• Je 1
  • Journal 1
  • Mavriquie 1
  • Qu 1
  • qu 3
  • Que 1
  • Quelle 1
  • qui 1
  • quote 20
  • А 266
  • а 934
  • аванзује 1
  • авантурама 1
  • авантуре 1
  • авантури 1
  • авдес 1
  • авет 1
  • авлија 2
  • авлије 6
  • авлији 6
  • авлију 9
  • авољити 1
  • ага 4
  • агенат 1
  • агенти 6
  • агентима 1
  • агитатора 1
  • агитатори 1
  • агитација 1
  • адвоката 1
  • адвоцира 1
  • адет 2
  • ади 4
  • Адјутант 1
  • адјутантом 1
  • адјутанту 1
  • адресу 1
  • Адрије 1
  • ађутанат 1
  • ађутаната 1
  • ађутант 21
  • Ађутант 6
  • Ађутанта 1
  • ађутанта 14
  • ађутанте 3
  • ађутанти 4
  • ађутантима 1
  • ађутантов 1
  • ађутантове 1
  • ађутантовом 1
  • ађутантом 4
  • ађутанту 4
  • аздију 1
  • азијатске 1
  • Азију 1
  • Ај 1
  • Аја 3
  • академије 6
  • академији 3
  • академију 1
  • ако 173
  • Ако 42
  • акова 1
  • аконтирао 1
  • акт 9
  • акта 3
  • актима 1
  • актом 1
  • акција 1
  • Ал 2
  • ал 6
  • Ала 5
  • ала 8
  • алабастер 1
  • Алал 1
  • алапљиво 1
  • алатима 1
  • албум 1
  • алеја 2
  • алеје 5
  • алеји 3
  • алејом 2
  • алеју 2
  • Александра 2
  • Александрову 1
  • Александру 1
  • Али 205
  • али 361
  • алкалоидима 1
  • алови 1
  • ам 3
  • Ама 25
  • аманет 1
  • Америци 1
  • америчка 1
  • америчке 1
  • амишност 1
  • Амо 1
  • амо 30
  • АМУРЕЛИ 1
  • амфитеатаор 1
  • анализовали 1
  • анархију 1
  • анђела 3
  • анђелак 2
  • анђелака 1
  • анђеле 3
  • Анђелија 5
  • Анђелијом 1
  • анђелка 1
  • анђелска 4
  • анђео 2
  • Анђин 1
  • антерија 1
  • антидинастичном 1
  • антихрист 1
  • Античко 1
  • Антону 1
  • Ао 1
  • ао 2
  • апатично 1
  • апеловали 1
  • апеловао 1
  • апелује 1
  • апелујем 1
  • апетит 3
  • апетитом 1
  • апотекар 1
  • апотекари 1
  • апсански 1
  • Апсолутан 1
  • апсолутизму 1
  • апсолутиста 1
  • апсолутно 3
  • Арављанин 1
  • арамбаша 1
  • аристокрација 1
  • арлуком 1
  • Арсенијева 2
  • Арсенијеве 1
  • Арсенијеву 1
  • арслану 1
  • артије 1
  • артију 1
  • артилерију 1
  • архиву 1
  • Архимандрит 1
  • аршина 1
  • ас 2
  • аскетизам 2
  • атмосвера 3
  • атмосвери 1
  • атмосверу 2
  • атмосфери 1
  • атове 1
  • аудијенција 1
  • аукторитет 1
  • Аустријанаца 2
  • Аустријанци 1
  • Аустрије 1
  • Аустрији 1
  • Аустријски 1
  • Аустрински 1
  • аустриских 1
  • аустрискога 1
  • аустро 1
  • Аустро 3
  • ауторитет 3
  • ауторитети 1
  • афектацијом 1
  • афери 1
  • Африци 1
  • Ах 20
  • ах 5
  • Аца 1
  • ашикује 1
  • Ашчиница 1
  • б 1
  • ба 1
  • Баба 19
  • баба 30
  • Бабе 1
  • бабе 4
  • Бабетина 3
  • бабетина 5
  • бабетине 1
  • баби 1
  • бабина 1
  • бабине 2
  • бабиних 1
  • бабиној 1
  • бабо 1
  • Бабо 1
  • бабу 4
  • Баварској 1
  • баве 1
  • Бави 1
  • бави 2
  • бавили 2
  • бављења 2
  • бављењем 1
  • багателисање 2
  • багателисањем 1
  • багателишеш 1
  • багрем 1
  • Бадава 2
  • бадава 3
  • бадем 1
  • бај 1
  • Бајаги 1
  • бајаги 21
  • бајке 1
  • Бајна 1
  • бајним 1
  • бајној 1
  • бакарне 1
  • бакенбарте 1
  • бакенбартима 2
  • бакенбартом 1
  • бакенбраре 1
  • бакрене 1
  • бакрену 1
  • бактања 1
  • бакће 1
  • бакшишом 1
  • бала 3
  • балавче 1
  • бале 2
  • балзам 2
  • балзамом 1
  • балкан 1
  • Балкан 1
  • балканац 1
  • Балканац 4
  • Балканија 19
  • Балканије 25
  • Балканији 27
  • Балканијом 1
  • балканијске 1
  • балканијској 1
  • балканијском 1
  • Балканију 28
  • балканиска 5
  • Балканиске 1
  • балканиске 3
  • балканиски 17
  • балканиским 1
  • балканиских 1
  • балканиско 2
  • балканиског 7
  • балканискога 1
  • балканиској 4
  • балканиском 2
  • Балканска 6
  • балканске 3
  • Балканске 6
  • балкански 7
  • балканских 3
  • балканско 3
  • балканског 1
  • балканскога 1
  • балканској 1
  • балканском 2
  • Балкану 1
  • Балканцу 1
  • балкон 1
  • балкона 2
  • балконе 1
  • бало 2
  • балу 2
  • Банда 1
  • банкара 1
  • бану 1
  • банули 1
  • бануо 1
  • банути 1
  • Банци 1
  • банчи 1
  • банчили 1
  • банчило 1
  • бапске 2
  • Бар 12
  • бар 48
  • бара 6
  • барата 1
  • баратао 1
  • баре 2
  • барен 1
  • бари 2
  • барјак 2
  • барлијали 1
  • барон 10
  • Барон 2
  • бароне 3
  • барут 1
  • барута 2
  • барутане 1
  • басамаке 2
  • басамацима 1
  • басна 1
  • бат 1
  • бата 1
  • батали 1
  • батаљон 2
  • батаљона 1
  • батаљоне 1
  • батина 2
  • бато 1
  • батом 1
  • баука 1
  • бауку 1
  • бах 1
  • баца 1
  • бацајући 2
  • бацала 2
  • бацао 1
  • бацаш 1
  • баце 2
  • Баци 1
  • баци 27
  • бацив 1
  • бацила 1
  • бацили 1
  • Бацим 1
  • бацимо 1
  • бацио 4
  • бацну 2
  • баџа 1
  • баш 126
  • Баш 17
  • башта 2
  • баште 1
  • баштенска 1
  • баштенског 1
  • башти 3
  • баштини 1
  • баштицу 1
  • башту 4
  • башћи 1
  • бдења 2
  • бега 1
  • бегале 1
  • бегамо 1
  • бегаш 1
  • беговици 1
  • бегунаца 1
  • бегунци 2
  • беда 2
  • бедеми 1
  • беди 1
  • бедили 1
  • бедим 1
  • бедио 1
  • бедна 3
  • бедне 1
  • бедни 1
  • бедном 1
  • беду 1
  • бежали 3
  • бежању 1
  • бежао 1
  • бежати 6
  • беже 2
  • Бежећи 1
  • бежећи 2
  • бежи 17
  • Бежи 3
  • бежим 1
  • бежимо 1
  • бежиш 2
  • без 107
  • Без 7
  • безазлена 1
  • безбедност 4
  • безбедности 2
  • безбожника 1
  • безбрижан 1
  • безбрижно 5
  • безбрижном 1
  • безбрижност 2
  • безбројна 1
  • безбројне 1
  • безбројним 2
  • безверјем 1
  • Безданија 1
  • Безданију 1
  • бездушних 2
  • бездушну 1
  • безименом 1
  • безисходност 1
  • безмерна 1
  • безмерне 2
  • безмерним 1
  • безобразлуци 1
  • безобразника 1
  • Безобразно 1
  • безобразно 2
  • безопасан 1
  • безопасно 1
  • безумље 1
  • безумна 2
  • безумне 2
  • Безумни 1
  • безумно 2
  • безумној 1
  • безумну 1
  • безуспешно 1
  • бејаху 17
  • бејаше 28
  • бела 10
  • беладона 1
  • белај 1
  • беланце 1
  • беласала 1
  • беласао 1
  • белгиско 1
  • беле 9
  • белег 4
  • белеге 1
  • бележе 1
  • бележено 1
  • бележили 1
  • бележник 4
  • бели 4
  • белила 1
  • белило 1
  • белим 6
  • Белини 13
  • Белиновом 1
  • белити 1
  • беличаста 5
  • беличасти 1
  • беличастој 1
  • беличастом 1
  • бело 4
  • белога 1
  • белој 1
  • белом 4
  • белу 14
  • белутак 2
  • белца 2
  • белцима 1
  • бељо 1
  • Бен 1
  • бенави 1
  • бео 1
  • берзу 1
  • берићет 1
  • Бесан 1
  • бесан 3
  • бесвесно 1
  • бесвесну 1
  • беседе 1
  • беседити 1
  • беседице 1
  • беседицу 1
  • беседник 1
  • беседничка 1
  • беседом 2
  • беседу 2
  • бескарактерне 1
  • бескрајњи 1
  • бесмислена 1
  • бесмисленим 1
  • бесмислених 1
  • бесмислено 2
  • бесмислица 2
  • бесмртна 1
  • бесна 1
  • Бесна 1
  • бесни 1
  • беснила 5
  • беснило 1
  • беснилом 1
  • беснилу 1
  • бесно 1
  • бесног 3
  • бесну 1
  • бесплодна 1
  • бесповратно 1
  • беспомоћна 1
  • беху 1
  • Беч 1
  • Беча 3
  • бечке 1
  • бечки 1
  • бечким 1
  • бечко 1
  • бечког 1
  • бечком 1
  • Бечлијама 1
  • Бечу 2
  • беше 102
  • Беше 2
  • Би 3
  • би 547
  • бив 5
  • бива 20
  • Бивала 1
  • бивала 3
  • бивале 1
  • бивали 3
  • бивало 2
  • бивао 10
  • бивати 3
  • биволска 1
  • бившег 1
  • бивши 1
  • биде 1
  • биди 2
  • бијаше 1
  • бије 6
  • бијем 4
  • бијемо 1
  • бијен 2
  • бијена 1
  • бијете 2
  • бију 1
  • бик 1
  • бикове 1
  • Била 13
  • била 225
  • биле 60
  • били 116
  • Били 3
  • Било 24
  • било 368
  • билу 1
  • биље 1
  • биљке 1
  • бињишима 1
  • Био 12
  • био 429
  • бира 1
  • бирајте 1
  • Бирајте 1
  • бирајући 3
  • бирала 1
  • бирамо 1
  • Бирао 2
  • бирао 3
  • бирати 1
  • биров 3
  • бистар 2
  • бистра 3
  • бистре 3
  • бистрим 1
  • бистро 1
  • бит 1
  • бита 1
  • бити 260
  • битка 1
  • битке 2
  • битку 1
  • битци 1
  • Биће 1
  • биће 17
  • бићем 1
  • бићемо 1
  • Бићеш 1
  • бићеш 2
  • бићу 3
  • бифе 1
  • Бих 2
  • бих 72
  • благ 3
  • блага 3
  • благе 2
  • благи 1
  • благим 1
  • Благо 1
  • благо 7
  • благовао 1
  • Благовести 1
  • благовољењу 1
  • благовремено 1
  • благодарења 1
  • благодарење 1
  • благодари 3
  • Благодарим 2
  • благодарим 3
  • благодарио 1
  • благодарна 1
  • благодарност 6
  • благодарности 2
  • благонаклоно 1
  • благородна 1
  • благородне 1
  • благосиљали 1
  • благосиљао 1
  • благосиљаћеш 2
  • благослов 1
  • благослова 1
  • благословен 1
  • благословену 1
  • благословим 1
  • благост 1
  • благостање 1
  • благотворна 1
  • благотворни 1
  • благу 1
  • блажен 1
  • блажено 1
  • блаженој 1
  • блаженопочившег 3
  • блаженопочивши 2
  • блаженство 3
  • блажије 1
  • блажим 1
  • блажити 1
  • бламирала 1
  • бланкета 1
  • блата 1
  • блато 4
  • блату 2
  • блед 2
  • Блед 5
  • бледа 4
  • бледе 2
  • бледети 1
  • бледили 1
  • бледо 1
  • Бледоћа 1
  • бледу 1
  • блеђе 2
  • блеђи 2
  • бленула 2
  • бленуо 4
  • бленући 1
  • блесак 1
  • блесана 1
  • ближа 2
  • ближе 30
  • ближи 5
  • ближим 1
  • близак 1
  • близина 4
  • близини 14
  • близину 1
  • близу 24
  • блиске 2
  • блиски 1
  • блиских 1
  • блиско 1
  • блискост 1
  • блистају 2
  • блистао 1
  • блистателној 1
  • блудна 1
  • блудница 1
  • блуднички 4
  • блудничку 2
  • блудну 1
  • бљутаве 1
  • бљутави 1
  • Бог 16
  • бог 31
  • бога 27
  • Бога 9
  • богаљ 1
  • богаља 2
  • Богами 1
  • богаством 1
  • богат 3
  • богата 2
  • богаташу 2
  • богати 2
  • богатији 1
  • богатити 1
  • богатих 1
  • богатога 1
  • богатој 1
  • богатство 2
  • Богдан 2
  • богдице 2
  • богиње 1
  • богме 11
  • Богме 3
  • боговетно 1
  • богови 1
  • Богодан 4
  • богодана 1
  • богодану 1
  • Богом 1
  • богом 2
  • Богомдан 1
  • богомоља 2
  • богомољца 1
  • Богорадећи 1
  • богорадити 1
  • Богородице 1
  • богоугодно 1
  • богу 12
  • бодове 1
  • боду 1
  • божанска 1
  • божанске 2
  • божанско 1
  • божанствено 1
  • божанство 1
  • Боже 19
  • боже 28
  • божије 1
  • божијег 1
  • божијем 1
  • божији 3
  • божијих 1
  • божијој 1
  • божји 1
  • божјој 1
  • бој 9
  • Боја 43
  • боја 6
  • бојажљиво 4
  • бојала 1
  • бојали 2
  • бојама 3
  • Бојао 2
  • бојао 7
  • бојати 3
  • бојаџија 1
  • Боје 2
  • боје 7
  • бојећи 1
  • Бојећи 5
  • боји 10
  • Боји 2
  • Бојим 2
  • бојим 6
  • Бојина 2
  • бојине 1
  • бојиш 2
  • бојним 1
  • бојног 1
  • бојном 1
  • бојну 1
  • Бојом 1
  • бојом 2
  • бојте 2
  • боју 3
  • Боју 4
  • бокалима 1
  • бол 4
  • бола 3
  • Болан 1
  • болан 6
  • боле 4
  • болела 1
  • болело 3
  • болесни 2
  • болесник 1
  • болесника 1
  • болеснику 1
  • болесничке 1
  • болесној 1
  • болесну 1
  • болест 7
  • болестан 5
  • болести 6
  • болештине 1
  • боли 1
  • болница 1
  • болници 1
  • болно 4
  • болној 1
  • боловања 2
  • Боловао 2
  • Боловаћете 1
  • болове 3
  • болови 1
  • боловима 3
  • болом 1
  • болту 1
  • болу 1
  • болује 2
  • боља 5
  • Боље 2
  • боље 62
  • бољег 1
  • бољега 1
  • бољем 2
  • бољи 6
  • бољим 2
  • бољих 2
  • бољке 1
  • бољку 1
  • Бомбају 1
  • бомбардала 1
  • Бомбе 1
  • бомбом 2
  • бомбу 1
  • боравили 1
  • борба 6
  • борбе 2
  • борби 3
  • борбу 8
  • боре 6
  • бори 4
  • борила 1
  • борити 1
  • борови 1
  • боровог 1
  • Борџија 1
  • Борџије 3
  • Борџији 3
  • бос 1
  • боса 1
  • Босне 1
  • Босну 1
  • босоног 1
  • ботаничар 1
  • ботаничари 1
  • Боца 1
  • боцом 1
  • бочили 1
  • брави 2
  • Бравос 1
  • браву 1
  • брада 2
  • браде 4
  • брадицом 1
  • брадицу 1
  • брадом 1
  • браду 1
  • бразда 1
  • бразде 1
  • браздити 1
  • брајко 2
  • брак 1
  • брака 1
  • бракови 1
  • браколомства 1
  • бране 2
  • Бранећи 1
  • бранећи 2
  • брани 8
  • бранила 3
  • бранили 1
  • браним 2
  • бранио 1
  • браните 1
  • бранити 4
  • брао 2
  • брат 4
  • брата 6
  • братац 2
  • брате 2
  • братска 1
  • братски 1
  • братства 4
  • братство 4
  • братству 1
  • брату 2
  • браћа 5
  • Браћа 5
  • Браће 3
  • браће 5
  • браћи 3
  • Браћо 1
  • браћо 3
  • браћом 1
  • браћу 1
  • браца 9
  • браце 1
  • брачне 2
  • брачни 1
  • брачним 1
  • брда 3
  • брдањак 1
  • брдо 15
  • брдом 1
  • брдске 1
  • брдских 1
  • Бре 2
  • бре 4
  • брег 1
  • брегова 1
  • Брегова 1
  • брегови 1
  • бреговима 1
  • брежуљак 1
  • брежуљцима 1
  • брезобразно 1
  • бректала 1
  • бректале 1
  • бреме 1
  • бремена 1
  • Брже 2
  • брже 8
  • брз 2
  • брза 1
  • брзе 2
  • брзи 1
  • брзим 5
  • брзина 1
  • брзини 2
  • брзином 2
  • Брзо 2
  • брзо 75
  • брзом 1
  • брзу 2
  • брига 4
  • бриге 1
  • бригеша 1
  • бригом 1
  • бригу 6
  • бриди 1
  • брижан 1
  • брижљивим 1
  • брижљиво 13
  • бризну 2
  • брилијантске 1
  • бриљант 3
  • бриљанта 1
  • бриљантске 1
  • бриљантски 1
  • бриљантским 1
  • Бринемо 1
  • брините 2
  • брину 1
  • бринула 1
  • бринуо 2
  • брисала 4
  • брисали 1
  • брисати 1
  • брише 2
  • бришући 1
  • Бришући 2
  • брк 2
  • брка 1
  • бркају 1
  • бркало 1
  • брката 1
  • бркне 1
  • бркова 3
  • бркове 1
  • бркови 1
  • брковима 1
  • брком 2
  • бродио 1
  • бродовља 1
  • број 3
  • броја 1
  • бројала 2
  • бројао 5
  • бројати 1
  • броји 2
  • броју 2
  • брош 2
  • брснастим 1
  • брснатих 3
  • брујале 1
  • брујало 1
  • брујање 2
  • брујању 1
  • бруји 1
  • Брука 1
  • брука 4
  • бруке 4
  • бруку 1
  • Бруку 1
  • брутално 3
  • бруталношћу 1
  • брчића 1
  • брчиће 1
  • буба 1
  • буве 1
  • будала 3
  • будалаштине 2
  • будалаштину 1
  • будале 1
  • будали 2
  • будалу 1
  • будан 7
  • будаче 1
  • Буде 2
  • буде 73
  • будем 8
  • будемо 3
  • будете 5
  • будећи 3
  • будеш 13
  • Буди 3
  • буди 5
  • будила 1
  • будили 1
  • будило 1
  • будио 1
  • Будите 2
  • будите 4
  • будити 1
  • будни 3
  • будно 1
  • будном 1
  • будоар 5
  • будоара 2
  • будоари 1
  • будоару 10
  • буду 13
  • будуће 3
  • будућност 17
  • будућности 1
  • буђав 1
  • буђен 1
  • буђење 1
  • Буђење 1
  • буздован 2
  • бујају 1
  • бујан 1
  • бујна 8
  • бујне 1
  • бујни 1
  • бујније 1
  • бујних 3
  • Бујно 1
  • бујнога 1
  • бујном 1
  • бујност 1
  • бујности 2
  • бујну 2
  • букача 1
  • буквик 2
  • буквика 2
  • буквице 1
  • буквоглавски 1
  • букнуше 1
  • букова 1
  • буктао 1
  • букти 1
  • буктиња 1
  • буктињама 2
  • буктиње 1
  • буктињу 3
  • булажњења 1
  • булументи 1
  • булументом 1
  • булументу 1
  • Бумбар 1
  • бумбара 1
  • буне 3
  • буни 2
  • бунила 2
  • бунили 1
  • бунило 2
  • буновна 1
  • буновницима 1
  • бунтовна 1
  • бунтовне 1
  • бунтовника 2
  • бунтовних 1
  • бунтовници 2
  • бунтовничке 1
  • бунтовнички 3
  • бунтовничко 1
  • буну 1
  • бунца 1
  • бунцања 1
  • буњиште 1
  • бура 2
  • бурад 3
  • буради 2
  • буразере 1
  • буран 1
  • буре 1
  • бурету 1
  • бурјан 1
  • бурјану 1
  • бурна 3
  • бурне 1
  • бурније 1
  • бурним 3
  • бурно 1
  • Бурно 1
  • бурној 1
  • буру 2
  • бутељу 1
  • бутина 1
  • бутинама 2
  • бутине 1
  • буцмаст 1
  • буџак 5
  • буџаке 1
  • буџацима 1
  • буџетске 1
  • в 1
  • В 1
  • вада 2
  • вадећи 1
  • вади 2
  • Вадим 1
  • вадио 1
  • вадити 1
  • вађен 1
  • важан 2
  • важе 1
  • важна 5
  • важне 1
  • важније 1
  • важнију 1
  • важним 2
  • важних 1
  • важно 5
  • важности 1
  • важну 2
  • вазда 11
  • ваздан 5
  • Ваздух 1
  • ваздух 5
  • ваздуха 1
  • ваздухом 1
  • ваздуху 5
  • ваздушне 1
  • вазне 1
  • вазнесенској 1
  • вајда 2
  • вајде 5
  • вајкају 1
  • вајкајући 1
  • вајкала 2
  • вајкање 1
  • вајкао 5
  • вајкати 1
  • вајкаш 1
  • вајн 1
  • вајна 1
  • вајни 1
  • вако 2
  • Вала 2
  • вала 3
  • валатао 1
  • вали 1
  • Валимо 1
  • ваља 52
  • Ваља 6
  • Ваљада 1
  • ваљада 4
  • Ваљаде 1
  • ваљаде 3
  • ваљај 1
  • ваљају 1
  • Ваљало 1
  • ваљало 14
  • ваљам 1
  • ваљан 1
  • ваљана 2
  • ваљаних 1
  • ваљано 1
  • Ваљаном 1
  • ваљање 1
  • ваљањем 1
  • ваљао 1
  • ваљда 21
  • Ваљда 7
  • Вам 1
  • вам 98
  • вама 38
  • Вама 8
  • вамилија 1
  • ван 10
  • ванредан 1
  • ванредна 1
  • ванредне 3
  • ванредни 1
  • ванредним 1
  • ванредно 10
  • ванредном 2
  • ванџамент 1
  • Вар 1
  • вара 1
  • варакајући 1
  • варакнем 1
  • варала 1
  • варам 1
  • варате 1
  • варати 2
  • вараш 2
  • варвара 1
  • Варварска 1
  • варварске 1
  • варварски 1
  • вари 1
  • вариву 1
  • варљиви 1
  • варљивој 1
  • варница 2
  • Варнице 1
  • варнице 2
  • варош 4
  • варошанке 1
  • варошанки 1
  • вароши 7
  • варошици 1
  • варошки 1
  • варошких 1
  • вас 126
  • Вас 3
  • васкрса 1
  • васкрсло 1
  • васпитали 1
  • васпитање 1
  • вате 1
  • ватра 4
  • ватре 3
  • ватрена 3
  • ватрени 1
  • ватреним 2
  • ватрено 4
  • ватрену 1
  • ватри 3
  • ватром 3
  • ватру 2
  • ватруштине 1
  • ватруштином 2
  • ваш 27
  • Ваш 7
  • ваша 20
  • Ваша 28
  • вашаре 3
  • вашару 1
  • Ваше 4
  • ваше 45
  • вашег 2
  • вашега 3
  • Вашем 1
  • вашем 2
  • Ваши 1
  • ваши 9
  • вашим 6
  • ваших 4
  • вашљивице 1
  • вашљивицу 1
  • Вашој 1
  • вашој 4
  • вашом 1
  • Вашу 1
  • вашу 12
  • веверица 1
  • веверице 1
  • вегне 1
  • ведар 4
  • ведра 2
  • ведре 5
  • ведри 1
  • ведрије 1
  • ведро 5
  • веђе 2
  • веђу 1
  • веже 3
  • вежете 1
  • вежу 2
  • вез 2
  • веза 3
  • везама 2
  • везан 2
  • везана 1
  • везане 1
  • везани 2
  • везаних 1
  • везано 2
  • везао 1
  • везаше 1
  • везе 10
  • везеном 1
  • везеш 1
  • вези 6
  • везивали 1
  • везирова 1
  • везу 4
  • век 2
  • века 14
  • веки 1
  • векова 2
  • вековима 1
  • веку 2
  • веле 18
  • Веле 4
  • велебиље 1
  • велеиздаје 1
  • велеиздајник 2
  • велеиздајника 1
  • велеиздајство 1
  • велеиздају 1
  • велеисдајник 1
  • велесиле 1
  • Вели 3
  • вели 43
  • велика 31
  • Велика 4
  • великаша 4
  • великаше 2
  • великаши 2
  • велике 11
  • Велики 2
  • велики 45
  • великим 12
  • великих 8
  • велико 9
  • великог 6
  • великога 2
  • великодушност 1
  • Великој 1
  • великој 6
  • великом 12
  • велику 19
  • велим 6
  • Велимо 1
  • велимо 4
  • велите 7
  • величанствен 1
  • величанствена 1
  • величанствени 1
  • величанственој 1
  • величанство 2
  • величати 1
  • величина 2
  • величине 2
  • величини 2
  • велиш 7
  • велом 1
  • вељаху 1
  • вељаше 1
  • венац 1
  • вену 1
  • венца 1
  • венцем 1
  • венцима 1
  • венчамо 1
  • вењак 1
  • вењер 2
  • вењера 3
  • вењеру 1
  • вео 1
  • Веома 5
  • веома 92
  • вера 5
  • вере 2
  • вери 1
  • вермају 1
  • верна 1
  • верне 1
  • верни 4
  • верних 1
  • верно 3
  • верног 1
  • вернога 1
  • верном 1
  • верност 2
  • верну 1
  • веровала 6
  • веровало 1
  • веровање 1
  • Веровао 2
  • веровао 7
  • веровати 11
  • вероватно 2
  • вероватност 1
  • вером 2
  • веру 3
  • верује 4
  • Верујем 1
  • верујем 9
  • верујете 5
  • верујеш 4
  • верујте 1
  • Верујте 1
  • верују 4
  • весала 1
  • весела 9
  • веселе 3
  • весели 6
  • веселило 1
  • веселим 1
  • веселио 1
  • веселих 1
  • весело 9
  • веселост 1
  • веселу 1
  • Веселу 1
  • весеље 4
  • весео 5
  • весла 1
  • веслача 2
  • весови 1
  • Вест 1
  • вест 3
  • вести 1
  • ветар 1
  • Ветар 1
  • ветре 1
  • ветрић 2
  • ветрова 1
  • ветрови 1
  • ветрогоњаста 1
  • ветропировићу 1
  • ветропирством 1
  • већ 305
  • Већ 6
  • већа 8
  • већали 2
  • Већање 1
  • веће 6
  • већег 1
  • већи 10
  • Већина 1
  • већине 1
  • већином 2
  • већину 1
  • већма 1
  • већој 2
  • већом 2
  • већу 4
  • вече 20
  • Вечерас 1
  • вечерас 3
  • вечере 1
  • вечери 14
  • вечерња 1
  • вечерње 2
  • вечерњи 2
  • вечеру 1
  • вечити 1
  • вечито 7
  • вечна 2
  • вечне 1
  • вечним 1
  • вечно 2
  • вечнога 1
  • вечном 1
  • вечност 2
  • вечности 1
  • веша 1
  • вешала 1
  • вешали 1
  • вешан 1
  • вешт 1
  • вештачки 1
  • веште 1
  • вешти 1
  • Вешти 1
  • вештији 1
  • вештим 2
  • вештина 2
  • вештине 3
  • вештини 2
  • вештину 1
  • вештица 2
  • вештицама 2
  • вештицу 1
  • вешто 9
  • вештоме 1
  • вешћу 1
  • ви 199
  • Ви 66
  • Вид 1
  • видате 1
  • виде 32
  • Видела 1
  • видела 19
  • виделе 4
  • видели 22
  • Видели 3
  • видело 13
  • Видело 3
  • видео 35
  • Видео 4
  • видесмо 2
  • видети 23
  • видеће 1
  • видећемо 2
  • видећете 1
  • Видећете 1
  • видећеш 1
  • Видећеш 1
  • Видећи 2
  • видећи 4
  • видеше 1
  • Види 4
  • види 54
  • Видим 2
  • видим 27
  • видимо 7
  • видите 4
  • видити 1
  • Видиш 2
  • видиш 5
  • видла 1
  • видли 1
  • видљива 1
  • видни 1
  • видним 1
  • видоше 2
  • видра 1
  • виђа 2
  • виђају 2
  • виђала 1
  • виђали 1
  • виђамо 1
  • виђан 1
  • виђати 1
  • виђене 1
  • виђенију 1
  • виђењу 1
  • виђео 1
  • византизам 1
  • византиском 1
  • визиту 2
  • вијаше 1
  • вијуга 2
  • вијугања 1
  • вијугао 1
  • Вика 1
  • вика 2
  • викала 3
  • викали 3
  • викало 1
  • викао 5
  • викати 1
  • викаће 1
  • вике 2
  • викне 6
  • викнем 1
  • викнемо 1
  • викнеш 1
  • Викни 1
  • викну 56
  • викнуће 1
  • Викнуше 1
  • вико 1
  • вику 2
  • вила 5
  • Виле 1
  • вилинско 1
  • вилинску 1
  • Вилип 2
  • Вилице 1
  • вилице 3
  • виме 1
  • вина 7
  • вино 6
  • виноградској 1
  • вином 4
  • винске 1
  • винског 1
  • вину 3
  • винце 1
  • вио 1
  • виперин 1
  • вириле 1
  • вирили 2
  • вис 7
  • висе 1
  • висила 1
  • висили 1
  • висим 1
  • висинама 1
  • висине 11
  • висини 3
  • висину 3
  • висова 1
  • висок 10
  • Висока 2
  • висока 5
  • високе 6
  • Високи 2
  • високи 9
  • високим 5
  • високих 5
  • високо 12
  • високог 1
  • високога 1
  • високој 1
  • високом 3
  • високу 3
  • висоравњу 1
  • височанства 1
  • Височанство 2
  • височанство 5
  • Височанству 1
  • виспрени 1
  • виспреност 1
  • вису 1
  • витеза 1
  • витешкога 1
  • Витице 1
  • витка 1
  • витлале 1
  • витлао 1
  • витој 1
  • вихор 2
  • вихора 1
  • Виц 1
  • виц 2
  • вици 1
  • вичан 1
  • виче 6
  • вичем 1
  • Вичеш 1
  • вичи 1
  • Вичите 1
  • вичите 3
  • вични 1
  • вичнији 1
  • вичу 3
  • вичући 3
  • виш 1
  • више 245
  • Више 7
  • вишег 2
  • вишек 3
  • виши 4
  • вишим 2
  • виших 2
  • вишњева 1
  • вишњевој 1
  • вишњега 1
  • вишом 1
  • Вишу 1
  • вјерују 1
  • Влада 1
  • влада 10
  • владавина 2
  • владавине 4
  • владавини 2
  • владавином 1
  • владавину 2
  • владају 2
  • владала 3
  • Владалац 1
  • владалац 19
  • владалачка 1
  • Владалачка 1
  • владалачке 5
  • владалачки 2
  • владалачким 2
  • владалачког 2
  • владалачкој 1
  • владалачку 2
  • владало 1
  • владам 1
  • владањем 1
  • владао 4
  • владаоца 9
  • владаоци 5
  • владаочеву 1
  • владар 6
  • владара 15
  • Владаре 1
  • владари 2
  • владарима 1
  • владарским 1
  • владару 5
  • владати 1
  • владе 9
  • Влади 1
  • влади 4
  • владика 1
  • владиним 1
  • владом 1
  • владу 4
  • влажне 1
  • влажну 1
  • власник 1
  • власника 1
  • власт 49
  • Власт 5
  • властеле 1
  • Власти 1
  • власти 27
  • властима 2
  • властољубиви 2
  • властољубивих 1
  • властољубивости 1
  • властољубих 1
  • властољубља 1
  • властољубље 5
  • властољубљем 1
  • Влах 1
  • Влаха 1
  • влашки 1
  • влашким 1
  • влашћу 6
  • во 2
  • Вога 1
  • вод 2
  • вода 2
  • водама 1
  • воде 22
  • водена 1
  • воденој 1
  • Водећи 1
  • води 10
  • водила 6
  • водиле 1
  • водили 2
  • водило 1
  • водим 3
  • водио 9
  • водите 1
  • водити 6
  • водицу 1
  • водом 2
  • водоскока 1
  • воду 9
  • вођ 5
  • вођа 3
  • вођама 1
  • вођена 1
  • вођу 1
  • вожња 1
  • вожње 1
  • воза 1
  • возе 1
  • вози 2
  • возили 1
  • возим 2
  • возите 2
  • Воја 1
  • војвода 2
  • војене 1
  • војеним 1
  • војених 1
  • војна 2
  • војне 2
  • војни 5
  • војник 5
  • војника 6
  • војнике 1
  • војници 4
  • Војници 4
  • Војницима 1
  • војницима 2
  • војничка 4
  • војнички 4
  • војничких 1
  • војничко 1
  • војничкој 4
  • војничком 1
  • војничку 2
  • војног 3
  • војној 1
  • војном 3
  • војну 1
  • војска 5
  • војске 5
  • војски 1
  • војсковођа 2
  • војском 3
  • војску 8
  • војсци 9
  • војујем 1
  • вола 2
  • воле 15
  • волела 6
  • волем 10
  • Волео 1
  • волео 8
  • волете 1
  • Волете 1
  • волети 3
  • Волеш 1
  • волеш 2
  • воли 2
  • волим 2
  • волиш 1
  • волова 2
  • волове 4
  • волови 3
  • волом 1
  • воља 5
  • вољан 5
  • воље 10
  • вољи 15
  • вољни 3
  • вољно 2
  • вољу 4
  • ворми 1
  • восак 1
  • воска 1
  • воскар 1
  • вочића 2
  • вочиће 3
  • вочићи 6
  • вочићима 2
  • врабаца 2
  • враг 1
  • врага 2
  • Враголаста 1
  • врагом 1
  • Враничић 51
  • Враничића 15
  • Враничићево 1
  • Враничићевој 1
  • Враничићевом 1
  • Враничићеву 2
  • Враничићем 1
  • Враничићу 5
  • вранцуски 1
  • Вранчевић 1
  • врапци 1
  • врапчија 1
  • врат 21
  • Врата 5
  • врата 85
  • врате 1
  • врати 26
  • вратила 1
  • вратили 1
  • вратим 2
  • вратима 36
  • вратимо 3
  • вратио 6
  • вратите 1
  • вратити 9
  • вратиће 2
  • вратише 1
  • вратова 1
  • вратоломних 1
  • вратом 1
  • врату 6
  • враћа 4
  • Враћајући 1
  • враћала 1
  • враћали 1
  • враћало 1
  • враћао 3
  • враћати 2
  • враћаш 1
  • враћаше 1
  • враћени 1
  • Врача 1
  • врачање 1
  • Врбавац 110
  • Врбавца 21
  • Врбавцем 6
  • Врбавцу 9
  • Врбавчев 4
  • Врбавчева 4
  • Врбавчеве 2
  • Врбавчеви 1
  • Врбавчевим 4
  • Врбавчевих 3
  • Врбавчевој 2
  • Врбавчеву 3
  • Врбовац 1
  • врбовим 1
  • врдао 1
  • врдне 1
  • врдну 2
  • Вреба 1
  • вреба 2
  • вребала 2
  • вребале 1
  • вребати 1
  • врева 1
  • Врева 1
  • вреву 1
  • вредан 3
  • вреде 2
  • Вреди 1
  • вреди 11
  • вредило 1
  • вредио 1
  • вредна 3
  • вредни 1
  • вреднији 1
  • вредним 1
  • вредно 1
  • Вредно 1
  • вредност 5
  • вредности 4
  • вредноћи 1
  • вредноћом 1
  • вређа 2
  • вређали 1
  • вређало 3
  • вређате 1
  • вређати 2
  • вреко 1
  • врела 4
  • вреле 2
  • врели 1
  • врелим 3
  • врело 4
  • врелу 4
  • Време 1
  • време 68
  • времена 25
  • временима 1
  • временом 1
  • времену 1
  • врење 1
  • врењу 2
  • Врео 1
  • вретеном 1
  • врећа 2
  • врзина 1
  • врзино 1
  • врзла 1
  • ври 1
  • вриједи 1
  • врисак 1
  • вриска 1
  • врлети 1
  • врлина 2
  • врлинама 2
  • врлине 2
  • врлину 4
  • врло 39
  • Врло 4
  • врста 1
  • врсте 1
  • врсту 1
  • врте 1
  • вртела 3
  • вртео 1
  • вртети 1
  • вртећи 1
  • врускање 1
  • врућина 2
  • врућих 1
  • врх 6
  • врха 2
  • врхова 2
  • врхове 5
  • врхови 4
  • врховна 1
  • врховни 1
  • врхом 5
  • врху 2
  • врхунац 4
  • врхунца 1
  • врхунцу 1
  • врше 7
  • вршен 2
  • вршене 1
  • вршећи 1
  • врши 6
  • вршили 3
  • вршило 1
  • вршио 1
  • вршиоца 1
  • вршитељи 1
  • вршити 6
  • вршњаком 1
  • Вујадин 14
  • Вујадина 2
  • Вујадине 2
  • Вујадину 4
  • вук 1
  • вукао 1
  • вукла 4
  • вукли 3
  • вукло 2
  • вукова 1
  • вукови 1
  • вуку 1
  • вукући 1
  • вулкан 2
  • вунена 1
  • вунени 2
  • вуру 1
  • вући 2
  • Вуци 2
  • вуците 2
  • вуче 6
  • вучем 1
  • вучење 2
  • вучеш 1
  • Г 16
  • г 194
  • га 717
  • гавран 1
  • Гад 1
  • гада 4
  • гадан 3
  • гади 1
  • гадна 2
  • гадне 2
  • гадни 2
  • гадних 1
  • гадно 4
  • гадну 2
  • гадуре 1
  • гађају 2
  • гађала 1
  • газда 12
  • Газда 4
  • газде 4
  • газду 1
  • газе 1
  • газити 1
  • гајдаш 2
  • гајдаша 1
  • гајдашког 1
  • гајде 1
  • гајеве 1
  • гаји 1
  • гајића 1
  • гајићу 1
  • гајтанима 1
  • гајтанисани 1
  • галама 1
  • галантерији 1
  • галантни 1
  • галатно 1
  • галеб 1
  • галерије 2
  • галерију 1
  • гамиже 1
  • гамизало 1
  • гар 1
  • гарда 3
  • гардеробом 1
  • гардиски 1
  • гардиста 3
  • гардисте 3
  • гардистима 2
  • гардом 1
  • гарду 1
  • гарнизона 2
  • гас 1
  • гаси 3
  • гасили 1
  • гасова 1
  • гасови 1
  • гасом 1
  • гатали 1
  • гаћама 1
  • гаће 1
  • гаћице 1
  • гвожђе 2
  • гвоздена 2
  • гвоздензуба 1
  • гвоздени 2
  • гвозденим 1
  • гвозденог 1
  • гвозденом 1
  • Где 15
  • где 257
  • гдегде 1
  • гдегод 1
  • гђа 4
  • генерала 1
  • генералове 1
  • генија 1
  • гениталних 1
  • гибаницу 1
  • гибању 1
  • гиздавости 1
  • гине 2
  • гипкати 1
  • гипко 1
  • гипкошћу 1
  • гла 2
  • Глава 2
  • глава 24
  • ГЛАВА 27
  • главачки 1
  • главе 51
  • глави 45
  • главица 4
  • главна 4
  • главне 2
  • Главни 2
  • главни 4
  • главније 2
  • главних 3
  • Главно 3
  • главно 9
  • главног 1
  • главнога 2
  • главном 1
  • главноме 6
  • главну 5
  • главобоља 1
  • главобољу 1
  • Главом 1
  • главом 60
  • Главу 1
  • главу 102
  • глад 1
  • гладан 1
  • гладити 1
  • гладна 2
  • гладних 1
  • гладовао 1
  • Глас 2
  • глас 63
  • гласа 6
  • гласан 2
  • гласе 2
  • гласина 1
  • гласио 2
  • гласна 2
  • гласније 2
  • гласно 22
  • гласну 1
  • гласова 6
  • Гласове 1
  • гласове 2
  • гласови 6
  • гласовима 1
  • гласовито 1
  • гласом 24
  • гласоноши 1
  • гласу 5
  • глатка 2
  • глатким 1
  • глатко 3
  • глатког 1
  • глатку 2
  • гле 6
  • Гле 7
  • гледа 22
  • Гледај 1
  • гледај 2
  • гледајте 1
  • гледају 9
  • гледајући 13
  • Гледајући 2
  • Гледала 1
  • гледала 17
  • гледале 2
  • гледали 5
  • гледало 2
  • гледам 6
  • гледамо 1
  • гледања 1
  • гледање 2
  • гледањем 1
  • Гледао 3
  • гледао 54
  • гледате 3
  • гледати 12
  • гледаш 1
  • гледаше 1
  • гледећи 4
  • гледишта 2
  • гледиште 1
  • глогов 1
  • гложе 1
  • гломазна 1
  • Глуварић 2
  • Глуварићем 1
  • глумац 1
  • глумачка 1
  • глумци 2
  • глуп 5
  • глупа 1
  • глупака 1
  • глупане 1
  • глупи 4
  • глухе 1
  • глухо 1
  • гнев 2
  • гнева 6
  • гневно 1
  • гнезда 1
  • гнездо 3
  • гнездом 1
  • гниле 1
  • гној 1
  • гнусни 1
  • гнусно 1
  • гнусну 1
  • гнушања 1
  • гњави 1
  • гњечена 1
  • го 3
  • говеда 2
  • говеди 1
  • Говор 3
  • говор 49
  • говора 9
  • говоре 14
  • Говорено 1
  • Говорећи 15
  • говорећи 5
  • Говори 1
  • говори 47
  • Говорила 1
  • говорила 25
  • говориле 4
  • говорили 8
  • Говорило 4
  • говорило 7
  • говорим 11
  • говоримо 2
  • говорио 74
  • Говорите 1
  • говорите 11
  • говорити 38
  • Говорићемо 1
  • говориш 10
  • говорника 1
  • говору 6
  • год 91
  • годи 1
  • годило 1
  • Годило 1
  • Година 1
  • година 66
  • годинама 11
  • године 11
  • години 4
  • годину 4
  • годио 1
  • годишње 1
  • гозбе 2
  • гозби 1
  • гојазно 2
  • гола 5
  • голе 5
  • голем 5
  • голема 16
  • големе 8
  • големи 1
  • големим 2
  • големих 3
  • големој 1
  • големом 1
  • голему 7
  • голи 1
  • голијата 1
  • Голијати 1
  • голим 3
  • голих 3
  • голицање 1
  • голо 3
  • голог 1
  • гологлав 1
  • Гологлав 1
  • голом 1
  • голотрби 1
  • голотрбом 1
  • голу 1
  • голубице 2
  • гомила 11
  • гомилало 1
  • гомилама 2
  • гомилао 1
  • Гомиле 1
  • гомиле 14
  • гомили 6
  • гомилица 6
  • гомилицама 5
  • Гомилице 2
  • гомилице 9
  • гомилици 3
  • гомилицом 2
  • гомилицу 3
  • гомилом 1
  • гомилу 9
  • гоне 8
  • гонећи 1
  • Гони 1
  • гони 5
  • гонили 4
  • гонио 2
  • гонитеља 1
  • гонитељи 1
  • гонити 2
  • гониће 1
  • гониш 1
  • гоњен 2
  • гоњена 1
  • гоњења 1
  • гоњењу 1
  • гора 2
  • Гордо 1
  • гордо 2
  • горе 24
  • горега 1
  • Горега 1
  • горела 1
  • Гори 1
  • гори 7
  • горким 2
  • горко 14
  • горње 2
  • горњем 3
  • горњи 1
  • горњих 1
  • горњу 1
  • горостасне 1
  • горостасни 1
  • горостасним 2
  • гору 2
  • горчину 1
  • Госпа 2
  • госпа 9
  • госпи 1
  • господ 1
  • Господа 1
  • господа 7
  • Господар 2
  • господар 26
  • господара 16
  • господаре 1
  • господарева 1
  • господареве 1
  • господаревој 1
  • господареву 1
  • господари 2
  • господаром 1
  • Господару 12
  • господару 37
  • Господи 1
  • господи 5
  • Господин 3
  • господин 59
  • господина 16
  • господине 82
  • Господине 9
  • господином 2
  • Господину 1
  • господину 4
  • господо 1
  • господом 2
  • Господска 1
  • господска 3
  • господски 2
  • господства 1
  • господу 3
  • Госпођа 14
  • госпођа 96
  • госпођама 1
  • госпође 12
  • госпођи 12
  • Госпођи 4
  • Госпођин 1
  • госпођин 3
  • госпођине 1
  • госпођиној 1
  • госпођину 1
  • госпођице 4
  • госпођо 3
  • госпођом 2
  • госпођу 13
  • Гост 2
  • гост 4
  • госта 2
  • госте 3
  • гости 17
  • Гостију 1
  • гостију 4
  • гостима 6
  • гостољубива 1
  • гостопримство 2
  • госту 1
  • готварница 1
  • готов 6
  • Готова 1
  • готова 6
  • готови 2
  • готово 13
  • Готово 2
  • готовом 2
  • готовост 1
  • готову 1
  • Гошћа 1
  • гошћа 7
  • Гошће 1
  • гошће 4
  • гошћи 4
  • гошћу 4
  • грабе 2
  • грабећи 2
  • граби 1
  • Граби 2
  • грабио 2
  • грабити 2
  • грабљивих 1
  • град 11
  • града 1
  • граде 1
  • градећи 2
  • гради 2
  • градиле 1
  • градили 1
  • градио 1
  • градите 1
  • градова 3
  • градовима 1
  • градом 4
  • градске 1
  • градскога 1
  • градској 1
  • граду 12
  • грађана 4
  • грађане 2
  • грађани 6
  • грађанима 3
  • грађанин 6
  • грађанина 3
  • Грађанину 1
  • грађанка 1
  • грађанку 1
  • грађанске 1
  • грађанско 1
  • грађанског 2
  • грађанства 2
  • грађанство 4
  • грађанством 1
  • грађевина 3
  • грађевину 1
  • грађен 1
  • грађу 1
  • граја 2
  • грају 1
  • грамзивих 1
  • гранама 3
  • гране 2
  • грани 1
  • границе 5
  • граници 1
  • границу 1
  • граничи 1
  • грану 1
  • гранчици 1
  • гранчицу 2
  • грање 1
  • граорастих 1
  • грациозним 1
  • грациозно 2
  • грбом 1
  • грде 1
  • грди 1
  • грдио 1
  • грдна 2
  • грдне 2
  • грдни 1
  • грдних 1
  • Грдно 1
  • грдно 11
  • грдну 1
  • гребао 1
  • гребну 1
  • Гребу 1
  • греде 1
  • греди 1
  • грејало 2
  • грејао 1
  • греје 1
  • гресима 1
  • грех 8
  • греха 3
  • грехе 3
  • греху 1
  • грешан 1
  • грешење 3
  • грешимо 1
  • грешите 3
  • грешић 1
  • грешке 1
  • грешна 1
  • Грешна 1
  • грешне 2
  • грешни 2
  • грешник 2
  • грешника 1
  • грешница 1
  • грешно 3
  • грешног 1
  • грешности 1
  • грешну 2
  • гризи 1
  • грицкао 2
  • грка 1
  • Грка 2
  • грко 1
  • гркој 1
  • грли 1
  • грлила 1
  • грлио 1
  • грлиће 1
  • грлићи 1
  • грло 2
  • грлом 1
  • грлу 1
  • грмаљска 1
  • грмаљски 1
  • грмаљско 1
  • грмљава 1
  • грмљавина 3
  • грмљавине 1
  • грмну 1
  • гроб 9
  • гроба 15
  • гробља 3
  • гробљанска 2
  • Гробље 1
  • гробље 6
  • гробљу 2
  • гробнице 1
  • гробници 1
  • гробничке 1
  • гробова 4
  • гробове 3
  • гробови 1
  • Гробови 2
  • гробовима 1
  • Гробовице 1
  • Гробовици 1
  • гробовој 1
  • гробовске 1
  • гробовској 1
  • гробовску 1
  • гробом 1
  • гробу 13
  • грожђу 1
  • грозан 2
  • грозд 1
  • грози 1
  • грозим 1
  • грозимо 2
  • Грозна 1
  • грозни 1
  • грознија 1
  • грознице 1
  • грозници 1
  • грозницу 1
  • грозничавој 1
  • грозно 2
  • грозну 1
  • гром 2
  • громовитим 2
  • громовитих 1
  • громовито 2
  • громовође 1
  • громогласно 1
  • грохотан 1
  • грохотом 12
  • гроцима 1
  • грош 1
  • ГРОШ 1
  • гроша 2
  • гртала 1
  • груба 1
  • грубих 2
  • грубо 1
  • грубом 1
  • грубости 1
  • грување 1
  • груди 45
  • грудима 9
  • грудни 1
  • Грујица 4
  • Грујицу 1
  • грумичци 1
  • груну 1
  • група 2
  • групе 2
  • групи 1
  • групу 2
  • Грци 1
  • грчевито 8
  • грчевитом 1
  • грчио 1
  • Грчка 1
  • грчке 1
  • грчки 1
  • грчких 1
  • грчко 1
  • грчкој 1
  • грчку 1
  • губе 1
  • губећи 1
  • губи 5
  • губила 1
  • губиле 2
  • губило 1
  • губио 6
  • губитак 2
  • губити 3
  • губицама 1
  • гувернанта 1
  • гудуре 2
  • гуја 5
  • гује 1
  • гујски 2
  • гукруе 1
  • гунгула 1
  • гунђање 2
  • гуњ 1
  • гуњче 1
  • гуњчета 1
  • гуњчићи 1
  • гурај 1
  • гурају 2
  • гурајући 1
  • гурали 2
  • гурао 2
  • гурати 1
  • гурну 6
  • гурнула 1
  • гусана 1
  • гусански 1
  • густ 3
  • густа 5
  • густе 3
  • густим 1
  • густих 3
  • густиш 2
  • густишу 3
  • густој 2
  • густом 2
  • густу 1
  • Гутајућ 1
  • гутао 3
  • гутљаја 1
  • гушање 1
  • гуше 2
  • гушење 1
  • гушећи 2
  • гуши 6
  • гушила 1
  • гушиле 1
  • гушим 1
  • гушио 1
  • гушобоља 2
  • гушобоље 6
  • гушобољи 1
  • гушобољу 1
  • гушу 3
  • д 16
  • Да 117
  • да 3588
  • Дабогме 1
  • давала 10
  • давале 1
  • давали 6
  • давало 3
  • давано 1
  • Давао 1
  • давао 4
  • Давато 1
  • даваше 1
  • даве 1
  • дави 1
  • давити 1
  • давнашња 1
  • давнашњега 1
  • давнашњи 1
  • давне 1
  • давнине 1
  • Давно 1
  • давно 13
  • Даде 1
  • даде 33
  • дадеш 1
  • дадиља 1
  • дадиље 1
  • дадоше 1
  • даду 6
  • даждева 1
  • дај 4
  • Дај 4
  • даје 13
  • дајете 1
  • дајка 1
  • дајте 9
  • дају 7
  • дајући 5
  • Дакле 31
  • дакле 37
  • дала 21
  • дале 3
  • далека 5
  • далеке 3
  • далеких 2
  • далеко 27
  • Далеко 4
  • далекој 1
  • далеком 3
  • далеку 2
  • дали 7
  • дало 4
  • даља 2
  • даље 132
  • Даље 15
  • даљег 1
  • даљем 1
  • даљи 2
  • даљим 1
  • даљина 1
  • даљине 14
  • даљини 12
  • даљину 6
  • даљну 1
  • даљу 1
  • дам 8
  • Дама 2
  • дама 7
  • дамама 1
  • дамари 1
  • Даме 1
  • даме 5
  • дамо 1
  • даму 2
  • Дан 2
  • дан 66
  • дана 98
  • данас 69
  • Данас 7
  • данашња 2
  • данашње 1
  • данашњег 1
  • данашњега 1
  • данашњи 3
  • данашњим 3
  • данашњих 2
  • данашњицу 1
  • данашњој 3
  • данашњом 1
  • дангубимо 3
  • дангубљење 1
  • дани 2
  • данима 3
  • даница 2
  • даном 3
  • дањи 1
  • Дању 1
  • дању 5
  • дао 16
  • дар 2
  • дара 1
  • дарежљиво 1
  • Даринка 1
  • дарови 1
  • даровима 1
  • даровити 1
  • даром 1
  • дарују 1
  • даскама 1
  • даске 1
  • Даске 1
  • даску 2
  • дасци 1
  • дата 1
  • дате 4
  • дати 23
  • даће 2
  • Даћу 1
  • дах 7
  • дахија 1
  • дахне 2
  • дахом 3
  • даш 3
  • дашчица 1
  • Два 12
  • два 163
  • двадесет 9
  • двадесета 1
  • двадесети 1
  • двадесетој 1
  • двадесету 1
  • двајест 1
  • двајестак 9
  • дванаест 1
  • дванајест 1
  • двапут 1
  • Две 2
  • две 75
  • двеста 1
  • Двеста 1
  • двога 1
  • двоглави 1
  • Двоглави 1
  • двоја 1
  • двоје 13
  • двојица 6
  • двојице 4
  • двојици 1
  • двојицом 2
  • двојицу 3
  • двојним 2
  • двокатница 1
  • дволично 1
  • дволичност 1
  • двор 6
  • двора 5
  • Дворана 1
  • дворана 3
  • дворане 14
  • дворани 15
  • двораном 2
  • дворану 8
  • дворац 2
  • дворима 1
  • дворјане 1
  • дворова 1
  • двором 2
  • дворске 1
  • дворски 4
  • дворских 1
  • дворској 2
  • дворском 2
  • дворску 2
  • двору 6
  • дворца 2
  • дворцем 1
  • дворцу 3
  • двоструко 1
  • двоуме 1
  • двоуми 2
  • двоумити 1
  • двоумица 1
  • двоумице 4
  • двоумици 1
  • двоумицу 1
  • де 5
  • дебате 1
  • дебеле 1
  • дебели 1
  • дебелим 2
  • дебелих 1
  • дебело 1
  • дебелом 2
  • дебео 6
  • дебло 1
  • деверу 1
  • девет 10
  • деветнајеста 2
  • деветнајесте 1
  • деветнајестог 1
  • деветнајестом 1
  • деветом 1
  • девлету 1
  • девојака 2
  • девојачка 1
  • девојачким 1
  • девојачких 1
  • девојачку 1
  • девојаштва 1
  • девојаштво 1
  • Девојка 1
  • девојка 28
  • девојкама 1
  • девојке 21
  • Девојке 4
  • девојком 2
  • Девојку 1
  • девојку 12
  • девојци 5
  • девојче 6
  • девојчиће 1
  • девојчица 1
  • девојчице 2
  • девојчура 1
  • девојштво 1
  • Дед 1
  • дед 12
  • деда 7
  • дедак 2
  • деде 3
  • деди 1
  • дедова 1
  • дедом 2
  • деду 1
  • дежурна 1
  • дежурни 14
  • Дежурни 5
  • дежурним 1
  • дежурног 1
  • дежурнога 2
  • дежурном 1
  • дежурноме 1
  • дејства 3
  • Дејство 1
  • дејство 7
  • дејствовала 1
  • дејствовати 1
  • дејством 2
  • дејству 2
  • дејствује 9
  • дејствују 9
  • декламације 1
  • декламацију 2
  • декламовања 1
  • декламује 1
  • декламујући 1
  • дела 14
  • делате 1
  • деле 1
  • Деле 1
  • Делећи 1
  • дели 5
  • деликатном 1
  • делило 1
  • делима 1
  • делио 6
  • делите 1
  • делић 1
  • Делиш 1
  • Дело 1
  • дело 7
  • делове 1
  • деловима 1
  • делокруг 3
  • делу 12
  • демагог 1
  • демагога 1
  • демагошку 1
  • демонско 1
  • део 9
  • депешом 1
  • депешу 1
  • депутације 3
  • депутацији 1
  • депутацију 1
  • дер 2
  • деран 1
  • дераном 1
  • дерао 1
  • дервиш 3
  • дервиша 4
  • дервиши 1
  • дервишком 1
  • дере 1
  • дереш 1
  • дериште 2
  • дерну 1
  • дерњава 1
  • деру 2
  • Десет 1
  • десет 8
  • десета 1
  • Десетак 2
  • десетак 24
  • десети 1
  • десетична 1
  • десетогодишња 1
  • десеторица 1
  • десеторицом 1
  • Деси 1
  • деси 5
  • десила 3
  • десиле 1
  • десило 24
  • десио 8
  • десити 6
  • десна 5
  • десне 8
  • десни 3
  • десница 1
  • десници 1
  • десно 14
  • десног 1
  • десној 5
  • десном 6
  • десну 7
  • Дете 1
  • дете 40
  • детета 5
  • дететом 1
  • детету 9
  • детињарија 1
  • детињој 1
  • детињска 1
  • Детињске 1
  • детињске 3
  • детињски 1
  • детињским 1
  • детињском 1
  • детињства 4
  • детињство 2
  • деца 11
  • Деца 2
  • деце 3
  • деци 1
  • децо 6
  • децом 1
  • децу 10
  • дечак 2
  • дечака 2
  • Дечка 1
  • дечка 2
  • дечко 5
  • дечку 1
  • дечурлиска 1
  • дешава 7
  • дешавају 1
  • дешавало 3
  • дешператан 1
  • ди 6
  • диван 22
  • дивана 8
  • дивану 10
  • дивити 2
  • дивља 2
  • дивљаци 3
  • дивљачка 2
  • дивљачко 1
  • дивљачне 1
  • дивљења 2
  • дивљи 1
  • дивна 3
  • дивне 2
  • дивни 1
  • дивним 1
  • дивних 1
  • Дивно 3
  • дивно 7
  • дивној 1
  • дивном 2
  • дивну 2
  • дивотних 1
  • дивотној 1
  • дивотном 1
  • дигла 3
  • дигле 1
  • дигли 2
  • дигло 1
  • дигне 8
  • дигнем 1
  • дигнеш 1
  • дигну 4
  • дигнути 1
  • Дигнуто 2
  • Диже 2
  • диже 38
  • дижете 1
  • дижу 3
  • дижући 5
  • дизала 5
  • дизали 1
  • дизао 2
  • дизати 3
  • дијагнозу 1
  • дико 1
  • диктатор 1
  • диктатуре 2
  • диктатуру 1
  • дим 10
  • дима 4
  • димила 1
  • димњаци 1
  • диму 3
  • димчићи 1
  • динаруша 1
  • Династија 1
  • династија 18
  • Династије 1
  • династије 31
  • династији 4
  • династијом 2
  • династију 12
  • династичка 2
  • династичке 1
  • династички 2
  • династичких 2
  • династичних 1
  • диоксид 1
  • диплација 1
  • дипломата 8
  • дипломати 1
  • дипломатисање 1
  • дипломатисати 1
  • дипломатичан 1
  • дипломатске 1
  • дипломатски 4
  • дипломатским 1
  • дипломатској 1
  • дипломација 1
  • дипломацији 2
  • дира 3
  • дирај 2
  • дирају 2
  • дирало 1
  • дирам 1
  • дирати 2
  • дирек 1
  • дирека 1
  • Директор 1
  • директор 2
  • дирљив 1
  • дирљиви 1
  • дирљивије 1
  • дирљивији 1
  • дирљивим 1
  • дирне 1
  • дирну 2
  • Дирнула 1
  • дирнуло 2
  • дирнут 1
  • дирнути 1
  • дирнуто 1
  • дисала 2
  • дисало 1
  • дисање 5
  • дисањем 2
  • дисању 2
  • Дисао 2
  • дисати 2
  • дискредитовати 1
  • диспозиционом 1
  • диспут 1
  • дићи 3
  • дифтерит 1
  • дифтерита 1
  • дицу 1
  • дичио 1
  • дише 3
  • дишу 2
  • дишући 2
  • Дјевојаштво 1
  • дјевојка 1
  • дјевојке 1
  • дјевојци 1
  • длака 1
  • длаку 3
  • длан 6
  • дланови 1
  • дланом 1
  • длану 3
  • дневне 2
  • дневни 1
  • дневник 1
  • Дневника 1
  • дневним 3
  • дневнице 2
  • дну 4
  • до 217
  • До 6
  • доба 40
  • добавио 1
  • добар 23
  • Добар 3
  • добара 1
  • добатргао 1
  • добаци 1
  • доби 4
  • добивеним 1
  • добија 3
  • добијати 1
  • добије 7
  • добијеш 1
  • добију 2
  • добила 4
  • добили 3
  • добио 13
  • добити 2
  • добитку 1
  • добитцима 1
  • добиће 1
  • добише 1
  • добоша 1
  • добошарити 1
  • Добра 1
  • добра 16
  • добре 23
  • добри 14
  • Добри 4
  • добрим 2
  • добрих 3
  • добро 111
  • Добро 29
  • добровољно 6
  • добровољце 1
  • доброг 1
  • доброга 1
  • добродетељан 1
  • добродушна 2
  • добродушно 1
  • добром 1
  • добротвор 1
  • добротворца 1
  • доброте 2
  • доброчинствима 1
  • доброчинство 2
  • доброчинству 1
  • добру 3
  • добу 3
  • доваљан 1
  • Довде 1
  • довде 2
  • доведе 6
  • доведем 2
  • доведен 2
  • доведена 6
  • доведене 1
  • доведено 1
  • доведете 1
  • доведи 1
  • доведоше 2
  • доведу 1
  • довезао 1
  • довезен 1
  • довека 3
  • довела 3
  • Довели 1
  • довести 3
  • довече 1
  • довијали 1
  • довикивања 1
  • довикне 2
  • довикнути 1
  • довикнуше 1
  • доводе 1
  • доводи 3
  • доводила 2
  • доводило 1
  • доводим 1
  • доводио 1
  • доводите 1
  • довољна 2
  • довољно 11
  • доврши 6
  • довршио 1
  • довршити 6
  • довршује 1
  • довршујући 1
  • довући 1
  • довучена 1
  • Догађај 1
  • догађај 12
  • догађаја 5
  • догађаје 2
  • Догађаји 2
  • догађаји 3
  • догађајима 2
  • догађају 1
  • доглавник 1
  • доглавника 1
  • доглавнике 2
  • доглавници 1
  • доглавничку 1
  • доглед 1
  • догледу 1
  • догна 1
  • догнала 1
  • Договор 1
  • договор 2
  • договорили 1
  • договорни 1
  • договору 2
  • догоди 1
  • догодила 1
  • догодило 3
  • догодио 1
  • догодити 1
  • догорела 1
  • догорео 1
  • догура 2
  • дода 1
  • додавао 1
  • додаде 28
  • Додајте 1
  • додајући 2
  • додала 2
  • додатка 1
  • додато 1
  • додатци 1
  • додворе 1
  • додијало 1
  • додир 12
  • додиривала 1
  • Додиривао 1
  • додирну 3
  • додиром 1
  • додирују 1
  • Дође 1
  • дође 43
  • Дођем 1
  • дођем 2
  • дођемо 1
  • дођох 1
  • Дођоше 2
  • дођоше 8
  • дођу 8
  • доживели 1
  • доживео 2
  • дозама 3
  • дозва 2
  • дозвала 2
  • Дозвана 1
  • Дозвани 1
  • дозволе 1
  • дозволи 1
  • Дозволите 1
  • дозволите 4
  • дозволу 1
  • дозвољава 1
  • дозвољено 2
  • дозе 1
  • дози 2
  • дозива 1
  • дозивала 1
  • дозивање 1
  • дозна 4
  • дознаде 1
  • дознала 4
  • дознале 1
  • дознало 5
  • дознам 1
  • дознао 4
  • дознати 1
  • дозове 1
  • Дозовем 1
  • Дозову 1
  • дозрео 1
  • дозру 2
  • Доиста 1
  • доиста 37
  • дојакошње 1
  • док 115
  • Док 37
  • докажете 1
  • докажу 1
  • доказ 4
  • доказа 9
  • доказале 1
  • доказали 1
  • доказано 2
  • доказати 3
  • доказе 5
  • докази 7
  • доказивања 1
  • доказивао 4
  • доказивати 1
  • доказима 1
  • доказом 1
  • доказујем 1
  • Доказују 1
  • докле 15
  • доконају 1
  • доконали 1
  • доксата 1
  • доксату 1
  • Доктор 31
  • доктор 79
  • доктора 16
  • докторе 26
  • Доктори 1
  • докторовој 2
  • доктором 8
  • доктору 7
  • документа 5
  • документи 1
  • документима 2
  • долазак 3
  • долазака 1
  • долазе 10
  • долази 20
  • долазила 9
  • Долазиле 1
  • долазиле 2
  • долазили 8
  • Долазило 1
  • долазило 5
  • долазим 3
  • Долазио 1
  • долазио 13
  • Долазите 1
  • долазити 11
  • долазиш 1
  • долап 5
  • долапа 1
  • долапче 1
  • доласка 8
  • доласку 3
  • доласци 2
  • доле 18
  • долеподписани 1
  • долетале 1
  • долетали 2
  • долетети 1
  • долетеше 2
  • долетило 1
  • доликовала 1
  • долина 1
  • долини 1
  • долину 1
  • дом 8
  • дома 5
  • домаки 1
  • домами 1
  • домамила 1
  • домаће 2
  • домаћег 2
  • домаћи 2
  • домаћин 7
  • домаћина 6
  • домаћини 1
  • домаћину 1
  • домаћих 1
  • Домаћица 3
  • домаћица 6
  • Домаћице 1
  • домаћице 2
  • домаћицом 1
  • домаћицу 2
  • домаћичин 1
  • домина 1
  • домино 2
  • Домишљајући 1
  • домишљао 1
  • домова 2
  • домове 1
  • домови 1
  • домовине 1
  • дому 2
  • Дон 1
  • Донде 1
  • Донекле 1
  • донекле 3
  • донеле 3
  • Донели 1
  • донели 5
  • донело 3
  • донео 3
  • Донесе 1
  • донесе 4
  • донесем 1
  • донесен 1
  • донесени 2
  • Донесите 1
  • донесу 1
  • донети 4
  • донеће 1
  • донеше 1
  • доноси 1
  • доносио 1
  • доња 2
  • доње 2
  • доњем 1
  • доњи 2
  • доњом 1
  • допада 6
  • допадала 3
  • допадања 1
  • допадао 2
  • допаде 1
  • допадне 2
  • Допала 1
  • допао 3
  • допирале 1
  • допирали 2
  • допире 1
  • допис 2
  • допратили 1
  • допре 1
  • доприносе 1
  • доприноси 1
  • допуну 1
  • допуњене 1
  • допусти 1
  • допустио 1
  • допустите 1
  • допустити 4
  • дорастао 1
  • Доручак 1
  • доручак 3
  • доручка 1
  • доручкују 1
  • досадашњих 1
  • досади 1
  • досадило 1
  • Досадило 1
  • досадити 1
  • досадна 1
  • досаднији 1
  • досадно 3
  • досадног 1
  • досадом 4
  • досађивати 1
  • досађују 1
  • доселили 1
  • досети 1
  • досетити 1
  • досетке 2
  • досетљивости 1
  • досетци 2
  • доскочити 1
  • доскочицом 1
  • доскочиш 1
  • дослуку 1
  • дослуху 1
  • доспе 2
  • доспелих 1
  • доспемо 1
  • доста 48
  • Доста 5
  • доставу 1
  • достигла 1
  • достигли 1
  • достигнуто 1
  • достићи 3
  • достојан 4
  • достојанства 1
  • достојанствено 1
  • достојанство 1
  • достојна 1
  • достојно 3
  • достојну 1
  • Дотера 1
  • дотера 4
  • дотерали 3
  • дотерао 1
  • дотерати 3
  • Дотеривано 1
  • дотична 1
  • дотични 2
  • Дотични 2
  • дотичних 1
  • дотичноме 1
  • дотле 23
  • дотрча 5
  • дотрчали 1
  • дотрчао 1
  • дотрчи 3
  • доћ 1
  • доћи 24
  • Доћиће 1
  • доћићеш 1
  • дохвате 2
  • дохвати 7
  • Дохватив 1
  • дохватило 1
  • дохватише 1
  • доцкан 4
  • доцне 3
  • доцни 2
  • Доцније 3
  • доцније 40
  • дочек 1
  • Дочек 1
  • дочека 12
  • дочекају 1
  • дочекала 1
  • дочекали 1
  • дочекам 1
  • Дочекао 1
  • дочекао 2
  • дочекати 1
  • дочеках 1
  • дочекаше 1
  • дочекивали 1
  • Дочекивали 1
  • дочеку 2
  • дочекује 2
  • дочеле 1
  • дочепа 21
  • дочепају 3
  • дочепали 2
  • дочепам 1
  • дочепао 1
  • дочепаш 1
  • дочепаше 3
  • дочетку 1
  • Дочеци 1
  • дочитала 1
  • дошав 1
  • Дошав 2
  • Дошао 3
  • дошао 34
  • Дошла 1
  • дошла 17
  • дошле 1
  • дошли 14
  • дошло 7
  • дошо 1
  • др 1
  • драга 2
  • Драга 2
  • драгану 1
  • драге 2
  • Драги 1
  • драги 10
  • драгим 1
  • драгичка 1
  • Драгишић 1
  • драго 4
  • драгог 2
  • драгоцен 2
  • драгоцени 2
  • драгоцености 1
  • драже 1
  • дражесном 1
  • дражи 1
  • дражило 1
  • драма 2
  • драстичан 1
  • дрва 4
  • дрвена 3
  • дрвенаст 1
  • дрвени 2
  • дрвених 1
  • дрвену 3
  • дрвета 5
  • дрветима 1
  • дрвету 4
  • дрвећу 2
  • дрво 2
  • древне 1
  • дрека 1
  • дрекали 1
  • дрекне 1
  • дреком 1
  • дрема 1
  • дремају 1
  • дремати 1
  • дремеж 1
  • дремне 1
  • дремни 1
  • дремну 1
  • дремушећи 1
  • дремушила 1
  • дремушио 1
  • дремушити 1
  • дреновим 1
  • Држава 1
  • држава 8
  • државама 1
  • државе 3
  • држави 5
  • државица 1
  • државна 3
  • државне 18
  • Државни 1
  • државни 12
  • државник 3
  • државника 8
  • државником 1
  • државним 11
  • државнима 1
  • државних 6
  • државници 2
  • државницима 1
  • државничка 1
  • државно 2
  • државног 3
  • државној 1
  • државном 3
  • државну 2
  • државом 1
  • државу 7
  • држала 6
  • Држали 1
  • држали 2
  • држало 2
  • држане 1
  • држање 8
  • држању 2
  • држао 14
  • држати 6
  • држаће 1
  • држе 4
  • Држећи 3
  • држећи 5
  • држи 13
  • Држим 4
  • држим 9
  • држимо 2
  • Држите 1
  • држите 8
  • држте 1
  • дрзак 3
  • дрктале 1
  • дрмао 1
  • дрмне 1
  • дрмусај 1
  • дрмусајући 1
  • дрмусати 1
  • дрњокао 1
  • дроља 1
  • дроту 1
  • дрпање 1
  • дрпну 2
  • дрска 1
  • дрске 1
  • дрским 1
  • дрско 2
  • дрскост 5
  • дрскости 2
  • дртој 1
  • друг 4
  • Друга 1
  • друга 37
  • другама 1
  • другар 1
  • другара 1
  • другарица 1
  • другарицама 2
  • другарице 9
  • другарици 2
  • другарицу 1
  • другару 1
  • друге 50
  • Други 14
  • други 96
  • Другим 2
  • другим 28
  • другима 1
  • других 37
  • Друго 4
  • друго 63
  • другова 1
  • друговањем 1
  • другови 3
  • друговима 3
  • другог 21
  • другога 12
  • другој 11
  • другом 44
  • другоме 8
  • другу 27
  • другче 2
  • другчије 1
  • другчији 1
  • дружба 1
  • дружевнији 1
  • дружина 10
  • дружине 14
  • дружини 6
  • дружином 5
  • дружинске 1
  • дружину 4
  • друкче 3
  • Друкчија 1
  • друкчија 3
  • друкчије 29
  • Друкчије 3
  • друкчији 4
  • друкчијих 1
  • друм 4
  • друма 5
  • Друмом 1
  • друмом 7
  • друму 4
  • друштва 12
  • друштвена 2
  • друштвене 1
  • друштвени 3
  • друштвеним 1
  • друштвених 3
  • друштвено 1
  • друштвеном 1
  • друштво 19
  • Друштво 2
  • друштвом 4
  • друштву 18
  • дрхтавица 6
  • дрхтавици 1
  • дрхтала 5
  • дрхтале 3
  • дрхтали 3
  • дрхтање 1
  • дрхтати 5
  • дрхти 1
  • дубина 1
  • дубине 4
  • дубини 2
  • дубље 9
  • дубљи 1
  • дубодолина 1
  • дубок 9
  • дубока 2
  • дубоке 3
  • дубоки 1
  • дубоким 2
  • Дубоко 1
  • дубоко 25
  • дубоког 1
  • дубоком 2
  • дува 1
  • дувају 2
  • дувамо 1
  • дуван 1
  • дувана 2
  • дуванског 1
  • дуванском 1
  • дувао 3
  • дувар 2
  • дувара 2
  • дувару 3
  • дувати 2
  • дуг 13
  • дуга 5
  • дугачак 3
  • дугачка 2
  • дугачке 2
  • дугачки 1
  • дугачким 1
  • дугачких 1
  • дугачко 2
  • дугачког 1
  • дугачком 2
  • дугачку 1
  • дуге 4
  • дуги 2
  • дугим 5
  • дугих 3
  • дугме 4
  • дугмета 1
  • Дуго 2
  • дуго 62
  • дугови 1
  • дуговима 1
  • Дуговића 1
  • дугог 1
  • дугој 2
  • дугом 1
  • дуготрајна 1
  • дуготрајним 2
  • дуготрајно 1
  • дуготрајном 1
  • дугу 1
  • дугује 1
  • дугујем 1
  • дугујете 1
  • дугујеш 1
  • дугуљаста 1
  • дугуљастих 2
  • дуд 1
  • дуж 1
  • Дуж 1
  • дужан 2
  • дуже 13
  • дужега 1
  • дужи 2
  • дужност 30
  • Дужности 1
  • дужности 13
  • дужностима 3
  • дукат 4
  • дуката 30
  • дукате 1
  • дукати 1
  • думеном 1
  • Дунав 3
  • Дунава 9
  • Дунаво 1
  • дунавске 1
  • дунавској 3
  • дунавску 2
  • Дунаву 5
  • дуњом 1
  • дупаља 1
  • дупло 4
  • дупље 1
  • дупљу 1
  • дури 1
  • дусаш 1
  • дућани 1
  • дух 3
  • духа 4
  • духну 2
  • духнуо 2
  • Духнуће 1
  • духнуше 1
  • духове 1
  • духови 2
  • духовима 1
  • духовит 1
  • духовни 3
  • духом 2
  • духу 1
  • душа 9
  • Душана 1
  • душе 12
  • душевна 1
  • душевни 1
  • душевно 12
  • душевној 1
  • душевном 1
  • души 20
  • душицу 1
  • душмана 1
  • душмански 3
  • душманску 1
  • душо 2
  • душом 4
  • душу 19
  • Ђаво 2
  • ђаво 5
  • ђавола 3
  • Ђаволаста 1
  • ђаволасти 1
  • ђаволасто 1
  • ђаволе 2
  • ђаволи 2
  • ђаволила 1
  • ђаволиштине 1
  • ђаволски 2
  • ђаволским 1
  • ђавољења 1
  • ђак 8
  • ђака 6
  • ђаке 1
  • ђаци 7
  • ђацима 1
  • ђачка 1
  • ђачки 1
  • ђе 2
  • ђенерал 109
  • Ђенерал 51
  • Ђенерала 1
  • ђенерала 29
  • ђенерале 15
  • Ђенерале 2
  • ђенерали 1
  • ђенералов 2
  • ђенералова 2
  • ђенералове 6
  • ђенералових 1
  • ђенералово 2
  • ђенераловом 1
  • ђенералову 5
  • ђенералој 1
  • ђенералом 3
  • ђенералску 1
  • Ђенералу 1
  • ђенералу 10
  • Ђери 1
  • ђида 1
  • ђидиска 1
  • ђипај 1
  • Ђокичина 1
  • Ђокичиној 1
  • ђубре 5
  • ђубревитој 1
  • ђубрета 3
  • ђул 1
  • Ђурђевград 1
  • Ђурђевградски 2
  • Ђуро 1
  • Е 47
  • е 9
  • Евиних 1
  • Ево 18
  • ево 33
  • Европа 1
  • Европи 2
  • европска 2
  • европске 1
  • европски 2
  • европском 1
  • егзерцира 1
  • еј 6
  • Еј 9
  • Екватор 1
  • екватор 8
  • екватора 3
  • екватору 1
  • ексера 1
  • ексери 1
  • ексерима 1
  • експедована 1
  • екстази 1
  • еластичним 1
  • електрицитета 1
  • електрична 1
  • електрични 1
  • електричног 1
  • Елем 4
  • елементарном 1
  • елементи 2
  • елементима 2
  • еманципацију 1
  • енглески 1
  • Енглеско 1
  • Енглеској 1
  • ене 2
  • Ене 5
  • енергије 1
  • енергији 1
  • енергију 1
  • енергична 1
  • енергичне 2
  • енергични 1
  • енергично 2
  • енжењер 2
  • енжењерске 1
  • ено 7
  • ердељске 1
  • ескадрон 1
  • еснавску 1
  • еспап 2
  • еспапа 2
  • Ете 2
  • ето 22
  • Ето 31
  • Ех 2
  • жабо 1
  • жагор 4
  • жад 1
  • жалбе 2
  • жале 1
  • жали 4
  • жалила 7
  • жалили 1
  • жалим 2
  • жалио 1
  • Жалио 2
  • жалити 1
  • Жалос 1
  • жалосан 1
  • жалосна 1
  • жалосне 1
  • жалосник 1
  • жалосних 1
  • жалосно 10
  • жалост 5
  • жалостан 1
  • Жалостан 1
  • жалости 2
  • жалостивно 1
  • жаљен 1
  • жаљења 4
  • жаљење 1
  • жандарм 11
  • Жандарм 2
  • жандарма 7
  • жандарме 3
  • жандарми 3
  • жандармима 1
  • жандармом 1
  • жандармска 1
  • Жандармски 1
  • жандармски 2
  • жандармском 1
  • жандармску 1
  • жао 11
  • жарка 2
  • жарке 1
  • жарким 2
  • жарком 1
  • жаром 1
  • жару 1
  • жбир 2
  • жбиру 1
  • жеге 1
  • жедан 2
  • жедна 1
  • железна 1
  • железних 1
  • железница 1
  • железо 1
  • желела 3
  • желели 1
  • желело 1
  • желео 3
  • желети 1
  • жели 1
  • Желим 1
  • желим 3
  • желимо 1
  • желите 7
  • желити 1
  • желиш 1
  • жеља 4
  • жељама 3
  • Жеље 1
  • жеље 3
  • жељена 1
  • жељени 1
  • жељи 3
  • жељом 2
  • жељу 1
  • Жена 4
  • жена 77
  • женама 7
  • Жене 1
  • жене 41
  • жени 15
  • женидбе 6
  • женидби 2
  • женидбом 1
  • женидбу 1
  • женим 1
  • женине 2
  • жениних 1
  • жениној 1
  • женити 1
  • жениш 3
  • женкарош 1
  • женкароша 1
  • жено 11
  • Жено 2
  • женом 5
  • Женска 1
  • женска 24
  • женскадија 1
  • Женскадија 1
  • женске 35
  • Женске 4
  • женски 5
  • женским 3
  • женскима 2
  • женскиња 7
  • женскињем 1
  • женскињу 2
  • женских 2
  • Женско 1
  • женско 4
  • женског 3
  • женској 3
  • женском 1
  • Женску 1
  • женску 10
  • жентурачама 1
  • жентурина 1
  • жентурину 1
  • жену 22
  • жењен 1
  • жењења 1
  • жеравице 1
  • жеравици 1
  • жеравицу 2
  • Жермини 15
  • жестоко 5
  • жестоког 1
  • жив 19
  • Жив 4
  • Жива 1
  • жива 16
  • живахан 1
  • живаца 1
  • живе 7
  • Живела 1
  • живела 3
  • живело 1
  • живео 24
  • Живео 7
  • живети 4
  • Живи 1
  • живи 14
  • живим 9
  • живима 1
  • живин 1
  • живинче 1
  • живите 1
  • живих 4
  • живиш 1
  • живља 1
  • живље 5
  • живљења 1
  • живљи 2
  • живо 40
  • живовања 1
  • живовање 1
  • живога 2
  • живом 3
  • живоме 1
  • живост 2
  • Живот 1
  • живот 28
  • живота 18
  • животиња 2
  • животињама 1
  • животиње 1
  • животињи 1
  • животињица 1
  • животињо 1
  • животињу 1
  • животом 3
  • животу 11
  • живу 4
  • живце 3
  • живци 2
  • живчана 1
  • живчаном 1
  • жиг 2
  • жигица 1
  • жигицом 1
  • жигицу 1
  • жижак 1
  • Жика 80
  • Жике 2
  • Жики 12
  • Жикин 1
  • Жикина 3
  • Жикине 2
  • Жикиној 1
  • Жикину 1
  • Жико 2
  • Жиком 1
  • Жику 6
  • жилама 2
  • жиле 5
  • житељству 1
  • житије 1
  • жито 1
  • жицама 2
  • жице 6
  • жицом 2
  • жицу 3
  • жишка 1
  • жмарци 1
  • жмирави 1
  • жмиркајући 2
  • жмиркати 1
  • жмурење 1
  • жрвњају 1
  • жртава 1
  • жртва 8
  • жртве 3
  • жртвеник 1
  • жртвован 1
  • жртвовао 1
  • жртвом 1
  • жртву 1
  • жртвује 1
  • Жуан 1
  • жубор 1
  • жуди 1
  • жудно 3
  • жудња 1
  • жудњи 1
  • жудњом 1
  • жудњу 1
  • жујо 1
  • жуљале 1
  • жуље 1
  • жуљи 1
  • жуљиле 1
  • журећи 1
  • журило 1
  • журио 1
  • журналу 1
  • журне 1
  • журним 1
  • журно 12
  • жустар 1
  • жустрим 1
  • жустро 4
  • жута 1
  • Жута 1
  • жуте 1
  • жутим 1
  • жутих 4
  • жутокљунићи 1
  • жуту 1
  • жућака 2
  • жућкасту 1
  • ЗА 1
  • За 128
  • за 939
  • забава 3
  • забавама 1
  • забаве 4
  • забављање 1
  • забављао 1
  • забаву 1
  • забадава 1
  • забачена 1
  • забачене 1
  • забезекнут 1
  • забезекнуто 2
  • забележене 1
  • забелио 1
  • заби 1
  • забије 1
  • забила 1
  • забленуо 1
  • заблиста 1
  • заблисташе 1
  • заблуда 1
  • заблуду 1
  • забо 1
  • забоде 2
  • заболела 1
  • заболети 1
  • заборава 1
  • забораве 1
  • заборави 4
  • заборавила 3
  • заборавио 7
  • заборавити 6
  • заборавља 1
  • заборављајући 6
  • заборављате 2
  • заборављати 2
  • заборављена 2
  • заборављено 1
  • заборављеном 1
  • забости 1
  • забране 1
  • забрани 1
  • забрањен 1
  • забрањена 1
  • забрањене 1
  • забрањено 2
  • забрањивало 1
  • Забрањивало 1
  • забрањујем 1
  • забрекле 2
  • забрекло 1
  • забринут 2
  • забринута 1
  • забринути 2
  • Забринути 2
  • забринуто 3
  • забринуту 1
  • забуљене 1
  • забуна 5
  • забунђала 1
  • забуну 4
  • завадама 1
  • заваде 3
  • завади 1
  • завадиле 1
  • завадио 1
  • заваду 1
  • завађена 1
  • завађених 1
  • завали 1
  • заваљен 1
  • Заваљен 2
  • завара 1
  • заваравају 1
  • заварају 1
  • заварам 2
  • заваркавао 1
  • заварчивала 1
  • завежљај 2
  • завежу 1
  • завезаше 1
  • завео 2
  • завера 2
  • заверама 1
  • завере 5
  • завереника 2
  • завереници 1
  • завереничке 1
  • завери 4
  • заверу 2
  • завеса 2
  • завесама 2
  • завесе 1
  • Завесе 1
  • завести 1
  • завесу 3
  • завет 1
  • заветних 1
  • Завидеће 1
  • завиди 1
  • завидљивци 1
  • завијао 1
  • завијена 1
  • завијеним 1
  • завијутак 2
  • завила 1
  • завиличено 1
  • завиривао 1
  • завиривати 1
  • завириваше 1
  • завириш 1
  • завирујемо 1
  • зависи 4
  • зависило 1
  • зависити 2
  • зависност 1
  • завист 2
  • завитланих 1
  • завлачи 1
  • завлачио 1
  • завод 1
  • завода 1
  • заводима 1
  • заводнише 1
  • заводу 1
  • завој 2
  • завоја 1
  • завојем 1
  • завоју 2
  • заволе 1
  • заврат 1
  • заврљати 1
  • заврнуте 1
  • завршавале 1
  • завршен 2
  • завршена 1
  • завршени 1
  • заврши 18
  • Завршив 1
  • завршивало 1
  • завршиване 1
  • завршила 2
  • завршило 1
  • Завршило 1
  • завршио 4
  • завршити 2
  • завршује 1
  • завуку 1
  • завући 1
  • завуците 1
  • завуче 2
  • загазише 1
  • заглаба 1
  • заглави 1
  • заглавио 1
  • Заглавића 1
  • заглади 1
  • загладила 1
  • загладио 1
  • Загледа 2
  • загледа 24
  • загледајући 2
  • загледали 2
  • загледам 1
  • загледамо 1
  • загледао 13
  • Загледао 2
  • загледати 4
  • загледаше 3
  • заговара 1
  • заговарају 1
  • загонетан 1
  • загонетка 2
  • загонетку 2
  • Загонетна 1
  • загонетна 3
  • загонетне 4
  • загонетни 1
  • загонетних 1
  • загонетно 1
  • загонетног 4
  • загонетном 2
  • загонетну 1
  • заграђивао 1
  • загрева 2
  • загреја 1
  • загрејан 1
  • загрејана 1
  • загрејаност 1
  • загреју 1
  • загризе 1
  • загрли 6
  • загрлио 1
  • загрлише 2
  • загрљај 1
  • загрљаја 1
  • загрљају 2
  • загрљена 1
  • загрме 1
  • загрцну 2
  • загрцнуо 1
  • загустио 1
  • загушљив 1
  • загушљиви 1
  • загушљивим 2
  • загушљиво 6
  • загушљивог 1
  • загушљивој 1
  • загушљивост 1
  • загушује 1
  • загцну 1
  • задају 1
  • Задатак 1
  • задатак 4
  • задатка 1
  • задатку 1
  • задаћа 3
  • задаћама 1
  • задаће 1
  • задаћу 1
  • задах 3
  • задаха 1
  • задахнуо 2
  • задахом 1
  • задену 1
  • заденутом 1
  • задивљен 1
  • задивљена 1
  • задивљени 1
  • задигнути 1
  • задиже 1
  • задња 1
  • задњица 1
  • задобије 1
  • задовољавао 1
  • задовољан 3
  • задовоље 1
  • Задовољен 1
  • задовољена 1
  • задовољи 1
  • задовољили 1
  • Задовољите 1
  • задовољна 1
  • задовољни 2
  • задовољно 1
  • задовољном 1
  • задовољстава 1
  • задовољства 1
  • задовољство 2
  • задовољством 3
  • задоцне 1
  • задоцнио 1
  • задремала 1
  • задрете 1
  • задржа 4
  • задржава 1
  • Задржала 1
  • задржала 3
  • задржани 1
  • задржао 2
  • задржати 2
  • задрже 2
  • задржи 1
  • Задржи 1
  • задрхтали 1
  • задрхташе 1
  • задубљен 1
  • задуване 1
  • задувани 1
  • задувано 1
  • задувану 1
  • задуле 2
  • зађе 2
  • зажагрена 1
  • зажареном 1
  • зажели 1
  • зажиже 1
  • зажмури 3
  • зажмурише 1
  • зазвони 1
  • зазора 2
  • зазорно 3
  • заиђе 1
  • заинтересова 2
  • заинтересовала 1
  • Заинтересован 1
  • заинтересован 3
  • Заинтересована 1
  • заинтересовао 1
  • заинтересовати 1
  • заинтересује 1
  • заинтересујете 1
  • Заиста 3
  • заиста 7
  • зајамчити 1
  • Зајапурен 1
  • зајапурен 3
  • зајапурена 2
  • зајапурени 1
  • зајапурено 1
  • заједљиво 1
  • заједљивости 1
  • заједнички 2
  • заједничко 1
  • заједничку 1
  • заједно 18
  • зајтинли 1
  • закажемо 1
  • закажу 1
  • закачаљкама 1
  • закачи 1
  • Закитите 1
  • закла 1
  • заклан 2
  • заклања 1
  • заклањају 1
  • заклањали 2
  • заклањало 1
  • закле 1
  • заклели 1
  • заклетава 1
  • заклетва 2
  • заклетве 1
  • заклетвом 2
  • заклетву 1
  • заклињала 1
  • заклињање 1
  • заклињем 1
  • Заклињући 1
  • заклон 2
  • заклона 1
  • заклоне 1
  • заклони 4
  • заклонити 1
  • заклоњена 2
  • заклоњене 1
  • заклоњени 1
  • заклопи 1
  • заклопцу 1
  • закључа 1
  • закључак 1
  • закључали 1
  • закључана 4
  • закључаном 1
  • закључати 2
  • закључио 1
  • закључке 2
  • закоље 1
  • закољем 1
  • закољите 1
  • закољу 1
  • Закон 1
  • закон 4
  • закона 8
  • закони 2
  • законима 1
  • законит 1
  • законита 2
  • законите 2
  • законити 3
  • законитог 2
  • законитога 1
  • законитом 1
  • законом 3
  • закопају 1
  • закопали 1
  • закопан 1
  • закопане 1
  • закопани 1
  • закопати 1
  • закопча 1
  • закопчавати 1
  • закрвављеним 3
  • закрштена 1
  • закука 1
  • закуке 1
  • закуца 3
  • закучи 1
  • зала 1
  • заладак 2
  • залазили 1
  • залаја 1
  • залатка 1
  • залатке 1
  • залатку 2
  • залегла 1
  • залеђене 1
  • залепило 1
  • заливано 1
  • заливени 1
  • заличило 1
  • залишни 1
  • залогајем 1
  • залуд 2
  • залуђују 1
  • залупи 1
  • залутала 1
  • залутали 2
  • залутао 1
  • заљубио 1
  • заљубљен 3
  • заљубљених 1
  • заљубљено 1
  • заљуљано 1
  • замаглици 1
  • замаглицу 1
  • замакли 1
  • замакло 1
  • замасковану 1
  • замахује 1
  • замахују 1
  • замаче 2
  • замашај 1
  • замашна 1
  • замашним 1
  • замени 1
  • заменимо 1
  • заменио 1
  • замера 1
  • замерао 2
  • замерате 1
  • замераш 1
  • замери 1
  • замерила 1
  • замерили 1
  • замерило 2
  • замерио 1
  • замерити 4
  • замериће 1
  • замерка 1
  • замерке 1
  • заметао 1
  • заметне 1
  • замириса 1
  • Замириса 1
  • замирисало 1
  • Замисао 1
  • замисао 4
  • замисли 8
  • замислите 2
  • замислити 2
  • замичу 1
  • замишља 1
  • замишљају 1
  • замишљала 3
  • замишљао 1
  • Замишљао 1
  • замишљате 1
  • замишљен 4
  • замишљена 1
  • замишљено 3
  • Замка 1
  • замка 2
  • замке 1
  • замоли 2
  • замолио 1
  • замрси 2
  • замуца 1
  • замуцну 1
  • занат 1
  • занату 1
  • занела 1
  • занели 1
  • занело 1
  • занеме 1
  • занемелој 1
  • занеми 1
  • занео 6
  • занесе 1
  • занесен 1
  • Занесен 2
  • занесу 1
  • занети 1
  • занима 2
  • занимати 1
  • занимљива 1
  • занимљиве 2
  • занимљивим 1
  • занимљивих 1
  • занимљивом 1
  • занимљивости 1
  • занимљиву 2
  • зановетај 1
  • занос 5
  • заноса 6
  • заноси 4
  • заносили 1
  • заносило 1
  • заносио 1
  • заносити 1
  • заносна 2
  • заносне 2
  • заносни 1
  • заносним 1
  • заносу 11
  • заноћила 1
  • заноћили 1
  • заноћити 1
  • заношљиву 1
  • зао 4
  • заови 1
  • заостаде 1
  • заостале 3
  • заосталих 1
  • заосталом 1
  • заостао 1
  • заостати 1
  • заоштравало 1
  • запад 2
  • западна 1
  • западне 1
  • западној 1
  • западном 1
  • Западу 1
  • запали 2
  • запалио 1
  • запалити 1
  • запаљење 1
  • запаљиве 1
  • запао 2
  • запе 2
  • запева 2
  • запенушене 1
  • запенушеним 1
  • запети 2
  • запетљали 1
  • запечате 1
  • запечаћена 1
  • запиљио 1
  • запињали 2
  • запињао 1
  • запиње 1
  • запињући 2
  • запис 2
  • записало 1
  • записана 1
  • записане 1
  • записати 1
  • записивао 1
  • записка 1
  • записку 1
  • запита 1
  • запиткивала 1
  • запиткивале 1
  • запиткивања 2
  • запиткивање 1
  • запиткивао 3
  • запиткивати 7
  • запиткиваше 1
  • запиткивити 1
  • запиткујете 1
  • запиткујући 2
  • запише 2
  • заплака 1
  • заплакао 1
  • заплаче 3
  • заплашио 1
  • заплетао 1
  • заплете 1
  • запливаше 1
  • запљускују 1
  • запне 2
  • запнем 2
  • запнемо 1
  • запну 1
  • Заповеда 1
  • заповеда 8
  • заповедај 1
  • заповедајте 1
  • заповедају 4
  • заповедам 1
  • заповедано 1
  • заповедање 1
  • заповедао 3
  • заповедате 1
  • заповедаш 1
  • заповеди 5
  • Заповедио 1
  • заповедио 2
  • заповедићу 1
  • заповедник 1
  • заповедника 1
  • заповеђено 1
  • заповест 4
  • заповести 7
  • запојено 1
  • запојила 1
  • запојити 1
  • запомагање 2
  • започео 1
  • започете 1
  • започети 3
  • започетој 1
  • започету 1
  • започне 1
  • запрегнут 1
  • запрегнута 1
  • запрепасти 1
  • запрепастио 2
  • запрепашћеним 1
  • запрепашћено 1
  • запрепашћеном 1
  • запретио 1
  • запту 1
  • запуше 2
  • запушена 1
  • запуштеној 1
  • зар 42
  • Зар 46
  • Зара 6
  • Зарад 1
  • зарада 1
  • зараде 1
  • зарадити 3
  • зарадиш 1
  • зарађивала 1
  • заранака 2
  • заранке 1
  • заранцима 1
  • Заре 36
  • Зарево 1
  • зарежа 1
  • Заретову 1
  • Заром 1
  • Зару 7
  • заруделу 1
  • заруменио 1
  • заручнице 1
  • засађен 2
  • засађена 2
  • засветлише 2
  • засвира 1
  • засвођеној 1
  • засебан 1
  • засебна 2
  • засебно 1
  • засебном 1
  • засебну 1
  • заседа 1
  • Заседа 1
  • заседе 3
  • заседу 1
  • засејан 1
  • засејане 1
  • засејаних 1
  • засести 1
  • засецају 1
  • засићен 1
  • засладити 1
  • заслуга 6
  • заслугама 2
  • заслуге 2
  • заслужи 2
  • заслужила 2
  • заслужио 3
  • заслужити 3
  • заслужна 3
  • заслужне 1
  • заслужних 1
  • заслужује 1
  • заслузи 1
  • засмеја 1
  • засмејаше 1
  • заснивао 1
  • засновани 1
  • засновао 1
  • заспа 1
  • заспали 6
  • заспао 4
  • заспе 1
  • заспи 5
  • заставама 1
  • заставу 1
  • застаде 32
  • застадоше 5
  • застајала 1
  • застајало 1
  • Застајао 1
  • застајати 1
  • застајкивали 1
  • застајкивао 1
  • застајкивати 1
  • застала 1
  • застали 1
  • застало 1
  • застане 3
  • застану 2
  • застао 2
  • застиде 1
  • застире 1
  • застрањивања 1
  • застрашило 1
  • застрвени 1
  • застре 2
  • застрт 2
  • заструг 1
  • заступа 3
  • заступао 1
  • заступљен 1
  • заступници 1
  • засукивао 1
  • засула 1
  • засут 1
  • заташкана 1
  • затвара 2
  • затварајући 2
  • затварале 2
  • затварање 1
  • затварати 1
  • затвор 1
  • затвора 1
  • затворе 1
  • затворен 1
  • затворена 10
  • затворени 4
  • затвореним 8
  • затвореној 4
  • затвори 4
  • затворили 1
  • Затворили 1
  • затворио 3
  • затворите 1
  • Затворите 1
  • затворићу 1
  • затворише 3
  • затвору 4
  • затегле 1
  • затегнута 1
  • затегнутим 1
  • затезао 1
  • затекао 1
  • затекла 3
  • затекну 1
  • затеку 1
  • затећиће 2
  • затиљку 3
  • Затим 13
  • затим 9
  • затичемо 1
  • затиште 1
  • Зато 1
  • зато 14
  • заточеник 1
  • затражи 1
  • затреба 3
  • затребам 1
  • затрепера 1
  • затресла 1
  • затрпава 1
  • затрпали 1
  • затрпан 2
  • затуреним 2
  • затуреном 2
  • затури 2
  • заћори 1
  • Заћута 1
  • заударати 2
  • зауздава 1
  • заузе 3
  • заузели 1
  • заузети 1
  • заузетој 1
  • заузеће 1
  • заузима 1
  • заузимајући 1
  • заузимала 1
  • заузимања 1
  • заузимаш 1
  • заузме 2
  • заузмете 1
  • Заузми 1
  • заузму 1
  • Заустави 1
  • заустави 14
  • зауставила 1
  • Зауставили 1
  • зауставите 1
  • зауставити 5
  • Зауставише 1
  • зауставише 2
  • заустављају 1
  • заустављајући 1
  • заустављала 1
  • заустављао 2
  • заустао 1
  • заусти 6
  • заустише 1
  • захвалан 1
  • захвали 2
  • захвалио 1
  • захвалиш 1
  • захвални 1
  • захвално 1
  • захвалности 1
  • захватајући 1
  • захладнеле 1
  • захтев 4
  • захтева 1
  • захтевале 1
  • захтевали 1
  • захтевало 1
  • захуктала 1
  • захуктао 1
  • зацело 1
  • заценуо 1
  • зацењујући 1
  • зацрвени 2
  • зачедила 1
  • зачедило 1
  • зачељу 5
  • зачешљавао 1
  • зачу 17
  • зачуде 2
  • зачуди 6
  • Зачудила 1
  • зачудило 1
  • Зачуђен 1
  • зачуђен 3
  • зачуђена 1
  • Зачуђено 1
  • зачуђено 24
  • зачуђеном 2
  • зачуше 1
  • зашао 1
  • зашити 1
  • Зашли 1
  • зашло 1
  • зашта 2
  • заштеде 1
  • заштита 1
  • заштити 1
  • заштитник 1
  • заштитника 1
  • заштитница 1
  • заштиту 1
  • зашто 14
  • Зашто 8
  • збаце 1
  • збаци 2
  • збацивању 2
  • збацим 1
  • збачени 1
  • зби 1
  • збива 2
  • збивало 1
  • збијати 1
  • збило 2
  • збиља 20
  • Збиља 21
  • збиљи 1
  • збиљски 1
  • зблизи 4
  • због 15
  • Збогом 1
  • збогом 2
  • збор 2
  • зборови 1
  • збрисано 1
  • збрка 6
  • збркало 3
  • збркану 1
  • збрке 2
  • збрчкана 1
  • збуни 2
  • збунио 3
  • збунити 1
  • збуњен 7
  • збуњена 6
  • збуњени 1
  • збуњеним 1
  • збуњено 8
  • збуњеној 1
  • зва 1
  • звала 5
  • звали 3
  • зване 1
  • звани 2
  • званим 1
  • званичним 1
  • званично 1
  • званом 1
  • звања 2
  • звао 7
  • звати 3
  • зваће 1
  • Зваћу 1
  • звезда 5
  • звездама 1
  • звездано 1
  • звезде 3
  • звездица 2
  • звезду 2
  • звекана 1
  • звер 3
  • звера 3
  • зверка 1
  • зверова 2
  • зверови 1
  • зверска 1
  • звецкали 1
  • звецкарање 1
  • звецкати 1
  • звиждаљке 1
  • звиждања 1
  • звиждање 3
  • звиждаше 1
  • звижде 1
  • звиждукао 1
  • звизнем 1
  • звона 2
  • Звониград 19
  • Звониграда 16
  • Звониградом 4
  • звониградска 2
  • Звониградске 1
  • звониградске 6
  • звониградски 3
  • звониградским 1
  • звониградских 9
  • звониградског 2
  • Звониградскога 1
  • звониградској 2
  • звониградском 1
  • Звониградском 1
  • звониградску 1
  • Звониграду 22
  • Звониграђана 2
  • звониграђани 1
  • Звониграђани 1
  • звонила 1
  • звонило 1
  • звонио 2
  • звонки 1
  • звоно 2
  • звонце 2
  • звонцета 1
  • зврку 1
  • зврцне 1
  • зврчке 1
  • зврчком 1
  • зврчку 1
  • звук 1
  • Звуци 1
  • звуци 3
  • звучале 1
  • звучан 1
  • звуче 1
  • звучи 2
  • звучно 2
  • згази 1
  • згледа 1
  • згледају 1
  • згода 4
  • згодан 7
  • згоде 1
  • згодна 2
  • згодне 2
  • згодније 2
  • згодних 1
  • згодно 14
  • згодној 1
  • згодном 1
  • згодну 3
  • згоду 3
  • згомиланих 1
  • згомилаше 1
  • зграда 6
  • зграде 1
  • згради 2
  • згрешили 1
  • згужва 3
  • згужваном 1
  • згурну 1
  • згуснута 1
  • згучен 1
  • здање 2
  • здера 1
  • здрав 2
  • здрава 2
  • здраве 1
  • здрави 2
  • здравица 1
  • здравицама 1
  • здравицу 2
  • Здравља 1
  • здравља 7
  • здравље 6
  • здрављу 1
  • здраво 2
  • зебао 1
  • зебећи 1
  • зебли 1
  • зебње 4
  • зевајући 1
  • зевање 1
  • зевне 1
  • зеитинске 1
  • зејтина 2
  • зелембаћ 1
  • зелен 3
  • зелена 4
  • зелене 3
  • зелени 2
  • зеленила 1
  • зеленило 4
  • зеленилом 1
  • зеленилу 1
  • зеленим 1
  • зелених 2
  • зеленкаст 1
  • зелено 2
  • зеленој 1
  • земаља 1
  • земаљска 2
  • земаљске 3
  • земаљски 3
  • земаљских 1
  • земан 1
  • земља 21
  • земље 22
  • земљи 22
  • Земљиште 1
  • земљиште 3
  • земљишту 2
  • Земљом 1
  • земљом 7
  • земљу 40
  • зениту 1
  • зенице 1
  • зену 1
  • зенуло 1
  • зет 1
  • зете 2
  • зетова 2
  • зетови 1
  • Зетови 1
  • зетовима 1
  • зетом 1
  • зече 1
  • зечеве 2
  • зивкали 1
  • зивкао 1
  • зивкати 1
  • зид 6
  • зида 6
  • зидао 1
  • зидовима 1
  • зиду 10
  • зија 1
  • зијала 2
  • зијана 1
  • зину 5
  • зинуле 1
  • Зла 1
  • зла 5
  • злата 1
  • златан 2
  • златва 1
  • златна 3
  • златне 1
  • златним 2
  • златну 1
  • злато 4
  • златом 1
  • злаћана 1
  • Зле 1
  • зле 3
  • зли 2
  • зликовац 1
  • Зликовац 7
  • зликовачка 1
  • зликовачки 1
  • Зликовца 5
  • зликовце 1
  • Зликовцем 1
  • зликовци 3
  • зликовцима 1
  • зликовче 1
  • злих 2
  • Зло 1
  • зло 29
  • злоба 1
  • злобити 1
  • злобно 1
  • злобу 1
  • зловољан 3
  • зловољна 1
  • зловољно 3
  • злог 1
  • злогласна 1
  • злогласни 1
  • злогласној 1
  • Злодух 2
  • Злодуху 1
  • злопатили 1
  • злотвор 1
  • злоупотребе 1
  • злоупотреби 1
  • злоупотребу 1
  • злочин 14
  • злочинац 1
  • злочиначке 2
  • злочине 2
  • злочини 1
  • злочином 2
  • злочинства 1
  • злочину 4
  • злочинци 1
  • злу 2
  • змаја 1
  • змија 3
  • змије 1
  • змијин 1
  • змијина 1
  • змијски 1
  • змијурина 1
  • Зна 2
  • зна 87
  • знаду 3
  • знај 4
  • Знају 1
  • знају 9
  • Знајући 1
  • знајући 6
  • знак 29
  • знака 1
  • знаке 3
  • знакова 1
  • знаком 3
  • знала 15
  • Знала 2
  • знале 1
  • Знале 1
  • знали 8
  • знало 2
  • Знам 11
  • знам 84
  • знамените 3
  • знаменити 1
  • знаменитим 1
  • знаменитост 3
  • знаменитости 1
  • знамење 1
  • Знамо 1
  • знамо 7
  • знанци 1
  • знанцима 1
  • знања 3
  • знање 1
  • Знао 2
  • знао 55
  • зната 1
  • знате 31
  • Знати 1
  • знати 12
  • знатне 3
  • знаци 4
  • знацима 1
  • значај 10
  • значаја 9
  • значајан 2
  • значајним 1
  • значајно 3
  • значајном 1
  • значајну 1
  • значи 22
  • значила 1
  • значило 2
  • значити 2
  • знаш 55
  • Знаш 6
  • зној 4
  • зноја 3
  • зоб 2
  • зоби 1
  • зобнице 1
  • зобницу 1
  • Зове 1
  • зове 15
  • зовем 1
  • зовемо 1
  • зовете 3
  • зовеш 1
  • зови 3
  • зовну 1
  • зову 8
  • зор 2
  • Зора 1
  • зора 3
  • зоре 6
  • зориних 1
  • зорне 1
  • зорно 2
  • зору 6
  • зракама 3
  • зраке 3
  • зракова 1
  • зраку 2
  • зраци 1
  • зрацима 2
  • зрачак 1
  • зрачком 1
  • зрела 6
  • зреле 3
  • зрели 1
  • зрелим 1
  • зрело 1
  • зрелост 1
  • зрелости 1
  • зрео 2
  • Зрео 2
  • зрно 1
  • зуб 1
  • зуба 1
  • зубе 9
  • Зуби 1
  • зуби 2
  • зубима 5
  • зузукале 1
  • зулум 1
  • И 233
  • и 5239
  • иверја 1
  • ивицама 1
  • ивице 1
  • ивици 2
  • игда 6
  • игде 1
  • Игла 1
  • игле 1
  • иглица 1
  • иглице 2
  • иглу 3
  • игра 8
  • играју 4
  • играјући 2
  • играла 2
  • играло 1
  • играња 1
  • игрању 1
  • играо 5
  • играти 4
  • играћете 1
  • играчака 2
  • играчка 1
  • играчке 2
  • играчку 1
  • играш 2
  • игри 4
  • игру 7
  • иде 49
  • Идеал 1
  • идеала 1
  • идеалима 2
  • идеалисте 1
  • Идем 2
  • идем 8
  • идемо 3
  • идеш 3
  • Иди 4
  • иди 8
  • идилски 1
  • идите 3
  • идолом 1
  • иду 11
  • идућега 1
  • Идући 1
  • идући 2
  • иђаше 3
  • ижљуби 1
  • ижљубио 1
  • ижљубише 1
  • Из 24
  • из 390
  • иза 28
  • Иза 3
  • изабрала 1
  • изабрали 1
  • изабран 1
  • изабрао 2
  • изабраше 1
  • изабро 1
  • изађе 28
  • изађем 1
  • изађи 2
  • изађите 1
  • изађосте 1
  • изађох 1
  • Изађоше 1
  • изађоше 9
  • изађу 4
  • изазвано 1
  • изазвао 1
  • изазвати 1
  • изазива 1
  • изазивала 1
  • изазивана 1
  • Изазивач 1
  • изазове 3
  • изанђале 1
  • изаслан 1
  • изасланик 3
  • изасланика 3
  • изасланике 1
  • изасланици 1
  • изаћи 13
  • изаћићемо 1
  • Изашао 1
  • изашао 14
  • изашиљући 1
  • изашла 2
  • изашли 2
  • изашло 1
  • Изашло 1
  • избавитељка 1
  • избавља 1
  • избаце 1
  • избаци 2
  • избацивала 2
  • избацити 1
  • избациш 1
  • избацује 1
  • избачена 1
  • избачено 1
  • избаченој 1
  • избегавајући 1
  • избегавала 1
  • избегавали 2
  • избегавање 1
  • избегавао 2
  • избегавати 1
  • избегла 1
  • избегне 2
  • избере 7
  • изберете 1
  • изберите 1
  • избећи 2
  • изби 2
  • избијају 3
  • избијала 1
  • избијали 1
  • избијати 2
  • избије 1
  • избијен 1
  • избледелом 1
  • изближе 1
  • избоден 1
  • избор 7
  • избора 1
  • изборима 2
  • избором 1
  • избору 1
  • избраздају 1
  • избраника 1
  • избрежак 1
  • избријан 1
  • избријане 2
  • избријано 1
  • избриши 1
  • избруси 1
  • избуде 1
  • избуди 1
  • избудиле 1
  • избуђене 1
  • Избуђени 2
  • избуљене 1
  • избуљених 1
  • избуљио 1
  • извади 18
  • извадим 2
  • извадити 1
  • извадише 1
  • извали 1
  • извалио 1
  • Изваљен 1
  • изванредним 1
  • изванредно 1
  • изведе 3
  • изведена 1
  • изведеш 1
  • извезено 1
  • извезла 1
  • извела 2
  • извеле 1
  • Извели 1
  • извели 2
  • Извео 1
  • извео 2
  • извесне 2
  • извесним 2
  • извесно 2
  • извесном 2
  • извесношћу 1
  • извести 8
  • известили 2
  • известим 1
  • известимо 1
  • известити 1
  • известићу 1
  • извеџбана 1
  • извештава 1
  • извештавају 1
  • извештавао 3
  • извештавати 1
  • извештај 9
  • извештаје 2
  • извештајем 1
  • извештаји 3
  • извештајима 3
  • извештају 1
  • Извештен 1
  • извештени 1
  • извешћа 1
  • извешће 3
  • изви 5
  • извидети 1
  • извиди 1
  • извидница 1
  • извидницама 1
  • извиђања 1
  • извија 1
  • извијали 1
  • Извијања 1
  • извијања 3
  • извијати 1
  • извине 1
  • Извини 1
  • извини 6
  • извиним 1
  • Извините 3
  • извинити 1
  • извињавала 1
  • извињавали 1
  • извињавало 1
  • извињавања 1
  • извињавањем 1
  • извињавао 1
  • извињавати 3
  • извињења 1
  • извињење 1
  • извињује 1
  • извињујући 1
  • извирала 1
  • извирале 1
  • извире 2
  • извиривале 1
  • извиривало 1
  • извирујемо 1
  • Извирући 1
  • извити 1
  • извише 1
  • извлачећи 1
  • извлачила 1
  • изводио 1
  • изволе 2
  • изволели 1
  • изволи 1
  • изволите 2
  • Изволте 2
  • изволте 5
  • извор 3
  • извора 1
  • извори 1
  • изврне 1
  • изврсан 4
  • изврсна 1
  • Изврсно 1
  • изврсности 1
  • изврсношћу 1
  • изврте 2
  • извршен 2
  • извршена 3
  • Извршене 1
  • извршено 2
  • извршење 5
  • извршењем 1
  • изврши 8
  • извршивати 1
  • извршила 1
  • извршили 3
  • извршимо 1
  • извршио 2
  • извршити 8
  • извршиш 1
  • извршује 1
  • извршују 1
  • извукао 1
  • извукла 3
  • извукох 1
  • извуку 2
  • извуче 4
  • изгинула 1
  • изгинули 2
  • Изглавила 1
  • изглади 1
  • изглед 5
  • изгледа 18
  • Изгледа 3
  • изгледају 3
  • изгледала 8
  • изгледале 2
  • Изгледали 1
  • изгледали 3
  • изгледало 16
  • Изгледало 8
  • изгледам 1
  • изгледао 12
  • Изгледао 2
  • изгледати 3
  • Изгледаш 1
  • изгледаш 2
  • изгледаше 1
  • изгледи 1
  • изгледу 1
  • изгнанству 1
  • изговара 2
  • изговарала 2
  • изговарали 1
  • изговарање 1
  • изговарао 3
  • Изговор 1
  • изговор 2
  • изговоре 2
  • изговорене 2
  • изговорених 1
  • изговорено 2
  • изговори 6
  • изговорив 1
  • Изговорив 1
  • изговорио 11
  • изговорити 1
  • изговором 6
  • изгоре 2
  • изгризао 1
  • изгубе 1
  • изгуби 13
  • изгубила 1
  • изгубиле 1
  • изгубило 1
  • изгубио 14
  • изгубите 2
  • изгубише 5
  • изгубљен 4
  • изгубљена 2
  • изгубљене 2
  • изгубљени 1
  • изгубљено 1
  • изгура 2
  • изгурну 1
  • Изда 1
  • изда 5
  • издавала 1
  • издавале 1
  • издавали 1
  • издавање 1
  • издавао 1
  • издаја 1
  • Издаја 1
  • издаје 1
  • издајем 1
  • издајице 1
  • издајник 1
  • издајника 1
  • издајником 1
  • Издајниче 1
  • издајничка 2
  • издајничке 1
  • издајничким 2
  • издајство 1
  • издају 2
  • издала 1
  • издали 1
  • издаље 1
  • издамо 1
  • издан 1
  • изданак 1
  • издао 4
  • Издата 1
  • издата 2
  • издатак 2
  • издати 2
  • издахнуло 1
  • издашно 1
  • издваја 1
  • издвајали 1
  • издвоји 3
  • издвојиле 1
  • издвојите 1
  • издвојити 1
  • издвојише 1
  • издекламовао 1
  • издигну 1
  • издиже 3
  • издише 4
  • издражди 1
  • издрети 1
  • издржа 1
  • издржава 1
  • издржавам 1
  • издржао 1
  • издржати 2
  • издржи 1
  • издробљених 1
  • издубљеним 1
  • издубљеном 1
  • издуши 1
  • изела 1
  • изем 2
  • изео 1
  • изиђе 2
  • изиђи 1
  • изиђу 1
  • изискује 1
  • изискују 1
  • изићи 1
  • изишав 1
  • Изишав 1
  • изишла 1
  • изјавама 1
  • изјави 2
  • изјављујући 1
  • изједначе 1
  • изједначи 3
  • изједначио 2
  • изједначише 1
  • изједначује 1
  • изједначују 1
  • изјутра 2
  • излаз 2
  • излаза 3
  • излазак 1
  • излазе 2
  • излазећи 1
  • Излази 1
  • излази 2
  • излазила 2
  • излазиле 2
  • излазило 3
  • излазио 4
  • излазити 2
  • изласка 5
  • изласком 1
  • изласку 1
  • излет 2
  • излетале 2
  • излете 2
  • излетели 1
  • излетеше 1
  • излив 1
  • изливала 1
  • изливу 1
  • излије 1
  • изложен 1
  • изложено 2
  • изложи 3
  • изложим 1
  • изложио 1
  • изломи 1
  • излупају 1
  • измајсторисану 1
  • измакао 1
  • измакла 1
  • измакло 2
  • измакне 1
  • измакну 1
  • измаушке 1
  • измахом 1
  • измахује 1
  • измахују 2
  • измаче 3
  • Између 3
  • између 43
  • изменама 1
  • измене 1
  • измени 4
  • изменило 2
  • изменити 1
  • изменце 1
  • измењани 1
  • измењао 1
  • измењене 1
  • измерен 1
  • измећар 1
  • измешало 1
  • измешани 1
  • измилело 1
  • Измирен 1
  • измирили 1
  • измирити 1
  • измирном 1
  • измислили 2
  • измислио 1
  • измицала 1
  • измицао 1
  • измицати 1
  • измичући 2
  • измишља 1
  • измишљати 1
  • измишљене 1
  • измишљено 1
  • измишљену 1
  • измишљотина 1
  • измишљотине 1
  • измишљотину 1
  • изможден 1
  • измрцварен 1
  • измузено 1
  • измучен 2
  • измучене 2
  • измученим 1
  • измученом 1
  • изнад 1
  • изневери 1
  • изнели 1
  • изнемогао 2
  • изненада 1
  • изненаде 1
  • изненади 3
  • изненадило 2
  • изненадио 2
  • изненадити 1
  • изненадно 2
  • изненађен 10
  • Изненађен 2
  • Изненађена 1
  • изненађена 2
  • изненађено 1
  • изненађења 2
  • изненађење 4
  • изненађењу 1
  • изнео 1
  • изнесе 2
  • Изнесите 1
  • изнесоше 1
  • изнети 2
  • изнећеш 1
  • изнећу 1
  • изнимак 1
  • износе 2
  • износећи 1
  • износи 3
  • износила 1
  • износиле 1
  • износио 1
  • износите 1
  • износити 3
  • изношеним 1
  • изношено 1
  • изнуђено 1
  • изнурене 1
  • Изнутра 1
  • изнутра 12
  • изобиље 1
  • изобиљу 1
  • изодавна 1
  • изоперирам 1
  • изостаде 1
  • изостајати 1
  • изостао 1
  • изостати 2
  • изоштрило 1
  • изради 1
  • израђена 1
  • израђену 1
  • израђивање 1
  • изражава 1
  • Израз 1
  • израз 8
  • изразговара 1
  • изразе 2
  • изрази 7
  • изразима 6
  • изразио 1
  • изразом 1
  • изразу 1
  • израна 1
  • израније 1
  • израсле 1
  • израстао 1
  • изрезана 1
  • изрезаних 2
  • изрека 3
  • изрекама 1
  • изреке 5
  • изреком 1
  • изреку 1
  • Изречена 1
  • изречном 1
  • изригава 1
  • изричући 1
  • изроди 1
  • изродио 1
  • изручи 2
  • изсечена 1
  • изтргне 1
  • изуакао 1
  • изубијан 1
  • изубијана 1
  • изувај 1
  • изуваш 1
  • изударала 1
  • изударао 1
  • изузео 1
  • изузетака 1
  • изузетка 2
  • изузетно 1
  • изузетном 1
  • изузетци 1
  • изује 1
  • изукрштаних 1
  • изукрштано 1
  • изумео 1
  • изумире 1
  • изумре 1
  • изумреше 1
  • изумрла 1
  • изуо 1
  • изусти 6
  • изустио 2
  • изустити 2
  • икад 4
  • икада 5
  • икаква 3
  • икакве 4
  • икаквих 3
  • икако 1
  • ико 3
  • икога 1
  • икоме 1
  • иксаном 1
  • икуд 1
  • или 201
  • Или 6
  • Илија 2
  • Илије 3
  • Илијом 1
  • илузији 1
  • им 104
  • има 163
  • Има 25
  • имаде 2
  • имадне 1
  • имаднеш 2
  • имајте 1
  • Имајте 1
  • имају 16
  • Имала 1
  • имала 40
  • имале 2
  • имали 28
  • имало 3
  • имам 23
  • Имам 4
  • имамо 12
  • Имамо 2
  • имања 1
  • Имао 4
  • имао 71
  • Имате 1
  • имате 13
  • имати 32
  • имаће 3
  • имаћу 1
  • имаш 19
  • Имаш 2
  • име 55
  • Име 6
  • имена 14
  • имендану 1
  • именима 1
  • именова 1
  • именом 19
  • имену 7
  • Именујте 2
  • именце 1
  • Ими 1
  • инат 1
  • инату 1
  • иначе 30
  • Иначе 6
  • инвалиди 1
  • Инглези 1
  • инглеском 1
  • индентификовати 1
  • индијанска 1
  • Индији 1
  • индиски 1
  • индоленцији 1
  • иницијативе 1
  • иницијативи 1
  • инквизицију 1
  • Инокосан 1
  • инстинктивно 1
  • интабулација 1
  • интелигенте 1
  • интелигенција 1
  • интелигенцијом 1
  • интерес 6
  • интереса 8
  • интересан 3
  • интересе 6
  • интереси 6
  • интересима 6
  • интересна 3
  • интересне 2
  • интересних 4
  • Интересно 1
  • интересно 8
  • интересну 1
  • интересовала 5
  • интересовале 1
  • интересовали 1
  • интересовало 4
  • интересовање 2
  • интересовао 4
  • интересовати 2
  • интересом 3
  • интересу 4
  • интересује 3
  • интересујете 1
  • интимни 1
  • интов 1
  • интова 1
  • интрига 6
  • интриге 3
  • инћар 2
  • иоле 1
  • Ипак 1
  • ипак 34
  • ироније 1
  • исвест 1
  • исећи 1
  • исеците 1
  • исечен 1
  • исисати 1
  • Искаже 1
  • исказана 1
  • исказане 1
  • исказе 3
  • искази 1
  • исказивало 1
  • исказиване 2
  • исказивао 1
  • искапи 2
  • искати 1
  • искашља 3
  • искварили 1
  • искварио 1
  • искида 2
  • искључен 1
  • Искључив 1
  • искључиво 1
  • искључно 2
  • искомадан 1
  • искони 1
  • ископа 1
  • ископало 1
  • ископан 1
  • ископате 1
  • ископати 1
  • искотрља 1
  • искоче 1
  • искочи 2
  • искочити 1
  • искочише 1
  • искошкају 1
  • искошкали 1
  • искрен 2
  • искрена 1
  • искрене 1
  • искрени 1
  • искреним 1
  • искрених 3
  • Искрено 1
  • искрено 16
  • искреност 3
  • искрену 1
  • искриви 2
  • искривљеним 1
  • искрило 1
  • искрсао 1
  • искрсне 1
  • искрсоше 1
  • Искрхани 1
  • искукала 1
  • искупе 1
  • искупила 1
  • искупили 1
  • искупимо 1
  • искупитељка 1
  • искупише 1
  • искупљених 1
  • искупљења 1
  • искупљују 1
  • искусио 1
  • Искусна 1
  • искусне 1
  • искуснији 2
  • искуснијих 1
  • искуства 4
  • искуство 4
  • искусурати 1
  • искуцати 1
  • искушења 1
  • иследник 2
  • ислеђење 1
  • испаван 1
  • испавао 1
  • испавати 1
  • испадало 1
  • испадао 1
  • испаде 4
  • испадима 1
  • испадну 1
  • испадоше 1
  • испала 2
  • испале 2
  • испали 2
  • испало 2
  • испара 1
  • испарења 3
  • испасти 1
  • испевано 1
  • испизмљене 1
  • испије 1
  • испијен 1
  • испили 2
  • испио 1
  • испирају 1
  • исписали 1
  • исписан 1
  • исписану 1
  • испит 5
  • испита 5
  • испитају 1
  • испитаних 1
  • испитати 1
  • испитивали 2
  • испитивао 1
  • Испитивао 1
  • испитивати 2
  • испитнички 1
  • испиту 1
  • испитује 2
  • испитујући 1
  • Испићете 1
  • исплакане 1
  • исплакано 1
  • исплаћивати 1
  • испливала 1
  • испливао 1
  • испљускала 1
  • испљускану 1
  • исповедају 1
  • исповедала 1
  • исповеди 4
  • исповест 1
  • Испод 2
  • испод 22
  • исподвлачена 1
  • исправи 9
  • исправила 1
  • исправити 1
  • исправљен 1
  • испразне 1
  • испразни 1
  • испрати 5
  • испратили 1
  • испратило 1
  • испратио 1
  • испратише 1
  • испраћа 1
  • испраћала 1
  • испраћали 2
  • испребијаће 1
  • испрегнути 1
  • испред 3
  • испредене 1
  • испрекидане 1
  • испрекиданим 1
  • испресецана 1
  • испречи 1
  • исприча 7
  • испричала 1
  • испричали 1
  • Испричао 1
  • испричао 3
  • испричати 3
  • испричаш 1
  • испроваљивани 1
  • испрси 4
  • испружен 2
  • испружена 1
  • испруженим 1
  • испружи 1
  • испружили 1
  • испружио 1
  • испрућен 1
  • испрућио 1
  • испуне 1
  • испуни 1
  • испуните 1
  • испунити 2
  • испунише 1
  • испуњава 1
  • испуњавају 2
  • испуњена 1
  • испуњени 1
  • испупченим 1
  • испушта 1
  • испуштајући 1
  • Испуштајући 1
  • Иста 1
  • иставите 1
  • истакле 2
  • истакли 2
  • истакне 1
  • истакнуте 1
  • исте 10
  • истерају 1
  • истеран 1
  • истерани 1
  • Исти 2
  • исти 30
  • истим 3
  • Истина 21
  • истина 28
  • истине 2
  • истини 5
  • истинита 1
  • Истините 1
  • истинити 1
  • истинито 2
  • истинитости 1
  • истином 1
  • Истинска 1
  • истинска 6
  • истинске 3
  • истински 13
  • истинско 5
  • истинској 1
  • истинску 3
  • истину 10
  • истискивање 1
  • истиснути 1
  • истих 2
  • истицане 1
  • истиче 1
  • истичете 1
  • истичу 1
  • исто 58
  • истог 3
  • истога 3
  • истој 2
  • исток 1
  • Исток 4
  • истока 1
  • Истока 1
  • истоку 1
  • Истоку 3
  • истом 7
  • истоме 1
  • Историја 1
  • историја 5
  • историје 3
  • историји 5
  • историјом 3
  • историјски 1
  • историју 3
  • историске 1
  • историски 2
  • историског 1
  • Источна 1
  • источне 1
  • источних 2
  • источно 2
  • источном 2
  • источњаци 1
  • источњачкој 1
  • истрага 3
  • Истраге 1
  • истраге 3
  • истрагу 1
  • истраживања 1
  • истраживати 1
  • истражује 2
  • истргло 1
  • истргне 2
  • истреса 2
  • истресе 2
  • истресем 1
  • истресене 1
  • истрчи 2
  • исту 4
  • истукао 1
  • истуреним 2
  • истурио 1
  • истутњаше 1
  • истуцан 1
  • истуцана 1
  • исцедили 1
  • исцеђен 1
  • исцепа 1
  • исцрпе 1
  • исцрпена 1
  • исцрпно 1
  • Ићи 1
  • ићи 18
  • их 210
  • Их 4
  • ичега 1
  • ишао 24
  • Ишао 4
  • ишаран 1
  • ишарао 1
  • ишибати 1
  • Ишла 1
  • ишла 11
  • Ишле 1
  • ишле 3
  • ишли 9
  • Ишли 9
  • ишло 4
  • ишта 1
  • ишчекује 1
  • ишчекујући 1
  • ишчитава 1
  • ишчитавао 1
  • ишчуђао 1
  • ишчупа 1
  • ј 14
  • Ја 142
  • ја 432
  • јабане 1
  • јабланима 1
  • јабогме 1
  • Јабогме 2
  • јабука 1
  • јабуке 1
  • Јабуковој 1
  • јабуци 1
  • јабучице 1
  • јава 11
  • јаве 2
  • јави 6
  • јавив 1
  • јавила 2
  • јавим 1
  • јавио 2
  • јавити 2
  • јавићемо 1
  • јавиш 1
  • јавише 1
  • Јавише 1
  • јавља 8
  • јављај 1
  • јављају 4
  • јављала 3
  • јављале 1
  • јављали 1
  • јављано 1
  • јављао 4
  • јављати 4
  • јављено 2
  • јавна 1
  • јавне 3
  • јавни 2
  • јавним 1
  • јавних 1
  • јавно 19
  • јавном 1
  • јавност 1
  • јавну 3
  • јавом 1
  • Јага 1
  • Јаглику 1
  • јагње 2
  • јагњећа 1
  • јагњећој 1
  • јагњећу 2
  • јагњешце 1
  • јагода 2
  • јагодичне 1
  • јада 1
  • јадала 1
  • јадан 2
  • јаде 1
  • јадна 3
  • Јадна 3
  • јадне 1
  • јадни 1
  • јадници 1
  • Јадниче 1
  • јадниче 2
  • Јадно 2
  • јадно 5
  • јадној 1
  • Јадној 1
  • јадном 3
  • јаду 3
  • јак 5
  • јака 9
  • јаке 5
  • јаки 3
  • јаким 2
  • Јако 2
  • јако 38
  • јаком 3
  • јаку 3
  • јале 1
  • јама 1
  • Јамачно 12
  • јамачно 44
  • јамом 1
  • јаму 1
  • јамчено 1
  • јамчи 1
  • Јамчим 1
  • јамчиш 1
  • јан 1
  • јао 5
  • Јао 7
  • јара 1
  • јарам 1
  • Јарам 1
  • јаребицу 1
  • јарко 1
  • јармом 1
  • јаром 1
  • јарост 1
  • јару 1
  • јаруга 1
  • јаругом 1
  • јаружица 1
  • јасан 10
  • јасиков 2
  • јасна 6
  • јасне 3
  • јасни 2
  • јаснија 2
  • јасније 3
  • јаснијим 1
  • јасним 3
  • јасно 56
  • јасног 1
  • јаснога 1
  • јасној 1
  • јасноме 1
  • јасношћу 1
  • јастуку 2
  • јастуче 1
  • јастучетом 1
  • јастучића 1
  • јата 1
  • јато 1
  • ЈАУЗН 1
  • јаузн 6
  • јаузне 9
  • јаузном 1
  • јаузну 1
  • јаук 2
  • јаукао 1
  • јаукне 1
  • јаукну 1
  • јахали 1
  • јахало 2
  • јахао 1
  • јахати 1
  • јахаће 1
  • јача 3
  • јачати 1
  • јаче 11
  • Јачи 1
  • јачи 8
  • јачину 1
  • јаше 3
  • јашем 1
  • јашимо 2
  • Је 43
  • је 5082
  • јед 1
  • Једа 1
  • једа 3
  • једак 1
  • Једак 1
  • један 285
  • Један 31
  • једанаест 1
  • једанајест 1
  • Једанајест 1
  • једанпут 11
  • једаред 19
  • једва 52
  • Једва 7
  • једе 2
  • једен 1
  • једи 1
  • Једила 1
  • Једина 1
  • једина 11
  • јединац 1
  • једине 1
  • једини 17
  • Једини 2
  • Јединица 1
  • Једино 1
  • једино 11
  • јединог 2
  • јединој 1
  • једином 3
  • јединства 1
  • јединство 1
  • једину 4
  • Једна 7
  • једна 73
  • једнаке 1
  • једнаки 3
  • Једнако 1
  • једнако 30
  • једнаком 1
  • једначи 1
  • једне 56
  • једни 3
  • Једни 4
  • Једним 1
  • једним 27
  • Једно 2
  • једно 78
  • једног 42
  • Једног 5
  • Једнога 1
  • једнога 34
  • једнодушну 1
  • једнозвучне 1
  • једнозвучним 1
  • Једној 1
  • једној 18
  • једнолике 1
  • једнолико 2
  • једнолику 1
  • једном 130
  • Једном 9
  • једноме 8
  • једноставна 1
  • једноставно 2
  • једноставну 2
  • Једну 1
  • једну 67
  • једра 2
  • једре 1
  • једрим 1
  • једро 1
  • једром 1
  • једу 1
  • јежила 1
  • језа 6
  • језгро 1
  • језера 1
  • језеро 5
  • језик 13
  • језика 2
  • језиком 4
  • језику 7
  • језици 1
  • језовито 1
  • језуита 1
  • језуите 1
  • јектичавих 1
  • јеку 1
  • Јел 1
  • Јела 57
  • јела 7
  • Јеле 3
  • јелен 2
  • јелене 1
  • Јеленик 4
  • Јеленика 3
  • Јеленику 4
  • јеленичким 2
  • јеленичког 1
  • Јеленичког 1
  • Јели 4
  • јелима 1
  • Јелин 1
  • Јелина 1
  • Јелиној 1
  • Јелину 1
  • Јело 1
  • јело 4
  • Јелом 1
  • јелу 1
  • Јелу 18
  • Јемственик 1
  • јемство 1
  • јео 3
  • Јер 6
  • јер 79
  • јеро 1
  • Јерусалим 1
  • Јерусалима 1
  • јерусалимском 1
  • јес 32
  • Јес 69
  • јесам 1
  • Јесам 5
  • јесенас 1
  • јесења 1
  • јесење 1
  • јеси 2
  • Јеси 7
  • јесмо 1
  • јест 7
  • Јесте 10
  • јесте 20
  • јести 1
  • јестива 1
  • јесу 8
  • јетких 1
  • јетко 5
  • јецање 6
  • јецао 2
  • јецати 3
  • јо 6
  • Јова 7
  • Јованка 3
  • Јовану 1
  • Јовино 1
  • Јовица 1
  • Јовкин 1
  • Јову 1
  • јој 198
  • јок 1
  • Јок 2
  • јопна 1
  • јопни 1
  • јопну 1
  • јоргана 1
  • Јосифом 1
  • Јоцо 1
  • Још 41
  • још 427
  • ју 21
  • југ 3
  • југо 1
  • југозапад 1
  • југозападне 1
  • јужне 1
  • јужних 1
  • јужнога 2
  • јужној 2
  • јужну 1
  • Јулки 1
  • јунак 5
  • јунака 2
  • јунаци 1
  • јунацима 1
  • јуначки 6
  • јуначко 1
  • јуначком 1
  • јуначку 1
  • јунаштво 2
  • јунаштвом 1
  • јуре 1
  • јурећи 1
  • Јурећи 1
  • јури 6
  • јурила 3
  • јурио 3
  • јуриш 1
  • јуришати 1
  • јурне 3
  • јурну 16
  • јутерњој 1
  • јутра 4
  • јутрењем 2
  • јутрењи 1
  • јутрењу 2
  • јутро 7
  • јутром 1
  • Јутрос 1
  • јутрос 20
  • јутрошња 1
  • јутрошњи 1
  • јутру 7
  • јух 2
  • Јух 4
  • јуче 18
  • К 1
  • к 29
  • Ка 2
  • ка 4
  • кабинет 6
  • кабинета 3
  • кабинету 5
  • кава 3
  • кавалерија 1
  • каваљер 1
  • кавама 1
  • кавана 2
  • каванама 1
  • каване 2
  • кавани 1
  • кавански 2
  • кавану 2
  • кавге 1
  • каве 5
  • кавез 2
  • кавена 1
  • кавеник 1
  • кавеџибаша 1
  • кавом 3
  • каву 12
  • Кад 160
  • кад 471
  • када 20
  • кадар 2
  • кадет 1
  • кадива 1
  • кадиве 1
  • кадивени 2
  • кадивеном 1
  • кадивену 1
  • кадиви 1
  • кадивли 1
  • кадиву 1
  • кадом 1
  • каже 30
  • Кажем 3
  • кажем 30
  • кажете 7
  • кажеш 2
  • Кажи 4
  • кажи 7
  • кажипут 2
  • кажипуте 1
  • кажите 3
  • Кажите 3
  • Кажу 2
  • кажу 5
  • Каза 1
  • каза 5
  • казала 5
  • казали 1
  • Казали 1
  • казано 1
  • казао 9
  • казати 12
  • казаћете 1
  • казаћу 1
  • казаше 1
  • казивало 2
  • казивања 3
  • казивање 1
  • казивању 1
  • казивао 2
  • казивати 3
  • казне 3
  • казнених 1
  • казни 3
  • казнити 2
  • казниће 1
  • казну 4
  • казуј 1
  • казује 6
  • казујем 1
  • казујеш 1
  • казујући 1
  • каишем 2
  • Каја 23
  • кајати 2
  • Каје 2
  • Кајем 1
  • кајете 1
  • Каји 2
  • Кајином 1
  • кајишима 1
  • Кајом 1
  • Кају 7
  • Какав 7
  • какав 74
  • Каква 16
  • каква 50
  • Какве 10
  • какве 37
  • какви 11
  • Какви 4
  • каквим 12
  • каквима 1
  • Каквих 2
  • каквих 9
  • какво 17
  • Какво 5
  • каквог 4
  • Каквога 1
  • каквога 3
  • каквој 8
  • каквом 11
  • какву 16
  • како 499
  • Како 54
  • калауз 2
  • Калдрма 1
  • калдрма 2
  • калдрму 2
  • калдрмџије 1
  • калемћарку 1
  • каленицу 1
  • калијум 1
  • калпаком 1
  • калуђер 1
  • калуђера 1
  • калуђере 2
  • калуђери 5
  • калуђерица 1
  • калуђерче 2
  • калуђерштине 1
  • каљаве 1
  • кам 1
  • Кам 1
  • камари 1
  • камен 9
  • камена 3
  • камене 1
  • камени 2
  • каменим 2
  • камените 1
  • каменитих 2
  • каменито 3
  • каменој 1
  • каменом 2
  • камену 6
  • камења 1
  • камењара 1
  • камењем 1
  • камилавци 1
  • камичак 2
  • камо 11
  • Камо 3
  • канабе 3
  • канабету 3
  • канала 1
  • кандидат 1
  • кандило 3
  • кандиоце 1
  • кантарска 1
  • кантарске 3
  • кантарском 2
  • кантарску 1
  • канте 1
  • канула 2
  • канути 2
  • канцеларије 1
  • канцеларијом 1
  • канцеларију 4
  • Као 37
  • као 757
  • капак 1
  • капару 1
  • капати 1
  • капе 1
  • капела 1
  • капеле 1
  • капетан 11
  • Капетан 2
  • капетана 2
  • капетане 5
  • капетани 2
  • капетанима 1
  • капетанова 1
  • капетанових 1
  • капетанову 1
  • капетанска 1
  • капетану 2
  • Капија 1
  • капија 5
  • капије 7
  • капији 3
  • капијом 4
  • капију 6
  • капитал 1
  • капитале 4
  • капиџик 1
  • капиџика 3
  • капиџике 2
  • капиџици 1
  • капља 6
  • капљама 1
  • капље 7
  • капљи 1
  • капљица 1
  • капљицама 1
  • капљице 3
  • капљици 1
  • капљицу 1
  • капљу 4
  • каприци 1
  • капу 6
  • капут 3
  • капута 2
  • капути 2
  • капцима 1
  • кара 1
  • карактер 3
  • карактера 1
  • карактерисале 1
  • карактерисао 1
  • карактеристичне 1
  • карактеристично 2
  • карактерише 2
  • карактеру 6
  • каракуке 1
  • карала 2
  • карате 1
  • карати 1
  • карикама 1
  • КАРИО 1
  • карта 1
  • картало 1
  • картама 1
  • картањем 1
  • карташке 1
  • касапница 1
  • касарна 2
  • касарне 2
  • касарни 5
  • касарну 1
  • касационог 1
  • касе 4
  • касом 2
  • касте 1
  • касу 1
  • Ката 54
  • Катастрофа 4
  • катастрофе 1
  • катастрофу 1
  • Кате 2
  • Кати 2
  • Катина 1
  • Катине 1
  • Катином 1
  • каткад 4
  • като 1
  • Като 1
  • катран 1
  • катрана 2
  • катранске 1
  • катранских 1
  • катрањаве 1
  • Кату 3
  • каћиперка 1
  • каћиперке 1
  • каучука 3
  • качкетом 1
  • кашичица 2
  • Кашко 1
  • кашље 1
  • кашљуцну 1
  • кваку 1
  • квалификације 1
  • кварежи 1
  • кварежу 1
  • квари 1
  • кварила 2
  • кварио 1
  • кварити 2
  • квасећи 1
  • кваси 1
  • квасиле 1
  • квит 5
  • квочка 1
  • келнске 1
  • кељио 1
  • кењкало 1
  • кењкање 1
  • кењкањем 1
  • кера 1
  • керефеке 1
  • кесе 1
  • кесицу 1
  • кестен 1
  • кестена 2
  • кестенов 1
  • кестенова 2
  • кестенове 1
  • кестеновима 1
  • кестеново 1
  • кестеновој 2
  • кестеновом 1
  • кесу 3
  • кецељи 1
  • кецељом 1
  • киван 1
  • кивна 2
  • кивним 1
  • кивно 3
  • кидало 1
  • кидати 2
  • кике 2
  • Кикирики 1
  • кикоћући 1
  • километар 1
  • километара 2
  • ким 6
  • киме 5
  • кинеског 1
  • киње 1
  • кињење 1
  • кипео 1
  • Кирија 1
  • кирију 1
  • киселина 1
  • кисело 1
  • китити 1
  • китку 1
  • китњаста 1
  • китњасте 2
  • кићанка 1
  • кицоша 1
  • кицошке 1
  • кичице 1
  • кичмењача 1
  • Киша 1
  • киша 2
  • кише 2
  • кишобран 1
  • кишом 1
  • кишу 1
  • клавиру 1
  • кладе 2
  • клањајући 1
  • клањати 1
  • Класичка 1
  • класичке 1
  • класичких 1
  • класичку 1
  • класичност 1
  • класичну 1
  • класу 2
  • клатити 1
  • клацкала 1
  • клевета 1
  • клевете 1
  • клела 1
  • клепећу 1
  • клецале 1
  • клизавом 1
  • клизи 1
  • кликтање 1
  • климајући 8
  • климања 1
  • Климањем 1
  • климањем 2
  • климао 1
  • климну 9
  • клипа 1
  • клипан 1
  • клицама 1
  • клици 1
  • кличу 1
  • клобуцима 1
  • клобучке 1
  • клоне 1
  • клонило 1
  • клону 1
  • клонула 1
  • клонуло 3
  • клонуо 1
  • клонуше 2
  • клопке 1
  • клопну 1
  • клуба 2
  • клупа 1
  • клупама 1
  • клупи 2
  • клупу 1
  • клупчета 1
  • кљеште 1
  • кљун 1
  • кљуну 1
  • кљусад 1
  • кљусе 7
  • кљусету 1
  • кљусу 1
  • кључ 11
  • кључа 2
  • кључају 1
  • кључаницу 1
  • кључевима 1
  • кључевма 1
  • кључић 5
  • кмет 21
  • Кмет 9
  • кмета 7
  • кметова 1
  • кметове 2
  • кметови 2
  • кметовска 1
  • кмету 1
  • кнегиња 4
  • кнегињу 1
  • кнеже 11
  • Кнеже 6
  • кнежев 30
  • Кнежев 7
  • Кнежева 3
  • кнежева 44
  • кнежевања 1
  • Кнежеве 1
  • кнежеве 24
  • кнежеви 3
  • кнежевим 12
  • кнежевина 3
  • кнежевине 1
  • кнежевих 5
  • кнежево 12
  • Кнежево 2
  • кнежевог 2
  • кнежевој 11
  • кнежевом 11
  • кнежевска 1
  • кнежевске 1
  • кнежевским 1
  • кнежевском 1
  • кнежевску 6
  • Кнежеву 1
  • кнежеву 22
  • кнежић 2
  • кнежића 2
  • кнежићу 2
  • Кнез 233
  • кнез 475
  • кнеза 220
  • Кнеза 6
  • кнезом 30
  • кнезу 116
  • Кнезу 5
  • кнештво 1
  • Књаже 1
  • књажевска 1
  • књажевске 1
  • књажевско 2
  • књажевског 1
  • књажевскога 1
  • књажевску 1
  • књажеву 1
  • књаз 18
  • Књаз 2
  • књаза 3
  • књазу 5
  • КЊИГА 1
  • књига 2
  • књигама 2
  • књиге 10
  • књигу 4
  • књижевним 1
  • књижевности 1
  • књизи 1
  • ко 144
  • Ко 37
  • кобац 1
  • кобила 1
  • кобилу 1
  • Кобна 1
  • кобне 1
  • кобног 1
  • кобнога 1
  • кобном 2
  • кобну 2
  • кова 1
  • коверима 1
  • ковитлац 1
  • коврчице 1
  • ковчега 1
  • ког 3
  • Кога 5
  • кога 89
  • когод 4
  • код 164
  • Код 17
  • кожа 5
  • коже 2
  • кожи 3
  • кожни 1
  • кожну 3
  • кожом 1
  • кожу 3
  • козла 2
  • козу 2
  • која 163
  • Која 2
  • Које 2
  • које 210
  • којег 1
  • којекаква 1
  • којешта 3
  • Којешта 3
  • који 371
  • којим 30
  • којима 55
  • којих 18
  • којој 45
  • којом 15
  • коју 75
  • кокете 1
  • кокошка 3
  • Кола 6
  • кола 88
  • колача 2
  • колачића 1
  • колачиће 1
  • колеба 3
  • колебама 1
  • колебања 1
  • колебање 1
  • колебању 1
  • колебао 1
  • колебе 2
  • колеби 2
  • колебице 1
  • колебу 5
  • колевка 1
  • колевци 2
  • колега 1
  • колеге 1
  • колена 15
  • коленима 2
  • колено 2
  • колену 5
  • колика 3
  • колики 3
  • Колико 13
  • колико 57
  • колима 35
  • колицко 1
  • количине 1
  • коло 11
  • колска 1
  • колу 4
  • колутова 2
  • колутом 1
  • коља 1
  • кољете 1
  • ком 5
  • комад 3
  • комаде 4
  • комаду 1
  • комађем 1
  • команда 1
  • командант 1
  • Командант 2
  • команданта 1
  • команданте 1
  • Командантима 1
  • командантом 2
  • команди 1
  • командир 1
  • Командири 1
  • командири 3
  • командиров 1
  • командиром 1
  • командиру 2
  • командова 1
  • командом 2
  • команду 2
  • командује 3
  • Коме 4
  • коме 82
  • комедија 6
  • комедијаши 1
  • комедије 1
  • комедију 3
  • комендија 1
  • комотније 1
  • комотно 1
  • комшија 2
  • Комшија 2
  • комшијама 1
  • комшије 3
  • комшилука 1
  • комшиница 1
  • конабе 1
  • конак 13
  • Конак 2
  • конака 3
  • конаковати 1
  • Конаком 1
  • конаком 2
  • конаку 7
  • коначне 1
  • коначном 1
  • Кондић 1
  • кондотијере 1
  • кондуиту 1
  • конзервативаца 4
  • конзервативне 2
  • конзервативни 2
  • Конзервативце 1
  • конзервативце 3
  • Конзервативци 1
  • конзервативци 11
  • конзервативцима 3
  • конзул 7
  • конзула 1
  • конзулата 1
  • конзуле 1
  • конзулова 1
  • конзулову 2
  • конзулу 3
  • конкубина 1
  • консервативац 1
  • консервативци 1
  • консервативцима 1
  • конструишу 1
  • консул 1
  • консулата 1
  • консулату 1
  • конто 1
  • контраста 1
  • контролисао 1
  • контролисати 1
  • контролише 1
  • контролишу 1
  • контуре 1
  • концентрисао 1
  • конци 1
  • кончић 2
  • кончића 1
  • кончићу 1
  • коњ 11
  • коња 9
  • Коњаник 1
  • коњаник 3
  • Коњаника 1
  • коњаника 5
  • коњанике 1
  • коњаником 1
  • коње 7
  • коњем 2
  • коњи 8
  • коњима 3
  • коњића 1
  • коњићу 1
  • коњици 1
  • коњицу 1
  • коњичка 1
  • коњичке 1
  • коњске 2
  • коњски 2
  • коњских 2
  • коњу 2
  • коњушнице 2
  • коњушници 3
  • коњушницу 1
  • коњушнички 1
  • копајући 1
  • копаља 1
  • копањем 1
  • копиле 2
  • копира 1
  • копита 2
  • копка 1
  • копкало 1
  • копкаше 1
  • копља 1
  • копрцала 1
  • копрцању 2
  • копрцао 2
  • копрцати 1
  • копрцаће 1
  • копуњало 1
  • копчу 1
  • корак 19
  • корака 18
  • кораке 3
  • кораком 1
  • кораку 8
  • корал 1
  • кораци 1
  • корацима 19
  • корача 4
  • корачаји 7
  • корачају 1
  • корачајући 1
  • корачала 1
  • Корачао 1
  • корачао 4
  • корачати 3
  • корачити 1
  • корди 1
  • корен 2
  • корена 3
  • корисан 1
  • корисније 1
  • корисним 1
  • корисних 1
  • корисно 2
  • корисну 1
  • корист 11
  • користе 2
  • користи 9
  • користила 1
  • користили 1
  • користите 1
  • користити 3
  • корито 1
  • корицама 1
  • корпом 1
  • кору 1
  • коса 7
  • косама 1
  • Косанић 1
  • Косанића 30
  • Косанићеве 1
  • Косанићи 6
  • косе 8
  • коси 1
  • косица 1
  • косо 1
  • косом 4
  • кост 1
  • кости 7
  • костију 1
  • костура 1
  • костури 1
  • Костури 1
  • костурнице 1
  • костурницу 2
  • косу 5
  • котарицом 1
  • котарицу 1
  • котла 1
  • котлац 1
  • Котрљајући 1
  • котрљнути 1
  • кохом 1
  • коца 1
  • коцу 1
  • Кочијаш 2
  • кочијаш 6
  • кочијашу 3
  • кочије 3
  • кочине 1
  • кош 1
  • кошкања 1
  • кошкању 1
  • кошници 1
  • кошницу 1
  • кошта 3
  • коштало 1
  • коштати 1
  • коштуњаве 2
  • кошуље 2
  • кошуљи 1
  • кошуљу 3
  • краве 1
  • краде 1
  • крадимице 2
  • крадимичан 1
  • крађа 1
  • крађе 1
  • крађи 1
  • крај 56
  • Крај 6
  • краја 13
  • крајева 13
  • крајеве 8
  • крајеви 1
  • крајевима 2
  • крајности 1
  • крајња 1
  • крајње 6
  • крајњем 1
  • крајњој 3
  • крају 23
  • крајцара 2
  • крали 1
  • Краљ 5
  • краљ 8
  • краља 1
  • краљева 1
  • Краљеви 1
  • Краљевића 1
  • краљевска 1
  • краљица 1
  • краљицу 1
  • краљу 4
  • крао 1
  • красан 1
  • красе 1
  • красна 5
  • красне 1
  • красни 1
  • красније 1
  • красним 1
  • красноречив 1
  • красну 1
  • красотом 1
  • кратак 2
  • кратите 1
  • кратка 5
  • кратке 2
  • Кратко 1
  • кратко 16
  • кратком 4
  • краткоћу 1
  • кратку 2
  • краћи 1
  • Крв 4
  • крв 41
  • крвав 6
  • Крвава 1
  • крвава 6
  • крваве 6
  • крвави 4
  • крвавих 4
  • крваво 4
  • крваву 5
  • крви 19
  • крвљосати 1
  • крвљу 5
  • крвне 1
  • крвнички 2
  • крволоци 1
  • крвоток 1
  • кревет 5
  • кревета 2
  • креветска 1
  • креветски 1
  • кревету 8
  • кредита 1
  • крене 4
  • кренемо 1
  • кренула 2
  • кренули 2
  • кренуло 2
  • кренуо 1
  • кренута 1
  • кренути 4
  • крепак 1
  • крепи 1
  • крепка 1
  • крепке 1
  • крепост 1
  • крепчао 1
  • кресање 1
  • Кресао 1
  • креслу 1
  • кресне 1
  • кресну 3
  • креснути 1
  • кретала 2
  • кретале 1
  • кретања 1
  • кретање 5
  • кретању 2
  • кретао 3
  • кретати 1
  • кретаху 1
  • кретена 2
  • кретоше 1
  • креће 3
  • крећу 3
  • крешући 1
  • кржљавим 1
  • крив 12
  • крива 2
  • кривац 1
  • Кривац 1
  • криве 2
  • Криви 1
  • криви 8
  • кривила 1
  • кривиле 1
  • кривим 3
  • Кривио 1
  • кривите 1
  • кривити 1
  • Кривица 1
  • кривица 4
  • кривице 2
  • кривици 1
  • кривицом 1
  • кривицу 1
  • кривична 1
  • кривљи 1
  • кривудајући 1
  • кривца 2
  • кривце 1
  • кривцима 1
  • крижали 1
  • криза 1
  • кризи 1
  • криј 1
  • крије 12
  • кријем 2
  • кријете 2
  • кријеш 2
  • крију 4
  • кријући 5
  • крила 6
  • крилата 1
  • крилате 2
  • крилати 1
  • крилатим 1
  • крилашца 1
  • крилима 3
  • крило 8
  • крилу 4
  • крио 2
  • крити 1
  • критиковао 1
  • критичан 2
  • критичар 1
  • кришом 9
  • крмка 1
  • крмке 1
  • кровови 1
  • крову 1
  • Кроз 8
  • кроз 98
  • кројача 1
  • кројачку 1
  • кројени 1
  • крока 1
  • кропљење 1
  • кротко 1
  • крочи 9
  • крочила 1
  • крочио 3
  • крочити 2
  • крочише 1
  • Крочише 1
  • крпа 3
  • крпе 2
  • крпи 1
  • крпу 1
  • Крсманов 1
  • Крсманова 2
  • Крсманове 1
  • Крсмановој 1
  • крсна 1
  • крст 3
  • крста 2
  • крстариле 1
  • крстача 1
  • крстачама 1
  • крстаче 1
  • крстачом 1
  • крсти 2
  • крстила 1
  • крстио 1
  • крстите 1
  • крстом 2
  • круг 4
  • круга 1
  • кругла 2
  • кругова 2
  • круговима 3
  • кругом 1
  • кругу 2
  • кружи 1
  • Круна 1
  • круна 5
  • Круне 1
  • круне 3
  • круни 1
  • круним 1
  • крунисана 3
  • крунисане 1
  • крунисано 1
  • круните 1
  • крунишу 1
  • круну 7
  • Крупан 1
  • крупан 3
  • крупна 2
  • крупне 6
  • крупни 2
  • крупнија 1
  • крупнији 1
  • крупнијим 1
  • Крупним 1
  • крупним 12
  • крупних 1
  • крупноће 1
  • крупну 1
  • крушке 2
  • крушци 1
  • кршна 1
  • кршне 1
  • ксмет 1
  • кћер 3
  • кћери 1
  • Кћи 1
  • кћи 3
  • кубурећи 1
  • кувар 1
  • кувари 1
  • кувати 1
  • куверат 1
  • куверта 1
  • куге 1
  • Кугић 27
  • Кугића 9
  • Кугићев 1
  • Кугићеве 2
  • Кугићевих 1
  • Кугићево 1
  • Кугићу 3
  • куглицу 1
  • куд 20
  • куда 34
  • Куда 6
  • кује 1
  • кујне 2
  • кујни 1
  • кујну 3
  • кук 1
  • кука 4
  • кукавац 1
  • кукавица 6
  • кукавице 3
  • кукавицу 1
  • Кукавна 1
  • Кукавни 1
  • Кукају 1
  • кукају 2
  • кукала 1
  • кукали 1
  • кукати 3
  • куке 1
  • куку 8
  • Куку 9
  • кукурузи 1
  • кумим 1
  • кундаком 1
  • кунем 1
  • купатило 1
  • купе 2
  • купи 2
  • купила 1
  • купиле 2
  • купили 1
  • купинове 1
  • купио 1
  • купити 4
  • купљено 1
  • куповано 1
  • куповни 1
  • купује 1
  • купују 1
  • куражи 3
  • куражнији 1
  • куражно 1
  • кураре 1
  • Кураре 1
  • курварство 1
  • курварством 1
  • курјак 1
  • Курјачића 1
  • курталише 1
  • куруру 2
  • Куршум 2
  • куршум 3
  • куршума 1
  • куршуми 3
  • куршумом 2
  • кусом 1
  • кутија 1
  • кутије 3
  • кутији 4
  • кутију 12
  • кутицу 2
  • кутњем 1
  • Кућа 1
  • кућа 17
  • кућама 2
  • куће 30
  • кућевне 1
  • кући 57
  • кућици 1
  • кућна 1
  • кућни 1
  • кућом 7
  • кућу 16
  • куца 3
  • куцање 7
  • куцкајући 1
  • куцкала 1
  • куцкање 2
  • куцне 1
  • Куцнем 1
  • Куцну 1
  • куцну 3
  • куче 1
  • куша 3
  • кушајући 1
  • кушали 1
  • Кушао 1
  • кушао 2
  • Кушате 1
  • л 18
  • лав 1
  • лавеж 2
  • лавова 1
  • лавови 1
  • лавров 1
  • лаву 1
  • лаганим 1
  • Лаганим 2
  • лагано 1
  • ладњаком 1
  • ладовини 1
  • лаж 9
  • лажан 1
  • лажем 1
  • Лажне 1
  • лажних 1
  • лажног 1
  • лажну 1
  • лажу 1
  • лајање 1
  • лајао 1
  • лајати 2
  • лаје 2
  • лају 1
  • Лак 1
  • лак 12
  • лака 9
  • лакат 1
  • лакеј 1
  • Лакеј 1
  • лакеја 1
  • лакеји 1
  • лакејима 1
  • лаки 2
  • лаким 7
  • лакнуло 1
  • Лако 1
  • лако 43
  • лаковане 1
  • лаковерна 1
  • лаког 2
  • лаком 2
  • лакомислен 1
  • лакомислена 1
  • лакомислености 1
  • лаконски 1
  • лакост 1
  • лакта 2
  • лактове 3
  • лактовима 2
  • лактом 1
  • лакша 1
  • лакше 13
  • лакши 1
  • лампа 2
  • лампе 3
  • лампи 1
  • лампионима 1
  • лампица 2
  • лампу 3
  • лана 1
  • ланац 1
  • ланаца 2
  • лане 1
  • Лане 1
  • ланца 1
  • ланце 1
  • ланцу 2
  • лањског 1
  • лапараче 1
  • ларма 1
  • ларме 4
  • ларму 5
  • ласкавих 1
  • ласкају 1
  • ласно 2
  • ластавица 1
  • ластару 1
  • ласте 1
  • лати 3
  • лаћају 1
  • лебди 1
  • лебдило 1
  • лева 6
  • леве 6
  • леви 1
  • левица 1
  • Лево 1
  • лево 24
  • левој 2
  • левом 7
  • Леву 1
  • леву 4
  • легала 1
  • легао 4
  • легли 1
  • легло 1
  • леглу 1
  • легне 5
  • лед 1
  • ледена 1
  • Ледена 1
  • ледене 2
  • ледени 1
  • ледено 1
  • ледине 1
  • леђа 23
  • леђима 6
  • леђушке 1
  • лежала 7
  • лежали 2
  • лежао 10
  • леже 2
  • лежи 13
  • лежим 3
  • лежимо 1
  • лежиш 3
  • Лек 1
  • лек 8
  • лекар 4
  • лекара 3
  • Лекари 1
  • лекари 8
  • лекарија 1
  • лекарима 1
  • лекаром 1
  • лекарско 1
  • лекарског 2
  • лекарскога 1
  • лекарску 1
  • лекару 2
  • лековито 1
  • леком 1
  • лекција 1
  • леле 2
  • лен 1
  • лености 1
  • Леп 1
  • леп 9
  • лепа 37
  • Лепа 6
  • лепе 15
  • лепезом 1
  • Лепетнице 1
  • Лепи 1
  • лепи 3
  • лепила 1
  • лепим 10
  • лепих 4
  • Лепо 6
  • лепо 60
  • лепог 2
  • лепој 2
  • лепом 4
  • Лепосава 1
  • лепота 2
  • лепоте 8
  • лепоти 2
  • лепотица 2
  • лепотице 1
  • лепото 3
  • лепотом 2
  • лепоту 5
  • лептир 1
  • лептирић 1
  • лепу 14
  • Лепушкаст 1
  • Лепша 100
  • лепша 2
  • лепше 14
  • Лепше 8
  • Лепши 16
  • Лепшин 2
  • Лепшина 4
  • Лепшиним 1
  • Лепшино 2
  • Лепшиној 4
  • Лепшином 2
  • Лепшину 2
  • Лепшо 12
  • Лепшом 6
  • Лепшу 29
  • лествица 1
  • лета 2
  • лете 2
  • летела 2
  • летеле 1
  • летети 1
  • лети 3
  • летимичан 1
  • летимичне 1
  • летња 1
  • летњем 1
  • летњиковцима 1
  • лето 2
  • лету 2
  • лечење 1
  • лечи 1
  • Лечила 1
  • лечили 1
  • лешева 1
  • лешевима 1
  • лешина 1
  • лешину 1
  • лешкарећи 1
  • Лешна 2
  • Лешне 1
  • ли 289
  • либерал 1
  • либерала 2
  • либералан 2
  • Либерали 1
  • либерализам 1
  • Либерализам 1
  • либерализму 1
  • либералима 1
  • либералне 1
  • либерални 2
  • либералних 1
  • либералног 1
  • либералности 1
  • ливада 3
  • ливади 2
  • ливаду 1
  • Ливреисани 1
  • лиже 3
  • лижу 1
  • лизао 1
  • лизати 2
  • лије 2
  • лијепа 3
  • лијепу 2
  • лију 1
  • лик 5
  • ликери 1
  • лила 1
  • лиле 2
  • лимунада 1
  • лимунаду 1
  • линији 2
  • линију 2
  • липе 1
  • липи 2
  • липсало 1
  • липу 9
  • лисац 1
  • лисичијем 1
  • лисичији 1
  • лисичине 1
  • лисичином 1
  • лист 6
  • листак 1
  • листе 1
  • листић 1
  • листиће 2
  • листићем 1
  • листове 1
  • листом 1
  • листу 1
  • лисцу 1
  • лита 1
  • литије 1
  • литице 1
  • литре 1
  • лиферант 2
  • лица 18
  • лице 24
  • лицем 4
  • лицемер 1
  • лицемере 1
  • лицемерна 1
  • лицемерног 1
  • лицемерство 2
  • лицитације 1
  • лицу 33
  • личе 2
  • личи 7
  • личила 3
  • личили 1
  • личило 1
  • личио 7
  • личити 1
  • лична 2
  • личне 4
  • Лични 1
  • лични 5
  • личним 2
  • личних 4
  • лично 22
  • личност 7
  • личности 10
  • личностима 3
  • личну 1
  • лишајеви 1
  • лишена 1
  • лишити 1
  • лишће 3
  • лишце 1
  • лов 2
  • лова 1
  • ловац 1
  • ловачка 2
  • ловећи 1
  • Ловимук 14
  • Ловимуковица 1
  • логора 1
  • ложницу 1
  • лозе 5
  • Лозинка 1
  • лозинка 2
  • лозинку 1
  • лој 1
  • лоја 3
  • лојалан 1
  • лојалне 1
  • лојални 1
  • Лојана 1
  • лола 1
  • лоле 1
  • лоло 3
  • лолски 1
  • лом 1
  • ломила 2
  • ломио 1
  • ломити 1
  • ломно 1
  • лопова 1
  • лопуже 1
  • лордови 1
  • лоћо 2
  • луд 4
  • луда 5
  • лудака 1
  • лудачке 1
  • лудачки 1
  • лудачким 1
  • луде 1
  • луди 1
  • лудила 3
  • Лудило 1
  • лудилу 1
  • лудим 1
  • лудницама 1
  • лудо 3
  • лудој 1
  • Лудорија 1
  • лудорија 2
  • лудоријама 1
  • лудорије 6
  • лудорији 1
  • луду 1
  • Лудује 1
  • лудује 2
  • лузи 1
  • лук 1
  • лука 1
  • лукав 2
  • лукава 1
  • лукавијег 1
  • лукавим 1
  • лукаво 1
  • лукавога 1
  • лукавство 1
  • лукавством 1
  • Лукреције 1
  • Лукрецији 1
  • луном 1
  • лупа 7
  • лупајући 1
  • лупало 1
  • лупам 3
  • лупање 1
  • лупањем 1
  • лупати 1
  • лупача 1
  • лупе 1
  • лупи 4
  • лупну 1
  • лупу 1
  • лустера 1
  • лустером 1
  • лустеру 1
  • лутака 3
  • луталачком 1
  • лутам 1
  • лутао 1
  • лутке 1
  • луткови 1
  • лутку 1
  • луча 1
  • Љепота 1
  • љета 3
  • љигав 1
  • љигаву 1
  • љиљана 4
  • љосну 1
  • љубав 19
  • Љубав 2
  • љубави 28
  • љубављу 1
  • Љубавна 1
  • љубавна 2
  • љубавне 4
  • љубавни 1
  • љубавник 2
  • љубавним 1
  • љубавних 1
  • љубавници 2
  • љубавно 2
  • љубавној 1
  • љубавном 1
  • љубавну 3
  • љубазан 1
  • љубазна 1
  • љубазника 2
  • љубазних 1
  • љубазница 2
  • љубазно 2
  • љубе 1
  • љубећи 2
  • љуби 4
  • љубила 1
  • љубили 2
  • љубимицом 1
  • љубимо 1
  • љубио 4
  • љубите 1
  • љубитељ 1
  • љубити 3
  • љубичасте 1
  • љубљаше 1
  • Љубљена 1
  • љубљени 1
  • љубљенога 2
  • љубоморан 1
  • љубопитство 1
  • људа 1
  • људе 42
  • људи 179
  • Људи 9
  • људима 33
  • људине 1
  • људска 10
  • људске 4
  • људски 6
  • људским 1
  • људских 1
  • људско 1
  • људског 2
  • људској 1
  • људску 4
  • љуља 3
  • љуљка 1
  • Љуљушка 1
  • љуљушка 2
  • љуљушкала 1
  • љуљушки 2
  • љуљушку 1
  • љут 3
  • љута 2
  • љути 1
  • љутили 2
  • љутина 1
  • љутине 4
  • љутину 1
  • љутио 1
  • љутито 3
  • љутиш 1
  • љутну 3
  • љуто 1
  • љушка 1
  • љушкања 1
  • љушкање 1
  • љушкати 1
  • м 1
  • Ма 11
  • ма 53
  • Маврикија 4
  • Маврикије 50
  • Маврикијевог 1
  • Маврикијем 1
  • Маврикију 4
  • магацинка 1
  • Магационару 1
  • магла 5
  • магле 1
  • магли 1
  • магловито 1
  • маглу 1
  • магновењу 1
  • мађарске 1
  • мађија 1
  • мађије 1
  • мађионичке 1
  • мажење 2
  • мазећи 1
  • мази 1
  • мазну 1
  • мајка 13
  • мајке 5
  • мајко 2
  • мајковићу 1
  • мајку 5
  • Мајмун 1
  • мајмун 10
  • мајмуна 5
  • мајмуном 3
  • мајмуну 2
  • мајо 1
  • Мајор 1
  • мајор 8
  • мајорској 1
  • мајска 1
  • мајстор 2
  • мајстора 1
  • мајсторици 1
  • мају 2
  • мајушан 1
  • мајушним 1
  • мајушну 2
  • мајчином 1
  • макање 1
  • макао 2
  • макар 3
  • Мал 1
  • мал 2
  • Мала 1
  • мала 14
  • малаксава 2
  • малаксало 3
  • малаксалост 1
  • малаксалу 1
  • Малаксао 1
  • малаксао 2
  • мале 1
  • Мален 1
  • мален 2
  • малена 8
  • малене 1
  • малени 3
  • маленим 1
  • малених 1
  • Маленкост 1
  • маленој 3
  • маленом 1
  • малену 2
  • Мали 2
  • мали 20
  • малим 1
  • Малим 1
  • малина 1
  • малишана 1
  • малишани 1
  • малко 9
  • Мало 13
  • мало 209
  • малог 1
  • малодушан 1
  • малодушни 1
  • Малодушност 1
  • малој 1
  • малолества 1
  • Малолетан 1
  • малолетан 5
  • малолетна 2
  • Малолетни 1
  • малолетним 1
  • малолетног 1
  • малолетства 2
  • малолетство 1
  • малом 3
  • малу 10
  • мама 1
  • маме 1
  • мами 2
  • манастир 3
  • манастира 4
  • манастирска 3
  • манастирске 2
  • манастирски 5
  • манастирско 1
  • манастирском 1
  • манастирску 1
  • манастиру 6
  • мангал 1
  • мане 1
  • Маните 1
  • мантије 2
  • мањ 1
  • Мањ 2
  • мања 1
  • Мање 1
  • мање 12
  • мањим 1
  • мањом 1
  • мању 2
  • мараме 3
  • марамом 2
  • мараму 21
  • марамче 1
  • марамчину 1
  • мари 4
  • марим 2
  • марио 2
  • Марка 2
  • маркиже 8
  • маркижев 1
  • маркиз 4
  • маркизом 1
  • маркизу 1
  • маркирана 1
  • Марко 1
  • марта 2
  • Марте 1
  • Марш 1
  • марш 2
  • маса 3
  • масака 1
  • масе 2
  • маси 2
  • маска 2
  • маскама 1
  • маски 1
  • маскирана 2
  • маском 1
  • маску 2
  • маслинку 1
  • масло 2
  • масних 1
  • масти 1
  • мастилом 1
  • масу 1
  • мат 1
  • матам 1
  • матао 1
  • матер 2
  • матере 1
  • материјал 1
  • материјални 1
  • материјалним 1
  • материнске 1
  • матерински 1
  • материнском 1
  • Мати 1
  • мати 5
  • матице 1
  • матора 1
  • матори 1
  • матором 1
  • матору 1
  • маћеха 1
  • маћи 2
  • мах 65
  • маха 21
  • махна 2
  • махнама 1
  • махне 5
  • махнисати 1
  • махнит 1
  • махнита 1
  • махнитањем 1
  • махнитати 1
  • махнитим 1
  • махнитост 1
  • махниту 1
  • махнишу 1
  • махну 26
  • махнув 2
  • махове 11
  • махом 13
  • Махом 2
  • маху 1
  • мацке 1
  • мач 1
  • мачак 2
  • маче 2
  • мачије 1
  • мачка 2
  • мачке 1
  • мачку 2
  • машао 1
  • машати 1
  • маши 12
  • машина 1
  • машити 1
  • машта 2
  • маште 1
  • машти 1
  • маштом 1
  • машћу 1
  • машући 1
  • ме 169
  • медаљу 2
  • медвед 4
  • медведа 6
  • медведима 1
  • медецине 1
  • медецини 2
  • медецински 1
  • Медичи 1
  • медовина 1
  • међа 1
  • међе 5
  • међер 1
  • Међер 4
  • Међу 32
  • међу 63
  • међусобним 1
  • међутим 1
  • Међутим 10
  • мек 7
  • меке 1
  • меким 3
  • меко 6
  • меком 2
  • мекосрдачни 1
  • меку 3
  • мекушац 2
  • мекше 1
  • мекши 1
  • мелеми 1
  • Мелентије 1
  • мељи 1
  • мемливог 1
  • мемоаре 1
  • мемоарима 1
  • Мене 5
  • мене 84
  • мени 62
  • Мени 8
  • меница 1
  • меници 1
  • мења 4
  • мењају 2
  • мењајући 1
  • мењала 1
  • мењале 1
  • мењали 2
  • мењања 1
  • мењати 1
  • мерама 3
  • мере 15
  • мери 6
  • мерила 4
  • мерили 1
  • мерило 1
  • мерио 1
  • мерити 3
  • меру 4
  • меса 5
  • месец 14
  • Месец 3
  • месеца 10
  • месеце 1
  • месеци 5
  • месецима 3
  • Месецу 1
  • месечева 2
  • месечеве 1
  • месечевим 1
  • месечина 1
  • месечине 1
  • месечини 2
  • месечином 2
  • месечину 1
  • месне 1
  • месним 1
  • меснога 1
  • месном 1
  • месност 1
  • месо 5
  • месојеђе 1
  • места 29
  • месташце 1
  • местимице 3
  • местимичне 1
  • Место 12
  • место 48
  • местом 2
  • месту 37
  • метак 1
  • метака 3
  • метала 1
  • метални 2
  • металну 1
  • метар 1
  • метара 1
  • метати 1
  • мете 5
  • метежно 1
  • метежну 1
  • метемо 1
  • мети 2
  • метка 1
  • метком 1
  • метку 1
  • метне 2
  • метнем 1
  • метнеш 1
  • метну 1
  • метнуо 1
  • метнућемо 1
  • метнуше 1
  • метра 1
  • мету 12
  • метули 1
  • метуо 2
  • метути 2
  • метуто 1
  • метуше 2
  • метцима 1
  • меће 1
  • мећемо 1
  • мећете 1
  • мећу 3
  • механама 3
  • механички 5
  • механски 1
  • Механџија 1
  • механџија 2
  • механџију 1
  • мехуриће 1
  • мехурићем 1
  • мешају 1
  • мешајући 2
  • мешала 3
  • мешали 2
  • мешало 2
  • мешао 1
  • мешати 2
  • мешином 1
  • мешкољење 1
  • мешкољио 1
  • мешкољити 1
  • мешовитом 1
  • Ми 26
  • ми 360
  • мига 1
  • мигне 1
  • мигну 3
  • Мика 8
  • микроскоп 1
  • Мила 1
  • мила 5
  • милановачкој 1
  • миле 2
  • мили 2
  • милија 1
  • милијуни 1
  • милина 1
  • Милиновцу 2
  • милионе 1
  • Милитковић 1
  • Милићу 2
  • Мило 1
  • мило 9
  • миловања 1
  • миловање 1
  • миловањем 1
  • миловао 1
  • миловати 1
  • Милоја 24
  • Милоје 50
  • Милојев 1
  • Милојеве 1
  • Милојевим 1
  • Милојево 4
  • Милојевом 1
  • Милојем 3
  • милосника 1
  • милосницом 1
  • Милост 1
  • милост 9
  • милости 12
  • милостиван 1
  • милостиви 19
  • милостивна 2
  • милостима 1
  • милоште 7
  • милошто 1
  • милу 2
  • милујући 1
  • милушења 1
  • мимиком 1
  • мимо 4
  • мин 3
  • миндерлук 1
  • миндерлуку 3
  • минђушама 2
  • минђуше 2
  • мине 1
  • минералних 1
  • министар 56
  • Министар 6
  • министара 3
  • министарке 1
  • министарки 1
  • министарске 5
  • министарски 1
  • министарским 2
  • министарског 1
  • министарском 1
  • министарску 3
  • министарства 8
  • министарство 9
  • министарством 1
  • министарству 7
  • министра 26
  • министре 6
  • Министри 1
  • министри 10
  • министрима 3
  • министровања 1
  • министровим 1
  • министром 2
  • Министру 1
  • министру 18
  • мину 1
  • минуле 1
  • минут 1
  • минута 28
  • минџурана 2
  • мио 1
  • мир 4
  • мира 4
  • Миран 1
  • миран 7
  • Мире 3
  • мирис 8
  • мириса 1
  • мирисало 1
  • мирисан 1
  • мирисања 1
  • мирисати 1
  • мирисна 1
  • мирисних 1
  • мирисно 1
  • мирисном 1
  • мирисну 1
  • мирисом 3
  • мирише 5
  • миришљави 1
  • миришљаво 1
  • Мирко 1
  • мирна 6
  • Мирни 1
  • мирни 3
  • мирније 1
  • мирним 2
  • мирно 39
  • мирног 1
  • мирнога 1
  • мировало 1
  • мировања 1
  • мировао 1
  • мирољубив 1
  • миросати 1
  • миру 6
  • Мисао 1
  • мисао 34
  • мисијом 1
  • мисију 1
  • мисирска 1
  • мисле 9
  • мислећи 5
  • Мисли 1
  • мисли 66
  • Мислила 1
  • мислила 9
  • мислилац 3
  • мислили 4
  • мислило 2
  • Мислим 1
  • мислим 15
  • мислима 5
  • мислимо 1
  • мислио 25
  • Мислио 3
  • мислите 15
  • Мислите 2
  • мислити 11
  • мислиш 17
  • Мислиш 4
  • Мислошивца 1
  • мисмо 1
  • митити 1
  • Митра 3
  • митрополит 1
  • Митрополит 1
  • Мицу 1
  • миче 1
  • мичем 1
  • мичући 2
  • миша 2
  • мишеви 1
  • мишићи 1
  • Мишићи 1
  • мишице 4
  • мишицу 1
  • мишке 2
  • мишку 2
  • мишлење 1
  • мишљах 1
  • мишљења 6
  • мишљење 15
  • мишљењем 1
  • мишљењу 2
  • мишљу 3
  • млаве 1
  • млад 18
  • Млад 3
  • млада 32
  • Млада 4
  • младе 10
  • младеж 2
  • Младеж 2
  • Млади 13
  • млади 40
  • младим 5
  • младић 19
  • Младић 6
  • Младића 1
  • младића 13
  • младиће 2
  • младићем 1
  • младићи 2
  • Младићи 3
  • младићске 6
  • младићски 2
  • младићским 1
  • младићских 1
  • младићскога 1
  • младићској 1
  • младићском 2
  • младићу 4
  • младих 5
  • младо 7
  • младог 4
  • младога 14
  • младожења 2
  • младожењу 1
  • младој 1
  • младолика 2
  • младом 7
  • Младоме 2
  • младоме 3
  • младост 11
  • младости 3
  • младу 3
  • млађа 3
  • млађана 1
  • млађани 1
  • млађаном 1
  • млађе 4
  • млађега 2
  • млађем 1
  • млађи 11
  • Млађи 2
  • млађим 3
  • млађих 2
  • млаз 4
  • млазови 1
  • млатарала 1
  • млеко 1
  • млеле 1
  • млели 1
  • млину 1
  • мм 1
  • многа 2
  • Многа 2
  • Многаја 1
  • многаја 2
  • Многе 1
  • многе 19
  • многи 13
  • Многи 4
  • многим 17
  • многима 2
  • многих 6
  • Много 4
  • много 92
  • многобројна 1
  • многобројни 1
  • многобројним 1
  • многогодишња 1
  • Многогодишња 1
  • многогодишњих 1
  • многом 1
  • многострука 1
  • множе 1
  • множи 1
  • множили 2
  • множина 3
  • мном 23
  • мњење 2
  • мњењем 1
  • мњењу 1
  • мог 1
  • мога 12
  • могаде 2
  • могадох 1
  • могаја 1
  • могао 125
  • Могао 2
  • Могла 1
  • могла 47
  • могле 10
  • могли 27
  • Могло 2
  • могло 73
  • могне 2
  • могнем 1
  • могну 1
  • могоше 2
  • могу 65
  • могућа 1
  • могућан 1
  • Могуће 2
  • могуће 33
  • могући 1
  • могућност 2
  • могућству 1
  • мода 1
  • модерна 2
  • моди 1
  • модрих 2
  • модрицу 1
  • моду 1
  • Можда 14
  • можда 39
  • може 209
  • Може 4
  • Можемо 1
  • можемо 11
  • Можете 1
  • можете 22
  • можеш 20
  • мозак 3
  • мозга 2
  • Мој 5
  • мој 70
  • Моја 5
  • моја 52
  • Моје 4
  • моје 47
  • Моји 1
  • моји 5
  • мојим 6
  • мојих 7
  • мојој 14
  • мојом 3
  • моју 13
  • Мока 1
  • мокар 1
  • мокра 1
  • мокрим 1
  • мокру 1
  • молбама 1
  • молбе 2
  • молбом 1
  • молбу 3
  • молерске 1
  • молерски 1
  • молећи 2
  • Моли 1
  • моли 5
  • молила 2
  • Молим 15
  • молим 53
  • молио 5
  • молитва 1
  • молитве 3
  • молитвеник 1
  • молити 4
  • мом 5
  • мома 1
  • Момак 10
  • момак 16
  • момака 1
  • моме 8
  • моменту 1
  • момка 10
  • момке 2
  • момком 2
  • момку 4
  • момци 6
  • момчад 1
  • Момчадија 2
  • момчадија 3
  • момче 5
  • момчић 1
  • Мона 109
  • монархија 1
  • монархијама 1
  • монархије 1
  • монархији 1
  • монархиских 1
  • монархиско 1
  • Моне 11
  • монете 2
  • Мони 11
  • Монин 1
  • Монине 1
  • Мониним 2
  • Монино 1
  • Монину 1
  • монограм 2
  • монограмом 2
  • Мону 3
  • Мора 3
  • мора 66
  • моравска 1
  • морају 8
  • морал 7
  • Морала 1
  • морала 20
  • морале 5
  • Морали 1
  • морали 8
  • морално 3
  • моралној 1
  • Морало 1
  • морало 10
  • морам 12
  • Морам 2
  • морамо 4
  • морање 2
  • морао 36
  • Морао 4
  • морате 8
  • морати 3
  • мораш 6
  • море 12
  • Море 16
  • моро 1
  • морска 2
  • морским 1
  • морску 1
  • мору 2
  • морфијум 1
  • морфијума 1
  • мост 8
  • моста 4
  • мостић 1
  • мостића 1
  • мостићу 2
  • мостовој 1
  • мосту 2
  • мотике 1
  • мотке 3
  • мотком 2
  • мотљала 1
  • мотре 2
  • мотри 1
  • мотримо 1
  • мотрио 2
  • мотрити 1
  • моћ 3
  • моћи 4
  • моћна 2
  • моћни 2
  • моћних 2
  • моћно 1
  • моћној 1
  • мрази 1
  • мрак 23
  • мрака 10
  • мраку 14
  • мрамор 1
  • мраморна 1
  • мраморне 1
  • мраморни 2
  • мраморној 2
  • мраморну 1
  • мрамору 3
  • мрачан 5
  • мрачна 6
  • мрачне 5
  • мрачни 1
  • мрачније 1
  • мрачним 2
  • мрачних 3
  • мрачно 5
  • мрачној 3
  • мрачном 1
  • мрачну 3
  • мрдањем 1
  • мрдао 1
  • мрдати 3
  • мрдне 2
  • мрднем 1
  • мрдну 1
  • Мрднуше 1
  • мрежа 2
  • мреже 2
  • мрежи 1
  • мрежу 1
  • мржња 5
  • мржње 5
  • мржњом 3
  • мржњу 3
  • мрзе 1
  • мрзела 1
  • мрзели 2
  • мрзео 1
  • мрзети 3
  • мрзи 10
  • Мрзи 2
  • мрзила 1
  • мрзим 3
  • мрзио 1
  • мрзити 1
  • мрзла 1
  • мрзости 2
  • мрке 1
  • мрки 1
  • мркла 3
  • мркле 1
  • мрко 1
  • мрнџа 1
  • мрску 1
  • мрсне 1
  • Мртав 2
  • мртав 9
  • мртва 9
  • Мртвац 1
  • мртвац 6
  • мртваца 5
  • Мртваци 2
  • мртваци 5
  • мртвацима 1
  • мртвацу 1
  • мртвачка 1
  • Мртвачка 1
  • мртвачке 1
  • мртвачки 2
  • мртвачким 1
  • мртвачком 1
  • мртве 2
  • мртви 2
  • мртвијех 1
  • мртвим 2
  • мртвима 1
  • мртвих 1
  • мртво 8
  • мртвовати 1
  • мртвог 1
  • мртвога 2
  • мртвој 1
  • мртвом 2
  • Мртвоме 1
  • мртву 3
  • мрче 1
  • Мршав 1
  • мрштењем 1
  • му 597
  • мува 1
  • мудар 4
  • мудра 3
  • мудраци 1
  • мудре 3
  • мудри 3
  • мудрији 1
  • мудро 5
  • мудровања 2
  • мудровати 1
  • мудрост 10
  • мудрости 2
  • мудрошћу 1
  • муж 18
  • мужа 18
  • мужеве 1
  • мужеви 3
  • мужевљеве 5
  • мужем 3
  • мужић 1
  • мужу 10
  • музе 1
  • музеј 1
  • музика 2
  • Музика 2
  • музике 2
  • Мука 1
  • мука 7
  • мукама 2
  • муке 5
  • муком 2
  • муку 2
  • муље 1
  • мумија 1
  • мумију 1
  • мундир 2
  • мундира 1
  • мундири 1
  • мундиром 1
  • мундиру 1
  • Мунтијана 1
  • Мунтијано 4
  • Мунтијаном 1
  • муња 6
  • муњевитим 1
  • муњу 1
  • мускулима 1
  • мускулозне 1
  • Мустај 4
  • мустре 1
  • мутан 1
  • Мутимир 131
  • Мутимира 38
  • Мутимире 3
  • Мутимиров 2
  • Мутимирова 1
  • Мутимирове 1
  • Мутимирови 1
  • Мутимировим 1
  • Мутимирово 1
  • Мутимировој 2
  • Мутимировом 1
  • Мутимирову 1
  • Мутимиром 2
  • Мутимиру 13
  • мутна 3
  • мутније 2
  • мутним 1
  • мутно 3
  • мутном 1
  • муха 1
  • муцајући 1
  • муци 1
  • муче 2
  • мученик 2
  • мученика 1
  • мученице 1
  • мученичком 1
  • мучеништва 1
  • мучи 2
  • мучила 1
  • мучио 2
  • мучити 1
  • мучки 2
  • мучким 1
  • Мучко 1
  • мучна 1
  • мучно 5
  • мушица 2
  • мушка 7
  • мушкарац 2
  • мушкараца 1
  • мушкарца 1
  • мушкарце 2
  • мушкарци 1
  • мушке 1
  • мушки 14
  • мушким 1
  • мушкима 2
  • мушкиња 4
  • мушкињем 1
  • мушко 10
  • мушкобанасто 1
  • мушкога 1
  • мушкој 1
  • мушкоме 1
  • Муштерија 1
  • муштерија 3
  • муштерију 1
  • н 1
  • НА 1
  • На 154
  • на 1824
  • набаве 3
  • набави 2
  • набавио 1
  • набавите 1
  • набавити 2
  • набавиће 1
  • Набављали 1
  • набављач 1
  • набавци 1
  • набаци 3
  • Набацио 1
  • набачен 1
  • набељене 1
  • набере 1
  • набијена 1
  • набијени 1
  • набију 1
  • набоја 1
  • набра 3
  • набрајати 3
  • набраним 1
  • набрекла 1
  • набрекле 2
  • набрекло 1
  • набреклом 1
  • Набројане 1
  • набрчкана 1
  • набубреле 1
  • набубрео 1
  • набусито 1
  • набућило 1
  • навали 1
  • навалили 2
  • навалим 1
  • навалио 1
  • навалично 1
  • наваљена 1
  • наваљивала 2
  • наваљивања 2
  • наваљивање 1
  • наваљивао 1
  • наваљивати 3
  • наваљује 1
  • навек 3
  • навела 1
  • навели 1
  • навести 2
  • навијена 1
  • навика 4
  • навикао 1
  • навикаше 1
  • навикне 1
  • навикнете 1
  • навикну 1
  • навикнути 2
  • навири 1
  • навлаче 1
  • навлачећи 1
  • навлачила 1
  • Навлаш 1
  • навлаш 5
  • навода 1
  • наводећи 4
  • наводили 1
  • наводио 1
  • навршује 1
  • навукоше 1
  • навуче 4
  • Нагађа 1
  • нагађали 2
  • нагађања 2
  • нагађању 1
  • нагао 2
  • нагибе 1
  • нагињање 1
  • нагињао 1
  • нагињати 1
  • нагиње 1
  • нагласи 3
  • нагласком 7
  • нагласцима 1
  • наглашава 1
  • наглашавало 1
  • наглашује 1
  • Наглашујете 1
  • наглашујући 1
  • нагле 1
  • наглим 1
  • наглите 1
  • нагло 23
  • нагна 1
  • нагнају 1
  • нагнао 1
  • нагнати 2
  • нагне 1
  • нагну 1
  • наговарао 1
  • наговарати 1
  • наговести 4
  • наговестила 1
  • наговестио 1
  • наговестите 1
  • наговестити 1
  • наговестише 1
  • наговештавале 1
  • наговештајима 1
  • наговоре 1
  • наговорити 1
  • нагон 1
  • нагони 1
  • нагоше 1
  • награда 1
  • награде 2
  • награди 2
  • награду 1
  • нагрђена 1
  • нагрну 1
  • нагрнуле 1
  • над 45
  • нада 10
  • надајмо 1
  • надајте 1
  • надају 2
  • надала 2
  • надам 6
  • надао 4
  • надати 1
  • надаш 1
  • надгледа 1
  • надгледам 1
  • наде 7
  • надене 1
  • надзор 1
  • надзора 3
  • надзорнице 1
  • надзором 1
  • Надзором 1
  • надзору 1
  • нади 1
  • надима 1
  • надимају 1
  • надимала 2
  • надимале 3
  • надио 1
  • надјачати 1
  • надлагивање 1
  • надлежно 1
  • надлежност 2
  • надлештава 1
  • надмаша 1
  • надметати 1
  • надмећем 1
  • надмоћност 1
  • надмудри 1
  • надобијао 1
  • надокнади 1
  • надолази 1
  • надошлих 1
  • наду 6
  • надување 1
  • надувате 1
  • надувати 1
  • надувено 1
  • Нађе 1
  • нађе 32
  • нађем 3
  • нађемо 1
  • Нађен 1
  • нађен 3
  • нађени 1
  • нађено 2
  • нађепоуздан 1
  • нађосте 1
  • нађох 1
  • Нађоше 1
  • нађоше 8
  • нађу 6
  • наерени 1
  • Наже 1
  • наже 8
  • нажуљио 1
  • нажуљише 1
  • назад 8
  • назадак 1
  • назадно 1
  • назадњаци 1
  • назва 2
  • Назвала 1
  • назвало 2
  • назван 1
  • назвао 1
  • назвати 4
  • назваше 1
  • наздрави 1
  • наздравља 1
  • наздрављам 1
  • наздрављао 1
  • назив 1
  • називајући 1
  • називала 1
  • називали 1
  • називао 1
  • називате 1
  • називом 2
  • назирали 1
  • назирао 2
  • назире 1
  • назначен 1
  • назори 1
  • назорима 1
  • назремо 1
  • наивно 2
  • наивном 1
  • наивности 1
  • наивношћу 1
  • наиђе 2
  • наиђемо 1
  • наиђоше 1
  • наизменце 5
  • Наилазећи 1
  • наилазили 1
  • наитијем 1
  • наишао 5
  • наишла 1
  • наишли 1
  • најако 1
  • најамнике 1
  • најачега 1
  • најачи 1
  • најбељи 1
  • најближа 1
  • најближе 4
  • најближег 1
  • најближи 1
  • најближих 2
  • најближу 3
  • најбоља 3
  • Најбоље 2
  • најбоље 20
  • најбољи 7
  • најбољим 1
  • најбољих 2
  • најважније 5
  • најважнијим 1
  • највећа 1
  • Највећа 1
  • највеће 8
  • највећег 2
  • највећем 2
  • Највећи 1
  • највећи 8
  • највећим 1
  • највећих 2
  • највећој 2
  • највећу 2
  • највештији 4
  • највиша 1
  • највише 18
  • Највише 2
  • највишу 1
  • најгадније 1
  • најгаднијих 1
  • најгора 1
  • Најгоре 1
  • најгоре 4
  • најгорем 2
  • најгрознијим 1
  • Најгрознијим 1
  • најгрубљим 1
  • најдаље 3
  • најдаљих 1
  • најдубљој 1
  • најдуже 1
  • наједан 2
  • наједанпут 2
  • Наједаред 2
  • наједаред 3
  • наједном 1
  • најежи 1
  • најезде 1
  • најживље 3
  • најзад 4
  • најзгодније 1
  • најзгоднији 1
  • најискреније 1
  • најјаснији 1
  • најјаче 1
  • најјачега 1
  • најјачи 1
  • најкобнија 1
  • најкорисније 1
  • најкраћем 7
  • најкраћим 3
  • најкрупније 1
  • Најлак 1
  • најлак 3
  • најлакша 1
  • најлакше 8
  • најлакших 1
  • најлепша 5
  • најлепше 8
  • најлепшег 1
  • најлепшему 1
  • најлепши 1
  • најлепшим 1
  • најлепших 1
  • најлуђе 1
  • најлуђих 1
  • најлукавији 1
  • најљевши 1
  • најљућега 1
  • најмања 1
  • Најмање 1
  • најмање 11
  • најмањег 1
  • најмилијега 1
  • најмилијих 1
  • најмите 1
  • најмлађе 1
  • Најмлађи 1
  • најмлађи 3
  • најмлађих 2
  • најмоћнији 1
  • најмудрије 1
  • најнесретније 1
  • најновијег 1
  • најновијем 3
  • најновијим 1
  • најновију 1
  • најнужније 3
  • најобичнија 1
  • најобичнијег 1
  • најобичнијој 1
  • најодсудније 1
  • најозбиљније 3
  • најозбиљнијем 1
  • најопасније 3
  • најопаснији 1
  • најопаснијим 1
  • најоштрија 1
  • најплеменитија 1
  • најплеменитије 1
  • најподлијим 1
  • Најпосле 39
  • најпосле 57
  • најпоузданије 1
  • најпоузданијега 1
  • најпоузданији 1
  • најпоузданијих 1
  • најпоштенија 1
  • најпре 1
  • најпреча 1
  • најпрече 1
  • најпречи 1
  • најприбранији 1
  • најприличније 1
  • најразличнијем 1
  • најразличнији 1
  • најразличнијим 1
  • најразличнијом 1
  • најразузданије 1
  • најружнија 2
  • најсвежије 1
  • најсветије 2
  • најсветијих 2
  • најсвечаније 1
  • најсјајнијих 1
  • најскаредније 1
  • најславнијега 1
  • најслађа 1
  • најслађе 1
  • најслађи 1
  • најслађих 1
  • најснажније 1
  • најспособнијим 1
  • најсретнија 1
  • најсрећнија 1
  • најсрећније 1
  • најсрећнијих 1
  • најстарији 2
  • најстаријих 1
  • најстрашнија 1
  • најстрашнијим 1
  • најстрожија 1
  • најстрожије 2
  • најстрожији 1
  • најтеже 3
  • најтежих 1
  • најувиђавнијег 1
  • најугледније 1
  • најугледнији 2
  • најугледнијих 1
  • најужаснијих 1
  • најужем 1
  • најузвишенијих 1
  • најури 2
  • најфаталнијих 1
  • најцрњи 1
  • најчешће 2
  • најчудније 1
  • наказа 2
  • наказне 1
  • накарет 1
  • накачене 1
  • накашља 1
  • накашљао 1
  • накваси 1
  • накисела 1
  • накисео 2
  • накити 2
  • наклоност 2
  • наклоности 2
  • наклоношћу 1
  • наклоњен 2
  • наклоњена 1
  • наклоњене 1
  • Наклоњени 1
  • накнадити 1
  • након 1
  • накривљен 1
  • накривљено 1
  • накривљује 1
  • накрст 1
  • накупило 1
  • налагала 1
  • налаже 1
  • налазе 3
  • налази 9
  • налазила 2
  • налазиле 1
  • налазили 2
  • налазило 2
  • налазим 2
  • налазимо 1
  • Налазио 1
  • налазио 8
  • налазити 1
  • налегла 1
  • належе 1
  • налет 2
  • нали 2
  • налива 1
  • наливати 1
  • наливеним 1
  • налик 14
  • налог 1
  • наложница 5
  • наложници 1
  • наљути 2
  • наљутила 1
  • наљутим 2
  • наљутио 1
  • нам 32
  • нама 25
  • намазао 1
  • намакао 1
  • намама 1
  • намамили 1
  • намамио 1
  • намамљен 3
  • намастира 1
  • намаче 1
  • наменило 1
  • намењена 1
  • намера 3
  • намерама 4
  • намеран 4
  • намере 1
  • намери 5
  • намерим 1
  • намерите 1
  • намериш 1
  • намерно 2
  • намером 2
  • намесити 2
  • Намесник 1
  • намесник 15
  • намесника 17
  • намеснике 3
  • намесникове 1
  • намесниковој 1
  • намесником 1
  • намеснику 2
  • намесникујући 1
  • намесним 1
  • намесници 1
  • Намесниче 1
  • намесниче 2
  • намесничке 2
  • намесништва 2
  • Намесништво 1
  • намесништво 5
  • намесништву 3
  • наместе 1
  • намести 3
  • Наместив 1
  • наместила 2
  • наместили 2
  • наместити 1
  • наместише 2
  • наместо 1
  • намет 1
  • намештај 3
  • намештајући 3
  • намештала 4
  • намештања 1
  • намештање 1
  • Намештен 1
  • намештен 2
  • намештена 3
  • намигнула 1
  • намигује 1
  • намирена 1
  • намирили 1
  • намирисана 2
  • намирисану 2
  • намичући 1
  • намргођен 1
  • намрзнуто 1
  • Намрштен 1
  • намршти 2
  • нанели 1
  • нанесену 1
  • нанизало 1
  • наноси 1
  • нањушио 1
  • наоколо 8
  • Наопако 1
  • наопако 2
  • наоружао 1
  • наочаре 2
  • наоштри 1
  • напад 2
  • напада 1
  • нападај 3
  • нападаје 3
  • Нападаји 1
  • нападајима 2
  • нападају 3
  • нападала 1
  • нападао 1
  • нападе 1
  • нападну 1
  • нападнута 1
  • нападоше 1
  • напасти 2
  • напев 1
  • напетим 1
  • напијао 1
  • напила 1
  • напирао 1
  • написана 1
  • НАПИСАО 1
  • напитак 2
  • напитака 1
  • напитка 1
  • Напитци 1
  • напише 2
  • напишете 1
  • напишите 1
  • наплата 1
  • наплате 1
  • наплатити 1
  • наплаћивање 1
  • наплетено 1
  • напну 1
  • напоје 1
  • напојена 1
  • напоји 1
  • напојницу 1
  • Наполеон 3
  • наполеона 1
  • наполеони 2
  • напоље 4
  • Напољу 1
  • напољу 3
  • напомене 2
  • напоменом 1
  • напомену 4
  • напоменуо 1
  • напомињао 1
  • напомиње 1
  • напомињемо 1
  • напомињући 1
  • напора 4
  • напори 1
  • напором 1
  • напору 1
  • напослетку 1
  • Напослетку 4
  • направи 8
  • направила 2
  • направили 2
  • направило 1
  • направио 1
  • направисте 1
  • направите 1
  • направити 1
  • направише 1
  • направљеном 1
  • напрегнутог 1
  • напрегнутом 1
  • Напред 2
  • напред 52
  • напредак 3
  • напредовао 1
  • напредовати 1
  • напрежући 1
  • напрезала 1
  • напрезањем 1
  • Напрезао 1
  • напротив 1
  • Напротив 3
  • напсио 1
  • напуни 2
  • напунио 2
  • напуните 1
  • напунити 1
  • напусти 1
  • напустио 2
  • напустити 1
  • напустиш 1
  • напући 3
  • напућио 1
  • напуштању 1
  • напуштати 1
  • напуштена 1
  • напуштено 1
  • Наравно 31
  • наравно 32
  • наразговарати 1
  • Наранио 1
  • наргиле 4
  • наредба 5
  • наредбе 6
  • наредби 4
  • наредбу 3
  • Нареди 1
  • нареди 11
  • наредим 1
  • Наредио 1
  • наредио 10
  • Наредите 1
  • наредити 2
  • наредићу 2
  • наредник 5
  • наређа 1
  • наређене 1
  • наређено 5
  • наређивало 1
  • Наређивало 1
  • наређивао 1
  • наређивати 1
  • наређујем 1
  • наређујте 1
  • наређују 1
  • Народ 3
  • народ 57
  • народа 22
  • народе 3
  • Народе 3
  • народи 1
  • Народна 1
  • народна 12
  • народне 6
  • народни 8
  • народним 1
  • народних 4
  • народно 5
  • народног 5
  • народној 5
  • народном 3
  • народну 4
  • народњаштва 1
  • народом 9
  • народски 1
  • Народу 2
  • народу 21
  • нарочити 2
  • нарочитим 1
  • нарочитих 1
  • нарочито 48
  • Нарочито 5
  • нарочитој 1
  • нарочитом 1
  • нарочиту 3
  • наруквице 1
  • нарумењене 2
  • наручено 1
  • наручија 1
  • наручја 4
  • наручје 1
  • наручју 5
  • Нас 1
  • нас 52
  • насамо 2
  • насече 1
  • насигурно 1
  • Насигурно 1
  • насилним 1
  • Насилно 1
  • насиља 1
  • насиље 2
  • насипа 1
  • Наскоро 2
  • наскоро 4
  • насладе 1
  • наслања 1
  • наслањајући 1
  • наслањао 3
  • наследиће 1
  • наследни 1
  • наследник 2
  • наследника 2
  • наследства 2
  • наследство 1
  • наслеђа 1
  • насликао 1
  • наслови 1
  • наслона 1
  • наслони 4
  • наслонив 1
  • наслонио 1
  • наслоњача 1
  • наслоњаче 2
  • наслоњачи 1
  • наслоњачу 8
  • наслоњен 5
  • наслоњена 2
  • Наслоњени 1
  • наслоњени 2
  • наслоњеним 1
  • наслоњеном 2
  • наслутим 1
  • насмеја 13
  • насмејао 2
  • насмејаше 1
  • насмеје 1
  • насмеши 1
  • наспрам 1
  • насркао 1
  • насрнути 1
  • насрче 1
  • наста 10
  • Наста 6
  • настави 20
  • Настаде 1
  • настаде 2
  • настајало 1
  • настаје 8
  • настала 4
  • настали 1
  • настало 9
  • настане 1
  • настани 1
  • настао 7
  • Настаподуже 1
  • настати 5
  • настојавали 1
  • Настојавање 1
  • настојавањем 1
  • настојавању 1
  • настојавао 1
  • настрадали 1
  • наступ 3
  • наступа 2
  • наступају 2
  • наступати 1
  • наступаће 1
  • наступе 2
  • наступима 1
  • наступити 1
  • наступу 1
  • насута 1
  • насушни 1
  • натакнуто 2
  • натакоше 1
  • натаче 1
  • натегнуту 1
  • натезали 1
  • натера 1
  • натерали 1
  • натицан 1
  • натмурен 4
  • натмурено 1
  • натоварених 1
  • натоварим 1
  • натоварио 1
  • наточене 1
  • натпис 3
  • натписа 1
  • натписе 1
  • натписи 1
  • Натписи 1
  • натписима 3
  • натписом 1
  • натприродног 1
  • натраг 11
  • натрапаш 1
  • натреса 1
  • натресале 1
  • натрунио 1
  • натрунити 1
  • натукли 1
  • натура 1
  • натурала 1
  • натури 2
  • натурио 1
  • натурити 1
  • натуцати 1
  • натуче 2
  • наћи 27
  • Наћиће 1
  • наузнако 1
  • наук 1
  • Наука 1
  • наука 5
  • науке 1
  • науку 3
  • наум 1
  • Наумни 1
  • науци 2
  • научара 1
  • наученим 1
  • Научи 1
  • научи 3
  • научили 1
  • Научили 1
  • научио 5
  • научите 2
  • научити 2
  • научићу 1
  • научно 2
  • научном 1
  • находао 1
  • находи 1
  • нахођењу 1
  • нахрани 1
  • нахуди 1
  • нација 1
  • нацијонално 1
  • национално 1
  • нацртана 1
  • нацртао 1
  • началник 1
  • начапарио 1
  • начела 13
  • начелима 1
  • начелник 50
  • Начелник 8
  • начелника 22
  • начелнике 6
  • начелников 4
  • начелникова 1
  • начелникове 1
  • начелниковом 1
  • начелником 5
  • Начелнику 2
  • начелнику 7
  • начелници 15
  • Начелници 5
  • начелницима 3
  • начелниче 4
  • начелничка 1
  • начелничке 2
  • Начелнички 1
  • начелничком 1
  • начело 2
  • начелства 1
  • начелу 1
  • начетим 1
  • начин 18
  • начина 5
  • начини 4
  • начинио 1
  • начинити 3
  • начином 2
  • начину 2
  • начињене 1
  • начисто 1
  • начичкан 1
  • начудити 1
  • начуљи 1
  • начуо 1
  • Наш 3
  • наш 37
  • наша 20
  • Наша 5
  • нашале 1
  • Нашао 1
  • нашао 11
  • нашараше 1
  • наше 18
  • нашег 8
  • нашега 4
  • нашем 8
  • наши 12
  • Наши 3
  • Нашим 1
  • нашим 5
  • наших 4
  • Нашла 1
  • нашла 6
  • нашли 10
  • Нашло 2
  • нашој 7
  • нашта 1
  • нашто 1
  • Нашу 1
  • нашу 3
  • Не 104
  • не 1059
  • неба 3
  • небесима 3
  • небеска 1
  • небеске 1
  • небесне 3
  • небеснога 1
  • неби 2
  • неблагодарност 1
  • Неблагодарност 1
  • небо 7
  • небој 1
  • небом 1
  • небрини 1
  • небројено 1
  • небу 6
  • неважнога 1
  • неваља 1
  • Неваљала 1
  • Неваљали 1
  • неваљалих 1
  • неваљало 1
  • неваљалством 1
  • неваљао 2
  • Неваспитано 1
  • неваспитање 1
  • неверни 1
  • неверовање 1
  • невероватан 1
  • невероватна 1
  • невероватно 1
  • невесте 1
  • невесту 1
  • невешт 1
  • невешти 1
  • невешто 1
  • невидљива 2
  • невидовна 2
  • невиђени 1
  • невина 1
  • невине 2
  • невини 1
  • невиних 1
  • невино 4
  • невиност 1
  • невиности 2
  • Невичан 1
  • невјеже 1
  • невољи 1
  • негдашњих 1
  • Негде 1
  • негде 11
  • негледушке 1
  • неглижеу 1
  • него 11
  • Него 6
  • неговао 1
  • Неговори 1
  • негује 1
  • негују 1
  • Неда 1
  • Недавно 1
  • недавно 3
  • недаде 3
  • недадоше 1
  • недајте 2
  • недајући 1
  • недалека 1
  • недалеко 1
  • недам 1
  • недара 1
  • неделикатност 1
  • недеља 2
  • недеље 8
  • недељни 1
  • недељно 2
  • Недељу 1
  • недељу 8
  • недирнут 1
  • недоба 1
  • недовољна 1
  • недогледна 1
  • недогледне 1
  • недогледних 1
  • недогледну 1
  • Недостаје 1
  • недостижна 1
  • недостојно 1
  • недоумице 1
  • недоумици 1
  • недоучених 1
  • недра 3
  • недугова 1
  • нежан 4
  • нежењено 1
  • нежна 3
  • нежне 1
  • нежнија 2
  • нежнији 2
  • нежним 2
  • нежно 3
  • нежном 1
  • нежност 1
  • нежности 3
  • нежношћу 2
  • независности 1
  • незадовољан 1
  • незадовољни 2
  • незадовољника 1
  • незадовољства 1
  • незадовољство 1
  • незадовољству 1
  • незгода 1
  • незгодан 1
  • незгоде 1
  • незгодне 1
  • незгодни 1
  • незгодније 1
  • незгодно 8
  • незгодној 1
  • незгодном 1
  • незграпно 1
  • нездраво 1
  • незна 1
  • незнабоштва 1
  • незнајући 1
  • незналичких 1
  • незнам 1
  • незнан 1
  • незнана 1
  • незнане 1
  • Незнани 1
  • незнани 6
  • незнатан 1
  • Незнатне 1
  • незнатни 1
  • незнатних 1
  • незначајна 1
  • неизвесним 1
  • неизвесност 1
  • неиздржљив 1
  • неизлечљив 1
  • неизмерне 3
  • неизмерно 1
  • неизмерној 1
  • неизмерном 1
  • неизмерну 2
  • неизоставно 1
  • неинтересовање 2
  • неисказане 1
  • Неисказано 1
  • неисказано 7
  • неисказану 1
  • неискрено 1
  • неискусна 1
  • неискусно 1
  • неиспитаних 1
  • неисправне 1
  • неистините 2
  • неисцрпна 1
  • неисцрпно 1
  • нејака 1
  • нејаке 3
  • нејаком 1
  • нејасан 1
  • нејасна 3
  • нејасне 2
  • нејасно 6
  • нејасној 1
  • нејасну 3
  • нејачи 1
  • Неједнакости 1
  • нек 7
  • Нека 11
  • нека 82
  • Некад 1
  • некад 21
  • некада 6
  • Некакав 2
  • некакав 34
  • Некаква 2
  • некаква 25
  • некакве 11
  • некакви 2
  • некаквим 4
  • некаквих 2
  • некакво 7
  • некаквој 3
  • некаквом 4
  • некакву 19
  • некако 17
  • некакој 1
  • некаку 1
  • некалаисаних 1
  • неке 37
  • Неке 5
  • неки 31
  • Неки 8
  • неким 16
  • неких 14
  • некле 1
  • неко 59
  • Неко 6
  • неког 6
  • некога 8
  • некој 7
  • неколике 1
  • Неколико 5
  • неколико 85
  • неколицине 1
  • неком 13
  • некоме 2
  • нектара 1
  • неку 21
  • некуд 8
  • некуда 7
  • нелагодна 1
  • нелагодног 1
  • нем 3
  • нема 89
  • Нема 9
  • немаде 3
  • немају 6
  • немам 12
  • Немам 2
  • немамо 1
  • немарно 12
  • немарност 1
  • немате 5
  • Немачке 1
  • немачки 1
  • Немаш 1
  • немаш 2
  • неме 4
  • немилим 1
  • немило 1
  • немилосрдна 1
  • немилосрдно 2
  • немилост 1
  • немилостивно 1
  • неминовно 2
  • немио 1
  • немир 1
  • немиран 3
  • немири 1
  • немирна 2
  • немирне 2
  • немирни 1
  • немирним 3
  • немирних 1
  • немо 2
  • немогу 1
  • немогућан 1
  • немогуће 5
  • немогући 1
  • Немогући 1
  • немој 11
  • Немој 6
  • Немојте 3
  • немојте 5
  • неморалније 1
  • неморално 2
  • немоћ 1
  • немоћан 2
  • немоћна 2
  • немоћне 1
  • немоћни 2
  • немоћним 2
  • немоћно 1
  • Немца 1
  • Немцем 1
  • Немци 1
  • ненадвим 1
  • ненадмашан 1
  • ненадна 2
  • ненадне 4
  • ненадно 10
  • необавештена 1
  • необичан 2
  • необична 3
  • необичне 2
  • необично 4
  • необичном 1
  • необичну 1
  • необјашњена 1
  • необоривим 1
  • необоривих 2
  • необуздани 1
  • неограничени 1
  • неограничено 1
  • неодложним 1
  • неодољив 2
  • неодољива 2
  • неодољиве 5
  • неодољивим 1
  • неодољиво 2
  • неодољивој 2
  • неодољивом 2
  • неодољиву 3
  • неодређен 1
  • неодређена 1
  • неодређено 1
  • неодступно 2
  • неожењен 1
  • неокаљану 1
  • неопажен 1
  • неопажени 1
  • неописаном 1
  • неопитан 1
  • неопходан 1
  • неопходне 1
  • неопходни 1
  • неопходност 1
  • неопходности 3
  • неосетљив 1
  • неосетно 1
  • неоступно 1
  • неотварајући 1
  • неоцењене 1
  • неочекивано 5
  • неписмени 1
  • неповерења 3
  • неповерење 3
  • неповерљива 1
  • неповерљивији 1
  • неповратно 1
  • неповређени 1
  • непогашене 1
  • непогрешни 1
  • неподмазане 1
  • непознат 3
  • Непозната 3
  • непозната 6
  • непознате 2
  • Непознати 1
  • непознати 6
  • непознатим 4
  • непознато 1
  • непознатог 1
  • непознатој 3
  • непознатоме 1
  • непознату 2
  • непоколебљивом 1
  • непомирљива 1
  • непомирљиве 1
  • непомирљиви 2
  • непомичан 4
  • непомичне 1
  • непомично 9
  • непомућене 1
  • непопуларан 1
  • непослушности 1
  • непослушну 1
  • непосредни 1
  • Непосредно 1
  • непосредно 3
  • непосредној 4
  • непосредну 2
  • непостојани 1
  • непотпуније 1
  • непоузданим 1
  • непоуздано 1
  • непоштено 4
  • непоштење 1
  • непошумљена 1
  • неправду 1
  • неправедан 1
  • неправедна 1
  • неправилних 1
  • неправилно 2
  • непрегледна 1
  • непрегледне 1
  • непрегледно 1
  • непрегледном 1
  • непрекидна 1
  • непрекидно 4
  • непрекидној 1
  • непресићен 1
  • непрестане 1
  • непрестаним 2
  • Непрестано 1
  • непрестано 47
  • непризнавање 1
  • непријатан 1
  • непријатељ 2
  • непријатеља 5
  • непријатељем 1
  • непријатељи 2
  • непријатељски 1
  • непријатељској 1
  • непријатељу 1
  • непријатна 1
  • непријатне 3
  • непријатно 2
  • непријатног 1
  • непријатности 1
  • непријатну 1
  • неприкоснован 1
  • неприлика 3
  • неприлици 4
  • неприлична 1
  • неприметно 1
  • неприродна 1
  • неприродно 3
  • непристрасно 1
  • непристрасношћу 1
  • непробојни 1
  • непроменљиво 1
  • непромишљена 1
  • непроучених 1
  • непроходне 1
  • непроходну 1
  • непуна 3
  • непуних 1
  • непунолетни 1
  • непуну 1
  • неравно 1
  • нерада 1
  • неразговетан 2
  • неразговетних 1
  • неразговетно 1
  • нераздвојну 4
  • нерасположен 1
  • нерасудно 1
  • нервну 1
  • нервозно 1
  • неред 2
  • нерешљиво 1
  • нероткиње 1
  • несавладљива 1
  • несавршенства 1
  • несанице 2
  • несвесно 7
  • несвесном 1
  • несвест 1
  • несебичности 1
  • несигурним 1
  • нескладна 1
  • неслутећи 1
  • несносан 1
  • несносни 1
  • несносну 1
  • неспособан 2
  • неспретан 1
  • неспречено 1
  • несравњено 2
  • несретан 1
  • Несретна 1
  • несретна 3
  • несретник 2
  • несретника 1
  • несретници 1
  • Несрећа 1
  • несрећа 2
  • несрећан 2
  • несреће 2
  • несрећи 4
  • несрећни 1
  • несрећник 1
  • несрећним 2
  • несрећној 1
  • несрећу 2
  • нестаде 3
  • нестајало 1
  • нестална 1
  • несталнија 1
  • Нестало 1
  • нестало 9
  • несталоженим 1
  • нестанак 1
  • нестане 6
  • Нестор 1
  • нестрпељив 2
  • нестрпељиво 4
  • нестрпељивом 1
  • нестрпељивче 1
  • нестрпљења 2
  • нестрпљењем 4
  • нестрпљивим 1
  • нестрпљиво 1
  • нестрпљивост 1
  • несумњив 1
  • несумњиви 2
  • несумњивих 1
  • несумњиво 5
  • несумњиву 1
  • несхватљива 1
  • нетакнути 1
  • нетачне 1
  • нете 1
  • нетреба 1
  • нетремице 6
  • нетрепљући 1
  • Неће 5
  • неће 70
  • Нећемо 1
  • нећемо 4
  • Нећете 2
  • нећете 8
  • нећеш 15
  • нећу 21
  • Нећу 4
  • неугледан 1
  • Неугледан 1
  • неугледном 1
  • неугодно 1
  • неумесне 1
  • неумитан 1
  • неуморни 1
  • неуморним 1
  • неуморно 6
  • неуморног 2
  • неупаљеним 1
  • неупутности 1
  • Неуспех 1
  • неуспешно 1
  • неустрашљиви 1
  • неутврђена 1
  • нехата 1
  • нехатно 2
  • нехотимице 1
  • нехотице 20
  • нехотично 2
  • нечасно 1
  • нечастиви 1
  • нечега 5
  • нечем 1
  • нечему 3
  • Нечија 1
  • нечије 1
  • Нечији 1
  • нечији 3
  • нечим 3
  • нечистота 1
  • нечистоти 1
  • нечистоту 1
  • нечисту 1
  • нечујно 8
  • нештедице 1
  • нешто 159
  • Нешто 7
  • Ни 11
  • ни 347
  • Нигде 1
  • нигде 21
  • ниже 6
  • нижим 1
  • нижу 1
  • Низ 2
  • низ 30
  • низа 1
  • низак 1
  • низала 1
  • низале 1
  • низали 2
  • низати 1
  • низбрдицом 5
  • низине 1
  • низом 1
  • нија 1
  • Није 51
  • није 557
  • ниједан 1
  • ниједном 2
  • ниједну 1
  • Никад 6
  • никад 68
  • никада 3
  • никака 1
  • Никакав 2
  • никакав 6
  • никаква 26
  • Никаква 3
  • никакве 13
  • Никакве 2
  • никакви 4
  • никаквим 1
  • Никаквих 1
  • никаквих 9
  • никакво 3
  • никакву 3
  • Никако 1
  • никако 22
  • Никица 3
  • Никице 1
  • Никицу 3
  • никла 1
  • Нико 4
  • нико 65
  • никог 1
  • Никога 1
  • никога 20
  • ником 5
  • никоме 16
  • Никоме 2
  • никуд 3
  • никуда 1
  • нипошто 2
  • нисам 48
  • Нисам 5
  • ниси 19
  • Ниси 3
  • ниска 1
  • ниски 1
  • ниским 2
  • ниско 3
  • ниској 1
  • нисмо 12
  • нисте 13
  • нису 63
  • Нису 7
  • нита 1
  • Нити 2
  • нити 22
  • ниткова 1
  • ниткови 1
  • нитковлук 1
  • нихилиста 1
  • нихилисте 1
  • Нихилисте 1
  • нихилистичке 1
  • нихилистичког 1
  • нихилистичку 1
  • ниче 2
  • ничега 10
  • ничије 1
  • ничим 5
  • ничице 5
  • ничу 1
  • нишан 1
  • нише 1
  • нишке 1
  • Ништа 13
  • ништа 202
  • ништавила 1
  • ништавило 1
  • ништавна 1
  • ништавне 1
  • ништавни 1
  • Но 173
  • но 255
  • нов 19
  • Нова 3
  • нова 5
  • новајлија 2
  • новац 7
  • новаца 5
  • нове 12
  • Нови 2
  • нови 8
  • новије 1
  • новијој 1
  • новим 3
  • новина 2
  • новинама 7
  • новине 7
  • новином 1
  • нових 7
  • ново 6
  • новог 4
  • новога 5
  • новој 3
  • новом 5
  • новост 2
  • новости 5
  • новошћу 1
  • нову 9
  • новцем 3
  • новци 2
  • новцу 1
  • новчане 2
  • новчаној 2
  • новчану 1
  • нога 1
  • ногавицу 1
  • ногама 17
  • Ноге 1
  • ноге 29
  • ногом 10
  • ногу 9
  • нож 9
  • ножева 3
  • ножеви 1
  • ножевима 3
  • ножем 5
  • ножицом 1
  • нокат 2
  • нокте 3
  • ноктима 1
  • ноктом 1
  • нокту 1
  • нос 24
  • носа 7
  • носали 2
  • носач 1
  • носачи 1
  • носе 5
  • носећи 3
  • носи 17
  • носила 1
  • Носили 1
  • носили 2
  • носим 1
  • носио 11
  • носите 2
  • носити 3
  • носић 1
  • носиш 2
  • носом 5
  • носу 4
  • ноту 1
  • Ноћ 2
  • ноћ 29
  • Ноћас 1
  • ноћас 17
  • ноћашњицу 1
  • ноћи 44
  • ноћна 1
  • Ноћне 1
  • ноћне 5
  • Ноћни 1
  • ноћни 3
  • ноћник 1
  • ноћника 1
  • Ноћници 1
  • ноћног 2
  • Ноћу 1
  • ноћу 18
  • ноћцу 1
  • ноу 1
  • Ношени 1
  • нуди 4
  • нудим 1
  • Нудио 1
  • нудио 2
  • нудиш 1
  • нуђена 1
  • нуђено 1
  • Нужда 1
  • нужда 4
  • нужде 6
  • нужди 3
  • нужне 2
  • Нужник 1
  • нужник 2
  • нужника 1
  • нужнику 2
  • нужничка 1
  • нужничким 1
  • нужничком 1
  • нужно 4
  • нулама 1
  • нуна 1
  • њ 2
  • Њ 4
  • ње 59
  • њега 194
  • Њега 5
  • његов 40
  • Његов 5
  • његова 63
  • Његова 8
  • Његове 4
  • његове 57
  • Његови 2
  • његови 22
  • његовим 11
  • његових 19
  • Његово 3
  • његово 32
  • његовог 2
  • његовога 4
  • његовој 20
  • Његовом 2
  • његовом 30
  • Његову 2
  • његову 22
  • њедара 1
  • њедра 1
  • њем 1
  • Њему 10
  • њему 100
  • Њен 1
  • њен 24
  • Њена 2
  • њена 33
  • њене 28
  • Њене 7
  • Њени 1
  • њени 11
  • њеним 12
  • њених 11
  • њено 18
  • њенога 4
  • њеној 9
  • њеном 5
  • њену 15
  • њива 2
  • њим 66
  • Њима 1
  • њима 48
  • њиме 8
  • Њин 1
  • њин 15
  • Њина 1
  • њина 9
  • Њине 1
  • њине 12
  • Њини 2
  • њини 7
  • њиним 5
  • њиних 5
  • њино 3
  • њинога 1
  • њиној 3
  • њином 4
  • њину 1
  • Њих 4
  • њих 85
  • њиха 1
  • њихала 1
  • њихна 3
  • њихни 1
  • њихну 1
  • њихова 2
  • њихови 1
  • њиховога 1
  • њиховој 2
  • њихову 3
  • њој 48
  • Њој 5
  • Њокалица 1
  • њокалица 4
  • њокалици 1
  • њокалицу 1
  • њом 45
  • њоме 7
  • Њу 3
  • њу 63
  • њукалица 2
  • њушка 1
  • о 349
  • О 50
  • оба 1
  • Оба 1
  • обавезни 1
  • обавести 3
  • обавестити 1
  • обавештавати 1
  • обавештаји 1
  • обавештени 1
  • обавештења 1
  • обавија 1
  • обавише 2
  • обадање 1
  • обадате 1
  • обадва 14
  • Обадва 5
  • обадве 17
  • Обадве 2
  • обадвема 4
  • обаде 1
  • обалама 2
  • обале 3
  • обали 12
  • обалили 1
  • обалити 1
  • обалићеш 1
  • обалу 3
  • обамрла 1
  • обарати 1
  • обареном 1
  • обасипа 1
  • обасипате 1
  • обасја 1
  • Обасјани 1
  • обаспе 1
  • обасу 8
  • обасуо 1
  • обасут 1
  • обвезан 2
  • обвезана 1
  • обвезника 1
  • обвезнике 1
  • обвио 1
  • обгрли 1
  • обданце 1
  • обдари 1
  • обдржавати 1
  • обе 2
  • Обед 1
  • обезбеди 1
  • обезбеђена 1
  • обезбеђено 1
  • обезбеђену 1
  • обезоружани 1
  • обележен 3
  • обележени 1
  • обележила 1
  • обележио 2
  • обележити 1
  • обели 1
  • обелодани 1
  • обема 4
  • оберучке 18
  • обесе 1
  • обеси 2
  • обесмртила 1
  • обесмртили 1
  • обесне 1
  • обести 2
  • обећа 1
  • обећавају 1
  • обећала 3
  • обећаних 1
  • обећану 1
  • обећање 2
  • обећањем 1
  • обећању 1
  • обећао 1
  • Обећао 1
  • обећати 2
  • обећаћу 1
  • обешењаче 1
  • обзир 1
  • обзира 1
  • обзирима 1
  • обзнањује 1
  • обзнањујући 1
  • обзорја 1
  • обзорје 1
  • обзорју 6
  • обигравао 2
  • обигравати 1
  • обиђе 5
  • Обиђите 1
  • обиђоше 1
  • обилазака 1
  • обилазе 1
  • обилазећи 1
  • Обилазећи 1
  • обилази 1
  • обилазила 1
  • Обилазили 1
  • обилазио 2
  • обилна 1
  • обилне 1
  • обилном 2
  • Обиснемо 1
  • обиснути 1
  • обистинило 1
  • обићи 2
  • обичај 17
  • Обичај 2
  • обичаја 1
  • обичају 4
  • обичан 12
  • обична 14
  • Обична 2
  • обичне 7
  • обични 2
  • обичнијих 1
  • обичним 8
  • обичних 6
  • обично 62
  • Обично 7
  • обичној 4
  • обичном 5
  • обичну 3
  • Обишао 1
  • обиште 2
  • објава 1
  • објави 2
  • објавиле 1
  • објавити 1
  • Објавићемо 1
  • објављен 1
  • објављено 1
  • објављује 1
  • објасне 1
  • објасни 4
  • објаснила 2
  • објаснио 2
  • објасните 1
  • објаснити 3
  • Објатије 1
  • објашњавала 1
  • објашњавања 1
  • објашњавао 1
  • објашњавате 1
  • објашњене 1
  • објашњених 1
  • објашњења 3
  • објашњење 2
  • објашњује 1
  • обла 1
  • облагивала 1
  • облак 6
  • облака 3
  • облаке 3
  • облакова 1
  • облаку 1
  • облаци 2
  • облацима 1
  • облачак 1
  • облаче 1
  • облачи 1
  • облетајући 1
  • облетати 1
  • Оближње 1
  • оближње 2
  • оближњег 4
  • оближњега 1
  • оближњем 2
  • оближњи 1
  • оближњој 2
  • оближњу 2
  • облизује 1
  • облик 4
  • облика 1
  • облике 1
  • облику 5
  • облим 1
  • облицима 1
  • облога 1
  • облози 1
  • облој 1
  • обљубу 1
  • обмана 1
  • обмане 1
  • обманут 1
  • обманути 1
  • обмањивања 1
  • обмањивање 1
  • обнавља 1
  • обновљен 1
  • обновљена 1
  • обновљене 1
  • обновљеним 1
  • обновљења 1
  • обогатила 1
  • обогатити 1
  • обожава 1
  • обожавала 1
  • обожавања 1
  • обожатељка 1
  • обојан 1
  • Обоје 1
  • обоје 16
  • обојега 2
  • обојица 12
  • Обојица 5
  • обојице 1
  • оборен 2
  • оборена 4
  • оборене 3
  • обореним 1
  • обореном 2
  • обори 6
  • оборила 1
  • оборио 2
  • Оборити 1
  • оборити 2
  • обрадова 1
  • обрадовано 1
  • обрадоваше 1
  • обрађена 1
  • Образ 1
  • образ 15
  • образа 7
  • образе 4
  • образи 2
  • образима 8
  • образине 1
  • образнији 1
  • образован 2
  • образована 1
  • образованијим 1
  • образованих 1
  • образованом 1
  • образовање 1
  • образу 8
  • обрамица 1
  • обрасли 1
  • обрасло 1
  • обрате 1
  • обрати 4
  • Обратили 1
  • обратите 1
  • обратити 2
  • обратиш 1
  • обратно 2
  • обраћао 2
  • обраћати 1
  • обрашчићи 2
  • обрва 1
  • обрве 2
  • обрву 1
  • обреда 1
  • обрезани 1
  • обрезивати 1
  • обрецне 1
  • обрецну 4
  • обријао 1
  • обриса 8
  • обричете 1
  • Обрнув 1
  • обрнув 2
  • обрнути 1
  • оброка 1
  • обрте 1
  • обрти 1
  • обртња 1
  • обруч 1
  • обручу 1
  • обузе 3
  • обузело 1
  • обузет 1
  • обузета 1
  • обузима 2
  • обузимао 1
  • обузимати 3
  • обузме 2
  • обукао 2
  • обукли 1
  • Обукли 1
  • обукло 1
  • обући 1
  • Обућиће 1
  • обућу 1
  • обухвата 1
  • обухвати 4
  • Обуци 1
  • обуче 1
  • обучен 2
  • обучена 5
  • обшта 1
  • Ова 28
  • ова 91
  • овај 123
  • Овај 28
  • Овака 1
  • овака 5
  • овакав 8
  • оваква 2
  • овакве 2
  • оваквим 1
  • Оваке 2
  • оваке 5
  • оваки 2
  • оваким 10
  • оваких 3
  • Овако 4
  • овако 94
  • оваком 3
  • оваку 2
  • овално 2
  • овамо 13
  • оваца 1
  • овд 1
  • Овда 7
  • овда 9
  • овде 146
  • Овде 21
  • ове 144
  • Ове 19
  • овековечи 1
  • овековечити 1
  • овесели 1
  • ови 27
  • Ови 7
  • Овим 2
  • овим 40
  • овима 3
  • ових 23
  • овлада 1
  • овладао 1
  • овлашћење 1
  • овлашћењу 1
  • овновско 1
  • ово 266
  • Ово 38
  • овог 7
  • Овога 2
  • овога 42
  • Овој 2
  • овој 44
  • оволики 1
  • оволико 3
  • оволиком 1
  • оволицко 1
  • овом 44
  • овоме 21
  • Ову 2
  • ову 58
  • овуд 2
  • Овуда 1
  • овуда 2
  • овцама 1
  • овце 1
  • овцу 1
  • огади 1
  • огањ 2
  • огласи 3
  • оглед 1
  • огледа 1
  • огледала 3
  • огледало 7
  • огледалом 6
  • огледалском 1
  • огледалу 9
  • огледао 2
  • огњене 1
  • огњишта 1
  • огњиште 1
  • огњишту 2
  • огњу 3
  • оговарање 1
  • оговарачки 1
  • оговоре 2
  • оголео 1
  • Огорчен 1
  • огорчење 1
  • ограда 2
  • оградама 1
  • ограде 3
  • ограду 3
  • ограђујете 1
  • огранака 1
  • ограничења 1
  • огранци 1
  • огребе 1
  • огрезоше 1
  • огрејала 1
  • огреше 1
  • огрешила 1
  • огрлица 1
  • огрлице 1
  • огрлицу 1
  • огрне 2
  • Огрнут 1
  • огрнути 1
  • огроздовог 1
  • огроман 7
  • огромна 12
  • Огромна 2
  • огромне 4
  • огромни 1
  • огромним 3
  • огромних 2
  • Огромно 1
  • огромно 3
  • огромној 2
  • огромност 1
  • огромну 5
  • огртач 8
  • огртача 1
  • огртаче 1
  • огртачима 2
  • огруби 1
  • Огуглао 1
  • огули 1
  • огуљених 1
  • Од 40
  • од 765
  • ода 3
  • одабраним 2
  • одавде 19
  • одавна 2
  • одавно 6
  • одагна 1
  • одагнала 1
  • одагнало 1
  • одагнам 1
  • одагнат 1
  • одагнаће 1
  • одазва 3
  • одазваше 1
  • одазове 1
  • одазовеш 1
  • одаја 1
  • одајама 2
  • одаје 12
  • одаји 6
  • одају 6
  • одакле 12
  • одала 1
  • одана 1
  • оданде 1
  • одани 2
  • одано 1
  • оданост 1
  • оданости 1
  • одао 1
  • одапета 1
  • одапне 1
  • одасвуд 1
  • Одасвуд 1
  • одаслан 2
  • одатле 6
  • одахне 5
  • одахнем 1
  • одахну 2
  • одахнуше 1
  • одашиљући 1
  • одбацила 1
  • одбацише 1
  • одбеглог 1
  • одби 5
  • одбија 1
  • одбијање 1
  • одбијаш 1
  • одбије 2
  • одбијем 1
  • одбијено 1
  • одбијете 1
  • одбијеш 1
  • одбила 3
  • одбио 3
  • одбити 2
  • одбор 1
  • одбора 1
  • одборници 1
  • одбрајајући 1
  • одбрана 3
  • одбранимо 1
  • одбранити 2
  • одбрану 1
  • одбрецну 1
  • одважити 1
  • одважно 2
  • одвајао 1
  • одвајате 1
  • одвајати 2
  • Одвали 1
  • одваљене 1
  • одваљеном 1
  • Одведе 1
  • одведе 3
  • одведен 1
  • одведоше 1
  • одведу 1
  • одвела 2
  • одвели 2
  • одвести 5
  • одвећ 1
  • одви 1
  • одводити 1
  • одвођења 1
  • одвођење 1
  • одвоје 1
  • одвојени 1
  • одвојено 1
  • одвоји 7
  • одвојила 1
  • одвојиле 1
  • одвојити 1
  • одвојих 1
  • одвојиш 2
  • одврат 1
  • одвратан 2
  • одврати 3
  • одвратну 1
  • одвраћати 1
  • одвукоше 1
  • одвуку 1
  • одвучен 2
  • одвучена 1
  • одговара 5
  • одговарај 1
  • одговарају 2
  • одговарајући 2
  • одговарала 1
  • одговарали 1
  • одговарало 1
  • одговарам 6
  • одговарао 5
  • одговарати 2
  • Одговор 1
  • одговор 10
  • одговора 10
  • одговоре 5
  • одговори 65
  • одговорио 2
  • одговорити 3
  • одговорише 2
  • одговорним 1
  • одговорност 12
  • одговорности 1
  • одгриза 1
  • одгризе 1
  • одгурну 3
  • одгурнуо 1
  • оде 31
  • одебљао 1
  • одевен 1
  • одевена 1
  • одевене 1
  • одеждама 1
  • одела 2
  • оделите 1
  • оделитим 1
  • оделито 2
  • одело 6
  • оделом 1
  • оделу 6
  • одељење 1
  • одељењем 1
  • одељку 1
  • одем 1
  • одећа 2
  • одећом 1
  • одећу 2
  • одеш 3
  • одзив 2
  • одзива 1
  • одзивао 1
  • Оди 1
  • одигнуту 1
  • одигра 1
  • одигравао 1
  • одиграли 1
  • одиграна 1
  • одигране 1
  • одидер 1
  • одиста 1
  • одјапи 1
  • одјека 1
  • одјекивала 5
  • одјекивале 1
  • одјекивали 1
  • одјекивао 1
  • Одјекну 1
  • одјекну 6
  • одјекнуо 2
  • одјекнуше 2
  • одјекује 1
  • одјури 4
  • одкуд 2
  • одлагање 1
  • одлагати 1
  • одлазак 1
  • Одлази 1
  • одлази 7
  • одлазила 1
  • одлазили 1
  • одлазило 1
  • одлазим 2
  • одлазио 2
  • Одлазиш 1
  • одласку 3
  • одлегао 1
  • одлежала 1
  • одлежао 1
  • одликовали 1
  • одликован 1
  • одликовани 1
  • одликовао 3
  • одликује 1
  • одлична 1
  • одлични 1
  • одличним 2
  • одличних 2
  • одлично 1
  • одложена 1
  • одложи 1
  • одложите 1
  • одломци 3
  • одлуци 1
  • одлучена 1
  • Одлучено 1
  • одлучи 2
  • одлучивао 1
  • одлучила 2
  • Одлучимо 1
  • одлучити 2
  • одлучни 1
  • одлучним 1
  • одлучно 7
  • Одлучност 1
  • одлучности 2
  • одлучношћу 1
  • одлучује 1
  • одма 2
  • одмакли 1
  • одмакоше 1
  • одмарали 1
  • одмарао 1
  • Одмах 15
  • одмах 167
  • одмахивали 1
  • одмахнув 1
  • одмахују 1
  • одмаче 3
  • Одмерао 1
  • одмерен 1
  • одмерена 1
  • одмерено 3
  • одмери 2
  • одмерила 1
  • одмерио 1
  • одмицали 1
  • одмицао 1
  • одмицати 2
  • одмиче 2
  • одмичем 1
  • Одмичући 1
  • одмогла 1
  • одмолимо 1
  • одмора 2
  • одморан 1
  • одморе 1
  • одмори 2
  • одморило 1
  • одморим 1
  • одморите 1
  • одморка 3
  • одморке 1
  • ОДМОРКУ 1
  • одмору 1
  • одмоћи 1
  • однеговала 1
  • однекуд 1
  • однео 2
  • однесе 1
  • однети 3
  • однеше 1
  • односа 1
  • односе 8
  • односи 14
  • односила 1
  • односили 1
  • односима 1
  • односио 1
  • односно 1
  • Односно 2
  • одобрава 1
  • одобравајући 1
  • одобравања 3
  • одобравао 1
  • одобрења 1
  • одобрење 1
  • одобровољи 1
  • одовуд 2
  • одозго 9
  • одоздо 6
  • одојче 1
  • одонуд 2
  • одосмо 1
  • одоцнити 1
  • одоше 6
  • одрасла 2
  • одрасле 1
  • одрасло 1
  • одрастао 1
  • одрастеш 1
  • одреда 1
  • одредаба 1
  • одредбу 1
  • одреди 1
  • одредили 1
  • одредило 1
  • одредите 1
  • одређен 2
  • одређене 1
  • одређено 1
  • одрекао 2
  • одрекне 2
  • одрекнеш 1
  • одрекну 1
  • одрећи 2
  • одреците 1
  • Одреците 1
  • одречан 1
  • Одрешен 1
  • одреши 2
  • одрешивост 1
  • одрешити 1
  • одрешитије 1
  • одрешито 1
  • одржава 2
  • одржавали 1
  • одржавања 1
  • одржани 1
  • одржао 3
  • одржати 1
  • одрже 2
  • одржи 3
  • одрицања 1
  • одрицање 1
  • одриче 2
  • одричем 1
  • одричете 2
  • одричи 1
  • одричу 1
  • одричући 1
  • одсек 1
  • одсекли 2
  • одсекоше 2
  • одсели 1
  • Одсели 1
  • одсео 1
  • одсести 1
  • одсечан 1
  • одсече 4
  • одсечен 1
  • одсечена 2
  • одсечно 11
  • одскочи 4
  • одскочила 1
  • одскочиле 1
  • одскочило 1
  • одскочише 1
  • одслужен 1
  • Одспавао 1
  • одстране 1
  • одступе 1
  • одступи 4
  • одступити 1
  • одсудан 4
  • одсудна 1
  • одсудне 1
  • одсудни 1
  • одсуднији 1
  • одсудних 1
  • одсудно 12
  • одсудном 1
  • одсудну 1
  • оду 4
  • одува 1
  • одувуд 1
  • одуговлачи 1
  • одуговлачила 1
  • одуживао 1
  • одузела 1
  • одузети 1
  • одузме 2
  • одупирала 1
  • одупирања 1
  • одупирање 2
  • одупирао 4
  • одупирати 2
  • одупиру 1
  • одупре 1
  • одупртим 1
  • Одучи 1
  • одучили 1
  • одучићу 1
  • одушевљава 1
  • одушевљења 1
  • одушевљење 3
  • одушевљењем 1
  • ожали 1
  • ожалиле 1
  • ожалили 1
  • ожалити 1
  • Ожеге 1
  • оженио 1
  • оженити 2
  • оживе 5
  • оживети 1
  • оживи 2
  • оживљавало 1
  • оживљавати 1
  • оживљује 1
  • озбиљан 5
  • озбиљен 1
  • озбиљна 9
  • озбиљне 2
  • озбиљнија 1
  • озбиљније 2
  • озбиљнији 1
  • озбиљним 1
  • озбиљних 2
  • озбиљно 27
  • озбиљност 1
  • озбиљности 1
  • озбиљну 1
  • озго 1
  • оздравити 1
  • озебе 1
  • ознојеном 1
  • Ој 1
  • ојачано 1
  • ојис 2
  • Ока 1
  • ока 10
  • окадили 1
  • Окадили 1
  • окадити 1
  • окамене 1
  • окамењен 2
  • оканице 1
  • оканицу 1
  • окану 1
  • окачили 1
  • оквиру 2
  • оке 1
  • окине 2
  • окићена 1
  • окићене 1
  • окићеним 1
  • окићено 1
  • оклоп 2
  • оклопничку 1
  • окна 1
  • окно 2
  • око 144
  • Око 22
  • окован 1
  • оковани 1
  • оковати 1
  • Околина 1
  • околина 3
  • околине 7
  • околини 7
  • околину 12
  • околишне 1
  • околишно 2
  • околна 2
  • околне 1
  • Околни 1
  • околним 2
  • околних 2
  • околност 6
  • Околности 1
  • околности 6
  • околностима 1
  • околношћу 1
  • около 3
  • Около 3
  • оком 4
  • окончан 1
  • окрене 11
  • Окренем 1
  • окренете 1
  • окрену 5
  • Окренув 1
  • окренув 3
  • окренула 1
  • окренуо 2
  • окренут 2
  • окренута 1
  • окренути 3
  • окрепљен 1
  • окретало 1
  • окретан 1
  • окретао 2
  • окретати 4
  • окрете 75
  • окретна 2
  • окретни 1
  • окретном 2
  • окретоше 3
  • окреће 5
  • окрећући 1
  • окрзнуо 2
  • окривити 2
  • окривљен 1
  • окривљени 2
  • окривљења 1
  • окривљује 1
  • окривљују 1
  • окрњено 1
  • окром 1
  • окропи 1
  • окрпили 1
  • округ 1
  • Округ 1
  • округа 1
  • округао 3
  • округла 3
  • округластом 1
  • округлих 1
  • округло 1
  • округлој 1
  • округлу 3
  • округом 1
  • округу 2
  • окружавају 2
  • окруже 1
  • окружен 1
  • окружена 1
  • окружене 2
  • окруживали 1
  • Окружили 1
  • окружим 1
  • окружио 1
  • окружна 1
  • окружне 3
  • окружни 10
  • окружним 1
  • окружних 3
  • окружном 2
  • окрупни 1
  • оку 4
  • окуки 1
  • окупан 1
  • окупана 1
  • Окупана 1
  • окупи 1
  • окупила 1
  • окупили 1
  • окупу 5
  • окуражило 1
  • окуша 2
  • окушају 1
  • Окушала 1
  • окушамо 1
  • окушао 1
  • окце 1
  • олабави 1
  • олако 3
  • олакој 1
  • олакша 1
  • олакшати 1
  • олакшицу 1
  • олињалом 1
  • оличено 1
  • оличење 1
  • олишавити 1
  • оловни 1
  • олтар 1
  • олујине 1
  • олучи 1
  • ољољао 1
  • омађијана 1
  • омађијао 1
  • омакао 1
  • омакоше 1
  • омален 1
  • омалена 2
  • омалени 1
  • омаленим 1
  • омалено 1
  • омаљска 1
  • омаљским 1
  • омаљских 2
  • омаљскнх 1
  • омањим 1
  • омарина 1
  • омасте 1
  • омастити 1
  • омела 1
  • омести 3
  • омилила 1
  • омиљене 1
  • омиљени 2
  • омиљену 2
  • омицала 1
  • омицале 1
  • Омладина 1
  • омладина 2
  • омладине 1
  • омладини 2
  • омладином 1
  • омладину 1
  • омлатише 1
  • омлитави 1
  • омраза 1
  • омрзли 1
  • омрзне 2
  • омрзнути 1
  • омужавање 1
  • омужао 1
  • омужаш 1
  • омчата 1
  • омчатом 1
  • Он 212
  • он 640
  • Она 126
  • она 353
  • Онај 2
  • онај 40
  • онака 3
  • онакав 2
  • онакажена 1
  • онакви 1
  • онаквих 1
  • онаки 1
  • онаким 2
  • онаких 1
  • Онако 1
  • онако 57
  • онакога 1
  • онамо 3
  • Онда 11
  • онда 199
  • ондашњим 1
  • Онде 1
  • онде 16
  • оне 60
  • Оне 8
  • онесвеснуо 1
  • онесвешћен 2
  • онесвешћено 1
  • онеспособило 1
  • они 155
  • Они 38
  • оним 15
  • онима 1
  • ониском 1
  • оних 12
  • Оно 15
  • оно 151
  • оног 3
  • Онога 2
  • онога 20
  • оној 13
  • онолика 1
  • онолико 3
  • оном 26
  • Ономад 1
  • ономад 6
  • ономадашње 1
  • ономе 9
  • ону 29
  • оњушило 1
  • опада 1
  • опадати 1
  • опадну 1
  • опажа 8
  • опажале 1
  • опажали 1
  • опажам 1
  • опажамо 1
  • опажање 1
  • опажена 1
  • опазе 1
  • опази 14
  • опазила 4
  • опазио 4
  • опазити 3
  • опазише 4
  • опака 1
  • опаке 1
  • Опаке 1
  • опаки 1
  • опаких 1
  • опале 2
  • опали 1
  • опаљене 2
  • опаметити 1
  • опанци 1
  • опао 2
  • опасан 11
  • опасна 3
  • опасне 3
  • опасни 2
  • опасније 1
  • опасних 2
  • опасно 5
  • опасном 1
  • опасност 10
  • опасности 14
  • Опелу 1
  • опепелити 1
  • опера 1
  • операција 5
  • операције 1
  • оперваженим 1
  • Опет 2
  • опет 284
  • опија 3
  • опијало 2
  • опијати 1
  • опијен 1
  • Опијен 1
  • опијена 1
  • опијум 1
  • опипа 2
  • опипати 1
  • опис 3
  • описавши 1
  • описани 1
  • описивана 1
  • описивати 1
  • Опит 1
  • опите 2
  • опити 1
  • опколише 1
  • опкољен 1
  • опкољена 1
  • Опкољени 1
  • опкорачити 1
  • опкрадала 1
  • оплавком 2
  • оплакује 1
  • оплођавају 1
  • опозиције 1
  • опозицији 1
  • опозицију 1
  • опојан 1
  • опојна 1
  • опомена 2
  • опомене 4
  • опоменем 1
  • опомену 5
  • опоменуо 1
  • опомињао 1
  • опомињу 1
  • опорави 3
  • опоравила 1
  • опоравило 1
  • опоравио 1
  • опоравите 1
  • опорављен 1
  • опори 1
  • опоро 2
  • оправда 1
  • оправдам 1
  • оправдан 1
  • оправдање 1
  • оправдате 1
  • опрала 1
  • опре 1
  • опредељење 1
  • опрезан 1
  • опрезна 1
  • опрезне 1
  • опрезни 1
  • опрезно 6
  • опрезном 1
  • опрезности 1
  • опрезу 3
  • опреку 2
  • опреми 1
  • опријатељио 1
  • опроба 1
  • Опрости 1
  • опростио 4
  • опростити 2
  • опростиће 1
  • Опроштај 1
  • опроштај 2
  • опсова 3
  • опстати 1
  • оптиче 1
  • Оптужба 1
  • оптужбе 2
  • оптужбом 1
  • оптужбу 2
  • оптужени 1
  • оптужујући 1
  • опусти 3
  • опутама 1
  • опуштеном 1
  • опхођењу 1
  • опшивен 1
  • опширан 2
  • општа 1
  • опште 39
  • општем 2
  • општи 3
  • општијег 1
  • општим 2
  • општина 2
  • општини 1
  • општинске 1
  • општински 7
  • општинских 1
  • општинској 3
  • општинском 1
  • општинску 1
  • општину 1
  • општио 1
  • општих 1
  • општој 1
  • орао 1
  • орапави 1
  • орах 1
  • органа 1
  • органи 1
  • организам 3
  • организма 1
  • организму 2
  • орден 1
  • Ордена 1
  • ордени 1
  • ордонанси 1
  • орила 1
  • ориле 1
  • орла 1
  • орлова 1
  • Орловац 13
  • орловачке 1
  • Орловачке 1
  • Орловачки 1
  • орловачки 10
  • орловачким 1
  • орловачког 4
  • орловачком 1
  • орлови 1
  • орловским 1
  • Орловца 5
  • Орловцем 2
  • Орловцу 7
  • Орловчана 2
  • орловчани 1
  • Орловчани 1
  • орман 1
  • ормана 2
  • орманчићу 1
  • орница 1
  • ородити 1
  • оронулим 1
  • оросио 1
  • ортак 1
  • оруђа 1
  • оруђе 2
  • оруђем 1
  • оружана 1
  • оружане 1
  • оружани 2
  • оружја 1
  • оружје 1
  • осакати 1
  • осамнајесте 1
  • осваја 2
  • освајати 1
  • освану 2
  • освануле 1
  • освануће 1
  • осведочиш 1
  • освеже 1
  • освежен 1
  • освежило 1
  • освести 1
  • освете 3
  • освети 2
  • осветим 1
  • осветле 1
  • осветлењеној 1
  • осветли 2
  • осветљавајући 1
  • осветљавала 2
  • осветљавале 1
  • осветљавао 1
  • осветљен 1
  • осветљена 3
  • осветљени 1
  • осветљено 1
  • осветљеном 1
  • осветљену 1
  • осветољубиви 1
  • освету 2
  • освешћавати 1
  • освојио 1
  • осврне 1
  • осврнув 2
  • осврнути 1
  • освртали 1
  • освртањем 1
  • освртао 1
  • освртати 1
  • Осврте 1
  • осврте 4
  • осврћући 1
  • осети 34
  • осетив 1
  • осетила 2
  • осетим 1
  • осетио 4
  • осетити 2
  • осетих 3
  • осетиш 3
  • осетљивост 1
  • осетљивости 1
  • осетљивошћу 1
  • осећа 16
  • осећај 23
  • осећаја 10
  • осећаје 12
  • осећајем 4
  • Осећаји 1
  • осећаји 10
  • осећајима 1
  • осећајући 1
  • Осећала 2
  • осећала 22
  • Осећали 1
  • осећали 3
  • Осећам 1
  • осећам 6
  • осећања 2
  • Осећао 10
  • осећао 45
  • осећате 1
  • осећати 3
  • осећаш 1
  • Осећаш 1
  • Осечени 1
  • осигурана 1
  • осили 1
  • осјети 1
  • Оскврнили 1
  • оскрвнило 1
  • оскудева 1
  • оскудици 1
  • оскудицу 3
  • ослаби 2
  • ослабите 1
  • ослабити 1
  • ослободи 2
  • ослободила 1
  • ослободим 1
  • ослободимо 1
  • ослободио 1
  • ослободиш 1
  • ослобођавајући 1
  • ослобођен 1
  • ослобођено 1
  • ослобођења 1
  • ослобођење 2
  • ословио 1
  • ослонац 1
  • ослони 1
  • ослонити 1
  • ослушкивати 1
  • ослушкују 1
  • Ослушнем 1
  • ослушну 8
  • осмејак 5
  • осмејкивала 1
  • осмејкивао 1
  • осмејком 17
  • осмејкујући 2
  • осмејцима 1
  • осмех 3
  • осмехну 5
  • осмехнуло 1
  • осмехом 10
  • осмог 1
  • оснажило 1
  • оснивалац 2
  • осниска 1
  • осниске 1
  • осниски 1
  • осниским 1
  • осниској 1
  • основана 1
  • основно 1
  • основу 3
  • оснује 1
  • особа 11
  • особама 1
  • особе 7
  • особина 3
  • особине 7
  • особином 1
  • особину 6
  • особита 1
  • особите 1
  • особитим 2
  • особитих 1
  • особито 13
  • Особито 2
  • особитог 1
  • особитој 1
  • особу 2
  • осоју 1
  • осолити 1
  • осорљиво 2
  • оспобљава 1
  • оспорава 2
  • осрамоћена 2
  • осредња 2
  • оста 16
  • оставе 1
  • остави 12
  • Остави 2
  • оставили 3
  • оставило 1
  • оставим 2
  • Оставимо 1
  • оставимо 2
  • оставио 5
  • оставите 1
  • Оставите 5
  • оставити 6
  • оставиш 1
  • оставка 1
  • оставке 1
  • оставку 4
  • оставља 3
  • Остављајући 1
  • остављајући 3
  • остављам 1
  • остављање 1
  • остављао 1
  • остављате 2
  • остављено 2
  • Остављено 2
  • остаде 12
  • остадоше 9
  • Остајало 1
  • остајало 2
  • остајао 1
  • Остаје 1
  • остаје 10
  • остајеш 2
  • остају 5
  • остајући 1
  • Остала 1
  • остала 18
  • остале 5
  • остали 17
  • Остали 2
  • осталим 4
  • осталих 3
  • остало 17
  • осталог 3
  • осталога 4
  • осталој 3
  • осталом 23
  • осталу 1
  • остане 16
  • останем 1
  • останемо 1
  • остани 1
  • остану 3
  • останућа 1
  • остао 12
  • остара 1
  • остарили 1
  • остарио 1
  • остатак 1
  • остати 14
  • остатке 2
  • остаће 1
  • осташе 1
  • остварење 1
  • остварењу 2
  • остваривању 1
  • остварити 4
  • Остраг 1
  • остраг 4
  • острага 1
  • острви 1
  • острвљен 1
  • острву 1
  • острољанку 1
  • оструге 1
  • Осу 1
  • осуде 1
  • осуди 2
  • осуду 2
  • осуђен 7
  • осуђена 1
  • осуђени 4
  • осуђеница 1
  • осуђенице 1
  • осуђеници 1
  • осуђеницима 1
  • осуђеничким 1
  • осуђивана 1
  • осуђиво 1
  • осуђује 3
  • осушила 1
  • отаљавај 2
  • отаљају 2
  • Отац 1
  • отац 11
  • отачаству 2
  • отачбину 1
  • отаџбина 1
  • Отаџбина 2
  • отаџбине 5
  • отаџбину 2
  • отвара 4
  • отварајући 5
  • отварала 1
  • отварало 1
  • отварао 2
  • отвор 2
  • Отворе 1
  • отворе 2
  • отворен 9
  • Отворена 1
  • отворена 8
  • отворене 1
  • отворени 1
  • отвореним 3
  • отворено 19
  • отвореном 2
  • отвореност 1
  • отворену 2
  • отвори 29
  • отворила 1
  • отворили 1
  • отворим 1
  • отворима 1
  • отворио 1
  • отворити 4
  • отворише 16
  • оте 1
  • отежа 1
  • отежало 1
  • отежати 1
  • отежете 1
  • отежући 1
  • отела 1
  • отели 1
  • отео 3
  • отера 1
  • отерам 1
  • отеран 1
  • Отеран 1
  • отерати 1
  • отесана 1
  • отесаним 2
  • отесано 1
  • отета 1
  • отети 2
  • отету 1
  • отеше 2
  • отиде 1
  • отима 2
  • отимајући 1
  • отимала 3
  • отимања 1
  • отимању 1
  • отимао 5
  • отимаре 1
  • отимате 3
  • отимати 4
  • отимаш 1
  • отискивањем 1
  • отићи 12
  • Отићи 2
  • отичње 1
  • Отишао 1
  • отишао 10
  • отишла 2
  • Отишли 1
  • отишли 2
  • отиште 1
  • отказују 1
  • откиде 3
  • откине 2
  • откинем 1
  • откинута 1
  • откинуту 1
  • отклизи 1
  • откључати 1
  • откопа 1
  • откопан 1
  • откопча 2
  • откопчавала 1
  • откопчавати 1
  • откопчали 1
  • Откопчан 1
  • откопчана 1
  • откопчаном 1
  • откотрља 1
  • открива 2
  • откривена 2
  • откривено 1
  • открије 2
  • открију 1
  • Откуд 1
  • откуд 4
  • откуда 29
  • Откуда 5
  • откука 1
  • откупив 1
  • откупим 1
  • откуцај 1
  • отме 5
  • отмемо 1
  • отмена 4
  • Отмене 2
  • отмене 3
  • отмени 1
  • отменијег 1
  • отменији 1
  • отменију 1
  • отмених 5
  • отменог 1
  • отменоме 1
  • отмену 1
  • отмете 1
  • отмеш 1
  • отмјен 1
  • отмјену 1
  • отобољио 1
  • отоич 4
  • отоичња 1
  • отоичње 2
  • отока 1
  • отоман 4
  • отомана 4
  • отоману 1
  • отомбољене 1
  • отомбољеном 1
  • отопи 1
  • отпаднем 1
  • отпевали 1
  • отплатити 1
  • отпљуну 2
  • отпоздрави 1
  • отпор 2
  • отпора 1
  • отпоче 10
  • отпочели 2
  • отпочело 2
  • отпочео 1
  • отпочети 1
  • отпочеше 1
  • отпочињао 1
  • Отпочне 1
  • отпочне 3
  • отправи 1
  • отправио 1
  • отпусти 1
  • Отпусти 2
  • отпутује 2
  • отпуши 1
  • отпуштени 1
  • отргне 1
  • отргнули 1
  • Отресајући 1
  • отресе 2
  • отресемо 1
  • отресит 2
  • отресити 1
  • отреситије 1
  • отрже 3
  • Отров 5
  • отров 52
  • отрова 22
  • отровали 2
  • отрован 8
  • отрована 2
  • отроване 2
  • отровани 2
  • отрованим 1
  • отровао 1
  • отровати 3
  • отрове 12
  • отрови 9
  • отровима 9
  • отровна 4
  • отровни 1
  • отровним 1
  • отровних 1
  • отровница 1
  • отровници 1
  • отровом 5
  • отрпети 1
  • отрпи 1
  • Отруј 1
  • отрује 3
  • отрујете 1
  • отрцани 1
  • отрцано 1
  • отрцаном 1
  • отрча 3
  • отрчао 1
  • Отуда 2
  • отуда 6
  • отуђити 1
  • отуђује 1
  • отупило 1
  • отурати 1
  • отхраним 1
  • отшкрину 2
  • оћуткивања 1
  • оћуткивао 1
  • Официр 2
  • официр 8
  • ОФицира 1
  • официра 9
  • Официри 1
  • официри 4
  • официрима 3
  • официрске 1
  • официрски 1
  • официрским 1
  • официрско 1
  • официру 1
  • ох 1
  • Ох 9
  • охлади 1
  • охрабрени 1
  • Охрабри 1
  • охрабри 2
  • оца 8
  • оцеви 3
  • Оцена 1
  • оцене 2
  • оценити 1
  • оцену 1
  • оцењене 1
  • оцењивали 2
  • оцепљену 1
  • оци 1
  • оцу 3
  • очајавати 1
  • очајан 1
  • очајања 1
  • очајању 2
  • очајна 1
  • очајно 4
  • очајном 1
  • очарају 1
  • очаран 1
  • Очаран 1
  • очарао 1
  • оче 1
  • очева 2
  • очевидна 1
  • очевидним 3
  • очевидно 5
  • очевидном 1
  • очеву 3
  • очекивала 2
  • очекивати 3
  • очекну 1
  • очекује 2
  • очекују 2
  • очекујући 3
  • очи 106
  • Очи 2
  • очигледна 1
  • очигледно 3
  • очију 28
  • очима 63
  • очинске 3
  • очински 1
  • очинском 1
  • очисти 3
  • очистимо 1
  • очистити 1
  • очитати 1
  • очне 1
  • очњим 1
  • очува 4
  • очувају 2
  • очувала 1
  • очувало 1
  • очувамо 1
  • очувана 1
  • очуване 1
  • очувања 1
  • очувати 1
  • очупан 1
  • оџа 2
  • ошину 1
  • ошинути 1
  • ошишане 1
  • оштар 5
  • оштетити 1
  • оштра 3
  • оштре 4
  • оштри 1
  • оштрија 1
  • оштрији 1
  • оштријим 1
  • оштрим 5
  • оштрих 3
  • Оштро 1
  • оштро 12
  • п 1
  • П 4
  • Па 137
  • па 487
  • пабушина 1
  • Пава 46
  • Паве 3
  • Пави 13
  • Павин 2
  • Павине 1
  • Павином 1
  • Павину 1
  • павитњаке 1
  • Паво 5
  • Павом 7
  • Паву 21
  • Павчић 1
  • пад 3
  • пада 18
  • падавице 1
  • падавици 1
  • падавицу 1
  • падају 4
  • падајући 1
  • падајућу 1
  • падала 3
  • падали 2
  • Падало 1
  • падало 3
  • падању 1
  • падао 4
  • падати 1
  • Паде 2
  • паде 26
  • падне 13
  • паднем 3
  • паднеш 1
  • падну 1
  • падох 1
  • падоше 6
  • паду 2
  • пажљив 1
  • пажљива 2
  • пажљиво 20
  • пажна 1
  • пажња 5
  • пажње 3
  • пажњи 2
  • пажњом 5
  • пажњу 19
  • пазари 1
  • пазарио 2
  • пазе 3
  • Пази 1
  • пази 7
  • пазите 3
  • Пазите 3
  • пазити 5
  • пазиш 1
  • Пајић 1
  • пак 5
  • пакао 2
  • пакет 2
  • пакета 1
  • пакету 1
  • паклене 1
  • паклени 2
  • паклу 3
  • пакосан 1
  • пакосна 1
  • пакосне 1
  • пакосни 1
  • Пакост 1
  • пакости 1
  • Пала 1
  • пала 6
  • паланчанским 1
  • палац 1
  • палећи 3
  • пали 6
  • паликуће 1
  • палили 1
  • палило 1
  • палио 1
  • палити 2
  • пало 14
  • Пало 2
  • палој 1
  • палце 1
  • палцем 2
  • палцима 1
  • паљевине 1
  • памет 19
  • Паметан 1
  • паметан 2
  • памети 15
  • паметна 3
  • паметније 2
  • паметнији 1
  • паметно 1
  • памећу 1
  • памте 2
  • памти 1
  • Памти 1
  • памтили 1
  • Памтим 1
  • памтим 6
  • памтите 1
  • памћење 1
  • памћењу 1
  • памук 1
  • пандур 3
  • пандура 4
  • пандурима 1
  • панталоне 8
  • пантери 1
  • пањева 1
  • пањкају 1
  • пао 12
  • папи 1
  • папрад 1
  • папради 2
  • паприка 2
  • папу 1
  • папуле 2
  • пар 3
  • Пара 1
  • пара 13
  • параграфа 1
  • парада 1
  • парадама 1
  • параде 1
  • Параде 1
  • парадира 1
  • Парадни 1
  • парадним 2
  • парадно 1
  • параду 1
  • парајући 1
  • парализа 1
  • парама 2
  • парање 1
  • паре 8
  • Париз 3
  • Париза 2
  • Паризу 4
  • парио 1
  • париске 2
  • париски 1
  • парк 1
  • парка 1
  • парку 2
  • парламенат 1
  • парна 1
  • парне 1
  • парници 1
  • парном 1
  • парну 1
  • паробродом 1
  • Партија 1
  • партије 4
  • партију 3
  • Партиска 1
  • партиским 1
  • пару 2
  • парче 17
  • парчета 1
  • парчету 1
  • Пас 3
  • пас 7
  • паса 6
  • пасе 2
  • пасирало 1
  • пасла 1
  • пасмине 1
  • пасти 10
  • пастири 1
  • пастуве 1
  • пасу 2
  • пасуља 1
  • патио 2
  • патња 1
  • патос 13
  • патосу 7
  • патријотски 1
  • патриоте 1
  • патриотизму 1
  • патриотске 1
  • патриотског 2
  • патроле 1
  • патролирати 1
  • паћеник 2
  • паћенику 1
  • Паук 1
  • паук 3
  • паука 6
  • паукова 1
  • пауком 1
  • пауку 2
  • Паунице 1
  • паучину 1
  • пацови 1
  • пацовима 1
  • паша 1
  • Паша 1
  • пашанац 2
  • пашанца 9
  • пашанцем 1
  • пашанци 1
  • паше 2
  • пашенога 1
  • пашенози 1
  • паши 2
  • пашквиле 2
  • пашњака 1
  • пашо 2
  • пашол 2
  • пашом 1
  • пашће 1
  • пева 6
  • певају 3
  • певала 1
  • певали 2
  • певало 2
  • певање 2
  • певао 1
  • Певао 1
  • певати 1
  • певачи 1
  • певачка 1
  • певачке 1
  • певаш 1
  • Певаш 1
  • певуше 1
  • певушио 1
  • педаљ 1
  • Педаљ 1
  • Педесет 1
  • педесет 5
  • пекао 1
  • пелене 1
  • пели 1
  • пена 3
  • пенали 1
  • пензију 1
  • пензионари 1
  • пенсију 1
  • пентрали 1
  • пентрање 1
  • пентрао 1
  • пентрати 1
  • пену 2
  • пењати 2
  • пење 1
  • пењу 2
  • пењући 2
  • пео 2
  • пепелом 1
  • пепељаву 1
  • перваз 2
  • перваза 1
  • переш 1
  • перјаници 1
  • перјаницу 1
  • перо 1
  • персијској 1
  • персиски 2
  • персонал 1
  • персони 1
  • Перун 27
  • Перуна 16
  • Перунова 2
  • Перунове 1
  • Перунову 1
  • Перуном 1
  • Перуну 4
  • перући 1
  • перце 1
  • перцета 1
  • песак 1
  • песама 1
  • песка 1
  • песма 5
  • песмама 2
  • песме 4
  • песми 2
  • песмицом 1
  • песмицу 1
  • песмом 1
  • песму 9
  • песник 1
  • песница 1
  • песницама 6
  • песнице 3
  • песници 1
  • песницом 4
  • песницу 4
  • песничање 1
  • песничке 1
  • пет 21
  • Пет 4
  • петак 1
  • Петак 1
  • петама 1
  • пете 9
  • петељке 1
  • петину 1
  • петка 1
  • петла 1
  • петнаест 1
  • петнајест 1
  • петодинараца 1
  • Петра 4
  • Петрија 18
  • Петријом 2
  • Петрију 1
  • Петро 3
  • Петровудне 1
  • Петроград 1
  • петролеа 1
  • петролеј 1
  • пећ 2
  • пећи 2
  • пећина 1
  • пећине 1
  • пехар 2
  • пехари 1
  • пецкала 1
  • пецкали 1
  • пецкања 1
  • печат 2
  • печата 2
  • печати 5
  • печатом 1
  • печату 1
  • пече 1
  • печење 1
  • печурке 1
  • пешака 1
  • пешачка 1
  • пешке 3
  • пешкиром 1
  • пешчане 1
  • Пи 1
  • пива 2
  • пивницама 1
  • пиво 1
  • пивска 1
  • Пиза 1
  • пијан 3
  • пијана 2
  • пијани 2
  • Пијани 2
  • пијаних 1
  • пијаница 1
  • пијанице 1
  • пијанкама 1
  • пијано 1
  • Пијанога 1
  • Пијанца 1
  • пије 3
  • пијем 1
  • пијете 1
  • пијеш 1
  • пијнуо 1
  • пијон 2
  • пију 4
  • пикљу 1
  • пиле 2
  • пили 2
  • Пило 1
  • пило 5
  • пиљи 1
  • пиљио 1
  • пиљити 1
  • пио 4
  • пипа 1
  • Пипајући 1
  • пипајући 3
  • пипао 1
  • пипиревку 1
  • пирамида 1
  • пирамиде 1
  • пирка 1
  • Пирлитор 2
  • пирлитораца 1
  • пирлиторски 1
  • пирну 1
  • писак 1
  • писала 1
  • писали 1
  • писало 1
  • писама 1
  • писамце 2
  • писамцета 1
  • писане 2
  • писано 2
  • Писао 1
  • писао 6
  • Писар 3
  • писар 8
  • писара 1
  • писари 1
  • писару 2
  • писарчић 1
  • писарчићи 1
  • писати 3
  • писаћим 1
  • Писац 2
  • писма 11
  • писмен 1
  • писмена 2
  • писмене 2
  • Писмени 1
  • писмени 3
  • писменим 1
  • писмено 1
  • писмену 1
  • писмима 2
  • писмо 49
  • Писмо 5
  • писмом 4
  • писму 12
  • писнути 2
  • пита 7
  • Питај 1
  • питај 2
  • питајте 3
  • питају 2
  • питајући 4
  • Питала 2
  • питала 3
  • питам 4
  • питан 1
  • Питања 1
  • питања 19
  • Питање 1
  • питање 42
  • питањем 6
  • питањима 3
  • питању 6
  • Питао 1
  • питао 13
  • питате 2
  • питати 6
  • питаћемо 1
  • питаш 1
  • питаше 1
  • питомац 1
  • пића 5
  • пиће 2
  • пићу 2
  • пише 8
  • пишкин 1
  • пишта 1
  • пиштаљку 1
  • пиштољ 2
  • пиштоље 1
  • пиштољима 1
  • пишу 2
  • плав 1
  • плава 2
  • плаве 1
  • плавило 1
  • плавим 2
  • плавих 1
  • плавичаста 1
  • плаво 2
  • плавој 1
  • плавом 4
  • плавушастих 1
  • плакала 5
  • Плакали 1
  • плакао 6
  • плакати 4
  • пламен 4
  • пламена 2
  • пламене 1
  • Пламеновац 1
  • пламенови 2
  • Пламеновцу 2
  • пламену 1
  • пламичак 2
  • пламичци 1
  • План 1
  • план 10
  • пландује 1
  • плане 2
  • планике 1
  • планина 7
  • планинама 3
  • планине 11
  • планини 9
  • планинска 2
  • планинске 3
  • планински 6
  • планинских 5
  • планинско 1
  • планинског 2
  • планинском 4
  • планинску 3
  • планину 1
  • планинца 1
  • планира 1
  • Планира 1
  • планирања 1
  • планова 5
  • планове 6
  • планови 3
  • плановима 3
  • планом 1
  • плану 11
  • планула 2
  • плануо 2
  • планути 1
  • пласт 1
  • пластична 1
  • плате 2
  • плати 3
  • платила 1
  • платили 1
  • платио 3
  • платити 3
  • Платићеш 1
  • платна 1
  • платненом 1
  • платно 4
  • платном 1
  • платну 1
  • платом 1
  • плату 2
  • плаћа 1
  • плаћају 1
  • плаћало 1
  • плаћао 1
  • плаћате 2
  • плахе 1
  • плаховита 1
  • плаховито 1
  • плац 1
  • плацу 1
  • плач 10
  • плача 2
  • плаче 5
  • плачем 1
  • Плачеш 1
  • плачеш 2
  • плачна 1
  • плачу 1
  • плаши 1
  • плашио 1
  • плашити 2
  • плашљиво 1
  • плашт 1
  • плеле 1
  • племена 5
  • племенит 1
  • племенита 1
  • племенито 1
  • племенитост 1
  • племенску 1
  • племићских 1
  • плести 1
  • плете 4
  • плетен 1
  • плетење 1
  • плећа 5
  • плећат 1
  • плећима 1
  • плива 2
  • пливају 1
  • пливали 1
  • плитке 1
  • плиће 1
  • плиша 5
  • Плод 1
  • плод 4
  • плода 1
  • плоди 1
  • плодио 1
  • плодите 1
  • плодова 1
  • плодоносних 1
  • плоскицу 1
  • плот 6
  • плота 3
  • плоти 1
  • плотовима 1
  • плоту 1
  • Плоча 1
  • плоча 3
  • плочама 1
  • плоче 3
  • плочи 5
  • плочу 3
  • плућа 1
  • пљачка 1
  • пљачкала 1
  • пљескајући 1
  • пљескање 1
  • пљесну 9
  • пљоснатим 1
  • пљоснату 2
  • пљувачке 1
  • пљуну 1
  • пљусак 1
  • пљускала 1
  • пљусну 1
  • пљуштала 1
  • По 44
  • по 612
  • побацује 1
  • Побегао 1
  • побегао 2
  • побегле 1
  • побегне 1
  • победа 1
  • победе 1
  • победи 1
  • победио 1
  • победити 1
  • победоносни 1
  • победоносно 1
  • победу 3
  • побеђен 1
  • побеснели 1
  • побеснити 1
  • побећи 1
  • поби 1
  • побија 1
  • побијању 2
  • побије 1
  • побијено 1
  • побили 2
  • Побиће 1
  • побледе 2
  • побледи 1
  • побожна 1
  • побожни 3
  • побожним 1
  • побожност 1
  • побожности 1
  • побоја 1
  • побољшању 1
  • побочна 3
  • побочне 4
  • побочни 1
  • побочним 1
  • побочној 3
  • побочну 4
  • побрине 1
  • побринете 1
  • побркали 1
  • побркаше 1
  • побуда 1
  • побуде 2
  • побуну 1
  • поваљају 1
  • поватане 1
  • поведе 10
  • поведена 1
  • поведоше 1
  • повез 1
  • повезаних 1
  • повезао 1
  • повеле 1
  • повели 1
  • повелика 1
  • повелике 1
  • повеликих 2
  • повеликој 1
  • повео 1
  • поверавајући 1
  • поверавати 1
  • поверена 3
  • поверенике 1
  • поверења 2
  • поверење 7
  • поверењу 3
  • повери 2
  • поверила 1
  • поверио 2
  • поверљив 1
  • поверљива 1
  • поверљиве 1
  • поверљиви 2
  • поверљивим 1
  • поверљивих 1
  • поверљиво 3
  • поверљивог 2
  • поверљивошћу 1
  • поверовао 1
  • поверовати 1
  • поверује 2
  • повесника 1
  • повесница 1
  • повесници 1
  • повеснички 1
  • повесничком 1
  • повести 3
  • поветарац 2
  • повешћу 1
  • повијала 1
  • повије 1
  • повика 5
  • повикао 2
  • повикну 1
  • повисок 2
  • повисоком 2
  • повичу 1
  • повише 2
  • повјерљиво 1
  • повластицу 1
  • повлачиле 1
  • повлачио 2
  • повод 3
  • повода 5
  • поводе 1
  • поводи 2
  • поводила 1
  • поводио 2
  • повоју 1
  • повољне 3
  • повољније 1
  • повољно 1
  • повратак 3
  • поврате 3
  • поврати 11
  • повратили 2
  • повратило 1
  • повратим 3
  • повратио 2
  • повратити 2
  • повратка 3
  • повратку 8
  • Повратница 2
  • Повратнице 1
  • Повратници 3
  • повраћај 1
  • повраћала 2
  • повраћали 1
  • повраћања 1
  • повраћати 2
  • повраћено 1
  • поврвели 1
  • повреде 1
  • повређено 1
  • поврнуше 1
  • Повртао 1
  • поврте 5
  • поврћући 1
  • поврх 1
  • површине 1
  • површини 1
  • површину 3
  • површности 1
  • повукао 4
  • повукли 1
  • повуку 1
  • повући 2
  • повуче 16
  • повучем 1
  • повучен 1
  • повучено 1
  • погађа 2
  • погађају 2
  • погађала 1
  • погађао 1
  • погазили 1
  • Погазио 1
  • погасе 1
  • погаси 1
  • погасио 1
  • Погасише 1
  • погачу 1
  • погашене 1
  • погибели 1
  • погибије 1
  • погине 2
  • погинем 2
  • погинеш 1
  • погинула 1
  • погинулога 1
  • погинуо 8
  • погинути 1
  • погинућете 1
  • поглавар 2
  • поглавара 1
  • поглавите 1
  • Поглавито 1
  • поглавито 10
  • Поглед 4
  • поглед 64
  • Погледа 1
  • погледа 49
  • погледав 1
  • погледај 5
  • Погледај 5
  • Погледајте 1
  • погледају 1
  • погледајући 3
  • погледала 1
  • погледали 3
  • погледам 4
  • погледао 5
  • погледати 4
  • Погледаш 1
  • погледаше 2
  • погледе 5
  • погледи 2
  • погледима 3
  • погледом 16
  • погледу 3
  • погна 2
  • погнали 1
  • погну 2
  • погнута 1
  • погнуте 1
  • погнуто 1
  • погнутом 2
  • погодан 1
  • погодба 2
  • погодбе 2
  • погодбом 2
  • погоде 2
  • погоди 2
  • погодио 6
  • погодити 2
  • погодише 1
  • погођен 2
  • погођена 1
  • поготову 1
  • поградили 1
  • пограничних 1
  • пограничној 1
  • пограничну 1
  • погрбљен 1
  • погрбљених 1
  • погрде 1
  • погрдним 1
  • погрдом 1
  • погрду 2
  • погребена 1
  • погребне 1
  • погребу 2
  • погрешака 3
  • погреши 2
  • погрешили 1
  • погрешио 2
  • погрешка 1
  • погрешке 2
  • погубити 1
  • погужваним 1
  • погуркивале 1
  • погуркивали 1
  • Под 10
  • под 112
  • пода 1
  • подавали 1
  • подала 1
  • подаљим 1
  • поданик 3
  • податак 1
  • података 2
  • податке 2
  • подбочен 1
  • подбочи 2
  • Подваљено 1
  • подваљком 1
  • подвикивао 1
  • подвикне 1
  • подвикнем 1
  • подвикнеш 1
  • подвикну 1
  • подвлачи 1
  • подводница 2
  • Подводница 3
  • подводници 1
  • подвођења 1
  • подвођење 1
  • подворење 1
  • подвргне 1
  • подгрејани 1
  • подебела 1
  • подејствовати 2
  • поделе 1
  • подели 1
  • поделити 1
  • подељен 1
  • Подељена 1
  • подерана 1
  • подерану 1
  • подесан 1
  • подесио 1
  • подесне 1
  • подесније 1
  • подесних 1
  • подземне 3
  • подземни 1
  • Подземни 1
  • подземним 2
  • подземној 1
  • подигао 5
  • подигла 2
  • подигли 2
  • подигло 1
  • подигне 3
  • подигнем 1
  • подигну 2
  • подигнут 1
  • подигнута 2
  • подигнути 2
  • подигнутим 1
  • подигнутом 1
  • подигоше 1
  • подигравајући 1
  • подиже 7
  • Подижући 1
  • подижући 2
  • подизао 2
  • подилази 1
  • подићи 1
  • подједнако 5
  • подједнаком 1
  • подлегло 1
  • подлегне 2
  • подло 1
  • подлубљени 1
  • подмазана 1
  • подмети 1
  • Подмети 1
  • подметну 1
  • подметута 2
  • подмећу 2
  • подмладило 1
  • подмладио 1
  • подмлађен 1
  • подмукла 1
  • подмукли 2
  • подне 23
  • поднела 1
  • поднели 1
  • поднео 2
  • поднесе 3
  • поднесем 1
  • поднесете 1
  • поднети 2
  • подновљен 1
  • подножја 1
  • подножју 3
  • подноси 3
  • подносили 1
  • подносити 1
  • подобро 1
  • подозрење 1
  • подозрив 1
  • подозрива 3
  • подозриве 2
  • подозриви 1
  • подозриво 4
  • подозривом 1
  • подолазило 1
  • подоста 1
  • подраниле 1
  • подрасте 1
  • подржи 1
  • подрива 1
  • подробности 1
  • подругљив 2
  • подругљива 1
  • подругљивим 8
  • подругљиво 21
  • подрум 3
  • подрума 1
  • подрумске 1
  • подручја 2
  • подручју 1
  • подручне 1
  • подручни 1
  • подручно 1
  • подручног 1
  • подручном 1
  • подручност 2
  • подсети 1
  • подсетио 1
  • подсетити 1
  • подсећа 1
  • подскочица 1
  • подскочице 1
  • подсмевали 1
  • подсмевање 1
  • Подуго 1
  • подуго 2
  • подударало 1
  • подужа 4
  • Подуже 3
  • подуже 7
  • подужег 4
  • подужем 1
  • подужи 1
  • подупирањем 1
  • подупирао 2
  • подухвати 1
  • подухивао 1
  • Пође 1
  • пође 53
  • пођем 1
  • Пођем 1
  • пођи 1
  • Пођоше 1
  • пођоше 10
  • Пођу 1
  • пођу 8
  • поезије 1
  • поезији 1
  • поетичност 1
  • поетске 1
  • пожали 1
  • пожаљено 1
  • пожар 2
  • пожаром 1
  • пожелети 1
  • пожуде 4
  • пожуди 1
  • позавидети 1
  • позади 2
  • позадна 1
  • позадне 1
  • позадног 1
  • позајми 1
  • позајмице 1
  • позакључавају 1
  • позама 1
  • позатвара 1
  • позатварана 1
  • позва 9
  • позвали 1
  • позван 3
  • позвани 2
  • позвао 1
  • позвати 2
  • Позваће 1
  • позваше 1
  • поздрава 1
  • поздраве 3
  • поздрави 8
  • поздравио 1
  • поздравите 1
  • поздравише 1
  • Поздравише 2
  • поздрављали 1
  • поздраву 1
  • позе 1
  • позив 3
  • позива 7
  • позивају 2
  • позивајући 1
  • позивало 1
  • позивање 1
  • Позивао 1
  • позивате 1
  • позивати 1
  • позивом 1
  • позиву 1
  • позитивне 1
  • позитивних 1
  • позитивно 2
  • позитури 1
  • позицији 1
  • позлаћену 1
  • позлило 2
  • позна 7
  • познавали 3
  • познавало 5
  • познавање 1
  • Познавао 1
  • познавао 7
  • познавати 2
  • познаде 9
  • познадоше 3
  • познаду 2
  • познаје 6
  • познајем 1
  • познајемо 1
  • познајете 3
  • познају 5
  • познала 1
  • познали 1
  • познало 4
  • познам 3
  • познаник 1
  • познанице 1
  • познаници 1
  • познаницу 1
  • познанства 4
  • познао 4
  • Познат 1
  • познат 4
  • позната 7
  • познате 4
  • познати 17
  • познатим 1
  • познатих 3
  • Познато 1
  • познато 7
  • познатога 2
  • познатости 1
  • познаћеш 1
  • познаш 1
  • позне 1
  • позно 1
  • позобају 1
  • позову 1
  • позорнице 1
  • поиздаље 3
  • поизретка 1
  • поименце 2
  • поискакале 1
  • поистеривали 1
  • поистија 2
  • поистрке 1
  • појава 6
  • појавама 1
  • појаве 1
  • појави 16
  • појавила 1
  • појавили 1
  • појавио 2
  • појавити 1
  • појавици 1
  • појавише 1
  • појављивала 1
  • појављивао 1
  • појављује 1
  • појављујемо 1
  • појавом 1
  • појаву 2
  • појас 4
  • појаса 6
  • појасом 1
  • појачаним 1
  • појаче 1
  • појачи 2
  • појачу 1
  • појашио 1
  • поје 1
  • поједе 1
  • поједем 1
  • поједено 1
  • Поједина 1
  • поједина 3
  • поједине 7
  • поједини 2
  • појединим 1
  • појединих 3
  • појединости 5
  • појединостима 1
  • појединце 1
  • појезије 1
  • појесију 1
  • појимати 1
  • појка 1
  • појма 2
  • појми 2
  • појмити 2
  • појмова 1
  • појмови 1
  • појмовима 4
  • појуре 1
  • појури 1
  • пок 1
  • покаже 9
  • покажем 1
  • Покажите 1
  • покажу 6
  • показа 27
  • показала 2
  • показали 1
  • показало 1
  • показао 4
  • показати 10
  • показаћу 1
  • показивала 2
  • показивале 1
  • показивали 1
  • показивало 1
  • показивање 1
  • показивао 2
  • Показујући 1
  • показујући 17
  • покаја 2
  • покајањем 1
  • покварен 2
  • покварена 3
  • покваренија 1
  • покварено 2
  • покварености 1
  • поквари 1
  • покварили 2
  • покварити 1
  • покидане 1
  • поклањана 1
  • поклич 1
  • поклон 1
  • поклони 13
  • Поклони 2
  • поклонима 1
  • поклонио 2
  • поклонише 1
  • поклопи 1
  • поклопљеном 1
  • Покојни 1
  • покојни 6
  • покојник 2
  • покојника 1
  • покојниковим 1
  • покојниково 2
  • покојником 1
  • покојнога 1
  • покојом 1
  • покољења 3
  • покорава 1
  • покоран 1
  • покорим 1
  • покорите 1
  • покорно 27
  • покрај 1
  • покрајински 2
  • покрајинским 2
  • покрене 1
  • покренем 1
  • покренутог 1
  • покрет 9
  • покрета 3
  • покретан 1
  • покретању 1
  • покретао 1
  • покретач 1
  • покретача 1
  • покрете 2
  • покретима 2
  • покретни 1
  • покретних 1
  • покретно 1
  • покретом 5
  • покрету 3
  • покри 1
  • покривала 1
  • покривачем 2
  • покривен 2
  • покривена 4
  • покривене 1
  • покривено 1
  • покривеној 1
  • покријем 1
  • покуњени 1
  • покупи 4
  • покупио 3
  • Покуша 1
  • покуша 17
  • покушава 4
  • покушавају 1
  • покушавала 3
  • покушавали 2
  • покушавао 3
  • покушаваше 2
  • покушај 7
  • покушаја 1
  • покушајем 1
  • покушаји 4
  • покушајима 1
  • покушајте 1
  • покушају 3
  • покушала 1
  • Покушам 1
  • покушам 2
  • покушамо 1
  • покушао 4
  • Покушаћу 1
  • покушаше 1
  • пола 13
  • Пола 6
  • полагали 1
  • полагање 1
  • полагао 1
  • полагати 1
  • полаже 2
  • полажу 1
  • полазак 5
  • полазе 1
  • Полазећи 1
  • полазећи 2
  • полазим 1
  • полазио 1
  • полазити 2
  • полако 103
  • Полако 2
  • поласка 1
  • поласку 2
  • поле 2
  • Полегао 1
  • полеђушке 7
  • полежу 1
  • полет 2
  • полетарче 1
  • полете 1
  • полетело 1
  • полетеше 2
  • полети 1
  • полеће 1
  • Поли 1
  • поливеним 1
  • Поликлет 1
  • полио 1
  • политика 1
  • политике 2
  • политиком 2
  • политику 3
  • политици 4
  • политичара 1
  • политичарка 1
  • политичка 5
  • политичке 8
  • политички 12
  • Политичким 1
  • политичким 7
  • политичких 10
  • политичко 2
  • политичког 3
  • политичкој 1
  • политичком 1
  • политичку 2
  • полица 1
  • полицајац 1
  • полицајци 1
  • полицајцу 1
  • полиција 1
  • полиције 12
  • полицији 2
  • полицију 5
  • полициска 1
  • полициске 1
  • Полициске 1
  • полициски 1
  • полициским 1
  • полициској 1
  • полковник 2
  • полне 1
  • Полни 1
  • полни 3
  • полним 1
  • полном 1
  • поло 1
  • полове 1
  • половина 6
  • половине 2
  • половини 5
  • половину 1
  • положај 26
  • положаја 8
  • положаје 3
  • положајем 3
  • положаји 1
  • положају 3
  • положи 2
  • положју 1
  • полом 1
  • поломио 1
  • поломити 1
  • полу 1
  • полуге 1
  • полузатворене 1
  • полузатвореним 1
  • полулево 1
  • полумраку 1
  • полумртвим 1
  • полуострво 1
  • полуотворене 1
  • полуотвореним 1
  • полупане 2
  • полупаних 1
  • полусањив 1
  • поља 20
  • пољак 2
  • пољана 2
  • пољанама 1
  • пољанаст 1
  • пољане 3
  • пољани 2
  • пољаница 1
  • пољаницу 2
  • пољаном 2
  • пољану 1
  • Поље 1
  • поље 11
  • пољем 1
  • пољски 1
  • пољском 1
  • пољу 15
  • пољубац 5
  • пољубаца 1
  • пољуби 11
  • пољубила 1
  • пољубио 1
  • пољубити 2
  • пољупци 2
  • пољупцима 11
  • помагала 2
  • помагали 1
  • помагало 1
  • помагање 2
  • помагао 3
  • помагачи 1
  • помагачима 1
  • помаже 1
  • помажи 1
  • помазана 1
  • помазаник 1
  • помаља 1
  • помаљати 2
  • помаљаш 1
  • помами 1
  • помамни 1
  • помаћи 1
  • Помаче 1
  • помаче 3
  • помена 2
  • помену 5
  • поменути 3
  • поменух 1
  • померала 1
  • помери 1
  • помесних 1
  • пометаше 1
  • помете 1
  • пометено 1
  • пометох 1
  • Помешају 1
  • помешан 2
  • помешана 1
  • помешани 1
  • Помешани 1
  • помешано 2
  • помешао 1
  • помешаше 1
  • помилова 2
  • помилован 1
  • Помиловани 1
  • Помиловања 1
  • помилуши 1
  • помињали 1
  • помињало 1
  • Помињао 1
  • Помињато 1
  • помиње 1
  • помирени 1
  • помири 1
  • помириле 2
  • помириса 1
  • помисао 7
  • помисла 1
  • помисли 11
  • Помисли 4
  • Помислим 1
  • помислим 2
  • помислио 1
  • Помислите 1
  • помислите 2
  • помислити 4
  • помицају 1
  • помицала 1
  • помицао 1
  • помишљала 1
  • Помишљао 1
  • помишљао 3
  • помишљати 1
  • помишљу 2
  • помогао 5
  • помогла 3
  • помогле 4
  • помогли 1
  • помогло 6
  • помогне 4
  • помогните 1
  • Помогну 1
  • помогну 2
  • помодрио 1
  • поможе 1
  • Помози 1
  • помози 3
  • помотњиком 1
  • помоћ 15
  • Помоћи 1
  • помоћи 16
  • помоћник 1
  • помоћника 2
  • помоћници 1
  • помоћу 1
  • Помпадура 1
  • Помпадуре 1
  • Помпадурин 1
  • помрачи 1
  • помрчину 1
  • помуљи 1
  • помутило 1
  • помутити 1
  • помутише 1
  • помућен 3
  • помућеним 1
  • помућену 1
  • понавља 2
  • понављају 1
  • понављајући 2
  • понављала 3
  • понављам 2
  • Понављам 2
  • понављања 1
  • понављао 7
  • понављати 1
  • понајаче 2
  • понајближих 1
  • понајвише 6
  • Понајјасније 1
  • понајлак 1
  • понамештане 1
  • понашања 1
  • понашање 3
  • понашањем 2
  • понашању 4
  • понегде 2
  • понедељак 2
  • понедеоника 1
  • Понекад 3
  • понекад 6
  • понела 1
  • понеле 1
  • понео 2
  • понесе 8
  • понесена 1
  • понеси 1
  • понесу 2
  • понети 3
  • понеше 1
  • понижава 2
  • понижен 1
  • понижења 1
  • понизан 1
  • понизно 1
  • понизности 1
  • поникао 1
  • поникла 1
  • понио 1
  • поницало 1
  • понова 20
  • понови 20
  • поновила 1
  • поновим 1
  • поновимо 1
  • поновио 1
  • поновити 2
  • поновљеним 2
  • поновљено 1
  • поново 5
  • понос 1
  • поносе 1
  • поноси 2
  • поносила 1
  • поносио 2
  • поносите 1
  • поносиш 1
  • поносно 5
  • поноћ 10
  • поноћи 7
  • понуде 1
  • понуди 12
  • понудио 1
  • понудити 2
  • понуду 4
  • Понуђена 1
  • понуђено 1
  • пообаљује 1
  • поодавно 1
  • поодавнО 1
  • поодбијала 1
  • пооде 1
  • поодлазила 1
  • поодрастао 1
  • поотварали 1
  • поочимом 1
  • пооштравали 1
  • поп 8
  • попа 3
  • попадају 2
  • попадале 1
  • попадалих 1
  • попадао 1
  • попалили 1
  • попе 1
  • попењи 1
  • попео 2
  • попети 2
  • попеше 1
  • попи 2
  • попије 1
  • попијева 1
  • попијем 1
  • попијено 1
  • Попијено 1
  • попијеног 1
  • попијете 1
  • попију 2
  • попила 1
  • попио 1
  • попити 2
  • попић 1
  • Попићу 2
  • поплашена 1
  • попне 2
  • попну 1
  • попови 5
  • поповске 1
  • поправи 7
  • поправити 2
  • поправке 1
  • поправљајући 1
  • поправљале 1
  • поправљате 1
  • поправљеном 1
  • поправци 2
  • попреко 2
  • попридигли 1
  • попридиже 1
  • поприлично 1
  • попрска 1
  • попрскана 1
  • попу 1
  • популаран 1
  • популаритет 2
  • популарише 1
  • популарна 1
  • популарност 1
  • Популарност 1
  • популарношћу 1
  • попуни 1
  • попуњењу 1
  • попустила 1
  • попустио 1
  • попустити 3
  • попустљив 1
  • попустљивошћу 1
  • попуши 1
  • попушити 1
  • попуштању 1
  • попуштати 1
  • поравни 1
  • поразговарају 1
  • поранио 2
  • порастао 1
  • порасте 1
  • порастем 1
  • порастеш 2
  • Поред 1
  • поред 37
  • поредак 3
  • поређају 1
  • поређане 1
  • поређани 1
  • поређано 2
  • порезе 3
  • порекло 1
  • поремети 1
  • пореметити 1
  • поремећен 1
  • поремећени 1
  • поремећено 1
  • пореских 1
  • поретка 2
  • порицао 1
  • пориче 2
  • поричем 1
  • порода 2
  • породица 9
  • породице 7
  • породици 1
  • породицом 2
  • породицу 2
  • породичне 3
  • породични 1
  • Породични 1
  • породичној 1
  • породичном 2
  • породичну 2
  • породом 2
  • порођај 1
  • порок 3
  • пороке 2
  • порочнији 1
  • порти 2
  • Порти 2
  • порту 1
  • пору 1
  • порумени 1
  • поручено 1
  • поручи 1
  • поручик 1
  • поручио 2
  • поручити 1
  • поруше 1
  • порушила 1
  • порцулана 1
  • порцулански 1
  • пос 2
  • посаветова 1
  • посаветујеш 1
  • посада 1
  • посадили 1
  • посађен 1
  • посао 13
  • посваљују 1
  • посведочило 1
  • посведочити 1
  • посветили 1
  • Посветио 1
  • посветити 1
  • посветлим 1
  • посвећени 1
  • посебице 1
  • поседе 2
  • поседнуте 1
  • посејао 1
  • посела 4
  • посета 2
  • посети 4
  • посетити 1
  • посету 4
  • посигурно 2
  • посинак 1
  • поскакаше 1
  • поскапали 1
  • поскачу 1
  • поскида 1
  • поскочица 1
  • поскочице 1
  • поскочише 1
  • посла 32
  • послала 1
  • послале 1
  • послали 2
  • послало 1
  • послан 1
  • посланик 1
  • посланика 1
  • послано 1
  • послао 3
  • послат 2
  • послата 1
  • послати 2
  • послаће 1
  • после 189
  • После 97
  • последица 1
  • последицама 3
  • Последице 1
  • последице 4
  • последицу 1
  • Последња 1
  • последња 10
  • Последње 2
  • последње 21
  • последњег 4
  • последњем 9
  • последњи 14
  • последњим 4
  • Последњих 2
  • последњих 7
  • последњу 13
  • послетка 1
  • послетку 6
  • послова 20
  • пословања 1
  • послове 10
  • послови 2
  • пословима 13
  • пословицом 1
  • пословичке 1
  • послом 5
  • послу 9
  • Послуга 1
  • послуга 5
  • послужавник 2
  • послужавнике 1
  • послужавнику 1
  • послужавницима 1
  • послуже 3
  • послужен 1
  • послужена 1
  • Послужење 1
  • послужи 6
  • послуживање 1
  • послужитеља 1
  • послужити 5
  • послужиш 2
  • послужује 1
  • послују 1
  • послушај 1
  • послушају 1
  • послушан 4
  • послушао 1
  • послушати 3
  • послушаше 1
  • послушна 1
  • послушнику 1
  • послушност 4
  • посматрала 1
  • посматрале 1
  • посматрали 1
  • посматрао 3
  • посматрати 1
  • посниској 1
  • поспавати 1
  • поспе 2
  • посребрене 1
  • посред 2
  • посредник 1
  • посредница 1
  • посрнем 1
  • посрнуће 1
  • посртању 1
  • посртати 1
  • посрте 5
  • постав 1
  • поставака 1
  • поставе 1
  • постави 3
  • поставио 1
  • поставке 1
  • поставку 1
  • поставља 1
  • постављен 1
  • постављена 3
  • постављеним 1
  • Постављено 1
  • поставом 1
  • постадоше 2
  • постајала 3
  • Постајало 1
  • постајало 3
  • постајао 2
  • постајати 2
  • постаје 5
  • постајете 1
  • постајеш 1
  • постаји 1
  • постају 1
  • постала 6
  • постале 2
  • постали 1
  • постало 4
  • постане 8
  • постанем 1
  • постанете 1
  • постанеш 1
  • постану 1
  • постао 13
  • Постао 4
  • постара 1
  • постарао 3
  • постарате 1
  • постарати 2
  • постараће 1
  • постараш 1
  • постарија 1
  • постати 13
  • постеље 3
  • постељу 3
  • постигао 3
  • постигла 1
  • постигну 2
  • постигнут 2
  • постиде 1
  • постидно 1
  • постиђен 1
  • постиже 1
  • постићи 3
  • постојале 1
  • постојали 1
  • постојанства 1
  • постоје 5
  • постојећи 1
  • Постоји 1
  • постоји 11
  • пострадали 1
  • постројени 1
  • поступак 6
  • поступака 2
  • поступање 1
  • поступањем 1
  • поступате 1
  • поступити 1
  • поступке 1
  • поступком 1
  • поступним 1
  • поступно 20
  • поступности 1
  • Поступовић 1
  • поступци 5
  • поступцима 1
  • посукнуло 1
  • посута 1
  • посутом 1
  • потавнио 1
  • потада 1
  • потаји 1
  • потанко 3
  • потапка 1
  • потврди 7
  • потврдила 1
  • потврдили 1
  • потврдио 1
  • потврдити 1
  • потврдише 1
  • потврду 2
  • потврђено 1
  • потврђују 1
  • потврђујући 1
  • потегла 1
  • потегли 1
  • потегне 1
  • потеже 1
  • потежете 1
  • потезао 2
  • потезима 1
  • потекла 1
  • потекло 1
  • потекоше 1
  • потера 17
  • Потера 2
  • потерама 1
  • Потерани 1
  • Потере 1
  • потере 14
  • потери 4
  • потерина 1
  • потерних 1
  • потером 4
  • потеру 12
  • потеците 1
  • потече 1
  • потиљак 2
  • потиљачна 1
  • потиском 1
  • потискујући 2
  • потиче 2
  • потичу 1
  • поткопају 1
  • поткопи 1
  • поткрадала 1
  • Поткрепи 1
  • потлаченим 1
  • потмула 1
  • потмулије 1
  • потмулији 1
  • потмуло 4
  • потмулом 1
  • потмуо 2
  • поток 8
  • потока 6
  • потоке 1
  • потоку 3
  • потомак 2
  • потомака 1
  • потомка 1
  • потомством 1
  • потомству 1
  • потомцима 1
  • потонуо 2
  • поточић 1
  • потпадај 1
  • Потпасивала 1
  • потпасти 1
  • потпис 1
  • потписа 1
  • потписали 2
  • потписао 1
  • потписати 2
  • потписом 1
  • потписујем 1
  • потпише 2
  • потпишем 1
  • потпора 1
  • потпоре 2
  • потпоручик 4
  • потпоручика 1
  • потпоручичке 1
  • Потпуковник 1
  • потпуковника 1
  • потпун 3
  • потпуна 1
  • потпуне 1
  • потпуно 26
  • потпуном 1
  • потпуну 1
  • потпунце 1
  • потпустили 1
  • потраже 1
  • потражи 6
  • потраја 5
  • потрајала 1
  • потрбушке 2
  • потреба 6
  • потребама 2
  • потребе 5
  • потреби 5
  • потребна 3
  • потребне 5
  • потребни 1
  • потребнија 1
  • потребним 1
  • потребно 13
  • потребној 1
  • потребу 12
  • потревиш 1
  • потрес 3
  • потреса 3
  • потресао 1
  • потресе 2
  • потресен 2
  • потресена 1
  • Потресеним 1
  • потресеним 3
  • потресло 1
  • потрзати 1
  • потрована 1
  • потрошила 1
  • потрошио 2
  • потрошити 1
  • потрпа 1
  • потрпали 1
  • потрудити 1
  • потрч 1
  • потрча 5
  • потрчао 1
  • потрчаше 1
  • потрче 3
  • потрчи 2
  • потуљени 1
  • потурама 1
  • потхране 1
  • потцењујеш 1
  • потчини 1
  • потчинила 1
  • потчињавају 1
  • потчињени 1
  • потчињених 2
  • потчињеног 1
  • потшити 1
  • поћерка 1
  • поћи 9
  • поћута 7
  • поћутала 1
  • поћутао 3
  • поуздан 4
  • поуздана 1
  • поуздане 2
  • поуздани 2
  • поузданија 1
  • поузданим 1
  • поузданих 3
  • поуздано 3
  • поузданост 1
  • поузданошћу 1
  • поуздање 2
  • поуздањем 1
  • поуздати 1
  • поуке 2
  • поуми 5
  • поустајали 2
  • поустајаше 1
  • поучне 1
  • похари 1
  • похвали 1
  • похвалили 1
  • похвалио 1
  • похвалу 1
  • похваљена 1
  • похвата 2
  • похватају 1
  • похватали 1
  • похватамо 1
  • похватани 2
  • похватати 1
  • похита 6
  • Похитај 1
  • похитају 1
  • похитала 1
  • похитао 1
  • поцрвене 1
  • поцрнела 1
  • поцрнио 1
  • почасно 1
  • почасног 1
  • почаст 7
  • почасти 3
  • почастио 1
  • поче 80
  • почела 16
  • почеле 5
  • Почели 1
  • почели 12
  • почело 10
  • почем 2
  • почео 29
  • почет 1
  • почетак 1
  • Почетак 1
  • почети 3
  • почетка 14
  • почетку 17
  • почетника 1
  • почех 1
  • почеша 1
  • почеше 8
  • почешће 3
  • почивка 2
  • почивке 1
  • починиле 1
  • починити 1
  • починиће 1
  • почињало 1
  • почињао 2
  • почиње 9
  • почињете 2
  • почињу 7
  • Почињући 1
  • почињући 2
  • почне 22
  • почнем 1
  • почните 1
  • почну 6
  • пошао 8
  • пошла 3
  • пошли 6
  • пошло 2
  • пошљемо 2
  • пошљу 2
  • пошол 1
  • поштански 1
  • поште 1
  • поштеди 3
  • поштедите 1
  • поштеђени 1
  • поштен 1
  • Поштена 1
  • поштена 5
  • поштене 1
  • поштени 1
  • поштенији 1
  • поштеним 3
  • Поштено 1
  • поштено 2
  • поштену 1
  • поштења 3
  • Поштење 1
  • поштење 10
  • пошти 1
  • Пошто 22
  • пошто 55
  • поштовани 1
  • поштовано 1
  • поштовања 1
  • поштовање 1
  • поштоношу 1
  • пошту 1
  • поштује 2
  • пошумљених 1
  • прабаба 1
  • прабабе 1
  • прав 1
  • Права 1
  • права 20
  • Правац 1
  • правац 5
  • праваца 1
  • правда 2
  • Правдајући 1
  • правдала 2
  • правдам 1
  • Правдао 1
  • правдао 4
  • правдати 1
  • правде 2
  • правдом 1
  • праве 5
  • праведна 1
  • праведне 1
  • праведника 1
  • праведној 1
  • правећи 2
  • прави 16
  • Прави 4
  • правилан 1
  • правили 5
  • правилне 1
  • правилније 1
  • правилно 2
  • правилности 1
  • правило 1
  • правилу 2
  • правим 2
  • правима 1
  • Правио 1
  • правио 2
  • правите 2
  • правити 1
  • правих 1
  • прављен 1
  • Правник 1
  • правник 2
  • Право 3
  • право 78
  • правога 1
  • правом 7
  • православној 1
  • праву 12
  • правца 4
  • правце 3
  • правцем 2
  • правцима 1
  • правцу 7
  • праг 3
  • прага 2
  • прагу 12
  • празан 2
  • празна 6
  • празне 2
  • празније 1
  • празник 2
  • празника 2
  • празним 1
  • празних 2
  • празницима 2
  • празноверан 1
  • празнују 1
  • пракса 1
  • пракси 1
  • Праксител 1
  • праксу 1
  • практиканте 1
  • практиканти 1
  • практикују 1
  • практици 1
  • практичан 2
  • практичари 1
  • практична 2
  • прамен 5
  • праменови 1
  • прамичци 1
  • прангија 2
  • прапраунука 1
  • праскао 1
  • прасне 1
  • прасци 1
  • прате 6
  • Пратећи 1
  • пратећи 2
  • прати 7
  • пратила 4
  • пратилац 2
  • пратили 2
  • пратило 1
  • пратиља 2
  • пратио 6
  • пратиоца 3
  • пратиоци 1
  • пратити 1
  • пратња 2
  • Пратња 2
  • пратње 5
  • пратњи 1
  • пратњом 1
  • пратњу 3
  • праћен 1
  • Праћен 1
  • праћена 1
  • праћени 1
  • праунучићима 1
  • прашине 2
  • прашини 4
  • прашину 1
  • прашта 1
  • праштали 1
  • прашташ 2
  • прва 13
  • Прва 3
  • прваци 1
  • првашње 1
  • Прве 1
  • прве 11
  • Први 4
  • први 71
  • првим 6
  • првима 1
  • првих 3
  • Прво 23
  • прво 62
  • првог 7
  • првога 6
  • Првој 1
  • првој 5
  • првом 9
  • првоме 2
  • прву 2
  • Пре 12
  • пре 82
  • пребаци 4
  • пребацивала 1
  • пребацивања 1
  • пребацивао 1
  • пребацила 1
  • пребацили 2
  • пребацио 1
  • пребацује 1
  • пребацујете 2
  • пребачен 1
  • пребаченим 1
  • пребачену 1
  • пребела 1
  • пребећиће 1
  • пребије 1
  • пребију 1
  • пребледе 1
  • пребледи 1
  • преболе 1
  • пребродио 1
  • пребродити 1
  • преброђена 1
  • пребројао 1
  • превагу 1
  • превазишло 1
  • превалио 1
  • превара 3
  • преваре 5
  • преварене 1
  • превари 3
  • преварили 1
  • Преварио 1
  • преварио 4
  • преварити 2
  • превару 1
  • преведе 1
  • Преведи 1
  • превез 1
  • превела 1
  • превелике 1
  • превелики 1
  • преви 2
  • превиђате 1
  • превијала 1
  • превијао 1
  • превијати 1
  • превије 1
  • превишњим 1
  • превлађивали 1
  • превлађивало 1
  • превласт 1
  • превози 1
  • преворме 1
  • преврата 3
  • преврату 2
  • превремена 1
  • преврнула 1
  • преврнуте 1
  • превртање 1
  • преврте 1
  • превуче 1
  • прегажених 1
  • прегаоцу 1
  • прегибавају 1
  • прегладнели 1
  • прегледа 4
  • прегледали 2
  • прегледано 1
  • прегледао 1
  • прегледати 1
  • прегледу 1
  • прегни 1
  • прегнуше 1
  • преговоре 1
  • преговори 1
  • преграда 1
  • преграде 2
  • Пред 13
  • пред 177
  • преда 19
  • предавање 2
  • предавао 1
  • предавати 1
  • предаде 1
  • предаду 1
  • предаја 1
  • предаје 1
  • предајем 1
  • предајући 1
  • предак 1
  • предака 7
  • предала 1
  • предани 1
  • преданост 1
  • предању 3
  • предао 3
  • предат 1
  • предати 5
  • предвидети 1
  • предвиђање 1
  • предвиђено 1
  • предводио 2
  • предела 1
  • предео 1
  • предлаже 1
  • предлажем 2
  • предлог 1
  • предложи 1
  • предложити 1
  • Предмет 1
  • предмет 4
  • предмета 4
  • предмете 3
  • предмети 1
  • Предмети 1
  • предметима 1
  • предметом 2
  • предмету 1
  • предња 1
  • предњем 1
  • предњи 2
  • предњом 1
  • предомисли 4
  • предомишљала 1
  • предомишљања 1
  • предомишљао 3
  • предомишљаш 1
  • предрасуда 1
  • предрачун 1
  • предрачуна 1
  • председник 10
  • председника 5
  • председнику 2
  • председниче 5
  • председништва 1
  • председништво 2
  • предсказивао 1
  • предсобље 2
  • предсобљу 1
  • представака 1
  • представи 4
  • представила 1
  • представите 1
  • представити 2
  • представке 1
  • представља 1
  • представљају 2
  • представљајући 2
  • представљала 1
  • представљале 1
  • представљам 2
  • представљао 1
  • представљате 1
  • представљене 1
  • представљени 1
  • представљено 1
  • представник 1
  • представница 1
  • представнице 1
  • предстојало 1
  • предсудна 1
  • предузео 1
  • Предузео 1
  • Предузете 1
  • предузете 2
  • предузети 5
  • предузећа 1
  • предузимају 1
  • предузимао 1
  • предузимач 1
  • предузме 2
  • предузму 2
  • предусрести 1
  • предусрете 2
  • предусретљиво 1
  • предусретљивошћу 1
  • предусретнут 1
  • пређашње 5
  • пређашњег 1
  • пређашњега 2
  • пређашњи 1
  • пређашњих 1
  • пређашњу 1
  • пређе 11
  • Пређоше 1
  • пређоше 2
  • пређу 3
  • преже 1
  • преза 3
  • презадужени 1
  • презам 1
  • презао 2
  • презати 1
  • прездравила 1
  • презент 1
  • презиране 1
  • презирања 3
  • презирање 2
  • презирањем 1
  • презирати 1
  • презире 1
  • презирем 1
  • презиреш 1
  • Презирући 1
  • презрена 1
  • презрења 1
  • презриво 3
  • прејуре 1
  • прекаљен 1
  • прекардашио 1
  • преке 1
  • преки 1
  • прекида 3
  • прекидање 1
  • прекиде 13
  • преким 1
  • прекине 3
  • прекинуло 1
  • прекинути 1
  • прекипела 1
  • Преклада 1
  • преклињала 1
  • преклиње 1
  • преклињем 3
  • Преко 6
  • преко 89
  • преком 1
  • прекор 3
  • прекора 2
  • прекоре 4
  • прекори 1
  • прекорно 3
  • прекрате 1
  • прекрати 1
  • прекрете 1
  • прекрећући 1
  • прекриљена 1
  • прекрсти 5
  • прекрстио 2
  • прекршиш 1
  • прекрштеним 3
  • прекрштених 1
  • прекувана 1
  • прелаз 3
  • прелаза 1
  • прелазак 2
  • прелазе 1
  • Прелазећи 1
  • прелази 6
  • прелазила 1
  • прелазило 1
  • прелазим 1
  • прелазио 2
  • прелазите 1
  • прелазити 1
  • преласка 1
  • прелетала 2
  • прелетале 1
  • прелетао 1
  • прелете 3
  • прелетеше 1
  • прелети 1
  • преливало 1
  • преливањем 1
  • прелију 1
  • прелиста 1
  • прелиставао 1
  • прело 1
  • Преломе 1
  • преломи 1
  • преломила 1
  • прељубезног 1
  • према 19
  • Према 7
  • премазан 1
  • премазану 1
  • премашале 1
  • премда 2
  • преместити 1
  • преметала 1
  • преметали 1
  • преметао 1
  • премећући 1
  • преминуо 1
  • премишљајући 1
  • премишљања 2
  • премишљао 4
  • премостити 1
  • премрла 2
  • пренаглити 1
  • пренашају 1
  • пренебрегнуто 1
  • пренело 1
  • пренемагања 1
  • пренемагати 1
  • пренеражен 2
  • пренеражени 1
  • пренеражености 1
  • пренерази 1
  • пренеразио 1
  • пренесе 2
  • пренесу 1
  • прениске 1
  • преноћи 1
  • преноћио 1
  • преноћити 1
  • преноћишта 1
  • преноћиште 2
  • преноћишту 1
  • прену 3
  • пренули 1
  • пренуо 1
  • преобрази 1
  • преобучен 2
  • преобучена 1
  • Преобучени 1
  • преовлађивали 1
  • преотмем 1
  • преотму 1
  • препад 1
  • препарата 1
  • препили 1
  • препирака 1
  • препирали 1
  • препире 1
  • препирка 2
  • препирке 2
  • препиру 1
  • преписка 1
  • преписке 1
  • преписци 2
  • преплавили 1
  • преплануо 2
  • преплашен 1
  • преплашени 1
  • Преплашени 1
  • преплашено 2
  • преплаши 1
  • препороди 1
  • препорођења 1
  • препоруком 1
  • препоруче 1
  • препоручен 1
  • Препоручено 1
  • препоручивало 1
  • препоручује 1
  • препочињање 1
  • препочињао 1
  • препреденом 1
  • препукла 1
  • препуклим 1
  • препукло 1
  • препукоше 1
  • препуна 1
  • препуности 1
  • пресамитила 1
  • пресвираше 1
  • Преседник 1
  • преседник 2
  • преседниче 1
  • преседништво 2
  • пресекла 1
  • пресећи 1
  • пресеца 1
  • пресецала 1
  • пресече 40
  • пресечене 1
  • Пресешће 1
  • пресипа 1
  • прескакали 1
  • прескачући 2
  • преслава 1
  • преслица 1
  • пресрели 1
  • пресретоше 1
  • преставио 1
  • преставља 1
  • престављају 1
  • престављене 1
  • преставнике 1
  • преставници 1
  • престаде 4
  • престадоше 2
  • престане 2
  • престанка 1
  • престану 1
  • престао 2
  • престарео 1
  • Престо 1
  • престо 23
  • ПРЕСТОЛА 1
  • престола 18
  • престоле 1
  • Престоли 1
  • престолом 1
  • престолу 9
  • престоница 2
  • престонице 3
  • престоницом 1
  • престоницу 2
  • престоничка 1
  • престоничке 1
  • престравио 1
  • Престрављен 1
  • престрављен 2
  • Престрављена 1
  • престрављена 2
  • престрављени 1
  • престрављено 1
  • престрављеност 1
  • престругане 1
  • преступан 1
  • преступлења 1
  • преступник 2
  • пресудан 1
  • пресудна 1
  • пресудно 1
  • пресуду 1
  • пресуђује 1
  • пресушивала 1
  • претвара 4
  • претварала 1
  • претварали 1
  • претварао 1
  • претварати 1
  • претворе 1
  • претворене 1
  • претвори 3
  • претворила 1
  • претворило 1
  • претворио 1
  • прете 1
  • претегоше 1
  • претендент 1
  • претендента 1
  • претера 1
  • претерано 3
  • претераности 1
  • претерао 2
  • претерати 1
  • претећи 3
  • претече 1
  • прети 3
  • претила 3
  • Претио 1
  • претио 2
  • претка 1
  • претње 1
  • претњу 1
  • претом 1
  • претпоставака 1
  • претпостављеним 1
  • претпостављенима 1
  • претпостављених 1
  • претрес 5
  • претресају 3
  • претресала 1
  • претресали 1
  • Претресано 1
  • претресао 1
  • претресе 1
  • претресен 2
  • претресена 2
  • претрести 1
  • претресу 1
  • претрнула 1
  • претрпа 1
  • претрпан 1
  • претрпана 1
  • претрпи 1
  • претрпио 1
  • претрпљени 1
  • претури 1
  • претурила 1
  • претходни 1
  • претходних 1
  • претходном 1
  • претци 5
  • прећи 2
  • прећутао 1
  • прећутите 1
  • прећуткујем 1
  • преужасно 1
  • преузносе 1
  • преходити 1
  • пречац 2
  • пречег 1
  • пречи 1
  • пречишћена 1
  • пречишћених 1
  • преша 1
  • Прешао 1
  • прешао 10
  • прешарана 2
  • прешарани 1
  • прешла 1
  • прешле 1
  • прешли 3
  • прешло 5
  • прешна 2
  • прзница 1
  • при 40
  • При 8
  • приања 1
  • прибавио 1
  • прибегава 1
  • прибегавају 1
  • прибегао 1
  • прибеже 1
  • прибере 4
  • прибирала 1
  • прибирате 1
  • прибирати 1
  • приближе 1
  • приближених 1
  • приближи 3
  • приближив 2
  • приближила 1
  • приближите 1
  • приближно 1
  • приближује 1
  • прибрајаће 1
  • прибрала 1
  • прибран 1
  • прибране 1
  • прибрао 1
  • приватна 1
  • приватне 2
  • приватни 1
  • приватним 1
  • приватних 3
  • приватног 1
  • приведе 1
  • привеже 2
  • привежем 1
  • привежу 1
  • привезуј 1
  • привеслаше 1
  • привидно 1
  • привидној 1
  • привиђа 1
  • привиђење 1
  • привиђењу 1
  • привика 1
  • привикавате 1
  • привикао 1
  • привилегија 1
  • привлачи 1
  • привлачила 1
  • привлачну 1
  • привремена 1
  • привремени 2
  • привремено 2
  • привременом 1
  • приврженост 4
  • привржености 3
  • привукао 1
  • привукли 1
  • привућиће 1
  • привуче 8
  • приграби 1
  • придао 1
  • придворној 1
  • придигли 1
  • придиже 1
  • придика 3
  • придике 3
  • придиком 1
  • придобијању 1
  • придобије 2
  • придобију 1
  • придодао 1
  • придржавајући 1
  • придржи 1
  • придруже 1
  • придружи 3
  • придружило 1
  • придружиће 1
  • Приђе 1
  • приђе 54
  • приђем 1
  • приђоше 4
  • приђу 1
  • прижма 1
  • призвати 1
  • призивала 1
  • призиван 1
  • призна 2
  • признавало 1
  • признавања 1
  • признавао 1
  • признавати 1
  • Признаде 1
  • признаде 2
  • признајем 2
  • признајете 1
  • Признајеш 1
  • признају 3
  • признала 1
  • признали 1
  • призната 1
  • признателности 1
  • признати 2
  • призове 1
  • призор 4
  • призора 1
  • прија 1
  • пријаве 4
  • пријави 3
  • пријатан 6
  • пријатељ 17
  • Пријатељ 2
  • пријатеља 13
  • пријатеље 2
  • пријатељем 1
  • Пријатељи 1
  • пријатељи 8
  • пријатељима 5
  • пријатељице 2
  • пријатељици 1
  • пријатељицу 1
  • пријатељска 1
  • пријатељске 1
  • пријатељски 3
  • пријатељску 1
  • пријатељства 4
  • пријатељство 5
  • пријатељством 1
  • пријатељу 1
  • пријатељују 1
  • пријати 1
  • пријатне 2
  • пријатније 1
  • пријатнији 1
  • пријатним 1
  • пријатних 1
  • Пријатно 1
  • пријатно 11
  • пријатној 1
  • пријатном 1
  • пријатну 1
  • прије 1
  • приказа 1
  • приказивање 1
  • прикачену 1
  • прикачи 1
  • приклече 1
  • приклопио 1
  • прикљештених 1
  • приковао 1
  • Прикрадајући 1
  • прикраде 1
  • прикрајка 1
  • прикривали 1
  • прикривен 2
  • прикривена 1
  • прикрије 1
  • прикрију 1
  • прикрити 1
  • прикрићемо 1
  • прикупи 2
  • прикупила 2
  • прикупио 1
  • прикупљати 1
  • прикупљени 1
  • прикучи 1
  • прикучисмо 1
  • прикучити 1
  • прилази 1
  • прилазила 1
  • прилазили 3
  • прилазио 1
  • прилегле 1
  • прилегли 1
  • прилегне 1
  • прилегоше 1
  • прилеже 1
  • прилепљеној 1
  • прилепчивих 1
  • прилетали 1
  • прилети 1
  • прилика 58
  • приликама 17
  • прилике 40
  • приликом 15
  • прилику 38
  • прилици 12
  • Прилично 1
  • прилично 17
  • приличној 1
  • приличну 1
  • прилог 1
  • прилогу 1
  • приложила 1
  • приљежањем 1
  • приљуби 3
  • приљубљивао 1
  • приљубљујући 1
  • Прима 1
  • прима 4
  • примају 2
  • примајући 1
  • примакао 2
  • примакла 1
  • примакли 1
  • примакне 1
  • примакоше 1
  • примам 1
  • примаме 1
  • примамо 1
  • примања 1
  • примање 1
  • Примање 1
  • примао 2
  • примате 1
  • примати 3
  • примаче 3
  • приме 1
  • примедба 1
  • примедбама 1
  • примедбе 1
  • примедбом 1
  • примедбу 2
  • примену 1
  • примењују 1
  • пример 14
  • примера 3
  • примерак 1
  • примерака 1
  • примере 3
  • приметан 3
  • примете 1
  • примети 64
  • приметим 1
  • приметио 2
  • приметићу 1
  • приметно 3
  • примећују 1
  • Прими 1
  • прими 14
  • примим 4
  • примио 3
  • примити 9
  • примиће 1
  • Примићу 1
  • примицала 2
  • примицало 1
  • примицао 5
  • примиче 3
  • примичу 1
  • примичући 1
  • примљен 1
  • примљена 1
  • принесене 1
  • принети 1
  • приносила 1
  • принцип 3
  • прионулу 1
  • прионуо 1
  • припада 6
  • припадају 1
  • припадале 1
  • припадне 1
  • припазити 1
  • припасти 2
  • припевале 1
  • припеци 1
  • припи 2
  • припије 1
  • припијеним 1
  • припијених 1
  • припила 1
  • приписивао 1
  • приповеда 1
  • припомогла 1
  • припомоћ 1
  • припрема 3
  • припреме 1
  • припремила 1
  • припремљен 1
  • припрему 1
  • припрети 2
  • припрећено 1
  • припуцаше 1
  • приређивати 1
  • природа 9
  • природан 2
  • природе 8
  • природи 4
  • природна 6
  • природне 4
  • природни 3
  • природним 1
  • природних 3
  • природно 12
  • природној 1
  • природном 2
  • природност 1
  • природности 1
  • природом 1
  • природу 5
  • присебан 1
  • присебит 1
  • присебита 1
  • присенак 1
  • присенку 1
  • прискочи 8
  • прискочили 1
  • прислањајући 1
  • прислони 3
  • присмотром 1
  • присмотру 2
  • присмрди 1
  • присна 1
  • присни 2
  • присније 1
  • Приснило 1
  • присних 1
  • присно 1
  • присној 1
  • приспевали 1
  • приспели 1
  • пристаде 4
  • пристајаће 1
  • пристаје 2
  • пристала 3
  • пристали 1
  • присталица 4
  • присталице 4
  • присталицу 1
  • пристанак 1
  • Пристанем 1
  • пристаниште 1
  • пристанка 1
  • Пристао 1
  • пристао 4
  • пристизала 1
  • пристојној 1
  • пристојну 1
  • Пристрасан 1
  • пристрасан 2
  • приступ 1
  • приступи 1
  • приступиле 1
  • приступио 1
  • присувих 1
  • присуство 7
  • присуствовала 1
  • присуством 1
  • присуству 3
  • присуствује 1
  • присутним 1
  • присутних 2
  • притајаним 1
  • притајено 2
  • притајила 1
  • притворан 2
  • притворе 1
  • притворица 1
  • притворна 2
  • притворно 1
  • притворном 1
  • притворност 1
  • притворства 1
  • притворство 3
  • притвору 1
  • притегнут 1
  • притегнуте 2
  • притегнути 1
  • притегоше 1
  • притезати 1
  • Притеран 1
  • Притисак 1
  • притисак 4
  • притиска 2
  • притиском 1
  • притисла 1
  • притисну 2
  • притиснуте 1
  • притиснуто 1
  • притиште 5
  • Притрча 1
  • притрча 12
  • притрчали 1
  • притрчао 1
  • притрчати 1
  • притрчаше 3
  • притрче 1
  • притрчи 1
  • прићи 2
  • приформа 1
  • прихвате 3
  • прихвати 33
  • прихватили 2
  • прихватио 1
  • приходима 1
  • Прича 1
  • прича 24
  • причај 1
  • причајте 1
  • причају 5
  • причајући 1
  • причала 3
  • причали 4
  • причало 2
  • Причало 4
  • причам 1
  • причама 2
  • причане 1
  • причања 1
  • причање 3
  • причањем 1
  • причању 1
  • причао 14
  • причате 1
  • Причате 1
  • причати 3
  • Причаћу 1
  • причаш 1
  • Приче 1
  • приче 4
  • причека 3
  • причекајте 1
  • причекају 2
  • причекала 1
  • причи 1
  • причица 1
  • причом 3
  • Причу 1
  • причу 12
  • пришао 3
  • пришије 1
  • приштеди 1
  • прљаве 1
  • прљави 2
  • прљаву 1
  • прљаш 1
  • прнула 1
  • прње 1
  • проба 1
  • пробави 1
  • Пробајте 1
  • пробала 2
  • пробам 1
  • пробе 1
  • проби 2
  • пробијала 1
  • пробијаше 1
  • пробиле 1
  • пробио 1
  • пробираш 1
  • пробити 2
  • прободена 1
  • прободеној 1
  • пробраним 1
  • пробрати 1
  • пробу 1
  • пробуди 13
  • пробудила 2
  • пробудило 3
  • пробудим 1
  • пробудио 4
  • пробудити 4
  • пробудиће 2
  • пробудише 3
  • пробуђене 1
  • пробуђење 1
  • провалија 3
  • провалије 3
  • провалију 3
  • проваљушкаш 1
  • проведе 2
  • проведена 1
  • проведи 1
  • проведу 2
  • провела 1
  • провели 2
  • провео 10
  • провеселе 1
  • провидљива 1
  • провидљивим 1
  • провиђења 1
  • провиђење 7
  • провизор 4
  • провизори 1
  • провирују 1
  • провлаче 1
  • провлачиле 1
  • провлачили 1
  • провлачити 3
  • проводачика 1
  • проводаџија 1
  • проводаџилук 1
  • проводи 1
  • проводио 3
  • проводити 1
  • Проглас 1
  • прогласа 1
  • прогласе 1
  • прогласи 1
  • прогласити 1
  • прогласиће 1
  • проглашен 2
  • проглашује 1
  • прогледа 3
  • прогнају 1
  • прогнали 1
  • прогнане 1
  • прогнао 1
  • прогнати 1
  • прогнатом 1
  • проговори 11
  • проговорив 1
  • проговорим 2
  • проговорио 2
  • проговорити 2
  • проговорише 1
  • прогонства 1
  • прогонству 1
  • програм 2
  • програма 1
  • програму 1
  • прогута 2
  • прогутала 1
  • прогутало 1
  • прогутан 1
  • прогутати 2
  • прода 2
  • продаје 1
  • продају 2
  • продао 1
  • продати 2
  • продекламовао 1
  • продера 7
  • продерана 1
  • продирање 1
  • продирао 1
  • продре 1
  • продржа 1
  • продро 1
  • продру 1
  • продужавају 1
  • продужавала 2
  • продужавале 1
  • продужавало 1
  • продужавао 8
  • продуже 2
  • продужене 1
  • продужење 1
  • Продужи 1
  • продужи 53
  • продужила 1
  • продужили 2
  • продужим 1
  • продужио 1
  • продужите 2
  • продужити 1
  • продужише 1
  • Продужујући 1
  • продужујући 3
  • прође 30
  • Прође 5
  • Прођем 1
  • прођи 2
  • Прођи 2
  • Прођите 1
  • прођосте 1
  • прођоше 3
  • прођу 2
  • прождирала 1
  • проживети 1
  • прожман 1
  • прозван 1
  • прозвана 2
  • прозиру 1
  • прозор 13
  • Прозора 1
  • прозора 15
  • прозоре 4
  • Прозори 2
  • прозори 5
  • прозорима 4
  • прозором 3
  • прозорски 1
  • прозорско 2
  • прозору 12
  • прозорче 1
  • прозорчету 1
  • прозревао 1
  • прозрела 1
  • прозрео 1
  • прозрети 2
  • прозу 1
  • прозујао 1
  • произвести 1
  • производе 2
  • производили 1
  • пројури 1
  • прокаже 1
  • проказале 1
  • прокарта 2
  • прокартао 1
  • прокартати 1
  • прокашља 1
  • прокламација 2
  • прокламације 1
  • прокламацији 3
  • прокламацијом 1
  • Прокламацију 1
  • прокламовала 1
  • прокламован 2
  • прокламовао 1
  • прокламују 1
  • проклео 1
  • проклет 1
  • проклети 1
  • проклетим 1
  • проклетиња 1
  • проклетињом 1
  • проклетом 1
  • проклетства 1
  • проклетство 2
  • проклињали 1
  • проклињања 1
  • проклињао 1
  • Прокљувало 1
  • прокопаном 1
  • прокрхали 1
  • пролаз 1
  • пролазак 1
  • пролазан 1
  • пролазаше 1
  • пролазе 5
  • пролазећи 1
  • пролази 6
  • пролазили 3
  • пролазним 1
  • пролајати 1
  • проламала 1
  • проласком 1
  • проласку 4
  • пролетела 1
  • пролетило 1
  • пролетња 2
  • пролетње 4
  • пролетњи 2
  • пролетос 1
  • пролетоше 1
  • пролеће 1
  • пролећна 1
  • пролећне 1
  • пролећним 1
  • пролећних 2
  • проли 1
  • пролива 1
  • проливен 1
  • проливена 1
  • Проливена 1
  • проломи 1
  • промакао 1
  • промакне 2
  • промакоше 1
  • промаљати 1
  • промарширала 1
  • проматра 1
  • проматрајући 1
  • проматрао 2
  • промаћи 2
  • промаче 1
  • промаши 1
  • промена 7
  • променама 2
  • промене 11
  • промени 4
  • променио 1
  • промениће 1
  • променом 2
  • промену 2
  • Промењена 1
  • промењеним 1
  • промењеном 1
  • прометанисати 1
  • прометнуло 1
  • промили 1
  • Промисли 1
  • промисли 5
  • промислим 1
  • Промислим 1
  • промислио 1
  • промицали 1
  • промиче 2
  • промишљали 1
  • промишљање 1
  • промишљење 1
  • промоли 1
  • промукао 3
  • промуклим 4
  • промућкао 1
  • промуца 4
  • промуцаше 1
  • пронађе 1
  • пронађу 1
  • проналаске 1
  • пронаћи 1
  • проневерио 1
  • пронео 1
  • пронесе 1
  • пронесу 1
  • проносени 1
  • проносило 1
  • пропаганду 1
  • пропада 1
  • пропадне 1
  • пропала 5
  • пропали 1
  • Пропали 1
  • пропало 1
  • Пропао 1
  • пропао 6
  • пропаст 2
  • пропасти 4
  • пропашће 1
  • пропе 1
  • пропева 1
  • прописима 1
  • пропитам 1
  • пропиштале 1
  • пропланак 2
  • пропланке 1
  • пропланци 1
  • пропланцима 1
  • проповедали 1
  • проповедао 1
  • проповедаш 1
  • проповеди 1
  • пропрати 1
  • пропраћено 1
  • пропусти 3
  • пропустио 1
  • пропустити 4
  • пропуштај 1
  • проредило 1
  • проредио 1
  • прорезане 1
  • прорећи 1
  • прорицала 1
  • прорицања 1
  • прорицао 1
  • пророци 1
  • пророчанство 1
  • просвете 1
  • просветну 1
  • просвирати 1
  • проседе 1
  • проседом 1
  • проси 2
  • просијао 1
  • просипа 1
  • просипала 1
  • просипали 1
  • просипано 1
  • просипањем 1
  • просипању 2
  • просипао 3
  • просјаку 1
  • прослави 2
  • прословио 1
  • прословити 1
  • просочен 1
  • проспавао 1
  • просрица 1
  • прост 7
  • проста 16
  • Проста 2
  • простаци 1
  • простацима 1
  • простачки 1
  • простачку 1
  • простења 2
  • прости 5
  • Простим 1
  • простим 5
  • простирку 1
  • простићете 1
  • простих 1
  • просто 48
  • Просто 7
  • простом 2
  • простор 1
  • просторије 2
  • просторију 1
  • простору 1
  • простоти 1
  • простоту 2
  • пространом 1
  • пространству 1
  • пространу 2
  • простре 1
  • прострем 1
  • просту 4
  • просу 2
  • просула 1
  • просута 1
  • просуто 1
  • просутом 1
  • просуту 1
  • прота 8
  • протегли 1
  • протекло 1
  • протепа 1
  • протепаше 1
  • протера 1
  • протерају 1
  • протеран 3
  • протераним 1
  • протест 1
  • протествовао 1
  • протествујете 1
  • протестовала 1
  • протестовали 1
  • протестујем 1
  • проти 2
  • Против 1
  • против 68
  • противи 1
  • противило 1
  • противљење 1
  • противни 1
  • противника 2
  • противнике 1
  • противнику 1
  • противници 3
  • противничке 1
  • противно 4
  • противречење 1
  • противу 4
  • протина 1
  • протиници 1
  • протисне 1
  • протицало 1
  • Протицао 1
  • прото 2
  • протокол 3
  • протоколом 1
  • протресе 1
  • протрља 3
  • протрчала 1
  • протува 1
  • протумачи 1
  • протумачим 1
  • протумачио 1
  • протурају 1
  • проћаскају 1
  • проћи 11
  • проучава 1
  • проучавање 1
  • проучавању 1
  • Професор 1
  • професор 7
  • професори 2
  • професорка 1
  • профила 1
  • профили 1
  • прохтев 1
  • прохтеви 2
  • прохтело 2
  • Прохујала 1
  • прохује 1
  • процеди 1
  • процене 1
  • проценити 1
  • процењен 1
  • процењује 1
  • процепише 1
  • прочита 10
  • прочитав 1
  • Прочитав 2
  • Прочитајте 1
  • прочитао 2
  • прочитати 3
  • прочитаћеш 1
  • Прочитаћу 1
  • прочуо 1
  • прошале 1
  • прошао 6
  • прошапута 23
  • прошапутала 1
  • прошапутах 1
  • прошапуће 1
  • прошапућем 1
  • прошапућу 1
  • прошевинама 1
  • прошевине 1
  • прошетала 1
  • прошивен 1
  • прошла 6
  • прошле 5
  • прошли 3
  • прошлим 1
  • Прошло 1
  • прошло 7
  • прошлога 1
  • Прошлост 1
  • прошлост 9
  • прошлости 9
  • прошлошћу 2
  • прошће 1
  • прпи 1
  • прс 1
  • прса 5
  • прси 1
  • прсима 5
  • прскајући 1
  • прскало 1
  • прскоше 1
  • прслука 1
  • прсне 2
  • прсну 1
  • прст 6
  • прста 5
  • прсте 2
  • прстење 1
  • прсти 1
  • прстију 3
  • прстима 23
  • прстом 18
  • прсту 1
  • пртљаг 1
  • пртљагом 1
  • прћави 1
  • прћавијим 1
  • пружа 3
  • пружају 1
  • пружајући 4
  • пружала 2
  • пружао 2
  • пружи 18
  • пружио 1
  • пружити 1
  • пружиће 1
  • пружиш 2
  • пружише 1
  • прут 2
  • прутем 1
  • прутом 1
  • прући 1
  • прште 1
  • пршти 1
  • пс 3
  • пса 10
  • псетанце 1
  • псећа 2
  • псима 1
  • психолог 1
  • псовао 1
  • псовке 1
  • псовци 1
  • Пст 1
  • псује 1
  • псујем 2
  • псујући 2
  • публика 1
  • публике 3
  • публици 1
  • пудара 1
  • пука 1
  • пукао 2
  • пукла 1
  • пуклом 1
  • пукне 3
  • Пуковник 23
  • пуковник 48
  • Пуковника 1
  • пуковника 7
  • пуковников 1
  • пуковникова 2
  • пуковникове 1
  • пуковникових 1
  • пуковниковој 1
  • пуковникову 2
  • Пуковнику 1
  • пуковнику 6
  • пуковниче 25
  • пуковничку 1
  • пукотине 1
  • пукотину 1
  • пукоше 4
  • пулса 1
  • Пун 2
  • пун 23
  • пуна 25
  • Пуна 3
  • пуначак 1
  • пуначким 2
  • пуначкој 1
  • пуне 9
  • пуни 2
  • пунили 1
  • пуним 2
  • пунио 2
  • пунити 1
  • пуних 8
  • пунице 1
  • пуно 19
  • пуној 6
  • пунолества 5
  • пунолетан 7
  • пунолетна 2
  • пунолетства 1
  • пунолетство 2
  • пунолетством 1
  • пунољетан 1
  • пуном 6
  • пуномоћник 1
  • пуну 5
  • пуп 1
  • пупак 1
  • пупо 1
  • пурак 1
  • пури 1
  • Пуста 2
  • пуста 5
  • Пусте 1
  • пусте 9
  • Пусти 1
  • пусти 16
  • пустила 2
  • пустили 3
  • пустињама 1
  • пустиње 2
  • пустињи 1
  • пустио 3
  • пустите 1
  • пустити 8
  • Пустићу 1
  • пустих 1
  • пусто 3
  • пустој 2
  • пустом 2
  • пусту 2
  • Пут 1
  • пут 176
  • пута 43
  • путањама 1
  • путање 3
  • путањом 1
  • путевођа 1
  • путем 11
  • путник 1
  • путника 1
  • путнике 5
  • путници 10
  • путничка 2
  • путовала 1
  • путовали 5
  • путовања 2
  • путовање 3
  • путовању 1
  • путовао 3
  • путовати 2
  • путови 1
  • путовођа 1
  • путом 1
  • путу 18
  • путује 1
  • путујем 1
  • путују 2
  • путујући 1
  • Путујући 2
  • пућењем 1
  • пући 1
  • пућила 1
  • пућиш 1
  • пуф 1
  • пухор 1
  • пуца 3
  • пуцади 1
  • пуцају 2
  • пуцали 1
  • пуцањ 2
  • пуцање 1
  • пуцањем 1
  • пуцао 1
  • пуцати 1
  • пуцња 2
  • пуцњава 1
  • пуцњавом 1
  • пуцњем 1
  • пуче 3
  • пучина 3
  • пучини 1
  • пушака 4
  • пуше 1
  • пуши 1
  • пушили 1
  • пушио 1
  • пушиш 1
  • Пушка 2
  • пушка 7
  • пушкама 1
  • пушке 10
  • пушком 1
  • пушкомет 1
  • пушку 11
  • пушљик 1
  • пушта 3
  • пуштајте 1
  • пуштају 1
  • пуштајући 1
  • пуштале 1
  • пуштамо 1
  • пуштао 2
  • пуштате 1
  • пуштати 1
  • пуштињи 1
  • пушчане 1
  • пушчани 1
  • пушчано 1
  • Пхи 1
  • пшеница 1
  • рабаџиска 1
  • рабош 1
  • раван 4
  • равне 1
  • равни 3
  • равним 2
  • равнина 1
  • равница 1
  • равницом 1
  • равницу 1
  • равно 4
  • равнога 1
  • равнодушан 1
  • равнодушно 8
  • равнодушношћу 1
  • равном 2
  • равномерно 2
  • равномерном 1
  • равноправни 1
  • равнотежу 1
  • Рад 1
  • рад 19
  • Рада 1
  • рада 4
  • раде 19
  • раденицима 1
  • радећи 1
  • Ради 3
  • ради 61
  • радикалац 2
  • Радила 1
  • радила 4
  • радиле 2
  • радили 6
  • радим 5
  • радимо 2
  • радио 23
  • радите 2
  • радити 9
  • Радич 1
  • радиш 3
  • радник 1
  • радника 3
  • раднике 1
  • радних 1
  • радници 1
  • радницима 1
  • радничком 1
  • радња 1
  • радњама 1
  • радње 3
  • радњом 1
  • радњу 2
  • радо 10
  • Радо 4
  • радовала 3
  • Радован 28
  • Радована 6
  • Радоване 1
  • Радовану 2
  • радове 1
  • радознала 1
  • радознале 3
  • радознало 6
  • радозналост 3
  • радозналости 5
  • радозналошћу 2
  • радом 1
  • радосна 2
  • радосне 1
  • радосних 1
  • радосно 9
  • радосну 1
  • радост 3
  • радостан 1
  • радости 8
  • радошћу 1
  • раду 5
  • радујем 1
  • рађало 1
  • рађено 1
  • ражарио 1
  • разаберу 1
  • разабра 2
  • разабрао 1
  • разабрати 9
  • разабраше 1
  • разагна 2
  • разагнав 1
  • разазнаду 1
  • разазнати 2
  • разапе 1
  • разапела 1
  • разапета 1
  • разапету 1
  • разапне 1
  • Разасла 1
  • разаслати 1
  • разасуо 1
  • разбарушен 2
  • разбарушена 1
  • разбарушени 1
  • разбарушену 1
  • разбере 1
  • разберем 2
  • разбери 1
  • разби 2
  • разбије 1
  • разбијем 1
  • разбијена 1
  • разбијени 1
  • разбила 1
  • разбили 1
  • разбило 1
  • разбирао 1
  • разбити 2
  • разблажење 1
  • разблажује 1
  • разбојника 1
  • разбојнике 1
  • разбојничке 1
  • разбојнички 1
  • разбојништво 1
  • разболе 1
  • разборитих 1
  • разбудите 1
  • разбуђена 2
  • разбуктане 1
  • развалинама 2
  • развашарену 1
  • развашарио 1
  • развело 1
  • разви 5
  • развија 3
  • развијају 1
  • развијала 1
  • развијао 7
  • развијати 2
  • развије 3
  • развијен 3
  • развијена 1
  • развијене 2
  • развијени 2
  • развијено 1
  • развила 1
  • Развиле 1
  • Развио 1
  • развио 3
  • развлачећи 1
  • развлачи 3
  • развлачити 1
  • развода 1
  • развој 1
  • разврат 1
  • разврата 2
  • развратна 1
  • развратник 1
  • Развратници 1
  • разврату 1
  • разврзе 1
  • разврнута 1
  • разврће 1
  • развукли 1
  • развукоше 1
  • развуче 6
  • развучено 1
  • разгађања 1
  • разглави 1
  • разглавио 2
  • разглављене 1
  • разгледа 3
  • разгледали 1
  • разгледамо 1
  • разгледао 1
  • разгледати 1
  • разговарајте 1
  • разговарају 4
  • разговарајући 1
  • разговарала 1
  • разговарале 2
  • разговарали 5
  • разговарам 1
  • разговарамо 2
  • разговарао 5
  • разговетније 1
  • разговетно 7
  • разговор 41
  • Разговор 6
  • разговора 17
  • разговоре 3
  • Разговори 1
  • разговори 6
  • разговорим 1
  • разговорима 3
  • разговоримо 3
  • разговорна 1
  • разговору 9
  • разголитили 1
  • разголићен 1
  • разголићене 1
  • разголићеним 1
  • разголићену 1
  • разгрева 1
  • разда 1
  • раздвоје 1
  • раздвојеше 1
  • раздвоји 1
  • раздора 1
  • раздрагава 1
  • раздрагало 1
  • раздраган 1
  • раздрагана 2
  • раздрагани 2
  • раздраганих 1
  • раздраганом 1
  • раздражен 1
  • раздражена 1
  • Раздражена 1
  • раздраженом 1
  • раздражљив 1
  • раздрљена 1
  • раздрљеним 2
  • раздрљених 1
  • раздрљи 1
  • раздробљеним 1
  • разиграва 1
  • разиграше 1
  • разилазити 5
  • разишли 1
  • разјапљена 1
  • разјапљене 1
  • Разјарен 1
  • разјарен 2
  • Разјарени 1
  • разјаснити 1
  • разјашњавала 1
  • разједена 1
  • разјурити 1
  • Разјурићу 1
  • разлагања 3
  • разлагао 4
  • разлагати 1
  • разлегала 1
  • разлегало 1
  • разлегати 1
  • разлети 1
  • разливала 1
  • разливало 1
  • разлију 1
  • разлика 3
  • Разлика 3
  • разлике 1
  • разликовати 1
  • разлику 2
  • разлило 1
  • различити 1
  • различна 1
  • различне 1
  • Разлог 2
  • разлог 8
  • разлога 12
  • разлоге 3
  • разлогом 1
  • разлогу 1
  • разложно 1
  • разлози 3
  • разлозима 1
  • размажен 1
  • размажено 2
  • Размазила 1
  • размакнути 1
  • размакоше 1
  • размаку 1
  • разматрати 1
  • размахне 1
  • размаху 1
  • разметања 1
  • размештај 1
  • размештати 1
  • размештене 1
  • размислио 1
  • размишљања 2
  • размишљање 1
  • размишљањем 1
  • размишљао 1
  • размножавања 1
  • размотри 1
  • размрскана 1
  • разна 2
  • Разне 1
  • разне 6
  • разнео 1
  • разнесе 1
  • Разнесе 1
  • разни 1
  • разним 2
  • разних 6
  • разноврсни 1
  • разнолика 1
  • разнолики 3
  • разноликим 1
  • разноликих 1
  • разноликошћу 1
  • разобручана 1
  • разорена 1
  • разорени 1
  • разорење 1
  • разорило 1
  • разраколише 1
  • разривени 1
  • разрогачен 1
  • разрогаченим 5
  • разрогачено 1
  • разрогачи 1
  • разрок 1
  • разроки 1
  • разстопљења 1
  • разуверени 1
  • разуздане 1
  • разузданост 1
  • разузданости 1
  • разуме 2
  • Разуме 2
  • разумева 1
  • разумевајући 3
  • разумевала 1
  • разумевао 3
  • разумевати 1
  • разумеде 1
  • разумела 1
  • разумем 14
  • Разумем 4
  • разумемо 1
  • разумео 6
  • разумете 3
  • разумети 4
  • разумна 1
  • разумнији 1
  • разумног 2
  • разуму 2
  • рај 2
  • раја 1
  • рајевине 1
  • рајске 1
  • рају 2
  • рак 2
  • ракија 1
  • ракије 2
  • ракији 1
  • ракиског 1
  • ракичине 1
  • ракљату 1
  • Рале 7
  • Ралека 7
  • Ралеки 2
  • Ралеку 1
  • рало 1
  • раме 4
  • рамена 14
  • раменима 10
  • раменом 1
  • рамену 6
  • рана 9
  • ране 6
  • рани 1
  • раније 15
  • ранијем 1
  • ранији 4
  • ранијим 1
  • ранију 1
  • рано 8
  • раног 1
  • раној 1
  • раном 2
  • рану 3
  • рањаву 1
  • рањен 5
  • рањена 3
  • рањеник 1
  • Рањеник 1
  • рањеним 1
  • рањену 1
  • рапава 1
  • рапавим 1
  • рапаво 1
  • рапорт 1
  • раса 4
  • расвануо 1
  • расвитак 1
  • расејан 1
  • расејано 2
  • расејаности 2
  • расечене 2
  • расечену 1
  • расипа 1
  • раскалашан 1
  • раскалашног 1
  • раскалашност 1
  • раскине 1
  • раскомоти 1
  • Раскомоти 1
  • раскопавам 1
  • раскопати 1
  • раскопчавајући 1
  • раскопчавао 1
  • раскопчан 1
  • раскопчана 1
  • раскошан 1
  • раскошнији 1
  • раскрсници 1
  • раскрсницу 1
  • раскрупњао 1
  • расли 2
  • расло 1
  • Распадају 1
  • распалила 1
  • распаљен 2
  • распаљивали 2
  • распарене 1
  • распе 1
  • распикућа 1
  • распикуће 1
  • распирићу 1
  • распис 1
  • расписима 1
  • распитано 1
  • распитивала 1
  • распитивао 4
  • распитивати 3
  • распиткивати 3
  • расплинуо 1
  • расплођава 1
  • распозна 1
  • распознавала 3
  • распознавали 2
  • распознавао 3
  • распознавати 2
  • распознаде 2
  • распознаје 1
  • распознају 1
  • распознало 1
  • распознао 1
  • распознати 3
  • распојас 1
  • располагати 1
  • расположен 5
  • расположена 1
  • расположени 2
  • расположено 4
  • расположења 1
  • расположење 4
  • расположењем 1
  • расположењу 6
  • расположи 1
  • распоред 1
  • распореду 1
  • расправља 1
  • расправљају 1
  • расправљати 2
  • расправу 2
  • распре 3
  • распростре 1
  • распрска 1
  • распуштено 1
  • Расрђен 1
  • раста 3
  • растадоше 1
  • растајемо 1
  • растали 1
  • Растали 1
  • растанка 1
  • растанку 3
  • растао 5
  • растварају 1
  • расте 6
  • растежући 1
  • растера 1
  • Растислав 271
  • Растислава 43
  • Растиславе 21
  • Растислављев 7
  • Растислављева 5
  • Растислављеве 5
  • Растислављевим 1
  • Растислављевих 1
  • Растислављево 1
  • Растислављевом 1
  • Растиславом 8
  • Растиславу 27
  • растојања 2
  • растопљено 2
  • растргне 2
  • растреби 1
  • растресени 1
  • растресу 1
  • растрзала 1
  • растрља 1
  • растројеном 1
  • растроји 1
  • растројства 1
  • раструбљени 1
  • расту 2
  • Растужен 1
  • растумачили 1
  • растурене 1
  • растури 1
  • расћеретао 1
  • расуо 1
  • расхладе 2
  • расхлади 1
  • расцепио 1
  • расцепљен 1
  • расцепљеним 1
  • рат 1
  • рата 1
  • Ратислав 4
  • Ратка 11
  • Ратко 92
  • Ратков 3
  • Раткова 2
  • Раткове 4
  • Раткови 1
  • Ратково 1
  • Ратковој 1
  • Раткову 1
  • Ратком 2
  • Ратку 15
  • ратни 1
  • ратника 2
  • ратоборно 1
  • рату 1
  • Рафаелове 1
  • рафинерија 1
  • рахат 2
  • рахатлише 1
  • рачун 11
  • рачуна 11
  • Рачунајте 1
  • рачунају 1
  • рачунајући 1
  • Рачунала 1
  • рачунала 2
  • Рачунали 1
  • рачунало 3
  • рачунам 3
  • Рачунао 1
  • рачунао 3
  • рачунати 4
  • рачунаће 1
  • рачунаш 1
  • Рачунаш 1
  • рачуно 1
  • рачуном 7
  • рачуну 1
  • раширен 1
  • раширене 1
  • раширеним 3
  • рашири 3
  • раштркани 1
  • рашћеретао 1
  • рашчитавају 1
  • рашчишћено 1
  • рашчује 1
  • рашчуло 2
  • Рашчуо 1
  • рђа 1
  • Рђав 1
  • рђав 3
  • рђава 1
  • рђави 1
  • рђавих 1
  • рђаво 7
  • рђаву 1
  • рђо 2
  • реагирати 1
  • реакција 1
  • реално 1
  • ребра 3
  • ревносна 1
  • ревносно 2
  • ревносну 1
  • револвер 8
  • револвера 4
  • револвери 1
  • револвером 3
  • револуције 1
  • револуционара 1
  • Револуционарка 1
  • револуционарка 2
  • револуционарни 1
  • регулисању 1
  • регулишу 2
  • Ред 1
  • ред 31
  • реда 4
  • редак 1
  • редака 1
  • редова 3
  • редови 3
  • редовима 5
  • редовни 1
  • редовним 1
  • редовно 2
  • редом 15
  • реду 18
  • ређао 1
  • ређи 2
  • режући 1
  • резали 1
  • резања 2
  • резултат 2
  • резултате 2
  • резултату 1
  • река 3
  • Рекав 1
  • Рекао 1
  • рекао 32
  • реке 2
  • Рекла 1
  • рекла 19
  • рекле 1
  • рекли 8
  • Рекло 1
  • рекло 2
  • рекне 20
  • рекнем 6
  • рекнете 1
  • рекнеш 3
  • рекосмо 1
  • рекосте 4
  • рекох 8
  • рекоше 1
  • ремонтоар 1
  • ренесанса 2
  • реновирам 1
  • реп 2
  • репатом 1
  • реповима 1
  • република 2
  • републиканац 1
  • републиканској 2
  • републиканци 4
  • републике 1
  • републици 3
  • ресултате 1
  • ретка 2
  • ретке 1
  • ретки 1
  • ретко 2
  • реткост 1
  • ретку 1
  • Рећи 2
  • рећи 68
  • рећиће 1
  • реформе 2
  • рецепт 1
  • реци 7
  • рецимо 1
  • Рецимо 1
  • Реците 2
  • реците 5
  • рецке 1
  • Реч 4
  • реч 60
  • рече 484
  • реченицу 2
  • речено 4
  • реченог 1
  • речи 146
  • Речи 3
  • речима 15
  • речито 1
  • речице 1
  • речицом 1
  • решавао 2
  • решавати 1
  • решен 3
  • решена 3
  • решеним 1
  • решено 4
  • решеношћу 1
  • решења 2
  • решењу 1
  • реши 6
  • решила 7
  • решили 4
  • решио 4
  • решити 2
  • рибарске 1
  • ривење 1
  • риђи 2
  • ризиком 1
  • ризику 1
  • ризичан 1
  • ризични 1
  • ризично 1
  • рикала 1
  • рикао 1
  • рикну 2
  • Рим 1
  • римских 1
  • римску 1
  • рине 1
  • рину 3
  • ринуо 1
  • рипање 2
  • рис 2
  • Ристо 1
  • рита 1
  • риче 1
  • роб 3
  • роба 5
  • робијашица 1
  • робијашицом 1
  • робије 1
  • робији 2
  • робију 1
  • робова 1
  • робовања 1
  • робови 3
  • робом 1
  • робу 1
  • рова 1
  • ровења 1
  • ровењу 1
  • ровито 1
  • ровитом 1
  • ровиту 1
  • рогатог 1
  • рогату 1
  • рогове 2
  • род 7
  • рода 4
  • родбина 3
  • родбине 5
  • родбини 1
  • родбину 1
  • роде 3
  • роди 1
  • родила 2
  • родио 1
  • Родио 2
  • родитељ 1
  • родитеља 6
  • родитеље 2
  • Родитељи 1
  • родитељи 4
  • родити 1
  • родних 1
  • родољуб 6
  • родољуба 3
  • Родом 1
  • родом 2
  • рођак 4
  • рођака 5
  • рођаком 3
  • рођаку 3
  • рођаци 1
  • рођаче 1
  • рођачке 2
  • рођен 2
  • рођена 10
  • рођене 11
  • рођени 4
  • Рођеним 1
  • рођеним 7
  • рођених 1
  • рођено 2
  • рођеног 3
  • рођенога 2
  • рођеној 2
  • рођеном 3
  • рођеноме 1
  • рођену 2
  • рођења 2
  • рођењу 1
  • рођо 1
  • Ројеви 1
  • ројем 1
  • рок 2
  • рокаду 1
  • року 10
  • роман 2
  • РОМАН 2
  • романе 1
  • Романија 1
  • романце 1
  • романцу 1
  • ропство 1
  • ропством 1
  • росна 1
  • росне 1
  • росним 1
  • роспија 1
  • роспије 2
  • роспијо 1
  • роспију 1
  • росу 1
  • роткиње 2
  • ртењачи 2
  • руба 1
  • рубин 2
  • рубио 1
  • рувета 1
  • руву 1
  • руга 2
  • ругају 1
  • ругобна 2
  • ругобне 1
  • ругу 1
  • рудети 1
  • рудила 1
  • рудити 1
  • ружа 2
  • ружама 1
  • ружан 4
  • руже 1
  • ружења 1
  • ружица 2
  • ружице 1
  • ружицу 4
  • ружичасто 1
  • ружичне 1
  • Ружна 1
  • ружна 3
  • ружне 3
  • ружни 2
  • ружније 1
  • ружним 2
  • ружних 1
  • Ружно 1
  • ружно 8
  • ружној 1
  • рује 1
  • рујне 1
  • Рука 1
  • рука 20
  • рукав 14
  • рукава 2
  • рукаве 1
  • рукавима 2
  • рукавица 1
  • рукавице 2
  • рукавом 3
  • рукама 56
  • Руке 4
  • руке 80
  • рукова 2
  • руковали 1
  • руководи 2
  • руководила 1
  • руководиле 1
  • руководио 1
  • руком 65
  • рукопис 1
  • рукописом 1
  • руку 124
  • рукују 1
  • рукујући 1
  • Рукујући 1
  • руљом 1
  • руљу 1
  • румен 3
  • румена 4
  • румене 8
  • румени 2
  • румеником 1
  • руменили 1
  • руменило 1
  • руменилу 2
  • руменим 1
  • румено 1
  • румену 2
  • Румуна 2
  • Румуне 1
  • Румунију 1
  • румунски 2
  • рупи 2
  • рупицу 2
  • рупу 1
  • рупчаге 1
  • Руса 4
  • Русија 1
  • Русије 2
  • Русији 4
  • руски 2
  • руским 1
  • руској 1
  • руском 3
  • руску 1
  • Русо 1
  • руху 4
  • руци 35
  • ручајте 1
  • Ручак 1
  • ручак 4
  • ручао 1
  • ручица 1
  • ручицу 3
  • ручкове 1
  • ручна 1
  • рушан 1
  • рушевина 1
  • рушила 1
  • рушити 1
  • С 84
  • с 859
  • Са 12
  • са 221
  • сабесеодицу 1
  • сабијени 1
  • саблазан 2
  • саблазни 1
  • сабља 3
  • сабљом 2
  • сабљу 2
  • сабор 1
  • сабора 1
  • саборе 2
  • саборима 1
  • саборној 2
  • сабору 1
  • сав 39
  • Сав 5
  • Сава 1
  • Саве 1
  • савез 1
  • савеза 1
  • савезници 2
  • савезом 1
  • савезу 1
  • савесно 4
  • савест 6
  • савет 6
  • савета 1
  • савете 7
  • савети 2
  • саветима 1
  • саветник 1
  • саветника 1
  • саветнике 1
  • саветници 2
  • саветовала 1
  • саветовали 1
  • саветовања 1
  • саветовањем 1
  • саветовао 1
  • саветом 1
  • савету 1
  • саветује 1
  • саветујемо 1
  • саветујеш 1
  • савешћу 1
  • Сави 1
  • сави 9
  • савија 3
  • савијала 2
  • савијао 1
  • савијати 1
  • савије 3
  • савијену 1
  • савијутка 1
  • савила 1
  • савио 1
  • савлада 1
  • савладан 1
  • Савладан 1
  • савладани 1
  • савладати 1
  • сагне 2
  • сагоревању 1
  • саграђен 2
  • сад 397
  • Сад 57
  • сада 35
  • садањем 1
  • садашња 2
  • садашње 2
  • Садашњи 1
  • садашњим 1
  • Садашњим 1
  • садашњих 1
  • садашњост 4
  • садашњости 4
  • саденуто 1
  • Садиградски 1
  • Садим 1
  • садржаја 1
  • садржина 1
  • садржине 1
  • садржину 2
  • сажали 1
  • сажаљева 1
  • сажаљевам 1
  • сажаљење 1
  • Сажаљењу 1
  • саже 4
  • саживи 1
  • сажиже 2
  • сазвати 1
  • сазна 1
  • сазнавала 4
  • сазнаје 1
  • сазнали 1
  • Сазнали 1
  • сазнало 1
  • сазнање 2
  • сазнао 6
  • сазнати 5
  • сазре 1
  • сазрева 1
  • сазревати 1
  • сазрела 1
  • сазреле 1
  • сајбије 1
  • сакри 2
  • сакривен 1
  • сакривене 1
  • сакрије 1
  • сакрију 2
  • сакрила 1
  • сакрили 1
  • сакрио 1
  • сакрити 2
  • саксијама 1
  • саксији 1
  • сакупио 1
  • саламе 1
  • сале 4
  • салетали 1
  • салетање 1
  • салетао 1
  • салетати 2
  • салете 1
  • сали 1
  • салон 5
  • салонском 1
  • салону 1
  • салу 3
  • салутирањем 1
  • сам 488
  • Сам 5
  • сама 53
  • Саме 2
  • саме 22
  • сами 38
  • самим 7
  • самима 1
  • самих 5
  • самном 3
  • Само 39
  • само 394
  • самовољан 2
  • самог 1
  • самога 8
  • саможиви 3
  • саможивости 1
  • самој 7
  • самољубље 1
  • самом 14
  • самоме 1
  • самопоуздања 1
  • саморано 1
  • самосталније 1
  • самосталнијем 1
  • самосталнијим 1
  • Самостално 1
  • самосталну 1
  • самоубиством 1
  • самоувереношћу 1
  • самртни 2
  • самртно 1
  • самртну 1
  • саму 2
  • самците 1
  • самцитој 1
  • Сан 2
  • сан 26
  • сандук 2
  • сандуку 1
  • сандуци 1
  • сандуче 2
  • сандучету 1
  • сантиметре 1
  • сањају 1
  • сањала 3
  • сањалачком 1
  • сањали 2
  • сањања 1
  • сањао 2
  • сањати 2
  • сањиве 1
  • саобраћају 1
  • саопштава 2
  • саопштавали 1
  • саопште 1
  • саопштено 1
  • саопшти 4
  • саопштим 1
  • саопштио 3
  • саопштити 1
  • саотечественика 1
  • сапутник 2
  • сарадника 1
  • Саранићемо 1
  • Сарукбејов 1
  • Сарукбоцећаеју 1
  • Сасвим 2
  • сасвим 30
  • саслуша 6
  • саслушај 1
  • саслушајте 1
  • саслушају 1
  • саслушали 2
  • саслушања 1
  • саслушање 1
  • Саслушање 1
  • саслушао 7
  • саслушаш 1
  • састав 1
  • саставе 2
  • састави 3
  • саставила 1
  • саставили 1
  • саставити 2
  • саставка 1
  • Састављен 1
  • састављене 1
  • Састадоше 1
  • састајати 1
  • састаје 1
  • састају 4
  • састала 1
  • састанак 8
  • састане 2
  • састанем 1
  • састанка 2
  • састанке 1
  • састанку 4
  • састану 1
  • Састанци 1
  • састанци 3
  • састанцима 1
  • састојала 2
  • састојати 1
  • састоји 3
  • сасушен 1
  • сата 2
  • сатано 1
  • сати 2
  • сатина 1
  • сатисфакције 1
  • саучесника 1
  • саучешћа 1
  • саучешће 2
  • саучешћем 1
  • Сахаре 1
  • Сахат 1
  • сахат 30
  • сахата 25
  • сахате 2
  • сахати 4
  • сахране 1
  • сахранили 2
  • сахранити 1
  • сахрањен 2
  • сахрањена 1
  • сачека 1
  • сачекају 1
  • Сачиниће 1
  • сачува 1
  • сачувај 6
  • сачувају 1
  • сачуван 1
  • сачувати 1
  • сашили 1
  • сашио 1
  • Сашу 1
  • Св 1
  • св 5
  • Сва 6
  • сва 70
  • свагда 1
  • свадбе 1
  • свадбену 1
  • свадбу 1
  • свађају 1
  • свађала 1
  • свађали 1
  • свађао 1
  • свађе 1
  • свак 10
  • Свак 6
  • свака 22
  • Свакако 7
  • свакако 8
  • Сваке 1
  • сваке 7
  • сваки 61
  • Сваки 8
  • сваким 4
  • сваких 1
  • Сваких 1
  • свако 11
  • Свако 3
  • сваковрсна 1
  • сваковрсне 2
  • сваковрсним 2
  • сваковрсну 1
  • Сваког 1
  • сваког 4
  • свакога 7
  • свакој 14
  • свакојаке 4
  • свакојаки 2
  • свакојаких 7
  • Свакојако 1
  • свакојако 5
  • сваком 26
  • Свакоме 2
  • свакоме 3
  • сваку 24
  • сване 1
  • свануло 1
  • свачему 1
  • свачија 1
  • свачије 1
  • свачији 1
  • свачијим 1
  • свашта 7
  • свашто 2
  • све 655
  • Све 72
  • свег 3
  • Свега 1
  • свега 37
  • сведе 5
  • сведок 2
  • сведока 2
  • сведоке 2
  • сведоче 3
  • сведочи 3
  • сведочили 2
  • сведочило 1
  • сведочио 1
  • сведоџбе 2
  • свеж 3
  • свежа 7
  • свежањ 1
  • свеже 5
  • свежем 4
  • свежи 2
  • свежим 1
  • свежина 1
  • свежини 1
  • свежњу 1
  • свежу 1
  • свеједно 1
  • свекра 1
  • свем 1
  • свемоћ 2
  • Свемоћан 1
  • свемоћним 1
  • свемоћност 1
  • свему 24
  • свенути 1
  • свеопште 1
  • свесно 2
  • свест 3
  • свестрано 2
  • Свет 14
  • свет 54
  • света 41
  • светац 1
  • свете 7
  • Свети 1
  • свети 5
  • светије 1
  • светим 1
  • светина 1
  • Светина 3
  • светини 1
  • светином 1
  • светиња 1
  • светитељ 1
  • светитељака 2
  • светитељка 1
  • светитељкама 1
  • светитељке 1
  • светитељска 2
  • светитељских 1
  • светитељство 1
  • светити 2
  • светих 1
  • светкован 1
  • светковина 1
  • светковинама 1
  • светковине 3
  • светковину 2
  • светла 2
  • светлаци 1
  • светле 2
  • Светли 1
  • светлије 1
  • светлиле 1
  • светлили 1
  • светлих 1
  • светло 2
  • светлост 11
  • Светлост 32
  • светлости 11
  • Светлости 3
  • светлошћу 2
  • светлу 3
  • светлуцала 1
  • светлуцати 1
  • свето 1
  • светога 1
  • Светозар 2
  • светој 1
  • светом 12
  • свету 30
  • светује 1
  • свећа 2
  • свећама 3
  • Свеће 1
  • свеће 8
  • свећи 1
  • свећици 1
  • свећицом 1
  • свећом 3
  • свећу 1
  • свеца 1
  • свецу 1
  • свечана 3
  • свечане 1
  • свечани 1
  • свечаним 1
  • свечано 5
  • свечаном 2
  • свечаности 5
  • свечаностима 1
  • свештена 1
  • свештени 1
  • свештеник 1
  • свештеника 3
  • свештеним 1
  • свештеници 4
  • свештенички 1
  • свештено 2
  • свештенство 1
  • свештенством 1
  • свештену 1
  • Сви 14
  • сви 86
  • свију 47
  • свикао 2
  • свикла 2
  • свикли 1
  • свикне 2
  • свикнемо 1
  • свикнете 2
  • Свикнуте 1
  • свила 2
  • свиле 2
  • свилени 1
  • свиленим 1
  • свиленом 2
  • свилену 1
  • свили 1
  • свилу 1
  • свим 38
  • свима 44
  • свињари 1
  • Свињари 2
  • Свињарице 1
  • свио 1
  • свирајка 1
  • свирајке 1
  • свирајком 1
  • свирала 3
  • свирали 1
  • свирепи 1
  • свирепо 1
  • свирка 1
  • свиснемо 1
  • свита 5
  • свитати 1
  • свите 1
  • свитом 2
  • свиту 1
  • свих 2
  • свлачити 2
  • свог 17
  • свога 64
  • свод 1
  • сводила 1
  • сводили 1
  • сводио 1
  • своду 1
  • своијех 1
  • Свој 1
  • свој 84
  • своја 23
  • своје 195
  • Своје 2
  • својеручним 1
  • својеручно 2
  • своји 3
  • Својим 1
  • својим 68
  • својима 1
  • својих 43
  • својој 44
  • својом 29
  • својске 1
  • својски 7
  • Своју 1
  • своју 139
  • свом 33
  • своме 29
  • сврате 1
  • сврати 5
  • свратила 1
  • свратио 2
  • свратити 2
  • свраћајући 2
  • свраћала 1
  • свраћана 1
  • свраћање 1
  • свраћао 2
  • свраћати 1
  • сврх 1
  • свршава 4
  • свршавајте 1
  • Свршена 1
  • свршена 5
  • свршених 1
  • свршено 11
  • Свршено 3
  • свршеној 1
  • Свршетак 1
  • свршетку 1
  • сврши 10
  • свршила 4
  • свршили 1
  • свршило 1
  • свршим 2
  • свршимо 1
  • свршио 6
  • свршити 7
  • Свршуј 2
  • свршује 1
  • свршујете 1
  • Сву 1
  • сву 23
  • свуд 4
  • Свуда 1
  • свуда 17
  • свуче 2
  • свучен 2
  • свученим 1
  • свучете 1
  • се 3658
  • Себе 1
  • себе 62
  • себи 84
  • себичан 1
  • сева 1
  • севале 1
  • севало 1
  • севдах 1
  • севера 1
  • седа 4
  • Седајућ 1
  • Седајући 1
  • седајући 2
  • седам 4
  • Седамдесет 1
  • седамнајестогодишње 1
  • седању 1
  • седао 1
  • седати 1
  • седе 22
  • седела 6
  • Седели 1
  • седели 5
  • седело 2
  • седења 1
  • седео 29
  • седети 2
  • Седећи 1
  • седећки 2
  • седи 11
  • седила 1
  • седим 1
  • седином 1
  • седите 1
  • седиште 1
  • седмога 1
  • седмом 1
  • седне 8
  • седнем 4
  • седница 1
  • седницама 3
  • седнице 2
  • седници 1
  • седницу 1
  • седну 3
  • Седоше 1
  • седоше 5
  • седу 1
  • сеђаше 1
  • сезона 1
  • сеја 2
  • секао 1
  • секира 3
  • секире 1
  • секиром 2
  • секиру 2
  • секли 1
  • секретар 7
  • секретара 1
  • секретари 1
  • секретаром 1
  • секта 1
  • секунада 1
  • секунда 1
  • секцијони 1
  • села 26
  • селе 1
  • Сели 1
  • сели 3
  • селима 9
  • село 15
  • Селом 1
  • селу 8
  • Сељак 12
  • сељак 22
  • сељака 27
  • сељаке 8
  • сељаков 1
  • сељакове 1
  • сељаку 3
  • сељанка 1
  • сељанке 1
  • Сељанке 1
  • сељанком 1
  • сељанку 3
  • Сељаци 2
  • сељаци 24
  • сељацима 11
  • сељачка 2
  • сељачке 2
  • Сељачки 1
  • сељачки 2
  • сељачких 1
  • сељачкој 1
  • сељачком 1
  • сељо 1
  • сем 10
  • Сем 11
  • семе 1
  • семена 1
  • сен 1
  • сена 5
  • сене 1
  • сенка 4
  • сенкама 1
  • сенке 4
  • сенко 1
  • сенку 2
  • сено 1
  • сенокоса 1
  • сеном 1
  • сену 4
  • сенула 1
  • сенуше 1
  • сенци 1
  • Сео 1
  • сео 4
  • сеоска 3
  • сеоске 2
  • сеоски 3
  • сеоским 1
  • сеоских 1
  • сеоског 1
  • сеоскога 1
  • сеоце 1
  • сести 6
  • сестра 6
  • сестре 1
  • сестрице 2
  • сестро 3
  • сестру 1
  • сети 16
  • Сети 3
  • сетила 3
  • сетим 1
  • сетио 2
  • сетити 3
  • сетих 1
  • сетна 1
  • сетне 1
  • сетних 1
  • сећа 2
  • сећају 1
  • сећала 1
  • Сећала 1
  • Сећам 1
  • сећам 2
  • сећамо 2
  • сећања 1
  • сећање 4
  • сећању 1
  • сећао 5
  • сећате 1
  • сећати 1
  • сећаш 1
  • сецирали 1
  • сеча 1
  • сече 1
  • си 142
  • сива 1
  • сигра 1
  • сиграо 3
  • сигуран 2
  • сигурна 3
  • сигурне 2
  • сигурнију 1
  • Сигурно 1
  • сигурно 2
  • сигурност 1
  • сигурности 2
  • сиђе 2
  • сиђемо 1
  • сиђи 1
  • сиђу 1
  • Сиђу 1
  • сија 4
  • сијају 1
  • сијала 3
  • сијале 5
  • сијао 4
  • сиктала 1
  • сила 11
  • Сила 3
  • СИЛАЗАК 1
  • силазак 2
  • силазе 2
  • силази 1
  • силазио 1
  • силазити 2
  • силан 2
  • силе 6
  • сили 1
  • силине 1
  • силином 1
  • силна 1
  • силне 1
  • силни 1
  • силних 1
  • Силног 1
  • силовала 1
  • силована 1
  • силовања 1
  • силовање 2
  • силовита 1
  • силовите 1
  • силовито 1
  • силом 15
  • Силом 2
  • силу 1
  • силуете 1
  • силује 1
  • Сима 1
  • Симеоновића 1
  • Симићу 1
  • Симон 5
  • симпатија 1
  • симпатијама 2
  • симпатије 3
  • симпатију 1
  • симпатисали 2
  • симпатични 1
  • симпатично 1
  • симпатишу 1
  • син 12
  • сина 10
  • Синђа 46
  • Синђе 1
  • Синђи 2
  • Синђина 1
  • Синђине 1
  • Синђо 3
  • Синђом 2
  • Синђу 4
  • Сине 3
  • сине 8
  • синко 2
  • синова 1
  • синове 1
  • синови 4
  • синовље 1
  • синотњега 1
  • синоћ 15
  • Синоћ 3
  • синоћње 1
  • Сину 1
  • сину 3
  • синчић 2
  • сињи 1
  • сињих 1
  • сипа 2
  • сипајући 1
  • сипала 2
  • сипале 1
  • сипали 2
  • сипане 1
  • сипао 3
  • сирева 1
  • сириџика 1
  • сиром 1
  • Сиромах 1
  • сиромах 2
  • сиромаху 1
  • сирота 2
  • Сирота 3
  • Сиротан 1
  • сиротан 3
  • сиротана 1
  • сиротани 1
  • сироте 1
  • Сироти 1
  • сиротиња 2
  • Сиротињи 1
  • сиротињским 1
  • сиротињској 1
  • сиротице 3
  • сиротици 1
  • сиротна 1
  • сиротне 1
  • сиротних 1
  • сиротног 1
  • сиротној 1
  • сирочад 1
  • Сироче 1
  • сироче 7
  • сисати 2
  • система 1
  • системе 1
  • системи 1
  • систему 1
  • сит 3
  • сите 1
  • ситна 2
  • ситне 2
  • ситни 1
  • ситним 1
  • ситница 7
  • ситницама 1
  • ситнице 2
  • ситницу 1
  • ситничарио 1
  • ситничарско 1
  • ситно 1
  • ситну 1
  • ситуација 2
  • ситуације 1
  • ситуацијом 1
  • ситуацију 2
  • сићана 1
  • сићи 2
  • сићушно 1
  • сифилис 1
  • сичан 1
  • сиџаде 1
  • сишао 3
  • сјај 4
  • сјаја 1
  • сјајан 1
  • сјајем 1
  • сјајна 5
  • сјајне 7
  • Сјајни 1
  • сјајни 3
  • сјајним 4
  • сјајних 2
  • сјајно 2
  • сјајном 2
  • сјајну 5
  • сјају 2
  • сјединила 1
  • сјури 2
  • сјурио 1
  • Скакали 1
  • скакао 1
  • скамениш 1
  • скамењено 1
  • скандала 1
  • скандали 1
  • скандалозан 1
  • скандалом 1
  • скаредности 1
  • скаске 2
  • скаску 1
  • скаче 3
  • скачући 1
  • Скачући 1
  • скида 1
  • скидај 1
  • скидајући 2
  • скидала 1
  • скидање 1
  • скидао 3
  • скиде 1
  • скидоше 1
  • скине 1
  • скини 1
  • Скините 1
  • скину 2
  • скинула 1
  • скинули 3
  • скинуо 1
  • скинути 1
  • складне 1
  • складно 1
  • склања 1
  • склањајући 1
  • склањати 1
  • склапао 1
  • склапати 1
  • склептају 1
  • склептали 1
  • склепташе 1
  • склизну 1
  • склизнуше 1
  • склон 3
  • склоне 4
  • склони 9
  • склонили 2
  • склонимо 1
  • склонио 3
  • склонит 1
  • склонити 1
  • склониште 1
  • склоности 1
  • склопа 1
  • склопе 1
  • склопи 2
  • склопили 1
  • склопити 1
  • склопљен 1
  • склопљене 1
  • склопљеним 1
  • скљусио 1
  • скокова 2
  • скоком 1
  • скоку 2
  • скомолао 1
  • скопчана 1
  • скора 3
  • Скорашња 1
  • скорашње 1
  • Скоро 3
  • скоро 50
  • скору 1
  • скоруп 1
  • скотрља 1
  • скочи 36
  • скочив 1
  • скочит 1
  • скратише 1
  • Скраћено 1
  • скраћено 2
  • скренути 2
  • скреса 4
  • скрећући 1
  • скрешем 1
  • скривана 1
  • скривен 1
  • скривено 1
  • скривио 1
  • скрио 1
  • скроје 1
  • скројен 1
  • скројена 1
  • скројени 1
  • скројеном 1
  • скроји 1
  • скројио 1
  • скроман 1
  • скромно 4
  • скромног 1
  • скромном 1
  • скрупуле 1
  • скрушено 1
  • скрушеном 1
  • скрштених 1
  • скуван 1
  • скулпторске 1
  • скуп 2
  • скупа 4
  • скупи 1
  • скупила 3
  • скупили 1
  • скупило 1
  • скупио 1
  • скупља 3
  • скупљају 4
  • скупљала 1
  • скупљало 1
  • скупљате 2
  • скупљати 1
  • скупље 1
  • скупљеним 1
  • скупљених 1
  • скупо 3
  • скупова 1
  • скупове 1
  • скупови 1
  • скупом 1
  • скупоцена 1
  • скупоцених 1
  • Скупоцено 1
  • скупу 2
  • Скупштина 1
  • скупштина 5
  • скупштине 3
  • скупштини 2
  • скупштинским 1
  • скупштину 1
  • скуцкала 1
  • слаб 4
  • слаба 6
  • слабачак 1
  • слабачки 1
  • Слабачки 2
  • слабе 2
  • слаби 2
  • слабије 3
  • слабији 2
  • слабим 2
  • слабинама 1
  • слабо 3
  • слабост 3
  • слабости 4
  • слабоумни 1
  • слабу 2
  • Слава 1
  • слава 5
  • славан 1
  • славе 5
  • слави 2
  • слављење 1
  • славни 1
  • славног 1
  • славној 1
  • славном 1
  • славолуци 1
  • славољубље 1
  • славом 1
  • славу 2
  • славуја 1
  • славуљ 1
  • слага 3
  • слагала 1
  • Слаго 1
  • сладак 5
  • сладолед 1
  • сладосном 1
  • сладости 1
  • сладострасан 2
  • сладострасне 1
  • сладострасни 1
  • сладострасним 1
  • сладострасних 1
  • сладострашћа 1
  • сладошћу 1
  • сладуњав 1
  • слаже 1
  • слажем 1
  • слажу 1
  • Слали 1
  • сланим 1
  • слао 2
  • сласт 3
  • сласти 2
  • слати 1
  • слатка 7
  • слатке 4
  • слатки 7
  • слатким 1
  • слатких 1
  • слаткише 1
  • слатко 15
  • слатког 1
  • Слаткодушић 2
  • слатком 2
  • слатку 2
  • слегали 1
  • слегао 1
  • слеђена 1
  • слеже 4
  • слеп 1
  • Слепа 1
  • слепа 2
  • слепе 2
  • слепим 3
  • слепимице 1
  • слепих 2
  • слепо 1
  • слепога 1
  • слете 3
  • слетела 1
  • слетео 1
  • слетеше 1
  • слетити 1
  • слеће 1
  • сли 1
  • слива 1
  • сливало 1
  • слизи 2
  • слије 1
  • слијеш 1
  • слика 26
  • Слика 3
  • сликају 1
  • сликама 3
  • сликања 2
  • Слике 1
  • слике 12
  • слико 1
  • сликом 1
  • слику 33
  • слините 1
  • слинити 1
  • слици 13
  • сличан 1
  • сличне 2
  • слични 1
  • сличним 1
  • слично 1
  • сличној 1
  • сличност 1
  • слободан 5
  • слободе 4
  • слободи 2
  • слободна 4
  • слободни 1
  • слободније 1
  • слободнијем 1
  • слободнији 1
  • Слободно 1
  • слободно 19
  • слободњак 1
  • слободњака 2
  • слободњачки 1
  • слободоумља 1
  • слободоумљу 1
  • слободоумне 1
  • слободоумног 1
  • слободу 2
  • слова 3
  • словенске 1
  • словима 2
  • слово 1
  • словоливнице 1
  • словољубив 1
  • слог 2
  • слогове 1
  • слогу 1
  • сложених 1
  • сложено 1
  • Сложили 1
  • сложили 2
  • сложише 1
  • сложни 1
  • сложно 1
  • слој 2
  • сломијеним 1
  • сломила 1
  • сломили 1
  • сломио 2
  • сломити 1
  • сломљен 1
  • Слуга 4
  • слуга 8
  • слугама 3
  • Слуге 2
  • слуге 6
  • слугом 1
  • слугу 3
  • слудовале 1
  • служба 5
  • службе 6
  • службене 3
  • службени 1
  • Службеним 1
  • службеним 6
  • службених 2
  • службено 3
  • службеног 1
  • служби 8
  • службовањем 1
  • службу 6
  • служе 4
  • служи 8
  • служиле 2
  • служили 4
  • служио 3
  • служитеља 1
  • служитељи 1
  • служити 5
  • служиш 4
  • слузи 2
  • слутећи 3
  • слути 6
  • слутила 1
  • слутило 2
  • слутити 3
  • слутње 1
  • слух 1
  • Случај 2
  • случај 32
  • случаја 4
  • случајан 2
  • случајева 4
  • случајеве 4
  • случајем 3
  • случајни 1
  • случајно 21
  • случајност 5
  • случајности 2
  • случају 11
  • слуша 12
  • слушају 9
  • Слушајући 1
  • слушајући 5
  • слушала 4
  • слушали 5
  • слушам 1
  • слушање 1
  • слушао 19
  • слушате 2
  • слушати 11
  • слушаш 1
  • слушаше 1
  • слушкиње 1
  • слушче 1
  • смакоше 1
  • смањен 1
  • сматра 15
  • Сматрај 1
  • сматрају 4
  • сматрајући 2
  • сматрала 1
  • сматрале 1
  • сматрали 4
  • сматрам 1
  • сматрамо 1
  • сматране 1
  • сматрани 2
  • сматрано 3
  • Сматрао 1
  • сматрао 16
  • сматрате 1
  • сматрати 3
  • сматраћу 1
  • Сматраш 1
  • смаче 2
  • сме 24
  • смедне 1
  • смеду 1
  • смеђ 1
  • Смеђа 1
  • смежурана 1
  • смеја 1
  • смејајући 1
  • смејала 6
  • смејале 2
  • смејали 1
  • смејао 7
  • смејати 8
  • смеје 1
  • смејемо 1
  • смеју 1
  • смејући 1
  • смела 4
  • смеле 1
  • смели 5
  • смелији 1
  • смем 1
  • Смем 2
  • смемо 3
  • смена 1
  • смене 1
  • смео 10
  • смер 2
  • смера 2
  • смерно 1
  • смерова 1
  • смерове 1
  • смерови 2
  • сместе 2
  • смести 1
  • смета 4
  • сметали 1
  • сметам 1
  • сметао 2
  • сметати 1
  • смете 1
  • сметено 2
  • сметењак 1
  • сметња 1
  • Сметња 1
  • сметње 1
  • Смех 1
  • смех 9
  • смеха 5
  • смеш 1
  • смешало 1
  • смешан 1
  • Смешан 2
  • смешана 1
  • смешани 1
  • смешећи 2
  • смешила 1
  • смешио 2
  • смешкајући 1
  • смешна 1
  • смешно 3
  • смирена 1
  • Смирена 1
  • смиреност 1
  • смирио 1
  • смисао 5
  • смисла 2
  • смисли 2
  • смислила 1
  • смислио 2
  • смислу 2
  • смишља 1
  • смишљању 1
  • смишљен 1
  • смишљена 1
  • смишљеним 1
  • смо 103
  • смоташе 1
  • Смотрисмо 1
  • смотуљци 1
  • смрада 1
  • смрдљива 2
  • смрдљиви 2
  • смрдљивице 1
  • смрзла 1
  • смркавати 1
  • смркло 1
  • смркне 1
  • смрт 30
  • Смрт 5
  • смрти 19
  • смртни 1
  • смртним 1
  • смртну 1
  • смртоносна 1
  • смрћу 3
  • смук 1
  • смучило 1
  • сна 5
  • снабдевена 1
  • снага 14
  • снаге 12
  • снаго 4
  • снагом 3
  • снагу 13
  • Снажан 1
  • снажан 8
  • снажиће 1
  • снажна 6
  • снажне 5
  • Снажни 1
  • снажни 2
  • снажним 5
  • снажних 2
  • снажно 6
  • снажном 2
  • снази 4
  • Снаја 1
  • снаја 3
  • снајом 2
  • снаха 1
  • снахо 1
  • снахом 2
  • снашла 1
  • Снашла 1
  • снашло 1
  • снашо 1
  • снебива 1
  • снебивај 1
  • снебивајући 1
  • снебивала 1
  • снебивамо 1
  • снебивања 2
  • снебивањем 1
  • снебивате 1
  • снег 1
  • снега 1
  • снези 1
  • снимање 1
  • сниски 2
  • снити 1
  • снова 2
  • сновале 1
  • сновање 1
  • снове 1
  • снови 4
  • сном 2
  • сноси 1
  • сну 7
  • со 1
  • Соба 1
  • соба 3
  • собама 1
  • собе 30
  • соби 57
  • собица 1
  • собици 2
  • собним 1
  • собња 2
  • собом 47
  • Собу 1
  • собу 49
  • совре 1
  • Содом 1
  • сок 4
  • сока 1
  • сокак 2
  • сокака 1
  • сокачић 1
  • сокачићима 1
  • сокачка 1
  • сокачки 1
  • сокачким 1
  • сокачких 1
  • сокачкој 1
  • соко 1
  • сокова 1
  • сокови 1
  • сокола 1
  • соколови 1
  • сомче 1
  • сопственој 1
  • сортицу 1
  • сосовима 1
  • состојанију 1
  • софи 1
  • Софија 28
  • Софије 1
  • Софији 2
  • софисми 1
  • сочну 1
  • Спава 1
  • спава 6
  • спавајте 2
  • спавају 1
  • спавала 1
  • спавали 1
  • спавало 1
  • спавам 2
  • спавања 1
  • спавао 5
  • спавате 2
  • спавати 2
  • спаваћој 3
  • спаваћу 10
  • спаваш 1
  • спада 5
  • Спадају 1
  • спадају 3
  • спадали 1
  • спадало 1
  • спази 1
  • спајале 1
  • спајао 1
  • спали 1
  • спалити 1
  • спаљена 1
  • спаљено 2
  • спао 1
  • спаривања 3
  • Спаривање 1
  • спас 1
  • Спас 1
  • спаса 2
  • спасавај 1
  • Спасавајте 1
  • спасавање 2
  • спасавати 1
  • Спасавати 1
  • спасаваш 1
  • спасао 7
  • Спасе 1
  • спасе 4
  • спасен 3
  • спасени 1
  • спасења 1
  • спасење 7
  • спаситељ 2
  • спаситеља 2
  • спасла 2
  • Спасло 1
  • спасти 2
  • спасу 4
  • спахија 1
  • спахије 1
  • спахилук 1
  • спахиске 1
  • спекуланата 1
  • спекуланте 1
  • спекуланти 1
  • Спекуланти 1
  • специјално 1
  • специфични 1
  • специфичним 1
  • Спиридона 1
  • спирта 1
  • спиртова 1
  • списе 1
  • спискови 1
  • сплет 1
  • сплетака 2
  • сплетене 1
  • сплетеним 1
  • сплетови 1
  • сплету 1
  • сподби 1
  • спојена 1
  • споји 1
  • спојила 1
  • спојиле 1
  • спојило 1
  • спојише 2
  • спокојна 1
  • спокојно 4
  • спокојства 2
  • спокојство 5
  • спољ 2
  • споља 1
  • спољашности 2
  • спољна 1
  • спољне 1
  • спољним 1
  • спољних 4
  • спољној 1
  • спомен 2
  • спомене 2
  • споменик 2
  • споменика 1
  • споменике 1
  • споменом 1
  • спомену 3
  • споменули 1
  • споменуо 1
  • споменути 4
  • споменух 1
  • спомињали 1
  • спомињање 1
  • спомињати 1
  • спомиње 1
  • спомињеш 1
  • спомињу 1
  • спопадају 1
  • спопаде 1
  • Спопадоше 1
  • спор 1
  • споразуме 1
  • споразумевали 1
  • Споразумели 1
  • споразумели 2
  • споразумите 1
  • споразуму 6
  • споредне 1
  • споредних 1
  • спорији 1
  • споро 3
  • способна 1
  • способних 1
  • способно 1
  • способност 1
  • способности 5
  • спотиче 1
  • справица 2
  • справицу 1
  • справљају 1
  • справљање 1
  • Спрам 2
  • спрам 39
  • спрат 1
  • спрата 2
  • спрату 2
  • спрема 6
  • спремај 1
  • Спремај 1
  • спремају 8
  • спремајући 1
  • спремала 1
  • Спремала 1
  • спреман 5
  • Спремана 1
  • спремано 1
  • спремање 3
  • спремао 5
  • спреме 5
  • спреми 4
  • Спремиле 1
  • спремили 5
  • спремио 3
  • спремите 1
  • спремити 3
  • спремљен 6
  • спремљена 4
  • спремљене 1
  • спремљени 2
  • спремљеним 1
  • спремљених 1
  • спремљено 2
  • спремљеном 1
  • спремна 1
  • спремни 2
  • спремнији 1
  • спремно 1
  • спрему 3
  • спречила 2
  • спречило 1
  • спржен 1
  • спржила 1
  • спровели 1
  • спровод 3
  • спровођен 1
  • спусте 3
  • спусти 22
  • спустила 2
  • спустиле 1
  • спустило 1
  • спустио 3
  • спуштају 1
  • спуштала 1
  • спуштати 2
  • спуштена 1
  • спуштене 2
  • спуштеним 2
  • спуштених 1
  • спуштену 1
  • сравнио 1
  • сравњивала 1
  • сравњивао 1
  • сразмери 1
  • срам 1
  • Срам 1
  • Срамота 1
  • срамота 8
  • срамоте 4
  • срамоти 2
  • срамотно 1
  • срамоту 3
  • Срби 1
  • Србији 1
  • Срдан 1
  • срдачан 1
  • срдачне 1
  • срдачним 1
  • Срдачно 1
  • срдачно 6
  • срди 4
  • срдила 1
  • срдило 1
  • срдим 1
  • срдио 3
  • Срдит 1
  • срдит 6
  • срдита 2
  • срдите 1
  • срдити 3
  • срдитим 3
  • срдито 25
  • срдитога 1
  • срдиш 4
  • срдњи 1
  • сребра 1
  • сребрн 1
  • сребрнасто 1
  • сребрни 1
  • сребрних 1
  • сребрном 1
  • сребрну 1
  • сребро 1
  • среброљубље 1
  • сред 51
  • среда 1
  • среде 2
  • среди 1
  • средини 12
  • средину 2
  • средиште 2
  • средишту 1
  • средња 1
  • средњег 1
  • средњем 1
  • средњи 1
  • средњим 2
  • средњој 1
  • средовечан 4
  • средовечна 3
  • средстава 3
  • Средства 1
  • средства 9
  • средствима 5
  • средство 4
  • средству 1
  • среду 1
  • сређено 1
  • срезаним 1
  • срезу 1
  • Среја 2
  • Срејом 1
  • среске 1
  • срески 6
  • среског 2
  • среском 2
  • срества 1
  • срество 1
  • срести 2
  • срета 3
  • сретају 2
  • сретале 1
  • Сретамо 1
  • сретан 2
  • сретање 1
  • сретао 2
  • сретати 2
  • срете 2
  • сретна 7
  • сретне 2
  • сретнем 1
  • сретнеш 1
  • сретни 2
  • сретнија 1
  • сретнији 1
  • сретним 1
  • сретног 1
  • сретну 2
  • Срећа 2
  • срећа 20
  • срећан 12
  • среће 9
  • Срећка 1
  • Срећко 31
  • Срећков 2
  • Срећковим 1
  • Срећку 4
  • срећна 6
  • срећни 1
  • срећно 1
  • срећну 2
  • Срећом 4
  • срећом 7
  • срећу 11
  • сркну 1
  • сркнуло 1
  • сроднички 1
  • сроза 1
  • срочено 1
  • српски 1
  • сручим 1
  • сруши 6
  • срушио 1
  • срушити 1
  • срца 22
  • срце 32
  • срцем 5
  • срцу 17
  • срчано 1
  • срчбу 1
  • срџба 2
  • срџбе 2
  • срџбу 4
  • стабла 2
  • стабљику 1
  • став 1
  • ставе 2
  • стави 4
  • ставио 2
  • ставите 1
  • ставити 1
  • ставља 2
  • стављају 3
  • стављајући 2
  • стављала 1
  • стављали 1
  • Стављана 1
  • стављано 2
  • стављао 1
  • стављати 1
  • стављена 1
  • Стаде 1
  • стаде 39
  • стадоше 12
  • стазу 1
  • стајала 15
  • стајале 1
  • стајали 4
  • стајало 5
  • Стајао 1
  • стајао 31
  • стајаше 1
  • стаје 1
  • стајући 1
  • стакаоце 3
  • стакла 2
  • стаклена 1
  • стаклено 1
  • стаклену 1
  • стакленце 2
  • стаклета 1
  • стакло 11
  • стаклом 1
  • стаклу 1
  • стала 1
  • сталежу 1
  • Стални 1
  • сталнија 1
  • стално 9
  • Стало 1
  • стало 4
  • стан 1
  • стана 1
  • стане 11
  • Стани 1
  • станици 1
  • Станка 1
  • станка 2
  • Станковићка 1
  • станови 1
  • становници 1
  • стану 9
  • станује 1
  • стања 7
  • стање 13
  • стању 27
  • стао 2
  • стапа 1
  • стар 4
  • стара 14
  • Стара 2
  • старајте 1
  • Старајући 1
  • старајући 2
  • старали 1
  • старао 7
  • старате 2
  • старати 1
  • старац 5
  • Старац 8
  • старачка 2
  • старачке 3
  • старачки 2
  • старачкој 1
  • старе 12
  • старешина 3
  • старешинством 1
  • старешинству 1
  • стари 17
  • Стари 4
  • старија 2
  • старије 2
  • старијег 2
  • старији 12
  • Старији 2
  • Старијим 1
  • старијим 2
  • старијих 3
  • старим 4
  • старина 1
  • старини 1
  • старинска 2
  • старинске 1
  • старински 3
  • старинским 1
  • старинско 1
  • старинској 1
  • старинском 1
  • старинску 1
  • старити 1
  • старих 10
  • старо 8
  • старог 2
  • старога 9
  • старој 3
  • старом 4
  • староме 2
  • старост 3
  • старошћу 1
  • стару 3
  • старца 5
  • старце 1
  • старци 1
  • старцу 3
  • старче 6
  • стасита 1
  • стати 2
  • статуа 3
  • статуама 1
  • статуи 1
  • статују 1
  • ствар 147
  • Ствар 22
  • ствара 6
  • стварају 1
  • стварали 2
  • стварало 1
  • стварању 1
  • ствари 135
  • стварима 16
  • стварка 1
  • стварнију 1
  • стварност 2
  • стварности 1
  • стварну 1
  • ствен 1
  • створ 2
  • створа 1
  • створе 1
  • створен 1
  • створене 1
  • створења 2
  • створење 5
  • створењу 1
  • створи 2
  • Створила 1
  • створила 4
  • створиле 1
  • створило 3
  • створио 3
  • створитељева 1
  • створиће 1
  • створове 1
  • сте 149
  • Стеване 1
  • Стевићева 1
  • Стево 3
  • стега 3
  • стеге 2
  • стегла 1
  • стегли 1
  • стегне 4
  • стегнута 1
  • стегнуте 1
  • стегнути 1
  • стегнуто 1
  • стегнутом 2
  • стегнуту 1
  • Стегнуће 1
  • стегом 2
  • стегоше 3
  • стеже 3
  • стежи 1
  • стежу 1
  • стезање 2
  • Стекао 1
  • стекао 4
  • стекла 1
  • стекле 1
  • стекли 1
  • стеку 3
  • стена 1
  • стењање 1
  • стењао 1
  • стење 1
  • стењем 1
  • Степа 3
  • Степе 1
  • степена 2
  • степене 3
  • степенима 1
  • степенице 2
  • Степино 1
  • Степиног 1
  • Степо 2
  • Степу 1
  • стерају 1
  • стећи 1
  • стече 3
  • стечете 1
  • стечеш 1
  • стешњавао 1
  • стигла 3
  • стигле 1
  • стигли 2
  • Стигли 2
  • стигне 3
  • стигнеш 1
  • стигну 1
  • стигоше 5
  • стид 2
  • стида 2
  • стидан 1
  • стиде 1
  • стидљива 1
  • стидљивост 1
  • Стидљивост 2
  • стидно 2
  • стидну 1
  • стиду 1
  • стиже 2
  • стижем 1
  • стизали 1
  • стизало 1
  • стискујући 1
  • Стискујући 1
  • стисне 1
  • стиснутим 2
  • Стиснуто 1
  • стиснутом 1
  • стиснуту 2
  • стићи 4
  • стих 1
  • стиха 1
  • стихове 1
  • стихови 2
  • стиховима 3
  • стиху 1
  • стицајем 2
  • стиче 2
  • стиша 1
  • стишава 1
  • стишавају 1
  • стишавајући 1
  • стишан 1
  • стишао 1
  • стиште 9
  • Сто 2
  • сто 38
  • стога 1
  • стогодишње 1
  • стогодишњи 1
  • Стој 1
  • Стојадине 1
  • стојала 4
  • стојале 2
  • стојали 2
  • стојало 1
  • Стојане 1
  • стојао 4
  • Стоје 1
  • стоје 9
  • Стојећки 1
  • стојећки 3
  • стоји 36
  • стојимо 2
  • стојите 1
  • стојиш 1
  • Стојко 1
  • стоке 2
  • стокраки 1
  • стоку 3
  • стола 15
  • столећа 3
  • столица 1
  • столицама 1
  • столице 12
  • столици 7
  • столицу 11
  • столове 1
  • столови 1
  • столом 8
  • столу 11
  • стомак 1
  • Стомак 1
  • стомаку 1
  • стопа 1
  • стопама 1
  • стопе 1
  • стопи 2
  • стопили 1
  • стопиш 1
  • стопу 1
  • стоструку 1
  • стотина 3
  • Стотинама 1
  • Стотине 1
  • стотине 5
  • стотини 1
  • стотином 1
  • стотину 10
  • стоци 1
  • сточић 3
  • сточићу 1
  • страва 2
  • страве 1
  • страдала 1
  • страдалнику 1
  • страдање 1
  • страдањем 1
  • страдати 1
  • стража 6
  • стражама 1
  • стражар 1
  • Стражар 1
  • стражара 2
  • стражаре 1
  • Стражари 1
  • стражари 2
  • стражариле 1
  • стражарима 1
  • стражару 1
  • страже 2
  • стражи 3
  • стражњу 1
  • стражом 1
  • стражу 2
  • стран 1
  • страна 16
  • странака 1
  • стране 73
  • страни 10
  • страним 4
  • страних 3
  • странице 1
  • странка 3
  • странкама 2
  • странке 4
  • странку 1
  • страно 1
  • страног 1
  • страној 1
  • страном 3
  • страну 47
  • странце 2
  • странци 6
  • страсан 2
  • страсна 1
  • страсним 1
  • страсно 5
  • страсном 1
  • страсну 1
  • страст 4
  • страсти 4
  • страћари 1
  • Страх 1
  • страх 12
  • страха 6
  • страхоба 1
  • страхобан 1
  • Страхобан 1
  • страхобних 1
  • страховањем 1
  • Страховит 1
  • страховит 2
  • страховита 5
  • страховите 4
  • страховити 1
  • страховитим 1
  • страховито 4
  • страховитом 1
  • страховиту 1
  • страхом 1
  • страхопоштовања 2
  • страхопоштовањем 2
  • Страхота 1
  • страхотама 1
  • страхоте 1
  • страху 3
  • страшан 8
  • страше 1
  • страшило 1
  • Страшимир 4
  • Страшимира 4
  • страшљив 1
  • страшљиво 2
  • страшљивог 1
  • страшна 12
  • Страшна 2
  • страшне 6
  • страшни 7
  • страшније 1
  • страшним 1
  • страшних 1
  • страшно 11
  • страшном 5
  • страшну 3
  • страшћу 1
  • стрвина 1
  • стрвино 4
  • стрела 3
  • стреле 2
  • стрелицама 1
  • стрелице 1
  • стрелицу 1
  • стрелу 1
  • стрељан 2
  • стрељани 2
  • стрељаног 1
  • стрељачки 1
  • стрепила 1
  • стрепим 1
  • стрепио 2
  • стреса 1
  • стресала 1
  • стресе 8
  • стрехе 1
  • Стрина 1
  • стрина 13
  • стрини 1
  • стрихнин 1
  • стрма 1
  • стрмим 1
  • стрмих 1
  • стрмо 1
  • стрмоглавце 1
  • стрнџање 2
  • стрнџању 1
  • строг 3
  • строга 3
  • строге 1
  • строго 4
  • стропошта 2
  • строшио 1
  • стрпа 3
  • стрпали 1
  • стрпаше 1
  • Стрпен 1
  • стрпљење 2
  • стрпљењем 1
  • стругање 1
  • струја 5
  • струјала 1
  • струје 2
  • струји 2
  • струјом 1
  • струју 1
  • струкама 1
  • струке 1
  • струкови 1
  • струку 2
  • струњене 1
  • струци 2
  • стручак 3
  • Стручно 1
  • стрчавао 1
  • стрчим 1
  • студ 1
  • студен 1
  • студена 1
  • стукнемо 1
  • стукну 4
  • стукнуло 1
  • стукнуо 1
  • стукнути 2
  • ступа 1
  • ступајући 1
  • ступале 1
  • ступати 1
  • ступаш 1
  • ступи 6
  • ступио 2
  • ступише 1
  • стуцати 1
  • стуче 2
  • су 1199
  • сублимат 1
  • субординацији 1
  • суботу 2
  • сува 1
  • суварак 2
  • сувише 16
  • сувоборски 1
  • сувремена 1
  • сувременика 1
  • сувременици 1
  • суграђане 1
  • суд 8
  • суда 1
  • судари 1
  • сударила 1
  • сударише 1
  • судба 1
  • Судба 1
  • судбина 1
  • Судбина 1
  • судбине 1
  • судбини 1
  • судбину 2
  • судбом 1
  • судбоносном 1
  • судбу 2
  • суде 1
  • суделовало 1
  • суделовао 1
  • судију 1
  • судили 1
  • судио 3
  • судите 1
  • судити 2
  • суднице 1
  • судници 3
  • судницом 2
  • судницу 1
  • судова 2
  • судове 2
  • судом 1
  • суду 3
  • суђен 1
  • суђени 2
  • суђеник 1
  • суђено 2
  • сужавао 1
  • суза 12
  • сузама 4
  • сузбијања 1
  • сузбијен 1
  • сузбијеш 1
  • сузбити 3
  • сузе 19
  • сузеренка 1
  • сузним 1
  • сузом 1
  • сузу 1
  • сујеверице 1
  • сујеверна 1
  • сујета 2
  • сујетан 1
  • сујетна 1
  • сујетне 1
  • сујетну 1
  • сујетом 1
  • сукна 1
  • сукњи 2
  • сукњом 1
  • сукњу 6
  • сукоб 3
  • сукоба 4
  • сукоби 1
  • Сукоби 1
  • сукобише 1
  • султан 1
  • суљање 1
  • сумама 1
  • суме 3
  • сумеђи 1
  • сумња 6
  • сумњам 1
  • сумњао 1
  • Сумњате 1
  • сумњати 1
  • Сумње 1
  • сумње 10
  • сумњиве 2
  • сумњиви 1
  • сумњиво 1
  • сумњу 1
  • сумрак 13
  • сумраку 4
  • сумрачак 1
  • сумрачно 1
  • сумрачној 2
  • суму 2
  • сумце 1
  • сун 1
  • сунца 4
  • сунце 14
  • Сунце 3
  • сунцу 1
  • сунчане 1
  • сунчаним 2
  • сунчаној 1
  • сунчаном 1
  • сунчеви 1
  • супарника 1
  • супарништво 1
  • супе 1
  • супротним 1
  • супротних 2
  • супротној 1
  • супротну 2
  • супруг 2
  • супруга 1
  • супруге 1
  • суптилне 1
  • сурва 1
  • Суревњив 1
  • суревњиво 1
  • сури 2
  • суров 1
  • сурова 1
  • сурове 1
  • сурови 1
  • суровост 1
  • суровости 1
  • сурову 1
  • суродица 1
  • суседа 2
  • суседима 1
  • суседна 1
  • суседне 1
  • суседнога 2
  • суседном 1
  • суседну 1
  • сусеству 1
  • сусрет 6
  • сусретоше 2
  • сустицање 1
  • сустури 1
  • сутра 27
  • Сутра 5
  • Сутрадан 2
  • сутрашњи 1
  • сух 1
  • суха 3
  • сухе 6
  • сухим 3
  • сухо 1
  • суху 1
  • сушити 1
  • сушта 2
  • сферу 1
  • схватајући 1
  • схватала 1
  • схватали 1
  • схватања 2
  • схватањем 1
  • схваташ 1
  • схватили 1
  • схватљив 1
  • сходне 1
  • сходно 1
  • сходну 1
  • сцена 3
  • сцене 2
  • сцену 2
  • счепа 1
  • т 27
  • Та 52
  • та 63
  • табак 2
  • табачић 1
  • табачићу 1
  • табору 1
  • таван 1
  • тавана 2
  • таванице 1
  • таванских 1
  • таве 1
  • тавница 1
  • тавно 1
  • таво 1
  • Тада 14
  • тада 36
  • тадашње 1
  • тадашњи 2
  • тадашњим 1
  • тадашњој 1
  • тај 128
  • Тај 8
  • тајан 1
  • тајанствена 2
  • тајанствене 2
  • тајанствени 1
  • тајанствено 1
  • тајанственог 1
  • тајанственој 1
  • тајанственом 1
  • тајанствену 2
  • тајна 12
  • тајне 18
  • тајни 4
  • тајним 3
  • тајних 1
  • Тајно 1
  • тајно 6
  • тајног 1
  • тајнога 5
  • тајној 3
  • тајном 2
  • тајноме 1
  • тајности 2
  • тајну 6
  • так 1
  • така 4
  • такав 21
  • Такав 9
  • таква 20
  • Таква 4
  • такве 15
  • Такве 3
  • Такви 3
  • такви 5
  • таквим 6
  • Таквих 1
  • таквих 12
  • такво 2
  • Такво 2
  • таквог 3
  • таквога 1
  • таквој 1
  • таквом 4
  • такву 2
  • Таке 1
  • таке 9
  • таки 2
  • Таким 1
  • таким 7
  • такмац 1
  • такмацу 1
  • Тако 106
  • тако 497
  • таког 1
  • Такога 1
  • такође 10
  • такођер 1
  • такој 2
  • таком 11
  • такта 1
  • тактика 2
  • тактичан 1
  • тактични 1
  • тактично 1
  • тактом 2
  • таку 1
  • таласање 1
  • таласао 1
  • таласе 1
  • таласи 1
  • таласима 4
  • талија 1
  • талијанску 1
  • талпама 2
  • талпу 1
  • Тама 1
  • тама 3
  • Таман 1
  • таман 13
  • таманите 1
  • таме 1
  • тами 1
  • Тамо 3
  • тамо 48
  • тамокана 1
  • танак 1
  • тананим 1
  • тандрче 1
  • танка 2
  • танке 3
  • Танки 1
  • танких 2
  • танку 1
  • тањире 1
  • тањиру 1
  • тап 1
  • тапетар 1
  • тапшући 1
  • таст 2
  • таста 1
  • тастово 1
  • тасту 2
  • тата 8
  • тати 1
  • татула 1
  • тачака 1
  • тачан 1
  • тачка 2
  • тачку 1
  • тачна 1
  • тачни 1
  • тачно 9
  • Ташмаден 4
  • Ташмадена 2
  • Ташмаденски 1
  • ташмаденским 1
  • таштина 1
  • твога 6
  • Твој 1
  • ТВОЈ 1
  • твој 14
  • Твоја 2
  • твоја 20
  • твоје 23
  • Твоји 2
  • твоји 7
  • твојим 6
  • твојих 6
  • твојој 5
  • твојом 3
  • твоју 15
  • твом 4
  • твоме 1
  • творца 1
  • тврде 2
  • тврди 5
  • тврдила 3
  • тврдили 3
  • тврдим 2
  • тврдио 2
  • Тврдио 2
  • тврдити 1
  • тврдо 3
  • тврдоглав 2
  • тврдоглава 1
  • тврдом 1
  • тврђава 1
  • тврђаве 2
  • тврђаву 1
  • тврђење 2
  • тврђењу 1
  • Те 12
  • те 328
  • тебе 52
  • теби 35
  • тевтере 1
  • теглећи 1
  • тегобна 2
  • тегобне 1
  • тегобно 1
  • Тежак 1
  • тежак 4
  • тежања 1
  • теже 2
  • Тежећи 1
  • тежи 2
  • тежином 2
  • тежио 2
  • тежња 2
  • тежњама 1
  • тек 112
  • Тек 27
  • Текелија 5
  • Текелији 1
  • текла 5
  • текле 4
  • текну 1
  • тековине 1
  • теку 1
  • текућим 1
  • тела 8
  • телалници 1
  • телеграфска 1
  • телеграфске 1
  • телеграфски 3
  • телеграфским 1
  • телесно 3
  • Тело 1
  • тело 18
  • телом 10
  • телу 7
  • тема 2
  • теме 1
  • темељ 1
  • темеља 1
  • темену 1
  • темења 1
  • темењачу 1
  • темперамента 1
  • тему 1
  • тенане 1
  • тенећеној 1
  • тењезгати 1
  • теорија 1
  • теорији 1
  • теорију 5
  • тепајући 2
  • тепала 1
  • тепати 1
  • тепсија 1
  • тера 6
  • терајте 2
  • терају 1
  • терала 1
  • терамо 1
  • теране 1
  • терао 1
  • терате 2
  • теревенака 1
  • теревенке 1
  • теревенку 1
  • терет 3
  • терета 1
  • теретом 1
  • тесан 1
  • тесао 1
  • тескоба 1
  • тескобу 1
  • тесним 1
  • тесној 1
  • тесном 1
  • тестаменат 1
  • тестере 1
  • тестију 1
  • тетка 3
  • тетке 1
  • тетки 1
  • тетку 3
  • тетовирали 1
  • течан 1
  • тече 7
  • течност 2
  • течности 1
  • течношћу 2
  • теши 1
  • тешила 1
  • Тешили 1
  • тешка 17
  • Тешке 1
  • тешке 7
  • тешки 6
  • Тешким 1
  • тешким 5
  • тешких 2
  • тешко 32
  • Тешко 8
  • тешком 4
  • тешкоћа 2
  • тешку 4
  • Ти 43
  • ти 441
  • тигар 1
  • тигрови 1
  • тикати 1
  • тикву 1
  • тили 2
  • тим 174
  • Тим 2
  • тима 1
  • тиме 25
  • Тиме 4
  • тињала 1
  • типови 1
  • тиранија 1
  • тиранина 1
  • Тиранину 1
  • тирјанина 1
  • тискала 2
  • тискале 1
  • тискало 1
  • тисућа 1
  • тисуће 2
  • титуле 1
  • титули 1
  • титулише 1
  • титулишу 1
  • титулу 6
  • Тих 1
  • тих 26
  • тиха 4
  • тихе 1
  • тихи 3
  • тихо 23
  • тихој 1
  • тихом 1
  • тиху 1
  • тица 4
  • тицала 3
  • тицале 2
  • тицало 2
  • тицао 1
  • тице 2
  • тици 1
  • тицу 1
  • тиче 18
  • Тиче 2
  • тичица 1
  • тичу 3
  • тичурна 1
  • тише 3
  • тишина 3
  • тишину 2
  • тканином 1
  • ткиву 1
  • тмине 1
  • тмуше 1
  • то 1101
  • То 200
  • тобом 15
  • тобџиска 1
  • товар 3
  • товаром 2
  • тог 4
  • тога 207
  • Тодорика 8
  • Тодорики 1
  • Тодорику 1
  • тој 20
  • ток 1
  • током 1
  • токсиколог 1
  • Токсикологија 1
  • току 4
  • толика 4
  • толике 3
  • толики 2
  • толиких 2
  • Толико 1
  • толико 90
  • толиког 1
  • толикој 3
  • толиком 2
  • толику 1
  • толицки 1
  • Том 4
  • том 45
  • томе 149
  • тон 1
  • тоне 3
  • тоном 3
  • топал 3
  • топао 1
  • топи 1
  • топио 1
  • топла 7
  • топле 1
  • топлија 1
  • топлије 1
  • топлим 3
  • топлина 2
  • топлином 2
  • топлих 1
  • топло 9
  • топлом 1
  • топлоти 1
  • топлоту 1
  • топлу 2
  • топова 1
  • топовским 1
  • Тополовцу 1
  • топот 2
  • торби 1
  • торбу 3
  • торокања 1
  • торокуше 1
  • тороњ 1
  • Тотов 1
  • точак 6
  • точку 1
  • Тоша 12
  • Тошо 1
  • Тошу 2
  • трабуња 2
  • трабуњања 1
  • трабуњао 1
  • трава 1
  • травама 1
  • траве 6
  • трави 4
  • травом 2
  • траву 7
  • травуљину 1
  • травчица 1
  • траг 8
  • трага 5
  • трагали 1
  • трагања 2
  • трагање 1
  • трагањем 1
  • трагати 1
  • трагичне 1
  • трагове 2
  • Трагови 1
  • трагови 4
  • трагу 1
  • траже 8
  • тражења 1
  • тражењу 1
  • тражећи 1
  • Тражећи 1
  • Тражи 1
  • тражи 22
  • тражила 3
  • тражили 5
  • Тражило 1
  • тражим 1
  • тражимо 1
  • Тражимо 1
  • тражио 15
  • тражите 4
  • тражити 10
  • тражиће 1
  • тражиш 1
  • трајала 1
  • трајало 8
  • Трајао 1
  • трајао 3
  • трајати 2
  • Траје 1
  • траје 7
  • трајна 1
  • трајно 1
  • трака 1
  • тракама 1
  • транспаренти 2
  • транџирала 1
  • трбух 1
  • трбушат 1
  • трбушну 1
  • трвење 1
  • тргао 1
  • тргло 1
  • тргне 3
  • тргнеш 1
  • трговала 2
  • трговали 1
  • трговао 1
  • трговац 1
  • трговаца 2
  • трговачка 1
  • трговачки 1
  • трговачким 2
  • трговину 1
  • трговца 3
  • трговцу 2
  • трговчић 1
  • тргоше 1
  • треба 120
  • Треба 4
  • требају 6
  • требала 6
  • требали 1
  • требало 11
  • требао 7
  • требати 7
  • тревио 1
  • трезније 1
  • трем 1
  • трен 1
  • трену 1
  • тренут 2
  • Тренутак 1
  • тренутак 44
  • тренутака 16
  • тренутан 1
  • тренутка 14
  • тренутке 1
  • тренутку 44
  • тренутна 1
  • тренутни 2
  • тренутну 2
  • тренутци 1
  • Тренутци 1
  • тренутцима 3
  • трепавици 2
  • трепери 3
  • треперили 1
  • трепље 2
  • трепне 1
  • трептала 1
  • трептати 1
  • тресао 1
  • тресе 1
  • треска 4
  • треском 2
  • треску 1
  • тресла 2
  • тресло 1
  • треснеш 1
  • тресну 1
  • трести 1
  • трећа 3
  • треће 3
  • трећег 2
  • трећега 1
  • трећем 3
  • Трећи 1
  • трећи 13
  • трећим 1
  • трећине 1
  • трећој 3
  • трећом 1
  • трећу 5
  • трже 19
  • трзавица 1
  • трзала 1
  • трзале 1
  • трзао 2
  • Три 10
  • три 99
  • тридесет 4
  • тријестак 1
  • тријестака 1
  • триста 5
  • трка 1
  • трке 1
  • трла 3
  • трља 1
  • Трљајући 1
  • трљајући 4
  • трљала 3
  • трљање 1
  • трљању 1
  • трљао 1
  • трн 1
  • трњак 1
  • трњаке 1
  • тровала 1
  • тровања 7
  • Тровање 1
  • тровање 11
  • тровати 1
  • тровачи 1
  • тровачица 1
  • тровачице 1
  • тродневне 1
  • троицом 1
  • троицу 1
  • троје 1
  • тројица 5
  • трокатна 1
  • тропар 1
  • тропоље 1
  • троугла 1
  • троше 1
  • троши 1
  • трошило 1
  • трошити 1
  • трошку 4
  • трпала 1
  • трпате 1
  • трпезу 2
  • трпела 1
  • трпели 1
  • трпељивост 1
  • Трпељивост 1
  • трпети 7
  • трпи 7
  • трпим 1
  • трпио 2
  • трпите 2
  • труба 2
  • труде 1
  • трудећи 2
  • трудила 1
  • трудим 1
  • трудио 1
  • трудите 1
  • трудно 1
  • трудом 2
  • трују 3
  • трула 1
  • трули 1
  • трулих 1
  • труло 2
  • трунке 1
  • трунути 1
  • трупа 2
  • трупац 1
  • трупцу 1
  • труцкању 1
  • трчала 1
  • трчале 1
  • Трчали 1
  • трчао 2
  • трчати 1
  • трче 1
  • трчи 3
  • трчим 1
  • трчкарајући 1
  • трчкарали 1
  • тршчану 1
  • ту 299
  • Ту 60
  • Туга 1
  • тугаљива 1
  • тугаљиву 1
  • туге 2
  • туговала 1
  • тугу 2
  • тугујући 1
  • туда 4
  • туђ 3
  • Туђа 1
  • туђа 3
  • Туђе 1
  • туђе 6
  • туђега 1
  • туђем 1
  • Туђим 1
  • туђим 7
  • туђин 1
  • туђинско 1
  • туђој 3
  • тужба 1
  • тужбу 2
  • тужитељ 1
  • тужитељска 1
  • тужна 3
  • тужне 1
  • тужни 1
  • тужније 1
  • тужно 5
  • тужној 1
  • тужну 1
  • тузи 2
  • тулум 1
  • тулуме 1
  • тулумина 1
  • тулумине 1
  • тумара 1
  • тумарају 1
  • тумарања 1
  • тумарне 1
  • тумаче 1
  • тумачењу 1
  • Тумачећи 1
  • тумачио 2
  • тумачити 1
  • тумбе 1
  • Туна 1
  • туна 8
  • туп 2
  • тупљи 1
  • тур 2
  • Турака 1
  • Турке 1
  • туром 1
  • турска 2
  • Турска 4
  • турске 2
  • турски 2
  • турским 1
  • турских 1
  • турској 1
  • Турској 2
  • турском 3
  • туру 1
  • Турци 5
  • Турцима 4
  • Турчин 4
  • Турчина 4
  • тутањ 1
  • тутњава 1
  • тутњаву 1
  • тутњала 2
  • тутње 1
  • туцну 1
  • ћара 1
  • ћарлијао 1
  • ћаскају 1
  • ћаскале 1
  • ћаскање 1
  • ћата 11
  • Ћата 2
  • ћате 1
  • ћатине 1
  • ћато 3
  • ћатом 1
  • ћату 3
  • ће 386
  • ћев 2
  • ћевлеисан 1
  • ћелав 1
  • Ћелави 1
  • ћелави 4
  • ћелавог 1
  • ћелију 1
  • ћелици 1
  • ћемо 49
  • ћеретао 1
  • ћерка 4
  • ћеркане 1
  • ћерко 4
  • ћерком 2
  • ћерку 2
  • ћеро 3
  • ћерчива 1
  • ћесар 1
  • ћесаров 1
  • ћесару 1
  • ћете 30
  • ћефлеисани 1
  • ћеш 45
  • ћилим 1
  • ћилимом 1
  • ћитајке 1
  • ћорава 4
  • ћорсокаку 1
  • ћошку 1
  • ћу 94
  • ћувика 1
  • ћуранским 1
  • ћурка 1
  • ћурчета 2
  • ћурчету 2
  • ћут 2
  • Ћут 3
  • ћутала 9
  • ћутали 1
  • ћутања 8
  • ћутање 11
  • Ћутање 2
  • ћутао 10
  • ћутати 2
  • ћуте 1
  • Ћутећки 1
  • ћутећки 20
  • Ћути 6
  • ћути 7
  • ћутим 3
  • ћутите 1
  • Ћутите 1
  • ћутљив 1
  • ћутљиви 1
  • ћутнуо 1
  • ћућориле 1
  • ћућорили 1
  • У 266
  • у 2685
  • убајатити 1
  • убедљиво 4
  • убеђена 1
  • убеђењима 1
  • убеђењу 1
  • убеђивало 1
  • убезекнут 1
  • убезекнуто 1
  • убере 1
  • убија 1
  • убијају 2
  • убијало 1
  • убијани 1
  • убијање 1
  • убијањем 1
  • убије 3
  • убијен 14
  • Убијен 6
  • убијена 1
  • убијени 1
  • Убијено 1
  • убијенога 2
  • убијете 1
  • убијеш 1
  • Убијте 1
  • убију 3
  • убила 1
  • убилац 3
  • убилачких 1
  • убилачкој 1
  • Убили 4
  • убили 5
  • убило 1
  • Убило 1
  • убилца 1
  • Убио 1
  • убио 17
  • убиства 1
  • Убиство 1
  • убиство 8
  • убиством 2
  • убиству 1
  • убитачно 1
  • убити 7
  • убице 2
  • Убицо 1
  • убише 2
  • ублаже 1
  • ублажује 1
  • убодена 1
  • убодом 2
  • убрзавао 1
  • убрзају 1
  • убрзаним 1
  • убрзано 2
  • убрзати 1
  • убрзо 6
  • убрише 1
  • ува 1
  • уважена 1
  • увалила 1
  • увалио 1
  • уведе 5
  • уведен 1
  • Уведи 1
  • увезаних 1
  • Увек 2
  • увек 61
  • увеличава 1
  • увеличано 1
  • уверава 3
  • Уверавају 1
  • уверавајући 1
  • Уверавала 1
  • уверавала 2
  • уверавали 3
  • уверавам 1
  • уверавања 1
  • уверавањем 1
  • уверавању 2
  • уверавао 5
  • увере 1
  • Уверен 1
  • уверен 3
  • Уверена 1
  • уверени 2
  • уверености 2
  • уверења 3
  • уверење 12
  • уверењем 2
  • уверењу 2
  • Увери 1
  • увери 2
  • увериле 1
  • уверили 1
  • уверио 1
  • уверите 1
  • уверити 7
  • Увериће 1
  • увести 1
  • Увета 1
  • увета 4
  • увећати 1
  • уви 1
  • увидети 1
  • увиђавност 1
  • увијање 1
  • увијен 2
  • увијена 3
  • увијене 3
  • увијени 1
  • увијено 1
  • увила 1
  • увио 1
  • увлаче 1
  • увлачите 1
  • уво 1
  • увод 2
  • увода 1
  • уводити 1
  • увођење 1
  • уврачати 1
  • уврбованих 1
  • увребати 1
  • увреда 1
  • увредама 2
  • увреде 2
  • увредиле 1
  • Увредило 1
  • увредио 1
  • увредљивог 1
  • увреду 3
  • увређен 1
  • Увређен 2
  • увређено 2
  • уврну 1
  • увући 2
  • увуче 10
  • Увучена 1
  • угађао 1
  • угао 3
  • угарска 1
  • Угарска 1
  • Угарске 1
  • Угарској 1
  • угаси 2
  • угасила 1
  • угасиле 1
  • угасио 2
  • угасити 1
  • угасито 2
  • угла 5
  • углађен 3
  • углађена 1
  • углађени 1
  • углађеним 1
  • углађеност 3
  • углађеношћу 1
  • Углачано 1
  • углед 4
  • угледа 25
  • угледају 1
  • Угледајући 1
  • угледала 1
  • угледали 1
  • угледан 3
  • угледања 1
  • угледао 3
  • Угледаше 1
  • угледаше 8
  • угледна 2
  • угледне 1
  • угледни 2
  • угледније 1
  • угледнији 1
  • угледнијим 4
  • угледнијих 1
  • угледних 4
  • угледно 1
  • угледног 1
  • угледују 1
  • угловима 2
  • углу 13
  • угља 2
  • угљени 1
  • угнезди 1
  • угнездила 1
  • угнетених 1
  • угнут 1
  • уговорене 1
  • уговорени 1
  • уговорено 1
  • уговорио 1
  • уговору 1
  • уграби 5
  • уграбимо 1
  • уграбисте 1
  • уграбити 1
  • уграбљена 2
  • уграбљено 1
  • угризе 1
  • угрувао 1
  • угужвано 1
  • угурсузлук 1
  • угушено 1
  • угуши 1
  • угушио 1
  • угушује 1
  • уда 1
  • удаве 1
  • удави 3
  • удавила 1
  • удавио 1
  • удавити 1
  • удављени 1
  • удадбе 2
  • удаје 1
  • удале 1
  • удали 5
  • удалио 4
  • удалите 1
  • удалити 2
  • удаљава 1
  • удаљавају 1
  • удаљавању 1
  • Удаљен 1
  • удаљен 4
  • удаљена 1
  • удаљене 1
  • удаљених 1
  • удар 6
  • удара 3
  • Ударајући 1
  • ударајући 8
  • ударала 1
  • ударало 1
  • ударање 1
  • ударању 1
  • ударао 1
  • ударати 1
  • ударац 5
  • удараца 2
  • ударе 2
  • ударени 1
  • ударено 1
  • Удари 2
  • удари 35
  • ударила 3
  • ударили 2
  • ударим 2
  • ударима 1
  • ударио 2
  • ударити 3
  • Ударићемо 1
  • удариш 1
  • ударише 1
  • Ударише 1
  • ударом 1
  • удару 1
  • ударца 3
  • ударцем 2
  • ударци 5
  • ударцима 2
  • удата 1
  • удате 1
  • удати 1
  • удахне 1
  • удахнуо 1
  • удваја 1
  • удварају 1
  • удварам 1
  • удвоји 1
  • удела 1
  • удели 1
  • удес 2
  • удесеторостручава 1
  • удесили 2
  • удесило 1
  • удесио 2
  • удесити 1
  • удесно 1
  • удешавао 1
  • удешен 1
  • удешена 2
  • удешене 2
  • удешених 1
  • удешено 5
  • удисањем 1
  • удице 1
  • удобније 1
  • удобри 1
  • удобрио 1
  • удова 1
  • удовање 1
  • удовац 2
  • удови 2
  • удовица 8
  • удовице 2
  • удовици 3
  • удовички 1
  • удољица 4
  • удољицу 1
  • удри 4
  • удружењима 1
  • удуби 2
  • Уђе 1
  • уђе 29
  • уђем 1
  • уђи 1
  • Уђи 1
  • уђоше 10
  • ужа 1
  • ужас 6
  • ужасава 1
  • Ужасан 1
  • ужасан 2
  • ужасна 2
  • ужасне 3
  • ужасни 1
  • ужасних 1
  • Ужасно 1
  • ужасно 2
  • ужасном 1
  • ужасну 2
  • ужасом 2
  • ужасу 1
  • ужежене 1
  • ужелео 1
  • ужетом 1
  • уживају 1
  • уживали 1
  • уживању 1
  • уживао 3
  • ужим 1
  • ужурбане 1
  • ужурбани 2
  • ужурбано 3
  • ужурбаног 1
  • Уз 13
  • уз 66
  • уза 5
  • узабрана 1
  • узаврела 1
  • узајамне 1
  • узајамним 1
  • узајамних 1
  • узајамно 6
  • узалуд 4
  • узалудна 1
  • узалудни 2
  • узалудних 1
  • узалудно 3
  • узан 2
  • узане 1
  • узани 1
  • узастопце 9
  • узбере 2
  • узбрдици 1
  • узбрдицу 1
  • узбрдној 1
  • узбуди 1
  • узбудио 1
  • Узбудио 1
  • узбуђен 4
  • Узбуђена 1
  • узбуђена 3
  • узбуђени 2
  • узбуђено 4
  • узбуђења 4
  • узбуђење 1
  • узбуну 1
  • узбуњују 1
  • узбуркани 1
  • узбурканим 1
  • узбурла 1
  • узвик 3
  • узвике 1
  • узвикивао 1
  • узвикну 8
  • узвикнула 2
  • узвикнуо 3
  • узвиком 5
  • узвику 1
  • узвицима 1
  • узвишен 1
  • узвишена 1
  • узвишене 1
  • узвишени 1
  • узвишеније 1
  • узвишеним 1
  • узвишено 2
  • узвишеном 1
  • узврда 1
  • узврпољили 1
  • узглавље 1
  • узглављу 2
  • узгред 8
  • узгредну 1
  • узда 1
  • уздам 1
  • узданицо 2
  • уздање 1
  • уздаси 4
  • уздасима 1
  • уздах 1
  • уздаха 1
  • уздахну 7
  • уздахом 1
  • уздаш 1
  • уздигао 1
  • уздигнут 1
  • уздигнута 1
  • уздигнутих 1
  • уздигнутом 1
  • уздиже 3
  • уздижу 1
  • уздижући 1
  • уздизали 1
  • уздизање 2
  • уздисај 1
  • уздисао 1
  • уздисати 1
  • уздићи 2
  • уздише 3
  • уздишем 1
  • уздишући 1
  • уздржа 1
  • уздржава 1
  • уздржавајући 3
  • уздржавана 1
  • Уздржавао 1
  • уздржан 1
  • уздржати 3
  • уздржљивији 1
  • уздржљиво 2
  • уздрхта 1
  • уздрхтала 1
  • уздрхталим 3
  • уздрхтан 2
  • уздрхтана 1
  • уздрхтаним 1
  • Узе 1
  • узе 118
  • узев 3
  • узела 2
  • Узели 1
  • узели 2
  • Узео 1
  • узео 18
  • узет 2
  • узета 1
  • узети 10
  • узето 2
  • узетом 1
  • узеће 1
  • узећемо 1
  • узећете 1
  • узеше 12
  • узивао 1
  • узивати 1
  • узиданог 1
  • узима 12
  • узимај 1
  • узимају 4
  • узимајући 1
  • узимала 2
  • узимали 1
  • узимало 1
  • узимам 1
  • узимана 1
  • узимањем 1
  • узимао 2
  • узимате 1
  • узимати 3
  • узимаш 1
  • узјогуни 1
  • узлетети 1
  • узме 18
  • Узмем 1
  • узмем 4
  • узмемо 1
  • узмете 1
  • узмеш 1
  • узми 3
  • Узмимо 1
  • Узмите 1
  • узмите 3
  • узмогнемо 1
  • узмогнете 1
  • узму 4
  • узнако 1
  • узнемиравам 1
  • узнемиравати 1
  • узнемирен 2
  • узнемирена 1
  • Узнемирена 1
  • узнемирености 1
  • узнемирену 1
  • узнемири 2
  • узнемириће 1
  • узнемирује 1
  • узор 3
  • узорита 2
  • узрасту 1
  • узрела 1
  • узрео 2
  • узрок 8
  • узрока 3
  • узроци 1
  • узроцима 1
  • узруја 1
  • узрујаност 1
  • узрујану 1
  • узрујао 1
  • ујдурисано 1
  • Ујед 1
  • ујед 2
  • уједај 1
  • уједањем 1
  • уједати 1
  • уједе 1
  • Уједе 1
  • уједињења 2
  • уједињење 1
  • уједно 11
  • ујео 2
  • ујујукати 1
  • Ујутру 1
  • укаже 3
  • указ 3
  • указа 18
  • указали 1
  • указана 1
  • указао 2
  • указаше 8
  • укази 1
  • указивати 1
  • указује 1
  • указујући 1
  • укалашио 1
  • уквржим 1
  • уклањали 1
  • уклањате 1
  • уклањати 1
  • уклони 7
  • уклонила 1
  • уклоним 1
  • уклонимо 1
  • уклонити 4
  • уклонише 1
  • уклоњен 2
  • укљештеном 1
  • укопан 3
  • укопана 1
  • укопани 1
  • укосила 1
  • укосише 1
  • укочен 3
  • укочено 3
  • укочености 1
  • украј 2
  • украса 1
  • укратко 3
  • украшена 1
  • украшене 2
  • укротила 1
  • укротитељ 1
  • укротитеља 1
  • Укротитељи 1
  • укроћава 1
  • укрстила 1
  • укрстише 1
  • укрућен 1
  • укрућеност 1
  • Укрштајући 1
  • укрштена 1
  • укуса 3
  • укусан 1
  • укусно 4
  • укусном 1
  • укућана 1
  • укућане 1
  • укућани 1
  • укућанима 1
  • улазе 2
  • Улазећи 1
  • улазећи 2
  • улази 3
  • улазила 2
  • улазили 2
  • улазило 1
  • улазио 1
  • Улазио 1
  • улазити 4
  • уласку 8
  • улегла 1
  • улегне 1
  • улива 1
  • уливало 1
  • Улили 1
  • Улица 2
  • улица 7
  • улицама 4
  • улице 19
  • Улице 2
  • улици 9
  • улицом 6
  • улицу 11
  • уличким 1
  • уличном 1
  • уловио 1
  • уловљени 1
  • уловљену 1
  • Улог 1
  • улога 2
  • улогама 1
  • улоге 3
  • улогом 1
  • улогу 8
  • уложити 1
  • ултиматум 1
  • уљудна 1
  • уљуљка 1
  • уљуљкан 1
  • уљуљкана 1
  • уљуљкати 1
  • ум 27
  • умазан 1
  • умазане 1
  • умакање 1
  • умакао 1
  • умакла 1
  • умакле 1
  • умакне 1
  • умачу 1
  • уме 8
  • умеде 1
  • умеју 1
  • Умела 1
  • умела 5
  • умеле 2
  • умели 2
  • умем 5
  • умео 14
  • Умео 2
  • умеренији 1
  • умереним 1
  • Умереност 1
  • умери 1
  • умесно 1
  • умесном 1
  • умети 6
  • уметник 1
  • Уметник 1
  • уметници 2
  • уметничка 1
  • умећу 1
  • умеш 3
  • умеша 5
  • умешају 1
  • умешан 1
  • умешани 1
  • умешано 1
  • умешао 1
  • умешаше 1
  • умешност 1
  • умешношћу 1
  • уми 1
  • умива 1
  • умивајући 1
  • умивено 1
  • умије 4
  • умила 1
  • умирао 1
  • умире 1
  • умирем 3
  • Умирен 1
  • умирен 2
  • умирени 2
  • умири 2
  • умирим 1
  • умирио 1
  • умирује 1
  • умирујући 1
  • умлаћена 1
  • умножавао 1
  • умолити 1
  • умор 2
  • умора 2
  • уморан 4
  • уморила 1
  • Уморна 1
  • уморна 3
  • уморне 1
  • уморни 1
  • уморно 1
  • уморном 1
  • умором 3
  • умостити 1
  • умотан 1
  • умотана 1
  • умотане 1
  • умочено 1
  • умочи 1
  • умре 2
  • умрем 3
  • умрети 8
  • Умрећете 2
  • умрла 1
  • умрли 1
  • умрлих 1
  • умро 8
  • умртви 1
  • умртвљено 1
  • уму 6
  • умудрио 1
  • умукни 1
  • Умукни 1
  • умукнути 1
  • умукоше 1
  • умуче 5
  • унаоколо 2
  • унапред 9
  • унапређени 1
  • унапређења 1
  • Унезверено 1
  • унела 1
  • унео 1
  • унесе 3
  • унесу 2
  • унети 1
  • универзитета 1
  • универзитетских 1
  • униформа 1
  • униформама 2
  • униформе 1
  • униформи 4
  • униформом 1
  • униформу 7
  • уништавала 1
  • уништења 1
  • уништи 1
  • уништили 1
  • уништити 1
  • ункаш 1
  • уносе 1
  • унук 1
  • унутр 2
  • унутра 14
  • Унутра 3
  • унутрашљих 1
  • унутрашња 1
  • унутрашње 2
  • унутрашњи 3
  • унутрашњих 6
  • унутрашњој 2
  • унутрашњом 1
  • унутрашњост 1
  • унутрашњости 6
  • унуче 1
  • унучићима 1
  • уображавате 1
  • уобрази 1
  • уобразили 1
  • уобразиљу 1
  • уозбиљи 1
  • уопште 1
  • уочио 1
  • упадала 1
  • упадао 1
  • упаде 2
  • упадне 1
  • упадоше 2
  • упали 9
  • упалила 1
  • упалиле 1
  • упалили 1
  • упалим 4
  • упалио 1
  • упалише 2
  • упаљен 1
  • упаљена 1
  • упаљене 1
  • упаљеним 2
  • упаљених 1
  • упаљеном 1
  • упамте 1
  • упамти 2
  • упамтио 1
  • упамтиш 1
  • упарађен 1
  • упиљи 1
  • уписао 1
  • упита 126
  • Упита 3
  • упитам 2
  • Упитам 3
  • упитао 1
  • упитати 2
  • упише 1
  • уплаши 1
  • уплашио 2
  • уплашити 1
  • уплетати 1
  • уплећу 1
  • уплећући 1
  • уплив 3
  • упливу 1
  • уплове 1
  • упознао 3
  • упознати 1
  • упокојеном 1
  • упоран 1
  • Упоредо 1
  • упоредо 3
  • упоређења 1
  • упоређење 1
  • упорни 1
  • упорним 1
  • упорно 3
  • упороже 1
  • упорства 1
  • употребе 5
  • употреби 2
  • употребила 1
  • употребио 3
  • употребити 9
  • употребљава 2
  • употребљавају 1
  • употребљавала 1
  • употребљаваће 1
  • употребљено 1
  • Употребљено 1
  • употребљује 1
  • употребљују 1
  • употребу 1
  • Упр 1
  • управа 1
  • управитељ 2
  • управитеља 1
  • управитељици 1
  • управитељка 2
  • управитељке 1
  • управитељки 1
  • управити 1
  • управља 2
  • управљају 1
  • управљали 1
  • управљало 1
  • управљања 1
  • управљање 1
  • управљао 3
  • управљати 1
  • управљач 1
  • управљена 1
  • управо 105
  • Управо 5
  • управу 1
  • упре 12
  • упрегнути 1
  • упрли 1
  • упрљали 1
  • упропастило 1
  • упропаститељ 1
  • упропашћивати 1
  • упрскавање 1
  • упуствима 1
  • упуству 1
  • упусти 3
  • Упуте 1
  • упути 13
  • упутили 1
  • упутио 2
  • упутише 1
  • упутстава 1
  • упутства 2
  • упућено 1
  • упућеном 1
  • упућују 1
  • упуштали 1
  • упуштати 1
  • ура 11
  • Ура 8
  • урадила 1
  • урадите 1
  • урачунао 1
  • урвина 1
  • урвинама 1
  • урвине 3
  • уредан 1
  • уреди 2
  • уредити 1
  • Уредник 1
  • уредности 2
  • уређене 1
  • уређивати 1
  • урезала 1
  • урезали 1
  • урезало 1
  • Урезало 1
  • урес 1
  • уресило 1
  • урнебес 3
  • урнебеса 1
  • урнебесни 1
  • урока 1
  • усаде 1
  • усами 1
  • усамити 1
  • усамљен 5
  • усамљена 1
  • усамљене 2
  • усамљени 2
  • усамљеном 2
  • усамљеност 1
  • усана 8
  • усарачен 1
  • усастопце 1
  • усахнуло 1
  • усева 1
  • усевима 1
  • усео 1
  • усијава 1
  • усијан 1
  • усијана 2
  • усијане 2
  • усијани 1
  • усијаним 2
  • усијано 3
  • усијану 1
  • усиљавања 2
  • усиљавао 1
  • усиљавати 1
  • усиљен 1
  • усиљеним 1
  • усињеница 1
  • усињенице 1
  • ускачући 1
  • уске 2
  • уски 1
  • уским 1
  • усклике 1
  • Усклици 1
  • усклицима 1
  • ускључала 1
  • Ускључала 1
  • уској 1
  • усколебан 1
  • ускоро 3
  • услед 12
  • Услед 5
  • услов 2
  • условом 1
  • Услуга 1
  • услуга 2
  • услуге 3
  • услугу 12
  • услужне 1
  • услужни 1
  • услужно 4
  • усмене 1
  • усмено 1
  • усна 2
  • уснама 13
  • усне 24
  • уснице 1
  • усном 1
  • усну 1
  • успава 2
  • успавају 1
  • успавали 1
  • успавана 2
  • успаване 2
  • успаваним 1
  • успавано 1
  • успаваном 1
  • успавану 1
  • успавао 1
  • успављује 1
  • успављујућих 1
  • успаљена 1
  • успевали 1
  • успеју 2
  • успела 2
  • успели 1
  • успело 1
  • успем 1
  • успео 3
  • успеси 2
  • успесима 1
  • успети 1
  • успеће 1
  • успех 6
  • успеха 3
  • успехом 3
  • успеху 1
  • успеш 1
  • успешно 1
  • успи 1
  • успијене 1
  • успитају 1
  • усплахирено 2
  • усплахирену 1
  • Успокојена 1
  • успокојите 1
  • успомена 5
  • успомене 4
  • успомени 1
  • успомену 3
  • успорише 2
  • успособио 1
  • усправан 1
  • успремали 1
  • усрдних 1
  • усрднога 1
  • усред 2
  • усредсреди 1
  • усредсређавао 1
  • усрећи 2
  • усрећити 1
  • усркну 1
  • усркујући 1
  • уста 52
  • устабаша 1
  • устав 19
  • Устав 2
  • устава 2
  • устави 1
  • уставним 1
  • уставној 1
  • уставу 2
  • Устаде 1
  • устаде 25
  • устајали 1
  • устајања 1
  • устајању 1
  • устајао 1
  • устајати 2
  • устаје 3
  • устала 3
  • устале 1
  • устали 2
  • устанак 3
  • устане 4
  • устаничке 1
  • устанка 1
  • установљен 1
  • установљене 1
  • устану 4
  • устао 11
  • устати 1
  • усташца 1
  • устеже 1
  • Устежући 1
  • устезала 3
  • устезања 2
  • устима 14
  • уступали 1
  • Уступам 1
  • уступио 1
  • устури 2
  • усуди 1
  • усудио 1
  • усудити 1
  • усуђивао 1
  • усуђујете 1
  • усука 1
  • Усхићен 1
  • усхићени 1
  • утакмицу 1
  • утворе 2
  • утврдили 2
  • утврдо 1
  • утврђено 2
  • утврђења 1
  • утврђење 1
  • утврђивао 1
  • утегнутом 2
  • утекао 4
  • утекла 3
  • утекле 2
  • утекли 1
  • утекне 1
  • утеку 2
  • утећи 3
  • утеха 1
  • утехе 1
  • утече 9
  • утешени 1
  • утеши 1
  • утешив 1
  • утисак 9
  • утисне 1
  • утиснутом 1
  • Утисци 1
  • утицај 7
  • утицаја 4
  • утицајем 6
  • утицале 1
  • утицали 2
  • утицало 5
  • утицати 2
  • утицаће 1
  • утиче 1
  • утичу 1
  • утиша 2
  • утишала 1
  • утољава 2
  • утољен 1
  • утонеш 1
  • утону 2
  • утонуо 1
  • утопио 1
  • утопише 1
  • утраја 1
  • утрини 1
  • утркују 1
  • утрнула 1
  • утроба 1
  • утроби 1
  • утроши 1
  • утрпано 1
  • утрча 2
  • утулио 1
  • утурише 1
  • утутњаше 1
  • ући 6
  • ућута 13
  • ућутали 1
  • ућутасте 1
  • ућуташе 1
  • Ућуташе 1
  • ућути 1
  • ућушнете 1
  • уф 2
  • ух 3
  • Ух 9
  • ухапсите 1
  • ухапсити 2
  • ухапсиш 1
  • ухапшен 1
  • ухвате 7
  • ухвати 30
  • Ухватив 1
  • ухватила 2
  • ухватили 6
  • ухватим 1
  • ухватио 5
  • ухватити 6
  • ухватиш 2
  • ухваћен 5
  • ухваћена 4
  • ухваћено 2
  • Ухо 1
  • ухо 21
  • ухода 1
  • уху 1
  • уцена 1
  • уценом 1
  • уцену 1
  • уцењени 1
  • уча 1
  • учврсте 1
  • учврстило 1
  • учвршћену 1
  • учвршћивала 1
  • уче 1
  • учеван 1
  • учевнији 1
  • учевних 1
  • учевњаци 1
  • ученице 1
  • учестане 1
  • учествовала 1
  • учествовати 1
  • учешћа 1
  • учи 5
  • учим 1
  • учине 3
  • Учини 2
  • учини 41
  • учинила 5
  • учиниле 1
  • учинили 8
  • учинило 8
  • учиним 3
  • учинио 21
  • учиниоца 1
  • учините 4
  • учинити 30
  • Учинићемо 1
  • Учинићеш 1
  • учинићу 2
  • учиниш 2
  • учињен 1
  • учињена 1
  • учињено 2
  • учио 2
  • Учитељ 2
  • учитељ 6
  • учитеља 4
  • учитељевим 1
  • учитељица 1
  • учитељски 2
  • учити 1
  • учићу 1
  • учиш 1
  • учо 1
  • учтива 1
  • учтивији 1
  • учтиво 6
  • учтивост 1
  • учтивости 1
  • учтивошћу 1
  • Учуваћеш 1
  • ушав 1
  • Ушав 4
  • Ушао 1
  • ушао 6
  • ушета 3
  • уши 8
  • ушију 6
  • ушиљеним 1
  • ушиљио 1
  • ушима 3
  • ушити 1
  • ушкопљени 1
  • ушла 4
  • ушле 2
  • ушло 1
  • уштављени 1
  • уштину 1
  • уштрцавањем 1
  • фабрикују 1
  • факир 2
  • Факт 1
  • факт 3
  • фактичка 1
  • фактичке 1
  • фактички 2
  • фактичку 1
  • фали 3
  • фалило 1
  • Фалиће 1
  • фамилијарним 1
  • фамилијарних 1
  • фамилијарно 1
  • фамилијарну 1
  • фамилију 1
  • фанатизам 1
  • фанатички 1
  • фантазија 1
  • фантазијама 1
  • фантазије 1
  • фантастичнији 1
  • фаше 1
  • фењер 1
  • фењерима 1
  • Фигура 1
  • фигура 2
  • фигуре 5
  • фигуру 2
  • Фидије 1
  • физичка 2
  • физичке 1
  • фијакер 1
  • фијакера 1
  • фијоке 4
  • фијоци 1
  • фикус 1
  • филипику 1
  • филозофским 1
  • философ 1
  • философији 1
  • философијом 1
  • философирао 1
  • философирати 1
  • философисати 1
  • философска 1
  • философски 3
  • философског 1
  • фина 1
  • финансије 1
  • фине 2
  • фино 2
  • фирмом 1
  • фирму 1
  • фистан 1
  • фишеклији 1
  • флаше 2
  • флашица 1
  • флашице 1
  • флашицу 1
  • флашу 3
  • фонду 1
  • формалан 2
  • формалне 1
  • формално 4
  • формалну 1
  • формула 1
  • формуле 1
  • фотељ 1
  • фотељи 4
  • фотографија 3
  • фотографију 4
  • фраза 2
  • фрајла 4
  • фрајле 1
  • фрајлом 1
  • фрајлу 2
  • фраку 1
  • Француза 2
  • француска 2
  • француске 1
  • Француске 2
  • француски 9
  • француским 1
  • француских 2
  • француског 1
  • францускога 1
  • Француској 1
  • француском 2
  • француску 2
  • Фрањом 1
  • френске 1
  • фризуру 1
  • фркне 1
  • фрче 1
  • Фукара 1
  • фукара 3
  • фуч 2
  • х 2
  • ха 25
  • Ха 5
  • Хајд 13
  • хајд 6
  • хајде 2
  • Хајде 7
  • Хајдемо 4
  • Хајдете 3
  • Хајдмо 1
  • хајдук 1
  • хајдука 1
  • хајдуке 1
  • хајдуци 1
  • хајдучки 1
  • хајући 1
  • халапљиво 1
  • халом 1
  • хаљаде 1
  • хаљина 5
  • хаљинама 1
  • хаљине 8
  • хаљини 2
  • хаљинице 1
  • хаљином 2
  • хаљину 6
  • хаљкавости 1
  • хамаму 1
  • хамелеонима 1
  • Ханаан 1
  • хапса 1
  • хапсане 1
  • хапсани 1
  • хапсе 1
  • хапсио 1
  • хапсу 1
  • харинге 1
  • хартија 1
  • хартије 14
  • хартију 6
  • хартицу 1
  • хатар 1
  • хатару 2
  • Хаџија 2
  • Хаџијине 1
  • хашиша 1
  • хвала 11
  • хвале 3
  • хвали 7
  • хвалили 1
  • хвалио 3
  • хвалити 2
  • хвалу 1
  • хваљеном 1
  • хваљења 1
  • хвата 6
  • хватајући 3
  • хватан 1
  • хватања 1
  • хватање 1
  • хватао 1
  • хватати 4
  • хватити 1
  • Хе 2
  • хе 7
  • хеј 2
  • хемијски 1
  • Херцеговини 1
  • хи 1
  • хијене 1
  • хиљада 3
  • хиљадама 2
  • хиљаде 5
  • хиљади 1
  • хиљаду 3
  • химену 2
  • химна 1
  • химнама 1
  • химне 1
  • химну 2
  • хита 1
  • Хитајте 1
  • хитају 1
  • хитала 3
  • хитали 1
  • хитам 1
  • хитати 3
  • хитно 1
  • хитног 1
  • хитре 1
  • хитрином 1
  • хлад 1
  • хладан 7
  • хладила 1
  • хладна 3
  • хладне 2
  • хладним 2
  • хладних 2
  • хладно 14
  • хладној 1
  • хладном 4
  • хладну 3
  • хлеб 7
  • хлеба 4
  • хлебом 1
  • Хм 4
  • хм 5
  • Хо 2
  • хо 5
  • ход 4
  • хода 4
  • ходају 3
  • Ходајући 1
  • ходајући 2
  • ходала 2
  • ходали 1
  • ходам 1
  • ходање 1
  • ходању 2
  • Ходао 1
  • ходао 16
  • ходати 16
  • ходи 3
  • ходио 1
  • ходите 1
  • Ходите 1
  • ходник 6
  • ходником 2
  • ходнику 2
  • ходници 2
  • ходницима 2
  • хоп 1
  • хори 1
  • хоће 39
  • Хоће 5
  • хоћемо 1
  • Хоћемо 1
  • Хоћете 1
  • хоћете 19
  • хоћеш 20
  • Хоћеш 3
  • хоћу 13
  • Хоћу 6
  • хоџа 19
  • Хоџа 8
  • хоџе 1
  • хоџи 6
  • хоџин 1
  • хоџине 2
  • хоџином 2
  • хоџом 1
  • хоџу 6
  • храбрити 1
  • храм 1
  • храмове 1
  • храму 3
  • храна 1
  • хране 1
  • храни 2
  • хранимо 1
  • хранитељко 1
  • храну 1
  • храпав 3
  • храпаво 1
  • храст 2
  • Хрватској 1
  • хрђавим 1
  • хришћани 2
  • хришћанка 1
  • Хришћанска 1
  • хришћанске 1
  • Хришћански 1
  • хришћански 2
  • Хришћанство 3
  • хркала 1
  • хркање 1
  • хронично 2
  • хрпе 1
  • хртењачом 1
  • Хтеде 1
  • хтеде 28
  • хтедне 4
  • Хтедох 1
  • хтедох 2
  • хтедоше 2
  • Хтела 1
  • хтела 14
  • хтеле 2
  • хтели 12
  • Хтели 3
  • хтело 1
  • Хтео 4
  • хтео 49
  • хтети 2
  • Хубава 1
  • хубавих 1
  • худа 1
  • худом 1
  • хук 1
  • хука 2
  • хукала 1
  • хукну 1
  • хулили 1
  • хуљење 1
  • хумора 1
  • Хуњкала 1
  • хуњкам 2
  • хуњкате 1
  • хучним 2
  • хучно 1
  • Ц 2
  • цакли 1
  • цалала 1
  • Цанка 3
  • Цанкин 1
  • Цанку 1
  • цап 1
  • цар 4
  • цара 1
  • Царева 1
  • царева 2
  • цареви 3
  • царевима 1
  • царевина 2
  • царевини 1
  • царевину 2
  • царевом 1
  • царем 1
  • Цариград 4
  • царица 1
  • царицом 1
  • царска 3
  • царски 2
  • цару 1
  • царује 1
  • цванцик 4
  • цванцика 1
  • цвет 7
  • цвета 2
  • цветак 2
  • цвету 1
  • цвећа 3
  • цвеће 4
  • цвећем 5
  • цвијетак 1
  • цвијећа 1
  • цвилела 1
  • Цвили 1
  • цвили 3
  • цвилити 1
  • цвиљење 1
  • цволике 1
  • цвркутали 1
  • цев 1
  • цедиле 1
  • цедити 1
  • Цезар 2
  • Цезару 2
  • Цела 3
  • цела 41
  • целе 9
  • целива 2
  • целивало 1
  • целивамо 1
  • Целим 1
  • целим 12
  • целини 2
  • целину 2
  • цело 30
  • Цело 4
  • целог 5
  • целога 7
  • целој 19
  • целокупним 1
  • целокупну 2
  • Целом 2
  • целом 25
  • целоме 1
  • Целу 2
  • целу 29
  • цена 1
  • цене 1
  • цензурском 1
  • цени 4
  • ценили 2
  • ценимо 2
  • ценити 3
  • цениш 1
  • цену 2
  • цењена 1
  • цео 42
  • Цео 8
  • цепну 1
  • церемонија 2
  • церемонијали 1
  • цивилизовали 1
  • цивилизован 1
  • цивилне 1
  • цивилни 1
  • цигани 2
  • циганин 1
  • Циганче 1
  • циганчетом 1
  • цигара 2
  • цигарама 2
  • цигаре 2
  • цигаром 2
  • цигару 11
  • цигло 4
  • цијан 1
  • цикну 5
  • цилиндрима 1
  • цилиндром 1
  • цилиндру 2
  • циљ 1
  • циљу 2
  • цинизам 1
  • цинизмом 1
  • цинички 1
  • циничким 1
  • цинобер 1
  • Цинцар 1
  • ципела 2
  • ципеле 4
  • ципелице 1
  • ципелом 1
  • цицијаши 1
  • цмок 5
  • цмокне 1
  • цмокнуо 1
  • црв 2
  • црва 1
  • црвен 1
  • Црвен 2
  • црвена 6
  • црвене 4
  • црвенети 1
  • Црвени 1
  • црвени 6
  • црвениле 1
  • црвенило 2
  • црвеним 4
  • црвенио 2
  • црвенити 1
  • црвених 2
  • црвенкаста 1
  • црвенкасте 1
  • црвено 2
  • црвеној 2
  • црвеном 1
  • црвену 1
  • црвењак 1
  • црвењака 1
  • црвоточина 1
  • црева 1
  • цркава 1
  • цркао 1
  • црква 1
  • цркве 2
  • црквеној 1
  • цркви 6
  • цркву 1
  • цркне 1
  • Цркни 1
  • цркох 1
  • црн 6
  • Црна 14
  • црна 49
  • црне 19
  • Црни 5
  • црни 8
  • црнила 1
  • црним 8
  • Црнимарковића 1
  • црнини 4
  • црних 4
  • црнице 1
  • црно 9
  • Црног 1
  • црнога 1
  • Црнога 3
  • Црногорца 1
  • црној 2
  • Црнојевић 45
  • Црнојевића 43
  • Црнојевићева 1
  • Црнојевићеве 1
  • Црнојевићеви 2
  • Црнојевићем 2
  • Црнојевићи 4
  • Црнојевићима 3
  • Црнојевићу 7
  • црном 9
  • црномањаста 1
  • црномањасти 1
  • црномањастих 1
  • црнпураст 1
  • црну 16
  • црње 1
  • црпе 1
  • црпео 1
  • црта 6
  • цртала 1
  • цртали 1
  • цртало 1
  • цртама 2
  • цртао 1
  • цртачу 1
  • црте 5
  • цртица 1
  • црту 2
  • црћи 1
  • црче 1
  • цупкао 1
  • чавку 1
  • чаврљао 1
  • чадорић 1
  • чађава 1
  • чајиру 1
  • Чак 5
  • чак 89
  • чакширама 2
  • чакшире 1
  • чалме 1
  • Чамац 1
  • чамац 2
  • чамова 1
  • чамотињи 1
  • чамца 5
  • чамци 1
  • чамцу 2
  • чангрљање 1
  • чантра 1
  • чарапа 3
  • чарапе 3
  • чаробна 1
  • чаробне 1
  • чаробној 1
  • чаробну 1
  • чаршав 2
  • Чаршија 1
  • чаршија 3
  • чаршији 1
  • чаршију 5
  • час 115
  • Час 13
  • часа 38
  • часак 7
  • часан 5
  • часним 1
  • часно 1
  • часну 1
  • часов 1
  • часова 42
  • часове 3
  • часовима 1
  • часовник 5
  • часовника 1
  • часовнику 2
  • часом 1
  • част 8
  • Части 1
  • части 7
  • частим 1
  • частољубиви 1
  • частољубља 1
  • частољубље 1
  • Чаша 1
  • чаша 6
  • чаше 5
  • чаши 3
  • чашом 1
  • чашћу 1
  • чашу 12
  • чварак 1
  • чворновате 1
  • чврст 2
  • чврста 1
  • чврсто 2
  • чврстом 2
  • чврстоћи 1
  • чврчала 1
  • чврчао 1
  • чвршће 1
  • чвршћи 2
  • чега 19
  • чегртаљко 1
  • чедна 5
  • чеднији 2
  • чедним 2
  • чедних 2
  • чедноме 1
  • чедност 6
  • чедности 3
  • чедношћу 1
  • чедну 1
  • чедо 1
  • Чек 3
  • чек 4
  • чека 14
  • Чекај 2
  • чекај 5
  • чекајте 1
  • Чекајте 3
  • чекају 8
  • чекајући 3
  • чекала 7
  • чекали 1
  • чекало 1
  • чекам 1
  • чекамо 1
  • чекање 3
  • чекању 1
  • чекао 8
  • чекаонице 1
  • чекати 9
  • чекињаве 1
  • чекић 2
  • чекића 1
  • чекмеџе 1
  • чела 9
  • челе 1
  • челика 1
  • челица 1
  • челичан 1
  • челичне 1
  • челични 5
  • челичну 1
  • челник 1
  • чело 12
  • челом 1
  • челу 11
  • чељад 3
  • чељаде 6
  • чељадета 1
  • чељади 3
  • чељуст 1
  • чељусти 2
  • чем 1
  • чему 36
  • чеона 1
  • чеоне 1
  • чепали 1
  • ческо 2
  • чесме 2
  • честа 1
  • честе 1
  • честита 2
  • честитке 1
  • честито 1
  • Често 2
  • често 37
  • честу 1
  • четворице 1
  • четворицу 1
  • четворогодишње 1
  • четворогодишњој 1
  • четврт 8
  • четвртак 1
  • четвртаст 1
  • четвртасте 1
  • четврти 2
  • четвртим 1
  • четвртој 1
  • четвртом 1
  • четири 19
  • Четири 2
  • четом 2
  • четрдесетој 2
  • четрдесету 1
  • чечали 1
  • чечваром 1
  • чешме 1
  • чешће 7
  • чешући 1
  • чибикџије 1
  • чивија 1
  • чивта 1
  • чизму 3
  • Чија 2
  • чија 4
  • чије 8
  • чијег 1
  • чијем 5
  • чији 7
  • чијим 6
  • чијој 3
  • чију 2
  • чик 1
  • чика 1
  • чили 1
  • Чим 11
  • чим 17
  • Чиме 1
  • чиме 14
  • чин 4
  • чине 7
  • чини 21
  • Чини 3
  • чинијом 2
  • чинију 4
  • чинила 3
  • чинили 4
  • чинило 10
  • Чинило 3
  • чиним 2
  • чинимо 1
  • Чинио 1
  • чинио 8
  • чините 1
  • чинити 11
  • чиниш 1
  • чиновник 3
  • чиновника 7
  • чиновнике 2
  • чиновником 1
  • Чиновници 1
  • чиновници 13
  • чиновницима 3
  • чиновничке 3
  • чиновнички 3
  • чиновничким 2
  • чиновништва 1
  • чиновништву 1
  • Чинодејствовао 1
  • чину 1
  • чињене 1
  • чињеница 1
  • чињеницама 1
  • чињено 1
  • чипака 1
  • чипку 3
  • чир 1
  • чист 1
  • чиста 7
  • чисте 4
  • чисти 1
  • чистији 1
  • чистим 1
  • чистину 1
  • чистио 1
  • чистих 1
  • Чисто 6
  • чисто 89
  • чистом 2
  • чистоту 2
  • чисту 1
  • чита 6
  • Читав 3
  • читав 32
  • читава 19
  • Читава 2
  • читаве 14
  • читави 2
  • читавим 2
  • читавих 3
  • Читаво 1
  • читаво 3
  • читавог 1
  • читавом 2
  • Читаву 3
  • читаву 9
  • читај 1
  • читају 5
  • читали 2
  • Читао 1
  • читао 4
  • читате 1
  • читати 9
  • читким 1
  • чифтета 1
  • Чича 14
  • чича 61
  • чичином 1
  • чичица 3
  • Чичка 1
  • чкиљила 1
  • чкољава 1
  • члан 9
  • члана 1
  • чланака 1
  • чланицу 1
  • чланку 2
  • чланове 2
  • чланови 5
  • чобана 1
  • чобане 1
  • чобанима 1
  • чобански 1
  • човек 189
  • Човек 8
  • човека 100
  • човекова 1
  • човековој 1
  • човекољубља 1
  • човеком 10
  • човеку 21
  • човечанско 1
  • човечија 5
  • човечије 5
  • човечијег 1
  • човечији 3
  • човечију 1
  • човјека 1
  • чоколаду 1
  • чокота 1
  • чопор 3
  • чоханим 2
  • чоханом 1
  • чохом 1
  • Чу 2
  • чу 31
  • чува 4
  • чувај 2
  • Чувај 6
  • чувају 1
  • чувала 1
  • Чувам 1
  • чувао 1
  • чувар 1
  • Чувари 2
  • чувати 3
  • Чуваће 1
  • Чуваш 1
  • чуваш 2
  • чувен 6
  • Чувена 1
  • чувена 3
  • чувене 2
  • чувени 3
  • чувенијих 1
  • чувено 1
  • Чувено 1
  • чувеној 1
  • чувењу 1
  • чуда 10
  • Чуда 2
  • Чудан 2
  • чудан 5
  • чудеса 1
  • чудећи 3
  • чуди 5
  • чудила 2
  • чудили 1
  • чудим 1
  • Чудим 1
  • чудио 6
  • чудити 1
  • Чудна 1
  • чудна 14
  • Чудне 2
  • чудне 6
  • чудни 1
  • чудним 4
  • чудних 1
  • Чудно 2
  • чудно 23
  • чудноват 1
  • чудновати 1
  • Чудновато 1
  • чудновато 5
  • чудновату 1
  • чудног 1
  • чудној 1
  • чудном 1
  • чудну 1
  • Чудо 1
  • чудо 8
  • чудовишта 2
  • чудовиште 1
  • чудотворни 1
  • чуду 4
  • чуђење 3
  • чуђењем 3
  • чује 22
  • чујем 15
  • чујемо 1
  • Чујете 1
  • чујете 2
  • чујеш 4
  • Чујеш 9
  • чујте 1
  • Чујте 1
  • чују 6
  • Чујући 1
  • чукундеда 1
  • чула 22
  • чуле 1
  • чули 6
  • Чуло 1
  • чуло 17
  • Чума 1
  • чуме 1
  • чун 1
  • Чун 2
  • чунови 1
  • чуну 1
  • чуо 38
  • Чуо 4
  • чупа 1
  • чупави 1
  • чупала 1
  • чуперак 1
  • чупкајући 1
  • чуства 1
  • чути 15
  • Чућете 1
  • чучала 1
  • чуше 4
  • Џаба 1
  • џак 3
  • џакуљицом 1
  • џангризало 1
  • џапати 1
  • џбун 1
  • џбунове 1
  • џбуња 2
  • џевапа 1
  • џеву 1
  • џелата 1
  • џелату 1
  • џеп 7
  • џепа 6
  • џепна 1
  • џепове 2
  • џепу 3
  • џиброња 1
  • Џиброња 1
  • џивкањем 1
  • џинови 2
  • џиновска 1
  • џиновским 1
  • џоња 1
  • џукело 1
  • џуприло 1
  • ш 7
  • шаву 1
  • шајкача 1
  • шајкачу 3
  • шака 3
  • шакама 8
  • шаке 8
  • шаки 1
  • шаком 5
  • шаку 7
  • шала 4
  • шале 6
  • шалећи 1
  • шали 12
  • шалим 1
  • Шалим 1
  • шалио 3
  • шалити 1
  • шалу 7
  • шаље 4
  • шаљем 1
  • шаљив 1
  • шаљиво 3
  • шаљивој 1
  • шаљивом 1
  • шаљивчина 1
  • Шамар 1
  • шамар 2
  • шамара 2
  • шамарају 1
  • шамаром 1
  • шамију 1
  • шампањ 1
  • шампањац 1
  • шампањцем 2
  • шапат 1
  • шапатом 6
  • шапну 1
  • шапћући 1
  • шапу 1
  • шапутала 1
  • шапутале 2
  • Шапутали 1
  • шапутали 3
  • шапутало 2
  • шапутање 2
  • шапутао 2
  • шапутати 1
  • Шапуће 1
  • шапуће 5
  • Шапућу 1
  • Шапућући 1
  • шапућући 5
  • Шапцем 1
  • шарајући 1
  • шарен 2
  • шарена 2
  • шарене 2
  • шаренила 2
  • шареним 1
  • шарено 1
  • шареном 1
  • шарену 2
  • шариге 1
  • шарова 1
  • шатоом 1
  • шатором 1
  • шатром 1
  • Шах 1
  • шах 11
  • шаха 4
  • шахић 1
  • шаху 1
  • шаци 2
  • Шваба 2
  • Швабе 1
  • Швабу 1
  • швајцарских 1
  • швалера 1
  • швапски 1
  • швапску 1
  • шегрти 3
  • шегу 1
  • шеница 1
  • Шеремет 2
  • шерет 3
  • шерети 1
  • шеретлук 1
  • шеретски 1
  • шесет 1
  • шест 4
  • шеста 1
  • шеталица 1
  • шеталице 1
  • шетати 1
  • шетача 1
  • Шетачи 1
  • шетња 1
  • шетње 1
  • шетњи 1
  • шетњу 4
  • шећера 1
  • шећеран 1
  • шефовима 1
  • шешир 6
  • шешире 1
  • шиба 1
  • шибање 1
  • шибао 2
  • шибати 1
  • шибље 1
  • шибне 1
  • шибну 1
  • шибу 1
  • шивења 1
  • шија 5
  • шила 1
  • шили 1
  • Шиља 1
  • шиљастим 2
  • шиљат 1
  • шиљате 1
  • шиљати 1
  • шиндивили 1
  • шине 1
  • Шињел 1
  • шињел 12
  • шињелом 1
  • шипарац 1
  • шипарица 1
  • шипарца 1
  • шипарцем 1
  • шипарцу 1
  • шипарчић 1
  • шипови 1
  • шире 4
  • ширење 2
  • ширењу 1
  • шири 4
  • ширила 3
  • шириле 2
  • ширило 1
  • ширим 1
  • ширимице 2
  • ширини 1
  • ширину 2
  • ширио 2
  • ширите 1
  • ширити 1
  • широк 3
  • широка 10
  • широке 3
  • широки 1
  • широким 2
  • широких 1
  • широко 3
  • широкој 1
  • широком 5
  • широку 1
  • широм 7
  • ширу 1
  • шифра 1
  • шифровану 1
  • шиштао 1
  • шиштати 1
  • шкода 1
  • Шкоди 1
  • школа 2
  • школе 1
  • Школе 2
  • Школи 1
  • школован 1
  • школовао 1
  • школска 2
  • школски 1
  • школско 1
  • школској 1
  • школску 2
  • школу 3
  • шкопимо 1
  • шкопити 1
  • шкорпије 1
  • шкрабала 1
  • шкргутну 1
  • шкрипа 3
  • шкрипали 1
  • шкрипећи 1
  • шкрипи 1
  • шкрипну 1
  • шкрипнуше 1
  • шкрипом 1
  • шкрипу 3
  • шкрипцу 1
  • шламом 1
  • шљивика 1
  • шљиву 1
  • шљисне 1
  • шљисну 1
  • шљунак 1
  • шмука 1
  • Шоља 1
  • шоља 4
  • шољама 1
  • шољи 1
  • шољу 4
  • шоња 1
  • шпартанаца 1
  • шпекулант 1
  • шпекуланта 1
  • шпекулације 1
  • шпекулише 1
  • шпекулишемо 1
  • шпекулишете 3
  • шпијунажа 1
  • шпијуне 5
  • шпијуни 4
  • шпијунима 1
  • шпијунисати 1
  • шпијунише 1
  • Шта 143
  • шта 401
  • штаб 1
  • штаба 1
  • шталу 1
  • штампа 2
  • штампаним 1
  • штампарија 2
  • штампарију 1
  • штампе 1
  • штапове 1
  • штапом 1
  • штапчић 1
  • штације 1
  • штеде 1
  • штедећи 1
  • штеди 3
  • штедити 1
  • штедљиво 1
  • штелујете 1
  • штета 5
  • штетан 1
  • штете 3
  • штетио 1
  • штетних 1
  • штетно 1
  • штетовати 1
  • штету 1
  • штипале 1
  • штит 2
  • штићен 1
  • Што 62
  • што 957
  • Штовани 1
  • Штогод 1
  • штогод 2
  • штрецало 1
  • штрецати 1
  • штрц 1
  • штрцаљке 1
  • штрцаљком 2
  • штудија 1
  • штудије 1
  • Штуче 1
  • штуче 4
  • шћу 2
  • шубара 1
  • шубару 2
  • шугљанер 2
  • шугљанери 1
  • шуго 1
  • шума 3
  • шумар 1
  • шумарак 5
  • шумарка 2
  • шумарком 1
  • шумарку 3
  • шуме 1
  • шуми 3
  • шумком 1
  • шумовита 1
  • шумовити 1
  • шумовитом 1
  • шумовиту 1
  • шумом 3
  • шуму 1
  • шунке 1
  • шуња 1
  • шупа 1
  • шупаљ 1
  • шупље 1
  • шупљу 1
  • шушка 1
  • Шушка 1
  • шушкало 1
  • шушкање 3
  • шушну 1
  • шушнуло 1
  • шушњару 1
  • шуштање 2
  • шуштао 1
  • Шушти 1
  • шушти 2
  • шчепа 1
139551 matches
ашњавао је Маврикије.</p> <p>— „Увета“! а што сад увета?{S} Чим је два, то је множина, па од уш 
мати где да их метнеш...{S} Истина бре! а шта би радио кад би ти Црни место обећаних триста пру 
е, милостиви господине, колико ко хоће! а и чврст је, према потреби.{S} Јачи кад — дужи и чвршћ 
 ипак нешто вреди бити балканиски кнез! а?{S} Обично <pb n="145" /> се каже.{S} Шта је то?{S} Б 
ован викну још више:</p> <p>— Да ћутим! а што да ћутим!{S} Није ово Романија да отимате девојке 
би јој набрекла и одскочила пуна недра) а ја бих онда за часак кући да сручим у мој сандук, па  
е, спавајте, децо, нема шта да се види) а нама смешно како браца Мика изгледа у сукњи и женској 
 гртала паре и сипала их себи у недра), а кад би се овде набућило овако (она показа руком како  
.{S} Синоћ је легао одмах после 9 час., а јутрос око 6 устао је ведар, расположен, крепак.</p>  
 изузетка имао <hi>по један вењер</hi>, а у сваком вењеру по једну лампу, која хвата по 100 дра 
 каже се на <hi>балканском језику</hi>, а не „на балкански језик“ — шибати, ишибати.{S} Али ја  
!“ „живео кнез“; „живео кнез Мутимир!“, а уз то име као да су се и нехотице у њеној души низали 
} Њих су тако уверили „људи из народа“, а они ће тако уверити Перуна Црнојевића, и он ће на њин 
ко тако одјекну и последњи глас „љета“, а за тим продужи се куцање, које још раније бејаху отпо 
ијатељицу, с којом је дуго била „фаше“, а недавно су се помириле.{S} За њу је Мона данас чула д 
о „најцрњи злочин у новијој повесници“, а кнез се оплакује као највећи родољуб и мудри управљач 
 би први повикао „она је, пос јој њен“, а ви би све нагрнуле за мном, па, „црна Петро, откуда т 
во и десно своје „подручно грађанство“, а његове начелничке груди високо су се надимале под уте 
{S} А Ваша Светлост каже „полако ћемо“, а после викне само „касом.“ Ја се сиромах оберучке држи 
, и одатле да му честита „добро јутро“, а уједно да га још и опомене да је већ време устајању.< 
суто вино по патосу с „јуначком крвљу“, а полупане флаше и судове с „мртвим и рањеним јунацима“ 
 Подводница њему обећала „отмену даму“, а њој „отмена господина“.{S} Подводница их сведе у мрак 
ојавали да се продужи тај обичај.{S} А, а?</p> <p>- Та оно, наравно, височанство, има случајева 
е стране хркала је на глас његова баба, а с десне кењкало је на махове његово најмлађе унуче, б 
исцепа ми фистан, викала је једна баба, а за тим је прикупила у шаке оцепљену полу и опет трчал 
што његово васпитање не иде како треба, а ова отоичња прича Раткова о Мутимировим пијанкама про 
 врат један пријатељ.{S} Њему то треба, а не знам управо зашто — рече пуковник нерешљиво.</p> < 
 је повраћала ред и спремала што треба, а узгред је запиткивала Лепшу све којешта, пецкала је и 
го веће дубине но глас из првога гроба, а то се најбоље познало по томе, што ове речи бабине пр 
узео је другога, човека суха и чкољава, а од својих 40 година; намазао га је ту јавно пред скуп 
 не хтедоше.{S} Управо није хтела Пава, а без ње нису хтеле ни оне.</p> <milestone unit="subSec 
о највећег и јединог пријатеља кнежева, а да све друге људе пањкају.</p> <p>- Ви пуштате да се  
, са стотину крвавих завитланих ножева, а свом овом руљом командује и води је његов министар Ку 
 колима долазила су кола Растислављева, а у њима министар унутрашњих <pb n="137" /> послова, г. 
удари шаком по образу да му ухо запева, а на очи му сенуше светлаци.</p> <p>Ово је био прави му 
 од хаљине, да их при седању не згужва, а десном руком прихвати се за канабе и полако се спусти 
писмо, које г. начелника јако обрадова, а о коме је Ратко писао да га је нашао случајно, премећ 
едало је као да први глас нешто опсова, а после опет викну:</p> <p>— Еј!{S} Стеване! — Је л ти  
чуном градио познанства и пријатељства, а с рачуном их кварио.{S} Осећаји никад нису имали влас 
а Мика све дави фрајлу, па је све мува, а мени жао за фрајлу па сам плакао.....</p> <pb n="491" 
..{S} За једнога човека овде има свега, а божанске љубави има за све!....</p> <p>Кнез поћута ма 
 очи, па тек варакнем погледом на њега, а он запиљио у те, па не трепље.{S} Јес, обадве ми очи. 
у мачку: ам! ам! ам! — да лају на њега, а наш мачак Срдан само их погледа, па тек зевне, испруж 
вету, да је навлаш дошла да хвата њега, а он је опет њу уверавао необоривим доказима, да је нав 
рева, и онда ће скупштина примити њега, а кнез Мутимир опростиће се с народом и отићи из земље. 
 n="592" /> кнеза да седне баш до њега, а Зару указа други гроб у непосредној близини.</p> <p>К 
ће бити какав човек, или некаква књига, а и бог би га знао шта све може бити.{S} С тога, пошто  
есто баш данас да пева и да хвали бога, а мене и тебе, ћато, у руку да љуби — она ето лудује —  
С почетка је примао једнога по једнога, а после почне пуштати и по два-троицу.{S} Задржи их по  
зи и на женску линију.{S} Сети се тога, а сети се и још много које чега другог.{S} На ум му дођ 
ласт министарску, власт коју има влада, а та је власт била голема по новом устану, направљеном, 
 живи с твојом женом сад, док је млада, а кад ти порастеш, она ће већ бити стара?</p> <p>— Није 
 пада, устаје и опет бежи, и опет пада, а за њом пуцају; куршуми јој звижде око <pb n="291" />  
иких гробова, високих крстача и ограда, а није било ни високих дрва, да заклањају и оно мало су 
међу шах и краљ</hi>? — један заповеда, а другом заповедају је ли тако, г. Маврикије.</p> <p>Ша 
е кочине, многа квочка без свог гнезда, а поремећени су доста и сами мишеви и пацови.{S} Стари  
свету из свију земаља, из свију народа, а то се нашао да не верујеш!{S} И шта смо ми, од најмањ 
а какве јадне природе, црна му природа, а гори му живот!{S} Да му је врат као она пећ — она пок 
.{S} Мало после ова особа изађе некуда, а уђоше две нове личности, исто тако увијене од пете до 
ђен, мало погрбљен, руке метуо на леђа, а из десног рукава избијају му полако малени прамичци б 
о време на гробу је чувала јака стража, а с њом је увек био и по један пуномоћник друштва лекар 
ио сам ослобођен од свију стега и веза, а преда мном је стајала некаква људска прилика, умотана 
д њој требају људи од снаге и положаја, а не истерани чиновнички инвалиди.{S} Но бива случајева 
и су га песмама и пуцњавом из прангија, а тако исто и испраћали.{S} Кнез се заустављао овде онд 
 Добро набијена цев рикну као прангија, а Боја запе из свег гласа, што га грло доноси: „А.. а.. 
ља створен страшан притисак и тиранија, а подметута је династија, да на њена леђа падају сви уд 
се једном тргне од тих својих лудорија, а он, умирен, стишан, добар и нежан, пола у шали, пола  
јанице тиме уста испирају! — поче Боја, а сузе му заблисташе у очима.</p> <p>Радован додаде.</p 
то тражите друштво политичких црвењака, а не само слободњака..{S} Садиградски црвени републикан 
рукама, остаде тако неколико тренутака, а за тим протрља очи, скочи, стаде пред кнеза, погледа  
И то је тако трајало скоро четврт века, а сад се и то морало дићи.{S} Осечени су и набијени нов 
 дотле се ми данас грозимо гола човека, а мудри Инглези чак су дотле дотерали, да и клавиру обл 
сад имати владара зрела и мудра човека, а не може чекати док једно дете подрасте и сазре, за шт 
гу простим погледом да успавају човека, а после такав човек мора слушати све што му заповеди он 
есано и побијено двадесет нових дирека, а на њих натакнуто 20 нових вењера.</p> <p>Правдајући о 
ц даде знак другоме да стане и да чека, а сам погна ближе обали, према ове две црне прилике.</p 
 користила, кад се дала згодна прилика, а нашао се погодан муштерија?</p> <pb n="598" /> <p>— К 
сте, састављене из неваљалих чиновника, а ко год се усуди да што год рекне против те владавине, 
учке дочепа за косе једнога разбојника, а он јој наслони револвер на слепо око и скреса га.{S}  
 пустити сам, бар без једног намесника, а ко би други могао ту улогу згодније испунити, ако не  
ку да га подигну.{S} Црвен као паприка, а љут као гуја, кмет се окрете.{S} Он је видео како се  
кука!</p> <p>После у салон уђе и мајка, а бабо удари још више у плач и пође пред мајку, а она г 
.{S} Пред светом хоће да је светитељка, а овамо у мраку да бира младиће као гниле крушке.{S} Ра 
; но то је било само за један трен ока, а у другом трену она је већ била у наручју Мутимировом, 
избријан; усука обадва своја пуна брка, а левом ногом непрестано је цупкао, што је код њега уве 
нечујно отворе се златна врата небеска, а из њих изиђи један од најмлађих и најмилијих анђелака 
разговорна, <pb n="116" /> жива, дрска, а она се пресамитила, једва реч изговара, као каква кал 
а понела цела велика нација, француска, а коју је у Балканији на своја плећа узео један једини  
ао судбу, шта ће коме бити до послетка, а ту је држао и паре које добије.{S} Дечка је обично сл 
у блато.{S} Назвала ми се бајаги тетка, а силује ме да постанем туђа наложница!...{S} О, боже,  
и све то ствар је само једног тренутка, а тај тренутак промиче, <pb n="243" /> он јури, пролази 
кад су врло лепа.{S} Друкчија су мушка, а друкчија су женска.{S} Тако исто друга су имена за мл 
} Чини ми се да су кола често савијала, а по труцкању се познавало кад иду улицом где је боља,  
гледао у њу за све време док је кукала, а кад год се кукавица нагне и мрдне вратом да викне „ку 
ва у жеравици, Лепша је убрзано дисала, а срце јој је, као челичан чекић, ударало о забрекле гр 
p> <pb n="194" /> <p>Ради лепа предела, а и да би се кнез Мутимир поклонио гробу своје прабабе, 
мо под шатором, где их је отоич видела, а да јој најмлађи брат још ваљаде игра у колу.</p> <p>С 
 се црвенило спустило преко целог чела, а у слепим очима на махове <pb n="648" /> га је јако шт 
стар радио на ширењу друштвених начела, а поглавито на остварењу једне од главних тачака у прет 
!</p> <p>Док је Петрија овако ђаволила, а њене се другарице смејале, сеоска момчадија у два - т 
/p> <p>Кнез је био ван себе од беснила, а ђенерал је стајао као окамењен.{S} Но ове страшне реч 
дсечена глава утекла и овде се сакрила, а од њиних суза после постала цела ова бара.</p> <p>С т 
ана железна плоча, по средини препукла, а из те пукотине као да је струјала румена, топла крв.< 
а кола, за њима су ишла још двоја кола, а око њих било је неколико коњаника.{S} У кнежевим коли 
а видим јесу ли спремљена Лепшина кола, а ти сад памет у главу — она му припрети прстом. — Глав 
 сутра дан кретао на пут, даду му кола, а као кочијаш пође један дечко <pb n="153" /> од 10—12  
 је један писар — млад човек, хоп лола, а пало му у део да заступа капетана — наређивао да му с 
 год у близини јамачно бити каква трла, а можда је ко год тек намеран да овде где год подигне п 
н зловољно.{S} Хајде, иди куд си пошла, а кад свршим овде, ја ћу доћи доле.{S} Не знам и што си 
е мене да учи, и она зна боље шта ваља, а шта неваља!{S} Гад смрдљиви!...{S} Ал ја сам крива!{S 
жавним пословима, и да ценимо шта ваља, а шта не ваља.{S} Јес, јес, господине, да ценимо!...</p 
а!...</p> <p>— Ето то вам прво не ваља, а и просто — <hi>није истина</hi>.{S} Шта може бити ист 
p> <p>Кнез је гонио Маврикијевог краља, а он је сиромах бежао по целој дасци штићен коњем.</p>  
, а испод венца укрштена пушка и сабља, а одоздо мач и секира — он удари прстом по печату и реч 
и што сумњиво одмах да се власти јавља, а где затреба, богме, и да се вегне. — „Боље је и десет 
д то радосно дочекати!{S} Моја је жеља, а и моје је поуздање у бога, да ће балканиски народ има 
е познавало кад иду улицом где је боља, а кад иду улицом <pb n="478" /> где је гора калдрма.{S} 
онак, затворићу се овде заједно с вама, а наредићу још раније да се у подрум мете преко двадесе 
 се отров узима стално у омањим дозама, а у подужем року.</p> <p>„Тако се данас често врши нехо 
ом тамо амо.{S} Неки су били у маскама, а други, без масака.{S} Кнез с почетка није могао јасно 
а чињеница — ја је имам данас у рукама, а тим самим ја већ имам и диктатуру у оваком изузетном  
ог порцулана, начичкан мајушним шољама, а други у свакој руци по један велики порцулански кавен 
их нађе.{S} Иначе он би био шоња, мама, а она баш таве људе мрзи.{S} Она то право не пориче ни  
а, хтео не хтео, мора остати међу нама, а после ћемо га пустити.</p> <p>Ове речи чуше се у исти 
ма везе с хрђавим духовима и вештицама, а све ове скаске налазиле су вере код публике.</p> <p>М 
рдили да у Балканији таква дувана нема, а овај мора да је донесен са стране.</p> <p>Затим један 
лели свим на свету, да ту ништа и нема, а овамо, кад ту капљицу метемо под микроскоп, ми налази 
њ на коме кључају сви сокови организма, а на том сунчаном жару прекувана, пречишћена, снажна и  
ј одаји.</p> <p>Соба је била пуна дима, а како се напољу већ био почео хватати сумрак, у соби ј 
се познавао са свима угледнијим људима, а Крсмановој кући (Павином оду) одлазио се толико пута  
говориле су о текућим дневним питањима, а понегде се већ шапутало чак и о најновијем догађају З 
проћи: јавне зграде украшене натписима, а на њих се угледали и многи угледнији приватни домови. 
прса истурио, руке прекрстио на прсима, а загледао се у једну тачку на зиду, на тако седи и мис 
требљују црн печат на званичним актима, а г. г. официри и други чиновници носе на униформи црн  
вимо друге млађе нека лете по облацима, а ми смо људи већ у годинама, нама ваља што више гледат 
.{S} Свет га поздрави бурним усклицима, а многи су после уверавали свим на свету, <pb n="9" />  
ољане, тек где где засејане брежуљцима, а на обзорју пресечене повисоком косом.{S} Око себе је  
учу, час кнеза по челу и очњим капцима, а уз то је шапутала неке тајанствене, мађионичке речи.{ 
бојица су били у црним дугим огртачима, а и сва друга одећа била им је црна, па су црне биле ча 
 је слушао до сад с разрогаченим очима, а прса му се непрестано страховито надимала.{S} Уздржав 
 из љубави.{S} Кугића су слушали ушима, а Ратка срцем; <pb n="561" /> први им је био министар п 
авио под присмотру и Милоја и жандарма, а потеру сам наредио по вашој заповести.{S} Дигнуто је  
ак велике, четвртасте хартије за писма, а био је сав исписан лепим, читким али ванредно ситним  
ављати.{S} Није прошло ни десетак дана, а од једног начелника с југозападне међе стиже телеграф 
аћа.“ Ја сам тим људима много обвезана, а и сам им дугујеш.{S} Многи мој савет дошао ти је по њ 
жандарма, под командом једног капетана, а пред кнежевим вратима чекала су два његова ађутанта.{ 
врата, као и обично, изнутра закључана, а тако исто, као обично, стајали су затворени и прозори 
 би!“</p> <p>— Боже, Лепшо, зрела жена, а овамо говориш као каква десетогодишња шипарица.{S} Шт 
</p> <p>Баба Ката је била сиротна жена, а Јела је била некаква њена суродица, сироче без оца и  
помислите — то је нека средовечна жена, а ја сам непрестано мислио да је мушко.{S} Дошав у двор 
> <p>— Господине пуковниче — рече жена, а глас јој је био јасан, звучан, али уздрхтан, но то др 
ве жалбе мужевљеве на краткоћу времена, а на огромност посла, у толико су је мање интересовале, 
а питању, како то и откуда ова промена, а свако упоређење ишло је у корист пређашњега стања.</p 
рну прилику да ми набави кола како зна, а пошто се ствар није смела поверавати другоме ком, то  
им је права вредност.{S} Кад се то зна, а у напред је познато и то, докле ће се ићи у побијању  
 сад многе од тих интересних грађевина, а многе је засула земљом и шламом.{S} Но у ово доба Таш 
 младе, још као децу од десетак година, а за жене узимају им обично зреле девојке од 18 до 20 г 
га старога оца, владао неколико година, а за тим био убијен, као што смо напред видели.</p> <p> 
им, срдачним пољупцима благодарна сина, а душа му је у заносу говорила: „Мила, слатка <pb n="53 
не бадем очи, дубоке као морска пучина, а црне као мркла, црна ноћ, очи, што сијају као два црн 
<p>— Све су то твоје ствари — рече она, а ја кад сам једном рекла доста, онда доста, па квит.{S 
{S} На зачељу постављен је ред балкона, а балконе држи ред снажних голијата, изрезаних у камену 
 ништа.{S} Улица је била пуста и мирна, а наш незнани ноћник већ се беше склонио у оближњу капи 
каније владара млада, слаба, неискусна, а то може бити узрок да цела ствар пропадне.{S} Да омуж 
мања главом, све знаци жива одобравања, а случај је хтео да Ратко заврши свој говор баш у трену 
тала; она је трпела она нежна миловања, а и самој јој се чинило чудно што то трпи, и како може  
а се препоруче, све је то из поштовања, а госпођа их дочеку је, као гостољубива домаћица!{S} Шт 
Свет као свет, свашта говори и трабуња, а бог свети зна да ли је и десета истинита што се прича 
ен ружама.{S} Даље је видела ред џбуња, а иза џбуња распознавала се гвоздена ограда.{S} Иза огр 
 лијепа.{S} Богме ти је и срећа лијепа, а биће ти, ћерко, по памети.{S} Сваки свој ксмет ево ов 
тором уђе у собу.</p> <p>— Баш је лепа, а докторе, а?{S} Је ли да је лепа? <foreign xml:lang="f 
S} Мука је мени што ја нисам тако лепа, а да сам богдице ја као то ти, виделе би ви све ћеркане 
 Нека прокарта.{S} Док има нека расипа, а кад једном нестане, онда неће ништа имати па неће ниш 
 не подвикнеш!{S} Он нас овде заговара, а тамокана!... они...{S} Јабогме!</p> <p>Доктор се нађе 
е био да не узнемирује свога господара, а овамо се бојао да се не изложи каквој опасности и да  
овољно, од срца, да поздрави господара, а и вас, молим покорно.{S} Само доњи крај Лепетнице, мо 
олеђушке на дивану до отворена прозора, а око њега осећао се задах келнске воде и других мирисн 
ушења, оде и стаде крај другог прозора, а поглед јој се опет губио кроз прозор некуд у даљину.< 
ала је како је на махове обузима ватра, а на махове опет целим телом шине је студена језа, и ње 
ead> <p>Тек је било 7½ часова из јутра, а на вратима, пред канцеларијом г. министра спољних пос 
а, са спуштеним црним завесама изнутра, а у колима седео је кнез Мутимир и његов верни ађутант  
ата на спаваћој соби затворена изнутра, а велите да су и прозори били затворени, па куд би се о 
иснемо око оних што су већ били унутра, а они само одмахују рукама и неће ништа да нам кажу.{S} 
ја ли је вера — брада му баш до појаса, а сва седа — па чудо живо што погађа.{S} Ко му није оти 
 гости почети да долазе тек око 4 часа, а сад је јаком три.{S} Мона зна све шта треба, и она ће 
та, прође четврт часа, прође и по часа, а они остадоше као укопани.</p> <p>На једаред на средње 
угасити.{S} Погледаш после четврт часа, а они већ <pb n="676" /> ћуте једно другом у загрљају,  
налу.{S} По нека вила била је и брката, а њино вилинско достојанство јасно се познавало по ћура 
, па у крајњем случају и до 100 дуката, а за те паре може купити 20 Синђа; купити им и душу и т 
е добиће новчану награду до 300 дуката, а село, из кога су људи, који похватају зликовце, биће  
 Мени су очне дупље и онако пуне блата, а ви се обадате сад туна и круните земљу те ми непреста 
о чуђење.{S} На соби се отворише врата, а на њима се појави висок, крупан, углађен господин с ц 
ела је одрасла у сред мрака и разврата, а остала је светла и чиста.{S} Била је веома стидљива.{ 
и.</p> <pb n="489" /> <p>— Је ли, тата, а је ли то лепо кад је човек потпоручик?</p> <p>— Како  
— одговори Ратко.</p> <p>— Је ли, тата, а зашто ти носиш панталоне а стара мајка не носи пантал 
и и на сред улице, поред толиког света, а опет да те вико не опази.</p> <p>„Та би справица изба 
ене још другим „особама“ истога рувета, а мушкога пола, ми ћемо сретати и доцније; овде ћемо ис 
 помоћи.{S} Ми се прикучисмо око кмета, а он нам рече:</p> <p>„Чујете ли људи, наше село до дан 
шу.{S} Бар он рече да је већ двадесета, а што рекла песма „да ко броји и више би било.“</p> <p> 
е множина, па од уши треба да је ушета, а ви кажете још <hi>увета</hi>. „Ухо,“ „уши,“ „увета“ — 
.{S} Глава му је била ведра, присебита, а овамо се осећао као човек који је добро пијнуо.{S} Не 
 Дошла госпа Цанка, па ми жена честита, а ја ништа не знам као Тотов.{S} Чисто се жена и наљути 
и, песму среће, песму обновљена живота, а та песма као да позива целу природу да живи, да расте 
едала на своје другарице и пућила уста, а како би другарице с чуђењем за њом трчале и запиткива 
све дувају, дувају један другом у уста, а фрајла све нешто шапуће, а браца Мика све дави фрајлу 
Народе снаго моја!“ — говорила су уста, а памет је налагала: „држи се моћних великаша око себе, 
гати, господине ђенерале, ни 24 минута, а ви можете уређивати ваше ствари и после попијева отро 
 прође десет, прође и петнајест минута, а ђенерал се не врати.{S} Кнез ослушну на вратима.{S} И 
а и т. д., и т. д...</p> <p>Кнез ућута, а дворана се поче разлегати од громовитих: „Ура!{S} Жив 
дао га нетремице.</p> <p>Ђенерал ућута, а кнез га је још дуго гледао немо и хладно.{S} За тим с 
о су били луди да се свађају око ништа, а кроз по сахата цела одаја одјекује од њихна весела см 
и.{S} А друго, лепа реч ништа не кошта, а и гвоздена врата отвара.{S} Ја нисам нихилиста, али с 
мој дед.{S} Прохујала половина столећа, а крвави спор између две наше породице стоји на оном ис 
тим умије, он с почетка ништа не осећа, а после 2 3 дана по лицу му искоче грдни лишајеви, и то 
дана од доласка новога министра Кугића, а већ је у сваком окружном месту, у свакој варошици, па 
 је за једну ноћ седила коса у младића, а снажни људи у најкраћем року претварали се у немоћне  
лепим очима дамари бију као два чекића, а срце тако лупа, да при сваком удару Јела осети како ј 
састоји у збацивању династије Косанића, а повратку давно прогнане династије Црнојевића, на коју 
кањем, од кога је одјекивала цела кућа, а понајаче сама соба г. конзулова, под чијим се отворен 
града.{S} Држали су се све покрај кућа, а ишли су ћутећки један за другим <pb n="282" /> варака 
 сад било већ неколико потерних ланаца, а наши бегунци налазили су се управо у средини између т 
оне главу куд год на страну од удараца, а кад ни то нису могли, они само зажмурише, предајући с 
 о опасности, која му прети од Врбавца, а будећи тиме и осећај неповерења спрам њега.</p> <p>И  
дигну, најпосле прогласиће га за свеца, а баци ће вечито проклетство на оне што су га убили...< 
ом у два три маха прође лака дрхтавица, а по покретима леђа могло се познати убрзано и ојачано  
м човеку.{S} Па још уз то жена удовица, а младић кнез!{S} Та то би опростио и најстрожији свети 
Читав сахат чекала су овде ова двојица, а црна прилика још се не врати.{S} У томе чекању отвори 
василе су мараму, пребачену преко лица, а ова је јадна жена убрзаним корацима хитала преко звон 
 /> липу, кад у близини кресну варница, а мало за тим чу се разговор неких 7—8 људи.{S} Два пса 
застаде у гуши, испречи се као песница, а после, рапаво и кисело, здера низ груди.{S} Он се на  
ћевој и о +пуно других домаћих ситница, а Враничић је јасно видео да је ово човек који зна све  
на и као биволска кожа дебелих задњица, а и по које липсало кљусе — али „таква је служба“!{S} К 
 нема чак ни зверова, па ни самих тица, а камо ли живих људи!{S} Ко ли је ово тесао и шта ли му 
дио преко Дунава.{S} Ишла су два чамца, а у сваком по три веслача.{S} У једном чамцу био је Вра 
и се никад није ни спремао за владаоца, а коме су ипак и сувременици и историја замерили за по  
лом свету никада нећеш намесити колача, а свак је себи најближи.{S} С тога у доброчинству пођи  
робљеним шиљастим стењем.{S} Он корача, а љути белутак одгриза с ногу комад по комад меса, црве 
це, рекло се, нарочито послано из Беча, а узето је међу најспособнијим официрима бечког ђенерал 
имон!</p> <pb n="32" /> <p>Слуга отрча, а на вратима се указа средовечан, ћелав човек, средњег  
 „Балканска Браћа“.{S} Кнез прими хлеб, а врати крвав вишек.</p> <p>— Ако ми кад год затреба, д 
лињање шта би све дао за Лепшину љубав, а у сред ове заклетве, он се наједаред рину на Лепшу, с 
.{S} Одмах за њим ишао је г. Растислав, а за овим остала свита.</p> <p>Чим се кнез указа, начел 
ио је кнез; с десна намесник Растислав, а с лева, по нарочитој жељи кнежевој, био је посађен ма 
етан — и господа хитају да праве устав, а књаза и не лита нико.{S} И Ви сте, г. Маврикије, прав 
ди циљу.</p> <p>Био је јако словољубив, а ипак је умео да отрпи највеће увреде и понижења, и да 
 саслуша мирно овај протест пуковников, а за тим продужи, као да није ништа ни чуо.</p> <p>— Им 
ска; негде је призиван божји благослов, а негде су исказиване најлепше жеље за будућност.</p> < 
лично источњаци, бујна раса, топла крв, а поглавито сам начин живљења но селима, сама природа;  
у природи ако нема ничега натприродног, а оно има доста још веома загонетних и не објашњених ст 
 <pb n="172" /> на самом уласку у град, а имала је неке чудне особине.{S} Никад није пресушивал 
е исте вечери знао га је цео Звониград, а сутра и цела Балканија.{S} Тако је благотворна улога  
са „ојис жујо, ојис бељо, а сад, а сад, а сад!“</p> <p>Слабачки вочићи, напрежући последњу снаг 
вег гласа „ојис жујо, ојис бељо, а сад, а сад, а сад!“</p> <p>Слабачки вочићи, напрежући послед 
налази се наш Ханаан.{S} С тога напред, а прегаоцу бог даје махове!...</p> <p>Изговорив ове реч 
нежеву химну.{S} Музика је ишла напред, а за њом четири дуга реда с буктињама.{S} Две певачке д 
нути.{S} Црна прилика опет пође напред, а кнез и Заре за њом.{S} Све што је од тога тренутка на 
а Мунтијано.</p> <p>Жика одјури напред, а Враничић и чича Милоје пођоше за њим полако.{S} Стара 
та, појави се пред судницом, он напред, а ћата за њим, носи <pb n="546" /> у руци некакву велик 
ао његове кораке; он је измицао напред, а никако се није смео окренути назад.</p> <p>Заре је гр 
висити издавање цивилне листе у напред, а по потреби може бити поверљиво и какве позајмице из д 
ило је од ње баука и страшило за народ, а ту кобну политику Ратислав и сад све даље и даље тера 
евићи за то, што су први подигли народ, а Косанићи што су после прихватили и продужили започети 
удило у светини веће симпатије за тебе, а то би све јако отежало положај нове династије.</p> <p 
Шта јој фали? — промуца кнез кроз зубе, а уз образе му букнуше пламенови од гнева. — Шта јој фа 
 је код кнеза — рече Радован кроз зубе, а очи му се почеше наливати крвљу.</p> <p>— Јес, код кн 
зроки покушај да кнеза у нужнику удаве, а цео овај миришљави догађај добио је име: <hi>Ђурђевгр 
стучића од каучука испод кнежеве главе, а на други крај вешали су слику, коју су после онако пр 
 пажњу, све мисли и све осећаје његове, а то је једини начин да на миру остави крупне државне п 
ла мешати мећу детињске играчке његове, а ово је утицало да дете почне брзо сазревати.{S} Тако  
а држимо добре атове, пастуве и бикове, а пуштамо са свим слободно и мирно да читав низ кретена 
е сви удови претворе се у сухе штапове, а кичмењача се повије и искриви.</p> <p>„Од снажна, мла 
.{S} Тако исто друга су имена за младе, а друга за старије укућане.</note> <note xml:id="SRP188 
т махнит и притворан.{S} Сви тако раде, а ко би изашао да јавно призна оно што у ствари <hi>сви 
сок, средовечан човек, избријане браде, а бркова као у Краљевића Марка.{S} Није био никакав шко 
оштрим цртама на лицу, избријане браде, а повеликих бркова.</p> <pb n="520" /> <p>Његов другар  
рилично напред, па онда наједном стаде, а из њега се зачу три пут поновљено, развучено звиждаше 
жили разговор.</p> <p>Коњаника нестаде, а међу светом остаде ужас, забуна и неред, који је он п 
партију.{S} Но овај пут шамар изостаде, а Маврикије, кад виде да нема шамара, опет прогледа и д 
о ће бити поноћ.{S} Ви причекајте овде, а ја ћу овога тренутка доћи.</p> <p>И пре, но што је кн 
аге — морају га ухвати, он је ту негде, а ко га ухвати — каква слава. „Прво и прво 300 дуката“. 
 буде први и последњи пут.{S} Ако игде, а оно у говору с народом један владар мора мерити сваку 
и будан; мало час вели, тражио је воде, а сад овога часа чуо сам га да кашље.{S} Куцнем веома п 
днем до у кујну.</p> <p>Домаћица изађе, а кнез и лепа гошћа остадоше сами.{S} Она је ћутала и х 
 и усана, тако, да женским опадну веђе, а мушкима и обрве и бркови.</p> <p>Ката се насмеши.{S}  
о су просипали све што им на уста дође, а ови сладострасни говори само су их још више распаљива 
 слуша га подругљиво.</p> <p>Кугић уђе, а кнез ни главе не осврте да га погледа, ма да је чуо њ 
ем.{S} Тешко му је било да јој то каже, а осећао је да је најприличније да је он о томе извести 
ан, по селима су наређене ноћне страже, а дуж Дунава морали су дотични капетани сваке ноћи патр 
лканије, а рођен сам од кнежевске лозе, а четврти сам из племена Косанића, те већ по самоме рођ 
 то није заслужио. „Ово су његове сузе, а он их није достојан“ — мислила је она у себи, и окрен 
плакати.{S} Прво су му само текле сузе, а он је полако шапутао: „децо моја! ах, мила децо моја! 
скомоти се, скини рукавице, врућина је, а била би и штета да стоји покривена овака красна ручиц 
ше, што се није могло разабрати шта је, а изгледало је као да први глас нешто опсова, а после о 
ељади.{S} Спрам равнога — љубоморан је, а спрам бољег, отменијег, вишег, нарочито спрам особе к 
и су се: кнез се повукао у своје одаје, а свет се повратио у град, расплинуо се по механама, гд 
овору, кола стану у по кестенове алеје, а одмах затим чу се у два маха тихо звиждање.{S} Кнез с 
но до онога дрвета; ту је и крај алеје, а нема свега још двајестак корака“.</p> <p>„И ја пођем, 
и некакве тешке ствари, некакво оружје, а мати, љута као гуја, ишла је од одаје до одаје и само 
им послом“ у источне крајеве Балканије, а г. начелник извести г. Ратка о успеху и остане да чек 
 по милости божијој владалац Балканије, а рођен сам од кнежевске лозе, а четврти сам из племена 
ти.{S} Ко зна шта може настати доцније, а ми ћемо имати још грдних мука с овим дераном.{S} Море 
унуче, буве су га штипале као шкорпије, а све то скупа не даде газда Тодорики да заспи.</p> <p> 
да га пустите нека тера своје лудорије, а да га држите у корди тиме, што ће од вас зависити кад 
 и закопати дубоко у душу и срце своје, а с поља је све било мирно и глатко.</p> <p>Тако је изг 
што иде за тобом? — упита газда Милоје, а говорио је све тише, што се Враничић више примицао.{S 
омоћи, по богу син да си - рече Милоје, а његове старачке очи заводнише од суза.</p> <p>И измеђ 
редставница слободоумне народне струје, а намесништво, за четири године своје владавине, направ 
Враничић је понајвише мотрио на сељаке, а Милоја није ни погледао.{S} Но зато је Жика пратио св 
 велики албум и тако је преметао слике, а уз то и певушио.{S} Певао је некакву <pb n="447" /> т 
.</p> <p>Зле духове, разне опаке бољке, а по некад и саму смрт сликају у облику бабе.</p> <p>Чу 
де, клонуло опусти низа се обадве руке, а глава му малаксало паде на прса; он изусти полако, оч 
ачати после, кад они узму власт у руке, а ми останемо празних шака — говорио је Растислав.</p>  
ма.{S} После се чу где припуцаше пушке, а мало после доведоше људи отету младу.{S} Сва је, јадн 
.</p> <p>Девојке су се једнако смејале, а Петрија је бројала даље:</p> <p>- Па бих онда прво и  
одужи.</p> <p>— Страхота сте радознале, а опет не знате ни шта вам рођени мужеви раде!</p> <p>— 
гомилица, што су овде онде разговарале, а изгледало је као да очима некога тражи.{S} И доиста,  
ма, што су се толико над њом натресале, а сад их, ево, где се ваљају по прашини у коју она неће 
лугу: таст је зетовима плодио капитале, а зетови су тасту били на руци у свему, чиме највиша вл 
о унаоколо, по колу, гајде су бректале, а коло тресло, цела је пољана одјекивала.</p> <p>— Дивн 
 да га закопча.{S} Руке су јој дрхтале, а она је у огледалу лепо видела, како јој уз образе лиж 
 мудрост његова не би ту много помогле, а да што ли ће помоћи младићу!{S} Љепота је голема опас 
 собу, избудиле мању децу; неку понеле, а неку повеле и тако их све одвели у велики салон.{S} Т 
десној руци држао је пушљик од наргиле, а левом се наслонио на читаво бреме сељачких чарапа, шт 
је? које су се угледније даме завадиле, а које опет помириле и т. д и т. д.</p> <p>На крају кра 
екаквим даскама.{S} Даске су ме жуљиле, а несносан бол пекао ме је по целом телу.{S} Покушам да 
 њине зенице тек су се поступно шириле, а они су тек поступно у мраку распознавали предмет за п 
ромакоше поред мене и одоше журно даље, а ишле су упоредо и у корак, као што иду војници.{S} На 
 потпуну немоћ и знаш да не можеш даље, а над тобом стоје са стиснутим песницама и траже да вуч 
ења врло убитачно дејствују на здравље, а човек, дуже затворен у одају, скоро премазану таком б 
положени људи, пуни снаге и добре воље, а својски подгрејани старом румеником и шампањцем, а мо 
и прекида, и тако крв непрестано капље, а ђенерал гледа то с осмехом на уснама и броји редом ка 
на, бедна жртва вуче се још неко време, а сваким даном све се више губи, управо сажиже се на жи 
уде.... т. ј. мислим војнике, жандарме, а ађутанти могу и чекати.{S} Отпусти их, па ходи да се  
>, и да су они први пуцади на жандарме, а он, тек кад је видео да му паде друг самртно рањен, о 
вала исто тако поуздано, али без ларме, а била би уједно и грознија по последицама од свију дос 
ст, њине кицошке потпоручичке униформе, а нарочито њини румени, младићски обрашчићи, пуна обла  
д кад се +++смркне+++, па док не сване, а тако је исто и за дневне часове док траје дан.{S} Кад 
е затекла изнурене, измучене исплакане, а једно другом у наручју....</p> <p>Кад је забелио дан, 
 Две певачке дружине ишле су са стране, а около налегла непрегледна гомила света.{S} Цело ово м 
азбијена стакла полетеше на све стране, а из расечене песнице ђенералове узе капати крв...</p>  
 једна с једне, а друга с друге стране, а у проласку, обадве ме добро загледаше.{S} Хтео сам да 
ли то не би било искрено с моје стране, а ја хоћу да будем милостиван спрам <pb n="515" /> вас, 
 а она да прибере ту мисао, ње нестане, а на њено место, дође друга, исто тако мутна и нејасна. 
, управо љубио је по хаљини где стигне, а уз то је кроз сузе понављао — Шта ја могу, кад су сви 
веома журио и то обиђоше једна с једне, а друга с друге стране, а у проласку, обадве ме добро з 
челе долазити Мони око 4 часа по подне, а у 4½ већ су све биле на окупу.{S} Она их је по гомили 
2 случаја било боја између мужа и жене, а на једном месту жена је утекла од мужа.{S} Даље је до 
та коштало.{S} Такав је био спрам мене, а наравно, спрам тебе ће бити још нежнији — рече Мона у 
 су биле везане толике слатке успомене, а опет је нешто неодољиво вукло да ту остане, и она је  
 чаши свежа пива расхладе своје румене, а понекад и нарумењене корал-уснице.</p> <p>Међу тим му 
е су обично биле набељене и нарумењене, а одевене по најновијем журналу.{S} По нека вила била ј 
а своје високе дужности спрам отаџбине, а у скоро ће се јавити прилике, где ће се јасно видети  
а, где с разних страна силазе у урвине, а за тим их нестане у мрачним, подземним ходницима.</p> 
оведајте, питајте, милостиви господине, а ја ћу казивати што будем умела и знала - рече Ката ск 
 зарадити, долазили су у руке Хаџијине, а он их је умео извршивати тако, да је, поред добре нов 
тога и тога села, ту одмах иза планине, а у потврду тога Милоје је по именце распитивао за окол 
је жалила за нечим из те давне давнине, а у једно као да се радовала што се сетила тога слатког 
воре.{S} Веле, ћата чита, па тек запне, а кмет њему на то: „узми мало поистрке, г. ћато, узми;  
 како су неке поставке кнежеве нетачне, а неке просто и неистините.{S} Многа замерка кнежева ни 
ете, ви се можете удалити кад то почне, а ми ћемо се чинити невешти.</p> <p>У томе стигоше већ  
ку, скоро је немогуће извршити тровање, а да се то одмах не позна по брзом наступу смрти и по н 
жан телесно, Цезар преболе ово тровање, а отац му умре).</p> <p>„Још мање су познати страховити 
и.{S} С Дунава се чује неко запомагање, а одовуд на нашој обали указа се некаква велика ватра.< 
ше, неколико врста колачића за умакање, а оделито од тога било је и разних лимунада и слатких с 
а је управо под собом чуо неко шушкање, а за тим и притајено стењање.{S} Кнез и нехотимице сав  
о да се ломио док је ставио ово питање, а питао је за ствари које су му биле познате до ситница 
хука; где где се чуло уздржљиво јецање, а где где и гласан плач.{S} Његова стара дадиља купила  
 чега неминовно настаје љубавно мажење, а све се завршује страсним, заносним миловањем, и тек п 
е измученом паћенику јавља као спасење, а задовољном богаташу као ужас и страх.{S} Смрт је вели 
и могао никако ни изаћи из ове пустиње, а камо ли одржати кроз њу један правац, путујући једнак 
брзо је попустио, разагнав своје сумње, а намамљен помишљу: како ће овај пут бити ванредна згод 
ј постаји, где ће стати да измене коње, а где је био спреман и мали доручак.{S} То је било на с 
бразе избраздају наказне старачке боре, а рапава, набрчкана, смежурана кожа добије црно жуту, с 
 у чему трпети оскудицу.{S} А? докторе, а?{S} Је ли да не ћемо ни у чему трпети оскудицу?</p> < 
 собу.</p> <p>— Баш је лепа, а докторе, а?{S} Је ли да је лепа? <foreign xml:lang="fr">Une beau 
 на дворјане, на великаше, на министре, а проповедаш врлину гомиле.{S} Револуционарка, па то ти 
 га узимао у помоћ за државне интересе, а ђенерал га узимао у помоћ против мене — тако смо му н 
 ни да спомене извесне природне односе, а у тами, иза спуштених завеса, врши највеће скаредност 
о кад се игра, па га јуре да га ухвате, а он бежи и крије се овом путањом.</p> <p>Било му је жа 
, тај би одавно заглавио — Њега ухвате, а он само дрмне жицом ћесару или руском цару, па ни бри 
исочанство, ваше је само да заповедате, а ова земља има свега, свега, свега, да у изобиљу почас 
?{S} А капетани, писари, па чак и ћате, а?{S} Мислите није их било који су настојавали да се пр 
 који дан, кнез је све мање бивао дете, а све више постајао човек, муж, а ово његово омужавање  
<p>— Кажите ви мени само шта ви желите, а за отров — то ви не брините.</p> <p>— Па, ја вам ето  
ење.</p> <p>— Да, да, одушевљење јесте, а и истинско јесте, само не знам да ли за мене, или рад 
p>— Пропали смо ми с тога што то јесте, а камо среће да то није, па проста му свака друга пропа 
бе је видео неравно, каменито земљиште, а мало даље огромне, мрачне рупчаге и пећине.{S} Али св 
ијама с цвећем.{S} Кнез је волео цвеће, а његова рођака била је тако пажљива, да је свуда намеш 
на.</p> <p>Увек је знао јасно шта хоће, а знао је и како и чиме хоће — јасан циљ и јасна средст 
 кршна млада из чувене Арсенијеве куће, а доведена тек то дана.{S} Све се узруја као оно челе к 
угом у уста, а фрајла све нешто шапуће, а браца Мика све дави фрајлу, па је све мува, а мени жа 
S} Око 8 часова одоше и последње гошће, а Мона се задржа још неко време на свежем ваздуху.{S} Х 
да он не воле кад му се читају буквице, а врло радо пристаје уз шалу и забаве.{S} И ако се тако 
у оном стању када „винце улегне у лице, а ракија почне беседити,“ то нико никоме није замерао н 
вица избацивала те иглице као стрелице, а оне би биле удешене тако да рахат могу пробити и кроз 
на гробове и <pb n="608" /> у гробнице, а удешене су да гору по неколико дана без прекида.{S} Т 
е косе, па онда мету леву шаку на срце, а десном се подбочи на кук.{S} Леву ногу избаци мало на 
{S} Месецу је од жалости препукло срце, а из његова рањена срца капље отров... капље мени на је 
трану и заостаде.{S} Друштво му измаче, а он оста — себе ради.{S} Овај човек био је удаљен од н 
их.</p> <p>Било је већ 9 часова у вече, а улице су још биле пуне света.{S} Особито пред дворцем 
и наскоро примети, да се та слика миче, а и иначе му је изгледала сувише пластична.</p> <p>Кнез 
и Грујица, још нежењено, угледно момче, а са њима и њина лепа сестра Пава, која је била млађа о 
 опуштеном сабљом, која за њим тандрче, а он корача немарно, озбиљан, дешператан, оборене главе 
већ беше почела обузимати кнеза, стуче, а место ње појави се као неко интересовање.</p> <p>— Шт 
стура крај кнеза грохотом се насмејаше, а овај смех дерао је бедном Мутимиру кроз сами мозак.</ 
зо сте једно за другим испили три чаше, а одмах за тим ућутасте се; погледам, а ви заспали, пок 
 неколико „ју“, све по једну ноту више, а зачуђен поглед бацала је час на говорника, час на сво 
; поједено је много, попијено још више, а певало се и викало највише.</p> <p>Кад је румена зора 
 врата на дворани ширимице се отворише, а лакеј гласно узвикну:{S} Његова Светлост кнез Мутимир 
 кнеза?{S} Где би њој могло бити лепше, а вама корисније?{S} - Наравно, ово говоримо кад би неш 
ез големих једа амо дошли!{S} Није лаж, а кам’ да је.{S} Но, господине и сине мој, помози, по б 
о дете, а све више постајао човек, муж, а ово његово омужавање дало се познати по слободнијем,  
оленима се одупирао о прозорски перваз, а руке беше метуо у џепове, па се тако нешто загледао у 
ниграда.{S} Узмем је ја овако за образ, а оно меко, сестро рођена, као пабушина.{S} Па оне руке 
оста — ваља отићи горе, тамо је и кнез, а поћи ће <pb n="246" /> и стрина Синђа.{S} Ствар је да 
о ме до лудила доводи — рече г. маркиз, а за тим настави: — Довде ми је, ето, цела ствар јасна, 
хилисте могу служити у државној служби, а да се не огреше о савест своју.{S} И вели се да могу. 
мисле.</p> <p>Лепша узе ходати по соби, а на челу јој се указаше две малене боре.{S} Овако озби 
че, они причекају док се сасвим изгуби, а ако се примиче, они се сакрију за кестеново дебло и т 
знам шта му мисли свака длака на глави, а ви ми причате шта вам је ко поручио и шта коме треба! 
од којих је први другоме радио о глави, а други првоме дошао главе, седели су један до другог н 
ћ одмах осети од тога олакшицу у глави, а на трећој облози он већ сведе очи, два три пут се трж 
 <p>Поздравише се.{S} Синђа мигну Пави, а Срећку рече: „Да те нешто упитам, господин ћато!“ </p 
ча Јова се уозбиљи, учтиво га поздрави, а цигару увуче у рукав што може дубље.{S} Није што их с 
ина.{S} Млади су, ватрени, частољубиви, а оружани; пашће у јарост и починиће триста чуда..</p>  
ида сва у само-самцитој свили и кадиви, а три нишке дуката спустиле се довде.{S} А ви све зинул 
Обојица властољубиви; обојица саможиви, а један с другим у завади.</p> <p>Врбавац се већ био по 
n="205" /> да су лични осећаји варљиви, а пролетњи дани најлакше преваре човека да озебе.{S} Кн 
е; мисао, од које су се пренули робови, а као јасиков лист задрхтали господари; мисао коју је у 
хом — то су били његови духовни синови, а он и Растислав били су дволично божанство, били су уп 
 као да му је упалила сваку капљу крви, а у јутру устаје из постеље сав окупан у зној с тешким  
ађена поља, тамо су путови, села, људи, а наши путници нису имали рачуна да се сретају с људима 
у.{S} У дворани је било већ доста људи, а још су једнако долазили.{S} Неки су седели, други су  
 пун сахат од доласка капетанових људи, а у општинској кући већ је кипео посао: два кметовска п 
грлио је, наслањао главу на њене груди, а она, пуна неке неисказане сласти, прилазила би му, гр 
дина успомена од мојих негдашњих груди, а он ми, зликовац, сад и то изломи.{S} Гледај ти, молим 
тела је главом, по мало као да се чуди, а по мало као да прети Мутимиру.{S} Сад диже десни кажи 
ло није могло дати џевапа стрина Синђи, а ко је хтео да остане на миру морао је просто њу митит 
ки на вољу, да учини све што ова тражи, а кад се једном нађе код тога високог господина, да му  
 сина“, да учиним што се од мене тражи, а не тражи се ништа нечасно. „Верујте, господине, ви ов 
и све што се те вечери од њега затражи, а јамчено му је да се неће тражити ништа што би било не 
је тако чекао лекара да му се приближи, а из очију су му сипале варнице.</p> <p>Извините, височ 
лнику краја, у који чича Милоје одлази, а друго господ. министру.{S} Обадва су писма цртала чич 
а да је имала две-три стотине корачаји, а иза ње опет се дизала стрма шумовита коса, исто онако 
тим се јасно шта је било синоћ у алеји, а после никако се нисам могао сетити кад сам и како сам 
рика.{S} У томе се зачу лупа на капији, а после и позивање газда по имену.{S} Тодорика се одазв 
бичај!{S} Обичај у целој јужној Русији, а по свој прилици и у другим крајевима.{S} То је била п 
је по предању наклоњен палој династији, а то, у данашњим приликама, може бити од некога значаја 
тихови у црвеној, плавој, зеленој боји, а у стиховима су нештедице сипане „жарке жеље.“</p> <p> 
као лојални људи.{S} Они су и сад јаки, а у будуће све ће више јачати.{S} Овој дружини корен је 
падао што са сваким уме лепо, народски, а претпостављенима се допадао што „не зна бог зна шта,  
а, и наказа, који само руже род људски, а целом друштву служе на штету, ругу и одврат.{S} И то  
а два с улице, били су омалени и ниски, а изнутра застрвени некаквом шареном, дебелом тканином, 
авио је упоређења како ради балканиски, а како, на прилику, немачки радник, и извео је закључак 
ном нежношћу, меко, благо, пријатељски, а у исти мах беше пришао кнезу и покуша да га узме за р 
му беше почео нешто говорити француски, а на лицу му се сијао подругљив осмех.</p> <p>Кнез се у 
подин опсова опет врло ружно француски, а за тим крупним корацима пређе преко собе, дочепа се в 
ирно у сумрачној дворани, неки седећки, а неки стојећки и раштркани по целој одаји.</p> <pb n=" 
овај одговори климајући главом ћутећки, а кнез продужи:</p> <p>— Дакле, није врат него шија (г. 
е све чиме су се као мужеви одликовали, а дубоке ране њине биле су покривене отрцано-знаменитим 
Они су кукали, жалили се, протестовали, а начелници су у четири ока пред њима слегали раменима  
а, но и срамота.{S} Овај се свуд хвали, а ти знаш како је код нашега сиротног света.{S} Код нас 
их натера да устану, не, они су лежали, а главе су им биле тако заврнуте натраг, да од устајања 
им и другим.{S} Али они су се побркали, а вешти људи користили се тиме, те једним уништили друг 
ијеш, јадниче!{S} Како си јадан и мали, а заузимаш тако висок положај!...</p> <p>После ових реч 
љен слог за лист.{S} Шта су они сањали, а шта им је остало!{S} Али су морали увући рогове.{S} С 
ели, други су у гомилицама разговарали, а трећи су, усамљени, ходали двораном тамо амо.{S} Неки 
 кренули са извора, где су се одмарали, а још ни један не бејаше реч једну проговорио.</p> <p>— 
у.</p> <p>У равницу, дакле, нису смели, а високе, планинске врхове морали су избегавати због те 
тив себе великаше, и они су га сломили, а „народ“ та „снага његова“ није му могла ништа помоћи. 
S} Наслоњени на лактове, они су пушили, а овда онда попридигли би се и упрли на друм зорне погл 
 мора да мисли.{S} И кокошка, па мисли, а камо ли човек!</p> <pb n="37" /> <p>— А! и кокошка ми 
дноме свирала свирајка, другоме цигани, а у трећем је дрњокао гајдаш.{S} Кнез се упути овом пос 
ј. ексери и наполеони били су помешани, а у сваком бурету било је по четири оке дуката и наполе 
тицали: час су мислили да су изгубљени, а час опет да су ван сваке опасности.{S} Неколико пута  
ој су сви прозори били јасно осветљени, а средњи прозори на горњем спрату још и отворени.</p> < 
 људи отуда излазе забринути, покуњени, а по неки бога ми и преплашен.{S} Ми опет овамо на пољу 
у.{S} Прозори су били чврсто затворени, а сва су окна потпуно здрава и читава — рече секретар.< 
е човек потпоручик у двадесетој години, а ружно је кад је потпоручик у четрдесетој — рече Ратко 
а кућа, па нека она кука својој стрини, а не нама, зашто кад је она једном већ искукала смрт Му 
е што буде потребно да се кнез заклони, а ја ако што дознам важно и на време, нећу пропустити п 
 пословима управљали људи служби вични, а престолу одани.{S} Но сад су друга времена.{S} Кнезу  
енске донеле су пуне руке неких ствари, а црна придика носила је за њима некакво црно сандуче,  
став!...{S} Свињари, неписмени свињари, а хоће парламенат, као енглески лордови!...{S} Фукара!. 
е долазили су разноврсни слатки ликери, а за особе с бољим апетитом, нарочито за мушкарце, спре 
 путом, и мора полазити још ове вечери, а ствар је веома важна, с тога моли господина намесника 
 народ да га браните као добри пастири, а ви га сами кољете.{S} Оскврнили сте и свете домове мо 
"584" /> да се породица Косанића обори, а Црнојевићи да се поврате.</p> <p>У писму је нуђено кн 
жево показивање паса ништа не одговори, а пошто се учтиво рукова с кнезом, он примети полако, у 
ји.</p> <p>Међутим прође дан, два, три, а о загонетном <pb n="275" /> младићу ни откуда ни траг 
ако стоје док цело оно чудо не пројури, а онда у живом разговору пођу даље.</p> <p>Час је то оп 
а му ту међу стављају државни интереси, а не воља министра председника.</p> <p>Мутимир плану.{S 
оје како сложно, на половини се замрси, а на свршетку се сасвим збрка и растроји.{S} Али како т 
ам — рече Милоје.</p> <p>— Питај их ти, а питаћемо и ми — рече Жика — а већ ако успитају одакле 
 он се још није могао честито испавати, а јамачно као доказ уз то пусти и једно дугачко, гласно 
} Они ће га извештавати и обавештавати, а у ствари то ће значити, да га упућују и да му заповед 
 мараму на груди, и узе се закопчавати, а другу диже према младом човеку, који јој, сав зајапур 
та да је, Пава ништа не може штетовати, а увек је добро кад је човек унапред спреман на све.“</ 
р — рече Врбовац и продужи опет ходати, а беше за тренутак застао.</p> <p>— Разговор потпуно до 
се чак ни сам кнез није могао уздржати, а да га нарочито не похвали.</p> <p>Кад је било у сред  
с тога један по један почне изостајати, а кнез и доктор, праћени гардом, наскоро се изгубише у  
ебледе као крпа, брада му стаде играти, а усне су се грчевито купиле, као да је хтео нешто рећи 
ме.{S} С тога треба с извршењем хитати, а дотле Растислава што више дискредитовати код кнеза.</ 
 потреби ће их притезати или попуштати, а уловљени кнежић копрцаће се у мрежи као свако друго с 
државника, људи које ће кнез послушати, а који ће сутра, ако хоћеш, дати кнезу све оно што му в 
прошлост никога неће ни глава заболети, а за будућност свакоме ће бити по раду и заслузи.</p> < 
љату липу, на коју се лако било попети, а по дебелим гранама њеним могло се отићи високо, без и 
 кога ће ко га узме, на сигурно умрети, а ни његовој родбини ни лекарима да не буде изазивана с 
 уз који би и тици било тешко узлетети, а камо ли човеку попети се.</p> <p>Са ове узане природн 
таква прилика никад више неће поновити, а да кнез има и практична интереса да све то сазна, јер 
е вреде, свакојаки други женски накити, а сем осталога и једна царска женска круна и једна злат 
, сад на један пут почиње нагло белити, а после и опадати.{S} С његових образа губи се руменило 
 поводио, кад је могао све сам учинити, а да никога не пита.{S} Кад ствар тако стоји, ја ту мор 
идите кући,“ и ви би морали то учинити, а не би ме смели ни упитати за што тако радим, пошто је 
е био мишљења да се све може остварити, а не само половина.{S} Ту нема никаквих фантазија; све  
S} Ти ћеш их ужурбано гонити и хватити, а кад <pb n="496" /> се кнез заинтересује за ствар и уз 
је невино везан, лако се може одрешити, а кад кривац утече, онда је то зло које се више не може 
а; на пољу пред вратима стоје ађутанти, а у интересу је самога ђенерала, да се ствар не веша на 
ки осмејак.</p> <p>- Вама треба власти, а мени треба пара.{S} Помоћи ћемо се узајамно.{S} Сваки 
дар осмех непомућене младићске радости, а његове румене усне и кроз дремеж су шапутале о љубави 
 испуњени осећајем потпуне безбедности, а то ће бити најзгоднији тренутак за одсудан удар, јер  
S} Дању су одлазили Кугићу по дужности, а ноћу су се провлачили кроз Раткове капиџике из љубави 
{S} Ствар би требало држати у тајности, а овамо спремити цео план, како се има извести истискив 
ти.{S} Либерализам је без либералности, а они што се зову конзервативци, извршили би највеће пр 
говорио ове речи у највећој озбиљности, а при томе је непрестано нетремице гледао Лепши право у 
а за кнеза нема овде никакве опасности, а у природи ако нема ничега натприродног, а оно има дос 
дица, уз то човек пријатне спољашности, а врло љубазан у опхођењу — он је убрзо стекао симпатиј 
е узда онај, који има све у садашњости, а није кадар да то очува.{S} Што год се мисли чинити по 
у му јављали начелници из унутрашњости, а што би се тицало тугаљива династичка питања.{S} Кнез  
S} Задржи их по мало, па их онда пусти, а људи отуда излазе забринути, покуњени, а по неки бога 
м као Тотов.{S} Чисто се жена и наљути, а има и право, мисли да је ја лажем.{S} Не <pb n="373"  
 партије.{S} Ту без пара нећеш ни маћи, а ту ће требати доста новаца - рече Растислав продужују 
вилинску башту, из хиљаду и једне ноћи, а посред тога сјаја и зеленила гамизало је хиљадама људ 
ead> <p>Било је већ два часа по поноћи, а пуковник Врбавац још је седео за својим писаћим столо 
а два човека упоредо не би могла проћи, а час се опет ширио у читаве подземне дворане.</p> <p>И 
ко ће временом и годинама све то проћи, а од бујна лакомислена младића он ће постати озбиљан, т 
а ти не би у ствар тако брзо могао ући, а можда не би он <pb n="687" /> поверовао.{S} Растислав 
о макар и први слуга у Црнојевића кући, а камо ли што више.</p> <p>Затим је узео реч Милоје, и, 
стаде пред њега и рече: — У мојој кући, а без моје дозволе, може се извршити претрес само преко 
о тело у грозничавој ватри и дрхтавици, а глас му био необично дебео, храпав, промукао, и што ј 
а мраморна плоча у манастиру Гробовици, а тиме је десет пута тако велики камен спао с груди мин 
ину, још нејасну на јутерњој замаглици, а тако исто бејаше почео и мислима да се губи у далекој 
р је непомично седео на својој столици, а кад уграби згоду бацио би по који крадимичан поглед н 
на треперили су престрављени полицајци, а гром још никако да пукне.{S} Најпосле осмог дана, мес 
други сељак, проговорише неколико речи, а непрестано су гледали у Враничића и његову дружину.{S 
 продужи и даље гледати у оне лепе очи, а његове усне, неосетно и за њега сама, поче полако раз 
з је лежао полеђушке на гробовој плочи, а крај њега је седео Заре.{S} Кнез је бленуо у мрак и ј 
м, и као човек који нема ништа на души, а уверен је у своју невиност, упути се право одаји коју 
 да се преда, да за тренутак позна рај, а после?...{S} Она није знала шта би настало после, али 
уклонити се онде где нећеш сукоб и бој, а ми ваљда нисмо пошли амо да се бијемо са сељацима по  
етврт часа она је била у својој ниској, а сад већ и запуштеној собици код баба Кате...</p> </di 
ом гледате да ставите књаза у присенак, а да иставите себе.{S} Ви јасно говорите пред гомилом с 
арче меса.{S} Петак је недељни посинак, а у суботу даје се под кирију пакао.{S} Месецу је од жа 
, која вам је била ослонац за повратак, а после да једну по једну виђенију личност из те групе  
бу, да се извуче само за овај тренутак, а после, доцније, шта буде.{S} У место да погледа <pb n 
е га мисли како је Врбавац лукав човек, а Каја безазлена жена, од које је муж лако могао све са 
ка.{S} Није био никакав школован човек, а до овако висока звања дошао је, како је сам говорио,  
ти, која целој ствари даје други облик, а околност је ова, кнез није обичан човек, но глава држ 
о уздахну и простења као тешки рањеник, а за тим, не отварајући очију, узе тихо, али јасно гово 
ти.{S} С тога ја умирем као преступник, а он остаје да живи као добродетељан човек и спаситељ п 
 прескакали један исти планински поток, а сад му бејаху дошли до самога врела и ту сели да се о 
тога друма, налазио се један мали парк, а у том парку било је једно старинско државно здање, ко 
а, али не сад одмах — одговори ђенерал, а за тим додаде: — Не сад одмах: то <pb n="323" /> није 
р — шах краљу!{S} А.. а.. а шах и краљ, а г. Маврикије, које је боље, је ли шах или краљ?</p> < 
е: — Он је то чинио као лични пријатељ, а не као члан политичке дружине.</p> <p>— Све једно, те 
, а одмах за тим ућутасте се; погледам, а ви заспали, покушам да вас пробудим — не иде.</p> <p> 
и рођени ђаци?{S} И како ја то да знам, а ти да не знаш?{S} Ви нисте никакви професори, никакви 
но ради.</p> <p>....„Хајде да те матам, а <hi>коњ</hi> да ти не дирам...{S} Може ли то, г. Мавр 
некад ми дође да га од милоште откинем, а мој клипа Вилип вели да би ме по носу у хиљади познао 
н ђенералу — ви сте почели извињавањем, а сад прелазите у нападаје и ружења.{S} Пристао сам да  
ико речи о г. Растиславу.{S} Ја умирем, а он остаје, и то ће ти бити први доглавник.{S} Вреди д 
ло покојниково окићено је около цвећем, а цела слика одозго осветљена лустером с безбројним све 
е једва сети, да се окрене кнезу лицем, а дотле је једнако стајао окренут леђима.</p> <p>Међу т 
одгрејани старом румеником и шампањцем, а можда још више оним сјајним очима сеоских лепотица, и 
 кнежеву.{S} Обед је завршен шампањцем, а људи из народа нису знали меру овом пићу.{S} Ту се пр 
и пут јахали...{S} Ја не умем да јашем, а Ваша Светлост навлаш ми дала кобилу што баца чифтета. 
асној кући.{S} Мислио сам шта да радим, а црна прилика вајкала се што је покварена посета код „ 
ватиш? — Преварио бих га да га уквржим, а после отерам коме треба да примим својих 300 минџуран 
јбоље види баш по томе, што ја одлазим, а он остаје.{S} То ти је најопаснији поданик у целој др 
ају да се ја на њих где год не намерим, а они ће, бога ми, ево ово да омасте!</p> <p>— Не чиниш 
 потрбушке, мишљах да се малко одморим, а пази! — она ме опет пробуди... — Умукни! продера се г 
о већ и трећу игру по одласку кнежевом, а још се нико не одвоји да иде кући.</p> <p>Но и ако је 
 Је ли тако?! — Кнез срдито лупи ногом, а све се више и више црвенио у лицу.</p> <p>Кугић га пр 
 гледала је у Синђу измученим погледом, а тај поглед као да је говорио:</p> <p>„Милост, добри љ 
где ће се јасно видети ко је с народом, а ко против њега.{S} Тајно братство не би желело ништа  
лепих очију лила је само суза за сузом, а она, бледа, тужна, гледала је у Синђу измученим погле 
 стоји у саобраћају с жандармом Илијом, а даљим трагањем сазнало се да је овај жандарм дуго слу 
ки сада већ држао једну главу на белом, а другу на црном мору, да сретна Турска <pb n="523" />  
страна својим провидљивим, црним велом, а од уста до уста још је непрестано прелетала злогласна 
 вечери одвоје да не спавају с фрајлом, а њу можда одмах да најури.{S} Али на прагу се сретне с 
а.</p> <p>Кола су летела равним друмом, а млади кнез, наслоњен на меко узглавље, поче склапати  
 па прва и прође.{S} Кнез прође за њом, а за њим уђе и Заре.</p> <p>Сад се сва тројица нађоше у 
 старао се да се што више зблизи с њом, а да што даље уклони од ње законита господара престола, 
</p> <p>Врата се полако отворише широм, а на прагу се указа осредња, још младолика жена.{S} Иза 
образ, па ако дође у сукоб с министром, а он богме и оставку да да, али својих начела да се не  
робу, па одмах и у трећем и у четвртом, а то кретање пратили су дубоки, тужни и дирљиви уздаси, 
т, каткад зелен, каткад са сухим врхом, а понекад и сав сух и оголео.{S} Његове криве, голе, чв 
е у буџаке.{S} Кнез је ишао низбрдицом, а ко корача низбрдицом, увек може лако пасти. <pb n="35 
и горела је лампа.</p> <p>— С поља дан, а изнутра сјај од лампе мешали су се и градили некакву  
етрија настави:</p> <p>— Кад сутра дан, а Петра вози ли вози!{S} Шушти ова ђида сва у само-самц 
оправдање рече да је јамачно био жедан, а није било никога да му дода воде. _</p> <p>После овог 
дају, и то наизменце — 15 година један, а 15 година други.{S} А после, може се десити да једна  
 пут је и бијен; у хапсани је изубијан, а затим је суђен и осуђен — <hi>четири године затвора,  
тију.{S} Растислав је скројио цео план, а кнез га је тачно извршио.</p> <p>Али и после, пошто ј 
овек, с тога је био сад овако зловољан, а с тога су му јамачно и они димчићи избијали из рукава 
да је трећи владалац прво био протеран, а после, кад се опет вратио, био убијен и да си ти доша 
о овај догађај изгледа доста загонетан, а местимице прате га необичне околности.{S} Чича Милоје 
</p> <p>За ову доставу тадашњи капетан, а садашња начелник, Вујадин повукао је грдну вуру и у м 
 који се годинама може носити сакривен, а да не изгуби снагу.{S} Даље, хтели би отрове који про 
учај да који од начелника буде уклоњен, а на његово место нови министар постави кога свог прист 
к близак, пред којим може бити отворен, а познато му је било и име чича Милојево.{S} И он га уз 
те му скину ципеле, па се онако обучен, а сав умазан од просута јела, прући на канабе.{S} Кад с 
ају. — Спадају, спадају, охрабри се он, а и како би могло бити друкчије.{S} Но шта се оно окрећ 
еном госпођом.{S} Отишао подводници он, а то исто учинила и његова госпођа.{S} Подводница њему  
ома стар, чичица је жестоко подвикивао, а његове старачке очи бејаху се упалиле и сијале су као 
чао даље.</p> <p>— Дуго сам тако лежао, а било ми је као да сам у паклу.{S} Поред свију мука, к 
<p>Разговор са сељацима дуго је трајао, а трајао би још и дуже да га Враничић не прекиде.{S} По 
ађен, подновљен, сав је чисто просијао, а <pb n="366" /> на души било му је тако лепо, тако вед 
а.“</p> <p>Бабо је тако на глас плакао, а стари чича Сима, што смо се увек смејали његовом вели 
 све покварили?</p> <p>Кнез је праскао, а Маврикије избуљио очи и забленуо се у њега па трепље. 
ред глухе ноћи.{S} Месец се час јављао, а час опет губио иза облака, и његови непостојани и сум 
о је ово једро, па забрекло, па здраво, а код варошанке отобољио се образ као у краве измузено  
одњаштва — заврши Растислав подругљиво, а очи су му севале од љутине.</p> <p>— То није начин!{S 
Растислав је говорио речито и убедљиво, а сваку важнију поставку своју утврђивао је писменим до 
зданост.{S} То је било мишљење Ратково, а тако су ствар схватали и сами начелници.</p> <p>Исток 
елом струји неко неисказано блаженство, а ти спокојно сам себи говориш — ја никоме ништа не дуг 
рови, да стеку име, положај, богатство, а амо долазе с једном свећицом у руци и доста је неколи 
, који је госпођи Мони дошао управо го, а она узела нове кошуље и одело свога мужа и одела га.< 
олико метака.</p> <p>Није прошло много, а цело је село било на ногама.{S} Избуђени су не само о 
но некуд отрча.</p> <p>Не потраја дуго, а млађи ађутант опет се врати, носећи преко руке шињел  
онеспособило га и отупило за све друго, а изоштрило у њему само један једини осећај, осећај стр 
.{S} Ти мораш сад заборавити све друго, а имати на уму само то, да си и ти један члан владалачк 
S} Враничић с друштвом окрете низ брдо, а сељаци остадоше да упороже волове, па ће и они преким 
ањао:</p> <p>...„Огромно каменито брдо, а њему, Црнојевићу, стегли руке наопако, па га гоне да  
 више што чуо, нити сам више што видео, а да што проговорим није могло бити ни помена, пошто су 
 устав!</p> <p>Кнез је ходио и говорио, а Маврикије седео је још на свом месту и зачуђено гледа 
ло незгодно.{S} Он је пред њом говорио, а она је тако брзо прозрела у његове тајне.{S} Није зна 
е за ствар о којој је господин говорио, а можда и своје неверовање <pb n="413" /> у мужевљеве р 
се тако читаву недељу дана само чистио, а скоро читав месец дана журно спремао Орловац се најпо 
ачају споро, пењу се уз степене полако, а кад угледују чича Јову <pb n="361" /> пред министрови 
н је говорио споро, једнолико и полако, а Жика се није усуђивао да га узнемири ма каквим питање 
ection" /> <p>Црнојевић је ишао полако, а потера је била ту за њим у непосредној близини.{S} На 
 указаше се два сељака; ишли су полако, а упутили се право оном месту где је седео Враничић с д 
S} Морао би се предати код нас оволико, а он један — додаде други. — А шта би му радио да га не 
њему се бејаше изгубило све човечанско, а остала само, до беснила раздражена, дивља звер...</p> 
о је у исти мах и племенито и дивљачко, а нада свим ширио се израз неодољиве, безмерне енергије 
> <p>— Па зато, сине, што сам ја мушко, а стара мајка је женско; ето, и ти си мушко, (Ратко пом 
а се да је постао прзница и џангризало, а лекари су имали големе муке да се боре против несаниц 
стане је.{S} Тако је то подуже трајало, а ови незнани људи једнако су стајали и посматрали.{S}  
 нестрпљењем.{S} Но време је протицало, а никога да дође.{S} Кнез Мутимир ваљда већ по двадесет 
е црте нису биле правилне; испало чело, а нарочито угнут нос јако су хулили лепоти њена лица.{S 
 <p>Али потмуло трвење већ се отпочело, а овда онда сенула би и по која варница од заваде.</p>  
орао сад редом причати све шта је било, а кнез је узео да по његовој причи контролише своје пам 
тање куда ће?{S} Чича Милоја није било, а он је једини био кадар да их проведе кроз ове пусте п 
 њему се чинило да је све то тако било, а најпосле ко зна — можда је и бало.</p> <p>Г. прота са 
егов секретар говори. — Шта је то било, а?{S} Збиља, шта је то било? — понови он питање журно и 
велико освојио, сунце високо одскочило, а врела јара жарка летња дана најако се осећала и већ п 
епомично на својим столицама у наоколо, а за тим упита оца:</p> <p>- Зашто, тата, ови начелници 
1873; год.), пролеће тек што је зенуло, а сунце се осмехнуло над Звониградом и целивало земљу ј 
ћи из свег гласа „ојис жујо, ојис бељо, а сад, а сад, а сад!“</p> <p>Слабачки вочићи, напрежући 
ну те пред општинску кућу.{S} Кад тамо, а кмет и ћата већ се затворили у <pb n="545" /> судници 
 конзулу да ћемо сутра изаћи да јашимо, а наравно, држим да ће ти бити пријатно да будеш у друш 
о којој данас мучно да има ишта писано, а која је веома интересна као штудија до чега може да д 
S} Кнез је доказивао да му није хладно, а доктор га је салетао <pb n="205" /> да су лични осећа 
о гледало је на тело човечије природно, а полни односи сматрани су као важно друштвено питање,  
улација.{S} Примање би било обезбеђено, а корист би била очигледна, кнез би био дупло обвезан.< 
 је на улицу да ту у вече буде спаљено, а све у славу кнеза Мутимира.{S} Неки домаћини орловачк 
еговој соби отворише се тихо и нечујно, а две црне прилике, умотане од главе до пете црним, тан 
 ништа што би чак по живот било опасно, а иначе ако буде каквих непријатности, може се отрпети. 
 глупака који држе да је једно поносно, а друго стидно за човека, али то су невјеже налик на он 
 је с тим? — примети Црнојевић нехатно, а очевидно је било да о нечем другом мисли у том тренут 
вучете, скинуо вам ципеле као и обично, а за тим сте сами закључали врата изнутра и легли.“</p> 
ља, без икога који би волео тебе лично, а <pb n="328" /> не твоју титулу, твој положај и твоје  
а коме изумире све што је младо и лепо, а место њега долази ругобна, превремена, неприродна ста 
— Јамачно пијано! — поче Синђа — старо, а дохватило се негде ракичине....</p> <p>Но Пава је пре 
о да запливаше у дубоко, зелено језеро, а једва су се видели из големе траве.{S} Напред је ишао 
а га види из ближе.{S} Могуће да је то, а могуће и да није.{S} Најпосле ма шта да је, Пава ништ 
ше застајкивати и гледати шта ли је то, а облак прашине јурио је непрестано све ближе и ближе,  
чај — одговори доктор.</p> <p>— Е, ето, а у Русији то се сматра као обична ствар, и то тако сма 
мком, те се опет поврати и седе за сто, а момку рече немарно:</p> <p>— Каква је то госпођа Јова 
и.{S} На средини стајао је округао сто, а око њега две три столице; свуда у наоколо поред зида  
и живота; час је све ледено, намрзнуто, а час опет све букти у живом пламену.{S} Ове су промене 
 — рече Ратко — узео је сваки по нешто, а највише она протува француска.{S} Оно би требало прог 
то женске коже; заруменио се преплануо, а ушиљио оно мало брчића, па читав муж!....</p> <p>Пуко 
ете.{S} Ко би их сад овако видео и чуо, а не би их знао, би рекао да су отац и син, па забринут 
ључ, ту ћете наћи тајан гвоздени долап, а у њему...</p> <p>Кнез се окрете Врбавцу и рече подруг 
S} Сва је, јадна, била бледа као дувар, а леви јој рукав сав крвав, окрзнуо је пурак по више ла 
ствари зна боље но који ти драго писар, а и људи га више вермају и боље слушају.</p> <p>Док се  
 то време једном је руком витлао шешир, а другом зачешљавао своју велику косу.{S} На један пут  
у шапутали.{S} Махом је говорио доктор, а старац је само вртео главом.{S} Цео разговор није се  
рекине, једна пола падне доле на патос, а друга се опет прикупи и приљуби руци, и капља опет ра 
испит.{S} Трајао је ваљада читав сахат, а тицао се искључно мојих веза с г. Црнојевићем и његов 
ти Растислав, загледајући у свој сахат, а за тим устаде.</p> <p>— Зар је за вас увреда кад вам  
 је кнез у селу, да је кнез што и кмет, а он је владалац, он је „<hi>књаз</hi>“.</p> <p>- На сл 
грађанства предводио је орловачки кмет, а орловачки окружни начелник морао је узети на се улогу 
 поглавито женске, којима досади живот, а страше се да задају себи смрт на други начин.</p> <p> 
им мећемо међу ноге некакав глупи лист, а код женскиња, срећом, увек се дешава тако, да или пра 
е држи још само чеона и потиљачна кост, а још га тера стара земаљска сујета, рад је да покаже,  
<p>Шах је персиски краљ, Ваша Светлост, а краљ, то је европски шах.... примети Маврикије...</p> 
> <p>Кад Вранчевић паде ничице на мост, а на белим, тек отесаним талпама указа се струја црвене 
 тешко било разазнати шта је стварност, а шта ли машта.</p> <p>Већ у два маха Враничић се губио 
нци, то ће показати најближа будућност, а ја се, у име Бога, надам најлепшему.{S} Узмите обратн 
 два велика гутљаја попи кобну течност, а стакло баци за врата с узвиком:</p> <p>„Живела смрт!{ 
такленце држао скоро читав један минут, а груди су му се високо надимале.{S} На једанпут он диж 
де, докторе? — упита кнез на један пут, а глас му је био тако храпав и дебео, тако непријатан,  
дужи баба Ката — прегни тако један пут, а слободно, ако буде греха, ево ја сав грех узимам на м 
н овакав ред: послужи се само једанпут, а за тим се сва пива и јестива сместе на дугачак сто, г 
о га је велики челник Радич Поступовић, а играо је неку улогу и у новој историји балканиској.{S 
 срце удара као прекаљен челични чекић, а бујна, ватрена младост стапа се, утољава и разблажује 
 далеко чувени ботаничар доктор Павчић, а поред њега дворски прота, фино свештено лице у вишњев 
ало и тако су ствар узимали и Враничић, а и његови пратиоци.</p> <milestone unit="subSection" / 
д је ишао чича Милоје, за њим Враничић, а за овим Жика.{S} Већ су тако били прешли скоро целу п 
 обратити вама женама за савет и помоћ, а сад молим те остави нас да грешимо као што смо почели 
ноћ и мрак, но му је дан био као и ноћ, а ноћ као и дан, јер је у свакој <pb n="174" /> улици б 
је и други жандарм вратили су се синоћ, а дошли су свак за се, жандарм на <pb n="655" /> три са 
> капитале давали су тасту на употребу, а вештоме трговцу била је дужност да те капитале увелич 
p>На то се чу мешкољење у другом гробу, а за тим пријатан али веома слаб старачки, женски глас  
код њега ја ћу је увести у велику собу, а ти онда улази.{S} Знаш!</p> <p>- Је л што год обећала 
и треба, и све се то Кати бије о главу, а фрајла само да седи, да чека на готово и да чува свој 
у њему опасна демагога и усијану главу, а данас им ево тај исти човек долази за министра, и то  
убоко засецају у целу будућност његову, а преко њега у будућност ове земље.{S} Према томе не са 
ар из Преклада....{S} И њега тако зову, а не личи, молим покорно, не личи ни мало на бумбара.</ 
Мутимир саслушао је ову причу Заретову, а још није могао веровати својим рођеним <pb n="629" /> 
 чувати, на то уложити сву своју снагу, а за остало оставити политичке странке нека теку себи в 
ода да превије табак и отпочне истрагу, а већ ако се доцније ништа не обелодани, онда је то с т 
овека.{S} Кушате да се приближите богу, а у ствари постајете нешто сметено, што није ни бог ни  
 већ се о томе шапутало по целом граду, а ни сам кнез није ћутао!</p> <p>После овога бала кнез  
 <p>Преломе тако да Радован и отац иду, а Грујица да остане са снајом.</p> <p>За све време док  
ати.{S} Овој дружини корен је у народу, а то значи њена је будућност обезбеђена.{S} Људи с висо 
е руком знак Кугићу и доктору да изађу, а сам оста са својим ађутантом.{S} Сели су на диван и З 
туда врати био је веома румен у образу, а очи су му необично сијале.{S} Чим уђе он се окрете кн 
с једне стране услужно одобравао кнезу, а с друге бојажљиво погледао на Растислава.{S} Растисла 
т прилегле да дремну док коњи позобају, а после ће устати да их отимаре, напоје и спреме.</p> < 
 па да те људе заговарају и заваравају, а овамо одмах да прате кога у село, да извести кмета.{S 
а?{S} Шта хоћете ви?{S} Њу да нападају, а она да ћути и да седи скрштених руку.{S} То није нико 
ити ни помена док се прво не искошкају, а кад би се искошкали, они би и сами устали, не без бој 
ју.{S} Старији калуђери то не признају, а после и калуђерче удари у инћар.</p> <p>Један је наче 
ају ни дању ни ноћу, ако га не познају, а за живу главу да не смеду непознатоме дати или продат 
е положаје.{S} Министри нека се мењају, а сви виши чиновнички положаји ваља да остају увек у ру 
у неизвесним догађајима, што наступају, а над Звониградом, који мало час беше тако весео, на је 
р лепо каже, то чак и калуђери слушају, а што да не чујем ја; то је народни обичај.{S} А ви, го 
вале су туда непрестано, неко у авлију, а неко из авлије.{S} Гомилице радознала света стојале с 
ко је за тим сишао у своју канцеларију, а Растислав сео за сто и јавио момку, ако има ко да чек 
ен распоред, те једни мисле и наређују, а други мисле и извршују што им је наређено.{S} Тако би 
 могао мислити да се мешају у политику, а њих гле чак овде!</p> <pb n="609" /> <p>И што је кнез 
дари још више у плач и пође пред мајку, а она га погледа срдито и рече му: „Ти боље ћути!{S} По 
изговором да купују ситну рогату стоку, а у ствари биће да су то какви агенти Црнојевићеви.{S}  
арушену косу, и прикачи откинуту чипку, а затим се маши за свој огртач, што је стајао ту до ње  
зи два поља, он то може само у почетку, а после све по једно....{S} Зар ни то не знаш?....{S} З 
је мало повучем <pb n="218" /> за руку, а ја све стрепим да јој се што не откине за што ухватим 
ивци, да придобију кнеза на своју руку, а Растиславу да поткопају углед и поверење, које је до  
ти људи: један је носио о рамену пушку, а други пребацио преко руке секиру.{S} Зауставише се на 
p> <p>Стари Влах оде да разгледа обалу, а Враничић и Жика седоше опет крај ватре у колебу, први 
а је трљала око слепих очију и по челу, а млада лепотица по грудима, слабинама и око срца.{S} П 
цепљену полу и опет трчала кроз гомилу, а кад би угледала дете, узвикнула би пуна радости: „Дел 
т за гушобољу и отровани оде под земљу, а у тевтере и књиге запише се да је умро од гушобоље.{S 
има он крочио на ову милу, свету земљу, а шта га срета одмах на првом кораку!</p> <p>Но младост 
љиву.{S} У кући оштре нож да га закољу, а оно мирно и невино стоји и повјерљиво гледа наоколо,  
 на ногама.{S} Још бејаше мрак на пољу, а он је већ био устао <pb n="266" /> и обукао се.{S} Мо 
инистарске седнице; људе остави напољу, а сам уђе унутра.</p> <p>Ту је сад настала сцена вредна 
н тај корак учинити с њоме у споразуму, а она би му дала најискреније савете, као своме рођеном 
врати својој кући, која је ту на друму, а ја продужим шетњу даље.{S} Кад сам био на по алеје, п 
олно и жалосно укосила на једну страну, а крајеви усана повели се доле, као оно у детета кад хо 
1" /> први им је био министар по имену, а други заповедник и господар на делу.</p> <p>У осталом 
ле опет обухвати погледом целу околину, а поглед му је био помућен, лудачки, поглед који је стр 
очиње, па све своје прогласи за врлину, а све туђе за порок и грешење.</p> <pb n="85" /> <p>— Д 
 је династија Косанића дигла на висину, а он ту висину употребљује да обори ту исту династију.{ 
и да им закажу да одмах трче у општину, а узгред сваки да понесе пушку и по неколико метака.</p 
из побочне собе отпевали кнежеву химну, а око 11 часова кнез се опростио и удалио из дворане, п 
ини и Радован.{S} И његов пиштољ грмну, а његов крупан мушки глас одјекну и <pb n="264" /> посл 
дотрчи.{S} Кнеза застане у дубоком сну, а у великој ватри.{S} Покуша да га пробуди, али кнез се 
доживели тако тешка искушења, и Перуну, а нарочито Жики, паде на ум да ту у близини остаје мрта 
ило би мало и за обичну јавну женскињу, а за чедну Лепшу то је било доста.{S} И Мона то не гово 
е првог тренутка, опет спусти на талпу, а сам узе дрхтати целим телом.{S} И да није било Жике,  
реба, па чим момак опет седне на клупу, а он опет штрц, па по њему!...</p> <p>Жалио је и оне ст 
е мари.{S} Од писара и не крије цигару, а на практиканте по кад кад богме и навикне: „Брже, брж 
господин кресне жигицу да упали цигару, а најпосле и да види своје „ново сунце,“ које је дотле  
вукао у свој кабинет, да попуши цигару, а можда малко и да дремне пре но што се лати посла.{S}  
лоњачу, Ратко је полако завијао цигару, а његов најмлађи синчић пентрао се тати уз колена и неп 
 онда кад је хтео да упали нову цигару, а међу <pb n="505" /> тим патос око њега сав је био пок 
ану, угледа домаћицу и гошћу у будоару, а угледаше и оне њега.{S} Кнез се поче још с врата изви 
некакво овално огледало у црном оквиру, а млада је узимала кнеза за руку, дизала му прст горе с 
.{S} Из уске удице повише у другу ширу, а из ње убрзо изађоше на сокак, који је кнез Мутимир са 
, намештајући завесу на једном прозору, а затим се окрете својој гошћи.</p> <p>- Драга Лепшо, п 
“.</p> <p>Ађутанта ставе под присмотру, а г. г. министри остану да чекају кнежево пробуђење.</p 
би мирно проспавао до 8 часова у јутру, а сутра дан устајао је освежен и окрепљен.</p> </div> < 
n="542" /> <p>Сељаци потврдише да јесу, а за тим узеше и сами запиткивати путнике о свему што и 
ам на ствари природно, онако како јесу, а што су ми у томе отворили очи за цело је заслуга неко 
 нареди својим ађутантима да остану ту, а жандармском капетану даде руком знак да чини своју ду 
еније савете, као своме рођеноме брату, а после би задржала његово пријатељство, очувала присту 
гу и посла га да пробуди сеоскога ћату, а сам с Глуварићем и чича Срејом оде општинској кући.</ 
S} Жика је то гледао скривен на дрвету, а за тим је поиздаље пошао за потером, док му тога дана 
у дана мислити о једном истом предмету, а упорним мишљењем често је продирао и прозревао у ства 
их у авлију, кришом их провели у башту, а на крај баште потрпали их у затворена, путничка кола  
<p>— Знамо, господине, на нашу несрећу, а боље би било да сам јутрос врат сломио кад сам амо по 
 једном приликом поклони старом Симићу, а од њега ]е дошао амо.{S} С тога, за какав музеј, наро 
> је волела.{S} Но то је смислила ноћу, а сутра дан видела је да то нипошто не сме учинити.{S}  
ли се равни, коју је ваљало прећи ноћу, а већ у првом граду чекала их је гомила пријатеља, који 
тивац; послушан чиновник одговара хоћу, а после у пракси ради како најбоље може и уме.</p> <p>Р 
ед собе, с бесмисленим изразом на лицу, а Растислав се опет беше прихватио својих француских но 
иштво?</p> <p>Растислав побледи у лицу, а доња му усна узе дрхтати.</p> <p>— Од кога си то чула 
е, трпала их у некакву велику котарицу, а једнако је кецељом брисала сузе и викала: „Боже, боже 
под турском сабљом или на турском коцу, а Турцима их је издавао крвави оснивалац династије Коса 
ло у очи да нигде не сретају живу душу, а још није било 11 часова.{S} Из уске удице повише у др 
ети кнез.{S} Ђенерал не одговори одмах, а кнез на то додаде:</p> <p>- Збиља, да ли су и ранији  
 ништа особито од њих, до јуче његових, а данас Кугићевих начелника. — Он сматра да су то и јуч 
сним капљама плодоносних даждева њених, а уз песму што су је, кад тише, кад бурније, извијали к 
ле, ви знате!.. — рече ђенерал Врбавац, а ове му речи излетеше из груди, као кад из парна котла 
како се рукују, испод њих лавров венац, а испод венца укрштена пушка и сабља, а одоздо мач и се 
 такође увијена у велики вунени огртач, а преко главе пребацила велику свилену мараму од чипака 
е натицан кнезу на главу метални обруч, а лепа девојка трљала је палцима, час по том обручу, ча 
 ти њихна посредница, онда ти све знаш, а чича Мирко у полицији постараће се онда, да и нама шт 
но баш бела и пребела, ако знаш и умеш, а ако не умеш, онда ти нико није крив...</p> <p>— Никог 
ти, онда га служиш онако како ти хоћеш, а кад га служи други, онда га служи онако како он хоће. 
у тим откопчавала хаљину испод гуше.) - А ово шта ти је?{S} Кнез беше узео у руке црну дрвену к 
 Мутимира, кад он неће лепим да прими - а шта би му, бајаги, фалило да буде зет ћесаров!</p> <p 
е вратимо у Звониград — рече он благо - а сада на путу молио бих вас, да се не одвајате од мене 
ве, ми да бежимо као кукавице!</p> <p>- А што као кукавице, господару!{S} Народ пева јунака кој 
Господару! да не дангубимо....</p> <p>- А од кога си чуо све то?</p> <p>— Од чобана, господару. 
ти да су три а не два писмена.</p> <p>- А.. а.. а!{S} Тако!{S} Зато; ја видим где је нешто утрп 
ве траве, милостиви господине.</p> <p>- А је ли истина да сте једном, док сте били у Пламеновцу 
Био, био, милостиви господине.</p> <p>- А колико може да траје такав сан и је ли чврст?</p> <p> 
 Па браца Мика — потврди дете.</p> <p>- А где си ти то видео да браца Мика носи сукњу?{S} Кад ј 
 што кажеш — рече кнез у шали.</p> <p>- А у ком би случају то могла наступити потреба, да гониш 
<p>Кнез се узе слатко смејати.</p> <p>- А?... а? докторе, како ти се чини?{S} Лепо гостопримств 
Мона појави, он се окрете њој.</p> <p>- А. а.. а.. а..!{S} Тако дакле!{S} Тако!.. поче Мона.</p 
ек да направи увод у разговор.</p> <p>- А ваше је право име? — упита он.</p> <p>— Ката! — одгов 
/p> <p>— Од чобана, господару.</p> <p>- А да то не буде каква превара?</p> <p>— Није господару. 
мо ваља имати шињел и шајкачу.</p> <p>- А како ћеш ти — вајкао се Црнојевић.</p> <p>— За ме не  
} За тим се окрете Растиславу:</p> <p>- А? ти си јамачно изненађен што ме овде видиш?{S} Је ли? 
д теби сад паде на памет Црни?</p> <p>- А да против кога смо се овако подигли, враг те уз месој 
 често, милостиви господине. _</p> <p>- А је ли био овакав случај како рекох?</p> <p>- Био, био 
ртву но да ту срамоту дочека!“</p> <p>- А по селима, кад пре удадбе по два пута копиле, онда то 
ду да пијеш, еј!.. царица да будеш!.... а она се смрзла ка да ће је неко на вешала водити!</p>  
и и рече загушљиво:</p> <p>— А... а.... а!{S} Тако ти знаш, зликовче!</p> <pb n="308" /> <p>— К 
ирам...{S} Може ли то, г. Маврикије.... а? овако на пример — шах краљу!{S} А.. а.. а шах и краљ 
....{S} Сунце има подерану ногавицу.... а на небу се срушио свод... бежи... бежи...</p> <p>Заја 
з се узе слатко смејати.</p> <p>- А?... а? докторе, како ти се чини?{S} Лепо гостопримство?{S}  
зан, Ваша Светлост!“</p> <p>— А... а... а, <foreign xml:lang="fr">mon viex</foreign>, ви сте ба 
е у очи и рече загушљиво:</p> <p>— А... а.... а!{S} Тако ти знаш, зликовче!</p> <pb n="308" />  
 понизан, Ваша Светлост!“</p> <p>— А... а... а, <foreign xml:lang="fr">mon viex</foreign>, ви с 
ли, лежиш на том јастуку?{S} А Митра... а?“ А он као одговара: „Није, бога ми, није, здравља <p 
а В. Шкоди, г. Маврикије, ха, ха, ха... а јесте ли растумачили вашим ђацима шта је то њокалица, 
 то је ваше — ви - сте правили устав... а књаз вам малолетан — и господа хитају да праве устав, 
ије - рече хоџа.{S} - То не море бит’.. а кад би и било тако, ти би вала, снахо, била опака мај 
а су три а не два писмена.</p> <p>- А.. а.. а!{S} Тако!{S} Зато; ја видим где је нешто утрпано  
 три а не два писмена.</p> <p>- А.. а.. а!{S} Тако!{S} Зато; ја видим где је нешто утрпано — ре 
, он се окрете њој.</p> <p>- А. а.. а.. а..!{S} Тако дакле!{S} Тако!.. поче Мона.</p> <p>Но кне 
овако на пример — шах краљу!{S} А.. а.. а шах и краљ, а г. Маврикије, које је боље, је ли шах и 
звикну болно и срдито:</p> <p>— А.. а.. а.. ах!{S} Прођите ме се једном само с тим вашим државн 
ом.</p> <p>Кнез цикну:</p> <p>— А.. а.. а! он је ту!{S} Он!{S} И смео је доћи!....{S} Амо! дајт 
јави, он се окрете њој.</p> <p>- А. а.. а.. а..!{S} Тако дакле!{S} Тако!.. поче Мона.</p> <p>Но 
 а? овако на пример — шах краљу!{S} А.. а.. а шах и краљ, а г. Маврикије, које је боље, је ли ш 
он узвикну болно и срдито:</p> <p>— А.. а.. а.. ах!{S} Прођите ме се једном само с тим вашим др 
ктором.</p> <p>Кнез цикну:</p> <p>— А.. а.. а! он је ту!{S} Он!{S} И смео је доћи!....{S} Амо!  
из свег гласа, што га грло доноси: „А.. а..а.. ј потеците у помоћ, отеше нам девојку“!</p> <p>Т 
а појави, он се окрете њој.</p> <p>- А. а.. а.. а..!{S} Тако дакле!{S} Тако!.. поче Мона.</p> < 
 седе с десна, и викну кочијашу: ка..а. а. ас!</p> <p>Кнежев кочијаш знао је шта то значи.{S} Т 
едне његове познанице још из детињства; а ту му је слику послала, вели, његова мајка још пре то 
, и као да су их изговарала два човека; а у исто доба кнез осети, како га снажно дочепаше, упра 
 има поред кнеза свога поуздана човека; а за друго - Растислав махну руком и ућута.</p> <p>— Че 
анствена, вечна.{S} Она је избавитељка; а људи је се боје само с тога, што је не познају.{S} Ка 
е не само краљевска, но и царска круна; а било је и таквих позива који су апеловали на младога  
 ово?{S} Лепа вожња!{S} Жива железница; а?</p> <p>Усхићен овим новим знаком кнежеве милости, шт 
ш што и да чују не ће отићи никуд даље; а и она - Пава - штета би било да пропусти ову прилику, 
нило их се тројица милостиви господине; а било их је свакојаких, <pb n="117" /> и добрих и злих 
37" /> <p>— А! и кокошка мисли, велите; а мислите ли и ви као кокошка — рече кнез вршећи рокаду 
 тек зевне, испружи шапу, извуче нокте; а браца Мика вели војницима: ето виш’ и мачак вам каже  
 почела враћати добра воља - не браним; а сутра у 4½ тачно да си овде — изаћићемо да јашимо.{S} 
о ни на памет није <pb n="226" /> пало; а сад је у себи осећала, како јој је некако лакше рећи  
 слушајући бечки двор, изгубите престо; а тражили сте и јемство, да вам Аустро-Угарска силом по 
— У два маха пет година само у затвору; а два пут у притвору, један пут 5, други пут 9 месеца — 
S} Сваки ће имати своје. <pb n="123" /> А држим да ћемо се лако погодити.{S} Што буде право, го 
дну маслинку да прогута, <pb n="333" /> а после тражио од њега пун тулум зејтина.{S} Све што ст 
форму. — Је ли, докторе, <pb n="215" /> а да ли би се ово могло повести и у Звониград? ако би с 
ретворио у ческо стакло, <pb n="465" /> а кад је кнез повикао, онда се то стакло опет прометнул 
 оруђе.{S} Он да смишља, <pb n="337" /> а онај да извршује и да вуче одговорност.{S} С тога, ка 
аги „Побегао! побегао!“, <pb n="657" /> а они га сами пребацили преко воде... но дај де да упал 
еличанство, г. Маврикије, <pb n="38" /> а, бежи!{S} Али какву дивну гарду има....{S} Каква га к 
и у које нико не верује, <pb n="548" /> а опет их свак понавља и један другом прича.{S} Тако се 
ојој бајној гошћи, сестрице моја.{S} А? а?{S} Прима ли се мој предлог? — рече кнез кроз смех ја 
 познајете ли ви мене?{S} Е? познајете? а? за што не говорите?</p> <p>Јела је до сад ћутала; са 
а ти то? па, црна Петро, откуда ти ово? а ја само погледам преко рамена и велим: „Откуда ми? ку 
гушобоље.{S} Дакле „природна смрт“ !{S} А која смрт није природна!</p> <p>Кнез Мутимир одмах је 
 ти опет при свакој игри: „изволте“!{S} А што „изволте“, кад ја теби кажем да увек бели почињу. 
ого си жустар, момче!{S} Убио би га!{S} А зашто би га убио?{S} За то што хоће да усрећи једну д 
плод.{S} За пет минута, рођена моја!{S} А? шта велиш?!{S} Ништа од нас, је ли?{S} Ми то, црнице 
.</p> <p>— Ама шалим се, лудо једна!{S} А баш и да је, па шта!{S} О! благо теби лудој!{S} Мука  
и пио у овој кући, и ти толико пута!{S} А ако се ствар тиче ове вечери, онда је „незнани пријат 
 и црном срећом мојом.</p> <p>— Ене!{S} А што да ти је худа срећа.{S} Она ти, богме, није црна, 
химне слободи.{S} Ја, мој господине!{S} А ви ништа то не знате!</p> <p>Ливреисани слуга полако  
ав у себи. „Ово је навалично кињење!{S} А колико јуче ја сам га спасао од сигурне смрти.{S} Как 
чуда <pb n="51" /> боже!... поштење!{S} А сам се облизује.{S} Ама ће да сева обрамица.{S} Чек с 
 не бој се!{S} Ви све најбоље знате!{S} А ко ће!{S} Само да се једног дана не кајете!{S} Није н 
="184" /> старији, провизор старији!{S} А ови с брадицом, ово је провизор млађи.{S} А онај на к 
 покорно.{S} Послужење смо спремили!{S} А шта би још друго, ја не знам.{S} Народ је ту; провизо 
 једном!{S} Не знаш како се радујем!{S} А видећеш, благосиљаћеш овај дан — рече Мона срдачно.</ 
упиљи јој у очи:</p> <p>— Ево овако!{S} А ако би ми што год рекао, рекла бих и ја њему, па ето  
 Растислав кроз зубе.</p> <p>- Тако!{S} А није ту погинуо никакав човек под туђим именом? — упи 
шете али гледате сваки свој интерес!{S} А ја сам хтела рећи то, да ви нити сте једини, ни сте н 
је дужност.... била... јес, дужност!{S} А најзад, народ и није био с њим.{S} То је обмана.{S} С 
ме, молим покорно, али га тако зову!{S} А овај овде ово је поп Ристо из Заглавића.{S} А ови овд 
.... а? овако на пример — шах краљу!{S} А.. а.. а шах и краљ, а г. Маврикије, које је боље, је  
 <p>- Ти си ме заборавио, господару!{S} А ја сам пређашњих година бивао толико пута у вашем дом 
 ни у гробу људе не оставља на миру!{S} А бар из гробова јасно се види, како је живот горе на з 
ћи главом.</p> <p>— Безумни младићу!{S} А зар си могао и за часак један помислити, да ћу ја - х 
овошћу.</p> <p>— Сад први пут чујеш!{S} А за што да тек сад први пут чујеш ствар која ти се под 
тако!{S} Ви о томе ништа не знате!..{S} А није вам познат један допис, који је о тој ствари пос 
нски језик</hi>!{S} Смешан језик!...{S} А овде, шах краљу..{S} Елем, како рекосмо, г. Маврикије 
розно боји, премрла је од страха....{S} А пред њом се диже висок, висок плот, преко којег она м 
д сам ја овде чини ми се да није....{S} А и забунђала се по глави, па не могу добро ни да је ви 
обудити....{S} Јес, пробудиће се....{S} А сад изволте, идите... вас јамачно тамо чекају — рече  
ја како!... стерају људи у буџак....{S} А овако, шта велиш, г. Маврикије, овако један мали шахи 
А?{S} Наш Симон?{S} Мора бити он....{S} А погледај моје кљусе, г. Маврикије, оно ће овако.... х 
тета....{S} Грдно сам се угрувао....{S} А Ваша Светлост каже „полако ћемо“, а после викне само  
 то <pb n="323" /> није потребно....{S} А доцније, — видећемо.{S} Зашто не би баш и она остала  
ца.{S} Ви тај случај морате зната...{S} А најпосле, ви сте министар председник; вас се ствар ти 
есети део понуди што се теби нуди...{S} А ти се још предомишљаш!{S} Море, ноге да му переш, па  
казати, ја сам био само посредник...{S} А и шта је двадесет хиљада дуката? зар је то какав нова 
 династији, но што сам јој ја сам...{S} А шта оно рекосте друго?..{S} Ах, да! „После пет шест г 
м нахођењу, од њега најлакша смрт...{S} А ту лакост ја ћу већ видети сад сам на себи - примети  
 који је већ измакао с бојног поља“.{S} А тај непријатељ није био нико други до мајмун, за који 
 је он док је та снага била уз њега.{S} А кад се народ поведе за другим вођама, онда ваш деда,  
ти, колико вреди овака једна услуга.{S} А ја ћу вам вашега кнежића тако лепо спремити да управо 
ко не може изаћи жив из овога круга.{S} А кад већ морају чекати, онда је боље да сиђу доле где  
овека оборио, па ће ваљда и медведа.{S} А вама треба баш за медведа, милостиви господине? — реч 
о, директор, старешина, он заповеда.{S} А ови овде, ово је г. Стојко провизор <pb n="184" /> ст 
ти ниси видела како те кнез загледа.{S} А знам да си му макар један пут намигнула.</p> <p>Пава  
 што сте хтели отровати свога кнеза.{S} А како?{S} Врло просто.{S} Онако исто <pb n="313" /> ка 
 штетних утицаја ветрогоњаста кнеза.{S} А за то нема боља и поузданија средства, но пустити га  
 твојој бајној гошћи, сестрице моја.{S} А? а?{S} Прима ли се мој предлог? — рече кнез кроз смех 
 хучним таласима грка живота људска.{S} А кивна пучина риче у беснилу своме и са дну мора граби 
рише се и чуди шта ли га то попрска.{S} А он се само смеје и вреба, па чим момак опет седне на  
то име знају сад већ и деца сељачка.{S} А то се све десило овако:</p> <p>Пре два-три дана било  
на није управо ником ништа говорила.{S} А и како би!{S} То не би било лепо да она износи шта се 
ротив законитог наследника престола.{S} А у оваким мутним временима то може одвести и много даљ 
оспођа Цанка.{S} Од ње сам све чула.{S} А њој је, вели, казала госпођа Цинцар-Станковићка.{S} Т 
кревет као све се љуља, све се љуља.{S} А Митра, ђаво, подвлачи му као руку под леђа и шапуће:  
на удовица никад није била силована.{S} А овде, у овоме твом случају, да ниси ти на време похит 
 мене, њих би морала знати ова жена.{S} А зар би ова анђелска душа могла икада допустити да ја  
 вас зачуде нека и нека моја питања.{S} А надам се да ћете ме предусрести с поверљивошћу, пошто 
пијани Ралека, али се бојала свекра.{S} А Воја је само ћутао и дувао кроз нос.</p> <p>Дођоше на 
Она мене поштује онако... као брата.{S} А и ја њу.{S} Шта ћу, нашла ми се жена и у нужди.{S} Ни 
{S} Ваша прошлост затвара вам врата.{S} А с поља радити — то не иде.{S} Што ви нама дакле, може 
е зашити од династичких претендента.{S} А кад се цела комедија свршила, твој министар дели још  
 овде ово је поп Ристо из Заглавића.{S} А ови овде млади попић, ово је поп Бумбар из Преклада.. 
.{S} Тако се спасла Арсенијева кућа.{S} А она четири умлаћена Турчина као да су у земљу пропала 
ађена, престрављена и зачуђена лица.{S} А кроз те гомилице у небројено одјека, звучале су кобне 
и чинити после, ваља употребити сад.{S} А средства су многострука.{S} Пре свега ваља дејствоват 
 сам то вама рекао тек онако узгред.{S} А и шта ће то њима?{S} Збиља!...{S} Дакле тако, реците  
ресу, заборављајући потпуно на себе.{S} А за све то тражила сам само једино: — твоју искреност, 
.{S} И кога ја имам другог сем тебе.{S} А и ти? ко ти може бити већи пријатељ од твоје тетке —  
 и разблажење после смрти мужевљеве.{S} А ко пре и да се сети удовице сиротице, ако не њен први 
ш нећу с тога понети свиле и кадиве.{S} А ти кад не умеш — ко ти је крив?{S} И ко ће још теби у 
ст дању, власт ноћу — ето ту је све.{S} А сад шта све треба чинити да наши људи увек очувају вл 
 три нишке дуката спустиле се довде.{S} А ви све зинуле, па се само крстите и камените <pb n="2 
и онда мора бити онако како он каже.{S} А за Швабу вели, да то управо и није Шваба, но се само  
вар <pb n="305" /> испод ваше слике.{S} А сад би у име бога могли поћи.{S} Саме будите енергичн 
 чисто бих се сад прекрстио од муке.{S} А и не знам ко ми стави овде у непосредну близину ову б 
изађи, — госпођа!.{S} Сви капу доле.{S} А да си најпоштенија, кад си гола — свак те презире...{ 
 момчадија се поче надметати у томе.{S} А кад кнез једноме, који је највише и најбоље бројао, д 
ристалице с тога што и они њу бране.{S} А човек је грешан.{S} Ма како богоугодно живео, увек се 
езгодном тренутку заклони и помогне.{S} А госпођа Ловимук тек пре две - три недеље имала је так 
орио, само нека му сад и кнез рекне.{S} А, је ли да хоћеш?</p> <p>— Доста, доста! — рекао си ве 
лакао немоћним плачем нејаке макање.{S} А за тим он је ту растао и крепчао, под умереним зракам 
мо вас умолити да се поново вратите.{S} А ви нам, јамачно, нећете одбити ту молбу.</p> <p>Једак 
во, поп Стево Џиброња, из Свињарице.{S} А ово је поп из Лојана, поп... поп... поп Шиља.{S} Тако 
разних села помешаше се и згомилаше.{S} А кад после навикаше командири да се одмах иде, сељаци  
овац.{S} Ја сам се машао много више.{S} А Турска је морала.{S} Она је сваки час могла планути.{ 
 15 година један, а 15 година други.{S} А после, може се десити да једна кућа у мушкој линији и 
и с брадицом, ово је провизор млађи.{S} А онај на крају риђи, високи, оно је господин... како г 
ако је код наших Румуна у Балканији.{S} А, докторе, шта мислиш ти о томе?</p> <p>— Факт је, све 
 си отишао рано, нисмо се ни видели.{S} А имала сам да ти кажем....</p> <p>Но госпођа на један  
 у њу умешају и династички интереси.{S} А овде ће тако нешто бити, и ја се бојим да ваши искази 
дало, то се парама не може да плати.{S} А ја и рачунам да ћу и иначе имати господина пуковника  
 икад могло <pb n="583" /> рачунати.{S} А намамили су га нехотице његови најбољи и најпоузданиј 
е опет надам, да неће дуго изостати.{S} А имамо још времена, тек је 11 сахати.{S} Да се кренемо 
 да изберете начин како ћете умрети.{S} А само су два начина: или да попијете отров, који сте з 
ако <pb n="567" /> отворено тражити.{S} А друго, лепа реч ништа не кошта, а и гвоздена врата от 
} План, мисао коју желимо остварити.{S} А шта је државна служба?{S} Власт, снага која нам даје  
 нећу питати из празне радозналости.{S} А ваља ми знати шта је било да бих могао проценити шта  
ава на то наљутила и почела трунути.{S} А кад нешто трули оно мора мало заударати, па ма то бил 
м граду, те их је Лепша морала чути.{S} А како је све ово утицало на њену младу душу — лако је  
рство оскрвнило је и ове свете речи.{S} А? докторе?{S} Је ли тако?{S} Делиш ли и ти моје мишљењ 
аге, нико од сељака неће да сведочи.{S} А?{S} Како ти се то чини, докторе?</p> <p>— Наравно, Ва 
а не чујем ја; то је народни обичај.{S} А ви, господин Растиславе, ако нећете, ви се можете уда 
астојавали да се продужи тај обичај.{S} А, а?</p> <p>- Та оно, наравно, височанство, има случај 
ма.{S} Еј, леле мени старој и дртој.{S} А да сам нешто ја!... — Она се пљесну што игда може с о 
посела.{S} Ја мислим сад у четвртак.{S} А?{S} Шта велиш?{S} Може ли?</p> <p>— За што не! — прих 
на миру, ако је доиста поштен човек.{S} А сад?{S} Чиме се све то завршило?{S} И шта је она упра 
 тебе није скидао очију, то ја знам.{S} А најпосле, зар што смо ми сељанке, те смо ваљаде мимо  
јој се што не откине за што ухватим.{S} А гле ово — Петрија дочепа Паву за руку и три четири пу 
о да куд он оком, туда други скоком.{S} А и што би одуговлачила?{S} Знаш ли, лудо моја, да би и 
ан; слабији кад — краћи и лакши сан.{S} А може се окадити и тако да се више никад и не буди.</p 
очита из артије шта пише г. капетан.{S} А ту се строго наређивало да сви мотримо ко куд иде и п 
кају!{S} Кукају сад пошто је убијен.{S} А и то је лаж, и то је притворство пред светином.{S} До 
м г. прота, па чак и наш г. Вујадин.{S} А што се већ тиче кметова, трговаца и других људи из на 
.{S} Главно је добар, сигуран посао.{S} А то Ката зна, — рече она показујући прстом своје чело. 
елник...{S} Море! шта ме није питао.{S} А ја све по реду, па ово је овако, господару; па ово им 
 увидети да је она Мона имала право.{S} А сада неће више говорити о томе.{S} Односно Лепше резу 
е окретати све на лево, све на лево.{S} А начелнику Вујадину од некуда изненада паде на памет н 
аса верује.{S} И ја сам јавно жалио.{S} А ја га мрзим.{S} И други су га мрзели.{S} Он је био ап 
Растислав, што сам се ја мало шалио.{S} А? хе? хе? је ли?{S} Не љутиш се, хе?{S} Растислав, он  
писмо, којим си ми после благодарио.{S} А знаш ко је мени помагао саветима у тим тешким данима? 
алила код мога кнежића, изем му око.{S} А што!.... ни њему не би било рђаво!{S} Шта ми вали бај 
кчије зову... јес, оно је г. цртало.{S} А они седи, мали, ено они што се крије ономе иза леђа,  
кућама.</p> <p>Тако се бар говорило.{S} А ко зна да ли је у опште и било што на то налик.{S} Ба 
оведена, за њега је све зло учињено.{S} А и ко би смео тако што учинити без њега и преко његове 
 ја не дам Црнојевићима у Балканију.{S} А ако, по несрећи, ви угледни људи у народу доведете ст 
а прошло је кроз његову канцеларију.{S} А кад је ствар дошла до истраге, нико од сељака неће да 
што после да јој пуца брука по селу.{S} А с Павом су своји; баш што и да чују не ће отићи никуд 
 је топлија његова оданост престолу.{S} А по чему би се најпосле и мерила „жарка приврженост,“  
7" /> хлеб или ма какву другу храну.{S} А ако би им ненадно банули какви страни, непознати људи 
 није ни замерао на оваком понашању.{S} А ако би му ко што и замерио, чича Јова би му обично од 
с у њином <pb n="91" /> благовољењу.{S} А свакако људи знају за што вам у свом друштву дају так 
зриво, по дужности јављају министру.{S} А подозриве ствари избијају на све стране.{S} Ваљаном п 
нази неко голицање, некакву топлоту.{S} А за тим?{S} Као оно човек коме би ненадно пао у руку з 
ми нећемо ни у чему трпети оскудицу.{S} А? докторе, а?{S} Је ли да не ћемо ни у чему трпети оск 
ких, <pb n="117" /> и добрих и злих.{S} А и тешко је бити добар, милостиви господине, с онаким  
 град код нас овде увек значи варош.{S} А оно што се у ***обичном говору+++ каже град, ми зовем 
је то могуће?{S} И да ли је девојка?{S} А, шта мислиш, докторе, да ли је девојка?{S} Врло је ин 
, оно ће овако.... хм! куда ћеш сад?{S} А?{S} Тамо?{S} Али моје кљусе има обадва <hi>ушета</hi> 
гризе ухо том кљусету, г. Маврикије?{S} А?{S} Наш Симон?{S} Мора бити он....{S} А погледај моје 
о: — А? шта има у њену, г. ђенерале?{S} А?{S} Да нису ту они докази, које ви тражите?</p> <p>Ађ 
девојка до своје осамнајесте године?{S} А, докторе, шта мислиш?{S} Она има 18 година?</p> <p>—  
дскочице, Је л те господин, докторе?{S} А има их веле дивотних.{S} Мој професор књижевности гов 
p> <p>— Шта да им кажем, г. докторе?{S} А за тим се одмах поправи и место „г. докторе“ рече „го 
ичај.{S} И то у православној Русији?{S} А!</p> <p>— Доиста грозан обичај — одговори доктор.</p> 
ти ништа ниси знао о томе!{S} Је ли?{S} А погледај жене! — Растислав показа руком на своју госп 
убио изгубио! мислите да се изгубио?{S} А капетани, писари, па чак и ћате, а?{S} Мислите није и 
чиниш оно с Врбавцем, што си учинио?{S} А има и стотину других ствари, које сведоче да су Балка 
дна, лежиш ли, лежиш на том јастуку?{S} А Митра... а?“ А он као одговара: „Није, бога ми, није, 
дна, која ни ноћу не даш никоме мира! — А за тим продужи ходање по средини собе, разговарајући  
потребљавала белило, (сублимат живин) — а тиме се, наравно, све по мало тровала, док то најпосл 
Маврикије: „њукалица“?{S} Ха, ха, ха, — а шта је то „њукалица“, г. Маврикије.... ха, ха, ха.</p 
 те, казуј од кога си све то чула!... — а онога ниткова одмах ћу дати ухапсити, ако буде он то  
 војничка сила, које богу хвала нема. — А мој је пут прав, и правилан, и законит — ја не дам да 
с оволико, а он један — додаде други. — А шта би му радио да га нешто ухватиш? — Преварио бих г 
аза руком на десно крило манастирско. — А ти сад гледај, само пази, момче!{S} Овде глава игра.{ 
иле света, што се беше расуо по пољу. — А све ја ово моје, све је пода мном, свима ја заповедам 
ци, и сам је по убеђењу републиканац. — А то је најбољи прелаз од монархије републици.</p> <p>П 
овор занимљивим детињским примедбама: — А нама виче фрајла: <foreign xml:lang="fr">dormez, dorm 
тислављева, Ратко примети с осмејком: — А ти као да би радо био укротитељ људи?</p> <p>Растисла 
 се окрете Врбавцу и рече подругљиво: — А? шта има у њену, г. ђенерале?{S} А?{S} Да нису ту они 
n="82" /> <p>Растислав примети мирно: — А каква је нужда вама да држите шпијуне у својој кући.{ 
ен ага — измећар јок! (Ја ага, ти ага — а да ради нема ко) — заврши доктор свој говор.</p> <p>П 
p>—- Таман, таман, — прихвати госпођа — а што, бајаги, да није таман!{S} Што?{S} Зар нема у Бал 
ај их ти, а питаћемо и ми — рече Жика — а већ ако успитају одакле смо, откуда идемо и куда ћемо 
p>— Ја сам војник, ја нисам дипломата — а код нас војника, што на уму то на друму.{S} У диплома 
 хоћете, протокол којим се ограђујете — а за тим има, да буде оно што бити мора: биће прокламов 
ру мислите....</p> <p>Кнез га пресече — А ви, г Маврикије, на шта ви мислите...{S} Бежи испред  
 турски буздован — продужавао је кнез — а данас им треба устав!...{S} Свињари, неписмени свињар 
збећи казну на коју га братство осуди — а кнез нека сад избере које хоће.</p> <p>Тако се заврши 
, до које се тако рећи може довикнути — а све то уливало је Мутимиру поуздање и слободу, два ос 
ао у подземним ходницима ташмаденским — а међу тим сви ови људи тврде да се он има већ 50 часов 
ост, и његово среброљубље и још друго — а за такве погрешке прогнао га је.</p> <p>Растислав се  
риђе колу — свет се већ беше проредио — а од бојине чељади ту не беше ни једно.</p> <p>— Где ли 
<p>- Пушка била, пуна — продужи Ратко — а мајмун као мајмун, играо се, потезао, дрмао док се пу 
партију шаха, — рече кнез расположено — а ја ћу вас тако бити, г. Маврикије, тако ћу вас бити.. 
цу, али једно се рачунало као извесно — а то је, да ће нови министар разјурити све старе полици 
поче кнез ударајући доктора по колену — а?{S} Како ти се допада ово?{S} Лепа вожња!{S} Жива жел 
нез, ударајући опет доктора по колену — а?{S} На крају крајева ипак нешто вреди бити балканиски 
али наравно, Ваша Светлост боље зна...— А после свежа, млада, окретна памет — Ви на игру мислит 
убише у даљини.</p> <pb n="144" /> <p>— А, докторе — поче кнез ударајући доктора по колену — а? 
чко философски.</p> <pb n="154" /> <p>— А, како ти се чини докторе, какав је ово обичај.{S} И т 
— то нам треба.</p> <pb n="125" /> <p>— А!{S} То?</p> <p>Пуковник је пресече:</p> <p>— Молим ва 
а камо ли човек!</p> <pb n="37" /> <p>— А! и кокошка мисли, велите; а мислите ли и ви као кокош 
у живот мртвој души.“</l> </quote> <p>— А тога спаситеља, тога правога оца нашег народног васкр 
о долази, милостиви господине!</p> <p>— А надзорнице над женским осуђеничким одељењем, какве су 
.. цмокнуо бих га у руку, бај!</p> <p>— А потера, па онда војничка заклетва, па верност књазу и 
/p> <p>— Да, господару, нисмо!</p> <p>— А оне ружне сцене по гробљу, они мртваци?</p> <p>— Ника 
у боља република но монархија.</p> <p>— А ви прибирате око себе људе, г. пуковниче, који отворе 
сну по фишеклији пуној метака.</p> <p>— А шта би радио, да нешто натрапаш на <hi>Црнога</hi>?</ 
 и мајке; ја сам је и подигла.</p> <p>— А је ли вам удата ћерка?</p> <p>— Није.</p> <p>— А инач 
>— Ту је; ево га пред вратима.</p> <p>— А какав је, какав изгледа?</p> <p>— Младић, како ћу рећ 
 донети?</p> <p>— За пет дана.</p> <p>— А цена?</p> <p>— Сто жутих дуката, господине пуковниче< 
струји, као најслађа медовина.</p> <p>— А за тебе, за тебе, Лепшо, лепото моја, за тебе анђеле, 
кви, па квит — срдила се Мона.</p> <p>— А ко зна да ли то баш и постоји — примети Тоша.</p> <p> 
 добио војнички, мушка изглед.</p> <p>— А је ли поцрнио? упита госпођа.</p> <p>— Јес, мало је п 
 излази више из карташке собе.</p> <p>— А ти данас опет имаш јаузн — поче муж после кратка ћута 
наче крије тај као змија ноге.</p> <p>— А шта је то било ноћас, зете, што помену — упита госпођ 
етлост., примети г. Маврикије.</p> <p>— А да како се зове?{S} Је ли множина <hi>уши</hi>?</p> < 
ам удата ћерка?</p> <p>— Није.</p> <p>— А иначе родом нисте одавде?</p> <p>— А! мој род!{S} И с 
сетој — рече Ратко смешећи се.</p> <p>— А сеја вели да нема ништа лепше од потпоручика.{S} Она  
рвог ударца, кад дете продужи.</p> <p>— А је ли, тата, ти си нама говорио да није здраво кад ја 
, смешећи си детињој лудорији.</p> <p>— А зар официр, тата, није мушко? — продужи дете.</p> <p> 
та жентурина? — упита дежурни.</p> <p>— А ко је зна.{S} Зар је у овој пуштињи једна и две собе, 
ам и с њим ти се лакше борити.</p> <p>— А још даље?</p> <p>— Даље је то, што помоћу ових људи ј 
 су они јадни — рече пуковник.</p> <p>— А најлепше је, кад уобрази да свет од њега почиње, па с 
итајући се и одговарајући сам.</p> <p>— А?{S} Шта да им рекнеш?{S} Коме?{S} Да, да!{S} Господи  
 и да те вежу и баце у подрум.</p> <p>— А шта би друго и могао учинити такав неваљао човек као  
 могу остати до века неожењен.</p> <p>— А ко ти то тражи? — рече Лепша, гледајући га још једнак 
ти, овако никад нисам путовао.</p> <p>— А ја увек тако путујем.{S} Из Звониграда у Јеленик обич 
одарим — рече кнез подругљиво.</p> <p>— А шта фали мојој служби? — упита ђенерал дрско.</p> <p> 
ћу</hi>, па сам тако и учинио.</p> <p>— А не - рекох ли ја теби, животињо, да девојку треба спр 
јој булументи — примети Ратко.</p> <p>— А ко зна можда и јесте — рече Растислав.</p> <p>— Није, 
но ми се слутило нешто на зло.</p> <p>— А слути ли ти се још? пресече га Перун.</p> <p>— Жика п 
ехом, мењајући нагло разговор.</p> <p>— А, докторе — поче кнез, ударајући опет доктора по колен 
замишљено гледала кроз прозор.</p> <p>— А?{S} Па шта рече најпосле?</p> <p>Јела је опет ћутала. 
игу и окрете се унутра у собу.</p> <p>— А ко вас то шпијунише, г. пуковниче — упита он хладно.< 
 <p>Кнез приђе ближе ђенералу.</p> <p>— А је ли противно војничкој части кад се један ђенерал т 
сле.</p> <p>— Тако, господару.</p> <p>— А одлазак у гробље?</p> <p>— Ми смо поред гробља прошли 
тваца није ту било, господару.</p> <p>— А наш силазак у Ташмаден?</p> <p>— Ми Ташмаден нисмо ви 
о сисати своју крваву песницу.</p> <p>— А нос, викну он сад и опет упре прст у нос на слици мрт 
 држећи се за кваку, она рече:</p> <p>— А оно што сам ти мало час рекла, оно је онако.{S} То сл 
октор.</p> <p>Боја га пресече:</p> <p>— А што кнез да удаје туђе девојке!{S} Но јес, јес!{S} Ти 
 унесе у очи и рече загушљиво:</p> <p>— А... а.... а!{S} Тако ти знаш, зликовче!</p> <pb n="308 
ву, он узвикну болно и срдито:</p> <p>— А.. а.. а.. ах!{S} Прођите ме се једном само с тим ваши 
. доктором.</p> <p>Кнез цикну:</p> <p>— А.. а.. а! он је ту!{S} Он!{S} И смео је доћи!....{S} А 
..</p> <p>После се окрете оцу:</p> <p>— А што му ти гледаш ту на хатар!{S} Што му не подвикнеш! 
>— А иначе родом нисте одавде?</p> <p>— А! мој род!{S} И сама сам већ заборавила одакле сам род 
а сам понизан, Ваша Светлост!“</p> <p>— А... а... а, <foreign xml:lang="fr">mon viex</foreign>, 
: „Ох како је то поштена и чедна жена!“ А кад се обоје хоће — онда се обично овако пролази.{S}  
викну: „вичите ура! живео! вичите ура!“ А да би овима дао пример он и сам разглави вилице и што 
, ми, што ви мислите.{S} Баш сте лоле!“ А његов кревет као све се љуља, све се љуља.{S} А Митра 
овор лак: „Тако су га други васпитали!“ А вама ће бити тешко да се оправдате, за што од дечака, 
кнез одлучно махну руком: — „Не дирај!“ а испљускану чашу баци.</p> <p>Растислав даде прстом зн 
ога у Орловцу под именом „чича Милоје,“ а ван Орловца већином под именом „Милоја Мислошивца.“ У 
че.. — „Та да!...“ „што год узмогнете,“ а ви ето не можете ништа друго но да протествујете, да  
ледати на ствари својим рођеним очима.“ А чијим очима, молим, гледам сада на ствар?{S} Туђим, ј 
 пресече.</p> <p>— Да! „то није начин.“ А шта ја друго говорим!{S} Дужности једнога владара дру 
изреку „<hi>Хубава мома род нема.</hi>“ А веровао је и у благотворни утицај „презрена метала.“  
лежиш на том јастуку?{S} А Митра... а?“ А он као одговара: „Није, бога ми, није, здравља <pb n= 
 морање, ми ћемо сви с драге воље доћи“ а ја нисам хтео, молим покорно, под морање...</p> <p>Ра 
ича како у Звониграду постоји занимљива а и опасна дружина прозвана „Балканска браћа.“ Ова друж 
ја тек синоћ у мрак добио писмо од њега а јутрос већ цео Звониград зна му садржину.</p> <p>— Да 
асова у заносу и сну.{S} Данас је среда а ви сте још у понедељак заспали: ви сте сад на ногама, 
е, у којима се напада садашња династија а кује се у звезде династија Црнојевића.{S} Један приме 
танту би куршумом размрскана десна рука а рањен остаде и сам момак.</p> <p>„Једина од пратње кн 
 стрелу.{S} Али ту треба да говоре дела а не речи.{S} Кнез треба рођеним очима да види шта се с 
роломи ваздух.{S} Кнез устаде иза стола а за њим и сви остали.{S} За столом их остаде само пет  
да лежи у некаквом чуну.{S} Чун се љуља а он се све боји да се не изврне.{S} Види тамо на обали 
Боје и Радована.{S} Обојица с пиштољима а Радован и с ножем у руци — они су викали војницима: „ 
че ађутанту да остане доле пред вратима а он с доктором уђе у собу.</p> <p>— Баш је лепа, а док 
оспођи, где ће прво остати два три дана а после ће се већ наредити што треба, или слободно нека 
ва тако, да није могуће изићи из платна а да се печати не повреде.{S} После је све метуто у деб 
све по две и две пушта да им меће белег а да иде с другим „жентурачама“ — мрзи је.{S} Сирота је 
том.</p> <pb n="230" /> <p>Синђа напред а Пава за њом, уђоше на врата која им Срећко показа.</p 
е нека језа.</p> <p>Женска, што је седе а до ње, била је такође увијена у велики вунени огртач, 
ешни плод — и тек једног дана видате је а она се опет вратила на прву меру — она је опет обична 
Је ли, тата, а зашто ти носиш панталоне а стара мајка не носи панталоне но сукњу?</p> <p>— Па з 
е назвало иксаном не море проћи крај ње а да му срце не закуца и да <pb n="232" /> му памет не  
а прогнају, да династију Косанића збаце а на место ње да дигну пређашњу династију Црнојевића.{S 
чео бледети; бивао је све блеђи и блеђи а кад кнез застаде, ђенерал је био као земља потавнио у 
 непотпуније ствар схватили, но спорији а упорни мислилац.</p> <p>Из ове особине, да о ствари д 
 се изговарали да они нису људи писмени а слику <pb n="580" /> што су је носали, они су је купи 
а кутији.{S} Враничић примети да су три а не два писмена.</p> <p>- А.. а.. а!{S} Тако!{S} Зато; 
ам апсански завод није могао пропустити а да овом придиком и он не пропева.</p> <quote> <l>И ми 
 им што довикне.{S} Али таман он заусти а неко му метне шаку на уста.</p> <p>И ако су гости поу 
дивана.{S} Кнез је прихвати левом руком а десном јој поднесе стакаоце некаква веома јака спирта 
хватања и одвођења био само какав ружан а веома жив сан, ади, кад промислим боље, сетим се јасн 
тељима!{S} Јадно му пријатељство његово а гори му живот!{S} Какви пријатељи!{S} Све су то служи 
 изгледам добро.{S} То сам и сам опазио А било је већ и крајње време.{S} Зло, да је још дуже по 
ници.</p> <p>Доктор још не беше довршио а врата се собња полако отворише.{S} Гологлав, млађи ађ 
</p> <p>Она је хтела да што помисли, но а она да прибере ту мисао, ње нестане, а на њено место, 
кончић живаца, у глави му је било мутно а ноге су клецале под њим од умора.{S} Но он је опет за 
у овом тренутку треба пошто по то власт а та им власт треба с тога, што сматрају да су сад зрел 
е па нека иде.</p> <p>- Ја више не могу а и не смем да те држим.{S} Што ће ми тај белај на врат 
овала се за понуђено председништво мужу а очекивала је да ће из његова разговора с Ратком чути  
жно и на време, нећу пропустити прилику а да опет не јавим.</p> <p>Завршив ове речи младић врло 
остати тајна за његову најближу околину а нарочито за пажљива и опрезна Растислава.{S} Врбавац  
м „наитијем“ прозрео мисли начелникове (а ко зна, можда је начелник и гласно изговорио ово што  
ла и пажљиво је посматрала шта се ради (а можда и слушала шта се псује) док су малишани радозна 
eign xml:lang="fr">demi-monde</foreign>-а, с којом се упознао на последњем путу у Париз.{S} Нај 
свег гласа, што га грло доноси: „А.. а..а.. ј потеците у помоћ, отеше нам девојку“!</p> <p>То и 
ла, седе с десна, и викну кочијашу: ка..а. а. ас!</p> <p>Кнежев кочијаш знао је шта то значи.{S 
 се згодно у колима кнез командова „ка..а..ас“! — и кочије полетеше равним друмом као лака стре 
{S} Ево, прво је <hi>П.</hi>, друго <hi>А</hi>, треће <hi>Ц</hi>...</p> <p>Сељак на једаред уму 
>Цела ће земља под њим’ дрхтати,</l> <l>А ми ћемо им роба предати,</l> <l>Да га на снажна плећа 
>У десној руци змијски буздован,</l> <l>А око леве муњу обвио,</l> <l>Низ снажна плећа косе спу 
/l> <l>Около чела смук се савио,</l> <l>А у паклу је зубе надио,</l> <l>И сваки зуб је оштра се 
l> <l>Од по аршина нокте пустио,</l> <l>А разглавио чељуст крваву,</l> <pb n="603" /> <l>Те из  
 је вешан свак, који је био луд.</l> <l>А народ је слушао господара свог;</l> <l>И хвалио зато  
l>Том Злодуху ћемо роба предати.</l> <l>А шта ћете ви?!</l> <l>Ви сте немоћни!!...</l> <l>Човек 
l> <l>И с овог доксата му судио.</l> <l>А мало даље стојао је дуд,</l> <l>О која је вешан свак, 
ро дошо кнеже, тако скупа кличу.</l> <l>А наука њима све разиграва груди,</l> <l>Да свог кнеза  
приличној даљини.</p> <pb n="283" /> <p>А овда онда допирали су на улицу и звуци лепе и складне 
 ћеш га уздржати?</p> <pb n="404" /> <p>А! не иде то баш ни тако!{S} Не може он сам извити на ј 
 ћеш бити срећан!</p> <pb n="344" /> <p>А за тим опет обори главу, опет опусти руке малаксало и 
 тако лепо прича.</p> <pb n="109" /> <p>А из њених светитељских уста лију се слатке речи од мил 
ве, све је она другче замишљала!</p> <p>А сад?{S} Сад она тек разуме и оне његове ономадашње ре 
ут сети устава и поче се срдити!</p> <p>А кнез се доиста срдио.{S} Он је ходао и говорио, и што 
се и представљају у облику бабе.</p> <p>А међу тим шта има лепше, узвишеније и светије од старе 
 могла наћи кнезу никакве махне.</p> <p>А кад је већ тако, онда је ствар проста — ваља отићи го 
едном прекрате те крваве распре.</p> <p>А највише је, веле, наваљивао руски цар да се та ствар  
лом као најбељи снег на планини.</p> <p>А око ње пуно плавушастих и црномањастих округлих глави 
 младо и снажно тело Мутимирово.</p> <p>А ова близина, овај непосредни додир два подједнако мла 
а, и све што се његовим назвало.</p> <p>А има и других разлога.{S} Не треба заборавити да је го 
рас се већ толико и јело и пило.</p> <p>А после, зар је могуће да би пуковник Врбавац учинио та 
а је Врбавац с њом лично општио?</p> <p>А после он је овако мислио: ко чини какав злочин, ако в 
 мајо! сад, бато, само још ову.“</p> <p>А поред „само још ову,“ коло је отпочело већ и трећу иг 
 просто заповедио да му се она доведе, „а чик који би смео не послушати господареву заповест.“< 
суђеник.</p> <p>Ту Синђа гурну Паву: - „А онај црче за тобом!{S} Јес очију ми!{S} Лудује!{S} Ал 
опет више дирну оно подругљиво питање: „а вама треба баш за медведа?“ Он се сав зацрвени до уши 
е чини као да му неко иза леђа шапуће: „А, лоло једна, лежиш ли, лежиш на том јастуку?{S} А Мит 
апе из свег гласа, што га грло доноси: „А.. а..а.. ј потеците у помоћ, отеше нам девојку“!</p>  
та безбедност одржи....“ <pb n="10" /> „а народ ће се, по прописима закона, позвати да избере с 
јор за три месеца изузео плату унапред „а конто“, и он је тако поступно одуживао тај дуг, кубур 
овек стави сам себи ово питање:</p> <p>„А што не бих могао ја бити кнез“? </p> <p>У западној Ев 
тарачки, женски глас проговори:</p> <p>„А шта тек ја да кажем?{S} Затворили су ме овде још у до 
оже по својој вољи ни једног официра да аванзује. <pb n="507" /> Окружили су га шпијунима и пра 
ешно кушао своје прве кораке у љубавним авантурама, земљом је, у његово име, управљало намесниш 
м и безименом писму кнез крене на ноћне авантуре и тумарања, и то цигло с једним ађутантом. — К 
Браће и које је и било повод целој овој авантури?</p> <p>Заре слеже раменима.</p> <p>Кнез се уд 
овратио толико да је у вече могао узети авдес и очитати главније вечерње молитве.</p> <pb n="63 
n="288" /> Шта је теби?{S} Изгледаш као авет која је из гроба устала) — упита Каја.</p> <p>Кнез 
апоље.{S} Дан се расвануо и манастирска авлија већ почела оживљавати.{S} На све стране видело с 
љу дана сама општина из својих зграда и авлија и са општинских имања извукла је 155 кола ђубрет 
онако распојас и босоног, стаде на сред авлије, чешући се и зевајући баци поглед на звездано не 
 њих бејаху склептали, искочише на сред авлије и направише читав урнебес.{S} Прво Боја извуче п 
на ногама.{S} У једном углу манастирске авлије кнез је стојао и гледао како се играју два <pb n 
ене капије.{S} Одмах за тим указа се из авлије момак са свећом; капија шкрипну и њена оба крила 
да непрестано, неко у авлију, а неко из авлије.{S} Гомилице радознала света стојале су са стран 
војом великом штрцаљком чак тамо, до по авлије.{S} Момак седи на клупи и дрема; он му се примак 
 и некуда журило.{S} Капија на дворској авлији изгледала је као лето у кошници.{S} Отмене особе 
<p>Сад се сва тројица нађоше у црквеној авлији, управо у гробљу, пошто се црква св. Марка, у чи 
ђубрета што су годинама стојале у њиној авлији.</p> <p>И иначе је Орловац због овога кнежевог д 
а нема, али у кући калдрмџије Станка, у авлији с леве стране, станује женска од својих 40—50 го 
ах сви и потрче.</p> <p>Мајмун је био у авлији на клупи и ту лизао своје ноге и руке, умазане с 
асао кроз први вечерњи сумрак.</p> <p>У авлији се направи лом.{S} Војници се склепташе око Боје 
 имају посла код официра.</p> <p>Ушав у авлију они угледаше на вратима женску прилику у сељачко 
отражи још једну каву.{S} После изађе у авлију и упути се коњушници да види спремају ли слуге к 
} Кочијаш отвори капију, женска ступи у авлију.{S} Мона с осмејком на устима изађе пред гошћу,  
жаја сновале су туда непрестано, неко у авлију, а неко из авлије.{S} Гомилице радознала света с 
било на ниским степенима, при изласку у авлију.</p> <p>— Јок ми — рече Боја, окренув се.{S} Без 
ња у сред мркле ноћи.{S} Извели су их у авлију, кришом их провели у башту, а на крај баште потр 
а три минута Синђа поврте у манастирску авлију.{S} - Ама зар туна? — упита Пава зачуђено.{S} Ја 
ла су два његова ађутанта.{S} У дворску авлију утутњаше затворена кола из којих искочи повисок  
у тесан сокачић, уђоше у једну отворену авлију и црна прилика поведе их једном осветљеном прозо 
е лепу, белу ручицу Јелину, па је стаде авољити својим рукама и загледати у Јелин прс кажипут,  
у: „Бен ага, сен ага — измећар јок! (Ја ага, ти ага — а да ради нема ко) — заврши доктор свој г 
ага, сен ага — измећар јок! (Ја ага, ти ага — а да ради нема ко) — заврши доктор свој говор.</p 
Турчин вели једном нашем Балканцу: „Бен ага, сен ага — измећар јок! (Ја ага, ти ага — а да ради 
ли једном нашем Балканцу: „Бен ага, сен ага — измећар јок! (Ја ага, ти ага — а да ради нема ко) 
о просто мустре слова, која он носи као агенат једне виђене бечке словоливнице.{S} Али извештај 
} У земљи треба да се појаве Црнојевића агенти.{S} Ти ћеш их ужурбано гонити и хватити, а кад < 
у стоку, а у ствари биће да су то какви агенти Црнојевићеви.{S} С тога тражи од г. министра одо 
слили, његови агенти испитивали, његови агенти сведочили.{S} Све је удешено, све је ујдурисано, 
} То су његови агенти измислили, његови агенти испитивали, његови агенти сведочили.{S} Све је у 
 људима шпијуне у кућу.{S} То су његови агенти измислили, његови агенти испитивали, његови аген 
ба доказати, да су конзервативци прости агенти Црнојевића куће, и ако се сад међу тим агентима  
 Црнојевића куће, и ако се сад међу тим агентима опажа нека живост, неко кретање, онда је то за 
 похари и једнога од главних политичких агитатора на томе крају.{S} И капетан је морао попустит 
који све више осваја земљиште.{S} Вешти агитатори утекли су из Звониграда, склонили се с очију  
{S} Прави је пак смер друштва политичка агитација и династички смерови <pb n="584" /> да се пор 
говца, доцније супруга једнога од бољих адвоката, она је сада већ од две године била удовица, у 
бог зна шта, али добро слуша и никад не адвоцира.“ Цело своје образовање стекао је „по чувењу“, 
знам, не знам, можда је то код вас тамо адет!{S} Но нама сељацима то не подноси образ!{S} Ми та 
д нас се за образ гине!{S} Такав је наш адет! — одсече Боја.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Il 
ега што мирише на политички угурсузлук, ади он није хтео истраживати где је и шта је то.{S} Та  
а био само какав ружан а веома жив сан, ади, кад промислим боље, сетим се јасно шта је било син 
орава факт да је <hi>Зликовац</hi> пао, ади тврди да може бити да је само рањен.{S} Но тек сад  
сељаке они су у почетку пошли низ брдо, ади, чим су замакли за први шумарак, они окрену уз брдо 
обро погоди; кнез се на земљу сруши.{S} Адјутант изтргне одма сабљу и потрчи на разбојнике, али 
ова Светлост, праћена својом породицом, адјутантом и једним само момком изишла је по своме обич 
а сестра кнежева, њена кћи допаде рана, адјутанту би куршумом размрскана десна рука а рањен ост 
пут; за тим га окрете, загледа рукопис, адресу и потпис „један ђак.“</p> <p>— Где је тај господ 
и ветрови балканиски, кад пирну с топле Адрије, па за непуну ноћ прохује чак у недогледне прост 
ио у кревет и заспао, па је тек доцније ађутанат приметио да је кнезу зло.{S} Најпосле трећи су 
иром и махну руком на једнога од својих ађутаната да уђе унутра; затим му дале мали челични кљу 
џакуљицом, пуном сребрних петодинараца, ађутант се наскоро појави међу гардистима, и њина млада 
 — упита министар забринуто и стаде.{S} Ађутант једва промуца:{S} - Тражи вас кнез... нешто је  
ђа и понесе обадве руке ушима.</p> <p>— Ађутант Светозар у мало није погинуо, прозујао му куршу 
 страни откуда је долазила вика, кад га ађутант срете, блед и пренеражен.</p> <p>— Шта је? — уп 
овде смо сви своји! - примети он кад га ађутант окрупни крупним речима.</p> <p>Мање више гости  
слите ви ту?“.</p> <p>Кад Ратко рече да ађутант Светозар у мало није погинуо, Растислав додаде: 
ст, упути се право одаји коју му показа ађутант.</p> <p>Улазећи у собу Кугић угледа кнеза у поз 
 био је још намесник Растислав и кнежев ађутант, капетан Заре, млад, отресит, угледан официр.</ 
и ни сад, ни довече.</p> <p>Ма да га је ађутант уверавао да је Растислав доиста нешто мало слаб 
 <p>У четвртим колима долазили су други ађутант кнежев и дворски писар, два млада, весела човек 
бња полако отворише.{S} Гологлав, млађи ађутант појави се на вратима.{S} Улазио је опрезно, на  
 отрча.</p> <p>Не потраја дуго, а млађи ађутант опет се врати, носећи преко руке шињел кнежев.{ 
очено.</p> <p>У собу уђе гологлав млађи ађутант кнежев, крадимице баци поглед на успавана кнеза 
е било четврт до 10 часова кнежев млађи ађутант упаде у дворану и упита г. начелника, је ли све 
оштро, два три пут махну руком, и млађи ађутант журно некуд отрча.</p> <p>Не потраја дуго, а мл 
је одаје.{S} За њим пође доктор и млађи ађутант.{S} Кнез узе доктора под руку и, <pb n="214" /> 
изму па је истреса.{S} Притрча му млађи ађутант и узе га карати: „Шта то радиш, море!{S} Зар се 
премни смо.</p> <pb n="180" /> <p>Млађи ађутант баци још један поглед по дворани, сам помаче на 
з његову кнежевску униформу.{S} Старији ађутант услужно <pb n="204" /> приђе кнезу несигурним к 
мњао је на свакога; чак и његов омиљени ађутант Заре није више уживао оно старо неограничено по 
ад то ево тврди и његов верни и омиљени ађутант Заре.</p> <p>Ова промена одмах се познала на кн 
има седео је кнез Мутимир и његов верни ађутант Заре.{S} Обојица су били у црним дугим огртачим 
но гледао у креветски перваз.</p> <p>Но ађутант му се опет саже на ухо и опет га упита:</p> <p> 
 течности. (Он није пио шампањ).</p> <p>Ађутант поново приђе и хтеде поновити своју услугу, али 
....{S} Амо! дајте ми га амо!...</p> <p>Ађутант се бејаше збунио и није знао шта да <pb n="620" 
а спази и оштро га упита шта је?</p> <p>Ађутант замуца и једва изговори да је дошао г. министар 
 ту они докази, које ви тражите?</p> <p>Ађутант приђе слици, али Врбавац прискочи, стаде пред њ 
ве људе око њега?{S} Што му не дате за, ађутанта каква паметна, ваљана човека, који би га могао 
у наизменце призивала к себи тврдоглава ађутанта, и очински га саветовали, испитивали, па и куш 
седе.{S} У једноме свет познаде кнежева ађутанта.{S} О другоме се мислило да је сам кнез.{S} Св 
д кнежевим вратима чекала су два његова ађутанта.{S} У дворску авлију утутњаше затворена кола и 
 да узме са собом свога најпоузданијега ађутанта, па да иде.{S} Свакако не може испасти ништа ш 
дбе за брз полазак.{S} Кнез дозва свога ађутанта и нареди му да подели гардистима напојницу.{S} 
рете се, дохвати за мишку кнежева млађа ађутанта, рече му нешто живо и оштро, два три пут махну 
младог кнеза, који га чак узе к себи за ађутанта, да би тако загладио „суровост“ очеву.{S} Поми 
 његова рука судари се с руком старијег ађутанта, чаша се сад озбиљно пљусну, ађутантов десни р 
кнезу и смучило.</p> <p>Дозову старијег ађутанта Зара.{S} Доктор стане њега распитивати о кнезу 
 Паде му на памет да викне свога верног ађутанта Зара.{S} Дочекао га је питањем: „Где смо ми би 
о спусти на кревет кнежеву руку, ухвати ађутанта за дугме од мундира, одведе га у други угао со 
чно тамо чекају — рече доктор, и ухвати ађутанта за руку, доведе га до врата и готово силом изг 
је највише и најбоље бројао, даде преко ађутанта пет дуката, момчадија се управо упали.{S} Такв 
рева да не говорим ником ништа“.</p> <p>Ађутанта ставе под присмотру, а г. г. министри остану д 
естише на диван.{S} Кнез махну руком на ађутанте да изађу.</p> </div> <pb n="353" /> <div type= 
ела пена.</p> <p>Кнез викну споља своје ађутанте.{S} Један узе ђенерала под мишке, други за ног 
кну гласно:</p> <p>— „Унутра, господине ађутанте“.</p> <p>Но у тај мах кнезу прискочи ђенерал В 
ргне револвер, испали неколико метака — ађутанти притрче и кнез се спасе.</p> <p>Политичким нуж 
е.... т. ј. мислим војнике, жандарме, а ађутанти могу и чекати.{S} Отпусти их, па ходи да се ра 
се уздржава; на пољу пред вратима стоје ађутанти, а у интересу је самога ђенерала, да се ствар  
инити у личностима што су око кнеза као ађутанти, ордонанси и др. Но то је питање остављено да  
<p>Ушав у предсобље, кнез нареди својим ађутантима да остану ту, а жандармском капетану даде ру 
г ађутанта, чаша се сад озбиљно пљусну, ађутантов десни рукав и краљева лева половина груди огр 
вор да је та женска јутрос утекла од г. ађутантове куће.{S} Изглавила гвожђе на прозору и спуст 
јамачно тамо чекају!“</p> <p>По одласку ађутантовом доктор се опет врати на своје пређашње мест 
ећи су уверавали да је кнез са старијим ађутантом Заром био у дворској башти у шетњи; да су ту  
са својим доктором, с млађим и старијим ађутантом, чак са својим секретаром, управо са свима мл 
 доктору да изађу, а сам оста са својим ађутантом.{S} Сели су на диван и Заре је морао сад редо 
вантуре и тумарања, и то цигло с једним ађутантом. — Какво безумље! — Заре се није могао начуди 
емо и хладно.{S} За тим се окрете своме ађутанту, узе од њега кључ и рече му да изађе и да прич 
>Кнез прими ову понуду, даде знак своме ађутанту да се такође уклони, па, узев доктора под руку 
<p>Дођоше у кнежеве одаје.{S} Кнез рече ађутанту да остане доле пред вратима а он с доктором уђ 
м своју слику на источном дувару и рече ађутанту:</p> <p>— Скините ону слику, испод ње ћете наћ 
што се мајмун истргне и утече на поље у аздију.</p> <p>За све време док је Ратко ово причао, го 
гордо иђаше,</l> <l>Кроз дивљачне тмуше азијатске,</l> <l>Гутајућ’ их ватреним погледом;</l> <l 
p> <p>„Слали су изасланике чак дубоко у Азију да набаве мају од мртваца умрлих од чуме (куге) — 
тли пола Дунава.{S} Нечији глас викну: „Ај, недајте — утече!“ Осу се један грозд пушака, па дру 
="382" /> свуче и да легне у кревет.{S} Аја!{S} Једва допусти те му скину ципеле, па се онако о 
 да оде у Цариград и да подигне крст на Аја Софији!</p> <p>У опште ови су натписи сведочили да  
 верујете. „Да л’ је она? да л’ није?“ „Аја! није она, откуд би њој онака руба и онолика лепота 
аш тада палили свеће.{S} Мало даље, иза академије, сретнем потпуковника Црнимарковића и с њим п 
о сам као и обично левом страном, поред академије.{S} Два пут сам већ био прошао <pb n="474" /> 
159" /> уметник и управитељ скулпторске академије у том месту.</p> <p>— Ова притворна чедност п 
, вечерњи ваздух.{S} Прођем поред војне академије, у којој су баш тада палили свеће.{S} Мало да 
<p>Потпуковник Драгишић, професор војне академије, кнежев професор за војну историју, који је т 
ђена, и с тога је морао бити истеран из академије и чак одагнат из престонице.</p> <p>Причало с 
ао један од споредних предмета у војној академији, свега 2 часа недељно).{S} Па за што да ви пр 
сте ви, ако смемо питати?{S} Професор у академији (Тоша је предавао један од споредних предмета 
<p>- Какви су то републиканци код вас у академији, какве су то тајне дружине!</p> <pb n="422" / 
справу... за... ха.. ха... за француску академију, ха... ха... ха!</p> <p>Г. Маврикије стајао ј 
о од тебе нико не тражи.{S} Преведи га, ако хоћеш, у највеће планине, где нема живе душе, где з 
ан случај.{S} Снашла је невидовна беда, ако почем знате шта је то „невидовна беда“ те у мало ни 
 или ће постати жртва грабљивих суседа, ако остане овако мала и нејаке.{S} Та задаћа народног у 
ки случај, да не буде у страху ни онда, ако чича Милоје падне случајно под одговорност.</p> <p> 
ј ће та помоћ бити у толико потребнија, ако изгуби тетку...</p> <p>Тако поче младић но на један 
огме, није црна, но баш бела и пребела, ако знаш и умеш, а ако не умеш, онда ти нико није крив. 
 само тога начелника, час у гомилицама, ако је ствар била од општијег значаја.{S} Давао им је с 
оје ће кнез послушати, а који ће сутра, ако хоћеш, дати кнезу све оно што му ви данас кратите,  
, и истиснути из Балканије руски уплив, ако им ове велесиле помогну да дођу на владу.</p> <p>Он 
и обичај.{S} А ви, господин Растиславе, ако нећете, ви се можете удалити кад то почне, а ми ћем 
ђен.</p> <p>- Од куда ти, газда Милоје, ако бога знаш, и ко ти каза нашу лозинку? — питао је Жи 
 други, и онда је све доцкан.{S} Дакле, ако си рад да се спасаваш, спасавај се одмах.</p> <p>—  
згодан за светлу кнегињу, ал, најпосле, ако је само до носа стало могла би поручити да ми се ск 
>„Милост, добри људи!{S} Спасавајте ме, ако овде још има што за спасење...{S} Али ја га волем,  
ме, не сме!{S} Али шта ћемо ако смедне, ако одрекне послушност, ако се обрати конзервативцима и 
р заврши шаљивом примедбом, како ће се, ако овако и даље пође, млади прасци балканиски ускоро п 
се одреди годишње <pb n="682" /> плате, ако би се десио случај, да, слушајући бечки двор, изгуб 
друго но да протествујете, да напишете, ако хоћете, протокол којим се ограђујете — а за тим има 
ваша дужност била да ме одмах ухапсите, ако би сматрали да је моје држање штетно и, опасно по з 
инити одговорним за све даље последице, ако би се он, из личних обзира, одрекао улоге коју му ј 
А ко пре и да се сети удовице сиротице, ако не њен први комшија, пашанац г. Растислављев, мекос 
о с начелницима оделито, час појединце, ако је ствар била важна и тицала се само тога начелника 
ред столицу за коју је имао сести кнез, ако већ хтедне седати, па онда оде.</p> <p>Кад је било  
е издајничке покрете конзервативаца, и, ако бог да здравља, он ће их једног дана похватати на с 
о оно што сам вам мало час саопштио, и, ако је по вољи, ја бих вам о томе дао неке податке.</p> 
у, ти му све прашташ?{S} Оди ме пољуби, ако ми збиља прашташ“...{S} И како јој је он тада пружа 
 ти се под носом дешава?{S} Шта сте ви, ако смемо питати?{S} Професор у академији (Тоша је пред 
м! — рече начелник!</p> <p>— Па помажи, ако знаш шта је Бог и шта је нужда голема.</p> <p>— Све 
аје да сва Балканија припадне Аустрији, ако кнез с царевом ћерком не имаде мушка порода.{S} Кне 
 он додаде:</p> <p>— Ја умирем.{S} Али, ако се ти не постараш најозбиљније да постанеш добар и  
о или да се уда за кнеза Мутимира, или, ако он то неће, она ће изаћи пред народ, показати се ко 
питања не би се могла ни појавити, или, ако би се и јавила, свак би их сматрао само као нову, з 
загушљивим гласом:</p> <p>— Опрости ми, ако можеш!</p> <p>Ћутећки кнез се окрете и пружи руку ђ 
ере сву своју пажњу на земаљске ствари, ако није рад да изложи опасности и погибели не само оно 
други могао ту улогу згодније испунити, ако не он, г. Растислав.{S} Удаљен од Звониграда, кнез  
а онога ниткова одмах ћу дати ухапсити, ако буде он то баратао — викну Растислав, претећи руком 
ако би му најзад могао баш и опростити, ако му у једној ствари буде на руци.{S} Ствар је лака и 
и каквој опасности и да што не погреши, ако га не извести о овим појавама.{S} С тога уђе у коле 
ац; мени то најбоље личи да је осветим, ако је за освету.</p> <p>Али синови му недадоше ни поме 
где је бескрајњи живот.</p> <p>Међутим, ако икада, Враничићу је баш сада било потребно да прибе 
 је овако мислио: ко чини какав злочин, ако већ мора имати саучесника у <pb n="112" /> њему, ув 
алкански кнез Страшимир, но био Турчин, ако ову реч не одржао, само ако ви продужите и даље ово 
 ти досадно.</p> <pb n="385" /> <p>— О, ако је само то, онда се ништа небрини.{S} Дирнула ме ов 
речи.{S} Он је мушко и његово је право, ако хоће и дужност, да пада на сваки цвет који <pb n="4 
амо своју лепоту; па зар је какво чудо, ако се њоме користила, кад се дала згодна прилика, а на 
за чекање, господине.{S} Похитај синко, ако бога знаш!{S} Јамачно, и сам имаш деце или родбине! 
ако отров... то јест, наравно, наравно, ако отров не буде довољно јак, па све остане на самом п 
 да протестујем...{S} То јест, наравно, ако је оно истина што сам чула..</p> <p>— Шта ли си то  
та — прегни тако један пут, а слободно, ако буде греха, ево ја сав грех узимам на моју душу.{S} 
би му ништа помогло.{S} У осталом, ето, ако је по вољи учините пробу сами са собом.{S} Ви сте б 
 па се боји да јој не извуку какав реп, ако би отишла с другом којом женом, јер најпосле, шта з 
 освртао: „Да ме поштеди Ваша Светлост, ако може бити.“</p> <p>— Никако не може бити, хајд! — и 
емо ако смедне, ако одрекне послушност, ако се обрати конзервативцима и њима понуди власт да са 
оврате.</p> <p>У писму је нуђено кнезу, ако је вољан, да баш сам лично види једну седницу тога  
, а Растислав сео за сто и јавио момку, ако има ко да чека, нека редом пушта једног по једног.< 
вам Аустро-Угарска силом поврати круну, ако би, услед каквог народног покрета, били збачени с п 
н положај, и да ће је оставити на миру, ако је доиста поштен човек.{S} А сад?{S} Чиме се све то 
на секретара примити и онако у кревету, ако има каква прешна посла.{S} Крупним и брзим корацима 
 је још жива; светити нанесену срамоту, ако је част већ погинула.</p> <pb n="252" /> <p>Старац  
шуми никога не примају ни дању ни ноћу, ако га не познају, а за живу главу да не смеду непознат 
.{S} Ваља се користити и том околношћу, ако је истина што се говори, да кнез истински воле Лепш 
је уграби прилику и узе шешир.</p> <p>- Ако Ваша Светлост не би имала ништа против, ја бих се м 
о жудњи за влашћу, ту би се могло рећи: ако међу либералима има голих и гладних почетника, који 
менути.{S} Они су браћа, они су синови; ако икоме, њима је дужност да спасу сестру и да освете  
очастио госта како ваља, <pb n="164" /> ако му у вече не понуди које од млађих женских чељади.< 
 би се ово могло повести и у Звониград? ако би се... случајно....</p> <p>— Зашто не, господару, 
тако једно лице?</p> <p>— За што не!{S} Ако хоћете и два — рече кнез, и доиста именова једнога  
угмета.</p> <p>— Добро, добро, сине!{S} Ако будеш добар и послушан све ћеш имати — одговори Рат 
им простацима.{S} Какво неваспитање!{S} Ако не знаш ништа паметније, ја имам своје име, па ме з 
у већ говорили:</p> <p>— Па наравно!{S} Ако је и министар, он мора водити рачуна о нашим убеђењ 
у га познавали...{S} Али ја луда!...{S} Ако ће!{S} Тако ми и треба! — рече Лепша и не свраћајућ 
коме ви још имате да пребацујете?...{S} Ако се ја срдим и вичем, ја имам и право — ја ту нисам  
, које на једаред искрсоше из мрака.{S} Ако се не варам ово су биле оне две жене, што су мало ч 
.{S} Она се сирота доиста одупирала.{S} Ако има кривице онда је крив он.{S} И ако Мона то осуђу 
је роб своје дужности и свога посла.{S} Ако кнез збиља трпи каква ограничења, онда му ту међу с 
наћи искрених саветника и пријатеља.{S} Ако му сад ласкају и продају му се са својим симпатијам 
 слободно поуздати, као у себе сама.{S} Ако вам треба верна служба, нигде је боље нећете наћи.< 
аузн — поче муж после кратка ћутања.{S} Ако случајно буде и кнез....</p> <p>На ове речи госпођа 
 нисте учинили никаква трајна добра.{S} Ако сте кад коме што и дали, то му је после крваво три  
амо пази, момче!{S} Овде глава игра.{S} Ако изведеш ствар како ваља, твоја је будућност осигура 
нтересима земље и интересима службе.{S} Ако ви то сад превиђате, доћи ће време када ћете се о о 
а жена увек зва све тајне мужевљеве.{S} Ако пуковник Врбавац има каквих злих намера против мене 
 тога тиче, ту можеш бити без бриге.{S} Ако престо буде несрећан, да <pb n="685" /> се противу  
м од вас услуге да ме на зор држите.{S} Ако цео народ хоће другу династију, ево, хоћу је и ја.{ 
е.{S} Све су то породичне црте ваше.{S} Ако у теби тече крв Косанића — нећеш ни ти бити много д 
 које је муж лако могао све сакрити.{S} Ако је што и опазила, не слутећи ништа зло, она је могл 
 То је друга тема — примети ђенерал.{S} Ако доспемо, о томе ћемо говорити доцније.{S} Сад да се 
ба сигуран отров, и ја вам га нудим.{S} Ако хоћете, узмите.{S} Нећете ли, онда да идем...</p> < 
о често помутити душевно спокојство.{S} Ако упамтиш што ти ове ноћи будем говорио, бићеш сачува 
ови, да то буде први и последњи пут.{S} Ако игде, а оно у говору с народом један владар мора ме 
 се ход и говор примиче или удаљава?{S} Ако одмиче, они причекају док се сасвим изгуби, а ако с 
је дугачка прича, милостиви господине — ако допустите да говоримо што друго.</p> <p>— Молим вас 
p> <p>— Па ти хајде попењи се те види — ако мислиш.</p> <p>— Готово!{S} Или још боље да скрешем 
рак растојања од њених колена.</p> <p>— Ако дозволите, драга госпођо, бићу веома срећан да седн 
а то.{S} Ствар је невероватна.</p> <p>— Ако ми дозволите да извадим бележник; он ће ме најбоље  
 начелник после подужа ћутања.</p> <p>— Ако ти знаш какве помоћи, по богу син да си - рече Мило 
ну о награди — младић примети.</p> <p>— Ако кнезу падне кад год на ум да награди ову услугу, не 
ими хлеб, а врати крвав вишек.</p> <p>— Ако ми кад год затреба, да раскопавам ово бунтовничко г 
и сад могла ићи — рече јој он.</p> <p>— Ако имате какве тајне, или ако вам сметам, ја могу и ић 
муж развијао даље своју молбу.</p> <p>— Ако случајно буде и кнез, молим те подсети га да се јед 
 стари сахат.{S} Чича примети:</p> <p>— Ако је с њом тако једном већ било, онда бих ја њу тек т 
 нам гласе носите из домовине?</p> <p>— Ако бог да добре и сретне, господару!{S}- Само кад тебе 
огао однети кнезу једно писмо?</p> <p>— Ако је по вољи... могу ја отићи!</p> <p>— О, молим — ре 
 најпосле и мерила „жарка приврженост,“ ако не по ширини и висини пламена, који лиже од упаљени 
, они причекају док се сасвим изгуби, а ако се примиче, они се сакрију за кестеново дебло и ту  
 баш бела и пребела, ако знаш и умеш, а ако не умеш, онда ти нико није крив...</p> <p>— Никога  
пио у овој кући, и ти толико пута!{S} А ако се ствар тиче ове вечери, онда је „незнани пријатељ 
иљи јој у очи:</p> <p>— Ево овако!{S} А ако би ми што год рекао, рекла бих и ја њему, па ето ти 
а не дам Црнојевићима у Балканију.{S} А ако, по несрећи, ви угледни људи у народу доведете ства 
 /> хлеб или ма какву другу храну.{S} А ако би им ненадно банули какви страни, непознати људи,  
ије ни замерао на оваком понашању.{S} А ако би му ко што и замерио, чича Јова би му обично одго 
 Добро, али ако...</p> <p>— „Ако“ и „да ако“ оставимо, г. пуковниче, људима збуњеним, који ни с 
авима изједначи с мушкињем.{S} Тек тада ако би их ми жене могле научити реду и уредности — прим 
рећи послушност Растиславу.</p> <p>- Ја ако одрекне? — питао је Растислав.</p> <p>— Не сме!</p> 
 буде потребно да се кнез заклони, а ја ако што дознам важно и на време, нећу пропустити прилик 
Давато му је три дана на промишљење, па ако је вољан, онда првога понедеоника око девет часова  
 — или човек треба да пази на образ, па ако дође у сукоб с министром, а он богме и оставку да д 
 уљуљка човека те се занесе и заспи, па ако тако дуже остане, онда се више и не пробуди.</p> <p 
а видим каква ће ми питања стављати, па ако нађем да без прекора за моју част могу одговарати н 
 били.{S} Најпосле одморите се мало, па ако се баш види да ова земља не може без вас опстати, о 
 боље да скрешем одоздо једну пушку, па ако је горе, што му бог да.</p> <p>— Немој, бре, узнеми 
</p> <p>— Па дајте онда друго објашњење ако није сан.{S} Јер свакако неко објашњење морамо имат 
то би чак по живот било опасно, а иначе ако буде каквих непријатности, може се отрпети.</p> <p> 
о самците — рече Пава.</p> <p>— Ћути! и ако смо; још боље! — прихвати Синђа.</p> <pb n="229" /> 
д хоћеш, мени само кажи шта ти треба, и ако жив човек може то учинити, ја ћу учинити.</p> <p>Ра 
аповеђено да хвали младога избраника, и ако га није ни чула ни знала.{S} И она је морала савесн 
епознатим људима како и он нешто зна, и ако није онако писмен као онај први, он се умеша у разг 
 само ја питам тебе, је ли то истина, и ако је истина, онда какав си ми ти муж, (Јес, г. Растис 
о цео дан, они су прешли доста места, и ако је пут био тежак.{S} Огромна омаљска планина у глав 
вених изасланика откопан и нађен жив, и ако јако опао.{S} За све то време на гробу је чувала ја 
ам <pb n="515" /> вас, г. Растиславе, и ако се растајемо.{S} Јес, ја вам ево искрено кажем да с 
ао неки прекор.{S} То су опасне црте, и ако кнез тако пође тешко да ће се дотерати далеко — мис 
им приликама; то је снага која расте, и ако ће она бити против нас, онда јој треба још сад стуц 
ативци прости агенти Црнојевића куће, и ако се сад међу тим агентима опажа нека живост, неко кр 
</p> <p>И ако целе ноћи нису спавали, и ако су пуна три сахата путовали без одморка, по најгоре 
у могли.</p> <p>Не испуштајући точак, и ако је видео да га не може зауставити, газда је остраг  
ан час да видим.</p> <p>— Види!...{S} И ако је ту, реци му да дође амо к мени.</p> <p>После дес 
 тиме, те једним уништили другога.{S} И ако није безопасан, Растислав је сад сам и с њим ти се  
ија није била никаква политичарка.{S} И ако јој је муж био дипломата по занату, она се никад ни 
жена брзо врдну и сакри се унутра.{S} И ако је био већ сумрак, они у овој жени познадоше стрина 
пођа Ловимук тек од скора удовица.{S} И ако је, богу се молећи, скуцкала близу 45 година, њој ј 
ича, ратни друг још деде кнежевог.{S} И ако је био веома стар, чичица је жестоко подвикивао, а  
ло радо пристаје уз шалу и забаве.{S} И ако се тако држање противило целом бићу Растислављевом, 
n="213" /> коме се треба обратити.{S} И ако је овде био и окружни начелник, и капетан, доктор с 
ала Врбавца) био је опрезан човек.{S} И ако је ствар са чича Милојем удесио тако, да се није им 
} Ако има кривице онда је крив он.{S} И ако Мона то осуђује, -онда она управо њега осуђује.</p> 
ги приме одговорност за ваша дела?{S} И ако се поносите својим радом, као што сте мм увек говор 
 Црнојевића за руку и прошапута му: — И ако је негде задремала, наша срећа опет је још жива.</p 
а се, и кад имаш њих, онда имаш све.“ И ако је био прост, ваш је дед знао ово мудро правило.{S} 
ни су на његову душу утицали као јава и ако се он усиљавао да их сматра као снове.</p> <p>Кад г 
ревијати се.{S} Чак се и Пава смејала и ако је иначе једнако била нешто тужна.</p> <p>— „Куку,  
ољни да се јавно одрекну свију начела и ако хоћете и целе прошлости своје, охрабрени попустљиво 
то је крв!.. она је рањена!...{S} Али и ако је рањена она не осећа бол, само се боји, ух како с 
е дружина сутра постати јавна.{S} Али и ако су чланови тајне дружине, <pb n="684" /> у ствари т 
ру, с тога је сад и спавао као заклан и ако је већ било 10 часова изјутра.</p> <p>Док је барон  
револвера; о куку усарачен нож.{S} Но и ако су били једнаки по оделу, по понашању могло се суди 
л смера да се дочепа круне.</p> <p>Но и ако су докази били јасни, Растислав је опет знао колико 
хтео о томе ништа говорити.</p> <p>Но и ако је жандарм одмах изашао, он не виде више младића на 
нико не одвоји да иде кући.</p> <p>Но и ако је коло почињало већ и трећу игру, Пава Крсманова,  
ресовали су се још и за трговину, јер и ако нису сами лично трговали, ипак су имали личних инте 
наши путници нису смели силазити у њу и ако су је жудно погледали.{S} Тамо су обрађена поља, та 
о дворских степена, па се ту скљусио (И ако Ратко ниједном речицом није напомињао ко је то <hi> 
 чу болан јаук.</p> <pb n="642" /> <p>И ако је било и нерасудно и очевидно опасно улазити сам у 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>И ако је госпођа Мона кнежева рођака и жена човека који з 
година провела сам у затвору. </p> <p>И ако је све то знао, пуковник се учини као да га је то ј 
 осећај неповерења спрам њега.</p> <p>И ако је Врбавац по жени био рођак младом кнезу, Растисла 
гу.{S} Штуче некуд амо унутра.</p> <p>И ако је разговарао, дежурни је све до сад једнако мислио 
 а неко му метне шаку на уста.</p> <p>И ако су гости поустајали, још се нису одмицали од стола. 
орити, и то га сасвим поврати.</p> <p>И ако целе ноћи нису спавали, и ако су пуна три сахата пу 
ању сада приближених личности.</p> <p>И ако је Врбавац контролисао сваки покрет кнежев и имао у 
војих дванајест сетних „куку.“</p> <p>И ако је ово сустицање било проста случајност, опет је то 
ема овде никакве опасности, а у природи ако нема ничега натприродног, а оно има доста још веома 
ли, онда да идем...</p> <p>— Добро, али ако...</p> <p>— „Ако“ и „да ако“ оставимо, г. пуковниче 
е „лек“ или нећете?</p> <p>— Добро, али ако отров... то јест, наравно, наравно, ако отров не бу 
ти грозни опити — још се не зна.{S} Али ако злочинци успеју да те отрове примењују, замислите к 
ји горе но што је ви представљате — али ако је све то тако, зар ја морам бити овде?{S} Ево ја н 
е тече.</p> <p>Ако има светитељака, или ако их је икада било, оне су морале бити оваке, као ова 
он.</p> <p>— Ако имате какве тајне, или ако вам сметам, ја могу и ићи — рече она хладно.</p> <p 
ва каква год хоће, само нека стече, или ако је већ има нека очува власт.{S} Кад тако будемо рад 
или треба одмах, сад одмах хватати, или ако се пусти да прође, онда је свршено све — изгубљено  
сли и осећаје, да попију белу каву, или ако је лето и јаке жеге да једу и сладолед, и да пију л 
.{S} Море, несретници, ви ћете пропасти ако то.... не буде... — поче дежурни, запињући код свак 
 се кнез боље привеже.{S} Конзервативци ако успеју, успеће поглавито тиме, што ће кнезу набавит 
кољен је војском.{S} Ваш је положај лак ако га навлаш ви сами не отежете.{S} Али ја вам унапред 
ебо и прошапута — „Валимо те, боже! тек ако је поноћ.“</p> <p>У томе се зачу из даљине нејасна  
х објашњавања, млади Белини — једва тек ако му је било 22 године — одмах отпоче своју чудновату 
несвешћен вашом кривицом.{S} Претио сам ако ми се одмах не <pb n="626" /> набаве кола да ћу чин 
људи без <pb n="23" /> дужности.{S} Мањ ако би ви, не знам из којих разлога, и коме на корист,  
ица бити сретни од тога господина, само ако она буде паметна, па се одазове његовој љубави и од 
жења, и да их крије дубоко у души, само ако је то потребно ради успеха његових замисли и планов 
вући се у гомилу и проћи неопажен, само ако имаш шињел и шајкачу.{S} Док су била на окупу само  
био Турчин, ако ову реч не одржао, само ако ви продужите и даље ово ривење против моје династиј 
енути на шалу те примети:</p> <p>- Само ако није каква меница!</p> <p>Начелник ништа не одговор 
>— Зашто не, господару, зашто не — само ако.....</p> <p>Неко закуца на врата.</p> <p>Доктор при 
p> <p>— Не сме, не сме!{S} Али шта ћемо ако смедне, ако одрекне послушност, ако се обрати конзе 
у да то постигну с кнезом Мутимиром, но ако ту не могну ништа учинити, они су готови чак и на т 
сположено, и то не тек онако весело, но ако хоћеш да ти скаче с врх куће.</p> <pb n="196" /> <p 
а ти натура некаква своја начела.{S} Но ако се он користи својим положајем и злоупотреби своју  
ни овде познају сваки педаљ воде.{S} Но ако је твоја воља, да одем ја сам да погледам - рече он 
цео живот свој.{S} Такви људи, нарочито ако су иначе били колико толико развијени — непрестаним 
апети сад и бранити ово што се има, јер ако ми не будемо у стању сузбити и победити конзерватив 
пасавати или светити.{S} Спасавати част ако је још жива; светити нанесену срамоту, ако је част  
 превије табак и отпочне истрагу, а већ ако се доцније ништа не обелодани, онда је то с тога, ш 
ти, а питаћемо и ми — рече Жика — а већ ако успитају одакле смо, откуда идемо и куда ћемо, онда 
 се договорили где ће се наћи на Дунаву ако се случајно раздвоје.</p> <p>Ствар је после овако и 
а.{S} Ти му, Лепшо, нећеш замерити, баш ако где год и претера.</p> <p>— О, не!{S} Напротив, у о 
але вас - одговори кнез.</p> <p>- Та....ако! — рече Растислав мрачно.</p> <p>— Тако, тако, — ре 
<ref target="#SRP18892_N6" /></head> <p>Ако је живот људски комедија, онда су људи комедијаши,  
ободније дишу, крв топлије тече.</p> <p>Ако има светитељака, или ако их је икада било, оне су м 
кивао и није хтео казати прави разлог. „Ако си истина Црнојевић, кажи ми па ћу ти онда испричат 
>.{S} С тога није ни чудо кад он вели: „ако буде кнез.“</p> <pb n="414" /> <p>Успокојена таквим 
ви и на растанку им рече као у шали: — „Ако се кад год намерите на Црнојевића, поздравите <pb n 
..</p> <p>— Добро, али ако...</p> <p>— „Ако“ и „да ако“ оставимо, г. пуковниче, људима збуњеним 
е разумео кмет, молим покорно.{S} Вели „ако је под морање, ми ћемо сви с драге воље доћи“ а ја  
зачуђено, као да је хтела рећи:</p> <p>„Ако буде“!{S} Е мој будаче, па ти још ни то не знаш шта 
бакенбарте; за тим је потрошио скоро по акова воде умивајући се, перући груди, главу, мишице.{S 
е не може дати већ с тога, што је давно аконтирао чак за три месеца у напред.{S} Али можда би с 
иродан и тако неопходан, акт спаривања, акт размножавања и одржавања рода људског!</p> <p>— Как 
који је тако природан и тако неопходан, акт спаривања, акт размножавања и одржавања рода људско 
је имала места.{S} Није истина да се на акт спаривања данас гледа као на неко проклетство.{S} И 
мо сад као глумци одиграли један дирљив акт — настави ђенерал с горким осмехом — Али шта ме се  
њиво сведоче ваш злочин.{S} Сачиниће се акт о томе. <pb n="317" /> Ви ћете бити одмах оковани и 
војаштва вршене су читаве свечаности, и акт, кад девојка постаје жена, кад се оспобљава да буде 
 на најсветије дело љубави, на свештени акт којим се обнавља и одржава цела природа.{S} Љубав н 
ла дужност њиних родитеља да спреме тај акт спаривања, и он је често, као један од светих обред 
ен и проглашен као стидан и низак један акт, који је тако природан и тако неопходан, акт спарив 
те, ђенерал је нарочито био набавио сва акта о њеној парници и брижљиво их прочитао.{S} Ту је в 
/p> <p>Ево, каква је била садржина тога акта, који је толико привукао пажњу пуковникову.</p> <m 
е слушајући га даље.</p> <p>— Читао сам акта о једном веома занимљивом случају.{S} Интересно је 
сеци употребљују црн печат на званичним актима, а г. г. официри и други чиновници носе на унифо 
а Балканија.{S} Намесништво је свечаним актом, штампаним у много тисућа примерака, давало као н 
о један од најузвишенијих и најсветијих акција људских, <hi>величанствен чин који одржава и рас 
на.{S} Шта ћемо, сажаљевам рђав случај, ал тако је кад неко има повластицу на чедност и светите 
страну, Ралека викну:</p> <p>- Како ко, ал наш газда Боја најбоље...{S} Родио лепу кћер, па му  
није баш тако згодан за светлу кнегињу, ал, најпосле, ако је само до носа стало могла би поручи 
а — Мона — не парадира својом чедношћу, ал опет за то она би могла показати какве и какве људе, 
и чу и не чу шта он викну.{S} Нешто чу, ал оно што је чуо, није разумео.</p> <p>Речи су му биле 
би срећна ли си.... само да ти кажем... ал прво да рекнеш драгичка — рече Синђа.</p> <p>Пава је 
а тобом!{S} Јес очију ми!{S} Лудује!{S} Ал неће га шале <pb n="228" /> омастити брк, док се доб 
а, а шта неваља!{S} Гад смрдљиви!...{S} Ал ја сам крива!{S} Знам ја ко је теби напунио главу!{S 
а и кнез, па продужи даље:</p> <p>— Ух! ала је тежак овај балкански језик; има речи које просто 
> <p>Лепша даде главом знак одобравања, ала одмах за тим рече <pb n="449" /> полако: — Много об 
нико није крив.{S} Дело истина постоји, ала нема учиниоца.{S} Изашло је дакле као да се то дело 
има, врату и по образима.</p> <p>— Јао, ала те је тај изгризао, сортицу ли му његову — рече Мон 
о, де; казаћу ти; има времена...{S} Их, ала се ово залепило; као да је у воду умочено — рече Вр 
 се поводила само по срцу.</p> <p>— Ох, ала смо ти ми женске јадна и беспомоћна створења кад љу 
Вечерас ће да му је воде!{S} Хо, хо!{S} Ала ће, као јаребицу, да је преко...</p> <p>Пијани Рале 
пље отров... капље мени на језик....{S} Ала је горко! —</p> <p>Ђенерал се стресе и ухвати се ру 
стићете, прскало и подоста пљувачке.{S} Ала, како се цело друштво налазило у оном стању када „в 
управо да одговори.</p> <p>— Боже, Мона ала си и ти по некад чудна! — поче он.{S} Шта ти сад то 
eign xml:lang="fr">Animal</foreign>“ — (ала је глуп) мислио је кнез с једне стране врата....</p 
 стресе и ухвати се руком за уста... — „Ала је горко!...{S} Јао!{S} Мене су преварили, ја сам о 
} Вичите, бре децо, живео господар.“ — „Ала се онај попа ољољао;“ гле како се поводи.“ — „Ћут,  
, са затвореним очима, бледа и бела као алабастер, лежала је на узглављу дивана.{S} Кнез је при 
ас говори.</p> <p>„Бравос, Вујадине!{S} Алал ти вера, јуначки сине, кад си умео дотерати до тол 
ком стиснуту десну песницу, изврте је и алапљиво узе сисати и лизати крв са ње, жмиркајући очим 
 брзини потпуно могли мерити с крилатим алатима св. Илије, што овда онда по небесима онако стра 
завали у наслоњачу, узе на крило велики албум и тако је преметао слике, а уз то и певушио.{S} П 
рва.{S} Она распознаде да је то некаква алеја.</p> <p>Ваш у тај мах алејом се зачу нека шкрипа  
, па онда одоше и мушкарци.{S} На скоро алеја је била готово сасвим пуста, тек сам поизретка ср 
</p> <p>Она два младића дочепаше се ове алеје, и, кријући се од кестена до кестена, пођоше пола 
p>По уговору, кола стану у по кестенове алеје, а одмах затим чу се у два маха тихо звиждање.{S} 
да удари кестеновом алејом и у половини алеје да застане, ту ће му прићи маскирана личност, кој 
алко, ено до онога дрвета; ту је и крај алеје, а нема свега још двајестак корака“.</p> <p>„И ја 
одужим шетњу даље.{S} Кад сам био на по алеје, поред мене прођоше две женске, које ми падоше у  
ладао је сумрак само у дугој кестеновој алеји, покривеној дебелим сенкама густих и брснатих дрв 
ке изгубише у даљини и ја сам у мрачној алеји, за неко време, назирао само њине нејасне контуре 
оље, сетим се јасно шта је било синоћ у алеји, а после никако се нисам могао сетити кад сам и к 
 жандармску капију, да удари кестеновом алејом и у половини алеје да застане, ту ће му прићи ма 
 то некаква алеја.</p> <p>Ваш у тај мах алејом се зачу нека шкрипа и лупа, она наоштри уши и ст 
ио.{S} И ја мислим кад би отишао сад на алеју, онде где су ме синоћ ухватили, јамачно још би се 
 сам већ био прошао <pb n="474" /> целу алеју, те и по трећи пут почнем се спуштати низбрдицом. 
 прешао Перун Црнојевић, најстарији син Александра Црнојевића, бившег кнеза балканиског.{S} Све 
после отрова и рођенога оца свога, папу Александра VI. (Истина нехотице и случајно, јер су на г 
 моје, за тебе бих дао круну, царевину, Александрову царевину, сто <pb n="436" /> круна, сто ца 
емљени за госте, дођу случајно баш папи Александру и његовом сину, страшном Цезару Борџији.{S}  
 ја смела вас обманути.</p> <p>- Добро! али како се узима тај отров упита ђенерал.</p> <p>— Как 
ну може и требати <hi>популаритет</hi>, али једном владару треба само <hi>ауторитет</hi>.</p> < 
одговоре: „Бог ти помогао, господару!“, али у тај исти мах они угледаше пред собом свога витешк 
а је јако похвалио, наравно „иза леђа“, али тако да су ове хвале насигурно морале пасти кнезу п 
у Балканију, „с најопаснијим намерама“, али брижљивим настојавањем дотичних власти за то се бла 
озива „ради саслушања по некој ствари“, али та „нека ствар“ мора да је била веома важна, кад г. 
 глас, који је долазио из истога гроба, али с много плиће површине.</p> <p>И овај глас прво дуб 
раво.{S} То тако јесте, и то тако бива, али то не мора тако бити, нити је паметно што увек тако 
је видео иза високих планинских врхова, али се познавао по свежем руменилу, <pb n="533" /> које 
ављен од физичка потреса и растројства, али душевно стање његово дуго је остало под утицајем он 
<p>Ратко се окрете и начуљи обадва ува, али у залуд му мука.{S} Начелници опазише да их министа 
дна крв, народни новац и народна снага, али требао је неко да покрене и оживи све то, да даде с 
 Његови гонитељи склептају се око њега, али преплашени мајмун вешто скочи преко њих, Сашу добро 
тислав покуша да одврати кнеза од тога, али кнез га дочепа под руку и енергично повуче за собом 
ез, као питајући ђенерала.</p> <p>— Да, али не сад одмах — одговори ђенерал, а за тим додаде: — 
 министром, а он богме и оставку да да, али својих начела да се не одриче и да не крије шта је. 
 /> <p>Мален и незнатан био је он тада, али је у души носио огромну замисао, од које се затресл 
вет, хтела би да му отиде и она, Синђа, али сама не може, пошто хоџа све по две и две пушта да  
а, остала пратња покуша да догна кнеза, али сви убрзо видеше да им је мука узалуд, с тога један 
казују да је устав отео власт од кнеза, али је није дао народу, као што би био ред у уставној м 
Ствар јамачно није ни од каква значаја, али свакојако треба да вам је кажем.</p> <p>- Шта? оне  
 с њима.{S} Перун упита за чича Милоја, али њега не бејаше нигде на домаки и на догледу.{S} Пер 
д било још незгодније крај чича Милоја, али ту није било помоћи.</p> <milestone unit="subSectio 
 мало шушнуло код универзитетских ђака, али је одмах опет све легло.{S} Један професор, о коме  
едно поносно, а друго стидно за човека, али то су невјеже налик на оне што верују у анђеле и ђа 
а деверу шта је трабуњао пијани Ралека, али се бојала свекра.{S} А Воја је само ћутао и дувао к 
ст пред историјом и пре је била велика, али сад, по смрти ђенералој, на нас пада сав терет.{S}  
че нечистота из свију варошких нужника, али за то своје „хуљење“ млади мудраци мал нису кожом п 
во.</p> <p>Свега је било три намесника, али стварну власт имали су у рукама њих двојица.{S} Тре 
та ко је, викну по имену другога момка, али се не одазва нико.{S} Пошто је погасио свеће, момак 
.{S} Он хоће да виче за помоћ, да кука, али...</p> <p>— Господару, разбери се — рече Жика нежно 
еко обичаја пусти да му се пољуби рука, али кад је ћелави господин примаче устима и таман напућ 
 Лепо је шила и прилично је зарађивала, али се све трошило у кући.{S} Кад Јела склони и приштед 
је напред.....</p> <p>Пава се устезала, али опет пође.{S} Она је осећала и страх и наду, али ос 
/p> <p>То јест та јој се мисао јављала, али не овако јасно — У том тренутку у њеној глави у опш 
грмљава још се с часа на час проламала, али све то одлазило је некуд у даљину и бивало све потм 
{S} Узнемирена природа још је бректала, али то је било већ дисање груди које се сваким дахом св 
<p>- Ти мислиш да немају никаквих дела, али се вараш.{S} Шта мислиш, чије је дело устанак у Хер 
ега и тога учитеља развије се подмукла, али врло очајна борба.{S} Учитељ је био вештији књизи и 
!</p> <p>Жика је до сад плакао од бола, али сад му ударише сузе од радости.</p> <p>- Добри госп 
бне даљине да мотре непрестано на кола, али никад да им се не примичу тако близу да би их когод 
едведима нисам до сад имала така посла, али отров је такав да би најјачега човека оборио, па ће 
онедељак заспали: ви сте сад на ногама, али ви ни сад још нисте потпуно будни.{S} То о чему ви  
 најамнике, који служе свима странкама, али док они буду пливали у илузији да смо ми њина оруђа 
Он јој пође; она се узе бранити рукама, али ту су нехотице радиле и ноге.{S} Једним измахом ног 
 изненађен скочи, држећи гаће у рукама, али Жика је већ био над њим с револвером у руци.{S} Шињ 
био му је сличан по узрасту и годинама, али сасвим друкчија изгледа у лицу.{S} Веома црне боје, 
ниграду, у улици Јабуковој, броја нема, али у кући калдрмџије Станка, у авлији с леве стране, с 
реса, рана је била скопчана с боловима, али опасности за живот није било.{S} Жика помогне Перун 
{S} Она то право не пориче ни женскима, али, наравно, само донекле.{S} Она појми и шта је страс 
чисто сажали, и она га обасу пољупцима, али му на његов захтев слику још не хтеде вратити.</p>  
а, на против, млада, развијена и веома, али веома лепа.{S} Обадве ове женске донеле су пуне рук 
Шапуће се о њима већ друга година дана, али ствар остаје само на празним речима: до данас никак 
и опасности запљускују са свију страна, али да он ипак може мирно спавати, докле год ја, ти, и  
мо како може бити.{S} Замисао је дивна, али извршење! — извршење ће бити ђаволски тешко.</p> <p 
} Слика је у опште била рђаво израђена, али на предњем плану јасно се распознавао облик ђенерал 
о годинама то је била таман зрела жена, али веома добро очувана и младолика.{S} Њене црте нису  
ед пресецала лепа удољица, непошумљена, али с лепом планинском травом, као што су многи проплан 
застадоше.</p> <p>Јела је била збуњена, али ово је наљути. „Та шта је ово?{S} Та ја ћу најпосле 
она зловољна.</p> <p>— Рекао сам, Мона, али знаш ли ти да ми за десетак дан истиче рок великој  
{S} Година дана, истина прилично бурна, али опет сретна живота, проведена поред човека кога љуб 
њем главе.{S} Питања су била интересна, али Заре их није могао добро чути.{S} Час је натицан кн 
p> <p>- Оставите на страну пребацивања, али какве сте нужде имали, то ми кажите? - понови кнез  
е да је код госпође било неког тровања, али кад се све околности испитају, не може да се ухвати 
а и грдна посла...</p> <p>— Не кнегиња, али зар нема толико других угледних чиновника за које б 
је!“ и т. д. поуми Пава да се изговара, али стрина Синђа не даде јој ни осолити.{S} Заклињући с 
ила је све за што се могло добити пара, али је увек некако умела пробрати оно што је лакше.{S}  
аста, вунена хаљина, без многих украса, али укусно скројена, и јесења јопна од вишњева плиша.{S 
 зауставити свога вођу да га што упита, али се сети напомене при уласку у порту да се ни чему н 
на врата отвара.{S} Ја нисам нихилиста, али сам ово дана читао једну руску нихилистичку расправ 
 грчевито се ухвати за ограду од моста, али одмах и њу упусти, руке му клонуше и он се ничице п 
ло...</p> <p>Старац на један пут ућута, али ово прекидање говора изгледало је неприродно.{S} Ви 
има се допадао што „не зна бог зна шта, али добро слуша и никад не адвоцира.“ Цело своје образо 
 ти је“?</p> <p>Јела не одговори ништа, али се поново стресе и увуче врат У рамена.</p> <p>Непо 
епша не подиже очи и не одговори ништа, али главом даде знак да се не срди.</p> <p>— Смем ли? — 
упита кнез.</p> <p>— Не; не знам ништа, али осећам, осећам!{S} Ту има жалосне истине..</p> <p>Б 
ла опака мајка.{S} Можда си јој маћеха, али мајка, бела ниси.</p> <p>Синђа се узврда; хоџине ре 
„Истина, она је жена пуковника Врбавца, али она је моја сестра.{S} Љубљена жена увек зва све та 
 полако.</p> <p>Ноћ је била без месеца, али не са свим мрачна.{S} Предмети се нису могли јасно  
а њу пада чиста и богодана мала челица, али на њу слеће тако исто и отровни ноћни лептир; на њу 
а Ката је сад проводачика и подводница, али у ранијим годинама она је била и тровачица.{S} За т 
ного других занимљивих прича и причица, али ко би се сад сећао свега тога.{S} И, ето, томе исто 
и неповређени, но је био већ сав буђав, али што је главно - жив, и тога истог дана до мрака већ 
ле клобучке.{S} Рањеник је још био жив, али је умирао.{S} Тек сад, гледећи човека како умире, Ж 
е; имао је мутно сазнање да је још жив, али иначе није ништа више осећао, нити је знао за себе; 
е.</p> <p>— Крв! — викну ђенерал — крв, али ово је моја крв...{S} Ја нисам убилац.{S} Он се сам 
т с ужасом опажа да већ више није млад, али још никако не може да се помири с мишљу ни да је ст 
пша није дизала очи да види тај поглед, али она га је осећала, осећала је како јој се у срце ли 
p> <p>Прва десеторица оду збиља напред, али остала потера дуго се задржа око убијена сељака.{S} 
око уздахну: — Не марим толико за себе, али пропашће ми деца, дићи ће се <pb n="638" /> повика  
то је за сад доста.</p> <p>Кнез остаде, али се по њему видело да није најбоље расположен! управ 
ба бистар, сребрнасто сјајни млаз воде, али воде залеђене, воде претворене у саме ледене иглице 
д штете, да се кнез још чвршће привеже, али он никако, никако није делио зебње Растислављеве, н 
нели, добро, донели, господине маркиже, али ето слуга вели да сте сами дошли; сами велите да ст 
му рећи да се његови непријатељи множе, али ти још осећаш да си им дорастао и да имаш довољно с 
ина, ти си већ четврти из те династије, али ваља имати на уму то, да је оснивалац династије про 
у какав случај, свет га строго осуђује, али док дође дотле да се ствар јавно потегне, трпи се в 
ргне одма сабљу и потрчи на разбојнике, али међутим ови опале из револвера, те падне мртва једн 
тарче, овде нема никакве твоје девојке, али баш и кад би била.,.</p> <p>Боја га пресече.</p> <p 
био чудноват — речи су биле балканиске, али им кнез није могао ухватити никаква смисла.{S} На и 
p>— Ти одбијаш на шалу мој говор, Рале, али ја ти озбиљно кажем: ви грдно грешите.{S} За што др 
арношћу.{S} Није марио да га свет воле, али је много полагао на то да га се боји, да га слуша и 
S} Она није знала шта би настало после, али што је она јасно знала и целим бићем својим разгове 
иковца требало напасти с обадве стране, али да су жандарми све покварили пуцањем и убијањем Зли 
, један је два пут покушавао да устане, али га је клупа нешто вукла к себи, и он је обадва пута 
ред очију“...</p> <p>Наш јунак побегне, али гнев старога кнеза био је утољен, како веле, тек он 
а да га прихвати, покуша да га подигне, али ђенерал оста испрућен и грчевито укрућен.{S} Мишићи 
S} Он је сто пута већи грешник од мене, али се увек умео боље претварати.{S} С тога ја умирем к 
ако мења.{S} Она би хтела да што рекне, али речи редом долазе једна по једна на језик, али пре  
раз.</p> <p>Јела заусти да нешто рекне, али јој реч застаде у грлу.</p> <p>— Ти си одавде из <h 
шћи, која такође заусти да нешто рекне, али немаде кад, јер баш у тај мах врата на дворани шири 
 разумео.</p> <p>Речи су му биле јасне, али смисао, смисао... ко?... шта?... где?... кад?... —  
p> <p>Из чамца се опет понови звиждање, али и сада не би никаква одговора.{S} После кратке почи 
у у праву си да дадеш изнуђено обећање, али да га после не извршиш.{S} Он тебе бије силом — ти  
водила је сад проводаџилук и подвођење, али је у прошлости својој имала и нешто страшно.{S} Овд 
против кога се предузимају све те мере, али што је прећутао он, испричали су они којима је он т 
ање неподмазане <pb n="418" /> тестере, али гломазна кола с тешким товаром нису се помицала.</p 
ња, нити је сањала о улогама Помпадуре, али никад, никад није помишљала ни то, да ће се њена љу 
о све неумесне.{S} Говорите шта хоћете, али имајте на ум то, да ја знам све, да имам у рукама с 
, уздрхтаним, срдитим гласом — терајте, али ја, жена, ево вам кажем да ћете се једнога дана гор 
ају.{S} Ја сам га спасао од те срамоте, али његовом опасном ровењу морао се учинити крај, и то  
оље ни наклоности да се око тога бакће, али шта да ради кад су га прилике истакле на врхунац др 
 ја хтедох у два маха дигнути оне жице, али ме црна прилика преклињала да то не радим, за вас ћ 
ши с« као свећа.</p> <p>Он паде ничице, али се у грчевитом копрцању брзо окрете на леђа.{S} Кне 
ресена је цела околина, парче по парче, али од паука ни трага, ни гласа.{S} Да ли је био паук,  
ј срце лупа, како јој се ноге скратише, али она је ишла, чак је осећала како је нешто мами и ву 
рата се изнутра отворише и гости уђоше, али у соби не бејаше никога.{S} Црна придика пружи кнез 
а дрвету да спава!</p> <p>— Знам, књаз, али нужда закон мења!</p> <p>— Па ти хајде попењи се те 
те отровали овај народ, - продужи кнез, али чекајте само.{S} Видећете ви ваш устав... <foreign  
причекала у другој <pb n="370" /> соби, али кад ми рече да си са зетом, рачунала сам да могу ућ 
и своје младићске штудије — он се јави, али место свечана испита, он свечано изјави да никакав  
ођа улазећи — он је хтео да ме пријави, али ја нисам дала.{S} Да си био с ким другим у послу, ј 
олела и није она физичка рана на глави, али ова душевна рана на срцу, да је одмах на првом кора 
 се заузимала да се он с Лепшом саживи, али што је претерано, претерано.{S} Најпосле она не зам 
 дну провалије расли су огромни борови, али њини високи врхови једва да су допирали до половину 
одао по свом кабинету, где обично ради, али кабинет је био мален, морао се окретати сваки час,  
- то неко сече нешто, човек се не види, али му се чује рад.{S} С десна опет, чак тамо горе под  
великој ватри.{S} Покуша да га пробуди, али кнез се није одзивао.{S} На питање његово шта је би 
 сте, кад би пристали да будете - људи, али добри људи.</p> <p>Ђенерал застаде, као да се нечег 
ати ради чега се купе ови оружани људи, али већ то што их скупљају није слутило на добро.{S} Не 
е оштрим ножем.{S} Он покушава да бежи, али пред њим се ствара огромно, широко језеро, пуно гус 
намеран да погине на заузетој позицији, али да не сиђе с ње.</p> <p>— Лепо, терајте као што сте 
одили су се други разговори — друкчији, али опет на ове налик.</p> <p>— Бре, шта би ти радио у  
ки.</p> <p>Разговори су били разнолики, али после по часа они се некако сами собом изједначише. 
а лепо!{S} Не знам још добро балкански, али учићу, научићу се.... други пут, немојте сад да ме  
 њих двоје дохвате.{S} Нису се свађали, али су се онако „мало фино“ пецкали.{S} Дед овако, дед  
аденуто жито у камари.{S} То свак жали, али нико не одобрава — рече Боја.</p> <p>- Само што се  
и.{S} Та ви сте то пре тако лепо знали, али сте се доцније одучили намесникујући дуго...{S} Да, 
ми се рекне.... оно наравно, кнез вели, али тек... кад се каже глуп!</p> <p>...{S}О, па наравно 
о, сад ћемо бити мирни, рече он у шили, али као мало заједљиво, и притиште је одозго.</p> <p>Је 
дижу из постеље.{S} Многи не би отишли, али је свакога копкало да чује шта ли је то тако важно. 
е?</p> <p>— Ми смо поред гробља прошли, али у гробље писмо улазили.</p> <p>— Ми у гробље нисмо  
не.{S} Били су <pb n="79" /> пријатељи, али све док није постао намесним, Растислав је некако в 
S} Гробови су били неправилно поређани, али тако близу један уз други, да се рахат могло корача 
у собу.{S} Мислио сам већ да сте будни, али у соби тек видим да још спавате као и пре.</p> <p>К 
.{S} Цела потера заноћила је у планини, али кад се добро ухватио мрак, две-три гомилице сељака  
г <pb n="29" /> кнеза, још непунолетни, али на прагу пунолетства.</p> </div> <div type="chapter 
и.{S} Лепша се учтиво захвали на пажњи, али одбије понуду.{S} Но енергична Мона није се дала су 
љио по кревету: покуша понова да заспи, али узалуд.{S} С леве стране хркала је на глас његова б 
ешто да пију.{S} Напитци су били скупи, али бар жена је била сигурна да ће родити.{S} Потпасива 
арства.{S} Има у писму и других ствари, али то је главно — Даћу ти, прочитаћеш га после.{S} Мис 
не.“ Ја га опоменем да пази шта говори, али он оста при свом тврђењу.{S} Упитам га: „с киме сам 
аре ћути и неће ни о чему да проговори, али га не хтеде питати.{S} Место тога, паде му на намет 
спремити.</p> <p>- Јес, то си рекао ти, али то нисам рекао ни обећао ја — примети хоџа.</p> <p> 
рече Растислав.</p> <p>— Не треба дати, али докле се то може бранити?{S} Донде, док кнез хтедне 
 г-н барон будан.{S} Још неће устајати, али ће г-на секретара примити и онако у кревету, ако им 
> <p>— Вашој Светлости лако се смејати, али мени бриди нос; разбили сте ми <hi>њокалицу</hi>... 
 последњи можда ће се мало и одупирати, али се неће моћи одбранити.{S} Малолетан кнез не сме се 
ере их позваше да стану, или ће пуцати, али ова двојица ни то не послушаше.{S} Из потере пукоше 
S} Предмети се нису могли јасно видети, али су се у сумраку ипак назирали.{S} Понајјасније су с 
— ти мораш бити моја! — Сметња ће бити, али ми ћемо победоносно изаћи из свију тешкоћа.{S} Врем 
ре, није се могло с извесношћу тврдити, али је било врло вероватно.</p> <p>Ова околност распали 
бричете!{S} Ја мој завет могу испунити, али ви ваш не.</p> <p>— Ох, не говори ми само то!{S} И  
чима Свакоме би се јаду могао досетити, али шта ли му сад ово значи екватор?!{S} Да л ће бити к 
и т. д. — Набројане су и друге користи, али се на крају крајева опет враћало на 300 дуката.</p> 
а је у почетку била премрла од радости, али њена радост није била дуга.{S} Мало после, из бабин 
 <p>— У овоме можда има и претераности, али свакако боље је и ово, но ова данашња лицемерна, <p 
е доиста био човек великих способности, али ипак његове жеље премашале су његову праву вредност 
де као мртвац.{S} Она хтеде нешто рећи, али њене бледе усне само задрхташе, па се онда жалосно  
шав, он отпоче полако, готово шапућући, али са живим покретима и меким, нежним нагласцима, као  
преко прозора, да види ко му то добаци, али не опази ништа.{S} Улица је била пуста и мирна, а н 
ви тражите?</p> <p>Ађутант приђе слици, али Врбавац прискочи, стаде пред њега и рече: — У мојој 
ахом веома добри ђаци и вредни радници, али пука, страшна сиротиња.</p> <p>Један такав ђак ишао 
 изгуби у читавом потоку ласкавих речи, али Лепша га пресече: — Ја морам хитати!</p> <p>Кнез је 
i>уши</hi>?</p> <p>- Јесте множина уши, али овде се каже „обадва увета“ — објашњавао је Маврики 
у старини и имало какав озбиљан значај, али сад је постало проста саблазан.</p> <p>— Па ипак та 
магачи у каквом послу.{S} Био је дрзак, али и врло покривен.{S} Кад је имао да учини што ризичн 
игда могу да изиђу уз последњи брдањак, али њине су се танке ноге омицале, они су падала на кол 
 ум да ту у близини остаје мртав човек, али ниједном од њих не дође мисао да се сврате, да још  
и редом долазе једна по једна на језик, али пре но што се језик и макао да их изусти, њих је оп 
.{S} Он мора да је Кати стари познаник, али се одавно нису виђали.{S} Сва је прилика да су њих  
ји ће му чинити по вољи.</p> <p>— Знам, али не треба допустити да таки људи дођу у ближи додир  
био договор, рече трећи.</p> <p>— Знам, али зар није могло бити да се промаши?{S} Зар је немогу 
е, Ваша Светлост, да баш ништа не знам, али наравно, Ваша Светлост боље зна...— А после свежа,  
умете? — питао је кнез.</p> <p>Не знам, али се сећам да сам још као дете слушао од једног старо 
S} Пристао сам да се с вама разговарам, али немам потребе да трпим <pb n="335" /> ваше нападаје 
 двајестак корака“.</p> <p>„И ја пођем, али тек што сам крочио, неколико корака ја за једанпут  
овако!{S} Могао бих и више да ти кажем, али нећу.{S} Нису ми крива невина деца! — рече Боја и п 
ервативцима спрема удар.{S} То разумем, али не разумем како ћеш то кнезу на делу посведочити, к 
 га притегоше и везаше некаквим каишем, али тако, да су ми под каишем и руке око чланака биле п 
 с проседом, црном косом и веома живим, али упалим плавим очима, — ова је жена некада морала би 
чео копрцати и отимати да се ослободим, али што сам се ја више отимао и напирао то на једну то  
му скамењено частољубље.{S} Потресеним, али јаким и подругљивим нагласком он рече:</p> <p>— Мла 
 рекоше ми да, уђем тамо, што и учиним, али врата оставим отворена, тако да сам све могао контр 
 се осети погођен овом прилично грубом, али умесном доскочицом Катином.{S} Но њега опет више ди 
S} Потера потером и заклетва заклетвом, али 400 дуката, брајко, одвојиле су од свега.{S} Истина 
шитије.{S} Признаде да је био с кнезом, али ни по што не хтеде казати, где су били, јер рече да 
да сте незадовољни данашњом владавином, али, верујте, кривица није до мене, но до оних у чијим  
 ме доводила у додир са сеоским светом, али моје колеге срески и окружни лекари причали су ми м 
 — Откуд та срећа? — рече он с осмехом, али прилично збуњено.</p> <p>— Није никаква срећа.{S} Н 
о напред.</p> <p>Ишли су-прво равницом, али на скоро окретоше низ брдо, управо пођоше прокопано 
</p> <p>— То је и мени прво пало на ум, али чим сам мало промислио видим да није.{S} Та ја ниса 
сне стране пружала се недогледна раван, али наши путници нису смели силазити у њу и ако су је ж 
реним очима.{S} На пољу је већ био дан, али овде у соби горела је лампа.</p> <p>— С поља дан, а 
> <p>Враничић је, дакле, био безбрижан, али ту безбрижност није делио његов верни сапутник Жика 
ного, Ваша Светлост, врло сам захвалан, али још носим модрицу на куку како сам пре пао, кад смо 
ним потиском помаче на више цео отоман, али у томе и сама склизну с отомана и пала би управо гл 
икаква јава, после се чу мек, пријатан, али уздрхтан одзив..</p> <p>— Ој!</p> <p>Боја и Радован 
инистар преседник, човек мало болестан, али човек који ће ускоро оздравити — јер свет још ништа 
 жена, а глас јој је био јасан, звучан, али уздрхтан, но то дрхтање давало му је само још већу  
и ништа, њен поглед и сада оста оборен, али она мирно пусти да је кнез ухвати за руку, коју он  
ubSection" /> <p>Задовољен, непресићен, али засићен у пуној мери, Мутимир је осећао оно пријатн 
— Ух, ух, ух — узвикну ћелави господин, али опет није смео показати да се срди, на против, мора 
Звониград</hi>, продужи млади господин, али, како сам чуо, немаш родитеље.{S} Имаш тетку, кажу  
је био војник, и за то је био Наполеон, али не први, но трећи.</p> <p>Наполеон трећи био му је  
, тапетар ми још није поднео предрачун, али и без његова предрачуна ја знам колико ће ствар од  
чи погледа Ратка и подуже га је гледао, али му ништа не рече.</p> <p>Говорило се још о политици 
се боји, не, не би му нико ништа рекао, али ред је тако, старији су чиновници.{S} Пред млађим ч 
Г. министар је ходао и нешто размишљао, али, већ на први поглед, дало се на њему познати да то  
 сад тек сети тога, што је одавна знао, али у псовци и вици на невине волове чисто и заборавио. 
 и т. д.</p> <p>Он то није философирао, али он је то <hi>осећао</hi> и према томе се управљао у 
батом“ — рече он.</p> <p>Боја је ћутао, али је осећао као да му је на прси пала читава стена.</ 
, с упаљеним цигарама, и нешто се живо, али тихо разговарали.</p> <p>У томе на оближњем парном  
 варнице.</p> <p>Извините, височанство, али ја ваше питање нисам разумео; не знам кога замишљат 
а штедити.</p> <p>Кугић је ово разумео, али место да прими ствар за се он се окрете лекару:</p> 
 од свега.{S} Истина, крст сам пољубио, али ту би и Бог опростио; море зна и Бог шта је 400 све 
се управљао у животу.{S} Тако је радио, али није о томе ником причао, јер је знао да је свет ма 
 не би могла дати рачуна за што и како, али она је сад веровала у оне отоичње страшне речи кнеж 
то се срди.{S} Он не узима ствар олако, али неће ни да цркава због ње. — Мене мрзи ваздан филос 
ена, уз гласну шкрипу и пуцање, полако, али непрекидно омицала су се низ брдо, и померала се св 
овим.{S} Он је прво почео говор полако, али кад га Срећко удари, хоџа поче говорити гласније, п 
 изједначи.{S} Пуковника је то вређало, али он није имао начина да то избегне.{S} Мањ да је нај 
ем ногама и рукама, и да покренем тело, али ни једно не могадох учинити.{S} Од главе до пете ја 
једна гошћа није знала све шта је било, али је свака знала по нешто.{S} Ти одломци били су бриж 
се десило.{S} Пуковник пође и сам тамо, али је осећао да га подилази нека дрхтавица.{S} Морао с 
 маха покушавала да почне читати писмо, али чим га она извади, кнез јурне да га узме, и она га  
 и приватних домова не зна се поуздано, али се даје лако замислити према ономе како је било у о 
која би дејствовала исто тако поуздано, али без ларме, а била би уједно и грознија по последица 
асу познаде да ово није чича Мунтијано, али му се глас опет учини познат.</p> <p>- Од куда иде  
ктивно мрзе све што је старо и назадно, али ко зна како се конзервативни демагог Кугић умео пре 
 <p>Све је ово било и важно и значајно, али начелник орловачки, он сам за себе, представљао је  
отрова који дејствује полако, поступно, али ту стално, полако и поступно треба човек и да узима 
— Није тако, господару — рече он мирно, али одсудно.</p> <p>У тај мах доктор даде знак министру 
.{S} Оно му то није име, молим покорно, али га тако зову!{S} А овај овде ово је поп Ристо из За 
 мах, то баш и неће бити тако пријатно, али старајте се да се на то навикнете.{S} Нарочито ви,  
ете ли, онда да идем...</p> <p>— Добро, али ако...</p> <p>— „Ако“ и „да ако“ оставимо, г. пуков 
оћете „лек“ или нећете?</p> <p>— Добро, али ако отров... то јест, наравно, наравно, ако отров н 
 текну у срце.{S} Нисам знао откуда то, али непрестано ми се слутило нешто на зло.</p> <p>— А с 
чне придике госпа напући уста и срдито, али грациозно окрете мало главу на страну, заузимајући  
вију ових прича нешто је било истинито, али, као обично, много је било и измишљено, додато.</p> 
 застрт патос, откотрља се чак под сто, али се не разби.</p> <p>Изненађен, кнез упита Кају шта  
ез се прену.{S} Он сам није знао зашто, али ова два тиха звиждања, која као да су се дозивала к 
нцуског звекана, свакојако јесте нешто, али то ни из далека није оно што би требало, те да кнез 
оје не одговори ништа; Жика рече нешто, али то је пре било продужење његове раније започете мис 
енимо?</p> <p>Костури одговорише нешто, али њин је одговор био чудноват — речи су биле балканис 
 <pb n="118" /> <p>— Чуо сам још нешто, али то не верујем.{S} Кажу да ви знате некакав сок од к 
е све ово десило.{S} Он није ништа чуо, али, изишав из собе, виде где су се гости скупили на он 
 за тим, не отварајући очију, узе тихо, али јасно говорити нешто.{S} Ослушнем и разговетно чује 
ио да јој доцније мало наговести ствар, али се није надао да ће му је она одмах овако у почетку 
колину.{S} У коњушници се осећао оштар, али пријатан мирис свежа пролећна сена.{S} Са свију стр 
асно сазнавала да пред њом стоји избор, али избор који се мора одмах извршити.{S} Она или треба 
} Оно и он је, молим покорно, провизор, али, опет, њега некако друкчије зову... јес, оно је г.  
дној час другој странци; викаће на нас, али ће нас сви примати, — чак ће нас и тражити, рачунаћ 
а је страст; она разуме и шта је занос, али бадава, ваља говорити истину: пет минута у сличним  
<p>Радо је хтео да упита кога за савет, али то му се у писму изреком забрањивало.</p> <p>После  
 Мутимир је покушао да му одузме власт, али му је он ускоро опет морао вратити — сад је његово  
ле она не замера Лепши за њену слабост, али кад зна да је таква, шта се онда бајаги пући, шта с 
јица.{S} У лево је остајао отворен пут, али црна прилика поврте у десно, и заиђе међу гробове и 
</p> <p>- Ја покушам да викнем у помоћ, али нисам могао ни писнути.{S} Одмах за тим натакоше ми 
во приђе и хтеде поновити своју услугу, али кнез одлучно махну руком: — „Не дирај!“ а испљускан 
пође.{S} Она је осећала и страх и наду, али осећај пробуђене радозналости био је јачи од свију  
трашњих послова биће омрзнути у народу, али то ће уједно бити громовође, који ће одводити народ 
ш ти и ти људи припадају тајном савезу, али у публици се већ зна који су у тој дружини, и ја те 
 друго доктор је имао да примети кнезу, али он не примети ништа.{S} Но на против, рече понизно, 
 Доктор стане њега распитивати о кнезу, али и он је давао околишне, нејасне одговоре.</p> <p>Ра 
е ушла заједно с Павом у кнежеву одају, али она није дуго ту остала.{S} После неколико тренутак 
ми се да чујем где шапатом разговарају, али шта? — нисам могао разабрати.{S} Само у један мах д 
о иде преко тога згодно је за појесију, али не за управљање државом.{S} Него молим те да чујем, 
 Кнез се брзо маши и хтеде узети слику, али она је већ била у Лепшиној руци.</p> <p>— Остави, м 
ј „светој бари“ врело управо у нужнику, али <pb n="173" /> свет није хтео то ни чути, и ни пошт 
 се капља по капља полако скупља у оку, али да ли су то сузе радости или сузе жалости ни она са 
га кнеза Мутимира да му да своју ћерку, али прво наш кнез да се потпише како прима швапску веру 
е било суђено да наскоро одигра кратку, али значајну улогу.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
два маха они покушаше понова да устану, али ни то већ нису могли.</p> <p>Не испуштајући точак,  
свиленом песмицом прослави лепоту њену, али око ње се по некад савије и отровна гуја и на румен 
адржала <pb n="457" /> кнеза на јаузну, али он никако није хтео остати.{S} Правдао се да мора о 
ва груди, и ону наду, ону тако нејасну, али тако слатку, тако неисказано слатку наду...</p> <p> 
ођенога детета.</p> <p>Боја се загрцну, али он брзо опет настави. — Ја не знам, рече он хватају 
 пријатељ?{S} Кнез се губио у нагађању, али ни приближно није могао слутити ко би то био.</p> < 
о неку слободу и одрешивост у понашању, али то му је уједно будило страховит апетит.</p> <p>„Он 
ја је, тек сад отвара самосталну радњу, али са својом вредноћом и <hi>учтивошћу</hi> мора далек 
и пас, на кога не треба свраћати пажњу, али опрезни Жика није се дао уљуљкати у то спокојство.{ 
?</p> <p>— 18, то не мислим, господару, али 16—17 имаће.{S} Сељанке су крупне и развијене, оне  
 може бити и највећи мислилац на свету, али свакојако ја опет за то мислим, да је то велеиздајс 
/p> <p>То је многе доводило у двоумицу, али једно се рачунало као извесно — а то је, да ће нови 
ио нашао згодно место у једном густишу, али ту им није било суђени конаковати.</p> <p>Овога прв 
> <p>Међу потером наста забуна и страх, али командир брзо дотрча и нареди да се из потере издво 
} Војници потрче за њима, не ухвате их, али уз пут, куда су непознати људи бежали, војници нађу 
е користи из махна и слабости кнежевих, али шта ће кад су по несрећи такве прилике да се то мор 
даше.{S} Хтео сам да загледам и ја њих, али како су биле јако увијене у мараму, то, сем очију,  
 којима је слушао да их има врло лепих, али и врло масних.</p> <p>Растислав покуша да одврати к 
же, да нисте у моме.... — поче Врбавац, али Мутимир лупну ногом и цикну као гуја...</p> <p>— Ћу 
нез у пуној ворми, као ђенерал Врбавац, али је тежио да постане најмоћнији власник, кога ће у с 
 Ја се сиромах оберучке држим за ункаш, али која је вајда, кад се кобила рита — ја морам да пад 
зумем! — рече Ратко. — Видим шта хоћеш, али не знам како ћеш.{S} Хоћеш на делу да осведочиш кне 
и: — Неговори тако!{S} Знам шта мислиш, али не говори; сама та помисао понижава ме — рече она ж 
м нешто мало и ја како се иде на јуриш, али ово је све превазишло.{S} Кад пре уграбисте, часан  
стина, један од главних, ја сам водио - али ту је било толико људи старијих, искуснијих, давнаш 
кати!{S} Па што смо дошли амо!</p> <p>- Али кад је кнез не би дао? — упита доктор даље.</p> <p> 
ица и да ме не остављате сама.</p> <p>- Али ја бих вас молио да се јутрошња појава више не поно 
чини, да је ово просто слика на платну: али наскоро примети, да се та слика миче, а и иначе му  
 скаче у то језеро и покушава да плива; али густа крв лепи се, смета покретању удова, не да му  
у!...</p> <p>...„Стигли су на врх брда; али над овим првим диже се огромно друго брдо, с чијег  
теља.{S} Она није гледала у свога мужа; али је очекивала да се он почне извињавати како је забо 
ознаде да је то некаква људска прилика; али, како се изненадио, кад мало доцније виде, да та пр 
еза — то за Растислава није била тајна; али све, што је он до сада знао о томе било је магловит 
/> <p>— Боже, Рале!{S} Ти си дипломата; али дозволи да ја не морам дипломатисати, бар онда кад  
 n="601" /> вољи прима и по вољи враћа; али никаква сила још никад ништа није од ње отела“.</p> 
жио.{S} Сељак и не зна шта је то устав; али ви — ви сте све покварили?</p> <p>Кнез је праскао,  
ела никад није виђала таке дивне одаје; али кад је понекад сањала на јави да је царска кћи; па  
.{S} Код мене можда и има какве грешке; али, ипак све је то увеличано, претерано, ја вас уверав 
куша да се брани, да викне, да се отме; али, пре но што је могао и писнути, он се већ нађе свуч 
чека; идем ја да је умирим, нека легне; али ти немој отићи; чекај ме, сад ћу ја — заврши ђенера 
не љигав и почне заударати на бели лук; али га дуго не треба држати.{S} Обична кавена кашичица  
 доцније обично <pb n="152" /> узимају; али шта велиш, докторе, о оном обичају код Руса, где оц 
 да чешће буде с кнезом, <pb n="431" /> али она никад не би то признала ни пред самом собом и и 
при избору за намеснике. <pb n="363" /> Али у последње време између ова два човека као да је, ш 
да ме воде и шта се збива око мене?!{S} Али поред свију мојих напора, ја сам, како рекох, сазна 
руна, какав престо, каква династија!{S} Али ипак, ово је једна земља, један народ, засебна држа 
бљујући се уз њега. — Није ма ништа!{S} Али, за бога, Рале, како можете тако говорити о том јад 
p>— Не сме!</p> <p>— Не сме, не сме!{S} Али шта ћемо ако смедне, ако одрекне послушност, ако се 
 <p>— Ти јамачно не знаш, господине!{S} Али девојка је ту.</p> <p>Но дежурни опет прекиде Боју. 
ље.{S} Не буде ди ме дотле, ручајте!{S} Али ја ћу свакојако сићи, ма било пред ноћ — рече Расти 
знутра?{S} Да није имао кључ калауз!{S} Али ви велите да је ваш кључ био у брави? (Белини потвр 
г. Маврикије, <pb n="38" /> а, бежи!{S} Али какву дивну гарду има....{S} Каква га кавалерија чу 
тави, молим те!{S} Немаш шта видети!{S} Али остави, кад ти велим! — поче салетати кнез Лепшу да 
то сумња на Милоја.{S} Боже сачувај!{S} Али од самога почетка Жики је било неугодно што се за о 
зу: — Певаш, певаш, обешењаче један!{S} Али чекај само, показаћу ја теби како се у туђој кући з 
уштерија.{S} Што бих вас иначе звао!{S} Али дед те, кажите шта је, како је; одредите мало из бл 
а су они сањали, а шта им је остало!{S} Али су морали увући рогове.{S} Са мном није било шале.{ 
ње — рече Белини.</p> <p>— Па добро!{S} Али како сте онда, врага, опет, могли доћи у вашу спава 
ој гомили што је стајала у присенку!{S} Али сви ћете <pb n="619" /> ми ви за то платити....{S}  
с!... то је крв!.. она је рањена!...{S} Али и ако је рањена она не осећа бол, само се боји, ух  
ачкој слави!...{S} Каква дрскост!...{S} Али нека!{S} Дакле хоћете јавно убиство?{S} Учинићемо в 
е у ведре и јасне сунчане висине....{S} Али ах, откинута од стабла свога она ми мора свенути!</ 
ије политика, то је разбојништво....{S} Али ја ћу се брзо искусурати с вама....</p> <p>Доктор б 
 Ту моје праве кривице није било....{S} Али шта то сад вреди!{S} То је дугачка прича, милостиви 
о било кад сам морала сваког гада...{S} Али, шта ћу.{S} Боље и то но да идем гола и боса, гладн 
, ако овде још има што за спасење...{S} Али ја га волем, волем, волем... ја сам његов роб, ја с 
Бићеш богат, чувен, силан, велики...{S} Али да ли ћеш бити срећан?</p> <p>Ђенерал Врбавац пљесн 
говорили сви који су га познавали...{S} Али ја луда!...{S} Ако ће!{S} Тако ми и треба! — рече Л 
 Штогод је на путу треба уклањати...{S} Али да не дангубимо, господине пуковниче.{S} Изволте ми 
, не марим; можемо одмах полазити...{S} Али шта, синоћ!....{S} Па шта!{S} Синоћ није било ништа 
авде да ме не затекну други гости...{S} Али како ћу за лице!{S} Шта ћу ту?{S} Имаш ли какав црн 
g="de">Ein alter Haudegen</foreign>.{S} Али ви, г. Растиславе! ви морате боље знати те ствари,  
ако, што но реч „с неба па у ребра“.{S} Али таква је моја навика.{S} Ја волем да сваку ствар зо 
отиња смо? па радимо за парче хлеба.{S} Али кад би се право гледало, то се парама не може да пл 
о.“ То је била прва мисао Врбавчева.{S} Али он сад осети да му се мисли и осећаји бркају, да у  
 да ли спада у ред отровних паукова.{S} Али Врбавац није то знао; он је мислио на друго, па је  
и у њему се почне будити слаба нада.{S} Али у исти мах он осети, како га његови мртваци још јач 
вити за крваве радње твојих предака.{S} Али све једно, историја се свети и у деветом колену — р 
 као оно пре, понудити 5-6 цванцика.{S} Али кад јој Срећко рече да је то за кнеза и помуљи јој  
} Она јој тада не би ништа замерила.{S} Али неће Лепша то!{S} Рећи отворено: „тога и тога волим 
доброчинство, богата свима врлинама.{S} Али оно чиме је она истински велика, узвишена, недостиж 
кад му когод махне руком пред очима.{S} Али одма идућега тренутка њега обузме неодољив страх, и 
 ова ће дружина сутра постати јавна.{S} Али и ако су чланови тајне дружине, <pb n="684" /> у ст 
ла пешачка капија била је затворена.{S} Али црна прилика показа кнезу крај капије две одваљене  
ати ти грозни опити — још се не зна.{S} Али ако злочинци успеју да те отрове примењују, замисли 
 он је опет био крај оборена Перуна.{S} Али он га нађе сама.{S} Чича Милоја није више било ту.{ 
ити је на њу свраћана особита пажња.{S} Али, од кад је кнез поодрастао, омужао, постао млад љуб 
рудила се да се заклони од Мутимира.{S} Али сузе су је гушиле, и њен плач брзо пређе у гласно ј 
и каква чувена балканиска Помпадура.{S} Али он је био војник, и за то је био Наполеон, али не п 
ајало дугме од електричног звонцета.{S} Али пре но што притисну дугме, врата се на соби широм о 
равно, господин пуковниче, то кошта.{S} Али код таквих ствари за цену се не пита.{S} Главно је  
 на поток да их напоји, па их враћа.{S} Али око кола нигде се није видела Пава.</p> <pb n="251" 
нос јако су хулили лепоти њена лица.{S} Али у целој појави ове жене било је нешто симпатично, < 
и налик на ово што г. Вујадин прича.{S} Али он је толико желео да се све то баш тако деси, да ј 
контирао чак за три месеца у напред.{S} Али можда би се могао наћи други излаз.{S} Како би било 
вкали у коло лепу Паву и њене друге.{S} Али оне никако не хтедоше.{S} Управо није хтела Пава, а 
баш из кругова његове данашње владе.{S} Али све је заличило, кад кнез ту виде најпосле и самога 
и мора се трпети, па какав је да је.{S} Али да кнез не би својим ветропирством штетио озбиљне д 
ласу чинило му се као да је познаје.{S} Али личност му никако није долазила на ум и он брзо нап 
Виц! и ви правите виц, г. Маврикије.{S} Али није добар ваш виц.{S} У <hi>Европа</hi> нема <pb n 
е, мешајући у њега и отров од змије.{S} Али како се све то спрема, т ј. како то дивљаци спремај 
 учевњаци зовете то некако друкчије.{S} Али то је то.{S} Ја знам шта је.{S} Има дакле отрова, о 
жан глас о њему.{S} Неко и поверује.{S} Али сви озбиљнији људи одмах се питају: је ли могуће да 
ремена већ су се могли кренути даље.{S} Али сад је настало питање куда ће?{S} Чича Милоја није  
моје лично властољубље и славољубље.{S} Али у то су се мешали и неки државни разлози.{S} Верова 
ље огромне, мрачне рупчаге и пећине.{S} Али све то било је познато.{S} Кнез је знао да одмах ту 
ве људе и хтео би да им што довикне.{S} Али таман он заусти а неко му метне шаку на уста.</p> < 
ов напредак, нов полет и благостање.{S} Али зато се ваља потрудити.{S} Нова династија створиће  
им беше ударила о сто, отимајући се.{S} Али Лепша беше успела да стрпа писмо у џеп и друкчије г 
ак ако га навлаш ви сами не отежете.{S} Али ја вам унапред кажем да се ствар не може и неће изм 
рећи и учинити после кад год хоћете.{S} Али што учините сад у овом раздраженом расположењу, то  
породица.</p> <p>— Нешто тако јесте.{S} Али то је испало са свим како не треба.{S} То нико није 
Обично размажено, покварено дериште.{S} Али право предака?{S} Какво право предака?{S} Што год с 
, могла би изазвати и неке двоумице.{S} Али пошто је све ово било срочено у поезији, то је и пр 
нат једне виђене бечке словоливнице.{S} Али извештај начелников вели да је то тајна штампарија, 
итав духовни свет и за то га одриче.{S} Али тај свет постоји, живи и ми обични људи назремо га  
} Кнез викне дете и загледа минђуше.{S} Али какво је било изненађење његово кад место бриљанта  
ете, док се најпосле и то не изгуби.{S} Али пре тога, мени се учини, <pb n="475" /> као да ове  
ађанин може достићи у једној држави.{S} Али за њега је било мало да буде обичан грађанин.{S} Ни 
априци“ и тренутни прохтеви кнежеви.{S} Али док су њена уста говорила „све је ово ништа,“ у њен 
та ту да се ради? — двоуме се многи.{S} Али и ту је ствар јасна.{S} Пре свега редак је министар 
бично раде весели и раздрагани људи.{S} Али је било и неколико жалосних појава.{S} Ми ћемо овде 
е но ти, јер сам искуснији, мудрији.{S} Али ја долазим на престо силом, убиством, преко мртва т 
свршетку се сасвим збрка и растроји.{S} Али како тако одјекну и последњи глас „љета“, а за тим  
ји су узалуд месецима око ње чепали.{S} Али код чедних светитељака то иде друкчије; њима је дос 
њега би обично спремили и сахранили.{S} Али он је умро од отрова.{S} С тога је било потребно до 
У осталом њу су после брзо склонили.{S} Али имамо ону женску.{S} Ваља притегнути њу, она ће све 
 не би толико познало да су препили.{S} Али оно обадање по хладном, јутрењем ваздуху и оно пент 
с страхоба хвата од саме те помисли.{S} Али шта да радимо!{S} Ми ево не можемо даље.{S} Убијте, 
а ум да о томе више и боље промисли.{S} Али баба Кату није смела питати ко је тај?{S} После дуг 
S} То је све што знам о овој ствари.{S} Али све ово што сам рекао сушта је истина.{S} Према том 
у апотекари, или можда и ботаничари.{S} Али откуда све то можете ви знати?</p> <p>- О, милостив 
фрајлом, а њу можда одмах да најури.{S} Али на прагу се сретне са својим пашанцем, Растиславом, 
 да то избегне.{S} Мањ да је најури.{S} Али сад је већ и то било незгодно.{S} Он је пред њом го 
 балкански језик“ — шибати, ишибати.{S} Али ја држим да кнез уопште не би имао потребе да помињ 
ети, како му почиње свест смркавати.{S} Али кнежево и Зарево чуђење тек сад настаде.{S} Они чуш 
вам за то затребам, можете ме звати.{S} Али са мном шалу но можете проводити, та за то нисам —  
лави; ништа одређено не умем казати.{S} Али не слути ми се ни на какво особито добро.</p> <p>—  
е двајестак минута ђенерал се врати.{S} Али, ах, боже, у каквом стању!</p> <p>Откопчан, раздрље 
ред другог није могао стално остати.{S} Али то се показало тек онда кад су обојица били већ так 
 је био човек обичне, бистре памети.{S} Али ту је помагала друга једна особина, доста ретка осо 
и од нас велика зијана не може бити.{S} Али свет је велики, у њему има људи свакојаких, те нам  
 и сувише млад да бих то могао бити.{S} Али ја волем истину, волем истинску природу и мрзим лиц 
ле тога може ти он лепо и послужити.{S} Али како да доскочиш то један пут томе матором лисцу!{S 
еном месту по вољи извршити и утећи.{S} Али већ су позатварана нека подозрива лица“.</p> <pb n= 
, ја не би био ни у каквој двоумици.{S} Али у ствари тако није било.{S} Ево шта се десило.{S} П 
о вазда био <hi>млађи</hi> пријатељ.{S} Али тек што су обојица сели на намесничке столице супар 
 правдам, па можда да се и оправдам.{S} Али све су то софисми.{S} За све ствари и поступке има  
<p>— Па наравно, господине, да знам.{S} Али будите добри па ми кажите, желите ли ви да ја сврши 
о што бах пристао да ма што казујем.{S} Али видећи да се ствар тиче мојих чисто личних односа,  
ћутао он додаде:</p> <p>— Ја умирем.{S} Али, ако се ти не постараш најозбиљније да постанеш доб 
лом и главом, или и једним и другим.{S} Али они су се побркали, а вешти људи користили се тиме, 
 примете у каквом вас стању доводим.{S} Али чудно.{S} Подижући вас из кола ја вам прошапутах на 
 жена после заћори и гине за мушким.{S} Али само док један пут будеш.... док се мало познаш и о 
има обично бивао збуњен и неспретан.{S} Али овде он је имао пред собом збуњено, невино девојче, 
коро у исти мах кад се и појављивао.{S} Али — Жики се опет за то чинило да је опазио тај израз, 
мам и право — ја ту нисам суделовао.{S} Али ви не можете никога кривити, ви сте сви подједнако  
е у два - три маха јављала та мисао.{S} Али при свакој тој помисли сви његови осећаји бунили су 
ео повраћати и сећати куда је пошао.{S} Али сад се већ био угасио у њему пређашњи интерес, да в 
еколико признавао да Мона има право.{S} Али код њега су преовлађивали нежнији осећаји.{S} Занес 
 тако радим, пошто је то моје право.{S} Али то не би било искрено с моје стране, а ја хоћу да б 
ти може,— рече Растислав подругљиво.{S} Али ми би желели, г. начелниче, да нам кажете што избли 
 У њему је до века по нешто шушкало.{S} Али последњих година, услед чича Степиног мировања, и о 
нице; с тога је ово мало и наређено.{S} Али да видиш друге канцеларије!{S} Не би имала чему поз 
е они јавно потрзати овај ваш испит.{S} Али има ту стотина других начина да се њиме послуже, и  
ност да ме извини за моју искреност.{S} Али ово је факт, госпођа је прошла поред двора, ја сам  
 на стару грчку и римску класичност.{S} Али све то још није могло потпуно повратити класичну пр 
о у Црнојевића <pb n="576" /> ткиву.{S} Али добро знај, да од целога тога посла ништа бити неће 
сте где год на каквом пустом острву.{S} Али на жалост тако није.{S} Има још и других људи!{S} И 
ао мушко, с тога пошљу да је доведу.{S} Али жандарм се на скоро врати сам.{S} Донесе одговор да 
ова, крали људи барут да га продају.{S} Али начелник је указао на блиске везе између главнога к 
се други горе у зачељу гласно смеју.{S} Али једно никако није могао да појми: где се управо ово 
летати кнез Лепшу да јој узме слику.{S} Али баш то салетање његово пробуди радозналост женску,  
згодну прилику, па да одапне стрелу.{S} Али ту треба да говоре дела а не речи.{S} Кнез треба ро 
ом и колико сам дуг паднем на земљу.{S} Али, колико сам могао разабрати у ономе изненађењу, ја  
 свему човек и владар на свом месту.{S} Али кад је већ зла судба тако хтела онда, шта ће се, он 
ислав — и то ће нам олакшати задаћу.{S} Али и да није тога случаја, после ових последњих важних 
е и претрпа моју лепу румену ружицу.{S} Али ја сам галеб, бурна тица морска, што слободно полећ 
ли се сад одржао тај обичај код њих.{S} Али у почетку овога века био је јако развијен.{S} О том 
јева треба да га издигну на врхунац.{S} Али кад му је ко долазио згодно под секиру, рубио је не 
смела гледати, па јамачно и не знаш.{S} Али ја заварам, заварам очи, па тек варакнем погледом н 
каквих симпатија спрам њега (кнеза)?{S} Али тек што изусти ово питање, Мутимир се предомисли и  
 у хатару општинском појавио медвед?{S} Али све то није одговарало оним приликама.{S} Најпосле  
ар то с моје стране нису биле жртве?{S} Али ја сам те волела и вољно сам их приносила, мислила  
аде кукати, или мудровати ка’ то ти?{S} Али и ти си онај потуљени ђаво.{S} Бајаги ти ниси видел 
... хм! куда ћеш сад?{S} А?{S} Тамо?{S} Али моје кљусе има обадва <hi>ушета</hi>... па ће овако 
имир!{S} Мутимир! ко је тај Мутимир?{S} Али главно је достигнуто.{S} Велика народна скупштина,  
ло зна да је ту извршен какав злочин, — али нико ту неће уста отворити да што о томе сведочи; ј 
аборавио шта му је ваљало рећи кнезу, — али сам кнез поправи ситуацију.{S} Он се окрете начелни 
 с тима зликовцима — примети Жермини. — Али и он, баш да је био и он, како би могао закључати с 
едајући на округлу, кадивену столицу. — Али ту нема мога греха.{S} Има у животу поступака, када 
>За тим настави, гледајући у госпођу: — Али, збиља, откуда ти амо?</p> <p>Госпођа се смејала:</ 
атке туге.{S} Она је жалила, туговала — али шта, за чим?{S} Она се радовала и надала — али чему 
, за чим?{S} Она се радовала и надала — али чему?{S} Како? од кога?{S} Иза свију ових питања би 
} Убијте, закољите, исеците на комаде — али ми даље не можемо: наша малена снага исцрпена је.“  
о.</p> <p>Јела је покушала да се отме — али, сем покрета у раменима, није ништа више могла учин 
ромаћи: људи из једнога села знаду се — али сад! сад је жива згода — само ваља имати шињел и ша 
их задњица, а и по које липсало кљусе — али „таква је служба“!{S} Кад кнез изда такву заповест, 
 стоји горе но што је ви представљате — али ако је све то тако, зар ја морам бити овде?{S} Ево  
а саветовали, испитивали, па и кушали — али сви ти дипломатски кораци нису донели никакве корис 
ти.{S} Рекло му се да то не може бити — али он је остао при своме.{S} После читаве недеље дана  
ђенерале, рече кнез рукујући се с њим — али ствар је дотле била доведена, да другог изласка ниј 
кт — настави ђенерал с горким осмехом — Али шта ме се то тиче!{S} Ја овако осећам.{S} Мени је о 
ма ви би имали право — рекао им је он — али ово су прилике ванредне, стање је изузетно, војска  
 <p>— Знам, знам — прекиде је Врбавац — али има људи јаке природе!</p> <p>— Та какве јадне прир 
 живље говорио.</p> <pb n="566" /> <p>— Али остајући у служби ти служиш свога политичког против 
> <p>— Наравно да те презирем!</p> <p>— Али зашто, молим те?</p> <p>Лепша се горко насмеја. — З 
јаху пали у крајње огорчење...</p> <p>— Али ја ћу ископати то око, г. Растиславе, што се као ух 
ебесне, са којих је и сишао...</p> <p>— Али ено где се пустом пољаном вуче и гадно гамиже страш 
ога ти, тетка Като, остави ме.</p> <p>— Али није то, душо, „остави ме“, но ту један пут треба к 
 јој уз образе лижу пламенови.</p> <p>— Али шта сам ја за то крив!{S} Растислав, Ратко, Митропо 
рукчије то се не да објаснити.</p> <p>— Али какав сан, драги г. бароне!{S} Онда би морао бити с 
о ми сам господар изволе рећи.</p> <p>— Али <hi>господар</hi> није у кревету, није?...</p> <p>В 
 примети Растислав подругљиво.</p> <p>— Али неће ствар ићи баш тако лако, како се замишља — реч 
 <p>— Знам, — рече кнез мирно.</p> <p>— Али, кнеже, господару, реците ми искрено шта знате, шта 
оћете више, рече Ката одсечно.</p> <p>— Али какав може бити тај отров?{S} То изгледа нешто врло 
тренутак на све и на цео свет.</p> <p>— Али кад те молим, у две речи само, кажи ми шта је, рече 
енерал опет диже очи на слику.</p> <p>— Али шта ћу ја овде? — викну он, показујући прстом свој  
га је питањем: „Где смо ми били ноћас?“ али је одмах добио одговор да то није било ноћас, но јо 
оштена, и у сваком погледу узорита жена али опет за то пет минута било јој је довољно да у туђо 
ја — неке од њих и ми смо видели напред али још никад до сад он није осећао ово што је осећао с 
е у овоме крају. (Родом је био из Босне али је причао, да су му се стари одувуд однекуд доселил 
х, молим вас, какав повратак? поче Заре али немаде кад довршити; на десном прозору на колима чу 
кнезом?{S} Добро, хајде, не шпекулишете али гледате сваки свој интерес!{S} А ја сам хтела рећи  
а двојицу што су ту на углу разговарали али младића не беше нигде.{S} Жандарм зађе по механама. 
 могло ствар ма с које стране објаснити Али сви ти покушаји остадоше узалудни; ствар оста за та 
сма, а био је сав исписан лепим, читким али ванредно ситним рукописом.{S} Поједина места била с 
 погледа око себе.{S} Била је у маленом али врло укусном будоару.{S} Јела никад није виђала так 
 лицу на један пут се појави тих, миран али страховито дубок бол.{S} Лепа Пава изгледала је у т 
ољење у другом гробу, а за тим пријатан али веома слаб старачки, женски глас проговори:</p> <p> 
</p> <p>— Добро, рече ђенерал загушљиво али одсечно.{S} Видело се да га је веома потресло ово о 
а стукнуо и заплашио.{S} Он је поступно али стално ишао све даље и даље по путу једном замишљен 
tout cela? qu’est-il arrivé?</foreign> (Али шта значи све то?{S} Кажи, шта је то било?) — упита 
</l> <l>Страхобан је његов глас;</l> <l>Али има један Добри,</l> <l>Што је јачи од свих вас,</l 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Али их има и друкчијих.</p> <milestone unit="subSection 
за дуго не може бити разгађања. </p> <p>Али баш услед тога он је осећао потребу да мало дахне,  
ош и кнеза узимаш!{S} Хајд марш!</p> <p>Али пијани Ралека није се дан лако избацити.{S} Он узе  
о узео ко други, молим покорно..</p> <p>Али излаза није било и наш бедни г. Вујадин отпоче свој 
<hi>Ђурђевградски намештај</hi>.</p> <p>Али ма како да је било гнусно ово кропљење у људској не 
да се ова „света бара“ затрпава.</p> <p>Али сад, при доласку кнежевом, гунђање народно није пом 
старство као мин. спољ. послова.</p> <p>Али мимо све и више од свију био је одликован први наме 
 тренутак када ће настати криза.</p> <p>Али он је био човек тако крепке воље и тако снажне душе 
ао нову, занимљиву врсту лудила.</p> <p>Али код нас, где се сви знамо у главу, где смо сви до ј 
 је потпуно европски образована.</p> <p>Али ни на томе није застало.{S} Било их је који су увер 
ло је у корист пређашњега стања.</p> <p>Али један случај нарочито је чинио на кнеза дубок утиса 
 као откривена политичка завера.</p> <p>Али сви ови извештаји с других крајева Балканије били с 
 суделовало на стварању натписа.</p> <p>Али је за то и успех био сјајан.{S} Ниси управо знао шт 
м замишљена династичка преврата.</p> <p>Али његова звезда већ је бала достигла свој врхунац, он 
твари нема ништа и т. д. и т. д.</p> <p>Али му Лепша не даде да измакне.{S} Она му приђе, узе г 
 је се и бојали и избегавали је.</p> <p>Али једно није требало губити из вада. — госпођа Мона б 
 мало марио и за Жикине опомене.</p> <p>Али потера се примицала; неко из потере опази ове људе  
н другом требају и трпели су се.</p> <p>Али потмуло трвење већ се отпочело, а овда онда сенула  
ђа говори и шта она управо хоће.</p> <p>Али Синђа је говорила све даље и даље, и Пави је постај 
ом исплакано, накривљено прошће.</p> <p>Али нада свим царује свеопште, непрекидно, једноставно  
вчев говор њега ништа и не тиче.</p> <p>Али баш то ћутање било је мучно пуковнику и он је хтео  
и она је знала да се то ње тиче.</p> <p>Али лепа Пава била је тако исто и мудра, као што је бил 
но у најдубљој дубини њене душе.</p> <p>Али нас се овде мало тиче Јелина љубав.</p> <p>Кад је б 
ијен, као што смо напред видели.</p> <p>Али још за живота кнеза Страшимира једне вечери овај чо 
или час обојица нађоше на земљи.</p> <p>Али они се опет окретоше и нагоше уз степене.</p> <p>-  
жена, већ били почели очајавати.</p> <p>Али и тим мукама дође једном крај.{S} Ђенерала Врбавца  
већи глас и углед међу дружином.</p> <p>Али у маси простих интрига и празних разговора, ту се п 
ачкој избаченој на кнежев рачун.</p> <p>Али по некад се дешавало да кроз чаршију бруји глас са  
лан, а кнез га је тачно извршио.</p> <p>Али и после, пошто је ђенерал Врбавац већ био попио отр 
ко је било“ — изговарао се сељо.</p> <p>Али ту се нађе сад онај други сељак.{S} Да би показао п 
писмо доцне добио, или тако што.</p> <p>Али место извињавања, у занемелој дворани одјекну загуш 
осећајем, све у заштиту Лепшину.</p> <p>Али Мона је преко свега тога прелазила с подругљивим ос 
у мете на главу кнежевску круну.</p> <p>Али за то било му је потребно двоје: да се ослободи од  
да је осветим, ако је за освету.</p> <p>Али синови му недадоше ни поменути.{S} Они су браћа, он 
гробу, наслањајући ухо на плочу.</p> <p>Али ово нагињање није било потребно.{S} Стојећки, читав 
од упаљених катранских тулумина?</p> <p>Али није Орловац палио само катран и лој у почаст кнезу 
ну руком и рече жбиру: „одлази!“</p> <p>Али жбир не хтеде одступити.{S} Кад је стао и даље доса 
ладалачким милостима!... </p> <p>....{S}Али може бити баш то!..{S} Можда баш те владалачке мило 
ње штетно и, опасно по земљу. —</p> <p>„Али како те моћи немате — и како је ваша фактичка снага 
им отровима, свима тако званим отровима алкалоидима — но за то је потребно да се отров узима ст 
мешано: црни капути с црвеним бињишима, алови весови с углађеним цилиндрима, уске френске панта 
розору и да једнако вичу мачку: ам! ам! ам! — да лају на њега, а наш мачак Срдан само их поглед 
на прозору и да једнако вичу мачку: ам! ам! ам! — да лају на њега, а наш мачак Срдан само их по 
оре на прозору и да једнако вичу мачку: ам! ам! ам! — да лају на њега, а наш мачак Срдан само и 
Синђа поврте у манастирску авлију.{S} - Ама зар туна? — упита Пава зачуђено.{S} Ја сам мислила  
а ми се кућа сасвим не ископа.</p> <p>- Ама ко вам то каза да је девојка доведена амо.{S} То не 
о није! — опет настави доктор.</p> <p>- Ама шта у милости, господине!{S} У каквој јадној и неср 
дан тренутак он га живо упита:</p> <p>- Ама, молим те, кад си прешао?... и ко је управо с тобом 
справи.</p> <p>— Опет ти бунтовници!{S} Ама ја ћу то ђубре очистити једним ударцем.{S} Нешто су 
е!... поштење!{S} А сам се облизује.{S} Ама ће да сева обрамица.{S} Чек само, нека ми још једно 
еда подозриво Враничића и опет упита: — Ама, истина, да, почем, ниси ти Перун Црнојевић?</p> <p 
као кокошка — рече кнез вршећи рокаду — Ама да ми је знати шта ви мислите кад остављате да ја в 
- Бих, очију ми, бих сунца ми!</p> <p>— Ама шта би, шта би? — упита другарица у лево.</p> <p>-  
рост дочеках, кукавац сињи!...</p> <p>— Ама, ко вам је то казао да је амо доведена... и да је.. 
ој се груди високо надимају...</p> <p>— Ама, збиља, шта ти је? — понови Каја нежно, приђе мужу  
а! — рече Боја и пође из угла.</p> <p>— Ама да ти кажем — рече доктор сломијеним гласом.</p> <p 
ма, има, господине; ту је она.</p> <p>— Ама где ту? — подвикну и обрецну се доктор — где ту кад 
 једнако стајала крај прозора.</p> <p>— Ама тако, само, лепото моја, реши се један пут јуначки, 
ајеста година, као наш Никица.</p> <p>— Ама о коме ти то говориш, о кнезу, је ли? — понови пита 
да и одакле, — рече Растислав.</p> <p>— Ама, јес, јес, молим покорно, оно, јео, ствар је врло п 
ије! — рече Пава бришући сузе.</p> <p>— Ама шалим се, лудо једна!{S} А баш и да је, па шта!{S}  
слиш сад ће крв из њих канути.</p> <p>— Ама осети ли ти, Паво, како лепо замириса кад приђе к н 
хвала, г. начелниче — рече он.</p> <p>— Ама, ја рекох, нећу ја то умети!{S} Баш да беше то узео 
здижу мене, но вашу династију.</p> <p>— Ама немојте ви тражити да будете већи пријатељ мојој ди 
>Но дежурни опет прекиде Боју.</p> <p>— Ама где ту старче?{S} Код кога би овде могла бити!{S} Ш 
, док је она намештала своју мараму. — „Ама молим вас“ рече он сад.</p> <p>— Нема ништа, господ 
ти хоћеш да ме учиш“. <pb n="200" /> — „Ама господар говори, бог те убио“ — „Море, циганин те у 
„Бог га живео, он бог ме лепо вели.“ — „Ама шта, шта вели?“ — „Вели: ја ћу, браћо, све с народо 
„Вели: ја ћу, браћо, све с народом.“ — „Ама ћути да чујем даље.“ — „Ене, ене, куца се.“</p> <p> 
> <p>- Драга Лепшо, предајем ти, ево, у аманет овога нашег најновијег роба.{S} Буди му милостив 
ента, која се налазе код њене родбине у Америци.{S} Сад је дошла амо или да се уда за кнеза Мут 
ивљачка племена у средњој Африци, као и америчка индијанска племена, код којих је особито на гл 
а дивљаци справљају од сока једне биљке америчке, мешајући у њега и отров од змије.{S} Али како 
шта.{S} Вашем деди опростио је и његову амишност, и његово среброљубље и још друго — а за такве 
је ту!{S} Он!{S} И смео је доћи!....{S} Амо! дајте ми га амо!...</p> <p>Ађутант се бејаше збуни 
ви, да стеку име, положај, богатство, а амо долазе с једном свећицом у руци и доста је неколико 
И смео је доћи!....{S} Амо! дајте ми га амо!...</p> <p>Ађутант се бејаше збунио и није знао шта 
песницом под носом викао је: „Дај ми га амо! њега ми дај!...{S} Кугића...</p> <p>Кнез је толико 
р би ми на лаж пошли и без големих једа амо дошли!{S} Није лаж, а кам’ да је.{S} Но, господине  
 добра и кад вас је та племенита побуда амо довела, онда помогните нам својски бар до краја.{S} 
Што ћемо ми овде?{S} Што си ме доводила амо?{S} Зар ја не видим да смо хоџи дошли само преворме 
њене родбине у Америци.{S} Сад је дошла амо или да се уда за кнеза Мутимира, или, ако он то нећ 
а ко вам то каза да је девојка доведена амо.{S} То не може бити!{S} Ко би то смео чинити!{S} Ко 
мотрисмо је ту на прагу.{S} Штуче некуд амо унутра.</p> <p>И ако је разговарао, дежурни је све  
 амо да погинем.{S} Но одмах нам чељаде амо дајте! — поче Радован.</p> <pb n="254" /> <p>Дежурн 
иди!...{S} И ако је ту, реци му да дође амо к мени.</p> <p>После десетак минута у дворану код Р 
 Балканију, колико тек да се чује да је амо прешао.</p> <p>- Ух! зар његовом главом да откупим  
</p> <p>— Ама, ко вам је то казао да је амо доведена... и да је.., овај!... т. ј. ко вам је све 
илом баба у рај! — не иде.{S} Ја сам те амо довела за твоју срећу!{S} Ја баш нећу с тога понети 
 кад рекнем да ме је свемоћ њене лепоте амо довела,.</p> <p>Мона се умеша: — Мој је брат велики 
да ма шта прећутите.{S} Ви знате да сте амо дошли за ваше добро и да вам се код мене не може де 
 страна Синђе; гле и Паве!{S} Откуда ви амо?</p> <p>То је био писар Срећко, онај исти што му кн 
би је смели чекати!{S} Па што смо дошли амо!</p> <p>- Али кад је кнез не би дао? — упита доктор 
ћеш сукоб и бој, а ми ваљда нисмо пошли амо да се бијемо са сељацима по омаљским планинама.{S}  
јући у госпођу: — Али, збиља, откуда ти амо?</p> <p>Госпођа се смејала:</p> <p>— Је ли да ти је 
це чича Јовино.</p> <p>- Гле, откуда ти амо? — рече Растислав зачуђено, излазећи пред госпођу.< 
 неслутећи никаква зла.{S} Тако си и ти амо доведена на закла...</p> <p>Хоџа не доврши свој гов 
, како већ по самом начину, на која сам амо доведен, могу видети, <pb n="481" /> да имам посла  
 било да сам јутрос врат сломио кад сам амо пошао, па да сад ништа не знам!...{S} Но те молим,  
 вукла ме нека неодољива снага да дођем амо, и ја сам одмах наредио да се преже.{S} Можда с мој 
з унутрашњости буду свирали, тако ће он амо у Звониграду играти.{S} Са тих разлога сада ето не  
клони старом Симићу, а од њега ]е дошао амо.{S} С тога, за какав музеј, нарочито за коју од чув 
а ништа, мој господине.{S} Ја сам дошао амо да погинем.{S} Но одмах нам чељаде амо дајте! — поч 
рећи су, усамљени, ходали двораном тамо амо.{S} Неки су били у маскама, а други, без масака.{S} 
чек’ да се склонимо мало одавде; одидер амо да ти кажем нешто — рече она и опет дрпну Паву за р 
p>- РОМАН -</p> <p>НАПИСАО</p> <p>КАРИО АМУРЕЛИ</p> <!-- Недостаје доњи део странице --> </div> 
а са свију страна, као какав горостасни амфитеатаор, џиновским, косо срезаним каменим бреговима 
нете.{S} Ови стари новци хемијски би се анализовали, да се види колико чиста сребра има у њима  
енути са свог историског пута и отићи у анархију.{S} Неколико сокачких букача биће сувише слаби 
а.</p> <p>- Реците за једнога небеснога анђела — прошапута кнез узбуђено и маши се оберучке да  
 <head>ГЛАВА VI.</head> <head>Ђаво куша анђела</head> <p>У соби су биле само њих две — баба Кат 
S} Као што има људи који не верују ни у анђела, ни у ђавола и не сматрају то као неко зло и гре 
о из сред раја извире.{S} Затим се мали анђелак претвори у малена славуја, стане на стручак љиљ 
јајне звезде био је слетео један малени анђелак љубави и облетајући око лепе Паве окрзнуо јој с 
х изиђи један од најмлађих и најмилијих анђелака божијих, те се у сјајном лету спусти над овај  
е, за тебе, Лепшо, лепото моја, за тебе анђеле, рају, мило срце моје, за тебе бих дао круну, ца 
име и држе за глупане оне који верују у анђеле и ђаволе, тако исто и он није веровао у поштење  
то су невјеже налик на оне што верују у анђеле и ђаволе.</p> <p>Живот је борба.{S} Свак је себи 
ок су се мушки око овога споразумевали, Анђелија је нечујно цвилела, ударајући се кришом песниц 
читава стена.</p> <p>Тако пођу даље.{S} Анђелија би прво испричала деверу шта је трабуњао пијан 
ote> <note xml:id="SRP18892_N3">Тако је Анђелија звала Паву.{S} У Балканији је обичај да млада  
f target="#SRP18892_N3" /> — вајкала се Анђелија...</p> <p>Она упита онде две три жене, видоше  
1" /> <p>И стари Боја и млади Грујица и Анђелија преплашено су гледали на ту страну.{S} Видели  
е под шатром са својом љубимицом снајом Анђелијом, кад оближњем столу приђе Ралека Јовкин, позн 
p> <p>— Видео сам га... њега, најлепшег анђелка, који је, играјући се са сјајним звездама, с не 
 може десити у кући где је домаћица ова анђелска жена, чије цело биће дише љубављу и вером.</p> 
 морала знати ова жена.{S} А зар би ова анђелска душа могла икада допустити да ја будем отрован 
 је одмах ведрије на души, чим се осети анђелска близина твоја — срце живље куца, груди слободн 
па Пава изгледала је у том тренутку као анђелска слика Рафаелове мученице.{S} У њеним дивним, п 
p> <p>— Таква добродушна жена!{S} Такав анђео!{S} Па о њој да се шире такви безобразлуци!{S} Ка 
село! — Он је осећао да има један добри анђео, који стражари над његовом срећом — он је веровао 
још и два сина Бојина, старији Радован, Анђин човек, и млађи Грујица, још нежењено, угледно мом 
шире од црна сукна, испод гуњчета танка антерија од ћитајке, на глави јагњећа црна шубара, на н 
в те владавине, одмах је премазан бојом антидинастичном <pb n="513" /> и више му нема мира ни с 
аму и да попијем воду у којој се крстио антихрист....{S} Сунце има подерану ногавицу.... а на н 
на односе између мушкиња и женскиња.{S} Античко грчко друштво гледало је на тело човечије приро 
ожете.</p> <p>— Онда да се удварам моме Антону, мојим слугама и лакејима; они су најчешће са мн 
е што прелију своје обале па се разлију ао целом обзорју.</p> <p>Исток се није видео иза високи 
 љубавници повичу у глас: „Ао, лоло!“, „ао лоћо!“ и одмах полете једно другом за кике.{S} Подво 
плану, срећни љубавници повичу у глас: „Ао, лоло!“, „ао лоћо!“ и одмах полете једно другом за к 
> <p>— Моје је мишљење — рече Растислав апатично, не мичући се са своје наслоњаче — моје је миш 
руна; а било је и таквих позива који су апеловали на младога владара да оде у Цариград и да под 
Жикиној жељи да буде во, с тога је Жика апеловао: „Је ли, господару, да имам право, што тако же 
соког господина, да му исприча све и да апелује на његову племенитост.</p> </div> <div type="ch 
 заостале иза мојих осећаја.{S} Ја опет апелујем на госпођину великодушност да ме извини за мој 
<p>Ова околност распалила је код сељака апетит да га ухвате или убију.{S} Командири су пооштрав 
воје, или је свему узрок ванредно добар апетит, услед кретања по чистом, пољском ваздуху.</p> < 
у, али то му је уједно будило страховит апетит.</p> <p>„Она, ништа не зна“ — у тим речима било  
врсни слатки ликери, а за особе с бољим апетитом, нарочито за мушкарце, спремљено је било шунке 
но какав професор медецине, или најбољи апотекар.{S} Те ствари, како што дејствује, и какав је  
к од које траве, то би требали да знаду апотекари, или можда и ботаничари.{S} Али откуда све то 
ржаја.</p> <pb n="169" /> <p>Чак ни сам апсански завод није могао пропустити а да овом придиком 
јлакше <pb n="42" /> и праве устави.{S} Апсолутан владалац, кад је зрео човек и у пуној снази и 
људе одсудне и преке; смеле и наклоњене апсолутизму.{S} Сви његови министри унутрашњих послова  
.{S} И други су га мрзели.{S} Он је био апсолутиста <pb n="350" /> Омладина га је мрзила као ти 
стислав се привикао да влада и заповеда апсолутно.{S} Постао је читав диктатор и не трпи ни нај 
росто око у капљици бистре воде не види апсолутно ништа, и ми би се заклели свим на свету, да т 
и сасвим га прогутати, па да му стомаку апсолутно ништа не буде.</p> <p>„Има најпосле и таквих  
је био као у грозници.{S} Осећао се као Арављанин, који се насркао хашиша, извалио се на врелу  
ао обичној крађи, био би чувен хајдучки арамбаша.{S} Да је био лепа женска, био би каква чувена 
од себе.{S} То је дакле нека мала вајна аристокрација наша.{S} Хтели би власт, да покажу како н 
е разговор неких 7—8 људи.{S} Два пса с арлуком упадоше у густиш, где су ова двојица мало час л 
вав, окрзнуо је пурак по више лакта.{S} Арсенијева вамилија одведе жену кући, свирајке престадо 
 нађе да што прокаже.{S} Тако се спасла Арсенијева кућа.{S} А она четири умлаћена Турчина као д 
лику.“ То је била кршна млада из чувене Арсенијеве куће, а доведена тек то дана.{S} Све се узру 
оз цео сабор пуче глас: „одведоше Турци Арсенијеву Јаглику.“ То је била кршна млада из чувене А 
а докле би их тако ударао, да голотрбом арслану не приђе онај исти чичица у олињалом ћурчету, у 
 — па онда позва ћату да нам прочита из артије шта пише г. капетан.{S} А ту се строго наређивал 
тврдили одсудно, да рашчитавају некакву артију.{S} Морало се више веровати овима што су вирили  
ш, погледај како си овде дошао под моју артилерију.... баш ништа не знаш....</p> <p>— Није, Ваш 
е ђенералове хартије, управо целу тајну архиву Врбавчеву.{S} По самим натписима, којима су били 
је митрополит с многим свештенством.{S} Архимандрит Нестор изговорио је „сходно слово“ о заслуг 
едаљ дугачка, шаку широка;</l> <l>Од по аршина нокте пустио,</l> <l>А разглавио чељуст крваву,< 
де с десна, и викну кочијашу: ка..а. а. ас!</p> <p>Кнежев кочијаш знао је шта то значи.{S} То ј 
 згодно у колима кнез командова „ка..а..ас“! — и кочије полетеше равним друмом као лака стрела  
ка теорија о грешности тела, хришћански аскетизам, да тело ваља мучити, да би се спасла душа, с 
во донело је Хришћанство.{S} Хришћански аскетизам убио је вештину сликања и резања у самој клиц 
огла назвати атмосвера љубави и лепоте, атмосвера испуњена неким чудним, специфичним мирисом, к 
ај слатки балзам, којим је напојена сва атмосвера око ње, да јој пиљи у очи, и да је обасипа по 
иву атмосверу, која би се могла назвати атмосвера љубави и лепоте, атмосвера испуњена неким чуд 
ади кнез полако у загушљивој придворној атмосвери.</p> <p>Једног дана, баш кад су чињене припре 
орила је око себе неку чудну, заношљиву атмосверу, која би се могла назвати атмосвера љубави и  
е женске душе...</p> <p>Цео умотан у ту атмосверу, опијен свемоћним дахом женске лепоте, распаљ 
 сласт у самом говору о тој ствари, и у атмосфери која се ту ствара.{S} Као оно у причама из хи 
да, и у нарочитим заводима држимо добре атове, пастуве и бикове, а пуштамо са свим слободно и м 
ста за све.{S} Сутрадан била је свечана аудијенција, где су кнезу престављене све месне власти  
 са изреке: „нећу популаритет, већ хоћу аукторитет“.{S} Власт је волео страсно.</p> <p>Идеал му 
/p> <p>- „Бежећи од Руса, кријући се од Аустријанаца, мој дед морао се кришом провлачити у отач 
у га ја пребродити ноћас, кријући се од Аустријанаца.{S} Три прогонства и две владалачке главе  
Затворили су ме овде још у доба, кад су Аустријанци држали ове земље.{S} Не знам већ ни колико  
S} То никада није могло бити у интересу Аустрије, која је вребала згодан тренутак да ове лепе з 
пред пристаје да сва Балканија припадне Аустрији, ако кнез с царевом ћерком не имаде мушка поро 
нико тада није могао ни слутити.</p> <p>Аустријски наредник, прост манастирски шумар, човек врл 
у опет причали са свим друкчије.</p> <p>Аустрински цар нудио нашега кнеза Мутимира да му да сво 
 дед у тренутку, када је, кријући се од аустриских власти, у колима сена довезен до Саве и преб 
 <p>„Даље се говорило да сте, по савету аустрискога цара, од кога сте, вели се, и тражили „очин 
е ствари.</p> <p>Они обећавају Турској, Аустро-Угарској и Енглеској да ће кнеза Мутимира отуђит 
, тако је и овде узет пример из суседне Аустро-Угарске, те је и сам тај састанак прозван страни 
ени да сваки дан примате једну особу из аустро-угарска консулата, држите је код себе по читаве  
престо; а тражили сте и јемство, да вам Аустро-Угарска силом поврати круну, ако би, услед какво 
жавне касе.{S} Све то снажиће положај и ауторитет министра председника.{S} Често ће бити <pb n= 
лекар кнежев, у то доба први медецински ауторитет у Звониграду, млад, духовит човек, коме је ва 
/hi>, али једном владару треба само <hi>ауторитет</hi>.</p> <pb n="191" /> <p>У току овог разго 
лканиски ускоро показати као много већи ауторитети у медецини, но он, доктор, пошто они својом  
орио тихо, скоро шапућући, само с јаком афектацијом и мимиком.{S} Сад на један пут он проговори 
ив. министар унутрашњих послова играо у афери Црнојевићева преласка у Балканију.{S} Тај прелаза 
дне отрове и дивљачка племена у средњој Африци, као и америчка индијанска племена, код којих је 
зе, а он је полако шапутао: „децо моја! ах, мила децо моја!“ После је стао јецати и јецао је св 
јестак минута ђенерал се врати.{S} Али, ах, боже, у каквом стању!</p> <p>Откопчан, раздрљених г 
а се за Растиславом затворише.</p> <p>- Ах, бићу једном и ја пунољетан.{S} Друкчије ћете ви онд 
Ко цвили — питао је даље кнез.</p> <p>- Ах, она! она цвили! — рече ђенерал плаховито, пун узнем 
ну болно и срдито:</p> <p>— А.. а.. а.. ах!{S} Прођите ме се једном само с тим вашим државним и 
 робови, прави робова!{S} Сироти ви!{S} Ах, како вас жалим — рече Мона, намештајући завесу на ј 
eign>... (Је ли тако г. Маврикије?).{S} Ах, па ви сте фуч... г Маврикије... ви сте фуч — ево на 
м циганчетом?!{S} И то рад чега?....{S} Ах! не питај ме о томе пишта више!...</p> <p>Мутимир је 
сам...{S} А шта оно рекосте друго?..{S} Ах, да! „После пет шест година тада ћу гледати на ствар 
јо била слика.{S} На једаред узвикну: — Ах, та ево, погледа жиг поштански.{S} Па ти си ово доби 
м настави живо:</p> <pb n="372" /> <p>— Ах, да!{S} Прво и прво дошла сам да те псујем, да проте 
га и покушаја против престола.</p> <p>— Ах, небој се, што се тога тиче, ту можеш бити без бриге 
ога мога испита — рече Белини.</p> <p>— Ах! то не мислим ни ја, да ће они јавно потрзати овај в 
ма, намесништву, да благодари.</p> <p>— Ах народ!{S} Оставите, молим вас, ту демагошку реч.{S}  
.{S} Жив човек све ће постићи.</p> <p>— Ах, зар још једно разорење Јерусалима, још једна рушеви 
иском политиком — рече конзул.</p> <p>— Ах, г. бароне!{S} Ја бих хтео видети тога који би се ус 
у Петрију, и само што промуца:</p> <p>— Ах, Петро, сестро! — па онда брзо окрете главу у страну 
 пре почне смејати, те додаде:</p> <p>— Ах, наравно, наравно, светлости!{S} Како би то било да  
 се из дубине чу тихо цвиљење:</p> <p>— Ах!{S} Зликовац један!{S} Још су ми цигло два ребра ста 
>— Како би било да се вратимо?</p> <p>— Ах, молим вас, какав повратак? поче Заре али немаде кад 
ведре и јасне сунчане висине....{S} Али ах, откинута од стабла свога она ми мора свенути!</p> < 
h! pas de danger, mon petit</foreign>. (ах! не бој се, роде).{S} То се више не може ни мотком о 
on Dieu, comme s'est superbe</foreign> (Ах, како је лепо!{S} Боже, како је дивно!), <pb n="141" 
и но соби.{S} На један пут он се трже. „Ах, моја жена!{S} Сирота моја жена!{S} Она још чека на  
ворила.{S} Госпођи протиници рекла је: „Ах, какву сам визиту данас имала..“ — на то је преврнул 
о дошла су и два мушкарца, кнежев рођак Аца и један његов присни пријатељ.</p> <p>Даме се одмах 
е (у своје време Срећко је покушавао да ашикује с Павом) он јој је могао рећи све отворено па ц 
ћане.</note> <note xml:id="SRP18892_N4">Ашчиница.</note> <note xml:id="SRP18892_N5">Ђенерал је  
плења сем (§) параграфа 91., 96. и 104. б., в., г., д.</p> <p>Ове су мере помогле.{S} Ред нигде 
тражи у срамоти својој.</p> <p>- Па шта ба, ти, старче, могао желети више за своје дете, но да  
ерама.{S} На три дана после онога боја, баба Ката објави Јели одсечно, или је мора послушати, д 
абе.</p> <p>Чума, гвоздензуба, вештица, баба-Јага, — и друге ругобне прилике људске фантазије — 
ад Јела склони и приштеди који цванцик, баба јој чантра дотле, док и то не узме.</p> <p>Баба Ка 
трашно.{S} Овде, у овој ствари с Јелом, баба Ката је била само калауз за једну „високу госпођу“ 
знаш, да <pb n="47" /> ти знаш само!{S} Баба Ката успи лолски устима.{S} Еј, леле мени старој и 
/p> <p>Прође још неколико тренутака.{S} Баба Ката нестрпељиво се вртела око столице, на којој ј 
м већ решила, најпосле се преломила.{S} Баба Ката радосно дочепа столицу, примаче је Јели, седе 
ћа постала је за Јелу права тавница.{S} Баба Ката се решила да од сад дејствује само насилним м 
ложница, — Јела је одбила те понуде.{S} Баба Ката, не казујући никако ко је тај високи господин 
руди, руке, врат, и отпочели трљање.{S} Баба је трљала око слепих очију и по челу, а млада лепо 
/head> <p>У соби су биле само њих две — баба Ката и седамнајестогодишње девојче Јела.</p> <p>Ме 
девојка од својих 19 година...</p> <p>— Баба Ката је сад проводачика и подводница, али у ранији 
 С леве стране хркала је на глас његова баба, а с десне кењкало је на махове његово најмлађе ун 
м над њеном кућом потврђено је и то, да баба Ката стоји у саобраћају с жандармом Илијом, а даљи 
трајна патња и страдање.{S} Ово је била баба Ката коју смо већ познали напред.</p> <p>— Ја знам 
 већ знала шта то значи.{S} Једног дана баба Ката јој саопшти <pb n="53" /> „радосну вест“ како 
ивно изударала Јелу.</p> <p>Од тог дана баба Катина кућа постала је за Јелу права тавница.{S} Б 
рди свог министра, вели да је то пијана баба, који није ни зашта и да би боље учинио да је свој 
 је била једна жена и ово је била једна баба.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Али их има 
убио, исцепа ми фистан, викала је једна баба, а за тим је прикупила у шаке оцепљену полу и опет 
ској, а сад већ и запуштеној собици код баба Кате...</p> </div> <pb n="70" /> <div type="chapte 
ћеш ме кад год спасти одавде?{S} Од ове баба Марте просто се не да мртвовати.{S} Просто не да ч 
као да сам та ја родила.“</p> <p>Ова је баба била искрен и лојалан поданик његовог височанства  
<p>Најпосле, оно мишљење народно, да је баба гора и од ђавола, да она може чак и оно што ни ђав 
— Јес, лепо би то било — продужавала је баба — кад 6и Ката била луда и од сад, као што је била  
е мало тиче Јелина љубав.</p> <p>Кад је баба Ката озбиљно одлучила или да преломи Јелу, или да  
сле у кући такве једне жене, као што је баба Ката.</p> <p>Но има душа тако чистих, да би се мог 
 ће други бити бољи спрам ње, но што је баба Ката?{S} Не ће ли на крају крајева опет изаћи на т 
гонетне речи!{S} За то ја опажам где ме баба од неко доба онако чудно погледа.{S} Међер се то н 
ити већи пријатељ од твоје тетке — рече баба Ката.</p> <p>Јела је ћутала и замишљено гледала кр 
н од шивења.</p> <p>— Јабогме,— продужи баба Ката — прегни тако један пут, а слободно, ако буде 
 да о томе више и боље промисли.{S} Али баба Кату није смела питати ко је тај?{S} После дугих р 
 за козу сено, што рекли неки.{S} Силом баба у рај! — не иде.{S} Ја сам те амо довела за твоју  
"276" /> звониградски, који обилази око баба Катине усињенице Јеле — бој се чак је и заљубљен у 
="54" /> све то само је још више срдило баба Кату.{S} Њој просто није ишло у главу, „што се та  
уша да отргне своју руку из бабиних, но баба Ката не даде...</p> <p>— Шта се отимаш?{S} Гребу т 
им очима, какве се виђају само код оних баба што их обично зову вештицама; друга, на против, мл 
ор некуд у даљину.</p> <pb n="46" /> <p>Баба Ката опет јој приђе.</p> <p>— Шта да му кажем?</p> 
е на глас плакати.</p> <pb n="49" /> <p>Баба Ката се помами.{S} Њене мале, зелене очи, утекле у 
 да ће је неко на вешала водити!</p> <p>Баба Ката приђе Јели и узе је гладити руком ко глави:</ 
} То би се причало на далеко!...</p> <p>Баба Ката узе у своје сухе, коштуњаве бапске руке лепу, 
ше, од њега се не ћеш отимати...</p> <p>Баба је постајала све нежнија; она чисто привуче Јелу к 
е као два зажагрена змијина ока.</p> <p>Баба Ката скочи, притрча Јели и обадвема песницама удар 
 па продужи јецати још гласније.</p> <p>Баба је удари и викну: „јао, роспије једне“; па се окре 
 сведок да нисам могла друкчије.</p> <p>Баба Кату обрадоваше ове речи.{S} Ока их је разумела ка 
 чантра дотле, док и то не узме.</p> <p>Баба Ката и сама је одрасла као сироче. <pb n="52" /> О 
колико речи о целој овој ствари.</p> <p>Баба Ката је била сиротна жена, а Јела је била некаква  
ушају, чекај само док порастеш.“</p> <p>Баба није тада ни слутила како ће њене речи некада пост 
војих 40—50 година, позната под именом „Баба Ката.“ С њом је њена усињеница Јела, девојка од св 
деж се опет поче купити око гајдаша.{S} Бабе и старци већ су били почели зивкати:</p> <p>— Хајд 
ар може бити лепше и дирљивије слике од бабе, окружене низом покољења којима је она дала живот. 
 <p>Јела узе плакати, она отрже руку од бабе. </p> <p>— Ово је право чудо; оваке бруке нигде не 
а по некад и саму смрт сликају у облику бабе.</p> <p>Чума, гвоздензуба, вештица, баба-Јага, — и 
 — замишљају се и представљају у облику бабе.</p> <p>А међу тим шта има лепше, узвишеније и све 
сно јецање и плач.{S} Кад девојка паде, бабетина је рину ногом.</p> <p>„Цркни! стрвино једна!“< 
 горко, <pb n="50" /> горко плакала.{S} Бабетина је, са затуреним рукама на леђа, ходала по соб 
уго смрдљива... на, на, на, — рикала је бабетина дрмусајући Јелу за косу.</p> <p>Бабетина ишчуп 
 продужи своје гласно јецање.{S} Кад је бабетина удари, она се и не маче, само уздиже рамена и  
нем...{S} Поштење! поштење! (кривила се бабетина) и ти ми знаш шта је поштење!...{S} Чуваш пошт 
не, јао вашљивице и смрдљивице, — рикну бабетина.</p> <p>Она опет удари Јелу песницама у главу, 
ти је поштење!{S} О, жабо једна!</p> <p>Бабетина је сиктала најскаредније речи.</p> <p>— Поштен 
абетина дрмусајући Јелу за косу.</p> <p>Бабетина ишчупа пуну шаку косе и још неколико пута удар 
 без оца и мајке; нашла се тако код ове бабетине и живела је код ње, радећи дан и ноћ.{S} Лепо  
а.</p> <p>Причало се и о некој болесној баби, коју је госпођа Мона десетак дана држала у својој 
адост није била дуга.{S} Мало после, из бабина разговора, Јела дознаде да је то тако висок госп 
е најбоље познало по томе, што ове речи бабине пресече други крупнији, мушки глас, који је дола 
ају по патосу, други седе наслоњени око бабине столице; трећи стоје у наоколо и пажљиво слушају 
 <p>Јела покуша да отргне своју руку из бабиних, но баба Ката не даде...</p> <p>— Шта се отимаш 
"658" /> <p>Сељак усркну и почеша се по бабиној рупи: — Е... е... еј... цмокнуо бих га у руку,  
ка!</p> <p>После у салон уђе и мајка, а бабо удари још више у плач и пође пред мајку, а она га  
ти кад изгубите родитеља свога.“</p> <p>Бабо је тако на глас плакао, а стари чича Сима, што смо 
морате мене да слушате.“</p> <p>Имао је бабу, очеву мајку, која би га у оваким горким часовима  
аво не може да сврши неки посао он шаље бабу да га она сврши — вели народна мудрост.</p> <p>Тре 
увек смејали његовом великом туру, теши бабу и вели му да није лепо што плаче; шта ће рећи женс 
све одвели у велики салон.{S} Ту затеку бабу.{S} Он је седео на великој столици на сред собе и  
 остале „светитељке“ звониградске.{S} У Баварској довољно је обећати само да ћеш се оженити њом 
ају.{S} Међу тим на Истоку се тиме јако баве; ту је развијено врачање, лечење травама, па се не 
ску руку, да га поведе правим путем!{S} Бави <pb n="399" /> се лудоријама, сигра се с мајмуном! 
те да мисли о државним стварима и да се бави озбиљним државним пословима.</p> <p>— Е, кад већ и 
 за њу је то и сувише просто.{S} Она се бави знате само вишом политиком.{S} Пред светом хоће да 
т од начелника.</p> <p>Четири пуна дана бавили су се окружни у Звониграду и много су што шта на 
роду.</p> <p>Док су се начелник и прота бавили оваквим филозофским разговорима, у горњем челу н 
 Ваљда не мислиш, да сам за време свога бављења у Паризу живео у каквом манастиру! — и Мутимир  
озакључавају фијоке и после читава часа бављења оду онако исто нечујно као што су и дошла.</p>  
и колико толико развијени — непрестаним бављењем тим једним предметом успевали су по некад да о 
!</p> <p>Мутимира као да је вређало ово багателисање, с којим је Мона говорила о Лепшиној чедно 
} Неисказано га је болело ово очигледно багателисање и подсмевање кнежево.{S} Чинило му се да г 
вде, садашњости — рече кнез с очевидним багателисањем.{S} После, као да се наједаред нечега сет 
" /> зло те је научио, ко те је учио да багателишеш народ и да потцењујеш његов значај.{S} Ништ 
десет шесет корачаји да стане под какав багрем и ту да чека.</p> <p>Затим шчепа под мишку с јед 
 изгледа та њена бијена друга.</p> <p>— Бадава!{S} Нека говори ко шта хоће, ове наше јаузне див 
е.</p> <p>— Што направисте ову бруку за бадава! — рече доктор.</p> <p>— Бруку градите ви — обре 
 страст; она разуме и шта је занос, али бадава, ваља говорити истину: пет минута у сличним прил 
! ту за мном за цело неће запети.{S} Но бадава, то морам рећи, овако отмена госта још нисам има 
оја најоштрија беседничка копља.</p> <p>Бадава, главно је кад човек има своја начела! — заврши  
ста искупљених на њему, гледао је у оне бадем очи, дубоке као морска пучина, а црне као мркла,  
 Е... е... еј... цмокнуо бих га у руку, бај!</p> <p>— А потера, па онда војничка заклетва, па в 
ман, таман, — прихвати госпођа — а што, бајаги, да није таман!{S} Што?{S} Зар нема у Балканији  
д он неће лепим да прими - а шта би му, бајаги, фалило да буде зет ћесаров!</p> <p>- Свет као с 
 па ни бригеша.{S} Сутра дан тек чујеш, бајаги „Побегао! побегао!“, <pb n="657" /> а они га сам 
?{S} Али и ти си онај потуљени ђаво.{S} Бајаги ти ниси видела како те кнез загледа.{S} А знам д 
ошло је отворено питање:{S} Шта би Пава бајаги могла махнисати кнезу?...</p> <p>Наравно да Пава 
, псујући друштво што <pb n="671" /> га бајаги изневери и оде, док је он застао ради нужде.{S}  
ост, па су уобразили да нешто јесу и да бајаги они нешто могу!...</p> <p>Лепша метну кнезу прст 
т, али кад зна да је таква, шта се онда бајаги пући, шта се дури и издваја? што се гради боља н 
 чекај, ветропировићу један — рече Мона бајаги прекорно, затварајући врата за њим.</p> <p>Кад о 
ној звониградској страћари.{S} Зар овде бајаги каква тајна дружина да држи своје скупове?</p> < 
ет!{S} П... ја на тај свет!{S} Он ми је бајаги поштенији!{S} Последња дроља да си, па кад имаш, 
е сами гурају у блато.{S} Назвала ми се бајаги тетка, а силује ме да постанем туђа наложница!.. 
рао хоџу, пре по сахата њих двоје су се бајаги споразумели.{S} Срећко је прво претио хоџи да ће 
тим, шта дижете толику џеву, шта сте ви бајаги бољи од мене! - кљусад као и ја — и, утешив се т 
о доброчинство, то јест испуњавају људи бајаги оне свете речи из светога писма: и да не зна лев 
и њему не би било рђаво!{S} Шта ми вали бајаги.{S} Море вајн бих ти кнегиња ја била, здравља ми 
во није лудорија и детињарија!{S} И они бајаги некоме прете...{S} Но Лепша га понуди да чита пи 
.</p> <p>— Вас, да, вас!{S} И зашто као бајаги, да то не питам вас? — То спада у делокруг вашег 
 мисли:</p> <p>„Којешта!{S} Какве су то бајаги скрупуле.{S} За што узимати ствар тако с трагичн 
ељанке, те смо ваљаде мимо свет.{S} Што бајаги не би он могао волети и сељанку.{S} Ене гле!{S}  
о једна обична ђачка историја?{S} И што бајаги не би се могло учинити за љубав кнезу оно, што с 
е код нашега сиротног света.{S} Код нас бајаги газде, па пазе на сваки грош.{S} Како је сад ту  
 Не знам! — рече кнез с досадом — то су бајке које мени не иду у главу.{S} То се противи целој  
е почињу личити на посукнуло стакло.{S} Бајна младост нагло се губи са свежа, лепа лица младићс 
етета кад хоће да се заплаче.{S} У оним бајним очима, на целом оном дивотном лицу на један пут  
ажем да се извршење казне повери твојој бајној гошћи, сестрице моја.{S} А? а?{S} Прима ли се мо 
из ког су <pb n="627" /> излазиле танке бакарне жице, те се спајале с другим пљоснатим јастучет 
</p> <p>Прво се обријао и дотерао своје бакенбарте; за тим је потрошио скоро по акова воде умив 
висок, крупан, углађен господин с црним бакенбартима и у црном фраку..</p> <p>- Изволте, госпођ 
нез обрнув се повисоком, пуном човеку у бакенбартима, који је ту седео у фотељи до прозора заду 
l des Débats</title>.</p> <p>Господин с бакенбартом спусти полако новине на колена, погледа у к 
астислав навуче рукав од капута заглади бакенбраре пред огледалом и рече: „пусти га.“</p> <pb n 
вам је.{S} Додиривао <pb n="628" /> сам бакрене жице што су ишле од главе ногама и осетио сам д 
S} Час су опет давали кнезу у зубе неку бакрену жицу, од које су један крај везивали с оним жиц 
 при своме.{S} После читаве недеље дана бактања, најпосле су дигли руке - млади кнез се не даде 
ма ни воље ни наклоности да се око тога бакће, али шта да ради кад су га прилике истакле на врх 
ознатог поштоношу и отпусти га с добрим бакшишом.</p> <p>Одмах сутра дан г. начелник призове к  
сам кнез није ћутао!</p> <p>После овога бала кнез је у више прилика отворено износио своје симп 
итава знаменитост у Орловцу.{S} Та бара бала је <pb n="172" /> на самом уласку у град, а имала  
еврата.</p> <p>Али његова звезда већ је бала достигла свој врхунац, она је била на свом зениту; 
пан и немо посматрао кнеза.</p> <p>„Ово балавче, коме је он до јуче заповедао, које је јуче спа 
о загушљиво рипање прикљештених вочића; бале и пена лиле су им на уста.{S} У два маха они покуш 
и.{S} На отворена уста текле су им беле бале, њино загушљиво рипање чуло се на далеко, као стру 
е стегне у наручја, да дише онај слатки балзам, којим је напојена сва атмосвера око ње, да јој  
његову младу душу чудотворни, умирујући балзам, он осети како му се никад никакво зло не може д 
</p> <p>То је какво село.</p> <p>Опијен балзамом свежа пролетња јутра, очаран красотом дана, ле 
у обична ствар.{S} Тако су радили многи балкан. великаши.</p> <p>Тако је у неку руку постао вођ 
 слободе, која је требала да запали цео Балкан.“</p> <p>Као укопан, непомичан и нем, Жика је се 
атке, безмерне, безумне љубави.{S} Јес, балканац је страсан љубавник и ја бих му то пре урачуна 
династијом.{S} И не био, чича Степо, ја Балканац и балкански кнез Страшимир, но био Турчин, ако 
ожили.{S} Обојица су били мишљења да је Балканац, нарочито балканиски сељак, велики шерет, да в 
ки радник, и извео је закључак, како је Балканац мекушац и неиздржљив у раду, тако да нигде не  
р.</p> <p>— Г. Растислав је најлукавији Балканац — поче ђенерал — ја тога човека мрзим.{S} Он ј 
них монархиских држава. — У ствари пак, Балканија би била република, у којој би Перун Црнојевић 
p>„Најгрознијим и најподлијим убиством, Балканија је данас лишена свога прељубезног владаоца.{S 
 устанак.{S} Он ће се ширити и даље.{S} Балканија ће се наћи усред тих интрига.{S} Уз обичне до 
 земљом но ти.{S} Рачунао сам овако.{S} Балканија или мора извршити своје уједињење народно, ил 
pb n="145" /> се каже.{S} Шта је то?{S} Балканија је добар спахилук.{S} Каква круна, какав прес 
ску веру и како унапред пристаје да сва Балканија припадне Аустрији, ако кнез с царевом ћерком  
, г. пуковниче, који отворено говоре да Балканија има велике историске задаће пред собом, да он 
ори.{S} Завидеће ти цео Звониград, цела Балканија - рече Мона убедљиво.</p> <p>Лепша диже главу 
е.{S} Може се рећи да га је жалила цела Балканија.{S} О томе је био објављен и један указ:</p>  
нао га је цео Звониград, а сутра и цела Балканија.{S} Тако је благотворна улога коју врше ове ж 
недељу дана веселио се Звониград и цела Балканија.{S} Намесништво је свечаним актом, штампаним  
хије републици.</p> <p>Под Црнојевићима Балканија би задржала монархиско име, што је потребно р 
нији избор Врбавчев.{S} Млада кнежевина Балканија имала је опет свога кнеза. „Краљ је мртав — ж 
е претурила преко главе млада кнежевина Балканија, настали големи политички обрти, те је један  
ниграду.</p> <p>Тако је млада кнежевина Балканија на један пут изгубила крунисана поглавара сво 
луга при једном значајном делу, када је Балканија дипломатским путем успела да очисти своје твр 
о у покрету од 1848—9 год., у коме је и Балканија учествовала изашиљући своје добровољце браћи  
прелази у крупне државне злочине.{S} Но Балканија је била сретна те јој се родио такав <pb n="4 
ака новим добитцима, и како на послетку Балканија мора напредовати „докле је год води и док над 
 извештаји поврвели су с многих крајева Балканије и нови министар брзо је био претрпан само тим 
>Али сви ови извештаји с других крајева Балканије били су незнатни према извештајима што су сти 
смањен.{S} Мучко убиство великог творца Балканије ископало је страшну провалију, из које још и  
и мудри управљач, који је уздигао углед Балканије.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кнез  
дио се у сиротној сељачкој кући, у сред Балканије.{S} Које где научио нешто мало књиге, колико  
Црнојевић је требао да се појави у сред Балканије, да направи ларму, да изазове престрављеност  
арни војска је прокламовала за кнеза од Балканије младога Мутимира.{S} То је одмах објављено пр 
е „трговачким послом“ у источне крајеве Балканије, а г. начелник извести г. Ратка о успеху и ос 
ни и будоару — Уверена сам да од кад је Балканије и од кад је скупова у њој, никад ни један муш 
, докле тече сунца и месеца и док траје Балканије, шта су њени народни прваци учинили и са собо 
дини земље, првом престоницом обновљене Балканије, местом где је деда Мутимиров први пут заснов 
ене, стајао у вези и преписци с киме из Балканије? да ли су преко мене долазили какви поклони о 
> <p>Јес, то су биле његове успомене из Балканије.{S} Он се растао с том земљом тугујући за њом 
поименце долазиле? јесу ли пријатељи из Балканије, преко мене, писали Црнојевићу? знам ли садрж 
имира отуђити од Русије, и истиснути из Балканије руски уплив, ако им ове велесиле помогну да д 
да кнеза испрати на пут по унутрашњости Балканије.</p> <p>Изговор је био лак: пред што ће поста 
 добро рекао, докторе!{S} Ми становници Балканије још смо деца Истока.{S} Оно исто топло сунце  
а сад усредсређавао сав политички живот Балканије, пошто је спремано, да се у Орловцу у најкраћ 
ено, докторе, верујеш ли ти у будућност Балканије? — рече кнез и упре поглед право доктору у оч 
спремају крупни догађаји.{S} У сусеству Балканије већ је плануо устанак.{S} Он ће се ширити и д 
на и тешка времена затећиће на престолу Балканије владара млада, слаба, неискусна, а то може би 
ако је јесенас излазио на јужну границу Балканије, ради неких војничких извиђања, и за то имао  
лу Врбавцу прохтело се да буде владалац Балканије, да оснује нову династију, да мете на главу к 
<p>— Ја сам по милости божијој владалац Балканије, а рођен сам од кнежевске лозе, а четврти сам 
 шаци.{S} Ха! ха! ха!{S} Уредник <title>Балканије</title>“.{S} Како се био запрепастио кад сам  
 се изврши у најкраћем року и да створи Балканији нову династију.</p> <milestone unit="subSecti 
 просторије немирна Црна Мора.{S} Ту, у Балканији, он је први пут научио да воле њене бистре по 
2_N3">Тако је Анђелија звала Паву.{S} У Балканији је обичај да млада кад се доведе у кућу, од м 
њоме, па да добијеш сваку девојку.{S} У Балканији се то исто постиже уверавањем да нико неће зн 
 Перуна Црнојевића, већ његова појава у Балканији, требала је Ратку.{S} Црнојевић је требао да  
 га узе распитивати шта се све дешава у Балканији? шта говоре? чему се надају? шта очекују?</p> 
су хвалили изврсан дуван и тврдили да у Балканији таква дувана нема, а овај мора да је донесен  
i>либералан</hi>.{S} Ја сам слушао да у Балканији има крајева, где домаћин не сматра да је поча 
утимир оде у нужник.{S} Само се можда у Балканији може наћи људи којима је чак и то могло пасти 
n="523" /> није у томе тренутку имала у Балканији једнога свога, колико вернога — толико и лука 
и, да није таман!{S} Што?{S} Зар нема у Балканији људи, старих државника, људи које ће кнез пос 
кви поклони од Црнојевића пријатељима у Балканији, и то коме, и какве су ствари поименце долази 
шано!{S} Бар тако је код наших Румуна у Балканији.{S} А, докторе, шта мислиш ти о томе?</p> <p> 
Никад не треба заборављати да ми овде у Балканији имамо посла с препреденом византиском политик 
а велика нација, француска, а коју је у Балканији на своја плећа узео један једини човек — миса 
у неку руку постао вођ турске партије у Балканији, док га из те улоге није истргло поверење мла 
ти сте једини, ни сте највештији људи у Балканији.{S} Наћиће се и других који хоће да се корист 
полиције.{S} Стотинама је таквих људи у Балканији, које гоне и киње и то све у име династичких  
ма високе чарапе, као што носе сељаци у Балканији, и црвени, уштављени опанци.{S} Око паса шаре 
 министар војни и министар председник у Балканији, преминуо је, измучен дуготрајном ватром, кој 
ем, после престонице најлепшим градом у Балканији, местом такође важним у историји династије Ко 
УЗН</head> <p>Ма да је кавански живот у Балканији јако развијен, и ма да није никаква реткост в 
анцуском језику мемоаре о новом стању у Балканији, које је настало услед доласка старога кнеза  
и; да по Европи не пуца брука како су у Балканији први ђенерали отровници, убице и издајице пре 
++.</note> <note xml:id="SRP18892_N8">У Балканији сељаци рачунају ноћне сахате од кад се +++смр 
сад носе разна бунтовна имена.</p> <p>У Балканији ће се десити оно, што се дешава и у другим ус 
 цело тадашње политичко стање.</p> <p>У Балканији деру поглавито ова три правца: либерални, кон 
авању цареви најпосле доконају тако, да Балканијом не влада само једна династија, но по реду да 
ештајима што су стизали с дунавске међе балканијске.</p> <p>Отуда је први пут јављено како се д 
 већ давно био скрио у помрчину, кад на балканијској страни плану на самој обали велика буктиња 
 Ја хоћу једном да знам: седим ли ја на балканијском престолу по праву наслеђа, но заслугама мо 
пуно интересних и радосних ствари:{S} - Балканију је задахнуо некакав нов дух; свуда се осетио  
ја — ви сте то и измислили тај устав за Балканију.{S} Сељак то не би тражио.{S} Сељак и не зна  
лаве, који отворено исповедају да је за Балканију боља република но монархија.</p> <p>— А ви пр 
 познатога Мустај паше, те, полазећи за Балканију, понео је и овај часовник.{S} Ту је после дуг 
, труло и нездраво стање, које притиска Балканију као тешка мора.</p> <p>Враничић се интересова 
ио сретан.</p> <p>Цело његово сећање на Балканију био је само низ најлепших и најслађих успомен 
ика да оцене превелики губитак, који је Балканију овим несрећним случајем постигао, долеподписа 
а играо у афери Црнојевићева преласка у Балканију.{S} Тај прелазак удесили су сами Раткови наче 
ок сам ја жив, ја не дам Црнојевићима у Балканију.{S} А ако, по несрећи, ви угледни људи у наро 
> <p>— Лако, доведи Перуна Црнојевића у Балканију; за ту услугу ја ћу пред тобом спалити ово пи 
година усастопце долазио је тако хоџа у Балканију, обилазио вашаре, добро пазарио и нико му ниј 
 У опште да га <pb n="639" /> преведе у Балканију, колико тек да се чује да је амо прешао.</p>  
ије Црнојевића позову Перуна да пређе у Балканију.{S} Увериће га да је сад најбоља згода за рад 
е ноћи рашчуло се по целом селу да је у Балканију прешао Перун Црнојевић, најстарији син Алекса 
е и усамљене крајеве продру што дубље у Балканију.</p> <p>У равницу, дакле, нису смели, а висок 
прилика да ће вребати згоду да упадне у Балканију.</p> <p>На то извешће стигла је из Звониграда 
где преко границе нешто кришом увлаче у Балканију.{S} Потерани, они утеку.{S} У заосталом пакет 
евићу своју војску и да ће га послати у Балканију да отме престо од Мутимира, кад он неће лепим 
мисли, осећаја и планова.{S} Полазећи у Балканију он је полазио с уверењем и чврстом решеношћу  
у је било мило.</p> <p>Кад је доведен у Балканију и изабран за кнеза, млади Мутимир био је деча 
"549" /> <p>С тога је он сад и прешао у Балканију и отићи ће право у Орловац, где је сад скупшт 
 како је „Зликовац“ доиста био прешао у Балканију, „с најопаснијим намерама“, али брижљивим нас 
f target="#SRP18892_N9" /> већ прешао у Балканију или се још шуња где год око границе.{S} Ради  
, још као млад човек, кришом прелазио у Балканију да тамо започне велико дело, чији историјски  
у нама? шта је настало по мом доласку у Балканију? јесу ли наше везе продужене и после тога? је 
гибије, где се вели:</p> <p>„Тај за сву Балканију страшан случај догодио се овако:</p> <p>„Њего 
 као помагање устанка, на напасти одмах Балканију, као врело одакле потичу немири у Турској.</p 
оно пролетос бејаше навалио да напустиш Балканију, да оставиш престо, да се одрекнеш свега, па  
нитељко, међер право веле стари људи да балканиска земља мирише.“</p> <p>Од ноћас Враничића је  
је био лепа женска, био би каква чувена балканиска Помпадура.{S} Али он је био војник, и за то  
гија.{S} Задовољите се приходима обична балканиска грађанина.{S} Покажите на делу колико вам је 
епчао, под умереним зракама блага сунца балканиска, под росним капљама плодоносних даждева њени 
 нигде нема!..{S} То је ваљда само наша балканиска брука!{S} И то коме подмећу шпијуне!{S} Коме 
 лак пљусак весала, док се на једном од балканиске обаде не отиште лак, црно обојан чун, који,  
S} И ко зна докле би се сад шириле међе Балканиске; ко зна да ли не би моћни двоглави орао балк 
убили га секиром, као што убијају крмке балканиске!</p> <p>Жика опет опази како Враничића прође 
 је одговор био чудноват — речи су биле балканиске, али им кнез није могао ухватити никаква сми 
бити и како сте ви први муж и дипломата балканиски.{S} Те ваше везе ни данас нису покидане.{S}  
ности народној обојица се сложише да је балканиски народ — лен!{S} Ту је нарочито г. доктор био 
еља, а и моје је поуздање у бога, да ће балканиски народ имати разлога да тај дан запише у ред  
ао поглавар државни и као наследни кнез балканиски.</p> <p>Почињући Орловцем, пут је имао проћи 
жини дошло је до знања, да ви, као кнез балканиски, у овом судбоносном добу, не <pb n="681" />  
, кад бурније, извијали крилати ветрови балканиски, кад пирну с топле Адрије, па за непуну ноћ  
дати на партије; за њега су једнаки сви балканиски грађани, који часно и савесно врше своје гра 
чамотињи; правио је упоређења како ради балканиски, а како, на прилику, немачки радник, и извео 
ви, да тако мисли не само он, но „сваки балканиски родољуб“, и да то није само просто мишљење и 
 На крају крајева ипак нешто вреди бити балканиски кнез! а?{S} Обично <pb n="145" /> се каже.{S 
се, ако овако и даље пође, млади прасци балканиски ускоро показати као много већи ауторитети у  
ла.{S} Приснило ми се како први ђенерал балканиски верно служи престо, па сам дошао да вам благ 
 ко зна да ли не би моћни двоглави орао балканиски сада већ држао једну главу на белом, а другу 
ом, повесничком месту, где је сури соко балканиски први пут свио своје јуначко гнездо слободе и 
у били мишљења да је Балканац, нарочито балканиски сељак, велики шерет, да воле човека преварит 
јој.{S} Г. Растислав највећи је лицемер балканиски, шерет каквога одавно није грејало сунце бал 
 причају да им ви говорите: „Ја сам ваш балканиски врховни командант.{S} У мене ви гледајте и о 
а, место страховита треска, у службеним балканиским новинама изашао је мирољубив распис новога  
је ђубрета извезено из других књажевско-балканиских надлештава и приватних домова не зна се поу 
уних година његова нога није крочила на балканиско земљиште — за што би, дакле, овај свет имао  
ило је кнезу веома чудновато.{S} Име је балканиско; речи у имену имају свака свој значај, па оп 
ова зверска касапница над кнезом народа балканиског.{S} Црни зликовци могоше је у усамљеном мес 
но мртво тело последњег убијенога кнеза балканиског како лежи у мртвачком сандуку, на столу, у  
, прокламовао младога Мутимира за кнеза балканиског.</p> <pb n="81" /> <p>Растислав је стајао п 
син Александра Црнојевића, бившег кнеза балканиског.{S} Све то било је ономад и од тога дана уз 
ао најувиђавнијег дипломата и државника балканиског...</p> <p>Ђенерал га пресече: — Ја ни сад н 
лас кнеза Мутимира за пунолетна владара балканиског извршен је с великим сјајем <pb n="301" />  
, густа као сладак сок са узрела чокота балканиског, надима <pb n="150" /> груди, раздрагава жи 
е кнезу: „Господару, поштедите униформу балканискога ђенерала.{S} Да нада мном, ђенералом, врши 
ме и обадва, тихо и нечујно, привеслаше балканиској обали...</p> <milestone unit="subSection" / 
 играо је неку улогу и у новој историји балканиској.{S} У њему је била сахрањена и прабаба кнез 
 дознало да се Перун Црнојевић примакао балканиској граници, и да је сва прилика да ће вребати  
га установљен, јер дотле га није било у балканиској војсци.{S} Сем <pb n="303" /> тога Врбавац  
рилично и успем да то исто поновим и на балканиском језику, но особа у црнини опет ништа не одг 
а човека који заузима повисок положај у балканиском друштву, опет за то њена кућа и њено друштв 
земљи.</p> <p>- Јел’ тако мисле и твоја Балканска Браћа? упита кнез с осмејком.</p> <pb n="688" 
88" /> <p>— Јес, јес, тако млеле и моја Балканска Браћа, и врло добро чине што тако мисле, и та 
отину других ствари, које сведоче да су Балканска Браћа голема снага, коју не треба презирати.{ 
 занимљива а и опасна дружина прозвана „Балканска браћа.“ Ова дружина има своје тајне састанке, 
лицине разборитих људи, баш из дружине „Балканска Браћа.“ Ја сам тим људима много обвезана, а и 
о да не ступа у борбу с тајним савезом „Балканска Браћа“.{S} Кнез прими хлеб, а врати крвав виш 
 да видим тајни састанак <pb n="630" /> Балканске Браће и које је и било повод целој овој авант 
рних људи и поузданих помоћника нов ред балканске властеле и великаша.{S} Каква сјајна будућнос 
поклич слободе у брзо одјекнуо кроз све балканске земље, позивајући на борбу ропством успаване  
ајући на борбу ропством успаване народе балканске и будећи обамрла срца народна на нов живот, н 
 заједно на отменоме скупу честитке <hi>Балканске браће</hi>, где смо, као добре патриоте, већа 
ан корак.{S} То је била управо тактика „Балканске Браће“.{S} Од две снаге ваљало је уништити је 
вајкала се што је покварена посета код „Балканске браће.“ Питао сам колико ће од прилике трајат 
ођеним очима гледао шта ради у седници „Балканске браће.“ Не! ма шта да ми говорите, не може би 
 причај.</p> <p>— Долазио ми изасланик „Балканске Браће“...</p> <p>Мутимир прогледа и малко се  
.. збиља, г. Растислав, како се каже на балкански језик <foreign xml:lang="fr">fouetter</foreig 
на <hi>балканском језику</hi>, а не „на балкански језик“ — шибати, ишибати.{S} Али ја држим да  
{S} И не био, чича Степо, ја Балканац и балкански кнез Страшимир, но био Турчин, ако ову реч не 
жи даље:</p> <p>— Ух! ала је тежак овај балкански језик; има речи које просто <hi>не може да их 
> <p>— Е, па лепо!{S} Не знам још добро балкански, али учићу, научићу се.... други пут, немојте 
слави, да овековечи спомен, да буде цар балкански; он је био немирна глава, опасан човек, турск 
нигде нема, г. Маврикије што у овај <hi>балкански језик</hi>!{S} Смешан језик!...{S} А овде, ша 
тку постати вођа свију угнетених народа балканских и повести их на заједничку борбу за ослобође 
д најбољих старих државника и дипломата балканских.{S} То му је много помогло.{S} Стекао је нар 
 <p>Русија је природна заштитница свију балканских народа и свију малених државица.{S} Младоме  
шерет каквога одавно није грејало сунце балканско — заврши ђенерал свој нападај.</p> <p>Кнез се 
истока на запад и са севера на југ цело балканско тропоље; мисао, од које су се пренули робови, 
у слободе, која је имала да запали цело балканско полуострво.{S} То никада није могло бити у ин 
овинама ожали ће се смрт првог ђенерала балканског.{S} Саранићемо вас о државном трошку.{S} Умр 
је, да је она прапраунука најславнијега балканскога владара, Душана Силног, да има за то и писм 
ених лица.{S} Тиме се наноси руга целој балканској војсци.</p> <p>- Из ваше околине, г. пуковни 
е умрети.{S} Као моме рођаку, као првом балканском ђенералу ја вам чиним милост остављам да изб 
="fr">Fouetter</foreign> каже се на <hi>балканском језику</hi>, а не „на балкански језик“ — шиб 
дино можеш знати шта ти се плете.{S} На Балкану се спремају крупни догађаји.{S} У сусеству Балк 
а, где некакав Турчин вели једном нашем Балканцу: „Бен ага, сен ага — измећар јок! (Ја ага, ти  
несе се глас, како ће кнез сад изаћи на балкон, да благодари свету за изразе саучешћа.{S} До по 
 касарна.{S} На зачељу постављен је ред балкона, а балконе држи ред снажних голијата, изрезаних 
равио кнеза беседом; кнез се захвалио с балкона другом беседом; обадве су беседе биле китњасте; 
} На зачељу постављен је ред балкона, а балконе држи ред снажних голијата, изрезаних у камену.{ 
није одвајао од њега.{S} Пријатно му је бало да с Растиславом заједно путује и по некад је с њи 
ко било, а најпосле ко зна — можда је и бало.</p> <p>Г. прота саслушао је начелников говор с па 
о час и сам рече, на последњем дворском балу, где јој је одмах указао и нарочиту почаст.{S} Три 
м на нашем последњем, скромном дворском балу — рече кнез, пружајући руку госпођи, с којом се ср 
 музика.{S} Свет гурну на ту страну.{S} Банда је непрестано свирала кнежеву химну.{S} Музика је 
 треба новаца, ни су потпустили једнога банкара да му понуди десетак хиљада дуката под погодбом 
цео дан.{S} Кад би око заранака ненадно бану срески ћата Срећко, навика на онај свет и разагна  
кву другу храну.{S} А ако би им ненадно банули какви страни, непознати људи, па силом хтели што 
з се поче још с врата извињавати што је бануо тако рано и изненадно.{S} Домаћица изађе пред њег 
и неће толико чекати на тебе.{S} Они ће банути с елементарном силином.{S} Да би их дочекали как 
и Растислав.</p> <p>— Говори се о новој Банци.{S} Шапућу као да ће се ту извршити нека операциј 
ослова.{S} Нека га нека се карта, пије, банчи и махнита, само нек не дира у оно где би могао ош 
 <p>— Шта је било — рече Ратко — пили и банчили до зоре и правили сто комедија, ето шта је било 
о се по механама, где се пило, певало и банчило до зоре, „све у здравље светла господара.“</p>  
p>Баба Ката узе у своје сухе, коштуњаве бапске руке лепу, белу ручицу Јелину, па је стаде авољи 
>— Шта се отимаш?{S} Гребу те моје сухе бапске руке...{S} Е, његове су мекше, од њега се не ћеш 
ога Мутимир мало по мало омрзне Кугића, бар никако се није могао отети од непријатног осећаја п 
нојевићу? знам ли садржину те прениске, бар у главноме? и т. д. и т. д. све у том правцу.{S} Ст 
 преломи Јелу, или да је доиста одјури, бар на време — Јела је мислила шта да ради.{S} Куда ће  
и дозволи да ја не морам дипломатисати, бар онда кад говорим с мужем! (Уступам теби да будеш ди 
} Малолетан кнез не сме се пустити сам, бар без једног намесника, а ко би други могао ту улогу  
сти ме да ти кажем отворено шта мислим, бар овде где смо сви своји, и где се немам чега бојати! 
огао ни о чему другом мислити до о њој; бар не озбиљно.{S} Просто присуство њено опијало га је, 
ружно звучи у устима једног владара!{S} Бар преда ме немате потребе излазити с тим парадама. „Н 
и одмогла.{S} Рђав сте пример узели!{S} Бар то није више никаква тајна, шта је реч „народ“ знач 
еди.{S} Иначе све је друго помешано!{S} Бар тако је код наших Румуна у Балканији.{S} А, докторе 
 рече ђенерал за то има још времена.{S} Бар ове ноћи она нетреба ништа да зна...{S} Чекајте!..{ 
рихватили и безопасно спровели даље.{S} Бар тако је било уговорено.{S} И да се није десио несре 
 голема.</p> <p>— Све до тебе стоји.{S} Бар данас је још тако, док је ствар само у мојим рукама 
ровао све оно што је испричао проти.{S} Бар њему се чинило да је све то тако било, а најпосле к 
ама да држите шпијуне у својој кући.{S} Бар један намесник не мора то чинити.</p> <p>Врбавац бе 
и је у опште и било што на то налик.{S} Бар сам „доктор радикалац“ вазда је порицао да је ствар 
вац као да није био много изненађен.{S} Бар по његовим <pb n="20" /> поступцима видело се да ни 
верљива устезања са свим је нестало.{S} Бар Враничићу се тако учинило и он је остао потпуно уми 
ик Вујадин и истресе двадесету чашу.{S} Бар он рече да је већ двадесета, а што рекла песма „да  
>Г. доктор није делио кнежево мишљење — бар га није делио у свему.{S} Он је и више и боље позна 
и у гробу људе не оставља на миру!{S} А бар из гробова јасно се види, како је живот горе на зем 
мркла, црна ноћ.{S} Она се напрезала да бар што год распозна у оном мраку. <pb n="68" /> С поче 
а избора нема већ предузети све мере да бар остане што даље од државних послова.{S} Нека га нек 
рита жена.{S} Најпосле, Мона би требала бар за његову љубав да штеди Лепшу, кад зна да њему не  
свану прокламација.{S} Она је објаснила бар најнужније:</p> <p>„Најгрознијим и најподлијим убис 
стању налази, заборављајући да јој ваља бар колико толико довести у ред своју одећу, она јурну  
кад не ради по хатару или инату.{S} Она бар на крају ублажује разлике које су постојале у живот 
е се на Каји одмах познати слути ли она бар што о овој ствари.</p> <p>— Па ето, ти не знаш ни т 
дур пошли су на коњима, да заштеде ноге бар где се могне.{S} Кроз село потера прође у двојним р 
 више од две хиљаде дуката.{S} Па да је бар само штета, но и срамота.{S} Овај се свуд хвали, а  
вар се свршила лепо и мирно.{S} Тако је бар изгледало и тако су ствар узимали и Враничић, а и њ 
ика.{S} У току од непуна сахата пало је бар стотина усрдних климања главом, све знаци жива одоб 
 дан истиче рок великој меници, од које бар петину морам отплатити....</p> <p>Госпођа га опет п 
оружао стрпљењем и прионуо је био да се бар што више <pb n="277" /> користи овим путем, да се с 
 овамо у спаваћу собу те се уми, или се бар избриши мокрим пешкиром.</p> <p>Лепша ништа не одго 
 и заједно с вама отићи у Содом, нек се бар зна и нек се прича и приповеда, докле тече сунца и  
 мирније разишли кућама.</p> <p>Тако се бар говорило.{S} А ко зна да ли је у опште и било што н 
е бити никаква тајна.{S} С тога немојте бар преда мном! — рече Растислав, одмахнув руком срдито 
 глас-као жена „веома на свом месту“, и бар у извесним вишим круговима њено пријатељство и њена 
е ствари и после попијева отрова.{S} Ви бар знате да он не убија с места.</p> <p>— Дакле нема н 
 дукат скоро читаву шаку велики и вреди бар до 20—30 обичних дуката.</p> <p>Друга госпођа тврди 
е оцу!{S} Господине, господине, поштеди бар једнога несретна старца, да не мора слушати срамоту 
 амо довела, онда помогните нам својски бар до краја.{S} Ова је ствар врло озбиљна и ја бих вас 
 да пију.{S} Напитци су били скупи, али бар жена је била сигурна да ће родити.{S} Потпасивала ј 
а никаква начина да се ствар измени или бар одложи?</p> <p>— Никаква! — потврди кнез,</p> <p>—  
биснути молбама око кнеза, те га склони бар толико да не ступа у борбу с тајним савезом „Балкан 
овео детињство у народу, као они, да ти бар успомене из детињства ублаже те мане у карактеру... 
м, да ме разнесе на ножевима..{S} Па ти бар знаш како то бива.{S} Рођеним си очима гледала ужас 
 тражи некако, ма и несвесно, да се сам бар пред собом оправда- Ово, што горе поменух, био је р 
е за флашу с вином.</p> <p>— Да окушамо бар какво им је ово вино.</p> <p>Кнез нали чашу и диже  
“ Шта та реч значи у устима владара, то бар за нас, њине доглавнике, не може бити никаква тајна 
се увуче у њу и замисли се.</p> <p>— То бар нисам никад могао мислити — поче Врбавац после поду 
 то су ваши најбољи пријатељи.{S} Та то бар није било тако давно?{S} У једном истом броју, па ч 
цање било проста случајност, опет је то бар неке од гостију непријатно дирнуло.</p> <p>Један од 
а и женскиња.</p> <p>— Мени је мило што бар у неколико моји назори о тим стварима налазе одобре 
дати по мраку, трудећи се да распознају бар најближу околину.</p> <p>Свикнуте на јаку светлост  
раничић - тако је било име, или тако су бар звали овога црнога човека.</p> <p>- Не верујем, гос 
319" /> <p>— Кнеже, одложите катастрофу бар за 24 часа, да доведем у ред своје ствари.</p> <p>- 
добро је, још нема три.{S} Још ми можеш бар укратко испричати“....</p> <p>За тренутак Мона ућут 
подрасте и сазре, за што ће требати још бар десетак година; скупљате људе, који се ругају кад и 
 а од њиних суза после постала цела ова бара.</p> <p>С тога је блато из ове баре сматрано као л 
ила читава знаменитост у Орловцу.{S} Та бара бала је <pb n="172" /> на самом уласку у град, а и 
ужни енжењер били су пустили глас да та бара није ништа друго до излив из некаква старинска кан 
, гунђање народно није помогло — „света бара“ насута је и Орловац се тако морао лишити једне зн 
и, и ни пошто није дао да се ова „света бара“ затрпава.</p> <p>Али сад, при доласку кнежевом, г 
казивао да је пред његовом капијом већа бара и покваренија калдрма но код његовог комшије, те с 
то му је већ пробудило приличну жељу да барата час по једном, час по другом министарству.{S} Ср 
 одмах ћу дати ухапсити, ако буде он то баратао — викну Растислав, претећи руком.</p> <p>— Ко?{ 
ова бара.</p> <p>С тога је блато из ове баре сматрано као лековито.{S} Свет је долазио, односио 
овца.</p> <p>Пре свега нестало је једне баре, која је била читава знаменитост у Орловцу.{S} Та  
значи, г. маркиже? — питао је задивљени барен Жермини.</p> <p>Белини слеже раменима. — Ето и са 
с.{S} Била је црвенкаста.</p> <p>О овој бари веровало се у околини да је постала од суза и крви 
мља, па да сви виде како је тој „светој бари“ врело управо у нужнику, али <pb n="173" /> свет н 
о овако пролази.{S} И нехотице дигне се барјак на сред улице, па сад она нека шапуће.{S} Јемств 
да нашли слику Црнојевића, окачили је о барјак па је тако носали цео дан по целом селу.{S} Кад  
о!{S} Све стара посла.{S} Ноћас су опет барлијали, и опет му придигли на картама преко три хиља 
м картањем.{S} Тако је било и синоћ.{S} Барон се вратио кући тек у зору, с тога је сад и спавао 
ђивати ужа пријатељска посела у двору — барон Жермини постао је редовни гост тих забава, које с 
 могле бити, мој драги маркиже? — упита барон Жермини, трљајући сањиве очи и трудећи се да разб 
дед’те, молим вас, шта би даље? — упита барон Жермини.</p> <p>— Сад тек и настаје оно што је на 
ћ било 10 часова изјутра.</p> <p>Док је барон Жермини овако слатко спавао, његов секретар, марк 
 то вама десило, драги маркиже?! — рече барон Жермини, све више и више узбуђен Белиновом причом 
 ваше исказе, господине маркиже? — рече барон Жермини.</p> <p>— Јесам, потписао сам — рече Бели 
n="486" /> тога да се не сећате? — рече барон чисто срдито...</p> <p>— Не знам!{S} Ето, не знам 
ајући увек једно те једно питање: је ли барон већ устао?{S} Било је већ близу 11 часова кад слу 
 нестрпељивом маркизу извешће да је г-н барон будан.{S} Још неће устајати, али ће г-на секретар 
те, мој драги маркиже?! — рече зачуђено барон Жермини, придиже се у кревету и заузе седећки пол 
нису могле пробудити г. конзула.</p> <p>Барон Жермини био је ево већ трећа година француски кон 
удновату причу.</p> <p>— Ја не знам, г. бароне, да ли је ово била јава или рушан сан, тек мени  
олитиком — рече конзул.</p> <p>— Ах, г. бароне!{S} Ја бих хтео видети тога који би се усудио да 
снити.</p> <p>— Али какав сан, драги г. бароне!{S} Онда би морао бити сан и ово што ја сад с ва 
 икаквих политичких смерова, крали људи барут да га продају.{S} Али начелник је указао на блиск 
а се у подрум мете преко двадесет врећа барута, па ћу онда то запалити и заједно с вама отићи у 
има, који су прикривали знатне количине барута, у намери да их употребе за буну против династиј 
елника, у чијем су подручју биле војене барутане, ухватио је читаву заверу међу раденицима, кој 
о сам да ме мој носач сноси низ некакве басамаке.{S} Корачао је полако и опрезно и силазио је д 
еднем; грдно сам се уморила уз ове ваше басамаке.</p> <p>Говорећи то, госпа левом руком намести 
ост осигурана.{S} Мене ћеш наћи доле на басамацима.{S} Ја ћу ту чекати твој извештај.</p> <mile 
еда управо као какав роман или смишљена басна.{S} У ствари то су биди истинити догађаји које ће 
аљине нејасна нека лупа, некакав удаљен бат.{S} Тодорика ослушну.{S} Оштро <pb n="650" /> ухо п 
скроји други нов нос.{S} Јес, очију ми, бата ми прича да у Звониграду има мајстора, скроје ти о 
граш острољанку, све да везеш.{S} Него, батали то.{S} Је л’ истина велиш, да смо ово против Црн 
екнут.{S} Да је наишао на непријатељски батаљон, не би се више пренеразио Он је био изненађен и 
<pb n="21" /> који је хтео повести свој батаљон да њиме заузме главну полицију, био је ухваћен, 
ну команду целу војску.{S} Командантима батаљона издата је наредба, да ће од сада све заповести 
лавну касарну, где је одмах сакупио све батаљоне команданте и преко њих узео под своју непосред 
наш јунак био избијен (ударено му је 25 батина, казује прича), па онда протеран у место рођења, 
> га, обалили на мацке и цепну ли му 25 батина па га онда прогнали.</p> <p>Тако је грдно прошао 
чно одговарали:</p> <p>„Сад, мајо! сад, бато, само још ову.“</p> <p>А поред „само још ову,“ кол 
ислио да је с вама.{S} Ваљада је горе с батом“ — рече он.</p> <p>Боја је ћутао, али је осећао к 
ине своје владавине, направило је од ње баука и страшило за народ, а ту кобну политику Ратислав 
ниним гостима и о најновијем политичком бауку, о некаквој републиканској завери, о којој се од  
е би се изложио свакој неприлици но што бах пристао да ма што казујем.{S} Али видећи да се ства 
Ваша Светлост навлаш ми дала кобилу што баца чифтета....{S} Грдно сам се угрувао....{S} А Ваша  
 заклањали светлост од великог лустера, бацајући сенку на малени диван у углу.{S} Кнез први опа 
крило се у чаши у пријатној рубин боји, бацајући кнезу на руку лепу црвену сенку.</p> <p>Кнез п 
ве по једну ноту више, а зачуђен поглед бацала је час на говорника, час на свог мужа, као да је 
себи, скидала је једну по једну ствар и бацала је преко столице, док најпосле не извади некакву 
S} Гледао је у длан; гледао је у воду и бацао белеге; најпосле ишчитавао је судбину из књиге; з 
као. „Дакле ти владаочеву слику у ђубре бацаш“ — рече жбир чисто радосно.{S} За тим духну у пиш 
а, њих загонетног чуда, онда се окрену, баце још један срдит поглед за кнезом и његовом пратњом 
редити да ти запуше уста и да те вежу и баце у подрум.</p> <p>— А шта би друго и могао учинити  
а и за то да не падне — погледа у кола, баци поглед свуда у наоколо, чак загледа и под кола, по 
рата и застаде.</p> <p>Мона отвори очи, баци летимичан поглед на господина, па брзо опет зажмур 
ен на глогов трн.{S} Жика дочепа шињел, баци запрепашћеном сељаку 5 дуката преда њ у траву и пр 
чи, Лепша се жустро окрете од Мутимира; баци на сто писмо и фотографију, о које се до мало час  
је пређашње место и седе крај кнеза.{S} Баци поглед на бледо, непомично лице кнежево, које је с 
гну, најпосле прогласиће га за свеца, а баци ће вечито проклетство на оне што су га убили...</p 
нутак је био згодан и кнез се одлучи да баци реч као бомбу — ненадно и са свом тежином, уверен  
овакве слике.</p> <p>Говорећи то, Лепша баци поглед на куверат у коме јо била слика.{S} На једа 
 прође поред њега и оде даље, Растислав баци поглед у огледало, у коме се виде широка леђа пуко 
p>— Како?{S} Да ме убије, отрује, да ме баци у воду, да ме распрска бомбом, да ме разнесе на но 
ологлав млађи ађутант кнежев, крадимице баци поглед на успавана кнеза, приђе на прстима неуглед 
и своју врелу главу.{S} Лепша крадимице баци поглед на њега и виде га како на махове уздиже рам 
 тим узе хлеб, што му бејаху послали, и баци га на сто; вишек извади, и претећи њим рече: — Мор 
ало писмо.{S} Кнез га прочита, згужва и баци за врата.</p> <pb n="683" /> <p>— Још ћу од бунтов 
жати, чича Јова је угаси међу прстима и баци кроз отворен <pb n="362" /> прозор; за тим извади  
 <pb n="279" /> <p>Он се нагло окрете и баци на жену оштар, испитнички поглед.</p> <p>— Шта ти  
лупи, г. Маврикије!</p> <p>Кнез скочи и баци фигуру којом је матао противника; фигура удари о д 
ра не удари.{S} Кнез узе другу фигуру и баци је г. Маврикију на главу, па, махнув раширеним, пр 
де на сред авлије, чешући се и зевајући баци поглед на звездано небо и прошапута — „Валимо те,  
Жика узе доглед, и кроз један пропланак баци поглед на оближње брдо и у узе га разматрати пажљи 
велики порцулански кавеник.{S} Пуковник баци лак поглед на ове момке, обиђе их и оде даље.</p>  
о.{S} Кад чу име „госпођа Јованка“ — он баци перо и чисто скочи.{S} После као да се покаја што  
ка гутљаја попи кобну течност, а стакло баци за врата с узвиком:</p> <p>„Живела смрт!{S} Њој на 
дода воде. _</p> <p>После овога Мутимир баци расејан поглед по соби, приђе дивану, уморно се сп 
Растислав му нешто шапну на ухо, доктор баци брзо поглед на кнеза, рече: „имате пуно право, г.  
ад поново седоше, начелник Вујадин опет баци поглед у даљину; редови коња мирно су стојали веза 
мо.</p> <pb n="180" /> <p>Млађи ађутант баци још један поглед по дворани, сам помаче напред сто 
 руком: — „Не дирај!“ а испљускану чашу баци.</p> <p>Растислав даде прстом знак кнежевом доктор 
 шињел.{S} Дај ту шајкачу — заврши Жика бацив пред сељака своју нову јагњећу шубару.</p> <p>Сељ 
ела <pb n="521" /> јака водена струја и бацила их куд год ниже доле - рече Враничић - тако је б 
у“ — веле они.</p> <p>„С тога су се сад бацили на проучавање нових убилачких средстава, која би 
држала ми под носом некакву флашицу.{S} Бацим поглед око себе и видим да се налазим у некаквој  
ти брк, док се добро не изује.{S} Но да бацимо прво белег, Хајде!</p> <p>- Богами ће бити доцка 
о милу земљу!{S} Тада је пао на колена, бацио се ничице на груди своје мајке отаџбине, оросио ј 
а се разговарамо.{S} Један наш пријатељ бацио ми је пре десетак дана једну веома лепу мисао.{S} 
ећ било, онда бих ја њу тек тада слатко бацио.{S} Далеко њој лепа кућа, па нека она кука својој 
о на својој столици, а кад уграби згоду бацио би по који крадимичан поглед на кнеза. </p> <p>Та 
аправи од њега куглицу и једном зврчком бацну је чак иза врата.</p> <p>Ђенерал се опет окрете с 
нез их покупи и потрпа у џепове; кутију бацну на сто; једно стакло узе у руку и приђе лампи.</p 
 женске главе извиривале су с таванских баџа.{S} По плотовима и зидовима чечали су чупави и прљ 
 мм увек говорили, <pb n="188" /> онда, баш на против, мој јутрошњи говор треба да вам се допао 
 на послетку рече:</p> <p>- Хоћу, вала, баш ћу јој казати где јој је срећа!</p> <p>Ћата је ово  
а таква отрова?{S} То је баш како ваља, баш како ваља.{S} Какав је то отров?</p> <p>Ката је ћут 
идворној атмосвери.</p> <p>Једног дана, баш кад су чињене припреме за свечано полагање испита з 
 не осећа никакве болове но, на против, баш услед узета отрова, он се осећа веома добро располо 
сећали ни уморни, ни дремни; на против, баш услед напрегнутог ноћног бдења живци су им били рас 
ној дугој, црној трепавици.</p> <p>— Е, баш ти је сад вајде уздисати и кукати за мртвима.</p> < 
о још и за то да плачеш.{S} Боже, боже, баш си дете!</p> <p>— Што ми то говориш?... кад знаш да 
че капетану:</p> <p>- И ти г. капетане, баш не верујеш у екватор, па то ти је! - и кикоћући се  
 мат сте...{S} Их — баш ништа не знате, баш сте глупи, г. Маврикије!</p> <p>Кнез скочи и баци ф 
опова он је изашао из своје престонице, баш у тренутку кад се рано пролетње сунце помаља иза да 
вог кабинета, и Кугић, место да изгуби, баш би тиме добио милост кнежеву.{S} Дакле, не убиство  
 је заслуга неколицине разборитих људи, баш из дружине „Балканска Браћа.“ Ја сам тим људима мно 
 дама.{S} Ти му, Лепшо, нећеш замерити, баш ако где год и претера.</p> <p>— О, не!{S} Напротив, 
у, што је зао удес хтео те је и он сам, баш некако у то исто доба, остао удовац.{S} Смирена и п 
азивао занимљиву причу, како су једном, баш ту код манастира, побили неке Турке.</p> <p>„Била ј 
ластавица, управо над његовим прозором, баш у тај мах отпоче своју дугачку јутрењу песму.{S} Ра 
иковцима — примети Жермини. — Али и он, баш да је био и он, како би могао закључати собу изнутр 
p> <p>— О! откуда да то није интересно, баш на против, врло је интересно и баш ме то копка да в 
изицију — рече пуковник Врбавац срдито, баш у онај мах кад пролазаше поред Растислава.</p> <p>Р 
гло мислити да ће покварити делу ствар, баш то је ствари одлучно помогло.</p> <p>У почетку Синђ 
ним, прстима на њега, рече:</p> <p>„Их, баш си глуп, бога ми си као коњ глуп, г. Маврикије — и  
даше је откуда се отвара.</p> <p>3- Ух, баш си као дете!{S} У свашта хоћеш да завириш; остави т 
о си овде дошао под моју артилерију.... баш ништа не знаш....</p> <p>— Није, Ваша Светлост, да  
 издражди очи, гледала бих и ја у њега; баш овако слободно као ово у тебе. </p> <p>Она дочепа д 
а брука по селу.{S} А с Павом су своји; баш што и да чују не ће отићи никуд даље; а и она - Пав 
ак чула хвалу његову: „Лепа девојка!{S} Баш лепа девојка!“ долетило је у два маха до њених ушиј 
p>— Ама, ја рекох, нећу ја то умети!{S} Баш да беше то узео ко други — вајкао се начелник,</p>  
 се олако у уста.</p> <p>— Па добро!{S} Баш и да би било за, кнеза, па шта је с тим?</p> <p>— О 
круг; и то је све под твојом влашћу!{S} Баш си човек, Вујадине!“</p> <p>Међу тим г. прота, што  
не мислећи преметала по тим писмима.{S} Баш у тренутку кад је кнез љубљаше, њој се нађе у руци  
цама.{S} Била си уморна, зајапурена.{S} Баш кад си дошла код чесме и ту се напила воде из шака, 
а одговора.{S} Најлак отворим врата.{S} Баш у тај мах он се накашља и мени се учини да је будан 
} Није, здравља, ми, што ви мислите.{S} Баш сте лоле!“ А његов кревет као све се љуља, све се љ 
3" /> <p>— Бога ми нећу ја то умети.{S} Баш да је то узео ко други, молим покорно..</p> <p>Али  
ј, који ни сам није био добар човек.{S} Баш с тога ја и могу боље но ико да осетим колики је то 
S} Најпосле изађоше на чисту пољану.{S} Баш у тај мах пун месец проби се кроз облаке и осветли  
ви сте фуч — ево на! мат сте...{S} Их — баш ништа не знате, баш сте глупи, г. Маврикије!</p> <p 
ласом и прислони шаку на чело.</p> <p>— Баш јој сад говорим да оде у собу да мало одахне — рече 
ма а он с доктором уђе у собу.</p> <p>— Баш је лепа, а докторе, а?{S} Је ли да је лепа? <foreig 
 као да наиђе на њега нека сумња, да л’ баш и они спадају. — Спадају, спадају, охрабри се он, а 
/p> <p>— Ама шалим се, лудо једна!{S} А баш и да је, па шта!{S} О! благо теби лудој!{S} Мука је 
 па ће ваљда и медведа.{S} А вама треба баш за медведа, милостиви господине? — рече Ката чисто  
ну оно подругљиво питање: „а вама треба баш за медведа?“ Он се сав зацрвени до ушију и хтеде ре 
уће“ — па на томе и остане.{S} Спасе га баш то, што учини оно што нико не би веровао да ће учин 
писму је нуђено кнезу, ако је вољан, да баш сам лично види једну седницу тога тајнога друштва и 
аш....</p> <p>— Није, Ваша Светлост, да баш ништа не знам, али наравно, Ваша Светлост боље зна. 
 јер немате у рукама никаквих доказа да баш ти и ти људи припадају тајном савезу, али у публици 
мисли на сто ствари, мисли на све, и да баш с тога не зна ни шта мисли, ни шта осећа.{S} Он јед 
....{S}Али може бити баш то!..{S} Можда баш те владалачке милоште!...{S} Јес, може бити баш оне 
 овој шаљивој игри.</p> <p>— Није ваљда баш тако? - рече кнез.</p> <p>— Вала баш тако! — потврд 
вост, неко кретање, онда је то за кнеза баш најбоља опомена да му ваља бита на опрезу.{S} Чим с 
сам те амо довела за твоју срећу!{S} Ја баш нећу с тога понети свиле и кадиве.{S} А ти кад не у 
да баш тако? - рече кнез.</p> <p>— Вала баш тако! — потврди Лешна одсудно, и ја ти то могу потв 
е.{S} Иначе он би био шоња, мама, а она баш таве људе мрзи.{S} Она то право не пориче ни женски 
упати у овакве везе и познанства.{S} Па баш да исприча целу ту ствар сама та особа — ипак, ко ћ 
атра као обична ствар, и то тако сматра баш прост свет, који највише полаже на веру!</p> <miles 
то, кад се узме да је добри Мустај паша баш на овоме часовнику можда бројао своје последње трен 
 ти хвала.{S} Но да оставимо то.{S} Сад баш паде ми на ум једна мисао.</p> <p>— Ви владари мног 
 муња притрча оном сељаку, кога застаде баш у најгорем тренутку.{S} Сељак изненађен скочи, држе 
иначке замисли.{S} За што да вас одведе баш у ону блудничку кућу?{S} И откуда у опште та мисао  
едала у врхове својих рукавица, које је баш тада навлачила.{S} Мутимир јој приђе лаганим кораци 
рстима њене хаљине да се увере да ли је баш истинска свила и кадива.</p> <pb n="223" /> <p>- Та 
ли могуће да има таква отрова?{S} То је баш како ваља, баш како ваља.{S} Какав је то отров?</p> 
н се није могао упуштати с тога, што је баш тада концентрисао у памети „сходну беседицу“, што ћ 
 Мој је успех био у толико тежи, што је баш у твојој непосредној околини било људи, који су јед 
/p> <p>Међутим, ако икада, Враничићу је баш сада било потребно да прибере сву своју пажњу на зе 
здравља ми!</p> <p>— Истина нос ми није баш тако згодан за светлу кнегињу, ал, најпосле, ако је 
ека, крочише мало у страну, да не стоје баш на вратима која је изнутра јасно осветљавао широк п 
јпосле чак и каква тица, случајно падне баш тако, да заклони оно опасно место, са кога би пропа 
 он позва <pb n="592" /> кнеза да седне баш до њега, а Зару указа други гроб у непосредној близ 
све легло.{S} Један професор, о коме се баш тада водила по новинама препирка под називом „Докто 
 /> осмехну и махну руком. — Ето; ви се баш трудите.</p> <p>Растислав нестрпљивим покретом одма 
шетак такве једне комедије одигравао се баш сад у соби ђенерала Врбавца.</p> <milestone unit="s 
S} Најпосле одморите се мало, па ако се баш види да ова земља не може без вас опстати, онда ћем 
{S} Тако су доконали цареви, па како се баш сад некако навршује 15 година од кад су Косанићи по 
S} Многа су кола поодлазила; нека су се баш сад кретала.{S} Људи су се поздрављали, праштали се 
гледа да је нарочито зато прављен да те баш на њему гађају.</p> <p>Разговор се продужавао.{S} Ц 
ml:lang="fr">mon viex</foreign>, ви сте баш тачни..{S} Кнез извади велики златан ремонтоар, — р 
 учините пробу сами са собом.{S} Ви сте баш снажан човек — рече Ката смешкајући се шаљиво.</p>  
је ишао у гомилици момака и девојака, и баш у тај мах вијаше једну девојку да јој отме цвет.{S} 
и метком из пушке.{S} У тренутку ока, и баш у оном моменту кад га Жика понова хтеде ухватити за 
м зракама; Дунав се беласао у даљини, и баш с те стране Жики се учини, као да чу неко дозивање. 
ите разговор!{S} То и мене занима!{S} И баш ми је мило да чујем, шта о оваким стварима мислите  
, Синђа изручи сад на један пут све — и баш то, за што би се могло мислити да ће покварити делу 
сно, баш на против, врло је интересно и баш ме то копка да видим како пише једна таква женска,  
 и сама носи одговорност за ваш живот и баш с тога се и не сме одвајати од вас докле год сте у  
реч; после настави тихо — Добро, кад би баш и била код кнеза, па шта, зар би је ти смео искати? 
} А доцније, — видећемо.{S} Зашто не би баш и она остала у истом уверењу као и остала публика,  
 људи, који су у служби остарили: многи баш из кругова његове данашње владе.{S} Али све је зали 
не, који одлазим.{S} То се најбоље види баш по томе, што ја одлазим, а он остаје.{S} То ти је н 
ма пуковник срете два послужитеља, који баш у тај мах ступише у дворану; један је носио раван п 
а крило и оштро погледа Враничића, који баш у тај мах измени један поглед са Жиком.</p> <p>Жика 
погрешио.</p> <p>— Пхи!{S} Ко зна да ли баш нисте погрешили!{S} Партиска борба овде је веома ди 
 да останем вечно са мном?{S} Ни сам ли баш ја спречила и пресекла твој корак, који је једини б 
е, овде нема никакве твоје девојке, али баш и кад би била.,.</p> <p>Боја га пресече.</p> <p>— И 
ти кнез Лепшу да јој узме слику.{S} Али баш то салетање његово пробуди радозналост женску, и Ле 
уго не може бити разгађања. </p> <p>Али баш услед тога он је осећао потребу да мало дахне, да с 
 говор њега ништа и не тиче.</p> <p>Али баш то ћутање било је мучно пуковнику и он је хтео да г 
ужних примера, како сте крвнички гонили баш оне, који су вам највише добра чинили и који су рад 
{S} Но бива случајева где нови министри баш траже од својих потчињених да пређу у њихову странк 
мка Врбавчева и да се кнезу што не деси баш на овом путу, Растислав се с почетка одупирао, но б 
 подругљиво, осврнув се Радовану — и ти баш знаш да је она туна...</p> <p>— Знамо, господине, н 
ладалачке милоште!...{S} Јес, може бити баш оне и гоне пуковника на оваке мрачне помисли.{S} Мо 
остима!... </p> <p>....{S}Али може бити баш то!..{S} Можда баш те владалачке милоште!...{S} Јес 
ој клици, јер ту је требало представити баш „плот“, живо, голо месо човечије.{S} Међутим испод  
 дижући у вис леву веђу. — Не могу рећи баш за медведа, пошто с медведима нисам до сад имала та 
подругљиво.</p> <p>— Али неће ствар ићи баш тако лако, како се замишља — рече Врбавац. — У исто 
Неће бити подесио, господару, да сељаци баш тако пред вама...</p> <p>Но кнез не даде чедноме на 
!....</p> <p>Пуковник изговори ове речи баш у тренутку кад беше подигао главу у вис да откопча  
<p>— Чујеш, Рале, тебе дирају моје речи баш с тога што и ти сам у себи мораш признати да ја има 
кнеза.{S} Тровање би имало да се изврши баш сад пред пунолетство, јамачно сад по вашем повратку 
ко је онда то могуће да ја на сну видим баш оно што би од прилике морао видети и на јави, да се 
у је наговестио како би му најзад могао баш и опростити, ако му у једној ствари буде на руци.{S 
срећан, па да се неби много предомишљао баш и јавно пред законом да споји своју личну судбу с њ 
но, да никоме не би ни на ум пало, како баш у овом тренутку у души овога човека бесни најстрашн 
 ја ћу показати овде шта ми жене можемо баш у политици, за коју нам не признају ни најмање спос 
).</p> <p>„Такав један случај имали смо баш ово дана.{S} Једна постарија госпођа на један пут с 
 срећа.{S} Она ти, богме, није црна, но баш бела и пребела, ако знаш и умеш, а ако не умеш, онд 
>— Јок, бога ми, нико ми није казао, но баш из моје главе...{S} Па што, Ваша Светлост, тако је. 
ђа.</p> <p>— Јес, мало је преплануо; но баш му то и даје изглед озбиљнија човека.{S} Нестало је 
лику.{S} То је било с десне руке.{S} Но баш у тај мах шушну му нешто с лева.{S} Он се прену и о 
ћ може ићи; ствар је свршена.</p> <p>Но баш у тај мах ђенерал приђе кнезу:</p> <pb n="324" /> < 
овом, спремљени за госте, дођу случајно баш папи Александру и његовом сину, страшном Цезару Бор 
 људима.{S} Можда вама, на први мах, то баш и неће бити тако пријатно, али старајте се да се на 
{S} Али он је толико желео да се све то баш тако деси, да је доиста и веровао све оно што је ис 
ати?</p> <pb n="404" /> <p>А! не иде то баш ни тако!{S} Не може он сам извити на једну страну,  
 Пре свега редак је министар који ће то баш тако <pb n="567" /> отворено тражити.{S} А друго, л 
ила се Мона.</p> <p>— А ко зна да ли то баш и постоји — примети Тоша.</p> <p>— Да ли постоји!{S 
, да ли он збиља тако млели, и је ли то баш његово истинско уверење, на што доктор одлучно изја 
 За што?{S} За то што је луда!{S} Место баш данас да пева и да хвали бога, а мене и тебе, ћато, 
бри људи.</p> <pb n="332" /> <p>— Зашто баш нама, „нарочито“? — примети кнез.</p> <p>- За то —  
— Никаква! — потврди кнез,</p> <p>— Зар баш никаква, кнеже?</p> <p>— Никаква, господине ђенерал 
сти да нешто рекне, али немаде кад, јер баш у тај мах врата на дворани ширимице се отворише, а  
учај је хтео да Ратко заврши свој говор баш у тренутку, кад на његовом великом старинском часов 
м, молим — рече Растислав. — Ја бих вас баш молио за то.{S} Ствар је невероватна.</p> <p>— Ако  
урчин, хоџа, која ли је вера — брада му баш до појаса, а сва седа — па чудо живо што погађа.{S} 
куда сад да му падне у очи, и за што му баш она привуче сву пажњу, тешко је рећи; доста то, ђен 
рођем поред војне академије, у којој су баш тада палили свеће.{S} Мало даље, иза академије, сре 
ећам!{S} Ту има жалосне истине..</p> <p>Баш у тај мах на супротним вратима указа се пуковник Вр 
вале жену успаљена темперамента.</p> <p>Баш у тренутку када је госпођа дала својој љуљушки нов  
ала, згуснута, црна отровна крв.</p> <p>Баш у тај мах, кад се кнез Мутимир беше почео губити и  
е докле год око може прегледати.</p> <p>Баш у тај мах, из једне рибарске колебице, на левој стр 
и људи, друге одаје, други говор, друга башта, све друкчије.</p> <p>О, како му је тада било жао 
познаде, да је оно што је пред њом нека башта.{S} Видела је у близини велики круг, засађен ружа 
у, кришом их провели у башту, а на крај баште потрпали их у затворена, путничка кола и одмах по 
на дрво, док се овај најпосле не дочепа баштенска зида и утече на поље.</p> <p>Госпођа се крсти 
 Па онда оне путање, што се вила између баштенског зида и дугачког <pb n="539" /> реда огроздов 
старијим ађутантом Заром био у дворској башти у шетњи; да су ту остали до после по ноћи и да се 
нске куће, и оне дебеле, криве јабуке у башти, на коју се пре тако радо пео, и ту, међу њеним с 
нака је и падао.{S} Неке су нашли чак у башти, пали, повраћали, па ту тако на гомили и заспали. 
време на свежем ваздуху.{S} Ходајући по баштини испред куће, Мона је у памети прибирала шта је  
 кроз прозор, лепо познаде малу дворску баштицу и јасно чу узвике: „Стој ко иде!“</p> <p>Никакв 
ро огребе по врату и утече преко зида у башту.{S} Ови појуре за њим и у башту.{S} Трчали су, др 
 зида у башту.{S} Ови појуре за њим и у башту.{S} Трчали су, дрекали, викали, пентрали се по др 
ели су их у авлију, кришом их провели у башту, а на крај баште потрпали их у затворена, путничк 
отини боја, личила је на какву вилинску башту, из хиљаду и једне ноћи, а посред тога сјаја и зе 
</p> <p>— Као но ти лијепа ружица у ђул-башћи, као но ти једра зрела јабука на витој гранчици,  
лак рудети кад су начелници, после дуга бдења, један по један почели измицати кроз Ратков капиџ 
на против, баш услед напрегнутог ноћног бдења живци су им били растресени и они су се осећали ч 
 удовици Звониградскога спахије Шеремет бега, која га једном приликом поклони старом Симићу, а  
ке с узвиком „ју!“ пуштале се из кола и бегале од онога, који је поче безобразно бројати.</p> < 
{S} Ни сам ли ја одбила твоју понуду да бегамо?{S} Ни сам ли ја одсудно одбила твоју другу пону 
 ти ћеш сама трчати за овим од чега сад бегаш...{S} Јадна лудо моја!{S} Да ти знаш само што ја  
к најпосле не падне шака старој Шеремет беговици, богатој и чувеној удовици Звониградскога спах 
и.{S} Овај човек био је удаљен од наших бегунаца свега 10—15 корака.{S} Жика га је гледао.{S} Н 
ло већ неколико потерних ланаца, а наши бегунци налазили су се управо у средини између тих лана 
ео дан гонили.{S} Били су уверени да су бегунци заноћили ту где год у околини, с тога узму са с 
ав један случај.{S} Снашла је невидовна беда, ако почем знате шта је то „невидовна беда“ те у м 
а, ако почем знате шта је то „невидовна беда“ те у мало није страдала на правда бога.{S} Ево шт 
аше друштво стојимо на челу власти, као бедеми његови.{S} Но све то доћи ће после; што мени сад 
то пре иде — добро, кад се нађемо у тој беди, онда <pb n="398" /> ћемо се обратити вама женама  
p> <p>Једна од госпођа, коју су обично „бедили“ да има страст да измишља, причала је, како је ч 
јна.{S} На 150 до 200 корака унапред, с бедим кајишима преко груди, јурила су, као извидница, д 
бра; он је доиста <pb n="396" /> јадно, бедио створење — госпођа Софија прекрсти се — да не да  
у снити.</p> <p>„Тако ужасно онакажена, бедна жртва вуче се још неко време, а сваким даном све  
 исцеђен, сасушен, испијен и спржен, те бедна жртва испушта помућену душу своју у најстрашнијим 
де, плућа више не дишу, све се умртви и бедна жртва гаси се као догорео пламичак.{S} Страшна см 
 или не остало.{S} На ту грозну команду бедне гардисте само се обично згледају.{S} Они тада већ 
рно..</p> <p>Али излаза није било и наш бедни г. Вујадин отпоче своју улогу.{S} Он подиже обадв 
отом се насмејаше, а овај смех дерао је бедном Мутимиру кроз сами мозак.</p> <p>„Да га отмете,  
Ратко — овде смо скинули с врата голему беду; опасност је била велика!{S} Сад је поље рашчишћен 
 хтели бежати.{S} Сви ће рећи — бежали, бежали, и кад су већ пали на нос, браћа стигла и ухвати 
то нисмо хтели бежати.{S} Сви ће рећи — бежали, бежали, и кад су већ пали на нос, браћа стигла  
 их, али уз пут, куда су непознати људи бежали, војници нађу три огромна дуката.{S} Сваки је ду 
ти.{S} Неколико пута мењали су правац у бежању, јер су ненадно наилазили на какво ново одељење  
нио Маврикијевог краља, а он је сиромах бежао по целој дасци штићен коњем.</p> <p>— Хм!{S} Бежи 
.{S} Што да је срамота <hi>једноме</hi> бежати пред стотином.{S} Што да је стид уклонити се онд 
ли или похватани с тога што нисмо хтели бежати.{S} Сви ће рећи — бежали, бежали, и кад су већ п 
игурна, и он би, по свој прилици, морао бежати из земље.{S} Тако је ствар стојала.</p> <p>Но Ра 
 траже и што ме гоне?...{S} Не, не ћемо бежати.</p> <p>— И да хоћемо сад више не можемо рече Жи 
азматрати пажљиво.</p> <p>— Не, не ћемо бежати — рече Црнојевић одсудно.{S} Хоћу да дочекам те  
тража и викне им да стану, но они нагну бежати.{S} Војници потрче за њима, не ухвате их, али уз 
хтеде ухватити за рукав да га повуче да беже, Црнојевић се осврте, диже пушку на око, скреса је 
мо рањен.{S} Да ли је он међу онима што беже и што убише човека из потере, није се могло с изве 
е стајао оне исте ноћи, кад је мој дед, бежећи од Руса, пребродио Дунаво овако исто тајно и ноћ 
одмах пређоше на супротну страну улице, бежећи с месечине, која бејаше огрејала као дан.{S} Дох 
питањем.{S} Враничић продужи:</p> <p>- „Бежећи од Руса, кријући се од Аустријанаца, мој дед мор 
чанство, г. Маврикије, <pb n="38" /> а, бежи!{S} Али какву дивну гарду има....{S} Каква га кава 
е наузнако.{S} Престрављена, она, Каја, бежи шумовитом низбрдицом; запиње о грање, о шибље, спо 
ка бити луде!{S} Чувај се, снебивај се, бежи од среће своје... тако ти цео век пропада, не знам 
је.</p> <p>При последњим речима: „Бежи, бежи“, ђенерал јурну напред и на сред собе сруши с« као 
 ништа.... као ништа те бијем.{S} Тако, бежи твој краљ...{S} Ти ништа не знаш да играш, г. Мавр 
огавицу.... а на небу се срушио свод... бежи... бежи...</p> <p>Зајапурен, узнемирен, с разрогач 
... а на небу се срушио свод... бежи... бежи...</p> <p>Зајапурен, узнемирен, с разрогаченим, за 
лој дасци штићен коњем.</p> <p>— Хм!{S} Бежи твоје величанство, г. Маврикије, <pb n="38" /> а,  
и, г Маврикије, на шта ви мислите...{S} Бежи испред коња, не краљицу под коља...{S} Збиља, г. М 
само један једини осећај, — да бежи, да бежи што пре и што брже из ове опасне клопке.{S} И не м 
х, и савлада га један једини осећај: да бежи одавде, и то да бежи што пре, што брже и што даље. 
шу обузе само један једини осећај, — да бежи, да бежи што пре и што брже из ове опасне клопке.{ 
амахује оштрим ножем.{S} Он покушава да бежи, али пред њим се ствара огромно, широко језеро, пу 
 никад јаче није волела.{S} Хтела је да бежи из ове собе, за коју су биле везане толике слатке  
 једини осећај: да бежи одавде, и то да бежи што пре, што брже и што даље.{S} Крвава глава Перу 
 Зар се туна изуваш?{S} Брже бежи, брже бежи одатле!“ Но газда је безбрижно тресао и даље своју 
ш, море!{S} Зар се туна изуваш?{S} Брже бежи, брже бежи одатле!“ Но газда је безбрижно тресао и 
 се игра, па га јуре да га ухвате, а он бежи и крије се овом путањом.</p> <p>Било му је жао и о 
че се преко пањева, пада, устаје и опет бежи, и опет пада, а за њом пуцају; куршуми јој звижде  
загушује.</p> <p>При последњим речима: „Бежи, бежи“, ђенерал јурну напред и на сред собе сруши  
а, но да мало доведем у ред одело па да бежим одавде да ме не затекну други гости...{S} Али как 
а да нас не би побили као зечеве, ми да бежимо као кукавице!</p> <p>- А што као кукавице, госпо 
виш престо, да се одрекнеш свега, па да бежиш са мном у свет.{S} Ти знаш како си био тврдоглав  
њу, само да ти огади све, па да што пре бежиш.{S} Ја сам те зауставила.{S} Чувам и сад оно твој 
ртачима, склизнуше у собу.{S} Без јава, без гласа, без и најмање лупе, као сенке, као духови бе 
поведе за другим вођама, онда ваш деда, без предомишљања, издаје заповести да се тај народ и та 
. конзулову спаваћу собу.{S} Без увода, без икаквих претходних објашњавања, млади Белини — једв 
н је био мишљења да је то проста крађа, без икаквих политичких смерова, крали људи барут да га  
40 година.{S} Смеђа, дугуљастих образа, без икаквих особитих знакова на лицу, она ничим није пр 
 „Народе снаго моја“ — обична је фраза, без икаква даља значаја Она нити је коме што помогла, н 
ам, без родитеља, без правих пријатеља, без икога који би волео тебе лично, а <pb n="328" /> не 
ету, околност што си сам, без родитеља, без правих пријатеља, без икога који би волео тебе личн 
е била лака, плавичаста, вунена хаљина, без многих украса, али укусно скројена, и јесења јопна  
миран старац, без властољубивих тежања, без воље и способности, да улази у читав сплет политичк 
астирски шумар, човек врло танка стања, без гласа, без имена, незнан и не чувен, једва познат м 
ђају.{S} Све то вршило би се без пуцња, без ларме — тихо; човек би могао добити такав удар на с 
и владаоци иду без пратње, без надзора, без сведока...{S} Кнез Мутимир оде у нужник.{S} Само се 
лизнуше у собу.{S} Без јава, без гласа, без и најмање лупе, као сенке, као духови без тела ступ 
мар, човек врло танка стања, без гласа, без имена, незнан и не чувен, једва познат међу неколик 
а згужваном качкетом, без џепна сахата, без једне паре у џепу, с опуштеном сабљом, која за њим  
, румене усне, румене, забрекле образе, без и једне боре, с омаленим, глатким подваљком.{S} Рас 
у име династичких интереса.{S} Тако је, без праве нужде, у земља створен страшан притисак и тир 
а, куда и сами владаоци иду без пратње, без надзора, без сведока...{S} Кнез Мутимир оде у нужни 
 ово, Мутимир се беше ринуо на Лепшу и, без великих церемонија, формално је отимао од ње писмо, 
сти, без и једне озбиљне мисли у глави, без појма о свом узвишеном положају и својим светим вла 
Најпосле ви сте осветољубиви, саможиви, без срца; ви никоме не верујете и никога не волете.{S}  
мо.{S} Неки су били у маскама, а други, без масака.{S} Кнез с почетка није могао јасно видети у 
лике, из народа и имају корена у земљи, без тога, велим, ти ћеш постати играчка у рукама бездуш 
, коме су могли и знатне суме понудити, без зебње да ће их задржати за се.{S} Последњих година  
еран, склон на сваковрсне разузданости, без и једне озбиљне мисли у глави, без појма о свом узв 
самљеност у свету, околност што си сам, без родитеља, без правих пријатеља, без икога који би в 
 се могу достићи обичним, мирним путем, без вратоломних скокова.{S} Он није помишљао да постане 
ивеним мундиром, са згужваном качкетом, без џепна сахата, без једне паре у џепу, с опуштеном са 
с, ово је он, крвав, исечен, искомадан, без носа — ђенерал је полако повлачио прстом преко кнеж 
им гранама њеним могло се отићи високо, без икакве опасности.{S} Он позва Црнојевића да се попн 
 био је до скора и код нас.{S} Наравно, без овога чудног додатка да отац заступа сина у брачним 
ала ће све више постајати мртво језеро, без покрета, отока и живота.{S} Све што је боље и самос 
знемогао човек, склонит и миран старац, без властољубивих тежања, без воље и способности, да ул 
тера до носа, ту застаде и викну опет - без носа, - па онда што игда може удари песницом у слик 
оти, оно ипак није прошло <pb n="28" /> без поуке за младога кнеза.{S} Он је ту први пут почео  
идружиће се интриге страних дворова.{S} Без сигурна наслона на поштену групу родољуба, који гле 
<p>— Јок ми — рече Боја, окренув се.{S} Без девојке не идемо!</p> <p>— То није истина да је там 
и.{S} Ваш случај није ништа особито.{S} Без сумње у вину је био какав напитак што успављује.{S} 
тананим огртачима, склизнуше у собу.{S} Без јава, без гласа, без и најмање лупе, као сенке, као 
ини уђе у г. конзулову спаваћу собу.{S} Без увода, без икаквих претходних објашњавања, млади Бе 
ор, као да се с неким свађао. </p> <p>— Без главе — поче ђенерал тужно - лежиш без главе:</p> < 
 рече један од ова два човека.</p> <p>— Без ичега није.{S} Нешто их је морало омести.{S} Но ја  
е хтедоше.{S} Управо није хтела Пава, а без ње нису хтеле ни оне.</p> <milestone unit="subSecti 
аде пред њега и рече: — У мојој кући, а без моје дозволе, може се извршити претрес само преко м 
тива снебивања, но кнез му заповеди, да без многих парада заузме место с леве стране, скочи и с 
 будалаштине.</p> <p>Заре узме на се да без ларме подвргне надзору и прегледу блуднички дом куд 
 ће ми питања стављати, па ако нађем да без прекора за моју част могу одговарати на њих, ја ћу  
је била течност чиста, бистра, као вода без икакве боје.{S} Кнез помириса стакаоце и не осети н 
е остало без своје кочине, многа квочка без свог гнезда, а поремећени су доста и сами мишеви и  
а сам јој тетка; сироче, остала је мала без оца и мајке; ја сам је и подигла.</p> <p>— А је ли  
кнез је ишао полако.</p> <p>Ноћ је била без месеца, али не са свим мрачна.{S} Предмети се нису  
жио у министарству самим нулама, људима без иницијативе и без икакве спреме за свој високи пози 
твих језера,</l> <l>И до њих девет шума без краја,</l> <l>У свакој шуми девет лавова,</l> <l>На 
, а удешене су да гору по неколико дана без прекида.{S} Ту је у близини била и прва стража, кој 
г пешака водим у ропство.{S} Па ти оста без војске, сасвим оста без војске.{S} Е мој драги г. М 
.{S} Па ти оста без војске, сасвим оста без војске.{S} Е мој драги г. Маврикије, па ја тебе биј 
огодба за друго.{S} Нема добра владаоца без добра човека.{S} Наравно, да бити добар човек не зн 
шљење, да нико нема права вређати друге без узрока и повода.</p> <p>— Ово је збиља дипломатски  
па ако се баш види да ова земља не може без вас опстати, онда ћемо вас умолити да се поново вра 
 у тањиру супе — све је једно. „Лек“ је без боје (она је непрестано звала свој отров „леком“) н 
мовољан, себичан, никога не воле, да је без срца и осећаја, да нема ни мало љубави за ову земљу 
 пристојну крунисане главе).{S} Кнез је без зазора исказивао своје пожуде; он се нарочито обраћ 
дговарају стварности.{S} Либерализам је без либералности, а они што се зову конзервативци, извр 
маљска - државно министарство остало је без способних радника, и та се штета опажа у државним п 
ала на дну мрачне, страховите провалије без изласка.</p> <p>Под њом су дрктале ноге, вреле сузе 
 се искошкали, они би и сами устали, не без боја, но и без ружне речи.{S} Њих је дакле њин дома 
а вас, т. ј. управо на оне који су мене без разлога и поводе вређали.</p> <p>— Веома је то лепо 
тавили шумовиту планинску косу, која се без прекида пружа на пространству од неколико часова, п 
еку кога гађају.{S} Све то вршило би се без пуцња, без ларме — тихо; човек би могао добити така 
} То би било <hi>после</hi>!{S} И то се без зазора говори у сред кнежева конака; и то се прича  
ости приметићу толико: ви се сад срдите без узрока.{S} Ви замерате мојој владавини и потежете с 
сами собом изједначише.{S} Све гомилице без изузетка говориле су о текућим дневним питањима, а  
а је била некаква њена суродица, сироче без оца и мајке; нашла се тако код ове бабетине и живел 
 изгубио би се чим пође сто корачаји, и без големих јада не би могао никако ни изаћи из ове пус 
ске људе, који вам сваки дан требају, и без којих маћи не можете.</p> <p>— Онда да се удварам м 
увијен од пете до главе у црн огртач, и без пријаве појури одмах у кнежев кабинет.</p> <p>Кнез  
 самим нулама, људима без иницијативе и без икакве спреме за свој високи позив.{S} Слепа послуш 
тар ми још није поднео предрачун, али и без његова предрачуна ја знам колико ће ствар од прилик 
 господине!{S} Зар би ми на лаж пошли и без големих једа амо дошли!{S} Није лаж, а кам’ да је.{ 
>— За ме не брините, ја ћу се промаћи и без тога, само да видим вас једном да се ућушнете у как 
си са зетом, рачунала сам да могу ући и без пријаве.</p> <p>Говорећи ово, госпа приђе Ратку, ко 
, нова трговачка ћурчета, с лисичином и без лисичине, нови сури и црни, јако гајтанисани, сељач 
они би и сами устали, не без боја, но и без ружне речи.{S} Њих је дакле њин домаћин био сад да  
з и најмање лупе, као сенке, као духови без тела ступале су и кретале се ове чудне ноћне прилик 
нутцима где једино сила пресуђује, људи без силе уједно су и људи без <pb n="23" /> дужности.{S 
есуђује, људи без силе уједно су и људи без <pb n="23" /> дужности.{S} Мањ ако би ви, не знам и 
 би дејствовала исто тако поуздано, али без ларме, а била би уједно и грознија по последицама о 
вали, и ако су пуна три сахата путовали без одморка, по најгорем планинском путу, наши путници  
/> <p>Пошто су пуна три сахата путовали без одморка, Враничић и његова два друга зауставише се  
раничића.{S} Ово свакако не може остати без утицаја на даљи рад у корист „законите династије.“  
S} Притисак! него шта.{S} Зар може бити без притиска, где владалац лежи мртав на столу, и то јо 
е династије Косанића, па и то неће бити без мига самога команданта.</p> <p>Други начелник опет  
бој се, што се тога тиче, ту можеш бити без бриге.{S} Ако престо буде несрећан, да <pb n="685"  
лутећи ништа зло, она је могла оставити без пажње поједине подозриве радње пуковникове.{S} Вред 
ено.{S} А и ко би смео тако што учинити без њега и преко његове наредбе!</p> <p>— За њега!...{S 
н, јер је у свакој <pb n="174" /> улици без изузетка имао <hi>по један вењер</hi>, а у сваком в 
.{S} То је у правом смислу речи — човек без срца.</p> <p>— Па ипак — биће да је овај ваш суд ма 
о и паметан човек.{S} У радњама људским без мудрости нема доброте.</p> <p>Кнез се беше загледао 
овај устав ништа не веже, јер је грађен без његовога питања и пристанка, и на тај начин навлаче 
ао је Растислав.{S} И он се тако одржао без икаква усиљавања, просто је рекао у себи: „Намесник 
тров, положај Растислављев још није био без опасности.{S} Ђенерал је живео још</p> <p>20 пуних  
 сутра нисте, само ја издржавам једнако без смене, ево већ више од тридесет година.“</p> <p>Кад 
p> <p>Том приликом много је куче остало без своје кочине, многа квочка без свог гнезда, а порем 
 било срочено у поезији, то је и прошло без икакве двоумице.</p> <p>Ни св. храм орловачки није  
/p> <p>— Куда ћемо?{S} Ми одавде нећемо без девојке.{S} Девојку нам дајте — викну Радован.</p>  
к.</p> <p>Једног дана кнез добије писмо без потписа, где му се прича како у Звониграду постоји  
лолетан кнез не сме се пустити сам, бар без једног намесника, а ко би други могао ту улогу згод 
сно за Лепшу, и каква је то радозналост без укуса, наваљивати толико, да прочита писмо једне па 
ес, има места, куда и сами владаоци иду без пратње, без надзора, без сведока...{S} Кнез Мутимир 
ругу дијагнозу и дуго су лечили госпођу без икаква успеха, док најпосле једном лекару не паде н 
и.</p> <p>Причало се и о неком просјаку без руке, који је госпођи Мони дошао управо го, а она у 
 из друге какве буџетске партије.{S} Ту без пара нећеш ни маћи, а ту ће требати доста новаца -  
 Без главе — поче ђенерал тужно - лежиш без главе:</p> <quote> <l>„Гордо лежи велики војвода,</ 
сли како је Врбавац лукав човек, а Каја безазлена жена, од које је муж лако могао све сакрити.{ 
а он мирно гледа своја посла.{S} Његова безбедност спада у твоју надлежност и твоју дужност.{S} 
својим очима. — Човек, коме је поверена безбедност престола, ред и мир целе кнежевине, тај чове 
рва потреба да се јавни поредак и обшта безбедност одржи....“ <pb n="10" /> „а народ ће се, по  
ослабити или пореметити поредак и јавну безбедност“...</p> <p>У прокламацији обзнањује се народ 
зе да му ради о глави.{S} Зарад кнежеве безбедности молио бих вас да ме изволите примити.“</p>  
ени, умирени, испуњени осећајем потпуне безбедности, а то ће бити најзгоднији тренутак за одсуд 
итељска глава.</p> <p>Истина, два млада безбожника, г. варошки лекар и г. окружни енжењер били  
 потеру.</p> <p>Враничић је, дакле, био безбрижан, али ту безбрижност није делио његов верни са 
} Ја рачунам да ми потпуно верујете, да безбрижно можете учинити сваку услугу коју од вас будем 
же бежи, брже бежи одатле!“ Но газда је безбрижно тресао и даље своју чизму: „Ете, господине, з 
леће над горостасним, хучним таласима и безбрижно слуша метежну борбу њину; ја ћу слетити и јед 
ко стола с цвећем, као човек који нешто безбрижно тражи.{S} Та кнежева појава охрабри пуковника 
аци жаљења.{S} Гомилице света и даље су безбрижно разговарале и ћаскале бог вас пита о чему, шт 
змилело на улице.{S} Лаганим корацима у безбрижном разговору, промиче гомилица за гомилицом, и  
воја свежина, твоја детињска веселост и безбрижност.{S} Гледао сам те како си стала код чесме,  
аничић је, дакле, био безбрижан, али ту безбрижност није делио његов верни сапутник Жика.</p> < 
81" /> висине и извео у своју ноу шетњу безбројна јата сјајних звездица, те заједно с њима прос 
Вујадин махну руком поносно, показујући безбројне шарене гомиле света, што се беше расуо по пољ 
била засађена зеленим гранама, окићеним безбројним, шареним лампионима.{S} Ова чаробна шума, ос 
 цела слика одозго осветљена лустером с безбројним свећама.{S} Слика је у опште била рђаво изра 
ој нађоше да народна вера граничи скоро безверјем, да побожност јако опада, да су цркве како ко 
<l>Велика је ваша моћ,</l> <l>Далеко је Безданија,</l> <l>И тешко је у њу доћ’;</l> <l>Ужасан ј 
<l>И преко девет сињих пучина,</l> <l>У Безданију, земљу далеку,</l> <l>Где никад росна киша не 
 велим, ти ћеш постати играчка у рукама бездушних великаша и онда тешко и теби и овој земљи.</p 
који је још у раној младости пао у шаке бездушних политичких спекуланата.{S} Тиме су извињавали 
, одабраним изразима развијао ову своју бездушну, веома слабо <pb n="390" /> замасковану теориј 
ромишљена.{S} Да се по једном обичном и безименом писму кнез крене на ноћне авантуре и тумарања 
.{S} Он је насликао осталој господи сву безисходност њина положаја, у којој се налазе.</p> <p>— 
на, недостижна то је она неисцрпна, она безмерна љубав њена.{S} Она је сва љубав, љубав и жртва 
, а нада свим ширио се израз неодољиве, безмерне енергије.{S} Иначе црте на липу биле су фине и 
 и разблажује у изливу заносне, слатке, безмерне, безумне љубави.{S} Јес, балканац је страсан љ 
асан такмац нашој династији.{S} Занесен безмерним властољубљем, он се увалио био у злочине, кој 
кав анђео!{S} Па о њој да се шире такви безобразлуци!{S} Као да је то могуће, тако благородна ж 
ари ногом о патос и викну:</p> <p>- Гле безобразника!{S} Ти мени да заповедаш!..</p> <p>Чича Бо 
Све, све!{S} Нећу ништа да прикрију.{S} Безобразно, не брезобразно, оно што могу да слушају сва 
из кола и бегале од онога, који је поче безобразно бројати.</p> <p>Растислав је већ давно био и 
, оно му данас овако натреса и овако му безобразно пуца под нос прстима.“</p> <p>Гледајући га о 
 једним уништили другога.{S} И ако није безопасан, Растислав је сад сам и с њим ти се лакше бор 
мила пријатеља, који би их прихватили и безопасно спровели даље.{S} Бар тако је било уговорено. 
 и то цигло с једним ађутантом. — Какво безумље! — Заре се није могао начудити како њему не пад 
и да помисли на одбрану.{S} Њој изгледа безумна и сама помисао на какав отпор, она види само је 
ја, Зару је цела ствар изгледала крајње безумна и непромишљена.{S} Да се по једном обичном и бе 
ује у изливу заносне, слатке, безмерне, безумне љубави.{S} Јес, балканац је страсан љубавник и  
рући људско ништавило,</l> <l>И плетење безумне скупштине“...</l> </quote> <pb n="348" /> <p>По 
 у очи, поче климајући главом.</p> <p>— Безумни младићу!{S} А зар си могао и за часак један пом 
а и крије своје осећаје.{S} Зар то није безумно?{S} И каква је вајда од свега тога?{S} Која је  
а је, после свега што се десило, управо безумно помишљати на даље продирање — и да би ваљало на 
рно ћутала, не дајући ни најмања отпора безумној страсти Мутимировој.</p> <p>На један пут она к 
јана тела, само су још више распаљивали безумну страст Мутимирову.</p> <p>Узбуђена, сва у жерав 
алудно одупирао голим раменом у точак и безуспешно кушао да својим подупирањем задржи кола.</p> 
ћи своје добровољце браћи у помоћ, која бејаху устала против мађарске обести.{S} Доцније успео  
брдо.{S} Слабачки вочићи у првим колима бејаху застали на узбрдици, немогући да извуку огроман  
</p> <p>Овим узајамним уједањем обојица бејаху пали у крајње огорчење...</p> <p>— Али ја ћу иск 
 тим продужи се куцање, које још раније бејаху отпочели они који су раније били песму свршили.{ 
аченим очима, с усијаним челом, по коме бејаху поискакале крупне капље зноја, разбарушен, раско 
о међу два-троицом пирлитораца, који се бејаху примакли један другом, ма да је било наређено да 
који је управљао думеном.{S} На небу се бејаху почели указивати покретни, црни облаци, с оперва 
оје, домаћина, из велике Крсманове куће бејаху дошла на ову светковину још и два сина Бојина, с 
еханџија, механски момци и многи сељаци бејаху прискочили, и по Ралеки су сипали ударци са свиј 
стоко подвикивао, а његове старачке очи бејаху се упалиле и сијале су као два жишка.{S} Уз свој 
 Мутимиров, који по белој кожи Лепшиној бејаху исписали његови ситни зуби и усијане усне.</p> < 
га тражити и кнез.{S} На узвик госпођин бејаху притрчали и други гости.{S} И они су тражили.{S} 
азрогаченим очима, које му некако чудно бејаху утекле у главу, ђенерал је изгледао просто страш 
уга зауставише се да одахну.{S} Тек што бејаху оставили шумовиту планинску косу, која се без пр 
ли један исти планински поток, а сад му бејаху дошли до самога врела и ту сели да се одморе.</p 
ори ово срдито, за тим узе хлеб, што му бејаху послали, и баци га на сто; вишек извади, и прете 
н извише се од војника, који се око њих бејаху склептали, искочише на сред авлије и направише ч 
и, ни да што друго осећа до оно, што га бејаше целог обузело и занело, онеспособило га и отупил 
у страну улице, бежећи с месечине, која бејаше огрејала као дан.{S} Дохватив се сенке и залатка 
длучно и опет јурну на Јелу.</p> <p>Она бејаше устала е дивана, и, сва збуњена, покушаваше да п 
Перун упита за чича Милоја, али њега не бејаше нигде на домаки и на догледу.{S} Перун се брзо о 
а отворише и гости уђоше, али у соби не бејаше никога.{S} Црна придика пружи кнезу столицу да с 
, где су се одмарали, а још ни један не бејаше реч једну проговорио.</p> <p>— Чија ди је секира 
/p> <p>Пусте их пред дежурног, но он не бејаше сам.</p> <p>Боја нагласи да имају „голем један п 
 покољења искупљују!</p> <p>Враничић не бејаше још добро изустио последње речи, кад се из даљин 
ћ је била тиха, само што с јужне стране бејаше почео понајлак дувати слабачак ветрић.{S} Месец  
ад кнез оде</hi>. <pb n="216" /> Она се бејаше одвојила с три другарице и ту су заједно нешто ћ 
нку с кнезом код госпође Моне, Лепша се бејаше само још више развила у пуном сјају лепоте.{S} Г 
! дајте ми га амо!...</p> <p>Ађутант се бејаше збунио и није знао шта да <pb n="620" /> почне.{ 
гове крви.{S} У том тренутку, у њему се бејаше изгубило све човечанско, а остала само, до бесни 
ћ не хтеде осврнути главе.{S} У њему се бејаше тумбе окренуо цео један свет мисли, осећаја и пл 
ји.</p> <p>Најмлађи Ратков синчић, који бејаше силом устао и у ово позно доба, утрча у собу, из 
носи на њу.</p> <p>У разговору кнез јој бејаше рекао да је она слободна жена, да може слободно  
 читав километар у ширину.{S} Исток тек бејаше почео најлак рудити.</p> <milestone unit="subSec 
ка заноса.{S} Очаран лепом природом, он бејаше утопио погледе у даљну даљину, још нејасну на ју 
да ћеш?...{S} Молим те немој!</p> <p>Он бејаше ухватио за огртач недајући јој да га обуче.{S} О 
асну на јутерњој замаглици, а тако исто бејаше почео и мислима да се губи у далекој прошлости.< 
 гледао је мајор Тоша и у томе се чисто бејаше занео.{S} И несвесно је сравњивао себе с оним не 
На пример, сећаш ли се кад оно пролетос бејаше навалио да напустиш Балканију, да оставиш престо 
ца остаде пуста и нема.{S} Месец се већ бејаше спустио ниско за западном обзорју и његове косе  
} Јавише му се свакојаке мисли и он већ бејаше почео сумњати, да ли и да узима у руку ову гранч 
и.{S} Чујући неку ларму, министар Кугић бејаше изашао из чекаонице и упутио се страни откуда је 
 неке веселе француске романце, која му бејаше остала у памети с његова последња пута у Париз.{ 
ој ништа не одговори.{S} Сву њену пажњу бејаше прогутала ова треска кола пред кућом. — Је ли мо 
Растислав је био рано на ногама.{S} Још бејаше мрак на пољу, а он је већ био устао <pb n="266"  
даше у трави две повелике гомиле свежа, бела, тек отесана букова иверја.</p> <p>Ово је било изн 
јка.{S} Можда си јој маћеха, али мајка, бела ниси.</p> <p>Синђа се узврда; хоџине речи погодише 
ди, главу, мишице.{S} После се обукао — бела огрлица, беле наруквице, црн капут.{S} Кад се погл 
еланце, на уста је у клобуцима извирала бела пена.</p> <p>Кнез викну споља своје ађутанте.{S} Ј 
2" /> задуле; на крај усана показала се бела пена; усне по средини набубреле и затегле, језик о 
епа глава, са затвореним очима, бледа и бела као алабастер, лежала је на узглављу дивана.{S} Кн 
је она канула, израстао је овај стручак бела љиљана.</p> <p>— Инокосан и усамљен расте он усред 
аможивости људске расте усамљен стручак бела љиљана.{S} Растужен неваљалством свога најмилијега 
иних, небо је изгледало као огромна, до бела усијана железна плоча, по средини препукла, а из т 
ћа.{S} Она ти, богме, није црна, но баш бела и пребела, ако знаш и умеш, а ако не умеш, онда ти 
х ствари жива, сичан, татула, велебиље (беладона) и много што шта друго.</p> <p>„Као јаки отров 
и не смем да те држим.{S} Што ће ми тај белај на врату.{S} Иди, па жад ти ја не ваљам, ти тражи 
 преврнуте очи показивале су само мутно беланце, на уста је у клобуцима извирала бела пена.</p> 
 ниским врбовим чечваром.{S} За овим се беласала широка, <pb n="519" /> глатка бразда, што се к 
 земљу својим хладним зракама; Дунав се беласао у даљини, и баш с те стране Жики се учини, као  
ом огледалу у углу.{S} Углачано, сјајно белгиско стакло живо и јасно показа сав вештачки молерс 
ице.{S} После се обукао — бела огрлица, беле наруквице, црн капут.{S} Кад се погледао у огледал 
 назирали.{S} Понајјасније су се виделе беле гробовске крстаче, или беле мраморне плоче.</p> <p 
 у гроб; нашим рукама и ногама, од саме беле кости, тако ћемо га стегнути, да, хтео не хтео, мо 
лед озбиљнија човека.{S} Нестало је оне беле, бледе, чисто женске коже; заруменио се преплануо, 
руменим образима и белим гроцима што се беле као снези на планини.</p> <p>Кнез се био заборавио 
у се виделе беле гробовске крстаче, или беле мраморне плоче.</p> <p>Идући тако за црном прилико 
ану текла је густа, црвена крв, градећи беле клобучке.{S} Рањеник је још био жив, али је умирао 
падали.{S} На отворена уста текле су им беле бале, њино загушљиво рипање чуло се на далеко, као 
тају се сјајне росне капљице, у залатку беле као грумичци слеђена шећера, на сунцу ватрено сјај 
 хоџа све по две и две пушта да им меће белег а да иде с другим „жентурачама“ — мрзи је.{S} Сир 
ој ја лепо желим....{S} Но дед јој мети белег....</p> <p>Хоџа викну девојку и рече јој да му по 
цик и чарапе, цванцик и чарапе за један белег и једно гледање.</p> <pb n="231" /> <p>Синђа се о 
се добро не изује.{S} Но да бацимо прво белег, Хајде!</p> <p>- Богами ће бити доцкан; тражиће м 
дао је у длан; гледао је у воду и бацао белеге; најпосле ишчитавао је судбину из књиге; за све  
о комад меса, црвени млазови свеже крви бележе траг куда прођу!...</p> <p>...„Стигли су на врх  
2_N9">Службеним језиком именом Зликовац бележено је име Перуна Црнојевића.</note> <note xml:id= 
м младићским испадима, који су још тада бележили кнежев карактер и давали повода и хране сваков 
 n="503" /> <p>Растислав извуче из џепа бележник, прелиста га на једном месту застаде.</p> <p>— 
> <p>Младић извади из џепа обичан ђачки бележник преврте по њему, разгледа и поче.</p> <pb n="2 
ове речи младић врло званично сави свој бележник, мету га у џеп, поклони се и хтеде поћи.</p> < 
а.</p> <p>— Ако ми дозволите да извадим бележник; он ће ме најбоље подсетити.</p> <p>Младић изв 
 сам ти сто пута казао да <pb n="36" /> бели почињу.{S} И ти опет при свакој игри: „изволте“!{S 
тоји постане љигав и почне заударати на бели лук; али га дуго не треба држати.{S} Обична кавена 
ровирују црвени шиљати кровови и високи бели димњаци, над којима се дижу праменови беличаста да 
то „изволте“, кад ја теби кажем да увек бели почињу....{S} Но ја тебе увек лупам, па почињао ти 
као што је споменути случај од употребе белила (сириџика), спремљена од живе.</p> <p>„За поступ 
 да је госпа много година употребљавала белило, (сублимат живин) — а тиме се, наравно, све по м 
а Петрија и пљесну Паву по њеним лепим, белим, пуначким образима. — Море недам ја ово за десет  
оклопи по крајњој мостовој греди.{S} На белим отесаним талпама указа се струја црвене крви.{S}  
Кад Вранчевић паде ничице на мост, а на белим, тек отесаним талпама указа се струја црвене крви 
и су осниски гробови, с белим плочама и белим осниским каменим крстачама.{S} Гробови су били не 
ких лепотица, и оним руменим образима и белим гроцима што се беле као снези на планини.</p> <p> 
уда унаоколо били су осниски гробови, с белим плочама и белим осниским каменим крстачама.{S} Гр 
, упали цигару и узе ходати по соби.{S} Белини је причао даље.</p> <p>— Дуго сам тако лежао, а  
ст с протоколом тога мога испита — рече Белини.</p> <p>— Ах! то не мислим ни ја, да ће они јавн 
 томе не може бити никакве сумње — рече Белини.</p> <p>— Па добро!{S} Али како сте онда, врага, 
ни.</p> <p>— Јесам, потписао сам — рече Белини.</p> <p>— Одмах сам мислио!{S} Свакако то ће бит 
!{S} Ја не могу да га протумачим — рече Белини.</p> <p>— Или је ваљада и наш момак био у дослук 
о слатко спавао, његов секретар, маркиз Белини, нестрпељиво је ходао по своме кабинету, сваки ч 
сла.{S} Крупним и брзим корацима маркиз Белини уђе у г. конзулову спаваћу собу.{S} Без увода, б 
з икаквих претходних објашњавања, млади Белини — једва тек ако му је било 22 године — одмах отп 
 ви велите да је ваш кључ био у брави? (Белини потврди то главом).{S} Ето видите!{S} Дакле је н 
неко кратко време, нешто радиле.</p> <p>Белини стаде за тренут да дахне, за тим продужи: „Ја са 
итао је задивљени барен Жермини.</p> <p>Белини слеже раменима. — Ето и сам незнам шта да мислим 
 запиткиваше Жермини нестрпљиво.</p> <p>Белини је причао даље.</p> <p>- Ја покушам да викнем у  
ижев беше заинтересовао конзулу.</p> <p>Белини продужи: — Као и обично, синоћ око 7 часова, иза 
 барон Жермини, све више и више узбуђен Белиновом причом.</p> <p>— Да чујете само даље — рече с 
рна коса, сад на један пут почиње нагло белити, а после и опадати.{S} С његових образа губи се  
кама....</p> <p>Око које се склопи нека беличаста магла, њена лепа глава, са затвореним очима,  
и димњаци, над којима се дижу праменови беличаста дама.</p> <p>То је какво село.</p> <p>Опијен  
кава избијају му полако малени прамичци беличаста дима од сакривене цигаре.</p> <p>Данас је г.  
ла пушка, и над којим се још вио прамен беличаста дима.{S} Но то као да му није било доста.{S}  
еодређена збрка од мисли и осећаја, као беличаста пара, вртела јој се по глави.{S} То је био не 
 док су се из далеке равни распознавали беличасти трагови дневне светлости, која полако надолаз 
 и обали.{S} У сумраку видела су се, на беличастој воденој површини, два црна предмета, где се  
 испадао из ових облакова, тако се и по беличастом Дунаву наизменце ширила час тама, час уморна 
 и као што човеку стоји до воље да воле бело или црно одело, тако исто зависи само од његова ук 
 и неморално.{S} Као што постоје изрази бело, црно, црвено, зелено, тако исто постоје <pb n="75 
p> <p>Овде онде вијуга дуга врзина, или бело кишом исплакано, накривљено прошће.</p> <p>Али над 
 јој је могао рећи све отворено па црно бело, како избере.</p> <p>Прво он каза Пави како је кне 
 се на једном учини, као да иза једнога белога крста види црну људску прилику.{S} То је било с  
ештачки молерски рад Мутимиров, који по белој кожи Лепшиној бејаху исписали његови ситни зуби и 
на седа глава, украшена чистом седином, белом као најбељи снег на планини.</p> <p>А око ње пуно 
алканиски сада већ држао једну главу на белом, а другу на црном мору, да сретна Турска <pb n="5 
 миндерлуку.{S} Крупан човек с дугачком белом брадом, збрчкана, дугуљаста лица, у турском дерви 
ли задржани.{S} За тим је дошао човек с белом маском, везао им очи и повео их даље.{S} Ишли су  
што се као усијано железо упише у меку, белу кожу на облим плећима, пуначким грудима и једрим,  
 ни оволицко — госпа диже своју малену, белу ручицу и гребну ноктом о нокат, да покаже колицко  
/> униформи, држао на свом колену пуну, белу руку кнежеву и пажљиво бројао ударе била пулса, не 
гом руком, с два прста, узе је за лепу, белу брадицу, наже се к њој и нежно јој загледа у лице. 
своје сухе, коштуњаве бапске руке лепу, белу ручицу Јелину, па је стаде авољити својим рукама и 
грациозно му пружи своју мајушну, веома белу и веома лепу ручицу, поздрави се с њим и одмах га  
, једва приметан осмејак, образи добили белу, пријатну, лако заруделу боју — добили, велимо, је 
та дама, сва од главе до пете увијена у белу чипку.</p> <p>Дама застаде мало на вратима, као да 
адно живинче, које се већ беше обукло у белу пену.</p> <p>Кад дође до гомиле света, овај коњани 
ајамно своје мисли и осећаје, да попију белу каву, или ако је лето и јаке жеге да једу и сладол 
е, да се разговарају, нашале, да попију белу каву и да једна другој исповеди шта јој је на срцу 
и вештим покретом склони од кнеза своју белу, лепу, разголићену руку.</p> <pb n="429" /> <miles 
игурним корацима и извади из џепа своју белу намирисану мараму да убрише кнежеву униформу.{S} Н 
рете њој.</p> <p>Каја диже полако своју белу, округлу руку и негледушке узе каву.{S} Њен поглед 
м шиљастим стењем.{S} Он корача, а љути белутак одгриза с ногу комад по комад меса, црвени млаз 
ad>Варнице</head> <p>Кресао је шљунак о белутак, обадва хладна, обадва чврста, обадва <hi>камен 
а, красан интов, запрегнут са 4 ватрена белца, који би се по брзини потпуно могли мерити с крил 
 затворена кола запрегнута с два красна белца.{S} Млад, отресит и чисто обучен кочијаш слете с  
о њена кола и познао их по оним красним белцима.{S} То је било довољно да ми одузме душевни мир 
, вичући из свег гласа „ојис жујо, ојис бељо, а сад, а сад, а сад!“</p> <p>Слабачки вочићи, нап 
кав Турчин вели једном нашем Балканцу: „Бен ага, сен ага — измећар јок! (Ја ага, ти ага — а да  
разговор, прекоре свога другара што се „бенави“ и не каже шта је, па онда одреши торбу и узе са 
издиже своју гнусну, пљоснату главу и у бео пехар нежна љиљана изригава свој смрдљиви гујски от 
енутог питања, гошће су износиле на ову берзу женског торокања сваковрсну робу женских речи и с 
га празнују да им се добро одрже поља и берићет.</p> <p>Један од начелника, у чијем су подручју 
ашне мотке укроћава најљућега звера.{S} Бесан лав пада пред ноге, и, као кротко псетанце, лиже  
ашнијим мукама.</p> <p>Зла мисао, као и бесан пас, има своје оштре зубе; и кад их она ком год з 
еском.{S} Писар Срећко упаде у собу као бесан, и још с врата повика шкрипећи зубима: „Ћут’, стр 
.{S} Он је личио на човека кога је ујео бесан пас, па сад у страху чека развој болести и страша 
ило тако много електрицитета.{S} Готово бесвесно, он је говорио све даље и даље.</p> <p>— Ја ни 
 падају у заблуду да народ сматрају као бесвесну гомилу....</p> <p>Мутимир пресече своју лепу с 
лио с балкона другом беседом; обадве су беседе биле китњасте; било је ваздан узајамних хваљења. 
да „винце улегне у лице, а ракија почне беседити,“ то нико никоме није замерао ни за речи ни за 
, чак лепше и важније и од саме „сходне беседице“ намесникове — прешло се на доручак.</p> <p>До 
 баш тада концентрисао у памети „сходну беседицу“, што ће је изговорити на првој постаји, где ћ 
/p> <pb n="610" /> <p>У даљем разговору беседник је развио, да се тај претходни рад састоји у з 
 против конзервативаца своја најоштрија беседничка копља.</p> <p>Бадава, главно је кад човек им 
 „ура, живео!“, кмет је поздравио кнеза беседом; кнез се захвалио с балкона другом беседом; оба 
едом; кнез се захвалио с балкона другом беседом; обадве су беседе биле китњасте; било је ваздан 
</p> <p>У томе кнез отпоче своју кратку беседу, како он, као потомак династије Косанића и т. д. 
ескање веселе дружине, изговори „сјајну беседу“, у којој је развашарену собу сравнио с „бојним  
ају, не могу бити никакви јунаци, то су бескарактерне лопуже и кукавице:{S} Жика сам био би у с 
амо песма вечне славе и љубави и где је бескрајњи живот.</p> <p>Међутим, ако икада, Враничићу ј 
 искључен и немогућан, свака је одбрана бесмислена и теби само остаје да рекнеш: „молим те пуст 
>Г. Маврикије стајао је на сред собе, с бесмисленим изразом на лицу, а Растислав се опет беше п 
о потпуно супротних, по некад и потпуно бесмислених.</p> <p>Било је већ 9 часова у вече, а улиц 
ста укочен на сред собе.{S} Стајао је и бесмислено бленуо, гледајући у врх својих ципела.</p> < 
ва котрљнути.</p> <p>— Г. пуковниче, ко бесмислено тумара ловећи туђе главе, лако може да изгуб 
очуване, или изгубљене врлине.{S} Каква бесмислица!</p> <p>— За што је проклет, осуђен и прогла 
стерају —- то је по мојој памети проста бесмислица.{S} Шта је начело?{S} План, мисао коју желим 
 што гордо иђаше,</l> <l>К светом гробу бесмртна живота,</l> <l>Презирући људско ништавило,</l> 
Јела.</p> <p>— Бесна си ти, моја ћерко, бесна!{S} Шта га је њих које би сматрале да су најсрећн 
икога и не кривим — рече Јела.</p> <p>— Бесна си ти, моја ћерко, бесна!{S} Шта га је њих које б 
баш у овом тренутку у души овога човека бесни најстрашнија бура непомирљиве мржње и опаких стра 
 је осуђен да буде убијен отровом псећа беснила и једног дана доиста добија на сред улице стрел 
ало на ум да чине опите с отровом псећа беснила, с отровом од трулих лешева, као и с отровима о 
кавица).</p> <p>Кнез је био ван себе од беснила, а ђенерал је стајао као окамењен.{S} Но ове ст 
ш прво пролајати и поднети све страхоте беснила, па тек онда умрети — то је нешто преужасно.{S} 
убило све човечанско, а остала само, до беснила раздражена, дивља звер...</p> <pb n="517" /> <p 
ање, но сад се опет поче враћати отичње беснило.</p> <p>— Је ли тако, мој верни министре, уздан 
и пољупци, но усијани печати, који су с беснилом падали, не питајући куда и не питајући како.{S 
живота људска.{S} А кивна пучина риче у беснилу своме и са дну мора граби песак и муље, јури на 
агу.</head> <p>Пошто је пуна три сахата бесно тутњала и ломила се, страшна бура беше већ почела 
i> и врше исто дејство.{S} Као оно ујед бесног пса, тако и оне уносе у тело човечије страшан, н 
2_C2"> <head>ГЛАВА II</head> <head>Ујед бесног пса.</head> <p>Родио се у сиротној сељачкој кући 
и које у свему потпуно личе на <hi>ујед бесног пса</hi> и врше исто дејство.{S} Као оно ујед бе 
је последње тренутке живота, ишчекујући бесну руљу бунтовних дахија, која <pb n="572" /> је већ 
 n="677" /> <p>Но ова су сузбијања била бесплодна; Мутимир је већ буктао, распаљен сладострасни 
ја истрага, и госпођа Ловимук морала би бесповратно пропасти, да се у ствар није умешао главом  
> <p>— Ох, ала смо ти ми женске јадна и беспомоћна створења кад љубимо.{S} Јес, Бог је проклео  
 кнежева кола с четири гардиста који га беху допратили.</p> <p>— Јес, он је — рече Мона гошћи,  
опширан извештај о последњем путовању у Беч орловачког угледног трговца Степе Симеоновића.{S} З 
устали су против ових голих људи у сред Беча. „<title>Кикирики</title>“ доносио је сваки час сл 
:{S} Зна се кад су бурад експедована из Беча; зна се како су под надзором путовала и кад су овд 
 је лице, рекло се, нарочито послано из Беча, а узето је међу најспособнијим официрима бечког ђ 
а, која он носи као агенат једне виђене бечке словоливнице.{S} Али извештај начелников вели да  
, ако би се десио случај, да, слушајући бечки двор, изгубите престо; а тражили сте и јемство, д 
 неких поверљивих лица, дошли у додир с бечким двором и бечком владом и да сте им саопштавали и 
и зависи морал у једном друштву и да би бечко друштво с тога постало неморалније, да су ови кам 
 узето је међу најспособнијим официрима бечког ђенерал штаба.</p> <p>„Најпосле били сте оптужен 
х лица, дошли у додир с бечким двором и бечком владом и да сте им саопштавали и таква решења и  
е људе.{S} То се учинило зазорно чедним Бечлијама.{S} Забринути оцеви, побожни грађани, па чак  
варити своја уметничка дела.</p> <p>— У Бечу је недавно подигнута велика лепа касарна.{S} На за 
 n="577" /> чича Степа био је недавно у Бечу по еспап, и том приликом, како се вели, довезао је 
вернанта, држећи за руку два, малишана, беше застала и пажљиво је посматрала шта се ради (а мож 
о ћелави господин, пун страхопоштовања, беше напућио усне, спреман да га целива у руку.{S} Сад  
кав страх и забуна, код Жике на против, беше планула страховита срџба, осећај, који је на мах у 
 се на тај начин ствар мало утишала.{S} Беше пришао и доктор, да изведе Боју и Радована до капи 
ки су сипали ударци са свију страна.{S} Беше притрчао и срески пандур; Ралека је већ био оборен 
— рече Врбовац и продужи опет ходати, а беше за тренутак застао.</p> <p>— Разговор потпуно дост 
ој красни фикус, који јој од неког доба беше нешто клонуо.{S} Бришући широке, зелене, чисто лак 
> <p>Кнез се трже из лаког сна, који га беше почео освајати.</p> <p>Он протрља очи.</p> <p>- Ја 
и, да извади и писмо из завоја, из кога беше испала ова загонетна фотографија.</p> <p>Мутимир с 
ла Врбавца узеше мрдати усне; он као да беше заустао да што рекне, но кнез га пресече.</p> <p>— 
, и ону срећу, која на један пут као да беше слетела с једне лепе звезде, и ону страховиту жудњ 
, ја рекох, нећу ја то умети!{S} Баш да беше то узео ко други — вајкао се начелник,</p> <p>— Ни 
а наша прича, пирлиторски кмет Тодорика беше рано легао.{S} Одспавао је био добар један сан кад 
отимала.{S} У њеним мислима и осећајима беше се извршила некаква промена, коју ни сама није раз 
бесно тутњала и ломила се, страшна бура беше већ почела да малаксава и да се стишава.{S} Киша ј 
ко му не умеде ништа казати.{S} Младића беше нестало као да је у земљу пропао.</p> <p>Кад су о  
 делу.</p> <p>Говорећи ово Ловимуковица беше пала у ватру.{S} Бришући пред огледалом зној с лиц 
уша да изглади рђав утисак, што га хоџа беше учинио на Паву.</p> <p>— Јамачно пијано! — поче Си 
арила о сто, отимајући се.{S} Али Лепша беше успела да стрпа писмо у џеп и друкчије га није бил 
ећем европском двору.{S} Међу тим Лепша беше села за сто, на коме је пре њена доласка кнез Мути 
забезекнут и престрављен израз маркижев беше заинтересовао конзулу.</p> <p>Белини продужи: — Ка 
ик изговори ове речи баш у тренутку кад беше подигао главу у вис да откопча испод гуше копчу на 
 пре по сахата на махове подухивао, сад беше престао, као да се повукао дубље у планинске гудур 
S} Место пређашње бујности код њега сад беше настала нека смиреност, чисто нека малаксалост.{S} 
 Црнојевића.</p> <p>Кнежев наступ срџбе беше за часак прешао у подругљиво презирање, но сад се  
.{S} Око бив. министарке госпође Софије беше се скупила велика гомилица гостију и сви су с пажњ 
дне речи сељакове Жика пребледи; Милоје беше устао и крочио два корака у страну, па сад стаде к 
 се одупирао о прозорски перваз, а руке беше метуо у џепове, па се тако нешто загледао у даљину 
уштено дериште!“ — рече Растислав, коме беше свратио Маврикије да му одмах исприча шта се све д 
у ту на углу разговарали али младића не беше нигде.{S} Жандарм зађе по механама.{S} Обишао је с 
 кнез говорио.</p> <p>За столом нико не беше већ на своме месту.{S} Највише их се беше скупило  
еше проредио — а од бојине чељади ту не беше ни једно.</p> <p>— Где ли су то, боже!{S} И што се 
р она у конаку?</p> <p>Но она се још не беше прибрала ни од првог изненађења, када се на улици  
ј грчкој статуи.</p> <p>Гошћа се још не беше ни наместила на маленој софи, кад се наједанпут из 
 све се смејемо.</p> <p>Ратко се још не беше опоравио ни од овог првог ударца, кад дете продужи 
именом бунтовници.</p> <p>Доктор још не беше довршио а врата се собња полако отворише.{S} Голог 
аји.</p> <pb n="611" /> <p>Кугић још не беше свршио свој говор, кад се из мрака указаше четири  
и само три хиљаде дуката.</p> <p>Још не беше Ратко изустио последњу реч, кад се на вратима зачу 
ости, од које се брзо опоравила, код ње беше настала нека сетна немарност и неинтересовање, нал 
 још нешто пробираш....</p> <p>Синђа се беше захуктала, те узе говорити много што шта, што или  
</p> <p>Увучена у наслоњачу, госпођа се беше притајила.</p> <p>Растислав продужи говорити Ратку 
 већ давно био изуакао.{S} Око кнеза се беше неприметно прикупила гомилица највећих швалера, шт 
ћи руком на огромну масу света, која се беше кренула да га прати.</p> <p>— Јесте, височанство;  
а, уздахну Јела, и обриса сузу, која се беше почела скупљати на њеној дугој, црној трепавици.</ 
зад да боље погледа своју жену, која се беше припила уз њега.</p> <p>— Шта ми је — рече госпођа 
а некакву њену иглу у глави.{S} Игла се беше дубоко забила у дебело месо на длану.</p> <p>Он уз 
а.{S} Сем обичне пратње кнежеве, сад се беше придружило још и много друга света.{S} Преко двест 
паљивали.</p> <pb n="212" /> <p>Кнез се беше натурио за једном заиста дивном сељанком. (То је в 
з мудрости нема доброте.</p> <p>Кнез се беше загледао у ђенерала.{S} Изгледало му је чудно да м 
орао се и сам смејати уз кнеза, који се беше заценуо.</p> <p>— Вашој Светлости лако се смејати, 
брош и загладила један чуперак, који се беше остраг на глави подигао, она се окрете мужу, узе г 
 био се занео за једним зрачком који се беше пробио кроз цвеће, пао кнезу на лево раме, те изгл 
дљивости и јетких пецкања.{S} У Мони се беше пробудио осећај старе, дуго презиране каћиперке, к 
рзо на сусрет црној прилици, која им се беше већ близу примакла.{S} Састадоше се; Жика је био и 
ј на ум чак и да се убије.{S} Једном се беше решила да се исповеди човеку кога <pb n="55" /> је 
је најнужније.{S} Један од њих таман се беше попео на столицу, да погаси свеће на великом лусте 
очи.{S} Стискујући Јелу за главу, он се беше жестоко начапарио на некакву њену иглу у глави.{S} 
 женску еманципацију.</p> <p>Друштво се беше разбило на гомилице и у свакој гомилици водио се ж 
оже, запињући о крајеве.</p> <p>Како се беше нагао гробу, Заре се просто стропошта.{S} И за њег 
и безбројне шарене гомиле света, што се беше расуо по пољу. — А све ја ово моје, све је пода мн 
ги ордени.{S} Тек <pb n="278" /> што се беше вратио са свечана дочека, којим је предусретнут кн 
 беше се скупила огромна гомила, јер се беше разнео глас, да за кратко време долази кнез, мртав 
бити...</p> <p>Говорећи ово, Мутимир се беше ринуо на Лепшу и, без великих церемонија, формално 
а трже, прозор више његове главе већ се беше сав ражарио у јутрењем руменилу.{S} Он скочи и одм 
та и мирна, а наш незнани ноћник већ се беше склонио у оближњу капију, где је у залатку чекао з 
зраз на лицу, поглед, држање, све му се беше изменило.{S} Поглед му је био укочен, помућен, пог 
ше већ на своме месту.{S} Највише их се беше скупило око кнеза да чују шта говори.{S} Кнез је н 
орњем челу наста читав урнебес.{S} Кнез беше устао с чашом у руци да некоме наздрави.{S} Са сви 
испод гуше.) - А ово шта ти је?{S} Кнез беше узео у руке црну дрвену кутију и загледаше је отку 
у, <pb n="533" /> које се на тој страни беше разлило по обзорју.{S} Кроз мрке врхове зелених пл 
 оно добро расположење, што за тренутак беше поремећено.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
ли наћи у целом граду.{S} Растислав тек беше ушао у своју собу и почео свлачити капут да се уми 
 — и узе ходати по соби.</p> <p>Ђенерал беше устао; он оста укочен на сред собе.{S} Стајао је и 
света.{S} Особито пред дворцем кнежевим беше се скупила огромна гомила, јер се беше разнео глас 
чипку с хаљине и огули јој лакат, којим беше ударила о сто, отимајући се.{S} Али Лепша беше усп 
ло и у дуго ћутање, јер збуњени Вујадин беше већ заборавио шта му је ваљало рећи кнезу, — али с 
и просто се пренерази, кад га виде како беше помодрио од љутине.{S} Она устаде, приђе му, ухват 
 остварењу твојих планова.</p> <p>Ратко беше почео долазити у ватру, и све је живље говорио.</p 
равио.{S} Он се у овом тренутку потпуно беше изједначио са својим доктором, с млађим и старијим 
у да га никако не даду овој гомили, што беше дошла да га спасе.</p> <p>„Да га отмемо, да га узм 
} Међу тим кнез с целом булументом, што беше пошла с њим, стаде крај гајдашког кола.</p> <miles 
 управо у таком расположењу.{S} Тек што беше ручао, па се повукао у свој кабинет, да попуши циг 
> <p>Баш у тај мах, кад се кнез Мутимир беше почео губити и заносити у ове мрачне и ужасне мисл 
упају, а над Звониградом, који мало час беше тако весео, на један пут рашири своја огромна крил 
им изразом на лицу, а Растислав се опет беше прихватио својих француских новина.</p> <p>Кнез се 
три четири корака иза кнеза, један гост беше сео на земљу, изуо десну чизму па је истреса.{S} П 
 здера низ груди.{S} Он се на један пут беше загрцнуо.{S} Он изађе из собе, махнув главом на се 
 врло повољно дејство: љутина, која већ беше почела обузимати кнеза, стуче, а место ње појави с 
 близу сокака.{S} Сад јој се поглед већ беше прилично навикао на мрак.{S} Учини јој се као да ј 
ала?... — упита Срећко, но Синђа се већ беше окренула, она ништа не одговори, само погледа Срећ 
но шибао ово јадно живинче, које се већ беше обукло у белу пену.</p> <p>Кад дође до гомиле свет 
лижњег села.{S} Тешким трудом он се већ беше примакао својој мети, још мало, и он би већ поднео 
Боја са снахом приђе колу — свет се већ беше проредио — а од бојине чељади ту не беше ни једно. 
бранећи се руком од господина, који већ беше уз њу.</p> <pb n="63" /> <p>Но кад виде, да јој је 
ворећи ово, госпа приђе Ратку, који већ беше устао и пошао јој на сусрет, грациозно му пружи св 
 <p>— О, молим — рече Врбавац, који већ беше почео писати.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
о шта да мисли. —</p> <p>Међу тим Кугић беше устао и руком је давао знак човеку у маски, што је 
 коњушнички.</p> <p>Само један од слугу беше будан.{S} Кроз многе коњске ноге, он се видео чак  
— рече Растислав мирно.{S} Он у почетку беше пренуо; изгледало је као да га дирају речи пуковни 
че Растислав и окрете се кнезу, који му беше почео нешто говорити француски, а на лицу му се си 
е уморан и замишљен.{S} На његовом лицу беше се скупила и савила једна једина мисао, мисао мутн 
 меко, благо, пријатељски, а у исти мах беше пришао кнезу и покуша да га узме за руку и да га п 
есник не мора то чинити.</p> <p>Врбавац беше пошао даље после својих последњих речи, но на овај 
срце, на другу оно мало памети, што још беше остало.</p> <pb n="244" /> <p>Јадно девојче!{S} Ку 
кати, виде да му је дружина то опазила, би му стидно и зацрвени се.</p> <p>Други начелник — он  
сад овако видео и чуо, а не би их знао, би рекао да су отац и син, па забринути родитељ даје му 
озналост женску, и Лепша <pb n="692" /> би се пре дала исећи на комаде, но што би пустила слику 
есетогодишња шипарица.{S} Шта ти би!{S} Би ти оно што би сутра било и мени, и другој, и трећој, 
а питати.{S} Ја нисам ни имао мајке.{S} Би ли ти волела своју мајку да те је малу одбацила од с 
ву; био је у образу као земља.</p> <p>— Би ли ми хтели показати ма и један једини од тих докуме 
А ако би му ко што и замерио, чича Јова би му обично одговорио: „Полако, господине, полако!{S}  
а је ђенерал умро природном смрћу, њега би обично спремили и сахранили.{S} Али он је умро од от 
у ствари <hi>сви практикују</hi> — њега би затрпали камењем.</p> <p>Свет живи од формула.{S} Св 
о другога; узео би свога човека, и њега би опет имао ко служити.{S} Разлика је само у томе, што 
о, да заклони оно опасно место, са кога би пропао сав морал људски, кад би нешто, не дај боже,  
/p> <p>— Ама где ту старче?{S} Код кога би овде могла бити!{S} Што је официра све је сад било у 
о дубоко <pb n="531" /> језеро, из кога би после неколико тренутака опет испливала.</p> <p>Како 
ћко пође да нађе згодно лице преко кога би добавио Паву у манастирски конак.{S} Одмах се намери 
одуговлачила?{S} Знаш ли, лудо моја, да би их стотину других полетело да ти то преотму, само, с 
 најјачи, и има ли отрова тако јака, да би од њега морала црћи и така снажна зверка, као што је 
 који га чак узе к себи за ађутанта, да би тако загладио „суровост“ очеву.{S} Помиловани, да би 
 преко границе, наводећи као разлог, да би наше помагање устаничке нејачи Турска могла узети ка 
м својим разговетно осећала — то је, да би она за тај један тренутак незнане рајевине дала све: 
.{S} Тешко сваком оном владару који, да би се удобрио варљивој сенци која се зове „народ,“ вређ 
осле додаде равнодушно и као у шали, да би он био задовољан кад би <pb n="550" /> био макар и п 
дио „суровост“ очеву.{S} Помиловани, да би се показао достојан толике милости, био је ванредно  
 данас изнесе толико ваљаних ствари, да би срећа била кад би се и половина од њих могла оствари 
нски аскетизам, да тело ваља мучити, да би се спасла душа, све то помутило је и збркало древне  
д кнеза чуле чак и тако крупне речи, да би он с том женом могао бити потпуно срећан, па да се н 
ој га тако жао, тако неисказано жао, да би у ток тренутку била готова на све, само да њега утеш 
.{S} Лепша сад на то одговори мирно, да би све то било тако да није једне околности, која целој 
едности.</p> <p>На кнежеву примедбу, да би требала да, штеди Лепшу већ с тога, што је то жена к 
ата.</p> <p>Но има душа тако чистих, да би се могле назвати златне душе.{S} За њих не приања по 
 ту се нађе сад онај други сељак.{S} Да би показао пред непознатим људима како и он нешто зна,  
ће банути с елементарном силином.{S} Да би их дочекали како ваља, треба имати на <pb n="329" /> 
осећаје и да ради против природе?{S} Да би био добар владалац од њега прво траже да престане би 
: „вичите ура! живео! вичите ура!“ А да би овима дао пример он и сам разглави вилице и што игда 
ега (Милоја) и Зликовца, и то с тога да би добили обећану уцену.{S} Жандарм тврди обратно, окри 
икакву сујетну наду.{S} Она је знала да би с њене стране била махнитост кад би за један тренута 
S} Она је и сувише мудра и практична да би се још због начела и политичких праваца с киме слага 
имала така посла, али отров је такав да би најјачега човека оборио, па ће ваљда и медведа.{S} А 
 n="233" /> се да још није казао све да би још нешто имао рећи: изгледало је да се бори са сами 
ти — он је доиста имао тврдо уверење да би био бољи владалац од малолетног кнеза Мутимира.{S} С 
 пило.</p> <p>А после, зар је могуће да би пуковник Врбавац учинио тако што с њима, са својим р 
ао г. министар унутрашњих послова, и да би радо говорио с г. доктором.</p> <p>Кнез цикну:</p> < 
умно помишљати на даље продирање — и да би ваљало најкраћим путем вратити се назад, и измирити  
n="194" /> <p>Ради лепа предела, а и да би се кнез Мутимир поклонио гробу своје прабабе, решено 
то пијана баба, који није ни зашта и да би боље учинио да је својој госпођи уступио министарску 
јамачно <pb n="208" /> бити уморан и да би добро било да се одмори.{S} Но кнез то одби најодсуд 
вари зависи морал у једном друштву и да би бечко друштво с тога постало неморалније, да су ови  
 у уста.</p> <p>— Па добро!{S} Баш и да би било за, кнеза, па шта је с тим?</p> <p>— О молим! н 
{S} Она не може себи ни да представи да би то и могло бити друкчије.</p> <p>О слатка, мила слик 
unit="subSection" /> <p>— Рачунаш ли да би ти истина дали триста дуката, да ти нешто упали па т 
оште откинем, а мој клипа Вилип вели да би ме по носу у хиљади познао.{S} Тако би и овде било.{ 
де.{S} Нападаји су били сувише оштри да би их и даље могао слушати.</p> <p>Но ђенерал то опази. 
вати.{S} Говор је био и сувише дрзак да би могао бити лажан.{S} Највише га је убеђивало то што  
 коњанике, па онда фркне на нос, као да би хтело рећи: „Па добро, возите кнеза, возите, па шта  
Ратко примети с осмејком: — А ти као да би радо био укротитељ људи?</p> <p>Растислав на ове реч 
/p> <p>Мона је потегла овај разговор да би задржала <pb n="457" /> кнеза на јаузну, али он ника 
никад да им се не примичу тако близу да би их когод из кола могао осетити.</p> <p>Само то је би 
ве што је Мона даље говорила.</p> <p>Да би га више заинтересовала, Мона окрете други разговор.{ 
Ката скромно и са снебивањем.</p> <p>Да би сазнао уме ли ова жена ћутати и како се држи кад јој 
 бира младиће као гниле крушке.{S} Рада би да седи на две столице, па је сад између столица сел 
дно било вући се по суду.</p> <p>— Тада би се примање пренело на другога, за какву страну фирму 
да се враћао кући тек пред поноћ и тада би мирно проспавао до 8 часова у јутру, а сутра дан уст 
V.{S} Кад би имали фактичке моћи, можда би ваша дужност била да ме одмах ухапсите, ако би сматр 
ак за три месеца у напред.{S} Али можда би се могао наћи други излаз.{S} Како би било да покуша 
во што ја сад с вама овде говорим, онда би био сан и цео живот наш, или би ја морао бити будала 
Али какав сан, драги г. бароне!{S} Онда би морао бити сан и ово што ја сад с вама овде говорим, 
на кућа у мушкој линији и изумре — онда би се женидбом спојиле те две лозе и биле би једна.{S}  
н да удари отворено на ђенерала, и онда би Растислав ту свршио.{S} Не само што би изгубио минис 
и испитају, не може да се ухвати откуда би могло доћи то тровање.{S} Искључив дакле могућност т 
ена.</p> <p>Тако пођу даље.{S} Анђелија би прво испричала деверу шта је трабуњао пијани Ралека, 
иских држава. — У ствари пак, Балканија би била република, у којој би Перун Црнојевић, носећи к 
лици.</p> <p>Под Црнојевићима Балканија би задржала монархиско име, што је потребно ради заклон 
учавање нових убилачких средстава, која би дејствовала исто тако поуздано, али без ларме, а бил 
 ће се ту извршити нека операција, која би створила за кнеза суму од 10.000 дуката.</p> <p>- Да 
ени, и другој, и трећој, и свакој, која би се нашла у сличној прилици.{S} И шта је то било тако 
</p> <p>Имао је бабу, очеву мајку, која би га у оваким горким часовима тешила.</p> <p>„Јеси, си 
е неку чудну, заношљиву атмосверу, која би се могла назвати атмосвера љубави и лепоте, атмосвер 
конструишу) малу металну справицу, која би се згодно дала носити у џепу, и коју је згодно држат 
ише не треба, но проси појачу буру која би га оборила и спустила на земљу, да преда вечном одмо 
у, и могу, и нема те силе на свету која би ме у томе могла омести — рече Мутимир живо.</p> <p>К 
де министру противнику од тога и колика би му била штета, да си га напустио, да га ниси хтео сл 
ти новцу, који сад оптиче у земљи, дала би се зарадити лепа крајцара.{S} Ствар би требало држат 
ерко!{S} Да богме да хуњкам.{S} Хуњкала би и ти, да су ти се угнездила у носу два огромна паука 
 у томе и сама склизну с отомана и пала би управо главачки на патос, да је Мутимир не задржа.{S 
ожија истрага, и госпођа Ловимук морала би бесповратно пропасти, да се у ствар није умешао глав 
м друштву једну нову чланицу.{S} Остала би и данас да јој се, случајно, није десила нека мала н 
стиху, кад би се превела у прозу, могла би изазвати и неке двоумице.{S} Али пошто је све ово би 
јпосле, ако је само до носа стало могла би поручити да ми се скроји други нов нос.{S} Јес, очиј 
се не дам ничим омести.{S} Једино могла би ме стукнути каква јача војничка сила, које богу хвал 
упи — она поје! “</l> </quote> <p>Могла би се саставити читава књига, да је ко год зашао те пок 
{S} Кад му иде толики други свет, хтела би да му отиде и она, Синђа, али сама не може, пошто хо 
ли сребрни новци најгоре врсте.{S} Била би, истинска, корист за државу да се те збрке једном ос 
 се, скини рукавице, врућина је, а била би и штета да стоји покривена овака красна ручица — реч 
то тако поуздано, али без ларме, а била би уједно и грознија по последицама од свију досадашњих 
 пуна неке неисказане сласти, прилазила би му, грлила га, љубила, карала га, тепајући му и меша 
 продужи:</p> <p>— Друго и друго, рекла би му: „Мој лепи, мој слатки и мој мали кнежићу, кад си 
ење већ се отпочело, а овда онда сенула би и по која варница од заваде.</p> <p>Ђенерал је своју 
милу, а кад би угледала дете, узвикнула би пуна радости: „Деле мајке, како је леп - као да сам  
ступају ненадне и чудне промене, којима би тешко и највештији психолог могао ухватити краја и р 
а има људи с оронулим богаством, којима би власт помогла да поврате ранији сјај својих домова.< 
 су се бојали великих промена, у којима би могли погубити службе и хлеб!{S} Но највише су зебли 
ном вратити дуг.{S} За тај случај веома би незгодно било вући се по суду.</p> <p>— Тада би се п 
да томе свету.{S} Она за њега живи, она би за њега сутра тако лако и тако радо умрла.{S} И за њ 
S} И то се непрестано тако мења.{S} Она би хтела да што рекне, али речи редом долазе једна по ј 
корак учинити с њоме у споразуму, а она би му дала најискреније савете, као своме рођеноме брат 
бунило се против таквог схватања, и она би у том тренутку била готова да истрчи на раскрсницу и 
дира својом чедношћу, ал опет за то она би могла показати какве и какве људе, који су узалуд ме 
 остаје узорита жена.{S} Најпосле, Мона би требала бар за његову љубав да штеди Лепшу, кад зна  
зила да се скоро са свим заустави, Мона би јој лаким, еластичним отискивањем ноге о патос, дава 
. (Она сави руке другарици око паса) па би га стегла што год боље могу, па цмок одовуд, на цмок 
коју траву он обиђе и коју не дира — па би већ доста којешта сазнао што пре није знао.</p> <p>— 
љке за упрскавање морфијума.</p> <p>„Та би иглица стајала у вези с маленим мехурићем, који је т 
 а опет да те вико не опази.</p> <p>„Та би справица избацивала на даљину од 10—15 корака малу,  
тићи никуд даље; а и она - Пава - штета би било да пропусти ову прилику, да не чује шта ли јој  
ли опет на ове налик.</p> <p>— Бре, шта би ти радио у потери кад би тек наједан пут пред тобом  
 бих сунца ми!</p> <p>— Ама шта би, шта би? — упита другарица у лево.</p> <p>- Шта бих?{S} Ево  
а дрскост!{S} Но дед’те, молим вас, шта би даље? — упита барон Жермини.</p> <p>— Сад тек и наст 
 ме одбацише.</p> <p>— Гле, гле!{S} Шта би то могло бити? — упита Жермини.</p> <p>Млади секрета 
p>Њега веома зачуди ова промена.{S} Шта би на један пут овој жени!{S} Но она га брзо изведе из  
се противи целој данашњој науци.{S} Шта би онда било с постављеним законима природним?</p> <p>— 
оба!{S} Помисли на нашег Никицу.{S} Шта би од њега било да се овако нађе сад међу туђим људима? 
е њега дошло је отворено питање:{S} Шта би Пава бајаги могла махнисати кнезу?...</p> <p>Наравно 
у шали:</p> <p>„Шта би му рекла?{S} Шта би му рекла?“</p> <pb n="220" /> <p>Враголаста Петрија  
е интересовала.</p> <p>- Па, па?{S} Шта би даље?! — запиткиваше Жермини нестрпљиво.</p> <p>Бели 
етлости — за што иначе....</p> <p>— Шта би било иначе? пресече га кнез</p> <p>— Иначе.... не би 
де да их метнеш...{S} Истина бре! а шта би радио кад би ти Црни место обећаних триста пружио 40 
ира, кад он неће лепим да прими - а шта би му, бајаги, фалило да буде зет ћесаров!</p> <p>- Све 
но.{S} Послужење смо спремили!{S} А шта би још друго, ја не знам.{S} Народ је ту; провизори, св 
ико, а он један — додаде други. — А шта би му радио да га нешто ухватиш? — Преварио бих га да г 
 фишеклији пуној метака.</p> <p>— А шта би радио, да нешто натрапаш на <hi>Црнога</hi>?</p> <p> 
те вежу и баце у подрум.</p> <p>— А шта би друго и могао учинити такав неваљао човек као што си 
 рај, а после?...{S} Она није знала шта би настало после, али што је она јасно знала и целим би 
чију ми, бих сунца ми!</p> <p>— Ама шта би, шта би? — упита другарица у лево.</p> <p>- Шта бих? 
као то ти, виделе би ви све ћеркане шта би Петра урадила.</p> <p>Она се окрете другарици с лева 
<pb n="437" /> на ватрено заклињање шта би све дао за Лепшину љубав, а у сред ове заклетве, он  
му.{S} Узмите обратно.{S} Рачунајте шта би нам било вајде да сте с мојим изласком из министарст 
 корена у младој души његовој.{S} И шта би хтели ви од њега?{S} Да у почетку своје деветнајесте 
и увек најкраћим путем.{S} Не видим шта би овде имали да се снебивамо једно од другог.{S} Вама  
ра!....</p> <p>Кнез застаде.</p> <p>Шта би Маврикију, он ни сам не би умео рећи, тек на кнежеву 
ти и запиткивати је у шали:</p> <p>„Шта би му рекла?{S} Шта би му рекла?“</p> <pb n="220" /> <p 
јуче, спасао од сигурне смрти?{S} Какав би човек био кнез кад би могао тако брзо заборавити шта 
оведи шта је, ко је и да проматра какав би утисак то учинило на сељака.{S} Он се, дакле, слатко 
лене мржње.{S} У том тренутку Растислав би био у стању да растргне Мутимира у комаде, зубима да 
изменце ће добијати превласт.{S} Кнежев би задатак био да издвоји шта у томе колебању треба да  
какав човек, или некаква књига, а и бог би га знао шта све може бити.{S} С тога, пошто се подоб 
лоности.{S} То је најопасније доба, кад би кнез најлакше могао потпасти под уплив какве веште ж 
огло имати неког значаја само онда, кад би кнез и даље остао кнез.</p> <p>Тако је Врбавац смисл 
ље било, и за вас и за више народе, кад би се задовољили оним што сте, кад би пристали да будет 
 кад би се задовољили оним што сте, кад би пристали да будете - људи, али добри људи.</p> <p>Ђе 
Како би са свим друкчији били људи, кад би могли из смрти погледати на живот, па се после опет  
са кога би пропао сав морал људски, кад би нешто, не дај боже, остало откривено.{S} Неће ли се  
слуша?</p> <p>— Наопако би то било, кад би ти односи-тек сад имали да се расправљају и регулишу 
 рекли би да ју је то и подмладило, кад би могли замислити што млађе и од саме младости, која с 
} Околни се сељаци засмејаше. — Но, кад би он био као оно зече, кад га потревиш у ластару — при 
њу реч; после настави тихо — Добро, кад би баш и била код кнеза, па шта, зар би је ти смео иска 
 куће.</p> <pb n="695" /> <p>— Јес, кад би те ја пустио, да с писмом одеш.</p> <p>— Него шта ће 
ојке црвениле су и гледале у земљу, кад би какав момак до њих почео ујујукати и набрајати свако 
а, исказана у овом последњем стиху, кад би се превела у прозу, могла би изазвати и неке двоумиц 
р је мени мало муке и онако?....{S} Кад би ти знала!..</p> <p>Лепша једним снажним покретом отр 
е уверавањем да нико неће знати.{S} Кад би могао уверити само да нико никад неће чути не би се  
н владалац не може тако мислити.{S} Кад би владаоци тако лако уступали престоле, ни једна динас 
е по нешто <pb n="119" /> научи.{S} Кад би пошао за волом кад пасе, па гледао само коју траву о 
 <p>Ту је добро пазарио цео дан.{S} Кад би око заранака ненадно бану срески ћата Срећко, навика 
р човек, па тек после све друго.{S} Кад би сад почео живот из нова, то је једино што би у њему  
и виде нешто пријатно и радосно.{S} Кад би љуљушка<ref target="#SRP18892_N7" /> у којој се госп 
етан на своју владалачку титулу.{S} Кад би му силом отргнули његовога драгог мајмуна, с којим < 
м је склонио да легне у постељу.{S} Кад би бог дао да одмах заспи.{S} Сирота!</p> <p>Кнезу падо 
тимира из династије Косанића IV.{S} Кад би имали фактичке моћи, можда би ваша дужност била да м 
а паре и сипала их себи у недра), а кад би се овде набућило овако (она показа руком како би јој 
 помена док се прво не искошкају, а кад би се искошкали, они би и сами устали, не без боја, но  
у полу и опет трчала кроз гомилу, а кад би угледала дете, узвикнула би пуна радости: „Деле мајк 
рече хоџа.{S} - То не море бит’.. а кад би и било тако, ти би вала, снахо, била опака мајка.{S} 
ко ваљаних ствари, да би срећа била кад би се и половина од њих могла остварити рече Ратко.</p> 
е смрти?{S} Какав би човек био кнез кад би могао тако брзо заборавити шта је, тако рећи јуче, б 
све, и кад њу имаш онда имаш све, и кад би те ко упитао о жељама <pb n="673" /> твојим, ти би р 
ма никакве твоје девојке, али баш и кад би била.,.</p> <p>Боја га пресече.</p> <p>— Има, има, г 
о? па радимо за парче хлеба.{S} Али кад би се право гледало, то се парама не може да плати.{S}  
 <p>— Бре, шта би ти радио у потери кад би тек наједан пут пред тобом искрсао медвед?</p> <p>—  
 се на жице нажуљио.{S} И ја мислим кад би отишао сад на алеју, онде где су ме синоћ ухватили,  
 као у шали, да би он био задовољан кад би <pb n="550" /> био макар и први слуга у Црнојевића к 
еш...{S} Истина бре! а шта би радио кад би ти Црни место обећаних триста пружио 400 у готовом?< 
 и нагласи ми како би незгодно било кад би по граду пукао глас да је кнез био у овако злогласно 
корачити.{S} О, како би јој лакнуло кад би сад било кога да је нагна на једно или на друго.{S}  
тољубивости био просто ужасан, само кад би имао још и личне куражи да изврши све оно куда га по 
летело да ти то преотму, само, само кад би дознале....{S} И шта ти лепше можеш пожелети?{S} Леп 
рисније?{S} - Наравно, ово говоримо кад би нешто у истини било, као што није! — опет настави до 
"660" /> једино на ону страну, и то кад би се кренули одмах.{S} Господару! да не дангубимо....< 
 да би с њене стране била махнитост кад би за један тренутак могла помислити на озбиљну љубав к 
хтео да их прогута погледом.</p> <p>Кад би око 3 часа по подне кнез на једанпут нагло скочи с д 
ом.</p> <p>— Ћути! ћути јадниче!{S} Сад би хтео још и у инћар — рече Лепша, довршујући намештањ 
b n="305" /> испод ваше слике.{S} А сад би у име бога могли поћи.{S} Саме будите енергични; нед 
новаца.{S} Кнез је сад пунолетан, и сад би ствар већ лакше ишла но пре.{S} Он има приватних доб 
ду, то је њин рок таман одслужен, и сад би као имао ред да дође на Црнојевића.</p> <pb n="549"  
нов начин доказивања.{S} По правилу ред би био, да они чим било докажу да имају какав значај.{S 
на осећаја који га је обузимао, кад год би му јутром донели извештаје да се такви гласови шире  
 да их сматра као снове.</p> <p>Кад год би у вече у сумрак ушао у своју спаваћу собу, увек би м 
 да су и прозори били затворени, па куд би се онда, врага, извукао онај који је затворио врата  
она? да л’ није?“ „Аја! није она, откуд би њој онака руба и онолика лепота?“ — запиткујете се в 
и од вас можда сад и гладовао.{S} Какве би користи могла имати странка од вас таквих, кад њој т 
b n="456" /> очувало ни од сто пет, све би остало подлегло — тврдила је Мона с дрским цинизмом  
наложница.</p> <p>- Него шта?{S} Ваљаде би била кнегиња!{S} Прођи се, бога ти, господине, ћорав 
 да се дете одвести у оделите собе, где би остали под присмотром док ствар не буде свршена.{S}  
 истински је избегавао све прилике, где би морао учинити ма што против Косанића.{S} И ово мирно 
а га свикне на поверљиве разговоре, где би отворено и искрено оцењивали Врбавца.</p> <p>Услед т 
 главом момку да мете писмо на сто, где би чекало док се не умије.{S} Но момак му примети: да г 
е, но да је у милости код кнеза?{S} Где би њој могло бити лепше, а вама корисније?{S} - Наравно 
а свом месту, но код њега срце није где би требало да је.{S} То је у правом смислу речи — човек 
и и махнита, само нек не дира у оно где би могао оштетити крупне земаљске интересе.{S} Моје је  
атури, понајвише у храни и вариву, које би после потрошила војска.</p> <p>Но како је до сад за  
олико других угледних чиновника за које би је кнез после могао удати — рече доктор.</p> <p>Боја 
ме он нема својих личних ствари за које би могао рећи да се не тичу државе.{S} Најмање се то мо 
 ме не стану испитивати о стварима које би се тицале мога службеног положаја, јер ту, наравно,  
неће никог гонити од оних личности које би случајно овде могао познати. </p> <p>Писац загонетно 
оја ћерко, бесна!{S} Шта га је њих које би сматрале да су најсрећније на свету, да им се и десе 
ва друштвена школа!{S} Ми женске морале би се чисто убајатити да нас оне мало не растресу и не  
, а да сам богдице ја као то ти, виделе би ви све ћеркане шта би Петра урадила.</p> <p>Она се о 
 се женидбом спојиле те две лозе и биле би једна.{S} Само тако може се избећи, да се ове две ку 
ад да их <hi>казни</hi>, и ко зна докле би их тако ударао, да голотрбом арслану не приђе онај и 
 погледа на Цариград.{S} И ко зна докле би се сад шириле међе Балканиске; ко зна да ли не би мо 
вете, као своме рођеноме брату, а после би задржала његово пријатељство, очувала приступ у њего 
амо, господине, на нашу несрећу, а боље би било да сам јутрос врат сломио кад сам амо пошао, па 
.{S} Та да није Перуна Црнојевића, чиме би они могли плашити владаоца и држати га у шкрипу.</p> 
оту.{S} А за тим?{S} Као оно човек коме би ненадно пао у руку зелембаћ, или друга каква гадна ж 
 с тим проклетим страним речима Свакоме би се јаду могао досетити, али шта ли му сад ово значи  
на од пратње кнежеве, стрина његова, не би погођена.</p> <p>„Његова Светлост окром што је добил 
Никакав суд, па чак ни суд историје, не би могао окривити њега за овај поступак са мном.</p> <p 
е дубље.{S} Није што их се боји, не, не би му нико ништа рекао, али ред је тако, старији су чин 
 је наишао на непријатељски батаљон, не би се више пренеразио Он је био изненађен и збуњен, и н 
штво, оно, што учини један владалац, не би се ни познало — рече доктор.</p> <p>- Гори се угледа 
? пресече га кнез</p> <p>— Иначе.... не би ми било пријатно, кад <pb n="40" /> ми се рекне....  
 да граде децу, да се <pb n="157" /> не би кварила раса.{S} Држава је бирала најлепше, најкрупн 
} Али да видиш друге канцеларије!{S} Не би имала чему позавидети.{S} Искрхани фотељи, распарене 
да кашље.{S} Куцнем веома полако.{S} Не би никаква одговора.{S} Најлак отворим врата.{S} Баш у  
, овој слици има неколико година?{S} Не би рекла.{S} То се познаје по изради.{S} Пре неколико г 
ћ — она показа руком на пећ у углу — не би му ништа помогло.{S} У осталом, ето, ако је по вољи  
 кући,“ и ви би морали то учинити, а не би ме смели ни упитати за што тако радим, пошто је то м 
S} Ко би их сад овако видео и чуо, а не би их знао, би рекао да су отац и син, па забринути род 
о му од кивна ђенерала ни сама глава не би била сигурна, и он би, по свој прилици, морао бежати 
} Ни старцу старост и мудрост његова не би ту много помогле, а да што ли ће помоћи младићу!{S}  
ретао услед обилна доручка, па да га не би стешњавао својим присуством, он, на згодан начин, де 
ође сто корачаји, и без големих јада не би могао никако ни изаћи из ове пустиње, а камо ли одрж 
 се опет понови звиждање, али и сада не би никаква одговора.{S} После кратке почивке звиждање с 
природан и оправдан.{S} Она јој тада не би ништа замерила.{S} Али неће Лепша то!{S} Рећи отворе 
у ствар тако брзо могао ући, а можда не би он <pb n="687" /> поверовао.{S} Растиславу је отишао 
како да разумем вашу срџбу.{S} Ваљда не би хтели то, да други приме одговорност за ваша дела?{S 
на, и да је догађај овде завршен, ја не би био ни у каквој двоумици.{S} Али у ствари тако није  
ступали престоле, ни једна династија не би <pb n="506" /> могла саставити ни педесет година вла 
га да не одвојиш.{S} Царева му ћерка не би махне нашла....{S} Обућиће те у свилу и кадиву; у зл 
радости или сузе жалости ни она сама не би умела рећи.</p> <pb n="224" /> <p>Она је осећала да  
још веома жив, осећај жаљења.{S} Она не би могла дати рачуна за што и како, али она је сад веро 
ладају од више столећа, овака питања не би се могла ни појавити, или, ако би се и јавила, свак  
азовеш, бојим се да наша чедна Лепша не би тебе силовала!</p> <p>Мутимира као да је вређало ово 
кнезом, <pb n="431" /> али она никад не би то признала ни пред самом собом и искрено је веровал 
 И доиста, као министар, Ратко никад не би проповедао ову теорију чиновничке непослушности и об 
а се много не удаљавају, да им когод не би промакао између њих.{S} Кога год сретну и нађу да за 
ц и неиздржљив у раду, тако да нигде не би могао <pb n="147" /> издржати утакмицу с вредним и н 
/p> <p>Женске застадоше; прво подуже не би никаква јава, после се чу мек, пријатан, али уздрхта 
— упита доктор даље.</p> <p>- Кад је не би дао! — Радован шкргутну зубима — Ја бих таква кнеза, 
д вас чешће дешавају.{S} Кад девојке не би друкчије губиле своје девојаштво, оно, што учини јед 
рио тако мирно и спокојно, да никоме не би ни на ум пало, како баш у овом тренутку у души овога 
и и докле ће хватати у ширину, да се не би сударила с потерама из других седа.{S} Ићи ће се у л 
 с видним задовољством — само кад се не би губило толико времена при промени коња.{S} Кад је на 
ели у соби, где су били, можда им се не би толико познало да су препили.{S} Али оно обадање по  
а и да промисли о њој, — иначе он се не би сад будио.</p> <p>Ратко пресече Растислава и рече му 
бати.{S} Али ја држим да кнез уопште не би имао потребе да помиње ту реч.</p> <p>— Е, чуда боже 
 натраг моме кнежићу.{S} Сад му више не би ништа говорила, но бих га ухватила овако преко среде 
и, па какав је да је.{S} Али да кнез не би својим ветропирством штетио озбиљне државне интересе 
 дошли амо!</p> <p>- Али кад је кнез не би дао? — упита доктор даље.</p> <p>- Кад је не би дао! 
 смо ваљаде мимо свет.{S} Што бајаги не би он могао волети и сељанку.{S} Ене гле!{S} Убило би г 
ична ђачка историја?{S} И што бајаги не би се могло учинити за љубав кнезу оно, што смо јуче об 
 људи ноћу дижу из постеље.{S} Многи не би отишли, али је свакога копкало да чује шта ли је то  
шириле међе Балканиске; ко зна да ли не би моћни двоглави орао балканиски сада већ држао једну  
 знате ли ви какав отров, где лекари не би могли одмах познати чиме је човек отрован, нити би м 
бе тешко било доћи непосредно, па ти не би у ствар тако брзо могао ући, а можда не би он <pb n= 
ала</hi>, јер да се не мисли предати не би ни долазила — мислила је Мона у себи.{S} За тим дода 
уверити само да нико никад неће чути не би се <pb n="456" /> очувало ни од сто пет, све би оста 
е накисео, иначе ни по чему га човек не би распознао од обичне воде.{S} Само кад дуго стоји пос 
 кидати.{S} То ни какав обичан човек не би толико чекао и трпио, камо ли он, што је научио да к 
инили, мој г. пуковниче.{S} Нико вам не би могао боље и подесније свршити тај посао од мене.{S} 
.</p> <p>Шта би Маврикију, он ни сам не би умео рећи, тек на кнежеву реч „фукара“, он, г. Маври 
 и да га је ко у тај мах ословио, он не би могао реч проговорити.{S} Но у томе тренутку појави  
о што носе народни војници, па се он не би бринуо за спасење.{S} Тако дочекаше и дан.{S} Сиђу с 
 а ко против њега.{S} Тајно братство не би желело ништа друго, но да види кнеза на челу народа, 
 сужавао тако, да два човека упоредо не би могла проћи, а час се опет ширио у читаве подземне д 
а!{S} Прави министар полиције.{S} Ко не би рекао да сте ви министар полиције, само кад вас чује 
ај свечани тренутак, и кад га никако не би, она се поче разилазити.</p> <p>Улице су биле све по 
тислав, да ствар не стоји тако; нико не би више желео да је млади кнез у свему човек и владар н 
остима.{S} То је веома жалосно; нико не би био сретнији, но он, Растислав, да ствар не стоји та 
ако се попео до тог врхунца, то нико не би умео рећи.{S} Могло се казати само толико с поуздано 
се га баш то, што учини оно што нико не би веровао да ће учинити.</p> <p>Ко би на прилику могао 
ишта говорила.{S} А и како би!{S} То не би било лепо да она износи шта се код ње десило, кад је 
м, пошто је то моје право.{S} Али то не би било искрено с моје стране, а ја хоћу да будем милос 
 тај устав за Балканију.{S} Сељак то не би тражио.{S} Сељак и не зна шта је то устав; али ви —  
.{S} А доцније, — видећемо.{S} Зашто не би баш и она остала у истом уверењу као и остала публик 
ечеве!...</p> <p>— Шта?{S} Па да нас не би побили као зечеве, ми да бежимо као кукавице!</p> <p 
оизводили читава чудеса, какве данас не би могао извршити ни највештији токсиколог.</p> <p>„Ја  
зе шешир.</p> <p>- Ако Ваша Светлост не би имала ништа против, ја бих се могао повући.</p> <p>К 
, изем му око.{S} А што!.... ни њему не би било рђаво!{S} Шта ми вали бајаги.{S} Море вајн бих  
} Но опет за то, она се по карактеру не би никад мењала са таквим светитељкама, као што је Лепш 
збацивала те иглице као стрелице, а оне би биле удешене тако да рахат могу пробити и кроз одећу 
а, којима ће отровати кнеза.{S} Тровање би имало да се изврши баш сад пред пунолетство, јамачно 
 могла ставити интабулација.{S} Примање би било обезбеђено, а корист би била очигледна, кнез би 
лужбеног положаја, јер ту, наравно, пре би се изложио свакој неприлици но што бах пристао да ма 
ну, тим пре што је већ и дан настао, те би се на подножју <pb n="555" /> планинском лакше могли 
, а што рекла песма „да ко броји и више би било.“</p> <p>Кад поново седоше, начелник Вујадин оп 
еђено, а корист би била очигледна, кнез би био дупло обвезан.</p> <p>Ратку се допадала ова зами 
рви повикао „она је, пос јој њен“, а ви би све нагрнуле за мном, па, „црна Петро, откуда ти то? 
лазе.</p> <p>— „У редовним приликама ви би имали право — рекао им је он — али ово су прилике ва 
славе дајте оставку и идите кући,“ и ви би морали то учинити, а не би ме смели ни упитати за шт 
им Немцем.</p> <p>— Господска раса; сви би да заповедају и да господаре.{S} Има једна турска из 
анта каква паметна, ваљана човека, који би га могао што добро научити — рече госпођа с пуно уче 
во.{S} Има ли иоле озбиљна човека, који би могао веровати да од оваких ствари зависи морал у је 
аду чекала их је гомила пријатеља, који би их прихватили и безопасно спровели даље.{S} Бар тако 
тов, запрегнут са 4 ватрена белца, који би се по брзини потпуно могли мерити с крилатим алатима 
неким чудним, специфичним мирисом, који би се могао назвати мирис чисте женске душе...</p> <p>Ц 
а, без правих пријатеља, без икога који би волео тебе лично, а <pb n="328" /> не твоју титулу,  
е с позорнице.{S} Не трпите никога који би вам могао рећи: овима сам и ја помагао да дођу на пр 
бароне!{S} Ја бих хтео видети тога који би се усудио да те моје исказе употребљава као срество  
 ново одељење потере или на чобане који би их на вику потере пресрели и похватали.{S} У два мах 
ки одсек, као го, усправан зид, уз који би и тици било тешко узлетети, а камо ли човеку попети  
 је говорити, писати; имао је људи који би још били вољни да све учине по његовој наредби, пошт 
оведио да му се она доведе, „а чик који би смео не послушати господареву заповест.“</p> <p>Одма 
ћутања.</p> <p>- Има ли ко поуздан који би могао однети кнезу једно писмо?</p> <p>— Ако је по в 
искрено каже, има ли кога на свету који би јој у овом тренутку био ближи к срцу но он, Мутимир. 
те показујући колутом од прстију колики би голем дукат извукла), па бих онда тај дукат цап....  
ане монете.{S} Ови стари новци хемијски би се анализовали, да се види колико чиста сребра има у 
 Је ли, докторе, <pb n="215" /> а да ли би се ово могло повести и у Звониград? ако би се... слу 
Није, није!{S} Чуо бих ја то.{S} Казали би ми јутрос, као сва она друга чуда.{S} Није!{S} У ост 
, они су пушили, а овда онда попридигли би се и упрли на друм зорне погледе своје.{S} Чинило се 
 брутално нападну и онамо одвуку, могли би починити самном и друга насиља.{S} Није ми остајало  
н, а да не изгуби снагу.{S} Даље, хтели би отрове који производе тако страшна дејства, да се чо 
мала вајна аристокрација наша.{S} Хтели би власт, да покажу како нису гори од својих очева и де 
 лако растварају и брзо ветре.{S} Хтели би какав отров који се годинама може носити сакривен, а 
ни вам се мало да будете људи.{S} Хтели би да сте нешто више од човека.{S} Кушате да се приближ 
м, онда би био сан и цео живот наш, или би ја морао бити будала, која више не уме разликовати с 
они што се зову конзервативци, извршили би највеће промене и реформе, да им пуна власт дође у р 
о је освежило и оснажило Лепшу, — рекли би да ју је то и подмладило, кад би могли замислити што 
 ма ко буде гоњен.{S} Онога тренутка ми би имали у рукама кључ да похватамо све кривце, који су 
ави и рече као за себе: — „Боже, шта ми би!“</p> <p>— Боже, Лепшо, зрела жена, а овамо говориш  
стре воде не види апсолутно ништа, и ми би се заклели свим на свету, да ту ништа и нема, а овам 
,— рече Растислав подругљиво.{S} Али ми би желели, г. начелниче, да нам кажете што изближе о ов 
е искошкају, а кад би се искошкали, они би и сами устали, не без боја, но и без ружне речи.{S}  
ини, и да чича Милоје није побегао, они би још ноћас стигли у град пријатељима.{S} Овако су мор 
вету колача“... „прота, начелник, и они би“..</p> <pb n="262" /> <p>Овде Боја прекиде доктора,< 
ска долина.{S} Још сахат два хода и они би изашли из планине и дочепали се равни, коју је ваљал 
Он јој се окрете - Знаш шта, Софија, ти би сад могла ићи — рече јој он.</p> <p>— Ако имате какв 
а су се Растислав и Врбавац сложили, ти би њихну слогу платио престолом и главом, или и једним  
итао о жељама <pb n="673" /> твојим, ти би рекао да имаш само једну једину, да тај тренутак љуб 
не море бит’.. а кад би и било тако, ти би вала, снахо, била опака мајка.{S} Можда си јој маћех 
каква десетогодишња шипарица.{S} Шта ти би!{S} Би ти оно што би сутра било и мени, и другој, и  
о:</p> <p>— Збиља, шта ти је?{S} Шта ти би на један пут?</p> <p>— Како шта ми је? како шта ми ј 
мах познати чиме је човек отрован, нити би могли брзо дати како противно средство да отрована с 
ица у којима је једаред већ бивао, овај би часовник могао имати неоцењене вредности.{S} Помисли 
 ти жив и здрав!{S} Да је ко други, тај би одавно заглавио — Њега ухвате, а он само дрмне жицом 
> <p>Изненађен, кнез упита Кају шта јој би.{S} Она се стресе као човек кад се на нешто гади. —  
к, Балканија би била република, у којој би Перун Црнојевић, носећи кнежевску титулу, у истини в 
е се заустављала, <pb n="458" /> свакој би по нешто рекла: где где што шаљиво, где где што озби 
појавити, или, ако би се и јавила, свак би их сматрао само као нову, занимљиву врсту лудила.</p 
и се без пуцња, без ларме — тихо; човек би могао добити такав удар на сред улице, па никад да н 
 сумрак ушао у своју спаваћу собу, увек би му се учинило да у углу види стотине уздигнутих крва 
која води у двор....</p> <p>Кад коњаник би спрам парка, она три човека чисто поскочише са свога 
</p> <p>„Куку, часан их убио!{S} Шта им би те овако галатно говоре!“ И жене и девојке црвениле  
т; управо... управо, ја не знам, каквим би именом назвао такав поступак!...{S} То нико не ради! 
еш — рече кнез у шали.</p> <p>- А у ком би случају то могла наступити потреба, да гониш ово дру 
х фигура изговарао по нешто, и то махом би понављао једне исте речи, као што се то при игрању ш 
но у причама из хиљаду и једне ноћи, он би могао три дана и три ноћи седети и гладан и жедан, г 
м погледом приковао Милоја за место, он би још тога тренутка утекао.</p> <p>Док је код Милоја в 
и познао.{S} Тако би и овде било.{S} Он би први повикао „она је, пос јој њен“, а ви би све нагр 
до забављао, па га натерали да учи — он би срдито кроз плач протествовао:</p> <p>„Како ви смете 
 га ниси хтео служити?{S} Место тебе он би узео другога; узео би свога човека, и њега би опет и 
му страх зауздава властољубље, иначе он би по својој властољубивости био просто ужасан, само ка 
ота свуда, где год их нађе.{S} Иначе он би био шоња, мама, а она баш таве људе мрзи.{S} Она то  
тоји готово...{S} Бог да има сина, и он би се с газда Бојом опријатељио.</p> <p>У томе механџиј 
 ни сама глава не би била сигурна, и он би, по свој прилици, морао бежати из земље.{S} Тако је  
ше примакао својој мети, још мало, и он би већ поднео чашу кнезу са свим под нос, да га у тај м 
/p> <p>Начелнику узеше мрдати усне и он би јамачно и продекламовао ову песму, да га не помете у 
ор са сељацима дуго је трајао, а трајао би још и дуже да га Враничић не прекиде.{S} После свега 
љу и непрестано је говорио.{S} Застајао би само онда кад је хтео да упали нову цигару, а међу < 
 топлих пролећних пољубаца, који, рекао би, и саме мртве загрева и позива их да устану из хладн 
ужа ћутања — Да нас је ко гледао, рекао би да смо сад као глумци одиграли један дирљив акт — на 
спустио огроман, гадан, црн паук, и пао би право у његову шољу, да га она није гурнула.</p> <p> 
ару — примети један. — Па што?{S} Морао би се предати код нас оволико, а он један — додаде друг 
ом не могући још да дође к себи шта ово би с њиме.</p> <pb n="670" /> <p>Жика се врати весео Цр 
{S} Место тебе он би узео другога; узео би свога човека, и њега би опет имао ко служити.{S} Раз 
 Види тамо на обали некакве људе и хтео би да им што довикне.{S} Али таман он заусти а неко му  
арамбаша.{S} Да је био лепа женска, био би каква чувена балканиска Помпадура.{S} Али он је био  
зуита.{S} Да се одао обичној крађи, био би чувен хајдучки арамбаша.{S} Да је био лепа женска, б 
ку касу.{S} Да је отишао у калуђере био би први владика и највећи језуита.{S} Да се одао обично 
 с њиме ближе познам — њен поступак био би и природан и оправдан.{S} Она јој тада не би ништа з 
ерне лопуже и кукавице:{S} Жика сам био би у стању у том тренутку да удари на њих двадесет.</p> 
астољубља.</p> <p>Да је био мајстор био би вечити устабаша, који вечито пљачка еснавску касу.{S 
p> <p>- Много си жустар, момче!{S} Убио би га!{S} А зашто би га убио?{S} За то што хоће да усре 
нинску папрад.{S} Невичан човек изгубио би се чим пође сто корачаји, и без големих јада не би м 
војој столици, а кад уграби згоду бацио би по који крадимичан поглед на кнеза. </p> <p>Тако про 
ежан, пола у шали, пола у збиљи тумачио би јој и разлагао како је то младост, и како ће времено 
и иза стола.{S} Могло му се познати, ко би га добро загледао, да га је долазак ове женске узбуд 
доведена амо.{S} То не може бити!{S} Ко би то смео чинити!{S} Ко вам је то казао? — рече дежурн 
ј сад чита неке придике и савете.{S} Ко би их сад овако видео и чуо, а не би их знао, би рекао  
ити сам, бар без једног намесника, а ко би други могао ту улогу згодније испунити, ако не он, г 
нит и притворан.{S} Сви тако раде, а ко би изашао да јавно призна оно што у ствари <hi>сви прак 
, за њега је све зло учињено.{S} А и ко би смео тако што учинити без њега и преко његове наредб 
угих занимљивих прича и причица, али ко би се сад сећао свега тога.{S} И, ето, томе истоме г. В 
 али ни приближно није могао слутити ко би то био.</p> <p>„Чувај се јела и пића.“ На он је већ  
 који ће се казати доцније.“ </p> <p>Ко би могао бити тај пријатељ?{S} Кнез се губио у нагађању 
 не би веровао да ће учинити.</p> <p>Ко би на прилику могао веровати да ће један Врбавац — он л 
дреди годишње <pb n="682" /> плате, ако би се десио случај, да, слушајући бечки двор, изгубите  
 дужност била да ме одмах ухапсите, ако би сматрали да је моје држање штетно и, опасно по земљу 
и одговорним за све даље последице, ако би се он, из личних обзира, одрекао улоге коју му је „с 
ња не би се могла ни појавити, или, ако би се и јавила, свак би их сматрао само као нову, заним 
се боји да јој не извуку какав реп, ако би отишла с другом којом женом, јер најпосле, шта зна о 
Аустро-Угарска силом поврати круну, ако би, услед каквог народног покрета, били збачени с прест 
се ово могло повести и у Звониград? ако би се... случајно....</p> <p>— Зашто не, господару, заш 
јој у очи:</p> <p>— Ево овако!{S} А ако би ми што год рекао, рекла бих и ја њему, па ето ти.</p 
хлеб или ма какву другу храну.{S} А ако би им ненадно банули какви страни, непознати људи, па с 
ни замерао на оваком понашању.{S} А ако би му ко што и замерио, чича Јова би му обично одговори 
а изједначи с мушкињем.{S} Тек тада ако би их ми жене могле научити реду и уредности — примети  
 без <pb n="23" /> дужности.{S} Мањ ако би ви, не знам из којих разлога, и коме на корист, смат 
<p>Она показа како би дигла главу, вако би полако поносно ишла, и како би с висине гледала на с 
дали од себе и кнеза и Растислава, како би се сам што боље прибрао и спремио за одсудан тренута 
и трују њиме врхове својих копаља, како би непријатељу нанели што сигурнију смрт.</p> <p>„Овај  
це пребију за оне неисправне суме, како би опет дошао редовно на своју плату.</p> <pb n="415" / 
ако завере избијају на све стране, како би мој пад сутра био готов да ме не брани ваша голема п 
те његов пресудан утицај у војсци, како би постао једини и неограничени господар оружане силе,  
у кревету и заузе седећки положај, како би боље могао чути причу која га је све више интересова 
зивала то једном, то другом руком, како би из кнежеве кесе гртала паре и сипала их себи у недра 
и. — Али и он, баш да је био и он, како би могао закључати собу изнутра?{S} Да није имао кључ к 
 на коју ће страну корачити.{S} О, како би јој лакнуло кад би сад било кога да је нагна на једн 
је време у Паризу употребио онако, како би га употребио и сваки други млад човек.{S} Ова фотогр 
утрос рано све буде готово за пут, како би се одмах могли кренути.{S} После синотњега скандала, 
х, наравно, наравно, светлости!{S} Како би то било да Ви ма у чему трпите оскудицу.{S} Но, висо 
, све ти којешта пада на памет!{S} Како би ти себе сравњивала с мртвацима!</p> <p>Јела је ћутал 
а би се могао наћи други излаз.{S} Како би било да покушају они преко свога старца, да му набав 
само с тога, што је не познају.{S} Како би са свим друкчији били људи, кад би могли из смрти по 
а по неке грубости у карактеру.{S} Како би се тек Вама замерило, који сте имали све погодбе да  
ст друг своме послушнику.</p> <p>— Како би било, Жико, да сиђемо до Дунава да разгледамо околин 
а за руку и прошапута му:</p> <p>— Како би било да се вратимо?</p> <p>— Ах, молим вас, какав по 
а своје другарице и пућила уста, а како би другарице с чуђењем за њом трчале и запиткивале је ш 
 на далеко нема.</p> <p>Она показа како би дигла главу, вако би полако поносно ишла, и како би  
ави да је царска кћи; па замишљала како би наместила своју собу, онда јој је овако нешто излази 
црну прилику и покуша да јој рекне како би најбоље било да се врате.{S} Но црни вођа одби одсуд 
е свршава ствар.{S} Домишљајући се како би најлакше извела Паву, Синђи првој паде на ум да је и 
ву, вако би полако поносно ишла, и како би с висине гледала на своје другарице и пућила уста, а 
адају, спадају, охрабри се он, а и како би могло бити друкчије.{S} Но шта се оно окреће?{S} Шта 
право ником ништа говорила.{S} А и како би!{S} То не би било лепо да она износи шта се код ње д 
о је тада био добар, благ, нежан и како би јој тада обично говорио:</p> <p>— „Је ли, мајка, ти  
 је ово блуднички дом и нагласи ми како би незгодно било кад би по граду пукао глас да је кнез  
е, и, љубећи Лепшу, узе јој тепати како би она могла бити посланик на каквом највећем европском 
Ратко слеже раменима: — Не разумем како би то могло бити.</p> <p>— Врло просто!{S} Позваће га п 
е набућило овако (она показа руком како би јој набрекла и одскочила пуна недра) а ја бих онда з 
зује.</p> <p>Док је кнез премишљао како би ђенералу било тешко да сам саопштава жени страшну но 
и тако просто, да управо није знао како би друкчије и могло бити.{S} За дежурнога није више бил 
тном Срећку одмах паде на ум мисао како би се и хоџа могао згодно употребити у овој ствари.{S}  
 по народу; после му је наговестио како би му најзад могао баш и опростити, ако му у једној ств 
главом чекам достојну казну.{S} Но како би било свирепо да сестра својеручно казни брата свога, 
о заповеда — ко слуша?</p> <p>— Наопако би то било, кад би ти односи-тек сад имали да се распра 
 би ме по носу у хиљади познао.{S} Тако би и овде било.{S} Он би први повикао „она је, пос јој  
у за кнезом, вичући: „ура! живео!“ Тако би га јамачно пратили чак до његова стана у манастиру,  
а у што удари и забоде се.</p> <p>„Тако би ова справица избацивала те иглице као стрелице, а он 
више не води никаква рачуна.{S} По неко би од вас можда сад и гладовао.{S} Какве би користи мог 
ближе стоји обичној животињи.{S} Колико би боље било, и за вас и за више народе, кад би се задо 
с једнога ова земља троши толико колико би било доста да се у потлаченим крајевима нашим издржа 
ле ноћи радили.{S} Онога мајмуна ваљало би просто убити.{S} Помисли шта су чинили!{S} Узели мај 
} Свакојако ствар је интересна и ваљало би је брижљиво и научно испитати.</p> <p>— Да, рече док 
во чудо што ја то знам, на против, било би чудно па и грешно да ја то не знам — примети Растисл 
тово с потпуно непознатим човеком, било би мало и за обичну јавну женскињу, а за чедну Лепшу то 
је он о томе извести, јер ђенералу било би свакако веома незгодно да јој сам о томе казује.</p> 
и кроз овај народ и уз неку пратњу било би као шетња кроз шибу.{S} Просто на просто морамо утећ 
 волети и сељанку.{S} Ене гле!{S} Убило би га ово у врат? — рече весела Петрија и пљесну Паву п 
ло човеку кога гађају.{S} Све то вршило би се без пуцња, без ларме — тихо; човек би могао добит 
 се буне.{S} По свима знацима као рекло би се да је код госпође било неког тровања, али кад се  
јес, молим покорно, добро би било, врло би добро било, само, молим покорно, бојим се нећу ја то 
е свакоме не само слободно убити га, но би још за то и големе новчане награде добио.{S} Услед с 
 подозриве радње пуковникове.{S} Вредно би било да је човек изненади, да јој на једном каже цел 
а највише она протува француска.{S} Оно би требало прогнати.{S} Он сам однео му је више од две  
 и то сврши наста кратко ћутање.{S} Оно би се јамачно претворило и у дуго ћутање, јер збуњени В 
волео да му се говори „Кнез“.{S} Обично би љутито приметио да је кнез у селу, да је кнез што и  
гла од литре меса...</p> <p>— Јес, лепо би то било — продужавала је баба — кад 6и Ката била луд 
/p> <p>— Јес, јес, молим покорно, добро би било, врло би добро било, само, молим покорно, бојим 
што лепше, и примети му:</p> <p>— Добро би било, г. начелниче, да нам представите мало ове људе 
твује, и какав је сок од које траве, то би требали да знаду апотекари, или можда и ботаничари.{ 
т и ваше зрело искуство.{S} Па лепо, то би значило да се ја овде силом држим!</p> <p>— Па мисли 
ота бити једнако у дуговима.{S} Јес, то би све било лепо да сте где год на каквом пустом острву 
рећом мени когод понуди...{S} Пи!{S} То би се причало на далеко!...</p> <p>Баба Ката узе у свој 
не запиткивити какав је то отров.{S} То би ја морала бити последња будала да вам још сад то при 
 кад су на влади њини противници.{S} То би само учврстило положај новог кабинета, и Кугић, мест 
 јес!{S} Ти си то већ протумачио.{S} То би било <hi>после</hi>!{S} И то се без зазора говори у  
м опет не дођу у милост код кнеза. — То би упропастило све дојакошње спреме.{S} С тога треба с  
ље.</p> <p>Кнез га пресече.</p> <p>— То би било незгодно.{S} Она најпосле мора све сазнати.</p> 
 у светини веће симпатије за тебе, а то би све јако отежало положај нове династије.</p> <p>- С  
о жена удовица, а младић кнез!{S} Та то би опростио и најстрожији светитељ, који никад није оку 
 не дирај у писмо.{S} С твоје стране то би била крајња неделикатност; управо... управо, ја не з 
кама</hi>, он ће то учинити.{S} Само то би онда морало бити удешено тако, да на њега, <hi>ни у  
а се што више зблизи с кнезом!{S} Но то би могло имати неког значаја само онда, кад би кнез и д 
дмах отрчао да исприча сукњи.{S} Просто би цркао да њој не каже све.{S} Тако ти јамачно бива и  
<p>- Елем, изабро сам отров с тога, што би крваво убиство немогуће било прикрити, и што би крва 
{S} Налазио је незгоде само у томе, што би било тешкоћа на случај да се кнез узјогуни, па не хт 
ом за све, и за добро као и за зло, што би се могло догодити.{S} Буде ли добро вама ће по праву 
кају.{S} Нема ништа, молим покорно, што би онако ишло куд год у страну.{S} Собу смо, велимо, ок 
шно.</p> <p>Тако је, Ваша Светлост; што би се замерило обичном образованом човеку много пре зам 
ао оно челе кад треснеш празник.{S} Што би боље, одмах потрча за Турцима.{S} После се чу где пр 
ављали начелници из унутрашњости, а што би се тицало тугаљива династичка питања.{S} Кнез је мал 
а се више него икада клоне од свега што би могло ослабити или пореметити поредак и јавну безбед 
ouffrir</foreign> — (Ту нема ничега што би вређало твој понос) — рече кнез и покупи ноге да нач 
сад на један пут све — и баш то, за што би се могло мислити да ће покварити делу ствар, баш то  
мети; то се управо само каже.{S} За што би се иначе господин пуковник толико интересовао о отро 
крочила на балканиско земљиште — за што би, дакле, овај свет имао да га мрзи, да га сматра за д 
 схватања.</p> <pb n="536" /> <p>За што би њега мрзела тако душмански ова лепа земља, коју он т 
чено му је да се неће тражити ништа што би било недостојно висока положаја његова; даље му је к 
е.{S} Свакако не може испасти ништа што би чак по живот било опасно, а иначе ако буде каквих не 
је било.{S} Просто прокарта где год што би.</p> <p>— Нека прокарта.{S} Док има нека расипа, а к 
ично испитивао — употребљено је све што би могло ствар ма с које стране објаснити Али сви ти по 
пута кола, стоку, људе, у опште све што би могло бити сметња кнежеву проласку.{S} За њима, но б 
о убиство немогуће било прикрити, и што би крваво убиство пробудило у светини веће симпатије за 
 он оком, туда други скоком.{S} А и што би одуговлачила?{S} Знаш ли, лудо моја, да би их стотин 
 кнеза, али је није дао народу, као што би био ред у уставној монархији, већ је предао министри 
амо, међу њима нија се ништа десило што би било ма и налик на ово што г. Вујадин прича.{S} Али  
 би Растислав ту свршио.{S} Не само што би изгубио министарство, но му од кивна ђенерала ни сам 
 би се пре дала исећи на комаде, но што би пустила слику док је добро не размотри.</p> <p>После 
д почео живот из нова, то је једино што би у њему имао исправити.{S} Лажне науке уче да један ч 
нешто, али то ни из далека није оно што би требало, те да кнез стече уверење како ти желиш.{S}  
ипарица.{S} Шта ти би!{S} Би ти оно што би сутра било и мени, и другој, и трећој, и свакој, кој 
о могуће да ја на сну видим баш оно што би од прилике морао видети и на јави, да се обистинило  
устар, момче!{S} Убио би га!{S} А зашто би га убио?{S} За то што хоће да усрећи једну девојку,  
 би се зарадити лепа крајцара.{S} Ствар би требало држати у тајности, а овамо спремити цео план 
ад би баш и била код кнеза, па шта, зар би је ти смео искати?</p> <pb n="258" /> <p>Радован пог 
да доктора мрко и попреко.</p> <p>- Зар би је смели чекати!{S} Па што смо дошли амо!</p> <p>- А 
е.</p> <p>- Није лаж, господине!{S} Зар би ми на лаж пошли и без големих једа амо дошли!{S} Ниј 
као пса!...{S} - То и није кнез!{S} Зар би то био кнез, који краде по саборима сељачке девојке! 
ни...{S} Није, здравља ми, ћеро.{S} Зар би ја тебе навела на какво зло.{S} Толико ми било зла м 
ио, за то су га и слушали.</p> <p>— Зар би Ваша Светлост хтела да се у понашању изједначи с чов 
 њих би морала знати ова жена.{S} А зар би ова анђелска душа могла икада допустити да ја будем  
 сам саопштава жени страшну новост, јер би јој ту морао говорити о свом злочину — ђенерал је ћу 
тупе тек доцније — на то питање одговор би гласио овако:</p> <p>„То дејство може се постићи мно 
мах и ви сви подавали оставке?{S} Данас би били немоћни пензионари, о којима нико више не води  
S} Примање би било обезбеђено, а корист би била очигледна, кнез би био дупло обвезан.</p> <p>Ра 
ше“ — помисли она у себи и на један пут би јој га тако жао, тако неисказано жао, да би у ток тр 
слат министру у Звониград.</p> <p>Кугић би се зар и нашао како ће изаћи на крај с оваким извешт 
па земља, коју он толико воле и за коју би увек све жртвовао?!{S} Какво је зло он њој учинио, о 
ам довољно већ мислио о томе.{S} О чему би она имала да мисли и зашто је он преклиње срећом и л 
а његова оданост престолу.{S} А по чему би се најпосле и мерила „жарка приврженост,“ ако не по  
 својим стрелицама!</p> <p>„Наравно, ту би се могао употребити сваки течан отров.{S} Но њима је 
лећу у ово питање о жудњи за влашћу, ту би се могло рећи: ако међу либералима има голих и гладн 
ти, он и не да да се гради устав.{S} Ту би се морало отимати од њега - рече на један пут Маврик 
га.{S} Истина, крст сам пољубио, али ту би и Бог опростио; море зна и Бог шта је 400 све суха ж 
нежева, њена кћи допаде рана, адјутанту би куршумом размрскана десна рука а рањен остаде и сам  
има каквих злих намера против мене, њих би морала знати ова жена.{S} А зар би ова анђелска душа 
ре.{S} Он има приватних добара и на њих би се могла ставити интабулација.{S} Примање би било об 
кабинета, и Кугић, место да изгуби, баш би тиме добио милост кнежеву.{S} Дакле, не убиство Перу 
о у њој до мрака бити похватани.{S} Још би могли издрети <pb n="660" /> једино на ону страну, и 
уката.</p> <p>- Да су дукати крушке још би се могло и поверовати — примети Растислав....{S} Но  
е где су ме синоћ ухватили, јамачно још би се познавали по прашини трагови, како сам се но праш 
 „не роди мати.“</p> <p>Госпођи Софији, бив. министарки казала је: „Ја данас дупло треба да час 
а.</p> <p>У трећим колима био је кнежев бив. професор природних наука, уважена старина, у целој 
p>Но ова прилика веома је добро дошла и бив. министру полиције — Ратку.{S} Сви окружни начелниц 
е само била жалосна улога, коју је твој бив. министар унутрашњих послова играо у афери Црнојеви 
а врху сале чу се грохотан смех.{S} Око бив. министарке госпође Софије беше се скупила велика г 
</p> <p>— Па бива, милостиви господине, бива!{S} Има доста ствари од којих се човек може олишав 
{S} Ко год мине крај ружице хоће му се, бива, да је узбере; ружа мирише и опија, и што год се н 
рела јабука на витој гранчици, така си, бива, ти.{S} Ко год мине крај ружице хоће му се, бива,  
да <pb n="232" /> му памет не поуми, па бива и да му се рука сама не пружи да лијепу мирисну ру 
Је л те да то не може бити?</p> <p>— Па бива, милостиви господине, бива!{S} Има доста ствари од 
анос, врше се читаве саблазни, и то све бива јавно на очима света, па и самих родитеља девојачк 
целим телом и он осети, како му у глави бива све мутније и мутније, док најпосле не утону у пот 
ци се свете стражарима.{S} То на робији бива често, милостиви господине. _</p> <p>- А је ли био 
арче хартије.{S} Ја гледам шта у ствари бива..</p> <p>И кнез је сад почео живо набрајати како м 
p>Обично са старошћу иде мудрост, човек бива све искуснији, све разумнији и по томе све бољи.</ 
ичним током.{S} Било је што обично увек бива.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Задовољен, 
д прилике овако као што ово сад са мном бива.{S} У ствари мене је ово он отровао, само што је т 
 и извршују што им је наређено.{S} Тако бива свуда, па ће тако бити и овде. — Он не тражи ништа 
ако бити, нити је паметно што увек тако бива.{S} С каквим правом <pb n="435" /> траже од владао 
мате право.{S} То тако јесте, и то тако бива, али то не мора тако бити, нити је паметно што уве 
 не истерани чиновнички инвалиди.{S} Но бива случајева где нови министри баш траже од својих по 
 да њој не каже све.{S} Тако ти јамачно бива и са нашим тајним седницама!{S} Помисли, ја тек си 
стало оно што у таквим приликама обично бива.{S} Музика је свирала, певачи су певали, свет је в 
на ножевима..{S} Па ти бар знаш како то бива.{S} Рођеним си очима гледала ужасну смрт блаженопо 
ко, на прилику, веле да по селима често бива да девојка погреши, остане тешка, на очима целога  
олако скупљала на затвореној трепавици, бивала је све већа, све већа, најпосле се скотрља низ о 
а, и што је дуже гледао, сличност му је бивала све већа.</p> <p>Црвени носачи метнуше слику на  
 <p>Сељак је причао даље и Враничићу је бивала ствар све јаснија.{S} Кмет није поименце казао о 
ди, који се спомињу у историји.</p> <p>„Бивала су понекад времена и налазили се такви људи, кој 
омилице, које су се непрестано мењале и бивале час мање час веће, према занимљивости покренутог 
ез патио.{S} Једини ведри и весели дани бивали су, <pb n="636" /> кад је кнез цело после подне  
 после окретоше низ брдо.{S} Гробови су бивали све ређи.{S} Најпосле изађоше на чисту пољану.{S 
ео се хватати мрки сумрак.{S} Шетачи су бивали све ређи; прво нестаде женскиња, па онда одоше и 
ти и што год озбиљно.</p> <p>Понекад је бивало да Лепша долази срдита, и још с врата удара у пл 
али све то одлазило је некуд у даљину и бивало све потмулије и слабије.{S} Узнемирена природа ј 
 ово говорио, ђенерал је почео бледети; бивао је све блеђи и блеђи а кад кнез застаде, ђенерал  
господару!{S} А ја сам пређашњих година бивао толико пута у вашем дому.</p> <p>Милоје узе набра 
а ближе примицао и овај осећај Врбавчев бивао је све јачи и досаднији.{S} Сад пак, кад је то пу 
што је ђенерал више говорио, глас му је бивао све слабији и потмулији, на послетку једва је заг 
<p>Што се више примицао мрак Орловац је бивао све живљи.{S} Гомиле света извирале су из свију у 
>Уз то, како који дан, кнез је све мање бивао дете, а све више постајао човек, муж, а ово његов 
 да њега увек има за се.{S} Што је кнез бивао све старији и Растиславу је постајала све лакше,  
/p> <p>Иначе он је пред женскима обично бивао збуњен и неспретан.{S} Али овде он је имао пред с 
енијих породица у којима је једаред већ бивао, овај би часовник могао имати неоцењене вредности 
е чешће дешавало те је ради тога и ноћу бивао буђен.{S} Разлика између пређашњега мирнога стања 
тња дана најако се осећала и већ почела бивати досадна.{S} Читаво јато врабаца копуњало се по п 
ји у своме кретању.{S} Врбавац је почео бивати нестрпељив.</p> <p>Ова нестрпљивост издавала је  
м прошлим и садашњим гресима, почеле су бивати блажије и налазити извињења.</p> <p>— Чувена пор 
дан бити крвавих, огуљених бутина и као биволска кожа дебелих задњица, а и по које липсало кљус 
, најстарији син Александра Црнојевића, бившег кнеза балканиског.{S} Све то било је ономад и од 
ржавници и доглавници, твоји министри и бивши министри, твоји дворски љубавници — они, које си  
а.{S} Наравно, везе с Турцима у то доба биде су обична ствар.{S} Тако су радили многи балкан. в 
н или смишљена басна.{S} У ствари то су биди истинити догађаји које ћемо овде споменути у најкр 
SRP18892_N8" /> кад људи, који још нису биди заспали, чуше где општински биров виче људе на сас 
ћи очију с креветска перваза, у који се бијаше загледао несвесно и укочено.</p> <p>У собу уђе г 
иже се огромно друго брдо, с чијег врха бије и шиба бистар, сребрнасто сјајни млаз воде, али во 
 али да га после не извршиш.{S} Он тебе бије силом — ти њега удри хитрином.{S} Министар заповед 
азговорима он је осећао да му срце јаче бије, да му крв бујније тече, и као оно после крепка, о 
реба, крвљосати треба, и све се то Кати бије о главу, а фрајла само да седи, да чека на готово  
сијана ваздуха и уљуљкан јаром, која му бије на сваку пору на телу, плива у слатком, раздрагано 
д главе ногама и осетио сам да кроз њих бије електрична струја.{S} Бојећи се да вам што не наху 
S} Е мој драги г. Маврикије, па ја тебе бијем као ништа.... као ништа те бијем.{S} Тако, бежи т 
а тебе бијем као ништа.... као ништа те бијем.{S} Тако, бежи твој краљ...{S} Ти ништа не знаш д 
ор.</p> <p>....— У осталом ја тебе увек бијем, је ли г. Маврикије, да ја тебе увек лупам,....{S 
ко овај коњ дође овде, па ја тебе овако бијем... оде пијон — тако..{S} Е, сад и овог пешака вод 
и бој, а ми ваљда нисмо пошли амо да се бијемо са сељацима по омаљским планинама.{S} Отићи сам  
ицију.{S} Силом је одведен; уз пут је и бијен; у хапсани је изубијан, а затим је суђен и осуђен 
ошуљу, у којој је у затвор одвучен и ту бијен.{S} Отеран у тврђаву, он је одлежао више од три г 
отићи да види, како сад изгледа та њена бијена друга.</p> <p>— Бадава!{S} Нека говори ко шта хо 
ко зуба...</p> <p>— Па јесте.{S} Шта ме бијете!...{S} То цео свет говори....{S} Одведе кнез Пав 
хоћете да увлачите у ваше ђубре...{S} И бијете ме што нећу с вама у грехе ваше.</p> <p>Ове посл 
роз жиле и шушти, у слепим очима дамари бију као два чекића, а срце тако лупа, да при сваком уд 
екуда присни, да га нападе некакав црни бик, те се од страха пробуди.{S} Подуго се мешкољио по  
 заводима држимо добре атове, пастуве и бикове, а пуштамо са свим слободно и мирно да читав низ 
оше људи отету младу.{S} Сва је, јадна, била бледа као дувар, а леви јој рукав сав крвав, окрзн 
за.</p> <p>Женска, што је седе а до ње, била је такође увијена у велики вунени огртач, а преко  
 /> <p>С кнезом је, као што смо видели, била изгинула и нека његова родбина.{S} Прво је погребе 
p>Дворана, у коју уђе кнез с домаћицом, била је јако осветљена.{S} Ова светлост непријатно дирн 
 кад би и било тако, ти би вала, снахо, била опака мајка.{S} Можда си јој маћеха, али мајка, бе 
 султан је ваш цар; наша је дужност.... била... јес, дужност!{S} А најзад, народ и није био с њ 
 престола.{S} Оптужба је <pb n="304" /> била страшна; Растислав је говорио речито и убедљиво, а 
о играла с неким твојим другарицама.{S} Била си уморна, зајапурена.{S} Баш кад си дошла код чес 
азврата, а остала је светла и чиста.{S} Била је веома стидљива.{S} Стидљивост је често врло сна 
Сад збаци мараму и погледа око себе.{S} Била је у маленом али врло укусном будоару.{S} Јела ник 
и, да су осуђенице од ње пропиштале.{S} Била их је, мучила, опкрадала облагивала и кварила им с 
плавили сребрни новци најгоре врсте.{S} Била би, истинска, корист за државу да се те збрке једн 
рис, од кога се морао затварати нос.{S} Била је црвенкаста.</p> <p>О овој бари веровало се у ок 
{S} И шта је она управо радила овде?{S} Била се, чупала се с неким туђим човеком, о коме управо 
омоти се, скини рукавице, врућина је, а била би и штета да стоји покривена овака красна ручица  
ла исто тако поуздано, али без ларме, а била би уједно и грознија по последицама од свију досад 
а сам та ја родила.“</p> <p>Ова је баба била искрен и лојалан поданик његовог височанства нејак 
ограмом на завоју, као што је у то доба била мода код отмених особа.</p> <p>Мона се маши руком  
е и <hi>провиђења</hi>.{S} Кнежева кава била је отровна.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
има.{S} У неку руку то је за Растислава била постала читава <foreign xml:lang="la">fixa idea</f 
 да се то ње тиче.</p> <p>Али лепа Пава била је тако исто и мудра, као што је била лепа.{S} Сва 
р стане по један.</p> <p>Кућа Врбавчева била је кнезу Мутимиру добро позната.{S} Пошто је ово н 
же и што даље.{S} Крвава глава Перунова била му је толико тешка, да је он одмах, после првог тр 
у за погрдом, ма да му је њушка већ сва била крвава од удараца преко зуба...</p> <p>— Па јесте. 
аго моја“ говорио је он док је та снага била уз њега.{S} А кад се народ поведе за другим вођама 
S} Тако се отимала!{S} Но моја је снага била џиновска — као код свију лудака.</p> <p>Показујући 
или по свом повратку, прва вам је брига била да ослабите ону политичку групу, која вам је била  
велику наслоњачу.</p> <p>Два су разлога била са којих је госпођа желела да остане овде још мало 
незадовољника и да је само прошла влада била у стању да их држи у запту: чим је ње нестало, ови 
 бајаги.{S} Море вајн бих ти кнегиња ја била, здравља ми!</p> <p>— Истина нос ми није баш тако  
} И велика колска и мала пешачка капија била је затворена.{S} Али црна прилика показа кнезу кра 
S} Кнез је волео цвеће, а његова рођака била је тако пажљива, да је свуда намештала пуно, пуно  
во и покретно.</p> <p>Обадва ова човека била су подједнако обучена — гуњче и чакшире од црна су 
тичнији изглед.</p> <p>Наша три ноћника била су на уласку Ташмадена и ту застадоше.</p> <pb n=" 
а — то је била Перунова рука, и та рука била је топла и полако се тресла.</p> <p>„Жив је“ — узв 
>— И ју! — рече госпођа.</p> <p>- Пушка била, пуна — продужи Ратко — а мајмун као мајмун, играо 
о, као ово сад.{S} Младеж је већ почела била да окреће коло.{S} Ја сам био однео гибаницу и тик 
 по најновијем журналу.{S} По нека вила била је и брката, а њино вилинско достојанство јасно се 
и? и <pb n="487" /> да ли су сва стакла била читава? — говорио је конзул.</p> <p>— Све сам бриж 
овица, чедна Лепша, о чијим су врлинама била пуна уста свију Звониграђана, испили су први пехар 
ретан“... „пуна кућа“..... „Пуна је она била и до сада, богу хвала“ чу се гласна примедба Бојин 
гла да се мој план открије? је ли и она била у друштву с тобом<ref target="#SRP18892_N5" /> и с 
 требало губити из вада. — госпођа Мона била је рођака кнежева код које је он често одлазио и п 
аху.</p> <pb n="412" /> <p>госпођа Мона била је обична дана од својих 40 година.{S} Смеђа, дугу 
> <pb n="677" /> <p>Но ова су сузбијања била бесплодна; Мутимир је већ буктао, распаљен сладост 
Како? од кога?{S} Иза свију ових питања била је само нејасна магла, у којој ни она сама није ни 
да су они први пуцали и да им је намера била да убију и њега (Милоја) и Зликовца, и то с тога д 
стајали у преписци? каквог је карактера била та наша преписка, приватног или политичког? је ли  
ило — продужавала је баба — кад 6и Ката била луда и од сад, као што је била до сад; трчи дању,  
дно ситним рукописом.{S} Поједина места била су исподвлачена или закрштена црвеним мастилом.</p 
 могло бити ни помена, пошто су ми уста била тако запушена и стегнута, да сам једва могао на зо 
им дугим огртачима, а и сва друга одећа била им је црна, па су црне биле чак и саме рукавице.{S 
несе толико ваљаних ствари, да би срећа била кад би се и половина од њих могла остварити рече Р 
тек у зору.{S} Судбина ђенерала Врбавца била је већ решена.</p> <milestone unit="subSection" /> 
 мирнога стања и ових данашњих трзавица била је очевидна.{S} Није било могуће да кнез то не опа 
лосно.</p> <p>- Мора бити да је кривица била велика.{S} Ја сам нешто начуо.{S} То је било некак 
ашу у руци.{S} Да ли с тога што је чаша била препуна, да ли с тога што је кнезу дрхтала рука —  
љупци низали тако брутално, да је Лепша била сваког часа готова, да гласно јаукне од бола.{S} К 
ених и модрих колутова, којима је Лепша била покривена но грудима, по затиљку, по раменима, вра 
роз главу.{S} И прва мисао која му дође била је: „Издаја!“ Ја сам издан.{S} Неко је продро у мо 
и намештај у овој одаји.</p> <p>Соба је била пуна дима, а како се напољу већ био почео хватати  
о проучава и цени.</p> <p>Ево, каква је била садржина тога акта, који је толико привукао пажњу  
ећала је у један исти мах.{S} Готова је била сваки час да заплаче, осећала је како јој се сузе  
ствари“, али та „нека ствар“ мора да је била веома важна, кад г. начелник, код толика посла њег 
ође, о којој смо напред спомињали да је била позната као „лиферант“ за „отмјену класу“.</p> <p> 
риложила је по свој камичак и зграда је била готова, док удариш длан о длан.{S} Око 6 часова, ј 
опет прометнуло у бриљант и — правда је била задовољена.{S} Наравно, да госпођа Ловимук никад н 
ка дозру да могу бити родитељи, онда је била дужност њиних родитеља да спреме тај акт спаривања 
 своју душицу. </p> <p>Истина, Синђа је била Пави рођена стрина.{S} То је до некле могло и отеж 
 одоше и мушкарци.{S} На скоро алеја је била готово сасвим пуста, тек сам поизретка сретао по к 
пне државне злочине.{S} Но Балканија је била сретна те јој се родио такав <pb n="463" /> један  
а њима и њина лепа сестра Пава, која је била млађа од обојице.</p> <p>Боја са снахом приђе колу 
отице просу шоља отроване каве, која је била мени намењена.{S} Спасло ме је провиђење.{S} То ис 
ре свега нестало је једне баре, која је била читава знаменитост у Орловцу.{S} Та бара бала је < 
 <p>На општој градској болници, која је била ту у близини, изби поноћ.{S} Звуци јаснога звона ј 
 с тога пређе у велику дворану, која је била одмах ту до његова кабинета, где је могао по вољи  
="517" /> <p>После по сахата оставка је била написана и послата у конак.{S} Растислав те вечери 
 уређене <hi>јаузне</hi>.{S} Разлика је била само у томе, што су код других госпођа јаузне биле 
нос на слици мртвога кнеза.{S} Слика је била мала, и ђенерал место носа откиде целу главу, па т 
ти свет и низати око плота.{S} Брука је била голема.</p> <p>Дежурни официр дотрча Боји и Радова 
у га учити да се егзерцира.{S} Пушка је била пуна.</p> <p>— И ју! — рече госпођа.</p> <p>- Пушк 
ба Ката је била сиротна жена, а Јела је била некаква њена суродица, сироче без оца и мајке; наш 
</p> <p>Обоје застадоше.</p> <p>Јела је била збуњена, али ово је наљути. „Та шта је ово?{S} Та  
упније и најснажније младиће, којима је била дужност да оплођавају све жене роткиње, код којих  
епших и најслађих успомена, у којима је била мрачна само једна једина тачка.{S} То је давно бил 
онесвеснуо од ударца и потреса, рана је била скопчана с боловима, али опасности за живот није б 
 Напитци су били скупи, али бар жена је била сигурна да ће родити.{S} Потпасивала је струњене.{ 
ињали Перуна Црнојевића.{S} Отворена је била кривична истрага.{S} У први мах једно младо калуђе 
 диван.{S} Управо пред њим намештена је била округла трокатна полица, претрпана саксијама с цве 
ћ је бала достигла свој врхунац, она је била на свом зениту; ту је још сијала и трептала неко к 
аје.</p> <p>Јела остаде сама.{S} Она је била као омађијана.{S} Нашла се у голему чуду.{S} Као к 
а осети како јој клопну зуби.{S} Она је била у будном заносу.</p> <pb n="62" /> <p>Шта је дотле 
е сумње није могло више бити.{S} Она је била у двору....</p> <p>Тек сад у Јелиној глави настаде 
х планова навали јој у главу.{S} Она је била готова да скочи, да загрли ово младо, овако свеже, 
дводница, али у ранијим годинама она је била и тровачица.{S} За то је и на робију осуђивана.</p 
су је у кола и после четврт часа она је била у својој ниској, а сад већ и запуштеној собици код 
и т. д.</p> <p>На крају крајева Мона је била задовољна <pb n="471" /> данашњим јаузном; дознала 
стила за љубав Мони.{S} Међутим Мона је била начисто да долазак Лепшин у њену кућу значи предај 
p>Црнојевић је ишао полако, а потера је била ту за њим у непосредној близини.{S} На све молбе и 
де, у овој ствари с Јелом, баба Ката је била само калауз за једну „високу госпођу“, која је опе 
 целој овој ствари.</p> <p>Баба Ката је била сиротна жена, а Јела је била некаква њена суродица 
и женска.</p> <pb n="113" /> <p>Ката је била остара жена, тако око својих 50 година.{S} Висока, 
 показати никаква рачуна.{S} Кривица је била озбиљна.{S} Лане један капетан проневерио је много 
добаци, али не опази ништа.{S} Улица је била пуста и мирна, а наш незнани ноћник већ се беше ск 
 На пример, јагње моје?</p> <p>Лепша је била села, она опет устаде.</p> <p>— На пример, сећаш л 
 Та је удољица обично празна, но сад је била засађена зеленим гранама, окићеним безбројним, шар 
е распре и она Г је и сада онде, где је била и пре по века, ни за длаку се није приближила свом 
" /> <p>Мона се враћаш из кујне, где је била да обиђе да ли је све спремно за јаузн, кад пред к 
пута прошла кроз мачије нокте, после је била мирна.</p> <p>Док је ово говорила, у Кате се засве 
аша одговорност пред историјом и пре је била велика, али сад, по смрти ђенералој, на нас пада с 
се спусти на њега.</p> <p>На госпођи је била лака, плавичаста, вунена хаљина, без многих украса 
а стајала читава на ртењачи, и то ми је била још једина успомена од мојих негдашњих груди, а он 
ни чуо добро.{S} Кажем ти, јутрос ми је била госпођа Цанка.{S} Од ње сам све чула.{S} А њој је, 
ла пробрати оно што је лакше.{S} Док је била млађа „живела је“ — као што је она то звала.{S} Од 
лабите ону политичку групу, која вам је била ослонац за повратак, а после да једну по једну виђ 
је осећао ово што је осећао сад, ово је била његова прва истинска љубав и ово што је говорио, г 
 дуготрајна патња и страдање.{S} Ово је била баба Ката коју смо већ познали напред.</p> <p>— Ја 
<p>Па и ово је била једна жена и ово је била једна баба.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
 ја сад представљам.</p> <p>Па и ово је била једна жена и ово је била једна баба.</p> <mileston 
 је било:{S} Марко Пајић.</p> <p>Ово је била последња жртва страшне четворогодишње намесничке в 
рхталим уснама, с усијаним очима, то је била њена глава.{S} Јес, она раздрљена женска, <pb n="6 
иска лукава подвођења на заседе - то је била рана под чијим се боловима Перун превијао као црв. 
ј из кога испаде женска слика.{S} То је била фотографија младе, веома лепе девојке.</p> <p>— Гл 
 прилици и у другим крајевима.{S} То је била последица спахиске системе, где спахија тражи да и 
 кочијаш знао је шта то значи.{S} То је била засебна команда.{S} Кад кнез командује ту страшну  
спреми за онако одсудан корак.{S} То је била управо тактика „Балканске Браће“.{S} Од две снаге  
утимир са свим добро познавао.{S} То је била гробљанска улица.{S} Пређоше преко те улице и упут 
ати.{S} У томе уђоше у будоар.{S} То је била мала, веома укусно намештена собица, пуна свакојак 
 канула је у ову пусту долину.{S} То је била суза љубави, <pb n="342" /> и на оном месту, где ј 
 <p>Како да се дочепа престола? — то је била непрекидна тема његових сањања.</p> <p>После дугих 
ви око врата; трже се и погледа — то је била Перунова рука, и та рука била је топла и полако се 
 пуковник заинтересован.</p> <p>— То је била нека осуђеница; одлежала 3-—4 године, па је пустил 
дао их кнезу.{S} Све је пропало.“ То је била прва мисао Врбавчева.{S} Али он сад осети да му се 
ведоше Турци Арсенијеву Јаглику.“ То је била кршна млада из чувене Арсенијеве куће, а доведена  
тадашњој моди.</p> <p>По годинама то је била таман зрела жена, али веома добро очувана и младол 
за Лепшу.{S} По његовом уверавању то је била најлепша женска у Звониграду и једна, од првих дам 
и кнез се не даде сломити.</p> <p>То је била његова црва победа.</p> <p>Завршило се детињство.{ 
осанића некада се поносила тиме, што је била представница слободоумне народне струје, а намесни 
а била је тако исто и мудра, као што је била лепа.{S} Сва ова пажња кнежева није у њој пробудил 
 6и Ката била луда и од сад, као што је била до сад; трчи дању, трчи ноћу, јури као луда, само  
ле пасти кнезу право у уши.{S} Ствар је била у реду!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
кинули с врата голему беду; опасност је била велика!{S} Сад је поље рашчишћено, прилике су пово 
 бурне кише и страховите олујине ноћ је била тиха и спокојна, само се још из даљине чуло хучно  
аде, кнез је ишао полако.</p> <p>Ноћ је била без месеца, али не са свим мрачна.{S} Предмети се  
таде и изађе пред колебу.</p> <p>Ноћ је била тиха, само што с јужне стране бејаше почео понајла 
 прво пажљиво промућкао.{S} У стаклу је била течност чиста, бистра, као вода без икакве боје.{S 
 стању било му је добро.{S} Глава му је била ведра, присебита, а овамо се осећао као човек који 
p>Јес, та слика старе дадиље тако му је била жива пред очима, да ју је доцније и нацртао, те то 
овој историји балканиској.{S} У њему је била сахрањена и прабаба кнеза Мутимира.</p> <pb n="194 
 створила ову државу.{S} Наравно, ту је била народна мука, народна крв, народни новац и народна 
 да је <hi>отрован</hi>.“</p> <p>Реч је била о пауку, да ли спада у ред отровних паукова.{S} Ал 
да уклони кнеза — то за Растислава није била тајна; али све, што је он до сада знао о томе било 
ратњу сухим.</p> <p>Пратња кнежева није била многобројна.{S} На 150 до 200 корака унапред, с бе 
ка узбуђења.</p> <p>Госпођа Софија није била никаква политичарка.{S} И ако јој је муж био дипло 
stone unit="subSection" /> <p>Јела није била дете; она је већ знала шта то значи.{S} Једног дан 
/p> <pb n="556" /> <p>Ова пољаница није била широка — једва да је имала две-три стотине корачај 
 болан, још ни једна удовица никад није била силована.{S} А овде, у овоме твом случају, да ниси 
за се човечија прилика.{S} То више није била сенка, то је био жив човек.{S} Наша вребала заглед 
изину ову блудну кћер, која никако није била за моју околину.</p> <p>Дама је протестовала; она  
праву падајућу болест?</p> <p>— То није била управитељка, милостиви господине.</p> <p>— Е него  
ремрла од радости, али њена радост није била дуга.{S} Мало после, из бабина разговора, Јела доз 
а од хартије.{S} На заклопцу ове кутије била је нацртана мртвачка глава.{S} Кнез узе ову кутију 
о.</p> <pb n="241" /> <p>Синђа је дотле била блага, чисто збуњена; она је са страхом пратила св 
 рукујући се с њим — али ствар је дотле била доведена, да другог изласка није било.</p> <p>— Св 
он — ђенерал.{S} Кад је ствар већ дотле била догнала, Растислав се одлучи на последњу одсудну м 
 кнежевих кола.</p> <p>То је у главноме била сва пратња кнежева.{S} Наравно, даље су долазиле с 
ду.{S} Она је знала да би с њене стране била махнитост кад би за један тренутак могла помислити 
адвоката, она је сада већ од две године била удовица, у целом-Звониграду чувена са своје ванред 
елу руку кнежеву и пажљиво бројао ударе била пулса, не скидајући очију с креветска перваза, у к 
ло.</p> <p>У последње време појавила се била мисао, да се заостале порезе наплате од народа у н 
једва он домами и ухвати.{S} Светина се била искупила гомилама.{S} Ишли су <pb n="381" /> као н 
ило јој је на ум нејасно сећање како се била решила да све каже овом високом господину, и како  
безбројним свећама.{S} Слика је у опште била рђаво израђена, али на предњем плану јасно се расп 
носили да их гледате у огледалу и иначе била је, сећам се, и слика г. Кугића.</p> <p>— Па како  
ала о кнезу Мутимиру и његовој љубави и била је сретна.</p> <p>Такво је било Лепшино душевно ст 
осле настави тихо — Добро, кад би баш и била код кнеза, па шта, зар би је ти смео искати?</p> < 
их држава. — У ствари пак, Балканија би била република, у којој би Перун Црнојевић, носећи кнеж 
никакве твоје девојке, али баш и кад би била.,.</p> <p>Боја га пресече.</p> <p>— Има, има, госп 
ожница.</p> <p>- Него шта?{S} Ваљаде би била кнегиња!{S} Прођи се, бога ти, господине, ћорава и 
у од кивна ђенерала ни сама глава не би била сигурна, и он би, по свој прилици, морао бежати из 
 дирај у писмо.{S} С твоје стране то би била крајња неделикатност; управо... управо, ја не знам 
Примање би било обезбеђено, а корист би била очигледна, кнез би био дупло обвезан.</p> <p>Ратку 
сном наклоношћу спрам лепих младих људи била изашла на незгодан, донекле управо на скандалозан  
> <p>Ђенерал се горко насмеја — Пала ми била на ум луда мисао да водим дневник о свему што се о 
ко дана без прекида.{S} Ту је у близини била и прва стража, која их заустави, но после дата одз 
у јој привукли пажњу, да је за тренутак била заборавила где је, заборавила је и цело стање свој 
, где је било места за све.{S} Сутрадан била је свечана аудијенција, где су кнезу престављене с 
о ћуранским крилима, којима је брижљиво била снабдевена свака вила.</p> <p>Испод ових слика дол 
p>— Ја не знам, г. бароне, да ли је ово била јава или рушан сан, тек мени се десило нешто тако  
едну своју пријатељицу, с којом је дуго била „фаше“, а недавно су се помириле.{S} За њу је Мона 
 Лепша баци поглед на куверат у коме јо била слика.{S} На једаред узвикну: — Ах, та ево, поглед 
е и Пава смејала и ако је иначе једнако била нешто тужна.</p> <p>— „Куку, часан је убио, шта го 
јећи се да је не познаду, она се толико била увила у мараму, да ништа није видела куда управо и 
сталих од прошле владе?{S} Како је само била жалосна улога, коју је твој бив. министар унутрашњ 
трули оно мора мало заударати, па ма то била и светитељска глава.</p> <p>Истина, два млада безб 
уку — Ја сам прекардашио.{S} Није ми то била намера.{S} Сасвим сам други говор имао на уму. <pb 
цкала близу 45 година, њој је опет зато била потребна утеха и разблажење после смрти мужевљеве. 
 жени био кнежев рођак, његова је ствар била заташкана.{S} По књигама се развело да је г. мајор 
радикалац“ вазда је порицао да је ствар била у том облику.</p> <milestone unit="subSection" />  
челника, час у гомилицама, ако је ствар била од општијег значаја.{S} Давао им је савете шта се  
ма оделито, час појединце, ако је ствар била важна и тицала се само тога начелника, час у гомил 
 или на друго.{S} Она, која је мало час била решена да одмах одлази одавде, сад је страшљиво гл 
за једну „високу госпођу“, која је опет била позната као „лиферант“ за сву „отменију класу.“</p 
ку, власт коју има влада, а та је власт била голема по новом устану, направљеном, за време кнеж 
ли фактичке моћи, можда би ваша дужност била да ме одмах ухапсите, ако би сматрали да је моје д 
аши и хтеде узети слику, али она је већ била у Лепшиној руци.</p> <p>— Остави, молим те!{S} Нем 
н трен ока, а у другом трену она је већ била у наручју Мутимировом, док су услужне руке брзо за 
ромна омаљска планина у главноме је већ била преброђена и сумрак је затекао нише путнике на вис 
љања, припрема, планирања, ствар је већ била сазрела у души његовој.{S} Прво је мислио, после ј 
орио.{S} Кад сам ја дошао, ствар је већ била зрела.{S} Они су хтели, само да га протерају.{S} Л 
и постигао, пошто је војсци и иначе већ била дужност да га слуша као војног министра.</p> <p>Ње 
ити.{S} Влади и привременом намесништву била је прва брига да одрже ред и тишину, као што се у  
ка у Јеленику.</p> <p>Јела је у почетку била премрла од радости, али њена радост није била дуга 
ко неисказано жао, да би у ток тренутку била готова на све, само да њега утеши.</p> <p>Стотине  
аквог схватања, и она би у том тренутку била готова да истрчи на раскрсницу и да на све четири  
истру противнику од тога и колика би му била штета, да си га напустио, да га ниси хтео служити? 
 били су окренути Дунаву и на ту страну била је управљена сва њина пажња.{S} Пред њима се прво  
{S} Обадва прозора на пространом салону била су отворена и свежи пролетњи ваздух, помешан с топ 
т кнез Мутимир.</p> <p>Врата на будоару била су отворена и кнез, како ступи у дворану, угледа д 
ne unit="subSection" /> <p>Ето таква су била два намесника младога кнеза Мутимира.{S} Обојица в 
зо, и, по лаком гибању, бих рекао да су била фијакер.{S} Напрезао сам сву своју снагу да разбер 
 пут отворише се побочна врата, која су била заклоњена ћилимом тако, да се готово нису ни распо 
та, она јурну овим вратима.{S} И она су била затворена.{S} Она потрча прозору и покушаваше да о 
н одговарао мрдањем главе.{S} Питања су била интересна, али Заре их није могао добро чути.{S} Ч 
има на која је ушла у собу.{S} Врата су била закључана.{S} Ово је још више преплаши.{S} Унезвер 
з нос.</p> <p>Дођоше на избрежак где су била кола.{S} И овде се било проредило.{S} Многа су кол 
амо ако имаш шињел и шајкачу.{S} Док су била на окупу само 2—3 села, и свако се село држало одв 
рана да не преза ни од чега.{S} Њему су била добра сва средства.{S} Династије су му биле само з 
су тасту на употребу, а вештоме трговцу била је дужност да те капитале увеличава, удваја, утрај 
 часова велика дворана у староме дворцу била је већ пуна света.{S} Парадни официрски мундири, н 
амо дангубимо око тога.{S} Та ја не бих била Ката, кад не бих одмах видела у чему је овде ствар 
тупак није био случајан; свака ваша реч била је нарочито одмерена и спремљена с извесном намеро 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Била је дивна пролетња ноћ, топла и тиха, ведра и јасна 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Била је скоро поноћ.{S} Ове исте вечери господа окружни 
ри велико тешко прозорско крило.</p> <p>Била је налик на уловљену тицу, коју тек што су пустили 
ови тада најмање бити на опрезу.</p> <p>Била је само једна једина незгода — Растислав ће употре 
е одазва и оде да отвори капију.</p> <p>Била су то два изасланика капетанова: старији писар Глу 
д манастира, побили неке Турке.</p> <p>„Била је преслава, света подолазило, боже, са свију стра 
авне улице, и с једне и с друге стране, биле су понамештане катрањаве тулумине и гомилице луча. 
младић саопшти Растиславу, као да су га биле извеле на траг, по коме се дало с успехом даље тра 
 ватрено препиру.</p> <p>Свеће су свуда биле погашене, само из кавана и готварница<ref target=" 
 да су ми под каишем и руке око чланака биле притегнуте - тако притегнуте, да њима ни помаћи ни 
лима — Јела.</p> <p>Завесе на прозорима биле су спуштене, у колима је било мрачно као у паклу.{ 
е, које воде на горњи спрат, где су сад биле одаје кнежеве.</p> <p>Обрнув се с прага, Срећко ре 
 у отворене нападаје.{S} Његове оптужбе биле су тешке:</p> <p>Сем једнога Ратка, Растислав се о 
 око 4 часа по подне, а у 4½ већ су све биле на окупу.{S} Она их је по гомилицама намештала у д 
алкона другом беседом; обадве су беседе биле китњасте; било је ваздан узајамних хваљења.{S} Кне 
казиване у стиховима.{S} Орловачке музе биле су ово дана у големом послу.{S} Сви домаћи орловач 
штом.{S} Све побочне улице звониградске биле су неме и пусте, само си главном улицом могао овда 
 томе, што су код других госпођа јаузне биле по правилу <hi>искључно женски скуп</hi>, састанак 
о мужеви одликовали, а дубоке ране њине биле су покривене отрцано-знаменитим листићем.</p> <p>— 
ониградских, таво су и код госпође Моне биле уређене <hi>јаузне</hi>.{S} Разлика је била само у 
друга одећа била им је црна, па су црне биле чак и саме рукавице.{S} У допуну <pb n="586" /> св 
 то се благовремено дознало, нужне мере биле <pb n="672" /> су предузете, и Зликовац је „сузбиј 
бани.{S} Прве речи што до њега долетеше биле су:</p> <p>„Па, наравно, да је <hi>отрован</hi>.“< 
да би се женидбом спојиле те две лозе и биле би једна.{S} Само тако може се избећи, да се ове д 
цивала те иглице као стрелице, а оне би биле удешене тако да рахат могу пробити и кроз одећу, и 
 јаке бодове од ране, на којој су ивици биле задуле, тако, да се црвенило спустило преко целог  
а с једном робијашицом!</p> <p>Ове речи биле су тако изговорене, да — можда је срамота рећи — п 
од кога си чула све то?</p> <p>Ове речи биле су изговорене тако, да се госпа чисто трже.{S} Она 
окривачем на глави, на коме су само очи биле прорезане.{S} Они су носили нешто, што кнез у доче 
оплу истинску љубав.</p> <p>Њене су очи биле влажне; госпођа Софија извади своју намирисану мар 
стану, не, они су лежали, а главе су им биле тако заврнуте натраг, да од устајања није могло би 
ма Растислављевим.</p> <p>Ту су потанко биле оцењене све прилике.{S} Поглавито је свраћала пажњ 
ни озбиљније даме, које су већ поодавнО биле прешле преко тријестака.</p> <p>Два млада ОФицира  
 но на перјаницу.</p> <p>Виле су обично биле набељене и нарумењене, а одевене по најновијем жур 
горко је плакао и јецао.{S} Можда су то биле једине сузе, које су тога тренутка искрено и из ср 
Један од начелника, у чијем су подручју биле војене барутане, ухватио је читаву заверу међу рад 
нио у споразуму с влашћу, и какве су му биле побуде за <pb n="647" /> то — страх иди корист?{S} 
 добра сва средства.{S} Династије су му биле само згодна лествица да брзо доспе до власти и вис 
питање, а питао је за ствари које су му биле познате до ситница.</p> <p>— Пет година провела са 
је чуо, није разумео.</p> <p>Речи су му биле јасне, али смисао, смисао... ко?... шта?... где?.. 
езмерне енергије.{S} Иначе црте на липу биле су фине и отмене, у целини лице је изгледало сићуш 
е по <pb n="170" /> улицама по негде су биле украшене не само стиховима но и сликама.{S} Слике  
 нарочито припремљен за кнеза; греде су биле престругане, и млади кнез Мутимир сруши се у прова 
} Предузео је и све друге мере, које су биле потребне да учврсте његов пресудан утицај у војсци 
а прилика, мушка или женска.{S} Неке су биле непомичне и неме.{S} Код других се чуло јецање или 
 није ништа више могла учинити, руке су биле снажно притиснуте.</p> <p>Пошто је тако продржа не 
је и „запис“ - парче хартије на коме су биле забележене некакве турске каракуке - додавао је јо 
оклањана је општа пажња, установљене су биле нарочито светковине химену; у почаст престанка дев 
} Из потере пукоше 3—4 пушке.{S} Оне су биле опаљене у ветар и њини куршуми пресвираше високо и 
ично хладно пролетње јутро.{S} Улице су биле пусте, из даљине чуо се само жагор једне гомиле ра 
она се поче разилазити.</p> <p>Улице су биле све поседнуте стражама, по граду су крстариле коњи 
ad>Ђаво куша анђела</head> <p>У соби су биле само њих две — баба Ката и седамнајестогодишње дев 
и њин је одговор био чудноват — речи су биле балканиске, али им кнез није могао ухватити никакв 
оше из мрака.{S} Ако се не варам ово су биле оне две жене, што су мало час прошле поред мене.{S 
о сам да загледам и ја њих, али како су биле јако увијене у мараму, то, сем очију, ништа друго  
чношћу, ножеви с отрованим врхом, то су биле ствари, које је некаква <hi>тајанствена зликовачка 
ну тако слатко ваљао.</p> <p>Јес, то су биле његове успомене из Балканије.{S} Он се растао с то 
онаклоно врати визиту.{S} Јес, зашто су биле нужне све те параде, сва та комендија, кад се цела 
језик сокачки и за неколико дана већ су биле испредене читаве скаске.</p> <p>Прокљувало се и то 
тела је да бежи из ове собе, за коју су биле везане толике слатке успомене, а опет је нешто нео 
, што их ово братство гаји - никад нису биле повољније од садашњих. — Сва је опасност само у то 
е су тако повољне, какве још никад нису биле.{S} Он треба само да се појави у народу, да ненадн 
ајно венчамо? зар то с моје стране нису биле жртве?{S} Али ја сам те волела и вољно сам их прин 
 очувана и младолика.{S} Њене црте нису биле правилне; испало чело, а нарочито угнут нос јако с 
лед, дало се на њему познати да то нису биле никакве тегобне, непријатне и зле мисли, којима се 
 је већ 9 часова у вече, а улице су још биле пуне света.{S} Особито пред дворцем кнежевим беше  
прам жена.{S} Твоји претци, сви одреда, били су неверни и рђави мужеви.{S} Туђа жена, ма и најг 
знало да су у пет буради, место ексера, били наполеони, т. ј. ексери и наполеони били су помеша 
 ако би, услед каквог народног покрета, били збачени с престола.“</p> <p>Даље се у писму говори 
исини свога високога позива.{S} На име, били смо извештени да сте, преко неких поверљивих лица, 
.{S} Прозора је било свега два с улице, били су омалени и ниски, а изнутра застрвени некаквом ш 
лав и Ратко, као што смо већ споменули, били су пашанци) па као велим биће ти досадно.</p> <pb  
и Растислав били су дволично божанство, били су управо политичко сунце око кога се окретао сав  
 помоћи и помогао му је да се дигне.{S} Били су <pb n="79" /> пријатељи, али све док није поста 
агоцени лов, који су цео дан гонили.{S} Били су уверени да су бегунци заноћили ту где год у око 
 за друге тешке оптужбе противу вас.{S} Били сте окривљени да сваки дан примате једну особу из  
е, вели се, и тражили „очинске савете,“ били одсудно противни у министарским седницама, да се м 
м опасност за Црнојевића и његова друга били је већа но што су они могли и ценити.{S} Дотични к 
p>- Браћо!{S} Ја држим да сте и до сада били задовољни делима владиним и очинском бригом коју к 
кање у густишу, где су Црнојевић и Жика били изабрали себи преноћиште.</p> <p>Жика се одмах дос 
рзо се отпоче.</p> <p>Предмет разговора били су конзервативци и њини покушаји, да се додворе кн 
 то се показало тек онда кад су обојица били већ тако јаки, да један другоме није могао лако до 
његови духовни синови, а он и Растислав били су дволично божанство, били су управо политичко су 
p> <p>Два намесника Врбавац и Растислав били су тако властољубиви да један поред другог није мо 
 <p>Покојни ђенерал Врбавац и Растислав били су некад веома блиски пријатељи.{S} То пријатељств 
по часа кнез и његов саветник Растислав били су опет заједно.{S} Кнез исприча у кратко шта је б 
ало да му буде храна уз пут.{S} Жена је били лепа; мора бити да је Текелији било замакло око за 
ви извештаји с других крајева Балканије били су незнатни према извештајима што су стизали с дун 
није бејаху отпочели они који су раније били песму свршили.{S} Куцну се и наш начелник Вујадин  
 бечког ђенерал штаба.</p> <p>„Најпосле били сте оптужени да сте се са вашим поочимом Фрањом Јо 
о да трпи и чека.{S} Трпељивост и време били су му савезници у многим његовим успесима.</p> <p> 
одне кнез и главно језгро његове пратње били су у Повратници.{S} Остали су полако приспевали је 
едан од она два сељака, што су мало пре били с њима.{S} Перун упита за чича Милоја, али њега не 
управо били осуђени.... је л те, ви сте били осуђени? — упита пуковник нагло.</p> <p>Изгледало  
- А је ли истина да сте једном, док сте били у Пламеновцу на робији, неким кадом успавали све с 
ј.{S} Такви људи, нарочито ако су иначе били колико толико развијени — непрестаним бављењем тим 
 сви знамо у главу, где смо сви до јуче били једнаки и сви се сећамо како је изгледао, шта је б 
 дизати главу.{S} Они, који су још јуче били вољни да се јавно одрекну свију начела и ако хоћет 
ној природи својој, онакви као што су и били!</p> <p>Све ово притворство донело је Хришћанство. 
 и ви сви подавали оставке?{S} Данас би били немоћни пензионари, о којима нико више не води ник 
на нехотице и случајно, јер су на гозби били измењани пехари, те они с отровом, спремљени за го 
ле вас дође бити још горе но што сте ви били.{S} Најпосле одморите се мало, па ако се баш види  
рваво три пут на нос изашло, јер сте ви били налик на онога „добротворца“ који је дао човеку је 
сведок да смо још јутрос у зору ја и ви били заједно на отменоме скупу честитке <hi>Балканске б 
а.</p> <p>У подножју ови камени брегови били су испроваљивани, где ужим, где ширим отворима, ко 
S} Не могу ваљада веровати да су духови били умешани у ову појаву! — одсече се конзул.</p> <mil 
х Грка, још пре три тисуће година, људи били већ толико развијени, да су тело човечије сматрали 
дочепа круне.</p> <p>Но и ако су докази били јасни, Растислав је опет знао колико је ризичан ов 
 <p>- Збиља, да ли су и ранији покушаји били ваше дело?</p> <p>— То је друга тема — примети ђен 
не познају.{S} Како би са свим друкчији били људи, кад би могли из смрти погледати на живот, па 
и образнији.{S} Помешани мушки и женски били су много умеренији и уздржљивији у говору, но саме 
.{S} Дочекао га је питањем: „Где смо ми били ноћас?“ али је одмах добио одговор да то није било 
обро загледали прозоре?{S} Да ли су они били добро затворени? и <pb n="487" /> да ли су сва ста 
или наполеони, т. ј. ексери и наполеони били су помешани, а у сваком бурету било је по четири о 
заних коња, и онај плот за који су коњи били везани, и она школска зграда коју је заграђивао ов 
 ровења.“ На више места за те су ствари били окривљени први и најугледнији људи.{S} Они су кука 
stone unit="subSection" /> <p>Те вечери били су на конаку у окружном граду Милиновцу.{S} Одсели 
орена изнутра, а велите да су и прозори били затворени, па куд би се онда, врага, извукао онај  
ска двокатница, на којој су сви прозори били јасно осветљени, а средњи прозори на горњем спрату 
говорио је Ратко даље.{S} Његови савети били су различити, према разноликим приликама у којима  
то се црква св. Марка, у чијој су порти били, могла сматрати као проста гробљанска капела.</p>  
S} Неки подозриви телеграфски чиновници били су отпуштени.{S} Читав тај крај био је усколебан,  
ачелник и сви њихови подручни чиновници били су унапређени и одликовани за ревносну и верну слу 
иције — Ратку.{S} Сви окружни начелници били су управо створ његових руку.{S} Он их је бирао, о 
 је свака знала по нешто.{S} Ти одломци били су брижљиво прикупљени, свака гошћа похитала је да 
есовало.</p> <p>Ови наши незнани знанци били су окренути Дунаву и на ту страну била је управљен 
ао је за старе породице, чији су претци били у ближим односима с његовим дедом, и с многима је  
рошлошћу.{S} Садашњи либерални великаши били су писарчићи и чибикџије код њиних очева, с тога ј 
ед напрегнутог ноћног бдења живци су им били растресени и они су се осећали чили и лаки, добро  
е брдске пропланке, који су место шумом били обрасли бујном високом, планинском травом.</p> <p> 
14" /> <p>— Збиља, за што сте ви управо били осуђени.... је л те, ви сте били осуђени? — упита  
раничић, а за овим Жика.{S} Већ су тако били прешли скоро целу пољаницу, кад их ту при крају не 
јаше кроз мрачну ноћ.{S} Свуда унаоколо били су осниски гробови, с белим плочама и белим осниск 
у немири у Турској.</p> <p>„Сазнали смо били и за друге тешке оптужбе противу вас.{S} Били сте  
а, нас смо се двојица бочили!{S} Ми смо били смртни, непомирљиви непријатељи — он је победио лу 
њим упознао? колико смо времена заједно били у Паризу? какви су односи тада постојали <pb n="48 
ри, и можемо рећи да смо га ту прилично били дотерали у ред.{S} Наравно, онда је то било лако,  
орално; узвишено, ниско — за њега су то били само разнолики изрази за ствари које су подједнако 
, г. варошки лекар и г. окружни енжењер били су пустили глас да та бара није ништа друго до изл 
ка. — Он сматра да су то и јуче и данас били и остали једни и исти људи. — Они знају шта је доб 
на свима собама у којима су до мало час били гости Врбавчеви, стајала су сад широм отворена сва 
у метути своје образине, које су уз пут били скинули.{S} У исти мах црна прилика извади из џепа 
о, да су му укућани, нарочито жена, већ били почели очајавати.</p> <p>Али и тим мукама дође јед 
ћи ћутећки на једном месту, људи су већ били почели дремати.{S} Сад се мало разраколише.{S} Нек 
шта је.{S} Обиснемо око оних што су већ били унутра, а они само одмахују рукама и неће ништа да 
аник.{S} Сви друштвени печати на завоју били су читави: обмане дакле није могло бити — заврши З 
вчеву.{S} По самим натписима, којима су били обележени поједини смотуљци, могло се већ судити д 
његов верни ађутант Заре.{S} Обојица су били у црним дугим огртачима, а и сва друга одећа била  
 и ту су се брзо сложили.{S} Обојица су били мишљења да је Балканац, нарочито балканиски сељак, 
и времена.</p> <pb n="562" /> <p>Сад су били сви на окупу и то махом окружни начелници, тек по  
опадају.{S} Да су седели у соби, где су били, можда им се не би толико познало да су препили.{S 
, али ни по што не хтеде казати, где су били, јер рече да је то кнежева тајна; кнез му је то са 
 Подводница их сведе у мраку и обоје су били у седмом небу; обоје су веровала да су нашли <pb n 
ниским каменим крстачама.{S} Гробови су били неправилно поређани, али тако близу један уз други 
да нађе капу, па да иде.{S} Нападаји су били сувише оштри да би их и даље могао слушати.</p> <p 
е, <pb n="559" /> нарочито оне, који су били нетакнути као Растислављеве и Раткове присталице.< 
поуздање и слободу, два осећаја који су били тако неисказано слатки после оних страхобних слика 
ар дели још награде начелницима који су били главни глумци у овој шаљивој игри.</p> <p>— Није в 
>— Шта сам знао чинити!{S} Људи који су били у стању да ме онако брутално нападну и онамо одвук 
оверавајући се никоме, сем оних који су били неопходни помагачи у каквом послу.{S} Био је дрзак 
и, ходали двораном тамо амо.{S} Неки су били у маскама, а други, без масака.{S} Кнез с почетка  
сањао, најпосле сви ти снови постали су били живе утворе, које га гоне и дању и ноћу, једнако г 
нистар полиције!{S} Е, мој пашо (Они су били пашенози) и моја дипломација и твоја полиција да с 
расне бриљантске минђуше.{S} Поклони су били предани госпођи управитељки Ловимук, да их она раз 
биљно и философски.</p> <p>Разговори су били разнолики, али после по часа они се некако сами со 
 је било у потпуном реду.{S} Прозори су били чврсто затворени, а сва су окна потпуно здрава и ч 
е покупио све те натписе.{S} Натписи су били и разнолики и многобројни, и то не само за дан, но 
ата, изрезаних у камену.{S} Голијати су били природни људи и у сразмери према величини својој и 
родужи:</p> <p>- За мајмуном послати су били жандарми да га траже.{S} Тек јутрос, кад се већ ле 
упним речима.</p> <p>Мање више гости су били сви у једнаком стању.{S} Чак и сам доктор није био 
 давала им нешто да пију.{S} Напитци су били скупи, али бар жена је била сигурна да ће родити.{ 
 прошли су и другу стражу; на трећој су били задржани.{S} За тим је дошао човек с белом маском, 
ра; о куку усарачен нож.{S} Но и ако су били једнаки по оделу, по понашању могло се судити да ј 
p> <p>У томе и сељаци приђоше.{S} То су били млади, отресити људи: један је носио о рамену пушк 
задахнуо својим партиским духом — то су били његови духовни синови, а он и Растислав били су дв 
обоје плачу или се обоје вајкају што су били луди да се свађају око ништа, а кроз по сахата цел 
ко штрецало и севало.{S} Срећом опет су били наишли на бистар планински поток, и ту учине конак 
ти око гајдаша.{S} Бабе и старци већ су били почели зивкати:</p> <p>— Хајдете, децо, доста је б 
почеле су долазити депутације.{S} Ту су били попови, кметови и командири по некад је депутацију 
оба Ташмаденски подземни ходници још су били доста добро одржани.</p> <p>Кнез Мутимир са своја  
а је тешко наћи права имена.{S} То нису били врели пољупци, но усијани печати, који су с беснил 
ичности у сумрачној дворани.{S} То нису били млади, непознати људи, као што се кнез надао, но в 
амо што код њега појмови о злочину нису били као код обичних људи.{S} Поштено, непоштено; морал 
вима плодио капитале, а зетови су тасту били на руци у свему, чиме највиша власт у земљи може б 
орити, писати; имао је људи који би још били вољни да све учине по његовој наредби, пошто је он 
никакво чудо што ја то знам, на против, било би чудно па и грешно да ја то не знам — примети Ра 
истичу као узор чедности.{S} На против, било је једно доба кад су је звониградске лапараче град 
ве.{S} Свакоме је прорицао шта ко хоће, било прошлост, било будућност.{S} Гледао је у длан; гле 
брзо заборавити шта је, тако рећи јуче, било с Врбавцем.{S} И зар то није био случај где се кне 
 и готово с потпуно непознатим човеком, било би мало и за обичну јавну женскињу, а за чедну Леп 
} Но што је Растислава понајаче болело, било је то, што је на махове и сам осећао да кнез понег 
 га ухвати, или убију, није, на жалост, било крунисано успехом, ма да је чињено све што се могл 
је прорицао шта ко хоће, било прошлост, било будућност.{S} Гледао је у длан; гледао је у воду и 
зу 40 часова.</p> <p>Још ономад на ноћ, било је већ близу 2 часа по поноћи, кад су изненадно до 
угом на рамена, на врат, па и на главу, било их је и прегажених; радознале женске главе извирив 
утан осећај, који се још јављао у њему, било је то, да се налази дубоко под земљом.</p> <p>Наје 
еседом; обадве су беседе биле китњасте; било је ваздан узајамних хваљења.{S} Кнез хвали „свој д 
 /> <p>„Отров је стар као и род људски; било га је од кад је људи на земљи.{S} Имамо необоривих 
диру да уреди људе, сељаци се поређају; било их је на броју до 40 пушака.{S} Ту им је саопштено 
је ни био, или је све то <pb n="296" /> било просто привиђење, изазвано код Каје дугим гледањем 
 је било, тек у овом <hi>привиђењу</hi> било је и <hi>провиђења</hi>.{S} Кнежева кава била је о 
ходао, он извади сахат и загледа га.{S} Било је близу 9 часова.{S} Он удари у звонце.{S} Чича Ј 
} У почетку је било сасвим друкчије.{S} Било је једно доба кад је Врбавац био несравњено јачи.{ 
је морала поћи својим обичним током.{S} Било је што обично увек бива.</p> <milestone unit="subS 
</p> <p>Али ни на томе није застало.{S} Било их је који су уверавали да су се од кнеза чуле чак 
поглед.</p> <p>Кнез загледа у сахат.{S} Било је десет и по часова.{S} Њему је већ постајало дос 
ћући причали како кнез има падавицу.{S} Било је чак и таквих булажњења до кнеза муче нечастиви, 
пиџика.</p> <p>Лепша изађе на улицу.{S} Било је ведро, свеже, прилично хладно пролетње јутро.{S 
једно питање: је ли барон већ устао?{S} Било је већ близу 11 часова кад слуга, једва једном, до 
е она највише ширила — природа људска — било јој је забрањено.{S} Уз то су фанатички хришћани в 
е, иначе од њих прети голема опасност — било је мишљење Растислављево.</p> <p>Ратко је налазио  
о даље.</p> <p>— Дуго сам тако лежао, а било ми је као да сам у паклу.{S} Поред свију мука, кој 
не само краљевска, но и царска круна; а било је и таквих позива који су апеловали на младога вл 
ло их се тројица милостиви господине; а било их је свакојаких, <pb n="117" /> и добрих и злих.{ 
згледам добро.{S} То сам и сам опазио А било је већ и крајње време.{S} Зло, да је још дуже потр 
а доћи услед тровања — таквих је отрова било и јамачно их на Истоку има и данас, но наша модерн 
Section" /> <p>Услед кнежева пунолества било је много награда и унапређења, у свима струкама и  
ка, те је при крају кнежева малолетства било и неколико озбиљних сукоба.</p> <milestone unit="s 
исли на нашег Никицу.{S} Шта би од њега било да се овако нађе сад међу туђим људима?</p> <p>— Ш 
 колачића за умакање, а оделито од тога било је и разних лимунада и слатких сокова од малина, ј 
ко има светитељака, или ако их је икада било, оне су морале бити оваке, као ова слика како је ј 
сада јасно опажали; њено је лице и сада било веома интересно лице, ма да је било по неких црта, 
ђутим, ако икада, Враничићу је баш сада било потребно да прибере сву своју пажњу на земаљске ст 
све друкчије.</p> <p>О, како му је тада било жао његове старе очинске куће, и оне дебеле, криве 
ва човека тињала годинама.{S} Овда онда било је и оштрих сукоба.{S} Но тактични Растислав вешто 
ви целој данашњој науци.{S} Шта би онда било с постављеним законима природним?</p> <p>— Па ипак 
маће кавге и заваде, где је у 2 случаја било боја између мужа и жене, а на једном месту жена је 
учајте!{S} Али ја ћу свакојако сићи, ма било пред ноћ — рече Растислав.</p> <p>— Молим те сиђи, 
збити.</p> <p>Сем свију других припрема било је решено још и „онако у опште“ да се Орловац „мал 
 свакој варошици, па и по многим селима било људи који леже у затвору „због династичних ровења. 
> <p>„Она, ништа не зна“ — у тим речима било је за њега неке особите дражи и насладе.</p> <p>За 
е десило овако:</p> <p>Пре два-три дана било је већ, бога ми, добра три сахата ноћи<ref target= 
вољством се осмејкивао.</p> <p>Тих дана било је свршено и једно од најтежих дела, која су њему  
Од снажна, млада човека, кога је милина било погледати, за 5—6 месеци постаје ругобна старачка  
ило, како је услед тих тешких окривљења било већ отворено и формално ислеђење против кнеза, и д 
ица.“ </p> <p>Око намештања ових вењера било је и дуге препирке и оштре борбе.{S} Сваки отмениј 
S} Шта ти би!{S} Би ти оно што би сутра било и мени, и другој, и трећој, и свакој, која би се н 
ицама није било краја; весеље је доиста било срдачно — почињући од кнеза, па до последњег слуге 
 узорита жена али опет за то пет минута било јој је довољно да у туђој кући чији праг прелази п 
њег лажног стида.</p> <p>Код шпартанаца било је законом забрањено слабим и кржљавим људима да г 
ак нових села у потеру, тако, да је сад било већ неколико потерних ланаца, а наши бегунци налаз 
огла бити!{S} Што је официра све је сад било у мојој соби, овде напред.{S} Код њих није...</p>  
о лица и опет се изгуби.{S} Жики је сад било још незгодније крај чича Милоја, али ту није било  
и.{S} О, како би јој лакнуло кад би сад било кога да је нагна на једно или на друго.{S} Она, ко 
арате!“ ...</p> <p>Јес, Пави је сад све било јасно; у њеној збуњеној глави као из неке магле ра 
се опет видео слободан, око њега је све било друго и друкчије, други људи, друге одаје, други г 
!“</p> <pb n="8" /> <p>С почетка је све било нејасно; ништа се није знало утврдо, па чак ни то, 
ко у душу и срце своје, а с поља је све било мирно и глатко.</p> <p>Тако је изгледао г. пуковни 
нова.{S} На јасној месечини, где је све било тако лепо осветљено, владао је сумрак само у дугој 
p> <p>Ратко ућута.</p> <p>— И то је све било данас? — упита госпођа промењеним гласом.</p> <p>— 
и једнако у дуговима.{S} Јес, то би све било лепо да сте где год на каквом пустом острву.{S} Ал 
носу у хиљади познао.{S} Тако би и овде било.{S} Он би први повикао „она је, пос јој њен“, а ви 
ацима као рекло би се да је код госпође било неког тровања, али кад се све околности испитају,  
итне капље хладна зноја.{S} Жалос га је било погледати.{S} Изгледао је <pb n="383" /> као тешки 
 управљало намесништво.</p> <p>Свега је било три намесника, али стварну власт имали су у рукама 
ре се просто стропошта.{S} И за њега је било јасно, да мртвац из овога гроба покушава да се окр 
тићи у једној држави.{S} Али за њега је било мало да буде обичан грађанин.{S} Није се имао куда 
 Али он је умро од отрова.{S} С тога је било потребно доказивати, да је умро природном смрћу.{S 
 ће бити доцкан; тражиће ме моји; да је било мало раније!“ и т. д. поуми Пава да се изговара, а 
ада било веома интересно лице, ма да је било по неких црта, које су наговештавале као да их је  
 бејаху примакли један другом, ма да је било наређено да потера иде у ланцу.{S} У исти мах на д 
чинила, слутећи што?...{S} Ма шта да је било, тек у овом <hi>привиђењу</hi> било је и <hi>прови 
 далеком, заборављеном животу као да је било вешто што је тако ведро и јасно, тако светло и рад 
намештај</hi>.</p> <p>Али ма како да је било гнусно ово кропљење у људској нечистоти, оно ипак  
 јамачно много што шта сањали: можда је било и таквих снова где се ми појављујемо као да смо пр 
прозорима биле су спуштене, у колима је било мрачно као у паклу.{S} Јела се стресе.{S} Прође је 
 Колико сам могао разабрати у колима је било два човека.{S} Осећао сам по дуванском диму да пуш 
сниској кућици од набоја.{S} Прозора је било свега два с улице, били су омалени и ниски, а изну 
узе ову кутију и отвори је. — Унутра је било 6 повеликих стаклета.{S} Кнез их покупи и потрпа у 
вкати:</p> <p>— Хајдете, децо, доста је било играња; земан је кући да се иде — на што су момци  
 могао на зор по мало дисати.{S} Шта је било даље ја не знам; сва је прилика да сам у тај мах и 
— упита госпођа Софија.</p> <p>— Шта је било — рече Ратко — пили и банчили до зоре и правили ст 
S} Ни једна гошћа није знала све шта је било, али је свака знала по нешто.{S} Ти одломци били с 
е је морао сад редом причати све шта је било, а кнез је узео да по његовој причи контролише сво 
и; још мање да трага и истражује шта је било с дететом?{S} У опште, то се сматра као обичан нес 
 и ућута.</p> <p>— Чек да чујете шта је било даље — рече Ратко — још није свршено.{S} Елем, кад 
радозналости.{S} А ваља ми знати шта је било да бих могао проценити шта може бити.{S} На памет  
ије одзивао.{S} На питање његово шта је било кнезу, кад је заспао, где је био пре тога, шта је  
аједно.{S} Кнез исприча у кратко шта је било код ђенерала.{S} Растислав је пажљиво саслушао ово 
д промислим боље, сетим се јасно шта је било синоћ у алеји, а после никако се нисам могао сетит 
зоре и правили сто комедија, ето шта је било.{S} Просто прокарта где год што би.</p> <p>— Нека  
утници нису дуго овде остали.{S} Кад је било равно један час од доласка, кнез нареди полазак.{S 
 светлости младога кнеза.</p> <p>Кад је било четврт до 10 часова кнежев млађи ађутант упаде у д 
едне седати, па онда оде.</p> <p>Кад је било тачно 10 часова, врата на дворани широм се отвориш 
а га нарочито не похвали.</p> <p>Кад је било у сред јела, кнез викну г. доктора, рече му да сед 
д кнеза, па до последњег слуге — све је било весело и расположено, и то не тек онако весело, но 
станци, зборови, друштва, штампа све је било угушено, притиснуто, завиличено, с цензурском корп 
нежевским одајама кнеза Мутимира све је било запојено неким нежним мирисом, неком пријатном топ 
p>— Све сам брижљиво прегледао и све је било у потпуном реду.{S} Прозори су били чврсто затворе 
ош од ране зоре у кнежевом двору све је било на ногама.{S} Спремана су кола, коњи, пртљаг — јер 
г дана дође тај учитељ у кавану, где је било много света, па и г. срески.{S} Реч по реч док ти  
вита одсели су у староме дворцу, где је било места за све.{S} Сутрадан била је свечана аудијенц 
 светковина кнежева пунолества, које је било на прагу; друго да саопшти ствар кнезу тако, како  
еза, час у слику кнежеву, испод које је било тајно долапче.{S} Кад кнез ућута ђенерал рече збуњ 
весно вршити своју „дужност“.{S} Име је било непознато; за тога шипарца нико није знао.{S} Свет 
свака свој значај, па опет за то име је било чудновато.</p> <pb n="594" /> <p>Кнез узе мислити, 
 затекла као војног министра, и коме је било суђено да наскоро одигра кратку, али значајну улог 
 из једне преграде завијутак, у коме је било једно писмо и још некакав предмет, па пружи писмо  
ало пењати или силазити.{S} Земљиште је било тако ломно, да често ниси могао видети пред собом  
вириваше с радозналошћу.{S} У кутији је било две преграде.{S} Лепша извади из једне преграде за 
чувај!{S} Али од самога почетка Жики је било неугодно што се за ово путовање нашао Милоје, кад  
е се могло с извесношћу тврдити, али је било врло вероватно.</p> <p>Ова околност распалила је к 
аде весели и раздрагани људи.{S} Али је било и неколико жалосних појава.{S} Ми ћемо овде помену 
о како се њему урезало у памети, или је било друкчије.</p> <p>Испричао је полазак из двора, сре 
је мушко.{S} Дошав у двор најгоре ми је било при уласку.{S} Морао сам пазити да слуге не примет 
ава и бунца. <pb n="384" /> Тешко ми је било да га гледам.{S} - Окренем се и полако изађем.</p> 
 стигоше већ и до кола.{S} На пољани је било управо три кола: једноме свирала свирајка, другоме 
ану, потмуло осветљену.{S} У дворани је било већ доста људи, а још су једнако долазили.{S} Неки 
ћу велику црну кожну кутију, у којој је било поређано <pb n="612" /> неколико ножева разне вели 
Смешан је био положај штампе.{S} Њој је било просто заповеђено да хвали младога избраника, и ак 
ead> <head>Женско срце</head> <p>Тек је било 7½ часова из јутра, а на вратима, пред канцеларијо 
дете и загледа минђуше.{S} Али какво је било изненађење његово кад место бриљанта нађе у минђуш 
убави и била је сретна.</p> <p>Такво је било Лепшино душевно стање кад је добила прво писмо кој 
 Хајд сад.</p> <pb n="263" /> <p>Ово је било на ниским степенима, при изласку у авлију.</p> <p> 
ек отесана букова иверја.</p> <p>Ово је било изненађење.{S} Коме је могло што требати овде у ср 
ило истинито, али, као обично, много је било и измишљено, додато.</p> <pb n="408" /> <p>Па ипак 
ан јаук.</p> <pb n="642" /> <p>И ако је било и нерасудно и очевидно опасно улазити сам у непрох 
даје лако замислити према ономе како је било у општини.</p> <p>Пошто се тако читаву недељу дана 
у ти онда испричати све по реду како је било“ — изговарао се сељо.</p> <p>Али ту се нађе сад он 
 је све то.</p> <p>У овој госпи лако је било распознати нашу ранију познаницу, госпођу Лепшу, ж 
год ниже доле - рече Враничић - тако је било име, или тако су бар звали овога црнога човека.</p 
авршавале махнитим картањем.{S} Тако је било и синоћ.{S} Барон се вратио кући тек у зору, с тог 
безопасно спровели даље.{S} Бар тако је било уговорено.{S} И да се није десио несрећни случај у 
ти, па ма сви поскапали.</p> <p>Тако је било и сад.{S} Наместив се згодно у колима кнез командо 
 момка и упитам га, околишно, колико је било часова кад сам ноћас дошао кући.{S} Он ми одсечно  
и</hi>“.</p> <pb n="315" /> <p>Писмо је било писано ђенераловом руком и то тек пре неколико дан 
га чека писмо из двора.</p> <p>Писмо је било кратке садржине и управо врхунац дрскости.</p> <pb 
еним рукавом од капута.</p> <p>Писмо је било кратко</p> <quote> <p>„Штовани Господине Намесниче 
и начелник истим тоном.</p> <p>Писмо је било Милојево, упућено неком попу који је пре две годин 
правдом револуционара.“</p> <p>Писмо је било још дуже; но ми смо овде навели само она места, ко 
римети Црнојевић нехатно, а очевидно је било да о нечем другом мисли у том тренутку.</p> <p>Жик 
 се поче брзо разилазити.{S} Убијено је било четири Турчина.{S} После су Турци дуго трагали и т 
 спремљен диван ручак.{S} Постављено је било на пољу под ладњаком.{S} Кнежев млађи кувар био је 
том, нарочито за мушкарце, спремљено је било шунке, саламе, сува језика, разних сирева — у општ 
поклонио гробу своје прабабе, решено је било још у напред да се посети Повратница, и тај излет  
ез се упути овом последњем колу; оно је било највеће.</p> <p>Чим угледаше кнеза, цигани умукоше 
ао их по оним красним белцима.{S} То је било довољно да ми одузме душевни мир, ја више нисам им 
дочекају и поздраве господара.{S} То је било прво приказивање народу, и Растислав је сматрао за 
је био спреман и мали доручак.{S} То је било на сумеђи два округа и већ се унапред знало да су  
 кад сам те ја први пут видео.{S} То је било у Јеленику.{S} Ти си пре тога нешто играла с неким 
велика.{S} Ја сам нешто начуо.{S} То је било некакво тровање; потрована је, како ми се чини, це 
у умешност и своју поузданост.{S} То је било мишљење Ратково, а тако су ствар схватали и сами н 
рста види црну људску прилику.{S} То је било с десне руке.{S} Но баш у тај мах шушну му нешто с 
ире, ти се жениш!{S} Не одричи! — То је било изговорено таким тоном и пропраћено таким погледом 
/> светлошћу.{S} Круна и престо — то је било његово сунце.{S} Све је друго за њега био мрак.{S} 
} Један члан ове тајне дружине, и то је било у Милиновцу, приликом твога путовања.{S} Па онда,  
рена природа још је бректала, али то је било већ дисање груди које се сваким дахом све више сти 
атима, као да се нешто двоуми; но то је било само за један трен ока, а у другом трену она је ве 
 јавну женскињу, а за чедну Лепшу то је било доста.{S} И Мона то не говори из какве пакости бож 
p> <p>Чудно и јесте било.{S} Особито је било чудно то одупирање код девојке, одрасле у кући так 
е и ћаскале бог вас пита о чему, што је било далеко, далеко од жаљења за ђенералом.{S} Од родби 
лазити њој — Мони — у посету; за што је било нужно водити, читаве месеце формалне дипломатске п 
на је немилосрдно уништавала све што је било ма само и налик на какву опасност за њу.{S} Од пет 
дах њен и ево одмах оживљује све што је било клонуло под тешким ударцима сурове јаве.</p> <p>Пе 
дна обожавања чисте природе, као што је било код старих Грка.{S} Дотеривано је до појаса, па се 
угих церемонија прешло се на оно што је било најлепше и најважније у целој ово ствари, чак лепш 
не!</p> <p>Од свију ових прича нешто је било истинито, али, као обично, много је било и измишље 
а и ту сели да се одморе.</p> <p>Већ је било почело свитати.{S} Ноћне тмине све су се дубље пов 
 Враничић проговори први.</p> <p>Већ је било близу читав сахат како су се кренули са извора, гд 
од кад је ђенерал понио отров, кнезу је било некако незгодно ђенералово присуство.{S} Помишљао  
део је кнежев доктор.</p> <p>Гостију је било много.{S} Сем кнежеве свите било је још преко 50 о 
је могао лако досадити.{S} У почетку је било сасвим друкчије.{S} Било је једно доба кад је Врба 
а умро је од сухе болести.{S} Име му је било:{S} Марко Пајић.</p> <p>Ово је била последња жртва 
огим његовим успесима.</p> <p>Име му је било Растислав.{S} Такав је ето био један намесник.</p> 
пери сваки кончић живаца, у глави му је било мутно а ноге су клецале под њим од умора.{S} Но он 
ст је волео страсно.</p> <p>Идеал му је било добро заповедање и добро слушање.{S} Док је имао п 
ања, млади Белини — једва тек ако му је било 22 године — одмах отпоче своју чудновату причу.</p 
ј осуди над њеним мужем.{S} Тешко му је било да јој то каже, а осећао је да је најприличније да 
ј плочи и гледао у мрак.{S} Чудно му је било, како Заре ћути и неће ни о чему да проговори, али 
ојим може бити отворен, а познато му је било и име чича Милојево.{S} И он га узе распитивати шт 
 рекли: „ово је твој народ“ — и њему је било мило.</p> <p>Кад је доведен у Балканију и изабран  
га пола, свакога стања и доба.{S} Ту је било добре две трећине цела Орловца.</p> <p>За тим је н 
(љубазница љубазника). — Најпосле ту је било пуно свакојаких новости из приватна живота као: ку 
ан од главних, ја сам водио - али ту је било толико људи старијих, искуснијих, давнашњи државни 
о отровима, ма да је несумњиво да их је било и да их и сад има.</p> <p>„На истоку има и дан дањ 
гобројни, и то не само за дан, но их је било спремљених и за ноћ, т. ј. удешених да се и ноћу м 
ла гомилица највећих швалера, што их је било у овоме друштву.{S} Све млади, весели, расположени 
и слуге коње.</p> <p>У коњушници још је било тихо и мрачно.{S} Једна једина лампа, чађава и поц 
а.{S} Кнез осети чист свеж ваздух; није било пређашње стеге и пређашњег загушљивог и мемливог з 
шњих трзавица била је очевидна.{S} Није било могуће да кнез то не опази и да се не заустави на  
обова, високих крстача и ограда, а није било ни високих дрва, да заклањају и оно мало сумњиве с 
ње рече да је јамачно био жедан, а није било никога да му дода воде. _</p> <p>После овога Мутим 
да стрпа писмо у џеп и друкчије га није било могуће одузети, мањ да је веже.</p> <pb n="694" /> 
е за њега установљен, јер дотле га није било у балканиској војсци.{S} Сем <pb n="303" /> тога В 
м узе дрхтати целим телом.{S} И да није било Жике, који је својим одлучним погледом приковао Ми 
 наваљивања.</p> <p>Но њему као да није било до озбиљних ствари.{S} У присуству Лепшином кнез М 
 молим покорно..</p> <p>Али излаза није било и наш бедни г. Вујадин отпоче своју улогу.{S} Он п 
ало питање куда ће?{S} Чича Милоја није било, а он је једини био кадар да их проведе кроз ове п 
е била доведена, да другог изласка није било.</p> <p>— Свршено је — прихвати ђенерал. — Сад је  
ом се остало до 3 часа; здравицама није било краја; весеље је доиста било срдачно — почињући од 
ши.{S} Овако као ово сад њој никад није било!{S} Она је осећала и да је најсретнија девојка под 
се испрућио испод кола — само Паве није било!</p> <p>Боји се одсекоше ноге; једва је корачао; н 
читавих 20 лана, и за све то време није било ни једног дана кад Растислав није мислио о пуковни 
 на плочу.</p> <p>Али ово нагињање није било потребно.{S} Стојећки, читав корак удаљен од гроба 
том тренутку у њеној глави у опште није било ничега јасног.</p> <p>Нека неодређена збрка од мис 
ије хтео.{S} Ту моје праве кривице није било....{S} Али шта то сад вреди!{S} То је дугачка прич 
чистину и чисто одахнуше, јер више није било ни онога склопа планинског, који са свију страна з 
му.{S} Ствар је узимана природно и није било данашњег лажног стида.</p> <p>Код шпартанаца било  
на једну пољаницу.{S} Ту у близини није било великих гробова, високих крстача и ограда, а није  
 место у једном густишу, али ту им није било суђени конаковати.</p> <p>Овога првога дана потера 
/p> <p>— Најпосле ни то све још им није било доста.{S} Кад су се мало повратили, кнез се попне  
су морали увући рогове.{S} Са мном није било шале.{S} Правио, веле, притисак!{S} Притисак! него 
пет за то њена кућа и њено друштво није било у милости код Звониграђана.{S} Све што је водило р 
вој двоумици.{S} Али у ствари тако није било.{S} Ево шта се десило.{S} Памтим лепо како су ми с 
“ али је одмах добио одговор да то није било ноћас, но још пре две ноћи.{S} Овај одговор кнеза  
ши најбољи пријатељи.{S} Та то бар није било тако давно?{S} У једном истом броју, па често и у  
с боловима, али опасности за живот није било.{S} Жика помогне Перуну да се склони с кобнога мос 
та, синоћ!....{S} Па шта!{S} Синоћ није било ништа страшно!{S} Е! рече кнез.</p> <pb n="269" /> 
беличаста дима.{S} Но то као да му није било доста.{S} Крај Перуна лежала је његова пуна магаци 
p> <p>Враничић набра чело.{S} Њему није било мило што су се десиле све ове случајности.{S} Све  
данас, богу хвала, никад ни у чему није било постидно, па се надам да неће бити ни од селе.{S}  
" /> <p>Каквих и каквих ти чуда ту није било!{S} Час јављају како су у вароши освануле проклама 
квих ти гласова и претпоставака ту није било.{S} Једни су причали да се кнез заљубио у некакву  
езгодније крај чича Милоја, али ту није било помоћи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Раз 
 нигде не сретају живу душу, а још није било 11 часова.{S} Из уске удице повише у другу ширу, а 
зговетан жубор.{S} Ордена тада још није било, као ово сад, и тек си овде онде из ретка могао ви 
на.</p> <p>- Па, па!...{S} Шта је после било? — питао је кнез пун радозналости.</p> <p>Заре про 
а опет седнем.{S} Сео сам и шта је даље било — не знам ништа!{S} Кад сам се пробудио јутрос у 8 
емо испричати само у кратко шта је даље било с овом јадном девојком.</p> <milestone unit="subSe 
пође за њим радосно.</p> <p>Шта је даље било с ова два залутала човека то изгледа управо као ка 
се под гробовску плочу; два метра земље било је доста да сместе све његове неизмерне пожуде и с 
оји обичној животињи.{S} Колико би боље било, и за вас и за више народе, кад би се задовољили о 
у и покуша да јој рекне како би најбоље било да се врате.{S} Но црни вођа одби одсудно ову напо 
 али све, што је он до сада знао о томе било је магловито и непоуздано.</p> <p>Но сад је изглед 
ако звани Мали Конак, где је до сахране било изложено народу на углед.{S} По кнежевој наредби ђ 
на лица.{S} Али у целој појави ове жене било је нешто симпатично, <pb n="371" /> нешто добро и  
а да се провлаче.</p> <p>Такво путовање било је веома тегобно.{S} На сваком кораку могло се зав 
с или није</hi>!</p> <p>И сад је питање било решено; решено је са <hi>јесте</hi>.{S} Оно што му 
<p>Но у почетку намесништва опште стање било је толико ровито да се ни један од њих није смео у 
шта и не тиче.</p> <p>Али баш то ћутање било је мучно пуковнику и он је хтео да га прекине.</p> 
х „куку.“</p> <p>И ако је ово сустицање било проста случајност, опет је то бар неке од гостију  
н се нађе у чуду.{S} Увек му је најгоре било с тим проклетим страним речима Свакоме би се јаду  
и ништа; Жика рече нешто, али то је пре било продужење његове раније започете мисли, но одговор 
избрежак где су била кола.{S} И овде се било проредило.{S} Многа су кола поодлазила; нека су се 
ребу, да испразни своје срце, у коме се било накупило тако много електрицитета.{S} Готово бесве 
рње и горе....{S} Срам те било, срам те било, роспијо једна!{S} За то сам вукла твоје по... пел 
, то она све црње и горе....{S} Срам те било, срам те било, роспијо једна!{S} За то сам вукла т 
ију је било много.{S} Сем кнежеве свите било је још преко 50 одличних грађана и чиновника.{S} Т 
ура толика отима“.</p> <p>Чудно и јесте било.{S} Особито је било чудно то одупирање код девојке 
 с тога, што би крваво убиство немогуће било прикрити, и што би крваво убиство пробудило у свет 
ку паде у очи, да је између ове двојице било нешто.</p> <p>— Заповеда ли што г. намесник? — упи 
и могло бити.{S} За дежурнога није више било никакве сумње.{S} Старац је говорио истину.{S} Ови 
 га нађе сама.{S} Чича Милоја није више било ту.{S} Жика се осврте и викну га — Никаква одговор 
 n="630" /> Балканске Браће и које је и било повод целој овој авантури?</p> <p>Заре слеже рамен 
{S} И док је тако радио — добро му је и било.{S} Чим је окренуо друкчије — изгубио је престо.{S 
оворило.{S} А ко зна да ли је у опште и било што на то налик.{S} Бар сам „доктор радикалац“ ваз 
хоџа.{S} - То не море бит’.. а кад би и било тако, ти би вала, снахо, била опака мајка.{S} Можд 
уста.</p> <p>— Па добро!{S} Баш и да би било за, кнеза, па шта је с тим?</p> <p>— О молим! није 
и никуд даље; а и она - Пава - штета би било да пропусти ову прилику, да не чује шта ли јој је  
ости — за што иначе....</p> <p>— Шта би било иначе? пресече га кнез</p> <p>— Иначе.... не би ми 
, господине, на нашу несрећу, а боље би било да сам јутрос врат сломио кад сам амо пошао, па да 
а говорила.{S} А и како би!{S} То не би било лепо да она износи шта се код ње десило, кад је са 
пошто је то моје право.{S} Али то не би било искрено с моје стране, а ја хоћу да будем милостив 
зем му око.{S} А што!.... ни њему не би било рђаво!{S} Шта ми вали бајаги.{S} Море вајн бих ти  
гла ставити интабулација.{S} Примање би било обезбеђено, а корист би била очигледна, кнез би би 
 што рекла песма „да ко броји и више би било.“</p> <p>Кад поново седоше, начелник Вујадин опет  
и се могао наћи други излаз.{S} Како би било да покушају они преко свога старца, да му набаве н 
друг своме послушнику.</p> <p>— Како би било, Жико, да сиђемо до Дунава да разгледамо околину.{ 
а руку и прошапута му:</p> <p>— Како би било да се вратимо?</p> <p>— Ах, молим вас, какав повра 
вом чекам достојну казну.{S} Но како би било свирепо да сестра својеручно казни брата свога, пр 
еднога ова земља троши толико колико би било доста да се у потлаченим крајевима нашим издржава  
дозриве радње пуковникове.{S} Вредно би било да је човек изненади, да јој на једном каже целу с 
 <p>— Јес, јес, молим покорно, добро би било, врло би добро било, само, молим покорно, бојим се 
 лепше, и примети му:</p> <p>— Добро би било, г. начелниче, да нам представите мало ове људе, д 
с!{S} Ти си то већ протумачио.{S} То би било <hi>после</hi>!{S} И то се без зазора говори у сре 
</p> <p>Кнез га пресече.</p> <p>— То би било незгодно.{S} Она најпосле мора све сазнати.</p> <p 
 Налазио је незгоде само у томе, што би било тешкоћа на случај да се кнез узјогуни, па не хтедн 
о му је да се неће тражити ништа што би било недостојно висока положаја његова; даље му је као  
, међу њима нија се ништа десило што би било ма и налик на ово што г. Вујадин прича.{S} Али он  
 је били лепа; мора бити да је Текелији било замакло око за њом, те кад су мало одмакли, између 
ече га кнез</p> <p>— Иначе.... не би ми било пријатно, кад <pb n="40" /> ми се рекне.... оно на 
 тебе навела на какво зло.{S} Толико ми било зла мојој Стани, колико ја теби желела... — правда 
о уверења да управо није никад ништа ни било; да је госпођа Мона изврсна жена и да су само пако 
е се!{S} Ово управо није ништа друго ни било, до мало дужи и појачи сан.{S} Да, ви господи тамо 
што је баш у твојој непосредној околини било људи, који су једва чекали да ти учиниш такву буда 
њост, снови и јава, оно што је у истини било и оно што се које кад тек само као мисао зачедило  
вно, ово говоримо кад би нешто у истини било, као што није! — опет настави доктор.</p> <p>- Ама 
 у једну слику на зиду.{S} На тој слици било је представљено мртво тело последњег убијенога кне 
као го, усправан зид, уз који би и тици било тешко узлетети, а камо ли човеку попети се.</p> <p 
астиславу је и оно неколико горњих речи било доста.{S} Он је у њима већ био нашао кључ којим је 
исто просијао, а <pb n="366" /> на души било му је тако лепо, тако ведро и весело! — Он је осећ 
 дому његових родитеља, где је пре увек било тако <pb n="537" /> мирно, сад на једанпут настао  
Узмите обратно.{S} Рачунајте шта би нам било вајде да сте с мојим изласком из министарства одма 
ажи ми где су се и кад су се до сад чим било истакли?{S} Шапуће се о њима већ друга година дана 
а.{S} По правилу ред би био, да они чим било докажу да имају какав значај.{S} Место тога, ти са 
шта: он је и даље ћутао, пажљиво бројао било и укочено гледао у креветски перваз.</p> <p>Но ађу 
 неке двоумице.{S} Али пошто је све ово било срочено у поезији, то је и прошло без икакве двоум 
е мишљење у овој ствари.</p> <p>Све ово било је изговорено подругљиво, с пуно ироније.</p> <p>— 
по какав стран орден.</p> <p>Све је ово било и важно и значајно, али начелник орловачки, он сам 
ne unit="subSection" /> <p>Лепши је ово било ужасна ноћ.{S} Мутимир јој је био одвратан, и у ис 
и су натписи сведочили да је грађанство било веома издашно у лепим жељама.{S} Жеље су махом иск 
е голе, природне људе, њено величанство било је тако дирнуто, да је прекинуло посету у половини 
 тога слатког доба, које је дуго и дуго било заборављено.</p> <p>Јес, с једне сјајне звезде био 
p>Кнез је путовао сухим.{S} Одлучено јо било да на путу пробави 25 дана и да обиђе југо западне 
лази кнез, мртав или жив, пошто је јако било утврђено и то мњење, да је кнез само рањен.</p> <p 
осподи мигне оком.{S} Најпосле, ма како било, ми нећемо ни у чему трпети оскудицу.{S} А? доктор 
на делу.</p> <p>У осталом Ратка је лако било и слушати; он од својих присталица није тражио ниш 
 нарочито кметове.{S} С тога му је лако било да завара сељаке причајући им како су њих тројица  
ио велику ракљату липу, на коју се лако било попети, а по дебелим гранама њеним могло се отићи  
S} Бар њему се чинило да је све то тако било, а најпосле ко зна — можда је и бало.</p> <p>Г. пр 
није дошао с тога, што је до тебе тешко било доћи непосредно, па ти не би у ствар тако брзо мог 
 усео на свог коњића, и сад га је тешко било скренути с пута којим се једном већ захуктао.{S} Ш 
ноставну шарену слику, у којој је тешко било разазнати шта је стварност, а шта ли машта.</p> <p 
тако брзо и задувано да га је већ тешко било разумети, јер је махом гутао последње слогове у ре 
p> <p>Није прошло много, а цело је село било на ногама.{S} Избуђени су не само они што се позив 
их планинских главица, чије је зеленило било чисто црно спрам светлих зракова зориних, небо је  
таквим приликама жена много може.{S} Но било је сумње, да ли ће Лепша хтети да послужи њиним ин 
само једна једина тачка.{S} То је давно било.{S} Он се тога сад једва сећао.{S} Урезало му се у 
дуг.{S} За тај случај веома би незгодно било вући се по суду.</p> <p>— Тада би се примање прене 
нички дом и нагласи ми како би незгодно било кад би по граду пукао глас да је кнез био у овако  
да зарадиш хлеб.{S} Ваљда је мени ласно било кад сам морала сваког гада...{S} Али, шта ћу.{S} Б 
омућен, лудачки, поглед који је страшно било видети.{S} Тај тешки, оловни поглед Боја спусти на 
pb n="208" /> бити уморан и да би добро било да се одмори.{S} Но кнез то одби најодсудније.{S}  
м покорно, добро би било, врло би добро било, само, молим покорно, бојим се нећу ја то умети.</ 
емоћним вочићима.{S} Њему је тако добро било познато оно страшно душевно стање, кад осетиш свој 
главу кнежевску круну.</p> <p>Али за то било му је потребно двоје: да се ослободи од непрестане 
ћа, бившег кнеза балканиског.{S} Све то било је ономад и од тога дана узаврела су сва околна се 
 сад на то одговори мирно, да би све то било тако да није једне околности, која целој ствари да 
 мрачне рупчаге и пећине.{S} Али све то било је познато.{S} Кнез је знао да одмах ту у десно ид 
човека, кога је обожавала.{S} Но све то било је скривено у најдубљој дубини њене душе.</p> <p>А 
ехом даље трагати.{S} Наравно, да је то било незгодно овако из даљине и с пута.{S} С тога је Ра 
 важан друштвени значај.{S} Можда је то било нешто налик на оно што Русо тражи у свом делу „<ti 
 дотерали у ред.{S} Наравно, онда је то било лако, јер смо то од њега захтевали с правом.{S} Са 
 Шта је то било, а?{S} Збиља, шта је то било? — понови он питање журно и чисто плашљиво, јер не 
ли шта значи све то?{S} Кажи, шта је то било?) — упита опет госпођа радознало.</p> <p>— <foreig 
а му његов секретар говори. — Шта је то било, а?{S} Збиља, шта је то било? — понови он питање ж 
ај као змија ноге.</p> <p>— А шта је то било ноћас, зете, што помену — упита госпођа Софија.</p 
нашла у сличној прилици.{S} И шта је то било тако необично! <pb n="444" /> Млада жена подала се 
 овде до тебе да ми испричаш како је то било.{S} Куку, колико ли је ово сахати? рече Мона седај 
а интересних ствари.</p> <p>Кад је и то било сређено и сложено у један велики завежљај, кнез се 
ањ да је најури.{S} Али сад је већ и то било незгодно.{S} Он је пред њом говорио, а она је тако 
авно, наравно, светлости!{S} Како би то било да Ви ма у чему трпите оскудицу.{S} Но, височанств 
веда — ко слуша?</p> <p>— Наопако би то било, кад би ти односи-тек сад имали да се расправљају  
 литре меса...</p> <p>— Јес, лепо би то било — продужавала је баба — кад 6и Ката била луда и од 
, гушећи се од смеха.{S} Сад му је опет било смешно како се Растислав уплашио.</p> <p>Кнез га п 
 може испасти ништа што би чак по живот било опасно, а иначе ако буде каквих непријатности, мож 
ош су дуго разговарала.{S} Сунце је већ било у велико нагло на заранке, кад два државника изађо 
се спуштати низбрдицом.{S} Сунце је већ било зашло и почео се хватати мрки сумрак.{S} Шетачи су 
Синђа заврши последњу реч — Пави је већ било све јасно.</p> <p>Чим је Синђа почела уплетати у с 
м родитеља и друго.</p> <p>Лепши је већ било лакше да одговори на оно питање; она погледа кнеза 
је сад и спавао као заклан и ако је већ било 10 часова изјутра.</p> <p>Док је барон Жермини ова 
:</p> <p>— Ако је с њом тако једном већ било, онда бих ја њу тек тада слатко бацио.{S} Далеко њ 
а, као што је то још раније законом већ било предвиђено.</p> <pb n="11" /> <p>Први број службен 
ас, тако поуздано знам све шта је синоћ било, док ме ово чудо није снашло.{S} Гледао сам јутрос 
лазио се један мали парк, а у том парку било је једно старинско државно здање, које поодавно сл 
>Док је кнез премишљао како би ђенералу било тешко да сам саопштава жени страшну новост, јер би 
е да је он о томе извести, јер ђенералу било би свакако веома незгодно да јој сам о томе казује 
 г. Ратка из Звониграда.{S} У том писму било је друго писмо, које г. начелника јако обрадова, а 
 Осећао је да се загрева, и у том стању било му је добро.{S} Глава му је била ведра, присебита, 
ни ићи кроз овај народ и уз неку пратњу било би као шетња кроз шибу.{S} Просто на просто морамо 
на ће све казати: ја све држим да је ту било неке злочиначке замисли.{S} За што да вас одведе б 
каквих сцена и никаквих мртваца није ту било, господару.</p> <p>— А наш силазак у Ташмаден?</p> 
ај догађај.{S} У осталом, можда је и ту било умешано провиђење.{S} Ја верујем у провиђење — при 
они били су помешани, а у сваком бурету било је по четири оке дуката и наполеона.{S} Четири пут 
као јасиков лист.{S} На плавом табачићу било је свега двајестак редака:</p> <p>„Драги Јоцо.“</p 
 је на слепога миша.{S} На његовом лицу било је нешто што те подсећа на мрак.</p> <p>Како уђе,  
и, па чак и ћате, а?{S} Мислите није их било који су настојавали да се продужи тај обичај.{S} А 
иде, сељаци пођоше онако измешани те их било који се и не познају међу собом.</p> <p>Док се пот 
ж још једнога пса.</p> <p>Ово је за њих било право спасење.{S} Јер не прође ни четврт сахата од 
 њима су ишла још двоја кола, а око њих било је неколико коњаника.{S} У кнежевим колима видла с 
и изађе из коњушнице.{S} На пољу је још било тавно.{S} Он се врати у своју собу и наслони на ме 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Било је 2 часа по подне.{S} госпођа Мона, немарно испру 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Било је близу поноћи.{S} На крај Звониграда, у једној о 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Било је дивно пролетње јутро, сјајно и свеже.{S} Бујно  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Било је једанаест часова у вече.{S} Кнез Мутимир ходао  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Било је то у великој дворани, у министарству спољних по 
АВА I</head> <head>Катастрофа</head> <p>Било је после подне једног од оних хубавих пролећних да 
</head> <head>Стручно мишљење</head> <p>Било је већ два часа по поноћи, а пуковник Врбавац још  
 некаква рођака убијенога кнеза.</p> <p>Било је одупирања, но Врбавац га је сломио.{S} Помињато 
ти шта је то притворност људска.</p> <p>Било је још и других појава, згодних да из раног детињс 
ну реч којој не зна крсна имена.</p> <p>Било је у животу г. Вујадина још и много других занимљи 
Ете питајте њега“ — уверава она.</p> <p>Било је говора међу Мониним гостима и о најновијем поли 
, шапутали су сељаци мећу собом.</p> <p>Било је свакојаких нагађања: да се нису где год појавиц 
он бежи и крије се овом путањом.</p> <p>Било му је жао и онога лепог водоскока пред кућом, где  
мао сахранити о државном трошку.</p> <p>Било је лицем на Благовести (28 марта 1873; год.), прол 
 побегле, и још се не зна ко су.</p> <p>Било је још и ваздан других причања, нагађања и свакоја 
 по некад и потпуно бесмислених.</p> <p>Било је већ 9 часова у вече, а улице су још биле пуне с 
оди тамо тако и реците.{S} О дисању и о билу не морате им ништа ни спомињати.{S} Ја сам то вама 
на топлом зраку, — да све то: животиње, биље, цела природа, све пева једнодушну песму благодаре 
, да га дивљаци справљају од сока једне биљке америчке, мешајући у њега и отров од змије.{S} Ал 
ом, све помешано: црни капути с црвеним бињишима, алови весови с углађеним цилиндрима, уске фре 
вац (рођени брат пок. ђенерала Врбавца) био је опрезан човек.{S} И ако је ствар са чича Милојем 
ј.</p> <p>У кнежевим колима, сем кнеза, био је још намесник Растислав и кнежев ађутант, капетан 
чки арамбаша.{S} Да је био лепа женска, био би каква чувена балканиска Помпадура.{S} Али он је  
х, пратећи неуморно сваки покрет његов, био је пун неповерења спрам свију и свакога, само је ње 
чиновницима, што дођоше да га поздраве, био је и наш јунак.{S} Кад га стари кнез угледа, одмах  
акву потеру.</p> <p>Враничић је, дакле, био безбрижан, али ту безбрижност није делио његов верн 
око 2 часа по ноћи у стан госпође Моне, био ухваћен у кљусу, разапету под њеним прозором, услед 
и језуита.{S} Да се одао обичној крађи, био би чувен хајдучки арамбаша.{S} Да је био лепа женск 
 би се показао достојан толике милости, био је ванредно вредан; радио је дан ноћ; учинио је и н 
, а с лева, по нарочитој жељи кнежевој, био је посађен манастирски старешина.{S} Даље се низала 
овакав случај како рекох?</p> <p>- Био, био, милостиви господине.</p> <p>- А колико може да тра 
тићи.</p> <p>Човек, што је ово говорио, био |е осредња раста, средовечан, плећат, с оштрим црта 
 протеран, а после, кад се опет вратио, био убијен и да си ти дошао малолетан на крвав престо.< 
>Министар унутрашњих послова, г. Ратко, био је сад управо у таком расположењу.{S} Тек што беше  
 с тим једним брком.{S} Други, наравно, био је опао.</p> <p>— Је л те да то не може бити?</p> < 
, видите, ја вам отворено кажем —- јес, био сам у кујни и то вам не кријем, чујте од мене сама, 
батаљон да њиме заузме главну полицију, био је ухваћен, одмах предат преком суду и стрељан.</p> 
ада већ био превалио четрдесету годину, био је дакле у добу кад човек на један пут с ужасом опа 
д собом оправда- Ово, што горе поменух, био је разлог којим сам ја заваркавао своју савест.</p> 
 био овакав случај како рекох?</p> <p>- Био, био, милостиви господине.</p> <p>- А колико може д 
 немогуће.</p> <p>Ђенерал подиже главу; био је у образу као земља.</p> <p>— Би ли ми хтели пока 
 он био задовољан кад би <pb n="550" /> био макар и први слуга у Црнојевића кући, а камо ли што 
ва неприлика.{S} Тада је <pb n="177" /> био још тек срески начелник, управо био је писар, па са 
nit="subSection" /> <p>Сиромах кнез!{S} Био је грдно измрцварен.{S} Убили су га из револвера, п 
n" /> <p>Сјајни успеси занели су га.{S} Био је на врхунцу власти, коју обичан грађанин може дос 
вао за њега као за свога заштитника.{S} Био је скроман, повучен, чисто послушан.{S} Врбавац је  
подина с великим цилиндром на глави.{S} Био је љут као рис, од љутине није могао ни говорити.{S 
лица.</p> <p>Кнез се једнако смејао.{S} Био је тако расположен да му је свака ситница изазивала 
рачајући полако и гледајући у патос.{S} Био је мрачан и зловољан.{S} Он није могао веровати да  
а бојаџија, најпосле ступи у војску.{S} Био је веома вредан, схватљив, окретан, учио је и радио 
и неопходни помагачи у каквом послу.{S} Био је дрзак, али и врло покривен.{S} Кад је имао да уч 
себи, нађем се намештен у наслоњачу.{S} Био сам ослобођен од свију стега и веза, а преда мном ј 
де из шака, ја случајно ударим одозго — био сам с неким пријатељима да гледамо младе јелене — и 
 брзо затварале врата за њима.</p> <p>— Био сам у очајању, мислио сам нећеш већ ни доћи.</p> <p 
S} Но сад је цео тај план „поступности“ био покварен.{S} Раздражена, љута, видећи где сва њена  
а ову светковину.{S} Своју „престоницу“ био је подигао доле испод манастира у бурјану, недалеко 
 велике, четвртасте хартије за писма, а био је сав исписан лепим, читким али ванредно ситним ру 
довља и после дуге употребе поклонио га био неком Сарукбоцећаеју.{S} Сарукбејов син био је доцн 
о његово сунце.{S} Све је друго за њега био мрак.{S} Боловао је од наступа властољубља.</p> <p> 
еба заборављати, да је ваш књаз до сада био малолетан.{S} Но и томе ће скоро бити крај.{S} За к 
суство њено опијало га је, и он је тада био неспособан за сваки други рад, за сваку другу мисао 
 своје синоћње понашање, и како је тада био добар, благ, нежан и како би јој тада обично говори 
о колевка Црнојевића, тај је крај вазда био немиран.{S} У њему је до века по нешто шушкало.{S}  
тао намесним, Растислав је некако вазда био <hi>млађи</hi> пријатељ.{S} Али тек што су обојица  
ом заиста дивном сељанком. (То је ваљда био први и последњи пут у животу кнеза Мутимира, да је  
p> <p>— Дакле у двору!{S} Па ко је онда био онај млади господин?{S} Је ли могуће, да је то био  
ш јунак побегне, али гнев старога кнеза био је утољен, како веле, тек онда, кад је наш јунак би 
имао и копрцао.{S} Не, не!{S} Да сам ја био прошле ноћи ухваћен, о томе не може бити никакве су 
осталом тај обичај жењења младих дечака био је до скора и код нас.{S} Наравно, без овога чудног 
ај код њих.{S} Али у почетку овога века био је јако развијен.{S} О томе прича веома интересан с 
 уморан и малаксао.{S} Сваки делић тела био ми је као истуцан.{S} Једила ме је цела ова комедиј 
танска униформа.</p> <p>У трећим колима био је кнежев бив. професор природних наука, уважена ст 
мало и контролишу.{S} Један од жандарма био је наредник и он је погинуо, као што сам имао част  
слав још на путу.{S} Он је још изодавна био на чисто с намерама Врбавчевим.{S} Да пуковник спре 
во, што се тиче мога хватања и одвођења био само какав ружан а веома жив сан, ади, кад промисли 
еро.{S} Стари <pb n="577" /> чича Степа био је недавно у Бечу по еспап, и том приликом, како се 
и за се.{S} Последњих година чича Степа био се мало смирио, јер га је, веле, још покојни кнез С 
ју на све стране, како би мој пад сутра био готов да ме не брани ваша голема приврженост, ваша  
} Ту се прича како је „Зликовац“ доиста био прешао у Балканију, „с најопаснијим намерама“, али  
си јако су га заносили.{S} Он је доиста био човек великих способности, али ипак његове жеље пре 
сети како је лик младог господина доста био налик на кнежеву слику, што се продаје по чаршији!. 
 с непознатим младићем Растислав је сав био утонуо у мисли о ономе што је од њега чуо.{S} Кнез  
е се мрзети до века.{S} Поглед Врбавчев био је пун гнева, поглед Растислављев пун хладна презир 
 радника више у кући.{S} Исти је разлог био код Руса.{S} Не знам да ли се сад одржао тај обичај 
жју налазила сад Лепша.{S} Кнежев напад био је тако неодољиво снажан, да је Лепша одмах клонула 
ти.{S} Чекајте само!</p> <p>Кнез је сад био сам с Маврикијем.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">B 
 цела гарда јаше остраг, као што је сад био случај.</p> <p>У кнежевим колима, сем кнеза, био је 
утрашња задовољства.{S} Његов је поглед био ведар, јасан, слободан, око усана играо је непреста 
ара.</p> <pb n="442" /> <p>Један поглед био јој је доваљан да види шта се десило.{S} Никакве дв 
ку и негледушке узе каву.{S} Њен поглед био се занео за једним зрачком који се беше пробио кроз 
оме се треба обратити.{S} И ако је овде био и окружни начелник, и капетан, доктор се обрати мес 
љено.</p> <p>Јес, с једне сјајне звезде био је слетео један малени анђелак љубави и облетајући  
 народне династије. <hi>Орловац</hi> је био „у свечаном руву,“ како се то обично каже службеним 
и попушити цигару, као човек, с тога је био сад овако зловољан, а с тога су му јамачно и они ди 
 нешто изванредно; пре је истина, да је био човек обичне, бистре памети.{S} Али ту је помагала  
ј мери поверљив човек нове владе, да је био одаслан у суседну велику државу, да тамо изврши зат 
заћи на крај с оваким извештајем, да је био само он један и да није стотину других прилика дава 
ио би чувен хајдучки арамбаша.{S} Да је био лепа женска, био би каква чувена балканиска Помпаду 
м тврди обратно, окривљује Милоја да је био у дослуху са <hi>Зликовцем</hi>, и да су они први п 
ректор је изгубио своје место, ма да је био и сам чувен <pb n="159" /> уметник и управитељ скул 
проговори одрешитије.{S} Признаде да је био с кнезом, али ни по што не хтеде казати, где су бил 
е усне час по час грчио се — знак да је био веома срдит.{S} Растислав је изгледао веома миран.{ 
тане“ доктор се трже, трже се као да је био у заносу, па као да хита да надокнади што је пропус 
г давно одбеглог живота, који као да је био тамо, тамо негде далеко, тамо горе, јамачно на једн 
онда и они зрели људи.{S} Ма како да је био млад, цигло после десетак месеци свога „кнежевања“  
 примети Жермини. — Али и он, баш да је био и он, како би могао закључати собу изнутра?{S} Да н 
је од наступа властољубља.</p> <p>Да је био мајстор био би вечити устабаша, који вечито пљачка  
лизу примакла.{S} Састадоше се; Жика је био изненађен.</p> <p>- Од куда ти, газда Милоје, ако б 
, па и да потрчи по потреби.{S} Жика је био срећан.{S} Колико је у почетку проклињао онај пуцањ 
<pb n="665" /> <p>За преноћиште Жика је био нашао згодно место у једном густишу, али ту им није 
де; застадоше и остали.{S} Пред њима је био <pb n="557" /> дубок, бујан планински поток, који с 
 сви се сећамо како је изгледао, шта је био и шта је радио човек који сад пише у својој титули  
ла ту украј њега.{S} Место чалме оџа је био повезао око главе зајтинли калемћарку шамију, у дес 
p>Истина, ми смо напред видели какав је био кнежев састанак с начелником, и, колико се сећамо,  
колико добрих пријатеља — ето, такав је био његов дед у тренутку, када је, кријући се од аустри 
рно! ту не може бити сумње.{S} Такав је био договор, рече трећи.</p> <p>— Знам, али зар није мо 
авиће ти па ма шта коштало.{S} Такав је био спрам мене, а наравно, спрам тебе ће бити још нежни 
ји су њима сметали.</p> <p>Ето такав је био Врбавац, други намесник малолетна кнеза Мутимира.</ 
ће страном ударити.</p> <p>Ето такав је био предео куда су пролазили Враничић и његова мала дру 
атко.</p> <pb n="504" /> <p>Ратислав је био мишљења да се све може остварити, а не само половин 
кав си ми ти муж, (Јес, г. Растислав је био њен муж) да ја такве ствари, које се ваљда и мене ш 
ају власт у своје руке.{S} Растислав је био мишљења, да је опасност велика и да против конзерва 
ubSection" /> <p>Сутра дан Растислав је био рано на ногама.{S} Још бејаше мрак на пољу, а он је 
им својим вршњаком.</p> <p>Растислав је био погодио слабу жицу кнежеву.{S} У два три маха он га 
pb n="505" /> тим патос око њега сав је био покривен целим тек начетим цигарама.</p> <p>Мутимир 
сина у брачним дужностима.{S} Разлог је био — домаћин хоће једног радника више у кући.{S} Исти  
се за ово путовање нашао Милоје, кад је био договор да дође са свим други човек.{S} Истина Мило 
азумевао шта ова ватра значи.{S} Рад је био да не узнемирује свога господара, а овамо се бојао  
е.{S} Десетак дана доцније Звониград је био пун „окружних,“ као што скраћено титулишу окружне н 
/p> <quote> <l>Твој велики деда овде је био,</l> <l>На овом доксату каву је пио.</l> <l>Он је с 
м ударцем стукнемо у старе међе, где је био још као малолетан...</p> <p>Растислав је говорио да 
та је било кнезу, кад је заспао, где је био пре тога, шта је радио, је ли што пио или јео? посл 
, где ће стати да измене коње, а где је био спреман и мали доручак.{S} То је било на сумеђи два 
ле овога Жика се придружи потери где је био и Црнојевић.</p> <p>Те исте ноћи, кад су потере стр 
ан.</p> <p>Упуте се право конаку где је био одсео кнез.{S} На капији хтеде их задржати стража,  
} Он покаже кнезу своје доказе, које је био прикупио против Врбавца, доказе, из којих је излази 
 је жалила цела Балканија.{S} О томе је био објављен и један указ:</p> <p>„Да се забрани јавно  
тпун господски бифе.</p> <p>Код Моне је био уведен овакав ред: послужи се само једанпут, а за т 
о један осећај <pb n="292" /> код ње је био још веома жив, осећај жаљења.{S} Она не би могла да 
е бити зазорно о томе говорити, кнез је био пустио свом језику на вољу и ништа га више није мог 
кше преваре човека да озебе.{S} Кнез је био тврдоглав и доктор је морао призвати у помоћ и сунц 
егову нарочиту шољу с грбом.{S} Кнез је био велики љубитељ добре црне каве, с тога је пуковник  
 у танку жицу.{S} Још од малена кнез је био свикао да радо слуша оцене појединих људи.{S} Волео 
lestone unit="subSection" /> <p>Кнез је био као у грозници.{S} Осећао се као Арављанин, који се 
lestone unit="subSection" /> <p>Кнез је био мртав и његова престоница жалила га је.{S} Може се  
lestone unit="subSection" /> <p>Кнез је био наишао на своју омиљену тему-што но реч: усео на св 
ајник, ви сте кукавица).</p> <p>Кнез је био ван себе од беснила, а ђенерал је стајао као окамењ 
већ био почео хватати сумрак, у соби је био готов мрак.{S} Синђа и Пава, кроз овај дим и сумрак 
о се да га нешто гуши.</p> <p>У соби је био сам кнез Мутимир.{S} Он приђе, откопча ђенерала и р 
д,</l> <l>О која је вешан свак, који је био луд.</l> <l>А народ је слушао господара свог;</l> < 
ш су синоћ известили начелника (који је био на десном крилу потере) о свему шта се десило на ле 
илојево; управо, <pb n="552" /> Жики је био Милоје оно, што је уморном и ознојеном човеку отвор 
д паука ни трага, ни гласа.{S} Да ли је био паук, па се изгубио, или није ни био, или је све то 
ли су у рукама њих двојица.{S} Трећи је био већ престарео, изнемогао човек, склонит и миран ста 
ла више од тога еспапа, у толико јој је био већи глас и углед међу дружином.</p> <p>Али у маси  
 ово било ужасна ноћ.{S} Мутимир јој је био одвратан, и у исти мах опет је осећала <pb n="701"  
не пуковниче — рече жена, а глас јој је био јасан, звучан, али уздрхтан, но то дрхтање давало м 
илику? — упита Каја.</p> <p>Тренутак је био згодан и кнез се одлучи да баци реч као бомбу — нен 
ста постарао да „обели образ.“ Ручак је био више но изврсан, „прави царски ручак“, као што се и 
а своје злочиначке заседе.{S} Нужник је био нарочито припремљен за кнеза; греде су биле престру 
свикнемо још одмах с почетка.{S} Док је био малолетан, ни ја, ни покојни ђенерал нисмо му давал 
 код Кугића, за оно мало времена док је био министар.</p> <p>Тако званом либерализму припада са 
 и блеђи а кад кнез застаде, ђенерал је био као земља потавнио у липу.{S} Израз на лицу, поглед 
ад свим осталим обзирима.{S} Ђенерал је био опасан такмац нашој династији.{S} Занесен безмерним 
оба све је пошло на горе.{S} Ђенерал је био мрачан, раздражљив, нестрпељив.{S} Као министар пре 
р је био случајан, но опет за то бол је био толико јак, да млади господин викну, и ухвати се ру 
ла, али врло очајна борба.{S} Учитељ је био вештији књизи и свима књижевним стварима, па је гле 
 Ратка срцем; <pb n="561" /> први им је био министар по имену, а други заповедник и господар на 
b n="646" /> јужнога правца, и то им је био сав путовођа.</p> <p>Црнојевић је ишао напред, носе 
овине и саборе у овоме крају. (Родом је био из Босне али је причао, да су му се стари одувуд од 
е и радио.</p> <p>Још с пута одаслан је био у Звониград нарочити, поуздан човек да се увери о и 
 n="629" /> ушима.{S} Шта више вољан је био да поверује, да је тек ово сад што му Заре прича пр 
за буну против династије.{S} Капетан је био мишљења да је то проста крађа, без икаквих политичк 
но прокламацијом целој земље- Смешан је био положај штампе.{S} Њој је било просто заповеђено да 
ав; земља га жива не сачека; погођен је био у сред чела.</p> <p>Међу потером наста забуна и стр 
ито надимала.{S} Уздржавао се; решен је био да саслуша до краја.{S} Па ипак прште:</p> <p>— Јес 
ак почиње познавати.{S} Шта више, он је био вољан да му се и сам исповеди шта је, ко је и да пр 
у овоме.{S} Рукујући неком касом, он је био потрошио преко три тисуће пореских гроша, о којима  
дна особина, доста ретка особина: он је био неуморни мислилац.{S} Могао је по недељу дана мисли 
</p> <p>На једаред Ратко застаде; он је био чуо како се за његовим леђима два начелника разгова 
чи спомен, да буде цар балкански; он је био немирна глава, опасан човек, турској <pb n="349" /> 
остојанију.“ Доктор се одвоји.{S} Он је био вешт и практичан човек.{S} Његовом оку није измакло 
рзим.{S} И други су га мрзели.{S} Он је био апсолутиста <pb n="350" /> Омладина га је мрзила ка 
 дубок утисак.{S} За ова три дана он је био опорављен од физичка потреса и растројства, али душ 
S} Обилазећи тако вашаре и саборе он је био завео оваку праксу.{S} Обично је путовао још с једн 
седе крај њега на диван.</p> <p>И он је био узбуђен.</p> <p>— Моје јагњешце, рече јој он и хтед 
вена балканиска Помпадура.{S} Али он је био војник, и за то је био Наполеон, али не први, но тр 
када ће настати криза.</p> <p>Али он је био човек тако крепке воље и тако снажне душе, да је св 
батаљон, не би се више пренеразио Он је био изненађен и збуњен, и није знао шта управо да одгов 
ошлости.</p> <p>Чича Милоје — јер он је био трећи у друштву — смејао се Жикиној жељи да буде во 
та одмах сви и потрче.</p> <p>Мајмун је био у авлији на клупи и ту лизао своје ноге и руке, ума 
а и сврати му пажњу на пса.{S} Перун је био мишљења да је то какав залутали чобански пас, на ко 
одорика беше рано легао.{S} Одспавао је био добар један сан кад му се од некуда присни, да га н 
а се не види завој на глави, намакао је био сасвим на чело своју црну јагњећу шубару.{S} Бледоћ 
а очи му сенуше светлаци.</p> <p>Ово је био прави мушки шамар.</p> <p>Млади господин стукну и с 
 унапред спреман на све.“</p> <p>Ово је био као неки увод.{S} После њега дошло је отворено пита 
то дело некако само учинило.{S} Прво је био бриљант, затим се тај бриљант претворио у ческо ста 
ајева Балканије и нови министар брзо је био претрпан само тим стварима.</p> <pb n="575" /> <p>К 
 и ђенерала.{S} Сам ђенерал поставио је био питање тако.{S} После жестоког сукоба, који смо вид 
е дуго ишао из руке у руку, променио је био многе сајбије док најпосле не падне шака старој Шер 
од називом „Доктор радикалац“ скупио је био, како веле, ђаке пред школско здање, говорио им о с 
остиви господине.</p> <p>— Е него ко је био? — упита пуковник заинтересован.</p> <p>— То је бил 
зо врдну и сакри се унутра.{S} И ако је био већ сумрак, они у овој жени познадоше стрина Синђу. 
тни друг још деде кнежевог.{S} И ако је био веома стар, чичица је жестоко подвикивао, а његове  
 кад имаш њих, онда имаш све.“ И ако је био прост, ваш је дед знао ово мудро правило.{S} С тога 
ете, па познаде и неке људе.{S} Јако је био изненађен кад у овоме друштву угледа и нека свештен 
ад се побочна врата отворише; Срећко је био свршио своје песничање с хоџом, он уђе, с усиљеним  
ан: печати су нађени неповређени, но је био већ сав буђав, али што је главно - жив, и тога исто 
лика.{S} То више није била сенка, то је био жив човек.{S} Наша вребала загледаше га добро и поз 
 и у нечему договорни.{S} Истина, то је био тако тренутан, тако пролазан израз на лицу Милојево 
ухо планинца одмах је распознало, то је био коњски топот и примицао се све ближе.{S} Тодорика с 
омилу да се протисне до кнеза.{S} То је био кмет из оближњег села.{S} Тешким трудом он се већ б 
у мрежи као свако друго сомче.{S} То је био сав смисао Растислављевих других разлагања.</p> <p> 
 пара, вртела јој се по глави.{S} То је био некакав дим!{S} И тај дим непрестано кружи, непрест 
руги један споменик орловачки.{S} То је био наерени дрвени мост, који је већ пуних 20 година та 
лаву и он је пољуби у потиљак.{S} То је био дуг, сладак пољубац.</p> <p>— Чудна ствар — рече мл 
 гледао у њу за неки тренутак.{S} То је био мек, топао, нежан поглед, који из срца потиче и у с 
стављао је читаву знаменитост.{S} То је био висок, средовечан човек, избријане браде, а бркова  
ад овим градом диже чудан облак — то је био облак винског и ракиског испарења.</p> <p>Орловчани 
 поред зида пружао се миндерлук — то је био једини намештај у овој одаји.</p> <p>Соба је била п 
ра.{S} Али он је био војник, и за то је био Наполеон, али не први, но трећи.</p> <p>Наполеон тр 
з кола могао осетити.</p> <p>Само то је био изнимак, иначе све је удешено онако како се у писму 
лан је министру у прилогу.</p> <p>То је био почетак.{S} Наскоро слични извештаји поврвели су с  
зврнута пред њим на столу.</p> <p>То је био обичан табак велике, четвртасте хартије за писма, а 
 и Паве!{S} Откуда ви амо?</p> <p>То је био писар Срећко, онај исти што му кнежев доктор отоич  
о прстима китку на својој јопни, што је био знак јака узбуђења.</p> <p>Госпођа Софија није била 
стислав наоружао стрпљењем и прионуо је био да се бар што више <pb n="277" /> користи овим путе 
 цволике.{S} Она то није хтела; удар је био случајан, но опет за то бол је био толико јак, да м 
је почело мало освешћавати.{S} Говор је био и сувише дрзак да би могао бити лажан.{S} Највише г 
 прилике трајати тај сан.{S} Одговор је био „најмање неколико часов“, с тога ће најбоље бити да 
утрашњости Балканије.</p> <p>Изговор је био лак: пред што ће постати пунолетан и примити владу, 
ли боље, с киме си ти?...{S} Договор је био друкчији!..{S} Где су остали?..</p> <p>— „Стрпен сп 
> <p>Па ипак на крају крајева доктор је био као и остали.{S} Ништа му није помогло што се чувао 
бинету, где обично ради, али кабинет је био мален, морао се окретати сваки час, с тога пређе у  
сваких потреса.{S} Млади кнез обасут је био даровима и поклонима из целе земље.{S} Попијено је  
нутрашњом радњом душевном, Црнојевић је био туп и неосетљив за све што се с поља с њим и око ње 
е гладна планинска орла.{S} Враничић је био ловац, те окрете главу на ову страну.</p> <p>С леве 
ве му се беше изменило.{S} Поглед му је био укочен, помућен, погледао је час у кнеза, час у сли 
и погледом целу околину, а поглед му је био помућен, лудачки, поглед који је страшно било видет 
иначе он је корачао срчано, корак му је био лак и поуздан.{S} После подужа ћутања Црнојевић упи 
ам ђак — одговори младић.{S} Глас му је био јасан.</p> <p>Растислав се лако осмехну.</p> <p>— Т 
 нервозно викну: „Ко је то?“ Глас му је био храпав и промукао.</p> <p>Млада, лепа домаћица стук 
— упита кнез на један пут, а глас му је био тако храпав и дебео, тако непријатан, потмуо и расц 
е ништа особито.{S} Без сумње у вину је био какав напитак што успављује.{S} Кајем се што се не  
 unit="subSection" /> <p>У манастиру је био спремљен диван ручак.{S} Постављено је било на пољу 
 одличних грађана и чиновника.{S} Ту је био и орловачки начелник Вујадин.{S} Он је седео у сред 
роневерио је много мању суму и одмах је био ухапшен.{S} Себе и своју породицу спасао је од срам 
Врбавац се грохотом насмеја.{S} Смех је био усиљен.</p> <p>— Ха, ха; ха!{S} Како мој колега све 
 широм отворена сва врата — момак их је био отворио да мало изађе дим.{S} Два момка ишла су од  
а, надошлих од плахе кише.{S} Ваздух је био свеж и пријатан.</p> <p>- Шта ли може бити да се то 
а је ово, чича Милоје?</p> <p>Старац је био шаљивчина; не слутећи ништа рђаво, он и сад хтеде о 
растао, развијао се.{S} Наравно, још је био дете и чинио много што шта детињски.</p> <p>Деца во 
е све десило у конаку.</p> <p>Маврикије био је министар просвете.</p> </div> <div type="chapter 
а бркова као у Краљевића Марка.{S} Није био никакав школован човек, а до овако висока звања дош 
подмукли убилац платио главом и да није био нико други до један од она два сељака, што су мало  
 „убијен кнез“ — г. Врбавац као да није био много изненађен.{S} Бар по његовим <pb n="20" /> по 
>Ове су мере помогле.{S} Ред нигде није био поремећен.{S} У самом Звониграду као да је нешто ма 
брише кнежеву униформу.{S} Но кнез није био спреман на ову услугу, његова рука судари се с руко 
јес, дужност!{S} А најзад, народ и није био с њим.{S} То је обмана.{S} Сад сви кукају!{S} Кукај 
ику и његова друга Враничића, који није био нико други до Перун Црнојевић.</p> <p>Одмах истог д 
м да га већ знате.{S} Ваш поступак није био случајан; свака ваша реч била је нарочито одмерена  
 бојног поља“.{S} А тај непријатељ није био нико други до мајмун, за којим доиста одмах сви и п 
 овај савет даје онај, који ни сам није био добар човек.{S} Баш с тога ја и могу боље но ико да 
да мислим.</p> <p>— За бога, да то није био какав жив сан, то ваше хватање и одвођење? — упита  
е сваку ситницу на себи, као да то није био он сам, већ какав сасвим нов, њему непознат предмет 
јуче, било с Врбавцем.{S} И зар то није био случај где се кнез најбоље могао уверити, колико си 
еднаком стању.{S} Чак и сам доктор није био ни мало изостао од осталих.{S} Седајућ за сто, он ј 
ио отров, положај Растислављев још није био без опасности.{S} Ђенерал је живео још</p> <p>20 пу 
="subSection" /> <p>Млади кнез још није био сасвим изашао из доба играчака, кад се једног дана  
{S} У нови кабинет за министра полиције био је ушао човек о чијој се енергији и одлучности тако 
е.{S} Из писма је излазило да је Милоје био главни покретач завере, кривљи и од самог стрељаног 
 јамачно рабаџиска кола.{S} То је дакле био друм.{S} То Јелу зачуди.{S} Она је дакле у некој ку 
својом руком испио отров, који је за ме био спремљен.</p> <pb n="355" /> <p>Госпођа јаукну и ју 
тицало те је Растислав у последње време био страшно забринут, узнемирен, потресен.</p> <p>Цео п 
у преко њега вршили.{S} Он им је у томе био веома подесан, као богат човек, коме су могли и зна 
 и са својом правом династијом.{S} И не био, чича Степо, ја Балканац и балкански кнез Страшимир 
а настајало.{S} Наскоро на сред дворане био је намештен велики, округао сто и на њему у накрст  
навску касу.{S} Да је отишао у калуђере био би први владика и највећи језуита.{S} Да се одао об 
ле као снези на планини.</p> <p>Кнез се био заборавио.{S} Он се у овом тренутку потпуно беше из 
“ целога једног народа.“</p> <p>Кнез се био расћеретао; он је радознало распитивао за разне осо 
аде и преваре некога од друштва који се био задоцнио.{S} После даду мајмуну пушку и стану га уч 
рал.</p> <p>— Једном речи, решио сам се био да те уклоним и рачуно сам да имам права и разлога  
о је на глас доста брзо.{S} Посветио се био дипломатској струци.{S} Неко време служио је под ст 
к <title>Балканије</title>“.{S} Како се био запрепастио кад сам просто заповедио да му се расту 
 отуда, што је пуковник Врбавац у опште био веома прибран и присебан човек.</p> <p>Кад чу глас  
p> <p>Међутим свирепи домаћин није више био вочиће да му пођу, зли да их натера да устану, не,  
буктане пожуде — кнез Мутимир није више био обичан човек, но оличење најразузданије страсти.</p 
у тим млади господин као да је још више био раздражен овим пролазним болом.{S} Он се рину на Је 
икаква политичарка.{S} И ако јој је муж био дипломата по занату, она се никад није мешала у њег 
о кад би по граду пукао глас да је кнез био у овако злогласној кући.{S} Мислио сам шта да радим 
о у једном густом шумарку, куда је кнез био изашао у шетњу, да су убице побегле, и још се не зн 
водио читаве часове.</p> <p>Док је кнез био дете, ова околност није имала велика значаја, нити  
и грдне, дубоке ране.{S} За тим је кнез био изложен да га народ види и да му ода последњу пошту 
с многима разговарао.{S} За тим је кнез био послужен; послужена је и цела свита.{S} Кнез је нај 
олеми политички обрти, те је један кнез био протеран, и династија Косанића оборена у корист дин 
е говорио, он није само псовао, он је и био, за то су га и слушали.</p> <p>— Зар би Ваша Светло 
ћаје и да ради против природе?{S} Да би био добар владалац од њега прво траже да престане бити  
— он је доиста имао тврдо уверење да би био бољи владалац од малолетног кнеза Мутимира.{S} С то 
што ја сад с вама овде говорим, онда би био сан и цео живот наш, или би ја морао бити будала, к 
е мржње.{S} У том тренутку Растислав би био у стању да растргне Мутимира у комаде, зубима да га 
 начин доказивања.{S} По правилу ред би био, да они чим било докажу да имају какав значај.{S} М 
 и да је догађај овде завршен, ја не би био ни у каквој двоумици.{S} Али у ствари тако није бил 
има.{S} То је веома жалосно; нико не би био сретнији, но он, Растислав, да ствар не стоји тако; 
но, а корист би била очигледна, кнез би био дупло обвезан.</p> <p>Ратку се допадала ова замисао 
 свуда, где год их нађе.{S} Иначе он би био шоња, мама, а она баш таве људе мрзи.{S} Она то пра 
еза, али је није дао народу, као што би био ред у уставној монархији, већ је предао министрима, 
бом.</l> </quote> <p>На школској згради био је такођер значајан натпис.</p> <quote> <l>Наука је 
м речи, сав <hi>персонал</hi> општински био је већ на ногама.{S} Одмах је сваки добио свој поса 
Доктор стави Зару одсечно питање: је ли био с кнезом ове ноћи или не?{S} Тек тада и Заре прогов 
милостиви господине. _</p> <p>- А је ли био овакав случај како рекох?</p> <p>- Био, био, милост 
је био паук, па се изгубио, или није ни био, или је све то <pb n="296" /> било просто привиђење 
нсију.{S} Но како је мајор Тоша по жени био кнежев рођак, његова је ствар била заташкана.{S} По 
м њега.</p> <p>И ако је Врбавац по жени био рођак младом кнезу, Растислав је ипак успео да накл 
а и пресекла твој корак, који је једини био у стању да те за увек привежем за ме.{S} Ни сам ли  
} Чича Милоја није било, а он је једини био кадар да их проведе кроз ове пусте планине.{S} И шт 
будити г. конзула.</p> <p>Барон Жермини био је ево већ трећа година француски конзул у Звонигра 
ме пријави, али ја нисам дала.{S} Да си био с ким другим у послу, ја бих причекала у другој <pb 
а и пуна искуства.{S} Том разлогу ти си био жртвован.{S} Наравно, ко чини злочин, увек тражи не 
ежиш са мном у свет.{S} Ти знаш како си био тврдоглав у тој твојој одлуци; знаш и то, колико <p 
а свог болесника.</p> <p>— Јеси ли и ти био међу оним буновницима? — продера се кнез својим стр 
а У жениној соби.{S} Кад се отуда врати био је веома румен у образу, а очи су му необично сијал 
, иначе он би по својој властољубивости био просто ужасан, само кад би имао још и личне куражи  
наду, али осећај пробуђене радозналости био је јачи од свију других.</p> <p>Ишле су брзо.{S} По 
е први, но трећи.</p> <p>Наполеон трећи био му је узор, на њега се угледао, од њега је препочињ 
 чича Степиног мировања, и овај се крај био стишао.{S} Но сад све је опет пошло на јеро.{S} Ста 
ци били су отпуштени.{S} Читав тај крај био је усколебан, по селима су наређене ноћне страже, а 
ини.</p> <p>— Или је ваљада и наш момак био у дослуку и споразуму с тима зликовцима — примети Ж 
, како веле, тек онда, кад је наш јунак био избијен (ударено му је 25 батина, казује прича), па 
а се с њиме ближе познам — њен поступак био би и природан и оправдан.{S} Она јој тада не би ниш 
 да се сретају с људима; њин је задатак био да кроз пусте планине и усамљене крајеве продру што 
добијати превласт.{S} Кнежев би задатак био да издвоји шта у томе колебању треба да остане непр 
 све да Зликовца жива ухвате; да је чак био саграђен и узан мост преко потока, на коме је Злико 
сао од сигурне смрти?{S} Какав би човек био кнез кад би могао тако брзо заборавити шта је, тако 
е, а он оста — себе ради.{S} Овај човек био је удаљен од наших бегунаца свега 10—15 корака.{S}  
рестано је цупкао, што је код њега увек био знак да нешто врло живо мисли.{S} Још се једном заг 
 је чувала јака стража, а с њом је увек био и по један пуномоћник друштва лекарског, као нарочи 
ака ова реч.{S} Младић, код кога се тек био пробудио полни нагон, он је осећао неку неисказану  
ске победе, кад је хришћански фанатизам био највећи, вештина сликања и резања почела се јако гу 
 имам записку, ја могу доказати, ја сам био само посредник...{S} А и шта је двадесет хиљада дук 
Ја сам свему крив!{S} Лудило!{S} Ја сам био у правом лудилу — Све ово изговорио је кнез скоро ш 
сто с неким страхопоштовањем.{S} Ја сам био слободан од тих предрасуда.{S} Сматрао сам да ја им 
ћ почела била да окреће коло.{S} Ја сам био однео гибаницу и тикву вина на трпезу где су седели 
дох учинити.{S} Од главе до пете ја сам био увијен некаквом јаком стегом, каквим ужетом или чак 
Једила ме је цела ова комедија и ја сам био зловољан и нерасположен да одговарам на постављена  
рактерне лопуже и кукавице:{S} Жика сам био би у стању у том тренутку да удари на њих двадесет. 
у, а ја продужим шетњу даље.{S} Кад сам био на по алеје, поред мене прођоше две женске, које ми 
е потрајала ова неизвесност.{S} Већ сам био скомолао.{S} Даде бог те се овако сврши.</p> <p>— Д 
промислио видим да није.{S} Та ја нисам био луд ни пијан, за бога, г. конзуле.{S} Као што сад г 
 осетим колики је то губитак, што нисам био то у животу, што нисам био прво и пре свега добар ч 
к, што нисам био то у животу, што нисам био прво и пре свега добар човек, па тек после све друг 
ка с пута, Растислав се и душом и срцем био предао једној јединој ствари — да уђе у траг планов 
а оца, владао неколико година, а за тим био убијен, као што смо напред видели.</p> <p>Али још з 
 да је кнез са старијим ађутантом Заром био у дворској башти у шетњи; да су ту остали до после  
е сјајна дочека у Орловцу, за сутра дан био је спремљен излет у околину.</p> <p>На запад од Орл 
је знао шта је ноћ и мрак, но му је дан био као и ноћ, а ноћ као и дан, јер је у свакој <pb n=" 
</p> <pb n="530" /> <p>Мален и незнатан био је он тада, али је у души носио огромну замисао, од 
3" /> у мужевљеве речи (дебели господин био јо, по свима службеним документима, законити супруг 
неком Сарукбоцећаеју.{S} Сарукбејов син био је доцније кавеџибаша код познатога Мустај паше, те 
ружне речи.{S} Њих је дакле њин домаћин био сад да их <hi>казни</hi>, и ко зна докле би их тако 
 забрекле груди.</p> <p>Врео дах Лепшин био је Мутимира управо у лице, и то га је заносило и оп 
 Милоје опет неоступно уверава да је он био спремио све да Зликовца жива ухвате; да је чак био  
есто одговора, Растислав (јер ово је он био) извади из џепа завијутак хартије и положи га на ст 
одаде равнодушно и као у шали, да би он био задовољан кад би <pb n="550" /> био макар и први сл 
ни се сељаци засмејаше. — Но, кад би он био као оно зече, кад га потревиш у ластару — примети ј 
ит је одмах показао да је Срећков рачун био тачан.{S} Понуђена, Синђа се с почетка устезала, ми 
озлило.{S} Други су тврдили да је легао био у кревет и заспао, па је тек доцније ађутанат приме 
 /> био још тек срески начелник, управо био је писар, па само заступао среског начелника.{S} У  
 с другог спрата.</p> <p>За Зара је ово био нов доказ да се у овој ствари крије некакав преступ 
ико тек да се потпише.{S} Пошто је прво био <pb n="15" /> сељак, па шпекулант, па бојаџија, нај 
само 17 дана; да је трећи владалац прво био протеран, а после, кад се опет вратио, био убијен и 
имети с осмејком: — А ти као да би радо био укротитељ људи?</p> <p>Растислав на ове речи поглед 
вари.</p> <p>Сем тога, ђенерал је почео био да му подрива положај и код кнеза.{S} Сукоби су се  
рзо и сврши свој говор, како га је брзо био започео.{S} И доиста, као министар, Ратко никад не  
ен безмерним властољубљем, он се увалио био у злочине, које закони казне као велеиздају.{S} Ја  
еговој наредби, пошто је он још једнако био у очима света онај исти моћни Врбавац, онај исти ми 
p> <p>— С вама је, чини ми се, још неко био осуђен?{S} Неке жене, мислим.</p> <p>— Јесте, милос 
тано идеш напред.</p> <p>Тошу је толико био занео овај призор да није ништа чуо шта му госпођа  
е да погинем.{S} Улог за који се играло био је велики — једна круна и један престо.{S} Те две с 
а крив, за Бога!{S} Најпосле то је само био говор, још ништа није свршено.{S} Ето слободно чита 
Балканац и балкански кнез Страшимир, но био Турчин, ако ову реч не одржао, само ако ви продужит 
 бројати.</p> <p>Растислав је већ давно био изуакао.{S} Око кнеза се беше неприметно прикупила  
супротну обалу.</p> <p>Чун се већ давно био скрио у помрчину, кад на балканијској страни плану  
савета, министар правде, који је уједно био и чувар државног печата, и председник касационог су 
/p> <p>Пошто је догађај о Лепши исцрпно био претресен и свестрано процењен, ово поштовано друшт 
 и у своје оправдање рече да је јамачно био жедан, а није било никога да му дода воде. _</p> <p 
куцкање шеталице.{S} Ђенерал је јамачно био чак у крајњој спаваћој соби своје жене.{S} Тек посл 
ади господин?{S} Је ли могуће, да је то био он?....{S} Зар кнез Мутимир!...{S} Кнез Мутимир!... 
 спадало у његову подручност, све је то био његов народ, свима је њима он заповедао.{S} Поглед  
ор мртвог човека.</head> <p>Да ли је то био утицај попијеног отрова, или помисао на скору смрт, 
и приближно није могао слутити ко би то био.</p> <p>„Чувај се јела и пића.“ На он је већ и јео  
а!...{S} - То и није кнез!{S} Зар би то био кнез, који краде по саборима сељачке девојке! — дод 
е му је било Растислав.{S} Такав је ето био један намесник.</p> <milestone unit="subSection" /> 
 јој злочин ухвате, ђенерал је нарочито био набавио сва акта о њеној парници и брижљиво их проч 
о Црнојевићу, који је скоро толико исто био изненађен као и онај сељак коме узеше шињел.</p> <p 
ољу под ладњаком.{S} Кнежев млађи кувар био је изаслан у Повратници још у очи тога дана, и он с 
ова.</p> <pb n="520" /> <p>Његов другар био му је сличан по узрасту и годинама, али сасвим друк 
љубљенога господара, и љубљени господар био је доиста најсвечаније примљен.</p> <p>И кнез и њег 
> <p>Миран по спољашности, кнез Мутимир био је у истини још узбуђен; мисли и осећаји брзо су се 
к месеци свога „кнежевања“ кнез Мутимир био је већ прилично сујетан на своју владалачку титулу. 
а коме је пре њена доласка кнез Мутимир био разасуо нека своја писма и хартије.{S} Лепша је сад 
ion" /> <p>После 10 минута кнез Мутимир био је у кући Врбавчевој.</p> <p>Ушав у предсобље, кнез 
т и таква је љубав!</p> <p>Кнез Мутимир био је и сад у том расположењу; присуство Лепшино, њена 
 до јуче заповедао.</p> <p>Кнез Мутимир био је брз и лак на мишљењу.{S} Све ово пролетило му је 
анију и изабран за кнеза, млади Мутимир био је дечак од својих 14 година; смеђ, пуначак шипарчи 
та да избере?</p> <p>За њу је тај избор био у толико тежи, што га је она сама морала вршити, шт 
зва збор, да га саслуша.{S} Његов говор био је као неки извештај о његовом министарском раду.{S 
ри одговорише нешто, али њин је одговор био чудноват — речи су биле балканиске, али им кнез ниј 
арод — лен!{S} Ту је нарочито г. доктор био красноречив.{S} Он је живим бојама цртао примере на 
а властољубља.</p> <p>Да је био мајстор био би вечити устабаша, који вечито пљачка еснавску кас 
 на гусана.{S} Његов дугачки црвени нос био је прави гусански кљун, па још кад узе сад шиштати, 
ртвога кнеза — Овај нос — јес, овај нос био је одсечен, овога носа нема више. — Говорећи то, ђе 
 се.</p> <p>Други начелник — он је опет био један од најстаријих у овоме скупу — диже главу, по 
 мост.{S} У неколико скокова он је опет био крај оборена Перуна.{S} Али он га нађе сама.{S} Чич 
они су прешли доста места, и ако је пут био тежак.{S} Огромна омаљска планина у главноме је већ 
вине детињске љубави — и ту је први пут био сретан.</p> <p>Цело његово сећање на Балканију био  
ме власти.{S} Мислиш да је он један пут био хватан?{S} Е... хеј, да си ти жив и здрав!{S} Да је 
мислима и персони — и савез је тада већ био готов.{S} госпођа Ловимук стекла је тада уверење о  
ему непознат предмет.{S} Он је тада већ био превалио четрдесету годину, био је дакле у добу кад 
их речи било доста.{S} Он је у њима већ био нашао кључ којим је могао отворити загонетку, откуд 
притрчао и срески пандур; Ралека је већ био оборен.{S} За руке и за ноге њега су већ вукли да г 
, држећи гаће у рукама, али Жика је већ био над њим с револвером у руци.{S} Шињел сељаков стоја 
и и сами начелници.</p> <p>Исток је већ био почео најлак рудети кад су начелници, после дуга бд 
head>Сан или јава?</head> <p>Дан је већ био у велико освојио, сунце високо одскочило, а врела ј 
S} Још бејаше мрак на пољу, а он је већ био устао <pb n="266" /> и обукао се.{S} Момак га послу 
ћ штуче у мрак; За тренутак и он је већ био прикривен под кнежевим прозором.</p> <p>Кнез је ста 
 са затвореним очима.{S} На пољу је већ био дан, али овде у соби горела је лампа.</p> <p>— С по 
сећати куда је пошао.{S} Али сад се већ био угасио у њему пређашњи интерес, да види тајну дружи 
 пута, враћали у Звониград, кнез се већ био толико ослободио и укалашио пред Растиславом, да се 
 другим у завади.</p> <p>Врбавац се већ био почео машати круне.</p> <pb n="78" /> <p>Растислав  
ом, поред академије.{S} Два пут сам већ био прошао <pb n="474" /> целу алеју, те и по трећи пут 
с полузатвореним очима, он је скоро већ био и заборавио да има још кога крај себе.{S} Не дајући 
је била пуна дима, а како се напољу већ био почео хватати сумрак, у соби је био готов мрак.{S}  
и и после, пошто је ђенерал Врбавац већ био попио отров, положај Растислављев још није био без  
пита Растислав.</p> <p>Ратко Милитковић био је министар унутрашњих послова.</p> <p>— Не знам, д 
ти које га чекају.{S} Веле да је младић био сувише дрвенаст, није хтео ни чути ни разумети госп 
ва.</p> <p>Али мимо све и више од свију био је одликован први намесник — Врбавац.{S} Он је пост 
</p> <p>Цело његово сећање на Балканију био је само низ најлепших и најслађих успомена, у којим 
ска.</p> <p>Но како је до сад за војску био набављач Хаџија, то су се два пашанца саветовала, д 
га на свету који би јој у овом тренутку био ближи к срцу но он, Мутимир.{S} И то наравно као му 
 се седело по старешинству.{S} У зачељу био је кнез; с десна намесник Растислав, а с лева, по н 
розничавој ватри и дрхтавици, а глас му био необично дебео, храпав, промукао, и што је ђенерал  
ла.</p> <p>Не може се рећи да је по уму био нешто изванредно; пре је истина, да је био човек об 
 као војник.{S} С тога је у свом држању био и одсуднији.</p> <p>Растислав је тражио снагу на др 
стала.{S} Главни разлог њеном попуштању био је тај, што је знала да ће ту имати прилике да чешћ 
 То није нико луд...{S} И зар сам ја ту био сам!{S} Та ја сам ту био тек само један од стотине. 
 зар сам ја ту био сам!{S} Та ја сам ту био тек само један од стотине.{S} Истина, један од глав 
среског начелника.{S} У том истом месту био је некакав учитељ црвењак, опасан човек и усијава г 
 управитељ казнених завода у Пламеновцу био суров човек?</p> <p>- За моје време изменило их се  
ваком по три веслача.{S} У једном чамцу био је Враничић; у другом Жика и Милоје, који је управљ 
и да те од ње повратим.{S} Мој је успех био у толико тежи, што је баш у твојој непосредној окол 
њу натписа.</p> <p>Али је за то и успех био сјајан.{S} Ниси управо знао шта је лепше: да ли дуб 
е.{S} Било је једно доба кад је Врбавац био несравњено јачи.{S} Тада се Растислав приљубљивао з 
ледња, одсудна ударца, пуковник Врбавац био је мрачан, ћутљив, строг.</p> <p>Растислав, опет, н 
nit="subSection" /> <p>Пуковник Врбавац био је у побочној соби кад се све ово десило.{S} Он ниј 
љих потомака, да је славни град Орловац био тако осветљен, да није знао шта је ноћ и мрак, но м 
калауз!{S} Али ви велите да је ваш кључ био у брави? (Белини потврди то главом).{S} Ето видите! 
ref target="#SRP18892_N4" /> где је још био заостао по какав доцни гост, просипала се кроз прља 
радећи беле клобучке.{S} Рањеник је још био жив, али је умирао.{S} Тек сад, гледећи човека како 
 још</p> <p>20 пуних дана.{S} Он је још био снажан, присебит, могао је говорити, писати; имао ј 
ћа превлађивало.{S} Сем свега он је још био и душевно јако раздраган.{S} После двадесет година  
о свако средство које води циљу.</p> <p>Био је јако словољубив, а ипак је умео да отрпи највеће 
ће да је светитељка, а овамо у мраку да бира младиће као гниле крушке.{S} Рада би да седи на дв 
ене главе и наслоњен на диван.</p> <p>— Бирајте, — рече кнез Мутимир — време пролази; одлагање  
ени и као велеиздајник стрељани.{S} Сад бирајте.{S} Ја сам учинио своју последњу дужност.{S} Ок 
један по један упутио се Ратковој кући, бирајући месечеве залатке и обилазећи и подаљим улицама 
ора <pb n="472" /> и задовољно зузукале бирајући где ће пасти, час хлад, час топал зид, загреја 
ве хартије, отварајући пакет по пакет и бирајући поједина писма и документа из њих.{S} Најпосле 
57" /> не би кварила раса.{S} Држава је бирала најлепше, најкрупније и најснажније младиће, кој 
, и ја ћу колико данас предложити да те бирамо <pb n="454" /> за нашег почасног члана — смејала 
 у судницу једнога по једног сељака.{S} Бирао је све отреситије људе и боље газде и њих је узив 
 управо створ његових руку.{S} Он их је бирао, он их је подигао на ове високе положаје, он их ј 
ад му што затреба.</p> <p>Средства није бирао и сматрао је да је добро свако средство које води 
И што је више говорио, кнез је све мање бирао изразе.{S} На послетку прешао је у отворене напад 
 само онога, што може остварити.</p> <p>Бирао је да њему у део вазда падну послови уз које иде  
га, као министар председник, он ће увек бирати за министре унутрашљих послова људе одсудне и пр 
ка помоћника, општински ћата, општински биров и општински пољак, једном речи, сав <hi>персонал< 
ш нису биди заспали, чуше где општински биров виче људе на састанак.{S} Сви се зачуде шта ли то 
езнике из првога позива, то су и сеоски биров, и сеоски пољак, и све што се могло на то употреб 
но друго брдо, с чијег врха бије и шиба бистар, сребрнасто сјајни млаз воде, али воде залеђене, 
евало.{S} Срећом опет су били наишли на бистар планински поток, и ту учине конак.{S} Жика насеч 
вили су се само око заранака крај лепа, бистра потока, да се прихвате залогајем хлеба - Угледај 
као.{S} У стаклу је била течност чиста, бистра, као вода без икакве боје.{S} Кнез помириса стак 
тренутку док се с дружином одмарао крај бистра врела планинског.{S} Прошлост и садашњост, снови 
 пре је истина, да је био човек обичне, бистре памети.{S} Али ту је помагала друга једна особин 
ији, он је први пут научио да воле њене бистре потоке, њене китњасте гајеве, њена мирисна поља, 
 <p>— „Као год што просто око у капљици бистре воде не види апсолутно ништа, и ми би се заклели 
ти над овај усамљени цветак и окропи га бистрим капљицама рајске воде од живота, наточене на вр 
ли чашу и диже је према свећи.{S} Лепо, бистро вино искрило се у чаши у пријатној рубин боји, б 
 Вала није - рече хоџа.{S} - То не море бит’.. а кад би и било тако, ти би вала, снахо, била оп 
за кнеза баш најбоља опомена да му ваља бита на опрезу.{S} Чим су се наши конзервативци овде не 
ојевића нема туна — истинито ће, дакле, бити тврђење онога другог жандарма, да је Перун само ра 
лињала да то не радим, за вас ће, вели, бити горе.{S} Тако се продужавало док најпосле не дођош 
/> што се чује о некакој тајној завери, бити у вези с овом причом о лепој непознатој девојци.</ 
ези.{S} Ми се морамо виђати, састајати, бити заједно — ти мораш бити моја! — Сметња ће бити, ал 
мети кнезу да ће јамачно <pb n="208" /> бити уморан и да би добро било да се одмори.{S} Но кнез 
 уче да један човек не може у исто доба бити и добар човек и добар владалац.{S} То је лаж.{S} Н 
, замислите каквих ће ужасних случајева бити!{S} Ништа друго, но замислите само несретника који 
адаоца без добра човека.{S} Наравно, да бити добар човек не значи бити мекушац и дедак, који се 
поручика.{S} Она вели, тата, да ћу и ја бити потпоручик, да ће и мени звецкати сабља, имаћу зла 
 речи.</p> <p>— Поштена! умела бих и ја бити поштена, да не треба јести.{S} Нема, ћерко, ту пош 
о питање:</p> <p>„А што не бих могао ја бити кнез“? </p> <p>У западној Европи, у старим монархи 
ече:</p> <p>- Е, није, није, него ћу ја бити као калуђер.</p> <p>Доктор с осмехом примети:</p>  
рестано стеже, и ми ћемо у њој до мрака бити похватани.{S} Још би могли издрети <pb n="660" />  
....{S} Ја! ваљда ћемо ми женске довека бити луде!{S} Чувај се, снебивај се, бежи од среће свој 
авим очима, — ова је жена некада морала бити доста лепа.{S} Трагови те лепоте још су се и сада  
и какав је то отров.{S} То би ја морала бити последња будала да вам још сад то причам.{S} И што 
каза за своје тврђење и ствар је морала бити одложена, о чему се кнез извештава ради знања и да 
Лепшу, узе јој тепати како би она могла бити посланик на каквом највећем европском двору.{S} Ме 
де ту старче?{S} Код кога би овде могла бити!{S} Што је официра све је сад било у мојој соби, о 
д ове расејаности у тренутцима кад ваља бити најприбранији, стога покуша да Црнојевића тргне из 
ресима наше странке.{S} Нашим ће људима бити лепо и топло и кад су на влади и кад су у опозициј 
 немилим последицама, од којих ће једна бити та да одавде ипак нећу изаћи докле год не дам одго 
а; то је снага која расте, и ако ће она бити против нас, онда јој треба још сад стуцати рогове. 
 од сељака навикну: „Марш, џукело! мора бити оњушило <pb n="668" /> да је овуд прошла каква вев 
климајући главом жалосно.</p> <p>- Мора бити да је кривица била велика.{S} Ја сам нешто начуо.{ 
рана уз пут.{S} Жена је били лепа; мора бити да је Текелији било замакло око за њом, те кад су  
 Маврикије?{S} А?{S} Наш Симон?{S} Мора бити он....{S} А погледај моје кљусе, г. Маврикије, оно 
 да је то тајна штампарија, и онда мора бити онако како он каже.{S} А за Швабу вели, да то упра 
ранка имаће доста присталица и она мора бити велика и јака.{S} Тежећи општем добру, она неће уп 
ресече.</p> <p>— Што наложница! не мора бити наложница.</p> <p>- Него шта?{S} Ваљаде би била кн 
 ли се споразумели?{S} То код мене мора бити брзо, ја не волем дуго дипломатисање — чу се из дв 
 врше у поверењу.{S} И ту веровање мора бити потпуно.{S} У осталом ја сам ту; из Звониграда се  
одмах свршује посао, пошто до зоре мора бити све на нокту.</p> <p>Тодорика пробуди слугу и посл 
грехе, и презадужени и грешни кнез мора бити мек, попустљив и послушан. (Да је Растислав овде д 
одричући.</p> <p>— Та он је ту; он мора бити ту негде — рече госпођа и узе завиривати свуда око 
очиње на његовом прагу.{S} Он прво мора бити „популаран“ код своје околине, код најближих људи: 
е дугих размишљања решила је да то мора бити добар, племенит човек, кад је тако висок господин. 
стиђен при самој помисли да ће му сутра бити „милостиви господар“ оно исто дете, коме је он до  
аконити је наследник, и он ће за 2 сата бити прокламован за кнеза.{S} Према томе изволте се одл 
ати, јер ће са свога раскалашног живота бити једнако у дуговима.{S} Јес, то би све било лепо да 
бро знај, да од целога тога посла ништа бити неће.{S} Док сам ја жив, ја не дам Црнојевићима у  
они <pb n="238" /> и цела њена породица бити сретни од тога господина, само ако она буде паметн 
с и интереси династије морају сада овде бити над свим осталим обзирима.{S} Ђенерал је био опаса 
па ма знао да ће оно што после вас дође бити још горе но што сте ви били.{S} Најпосле одморите  
стији, а то, у данашњим приликама, може бити од некога значаја.{S} Начелник Врбавац хтео је да  
 своју фотографију, шта ту, дакле, може бити интересно за Лепшу, и каква је то радозналост без  
 те владалачке милоште!...{S} Јес, може бити баш оне и гоне пуковника на оваке мрачне помисли.{ 
hi>Зликовац</hi> пао, ади тврди да може бити да је само рањен.{S} Но тек сад настаје забуна.{S} 
 год што ти вера у народног генија може бити путевођа у многим корисним и сретним корацима.{S}  
сто — <hi>није истина</hi>.{S} Шта може бити истински неваљало и покварено у једном младићу од  
је било да бих могао проценити шта може бити.{S} На памет не сме се овде ништа радити.</p> <p>П 
е Ката одсечно.</p> <p>— Али какав може бити тај отров?{S} То изгледа нешто врло чудно.{S} То н 
 књига, а и бог би га знао шта све може бити.{S} С тога, пошто се подобро размислио, г. капетан 
 окружни начелници, и колико вајде може бити од вас нашој странци, то ће показати најближа буду 
 најмање прави ларме и најзгодније може бити прикривен.{S} У осталом, ти то јамачно већ знаш, ј 
то бар за нас, њине доглавнике, не може бити никаква тајна.{S} С тога немојте бар преда мном! — 
ће.“ Не! ма шта да ми говорите, не може бити да је све ово само празан сан.</p> <p>— Дакле, вид 
 друштва, у коме <pb n="702" /> не може бити места кнежевој наложници; осуђена на вечито удовањ 
ала сам да од проста познанства не може бити никакве штете — рече гошћа предусретљиво.</p> <p>М 
где нема живе душе, где за њега не може бити големе опасности.{S} Само нека се појави, да се чу 
стечете доцкан, кад вам од њега не може бити никакве користи више.{S} То је све што бих ја умео 
у знамо, и од нас велика зијана не може бити.{S} Али свет је велики, у њему има људи свакојаких 
n="540" /> <p>То не може, никад не може бити!{S} Он то није ничим заслужио!</p> <milestone unit 
озима.{S} О њему — кнезу — овде не може бити ни речи.{S} Он је мушко и његово је право, ако хоћ 
био прошле ноћи ухваћен, о томе не може бити никакве сумње — рече Белини.</p> <p>— Па добро!{S} 
ати од мене — разговора ту више не може бити.{S} Што уграбимо то је још ноћас.</p> <p>Чудновато 
висок господин, да ту о женидби не може бити ни говора; но Јела може онако бити срећна с њим, т 
, о чијој поправци више ни речи не може бити?</p> <pb n="392" /> <p>О, не!{S} Сви њени осећаји, 
лав је ћутао.</p> <p>— Да човек не може бити миран ни у својој рођеној кући!{S} И ту надзор, и  
да нарочито пред једним лекаром не може бити зазорно о томе говорити, кнез је био пустио свом ј 
дни час дошао и да више за дуго не може бити разгађања. </p> <p>Али баш услед тога он је осећао 
а имао је право.{S} Ништа друго не може бити. — Пава је уграбљена и одвучена у конак; стара, по 
ако може бити.“</p> <p>— Никако не може бити, хајд! — и кнез чисто изгурну Маврикија.</p> <p>Вр 
 је девојка доведена амо.{S} То не може бити!{S} Ко би то смео чинити!{S} Ко вам је то казао? — 
 полагати.{S} Рекло му се да то не може бити — али он је остао при своме.{S} После читаве недељ 
је опао.</p> <p>— Је л те да то не може бити?</p> <p>— Па бива, милостиви господине, бива!{S} И 
ати.{S} Са тих разлога сада ето не може бити ни речи о неком напуштању службе у име начела....< 
да штеди Лепшу, кад зна да њему не може бити пријатно кад се у његовом присуству тако што говор 
6" /> <p>— Сигурно, сигурно! ту не може бити сумње.{S} Такав је био договор, рече трећи.</p> <p 
 републици.{S} Ништа озбиљно ту не може бити.</p> <p>Око 6 часова међу Монино женско друштво до 
ут је на злочину.{S} О праву ту не може бити говора.{S} Ствар је у сили.{S} Један предак имао ј 
вилне листе у напред, а по потреби може бити поверљиво и какве позајмице из државне касе.{S} Св 
о свеж и пријатан.</p> <p>- Шта ли може бити да се толико задоцне? — рече један од ова два чове 
м милостима!... </p> <p>....{S}Али може бити баш то!..{S} Можда баш те владалачке милоште!...{S 
 свему, чиме највиша власт у земљи може бити на руци једноме трговцу.{S} На, тај начин таст је  
 другог сем тебе.{S} А и ти? ко ти може бити већи пријатељ од твоје тетке — рече баба Ката.</p> 
 - дакле, човек близак, пред којим може бити отворен, а познато му је било и име чича Милојево. 
 „Да ме поштеди Ваша Светлост, ако може бити.“</p> <p>— Никако не може бити, хајд! — и кнез чис 
p>— Изврсно!{S} Ствар је само како може бити.{S} Замисао је дивна, али извршење! — извршење ће  
дара млада, слаба, неискусна, а то може бити узрок да цела ствар пропадне.{S} Да омужаш, да сте 
ти друге какве изговоре.{S} Све то може бити и превара.{S} Кмет још једном понови колика је уце 
станак.{S} Сви се зачуде шта ли то може бити и каква је то толика преша, да се људи ноћу дижу и 
жиш нечим што не постоји — како то може бити ја не знам.</p> <p>Растислав се љутио:{S} Ратко уз 
сак!{S} Притисак! него шта.{S} Зар може бити без притиска, где владалац лежи мртав на столу, и  
ћима и праунучићима својим.{S} Зар може бити лепше и дирљивије слике од бабе, окружене низом по 
.“</p> <p>„Оно истина, тај екватор може бити и највећи мислилац на свету, али свакојако ја опет 
 способна човека, рачунао је да му може бити од големе помоћи и помогао му је да се дигне.{S} Б 
ави. — Зар ти збиља мислиш да и ту може бити неког силовања.{S} Та од кад је света и века, бола 
е као да му се то учини мало, те их узе бити ногама по очима по устима, куд стигне.{S} Кукавни  
бун, свако дрво, свака удољица могла је бити за њега по једна смртоносна заседа.</p> <p>И Врани 
т наклоњена.{S} У такој странци лако је бити; таква странка имаће доста присталица и она мора б 
17" /> и добрих и злих.{S} А и тешко је бити добар, милостиви господине, с онаким светом какав  
или ако их је икада било, оне су морале бити оваке, као ова слика како је ја сад представљам.</ 
се носио.{S} На против, мисли су морале бити веома пријатне, јер се Растислав сав сијао од нека 
ика, које су само ондашњим људима могле бити познате, увериле су сељаке да је чича Милоје са св 
.</p> <p>— Шта, шта?{S} Шта је то могле бити, мој драги маркиже? — упита барон Жермини, трљајућ 
мање неколико часов“, с тога ће најбоље бити да идем по кола, па да вас вратим у двор.{S} Наста 
 дугих премишљања он реши да ће најбоље бити да кнеза испрати на пут по унутрашњости Балканије. 
, из које је погађао судбу, шта ће коме бити до послетка, а ту је држао и паре које добије.{S}  
S} То нико не ради!{S} То просто не сме бити...</p> <p>Говорећи ово, Мутимир се беше ринуо на Л 
владалац од њега прво траже да престане бити човек, да не осећа као човек, или да се претвара и 
а одсудан удар, јер ће ови тада најмање бити на опрезу.</p> <p>Била је само једна једина незгод 
су два стања у којима женска глава море бити сретна: кад је дјевојка или кад је законита жена.{ 
светом обично ви.</p> <p>...„Тако ћу те бити,“ понови кнез и по трећи пут, намештајући последње 
епшо, дајте ми руку и реците ми да ћете бити моја од сад па до века.</p> <p>Кнез је изговорио о 
е се акт о томе. <pb n="317" /> Ви ћете бити одмах оковани и као тешки ++преступник државни одв 
опљен војни суд.{S} За три дана ви ћете бити суђени, осуђени и као велеиздајник стрељани.{S} Са 
н човек, — ја се управо грозим каква ће бити твоја владавина.{S} Та то ће бити просто један ужа 
нема ни мало љубави за ову земљу, да ће бити страшна распикућа.{S} Кад је поведена истрага над  
/p> <p>— Маленкост!{S} Не верујем да ће бити још ни три четири хиљаде.{S} Убиство онога гада мн 
„Тако су га други васпитали!“ А вама ће бити тешко да се оправдате, за што од дечака, који је д 
ти надување у гуши и гушење.{S} Жена ће бити узнемирена, неће се одвајати од мене — разговора т 
једно — ти мораш бити моја! — Сметња ће бити, али ми ћемо победоносно изаћи из свију тешкоћа.{S 
 ти је?</p> <p>— Мало воде, Жико, па ће бити добро!</p> <p>Куршум је срећом омакао поврх чеоне  
ради.{S} Куда ће сама у свет?{S} Шта ће бити с њом?{S} Умела је мислити.{S} Питала се, зар ће д 
ио спрам мене, а наравно, спрам тебе ће бити још нежнији — рече Мона указујући гошћи место где  
ам мали салон.{S} Жута свила!{S} Све ће бити од жуте свиле.{S} И <hi>брату</hi> сам показивала; 
>— Разумем, господин докторе!{S} Све ће бити у реду.{S} Само у колико сахати?</p> <p>— Па, сад  
 - рече онај други.</p> <p>- Најбоље ће бити да пошљемо чича Мунтијана.{S} Он је вичан овој оба 
ава заболети, а за будућност свакоме ће бити по раду и заслузи.</p> <p>Ово је окуражило чиновни 
о је дивна, али извршење! — извршење ће бити ђаволски тешко.</p> <p>— Колико имаш још у твом ди 
 су се два пашанца саветовала, да ли ће бити добро да се уведе ово наплаћивање заостале порезе  
о прво белег, Хајде!</p> <p>- Богами ће бити доцкан; тражиће ме моји; да је било мало раније!“  
и му сад ово значи екватор?!{S} Да л ће бити какав човек, или некаква књига, а и бог би га знао 
кнеза сретати по унутрашњости, таман ће бити згодне да га занесу и очарају.{S} И он и Растислав 
 Па, сад одмах, у први сумрак.{S} Он ће бити у својој соби, ено у оном одељку — доктор показа р 
у гласно: овим ћемо се миросати; ово ће бити знамење нашег јединства!</p> <pb n="613" /> <p>Још 
че:</p> <p>— И — их, докторе!{S} Ово ће бити диван идилски тренутак.{S} Како ћу ти бити обвезан 
 тастово, па како рекне Хаџија онако ће бити.</p> <p>Ратко додирну мисао да је незадовољству, к 
е:</p> <p>— Сад немамо кад!{S} Скоро ће бити поноћ.{S} Ви причекајте овде, а ја ћу овога тренут 
ам и нашао вас где спавате.{S} Скоро ће бити пуних 50 часова како од вас не одмичем.{S} Нити ст 
и осећајем потпуне безбедности, а то ће бити најзгоднији тренутак за одсудан удар, јер ће ови т 
ва ће бити твоја владавина.{S} Та то ће бити просто један ужас, и ти можеш врло лако довести ов 
јци ето ту је и ту твоја срећа, и то ће бити доста.{S} Женскадија верује у твоја прорицања, и т 
<p>— Одмах сам мислио!{S} Свакако то ће бити нека замка.{S} Никад не треба заборављати да ми ов 
ритет министра председника.{S} Често ће бити <pb n="389" /> довољно да само наговести кнезу њег 
ну и поче:</p> <pb n="209" /> <p>- Неће бити подесио, господару, да сељаци баш тако пред вама.. 
ече она скоро подругљиво.</p> <p>— Неће бити тако.{S} То сте ви раније где год чули; то је вама 
није било постидно, па се надам да неће бити ни од селе.{S} Међу нама што је људи сви смо наши, 
мети Лепша полако...</p> <p>— Моја неће бити таква! — викну кнез Мутимир.{S} Никад, никад!{S} Ј 
ли родољуб!{S} То за жива Мутимира неће бити!</p> <p>Кнез изговори ово срдито, за тим узе хлеб, 
в предлаже.{S} Ствар није рђава, и неће бити од штете, да се кнез још чвршће привеже, али он ни 
 Можда вама, на први мах, то баш и неће бити тако пријатно, али старајте се да се на то навикне 
и руку, коју му пружиш, и после ти неће бити тако опасан.</p> <p>— Свакако, кнеже, г. Растислав 
е кнезу: — Збиља, уздам се, да вам неће бити дуго време овако у двоје, док ја за тренутак отпад 
коните династије Косанића, па и то неће бити без мига самога команданта.</p> <p>Други начелник  
века да о његовој поправци не може више бити ни говора!...</p> <p>— Ето то вам прво не ваља, а  
!“</p> <p>Никакве сумње није могло више бити.{S} Она је била у двору....</p> <p>Тек сад у Јелин 
 је мислити.{S} Питала се, зар ће други бити бољи спрам ње, но што је баба Ката?{S} Не ће ли на 
а?{S} На крају крајева ипак нешто вреди бити балканиски кнез! а?{S} Обично <pb n="145" /> се ка 
нски мрзити, истински злобити, истински бити зао и неваљао?{S} Зар сви кнежеви поступци нису пр 
ни одмоћи. </p> <p>— Према томе може ми бити све свеједно шта ко о мени мисли, па и то како ти  
р кроз ове планине о путу није могло ни бити говора.{S} С десне стране пружала се недогледна ра 
е мудро одмерио, да ће Растислав једини бити у стању да се носи с оном халом и да те спреми за  
кад им се рекне да ће кнез у 18. години бити пунолетан, и да нас од тога дана дели још само нек 
ћи да јашимо, а наравно, држим да ће ти бити пријатно да будеш у друштву твога господара, који  
пита Растислав живо.</p> <p>— Шта ће ти бити ново!{S} Све стара посла.{S} Ноћас су опет барлија 
.{S} Ја умирем, а он остаје, и то ће ти бити први доглавник.{S} Вреди да ти о њему рекнем коју. 
 каже од прве до последње све што ће ти бити.{S} Кад му иде толики други свет, хтела би да му о 
 у теби тече крв Косанића — нећеш ни ти бити много другчији.{S} Шта више, ти можеш бити још и г 
и диван идилски тренутак.{S} Како ћу ти бити обвезан <foreign xml:lang="fr">mon cher</foreign>! 
је будан? рече ми да ће по свој прилици бити будан; мало час вели, тражио је воде, а сад овога  
ву фотографију, која ће по свој прилици бити слика Перуна Црнојевића.{S} Командант је тражио да 
} Наравно, да бити добар човек не значи бити мекушац и дедак, који се даје варати на сваком кор 
да ће ти некад успомена на овај догађај бити тешка; можда ће ти сећање на све ово често помутит 
<p>— Муштерија!{S} Па наравно да ћу вам бити муштерија.{S} Што бих вас иначе звао!{S} Али дед т 
 — али ако је све то тако, зар ја морам бити овде?{S} Ево ја нећу силом да владам; не тражим од 
.{S} Они тада већ знају да ће сутра дан бити крвавих, огуљених бутина и као биволска кожа дебел 
инистар стојали у вези, и тако је могао бити ухваћен цео њин разговор.</p> <p>Овај случај прест 
Говор је био и сувише дрзак да би могао бити лажан.{S} Највише га је убеђивало то што и доктор  
се казати доцније.“ </p> <p>Ко би могао бити тај пријатељ?{S} Кнез се губио у нагађању, али ни  
крупне речи, да би он с том женом могао бити потпуно срећан, па да се неби много предомишљао ба 
а сам још и сувише млад да бих то могао бити.{S} Али ја волем истину, волем истинску природу и  
да се свак пита: „што и ја не бих могао бити кнез?“</p> <p>Једном избачена, ова мисмо није се в 
ио сан и цео живот наш, или би ја морао бити будала, која више не уме разликовати сан од јаве!  
у“ која му је нуђена, и с тога је морао бити истеран из академије и чак одагнат из престонице.< 
 се на доручак.</p> <p>Доручак је морао бити изврсан, кад се чак ни сам кнез није могао уздржат 
 сан, драги г. бароне!{S} Онда би морао бити сан и ово што ја сад с вама овде говорим, онда би  
може бити ни говора; но Јела може онако бити срећна с њим, т. ј. може се добро наплатити.</p> < 
те, и то тако бива, али то не мора тако бити, нити је паметно што увек тако бива.{S} С каквим п 
аређено.{S} Тако бива свуда, па ће тако бити и овде. — Он не тражи ништа много, ништа особито о 
ече кнез расположено — а ја ћу вас тако бити, г. Маврикије, тако ћу вас бити...</p> <p>Кнез пок 
а све то сазна, јер ће му то у неколико бити кључ да позна смерове своје рођене владе.{S} Дават 
е то учинити.{S} Само то би онда морало бити удешено тако, да на њега, <hi>ни у ком случају</hi 
а Софија опет у разговор — То је морало бити раније.{S} Госпа <pb n="376" /> Цанка прича, да је 
ване.{S} Тврдио сам да је у вину морало бити неких успављујућих напитака и претио сам да ћу одм 
оз ове пусте планине.{S} И шта је могло бити с њим?{S} Његов нестанак није могуће тумачити друк 
ско полуострво.{S} То никада није могло бити у интересу Аустрије, која је вребала згодан тренут 
рнуте натраг, да од устајања није могло бити ни помена док се прво не искошкају, а кад би се ис 
Црнојевић.</p> <p>— Друкчије није могло бити.{S} Он нас је просто намамио у заседу.{S} Само не  
били су читави: обмане дакле није могло бити — заврши Заре своју причу.</p> <p>— Не знам! — реч 
 унапред скројеном и промене није могло бити.{S} С тога се Растислав наоружао стрпљењем и прион 
тајне знаке, и никакве сумње није могло бити да је Милоја друштво послало да проведе Враничића  
 десило.{S} Никакве двоумице није могло бити.{S} На будоару, на кнезу, на Лепши, видели су се ј 
о видео, а да што проговорим није могло бити ни помена, пошто су ми уста била тако запушена и с 
земље себи приграби, као што није могло бити ни у интересу Русије, која тако исто халапљиво пог 
рећи.</p> <p>— Знам, али зар није могло бити да се промаши?{S} Зар је немогуће, да се све сврши 
истину.{S} Сумње о томе није више могло бити, кад то ево тврди и његов верни и омиљени ађутант  
раво није знао како би друкчије и могло бити.{S} За дежурнога није више било никакве сумње.{S}  
е себи ни да представи да би то и могло бити друкчије.</p> <p>О слатка, мила слико, — драга сен 
адају, охрабри се он, а и како би могло бити друкчије.{S} Но шта се оно окреће?{S} Шта ли се он 
, стоку, људе, у опште све што би могло бити сметња кнежеву проласку.{S} За њима, но ближе кнеж 
 милости код кнеза?{S} Где би њој могло бити лепше, а вама корисније?{S} - Наравно, ово говорим 
.</p> <p>— Гле, гле!{S} Шта би то могло бити? — упита Жермини.</p> <p>Млади секретар продужи:</ 
раменима: — Не разумем како би то могло бити.</p> <p>— Врло просто!{S} Позваће га пријатељи; ја 
те обадве руке.</p> <p>— Тако, сад ћемо бити мирни, рече он у шили, али као мало заједљиво, и п 
домисли: — Хајдмо у мој будоар, ту ћемо бити комотније. — Мона загледа свој мали бриљантски сах 
иће омрзнути у народу, али то ће уједно бити громовође, који ће одводити народну мржњу од г. Ра 
евину, под чијим ће развалинама извесно бити затрпан — тако вели један стих у једној песми перс 
но да ће овде где год у близини јамачно бити каква трла, а можда је ко год тек намеран да овде  
дића дознало се толико да ће то јамачно бити један правник <pb n="276" /> звониградски, који об 
да био малолетан.{S} Но и томе ће скоро бити крај.{S} За који месец ја ћу постати пунолетан и п 
аном хаљином.{S} После се сети да ће то бити друго, да јој је хаљина овде откопчана.{S} Једном  
во ће јамачно неко теби.{S} Ко ли ће то бити у ово доба — рече гошћа радознало.{S} Но Мона јој  
х дуката ћутање.</p> <p>- Е, да неће то бити много.</p> <p>- О, не! није много, господине пуков 
Враничић.</p> <p>- Јес, јамачно ће и то бити у вези.{S} С Дунава се чује неко запомагање, а одо 
још те добре стране, што ће кнез вечито бити у новчаној <hi>оскудици</hi>, и кризи.{S} Ту ће он 
е наредио, како је удесио и хоће ли што бити?{S} Доктор га је уверавао да је све у реду, да је  
ађујете — а за тим има, да буде оно што бити мора: биће прокламован нов кнез у лицу Мутимира из 
тички интереси.{S} А овде ће тако нешто бити, и ја се бојим да ваши искази не послуже као повод 
собом, он весело рече кнезу да ће ствар бити „у состојанију.“ Доктор се одвоји.{S} Он је био ве 
ас тако бити, г. Маврикије, тако ћу вас бити...</p> <p>Кнез показа руком Маврикију где ће сести 
је мислио у себи:</p> <p>„Овде ће данас бити пијаних, морам пазити на се.“</p> <p>Па ипак на кр 
те вечери господа окружни имали су част бити позвани на чашу вина код свога новог министра.{S}  
, даровити људи, и свакако ће будућност бити њина.{S} Они се јављају под именом тајне дружине,  
е, а намамљен помишљу: како ће овај пут бити ванредна згода да се што присније зблизи с кнезом, 
је млада, а кад ти порастеш, она ће већ бити стара?</p> <p>— Није ми жао; што да ми буде жао?{S 
 сети сиротице Јеле.{S} Њој ће та помоћ бити у толико потребнија, ако изгуби тетку...</p> <p>Та 
.{S} Кад младић и девојка дозру да могу бити родитељи, онда је била дужност њиних родитеља да с 
уди, који овако мучки нападају, не могу бити никакви јунаци, то су бескарактерне лопуже и кукав 
кнеза и мени је поверена.{S} Ја не могу бити равнодушан спрам ствари, које тако дубоко засецају 
, те већ по самоме рођењу никад не могу бити оно, што су обични људи.</p> <p>На те речи кнежеве 
 пријатеље и искусне људе, који му могу бити истинска потпора, па кад остане усамљен, неопитан, 
ужба и он ће, јамачно, у најкраћем року бити осуђен и отеран у Пламеновац.{S} Кад њега нестане  
Туга сиротице удовице могла је г. Ратку бити у толико ближа срцу, што је зао удес хтео те је и  
л продужи.</p> <p>— Кроз три дана ја ћу бити под земљом. — Смрт је већ у мени; ни богови, ни љу 
ати, састајати, бити заједно — ти мораш бити моја! — Сметња ће бити, али ми ћемо победоносно из 
и много другчији.{S} Шта више, ти можеш бити још и гори од свију предака твојих, јер ниси прове 
х, небој се, што се тога тиче, ту можеш бити без бриге.{S} Ако престо буде несрећан, да <pb n=" 
ом речи да ниси прословио, друкчије ћеш бити окривљен да си продао шињел.{S} Дај ту шајкачу — з 
д своје рођене.{S} Јамачно ни ти не ћеш бити бољи у томе.</p> <p>— Најпосле ви сте осветољубиви 
и тихо настави:</p> <p>— Јес, да ли ћеш бити срећан?!{S} То је главно и најважније питање: да л 
е главно и најважније питање: да ли ћеш бити срећан?..</p> <p>Ђенерал је даље говорио полако, с 
, понављајући узвик:</p> <p>— Да ли ћеш бити срећан!</p> <pb n="344" /> <p>А за тим опет обори  
увен, силан, велики...{S} Али да ли ћеш бити срећан?</p> <p>Ђенерал Врбавац пљесну се жестоко п 
ћао да ти та снага није довољна, ти ћеш бити слободан да му се обратиш за дозволу, да можеш пре 
ерал — Сине мој! чедо љубави!{S} Ти ћеш бити човек и ти ћеш <pb n="343" /> мрзети!{S} Ти ћеш ућ 
И ти нећеш бити срећан, сине мој, нећеш бити срећан; јер срећа није богатство, јер срећа није в 
ер си син ђенерала Врбавца — и ти нећеш бити срећан...</p> <p>Кнез је у недоумици слушао ове за 
ући главом жалосно:</p> <p>— И ти нећеш бити срећан, сине мој, нећеш бити срећан; јер срећа ниј 
 Сажаљењу нема места.{S} Овде је вођена битка.{S} Ја сам побеђен — право је да погинем.{S} Улог 
ом речи као што војсковођа у очи главне битке прегледа војску, утврђења, спрему, и целокупну бо 
ођа <pb n="662" /> пооде прве изгубљене битке.{S} Жика пође за њим радосно.</p> <p>Шта је даље  
но снажан ни да даде ни да прими главну битку.</p> <p>Но кнежево малолетство примицало се крају 
 поломио и развашарио у својој љубавној битци, из сале се чула шкрипа кнежевих корака и осећао  
 још 72 сахата.{S} У петак, у ово доба, биће све свршено - рече ђенерал и устаде с дивана.</p>  
и интерес.{S} Што год ти рекнем, дакле, биће речено с таком непристрасношћу с каквом само мртви 
 кога су људи, који похватају зликовце, биће за читаву годину дана ослобођено порезе.</p> <p>Км 
оњења, и где год дођу у додир с влашћу, биће им власт наклоњена.{S} У такој странци лако је бит 
 за тим има, да буде оно што бити мора: биће прокламован нов кнез у лицу Мутимира из династије  
ом ћу објавити земљи ваше издајство.{S} Биће склопљен војни суд.{S} За три дана ви ћете бити су 
чи — човек без срца.</p> <p>— Па ипак — биће да је овај ваш суд мало пристрасан — рече кнез.{S} 
ијепа.{S} Богме ти је и срећа лијепа, а биће ти, ћерко, по памети.{S} Сваки свој ксмет ево овде 
 Сви његови министри унутрашњих послова биће омрзнути у народу, али то ће уједно бити громовође 
у анархију.{S} Неколико сокачких букача биће сувише слаби да повуку за собом читав један народ, 
и из свију тешкоћа.{S} Време и стрпљење биће наши савезници.</p> <p>На дворани шкрипнуше врата; 
а купују ситну рогату стоку, а у ствари биће да су то какви агенти Црнојевићеви.{S} С тога траж 
поменули, били су пашанци) па као велим биће ти досадно.</p> <pb n="385" /> <p>— О, ако је само 
нутку Растислав је видео да цело његово биће испуњава само један једини осећај, да он није у ст 
неком неизмерном сладошћу запојила цело биће њено.{S} У потаји, тако рећи кришом и од себе саме 
е домаћица ова анђелска жена, чије цело биће дише љубављу и вером.</p> <p>„Истина, она је жена  
е мисли, сви њени осећаји, цело душевно биће њено бунило се против таквог схватања, и она би у  
владати целом ситуацијом; нови министар биће у њиној руци, и како они са својим извештајима из  
сле, али што је она јасно знала и целим бићем својим разговетно осећала — то је, да би она за т 
у првој планини.{S} За по часа, најдаље бићемо им у рукама. </p> <p>— Па?{S} Шта је с тим? — пр 
 упамтиш што ти ове ноћи будем говорио, бићеш сачуван од мрачних сећања на овај догађај.</p> <p 
рзио, онда ћеш достићи...{S} Шта?...{S} Бићеш богат, чувен, силан, велики...{S} Али да ли ћеш б 
 боже!{S} Свет ће пропасти!{S} Бојим се бићеш сама!{S} Фалиће ти у нашем друштву.{S} Хајде прођ 
</p> <p>— Ако дозволите, драга госпођо, бићу веома срећан да седнем тако близу, како ћу осећати 
 за Растиславом затворише.</p> <p>- Ах, бићу једном и ја пунољетан.{S} Друкчије ћете ви онда сл 
S} И ако се тако држање противило целом бићу Растислављевом, намесник се умео савладати.{S} Пос 
зних сирева — у опште, потпун господски бифе.</p> <p>Код Моне је био уведен овакав ред: послужи 
ева и продужи. </p> <p>- Бих, очију ми, бих сунца ми!</p> <p>— Ама шта би, шта би? — упита друг 
ола су јурила брзо, и, по лаком гибању, бих рекао да су била фијакер.{S} Напрезао сам сву своју 
е другарици с лева и продужи. </p> <p>- Бих, очију ми, бих сунца ми!</p> <p>— Ама шта би, шта б 
сам — одговори Растислав сухо.</p> <p>- Бих ли могао знати за узрок?</p> <p>— Држим да га већ з 
ник, управо ја сам још и сувише млад да бих то могао бити.{S} Али ја волем истину, волем истинс 
ак, да је шећеран, да цркох за њим и да бих волела с њим се играти један пут но да ми бог да зд 
ости.{S} А ваља ми знати шта је било да бих могао проценити шта може бити.{S} На памет не сме с 
Ако је с њом тако једном већ било, онда бих ја њу тек тада слатко бацио.{S} Далеко њој лепа кућ 
а Светлост не би имала ништа против, ја бих се могао повући.</p> <p>Кнез је ћутао и ходао.</p>  
ало час саопштио, и, ако је по вољи, ја бих вам о томе дао неке податке.</p> <p>— Молим, молим  
.{S} Да си био с ким другим у послу, ја бих причекала у другој <pb n="370" /> соби, али кад ми  
лушао разметања Мутимирова.</p> <p>- Ја бих могао да вам ништа и не говорим о овоме; једно јутр 
ну кнез Мутимир.{S} Никад, никад!{S} Ја бих пре у свет утекао, но што бих пристао да из државни 
е конзул.</p> <p>— Ах, г. бароне!{S} Ја бих хтео видети тога који би се усудио да те моје исказ 
ав, па увек дипломатски говорите.{S} Ја бих волео да са мном обично говорите, да не лупам увек  
p>— Молим, молим — рече Растислав. — Ја бих вас баш молио за то.{S} Ствар је невероватна.</p> < 
 би дао! — Радован шкргутну зубима — Ја бих таква кнеза, убио; убио бих га... убио бих га као.. 
ечи ђенералове кнез устаде.</p> <p>— Ја бих могао ићи — рече он ђенералу — ви сте почели извиња 
ј набрекла и одскочила пуна недра) а ја бих онда за часак кући да сручим у мој сандук, па онда  
вишег политичког и државног гледишта ја бих могао да се правдам, па можда да се и оправдам.{S}  
сторија!{S} Далеко је историја!{S} И ја бих пристао да одговарам историји, после, кад мене већ  
раја.{S} Ова је ствар врло озбиљна и ја бих вас замолио још за нека објашњења.</p> <p>Није имао 
 Јес, балканац је страсан љубавник и ја бих му то пре урачунао у врлину но у махну.</p> <p>— На 
а ме не остављате сама.</p> <p>- Али ја бих вас молио да се јутрошња појава више не понови, да  
p>— То се види на први поглед.{S} Но ја бих радо чуо ваше име; чији сте и одакле?{S} Јамачно из 
} - Кад он у мене издражди очи, гледала бих и ја у њега; баш овако слободно као ово у тебе. </p 
каредније речи.</p> <p>— Поштена! умела бих и ја бити поштена, да не треба јести.{S} Нема, ћерк 
ко!{S} А ако би ми што год рекао, рекла бих и ја њему, па ето ти.</p> <p>Петрија се пљесну рука 
ма.</p> <p>— Шта бих му рекла?{S} Рекла бих му све што треба...{S} Прво и прво рекла бих му да  
у све што треба...{S} Прво и прво рекла бих му да је леп, да је сладак, да је шећеран, да цркох 
тију колики би голем дукат извукла), па бих онда тај дукат цап.... овде себи на чело. (Она саст 
 а Петрија је бројала даље:</p> <p>- Па бих онда прво и прво извукла један оволики дукат; (Она  
има <pb n="221" /> на сред чела).{S} Па бих онда опет руку у кесу, па овако, па овако, па овако 
 — упита другарица у лево.</p> <p>- Шта бих?{S} Ево шта бих — прихвати Петрија живо.{S} - Кад о 
ице и вртећи се међу њима.</p> <p>— Шта бих му рекла?{S} Рекла бих му све што треба...{S} Прво  
пред тобом искрсао медвед?</p> <p>— Шта бих радио?{S} Наранио бих га ево овим — сељак се пљесну 
ца у лево.</p> <p>- Шта бих?{S} Ево шта бих — прихвати Петрија живо.{S} - Кад он у мене издражд 
е анђеле, рају, мило срце моје, за тебе бих дао круну, царевину, Александрову царевину, сто <pb 
ислио сам и смислио да се примим!{S} Не бих имао разлога да одбијем.</p> <pb n="386" /> <p>— Ка 
ати начелник.</p> <pb n="94" /> <p>— Не бих хтео да га узнемиравам — примети Врбавац као за себ 
да само дангубимо око тога.{S} Та ја не бих била Ката, кад не бих одмах видела у чему је овде с 
 па и то, да се свак пита: „што и ја не бих могао бити кнез?“</p> <p>Једном избачена, ова мисмо 
тога.{S} Та ја не бих била Ката, кад не бих одмах видела у чему је овде ствар.</p> <p>Она спуст 
равно да мислим, Ваша Светлост, како не бих мислио?{S} Сваки човек мора да мисли.{S} И кокошка, 
и сам себи ово питање:</p> <p>„А што не бих могао ја бити кнез“? </p> <p>У западној Европи, у с 
вниче.{S} Напољу ја то нисам чула, нити бих ја напољу ма с ким то говорила, и ма од кога то слу 
во!{S} Шта ми вали бајаги.{S} Море вајн бих ти кнегиња ја била, здравља ми!</p> <p>— Истина нос 
!{S} Онда нећеш мислити овако!{S} Могао бих и више да ти кажем, али нећу.{S} Нису ми крива неви 
и не говорим о овоме; једно јутро могао бих вам рећи просто: „г. Растиславе дајте оставку и иди 
жај и рече.</p> <pb n="86" /> <p>- Радо бих их чуо - људи смо; можда сам где што и погрешио.{S} 
ве; говоре ваши поступци.</p> <p>— Радо бих их чуо — рече Растислав мирно.{S} Он у почетку беше 
сам где што и погрешио.{S} Свакако радо бих чуо где сам, кад сам и шта сам учинио против вас. < 
 таква кнеза, убио; убио бих га... убио бих га као... — Радован се загцну од гнева, после једва 
зубима — Ја бих таква кнеза, убио; убио бих га... убио бих га као... — Радован се загцну од гне 
ави.{S} Зарад кнежеве безбедности молио бих вас да ме изволите примити.“</p> <p>„Један ђак.“</p 
 — рече он благо - а сада на путу молио бих вас, да се не одвајате од мене због ситница и да ме 
вед?</p> <p>— Шта бих радио?{S} Наранио бих га ево овим — сељак се пљесну по фишеклији пуној ме 
у радио да га нешто ухватиш? — Преварио бих га да га уквржим, а после отерам коме треба да прим 
i>?</p> <p>Сељак махну главом — Набацио бих му гуњ на главу, па га одозго приклопио.{S} Околни  
ом.</p> <p>— Ја да се наљутим?!{S} Како бих ја себи тако што допустио да се на Вашу Светлост на 
к толико интересовао о отровима, и како бих иначе ја дошла до части, да овако говорим с господи 
 и кадива.</p> <pb n="223" /> <p>- Тако бих ти се ја богме увалила код мога кнежића, изем му ок 
S} Сад му више не би ништа говорила, но бих га ухватила овако преко среде. (Она сави руке друга 
ворила у прашину целу десну руку, чисто бих се сад прекрстио од муке.{S} А и не знам ко ми став 
аравно да ћу вам бити муштерија.{S} Што бих вас иначе звао!{S} Али дед те, кажите шта је, како  
 никакве користи више.{S} То је све што бих ја умео рећи о будућности.{S} Односно садашњости пр 
ад!{S} Ја бих пре у свет утекао, но што бих пристао да из државних разлога узмем жену коју не м 
бабиној рупи: — Е... е... еј... цмокнуо бих га у руку, бај!</p> <p>— А потера, па онда војничка 
 Растислав.</p> <p>— Није, није!{S} Чуо бих ја то.{S} Казали би ми јутрос, као сва она друга чу 
 Звониграда се никуд не мичем.{S} И зар бих ја смела вас обманути.</p> <p>- Добро! али како се  
зио и даље, и даље.</p> <p>....{S}И зар бих ја теби зло желела!{S} Нека бог мени да оно што ја  
 <hi>из милост</hi>; да те не волем зар бих ти рекао да си глуп као коњ!....</p> <p>Маврикије с 
презам, ја немам ни једне тајне за коју бих стрепио да је ко не дозна — моја је савест чиста и  
рпи нашла! — боже, да сам могла у земљу бих пропала.{S} Дошла госпа Цанка, па ми жена честита,  
ћње понашање, и како је тада био добар, благ, нежан и како би јој тада обично говорио:</p> <p>— 
 и за њега сама, поче полако развлачити благ, срдачан осмејак те се целом лицу опет врати обича 
е обоје — чу се из једнога гроба у лево благ и тих, очевидно старачки глас — криви сте обоје, ш 
> <pb n="241" /> <p>Синђа је дотле била блага, чисто збуњена; она је са страхом пратила сваки п 
 растао и крепчао, под умереним зракама блага сунца балканиска, под росним капљама плодоносних  
је добра као добар дан у години; она је блага као сама благост; она је оличено доброчинство, бо 
осећала да су јој груди пуне неке тихе, благе, сетне радости, неке миле, драге и слатке туге.{S 
јега створа — човека — стари бог, једне благе јесење ноћи, горко је плакао у превишњим висинама 
звуци лепе и складне музике, час тихи и благи, час бујни и заносни, ванредно живи и весели.</p> 
ина; смеђ, пуначак шипарчић, с крупним, благим очима и припијеним уснама.{S} Цела појава његова 
 једна!{S} А баш и да је, па шта!{S} О! благо теби лудој!{S} Мука је мени што ја нисам тако леп 
о изговорио с ванредном нежношћу, меко, благо, пријатељски, а у исти мах беше пришао кнезу и по 
дар, па прими срећу која га је снашла — благо њему!{S} Ко двоуми, устеже се, колеба, тога прост 
рете и погледа свуд у наоколо.</p> <p>— Благо теби срећна ли си.... само да ти кажем... ал прво 
ити ту бригу о државним пословима, онда благо тим пословима — поче Растислав, но госпођа га пре 
је, молим те, није, није — рече госпођа благо, и опет му приђе, опет га ухвати за руку, опет му 
{S} Гле, обали ми цвет!{S} Боже, истина благо теби, црна Петрија, кад ти је тако увек до ђавоље 
ти кад се вратимо у Звониград — рече он благо - а сада на путу молио бих вас, да се не одвајате 
ју Црнојевића, под којом је некада тако благовао и у свему напредовао.</p> <p>Час опет лежи тел 
ржавном трошку.</p> <p>Било је лицем на Благовести (28 марта 1873; год.), пролеће тек што је зе 
S} Ви сте и данас у њином <pb n="91" /> благовољењу.{S} А свакако људи знају за што вам у свом  
м настојавањем дотичних власти за то се благовремено дознало, нужне мере биле <pb n="672" /> су 
цела природа, све пева једнодушну песму благодарења, песму радости, песму среће, песму обновљен 
мљи.{S} Параде, церемонијали, поздрави, благодарење у цркви и остало дуго је трајало и Врбавац  
с, како ће кнез сад изаћи на балкон, да благодари свету за изразе саучешћа.{S} До по ноћи чекал 
, треба искључиво вама, намесништву, да благодари.</p> <p>— Ах народ!{S} Оставите, молим вас, т 
писао некакво захвално писмо, у коме ти благодари за некакво спасење, и шта ти ја знам, и нуди  
 подручја.</p> <p>— Јесте, г. намесник, благодарим покорно, све је из мог подручја.{S} Све отмј 
је из мог подручја.{S} Све отмјен свет, благодарим покорно, и све дошло добровољно, од срца, да 
ебе.</p> <p>Растислав се лако поклони — Благодарим на поверењу, то сам ја у неку руку госпођа П 
подара, који те тако одликује.</p> <p>— Благодарим много, Ваша Светлост, врло сам захвалан, али 
верно служи престо, па сам дошао да вам благодарим — рече кнез подругљиво.</p> <p>— А шта фали  
твоје значајно писмо, којим си ми после благодарио.{S} А знаш ко је мени помагао саветима у тим 
и ижљубио је топлим, срдачним пољупцима благодарна сина, а душа му је у заносу говорила: „Мила, 
 рачунаш на благодарност!{S} Владалачка благодарност несталнија је од жива песка у врелим пусти 
 је Ратко.</p> <p>— Ти дакле рачунаш на благодарност!{S} Владалачка благодарност несталнија је  
ене и брисала твоја...?{S} То ми је сад благодарност!{S} То ми је хвала што сам туђе радила да  
 да поред себе гледа човека коме дугује благодарност.{S} Туђе заслуге боду му очи; туђа слава и 
заслуге, то си ти за данашњицу заслужио благодарност целог нашег клуба, и ја ћу колико данас пр 
од обавезни, и коме и ви дугујете какву благодарност.{S} То се несумњиво посведочило при поврат 
ама пешчане Сахаре, и ко на владалачкој благодарности зида дом свој, ствара грађевину, под чији 
уке већ натегнуту чашу отрова, и, место благодарности, кнезу је сад прва брига да одагна од себ 
се милостивна једва једном одлучила, да благонаклоно врати визиту.{S} Јес, зашто су биле нужне  
образлуци!{S} Као да је то могуће, тако благородна жена да буде тако развратна!{S} Не, завист!{ 
елики војвода,</l> <l>Под кључевма крви благородне,</l> <l>Ка’ мало пре што гордо иђаше,</l> <l 
ку у <hi>хладном, чврстом мрамору</hi>, благосиљали су и љубили голо, топло, меко, ружичасто те 
 су са њега пропали, у толико га је сад благосиљао, видећи да он чисто препороди Црнојевића.</p 
Да ти знаш само што ја знам...{S} Море, благосиљаћеш ти мене, еј! стопе ћеш ми љубити, ја ти ка 
 Не знаш како се радујем!{S} А видећеш, благосиљаћеш овај дан — рече Мона срдачно.</p> <p>- Рач 
нежева доласка; негде је призиван божји благослов, а негде су исказиване најлепше жеље за будућ 
то се после зове брак, и ту има среће и благослова, и то су после у вашим очима отмени људи, уг 
!{S} Хајд прођи се будалаштине, па реци благословен час кад си прешла овај праг и ушла у наше д 
н је ноћас први пут ступио ногом на ову благословену и њему тако милу земљу!{S} Тада је пао на  
ђосте мене, човека туђе вере, да вам ја благословим курварство ваше!..{S} Ето вам ваших калуђер 
бар дан у години; она је блага као сама благост; она је оличено доброчинство, богата свима врли 
е нову срећу, нов напредак, нов полет и благостање.{S} Али зато се ваља потрудити.{S} Нова дина 
д, а сутра и цела Балканија.{S} Тако је благотворна улога коју врше ове женске јаузне.</p> <p>О 
а мома род нема.</hi>“ А веровао је и у благотворни утицај „презрена метала.“ Он је имао од кне 
е заједно с њима просипа на земљу меку, благу, чаробну светлост, што опија душу и заноси је нек 
кнез се осећао веома расположен, управо блажен.{S} Трљајући захладнеле руке и навлачећи на раме 
и глуп као коњ!....</p> <p>Маврикије се блажено смејао.{S} Кнез узе ходати по соби и као да се  
ним покојом, — Што ће грешна прошлост у блаженој садашњости?</p> <p>— Господину проти остало св 
њу, какво је остало после ненадне смрти блаженопочившег <pb n="510" /> кнеза.{S} У осталом, ја  
м истом чланку, они су проповедали како блаженопочившег кнеза треба убити и како сте ви први му 
S} Рођеним си очима гледала ужасну смрт блаженопочившег кнеза Страшимира —- рече кнез нагласком 
и продужавају вршити власт, „коју им је блаженопочивши кнез поверио.“ Најпосле намесништво нагл 
 славан човек, мученик; дали су му име „блаженопочивши“, скупљају новац да му споменик подигну, 
т, родбину, браћу, старе родитеље, цело блаженство, сву срећу своју, све, све, све....</p> <p>И 
о царевина, цео свет, сву вечност, цело блаженство, све, све, све...</p> <p>Кнежеве се речи изг 
а ти целим телом струји неко неисказано блаженство, а ти спокојно сам себи говориш — ја никоме  
им и садашњим гресима, почеле су бивати блажије и налазити извињења.</p> <p>— Чувена породица,  
нити! — рече кнез спуштеним, куд и камо блажим гласом.</p> <p>— Јес, господару, ви сте болесни: 
ар и узме распитивати шта је, ти ћеш га блажити и храбрити да он мирно гледа своја посла.{S} Ње 
 из комшилука!{S} Па како сам се јутрос бламирала! у каквој сам се прпи нашла! — боже, да сам м 
е г. министру шифровану депешу велику 4 бланкета.{S} Ту се прича како је „Зликовац“ доиста био  
роба. — Мени су очне дупље и онако пуне блата, а ви се обадате сад туна и круните земљу те ми н 
постала цела ова бара.</p> <p>С тога је блато из ове баре сматрано као лековито.{S} Свет је дол 
мирис“ свет је тумачио овако.{S} Пре је блато лепо мирисало, сад се народ искварио, светитељска 
о лековито.{S} Свет је долазио, односио блато кући парио се њиме, и, вели, да му је помагало.</ 
склоне и сачувају, они ме сами гурају у блато.{S} Назвала ми се бајаги тетка, а силује ме да по 
ило ово вучење кнежева имена по уличном блату, и он се често и сам слатко насмејао каквој згодн 
је Лепшу истински волео и ово вучење по блату њенога имена, осећао је као своју рођену увреду.{ 
је долазила вика, кад га ађутант срете, блед и пренеражен.</p> <p>— Шта је? — упита министар за 
овни поглед Боја спусти на Радована.{S} Блед као смрт, гласом промуклим и рапавим он прошапута  
p> <p>Но Врбавац не могаде довршити.{S} Блед као смрт, кнез му се унесе у очи и рече загушљиво: 
, у којој је он изгледао као мртвац.{S} Блед као смрт, с упалим образима и затвореним очима, он 
ни доласци, кад се тек пред зору враћао блед, изможден, с искривљеним цртама на лицу, с раздрље 
а таке услуге....</p> <pb n="235" /> <p>Блед као смрт, Срећко прискочи хоџи и опет га мазну пес 
министра у чију струку то спада.</p> <p>Блед и једак Растислав је грицкао горњу усну...</p> <p> 
, њена лепа глава, са затвореним очима, бледа и бела као алабастер, лежала је на узглављу диван 
чију лила је само суза за сузом, а она, бледа, тужна, гледала је у Синђу измученим погледом, а  
уди отету младу.{S} Сва је, јадна, била бледа као дувар, а леви јој рукав сав крвав, окрзнуо је 
то забринуто: — Шта је теби?{S} Тако си бледа.</p> <p>- Глава ме боли — рече Каја слабим гласом 
биљнија човека.{S} Нестало је оне беле, бледе, чисто женске коже; заруменио се преплануо, а уши 
твац.{S} Она хтеде нешто рећи, али њене бледе усне само задрхташе, па се онда жалосно укосише у 
з Мутимир ово говорио, ђенерал је почео бледети; бивао је све блеђи и блеђи а кад кнез застаде, 
ислиш крв ће из њих канути, час су опет бледили као крпа.</p> <p>— Немојте се плашити.{S} Не ми 
то и седе крај кнеза.{S} Баци поглед на бледо, непомично лице кнежево, које је са затвореним оч 
м на чело своју црну јагњећу шубару.{S} Бледоћа у лицу и немиран поглед издавали су узбуђено ду 
еме да се служи кава.{S} Но видећи жену бледу и малаксалу Врбавац је запита чисто забринуто: —  
његове рујне усне постају сваки дан све блеђе и блеђе.{S} Његове до скора сјајне очи сваки дан  
ујне усне постају сваки дан све блеђе и блеђе.{S} Његове до скора сјајне очи сваки дан све више 
 ђенерал је почео бледети; бивао је све блеђи и блеђи а кад кнез застаде, ђенерал је био као зе 
 је почео бледети; бивао је све блеђи и блеђи а кад кнез застаде, ђенерал је био као земља пота 
чињено...</p> <p>Јадна жена, не дишући, бленула је у кнеза. </p> <p>...{S}Ђенерал је напослетку 
ђина говора Пава је прво <pb n="242" /> бленула зачуђено, не разумевајући шта то Синђа говори и 
, а крај њега је седео Заре.{S} Кнез је бленуо у мрак и још није <pb n="604" /> могао разабрати 
 си сад толико бленуо!</p> <p>— Шта сам бленуо!{S} Загледао се нешто.{S} Чуда, боже, па шта је! 
ан ти си све гори.{S} Шта си сад толико бленуо!</p> <p>— Шта сам бленуо!{S} Загледао се нешто.{ 
на сред собе.{S} Стајао је и бесмислено бленуо, гледајући у врх својих ципела.</p> <p>— Хитајте 
ки, пренеражени, стадоше на сред друма, бленући запрепашћено.{S} Међу женама наста вриска.{S} К 
оли Кају да седну где год у заклон, где блесак није тако јак.</p> <p>У једном углу стајао је ма 
о и мирно да читав низ кретена, богаља, блесана и јектичавих људи стварају читава покољења нови 
 За тим долази породица; после родбина, ближа и даља, за тим пријатељи, па околина, па општина  
удовице могла је г. Ратку бити у толико ближа срцу, што је зао удес хтео те је и он сам, баш не 
“.</p> <p>Што се дан кнежева пунолества ближе примицао и овај осећај Врбавчев бивао је све јачи 
другоме да стане и да чека, а сам погна ближе обали, према ове две црне прилике.</p> <pb n="532 
ларму и грају.{S} Вика се примицала све ближе и он је по појачаним гласовима јасно распознавао  
јака тутњава кола, која је долазила све ближе и ближе, док се најпосле не заустави пред самом к 
ави, час по леђима, прислањајући се све ближе и ближе уз њу.</p> <p>Јела је ћутала; она је трпе 
ајама везирова конака, примичући се све ближе и ближе Мустај паши, кога је мало за тим и удавил 
о је био коњски топот и примицао се све ближе.{S} Тодорика стаде у заладак под велики орах, нам 
урио је необичном брзином и долазио све ближе и ближе.{S} Свет сврати пажњу на ово, гомиле поче 
а облак прашине јурио је непрестано све ближе и ближе, и све у ковитлац.</p> <p>На један пут из 
сти и субординацији.“</p> <p>Кнез приђе ближе ђенералу.</p> <p>— А је ли противно војничкој час 
ада ми се, буди ми на руци да се с њиме ближе познам — њен поступак био би и природан и оправда 
м у руци — они су викали војницима: „не ближе, погинућете,“ измичући непрестано назад.{S} С пољ 
кнез викну г. доктора, рече му да седне ближе, и узе га у шали <pb n="142" /> испитивати, да ли 
А XII</head> <head>Пут</head> <p>Што се ближе примицао дан када ће млади кнез Мутимир напунити  
а: — Наши смо!{S} Добри људи!{S} Ходите ближе на разговор!</p> <p>После мала колебања сељаци по 
{S} За тим се окрете министру: — ходите ближе; и, показујући му претом доктора, он додаде: реци 
 вез на рукавима; па хоће да га види из ближе.{S} Могуће да је то, а могуће и да није.{S} Најпо 
ажите шта је, како је; одредите мало из ближе.</p> <p>— Не рекох ли вам, ухвати за гушу, стегне 
.</p> <pb n="649" /> <p>Да загледамо из ближе шта се ради у једном од ових села, па ћемо одмах  
њава кола, која је долазила све ближе и ближе, док се најпосле не заустави пред самом кућом.</p 
 по леђима, прислањајући се све ближе и ближе уз њу.</p> <p>Јела је ћутала; она је трпела она н 
зирова конака, примичући се све ближе и ближе Мустај паши, кога је мало за тим и удавила.</p> < 
необичном брзином и долазио све ближе и ближе.{S} Свет сврати пажњу на ово, гомиле почеше заста 
прашине јурио је непрестано све ближе и ближе, и све у ковитлац.</p> <p>На један пут из овога о 
а седоше опет крај ватре у колебу, први ближе огњишту, други остраг на трупац где је мало час с 
р.</p> <p>Она спусти глас и крочи корак ближе зачуђеном пуковнику.</p> <p>— Вама смета кнез?{S} 
сахат.{S} Неколико пута ја сам прилазио ближе да видим како вам је.{S} Додиривао <pb n="628" /> 
сметња кнежеву проласку.{S} За њима, но ближе кнежевим колима, јахало је два гардиста.{S} За ти 
т се мало искашља, рече људима да приђу ближе и да добро слушају што ће им се рећи, па после св 
сподине ђенерале — рече кнез и крочи му ближе, време је протекло, говорите шта сте решили?</p>  
наравно као мушкарац, као муж да јој је ближи к срцу, остављајући на страну рођачке, породичне  
ву.{S} Мали цвијетак кад осјети е му се ближи каква отровна буба, брже боље савија своје листић 
о зло, што је доказ да су вукови и људи ближи рођаци но што се обично узима.</p> <p>Министар ун 
а свету који би јој у овом тренутку био ближи к срцу но он, Мутимир.{S} И то наравно као мушкар 
 не треба допустити да таки људи дођу у ближи додир с кнезом и да стеку уплив над њим — рече Ра 
а старе породице, чији су претци били у ближим односима с његовим дедом, и с многима је прогово 
егове породичне прилике, - дакле, човек близак, пред којим може бити отворен, а познато му је б 
ко собе.</p> <p>Ово снажно стезање, ова близина и топлина, све то само га још више острви. — Он 
 и снажно тело Мутимирово.</p> <p>А ова близина, овај непосредни додир два подједнако млада, по 
 ведрије на души, чим се осети анђелска близина твоја — срце живље куца, груди слободније дишу, 
ом расположењу; присуство Лепшино, њена близина, њен говор, њен дах — све то већ га је почело о 
, а Зару указа други гроб у непосредној близини.</p> <p>Кнез једва дочека ову прилику, да упита 
 потера је била ту за њим у непосредној близини.{S} На све молбе и наваљивања Жикина да похита  
вом путу, за сад је јахао у непосредној близини кнежевих кола.</p> <p>То је у главноме била сва 
ио.</p> <p>Сад га поврати гласна вика у близини.{S} Ту, за првим шумарком, чуо се јасан мушки г 
се попеше на <pb n="667" /> липу, кад у близини кресну варница, а мало за тим чу се разговор не 
Он рече равнодушно да ће овде где год у близини јамачно бити каква трла, а можда је ко год тек  
о, он разгледа околину, избере гдегод у близини какво згодно склониште за се — обично какав трњ 
 је пред њом нека башта.{S} Видела је у близини велики круг, засађен ружама.{S} Даље је видела  
о неколико дана без прекида.{S} Ту је у близини била и прва стража, која их заустави, но после  
S} Диже се и ослушну.{S} Пас је лајао у близини, и сад удвоји лавеж, јамачно осетив шушкање у г 
 још се нису одмицали од стола.{S} Ту у близини, разбијени у гомилице, они су разговарали.{S} Н 
томе изађоше на једну пољаницу.{S} Ту у близини није било великих гробова, високих крстача и ог 
ну, а нарочито Жики, паде на ум да ту у близини остаје мртав човек, али ниједном од њих не дође 
тој градској болници, која је била ту у близини, изби поноћ.{S} Звуци јаснога звона још су одје 
и не знам ко ми стави овде у непосредну близину ову блудну кћер, која никако није била за моју  
 /> <p>— Зар је он дете?{S} Зрео човек, близу 20 година — примети Растислав немарно.</p> <p>гос 
.{S} И ако је, богу се молећи, скуцкала близу 45 година, њој је опет зато била потребна утеха и 
о драгоцен старински часовник, коме има близу два столећа.{S} Можда још у почетку прошлога века 
е ухвати за руку, Мутимир устаде, стаде близу до Лепше и рече јој озбиљно:</p> <p>— Лепшо!...{S 
н извади сахат и загледа га.{S} Било је близу 9 часова.{S} Он удари у звонце.{S} Чича Јова уђе  
lestone unit="subSection" /> <p>Било је близу поноћи.{S} На крај Звониграда, у једној од послед 
сподару, ви сте болесни: ви сте провели близу 50 часова у заносу и сну.{S} Данас је среда а ви  
лу зачуди.{S} Она је дакле у некој кући близу сокака.{S} Сад јој се поглед већ беше прилично на 
{S} Обилазили су редом и стајали сасвим близу.{S} Кнез је све видео и све чуо.{S} Момчадија, ко 
 је кнез непрестано за њом ишао, стајао близу до ње, помицао се за њом час лево час десно око к 
S} Он је осећао лупање њенога срца тако близу, да на махове није могао разазнати да ли је то ње 
и кнез смета?</p> <p>— О, па то је тако близу памети; то се управо само каже.{S} За што би се и 
и су били неправилно поређани, али тако близу један уз други, да се рахат могло корачати с гроб 
спођо, бићу веома срећан да седнем тако близу, како ћу осећати дах ваше божанствено душе.</p> < 
примети црна прилика.</p> <p>— Зар тако близу, чудио се кнез.</p> <p>— Тако, потврди црна приди 
ола, али никад да им се не примичу тако близу да би их когод из кола могао осетити.</p> <p>Само 
ичић проговори први.</p> <p>Већ је било близу читав сахат како су се кренули са извора, где су  
ди!</p> <pb n="541" /> <p>— Јамачно смо близу каква села - одговори Жика.</p> <p>Мало за тим из 
.</p> <p>Још ономад на ноћ, било је већ близу 2 часа по поноћи, кад су изненадно дотрчали г. до 
: је ли барон већ устао?{S} Било је већ близу 11 часова кад слуга, једва једном, донесе нестрпе 
срет црној прилици, која им се беше већ близу примакла.{S} Састадоше се; Жика је био изненађен. 
ет удуби у питање, које га мучи ево већ близу 40 часова.</p> <p>Још ономад на ноћ, било је већ  
клињући се свим на свету, како је то ту близу и како ће оне то за часак свршити, она сподби Пав 
лики Ђурђевградски друм, да су ту одмах близу куће, дућани, каване; да овде у <pb n="605" /> ле 
а продају.{S} Али начелник је указао на блиске везе између главнога кривца у овој похари и једн 
b n="190" /> хоћете да одбијете од себе блиске људе, који вам сваки дан требају, и без којих ма 
Врбавац и Растислав били су некад веома блиски пријатељи.{S} То пријатељство помогло је Растисл 
b n="411" /> кнез, или који од кнежевих блиских људи, или иначе која од виших особа, што још ви 
 старинским везама и породичном предању блиско је везана с кућом Враничића.{S} Ово свакако не м 
а тргне из расејаности, износећи му сву блискост опасности у којој се налази.</p> <pb n="661" / 
о овом зеленилу, као растопљено сребро, блистају се сјајне росне капљице, у залатку беле као гр 
дарити на рогатог бога.{S} Три се круне блистају на мојој глави.{S} Кад је сабља оштра, она пре 
 осталих јавних грађевина.{S} На уласку блистао је овакав натпис:</p> <quote> <l>Ова света бого 
 везу с Турцима, да се стави на услугу „блистателној Порти“ „против бунтовнички планова старога 
.</p> <p>Дама је протестовала; она није блудна кћи; као и сви други поштени људи, она је тргова 
ложница кнежева да буде, да буде његова блудница! <pb n="259" /> - Па боље да цркне; боље да је 
 то да је кнез долазио у <pb n="635" /> блуднички дом, и на пређашње приче накачене су нове.{S} 
} Црна ми се прилика исповеди да је ово блуднички дом и нагласи ми како би незгодно било кад би 
вну женскињу и да је за њом дотрчао и у блуднички дом.{S} Газда овога дома није се много бринуо 
а без ларме подвргне надзору и прегледу блуднички дом куда их је одвела она женскиња, и да њу п 
е срећу своју.{S} Она прво пролази кроз блудничку ложницу, па тек онда иде у цркву и стаје пред 
исли.{S} За што да вас одведе баш у ону блудничку кућу?{S} И откуда у опште та мисао једној оби 
 ми стави овде у непосредну близину ову блудну кћер, која никако није била за моју околину.</p> 
мир устаде.</p> <p>— Не знаш како су ми бљутаве те придике о народној љубави.{S} Владалац има д 
одвратан задах!{S} Тиме се завршио овај бљутави политички нитковлук овај разроки покушај да кне 
 <pb n="200" /> — „Ама господар говори, бог те убио“ — „Море, циганин те убио, што да трудим бо 
 је штрецати.</p> <p>— Што ти је, Паво, бог с тобом, друго.{S} Шта он мисли, ко му га зна, тек  
беспомоћна створења кад љубимо.{S} Јес, Бог је проклео жену, кад јој је метнуо срце у груди и р 
p> <p>— Најпосле, нек буде што буде!{S} Бог ми је сведок да нисам могла друкчије.</p> <p>Баба К 
азвратници!{S} Вуци у јагњећој кожи!{S} Бог вам је поверио овај народ да га браните као добри п 
8" /> кнез, — све то стоји готово...{S} Бог да има сина, и он би се с газда Бојом опријатељио.< 
њега.</p> <p>Синђа назва Вога.</p> <p>— Бог ти помогао, млада — одговори хоџа.</p> <p>Синђа гур 
рости, као оно кад си у цркви.</p> <p>— Бог с тобом, па ко ће ти мирисати кад он не ће.{S} Њему 
ет као свет, свашта говори и трабуња, а бог свети зна да ли је и десета истинита што се прича и 
{S} И ту је зарада огромна!</p> <p>— Да бог поможе!{S} Ти данас изнесе толико ваљаних ствари, д 
— госпођа Софија прекрсти се — да не да бог никад да се моје дете нађе у таком стању и положају 
/p> <p>— Е, мој господине, да вам не да бог да правите пробе.</p> <p>— Знам, знам — прекиде је  
S}И зар бих ја теби зло желела!{S} Нека бог мени да оно што ја теби желим...{S} И кога ја имам  
претпостављенима се допадао што „не зна бог зна шта, али добро слуша и никад не адвоцира.“ Цело 
сност.{S} Већ сам био скомолао.{S} Даде бог те се овако сврши.</p> <p>— Да! — прихвати Ратко —  
о по једно отаљавај, отаљавај, док даде Бог те се све добро сврши и господар оста задовољан и в 
ик!</p> <p>— Па помажи, ако знаш шта је Бог и шта је нужда голема.</p> <p>— Све до тебе стоји.{ 
аве... јес, шпијуни....{S} Људи које је бог створио да буду шпијуни!</p> <p>Пуковник се поче св 
трговала оним што је имала и што јој је Бог дао, да тиме може у свету заслужити кору хлеба.{S}  
јближих интереса.{S} Још срећа те их је бог умудрио да се обрате на ме.</p> <p>Говорећи то дама 
даље су безбрижно разговарале и ћаскале бог вас пита о чему, што је било далеко, далеко од жаље 
ли су то, боже!{S} И што се ја, убио ме бог, одвојих од Паунице<ref target="#SRP18892_N3" /> —  
ити какав човек, или некаква књига, а и бог би га знао шта све може бити.{S} С тога, пошто се п 
о, али ту би и Бог опростио; море зна и Бог шта је 400 све суха жућака, па се све цакли као сун 
} Истина, крст сам пољубио, али ту би и Бог опростио; море зна и Бог шта је 400 све суха жућака 
е склонио да легне у постељу.{S} Кад би бог дао да одмах заспи.{S} Сирота!</p> <p>Кнезу падоше  
 то све ви истичете преда мном!{S} Буди бог с нама!{S} Волете народ!{S} Па лепо, одреците се св 
уђе, он оштро и гласно узвикну; „Помози бог, браћо!“</p> <p>У томе се направи читава збрка.{S}  
ави читава збрка.{S} На кнежево „помози бог, браћо,“ неки сељаци заустише да одговоре: „Бог ти  
ок на једаред не скочи.</p> <p>- Велики бог куша моју малену снагу, но ја ћу доказати да сам до 
лела с њим се играти један пут но да ми бог да здравље.</p> <p>Девојке пометаше мараме за уста  
ри постајете нешто сметено, што није ни бог ни човек и што најближе стоји обичној животињи.{S}  
ропала и изгубљена човека, коме више ни бог ни људи не могу помоћи; човека, коме нема поправке  
ога најмилијега створа — човека — стари бог, једне благе јесење ноћи, горко је плакао у превишњ 
 загрлио. „Није, милошто моја!{S} Добри бог не може се срдити на најсветије дело љубави, на све 
/l> <l>Човек с поља:</l> <l>То је добри Бог.</l> </quote> <p>На ове речи кнез осети да се гроб  
шта рече господар?“ — „Бог га живео, он бог ме лепо вели.“ — „Ама шта, шта вели?“ — „Вели: ја ћ 
но: „Тешко нама, шта смо учинили! - ево бог се кара.“ - О.. о.. о! како сам је тада топло загрл 
дајничке покрете конзервативаца, и, ако бог да здравља, он ће их једног дана похватати на самом 
 гласе носите из домовине?</p> <p>— Ако бог да добре и сретне, господару!{S}- Само кад тебе вид 
се један пут јуначки, мајковићу, па што бог да!{S} - Што ту ваздан тењезгати.{S} Море, да ти зн 
здо једну пушку, па ако је горе, што му бог да.</p> <p>— Немој, бре, узнемириће се цела потера, 
аш Ханаан.{S} С тога напред, а прегаоцу бог даје махове!...</p> <p>Изговорив ове речи, Перун од 
ћо,“ неки сељаци заустише да одговоре: „Бог ти помогао, господару!“, али у тај исти мах они угл 
обркаше.{S} Из гомиле се зачу збуњено: „Бог ти.... ура! живео!“</p> <pb n="181" /> <p>Тек у зло 
аде, они се зауставише пред капијом. — „Бог и душа код мене ће!“ - прошапута Тодорика.{S} У том 
и.“ — „Шта рече, шта рече господар?“ — „Бог га живео, он бог ме лепо вели.“ — „Ама шта, шта вел 
 Митра... а?“ А он као одговара: „Није, бога ми, није, здравља <pb n="202" /> ми.{S} Она мене п 
S} Ваљаде би била кнегиња!{S} Прођи се, бога ти, господине, ћорава и грдна посла...</p> <p>— Не 
ја на њих где год не намерим, а они ће, бога ми, ево ово да омасте!</p> <p>— Не чиниш мудро, Ми 
пита ђаволасти сељак.</p> <p>— Не мељи, Бога ти, Милићу.{S} Потера потером и заклетва заклетвом 
ад ти тако то велиш, онда кажи ти мени, бога ти, верујеш ли ти у <hi>екватор</hi>.</p> <p>Капет 
 је неко казао рече кнез.</p> <p>— Јок, бога ми, нико ми није казао, но баш из моје главе...{S} 
а тим се окрете домаћину:</p> <p>— Што, бога ти, господине, не избациш из куће ову вештицу, но  
на њега, рече:</p> <p>„Их, баш си глуп, бога ми си као коњ глуп, г. Маврикије — и кнез га прсти 
 није скидао очију. <pb n="217" /> Јес, бога ми.{S} Ти ниси смела гледати, па јамачно и не знаш 
о:</p> <p>Пре два-три дана било је већ, бога ми, добра три сахата ноћи<ref target="#SRP18892_N8 
став.{S} Још како они знају.{S} Они су, бога ми, више нас гурали на скупштини, све хоће још виш 
у једном крају.</p> <pb n="183" /> <p>— Бога ми нећу ја то умети.{S} Баш да је то узео ко други 
ао и непрестано гледао у њега.</p> <p>— Бога ти, кажи ми од кога си то чуо?{S} То није из твоје 
иђе.</p> <p>— Шта да му кажем?</p> <p>— Бога ти, тетка Като, остави ме.</p> <p>— Али није то, д 
о је спојила и сјединила свемоћ вишњега Бога!...{S} Лепшо, дајте ми руку и реците ми да ћете би 
беда“ те у мало није страдала на правда бога.{S} Ево шта се десило.</p> <p>О св. Сави кнез посе 
 рекао.</p> <p>— Па шта сам ја крив, за Бога!{S} Најпосле то је само био говор, још ништа није  
тресена и узбуђена.</p> <p>— Шта је, за бога? — упита Каја.</p> <p>Кнез је хтео да говори са св 
се уз њега. — Није ма ништа!{S} Али, за бога, Рале, како можете тако говорити о том јадном дете 
{S} Како можете тако што и говорити, за бога, оче прото?{S} Јух, јух, јух!{S} То је нешто страш 
је.{S} Та ја нисам био луд ни пијан, за бога, г. конзуле.{S} Као што сад гледам овде себе и вас 
ача!</p> <pb n="378" /> <p>— Па што, за бога, мећете такве људе око њега?{S} Што му не дате за, 
и сам незнам шта да мислим.</p> <p>— За бога, да то није био какав жив сан, то ваше хватање и о 
и по соби, чудећи се.</p> <p>— Та то за бога није могуће.{S} Зар сан сви они чудни и страшни до 
на позив, на породицу, заборављајући на Бога, заборављајући на све, јер ти све то ништа не треб 
— Ви мени!{S} Ко сме ударити на рогатог бога.{S} Три се круне блистају на мојој глави.{S} Кад ј 
зати најближа будућност, а ја се, у име Бога, надам најлепшему.{S} Узмите обратно.{S} Рачунајте 
 /> испод ваше слике.{S} А сад би у име бога могли поћи.{S} Саме будите енергични; недајте се н 
а излазе забринути, покуњени, а по неки бога ми и преплашен.{S} Ми опет овамо на пољу да свисне 
!{S} Место баш данас да пева и да хвали бога, а мене и тебе, ћато, у руку да љуби — она ето луд 
е.{S} Јес, обадве ми очи.</p> <p>— Ћути бога ти, Петрија, не зановетај ту, рече Пави срдито — Ј 
— „Море, циганин те убио, што да трудим бога, што се дереш, зар сам ја слеп те не видим ко је у 
</p> <p>- Од куда ти, газда Милоје, ако бога знаш, и ко ти каза нашу лозинку? — питао је Жика з 
екање, господине.{S} Похитај синко, ако бога знаш!{S} Јамачно, и сам имаш деце или родбине!{S}  
ао господара свог;</l> <l>И хвалио зато Бога великог.</l> <l>И ти ступаш данас у тај свети дом  
S} Моја је жеља, а и моје је поуздање у бога, да ће балканиски народ имати разлога да тај дан з 
ао, накривљен на једну страну као какав богаљ.{S} Ко год је први пут видео овај мост, морао је  
 слободно и мирно да читав низ кретена, богаља, блесана и јектичавих људи стварају читава покољ 
вих људи стварају читава покољења нових богаља, кретена, и наказа, који само руже род људски, а 
о да бацимо прво белег, Хајде!</p> <p>- Богами ће бити доцкан; тражиће ме моји; да је било мало 
еђу конзервативцима има људи с оронулим богаством, којима би власт помогла да поврате ранији сј 
 леп, изела те дајка, онда си јамачно и богат.{S} Па дед, рођо моја, одреши дер ту твоју кнежев 
 Он им је у томе био веома подесан, као богат човек, коме су могли и знатне суме понудити, без  
онда ћеш достићи...{S} Шта?...{S} Бићеш богат, чувен, силан, велики...{S} Али да ли ћеш бити ср 
а благост; она је оличено доброчинство, богата свима врлинама.{S} Али оно чиме је она истински  
утале о љубави:</p> <p>- Лепа земља!... богата природа!... широко изобиље!...{S} За једнога чов 
ста је неколико стопа ледине и највећем богаташу, као и последњем сиромаху....{S} Смрт све изје 
аћенику јавља као спасење, а задовољном богаташу као ужас и страх.{S} Смрт је велика искупитељк 
даљине, и не знајући те лично.{S} Твоји богати столови, твоје сјајне вечерње забаве, твоји даро 
 но их дизати, богатити и величати, јер богати и велики, они ће и њу начинити великом.</p> <pb  
 многим летњиковцима, које су поградили богатији Звониграђани, да им служе као место за забаву  
ати своје рођене чланове, но их дизати, богатити и величати, јер богати и велики, они ће и њу н 
евали с тога, што је дошла једна гомила богатих сељака и платила им да тако певају.{S} Старији  
 је рекла да је обична грађанка.{S} Кћи богатога звониградског трговца, доцније супруга једнога 
 не падне шака старој Шеремет беговици, богатој и чувеној удовици Звониградскога спахије Шереме 
о дивљи зверови, да стеку име, положај, богатство, а амо долазе с једном свећицом у руци и дост 
 мој, нећеш бити срећан; јер срећа није богатство, јер срећа није власт, јер срећа није сујетна 
дан није то исто што и Богдан, т. ј. да Богдан није скраћено од Богодан или Богомдан.{S} Но он  
слити, да ли Богодан није то исто што и Богдан, т. ј. да Богдан није скраћено од Богодан или Бо 
е с обадве шакама по коленима, — да сам богдице ја млада, па да нешто срећом мени когод понуди. 
е мени што ја нисам тако лепа, а да сам богдице ја као то ти, виделе би ви све ћеркане шта би П 
олести.{S} Такви су на прилику сифилис, богиње и друго.</p> <p>„Недавно сам дознао од једног пр 
дмах да се власти јавља, а где затреба, богме, и да се вегне. — „Боље је и десет невиних да буд 
>— Хм! дакле и то знате.{S} То ви онда, богме, много знате.{S} Више но какав професор медецине, 
} А што да ти је худа срећа.{S} Она ти, богме, није црна, но баш бела и пребела, ако знаш и уме 
гледећи је право у очи, рече: </p> <p>- Богме си лијепа.{S} Богме ти је и срећа лијепа, а биће  
; хоџине речи погодише је.{S} - Што!{S} Богме јој ја лепо желим....{S} Но дед јој мети белег... 
чи, рече: </p> <p>- Богме си лијепа.{S} Богме ти је и срећа лијепа, а биће ти, ћерко, по памети 
вичући још страшније.</p> <p>— Јеси, да богме да јеси!{S} Видео сам те у оној гомили што је ста 
оће још више и више.</p> <p>— Знају, да богме да сад знају, кад сте их ви отровали.{S} Јес, ви  
ме кнез је понављао: „Па наравно!... да богме!...{S} Тако и ја знам.</p> <p>У причању Заре дође 
n="597" /> <p>— Е! хуњкам, ћерко!{S} Да богме да хуњкам.{S} Хуњкала би и ти, да су ти се угнезд 
ена на време.</p> <p>— „Наравно“! — „Да богме“! „Разуме се,“ „Тако је.“!</p> <p>Но овај говор с 
> <pb n="223" /> <p>- Тако бих ти се ја богме увалила код мога кнежића, изем му око.{S} А што!. 
ије цигару, а на практиканте по кад кад богме и навикне: „Брже, брже, мајка ти певала, зар хоће 
, па ако дође у сукоб с министром, а он богме и оставку да да, али својих начела да се не одрич 
ојало и ово: „И тако је наш учитељ цело боговетно вече хвалио само <hi>екватор</hi> и доказивао 
ти под земљом. — Смрт је већ у мени; ни богови, ни људине <pb n="326" /> могу ми ништа више ни  
огдан, т. ј. да Богдан није скраћено од Богодан или Богомдан.{S} Но он не доврши своја размишља 
b n="594" /> <p>Кнез узе мислити, да ли Богодан није то исто што и Богдан, т. ј. да Богдан није 
 неколико пута и најпосле прочита име: „Богодан Слаткодушић.“</p> <p>„Богодан Слаткодушић“ — ов 
ита име: „Богодан Слаткодушић.“</p> <p>„Богодан Слаткодушић“ — ово име звонило је кнезу веома ч 
ружицу свашто наиђе; на њу пада чиста и богодана мала челица, али на њу слеће тако исто и отров 
ијени, да су тело човечије сматрали као богодану лепоту, коју треба овековечити режући је у мра 
е „и <pb n="388" /> пред људима, и пред Богом, и пред историјом“ носи одговорност он, г. Растис 
.{S} Но те молим, господине, и живим те богом кумим, скидај ме с ове ватре — пуштајте нам чељад 
ди за све наше људе, то је да је сваком богом просто нека употребљава средства каква год хоће,  
 да Богдан није скраћено од Богодан или Богомдан.{S} Но он не доврши своја размишљања.{S} Њему  
овакав натпис:</p> <quote> <l>Ова света богомоља</l> <l>Објатије шири своје</l> <l>Кад божији п 
скврнили сте и свете домове молитве; од богомоља сте направили храмове стида и разврата.{S} Па  
лако лиле, као побожна молитва усрднога богомољца.{S} При последњим речима, Жика виде како се В 
 да учини своме верном доктору.“</p> <p>Богорадећи тако, доктор је с раширеним шињелом обиграва 
ислав гневно и озбиљно — Шта си окупила богорадити и причати!{S} Истина ја не знам шта је теби  
н у породичну костурницу, у храму свете Богородице у Звониграду.</p> <p>Тако је млада кнежевина 
бране.{S} А човек је грешан.{S} Ма како богоугодно живео, увек се нађе <pb n="464" /> по какав  
кућа“..... „Пуна је она била и до сада, богу хвала“ чу се гласна примедба Бојина.{S} После су о 
имук тек од скора удовица.{S} И ако је, богу се молећи, скуцкала близу 45 година, њој је опет з 
, женска статуа тако стисне ноге да се, богу хвала, ништа не види, и морал је спасен.{S} Пре не 
</p> <p>— Све ћеш чути.{S} Своје добро, богу хвала.{S} Но где је господар?{S} Је ли ово он што  
<p>„Чујете ли људи, наше село до данас, богу хвала, никад ни у чему није било постидно, па се н 
грех узимам на моју душу.{S} Ја ћу прва богу на истину, па кад се ја не бојим, шта се ти бојиш. 
стукнути каква јача војничка сила, које богу хвала нема. — А мој је пут прав, и правилан, и зак 
е од човека.{S} Кушате да се приближите богу, а у ствари постајете нешто сметено, што није ни б 
рам.{S} Јес, молим покорно, одговарам и богу, и господару, и људима за овај народ. — Вујадин ма 
имали да се расправљају и регулишу:; но богу хвала није тако.{S} Устав и закон давно су то одре 
S} Но, господине и сине мој, помози, по богу син да си, да се прође о што мање бруке и срамоте. 
.</p> <p>— Ако ти знаш какве помоћи, по богу син да си - рече Милоје, а његове старачке очи зав 
и.{S} Перун је осећао голем умор и јаке бодове од ране, на којој су ивици биле задуле, тако, да 
ме дугује благодарност.{S} Туђе заслуге боду му очи; туђа слава и величина звуче му као неки пр 
а дела створитељева.{S} О, велика света божанска љубави!..</p> <p>Кнез се трже из лаког сна, ко 
{S} За једнога човека овде има свега, а божанске љубави има за све!....</p> <p>Кнез поћута мало 
!</p> <p>— Како су свете и узвишене оне божанске речи: „љубите се, плодите се и напуните земљу“ 
х на првом кораку!</p> <p>Но младост је божанско неисцрпно врело снаге, с којим се ништа не мож 
ем тако близу, како ћу осећати дах ваше божанствено душе.</p> <p>- Ви сте веома галантни, госпо 
нови, а он и Растислав били су дволично божанство, били су управо политичко сунце око кога се о 
тајте њу“ — уверава он. — „Шта? зар ја! боже сачувај!{S} Ете питајте њега“ — уверава она.</p> < 
м се шта слично десило. — „Шта? зар ја! боже сачувај!{S} Ето питајте њу“ — уверава он. — „Шта?  
ута нестрпељиво прошапутала „уф!“, „уф! боже!“, чупкајући живо прстима китку на својој јопни, ш 
 бленуо!{S} Загледао се нешто.{S} Чуда, боже, па шта је! — узе се правдати Тоша, но госпођа га  
к нама.{S} Удари нека мира од њега, па, боже прости, као оно кад си у цркви.</p> <p>— Бог с тоб 
дито:</p> <pb n="596" /> <p>— Ух, боже, боже!{S} Да л’ ћеш ме кад год спасти одавде?{S} Од ове  
дна, но још и за то да плачеш.{S} Боже, боже, баш си дете!</p> <p>— Што ми то говориш?... кад з 
е кецељом брисала сузе и викала: „Боже, боже! шта се ово учини!“</p> <p>Јес, та слика старе дад 
звездано небо и прошапута — „Валимо те, боже! тек ако је поноћ.“</p> <p>У томе се зачу из даљин 
у праведне ствари.{S} Што се мене тиче, боже здравље, ја ћу показати овде шта ми жене можемо ба 
ку гадно и да ухвати, чисто му се чини, боже прости као да је све труло.{S} Јес здравља ми, кад 
еном у дебелом зиду.</p> <p>— Боже мој, боже мој!{S} Та то је читав роман!{S} То је прича из хи 
ме да постанем туђа наложница!...{S} О, боже, има ли те где год!</p> <p>Једа пређе у гласно јец 
<p>„Била је преслава, света подолазило, боже, са свију страна, као ово сад.{S} Јело се, пило и  
ојаче куцање.</p> <p>— Ко ли је сад то, боже мој, и где ли је онај сметењак да прво човека приј 
е беше ни једно.</p> <p>— Где ли су то, боже!{S} И што се ја, убио ме бог, одвојих од Паунице<r 
гости, ђаволи, све погађају, као да су, боже прости, кроз рупицу гледали.</p> <p>Мона их је кар 
ак минута ђенерал се врати.{S} Али, ах, боже, у каквом стању!</p> <p>Откопчан, раздрљених груди 
ече срдито:</p> <pb n="596" /> <p>— Ух, боже, боже!{S} Да л’ ћеш ме кад год спасти одавде?{S} О 
опустио да се на Вашу Светлост наљутим; Боже сачувај — рече Маврикије убедљиво.</p> <p>— Тим бо 
анер правник.{S} Ух, чуда <pb n="51" /> боже!... поштење!{S} А сам се облизује.{S} Ама ће да се 
superbe</foreign> (Ах, како је лепо!{S} Боже, како је дивно!), <pb n="141" /> на шта је Растисл 
асан те убио!{S} Гле, обали ми цвет!{S} Боже, истина благо теби, црна Петрија, кад ти је тако у 
} Момак што ти чисти хаљине, мислиш!{S} Боже Рале!{S} Та није, молим те, није, није — рече госп 
на ум падало да што сумња на Милоја.{S} Боже сачувај!{S} Али од самога почетка Жики је било неу 
рђо једна, но још и за то да плачеш.{S} Боже, боже, баш си дете!</p> <p>— Што ми то говориш?... 
ламирала! у каквој сам се прпи нашла! — боже, да сам могла у земљу бих пропала.{S} Дошла госпа  
че на поље.</p> <p>Госпођа се крстила — Боже чудне бруке.{S} Чудне бруке!{S} Ратко продужи:</p> 
о шпекулише?...</p> <pb n="401" /> <p>— Боже, Рале!{S} Ти си дипломата; али дозволи да ја не мо 
шено проговори:</p> <pb n="374" /> <p>— Боже Рале (тако је тепала мужу) шта ти је!</p> <p>Тек с 
тражио камичак.</p> <pb n="207" /> <p>— Боже, господине, па овде смо сви своји! - примети он ка 
} Револуционарка, па то ти је!</p> <p>— Боже сачувај, нисам револуционарка, већ гледам на ствар 
е знао шта управо да одговори.</p> <p>— Боже, Мона ала си и ти по некад чудна! — поче он.{S} Шт 
ала. „Свршено је!“ рече један.</p> <p>— Боже! да ли је свршено, рече други.</p> <pb n="6" /> <p 
е дошло што се овако догодило.</p> <p>— Боже! — рече госпођа зачуђено и тиме прекиде Растислава 
ту, издубљеном у дебелом зиду.</p> <p>— Боже мој, боже мој!{S} Та то је читав роман!{S} То је п 
 за себе: — „Боже, шта ми би!“</p> <p>— Боже, Лепшо, зрела жена, а овамо говориш као каква десе 
> <l>Ми смо чисто џинови.</l> <l>С тога Боже подржи </l> <l>Да нам живи свети књаз </l> <l>Ура, 
да наредба за полазак.</p> <p>- Е, чуда боже!...{S} То јест, не марим; можемо одмах полазити... 
ребе да помиње ту реч.</p> <p>— Е, чуда боже — рече кнез Мутимир немарно и равнодушно.</p> <p>Т 
оче јецати.</p> <p>— Е, де, де!{S} Чуда боже!{S} Свет ће пропасти!{S} Бојим се бићеш сама!{S} Ф 
S} И Мона то не говори из какве пакости боже сачувај!{S} Кнез најбоље зна да Мона воле Лепшу; о 
ме када ћете се о овоме уверити.{S} Дај боже само да ово искуство не стечете доцкан, кад вам од 
и ову земљу до коначне пропасти.{S} Дај боже да ја не наслутим.</p> <p>На те речи ђенералове кн 
 сав морал људски, кад би нешто, не дај боже, остало откривено.{S} Неће ли се тако, онда се при 
нако је кецељом брисала сузе и викала: „Боже, боже! шта се ово учини!“</p> <p>Јес, та слика ста 
 шакама по глави и рече као за себе: — „Боже, шта ми би!“</p> <p>— Боже, Лепшо, зрела жена, а о 
 каква мисирска мумија.</p> <p>— За име божије, господине маркиже, је ли могуће да се све то с  
уо тужној удовици, да ту има мало прста божијег што она и њен комшија скоро у исти мах остају у 
ка гђа удовица водила је рачуна о прсту божијем.{S} Последице свега тога лако је предвидети.{S} 
 низ дугу, седу браду — да ћу ја, слуга божији, постати ортак и помоћник твој у твоме разврату  
а</l> <l>Објатије шири своје</l> <l>Кад божији помазаник</l> <l>У њу ступи — она поје! “</l> </ 
S} Та он је у њој први пут угледао свет божији, у њој први пут пао на ову грешну земљу и први п 
едан од најмлађих и најмилијих анђелака божијих, те се у сјајном лету спусти над овај усамљени  
ка одговори:</p> <p>— Ја сам по милости божијој владалац Балканије, а рођен сам од кнежевске ло 
због кнежева доласка; негде је призиван божји благослов, а негде су исказиване најлепше жеље за 
својој титули „па милости <pb n="18" /> божјој“ — код нас је све могуће, па и то, да се свак пи 
} Ви сте ударили сувише уским путањама; бој се да ћете се наћи једног дана у ћорсокаку, из кога 
билази око баба Катине усињенице Јеле — бој се чак је и заљубљен у њу.</p> <p>Све ово сазнао је 
ноге угледне личности из Звониграда, па бој се има и самих министара.{S} Задатак је ове дружине 
de danger, mon petit</foreign>. (ах! не бој се, роде).{S} То се више не може ни мотком отерати! 
 не угуши, несретник?</p> <p>— Неће, не бој се! — одговори други глас.</p> <p>То толико што сам 
биљно и увређено.</p> <p>— Отићи ћу, не бој се!{S} Ви све најбоље знате!{S} А ко ће!{S} Само да 
!{S} И то није само случај код мене; не бој се.{S} Уверен сам да то исто ради и твоја каћиперка 
 се, и тихо јој прошапута: „Ништа се не бој — ја сам уза те; куражно само, голубице моја“.</p>  
стид уклонити се онде где нећеш сукоб и бој, а ми ваљда нисмо пошли амо да се бијемо са сељацим 
здржавајући глас — викао: „водите их“ - Боја и Радован извише се од војника, који се око њих бе 
обро набијена цев рикну као прангија, а Боја запе из свег гласа, што га грло доноси: „А.. а..а. 
лним мерама.{S} На три дана после онога боја, баба Ката објави Јели одсечно, или је мора послуш 
b n="249" /> <p>Срдит и натмурен, газда Боја викну механџију да му плати.{S} Механџија дотрча и 
 могаде довршити своје погрде.{S} Газда Боја, механџија, механски момци и многи сељаци бејаху п 
а викну:</p> <p>- Како ко, ал наш газда Боја најбоље...{S} Родио лепу кћер, па му сад све ласно 
milestone unit="subSection" /> <p>Газда Боја Крсманов седео је под шатром са својом љубимицом с 
делило од кола.</p> <p>Кад приђе колима Боја се оберучке ухвати за шариге — можда и за то да не 
њен, господине, и имаш ли деце? — упита Боја гласно.</p> <p>— То те се слабо тиче — примети док 
мојом рођеном руком закољем - рече чича Боја срдито.{S} Он хтеде продужити, но доктор га пресеч 
 коња; спремају ваљада кола — рече чича Боја.</p> <p>Пођу горе и на по пута стигну Грујицу.{S}  
{S} Ти мени да заповедаш!..</p> <p>Чича Боја прискочи и обиште око официра.{S} Сину рече: „Не т 
ило видети.{S} Тај тешки, оловни поглед Боја спусти на Радована.{S} Блед као смрт, гласом прому 
 и они би“..</p> <pb n="262" /> <p>Овде Боја прекиде доктора,</p> <p>— Јеси ли жењен, господине 
</p> <p>— Бруку градите ви — обрецну се Боја. — Ми смо образ бранили!</p> <p>— Чудан образ!{S}  
у.{S} Нису ми крива невина деца! — рече Боја и пође из угла.</p> <p>— Ама да ти кажем — рече до 
 за себе.{S} Него дете ми дајте! — рече Боја одсечно.</p> <p>— Јес, чељаде наше! — викну Радова 
а проста му свака друга пропаст! — рече Боја, после настави брзо.</p> <p>— Но ствар није за чек 
 свак жали, али нико не одобрава — рече Боја.</p> <p>- Само што се таке „паљевине“ код вас чешћ 
.{S} Ми смо дошли за наше чељаде — рече Боја.</p> <p>— Нема, старче, овде никаква ваша чељадета 
 ове ватре — пуштајте нам чељаде — рече Боја.</p> <p>— Чујеш старче, овде нема никакве твоје де 
зласку у авлију.</p> <p>— Јок ми — рече Боја, окренув се.{S} Без девојке не идемо!</p> <p>— То  
аз гине!{S} Такав је наш адет! — одсече Боја.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Il a raison; ils  
дње пијанице тиме уста испирају! — поче Боја, а сузе му заблисташе у очима.</p> <p>Радован дода 
, зло је што се чини у овој кући — поче Боја.</p> <p>— Ћути старче! — пресече га дежурни.</p> < 
јка?</p> <p>— Наша девојка — одговорише Боја и Радован скоро у један глас.</p> <p>— Па где вам  
искошкали, они би и сами устали, не без боја, но и без ружне речи.{S} Њих је дакле њин домаћин  
у.</p> <p>— Јес, код кнеза! — потврди и Боја.</p> <p>— Код кнеза? — повика доктор, ударајући гл 
> <p>— Ми одавде живи не идемо — понови Боја.</p> <p>Но доктор тако брзо и неочекивано и тако в 
} Ова чаробна шума, осветљена у стотини боја, личила је на какву вилинску башту, из хиљаду и је 
ела Пава.</p> <pb n="251" /> <p>И стари Боја и млади Грујица и Анђелија преплашено су гледали н 
лије и направише читав урнебес.{S} Прво Боја извуче пиштољ, окрете га у вис и испали.{S} Добро  
кавге и заваде, где је у 2 случаја било боја између мужа и жене, а на једном месту жена је утек 
ован.</p> <p>Официр хтеде навикнути, но Боја га претече...</p> <pb n="255" /> <p>— Јес господин 
а видимо је ли ово турски зулум - викну Боја.</p> <p>Доктор плану.{S} Он викну стражи: „вуците  
{S} То су гасови или испарења од разних боја и других препарата.{S} Има минералних боја: црвена 
а и других препарата.{S} Има минералних боја: црвена (цинобер), зелена, плава и друге, чија исп 
е сад видесмо!...</p> <pb n="256" /> <p>Боја прихвати:</p> <p>- Јес, и то!{S} Мало час видесмо  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Боја и Радован одоше.{S} Као на крилима слетеше они дол 
ли уздрхтан одзив..</p> <p>— Ој!</p> <p>Боја и Радован познадоше Павин глас!</p> <milestone uni 
евојке, али баш и кад би била.,.</p> <p>Боја га пресече.</p> <p>— Има, има, господине; ту је он 
и срамоту свога рођенога детета.</p> <p>Боја се загрцну, али он брзо опет настави. — Ја не знам 
ијанца је већ грдио на сва уста.</p> <p>Боја плати ћутећки, па пође са снахом да потражи другу  
 галама се дизала на све стране.</p> <p>Боја са својима окрете месту где су јутрос оставили кол 
, која је била млађа од обојице.</p> <p>Боја са снахом приђе колу — свет се већ беше проредио — 
д дежурног, но он не бејаше сам.</p> <p>Боја нагласи да имају „голем један посла“ и да им ваља  
љада је горе с батом“ — рече он.</p> <p>Боја је ћутао, али је осећао као да му је на прси пала  
њене - рече доктор као зачуђено.</p> <p>Боја отресе крај од ћурчета.</p> <p>- Џаба таке среће,  
после могао удати — рече доктор.</p> <p>Боја га пресече:</p> <p>— А што кнез да удаје туђе дево 
ревенака, сутра дан пред подне, полако, бојажљиво улазила у собу свога сина, како га је будила, 
ране услужно одобравао кнезу, а с друге бојажљиво погледао на Растислава.{S} Растислав се намрш 
о свуда већ изгубио — рече доктор чисто бојажљиво.</p> <p>— Е, изгубио изгубио! мислите да се и 
рзо искусурати с вама....</p> <p>Доктор бојажљиво и полако устаде, набра чело, очевидно је прем 
у шта је трабуњао пијани Ралека, али се бојала свекра.{S} А Воја је само ћутао и дувао кроз нос 
вима чиновничким редовима.{S} Сви су се бојали великих промена, у којима би могли погубити служ 
 је о Мони такво мишлење, да су је се и бојали и избегавали је.</p> <p>Али једно није требало г 
 доктор био красноречив.{S} Он је живим бојама цртао примере народна нерада, нехата, хаљкавости 
мо шарена ливада, посута најразличнијим бојама разнолика цвећа; па густ зелен шумарак, па зелен 
вде, онде местимице прешарана пријатним бојама доспелих усева — ова огромна раван изгледала је  
увуче у своју сферу и свој делокруг.{S} Бојао се да то већ нису учинили конзервативци.{S} Истин 
е делио ове ружичне погледе Раткове.{S} Бојао се да ће овај покрет имати много дубљи корен; реч 
 један пут осетио страх за свој мозак — бојао се да не поремети памећу.{S} Та њему је тако јасн 
 се дуго предомишљао.{S} С једне стране бојао се какве преваре, с друге опет стране његова бујн 
 с Црнојевићима.{S} У почетку ја сам се бојао да ме не стану испитивати о стварима које би се т 
; неко се од њих надао добитку, неко се бојао горега.</p> <p>Сав потонуо у своје планове и у пр 
 узнемирује свога господара, а овамо се бојао да се не изложи каквој опасности и да што не погр 
познавао ово душевно стање Црнојевића и бојао га се.{S} Он је стрепио од ове расејаности у трен 
свете очеву част!</p> <p>Но сад се опет бојао старац да пусти обадва сина.{S} Млади су, ватрени 
 где смо сви своји, и где се немам чега бојати!{S} Па што је то страшно толико што сам рекла да 
јем удесио тако, да се није имао ничега бојати, опет за то, по одласку чичином, он напише два п 
мо једном у томе, онда га се више немој бојати; после тога може ти он лепо и послужити.{S} Али  
о <pb n="15" /> сељак, па шпекулант, па бојаџија, најпосле ступи у војску.{S} Био је веома вред 
ност чиста, бистра, као вода без икакве боје.{S} Кнез помириса стакаоце и не осети никакав мири 
 друкчија изгледа у лицу.{S} Веома црне боје, с црним немирним очима, које су сијале као две жи 
а гледају или као на господара, кога се боје, или као на будалу, коју треба варати, или као на  
на.{S} Она је избавитељка; а људи је се боје само с тога, што је не познају.{S} Како би са свим 
ватрено сјајне, с преливањем у најлепше боје.</p> <p>По равном путу, журно поправљеном и нарочи 
ањиру супе — све је једно. „Лек“ је без боје (она је непрестано звала свој отров „леком“) ни на 
а потражи другу чељад своју.</p> <p>Сем Боје, домаћина, из велике Крсманове куће бејаху дошла н 
аправи лом.{S} Војници се склепташе око Боје и Радована.{S} Обојица с пиштољима а Радован и с н 
 Кмет није поименце казао од кога се то боје и против кога се предузимају све те мере, али што  
...</p> <p>Растислав пресече начелника, бојећи се да овај не исприча још вешто лепше, и примети 
 да кроз њих бије електрична струја.{S} Бојећи се да вам што не нахуди, ја хтедох у два маха ди 
<p>Јела је све дотле ишла као слепа.{S} Бојећи се да је не познаду, она се толико била увила у  
им вас на кола и донесем кући.</p> <p>— Бојећи се да вам што не буде, ја сам за сваки случај хт 
враћајући више пажњу на доктора.</p> <p>Бојећи се да га не узнемири, лекар је непомично седео н 
ка, као важну политичку потребу.</p> <p>Бојећи се да то не буде каква замка Врбавчева и да се к 
ла голема.</p> <p>Дежурни официр дотрча Боји и Радовану.{S} Он их узе чисто молити и једва их с 
каквом чуну.{S} Чун се љуља а он се све боји да се не изврне.{S} Види тамо на обали некакве људ 
ле, али је много полагао на то да га се боји, да га слуша и да му се покорава.{S} Рашчуо се са  
ој удовици најлакше је натрунити, па се боји да јој не извуку какав реп, ако би отишла с другом 
едини.{S} По буџацима је мрак.{S} Ко се боји мрака нека не иде у буџаке.{S} Кнез је ишао низбрд 
ако је рањена она не осећа бол, само се боји, ух како се грозно боји, премрла је од страха....{ 
рукав што може дубље.{S} Није што их се боји, не, не би му нико ништа рекао, али ред је тако, с 
и су стихови у црвеној, плавој, зеленој боји, а у стиховима су нештедице сипане „жарке жеље.“</ 
ино искрило се у чаши у пријатној рубин боји, бацајући кнезу на руку лепу црвену сенку.</p> <p> 
љивост кнежева нема места.{S} Шта се он боји?{S} Ваљда не мисли, да ће га Лепша оставити с тога 
ћа бол, само се боји, ух како се грозно боји, премрла је од страха....{S} А пред њом се диже ви 
спод кола — само Паве није било!</p> <p>Боји се одсекоше ноге; једва је корачао; није знао како 
рло би добро било, само, молим покорно, бојим се нећу ја то умети.</p> <p>— Та шта не ћете умет 
ти на време похитао да се сам одазовеш, бојим се да наша чедна Лепша не би тебе силовала!</p> < 
!{S} Чуда боже!{S} Свет ће пропасти!{S} Бојим се бићеш сама!{S} Фалиће ти у нашем друштву.{S} Х 
ресече своју лепу сабесеодицу.</p> <p>— Бојим се и није.</p> <p>Лепша се исправи и погледа кнез 
ћу прва богу на истину, па кад се ја не бојим, шта се ти бојиш.</p> <p>Јела покуша да отргне св 
 сама, јер као што видите, ја вас се не бојим“ —</p> <p>Кнез се захвали на толикој пажњи и гала 
 још снага, крепост, моћ — ја се још не бојим, још се не дам; ја сам још млад“....</p> <pb n="3 
.{S} А овде ће тако нешто бити, и ја се бојим да ваши искази не послуже као повод гоњењу <pb n= 
сада, богу хвала“ чу се гласна примедба Бојина.{S} После су опет долетали одломци.... „сретнија 
 дошла на ову светковину још и два сина Бојина, старији Радован, Анђин човек, и млађи Грујица,  
колу — свет се већ беше проредио — а од бојине чељади ту не беше ни једно.</p> <p>— Где ли су т 
одречан знак.</p> <p>- Шта!{S} Да се не бојиш мађија? рече кнез и нали себи другу чашу.</p> <p> 
стину, па кад се ја не бојим, шта се ти бојиш.</p> <p>Јела покуша да отргне своју руку из бабин 
 у којој је развашарену собу сравнио с „бојним пољем“, просуто вино по патосу с „јуначком крвљу 
/> „непријатељем, који је већ измакао с бојног поља“.{S} А тај непријатељ није био нико други д 
аузимајући положај, као оно Наполеон на бојном пољу, кад пусти у борбу своју оклопничку коњицу, 
а војску, утврђења, спрему, и целокупну бојну готовост својих трупа, тако је <pb n="133" /> ист 
{S} Бог да има сина, и он би се с газда Бојом опријатељио.</p> <p>У томе механџија прискочи Рал 
затворен у одају, скоро премазану таком бојом, може формално да буде отрован.</p> <p>„Од гасова 
 против те владавине, одмах је премазан бојом антидинастичном <pb n="513" /> и више му нема мир 
> <p>— Кад једном стане на снагу, о, не бојте се; вратиће вам свима мило за драго!</p> <pb n="3 
 се насамо разговоримо нас двоје.{S} Не бојте се, господару да ћете одоцнити.{S} Што не рекнете 
нареди да се свет око плота растера.{S} Боју и Радована узе на страну и уверавао их је свим на  
ала.{S} Беше пришао и доктор, да изведе Боју и Радована до капије.</p> <p>— Што направисте ову  
а је ту.</p> <p>Но дежурни опет прекиде Боју.</p> <p>— Ама где ту старче?{S} Код кога би овде м 
о топло сунце источно, које даје гавран боју нашем грожђу, које оставља своју жеравицу у нашем  
а кожа добије црно жуту, скоро пепељаву боју.{S} Зуби се прво почну клатити, па после један по  
зи добили белу, пријатну, лако заруделу боју — добили, велимо, јер за ово неколико последњих не 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Боју и Радована испратише.{S} Нису пошли они ни 100 кор 
ге су се провлачиле кроз гомиле с пуним бокалима и прилетали на помоћ чим виде да се негде чаше 
...{S} Али и ако је рањена она не осећа бол, само се боји, ух како се грозно боји, премрла је о 
 појави тих, миран али страховито дубок бол.{S} Лепа Пава изгледала је у том тренутку као анђел 
кама.{S} Даске су ме жуљиле, а несносан бол пекао ме је по целом телу.{S} Покушам да мрднем ног 
ла; удар је био случајан, но опет за то бол је био толико јак, да млади господин викну, и ухват 
сваког часа готова, да гласно јаукне од бола.{S} Кнез је Мутимир личио на ону ужасну матер из н 
 главу!</p> <p>Жика је до сад плакао од бола, али сад му ударише сузе од радости.</p> <p>- Добр 
з Мутимир.</p> <p>Растислав је рикао од бола, прочитав ово писмо: „Није могао звер да се претрп 
силовања.{S} Та од кад је света и века, болан, још ни једна удовица никад није била силована.{S 
 прилике да те на то нагнају.{S} Болан, болан, Мире какве су гадне шпекулације у томе теране на 
али све прилике да те на то нагнају.{S} Болан, болан, Мире какве су гадне шпекулације у томе те 
ву — рече Мона смејајући се. — Па он те болан живу изео, ишарао те као да су те дивљаци тетовир 
ешина оволиком свету!{S} Округ! помисли болан колики је један округ; и то је све под твојом вла 
ало час пукла пушка и откуда се сад чуо болан јаук.</p> <p>У двајестак корачаји, прескачући као 
а.{S} При другом метку из буквика се чу болан јаук.</p> <pb n="642" /> <p>И ако је било и нерас 
ине!{S} Не боле ме твоји ударци — но ме боле што ме прљаш додиром твоје грешне руке.{S} Разврат 
ао и пре.</p> <p>— Неваљали сине!{S} Не боле ме твоји ударци — но ме боле што ме прљаш додиром  
/> где је ударила господина и где га то боле — но опет се трже.</p> <p>Међу тим млади господин  
 сред собе и стењао је, као да га нешто боле.{S} Кад му доведоше децу, он стаде једно по једно  
сталица куће Црнојевића!{S} Перуна је и болела и није она физичка рана на глави, али ова душевн 
месту као окамењен.{S} Неисказано га је болело ово очигледно багателисање и подсмевање кнежево. 
ја ноге!{S} То неповерење страшно ју је болело!...</p> <p>О!...{S} Она никад то није могла мисл 
косна.{S} Но што је Растислава понајаче болело, било је то, што је на махове и сам осећао да кн 
гласом.</p> <p>— Јес, господару, ви сте болесни: ви сте провели близу 50 часова у заносу и сну. 
итно к вама; рекли су ми да сте озбиљно болесни.{S} Дошао сам и нашао вас где спавате.{S} Скоро 
S} Изгледао је <pb n="383" /> као тешки болесник, измучен дуготрајним страдањем.{S} Ја сам стај 
језа, не од страха за себе, већ за свог болесника.</p> <p>— Јеси ли и ти био међу оним буновниц 
ушу и удави.{S} Доктори не знају шта је болеснику; они виде гукруе, гуши, прогласе болест за гу 
 жилама, док најпосле, на страшном огњу болесничке ватруштине од лудила, цео организам не буде  
и одела га.</p> <p>Причало се и о некој болесној баби, коју је госпођа Мона десетак дана држала 
екари су нашли <pb n="357" /> задувану, болесну и рањаву гушу — поуздани знаци дифтерита!{S} Са 
е зле последице тровања, смрт или тешка болест.</p> <p>„Дакле, кад је питање како се и којим се 
ајгаднијих болести.{S} Ими једна ужасна болест, позната под именом <foreign xml:lang="la">Lupus 
ју тек доцније и да не пада у очи да је болест морала доћи услед тровања — таквих је отрова бил 
a">Lupus</foreign> (вук, курјак)- Та се болест јавља обично на лицу.{S} Прво поједе кожу, те ос 
еснику; они виде гукруе, гуши, прогласе болест за гушобољу и отровани оде под земљу, а у тевтер 
ла, док то најпосле није прешло у тешку болест.</p> <p>„Дејство каквог отрова зависи од дозе у  
на, те после тога добила праву падајућу болест?</p> <p>— То није била управитељка, милостиви го 
као неко интересовање.</p> <p>— Шта? ја болестан!{S} Још ћете ме ваљда и лудим начинити! — рече 
е, чините своју дужност!{S} Господар је болестан и ви то треба да му кажете и да га успокојите. 
истру као да му је хтео рећи да је кнез болестан и да га ваља штедити.</p> <p>Кугић је ово разу 
четка се пронео само глас да је ђенерал болестан.{S} Од какве болести? - то нико није говорио.< 
нај исти министар преседник, човек мало болестан, али човек који ће ускоро оздравити — јер свет 
лас да је ђенерал болестан.{S} Од какве болести? - то нико није говорио.</p> <p>После се чу да  
зи с разједена лица) чак и од те ужасне болести те чак и тиме правили опите како дејствује и ка 
} После неколико година умро је од сухе болести.{S} Име му је било:{S} Марко Пајић.</p> <p>Ово  
 бесан пас, па сад у страху чека развој болести и страшан тренутак када ће настати криза.</p> < 
 који се пренашају у облику прилепчивих болести.{S} Такви су на прилику сифилис, богиње и друго 
ма од разних најужаснијих и најгаднијих болести.{S} Ими једна ужасна болест, позната под именом 
њу хоџином то је заклањало од несреће и болештине.</p> <p>Десет година усастопце долазио је так 
би?{S} Тако си бледа.</p> <p>- Глава ме боли — рече Каја слабим гласом и прислони шаку на чело. 
ле кости.{S} Ужасно!{S} Набављали су из болница мају (гној и воду што једнако слизи с разједена 
внашњега сна.</p> <p>На општој градској болници, која је била ту у близини, изби поноћ.{S} Звуц 
ди господин викну, и ухвати се руком за болно место.</p> <p>— Извините, нисам хтела — рече Јела 
.{S} Дисао је дубоко, тешко; уста му се болно и жалосно укосила на једну страну, а крајеви усан 
ако испод њега у гробници неко дубоко и болно уздахну....</p> <p>Мутимира прође ледена језа.{S} 
хватив се оберучке за главу, он узвикну болно и срдито:</p> <p>— А.. а.. а.. ах!{S} Прођите ме  
/p> <p>Таква се мисао врзла по Лепшиној болној глави.{S} До синоћ најсрећнија, она се сада осећ 
руштином.{S} Тек после три недеље тешка боловања устане он из кревета, изнемогао, сломљен телес 
на реч „дифтерит“.</p> <p>После 20 дана боловања, у очи петка 23. марта ноћу, ђенерал Врбавац,  
е.{S} Све је друго за њега био мрак.{S} Боловао је од наступа властољубља.</p> <p>Да је био мај 
уже и више, но што се могло очекивати. „Боловао“ је равно 20 дана.{S} Свет је имао времена да с 
е ваш отров.{S} Стегнуће вас у гуши.{S} Боловаћете 2—3 дана.{S} Умрећете привидно од гушобоље.{ 
Смрт је велика искупитељка, јер утољава болове, односи тугу и избавља од свију недугова.{S} Нош 
 не само што у тај мах не осећа никакве болове но, на против, баш услед узета отрова, он се осе 
сећао, као што и сад осећам, местимичне болове.{S} У почетку помислим да је све ово, што се тич 
мрти и по начину, где се и како јављају болови.</p> <p>„Међу тим отрови Борџије имали су ту осо 
а заседе - то је била рана под чијим се боловима Перун превијао као црв.{S} С каквим је идеалим 
 Црнојевићем онде, када је он, савладан боловима и умором, заспао између две кладе, у кревету о 
арца и потреса, рана је била скопчана с боловима, али опасности за живот није било.{S} Жика пом 
е још више био раздражен овим пролазним болом.{S} Он се рину на Јелу, дохвати је оберучке по ср 
едан сеоски Дон Жуан поче износити целу болту своје љубавне поезије, и ту си могао чути подскоч 
 чак памтим и то, како сам осећао да ме болу ноге и бутине кад сам пошао преко собе.{S} Последњ 
 Цео град знао је да министар преседник болује од „гушобоље“.{S} Тада је први пут постала попул 
та?, коме је затворена радња?, ко тешко болује? које су се угледније даме завадиле, а које опет 
аја ветрогоњаста кнеза.{S} А за то нема боља и поузданија средства, но пустити га нека у пуној  
кању се познавало кад иду улицом где је боља, а кад иду улицом <pb n="478" /> где је гора калдр 
ћи, шта се дури и издваја? што се гради боља но што је, за што се онолико устезала да почне дол 
 спас у томе, да од кнеза направите што боља човека.</p> <p>Рекав ово, госпођа Софија рече због 
 отворено исповедају да је за Балканију боља република но монархија.</p> <p>— А ви прибирате ок 
ље да цркне; боље да је мртву прострем, боље да је мојом рођеном руком закољем - рече чича Боја 
ица! <pb n="259" /> - Па боље да цркне; боље да је мртву прострем, боље да је мојом рођеном рук 
и песници, као и по неке <pb n="168" /> боље „песничке снаге“ из околине, све је то неуморно су 
орала сваког гада...{S} Али, шта ћу.{S} Боље и то но да идем гола и боса, гладна и жедна...{S}  
>— Знамо, господине, на нашу несрећу, а боље би било да сам јутрос врат сломио кад сам амо поша 
лав изненађено, и затури главу назад да боље погледа своју жену, која се беше припила уз њега.< 
вуче пажњу.{S} Помаче се мало у лево да боље види, и угледа велики фењер, који је просипао свет 
па жад ти ја не ваљам, ти тражи где има боље.{S} Јела је плакала, превијала се, молила, но <pb  
} И сад она хоће мене да учи, и она зна боље шта ваља, а шта неваља!{S} Гад смрдљиви!...{S} Ал  
већ преко 25 година, и многе ствари зна боље но који ти драго писар, а и људи га више вермају и 
де његова блудница! <pb n="259" /> - Па боље да цркне; боље да је мртву прострем, боље да је мо 
и издајничка, и да њему ипак нема ништа боље од његових старих <pb n="640" /> либерала — тај ут 
ли какав отрцани наредник — и то је сад боље но први човек.</p> <milestone unit="subSection" /> 
арици око паса) па би га стегла што год боље могу, па цмок одовуд, на цмок одонуд, па цмок, цмо 
љне крило од прозора.{S} Сад је већ све боље и видела и чула.{S} Она промоли главу кроз прозор, 
 е му се ближи каква отровна буба, брже боље савија своје листиће и затвара њедра своја.{S} То  
ар је већ дошао г. министар?“ — па брже боље сваки трчи на своје место, журно седа за сто и одм 
га.{S} А кад већ морају чекати, онда је боље да сиђу доле где ће све видети, но да дремају овде 
је, из ока да ми је испала, сто пута је боље да је видим мртву но да ту срамоту дочека!“</p> <p 
/> <p>И што је кнез дуже гледао, све је боље распознавао личности у сумрачној дворани.{S} То ни 
S} Ако вам треба верна служба, нигде је боље нећете наћи.</p> <p>— То се и ја надам....</p> <p> 
ем, како рекосмо, г. Маврикије, које је боље шах или краљ? ха?{S} И кава је разлика <hi>између  
. а шах и краљ, а г. Маврикије, које је боље, је ли шах или краљ?</p> <p>Кнез је гонио Маврикиј 
има два начелника разговарају, да ли је боље очувати свој чиновнички положај, па ма се с тога м 
 покрета, отока и живота.{S} Све што је боље и самосталније међу њима пребећиће у тако зване ко 
јачку лепоту, мерили су шта је код које боље, слободно су просипали све што им на уста дође, а  
њу, и да се мало расхлади да тако после боље и заспи.</p> <p>Враћајући се из коњушнице газда То 
бе себи.{S} Мени се удварају само да ме боље преваре!{S} За што ме пуштају сама!{S} Пуста шума, 
даљини неку црну прилику.{S} Загледа се боље и познаде да је човек.{S} Ова црна прилика ишла им 
n>.{S} Али ви, г. Растиславе! ви морате боље знати те ствари, ви сте и сами дипломата.{S} Веома 
 зашто се и сад не употреби, да се кнез боље привеже.{S} Конзервативци ако успеју, успеће погла 
ко ћу рећи, одевен је, као какав ђак из боље куће — рече момак.</p> <p>Растислав навуче рукав о 
љака.{S} Бирао је све отреситије људе и боље газде и њих је узивао прве.{S} С почетка је примао 
ој пре није пало на ум да о томе више и боље промисли.{S} Али баба Кату није смела питати ко је 
а није делио у свему.{S} Он је и више и боље познавао класичку историју но кнез, и јасно је вид 
 гадуре једне!{S} Што ја с њом, лепше и боље, то она све црње и горе....{S} Срам те било, срам  
драго писар, а и људи га више вермају и боље слушају.</p> <p>Док се Тодорика ишчуђао откуда гос 
пијана баба, који није ни зашта и да би боље учинио да је својој госпођи уступио министарску ст 
ревету и заузе седећки положај, како би боље могао чути причу која га је све више интересовала. 
же стоји обичној животињи.{S} Колико би боље било, и за вас и за више народе, кад би се задовољ 
оно челе кад треснеш празник.{S} Што би боље, одмах потрча за Турцима.{S} После се чу где припу 
ешао?... и ко је управо с тобом?... или боље, с киме си ти?...{S} Договор је био друкчији!..{S} 
 а она га погледа срдито и рече му: „Ти боље ћути!{S} Пола ми је ове муке од тебе.“ —</p> <p>На 
у земаљске послове, у толико ће они ићи боље.{S} Околности су се веома згодно стекле да га на т 
жан а веома жив сан, ади, кад промислим боље, сетим се јасно шта је било синоћ у алеји, а после 
 брзо расту...</p> <p>— Тако, тако, тим боље, тим лепше — прихвати кнез, ходајући весело по соб 
— рече Маврикије убедљиво.</p> <p>— Тим боље, у толико лепше; онда ћемо играти партију шаха, —  
ј г. пуковниче.{S} Нико вам не би могао боље и подесније свршити тај посао од мене.{S} Ја умем  
 већи грешник од мене, али се увек умео боље претварати.{S} С тога ја умирем као преступник, а  
е можда има и претераности, али свакако боље је и ово, но ова данашња лицемерна, <pb n="156" /> 
. Но то је питање остављено да се Ратко боље обавести о неким млађим официрима, па ће то решити 
ни?</p> <p>— Што да не знам; знам ја то боље но твој чукундеда, но откуд теби сад паде на памет 
зблизи с кнезом, да младога владара што боље придобије за се.</p> <p>Што се тиче кнеза Мутимира 
 и подаљим улицама, само да се траг што боље заметне.{S} Наравно, док је цела ова операција изв 
 кнеза и Растислава, како би се сам што боље прибрао и спремио за одсудан тренутак.{S} После ду 
 користи овим путем, да се с кнезом што боље зблизи, да га свикне на поверљиве разговоре, где б 
шта не знам, али наравно, Ваша Светлост боље зна...— А после свежа, млада, окретна памет — Ви н 
ио добар човек.{S} Баш с тога ја и могу боље но ико да осетим колики је то губитак, што нисам б 
 као да чу неко дозивање.{S} Он ослушну боље, после прилеже земљи, и сад је већ јасно могао раз 
и државни разлози.{S} Веровао сам да ћу боље управљати земљом но ти.{S} Рачунао сам овако.{S} Б 
ече Пава.</p> <p>— Ћути! и ако смо; још боље! — прихвати Синђа.</p> <pb n="229" /> <p>Кад приђо 
амо, голубице моја“.</p> <p>Јела се још боље уви у своју огромну мараму.</p> <p>Врата се на кол 
ако мислиш.</p> <p>— Готово!{S} Или још боље да скрешем одоздо једну пушку, па ако је горе, што 
а где затреба, богме, и да се вегне. — „Боље је и десет невиних да буде везано, но један крив д 
} Спрам равнога — љубоморан је, а спрам бољег, отменијег, вишег, нарочито спрам особе која пред 
рече доктор.</p> <p>- Гори се угледа на бољега.{S} Кад кнежеви тако газе образ, шта је стало за 
ом врењу.{S} Свак се вада нечему новом, бољем.{S} Цео свет само њега ишчекује, па да за њим пођ 
води о народу.{S} У будуће надајмо се и бољем.{S} У сваком пак случају не треба заборављати, да 
 искуснији, све разумнији и по томе све бољи.</p> <p>Код жена као да све то иде наопако.{S} Пак 
а дижете толику џеву, шта сте ви бајаги бољи од мене! - кљусад као и ја — и, утешив се таком фи 
 како се поводи.“ — „Ћут, бре, ти си ми бољи.“ — „Шта рече, шта рече господар?“ — „Бог га живео 
ислити.{S} Питала се, зар ће други бити бољи спрам ње, но што је баба Ката?{S} Не ће ли на крај 
је рођене.{S} Јамачно ни ти не ћеш бити бољи у томе.</p> <p>— Најпосле ви сте осветољубиви, сам 
 је доиста имао тврдо уверење да би био бољи владалац од малолетног кнеза Мутимира.{S} С тога ј 
 ја ћу се постарати да га окружим још и бољим људима.</p> <p>госпођа Софија насмеја се горко:</ 
 разноврсни слатки ликери, а за особе с бољим апетитом, нарочито за мушкарце, спремљено је било 
ика.</p> <p>— Ко вређа, знак је да нема бољих разлога — примети Растислав, загледајући у свој с 
ког трговца, доцније супруга једнога од бољих адвоката, она је сада већ од две године била удов 
их жена.</p> <p>Зле духове, разне опаке бољке, а по некад и саму смрт сликају у облику бабе.</p 
осподине пуковниче.{S} Јесте ли чули за бољку, што се зове гушобоља?{S} Ви учевњаци зовете то н 
Турчина.{S} Енглеско лекарско друштво у Бомбају записало је овај чудновати и невероватан случај 
рила је с њом читав философски диспут и бомбардала је писмима све дотле, док Лепша најпосле ниј 
хране у њему осећаје неповерења.</p> <p>Бомбе, флашице са загонетном плавом течношћу, ножеви с  
 људи до сад служили револвером, ножем, бомбом, пожаром и другим обичним и познатим средствима. 
рује, да ме баци у воду, да ме распрска бомбом, да ме разнесе на ножевима..{S} Па ти бар знаш к 
згодан и кнез се одлучи да баци реч као бомбу — ненадно и са свом тежином, уверен да ће ово под 
и његов пратилац Жика, савладани умором боравили дубок, миран сан на једном од јужних огранака  
ној с лица, она рече:</p> <p>— Ова нова борба конзервативаца против г. Растислава згодно је пољ 
 да ли баш нисте погрешили!{S} Партиска борба овде је веома дивљачка, нарочито кад се у њу умеш 
 <pb n="80" /> <p>Тако је та прикривена борба између ова два човека тињала годинама.{S} Овда он 
ља развије се подмукла, али врло очајна борба.{S} Учитељ је био вештији књизи и свима књижевним 
о у тешке мисли како да се издржи мучна борба за насушни хлеб.{S} Њему приступи један преобучен 
рују у анђеле и ђаволе.</p> <p>Живот је борба.{S} Свак је себи најпречи.{S} Свак је позван у пр 
 добро не размотри.</p> <p>После подуже борбе Мутимир је најпосле морао попустити. — Е, добро,  
 вењера било је и дуге препирке и оштре борбе.{S} Сваки отменији грађанин орловачки хтео је да  
је уверавала да се конзервативци у овој борби служе веома ружним, па често чак и издајничким ср 
је раде на буни и преврату.{S} У својој борби против власти ти су се људи до сад служили револв 
излетели први соколови у величанственој борби за ослобођење.“ Кнез је говорио с таким одушевљењ 
кроз све балканске земље, позивајући на борбу ропством успаване народе балканске и будећи обамр 
е дражило.</p> <p>Све то заоштравало је борбу између властољубих намесника, те је при крају кне 
, те га склони бар толико да не ступа у борбу с тајним савезом „Балканска Браћа“.{S} Кнез прими 
но Наполеон на бојном пољу, кад пусти у борбу своју оклопничку коњицу, па, с пуно дрске уверено 
а срца народна на нов живот, на јуначку борбу, и на светлу победу...</p> <p>Слушајући ове речи  
а балканских и повести их на заједничку борбу за ослобођење и нацијонално јединство.{S} Сад је  
носи у грудима некакву неисказано тешку борбу, што је ствара сама са собом завађена савест.</p> 
чним таласима и безбрижно слуша метежну борбу њину; ја ћу слетити и једним махом лаког крила мо 
азна сујета.{S} Људи се утркују, гложе, боре; често се даве као дивљи зверови, да стеку име, по 
мене образе избраздају наказне старачке боре, а рапава, набрчкана, смежурана кожа добије црно ж 
е, румене, забрекле образе, без и једне боре, с омаленим, глатким подваљком.{S} Растислав је св 
би, а на челу јој се указаше две малене боре.{S} Овако озбиљна, забринута, она је изгледала још 
ло, а лекари су имали големе муке да се боре против несанице од које је кнез патио.{S} Једини в 
сакри руку у којој је држала слику међу боре од хаљине, па рече кнезу ненадно.{S} - Збиља! кад  
још нешто имао рећи: изгледало је да се бори са самим собом.{S} Паву је гледао право у очи, њен 
у први пут осетио како је немоћан да се бори против завера, које се лаћају чак и тих средстава. 
 опет ућута.{S} На њему се видело да се бори.{S} У срцу читава збрка осећаја, у глави читава зб 
ве.{S} Све је немоћно да се противу њих бори.{S} Оваке су промене нарочито силовите у души снаж 
млади господин, док се она у овој магли борила сама са собом — она то није умела никад рећи, ни 
астислав је сад сам и с њим ти се лакше борити.</p> <p>— А још даље?</p> <p>— Даље је то, што п 
к.{S} На дну провалије расли су огромни борови, али њини високи врхови једва да су допирали до  
ну провалије.{S} Са таквога једног врха боровог чуло се сад гласно кликтање гладна планинска ор 
ке породице Медичи, или злогласни Цезар Борџија, који најпосле отрова и рођенога оца свога, пап 
 су познати страховити отрови Лукреције Борџије, отрови од којих је за једну ноћ седила коса у  
јављају болови.</p> <p>„Међу тим отрови Борџије имали су ту особину, да дејствују тек поступно  
 ум да је то од отрова.</p> <p>„Тако су Борџије знали за један отров с оваким дејством.</p> <p> 
езару Борџији, или о дивотној Лукрецији Борџији.</p> <p>„Тек после десетак дана отровани жалосн 
ом најлепше успомене о дражесном Цезару Борџији, или о дивотној Лукрецији Борџији.</p> <p>„Тек  
ксандру и његовом сину, страшном Цезару Борџији.{S} Веома снажан телесно, Цезар преболе ово тро 
, стегли руке наопако, па га гоне да се бос пење уз оно оштро, каменито брдо, покривено <pb n=" 
 шта ћу.{S} Боље и то но да идем гола и боса, гладна и жедна...{S} Свет!{S} П... ја на тај свет 
 саборе у овоме крају. (Родом је био из Босне али је причао, да су му се стари одувуд однекуд д 
у му се стари одувуд однекуд доселили у Босну).{S} Обилазећи тако вашаре и саборе он је био зав 
ушнице газда Тодорика, онако распојас и босоног, стаде на сред авлије, чешући се и зевајући бац 
штовани и у научном свету далеко чувени ботаничар доктор Павчић, а поред њега дворски прота, фи 
требали да знаду апотекари, или можда и ботаничари.{S} Али откуда све то можете ви знати?</p> < 
си нама говорио да није здраво кад ја и Боца лежимо заједно у кревету и једно другоме дувамо у  
 спусти на сто пред кнеза послужавник с боцом вина и три чаше, па се опет полако удали, не гово 
родужи.</p> <p>- Да, нас смо се двојица бочили!{S} Ми смо били смртни, непомирљиви непријатељи  
!{S} Али ви велите да је ваш кључ био у брави? (Белини потврди то главом).{S} Ето видите!{S} Да 
поља закључана, јер кад је један кључ у брави онда други нити ту може ући ни браву закључати ни 
 некакав унутрашњи глас говори.</p> <p>„Бравос, Вујадине!{S} Алал ти вера, јуначки сине, кад си 
 у брави онда други нити ту може ући ни браву закључати ни откључати.{S} Но да ли сте добро заг 
а једном уху, старац пребледе као крпа, брада му стаде играти, а усне су се грчевито купиле, ка 
некакав Турчин, хоџа, која ли је вера — брада му баш до појаса, а сва седа — па чудо живо што п 
 био висок, средовечан човек, избријане браде, а бркова као у Краљевића Марка.{S} Није био ника 
ћат, с оштрим цртама на лицу, избријане браде, а повеликих бркова.</p> <pb n="520" /> <p>Његов  
ђе средовечан човек, средња раста, пуне браде и кратко ошишане косе.{S} Његове живе, избуљене о 
и огрлицу од кошуље, махну дланом преко браде да види да ли је добро избријан; усука обадва сво 
> старији, провизор старији!{S} А ови с брадицом, ово је провизор млађи.{S} А онај на крају риђ 
уком, с два прста, узе је за лепу, белу брадицу, наже се к њој и нежно јој загледа у лице.</p>  
рлуку.{S} Крупан човек с дугачком белом брадом, збрчкана, дугуљаста лица, у турском дервишком о 
ћу ја - хоџа махну руком низ дугу, седу браду — да ћу ја, слуга божији, постати ортак и помоћни 
 беласала широка, <pb n="519" /> глатка бразда, што се као огроман сребрн појас вила око поднож 
трмих каменитих висова.{S} Даље иза ове бразде, из опште масе црних и неразговетних брда, дизал 
е кад га лак поветарац тек почне најлак браздити и гипкати.{S} Пуна месечева кругла ненадно се  
м и заклетва заклетвом, али 400 дуката, брајко, одвојиле су од свега.{S} Истина, крст сам пољуб 
осподин и од самога министра!{S} Е, мој брајко, не заслужује се тако ванџамент.“</p> <p>Чича Јо 
 после човек и жена; и то се после зове брак, и ту има среће и благослова, и то су после у ваши 
шевине, за 2 браколомства, за 2 развода брака, за 4 случаја домаће кавге и заваде, где је у 2 с 
ћи о његовој женидби.{S} Сви владалачки бракови чисто су политичке природе.{S} Свој узвишен пол 
данас дознала за 3 нове прошевине, за 2 браколомства, за 2 развода брака, за 4 случаја домаће к 
ла о Лепшиној чедности.{S} Он покуша да бране своју нову драгану.{S} Позивао се на то како звон 
и његове присталице с тога што и они њу бране.{S} А човек је грешан.{S} Ма како богоугодно живе 
от, само су реповима високо одмахивали, бранећи се од муха.{S} Сад <pb n="198" /> се ништа више 
 <p>— Не, не, не! — рече Јела у страху, бранећи се руком од господина, који већ беше уз њу.</p> 
 стегнуту опет обалити на диван.</p> <p>Бранећи се рукама Јела је млатарала и лево и десно.</p> 
еза Страшимира; како њена мати скочи да брани кнеза и оберучке дочепа за косе једнога разбојник 
имала су много стварнију основу.{S} Она брани Растислава и његове присталице с тога што и они њ 
што ћемо мало даље и видети Ратка да је брани.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Била је с 
ако би мој пад сутра био готов да ме не брани ваша голема приврженост, ваша голема мудрост и ва 
о озбиљна жена, она је покушавала да се брани од лаковерна примања таквих гласова.{S} Она се ча 
ало час седео.</p> <p>Кнез покуша да се брани, да викне, да се отме; али, пре но што је могао и 
и час могла планути.{S} Морала је да се брани.{S} Она је имала право; она се бранила.{S} Свак и 
она се бранила.{S} Свак има право да се брани...{S} Шта?{S} Шта хоћете ви?{S} Њу да нападају, а 
шапћући Мони на ухо:{S} - Она се сирота бранила.{S} Тако се отимала!{S} Но моја је снага била џ 
се брани.{S} Она је имала право; она се бранила.{S} Свак има право да се брани...{S} Шта?{S} Шт 
есе канабету.</p> <p>Јела се копрцала и бранила.{S} Она му у отимању откиде мараму с врата и је 
те ви — обрецну се Боја. — Ми смо образ бранили!</p> <p>— Чудан образ!{S} Образ у кецељи — рече 
 се опет почела враћати добра воља - не браним; а сутра у 4½ тачно да си овде — изаћићемо да ја 
еда.</p> <p>— Шта, хоћеш да идеш?{S} Не браним — По <pb n="43" /> гласу се видело да му се опет 
ругљивим осмејцима.{S} Што је кнез више бранио Лепшу, Мона ју је све више нападала, сипајући на 
{S} Бог вам је поверио овај народ да га браните као добри пастири, а ви га сами кољете.{S} Оскв 
чке положаје.</p> <p>Но ствар се давала бранити и ценити и с другога гледишта, као што ћемо мал 
p>— Не треба дати, али докле се то може бранити?{S} Донде, док кнез хтедне слушати.{S} Кад једн 
ва меса.</p> <p>Он јој пође; она се узе бранити рукама, али ту су нехотице радиле и ноге.{S} Је 
обарати, мој пашо!{S} Ваља запети сад и бранити ово што се има, јер ако ми не будемо у стању су 
ако, да је, поред добре новчане зараде, брао и славу што је свршио за државу корисно дело.</p>  
, пошто су добро натукли шешире на очи, брао се изгубише у оближњој узбрдној улици.</p> <milest 
довела,.</p> <p>Мона се умеша: — Мој је брат велики каваљер спрам дама.{S} Ти му, Лепшо, нећеш  
е их је отоич видела, а да јој најмлађи брат још ваљаде игра у колу.</p> <p>Синђа се окрете и п 
родбина.{S} Пава одговори да је старији брат јамачно отишао да спреми кола, да јој отац и снаја 
> <p>Орловачки начелник Врбавац (рођени брат пок. ђенерала Врбавца) био је опрезан човек.{S} И  
а крв!{S} Сад га тек признајем за права брата.</p> <p>Лепша мету Мони руку на уста: — Молим те, 
 шта мислиш, кад сам однеговала онакога брата сокола — рече она шалећи се. — Но чек да седнем о 
у!{S} То је <pb n="445" /> заслуга мога брата!{S} Но право има.{S} То је право јуначки, мушки!{ 
било свирепо да сестра својеручно казни брата свога, предлажем да се извршење казне повери твој 
/> ми.{S} Она мене поштује онако... као брата.{S} А и ја њу.{S} Шта ћу, нашла ми се жена и у ну 
 то?{S} Да је Лепша дошла и рекла: имаш брата кнеза, леп човек, допада ми се, буди ми на руци д 
необичну посету — Лепша Стевићева и мој братац.{S} Па <pb n="459" /> док ја изађох у кујну да н 
ба да частим; управо треба да части мој братац.{S} Ми смо данас имали фамилијарну радост.“</p>  
амоћена — рече Радован.</p> <p>— Еј ти, брате!{S} Пази ти шта говориш!{S} За таке речи ја ћу те 
ворили:</p> <pb n="582" /> <p>— Шта ћу, брате! зар је мени мило?{S} Ето!{S} Што те нисам пре ха 
не душмански и да се не пролива у залуд братска крв.{S} Тако су доконали цареви, па како се баш 
тране не ствара истински искрен, топал, братски загрљај, нити му ико пружа искрену пријатељску  
естола Перун Црнојевић и сам члан овога братства, и као човек, који је одрастао у републици, и  
вљају под именом тајне дружине, тајнога братства, с тога што то годи њиној младићској машти и ш 
 од млађега колена, ни од овога тајнога братства.{S} Ту су много вичнији твоји стари државници  
ме тајно му братство шаље хлеб као знак братства и пријатељства и до поло крвав вишек, као знак 
да нико не може избећи казну на коју га братство осуди — а кнез нека сад избере које хоће.</p>  
ке за остварење оних идеала, што их ово братство гаји - никад нису биле повољније од садашњих.  
е с народом, а ко против њега.{S} Тајно братство не би желело ништа друго, но да види кнеза на  
твор свога народа.{S} У то име тајно му братство шаље хлеб као знак братства и пријатељства и д 
им задаћама, које стоје у задатку овоме братству.{S} Он је дакле и као министар радио на ширењу 
најискреније савете, као своме рођеноме брату, а после би задржала његово пријатељство, очувала 
{S} Све ће бити од жуте свиле.{S} И <hi>брату</hi> сам показивала; и њему се допада.</p> <p>Док 
 су јако разривени.{S} Родитељи и деда, браћа и сестре — то се још једино штеди.{S} Иначе све ј 
жали, бежали, и кад су већ пали на нос, браћа стигла и ухватила!...{S} Хајдете, добри господару 
 <p>- Јел’ тако мисле и твоја Балканска Браћа? упита кнез с осмејком.</p> <pb n="688" /> <p>— Ј 
— Јес, јес, тако млеле и моја Балканска Браћа, и врло добро чине што тако мисле, и тако и јесте 
их ствари, које сведоче да су Балканска Браћа голема снага, коју не треба презирати.{S} Они ужи 
 а и опасна дружина прозвана „Балканска браћа.“ Ова дружина има своје тајне састанке, њени су ч 
боритих људи, баш из дружине „Балканска Браћа.“ Ја сам тим људима много обвезана, а и сам им ду 
упа у борбу с тајним савезом „Балканска Браћа“.{S} Кнез прими хлеб, а врати крвав вишек.</p> <p 
 и како на то гледају старији, отац или браћа девојачка.{S} Кнез се нарочито интересовао вако т 
нови му недадоше ни поменути.{S} Они су браћа, они су синови; ако икоме, њима је дужност да спа 
чији!{S} Хтео си да будеш виши од људи, браће твоје, за то си осуђен да погинеш од руке сина чо 
 дадиља купила је хаљинице његове млађе браће, трпала их у некакву велику котарицу, а једнако ј 
тајни састанак <pb n="630" /> Балканске Браће и које је и било повод целој овој авантури?</p> < 
а отменоме скупу честитке <hi>Балканске браће</hi>, где смо, као добре патриоте, већали о спасу 
S} То је била управо тактика „Балканске Браће“.{S} Од две снаге ваљало је уништити једну, и они 
 што је покварена посета код „Балканске браће.“ Питао сам колико ће од прилике трајати тај сан. 
ма гледао шта ради у седници „Балканске браће.“ Не! ма шта да ми говорите, не може бити да је с 
p> <p>— Долазио ми изасланик „Балканске Браће“...</p> <p>Мутимир прогледа и малко се исправи.</ 
седницама, да се ма каква помоћ указује браћи преко границе, наводећи као разлог, да би наше по 
 учествовала изашиљући своје добровољце браћи у помоћ, која бејаху устала против мађарске обест 
28" /> како је она то звала; питао је о браћи Враничићевој и о +пуно других домаћих ситница, а  
он оштро и гласно узвикну; „Помози бог, браћо!“</p> <p>У томе се направи читава збрка.{S} На кн 
итава збрка.{S} На кнежево „помози бог, браћо,“ неки сељаци заустише да одговоре: „Бог ти помог 
 — „Ама шта, шта вели?“ — „Вели: ја ћу, браћо, све с народом.“ — „Ама ћути да чујем даље.“ — „Е 
изговорио депутацији ове речи:</p> <p>- Браћо!{S} Ја држим да сте и до сада били задовољни дели 
о мојих веза с г. Црнојевићем и његовом браћом: где сам се с њим упознао? колико смо времена за 
рошлост, садашњост, будућност, родбину, браћу, старе родитеље, цело блаженство, сву срећу своју 
тко весело.</p> <p>— Па што онда, тата, браца Мика носи сукњу, кад је он официр и дупло мушко?  
аборављена песма:</p> <p>„Хајд на лево, браца Стево!“</p> <p>Начелнику узеше мрдати усне и он б 
ом у уста, а фрајла све нешто шапуће, а браца Мика све дави фрајлу, па је све мува, а мени жао  
ек зевне, испружи шапу, извуче нокте; а браца Мика вели војницима: ето виш’ и мачак вам каже да 
 дете.</p> <p>- А где си ти то видео да браца Мика носи сукњу?{S} Кад је он то носио сукњу? — у 
о другоме дувамо у уста?{S} Па што онда браца Мика и фрајла све дувају, дувају један другом у у 
 упита Ратко заинтересован.</p> <p>— Па браца Мика — потврди дете.</p> <p>- А где си ти то виде 
нема шта да се види) а нама смешно како браца Мика изгледа у сукњи и женској рекли, па извирује 
оје овде у реду као оно војници, кад их браца Мика наређа поред дувара, и заповеди им да сви гл 
а..{S} Ово ми је спомен од Лепше и мога браце.“</p> <p>Ето, то је све што је Мона рекла!{S} Као 
 као год и у старо доба; и кад дозру за брачне односе, родитељи се брину да те односе правилно  
ц га заступа код невесте и врши синовље брачне дужности!</p> <p>Доктор зачуђено погледа кнеза.  
 ни пренебрегнуто.{S} Нису поштеђени ни брачни и љубавни односи, ни светиња домаћег прага, ни н 
а чудног додатка да отац заступа сина у брачним дужностима.{S} Разлог је био — домаћин хоће јед 
сподар пео уз стражњу страну јеленичког брда, прођоше мимо њега три лица; поздравише га, па јед 
де, из опште масе црних и неразговетних брда, дизали су се час оштрији, час тупљи врхови голих  
а прођу!...</p> <p>...„Стигли су на врх брда; али над овим првим диже се огромно друго брдо, с  
и су што игда могу да изиђу уз последњи брдањак, али њине су се танке ноге омицале, они су пада 
 један пропланак баци поглед на оближње брдо и у узе га разматрати пажљиво.</p> <p>— Не, не ћем 
олако, али непрекидно омицала су се низ брдо, и померала се све ниже и ниже, потискујући полако 
доше.{S} Враничић с друштвом окрете низ брдо, а сељаци остадоше да упороже волове, па ће и они  
р сена полако клизи све више и више низ брдо.</p> <p>Некакав чичица, у избледелом, отрцаном ћур 
 њега.{S} Кола још једном претегоше низ брдо, огроман товар још се једном љутну и прекрете, пре 
уз малу узбрдицу, па после окретоше низ брдо.{S} Гробови су бивали све ређи.{S} Најпосле изађош 
рво равницом, али на скоро окретоше низ брдо, управо пођоше прокопаном јаругом, која се доста с 
арају сељаке они су у почетку пошли низ брдо, ади, чим су замакли за први шумарак, они окрену у 
ледаше две женске прилике, где грабе уз брдо, као да долазе одонуд из преко манастирска потока. 
ватив се сенке и залатка, они пођоше уз брдо, право средишту Звониграда.{S} Држали су се све по 
 натоварених сеном, пењући се полако уз брдо.{S} Слабачки вочићи у првим колима бејаху застали  
 замакли за први шумарак, они окрену уз брдо.{S} После свега што су чули од она два сељака, сма 
ли над овим првим диже се огромно друго брдо, с чијег врха бије и шиба бистар, сребрнасто сјајн 
е да се бос пење уз оно оштро, каменито брдо, покривено <pb n="659" /> раздробљеним шиљастим ст 
ао и сањао:</p> <p>...„Огромно каменито брдо, а њему, Црнојевићу, стегли руке наопако, па га го 
рад.{S} С десна опет, чак тамо горе под брдом, некакав леп, пун мушки глас пева јасно гласовито 
ва, па се почели спуштати кроз учестане брдске пропланке, који су место шумом били обрасли бујн 
, дубодолина, коса, провалија, ћувика и брдских главица.{S} Ниси могао крочити ни десет корачај 
а?“ — „Е, па живео господар!{S} Вичите, бре децо, живео господар.“ — „Ала се онај попа ољољао;“ 
је горе, што му бог да.</p> <p>— Немој, бре, узнемириће се цела потера, па да имамо речи с кома 
а ољољао;“ гле како се поводи.“ — „Ћут, бре, ти си ми бољи.“ — „Шта рече, шта рече господар?“ — 
укчији, али опет на ове налик.</p> <p>— Бре, шта би ти радио у потери кад би тек наједан пут пр 
ћеш имати где да их метнеш...{S} Истина бре! а шта би радио кад би ти Црни место обећаних трист 
п те не видим ко је устао да говори“ — „Бре, не гурај, обалићеш столицу“ — „Чекај, молим те, да 
ширим отворима, који су водили даље под брег, кривудајући лево и десно, час као уски ходници, ч 
војим друштвом доиста из оближњега села Брегова, што је одмах ту с оне стране планине.</p> <p>З 
трији, час тупљи врхови голих каменитих брегова.{S} Обасјани месечином, ови голи врхови јасно с 
ет метара.</p> <p>У подножју ови камени брегови били су испроваљивани, где ужим, где ширим отво 
атаор, џиновским, косо срезаним каменим бреговима, високим местимице и преко тридесет метара.</ 
ј, густој трави; даље је зелен пољанаст брежуљак, пропланак у густом гајићу, па опет њива, опет 
идео равне пољане, тек где где засејане брежуљцима, а на обзорју пресечене повисоком косом.{S}  
ћу ништа да прикрију.{S} Безобразно, не брезобразно, оно што могу да слушају свакога празника с 
и слабије.{S} Узнемирена природа још је бректала, али то је било већ дисање груди које се сваки 
има корачао унаоколо, по колу, гајде су бректале, а коло тресло, цела је пољана одјекивала.</p> 
 наргиле, а левом се наслонио на читаво бреме сељачких чарапа, што су стајале поређане ту украј 
ора остати и примити на се сва та тешка бремена, пошто ће повесница њега учинити одговорним за  
сјети е му се ближи каква отровна буба, брже боље савија своје листиће и затвара њедра своја.{S 
анте по кад кад богме и навикне: „Брже, брже, мајка ти певала, зар хоћеш да си већи господин и  
е!{S} Зар се туна изуваш?{S} Брже бежи, брже бежи одатле!“ Но газда је безбрижно тресао и даље  
 радиш, море!{S} Зар се туна изуваш?{S} Брже бежи, брже бежи одатле!“ Но газда је безбрижно тре 
у: „Зар је већ дошао г. министар?“ — па брже боље сваки трчи на своје место, журно седа за сто  
мујући реч по реч; после је говорио све брже, све живље, док најпосле не прође у буран, киван,  
н Црнојевић намамљен је у замке лакше и брже, него што се икад могло <pb n="583" /> рачунати.{S 
 бежи одавде, и то да бежи што пре, што брже и што даље.{S} Крвава глава Перунова била му је то 
сећај, — да бежи, да бежи што пре и што брже из ове опасне клопке.{S} И не мислећи више где је  
рактиканте по кад кад богме и навикне: „Брже, брже, мајка ти певала, зар хоћеш да си већи госпо 
в се одвоји да изда потребне наредбе за брз полазак.{S} Кнез дозва свога ађутанта и нареди му д 
е заповедао.</p> <p>Кнез Мутимир био је брз и лак на мишљењу.{S} Све ово пролетило му је за тре 
кад је то једини пут, да се кнезу укаже брза помоћ?{S} Доктор стави Зару одсечно питање: је ли  
ели своју пратњу.</p> <p>Сахат доцније, брзе кочије кнежеве, са свом свитом, летеле су друмом к 
ев пролазак спремљеном, лете као стрела брзе кочије кнежеве.</p> <p>Овде онде срета се и по кој 
.</p> <p>Понекад и сељаци умеју да буду брзи и окретни у послу, особито кад се деси на месту чо 
пша набаци добро мараму на главу и пође брзим кораком.{S} Она никад није мислила да буде кнегињ 
па један нож из црне кутије и снажним и брзим ударом сјури га кнезу управо у срце с узвиком:{S} 
ко има каква прешна посла.{S} Крупним и брзим корацима маркиз Белини уђе у г. конзулову спаваћу 
тово сасвим заклоњене цвећем и приђе им брзим корацима.</p> <p>— Домаћице, где си ти? — рече пу 
ику јутрењу песму, када се кнез Мутимир брзим корацима враћао у свој двор....</p> <p>После по ч 
 — примети доктор, пун дивљења, — то је брзина обична путничка воза.</p> <p>— Да — рече кнез, с 
егнут са 4 ватрена белца, који би се по брзини потпуно могли мерити с крилатим алатима св. Илиј 
а учињена нехотично: место чиста вина у брзини дочепали флашу с оним вином што га дају гостима  
азмишљање.{S} Затим узе пазити с каквом брзином иду кола и трудио се да онако у <pb n="587" />  
 n="5" /> овај облак јурио је необичном брзином и долазио све ближе и ближе.{S} Свет сврати паж 
гао згодно употребити у овој ствари.{S} Брзо је скројен читав план и Срећко је одмах приступио  
јој за руком да отвори велико крило.{S} Брзо диже обема рукама спуштену завесу, и наслонив на х 
ву, и разговор између њега и Растислава брзо се отпоче.</p> <p>Предмет разговора били су конзер 
би на један пут овој жени!{S} Но она га брзо изведе из недоумице.</p> <p>— Да, мој господине! с 
ве речи Милоје се упути мосту, пређе га брзо и позва и остале да прелазе.{S} Они наиђоше; Врани 
о утону у таке мисли и осећаје, који га брзо однеше у далеку прошлост и пробудише у њему сећање 
тије су му биле само згодна лествица да брзо доспе до власти и висока положаја.{S} Владаре је с 
 на своја места и последице њихова рада брзо су се почеле јављати.{S} Није прошло ни десетак да 
:</p> <p>— Ах, Петро, сестро! — па онда брзо окрете главу у страну, диже мараму на очи и бризну 
ебео млаз крви и велика стаклена чивија брзо се напуни.{S} За тим прободена прилика кнежева пос 
им у некаквим колима.{S} Кола су јурила брзо, и, по лаком гибању, бих рекао да су била фијакер. 
а цело сте пишкин деца!{S} Оно има, има брзо; знам нешто мало и ја како се иде на јуриш, али ов 
 сељачком руху.{S} Чим их виде ова жена брзо врдну и сакри се унутра.{S} И ако је био већ сумра 
S} Сва уздрхтала и крајње узбуђена, она брзо приђе своме зачуђеном мужу и узе га за руку.</p> < 
 баци летимичан поглед на господина, па брзо опет зажмури.</p> <p>— Не спаваш? — упита господин 
 државником.{S} Изашао је на глас доста брзо.{S} Посветио се био дипломатској струци.{S} Неко в 
штајући кнежеву руку, црна прилика пође брзо напред.</p> <p>Ишли су-прво равницом, али на скоро 
 рече Жика после овога разговора и пође брзо на сусрет црној прилици, која им се беше већ близу 
ако брзо и сврши свој говор, како га је брзо био започео.{S} И доиста, као министар, Ратко ника 
тече својим колима.</p> <p>Растислав је брзо опазио како се кнез јако рашћеретао услед обилна д 
језику и драстичан у изразима, Кугић је брзо изашао на глас не само међу интелигенцијом, но и м 
аручју Мутимировом, док су услужне руке брзо затварале врата за њима.</p> <p>— Био сам у очајањ 
мем ону флашу.{S} У осталом њу су после брзо склонили.{S} Али имамо ону женску.{S} Ваља притегн 
мео је око старијих, и те су га особине брзо истакле.{S} Постао је официр.{S} Прилично се прочу 
.{S} Сељанке су крупне и развијене, оне брзо расту...</p> <p>— Тако, тако, тим боље, тим лепше  
од кестенова, указаше се две сенке; оне брзо и лако прелетеше улицу као да и не додирују земљу, 
 његове, а ово је утицало да дете почне брзо сазревати.{S} Тако је растао млади кнез полако у з 
е и цело стање своје —</p> <p>Но она се брзо трже из тога заноса.{S} Њена пратиља опомену је да 
 показа руком госпођама да седну, па се брзо повуче.</p> <p>Госпођа, која је све довде водила Ј 
} После прве пренеражености, од које се брзо опоравила, код ње беше настала нека сетна немарнос 
е ово слика? — рећиће Лепша.{S} Кнез се брзо маши и хтеде узети слику, али она је већ била у Ле 
где на домаки и на догледу.{S} Перун се брзо опорави: рану привежу спремљеним <pb n="644" /> за 
рац устури натраг, простења, но опет се брзо поврати и седе, с истуреним прсима као и пре.</p>  
ину у карактеру народном, па и ту су се брзо сложили.{S} Обојица су били мишљења да је Балканац 
 то је разбојништво....{S} Али ја ћу се брзо искусурати с вама....</p> <p>Доктор бојажљиво и по 
 да надокнади што је пропустио, он рече брзо, ужурбано, питајући се и одговарајући сам.</p> <p> 
, цело се весеље поквари и свет се поче брзо разилазити.{S} Убијено је било четири Турчина.{S}  
рачно.</p> <p>— Тако, тако, — рече кнез брзо — И то државу кошта само три хаљаде дуката!{S} То  
 он храпаво.</p> <pb n="314" /> <p>Кнез брзо одви завежљај, претури по њему и пружи ђенералу та 
 пут он узе у руку револвер, погну се и брзо као муња притрча оном сељаку, кога застаде баш у н 
о изустити, црна прилика штуче у мрак и брзо се изгуби међу густим гробовима.</p> <p>Кнез је се 
 чекај ме, сад ћу ја — заврши ђенерал и брзо оде жени у собу.</p> <p>Ђенерал се задржа читавих  
ровима махнишу што се лако растварају и брзо ветре.{S} Хтели би какав отров који се годинама мо 
а; она прихвати Јелу, узе је под руку и брзо поведе, прво преко 2—3 степена, па кроз мали трем, 
уга пропаст! — рече Боја, после настави брзо.</p> <p>— Но ствар није за чекање, господине.{S} П 
е у истини још узбуђен; мисли и осећаји брзо су се мењали.{S} Умирен појавом Кајином на први ма 
ти чиме је човек отрован, нити би могли брзо дати како противно средство да отрована спасу.</p> 
е споразумели?{S} То код мене мора бити брзо, ја не волем дуго дипломатисање — чу се из дворане 
слав му нешто шапну на ухо, доктор баци брзо поглед на кнеза, рече: „имате пуно право, г. намес 
и кнез. </p> <p>— Цвили! — рече ђенерал брзо и оштро.</p> <pb n="340" /> <p>- Шта цвили?{S} Ко  
 хаљина овде откопчана.{S} Једном руком брзо намаче мараму на груди, и узе се закопчавати, а др 
ност му никако није долазила на ум и он брзо напусти то размишљање.{S} Затим узе пазити с какво 
 детета.</p> <p>Боја се загрцну, али он брзо опет настави. — Ја не знам, рече он хватајући се о 
м од умора.{S} Но он је опет за то ишао брзо за црном приликом.{S} Страх је убрзавао његове кор 
л је сва ова последња бунцања изговорио брзо, силовито, с очевидним напрезањем.{S} Преко чела и 
 што шта промисли и не дају му да онако брзо и сврши свој говор, како га је брзо био започео.{S 
} Он је пред њом говорио, а она је тако брзо прозрела у његове тајне.{S} Није знао управо шта д 
је сте се јаде ућутали?{S} Зар сте тако брзо казали једно другом све што имате!{S} Или се ваљда 
ћем року.</p> <p>— Та не може кнез тако брзо заборавити добро, које си му ти учинио.{S} Ниси ли 
рал је сад говорио кивно; јетко, и тако брзо и задувано да га је већ тешко било разумети, јер ј 
кав би човек био кнез кад би могао тако брзо заборавити шта је, тако рећи јуче, било с Врбавцем 
ћи непосредно, па ти не би у ствар тако брзо могао ући, а можда не би он <pb n="687" /> поверов 
мо — понови Боја.</p> <p>Но доктор тако брзо и неочекивано и тако вешто згурну низ степенице пр 
ту, Растислав се с почетка одупирао, но брзо је попустио, разагнав своје сумње, а намамљен поми 
као да се нечега на један пут сетио, но брзо опет продужи.</p> <pb n="331" /> <p>— Ништа то не  
ногих крајева Балканије и нови министар брзо је био претрпан само тим стварима.</p> <pb n="575" 
ером наста забуна и страх, али командир брзо дотрча и нареди да се из потере издвоји десетак на 
о их је могло интересовати.{S} Разговор брзо оживе.{S} Враничић понуди сељацима по цигару дуван 
</p> <p>— Ви сте га пили и похвалили, у брзо сте једно за другим испили три чаше, а одмах за ти 
ине народне, одакле је поклич слободе у брзо одјекнуо кроз све балканске земље, позивајући на б 
ивка, па пукоше још две пушке, пукоше у брзо, недаде једна другој да издуши.{S} Враничић диже г 
 мрачним, подземним ходницима.</p> <p>У брзо дођоше и сами пред један такав ходник и уђоше унут 
 спољна врата нагло отворише.{S} У собу брзо уђе црна <pb n="589" /> прилика, извини се у две т 
аде ничице, али се у грчевитом копрцању брзо окрете на леђа.{S} Кнез потрча да га прихвати, пок 
је јачи од свију других.</p> <p>Ишле су брзо.{S} После два три минута Синђа поврте у манастирск 
ом, која се доста стрмо спуштала, те их брзо сведе до огромних урвина, познатих у Звониграду по 
а.{S} Али сузе су је гушиле, и њен плач брзо пређе у гласно јецање.</p> <p>Са сузама се помешао 
и тровање, а да се то одмах не позна по брзом наступу смрти и по начину, где се и како јављају  
етака.{S} Колико је онако на памет и на брзу руку могла ухватити рачун, она је данас дознала за 
дом гасили лампе и свеће и успремали на брзу руку што је најнужније.{S} Један од њих таман се б 
 место благодарности, кнезу је сад прва брига да одагна од себе тога спаситеља свога.{S} Каква  
 и привременом намесништву била је прва брига да одрже ред и тишину, као што се у прокламацији  
 утврдили по свом повратку, прва вам је брига била да ослабите ону политичку групу, која вам је 
етле небесне висине, где нема земаљских брига и терета, где се не чују уздаси и проклетства, гд 
се, што се тога тиче, ту можеш бити без бриге.{S} Ако престо буде несрећан, да <pb n="685" /> с 
мне жицом ћесару или руском цару, па ни бригеша.{S} Сутра дан тек чујеш, бајаги „Побегао! побег 
ли задовољни делима владиним и очинском бригом коју књажевско намесништво води о народу.{S} У б 
 девојка доћи у додир, о томе је водила бригу породица, па и цело друштво.{S} Кад младић и дево 
проклетство.{S} И данашњи родитељи воде бригу о својој деци, као год и у старо доба; и кад дозр 
 како је то тешко кад човек мора водити бригу о толиком народу.</p> <p>Док су се начелник и про 
га пресече.</p> <p>— О, не, ја не водим бригу о државним пословима, но само ти кажем то, да ви  
 <p>— Хм, хм! да!{S} То ми је натоварио бригу на врат један пријатељ.{S} Њему то треба, а не зн 
Е, кад већ и ви жене почињете водити ту бригу о државним пословима, онда благо тим пословима —  
шој Светлости лако се смејати, али мени бриди нос; разбили сте ми <hi>њокалицу</hi>...</p> <p>К 
> <p>Један такав ђак ишао је замишљен и брижан широком кантарском улицом, сав потонуо у тешке м 
лканију, „с најопаснијим намерама“, али брижљивим настојавањем дотичних власти за то се благовр 
послове, наравно кријући <pb n="654" /> брижљиво оно што је уговорио с начелником Врбавцем.</p> 
аредба, да се Црнојевић узме на око, да брижљиво прате све његове покрете, да му пазе на сваки  
ибере, да још једном с почетка до краја брижљиво прегледа цео свој скројени план, да опроба јач 
 од сељака опет узе кутију и опет стаде брижљиво загледати у монограм.{S} Враничић га упита шта 
е колико вреди новац у свету, с тога је брижљиво гомилао злато.</p> <p>Умео је много да трпи и  
знавало по ћуранским крилима, којима је брижљиво била снабдевена свака вила.</p> <p>Испод ових  
ојако ствар је интересна и ваљало би је брижљиво и научно испитати.</p> <p>— Да, рече доктор, м 
ал је своју снагу црпео у војсци; он је брижљиво неговао добре односе с официрима, и старао се  
 био набавио сва акта о њеној парници и брижљиво их прочитао.{S} Ту је видео све и нашао све шт 
 И они су тражили.{S} Тражило се дуго и брижљиво; прегледано је све, претресена је цела околина 
? — говорио је конзул.</p> <p>— Све сам брижљиво прегледао и све је било у потпуном реду.{S} Пр 
извади некакву црну, дрвену кутицу коју брижљиво спусти на сто.</p> <p>Заинтересован, кнез Мути 
а знала по нешто.{S} Ти одломци били су брижљиво прикупљени, свака гошћа похитала је да каже шт 
...{S} Кад Синђа престаде говориш, Пава бризну у плач.</p> <p>Она није плакала гласно, она није 
те главу у страну, диже мараму на очи и бризну у плач.</p> <pb n="219" /> <p>Петрија је загрли. 
ћих драгоцености.{S} Скупоцено прстење, брилијантске огрлице, које милионе вреде, свакојаки дру 
о.{S} Прво је био бриљант, затим се тај бриљант претворио у ческо стакло, <pb n="465" /> а кад  
ело некако само учинило.{S} Прво је био бриљант, затим се тај бриљант претворио у ческо стакло, 
ао, онда се то стакло опет прометнуло у бриљант и — правда је била задовољена.{S} Наравно, да г 
кво је било изненађење његово кад место бриљанта нађе у минђушама — ческо стакло.{S} Мал га кап 
 ученице.{S} Једној девојци даде красне бриљантске минђуше.{S} Поклони су били предани госпођи  
ити комотније. — Мона загледа свој мали бриљантски сахат. — Имамо још читава два часа.{S} Можем 
{S} Случај га намери на исто девојче са бриљантским минђушама.{S} Кнез викне дете и загледа мин 
откиње.{S} Ми се тога данас грозимо?{S} Бринемо се о побољшању пасмине код наших коња и говеда, 
 вајкао се Црнојевић.</p> <p>— За ме не брините, ја ћу се промаћи и без тога, само да видим вас 
мо шта ви желите, а за отров — то ви не брините.</p> <p>— Па, ја вам ето кажем шта хоћу.{S} Хоћ 
кад дозру за брачне односе, родитељи се брину да те односе правилно регулишу.{S} У ствари и ми  
о питање, о чијем се регулисању озбиљно бринула сама држава.{S} Полни односи сматрани су као пр 
то носе народни војници, па се он не би бринуо за спасење.{S} Тако дочекаше и дан.{S} Сиђу се с 
 дом.{S} Газда овога дома није се много бринуо да побија овај глас, пошто је он ишао у прилог њ 
мила се и испљускала по лицу па се онда брисала с <hi>твоје марамче</hi>. <foreign xml:lang="fr 
lestone unit="subSection" /> <p>Пава је брисала сузе, кад се побочна врата отворише; Срећко је  
S} За то сам вукла твоје по... пелене и брисала твоја...?{S} То ми је сад благодарност!{S} То м 
у велику котарицу, а једнако је кецељом брисала сузе и викала: „Боже, боже! шта се ово учини!“< 
 тражити паука.{S} Док су услужни момци брисали просуту каву, Каја обавести кнеза како се по сј 
ха морао <pb n="201" /> вадити мараму и брисати се по лицу, јер од кнеза не само да је сипала ж 
 тргне, звера, гледа у небо, окреће се, брише се и чуди шта ли га то попрска.{S} А он се само с 
себе, после се окрете и гледаше га како брише сузе с очију.</p> <p>— Плачеш! зацело треба да пл 
јој од неког доба беше нешто клонуо.{S} Бришући широке, зелене, чисто лаковане, листове овога л 
 ово Ловимуковица беше пала у ватру.{S} Бришући пред огледалом зној с лица, она рече:</p> <p>—  
вориш?... кад знаш да није! — рече Пава бришући сузе.</p> <p>— Ама шалим се, лудо једна!{S} А б 
Ал неће га шале <pb n="228" /> омастити брк, док се добро не изује.{S} Но да бацимо прво белег, 
 сточићу.{S} Врбавац је ходао.{S} Један брк му се непрестано подизао у вис, крај горње усне час 
добро избријан; усука обадва своја пуна брка, а левом ногом непрестано је цупкао, што је код ње 
и он сад осети да му се мисли и осећаји бркају, да у један мах мисли на сто ствари, мисли на св 
чким набраним туром - све се то мешало, бркало и стварало непрегледно море шаренила, какво се с 
ијем журналу.{S} По нека вила била је и брката, а њино вилинско достојанство јасно се познавало 
одреши дер ту твоју кнежевску кесицу да бркне у њу мало твоја слатка Петра и да види има ли ту  
к, средовечан човек, избријане браде, а бркова као у Краљевића Марка.{S} Није био никакав школо 
а на лицу, избријане браде, а повеликих бркова.</p> <pb n="520" /> <p>Његов другар био му је сл 
ко исто танких, дугачких, као гар црних бркова.{S} Мршав у лицу, с две велике јагодичне кости,  
та, дотера мало своје чекињаве, проседе бркове, па онда полако, на прстима, прикучи се вратима, 
енским опадну веђе, а мушкима и обрве и бркови.</p> <p>Ката се насмеши.{S} Она се у тај мах сет 
е особито поносио својим крупним, црним брковима, сетила га се како је једном скоро пуно по год 
шан, чисто разрок изгледао с тим једним брком.{S} Други, наравно, био је опао.</p> <p>— Је л те 
о по године дана ишао с једним ушиљеним брком, и како је смешан, чисто разрок изгледао с тим је 
обалу...</p> <p>После по часа он је већ бродио преко Дунава.{S} Ишла су два чамца, а у сваком п 
е у Цариград из Немачке некакав мајстор бродовља и после дуге употребе поклонио га био неком Са 
о предвиђено.</p> <pb n="11" /> <p>Први број службених новина донео је кратак опис крваве кнеже 
 обичан назив за жене, пошто пређу неки број година.{S} Опаке пунице — постале су пословичке.</ 
у два „дотична начелника“ извела велики број угледних домаћина да дочекају и поздраве господара 
> <p>— У Звониграду, у улици Јабуковој, броја нема, али у кући калдрмџије Станка, у авлији с ле 
јке су се једнако смејале, а Петрија је бројала даље:</p> <p>- Па бих онда прво и прво извукла  
лико има година од тада!{S} Донекле сам бројала, па се после пометох у рачуну...“</p> <p>Овај г 
устај паша баш на овоме часовнику можда бројао своје последње тренутке живота, ишчекујући бесну 
кнез једноме, који је највише и најбоље бројао, даде преко ађутанта пет дуката, момчадија се уп 
 овај жандарм дуго служио код Врбавца и бројао се некад у његове најпоузданије момке.{S} Само с 
вори ништа: он је и даље ћутао, пажљиво бројао било и укочено гледао у креветски перваз.</p> <p 
олену пуну, белу руку кнежеву и пажљиво бројао ударе била пулса, не скидајући очију с креветска 
егале од онога, који је поче безобразно бројати.</p> <p>Растислав је већ давно био изуакао.{S}  
 ђенерал гледа то с осмехом на уснама и броји редом капље крви „један, два, три“...{S} Крв, крв 
већ двадесета, а што рекла песма „да ко броји и више би било.“</p> <p>Кад поново седоше, начелн 
људе, сељаци се поређају; било их је на броју до 40 пушака.{S} Ту им је саопштено да су се у ок 
није било тако давно?{S} У једном истом броју, па често и у једном истом чланку, они су пропове 
овори мужу одмах.{S} Пошто је исправила брош и загладила један чуперак, који се беше остраг на  
/p> <p>госпођа Софија намештала је свој брош пред великим огледалом.{S} Она не одговори мужу од 
ше уз друм, засађен високим јабланима и брснастим кестеновима.</p> </div> <div type="chapter" x 
сађена је по средини с два реда густих, брснатих кестенова.{S} На јасној месечини, где је све б 
 околину.{S} Још даље видео се дуги ред брснатих дрва.{S} Она распознаде да је то некаква алеја 
ји, покривеној дебелим сенкама густих и брснатих дрвета.</p> <p>Она два младића дочепаше се ове 
ните или измишљене, ове су речи кнежеве брујале по целом граду, те их је Лепша морала чути.{S}  
 у улицу. „Убијен књаз, убијен књаз!“ — брујало је Звониградом.</p> <p>У граду (вароши<ref targ 
уло, карактеристично, метежно гунђање и брујање.</p> <pb n="131" /> <p>Уз то, како који дан, кн 
се неко неразговетно, потмуло, пометено брујање, које је свашта могло значити.{S} Влади и привр 
але се, одјекивале и губиле се у општем брујању, које је владало у доњем крају стола, док је у  
ли по некад се дешавало да кроз чаршију бруји глас са свим друкчије природе.{S} Тако се у после 
 прикупљати свет и низати око плота.{S} Брука је била голема.</p> <p>Дежурни официр дотрча Боји 
!..{S} То је ваљда само наша балканиска брука!{S} И то коме подмећу шпијуне!{S} Коме!...</p> <p 
и крв из убодена места. — Ово је доиста брука — рече он срдито. <foreign xml:lang="fr">C'est <p 
ди, но земље ради; да по Европи не пуца брука како су у Балканији први ђенерали отровници, убиц 
и или прорећи, па што после да јој пуца брука по селу.{S} А с Павом су своји; баш што и да чују 
абе. </p> <p>— Ово је право чудо; оваке бруке нигде нема!{S} Место да ме склоне и сачувају, они 
се крстила — Боже чудне бруке.{S} Чудне бруке!{S} Ратко продужи:</p> <p>- За мајмуном послати с 
</p> <p>Госпођа се крстила — Боже чудне бруке.{S} Чудне бруке!{S} Ратко продужи:</p> <p>- За ма 
 богу син да си, да се прође о што мање бруке и срамоте...{S} Деца су ми плаховита да не легне  
руку за бадава! — рече доктор.</p> <p>— Бруку градите ви — обрецну се Боја. — Ми смо образ бран 
 до капије.</p> <p>— Што направисте ову бруку за бадава! — рече доктор.</p> <p>— Бруку градите  
, зајапурени, с погужваним хаљинама, уз брутално суљање по патосу — крунисана глава <pb n="441" 
} Људи који су били у стању да ме онако брутално нападну и онамо одвуку, могли би починити самн 
по хаљини ови су се пољупци низали тако брутално, да је Лепша била сваког часа готова, да гласн 
рину на Лепшу, с неописаном снагом, и с бруталношћу слепе, неодољиве страсти, дохвати је преко  
руменио се преплануо, а ушиљио оно мало брчића, па читав муж!....</p> <p>Пуковник изговори ове  
ју, рођена моја, па видели му оне пусте брчиће?{S} Стоје му као коврчице.{S} Куку, изем га!</p> 
 кад осјети е му се ближи каква отровна буба, брже боље савија своје листиће и затвара њедра св 
ало је на махове његово најмлађе унуче, буве су га штипале као шкорпије, а све то скупа не даде 
ере! (Радован се обрецну осорљиво: јес! будала! но да отимате девојчиће је л’!{S} Пресешће вам, 
отров.{S} То би ја морала бити последња будала да вам још сад то причам.{S} И што ће вама све т 
н и цео живот наш, или би ја морао бити будала, која више не уме разликовати сан од јаве! — пра 
И ти се ту још вајкаш!{S} Хајд прођи се будалаштине, па реци благословен час кад си прешла овај 
му не паде на ум да одврати кнеза од те будалаштине.</p> <p>Заре узме на се да без ларме подврг 
који су једва чекали да ти учиниш такву будалаштину и стварали све прилике да те на то нагнају. 
жаја.{S} Владаре је сматрао као сујетне будале, којима се треба користити.</p> <p>Огорчен на ст 
дајте — викну Радован.</p> <p>— Море не будали, изађи овамо, да се нареди што треба — рече дежу 
 ти си паметнији човек; реци овоме твом будали да се не дере! (Радован се обрецну осорљиво: јес 
 на господара, кога се боје, или као на будалу, коју треба варати, или као на грешника, чије сл 
мах он се накашља и мени се учини да је будан.{S} На прстима приђем дивану.{S} Он је лежао поле 
га официра.{S} На моје питање: да ли је будан? рече ми да ће по свој прилици бити будан; мало ч 
ђох у неприлици.{S} Нисам знао да ли је будан или спава. — Ваша Светлост, прошапућем полако.{S} 
шнички.</p> <p>Само један од слугу беше будан.{S} Кроз многе коњске ноге, он се видео чак тамо  
дан? рече ми да ће по свој прилици бити будан; мало час вели, тражио је воде, а сад овога часа  
пељивом маркизу извешће да је г-н барон будан.{S} Још неће устајати, али ће г-на секретара прим 
 очи и заспа.</p> <p>Жика је дуго седео будан над успаваним Перуном; гледао га као оно кад нежн 
хтела рећи:</p> <p>„Ако буде“!{S} Е мој будаче, па ти још ни то не знаш шта све данас има овде  
ама ће по праву припасти ваш део славе; буде ли зло, само ћу ја вући одговорност, јер ће свак,  
 и за зло, што би се могло догодити.{S} Буде ли добро вама ће по праву припасти ваш део славе;  
гнути док му опет ти не пружиш руку.{S} Буде ди то једном; успеш ли само једном у томе, онда га 
 којим се ограђујете — а за тим има, да буде оно што бити мора: биће прокламован нов кнез у лиц 
!{S} Шта! наложница кнежева да буде, да буде његова блудница! <pb n="259" /> - Па боље да цркне 
и, разаслати да иду од куће до куће, да буде сељаке и да им закажу да одмах трче у општину, а у 
да се прослави, да овековечи спомен, да буде цар балкански; он је био немирна глава, опасан чов 
а се спрема.{S} И оно што види треба да буде јава, истина — ствар која се даје рукама опипати.< 
војка постаје жена, кад се оспобљава да буде мати, <hi>јавно је светкован</hi>.</p> <p>Место да 
ј милости!{S} Шта! наложница кнежева да буде, да буде његова блудница! <pb n="259" /> - Па боље 
м кораком.{S} Она никад није мислила да буде кнегиња, нити је сањала о улогама Помпадуре, али н 
а је то могуће, тако благородна жена да буде тако развратна!{S} Не, завист!{S} Све је то само з 
сметње на сваком кораку, не да ништа да буде по његовој — кнежевој — жељи; хоће у свему да је њ 
животу поступака, када човек не може да буде сам <pb n="427" /> свој господар.{S} Има особа кој 
ито.{S} Ђенералу Врбавцу прохтело се да буде владалац Балканије, да оснује нову династију, да м 
 љута, видећи где сва њена мука хоће да буде за луду и да прође забадава, Синђа изручи сад на ј 
и у друштву — смејао се Жикиној жељи да буде во, с тога је Жика апеловао: „Је ли, господару, да 
р је у кнежевој руци, од њега зависи да буде добротвор или злотвор свога народа.{S} У то име та 
ога послужи талија, па довека срећан да буде; <pb n="653" /> триста је то жућака... хеј!“ Још ј 
г одбора добије пресуду да је осуђен да буде убијен отровом псећа беснила и једног дана доиста  
мао претпостављених, вазда се старао да буде код њих у милости.</p> <p>Није трпио противречење  
 се да ме отрујете.{S} То је требало да буде пре <pb n="312" /> неки дан, кад се онако нехотице 
 држави.{S} Али за њега је било мало да буде обичан грађанин.{S} Није се имао куда више пењати. 
 прими - а шта би му, бајаги, фалило да буде зет ћесаров!</p> <p>- Свет као свет, свашта говори 
премазану таком бојом, може формално да буде отрован.</p> <p>„Од гасова веома је опасан угљени  
ц.{S} Кад је кнез поручио Растиславу да буде за 3 часа по подне готов, он одговори да је слаб и 
једном кнез је опоменуо своју рођаку да буде „на висини положаја“ па се за тим удалио.</p> <mil 
се вегне. — „Боље је и десет невиних да буде везано, но један крив да утече, за што ко је невин 
.</p> <p>На случај да који од начелника буде уклоњен, а на његово место нови министар постави к 
ка света мржња све обузме и нека ти она буде непробојни оклоп који ће те чувати од притворства  
 сретни од тога господина, само ако она буде паметна, па се одазове његовој љубави и одмах сави 
за овај тренутак, а после, доцније, шта буде.{S} У место да погледа <pb n="696" /> питању отвор 
м још синоћ, наредио да јутрос рано све буде готово за пут, како би се одмах могли кренути.{S}  
девојка, довучена је у ову кућу да овде буде осрамоћена — рече Радован.</p> <p>— Еј ти, брате!{ 
ретници, ви ћете пропасти ако то.... не буде... — поче дежурни, запињући код сваке речи, као он 
те, до један, један и по најдаље.{S} Не буде ди ме дотле, ручајте!{S} Али ја ћу свакојако сићи, 
е да се обезбеди за сваки случај, да не буде у страху ни онда, ако чича Милоје падне случајно п 
 а ни његовој родбини ни лекарима да не буде изазивана сумња, да је он отрован.{S} Ето то мени  
 нећу крочити из ове собе док с вама не буде свршено.{S} Ви морате умрети...</p> <p>— Да умрем! 
а какав отров па да му од тога ништа не буде.</p> <p>„Један исти отров у већој дози може донети 
ти, па да му стомаку апсолутно ништа не буде.</p> <p>„Има најпосле и таквих отрова, који дејств 
то јест, наравно, наравно, ако отров не буде довољно јак, па све остане на самом покушају?</p>  
 ватруштине од лудила, цео организам не буде исцеђен, сасушен, испијен и спржен, те бедна жртва 
 чобана, господару.</p> <p>- А да то не буде каква превара?</p> <p>— Није господару.</p> <p>Црн 
ичку потребу.</p> <p>Бојећи се да то не буде каква замка Врбавчева и да се кнезу што не деси ба 
 кући.</p> <p>— Бојећи се да вам што не буде, ја сам за сваки случај хтео да имам у рукама глав 
е би остали под присмотром док ствар не буде свршена.{S} Свако ваше одупирање ја ћу морати да с 
оварам историји, после, кад мене већ не буде.{S} Мало је теже одговорити сад овде, садашњости — 
 Да у почетку своје деветнајесте године буде тако мудар, озбиљан и одмерен као што сте ви у чет 
е знала да ће ту имати прилике да чешће буде с кнезом, <pb n="431" /> али она никад не би то пр 
ве то изношено је на улицу да ту у вече буде спаљено, а све у славу кнеза Мутимира.{S} Неки дом 
 њега увек полазим — да што се год кнез буде мање мешао у земаљске послове, у толико ће они ићи 
 не дамо ми, даће други; и што год кнез буде раскошнији, порочнији, све су већи изгледи да ће о 
 стара?</p> <p>— Није ми жао; што да ми буде жао?{S} Кад ја порастем тако ћу и ја живети са жен 
баш и опростити, ако му у једној ствари буде на руци.{S} Ствар је лака и проста.{S} Мало час до 
 нико не познаје, па тамо што буде, нек буде.{S} Долазило јој на ум чак и да се убије.{S} Једно 
ала, она додаде:</p> <p>— Најпосле, нек буде што буде!{S} Бог ми је сведок да нисам могла друкч 
 успех.{S} С тога се олучи да и с Павом буде кратак и одсечан.</p> <p>Познат с њом још из раниј 
исказе употребљава као срество да ма ко буде гоњен.{S} Онога тренутка ми би имали у рукама кључ 
ога ниткова одмах ћу дати ухапсити, ако буде он то баратао — викну Растислав, претећи руком.</p 
 прегни тако један пут, а слободно, ако буде греха, ево ја сав грех узимам на моју душу.{S} Ја  
и чак по живот било опасно, а иначе ако буде каквих непријатности, може се отрпети.</p> <p>Тако 
} С тога није ни чудо кад он вели: „ако буде кнез.“</p> <pb n="414" /> <p>Успокојена таквим раз 
ђено, као да је хтела рећи:</p> <p>„Ако буде“!{S} Е мој будаче, па ти још ни то не знаш шта све 
уж после кратка ћутања.{S} Ако случајно буде и кнез....</p> <p>На ове речи госпођа отвори очи и 
даље своју молбу.</p> <p>— Ако случајно буде и кнез, молим те подсети га да се једном сврши ова 
е јутрошња појава више не понови, да то буде први и последњи пут.{S} Ако игде, а оно у говору с 
 ту можеш бити без бриге.{S} Ако престо буде несрећан, да <pb n="685" /> се противу њега почну  
ни од <pb n="590" /> чега не преза, што буде видео или чуо.{S} Пођоше сва тројица.{S} У лево је 
 држим да ћемо се лако погодити.{S} Што буде право, господине пуковниче.{S} Ви ћете и сами оцен 
додаде:</p> <p>— Најпосле, нек буде што буде!{S} Бог ми је сведок да нисам могла друкчије.</p>  
ина.{S} Према томе ви сад наређујте што буде потребно да се кнез заклони, а ја ако што дознам в 
куд где је нико не познаје, па тамо што буде, нек буде.{S} Долазило јој на ум чак и да се убије 
 крстом.“ У осталом да чине све оно што буде чинио њин непознати вођа. </p> <p>После ових упутс 
 с хлебом и сиром, што је требало да му буде храна уз пут.{S} Жена је били лепа; мора бити да ј 
 ја, рођак и природни заштитник кнежев, будем удаљен од њега — онда, г. Растиславе, онда, ствар 
 држави и њеним интересима свикла ме да будем хладан спрам многих ствари, од којих се обичан чо 
ило искрено с моје стране, а ја хоћу да будем милостиван спрам <pb n="515" /> вас, г. Растислав 
ђелска душа могла икада допустити да ја будем отрован у сред њиховога дома, да примим смрт у је 
, као што сам ја тврдо решен, да од сад будем само њен?</p> <p>Лепша даде главом знак одобравањ 
којство.{S} Ако упамтиш што ти ове ноћи будем говорио, бићеш сачуван од мрачних сећања на овај  
лостиви господине, а ја ћу казивати што будем умела и знала - рече Ката скромно и са снебивањем 
можете учинити сваку услугу коју од вас будем тражио.</p> <p>— Па, кад сам већ дошла, милостиви 
— Ја ћу ти писати, ја ћу наћи начина да будемо у непрекидној вези.{S} Ми се морамо виђати, саст 
и бранити ово што се има, јер ако ми не будемо у стању сузбити и победити конзервативце сад, ка 
е већ има нека очува власт.{S} Кад тако будемо радили, зваће нас политичким хамелеонима, прибра 
вољили оним што сте, кад би пристали да будете - људи, али добри људи.</p> <p>Ђенерал застаде,  
тров, који сте за мене спремили, или да будете стрељани јавно као велеиздајник.</p> <p>Ђенерал  
ију.</p> <p>— Ама немојте ви тражити да будете већи пријатељ мојој династији, но што сам јој ја 
ражавате о себи.{S} Чини вам се мало да будете људи.{S} Хтели би да сте нешто више од човека.{S 
вуче своје танке, успијене усне.{S} Кад будете мој муштерија, видећете и то.</p> <p>— Муштерија 
а му покаже своје искрено пријатељство, будећи у њему, мало по мало, сазнање о опасности, која  
 опасности, која му прети од Врбавца, а будећи тиме и осећај неповерења спрам њега.</p> <p>И ак 
бу ропством успаване народе балканске и будећи обамрла срца народна на нов живот, на јуначку бо 
 но ти лепо послушај твоју тетку, па да будеш срећна, и ти... и сви твоји.</p> <p>Јела опет дуб 
ереш, па воду да пијеш, еј!.. царица да будеш!.... а она се смрзла ка да ће је неко на вешала в 
а кад говорим с мужем! (Уступам теби да будеш дипломатичан и за мене — рече она шаљиво, с лаким 
звиком:{S} Сине човечији!{S} Хтео си да будеш виши од људи, браће твоје, за то си осуђен да пог 
е свечане забаве, на којој си требао да будеш отрован, ушао кришом у Врбавчеву кућу, претресао  
аравно, држим да ће ти бити пријатно да будеш у друштву твога господара, који те тако одликује. 
наге, да им не даш подићи главе.{S} Кад будеш осећао да ти та снага није довољна, ти ћеш бити с 
 и нек су ти они од свега пречи.{S} Кад будеш добар себи, добар си и странци.{S} Та она ништа д 
но.</p> <p>— Мрзи, мрзи, мрзи!{S} И кад будеш својски, страсно и јуначки мрзио, онда ћеш достић 
 си умео дотерати до толике славе да ти будеш глава и старешина оволиком свету!{S} Округ! помис 
та.</p> <p>— Добро, добро, сине!{S} Ако будеш добар и послушан све ћеш имати — одговори Ратко.< 
еђу којима си на првом месту ти.{S} Што будеш имао јављај преко прије“.</p> <p>ТВОЈ</p> <p>„<hi 
не за мушким.{S} Али само док један пут будеш.... док се мало познаш и ослободиш код њега...{S} 
ш брата кнеза, леп човек, допада ми се, буди ми на руци да се с њиме ближе познам — њен поступа 
{S} И то све ви истичете преда мном!{S} Буди бог с нама!{S} Волете народ!{S} Па лепо, одреците  
 аманет овога нашег најновијег роба.{S} Буди му милостивна — рече Мона с ђаволским осмејком, за 
ега удри хитрином.{S} Министар заповеда буди консервативац; послушан чиновник одговара хоћу, а  
езу на делу посведочити, кад, међу нама буди речено, тога дела нема.{S} Оно што смо с тешком му 
се окадити и тако да се више никад и не буди.</p> <p>- Дакле и то може — упита пуковник радозна 
м што те одушевљава, заноси, крепи, што буди у теби сладострасне пожуде, што изазива глад у срц 
ак редака:</p> <p>„Драги Јоцо.“</p> <p>„Буди спреман.{S} Сваког часа може настати одсудан трену 
о улазила у собу свога сина, како га је будила, како се он трзао с осмејком на уснама, како јој 
, тако сте заспали да се више никако ни будили нисте, све до сада.</p> <p>— Је ли могуће?</p> < 
ешивост у понашању, али то му је уједно будило страховит апетит.</p> <p>„Она, ништа не зна“ — у 
промисли о њој, — иначе он се не би сад будио.</p> <p>Ратко пресече Растислава и рече му да нем 
ра, он додаде: реците му ви да се вара; будите ми ви сведок да смо још јутрос у зору ја и ви би 
и дуго...{S} Да, да, г. председниче!{S} Будите уверени, то ће вам веома добро чинити да се свик 
>— Драга госпођице, ви сте узбуђени.{S} Будите слободни.{S} Ја вас волем, с тога сам и тежио то 
А сад би у име бога могли поћи.{S} Саме будите енергични; недајте се ничим збунити.{S} Имајте у 
 Па наравно, господине, да знам.{S} Али будите добри па ми кажите, желите ли ви да ја свршим по 
и два обртња на ртењачи!</p> <p>— Мирни будите! зачу се промукао глас из трећега гроба. — Мени  
 допирале су до кнеза и у њему се почне будити слаба нада.{S} Али у исти мах он осети, како га  
 спаваћу собу.{S} Мислио сам већ да сте будни, али у соби тек видим да још спавате као и пре.</ 
ени једно другом на руку, тихо ходају и будни сањају у овој лепој, чаробној ноћи, или по какву  
ногама, али ви ни сад још нисте потпуно будни.{S} То о чему ви сад нама говорите нема никакве в 
ва.{S} Врбавац је осећао на себи вечито будно око свога друга, и то га је дражило.</p> <p>Све т 
 како јој клопну зуби.{S} Она је била у будном заносу.</p> <pb n="62" /> <p>Шта је дотле радио  
он; после се предомисли: — Хајдмо у мој будоар, ту ћемо бити комотније. — Мона загледа свој мал 
Најпосле, госпођу Мицу Мона је одвела у будоар показала јој полупане ствари са ормана и само до 
е сите наразговарати.{S} У томе уђоше у будоар.{S} То је била мала, веома укусно намештена соби 
ћи...</p> <p>При овој речи Мона крочи у будоар и наједан пут она занеми од чуда, и, крајње зади 
њега, прими га срдачно и поведе право у будоар где га гошћа дочека на ногама.</p> <p>— Немам по 
ајње задивљена, заустави се на прагу од будоара.</p> <pb n="442" /> <p>Један поглед био јој је  
 девојка нађу у једном од тих природних будоара, зар је ту далеко до греха! — рече доктор и раз 
да; куд год се окренете готови природни будоари, овде шумарак, онде велика густа пшеница, или с 
Никакве двоумице није могло бити.{S} На будоару, на кнезу, на Лепши, видели су се јасно трагови 
дале с ормана, при отвореним вратима на будоару, у соби на којој је један прозор стајао отворен 
сетак минута, Мона опет отвори врата на будоару и викну кнеза.</p> <p>— Лепша мора кући и то је 
 Светлост кнез Мутимир.</p> <p>Врата на будоару била су отворена и кнез, како ступи у дворану,  
 је по гомилицама намештала у дворани и будоару — Уверена сам да од кад је Балканије и од кад ј 
ница се уклонила.{S} У плавом, мирисном будоару остала је сама Јела, узбуђена, уздрхтана, збуње 
.{S} Била је у маленом али врло укусном будоару.{S} Јела никад није виђала таке дивне одаје; ал 
е ко! — јадала се Лепша, трчкарајући по будоару збуњено, не знајући управо чиме да почне и шта  
јаче, тако, да се његово певање сад и у будоару већ јасно чуло.{S} Мона сврати Лепши пажњу на о 
пи у дворану, угледа домаћицу и гошћу у будоару, а угледаше и оне њега.{S} Кнез се поче још с в 
светлиле.</p> <p>— Косанићи су дошли да буду отац готовом детету, млади кнеже мој — рече ђенера 
јуни....{S} Људи које је бог створио да буду шпијуни!</p> <p>Пуковник се поче све више и више ц 
аће сва срества.{S} С те стране могу да буду за престо незгодни кад једном изгубе власт.</p> <p 
 кући.</p> <p>Понекад и сељаци умеју да буду брзи и окретни у послу, особито кад се деси на мес 
 им рече да упамте ове одговоре.{S} Кад буду на другој стражи, стражар ће их упитати на ухо: „К 
 груди,</l> <l>Да свог кнеза љубе и кад буду људи.</l> </quote> <p>Овај натпис колико је значај 
те, јер што год урадите, прати вас моје буду око.</p> <p>Овим узајамним уједањем обојица бејаху 
који служе свима странкама, али док они буду пливали у илузији да смо ми њина оруђа, у ствари ћ 
спасти на окружне начелнике, и како они буду вршили те послове, тако ће ићи цела државна машина 
ин је министар човек новајлија; што они буду хтели, то мора и он хтети.{S} Они ће га извештават 
и са својим извештајима из унутрашњости буду свирали, тако ће он амо у Звониграду играти.{S} Са 
ло симпатични.{S} Немој да ти моје речи буду тешке и непријатне.{S} Прими их као корисну истину 
бучена као сељаци, с једне стране да му буду на руци, с друге стране да га мало и контролишу.{S 
у, шаљем Вам најновију фотографију Ваше будуће заручнице, госпођице Кашко...“</p> <p>Прочитав о 
ажевско намесништво води о народу.{S} У будуће надајмо се и бољем.{S} У сваком пак случају не т 
лојални људи.{S} Они су и сад јаки, а у будуће све ће више јачати.{S} Овој дружини корен је у н 
рајевине дала све: прошлост, садашњост, будућност, родбину, браћу, старе родитеље, цело блаженс 
 нашој странци, то ће показати најближа будућност, а ја се, у име Бога, надам најлепшему.{S} Уз 
ост никога неће ни глава заболети, а за будућност свакоме ће бити по раду и заслузи.</p> <p>Ово 
 а негде су исказиване најлепше жеље за будућност.</p> <p>Младоме кнезу жељена је не само краље 
те ранији сјај својих домова.</p> <p>За будућност либерала ће све више постајати мртво језеро,  
 и промениће име.</p> <p>То је недалека будућност.{S} Што иза ње долази — то припада овим неста 
жава! и то млада држава, којој још цела будућност стоји тек пред њом, држава која тек има да ра 
ве стране исказане су још лепше наде на будућност.</p> <p>Кад један другом нису имали више шта  
ке властеле и великаша.{S} Каква сјајна будућност!{S} Плод је узрео.{S} Ваља само имати куражи  
} Ако изведеш ствар како ваља, твоја је будућност осигурана.{S} Мене ћеш наћи доле на басамацим 
и корен је у народу, а то значи њена је будућност обезбеђена.{S} Људи с високим положајем лако  
 све млади, даровити људи, и свакако ће будућност бити њина.{S} Они се јављају под именом тајне 
орицао шта ко хоће, било прошлост, било будућност.{S} Гледао је у длан; гледао је у воду и баца 
 — развијао је он даље свој поглед. — У будућност нема право да се узда онај, који има све у са 
у целу будућност његову, а преко њега у будућност ове земље.{S} Према томе не само што није ник 
жи ми искрено, докторе, верујеш ли ти у будућност Балканије? — рече кнез и упре поглед право до 
твари, које тако дубоко засецају у целу будућност његову, а преко њега у будућност ове земље.{S 
ше.{S} То је све што бих ја умео рећи о будућности.{S} Односно садашњости приметићу толико: ви  
у нађени неповређени, но је био већ сав буђав, али што је главно - жив, и тога истог дана до мр 
е дешавало те је ради тога и ноћу бивао буђен.{S} Разлика између пређашњега мирнога стања и ови 
р почне долазити к себи.{S} Но и ово је буђење ишло споро.{S} Кнез је прво у 2—3 маха отварао о 
892_C25"> <head>ГЛАВА XXV.</head> <head>Буђење.</head> <p>С разголићеним грудима, с лаким покри 
а крилата,</l> <l>У десној руци змијски буздован,</l> <l>А око леве муњу обвио,</l> <l>Низ снаж 
не речи.</p> <p>— До јуче љубили турски буздован — продужавао је кнез — а данас им треба устав! 
ало, ови се незадовољни елементи крећу, бујају, расту, и једног дана лако могу постати господар 
 Пред њима је био <pb n="557" /> дубок, бујан планински поток, који се једва видео из густе тра 
осмејак.</p> <p>— Да, да, страсна раса, бујна, топла, крв — прихвати кнез — то си добро рекао,  
, светлости, ми смо прилично источњаци, бујна раса, топла крв, а поглавито сам начин живљења но 
рце удара као прекаљен челични чекић, а бујна, ватрена младост стапа се, утољава и разблажује у 
кве преваре, с друге опет стране његова бујна млађана радозналост вукла га је да се изложи ма и 
ше око два млада весела човека.{S} Њина бујна младост, њине кицошке потпоручичке униформе, а на 
 временом и годинама све то проћи, а од бујна лакомислена младића он ће постати озбиљан, тактич 
 наступима прве истинске љубави, у души бујна и ватрена младића наступају ненадне и чудне проме 
 додир два подједнако млада, подједнако бујна, подједнаком љубавном ватром загрејана тела, само 
мену.{S} Ове су промене ненадне, нагле, бујне и неодољиве.{S} Све је немоћно да се противу њих  
и складне музике, час тихи и благи, час бујни и заносни, ванредно живи и весели.</p> <p>Непозна 
 осећао да му срце јаче бије, да му крв бујније тече, и као оно после крепка, опојна напитка, о 
творену раван.</p> <p>Пуна родних поља, бујних пашњака и сенокоса, сваковрсним усевима засејани 
амо се још из даљине чуло хучно шуштање бујних планинских потока, надошлих од плахе кише.{S} Ва 
е у души снажних и већ но самој природи бујних младића, код којих грко искуство и сурови ударци 
ивно пролетње јутро, сјајно и свеже.{S} Бујно пролетње зеленило ширило се на све стране.{S} Овд 
 да пробуди у њему све осећаје младога, бујнога частољубља, и да изазове осећаје презирања, гну 
ланке, који су место шумом били обрасли бујном високом, планинском травом.</p> <p>За последњих  
ске лудорије и лакомислености, тренутна бујност и младићски заноси, невини, искрени, у свој при 
.{S} Млад, здрав, снажан, пун младићске бујности, он је видео у овоме путу само <pb n="135" />  
 се познала на кнезу.{S} Место пређашње бујности код њега сад беше настала нека смиреност, чист 
и густе трњаке, или газити кроз високу, бујну планинску папрад.{S} Невичан човек изгубио би се  
 стране.</p> <p>Наши путници загазише у бујну густу траву, као да запливаше у дубоко, зелено је 
 отићи у анархију.{S} Неколико сокачких букача биће сувише слаби да повуку за собом читав један 
магацинка.{S} Жика је дочепа и скреса у буквик још три метка.{S} При другом метку из буквика се 
утку смаче пушку с рамена и скреса је у буквик из ког је планула пушка, и над којим се још вио  
не...</p> <p>У тај исти мах из оближњег буквика с горње стране моста пуче пушка.{S} Враничић се 
к још три метка.{S} При другом метку из буквика се чу болан јаук.</p> <pb n="642" /> <p>И ако ј 
ски тон, да он не воле кад му се читају буквице, а врло радо пристаје уз шалу и забаве.{S} И ак 
а, па како тада, тако стоји и данас; за буквоглавски поток, који је оставио своје корито, па уд 
 промуца кнез кроз зубе, а уз образе му букнуше пламенови од гнева. — Шта јој фали!...{S} Издај 
овелике гомиле свежа, бела, тек отесана букова иверја.</p> <p>Ово је било изненађење.{S} Коме ј 
узбијања била бесплодна; Мутимир је већ буктао, распаљен сладострасним жељама, и ствар је морал 
е све ледено, намрзнуто, а час опет све букти у живом пламену.{S} Ове су промене ненадне, нагле 
ској страни плану на самој обали велика буктиња која осветли пола Дунава.{S} Нечији глас викну: 
ти већ су промицали улицама, с упаљеним буктињама у руци, палећи спремљене ватре по уличким угл 
шла напред, а за њом четири дуга реда с буктињама.{S} Две певачке дружине ишле су са стране, а  
е за прелазак и ту да га чекају.{S} Код буктиње може остати само чича Мунтијано.</p> <p>Жика од 
но, он је носио у својој моћној десници буктињу слободе, која је имала да запали цело балканско 
е, због чега је чича Мунтијано и упалио буктињу, да пострадали виде на коју страну могу изаћи.< 
у крви великога ратника утулио и светлу буктињу свете слободе, која је требала да запали цео Ба 
з има падавицу.{S} Било је чак и таквих булажњења до кнеза муче нечастиви, да он има везе с хрђ 
ас није ништа о томе причао оној својој булументи — примети Ратко.</p> <p>— А ко зна можда и је 
 продуже игру.{S} Међу тим кнез с целом булументом, што беше пошла с њим, стаде крај гајдашког  
ну главу, гледају зачуђено у ону сјајну булументу, што лети друмом, и на један пут, поплашена,  
.{S} А ови овде млади попић, ово је поп Бумбар из Преклада....{S} И њега тако зову, а не личи,  
личи, молим покорно, не личи ни мало на бумбара.</p> <p>Пошто је овако достојно преставио свешт 
 једног лекара, другог, трећег — сви се буне.{S} По свима знацима као рекло би се да је код гос 
ање ја ћу морати да сматрам као покушај буне против законитог наследника престола.{S} А у оваки 
<p>Замириса проливена људска крв, и дах буне, преврата и грађанског рата, као нека тајанствена  
ве мртво и клонуло, час опет све кључа, буни се, скаче, устаје, пршти и пресипа се од препуност 
ичке нихилистичке дружине, које раде на буни и преврату.{S} У својој борби против власти ти су  
е!{S} Сви њени осећаји, сва утроба њена бунила се при тој једној помисла!</p> <p>Она се сећала  
силом ми је излазила пред очи и јако ме бунила у мојим плановима.{S} Твоја младост, твоја усамљ 
и свакој тој помисли сви његови осећаји бунили су се против таквог стања и схватања.</p> <pb n= 
ожај и твоје паре — све то вечито ме је бунило, и ја сам се вазда старао да одагнам те мисли и  
ви њени осећаји, цело душевно биће њено бунило се против таквог схватања, и она би у том тренут 
tion" /> <p>Тек после 46 часова тешка и буновна сна кнез Мутимир почне долазити к себи.{S} Но и 
ка.</p> <p>— Јеси ли и ти био међу оним буновницима? — продера се кнез својим страшним, расцепљ 
ложеним елементима, који сад носе разна бунтовна имена.</p> <p>У Балканији ће се десити оно, шт 
тампарија, спремна да печата сваковрсне бунтовне списе.{S} Истина, Шваба, код кога је то ухваће 
рата.</p> <pb n="683" /> <p>— Још ћу од бунтовника и завереника тражити сведоџбе о мом патриоти 
лавом находи се у редовима завереника и бунтовника.{S} Но право изненађење тек је сада настајал 
 тренутке живота, ишчекујући бесну руљу бунтовних дахија, која <pb n="572" /> је већ рушила и п 
да и малко се исправи.</p> <p>— Опет ти бунтовници!{S} Ама ја ћу то ђубре очистити једним ударц 
умео; не знам кога замишљате под именом бунтовници.</p> <p>Доктор још не беше довршио а врата с 
з певање <pb n="423" /> некакве страшне бунтовничке химне слободи.{S} Ја, мој господине!{S} А в 
т у омладини?{S} Ноћни, тајни састанци, бунтовнички планови, читаве завере!</p> <p>— Ја то сад  
 на услугу „блистателној Порти“ „против бунтовнички планова старога тирјанина“ кнеза Косанића.{ 
стално присуство код војске спречило је бунтовнички покрет у војсци.{S} Један официр, <pb n="21 
о ми кад год затреба, да раскопавам ово бунтовничко гнездо, ја ћу прво тебе за врат.{S} Кад си  
чине барута, у намери да их употребе за буну против династије.{S} Капетан је био мишљења да је  
р траг по њему.{S} Видео сам да спава и бунца. <pb n="384" /> Тешко ми је било да га гледам.{S} 
еним очима, ђенерал је сва ова последња бунцања изговорио брзо, силовито, с очевидним напрезање 
оју особину пословицом: „пусти петла на буњиште он ће скочит, на огњиште.“ И какве сте нужде им 
 у души овога човека бесни најстрашнија бура непомирљиве мржње и опаких страсти.</p> <p>У разго 
хата бесно тутњала и ломила се, страшна бура беше већ почела да малаксава и да се стишава.{S} К 
и.{S} Стари сандуци, разобручана чамова бурад и многе друге ствари, које су служиле као станови 
у се извлачећи старе катранске тулуме и бурад, старе зеитинске канте, остатке покварена лоја, у 
 је сва лепо ухваћена:{S} Зна се кад су бурад експедована из Беча; зна се како су под надзором  
 је, између осталог еспапа, и тријестак буради с разним ексерима.{S} Но после се дознало да су  
има.{S} Но после се дознало да су у пет буради, место ексера, били наполеони, т. ј. ексери и на 
тим један од сељака викну:</p> <p>— Еј, буразере, који сте ви?</p> <p>Жика се одазва: — Наши см 
рже, све живље, док најпосле не прође у буран, киван, срдит говор, као да се с неким свађао. </ 
 <p>Те знамените ноћи усахнуло је много буре, истресене су многе оканице; поједено је много, по 
 наполеони били су помешани, а у сваком бурету било је по четири оке дуката и наполеона.{S} Чет 
о склониште за се — обично какав трњак, бурјан, или другу какву травуљину; ту, на два коца, раз 
“ био је подигао доле испод манастира у бурјану, недалеко од манастирске чешме...</p> <p>Ту је  
епу румену ружицу.{S} Али ја сам галеб, бурна тица морска, што слободно полеће над горостасним, 
 ће на дневни ред у кратком року.{S} Та бурна и тешка времена затећиће на престолу Балканије вл 
лепоте.{S} Година дана, истина прилично бурна, али опет сретна живота, проведена поред човека к 
изале далеко на југозапад.</p> <p>После бурне кише и страховите олујине ноћ је била тиха и спок 
их, а уз песму што су је, кад тише, кад бурније, извијали крилати ветрови балканиски, кад пирну 
избавља од свију недугова.{S} Ношени на бурним таласима живота, чунови људски уплове најпосле у 
ило да је сам кнез.{S} Свет га поздрави бурним усклицима, а многи су после уверавали свим на св 
тио с одличним успехом.</p> <p>Кад су у бурним политичким данима, које је претурила преко главе 
се познати убрзано и ојачано дисање.{S} Бурно таласање груди разливало се и по целом осталом те 
ља.</p> <p>После ових речи, изговорених бурно и страсно, ђенерал на једаред стаде, клонуло опус 
 још као дете у мајчином крилу слушао о бурној, чудној и славној прошлости свога великога деде. 
 воље и тако снажне душе, да је сву ову буру умео сакрити и закопати дубоко у душу и срце своје 
 њему то више не треба, но проси појачу буру која би га оборила и спустила на земљу, да преда в 
а када је непозната женска унела у собу бутељу вина.</p> <p>— Ви сте га пили и похвалили, у брз 
 да ће сутра дан бити крвавих, огуљених бутина и као биволска кожа дебелих задњица, а и по које 
ашло.{S} Гледао сам јутрос на кожи и на бутинама још ми се познаје, како сам се на жице нажуљио 
аменима.</p> <p>Кнез се удари шакама по бутинама, устаде и узе ходати по соби, чудећи се.</p> < 
и то, како сам осећао да ме болу ноге и бутине кад сам пошао преко собе.{S} Последње што памтим 
subSection" /> <p>У собу уђе црнпураст, буцмаст младић, црних обрва, живих, граорастих очију, р 
г. Маврикије, тако знаш — у буџак.... у буџак ја како!... стерају људи у буџак....{S} А овако,  
ко знаш ти, г. Маврикије, тако знаш — у буџак.... у буџак ја како!... стерају људи у буџак....{ 
ње; она се гушила од плача, она утече у буџак и поче на глас плакати.</p> <pb n="49" /> <p>Баба 
.... у буџак ја како!... стерају људи у буџак....{S} А овако, шта велиш, г. Маврикије, овако је 
тропошта се на колена; она заби главу у буџак и продужи гласно јецање и плач.{S} Кад девојка па 
мрак.{S} Ко се боји мрака нека не иде у буџаке.{S} Кнез је ишао низбрдицом, а ко корача низбрди 
ља оштра, она пресеца по средини.{S} По буџацима је мрак.{S} Ко се боји мрака нека не иде у буџ 
набавити с друге стране, из друге какве буџетске партије.{S} Ту без пара нећеш ни маћи, а ту ће 
а сем (§) параграфа 91., 96. и 104. б., в., г., д.</p> <p>Ове су мере помогле.{S} Ред нигде ниј 
 <p>— Ха, ха, ха!{S} Ви сте професор на В. Шкоди, г. Маврикије, ха, ха, ха... а јесте ли растум 
крету, све је у живом врењу.{S} Свак се вада нечему новом, бољем.{S} Цео свет само њега ишчекуј 
/p> <p>Али једно није требало губити из вада. — госпођа Мона била је рођака кнежева код које је 
че Мона седајући крај Лешне на отоман и вадећи часовник. „Ћути, добро је, још нема три.{S} Још  
ли своје, и као из закључана ковчега да вади кад му што затреба.</p> <p>Средства није бирао и с 
на, и да га узме оданде где се најлакше вади, порушила је сад многе од тих интересних грађевина 
 га прво у очи и рече одсудно:</p> <p>— Вадим шта је.{S} Г. Растислав успео је да ме надмудри.{ 
ова последња пута у Париз.{S} Овда онда вадио је свој велики златан сахат и загледао га, по чем 
лав у два три маха морао <pb n="201" /> вадити мараму и брисати се по лицу, јер од кнеза не сам 
 постале ове урвине.{S} Од векова ту је вађен камен.{S} Мало по мало, непрестаним копањем створ 
воје поетске лепоте, толико је још више важан са свог дубоког научно-философског садржаја.</p>  
{S} Можда је он некад имао свој дубок и важан друштвени значај.{S} Можда је то било нешто налик 
ти својим другама оне, које код публике важе као представнице чедности.</p> <p>На кнежеву приме 
елито, час појединце, ако је ствар била важна и тицала се само тога начелника, час у гомилицама 
и та „нека ствар“ мора да је била веома важна, кад г. начелник, код толика посла његова, не <pb 
лазити још ове вечери, а ствар је веома важна, с тога моли господина намесника да изволи одмах  
че да имају код њега врло прешна и врло важна посао.</p> <p>Пусте их пред дежурног, но он не бе 
 Мутимир узе распиткивати, каква је то „важна ствар“ и обигравао је око лепе жене као дете, да  
и повода да се лично умеша у неке доста важне државне послове, што му је већ пробудило приличну 
важније у целој ово ствари, чак лепше и важније и од саме „сходне беседице“ намесникове — прешл 
в је говорио речито и убедљиво, а сваку важнију поставку своју утврђивао је писменим документим 
епшим градом у Балканији, местом такође важним у историји династије Косанића, одакле се кнез по 
/p> <pb n="674" /> <p>— Задржала сам се важним послом, мили мој!{S} Ствар се тицала твојих најб 
није тога случаја, после ових последњих важних догађаја, измењене прилике захтевале су да се мн 
в стран орден.</p> <p>Све је ово било и важно и значајно, али начелник орловачки, он сам за себ 
ко предвиђање, способност да се издвоји важно од неважнога и да се на оно што је главно усредср 
да се кнез заклони, а ја ако што дознам важно и на време, нећу пропустити прилику а да опет не  
риродно, а полни односи сматрани су као важно друштвено питање, о чијем се регулисању озбиљно б 
акога копкало да чује шта ли је то тако важно.{S} Комшија избуди комшије, сачекају се и тако се 
тај разговор цени по његовој политичкој важности и правилности; у опште, она није имала у овом  
уговима, осталој двојици намесника, као важну политичку потребу.</p> <p>Бојећи се да то не буде 
што му кнежев доктор отоич повери једну важну тајну и једну тугаљиву мисију.{S} Писар у том сре 
} Туђа жена, ма и најгора и најружнија, вазда вам је милија од своје рођене.{S} Јамачно ни ти н 
е вазда интересовала за кнеза Мутимира, вазда је жалила што његово васпитање не иде како треба, 
воје по површности, господину министру, вазда одани и покорно на расположењу премда, наравно, о 
лушање.{S} Док је имао претпостављених, вазда се старао да буде код њих у милости.</p> <p>Није  
то налик.{S} Бар сам „доктор радикалац“ вазда је порицао да је ствар била у том облику.</p> <mi 
тком чути што више о томе; друго она се вазда интересовала за кнеза Мутимира, вазда је жалила ш 
све то вечито ме је бунило, и ја сам се вазда старао да одагнам те мисли и да не мислим о теби  
{S} Као колевка Црнојевића, тај је крај вазда био немиран.{S} У њему је до века по нешто шушкал 
 n="510" /> кнеза.{S} У осталом, ја сам вазда готов да пред судом историје примим на се сву одг 
стварити.</p> <p>Бирао је да њему у део вазда падну послови уз које иде и слава.</p> <p>Све је  
је постао намесним, Растислав је некако вазда био <hi>млађи</hi> пријатељ.{S} Али тек што су об 
обадве су беседе биле китњасте; било је ваздан узајамних хваљења.{S} Кнез хвали „свој драги нар 
џију да му плати.{S} Механџија дотрча и ваздан се вајкао и извињавао што се „тревио тако рђав с 
ш се не зна ко су.</p> <p>Било је још и ваздан других причања, нагађања и свакојаких казивања,  
 неће ни да цркава због ње. — Мене мрзи ваздан философирати.{S} Ја сам човек од дела.{S} Мисли  
, мајковићу, па што бог да!{S} - Што ту ваздан тењезгати.{S} Море, да ти знаш, да <pb n="47" /> 
ских потока, надошлих од плахе кише.{S} Ваздух је био свеж и пријатан.</p> <p>- Шта ли може бит 
њ фрче у зобницу, или тако дубоко увуче ваздух да ти личи на тежак уздисај.{S} Слуге устале те  
пно опет утиша.{S} Кнез осети чист свеж ваздух; није било пређашње стеге и пређашњег загушљивог 
овито, дуготрајно „ура! живео!“ проломи ваздух.{S} Кнез устаде иза стола а за њим и сви остали. 
и је жудно као и ја гутао свеж, вечерњи ваздух.{S} Прођем поред војне академије, у којој су баш 
алону била су отворена и свежи пролетњи ваздух, помешан с топлим сунчаним зрацима пунио је голе 
затворио очи, па обузет струјом усијана ваздуха и уљуљкан јаром, која му бије на сваку пору на  
ило, само се у томе живело, само се тим ваздухом дисало, само се на топлоти тих нада грејало, — 
Мона се задржа још неко време на свежем ваздуху.{S} Ходајући по баштини испред куће, Мона је у  
вео их даље.{S} Ишли су дуго; по свежем ваздуху кнезу се чинило као да је изашао на поље.{S} Ка 
S} Али оно обадање по хладном, јутрењем ваздуху и оно пентрање за мајмуном по дрветима узбурла  
петит, услед кретања по чистом, пољском ваздуху.</p> <p>Доктор протумачи, с грациозним осмехом  
вуци јаснога звона још су одјекивали по ваздуху, кад кнез угледа више мрачних прилика, где с ра 
 њиха на грани, или јури кроз неизмерне ваздушне просторије, играјући се на топлом зраку, — да  
на сто, удари кроз чаше, флаше, тањире, вазне и све пообаљује.{S} Преплашени гости поскачу од с 
усти се у кројачку чаршију, одакле сиђе вазнесенској цркви.</p> <p>Ту је покојник опојан.{S} Чи 
.{S} Зар то није безумно?{S} И каква је вајда од свега тога?{S} Која је то држава, којој су у д 
ах оберучке држим за ункаш, али која је вајда, кад се кобила рита — ја морам да паднем...</p> < 
ој трепавици.</p> <p>— Е, баш ти је сад вајде уздисати и кукати за мртвима.</p> <p>— Не уздишем 
.{S} Па?{S} Шта је с тиме?{S} Колико је вајде министру противнику од тога и колика би му била ш 
т.{S} Сваки га цени само по томе колико вајде може имати од њега.{S} Нико га не гледа њега ради 
е данас сви окружни начелници, и колико вајде може бити од вас нашој странци, то ће показати на 
е обратно.{S} Рачунајте шта би нам било вајде да сте с мојим изласком из министарства одмах и в 
 загрљају, или обоје плачу или се обоје вајкају што су били луди да се свађају око ништа, а кро 
ажили по густишу, и свих 7—8 одоше даље вајкајући се и псујући где ди ће наћи жељени лов, чија  
 Паунице<ref target="#SRP18892_N3" /> — вајкала се Анђелија...</p> <p>Она упита онде две три же 
Мислио сам шта да радим, а црна прилика вајкала се што је покварена посета код „Балканске браће 
руку...</p> <p>Из протина гроба зачу се вајкање:</p> <p>— Хе... еј! да ми није пуста црвоточина 
мети!{S} Баш да беше то узео ко други — вајкао се начелник,</p> <p>— Ништа, ништа, — рече Расти 
њел и шајкачу.</p> <p>- А како ћеш ти — вајкао се Црнојевић.</p> <p>— За ме не брините, ја ћу с 
ста...</p> <p>Преобучени жандарм Јовица вајкао се, да му нико никад није тако умакао.</p> <p>По 
ко имају изгледа на спасење.{S} Жика се вајкао што немају по један војнички шињел, као што носе 
 плати.{S} Механџија дотрча и ваздан се вајкао и извињавао што се „тревио тако рђав случај.“ Пи 
 који ћете се доцније узалудно кајати и вајкати.{S} Ја вас молим дајте ми 10 минута времена да  
о од забрањена плода.{S} И ти се ту још вајкаш!{S} Хајд прођи се будалаштине, па реци благослов 
о рђаво!{S} Шта ми вали бајаги.{S} Море вајн бих ти кнегиња ја била, здравља ми!</p> <p>— Истин 
 ниже од себе.{S} То је дакле нека мала вајна аристокрација наша.{S} Хтели би власт, да покажу  
p> <p>Тек тада једва дође к себи и овај вајни домаћин, и једва се сад тек сети тога, што је ода 
</p> <p>Она показа како би дигла главу, вако би полако поносно ишла, и како би с висине гледала 
ојачка.{S} Кнез се нарочито интересовао вако та ствар стоји у народу.</p> <p>— Ох, што се тога  
имате девојчиће је л’!{S} Пресешће вам, вала), на ходи овамо да ти нешто кажем.</p> <p>Доктор у 
мо што на послетку рече:</p> <p>- Хоћу, вала, баш ћу јој казати где јој је срећа!</p> <p>Ћата ј 
 и слага: — Па... ћерка ми је.</p> <p>- Вала није - рече хоџа.{S} - То не море бит’.. а кад би  
е ваљда баш тако? - рече кнез.</p> <p>— Вала баш тако! — потврди Лешна одсудно, и ја ти то могу 
море бит’.. а кад би и било тако, ти би вала, снахо, била опака мајка.{S} Можда си јој маћеха,  
але, само је језик непрестано, неуморно валатао све даље и даље, као оно шеталица у добро навиј 
... ни њему не би било рђаво!{S} Шта ми вали бајаги.{S} Море вајн бих ти кнегиња ја била, здрав 
 поглед на звездано небо и прошапута — „Валимо те, боже! тек ако је поноћ.“</p> <p>У томе се за 
 она разуме и шта је занос, али бадава, ваља говорити истину: пет минута у сличним приликама и  
чува.{S} Што год се мисли чинити после, ваља употребити сад.{S} А средства су многострука.{S} П 
S} Њу ваља оживети у успомени кнежевој, ваља му јасно изнети пред <pb n="493" /> очи, да су кон 
 види које је доба.</p> <p>- Господару, ваља нам се одмах кретати одавде — поче Жика.</p> <p>—  
 да сад ђенерала не треба ништа дирати; ваља га ту оставити на миру и чекати да се поврати, па  
а двоје на троје; не, ту <pb n="675" /> ваља сести па претрести питање најозбиљније — одговори  
мучно је то после обарати, мој пашо!{S} Ваља запети сад и бранити ово што се има, јер ако ми не 
 сјајна будућност!{S} Плод је узрео.{S} Ваља само имати куражи да се пружи рука и плод убере.</ 
ију.{S} То је долазило као поручено.{S} Ваља се користити и том околношћу, ако је истина што се 
о склонили.{S} Али имамо ону женску.{S} Ваља притегнути њу, она ће све казати: ја све држим да  
 чеднији од Румуна — прихвати доктор. — Ваља само помислити на њино стрнџање.{S} Јамачно сте сл 
кад је већ тако, онда је ствар проста — ваља отићи горе, тамо је и кнез, а поћи ће <pb n="246"  
ећу питати из празне радозналости.{S} А ваља ми знати шта је било да бих могао проценити шта мо 
е хтео рећи да је кнез болестан и да га ваља штедити.</p> <p>Кугић је ово разумео, али место да 
А средства су многострука.{S} Пре свега ваља дејствовати на кнежеву уобразиљу.{S} Он је сео на  
S} Кажу да ви знате некакав сок од кога ваља метути у воду, којом се човек умива, само десетак  
има, а ми смо људи већ у годинама, нама ваља што више гледати преда се да где не запнемо.{S} Ми 
на хоће мене да учи, и она зна боље шта ваља, а шта неваља!{S} Гад смрдљиви!...{S} Ал ја сам кр 
о о државним пословима, и да ценимо шта ваља, а шта не ваља.{S} Јес, јес, господине, да ценимо! 
зима, штедећи кнеза, саопшти писару шта ваља свршити.</p> <p>Писар прими ствар веома озбиљно.{S 
пио од ове расејаности у тренутцима кад ваља бити најприбранији, стога покуша да Црнојевића трг 
рече му озбиљно: — Чујеш, мили мој, сад ваља озбиљно да се разговарамо; ствар је од предсудна з 
ту страшну реч, онда је то значило: сад ваља летети, па остало што или не остало.{S} На ту гроз 
S} Таква прилика не јавља се често; сад ваља грабити; што је год ко знао од поскочица похита <p 
ју га и чине свако зло.{S} На таке људе ваља пазити.</p> <p>— Ето, тако је говорио наш кмет — р 
разговор о свима потребним мерама, које ваља предузети да се од кнеза одстране сви „опасни елем 
словима, и да ценимо шта ваља, а шта не ваља.{S} Јес, јес, господине, да ценимо!...</p> <p>Нови 
оказале су да људи причају како књаз не ваља, како неће да учи, како је склон многим махнама: л 
 говора!...</p> <p>— Ето то вам прво не ваља, а и просто — <hi>није истина</hi>.{S} Шта може би 
на сумце, знали су само толико да им се ваља држати <pb n="646" /> јужнога правца, и то им је б 
 нов полет и благостање.{S} Али зато се ваља потрудити.{S} Нова династија створиће од својих ве 
 мењају, а сви виши чиновнички положаји ваља да остају увек у рукама наших људи.{S} То ће нашој 
 ти си већ четврти из те династије, али ваља имати на уму то, да је оснивалац династије провео  
м се стању налази, заборављајући да јој ваља бар колико толико довести у ред своју одећу, она ј 
си да имају „голем један посла“ и да им ваља говорити на само.{S} Дежурни их уведе у побочну со 
а заспи.</p> <p>Сети се да му сутра дан ваља путовати у чаршију и обданце се вратити: с тога ус 
{S} Имала је обичај рећи:</p> <p>— Прво ваља живети, то ја знам!</p> <p>Радила је све за што се 
ћин не сматра да је почастио госта како ваља, <pb n="164" /> ако му у вече не понуди које од мл 
ретању удова, не да му да размахне како ваља рукама, и он осећа како полако тоне у топлу, љигав 
па људи нису у стању да прихвате и како ваља отаљају све државне послове. — С тога је учињен ра 
е Срећку да ствар с Павом не стоји како ваља.{S} То га је грдно кидало.{S} Још никад није више  
рном силином.{S} Да би их дочекали како ваља, треба имати на <pb n="329" /> престолу владаоца з 
 један и можете ствар разумети тек како ваља — примети Растислав.</p> <pb n="89" /> <p>Врбавац  
е глава игра.{S} Ако изведеш ствар како ваља, твоја је будућност осигурана.{S} Мене ћеш наћи до 
трова?{S} То је баш како ваља, баш како ваља.{S} Какав је то отров?</p> <p>Ката је ћутала и гле 
 да има таква отрова?{S} То је баш како ваља, баш како ваља.{S} Какав је то отров?</p> <p>Ката  
сти тела, хришћански аскетизам, да тело ваља мучити, да би се спасла душа, све то помутило је и 
 се — али сад! сад је жива згода — само ваља имати шињел и шајкачу.</p> <p>- А како ћеш ти — ва 
грешно, као нешто ружно и срамотно, што ваља крити и о чему не треба јавно говорити.{S} Напроти 
им.{S} Осећам много што шта на души што ваља да ти кажем.{S} Учинићеш ми ваљда ту последњу услу 
ложили се најпосле томе, да овај покрет ваља живо пратити и непрестано имати га на оку.</p> <p> 
в династије Косанића.{S} И ту сад кнезу ваља дати доказа, да таква спрема и такви напори већ по 
е то за кнеза баш најбоља опомена да му ваља бита на опрезу.{S} Чим су се наши конзервативци ов 
дело се да није збуњен и да, зна шта му ваља радити у таквој прилици.{S} Но то је могло долазит 
где се управо ово он налази, и да ли му ваља куд год ићи или остати где је?{S} Час му се учини  
ика и сад му се по чешће привиђа.{S} Њу ваља оживети у успомени кнежевој, ваља му јасно изнети  
 и њима се треба користити. — Само и ту ваља хитати.{S} Ко зна шта може настати доцније, а ми ћ 
си и то је право!“</p> <pb n="77" /> <p>Ваља му признати — он је доиста имао тврдо уверење да б 
а знао. „Ја сам мислио да је с вама.{S} Ваљада је горе с батом“ — рече он.</p> <p>Боја је ћутао 
отумачим — рече Белини.</p> <p>— Или је ваљада и наш момак био у дослуку и споразуму с тима зли 
одности.{S} Отпочне испит.{S} Трајао је ваљада читав сахат, а тицао се искључно мојих веза с г. 
неко објашњење морамо имати.{S} Не могу ваљада веровати да су духови били умешани у ову појаву! 
<p>— Јамачно су горе код коња; спремају ваљада кола — рече чича Боја.</p> <p>Пођу горе и на по  
а бити наложница.</p> <p>- Него шта?{S} Ваљаде би била кнегиња!{S} Прођи се, бога ти, господине 
ајпосле, зар што смо ми сељанке, те смо ваљаде мимо свет.{S} Што бајаги не би он могао волети и 
ет са земље....</p> <p>— Е, није, но ћу ваљаде кукати, или мудровати ка’ то ти?{S} Али и ти си  
тоич видела, а да јој најмлађи брат још ваљаде игра у колу.</p> <p>Синђа се окрете и погледа св 
 па удри гризи, па уједај, па стежи, па ваљај, па гњави.... и ју, леле мене, да ме ко не чује,  
ад њом натресале, а сад их, ево, где се ваљају по прашини у коју она неће ни својом ципелом да  
аљ“</head> <p>Једнога је кнеза нестало, ваљало је наћи другог. „Краљ је мртав — живео краљ!“</p 
 На сваком кораку могло се заврљати.{S} Ваљало је познавати, што но реч сваку стопу, тих пустих 
нати вођа. </p> <p>После ових упутстава ваљало се кренути.{S} Црна прилика опет пође напред, а  
мо прошле ноћи радили.{S} Онога мајмуна ваљало би просто убити.{S} Помисли шта су чинили!{S} Уз 
0 корачаји.{S} Уз то се свако по сахата ваљало провлачити кроз сплетене павитњаке, опасне купин 
тика „Балканске Браће“.{S} Од две снаге ваљало је уништити једну, и они су решили да то постигн 
ртала чича Милоја као човека на кога је ваљало припазити, пошто је по предању наклоњен палој ди 
пресудно, растежући парче коже којим је ваљало потшити панталоне!</p> <p>Растислав се осмехну и 
из планине и дочепали се равни, коју је ваљало прећи ноћу, а већ у првом граду чекала их је гом 
ни Вујадин беше већ заборавио шта му је ваљало рећи кнезу, — али сам кнез поправи ситуацију.{S} 
војој срдњи. <pb n="186" /> После подне ваљало је изаћи мало у чаршију и проћи се пешке кроз Ор 
воју, све, све, све....</p> <p>И сад се ваљало решити: или се машити и ухватити тај тренутак, и 
узму.{S} Свакојако ствар је интересна и ваљало би је брижљиво и научно испитати.</p> <p>— Да, р 
о помишљати на даље продирање — и да би ваљало најкраћим путем вратити се назад, и измирити се  
давао је још по два гроша.{S} Тај запис ваљало је ушити и носити га уза се.{S} По уверавању хоџ 
белај на врату.{S} Иди, па жад ти ја не ваљам, ти тражи где има боље.{S} Јела је плакала, преви 
стараш најозбиљније да постанеш добар и ваљан човек, — ја се управо грозим каква ће бити твоја  
 му не дате за, ађутанта каква паметна, ваљана човека, који би га могао што добро научити — реч 
кнеза направили истинска, права добра и ваљана владаоца.{S} Најгоре је што ће од њега страдати  
а бог поможе!{S} Ти данас изнесе толико ваљаних ствари, да би срећа била кад би се и половина о 
ћете опаметити док вас ја једном не дам ваљано... <foreign xml:lang="fr">fouetter</foreign>.... 
зриве ствари избијају на све стране.{S} Ваљаном полицајцу управо је све подозриво, и он у сваче 
Онда настаје стезање, дрпање, миловање, ваљање, превртање, девојке често падају у занос, врше с 
овим чиме се и завршила: лупањем шоља и ваљањем по патосу?{S} Зар то није притворство?{S} Зар < 
н њен, где се по меком сену тако слатко ваљао.</p> <p>Јес, то су биле његове успомене из Балкан 
ју од жене, кад су сами таки....{S} Ја! ваљда ћемо ми женске довека бити луде!{S} Чувај се, сне 
езу, владару.</p> <pb n="30" /> <p>— Е, ваљда је мој деда друкчије говорио, он није само псовао 
але су пиљити у калдрму.{S} Но како се, ваљда, ипак по кад кад дешавало, да се по којој од ових 
До каквих је рафинерија тај долазио!{S} Ваљда преко тридесет девојака прошло је кроз његову кан 
не можеш другим чим да зарадиш хлеб.{S} Ваљда је мени ласно било кад сам морала сваког гада...{ 
 не знам како да разумем вашу срџбу.{S} Ваљда не би хтели то, да други приме одговорност за ваш 
ежева нема места.{S} Шта се он боји?{S} Ваљда не мисли, да ће га Лепша оставити с тога што може 
 писмом одеш.</p> <p>— Него шта ћеш?{S} Ваљда силом да ми га отмеш?</p> <p>— Збиља, нећу ти дат 
ви господине, још четири жене.</p> <p>— Ваљда ухватили што код њих? — упита пуковник.</p> <p>—  
е говорио је са свим отворено.</p> <p>— Ваљда не мислиш, да сам за време свога бављења у Паризу 
то јамачно данас нигде нема!..{S} То је ваљда само наша балканиска брука!{S} И то коме подмећу  
а једном заиста дивном сељанком. (То је ваљда био први и последњи пут у животу кнеза Мутимира,  
умци у овој шаљивој игри.</p> <p>— Није ваљда баш тако? - рече кнез.</p> <p>— Вала баш тако! —  
> <p>— Шта? ја болестан!{S} Још ћете ме ваљда и лудим начинити! — рече кнез спуштеним, куд и ка 
ио њен муж) да ја такве ствари, које се ваљда и мене што год, што год тичу, чујем прво из комши 
и једно другом све што имате!{S} Или се ваљда још „штелујете“, снебивате, стиде се деца!{S} Сам 
 pas - toi aussi</foreign> (Не пућиш се ваљда и ти) као г. Растислав, што сам се ја мало шалио. 
 <p>— Немојте се плашити.{S} Не мислите ваљда да ћу вам ја како зло учинити.</p> <p>Млади госпо 
ав да би најјачега човека оборио, па ће ваљда и медведа.{S} А вама треба баш за медведа, милост 
ити се онде где нећеш сукоб и бој, а ми ваљда нисмо пошли амо да се бијемо са сељацима по омаљс 
ши што ваља да ти кажем.{S} Учинићеш ми ваљда ту последњу услугу да ме саслушаш.{S} Отпусти тво 
ин!...{S} Ти (он је већ поче тикати) ти ваљда и не знаш кад сам те ја први пут видео.{S} То је  
ли.</p> <pb n="95" /> <p>Тако је провео ваљда читаво по сахата, не мичући се.{S} За тим протрља 
цало, а никога да дође.{S} Кнез Мутимир ваљда већ по двадесети пут отвори сахат, и кад виде да  
ожај нове династије.</p> <p>- С тога су ваљда и ранији покушаји избегавали крваво убиство, као  
чули; то је вама морао неко рећи; то су ваљда каква сокачка трабуњања — примети пуковник осорљи 
 са свима тим стварима. — Свакако то су ваљда ретки изузетци? — упита доктор радознало.</p> <p> 
, још ће се по дрвећу пентрати.{S} Нису ваљда веверице. — Зар књаз па сад на дрвету да спава!</ 
 сте се утврдили по свом повратку, прва вам је брига била да ослабите ону политичку групу, која 
у главом.</p> <p>— Е, мој господине, да вам не да бог да правите пробе.</p> <p>— Знам, знам — п 
ашег нађосте мене, човека туђе вере, да вам ја благословим курварство ваше!..{S} Ето вам ваших  
 се окрете кнезу: — Збиља, уздам се, да вам неће бити дуго време овако у двоје, док ја за трену 
ам ево искрено кажем да сам намеран, да вам дам одмора, после многогодишњих напора на власти.{S 
ите престо; а тражили сте и јемство, да вам Аустро-Угарска силом поврати круну, ако би, услед к 
д каква значаја, али свакојако треба да вам је кажем.</p> <p>- Шта? оне пушке? - пресече га Вра 
 на против, мој јутрошњи говор треба да вам се допао, јер се у њему наглашује да народ за добра 
То би ја морала бити последња будала да вам још сад то причам.{S} И што ће вама све то!?{S} Вам 
бије електрична струја.{S} Бојећи се да вам што не нахуди, ја хтедох у два маха дигнути оне жиц 
а и донесем кући.</p> <p>— Бојећи се да вам што не буде, ја сам за сваки случај хтео да имам у  
ја знам све, да имам у рукама све, и да вам одрицања ништа неће помоћи.</p> <p>— Добро, рече ђе 
ате да сте амо дошли за ваше добро и да вам се код мене не може десити ништа рђаво....{S} Ја ра 
их обадве на мом столу.{S} Хоћете ли да вам их покажем? — рече кнез одсечно.</p> <p>— Па шта им 
гледали сте као обично; рекли сте ми да вам посветлим.{S} Ја сам вас испратио до у собу, помога 
 се, г. преседниче, да нећете чекати да вам понова и формално наређујем, да поднесете оставку з 
 (сад је 3 часа по поноћи), те хитам да вам саопштим још неке подробности о току целе ове ствар 
 разбудите.{S} Пристанем под условом да вам само не дају ништа више да пијете.{S} Црна прилика  
ња Мутимирова.</p> <p>- Ја бих могао да вам ништа и не говорим о овоме; једно јутро могао бих в 
јвеће жртве поднели.{S} Изгледа, као да вам је тешко трпети да има ма кога на свету, коме сте и 
ски верно служи престо, па сам дошао да вам благодарим — рече кнез подругљиво.</p> <p>— А шта ф 
фом чак упуштали и у погодбе, колико да вам се одреди годишње <pb n="682" /> плате, ако би се д 
 да ја свршим посао, или хоћете само да вам ја дам што треба, па да свршујете сами.</p> <p>— Ви 
 жена, ма и најгора и најружнија, вазда вам је милија од своје рођене.{S} Јамачно ни ти не ћеш  
ров — то ви не брините.</p> <p>— Па, ја вам ето кажем шта хоћу.{S} Хоћу, да ми кажете, знате ли 
овче!</p> <pb n="308" /> <p>— Кнеже, ја вам забрањујем да ме зовете таким погрдним именима, ви  
 да је говорио из њега „Ето, видите, ја вам отворено кажем —- јес, био сам у кујни и то вам не  
тиславе, и ако се растајемо.{S} Јес, ја вам ево искрено кажем да сам намеран, да вам дам одмора 
зговарајте, као да мене овде и нема; ја вам нећу сметати; ја ћу се завући овде... овако.</p> <p 
ас — прихвати пуковник нестрпељиво — ја вам опет понављам, никаква снебивања, никаква оћуткивањ 
ата настави:</p> <pb n="128" /> <p>— Ја вам опет понављам; ове се ствари врше у поверењу.{S} И  
} Али чудно.{S} Подижући вас из кола ја вам прошапутах на ухо: „пазите, држте се на ногама“ и,  
 то!?{S} Вама треба сигуран отров, и ја вам га нудим.{S} Ако хоћете, узмите.{S} Нећете ли, онда 
га навлаш ви сами не отежете.{S} Али ја вам унапред кажем да се ствар не може и неће изменити н 
ођаку, као првом балканском ђенералу ја вам чиним милост остављам да изберете начин како ћете у 
а да ослабите ону политичку групу, која вам је била ослонац за повратак, а после да једну по је 
кву већу кућу.{S} Ваша прошлост затвара вам врата.{S} А с поља радити — то не иде.{S} Што ви на 
.{S} То је, господине пуковниче, и Ката вам нема ништа више да каже.{S} Сад изберите: хоћете, н 
одару, реците ми искрено шта знате, шта вам је све наплетено против мене....{S} Код мене можда  
 <pb n="199" /> ме па „г. начелник, шта вам је ово? па, г. начелник, како вам је оно! па г. нач 
ака длака на глави, а ви ми причате шта вам је ко поручио и шта коме треба!{S} Мени!{S} О, госп 
а сте радознале, а опет не знате ни шта вам рођени мужеви раде!</p> <p>— На прилику? — упита Ка 
атници!{S} Вуци у јагњећој кожи!{S} Бог вам је поверио овај народ да га браните као добри пасти 
 да ово искуство не стечете доцкан, кад вам од њега не може бити никакве користи више.{S} То је 
ом можете имати само озбиљна посла; кад вам за то затребам, можете ме звати.{S} Али са мном шал 
таде.</p> <p>— Зар је за вас увреда кад вам се рекне да сте слободњак!{S} Па ви нарочито тражит 
ће.</p> <p>— Јух! часан вас убио, одкуд вам све те ђаволиштине падају на памет.{S} Немојте се г 
езу малу кутију од црвена плиша. — Овде вам је кључић од тајног гвозденог долапа, узиданог у ду 
ван скоро у један глас.</p> <p>— Па где вам је та девојка?{S} Што је тражите овде?</p> <p>— Тра 
} Ви о томе ништа не знате!..{S} А није вам познат један допис, који је о тој ствари послат јед 
а жена не сме рећи истину у очи, не сме вам је рећи ни онда кад грешите тако очевидно, да већ ц 
еве.{S} Пробајте само, уверен сам да ће вам пријати — рече кнез с подругљивим осмејком, и, клањ 
Умрећете као велики државник.{S} Име ће вам остати чисто, светло, Ваш јединац наследиће неокаља 
. председниче!{S} Будите уверени, то ће вам веома добро чинити да се свикнете слушати заповести 
p>— Могуће, господару.{S} Ваш Заре неће вам никад ништа рећи што није истина.</p> <p>- Па, па!. 
стане на снагу, о, не бојте се; вратиће вам свима мило за драго!</p> <pb n="397" /> <p>— Добро, 
да отимате девојчиће је л’!{S} Пресешће вам, вала), на ходи овамо да ти нешто кажем.</p> <p>Док 
ваше — ви - сте правили устав... а књаз вам малолетан — и господа хитају да праве устав, а књаз 
 позорнице.{S} Не трпите никога који би вам могао рећи: овима сам и ја помагао да дођу на прест 
е да одбијете од себе блиске људе, који вам сваки дан требају, и без којих маћи не можете.</p>  
; ја сам је и подигла.</p> <p>— А је ли вам удата ћерка?</p> <p>— Није.</p> <p>— А иначе родом  
ите мало из ближе.</p> <p>— Не рекох ли вам, ухвати за гушу, стегне и удави.{S} Шта хоћете више 
адари много уображавате о себи.{S} Чини вам се мало да будете људи.{S} Хтели би да сте нешто ви 
а Мика вели војницима: ето виш’ и мачак вам каже да сте глупи!....</p> <p>Ратко мету прст детет 
имате против мене од неко доба; шта сам вам ја натрунио?</p> <p>Растислав се чисто прену; он се 
b n="311" /> што ме кривите?{S} Шта сам вам ја учинио? и шта је то „све“ што велите да знате.</ 
о је да ли је верно и тачно оно што сам вам мало час саопштио, и, ако је по вољи, ја бих вам о  
е речи:</p> <p>„...{S}По обећању, шаљем Вам најновију фотографију Ваше будуће заручнице, госпођ 
господином Растиславом?</p> <p>— Јамчим вам чашћу мојом, господине ђенерале, да није — рече кне 
 Ја сам вас испратио до у собу, помогао вам да се свучете, скинуо вам ципеле као и обично, а за 
тим гласом — терајте, али ја, жена, ево вам кажем да ћете се једнога дана горко кајати за све т 
еках, кукавац сињи!...</p> <p>— Ама, ко вам је то казао да је амо доведена... и да је.., овај!. 
оведена... и да је.., овај!... т. ј. ко вам је све то казао? — опет упита дежурни, муцајући, и  
придиже.</p> <p>— Ја против вас?!{S} Ко вам је то рекао да ја имам што против вас? рече Растисл 
же бити!{S} Ко би то смео чинити!{S} Ко вам је то казао? — рече дежурни чисто чудећи се.</p> <p 
 кућа сасвим не ископа.</p> <p>- Ама ко вам то каза да је девојка доведена амо.{S} То не може б 
бодно поуздати, као у себе сама.{S} Ако вам треба верна служба, нигде је боље нећете наћи.</p>  
/p> <p>— Ако имате какве тајне, или ако вам сметам, ја могу и ићи — рече она хладно.</p> <p>— К 
, шта вам је ово? па, г. начелник, како вам је оно! па г. начелник, има те ли то и то? па г. на 
ви.{S} Он упита зловољно:</p> <p>— Како вам је то могло пасти на ум, да мени кнез смета?</p> <p 
ута ја сам прилазио ближе да видим како вам је.{S} Додиривао <pb n="628" /> сам бакрене жице шт 
а грађанина.{S} Покажите на делу колико вам је народ мио.{S} Ето, покушајте! — то је први корак 
 сте учинили, мој г. пуковниче.{S} Нико вам не би могао боље и подесније свршити тај посао од м 
акле хоћете јавно убиство?{S} Учинићемо вам по вољи.{S} Чујте ме само још ово.{S} Ваше ствари с 
рено кажем —- јес, био сам у кујни и то вам не кријем, чујте од мене сама, јер као што видите,  
више бити ни говора!...</p> <p>— Ето то вам прво не ваља, а и просто — <hi>није истина</hi>.{S} 
а благословим курварство ваше!..{S} Ето вам ваших калуђера; обратите се њима за таке услуге.... 
овољењу.{S} А свакако људи знају за што вам у свом друштву дају тако почасно место.{S} Кад се т 
собу, помогао вам да се свучете, скинуо вам ципеле као и обично, а за тим сте сами закључали вр 
спомену свога оца.{S} То је милост коју вам чини ваш господар, коме сте радили о глави; ту вам  
ома интересно!{S} Међу сликама, које су вам подносили да их гледате у огледалу и иначе била је, 
ко сте крвнички гонили баш оне, који су вам највише добра чинили и који су рад вас највеће жртв 
ш господар, коме сте радили о глави; ту вам милост чиним ја.</p> <p>— Неће те ли то, онда ћу ов 
е се плашити.{S} Не мислите ваљда да ћу вам ја како зло учинити.</p> <p>Млади господин обгрли Ј 
/p> <p>— Муштерија!{S} Па наравно да ћу вам бити муштерија.{S} Што бих вас иначе звао!{S} Али д 
ко вреди овака једна услуга.{S} А ја ћу вам вашега кнежића тако лепо спремити да управо неће ни 
желите, кад желите и како желите, па ћу вам онда ја казати шта могу ја ту учинити.</p> <p>— Каж 
час саопштио, и, ако је по вољи, ја бих вам о томе дао неке податке.</p> <p>— Молим, молим — ре 
 говорим о овоме; једно јутро могао бих вам рећи просто: „г. Растиславе дајте оставку и идите к 
 ви мушки све знате, ви сте непогрешни, вама ни ваша рођена жена не сме рећи истину у очи, не с 
оше у чудан, ђаволски осмејак.</p> <p>- Вама треба власти, а мени треба пара.{S} Помоћи ћемо се 
можете да издвојите једно од другог.{S} Вама сад у првом реду треба одмора и спокојства.{S} Кад 
али да се снебивамо једно од другог.{S} Вама треба власти, господине пуковниче, рече она развла 
нете.{S} Нарочито ви, г. Растиславе.{S} Вама је веома потребно да се свикнете понова на улогу д 
то причам.{S} И што ће вама све то!?{S} Вама треба сигуран отров, и ја вам га нудим.{S} Ако хоћ 
рак ближе зачуђеном пуковнику.</p> <p>— Вама смета кнез?{S} Је л те?{S} Обратили сте се мени, к 
неза?{S} Где би њој могло бити лепше, а вама корисније?{S} - Наравно, ово говоримо кад би нешто 
ека оборио, па ће ваљда и медведа.{S} А вама треба баш за медведа, милостиви господине? — рече  
ор лак: „Тако су га други васпитали!“ А вама ће бити тешко да се оправдате, за што од дечака, к 
ет више дирну оно подругљиво питање: „а вама треба баш за медведа?“ Он се сав зацрвени до ушију 
ако иде рад и с другим људима.{S} Можда вама, на први мах, то баш и неће бити тако пријатно, ал 
ислав примети мирно: — А каква је нужда вама да држите шпијуне у својој кући.{S} Бар један наме 
нати шта ви мислите кад остављате да ја вама учиним овако — шах краљу!...{S} Хм!{S} Тако знаш т 
reign>!{S} Ваша Светлост, не одричем ја Вама углађеност, но тврдим само да се с углађеношћу не  
како он хоће.{S} Ево најбоља примера на вама самима.{S} Ви сте данас сви окружни начелници, и к 
сио, господару, да сељаци баш тако пред вама...</p> <p>Но кнез не даде чедноме намеснику да про 
а где се ми појављујемо као да смо пред вама што згрешили.{S} Код вас је сан и јава још смешана 
два протепа:</p> <p>— Господару, шта је вама ноћас?</p> <p>Кнез прекрсти руке и испрси се пред  
што сам му ја.{S} Да ме уверите како је вама јако стало до народних интереса.{S} И то све ви ис 
S} То сте ви раније где год чули; то је вама морао неко рећи; то су ваљда каква сокачка трабуња 
а да вам још сад то причам.{S} И што ће вама све то!?{S} Вама треба сигуран отров, и ја вам га  
и, онда <pb n="398" /> ћемо се обратити вама женама за савет и помоћ, а сад молим те остави нас 
>— Још ономад на ноћ позван сам хитно к вама; рекли су ми да сте озбиљно болесни.{S} Дошао сам  
грубости у карактеру.{S} Како би се тек Вама замерило, који сте имали све погодбе да се спремит 
бунити.{S} Имајте увек на уму шта је он вама спремао.</p> <p>— О!... о!... о!{S} Ја ћу оставити 
е којекаква шкрабала европска да пишу о вама читаве књиге, да <hi>вас</hi> преузносе као највећ 
 добра, која данас има, треба искључиво вама, намесништву, да благодари.</p> <p>— Ах народ!{S}  
 би се могло догодити.{S} Буде ли добро вама ће по праву припасти ваш део славе; буде ли зло, с 
едне ноћи!{S} Је ли могуће да се све то вама десило, драги маркиже?! — рече барон Жермини, све  
ате им ништа ни спомињати.{S} Ја сам то вама рекао тек онако узгред.{S} А и шта ће то њима?{S}  
енерал је продужавао:</p> <p>— Нарочито вама, владарима из династије Косанића, преко је потребн 
живота.{S} Ипак он је упита:</p> <p>— С вама је, чини ми се, још неко био осуђен?{S} Неке жене, 
ако да сам све могао контролисати шта с вама раде.</p> <p>Заре је причао даље интересне ствари. 
да би морао бити сан и ово што ја сад с вама овде говорим, онда би био сан и цео живот наш, или 
{S} О тој ствари ја говорим само овде с вама, јер се ствар вас <pb n="124" /> тиче.{S} Иначе та 
није ништа знао. „Ја сам мислио да је с вама.{S} Ваљада је горе с батом“ — рече он.</p> <p>Боја 
жај, ни моје доба, не дозвољава да се с вама надмећем у увредама.{S} Ви у мени имате искрена пр 
падаје и ружења.{S} Пристао сам да се с вама разговарам, али немам потребе да трпим <pb n="335" 
о....{S} Али ја ћу се брзо искусурати с вама....</p> <p>Доктор бојажљиво и полако устаде, набра 
е.{S} Ја нећу крочити из ове собе док с вама не буде свршено.{S} Ви морате умрети...</p> <p>— Д 
овај конак, затворићу се овде заједно с вама, а наредићу још раније да се у подрум мете преко д 
ута, па ћу онда то запалити и заједно с вама отићи у Содом, нек се бар зна и нек се прича и при 
не маркиже, је ли могуће да се све то с вама десило?! — рече Жермини и скочи из кревета.{S} Он  
ваше ђубре...{S} И бијете ме што нећу с вама у грехе ваше.</p> <p>Ове последње речи хоџа је изг 
рност носите, као што ће и слава за њих вама припасти.{S} Понављам, ја не знам како да разумем  
о је пурак по више лакта.{S} Арсенијева вамилија одведе жену кући, свирајке престадоше, цело се 
з село потера прође у двојним редовима, ван села се одмах распе у стрељачки ланац, захватајући  
а у Орловцу под именом „чича Милоје,“ а ван Орловца већином под именом „Милоја Мислошивца.“ У п 
, да га сматра за душмана, да га ставља ван закона, да га вреба с пушком у руци као дивља звера 
мро, ја сам покојник.{S} Смрт није више ван мене, она је у мени; она је у срцу моме, у свакој к 
е од тих промена имале су утицаја чак и ван Орловца.</p> <p>Пре свега нестало је једне баре, ко 
ељској земљи, да је он човек који стоји ван закона, да је свакоме не само слободно убити га, но 
к, ви сте кукавица).</p> <p>Кнез је био ван себе од беснила, а ђенерал је стајао као окамењен.{ 
млади господин стајао је пред њом скоро ван себе од узбуђења.{S} Црвен као рак, с разрогаченим  
Пава је дакле у конаку.{S} За њих је то ван сумње.</p> <p>На уласку у конак пресретоше их гарди 
слили да су изгубљени, а час опет да су ван сваке опасности.{S} Неколико пута мењали су правац  
од г. министра одобрење да може учинити ванредан издатак ради надзора над овом двојицом.</p> <p 
намамљен помишљу: како ће овај пут бити ванредна згода да се што присније зблизи с кнезом, да м 
, да ли доручак прија овако ванредно са ванредне доброте своје, или је свему узрок ванредно доб 
ица, у целом-Звониграду чувена са своје ванредне лепоте, као и са отмена понашања, такта и пошт 
о — рекао им је он — али ово су прилике ванредне, стање је изузетно, војска је данас једина пре 
 обично остају на миру и онда кад какав ванредни догађај потресе и узбуди целу осталу земљу.</p 
етресена цела сувремена ситуација.{S} С ванредним даром и дивном јасношћу Лепша је у неколико с 
 час тихи и благи, час бујни и заносни, ванредно живи и весели.</p> <p>Непознати људи изабраше  
вониграду, млад, духовит човек, коме је ванредно дивно доликовала његова сјајна, капетанска уни 
показао достојан толике милости, био је ванредно вредан; радио је дан ноћ; учинио је и неке про 
вни поредак то изискује.“</p> <p>„Да се ванредно стање огласи у целој земљи за сва злочинства и 
 а био је сав исписан лепим, читким али ванредно ситним рукописом.{S} Поједина места била су ис 
редне доброте своје, или је свему узрок ванредно добар апетит, услед кретања по чистом, пољском 
> испитивати, да ли доручак прија овако ванредно са ванредне доброте своје, или је свему узрок  
јеве кривица кад они процене да је неко ванредно што скривио пред правдом револуционара.“</p> < 
у укази:</p> <p>„Да се војска постави у ванредно стање.“</p> <p>„Да се опредељење закона односн 
 нашли <pb n="467" /> нешто „особито“, „ванредно“ ; обоје су мислили, „каква разлика!“ Напослет 
.</p> <p>Ђенерал је све ово изговорио с ванредном нежношћу, меко, благо, пријатељски, а у исти  
ање да се ја, у томе тренутку налазим у ванредном положају, где ми све моје титуле не могу ништ 
{S} Е, мој брајко, не заслужује се тако ванџамент.“</p> <p>Чича Јова је остарио у овој служби;  
ави још нижим но што си. <pb n="699" /> Вар сам ја икада од тебе тражила да се не жениш, да ост 
 доктора, он додаде: реците му ви да се вара; будите ми ви сведок да смо још јутрос у зору ја и 
 ћутећки један за другим <pb n="282" /> варакајући да нигде не испадну на месечину.{S} Тако сти 
{S} Али ја заварам, заварам очи, па тек варакнем погледом на њега, а он запиљио у те, па не тре 
 и искрено је веровала т. ј. искрено се варала да је попустила за љубав Мони.{S} Међутим Мона ј 
једаред искрсоше из мрака.{S} Ако се не варам ово су биле оне две жене, што су мало час прошле  
и — рече Растислав.</p> <p>— Ви се врло варате, г. Растиславе, кад мислите да ће ова земља, за  
 се боје, или као на будалу, коју треба варати, или као на грешника, чије слабости треба употре 
начи бити мекушац и дедак, који се даје варати на сваком кораку, кога ће једна туђа суза нагнат 
 мислиш да немају никаквих дела, али се вараш.{S} Шта мислиш, чије је дело устанак у Херцеговин 
 видим шта се ово ради.{S} Па што ме ту вараш.{S} Ви неког ђавола хоћете овде са мном — рече Па 
" /> зграда и споменика, но све најезде варвара.{S} Рим је жив пример за то.{S} Као реакција пр 
х дворана, изрезаних у самом камену.{S} Варварска рука грубих и незналичких камењара, грабећи с 
> <quote> <l>„Диже народ, крсти земљу и варварске ланце сруши,</l> <l>Из мртвијех народ дозва,  
брањено.{S} Уз то су фанатички хришћани варварски почели рушити споменике старинске вештине, см 
отказују даљу услугу.{S} Стомак више не вари, црева више не раде, плућа више не дишу, све се ум 
од народа у натури, понајвише у храни и вариву, које би после потрошила војска.</p> <p>Но како  
етао <pb n="205" /> да су лични осећаји варљиви, а пролетњи дани најлакше преваре човека да озе 
ком оном владару који, да би се удобрио варљивој сенци која се зове „народ,“ вређа и одбија од  
почело, а овда онда сенула би и по која варница од заваде.</p> <p>Ђенерал је своју снагу црпео  
b n="667" /> липу, кад у близини кресну варница, а мало за тим чу се разговор неких 7—8 људи.{S 
му се приближи, а из очију су му сипале варнице.</p> <p>Извините, височанство, али ја ваше пита 
а, обадва <hi>камена</hi> - излетале су варнице.</p> <p>Два намесника Врбавац и Растислав били  
18892_C9"> <head>ГЛАВА IX.</head> <head>Варнице</head> <p>Кресао је шљунак о белутак, обадва хл 
њаз!“ ту је реч на скоро понављала цела варош, изговарала су је свачија уста, она је прелетала  
о овде, да град код нас овде увек значи варош.{S} А оно што се у ***обичном говору+++ каже град 
 раднике, који су у гомилицама хитали у варош и зачуђено погледали од куда ли се то г. Растисла 
.{S} Дође и у своју дунавску пограничну варош Ђурђевград и ту се заустави на преноћишту.</p> <p 
во једро, па забрекло, па здраво, а код варошанке отобољио се образ као у краве измузено виме.{ 
 образима. — Море недам ја ово за десет варошанки, еј, — она уштину Паву за образ — погледај ти 
} Госпа Цанку да узмеш ти за управитеља вароши, па да знаш ко се колико пута у Звониграду накаш 
вања његових великих услуга.{S} Оближње вароши одкуд се само могло на време стићи, послале су с 
 нас на Истоку виђа.</p> <p>Извирући из вароши, ове су гомиле, као голема река, текле у правцу  
 се састане у једној руској пограничној вароши с руским царем, и он се крене на тај пут.{S} Уз  
месту ноћни стражари нашли растурене по вароши писане пашквиле, у којима се напада садашња дина 
 ту није било!{S} Час јављају како су у вароши освануле прокламације, писане крвљу, које позива 
брујало је Звониградом.</p> <p>У граду (вароши<ref target="#SRP18892_N1" />) наста огромна забу 
ећ је у сваком окружном месту, у свакој варошици, па и по многим селима било људи који леже у з 
/p> <p>Истина, два млада безбожника, г. варошки лекар и г. окружни енжењер били су пустили глас 
ала, у који се стиче нечистота из свију варошких нужника, али за то своје „хуљење“ млади мудрац 
ом у своје груди.....</p> <p>— Вас, да, вас!{S} И зашто као бајаги, да то не питам вас? — То сп 
удиће се....{S} А сад изволте, идите... вас јамачно тамо чекају — рече доктор, и ухвати ађутант 
А најпосле, ви сте министар председник; вас се ствар тиче толико исто, колико и министра у чију 
а будем милостиван спрам <pb n="515" /> вас, г. Растиславе, и ако се растајемо.{S} Јес, ја вам  
ристалицу, на то се не треба жалити.{S} Вас два три суседна начелника узећете га у своје руке,  
упре прстом у своје груди.....</p> <p>— Вас, да, вас!{S} И зашто као бајаги, да то не питам вас 
 спремљена с извесном намером.</p> <p>— Вас је, дакле, увредио мој опроштај с народом?</p> <p>— 
ошлости, госпођо.{S} С тога не треба да вас зачуде нека и нека моја питања.{S} А надам се да ће 
 ће најбоље бити да идем по кола, па да вас вратим у двор.{S} Наста питање ко да иде за кола.{S 
ка на ногама.</p> <p>— Немам потребе да вас представљам, јамачно се познајете — рече Мона.</p>  
 кола.</p> <p>Нисам се смео одважити да вас оставим сама у оном стању, с тога навалим на црну п 
свештено лице и јамачно ћете тражити да вас целивамо у руку...</p> <p>Из протина гроба зачу се  
 се; погледам, а ви заспали, покушам да вас пробудим — не иде.</p> <p>— Шта? ја заспао у оној н 
ричање.</p> <p>- Док сам се ја мучио да вас разберем и повратим врати се и црна прилика.{S} Ја  
вас волем, с тога сам и тежио толико да вас видим овде.</p> <p>Јела је само дрхтала и гледала у 
о неке злочиначке замисли.{S} За што да вас одведе баш у ону блудничку кућу?{S} И откуда у општ 
а прилика преклињала да то не радим, за вас ће, вели, бити горе.{S} Тако се продужавало док нај 
ад?</p> <p>Кнез га пресече:</p> <p>- За вас, господине ђенерале, свршена су сва питања.{S} Ви и 
рилика заклињала се свим на свету да за вас нема никакве опасности; сва је ствар у томе што ћет 
ат, а за тим устаде.</p> <p>— Зар је за вас увреда кад вам се рекне да сте слободњак!{S} Па ви  
ти сирочад, куку мени!{S} И ко ће се за вас заузети, и ко ће ми вас нејаке погледати кад изгуби 
 животињи.{S} Колико би боље било, и за вас и за више народе, кад би се задовољили оним што сте 
те од мене сама, јер као што видите, ја вас се не бојим“ —</p> <p>Кнез се захвали на толикој па 
ипак све је то увеличано, претерано, ја вас уверавам; све се то још да међу нама лепо уредити.. 
.</p> <pb n="309" /> <p>— Господару, ја вас преклињем зауставите се — рече ђенерал Врбавац потр 
да можемо што радити. <pb n="115" /> Ја вас ништа нећу питати из празне радозналости.{S} А ваља 
сте узбуђени.{S} Будите слободни.{S} Ја вас волем, с тога сам и тежио толико да вас видим овде. 
оцније узалудно кајати и вајкати.{S} Ја вас молим дајте ми 10 минута времена да се насамо разго 
 не могу зауставити ни повратити.{S} Ја вас преклињем... и мене ради и вас ради....</p> <p>Док  
 ђенерал Врбавац потресеним гласом — Ја вас преклињем не наглите с поступком, за који ћете се д 
е никуд не мичем.{S} И зар бих ја смела вас обманути.</p> <p>- Добро! али како се узима тај отр 
 упита шта је ово, показујући руком: на вас успаване.{S} Тврдио сам да је у вину морало бити не 
дреците се своје књажевске плате!{S} На вас једнога ова земља троши толико колико би било доста 
носи овај прекор; да ли на мене, или на вас, т. ј. управо на оне који су мене без разлога и пов 
ражи вас кнез... нешто је јако срдит на вас.</p> <p>- На мене! — упита Кугић зачуђено. — Где је 
на фотељи попридиже.</p> <p>— Ја против вас?!{S} Ко вам је то рекао да ја имам што против вас?  
де сам, кад сам и шта сам учинио против вас. </p> <p>- Ви ширите о мени гласове, да радим да се 
о вам је то рекао да ја имам што против вас? рече Растислав и упре очи у пуковника, очекујући ш 
 су безбрижно разговарале и ћаскале бог вас пита о чему, што је било далеко, далеко од жаљења з 
.{S} Кад сте већ кнезу ради добра и кад вас је та племенита побуда амо довела, онда помогните н 
о да сте ви министар полиције, само кад вас чује како ви то тачно знате и за најмање истраге по 
 вам највише добра чинили и који су рад вас највеће жртве поднели.{S} Изгледа, као да вам је те 
иђење.{S} То исто провиђење казниће сад вас.{S} Отров је онде испод моје слике у тајној фијоци  
Какве би користи могла имати странка од вас таквих, кад њој требају људи од снаге и положаја, а 
 много већој мери, и он ће дићи руке од вас, одагнаће вас, узеће друге личности, друге саветник 
врло добро, г. начелник, томе сам се од вас и надао.“</p> <p>Истина, ми смо напред видели какав 
 а да га држите у корди тиме, што ће од вас зависити кад ћете и колико ће те му дати пара, које 
е води никаква рачуна.{S} По неко би од вас можда сад и гладовао.{S} Какве би користи могла има 
лника узећете га у своје руке, сваки од вас послаће му по штогод подозриво, <pb n="574" /> тако 
от и баш с тога се и не сме одвајати од вас докле год сте у тој кући.</p> <p>Одлучимо да пошљем 
 начелници, и колико вајде може бити од вас нашој странци, то ће показати најближа будућност, а 
о ја нећу силом да владам; не тражим од вас услуге да ме на зор држите.{S} Ако цео народ хоће д 
} Скоро ће бити пуних 50 часова како од вас не одмичем.{S} Нити сте ви, <pb n="621" /> нити сам 
 су под заклетвом потврдили да су то од вас чули....</p> <p>Врбавац је слушао до сад с разрогач 
жно можете учинити сваку услугу коју од вас будем тражио.</p> <p>— Па, кад сам већ дошла, милос 
е о свему обавестити.{S} Ми смо ту, код вас и уз вас, и господар ће се уверити да у нама има зб 
Ви све трпате под државне интересе; код вас је државни интерес сваки ваш ћев...</p> <p>— На при 
о да смо пред вама што згрешили.{S} Код вас је сан и јава још смешана, и ви још не можете да из 
p> <p>- Само што се таке „паљевине“ код вас чешће дешавају.{S} Кад девојке не би друкчије губил 
те, часан вас убио!...{S} То ми сад код вас да дођемо у школу!{S} То је <pb n="445" /> заслуга  
о година да видим како изгледа овде код вас у министарству....{S} Но, чек прво да мало одахнем, 
:</p> <p>- Какви су то републиканци код вас у академији, какве су то тајне дружине!</p> <pb n=" 
..{S} Не знам, не знам, можда је то код вас тамо адет!{S} Но нама сељацима то не подноси образ! 
у трбушну дупљу и у грудни кош.{S} Није вас ни срамота тако махнитати пред свештеним лицем!</p> 
урено.</p> <p>— Има то, понајвише хвале вас - одговори кнез.</p> <p>- Та....ако! — рече Растисл 
промене, па ма знао да ће оно што после вас дође бити још горе но што сте ви били.{S} Најпосле  
ћени у ствар, прикрићемо ваш злочин, не вас ради, но земље ради; да по Европи не пуца брука как 
ери, и он ће дићи руке од вас, одагнаће вас, узеће друге личности, друге саветнике, друге повер 
 <p>— Прави, криви, тек овај народ неће вас више, г. Растиславе!{S} Народу је додијало једно те 
е како дејствује ваш отров.{S} Стегнуће вас у гуши.{S} Боловаћете 2—3 дана.{S} Умрећете привидн 
ко се баш види да ова земља не може без вас опстати, онда ћемо вас умолити да се поново вратите 
а заштита и ваше спасавање.</p> <p>— Из вас говори инат!{S} Један владалац не може тако мислити 
 обавестити.{S} Ми смо ту, код вас и уз вас, и господар ће се уверити да у нама има збиља и вер 
но, од срца, да поздрави господара, а и вас, молим покорно.{S} Само доњи крај Лепетнице, молим  
зуле.{S} Као што сад гледам овде себе и вас, тако поуздано знам све шта је синоћ било, док ме о 
и.{S} Ја вас преклињем... и мене ради и вас ради....</p> <p>Док је ђенерал ово говорио, кнез је 
е.{S} Ађутант једва промуца:{S} - Тражи вас кнез... нешто је јако срдит на вас.</p> <p>- На мен 
.{S} И ради некаквих далеких људи, који вас и не познају, ви <pb n="190" /> хоћете да одбијете  
} И ко ће се за вас заузети, и ко ће ми вас нејаке погледати кад изгубите родитеља свога.“</p>  
 шта радите, јер што год урадите, прати вас моје буду око.</p> <p>Овим узајамним уједањем обоји 
огинуо, као што сам имао част известити вас.{S} Чича Милоје и други жандарм вратили су се синоћ 
тању доводим.{S} Али чудно.{S} Подижући вас из кола ја вам прошапутах на ухо: „пазите, држте се 
reign> ви се никад нећете опаметити док вас ја једном не дам ваљано... <foreign xml:lang="fr">f 
којом се срдачно рукова.</p> <p>— Морам вас понова молити за извињење — рече кнез, седајући на  
екли сте ми да вам посветлим.{S} Ја сам вас испратио до у собу, помогао вам да се свучете, скин 
!{S} И зашто као бајаги, да то не питам вас? — То спада у делокруг вашега пашанца.{S} Ви тај сл 
да очувамо места где смо.{S} Ту разумем вас и ваше чиновничке положаје.{S} Министри нека се мењ 
ћу се промаћи и без тога, само да видим вас једном да се ућушнете у какав ред.</p> <p>Још су се 
.{S} Каква дрскост!{S} Но дед’те, молим вас, шта би даље? — упита барон Жермини.</p> <p>— Сад т 
.</p> <p>— Ах народ!{S} Оставите, молим вас, ту демагошку реч.{S} Она тако ружно звучи у устима 
бадвема рукама:</p> <p>- Немојте, молим вас, господин Растиславе.{S} Оставите ваш морал за друг 
ку..</p> <p>- Изволте, госпођице, молим вас изволте, рече јој он оштрим нагласком, и, ушав у со 
 било да се вратимо?</p> <p>— Ах, молим вас, какав повратак? поче Заре али немаде кад довршити; 
p>Растислав га заустави:</p> <p>- Молим вас.{S} Није могуће да ме овако необавештена оставите.{ 
вршено је.{S} Ја сам се решио.{S} Молим вас затворите врата.</p> <p>Кнез махну руком на официра 
е да говоримо што друго.</p> <p>— Молим вас — прихвати пуковник нестрпељиво — ја вам опет понав 
 <p>Пуковник је пресече:</p> <p>— Молим вас да се разумемо.{S} Отров, необичан, непознат отров, 
на намештала своју мараму. — „Ама молим вас“ рече он сад.</p> <p>— Нема ништа, господине пуковн 
дођоше и кола.{S} Помогну ми, натоварим вас на кола и донесем кући.</p> <p>— Бојећи се да вам ш 
сам пазити да слуге не примете у каквом вас стању доводим.{S} Али чудно.{S} Подижући вас из кол 
зносе из њене куће.</p> <p>— Јух! часан вас убио, одкуд вам све те ђаволиштине падају на памет. 
превазишло.{S} Кад пре уграбисте, часан вас убио!...{S} То ми сад код вас да дођемо у школу!{S} 
е озбиљно болесни.{S} Дошао сам и нашао вас где спавате.{S} Скоро ће бити пуних 50 часова како  
 окрете се унутра у собу.</p> <p>— А ко вас то шпијунише, г. пуковниче — упита он хладно.</p> < 
прави робова!{S} Сироти ви!{S} Ах, како вас жалим — рече Мона, намештајући завесу на једном про 
ени!{S} О, господине пуковниче!{S} Како вас није жао да само дангубимо око тога.{S} Та ја не би 
ним коњем.</p> <p>— Сад сте остали само вас двоје, г. Маврикије, ти и то твоје кљусе, ти и коњ, 
емља не може без вас опстати, онда ћемо вас умолити да се поново вратите.{S} А ви нам, јамачно, 
, убице и издајице престола.{S} Ми ћемо вас службено ожалити.{S} Објавићемо вашу смрт свечано.{ 
рвог ђенерала балканског.{S} Саранићемо вас о државном трошку.{S} Умрећете као велики државник. 
 тога прилично збуњен.</p> <p>— Искрено вас жалим; господине ђенерале, рече кнез рукујући се с  
 говорим само овде с вама, јер се ствар вас <pb n="124" /> тиче.{S} Иначе таке ствари ни за оби 
ми ту милост, узмите огртач, ваш доктор вас моли, ваш доктор господару!{S} Зар добри господар н 
о били и за друге тешке оптужбе противу вас.{S} Били сте окривљени да сваки дан примате једну о 
шаха, — рече кнез расположено — а ја ћу вас тако бити, г. Маврикије, тако ћу вас бити...</p> <p 
вако од речи до речи учинити: довући ћу вас све у овај конак, затворићу се овде заједно с вама, 
ћу вас тако бити, г. Маврикије, тако ћу вас бити...</p> <p>Кнез показа руком Маврикију где ће с 
 најближе телеграфске штације известићу вас о резултату потере.“</p> <pb n="656" /> <milestone  
Молим, молим — рече Растислав. — Ја бих вас баш молио за то.{S} Ствар је невероватна.</p> <p>—  
.{S} Ова је ствар врло озбиљна и ја бих вас замолио још за нека објашњења.</p> <p>Није имао куд 
 не остављате сама.</p> <p>- Али ја бих вас молио да се јутрошња појава више не понови, да то б 
{S} Зарад кнежеве безбедности молио бих вас да ме изволите примити.“</p> <p>„Један ђак.“</p> </ 
ече он благо - а сада на путу молио бих вас, да се не одвајате од мене због ситница и да ме не  
но да ћу вам бити муштерија.{S} Што бих вас иначе звао!{S} Али дед те, кажите шта је, како је;  
један Добри,</l> <l>Што је јачи од свих вас,</l> <l>И јачи је од свег злог!</l> <l>Мртваци:</l> 
ска да пишу о вама читаве књиге, да <hi>вас</hi> преузносе као највећег и јединог пријатеља кне 
а, на пример, ви најмите странце да <hi>вас</hi> хвале, на то после сматрате као државни интере 
улу, и старао се да је замени са „ви“, „вас“ и т. д.{S} Кнез Мутимир није волео да му се говори 
ра напоље, понављајући у два три маха: „вас јамачно тамо чекају!“</p> <p>По одласку ађутантовом 
ситеља, тога правога оца нашег народног васкрса твој је деда, кнеже, као каква крмка, секиром у 
>Све то у једном тренутку, живо и јасно васкрсло је пред њеним очима, и она се питала, сва прет 
И њин је изговор лак: „Тако су га други васпитали!“ А вама ће бити тешко да се оправдате, за шт 
за Мутимира, вазда је жалила што његово васпитање не иде како треба, а ова отоичња прича Ратков 
нику и опрезно му поднесе под нос комад вате, који прво накваси некаквом течношћу.</p> <p>После 
 јер од кнеза не само да је сипала жива ватра, но је, простићете, прскало и подоста пљувачке.{S 
е у вис.{S} Жика није разумевао шта ова ватра значи.{S} Рад је био да не узнемирује свога госпо 
 на нашој обали указа се некаква велика ватра.</p> <p>Враничић скочи са столице, извади сахат и 
<p>Осећала је како је на махове обузима ватра, а на махове опет целим телом шине је студена јез 
и живим те богом кумим, скидај ме с ове ватре — пуштајте нам чељаде — рече Боја.</p> <p>— Чујеш 
еним буктињама у руци, палећи спремљене ватре по уличким угловима.{S} За мало, па се чаршија пр 
алу, а Враничић и Жика седоше опет крај ватре у колебу, први ближе огњишту, други остраг на тру 
ра као прекаљен челични чекић, а бујна, ватрена младост стапа се, утољава и разблажује у изливу 
жева кола, красан интов, запрегнут са 4 ватрена белца, који би се по брзини потпуно могли мерит 
ма прве истинске љубави, у души бујна и ватрена младића наступају ненадне и чудне промене, који 
арац да пусти обадва сина.{S} Млади су, ватрени, частољубиви, а оружани; пашће у јарост и почин 
о око кола и непрестано је гутао својим ватреним погледима.</p> <p>Па не само то, она је чак чу 
чне тмуше азијатске,</l> <l>Гутајућ’ их ватреним погледом;</l> <l>Ка’ мало пре што гордо иђаше, 
ли се живо разговарају, или се око чега ватрено препиру.</p> <p>Свеће су свуда биле погашене, с 
он на један пут пређе <pb n="437" /> на ватрено заклињање шта би све дао за Лепшину љубав, а у  
ка и све остале њене друге — поче Ратко ватрено.{S} Но Растислав рече да се умири и да остави т 
е као грумичци слеђена шећера, на сунцу ватрено сјајне, с преливањем у најлепше боје.</p> <p>По 
мање способности — заврши Ловимук своју ватрену филипику.</p> <p>Док је на једној страни дворан 
толице, извади сахат и загледа га према ватри.</p> <p>— Скоро поноћ - рече он. — Хајдемо!{S}- Д 
 често запињао; цело тело у грозничавој ватри и дрхтавици, а глас му био необично дебео, храпав 
неза застане у дубоком сну, а у великој ватри.{S} Покуша да га пробуди, али кнез се није одзива 
 подједнако бујна, подједнаком љубавном ватром загрејана тела, само су још више распаљивали без 
анији, преминуо је, измучен дуготрајном ватром, која му је поступно спржила цео организам.{S} У 
>Кнез је говорио још дуго, говорио је с ватром и осећајем, све у заштиту Лепшину.</p> <p>Али Мо 
p>Говорећи ово Ловимуковица беше пала у ватру.{S} Бришући пред огледалом зној с лица, она рече: 
ова.</p> <p>Ратко беше почео долазити у ватру, и све је живље говорио.</p> <pb n="566" /> <p>—  
к најпосле, на страшном огњу болесничке ватруштине од лудила, цео организам не буде исцеђен, са 
е вечери добије јаку грозницу, с тешком ватруштином.{S} Тек после три недеље тешка боловања уст 
ознице, да ноћ дочекује с неком ужасном ватруштином, која као да му је упалила сваку капљу крви 
ст, узмите огртач, ваш доктор вас моли, ваш доктор господару!{S} Зар добри господар неће ништа  
ик.{S} Име ће вам остати чисто, светло, Ваш јединац наследиће неокаљану успомену свога оца.{S}  
их, онда имаш све.“ И ако је био прост, ваш је дед знао ово мудро правило.{S} С тога се и држао 
у, учините ми ту милост, узмите огртач, ваш доктор вас моли, ваш доктор господару!{S} Зар добри 
рок?</p> <p>— Држим да га већ знате.{S} Ваш поступак није био случајан; свака ваша реч била је  
твари.{S} Ви сте и сами то говорили.{S} Ваш случај није ништа особито.{S} Без сумње у вину је б 
ове саветовањем) опкољен је војском.{S} Ваш је положај лак ако га навлаш ви сами не отежете.{S} 
 могуће?</p> <p>— Могуће, господару.{S} Ваш Заре неће вам никад ништа рећи што није истина.</p> 
ји тако — прихвати Растислав одсечно. — Ваш деда није постао чувен са те изреке. „Народе снаго  
 се народ поведе за другим вођама, онда ваш деда, без предомишљања, издаје заповести да се тај  
у кутију од плиша.{S} Писмени докази за ваш злочин ево овде код мене у џепу — ствар је јасна... 
уће: рече да и сама носи одговорност за ваш живот и баш с тога се и не сме одвајати од вас докл 
то се крије ономе иза леђа, он и не зна ваш језик, он мрнџа само швапски — и он учи децу вранцу 
ја...</p> <p>— Ћутите, г. ђенерале, кад ваш владалац говори.{S} И зар се ви још усуђујете уста  
пак случају не треба заборављати, да је ваш књаз до сада био малолетан.{S} Но и томе ће скоро б 
тку. — Поткрепи и ти моје мишљење да је ваш спас у томе, да од кнеза направите што боља човека. 
мао кључ калауз!{S} Али ви велите да је ваш кључ био у брави? (Белини потврди то главом).{S} Ет 
{S} Турска је наша сузеренка; султан је ваш цар; наша је дужност.... била... јес, дужност!{S} А 
на за народ.{S} Ви знате како дејствује ваш отров.{S} Стегнуће вас у гуши.{S} Боловаћете 2—3 да 
м вас, господин Растиславе.{S} Оставите ваш морал за друге трезније прилике.{S} Сад просто немо 
требна документа која несумњиво сведоче ваш злочин, вашу издају престола.{S} Као велеисдајник,  
аћу им документа која несумњиво сведоче ваш злочин.{S} Сачиниће се акт о томе. <pb n="317" /> В 
 кнез, али чекајте само.{S} Видећете ви ваш устав... <foreign xml:lang="fr">Je vous ferai danse 
!{S} Ја мој завет могу испунити, али ви ваш не.</p> <p>— Ох, не говори ми само то!{S} И хоћу, и 
ересе; код вас је државни интерес сваки ваш ћев...</p> <p>— На пример? — пресече га Растислав.  
вога оца.{S} То је милост коју вам чини ваш господар, коме сте радили о глави; ту вам милост чи 
Буде ли добро вама ће по праву припасти ваш део славе; буде ли зло, само ћу ја вући одговорност 
рца.</p> <p>— Па ипак — биће да је овај ваш суд мало пристрасан — рече кнез.{S} Но ђенерал му н 
им ни ја, да ће они јавно потрзати овај ваш испит.{S} Али има ту стотина других начина да се њи 
клевета.{S} Само младост ваша и положај ваш, и положај мој као домаћина могао ме је уздржати те 
цири причају да им ви говорите: „Ја сам ваш балканиски врховни командант.{S} У мене ви гледајте 
е.{S} Ми, посвећени у ствар, прикрићемо ваш злочин, не вас ради, но земље ради; да по Европи не 
те виц, г. Маврикије.{S} Али није добар ваш виц.{S} У <hi>Европа</hi> нема <pb n="39" /> шах; т 
спознаде да је то некаква алеја.</p> <p>Ваш у тај мах алејом се зачу нека шкрипа и лупа, она на 
з зачуђено.</p> <pb n="187" /> <p>— Да, ваша светлости, државни принцип.{S} Ви позивате народ з 
па онда дај прави устав...</p> <p>— Па, Ваша Светлост, тако се најлакше <pb n="42" /> и праве у 
р немарно и равнодушно.</p> <p>Тако је, Ваша Светлост; што би се замерило обичном образованом ч 
.. баш ништа не знаш....</p> <p>— Није, Ваша Светлост, да баш ништа не знам, али наравно, Ваша  
имети:</p> <p>- Е, немојте то говорити, Ваша Светлост.{S} Како то да сељак не зна шта је устав. 
Маврикије.</p> <p>Шах је персиски краљ, Ваша Светлост, а краљ, то је европски шах.... примети М 
кад год....</p> <p>— Наравно да мислим, Ваша Светлост, како не бих мислио?{S} Сваки човек мора  
лепо гостопримство?</p> <p>— Ја мислим, Ваша Светлост, да је овај обичај остао од Турака, и да  
ар дан, добар дан... слуга сам понизан, Ваша Светлост!“</p> <p>— А... а... а, <foreign xml:lang 
ко одликује.</p> <p>— Благодарим много, Ваша Светлост, врло сам захвалан, али још носим модрицу 
 се то чини, докторе?</p> <p>— Наравно, Ваша Светлост, — опет поче доктор, — но кнез га и по др 
ост, да баш ништа не знам, али наравно, Ваша Светлост боље зна...— А после свежа, млада, окретн 
незна шта је рекао!...</p> <p>— За што, Ваша Светлост? — знам, рече Маврикије кнезу, који је јо 
зао, но баш из моје главе...{S} Па што, Ваша Светлост, тако је.</p> <p>— Ох....хо....хо! — насм 
да ме не брани ваша голема приврженост, ваша голема мудрост и ваше зрело искуство.{S} Па лепо,  
eign xml:lang="fr">Pardon</foreign>!{S} Ваша Светлост, не одричем ја Вама углађеност, но тврдим 
ха.</p> <pb n="33" /> <p>— Њокалица!{S} Ваша Светлост — рече ћелави господин жалостивно — то је 
ете ући стално ни у какву већу кућу.{S} Ваша прошлост затвара вам врата.{S} А с поља радити — т 
 Нисам знао да ли је будан или спава. — Ваша Светлост, прошапућем полако.{S} Он не одговори ниш 
а, опет прогледа и диже главу.</p> <p>— Ваша Светлост увек се тако са мном шали.{S} Ја то увек  
 ћу овог тренутка учинити ово:</p> <p>— Ваша је кућа опкољена.{S} Одмах ћу дати да се дозове ми 
ће овако...</p> <p>— Не вели се „ушета“ Ваша Светлост., примети г. Маврикије.</p> <p>— А да как 
пут јахали...{S} Ја не умем да јашем, а Ваша Светлост навлаш ми дала кобилу што баца чифтета... 
та....{S} Грдно сам се угрувао....{S} А Ваша Светлост каже „полако ћемо“, а после викне само „к 
ја.</p> <p>— Нема, старче, овде никаква ваша чељадета, ја сам ти већ казао једном — рече доктор 
слав, гледајући у кнеза.{S} Ја кажем да Ваша Светлост нема потребе да се спрам млађих служи она 
хтели то, да други приме одговорност за ваша дела?{S} И ако се поносите својим радом, као што с 
н рукав — Одлази од мене!{S} Не знам ја ваша ђидиска пренемагања — рече она одсечно.</p> <p>— Л 
} Ваш поступак није био случајан; свака ваша реч била је нарочито одмерена и спремљена с извесн 
се да на место кнежеве слике свуда дође ваша.</p> <p>- Г. Растиславе, пазите куда сте ударили!{ 
злога, и коме на корист, сматрали да је ваша дужност да се дете одвести у оделите собе, где би  
Мртвачка је јака сила,</l> <l>Велика је ваша моћ,</l> <l>Далеко је Безданија,</l> <l>И тешко је 
<p>„Али како те моћи немате — и како је ваша фактичка снага малена, то је и дужност ваша веома  
<hi>он</hi> процењује дела ваше владе и ваша рођења.{S} Наглашујете му да памти разлику, како в 
ли ме на овом месту држи ваша милости и ваша добра воља...{S} Кратко, јасно, мора једном да се  
не слажу онаки изрази, што ће свакако и Ваша Светлост призната.</p> <p>— Није врат него... како 
S} Кад би имали фактичке моћи, можда би ваша дужност била да ме одмах ухапсите, ако би сматрали 
 за то су га и слушали.</p> <p>— Зар би Ваша Светлост хтела да се у понашању изједначи с човеко 
смејао.</p> <p>— ...{S}Па да ме поштеди Ваша светлост....</p> <p>— Нема ништа, мора се јахати;  
кије се једнако освртао: „Да ме поштеди Ваша Светлост, ако може бити.“</p> <p>— Никако не може  
 о свом пикљу или ме на овом месту држи ваша милости и ваша добра воља...{S} Кратко, јасно, мор 
лонити; па и опет, и опет — не треба ми ваша заштита и ваше спасавање.</p> <p>— Из вас говори и 
и све знате, ви сте непогрешни, вама ни ваша рођена жена не сме рећи истину у очи, не сме вам ј 
 мој пад сутра био готов да ме не брани ваша голема приврженост, ваша голема мудрост и ваше зре 
граби прилику и узе шешир.</p> <p>- Ако Ваша Светлост не би имала ништа против, ја бих се могао 
рду тих гадних клевета.{S} Само младост ваша и положај ваш, и положај мој као домаћина могао ме 
 фактичка снага малена, то је и дужност ваша веома малена и проста — да се покорите неопходност 
ћа.{S} На против, ово је најкобнија ноћ ваша — примети кнез опоро.</p> <p>— Шта је сад! — рече  
од 10 година узастопце он је долазио на вашаре, светковине и саборе у овоме крају. (Родом је би 
азио је тако хоџа у Балканију, обилазио вашаре, добро пазарио и нико му није сметао.</p> <p>Так 
уд доселили у Босну).{S} Обилазећи тако вашаре и саборе он је био завео оваку праксу.{S} Обично 
е.{S} Дечка је обично слао да огласи по вашару његово присуство, и да му доводи муштерију.</p>  
му трпите оскудицу.{S} Но, височанство, ваше је само да заповедате, а ова земља има свега, свег 
е.</p> <p>Хајд сад идите; распитано је; ваше је чељаде тамо где је играла коло; ту ћете је наћи 
и немам потребе да трпим <pb n="335" /> ваше нападаје.{S} Каква је да је моја династија, она је 
м по вољи.{S} Чујте ме само још ово.{S} Ваше ствари стоје овако:{S} Можете попити отров.{S} У т 
рече с осмехом:</p> <pb n="195" /> <p>— Ваше је височанство неумитан и ненадмашан критичар.</p> 
 да направи увод у разговор.</p> <p>- А ваше је право име? — упита он.</p> <p>— Ката! — одговор 
м именима, ви немате никаквих доказа за ваше клевете — продера се Врбавац,</p> <p>— Немам доказ 
ћутите.{S} Ви знате да сте амо дошли за ваше добро и да вам се код мене не може десити ништа рђ 
е.</p> <p>Извините, височанство, али ја ваше питање нисам разумео; не знам кога замишљате под и 
тор.</p> <pb n="265" /> <p>— Не знам ја ваше Звониградске куке и закуке.{S} Код нас се за образ 
адлежност да <hi>он</hi> процењује дела ваше владе и ваша рођења.{S} Наглашујете му да памти ра 
Међу нама је све свршено.{S} Маните сад ваше нежности.{S} Оне су овде по све неумесне.{S} Говор 
о, он живо настави:</p> <p>— Јес, не од ваше, већ ја нећу да живим ни од чије милости.{S} Ја хо 
али.{S} Ја то увек примам као милост од Ваше Светлости — за што иначе....</p> <p>— Шта би било  
, узиданог у дувар <pb n="305" /> испод ваше слике.{S} А сад би у име бога могли поћи.{S} Саме  
 да седнем; грдно сам се уморила уз ове ваше басамаке.</p> <p>Говорећи то, госпа левом руком на 
сати.{S} Збиља, г. Растиславе, какво је ваше мишљење о томе?{S} Ја се у тим стварима не разумем 
мисли.</p> <p>— Да, да, поче он — то је ваше — ви - сте правили устав... а књаз вам малолетан — 
 први муж и дипломата балканиски.{S} Те ваше везе ни данас нису покидане.{S} Они и данас тако и 
деца!{S} Само што ја нећу да знам за те ваше керефеке.{S} Код мене све мора ићи...</p> <p>При о 
 се једнога дана горко кајати за све те ваше мудрости.</p> <p>— Добро, добро — прекиде је муж н 
еких личности.{S} Јесте ли потписали те ваше исказе, господине маркиже? — рече барон Жермини.</ 
 не волете.{S} Све су то породичне црте ваше.{S} Ако у теби тече крв Косанића — нећеш ни ти бит 
{S} И бијете ме што нећу с вама у грехе ваше.</p> <p>Ове последње речи хоџа је изговорио под уд 
га целој балканској војсци.</p> <p>- Из ваше околине, г. пуковниче, шире се гласови да је кнез  
и још само неколико месеци.</p> <p>— Из ваше се околине, г. Растиславе, фабрикују неистините ве 
и документи</hi> такође носе траг да из ваше <pb n="88" /> околине ниче ширење гласова који пре 
ли напред.</p> <p>— Ја знам по нешто из ваше прошлости, госпођо.{S} С тога не треба да вас зачу 
ет, и опет — не треба ми ваша заштита и ваше спасавање.</p> <p>— Из вас говори инат!{S} Један в 
вамо места где смо.{S} Ту разумем вас и ваше чиновничке положаје.{S} Министри нека се мењају, а 
лема приврженост, ваша голема мудрост и ваше зрело искуство.{S} Па лепо, то би значило да се ја 
 Збиља, да ли су и ранији покушаји били ваше дело?</p> <p>— То је друга тема — примети ђенерал. 
ја прокламација којом ћу објавити земљи ваше издајство.{S} Биће склопљен војни суд.{S} За три д 
ле, ни 24 минута, а ви можете уређивати ваше ствари и после попијева отрова.{S} Ви бар знате да 
ити отров.{S} У том случају прави узрок ваше смрти остаће тајна за народ.{S} Ви знате како дејс 
ломата.{S} Веома ме интересује да чујем ваше мишљење у овој ствари.</p> <p>Све ово било је изго 
 породици нема јунака.{S} Ни један члан ваше династије није се нигде одликовао никаквим особити 
 вере, да вам ја благословим курварство ваше!..{S} Ето вам ваших калуђера; обратите се њима за  
изволте се одлучити.{S} Понављам, свако ваше противљење сматраћу као побуну против законитога н 
ром док ствар не буде свршена.{S} Свако ваше одупирање ја ћу морати да сматрам као покушај буне 
 бога, да то није био какав жив сан, то ваше хватање и одвођење? — упита даље Жермини.</p> <p>— 
и на први поглед.{S} Но ја бих радо чуо ваше име; чији сте и одакле?{S} Јамачно из какве добре  
стислав.</p> <p>— Не!{S} Не сумњам ја у ваше речи.{S} Верујем све што кажете; верујем чак да ст 
.{S} Па још и мене хоћете да увлачите у ваше ђубре...{S} И бијете ме што нећу с вама у грехе ва 
дате, за што од дечака, који је дошао у ваше руке мек као восак, нисте могли начинити добра чов 
бећању, шаљем Вам најновију фотографију Ваше будуће заручнице, госпођице Кашко...“</p> <p>Прочи 
о се несумњиво посведочило при повратку ваше династије.{S} Кад сте се утврдили по свом повратку 
 јој низ образ.</p> <p>- Е, лепо, то су ваше обичне женске лудорије — рече Растислав ослобођава 
 седнем тако близу, како ћу осећати дах ваше божанствено душе.</p> <p>- Ви сте веома галантни,  
рату и кварежу!{S} Зар код толика света вашег нађосте мене, човека туђе вере, да вам ја благосл 
ипак прште:</p> <p>— Јес, то су извешћа вашег Ратка, онога истог што у сред Звониграда шаље људ 
 то не питам вас? — То спада у делокруг вашега пашанца.{S} Ви тај случај морате зната...{S} А н 
2" /> <p>— Ово је све, г. начелниче, из вашега подручја.</p> <p>— Јесте, г. намесник, благодари 
реди овака једна услуга.{S} А ја ћу вам вашега кнежића тако лепо спремити да управо неће ни осе 
 Те ствари наш народ најтеже прашта.{S} Вашем деди опростио је и његову амишност, и његово среб 
аш сад пред пунолетство, јамачно сад по вашем повратку у Звониград.{S} То је све што знам о ово 
ам пређашњих година бивао толико пута у вашем дому.</p> <p>Милоје узе набрајати поједине случај 
 приближив се Растиславу.</p> <p>- Јес, ваши поступци - рече Растислав и исправи се у фотељи.</ 
ребају — рече кнез подругљиво.</p> <p>— Ваши саветници и заступници нису ваши лакеји.{S} И шта  
де ће тако нешто бити, и ја се бојим да ваши искази не послуже као повод гоњењу <pb n="483" />  
а што да ви професори не знате шта раде ваши рођени ђаци?{S} И како ја то да знам, а ти да не з 
} Ту дела говоре, г. Растиславе; говоре ваши поступци.</p> <p>— Радо бих их чуо — рече Растисла 
да смо, у најкраћем року, прости робови ваши — рече кнез, пратећи свој говор лаким осмејком.</p 
слушао, као што је истина и то да многи ваши поступци на то личе.</p> <p>- Моји поступци?! — ре 
шта само три хаљаде дуката!{S} То су ти ваши општи интереси.</p> <p>Растислав климну главом, ка 
Садиградски црвени републиканци — то су ваши најбољи пријатељи.{S} Та то бар није било тако дав 
> <p>— Ваши саветници и заступници нису ваши лакеји.{S} И шта ви управо хоћете!{S} Да докажете  
Најпосле били сте оптужени да сте се са вашим поочимом Фрањом Јосифом чак упуштали и у погодбе, 
е, ха, ха, ха... а јесте ли растумачили вашим ђацима шта је то њокалица, ха, ха, ха...{S} Хајде 
 ах!{S} Прођите ме се једном само с тим вашим државним интересом.{S} Ви све трпате под државне  
има среће и благослова, и то су после у вашим очима отмени људи, угледни чиновници!...{S} Не зн 
оји.{S} Јес, књажевска власт је данас у вашим рукама.{S} Ви делате, па је право да за та дела и 
ику, како владалачка власт није данас у вашим рукама, већ у рукама књажевског намесништва.{S} Д 
.{S} Разумем!{S} После оваких разговора ваших све знам и све разумем.{S} Разумем сад откуд о ме 
 новцем, г. пуковниче, плаћа израђивање ваших рођених слика, и старате се да на место кнежеве с 
е у везу с оним што сам мало час чуо из ваших уста о себи; кад се узме на око јасна тежња да се 
агословим курварство ваше!..{S} Ето вам ваших калуђера; обратите се њима за таке услуге....</p> 
 врте.</p> <p>— Јао, роспије једне, јао вашљивице и смрдљивице, — рикну бабетина.</p> <p>Она оп 
на његову науку, кад он учи једну оваку вашљивицу да не слуша своје старије, да не слуша мене,  
з кнеза, који се беше заценуо.</p> <p>— Вашој Светлости лако се смејати, али мени бриди нос; ра 
ну:</p> <p>— Заиста, ја се морам дивити вашој дрскости, господине ђенерале.{S} Сам злочинац и у 
оја и жандарма, а потеру сам наредио по вашој заповести.{S} Дигнуто је седам села и чим се укаж 
ом, упућеном министру.</p> <p>......„По вашој заповести одмах је наређено да се дигне потера из 
продужавао све живље и јаче:</p> <p>— У вашој породици нема јунака.{S} Ни један члан ваше динас 
свешћен поглавар земље, и то онесвешћен вашом кривицом.{S} Претио сам ако ми се одмах не <pb n= 
ента која несумњиво сведоче ваш злочин, вашу издају престола.{S} Као велеисдајник, ви морате ум 
 бих ја себи тако што допустио да се на Вашу Светлост наљутим; Боже сачувај — рече Маврикије уб 
м.</p> <pb n="334" /> <p>— Додајте томе вашу породичну слабост спрам жена.{S} Твоји претци, сви 
е погазили вашу заклетву, ви сте издали вашу војничку заставу, ви сте простим злочином упрљали  
аставу, ви сте простим злочином упрљали вашу ђенералску униформу...{S} Убицо, твоје су руке крв 
ујете уста отворити!{S} Ви сте погазили вашу заклетву, ви сте издали вашу војничку заставу, ви  
че ђенерал - овда изволите ми саопштити вашу тужбу.{S} За <pb n="311" /> што ме кривите?{S} Шта 
S} Понављам, ја не знам како да разумем вашу срџбу.{S} Ваљда не би хтели то, да други приме одг 
рупним корацима.</p> <p>— Ја не разумем вашу срџбу.{S} Ја сам рекао само оно што у истини посто 
емо вас службено ожалити.{S} Објавићемо вашу смрт свечано.{S} Лекари ће издати сведоџбе да сте  
е видети да те књиге не уздижу мене, но вашу династију.</p> <p>— Ама немојте ви тражити да буде 
ако сте онда, врага, опет, могли доћи у вашу спаваћу собу и како <pb n="486" /> тога да се не с 
сте из кола и прођосте сав простор до у вашу спаваћу собу.{S} Мислио сам већ да сте будни, али  
 <pb n="668" /> да је овуд прошла каква веверица, или друго што.{S} Ови сељаци довикнуше и оста 
ће се по дрвећу пентрати.{S} Нису ваљда веверице. — Зар књаз па сад на дрвету да спава!</p> <p> 
ти јавља, а где затреба, богме, и да се вегне. — „Боље је и десет невиних да буде везано, но је 
јак те се целом лицу опет врати обичан, ведар и весео израз.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Ma 
х после 9 час., а јутрос око 6 устао је ведар, расположен, крепак.</p> <p>Прво се обријао и дот 
 <p>На његовом младићском лицу сијао се ведар осмех непомућене младићске радости, а његове руме 
шња задовољства.{S} Његов је поглед био ведар, јасан, слободан, око усана играо је непрестано л 
ла је дивна пролетња ноћ, топла и тиха, ведра и јасна.{S} Пун месец испливао у ведре небеске <p 
у било му је добро.{S} Глава му је била ведра, присебита, а овамо се осећао као човек који је д 
снажан врат, широка плећа, глатко чело, ведре очи, црне, пуне косе, румене усне, румене, забрек 
ана, испили су први пехар своје младе и ведре љубавне среће, која их је доцније неодступно и ве 
е моју лепу румену ружицу и изнећу је у ведре и јасне сунчане висине....{S} Али ах, откинута од 
бави, док се у расвитак опет не врати у ведре висине небесне, са којих је и сишао...</p> <p>— А 
 ведра и јасна.{S} Пун месец испливао у ведре небеске <pb n="281" /> висине и извео у своју ноу 
санице од које је кнез патио.{S} Једини ведри и весели дани бивали су, <pb n="636" /> кад је кн 
еш све јаснија и живља, и како је одмах ведрије на души, чим се осети анђелска близина твоја —  
/p> <p>Лепша изађе на улицу.{S} Било је ведро, свеже, прилично хладно пролетње јутро.{S} Улице  
 њена мирисна поља, њено шарено цвеће и ведро, плаво небо, и миле песме веселих тица....{S} Ту  
к, округао прамен, остављајући за собом ведро, тек умивено небо, које се плавило <pb n="518" /> 
" /> на души било му је тако лепо, тако ведро и весело! — Он је осећао да има један добри анђео 
животу као да је било вешто што је тако ведро и јасно, тако светло и радосно, тако неисказано м 
а.</p> <p>Синђа га погледа оштро, набра веђе и процеди кроз зубе: „Полако!{S} Где је хоџа?“</p> 
 очију и усана, тако, да женским опадну веђе, а мушкима и обрве и бркови.</p> <p>Ката се насмеш 
 <p>— Знам, рече она, дижући у вис леву веђу. — Не могу рећи баш за медведа, пошто с медведима  
 га није било могуће одузети, мањ да је веже.</p> <pb n="694" /> <p>После узалудна отимања, Мут 
авају кнеза да њега овај устав ништа не веже, јер је грађен без његовога питања и пристанка, и  
 то он сазнаје, с тога увек тражи да се веже с ким год који је смелији од њега, па се онда стар 
а му делите парче по парче и тиме да га вежете за се!{S} Кад ви хоћете да шпекулишете кнезом,.. 
 Одрешен од свију интереса, који човека вежу за овај свет, на мој говор не може више утицати ни 
дмах наредити да ти запуше уста и да те вежу и баце у подрум.</p> <p>— А шта би друго и могао у 
крај прозора, загледајући кроз сумрачак вез на њеним рукавима, и запиткујући је нешто о томе.</ 
 просто с тога што му се допао онај њен вез на рукавима; па хоће да га види из ближе.{S} Могуће 
.{S} Био сам ослобођен од свију стега и веза, а преда мном је стајала некаква људска прилика, у 
аква невидљива духа, који нема никаквих веза и интереса с овим материјалним светом — Јес, ви Ко 
 читав сахат, а тицао се искључно мојих веза с г. Црнојевићем и његовом браћом: где сам се с њи 
народном.{S} - Нова влада по старинским везама и породичном предању блиско је везана с кућом Вр 
вне групе, и питан сам шта знам о њиним везама с Црнојевићима.{S} У почетку ја сам се бојао да  
едан крив да утече, за што ко је невино везан, лако се може одрешити, а кад кривац утече, онда  
 свучен у подрум, ту је провео целу ноћ везан за дирек; сутра дан извели су <pb n="240" /> га,  
м везама и породичном предању блиско је везана с кућом Враничића.{S} Ово свакако не може остати 
је да бежи из ове собе, за коју су биле везане толике слатке успомене, а опет је нешто неодољив 
 у даљину; редови коња мирно су стојали везани за школски плот, само су реповима високо одмахив 
 коња, и онај плот за који су коњи били везани, и она школска зграда коју је заграђивао овај пл 
е на један пут поче окретати и онај низ везаних коња, и онај плот за који су коњи били везани,  
гне. — „Боље је и десет невиних да буде везано, но један крив да утече, за што ко је невино вез 
и ли гледала јагње доведено пред кућу и везано за шљиву.{S} У кући оштре нож да га закољу, а он 
} За тим је дошао човек с белом маском, везао им очи и повео их даље.{S} Ишли су дуго; по свеже 
укоше чак до појаса и ту га притегоше и везаше некаквим каишем, али тако, да су ми под каишем и 
ска старога кнеза Косанића.{S} Наравно, везе с Турцима у то доба биде су обична ствар.{S} Тако  
њења до кнеза муче нечастиви, да он има везе с хрђавим духовима и вештицама, а све ове скаске н 
дан Врбавац — он лично ступати у овакве везе и познанства.{S} Па баш да исприча целу ту ствар с 
 чему ви сад нама говорите нема никакве везе с јавом и истином.{S} У дугом сну ви сте јамачно м 
ју.{S} Али начелник је указао на блиске везе између главнога кривца у овој похари и једнога од  
светиња домаћег прага, ни нежне рођачке везе; купљено је све што се могло купити, и успех је по 
е далеко иза нас.{S} Сем најближе крвне везе, код њих се ни на што више не пази.{S} Породични о 
стављајући на страну рођачке, породичне везе и осећаје, као што је на прилику осећај детињске љ 
 муж и дипломата балканиски.{S} Те ваше везе ни данас нису покидане.{S} Они и данас тако исто м 
о мом доласку у Балканију? јесу ли наше везе продужене и после тога? јесмо ли стајали у преписц 
свом кревету, да лепо лежи полеђушке на везеном јастуку, што му га о имендану даде на „презент“ 
е надаш, па да играш острољанку, све да везеш.{S} Него, батали то.{S} Је л’ истина велиш, да см 
 ћу наћи начина да будемо у непрекидној вези.{S} Ми се морамо виђати, састајати, бити заједно — 
рфијума.</p> <p>„Та би иглица стајала у вези с маленим мехурићем, који је тако удешен да се кро 
 којих су начелник и министар стојали у вези, и тако је могао бити ухваћен цео њин разговор.</p 
се чује о некакој тајној завери, бити у вези с овом причом о лепој непознатој девојци.</p> <p>М 
ћ.</p> <p>- Јес, јамачно ће и то бити у вези.{S} С Дунава се чује неко запомагање, а одовуд на  
? је ли Црнојевић, преко мене, стајао у вези и преписци с киме из Балканије? да ли су преко мен 
еку бакрену жицу, од које су један крај везивали с оним жицама што иду из јастучића од каучука  
ећ рушила и пљачкала по осталим одајама везирова конака, примичући се све ближе и ближе Мустај  
чак ни од тога да ступи у <pb n="17" /> везу с Турцима, да се стави на услугу „блистателној Пор 
да је некаква издајничка рука направила везу на телеграфским жицама преко којих су начелник и м 
ко почасно место.{S} Кад се то доведе у везу с оним што сам мало час чуо из ваших уста о себи;  
овој неприродно је спојена и доведене у везу и зависност с већом или мањом осетљивошћу гениталн 
у - даму....{S} Пет година, то је читав век.</p> <p>— У два маха пет година само у затвору; а д 
 се, бежи од среће своје... тако ти цео век пропада, не знам за што?...{S} Овако ти лепо, па ко 
атница</hi>.{S} Овај је манастир из 15. века, зидао га је велики челник Радич Поступовић, а игр 
 обичај код њих.{S} Али у почетку овога века био је јако развијен.{S} О томе прича веома интере 
а, онда су људи комедијаши, који целога века упорно, по некад врло озбиљно, играју своје лудачк 
ео-не хтео, кнеже, ти ћеш морати целога века да имаш посла с тим човеком; он ће ти засести на с 
толећа.{S} Можда још у почетку прошлога века донео га је у Цариград из Немачке некакав мајстор  
о се зове мудрост и морал деветнајестог века.</p> <p>— Док су код старих Грка, још пре три тису 
неког силовања.{S} Та од кад је света и века, болан, још ни једна удовица никад није била силов 
еците ми да ћете бити моја од сад па до века.</p> <p>Кнез је изговорио ове речи у највећој озби 
крај вазда био немиран.{S} У њему је до века по нешто шушкало.{S} Али последњих година, услед ч 
а...{S} Разуме се, ја не могу остати до века неожењен.</p> <p>— А ко ти то тражи? — рече Лепша, 
мрзели од искони и који ће се мрзети до века.{S} Поглед Врбавчев био је пун гнева, поглед Расти 
емо поготову истим путем куда је пре по века прошао мој дед.{S} Прохујала половина столећа, а к 
 Г је и сада онде, где је била и пре по века, ни за длаку се није приближила своме коначном реш 
т.{S} И то је тако трајало скоро четврт века, а сад се и то морало дићи.{S} Осечени су и набије 
а револвер.{S} Пуста рука осушила се на веки, добро погоди; кнез се на земљу сруши.{S} Адјутант 
ивало како су постале ове урвине.{S} Од векова ту је вађен камен.{S} Мало по мало, непрестаним  
 монархијама, које постоје већ од много векова, где су владаоци чланови династија, које владају 
о тело својих конкубина.</p> <p>У првим вековима хришћанске победе, кад је хришћански фанатизам 
 је то држава, којој су у деветнајестом веку помогле женидбе њених владара?{S} Некад је то и вр 
туђој кући чији праг прелази први пут у веку, подлегне човеку, с којим је дотле само два три пу 
ча Степа био се мало смирио, јер га је, веле, још покојни кнез Страшимир звао к себи и рекао му 
отних Врбавцу и намесништву, откуда је, веле, и потекла мисао о промени политичка правца и удаљ 
 те крваве распре.</p> <p>А највише је, веле, наваљивао руски цар да се та ствар једном уреди.{ 
е против моје династије.</p> <p>Ово је, веле, застрашило и стукнуло чича Степу за неко време.{S 
 , лешкарећи на свом дивану, она му је, веле, тачно и разговетно објаснила све дужности, сва пр 
ма и неће ништа да нам кажу.{S} Чућете, веле, и то је све...</p> <p>Сељак застаде за тренутак с 
о на уму то на друму.{S} У дипломацији, веле, са свим је друкчије.{S} Ту кажу много је што шта  
 чак сматра то за част.{S} У Хрватској, веле, сељак се сам хвали по целоме селу кад са женом из 
.{S} Са мном није било шале.{S} Правио, веле, притисак!{S} Притисак! него шта.{S} Зар може бити 
е случајеве.</p> <p>— Тако, на прилику, веле да по селима често бива да девојка погреши, остане 
ли чак и то, шта кмет и ћата говоре.{S} Веле, ћата чита, па тек запне, а кмет њему на то: „узми 
рава и све опасности које га чекају.{S} Веле да је младић био сувише дрвенаст, није хтео ни чут 
>— Јес, слушао сам за то — рече кнез. — Веле да је то некакав старински обичај румунски.{S} По  
остала недовољна. „Много праве ларму“ — веле они.</p> <p>„С тога су се сад бацили на проучавање 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Веле да људи говоре истину кад стану пред отворен гроб  
а хвата при самој помисли.{S} Нихилисте веле да ће тим страхотама казнити само <pb n="107" /> п 
дним младим, туђим човеком, за кога сви веле да је велики господин.{S} Радо је хтела веровати д 
што удели десница твоја.{S} Но у ствари веле да је то само приформа.{S} Прави је пак смер друшт 
535" /> мајко и хранитељко, међер право веле стари људи да балканиска земља мирише.“</p> <p>Од  
 гнев старога кнеза био је утољен, како веле, тек онда, кад је наш јунак био избијен (ударено м 
 „Доктор радикалац“ скупио је био, како веле, ђаке пред школско здање, говорио им о слободи <pb 
 Је л те господин, докторе?{S} А има их веле дивотних.{S} Мој професор књижевности говорио ми ј 
их познатих ствари жива, сичан, татула, велебиље (беладона) и много што шта друго.</p> <p>„Као  
опу који је пре две години стрељан због велеиздаје.{S} Из писма је излазило да је Милоје био гл 
дана ви ћете бити суђени, осуђени и као велеиздајник стрељани.{S} Сад бирајте.{S} Ја сам учинио 
емили, или да будете стрељани јавно као велеиздајник.</p> <p>Ђенерал је ћутао, оборене главе и  
тужбу против Врбавца, оптужујући га као велеиздајника и непријатеља престола.{S} Оптужба је <pb 
вакојако ја опет за то мислим, да је то велеиздајство хвалити туђега владаоца екватора у нашој  
ио био у злочине, које закони казне као велеиздају.{S} Ја сам га спасао од те срамоте, али њего 
аш злочин, вашу издају престола.{S} Као велеисдајник, ви морате умрети.{S} Као моме рођаку, као 
ти из Балканије руски уплив, ако им ове велесиле помогну да дођу на владу.</p> <p>Они пуне уши  
из детињства; а ту му је слику послала, вели, његова мајка још пре толико година.</p> <p>Лепша  
мандант на сва уста грди свог министра, вели да је то пијана баба, који није ни зашта и да би б 
ка.{S} Од ње сам све чула.{S} А њој је, вели, казала госпођа Цинцар-Станковићка.{S} Ти знаш с к 
о савету аустрискога цара, од кога сте, вели се, и тражили „очинске савете,“ били одсудно проти 
а преклињала да то не радим, за вас ће, вели, бити горе.{S} Тако се продужавало док најпосле не 
о, односио блато кући парио се њиме, и, вели, да му је помагало.</p> <p>Онај несносни „мирис“ с 
же дознати те тајне.</p> <p>- У Индији, вели, има таквих дервиша који чине читава чуда.{S} Доцн 
то је зове, наводећи ово:</p> <p>Дошао, вели, некакав Турчин, хоџа, која ли је вера — брада му  
једна страна.{S} Милоје криви жандарме; вели, да су они први пуцали и да им је намера била да у 
S} Није разумео кмет, молим покорно.{S} Вели „ако је под морање, ми ћемо сви с драге воље доћи“ 
иткујете се ви. „Она је, пос јој њен“ — вели мој клипан Вилип, — „она, ено познајем онај њени п 
ас настрадали на Дунаву.{S} С реке се — вели — чуло запомагање, због чега је чича Мунтијано и у 
ки посао он шаље бабу да га она сврши — вели народна мудрост.</p> <p>Треба да су старе жене поч 
ђењу.{S} Упитам га: „с киме сам дошао?“ Вели ми: „дошли сте сами.“ — „Па како сам изгледао, шта 
онели, господине маркиже, али ето слуга вели да сте сами дошли; сами велите да сте јутрос нашли 
 рече Ратко смешећи се.</p> <p>— А сеја вели да нема ништа лепше од потпоручика.{S} Она вели, т 
и обори <hi>Зликовца</hi>.{S} На Милоја вели, није нико ни пуцао.{S} Милоје опет неоступно увер 
спружи шапу, извуче нокте; а браца Мика вели војницима: ето виш’ и мачак вам каже да сте глупи! 
нема ништа лепше од потпоручика.{S} Она вели, тата, да ћу и ја бити потпоручик, да ће и мени зв 
, он бог ме лепо вели.“ — „Ама шта, шта вели?“ — „Вели: ја ћу, браћо, све с народом.“ — „Ама ћу 
апиткивати: оде ли Лепша? како оде? шта вели? како је расположена? срди ли се на њега? криви ли 
ловоливнице.{S} Али извештај начелников вели да је то тајна штампарија, и онда мора бити онако  
б и мудар државник те се између осталог вели:</p> <p>„Жалостан утисак који је учинила вест гене 
хну главом, у знак да му не верује, кад вели да се шалио.</p> <p>Речи кнежеве учиниле су на њу  
предака, једном речи, као што наш народ вели, висим ли ја о свом пикљу или ме на овом месту држ 
лоја.{S} Свак прича друкчије.{S} Милоје вели погинуо је <hi>Зликовац</hi>, жандарм не оспорава  
шета</hi>... па ће овако...</p> <p>— Не вели се „ушета“ Ваша Светлост., примети г. Маврикије.</ 
ак опис крваве кнежеве погибије, где се вели:</p> <p>„Тај за сву Балканију страшан случај догод 
ара.{S} Задатак је ове дружине, како се вели, скромно тајно доброчинство, то јест испуњавају љу 
 Бечу по еспап, и том приликом, како се вели, довезао је, између осталог еспапа, и тријестак бу 
и ударци народног незадовољства, јер се вели да се због династије и ради њене сигурности, и врш 
0" /> ми се рекне.... оно наравно, кнез вели, али тек... кад се каже глуп!</p> <p>...{S}О, па н 
 а да се не огреше о савест своју.{S} И вели се да могу.{S} Разлог је овај:{S} Дотични министар 
добро сврши и господар оста задовољан и вели ми: „врло добро, г. начелник, томе сам се од вас и 
ејали његовом великом туру, теши бабу и вели му да није лепо што плаче; шта ће рећи женскадија  
собину нашег народа, где некакав Турчин вели једном нашем Балканцу: „Бен ага, сен ага — измећар 
ова</hi>.{S} С тога није ни чудо кад он вели: „ако буде кнез.“</p> <pb n="414" /> <p>Успокојена 
за њега нико не мари.</p> <p>— Е, право вели!{S} Његово право! — рече Растислав презриво, пошто 
ратима и обриса марамом очи.{S} - Право вели — рече она, окрећући се опет мужу и Ратку — Право  
, окрећући се опет мужу и Ратку — Право вели, да је сироче, и да за њега нико не мари.</p> <p>— 
развалинама извесно бити затрпан — тако вели један стих у једној песми персијској — рече Растис 
подар?“ — „Бог га живео, он бог ме лепо вели.“ — „Ама шта, шта вели?“ — „Вели: ја ћу, браћо, св 
а од милоште откинем, а мој клипа Вилип вели да би ме по носу у хиљади познао.{S} Тако би и овд 
ће по свој прилици бити будан; мало час вели, тражио је воде, а сад овога часа чуо сам га да ка 
 бити онако како он каже.{S} А за Швабу вели, да то управо и није Шваба, но се само тако претва 
е лепо вели.“ — „Ама шта, шта вели?“ — „Вели: ја ћу, браћо, све с народом.“ — „Ама ћути да чује 
а дужност, прихвати Вујадин.{S} Велика, велика г. прото!{S} И света дужност!{S} Јес, света дужн 
ити извињења.</p> <p>— Чувена породица, велика кућа, многа познанства, велики доласци, положај  
 међу најлепша дела створитељева.{S} О, велика света божанска љубави!..</p> <p>Кнез се трже из  
ом стању затекла га је „Катастрофа“.{S} Велика Народна Скупштина <pb n="71" /> избере га за нам 
 И велика дужност, прихвати Вујадин.{S} Велика, велика г. прото!{S} И света дужност!{S} Јес, св 
утимир?{S} Али главно је достигнуто.{S} Велика народна скупштина, која се састала на месец дана 
e> <note xml:id="SRP18892_N7">Љуљушка — велика ***наслоњача, нарочито удешена да се ***човек на 
ленце и истресе га себи у уста, и у два велика гутљаја попи кобну течност, а стакло баци за вра 
 одовуд на нашој обали указа се некаква велика ватра.</p> <p>Враничић скочи са столице, извади  
рави.</p> <pb n="176" /> <p>У 9½ часова велика дворана у староме дворцу била је већ пуна света. 
затвара њедра своја.{S} То је наук и за велика човјека.{S} Научи од цвијећа како ћеш чувати чис 
 кнез био дете, ова околност није имала велика значаја, нити је на њу свраћана особита пажња.{S 
 коју је у Француској једва понела цела велика нација, француска, а коју је у Балканији на свој 
.</p> <p>- Мора бити да је кривица била велика.{S} Ја сам нешто начуо.{S} То је било некакво тр 
дговорност пред историјом и пре је била велика, али сад, по смрти ђенералој, на нас пада сав те 
и с врата голему беду; опасност је била велика!{S} Сад је поље рашчишћено, прилике су повољне и 
нистарке госпође Софије беше се скупила велика гомилица гостију и сви су с пажњом слушали интер 
а.</p> <p>— У Бечу је недавно подигнута велика лепа касарна.{S} На зачељу постављен је ред балк 
p> <p>- Море, црне друге, немојте се од велика смеја... она доврши реченицу шапућући последњу р 
ви природни будоари, овде шумарак, онде велика густа пшеница, или сврх човека високи кукурузи;  
 одмах сазнао целу ствар.{S} Срамота је велика, и ја сам још синоћ, наредио да јутрос рано све  
вечнога <pb n="599" /> мира.{S} Смрт је велика, величанствена, вечна.{S} Она је избавитељка; а  
м богаташу као ужас и страх.{S} Смрт је велика искупитељка, јер утољава болове, односи тугу и и 
е!</p> <p>У томе дођоше до капије.{S} И велика колска и мала пешачка капија била је затворена.{ 
ка дужност! — рече г. прота.</p> <p>— И велика дужност, прихвати Вујадин.{S} Велика, велика г.  
 који је као ствар, од голема значаја и велика поверења, по нарочитом гласоноши послат министру 
натпис.</p> <quote> <l>Наука је света и велика стварка,</l> <l>С тога ова шкода и јес пуна ђака 
S} Ми смо већ и сувише тешки за честа и велика мењања, с тога нам је најпрече да очувамо места  
 кнежевих груди шибну дебео млаз крви и велика стаклена чивија брзо се напуни.{S} За тим пробод 
линама.{S} Али оно чиме је она истински велика, узвишена, недостижна то је она неисцрпна, она б 
алканијској страни плану на самој обали велика буктиња која осветли пола Дунава.{S} Нечији глас 
 имаће доста присталица и она мора бити велика и јака.{S} Тежећи општем добру, она неће упропаш 
мо наши, сви се у главу знамо, и од нас велика зијана не може бити.{S} Али свет је велики, у ње 
астислав је био мишљења, да је опасност велика и да против конзервативаца треба употребити посл 
а;</l> <l>Мртвачка је јака сила,</l> <l>Велика је ваша моћ,</l> <l>Далеко је Безданија,</l> <l> 
 помоћника нов ред балканске властеле и великаша.{S} Каква сјајна будућност!{S} Плод је узрео.{ 
S} С тога се и држао Курјачића и других великаша.{S} И док је тако радио — добро му је и било.{ 
а, а памет је налагала: „држи се моћних великаша око себе, њих привезуј за се, и кад имаш њих,  
 ћеш постати играчка у рукама бездушних великаша и онда тешко и теби и овој земљи.</p> <p>- Јел 
еволуционарка.{S} Вичеш на дворјане, на великаше, на министре, а проповедаш врлину гомиле.{S} Р 
ио је престо.{S} Узбудио је против себе великаше, и они су га сломили, а „народ“ та „снага њего 
 ствар.{S} Тако су радили многи балкан. великаши.</p> <p>Тако је у неку руку постао вођ турске  
звесном прошлошћу.{S} Садашњи либерални великаши били су писарчићи и чибикџије код њиних очева, 
, који отворено говоре да Балканија има велике историске задаће пред собом, да она мора сад има 
ар црних бркова.{S} Мршав у лицу, с две велике јагодичне кости, овај човек имао је у изразу неч 
арајући облаке, нижу с десне стране ове велике словенске реке, почињући од саме обале па све да 
зетова, но и своје рођене...</p> <p>Све велике државне лицитације; сви крупни послови за државу 
о не верујем.</p> <p>Ката се маши своје велике мараме и пребаци је опет преко главе.{S} Укрштај 
су по некад да открију и пронађу у томе велике тајне, које су понајвише после односили са собом 
вај интересан случај.{S} Директор једне велике европске галерије статуа поскида све ове листиће 
ад своју.</p> <p>Сем Боје, домаћина, из велике Крсманове куће бејаху дошла на ову светковину јо 
човека, који се нису скоро ни видели из велике траве.{S} Наслоњени на лактове, они су пушили, а 
на столу.</p> <p>То је био обичан табак велике, четвртасте хартије за писма, а био је сав испис 
а плећа узео један једини човек — мисао велике и светле револуције за спасавање рода човечијег  
ородица, велика кућа, многа познанства, велики доласци, положај мужа, око кога се купе млади љу 
незадовољству, које се код кнеза опажа, велики узрок и у томе што кнез нема пара.{S} На ту окол 
је Балканац, нарочито балканиски сељак, велики шерет, да воле човека преварити и да то после не 
} Шта?...{S} Бићеш богат, чувен, силан, велики...{S} Али да ли ћеш бити срећан?</p> <p>Ђенерал  
а и на левој обали Дунава угледа јасан, велики пламен, где се диже у вис.{S} Жика није разумева 
исао, док на једаред не скочи.</p> <p>- Велики бог куша моју малену снагу, но ја ћу доказати да 
м и непомичан, за тим продужи.</p> <p>— Велики кнез, славан човек, мученик; дали су му име „бла 
е се мало у лево да боље види, и угледа велики фењер, који је просипао светлост на оближњу окол 
ло да су два „дотична начелника“ извела велики број угледних домаћина да дочекају и поздраве го 
рилате трке сјајни путници стадоше пред велики зелени вењак, спремљен за дочек кнеза.{S} Огромн 
 ближе.{S} Тодорика стаде у заладак под велики орах, намеран да ту дочека ове позне путнике.{S} 
S} Кнез је знао да одмах ту у десно иде велики Ђурђевградски друм, да су ту одмах близу куће, д 
ај је манастир из 15. века, зидао га је велики челник Радич Поступовић, а играо је неку улогу и 
, туђим човеком, за кога сви веле да је велики господин.{S} Радо је хтела веровати да је све то 
е нико више не зна.</p> <p>— Несрећа је велики учитељ.</p> <pb n="114" /> <p>— Збиља, за што ст 
анка скупштине сачува оно стање које је велики родољуб Страшимир Косанић III. по себи оставио.“ 
под њених ногу, крај отомана, стајао је велики долап, с пуно ситница на њему.{S} У копрцању, Ле 
гинем.{S} Улог за који се играло био је велики — једна круна и један престо.{S} Те две ствари в 
подигло, те и свој лист имају.{S} То је велики успех у данашњим приликама; то је снага која рас 
ика зијана не може бити.{S} Али свет је велики, у њему има људи свакојаких, те нам са јабане мо 
зати, богатити и величати, јер богати и велики, они ће и њу начинити великом.</p> <pb n="570" / 
ign>, ви сте баш тачни..{S} Кнез извади велики златан ремонтоар, — равно шест; тако смо и рекли 
ш без главе:</p> <quote> <l>„Гордо лежи велики војвода,</l> <l>Под кључевма крви благородне,</l 
 њом нека башта.{S} Видела је у близини велики круг, засађен ружама.{S} Даље је видела ред џбуњ 
да је провиђење њему наменило да доврши велики задатак ослобођења и уједињења свог племена.</p> 
ута у Париз.{S} Овда онда вадио је свој велики златан сахат и загледао га, по чему се могло слу 
 историски стихови:</p> <quote> <l>Твој велики деда овде је био,</l> <l>На овом доксату каву је 
јој се родио такав <pb n="463" /> један велики син, као што је мудри Растислав.{S} Он прати све 
лема срећа, како је у њу заљубљен један велики господин и како ће и они <pb n="238" /> и цела њ 
ије у питању ничије самољубље, но један велики државни принцип.</p> <p>— Државни принцип?! — уп 
 шољама, а други у свакој руци по један велики порцулански кавеник.{S} Пуковник баци лак поглед 
 је и то било сређено и сложено у један велики завежљај, кнез се полако упути у побочну собу.{S 
ока, господска рода.{S} Код ње је нађен велики окован сандук, пун највећих драгоцености.{S} Ску 
Наскоро на сред дворане био је намештен велики, округао сто и на њему у накрст упаљене четири с 
 љутну и прекрете, предњи точак удари о велики камен и кола са шкрипом стадоше, као кад какав г 
 вас о државном трошку.{S} Умрећете као велики државник.{S} Име ће вам остати чисто, светло, Ва 
ости, где се покојни ђенерал уздише као велики родољуб и мудар државник те се између осталог ве 
у нарочиту шољу с грбом.{S} Кнез је био велики љубитељ добре црне каве, с тога је пуковник наре 
ру Гробовици, а тиме је десет пута тако велики камен спао с груди министра Растислава.</p> <p>Т 
 он се завали у наслоњачу, узе на крило велики албум и тако је преметао слике, а уз то и певуши 
 у њу загледао један „врло велики, врло велики господин.“ Видео је случајно једног празника у Ј 
вест“ како се у њу загледао један „врло велики, врло велики господин.“ Видео је случајно једног 
а,.</p> <p>Мона се умеша: — Мој је брат велики каваљер спрам дама.{S} Ти му, Лепшо, нећеш замер 
 седе а до ње, била је такође увијена у велики вунени огртач, а преко главе пребацила велику св 
е, а неку повеле и тако их све одвели у велики салон.{S} Ту затеку бабу.{S} Он је седео на вели 
ретљиво.</p> <p>Мона уведе гошћу прво у велики салон; после се предомисли: — Хајдмо у мој будоа 
та.{S} Сваки је дукат скоро читаву шаку велики и вреди бар до 20—30 обичних дуката.</p> <p>Друг 
b n="81" /> <p>Растислав је стајао пред великим огледалом и прелиставао некаку француску књигу, 
пођа Софија намештала је свој брош пред великим огледалом.{S} Она не одговори мужу одмах.{S} По 
ве је остало дим.{S} Овде је сила!“ - О великим празницима ви нарочито узимате улогу која по пр 
<note xml:id="SRP18892_N2">Помиловања о великим празницима+++.</note> <note xml:id="SRP18892_N3 
 га сада окружавају.{S} Говорило се и о великим променама у унутрашњој па чак и у спољној полит 
уге, кувари и друга послуга, с прилично великим пртљагом, с коверима, гардеробом и другим потре 
послужавнику мало, миришљаво писамце, с великим, златним монограмом на завоју, као што је у то  
сјајну, сребрну, па позлаћену кутију, с великим монограмом од драгог камења; после су хвалили и 
рво угледа иза себе омалена господина с великим цилиндром на глави.{S} Био је љут као рис, од љ 
олетна владара балканиског извршен је с великим сјајем <pb n="301" /> и големим свечаностима.{S 
дник спајао је мали конак манастирски с великим, он је изводио право на широке степенице, које  
згледају, као да некога очекују, и то с великим нестрпљењем.</p> <p>На један пут, у даљини указ 
д њом <pb n="146" /> сија срећна звезда великих Косанића, који с правом могу понети име „оцеви  
 миран сан на једном од јужних огранака великих омаљскнх планина — те исте ноћи, велимо, у свим 
ће ли где наћи излаза.</p> <p>Тек после великих напора пође јој за руком да отвори велико крило 
, Мутимир се беше ринуо на Лепшу и, без великих церемонија, формално је отимао од ње писмо, так 
новничким редовима.{S} Сви су се бојали великих промена, у којима би могли погубити службе и хл 
 га заносили.{S} Он је доиста био човек великих способности, али ипак његове жеље премашале су  
дну пољаницу.{S} Ту у близини није било великих гробова, високих крстача и ограда, а није било  
свуд се дижу гласови признавања његових великих услуга.{S} Оближње вароши одкуд се само могло н 
самога ђенерала, да се ствар не веша на велико звоно, но да све остане у најужем породичном кру 
„пазите, држте се на ногама“ и, на моје велико изненађење, ви доиста, уз моју припомоћ, изађост 
ом прелазио у Балканију да тамо започне велико дело, чији историјски замашај нико тада није мог 
2—3 степена, па кроз мали трем, па кроз велико предсобље, из кога поврнуше у десно, кроз једну  
а потрча прозору и покушаваше да отвори велико тешко прозорско крило.</p> <p>Била је налик на у 
иких напора пође јој за руком да отвори велико крило.{S} Брзо диже обема рукама спуштену завесу 
лутила како ће њене речи некада постати велико пророчанство.</p> <milestone unit="subSection" / 
ан или јава?</head> <p>Дан је већ био у велико освојио, сунце високо одскочило, а врела јара жа 
уго разговарала.{S} Сунце је већ било у велико нагло на заранке, кад два државника изађоше упор 
 мах сетила једног Црногорца, стражара, великог женкароша и великог кицоша, који се особито пон 
сподара свог;</l> <l>И хвалио зато Бога великог.</l> <l>И ти ступаш данас у тај свети дом </l>  
као да је наишао на неки кончић од тога великог клупчета.{S} Оно неколико, по изгледу незнатних 
но лишће таман су заклањали светлост од великог лустера, бацајући сенку на малени диван у углу. 
рногорца, стражара, великог женкароша и великог кицоша, који се особито поносио својим крупним, 
д тога ни мало смањен.{S} Мучко убиство великог творца Балканије ископало је страшну провалију, 
урној, чудној и славној прошлости свога великога деде.</p> <p>У овом сећању њему се живо предст 
лико и лукавога пандура, који је у крви великога ратника утулио и светлу буктињу свете слободе, 
ећаја.{S} Ја опет апелујем на госпођину великодушност да ме извини за моју искреност.{S} Али ов 
 unit="subSection" /> <p>На ходнику, на великој дворани, и на свима собама у којима су до мало  
н.{S} Ту затеку бабу.{S} Он је седео на великој столици на сред собе и стењао је, као да га неш 
ути само једну.</p> <p>На звониградској Великој Школи пуно је сиротних ђака.{S} Ови су махом ве 
ш ли ти да ми за десетак дан истиче рок великој меници, од које бар петину морам отплатити....< 
и.{S} Два сата доцније, <pb n="24" /> у великој касарни војска је прокламовала за кнеза од Балк 
чи.{S} Кнеза застане у дубоком сну, а у великој ватри.{S} Покуша да га пробуди, али кнез се ниј 
ne unit="subSection" /> <p>Било је то у великој дворани, у министарству спољних послова, у оној 
ше попео на столицу, да погаси свеће на великом лустеру у дворани, кад му се на један пут учини 
о обучена, увијена у огртач, прекриљена великом свиленом марамом, која јој је покривала целу гл 
кочи: — Куку мени! — рече она и притрча великом огледалу у углу.{S} Углачано, сјајно белгиско с 
па је онда узео ходати.</p> <p>Ходао је великом двораном, ходао и премишљао.{S} Овда онда заста 
 дигну у потеру, да су зликовци уцењени великом уценом, који их похвата или побије добиће новча 
р богати и велики, они ће и њу начинити великом.</p> <pb n="570" /> <p>Ратко застаде.{S} Он је  
ој говор баш у тренутку, кад на његовом великом старинском часовнику кукавица гласно откука сво 
а Сима, што смо се увек смејали његовом великом туру, теши бабу и вели му да није лепо што плач 
 се тако често сиграо, прскајући својом великом штрцаљком чак тамо, до по авлије.{S} Момак седи 
вац је причао како га је кнез изненадио великом променом за тако кратко време.</p> <p>— Просто  
у торби погачу и пуну каленицу папуле с великом обареном шумком.</p> <p>Путујући тако цео дан,  
бели не само оно што је он звао својом „великом мисијом,“ но и саму главу своју.{S} Јер, кад се 
приђоше источном дувару, скидоше с њега велику кнежеву слику <pb n="300" /> испод које, после д 
 вунени огртач, а преко главе пребацила велику свилену мараму од чипака.{S} Не ћемо дизати ту м 
 што је до њега стајао, држећи у рукама велику стаклену чинију.{S} До њега је стајала друга мас 
аде жустро и оштрим покретом руке смаче велику, црну мараму с главе, која јој је падала до пола 
кроз округло прозорче, видео пред собом велику дворану, потмуло осветљену.{S} У дворани је било 
ла при тражењу преноћишта Жика је уочио велику ракљату липу, на коју се лако било попети, а по  
да је и чиме је он могао заслужити тако велику казну, да га његова рођена отаџбина избацује из  
тањима он је често доводио Растислава у велику <pb n="512" /> забуну.{S} И што је више говорио, 
не ивице полако слизи, како се скупља у велику капљу, како се та капља, кад отежа, развуче, на  
његових ципела.</p> <p>Растислав седе у велику наслоњачу, чисто се увуче у њу и замисли се.</p> 
о се окретати сваки час, с тога пређе у велику дворану, која је била одмах ту до његова кабинет 
и крај дворане, седе и чисто се увуче у велику наслоњачу.</p> <p>Два су разлога била са којих ј 
 кад свршимо код њега ја ћу је увести у велику собу, а ти онда улази.{S} Знаш!</p> <p>- Је л шт 
њим, носи <pb n="546" /> у руци некакву велику савијену хартију.{S} Кмет се мало искашља, рече  
његове млађе браће, трпала их у некакву велику котарицу, а једнако је кецељом брисала сузе и ви 
витлао шешир, а другом зачешљавао своју велику косу.{S} На један пут он натуче шешир на главу и 
нове владе, да је био одаслан у суседну велику државу, да тамо изврши затварање и претрес над с 
тајала друга маска, која поднесе Кугићу велику црну кожну кутију, у којој је било поређано <pb  
тправио је г. министру шифровану депешу велику 4 бланкета.{S} Ту се прича како је „Зликовац“ до 
арода и имају корена у земљи, без тога, велим, ти ћеш постати играчка у рукама бездушних велика 
 ово? а ја само погледам преко рамена и велим: „Откуда ми? купио ми мој кнежић“ — па само возим 
Немаш шта видети!{S} Али остави, кад ти велим! — поче салетати кнез Лепшу да јој узме слику.{S} 
све је ту, и ђаци ће певати, па ја, као велим, спремни смо.</p> <pb n="180" /> <p>Млађи ађутант 
 већ споменули, били су пашанци) па као велим биће ти досадно.</p> <pb n="385" /> <p>— О, ако ј 
е ово из срца потекло.{S} За то ти опет велим: од срца ти хвала.{S} Но да оставимо то.{S} Сад б 
 пријатну, лако заруделу боју — добили, велимо, јер за ово неколико последњих недеља „г. минист 
еликих омаљскнх планина — те исте ноћи, велимо, у свима околним селима, и с ове и с оне стране  
ако ишло куд год у страну.{S} Собу смо, велимо, окадили.{S} Окадили измирном, молим покорно.{S} 
јим је ишао Враничић водио је на југ. — Велимо правац, јер кроз ове планине о путу није могло н 
насмеја: „Па лек!{S} Ви велите отров ми велимо лек — све је једно.{S} Дакле сто жутих дуката ле 
 <pb n="37" /> <p>— А! и кокошка мисли, велите; а мислите ли и ви као кокошка — рече кнез вршећ 
а на спаваћој соби затворена изнутра, а велите да су и прозори били затворени, па куд би се онд 
 он се нагло врати.</p> <p>- Шта? — шта велите?{S} Камо рекосте?</p> <p>Он у томе стиже пред Ра 
" /> <p>Ката се насмеја: „Па лек!{S} Ви велите отров ми велимо лек — све је једно.{S} Дакле сто 
{S} Да није имао кључ калауз!{S} Али ви велите да је ваш кључ био у брави? (Белини потврди то г 
 ето слуга вели да сте сами дошли; сами велите да сте јутрос нашли врата на спаваћој соби затво 
ам вам ја учинио? и шта је то „све“ што велите да знате.</p> <p>— Шта је — прихвати кнез подруг 
нијих и најсветијих акција људских, <hi>величанствен чин који одржава и расплођава род људски</ 
<pb n="599" /> мира.{S} Смрт је велика, величанствена, вечна.{S} Она је избавитељка; а људи је  
струјала румена, топла крв.</p> <p>Овај величанствени призор заносио је душу, и Враничић неколи 
дом из кога су излетели први соколови у величанственој борби за ослобођење.“ Кнез је говорио с  
тићен коњем.</p> <p>— Хм!{S} Бежи твоје величанство, г. Маврикије, <pb n="38" /> а, бежи!{S} Ал 
азећи на саме голе, природне људе, њено величанство било је тако дирнуто, да је прекинуло посет 
ођене чланове, но их дизати, богатити и величати, јер богати и велики, они ће и њу начинити вел 
рећа није власт, јер срећа није сујетна величина..{S} Срећа је унутрашњи мир, срећа је душевно  
 Туђе заслуге боду му очи; туђа слава и величина звуче му као неки прекор.{S} То су опасне црте 
но <pb n="612" /> неколико ножева разне величине.{S} Праћен овом двојицом, Кугић приђе кнежевој 
 и независности, поносно гнездо славе и величине народне, одакле је поклич слободе у брзо одјек 
у били природни људи и у сразмери према величини својој имали су и све делове тела.{S} Уметник  
танку истакли књажеву слику у природној величини.{S} За тим су прилазили редом и сваки је забо  
еш.{S} Него, батали то.{S} Је л’ истина велиш, да смо ово против Црног дигли потеру?</p> <p>- Е 
терају људи у буџак....{S} А овако, шта велиш, г. Маврикије, овако један мали шахић краљу!....< 
} За пет минута, рођена моја!{S} А? шта велиш?!{S} Ништа од нас, је ли?{S} Ми то, црнице, нисмо 
 Ја мислим сад у четвртак.{S} А?{S} Шта велиш?{S} Може ли?</p> <p>— За што не! — прихвати госпо 
дати слику.</p> <pb n="693" /> <p>— Шта велиш, овој слици има неколико година?{S} Не би рекла.{ 
 обично <pb n="152" /> узимају; али шта велиш, докторе, о оном обичају код Руса, где оцеви жене 
бро, добро, г. капетане, кад ти тако то велиш, онда кажи ти мени, бога ти, верујеш ли ти у <hi> 
 свију страна својим провидљивим, црним велом, а од уста до уста још је непрестано прелетала зл 
де.{S} Једни, што су вирили кроз врата, вељаху да кмет и ћата нешто пишу, док су они, што су кр 
 тражио те „<hi>створове</hi>“ (како он вељаше у шали) за своју душицу. </p> <p>Истина, Синђа ј 
е руке како се рукују, испод њих лавров венац, а испод венца укрштена пушка и сабља, а одоздо м 
из ње отров пару издише,</l> <l>Од које вену лузи зелени:</l> <l>Том Злодуху ћемо роба предати. 
рукују, испод њих лавров венац, а испод венца укрштена пушка и сабља, а одоздо мач и секира — о 
у цркву и стаје пред олтар с девојачким венцем на глави.{S} И младожења зна сву ту стидну лаж,  
ојим лебди по једна или по више вила, с венцима у руци.{S} Спремиле се девојке да крунишу кнеза 
 одбила твоју другу понуду, да се тајно венчамо? зар то с моје стране нису биле жртве?{S} Али ј 
ајни путници стадоше пред велики зелени вењак, спремљен за дочек кнеза.{S} Огромна гомила народ 
 комшије, те с тога и има веће право за вењер, пошто је и опасност већа да при уласку у свој до 
/> улици без изузетка имао <hi>по један вењер</hi>, а у сваком вењеру по једну лампу, која хват 
сао је поред тога свог решења о набавци вењера и ове знамените речи:</p> <p>„Те нека се зна, и  
зда даница.“ </p> <p>Око намештања ових вењера било је и дуге препирке и оштре борбе.{S} Сваки  
вих дирека, а на њих натакнуто 20 нових вењера.</p> <p>Правдајући овај издатак, општински одбор 
мао <hi>по један вењер</hi>, а у сваком вењеру по једну лампу, која хвата по 100 драма петролеа 
це!{S} Шта ћу ту?{S} Имаш ли какав црни вео да се покријем?{S} Молим те помози сад.{S} Куку мен 
ини Звониграда, ухваћена некаква млада, веома лепа женска, врло отмена изгледа.{S} По свему се  
две женске прилике, једна млада, витка, веома лепа девојка; друго средовечна жена, оштрих црта  
оме уђоше у будоар.{S} То је била мала, веома укусно намештена собица, пуна свакојаких <pb n="4 
и и окружни лекари причали су ми многе, веома интересне и карактеристичне случајеве.</p> <p>— Т 
слика.{S} То је била фотографија младе, веома лепе девојке.</p> <p>— Гле, лепе слике!{S} Чија ј 
дило.</p> <p>— Пет година! то је много, веома много, особито за једну - даму....{S} Пет година, 
м изразима развијао ову своју бездушну, веома слабо <pb n="390" /> замасковану теорију, Ратко г 
срет, грациозно му пружи своју мајушну, веома белу и веома лепу ручицу, поздрави се с њим и одм 
епше и Мутимира разви се <pb n="689" /> веома жив и интересан говор, и у коме збиља претресена  
 те ствари, ви сте и сами дипломата.{S} Веома ме интересује да чујем ваше мишљење у овој ствари 
х очију, румен, пун, маркирана лица.{S} Веома црне, јаке обрве и као крв дрвена, подебела доња  
говом сину, страшном Цезару Борџији.{S} Веома снажан телесно, Цезар преболе ово тровање, а отац 
 али сасвим друкчија изгледа у лицу.{S} Веома црне боје, с црним немирним очима, које су сијале 
e <pb n="148" /> moi le mot</foreign> — веома либералан!{S} Ту се многим и многим стварима глед 
 без разлога и поводе вређали.</p> <p>— Веома је то лепо кад човек има о себи узвишено мишљење, 
атања и одвођења био само какав ружан а веома жив сан, ади, кад промислим боље, сетим се јасно  
ло се нешто што је државника Растислава веома немило дирнуло.{S} Кнез је на растанку изговорио  
м а десном јој поднесе стакаоце некаква веома јака спирта или мириса, од чега се Каја опет повр 
ално да буде отрован.</p> <p>„Од гасова веома је опасан угљени диоксид, који се развија при саг 
н се уплаши.</p> <pb n="121" /> <p>Њега веома зачуди ова промена.{S} Шта би на један пут овој ж 
ири с мишљу ни да је стар, те му с тога веома пријатно пада, кад на себи види ма какве знаке, п 
едњи корак.{S} Ђенерал је имао на кнеза веома голем утицај.{S} Ту се лако могло десити, да ни < 
онда, г. Растиславе, онда, ствар добија веома тежак и обележен значај.{S} Пазите, г. Растиславе 
кружне начелнике.</p> <p>Но ова прилика веома је добро дошла и бив. министру полиције — Ратку.{ 
у.{S} Заре је осећао да је кнежева рука веома врела и да дрхти.</p> <p>— Ви сте узбуђени, госпо 
и“, али та „нека ствар“ мора да је била веома важна, кад г. начелник, код толика посла његова,  
смотуљци, могло се већ судити да ту има веома интересних ствари.</p> <p>Кад је и то било сређен 
ив, баш услед узета отрова, он се осећа веома добро расположен.</p> <p>„Гост одлази са забаве и 
а био је јако развијен.{S} О томе прича веома интересан случај Сава Текелија у својим мемоарима 
ичка снага малена, то је и дужност ваша веома малена и проста — да се покорите неопходности.{S} 
нерал Врбавац и Растислав били су некад веома блиски пријатељи.{S} То пријатељство помогло је Р 
аустави на преноћишту.</p> <p>Наш народ веома је згодно обележио, како има места куда и сами ца 
у код Руса, где оцеви жене своје синове веома младе, још као децу од десетак година, а за жене  
 да се конзервативци у овој борби служе веома ружним, па често чак и издајничким средствима.</p 
љиво али одсечно.{S} Видело се да га је веома потресло ово одбијање кнежево. — Добро, — рече ђе 
нас мучно да има ишта писано, а која је веома интересна као штудија до чега може да дотера чове 
 а остала је светла и чиста.{S} Била је веома стидљива.{S} Стидљивост је често врло снажан штит 
 Нарочито ви, г. Растиславе.{S} Вама је веома потребно да се свикнете понова на улогу да имате  
те погрешили!{S} Партиска борба овде је веома дивљачка, нарочито кад се у њу умешају и династич 
том — Јес, ви Косанићи људи сте које је веома тешко волети.{S} Ви сте веома саможиви; ви сте ил 
ија, најпосле ступи у војску.{S} Био је веома вредан, схватљив, окретан, учио је и радио неумор 
иној соби.{S} Кад се отуда врати био је веома румен у образу, а очи су му необично сијале.{S} Ч 
провлаче.</p> <p>Такво путовање било је веома тегобно.{S} На сваком кораку могло се заврљати.{S 
светим владалачким дужностима.{S} То је веома жалосно; нико не би био сретнији, но он, Растисла 
дели сте и г. министра Кугића.{S} То је веома интересно!{S} Међу сликама, које су вам подносили 
ора полазити још ове вечери, а ствар је веома важна, с тога моли господина намесника да изволи  
ност и неинтересовање, налик на осећаје веома уморна човека, који равнодушно прима све што се о 
6" /> и стрина Синђа.{S} Ствар је дакле веома проста, тако проста, да Срећко већ устаде, отвори 
чком сталежу.{S} Оне прођоше поред мене веома журио и то обиђоше једна с једне, а друга с друге 
влачила нарочиту пажњу, сем што су њене веома живе и веома немирне очи издавале жену успаљена т 
отле да се ствар јавно потегне, трпи се веома много.{S} Ја истина немам много лична искуства у  
 собу ступи кнез Мутимир.{S} Ђенерал се веома зачуди. <pb n="306" /> Он устаде и пође му на сус 
сам овде у Звониграду?{S} Осећао сам се веома уморан и малаксао.{S} Сваки делић тела био ми је  
ико ће они ићи боље.{S} Околности су се веома згодно стекле да га на то свикнемо још одмах с по 
 ваше божанствено душе.</p> <p>- Ви сте веома галантни, господару.{S} То је сувише части и пажњ 
е које је веома тешко волети.{S} Ви сте веома саможиви; ви сте или ружни цицијаши, или још ружн 
а; друга, на против, млада, развијена и веома, али веома лепа.{S} Обадве ове женске донеле су п 
pb n="132" /> одбранити од непријатна и веома нелагодна осећаја који га је обузимао, кад год би 
а; друго средовечна жена, оштрих црта и веома живих, немирних очију.</p> <milestone unit="subSe 
иту пажњу, сем што су њене веома живе и веома немирне очи издавале жену успаљена темперамента.< 
сувих образа, с проседом, црном косом и веома живим, али упалим плавим очима, — ова је жена нек 
 мала, стара, суха, са шиљастим носом и веома живим очима, какве се виђају само код оних баба ш 
о на више уз улицу.{S} Ишли су лагано и веома опрезно.{S} Често су застајкивали, освртали се и  
е, у целини лице је изгледало сићушно и веома живо и покретно.</p> <p>Обадва ова човека била су 
но му пружи своју мајушну, веома белу и веома лепу ручицу, поздрави се с њим и одмах га фамилиј 
и прозревао у ствар много дубље но људи веома виспрени, којима њина виспреност за час открије о 
а против, млада, развијена и веома, али веома лепа.{S} Обадве ове женске донеле су пуне руке не 
динама то је била таман зрела жена, али веома добро очувана и младолика.{S} Њене црте нису биле 
е у другом гробу, а за тим пријатан али веома слаб старачки, женски глас проговори:</p> <p>„А ш 
сио.{S} На против, мисли су морале бити веома пријатне, јер се Растислав сав сијао од некаква у 
м начином вратити дуг.{S} За тај случај веома би незгодно било вући се по суду.</p> <p>— Тада б 
едседниче!{S} Будите уверени, то ће вам веома добро чинити да се свикнете слушати заповести гос 
ога часа чуо сам га да кашље.{S} Куцнем веома полако.{S} Не би никаква одговора.{S} Најлак отво 
 даље.</p> <p>— Читао сам акта о једном веома занимљивом случају.{S} Интересно је видети како ј 
 пуно је сиротних ђака.{S} Ови су махом веома добри ђаци и вредни радници, али пука, страшна си 
о веома срдит.{S} Растислав је изгледао веома миран.{S} Кад Врбавац прође поред њега и оде даље 
сто и најмање ситнице.{S} И сам је имао веома развијен оговарачки дар.</p> <p>— Г. Растислав је 
ироде, новином призора — кнез се осећао веома расположен, управо блажен.{S} Трљајући захладнеле 
ог разговора Ратко примети, како је ово веома жалостан знак времена и ружна црта за кнежев кара 
та нисте признали, на против, има много веома ружних примера, како сте крвнички гонили баш оне, 
не час по час грчио се — знак да је био веома срдит.{S} Растислав је изгледао веома миран.{S} К 
друг још деде кнежевог.{S} И ако је био веома стар, чичица је жестоко подвикивао, а његове стар 
еко њега вршили.{S} Он им је у томе био веома подесан, као богат човек, коме су могли и знатне  
да, што је пуковник Врбавац у опште био веома прибран и присебан човек.</p> <p>Кад чу глас да ј 
е извести, јер ђенералу било би свакако веома незгодно да јој сам о томе казује.</p> <p>Док је  
јасно опажали; њено је лице и сада било веома интересно лице, ма да је било по неких црта, које 
натписи сведочили да је грађанство било веома издашно у лепим жељама.{S} Жеље су махом исказива 
 ваља свршити.</p> <p>Писар прими ствар веома озбиљно.{S} Не снебивајући се пред доктором, он у 
све суровости живота и схватала је свет веома реално.{S} Имала је обичај рећи:</p> <p>— Прво ва 
ога тиче — узе реч доктор — наш је свет веома.... како ћу рећи.... — <foreign xml:lang="fr">pas 
Слаткодушић“ — ово име звонило је кнезу веома чудновато.{S} Име је балканиско; речи у имену има 
трбух и поводио се од смеха.{S} Пало му веома смешно како ћелави господин, пун страхопоштовања, 
атељ бацио ми је пре десетак дана једну веома лепу мисао.{S} У нас се већ давно осећа потреба,  
<p>— Ако дозволите, драга госпођо, бићу веома срећан да седнем тако близу, како ћу осећати дах  
ичега натприродног, а оно има доста још веома загонетних и не објашњених ствари.{S} И поред све 
осећај <pb n="292" /> код ње је био још веома жив, осећај жаљења.{S} Она не би могла дати рачун 
госпођа Мона излазила на глас-као жена „веома на свом месту“, и бар у извесним вишим круговима  
луд, или ви нисте Срби но некаква друга вера!{S} Шта ви говорите!{S} Девојка курварством да куп 
и побожности народној нађоше да народна вера граничи скоро безверјем, да побожност јако опада,  
 вели, некакав Турчин, хоџа, која ли је вера — брада му баш до појаса, а сва седа — па чудо жив 
и.</p> <p>„Бравос, Вујадине!{S} Алал ти вера, јуначки сине, кад си умео дотерати до толике слав 
најфаталнијих погрешака, као год што ти вера у народног генија може бити путевођа у многим кори 
а света вашег нађосте мене, човека туђе вере, да вам ја благословим курварство ваше!..{S} Ето в 
вештицама, а све ове скаске налазиле су вере код публике.</p> <p>Међу тим непрестано су се множ 
ом веће памети своје.</p> <p>Говорећи о вери и побожности народној нађоше да народна вера грани 
о који ти драго писар, а и људи га више вермају и боље слушају.</p> <p>Док се Тодорика ишчуђао  
дати, као у себе сама.{S} Ако вам треба верна служба, нигде је боље нећете наћи.</p> <p>— То се 
дар ће се уверити да у нама има збиља и верне и поуздане слуге и доглавнике своје.</p> <p>Док ј 
ше могло бити, кад то ево тврди и његов верни и омиљени ађутант Заре.</p> <p>Ова промена одмах  
 у колима седео је кнез Мутимир и његов верни ађутант Заре.{S} Обојица су били у црним дугим ог 
ан, али ту безбрижност није делио његов верни сапутник Жика.</p> <p>За време разговора Враничић 
тичње беснило.</p> <p>— Је ли тако, мој верни министре, узданицо престола мога!{S} Је ли тако?! 
и.{S} Нова династија створиће од својих верних људи и поузданих помоћника нов ред балканске вла 
 споредне ствари.{S} Главно је да ли је верно и тачно оно што сам вам мало час саопштио, и, ако 
 среће, која их је доцније неодступно и верно пратила кроз цео низ година.</p> <milestone unit= 
нило ми се како први ђенерал балканиски верно служи престо, па сам дошао да вам благодарим — ре 
ова.{S} Паде му на памет да викне свога верног ађутанта Зара.{S} Дочекао га је питањем: „Где см 
имала у Балканији једнога свога, колико вернога — толико и лукавога пандура, који је у крви вел 
обри господар неће ништа да учини своме верном доктору.“</p> <p>Богорадећи тако, доктор је с ра 
А потера, па онда војничка заклетва, па верност књазу и отачаству — како ћемо то? — упита ђавол 
кораку срета издаја, да ме научи ценити верност по њеној истинској вредности!{S} Малодушност је 
у унапређени и одликовани за ревносну и верну службу књазу и отачаству</p> </div> <div type="ch 
да дочека тај тренутак кнежеве женидбе; веровала је да ће он тај корак учинити с њоме у споразу 
ала у оне отоичње страшне речи кнежеве; веровала је и жалила га.</p> <p>— Ја сам грешник.{S} Ни 
ти рачуна за што и како, али она је сад веровала у оне отоичње страшне речи кнежеве; веровала ј 
изнала ни пред самом собом и искрено је веровала т. ј. искрено се варала да је попустила за љуб 
чвршћивала; најпосле Јела је у њу тврдо веровала и решила се да се преда тетки на вољу, да учин 
и обоје су били у седмом небу; обоје су веровала да су нашли <pb n="467" /> нешто „особито“, „в 
 Била је црвенкаста.</p> <p>О овој бари веровало се у околини да је постала од суза и крви нека 
 ове се ствари врше у поверењу.{S} И ту веровање мора бити потпуно.{S} У осталом ја сам ту; из  
 није делио ове зебње Растислављеве.{S} Веровао је у свемоћност Растислављева утицаја над кнезо 
су се мешали и неки државни разлози.{S} Веровао сам да ћу боље управљати земљом но ти.{S} Рачун 
реку „<hi>Хубава мома род нема.</hi>“ А веровао је и у благотворни утицај „презрена метала.“ Он 
оји стражари над његовом срећом — он је веровао у своју срећну звезду и с тим расположењем доша 
 утекао натраг.</p> <p>Чича Милоје није веровао начелнику; сматрао је да је ово само намама.{S} 
 у анђеле и ђаволе, тако исто и он није веровао у поштење и непоштење, у зло и добро, у морално 
се све то баш тако деси, да је доиста и веровао све оно што је испричао проти.{S} Бар њему се ч 
га баш то, што учини оно што нико не би веровао да ће учинити.</p> <p>Ко би на прилику могао ве 
/p> <p>Он је <hi>потпуно</hi> само себи веровао — ствари о којима је хтео да остану тајна, ради 
ама та особа — ипак, ко ће <hi>њој</hi> веровати да је Врбавац с њом лично општио?</p> <p>А пос 
јашњење морамо имати.{S} Не могу ваљада веровати да су духови били умешани у ову појаву! — одсе 
ледало јој као ружан сан.{S} Није могла веровати, да се с њом збило све оно ружно гушање с једн 
да је велики господин.{S} Радо је хтела веровати да је све то само нескладна прича, која се нег 
авају некакву артију.{S} Морало се више веровати овима што су вирили кроз прозор, пошто су они  
.{S} Овај продужи.</p> <p>— И ко ће нам веровати да смо изгинули или похватани с тога што нисмо 
 је мрачан и зловољан.{S} Он није могао веровати да се догађај с просипањем каве случајно десио 
је ову причу Заретову, а још није могао веровати својим рођеним <pb n="629" /> ушима.{S} Шта ви 
а ли иоле озбиљна човека, који би могао веровати да од оваких ствари зависи морал у једном друш 
 учинити.</p> <p>Ко би на прилику могао веровати да ће један Врбавац — он лично ступати у овакв 
се ухвати оберучке за главу и није хтео веровати својим очима. — Човек, коме је поверена безбед 
о на оно што ће свету изгледати најмање вероватно.</p> <p>Та му је тактика често помагала.{S} Р 
 с извесношћу тврдити, али је било врло вероватно.</p> <p>Ова околност распалила је код сељака  
и да није стотину других прилика давало вероватност овоме, што се у извештају говори.</p> <p>Та 
ска жена, чије цело биће дише љубављу и вером.</p> <p>„Истина, она је жена пуковника Врбавца, а 
и ђак, човек пун самопоуздања, с тврдом вером у своју надмоћност, прожман осећајем подругљива п 
 баш прост свет, који највише полаже на веру!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кнез је би 
ш кнез да се потпише како прима швапску веру и како унапред пристаје да сва Балканија припадне  
и га тајно, мучки, на превару, на лажну веру; убили га ноћу; убили га секиром, као што убијају  
рећа, и то ће бити доста.{S} Женскадија верује у твоја прорицања, и то ће помоћи - тако је ћата 
д светином.{S} Добро је нека глупа маса верује.{S} И ја сам јавно жалио.{S} А ја га мрзим.{S} И 
 није; причају се ствари у које нико не верује, <pb n="548" /> а опет их свак понавља и један д 
> <p>Каја махну главом, у знак да му не верује, кад вели да се шалио.</p> <p>Речи кнежеве учини 
у ваше речи.{S} Верујем све што кажете; верујем чак да ствар стоји горе но што је ви представља 
p>— Не!{S} Не сумњам ја у ваше речи.{S} Верујем све што кажете; верујем чак да ствар стоји горе 
а је и ту било умешано провиђење.{S} Ја верујем у провиђење — примети ђенерал озбиљно </p> <pb  
мислио, г. капетан рече:</p> <p>- Е, не верујем, господине учо, ето, не верујем у екватор, па ш 
- Е, не верујем, господине учо, ето, не верујем у екватор, па шта ћеш ми сад!{S} Не верујем!</p 
 звали овога црнога човека.</p> <p>- Не верујем, господару!{S} Њих никаква струја не може занет 
јем у екватор, па шта ћеш ми сад!{S} Не верујем!</p> <p>Учитељ прсну грохотом у смех и рече:</p 
та Растислав.</p> <p>— Маленкост!{S} Не верујем да ће бити још ни три четири хиљаде.{S} Убиство 
} То изгледа нешто врло чудно.{S} То не верујем.</p> <p>Ката се маши своје велике мараме и преб 
8" /> <p>— Чуо сам још нешто, али то не верујем.{S} Кажу да ви знате некакав сок од кога ваља м 
ве, она рече немарно:</p> <p>— Дакле не верујете, господине пуковниче.{S} Сумњате!{S} Онда да ј 
убиви, саможиви, без срца; ви никоме не верујете и никога не волете.{S} Све су то породичне црт 
ните <pb n="222" /> се, очима својим не верујете. „Да л’ је она? да л’ није?“ „Аја! није она, о 
а рђаво....{S} Ја рачунам да ми потпуно верујете, да безбрижно можете учинити сваку услугу коју 
е, кад ви као ви као власт ни у екватор верујете, онда ћемо далеко отићи.{S} Екватор признају н 
 већ на томе, кажи ми искрено, докторе, верујеш ли ти у будућност Балканије? — рече кнез и упре 
о то велиш, онда кажи ти мени, бога ти, верујеш ли ти у <hi>екватор</hi>.</p> <p>Капетан се нађ 
а, из свију народа, а то се нашао да не верујеш!{S} И шта смо ми, од најмањег до највећег, спра 
тану:</p> <p>- И ти г. капетане, баш не верујеш у екватор, па то ти је! - и кикоћући се он оде  
е незадовољни данашњом владавином, али, верујте, кривица није до мене, но до оних у чијим је ру 
не тражи, а не тражи се ништа нечасно. „Верујте, господине, ви овде имате посла с поштеним људи 
и да пријаве командиру.{S} Никоме да не верују што ће ко говорити да је сељак из оближњег села, 
е употреби.{S} Као што има људи који не верују ни у анђела, ни у ђавола и не сматрају то као не 
 поносе тиме и држе за глупане оне који верују у анђеле и ђаволе, тако исто и он није веровао у 
ека, али то су невјеже налик на оне што верују у анђеле и ђаволе.</p> <p>Живот је борба.{S} Сва 
ло се прво неко шапутање, па лак пљусак весала, док се на једном од балканиске обаде не отиште  
тант кнежев и дворски писар, два млада, весела човека.</p> <p>Потпуковник Драгишић, професор во 
нак кнежевом доктору.{S} Сав зајапурен, весела лица и жива раздрагана погледа, млади доктор гип 
<p>Даме се одмах искупише око два млада весела човека.{S} Њина бујна младост, њине кицошке потп 
 по сахата цела одаја одјекује од њихна весела смеха.{S} Љубавна је страст прекипела, и они су  
ју се на вечеру и, под изговором обична весела друштва, остају до зоре.{S} Међутим уз јело и пи 
којима је скакао па столу.{S} Кад му се весела дружина приближи, он прво утече на стражару, пос 
 гле!{S} Убило би га ово у врат? — рече весела Петрија и пљесну Паву по њеним лепим, белим, пун 
дару!{S}- Само кад тебе видимо здрава и весела.</p> <p>Но Жика је с нестрпљењем обилазио око Ми 
а се гости почну разилазити.{S} Добра и весела домаћица испраћа их једне по једне, старајући се 
ходао је по соби и звиждукао напев неке веселе француске романце, која му бејаше остала у памет 
сам рекао, уз урнебесни смех и пљескање веселе дружине, изговори „сјајну беседу“, у којој је ра 
ј, чаробној ноћи, или по какву гомилицу веселе омладине, где, раздрагани меким зракама месечеви 
 је било у овоме друштву.{S} Све млади, весели, расположени људи, пуни снаге и добре воље, а св 
 оно што у оваким приликама обично раде весели и раздрагани људи.{S} Али је било и неколико жал 
уци музике, одломци лепе женске песме и весели жагор многих гласова.</p> <p>Овда онда на прозор 
и, час бујни и заносни, ванредно живи и весели.</p> <p>Непознати људи изабраше место у густој л 
д које је кнез патио.{S} Једини ведри и весели дани бивали су, <pb n="636" /> кад је кнез цело  
то и отровни ноћни лептир; на њу силази весели славуљ да својом свиленом песмицом прослави лепо 
страна, као ово сад.{S} Јело се, пило и веселило, као ово сад.{S} Младеж је већ почела била да  
 предлог? — рече кнез кроз смех јасним, веселим гласом, гласом на коме се познавало да потиче и 
мим свечаностима.{S} Читаву недељу дана веселио се Звониград и цела Балканија.{S} Намесништво ј 
цвеће и ведро, плаво небо, и миле песме веселих тица....{S} Ту је познао прве сласти чисте и не 
раздраганих на топлим сунчаним зрацима, весело су се витлале око прозора <pb n="472" /> и задов 
> <p>Млади господин приђе јој одрешито, весело.</p> <p>Иначе он је пред женскима обично бивао з 
} Он се, дакле, слатко насмеја и понова весело упита сељака да му каже откуда му на једанпут па 
души било му је тако лепо, тако ведро и весело! — Он је осећао да има један добри анђео, који с 
ље, тим лепше — прихвати кнез, ходајући весело по соби и раскопчавајући своју униформу. — Је ли 
 изласка.{S} Измирен са самим собом, он весело рече кнезу да ће ствар бити „у состојанију.“ Док 
весело и расположено, и то не тек онако весело, но ако хоћеш да ти скаче с врх куће.</p> <pb n= 
карац, друго што је војник — рече Ратко весело.</p> <p>— Па што онда, тата, браца Мика носи сук 
за, па до последњег слуге — све је било весело и расположено, и то не тек онако весело, но ако  
 се одмах твоја свежина, твоја детињска веселост и безбрижност.{S} Гледао сам те како си стала  
озама“ леже на „пољу славе и части“.{S} Веселу је завршио позивом да сви одмах с места пођу у п 
р.</p> <p>Кнежево путовање личило је на веселу свадбу.{S} Целим путем ориле су се песме и одјек 
 до 3 часа; здравицама није било краја; весеље је доиста било срдачно — почињући од кнеза, па д 
жену кући, свирајке престадоше, цело се весеље поквари и свет се поче брзо разилазити.{S} Убије 
а.</p> <p>Орловчани су дуго памтили ово весеље.{S} Створила се чак и нека изрека: „Пило се као  
један указ:</p> <p>„Да се забрани јавно весеље и да траје жалост до другога дана по погребу и д 
м дуго дипломатисање — чу се из дворане весео и шаљив глас домаћичин, која се враћаше из кујне, 
е целом лицу опет врати обичан, ведар и весео израз.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Mais qu’es 
ме.</p> <pb n="670" /> <p>Жика се врати весео Црнојевићу, који је скоро толико исто био изненађ 
ад Звониградом, који мало час беше тако весео, на један пут рашири своја огромна крила црни дух 
з суседнога гроба танак, живахан, чисто весео, узбуђен глас, по коме се лако могло познати да д 
ас уморна месечина.{S} Дунав је шуштао, весла су равномерно ударала, чамци су, под снажним и ве 
, чамци су, под снажним и вештим рукама веслача, као стреле крижали глатку површину дунавску, г 
S} Ишла су два чамца, а у сваком по три веслача.{S} У једном чамцу био је Враничић; у другом Жи 
: црни капути с црвеним бињишима, алови весови с углађеним цилиндрима, уске френске панталоне с 
а дуго се задржа око убијена сељака.{S} Вест о томе пролетела је као муња кроз целу <pb n="664" 
/p> <p>„Жалостан утисак који је учинила вест генералове смрти, огледа се не само на житељству з 
ичено поверење кнежево.</p> <p>Међу тим вест о заносу, у коме је кнез провео пуних 50 часова, п 
Ката јој саопшти <pb n="53" /> „радосну вест“ како се у њу загледао један „врло велики, врло ве 
не, г. Растиславе, фабрикују неистините вести о издајничким намерама <pb n="92" /> неких виших  
авску, гонећи право супротној обали.{S} Ветар који је још пре по сахата на махове подухивао, са 
оше 3—4 пушке.{S} Оне су биле опаљене у ветар и њини куршуми пресвираше високо изнад главе Црно 
а махнишу што се лако растварају и брзо ветре.{S} Хтели би какав отров који се годинама може но 
е бејаше почео понајлак дувати слабачак ветрић.{S} Месец је још у пуном сјају грејао земљу свој 
це, које већ нагиње заранцима, и хладан ветрић, који је мало час почео дувати, и загрејаност за 
<l>Мртваци:</l> <l>Духнуће девет силних ветрова,</l> <l>Цела ће земља под њим’ дрхтати,</l> <l> 
кад тише, кад бурније, извијали крилати ветрови балканиски, кад пирну с топле Адрије, па за неп 
ити државне интересе од штетних утицаја ветрогоњаста кнеза.{S} А за то нема боља и поузданија с 
а у салу.</p> <p>— Хајд тамо, па чекај, ветропировићу један — рече Мона бајаги прекорно, затвар 
в је да је.{S} Али да кнез не би својим ветропирством штетио озбиљне државне интересе, за које  
нцеларијом г. министра спољних послова, већ стоји момак.</p> <p>Стари чича Јова џоња ту натмуре 
е никоме другом да саслуша чича Милоја, већ сам лично узе ту ствар у поступак.</p> <p>Саслушање 
p>— Боже сачувај, нисам револуционарка, већ гледам на ствари природно, онако како јесу, а што с 
ненада паде на памет некаква старинска, већ заборављена песма:</p> <p>„Хајд на лево, браца Стев 
ла само у обилном просипању лепих жеља, већ тако исто и у обилном просипању лоја и катрана.</p> 
алачка власт није данас у вашим рукама, већ у рукама књажевског намесништва.{S} Другим речима т 
 тако, да су му укућани, нарочито жена, већ били почели очајавати.</p> <p>Али и тим мукама дође 
stone unit="subSection" /> <p>И доиста, већ је више од сахата како министар Растислав хода.{S}  
S} Дакле, не убиство Перуна Црнојевића, већ његова појава у Балканији, требала је Ратку.{S} Црн 
 прође нека језа, не од страха за себе, већ за свог болесника.</p> <p>— Јеси ли и ти био међу о 
виша који чине читава чуда.{S} Доцније, већ као зрео човек, наишао сам на један опис који ме је 
 то није само просто мишљење и уверење, већ политичка исвест, управо „национално „вјерују“ цело 
{S} Ето, морам да их псујем; помислите, већ сам три пут звонио и још нико не долази.{S} Симон!{ 
 је тих поветарац; прве пролећне ласте, већ избуђене, припевале су своју једнолику јутрењу песм 
живо настави:</p> <p>— Јес, не од ваше, већ ја нећу да живим ни од чије милости.{S} Ја хоћу јед 
и ту затичемо, он нити чита, нити пише, већ седи мирно, заваљен у столицу.</p> <p>Ноге испружио 
ао што би био ред у уставној монархији, већ је предао министрима, градећи од кнеза просту лутку 
нистар је ходао и нешто размишљао, али, већ на први поглед, дало се на њему познати да то нису  
ицу на себи, као да то није био он сам, већ какав сасвим нов, њему непознат предмет.{S} Он је т 
ест особа, скупљених код Моне на јаузн, већ су знале цео догађај о Лепши.{S} Те исте вечери зна 
Рашчуо се са изреке: „нећу популаритет, већ хоћу аукторитет“.{S} Власт је волео страсно.</p> <p 
ономе изненађењу, ја не падох на земљу, већ ударим на неке жице, које ме јако нажуљише и чисто  
арити и да то после не сматра као грех, већ, на против, поноси се тиме као доказом веће памети  
и Зликовац<ref target="#SRP18892_N9" /> већ прешао у Балканију или се још шуња где год око гран 
је, за њим Враничић, а за овим Жика.{S} Већ су тако били прешли скоро целу пољаницу, кад их ту  
 упути Растиславу.{S} Поздравише се.{S} Већ по том поздраву видело се да су стари, добри познан 
 још дуже потрајала ова неизвесност.{S} Већ сам био скомолао.{S} Даде бог те се овако сврши.</p 
лазити Мони око 4 часа по подне, а у 4½ већ су све биле на окупу.{S} Она их је по гомилицама на 
ном тренутку не сети се ничега пречег — већ подиже Перунову крваву главу, и, квасећи је сузама, 
на од доласка новога министра Кугића, а већ је у сваком окружном месту, у свакој варошици, па и 
а да превије табак и отпочне истрагу, а већ ако се доцније ништа не обелодани, онда је то с тог 
 се равни, коју је ваљало прећи ноћу, а већ у првом граду чекала их је гомила пријатеља, који б 
 их ти, а питаћемо и ми — рече Жика — а већ ако успитају одакле смо, откуда идемо и куда ћемо,  
ао знати за узрок?</p> <p>— Држим да га већ знате.{S} Ваш поступак није био случајан; свака ваш 
 Ратко је уверавао, да је он спрам тога већ предузео своје мере.{S} Старијим грађанима припреће 
и ни онда кад грешите тако очевидно, да већ цео свет види.</p> <p>госпођа Софија исправи се, он 
ад човек на један пут с ужасом опажа да већ више није млад, али још никако не може да се помири 
 једнога од бољих адвоката, она је сада већ од две године била удовица, у целом-Звониграду чуве 
 би моћни двоглави орао балканиски сада већ држао једну главу на белом, а другу на црном мору,  
, у мислима и персони — и савез је тада већ био готов.{S} госпођа Ловимук стекла је тада уверењ 
в, њему непознат предмет.{S} Он је тада већ био превалио четрдесету годину, био је дакле у добу 
те само се обично згледају.{S} Они тада већ знају да ће сутра дан бити крвавих, огуљених бутина 
ичка преврата.</p> <p>Али његова звезда већ је бала достигла свој врхунац, она је била на свом  
а никога да дође.{S} Кнез Мутимир ваљда већ по двадесети пут отвори сахат, и кад виде да је 9½  
од Турака, и да се до сада готово свуда већ изгубио — рече доктор чисто бојажљиво.</p> <p>— Е,  
 је имам данас у рукама, а тим самим ја већ имам и диктатуру у оваком изузетном стању.{S} То оп 
S} Дан се расвануо и манастирска авлија већ почела оживљавати.{S} На све стране видело се журно 
лику.{S} Увери их да је права династија већ изумрла и да је ово само превара и срамота наша, да 
неза врло повољно дејство: љутина, која већ беше почела обузимати кнеза, стуче, а место ње поја 
жалбе, одлази у кавану и до мркла мрака већ не излази више из карташке собе.</p> <p>— А ти дана 
лавно - жив, и тога истог дана до мрака већ се повратио толико да је у вече могао узети авдес и 
ао погрду за погрдом, ма да му је њушка већ сва била крвава од удараца преко зуба...</p> <p>— П 
ледени ужас.{S} Страшна, крвава, у пола већ заборављена слика Јеленичког убиства оживе опет пре 
је већ такав, онда ту друга избора нема већ предузети све мере да бар остане што даље од државн 
м царицом.{S} Говорила је, како она има већ и својих људи, који на томе раде да она добије свој 
еђу тим сви ови људи тврде да се он има већ 50 часова ни с места није макао.{S} И они говоре ис 
д чим било истакли?{S} Шапуће се о њима већ друга година дана, али ствар остаје само на празним 
горњих речи било доста.{S} Он је у њима већ био нашао кључ којим је могао отворити загонетку, о 
окраки језик сокачки и за неколико дана већ су биле испредене читаве скаске.</p> <p>Прокљувало  
="644" /> завојем и после сахат времена већ су се могли кренути даље.{S} Али сад је настало пит 
молим те, иди.{S} Твоја тешка мудровања већ су ми овде на врх главе, иди одавде....</p> <p>— Ја 
а упита:</p> <p>— Па зар ти толицки, па већ имаш жену?</p> <p>— Не само жену, но имам још и два 
e unit="subSection" /> <p>Сретамо се са већ зрелим човеком и државником.{S} Изашао је на глас д 
тинску кућу.{S} Кад тамо, а кмет и ћата већ се затворили у <pb n="545" /> судници, упалили свећ 
 пољубац.</p> <pb n="450" /> <p>- Доста већ! — рече Мона, и узев Лепшу под руку поведе је напре 
јте — рече кнез мало после — три минута већ је прошло.</p> <p>Ђенерал оста непомичан.</p> <p>Кн 
а:</p> <p>- Па зар је с тога мој Никица већ са свим пропао, крајње покварен и изгубљен човек, о 
ним државним пословима.</p> <p>— Е, кад већ и ви жене почињете водити ту бригу о државним посло 
ли је мајмун полковник или ђенерал, кад већ носи официрско одело.{S} Други су се чудили што му  
може изаћи жив из овога круга.{S} А кад већ морају чекати, онда је боље да сиђу доле где ће све 
ћи, још застану за који тренутак, и кад већ падне сумрак, онда се гости почну разилазити.{S} До 
часа она је била у својој ниској, а сад већ и запуштеној собици код баба Кате...</p> </div> <pb 
ралово присуство.{S} Помишљао је да сад већ може ићи; ствар је свршена.</p> <p>Но баш у тај мах 
 потера измакла напред, и да су они сад већ позади потерина ланца.</p> <p>Међу тим опасност за  
Перун Црнојевић!“ — за то име знају сад већ и деца сељачка.{S} А то се све десило овако:</p> <p 
кући близу сокака.{S} Сад јој се поглед већ беше прилично навикао на мрак.{S} Учини јој се као  
 чувенијих породица у којима је једаред већ бивао, овај би часовник могао имати неоцењене вредн 
в понова трже, прозор више његове главе већ се беше сав ражарио у јутрењем руменилу.{S} Он скоч 
вирале су из свију улица.{S} Овде, онде већ се чула свирка и песма.{S} Уз радосне усклике и дов 
ратак сад доцне, да су дружинске страже већ размештене, и пре 2 часа по поноћи нико не може иза 
унтовних дахија, која <pb n="572" /> је већ рушила и пљачкала по осталим одајама везирова конак 
 јетко, и тако брзо и задувано да га је већ тешко било разумети, јер је махом гутао последње сл 
о могуће?! -— чудио се Жермини, кога је већ почела да једи ова загонетка.</p> <p>— Случај је до 
ебивала, после се тако ослободила да је већ прелазило у раскалашност.{S} Један по један сеоски  
ро“, а уједно да га још и опомене да је већ време устајању.</p> <p>Но јутрос ни врева врабаца,  
се двадесету чашу.{S} Бар он рече да је већ двадесета, а што рекла песма „да ко броји и више би 
е решила се да дође!{S} То је као да је већ и <hi>пристала</hi>, јер да се не мисли предати не  
еше притрчао и срески пандур; Ралека је већ био оборен.{S} За руке и за ноге њега су већ вукли  
кочи, држећи гаће у рукама, али Жика је већ био над њим с револвером у руци.{S} Шињел сељаков с 
ру.{S} Судбина ђенерала Врбавца била је већ решена.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Било 
велика дворана у староме дворцу била је већ пуна света.{S} Парадни официрски мундири, нове попо 
 наопако.{S} Пакост старих жена ушла је већ у причу. „Стара <pb n="108" /> вештица“ као да пост 
tion" /> <p>Јела није била дете; она је већ знала шта то значи.{S} Једног дана баба Ката јој са 
зо маши и хтеде узети слику, али она је већ била у Лепшиној руци.</p> <p>— Остави, молим те!{S} 
та му госпођа говори.{S} Међутим она је већ по други пут стављала питање на које ни сад не доби 
један трен ока, а у другом трену она је већ била у наручју Мутимировом, док су услужне руке брз 
е „тревио тако рђав случај.“ Пијанца је већ грдио на сва уста.</p> <p>Боја плати ћутећки, па по 
безобразно бројати.</p> <p>Растислав је већ давно био изуакао.{S} Око кнеза се беше неприметно  
уго! погледај само ноћашњицу!{S} Кад је већ такав, онда ту друга избора нема већ предузети све  
ћи кнезу никакве махне.</p> <p>А кад је већ тако, онда је ствар проста — ваља отићи горе, тамо  
к и владар на свом месту.{S} Али кад је већ зла судба тако хтела онда, шта ће се, он је данас к 
више од тридесет година.“</p> <p>Кад је већ тргао и последњи дим, те се догорела цигара није ви 
ри и спољне крило од прозора.{S} Сад је већ све боље и видела и чула.{S} Она промоли главу кроз 
о од њега захтевали с правом.{S} Сад је већ теже од кад је проглашен за пунолетна.{S} У последњ 
шну боље, после прилеже земљи, и сад је већ јасно могао разабрати пуп човечији глас, који виче  
гне.{S} Мањ да је најури.{S} Али сад је већ и то било незгодно.{S} Он је пред њом говорио, а он 
} Огромна омаљска планина у главноме је већ била преброђена и сумрак је затекао нише путнике на 
ца још су дуго разговарала.{S} Сунце је већ било у велико нагло на заранке, кад два државника и 
нем се спуштати низбрдицом.{S} Сунце је већ било зашло и почео се хватати мрки сумрак.{S} Шетач 
о и веселило, као ово сад.{S} Младеж је већ почела била да окреће коло.{S} Ја сам био однео гиб 
Кад Синђа заврши последњу реч — Пави је већ било све јасно.</p> <p>Чим је Синђа почела уплетати 
и.{S} После синотњега скандала, који је већ пукао по свој околини ићи кроз овај народ и уз неку 
, коме нема поправке и спасења, који је већ морално мртва лешина, коју треба само склањати што  
а <pb n="380" /> „непријатељем, који је већ измакао с бојног поља“.{S} А тај непријатељ није би 
 То је био наерени дрвени мост, који је већ пуних 20 година тако стојао, накривљен на једну стр 
спрам родитеља и друго.</p> <p>Лепши је већ било лакше да одговори на оно питање; она погледа к 
атали и сами начелници.</p> <p>Исток је већ био почео најлак рудети кад су начелници, после дуг 
d> <head>Сан или јава?</head> <p>Дан је већ био у велико освојио, сунце високо одскочило, а вре 
ма.{S} Још бејаше мрак на пољу, а он је већ био устао <pb n="266" /> и обукао се.{S} Момак га п 
/p> <p>„Чувај се јела и пића.“ На он је већ и јео и пио у овој кући, и ти толико пута!{S} А ако 
низ обалу...</p> <p>После по часа он је већ бродио преко Дунава.{S} Ишла су два чамца, а у свак 
ладић штуче у мрак; За тренутак и он је већ био прикривен под кнежевим прозором.</p> <p>Кнез је 
 — рече млади господин!...{S} Ти (он је већ поче тикати) ти ваљда и не знаш кад сам те ја први  
а против, испавао сам се царски_ Ово је већ трећа ноћ како спавам као заклан.</p> <p>Ратко тек  
ора и замишљено грицкао усне.{S} Ово је већ шеста година како он кнеза познаје, непрестано је с 
 сав <hi>персонал</hi> општински био је већ на ногама.{S} Одмах је сваки добио свој посао, па к 
и свога „кнежевања“ кнез Мутимир био је већ прилично сујетан на своју владалачку титулу.{S} Кад 
ога је сад и спавао као заклан и ако је већ било 10 часова изјутра.</p> <p>Док је барон Жермини 
а год хоће, само нека стече, или ако је већ има нека очува власт.{S} Кад тако будемо радили, зв 
ринске нежности поучне прекоре, како је већ време, да се једном тргне од тих својих лудорија, а 
сова.</p> <p>Још ономад на ноћ, било је већ близу 2 часа по поноћи, кад су изненадно дотрчали г 
тање: је ли барон већ устао?{S} Било је већ близу 11 часова кад слуга, једва једном, донесе нес 
добро.{S} То сам и сам опазио А било је већ и крајње време.{S} Зло, да је још дуже потрајала ов 
 овако:</p> <p>Пре два-три дана било је већ, бога ми, добра три сахата ноћи<ref target="#SRP188 
<head>Стручно мишљење</head> <p>Било је већ два часа по поноћи, а пуковник Врбавац још је седео 
д и потпуно бесмислених.</p> <p>Било је већ 9 часова у вече, а улице су још биле пуне света.{S} 
ик као мало прекорно у шали. — Давно је већ време да се служи кава.{S} Но видећи жену бледу и м 
епоштено.{S} У осталом, у осталом то је већ давно познато да је диплација просто надлагивање.{S 
а чини, да ли да јој призна оно, што је већ и сама видела и да говори с њом отворено, или да пр 
се мало дубље у планину, тим пре што је већ и дан настао, те би се на подножју <pb n="555" /> п 
е напомене о отровима.</p> <p>„Пошто је већ реч о свему томе, вредно је поменути и отрове, који 
емишљања, припрема, планирања, ствар је већ била сазрела у души његовој.{S} Прво је мислио, пос 
 створио.{S} Кад сам ја дошао, ствар је већ била зрела.{S} Они су хтели, само да га протерају.{ 
 кораке, узгред само прошапућу: „Зар је већ дошао г. министар?“ — па брже боље сваки трчи на св 
су сузбијања била бесплодна; Мутимир је већ буктао, распаљен сладострасним жељама, и ствар је м 
и дана ја ћу бити под земљом. — Смрт је већ у мени; ни богови, ни људине <pb n="326" /> могу ми 
ушке са затвореним очима.{S} На пољу је већ био дан, али овде у соби горела је лампа.</p> <p>—  
 оном истом страном језику, којим му је већ два пут до сад говорио.</p> <milestone unit="subSec 
 доста важне државне послове, што му је већ пробудило приличну жељу да барата час по једном, ча 
} Било је десет и по часова.{S} Њему је већ постајало досадно ово чекање.</p> <p>- Где смо ми о 
рупни догађаји.{S} У сусеству Балканије већ је плануо устанак.{S} Он ће се ширити и даље.{S} Ба 
је морао призвати у помоћ и сунце, које већ нагиње заранцима, и хладан ветрић, који је мало час 
сто. — Ево, ово су писмени докази, које већ знате — рече он.{S} За тим пружи кнезу малу кутију  
опи, у старим монархијама, које постоје већ од много векова, где су владаоци чланови династија, 
за западном обзорју и његове косе зраке већ су слабије осветљавале пусту улицу.{S} У ономе полу 
кнеза од извесне смрти, отео му из руке већ натегнуту чашу отрова, и, место благодарности, кнез 
 министру.{S} Ја сам г. министру о томе већ говорио, само нека му сад и кнез рекне.{S} А, је ли 
ајући гнев. — Добро, сад ћете и ви жене већ постати дипломати.... и пророци, — додаде он срдито 
 да одговарам историји, после, кад мене већ не буде.{S} Мало је теже одговорити сад овде, садаш 
несумњиво доказано да је његово тровање већ одлучена, решена, свршена ствар; све то учини му се 
трпели су се.</p> <p>Али потмуло трвење већ се отпочело, а овда онда сенула би и по која варниц 
о нише путнике на висоравњу, са кога се већ видела у даљини лепа моравска долина.{S} Још сахат  
обећала?... — упита Срећко, но Синђа се већ беше окренула, она ништа не одговори, само погледа  
да дотера човек у смишљању зала, кад се већ једном ода на тај пут и занат.</p> <p>„Познато је д 
арми да га траже.{S} Тек јутрос, кад се већ лепо свануло, нашли су га у порти код гробља.{S} Мо 
 им више заметао главе назад.{S} Сад се већ чуло на далеко загушљиво рипање прикљештених вочића 
и и сећати куда је пошао.{S} Али сад се већ био угасио у њему пређашњи интерес, да види тајну д 
не разуму.</p> <pb n="409" /> <p>Сад се већ говорило и о многим доброчинствима госпође Моне — к 
 текућим дневним питањима, а понегде се већ шапутало чак и о најновијем догађају Звониградском  
естано шибао ово јадно живинче, које се већ беше обукло у белу пену.</p> <p>Кад дође до гомиле  
 прво остати два три дана а после ће се већ наредити што треба, или слободно нека купи своје пр 
шена пута, враћали у Звониград, кнез се већ био толико ослободио и укалашио пред Растиславом, д 
ипадају тајном савезу, али у публици се већ зна који су у тој дружини, и ја те могу уверити да  
и, пре но што је могао и писнути, он се већ нађе свучен у гроб и притегнут за хладну влажну зем 
з оближњег села.{S} Тешким трудом он се већ беше примакао својој мети, још мало, и он би већ по 
релете на супротну обалу.</p> <p>Чун се већ давно био скрио у помрчину, кад на балканијској стр 
и обележени поједини смотуљци, могло се већ судити да ту има веома интересних ствари.</p> <p>Ка 
а, па чак и наш г. Вујадин.{S} А што се већ тиче кметова, трговаца и других људи из народа, они 
ана једну веома лепу мисао.{S} У нас се већ давно осећа потреба, да се отресемо ове збрке у наш 
тељ“ опет доцне дошао, јер и вечерас се већ толико и јело и пило.</p> <p>А после, зар је могуће 
 <p>Боја са снахом приђе колу — свет се већ беше проредио — а од бојине чељади ту не беше ни је 
 обићи и господу у побочној соби (ту се већ од 2 сахата њих неколико очајно картало), устаде, п 
ан с другим у завади.</p> <p>Врбавац се већ био почео машати круне.</p> <pb n="78" /> <p>Растис 
вори Растислав мирно.</p> <p>Врбавац се већ црвенио као рак од једа.{S} Он се унесе у очи Расти 
 улица остаде пуста и нема.{S} Месец се већ бејаше спустио ниско за западном обзорју и његове к 
, а четврти сам из племена Косанића, те већ по самоме рођењу никад не могу бити оно, што су оби 
овако необавештена оставите.{S} Кад сте већ кнезу ради добра и кад вас је та племенита побуда а 
ане усамљен, неопитан, невешт — онда ће већ ићи лако!{S} Какав паклени план! — понови Врбавац.< 
док је млада, а кад ти порастеш, она ће већ бити стара?</p> <p>— Није ми жао; што да ми буде жа 
ем ти, ова је ноћ још наша.{S} Сутра ће већ почети надување у гуши и гушење.{S} Жена ће бити уз 
мах и постигао, пошто је војсци и иначе већ била дужност да га слуша као војног министра.</p> < 
 тутњала и ломила се, страшна бура беше већ почела да малаксава и да се стишава.{S} Киша је још 
 говорио.</p> <p>За столом нико не беше већ на своме месту.{S} Највише их се беше скупило око к 
а сусрет црној прилици, која им се беше већ близу примакла.{S} Састадоше се; Жика је био изнена 
у дуго ћутање, јер збуњени Вујадин беше већ заборавио шта му је ваљало рећи кнезу, — али сам кн 
е чинити невешти.</p> <p>У томе стигоше већ и до кола.{S} На пољани је било управо три кола: је 
г племена.</p> <p>У тим мислима приђоше већ и обали.{S} У сумраку видела су се, на беличастој в 
тње не вратише свет натраг.{S} Кад кнез већ замаче, младеж се опет поче купити око гајдаша.{S}  
стислав се зачуди кад виде да је и кнез већ на ногама.{S} У једном углу манастирске авлије кнез 
к.{S} То је било на сумеђи два округа и већ се унапред знало да су два „дотична начелника“ изве 
ра жарка летња дана најако се осећала и већ почела бивати досадна.{S} Читаво јато врабаца копуњ 
мене нарочито силовите у души снажних и већ но самој природи бујних младића, код којих грко иск 
у траву он обиђе и коју не дира — па би већ доста којешта сазнао што пре није знао.</p> <p>— Ка 
примакао својој мети, још мало, и он би већ поднео чашу кнезу са свим под нос, да га у тај мах  
онзервативци.{S} Истина, ови млади људи већ инстинктивно мрзе све што је старо и назадно, али к 
ђе нека лете по облацима, а ми смо људи већ у годинама, нама ваља што више гледати преда се да  
ји срески пандур чича Среја, који служи већ преко 25 година, и многе ствари зна боље но који ти 
ху, бранећи се руком од господина, који већ беше уз њу.</p> <pb n="63" /> <p>Но кад виде, да јо 
p>Говорећи ово, госпа приђе Ратку, који већ беше устао и пошао јој на сусрет, грациозно му пруж 
</p> <p>— О, молим — рече Врбавац, који већ беше почео писати.</p> </div> <div type="chapter" x 
ради чега се купе ови оружани људи, али већ то што их скупљају није слутило на добро.{S} Некакв 
 месту по вољи извршити и утећи.{S} Али већ су позатварана нека подозрива лица“.</p> <pb n="12" 
е показало тек онда кад су обојица били већ тако јаки, да један другоме није могао лако досадит 
а, још пре три тисуће година, људи били већ толико развијени, да су тело човечије сматрали као  
дина како лежим на једној страни, па ми већ утрнула!“</p> <p>На то се чу мешкољење у другом гро 
и.{S} Погледаш после четврт часа, а они већ <pb n="676" /> ћуте једно другом у загрљају, или об 
 доказа, да таква спрема и такви напори већ постоје.{S} То једино може, за овај мах, сузбити ко 
д сам просто заповедио да му се растури већ спремљен слог за лист.{S} Шта су они сањали, а шта  
 неутврђена династија.{S} Истина, ти си већ четврти из те династије, али ваља имати на уму то,  
оћеш?</p> <p>— Доста, доста! — рекао си већ један пут, па доста — рече Мона зловољна.</p> <p>—  
 и пљесну пашанца по рамену — Е, ова ти већ вреди!{S} Овде се само таком одлучношћу и може што  
, овде никаква ваша чељадета, ја сам ти већ казао једном — рече доктор немарно.</p> <pb n="261" 
ита кнез.</p> <p>— Даље?{S} Даље сам ти већ рекла да те је од Врбавчевих интрига спасао један њ 
е касе кнезу се ништа више не може дати већ с тога, што је давно аконтирао чак за три месеца у  
сне усклике и довикивања, прљави шегрти већ су промицали улицама, с упаљеним буктињама у руци,  
а капетанових људи, а у општинској кући већ је кипео посао: два кметовска помоћника, општински  
че купити око гајдаша.{S} Бабе и старци већ су били почели зивкати:</p> <p>— Хајдете, децо, дос 
утроби и грудима, како му мали пламичци већ почињу лизати кроз набрекле жиле, кроз које јури ус 
но и чисто плашљиво, јер не толико речи већ забезекнут и престрављен израз маркижев беше заинте 
њаз, убијен књаз!“</p> <p>Кад се сумрак већ ухвати, она три млада човека изађоше из шумарка, и, 
 па чак и моћ мирисања ослаби — паћеник већ више не може <pb n="99" /> лако да распознаје мирис 
ила пуста и мирна, а наш незнани ноћник већ се беше склонио у оближњу капију, где је у залатку  
устријанци држали ове земље.{S} Не знам већ ни колико има година од тада!{S} Донекле сам бројал 
} Ја нисам само осуђен нам смрт, ја сам већ умро, ја сам покојник.{S} Смрт није више ван мене,  
 С тобом говори један мртвац.{S} Ја сам већ свршио с овим светом и немам више ништа заједничко  
вде?</p> <p>— А! мој род!{S} И сама сам већ заборавила одакле сам родом.{S} Тамо чак с ердељске 
 вас будем тражио.</p> <p>— Па, кад сам већ дошла, милостиви господине, можете се слободно поуз 
р до у вашу спаваћу собу.{S} Мислио сам већ да сте будни, али у соби тек видим да још спавате к 
траном, поред академије.{S} Два пут сам већ био прошао <pb n="474" /> целу алеју, те и по трећи 
ка их је разумела као да се Јела једном већ решила, најпосле се преломила.{S} Баба Ката радосно 
ини, а не нама, зашто кад је она једном већ искукала смрт Мустај-паши, онда ту већ нису више чи 
ко било скренути с пута којим се једном већ захуктао.{S} Што је више говорио о овим стварима, с 
мети:</p> <p>— Ако је с њом тако једном већ било, онда бих ја њу тек тада слатко бацио.{S} Дале 
реши одмах оно, што се неминовно једном већ мора решавати, он удари у одрицање.{S} Тврдио је ка 
 суда, као што је то још раније законом већ било предвиђено.</p> <pb n="11" /> <p>Први број слу 
незнајући још посигурно, да под појасом већ носи плод своје грешне љубави.</p> </div> </body> < 
чи свима присутним гостима.{S} Сутрадан већ се о томе шапутало по целом граду, а ни сам кнез ни 
а.{S} Јавише му се свакојаке мисли и он већ бејаше почео сумњати, да ли и да узима у руку ову г 
олакшицу у глави, а на трећој облози он већ сведе очи, два три пут се трже, опет сведе очи и за 
увек једно те једно питање: је ли барон већ устао?{S} Било је већ близу 11 часова кад слуга, је 
амо ја издржавам једнако без смене, ево већ више од тридесет година.“</p> <p>Кад је већ тргао и 
онзула.</p> <p>Барон Жермини био је ево већ трећа година француски конзул у Звониграду.{S} Млад 
е опет удуби у питање, које га мучи ево већ близу 40 часова.</p> <p>Још ономад на ноћ, било је  
у у рукама њих двојица.{S} Трећи је био већ престарео, изнемогао човек, склонит и миран старац, 
рдну и сакри се унутра.{S} И ако је био већ сумрак, они у овој жени познадоше стрина Синђу.{S}  
печати су нађени неповређени, но је био већ сав буђав, али што је главно - жив, и тога истог да 
столицу за коју је имао сести кнез, ако већ хтедне седати, па онда оде.</p> <p>Кад је било тачн 
овако мислио: ко чини какав злочин, ако већ мора имати саучесника у <pb n="112" /> њему, увек ј 
 Овај човек сврати ми пажњу на то, како већ по самом начину, на која сам амо доведен, могу виде 
ле веома проста, тако проста, да Срећко већ устаде, отвори позадна врата и изађе у узан, доста  
 кући.</p> <p>Но и ако је коло почињало већ и трећу игру, Пава Крсманова, најлепша девојка на с 
 поред „само још ову,“ коло је отпочело већ и трећу игру по одласку кнежевом, а још се нико не  
како је услед тих тешких окривљења било већ отворено и формално ислеђење против кнеза, и друштв 
вих села у потеру, тако, да је сад било већ неколико потерних ланаца, а наши бегунци налазили с 
потмуло осветљену.{S} У дворани је било већ доста људи, а још су једнако долазили.{S} Неки су с 
природа још је бректала, али то је било већ дисање груди које се сваким дахом све више стишавај 
ни владаоци.</p> <p>— Да збиља, кад смо већ на томе, кажи ми искрено, докторе, верујеш ли ти у  
и преда се да где не запнемо.{S} Ми смо већ и сувише тешки за честа и велика мењања, с тога нам 
 пашом, (Растислав и Ратко, као што смо већ споменули, били су пашанци) па као велим биће ти до 
дање.{S} Ово је била баба Ката коју смо већ познали напред.</p> <p>— Ја знам по нешто из ваше п 
а шта да мисли, пошто је он сам довољно већ мислио о томе.{S} О чему би она имала да мисли и за 
 прикривен.{S} У осталом, ти то јамачно већ знаш, јер по свему видим да си се од некуд дочепао  
стварима овога света, које се њих лично већ ништа више не тичу.{S} С тога те молим саслушај ме  
, са затегнутим јармом око врата, скоро већ удављени, покушавали су још да склоне главу куд год 
љу, с полузатвореним очима, он је скоро већ био и заборавио да има још кога крај себе.{S} Не да 
ну пређашњу династију Црнојевића.{S} То већ прелази у крупне државне злочине.{S} Но Балканија ј 
е и нађе га мирно и хладно.</p> <p>— То већ прелази сваку меру; то се претвара у читаву инквизи 
феру и свој делокруг.{S} Бојао се да то већ нису учинили конзервативци.{S} Истина, ови млади љу 
на близина, њен говор, њен дах — све то већ га је почело опијати, и он је хтео само у две-три р 
шено је — прихвати ђенерал. — Сад је то већ прошлост, о којој не вреди говорити.{S} Сажаљењу не 
ни покушаше понова да устану, али ни то већ нису могли.</p> <p>Не испуштајући точак, и ако је в 
ђе девојке!{S} Но јес, јес!{S} Ти си то већ протумачио.{S} То би било <hi>после</hi>!{S} И то с 
, или иде он — ђенерал.{S} Кад је ствар већ дотле била догнала, Растислав се одлучи на последњу 
} Кнез је сад пунолетан, и сад би ствар већ лакше ишла но пре.{S} Он има приватних добара и на  
 завере.</p> <p>Кад је овако целу ствар већ имао у рукама, Растислав се реши на двоје:{S} Прво  
 на једаред осетиш да је ту сваки отпор већ у напред искључен и немогућан, свака је одбрана бес 
ноћ у мрак добио писмо од њега а јутрос већ цео Звониград зна му садржину.</p> <p>— Дакле, збиљ 
 около опет прскоше у смех.</p> <p>Кмет већ није знао шта ради, он оберучке удари малена господ 
; светити нанесену срамоту, ако је част већ погинула.</p> <pb n="252" /> <p>Старац хтеде поћи с 
оба је била пуна дима, а како се напољу већ био почео хватати сумрак, у соби је био готов мрак. 
/> очи, да су конзервативци, по предању већ, крвави и непомирљиви противници његове лозе, и да  
ко, да се његово певање сад и у будоару већ јасно чуло.{S} Мона сврати Лепши пажњу на ово: — Чу 
ио оборен.{S} За руке и за ноге њега су већ вукли да га избаце напоље, но он се онако пијан коп 
 Сви ће рећи — бежали, бежали, и кад су већ пали на нос, браћа стигла и ухватила!...{S} Хајдете 
ише оживи женско друштво; даме, које су већ хтеле поћи, још застану за који тренутак, и кад већ 
го одупирати ни озбиљније даме, које су већ поодавнО биле прешле преко тријестака.</p> <p>Два м 
Седећи ћутећки на једном месту, људи су већ били почели дремати.{S} Сад се мало разраколише.{S} 
амо шта је.{S} Обиснемо око оних што су већ били унутра, а они само одмахују рукама и неће ништ 
попустљивошћу новога министра, данас су већ говорили:</p> <p>— Па наравно!{S} Ако је и министар 
 већ искукала смрт Мустај-паши, онда ту већ нису више чиста посла.</p> <p>Ово мало шале добро ј 
нутрашњост.{S} Отишли су у Орловац и ту већ ухватили јака корена међу грађанством, које су умел 
а најлакша смрт...{S} А ту лакост ја ћу већ видети сад сам на себи - примети ђенерал с лаким ос 
S} Црна прилика одговори да је кочијашу већ издата наредба.</p> <p>На томе се разговор пресече. 
примедбу, да би требала да, штеди Лепшу већ с тога, што је то жена коју он воле и поштује, Мона 
рт отвара своја наручија и пушта из њих већ загрљена роба....{S} Јес’, овај ће га одвести!“ —</ 
p>Али и после, пошто је ђенерал Врбавац већ био попио отров, положај Растислављев још није био  
ње.{S} Кнеза треба уверити да је ударац већ спремљен, и да Црнојевић сад очекује само згодну пр 
p>— Био сам у очајању, мислио сам нећеш већ ни доћи.</p> <pb n="674" /> <p>— Задржала сам се ва 
та је стварност, а шта ли машта.</p> <p>Већ у два маха Враничић се губио у оваком заносу, трзао 
га врела и ту сели да се одморе.</p> <p>Већ је било почело свитати.{S} Ноћне тмине све су се ду 
ама, но Враничић проговори први.</p> <p>Већ је било близу читав сахат како су се кренули са изв 
еној трепавици, бивала је све већа, све већа, најпосле се скотрља низ образ и остави мокар траг 
 дуже гледао, сличност му је бивала све већа.</p> <p>Црвени носачи метнуше слику на сред дворан 
 на затвореној трепавици, бивала је све већа, све већа, најпосле се скотрља низ образ и остави  
ст за Црнојевића и његова друга били је већа но што су они могли и ценити.{S} Дотични кметови и 
е политички тајни ноћни скупови, где се већа о прогонству династије.</p> <pb n="578" /> <p>С др 
ак доказивао да је пред његовом капијом већа бара и покваренија калдрма но код његовог комшије, 
 круну и владавину у своје руке, све то већа загушљивост и омарина осећала се у вишим звониград 
еће право за вењер, пошто је и опасност већа да при уласку у свој дом може главу разбити.</p> < 
раће</hi>, где смо, као добре патриоте, већали о спасу отаџбине, о збацивању изанђале династије 
ци, одборници и неколико отмених сељака већали су у затвореној судници.{S} Већање није дуго тра 
љака већали су у затвореној судници.{S} Већање није дуго трајало.{S} Кмет изађе и рече командир 
но код његовог комшије, те с тога и има веће право за вењер, пошто је и опасност већа да при ул 
о би крваво убиство пробудило у светини веће симпатије за тебе, а то би све јако отежало положа 
, на против, поноси се тиме као доказом веће памети своје.</p> <p>Говорећи о вери и побожности  
<p>Овај глас као да је долазио из много веће дубине но глас из првога гроба, а то се најбоље по 
непрестано мењале и бивале час мање час веће, према занимљивости покренутог питања, гошће су из 
с за женску.{S} Само је име „мајка“ још веће и светлије.{S} И само овоме другом имену вриједи п 
ичној жени?{S} Она је подметута од кога већег и лукавијег.{S} У целу ствар опет је умешан нечиј 
ја тога човека мрзим.{S} Он је сто пута већи грешник од мене, али се увек умео боље претварати. 
 г. Растислав, који ти остаје, много је већи лисац од мене, који одлазим.{S} То се најбоље види 
> <p>— Ама немојте ви тражити да будете већи пријатељ мојој династији, но што сам јој ја сам... 
 управо хоћете!{S} Да докажете како сте већи пријатељ народу но што сам му ја.{S} Да ме уверите 
 брже, мајка ти певала, зар хоћеш да си већи господин и од самога министра!{S} Е, мој брајко, н 
ог сем тебе.{S} А и ти? ко ти може бити већи пријатељ од твоје тетке — рече баба Ката.</p> <p>Ј 
ци балканиски ускоро показати као много већи ауторитети у медецини, но он, доктор, пошто они св 
ише од тога еспапа, у толико јој је био већи глас и углед међу дружином.</p> <p>Али у маси прос 
ки одговорио: „Да“! „Збиља је дивно!“ У већи говор он се није могао упуштати с тога, што је баш 
кнез буде раскошнији, порочнији, све су већи изгледи да ће он узимати за министре људе слабе и  
з крв, унети убодом или уштрцавањем.{S} Већина отрова има и једно и друго дејство, но има их и  
управља.{S} Код неких је то свесно, код већине несвесно.</p> <p>Снажан телесно, уздигнут душевн 
под именом „чича Милоје,“ а ван Орловца већином под именом „Милоја Мислошивца.“ У позиву је ста 
познати људи, као што се кнез надао, но већином високи чиновници, често људи, који су у служби  
тавити политичке странке нека теку себи већину у скупштини, па која победи на изборима, оној пр 
итаве романе, и његово подозрење све је већма расло.</p> <p>Околина кнежева жалила се да је пос 
ите у шкрипцу, други ће му дати у много већој мери, и он ће дићи руке од вас, одагнаће вас, узе 
шта не буде.</p> <p>„Један исти отров у већој дози може донети одмах, тако рећи тренутну смрт - 
сам ја помишљао, мисли и он, он с много већом жудњом погледа на твоју круну, но што сам ја то и 
спојена и доведене у везу и зависност с већом или мањом осетљивошћу гениталних органа!{S} Ту се 
 госпођу.</p> <p>— Е, лепо добро, душо, већу више; хајд нећу више!{S} Зваћу те како год ти хоће 
о те је кнез имао и своју засебну шољу, већу од других.{S} Кнез узе каву и понесе је устима.{S} 
<p>— Ви не можете ући стално ни у какву већу кућу.{S} Ваша прошлост затвара вам врата.{S} А с п 
ан, но то дрхтање давало му је само још већу снагу.</p> <p>— Господине пуковниче — рече она — в 
јеним командантом.{S} Свако друго треће вече састају се на вечеру и, под изговором обична весел 
p>- Па синоћ, тата... и јуче... и свако вече кад год дође ноћу код фрајле.</p> <p>Ратко зину од 
мој уча разврзе хвалити екватор, и цело вече само је о томе говорио.{S} Најпосле, полазећи кући 
о: „И тако је наш учитељ цело боговетно вече хвалио само <hi>екватор</hi> и доказивао да смо св 
м мушки су у кавани у јутру, у подне, у вече, они ту доручкују, ту пију пиво пред подне, ту пиј 
пут отвори сахат, и кад виде да је 9½ у вече, он махну главом и пође столу где је стајало дугме 
рањен.</p> <p>И доиста, око 10 часова у вече, појавише се друмом из Јеленика кнежева кола, за њ 
<p>На саборној цркви откуда 11 часова у вече.{S} Лепа, затворена, господска кола стадоше пред к 
м прошевинама....</p> <p>Око 7 часова у вече друштво се почело разилазити.{S} Домаћица је редом 
p>У први понедељак, тако око 9 часова у вече, из двора изађу затворена кола с неупаљеним фењери 
мислених.</p> <p>Било је већ 9 часова у вече, а улице су још биле пуне света.{S} Особито пред д 
а првога понедеоника око девет часова у вече, у затвореним колима да изађе пред свој дворац на  
ction" /> <p>Било је једанаест часова у вече.{S} Кнез Мутимир ходао је узбуђено крупним корацим 
до мрака већ се повратио толико да је у вече могао узети авдес и очитати главније вечерње молит 
војке да крунишу кнеза.</p> <p>Кад се у вече ови транспаренти осветле изнутра - слике су изглед 
х сматра као снове.</p> <p>Кад год би у вече у сумрак ушао у своју спаваћу собу, увек би му се  
тима ђенералова кабинета, где је овај у вече обично радио, и јако закуца.</p> <p>— Унутра — вик 
е састају на разговор, ту се скупљају у вече да проведу време до спавања.</p> <p>Немогући да се 
оста како ваља, <pb n="164" /> ако му у вече не понуди које од млађих женских чељади.</p> <p>Кн 
а — све то изношено је на улицу да ту у вече буде спаљено, а све у славу кнеза Мутимира.{S} Нек 
та!...{S} Загледао се кнез у лепу...{S} Вечерас ће да му је воде!{S} Хо, хо!{S} Ала ће, као јар 
поду намеснике да га извине и да изволе вечерас око 8 час. свратити к њему.{S} Њ. Светлост прим 
знани пријатељ“ опет доцне дошао, јер и вечерас се већ толико и јело и пило.</p> <p>А после, за 
— Онда је све доцкан; тровање ће се још вечерас извршити.</p> <p>— Мислиш?</p> <p>— Насигурно!< 
х његових долазака.{S} Помињао ручкове, вечере; спомену стару госпођу, матер Враничићеву и њену 
толико пута!{S} А ако се ствар тиче ове вечери, онда је „незнани пријатељ“ опет доцне дошао, је 
} И то сад одмах, још ове ноћи, још ове вечери, сад се мора свршити све.{S} Ја нећу крочити из  
ого казни, да нареди да се деца још ове вечери одвоје да не спавају с фрајлом, а њу можда одмах 
да је за путом, и мора полазити још ове вечери, а ствар је веома важна, с тога моли господина н 
ли још за живота кнеза Страшимира једне вечери овај човек стави сам себи ово питање:</p> <p>„А  
ворење, орловачком начелнику дође једне вечери, у први сумрак, непознат човек, с поверљивим пис 
 кнежева пунолества, Растислав је једне вечери седео у кнежевом кабинету, и развијао праву форм 
сана и послата у конак.{S} Растислав те вечери добије јаку грозницу, с тешком ватруштином.{S} Т 
љано му је да мора вршити све што се те вечери од њега затражи, а јамчено му је да се неће траж 
Три пута узастопце играо је он с њом те вечери, што је одмах пало у очи свима присутним гостима 
> <milestone unit="subSection" /> <p>Те вечери били су на конаку у окружном граду Милиновцу.{S} 
 /> <p>Била је скоро поноћ.{S} Ове исте вечери господа окружни имали су част бити позвани на ча 
у знале цео догађај о Лепши.{S} Те исте вечери знао га је цео Звониград, а сутра и цела Балкани 
ељевим, капетан оде и одмах још те исте вечери напише г. министру опширан извештај, управо тужб 
 то је опомена да што пре поновимо наша вечерња посела.{S} Ја мислим сад у четвртак.{S} А?{S} Ш 
че могао узети авдес и очитати главније вечерње молитве.</p> <pb n="632" /> <p>На захтев дервиш 
.{S} Твоји богати столови, твоје сјајне вечерње забаве, твоји дарови и твоје злато нису имали н 
ача, који је жудно као и ја гутао свеж, вечерњи ваздух.{S} Прођем поред војне академије, у којо 
 /> после се још дуго таласао кроз први вечерњи сумрак.</p> <p>У авлији се направи лом.{S} Војн 
S} Свако друго треће вече састају се на вечеру и, под изговором обична весела друштва, остају д 
ољубља.</p> <p>Да је био мајстор био би вечити устабаша, који вечито пљачка еснавску касу.{S} Д 
ти места кнежевој наложници; осуђена на вечито удовање, јер ко ће се оженити кнежевом милосницо 
после прогласиће га за свеца, а баци ће вечито проклетство на оне што су га убили...</p> <p>Ђен 
 имаће још те добре стране, што ће кнез вечито бити у новчаној <hi>оскудици</hi>, и кризи.{S} Т 
астислава.{S} Врбавац је осећао на себи вечито будно око свога друга, и то га је дражило.</p> < 
ио мајстор био би вечити устабаша, који вечито пљачка еснавску касу.{S} Да је отишао у калуђере 
улу, твој положај и твоје паре — све то вечито ме је бунило, и ја сам се вазда старао да одагна 
 потада.{S} Ти тренутци остали су за њу вечито мрачни.{S} Знала је само толико, да ја он живо п 
мира.{S} Смрт је велика, величанствена, вечна.{S} Она је избавитељка; а људи је се боје само с  
неуморног патриотског рада.{S} Слава му вечна.“</p> <p>Да, да, „разумног и неуморног патриотско 
и и проклетства, где се хори само песма вечне славе и љубави и где је бескрајњи живот.</p> <p>М 
е, што почињете мешати тренутни живот с вечним покојом, — Што ће грешна прошлост у блаженој сад 
у та два супарника изгледали су као два вечно непомирљива непријатеља, као два духа мржње, који 
тебе тражила да се не жениш, да останем вечно са мном?{S} Ни сам ли баш ја спречила и пресекла  
 пристаниште смрти и нађу се у загрљају вечнога <pb n="599" /> мира.{S} Смрт је велика, величан 
а оборила и спустила на земљу, да преда вечном одмору своје уморне кости, своје стогодишње, шуп 
 тренутак љубавна загрљаја траје читаву вечност.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кнез Му 
" /> круна, сто царевина, цео свет, сву вечност, цело блаженство, све, све, све...</p> <p>Кнеже 
неме пустиње.{S} Сваке ноћи, кад звонце вечности огласи поноћ, тихо и нечујно отворе се златна  
ресу је самога ђенерала, да се ствар не веша на велико звоно, но да све остане у најужем породи 
... а она се смрзла ка да ће је неко на вешала водити!</p> <p>Баба Ката приђе Јели и узе је гла 
ка испод кнежеве главе, а на други крај вешали су слику, коју су после онако прикачену показива 
ло даље стојао је дуд,</l> <l>О која је вешан свак, који је био луд.</l> <l>А народ је слушао г 
јанију.“ Доктор се одвоји.{S} Он је био вешт и практичан човек.{S} Његовом оку није измакло <pb 
белгиско стакло живо и јасно показа сав вештачки молерски рад Мутимиров, који по белој кожи Леп 
најлакше могао потпасти под уплив какве веште жене!{S} С тога на ту страну треба особито пазити 
ини и који све више осваја земљиште.{S} Вешти агитатори утекли су из Звониграда, склонили се с  
 и другим.{S} Али они су се побркали, а вешти људи користили се тиме, те једним уништили другог 
али врло очајна борба.{S} Учитељ је био вештији књизи и свима књижевним стварима, па је гледао  
>Pardon</foreign>! — прошапута, Лепша и вештим покретом склони од кнеза своју белу, лепу, разго 
омерно ударала, чамци су, под снажним и вештим рукама веслача, као стреле крижали глатку површи 
ад је хришћански фанатизам био највећи, вештина сликања и резања почела се јако губити.{S} Поље 
вима Врбавчевим.{S} Употребљено је све: вештина, лукавство, обећање, новац, па и сама сила да с 
арски почели рушити споменике старинске вештине, сматрајући то као остатке незнабоштва.{S} Хриш 
 сили.{S} Један предак имао је потребне вештине — династија је основана.{S} Један потомак нема  
вана.{S} Један потомак нема ни снаге ни вештине и — династија је оборена; на њено место долази  
оложаје, он их је школовао у полициској вештини и задахнуо својим партиским духом — то су били  
Ова страшна жена знала је такве тајне у вештини тровања, које ни пре ни после ње још нико није  
анство.{S} Хришћански аскетизам убио је вештину сликања и резања у самој клици, јер ту је треба 
 облику бабе.</p> <p>Чума, гвоздензуба, вештица, баба-Јага, — и друге ругобне прилике људске фа 
а је већ у причу. „Стара <pb n="108" /> вештица“ као да постаје обичан назив за жене, пошто пре 
ви, да он има везе с хрђавим духовима и вештицама, а све ове скаске налазиле су вере код публик 
у само код оних баба што их обично зову вештицама; друга, на против, млада, развијена и веома,  
а ти, господине, не избациш из куће ову вештицу, но ти овде кука над главом?</p> <p>Ратко се на 
оштрих сукоба.{S} Но тактични Растислав вешто се повлачио у одсудном тренутку, избегавајући да  
то кад се деси на месту човек, који уме вешто управити послом и кад <pb n="651" /> је посао так 
дани, онда је то с тога, што завереници вешто крију своје трагове.</p> <p>На случај да који од  
начелника, и они то могу постићи својим вешто смишљеним извештајима, које ће слати министру.{S} 
тају се око њега, али преплашени мајмун вешто скочи преко њих, Сашу добро огребе по врату и уте 
о доктор тако брзо и неочекивано и тако вешто згурну низ степенице прво једног на другог, да се 
ком, заборављеном животу као да је било вешто што је тако ведро и јасно, тако светло и радосно, 
 мене је ово он отровао, само што је то вешто извршено преко тебе, твојим рукама.{S} Никакав су 
лника, бојећи се да овај не исприча још вешто лепше, и примети му:</p> <p>— Добро би било, г. н 
капитале давали су тасту на употребу, а вештоме трговцу била је дужност да те капитале увеличав 
Кад му пред мрак дотрча војник с кобном вешћу: „убијен кнез“ — г. Врбавац као да није био много 
en</foreign>.{S} Али ви, г. Растиславе! ви морате боље знати те ствари, ви сте и сами дипломата 
reign xml:lang="fr">mon viex</foreign>, ви сте баш тачни..{S} Кнез извади велики златан ремонто 
било, до мало дужи и појачи сан.{S} Да, ви господи тамо тако и реците.{S} О дисању и о билу не  
ем да ме зовете таким погрдним именима, ви немате никаквих доказа за ваше клевете — продера се  
сами разумете — додаде он.</p> <p>- Па, ви заповедајте, питајте, милостиви господине, а ја ћу к 
а мисли.</p> <pb n="310" /> <p>— Дакле, ви знате!.. — рече ђенерал Врбавац, а ове му речи излет 
ј случај морате зната...{S} А најпосле, ви сте министар председник; вас се ствар тиче толико ис 
 се ништа нечасно. „Верујте, господине, ви овде имате посла с поштеним људима“.{S} По гласу као 
а ногама“ и, на моје велико изненађење, ви доиста, уз моју припомоћ, изађосте из кола и прођост 
сте ви управо били осуђени.... је л те, ви сте били осуђени? — упита пуковник нагло.</p> <p>Изг 
ја срдито, — добро, ви мушки све знате, ви сте непогрешни, вама ни ваша рођена жена не сме рећи 
 А ви, господин Растиславе, ако нећете, ви се можете удалити кад то почне, а ми ћемо се чинити  
ала као прут.</p> <p>— Драга госпођице, ви сте узбуђени.{S} Будите слободни.{S} Ја вас волем, с 
> <p>— Нема ништа, господине пуковниче, ви сте паметан човек.{S} Ви знате да се те ствари <pb n 
државне послове и да их мудро руководи, ви мислите сва је мудрост ту, да га удалите од државних 
иславе! ви морате боље знати те ствари, ви сте и сами дипломата.{S} Веома ме интересује да чује 
 оваким стварима мислите ви практичари, ви људи из народа?</p> <p>Начелници промуцаше, да и они 
ао.{S} Али ви не можете никога кривити, ви сте сви подједнако криви.{S} Управо ви интелигенција 
ћима у Балканију.{S} А ако, по несрећи, ви угледни људи у народу доведете ствар до преврата, он 
> <p>— За њега!...{S} Море, несретници, ви ћете пропасти ако то.... не буде... — поче дежурни,  
es un lâche</foreign> (Ви сте издајник, ви сте кукавица).</p> <p>Кнез је био ван себе од беснил 
у издају престола.{S} Као велеисдајник, ви морате умрети.{S} Као моме рођаку, као првом балканс 
 — рече госпођа Софија срдито, — добро, ви мушки све знате, ви сте непогрешни, вама ни ваша рођ 
де некуда тамо манастиру.</p> <p>— Ето, ви’ш несреће! „Са Синђом“! јабогме, Синђа јој је врат и 
че доста мирно:</p> <p>— Па, на пример, ви најмите странце да <hi>вас</hi> хвале, на то после с 
 знају, кад сте их ви отровали.{S} Јес, ви сте отровали овај народ, - продужи кнез, али чекајте 
ереса с овим материјалним светом — Јес, ви Косанићи људи сте које је веома тешко волети.{S} Ви  
и, као да се с ким препире:</p> <p>Јес, ви имате право.{S} То тако јесте, и то тако бива, али т 
у, ви сте издали вашу војничку заставу, ви сте простим злочином упрљали вашу ђенералску униформ 
рити!{S} Ви сте погазили вашу заклетву, ви сте издали вашу војничку заставу, ви сте простим зло 
их далеких људи, који вас и не познају, ви <pb n="190" /> хоћете да одбијете од себе блиске људ 
блажим гласом.</p> <p>— Јес, господару, ви сте болесни: ви сте провели близу 50 часова у заносу 
одмаче се од кнеза.</p> <p>— Господару, ви ме доводите у голему забуну!...{S} Ја не знам шта да 
полако своју руку из жениних руку.{S} - Ви жене знате само да слините!{S} Пало јој на памет да  
 и шта сам учинио против вас. </p> <p>- Ви ширите о мени гласове, да радим да се дочепам диктат 
ати дах ваше божанствено душе.</p> <p>- Ви сте веома галантни, господару.{S} То је сувише части 
цу и да може на пречац умрети.</p> <p>- Ви, г. Растиславе, новцем из државне касе плаћате којек 
, а да све друге људе пањкају.</p> <p>- Ви пуштате да се државним новцем, г. пуковниче, плаћа и 
јице развије се овај разговор:</p> <p>- Ви сте нешто срдити, господине намесниче?</p> <p>— Јеса 
. Растислав, за што не седите?</p> <p>- Ви са мном можете имати само озбиљна посла; кад вам за  
{S} Ах, па ви сте фуч... г Маврикије... ви сте фуч — ево на! мат сте...{S} Их — баш ништа не зн 
среда а ви сте још у понедељак заспали: ви сте сад на ногама, али ви ни сад још нисте потпуно б 
p> <p>— Јес, господару, ви сте болесни: ви сте провели близу 50 часова у заносу и сну.{S} Данас 
ј говор, Рале, али ја ти озбиљно кажем: ви грдно грешите.{S} За што држите кнеза као тако поква 
S} Односно садашњости приметићу толико: ви се сад срдите без узрока.{S} Ви замерате мојој влада 
и сте осветољубиви, саможиви, без срца; ви никоме не верујете и никога не волете.{S} Све су то  
тешко волети.{S} Ви сте веома саможиви; ви сте или ружни цицијаши, или још ружније распикуће.{S 
им; ја сам кнез; ја не морам да слушам; ви морате мене да слушате.“</p> <p>Имао је бабу, очеву  
="509" /> осмехну и махну руком. — Ето; ви се баш трудите.</p> <p>Растислав нестрпљивим покрето 
 Сачиниће се акт о томе. <pb n="317" /> Ви ћете бити одмах оковани и као тешки ++преступник држ 
ml:lang="fr">Ah, sacré chien!</foreign> ви се никад нећете опаметити док вас ја једном не дам в 
реч „њокалица.“</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Ви сте професор на В. Шкоди, г. Маврикије, ха, ха, ха.. 
еђено.</p> <p>— Отићи ћу, не бој се!{S} Ви све најбоље знате!{S} А ко ће!{S} Само да се једног  
р се ви још усуђујете уста отворити!{S} Ви сте погазили вашу заклетву, ви сте издали вашу војни 
дмерен као што сте ви у четрдесетој!{S} Ви просто заборављате доба његово и положај у коме је.{ 
129" /> <p>Ката се насмеја: „Па лек!{S} Ви велите отров ми велимо лек — све је једно.{S} Дакле  
атко Растислав.</p> <p>- Тако, тако!{S} Ви о томе ништа не знате!..{S} А није вам познат један  
ваше ствари и после попијева отрова.{S} Ви бар знате да он не убија с места.</p> <p>— Дакле нем 
толико: ви се сад срдите без узрока.{S} Ви замерате мојој владавини и потежете све некакве ситн 
ва да се с вама надмећем у увредама.{S} Ви у мени имате искрена пријатеља и државника збиљски о 
евска власт је данас у вашим рукама.{S} Ви делате, па је право да за та дела и одговорност носи 
 Ево најбоља примера на вама самима.{S} Ви сте данас сви окружни начелници, и колико вајде може 
ине ђенерале, свршена су сва питања.{S} Ви имате да се побринете само о једном питању: како ће  
 То спада у делокруг вашега пашанца.{S} Ви тај случај морате зната...{S} А најпосле, ви сте мин 
ок ваше смрти остаће тајна за народ.{S} Ви знате како дејствује ваш отров.{S} Стегнуће вас у гу 
њаза у присенак, а да иставите себе.{S} Ви јасно говорите пред гомилом света: „наредићу књазу д 
лом, узмите се на ум, г. Растиславе.{S} Ви сте ударили сувише уским путањама; бој се да ћете се 
зумем!</p> <p>— Наравно да разумете.{S} Ви један и можете ствар разумети тек како ваља — примет 
о немате узрока да ма шта прећутите.{S} Ви знате да сте амо дошли за ваше добро и да вам се код 
цицијаши, или још ружније распикуће.{S} Ви никад никоме нисте учинили никаква трајна добра.{S}  
вини и потежете све некакве ситнице.{S} Ви ништа озбиљно не можете замерити данашњој влади...</ 
Што буде право, господине пуковниче.{S} Ви ћете и сами оценити, колико вреди овака једна услуга 
538" /> <p>„Јао децо! сиротани моји.{S} Ви ћете ми остати сирочад, куку мени!{S} И ко ће се за  
ађен, само ми то кажете дипломатски.{S} Ви сте дипломата, г. Растислав, па увек дипломатски гов 
го неиспитаних и непроучених ствари.{S} Ви сте и сами то говорили.{S} Ваш случај није ништа осо 
људи сте које је веома тешко волети.{S} Ви сте веома саможиви; ви сте или ружни цицијаши, или ј 
ине пуковниче, ви сте паметан човек.{S} Ви знате да се те ствари <pb n="127" /> раде у поверењу 
зетова, па хоћу мало да се повратим.{S} Ви слободно разговарајте, као да мене овде и нема; ја в 
по вољи учините пробу сами са собом.{S} Ви сте баш снажан човек — рече Ката смешкајући се шаљив 
зу, као што су пре мислили о старом.{S} Ви сте и данас у њином <pb n="91" /> благовољењу.{S} А  
само с тим вашим државним интересом.{S} Ви све трпате под државне интересе; код вас је државни  
дине, с онаким светом какав је тамо.{S} Ви знате ко тамо долази, милостиви господине!</p> <p>—  
ове собе док с вама не буде свршено.{S} Ви морате умрети...</p> <p>— Да умрем!{S} Зашто да умре 
Да, ваша светлости, државни принцип.{S} Ви позивате народ за судију, признајете му надлежност д 
 врат,“) Та да, није шија него врат.{S} Ви ми не одричете углађеност, само одричете да се оно ш 
 немамо кад!{S} Скоро ће бити поноћ.{S} Ви причекајте овде, а ја ћу овога тренутка доћи.</p> <p 
вари <pb n="127" /> раде у поверењу.{S} Ви сте сад узели мене запиткивити какав је то отров.{S} 
 се ово ради.{S} Па што ме ту вараш.{S} Ви неког ђавола хоћете овде са мном — рече Пава сва црв 
чули за бољку, што се зове гушобоља?{S} Ви учевњаци зовете то некако друкчије.{S} Али то је то. 
јер сила је јача, ко ће против силе?{S} Ви мени хоћете да судите.</p> <p>— Ви мени!{S} Ко сме у 
како ја то да знам, а ти да не знаш?{S} Ви нисте никакви професори, никакви, па квит — срдила с 
ако криви.{S} Управо ви интелигенција — ви сте то и измислили тај устав за Балканију.{S} Сељак  
> <p>— Господине пуковниче — рече она — ви имате овде посла с једном робијашицом!</p> <p>Ове ре 
/p> <p>— Да, да, поче он — то је ваше — ви - сте правили устав... а књаз вам малолетан — и госп 
ељак и не зна шта је то устав; али ви — ви сте све покварили?</p> <p>Кнез је праскао, а Маврики 
— А после свежа, млада, окретна памет — Ви на игру мислите....</p> <p>Кнез га пресече — А ви, г 
— Ја бих могао ићи — рече он ђенералу — ви сте почели извињавањем, а сад прелазите у нападаје и 
пуно модерна европска владара!</p> <p>— Ви ме вређате, господин Растислав!{S} Зар ја нисам угла 
тислав, одмахнув руком срдито!</p> <p>— Ви заборављате да сам ја унук човека који је узвикнуо — 
нска унела у собу бутељу вина.</p> <p>— Ви сте га пили и похвалили, у брзо сте једно за другим  
ри у теорији — рече Растислав.</p> <p>— Ви се врло варате, г. Растиславе, кад мислите да ће ова 
 у Мутимира испитујући поглед.</p> <p>— Ви то мене питате, господару? — рече он, као с неким чу 
?{S} Ви мени хоћете да судите.</p> <p>— Ви мени!{S} Ко сме ударити на рогатог бога.{S} Три се к 
у, но не даде да му је пољуби.</p> <p>— Ви живите стално сад овде у Звониграду, госпођо? — упит 
о треба, па да свршујете сами.</p> <p>— Ви не можете ући стално ни у какву већу кућу.{S} Ваша п 
а рука веома врела и да дрхти.</p> <p>— Ви сте узбуђени, господару? рече Заре са саучешћем.</p> 
баш паде ми на ум једна мисао.</p> <p>— Ви владари много уображавате о себи.{S} Чини вам се мал 
е окрете начелнику и упита га:</p> <p>— Ви сте овде начелник? и љубазно проговори с њим неколик 
и први повикао „она је, пос јој њен“, а ви би све нагрнуле за мном, па, „црна Петро, откуда ти  
ени су очне дупље и онако пуне блата, а ви се обадате сад туна и круните земљу те ми непрестано 
множина, па од уши треба да је ушета, а ви кажете још <hi>увета</hi>. „Ухо,“ „уши,“ „увета“ — < 
ти, господине ђенерале, ни 24 минута, а ви можете уређивати ваше ствари и после попијева отрова 
ам шта му мисли свака длака на глави, а ви ми причате шта вам је ко поручио и шта коме треба!{S 
арод да га браните као добри пастири, а ви га сами кољете.{S} Оскврнили сте и свете домове моли 
а одмах за тим ућутасте се; погледам, а ви заспали, покушам да вас пробудим — не иде.</p> <p>—  
мне слободи.{S} Ја, мој господине!{S} А ви ништа то не знате!</p> <p>Ливреисани слуга полако от 
ри нишке дуката спустиле се довде.{S} А ви све зинуле, па се само крстите и камените <pb n="222 
 вас умолити да се поново вратите.{S} А ви нам, јамачно, нећете одбити ту молбу.</p> <p>Једак к 
не чујем ја; то је народни обичај.{S} А ви, господин Растиславе, ако нећете, ви се можете удали 
 мислите....</p> <p>Кнез га пресече — А ви, г Маврикије, на шта ви мислите...{S} Бежи испред ко 
боља република но монархија.</p> <p>— А ви прибирате око себе људе, г. пуковниче, који отворено 
.. — „Та да!...“ „што год узмогнете,“ а ви ето не можете ништа друго но да протествујете, да на 
ова у заносу и сну.{S} Данас је среда а ви сте још у понедељак заспали: ви сте сад на ногама, а 
 <p>„Овој дружини дошло је до знања, да ви, као кнез балканиски, у овом судбоносном добу, не <p 
 интерес!{S} А ја сам хтела рећи то, да ви нити сте једини, ни сте највештији људи у Балканији. 
вним пословима, но само ти кажем то, да ви грдно грешите, што с кнезом тако поступате.{S} Место 
 — понови Врбавац.</p> <p>— Кажем ја да ви сами најбоље можете објаснити целу ствар! — примети  
че, извијања!{S} Јер ја имам уверења да ви знате за тај допис, да сте га читали, да сте га у ру 
овори ништа.</p> <p>- Да, ја рачунам да ви све те ствари и сами разумете — додаде он.</p> <p>-  
после опет продужи:</p> <p>— Чуо сам да ви знате многе ствари које нико више не зна.</p> <p>— Н 
равно, светлости!{S} Како би то било да Ви ма у чему трпите оскудицу.{S} Но, височанство, ваше  
 свега 2 часа недељно).{S} Па за што да ви професори не знате шта раде ваши рођени ђаци?{S} И к 
ош нешто, али то не верујем.{S} Кажу да ви знате некакав сок од кога ваља метути у воду, којом  
се даје надувати са стране, што ме онда ви не надувате?.... — кнез се подругљиво <pb n="509" /> 
олико хоћеш!{S} Да видим шта ће те онда ви?</p> <p>— Море, жено, шта је теби данас! — викну Рас 
ле, страна Синђе; гле и Паве!{S} Откуда ви амо?</p> <p>То је био писар Срећко, онај исти што му 
 налазе.</p> <p>— „У редовним приликама ви би имали право — рекао им је он — али ово су прилике 
} Овде је сила!“ - О великим празницима ви нарочито узимате улогу која по праву само књазу прип 
Биће склопљен војни суд.{S} За три дана ви ћете бити суђени, осуђени и као велеиздајник стрељан 
слугама напомиње шибање.</p> <p>— Е, па ви сте се сад ухватили за ту једну реч.{S} Оставите то. 
тај, и размештај, и све.</p> <p>— О, па ви сте се овде господски наместили.{S} Како је све ово  
. (Је ли тако г. Маврикије?).{S} Ах, па ви сте фуч... г Маврикије... ви сте фуч — ево на! мат с 
ад вам се рекне да сте слободњак!{S} Па ви нарочито тражите друштво политичких црвењака, а не с 
 научите вршити његове заповести.{S} Та ви сте то пре тако лепо знали, али сте се доцније одучи 
ковник окренув се према Растиславу, шта ви имате против мене од неко доба; шта сам вам ја натру 
исте Срби но некаква друга вера!{S} Шта ви говорите!{S} Девојка курварством да купује срећу сво 
 га пресече — А ви, г Маврикије, на шта ви мислите...{S} Бежи испред коња, не краљицу под коља. 
и заступници нису ваши лакеји.{S} И шта ви управо хоћете!{S} Да докажете како сте већи пријатељ 
 вршећи рокаду — Ама да ми је знати шта ви мислите кад остављате да ја вама учиним овако — шах  
спасу.</p> <p>— Кажите ви мени само шта ви желите, а за отров — то ви не брините.</p> <p>— Па,  
/> <p>- Е, мој, господине капетане, кад ви као ви као власт ни у екватор верујете, онда ћемо да 
парче и тиме да га вежете за се!{S} Кад ви хоћете да шпекулишете кнезом,...</p> <p>— Софија!{S} 
> <p>— Право имају — рече госпођа — кад ви горе терате сами комедију с официрским оделом, што д 
 сазнао што пре није знао.</p> <p>— Кад ви тако много знате, онда јамачно морате знати и то, ко 
нај, и промисли мало о томе!{S} Што год ви више не дате, други ће све више дати!{S} И њин је из 
стало до народних интереса.{S} И то све ви истичете преда мном!{S} Буди бог с нама!{S} Волете н 
ашњој влади...</p> <p>- Какве сте нужде ви имали, г. Растиславе, да дајете овој земљи устав?{S} 
ако је у опште та ствар могућа, како је ви објашњавате и разумете? — питао је кнез.</p> <p>Не з 
рујем чак да ствар стоји горе но што је ви представљате — али ако је све то тако, зар ја морам  
е?{S} А?{S} Да нису ту они докази, које ви тражите?</p> <p>Ађутант приђе слици, али Врбавац при 
ћеш бити бољи у томе.</p> <p>— Најпосле ви сте осветољубиви, саможиви, без срца; ви никоме не в 
ко ће те умрети?</p> <p>- Пустићу да ме ви убијете.{S} Закитите се славом убилца — рече ђенерал 
е да се користе кнезом.{S} Све оно чиме ви мислите да га држите у шкрипцу, други ће му дати у м 
фукара“ — продера се кнез срдито — коме ви још имате да пребацујете?...{S} Ако се ја срдим и ви 
ам рекао сушта је истина.{S} Према томе ви сад наређујте што буде потребно да се кнез заклони,  
балканиски врховни командант.{S} У мене ви гледајте и од мене се надајте.{S} Све је остало дим. 
се све цакли као сунце...</p> <p>— Море ви, тамо!{S} Еј, ти, Милићу!!{S} Стојадине!{S} Шта реко 
p> <p>„Дакле онаквих отрова, за које се ви нарочито интересујете, поглавито с особином да дејст 
уба и онолика лепота?“ — запиткујете се ви. „Она је, пос јој њен“ — вели мој клипан Вилип, — „о 
еће изменити ни за длаку, па ма како се ви држали.{S} Ја сам решен да се не дам ничим омести.{S 
е, кад ваш владалац говори.{S} И зар се ви још усуђујете уста отворити!{S} Ви сте погазили вашу 
још и других људи!{S} И оно што не дате ви, даће други.{S} Мислите неће се сутра наћи људи који 
ботаничари.{S} Али откуда све то можете ви знати?</p> <p>- О, милостиви господине, жив човек св 
ху ћемо роба предати.</l> <l>А шта ћете ви?!</l> <l>Ви сте немоћни!!...</l> <l>Човек с поља;</l 
једном и ја пунољетан.{S} Друкчије ћете ви онда слушати.{S} Чекајте само!</p> <p>Кнез је сад би 
e vous ferai danser</foreign> (играћете ви мени пипиревку)....{S} Само док ја узмем пуну власт  
ужи кнез, али чекајте само.{S} Видећете ви ваш устав... <foreign xml:lang="fr">Je vous ferai da 
во да се брани...{S} Шта?{S} Шта хоћете ви?{S} Њу да нападају, а она да ћути и да седи скрштени 
! — рече доктор.</p> <p>— Бруку градите ви — обрецну се Боја. — Ми смо образ бранили!</p> <p>—  
ство да отрована спасу.</p> <p>— Кажите ви мени само шта ви желите, а за отров — то ви не брини 
 n="257" /> <p>- Шта је?{S} Шта тражите ви овде, газде?{S} Каква девојка?</p> <p>— Наша девојка 
да чујем, шта о оваким стварима мислите ви практичари, ви људи из народа?</p> <p>Начелници пром 
, као да је хтела рећи: „па шта мислите ви ту?“.</p> <p>Кад Ратко рече да ађутант Светозар у ма 
но вашу династију.</p> <p>— Ама немојте ви тражити да будете већи пријатељ мојој династији, но  
стар полиције.{S} Ко не би рекао да сте ви министар полиције, само кад вас чује како ви то тачн 
.</p> <p>— Онда ја не знам!{S} Онда сте ви то просто морали сањати, јер друкчије то се не да об 
 с тим, шта дижете толику џеву, шта сте ви бајаги бољи од мене! - кљусад као и ја — и, утешив с 
која ти се под носом дешава?{S} Шта сте ви, ако смемо питати?{S} Професор у академији (Тоша је  
х људи!{S} Па камо их данас?{S} Сви сте ви овде гости, данас јесте, сутра нисте, само ја издржа 
 викну:</p> <p>— Еј, буразере, који сте ви?</p> <p>Жика се одазва: — Наши смо!{S} Добри људи!{S 
ова како од вас не одмичем.{S} Нити сте ви, <pb n="621" /> нити сам ја икуд одмицао за ово доба 
нопочившег кнеза треба убити и како сте ви први муж и дипломата балканиски.{S} Те ваше везе ни  
иво.</p> <p>— Неће бити тако.{S} То сте ви раније где год чули; то је вама морао неко рећи; то  
 <p>— То је једно.{S} Друго је, што сте ви, Косанићи, по свом карактеру, људи мало симпатични.{ 
 примети кнез.</p> <p>- За то — што сте ви још млада, неутврђена династија.{S} Истина, ти си ве 
> <pb n="114" /> <p>— Збиља, за што сте ви управо били осуђени.... је л те, ви сте били осуђени 
ко мудар, озбиљан и одмерен као што сте ви у четрдесетој!{S} Ви просто заборављате доба његово  
после вас дође бити још горе но што сте ви били.{S} Најпосле одморите се мало, па ако се баш ви 
е крваво три пут на нос изашло, јер сте ви били налик на онога „добротворца“ који је дао човеку 
рикије...</p> <p>— Ех...е!...{S} Виц! и ви правите виц, г. Маврикије.{S} Али није добар ваш виц 
S} Код вас је сан и јава још смешана, и ви још не можете да издвојите једно од другог.{S} Вама  
и, друге саветнике, друге поверенике, и ви ћете скупо платити своје рођене погрешке, што нисте  
си се пред ђенералом: — Шта ми је!{S} И ви мене питате шта ми је!..{S} Па ништа, г. рођаче, ниш 
 је нешто страшно, ужасно, грозно!{S} И ви се још зовете свештено лице и јамачно ћете тражити д 
аве устав, а књаза и не лита нико.{S} И Ви сте, г. Маврикије, правили устав — Паметан устав!</p 
стиславе дајте оставку и идите кући,“ и ви би морали то учинити, а не би ме смели ни упитати за 
ви сведок да смо још јутрос у зору ја и ви били заједно на отменоме скупу честитке <hi>Балканск 
асно и отворено.{S} Е, саслушајте сад и ви мене.{S} Такога отрова има, господине пуковниче.{S}  
оме сте и ви чим год обавезни, и коме и ви дугујете какву благодарност.{S} То се несумњиво посв 
 уздржавајући гнев. — Добро, сад ћете и ви жене већ постати дипломати.... и пророци, — додаде о 
ети да има ма кога на свету, коме сте и ви чим год обавезни, и коме и ви дугујете какву благода 
Онако исто <pb n="313" /> као што сте и ви хтели мене убити.{S} Испићете сами отров који сте ме 
и кокошка мисли, велите; а мислите ли и ви као кокошка — рече кнез вршећи рокаду — Ама да ми је 
воју дужност!{S} Господар је болестан и ви то треба да му кажете и да га успокојите.{S} Ћутање  
жавним пословима.</p> <p>— Е, кад већ и ви жене почињете водити ту бригу о државним пословима,  
шиш.</p> <p>Кнез је говорио Маврикију и Ви и Ти, како му кад дође згодније — на само обично ти; 
 мојим изласком из министарства одмах и ви сви подавали оставке?{S} Данас би били немоћни пензи 
 да сам богдице ја као то ти, виделе би ви све ћеркане шта би Петра урадила.</p> <p>Она се окре 
з <pb n="23" /> дужности.{S} Мањ ако би ви, не знам из којих разлога, и коме на корист, сматрал 
у учинити.</p> <p>— Кажите ми, знате ли ви какав отров, где лекари не би могли одмах познати чи 
!....{S} Збиља, госпођице, познајете ли ви мене?{S} Е? познајете? а? за што не говорите?</p> <p 
ли будите добри па ми кажите, желите ли ви да ја свршим посао, или хоћете само да вам ја дам шт 
а...{S} Збиља, г. Маврикије, мислите ли ви кад год....</p> <p>— Наравно да мислим, Ваша Светлос 
не:</p> <pb n="508" /> <p>— Па јесте ли ви читали књиге тих људи?</p> <p>- Јесам!{S} Ето их оба 
ељак заспали: ви сте сад на ногама, али ви ни сад још нисте потпуно будни.{S} То о чему ви сад  
ете!{S} Ја мој завет могу испунити, али ви ваш не.</p> <p>— Ох, не говори ми само то!{S} И хоћу 
{S} Сељак и не зна шта је то устав; али ви — ви сте све покварили?</p> <p>Кнез је праскао, а Ма 
ра?{S} Да није имао кључ калауз!{S} Али ви велите да је ваш кључ био у брави? (Белини потврди т 
e">Ein alter Haudegen</foreign>.{S} Али ви, г. Растиславе! ви морате боље знати те ствари, ви с 
и право — ја ту нисам суделовао.{S} Али ви не можете никога кривити, ви сте сви подједнако крив 
 младој души његовој.{S} И шта би хтели ви од њега?{S} Да у почетку своје деветнајесте године б 
а последња времена, или сам ја луд, или ви нисте Срби но некаква друга вера!{S} Шта ви говорите 
енку!{S} Али сви ћете <pb n="619" /> ми ви за то платити....{S} То више није политика, то је ра 
њујући се.</p> <p>— Хтео сам рећи да ми ви ипак кажете да нисам углађен, само ми то кажете дипл 
аде: реците му ви да се вара; будите ми ви сведок да смо још јутрос у зору ја и ви били заједно 
с, јес, робови, прави робова!{S} Сироти ви!{S} Ах, како вас жалим — рече Мона, намештајући заве 
 квалификације.{S} У мојој рођеној кући ви мене обасипате најгрубљим циничким увредама и назива 
а, с пријатељима, с помагачима, па ипак ви никад никоме ништа нисте признали, на против, има мн 
>- Хоћу!{S} Млађи официри причају да им ви говорите: „Ја сам ваш балканиски врховни командант.{ 
 Е, мој, господине капетане, кад ви као ви као власт ни у екватор верујете, онда ћемо далеко от 
 ви сте сви подједнако криви.{S} Управо ви интелигенција — ви сте то и измислили тај устав за Б 
есима земље и интересима службе.{S} Ако ви то сад превиђате, доћи ће време када ћете се о овоме 
Турчин, ако ову реч не одржао, само ако ви продужите и даље ово ривење против моје династије.</ 
нистар полиције, само кад вас чује како ви то тачно знате и за најмање истраге по Србији, и шта 
припада.{S} Целом свету пада у очи како ви сваком приликом гледате да ставите књаза у присенак, 
то кроз плач протествовао:</p> <p>„Како ви смете мене да терате?“ Нећу да учим; ја сам кнез; ја 
 он рече:</p> <p>— Млади кнеже, то само ви можете допустити себи тако понашање, које управо нем 
— на само обично ти; пред светом обично ви.</p> <p>...„Тако ћу те бити,“ понови кнез и по трећи 
. </p> <p>— Хм! дакле и то знате.{S} То ви онда, богме, много знате.{S} Више но какав професор  
ени само шта ви желите, а за отров — то ви не брините.</p> <p>— Па, ја вам ето кажем шта хоћу.{ 
е се да се на то навикнете.{S} Нарочито ви, г. Растиславе.{S} Вама је веома потребно да се свик 
лицем!</p> <p>— Ух! господин појка, што ви хуњкате, то је просто страшно! — зачу се из суседног 
на и у нужди.{S} Није, здравља, ми, што ви мислите.{S} Баш сте лоле!“ А његов кревет као све се 
{S} А с поља радити — то не иде.{S} Што ви нама дакле, можете помоћи, то је да набавите потребн 
 Лепшо!...{S} Зашто се отимате?!{S} Зар ви не осећате да је провиђење спојило наша срца?!{S} Па 
му претом доктора, он додаде: реците му ви да се вара; будите ми ви сведок да смо још јутрос у  
а, ако хоћеш, дати кнезу све оно што му ви данас кратите, или што мислите да му делите парче по 
д још нисте потпуно будни.{S} То о чему ви сад нама говорите нема никакве везе с јавом и истино 
 везе с јавом и истином.{S} У дугом сну ви сте јамачно много што шта сањали: можда је било и та 
нају, да богме да сад знају, кад сте их ви отровали.{S} Јес, ви сте отровали овај народ, - прод 
ом.{S} Ваш је положај лак ако га навлаш ви сами не отежете.{S} Али ја вам унапред кажем да се с 
 traître, vous êtes un lâche</foreign> (Ви сте издајник, ви сте кукавица).</p> <p>Кнез је био в 
 предати.</l> <l>А шта ћете ви?!</l> <l>Ви сте немоћни!!...</l> <l>Човек с поља;</l> <l>Мртвачк 
ако може да изгуби своју рођену.</p> <p>Ви скупљате око себе људе, г. Растиславе, који отворено 
ту титулу, и старао се да је замени са „ви“, „вас“ и т. д.{S} Кнез Мутимир није волео да му се  
и или јабуци коју несретник загризе.{S} Вид тако ослаби, да паћеник све предмете види само као  
си свој грешни плод — и тек једног дана видате је а она се опет вратила на прву меру — она је о 
Он није ништа чуо, али, изишав из собе, виде где су се гости скупили на оном месту где је мало  
 чисто се трже кад кукавица узе кукати, виде да му је дружина то опазила, би му стидно и зацрве 
hi>!{S} Пријатељи, који су отишли да га виде у затвору после четири месеца, нашли су на њему јо 
астислава и просто се пренерази, кад га виде како беше помодрио од љутине.{S} Она устаде, приђе 
у појави се кнез Мутимир, и пуковник га виде како мирно рује око стола с цвећем, као човек који 
е ствар држи у највећој тајности, те да виде да ли ће што о њој сазнати с друге какве стране.</ 
лу <pb n="664" /> потеру, сви потрче да виде погинулога, и људи из разних села помешаше се и зг 
 други остали доле с чича Мунтијаном да виде хоће ли моћи кога да спасу, јер изгледа да су неки 
и шумарак, крешући овда онда жигицом да виде има ли чега.</p> <p>Један пас дотрча под липу и уз 
но продужи даље пасти.</p> <p>Овда онда виде се по где где у пољу гомилице људи — раде нешто.{S 
огомољца.{S} При последњим речима, Жика виде како се Враничић чисто стресе.</p> <p>Његова погну 
ај пут шамар изостаде, а Маврикије, кад виде да нема шамара, опет прогледа и диже главу.</p> <p 
ећ по двадесети пут отвори сахат, и кад виде да је 9½ у вече, он махну главом и пође столу где  
смо кнезу.{S} Он га немарно разви и кад виде на врху револуционарни знак — печат на коме су пре 
 за пут.</p> <p>Растислав се зачуди кад виде да је и кнез већ на ногама.{S} У једном углу манас 
 на сред собе и грдно се запрепасти кад виде да јој је хаљина на прсима сва раскопчана.{S} Није 
беше уз њу.</p> <pb n="63" /> <p>Но кад виде, да јој је онака одбрана слаба помоћ, она се окрет 
ли, како се изненадио, кад мало доцније виде, да та прилика има његове црте, управо потпуно га  
Но и ако је жандарм одмах изашао, он не виде више младића на улици.{S} Пође да га потражи навир 
ислав баци поглед у огледало, у коме се виде широка леђа пуковникова како замичу даље.{S} Погле 
 она.</p> <p>Тек кад се тако и нехотице виде у огледалу, њу обузе нека страва.{S} Осећала се ка 
} Лепша крадимице баци поглед на њега и виде га како на махове уздиже рамена и стреса се. „Или  
господара земље.{S} Једва се разаберу и виде шта је.{S} Међу тим укљештеном мајмуну није се мог 
чак нудио да се откопа земља, па да сви виде како је тој „светој бари“ врело управо у нужнику,  
нтијано и упалио буктињу, да пострадали виде на коју страну могу изаћи.</p> <p>Враничић набра ч 
 Доктори не знају шта је болеснику; они виде гукруе, гуши, прогласе болест за гушобољу и отрова 
ледало је као да њене полузатворене очи виде нешто пријатно и радосно.{S} Кад би љуљушка<ref ta 
пуним бокалима и прилетали на помоћ чим виде да се негде чаше испразне.{S} Сад је кнезу наздрав 
 дође мисао да се сврате, да још једном виде ту крваву лешину.{S} На против, обојица су осећала 
ао је пуковник Врбавац с чуђењем.{S} Он виде како се ова женска наједанпут преобрази и од оног  
де.{S} Али све је заличило, кад кнез ту виде најпосле и самога свога министра полиције, господи 
нску прилику у сељачком руху.{S} Чим их виде ова жена брзо врдну и сакри се унутра.{S} И ако је 
На сред чела, на ивици где почиње коса, видела се крвава јаружица. <pb n="643" /> Жика се охлад 
на зора прошетала у јутру крај Орловца, видела је како се над овим градом диже чудан облак — то 
а је оно што је пред њом нека башта.{S} Видела је у близини велики круг, засађен ружама.{S} Даљ 
предузму мере.“</p> <p>Какве?{S} Још за видела при тражењу преноћишта Жика је уочио велику ракљ 
ли да јој призна оно, што је већ и сама видела и да говори с њом отворено, или да прекине све и 
 може се добро наплатити.</p> <p>Кад је видела да је питање просто у томе да постане наложница, 
велики круг, засађен ружама.{S} Даље је видела ред џбуња, а иза џбуња распознавала се гвоздена  
ном мраку. <pb n="68" /> С почетка није видела ништа.{S} После поче мало по мало распознавати п 
лико била увила у мараму, да ништа није видела куда управо иде.{S} Сад збаци мараму и погледа о 
их враћа.{S} Али око кола нигде се није видела Пава.</p> <pb n="251" /> <p>И стари Боја и млади 
зајапурена, разбарушена главица, што се видела у огледалу, с уздрхталим уснама, с усијаним очим 
ло од прозора.{S} Сад је већ све боље и видела и чула.{S} Она промоли главу кроз прозор, лепо п 
и онај потуљени ђаво.{S} Бајаги ти ниси видела како те кнез загледа.{S} А знам да си му макар ј 
{S} Но то је смислила ноћу, а сутра дан видела је да то нипошто не сме учинити.{S} Најпосле њен 
у јој дрхтале, а она је у огледалу лепо видела, како јој уз образе лижу пламенови.</p> <p>— Али 
до с места, где је он седео, није добро видела — па је онда кивно и душмански гледао у њу за св 
ше путнике на висоравњу, са кога се већ видела у даљини лепа моравска долина.{S} Још сахат два  
слима приђоше већ и обали.{S} У сумраку видела су се, на беличастој воденој површини, два црна  
а ја не бих била Ката, кад не бих одмах видела у чему је овде ствар.</p> <p>Она спусти глас и к 
 седе тамо под шатором, где их је отоич видела, а да јој најмлађи брат још ваљаде игра у колу.< 
ко лепа, а да сам богдице ја као то ти, виделе би ви све ћеркане шта би Петра урадила.</p> <p>О 
ку ипак назирали.{S} Понајјасније су се виделе беле гробовске крстаче, или беле мраморне плоче. 
већама и може се мислити какву су слику виделе слуге код господара земље.{S} Једва се разаберу  
S} Уз пут разабраше од неких жена да су виделе Паву где са стрина Синђом оде некуда тамо манаст 
ледали на ту страну.{S} Видели су кола, видели су слушче како истреса и савија коњске зобнице,  
ве ово само празан сан.</p> <p>— Дакле, видели сте и г. министра Кугића.{S} То је веома интерес 
е како истреса и савија коњске зобнице, видели су чак и голема шарова како се испрућио испод ко 
ити.{S} На будоару, на кнезу, на Лепши, видели су се јасно трагови мало час одигране љубавне сц 
хоџин.{S} Како се ствар после свршила - видели смо.{S} Место да помогне, хоџа је покушао да одв 
</p> <p>— Видели људи, господине!...{S} Видели!..{S} По механама се чак говори!{S} Последње пиј 
 преплашено су гледали на ту страну.{S} Видели су кола, видели су слушче како истреса и савија  
би крупним, немирним корацима.</p> <p>— Видели људи, господине!...{S} Видели!..{S} По механама  
 свету, <pb n="9" /> да су својим очима видели, како кнез на поздраве одговара салутирањем.</p> 
 језику.</p> <p>— И ју, рођена моја, па видели му оне пусте брчиће?{S} Стоје му као коврчице.{S 
 и надао.“</p> <p>Истина, ми смо напред видели какав је био кнежев састанак с начелником, и, ко 
а за тим био убијен, као што смо напред видели.</p> <p>Али још за живота кнеза Страшимира једне 
="subSection" /> <p>Недељу дана доцније видели смо чича Милоја како у глухо доба ноћи превози п 
шала је све, пробала је лепим, најпосле видели смо и ону сурову сцену, кад је онако немилостивн 
 те на крају крајева изађе да су и мање видели, и непотпуније ствар схватили, но спорији а упор 
 у дубоко, зелено језеро, а једва су се видели из големе траве.{S} Напред је ишао чича Милоје,  
1" /> <p>— Шта нема!{S} Мислиш нисмо ми видели ону роспију матору, што је овде кријете викну Ра 
.{S} Јутрос си отишао рано, нисмо се ни видели.{S} А имала сам да ти кажем....</p> <p>Но госпођ 
три млада човека, који се нису скоро ни видели из велике траве.{S} Наслоњени на лактове, они су 
ако.{S} После жестоког сукоба, који смо видели напред међу њима, ђенерал је писао кнезу писмо,  
убавних историја — неке од њих и ми смо видели напред али још никад до сад он није осећао ово ш 
b n="14" /> <p>С кнезом је, као што смо видели, била изгинула и нека његова родбина.{S} Прво је 
 у Ташмаден?</p> <p>— Ми Ташмаден нисмо видели ни из далека.</p> <p>Кнез застаде, подуже се мис 
 она два сељака с којима су се мало час видели на ливади, један је лежао сав у крви.{S} Куршум  
лико месеци, од кад смо је последњи пут видели на првоме састанку с кнезом код госпође Моне, Ле 
мрачна, мисао тешка и пуна двоумица.{S} Видело се да овај човек носи у грудима некакву неисказа 
дање говора изгледало је неприродно.{S} Видело <pb n="233" /> се да још није казао све да би јо 
 рече ђенерал загушљиво али одсечно.{S} Видело се да га је веома потресло ово одбијање кнежево. 
Бар по његовим <pb n="20" /> поступцима видело се да није збуњен и да, зна шта му ваља радити у 
 пуна власт дође у руке, што се најбоље видело по тежњама које су се јављале код Кугића, за оно 
већ почела оживљавати.{S} На све стране видело се журно спремање за пут.</p> <p>Растислав се за 
 се чуло јецање или тихи уздаси, или се видело уздизање руку к небу или ударање у груди.</p> <p 
ку једва је загушљиво шапутао; јасно се видело како се говор поступно гаси и загушује.</p> <p>П 
воје јахаће панталоне.{S} Најбоље му се видело погнуто теме и половина погрбљених леђа.{S} Крај 
ј се разиграше, лице оживе; по свему се видело да је писмо пробудило у њој живо интересовање.{S 
сти нешто, па опет ућута.{S} На њему се видело да се бори.{S} У срцу читава збрка осећаја, у гл 
} Не браним — По <pb n="43" /> гласу се видело да му се опет почела враћати добра воља - не бра 
} Поздравише се.{S} Већ по том поздраву видело се да су стари, добри познаници.{S} Растислав му 
ста.</p> <p>Кнез остаде, али се по њему видело да није најбоље расположен! управо, мало га је и 
има“.{S} По гласу као и иначе по држању видело се да је ово стар човек.{S} Промислим се свакоја 
 очима.{S} По тихом, равномерном дисању видело се да спава.{S} На један мах врата на његовој со 
ици, из које је, кроз округло прозорче, видео пред собом велику дворану, потмуло осветљену.{S}  
S} Кад сам се пробудио јутрос у 8 сати, видео сам, изненађен, да лепо, као и обично, лежим у мо 
у огледало, при поласку у министарство, видео је да изгледа подмлађен, подновљен, сав је чисто  
је.</p> <p>— Јеси, да богме да јеси!{S} Видео сам те у оној гомили што је стајала у присенку!{S 
з образ и остави мокар траг по њему.{S} Видео сам да спава и бунца. <pb n="384" /> Тешко ми је  
вао своја заносна декламовања.</p> <p>— Видео сам га... њега, најлепшег анђелка, који је, играј 
ан „врло велики, врло велики господин.“ Видео је случајно једног празника у Јеленику.</p> <p>Је 
к, бујан планински поток, који се једва видео из густе траве, израсле по стрмим обалама.{S} Пре 
је прошла поред двора, ја сам с прозора видео њена кола и познао их по оним красним белцима.{S} 
 и стајали сасвим близу.{S} Кнез је све видео и све чуо.{S} Момчадија, која се у почетку мало с 
авала се гвоздена ограда.{S} Иза ограде видео се као некакав зид, капија, тако нешто.{S} Од те  
 <pb n="590" /> чега не преза, што буде видео или чуо.{S} Пођоше сва тројица.{S} У лево је оста 
ста.</p> <p>У том тренутку Растислав је видео да цело његово биће испуњава само један једини ос 
ир имао је код себе револвер.{S} Кад је видео како полако тоне у нечистоту, он се сети, истргне 
ви пуцади на жандарме, а он, тек кад је видео да му паде друг самртно рањен, опали пушку и обор 
есечене повисоком косом.{S} Око себе је видео неравно, каменито земљиште, а мало даље огромне,  
, снажан, пун младићске бујности, он је видео у овоме путу само <pb n="135" /> једну нову прили 
 љут као гуја, кмет се окрете.{S} Он је видео како се кнез грохотом насмејао његовом паду.{S} К 
дахну душом.{S} Далеко пред собом он је видео равне пољане, тек где где засејане брежуљцима, а  
.</p> <p>Не испуштајући точак, и ако је видео да га не може зауставити, газда је остраг грдно ч 
о класичку историју но кнез, и јасно је видео како су неке поставке кнежеве нетачне, а неке про 
арници и брижљиво их прочитао.{S} Ту је видео све и нашао све што га је могло интересовати код  
непрестано је с њим и још га никад није видео овако оштра и пакосна.{S} Но што је Растислава по 
 ао целом обзорју.</p> <p>Исток се није видео иза високих планинских врхова, али се познавао по 
ветлост на оближњу околину.{S} Још даље видео се дуги ред брснатих дрва.{S} Она распознаде да ј 
ма.{S} Ишао је полако.{S} Још по издаље видео је да су гости нешто ужурбани.{S} Прве речи што д 
 живо излете на улице.{S} На све стране видео си само изненађена, престрављена и зачуђена лица. 
будан.{S} Кроз многе коњске ноге, он се видео чак тамо у углу, како седи на патосу међу коњима  
његов испружен, разголићен врат лепо се видео према јасноме огњу, и Жика опази како по снажном  
чком униформом. — Сав овај свет, што се видео тамо на пољани, све ове гомиле народа, сви ови љу 
 Паук, огроман, гадан паук!{S} Зар ниси видео? — рече она, и пође очима тражити паука.{S} Док с 
 погледа лакеја и упита га, да ли је он видео паука.{S} Слуга махну главом одричући.</p> <p>— Т 
придике и савете.{S} Ко би их сад овако видео и чуо, а не би их знао, би рекао да су отац и син 
их домаћих ситница, а Враничић је јасно видео да је ово човек који зна све његове породичне при 
— потврди дете.</p> <p>- А где си ти то видео да браца Мика носи сукњу?{S} Кад је он то носио с 
ити сам више што чуо, нити сам више што видео, а да што проговорим није могло бити ни помена, п 
 путовали, зна само толико, кад се опет видео слободан, око њега је све било друго и друкчије,  
 ваљда и не знаш кад сам те ја први пут видео.{S} То је било у Јеленику.{S} Ти си пре тога нешт 
 као какав богаљ.{S} Ко год је први пут видео овај мост, морао је стати и гледати и дивити се ч 
— Па она роспија, Синђа!{S} Је л је сад видесмо!...</p> <pb n="256" /> <p>Боја прихвати:</p> <p 
ихвати:</p> <p>- Јес, и то!{S} Мало час видесмо овде жентурину што је девојку јамачно и домамил 
/p> <p>— Остави, молим те!{S} Немаш шта видети!{S} Али остави, кад ти велим! — поче салетати кн 
и, онда је боље да сиђу доле где ће све видети, но да дремају овде на утрини.{S} Не пуштајући к 
је најружнија црта која се у опште може видети на мушкоме лицу.{S} Ма како да је нејасан и крит 
ома занимљивом случају.{S} Интересно је видети како је један писар — млад човек, хоп лола, а па 
совале, у колико је чешће имала прилике видети, како њен драги супруг одмах после оваке једне ж 
ствар својим рођеним очима, и онда ћете видети да те књиге не уздижу мене, но вашу династију.</ 
гога гледишта, као што ћемо мало даље и видети Ратка да је брани.</p> <milestone unit="subSecti 
во ти узео и калуђере; нећемо ми њих ни видети — рече Синђа, грабећи напред.</p> <p>Она поврте  
 сад, и тек си овде онде из ретка могао видети по какав стран орден.</p> <p>Све је ово било и в 
је било тако ломно, да често ниси могао видети пред собом ни на 10 корачаји.{S} Уз то се свако  
 очију, ништа друго од лица нисам могао видети.{S} Оне промакоше поред мене и одоше журно даље, 
у видим баш оно што би од прилике морао видети и на јави, да се обистинило писмо непозната чове 
</p> <p>— Ах, г. бароне!{S} Ја бих хтео видети тога који би се усудио да те моје исказе употреб 
ном, тако да се с поља ништа није могло видети.</p> <p>Међу тим унутра у собици седела су за ст 
p>Само се на једном једином месту могло видети искрено жаљење.{S} Кад мртва ђенерала понеше, на 
н, лудачки, поглед који је страшно било видети.{S} Тај тешки, оловни поглед Боја спусти на Радо 
о ће се јавити прилике, где ће се јасно видети ко је с народом, а ко против њега.{S} Тајно брат 
мрачна.{S} Предмети се нису могли јасно видети, али су се у сумраку ипак назирали.{S} Понајјасн 
ака.{S} Кнез с почетка није могао јасно видети у оном сумраку, но мало по мало он поче све јасн 
 развијен, и ма да није никаква реткост видети по каванама и пивницама не само удате жене, но и 
јлакша смрт...{S} А ту лакост ја ћу већ видети сад сам на себи - примети ђенерал с лаким осмејк 
м начину, на која сам амо доведен, могу видети, <pb n="481" /> да имам посла с људима решеним н 
но.{S} Ето слободно читај писмо, па ћеш видети да још ништа није свршено — рече Мутимир с досад 
 власт довести.{S} Кад се нађу на делу, видеће да нису конзервативци и промениће име.</p> <p>То 
н. (Да је Растислав овде добро рачунао, видећемо доцније.)</p> <p>Једном речи: млади кнез има с 
3" /> није потребно....{S} А доцније, — видећемо.{S} Зашто не би баш и она остала у истом увере 
јене усне.{S} Кад будете мој муштерија, видећете и то.</p> <p>— Муштерија!{S} Па наравно да ћу  
д, - продужи кнез, али чекајте само.{S} Видећете ви ваш устав... <foreign xml:lang="fr">Je vous 
спрегнути и упрегнути 4 коња.</p> <p>-— Видећеш, сад на првој станици, рече кнез с осмехом, мењ 
едном!{S} Не знаш како се радујем!{S} А видећеш, благосиљаћеш овај дан — рече Мона срдачно.</p> 
сти“ био покварен.{S} Раздражена, љута, видећи где сва њена мука хоће да буде за луду и да прођ 
пропали, у толико га је сад благосиљао, видећи да он чисто препороди Црнојевића.</p> <milestone 
ник климну главу одобравајући.</p> <p>— Видећи да пуковник одмах пристаде на цену Ката се попра 
о бах пристао да ма што казујем.{S} Али видећи да се ствар тиче мојих чисто личних односа, смат 
но је већ време да се служи кава.{S} Но видећи жену бледу и малаксалу Врбавац је запита чисто з 
икога вређати....</p> <pb n="564" /> <p>Видећи начелнике како су се запетљали, Ратко им примети 
ња покуша да догна кнеза, али сви убрзо видеше да им је мука узалуд, с тога један по један почн 
због случаја с пауком и просутом кавом, види се дакле, није Врбавца стукнуо и заплашио.{S} Он ј 
горе спрам огледала и питала га на ухо: види ли то и то, нашто је он одговарао мрдањем главе.{S 
дана не кајете!{S} Није ни он ћурка!{S} Види и он шта од њега радите...</p> <p>— Кад једном ста 
 има.{S} То је право јуначки, мушки!{S} Види се Косанића крв!{S} Сад га тек признајем за права  
ља а он се све боји да се не изврне.{S} Види тамо на обали некакве људе и хтео би да им што дов 
 да стрчим један час да видим.</p> <p>— Види!...{S} И ако је ту, реци му да дође амо к мени.</p 
онај њен вез на рукавима; па хоће да га види из ближе.{S} Могуће да је то, а могуће и да није.{ 
 народ је гомилама излазио на пут да га види и поздрави.{S} Дочекивали су га песмама и пуцњавом 
енов цвет.{S} Наже се преко прозора, да види ко му то добаци, али не опази ништа.{S} Улица је б 
 збуњено и поуми да се и сама сагне, да види <pb n="64" /> где је ударила господина и где га то 
овој причи контролише своје памћење, да види да ли је ствар текла онако како се њему урезало у  
у, гоњен неодољивим осећајем освете, да види оборена и у крви онога који је оборио његовога гос 
редби пође за њим преобучен жандарм, да види где ће одсести и да му дозна име и откуда иде, пош 
и, да јој на једном каже целу ствар, да види како ће на њу подејствовати.</p> <p>Тако је мислио 
 био угасио у њему пређашњи интерес, да види тајну дружину, у којој има чак његових доглавника. 
а јачину појединих поставака својих, да види да се није где год преварио, рачунајући позитивно  
не речи.{S} Кнез треба рођеним очима да види шта се спрема.{S} И оно што види треба да буде јав 
 од кошуље, махну дланом преко браде да види да ли је добро избријан; усука обадва своја пуна б 
је рођено уздизање.{S} Годило јој је да види око себе и да може назвати својим другама оне, кој 
е подуго гледао у жену; учини, му се да види како јој се груди високо надимају...</p> <p>— Ама, 
бркне у њу мало твоја слатка Петра и да види има ли ту што за њен рачун...</p> <p>Девојке су се 
жигицу да упали цигару, а најпосле и да види своје „ново сунце,“ које је дотле само у мраку наз 
pb n="633" /> <p>Кнез Мутимир зажели да види ту женску што им се јавила као црна прилика, и пре 
а чекала сутрашњи дан, када ће отићи да види, како сад изгледа та њена бијена друга.</p> <p>— Б 
 изађе у авлију и упути се коњушници да види спремају ли слуге коње.</p> <p>У коњушници још је  
срце утиче.{S} Лепша није дизала очи да види тај поглед, али она га је осећала, осећала је како 
> <p>Један поглед био јој је доваљан да види шта се десило.{S} Никакве двоумице није могло бити 
је осећала неко демонско задовољство да види како се изједначују с њом, <pb n="455" /> како чак 
ратство не би желело ништа друго, но да види кнеза на челу народа, где се јавља као истински во 
х скочи из постеље и потеже за сахат да види које је доба.</p> <p>- Господару, ваља нам се одма 
оз ове капиџике, гоњена радозналошћу да види ону за којом је чак и кнез потрчао.</p> <p>Други с 
умна и сама помисао на какав отпор, она види само један излаз, само једну могућност: да се потч 
 учини, као да иза једнога белога крста види црну људску прилику.{S} То је било с десне руке.{S 
јпосле морао попустити. — Е, добро, дед види!{S} Да видим шта ћеш наћи тако особито!{S} Он рече 
 За тим је кнез био изложен да га народ види и да му ода последњу пошту.</p> <pb n="14" /> <p>С 
пажњу.{S} Помаче се мало у лево да боље види, и угледа велики фењер, који је просипао светлост  
од мене, који одлазим.{S} То се најбоље види баш по томе, што ја одлазим, а он остаје.{S} То ти 
стисне ноге да се, богу хвала, ништа не види, и морал је спасен.{S} Пре неколико година десио с 
свртали се и разгледали да их ко год не види или не прати.{S} Кад чују какав ход, или какав гов 
што просто око у капљици бистре воде не види апсолутно ништа, и ми би се заклели свим на свету, 
апред, носећи пушку у руци.{S} Да се не види завој на глави, намакао је био сасвим на чело свој 
“.... - то неко сече нешто, човек се не види, али му се чује рад.{S} С десна опет, чак тамо гор 
новци хемијски би се анализовали, да се види колико чиста сребра има у њима и колика им је прав 
павајте, спавајте, децо, нема шта да се види) а нама смешно како браца Мика изгледа у сукњи и ж 
су завршени ти њихни односи, најбоље се види из неких места у писму начелниковом, упућеном мини 
а на миру!{S} А бар из гробова јасно се види, како је живот горе на земљи гола таштина и празна 
стислав се лако осмехну.</p> <p>— То се види на први поглед.{S} Но ја бих радо чуо ваше име; чи 
је све што је Мона рекла!{S} Као што се види, дакле, она управо није ништа казала, с тога се и  
ка, врло отмена изгледа.{S} По свему се види да је висока, господска рода.{S} Код ње је нађен в 
мења!</p> <p>— Па ти хајде попењи се те види — ако мислиш.</p> <p>— Готово!{S} Или још боље да  
ид тако ослаби, да паћеник све предмете види само као кроз неку замаглицу.{S} Изда и слух, па ч 
с тога веома пријатно пада, кад на себи види ма какве знаке, по којима с правом може рећи: „та  
о кнезу, ако је вољан, да баш сам лично види једну седницу тога тајнога друштва и да присуствуј 
има да види шта се спрема.{S} И оно што види треба да буде јава, истина — ствар која се даје ру 
 грешите тако очевидно, да већ цео свет види.</p> <p>госпођа Софија исправи се, она погледа сво 
вору, изложено да га народ последњи пут види и целива.{S} Около су представљени свештеници у од 
у собу, увек би му се учинило да у углу види стотине уздигнутих крвавих руку, са стотину крвави 
ајпосле одморите се мало, па ако се баш види да ова земља не може без вас опстати, онда ћемо ва 
е разумем и не разумем! — рече Ратко. — Видим шта хоћеш, али не знам како ћеш.{S} Хоћеш на делу 
диву; у злато ће те оковати...</p> <p>— Видим ја моје добро јутро — рече Јела жалосно и климну  
одсудно.{S} Хоћу да дочекам те људе, да видим шта хоће они од мене, за што ме онолико траже и ш 
јако и најпосле рекнем, да покушамо, да видим каква ће ми питања стављати, па ако нађем да без  
тај.{S} Ја ћу изаћи за један тренут, да видим јесу ли спремљена Лепшина кола, а ти сад памет у  
 попустити. — Е, добро, дед види!{S} Да видим шта ћеш наћи тако особито!{S} Он рече да је то да 
хоћеш и узимај пара колико хоћеш!{S} Да видим шта ће те онда ви?</p> <p>— Море, жено, шта је те 
 врло је интересно и баш ме то копка да видим како пише једна таква женска, нарочито кад пише ј 
ођох и ја једном после толико година да видим како изгледа овде код вас у министарству....{S} Н 
 Неколико пута ја сам прилазио ближе да видим како вам је.{S} Додиривао <pb n="628" /> сам бакр 
о свему овоме, дигнем се сам у конак да видим шта је.{S} Пођем његовој соби.{S} Пред вратима на 
епозната човека, које ме је позивало да видим тајни састанак <pb n="630" /> Балканске Браће и к 
е, ја ћу се промаћи и без тога, само да видим вас једном да се ућушнете у какав ред.</p> <p>Још 
p> <p>— Не знам, да стрчим један час да видим.</p> <p>— Види!...{S} И ако је ту, реци му да дођ 
p> <p>- А.. а.. а!{S} Тако!{S} Зато; ја видим где је нешто утрпано — рече сељак, па пошто је јо 
да ми је испала, сто пута је боље да је видим мртву но да ту срамоту дочека!“</p> <p>- А по сел 
 се по глави, па не могу добро ни да је видим — одговори момак.</p> <p>— Уведи је у салу и реци 
идем ствари увек најкраћим путем.{S} Не видим шта би овде имали да се снебивамо једно од другог 
S} Што си ме доводила амо?{S} Зар ја не видим да смо хоџи дошли само преворме ради....{S} Ја ћу 
га, што се дереш, зар сам ја слеп те не видим ко је устао да говори“ — „Бре, не гурај, обалићеш 
а комедија.{S} Ја нисам дете.{S} Зар не видим шта се ово ради.{S} Па што ме ту вараш.{S} Ви нек 
ељима да гледамо младе јелене — и ту те видим....{S} Допала ми се одмах твоја свежина, твоја де 
кву флашицу.{S} Бацим поглед око себе и видим да се налазим у некаквој округлој подземној одаји 
ио сам већ да сте будни, али у соби тек видим да још спавате као и пре.</p> <p>Кнез Мутимир сас 
 пало на ум, али чим сам мало промислио видим да није.{S} Та ја нисам био луд ни пијан, за бога 
ледао он додаде: — Е, јес, ево сад лепо видим.{S} Јес!{S} Три су слова.{S} Ево, прво је <hi>П.< 
волем, с тога сам и тежио толико да вас видим овде.</p> <p>Јела је само дрхтала и гледала у зем 
м, ти то јамачно већ знаш, јер по свему видим да си се од некуд дочепао мога „Дневника.“</p> <p 
 Па како је онда то могуће да ја на сну видим баш оно што би од прилике морао видети и на јави, 
екли, па извирујемо испод јоргана да га видимо, и све се смејемо.</p> <p>Ратко се још не беше о 
ми, ето то ти кажем.</p> <p>— Добро, да видимо шта ћеш ми-</p> <p>У овом кошкању, Лепша је у дв 
вати око кнеза и намесника.</p> <p>— Да видимо игру, да чујемо подскочице, Је л те господин, до 
ћете тако! — викну Радован.</p> <p>— Да видимо је ли ово турски зулум - викну Боја.</p> <p>Докт 
ми ове земље осуђени синови,</l> <l>Кад видимо књаза свог,</l> <l>Ми смо чисто џинови.</l> <l>С 
 и сретне, господару!{S}- Само кад тебе видимо здрава и весела.</p> <p>Но Жика је с нестрпљењем 
е ово женска.{S} Доста нам је то што је видимо где прати Јелу на овај пут.</p> <p>Кад се Јела с 
њи глас као да је говорио из њега „Ето, видите, ја вам отворено кажем —- јес, био сам у кујни и 
орно, онако што се тиче, као што и сами видите, људи су мирни, слушају, чекају.{S} Нема ништа,  
ави? (Белини потврди то главом).{S} Ето видите!{S} Дакле је немогуће да су врата с поља закључа 
кријем, чујте од мене сама, јер као што видите, ја вас се не бојим“ —</p> <p>Кнез се захвали на 
орио о свом нејаком сину, кога је морао видити у колевци, кад је мало час ишао жени у спаваћу с 
и драго.“ — „Еј, ти, чича, ћути сад.{S} Видиш ли ко наздравља?“ — „Е, па живео господар!{S} Вич 
епо, па код имаднеш пара и „шмука“ - да видиш како ће облетати око тебе.{S} Не ће ми се онда ов 
 тога је ово мало и наређено.{S} Али да видиш друге канцеларије!{S} Не би имала чему позавидети 
 један пут плану.</p> <p>— Но, чекај да видиш, дете, — рече он одлучно и опет јурну на Јелу.</p 
 А? ти си јамачно изненађен што ме овде видиш?{S} Је ли?{S} Е, ето дођох и ја једном после толи 
ђенералој, на нас пада сав терет.{S} Ти видиш каквога кнеза, по несрећи, имамо.{S} Шта ти треба 
би се уз њу и прошапута полако:</p> <p>„Видиш, каква сад изгледаш? како си сад намирисана, окуп 
неколико коњаника.{S} У кнежевим колима видла су се два човека, обојица седе.{S} У једноме свет 
аривању.{S} Како му се наде не испунише видли смо мало час.</p> <p>Но хоџа је скупо платио за ћ 
диле су Растислава, и он је одмах дао и видљива знака својој срдњи. <pb n="186" /> После подне  
запаљиве ствари имале су да послуже као видни и несумњиви докази орловачке привржености.{S} Јер 
тничка воза.</p> <p>— Да — рече кнез, с видним задовољством — само кад се не би губило толико в 
...</p> <p>Она упита онде две три жене, видоше ли где кога од њених, и само што чу толико од је 
 даље као муња, и последњи редови света видоше га где сави улицом, која води у двор....</p> <p> 
ати месном среском писару, младом и као видра окретном човеку, и у пробраним изразима, штедећи  
глед, поглед какав се само но лудницама виђа.</p> <p>Доктор и нехотице затрепера на столици и о 
ренила, какво се само код нас на Истоку виђа.</p> <p>Извирући из вароши, ове су гомиле, као гол 
тим носом и веома живим очима, какве се виђају само код оних баба што их обично зову вештицама; 
ј ноћи, у сред овога гробља, по коме се виђају неке чудне прилике и утворе.</p> <p>Кнез заусти  
рло укусном будоару.{S} Јела никад није виђала таке дивне одаје; али кад је понекад сањала на ј 
Кати стари познаник, али се одавно нису виђали.{S} Сва је прилика да су њих двоје заједно и как 
оје ми сви познајемо, с којима се често виђамо, и за које посигурно знамо да нису ни такви крво 
звониградских отмених кругова и рало је виђан у свима одличним кућама.{S} Од кад је кнез Мутими 
емо у непрекидној вези.{S} Ми се морамо виђати, састајати, бити заједно — ти мораш бити моја! — 
ре слова, која он носи као агенат једне виђене бечке словоливнице.{S} Али извештај начелников в 
 за повратак, а после да једну по једну виђенију личност из те групе таманите и уклањате с позо 
отети од непријатног осећаја при сваком виђењу и састанку с њим.</p> <p>Од тога доба кнез у опш 
одине, полако!{S} Шта га сам их ја овде виђео... их хи... каквих људи!{S} Па камо их данас?{S}  
p>Врбавац је продужавао:</p> <p>— Међер византизам још није празна реч.{S} Какав паклени план!{ 
е у Балканији имамо посла с препреденом византиском политиком — рече конзул.</p> <p>— Ах, г. ба 
 једном одлучила, да благонаклоно врати визиту.{S} Јес, зашто су биле нужне све те параде, сва  
пођи протиници рекла је: „Ах, какву сам визиту данас имала..“ — на то је преврнула очи, састави 
лици момака и девојака, и баш у тај мах вијаше једну девојку да јој отме цвет.{S} Кад угледа оц 
огодишње, шупље груди.</p> <p>Овде онде вијуга дуга врзина, или бело кишом исплакано, накривљен 
зелен шумарак, па зелена удољица, којом вијуга мали поточић, једва <pb n="138" /> приметан у го 
избегавати због тешких прелаза и голема вијугања и обилазака.{S} Остајало им је да се спусте до 
их даље.</p> <p>Подземни ходник јако је вијугао то лево, то десно; час се сужавао тако, да два  
а из даљине чује неку ларму и грају.{S} Вика се примицала све ближе и он је по појачаним гласов 
е и упутио се страни откуда је долазила вика, кад га ађутант срете, блед и пренеражен.</p> <p>— 
 се губио.</p> <p>Сад га поврати гласна вика у близини.{S} Ту, за првим шумарком, чуо се јасан  
- И ју, гром га убио, исцепа ми фистан, викала је једна баба, а за тим је прикупила у шаке оцеп 
ејака кнеза Мутимира.</p> <p>Светина је викала: „ура, живео“; детету су рекли: „ово је твој нар 
цу, а једнако је кецељом брисала сузе и викала: „Боже, боже! шта се ово учини!“</p> <p>Јес, та  
а њим и у башту.{S} Трчали су, дрекали, викали, пентрали се по дрвећу, вукли некакве огромне мо 
е док се није изгубио.{S} Кад су остали викали „ура, живео! и она је неколико пута у себи понов 
има а Радован и с ножем у руци — они су викали војницима: „не ближе, погинућете,“ измичући непр 
много, попијено још више, а певало се и викало највише.</p> <p>Кад је румена зора прошетала у ј 
колебао; доктор је, уздржавајући глас — викао: „водите их“ - Боја и Радован извише се од војник 
е девојка на пољу.</p> <p>Разјарен чича викао је очајно.{S} Из његових уста излетале су страшне 
а је свирала, певачи су певали, свет је викао „ура, живео!“, кмет је поздравио кнеза беседом; к 
S} Кнез му приђе и с песницом под носом викао је: „Дај ми га амо! њега ми дај!...{S} Кугића...< 
!...{S} Кугића...</p> <p>Кнез је толико викао да се разлегало по целој кући.{S} Чујући неку лар 
е дан лако избацити.{S} Он узе још више викати.</p> <p>— Јес па шта!...{S} Загледао се кнез у л 
јаће нас час једној час другој странци; викаће на нас, али ће нас сви примати, — чак ће нас и т 
p> <p>Доктор се нађе у неприлици са ове вике.{S} Он се окрете старцу.</p> <p>— Чујеш ти, старче 
 и не објашњених ствари.{S} И поред све вике научара, поред свију њиних заклетава и уверавања,  
део.</p> <p>Кнез покуша да се брани, да викне, да се отме; али, пре но што је могао и писнути,  
год се кукавица нагне и мрдне вратом да викне „куку,“ чича набере леву обрву, мрдне главом и ре 
скоро 50 часова.{S} Паде му на памет да викне свога верног ађутанта Зара.{S} Дочекао га је пита 
ша Светлост каже „полако ћемо“, а после викне само „касом.“ Ја се сиромах оберучке држим за унк 
војче са бриљантским минђушама.{S} Кнез викне дете и загледа минђуше.{S} Али какво је било изне 
 тврђаве звониградске опази их стража и викне им да стану, но они нагну бежати.{S} Војници потр 
 је причао даље.</p> <p>- Ја покушам да викнем у помоћ, али нисам могао ни писнути.{S} Одмах за 
кле доказа?{S} Ево их!...{S} Но чек’ да викнемо и сведоке.</p> <p>Говорећи ово кнез притрча вра 
ски; права грмаљска реч!{S} Још само да викнеш чак с врата: „жено! спремај постељу!{S} Жено изу 
ти ступаш данас у тај свети дом </l> <l>Викни само, кнеже, ми смо сви с тобом.</l> </quote> <p> 
те се свету, и, машући обадвема рукама, викну: „вичите ура! живео! вичите ура!“ А да би овима д 
ко промаче ходником.{S} Он упита ко је, викну по имену другога момка, али се не одазва нико.{S} 
и своју крваву песницу.</p> <p>— А нос, викну он сад и опет упре прст у нос на слици мртвога кн 
ну и јурну напред.</p> <p>— Сине мој! - викну ђенерал — Сине мој! чедо љубави!{S} Ти ћеш бити ч 
<p>— Да видимо је ли ово турски зулум - викну Боја.</p> <p>Доктор плану.{S} Он викну стражи: „в 
ако...</p> <p>— Моја неће бити таква! — викну кнез Мутимир.{S} Никад, никад!{S} Ја бих пре у св 
стукну натраг од слике.</p> <p>— Крв! — викну ђенерал — крв, али ово је моја крв...{S} Ја нисам 
а одсечно.</p> <p>— Јес, чељаде наше! — викну Радован.</p> <p>Доктор се згледа с дежурним, он м 
оше уз степене.</p> <p>- Нећете тако! — викну Радован.</p> <p>— Да видимо је ли ово турски зулу 
афија.</p> <p>Мутимир скочи: — Лепшо! — викну он срдито — не дирај у писмо.{S} С твоје стране т 
> <p>— Море, жено, шта је теби данас! — викну Растислав гневно и озбиљно — Шта си окупила богор 
а јуришати.</p> <p>— Сила је старија, — викну он — јер сила је јача, ко ће против силе?{S} Ви м 
а слику.</p> <p>— Али шта ћу ја овде? — викну он, показујући прстом свој лик на слици — Шта ћу  
е, окрете се Растиславу.</p> <p>— Ко? — викну он — ко? шпијуни; г. Растиславе... јес, шпијуни.. 
иже сахат, „пет минута и два секунда“ — викну он - дакле шта сте се решили, господине ђенерале? 
радио, и јако закуца.</p> <p>— Унутра — викну ђенерал.</p> <p>Врача се нагло широм отворише; у  
емо без девојке.{S} Девојку нам дајте — викну Радован.</p> <p>— Море не будали, изађи овамо, да 
ин Растислав!{S} Зар ја нисам углађен — викну млади кнез жустро.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr 
дати ухапсити, ако буде он то баратао — викну Растислав, претећи руком.</p> <p>— Ко?{S} Момак ш 
није истина да је тамо; она је још ту — викну Радован. _</p> <p>— Ми одавде живи не идемо — пон 
тислав се тако трже од кнежева удара да викну из гласа и упусти новине из руку.</p> <pb n="34"  
249" /> <p>Срдит и натмурен, газда Боја викну механџију да му плати.{S} Механџија дотрча и вазд 
м.{S} Угледаше волове и један од сељака викну: „Ене лопова!{S} Погледај ти куда су они прокрхал 
гову дружину.{S} За тим један од сељака викну:</p> <p>— Еј, буразере, који сте ви?</p> <p>Жика  
ас на једну час на другу страну, Ралека викну:</p> <p>- Како ко, ал наш газда Боја најбоље...{S 
 склони да спусте пиштоље.{S} Војницима викну да одступе; нареди да се свет око плота растера.{ 
} Но дед јој мети белег....</p> <p>Хоџа викну девојку и рече јој да му покаже десни длан.{S} По 
н и сам разглави вилице и што игда може викну: „Живео!{S} Ура!{S} Живео!“</p> <p>Тек пошто је т 
ону роспију матору, што је овде кријете викну Радован.</p> <p>- Ћути ти!{S} Гле ти њега! — окре 
и.</p> <p>Кад је било у сред јела, кнез викну г. доктора, рече му да седне ближе, и узе га у ша 
обуцима извирала бела пена.</p> <p>Кнез викну споља своје ађутанте.{S} Један узе ђенерала под м 
не, скочи и сам у кола, седе с десна, и викну кочијашу: ка..а. а. ас!</p> <p>Кнежев кочијаш зна 
Жика обиђе Враничића, изађе пред њега и викну влашки:{S} Ко иде?{S} Црна прилика одговори чисто 
а стари кнез угледа, одмах га познаде и викну му:</p> <pb n="16" /> <p>„Шта ћеш ти овде, лоло?{ 
ке, док не дотера до носа, ту застаде и викну опет - без носа, - па онда што игда може удари пе 
мицала; неко из потере опази ове људе и викну их.</p> <p>Они се не одазваше.{S} Викнуше им из п 
уче за собом.{S} У исти мах осврте се и викну:</p> <p>— Господин докторе!</p> <p>Доктор притрча 
 није више било ту.{S} Жика се осврте и викну га — Никаква одговора.{S} Жика приклече обореном  
" /> јурну вратима одјапи их ширимице и викну гласно:</p> <p>— „Унутра, господине ађутанте“.</p 
ти још гласније.</p> <p>Баба је удари и викну: „јао, роспије једне“; па се окрете и пође; но оп 
е седело на једном месту.{S} Он скочи и викну дружину да полазе.{S} Са сељацима се поздрави и н 
туче корак назад, удари ногом о патос и викну:</p> <p>- Гле безобразника!{S} Ти мени да заповед 
е у том правцу, он скочи, дочепа капу и викну: „Збогом!“ </p> <p>Но Мона га заустави.{S} Она се 
та, Мона опет отвори врата на будоару и викну кнеза.</p> <p>— Лепша мора кући и то је твоја кри 
други пребацили мотике; кад им жандарми викну, они прејуре волове преко рова, стану крај друма  
>Кад дође до гомиле света, овај коњаник викну нешто.{S} Јурећи даље, он опет нешто викну.{S} Та 
из преко манастирска потока.{S} Радован викну:</p> <p>— О, Паво!</p> <p>Женске застадоше; прво  
 окрете му се доктор.</p> <p>Но Радован викну још више:</p> <p>— Да ћутим! а што да ћутим!{S} Н 
ол је био толико јак, да млади господин викну, и ухвати се руком за болно место.</p> <p>— Извин 
 викну Боја.</p> <p>Доктор плану.{S} Он викну стражи: „вуците ове, вуците их на поље.“</p> <p>В 
ано напред.{S} Свет и чу и не чу шта он викну.{S} Нешто чу, ал оно што је чуо, није разумео.</p 
се окрете нагло, усплахирено и нервозно викну: „Ко је то?“ Глас му је био храпав и промукао.</p 
ну нешто.{S} Јурећи даље, он опет нешто викну.{S} Тако је то поновио неколико пута, јурећи непр 
оја осветли пола Дунава.{S} Нечији глас викну: „Ај, недајте — утече!“ Осу се један грозд пушака 
да први глас нешто опсова, а после опет викну:</p> <p>— Еј!{S} Стеване! — Је л ти ту пушка?{S}  
еда оца — застиде се.{S} Снаја га одмах викну и упита га где је Пава.{S} Но Грујица није ништа  
а да ради?{S} Да почне одвраћати кнеза, викнуће му: „зар и ти хоћеш да ме саветујеш?“ Да му учи 
викну их.</p> <p>Они се не одазваше.{S} Викнуше им из потере да стану — они не стадоше.{S} Из п 
лице, поред толиког света, а опет да те вико не опази.</p> <p>„Та би справица избацивала на даљ 
љење потере или на чобане који би их на вику потере пресрели и похватали.{S} У два маха потера  
на послетку његове речи пређоше у праву вику.{S} Срећко га удари два три пут шаком по устима и  
ојима је брижљиво била снабдевена свака вила.</p> <p>Испод ових слика долазили су стихови у црв 
евене по најновијем журналу.{S} По нека вила била је и брката, а њино вилинско достојанство јас 
играо се.{S} Па онда оне путање, што се вила између баштенског зида и дугачког <pb n="539" /> р 
в, над којим лебди по једна или по више вила, с венцима у руци.{S} Спремиле се девојке да круни 
бразда, што се као огроман сребрн појас вила око подножја стрмих каменитих висова.{S} Даље иза  
а на пласт сена но на перјаницу.</p> <p>Виле су обично биле набељене и нарумењене, а одевене по 
} По нека вила била је и брката, а њино вилинско достојанство јасно се познавало по ћуранским к 
љена у стотини боја, личила је на какву вилинску башту, из хиљаду и једне ноћи, а посред тога с 
е да га од милоште откинем, а мој клипа Вилип вели да би ме по носу у хиљади познао.{S} Тако би 
„Она је, пос јој њен“ — вели мој клипан Вилип, — „она, ено познајем онај њени прћави носић.“</p 
е и овим речима придао други значај.{S} Вилице му се стегоше, и да га је ко у тај мах ословио,  
, па ништа ти красније.{S} Они, каже, и вилице људима умећу, и зубе ти нове усаде и стаклено ти 
а би овима дао пример он и сам разглави вилице и што игда може викну: „Живео!{S} Ура!{S} Живео! 
 говори“, „не вичи ти, што си разглавио вилице1.. „Хајд пашол, ти хоћеш да ме учиш“. <pb n="200 
 отобољио се образ као у краве измузено виме.{S} Јес, здравља ми!{S} Ето, кад оно лане долази н 
погрешка учињена нехотично: место чиста вина у брзини дочепали флашу с оним вином што га дају г 
спао у оној непознатој кући, после чаше вина? — упита кнез зачуђено.</p> <p>— Да, господару, та 
желите.{S} У шољи каве, у чаши ракије и вина, у тањиру супе — све је једно. „Лек“ је без боје ( 
и на сто пред кнеза послужавник с боцом вина и три чаше, па се опет полако удали, не говорећи н 
о.{S} Ја сам био однео гибаницу и тикву вина на трпезу где су седели старији људи, <pb n="203"  
је непозната женска унела у собу бутељу вина.</p> <p>— Ви сте га пили и похвалили, у брзо сте ј 
ужни имали су част бити позвани на чашу вина код свога новог министра.{S} Тек, пошто су изашли  
рветима узбурла у њима и јело и пиће, и вино их на један пут ухвати, па како је кога стизало, о 
/p> <p>— Да окушамо бар какво им је ово вино.</p> <p>Кнез нали чашу и диже је према свећи.{S} Л 
ну, па онда искапи чашу.</p> <p>— Дивно вино! рече он и показа Зару руком да се на њега угледа. 
 и диже је према свећи.{S} Лепо, бистро вино искрило се у чаши у пријатној рубин боји, бацајући 
 собу сравнио с „бојним пољем“, просуто вино по патосу с „јуначком крвљу“, а полупане флаше и с 
аким дејством.</p> <p>„Помешају отров у вино и даду га госту.{S} Гост попије, и не само што у т 
ђа тврдила је, да је ово дана, у једној виноградској кући у околини Звониграда, ухваћена некакв 
кривљеним цртама на лицу, с раздрљеним, вином поливеним мундиром, са згужваном качкетом, без џе 
ста вина у брзини дочепали флашу с оним вином што га дају гостима кад хоће дуже да их задрже ко 
ни да момци пронесу пуне послужавнике с вином и кавама и причека док се послуга удали.</p> <p>— 
егли, зену досадно и маши се за флашу с вином.</p> <p>— Да окушамо бар какво им је ово вино.</p 
г, тек кнежева се чаша пљускала, румене винске капље цедиле су се низ његову кнежевску униформу 
адом диже чудан облак — то је био облак винског и ракиског испарења.</p> <p>Орловчани су дуго п 
ђу, које оставља своју жеравицу у нашем вину, то исто сунце гаси своје пламене зраке и у крви н 
 на вас успаване.{S} Тврдио сам да је у вину морало бити неких успављујућих напитака и претио с 
учај није ништа особито.{S} Без сумње у вину је био какав напитак што успављује.{S} Кајем се шт 
ело друштво налазило у оном стању када „винце улегне у лице, а ракија почне беседити,“ то нико  
ог је планула пушка, и над којим се још вио прамен беличаста дима.{S} Но то као да му није било 
/p> <p>„Тако, на прилику, змијин отров (виперин) дејствује само убодом кроз крв.{S} Човек, кога 
шарен вунени куповни појас, иза кога су вириле јабучице од два револвера; о куку усарачен нож.{ 
и свеће па нешто раде.{S} Једни, што су вирили кроз врата, вељаху да кмет и ћата нешто пишу, до 
S} Морало се више веровати овима што су вирили кроз прозор, пошто су они наводили чак и то, шта 
 средњим прстом врх од носа и диже га у вис, те га начини још прћавијим но што је.</p> <p>— Ене 
S} Прво Боја извуче пиштољ, окрете га у вис и испали.{S} Добро набијена цев рикну као прангија, 
еда јасан, велики пламен, где се диже у вис.{S} Жика није разумевао шта ова ватра значи.{S} Рад 
ехну.</p> <p>— Знам, рече она, дижући у вис леву веђу. — Не могу рећи баш за медведа, пошто с м 
руку, стукну корак назад, и, подижући у вис обадве руке, рече опоро и одлучно.</p> <p>— Даље од 
S} Један брк му се непрестано подизао у вис, крај горње усне час по час грчио се — знак да је б 
баш у тренутку кад беше подигао главу у вис да откопча испод гуше копчу на мундиру.</p> <p>Тако 
 руку, наочаре се смакоше и остадоше да висе на једном уху, старац пребледе као крпа, брада му  
 Једна једина лампа, чађава и поцрнела, висила је о средини таванице, осветљавајући мутном свет 
 и тако остадоше.{S} Њини црвени језици висили су на пољу, отомбољене доње усне дрхтале су, и г 
а, једном речи, као што наш народ вели, висим ли ја о свом пикљу или ме на овом месту држи ваша 
есење ноћи, горко је плакао у превишњим висинама својим.{S} Једна његова суза канула је у ову п 
испливао у ведре небеске <pb n="281" /> висине и извео у своју ноу шетњу безбројна јата сјајних 
о добру и злу, он је гледао људе с неке висине.{S} У многим приликама уверио се на делу, да виш 
ицу и изнећу је у ведре и јасне сунчане висине....{S} Али ах, откинута од стабла свога она ми м 
дене иглице.{S} Тај млаз пада с огромне висине и пада управо њему — Црнојевићу — на темењачу и  
 но прнула некуда горе у светле небесне висине, где нема земаљских брига и терета, где се не чу 
енске, које ми падоше у очи са необичне висине и крупноће своје.{S} По оделу ове женске као да  
док се у расвитак опет не врати у ведре висине небесне, са којих је и сишао...</p> <p>— Али ено 
прсима, стоји пред доктором, гледа га с висине и слуша га подругљиво.</p> <p>Кугић уђе, а кнез  
ако би полако поносно ишла, и како би с висине гледала на своје другарице и пућила уста, а како 
ом стадоше, као кад какав голем терет с висине падне на земљу.</p> <p>Разјарени голотрби домаћи 
ратили, кнез се попне на столицу, те с „висине пирамида“, како је сам рекао, уз урнебесни смех  
сном добу, не <pb n="681" /> стојите на висини свога високога позива.{S} На име, били смо извеш 
ез је опоменуо своју рођаку да буде „на висини положаја“ па се за тим удалио.</p> <milestone un 
„жарка приврженост,“ ако не по ширини и висини пламена, који лиже од упаљених катранских тулуми 
ка, кога је династија Косанића дигла на висину, а он ту висину употребљује да обори ту исту дин 
стија Косанића дигла на висину, а он ту висину употребљује да обори ту исту династију.{S} Расти 
се из друштвене низине попне на највећу висину у друштву.</p> <p>Он је <hi>потпуно</hi> само се 
ојас вила око подножја стрмих каменитих висова.{S} Даље иза ове бразде, из опште масе црних и н 
страха....{S} А пред њом се диже висок, висок плот, преко којег она мора прећи; мора, јер ће је 
и полако се отворише и на њима се указа висок, крупан, трбушат господин, у мајорској униформи,  
 од вишњева плиша.{S} На глави је имала висок, шиљат француски шешир, по тадашњој моди.</p> <p> 
 је од страха....{S} А пред њом се диже висок, висок плот, преко којег она мора прећи; мора, је 
ову страну.</p> <p>С леве руке дизао се висок планински одсек, као го, усправан зид, уз који би 
 се отворише врата, а на њима се појави висок, крупан, углађен господин с црним бакенбартима и  
љао је читаву знаменитост.{S} То је био висок, средовечан човек, избријане браде, а бркова као  
бити добар, племенит човек, кад је тако висок господин.{S} Та се мисао све више учвршћивала; на 
а разговора, Јела дознаде да је то тако висок господин, да ту о женидби не може бити ни говора; 
} Како си јадан и мали, а заузимаш тако висок положај!...</p> <p>После ових речи, Лепша се жуст 
ара жена, тако око својих 50 година.{S} Висока, црномањаста, дугуљастих, присувих образа, с про 
орише се полако задња врата на соби.{S} Висока, средовечна жена, гледајући преда се, ћутећки <p 
ду.{S} У говору напомену Кугић, како га висока служба није спречила, да мисли о узвишеним задаћ 
мена изгледа.{S} По свему се види да је висока, господска рода.{S} Код ње је нађен велики окова 
одна лествица да брзо доспе до власти и висока положаја.{S} Владаре је сматрао као сујетне буда 
 био никакав школован човек, а до овако висока звања дошао је, како је сам говорио, „трудом и п 
ће тражити ништа што би било недостојно висока положаја његова; даље му је као услов стављано д 
</p> <p>У равницу, дакле, нису смели, а високе, планинске врхове морали су избегавати због тешк 
на глави јагњећа црна шубара, на ногама високе чарапе, као што носе сељаци у Балканији, и црвен 
Он их је бирао, он их је подигао на ове високе положаје, он их је школовао у полициској вештини 
је да ни за тренутак не заборавља своје високе дужности спрам отаџбине, а у скоро ће се јавити  
своје присталице, да им очува или стече високе чиновничке положаје.</p> <p>Но ствар се давала б 
Ноћне тмине све су се дубље повлачиле у високе гудуре планинске, док су се из далеке равни расп 
ровизор млађи.{S} А онај на крају риђи, високи, оно је господин... како га оно зову?....{S} Оно 
е велика густа пшеница, или сврх човека високи кукурузи; сеоска младеж обојега пола, по послу,  
> <p>Слушајући ове речи Милојеве, његов високи сапутник мало по мало утону у таке мисли и осећа 
ивика провирују црвени шиљати кровови и високи бели димњаци, над којима се дижу праменови белич 
/p> <p>Док су источно обзорје заклањали високи, шумовити, планински врхови, дотле се западна по 
алије расли су огромни борови, али њини високи врхови једва да су допирали до половину провалиј 
Баба Ката, не казујући никако ко је тај високи господин, продужила је своје наваљивање.{S} Окуш 
иницијативе и без икакве спреме за свој високи позив.{S} Слепа послушност, то је једина врлина  
људи, као што се кнез надао, но већином високи чиновници, често људи, који су у служби остарили 
ва присна посела.</p> <pb n="289" /> <p>Високи струкови цвећа и изукрштано лишће таман су закла 
 с доктором кнезу се јако допао.</p> <p>Високи путници нису дуго овде остали.{S} Кад је било ра 
вским, косо срезаним каменим бреговима, високим местимице и преко тридесет метара.</p> <p>У под 
а дохвате се једног потока и, заклоњени високим обалама, измакну далеко, нигде невиђени и неопа 
аткове капије и пођоше уз друм, засађен високим јабланима и брснастим кестеновима.</p> </div> < 
окојником — јамачно с тога, што у овако високим круговима сматрају да је простачки и да није у  
њена је будућност обезбеђена.{S} Људи с високим положајем лако падају у заблуду да народ сматра 
Ту у близини није било великих гробова, високих крстача и ограда, а није било ни високих дрва,  
обзорју.</p> <p>Исток се није видео иза високих планинских врхова, али се познавао по свежем ру 
исоких крстача и ограда, а није било ни високих дрва, да заклањају и оно мало сумњиве светлости 
а га понесу, да га пренесу</l> <l>Преко високих девет планина,</l> <l>Преко широких девет равни 
енога.</p> <p>Оба пашанца, поред својих високих службених положаја, интересовали су се још и за 
уговима њено пријатељство и њена дружба високо су се ценили.</p> <milestone unit="subSection" / 
езани за школски плот, само су реповима високо одмахивали, бранећи се од муха.{S} Сад <pb n="19 
о је тешко и дубоко, његова широка прса високо су се надимала; познавало се да га нешто гуши.</ 
а.{S} Истинска природа људска толико је високо цењена, да је само снимање и препочињање њено см 
} Она је дубоко дисала, груди су јој се високо надимале; поглед јој лутао по одаји; писмо је ст 
оро читав један минут, а груди су му се високо надимале.{S} На једанпут он диже руку нагло извр 
>Дан је већ био у велико освојио, сунце високо одскочило, а врела јара жарка летња дана најако  
аљене у ветар и њини куршуми пресвираше високо изнад главе Црнојевићеве и Жикине.</p> <p>Шта се 
 грађанство“, а његове начелничке груди високо су се надимале под утегнутом начелничком униформ 
 учини, му се да види како јој се груди високо надимају...</p> <p>— Ама, збиља, шта ти је? — по 
по дебелим гранама њеним могло се отићи високо, без икакве опасности.{S} Он позва Црнојевића да 
ха.{S} Он отвори очи и угледа над собом високо, мрачно небо, на коме је тек где где светлуцала  
ва тражи, а кад се једном нађе код тога високог господина, да му исприча све и да апелује на ње 
 <pb n="681" /> стојите на висини свога високога позива.{S} На име, били смо извештени да сте,  
еђоше преко те улице и упутише се право високој капији, која је водила у гробље.</p> <p>— Ово ј 
мљом управља Злодух опаки,</l> <l>Он на високом седи престолу,</l> <l>На крилу држи змаја крила 
ње како се била решила да све каже овом високом господину, и како се надала да ће он појмити ње 
који су место шумом били обрасли бујном високом, планинском травом.</p> <p>За последњих десетак 
 госпођа Ловимук овако мушки претресала високу политику, на другој страни госпођа Пола Ђокичина 
оструге и густе трњаке, или газити кроз високу, бујну планинску папрад.{S} Невичан човек изгуби 
баба Ката је била само калауз за једну „високу госпођу“, која је опет била позната као „лиферан 
ена и сумрак је затекао нише путнике на висоравњу, са кога се већ видела у даљини лепа моравска 
а била искрен и лојалан поданик његовог височанства нејака кнеза Мутимира.</p> <p>Светина је ви 
 су му сипале варнице.</p> <p>Извините, височанство, али ја ваше питање нисам разумео; не знам  
ше кренула да га прати.</p> <p>— Јесте, височанство; ово је доиста истинско одушевљење.</p> <p> 
да Ви ма у чему трпите оскудицу.{S} Но, височанство, ваше је само да заповедате, а ова земља им 
чај.{S} А, а?</p> <p>- Та оно, наравно, височанство, има случајева... изузетака — поче доктор,  
ачелник мин. спољ. послова.</p> <p>— Њ. Височанство јако жали што данас не може доћи на састав  
 господи да је све добро, и да ће се Њ. Височанство за сахат два пробудити....{S} Јес, пробудић 
смехом:</p> <pb n="195" /> <p>— Ваше је височанство неумитан и ненадмашан критичар.</p> <p>Кнеж 
председник послао је да нита како је Њ. Височанству.</p> <p>Неугледан човек не одговори ништа:  
ревао у ствар много дубље но људи веома виспрени, којима њина виспреност за час открије обичан  
бље но људи веома виспрени, којима њина виспреност за час открије обичан смисао и значај каквог 
а:</p> <p>Кнез Мутимир стоји на далеком вису; стоји окренут њој, стоји са раширеним рукама и он 
 праг и ушла у наше друштво.{S} Каквога витеза имаш!{S} Као јелен у гори.{S} Завидеће ти цео Зв 
 исти мах они угледаше пред собом свога витешкога начелника како из све снаге измахује обадвема 
l>Низ снажна плећа косе спустио,</l> <l>Витице су му гујски сплетови,</l> <l>Около чела смук се 
казаше две женске прилике, једна млада, витка, веома лепа девојка; друго средовечна жена, оштри 
а топлим сунчаним зрацима, весело су се витлале око прозора <pb n="472" /> и задовољно зузукале 
 ћемо то!?“ За то време једном је руком витлао шешир, а другом зачешљавао своју велику косу.{S} 
-башћи, као но ти једра зрела јабука на витој гранчици, така си, бива, ти.{S} Ко год мине крај  
ашине на широком друму.{S} Као да га је вихор гонио, <pb n="5" /> овај облак јурио је необичном 
 свом свитом, летеле су друмом као лаки вихор.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Те вечери 
чи отеше се као очупан уздах, као налет вихора из груди Црнојевићеви и његово лепо чело застре  
ети Маврикије...</p> <p>— Ех...е!...{S} Виц! и ви правите виц, г. Маврикије.{S} Али није добар  
p> <p>— Ех...е!...{S} Виц! и ви правите виц, г. Маврикије.{S} Али није добар ваш виц.{S} У <hi> 
иц, г. Маврикије.{S} Али није добар ваш виц.{S} У <hi>Европа</hi> нема <pb n="39" /> шах; ту је 
ога, што је одавна знао, али у псовци и вици на невине волове чисто и заборавио.</p> <pb n="420 
ити да пошљемо чича Мунтијана.{S} Он је вичан овој обали и најбоље ће извидети - предомисли се  
лаз разстопљења челика...{S} Он хоће да виче за помоћ, да кука, али...</p> <p>— Господару, разб 
нимљивим детињским примедбама: — А нама виче фрајла: <foreign xml:lang="fr">dormez, dormez, mes 
 биди заспали, чуше где општински биров виче људе на састанак.{S} Сви се зачуде шта ли то може  
 њој, стоји са раширеним рукама и он је виче, зове, моли, он за њом жуди, он је тражи, он је хо 
могао разабрати пуп човечији глас, који виче за помоћ.</p> <p>„Јамачно каква несрећа на води“,  
за милосника, и опет сва чаршија да јој виче: „Ох како је то поштена и чедна жена!“ А кад се об 
да пребацујете?...{S} Ако се ја срдим и вичем, ја имам и право — ја ту нисам суделовао.{S} Али  
војим назорима права револуционарка.{S} Вичеш на дворјане, на великаше, на министре, а проповед 
ше: „Пст! ћутите, господар говори“, „не вичи ти, што си разглавио вилице1.. „Хајд пашол, ти хоћ 
вема рукама, викну: „вичите ура! живео! вичите ура!“ А да би овима дао пример он и сам разглави 
наздравља?“ — „Е, па живео господар!{S} Вичите, бре децо, живео господар.“ — „Ала се онај попа  
хује обадвема рукама и оштро заповеда: „вичите ура живео!“ — Кога сад да послушају.{S} Људи се  
ету, и, машући обадвема рукама, викну: „вичите ура! живео! вичите ура!“ А да би овима дао приме 
ржавним пословима управљали људи служби вични, а престолу одани.{S} Но сад су друга времена.{S} 
 овога тајнога братства.{S} Ту су много вичнији твоји стари државници и доглавници, твоји минис 
а.</l> <l>И сви ђаци скупа једним грлом вичу:</l> <l>Добро дошо кнеже, тако скупа кличу.</l> <l 
, што лежи горе на прозору и да једнако вичу мачку: ам! ам! ам! — да лају на њега, а наш мачак  
у и ноћу, једнако га прате и једнако му вичу: „Свршуј!{S} Свршуј!“</p> <p>Као приспели порођај, 
к и шибао дугим прутом задуване вочиће, вичући из свег гласа „ојис жујо, ојис бељо, а сад, а са 
и да доктор што одговори, кнез продужи, вичући још страшније.</p> <p>— Јеси, да богме да јеси!{ 
сак престаде.{S} Свет нагрну за кнезом, вичући: „ура! живео!“ Тако би га јамачно пратили чак до 
нокте; а браца Мика вели војницима: ето виш’ и мачак вам каже да сте глупи!....</p> <p>Ратко ме 
Још како они знају.{S} Они су, бога ми, више нас гурали на скупштини, све хоће још више и више. 
м с Петријом и још неке 2—3 девојке.{S} Више им нико нашта не умеле рећи.</p> <p>— Јамачно су г 
.{S} То ви онда, богме, много знате.{S} Више но какав професор медецине, или најбољи апотекар.{ 
ва.“</p> <p>Његово је житије кратко.{S} Више од 10 година узастопце он је долазио на вашаре, св 
е, г. ћато, узми; лакше ћеш доскочити.“ Више од два сахата џуприло се тако пред судницом, док с 
 ја бих вас молио да се јутрошња појава више не понови, да то буде први и последњи пут.{S} Ако  
у услугу.{S} Стомак више не вари, црева више не раде, плућа више не дишу, све се умртви и бедна 
о пустио свом језику на вољу и ништа га више није могло зауставити.{S} Ту је пало и таквих речи 
 је Мона даље говорила.</p> <p>Да би га више заинтересовала, Мона окрете други разговор.{S} Каз 
оље но који ти драго писар, а и људи га више вермају и боље слушају.</p> <p>Док се Тодорика ишч 
е наћи једног дана у ћорсокаку, из кога више нема изласка!</p> <pb n="90" /> <p>Врбавац се опет 
 многим приликама уверио се на делу, да више и сме и може од других, и то <pb n="76" /> је ство 
 осећао је да је одсудни час дошао и да више за дуго не може бити разгађања. </p> <p>Али баш ус 
 одјекивали по ваздуху, кад кнез угледа више мрачних прилика, где с разних страна силазе у урви 
е обичан грађанин.{S} Није се имао куда више пењати.{S} Упр’о је очи у једну сјајну точку над с 
.{S} Колико би боље било, и за вас и за више народе, кад би се задовољили оним што сте, кад би  
ло довољно да ми одузме душевни мир, ја више нисам имао ни тренутка спокојства, вукла ме нека н 
упи своје прње па нека иде.</p> <p>- Ја више не могу а и не смем да те држим.{S} Што ће ми тај  
мати да се ослободим, али што сам се ја више отимао и напирао то на једну то на другу страну, с 
 наш, или би ја морао бити будала, која више не уме разликовати сан од јаве! — правдао се секре 
ог је био — домаћин хоће једног радника више у кући.{S} Исти је разлог био код Руса.{S} Не знам 
 новости и гласова, и што је која имала више од тога еспапа, у толико јој је био већи глас и уг 
е горко, горко!</p> <p>Лепша није могла више издржати: она груну у плач.</p> <p>Она се нагло ок 
ашни отров запалио у крви.{S} По жилама више не тече топла, млада крв, но растопљено, усијано г 
ла; сила држала док је могла; сад’ нема више силе, и ко први уграби, тај развлачи и односи и то 
вај нос био је одсечен, овога носа нема више. — Говорећи то, ђенерал забоде нокат у слику и с д 
у затвору „због династичних ровења.“ На више места за те су ствари били окривљени први и најугл 
ман и једним снажним потиском помаче на више цео отоман, али у томе и сама склизну с отомана и  
од кестена до кестена, пођоше полако на више уз улицу.{S} Ишли су лагано и веома опрезно.{S} Че 
 прилика рече кочијашу да крене мало на више, па на једно педесет шесет корачаји да стане под к 
ја, кад пође једном тим правцем, не зна више мере у томе.{S} Сам народ добро је карактерисао ту 
носите из моје куће.</p> <p>Што је Мона више наваљивала на своје гошће да не претресају Лепшу,  
i>непризнавање</hi> — то је главна црта више породице — и за ту црту зна цео народ.</p> <p>Намр 
им рођеним <pb n="629" /> ушима.{S} Шта више вољан је био да поверује, да је тек ово сад што му 
нећеш ни ти бити много другчији.{S} Шта више, ти можеш бити још и гори од свију предака твојих, 
 га овај сељак почиње познавати.{S} Шта више, он је био вољан да му се и сам исповеди шта је, к 
ст, он је покоран у тим стварима, и шта више, донекле чак сматра то за част.{S} У Хрватској, ве 
подине пуковниче, и Ката вам нема ништа више да каже.{S} Сад изберите: хоћете, нећете, како жел 
али, сем покрета у раменима, није ништа више могла учинити, руке су биле снажно притиснуте.</p> 
ање да је још жив, али иначе није ништа више осећао, нити је знао за себе; једини мутан осећај, 
од муха.{S} Сад <pb n="198" /> се ништа више није окретало и нашега начелника опет поче обузима 
ешто.{S} Из државне касе кнезу се ништа више не може дати већ с тога, што је давно аконтирао ча 
 ни људине <pb n="326" /> могу ми ништа више ни дати ни узети, ни помоћи ни одмоћи. </p> <p>— П 
вога света, које се њих лично већ ништа више не тичу.{S} С тога те молим саслушај ме пажљиво.</ 
м под условом да вам само не дају ништа више да пијете.{S} Црна прилика рече да ће се цела опер 
 сломијеним гласом.</p> <p>— Нећу ништа више да ми казујеш!{S} Чувај то за себе.{S} Него дете м 
га?....{S} Ах! не питај ме о томе пишта више!...</p> <p>Мутимир је ово изговорио тако тужно, да 
више не вари, црева више не раде, плућа више не дишу, све се умртви и бедна жртва гаси се као д 
налазио чисто у некој екстази, где душа више није на земљи, но прнула некуда горе у светле небе 
њем и чврстом решеношћу да се отуда жив више не враћа.{S} Упоредо с тим кројени су и сви други  
их као корисну истину, коју можда никад више ни од кога нећеш чути.{S} Ово говоре уста која ће  
, напомињући му, да таква прилика никад више неће поновити, а да кнез има и практична интереса  
 кад ћеш га тако оборити, како се никад више неће подигнути док му опет ти не пружиш руку.{S} Б 
е ћемо бежати.</p> <p>— И да хоћемо сад више не можемо рече Жика тужно. — Замка је затегнута.{S 
аоци чланови династија, које владају од више столећа, овака питања не би се могла ни појавити,  
 имена, и ни једно, па ни децу, не зове више њиним обичним именом.{S} Ова имена од милоште друк 
аги маркиже?! — рече барон Жермини, све више и више узбуђен Белиновом причом.</p> <p>— Да чујет 
ио сукњу? — узе распиткивати Ратко, све више и више заинтересован.</p> <p>- Па синоћ, тата... и 
Лепшу, то се о Лепши <pb n="460" /> све више говорило.{S} Ни једна гошћа није знала све шта је  
дан, кнез је све мање бивао дете, а све више постајао човек, муж, а ово његово омужавање дало с 
о се то име чешће помињало, Пава је све више дрхтала...{S} Кад Синђа престаде говориш, Пава бри 
би боље могао чути причу која га је све више интересовала.</p> <p>- Па, па?{S} Шта би даље?! —  
/p> <p>Ова нестрпљивост издавала је све више и више Врбавчеве планове.{S} Постајало је очигледн 
из леђа пури нешто топло и кваси је све више и више; она се маши руком, и, ох ужас!... то је кр 
а!“ После је стао јецати и јецао је све више.{S} Најпосле је на глас плакао, гушио се од суза и 
 су дубље залазили у гробље, оно је све више оживљавало.{S} На скоро за сваком другом-трећом кр 
 кнез више бранио Лепшу, Мона ју је све више нападала, сипајући на њу најтеже прекоре, пуне пак 
" /> Око општинске куће гомилало се све више света; кмет је наредио да се много не ларма, да че 
е више и више застире нека тама, те све више почињу личити на посукнуло стакло.{S} Бајна младос 
ва.</p> <p>За будућност либерала ће све више постајати мртво језеро, без покрета, отока и живот 
} Што год ви више не дате, други ће све више дати!{S} И њин је изговор лак: „Тако су га други в 
уверити да то коло младих људи тече све више угледа и кредита у јавном мњењу.</p> <p>Но сва ова 
ду шпијуни!</p> <p>Пуковник се поче све више и више црвенети у лицу.</p> <pb n="82" /> <p>Расти 
ако огроман товар сена полако клизи све више и више низ брдо.</p> <p>Некакав чичица, у избледел 
ту, који се опажа у омладини и који све више осваја земљиште.{S} Вешти агитатори утекли су из З 
е човек њиме <pb n="102" /> тровати све више и више, док једног дана не наступе зле последице т 
S} Је ли могуће?! — чудио се конзул све више изненађен.</p> <pb n="477" /> <p>— Ја нити сам виш 
ух, који је код народа сваким даном све више мрази.{S} Династија Косанића некада се поносила ти 
ћ дисање груди које се сваким дахом све више стишавају.{S} Напослетку кроз пусте планине одјекн 
егове до скора сјајне очи сваки дан све више и више застире нека тама, те све више почињу личит 
тако висок господин.{S} Та се мисао све више учвршћивала; најпосле Јела је у њу тврдо веровала  
о је Растислав гурајући полако жену све више вратима.</p> <p>— Дакле доћићеш доле на ручак, да  
м погледом, да Мутимир, збиља, не имаде више куражи да пориче, и он покорно признаде! — Јес, же 
у донели никакве користи; Заре не хтеде више рећи ни речи, и на све разлоге он је само понављао 
ако је жандарм одмах изашао, он не виде више младића на улици.{S} Пође да га потражи навири у п 
ла човека да о његовој поправци не може више бити ни говора!...</p> <p>— Ето то вам прво не ваљ 
вежу за овај свет, на мој говор не може више утицати никакав земаљски обзир и интерес.{S} Што г 
"76" /> је створило у њем уверење да је више нешто од обичних људи.</p> <p>На династију Косанић 
уни, или по огромној перјаници, која је више личила на пласт сена но на перјаницу.</p> <p>Виле  
м, измичући се заједно с колима, све је више затезао око вратова попадалих вочића, и све им виш 
нуло чича Степу за неко време.{S} Он је више година мировао, истински је избегавао све прилике, 
којим се једном већ захуктао.{S} Што је више говорио о овим стварима, све му се више отварала в 
дио.{S} Он је ходао и говорио, и што је више говорио, све се више срдио.{S} Изгледало је као да 
лику <pb n="512" /> забуну.{S} И што је више говорио, кнез је све мање бирао изразе.{S} На посл 
nit="subSection" /> <p>И доиста, већ је више од сахата како министар Растислав хода.{S} Дошао ј 
p> <p>За време овога говора Враничић је више мотрио на сељаке но на Милоја, и њему се учини као 
требало прогнати.{S} Он сам однео му је више од две хиљаде дуката.{S} Па да је бар само штета,  
чије и могло бити.{S} За дежурнога није више било никакве сумње.{S} Старац је говорио истину.{S 
ли он га нађе сама.{S} Чича Милоја није више било ту.{S} Жика се осврте и викну га — Никаква од 
оследњи дим, те се догорела цигара није више могла држати, чича Јова је угаси међу прстима и ба 
о га је грдно кидало.{S} Још никад није више угађао и никад му није горе испадало.{S} То му је  
они говоре истину.{S} Сумње о томе није више могло бити, кад то ево тврди и његов верни и омиље 
; чак и његов омиљени ађутант Заре није више уживао оно старо неограничено поверење кнежево.</p 
е свега што је чуо од њих, њему се није више седело на једном месту.{S} Он скочи и викну дружин 
ој.</p> <p>Међутим свирепи домаћин није више био вочиће да му пођу, зли да их натера да устану, 
 најразузданије страсти.</p> <p>Он није више знао за себе, он није знао за свет око себе, он у  
} Рђав сте пример узели!{S} Бар то није више никаква тајна, шта је реч „народ“ значила у устима 
у разбуктане пожуде — кнез Мутимир није више био обичан човек, но оличење најразузданије страст 
већ умро, ја сам покојник.{S} Смрт није више ван мене, она је у мени; она је у срцу моме, у сва 
ина за пропала и изгубљена човека, коме више ни бог ни људи не могу помоћи; човека, коме нема п 
 како јој пре није пало на ум да о томе више и боље промисли.{S} Али баба Кату није смела питат 
ант окрупни крупним речима.</p> <p>Мање више гости су били сви у једнаком стању.{S} Чак и сам д 
успеш ли само једном у томе, онда га се више немој бојати; после тога може ти он лепо и послужи 
штовање спрам постојећи закона, и да се више него икада клоне од свега што би могло ослабити ил 
— Да, господару, тако сте заспали да се више никако ни будили нисте, све до сада.</p> <p>— Је л 
 сан.{S} А може се окадити и тако да се више никад и не буди.</p> <p>- Дакле и то може — упита  
заспи, па ако тако дуже остане, онда се више и не пробуди.</p> <pb n="104" /> <p>„Ово су укратк 
на је погрешака и како који дан, све се више претвара у владавину једне обесне и разуздане каст 
 говорио, и што је више говорио, све се више срдио.{S} Изгледало је као да га драже његове рође 
ко?! — Кнез срдито лупи ногом, а све се више и више црвенио у лицу.</p> <p>Кугић га пресече: —  
е још неко време, а сваким даном све се више губи, управо сажиже се на живоме огњу, који јој је 
> <p>Једном избачена, ова мисмо није се више дала стукнути.{S} Она се као црв улегла у срце и д 
ад кривац утече, онда је то зло које се више не може поправити,“ — тако пише капетан.</p> <p>Се 
о пушчано зрно; једном избачено, оне се више не могу зауставити ни повратити.{S} Ја вас преклињ 
ишао на непријатељски батаљон, не би се више пренеразио Он је био изненађен и збуњен, и није зн 
ни су обоје сретни и задовољни, нити се више сећају како је жалосно и сумрачно мало пре отпочео 
на једну то на другу страну, све сам се више заплетао у некакве жице, које ми се обавише и око  
ашчитавају некакву артију.{S} Морало се више веровати овима што су вирили кроз прозор, пошто су 
д у овом раздраженом расположењу, то се више не да поправити.{S} Речи су крилате; оне су као пу 
reign>. (ах! не бој се, роде).{S} То се више не може ни мотком отерати!{S} Та то је сад за тебе 
ilestone unit="subSection" /> <p>Што се више примицао мрак Орловац је бивао све живљи.{S} Гомил 
, најлепша девојка на сабору, ни пут се више не ухвати у коло од <hi>кад кнез оде</hi>. <pb n=" 
више говорио о овим стварима, све му се више отварала воља за говор.{S} Чисто му се лепила за ј 
ика! — рече Растислав презриво и још се више увуче у фотељ у коме је седео.</p> <p>Врбавац је п 
ле те не извукох; нико <pb n="48" /> те више не одвоји од њега; ти ћеш сама трчати за овим од ч 
 за гушу, стегне и удави.{S} Шта хоћете више, рече Ката одсечно.</p> <p>— Али какав може бити т 
S} Они су и сад јаки, а у будуће све ће више јачати.{S} Овој дружини корен је у народу, а то зн 
је она Мона имала право.{S} А сада неће више говорити о томе.{S} Односно Лепше резултат је пост 
нима и прате му сваки корак.{S} Он неће више да трпи те стеге.</p> <p>Растислав је доказивао, д 
с подругљивим осмејцима.{S} Што је кнез више бранио Лепшу, Мона ју је све више нападала, сипају 
 бојом антидинастичном <pb n="513" /> и више му нема мира ни станка од испизмљене полиције.{S}  
 права на престо као и ти.{S} Имам га и више но ти, јер сам искуснији, мудрији.{S} Али ја долаз 
а кола остају по читав сахат, два, па и више позади; напред одјури само кнез и гарда, која не с 
н. спољ. послова.</p> <p>Али мимо све и више од свију био је одликован први намесник — Врбавац. 
 организам ђенералов издржао је, дуже и више, но што се могло очекивати. „Боловао“ је равно 20  
— бар га није делио у свему.{S} Он је и више и боље познавао класичку историју но кнез, и јасно 
киже?! — рече барон Жермини, све више и више узбуђен Белиновом причом.</p> <p>— Да чујете само  
у? — узе распиткивати Ратко, све више и више заинтересован.</p> <p>- Па синоћ, тата... и јуче.. 
Ова нестрпљивост издавала је све више и више Врбавчеве планове.{S} Постајало је очигледно да он 
 пури нешто топло и кваси је све више и више; она се маши руком, и, ох ужас!... то је крв!.. он 
уни!</p> <p>Пуковник се поче све више и више црвенети у лицу.</p> <pb n="82" /> <p>Растислав пр 
оман товар сена полако клизи све више и више низ брдо.</p> <p>Некакав чичица, у избледелом, отр 
 њиме <pb n="102" /> тровати све више и више, док једног дана не наступе зле последице тровања, 
о скора сјајне очи сваки дан све више и више застире нека тама, те све више почињу личити на по 
Кнез срдито лупи ногом, а све се више и више црвенио у лицу.</p> <p>Кугић га пресече: — Није та 
урали на скупштини, све хоће још више и више.</p> <p>— Знају, да богме да сад знају, кад сте их 
есета, а што рекла песма „да ко броји и више би било.“</p> <p>Кад поново седоше, начелник Вујад 
је очи у једну сјајну точку над собом и више их није скидао.{S} Та се тачка сијала.{S} Тај га ј 
ги глас.</p> <p>То толико што сам чуо и више ни речи.{S} Доста смо се дуго возили.{S} Чини ми с 
нда нећеш мислити овако!{S} Могао бих и више да ти кажем, али нећу.{S} Нису ми крива невина дец 
лав, да ствар не стоји тако; нико не би више желео да је млади кнез у свему човек и владар на с 
, и промисли мало о томе!{S} Што год ви више не дате, други ће све више дати!{S} И њин је изгов 
у кавану и до мркла мрака већ не излази више из карташке собе.</p> <p>— А ти данас опет имаш ја 
ост.</p> <p>Кад један другом нису имали више шта рећи — растали су се: кнез се повукао у своје  
 рећи на прагу, код нас од њега не дели више од 3 месеца, намесник Врбавац осећао је да је одсу 
, учинићу ти све по вољи, само немој ми више говорити о <hi>њему</hi> и о <hi>оном</hi>, разуме 
p>- Па шта ба, ти, старче, могао желети више за своје дете, но да је у милости код кнеза?{S} Гд 
ам од њега не може бити никакве користи више.{S} То је све што бих ја умео рећи о будућности.{S 
едузете су мере да се такве случајности више не понављају.{S} Спремај поистија твоје људе.{S} Н 
е из ове опасне клопке.{S} И не мислећи више где је и у каквом се стању налази, заборављајући д 
ма овај сјајни спровод, не разумевајући више од њих, ко ли је и шта ли је ово.</p> <p>Час сретн 
ти и мету главу у шаке, и не свраћајући више пажњу на доктора.</p> <p>Бојећи се да га не узнеми 
арен и изгубљен човек, о чијој поправци више ни речи не може бити?</p> <pb n="392" /> <p>О, не! 
.“</p> <p>Госпођи Ловимук, управитељици Више Женске Школе, као својој присној пријатељици, наго 
и редом отказују даљу услугу.{S} Стомак више не вари, црева више не раде, плућа више не дишу, с 
бео, храпав, промукао, и што је ђенерал више говорио, глас му је бивао све слабији и потмулији, 
Ја сам већ свршио с овим светом и немам више ништа заједничко са животом.{S} Одрешен од свију и 
<p>— Ја нити сам више што чуо, нити сам више што видео, а да што проговорим није могло бити ни  
ен.</p> <pb n="477" /> <p>— Ја нити сам више што чуо, нити сам више што видео, а да што прогово 
 око вратова попадалих вочића, и све им више заметао главе назад.{S} Сад се већ чуло на далеко  
слов стављано да не сме водити са собом више од једнога служитеља и да се не сме нигде послужит 
јен.{S} Отеран у тврђаву, он је одлежао више од три године.{S} Затим је помилован.{S} После нек 
јом изврсношћу, као дивно печење, много више доприносе здрављу ове отмене дружине, но он, лекар 
адио за новац.{S} Ја сам се машао много више.{S} А Турска је морала.{S} Она је сваки час могла  
постарао да „обели образ.“ Ручак је био више но изврсан, „прави царски ручак“, као што се израз 
орловачке привржености.{S} Јер у колико више лоја и катрана који грађанин спали пред својом кућ 
 били немоћни пензионари, о којима нико више не води никаква рачуна.{S} По неко би од вас можда 
 сам да ви знате многе ствари које нико више не зна.</p> <p>— Несрећа је велики учитељ.</p> <pb 
о иде!“</p> <p>Никакве сумње није могло више бити.{S} Она је била у двору....</p> <p>Тек сад у  
незнабоштва.{S} Хришћанство је разорило више класичких <pb n="161" /> зграда и споменика, но св 
 ипак наш народ стоји у томе куд и камо више над свима суседима својим.{S} Ма како да је наш св 
кнежев, над којим лебди по једна или по више вила, с венцима у руци.{S} Спремиле се девојке да  
ој рукав сав крвав, окрзнуо је пурак по више лакта.{S} Арсенијева вамилија одведе жену кући, св 
="619" /> ми ви за то платити....{S} То више није политика, то је разбојништво....{S} Али ја ћу 
спрату указа се човечија прилика.{S} То више није била сенка, то је био жив човек.{S} Наша вреб 
шу? топло сунце, младост! — не, њему то више не треба, но проси појачу буру која би га оборила  
звршењем хитати, а дотле Растислава што више дискредитовати код кнеза.</p> <p>Док је Кугић ово  
 смо људи већ у годинама, нама ваља што више гледати преда се да где не запнемо.{S} Ми смо већ  
е системе, где спахија тражи да има што више радних руку.{S} У осталом тај обичај жењења младих 
јближе крвне везе, код њих се ни на што више не пази.{S} Породични односи код њих су јако разри 
ав ће употребити ову прилику, да се што више зблизи с кнезом!{S} Но то би могло имати неког зна 
у руке сву војску и старао се да се што више зблизи с њом, а да што даље уклони од ње законита  
 слуга у Црнојевића кући, а камо ли што више.</p> <p>Затим је узео реч Милоје, и, по ранијем сп 
их камењара, грабећи само да извали што више камена, и да га узме оданде где се најлакше вади,  
е из његова разговора с Ратком чути што више о томе; друго она се вазда интересовала за кнеза М 
трпљењем и прионуо је био да се бар што више <pb n="277" /> користи овим путем, да се с кнезом  
а будете људи.{S} Хтели би да сте нешто више од човека.{S} Кушате да се приближите богу, а у ст 
ше на ову чистину и чисто одахнуше, јер више није било ни онога склопа планинског, који са свиј 
<p>Кад се Растислав понова трже, прозор више његове главе већ се беше сав ражарио у јутрењем ру 
редности — примети госпођа професорка с Више Женске Школе, одлична особа позната у Звониграду с 
и кључић и отворе тајни метални долап с више преграда.{S} Пошто су и њега прегледали, они опет  
— Прави, криви, тек овај народ неће вас више, г. Растиславе!{S} Народу је додијало једно те <pb 
ном доскочицом Катином.{S} Но њега опет више дирну оно подругљиво питање: „а вама треба баш за  
овек на један пут с ужасом опажа да већ више није млад, али још никако не може да се помири с м 
чак и моћ мирисања ослаби — паћеник већ више не може <pb n="99" /> лако да распознаје мирис од  
ја издржавам једнако без смене, ево већ више од тридесет година.“</p> <p>Кад је већ тргао и пос 
 а говорио је све тише, што се Враничић више примицао.{S} Жика потврди Милојево питање климањем 
утао!</p> <p>После овога бала кнез је у више прилика отворено износио своје симпатије за Лепшу. 
таквих речи, које се на писмено не могу више понављати.{S} Он је развијао своју „теорију природ 
 што је сведочило да на њега не гледају више као на дете.{S} Нашло се политичара чији се узвише 
а у срце и душу овога човека.{S} Она му више није давала станка ни одморка; она га је, као сенк 
да потрч натраг моме кнежићу.{S} Сад му више не би ништа говорила, но бих га ухватила овако пре 
амрси као у стоструку мрежу, из које му више нема изласка, ни спаса.{S} Министар председник држ 
трао да после ове срамоте, „не вреди му више ни живети.“</p> <pb n="206" /> <p>Окренув се, си п 
кала смрт Мустај-паши, онда ту већ нису више чиста посла.</p> <p>Ово мало шале добро је утицало 
S} Што ја изоперирам, то је свршено; ту више никакви мелеми не требају.{S} Наравно, господин пу 
неће се одвајати од мене — разговора ту више не може бити.{S} Што уграбимо то је још ноћас.</p> 
рах са неколико „ју“, све по једну ноту више, а зачуђен поглед бацала је час на говорника, час  
ођу.</p> <p>— Е, лепо добро, душо, већу више; хајд нећу више!{S} Зваћу те како год ти хоћеш.{S} 
е</hi>, да ту простачку реч „жено“ нећу више да чујем!{S} Какав је то говор!{S} Какви су то изр 
 лепо добро, душо, већу више; хајд нећу више!{S} Зваћу те како год ти хоћеш.{S} Ово је навика — 
последњу дужност.{S} Око те ствари нећу више трошити ни једне речи.{S} Имате пет минута на пром 
ну.{S} То грмаљско: „жено!“ просто нећу више да чујем, па квит!</p> <p>Мајор стаде убезекнут.{S 
едан од њих није смео усудити да га још више слаби и колеба својим међусобним завадама.{S} Осећ 
а близина и топлина, све то само га још више острви. — Он је понесе канабету.</p> <p>Јела се ко 
аром румеником и шампањцем, а можда још више оним сјајним очима сеоских лепотица, и оним румени 
ије се дан лако избацити.{S} Он узе још више викати.</p> <p>— Јес па шта!...{S} Загледао се кне 
p>Међу тим млади господин као да је још више био раздражен овим пролазним болом.{S} Он се рину  
 Врата су била закључана.{S} Ово је још више преплаши.{S} Унезверено она узе тражити очима по с 
јаким оградама са стране.{S} Ово је још више изненадило наше путнике.{S} Коме је могао требати  
 са своје поетске лепоте, толико је још више важан са свог дубоког научно-философског садржаја. 
ла, но <pb n="54" /> све то само је још више срдило баба Кату.{S} Њој просто није ишло у главу, 
е нас гурали на скупштини, све хоће још више и више.</p> <p>— Знају, да богме да сад знају, кад 
ј други на ухо, на шта се оне узеше још више смејати.</p> <p>Петрија настави:</p> <p>— Кад сутр 
е у салон уђе и мајка, а бабо удари још више у плач и пође пред мајку, а она га погледа срдито  
 госпође Моне, Лепша се бејаше само још више развила у пуном сјају лепоте.{S} Година дана, исти 
канице; поједено је много, попијено још више, а певало се и викало највише.</p> <p>Кад је румен 
 или иначе која од виших особа, што још више оживи женско друштво; даме, које су већ хтеле поћи 
 се доктор.</p> <p>Но Радован викну још више:</p> <p>— Да ћутим! а што да ћутим!{S} Није ово Ро 
вном ватром загрејана тела, само су још више распаљивали безумну страст Мутимирову.</p> <p>Узбу 
 ови сладострасни говори само су их још више распаљивали.</p> <pb n="212" /> <p>Кнез се беше на 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Више од пуна сахата водио се између ово двоје заљубљени 
љубоморан је, а спрам бољег, отменијег, вишег, нарочито спрам особе која представља власт, он ј 
 имам права и разлога за то.{S} С неког вишег политичког и државног гледишта ја бих могао да се 
то му бејаху послали, и баци га на сто; вишек извади, и претећи њим рече: — Море, нека се они д 
аћа“.{S} Кнез прими хлеб, а врати крвав вишек.</p> <p>— Ако ми кад год затреба, да раскопавам о 
братства и пријатељства и до поло крвав вишек, као знак смрти и опомену да нико не може избећи  
жаје.{S} Министри нека се мењају, а сви виши чиновнички положаји ваља да остају увек у рукама н 
три, преставници страних држава и многи виши чиновници испратили су покојника на колима до саме 
 и честе министарске промене.{S} Стални виши чиновници утицаће да постану сталнија и сама минис 
:{S} Сине човечији!{S} Хтео си да будеш виши од људи, браће твоје, за то си осуђен да погинеш о 
„веома на свом месту“, и бар у извесним вишим круговима њено пријатељство и њена дружба високо  
већа загушљивост и омарина осећала се у вишим звониградским круговима.</p> <p>Сва околина кнеже 
нежевих блиских људи, или иначе која од виших особа, што још више оживи женско друштво; даме, к 
здајничким намерама <pb n="92" /> неких виших војених лица.{S} Тиме се наноси руга целој балкан 
 али укусно скројена, и јесења јопна од вишњева плиша.{S} На глави је имала висок, шиљат францу 
ега дворски прота, фино свештено лице у вишњевој камилавци.</p> <p>У четвртим колима долазили с 
 оно, што је спојила и сјединила свемоћ вишњега Бога!...{S} Лепшо, дајте ми руку и реците ми да 
увише просто.{S} Она се бави знате само вишом политиком.{S} Пред светом хоће да је светитељка,  
е десило.</p> <p>О св. Сави кнез посети Вишу Женску школу и том приликом обдари многе сиротне у 
ћ политичка исвест, управо „национално „вјерују“ целога једног народа.“</p> <p>Кнез се био расћ 
дрзак говор учинио је своје дејство.{S} Влада се потчинила неопходности.{S} Два сата доцније, < 
мењеном расположењу народном.{S} - Нова влада по старинским везама и породичном предању блиско  
ст код кнеза и да га увери како је нова влада слаба, немоћна, и можда и издајничка, и да њему и 
вњив за влашћу Растислав се привикао да влада и заповеда апсолутно.{S} Постао је читав диктатор 
На њега наваљује Растислав, Ратко, цела влада; о томе се воде преговори, њега воде у Париз да г 
 пуна незадовољника и да је само прошла влада била у стању да их држи у запту: чим је ње нестал 
е сву власт министарску, власт коју има влада, а та је власт била голема по новом устану, напра 
ајпосле доконају тако, да Балканијом не влада само једна династија, но по реду да се мењају.{S} 
 ништа изнети ружно.{S} Напротив, о њој влада уверење да је поштена жена.</p> <pb n="451" /> <p 
исто имамо наш део одговорности; ми смо влада — и ми смо такође позвани да чинимо што год узмог 
е их упитати на ухо: „Која страна ноћас влада?“ Они на то да одговоре: — „Источна.“ Стражар ће  
 год замери.{S} Међу тим, Растислављева владавина пуна је погрешака и како који дан, све се виш 
ја се управо грозим каква ће бити твоја владавина.{S} Та то ће бити просто један ужас, и ти мож 
6" /> могла саставити ни педесет година владавине рече Растислав мирно.</p> <p>Но кнез као да н 
, а намесништво, за четири године своје владавине, направило је од ње баука и страшило за народ 
жртва страшне четворогодишње намесничке владавине.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Услед 
год се усуди да што год рекне против те владавине, одмах је премазан бојом антидинастичном <pb  
срдите без узрока.{S} Ви замерате мојој владавини и потежете све некакве ситнице.{S} Ви ништа о 
као неки рачун о својој четворогодишњој владавини, наглашујући, да младоме кнезу предаје престо 
начи: „Знам да сте незадовољни данашњом владавином, али, верујте, кривица није до мене, но до о 
аву постати пунолетан и примити круну и владавину у своје руке, све то већа загушљивост и омари 
и како који дан, све се више претвара у владавину једне обесне и разуздане касте, састављене из 
а дома заслужна, онда обадва треба и да владају, и то наизменце — 15 година један, а 15 година  
где су владаоци чланови династија, које владају од више столећа, овака питања не би се могла ни 
селима, и с ове и с оне стране планине, владала је нека чудна живост, необична за ова мирна, за 
ловац „мало очисти.“ Читаву недељу дана владала је та лозинка „да се мало очистимо.“ И за ту не 
 застаде у ходању.{S} За један тренутак владала је мртва тишина.</p> <p>— Мутимире! ти се жениш 
је има и последњи међу њиним грађанима: владалац се не сме женити по срцу, ту одлучује прост по 
љутаве те придике о народној љубави.{S} Владалац има да заповеда, народ има да слуша — то је св 
шта.{S} Зар може бити без притиска, где владалац лежи мртав на столу, и то још убијен владалац! 
S} Ђенералу Врбавцу прохтело се да буде владалац Балканије, да оснује нову династију, да мете н 
 у селу, да је кнез што и кмет, а он је владалац, он је „<hi>књаз</hi>“.</p> <p>- На служби — о 
вајест година у изгнанству, да је други владалац од те лозе владао само 17 дана; да је трећи вл 
 ћу кад су ме они окупили како се сваки владалац млад жени, па морам и ја.</p> <p>Лепша га обер 
оиста имао тврдо уверење да би био бољи владалац од малолетног кнеза Мутимира.{S} С тога је сма 
е лозе владао само 17 дана; да је трећи владалац прво био протеран, а после, кад се опет вратио 
ори:</p> <p>— Ја сам по милости божијој владалац Балканије, а рођен сам од кнежевске лозе, а че 
.</p> <p>— Из вас говори инат!{S} Један владалац не може тако мислити.{S} Кад би владаоци тако  
{S} Насилно је уклоњен с престола један владалац, о коме се држало да може у згодном тренутку п 
pb n="680" /> знам само то, да ни један владалац није прошао рђаво, који је заснивао темељ свом 
 своје девојаштво, оно, што учини један владалац, не би се ни познало — рече доктор.</p> <p>- Г 
 n="42" /> и праве устави.{S} Апсолутан владалац, кад је зрео човек и у пуној снази и власти, о 
ац лежи мртав на столу, и то још убијен владалац!{S} Ко је радио друкче, ко ради друкче, ко ће  
 у исто доба бити и добар човек и добар владалац.{S} То је лаж.{S} На против.{S} Прво је погодб 
ради против природе?{S} Да би био добар владалац од њега прво траже да престане бити човек, да  
.</p> <p>— Ћутите, г. ђенерале, кад ваш владалац говори.{S} И зар се ви још усуђујете уста отво 
и доказивао да смо сви ми, па и сам наш владалац управо ништа спрам тог екватора.“</p> <p>„Оно  
>— Ти дакле рачунаш на благодарност!{S} Владалачка благодарност несталнија је од жива песка у в 
} Наглашујете му да памти разлику, како владалачка власт није данас у вашим рукама, већ у рукам 
д Аустријанаца.{S} Три прогонства и две владалачке главе принесене су на жртвеник ове крваве ра 
едило, данас не...</p> <p>— Па опет све владалачке женидбе и данас су чисто политичке женидбе — 
Али може бити баш то!..{S} Можда баш те владалачке милоште!...{S} Јес, може бити баш оне и гоне 
се отровима служиле чувене тровачице из владалачке породице Медичи, или злогласни Цезар Борџија 
и на уму само то, да си и ти један члан владалачке династије Косанића.{S} Спас и интереси динас 
{S} У цркви старате се увек да заузмете владалачки престо.{S} Истраге по унутрашњости <pb n="87 
 то може рећи о његовој женидби.{S} Сви владалачки бракови чисто су политичке природе.{S} Свој  
 који је тако вољан да га обаспе својим владалачким милостима!... </p> <p>....{S}Али може бити  
свом узвишеном положају и својим светим владалачким дужностима.{S} То је веома жалосно; нико не 
 У то име ђенерал се оженио девојком из владалачког дома Косанића, у то име ђенерал Врбавац уне 
оја ће донети своје закључке о попуњењу владалачког престола“.</p> <p>Најпосле, „именом највише 
релим пустињама пешчане Сахаре, и ко на владалачкој благодарности зида дом свој, ствара грађеви 
 створила је од обичне сељачке породице владалачку династију.{S} Кроз дуг низ година она је нем 
ир био је већ прилично сујетан на своју владалачку титулу.{S} Кад би му силом отргнули његовога 
е и губиле се у општем брујању, које је владало у доњем крају стола, док је у зачељу кнез говор 
орам бити овде?{S} Ево ја нећу силом да владам; не тражим од вас услуге да ме на зор држите.{S} 
и су људи којима је дугим службовањем и владањем омилила власт.{S} Они као политичка странка не 
о на престо по смрти свога старога оца, владао неколико година, а за тим био убијен, као што см 
и, где је све било тако лепо осветљено, владао је сумрак само у дугој кестеновој алеји, покриве 
енутка утекао.</p> <p>Док је код Милоја владао овакав страх и забуна, код Жике на против, беше  
анству, да је други владалац од те лозе владао само 17 дана; да је трећи владалац прво био прот 
, да је то велеиздајство хвалити туђега владаоца екватора у нашој рођеног земљи, код нашега жив 
исати, који се никад није ни спремао за владаоца, а коме су ипак и сувременици и историја замер 
аправили истинска, права добра и ваљана владаоца.{S} Најгоре је што ће од њега страдати сама зе 
Прво је погодба за друго.{S} Нема добра владаоца без добра човека.{S} Наравно, да бити добар чо 
анија је данас лишена свога прељубезног владаоца.{S} Остављајући праведној признателности свију 
С каквим правом <pb n="435" /> траже од владаоца да угушује у себи најплеменитије осећаје и да  
а Црнојевића, чиме би они могли плашити владаоца и држати га у шкрипу.</p> <p>После подужег раз 
 — <hi>четири године затвора, за увреду владаоца.</hi>!{S} Пријатељи, који су отишли да га виде 
 треба имати на <pb n="329" /> престолу владаоца зрела и пуна искуства.{S} Том разлогу ти си би 
ај над свима другим грађанима у држави, владаоци плаћају скупом жртвом — морају се добровољно о 
ладалац не може тако мислити.{S} Кад би владаоци тако лако уступали престоле, ни једна династиј 
пешке иду.“ Јес, има места, куда и сами владаоци иду без пратње, без надзора, без сведока...{S} 
а се развија, да се слави, и она и њени владаоци.</p> <p>— Да збиља, кад смо већ на томе, кажи  
оје постоје већ од много векова, где су владаоци чланови династија, које владају од више столећ 
p> <p>Изазивач је то и чекао. „Дакле ти владаочеву слику у ђубре бацаш“ — рече жбир чисто радос 
.</p> <p>Каква страховита сцена — кнез, владар помазана глава удавио се у....</p> <p>....{S}Сре 
у, ту одлучује прост политички рачун, и владар је дужан да савије руке око оне особе, коју иста 
 желео да је млади кнез у свему човек и владар на свом месту.{S} Али кад је већ зла судба тако  
 начин!{S} Тим средствима није ни један владар помогао своме народу — поче кнез, но Растислав г 
ко игде, а оно у говору с народом један владар мора мерити сваку реч своју, пошто се такве речи 
 дочека топовским метцима.{S} Као мудар владар, <pb n="189" /> он је тако и требао и морао ради 
то присније зблизи с кнезом, да младога владара што боље придобије за се.</p> <p>Што се тиче кн 
вих позива који су апеловали на младога владара да оде у Цариград и да подигне крст на Аја Софи 
а прапраунука најславнијега балканскога владара, Душана Силног, да има за то и писмене доказе и 
а се поносиш што можеш усрећити једнога владара, уз то једног овако красна млада човека.</p> <p 
а ја друго говорим!{S} Дужности једнога владара друкчије су но дужности обична грађанина.{S} Гр 
мети кнез.</p> <p>— Популарност једнога владара почиње на његовом прагу.{S} Он прво мора бити „ 
а, да у изобиљу почасти свога љубљенога владара.</p> <p>Кола су летела равним друмом, а млади к 
пуно углађена, потпуно модерна европска владара!</p> <p>— Ви ме вређате, господин Растислав!{S} 
ама. „Народ!“ Шта та реч значи у устима владара, то бар за нас, њине доглавнике, не може бити н 
 <p>Проглас кнеза Мутимира за пунолетна владара балканиског извршен је с великим сјајем <pb n=" 
ст је <pb n="678" /> прва врлина сваког владара: ти не смеш ни у чему пренаглити.{S} По чему ти 
S} Она тако ружно звучи у устима једног владара!{S} Бар преда ме немате потребе излазити с тим  
 времена затећиће на престолу Балканије владара млада, слаба, неискусна, а то може бити узрок д 
адаће пред собом, да она мора сад имати владара зрела и мудра човека, а не може чекати док једн 
еветнајестом веку помогле женидбе њених владара?{S} Некад је то и вредило, данас не...</p> <p>— 
о доспе до власти и висока положаја.{S} Владаре је сматрао као сујетне будале, којима се треба  
 паде ми на ум једна мисао.</p> <p>— Ви владари много уображавате о себи.{S} Чини вам се мало д 
ем где је извор оној снази што је имају владари који се држе с народом; <pb n="680" /> знам сам 
 је продужавао:</p> <p>— Нарочито вама, владарима из династије Косанића, преко је потребно да п 
право философска разговора о дужностима владарским, он на један пут пређе <pb n="437" /> на ват 
ном човеку много пре замериће се кнезу, владару.</p> <pb n="30" /> <p>— Е, ваљда је мој деда др 
ва.{S} Они су ти симпатисали као младом владару, који је још у раној младости пао у шаке бездуш 
 таква женска, нарочито кад пише једном владару.</p> <p>Сад је настао дуг низ кошкања између Ле 
ребати <hi>популаритет</hi>, али једном владару треба само <hi>ауторитет</hi>.</p> <pb n="191"  
 и своје искуство.{S} Тешко сваком оном владару који, да би се удобрио варљивој сенци која се з 
х места они сад све могу; одатле ће они владати целом ситуацијом; нови министар биће у њиној ру 
о је у толикој мери поверљив човек нове владе, да је био одаслан у суседну велику државу, да та 
им правцем, и што морају признавати све владе — јес, <pb n="691" /> то треба издвојити и то пос 
штавали и таква решења и закључке своје владе и народ. скупштине, која су имала остати као најв 
 у рукама чиновника заосталих од прошле владе?{S} Како је само била жалосна улога, коју је твој 
бити кључ да позна смерове своје рођене владе.{S} Давато му је три дана на промишљење, па ако ј 
а позна разлику између прошле и садашње владе.“</p> <p>У том правцу говорио је Ратко даље.{S} Њ 
ли: многи баш из кругова његове данашње владе.{S} Али све је заличило, кад кнез ту виде најпосл 
ност да <hi>он</hi> процењује дела ваше владе и ваша рођења.{S} Наглашујете му да памти разлику 
/p> <p>Враничић се интересовао променом владе у распитивао је о узроцима те промене.</p> <p>Чич 
ујање, које је свашта могло значити.{S} Влади и привременом намесништву била је прва брига да о 
 Перун Црнојевић погине онда, кад су на влади њини противници.{S} То би само учврстило положај  
ће људима бити лепо и топло и кад су на влади и кад су у опозицији.{S} Они неће пунити хапсане; 
шта озбиљно не можете замерити данашњој влади...</p> <p>- Какве сте нужде ви имали, г. Растисла 
а прилику, шта мислиш о твојој данашњој влади?{S} Сматраш ли је онако како је ми с поља сматрам 
{S} Да је отишао у калуђере био би први владика и највећи језуита.{S} Да се одао обичној крађи, 
 да сте и до сада били задовољни делима владиним и очинском бригом коју књажевско намесништво в 
 дошли у додир с бечким двором и бечком владом и да сте им саопштавали и таква решења и закључк 
и десетак хиљада дуката под погодбом да владу преда консервативцима.</p> <p>Наумни да се пошто  
на од кад су Косанићи понова враћени на владу, то је њин рок таман одслужен, и сад би као имао  
 ако им ове велесиле помогну да дођу на владу.</p> <p>Они пуне уши кнезу да је г. Растислав неп 
пред што ће постати пунолетан и примити владу, потребно је да се млади кнез позна са својим нар 
истинску љубав.</p> <p>Њене су очи биле влажне; госпођа Софија извади своју намирисану мараму и 
ађе свучен у гроб и притегнут за хладну влажну земљу, као да је опасан гвозденим карикама.{S} К 
вац, али је тежио да постане најмоћнији власник, кога ће у ствари и сам кнез слушати.{S} Ђенера 
нак стекао је одмах пупо поверење нових власника, као што га је уживао и код старих.{S} Постао  
b n="569" /> власт у свима околностима, власт дању, власт ноћу — ето ту је све.{S} А сад шта св 
програм наш.{S} Власт кроз сва времена, власт под свима министрима, <pb n="569" /> власт у свим 
 своје руке, на основу земаљски закона, власт привремени намесника књажевскога достојанства и о 
 све их треба грабити себи.</hi> Власт, власт и опет власт!{S} Ето у ово неколико речи састоји  
упи у своје руке сву власт министарску, власт коју има влада, а та је власт била голема по ново 
 власт у свима околностима, власт дању, власт ноћу — ето ту је све.{S} А сад шта све треба чини 
ст под свима министрима, <pb n="569" /> власт у свима околностима, власт дању, власт ноћу — ето 
ирање и све их треба грабити себи.</hi> Власт, власт и опет власт!{S} Ето у ово неколико речи с 
 куршумом нахрани, онда је увек сит!{S} Власт је то исто што и сласт; разлика је само у једном  
у популаритет, већ хоћу аукторитет“.{S} Власт је волео страсно.</p> <p>Идеал му је било добро з 
ико речи састоји се цео програм наш.{S} Власт кроз сва времена, власт под свима министрима, <pb 
тварити.{S} А шта је државна служба?{S} Власт, снага која нам даје средстава да те своје планов 
голих и гладних почетника, којима треба власт, да што стеку; међу конзервативцима има људи с ор 
ка стече, или ако је већ има нека очува власт.{S} Кад тако будемо радили, зваће нас политичким  
што у истини постоји.{S} Јес, књажевска власт је данас у вашим рукама.{S} Ви делате, па је прав 
те му да памти разлику, како владалачка власт није данас у вашим рукама, већ у рукама књажевско 
је дугим службовањем и владањем омилила власт.{S} Они као политичка странка немају програма, не 
г, нарочито спрам особе која представља власт, он је покоран у тим стварима, и шта више, донекл 
 од закона, ту чак ни сам кмет, ни сама власт неће да испитује и да открива такве ствари.{S} Де 
табору настати врење, које их може и на власт довести.{S} Кад се нађу на делу, видеће да нису к 
и највеће промене и реформе, да им пуна власт дође у руке, што се најбоље видело по тежњама кој 
асту били на руци у свему, чиме највиша власт у земљи може бити на руци једноме трговцу.{S} На, 
ду за престо незгодни кад једном изгубе власт.</p> <p>Тако звани конзервативци људи су с извесн 
се на послетку дигне таква граја, да је власт морала попустити.{S} Једног јутра сви џинови на н 
истарску, власт коју има влада, а та је власт била голема по новом устану, направљеном, за врем 
ер срећа није богатство, јер срећа није власт, јер срећа није сујетна величина..{S} Срећа је ун 
ост.{S} Мутимир је покушао да му одузме власт, али му је он ускоро опет морао вратити — сад је  
а министарства. <hi>Граби на све стране власт, и што једном дочепаш, чувај као очи у глави.{S}  
ма људи с оронулим богаством, којима би власт помогла да поврате ранији сјај својих домова.</p> 
а вајна аристокрација наша.{S} Хтели би власт, да покажу како нису гори од својих очева и дедов 
се обрати конзервативцима и њима понуди власт да саставе министарство? — питао је понова Растис 
 их кварио.{S} Осећаји никад нису имали власт над њим.</p> <p>Имао је душу која не осећа потреб 
која победи на изборима, оној предавати власт.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Више од п 
е извршимо.{S} Па за што онда напуштати власт из руку!{S} За што добровољно отурати од себе јед 
и чиновници земаљски продужавају вршити власт, „коју им је блаженопочивши кнез поверио.“ Најпос 
ренутку треба пошто по то власт а та им власт треба с тога, што сматрају да су сад зреле прилик 
 где год дођу у додир с влашћу, биће им власт наклоњена.{S} У такој странци лако је бити; таква 
, господине капетане, кад ви као ви као власт ни у екватор верујете, онда ћемо далеко отићи.{S} 
рио устав.{S} Доказују да је устав отео власт од кнеза, али је није дао народу, као што би био  
и победити конзервативце сад, кад имамо власт у рукама, како ћемо их надјачати после, кад они у 
м сад у овом тренутку треба пошто по то власт а та им власт треба с тога, што сматрају да су са 
ене, но до оних у чијим је рукама данас власт.“ Кнез се извињује пред народом.{S} Какав опасан  
 грабити себи.</hi> Власт, власт и опет власт!{S} Ето у ово неколико речи састоји се цео програ 
о, да фактички прикупи у своје руке сву власт министарску, власт коју има влада, а та је власт  
 треба чинити да наши људи увек очувају власт, при свима тим променама — то је питање на које и 
шаји, да се додворе кнезу и да дочепају власт у своје руке.{S} Растислав је био мишљења, да је  
ти својим положајем и злоупотреби своју власт, па то ипак учини, онда си ти у праву да ту злоуп 
 деда Мутимиров први пут засновао своју власт као поглавар државни и као наследни кнез балканис 
тати пунолетан и примити пуну књажевску власт у рођене руке.{S} Мислим да ће народ то радосно д 
војни.{S} Испуштајући из руку кнежевску власт, коју је дотле имао као намесник, он се постарао, 
 кнезу и задовољавао се да има фактичку власт.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18892_ 
о ћемо их надјачати после, кад они узму власт у руке, а ми останемо празних шака — говорио је Р 
вега је било три намесника, али стварну власт имали су у рукама њих двојица.{S} Трећи је био ве 
ипиревку)....{S} Само док ја узмем пуну власт у руке.{S} Такви ниткови!{S} Једног кнеза убили,  
и поузданих помоћника нов ред балканске властеле и великаша.{S} Каква сјајна будућност!{S} Плод 
, ђаволски осмејак.</p> <p>- Вама треба власти, а мени треба пара.{S} Помоћи ћемо се узајамно.{ 
небивамо једно од другог.{S} Вама треба власти, господине пуковниче, рече она развлачећи сваку  
м одмора, после многогодишњих напора на власти.{S} Хоћу да пробам мало како иде рад и с другим  
 једном једином мишљу: — да се одржи на власти.{S} Отаџбина, општи интереси, династија, напреда 
 програма, немају начела и ради очувања власти пристајаће на много што шта и употребљаваће сва  
ни и преврату.{S} У својој борби против власти ти су се људи до сад служили револвером, ножем,  
 дана, да министри, државни савет и све власти и чиновници земаљски продужавају вршити власт, „ 
ав злочин случајно дође до знања среске власти — иследник <pb n="149" /> живу муку док похвата  
цијом, но и међу сељацима.{S} Полициске власти до јуче су гледале у њему опасна демагога и усиј 
Врбавац после подужег ћутања. — Да саме власти подмећу људима шпијуне у кућу, то јамачно данас  
> <p>- Ето то, што ће њега пустити саме власти.{S} Мислиш да је он један пут био хватан?{S} Е.. 
до другога дана по погребу и да државне власти за 6 месеци употребљују црн печат на званичним а 
ија, где су кнезу престављене све месне власти и одлични грађани из места и околине.</p> <p>Још 
 „сузбијен натраг“.</p> <p>„Настојавање власти да га ухвати, или убију, није, на жалост, било к 
де год се опази што сумњиво одмах да се власти јавља, а где затреба, богме, и да се вегне. — „Б 
тола“.</p> <p>Најпосле, „именом највише власти... и именом најсветијих народних интереса“ ново  
ац, кад је зрео човек и у пуној снази и власти, он и не да да се гради устав.{S} Ту би се морал 
 обележен је свачији делокруг, и односи власти сасвим су јасни — примети Растислав.</p> <p>— Ус 
 један опасан хајдук, који је спровођен власти, па у путу покушао <pb n="511" /> да убије панду 
е само згодна лествица да брзо доспе до власти и висока положаја.{S} Владаре је сматрао као суј 
; г. председниче, ко је овде старији по власти? ко заповеда — ко слуша?</p> <p>— Наопако би то  
p> <p>Наумни да се пошто по то дочепају власти, конзервативци покушавају да то постигну с кнезо 
 ја, ти, и наше друштво стојимо на челу власти, као бедеми његови.{S} Но све то доћи ће после;  
песи занели су га.{S} Био је на врхунцу власти, коју обичан грађанин може достићи у једној држа 
утку, када је, кријући се од аустриских власти, у колима сена довезен до Саве и пребачен преко  
а“, али брижљивим настојавањем дотичних власти за то се благовремено дознало, нужне мере биле < 
аво састоји вредност тога одела.</p> <p>Власти су слудовале и дигле толико села у потеру, да се 
ћи сваку реч и ударајући гласом на реч „власти“.{S} При тим речима њене се усне развукоше у чуд 
амесништво „најозбиљније заповеда свима властима и најживље саветује и препоручује свему народу 
ога достојанства и обзнањујући то свима властима и целом народу....“</p> <p>Даље се у прокламац 
ника младога кнеза Мутимира.{S} Обојица властољубиви; обојица саможиви, а један с другим у зава 
есника Врбавац и Растислав били су тако властољубиви да један поред другог није могао стално ос 
огао човек, склонит и миран старац, без властољубивих тежања, без воље и способности, да улази  
дава властољубље, иначе он би по својој властољубивости био просто ужасан, само кад би имао још 
> <p>Све то заоштравало је борбу између властољубих намесника, те је при крају кнежева малолетс 
њега био мрак.{S} Боловао је од наступа властољубља.</p> <p>Да је био мајстор био би вечити уст 
он лично страшљив, па му страх зауздава властољубље, иначе он би по својој властољубивости био  
 /> <p>Растислав је умео да умери своје властољубље у толико што му је обележио међе, које се м 
да изврши све оно куда га понесе његово властољубље.{S} Све то он сазнаје, с тога увек тражи да 
 празне речи, прост заклон за неизмерно властољубље заљубљено у себе сама.</p> <p>— Причате ми  
 преотмем престо, свакако је моје лично властољубље и славољубље.{S} Али у то су се мешали и не 
ц нашој династији.{S} Занесен безмерним властољубљем, он се увалио био у злочине, које закони к 
 колебе на ониском трупцу.</p> <p>Стари Влах оде да разгледа обалу, а Враничић и Жика седоше оп 
о жене трују своје мужеве.{S} То је код Влаха постало као неки обичај.</p> <p>Пуковник се једва 
биђе Враничића, изађе пред њега и викну влашки:{S} Ко иде?{S} Црна прилика одговори чисто влашк 
 Ко иде?{S} Црна прилика одговори чисто влашким нагласком - „Добар пријатељ“.</p> <p>Жика по гл 
жа у државним пословима.{S} Суревњив за влашћу Растислав се привикао да влада и заповеда апсолу 
интереси уплећу у ово питање о жудњи за влашћу, ту би се могло рећи: ако међу либералима има го 
 је један округ; и то је све под твојом влашћу!{S} Баш си човек, Вујадине!“</p> <p>Међу тим г.  
е сме нигде послужити својом кнежевском влашћу као и то да доцније неће никог гонити од оних ли 
 тешка гоњења, и где год дођу у додир с влашћу, биће им власт наклоњена.{S} У такој странци лак 
а ли је Милоје ово учинио у споразуму с влашћу, и какве су му биле побуде за <pb n="647" /> то  
руштву — смејао се Жикиној жељи да буде во, с тога је Жика апеловао: „Је ли, господару, да имам 
 примети: како му је чисто жао што није во, кад <pb n="534" /> погледа ону дивну траву како је  
еђане ту украј њега.</p> <p>Синђа назва Вога.</p> <p>— Бог ти помогао, млада — одговори хоџа.</ 
" /> <p>На широком друму указа се један вод коњаника.{S} У оближњој касарни зачу се необична лу 
ахат.{S} Пред двором стајао је упарађен вод жандарма, под командом једног капетана, а пред кнеж 
"351" /> Крв није ништа друго до црвена вода.{S} Круне роде на дрвету, које је крвљу заливано.{ 
аклу је била течност чиста, бистра, као вода без икакве боје.{S} Кнез помириса стакаоце и не ос 
 дивно месташце, обрасло шумом, с лепим водама, с многим летњиковцима, које су поградили богати 
то сјајни млаз воде, али воде залеђене, воде претворене у саме ледене иглице.{S} Тај млаз пада  
арте; за тим је потрошио скоро по акова воде умивајући се, перући груди, главу, мишице.{S} Посл 
е.{S} Он им показа ђака и рече им да га воде у полицију.{S} Силом је одведен; уз пут је и бијен 
а влада; о томе се воде преговори, њега воде у Париз да гледа девојку, све се то одуговлачи мес 
ио жедан, а није било никога да му дода воде. _</p> <p>После овога Мутимир баци расејан поглед  
ш кад си дошла код чесме и ту се напила воде из шака, ја случајно ударим одозго — био сам с нек 
ци бити будан; мало час вели, тражио је воде, а сад овога часа чуо сам га да кашље.{S} Куцнем в 
е кнез у лепу...{S} Вечерас ће да му је воде!{S} Хо, хо!{S} Ала ће, као јаребицу, да је преко.. 
изводио право на широке степенице, које воде на горњи спрат, где су сад биле одаје кнежеве.</p> 
ак и окропи га бистрим капљицама рајске воде од живота, наточене на врелу што из сред раја изви 
ора, а око њега осећао се задах келнске воде и других мирисних спиртова и лекарија.{S} Крај њег 
воју снагу да разберем где сам? куда ме воде и шта се збива око мене?!{S} Али поред свију мојих 
чему га човек не би распознао од обичне воде.{S} Само кад дуго стоји постане љигав и почне зауд 
Као год што просто око у капљици бистре воде не види апсолутно ништа, и ми би се заклели свим н 
Растислав, Ратко, цела влада; о томе се воде преговори, њега воде у Париз да гледа девојку, све 
е и шиба бистар, сребрнасто сјајни млаз воде, али воде залеђене, воде претворене у саме ледене  
истар, сребрнасто сјајни млаз воде, али воде залеђене, воде претворене у саме ледене иглице.{S} 
неко проклетство.{S} И данашњи родитељи воде бригу о својој деци, као год и у старо доба; и кад 
занети.{S} Они овде познају сваки педаљ воде.{S} Но ако је твоја воља, да одем ја сам да поглед 
="657" /> а они га сами пребацили преко воде... но дај де да упалим, моја се угаси...</p> <p>Та 
ри господару, како ти је?</p> <p>— Мало воде, Жико, па ће бити добро!</p> <p>Куршум је срећом о 
 не удари капља, скочи и додаде му чашу воде.{S} Кад се толико поврати да је могао говорити, чи 
 Можда их је занела <pb n="521" /> јака водена струја и бацила их куд год ниже доле - рече Вран 
} У сумраку видела су се, на беличастој воденој површини, два црна предмета, где се спуштају ни 
 њему у накрст упаљене четири свеће.{S} Водећи уза се два маскирана човека, који су у рукама но 
 правцу широка друма, што из Звониграда води у оближње сеоце <hi>Јеленик</hi>, дивно месташце,  
и света видоше га где сави улицом, која води у двор....</p> <p>Кад коњаник би спрам парка, она  
помоћ.</p> <p>„Јамачно каква несрећа на води“, примети Жика у себи.</p> <p>На скоро затим Жикин 
алканија мора напредовати „докле је год води и док над њом <pb n="146" /> сија срећна звезда ве 
трао је да је добро свако средство које води циљу.</p> <p>Био је јако словољубив, а ипак је уме 
моћни пензионари, о којима нико више не води никаква рачуна.{S} По неко би од вас можда сад и г 
х ножева, а свом овом руљом командује и води је његов министар Кугић, и сви они замахују да уда 
оме не признајем права да ме испитује и води неке истраге нада мном.{S} Тада устаде један од ов 
нском бригом коју књажевско намесништво води о народу.{S} У будуће надајмо се и бољем.{S} У сва 
е она несхватљива и нестална маса, коју води за собом како ко дочепа.{S} И ради некаквих далеки 
.{S} Један професор, о коме се баш тада водила по новинама препирка под називом „Доктор радикал 
ви.{S} Као добра, хришћанка гђа удовица водила је рачуна о прсту божијем.{S} Последице свега то 
вуче.</p> <p>Госпођа, која је све довде водила Јелу под <pb n="58" /> руку, овде је пусти, или  
путише се право високој капији, која је водила у гробље.</p> <p>— Ово је гробље? рече кнез.</p> 
момак и девојка доћи у додир, о томе је водила бригу породица, па и цело друштво.{S} Кад младић 
 за њима лудује.{S} Но као главну радњу водила је сад проводаџилук и подвођење, али је у прошло 
увијене у огртаче и забуљене.{S} Две су водиле трећу под руку.{S} Кочијаш слете те отвори врата 
 у ланцу.{S} У исти мах на другом крају водили су се други разговори — друкчији, али опет на ов 
, где ужим, где ширим отворима, који су водили даље под брег, кривудајући лево и десно, час као 
милости код Звониграђана.{S} Све што је водило рачуна о своме имену и својој части, клонило се  
меја — Пала ми била на ум луда мисао да водим дневник о свему што се односи на тај догађај.{S}  
 пијон — тако..{S} Е, сад и овог пешака водим у ропство.{S} Па ти оста без војске, сасвим оста  
спођа га пресече.</p> <p>— О, не, ја не водим бригу о државним пословима, но само ти кажем то,  
ла.{S} Још из далека угледаше Радована, водио коње на поток да их напоји, па их враћа.{S} Али о 
од надзора, што га је опет он, Врбавац, водио над кнезом.</p> <p>У опште, Врбавац је осећао пот 
="subSection" /> <p>Више од пуна сахата водио се између ово двоје заљубљених овакав озбиљан пол 
е по стрмим обалама.{S} Преко потока је водио нов, тек саграђен узани мостић, с јаким оградама  
дишње девојче Јела.</p> <p>Међу њима се водио жив разговор, који је по каткад прелазио и даље,  
разбило на гомилице и у свакој гомилици водио се жив разговор.{S} По дужности добре домаћице, М 
не.{S} Истина, један од главних, ја сам водио - али ту је било толико људи старијих, искуснијих 
ја се угаси...</p> <p>Такав се разговор водио међу два-троицом пирлитораца, који се бејаху прим 
on" /> <p>Правац којим је ишао Враничић водио је на југ. — Велимо правац, јер кроз ове планине  
 доктор је, уздржавајући глас — викао: „водите их“ - Боја и Радован извише се од војника, који  
на се смрзла ка да ће је неко на вешала водити!</p> <p>Баба Ката приђе Јели и узе је гладити ру 
еби зна како је то тешко кад човек мора водити бригу о толиком народу.</p> <p>Док су се начелни 
 наравно!{S} Ако је и министар, он мора водити рачуна о нашим убеђењима.{S} И ми смо људи и рав 
даље му је као услов стављано да не сме водити са собом више од једнога служитеља и да се не см 
</p> <p>— Е, кад већ и ви жене почињете водити ту бригу о државним пословима, онда благо тим по 
— Мони — у посету; за што је било нужно водити, читаве месеце формалне дипломатске преговоре, д 
мах прве недеље када је дошао да освети водицу, с уздахом је напоменуо тужној удовици, да ту им 
овек кога си на један пут полио хладном водом.</p> <p>— Јес, пара — понови госпођа јасно и одсе 
своје сиџаде; крај себе метне тестију с водом и једно црно сандуче.{S} У сандучету је носио сво 
ом.</p> <p>Било му је жао и онога лепог водоскока пред кућом, где се тако често сиграо, прскају 
домишљаш!{S} Море, ноге да му переш, па воду да пијеш, еј!.. царица да будеш!.... а она се смрз 
 два црна предмета, где се спуштају низ воду.{S} Враничић ћутећки пође низ обалу...</p> <p>Посл 
S} Набављали су из болница мају (гној и воду што једнако слизи с разједена лица) чак и од те уж 
креслу јерусалимском храму и да попијем воду у којој се крстио антихрист....{S} Сунце има подер 
а ишчекује, па да за њим пође у гору, у воду и да једним дахом одува цело ово садашње, труло и  
S} Их, ала се ово залепило; као да је у воду умочено — рече Врбавац показујући жени мокру кошуљ 
ћност.{S} Гледао је у длан; гледао је у воду и бацао белеге; најпосле ишчитавао је судбину из к 
знате некакав сок од кога ваља метути у воду, којом се човек умива, само десетак капљица, па ка 
о?{S} Да ме убије, отрује, да ме баци у воду, да ме распрска бомбом, да ме разнесе на ножевима. 
ог противника, служиш министра, који је вођ противничке странке — примећују обично идеалисте.{S 
 челу народа, где се јавља као истински вођ свога племена.{S} Ствар је у кнежевој руци, од њега 
Но у том тренутку изби из мрака незнани вођ кнежев и позва их живо да похитају, јер ће сад иску 
орачати с гроба на гроб.</p> <p>Незнани вођ застаде, седе на један од тих гробова, па позва и к 
каши.</p> <p>Тако је у неку руку постао вођ турске партије у Балканији, док га из те улоге није 
би најбоље било да се врате.{S} Но црни вођа одби одсудно ову напомену.{S} Он рече кнезу просто 
не све оно што буде чинио њин непознати вођа. </p> <p>После ових упутстава ваљало се кренути.{S 
жало да може у згодном тренутку постати вођа свију угнетених народа балканских и повести их на  
ега.{S} А кад се народ поведе за другим вођама, онда ваш деда, без предомишљања, издаје заповес 
ити.{S} Сажаљењу нема места.{S} Овде је вођена битка.{S} Ја сам побеђен — право је да погинем.{ 
сту револвер.{S} Хтеде зауставити свога вођу да га што упита, али се сети напомене при уласку у 
 — а?{S} Како ти се допада ово?{S} Лепа вожња!{S} Жива железница; а?</p> <p>Усхићен овим новим  
е кретала даље.{S} Најпосле, након дуге вожње, кола стадоше.{S} Око њих наста неко шушкање и ја 
дивљења, — то је брзина обична путничка воза.</p> <p>— Да — рече кнез, с видним задовољством —  
мо толико, да ме на, колима некуд журно возе.{S} Колико сам могао разабрати у колима је било дв 
астави:</p> <p>— Кад сутра дан, а Петра вози ли вози!{S} Шушти ова ђида сва у само-самцитој сви 
/p> <p>— Кад сутра дан, а Петра вози ли вози!{S} Шушти ова ђида сва у само-самцитој свили и кад 
уо и више ни речи.{S} Доста смо се дуго возили.{S} Чини ми се да су кола често савијала, а по т 
 почех долазити к себи, ја осетих да се возим у некаквим колима.{S} Кола су јурила брзо, и, по  
куда ми? купио ми мој кнежић“ — па само возим даље; тресе Петра море, те је на далеко нема.</p> 
би хтело рећи: „Па добро, возите кнеза, возите, па шта је с тим, шта дижете толику џеву, шта ст 
а нос, као да би хтело рећи: „Па добро, возите кнеза, возите, па шта је с тим, шта дижете толик 
јани Ралека, али се бојала свекра.{S} А Воја је само ћутао и дувао кроз нос.</p> <p>Дођоше на и 
лаве:</p> <quote> <l>„Гордо лежи велики војвода,</l> <l>Под кључевма крви благородне,</l> <l>Ка 
ином.{S} Колико је угледних и заслужних војвода народних издахнуло мученичком смрћу под турском 
 од начелника, у чијем су подручју биле војене барутане, ухватио је читаву заверу међу раденици 
 време нешто много пријатељују с месним војеним командантом.{S} Свако друго треће вече састају  
чким намерама <pb n="92" /> неких виших војених лица.{S} Тиме се наноси руга целој балканској в 
ли.</p> <p>Око 9 часова чу се из даљине војна музика.{S} Свет гурну на ту страну.{S} Банда је н 
 у сјајним парадним униформама, ту је и војна музика, па чиновници грађанског реда, певачка дру 
о свеж, вечерњи ваздух.{S} Прођем поред војне академије, у којој су баш тада палили свеће.{S} М 
.</p> <p>Потпуковник Драгишић, професор војне академије, кнежев професор за војну историју, кој 
.{S} С револвером и голим ножем у руци, војни министар Врбавац тражио је од својих другова да п 
етак даље носио.{S} Најпосле, постао је војни министар.</p> <p>Ови успеси јако су га заносили.{ 
 земљи ваше издајство.{S} Биће склопљен војни суд.{S} За три дана ви ћете бити суђени, осуђени  
. марта ноћу, ђенерал Врбавац, министар војни и министар председник у Балканији, преминуо је, и 
у над војском, постав уједно и министар војни.{S} Испуштајући из руку кнежевску власт, коју је  
ој соби.</p> <p>Кад му пред мрак дотрча војник с кобном вешћу: „убијен кнез“ — г. Врбавац као д 
.{S} Прво што је мушкарац, друго што је војник — рече Ратко весело.</p> <p>— Па што онда, тата, 
и с питањем право њему:</p> <p>— Ја сам војник, ја нисам дипломата — а код нас војника, што на  
ањем ослонити.{S} Он је дакле радио као војник.{S} С тога је у свом држању био и одсуднији.</p> 
 балканиска Помпадура.{S} Али он је био војник, и за то је био Наполеон, али не први, но трећи. 
ед собом, опазише гомилицу од 4 народна војника.{S} То је од какве потере па им друштво измакло 
а је кнез погинуо, он прво мирно испита војника од кога је, кад је и како је то чуо?{S} Упита д 
одите их“ - Боја и Радован извише се од војника, који се око њих бејаху склептали, искочише на  
е народ изгубио таког мужа, државника и војника, одасвуд се дижу гласови признавања његових вел 
ај своје диктатуре тиме, што је с четом војника и неколико најпоузданијих официра отишао минист 
 војник, ја нисам дипломата — а код нас војника, што на уму то на друму.{S} У дипломацији, веле 
{S} Отпусти твоје људе.... т. ј. мислим војнике, жандарме, а ађутанти могу и чекати.{S} Отпусти 
 уз пут, куда су непознати људи бежали, војници нађу три огромна дуката.{S} Сваки је дукат скор 
не им да стану, но они нагну бежати.{S} Војници потрче за њима, не ухвате их, али уз пут, куда  
рак.</p> <p>У авлији се направи лом.{S} Војници се склепташе око Боје и Радована.{S} Обојица с  
ан војнички шињел, као што носе народни војници, па се он не би бринуо за спасење.{S} Тако доче 
ови начелници стоје овде у реду као оно војници, кад их браца Мика наређа поред дувара, и запов 
 ишле су упоредо и у корак, као што иду војници.{S} На скоро ове се две женске изгубише у даљин 
е добром цртачу да му је копира.</p> <p>Војници овога гарнизона отворено нападају грађане, позн 
„вуците ове, вуците их на поље.“</p> <p>Војници притрчаше, дежурни се колебао; доктор је, уздрж 
и једва их склони да спусте пиштоље.{S} Војницима викну да одступе; нареди да се свет око плота 
адован и с ножем у руци — они су викали војницима: „не ближе, погинућете,“ измичући непрестано  
и шапу, извуче нокте; а браца Мика вели војницима: ето виш’ и мачак вам каже да сте глупи!....< 
у руку, бај!</p> <p>— А потера, па онда војничка заклетва, па верност књазу и отачаству — како  
ола да ћу чинити оно што ми налаже моја војничка дужност.</p> <p>Тек тада ми црна прилика нагов 
 Једино могла би ме стукнути каква јача војничка сила, које богу хвала нема. — А мој је пут пра 
војсци и раширен глас о мени како немам војничка духа.{S} Све је удешено како треба, прилике су 
неле руке и навлачећи на рамена огрнути војнички шињел, он те у два три маха понављао: <foreign 
.{S} Жика се вајкао што немају по један војнички шињел, као што носе народни војници, па се он  
познаје; порастао, раскрупњао се, добио војнички, мушка изглед.</p> <p>— А је ли поцрнио? упита 
рискочи, и пун страхопоштовања стаде по војнички пред намесника и покорно саже главу.{S} Растис 
 на јужну границу Балканије, ради неких војничких извиђања, и за то имао примати неке дневнице, 
е.{S} Она на једанпут изгуби цело своје војничко држање и заборави целу своју измајсторисану ср 
 Кнеза сте могли познати или по његовој војничкој униформи, или по круни, или по огромној перја 
н капетан противно је свима појмовима о војничкој части и субординацији.“</p> <p>Кнез приђе бли 
иже ђенералу.</p> <p>— А је ли противно војничкој части кад се један ђенерал толико заборави, д 
ео на столици омален, неугледан човек у војничкој <pb n="614" /> униформи, држао на свом колену 
аспознавао облик ђенерала Врбавца.{S} У војничком оделу, наслоњен на сабљу, стајао је он ту обо 
 га и рекли му: „Ти си кнез.“ Обукли му војничку униформу и извели га на параду.{S} Светина је  
азили вашу заклетву, ви сте издали вашу војничку заставу, ви сте простим злочином упрљали вашу  
тру председнику.{S} Он извести министра војног и обојица су наизменце призивала к себи тврдогла 
ога је ненадна смрт кнежева затекла као војног министра, и коме је било суђено да наскоро одигр 
 иначе већ била дужност да га слуша као војног министра.</p> <p>Његово стално присуство код вој 
 предавао један од споредних предмета у војној академији, свега 2 часа недељно).{S} Па за што д 
и се својски.{S} Нека кнез само спомене војном министру.{S} Ја сам г. министру о томе већ говор 
остати.{S} Правдао се да мора одмах ићи војном министру да чује шта он зна о тој тајанственој д 
овине донеле су кнежев указ, којим се у војном министарству, наместо покојнога Врбавца, постављ 
сор војне академије, кнежев професор за војну историју, који је такође пратио кнеза на овом пут 
су прилике ванредне, стање је изузетно, војска је данас једина пресудна чињеница — ја је имам д 
аци.{S} Ја сам ђенерал, ја имам војску, војска има пушке, пушке имају грлиће, грлићи говоре; ку 
храни и вариву, које би после потрошила војска.</p> <p>Но како је до сад за војску био набављач 
ра дан донесени су укази:</p> <p>„Да се војска постави у ванредно стање.“</p> <p>„Да се опредељ 
оцније, <pb n="24" /> у великој касарни војска је прокламовала за кнеза од Балканије младога Му 
тра.</p> <p>Његово стално присуство код војске спречило је бунтовнички покрет у војсци.{S} Једа 
, има нарочито одело, лепше но у остале војске: црвенкасте панталоне, угасито зеленкаст, или пл 
шака водим у ропство.{S} Па ти оста без војске, сасвим оста без војске.{S} Е мој драги г. Маври 
 Па ти оста без војске, сасвим оста без војске.{S} Е мој драги г. Маврикије, па ја тебе бијем к 
ом ври.{S} Ту су постројени дуги редови војске, сва три рода оружја, ту су официри, у сјајним п 
ресује на кутији.{S} Сељак рече да је у војски научио нешто мало читати, па сад гледа да ли мож 
лако напред.{S} Ишао је као победоносни војсковођа <pb n="662" /> пооде прве изгубљене битке.{S 
аним чињеницама.{S} Једном речи као што војсковођа у очи главне битке прегледа војску, утврђења 
едседник и узео у своје руке управу над војском, постав уједно и министар војни.{S} Испуштајући 
оје насиље зове саветовањем) опкољен је војском.{S} Ваш је положај лак ако га навлаш ви сами не 
 секта има својих присталица чак и међу војском.{S} Кнеза ово заиста заинтересова.{S} Он поче з 
 војсковођа у очи главне битке прегледа војску, утврђења, спрему, и целокупну бојну готовост св 
ила војска.</p> <p>Но како је до сад за војску био набављач Хаџија, то су се два пашанца савето 
дносе с официрима, и старао се да се на војску увек може са поуздањем ослонити.{S} Он је дакле  
еде мртваци.{S} Ја сам ђенерал, ја имам војску, војска има пушке, пушке имају грлиће, грлићи го 
пекулант, па бојаџија, најпосле ступи у војску.{S} Био је веома вредан, схватљив, окретан, учио 
о име ђенерал је узео чврсто у руке сву војску и старао се да се што више зблизи с њом, а да шт 
ретио кнезу да ће дати Црнојевићу своју војску и да ће га послати у Балканију да отме престо од 
 узео под своју непосредну команду целу војску.{S} Командантима батаљона издата је наредба, да  
силе, што је одмах и постигао, пошто је војсци и иначе већ била дужност да га слуша као војног  
н, јер дотле га није било у балканиској војсци.{S} Сем <pb n="303" /> тога Врбавац је постао ми 
S} Тиме се наноси руга целој балканској војсци.</p> <p>- Из ваше околине, г. пуковниче, шире се 
нита господара престола, те је с тога у војсци и раширен глас о мени како немам војничка духа.{ 
ебне да учврсте његов пресудан утицај у војсци, како би постао једини и неограничени господар о 
реком суду и стрељан.</p> <p>Свемоћан у војсци, министар Врбавац учинио је први покушај своје д 
.</p> <p>Ђенерал је своју снагу црпео у војсци; он је брижљиво неговао добре односе с официрима 
оше их гардисте.{S} Радован је служио у војсци и знао је мало овај ред.{S} Он упита за дежурна  
војске спречило је бунтовнички покрет у војсци.{S} Један официр, <pb n="21" /> који је хтео пов 
овор.</p> <p>— Па зато ја и предлажем и војујем да се женске у политичким правима изједначи с м 
> <p>На десетак корака од Враничића два вола тако су слатко пасла и савијала ону красну, сочну  
у, неко на мачку, неко на козу, неко на вола.{S} Министар Ратко, и поред избуљених очију, личио 
чито балканиски сељак, велики шерет, да воле човека преварити и да то после не сматра као грех, 
тено, и као што човеку стоји до воље да воле бело или црно одело, тако исто зависи само од њего 
, у Балканији, он је први пут научио да воле њене бистре потоке, њене китњасте гајеве, њена мир 
же сачувај!{S} Кнез најбоље зна да Мона воле Лепшу; она му је прво и свратила пажњу на њу и нај 
нио много што шта детињски.</p> <p>Деца воле да раде све што и матори; чини им се да су онда и  
 и одмах савије руке око човека који је воле.</p> <p>- Ствар је проста, реци девојци ето ту је  
женкарош, самовољан, себичан, никога не воле, да је без срца и осећаја, да нема ни мало љубави  
 отуђује строг, учитељски тон, да он не воле кад му се читају буквице, а врло радо пристаје уз  
астиславу, кад они Растислава и тако не воле; што није дошао непосредно?</p> <p>— Непосредно ни 
 је ко не отера!{S} Не!{S} Мене нико не воле искрено!{S} Нико за ме не мари!..{S} Спекуланти!{S 
 истина што се говори, да кнез истински воле Лепшу.{S} У таквим приликама жена много може.{S} Н 
епшу већ с тога, што је то жена коју он воле и поштује, Мона је узвикнула, да таква осетљивост  
ојим рођаком, с човеком, који га толико воле, и који је тако вољан да га обаспе својим владалач 
ушмански ова лепа земља, коју он толико воле и за коју би увек све жртвовао?!{S} Какво је зло о 
 популарношћу.{S} Није марио да га свет воле, али је много полагао на то да га се боји, да га с 
е исповеди човеку кога <pb n="55" /> је волела.{S} Но то је смислила ноћу, а сутра дан видела ј 
 Имао је још један јачи узрок — Јела је волела.{S} Она је имала човека, кога је обожавала.{S} Н 
ла <pb n="701" /> да га никад јаче није волела.{S} Хтела је да бежи из ове собе, за коју су бил 
тране нису биле жртве?{S} Али ја сам те волела и вољно сам их приносила, мислила сам на твоју к 
{S} Ја нисам ни имао мајке.{S} Би ли ти волела своју мајку да те је малу одбацила од себе и пра 
да је шећеран, да цркох за њим и да бих волела с њим се играти један пут но да ми бог да здрављ 
а спасење...{S} Али ја га волем, волем, волем... ја сам његов роб, ја сам готова на све, па за  
а што за спасење...{S} Али ја га волем, волем, волем... ја сам његов роб, ја сам готова на све, 
 то могао бити.{S} Али ја волем истину, волем истинску природу и мрзим лицемере који хоће да се 
 још има што за спасење...{S} Али ја га волем, волем, волем... ја сам његов роб, ја сам готова  
ра“.{S} Али таква је моја навика.{S} Ја волем да сваку ствар зовем њеним правим именом.{S} Ја и 
ше млад да бих то могао бити.{S} Али ја волем истину, волем истинску природу и мрзим лицемере к 
дна, за што чудна, господине мој!{S} Не волем да ме тако зовеш, па квит.{S} Шта ту има чудно!{S 
и?{S} То код мене мора бити брзо, ја не волем дуго дипломатисање — чу се из дворане весео и шаљ 
теби кажем <hi>из милост</hi>; да те не волем зар бих ти рекао да си глуп као коњ!....</p> <p>М 
узбуђени.{S} Будите слободни.{S} Ја вас волем, с тога сам и тежио толико да вас видим овде.</p> 
 да радо слуша оцене појединих људи.{S} Волео је да зна свачије личне ствари, често и најмање с 
ретрпана саксијама с цвећем.{S} Кнез је волео цвеће, а његова рођака била је тако пажљива, да ј 
Све је радио с рачуном.{S} С рачуном је волео, с рачуном је мрзео, с рачуном градио познанства  
итет, већ хоћу аукторитет“.{S} Власт је волео страсно.</p> <p>Идеал му је било добро заповедање 
ви“, „вас“ и т. д.{S} Кнез Мутимир није волео да му се говори „Кнез“.{S} Обично би љутито приме 
без правих пријатеља, без икога који би волео тебе лично, а <pb n="328" /> не твоју титулу, тво 
 цинизам Монин.{S} Он је Лепшу истински волео и ово вучење по блату њенога имена, осећао је као 
дно.</p> <pb n="73" /> <p>Ма да је јако волео јавне почасти и слављење, није се отимао за попул 
па увек дипломатски говорите.{S} Ја бих волео да са мном обично говорите, да не лупам увек глав 
чете преда мном!{S} Буди бог с нама!{S} Волете народ!{S} Па лепо, одреците се своје књажевске п 
срца; ви никоме не верујете и никога не волете.{S} Све су то породичне црте ваше.{S} Ако у теби 
мимо свет.{S} Што бајаги не би он могао волети и сељанку.{S} Ене гле!{S} Убило би га ово у врат 
и Косанићи људи сте које је веома тешко волети.{S} Ви сте веома саможиви; ви сте или ружни цици 
ржавних разлога узмем жену коју не могу волети.</p> <p>Кнез стаде пред Лепшу, ућута и тако је н 
ште на усне и обасу пољупцима.</p> <p>— Волеш ли и ти мене, голубице моја — упита кнез.</p> <p> 
нагом да паднеш у наручја створењу које волеш, да се с њим слијеш и стопиш уједно, да утонеш у  
 мајка, ти ниси срдита на ме, је ли, ти волеш твога Никицу, ти му све прашташ?{S} Оди ме пољуби 
себе ради.{S} Њега, као човека, нико не воли, нико не жали, нико му не жели среће и добра; он ј 
рисуству тако што говори о жени коју он воли.</p> <p>Кнез је говорио још дуго, говорио је с ват 
епша то!{S} Рећи отворено: „тога и тога волим“, за њу је то и сувише просто.{S} Она се бави зна 
и?{S} Зар сам ја крив, ја ево само тебе волим!{S} Шта ћу кад су ме они окупили како се сваки вл 
кад помену твоју мајку.{S} За што ти не волиш твоју мајку; чак причају да је ниси хтео трпети о 
одиш код њега...{S} Шта? ни с пет чивта волова после те не извукох; нико <pb n="48" /> те више  
ри-четири сељака, терају пред собом пар волова, један носи о рамену јарам, други пребацили моти 
 низ брдо, а сељаци остадоше да упороже волове, па ће и они преким путем у село.{S} Ствар се св 
вна знао, али у псовци и вици на невине волове чисто и заборавио.</p> <pb n="420" /> <p>Он пуст 
ике; кад им жандарми викну, они прејуре волове преко рова, стану крај друма и гледају.{S} Кад с 
 седео Враничић с дружином.{S} Угледаше волове и један од сељака викну: „Ене лопова!{S} Погледа 
534" /> погледа ону дивну траву како је волови слатко-млаве.</p> <p>Ова шала Жикина поврати Вра 
 их отпоздрави и упита јесу ли оно њини волови што пасу ту на десетак корака.</p> <pb n="542" / 
дзив.{S} Први глас упита: „јесу ли тамо волови.“ Други глас одговори да нису.{S} Први глас рече 
pb n="119" /> научи.{S} Кад би пошао за волом кад пасе, па гледао само коју траву он обиђе и ко 
ју сваки педаљ воде.{S} Но ако је твоја воља, да одем ја сам да погледам - рече онај други.</p> 
 овим стварима, све му се више отварала воља за говор.{S} Чисто му се лепила за језик свака ова 
ом месту држи ваша милости и ваша добра воља...{S} Кратко, јасно, мора једном да се зна; г. пре 
дело да му се опет почела враћати добра воља - не браним; а сутра у 4½ тачно да си овде — изаћи 
ту међу стављају државни интереси, а не воља министра председника.</p> <p>Мутимир плану.{S} Ухв 
</p> <p>У писму је нуђено кнезу, ако је вољан, да баш сам лично види једну седницу тога тајнога 
му је три дана на промишљење, па ако је вољан, онда првога понедеоника око девет часова у вече, 
ђеним <pb n="629" /> ушима.{S} Шта више вољан је био да поверује, да је тек ово сад што му Заре 
очиње познавати.{S} Шта више, он је био вољан да му се и сам исповеди шта је, ко је и да промат 
ом, који га толико воле, и који је тако вољан да га обаспе својим владалачким милостима!... </p 
ла у његов политички рад, нити је имала воље и укуса, да се занима политичким стварима.{S} Па н 
„ако је под морање, ми ћемо сви с драге воље доћи“ а ја нисам хтео, молим покорно, под морање.. 
</p> <p>Али он је био човек тако крепке воље и тако снажне душе, да је сву ову буру умео сакрит 
а да се притворе као да радо и од добре воље дају, па да те људе заговарају и заваравају, а ова 
орала вршити, што је само од њене добре воље зависило на коју ће страну корачити.{S} О, како би 
и, расположени људи, пуни снаге и добре воље, а својски подгрејани старом румеником и шампањцем 
о пријатнији, мекши.{S} Обично су добре воље и нежнија срца, и ретко кад да ће у тај мах учинит 
н старац, без властољубивих тежања, без воље и способности, да улази у читав сплет политичких и 
и непријатне; он, г. Растислав, нема ни воље ни наклоности да се око тога бакће, али шта да рад 
о, непоштено, и као што човеку стоји до воље да воле бело или црно одело, тако исто зависи само 
на силу не узима; она по <pb n="601" /> вољи прима и по вољи враћа; али никаква сила још никад  
да је његова старија; не може по својој вољи ни једног официра да аванзује. <pb n="507" /> Окру 
воју околину, да све потчињавају својој вољи, и ту здрави и читави људи раде после као лутке на 
аћу ти што год хоћеш, учинићу ти све по вољи, само немој ми више говорити о <hi>њему</hi> и о < 
лову молбу и морао му је учинити све по вољи.</p> <p>После неколико тренутака ова два човека, о 
сам вам мало час саопштио, и, ако је по вољи, ја бих вам о томе дао неке податке.</p> <p>— Моли 
а помогло.{S} У осталом, ето, ако је по вољи учините пробу сами са собом.{S} Ви сте баш снажан  
и кнезу једно писмо?</p> <p>— Ако је по вољи... могу ја отићи!</p> <p>— О, молим — рече Врбавац 
прилику.{S} Он је руководио говор, и по вољи му давао овакав или онакав правац.{S} Својим ненад 
; она по <pb n="601" /> вољи прима и по вољи враћа; али никаква сила још никад ништа није од ње 
 хоћеш да ме саветујеш?“ Да му учини по вољи, незгодно је.{S} Доктор прибеже философији.{S} За  
 слабе и ништавне, који ће му чинити по вољи.</p> <p>— Знам, али не треба допустити да таки људ 
ћете јавно убиство?{S} Учинићемо вам по вољи.{S} Чујте ме само још ово.{S} Ваше ствари стоје ов 
 ту до његова кабинета, где је могао по вољи пустити корак.{S} Г. министар је ходао и нешто раз 
зликовци могоше је у усамљеном месту по вољи извршити и утећи.{S} Али већ су позатварана нека п 
ти главу.{S} Они, који су још јуче били вољни да се јавно одрекну свију начела и ако хоћете и ц 
, писати; имао је људи који би још били вољни да све учине по његовој наредби, пошто је он још  
дворима има један живи роб.{S} Да ли су вољни мртви да нам дарују овога роба, па да га или молб 
в је по нешто и записивао.{S} Младић је вољно казивао све што је знао.{S} Само о две ствари не  
у биле жртве?{S} Али ја сам те волела и вољно сам их приносила, мислила сам на твоју круну, и р 
ровала и решила се да се преда тетки на вољу, да учини све што ова тражи, а кад се једном нађе  
"135" /> једну нову прилику да пусти на вољу своме млађаном срцу; један нов повод за стотине но 
рити, кнез је био пустио свом језику на вољу и ништа га више није могло зауставити.{S} Ту је па 
је горе испадало.{S} То му је убијало и вољу за рад и наду на успех.{S} С тога се олучи да и с  
н није помишљао да постане кнез у пуној ворми, као ђенерал Врбавац, али је тежио да постане нај 
чака, који је дошао у ваше руке мек као восак, нисте могли начинити добра човека.... молим те,  
затвореним очима изгледало као маска од воска, па се опет удуби у питање, које га мучи ево већ  
 тек поступно.</p> <p>Прво дође некакав воскар, који се случајно десио у Јеленику, и донесе гла 
е је више затезао око вратова попадалих вочића, и све им више заметао главе назад.{S} Сад се ве 
на далеко загушљиво рипање прикљештених вочића; бале и пена лиле су им на уста.{S} У два маха о 
да је остраг грдно чврчао и просипао на вочиће најгадније псовке.</p> <p>Некаква гувернанта, др 
дњи точак и шибао дугим прутом задуване вочиће, вичући из свег гласа „ојис жујо, ојис бељо, а с 
p>Међутим свирепи домаћин није више био вочиће да му пођу, зли да их натера да устану, не, они  
 усне дрхтале су, и грчевито се купиле, вочићи су жалосно погледали око себе и њине тужне, изму 
, пењући се полако уз брдо.{S} Слабачки вочићи у првим колима бејаху застали на узбрдици, немог 
а малена снага исцрпена је.“ И слабачки вочићи доиста су дрхтали; дрхтали су од умора и страха, 
, а сад, а сад, а сад!“</p> <p>Слабачки вочићи, напрежући последњу снагу, запињали су што игда  
очима по устима, куд стигне.{S} Кукавни вочићи, са затегнутим јармом око врата, скоро већ удављ 
оследњем напору и узвику домаћина добри вочићи још једном прегнуше из све снаге и поспе узалудн 
трби домаћин тек сад притрча полумртвим вочићима и поче их ударати дреновим прутем по леђима, п 
весно је сравњивао себе с оним немоћним вочићима.{S} Њему је тако добро било познато оно страшн 
еме устајању.</p> <p>Но јутрос ни врева врабаца, ни опомене мушица нису могле пробудити г. конз 
ћ почела бивати досадна.{S} Читаво јато врабаца копуњало се по прашини, испод стрехе француског 
 А да против кога смо се овако подигли, враг те уз месојеђе појашио.</p> <p>— Само с врагом нем 
зори били затворени, па куд би се онда, врага, извукао онај који је затворио врата изнутра, и к 
p> <p>— Па добро!{S} Али како сте онда, врага, опет, могли доћи у вашу спаваћу собу и како <pb  
Шта би му рекла?“</p> <pb n="220" /> <p>Враголаста Петрија прихвати, подигравајући од једне до  
те уз месојеђе појашио.</p> <p>— Само с врагом немој шалу збијати, за што... хм!... е... е... ј 
у пуна три сахата путовали без одморка, Враничић и његова два друга зауставише се да одахну.{S} 
ва и остале да прелазе.{S} Они наиђоше; Враничић напред Жика за њим.{S} На сред моста Враничић  
ика с горње стране моста пуче пушка.{S} Враничић се сроза, паде на колена и обема рукама грчеви 
асно кликтање гладна планинска орла.{S} Враничић је био ловац, те окрете главу на ову страну.</ 
нтересовати.{S} Разговор брзо оживе.{S} Враничић понуди сељацима по цигару дувана.{S} Они су пр 
сталом телу.{S} Наста кратко ћутање.{S} Враничић продужи, онако исто полако, онако исто једноли 
 случај.“</p> <p>Затим се растадоше.{S} Враничић с друштвом окрете низ брдо, а сељаци остадоше  
и која су она два писмена на кутији.{S} Враничић примети да су три а не два писмена.</p> <p>- А 
 је ишао за њим узастопце и ћутећки.{S} Враничић се упути правце Дунаву.{S} На скоро он угледа  
брзо, недаде једна другој да издуши.{S} Враничић диже главу и ослушну.{S} Жика устаде и изађе п 
стаде брижљиво загледати у монограм.{S} Враничић га упита шта га толико интересује на кутији.{S 
ао да га узнемири ма каквим питањем.{S} Враничић продужи:</p> <p>- „Бежећи од Руса, кријући се  
 предмета, где се спуштају низ воду.{S} Враничић ћутећки пође низ обалу...</p> <p>После по часа 
подару, да имам право, што тако желим.“ Враничић је морао нешто одговорити, и то га сасвим повр 
вој и о +пуно других домаћих ситница, а Враничић је јасно видео да је ово човек који зна све ње 
Мунтијано.</p> <p>Жика одјури напред, а Враничић и чича Милоје пођоше за њим полако.{S} Старац  
 <p>Стари Влах оде да разгледа обалу, а Враничић и Жика седоше опет крај ватре у колебу, први б 
је трајао, а трајао би још и дуже да га Враничић не прекиде.{S} После свега што је чуо од њих,  
.</p> <p>- Шта? оне пушке? - пресече га Враничић.</p> <p>- Јес, јамачно ће и то бити у вези.{S} 
е планине.</p> <p>За време овога говора Враничић је више мотрио на сељаке но на Милоја, и њему  
апутник Жика.</p> <p>За време разговора Враничић је понајвише мотрио на сељаке, а Милоја није н 
ић напред Жика за њим.{S} На сред моста Враничић застаде, наже се на ограду, погледа доле у зап 
, а шта ли машта.</p> <p>Већ у два маха Враничић се губио у оваком заносу, трзао се и опет се г 
ди је секира овде одјекивала? — прекиде Враничић ово дуго ћутање.</p> <p>Милоје не одговори ниш 
о три веслача.{S} У једном чамцу био је Враничић; у другом Жика и Милоје, који је управљао думе 
ка, сурова стварност говорила је: да се Враничић сада налази у непријатељској земљи, да је он ч 
и и најбоље ће извидети - предомисли се Враничић и уђе у колебу да изда заповест старцу, што се 
При последњим речима, Жика виде како се Враничић чисто стресе.</p> <p>Његова погнута леђа, њего 
трану, па сад стаде као укопан; само се Враничић није збунио, нити се на њему ма по чему могло  
а Милоје, а говорио је све тише, што се Враничић више примицао.{S} Жика потврди Милојево питање 
ја и бацила их куд год ниже доле - рече Враничић - тако је било име, или тако су бар звали овог 
величанствени призор заносио је душу, и Враничић неколико тренутака гледао је на Исток непомичн 
итање климањем главе.{S} У томе приђе и Враничић.{S} Он загледа непозната човека, очима упита Ж 
бар изгледало и тако су ствар узимали и Враничић, а и његови пратиоци.</p> <milestone unit="sub 
га по једна смртоносна заседа.</p> <p>И Враничић је све то знао.{S} Од ноћас њему се у два - тр 
о такав је био предео куда су пролазили Враничић и његова мала дружина.</p> <p>Да заварају сеља 
чекање нама смисла. </p> <p>На ове речи Враничић се окрете живо, счепа пушку из угла, обеси је  
.{S} Напред је ишао чича Милоје, за њим Враничић, а за овим Жика.{S} Већ су тако били прешли ск 
"subSection" /> <p>Правац којим је ишао Враничић водио је на југ. — Велимо правац, јер кроз ове 
путили се право оном месту где је седео Враничић с дружином.{S} Угледаше волове и један од сеља 
о је питање свима лебдило на уснама, но Враничић проговори први.</p> <p>Већ је било близу читав 
одаде: понеси је, па хајд овамо!</p> <p>Враничић диже главу, погледа тамо на ону страну откуда  
рех који тек покољења искупљују!</p> <p>Враничић не бејаше још добро изустио последње речи, кад 
итиска Балканију као тешка мора.</p> <p>Враничић се интересовао променом владе у распитивао је  
и указа се некаква велика ватра.</p> <p>Враничић скочи са столице, извади сахат и загледа га пр 
и сељак своје интересно причање.</p> <p>Враничић саслуша сељака до краја, саслуша га мирно и сп 
 се она једном испуни и поравни.</p> <p>Враничић је изговорио ове речи као да говори себи самом 
 виде на коју страну могу изаћи.</p> <p>Враничић набра чело.{S} Њему није било мило што су се д 
урити му узастопце какву потеру.</p> <p>Враничић је, дакле, био безбрижан, али ту безбрижност н 
 почем, ниси ти Перун Црнојевић?</p> <p>Враничић се слатко насмеја.{S} И он се није ни мало пре 
ничића и назваше: „добро јутро!“</p> <p>Враничић их отпоздрави и упита јесу ли оно њини волови  
ревози преко Дунава Жику и његова друга Враничића, који није био нико други до Перун Црнојевић. 
е, спусти руке на крило и оштро погледа Враничића, који баш у тај мах измени један поглед са Жи 
о с побожним страхопоштовањем гледао на Враничића и слушао његове једнозвучне, једнолике речи,  
киру.{S} Зауставише се на 5—6 корака од Враничића и назваше: „добро јутро!“</p> <p>Враничић их  
м пољанама.</p> <p>На десетак корака од Враничића два вола тако су слатко пасла и савијала ону  
</p> <p>Ово расположење нарочито је код Враничића превлађивало.{S} Сем свега он је још био и ду 
да је Милоја друштво послало да проведе Враничића преко ових опасних омаљских планина, у којима 
ла им је управо у сусрет.{S} Жика обиђе Враничића, изађе пред њега и викну влашки:{S} Ко иде?{S 
о-млаве.</p> <p>Ова шала Жикина поврати Враничића из његова кратка заноса.{S} Очаран лепом прир 
дичном предању блиско је везана с кућом Враничића.{S} Ово свакако не може остати без утицаја на 
ељак одговори да зна; загледа подозриво Враничића и опет упита: — Ама, истина, да, почем, ниси  
балканиске!</p> <p>Жика опет опази како Враничића прође лака дрхтавица.{S} Он је продужавао.</p 
лканиска земља мирише.“</p> <p>Од ноћас Враничића је још једнако пратио тај осећај.{S} Он се на 
нова загледа у монограм, опет погледа у Враничића и неколико тренутака гледао га је нетремице,  
еколико речи, а непрестано су гледали у Враничића и његову дружину.{S} За тим један од сељака в 
ве раније започете мисли, но одговор на Враничићево питање.</p> <p>Крочише још неколико корачај 
 како је она то звала; питао је о браћи Враничићевој и о +пуно других домаћих ситница, а Вранич 
у, и Жика опази како по снажном затиљку Враничићевом у два три маха прође лака дрхтавица, а по  
е, вечере; спомену стару госпођу, матер Враничићеву и њену неизмерну енергију, коју је развијал 
 <p>Тако смешани осећаји пунили су душу Враничићеву у тренутку док се с дружином одмарао крај б 
ула његова потмула хука.</p> <p>Чамац с Враничићем ишао је напред, но кад се примакоше обали, о 
рајњи живот.</p> <p>Међутим, ако икада, Враничићу је баш сада било потребно да прибере сву свој 
чане награде добио.{S} Услед свега тога Враничићу је претила опасност на сваком кораку; сваки џ 
 капетан.</p> <p>Сељак је причао даље и Враничићу је бивала ствар све јаснија.{S} Кмет није пои 
ива устезања са свим је нестало.{S} Бар Враничићу се тако учинило и он је остао потпуно умирен, 
да човечијег из таме робовања...</p> <p>Враничићу се чинило, као да је провиђење њему наменило  
, он мрнџа само швапски — и он учи децу вранцуски....</p> <p>Растислав махну руком и климну гла 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Кад Вранчевић паде ничице на мост, а на белим, тек отесаним 
а, која је хитала на посао.{S} Избуђени врапци цвркутали су на крову, очекујући први сунчеви зр 
 се отвореним прозорима и разлегала ова врапчија опера.</p> <p>Ројеви мушица, раздраганих на то 
 откопчали, разголитили му груди, руке, врат, и отпочели трљање.{S} Баба је трљала око слепих о 
 бунтовничко гнездо, ја ћу прво тебе за врат.{S} Кад си ти њихна посредница, онда ти све знаш,  
<p>Млади господин дочепа је оберучке за врат, загрли је и стиште јој главу у своје наручје, па  
- Кажи! - он се преви и пољуби Лепшу за врат.{S} Збиља реци ми. (Он је још једном пољуби док је 
} Скакали су један другом на рамена, на врат, па и на главу, било их је и прегажених; радознале 
те нам са јабане може какво зло доћи на врат.{S} Има рђавих људи који тумарају по народу, лажу  
 хм! да!{S} То ми је натоварио бригу на врат један пријатељ.{S} Њему то треба, а не знам управо 
а усплахирено, намичући журно мараму на врат.{S} Јао, слатка моја, ја овако нагрђена нисам ти н 
еће! „Са Синђом“! јабогме, Синђа јој је врат и сломила — рече Радован.</p> <p>Упуте се право ко 
у природа, а гори му живот!{S} Да му је врат као она пећ — она показа руком на пећ у углу — не  
и, а кнез продужи:</p> <p>— Дакле, није врат него шија (г. Растислав исправи га: „није шија, не 
и Ваша Светлост призната.</p> <p>— Није врат него... како се оно каже?... шија....{S} Је ли шиј 
ори ништа, али се поново стресе и увуче врат У рамена.</p> <p>Непозната женска приљуби се уз њу 
 маче, само уздиже рамена и чисто увуче врат па продужи јецати још гласније.</p> <p>Баба је уда 
лаву.</p> <p>Г. Маврикије зажмури, сави врат, јер у таким приликама кнез га обично у шали шљисн 
то, јасно огледало показивало је снажан врат, широка плећа, глатко чело, ведре очи, црне, пуне  
огнута леђа, његов испружен, разголићен врат лепо се видео према јасноме огњу, и Жика опази как 
 Растислав исправи га: „није шија, него врат,“) Та да, није шија него врат.{S} Ви ми не одричет 
ија, него врат,“) Та да, није шија него врат.{S} Ви ми не одричете углађеност, само одричете да 
у несрећу, а боље би било да сам јутрос врат сломио кад сам амо пошао, па да сад ништа не знам! 
љанку.{S} Ене гле!{S} Убило би га ово у врат? — рече весела Петрија и пљесну Паву по њеним лепи 
де.</p> <p>Кад је било тачно 10 часова, врата на дворани широм се отворише и кнез уђе.{S} Одмах 
цета.{S} Али пре но што притисну дугме, врата се на соби широм отворише.{S} Момак не приказа ни 
госпођа дала својој љуљушки нов покрет, врата на дворани полако се отворише и на њима се указа  
дном осветљеном прозору, на који куцну; врата се изнутра отворише и гости уђоше, али у соби не  
урну вратима на која је ушла у собу.{S} Врата су била закључана.{S} Ово је још више преплаши.{S 
ци.</p> <p>Доктор још не беше довршио а врата се собња полако отворише.{S} Гологлав, млађи ађут 
чеви, стајала су сад широм отворена сва врата — момак их је био отворио да мало изађе дим.{S} Д 
о.{S} Кнез га прочита, згужва и баци за врата.</p> <pb n="683" /> <p>— Још ћу од бунтовника и з 
ја попи кобну течност, а стакло баци за врата с узвиком:</p> <p>„Живела смрт!{S} Њој наздрављам 
е хоџа?“</p> <p>Срећко јој очима показа врата.</p> <p>Добро, кад свршимо код њега ја ћу је увес 
глицу и једном зврчком бацну је чак иза врата.</p> <p>Ђенерал се опет окрете слици.{S} Он прво  
е — само ако.....</p> <p>Неко закуца на врата.</p> <p>Доктор притрча и отвори.</p> <p>На вратим 
<p>Синђа напред а Пава за њом, уђоше на врата која им Срећко показа.</p> <p>Нађоше се у повелик 
пс... пс...</p> <p>Кнез полако куцну на врата.{S} Изнутра се чу глас госпођин:</p> <p>— Ко је т 
а, да Срећко већ устаде, отвори позадна врата и изађе у узан, доста мрачан ходник.</p> <p>Овај  
, лепа реч ништа не кошта, а и гвоздена врата отвара.{S} Ја нисам нихилиста, али сам ово дана ч 
 врата.{S} Поглед јој паде на заклоњена врата, кроз која се удалио млади господин.{S} И не мисл 
и другу одају; из треће, кроз затворена врата, чу се кењкање <pb n="354" /> разбуђена детета и  
скапи и другу чашу.{S} У томе се спољна врата нагло отворише.{S} У собу брзо уђе црна <pb n="58 
 поноћ, тихо и нечујно отворе се златна врата небеска, а из њих изиђи један од најмлађих и најм 
х он изусти пола последње речи, побочна врата на соби одскочише с треском.{S} Писар Срећко упад 
<p>Пава је брисала сузе, кад се побочна врата отворише; Срећко је био свршио своје песничање с  
 дуго, на један пут отворише се побочна врата, која су била заклоњена ћилимом тако, да се готов 
ене на столици стоје моје хаљине; собња врата, као и обично, изнутра закључана, а тако исто, ка 
 У томе чекању отворише се полако задња врата на соби.{S} Висока, средовечна жена, гледајући пр 
мо!“</p> <p>- Још тамо, још тамо, трећа врата, рече писар Срећко, показујући прстом.</p> <pb n= 
већу и изађоше.{S} Онај старији закључа врата за собом и мету кључ у џеп.</p> <milestone unit=" 
вом, док су услужне руке брзо затварале врата за њима.</p> <p>— Био сам у очајању, мислио сам н 
е“ — мислио је Маврикије с друге стране врата.</p> <p>„Неваспитано, распуштено дериште!“ — рече 
 је глуп) мислио је кнез с једне стране врата....</p> <pb n="44" /> <p>„Кнез је, може му се“ —  
им корацима пређе преко собе, дочепа се врата, тресну их за собом и љутито изађе из одаје.</p>  
рација састојати у трљању.{S} Отворе се врата побочне собе: рекоше ми да, уђем тамо, што и учин 
у потресеним гласом:</p> <p>— Затворите врата.{S} Свршено је.{S} Ја сам се решио.{S} Молим вас  
Ја сам се решио.{S} Молим вас затворите врата.</p> <p>Кнез махну руком на официра да не улази;  
ћућорили.{S} Најпосле једва се отворише врата и кмет поче узивати у судницу једнога по једног с 
ли и ово чуђење.{S} На соби се отворише врата, а на њима се појави висок, крупан, углађен госпо 
 савезници.</p> <p>На дворани шкрипнуше врата; Мона се враћала; Мутимир и Лепша загрлише се и с 
ешто раде.{S} Једни, што су вирили кроз врата, вељаху да кмет и ћата нешто пишу, док су они, шт 
оше ми да, уђем тамо, што и учиним, али врата оставим отворена, тако да сам све могао контролис 
о и обично, а за тим сте сами закључали врата изнутра и легли.“</p> <p>— Па шта онда све то тре 
 дошли; сами велите да сте јутрос нашли врата на спаваћој соби затворена изнутра, а велите да с 
се <pb n="56" /> врати), кочијаш залупи врата на колима, скочи на козла и ошину добре коње.{S}  
у другу собу и да га причекају, затвори врата за њима и окрете се хоџи.{S} Са стиснутим песница 
у руком на официра да не улази; затвори врата и обрте се ђенералу:</p> <p>— Дакле?</p> <p>— Поп 
че збогом и изађе.{S} Растислав затвори врата за њом и врати се Ратку натмурен.</p> <p>— Не зна 
бано, па јурну у побочну собу и затвори врата за собом.</p> <p>Кнез је ходао по соби и чекао.{S 
ћу под руку.{S} Кочијаш слете те отвори врата.{S} Оне две женске чисто утурише ову трећу у кола 
и.{S} Заре се наже преко кнеза и отвори врата на колима.</p> <p>Црна прилика крочи с поља и уђе 
о обучен кочијаш слете с козла и отвори врата на колима, из којих се појави млада женска, стаси 
 завуче кључ и простим притиском отвори врата.{S} Тежак дебео гвоздени капак отвори се тихо и н 
!</p> <p>Ливреисани слуга полако отвори врата, стаде смерно пред Мону, и не гледајући Тошу, пру 
>После десетак минута, Мона опет отвори врата на будоару и викну кнеза.</p> <p>— Лепша мора кућ 
 рече Мона бајаги прекорно, затварајући врата за њим.</p> <p>Кад остаде сама с Лепшом у соби, М 
већу кућу.{S} Ваша прошлост затвара вам врата.{S} А с поља радити — то не иде.{S} Што ви нама д 
 би никаква одговора.{S} Најлак отворим врата.{S} Баш у тај мах он се накашља и мени се учини д 
аском, и, ушав у собу, показа јој руком врата...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Јела је 
аше само широки дланови, како одупиру о врата и гурају их.{S} Но зато се на прагу указа непозна 
амама, показивао им руком пут и отварао врата пред њима, овде застаде, показа руком госпођама д 
и ухвати ађутанта за руку, доведе га до врата и готово силом изгура напоље, понављајући у два т 
лазе.{S} Говорећи то она догура мужа до врата и он оде.</p> <p>Кад остаде сама, Мона диже са ст 
врикија за рамена и готово га догура до врата.</p> <p>Уз пут Маврикије се једнако освртао: „Да  
пред.</p> <p>Кнез Мутимир испрати их до врата од дворане.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
а, врага, извукао онај који је затворио врата изнутра, и како је у опште све то могуће?! -— чуд 
 Лепша, довршујући намештање мараме око врата.</p> <p>Кнез Мутимир обиште око ње.{S} Пошто она  
тегоше ми цело тело, па ме почеше и око врата давити.</p> <p>У тај притрчаше ми некакве две људ 
 узе њену десну руку и мету је себи око врата; леву њену руку узе у своје две шаке, помилуши је 
ах Жика осети како му се нешто сави око врата; трже се и погледа — то је била Перунова рука, и  
укавни вочићи, са затегнутим јармом око врата, скоро већ удављени, покушавали су још да склоне  
ткопча ђенерала и раздрљи му кошуљу око врата и на грудима да му олакша дисање.</p> <p>Кнез зат 
рила.{S} За тим поправи мало хаљину око врата, махну руком преко чела те уздиже прамен испале к 
> <p>— Је ли све у реду? — упита Мона с врата.</p> <p>— Све! све, — одговори кнез.</p> <p>— Хај 
! — прихвати Ратко — овде смо скинули с врата голему беду; опасност је била велика!{S} Сад је п 
маљска реч!{S} Још само да викнеш чак с врата: „жено! спремај постељу!{S} Жено изувај ми каљаве 
ла.{S} Она му у отимању откиде мараму с врата и једно дугме с прслука....</p> <p>Он је донесе д 
 се врати с кнежевим доктором.{S} Још с врата доктор повика:</p> <pb n="257" /> <p>- Шта је?{S} 
едаше и оне њега.{S} Кнез се поче још с врата извињавати што је бануо тако рано и изненадно.{S} 
 бивало да Лепша долази срдита, и још с врата удара у плач и прекоре.{S} Кнез је дочекује такођ 
 Срећко упаде у собу као бесан, и још с врата повика шкрипећи зубима: „Ћут’, стрвино, ћут’ глав 
ан, ћелав човек, средњег раста; и још с врата поче се клањати: „Добар дан, добар дан... слуга с 
 Мутимир оста на сред себе, гледајући у врата која се за Растиславом затворише.</p> <p>- Ах, би 
отомбољеном доњом усном.{S} Он отшкрину врата и застаде.</p> <p>Мона отвори очи, баци летимичан 
 одговор од Лепше, Мона полако отшкрину врата од сале, промили главу и рече кнезу: — Певаш, пев 
 Ето видите!{S} Дакле је немогуће да су врата с поља закључана, јер кад је један кључ у брави о 
екне, али немаде кад, јер баш у тај мах врата на дворани ширимице се отворише, а лакеј гласно у 
ању видело се да спава.{S} На један мах врата на његовој соби отворише се тихо и нечујно, а две 
ити очима по соби, нема ли других којих врата.{S} Поглед јој паде на заклоњена врата, кроз која 
 и кнез чисто изгурну Маврикија.</p> <p>Врата се затворише.</p> <p>„<foreign xml:lang="fr">Anim 
S} Његова Светлост кнез Мутимир.</p> <p>Врата на будоару била су отворена и кнез, како ступи у  
боље уви у своју огромну мараму.</p> <p>Врата се на колима широм отворише — прво изађе она друг 
ане и рече гласно: — „Слободно.“</p> <p>Врата се полако отворише широм, а на прагу се указа оср 
да јој рекне како би најбоље било да се врате.{S} Но црни вођа одби одсудно ову напомену.{S} Он 
една од њих две (друга се <pb n="56" /> врати), кочијаш залупи врата на колима, скочи на козла  
Балканска Браћа“.{S} Кнез прими хлеб, а врати крвав вишек.</p> <p>— Ако ми кад год затреба, да  
до смрти старога кнеза.</p> <p>Отуда га врати милост новог, младог кнеза, који га чак узе к себ 
 минута У жениној соби.{S} Кад се отуда врати био је веома румен у образу, а очи су му необично 
тимир је с нестрпљењем чекао да се Мона врати.{S} Одмах је салете запиткивати: оде ли Лепша? ка 
ође и петнајест минута, а ђенерал се не врати.{S} Кнез ослушну на вратима.{S} Из побочне собе ч 
е ова двојица, а црна прилика још се не врати.{S} У томе чекању отворише се полако задња врата  
песме љубави, док се у расвитак опет не врати у ведре висине небесне, са којих је и сишао...</p 
} С тога је Растислав једва чекао да се врати с кнезом у Звониград, па да сам лично предузме да 
и с њиме.</p> <pb n="670" /> <p>Жика се врати весео Црнојевићу, који је скоро толико исто био и 
ction" /> <p>Не потраја дуго дежурни се врати с кнежевим доктором.{S} Још с врата доктор повика 
лових наста мучно ћутање.{S} Ђенерал се врати дивану, седе, ослони лактове на колена, узе главу 
} Тек после двајестак минута ђенерал се врати.{S} Али, ах, боже, у каквом стању!</p> <p>Откопча 
{S} На пољу је још било тавно.{S} Он се врати у своју собу и наслони на мек диван.{S} Једна раз 
{S} После опет отрча сељацима и опет се врати липи.</p> <p>Три сељака, с пушкама у руци, један  
е потраја дуго, а млађи ађутант опет се врати, носећи преко руке шињел кнежев.{S} Он приђе кнез 
ђе.{S} Растислав затвори врата за њом и врати се Ратку натмурен.</p> <p>— Не знам шта јој је да 
одговори, само погледа Срећка озбиљно и врати се Пави.</p> <p>- Питала сам га за хоџу — прошапу 
 се ја мучио да вас разберем и повратим врати се и црна прилика.{S} Ја је оштро упита шта је ов 
 на овај говор Растислављев он се нагло врати.</p> <p>- Шта? — шта велите?{S} Камо рекосте?</p> 
 једва једном одлучила, да благонаклоно врати визиту.{S} Јес, зашто су биле нужне све те параде 
а је доведу.{S} Али жандарм се на скоро врати сам.{S} Донесе одговор да је та женска јутрос уте 
е погледе кнежеве.“</p> <p>Кнез се опет врати на питање како српски сељак гледа на чедност и на 
е полако у угао, пљуну и полако се опет врати.{S} Изгледало је као да су му у току разговора до 
p>По одласку ађутантовом доктор се опет врати на своје пређашње место и седе крај кнеза.{S} Бац 
, срдачан осмејак те се целом лицу опет врати обичан, ведар и весео израз.</p> <p>— <foreign xm 
тек једног дана видате је а она се опет вратила на прву меру — она је опет обична девојка.{S} Ц 
ити вас.{S} Чича Милоје и други жандарм вратили су се синоћ, а дошли су свак за се, жандарм на  
р и дежурни поведоше их ходником.{S} На вратим им доктор рече.</p> <p>Хајд сад идите; распитано 
најбоље бити да идем по кола, па да вас вратим у двор.{S} Наста питање ко да иде за кола.{S} Не 
гледа — нема ништа.{S} Приђе на прстима вратима Врбавчевим и ослушну — не чује се ништа.{S} Мом 
<p>Тек је било 7½ часова из јутра, а на вратима, пред канцеларијом г. министра спољних послова, 
</p> <pb n="32" /> <p>Слуга отрча, а на вратима се указа средовечан, ћелав човек, средњег раста 
да те чекамо? — упита госпођа Софија на вратима.</p> <p>— Чекајте, до један, један и по најдаље 
/p> <p>Кнез Мутимир дочека господина на вратима, пријатељски му стиште руку и упита:</p> <p>— Ј 
е Ратко изустио последњу реч, кад се на вратима зачу појаче куцање.</p> <p>— Ко ли је сад то, б 
S} Гологлав, млађи ађутант појави се на вратима.{S} Улазио је опрезно, на прстима.{S} Но кад уг 
а.</p> <p>Ушав у авлију они угледаше на вратима женску прилику у сељачком руху.{S} Чим их виде  
белу чипку.</p> <p>Дама застаде мало на вратима, као да се нешто двоуми; но то је било само за  
ђенерал се не врати.{S} Кнез ослушну на вратима.{S} Из побочне собе чуло се само одмерено куцка 
ате своје рођене...</p> <p>У тај мах на вратима се зачу куцање.{S} Уђе начелник мин. спољ. посл 
очише мало у страну, да не стоје баш на вратима која је изнутра јасно осветљавао широк пламен с 
ело, удали се.</p> <pb n="294" /> <p>На вратима пуковник срете два послужитеља, који баш у тај  
 готово нису ни распознавала.</p> <p>На вратима се указа млад, пун, угледан <pb n="59" /> човек 
> <p>Доктор притрча и отвори.</p> <p>На вратима се указаше две женске прилике, једна млада, вит 
едоке.</p> <p>Говорећи ово кнез притрча вратима, отвори их широм и махну руком на једнога од св 
 шта је.{S} Пођем његовој соби.{S} Пред вратима нађем дежурнога официра.{S} На моје питање: да  
а он момка.</p> <p>— Ту је; ево га пред вратима.</p> <p>— А какав је, какав изгледа?</p> <p>— М 
 Кнез рече ађутанту да остане доле пред вратима а он с доктором уђе у собу.</p> <p>— Баш је леп 
је опомену да се уздржава; на пољу пред вратима стоје ађутанти, а у интересу је самога ђенерала 
ави — рече Растислав журно и нагло пође вратима.{S} Но као да се на један пут нешто предомисли, 
— рече Ратко. </p> <p>Госпођа се окрене вратима и обриса марамом очи.{S} - Право вели — рече он 
 па онда полако, на прстима, прикучи се вратима, наслони ухо и ослушну.{S} Пошто је тако мало п 
ио, он се упути крупним корацима правце вратима ђенералова кабинета, где је овај у вече обично  
Растислав гурајући полако жену све више вратима.</p> <p>— Дакле доћићеш доле на ручак, да те че 
инђа.</p> <pb n="229" /> <p>Кад приђоше вратима на прагу се указа господин, који их дочека с ос 
дете с крила, нагло устаде, журно крочи вратима, у намери да одмах извиди целу ову ствар, да кр 
мандом једног капетана, а пред кнежевим вратима чекала су два његова ађутанта.{S} У дворску авл 
.{S} И не мислећи ништа, она јурну овим вратима.{S} И она су била затворена.{S} Она потрча проз 
ча Јову <pb n="361" /> пред министровим вратима, они убрзају кораке, узгред само прошапућу: „За 
едан пут умуче, наже се побочним собним вратима, чисто се мало пропе и зину, мету руку на ухо и 
оје су попадале с ормана, при отвореним вратима на будоару, у соби на којој је један прозор ста 
 стране и пође правце средњим отвореним вратима. — Куку, саме смо самците — рече Пава.</p> <p>— 
ине..</p> <p>Баш у тај мах на супротним вратима указа се пуковник Врбавац.{S} Ушав у дворану, о 
т, стрпа га у џеп, <pb n="318" /> јурну вратима одјапи их ширимице и викну гласно:</p> <p>— „Ун 
ко довести у ред своју одећу, она јурну вратима на која је ушла у собу.{S} Врата су била закључ 
оме ћемо говорити доцније.{S} Сад да се вратимо на ствар.</p> <p>- Елем, сем политичких разлога 
ошапута му:</p> <p>— Како би било да се вратимо?</p> <p>— Ах, молим вас, какав повратак? поче З 
 су питања која ћемо расправљати кад се вратимо у Звониград — рече он благо - а сада на путу мо 
 о државном трошку на страну, откуда се вратио с одличним успехом.</p> <p>Кад су у бурним полит 
 казивање и <pb n="356" /> задовољан се вратио кући.{S} Уз пут је сретао подраниле раднике, кој 
м.{S} Тако је било и синоћ.{S} Барон се вратио кући тек у зору, с тога је сад и спавао као закл 
дени.{S} Тек <pb n="278" /> што се беше вратио са свечана дочека, којим је предусретнут кнез Му 
>Кад се, после много година, стари кнез вратио натраг у отаџбину, мећу чиновницима, што дођоше  
прво био протеран, а после, кад се опет вратио, био убијен и да си ти дошао малолетан на крвав  
ати, онда ћемо вас умолити да се поново вратите.{S} А ви нам, јамачно, нећете одбити ту молбу.< 
и му на његов захтев слику још не хтеде вратити.</p> <p>Лепша поново узе загледати слику.</p> < 
кућа звониградских.{S} Хтедох се одатле вратити натраг но у тај мах као да ме нешто изнутра коп 
ед собе, он застаде, збуни се, хтеде се вратити, но кнез га спази и оштро га упита шта је?</p>  
ан ваља путовати у чаршију и обданце се вратити: с тога устаде да још једном положи коњу, и да  
дирање — и да би ваљало најкраћим путем вратити се назад, и измирити се с мишљу да је и <pb n=" 
ез узјогуни, па не хтедне лепим начином вратити дуг.{S} За тај случај веома би незгодно било ву 
ије Косанића, одакле се кнез после имао вратити у Звониград паробродом, одашиљући кола и пратњу 
е власт, али му је он ускоро опет морао вратити — сад је његово доба.{S} Либерали су људи којим 
ти погледати на живот, па се после опет вратити и проживети у њему?....</p> <p>- Па, може; за ш 
 једном стане на снагу, о, не бојте се; вратиће вам свима мило за драго!</p> <pb n="397" /> <p> 
а занесу и очарају.{S} И он и Растислав вратиће се у Звониград усхићени, умирени, испуњени осећ 
на у манастиру, да официри из пратње не вратише свет натраг.{S} Кад кнез већ замаче, младеж се  
једно с колима, све је више затезао око вратова попадалих вочића, и све им више заметао главе н 
могу достићи обичним, мирним путем, без вратоломних скокова.{S} Он није помишљао да постане кне 
ла, а кад год се кукавица нагне и мрдне вратом да викне „куку,“ чича набере леву обрву, мрдне г 
на но грудима, по затиљку, по раменима, врату и по образима.</p> <p>— Јао, ала те је тај изгриз 
ију одскочиле му жиле као прут; жиле на врату набрекле и чисто <pb n="352" /> задуле; на крај у 
 да те држим.{S} Што ће ми тај белај на врату.{S} Иди, па жад ти ја не ваљам, ти тражи где има  
о скочи преко њих, Сашу добро огребе по врату и утече преко зида у башту.{S} Ови појуре за њим  
вљен пас, па је узе љубити и уједати по врату, по образу, по раздрљеним грудима — свуд!..</p> < 
кнез га обично у шали шљисне шамаром по врату, и то је као нека наплата за партију.{S} Но овај  
погледали од куда ли се то г. Растислав враћа тако рано.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
рстом решеношћу да се отуда жив више не враћа.{S} Упоредо с тим кројени су и сви други планови  
 по <pb n="601" /> вољи прима и по вољи враћа; али никаква сила још никад ништа није од ње отел 
водио коње на поток да их напоји, па их враћа.{S} Али око кола нигде се није видела Пава.</p> < 
лади да тако после боље и заспи.</p> <p>Враћајући се из коњушнице газда Тодорика, онако распоја 
 <p>На дворани шкрипнуше врата; Мона се враћала; Мутимир и Лепша загрлише се и спојише своје вр 
нији.{S} Кад су се, после свршена пута, враћали у Звониград, кнез се већ био толико ослободио и 
е користи, али се на крају крајева опет враћало на 300 дуката.</p> <p>Ове 300 дуката нису дале  
му, када се кнез Мутимир брзим корацима враћао у свој двор....</p> <p>После по часа кнез и њего 
 скорашње пријатељице Лепше.{S} Тада се враћао кући тек пред поноћ и тада би мирно проспавао до 
ови доцни доласци, кад се тек пред зору враћао блед, изможден, с искривљеним цртама на лицу, с  
/> гласу се видело да му се опет почела враћати добра воља - не браним; а сутра у 4½ тачно да с 
другљиво презирање, но сад се опет поче враћати отичње беснило.</p> <p>— Је ли тако, мој верни  
lestone unit="subSection" /> <p>Мона се враћаш из кујне, где је била да обиђе да ли је све спре 
е весео и шаљив глас домаћичин, која се враћаше из кујне, где је издала последње наредбе за јау 
ује 15 година од кад су Косанићи понова враћени на владу, то је њин рок таман одслужен, и сад б 
/p> <p>— Унутра — викну ђенерал.</p> <p>Врача се нагло широм отворише; у собу ступи кнез Мутими 
току се тиме јако баве; ту је развијено врачање, лечење травама, па се негује јако и справљање  
ео чир, што за који дан треба да пукне, Врбавац је носио у души набубрео и дозрео злочин, који  
авац, водио над кнезом.</p> <p>У опште, Врбавац је осећао потребу да за неко време удали од себ 
диру.</p> <p>Тако, с подигнутом главом, Врбавац и нехотице угледа у огледалу своју жену и углед 
p>После оштрих препирака с Растиславом, Врбавац као да је навлаш једнако потезао реч „господар“ 
м одахне од надзора, што га је опет он, Врбавац, водио над кнезом.</p> <p>У опште, Врбавац је о 
јник с кобном вешћу: „убијен кнез“ — г. Врбавац као да није био много изненађен.{S} Бар по њего 
 за њега, одмах сви одговарају. „Зар г. Врбавац; један пуковник, намесник да учини тако што.{S} 
мањем главе.</p> <p>Наста мала почивка; Врбавац је ходао, само се чула шкрипа његових ципела.</ 
ито за пажљива и опрезна Растислава.{S} Врбавац је осећао на себи вечито будно око свога друга, 
је скроман, повучен, чисто послушан.{S} Врбавац је опазио у њему вредна и способна човека, рачу 
 жена Каја и распитивала га о кнезу.{S} Врбавац је причао како га је кнез изненадио великом про 
 се мало слободнији у своме кретању.{S} Врбавац је почео бивати нестрпељив.</p> <p>Ова нестрпљи 
је ту лежала на огледалском сточићу.{S} Врбавац је ходао.{S} Један брк му се непрестано подизао 
 свију био је одликован први намесник — Врбавац.{S} Он је постао ђенерал.{S} Овај чин нарочито  
ској војсци.{S} Сем <pb n="303" /> тога Врбавац је постао министар председник и узео у своје ру 
летале су варнице.</p> <p>Два намесника Врбавац и Растислав били су тако властољубиви да један  
тој дворани, где је пре неколико година Врбавац, пред запрепашћеним министарским саветом, прокл 
Долазите ли лично од господара? — упита Врбавац.</p> <p>Реч „господара“ чудно је звонила у њего 
сад овде у Звониграду, госпођо? — упита Врбавац.</p> <p>— Па... живим, господине; овде сам сад  
стислав је изгледао веома миран.{S} Кад Врбавац прође поред њега и оде даље, Растислав баци пог 
S} И ту надзор, и ту шпијунажа — додаде Врбавац.</p> <p>Растиславу прелете облачак преко чела,  
ипак, ко ће <hi>њој</hi> веровати да је Врбавац с њом лично општио?</p> <p>А после он је овако  
 друкчије.{S} Било је једно доба кад је Врбавац био несравњено јачи.{S} Тада се Растислав приљу 
пробе.</p> <p>— Знам, знам — прекиде је Врбавац — али има људи јаке природе!</p> <p>— Та какве  
вативне <pb n="134" /> странке, које је Врбавац за сад сматрао као најопасније противнике своје 
 неповерења спрам њега.</p> <p>И ако је Врбавац по жени био рођак младом кнезу, Растислав је ип 
а приближених личности.</p> <p>И ако је Врбавац контролисао сваки покрет кнежев и имао уверење  
двоумити.{S} Спопадоше га мисли како је Врбавац лукав човек, а Каја безазлена жена, од које је  
 кнез и даље остао кнез.</p> <p>Тако је Врбавац смислио овај пут, па га одмах сутра дан изнео с 
вих доказа за ваше клевете — продера се Врбавац,</p> <p>— Немам доказа, немам доказе!{S} У то с 
и јо да збиља мало прилегне.{S} У опште Врбавац је говорио тако мирно и спокојно, да никоме не  
презирања.</p> <p>— О.. о.. о..! — рече Врбавац кивно, и јурну даље као човек, који је једва за 
и баш тако лако, како се замишља — рече Врбавац. — У историји нема понављања.{S} Јеленик је мог 
аборави да ме извести дан раније — рече Врбавац.</p> <p>— Што, да нећеш позивати још кога новог 
могу ја отићи!</p> <p>— О, молим — рече Врбавац, који већ беше почео писати.</p> </div> <div ty 
лепило; као да је у воду умочено — рече Врбавац показујући жени мокру кошуљу, прионулу за гојаз 
 <p>— Кнеже, да нисте у моме.... — поче Врбавац, али Мутимир лупну ногом и цикну као гуја...</p 
То бар нисам никад могао мислити — поче Врбавац после подужег ћутања. — Да саме власти подмећу  
ну другу снагу.{S} Да су се Растислав и Врбавац сложили, ти би њихну слогу платио престолом и г 
рење у цркви и остало дуго је трајало и Врбавац се осећао уморан.{S} Једва је чекао да се рахат 
ав.</p> <p>— Да, да, разумем, — настави Врбавац подругљиво, то је све из превелике љубави спрам 
и лако!{S} Какав паклени план! — понови Врбавац.</p> <p>— Кажем ја да ви сами најбоље можете об 
ражите?</p> <p>Ађутант приђе слици, али Врбавац прискочи, стаде пред њега и рече: — У мојој кућ 
ли спада у ред отровних паукова.{S} Али Врбавац није то знао; он је мислио на друго, па је и ов 
днако био у очима света онај исти моћни Врбавац, онај исти министар преседник, човек мало болес 
Не бих хтео да га узнемиравам — примети Врбавац као за себе.</p> <p>Не говорећи ни речи, Растис 
рему последња, одсудна ударца, пуковник Врбавац био је мрачан, ћутљив, строг.</p> <p>Растислав, 
 подне, када ће кнез погинути, пуковник Врбавац није никуда излазио; цело после подне провео је 
тим случајем дознао сам шта г. пуковник Врбавац плете против младог кнеза и имам у рукама доказ 
ко.</p> <p>Тако је изгледао г. пуковник Врбавац, човек кога је ненадна смрт кнежева затекла као 
о је већ два часа по поноћи, а пуковник Врбавац још је седео за својим писаћим столом.</p> <p>С 
ку њему се учини тако јасно да пуковник Врбавац мора радити на његовом убиству; учини му се так 
цију.</p> <p>Све ово гледао је пуковник Врбавац с чуђењем.{S} Он виде како се ова женска наједа 
могло долазити и отуда, што је пуковник Врбавац у опште био веома прибран и присебан човек.</p> 
 на супротним вратима указа се пуковник Врбавац.{S} Ушав у дворану, он је корачао полако поред  
ра у читаву инквизицију — рече пуковник Врбавац срдито, баш у онај мах кад пролазаше поред Раст 
p>А после, зар је могуће да би пуковник Врбавац учинио тако што с њима, са својим рођаком, с чо 
ва све тајне мужевљеве.{S} Ако пуковник Врбавац има каквих злих намера против мене, њих би мора 
bSection" /> <pb n="111" /> <p>Пуковник Врбавац имао је неке особине, које су му много помогле  
estone unit="subSection" /> <p>Пуковник Врбавац био је у побочној соби кад се све ово десило.{S 
оже бити од некога значаја.{S} Начелник Врбавац хтео је да се обезбеди за сваки случај, да не б 
t="subSection" /> <p>Орловачки начелник Врбавац (рођени брат пок. ђенерала Врбавца) био је опре 
њега не дели више од 3 месеца, намесник Врбавац осећао је да је одсудни час дошао и да више за  
ово?{S} Јесам ли ово ја?{S} Ја, ђенерал Врбавац? — Ја; крај мртва кнеза...{S} Је ли ово мртав к 
ња, у очи петка 23. марта ноћу, ђенерал Врбавац, министар војни и министар председник у Балкани 
још ноћас.</p> <p>Чудновато!{S} Ђенерал Врбавац спремао отров кнезу Мутимиру, овај је то ухвати 
S} Он примети: <pb n="339" /> — Ђенерал Врбавац није увек тако строго судио г. Растислава.{S} Ј 
м утврдили несумњив факт, да је ђенерал Врбавац умро од гушобоље.{S} Дакле „природна смрт“ !{S} 
о.</p> <p>Али и после, пошто је ђенерал Врбавац већ био попио отров, положај Растислављев још н 
алачког дома Косанића, у то име ђенерал Врбавац унео је у устав одредбу да наследство престола  
 <p>— Дакле, ви знате!.. — рече ђенерал Врбавац, а ове му речи излетеше из груди, као кад из па 
 преклињем зауставите се — рече ђенерал Врбавац потресеним гласом — Ја вас преклињем не наглите 
ешћа.</p> <p>— То му је покојни ђенерал Врбавац учинио љубав.{S} Наравно Врбавац је гледао да и 
 свим друкчије.“</p> <p>Покојни ђенерал Врбавац и Растислав били су некад веома блиски пријатељ 
, и сад, на један пут, тај исти ђенерал Врбавац осећа неодољиву потребу да се насамо, поверљиво 
 <p>Но у тај мах кнезу прискочи ђенерал Врбавац, ухвати га за руку и рече му потресеним гласом: 
.</p> <pb n="345" /> <p>Међутим ђенерал Врбавац застаде и упре поглед у једну слику на зиду.{S} 
постане кнез у пуној ворми, као ђенерал Врбавац, али је тежио да постане најмоћнији власник, ко 
ед отворен гроб — поче разговор ђенерал Врбавац. — Но ја нисам само пред гробом, ја сам у гробу 
то кнез му пружи стакло.</p> <p>Ђенерал Врбавац диже главу, поћута и прими стакло од кнеза.</p> 
и да ли ћеш бити срећан?</p> <p>Ђенерал Врбавац пљесну се жестоко по челу и јурну напред, понав 
м рукама на прсима, са затуреном главом Врбавац је <pb n="299" /> лежао у широкој наслоњачи, са 
и на прилику могао веровати да ће један Врбавац — он лично ступати у овакве везе и познанства.{ 
у њима сметали.</p> <p>Ето такав је био Врбавац, други намесник малолетна кнеза Мутимира.</p> < 
ога кнеза.</p> <p>Било је одупирања, но Врбавац га је сломио.{S} Помињато је да покојни кнез им 
 у коме је назначен други наследник, но Врбавац је прешао преко тога питања простом напоменом д 
себи прибавио сатисфакције...</p> <p>Но Врбавац не могаде довршити.{S} Блед као смрт, кнез му с 
енерал Врбавац учинио љубав.{S} Наравно Врбавац је гледао да има поред кнеза свога поуздана чов 
ојих трупа, тако је <pb n="133" /> исто Врбавац сад осећао потребу да прегледа целокупну спрему 
љан.</p> <p>Свемоћан у војсци, министар Врбавац учинио је први покушај своје диктатуре тиме, шт 
ом и голим ножем у руци, војни министар Врбавац тражио је од својих другова да прокламују за кн 
ва.{S} Но видећи жену бледу и малаксалу Врбавац је запита чисто забринуто: — Шта је теби?{S} Та 
бру црну каву.{S} Ову узгредну напомену Врбавац пропрати лаким осмејком.{S} Међутим некакав уну 
ривржености!{S} Какве језуите! — кресну Врбавац!</p> <p>— Заиста, заиста! — примети Растислав.< 
више нема изласка!</p> <pb n="90" /> <p>Врбавац се опет поче црвенити у лицу, знак да му се срџ 
примети Растислав.</p> <pb n="89" /> <p>Врбавац опет узе ходати.</p> <p>— За то мени кнез говор 
ВА XIV.</head> <head>Ноћници.</head> <p>Врбавац је стајао пред огледалом у спаваћој соби и раск 
да чинимо што год узмогнемо“....</p> <p>Врбавац га пресече.. — „Та да!...“ „што год узмогнете,“ 
тврдили да су то од вас чули....</p> <p>Врбавац је слушао до сад с разрогаченим очима, а прса м 
ар</hi> није у кревету, није?...</p> <p>Врбавац и по трећи пут понови реч господар, и то с нагл 
љају кнеза у ружној светлости...</p> <p>Врбавац се грохотом насмеја.{S} Смех је био усиљен.</p> 
ну га кнез после подужег ћутања.</p> <p>Врбавац диже главу, упре поглед у кнеза и упита га хлад 
та, заиста! — примети Растислав.</p> <p>Врбавац је продужавао:</p> <p>— Међер византизам још ни 
вори му тихо — „збогом“ и изађе.</p> <p>Врбавац га испрати дугим, значајним погледом, тако, да  
живи, а један с другим у завади.</p> <p>Врбавац се већ био почео машати круне.</p> <pb n="78" / 
едан намесник не мора то чинити.</p> <p>Врбавац беше пошао даље после својих последњих речи, но 
зненађена овим наглим освртањем.</p> <p>Врбавац је подуго гледао у жену; учини, му се да види к 
 или закрштена црвеним мастилом.</p> <p>Врбавац узе понова читати поједина места из овога писма 
е увуче у фотељ у коме је седео.</p> <p>Врбавац је при ходању обично гледао у земљу, пред ноге. 
мора — одговори Растислав мирно.</p> <p>Врбавац се већ црвенио као рак од једа.{S} Он се унесе  
 овде навели само она места, која су г. Врбавца нарочито интересовала.</p> <p>Пошто је дуго и д 
 војном министарству, наместо покојнога Врбавца, поставља министар спољних послова г. Растислав 
.</p> <p>„Истина, она је жена пуковника Врбавца, али она је моја сестра.{S} Љубљена жена увек з 
гости се почеше разилазити од пуковника Врбавца.{S} За четврт сахата одоше и последња кола.{S}  
 неко тврди: „тако су чули од намесника Врбавца“.{S} Има испитаних сведока који су под заклетво 
S} Плоча је спуштена над телом генерала Врбавца, и сад чека повесника да на њу стане, и достојн 
лник Врбавац (рођени брат пок. ђенерала Врбавца) био је опрезан човек.{S} И ако је ствар са чич 
им мукама дође једном крај.{S} Ђенерала Врбавца притисла је тешка мраморна плоча у манастиру Гр 
утимира тек у зору.{S} Судбина ђенерала Врбавца била је већ решена.</p> <milestone unit="subSec 
је одигравао се баш сад у соби ђенерала Врбавца.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Намеште 
ме да се испуне најлепши снови ђенерала Врбавца.{S} Само сам му сметао ја, фактички кнез и госп 
ану јасно се распознавао облик ђенерала Врбавца.{S} У војничком оделу, наслоњен на сабљу, стаја 
 их не можеш имати, јер си син ђенерала Врбавца — и ти нећеш бити срећан...</p> <p>Кнез је у не 
јави мртво <pb n="358" /> тело ђенерала Врбавца.{S} Носили су га на рукама његови другови минис 
p>Кнез застаде да одахне.{S} У ђенерала Врбавца узеше мрдати усне; он као да беше заустао да шт 
оје доказе, које је био прикупио против Врбавца, доказе, из којих је излазило јасно, да ђенерал 
 развијао праву формалну оптужбу против Врбавца, оптужујући га као велеиздајника и непријатеља  
, сазнање о опасности, која му прети од Врбавца, а будећи тиме и осећај неповерења спрам њега.< 
о се да је овај жандарм дуго служио код Врбавца и бројао се некад у његове најпоузданије момке. 
м и просутом кавом, види се дакле, није Врбавца стукнуо и заплашио.{S} Он је поступно али сталн 
ре, где би отворено и искрено оцењивали Врбавца.</p> <p>Услед тога Растислав приметно промени с 
 овога Илије Ката је дошла у додир с г. Врбавцем, који се с њом погодио, да му за 250 дуката на 
ижљиво оно што је уговорио с начелником Врбавцем.</p> <p>Шта је чича Милоје имао с покрајинским 
 тако, како ће га одлучити да свршава с Врбавцем.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прогла 
огло сазнати, да ли Илија и сад општи с Врбавцем.</p> <p>За онога загонетног младића дознало се 
боравити шта је, тако рећи јуче, било с Врбавцем.{S} И зар то није био случај где се кнез најбо 
ка, и смео узети на се, да учиниш оно с Врбавцем, што си учинио?{S} А има и стотину других ства 
ршија узимала на нишан кнежеву личност, Врбавцу је годило ово вучење кнежева имена по уличном б 
ни речи, Растислав узе капу, поклони се Врбавцу хладно и учтиво и пође.{S} На начелников поклон 
олап, а у њему...</p> <p>Кнез се окрете Врбавцу и рече подругљиво: — А? шта има у њену, г. ђене 
оспођа Јованка! пријави момак пуковнику Врбавцу некакву жену, која је, сва у црнини, чекала у п 
а кад Растислав није мислио о пуковнику Врбавцу и његовим плановима.{S} У неку руку то је за Ра 
во — па није ништа особито.{S} Ђенералу Врбавцу прохтело се да буде владалац Балканије, да осну 
је ово?{S} Шта је овоме човеку?“ — сену Врбавцу кроз главу.{S} И прва мисао која му дође била ј 
ичким људима из логора сасвим супротних Врбавцу и намесништву, откуда је, веле, и потекла мисао 
и мах, кад изусти последње речи.</p> <p>Врбавцу се учини да на његове речи: „па читав муж“, њег 
 и који ће се мрзети до века.{S} Поглед Врбавчев био је пун гнева, поглед Растислављев пун хлад 
е држао да може сматрати као да се овај Врбавчев говор њега ништа и не тиче.</p> <p>Али баш то  
пунолества ближе примицао и овај осећај Врбавчев бивао је све јачи и досаднији.{S} Сад пак, кад 
 — управо потврдила је још ранији избор Врбавчев.{S} Млада кнежевина Балканија имала је опет св 
 <p>Бојећи се да то не буде каква замка Врбавчева и да се кнезу што не деси баш на овом путу, Р 
 полумраку црнила се огромна разјапљена Врбавчева <pb n="298" /> капија као разглављене чељусти 
ваки прозор стане по један.</p> <p>Кућа Врбавчева била је кнезу Мутимиру добро позната.{S} Пошт 
 Све је пропало.“ То је била прва мисао Врбавчева.{S} Али он сад осети да му се мисли и осећаји 
естрпљивост издавала је све више и више Врбавчеве планове.{S} Постајало је очигледно да он нешт 
лаву податке који су га одвели на врело Врбавчеве завере?{S} Један члан ове тајне дружине, и то 
бама у којима су до мало час били гости Врбавчеви, стајала су сад широм отворена сва врата — мо 
е пут сасвим згодно одговарао потребама Врбавчевим.{S} Он ће однети и кнеза и Растислава.{S} Ов 
је још изодавна био на чисто с намерама Врбавчевим.{S} Да пуковник спрема да уклони кнеза — то  
единој ствари — да уђе у траг плановима Врбавчевим.{S} Употребљено је све: вештина, лукавство,  
нема ништа.{S} Приђе на прстима вратима Врбавчевим и ослушну — не чује се ништа.{S} Момак одсту 
хвалиш што си спасен од опасних интрига Врбавчевих.{S} Шта мислиш, ко је саопштио Растиславу по 
астислав, опет, на опрезу од изненађења Врбавчевих, пратећи неуморно сваки покрет његов, био је 
е?{S} Даље сам ти већ рекла да те је од Врбавчевих интрига спасао један њин члан.</p> <p>— Ја т 
ле 10 минута кнез Мутимир био је у кући Врбавчевој.</p> <p>Ушав у предсобље, кнез нареди својим 
ослао опомену да се чуваш јела и пића у Врбавчевој кући?{S} Ко је те исте ноћи, после свечане з 
ампу, јер ће дуже седети.</p> <p>Кад на Врбавчеву капију истутњаше и последња кола и њихова се  
 требао да будеш отрован, ушао кришом у Врбавчеву кућу, претресао све његове фијоке, покупио он 
алове хартије, управо целу тајну архиву Врбавчеву.{S} По самим натписима, којима су били обележ 
носи кад сам себе узме за пример — рече Врбовац и продужи опет ходати, а беше за тренутак заста 
 црна пољана, гдегде испресецана ниским врбовим чечваром.{S} За овим се беласала широка, <pb n= 
рајно ни обићи, ни уклонити; ма како ти врдао, он ће увек умети да се нађе пред тобом.{S} С тог 
аваљивања Жикина да похита мало, или да врдне куд год у страну Црнојевић не хтеде осврнути глав 
 томе се један од оне четворице одвоји, врдну мало у страну и заостаде.{S} Друштво му измаче, а 
чком руху.{S} Чим их виде ова жена брзо врдну и сакри се унутра.{S} И ако је био већ сумрак, он 
судан тренутак.{S} Све је спремљено.{S} Вреба се само згодан случај.{S} Проста случајност омела 
душмана, да га ставља ван закона, да га вреба с пушком у руци као дивља звера!...</p> <pb n="54 
 га то попрска.{S} А он се само смеје и вреба, па чим момак опет седне на клупу, а он опет штрц 
ила сенка, то је био жив човек.{S} Наша вребала загледаше га добро и познадоше у њему кнеза Мут 
могло бити у интересу Аустрије, која је вребала згодан тренутак да ове лепе земље себи приграби 
ритворно, прошла кроз ходник, где су је вребале радознале очи пуковникова момка.</p> </div> <pb 
ској граници, и да је сва прилика да ће вребати згоду да упадне у Балканију.</p> <p>На то извеш 
S} Прозори се почеше китити свећама.{S} Врева је одјекивала као да из земље извире.{S} Орловац  
већ време устајању.</p> <p>Но јутрос ни врева врабаца, ни опомене мушица нису могле пробудити г 
 францускога конзулата, дижући несносну вреву својим једнозвучним џивкањем, од кога је одјекива 
 нашла и красна младожењу; диван, млад, вредан трговац, леп, да очи од њега не одвојиш.{S} Исти 
ајпосле ступи у војску.{S} Био је веома вредан, схватљив, окретан, учио је и радио неуморно, уз 
остојан толике милости, био је ванредно вредан; радио је дан ноћ; учинио је и неке проналаске,  
ење, брилијантске огрлице, које милионе вреде, свакојаки други женски накити, а сем осталога и  
 круна и један престо.{S} Те две ствари вреде једне главе.</p> <p>После ових речи ђенерал узе х 
аје, и то ће ти бити први доглавник.{S} Вреди да ти о њему рекнем коју.</p> <p>Кнез застаде; ђе 
кривице није било....{S} Али шта то сад вреди!{S} То је дугачка прича, милостиви господине — ак 
л. — Сад је то већ прошлост, о којој не вреди говорити.{S} Сажаљењу нема места.{S} Овде је вође 
ет је сматрао да после ове срамоте, „не вреди му више ни живети.“</p> <pb n="206" /> <p>Окренув 
аки је дукат скоро читаву шаку велики и вреди бар до 20—30 обичних дуката.</p> <p>Друга госпођа 
им начелницима.{S} Лични састанак много вреди.{S} У расписима министар никад не може упознати с 
ниче.{S} Ви ћете и сами оценити, колико вреди овака једна услуга.{S} А ја ћу вам вашега кнежића 
о је као дрскост.</p> <p>Знао је колико вреди новац у свету, с тога је брижљиво гомилао злато.< 
} Што ја могу рећи онако у опште, и што вреди за све наше људе, то је да је сваком богом просто 
ј да се пред светом прода скупље но што вреди, да се прода под оно што није у ствари?{S} И на ш 
ену — а?{S} На крају крајева ипак нешто вреди бити балканиски кнез! а?{S} Обично <pb n="145" /> 
љесну пашанца по рамену — Е, ова ти већ вреди!{S} Овде се само таком одлучношћу и може што учин 
женидбе њених владара?{S} Некад је то и вредило, данас не...</p> <p>— Па опет све владалачке же 
 у шаху.{S} Човек и пријатељ за њега је вредио онолико, колико користи може од њега да исцрпе.< 
зме даље трагање.{S} Он је сад личио на вредна ловачка пса, који је нањушио лисичији траг, па с 
 унутра.</p> <p>Ту је сад настала сцена вредна молерске кичице.{S} С револвером и голим ножем у 
о послушан.{S} Врбавац је опазио у њему вредна и способна човека, рачунао је да му може бити од 
ака.{S} Ови су махом веома добри ђаци и вредни радници, али пука, страшна сиротиња.</p> <p>Једа 
орена; на њено место долази други јачи, вреднији, спремнији.</p> <p>„Шта је кнез Мутимир?{S} Са 
огао <pb n="147" /> издржати утакмицу с вредним и неуморним Немцем.</p> <p>— Господска раса; св 
</p> <p>„Пошто је већ реч о свему томе, вредно је поменути и отрове, који се пренашају у облику 
оједине подозриве радње пуковникове.{S} Вредно би било да је човек изненади, да јој на једном к 
 сребра има у њима и колика им је права вредност.{S} Кад се то зна, а у напред је познато и то, 
му је разлагао у чему се управо састоји вредност тога одела.</p> <p>Власти су слудовале и дигле 
к његове жеље премашале су његову праву вредност.....</p> <p>Овај се човек свикао још израна да 
тину, или их је сводила на њихову праву вредност; каква гомилица младих људи, можда понајвише ђ 
тра свако место има свој значај и своју вредност, ни једно није за презирање и све их треба гра 
 овај би часовник могао имати неоцењене вредности.{S} Помислите само то, кад се узме да је добр 
научи ценити верност по њеној истинској вредности!{S} Малодушност је најружнија црта која се у  
рал и полни односи.{S} Оцена о моралној вредности човековој неприродно је спојена и доведене у  
 у мерама.{S} Том приликом при побијању вредности новцу, који сад оптиче у земљи, дала би се за 
едну особину народну.</p> <p>У питању о вредноћи или управо о лености народној обојица се сложи 
 отвара самосталну радњу, али са својом вредноћом и <hi>учтивошћу</hi> мора далеко дотерати.</p 
ио варљивој сенци која се зове „народ,“ вређа и одбија од себе људе, који су ту око њега и који 
ног и либералног намесника.</p> <p>— Ко вређа, знак је да нема бољих разлога — примети Растисла 
а оне који су мене без разлога и поводе вређали.</p> <p>— Веома је то лепо кад човек има о себи 
ебе силовала!</p> <p>Мутимира као да је вређало ово багателисање, с којим је Мона говорила о Ле 
frir</foreign> — (Ту нема ничега што би вређало твој понос) — рече кнез и покупи ноге да начини 
 се с њим изједначи.{S} Пуковника је то вређало, али он није имао начина да то избегне.{S} Мањ  
одерна европска владара!</p> <p>— Ви ме вређате, господин Растислав!{S} Зар ја нисам углађен —  
е — моје је мишљење, да нико нема права вређати друге без узрока и повода.</p> <p>— Ово је збиљ 
у премда, наравно, они нису ради никога вређати....</p> <pb n="564" /> <p>Видећи начелнике како 
осанића.{S} Писао је Порти представке и вреко градскога паше слао „девлету“ на француском језик 
лико освојио, сунце високо одскочило, а врела јара жарка летња дана најако се осећала и већ поч 
 поток, а сад му бејаху дошли до самога врела и ту сели да се одморе.</p> <p>Већ је било почело 
Заре је осећао да је кнежева рука веома врела и да дрхти.</p> <p>— Ви сте узбуђени, господару?  
у док се с дружином одмарао крај бистра врела планинског.{S} Прошлост и садашњост, снови и јава 
зласка.</p> <p>Под њом су дрктале ноге, вреле сузе квасиле су мараму, пребачену преко лица, а о 
мир и Лепша загрлише се и спојише своје вреле усне у дуг, дуг, неисказано сладак пољубац.</p> < 
тешко наћи права имена.{S} То нису били врели пољупци, но усијани печати, који су с беснилом па 
 је у јеку пивска сезона, те на жарким, врелим данима дођу и даме да у чаши свежа пива расхладе 
утопише у жарким пољупцима, изумреше на врелим уснама, што се као усијано железо упише у меку,  
годарност несталнија је од жива песка у врелим пустињама пешчане Сахаре, и ко на владалачкој бл 
а да сви виде како је тој „светој бари“ врело управо у нужнику, али <pb n="173" /> свет није хт 
Растиславу податке који су га одвели на врело Врбавчеве завере?{S} Један члан ове тајне дружине 
станка, на напасти одмах Балканију, као врело одакле потичу немири у Турској.</p> <p>„Сазнали с 
/p> <p>Но младост је божанско неисцрпно врело снаге, с којим се ништа не може мерити.{S} Један  
цама рајске воде од живота, наточене на врелу што из сред раја извире.{S} Затим се мали анђелак 
, који се насркао хашиша, извалио се на врелу мраморну плочу у жарком хамаму, затворио очи, па  
осочен.{S} Као што упаљен вулкан издише врелу пару, тако сваки дах твој нека издише загушљиви о 
те зиду и на хладан камен наслови своју врелу главу.{S} Лепша крадимице баци поглед на њега и в 
 ђенерале — рече кнез и крочи му ближе, време је протекло, говорите шта сте решили?</p> <p>Но ђ 
>Младићи поскакаше иза стола. „Хајдемо, време је“ — рече један. „Хајде“ прихвати други.{S} Пога 
пунолетна.{S} У последње <pb n="387" /> време прилично смо га у томе искварили.{S} Ја сам га уз 
 победоносно изаћи из свију тешкоћа.{S} Време и стрпљење биће наши савезници.</p> <p>На дворани 
/p> <p>— Бирајте, — рече кнез Мутимир — време пролази; одлагање је немогуће.</p> <p>Ђенерал под 
них особина, таман подесних за људе, за време и прилике у којима је живео, дочеле су оно што је 
голема по новом устану, направљеном, за време кнежева малолества.</p> <p>Неуспех због случаја с 
астислав непријатељ престола, што је за време кнежева малолетства створио устав.{S} Доказују да 
но.</p> <p>— Ваљда не мислиш, да сам за време свога бављења у Паризу живео у каквом манастиру!  
мало час почео дувати, и загрејаност за време седења за столом, и капљице зноја, које су се јед 
ио његов верни сапутник Жика.</p> <p>За време разговора Враничић је понајвише мотрио на сељаке, 
дмах ту с оне стране планине.</p> <p>За време овога говора Враничић је више мотрио на сељаке но 
е свака на свом месту и кад се свака на време употреби.{S} Као што има људи који не верују ни у 
је само слегао раменима и од времена на време дубоко уздисао, док на једаред не скочи.</p> <p>- 
знак одобравања, додајући од времена на време.</p> <p>— „Наравно“! — „Да богме“! „Разуме се,“ „ 
заклони, а ја ако што дознам важно и на време, нећу пропустити прилику а да опет не јавим.</p>  
де, у овоме твом случају, да ниси ти на време похитао да се сам одазовеш, бојим се да наша чедн 
есрећним случајем новац није ухваћен на време, и сад нико не зна где је.</p> <p>Тако је у главн 
} Оближње вароши одкуд се само могло на време стићи, послале су своје депутације да се придруже 
и Јелу, или да је доиста одјури, бар на време — Јела је мислила шта да ради.{S} Куда ће сама у  
озваће га пријатељи; јавићемо да је сад време и да ову прилику не треба нипошто пропустити.{S}  
 с лицем дувару и тако је остала за све време њине гозбе.</p> <p>Један од присутних грађана пок 
ј који га је успавао, и то траје за све време заноса.{S} Исти је Турчин причао да ти дервиши им 
и ово.{S} У целој овој ствари, и за све време од кад се она залегла у мојој глави, ни једног је 
љица командује: „очи на лево.“ И за све време док пролазе поред ове касарне, сироте девојчице м 
да кивно и душмански гледао у њу за све време док је кукала, а кад год се кукавица нагне и мрдн 
јица да остане са снајом.</p> <p>За све време док су се мушки око овога споразумевали, Анђелија 
и утече на поље у аздију.</p> <p>За све време док је Ратко ово причао, госпођа је, слушајући га 
 ће га прогутати целога, заузеће му све време, привућиће сву пажњу, све мисли и све осећаје њег 
ако треба, прилике су сазреле, дошло је време да се испуне најлепши снови ђенерала Врбавца.{S}  
као млад човек, са свим природно, своје време у Паризу употребио онако, како би га употребио и  
 <p>Познат с њом још из раније (у своје време Срећко је покушавао да ашикује с Павом) он јој је 
новцу био суров човек?</p> <p>- За моје време изменило их се тројица милостиви господине; а бил 
емирни људи и усијане главе, у последње време нешто много пријатељују с месним војеним командан 
е то утицало те је Растислав у последње време био страшно забринут, узнемирен, потресен.</p> <p 
друкчије природе.{S} Тако се у последње време два три пут проносило, да ће кнез Мутимир, чим по 
амеснике. <pb n="363" /> Али у последње време између ова два човека као да је, што но реч, прот 
 државу корисно дело.</p> <p>У последње време појавила се била мисао, да се заостале порезе нап 
сам и сам опазио А било је већ и крајње време.{S} Зло, да је још дуже потрајала ова неизвесност 
тане члан овога „женског клуба“, где се време тако пријатно проводи.{S} Лепша се учтиво захвали 
бе.{S} Ако ви то сад превиђате, доћи ће време када ћете се о овоме уверити.{S} Дај боже само да 
е много да трпи и чека.{S} Трпељивост и време били су му савезници у многим његовим успесима.</ 
о судио г. Растислава.{S} Ја још памтим време кад је г. ђенерал хвалио г. Растислава као најуви 
 Збиља, уздам се, да вам неће бити дуго време овако у двоје, док ја за тренутак отпаднем до у к 
>И сама опијена страшћу, Лепша је, неко време мирно ћутала, не дајући ни најмања отпора безумно 
тио се био дипломатској струци.{S} Неко време служио је под старешинством једнога од најбољих с 
аљини и ја сам у мрачној алеји, за неко време, назирао само њине нејасне контуре и црне силуете 
е, Врбавац је осећао потребу да за неко време удали од себе и кнеза и Растислава, како би се са 
астрашило и стукнуло чича Степу за неко време.{S} Он је више година мировао, истински је избега 
 погледи сусретоше и тако остадоше неко време.{S} Ђенерал се за тим окрете, полако приђе прозор 
следње гошће, а Мона се задржа још неко време на свежем ваздуху.{S} Ходајући по баштини испред  
онакажена, бедна жртва вуче се још неко време, а сваким даном све се више губи, управо сажиже с 
, јер се беше разнео глас, да за кратко време долази кнез, мртав или жив, пошто је јако било ут 
} Женске долазе у каване само на кратко време, поглавито лети, кад је у јеку пивска сезона, те  
ненадио великом променом за тако кратко време.</p> <p>— Просто му се познаје; порастао, раскруп 
ом месту и као да су ту, за неко кратко време, нешто радиле.</p> <p>Белини стаде за тренут да д 
ту је још сијала и трептала неко кратко време, па се онда нагло и неочекивано угасила, као жижа 
 да некога очекује с нестрпљењем.{S} Но време је протицало, а никога да дође.{S} Кнез Мутимир в 
О, кандило му, како ли ћемо то!?“ За то време једном је руком витлао шешир, а другом зачешљавао 
ађен жив, и ако јако опао.{S} За све то време на гробу је чувала јака стража, а с њом је увек б 
а путу још читавих 20 лана, и за све то време није било ни једног дана кад Растислав није мисли 
 то одуговлачи месецима, и он за све то време ћути, не говори ни речи, и све то крије од ње као 
 лампи.</p> <pb n="320" /> <p>За све то време ђенерал је седео на дивану и држао главу у шакама 
у кућу.</p> <pb n="624" /> <p>За све то време кнез је понављао: „Па наравно!... да богме!...{S} 
 а уједно да га још и опомене да је већ време устајању.</p> <p>Но јутрос ни врева врабаца, ни о 
ке нежности поучне прекоре, како је већ време, да се једном тргне од тих својих лудорија, а он, 
ао мало прекорно у шали. — Давно је већ време да се служи кава.{S} Но видећи жену бледу и малак 
говор, ту се скупљају у вече да проведу време до спавања.</p> <p>Немогући да се изједначе у том 
ти, да се узајамно оговоре и да проведу време пријатно, изричући свој суд о свима дневним догађ 
и се цео програм наш.{S} Власт кроз сва времена, власт под свима министрима, <pb n="569" /> вла 
и, а престолу одани.{S} Но сад су друга времена.{S} Кнезу Мутимиру прохтело се да протера мало  
ред у кратком року.{S} Та бурна и тешка времена затећиће на престолу Балканије владара млада, с 
0" /> <p>— Та добро, де; казаћу ти; има времена...{S} Их, ала се ово залепило; као да је у воду 
 — не знам, или су ово настала последња времена, или сам ја луд, или ви нисте Срби но некаква д 
ати.{S} Ја вас молим дајте ми 10 минута времена да се насамо разговоримо нас двоје.{S} Не бојте 
у у историји.</p> <p>„Бивала су понекад времена и налазили се такви људи, који су проучавању от 
мене Перун је само слегао раменима и од времена на време дубоко уздисао, док на једаред не скоч 
и главом у знак одобравања, додајући од времена на време.</p> <p>— „Наравно“! — „Да богме“! „Ра 
у недоба, ћата рече да немају ни трунке времена за дангубљење, и одмах позва кмета да иду општи 
жни код Ратка искупили, морало је проћи времена.</p> <pb n="562" /> <p>Сад су били сви на окупу 
римети, како је ово веома жалостан знак времена и ружна црта за кнежев карактер.{S} Растислав ј 
овао“ је равно 20 дана.{S} Свет је имао времена да се поступно свикне на смрт ђенералову.{S} С  
да дејствују тек поступно и после много времена, и да дејствују тако да никоме и не пада на ум  
ством — само кад се не би губило толико времена при промени коња.{S} Кад је највештији кочијаш  
е су се јављале код Кугића, за оно мало времена док је био министар.</p> <p>Тако званом либерал 
м: где сам се с њим упознао? колико смо времена заједно били у Паризу? какви су односи тада пос 
им <pb n="644" /> завојем и после сахат времена већ су се могли кренути даље.{S} Али сад је нас 
сподину среском.{S} Остаје ми још сахат времена до поласка (сад је 3 часа по поноћи), те хитам  
{S} Но црна прилика рече, да сад немају времена за дуга објашњења; доста то, кнез не треба ни ч 
њем.{S} Ове жалбе мужевљеве на краткоћу времена, а на огромност посла, у толико су је мање инте 
питање.</p> <p>- Нужда је лежала у духу времена, у целокупним тадашњим приликама, у целом стању 
ици какав остатак још из старих римских времена.{S} Кажу да после младић обично узима ону девој 
е, доцније — рече ђенерал за то има још времена.{S} Бар ове ноћи она нетреба ништа да зна...{S} 
, да неће дуго изостати.{S} А имамо још времена, тек је 11 сахати.{S} Да се кренемо око по ноћи 
следника престола.{S} А у оваким мутним временима то може одвести и много даље но што горе спом 
 разлагао како је то младост, и како ће временом и годинама све то проћи, а од бујна лакомислен 
део тегобна задаћа да се у овако тешком времену нађе на челу државних послова, он сматра за све 
онзервативце, у чијем ће табору настати врење, које их може и на власт довести.{S} Кад се нађу  
живот; све је у покрету, све је у живом врењу.{S} Свак се вада нечему новом, бољем.{S} Цео свет 
 су се множили гласови о неком потмулом врењу у народу.{S} Начелнички извештаји цртали су ситуа 
чекић, ударало о забрекле груди.</p> <p>Врео дах Лепшин био је Мутимира управо у лице, и то га  
уна и једна златна преслица, са златним вретеном.</p> <p>Загонетна девојка тврдила је, да је он 
— Чујеш ли!{S} Е што ти је то продерана врећа!{S} Одмах отрчао да исприча сукњи.{S} Просто би ц 
није да се у подрум мете преко двадесет врећа барута, па ћу онда то запалити и заједно с вама о 
пље груди.</p> <p>Овде онде вијуга дуга врзина, или бело кишом исплакано, накривљено прошће.</p 
S} Кад њега нестане посрнуће и цело ово врзино коло.</p> <p>Растислав није делио ове ружичне по 
о ти ћеш љубити.“</p> <p>Таква се мисао врзла по Лепшиној болној глави.{S} До синоћ најсрећнија 
 кантарску улицу.{S} Пред Малим Конаком ври.{S} Ту су постројени дуги редови војске, сва три ро 
 светлије.{S} И само овоме другом имену вриједи принети на жртву оно прво. — Стидљивост је најв 
не.</p> <p>Из суседнога гроба чу се лак врисак:</p> <p>— Јух!{S} Два паука!{S} Два паука у носу 
нући запрепашћено.{S} Међу женама наста вриска.{S} Коњаник одјури даље као муња, и последњи ред 
ре лево поред Дунава, тако исто и кршне врлети и оштре литице што се, парајући облаке, нижу с д 
тњу. — Умереност је <pb n="678" /> прва врлина сваког владара: ти не смеш ни у чему пренаглити. 
озив.{S} Слепа послушност, то је једина врлина по којој Растислав мери људе.{S} Таким поступање 
а је оличено доброчинство, богата свима врлинама.{S} Али оно чиме је она истински велика, узвиш 
и лепа удовица, чедна Лепша, о чијим су врлинама била пуна уста свију Звониграђана, испили су п 
 несумњиви знаци очуване, или изгубљене врлине.{S} Каква бесмислица!</p> <p>— За што је проклет 
жаве што данас имамо, како ће мудрост и врлине „достојна потомка“ увећати и обогатити старе тек 
д њега почиње, па све своје прогласи за врлину, а све туђе за порок и грешење.</p> <pb n="85" / 
 љубавник и ја бих му то пре урачунао у врлину но у махну.</p> <p>— Наравно у таквим приликама  
ла.{S} Ни она не оспорава Лепши ниједну врлину, то је и чедна и поштена, и у сваком погледу узо 
 на великаше, на министре, а проповедаш врлину гомиле.{S} Револуционарка, па то ти је!</p> <p>— 
аћена некаква млада, веома лепа женска, врло отмена изгледа.{S} По свему се види да је висока,  
да да то није интересно, баш на против, врло је интересно и баш ме то копка да видим како пише  
ко се у њу загледао један „врло велики, врло велики господин.“ Видео је случајно једног празник 
Јес, јес, молим покорно, добро би било, врло би добро било, само, молим покорно, бојим се нећу  
чинило као да је она живела још одавно, врло давно, још много пре но што се и родила, и у том д 
> <p>— Благодарим много, Ваша Светлост, врло сам захвалан, али још носим модрицу на куку како с 
оје заједно и какав злочин извршили.{S} Врло су поверљиви једно спрам другог.{S} Преко овога Ил 
а мислиш, докторе, да ли је девојка?{S} Врло је интересно да ли је овако лепа могла да се очува 
ели отровати свога кнеза.{S} А како?{S} Врло просто.{S} Онако исто <pb n="313" /> као што сте и 
разумем како би то могло бити.</p> <p>— Врло просто!{S} Позваће га пријатељи; јавићемо да је са 
 он не воле кад му се читају буквице, а врло радо пристаје уз шалу и забаве.{S} И ако се тако д 
ца, уз то човек пријатне спољашности, а врло љубазан у опхођењу — он је убрзо стекао симпатије  
дин стукну и скочи с Јеле.{S} Он опсова врло ружно француски.</p> <p>— Но, ово ми још никад ниј 
ежурна официра и рече да имају код њега врло прешна и врло важна посао.</p> <p>Пусте их пред де 
угићев говор неочекивано учини на кнеза врло повољно дејство: љутина, која већ беше почела обуз 
е уз игру, о којима је слушао да их има врло лепих, али и врло масних.</p> <p>Растислав покуша  
), зелена, плава и друге, чија испарења врло убитачно дејствују на здравље, а човек, дуже затво 
шља, причала је, како је чула од једног врло поверљивог господина, да су пре два дана некакви н 
јаши, који целога века упорно, по некад врло озбиљно, играју своје лудачке улоге.</p> <p>Свршет 
ају, тамо где сам ја рођена, тровање је врло често.{S} Ту обично жене трују своје мужеве.{S} То 
господар, и јуначки ђенерал прибегао је врло простом средству да ме се курталише — решио се да  
 јес, молим покорно, оно, јео, ствар је врло проста, само, молим покорно, опет ја то не ћу умет 
еорији — рече Растислав.</p> <p>— Ви се врло варате, г. Растиславе, кад мислите да ће ова земља 
с, тако млеле и моја Балканска Браћа, и врло добро чине што тако мисле, и тако и јесте као што  
 и рече да имају код њега врло прешна и врло важна посао.</p> <p>Пусте их пред дежурног, но он  
 у каквом послу.{S} Био је дрзак, али и врло покривен.{S} Кад је имао да учини што ризично, реш 
а је слушао да их има врло лепих, али и врло масних.</p> <p>Растислав покуша да одврати кнеза о 
и тога учитеља развије се подмукла, али врло очајна борба.{S} Учитељ је био вештији књизи и сви 
леда око себе.{S} Била је у маленом али врло укусном будоару.{S} Јела никад није виђала таке ди 
аредник, прост манастирски шумар, човек врло танка стања, без гласа, без имена, незнан и не чув 
бија гушобоља, кад га човек узме.{S} Он врло просто ради — стегне за гушу и удави.{S} Доктори н 
могло с извесношћу тврдити, али је било врло вероватно.</p> <p>Ова околност распалила је код се 
 веома стидљива.{S} Стидљивост је често врло снажан штит против зла и кварежи.{S} Имао је још ј 
 што је код њега увек био знак да нешто врло живо мисли.{S} Још се једном загледа у огледалу, и 
оже бити тај отров?{S} То изгледа нешто врло чудно.{S} То не верујем.</p> <p>Ката се маши своје 
м својски бар до краја.{S} Ова је ствар врло озбиљна и ја бих вас замолио још за нека објашњења 
кати.</p> <p>Млади господин опсова опет врло ружно француски, а за тим крупним корацима пређе п 
е јавим.</p> <p>Завршив ове речи младић врло званично сави свој бележник, мету га у џеп, поклон 
виси од дозе у којој се узме.</p> <p>„У врло малим дозама човек се може поступно навикнути да у 
лоште друкчија су но обична и каткад су врло лепа.{S} Друкчија су мушка, а друкчија су женска.{ 
о ће бити просто један ужас, и ти можеш врло лако довести ову земљу до коначне пропасти.{S} Дај 
и и господар оста задовољан и вели ми: „врло добро, г. начелник, томе сам се од вас и надао.“</ 
осну вест“ како се у њу загледао један „врло велики, врло велики господин.“ Видео је случајно ј 
уп, масло, чоколаду, слаткише, неколико врста колачића за умакање, а оделито од тога било је и  
 земљу преплавили сребрни новци најгоре врсте.{S} Била би, истинска, корист за државу да се те  
 би их сматрао само као нову, занимљиву врсту лудила.</p> <p>Али код нас, где се сви знамо у гл 
једне“; па се окрете и пође; но опет се врте.</p> <p>— Јао, роспије једне, јао вашљивице и смрд 
од мисли и осећаја, као беличаста пара, вртела јој се по глави.{S} То је био некакав дим!{S} И  
с у Лепшу, и, осмејкујући се ђаволасто, вртела је главом, по мало као да се чуди, а по мало као 
 тренутака.{S} Баба Ката нестрпељиво се вртела око столице, на којој је Јела седела крај прозор 
хом је говорио доктор, а старац је само вртео главом.{S} Цео разговор није се могао чути; долет 
тати око тебе.{S} Не ће ми се онда овуд вртети које какви шугљанери практиканти, но ће доћи људ 
гравајући од једне до друге другарице и вртећи се међу њима.</p> <p>— Шта бих му рекла?{S} Рекл 
сена.{S} Са свију страна чуло се звучно врускање зоби; то коњи својим снажним зубима жрвњају кр 
 сести —- Раскомоти се, скини рукавице, врућина је, а била би и штета да стоји покривена овака  
аче имао, сад ме спопаде и нека страшна врућина.{S} Осећао сам просто да се гушим <pb n="479" / 
 дочепа за уво и да му пришије неколико врућих шамара - онако као што родитељи шамарају своју н 
Твоја тешка мудровања већ су ми овде на врх главе, иди одавде....</p> <p>— Ја ово не говорим се 
 куда прођу!...</p> <p>...„Стигли су на врх брда; али над овим првим диже се огромно друго брдо 
ез с дугачком гвозденом мотком, чији је врх усијан да се скоро топи.{S} Један додир те страшне  
</p> <p>Петрија притиште средњим прстом врх од носа и диже га у вис, те га начини још прћавијим 
нако весело, но ако хоћеш да ти скаче с врх куће.</p> <pb n="196" /> <p>За столом се седело по  
јао је и бесмислено бленуо, гледајући у врх својих ципела.</p> <p>— Хитајте — рече кнез мало по 
вим диже се огромно друго брдо, с чијег врха бије и шиба бистар, сребрнасто сјајни млаз воде, а 
оловину провалије.{S} Са таквога једног врха боровог чуло се сад гласно кликтање гладна планинс 
ок се није видео иза високих планинских врхова, али се познавао по свежем руменилу, <pb n="533" 
но су се издвајали од других пошумљених врхова, чија је китњаста зелена одећа сад изгледала црн 
и беше разлило по обзорју.{S} Кроз мрке врхове зелених планинских главица, чије је зеленило бил 
 дакле, нису смели, а високе, планинске врхове морали су избегавати због тешких прелаза и голем 
оји они умачу своје стреле и трују њиме врхове својих копаља, како би непријатељу нанели што си 
Мутимир је опет ухвати за руку и ижљуби врхове њених прстију, још је једном привуче к себи, њин 
опет остадоше сами.{S} Она је гледала у врхове својих рукавица, које је баш тада навлачила.{S}  
асли су огромни борови, али њини високи врхови једва да су допирали до половину провалије.{S} С 
е заклањали високи, шумовити, планински врхови, дотле се западна половина његова губила у недог 
регова.{S} Обасјани месечином, ови голи врхови јасно су се издвајали од других пошумљених врхов 
да, дизали су се час оштрији, час тупљи врхови голих каменитих брегова.{S} Обасјани месечином,  
стислав мери људе.{S} Таким поступањем, врховна управа земаљска - државно министарство остало ј 
 им ви говорите: „Ја сам ваш балканиски врховни командант.{S} У мене ви гледајте и од мене се н 
летајући око лепе Паве окрзнуо јој срце врхом перцета из злаћана крилашца свога.</p> <pb n="225 
ге.{S} Једним измахом ноге она га удари врхом своје шиљате ципеле по сред цволике.{S} Она то ни 
ном плавом течношћу, ножеви с отрованим врхом, то су биле ствари, које је некаква <hi>тајанстве 
је доста и прост црн штапчић, с црвеним врхом, па да се лавови, тигрови, пантери и хијене на пр 
ен храст, каткад зелен, каткад са сухим врхом, а понекад и сав сух и оголео.{S} Његове криве, г 
анџирала госпођу Ловимук у дну сале, на врху сале чу се грохотан смех.{S} Око бив. министарке г 
у.{S} Он га немарно разви и кад виде на врху револуционарни знак — печат на коме су представљен 
та да ради кад су га прилике истакле на врхунац државних послова, где сад, хтео не хтео, мора о 
 на крај крајева треба да га издигну на врхунац.{S} Али кад му је ко долазио згодно под секиру, 
његова звезда већ је бала достигла свој врхунац, она је била на свом зениту; ту је још сијала и 
>Писмо је било кратке садржине и управо врхунац дрскости.</p> <pb n="516" /> <p>„После нашег по 
а за намесника.{S} Како се попео до тог врхунца, то нико не би умео рећи.{S} Могло се казати са 
јајни успеси занели су га.{S} Био је на врхунцу власти, коју обичан грађанин може достићи у јед 
ревртање, девојке често падају у занос, врше се читаве саблазни, и то све бива јавно на очима с 
пуно личе на <hi>ујед бесног пса</hi> и врше исто дејство.{S} Као оно ујед бесног пса, тако и о 
p>— Ја вам опет понављам; ове се ствари врше у поверењу.{S} И ту веровање мора бити потпуно.{S} 
ве оне свечаности, које се том приликом врше?</p> <p>Све то и још много што шта друго доктор је 
{S} Па какве се разбојничке ствари тамо врше!{S} Ономад су на свом тајном састанку истакли књаж 
алканиски грађани, који часно и савесно врше своје грађанске дужности; од чиновника тражи рад,  
нија.{S} Тако је благотворна улога коју врше ове женске јаузне.</p> <p>Око 5 часова почело је п 
н је често, као један од светих обреда, вршен у самом храму.{S} Ствар је узимана природно и ниј 
у све жене роткиње, код којих је такође вршен избор, које се могу узети као роткиње.{S} Ми се т 
е химену; у почаст престанка девојаштва вршене су читаве свечаности, и акт, кад девојка постаје 
мислите ли и ви као кокошка — рече кнез вршећи рокаду — Ама да ми је знати шта ви мислите кад о 
односе, а у тами, иза спуштених завеса, врши највеће скаредности.</p> <p>— Спаривање мушкиња са 
а ђенерала.{S} Да нада мном, ђенералом, врши претрес један капетан противно је свима појмовима  
бог династије и ради њене сигурности, и врши сав овај притисак.{S} На тај начин, место да је он 
 порасте, отац га заступа код невесте и врши синовље брачне дужности!</p> <p>Доктор зачуђено по 
дужем року.</p> <p>„Тако се данас често врши нехотично тровање; на прилику кад човек једе накис 
веног и грешног.{S} Један грчки философ врши обљубу јавно на улици; питају га шта то радиш и он 
 своје послове Црнојевићи су преко њега вршили.{S} Он им је у томе био веома подесан, као богат 
 за државу корисно, и као год што су то вршили јуче, кад им је то и заповедано, тако ће исто св 
и на окружне начелнике, и како они буду вршили те послове, тако ће ићи цела државна машина.{S}  
се у тело човеку кога гађају.{S} Све то вршило би се без пуцња, без ларме — тихо; човек би мога 
евић, носећи кнежевску титулу, у истини вршио дужности једнога председника републике.</p> <p>Да 
љних послова г. Растислав за привремена вршиоца дужности.</p> <p>Мртвац је учинио услугу живима 
ељи!{S} Све су то служитељи, чиновници, вршитељи дужности, министри, особе.... јес, све су то < 
 толико тежи, што га је она сама морала вршити, што је само од њене добре воље зависило на коју 
 као услов за то стављано му је да мора вршити све што се те вечери од њега затражи, а јамчено  
 једнога свог господара и да се научите вршити његове заповести.{S} Та ви сте то пре тако лепо  
ла ни знала.{S} И она је морала савесно вршити своју „дужност“.{S} Име је било непознато; за то 
је то и заповедано, тако ће исто све то вршити и данас, кад им људи зло обавештени могу и друкч 
власти и чиновници земаљски продужавају вршити власт, „коју им је блаженопочивши кнез поверио.“ 
ако слатко ћеретао, као с каквим својим вршњаком.</p> <p>Растислав је био погодио слабу жицу кн 
ву тадашњи капетан, а садашња начелник, Вујадин повукао је грдну вуру и у мало није чак и служб 
 <p>Али излаза није било и наш бедни г. Вујадин отпоче своју улогу.{S} Он подиже обадве руке, п 
ло што би било ма и налик на ово што г. Вујадин прича.{S} Али он је толико желео да се све то б 
рио чак и сам г. прота, па чак и наш г. Вујадин.{S} А што се већ тиче кметова, трговаца и други 
>Тек у зло доба ствар се мало стиша.{S} Вујадин осети где га неко гурну у леђа и прошапута му н 
 и господару, и људима за овај народ. — Вујадин махну руком поносно, показујући безбројне шарен 
претворило и у дуго ћутање, јер збуњени Вујадин беше већ заборавио шта му је ваљало рећи кнезу, 
та.</p> <p>— И велика дужност, прихвати Вујадин.{S} Велика, велика г. прото!{S} И света дужност 
ита.</p> <p>Чим се кнез указа, начелник Вујадин окрете се свету, и, машући обадвема рукама, вик 
ло.“</p> <p>Кад поново седоше, начелник Вујадин опет баци поглед у даљину; редови коња мирно су 
ника.{S} Ту је био и орловачки начелник Вујадин.{S} Он је седео у средини совре и својим орловс 
сму свршили.{S} Куцну се и наш начелник Вујадин и истресе двадесету чашу.{S} Бар он рече да је  
молим покорно, овде началник....</p> <p>Вујадин немаде кад довршити, неко га снажно повуче за к 
и се кнезу и представи се ко си.</p> <p>Вујадин крочи незграпно пред кнеза и поче:</p> <p>— Гос 
крсна имена.</p> <p>Било је у животу г. Вујадина још и много других занимљивих прича и причица, 
то је седео с десне стране до начелника Вујадина, као да је неким „наитијем“ прозрео мисли наче 
све под твојом влашћу!{S} Баш си човек, Вујадине!“</p> <p>Међу тим г. прота, што је седео с дес 
 унутрашњи глас говори.</p> <p>„Бравос, Вујадине!{S} Алал ти вера, јуначки сине, кад си умео до 
о свега тога.{S} И, ето, томе истоме г. Вујадину, пало је сад у део да игра улогу домаћина при  
рио ово што мисли) окрете се на једаред Вујадину:</p> <p>— Начелник, тешка дужност! — рече г. п 
ве на лево, све на лево.{S} А начелнику Вујадину од некуда изненада паде на памет некаква стари 
окреће?</p> <pb n="197" /> <p>Начелнику Вујадину учини се као да се на један пут поче окретати  
<foreign xml:lang="la">Lupus</foreign> (вук, курјак)- Та се болест јавља обично на лицу.{S} Прв 
ао руком, да је јако дувао, да је нешто вукао.{S} Сећала се доцније толико, да је на један пут  
више нисам имао ни тренутка спокојства, вукла ме нека неодољива снага да дођем амо, и ја сам од 
ам те било, роспијо једна!{S} За то сам вукла твоје по... пелене и брисала твоја...?{S} То ми ј 
ушавао да устане, али га је клупа нешто вукла к себи, и он је обадва пута понова седао на њу.{S 
стране његова бујна млађана радозналост вукла га је да се изложи ма и најозбиљнијем ризику, сам 
како су момци трчкарали из собе у собу, вукли некакве тешке ствари, некакво оружје, а мати, љут 
дрекали, викали, пентрали се по дрвећу, вукли некакве огромне мотке којима су гонили мајмуна с  
борен.{S} За руке и за ноге њега су већ вукли да га избаце напоље, но он се онако пијан копрцао 
тке успомене, а опет је нешто неодољиво вукло да ту остане, и она је остала до пред зору.{S} До 
дложним избором.</p> <p>На једну страну вукло је срце, на другу оно мало памети, што још беше о 
ици хајдуци, да није ударио какав чопор вукова, или се где год у хатару општинском појавио медв 
нити коме какво зло, што је доказ да су вукови и људи ближи рођаци но што се обично узима.</p>  
<head>Два пашанца.</head> <p>Прича се о вуку да на човека никад неће насрнути кад је сит, и то  
их гостију, постиде се, притрча оцу, и, вукући га за рукав упита: која су ово господа, што седе 
 живота још нису успели да расхладе нов вулкан прве истинске љубави.</p> <p>У таком се стању на 
а је мржњом просочен.{S} Као што упаљен вулкан издише врелу пару, тако сваки дах твој нека изди 
<p>На госпођи је била лака, плавичаста, вунена хаљина, без многих украса, али укусно скројена,  
 до ње, била је такође увијена у велики вунени огртач, а преко главе пребацила велику свилену м 
ни, уштављени опанци.{S} Око паса шарен вунени куповни појас, иза кога су вириле јабучице од дв 
ашња начелник, Вујадин повукао је грдну вуру и у мало није чак и службу изгубио.{S} Од то доба  
 ваш део славе; буде ли зло, само ћу ја вући одговорност, јер ће свак, рећи: „он је могао учини 
S} За тај случај веома би незгодно било вући се по суду.</p> <p>— Тада би се примање пренело на 
м твоје грешне руке.{S} Развратници!{S} Вуци у јагњећој кожи!{S} Бог вам је поверио овај народ  
n="16" /> <p>„Шта ћеш ти овде, лоло?{S} Вуци ми се испред очију“...</p> <p>Наш јунак побегне, а 
плану.{S} Он викну стражи: „вуците ове, вуците их на поље.“</p> <p>Војници притрчаше, дежурни с 
> <p>Доктор плану.{S} Он викну стражи: „вуците ове, вуците их на поље.“</p> <p>Војници притрчаш 
 <p>„Тако ужасно онакажена, бедна жртва вуче се још неко време, а сваким даном све се више губи 
 <pb n="337" /> а онај да извршује и да вуче одговорност.{S} С тога, као министар председник, о 
господин у цилиндру није ни помишљао да вуче кмета за тур.{S} То је учинио жандармски поручик,  
глад у срцу и у мускулима, нешто што те вуче неодољивом снагом да паднеш у наручја створењу кој 
ла, чак је осећала како је нешто мами и вуче тамо, тамо у ону непознату маглу, у онај сјај, у о 
</p> <p>— Али ено где се пустом пољаном вуче и гадно гамиже страшна змијурина мржње људске.{S}  
ом стању.{S} То опет значи да ја једини вучем и сву одговорност, и пред историјом, <pb n="22" / 
ин.{S} Он је Лепшу истински волео и ово вучење по блату њенога имена, осећао је као своју рођен 
 кнежеву личност, Врбавцу је годило ово вучење кнежева имена по уличном блату, и он се често и  
стоје са стиснутим песницама и траже да вучеш даље, да непрестано идеш напред.</p> <p>Тошу је т 
м (§) параграфа 91., 96. и 104. б., в., г., д.</p> <p>Ове су мере помогле.{S} Ред нигде није би 
} Ха, ха, ха, — а шта је то „њукалица“, г. Маврикије.... ха, ха, ха.</p> <pb n="33" /> <p>— Њок 
стар унутрашњих <pb n="137" /> послова, г. Ратко, и лекар кнежев, у то доба први медецински аут 
ма.</p> <p>Министар унутрашњих послова, г. Ратко, био је сад управо у таком расположењу.{S} Тек 
 Та ја нисам био луд ни пијан, за бога, г. конзуле.{S} Као што сад гледам овде себе и вас, тако 
дучили намесникујући дуго...{S} Да, да, г. председниче!{S} Будите уверени, то ће вам веома добр 
ик кнежев, будем удаљен од њега — онда, г. Растиславе, онда, ствар добија веома тежак и обележе 
а.</p> <p>Истина, два млада безбожника, г. варошки лекар и г. окружни енжењер били су пустили г 
у главом:</p> <p>— Доста, доста, хвала, г. начелниче — рече он.</p> <p>— Ама, ја рекох, нећу ја 
ете Растиславу и упита:</p> <p>- Збиља, г. председниче, какви су то људи изгинули пре једно мес 
lang="fr">fouetter</foreign>.... збиља, г. Растислав, како се каже на балкански језик <foreign  
 коња, не краљицу под коља...{S} Збиља, г. Маврикије, мислите ли ви кад год....</p> <p>— Наравн 
у је дозвољено и шпијунисати.{S} Збиља, г. Растиславе, какво је ваше мишљење о томе?{S} Ја се у 
га и гледао га је дуго.</p> <p>— Збиља, г. Растиславе, рече пуковник окренув се према Растислав 
st embêtant</foreign>! — то нигде нема, г. Маврикије што у овај <hi>балкански језик</hi>!{S} См 
господару!</p> <p>- Јес, јес, извијања, г. председниче, извијања!{S} Јер ја имам уверења да ви  
ме па „г. начелник, шта вам је ово? па, г. начелник, како вам је оно! па г. начелник, има те ли 
ажете дипломатски.{S} Ви сте дипломата, г. Растислав, па увек дипломатски говорите.{S} Ја бих в 
ми је!..{S} Па ништа, г. рођаче, ништа, г. ђенерале, дико и узданицо престола.{S} Приснило ми с 
и мене питате шта ми је!..{S} Па ништа, г. рођаче, ништа, г. ђенерале, дико и узданицо престола 
ав.</p> <pb n="182" /> <p>— Ово је све, г. начелниче, из вашега подручја.</p> <p>— Јесте, г. на 
ђену.</p> <p>Ви скупљате око себе људе, г. Растиславе, који отворено исповедају да је за Балкан 
</p> <p>— А ви прибирате око себе људе, г. пуковниче, који отворено говоре да Балканија има вел 
и тако опасан.</p> <p>— Свакако, кнеже, г. Растислав, који ти остаје, много је већи лисац од ме 
/p> <p>— Сад сте остали само вас двоје, г. Маврикије, ти и то твоје кљусе, ти и коњ, г. Маврики 
а кмет њему на то: „узми мало поистрке, г. ћато, узми; лакше ћеш доскочити.“ Више од два сахата 
ко месеци.</p> <p>— Из ваше се околине, г. Растиславе, фабрикују неистините вести о издајничким 
нској војсци.</p> <p>- Из ваше околине, г. пуковниче, шире се гласови да је кнез наклоњен падав 
а да ми ко што каже.{S} Ту дела говоре, г. Растиславе; говоре ваши поступци.</p> <p>— Радо бих  
сле нашег последњег разговора надам се, г. преседниче, да нећете чекати да вам понова и формалн 
а бити он....{S} А погледај моје кљусе, г. Маврикије, оно ће овако.... хм! куда ћеш сад?{S} А?{ 
 Растислав.</p> <p>— Ви се врло варате, г. Растиславе, кад мислите да ће ова земља, за љубав не 
 и пристаде за њим.</p> <p>- Куда ћете, г. Растислав, за што не седите?</p> <p>- Ви са мном мож 
ома тежак и обележен значај.{S} Пазите, г. Растиславе, пошли сте низбрдицом, низ коју се лако м 
и чак у туђе породице.</p> <p>— Пазите, г. пуковниче, да копајући очи овој земљи не ископате св 
ом и цикну као гуја...</p> <p>— Ћутите, г. ђенерале, кад ваш владалац говори.{S} И зар се ви јо 
в, а књаза и не лита нико.{S} И Ви сте, г. Маврикије, правили устав — Паметан устав!</p> <p>Кне 
че, из вашега подручја.</p> <p>— Јесте, г. намесник, благодарим покорно, све је из мог подручја 
и, криви, тек овај народ неће вас више, г. Растиславе!{S} Народу је додијало једно те <pb n="51 
у собу.</p> <p>— А ко вас то шпијунише, г. пуковниче — упита он хладно.</p> <p>Пуковник стаде,  
 да може на пречац умрети.</p> <p>- Ви, г. Растиславе, новцем из државне касе плаћате којекаква 
лите....</p> <p>Кнез га пресече — А ви, г Маврикије, на шта ви мислите...{S} Бежи испред коња,  
in alter Haudegen</foreign>.{S} Али ви, г. Растиславе! ви морате боље знати те ствари, ви сте и 
 да се на то навикнете.{S} Нарочито ви, г. Растиславе.{S} Вама је веома потребно да се свикнете 
ха, ха!{S} Ви сте професор на В. Шкоди, г. Маврикије, ха, ха, ха... а јесте ли растумачили ваши 
и...</p> <p>- Какве сте нужде ви имали, г. Растиславе, да дајете овој земљи устав?{S} Реците ми 
тислав подругљиво.{S} Али ми би желели, г. начелниче, да нам кажете што изближе о овој господи, 
Их — баш ништа не знате, баш сте глупи, г. Маврикије!</p> <p>Кнез скочи и баци фигуру којом је  
— шах краљу!...{S} Хм!{S} Тако знаш ти, г. Маврикије, тако знаш — у буџак.... у буџак ја како!. 
p>— Па сад?</p> <p>— Сад морате умрети, г. ђенерале.{S} И то сад одмах, још ове ноћи, још ове в 
ез расположено — а ја ћу вас тако бити, г. Маврикије, тако ћу вас бити...</p> <p>Кнез показа ру 
..{S} Хајде једно предавање о њокалици, г. Маврикије; држите јавно предавање, или напишите расп 
<p>— Па шта онда све то треба да значи, г. маркиже? — питао је задивљени барен Жермини.</p> <p> 
у чудновату причу.</p> <p>— Ја не знам, г. бароне, да ли је ово била јава или рушан сан, тек ме 
пет га упита:</p> <p>— Шта да им кажем, г. докторе?{S} А за тим се одмах поправи и место „г. до 
 <p>- Ви пуштате да се државним новцем, г. пуковниче, плаћа израђивање ваших рођених слика, и с 
спети...{S} У осталом, узмите се на ум, г. Растиславе.{S} Ви сте ударили сувише уским путањама; 
ако достојно преставио свештенички чин, г. начелник пређе на просветну струку:</p> <p>— Оно је  
 рећи, тек на кнежеву реч „фукара“, он, г. Маврикије, <pb n="41" /> не мислећи ништа и сасвим м 
 су то ствари и тешке и непријатне; он, г. Растислав, нема ни воље ни наклоности да се око тога 
 ту улогу згодније испунити, ако не он, г. Растислав.{S} Удаљен од Звониграда, кнез неће имати  
 и пред историјом“ носи одговорност он, г. Растислав, коме је стицајем прилика пала у део тегоб 
врикије, ти и то твоје кљусе, ти и коњ, г. Маврикије; је ли, ти и коњ, или коњ и ти...{S} Или к 
глед на кнеза, рече: „имате пуно право, г. намесник,“ опет се поклони и у једном скоку окрете с 
/p> <p>— Хм!{S} Бежи твоје величанство, г. Маврикије, <pb n="38" /> а, бежи!{S} Али какву дивну 
{S} С тога, пошто се подобро размислио, г. капетан рече:</p> <p>- Е, не верујем, господине учо, 
поведа, а другом заповедају је ли тако, г. Маврикије.</p> <p>Шах је персиски краљ, Ваша Светлос 
...</p> <p>— Али ја ћу ископати то око, г. Растиславе, што се као ухода завлачи чак у туђе поро 
, и примети му:</p> <p>— Добро би било, г. начелниче, да нам представите мало ове људе, да знам 
...</p> <p>— „Ако“ и „да ако“ оставимо, г. пуковниче, људима збуњеним, који ни сами не знају шт 
вде, шах краљу..{S} Елем, како рекосмо, г. Маврикије, које је боље шах или краљ? ха?{S} И кава  
ут рећи учитељ: </p> <p>- Добро, добро, г. капетане, кад ти тако то велиш, онда кажи ти мени, б 
 оста задовољан и вели ми: „врло добро, г. начелник, томе сам се од вас и надао.“</p> <p>Истина 
њ</hi> да ти не дирам...{S} Може ли то, г. Маврикије.... а? овако на пример — шах краљу!{S} А.. 
, баш си глуп, бога ми си као коњ глуп, г. Маврикије — и кнез га прстима гурну у главу.</p> <p> 
ем милостиван спрам <pb n="515" /> вас, г. Растиславе, и ако се растајемо.{S} Јес, ја вам ево и 
 истина, онда какав си ми ти муж, (Јес, г. Растислав је био њен муж) да ја такве ствари, које с 
жом платили.</p> <p>Притеран у тескобу, г. енжењер је чак нудио да се откопа земља, па да сви в 
и рече подругљиво: — А? шта има у њену, г. ђенерале?{S} А?{S} Да нису ту они докази, које ви тр 
о....{S} Ко то одгризе ухо том кљусету, г. Маврикије?{S} А?{S} Наш Симон?{S} Мора бити он....{S 
м политиком — рече конзул.</p> <p>— Ах, г. бароне!{S} Ја бих хтео видети тога који би се усудио 
>— Ех...е!...{S} Виц! и ви правите виц, г. Маврикије.{S} Али није добар ваш виц.{S} У <hi>Европ 
ј краљ...{S} Ти ништа не знаш да играш, г. Маврикије.... јао! тако ништа не знаш, погледај како 
људи у буџак....{S} А овако, шта велиш, г. Маврикије, овако један мали шахић краљу!....</p> <p> 
кнежеве слике свуда дође ваша.</p> <p>- Г. Растиславе, пазите куда сте ударили!{S} Куда год зад 
тислав.{S} Но кнез га пресече:</p> <p>- Г. председниче!{S} Каква су то чудна извијања!!</p> <p> 
г. Маврикије?).{S} Ах, па ви сте фуч... г Маврикије... ви сте фуч — ево на! мат сте...{S} Их —  
ују црн печат на званичним актима, а г. г. официри и други чиновници носе на униформи црн преве 
> <p>Ађутанта ставе под присмотру, а г. г. министри остану да чекају кнежево пробуђење.</p> <mi 
гога пута немам“....</p> <p>Један од г. г. министара примети му:</p> <p>„И ми тако исто имамо н 
} Кратко, јасно, мора једном да се зна; г. председниче, ко је овде старији по власти? ко запове 
</p> <p>— Ко? — викну он — ко? шпијуни; г. Растиславе... јес, шпијуни....{S} Људи које је бог с 
рече одсудно:</p> <p>— Вадим шта је.{S} Г. Растислав успео је да ме надмудри.{S} Нашло се издај 
снији поданик у целој држави твојој.{S} Г. Растислав највећи је лицемер балканиски, шерет какво 
 где је могао по вољи пустити корак.{S} Г. министар је ходао и нешто размишљао, али, већ на прв 
ра удари о даску и одскочи на патос.{S} Г. Маврикије склони мало главу да га та Фигура не удари 
> <p>— Господа министри су на окупу.{S} Г. председник послао је да нита како је Њ. Височанству. 
 војник с кобном вешћу: „убијен кнез“ — г. Врбавац као да није био много изненађен.{S} Бар по њ 
те, да ћете мене наћи на путу!</p> <p>— Г. пуковниче, пазите шта радите, јер што год урадите, п 
е лако може и глава котрљнути.</p> <p>— Г. пуковниче, ко бесмислено тумара ловећи туђе главе, л 
веома развијен оговарачки дар.</p> <p>— Г. Растислав је најлукавији Балканац — поче ђенерал — ј 
ебљују црн печат на званичним актима, а г. г. официри и други чиновници носе на униформи црн пр 
 послом“ у источне крајеве Балканије, а г. начелник извести г. Ратка о успеху и остане да чека  
— шах краљу!{S} А.. а.. а шах и краљ, а г. Маврикије, које је боље, је ли шах или краљ?</p> <p> 
</p> <p>Ађутанта ставе под присмотру, а г. г. министри остану да чекају кнежево пробуђење.</p>  
екивала цела кућа, а понајаче сама соба г. конзулова, под чијим се отвореним прозорима и разлег 
г што госпођа управитељка данас обожава г. Растислава, и његова начела, и његовога пашанца, и с 
авца, поставља министар спољних послова г. Растислав за привремена вршиоца дужности.</p> <p>Мрт 
 И доиста обадве женске главе пођоше за г. ћатом ћутећки.</p> <p>Пава је осећала како јој срце  
ст, прихвати Вујадин.{S} Велика, велика г. прото!{S} И света дужност!{S} Јес, света дужност.{S} 
далу и иначе била је, сећам се, и слика г. Кугића.</p> <p>— Па како је у опште та ствар могућа, 
 су на жртвеник ове крваве распре и она Г је и сада онде, где је била и пре по века, ни за длак 
о? па, г. начелник, како вам је оно! па г. начелник, има те ли то и то? па г. начелник...{S} Мо 
! па г. начелник, има те ли то и то? па г. начелник...{S} Море! шта ме није питао.{S} А ја све  
в млађи ађутант упаде у дворану и упита г. начелника, је ли све у реду, јер ће господар одмах д 
/p> <p>„Простим случајем дознао сам шта г. пуковник Врбавац плете против младог кнеза и имам у  
>— Ова нова борба конзервативаца против г. Растислава згодно је поље где ми женске можемо много 
ствар“ мора да је била веома важна, кад г. начелник, код толика посла његова, не <pb n="637" /> 
дговор да је та женска јутрос утекла од г. ађутантове куће.{S} Изглавила гвожђе на прозору и сп 
оме имену и својој части, клонило се од г. Моне, која је својом прошлошћу и својом страсном нак 
агенти Црнојевићеви.{S} С тога тражи од г. министра одобрење да може учинити ванредан издатак р 
 непознат човек, с поверљивим писмом од г. Ратка из Звониграда.{S} У том писму било је друго пи 
другога пута немам“....</p> <p>Један од г. г. министара примети му:</p> <p>„И ми тако исто имам 
вође, који ће одводити народну мржњу од г. Растислава.{S} О, ја тога човека знам.{S} Кнеже, чув 
несе нестрпељивом маркизу извешће да је г-н барон будан.{S} Још неће устајати, али ће г-на секр 
ташкана.{S} По књигама се развело да је г. мајор за три месеца изузео плату унапред „а конто“,  
 владу.</p> <p>Они пуне уши кнезу да је г. Растислав непријатељ престола, што је за време кнеже 
лова!{S} Туга сиротице удовице могла је г. Ратку бити у толико ближа срцу, што је зао удес хтео 
стислава.{S} Ја још памтим време кад је г. ђенерал хвалио г. Растислава као најувиђавнијег дипл 
ари.{S} Кнез узе другу фигуру и баци је г. Маврикију на главу, па, махнув раширеним, прстима на 
ише и кнез уђе.{S} Одмах за њим ишао је г. Растислав, а за овим остала свита.</p> <p>Чим се кне 
ина, он заповеда.{S} А ови овде, ово је г. Стојко провизор <pb n="184" /> старији, провизор ста 
ра дан покрајински начелник отправио је г. министру шифровану депешу велику 4 бланкета.{S} Ту с 
ега некако друкчије зову... јес, оно је г. цртало.{S} А они седи, мали, ено они што се крије он 
ђе на просветну струку:</p> <p>— Оно је г. Ђуро, директор, старешина, он заповеда.{S} А ови овд 
ма од сакривене цигаре.</p> <p>Данас је г. министар тако поранио, да чича Јова није имао кад ни 
а моја проклетиња.</p> <p>Ствар коју је г. мајор називао својом проклетињом, састојала се у ово 
} У том писму било је друго писмо, које г. начелника јако обрадова, а о коме је Ратко писао да  
ећао свега тога.{S} И, ето, томе истоме г. Вујадину, пало је сад у део да игра улогу домаћина п 
...{S} Је ли шија? рече кнез, обрнув се г. Растиславу на што овај одговори климајући главом ћут 
/hi>.</p> <p>— Ха, ха, ха, како рекосте г. Маврикије: „њукалица“?{S} Ха, ха, ха, — а шта је то  
рон будан.{S} Још неће устајати, али ће г-на секретара примити и онако у кревету, ако има каква 
p> <p>— Начелник, тешка дужност! — рече г. прота.</p> <p>— И велика дужност, прихвати Вујадин.{ 
дније, и што ме до лудила доводи — рече г. маркиз, а за тим настави: — Довде ми је, ето, цела с 
 ћату да нам прочита из артије шта пише г. капетан.{S} А ту се строго наређивало да сви мотримо 
н оде и одмах још те исте вечери напише г. министру опширан извештај, управо тужбу на учитеља,  
ник не сме данас ни у чем претерати“, и г. намесник заиста није ни у чему претерао.</p> <p>Пошт 
у кавану, где је било много света, па и г. срески.{S} Реч по реч док ти се њих двоје дохвате.{S 
разан сан.</p> <p>— Дакле, видели сте и г. министра Кугића.{S} То је веома интересно!{S} Међу с 
ва млада безбожника, г. варошки лекар и г. окружни енжењер били су пустили глас да та бара није 
бјаснити.</p> <p>— Али какав сан, драги г. бароне!{S} Онда би морао бити сан и ово што ја сад с 
 сасвим оста без војске.{S} Е мој драги г. Маврикије, па ја тебе бијем као ништа.... као ништа  
..— У осталом ја тебе увек бијем, је ли г. Маврикије, да ја тебе увек лупам,....{S} Излази, шта 
са по поноћи, кад су изненадно дотрчали г. докторовој кући и позвали га да одмах иде у конак, к 
/p> <p>Али излаза није било и наш бедни г. Вујадин отпоче своју улогу.{S} Он подиже обадве руке 
а, пашанац г. Растислављев, мекосрдачни г. Ратко, министар унутр. послова!{S} Туга сиротице удо 
подругљиво рече капетану:</p> <p>- И ти г. капетане, баш не верујеш у екватор, па то ти је! - и 
вели се „ушета“ Ваша Светлост., примети г. Маврикије.</p> <p>— А да како се зове?{S} Је ли множ 
 ни опомене мушица нису могле пробудити г. конзула.</p> <p>Барон Жермини био је ево већ трећа г 
рајеве Балканије, а г. начелник извести г. Ратка о успеху и остане да чека лепе гласе од чича М 
 па је гледао сваком приликом да закачи г. среског за његову простоту.</p> <p>Тако једног дана  
м стварима.{S} И добро сте учинили, мој г. пуковниче.{S} Нико вам не би могао боље и подесније  
само спомене војном министру.{S} Ја сам г. министру о томе већ говорио, само нека му сад и кнез 
 овом пићу.{S} Ту се преварио чак и сам г. прота, па чак и наш г. Вујадин.{S} А што се већ тиче 
и, да се у ствар није умешао главом сам г. министар унутр. послова.{S} После дугог трагања, њем 
аш си човек, Вујадине!“</p> <p>Међу тим г. прота, што је седео с десне стране до начелника Вуја 
 јутра, а на вратима, пред канцеларијом г. министра спољних послова, већ стоји момак.</p> <p>Ст 
617" /> <p>Најпосле пријаве ствар самом г. министру председнику.{S} Он извести министра војног  
добрим бакшишом.</p> <p>Одмах сутра дан г. начелник призове к себи старог орловачког грађанина  
у.{S} Имам да ти рекнем неколико речи о г. Растиславу.{S} Ја умирем, а он остаје, и то ће ти би 
мирно и глатко.</p> <p>Тако је изгледао г. пуковник Врбавац, човек кога је ненадна смрт кнежева 
 који ти <pb n="679" /> је после предао г. Растислав, те си, једино на основу онаких података,  
</foreign> (Не пућиш се ваљда и ти) као г. Растислав, што сам се ја мало шалио.{S} А? хе? хе? ј 
ант замуца и једва изговори да је дошао г. министар унутрашњих послова, и да би радо говорио с  
уђе на прстима.</p> <p>— Да ли је дошао г. министар Ратко? — упита Растислав.</p> <p>Ратко Мили 
згред само прошапућу: „Зар је већ дошао г. министар?“ — па брже боље сваки трчи на своје место, 
рал Врбавац није увек тако строго судио г. Растислава.{S} Ја још памтим време кад је г. ђенерал 
ш памтим време кад је г. ђенерал хвалио г. Растислава као најувиђавнијег дипломата и државника  
nstitution</foreign>.{S} То је измислио г. Растислав! то је његова посла... <foreign xml:lang=" 
 M-r Mavriquie</foreign>... (Је ли тако г. Маврикије?).{S} Ах, па ви сте фуч... г Маврикије...  
ш и зачуђено погледали од куда ли се то г. Растислав враћа тако рано.</p> <milestone unit="subS 
лканиски народ — лен!{S} Ту је нарочито г. доктор био красноречив.{S} Он је живим бојама цртао  
це било нешто.</p> <p>— Заповеда ли што г. намесник? — упита начелник услужно, после кратка ћут 
есило што би било ма и налик на ово што г. Вујадин прича.{S} Али он је толико желео да се све т 
чна за њега, одмах сви одговарају. „Зар г. Врбавац; један пуковник, намесник да учини тако што. 
к у Ташмаден!{S} Зар сан и мој министар г. Кугић, кога сам рођеним очима гледао шта ради у седн 
ране — наравно добре само по нужди, јер г. Растислав није рад да црпе користи из махна и слабос 
сахат, а тицао се искључно мојих веза с г. Црнојевићем и његовом браћом: где сам се с њим упозн 
трашњих послова, и да би радо говорио с г. доктором.</p> <p>Кнез цикну:</p> <p>— А.. а.. а! он  
еко овога Илије Ката је дошла у додир с г. Врбавцем, који се с њом погодио, да му за 250 дуката 
им и брзим корацима маркиз Белини уђе у г. конзулову спаваћу собу.{S} Без увода, без икаквих пр 
ки корак и о свему тачно да извештавају г. министра.</p> <pb n="581" /> <p>Три дана доцније пос 
 <p>Кад је било у сред јела, кнез викну г. доктора, рече му да седне ближе, и узе га у шали <pb 
смо овде навели само она места, која су г. Врбавца нарочито интересовала.</p> <p>Пошто је дуго  
на крсна имена.</p> <p>Било је у животу г. Вујадина још и много других занимљивих прича и причи 
бу, и тада јој је душа да прилети одмах г. конзулу, да му стане на нос, или на крај усана, и од 
отице, ако не њен први комшија, пашанац г. Растислављев, мекосрдачни г. Ратко, министар унутр.  
еварио чак и сам г. прота, па чак и наш г. Вујадин.{S} А што се већ тиче кметова, трговаца и др 
ја говорим слаже с <hi>углађеност</hi> (г. Растислав исправи <pb n="31" /> га опет: „с у-гла-ђе 
и:</p> <p>— Дакле, није врат него шија (г. Растислав исправи га: „није шија, него врат,“) Та да 
 ти моје мишљење.</p> <pb n="163" /> <p>Г. доктор није делио кнежево мишљење — бар га није дели 
цуску академију, ха... ха... ха!</p> <p>Г. Маврикије стајао је на сред собе, с бесмисленим изра 
јпосле ко зна — можда је и бало.</p> <p>Г. прота саслушао је начелников говор с пажњом, потврђу 
и кнез га прстима гурну у главу.</p> <p>Г. Маврикије зажмури, сави врат, јер у таким приликама  
споду намеснике у свом кабинету.</p> <p>Г. начелник се дубоко поклони, изговорив ове речи.</p>  
једно јутро могао бих вам рећи просто: „г. Растиславе дајте оставку и идите кући,“ и ви би мора 
, јер за ово неколико последњих недеља „г. министар изволели су изгледати са свим друкчије.“</p 
а плацу.{S} Извео <pb n="199" /> ме па „г. начелник, шта вам је ово? па, г. начелник, како вам  
осподине капетане.“</p> <p>Тек на речи „г. капетане“ доктор се трже, трже се као да је био у за 
?{S} А за тим се одмах поправи и место „г. докторе“ рече „господине капетане.“</p> <p>Тек на ре 
рек; сутра дан извели су <pb n="240" /> га, обалили на мацке и цепну ли му 25 батина па га онда 
hi> (г. Растислав исправи <pb n="31" /> га опет: „с у-гла-ђе-но-шћу,“ ударајући гласом на сваки 
дно, псујући друштво што <pb n="671" /> га бајаги изневери и оде, док је он застао ради нужде.{ 
а Црнојевића, поздравите <pb n="553" /> га и од моје стране и причајте му овај случај.“</p> <p> 
у слепим очима на махове <pb n="648" /> га је јако штрецало и севало.{S} Срећом опет су били на 
кнез има својих махна и слабости; треба га пустити нека се у те своје грехе тако заплете и замр 
жива човека!...{S} Јес’ он је ту; треба га узети, извадити!....</p> <p>Такве речи допирале су д 
 Али какву дивну гарду има....{S} Каква га кавалерија чува и прати...{S} Једно кљусе, па и њему 
 долазило на ум да се рине на кнеза, да га дочепа за уво и да му пришије неколико врућих шамара 
да га мрзи, да га сматра за душмана, да га ставља ван закона, да га вреба с пушком у руци као д 
за душмана, да га ставља ван закона, да га вреба с пушком у руци као дивља звера!...</p> <pb n= 
 лакше, да на млада кнеза дејствује, да га расположи за се и да му покаже своје искрено пријате 
оз сами мозак.</p> <p>„Да га отмете, да га силом узмете, јадници!{S} Ни то не знате, да се од с 
за то чинило да је опазио тај израз, да га је уловио и у оном кратком тренутку, кад као муња се 
тем, да се с кнезом што боље зблизи, да га свикне на поверљиве разговоре, где би отворено и иск 
и, дакле, овај свет имао да га мрзи, да га сматра за душмана, да га ставља ван закона, да га вр 
е много полагао на то да га се боји, да га слуша и да му се покорава.{S} Рашчуо се са изреке: „ 
икога рођеног да га истински пожали, да га искрено и срдачно загрли, да с његова млада срца ото 
едан сан кад му се од некуда присни, да га нападе некакав црни бик, те се од страха пробуди.{S} 
вештавати, а у ствари то ће значити, да га упућују и да му заповедају.</p> <p>— Човек, који не  
ко пролазан израз на лицу Милојевом, да га је нестајало скоро у исти мах кад се и појављивао.{S 
се познати, ко би га добро загледао, да га је долазак ове женске узбудио.{S} Стаде пред огледал 
би му била штета, да си га напустио, да га ниси хтео служити?{S} Место тебе он би узео другога; 
бреле и затегле, језик одебљао тако, да га је с муком кретао и често запињао; цело тело у грозн 
е у новије доба дознало само толико, да га дивљаци справљају од сока једне биљке америчке, меша 
а, навуче га, и стаде пред огледало, да га закопча.{S} Руке су јој дрхтале, а она је у огледалу 
а да га спасе.</p> <p>„Да га отмемо, да га узмемо силом;“ — допре кнезу до ушију с поља! —</p>  
гићеве, он седе за сто и позва збор, да га саслуша.{S} Његов говор био је као неки извештај о њ 
ћ поднео чашу кнезу са свим под нос, да га у тај мах неко не ухвати за тур и тако га повуче, да 
ходне.{S} У опште, изнећеш му слику, да га таласи опасности запљускују са свију страна, али да  
 ико пружа искрену пријатељску руку, да га поведе правим путем!{S} Бави <pb n="399" /> се лудор 
 паук, и пао би право у његову шољу, да га она није гурнула.</p> <p>Кнез погледа лакеја и упита 
и јамачно и продекламовао ову песму, да га не помете у томе громовито „многаја љета,“ у чему је 
н могао заслужити тако велику казну, да га његова рођена отаџбина избацује из недара својих.{S} 
плећа прихвате,</l> <l>Да га понесу, да га пренесу</l> <l>Преко високих девет планина,</l> <l>П 
оводи, ви мислите сва је мудрост ту, да га удалите од државних послова и да га пустите нека тер 
пео је да постане и државни питомац, да га пошљу о државном трошку на страну, откуда се вратио  
и мах опет је осећала <pb n="701" /> да га никад јаче није волела.{S} Хтела је да бежи из ове с 
 пустите нека тера своје лудорије, а да га држите у корди тиме, што ће од вас зависити кад ћете 
к ни сам кнез није могао уздржати, а да га нарочито не похвали.</p> <p>Кад је било у сред јела, 
 планова, који на крај крајева треба да га издигну на врхунац.{S} Али кад му је ко долазио згод 
нежев.{S} Он приђе кнезу и понуди га да га огрне, но кнез то одби једним покретом руке.</p> <p> 
 га нешто ухватиш? — Преварио бих га да га уквржим, а после отерам коме треба да примим својих  
 то није дуго трајало и сад је згода да га једним ударцем стукнемо у старе међе, где је био још 
ом предусретљивошћу сам понуди кнеза да га остави слободна и да одавде седне у своја кола.</p>  
окупну спрему своју, која је требала да га дигне на престо и да му мете на главу кнежевску крун 
мну масу света, која се беше кренула да га прати.</p> <p>— Јесте, височанство; ово је доиста ис 
 не даду овој гомили, што беше дошла да га спасе.</p> <p>„Да га отмемо, да га узмемо силом;“ —  
злазити ни сад, ни довече.</p> <p>Ма да га је ађутант уверавао да је Растислав доиста нешто мал 
а растргне Мутимира у комаде, зубима да га растргне и шакама да се насрче његове крви.{S} У том 
ј рекли, па извирујемо испод јоргана да га видимо, и све се смејемо.</p> <p>Ратко се још не беш 
и мртви да нам дарују овога роба, па да га или молбом одмолимо, или покајањем искупимо, или муд 
 рашћеретао услед обилна доручка, па да га не би стешњавао својим присуством, он, на згодан нач 
 брзо окрете на леђа.{S} Кнез потрча да га прихвати, покуша да га подигне, али ђенерал оста исп 
} Кнез потрча да га прихвати, покуша да га подигне, али ђенерал оста испрућен и грчевито укруће 
ом сну, а у великој ватри.{S} Покуша да га пробуди, али кнез се није одзивао.{S} На питање њего 
 исти мах беше пришао кнезу и покуша да га узме за руку и да га поведе да седну на диван.{S} Но 
 Жика понова хтеде ухватити за рукав да га повуче да беже, Црнојевић се осврте, диже пушку на о 
} Нигде никога свога, никога рођеног да га истински пожали, да га искрено и срдачно загрли, да  
жи!{S} Бог вам је поверио овај народ да га браните као добри пастири, а ви га сами кољете.{S} О 
S} Како да доведе Црнојевића?{S} Где да га доведе?{S} Начелник му објасни.{S} У опште да га <pb 
како ми је леп нос; по некад ми дође да га од милоште откинем, а мој клипа Вилип вели да би ме  
 виде више младића на улици.{S} Пође да га потражи навири у побочни сокак, изађе на чаршију; уп 
го је трајао, а трајао би још и дуже да га Враничић не прекиде.{S} После свега што је чуо од њи 
ађе из собе, махнув главом на сељаке да га очекну.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не по 
мало слаб.{S} Моли господу намеснике да га извине и да изволе вечерас око 8 час. свратити к њем 
 Околности су се веома згодно стекле да га на то свикнемо још одмах с почетка.{S} Док је био ма 
е да му делите парче по парче и тиме да га вежете за се!{S} Кад ви хоћете да шпекулишете кнезом 
е да му буду на руци, с друге стране да га мало и контролишу.{S} Један од жандарма био је наред 
о унутрашњости, таман ће бити згодне да га занесу и очарају.{S} И он и Растислав вратиће се у З 
о, али чим га она извади, кнез јурне да га узме, и она га одмах стрпа у џеп.{S} У једном таком  
чао, особито кад се игра, па га јуре да га ухвате, а он бежи и крије се овом путањом.</p> <p>Би 
е пажњу на доктора.</p> <p>Бојећи се да га не узнемири, лекар је непомично седео на својој стол 
 високо су се надимала; познавало се да га нешто гуши.</p> <p>У соби је био сам кнез Мутимир.{S 
 загушљиво али одсечно.{S} Видело се да га је веома потресло ово одбијање кнежево. — Добро, — р 
 подсмевање кнежево.{S} Чинило му се да га није нико никад тако за срце ујео.{S} Није звао ни с 
гори од њега.{S} Што се не постарате да га заинтересујете за озбиљније државне послове, што га  
е кнезом.{S} Све оно чиме ви мислите да га држите у шкрипцу, други ће му дати у много већој мер 
Кугић уђе, а кнез ни главе не осврте да га погледа, ма да је чуо његов долазак.</p> <p>Доктор с 
?{S} Начелник му објасни.{S} У опште да га <pb n="639" /> преведе у Балканију, колико тек да се 
ао онај њен вез на рукавима; па хоће да га види из ближе.{S} Могуће да је то, а могуће и да ниј 
аџбину, мећу чиновницима, што дођоше да га поздраве, био је и наш јунак.{S} Кад га стари кнез у 
везано за шљиву.{S} У кући оштре нож да га закољу, а оно мирно и невино стоји и повјерљиво глед 
ћи само да извали што више камена, и да га узме оданде где се најлакше вади, порушила је сад мн 
 других начина да се њиме послуже, и да га злоупотребе приватним путем.{S} Каква дрскост!{S} Но 
и значај.{S} Вилице му се стегоше, и да га је ко у тај мах ословио, он не би могао реч проговор 
 да га удалите од државних послова и да га пустите нека тера своје лудорије, а да га држите у к 
а изазове престрављеност код кнеза и да га увери како је нова влада слаба, немоћна, и можда и и 
олестан и ви то треба да му кажете и да га успокојите.{S} Ћутање ту не помаже.</p> <pb n="622"  
у је хтео рећи да је кнез болестан и да га ваља штедити.</p> <p>Кугић је ово разумео, али место 
 Срећко рече да пређу у другу собу и да га причекају, затвори врата за њима и окрете се хоџи.{S 
 кнезу и покуша да га узме за руку и да га поведе да седну на диван.{S} Но кнез то одби, он изв 
ву си да дадеш изнуђено обећање, али да га после не извршиш.{S} Он тебе бије силом — ти њега уд 
> у спаваћу собу.{S} Шта нису чинили да га наговоре да се <pb n="382" /> свуче и да легне у кре 
 За руке и за ноге њега су већ вукли да га избаце напоље, но он се онако пијан копрцао, отимао  
.</hi>!{S} Пријатељи, који су отишли да га виде у затвору после четири месеца, нашли су на њему 
За мајмуном послати су били жандарми да га траже.{S} Тек јутрос, кад се већ лепо свануло, нашли 
крених пријатеља, ја ћу се постарати да га окружим још и бољим људима.</p> <p>госпођа Софија на 
дана отровани жалосник почне осећати да га ноћу спопадају као <pb n="98" /> неке грознице, да н 
се ни један од њих није смео усудити да га још више слаби и колеба својим међусобним завадама.{ 
 натраг“.</p> <p>„Настојавање власти да га ухвати, или убију, није, на жалост, било крунисано у 
тоница жалила га је.{S} Може се рећи да га је жалила цела Балканија.{S} О томе је био објављен  
ејаше ухватио за огртач недајући јој да га обуче.{S} Она га погледа преко рамена и упита га хла 
љи.{S} Хоће ногу да ми осакати Морам да га истресем.“ И он је полако засукивао рукав, завлачио  
ђоше.{S} Он им показа ђака и рече им да га воде у полицију.{S} Силом је одведен; уз пут је и би 
могао знати за узрок?</p> <p>— Држим да га већ знате.{S} Ваш поступак није био случајан; свака  
га толико воле, и који је тако вољан да га обаспе својим владалачким милостима!... </p> <p>.... 
оштовања, беше напућио усне, спреман да га целива у руку.{S} Сад му се још јаче даде на смех он 
 ране.{S} За тим је кнез био изложен да га народ види и да му ода последњу пошту.</p> <pb n="14 
ко и полако, а Жика се није усуђивао да га узнемири ма каквим питањем.{S} Враничић продужи:</p> 
толици на сред собе и стењао је, као да га нешто боле.{S} Кад му доведоше децу, он стаде једно  
лак прашине на широком друму.{S} Као да га је вихор гонио, <pb n="5" /> овај облак јурио је нео 
очетку беше пренуо; изгледало је као да га дирају речи пуковника.{S} После се опет утиша; опет  
е се више срдио.{S} Изгледало је као да га драже његове рођене речи.</p> <p>— До јуче љубили ту 
е све то знао, пуковник се учини као да га је то јако зачудило.</p> <p>— Пет година! то је мног 
во Кугићево кресање истине у очи као да га је почело мало освешћавати.{S} Говор је био и сувише 
ве страшне речи Мутимирове чисто као да га тргоше из заноса.{S} Тешке увреде пробудише у њему с 
е — за што би, дакле, овај свет имао да га мрзи, да га сматра за душмана, да га ставља ван зако 
ко обрадова, а о коме је Ратко писао да га је нашао случајно, премећући своје хартије.{S} Начел 
овник пође и сам тамо, али је осећао да га подилази нека дрхтавица.{S} Морао се усиљавати да се 
а.{S} С тога је сматрао да има право да га „уклони“ — онако исто, као што су Мутимирови претци  
Не испуштајући точак, и ако је видео да га не може зауставити, газда је остраг грдно чврчао и п 
било је мучно пуковнику и он је хтео да га прекине.</p> <p>Кушао је још у два три маха да онако 
.</p> <pb n="94" /> <p>— Не бих хтео да га узнемиравам — примети Врбавац као за себе.</p> <p>Не 
 — додаде други. — А шта би му радио да га нешто ухватиш? — Преварио бих га да га уквржим, а по 
тимао за популарношћу.{S} Није марио да га свет воле, али је много полагао на то да га се боји, 
име? и откуда све то зна?{S} Ма како да га је Растислав на то наводио, младић је увек одговарао 
а је да успава најачега човека, тако да га успава, да се тек у рају пробуди.{S} То је, господин 
и несебичности, нису могли ни толико да га загреју, да у њој не гледа шпекуланта!{S} На њега на 
нца. <pb n="384" /> Тешко ми је било да га гледам.{S} - Окренем се и полако изађем.</p> <p>Ратк 
ећ била зрела.{S} Они су хтели, само да га протерају.{S} Лудорија!{S} Младићи, шта су они знали 
кивно; јетко, и тако брзо и задувано да га је већ тешко било разумети, јер је махом гутао после 
а му честита „добро јутро“, а уједно да га још и опомене да је већ време устајању.</p> <p>Но ју 
д дворане у кнежевом двору, изложено да га народ последњи пут види и целива.{S} Около су предст 
вет воле, али је много полагао на то да га се боји, да га слуша и да му се покорава.{S} Рашчуо  
то с кнезом тако поступате.{S} Место да га научите да као кнез разумева државне послове и да их 
ала — тај утисак да направи, па опет да га нестане, да се спасе и утече, јер његов живот најпос 
лност распалила је код сељака апетит да га ухвате или убију.{S} Командири су пооштравали своје  
о је војсци и иначе већ била дужност да га слуша као војног министра.</p> <p>Његово стално прис 
за, народ је гомилама излазио на пут да га види и поздрави.{S} Дочекивали су га песмама и пуцња 
политичких смерова, крали људи барут да га продају.{S} Али начелник је указао на блиске везе из 
оже да сврши неки посао он шаље бабу да га она сврши — вели народна мудрост.</p> <p>Треба да су 
с.{S} Г. Маврикије склони мало главу да га та Фигура не удари.{S} Кнез узе другу фигуру и баци  
ај је доиста необичан!{S} Ја не могу да га протумачим — рече Белини.</p> <p>— Или је ваљада и н 
лвер.{S} Хтеде зауставити свога вођу да га што упита, али се сети напомене при уласку у порту д 
и још јаче стежу, као да се спремају да га никако не даду овој гомили, што беше дошла да га спа 
ша се проли, оближњи му пружише руку да га подигну.{S} Црвен као паприка, а љут као гуја, кмет  
 ниже, да се спреме за прелазак и ту да га чекају.{S} Код буктиње може остати само чича Мунтија 
 га на снажна плећа прихвате,</l> <l>Да га понесу, да га пренесу</l> <l>Преко високих девет пла 
<l>А ми ћемо им роба предати,</l> <l>Да га на снажна плећа прихвате,</l> <l>Да га понесу, да га 
 што беше дошла да га спасе.</p> <p>„Да га отмемо, да га узмемо силом;“ — допре кнезу до ушију  
ом Мутимиру кроз сами мозак.</p> <p>„Да га отмете, да га силом узмете, јадници!{S} Ни то не зна 
а њега обузме неодољив страх, и савлада га један једини осећај: да бежи одавде, и то да бежи шт 
еним прсима, стоји пред доктором, гледа га с висине и слуша га подругљиво.</p> <p>Кугић уђе, а  
p>Кнез извади сахат, отвори га, загледа га, — и узе ходати по соби.</p> <p>Ђенерал беше устао;  
љам!“</p> <p>Кнез извади сахат, загледа га и рече: — Једанајест и 25 минута.</p> <p>— Имам још  
кочи са столице, извади сахат и загледа га према ватри.</p> <p>— Скоро поноћ - рече он. — Хајде 
 сит находао, он извади сахат и загледа га.{S} Било је близу 9 часова.{S} Он удари у звонце.{S} 
а очи, скочи, стаде пред кнеза, погледа га прво у очи и рече одсудно:</p> <p>— Вадим шта је.{S} 
тислав ово рече, он диже главу, погледа га и гледао га је дуго.</p> <p>— Збиља, г. Растиславе,  
дном; успеш ли само једном у томе, онда га се више немој бојати; после тога може ти он лепо и п 
ко ти хоћеш, а кад га служи други, онда га служи онако како он хоће.{S} Ево најбоља примера на  
само у томе, што кад га служиш ти, онда га служиш онако како ти хоћеш, а кад га служи други, он 
ш и личне куражи да изврши све оно куда га понесе његово властољубље.{S} Све то он сазнаје, с т 
ве до смрти старога кнеза.</p> <p>Отуда га врати милост новог, младог кнеза, који га чак узе к  
с питањем, пун нестрпљења.</p> <p>Синђа га погледа оштро, набра веђе и процеди кроз зубе: „Пола 
Кад Ратко отпоче говор о кнезу, госпођа га слушаше пажљиво.{S} Кад реч прихвати Растислав, <pb  
 упита кнез.</p> <p>Ушао је.{S} Госпођа га дочека стојећки, сва потресена и узбуђена.</p> <p>—  
 је! — узе се правдати Тоша, но госпођа га пресече:</p> <p>- Какви су то републиканци код вас у 
 пословима — поче Растислав, но госпођа га пресече.</p> <p>— О, не, ја не водим бригу о државни 
тину морам отплатити....</p> <p>Госпођа га опет прекиде.</p> <p>— Све су то твоје ствари — рече 
сла, ја ником нисам крив...</p> <p>— Ја га нисам убио!{S} Камо? где је крв?{S} Моје су руке чис 
сечно одговори: „3 часа, господине.“ Ја га опоменем да пази шта говори, али он оста при свом тв 
ерује.{S} И ја сам јавно жалио.{S} А ја га мрзим.{S} И други су га мрзели.{S} Он је био апсолут 
вде још има што за спасење...{S} Али ја га волем, волем, волем... ја сам његов роб, ја сам гото 
} Кад угледа оца — застиде се.{S} Снаја га одмах викну и упита га где је Пава.{S} Но Грујица ни 
</p> <p>Официр хтеде навикнути, но Боја га претече...</p> <pb n="255" /> <p>— Јес господине сло 
е, али баш и кад би била.,.</p> <p>Боја га пресече.</p> <p>— Има, има, господине; ту је она.</p 
 могао удати — рече доктор.</p> <p>Боја га пресече:</p> <p>— А што кнез да удаје туђе девојке!{ 
ониградскога спахије Шеремет бега, која га једном приликом поклони старом Симићу, а од њега ]е  
ати, — ко је мудар, па прими срећу која га је снашла — благо њему!{S} Ко двоуми, устеже се, кол 
жај, како би боље могао чути причу која га је све више интересовала.</p> <p>- Па, па?{S} Шта би 
е што даље од државних послова.{S} Нека га нека се карта, пије, банчи и махнита, само нек не ди 
S} Граби тај тренутак и онда пусти нека га сурва мржња народна.{S} Кад га доцније дигнеш, — он  
их бегунаца свега 10—15 корака.{S} Жика га је гледао.{S} На један пут он узе у руку револвер, п 
своју рањену и забринуту главу.{S} Жика га је узалуд опомињао да треба ма шта предузети, да је, 
" /> црвен, с погнутом главом — кићанка га је куцкала по рамену — с набреклом мешином, он је кр 
ала његова лепа жена Каја и распитивала га о кнезу.{S} Врбавац је причао како га је кнез изнена 
 отров?</p> <p>Ката је ћутала и гледала га својим хладним, подругљивим погледом.</p> <p>— Збиља 
 крунисана глава, господар земља трзала га је из овога заноса и он је мирно, с погнутом главом  
ждирала га само једна жудња и растрзала га само једна једина, неодољива, несавладљива потреба,  
лазила би му, грлила га, љубила, карала га, тепајући му и мешајући у своје материнске нежности  
 потресао само један осећај, прождирала га само једна жудња и растрзала га само једна једина, н 
ла му прст горе спрам огледала и питала га на ухо: види ли то и то, нашто је он одговарао мрдањ 
 нове кошуље и одело свога мужа и одела га.</p> <p>Причало се и о некој болесној баби, коју је  
је био мртав и његова престоница жалила га је.{S} Може се рећи да га је жалила цела Балканија.{ 
ашне речи кнежеве; веровала је и жалила га.</p> <p>— Ја сам грешник.{S} Нисам требао правити та 
сказане сласти, прилазила би му, грлила га, љубила, карала га, тепајући му и мешајући у своје м 
 својим крупним, црним брковима, сетила га се како је једном скоро пуно по године дана ишао с ј 
рашњој политици.{S} У том стању затекла га је „Катастрофа“.{S} Велика Народна Скупштина <pb n=" 
 његова бујна млађана радозналост вукла га је да се изложи ма и најозбиљнијем ризику, само да з 
.</p> <p>Тодорика пробуди слугу и посла га да пробуди сеоскога ћату, а сам с Глуварићем и чича  
ад ђенерала не треба ништа дирати; ваља га ту оставити на миру и чекати да се поврати, па га он 
ак из потере паде на земљу мртав; земља га жива не сачека; погођен је био у сред чела.</p> <p>М 
а Срећко, навика на онај свет и разагна га; избруси хоџу и нареди му да пође за њим у манастирс 
м: — „Катастрофа“ — под тим називом зна га цела земља.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
био апсолутиста <pb n="350" /> Омладина га је мрзила као тиранина.{S} Ја сам нашао готову завер 
 узимајући Мутимиру кутију из руку, она га у шали удари по прстима.</p> <pb n="677" /> <p>Но ов 
више није давала станка ни одморка; она га је, као сенка његова, свуда неодступно пратила.{S} Н 
огртач недајући јој да га обуче.{S} Она га погледа преко рамена и упита га хладно и презриво:</ 
е нарочито допадне госпођи Мони.{S} Она га је дозвала к себи; у „неглижеу“ , лешкарећи на свом  
ош више у плач и пође пред мајку, а она га погледа срдито и рече му: „Ти боље ћути!{S} Пола ми  
диле и ноге.{S} Једним измахом ноге она га удари врхом своје шиљате ципеле по сред цволике.{S}  
на извади, кнез јурне да га узме, и она га одмах стрпа у џеп.{S} У једном таком покушају, Лепши 
 тужно, да се Лепша чисто сажали, и она га обасу пољупцима, али му на његов захтев слику још не 
 са живим, немирним очима Мониним и она га чисто пресече срдитим, муњевитим погледом.{S} Подуже 
 дизала очи да види тај поглед, али она га је осећала, осећала је како јој се у срце лије и по  
та би на један пут овој жени!{S} Но она га брзо изведе из недоумице.</p> <p>— Да, мој господине 
p>Док је кнез Мутимир ово говорио, Мона га је мерила од главе до пете, погледала је час у <pb n 
капу и викну: „Збогом!“ </p> <p>Но Мона га заустави.{S} Она се смејала његовој осетљивости, про 
канци, какве тајне дружине?</p> <p>Мона га опет пресече: — Јес, јес, какви републиканци, какве  
 <p>Кнез заусти да нешто рекне, но црна га прилика пресече:</p> <p>— Сад немамо кад!{S} Скоро ћ 
о слатко трчао, особито кад се игра, па га јуре да га ухвате, а он бежи и крије се овом путањом 
цварен.{S} Убили су га из револвера, па га после ножевима секли, највише по лицу.{S} Но лекари  
е хаљине, нарочито за њега начињене, па га посадили са собом за сто, да изненаде и преваре неко 
вити на миру и чекати да се поврати, па га онда преместити у постељу.{S} Још једном кнез је опо 
<pb n="26" /> се тако радо забављао, па га натерали да учи — он би срдито кроз плач протествова 
му, Црнојевићу, стегли руке наопако, па га гоне да се бос пење уз оно оштро, каменито брдо, пок 
<p>Тако је Врбавац смислио овај пут, па га одмах сутра дан изнео својим друговима, осталој двој 
лавом — Набацио бих му гуњ на главу, па га одозго приклопио.{S} Околни се сељаци засмејаше. — Н 
ој ствари послат једноме овд. листу, па га, случајно, на пошти нестало — запиткивао је кнез даљ 
или на мацке и цепну ли му 25 батина па га онда прогнали.</p> <p>Тако је грдно прошао хоџа.</p> 
 ја говорим.{S} Он заклопи сахат, стрпа га у џеп, <pb n="318" /> јурну вратима одјапи их ширими 
 наслони револвер на слепо око и скреса га.{S} Мати се поведе и паде наузнако.{S} Престрављена, 
о на страну и гледајући му у очи, упита га полако:</p> <p>— Збиља, шта ти је?{S} Шта ти би на ј 
о ослушкивати.</p> <p>— Шта је? — Упита га кнез.</p> <p>— Ђенерал ништа не одговори, но продужи 
диже главу, упре поглед у кнеза и упита га хладно.</p> <p>- Кнеже, нема ли друга излаза да се и 
ула.</p> <p>Кнез погледа лакеја и упита га, да ли је он видео паука.{S} Слуга махну главом одри 
и руку да узме кутију од сељака и упита га које је село овде најближе, старајући се да тиме окр 
{S} Она га погледа преко рамена и упита га хладно и презриво:</p> <pb n="697" /> <p>— Шта хоћеш 
цију.{S} Он се окрете начелнику и упита га:</p> <p>— Ви сте овде начелник? и љубазно проговори  
и га пред чича Милојем на столу и упита га оштро:</p> <p>— Шта је ово, чича Милоје?</p> <p>Стар 
иде се.{S} Снаја га одмах викну и упита га где је Пава.{S} Но Грујица није ништа знао. „Ја сам  
тислав прочита писмо један пут; прочита га и други пут; за тим га окрете, загледа рукопис, адре 
ислав извуче из џепа бележник, прелиста га на једном месту застаде.</p> <p>— Да, знао сам да им 
 Бесна си ти, моја ћерко, бесна!{S} Шта га је њих које би сматрале да су најсрећније на свету,  
рио: „Полако, господине, полако!{S} Шта га сам их ја овде виђео... их хи... каквих људи!{S} Па  
неискрено <pb n="700" /> држање.{S} Шта га је могло навести да од ње крије своју женидбу!{S} Ни 
 крочио на ову милу, свету земљу, а шта га срета одмах на првом кораку!</p> <p>Но младост је бо 
ти у монограм.{S} Враничић га упита шта га толико интересује на кутији.{S} Сељак рече да је у в 
ну Паву и прошапута јој: — Погледај шта га је чарапа надобијао.{S} Све цванцик и чарапе, цванци 
 био пустио свом језику на вољу и ништа га више није могло зауставити.{S} Ту је пало и таквих р 
читавом потоку ласкавих речи, али Лепша га пресече: — Ја морам хитати!</p> <p>Кнез је загрли ок 
 они бајаги некоме прете...{S} Но Лепша га понуди да чита писмо, у коме је стајало између остал 
 млад жени, па морам и ја.</p> <p>Лепша га оберучке одгурну од себе, после се окрете и гледаше  
признаде! — Јес, женим се.</p> <p>Лепша га одмери од главе до нете, и пошто га је тако за један 
ред доктором, гледа га с висине и слуша га подругљиво.</p> <p>Кугић уђе, а кнез ни главе не осв 
аничић саслуша сељака до краја, саслуша га мирно и спокојно; после додаде равнодушно и као у ша 
може да их се извори</hi>.{S} Растислав га опет исправи: „не могу да се изговоре.</p> <p>Кнез с 
д, младић је морао остати.{S} Растислав га узе запиткивати за стотину појединости и објашњења.{ 
 своме народу — поче кнез, но Растислав га пресече.</p> <p>— Да! „то није начин.“ А шта ја друг 
е поћи.</p> <pb n="273" /> <p>Растислав га заустави:</p> <p>- Молим вас.{S} Није могуће да ме о 
 језика.</p> <pb n="83" /> <p>Растислав га испрати подругљивим осмејком и климањем главе.</p> < 
цигара.</p> <pb n="267" /> <p>Растислав га упита из далека.</p> <p>— Јесте ли намирили коње, мо 
за руком да и сам набави шињел, откупив га за добре паре.</p> <p>После овога Жика се придружи п 
— „Шта рече, шта рече господар?“ — „Бог га живео, он бог ме лепо вели.“ — „Ама шта, шта вели?“  
 се страни откуда је долазила вика, кад га ађутант срете, блед и пренеражен.</p> <p>— Шта је? — 
отрова, од кога се добија гушобоља, кад га човек узме.{S} Он врло просто ради — стегне за гушу  
 својим писаћим столом.</p> <p>Сад, кад га ми ту затичемо, он нити чита, нити пише, већ седи ми 
. — Но, кад би он био као оно зече, кад га потревиш у ластару — примети један. — Па што?{S} Мор 
у Растислава и просто се пренерази, кад га виде како беше помодрио од љутине.{S} Она устаде, пр 
мором, Жика је спавао дубоким сном, кад га траже оштро лајање некаква пса.{S} Диже се и ослушну 
сти нека га сурва мржња народна.{S} Кад га доцније дигнеш, — он ће ти пољубити руку, коју му пр 
га поздраве, био је и наш јунак.{S} Кад га стари кнез угледа, одмах га познаде и викну му:</p>  
да га служиш онако како ти хоћеш, а кад га служи други, онда га служи онако како он хоће.{S} Ев 
и преливало као најлепше-плаво море кад га лак поветарац тек почне најлак браздити и гипкати.{S 
а је гомила тај свечани тренутак, и кад га никако не би, она се поче разилазити.</p> <p>Улице с 
 Он је прво почео говор полако, али кад га Срећко удари, хоџа поче говорити гласније, после је  
па овде смо сви своји! - примети он кад га ађутант окрупни крупним речима.</p> <p>Мање више гос 
ити.{S} Разлика је само у томе, што кад га служиш ти, онда га служиш онако како ти хоћеш, а кад 
 младоме кнезу чине голему неправду кад га овако цене и овако о њему говоре.</p> <p>госпођа Соф 
 тренутку ока, и баш у оном моменту кад га Жика понова хтеде ухватити за рукав да га повуче да  
 мушки!{S} Види се Косанића крв!{S} Сад га тек признајем за права брата.</p> <p>Лепша мету Мони 
ти и диже Перуна у своја наручја, и сад га први пут загледа у лице.{S} Перун отвори очи и прого 
-што но реч: усео на свог коњића, и сад га је тешко било скренути с пута којим се једном већ за 
у, трзао се и опет се губио.</p> <p>Сад га поврати гласна вика у близини.{S} Ту, за првим шумар 
е пуштао све дотле, док му не јавише де га чека писмо из двора.</p> <p>Писмо је било кратке сад 
и то ни пошто није давао.</p> <p>— Овде га нећеш прочитати — говорио је Мутимир.</p> <p>— Све ј 
скашља се па се упути право у салу, где га је чекала непозната госпођа.</p> <milestone unit="su 
="64" /> где је ударила господина и где га то боле — но опет се трже.</p> <p>Међу тим млади гос 
вар се мало стиша.{S} Вујадин осети где га неко гурну у леђа и прошапута му на ухо:</p> <p>— По 
 га срдачно и поведе право у будоар где га гошћа дочека на ногама.</p> <p>— Немам потребе да ва 
ти ађутанта за дугме од мундира, одведе га у други угао собе, и шапатом му продужи говорити:</p 
ктор, и ухвати ађутанта за руку, доведе га до врата и готово силом изгура напоље, понављајући у 
ша крадимице баци поглед на њега и виде га како на махове уздиже рамена и стреса се. „Или плаче 
у даље.{S} Погледа и себи у лице и нађе га мирно и хладно.</p> <p>— То већ прелази сваку меру;  
а ове речи Милоје се упути мосту, пређе га брзо и позва и остале да прелазе.{S} Они наиђоше; Вр 
е своје наочаре, узе писмо у руке, диже га према себи, и, на један пут, он стаде дрхтати, писмо 
тиште средњим прстом врх од носа и диже га у вис, те га начини још прћавијим но што је.</p> <p> 
 срдитим, муњевитим погледом.{S} Подуже га је мерила очима, после климну главом.</p> <p>— Међер 
слав на ове речи погледа Ратка и подуже га је гледао, али му ништа не рече.</p> <p>Говорило се  
е даде да измакне.{S} Она му приђе, узе га оберучке за главу, погледа му у очи и рече му понова 
 и, <pb n="214" /> чисто мазећи се, узе га запиткивати шта је наредио, како је удесио и хоће ли 
 глави подигао, она се окрете мужу, узе га опет за руку, припи се уз њега, и, гледајући му у оч 
 узе завиривати свуда око стола.{S} Узе га тражити и кнез.{S} На узвик госпођин бејаху притрчал 
 доктора, рече му да седне ближе, и узе га у шали <pb n="142" /> испитивати, да ли доручак приј 
но и полако, узе писмо, отвори га и узе га читати.{S} Очи јој се разиграше, лице оживе; по свем 
>Растислав дохвати писмо са стола и узе га читати онако с једним свученим рукавом од капута.</p 
реса.{S} Притрча му млађи ађутант и узе га карати: „Шта то радиш, море!{S} Зар се туна изуваш?{ 
а брзо приђе своме зачуђеном мужу и узе га за руку.</p> <p>Њене су руке дрхтале.{S} Растислав ј 
у од чуда!{S} Он се окрете детету и узе га преда се.{S} Испитивао га је редом и дете је у својо 
нак баци поглед на оближње брдо и у узе га разматрати пажљиво.</p> <p>— Не, не ћемо бежати — ре 
 успела да стрпа писмо у џеп и друкчије га није било могуће одузети, мањ да је веже.</p> <pb n= 
 воска, па се опет удуби у питање, које га мучи ево већ близу 40 часова.</p> <p>Још ономад на н 
снови постали су били живе утворе, које га гоне и дању и ноћу, једнако га прате и једнако му ви 
 у току разговора дошле неке мисли које га заустављају, опомињу га да још по што шта промисли и 
ужности, сва права и све опасности које га чекају.{S} Веле да је младић био сувише дрвенаст, ни 
нолетан одмах удалити све личности које га сада окружавају.{S} Говорило се и о великим променам 
 час доби, још га једном загледа, после га сави и мету у џеп.</p> <p>— Дакле решила се да дође! 
рочито је за њега установљен, јер дотле га није било у балканиској војсци.{S} Сем <pb n="303" / 
и панталоне за некакав суварак, и стане га дрека тако да се чуло чак на улици пред конаком.{S}  
, па се ту заглави међу ћерчива и стане га страховита дерњава, тако да је сав конак одлегао.{S} 
ајежи и нехотице скочи с плоче.{S} Заре га упита: шта је?</p> <p>— У овом гробу нешто шушка, ре 
 Народна Скупштина <pb n="71" /> избере га за намесника.{S} Како се попео до тог врхунца, то ни 
могуће“ — па на томе и остане.{S} Спасе га баш то, што учини оно што нико не би веровао да ће у 
е руку нагло изврте стакленце и истресе га себи у уста, и у два велика гутљаја попи кобну течно 
орала је обиснути молбама око кнеза, те га склони бар толико да не ступа у борбу с тајним савез 
мка што обично чува и храни мајмуна, те га једва он домами и ухвати.{S} Светина се била искупил 
 прстом врх од носа и диже га у вис, те га начини још прћавијим но што је.</p> <p>— Ене — рече  
леда доста загонетан, а местимице прате га необичне околности.{S} Чича Милоје пошао је од мене  
ина, дохвати мужа за десно раме, окрете га и рече живо:</p> <p>— Лево кругом, марш, хајд, „пашо 
бес.{S} Прво Боја извуче пиштољ, окрете га у вис и испали.{S} Добро набијена цев рикну као пран 
} Вас два три суседна начелника узећете га у своје руке, сваки од вас послаће му по штогод подо 
 за тај допис, да сте га читали, да сте га у рукама имали.....</p> <milestone unit="subSection" 
верења да ви знате за тај допис, да сте га читали, да сте га у рукама имали.....</p> <milestone 
ела у собу бутељу вина.</p> <p>— Ви сте га пили и похвалили, у брзо сте једно за другим испили  
у он дочепа Растислава за руку и стиште га грчевито.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пос 
та се он боји?{S} Ваљда не мисли, да ће га Лепша оставити с тога што може чути да се о њој у кр 
ће дати Црнојевићу своју војску и да ће га послати у Балканију да отме престо од Мутимира, кад  
ли.{S} Срећко је прво претио хоџи да ће га казнити за обмањивање света и ширење сујеверице по н 
но што се зове јавно мњење, најпосле ће га прозрети.{S} Доћиће тренутак, кад ће он постати непо 
аље своје младићске лудорије.{S} Оне ће га прогутати целога, заузеће му све време, привућиће св 
ду хтели, то мора и он хтети.{S} Они ће га извештавати и обавештавати, а у ствари то ће значити 
 већ загрљена роба....{S} Јес’, овај ће га одвести!“ —</p> <p>У тај мах чу се на гробовској пло 
ез је јасно разабрао ове речи: „Овај ће га одвести!{S} Он зна загонетку смрти и тајанствену реч 
го да саопшти ствар кнезу тако, како ће га одлучити да свршава с Врбавцем.</p> <milestone unit= 
 бити.</p> <p>— Врло просто!{S} Позваће га пријатељи; јавићемо да је сад време и да ову прилику 
{S} Јес очију ми!{S} Лудује!{S} Ал неће га шале <pb n="228" /> омастити брк, док се добро не из 
Перуна да пређе у Балканију.{S} Увериће га да је сад најбоља згода за рад и да ће народ за њим  
у споменик подигну, најпосле прогласиће га за свеца, а баци ће вечито проклетство на оне што су 
ања и пристанка, и на тај начин навлаче га да уништи устав и да изврши државни удар.</p> <p>Зна 
 њему — Црнојевићу — на темењачу и пече га као да му се ту слива млаз разстопљења челика...{S}  
жем.</p> <p>- Шта? оне пушке? - пресече га Враничић.</p> <p>- Јес, јамачно ће и то бити у вези. 
...</p> <p>— Шта би било иначе? пресече га кнез</p> <p>— Иначе.... не би ми било пријатно, кад  
</p> <p>— А слути ли ти се још? пресече га Перун.</p> <p>— Жика поћута: — Не знам!{S} Сад ми се 
мајор.</p> <p>— Ружна навика! — пресече га госпођа. — Одучи се од ње, па квит — рече она стишав 
е Боја.</p> <p>— Ћути старче! — пресече га дежурни.</p> <p>— Господине, нама је уграбљено једно 
<p>— Па мислите да није тако? — пресече га Растислав.</p> <p>— Не!{S} Не сумњам ја у ваше речи. 
аш ћев...</p> <p>— На пример? — пресече га Растислав. </p> <p>Кнез стаде у право пред Растислав 
У томе механџија прискочи Ралеки и поче га гурати.</p> <p>— Хајд одлази, немој ми госте узнемир 
 отрже и други рукав од огртача, навуче га, и стаде пред огледало, да га закопча.{S} Руке су јо 
дању придржи за чаршав од стола, повуче га, свуче судове с читавог једног краја, те све с треск 
де, приђе му, ухвати га за руку, повуче га мало на страну и гледајући му у очи, упита га полако 
 прилика дохвати кнеза за руку и повуче га.{S} Мутимир скочи и пође, ма да је све то чинио скор 
урну од себе, после се окрете и гледаше га како брише сузе с очију.</p> <p>— Плачеш! зацело тре 
ио жив човек.{S} Наша вребала загледаше га добро и познадоше у њему кнеза Мутимира.</p> <p>— Он 
као кљеште некакве хладне руке и почеше га свлачити у мрачну јаму, која се на једаред отвори ис 
 прођоше мимо њега три лица; поздравише га, па један од њих пенали на њ острага револвер.{S} Пу 
рзак да би могао бити лажан.{S} Највише га је убеђивало то што и доктор и министар <pb n="623"  
како га снажно дочепаше, управо стегоше га као кљеште некакве хладне руке и почеше га свлачити  
рала под мишке, други за ноге, подигоше га и наместише на диван.{S} Кнез махну руком на ађутант 
а тим опет почео двоумити.{S} Спопадоше га мисли како је Врбавац лукав човек, а Каја безазлена  
ао муња, и последњи редови света видоше га где сави улицом, која води у двор....</p> <p>Кад коњ 
 <p>Не скидајући поглед с доктора, кнез га упита, да ли он збиља тако млели, и је ли то баш њег 
ао, стане, одахне, па иде даље.{S} Кнез га је слушао ћутећки, непомично, палећи цигару за цигар 
рио је доктор мирно и убедљиво.{S} Кнез га пресече; климајући главом он рече подругљиво.</p> <p 
p> <p>Тако се завршивало писмо.{S} Кнез га прочита, згужва и баци за врата.</p> <pb n="683" />  
нетремице.</p> <p>Ђенерал ућута, а кнез га је још дуго гледао немо и хладно.{S} За тим се окрет 
} Растислав је скројио цео план, а кнез га је тачно извршио.</p> <p>Али и после, пошто је ђенер 
ир међу прстима.</p> <p>У зло доба кнез га погледа.</p> <p>— Шта, хоћеш да идеш?{S} Не браним — 
, сави врат, јер у таким приликама кнез га обично у шали шљисне шамаром по врату, и то је као н 
 си као коњ глуп, г. Маврикије — и кнез га прстима гурну у главу.</p> <p>Г. Маврикије зажмури,  
куша да одврати кнеза од тога, али кнез га дочепа под руку и енергично повуче за собом.{S} У ис 
е.</p> <p>Док је Кугић ово говорио кнез га је гледао забезекнуто.{S} Ово Кугићево кресање истин 
о да беше заустао да што рекне, но кнез га пресече.</p> <p>— Јесте, господине ђенерале, спремил 
де, збуни се, хтеде се вратити, но кнез га спази и оштро га упита шта је?</p> <p>Ађутант замуца 
ева... изузетака — поче доктор, но кнез га пресече, не слушајући га даље.</p> <p>— Читао сам ак 
питкивања? — поче Растислав.{S} Но кнез га пресече:</p> <p>- Г. председниче!{S} Каква су то чуд 
Светлост, — опет поче доктор, — но кнез га и по други пут пресече.</p> <pb n="165" /> <p>- Знам 
е тако — поче Растислав.</p> <p>Но кнез га опет пресече:</p> <p>- Е, није, није, него ћу ја бит 
ет — Ви на игру мислите....</p> <p>Кнез га пресече — А ви, г Маврикије, на шта ви мислите...{S} 
а, да сам умро од гушобоље.</p> <p>Кнез га пресече.</p> <p>— То би било незгодно.{S} Она најпос 
 како се Растислав уплашио.</p> <p>Кнез га почне дирати, како се он, неустрашљиви државник, упл 
 Питање је шта настаје сад?</p> <p>Кнез га пресече:</p> <p>- За вас, господине ђенерале, свршен 
што је Мона даље говорила.</p> <p>Да би га више заинтересовала, Мона окрете други разговор.{S}  
> <p>Имао је бабу, очеву мајку, која би га у оваким горким часовима тешила.</p> <p>„Јеси, сине  
 не треба, но проси појачу буру која би га оборила и спустила на земљу, да преда вечном одмору  
Она сави руке другарици око паса) па би га стегла што год боље могу, па цмок одовуд, на цмок од 
ав човек, или некаква књига, а и бог би га знао шта све може бити.{S} С тога, пошто се подобро  
а каква паметна, ваљана човека, који би га могао што добро научити — рече госпођа с пуно учешћа 
<p>- Много си жустар, момче!{S} Убио би га!{S} А зашто би га убио?{S} За то што хоће да усрећи  
за стола.{S} Могло му се познати, ко би га добро загледао, да га је долазак ове женске узбудио. 
време у Паризу употребио онако, како би га употребио и сваки други млад човек.{S} Ова фотографи 
а кнезом, вичући: „ура! живео!“ Тако би га јамачно пратили чак до његова стана у манастиру, да  
лети и сељанку.{S} Ене гле!{S} Убило би га ово у врат? — рече весела Петрија и пљесну Паву по њ 
ар, момче!{S} Убио би га!{S} А зашто би га убио?{S} За то што хоће да усрећи једну девојку, и њ 
 страсно, привуче кнеза к себи и пољуби га у чело.</p> <p>Настаподуже ћутање.</p> <p>— Срдачно  
д да га браните као добри пастири, а ви га сами кољете.{S} Оскврнили сте и свете домове молитве 
је врат него шија (г. Растислав исправи га: „није шија, него врат,“) Та да, није шија него врат 
питање, Мутимир се предомисли и постави га другчије.{S} Са склопљеним рукама он је замоли и зак 
а; то од тебе нико не тражи.{S} Преведи га, ако хоћеш, у највеће планине, где нема живе душе, г 
а боље но који ти драго писар, а и људи га више вермају и боље слушају.</p> <p>Док се Тодорика  
ињел кнежев.{S} Он приђе кнезу и понуди га да га огрне, но кнез то одби једним покретом руке.</ 
вади из џепа завијутак хартије и положи га на сто. — Ево, ово су писмени докази, које већ знате 
:{S} Ратко узима целу ствар олако; мрзи га и да промисли о њој, — иначе он се не би сад будио.< 
 врати милост новог, младог кнеза, који га чак узе к себи за ађутанта, да би тако загладио „сур 
</p> <p>Кнез се трже из лаког сна, који га беше почео освајати.</p> <p>Он протрља очи.</p> <p>- 
мало утону у таке мисли и осећаје, који га брзо однеше у далеку прошлост и пробудише у њему сећ 
има, са својим рођаком, с човеком, који га толико воле, и који је тако вољан да га обаспе своји 
своје околине, код најближих људи: који га окружавају, који су сваки час с њим, и око њега, кој 
пријатна и веома нелагодна осећаја који га је обузимао, кад год би му јутром донели извештаје д 
ћом кнежева кола с четири гардиста који га беху допратили.</p> <p>— Јес, он је — рече Мона гошћ 
а слушати све што му заповеди онај који га је успавао, и то траје за све време заноса.{S} Исти  
 /> разбуђена детета и нечији глас који га умирује - пс... пс... пс...</p> <p>Кнез полако куцну 
еба употребити у своју корист.{S} Сваки га цени само по томе колико вајде може имати од њега.{S 
а к себи тврдоглава ађутанта, и очински га саветовали, испитивали, па и кушали — али сви ти дип 
таде у право пред Растиславом и ћутећки га погледа право у очи.{S} После пође даље ходати и реч 
небо, окреће се, брише се и чуди шта ли га то попрска.{S} А он се само смеје и вреба, па чим мо 
сположена? срди ли се на њега? криви ли га за силовање? — у опште, кнез се интересовао свима си 
добро, које си му ти учинио.{S} Ниси ли га ти, колико јуче, спасао од сигурне смрти?{S} Какав б 
а сврати Лепши пажњу на ово: — Чујеш ли га!{S} Мило детету, сркнуло љубавна нектара, раздрагало 
дан је два пут покушавао да устане, али га је клупа нешто вукла к себи, и он је обадва пута пон 
ћути и неће ни о чему да проговори, али га не хтеде питати.{S} Место тога, паде му на намет, да 
 Оно му то није име, молим покорно, али га тако зову!{S} А овај овде ово је поп Ристо из Заглав 
игав и почне заударати на бели лук; али га дуго не треба држати.{S} Обична кавена кашичица дово 
о дотрчали г. докторовој кући и позвали га да одмах иде у конак, кнезу је наједаред нешто позли 
.“ Обукли му војничку униформу и извели га на параду.{S} Светина је јурила.{S} Скакали су један 
 се машити и ухватити тај тренутак, или га пропустити да промакне и да са собом однесе све, и о 
мучки, на превару, на лажну веру; убили га ноћу; убили га секиром, као што убијају крмке балкан 
ру, на лажну веру; убили га ноћу; убили га секиром, као што убијају крмке балканиске!</p> <p>Жи 
једнолико.</p> <p>— „Убили га!{S} Убили га тајно, мучки, на превару, на лажну веру; убили га но 
а.{S} Он је продужавао.</p> <p>— „Убили га, па у ђубре закопали!{S} Главу одсекли, на у Царигра 
, онако исто једнолико.</p> <p>— „Убили га!{S} Убили га тајно, мучки, на превару, на лажну веру 
сили су сами Раткови начелници; удесили га да покажу како је Кугић немоћан да те зашити од дина 
<p>— Него шта ћеш?{S} Ваљда силом да ми га отмеш?</p> <p>— Збиља, нећу ти дати да одеш с писмом 
S} И смео је доћи!....{S} Амо! дајте ми га амо!...</p> <p>Ађутант се бејаше збунио и није знао  
 с песницом под носом викао је: „Дај ми га амо! њега ми дај!...{S} Кугића...</p> <p>Кнез је тол 
а Софија озбиљно, није ми ништа, жао ми га, сиротана.</p> <p>— Што је сиротан? — прекиде је муж 
дно.{S} Домаћица изађе пред њега, прими га срдачно и поведе право у будоар где га гошћа дочека  
обегао! побегао!“, <pb n="657" /> а они га сами пребацили преко воде... но дај де да упалим, мо 
, који му стоји управо иза леђа, и гони га сваки час да се осврне на ту страну, јер му отуда не 
епријатеља династије и престола, и гони га до уништења.{S} На такво поступање првога министра у 
та излетале су страшне речи.{S} Дежурни га је једва мало умирио.{S} Морао му је обећати и зајам 
пусти над овај усамљени цветак и окропи га бистрим капљицама рајске воде од живота, наточене на 
ако старо, доста угужвано писмо, рашири га пред чича Милојем на столу и упита га оштро:</p> <p> 
ком немарно и полако, узе писмо, отвори га и узе га читати.{S} Очи јој се разиграше, лице оживе 
шљање.</p> <p>Кнез извади сахат, отвори га, загледа га, — и узе ходати по соби.</p> <p>Ђенерал  
е кутије и снажним и брзим ударом сјури га кнезу управо у срце с узвиком:{S} Сине човечији!{S}  
д тога и колика би му била штета, да си га напустио, да га ниси хтео служити?{S} Место тебе он  
ји на њега дејствује као опијум, заноси га, пали му крв и пуни му груди само једном једином стр 
ом; он ће ти засести на сред пута, и ти га не можеш трајно ни обићи, ни уклонити; ма како ти вр 
 нехотице потрча страдалнику и прихвати га за главу.{S} Он је то учинио тако механички, као што 
љутине.{S} Она устаде, приђе му, ухвати га за руку, повуче га мало на страну и гледајући му у о 
 исти чичица у олињалом ћурчету, ухвати га за руку и рече:</p> <pb n="421" /> <p>Цео овај призо 
 кнезу прискочи ђенерал Врбавац, ухвати га за руку и рече му потресеним гласом:</p> <p>— Затвор 
 би они могли плашити владаоца и држати га у шкрипу.</p> <p>После подужег разговора чича Милоје 
ет ваља живо пратити и непрестано имати га на оку.</p> <p>У сред овог разговора Ратко примети,  
е зликовачки: ухватити човека и нагнати га силом да одговара — рече консул увређено.</p> <p>— Ш 
 случајно буде и кнез, молим те подсети га да се једном сврши ова моја проклетиња.</p> <p>Ствар 
а, да је свакоме не само слободно убити га, но би још за то и големе новчане награде добио.{S}  
лени план!{S} Прво га усамити, одвојити га од свију, пробудити у њему неповерење спрам свију и  
ерење спрам свију и свакога, наговорити га да разагна од себе све искрене пријатеље и искусне љ 
.{S} Тај запис ваљало је ушити и носити га уза се.{S} По уверавању хоџином то је заклањало од н 
 боља и поузданија средства, но пустити га нека у пуној мери и потпуно неспречено тера и даље с 
 кола, она ће му показати пут и одвести га на надлежно место.</p> <pb n="585" /> <p>Кнез се дуг 
акенбраре пред огледалом и рече: „пусти га.“</p> <pb n="271" /> <milestone unit="subSection" /> 
 почасти непознатог поштоношу и отпусти га с добрим бакшишом.</p> <p>Одмах сутра дан г. начелни 
у и потражи Срећков поглед, па, гледећи га право у очи, поче климајући главом.</p> <p>— Безумни 
Кнез је напијао овоме крају, називајући га „гнездом из кога су излетели први соколови у величан 
ко ти то тражи? — рече Лепша, гледајући га још једнако попреко.</p> <p>— Па шта хоћеш онда; што 
пуца под нос прстима.“</p> <p>Гледајући га овако, Растиславу је долазило на ум да се рине на кн 
 ову забуну пуковникову.{S} Не чекајући га да се опорави, она продужи даље.</p> <p>— Можда је г 
p>Она седе до њега на диван и, трљајући га палцем по челу, рече му озбиљно: — Чујеш, мили мој,  
Ратко ово причао, госпођа је, слушајући га пажљиво, непрестано понављала, кад јаче кад слабије: 
октор, но кнез га пресече, не слушајући га даље.</p> <p>— Читао сам акта о једном веома занимљи 
алну оптужбу против Врбавца, оптужујући га као велеиздајника и непријатеља престола.{S} Оптужба 
ију, постиде се, притрча оцу, и, вукући га за рукав упита: која су ово господа, што седе овако  
узе хлеб, што му бејаху послали, и баци га на сто; вишек извади, и претећи њим рече: — Море, не 
ња небо и чисто належе на човека и гуши га.</p> <pb n="556" /> <p>Ова пољаница није била широка 
О, ја тога човека знам.{S} Кнеже, чувај га се; кад год те могне удавити <hi>туђим рукама</hi>,  
е скидао.{S} Та се тачка сијала.{S} Тај га је сјај занео, очарао, омађијао.{S} Ишао је за њим к 
 кнез опет посети исту школу.{S} Случај га намери на исто девојче са бриљантским минђушама.{S}  
омисли она у себи и на један пут би јој га тако жао, тако неисказано жао, да би у ток тренутку  
ао <pb n="266" /> и обукао се.{S} Момак га послужи слатком и кавом.{S} Мало доцније Растислав п 
).{S} Срећом истрчи дежурни официр, тек га <hi>унесу</hi> у спаваћу собу.{S} Шта нису чинили да 
утку појави се кнез Мутимир, и пуковник га виде како мирно рује око стола с цвећем, као човек к 
тао вођ турске партије у Балканији, док га из те улоге није истргло поверење младога кнеза Стра 
 овакав озбиљан политички разговор, док га не прекрати једна ситна случајност.{S} Кнез Мутимир  
нађе у минђушама — ческо стакло.{S} Мал га капља није ударила!{S} Нареди се најстрожија истрага 
кнем коју.</p> <p>Кнез застаде; ђенерал га је погодио у танку жицу.{S} Још од малена кнез је би 
 у помоћ за државне интересе, а ђенерал га узимао у помоћ против мене — тако смо му на жалост о 
толико заборави, да.....</p> <p>Ђенерал га пресече.</p> <pb n="309" /> <p>— Господару, ја вас п 
државника балканиског...</p> <p>Ђенерал га пресече: — Ја ни сад не поричем његову увиђавност.{S 
?{S} Вама треба сигуран отров, и ја вам га нудим.{S} Ако хоћете, узмите.{S} Нећете ли, онда да  
 исто права на престо као и ти.{S} Имам га и више но ти, јер сам искуснији, мудрији.{S} Али ја  
 сам дошао?“ — питао <pb n="485" /> сам га ја. — „Изгледали сте као обично; рекли сте ми да вам 
ично смо га у томе искварили.{S} Ја сам га узимао у помоћ за државне интересе, а ђенерал га узи 
 закони казне као велеиздају.{S} Ја сам га спасао од те срамоте, али његовом опасном ровењу мор 
валично кињење!{S} А колико јуче ја сам га спасао од сигурне смрти.{S} Како злобно срце мора им 
но и врати се Пави.</p> <p>- Питала сам га за хоџу — прошапута она Пави; за тим додаде гласно:  
 Никад не спомињеш њено име.{S} Сад сам га први пут чула из твојих уста.{S} За што је то?</p> < 
 је објасне; конзул је звао момка и сам га лично испитивао — употребљено је све што би могло ст 
ћас изгледао подозрив?</p> <p>— Чим сам га угледао нешто ме текну у срце.{S} Нисам знао откуда  
заносна декламовања.</p> <p>— Видео сам га... њега, најлепшег анђелка, који је, играјући се са  
мају и своје засебно име (заборавио сам га) да те своје мађије негују као неку науку и крију је 
ражио је воде, а сад овога часа чуо сам га да кашље.{S} Куцнем веома полако.{S} Не би никаква о 
али он оста при свом тврђењу.{S} Упитам га: „с киме сам дошао?“ Вели ми: „дошли сте сами.“ — „П 
о кући!{S} Дозовем одмах момка и упитам га, околишно, колико је било часова кад сам ноћас дошао 
S} Стоје му као коврчице.{S} Куку, изем га!</p> <p>— Црна, Петрија, па она уста! јао моја слатк 
и узалудни, ја извадим револвер, метнем га на сто и подвикнем, да овде нема шале, овде лежи оне 
бодно исисати устима тај отров и сасвим га прогутати, па да му стомаку апсолутно ништа не буде. 
по једром, још зажареном образу, за тим га оберучке узе за рамена и полако изгура у салу.</p> < 
дан пут; прочита га и други пут; за тим га окрете, загледа рукопис, адресу и потпис „један ђак. 
кушавала да почне читати писмо, али чим га она извади, кнез јурне да га узме, и она га одмах ст 
ти. —</p> <pb n="25" /> <p>- И ју, гром га убио, исцепа ми фистан, викала је једна баба, а за т 
и, један је лежао сав у крви.{S} Куршум га је погодио управо у котлац.{S} На малу округлу рану  
у.{S} Растислав је узе слушати..{S} Сан га превари.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад  
хотице почешће погледао у Милоја.{S} Он га је гледао и онда, кад је Милоје разговарао са сељаци 
руком и то тек пре неколико дана.{S} Он га је одмах познао, па ипак читао га је 2—3 пут узастоп 
ав предмет, па пружи писмо кнезу.{S} Он га немарно разви и кад виде на врху револуционарни знак 
лабу жицу кнежеву.{S} У два три маха он га је јако похвалио, наравно „иза леђа“, али тако да су 
ралове дубоко су утицале на кнеза, и он га је слушао, скоро не дишући.{S} Ђенерал продужи.</p>  
онашање изгледало му је чудновато, и он га је посматрао.</p> <pb n="618" /> <p>— Од кад смо овд 
му је било и име чича Милојево.{S} И он га узе распитивати шта се све дешава у Балканији? шта г 
> <p>Сад прискочи кнезу доктор.{S} И он га поче салетати и молити да се огрне.{S} Кнез је доказ 
опет био крај оборена Перуна.{S} Али он га нађе сама.{S} Чича Милоја није више било ту.{S} Жика 
 Милоја и чим уграби згодан тренутак он га живо упита:</p> <p>- Ама, молим те, кад си прешао?.. 
обичном разговору, пред друговима, звао га је „Кнез.“ У разговору с њим избегавао је у опште да 
 детету и узе га преда се.{S} Испитивао га је редом и дете је у својој наивности све казивало,  
јка гледа своје успавано одојче, гледао га је и мислио, мислио на много и на далеко, док и њега 
дањем.{S} Ја сам стајао над њим; гледао га и чисто се нађох у неприлици.{S} Нисам знао да ли је 
део будан над успаваним Перуном; гледао га као оно кад нежна мајка гледа своје успавано одојче, 
у Враничића и неколико тренутака гледао га је нетремице, за тим рече: </p> <p>— П. Ц. <hi>Перун 
ече, он диже главу, погледа га и гледао га је дуго.</p> <p>— Збиља, г. Растиславе, рече пуковни 
ворио, кнез је стајао подбочен и гледао га нетремице.</p> <p>Ђенерал ућута, а кнез га је још ду 
 је свој велики златан сахат и загледао га, по чему се могло слутити да некога очекује с нестрп 
{S} Овај је манастир из 15. века, зидао га је велики челник Радич Поступовић, а играо је неку у 
чкољава, а од својих 40 година; намазао га је ту јавно пред скупљеним светом неком машћу, увио  
ао ово душевно стање Црнојевића и бојао га се.{S} Он је стрепио од ове расејаности у тренутцима 
 свога верног ађутанта Зара.{S} Дочекао га је питањем: „Где смо ми били ноћас?“ али је одмах до 
у Мутимиру, овај је то ухватио и нагнао га да сам испије тај отров, и сад, на један пут, тај ис 
још друго — а за такве погрешке прогнао га је.</p> <p>Растислав се одвоји да изда потребне наре 
догађај о Лепши.{S} Те исте вечери знао га је цео Звониград, а сутра и цела Балканија.{S} Тако  
S} Он га је одмах познао, па ипак читао га је 2—3 пут узастопце.{S} Руке му клонуше и он несвес 
? — упита он момка.</p> <p>— Ту је; ево га пред вратима.</p> <p>— А какав је, какав изгледа?</p 
чиновника, чича Јова се уозбиљи, учтиво га поздрави, а цигару увуче у рукав што може дубље.{S}  
ез дохвати Маврикија за рамена и готово га догура до врата.</p> <p>Уз пут Маврикије се једнако  
зна реч.{S} Какав паклени план!{S} Прво га усамити, одвојити га од свију, пробудити у њему непо 
Можда још у почетку прошлога века донео га је у Цариград из Немачке некакав мајстор бродовља и  
сти се над овај узбуркани град, и убрзо га застре са свију страна својим провидљивим, црним вел 
е управљао спољним пословима.{S} Кривио га је да се плете и у унутрашње ствари.</p> <p>Сем тога 
пред скупљеним светом неком машћу, увио га у дугачко платно, као мумију, остављајући му само ма 
бродовља и после дуге употребе поклонио га био неком Сарукбоцећаеју.{S} Сарукбејов син био је д 
ако отворен говор <pb n="122" /> збунио га је.{S} Ова жена својим фамилијарним понашањем управо 
 страшни дах судбине, духнуо и — угасио га.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18892_C15 
 морају га ухвати, он је ту негде, а ко га ухвати — каква слава. „Прво и прво 300 дуката“.... и 
и обележити; такав отров, од кога ће ко га узме, на сигурно умрети, а ни његовој родбини ни лек 
петанима да пазе на таква младића, и ко га први нађе, да јави одмах.{S} Издата је строга наредб 
квој опасности и да што не погреши, ако га не извести о овим појавама.{S} С тога уђе у колебу и 
 никога не примају ни дању ни ноћу, ако га не познају, а за живу главу да не смеду непознатоме  
еђено да хвали младога избраника, и ако га није ни чула ни знала.{S} И она је морала савесно вр 
н је војском.{S} Ваш је положај лак ако га навлаш ви сами не отежете.{S} Али ја вам унапред каж 
јажљиво улазила у собу свога сина, како га је будила, како се он трзао с осмејком на уснама, ка 
 човека; а у исто доба кнез осети, како га снажно дочепаше, управо стегоше га као кљеште некакв 
 нада.{S} Али у исти мах он осети, како га његови мртваци још јаче стежу, као да се спремају да 
 да онако брзо и сврши свој говор, како га је брзо био започео.{S} И доиста, као министар, Ратк 
 раду.{S} У говору напомену Кугић, како га висока служба није спречила, да мисли о узвишеним за 
у риђи, високи, оно је господин... како га оно зову?....{S} Оно и он је, молим покорно, провизо 
клепећу њине сухе кости; осећао је како га жуље њине разголићене, коштуњаве руке.{S} Ледена сту 
 се тако очигледно, да чисто осети како га нешто почиње палити по утроби и грудима, како му мал 
и се свега тога, и у тај мах осети како га проби хладан, самртни зној.</p> <p>У томе тренутку њ 
а га о кнезу.{S} Врбавац је причао како га је кнез изненадио великом променом за тако кратко вр 
ре, које га гоне и дању и ноћу, једнако га прате и једнако му вичу: „Свршуј!{S} Свршуј!“</p> <p 
о, <pb n="65" /> и онако измаушке, тако га удари шаком по образу да му ухо запева, а на очи му  
Лојана, поп... поп... поп Шиља.{S} Тако га зову.{S} Оно му то није име, молим покорно, али га т 
 у тај мах неко не ухвати за тур и тако га повуче, да кмет љосну колико је дуг.{S} Чаша се прол 
p> <p>Вујадин немаде кад довршити, неко га снажно повуче за капут и опет му прошапута:</p> <p>— 
с покрајинским начелником, и у неколико га посветити у своје послове, наравно кријући <pb n="65 
трајући да су са њега пропали, у толико га је сад благосиљао, видећи да он чисто препороди Црно 
олико вајде може имати од њега.{S} Нико га не гледа њега ради, но себе ради.{S} Њега, као човек 
b n="390" /> замасковану теорију, Ратко га је слушао пажљиво, непрестано климајући главом у зна 
 никад није овако говорила.{S} Но Ратко га предусрете:</p> <p>— И знаш ли шта — рече Ратко — он 
ве речи пређоше у праву вику.{S} Срећко га удари два три пут шаком по устима и привика:</p> <p> 
{S} Хоџа поуми да се исправи, но Срећко га стегнутом песницом понова удари у груди тако јако, д 
биљно.{S} Просто присуство њено опијало га је, и он је тада био неспособан за сваки други рад,  
а није најбоље расположен! управо, мало га је интересовало све што је Мона даље говорила.</p> < 
p>„Отров је стар као и род људски; било га је од кад је људи на земљи.{S} Имамо необоривих пода 
ше целог обузело и занело, онеспособило га и отупило за све друго, а изоштрило у њему само једа 
 нисам убилац.{S} Он се сам убио; убило га његово зло...</p> <p>Ђенерал је сад говорио кивно; ј 
ање, ова близина и топлина, све то само га још више острви. — Он је понесе канабету.</p> <p>Јел 
 постоји, живи и ми обични људи назремо га само тек кад и кад у каквим изванредним приликама... 
ео, мора остати међу нама, а после ћемо га пустити.</p> <p>Ове речи чуше се у исти мах с две ст 
и ногама, од саме беле кости, тако ћемо га стегнути, да, хтео не хтео, мора остати међу нама, а 
о не?... ево, узећемо овога и метнућемо га међу нас двојицу у гроб; нашим рукама и ногама, од с 
 у државне ствари, и можемо рећи да смо га ту прилично били дотерали у ред.{S} Наравно, онда је 
ледње <pb n="387" /> време прилично смо га у томе искварили.{S} Ја сам га узимао у помоћ за држ 
ао на месту као окамењен.{S} Неисказано га је болело ово очигледно багателисање и подсмевање кн 
ви су учинили услугу мртвацу — службено га ожалили и сахранили.{S} Све је у реду. <foreign xml: 
 објавиле су ђенералову смрт и службено га ожалиле.</p> <p>Да је ђенерал умро природном смрћу,  
прилика има његове црте, управо потпуно га преставља, и што је дуже гледао, сличност му је бива 
де се вратити, но кнез га спази и оштро га упита шта је?</p> <p>Ађутант замуца и једва изговори 
ствар с Павом не стоји како ваља.{S} То га је грдно кидало.{S} Још никад није више угађао и ник 
ва дубоким, мирним, слатким сном.{S} То га је одморило, опоравило, повратило.{S} Синоћ је легао 
оје тврђаве од турских посада.{S} За то га је покојни кнез Страшимир нарочито одликовао.{S} Нуд 
жа, не осећа читав духовни свет и за то га одриче.{S} Али тај свет постоји, живи и ми обични љу 
себи вечито будно око свога друга, и то га је дражило.</p> <p>Све то заоштравало је борбу измеђ 
шин био је Мутимира управо у лице, и то га је заносило и опијало.{S} Он је осећао лупање њенога 
раничић је морао нешто одговорити, и то га сасвим поврати.</p> <p>И ако целе ноћи нису спавали, 
p>На једаред пред кнеза нешто наде и то га трже.{S} Он погледа преда се и зачуди се кад угледа  
>Кнез потапка доктора по рамену и чисто га протресе.{S} Кнезу се сијао широк осмех на лицу и до 
p>Ова мисао као електрични ударац чисто га диже са земље и пребаци на мост.{S} У неколико скоко 
а себи; и да сам одахне од надзора, што га је опет он, Врбавац, водио над кнезом.</p> <p>У општ 
рангија, а Боја запе из свег гласа, што га грло доноси: „А.. а..а.. ј потеците у помоћ, отеше н 
ујете за озбиљније државне послове, што га не привикавате да мисли о државним стварима и да се  
 њу је тај избор био у толико тежи, што га је она сама морала вршити, што је само од њене добре 
инђа покуша да изглади рђав утисак, што га хоџа беше учинио на Паву.</p> <p>— Јамачно пијано! — 
S} Ту је још једном прочитао писмо, што га је синоћ добио од кнеза Мутимира, па је онда узео хо 
исли, ни да што друго осећа до оно, што га бејаше целог обузело и занело, онеспособило га и оту 
душу још је пунио страхобан призор, што га је мало час доживео у гробу.{S} Он је осећао да на њ 
.{S} Он није ни мало презао од тога што га овај сељак почиње познавати.{S} Шта више, он је био  
знао како пређе оно неколико корака што га је још делило од кола.</p> <p>Кад приђе колима Боја  
тао.{S} Ту је видео све и нашао све што га је могло интересовати код ове жене.{S} Он је знао мн 
b n="651" /> је посао такав, да они што га послују могу што и заслужити на њему.</p> <p>Није пр 
 брзини дочепали флашу с оним вином што га дају гостима кад хоће дуже да их задрже код себе.</p 
х пупо поверење нових власника, као што га је уживао и код старих.{S} Постао је у толикој мери  
тос!</p> <p>Кнез отпуши стакаоце, пошто га је прво пажљиво промућкао.{S} У стаклу је била течно 
е јој да му покаже десни длан.{S} Пошто га је загледао и с десна и с лева и пребројао неке рецк 
пша га одмери од главе до нете, и пошто га је тако за један тренутак гледала, она климну главом 
доктор није делио кнежево мишљење — бар га није делио у свему.{S} Он је и више и боље познавао  
дина чича Степа био се мало смирио, јер га је, веле, још покојни кнез Страшимир звао к себи и р 
је удесио и хоће ли што бити?{S} Доктор га је уверавао да је све у реду, да је ствар поверена ч 
е доказивао да му није хладно, а доктор га је салетао <pb n="205" /> да су лични осећаји варљив 
рдито.{S} Он хтеде продужити, но доктор га пресече.</p> <p>— Што наложница! не мора бити наложн 
биле ситне капље хладна зноја.{S} Жалос га је било погледати.{S} Изгледао је <pb n="383" /> као 
д избије на површину какав случај, свет га строго осуђује, али док дође дотле да се ствар јавно 
ош мало код кола, па онда пође.{S} Свет га испрати громовитим „ура“ и „живео.“ Под изговором да 
гоме се мислило да је сам кнез.{S} Свет га поздрави бурним усклицима, а многи су после уверавал 
че госпођа благо, и опет му приђе, опет га ухвати за руку, опет му узе гледати право у очи.</p> 
д као смрт, Срећко прискочи хоџи и опет га мазну песницама по глави.{S} Хоџа поуми да се исправ 
о ађутант му се опет саже на ухо и опет га упита:</p> <p>— Шта да им кажем, г. докторе?{S} А за 
лизина, њен говор, њен дах — све то већ га је почело опијати, и он је хтео само у две-три речи  
ише и више црвенио у лицу.</p> <p>Кугић га пресече: — Није тако, господару — рече он мирно, али 
жљиво загледати у монограм.{S} Враничић га упита шта га толико интересује на кутији.{S} Сељак р 
м.</p> <p>„Помешају отров у вино и даду га госту.{S} Гост попије, и не само што у тај мах не ос 
авих људи који тумарају по народу, лажу га и узбуњују га и чине свако зло.{S} На таке људе ваља 
ле умор, да запну из све снаге — морају га ухвати, он је ту негде, а ко га ухвати — каква слава 
ософ врши обљубу јавно на улици; питају га шта то радиш и он одговара:</p> <p>— Садим човека!</ 
ну да нико не може избећи казну на коју га братство осуди — а кнез нека сад избере које хоће.</ 
 тумарају по народу, лажу га и узбуњују га и чине свако зло.{S} На таке људе ваља пазити.</p> < 
акмацу готово све фигуре.{S} Напослетку га остави с једним коњем.</p> <p>— Сад сте остали само  
да узме писмо.{S} Ђенерал поћута, па му га онда пружи.{S} Тада се устури на диван, покри лице р 
 кад ће му она донети „лек“ и где ће му га предати?{S} Као капару дао јој је пуковник педесет д 
лена господина по цилиндру, и натуче му га до ушију.</p> <p>Кнез се грохотом смејао.{S} Људи се 
 с тобом, друго.{S} Шта он мисли, ко му га зна, тек он с тебе није скидао очију, то ја знам.{S} 
жи полеђушке на везеном јастуку, што му га о имендану даде на „презент“ госпођа Митра, и све му 
ише, малко је накисео, иначе ни по чему га човек не би распознао од обичне воде.{S} Само кад ду 
ио.{S} После даду мајмуну пушку и стану га учити да се егзерцира.{S} Пушка је била пуна.</p> <p 
се замисли.</p> <p>— Ђенерале — опомену га кнез после подужег ћутања.</p> <p>Врбавац диже главу 
више било ту.{S} Жика се осврте и викну га — Никаква одговора.{S} Жика приклече обореном Перуну 
е десни кажипут, припрети кнезу, шљисну га по једром, још зажареном образу, за тим га оберучке  
 да је цмокне, кнез махну руком и туцну га по зубима.</p> <p>— Ух, ух, ух — узвикну ћелави госп 
неке мисли које га заустављају, опомињу га да још по што шта промисли и не дају му да онако брз 
ти младић саопшти Растиславу, као да су га биле извеле на траг, по коме се дало с успехом даље  
 око тога бакће, али шта да ради кад су га прилике истакле на врхунац државних послова, где сад 
а махове његово најмлађе унуче, буве су га штипале као шкорпије, а све то скупа не даде газда Т 
но, уз то умео је око старијих, и те су га особине брзо истакле.{S} Постао је официр.{S} Прилич 
 жалио.{S} А ја га мрзим.{S} И други су га мрзели.{S} Он је био апсолутиста <pb n="350" /> Омла 
 је саопштио Растиславу податке који су га одвели на врело Врбавчеве завере?{S} Један члан ове  
рив!{S} Лепо су ми говорили сви који су га познавали...{S} Али ја луда!...{S} Ако ће!{S} Тако м 
да га види и поздрави.{S} Дочекивали су га песмама и пуцњавом из прангија, а тако исто и испраћ 
d>Детињске играчке.</head> <p>Довели су га и рекли му: „Ти си кнез.“ Обукли му војничку униформ 
bSection" /> <p>Сјајни успеси занели су га.{S} Био је на врхунцу власти, коју обичан грађанин м 
S} Био је грдно измрцварен.{S} Убили су га из револвера, па га после ножевима секли, највише по 
да аванзује. <pb n="507" /> Окружили су га шпијунима и прате му сваки корак.{S} Он неће више да 
b n="583" /> рачунати.{S} А намамили су га нехотице његови најбољи и најпоузданији људа.</p> <m 
 /> тело ђенерала Врбавца.{S} Носили су га на рукама његови другови министри, који су овим указ 
трос, кад се већ лепо свануло, нашли су га у порти код гробља.{S} Морали су звати из конака оно 
будио је против себе великаше, и они су га сломили, а „народ“ та „снага његова“ није му могла н 
јни министар.</p> <p>Ови успеси јако су га заносили.{S} Он је доиста био човек великих способно 
дати!{S} И њин је изговор лак: „Тако су га други васпитали!“ А вама ће бити тешко да се оправда 
није само псовао, он је и био, за то су га и слушали.</p> <p>— Зар би Ваша Светлост хтела да се 
аци ће вечито проклетство на оне што су га убили...</p> <p>Ђенерал опет диже очи на слику.</p>  
 и он се крене на тај пут.{S} Уз пут су га свуд дочекивали и испраћали с највећим <pb n="27" /> 
ак, који ми навукоше чак до појаса и ту га притегоше и везаше некаквим каишем, али тако, да су  
 врло званично сави свој бележник, мету га у џеп, поклони се и хтеде поћи.</p> <pb n="273" /> < 
о је Мутимир.</p> <p>— Све једно, ја ћу га онда читати код куће.</p> <pb n="695" /> <p>— Јес, к 
наво овако исто тајно и ноћу као што ћу га ја пребродити ноћас, кријући се од Аустријанаца.{S}  
 детета кад хоће да заплаче.{S} По лицу га пробиле ситне капље хладна зноја.{S} Жалос га је бил 
нак.{S} Кад га стари кнез угледа, одмах га познаде и викну му:</p> <pb n="16" /> <p>„Шта ћеш ти 
 лепу ручицу, поздрави се с њим и одмах га фамилијарно упита за здравље његових укућана.{S} За  
ва кнеза, убио; убио бих га... убио бих га као... — Радован се загцну од гнева, после једва про 
ма — Ја бих таква кнеза, убио; убио бих га... убио бих га као... — Радован се загцну од гнева,  
</p> <p>— Шта бих радио?{S} Наранио бих га ево овим — сељак се пљесну по фишеклији пуној метака 
дио да га нешто ухватиш? — Преварио бих га да га уквржим, а после отерам коме треба да примим с 
ад му више не би ништа говорила, но бих га ухватила овако преко среде. (Она сави руке другарици 
ној рупи: — Е... е... еј... цмокнуо бих га у руку, бај!</p> <p>— А потера, па онда војничка зак 
а.</p> <p>Било је одупирања, но Врбавац га је сломио.{S} Помињато је да покојни кнез има свој т 
о што год узмогнемо“....</p> <p>Врбавац га пресече.. — „Та да!...“ „што год узмогнете,“ а ви ет 
тихо — „збогом“ и изађе.</p> <p>Врбавац га испрати дугим, значајним погледом, тако, да и начелн 
 20 година, па док син не порасте, отац га заступа код невесте и врши синовље брачне дужности!< 
треба увребати згодан тренутак, кад ћеш га тако оборити, како се никад више неће подигнути док  
екне: „хоћу сад овако“ — како, чиме ћеш га уздржати?</p> <pb n="404" /> <p>А! не иде то баш ни  
ствар и узме распитивати шта је, ти ћеш га блажити и храбрити да он мирно гледа своја посла.{S} 
 али то је главно — Даћу ти, прочитаћеш га после.{S} Мислио сам и смислио да се примим!{S} Не б 
 са стола писмо које мало час доби, још га једном загледа, после га сави и мету у џеп.</p> <p>— 
 још само чеона и потиљачна кост, а још га тера стара земаљска сујета, рад је да покаже, како ј 
неза познаје, непрестано је с њим и још га никад није видео овако оштра и пакосна.{S} Но што је 
Оно исто топло сунце источно, које даје гавран боју нашем грожђу, које оставља своју жеравицу у 
она зна боље шта ваља, а шта неваља!{S} Гад смрдљиви!...{S} Ал ја сам крива!{S} Знам ја ко је т 
и је хвала што сам туђе радила да тебе, гада, отхраним и подигнем...{S} Поштење! поштење! (крив 
 ни три четири хиљаде.{S} Убиство онога гада много је прогутало.</p> <p>— Збиља, ти ми још ниси 
 <p>Госпођа се стресе:{S} Ух-х-х! чудна гада!</p> <p>— Неки су заспали по клупама — продужи Рат 
е мени ласно било кад сам морала сваког гада...{S} Али, шта ћу.{S} Боље и то но да идем гола и  
 кад се на нешто гади. — Паук, огроман, гадан паук!{S} Зар ниси видео? — рече она, и пође очима 
ончићу, озго с тавана, спустио огроман, гадан, црн паук, и пао би право у његову шољу, да га он 
обно срце мора имати овај младић и како гадан изгледа са овом својом, на памет наученим улогом, 
Она се стресе као човек кад се на нешто гади. — Паук, огроман, гадан паук!{S} Зар ниси видео? — 
но пао у руку зелембаћ, или друга каква гадна животиња таква облика, Јела на једаред трже руке  
м сироче! ја немам никога свога.{S} Ова гадна тичурна чупа ми срце.{S} Што је ко не отера!{S} Н 
, да је одмах на првом кораку наишао на гадне преваре и ниска лукава подвођења на заседе - то ј 
нагнају.{S} Болан, болан, Мире какве су гадне шпекулације у томе теране на твој рачун!{S} Навла 
нога моста.{S} Ради утехе рече му да је гадни, подмукли убилац платио главом и да није био нико 
 ме не мари!..{S} Спекуланти!{S} Сви су гадни спекуланти.{S} Сви грабе себи.{S} Мени се удварај 
е наводећи ни један доказ у потврду тих гадних клевета.{S} Само младост ваша и положај ваш, и п 
>— Али ено где се пустом пољаном вуче и гадно гамиже страшна змијурина мржње људске.{S} Она пра 
акви су то изрази! „Жено“ „жено“ — тако гадно, тако грмаљски; права грмаљска реч!{S} Још само д 
на усамљена путника изгледао нешто тако гадно, ниско и подло, да је пре свега осталог помислио  
а отпљуну — јес, очију ми; чисто човеку гадно и да ухвати, чисто му се чини, боже прости као да 
ирисно лишће њено наслања своју хладну, гадну пљоснату главу.{S} Мали цвијетак кад осјети е му  
 тешка.{S} Он је на то употребио једину гадну реч, која личи на убиство.</p> <milestone unit="s 
а по соби и цалала:</p> <p>„Погледај ти гадуре једне!{S} Што ја с њом, лепше и боље, то она све 
 одећу, и забости се у тело човеку кога гађају.{S} Све то вршило би се без пуцња, без ларме — т 
нарочито зато прављен да те баш на њему гађају.</p> <p>Разговор се продужавао.{S} Црнојевића је 
похватали.{S} У два маха потера их је и гађала из пушака.{S} Тако их стигне и сумрак.</p> <pb n 
 је био изненађен.</p> <p>- Од куда ти, газда Милоје, ако бога знаш, и ко ти каза нашу лозинку? 
 ако је видео да га не може зауставити, газда је остраг грдно чврчао и просипао на вочиће најга 
стаје страшни суд!{S} Као рис разјарен, газда ће сад долетети с оплавком у руци и испребијаће н 
/p> <pb n="249" /> <p>Срдит и натмурен, газда Боја викну механџију да му плати.{S} Механџија до 
ека не могаде довршити своје погрде.{S} Газда Боја, механџија, механски момци и многи сељаци бе 
је за њом дотрчао и у блуднички дом.{S} Газда овога дома није се много бринуо да побија овај гл 
и, немогући да извуку огроман товар.{S} Газда ових кола, млад сељак, само у гаћама и кошуљи, по 
 Је ли ово он што иде за тобом? — упита газда Милоје, а говорио је све тише, што се Враничић ви 
ле као шкорпије, а све то скупа не даде газда Тодорики да заспи.</p> <p>Сети се да му сутра дан 
зачу лупа на капији, а после и позивање газда по имену.{S} Тодорика се одазва и оде да отвори к 
заспи.</p> <p>Враћајући се из коњушнице газда Тодорика, онако распојас и босоног, стаде на сред 
даром куцне.{S} Некакав добро ћевлеисан газда у чоханом руху гурао се кроз гомилу да се протисн 
аш?{S} Брже бежи, брже бежи одатле!“ Но газда је безбрижно тресао и даље своју чизму: „Ете, гос 
ово...{S} Бог да има сина, и он би се с газда Бојом опријатељио.</p> <p>У томе механџија приско 
 Ралека викну:</p> <p>- Како ко, ал наш газда Боја најбоље...{S} Родио лепу кћер, па му сад све 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Газда Боја Крсманов седео је под шатром са својом љубим 
/> <p>- Шта је?{S} Шта тражите ви овде, газде?{S} Каква девојка?</p> <p>— Наша девојка — одгово 
кујући сваки час страшан налет срдитога газде с оплавком.</p> <p>Међу тим тешка кола, с огромни 
{S} Бирао је све отреситије људе и боље газде и њих је узивао прве.{S} С почетка је примао једн 
ашега сиротног света.{S} Код нас бајаги газде, па пазе на сваки грош.{S} Како је сад ту кад се  
е све ниже и ниже, потискујући полако и газду, који је узалудно одупирао голим раменом у точак  
е угледа на бољега.{S} Кад кнежеви тако газе образ, шта је стало за другу простоту?{S} Но није  
не купинове оструге и густе трњаке, или газити кроз високу, бујну планинску папрад.{S} Невичан  
, другоме цигани, а у трећем је дрњокао гајдаш.{S} Кнез се упути овом последњем колу; оно је би 
ом и њихна кола престадоше, само је још гајдаш својски дувао — Сав <pb n="210" /> црвен, с погн 
 замаче, младеж се опет поче купити око гајдаша.{S} Бабе и старци већ су били почели зивкати:</ 
ентом, што беше пошла с њим, стаде крај гајдашког кола.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
ним корацима корачао унаоколо, по колу, гајде су бректале, а коло тресло, цела је пољана одјеки 
 воле њене бистре потоке, њене китњасте гајеве, њена мирисна поља, њено шарено цвеће и ведро, п 
варење оних идеала, што их ово братство гаји - никад нису биле повољније од садашњих. — Сва је  
и Жика.</p> <p>Мало за тим иза оближњег гајића указаше се два сељака; ишли су полако, а упутили 
н пољанаст брежуљак, пропланак у густом гајићу, па опет њива, опет шумарак, опет шарена ливада, 
т, или плав мундир, ишаран многим жутим гајтанима и тракама, с калпаком на глави.{S} Пратећи кн 
 и без лисичине, нови сури и црни, јако гајтанисани, сељачки гуњчићи и углађени, тек јутрос од  
ицу „за срећна пута и срећна останућа,“ галама се дизала на све стране.</p> <p>Боја са својима  
> <p>Кнез се захвали на толикој пажњи и галантерији.{S} Пуковник рече још неколико љубазних реч 
божанствено душе.</p> <p>- Ви сте веома галантни, господару.{S} То је сувише части и пажње за ј 
у, часан их убио!{S} Шта им би те овако галатно говоре!“ И жене и девојке црвениле су и гледале 
 моју лепу румену ружицу.{S} Али ја сам галеб, бурна тица морска, што слободно полеће над горос 
учај.{S} Директор једне велике европске галерије статуа поскида све ове листиће са старих стату 
им копањем створене су огромне подземне галерије и поткопи, који се у разним <pb n="606" /> пра 
 скоро за тим дође краљица да посети ту галерију.{S} Наилазећи на саме голе, природне људе, њен 
 ено где се пустом пољаном вуче и гадно гамиже страшна змијурина мржње људске.{S} Она право иде 
не ноћи, а посред тога сјаја и зеленила гамизало је хиљадама људи, обојега пола, свакога стања  
усана и тако исто танких, дугачких, као гар црних бркова.{S} Мршав у лицу, с две велике јагодич 
лима друга за колима, или најпосле цела гарда јаше остраг, као што је сад био случај.</p> <p>У  
 разговетније: „Е моја слатка, ми стара гарда одосмо ти у пензију!{S} Младеж нас задену за поја 
 више позади; напред одјури само кнез и гарда, која не сме заостати, па ма сви поскапали.</p> < 
 прилично великим пртљагом, с коверима, гардеробом и другим потребама кнежевим.</p> <milestone  
иста, под командом два официра.{S} Овај гардиски ескадрон кнежев, који обично никад не иде на п 
).</p> <p>Кнежева кола пратило је 30—40 гардиста, под командом два официра.{S} Овај гардиски ес 
но ближе кнежевим колима, јахало је два гардиста.{S} За тим су долазила кнежева кола, красан ин 
угледа пред кућом кнежева кола с четири гардиста који га беху допратили.</p> <p>— Јес, он је —  
 с калпаком на глави.{S} Пратећи кнеза, гардисте јаше како кад.{S} Кад су у граду, онда обично  
е остало.{S} На ту грозну команду бедне гардисте само се обично згледају.{S} Они тада већ знају 
</p> <p>На уласку у конак пресретоше их гардисте.{S} Радован је служио у војсци и знао је мало  
ва свога ађутанта и нареди му да подели гардистима напојницу.{S} С платненом џакуљицом, пуном с 
инараца, ађутант се наскоро појави међу гардистима, и њина млада, добродушна лица засветлише се 
не изостајати, а кнез и доктор, праћени гардом, наскоро се изгубише у даљини.</p> <pb n="144" / 
b n="38" /> а, бежи!{S} Али какву дивну гарду има....{S} Каква га кавалерија чува и прати...{S} 
у да му је копира.</p> <p>Војници овога гарнизона отворено нападају грађане, познате као лојалн 
ајвише разговарао с командантом меснога гарнизона.{S} Најпосле су ђаци из побочне собе отпевали 
л дрвена или камена угља.{S} Тај опасан гас уљуљка човека те се занесе и заспи, па ако тако дуж 
ше не дишу, све се умртви и бедна жртва гаси се као догорео пламичак.{S} Страшна смрт!</p> <p>„ 
ју жеравицу у нашем вину, то исто сунце гаси своје пламене зраке и у крви нашој, сипа своју јар 
 јасно се видело како се говор поступно гаси и загушује.</p> <p>При последњим речима: „Бежи, бе 
момка ишла су од собе до собе, те редом гасили лампе и свеће и успремали на брзу руку што је на 
же формално да буде отрован.</p> <p>„Од гасова веома је опасан угљени диоксид, који се развија  
рова, који дејствују удисањем.{S} То су гасови или испарења од разних боја и других препарата.{ 
звија при сагоревању угља.</p> <p>„Овим гасом често се људи убијају сами — поглавито женске, ко 
ародом и отићи из земље.</p> <p>Тако су гатали и нагађали једни.{S} Други су опет причали са св 
{S} Газда ових кола, млад сељак, само у гаћама и кошуљи, подупирао је раменима предњи точак и ш 
нутку.{S} Сељак изненађен скочи, држећи гаће у рукама, али Жика је већ био над њим с револвером 
 су дотле дотерали, да и клавиру облаче гаћице, јер има ноге налик на човечије.</p> <p>— Класич 
кла од г. ађутантове куће.{S} Изглавила гвожђе на прозору и спустила се с другог спрата.</p> <p 
опла, млада крв, но растопљено, усијано гвожђе, које све сажиже.</p> <p>„Најпосле сви органи ре 
 ред џбуња, а иза џбуња распознавала се гвоздена ограда.{S} Иза ограде видео се као некакав зид 
} А друго, лепа реч ништа не кошта, а и гвоздена врата отвара.{S} Ја нисам нихилиста, али сам о 
мрт сликају у облику бабе.</p> <p>Чума, гвоздензуба, вештица, баба-Јага, — и друге ругобне прил 
 завуците у њу кључ, ту ћете наћи тајан гвоздени долап, а у њему...</p> <p>Кнез се окрете Врбав 
 притиском отвори врата.{S} Тежак дебео гвоздени капак отвори се тихо и нечујно.{S} У зиду се у 
а хладну влажну земљу, као да је опасан гвозденим карикама.{S} Кнез осети да се налази између д 
а плиша. — Овде вам је кључић од тајног гвозденог долапа, узиданог у дувар <pb n="305" /> испод 
а не улазе од обести у кавез с дугачком гвозденом мотком, чији је врх усијан да се скоро топи.{ 
купу честитке <hi>Балканске браће</hi>, где смо, као добре патриоте, већали о спасу отаџбине, о 
le>О Неједнакости међу људима</title>“, где ставља захтев да мушко и женско треба да познаду св 
 да постане члан овога „женског клуба“, где се време тако пријатно проводи.{S} Лепша се учтиво  
 сам слушао да у Балканији има крајева, где домаћин не сматра да је почастио госта како ваља, < 
јама, које постоје већ од много векова, где су владаоци чланови династија, које владају од више 
ке истакле на врхунац државних послова, где сад, хтео не хтео, мора остати и примити на се сва  
а, где се не чују уздаси и проклетства, где се хори само песма вечне славе и љубави и где је бе 
алне, отварало се сад широко поље рада, где је сваки имао да покаже и своје личне способности,  
по карактерише ту особину нашег народа, где некакав Турчин вели једном нашем Балканцу: „Бен ага 
друго, но да види кнеза на челу народа, где се јавља као истински вођ свога племена.{S} Ствар ј 
допадне, да пије сладости живота свуда, где год их нађе.{S} Иначе он би био шоња, мама, а она б 
но, на прстима.{S} Но кад угледа кнеза, где разјарен стоји на сред собе, он застаде, збуни се,  
} Сутрадан била је свечана аудијенција, где су кнезу престављене све месне власти и одлични гра 
, кад кнез угледа више мрачних прилика, где с разних страна силазе у урвине, а за тим их нестан 
его шта.{S} Зар може бити без притиска, где владалац лежи мртав на столу, и то још убијен влада 
русалима, још једна рушевина до темеља, где не остаје камен на камену!...</p> <p>Ове загонетне  
 је једне ноћи у дому његових родитеља, где је пре увек било тако <pb n="537" /> мирно, сад на  
ратио у град, расплинуо се по механама, где се пило, певало и банчило до зоре, „све у здравље с 
 је дрмусати.</p> <p>— Јао, лоћо једна, где ми крв попи... јао шуго смрдљива... на, на, на, — р 
 јављано је како су два човека опажена, где преко границе нешто кришом увлаче у Балканију.{S} П 
рича), па онда протеран у место рођења, где је живео као заточеник све до смрти старога кнеза.< 
тав сахат како су се кренули са извора, где су се одмарали, а још ни један не бејаше реч једну  
ног дана кнез добије писмо без потписа, где му се прича како у Звониграду постоји занимљива а и 
елиш, докторе, о оном обичају код Руса, где оцеви жене своје синове веома младе, још као децу о 
ој воденој површини, два црна предмета, где се спуштају низ воду.{S} Враничић ћутећки пође низ  
ја је била одмах ту до његова кабинета, где је могао по вољи пустити корак.{S} Г. министар је х 
има правце вратима ђенералова кабинета, где је овај у вече обично радио, и јако закуца.</p> <p> 
ине, где нема земаљских брига и терета, где се не чују уздаси и проклетства, где се хори само п 
.{S} Одмичући се од овога кобног места, где су у кратком року од непуна сахата доживели тако те 
кавицу погледом, јер се одоздо с места, где је он седео, није добро видела — па је онда кивно и 
p>— Кажите ми, знате ли ви какав отров, где лекари не би могли одмах познати чиме је човек отро 
ност да се дете одвести у оделите собе, где би остали под присмотром док ствар не буде свршена. 
ка, за 4 случаја домаће кавге и заваде, где је у 2 случаја било боја између мужа и жене, а на ј 
е крваве распре и она Г је и сада онде, где је била и пре по века, ни за длаку се није приближи 
а једним ударцем стукнемо у старе међе, где је био још као малолетан...</p> <p>Растислав је гов 
је кратак опис крваве кнежеве погибије, где се вели:</p> <p>„Тај за сву Балканију страшан случа 
се ствар тицала какве љубавне историје, где је чаршија узимала на нишан кнежеву личност, Врбавц 
вао, истински је избегавао све прилике, где би морао учинити ма што против Косанића.{S} И ово м 
ад у мраку угледаше две женске прилике, где грабе уз брдо, као да долазе одонуд из преко манаст 
аџбине, а у скоро ће се јавити прилике, где ће се јасно видети ко је с народом, а ко против њег 
 резања почела се јако губити.{S} Поље, где се она највише ширила — природа људска — било јој ј 
 То је била последица спахиске системе, где спахија тражи да има што више радних руку.{S} У ост 
 или по какву гомилицу веселе омладине, где, раздрагани меким зракама месечевим, тихо певуше ка 
 требати овде у сред ове пусте планине, где нема чак ни зверова, па ни самих тица, а камо ли жи 
еведи га, ако хоћеш, у највеће планине, где нема живе душе, где за њега не може бити големе опа 
ла некуда горе у светле небесне висине, где нема земаљских брига и терета, где се не чују уздас 
ас домаћичин, која се враћаше из кујне, где је издала последње наредбе за јаузн.</p> <p>Она зас 
Section" /> <p>Мона се враћаш из кујне, где је била да обиђе да ли је све спремно за јаузн, кад 
и, да га свикне на поверљиве разговоре, где би отворено и искрено оцењивали Врбавца.</p> <p>Усл 
е им брзим корацима.</p> <p>— Домаћице, где си ти? — рече пуковник као мало прекорно у шали. —  
 у највеће планине, где нема живе душе, где за њега не може бити големе опасности.{S} Само нека 
оџине ствари.</p> <p>У оној истој соби, где је мало час Срећко изударао хоџу, пре по сахата њих 
махом попадају.{S} Да су седели у соби, где су били, можда им се не би толико познало да су пре 
355" /> <p>Госпођа јаукну и јурну соби, где је ђенерал лежао.{S} Кнез је прихвати и поведе; уз  
остављеним, и, најпосле, његови дугови, где је она, мати, често морала испод руке и кришом од м 
ла, држе политички тајни ноћни скупови, где се већа о прогонству династије.</p> <pb n="578" />  
послушати, да оде с њом једној госпођи, где ће прво остати два три дана а после ће се већ наред 
S} Он се налазио чисто у некој екстази, где душа више није на земљи, но прнула некуда горе у св 
 што ће је изговорити на првој постаји, где ће стати да измене коње, а где је био спреман и мал 
и камени брегови били су испроваљивани, где ужим, где ширим отворима, који су водили даље под б 
 спољних послова, у оној истој дворани, где је пре неколико година Врбавац, пред запрепашћеним  
бати овај прелаз у овој пустој планини, где нема ни трага од човечија живота!</p> <p>Но Милоје  
натих кестенова.{S} На јасној месечини, где је све било тако лепо осветљено, владао је сумрак с 
растреби и очисти једна соба у касарни, где се смести стално.{S} Предузео је и све друге мере,  
 кнезом, али ни по што не хтеде казати, где су били, јер рече да је то кнежева тајна; кнез му ј 
ине донеле су опис погребне свечаности, где се покојни ђенерал уздише као велики родољуб и муда 
стању налазила Пава, кад оној гомилици, где је она стојала с Петријом и друге две другарице — п 
ралово пренесе у тако звани Мали Конак, где је до сахране било изложено народу на углед.{S} По  
осећао да се примиче критичан тренутак, где се мора ломити између њега и ђенерала.{S} Сам ђенер 
уздишући притворно, прошла кроз ходник, где су је вребале радознале очи пуковникова момка.</p>  
ј паде на ум да је изведе доле у поток, где оно хоџа погађа.</p> <p>Чим Синђа помену хоџу окрет 
та!{S} Састављен је секцијони протокол, где су лекари својеручним потписом утврдили несумњив фа 
регови били су испроваљивани, где ужим, где ширим отворима, који су водили даље под брег, криву 
 дођоше и неки разговори с Растиславом, где му је овај у завијеним наговештајима свраћао пажњу  
наја јамачно још седе тамо под шатором, где их је отоич видела, а да јој најмлађи брат још ваља 
жао и онога лепог водоскока пред кућом, где се тако често сиграо, прскајући својом великом штрц 
 прижма је к себи и повуче је на диван, где седоше <pb n="60" /> заједно, управо падоше.{S} Он  
али Дунава угледа јасан, велики пламен, где се диже у вис.{S} Жика није разумевао шта ова ватра 
теља.{S} Жалио је и шталу, и таван њен, где се по меком сену тако слатко ваљао.</p> <p>Јес, то  
 замоли Кају да седну где год у заклон, где блесак није тако јак.</p> <p>У једном углу стајао ј 
егово шта је било кнезу, кад је заспао, где је био пре тога, шта је радио, је ли што пио или је 
олико над њом натресале, а сад их, ево, где се ваљају по прашини у коју она неће ни својом ципе 
 би по нешто рекла: где где што шаљиво, где где што озбиљно и философски.</p> <p>Разговори су б 
еђу њима, ђенерал је писао кнезу писмо, где је стављао ултиматум — или Растислав из министарств 
кретар.</p> <p>— Упитам особу у домино, где сам ја ово? и шта се ово самном ради? и знаду ли он 
ахну главом момку да мете писмо на сто, где би чекало док се не умије.{S} Но момак му примети:  
а пива и јестива сместе на дугачак сто, где према потреби ко хоће прилази и служи се.</p> <p>По 
овда онда срести по какав заљубљен пар, где, наслоњени једно другом на руку, тихо ходају и будн 
мљиву врсту лудила.</p> <p>Али код нас, где се сви знамо у главу, где смо сви до јуче били једн 
, он је падао у сладак полусањив занос, где су се очи саме затварале, само је језик непрестано, 
ке степенице, које воде на горњи спрат, где су сад биле одаје кнежеве.</p> <p>Обрнув се с прага 
>Али код нас, где се сви знамо у главу, где смо сви до јуче били једнаки и сви се сећамо како ј 
оузданијих официра отишао министарству, где су држане министарске седнице; људе остави напољу,  
 тренутку налазим у ванредном положају, где ми све моје титуле не могу ништа помоћи и да ја има 
к већ се беше склонио у оближњу капију, где је у залатку чекао згодну прилику да умакне даље.</ 
и сам рече, на последњем дворском балу, где јој је одмах указао и нарочиту почаст.{S} Три пута  
у, искашља се па се упути право у салу, где га је чекала непозната госпођа.</p> <milestone unit 
о једног дана дође тај учитељ у кавану, где је било много света, па и г. срески.{S} Реч по реч  
јој ствар тако, кнез је приведе дивану, где је ђенерал још лежао у заносу.</p> <p>Жена паде на  
понајвише ђака, склопили тајну дружину, где читају забрањене књиге, грде полицију и кнеза и ћас 
зна по брзом наступу смрти и по начину, где се и како јављају болови.</p> <p>„Међу тим отрови Б 
 два коњаника, отишао у главну касарну, где је одмах сакупио све батаљоне команданте и преко њи 
ати.{S} Прво је ходао по свом кабинету, где обично ради, али кабинет је био мален, морао се окр 
вцу, у оном славном, повесничком месту, где је сури соко балканиски први пут свио своје јуначко 
љубави, <pb n="342" /> и на оном месту, где је она канула, израстао је овај стручак бела љиљана 
егова свита одсели су у староме дворцу, где је било места за све.{S} Сутрадан била је свечана а 
авеж, јамачно осетив шушкање у густишу, где су Црнојевић и Жика били изабрали себи преноћиште.< 
у Балканију и отићи ће право у Орловац, где је сад скупштина на окупу; ту ће се јавити и поднет 
{S} Два пса с арлуком упадоше у густиш, где су ова двојица мало час лежали, на што сељаци опкол 
 постајало досадно ово чекање.</p> <p>- Где смо ми ово?{S} Јамачно у каквој обичној звониградск 
е, али смисао, смисао... ко?... шта?... где?... кад?... — је ли могуће?{S} Ето то је оно што св 
pb n="458" /> свакој би по нешто рекла: где где што шаљиво, где где што озбиљно и философски.</ 
} Али једно никако није могао да појми: где се управо ово он налази, и да ли му ваља куд год ић 
веза с г. Црнојевићем и његовом браћом: где сам се с њим упознао? колико смо времена заједно би 
 настао некакав неред, нека трка, хука; где где се чуло уздржљиво јецање, а где где и гласан пл 
 се и сама сагне, да види <pb n="64" /> где је ударила господина и где га то боле — но опет се  
готварница<ref target="#SRP18892_N4" /> где је још био заостао по какав доцни гост, просипала с 
риле за се друге прилике <pb n="406" /> где се оне обично састају, да се пријатељски разговоре, 
е боља, а кад иду улицом <pb n="478" /> где је гора калдрма.{S} У два три маха кола су застајал 
пут манастира Гробовице, <pb n="359" /> где је ђенерал сахрањен у породичној костурницу своје с 
...</p> <p>— Ја га нисам убио!{S} Камо? где је крв?{S} Моје су руке чисте....</p> <p>Ђенерал ди 
 чуо код образованих и отмених људи!{S} Где још образован човек тако титулише своју госпођу.</p 
 <head>Партија шаха</head> <p>Симон!{S} Где је мој шах? — одјекну кроз дворске одаје звонки гла 
а веђе и процеди кроз зубе: „Полако!{S} Где је хоџа?“</p> <p>Срећко јој очима показа врата.</p> 
ти?...{S} Договор је био друкчији!..{S} Где су остали?..</p> <p>— „Стрпен спасен“ — рече Милоје 
 дете, но да је у милости код кнеза?{S} Где би њој могло бити лепше, а вама корисније?{S} - Нар 
ников.{S} Како да доведе Црнојевића?{S} Где да га доведе?{S} Начелник му објасни.{S} У опште да 
ј учинио, он лично, или ма ко његов?{S} Где је, када је и чиме је он могао заслужити тако велик 
<p>- На мене! — упита Кугић зачуђено. — Где је кнез - додаде он за тим, и као човек који нема н 
де ту? — подвикну и обрецну се доктор — где ту кад ја кажем да је нема.</p> <p>— Ту је код кнез 
не чељади ту не беше ни једно.</p> <p>— Где ли су то, боже!{S} И што се ја, убио ме бог, одвоји 
, адресу и потпис „један ђак.“</p> <p>— Где је тај господин? — упита он момка.</p> <p>— Ту је;  
што сумњиво одмах да се власти јавља, а где затреба, богме, и да се вегне. — „Боље је и десет н 
ка; где где се чуло уздржљиво јецање, а где где и гласан плач.{S} Његова стара дадиља купила је 
постаји, где ће стати да измене коње, а где је био спреман и мали доручак.{S} То је било на сум 
а браца Мика — потврди дете.</p> <p>- А где си ти то видео да браца Мика носи сукњу?{S} Кад је  
новнички инвалиди.{S} Но бива случајева где нови министри баш траже од својих потчињених да пре 
та сањали: можда је било и таквих снова где се ми појављујемо као да смо пред вама што згрешили 
 се.{S} Снаја га одмах викну и упита га где је Пава.{S} Но Грујица није ништа знао. „Ја сам мис 
муња, и последњи редови света видоше га где сави улицом, која води у двор....</p> <p>Кад коњани 
 нама ваља што више гледати преда се да где не запнемо.{S} Ми смо већ и сувише тешки за честа и 
лече обореном Перуну и тек сада загледа где му је рана.{S} На сред чела, на ивици где почиње ко 
т је морао почешће застајати да погледа где је и да се промисли којом ће страном ударити.</p> < 
 пошто ми је она у неколико објашњавала где сам и у чије сам руке запао.{S} Овај човек саветова 
ажњу, да је за тренутак била заборавила где је, заборавила је и цело стање своје —</p> <p>Но он 
ромна гомила света, који се увек скупља где има оваква шаренила.</p> <p>Око 2 часа по подне у о 
има, господине; ту је она.</p> <p>— Ама где ту? — подвикну и обрецну се доктор — где ту кад ја  
дежурни опет прекиде Боју.</p> <p>— Ама где ту старче?{S} Код кога би овде могла бити!{S} Што ј 
 покорите неопходности.{S} У тренутцима где једино сила пресуђује, људи без силе уједно су и љу 
ије ухваћен на време, и сад нико не зна где је.</p> <p>Тако је у главноме гласио службени извеш 
штињи једна и две собе, па да човек зна где је.{S} Смотрисмо је ту на прагу.{S} Штуче некуд амо 
матра се као некакав празник.{S} Ко зна где је извор и порекло томе обичају!{S} Можда је он нек 
 већ прешао у Балканију или се још шуња где год око границе.{S} Ради сваке сигурности, ја сам м 
трожије мотри на све непознате људе, па где год се опази што сумњиво одмах да се власти јавља,  
девојку јамачно и домамила.</p> <p>— Па где је та жентурина? — упита дежурни.</p> <p>— А ко је  
Радован скоро у један глас.</p> <p>— Па где вам је та девојка?{S} Што је тражите овде?</p> <p>— 
вић је нетремице гледао и једва разабра где је и шта је с њим, те одмах скочи из постеље и поте 
 страну.</p> <p>Стрина Синђа прво упита где јој је родбина.{S} Пава одговори да је старији брат 
ја, ето шта је било.{S} Просто прокарта где год што би.</p> <p>— Нека прокарта.{S} Док има нека 
маглу, у онај сјај, у она незнана места где је <hi>он</hi>.</p> <milestone unit="subSection" /> 
с тога нам је најпрече да очувамо места где смо.{S} Ту разумем вас и ваше чиновничке положаје.{ 
да тумарне куд год у свет, да оде некуд где је нико не познаје, па тамо што буде, нек буде.{S}  
но преки судова распростре на случајеве где спокојство и јавни поредак то изискује.“</p> <p>„Да 
, а можда је ко год тек намеран да овде где год подигне планинску колебу, па направио човек прв 
чудио.{S} Он рече равнодушно да ће овде где год у близини јамачно бити каква трла, а можда је к 
 ти кажем отворено шта мислим, бар овде где смо сви своји, и где се немам чега бојати!{S} Па шт 
по нешто рекла: где где што шаљиво, где где што озбиљно и философски.</p> <p>Разговори су били  
="458" /> свакој би по нешто рекла: где где што шаљиво, где где што озбиљно и философски.</p> < 
тао некакав неред, нека трка, хука; где где се чуло уздржљиво јецање, а где где и гласан плач.{ 
где где се чуло уздржљиво јецање, а где где и гласан плач.{S} Његова стара дадиља купила је хаљ 
собом он је видео равне пољане, тек где где засејане брежуљцима, а на обзорју пресечене повисок 
високо, мрачно небо, на коме је тек где где светлуцала по која сићана звезда.{S} Кнез је лежао  
бима жрвњају крупну суху зоб.{S} По где где чује се како коњ фрче у зобницу, или тако дубоко ув 
 пасти.</p> <p>Овда онда виде се по где где у пољу гомилице људи — раде нешто.{S} С лева чују с 
 то махом окружни начелници, тек по где где прешарани по каквим помотњиком или другим којим угл 
је ништа чуо, али, изишав из собе, виде где су се гости скупили на оном месту где је мало час о 
ли што више камена, и да га узме оданде где се најлакше вади, порушила је сад многе од тих инте 
мислим кад би отишао сад на алеју, онде где су ме синоћ ухватили, јамачно још би се познавали п 
ном.{S} Што да је стид уклонити се онде где нећеш сукоб и бој, а ми ваљда нисмо пошли амо да се 
 су се да разазнаду месност и да погоде где су.</p> <p>Ишли су поред дугачке осниске куће.{S} З 
ћати и зајамчити сам лично да му покаже где му је ћерка.{S} Једва се на тај начин ствар мало ут 
 за најмање истраге по Србији, и шта је где ухваћено, и шта је ко на испиту рекао, и све!{S} За 
их поставака својих, да види да се није где год преварио, рачунајући позитивно с непоузданим чи 
ак на свом месту, но код њега срце није где би требало да је.{S} То је у правом смислу речи — ч 
p>— Неће бити тако.{S} То сте ви раније где год чули; то је вама морао неко рећи; то су ваљда к 
ељачкој кући, у сред Балканије.{S} Које где научио нешто мало књиге, колико тек да се потпише.{ 
орају чекати, онда је боље да сиђу доле где ће све видети, но да дремају овде на утрини.{S} Не  
аца против г. Растислава згодно је поље где ми женске можемо много учинити за победу праведне с 
 није ударио какав чопор вукова, или се где год у хатару општинском појавио медвед?{S} Али све  
е даље и даље.{S} На један пут осети се где коњи успорише ход; не потраја дуго, кола стадоше.</ 
уђа наложница!...{S} О, боже, има ли те где год!</p> <p>Једа пређе у гласно јецање; она се гуши 
има.{S} Јес, то би све било лепо да сте где год на каквом пустом острву.{S} Али на жалост тако  
ове опасне клопке.{S} И не мислећи више где је и у каквом се стању налази, заборављајући да јој 
 људи, који још нису биди заспали, чуше где општински биров виче људе на састанак.{S} Сви се за 
 неће подносити никаква тешка гоњења, и где год дођу у додир с влашћу, биће им власт наклоњена. 
а мислим, бар овде где смо сви своји, и где се немам чега бојати!{S} Па што је то страшно толик 
.</p> <p>— Ко ли је сад то, боже мој, и где ли је онај сметењак да прво човека пријави — рече Р 
веш, па квит.{S} Шта ту има чудно!{S} И где си ти то још чуо код образованих и отмених људи!{S} 
још о томе кад ће му она донети „лек“ и где ће му га предати?{S} Као капару дао јој је пуковник 
pb n="64" /> где је ударила господина и где га то боле — но опет се трже.</p> <p>Међу тим млади 
 хори само песма вечне славе и љубави и где је бескрајњи живот.</p> <p>Међутим, ако икада, Вран 
 пође за њим преобучен жандарм, да види где ће одсести и да му дозна име и откуда иде, пошто ћу 
S} Иди, па жад ти ја не ваљам, ти тражи где има боље.{S} Јела је плакала, превијала се, молила, 
да узима у руку ову гранчицу, кад опази где око петељке стоји увијено парче хартије.{S} Ово про 
а се сад лупа по њему, кушајући неће ли где наћи излаза.</p> <p>Тек после великих напора пође ј 
>Она упита онде две три жене, видоше ли где кога од њених, и само што чу толико од једне <pb n= 
 какав ред.</p> <p>Још су се договорили где ће се наћи на Дунаву ако се случајно раздвоје.</p>  
 доказујем како су ништавни.{S} Кажи ми где су се и кад су се до сад чим било истакли?{S} Шапућ 
 ређао <pb n="602" /> као у некој песми где су мртваци и човек с поља говорили наизменце.</p> < 
 по раменима, управо љубио је по хаљини где стигне, а уз то је кроз сузе понављао — Шта ја могу 
 <p>После овога Жика се придружи потери где је био и Црнојевић.</p> <p>Те исте ноћи, кад су пот 
гурсузлук, ади он није хтео истраживати где је и шта је то.{S} Та му се ствар допадала онако у  
</p> <p>- Хоћу, вала, баш ћу јој казати где јој је срећа!</p> <p>Ћата је ово примио као пристан 
 само да л’ си сашио кесу, не ћеш имати где да их метнеш...{S} Истина бре! а шта би радио кад б 
још није <pb n="604" /> могао разабрати где је и шта је.{S} Но у том тренутку изби из мрака нез 
 и да ли му ваља куд год ићи или остати где је?{S} Час му се учини да је у свом кревету, да леп 
а ствар се мало стиша.{S} Вујадин осети где га неко гурну у леђа и прошапута му на ухо:</p> <p> 
!... е... е... ј, може те он опкорачити где му се не надаш, па да играш острољанку, све да везе 
о покварен.{S} Раздражена, љута, видећи где сва њена мука хоће да буде за луду и да прође забад 
="472" /> и задовољно зузукале бирајући где ће пасти, час хлад, час топал зид, загрејан на сунч 
х 7—8 одоше даље вајкајући се и псујући где ди ће наћи жељени лов, чија је кожа тако скупоцена. 
никад никакво зло не може десити у кући где је домаћица ова анђелска жена, чије цело биће дише  
е му је рана.{S} На сред чела, на ивици где почиње коса, видела се крвава јаружица. <pb n="643" 
с Врбавцем.{S} И зар то није био случај где се кнез најбоље могао уверити, колико си му ти прав 
вао кроз нос.</p> <p>Дођоше на избрежак где су била кола.{S} И овде се било проредило.{S} Многа 
ред собом он је видео равне пољане, тек где где засејане брежуљцима, а на обзорју пресечене пов 
бом високо, мрачно небо, на коме је тек где где светлуцала по која сићана звезда.{S} Кнез је ле 
 оне загонетне речи!{S} За то ја опажам где ме баба од неко доба онако чудно погледа.{S} Међер  
- Радо бих их чуо - људи смо; можда сам где што и погрешио.{S} Свакако радо бих чуо где сам, ка 
ним корацима.{S} Ја не умем да ти кажем где је извор оној снази што је имају владари који се др 
з какав дебео зид чинило ми се да чујем где шапатом разговарају, али шта? — нисам могао разабра 
апрезао сам сву своју снагу да разберем где сам? куда ме воде и шта се збива око мене?!{S} Али  
- А.. а.. а!{S} Тако!{S} Зато; ја видим где је нешто утрпано — рече сељак, па пошто је још мало 
престоницом обновљене Балканије, местом где је деда Мутимиров први пут засновао своју власт као 
по труцкању се познавало кад иду улицом где је боља, а кад иду улицом <pb n="478" /> где је гор 
} Ти му, Лепшо, нећеш замерити, баш ако где год и претера.</p> <p>— О, не!{S} Напротив, у овом  
 још нисам имала.{S} У моме крају, тамо где сам ја рођена, тровање је врло често.{S} Ту обично  
дите; распитано је; ваше је чељаде тамо где је играла коло; ту ћете је наћи.{S} Хајд сад.</p> < 
енска.{S} Доста нам је то што је видимо где прати Јелу на овај пут.</p> <p>Кад се Јела стресе,  
речи с командиром.{S} Нису они туна, но где год у каквом потоку или шушњару.</p> <p>Пас опет за 
чути.{S} Своје добро, богу хвала.{S} Но где је господар?{S} Је ли ово он што иде за тобом? — уп 
са којих је и сишао...</p> <p>— Али ено где се пустом пољаном вуче и гадно гамиже страшна змију 
банчи и махнита, само нек не дира у оно где би могао оштетити крупне земаљске интересе.{S} Моје 
м зубима жрвњају крупну суху зоб.{S} По где где чује се како коњ фрче у зобницу, или тако дубок 
даље пасти.</p> <p>Овда онда виде се по где где у пољу гомилице људи — раде нешто.{S} С лева чу 
пу и то махом окружни начелници, тек по где где прешарани по каквим помотњиком или другим којим 
жнији — рече Мона указујући гошћи место где ће сести —- Раскомоти се, скини рукавице, врућина ј 
што и погрешио.{S} Свакако радо бих чуо где сам, кад сам и шта сам учинио против вас. </p> <p>- 
пошли су на коњима, да заштеде ноге бар где се могне.{S} Кроз село потера прође у двојним редов 
рими га срдачно и поведе право у будоар где га гошћа дочека на ногама.</p> <p>— Немам потребе д 
биљно болесни.{S} Дошао сам и нашао вас где спавате.{S} Скоро ће бити пуних 50 часова како од в 
првим шумарком, чуо се јасан мушки глас где дозива другога човека.{S} Чу се и одзив.{S} Први гл 
забраше од неких жена да су виделе Паву где са стрина Синђом оде некуда тамо манастиру.</p> <p> 
о однео гибаницу и тикву вина на трпезу где су седели старији људи, <pb n="203" /> кад тек на ј 
и...</p> <p>Кнез показа руком Маврикију где ће сести; он учтиво приђе и седе; седе и кнез — поч 
е Радован.</p> <p>Упуте се право конаку где је био одсео кнез.{S} На капији хтеде их задржати с 
и с поља и уђе у кола, пипајући у мраку где ће сести.{S} Кнез је понуди да седне комотно, увера 
9½ у вече, он махну главом и пође столу где је стајало дугме од електричног звонцета.{S} Али пр 
 он узе жмиркати и замоли Кају да седну где год у заклон, где блесак није тако јак.</p> <p>У је 
Било је свакојаких нагађања: да се нису где год појавици хајдуци, да није ударио какав чопор ву 
ли су уверени да су бегунци заноћили ту где год у околини, с тога узму са собом два извеџбана л 
не.</p> <p>Боја са својима окрете месту где су јутрос оставили кола.{S} Још из далека угледаше  
е где су се гости скупили на оном месту где је мало час оставио кнеза и своју госпођу.{S} Нешто 
у полако, а упутили се право оном месту где је седео Враничић с дружином.{S} Угледаше волове и  
наше породице стоји на оном истом месту где је стајао оне исте ноћи, кад је мој дед, бежећи од  
одмах потрча за Турцима.{S} После се чу где припуцаше пушке, а мало после доведоше људи отету м 
ека се они добро чувају да се ја на њих где год не намерим, а они ће, бога ми, ево ово да омаст 
и ближе огњишту, други остраг на трупац где је мало час седео чича Мунтијано.</p> <p>„Ударићемо 
<l>Где никад росна киша не пада,</l> <l>Где никад топло сунце не греје,</l> <l>Где има девет мр 
>Где никад топло сунце не греје,</l> <l>Где има девет мрачних пећина,</l> <l>И крај њих девет м 
l> <l>У Безданију, земљу далеку,</l> <l>Где никад росна киша не пада,</l> <l>Где никад топло су 
утанта Зара.{S} Дочекао га је питањем: „Где смо ми били ноћас?“ али је одмах добио одговор да т 
има се прво ширила мокра и црна пољана, гдегде испресецана ниским врбовим чечваром.{S} За овим  
акво место, он разгледа околину, избере гдегод у близини какво згодно склониште за се — обично  
х остају удови.{S} Као добра, хришћанка гђа удовица водила је рачуна о прсту божијем.{S} Послед 
стање кад је добила прво писмо којим је гђа Мона позива да и она — Лепша — долази на јаузне и д 
 она ће послужиш несвесно.</p> <p>Ту је гђа Мона и она ће је, по добивеним упуствима, употребит 
 мислила да је све овако лепо — примети гђа Софија.</p> <p>— Па ово нам и јесте једина уљудна с 
погребу.{S} Плоча је спуштена над телом генерала Врбавца, и сад чека повесника да на њу стане,  
p>„Жалостан утисак који је учинила вест генералове смрти, огледа се не само на житељству звониг 
грешака, као год што ти вера у народног генија може бити путевођа у многим корисним и сретним к 
зависност с већом или мањом осетљивошћу гениталних органа!{S} Ту се поштење мери на сантиметре! 
ила да окреће коло.{S} Ја сам био однео гибаницу и тикву вина на трпезу где су седели старији љ 
ма.{S} Кола су јурила брзо, и, по лаком гибању, бих рекао да су била фијакер.{S} Напрезао сам с 
жила да носи овако лепо име, не само по гиздавости тела, но и по душевној лепоти својој.{S} За  
е куке и закуке.{S} Код нас се за образ гине!{S} Такав је наш адет! — одсече Боја.</p> <p>— <fo 
страна и како пуста жена после заћори и гине за мушким.{S} Али само док један пут будеш.... док 
к поветарац тек почне најлак браздити и гипкати.{S} Пуна месечева кругла ненадно се искотрља из 
и жива раздрагана погледа, млади доктор гипко прискочи, и пун страхопоштовања стаде по војнички 
ртало), устаде, поклони се с младићском гипкошћу и, прекрећући с ноге на ногу своје гојазно тел 
на сваки слог)....{S} Та да, добро: с у-гла-ђе-но-шћу просрица и кнез, па продужи даље:</p> <p> 
лав исправи <pb n="31" /> га опет: „с у-гла-ђе-но-шћу,“ ударајући гласом на сваки слог)....{S}  
ико тренутака пуковник опусти обе руке, глава му клону, цело тело омлитави — по свему се познав 
Шта је теби?{S} Тако си бледа.</p> <p>- Глава ме боли — рече Каја слабим гласом и прислони шаку 
ева, и у том стању било му је добро.{S} Глава му је била ведра, присебита, а овамо се осећао ка 
, клонуло опусти низа се обадве руке, а глава му малаксало паде на прса; он изусти полако, очај 
што пре, што брже и што даље.{S} Крвава глава Перунова била му је толико тешка, да је он одмах, 
 учитељ црвењак, опасан човек и усијава глава.{S} Између њега и тога учитеља развије се подмукл 
ј.{S} Све друге главе надмаша њена седа глава, украшена чистом седином, белом као најбељи снег  
 заударати, па ма то била и светитељска глава.</p> <p>Истина, два млада безбожника, г. варошки  
е.{S} Само су два стања у којима женска глава море бити сретна: кад је дјевојка или кад је зако 
цу ове кутије била је нацртана мртвачка глава.{S} Кнез узе ову кутију и отвори је. — Унутра је  
арство, но му од кивна ђенерала ни сама глава не би била сигурна, и он би, по свој прилици, мор 
траховита сцена — кнез, владар помазана глава удавио се у....</p> <p>....{S}Срећом, кнез Мутими 
з брутално суљање по патосу — крунисана глава <pb n="441" /> кнез Мутимир и лепа удовица, чедна 
дна помисао да пред њим стоји крунисана глава, господар земља трзала га је из овога заноса и он 
нама, с усијаним очима, то је била њена глава.{S} Јес, она раздрљена женска, <pb n="67" /> с од 
 су Турци одсекли главу, па та одсечена глава утекла и овде се сакрила, а од њиних суза после п 
а буде цар балкански; он је био немирна глава, опасан човек, турској <pb n="349" /> царевини пр 
 склопи нека беличаста магла, њена лепа глава, са затвореним очима, бледа и бела као алабастер, 
и сад гледај, само пази, момче!{S} Овде глава игра.{S} Ако изведеш ствар како ваља, твоја је бу 
, сад се народ искварио, светитељска се глава на то наљутила и почела трунути.{S} А кад нешто т 
сте низбрдицом, низ коју се лако може и глава котрљнути.</p> <p>— Г. пуковниче, ко бесмислено т 
челници су исти; пре нас од њих није ни глава заболела; сад нас хапсе и окривљују за ствари кој 
слушност.{S} За прошлост никога неће ни глава заболети, а за будућност свакоме ће бити по раду  
ност је ова, кнез није обичан човек, но глава државе.{S} Према томе он нема својих личних ствар 
нутку ни једне јасне и одређене мисли у глава; у овај мах њом су превлађивали <hi>осећаји</hi>  
ео дотерати до толике славе да ти будеш глава и старешина оволиком свету!{S} Округ! помисли бол 
="chapter" xml:id="SRP18892_C10"> <head>ГЛАВА X.</head> <head>Стручно мишљење</head> <p>Било је 
="chapter" xml:id="SRP18892_C20"> <head>ГЛАВА XX.</head> <head>Сан или јава?</head> <p>Дан је в 
="chapter" xml:id="SRP18892_C11"> <head>ГЛАВА XI.</head> <head> <foreign xml:lang="fr">„Cherche 
="chapter" xml:id="SRP18892_C21"> <head>ГЛАВА XXI.</head> <head>Два пашанца.</head> <p>Прича се 
e="chapter" xml:id="SRP18892_C1"> <head>ГЛАВА I</head> <head>Катастрофа</head> <p>Било је после 
="chapter" xml:id="SRP18892_C12"> <head>ГЛАВА XII</head> <head>Пут</head> <p>Што се ближе прими 
="chapter" xml:id="SRP18892_C22"> <head>ГЛАВА XXII.</head> <head>Прва немилост.</head> <p>Расти 
e="chapter" xml:id="SRP18892_C2"> <head>ГЛАВА II</head> <head>Ујед бесног пса.</head> <p>Родио  
="chapter" xml:id="SRP18892_C13"> <head>ГЛАВА XIII.</head> <head>Дочек</head> <p>Стара престони 
="chapter" xml:id="SRP18892_C23"> <head>ГЛАВА XXIII.</head> <head>По лисичијем трагу.</head> <p 
e="chapter" xml:id="SRP18892_C3"> <head>ГЛАВА III.</head> <head>„Краљ је мртав — Живео Краљ“</h 
="chapter" xml:id="SRP18892_C14"> <head>ГЛАВА XIV.</head> <head>Ноћници.</head> <p>Врбавац је с 
="chapter" xml:id="SRP18892_C24"> <head>ГЛАВА XXIV</head> <head>Чувари поретка</head> <p>Растис 
e="chapter" xml:id="SRP18892_C4"> <head>ГЛАВА IV.</head> <head>Детињске играчке.</head> <p>Дове 
="chapter" xml:id="SRP18892_C15"> <head>ГЛАВА XV.</head> <head>Кобна здравица.</head> <p>Три ме 
="chapter" xml:id="SRP18892_C25"> <head>ГЛАВА XXV.</head> <head>Буђење.</head> <p>С разголићени 
e="chapter" xml:id="SRP18892_C5"> <head>ГЛАВА V.</head> <head>Партија шаха</head> <p>Симон!{S}  
="chapter" xml:id="SRP18892_C16"> <head>ГЛАВА XVI</head> <head>Разговор мртвог човека.</head> < 
="chapter" xml:id="SRP18892_C26"> <head>ГЛАВА XXVI</head> <head>Потера</head> <p>На две три нед 
e="chapter" xml:id="SRP18892_C6"> <head>ГЛАВА VI.</head> <head>Ђаво куша анђела</head> <p>У соб 
="chapter" xml:id="SRP18892_C17"> <head>ГЛАВА XVII</head> <head xml:lang="IT">Finita la commedi 
="chapter" xml:id="SRP18892_C27"> <head>ГЛАВА XXVII</head> <head>Опроштај.</head> <p>У кнежевск 
e="chapter" xml:id="SRP18892_C7"> <head>ГЛАВА VII.</head> <head>Шамар</head> <p>На саборној црк 
="chapter" xml:id="SRP18892_C18"> <head>ГЛАВА XVIII.</head> <head>Женско срце</head> <p>Тек је  
e="chapter" xml:id="SRP18892_C8"> <head>ГЛАВА VIII</head> <head>Два профила</head> <p>Док је мл 
="chapter" xml:id="SRP18892_C19"> <head>ГЛАВА XIX.</head> <head>ЈАУЗН</head> <p>Ма да је каванс 
e="chapter" xml:id="SRP18892_C9"> <head>ГЛАВА IX.</head> <head>Варнице</head> <p>Кресао је шљун 
сама склизну с отомана и пала би управо главачки на патос, да је Мутимир не задржа.{S} Но у том 
 тако увијене од пете до <pb n="480" /> главе у црна домина.{S} Не говорећи ништа ови људи доне 
 натера да устану, не, они су лежали, а главе су им биле тако заврнуте натраг, да од устајања н 
 и њини куршуми пресвираше високо изнад главе Црнојевићеве и Жикине.</p> <p>Шта се у овом трену 
и остало свега још неколико костију; од главе му се држи још само чеона и потиљачна кост, а још 
 али ни једно не могадох учинити.{S} Од главе до пете ја сам био увијен некаквом јаком стегом,  
е на прагу указа непозната дама, сва од главе до пете увијена у белу чипку.</p> <p>Дама застаде 
тимир ово говорио, Мона га је мерила од главе до пете, погледала је час у <pb n="443" /> њега,  
628" /> сам бакрене жице што су ишле од главе ногама и осетио сам да кроз њих бије електрична с 
нечујно, а две црне прилике, умотане од главе до пете црним, тананим огртачима, склизнуше у соб 
ес, женим се.</p> <p>Лепша га одмери од главе до нете, и пошто га је тако за један тренутак гле 
и чисто кивним погледима мерила Паву од главе до пете, док је ова говорила последње речи.</p> < 
у из јастучића од каучука испод кнежеве главе, а на други крај вешали су слику, коју су после о 
стислав понова трже, прозор више његове главе већ се беше сав ражарио у јутрењем руменилу.{S} О 
ок и њега, онако наваљена крај Перунове главе, не превари сан.</p> <milestone unit="subSection" 
 старачкој столици својој.{S} Све друге главе надмаша њена седа глава, украшена чистом седином, 
вниче, ко бесмислено тумара ловећи туђе главе, лако може да изгуби своју рођену.</p> <p>Ви скуп 
 Перун Црнојевић не долази сам од своје главе, но по споразуму и договору царева и по њином овл 
 од кога си то чуо?{S} То није из твоје главе.{S} То ти је неко казао рече кнез.</p> <p>— Јок,  
 ми, нико ми није казао, но баш из моје главе...{S} Па што, Ваша Светлост, тако је.</p> <p>— Ох 
овуда за, мном.“ И доиста обадве женске главе пођоше за г. ћатом ћутећки.</p> <p>Пава је осећал 
ло их је и прегажених; радознале женске главе извиривале су с таванских баџа.{S} По плотовима и 
аца.{S} Три прогонства и две владалачке главе принесене су на жртвеник ове крваве распре и она  
пште познати као немирни људи и усијане главе, у последње време нешто много пријатељују с месни 
о доиста на лепоту, пристојну крунисане главе).{S} Кнез је без зазора исказивао своје пожуде; о 
ан престо.{S} Те две ствари вреде једне главе.</p> <p>После ових речи ђенерал узе ходати но соб 
а немарно, озбиљан, дешператан, оборене главе, једва држећи равнотежу да не почне посртати.</p> 
ајник.</p> <p>Ђенерал је ћутао, оборене главе и наслоњен на диван.</p> <p>— Бирајте, — рече кне 
лоњен на сабљу, стајао је он ту оборене главе, жалосан и очајан.</p> <p>Ова слика дошла је ту у 
Он се окрете нагло, узе пушку и погнуте главе пође полако напред.{S} Ишао је као победоносни во 
као да се с неким свађао. </p> <p>— Без главе — поче ђенерал тужно - лежиш без главе:</p> <quot 
 главе — поче ђенерал тужно - лежиш без главе:</p> <quote> <l>„Гордо лежи велики војвода,</l> < 
подругљиво.</p> <p>Кугић уђе, а кнез ни главе не осврте да га погледа, ма да је чуо његов долаз 
од у страну Црнојевић не хтеде осврнути главе.{S} У њему се бејаше тумбе окренуо цео један свет 
имаш довољно снаге, да им не даш подићи главе.{S} Кад будеш осећао да ти та снага није довољна, 
 /> њом.“ Он је ово изговорио не дижући главе и не знајући, шта му овај управо нуди.</p> <p>Иза 
 то и то, нашто је он одговарао мрдањем главе.{S} Питања су била интересна, али Заре их није мо 
} Жика потврди Милојево питање климањем главе.{S} У томе приђе и Враничић.{S} Он загледа непозн 
испрати подругљивим осмејком и климањем главе.</p> <p>Наста мала почивка; Врбавац је ходао, сам 
та? — упита он озбиљно.</p> <p>Климањем главе Заре даде знак да је тако.</p> <p>Кнез је опет ћу 
попадалих вочића, и све им више заметао главе назад.{S} Сад се већ чуло на далеко загушљиво рип 
оме радио о глави, а други првоме дошао главе, седели су један до другог на дивану и разговарал 
 на какву опасност за њу.{S} Од пете до главе она је сва попрскана крвљу и покривена злочином.{ 
то је два пута одмерила мужа од пете до главе, она опет спокојно сведе очи и њен поглед сад као 
очи повисок господин, увијен од пете до главе у црн огртач, и без пријаве појури одмах у кнежев 
увијена у велики вунени огртач, а преко главе пребацила велику свилену мараму од чипака.{S} Не  
итичким данима, које је претурила преко главе млада кнежевина Балканија, настали големи политич 
е велике мараме и пребаци је опет преко главе.{S} Укрштајући преко појаса њене крајеве, она реч 
тном, које ми неколико пута обавише око главе...</p> <p>- Та је ли могуће!{S} Та шта говорите,  
.{S} Место чалме оџа је био повезао око главе зајтинли калемћарку шамију, у десној руци држао ј 
кретом руке смаче велику, црну мараму с главе, која јој је падала до пола леђа.</p> <p>— Дозвол 
а тешка мудровања већ су ми овде на врх главе, иди одавде....</p> <p>— Ја ово не говорим себе р 
д гуњчета танка антерија од ћитајке, на глави јагњећа црна шубара, на ногама високе чарапе, као 
 и јесења јопна од вишњева плиша.{S} На глави је имала висок, шиљат француски шешир, по тадашњо 
овека, знам шта му мисли свака длака на глави, а ви ми причате шта вам је ко поручио и шта коме 
 је и болела и није она физичка рана на глави, али ова душевна рана на срцу, да је одмах на прв 
а један чуперак, који се беше остраг на глави подигао, она се окрете мужу, узе га опет за руку, 
пушку у руци.{S} Да се не види завој на глави, намакао је био сасвим на чело своју црну јагњећу 
стаје пред олтар с девојачким венцем на глави.{S} И младожења зна сву ту стидну лаж, <pb n="260 
црвене мантије, с црвеним покривачем на глави, на коме су само очи биле прорезане.{S} Они су но 
утим гајтанима и тракама, с калпаком на глави.{S} Пратећи кнеза, гардисте јаше како кад.{S} Кад 
малена господина с великим цилиндром на глави.{S} Био је љут као рис, од љутине није могао ни г 
врх чеоне кости и расцепио само кожу на глави.{S} Перун је онесвеснуо од ударца и потреса, рана 
еше мрдати.{S} Он диже руку и понесе је глави, па је опет малаксало упусти те паде на диван.{S} 
бога.{S} Три се круне блистају на мојој глави.{S} Кад је сабља оштра, она пресеца по средини.{S 
све време од кад се она залегла у мојој глави, ни једног јединог тренутка ја нисам осећао спрам 
ањем, које се и нехотице рађало у њеној глави, госпођа Мона продужи своје жмурење и љушкање, до 
не овако јасно — У том тренутку у њеној глави у опште није било ничега јасног.</p> <p>Нека неод 
је сад све било јасно; у њеној збуњеној глави као из неке магле разговетно се појављивала сад о 
ла у двору....</p> <p>Тек сад у Јелиној глави настаде права збрка.</p> <p>— Дакле у двору!{S} П 
Таква се мисао врзла по Лепшиној болној глави.{S} До синоћ најсрећнија, она се сада осећала на  
еза и имам у рукама доказе да му ради о глави.{S} Зарад кнежеве безбедности молио бих вас да ме 
ам чини ваш господар, коме сте радили о глави; ту вам милост чиним ја.</p> <p>— Неће те ли то,  
овека, од којих је први другоме радио о глави, а други првоме дошао главе, седели су један до д 
та приђе Јели и узе је гладити руком ко глави:</p> <p>— Моја лепа косица!{S} Немој ми се ти кид 
х ударати дреновим прутем по леђима, по глави, по губицама.{S} После као да му се то учини мало 
питајући куда и не питајући како.{S} По глави, по коси, по затиљку, по голом телу, по хаљини ов 
олетарче! — рече Мона милујући кнеза по глави. — Зар ти збиља мислиш да и ту може бити неког си 
чи Монине: она се само пљесну шакама по глави и рече као за себе: — „Боже, шта ми би!“</p> <p>— 
скочи хоџи и опет га мазну песницама по глави.{S} Хоџа поуми да се исправи, но Срећко га стегну 
и се да није....{S} А и забунђала се по глави, па не могу добро ни да је видим — одговори момак 
а, као беличаста пара, вртела јој се по глави.{S} То је био некакав дим!{S} И тај дим непрестан 
Јелу за руку и поче је миловати, час по глави, час по леђима, прислањајући се све ближе и ближе 
ећко и стегнутом песницом дерну хоџу по глави.</p> <p>Старац се испрси, спусти наргиле, прекрст 
бори.{S} У срцу читава збрка осећаја, у глави читава збрка мисли.</p> <pb n="310" /> <p>— Дакле 
 на њему трепери сваки кончић живаца, у глави му је било мутно а ноге су клецале под њим од умо 
 </p> <p>— „Истина нико не зна шта је у глави господаревој.{S} Можда он зове Паву просто с тога 
зузданости, без и једне озбиљне мисли у глави, без појма о свом узвишеном положају и својим све 
/p> <p>Таке јој се мисли узеше кувати у глави и она се сад сети како је лик младог господина до 
, и што једном дочепаш, чувај као очи у глави.{S} Од сеоског пудара па до министра свако место  
Растислав је имао јасан, одређен план у глави и тражио је сад само његово извршење.{S} Кнеза тр 
: — Не знам!{S} Сад ми се све збркало у глави; ништа одређено не умем казати.{S} Али не слути м 
 које кад тек само као мисао зачедило у глави његовој, све се то сад смешало у нераздвојну, јед 
писмену.{S} Краљеви место мозга имају у глави слепа миша.{S} Тиранину је најслађи ручак, који ј 
естоко начапарио на некакву њену иглу у глави.{S} Игла се беше дубоко забила у дебело месо на д 
ђе му целим телом и он осети, како му у глави бива све мутније и мутније, док најпосле не утону 
рнојевић одмах осети од тога олакшицу у глави, а на трећој облози он већ сведе очи, два три пут 
S} Па ипак, она зајапурена, разбарушена главица, што се видела у огледалу, с уздрхталим уснама, 
лина, коса, провалија, ћувика и брдских главица.{S} Ниси могао крочити ни десет корачаји по рав 
{S} Кроз мрке врхове зелених планинских главица, чије је зеленило било чисто црно спрам светлих 
уно плавушастих и црномањастих округлих главица — и све су то огранци њена моћна стабла.{S} Нек 
охватише се кантарске улице.</p> <p>Ова главна улица звониградска засађена је по средини с два  
 То су учинили моји претци, и у томе је главна заслуга династије Косанића.</p> <p>Ђенерал скочи 
ст</hi> и <hi>непризнавање</hi> — то је главна црта више породице — и за ту црту зна цео народ. 
х је сваки добио свој посао, па како се главна задаћа састојала у томе, да избуде све обвезнике 
ија претвори у читав пожар.{S} Дуж целе главне улице, и с једне и с друге стране, биле су понам 
S} Једном речи као што војсковођа у очи главне битке прегледа војску, утврђења, спрему, и целок 
е, док Лепша најпосле није пристала.{S} Главни разлог њеном попуштању био је тај, што је знала  
обуде руководиле су ме у томе.</p> <p>— Главни извор, из кога је поникла замисао да ти преотмем 
ло се тако пред судницом, док су ћата и главни кмет унутра неку муку ћућорили.{S} Најпосле једв 
ли још награде начелницима који су били главни глумци у овој шаљивој игри.</p> <p>— Није ваљда  
} Из писма је излазило да је Милоје био главни покретач завере, кривљи и од самог стрељаног поп 
леда све енжењерске радове, које је наш главни штаб спремио за утврђење међа.{S} То је лице, ре 
, но још по многим селима знао је и све главније људе, нарочито кметове.{S} С тога му је лако б 
а је у вече могао узети авдес и очитати главније вечерње молитве.</p> <pb n="632" /> <p>На захт 
внога кривца у овој похари и једнога од главних политичких агитатора на томе крају.{S} И капета 
чела, а поглавито на остварењу једне од главних тачака у претходном раду друштвеном.</p> <pb n= 
о један од стотине.{S} Истина, један од главних, ја сам водио - али ту је било толико људи стар 
штрија беседничка копља.</p> <p>Бадава, главно је кад човек има своја начела! — заврши Пола гов 
од таквих ствари за цену се не пита.{S} Главно је добар, сигуран посао.{S} А то Ката зна, — реч 
 Држим да су све то споредне ствари.{S} Главно је да ли је верно и тачно оно што сам вам мало ч 
гред Растислав.</p> <p>— Причаћу ти.{S} Главно је то, убијен је и закопан под именом хајдука Ду 
у опште загонетно.{S} Она рече, како је главно, да за кнеза нема овде никакве опасности, а у пр 
— Јес, да ли ћеш бити срећан?!{S} То је главно и најважније питање: да ли ћеш бити срећан?..</p 
 Има у писму и других ствари, али то је главно — Даћу ти, прочитаћеш га после.{S} Мислио сам и  
ни, но је био већ сав буђав, али што је главно - жив, и тога истог дана до мрака већ се поврати 
ажно од неважнога и да се на оно што је главно усредсреди сва пажна.</p> <p>Увек је знао јасно  
 Што могнем, учинићу.{S} Но то сад није главно.{S} Друго је сад на реду: мени треба пара.!</p>  
а, кретао се даље.{S} Пред подне кнез и главно језгро његове пратње били су у Повратници.{S} Ос 
!{S} Мутимир! ко је тај Мутимир?{S} Али главно је достигнуто.{S} Велика народна скупштина, која 
ану ћорава, дечурлиска посла.{S} Против главног сарадника, и душе целог овог предузећа, подигну 
м за сваки случај хтео да имам у рукама главнога покретача целе ове ствари.{S} С тога при полас 
ачелник је указао на блиске везе између главнога кривца у овој похари и једнога од главних поли 
ниградске биле су неме и пусте, само си главном улицом могао овда онда срести по какав заљубљен 
био тежак.{S} Огромна омаљска планина у главноме је већ била преброђена и сумрак је затекао ниш 
ад нико не зна где је.</p> <p>Тако је у главноме гласио службени извештај орловачког начелника, 
ј близини кнежевих кола.</p> <p>То је у главноме била сва пратња кнежева.{S} Наравно, даље су д 
пет за то сви ти савети сводили су се у главноме на ово:{S} Кнез треба да дође до уверења да је 
могу дати потпун рецепт, могу ти само у главноме наговестити средства, која ће ти против њега н 
ћу? знам ли садржину те прениске, бар у главноме? и т. д. и т. д. све у том правцу.{S} Стављана 
и <pb n="13" /> и, показујући прстом на главну полицију, кажу да је узвикнуо:</p> <p>„Онде лежи 
тео повести свој батаљон да њиме заузме главну полицију, био је ухваћен, одмах предат преком су 
о довољно снажан ни да даде ни да прими главну битку.</p> <p>Но кнежево малолетство примицало с 
аког момка да за њима лудује.{S} Но као главну радњу водила је сад проводаџилук и подвођење, ал 
коња и, у пратњи два коњаника, отишао у главну касарну, где је одмах сакупио све батаљоне коман 
о потезао реч „господар“.</p> <p>— Мала главобоља, као што ми сам господар изволе рећи.</p> <p> 
а“ и „живео.“ Под изговором да има малу главобољу, он се упути право у своје одаје.{S} За њим п 
 стиснутим песницама над <pb n="234" /> главом хоџином, Срећко једва изговори, гушећи се од гне 
мет у главу — она му припрети прстом. — Главом да се ниси шалио!</p> <p>Мона изађе, кнез и Лепш 
ивче мој.{S} Хајд сад тамо,(Мона показа главом на Лепшу) хајд сад тамо па лепо пољуби руку и мо 
омак се окрете прво кнезу, но он показа главом на Кају и момак се окрете њој.</p> <p>Каја диже  
ата пало је бар стотина усрдних климања главом, све знаци жива одобравања, а случај је хтео да  
е загрцнуо.{S} Он изађе из собе, махнув главом на сељаке да га очекну.</p> <milestone unit="sub 
з куће ову вештицу, но ти овде кука над главом?</p> <p>Ратко се насмеја и објасни гостима да је 
д сад будем само њен?</p> <p>Лепша даде главом знак одобравања, ала одмах за тим рече <pb n="44 
а њега угледа.</p> <p>Заре ћутећки даде главом одречан знак.</p> <p>- Шта!{S} Да се не бојиш ма 
 и, осмејкујући се ђаволасто, вртела је главом, по мало као да се чуди, а по мало као да прети  
е „куку,“ чича набере леву обрву, мрдне главом и рекне <pb n="571" /> полако: „хм!“ Кад кукавиц 
олиштине падају на памет.{S} Немојте се главом шалити да тако што износите из моје куће.</p> <p 
и, ти би њихну слогу платио престолом и главом, или и једним и другим.{S} Али они су се побркал 
 не подиже очи и не одговори ништа, али главом даде знак да се не срди.</p> <p>— Смем ли? — упи 
се млади господин сустури и добро удари главом о сточић до дивана.</p> <p>Овај помамни ђипај ње 
<p>- Знам, знам, — рече кнез, климајући главом. — Мени је сасвим јасно како наш сељак гледа на  
убедљиво.{S} Кнез га пресече; климајући главом он рече подругљиво.</p> <p>— Дакле ја спавам два 
два месеца одозго — рече жена климајући главом жалосно.</p> <p>- Мора бити да је кривица била в 
 гледећи га право у очи, поче климајући главом.</p> <p>— Безумни младићу!{S} А зар си могао и з 
>Држећи се оберучке за сто, и климајући главом час на једну час на другу страну, Ралека викну:< 
едајући непрестано преда се и климајући главом жалосно:</p> <p>— И ти нећеш бити срећан, сине м 
стиславу на што овај одговори климајући главом ћутећки, а кнез продужи:</p> <p>— Дакле, није вр 
је слушао пажљиво, непрестано климајући главом у знак одобравања, додајући од времена на време. 
као код свију лудака.</p> <p>Показујући главом на Лепшу.{S} Мутимир повуче Мону за руку и рече  
ред и мир целе кнежевине, тај човек сам главом находи се у редовима завереника и бунтовника.{S} 
је амо прешао.</p> <p>- Ух! зар његовом главом да откупим своју? - уздахну чича Милоје.</p> <p> 
ла оста наслоњена на зид, с поклопљеном главом на рукама и продужи своје гласно јецање.{S} Кад  
и своје љушкања са затуреном наслоњеном главом.</p> <p>— Одлазиш — упита госпођа неотварајући о 
.</p> <p>Заваљен у колима, с наслоњеном главом, која се као у колевци полако љуљушкала на меком 
крштеним рукама на прсима, са затуреном главом Врбавац је <pb n="299" /> лежао у широкој наслоњ 
е на нос и пође преко собе с уздигнутом главом, представљајући Растислава како корача надувено  
у на мундиру.</p> <p>Тако, с подигнутом главом, Врбавац и нехотице угледа у огледалу своју жену 
 — Сав <pb n="210" /> црвен, с погнутом главом — кићанка га је куцкала по рамену — с набреклом  
 овога заноса и он је мирно, с погнутом главом слушао разметања Мутимирова.</p> <p>- Ја бих мог 
ривац сам, с обореном и пепелом посутом главом чекам достојну казну.{S} Но како би било свирепо 
ено погледа Растислава и упита:{S} - Он главом?</p> <p>Растислав климну: — Јес, јес!{S} Он глав 
 <p>Растислав климну: — Јес, јес!{S} Он главом.</p> <p>Ратко слеже раменима: — Не разумем како  
о свој говор.{S} Хоџа је ћутећки климао главом.{S} Само што на послетку рече:</p> <p>- Хоћу, ва 
тно пропасти, да се у ствар није умешао главом сам г. министар унутр. послова.{S} После дугог т 
 говорио доктор, а старац је само вртео главом.{S} Цео разговор није се могао чути; долетале су 
 му да је гадни, подмукли убилац платио главом и да није био нико други до један од она два сељ 
ови пуковник.</p> <p>Ката климну полако главом и само малко, тек приметно развуче своје танке,  
аш кључ био у брави? (Белини потврди то главом).{S} Ето видите!{S} Дакле је немогуће да су врат 
аслоњен на зид, с прекрштеним рукама, с главом утиснутом међу стегнуте мишице.{S} Лепша је седе 
{S} С лактовима наслоњеним на колена, с главом стиснутом међу шаке, гледећи у жеравицу на огњиш 
о за један тренутак гледала, она климну главом и рече тоном пуним презрења: — Па што кријеш, ја 
општи интереси.</p> <p>Растислав климну главом, као што се чини кад човек кога сажаљева.</p> <p 
Подуже га је мерила очима, после климну главом.</p> <p>— Међер, од тебе никад ништа!{S} Како ко 
.</p> <p>Растислав махну руком и климну главом:</p> <p>— Доста, доста, хвала, г. начелниче — ре 
p>Ката развуче усне подругљиво и климну главом.</p> <p>— Е, мој господине, да вам не да бог да  
обро јутро — рече Јела жалосно и климну главом, пуна очајања, па пошто је мало поћутала, она до 
 у њено лепо, зајапурено лице, он јурну главом страсно, слепимице и чисто зарежа као оно острвљ 
о мало послушао, он опет одступи, махну главом, мигну оком и прошапута као за себе: „још хода!{ 
да ли је он видео паука.{S} Слуга махну главом одричући.</p> <p>— Та он је ту; он мора бити ту  
ајући да је претерао.</p> <p>Каја махну главом, у знак да му не верује, кад вели да се шалио.</ 
.</p> <pb n="269" /> <p>Растислав махну главом.</p> <p>- Те ствари наш народ најтеже прашта.{S} 
ије шала — прошапута Каја тужно и махну главом.</p> <p>— Дакле ти нешто знаш? — упита кнез.</p> 
 на <hi>Црнога</hi>?</p> <p>Сељак махну главом — Набацио бих му гуњ на главу, па га одозго прик 
т, и кад виде да је 9½ у вече, он махну главом и пође столу где је стајало дугме од електричног 
јаке молбе и писма, он равнодушно махну главом момку да мете писмо на сто, где би чекало док се 
т.{S} И ти за сваку длаку његову јамчиш главом својом.{S} Устежући се, скоро и нехотице, ти ћеш 
 акова воде умивајући се, перући груди, главу, мишице.{S} После се обукао — бела огрлица, беле  
<p>— „Убили га, па у ђубре закопали!{S} Главу одсекли, на у Цариград послали!...</p> <pb n="524 
а шкрипећи зубима: „Ћут’, стрвино, ћут’ главу ћу ти разбити.“</p> <p>За тим се окрете Пави, дод 
ице потрча страдалнику и прихвати га за главу.{S} Он је то учинио тако механички, као што нехот 
ече Жика нежно и прихвати Црнојевића за главу.{S} Зачуђено, разрогаченим очима, Црнојевић је не 
не.{S} Она му приђе, узе га оберучке за главу, погледа му у очи и рече му понова: — Мутимире, т 
утимир плану.{S} Ухватив се оберучке за главу, он узвикну болно и срдито:</p> <p>— А.. а.. а..  
 знам, рече он хватајући се оберучке за главу — не знам, или су ово настала последња времена, и 
а.</p> <p>Мутимир се ухвати оберучке за главу и није хтео веровати својим очима. — Човек, коме  
и и проговори:</p> <p>- Уједе ме пас за главу!</p> <p>Жика је до сад плакао од бола, али сад му 
господин одскочи.{S} Стискујући Јелу за главу, он се беше жестоко начапарио на некакву њену игл 
S} Лепша је још седела ћутећки и држала главу у шакама.{S} Мона је узе за руку и повуче да јој  
о нема.</p> <p>Она показа како би дигла главу, вако би полако поносно ишла, и како би с висине  
е, да оснује нову династију, да мете на главу кнежевску круну.{S} У то име ђенерал се оженио де 
а да га дигне на престо и да му мете на главу кнежевску круну.</p> <p>Али за то било му је потр 
едан другом на рамена, на врат, па и на главу, било их је и прегажених; радознале женске главе  
писнути.{S} Одмах за тим натакоше ми на главу некакву кожну кесу, управо некакав кожни џак, кој 
е му момак сву огромну чинију изручи на главу.{S} Још горе престрављен од овога урнебеса, мајму 
ак махну главом — Набацио бих му гуњ на главу, па га одозго приклопио.{S} Околни се сељаци засм 
осу.{S} На један пут он натуче шешир на главу и рече одсудно:</p> <p>— Разумем, господин доктор 
 добро чути.{S} Час је натицан кнезу на главу метални обруч, а лепа девојка трљала је палцима,  
 другу фигуру и баци је г. Маврикију на главу, па, махнув раширеним, прстима на њега, рече:</p> 
ак.</p> <p>Лепша набаци добро мараму на главу и пође брзим кораком.{S} Она никад није мислила д 
леђушке на миндерлуку, наместили му под главу једно јастуче од каучука, из ког су <pb n="627" / 
 војнички пред намесника и покорно саже главу.{S} Растислав му нешто шапну на ухо, доктор баци  
дан од најстаријих у овоме скупу — диже главу, подуго је тражио док нађе кукавицу погледом, јер 
намирили коње, момче?</p> <p>Слуга диже главу и погледа у мрак.</p> <p>— Ко је то тамо? — упита 
- рече Мона убедљиво.</p> <p>Лепша диже главу и сузним, помућеним очима гледала је Мону нетрепљ 
у Ожеге и Чичка? </p> <p>Растислав диже главу и упре у Мутимира испитујући поглед.</p> <p>— Ви  
де да нема шамара, опет прогледа и диже главу.</p> <p>— Ваша Светлост увек се тако са мном шали 
упре поглед у ђенерала.{S} Ђенерал диже главу и упре поглед у кнеза.{S} Њини се погледи сусрето 
оге.{S} Кад Растислав ово рече, он диже главу, погледа га и гледао га је дуго.</p> <p>— Збиља,  
инута.{S} На један пут кнез жустро диже главу и упре у доктора свој помућен, разрогачен поглед, 
една другој да издуши.{S} Враничић диже главу и ослушну.{S} Жика устаде и изађе пред колебу.</p 
је, па хајд овамо!</p> <p>Враничић диже главу, погледа тамо на ону страну откуда је долазио тај 
ужи стакло.</p> <p>Ђенерал Врбавац диже главу, поћута и прими стакло од кнеза.</p> <p>Стиснуто  
сле подужег ћутања.</p> <p>Врбавац диже главу, упре поглед у кнеза и упита га хладно.</p> <p>-  
наргиле, прекрсти руке на груди, подиже главу и потражи Срећков поглед, па, гледећи га право у  
гање је немогуће.</p> <p>Ђенерал подиже главу; био је у образу као земља.</p> <p>— Би ли ми хте 
ност већа да при уласку у свој дом може главу разбити.</p> <p>Сем свију других припрема било је 
ну, седе, ослони лактове на колена, узе главу међу шаке и дубоко се замисли.</p> <p>— Ђенерале  
{S} Кад се путници приближе кљусе дигне главу, гледа за тренутак оне хитре <pb n="140" /> коње, 
ћ удављени, покушавали су још да склоне главу куд год на страну од удараца, а кад ни то нису мо 
хтеде је пољубити у уста.{S} Она окрете главу и он је пољуби у потиљак.{S} То је био дуг, слада 
ла.{S} Враничић је био ловац, те окрете главу на ову страну.</p> <p>С леве руке дизао се висок  
х, Петро, сестро! — па онда брзо окрете главу у страну, диже мараму на очи и бризну у плач.</p> 
ече Ратку нешто на ухо.{S} Ратко окрете главу, зачуђено погледа Растислава и упита:{S} - Он гла 
} Хајдете, добри господару!{S} Изнесите главу.{S} Жив човек све ће постићи.</p> <p>— Ах, зар јо 
то — рече Мона расположено и опет увуче главу унутра.</p> <pb n="448" /> <p>После десетак минут 
о.{S} Загледа лево, загледа десно, кроз главу јој сену мисао — конак!</p> <p>Је ли могуће?!{S}  
раду.{S} И на један пут њему прође кроз главу мисао: „Јес, и они коњи спадају у моју подручност 
и.{S} За тили часак њему пролетоше кроз главу ове мисли:</p> <p>„Којешта!{S} Какве су то бајаги 
ве ово пролетило му је за тренутак кроз главу.</p> <pb n="286" /> <p>После се сети неких и неки 
 — Све ово прелете Мони у тренутку кроз главу, јер по лупи кола и <pb n="426" /> ударању коњски 
о чудо, сва подерана.“ То јој сену кроз главу. —</p> <p>Међу тим млади господин стајао је пред  
а је овоме човеку?“ — сену Врбавцу кроз главу.{S} И прва мисао која му дође била је: „Издаја!“  
а Јела стропошта се на колена; она заби главу у буџак и продужи гласно јецање и плач.{S} Кад де 
} Кнез понови исто питање.{S} Пава сави главу у страну, после је опет поврте и, место свака одг 
 полако отшкрину врата од сале, промили главу и рече кнезу: — Певаш, певаш, обешењаче један!{S} 
ика и праведника, коме су Турци одсекли главу, па та одсечена глава утекла и овде се сакрила, а 
ве боље и видела и чула.{S} Она промоли главу кроз прозор, лепо познаде малу дворску баштицу и  
очи један корак на страну, стаде, обори главу; сва је дрхтала.</p> <p>Млади господин приђе јој  
издекламовао ове стихове, ђенерал обори главу и оста тако неколико тренутака нем и непомичан, з 
> <pb n="344" /> <p>А за тим опет обори главу, опет опусти руке малаксало и тихо настави:</p> < 
? — рече Растислав изненађено, и затури главу назад да боље погледа своју жену, која се беше пр 
се, избаци прса, прекрсти руке и затури главу, па је тако чекао лекара да му се приближи, а из  
куражило чиновнике те опет почну дизати главу.{S} Они, који су још јуче били вољни да се јавно  
беручке за врат, загрли је и стиште јој главу у своје наручје, па је хтеде тако стегнуту опет о 
 мном обично говорите, да не лупам увек главу шта сте хтели рећи.</p> <p>— Да, да, рече Растисл 
рвљосати треба, и све се то Кати бије о главу, а фрајла само да седи, да чека на готово и да чу 
ве речи баш у тренутку кад беше подигао главу у вис да откопча испод гуше копчу на мундиру.</p> 
реме ђенерал је седео на дивану и држао главу у шакама гледајући непомично у патос!</p> <p>Кнез 
 и развијене мишице, грлио је, наслањао главу на њене груди, а она, пуна неке неисказане сласти 
ам крива!{S} Знам ја ко је теби напунио главу!{S} То је онај шугљанер правник.{S} Ух, чуда <pb  
ста и срдито, али грациозно окрете мало главу на страну, заузимајући положај, као оно Наполеон  
и на патос.{S} Г. Маврикије склони мало главу да га та Фигура не удари.{S} Кнез узе другу фигур 
</p> <p>Она опет удари Јелу песницама у главу, па је онда дочепа за кике и поче је дрмусати.</p 
 никад није ишла, па ни сад ми не иде у главу, — поче опет Ратко.{S} За начело напустити државн 
ча Јели и обадвема песницама удари је у главу што игда може.</p> <p>Јела оста наслоњена на зид, 
ами.{S} Њене мале, зелене очи, утекле у главу, чисто се упалише од гнева, те су се из својих ду 
а, које му некако чудно бејаху утекле у главу, ђенерал је изгледао просто страшан.</p> <p>— Иде 
нама што је људи сви смо наши, сви се у главу знамо, и од нас велика зијана не може бити.{S} Ал 
у шаку косе и још неколико пута удари у главу ово јадно девојче.</p> <p>Кукавна Јела стропошта  
p>Стотине најлуђих планова навали јој у главу.{S} Она је била готова да скочи, да загрли ово мл 
ло баба Кату.{S} Њој просто није ишло у главу, „што се та девојчура толика отима“.</p> <p>Чудно 
</p> <p>Али код нас, где се сви знамо у главу, где смо сви до јуче били једнаки и сви се сећамо 
премљена Лепшина кола, а ти сад памет у главу — она му припрети прстом. — Главом да се ниси шал 
осадом — то су бајке које мени не иду у главу.{S} То се противи целој данашњој науци.{S} Шта би 
. Маврикије — и кнез га прстима гурну у главу.</p> <p>Г. Маврикије зажмури, сави врат, јер у та 
ега пречег — већ подиже Перунову крваву главу, и, квасећи је сузама, обасу је пољупцима.</p> <p 
у ни ноћу, ако га не познају, а за живу главу да не смеду непознатоме дати или продати <pb n="5 
у и на хладан камен наслови своју врелу главу.{S} Лепша крадимице баци поглед на њега и виде га 
ном марамом, која јој је покривала целу главу и падала чак до појаса, седела је у колима — Јела 
 мала, и ђенерал место носа откиде целу главу, па то парче хартије растрља међу прстима, направ 
вао својом „великом мисијом,“ но и саму главу своју.{S} Јер, кад се оставе на страну лепи снови 
ледале у њему опасна демагога и усијану главу, а данас им ево тај исти човек долази за министра 
зврку кола говеда престану пасти, дигну главу, гледају зачуђено у ону сјајну булументу, што лет 
ви орао балканиски сада већ држао једну главу на белом, а другу на црном мору, да сретна Турска 
дине пуковниче</p> <p>— Пуковник климну главу одобравајући.</p> <p>— Видећи да пуковник одмах п 
њега, она издиже своју гнусну, пљоснату главу и у бео пехар нежна љиљана изригава свој смрдљиви 
но наслања своју хладну, гадну пљоснату главу.{S} Мали цвијетак кад осјети е му се ближи каква  
, приђе дивану, уморно се спусти и мету главу у шаке, и не свраћајући више пажњу на доктора.</p 
 дижући с руке своју рањену и забринуту главу.{S} Жика га је узалуд опомињао да треба ма шта пр 
у теби сладострасне пожуде, што изазива глад у срцу и у мускулима, нешто што те вуче неодољивом 
н би могао три дана и три ноћи седети и гладан и жедан, говорећи само о томе, или слушајући да  
и!</p> <p>Баба Ката приђе Јели и узе је гладити руком ко глави:</p> <p>— Моја лепа косица!{S} Н 
у.{S} Боље и то но да идем гола и боса, гладна и жедна...{S} Свет!{S} П... ја на тај свет!{S} О 
рха боровог чуло се сад гласно кликтање гладна планинска орла.{S} Враничић је био ловац, те окр 
о рећи: ако међу либералима има голих и гладних почетника, којима треба власт, да што стеку; ме 
ачуна.{S} По неко би од вас можда сад и гладовао.{S} Какве би користи могла имати странка од ва 
ромукао, и што је ђенерал више говорио, глас му је бивао све слабији и потмулији, на послетку ј 
> <p>— Ја сам ђак — одговори младић.{S} Глас му је био јасан.</p> <p>Растислав се лако осмехну. 
плахирено и нервозно викну: „Ко је то?“ Глас му је био храпав и промукао.</p> <p>Млада, лепа до 
<p>— Господине пуковниче — рече жена, а глас јој је био јасан, звучан, али уздрхтан, но то дрхт 
тело у грозничавој ватри и дрхтавици, а глас му био необично дебео, храпав, промукао, и што је  
, докторе? — упита кнез на један пут, а глас му је био тако храпав и дебео, тако непријатан, по 
<p>Тако је сад госпођа Мона излазила на глас-као жена „веома на свом месту“, и бар у извесним в 
и узалуд.{S} С леве стране хркала је на глас његова баба, а с десне кењкало је на махове његово 
 и јецао је све више.{S} Најпосле је на глас плакао, гушио се од суза и зацењујући се од плача  
м човеком и државником.{S} Изашао је на глас доста брзо.{S} Посветио се био дипломатској струци 
а од плача, она утече у буџак и поче на глас плакати.</p> <pb n="49" /> <p>Баба Ката се помами. 
чан у изразима, Кугић је брзо изашао на глас не само међу интелигенцијом, но и међу сељацима.{S 
родитеља свога.“</p> <p>Бабо је тако на глас плакао, а стари чича Сима, што смо се увек смејали 
тисање — чу се из дворане весео и шаљив глас домаћичин, која се враћаше из кујне, где је издала 
а, у занемелој дворани одјекну загушљив глас Растислављев:</p> <p>— Софија, ја те питам од кога 
Злодух силни.</l> <l>Страхобан је његов глас;</l> <l>Али има један Добри,</l> <l>Што је јачи од 
ме опет пробуди... — Умукни! продера се глас срдито и у гробу се зачу силан потрес.</p> <p>На т 
в дворац.</p> <p>Кроз гомилу пронесе се глас, како ће кнез сад изаћи на балкон, да благодари св 
е да ово није чича Мунтијано, али му се глас опет учини познат.</p> <p>- Од куда иде „добар при 
 се случајно десио у Јеленику, и донесе глас, да је кнез доиста погинуо; да је с њим пало још н 
ад тек на један пут кроз цео сабор пуче глас: „одведоше Турци Арсенијеву Јаглику.“ То је била к 
угога човека.{S} Чу се и одзив.{S} Први глас упита: „јесу ли тамо волови.“ Други глас одговори  
.“ Други глас одговори да нису.{S} Први глас рече на то нешто тише, што се није могло разабрати 
рати шта је, а изгледало је као да први глас нешто опсова, а после опет викну:</p> <p>— Еј!{S}  
лас упита: „јесу ли тамо волови.“ Други глас одговори да нису.{S} Први глас рече на то нешто ти 
 <p>— Неће, не бој се! — одговори други глас.</p> <p>То толико што сам чуо и више ни речи.{S} Д 
 већ јасно могао разабрати пуп човечији глас, који виче за помоћ.</p> <p>„Јамачно каква несрећа 
иња која осветли пола Дунава.{S} Нечији глас викну: „Ај, недајте — утече!“ Осу се један грозд п 
pb n="354" /> разбуђена детета и нечији глас који га умирује - пс... пс... пс...</p> <p>Кнез по 
некад се дешавало да кроз чаршију бруји глас са свим друкчије природе.{S} Тако се у последње вр 
ах? — одјекну кроз дворске одаје звонки глас младога кнеза Мутимира — <foreign xml:lang="fr">Ah 
ријатан али веома слаб старачки, женски глас проговори:</p> <p>„А шта тек ја да кажем?{S} Затво 
ба у лево благ и тих, очевидно старачки глас — криви сте обоје, што почињете мешати тренутни жи 
чи бабине пресече други крупнији, мушки глас, који је долазио из истога гроба, али с много плић 
егов пиштољ грмну, а његов крупан мушки глас одјекну и <pb n="264" /> после се још дуго таласао 
, за првим шумарком, чуо се јасан мушки глас где дозива другога човека.{S} Чу се и одзив.{S} Пр 
 горе под брдом, некакав леп, пун мушки глас пева јасно гласовито:</p> <quote> <l>Колико је ода 
ар и г. окружни енжењер били су пустили глас да та бара није ништа друго до излив из некаква ст 
ји.{S} Али како тако одјекну и последњи глас „љета“, а за тим продужи се куцање, које још раниј 
 осмејком.{S} Међутим некакав унутрашњи глас као да је говорио из њега „Ето, видите, ја вам отв 
 јасно је чуо како му некакав унутрашњи глас говори.</p> <p>„Бравос, Вујадине!{S} Алал ти вера, 
у чему је овде ствар.</p> <p>Она спусти глас и крочи корак ближе зачуђеном пуковнику.</p> <p>—  
д тога еспапа, у толико јој је био већи глас и углед међу дружином.</p> <p>Али у маси простих и 
рни се колебао; доктор је, уздржавајући глас — викао: „водите их“ - Боја и Радован извише се од 
ома није се много бринуо да побија овај глас, пошто је он ишао у прилог његове радње.{S} Читав  
и с много плиће површине.</p> <p>И овај глас прво дубоко уздахну, па онда рече срдито:</p> <pb  
 после пометох у рачуну...“</p> <p>Овај глас као да је долазио из много веће дубине но глас из  
и дан заједнички ходају и обоје у један глас одричу да им се шта слично десило. — „Шта? зар ја! 
одговорише Боја и Радован скоро у један глас.</p> <p>— Па где вам је та девојка?{S} Што је траж 
а.{S} Разнесе се на прилику какав ружан глас о њему.{S} Неко и поверује.{S} Али сви озбиљнији љ 
незгодан, донекле управо на скандалозан глас.</p> <p>Чудне су ствари причане из прошлости госпо 
три пут.{S} После се зачу мек, пријатан глас, који тихо и скромно рече:{S} У овим мртвачким дво 
ба танак, живахан, чисто весео, узбуђен глас, по коме се лако могло познати да долази из уста к 
естола, те је с тога у војсци и раширен глас о мени како немам војничка духа.{S} Све је удешено 
!</p> <p>Боја и Радован познадоше Павин глас!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан  
/p> <p>— Мирни будите! зачу се промукао глас из трећега гроба. — Мени су очне дупље и онако пун 
 би незгодно било кад би по граду пукао глас да је кнез био у овако злогласној кући.{S} Мислио  
пила огромна гомила, јер се беше разнео глас, да за кратко време долази кнез, мртав или жив, по 
n="532" /> <p>- Стојане! - зовну полако глас из чамца. </p> <p>- Напред!{S} Само полако - одгов 
ђенералову.{S} С почетка се пронео само глас да је ђенерал болестан.{S} Од какве болести? - то  
о да је долазио из много веће дубине но глас из првога гроба, а то се најбоље познало по томе,  
ћи кад се иде у потеру! — зачу се срдит глас командиров, који је из даљине јурио на свом коњићу 
жигица плану, срећни љубавници повичу у глас: „Ао, лоло!“, „ао лоћо!“ и одмах полете једно друг 
прибран и присебан човек.</p> <p>Кад чу глас да је кнез погинуо, он прво мирно испита војника о 
полако куцну на врата.{S} Изнутра се чу глас госпођин:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Ја сам; могу 
рикну као прангија, а Боја запе из свег гласа, што га грло доноси: „А.. а..а.. ј потеците у пом 
 прутом задуване вочиће, вичући из свег гласа „ојис жујо, ојис бељо, а сад, а сад, а сад!“</p>  
има, склизнуше у собу.{S} Без јава, без гласа, без и најмање лупе, као сенке, као духови без те 
рски шумар, човек врло танка стања, без гласа, без имена, незнан и не чувен, једва познат међу  
 тако трже од кнежева удара да викну из гласа и упусти новине из руку.</p> <pb n="34" /> <p>Кне 
рче по парче, али од паука ни трага, ни гласа.{S} Да ли је био паук, па се изгубио, или није ни 
ама, уз шкрипу кола, тутњаву фијакера и гласан разговор, који се разговетно чуо с улице, на пра 
е се чуло уздржљиво јецање, а где где и гласан плач.{S} Његова стара дадиља купила је хаљинице  
г. Ратка о успеху и остане да чека лепе гласе од чича Милоја.</p> <milestone unit="subSection"  
“ с тога упита даље.</p> <p>— Какве нам гласе носите из домовине?</p> <p>— Ако бог да добре и с 
у гласова најјаче се чула силна, крупна гласина начелникова, која се орила као труба на страшно 
е зна где је.</p> <p>Тако је у главноме гласио службени извештај орловачког начелника, извештај 
е тек доцније — на то питање одговор би гласио овако:</p> <p>„То дејство може се постићи многим 
е она била и до сада, богу хвала“ чу се гласна примедба Бојина.{S} После су опет долетали одлом 
 и опет се губио.</p> <p>Сад га поврати гласна вика у близини.{S} Ту, за првим шумарком, чуо се 
кад га Срећко удари, хоџа поче говорити гласније, после је говорио све јаче, и на послетку њего 
 чисто увуче врат па продужи јецати још гласније.</p> <p>Баба је удари и викну: „јао, роспије ј 
 као доказ уз то пусти и једно дугачко, гласно зевање.</p> <p>Чу се и пријатно куцкање чаша.{S} 
да је Лепша била сваког часа готова, да гласно јаукне од бола.{S} Кнез је Мутимир личио на ону  
господине, и имаш ли деце? — упита Боја гласно.</p> <p>— То те се слабо тиче — примети доктор.< 
 бризну у плач.</p> <p>Она није плакала гласно, она није давала јава од себе; из њених плавих,  
м великом старинском часовнику кукавица гласно откука својих дванајест сетних „куку.“</p> <p>И  
таквога једног врха боровог чуло се сад гласно кликтање гладна планинска орла.{S} Враничић је б 
оџу — прошапута она Пави; за тим додаде гласно: „Хајдемо онамо!“</p> <p>- Још тамо, још тамо, т 
ислила је Мона у себи.{S} За тим додаде гласно: „Ето ти женска постојанства“! <pb n="424" /> и  
пљеном главом на рукама и продужи своје гласно јецање.{S} Кад је бабетина удари, она се и не ма 
 спреме.</p> <p>Из једнога угла чуло се гласно хркање некаква успавана момка.{S} Овда онда одје 
исли, он застаде на сред дворане и рече гласно: — „Слободно.“</p> <p>Врата се полако отворише ш 
 женска постојанства“! <pb n="424" /> и гласно се насмеја. „Знала сам ја то.“ - рече она с очев 
елникове (а ко зна, можда је начелник и гласно изговорио ово што мисли) окрете се на једаред Ву 
 <p>Међу тим кнез. како уђе, он оштро и гласно узвикну; „Помози бог, браћо!“</p> <p>У томе се н 
олена; она заби главу у буџак и продужи гласно јецање и плач.{S} Кад девојка паде, бабетина је  
миком.{S} Сад на један пут он проговори гласно, чисто цикну и јурну напред.</p> <p>— Сине мој!  
а дворани ширимице се отворише, а лакеј гласно узвикну:{S} Његова Светлост кнез Мутимир.</p> <p 
 има ли те где год!</p> <p>Једа пређе у гласно јецање; она се гушила од плача, она утече у буџа 
е су је гушиле, и њен плач брзо пређе у гласно јецање.</p> <p>Са сузама се помешао читав поток  
е, кад чује како се други горе у зачељу гласно смеју.{S} Али једно никако није могао да појми:  
урну вратима одјапи их ширимице и викну гласно:</p> <p>— „Унутра, господине ађутанте“.</p> <p>Н 
у крв и издиже је над чинијом и повикну гласно: овим ћемо се миросати; ово ће бити знамење наше 
тешка кола, с огромним товаром сена, уз гласну шкрипу и пуцање, полако, али непрекидно омицала  
 ваше <pb n="88" /> околине ниче ширење гласова који представљају кнеза у ружној светлости...</ 
робу женских речи и сплетака, новости и гласова, и што је која имала више од тога еспапа, у тол 
ње приче накачене су нове.{S} Каквих ти гласова и претпоставака ту није било.{S} Једни су прича 
Живео!{S} Ура!{S} Ура!“</p> <p>Од свију гласова најјаче се чула силна, крупна гласина начелнико 
да се брани од лаковерна примања таквих гласова.{S} Она се чак и сама пред собом исповедала да  
лепе женске песме и весели жагор многих гласова.</p> <p>Овда онда на прозорима се укаже по какв 
а и називала их простим фантазијама.{S} Гласове о завери сматрала је или као просту измишљотину 
ведена истрага над кривцима, који оваке гласове протурају, увек се на криј крајева налазило да  
 против вас. </p> <p>- Ви ширите о мени гласове, да радим да се дочепам диктатуре.</p> <p>- Ја  
 Из ваше околине, г. пуковниче, шире се гласови да је кнез наклоњен падавици, да има махну у ср 
 му јутром донели извештаје да се такви гласови шире по граду.{S} Тада је осећао живо и јасно к 
p> <p>Међу тим непрестано су се множили гласови о неком потмулом врењу у народу.{S} Начелнички  
ежев и имао уверење да су ови проносени гласови празна измишљотина, опет се није могао <pb n="1 
ткуд о мени раструбљени свакојаки ружни гласови.{S} Сад разумем откуда и шпијуни по мојој кући. 
а, државника и војника, одасвуд се дижу гласови признавања његових великих услуга.{S} Оближње в 
римицала све ближе и он је по појачаним гласовима јасно распознавао у ком се правцу креће ова г 
 некакав леп, пун мушки глас пева јасно гласовито:</p> <quote> <l>Колико је одавде до мора,</l> 
 кнез кроз смех јасним, веселим гласом, гласом на коме се познавало да потиче из груди сретна,  
— „Стрпен спасен“ — рече Милоје полако, гласом човека који је много искусио и стекао <pb n="527 
а спусти на Радована.{S} Блед као смрт, гласом промуклим и рапавим он прошапута сину: „Камо ти  
же мој — рече ђенерал снажно, ударајући гласом на сваку реч.{S} Други је удахнуо душу у онесвеш 
— Код кнеза? — повика доктор, ударајући гласом на последњу реч; после настави тихо — Добро, кад 
га опет: „с у-гла-ђе-но-шћу,“ ударајући гласом на сваки слог)....{S} Та да, добро: с у-гла-ђе-н 
че она развлачећи сваку реч и ударајући гласом на реч „власти“.{S} При тим речима њене се усне  
> <p>- Глава ме боли — рече Каја слабим гласом и прислони шаку на чело.</p> <p>— Баш јој сад го 
рцну, поћута, па онда додаде загушљивим гласом:</p> <p>— Опрости ми, ако можеш!</p> <p>Ћутећки  
 Попићу отров — рече ђенерал загушљивим гласом.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>„Попићу  
 рече кнез спуштеним, куд и камо блажим гласом.</p> <p>— Јес, господару, ви сте болесни: ви сте 
другим, много јаснијим и много оштријим гласом, но што је до сад говорила.{S} За тим поправи ма 
ниш? — рече Лепша промуклим, уздрхталим гласом.</p> <p>Кнез Мутимир покуша да окрене ствар на ш 
? — рече кнез кроз смех јасним, веселим гласом, гласом на коме се познавало да потиче из груди  
Он грчевито стеже зубе и рече промуклим гласом:</p> <p>— Именујте ми тако једно лице?</p> <p>—  
д кога си то чула? — упита он промуклим гласом, силом уздржавајући љутину да не прсне.</p> <p>Н 
ма да ти кажем — рече доктор сломијеним гласом.</p> <p>— Нећу ништа више да ми казујеш!{S} Чува 
мене зоре извија својим меким, свиленим гласом најлепше и најслађе песме љубави, док се у расви 
ра се кнез својим страшним, расцепљеним гласом, од кога одјекнуше одаје.{S} Па и не чекајући да 
 било данас? — упита госпођа промењеним гласом.</p> <p>— Сад, пре једног сахата — рече Ратко. < 
а оџа проговори уздрхталим и потресеним гласом</p> <p>— Ђери моја!{S} Јеси ли гледала јагње дов 
 ухвати га за руку и рече му потресеним гласом:</p> <p>— Затворите врата.{S} Свршено је.{S} Ја  
те се — рече ђенерал Врбавац потресеним гласом — Ја вас преклињем не наглите с поступком, за ко 
 — рече она јасним, уздрхтаним, срдитим гласом — терајте, али ја, жена, ево вам кажем да ћете с 
значаја и велика поверења, по нарочитом гласоноши послат министру у Звониград.</p> <p>Кугић би  
а идеш?{S} Не браним — По <pb n="43" /> гласу се видело да му се опет почела враћати добра воља 
јанска племена, код којих је особито на гласу чувени отров куруру („кураре“) у који они умачу с 
е имате посла с поштеним људима“.{S} По гласу као и иначе по држању видело се да је ово стар чо 
ском - „Добар пријатељ“.</p> <p>Жика по гласу познаде да ово није чича Мунтијано, али му се гла 
ети ко је ова загонетна личност, јер по гласу чинило му се као да је познаје.{S} Али личност му 
евремена, неприродна старост.{S} Млада, глатка, фина кожа огруби и орапави; једре, румене образ 
овим се беласала широка, <pb n="519" /> глатка бразда, што се као огроман сребрн појас вила око 
е образе, без и једне боре, с омаленим, глатким подваљком.{S} Растислав је све то разгледао с и 
оказивало је снажан врат, широка плећа, глатко чело, ведре очи, црне, пуне косе, румене усне, р 
ктове о колена и узе у шаке своје пуно, глатко избријано лице; те стаде распиткивати жену шта ј 
рце своје, а с поља је све било мирно и глатко.</p> <p>Тако је изгледао г. пуковник Врбавац, чо 
м посрте напред, колена му се омакоше с глатког отомана и они обоје-падоше на меку простирку, к 
његова губила у недогледну, као тепсија глатку, ода свуда отворену раван.</p> <p>Пуна родних по 
штим рукама веслача, као стреле крижали глатку површину дунавску, гонећи право супротној обали. 
љише и чисто ме одбацише.</p> <p>— Гле, гле!{S} Шта би то могло бити? — упита Жермини.</p> <p>М 
ин, који их дочека с осмејком.</p> <p>- Гле, страна Синђе; гле и Паве!{S} Откуда ви амо?</p> <p 
престрављено лице чича Јовино.</p> <p>- Гле, откуда ти амо? — рече Растислав зачуђено, излазећи 
, удари ногом о патос и викну:</p> <p>- Гле безобразника!{S} Ти мени да заповедаш!..</p> <p>Чич 
с осмејком.</p> <p>- Гле, страна Синђе; гле и Паве!{S} Откуда ви амо?</p> <p>То је био писар Ср 
ете викну Радован.</p> <p>- Ћути ти!{S} Гле ти њега! — окрете му се доктор.</p> <p>Но Радован в 
, не дрмусај ме тако, часан те убио!{S} Гле, обали ми цвет!{S} Боже, истина благо теби, црна Пе 
ија младе, веома лепе девојке.</p> <p>— Гле, лепе слике!{S} Чија је ово слика? — рећиће Лепша.{ 
 нажуљише и чисто ме одбацише.</p> <p>— Гле, гле!{S} Шта би то могло бити? — упита Жермини.</p> 
господар.“ — „Ала се онај попа ољољао;“ гле како се поводи.“ — „Ћут, бре, ти си ми бољи.“ — „Шт 
ј се што не откине за што ухватим.{S} А гле ово — Петрија дочепа Паву за руку и три четири пута 
не би он могао волети и сељанку.{S} Ене гле!{S} Убило би га ово у врат? — рече весела Петрија и 
 мислити да се мешају у политику, а њих гле чак овде!</p> <pb n="609" /> <p>И што је кнез дуже  
једном прсне.{S} Момак се тргне, звера, гледа у небо, окреће се, брише се и чуди шта ли га то п 
са својим овцама стоји мирно крај пута, гледа заједно с њима овај сјајни спровод, не разумевају 
 истуреним прсима, стоји пред доктором, гледа га с висине и слуша га подругљиво.</p> <p>Кугић у 
 се путници приближе кљусе дигне главу, гледа за тренутак оне хитре <pb n="140" /> коње, оне сј 
, па, с пуно дрске уверености у победу, гледа какво ће дејство тај напад произвести на непријат 
се воде преговори, њега воде у Париз да гледа девојку, све се то одуговлачи месецима, и он за с 
је.{S} На против, рече да ће сад ићи да гледа како игра народно коло и да чује народне поскочиц 
ко пуцају разбојнички револвери, као да гледа како из шумарка испадоше некакви страшни, ужасни  
, с тога је сада млађем колену тешко да гледа како му заповедају и овом земљом управљају <pb n= 
уном; гледао га као оно кад нежна мајка гледа своје успавано одојче, гледао га је и мислио, мис 
алан!{S} Ту се многим и многим стварима гледа кроз прсте.{S} Кад избије на површину какав случа 
чан човек грози и преза.{S} Проста маса гледа на престо с неким страхопоштовањем.{S} Ја сам био 
војски научио нешто мало читати, па сад гледа да ли може познати која су она два писмена на кут 
да, као да је кнезу тешко да поред себе гледа човека коме дугује благодарност.{S} Туђе заслуге  
вајде може имати од њега.{S} Нико га не гледа њега ради, но себе ради.{S} Њега, као човека, ник 
ли ни толико да га загреју, да у њој не гледа шпекуланта!{S} На њега наваљује Растислав, Ратко, 
 опет врати на питање како српски сељак гледа на чедност и на односе између мушкиња и женскиња. 
. — Мени је сасвим јасно како наш сељак гледа на те ствари.{S} Горега од себе гони и неће му оп 
 и тако крв непрестано капље, а ђенерал гледа то с осмехом на уснама и броји редом капље крви „ 
а оно мирно и невино стоји и повјерљиво гледа наоколо, неслутећи никаква зла.{S} Тако си и ти а 
и ћеш га блажити и храбрити да он мирно гледа своја посла.{S} Његова безбедност спада у твоју н 
ије истина да се на акт спаривања данас гледа као на неко проклетство.{S} И данашњи родитељи во 
 а он ми, зликовац, сад и то изломи.{S} Гледај ти, молим те!{S} Ево строшио ми и два обртња на  
 си добар либерал Растислављева кова, — гледај мудро своје рођене интересе и нек су ти они од с 
 на десно крило манастирско. — А ти сад гледај, само пази, момче!{S} Овде глава игра.{S} Ако из 
каниски врховни командант.{S} У мене ви гледајте и од мене се надајте.{S} Све је остало дим.{S} 
ола говеда престану пасти, дигну главу, гледају зачуђено у ону сјајну булументу, што лети друмо 
чуном, својом засебном намером, на њега гледају или као на господара, кога се боје, или као на  
м овлашћењу.{S} Досадило се царевима да гледају како се Црнојевићи и Косанићи конабе, па решили 
е су они још из ране младости свикли да гледају као ниже од себе.{S} То је дакле нека мала вајн 
ди нешто што је сведочило да на њега не гледају више као на дете.{S} Нашло се политичара чији с 
е волове преко рова, стану крај друма и гледају.{S} Кад се спровод приближи, они скину капе и з 
ређа поред дувара, и заповеди им да сви гледају у мачка, што лежи горе на прозору и да једнако  
наслона на поштену групу родољуба, који гледају на догађаје из публике, из народа и имају корен 
 између мушкиња и женскиња и како на то гледају старији, отац или браћа девојачка.{S} Кнез се н 
ошто је тако продржа неколико секунада, гледајући жудно у њено лепо, зајапурено лице, он јурну  
та на соби.{S} Висока, средовечна жена, гледајући преда се, ћутећки <pb n="588" /> уђе у собу,  
p> <p>— А ко ти то тражи? — рече Лепша, гледајући га још једнако попреко.</p> <p>— Па шта хоћеш 
 рећи.</p> <p>— Да, да, рече Растислав, гледајући у кнеза.{S} Ја кажем да Ваша Светлост нема по 
</p> <p>Кнез Мутимир оста на сред себе, гледајући у врата која се за Растиславом затворише.</p> 
е га опет за руку, припи се уз њега, и, гледајући му у очи, рече:</p> <p>— Чујеш, Рале, тебе ди 
 рече Растислав.</p> <p>За тим настави, гледајући у госпођу: — Али, збиља, откуда ти амо?</p> < 
нерал је даље говорио полако, скрушено, гледајући непрестано преда се и климајући главом жалосн 
собе.{S} Стајао је и бесмислено бленуо, гледајући у врх својих ципела.</p> <p>— Хитајте — рече  
зида и пође по соби круним корацима.{S} Гледајући непрестано у патос, он отпоче живо говорити,  
 седео на дивану и држао главу у шакама гледајући непомично у патос!</p> <p>Кнез отпуши стакаоц 
ори врата, стаде смерно пред Мону, и не гледајући Тошу, пружи јој на сребрном послужавнику мало 
 одступи на страну, корачајући полако и гледајући у патос.{S} Био је мрачан и зловољан.{S} Он н 
 га за руку, повуче га мало на страну и гледајући му у очи, упита га полако:</p> <p>— Збиља, шт 
езобразно пуца под нос прстима.“</p> <p>Гледајући га овако, Растиславу је долазило на ум да се  
амо суза за сузом, а она, бледа, тужна, гледала је у Синђу измученим погледом, а тај поглед као 
 живо.{S} - Кад он у мене издражди очи, гледала бих и ја у њега; баш овако слободно као ово у т 
ој је овако нешто излазило пред очи.{S} Гледала је свуда по соби убезекнуто.{S} Нови, дивни пре 
 знаш како то бива.{S} Рођеним си очима гледала ужасну смрт блаженопочившег кнеза Страшимира —- 
ша диже главу и сузним, помућеним очима гледала је Мону нетрепљући.{S} Мона је помилова по обра 
з и Лепша опет остадоше сами.{S} Она је гледала у врхове својих рукавица, које је баш тада навл 
 женска поштења.{S} У туђем паду она је гледала своје рођено уздизање.{S} Годило јој је да види 
 произвести на непријатеља.{S} Она није гледала у свога мужа; али је очекивала да се он почне и 
полако поносно ишла, и како би с висине гледала на своје другарице и пућила уста, а како би дру 
 одмах се пустила.{S} Она је и нехотице гледала дуго за кнезом, све док се није изгубио.{S} Кад 
а — рече Синђа.</p> <p>Пава је ћутала и гледала, не знајући шта да почне.{S} Синђа се опет окре 
ав је то отров?</p> <p>Ката је ћутала и гледала га својим хладним, подругљивим погледом.</p> <p 
дим овде.</p> <p>Јела је само дрхтала и гледала у земљу.{S} Њени млађани, свежи обрашчићи час с 
чима заблиста се суза. — Она је ћутећки гледала у Петрију, и само што промуца:</p> <p>— Ах, Пет 
м гласом</p> <p>— Ђери моја!{S} Јеси ли гледала јагње доведено пред кућу и везано за шљиву.{S}  
е, и пошто га је тако за један тренутак гледала, она климну главом и рече тоном пуним презрења: 
а одмах одлази одавде, сад је страшљиво гледала на Синђу и стрепила да јој ова опет не понови о 
Ката.</p> <p>Јела је ћутала и замишљено гледала кроз прозор.</p> <p>— А?{S} Па шта рече најпосл 
говоре!“ И жене и девојке црвениле су и гледале у земљу, кад би какав момак до њих почео ујујук 
ељацима.{S} Полициске власти до јуче су гледале у њему опасна демагога и усијану главу, а данас 
а нешто пишу, док су они, што су кришом гледали кроз прозор, тврдили одсудно, да рашчитавају не 
шта се псује) док су малишани радознало гледали како огроман товар сена полако клизи све више и 
говорише неколико речи, а непрестано су гледали у Враничића и његову дружину.{S} За тим један о 
 млади Грујица и Анђелија преплашено су гледали на ту страну.{S} Видели су кола, видели су слуш 
ју, као да су, боже прости, кроз рупицу гледали.</p> <p>Мона их је карала и претила им, да тако 
 за парче хлеба.{S} Али кад би се право гледало, то се парама не може да плати.{S} А ја и рачун 
ња и женскиња.{S} Античко грчко друштво гледало је на тело човечије природно, а полни односи см 
пет се саже своме шаву.</p> <p>— Ништа, гледам да ли су спремни коњи.</p> <p>— Одвали! — рече с 
м рођеним очима.“ А чијим очима, молим, гледам сада на ствар?{S} Туђим, је л те?{S} Научили ме, 
. <pb n="384" /> Тешко ми је било да га гледам.{S} - Окренем се и полако изађем.</p> <p>Ратко у 
 и закони мртво су парче хартије.{S} Ја гледам шта у ствари бива..</p> <p>И кнез је сад почео ж 
ан, за бога, г. конзуле.{S} Као што сад гледам овде себе и вас, тако поуздано знам све шта је с 
Боже сачувај, нисам револуционарка, већ гледам на ствари природно, онако како јесу, а што су ми 
одозго — био сам с неким пријатељима да гледамо младе јелене — и ту те видим....{S} Допала ми с 
 могао распознати.{S} Тек после подужег гледања, он познаде да је то некаква људска прилика; ал 
о и упорно мисли, поницало је свестрано гледање на ствари, далеко предвиђање, способност да се  
цванцик и чарапе за један белег и једно гледање.</p> <pb n="231" /> <p>Синђа се обриса рукавом, 
осто привиђење, изазвано код Каје дугим гледањем у сјајну зраку? — или је Каја можда то намерно 
ежна мајка гледа своје успавано одојче, гледао га је и мислио, мислио на много и на далеко, док 
лоњен на руку, с одупртим лактом о сто, гледао је шта се ради у зачељу стола, час је нешто мрда 
са чудних контраста искупљених на њему, гледао је у оне бадем очи, дубоке као морска пучина, а  
им страдањем.{S} Ја сам стајао над њим; гледао га и чисто се нађох у неприлици.{S} Нисам знао д 
дуго седео будан над успаваним Перуном; гледао га као оно кад нежна мајка гледа своје успавано  
т, било будућност.{S} Гледао је у длан; гледао је у воду и бацао белеге; најпосле ишчитавао је  
ћ било, док ме ово чудо није снашло.{S} Гледао сам јутрос на кожи и на бутинама још ми се позна 
оја детињска веселост и безбрижност.{S} Гледао сам те како си стала код чесме, опрала руке, уми 
хоће, било прошлост, било будућност.{S} Гледао је у длан; гледао је у воду и бацао белеге; најп 
чима слика, коју је пре неколико часова гледао у подземним ходницима ташмаденским — а међу тим  
аменом лежи.{S} Сети се, како је некада гледао слепе, како читају прстима, пипајући по испупчен 
огледа у Враничића и неколико тренутака гледао га је нетремице, за тим рече: </p> <p>— П. Ц. <h 
 је душу, и Враничић неколико тренутака гледао је на Исток непомично.{S} После се окрете Западу 
нистар г. Кугић, кога сам рођеним очима гледао шта ради у седници „Балканске браће.“ Не! ма шта 
.{S} Кад би пошао за волом кад пасе, па гледао само коју траву он обиђе и коју не дира — па би  
чних људи.</p> <p>На династију Косанића гледао је с презирањем.</p> <p>„Свињари, као и сам што  
аво потпуно га преставља, и што је дуже гледао, сличност му је бивала све већа.</p> <p>Црвени н 
p> <pb n="609" /> <p>И што је кнез дуже гледао, све је боље распознавао личности у сумрачној дв 
унаца свега 10—15 корака.{S} Жика га је гледао.{S} На један пут он узе у руку револвер, погну с 
а ове речи погледа Ратка и подуже га је гледао, али му ништа не рече.</p> <p>Говорило се још о  
 <p>Док је Кугић ово говорио кнез га је гледао забезекнуто.{S} Ово Кугићево кресање истине у оч 
 почешће погледао у Милоја.{S} Он га је гледао и онда, кад је Милоје разговарао са сељацима.... 
књизи и свима књижевним стварима, па је гледао сваком приликом да закачи г. среског за његову п 
ткрива своје осећаје.</p> <p>На људе је гледао као на фигуре у шаху.{S} Човек и пријатељ за њег 
p> <p>Док је Ката говорила, пуковник је гледао у њу забезекнуто.</p> <pb n="126" /> <p>— Је ли  
м.{S} Нема ту ништа.</p> <p>Пуковник је гледао у њу зачуђено, док је она намештала своју мараму 
и на женску линију, у то име ђенерал је гледао свима средствима да се популарише код народа, у  
 обичним појмовима о добру и злу, он је гледао људе с неке висине.{S} У многим приликама уверио 
рне мисли и зле слутње његове.{S} Он је гледао у оно лепо, овално лишце, тако интересно са чудн 
p> <p>Кнез застаде зачуђено.{S} Дуго је гледао Маврикија, после се грохотом насмеја, погледа ок 
по соби крупним корицама, непрестано је гледао у земљу и непрестано је говорио.{S} Застајао би  
е да се бори са самим собом.{S} Паву је гледао право у очи, њену руку још је држао у својој, и  
вац учинио љубав.{S} Наравно Врбавац је гледао да има поред кнеза свога поуздана човека; а за д 
е пред Лепшу, ућута и тако је нетремице гледао у њу за неки тренутак.{S} То је био мек, топао,  
рогаченим очима, Црнојевић је нетремице гледао и једва разабра где је и шта је с њим, те одмах  
сти, а при томе је непрестано нетремице гледао Лепши право у очи, док је она измицала погледом  
доктору, час на појединим предметима, и гледао их тако зорно, као да је хтео да их прогута погл 
в ово рече, он диже главу, погледа га и гледао га је дуго.</p> <p>— Збиља, г. Растиславе, рече  
з је седео на мраморној хладној плочи и гледао у мрак.{S} Чудно му је било, како Заре ћути и не 
 ово говорио, кнез је стајао подбочен и гледао га нетремице.</p> <p>Ђенерал ућута, а кнез га је 
глу манастирске авлије кнез је стојао и гледао како се играју два <pb n="268" /> красна, млада  
о видела — па је онда кивно и душмански гледао у њу за све време док је кукала, а кад год се ку 
рака, чисто с побожним страхопоштовањем гледао на Враничића и слушао његове једнозвучне, једнол 
 да отпочне декламацију.</p> <p>Све ово гледао је пуковник Врбавац с чуђењем.{S} Он виде како с 
чудно разрогачено, и пошто је тако дуго гледао, он се полако измаче, одступи на страну, корачај 
<p>Ђенерал ућута, а кнез га је још дуго гледао немо и хладно.{S} За тим се окрете своме ађутант 
лим освртањем.</p> <p>Врбавац је подуго гледао у жену; учини, му се да види како јој се груди в 
ерал после подужа ћутања — Да нас је ко гледао, рекао би да смо сад као глумци одиграли један д 
 кнезу, који је још стајао и непрестано гледао у њега.</p> <p>— Бога ти, кажи ми од кога си то  
<p>Изненађен и збуњен, кнез је зачуђено гледао у ђенерала, док је овај продужавао своја заносна 
е седео је још на свом месту и зачуђено гледао на кнеза.{S} Учини му се чудно што ли се то кнез 
увише пластична.</p> <p>Кнез је збуњено гледао у ову загонетну прилику, не знајући управо шта д 
је прво у 2—3 маха отварао очи, укочено гледао по дворани, па опет склапао очи, не проговорив н 
ље ћутао, пажљиво бројао било и укочено гледао у креветски перваз.</p> <p>Но ађутант му се опет 
ео.</p> <p>Врбавац је при ходању обично гледао у земљу, пред ноге.{S} Кад Растислав ово рече, о 
 је он застао ради нужде.{S} Жика је то гледао скривен на дрвету, а за тим је поиздаље пошао за 
:</p> <pb n="421" /> <p>Цео овај призор гледао је мајор Тоша и у томе се чисто бејаше занео.{S} 
ом?{S} Добро, хајде, не шпекулишете али гледате сваки свој интерес!{S} А ја сам хтела рећи то,  
вету пада у очи како ви сваком приликом гледате да ставите књаза у присенак, а да иставите себе 
ђу сликама, које су вам подносили да их гледате у огледалу и иначе била је, сећам се, и слика г 
"217" /> Јес, бога ми.{S} Ти ниси смела гледати, па јамачно и не знаш.{S} Али ја заварам, завар 
ђе, опет га ухвати за руку, опет му узе гледати право у очи.</p> <p>— Није — рече она меко — ти 
ави на њој свој немиран поглед и узе је гледати нетремице.</p> <p>Шта се тада збило у души Мути 
не одговори ништа.{S} Он продужи и даље гледати у оне лепе очи, а његове усне, неосетно и за ње 
ве књиге после 5-6 година.{S} Тада ћете гледати на ствар својим рођеним очима, и онда ћете виде 
, рече Пави срдито — Ја! он књаз, па ће гледати на ме сељанку. _</p> <p>Пава диже мараму и обри 
инистарске намере и планове.{S} Он неће гледати на партије; за њега су једнаки сви балканиски г 
људи већ у годинама, нама ваља што више гледати преда се да где не запнемо.{S} Ми смо већ и сув 
њу на ово, гомиле почеше застајкивати и гледати шта ли је то, а облак прашине јурио је непреста 
и пут видео овај мост, морао је стати и гледати и дивити се чуду — како ди то не падне!{S} Пиза 
одругљивим, лудачким осмехом, узе зорно гледати како крв из расечене ивице полако слизи, како с 
 Ах, да! „После пет шест година тада ћу гледати на ствари својим рођеним очима.“ А чијим очима, 
сле се окрете оцу:</p> <p>— А што му ти гледаш ту на хатар!{S} Што му не подвикнеш!{S} Он нас о 
учке одгурну од себе, после се окрете и гледаше га како брише сузе с очију.</p> <p>— Плачеш! за 
иже главу и потражи Срећков поглед, па, гледећи га право у очи, поче климајући главом.</p> <p>— 
још био жив, али је умирао.{S} Тек сад, гледећи човека како умире, Жика поче долазити к себи од 
а колена, с главом стиснутом међу шаке, гледећи у жеравицу на огњишту, коју је пред њим полако  
ј руку до лакта, опет је узе за длан и, гледећи је право у очи, рече: </p> <p>- Богме си лијепа 
 се давала бранити и ценити и с другога гледишта, као што ћемо мало даље и видети Ратка да је б 
{S} С неког вишег политичког и државног гледишта ја бих могао да се правдам, па можда да се и о 
пке има само једно право <pb n="330" /> гледиште и једно истинско мерило — то је човек.{S} Ја с 
ов стојао је два корака даље набачен на глогов трн.{S} Жика дочепа шињел, баци запрепашћеном се 
на и празна сујета.{S} Људи се утркују, гложе, боре; често се даве као дивљи зверови, да стеку  
неподмазане <pb n="418" /> тестере, али гломазна кола с тешким товаром нису се помицала.</p> <p 
вци, па је онда кренута.{S} Кмет, писар Глуварић и чича Среја пандур пошли су на коњима, да заш 
ва изасланика капетанова: старији писар Глуварић и још старији срески пандур чича Среја, који с 
ла га да пробуди сеоскога ћату, а сам с Глуварићем и чича Срејом оде општинској кући.</p> <p>По 
к.{S} Леву ногу избаци мало напред, као глумац који се спрема да отпочне декламацију.</p> <p>Св 
вници грађанског реда, певачка дружина, глумачка дружина, ђаци, свештенство и огромна гомила св 
награде начелницима који су били главни глумци у овој шаљивој игри.</p> <p>— Није ваљда баш так 
с је ко гледао, рекао би да смо сад као глумци одиграли један дирљив акт — настави ђенерал с го 
авно, кнез вели, али тек... кад се каже глуп!</p> <p>...{S}О, па наравно да ја то теби кажем <h 
l:lang="fr">Animal</foreign>“ — (ала је глуп) мислио је кнез с једне стране врата....</p> <pb n 
; да те не волем зар бих ти рекао да си глуп као коњ!....</p> <p>Маврикије се блажено смејао.{S 
стима на њега, рече:</p> <p>„Их, баш си глуп, бога ми си као коњ глуп, г. Маврикије — и кнез га 
<p>„Их, баш си глуп, бога ми си као коњ глуп, г. Маврикије — и кнез га прстима гурну у главу.</ 
ворство пред светином.{S} Добро је нека глупа маса верује.{S} И ја сам јавно жалио.{S} А ја га  
или ономе што се зове непоштено.{S} Има глупака који држе да је једно поносно, а друго стидно з 
, напротив још се поносе тиме и држе за глупане оне који верују у анђеле и ђаволе, тако исто и  
копимо, или им мећемо међу ноге некакав глупи лист, а код женскиња, срећом, увек се дешава тако 
есто природе, као што рекох, долазио је глупи листић, или парче какве крпе.</p> <milestone unit 
ицима: ето виш’ и мачак вам каже да сте глупи!....</p> <p>Ратко мету прст детету на уста и рече 
...{S} Их — баш ништа не знате, баш сте глупи, г. Маврикије!</p> <p>Кнез скочи и баци фигуру ко 
еме урвине језовито су изгледале у сред глухе ноћи.{S} Месец се час јављао, а час опет губио из 
а доцније видели смо чича Милоја како у глухо доба ноћи превози преко Дунава Жику и његова друг 
очију“...</p> <p>Наш јунак побегне, али гнев старога кнеза био је утољен, како веле, тек онда,  
ро! — рече Растислав једва уздржавајући гнев. — Добро, сад ћете и ви жене већ постати дипломати 
ом, Срећко једва изговори, гушећи се од гнева:</p> <p>— Што ме превари, што ме слага, стрвино м 
чи, утекле у главу, чисто се упалише од гнева, те су се из својих дупаља сијале као два зажагре 
бе, а уз образе му букнуше пламенови од гнева. — Шта јој фали!...{S} Издајниче!....</p> <pb n=" 
ио бих га као... — Радован се загцну од гнева, после једва прошапута.., —. као пса!...{S} - То  
не мора да трпи шпијуне“ — рече он, пун гнева.</p> <p>— Да! не мора — одговори Растислав мирно. 
 до века.{S} Поглед Врбавчев био је пун гнева, поглед Растислављев пун хладна презирања.</p> <p 
о, шта је теби данас! — викну Растислав гневно и озбиљно — Шта си окупила богорадити и причати! 
без своје кочине, многа квочка без свог гнезда, а поремећени су доста и сами мишеви и пацови.{S 
 балканиски први пут свио своје јуначко гнездо слободе и независности, поносно гнездо славе и в 
 затреба, да раскопавам ово бунтовничко гнездо, ја ћу прво тебе за врат.{S} Кад си ти њихна пос 
 гнездо слободе и независности, поносно гнездо славе и величине народне, одакле је поклич слобо 
 је напијао овоме крају, називајући га „гнездом из кога су излетели први соколови у величанстве 
ка, а овамо у мраку да бира младиће као гниле крушке.{S} Рада би да седи на две столице, па је  
жасно!{S} Набављали су из болница мају (гној и воду што једнако слизи с разједена лица) чак и о 
ву страховит пример како се казне оваки гнусни злочини — рече кнез јетко, и јурну напред.{S} У  
тај</hi>.</p> <p>Али ма како да је било гнусно ово кропљење у људској нечистоти, оно ипак није  
а се обавија око њега, она издиже своју гнусну, пљоснату главу и у бео пехар нежна љиљана изриг 
ољубља, и да изазове осећаје презирања, гнушања и мржње спрам човека, кога је династија Косанић 
ризи, па уједај, па стежи, па ваљај, па гњави.... и ју, леле мене, да ме ко не чује, рече несре 
 пут плоскицу ракије, и заструг папуле (гњечена пасуља) Црнојевић је носио у торби погачу и пун 
уке дизао се висок планински одсек, као го, усправан зид, уз који би и тици било тешко узлетети 
руке, који је госпођи Мони дошао управо го, а она узела нове кошуље и одело свога мужа и одела  
ађаја у непознатој кући, све је то само го сан, празна машта? — упита он озбиљно.</p> <p>Климањ 
 пута.{S} Кад чују из далека зврку кола говеда престану пасти, дигну главу, гледају зачуђено у  
се о побољшању пасмине код наших коња и говеда, и у нарочитим заводима држимо добре атове, паст 
 по који живи створ.{S} Час је то чопор говеди, која мирно пасу у ливади <pb n="139" /> крај пу 
свој говор црна <pb n="593" /> прилика, говор, који је чудно звонио сад у овој мрачној ноћи, у  
ао да га је почело мало освешћавати.{S} Говор је био и сувише дрзак да би могао бити лажан.{S}  
н, у коме кнез није ништа разумевао.{S} Говор се продужавао прилично дуго.{S} Кнез је ухватио с 
варима, све му се више отварала воља за говор.{S} Чисто му се лепила за језик свака ова реч.{S} 
д човек има своја начела! — заврши Пола говор.{S} Док је Пола овако транџирала госпођу Ловимук  
прати.{S} Кад чују какав ход, или какав говор из даљине они застану, заклоне се за кестен и ода 
аже.</p> <pb n="622" /> <p>Овај Кугићев говор неочекивано учини на кнеза врло повољно дејство:  
а може сматрати као да се овај Врбавчев говор њега ништа и не тиче.</p> <p>Али баш то ћутање би 
о и позва збор, да га саслуша.{S} Његов говор био је као неки извештај о његовом министарском р 
ти.</p> <p>Начелници су саслушали његов говор тако, као што побожни хришћани слушају лепу служб 
</p> <p>Г. прота саслушао је начелников говор с пажњом, потврђујући да је све то тако, и да он  
ушљиво шапутао; јасно се видело како се говор поступно гаси и загушује.</p> <p>При последњим ре 
тислав немарно.</p> <p>Кад Ратко отпоче говор о кнезу, госпођа га слушаше пажљиво.{S} Кад реч п 
естен и одатле ослушкују да ли се ход и говор примиче или удаљава?{S} Ако одмиче, они причекају 
рукчије, други људи, друге одаје, други говор, друга башта, све друкчије.</p> <p>О, како му је  
 ми то била намера.{S} Сасвим сам други говор имао на уму. <pb n="336" /> Управо чудим се откуд 
а тако скупоцена.</p> <p>Кад се сељачки говор изгуби у даљини, Жика стиште Црнојевића за руку и 
8" /> онда, баш на против, мој јутрошњи говор треба да вам се допао, јер се у њему наглашује да 
а - рече Растислав продужујући започети говор.</p> <p>Два пашанца продужише своја саветовања.{S 
говорио: „Да“! „Збиља је дивно!“ У већи говор он се није могао упуштати с тога, што је баш тада 
својој наивности све казивало, шарајући говор занимљивим детињским примедбама: — А нама виче фр 
а речи ни за дела. _</p> <p>Кнез заврши говор и громовито, дуготрајно „ура! живео!“ проломи ваз 
} Изгледало је као да му се допада овај говор ђенералов.{S} Он примети: <pb n="339" /> — Ђенера 
после својих последњих речи, но на овај говор Растислављев он се нагло врати.</p> <p>- Шта? — ш 
„Разуме се,“ „Тако је.“!</p> <p>Но овај говор слушала је и госпођа Софија, само што су на њу са 
ма, па и то доста нејасно, пошто се тај говор ређао <pb n="602" /> као у некој песми где су мрт 
воје право.{S} Госпођа је завршила свој говор тиме, да ће можда то, <pb n="469" /> што се чује  
у у уредности умакле — заврши Мона свој говор.</p> <p>— Па зато ја и предлажем и војујем да се  
рилици утицало и једно и друго, па свој говор заврши шаљивом примедбом, како ће се, ако овако и 
Госпођа Софија није могла довршити свој говор, Растислав је узе за рамена и потискујући је пола 
и робови ваши — рече кнез, пратећи свој говор лаким осмејком.</p> <pb n="428" /> <p>— Јес, јес, 
, кнеже мој, тако је то!“ — заврши свој говор црна <pb n="593" /> прилика, говор, који је чудно 
, а случај је хтео да Ратко заврши свој говор баш у тренутку, кад на његовом великом старинском 
 на закла...</p> <p>Хоџа не доврши свој говор.{S} У који мах он изусти пола последње речи, побо 
и не дају му да онако брзо и сврши свој говор, како га је брзо био започео.{S} И доиста, као ми 
о ће помоћи - тако је ћата завршио свој говор.{S} Хоџа је ћутећки климао главом.{S} Само што на 
11" /> <p>Кугић још не беше свршио свој говор, кад се из мрака указаше четири човека, обучена у 
а да ради нема ко) — заврши доктор свој говор.</p> <p>После се прешло на <hi>шеретлук</hi>, као 
 <p>Чим је Синђа почела уплетати у свој говор кнежево име, Паву прође нека дрхтавица, и што се  
, који човека вежу за овај свет, на мој говор не може више утицати никакав земаљски обзир и инт 
почели.</p> <p>— Ти одбијаш на шалу мој говор, Рале, али ја ти озбиљно кажем: ви грдно грешите. 
ма томе ћу поступити.</p> <p>Овај дрзак говор учинио је своје дејство.{S} Влада се потчинила не 
се <pb n="689" /> веома жив и интересан говор, и у коме збиља претресена цела сувремена ситуаци 
у; присуство Лепшино, њена близина, њен говор, њен дах — све то већ га је почело опијати, и он  
еражен.{S} Овака дрскост, овако отворен говор <pb n="122" /> збунио га је.{S} Ова жена својим ф 
смо? — упита Ратко, који је до сада цео говор између Растислава и његове госпође слушао пажљиво 
ударцима Срећковим.{S} Он је прво почео говор полако, али кад га Срећко удари, хоџа поче говори 
ив, за Бога!{S} Најпосле то је само био говор, још ништа није свршено.{S} Ето слободно читај пи 
емао за ову прилику.{S} Он је руководио говор, и по вољи му давао овакав или онакав правац.{S}  
ено“ нећу више да чујем!{S} Какав је то говор!{S} Какви су то изрази! „Жено“ „жено“ — тако гадн 
најпосле не прође у буран, киван, срдит говор, као да се с неким свађао. </p> <p>— Без главе —  
че Растислав одговарајући Ратку.</p> <p>Говор је постајао све живљи.{S} Растислав је имао јасан 
е стране планине.</p> <p>За време овога говора Враничић је више мотрио на сељаке но на Милоја,  
лучно помогло.</p> <p>У почетку Синђина говора Пава је прво <pb n="242" /> бленула зачуђено, не 
ј, молим те, да трчим горе да чујем шта говора књаз.“ —„Нека говори ко шта хоће, ја што знам, з 
јте њега“ — уверава она.</p> <p>Било је говора међу Мониним гостима и о најновијем политичком б 
ц на један пут ућута, али ово прекидање говора изгледало је неприродно.{S} Видело <pb n="233" / 
сподин, да ту о женидби не може бити ни говора; но Јела може онако бити срећна с њим, т. ј. мож 
о његовој поправци не може више бити ни говора!...</p> <p>— Ето то вам прво не ваља, а и просто 
 на злочину.{S} О праву ту не може бити говора.{S} Ствар је у сили.{S} Један предак имао је пот 
з ове планине о путу није могло ни бити говора.{S} С десне стране пружала се недогледна раван,  
каже.{S} Ту дела говоре, г. Растиславе; говоре ваши поступци.</p> <p>— Радо бих их чуо — рече Р 
па да одапне стрелу.{S} Али ту треба да говоре дела а не речи.{S} Кнез треба рођеним очима да в 
још треба да ми ко што каже.{S} Ту дела говоре, г. Растиславе; говоре ваши поступци.</p> <p>— Р 
 они наводили чак и то, шта кмет и ћата говоре.{S} Веле, ћата чита, па тек запне, а кмет њему н 
вати шта се све дешава у Балканији? шта говоре? чему се надају? шта очекују?</p> <p>Чича Милоје 
 unit="subSection" /> <p>— Веле да људи говоре истину кад стану пред отворен гроб — поче разгов 
 часова ни с места није макао.{S} И они говоре истину.{S} Сумње о томе није више могло бити, ка 
а има пушке, пушке имају грлиће, грлићи говоре; куршуми су пушчане речи.{S} Кад се ко куршумом  
икад више ни од кога нећеш чути.{S} Ово говоре уста која ће кроз неколико часова само за навек  
 дође до гроба и сад се јасно чуло како говоре, како ходају по каменој плочи.</p> <p>„Јес’ овде 
 себе људе, г. пуковниче, који отворено говоре да Балканија има велике историске задаће пред со 
 их убио!{S} Шта им би те овако галатно говоре!“ И жене и девојке црвениле су и гледале у земљу 
е и даље; говориле су онако како обично говоре младе девојке, кад су добре друге, па једна друг 
правду кад га овако цене и овако о њему говоре.</p> <p>госпођа Софија имала је сина од прилике  
тране као две најважније ствари.</p> <p>Говорено је још и о другим приликама.{S} Претресано је  
 n="253" /> они одсудно упадоше унутра, говорећи да имају посла код официра.</p> <p>Ушав у авли 
ана и три ноћи седети и гладан и жедан, говорећи само о томе, или слушајући да се о томе говори 
и, сад ће гости почети да ми долазе.{S} Говорећи то она догура мужа до врата и он оде.</p> <p>К 
не ђенерале, испуните своју дужност.{S} Говорећи то кнез му пружи стакло.</p> <p>Ђенерал Врбава 
био је одсечен, овога носа нема више. — Говорећи то, ђенерал забоде нокат у слику и с два прста 
и три чаше, па се опет полако удали, не говорећи ни речи, и не дижући поглед.</p> <p>Кнез загле 
b n="480" /> главе у црна домина.{S} Не говорећи ништа ови људи донеше из угла преда ме мала ст 
 примети Врбавац као за себе.</p> <p>Не говорећи ни речи, Растислав узе капу, поклони се Врбавц 
рима...{S} Да!...{S} Разумем!...</p> <p>Говорећи то, доктор пажљиво спусти на кревет кнежеву ру 
нису они ђаволи овде сакрили?...</p> <p>Говорећи то сељак удари кундаком о липу.</p> <p>— Е, јо 
ади!{S} То просто не сме бити...</p> <p>Говорећи ово, Мутимир се беше ринуо на Лепшу и, без вел 
а сам да могу ући и без пријаве.</p> <p>Говорећи ово, госпа приђе Ратку, који већ беше устао и  
е као доказом веће памети своје.</p> <p>Говорећи о вери и побожности народној нађоше да народна 
се уморила уз ове ваше басамаке.</p> <p>Говорећи то, госпа левом руком намести поле од хаљине,  
ина нису ни радили овакве слике.</p> <p>Говорећи то, Лепша баци поглед на куверат у коме јо бил 
S} Но чек’ да викнемо и сведоке.</p> <p>Говорећи ово кнез притрча вратима, отвори их широм и ма 
 бог умудрио да се обрате на ме.</p> <p>Говорећи то дама се полако извлачила из хрпе хаљина, ко 
ти поноћ и седница одмах почиње.</p> <p>Говорећи то, црна прилика дохвати кнеза за руку и повуч 
; ја ћу се завући овде... овако.</p> <p>Говорећи то, госпођа пређе чак у други крај дворане, се 
ог дана похватати на самом делу.</p> <p>Говорећи ово Ловимуковица беше пала у ватру.{S} Бришући 
н другом прича.{S} Тако се, на прилику, говори, да Перун Црнојевић не долази сам од своје главе 
м од куд? — примети Растислав.</p> <p>— Говори се о новој Банци.{S} Шапућу као да ће се ту извр 
изна оно, што је већ и сама видела и да говори с њом отворено, или да прекине све и онда, нарав 
упнија.{S} На кнезу се могло опазити да говори као човек, који се нарочито спремао за ову прили 
p>Враничић је изговорио ове речи као да говори себи самом.{S} С лактовима наслоњеним на колена, 
 — То је, о чему је он управо и имао да говори са свом овом господом.</p> <p>Ратко се окрете и  
 сам ја слеп те не видим ко је устао да говори“ — „Бре, не гурај, обалићеш столицу“ — „Чекај, м 
а? — упита Каја.</p> <p>Кнез је хтео да говори са својом рођаком сроднички и срдачно.</p> <p>—  
 зачуђено, не разумевајући шта то Синђа говори и шта она управо хоће.</p> <p>Али Синђа је говор 
призор да није ништа чуо шта му госпођа говори.{S} Међутим она је већ по други пут стављала пит 
 бијена друга.</p> <p>— Бадава!{S} Нека говори ко шта хоће, ове наше јаузне дивна су ствар.{S}  
 горе да чујем шта говора књаз.“ —„Нека говори ко шта хоће, ја што знам, знам.{S} Од наше Повра 
о <hi>после</hi>!{S} И то се без зазора говори у сред кнежева конака; и то се прича у очи једно 
жна.</p> <p>— „Куку, часан је убио, шта говори.“</p> <p>Петрија продужи:</p> <p>— Друго и друго 
ници - ја теби кажем...{S} Зна Ката шта говори, море, зна!....</p> <p>Јела узе плакати, она отр 
 господине.“ Ја га опоменем да пази шта говори, али он оста при свом тврђењу.{S} Упитам га: „с  
.{S} Не дајући себи тачна рачуна ни шта говори, ни коме говори, ни за шта управо <pb n="162" /> 
х се беше скупило око кнеза да чују шта говори.{S} Кнез је напијао овоме крају, називајући га „ 
ћесаров!</p> <p>- Свет као свет, свашта говори и трабуња, а бог свети зна да ли је и десета ист 
рење, нешто што ти одмах на први поглед говори: „ово је добра жена, ово је паметна жена“.</p> < 
еби тачна рачуна ни шта говори, ни коме говори, ни за шта управо <pb n="162" /> све то говори,  
само о томе, или слушајући да се о томе говори.</p> <p>При тим разговорима он је осећао да му с 
месецима, и он за све то време ћути, не говори ни речи, и све то крије од ње као змија ноге!{S} 
спунити, али ви ваш не.</p> <p>— Ох, не говори ми само то!{S} И хоћу, и могу, и нема те силе на 
чало се о одлучности госпођиној; она не говори много; одмах у почетку она покаже дотичноме шта  
говори тако!{S} Знам шта мислиш, али не говори; сама та помисао понижава ме — рече она живо.</p 
 околна села.{S} Ни о чему се другом не говори до о Перуну и његовом доласку.{S} Свет свашта тр 
Лепшу то је било доста.{S} И Мона то не говори из какве пакости боже сачувај!{S} Кнез најбоље з 
/p> <p>— Међер није празна фраза кад се говори о радозналости женској — рече кнез француски, па 
и и том околношћу, ако је истина што се говори, да кнез истински воле Лепшу.{S} У таквим прилик 
 д.{S} Кнез Мутимир није волео да му се говори „Кнез“.{S} Обично би љутито приметио да је кнез  
ет узе ходати.</p> <p>— За то мени кнез говори ономад оне загонетне речи!{S} За то ја опажам гд 
роду....“</p> <p>Даље се у прокламацији говори, како је „у садањем тешком магновењу прва потреб 
што им на уста дође, а ови сладострасни говори само су их још више распаљивали.</p> <pb n="212" 
!...{S} Видели!..{S} По механама се чак говори!{S} Последње пијанице тиме уста испирају! — поче 
 долазе с оног другог света.{S} С тобом говори један мртвац.{S} Ја сам већ свршио с овим светом 
Сам злочинац и убилац <pb n="316" /> он говори о туђој убилачкој слави!...{S} Каква дрскост!... 
<p>Но кнез као да није ни слушао шта он говори.{S} Продужујући даље отоич започету мисао, он жи 
 ни за шта управо <pb n="162" /> све то говори, осећао је само једну једину неодољиву потребу,  
тно кад се у његовом присуству тако што говори о жени коју он воли.</p> <p>Кнез је говорио још  
ици се укрстише: „Пст! ћутите, господар говори“, „не вичи ти, што си разглавио вилице1.. „Хајд  
е учиш“. <pb n="200" /> — „Ама господар говори, бог те убио“ — „Море, циганин те убио, што да т 
ећи се да разбере шта му његов секретар говори. — Шта је то било, а?{S} Збиља, шта је то било?  
штита и ваше спасавање.</p> <p>— Из вас говори инат!{S} Један владалац не може тако мислити.{S} 
о је чуо како му некакав унутрашњи глас говори.</p> <p>„Бравос, Вујадине!{S} Алал ти вера, јуна 
те.{S} Шта ме бијете!...{S} То цео свет говори....{S} Одведе кнез Паву....{S} Ћата Срећко је пр 
о вероватност овоме, што се у извештају говори.</p> <p>Тако је с једног краја јављено, да је не 
— Ћутите, г. ђенерале, кад ваш владалац говори.{S} И зар се ви још усуђујете уста отворити!{S}  
<p>Лепосава, из милоште прозвана Лепша, говорила је истину, кад је рекла да је обична грађанка. 
 њом поћи, као за законитом царицом.{S} Говорила је, како она има већ и својих људи, који на то 
 и морао радити. „Народе снаго моја!“ — говорила су уста, а памет је налагала: „држи се моћних  
е ради, но тебе, мене, свију нас ради — говорила је Софија.</p> <pb n="402" /> <p>— Добро, добр 
ерила Паву од главе до пете, док је ова говорила последње речи.</p> <p>- Да идеш! — рече сад Си 
 ни чему да се чуди.{S} Но црна прилика говорила је у опште загонетно.{S} Она рече, како је гла 
{S} Знаш како је!...{S} Ти си ми и сама говорила...{S} Разуме се, ја не могу остати до века нео 
еђало ово багателисање, с којим је Мона говорила о Лепшиној чедности.{S} Он покуша да бране сво 
и какав узрок смрти.</p> <p>Док је Ката говорила, пуковник је гледао у њу забезекнуто.</p> <pb  
охтеви кнежеви.{S} Али док су њена уста говорила „све је ово ништа,“ у њеном срцу никла је нада 
оме кнежићу.{S} Сад му више не би ништа говорила, но бих га ухватила овако преко среде. (Она са 
.</p> <p>Та она није управо ником ништа говорила.{S} А и како би!{S} То не би било лепо да она  
<pb n="376" /> Цанка прича, да је Лепша говорила како је он њу прво питао кога да узме за предс 
много оштријим гласом, но што је до сад говорила.{S} За тим поправи мало хаљину око врата, махн 
та она управо хоће.</p> <p>Али Синђа је говорила све даље и даље, и Пави је постајало пред очим 
га је интересовало све што је Мона даље говорила.</p> <p>Да би га више заинтересовала, Мона окр 
/p> <p>И она збиља није готово ништа ни говорила.{S} Госпођи протиници рекла је: „Ах, какву сам 
му се допада.</p> <p>Док је госпођа ово говорила, Тоша приђе расејано отвореном прозору.{S} Дру 
државни разлог.</p> <p>Док је Лепша ово говорила, кнежево лице <pb n="434" /> постајало је све  
 после је била мирна.</p> <p>Док је ово говорила, у Кате се засветлише, очи.{S} Она први пут ма 
on" /> <p>Наша два Француза још су дуго говорила о овој ствари, ценили је са сваке стране, поку 
тности женине — Још ми никад није овако говорила.{S} Но Ратко га предусрете:</p> <p>— И знаш ли 
ам чула, нити бих ја напољу ма с ким то говорила, и ма од кога то слушала.{S} О тој ствари ја г 
часте маште, истинска, сурова стварност говорила је: да се Враничић сада налази у непријатељско 
веку, с којим је дотле само два три пут говорила.{S} То је оно чувено грађанско поштење звонигр 
 благодарна сина, а душа му је у заносу говорила: „Мила, слатка <pb n="535" /> мајко и хранитељ 
> <p>Њене су другарице говориле и даље; говориле су онако како обично говоре младе девојке, кад 
једначише.{S} Све гомилице без изузетка говориле су о текућим дневним питањима, а понегде се ве 
леде као крпа.</p> <p>Њене су другарице говориле и даље; говориле су онако како обично говоре м 
бе и њине тужне, измучене очи као да су говориле:</p> <p>„Ето, ми знамо да сад за нас настаје с 
кој песми где су мртваци и човек с поља говорили наизменце.</p> <quote> <l>Мртваци:</l> <l>Духн 
н другом шапутали „море, ово слатко;“ и говорили слузи што налива шампањац: „сун’ дер и овде, г 
четири ока пред њима слегали раменима и говорили:</p> <pb n="582" /> <p>— Шта ћу, брате! зар је 
сталом није ми нико крив!{S} Лепо су ми говорили сви који су га познавали...{S} Али ја луда!... 
осите својим радом, као што сте мм увек говорили, <pb n="188" /> онда, баш на против, мој јутро 
непроучених ствари.{S} Ви сте и сами то говорили.{S} Ваш случај није ништа особито.{S} Без сумњ 
стљивошћу новога министра, данас су већ говорили:</p> <p>— Па наравно!{S} Ако је и министар, он 
а је одговарала неодређено.{S} Једни су говорили да је кнез седео у свом канабету и нешто писао 
и причане из прошлости госпође Моне.{S} Говорило се о замашним сумама, које је она давала млади 
трашњој па чак и у спољној политици.{S} Говорило со о неким тајним састанцима кнежевим с полити 
ве личности које га сада окружавају.{S} Говорило се и о великим променама у унутрашњој па чак и 
ичим заслужила.{S} У осталом, ма се шта говорило, она опет зато остаје узорита жена.{S} Најпосл 
 највећа државна тајна.</p> <p>„Даље се говорило да сте, по савету аустрискога цара, од кога ст 
, то се о Лепши <pb n="460" /> све више говорило.{S} Ни једна гошћа није знала све шта је било, 
 женске међу собом.{S} Сад се понајвише говорило <pb n="470" /> о последњим забавама и о најнов 
није разишли кућама.</p> <p>Тако се бар говорило.{S} А ко зна да ли је у опште и било што на то 
азуму.</p> <pb n="409" /> <p>Сад се већ говорило и о многим доброчинствима госпође Моне — како  
ени с престола.“</p> <p>Даље се у писму говорило, како је услед тих тешких окривљења било већ о 
је гледао, али му ништа не рече.</p> <p>Говорило се још о политици и општим политичким пословим 
 Добро, кресну кнез — онда је ред да ја говорим.{S} Он заклопи сахат, стрпа га у џеп, <pb n="31 
 од кога то слушала.{S} О тој ствари ја говорим само овде с вама, јер се ствар вас <pb n="124"  
ађеност, само одричете да се оно што ја говорим слаже с <hi>углађеност</hi> (г. Растислав испра 
ја не морам дипломатисати, бар онда кад говорим с мужем! (Уступам теби да будеш дипломатичан и  
лони шаку на чело.</p> <p>— Баш јој сад говорим да оде у собу да мало одахне — рече кнез прилич 
о бити сан и ово што ја сад с вама овде говорим, онда би био сан и цео живот наш, или би ја мор 
„Изречена је заповест господарева да не говорим ником ништа“.</p> <p>Ађутанта ставе под присмот 
/p> <p>- Ја бих могао да вам ништа и не говорим о овоме; једно јутро могао бих вам рећи просто: 
лаве, иди одавде....</p> <p>— Ја ово не говорим себе ради, но тебе, мене, свију нас ради — гово 
p>— Да! „то није начин.“ А шта ја друго говорим!{S} Дужности једнога владара друкчије су но дуж 
о бих иначе ја дошла до части, да овако говорим с господин намесником — рече она скоро подругљи 
 милостиви господине — ако допустите да говоримо што друго.</p> <p>— Молим вас — прихвати пуков 
ше, а вама корисније?{S} - Наравно, ово говоримо кад би нешто у истини било, као што није! — оп 
ио, како веле, ђаке пред школско здање, говорио им о слободи <pb n="13" /> и, показујући прстом 
ена и потискујући је полако пред собом, говорио је: — Иди, молим те, иди.{S} Твоја тешка мудров 
 воли.</p> <p>Кнез је говорио још дуго, говорио је с ватром и осећајем, све у заштиту Лепшину.< 
ва истинска љубав и ово што је говорио, говорио је са срца.</p> <p>Кад се Лепша изви и недаде к 
" /> да ли су сва стакла била читава? — говорио је конзул.</p> <p>— Све сам брижљиво прегледао  
 нити сам ја икуд одмицао за ово доба — говорио је доктор мирно и убедљиво.{S} Кнез га пресече; 
ст у руке, а ми останемо празних шака — говорио је Растислав.</p> <p>- Не, не! — развијао је он 
вао.</p> <p>— Овде га нећеш прочитати — говорио је Мутимир.</p> <p>— Све једно, ја ћу га онда ч 
ога кнеза.{S} Јес, „народе, снаго моја“ говорио је он док је та снага била уз њега.{S} А кад се 
о иде за тобом? — упита газда Милоје, а говорио је све тише, што се Враничић више примицао.{S}  
 оберучке потписујем све што сам некада говорио о његовој памети.{S} Не оскудева њему мудрост,  
ужи.</p> <p>— А је ли, тата, ти си нама говорио да није здраво кад ја и Боца лежимо заједно у к 
ote xml:id="SRP18892_N5">Ђенерал је сад говорио кнезу „Ти“.</note> <note xml:id="SRP18892_N6">+ 
 га његово зло...</p> <p>Ђенерал је сад говорио кивно; јетко, и тако брзо и задувано да га је в 
 језику, којим му је већ два пут до сад говорио.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Боју и  
но сведе очи и њен поглед сад као да је говорио:</p> <p>„Па наравно!{S} То је са свим природно! 
ученим погледом, а тај поглед као да је говорио:</p> <p>„Милост, добри људи!{S} Спасавајте ме,  
еђутим некакав унутрашњи глас као да је говорио из њега „Ето, видите, ја вам отворено кажем —-  
b n="304" /> била страшна; Растислав је говорио речито и убедљиво, а сваку важнију поставку сво 
ош као малолетан...</p> <p>Растислав је говорио даље куцкајући прстом о мраморни сто, на који с 
, хоџа поче говорити гласније, после је говорио све јаче, и на послетку његове речи пређоше у п 
твено, декламујући реч по реч; после је говорио све брже, све живље, док најпосле не прође у бу 
анственој борби за ослобођење.“ Кнез је говорио с таким одушевљењем и тако је узвикивао да је Р 
ори о жени коју он воли.</p> <p>Кнез је говорио још дуго, говорио је с ватром и осећајем, све у 
еш <hi>се да</hi> пушиш.</p> <p>Кнез је говорио Маврикију и Ви и Ти, како му кад дође згодније  
во само намама.{S} Међу тим начелник је говорио оно што мисли.{S} Ни Ратко у Звониграду, на ни  
ћања на овај догађај.</p> <p>Ђенерал је говорио на одморке.{S} Искаже по једну мисао, стане, од 
ану.{S} Подуже су шапутали.{S} Махом је говорио доктор, а старац је само вртео главом.{S} Цео р 
лектрицитета.{S} Готово бесвесно, он је говорио све даље и даље.</p> <p>— Ја нисам развратник,  
је пред њим полако попадао пухор, он је говорио споро, једнолико и полако, а Жика се није усуђи 
људе ваља пазити.</p> <p>— Ето, тако је говорио наш кмет — рече сељак даље — па онда позва ћату 
стано је гледао у земљу и непрестано је говорио.{S} Застајао би само онда кад је хтео да упали  
е изврши!“</p> <p>Госпођин поглед то је говорио.{S} Пошто је два пута одмерила мужа од пете до  
његова прва истинска љубав и ово што је говорио, говорио је са срца.</p> <p>Кад се Лепша изви и 
 и пороке мога народа.</p> <p>Доктор је говорио „искрено“ и они су тако редом претресали једну  
ему и разумеде Жикин поглед, који му је говорио: „наш човек“ с тога упита даље.</p> <p>— Какве  
ља мало прилегне.{S} У опште Врбавац је говорио тако мирно и спокојно, да никоме не би ни на ум 
е више било никакве сумње.{S} Старац је говорио истину.{S} Ови људи имају право.</p> <p>Дежурни 
 сваком јаду довијали.</p> <p>Старац је говорио дуго.{S} Кнез је стајао пред њим и држао чашу у 
ан.{S} Од какве болести? - то нико није говорио.</p> <p>После се чу да је неко запаљење.{S} Пос 
" /> <p>— Е, ваљда је мој деда друкчије говорио, он није само псовао, он је и био, за то су га  
 на последњем путу у Париз.{S} Најпосле говорио је са свим отворено.</p> <p>— Ваљда не мислиш,  
ш бити срећан?..</p> <p>Ђенерал је даље говорио полако, скрушено, гледајући непрестано преда се 
 почео долазити у ватру, и све је живље говорио.</p> <pb n="566" /> <p>— Али остајући у служби  
<p>Све до сад ђенерал је у заносу своме говорио тихо, скоро шапућући, само с јаком афектацијом  
ити екватор, и цело вече само је о томе говорио.{S} Најпосле, полазећи кући, он се још једном г 
 се једном већ захуктао.{S} Што је више говорио о овим стварима, све му се више отварала воља з 
S} Он је ходао и говорио, и што је више говорио, све се више срдио.{S} Изгледало је као да га д 
<pb n="512" /> забуну.{S} И што је више говорио, кнез је све мање бирао изразе.{S} На послетку  
храпав, промукао, и што је ђенерал више говорио, глас му је бивао све слабији и потмулији, на п 
доњем крају стола, док је у зачељу кнез говорио.</p> <p>За столом нико не беше већ на своме мес 
 кнез се доиста срдио.{S} Он је ходао и говорио, и што је више говорио, све се више срдио.{S} И 
— Паметан устав!</p> <p>Кнез је ходио и говорио, а Маврикије седео је још на свом месту и зачуђ 
е дивотних.{S} Мој професор књижевности говорио ми је да ни један народ на свету нема толико ду 
рече му одмерено и с тактом (он је увек говорио само одмерено и с тактом) <foreign xml:lang="fr 
вако висока звања дошао је, како је сам говорио, „трудом и приљежањем“, поглавито умешношћу, -  
туре.</p> <p>- Ја то нигде никоме нисам говорио.{S} Кажите ми човека пред којим сам ја то рекао 
о.{S} Ако упамтиш што ти ове ноћи будем говорио, бићеш сачуван од мрачних сећања на овај догађа 
ћ и то било незгодно.{S} Он је пред њом говорио, а она је тако брзо прозрела у његове тајне.{S} 
стао је подужи разговор у коме је махом говорио сам кнез, и то час правећи примедбе за игру, ча 
тересовање за ствар о којој је господин говорио, а можда и своје неверовање <pb n="413" /> у му 
т добро стићи.</p> <p>Човек, што је ово говорио, био |е осредња раста, средовечан, плећат, с ош 
и крају једва разабра да је ђенерал ово говорио о свом нејаком сину, кога је морао видити у кол 
 вас ради....</p> <p>Док је ђенерал ово говорио, кнез је стајао подбочен и гледао га нетремице. 
јасна...</p> <p>Док је кнез Мутимир ово говорио, ђенерал је почео бледети; бивао је све блеђи и 
е ништа.</p> <p>Док је кнез Мутимир ово говорио, Мона га је мерила од главе до пете, погледала  
вати код кнеза.</p> <p>Док је Кугић ово говорио, остали чланови слушали су мирно у сумрачној дв 
главнике своје.</p> <p>Док је Кугић ово говорио кнез га је гледао забезекнуто.{S} Ово Кугићево  
нистар унутрашњих послова, и да би радо говорио с г. доктором.</p> <p>Кнез цикну:</p> <p>— А..  
, благ, нежан и како би јој тада обично говорио:</p> <p>— „Је ли, мајка, ти ниси срдита на ме,  
причали су они којима је он то мало час говорио.{S} Још те ноћи рашчуло се по целом селу да је  
истру.{S} Ја сам г. министру о томе већ говорио, само нека му сад и кнез рекне.{S} А, је ли да  
 и објашњења.{S} Од онога што је младић говорио Растислав је по нешто и записивао.{S} Младић је 
е и садашње владе.“</p> <p>У том правцу говорио је Ратко даље.{S} Његови савети били су различи 
ез и крочи му ближе, време је протекло, говорите шта сте решили?</p> <p>Но ђенерал остаде нем,  
сти.{S} Оне су овде по све неумесне.{S} Говорите шта хоћете, али имајте на ум то, да ја знам св 
потпуно будни.{S} То о чему ви сад нама говорите нема никакве везе с јавом и истином.{S} У дуго 
...</p> <p>- Та је ли могуће!{S} Та шта говорите, мој драги маркиже?! — рече зачуђено барон Жер 
та, та то је читав капитал.</p> <p>- Не говорите ништа о цени, господине пуковниче.{S} То су ст 
 ви мене?{S} Е? познајете? а? за што не говорите?</p> <p>Јела је до сад ћутала; сад узе полако  
е Срби но некаква друга вера!{S} Шта ви говорите!{S} Девојка курварством да купује срећу своју. 
Хоћу!{S} Млађи официри причају да им ви говорите: „Ја сам ваш балканиски врховни командант.{S}  
мата, г. Растислав, па увек дипломатски говорите.{S} Ја бих волео да са мном обично говорите, д 
ици „Балканске браће.“ Не! ма шта да ми говорите, не може бити да је све ово само празан сан.</ 
исенак, а да иставите себе.{S} Ви јасно говорите пред гомилом света: „наредићу књазу да то и то 
рите.{S} Ја бих волео да са мном обично говорите, да не лупам увек главу шта сте хтели рећи.</p 
разуме и шта је занос, али бадава, ваља говорити истину: пет минута у сличним приликама и готов 
 имају „голем један посла“ и да им ваља говорити на само.{S} Дежурни их уведе у побочну собу.</ 
о ћутљиви младић није хтео о томе ништа говорити.</p> <p>Но и ако је жандарм одмах изашао, он н 
: — Молим те, слатка моја, немој ми сад говорити о томе.{S} Други пут!{S} Остави ме сад!{S} Пог 
</p> <p>Синђа се беше захуктала, те узе говорити много што шта, што или није мислила никако ни  
н је још био снажан, присебит, могао је говорити, писати; имао је људи који би још били вољни д 
 те се интересовала да чује шта ће даље говорити њих двоје о кнезу.</p> <p>Увучена у наслоњачу, 
ним лекаром не може бити зазорно о томе говорити, кнез је био пустио свом језику на вољу и ништ 
о запаљење.{S} Последњих дана почело се говорити о гушобољи.{S} На томе је и остало.{S} Цео гра 
- упита он доктора.</p> <p>- Почели сте говорити о љубави - рече доктор с осмејком.</p> <p>- Ск 
ако, али кад га Срећко удари, хоџа поче говорити гласније, после је говорио све јаче, и на посл 
наком кнежеве милости, што му кнез поче говорити „ти“ — млади доктор одговори сав потресен:</p> 
л се опет окрете слици.{S} Он прво поче говорити тужно, полако, достојанствено, декламујући реч 
а Мона имала право.{S} А сада неће више говорити о томе.{S} Односно Лепше резултат је постигнут 
нићу ти све по вољи, само немој ми више говорити о <hi>њему</hi> и о <hi>оном</hi>, разумевајућ 
, тешко мени!{S} Како можете тако што и говорити, за бога, оче прото?{S} Јух, јух, јух!{S} То ј 
 јетко:</p> <p>— Колико ћу пута ја теби говорити. <hi>господине</hi>, да ту простачку реч „жено 
ад је то већ прошлост, о којој не вреди говорити.{S} Сажаљењу нема места.{S} Овде је вођена бит 
еше притајила.</p> <p>Растислав продужи говорити Ратку:</p> <p>— Синоћ сам добио писмо од кнеза 
у други угао собе, и шапатом му продужи говорити:</p> <pb n="615" /> <p>— Све је добро; крвоток 
је љут као рис, од љутине није могао ни говорити.{S} Он једва промуца: „ш... ш... ш... шта то у 
она чисто привуче Јелу к себи и узе јој говорити:</p> <p>— Чујеш, ћеро, ја теби да кажем.{S} Ти 
е.{S} Кад се толико поврати да је могао говорити, чича Милоје рече: — Пропао сам!</p> <p>- Јеси 
ени страшну новост, јер би јој ту морао говорити о свом злочину — ђенерал је ћутећки ходао.</p> 
јући непрестано у патос, он отпоче живо говорити, као да се с ким препире:</p> <p>Јес, ви имате 
ндиру.{S} Никоме да не верују што ће ко говорити да је сељак из оближњег села, или износити дру 
S} Али, за бога, Рале, како можете тако говорити о том јадном детету?</p> <p>— О коме детету?</ 
у.</p> <p>-— Молим те, Рале, немој тако говорити — рече она живо.{S} Зрео човек!{S} Јадна му зр 
> <p>— Ствар је озбиљна; о њој не смемо говорити тек онако узгред, на двоје на троје; не, ту <p 
ти ђенерал.{S} Ако доспемо, о томе ћемо говорити доцније.{S} Сад да се вратимо на ствар.</p> <p 
 што ваља крити и о чему не треба јавно говорити.{S} Напротив, то се рачунало као један од нају 
ед овим човеком и могла је сасвим мирно говорити о започетој ствари, као да се све то тицало ка 
е отварајући очију, узе тихо, али јасно говорити нешто.{S} Ослушнем и разговетно чујем ове речи 
врикије примети:</p> <p>- Е, немојте то говорити, Ваша Светлост.{S} Како то да сељак не зна шта 
рете се кнезу, који му беше почео нешто говорити француски, а на лицу му се сијао подругљив осм 
ротрља очи.</p> <p>- Ја сам почео нешто говорити некој девојци? - упита он доктора.</p> <p>- По 
епристрасношћу с каквом само мртви могу говорити о живим стварима овога света, које се њих личн 
љи, код нашега живога господара, па још говорити, да сви ми, па и наш господар, нисмо ништа пре 
и овај разговор.{S} Молим те остани.{S} Говорићемо о другом чему.{S} Имам да ти рекнем неколико 
 се пљесну.</p> <pb n="369" /> <p>- Шта говориш!{S} Зар три хиљаде изгубио! — Е, тај је сад заг 
.</p> <p>— Еј ти, брате!{S} Пази ти шта говориш!{S} За таке речи ја ћу тебе сад ухапсити!{S} То 
ј ми госте узнемиравати.{S} Знаш ти шта говориш!{S} И ти у твоја пијана уста још и кнеза узимаш 
е више дрхтала...{S} Кад Синђа престаде говориш, Пава бризну у плач.</p> <p>Она није плакала гл 
зано блаженство, а ти спокојно сам себи говориш — ја никоме ништа не дугујем, ја ни од чега на  
у:</p> <p>— Само хоћу све искрено да ми говориш; ја хоћу да познам и махне, па и пороке мога на 
> <p>— Боже, Лепшо, зрела жена, а овамо говориш као каква десетогодишња шипарица.{S} Шта ти би! 
а?{S} Ти немаш зато ниједан податак, но говориш на памет.</p> <p>Кнез се Мутимир насмеја. — То  
, боже, баш си дете!</p> <p>— Што ми то говориш?... кад знаш да није! — рече Пава бришући сузе. 
о наш Никица.</p> <p>— Ама о коме ти то говориш, о кнезу, је ли? — понови питање Растислав.</p> 
више, а зачуђен поглед бацала је час на говорника, час на свог мужа, као да је хтела рећи: „па  
је осећао неку неисказану сласт у самом говору о тој ствари, и у атмосфери која се ту ствара.{S 
ачи варош.{S} А оно што се у ***обичном говору+++ каже град, ми зовемо тврђава, јер је тако пра 
ештај о његовом министарском раду.{S} У говору напомену Кугић, како га висока служба није спреч 
лише, очи.{S} Она први пут мало оживе у говору.</p> <p>— Дакле, збиља, има тако семе, од кога с 
били су много умеренији и уздржљивији у говору, но саме женске међу собом.{S} Сад се понајвише  
ви и последњи пут.{S} Ако игде, а оно у говору с народом један владар мора мерити сваку реч сво 
 Прилично се прочуо у покрету од 1848—9 год., у коме је и Балканија учествовала изашиљући своје 
 је лицем на Благовести (28 марта 1873; год.), пролеће тек што је зенуло, а сунце се осмехнуло  
 просто нека употребљава средства каква год хоће, само нека стече, или ако је већ има нека очув 
огод не би промакао између њих.{S} Кога год сретну и нађу да задрже и да пријаве командиру.{S}  
славе, пазите куда сте ударили!{S} Куда год задрете, памтите, да ћете мене наћи на путу!</p> <p 
е свуда намештала пуно, пуно цвећа, кад год је кнез Мутимир долазио на ова присна посела.</p> < 
чна мржња спрам тебе.{S} На против, кад год сам дубље мислио о тој ствари, твоја слика силом ми 
агодна осећаја који га је обузимао, кад год би му јутром донели извештаје да се такви гласови ш 
човека знам.{S} Кнеже, чувај га се; кад год те могне удавити <hi>туђим рукама</hi>, он ће то уч 
 у њу за све време док је кукала, а кад год се кукавица нагне и мрдне вратом да викне „куку,“ ч 
те сад, можете рећи и учинити после кад год хоћете.{S} Али што учините сад у овом раздраженом р 
p>— Ух, боже, боже!{S} Да л’ ћеш ме кад год спасти одавде?{S} Од ове баба Марте просто се не да 
ћ примети.</p> <p>— Ако кнезу падне кад год на ум да награди ову услугу, нека се сети сиротице  
танку им рече као у шали: — „Ако се кад год намерите на Црнојевића, поздравите <pb n="553" /> г 
ноћ, тата... и јуче... и свако вече кад год дође ноћу код фрајле.</p> <p>Ратко зину од чуда!{S} 
 Збиља, г. Маврикије, мислите ли ви кад год....</p> <p>— Наравно да мислим, Ваша Светлост, како 
 врати крвав вишек.</p> <p>— Ако ми кад год затреба, да раскопавам ово бунтовничко гнездо, ја ћ 
авао да их сматра као снове.</p> <p>Кад год би у вече у сумрак ушао у своју спаваћу собу, увек  
ин живљења но селима, сама природа; куд год се окренете готови природни будоари, овде шумарак,  
раво ово он налази, и да ли му ваља куд год ићи или остати где је?{S} Час му се учини да је у с 
Жикина да похита мало, или да врдне куд год у страну Црнојевић не хтеде осврнути главе.{S} У ње 
?{S} Падало јој на памет да тумарне куд год у свет, да оде некуд где је нико не познаје, па там 
а, молим покорно, што би онако ишло куд год у страну.{S} Собу смо, велимо, окадили.{S} Окадили  
, покушавали су још да склоне главу куд год на страну од удараца, а кад ни то нису могли, они с 
" /> јака водена струја и бацила их куд год ниже доле - рече Враничић - тако је било име, или т 
дне, да пије сладости живота свуда, где год их нађе.{S} Иначе он би био шоња, мама, а она баш т 
 прешао у Балканију или се још шуња где год око границе.{S} Ради сваке сигурности, ја сам му пр 
ије мотри на све непознате људе, па где год се опази што сумњиво одмах да се власти јавља, а гд 
ето шта је било.{S} Просто прокарта где год што би.</p> <p>— Нека прокарта.{S} Док има нека рас 
можда је ко год тек намеран да овде где год подигне планинску колебу, па направио човек прво пр 
о.{S} Он рече равнодушно да ће овде где год у близини јамачно бити каква трла, а можда је ко го 
оставака својих, да види да се није где год преварио, рачунајући позитивно с непоузданим чињени 
Неће бити тако.{S} То сте ви раније где год чули; то је вама морао неко рећи; то су ваљда каква 
е ударио какав чопор вукова, или се где год у хатару општинском појавио медвед?{S} Али све то н 
наложница!...{S} О, боже, има ли те где год!</p> <p>Једа пређе у гласно јецање; она се гушила о 
{S} Јес, то би све било лепо да сте где год на каквом пустом острву.{S} Али на жалост тако није 
е подносити никаква тешка гоњења, и где год дођу у додир с влашћу, биће им власт наклоњена.{S}  
 му, Лепшо, нећеш замерити, баш ако где год и претера.</p> <p>— О, не!{S} Напротив, у овом случ 
 с командиром.{S} Нису они туна, но где год у каквом потоку или шушњару.</p> <p>Пас опет залаја 
узе жмиркати и замоли Кају да седну где год у заклон, где блесак није тако јак.</p> <p>У једном 
 је свакојаких нагађања: да се нису где год појавици хајдуци, да није ударио какав чопор вукова 
у уверени да су бегунци заноћили ту где год у околини, с тога узму са собом два извеџбана ловач 
се они добро чувају да се ја на њих где год не намерим, а они ће, бога ми, ево ово да омасте!</ 
ку Балканија мора напредовати „докле је год води и док над њом <pb n="146" /> сија срећна звезд 
авља се често; сад ваља грабити; што је год ко знао од поскочица похита <pb n="211" /> сад да и 
ли да он ипак може мирно спавати, докле год ја, ти, и наше друштво стојимо на челу власти, као  
 од саме обале па све даље и даље докле год око може прегледати.</p> <p>Баш у тај мах, из једне 
бити та да одавде ипак нећу изаћи докле год не дам одговора на постављена питања.{S} Овај човек 
 тога се и не сме одвајати од вас докле год сте у тој кући.</p> <p>Одлучимо да пошљемо једно де 
ерење, од њега увек полазим — да што се год кнез буде мање мешао у земаљске послове, у толико ћ 
ивада, и тако све даље и даље, докле ти год око допире.{S} Овде онде, у сред зелене пољане, сто 
аје, с тога увек тражи да се веже с ким год који је смелији од њега, па се онда стара, да од то 
има ма кога на свету, коме сте и ви чим год обавезни, и коме и ви дугујете какву благодарност.{ 
 има своје оштре зубе; и кад их она ком год забије у срце — та се рана после лако не лечи.</p>  
на стотину најфаталнијих погрешака, као год што ти вера у народног генија може бити путевођа у  
 родитељи воде бригу о својој деци, као год и у старо доба; и кад дозру за брачне односе, родит 
шта је добро и за државу корисно, и као год што су то вршили јуче, кад им је то и заповедано, т 
ње још и сувише груба....</p> <p>— „Као год што просто око у капљици бистре воде не види апсолу 
итој гранчици, така си, бива, ти.{S} Ко год мине крај ружице хоће му се, бива, да је узбере; ру 
 на једну страну као какав богаљ.{S} Ко год је први пут видео овај мост, морао је стати и гледа 
састављене из неваљалих чиновника, а ко год се усуди да што год рекне против те владавине, одма 
 би се саставити читава књига, да је ко год зашао те покупио све те натписе.{S} Натписи су били 
 јамачно бити каква трла, а можда је ко год тек намеран да овде где год подигне планинску колеб 
вали, освртали се и разгледали да их ко год не види или не прати.{S} Кад чују какав ход, или ка 
 тај отров упита ђенерал.</p> <p>— Како год желите.{S} У шољи каве, у чаши ракије и вина, у тањ 
 више; хајд нећу више!{S} Зваћу те како год ти хоћеш.{S} Ово је навика — правдао се мајор.</p>  
{S} Ја сам човек од дела.{S} Мисли како год знаш, и смисли што год хоћеш, мени само кажи шта ти 
у праву да ту злоупотребу сузбијеш како год можеш; у овом случају у праву си да дадеш изнуђено  
вари, које се ваљда и мене што год, што год тичу, чујем прво из комшилука!{S} Па како сам се ју 
но знај, и промисли мало о томе!{S} Што год ви више не дате, други ће све више дати!{S} И њин ј 
њости, а није кадар да то очува.{S} Што год се мисли чинити после, ваља употребити сад.{S} А ср 
икакав земаљски обзир и интерес.{S} Што год ти рекнем, дакле, биће речено с таком непристраснош 
предака?{S} Какво право предака?{S} Што год су имали они су отели.{S} Сила узела; сила држала д 
лих чиновника, а ко год се усуди да што год рекне против те владавине, одмах је премазан бојом  
другарици око паса) па би га стегла што год боље могу, па цмок одовуд, на цмок одонуд, па цмок, 
 такве ствари, које се ваљда и мене што год, што год тичу, чујем прво из комшилука!{S} Па како  
а је узбере; ружа мирише и опија, и што год се назвало иксаном не море проћи крај ње а да му ср 
/p> <p>— Тошо! — продера се Мона, и што год може лупи о патос својом малом, округластом ножицом 
 усаде и стаклено ти око наместе, и што год хоћеш!</p> <p>Док је Петрија овако ђаволила, а њене 
екла: што не дамо ми, даће други; и што год кнез буде раскошнији, порочнији, све су већи изглед 
е човек с којим можеш проговорити и што год озбиљно.</p> <p>Понекад је бивало да Лепша долази с 
а.{S} Мисли како год знаш, и смисли што год хоћеш, мени само кажи шта ти треба, и ако жив човек 
</p> <p>— Ево овако!{S} А ако би ми што год рекао, рекла бих и ја њему, па ето ти.</p> <p>Петри 
ао да је хтео рећи: „Ево обећаћу ти што год хоћеш, учинићу ти све по вољи, само немој ми више г 
 онда улази.{S} Знаш!</p> <p>- Је л што год обећала?... — упита Срећко, но Синђа се већ беше ок 
гови потчињени, те и они гоне ко им што год замери.{S} Међу тим, Растислављева владавина пуна ј 
— и ми смо такође позвани да чинимо што год узмогнемо“....</p> <p>Врбавац га пресече.. — „Та да 
ет петнаест година нађе да се на по што год жали.{S} Тек сам ту пре дванаест година легао овако 
рна ноћ.{S} Она се напрезала да бар што год распозна у оном мраку. <pb n="68" /> С почетка није 
. пуковниче, пазите шта радите, јер што год урадите, прати вас моје буду око.</p> <p>Овим узаја 
Врбавац га пресече.. — „Та да!...“ „што год узмогнете,“ а ви ето не можете ништа друго но да пр 
ружине, тајнога братства, с тога што то годи њиној младићској машти и што код нас још нема ника 
на је гледала своје рођено уздизање.{S} Годило јој је да види око себе и да може назвати својим 
ла на нишан кнежеву личност, Врбавцу је годило ово вучење кнежева имена по уличном блату, и он  
>Његово је житије кратко.{S} Више од 10 година узастопце он је долазио на вашаре, светковине и  
ају им обично зреле девојке од 18 до 20 година, па док син не порасте, отац га заступа код неве 
Зар је он дете?{S} Зрео човек, близу 20 година — примети Растислав немарно.</p> <p>госпођа Софи 
ерени дрвени мост, који је већ пуних 20 година тако стојао, накривљен на једну страну као какав 
, човека суха и чкољава, а од својих 40 година; намазао га је ту јавно пред скупљеним светом не 
а Мона била је обична дана од својих 40 година.{S} Смеђа, дугуљастих образа, без икаквих особит 
је била остара жена, тако око својих 50 година.{S} Висока, црномањаста, дугуљастих, присувих об 
 стране, станује женска од својих 40—50 година, позната под именом „Баба Ката.“ С њом је њена у 
ође један дечко <pb n="153" /> од 10—12 година.{S} Кад су хтели поћи, изађе угледна, лепа жена  
млади Мутимир био је дечак од својих 14 година; смеђ, пуначак шипарчић, с крупним, благим очима 
треба и да владају, и то наизменце — 15 година један, а 15 година други.{S} А после, може се де 
 и то наизменце — 15 година један, а 15 година други.{S} А после, може се десити да једна кућа  
, па како се баш сад некако навршује 15 година од кад су Косанићи понова враћени на владу, то ј 
дур чича Среја, који служи већ преко 25 година, и многе ствари зна боље но који ти драго писар, 
о је, богу се молећи, скуцкала близу 45 година, њој је опет зато била потребна утеха и разблаже 
/p> <p>- Прочитајте ове књиге после 5-6 година.{S} Тада ћете гледати на ствар својим рођеним оч 
 За тим скочи живо, као девојчица од 16 година, дохвати мужа за десно раме, окрете га и рече жи 
да стари.</p> <p>„Младић од својих 25—6 година, он на један пут с ужасом опажа да његова, до ју 
} А, докторе, шта мислиш?{S} Она има 18 година?</p> <p>— 18, то не мислим, господару, али 16—17 
љало и покварено у једном младићу од 18 година?{S} Зар се у таком раном добу може истински мрзи 
 када ће млади кнез Мутимир напунити 18 година, те по уставу постати пунолетан и примити круну  
на усињеница Јела, девојка од својих 19 година...</p> <p>— Баба Ката је сад проводачика и подво 
 кадет, који је, као дечак од својих 19 година, имао несрећу да се нарочито допадне госпођи Мон 
ш више развила у пуном сјају лепоте.{S} Година дана, истина прилично бурна, али опет сретна жив 
 истакли?{S} Шапуће се о њима већ друга година дана, али ствар остаје само на празним речима: д 
ове земље.{S} Не знам већ ни колико има година од тада!{S} Донекле сам бројала, па се после пом 
} Јадна му зрелост његова, деветнајеста година, најлуђе доба!{S} Помисли на нашег Никицу.{S} Шт 
 Шта је друго но дете; тек деветнајеста година, као наш Никица.</p> <p>— Ама о коме ти то говор 
шљено грицкао усне.{S} Ово је већ шеста година како он кнеза познаје, непрестано је с њим и још 
> <p>Барон Жермини био је ево већ трећа година француски конзул у Звониграду.{S} Млад, образова 
 су код старих Грка, још пре три тисуће година, људи били већ толико развијени, да су тело чове 
чича Степу за неко време.{S} Он је више година мировао, истински је избегавао све прилике, где  
е владалачку династију.{S} Кроз дуг низ година она је немилосрдно уништавала све што је било ма 
неодступно и верно пратила кроз цео низ година.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Јесте  
ан назив за жене, пошто пређу неки број година.{S} Опаке пунице — постале су пословичке.</p> <p 
ве веома младе, још као децу од десетак година, а за жене узимају им обично зреле девојке од 18 
азре, за што ће требати још бар десетак година; скупљате људе, који се ругају кад им се рекне д 
куства, теби ће требати пуних двајестак година.{S} Догађаји неће толико чекати на тебе.{S} Они  
 лекару не паде на ум да је госпа много година употребљавала белило, (сублимат живин) — а тиме  
аним кнезом.</p> <p>Кад се, после много година, стари кнез вратио натраг у отаџбину, мећу чинов 
<p>— Шта велиш, овој слици има неколико година?{S} Не би рекла.{S} То се познаје по изради.{S}  
} Затим је помилован.{S} После неколико година умро је од сухе болести.{S} Име му је било:{S} М 
о се познаје по изради.{S} Пре неколико година нису ни радили овакве слике.</p> <p>Говорећи то, 
иди, и морал је спасен.{S} Пре неколико година десио се овај интересан случај.{S} Директор једн 
оној истој дворани, где је пре неколико година Врбавац, пред запрепашћеним министарским саветом 
мрти свога старога оца, владао неколико година, а за тим био убијен, као што смо напред видели. 
} Е, ето дођох и ја једном после толико година да видим како изгледа овде код вас у министарств 
лала, вели, његова мајка још пре толико година.</p> <p>Лепша сакри руку у којој је држала слику 
ого, особито за једну - даму....{S} Пет година, то је читав век.</p> <p>— У два маха пет година 
правац, путујући једнако на југ.{S} Пет година провео је Милоје по овим планинама (као предузим 
у биле познате до ситница.</p> <p>— Пет година провела сам у затвору. </p> <p>И ако је све то з 
да га је то јако зачудило.</p> <p>— Пет година! то је много, веома много, особито за једну - да 
о је читав век.</p> <p>— У два маха пет година само у затвору; а два пут у притвору, један пут  
ло од несреће и болештине.</p> <p>Десет година усастопце долазио је тако хоџа у Балканију, обил 
шевно јако раздраган.{S} После двадесет година растанка, он је ноћас први пут ступио ногом на о 
зачуше ове речи:</p> <p>„Ух!{S} Педесет година како лежим на једној страни, па ми већ утрнула!“ 
b n="506" /> могла саставити ни педесет година владавине рече Растислав мирно.</p> <p>Но кнез к 
ако без смене, ево већ више од тридесет година.“</p> <p>Кад је већ тргао и последњи дим, те се  
то год жали.{S} Тек сам ту пре дванаест година легао овако потрбушке, мишљах да се малко одмори 
 ока склопити.{S} Сваких десет петнаест година нађе да се на по што год жали.{S} Тек сам ту пре 
а је оснивалац династије провео двајест година у изгнанству, да је други владалац од те лозе вл 
сте друго?..{S} Ах, да! „После пет шест година тада ћу гледати на ствари својим рођеним очима.“ 
у и душманску успомену — двадесет пуних година његова нога није крочила на балканиско земљиште  
е да ће их задржати за се.{S} Последњих година чича Степа био се мало смирио, јер га је, веле,  
века по нешто шушкало.{S} Али последњих година, услед чича Степиног мировања, и овај се крај би 
равио, господару!{S} А ја сам пређашњих година бивао толико пута у вашем дому.</p> <p>Милоје уз 
а Софија имала је сина од прилике истих година и истих склоности као и кнез Мутимир.{S} У овом  
вена борба између ова два човека тињала годинама.{S} Овда онда било је и оштрих сукоба.{S} Но т 
 ветре.{S} Хтели би какав отров који се годинама може носити сакривен, а да не изгуби снагу.{S} 
се такве речи у народу годинама памте и годинама се претресају и тумаче шта ли што значи.</p> < 
ако је то младост, и како ће временом и годинама све то проћи, а од бујна лакомислена младића о 
ов другар био му је сличан по узрасту и годинама, али сасвим друкчија изгледа у лицу.{S} Веома  
проводачика и подводница, али у ранијим годинама она је била и тровачица.{S} За то је и на роби 
ош долази у друштву с људима који ни по годинама, ни по начелима нису ни у колико његова прилик 
уски шешир, по тадашњој моди.</p> <p>По годинама то је била таман зрела жена, али веома добро о 
а лете по облацима, а ми смо људи већ у годинама, нама ваља што више гледати преда се да где не 
реч своју, пошто се такве речи у народу годинама памте и годинама се претресају и тумаче шта ли 
а, да су попалили гомиле ђубрета што су годинама стојале у њиној авлији.</p> <p>И иначе је Орло 
ди Белини — једва тек ако му је било 22 године — одмах отпоче своју чудновату причу.</p> <p>— Ј 
ео живот њенога Никице, за последње 2—3 године: његове ноћне теревенке с друштвом, његови доцни 
о је била нека осуђеница; одлежала 3-—4 године, па је пустили да послужује мало у заводу као сл 
 бољих адвоката, она је сада већ од две године била удовица, у целом-Звониграду чувена са своје 
у селу као девојка до своје осамнајесте године?{S} А, докторе, шта мислиш?{S} Она има 18 година 
ега?{S} Да у почетку своје деветнајесте године буде тако мудар, озбиљан и одмерен као што сте в 
ародне струје, а намесништво, за четири године своје владавине, направило је од ње баука и стра 
 а затим је суђен и осуђен — <hi>четири године затвора, за увреду владаоца.</hi>!{S} Пријатељи, 
ан у тврђаву, он је одлежао више од три године.{S} Затим је помилован.{S} После неколико година 
 за сувоборски пут, који је још пре три године измерен, обележен и почет да се насипа, па како  
тила га се како је једном скоро пуно по године дана ишао с једним ушиљеним брком, и како је сме 
ругају кад им се рекне да ће кнез у 18. години бити пунолетан, и да нас од тога дана дели још с 
ево, упућено неком попу који је пре две години стрељан због велеиздаје.{S} Из писма је излазило 
је кад је човек потпоручик у двадесетој години, а ружно је кад је потпоручик у четрдесетој — ре 
 поуке.{S} Она је добра као добар дан у години; она је блага као сама благост; она је оличено д 
 и по душевној лепоти својој.{S} За ово годину и неколико месеци, од кад смо је последњи пут ви 
који похватају зликовце, биће за читаву годину дана ослобођено порезе.</p> <p>Кмет обавести сељ 
5, други пут 9 месеца — то је још једну годину и два месеца одозго — рече жена климајући главом 
 Он је тада већ био превалио четрдесету годину, био је дакле у добу кад човек на један пут с уж 
 образу.</p> <p>Но Мутимиру као да није годио тај цинизам Монин.{S} Он је Лепшу истински волео  
ли и у погодбе, колико да вам се одреди годишње <pb n="682" /> плате, ако би се десио случај, д 
ротивнике своје.{S} Дочеци, светковине, гозбе, којима ће кнеза сретати по унутрашњости, таман ћ 
вару и тако је остала за све време њине гозбе.</p> <p>Један од присутних грађана показивао је о 
 (Истина нехотице и случајно, јер су на гозби били измењани пехари, те они с отровом, спремљени 
казујући жени мокру кошуљу, прионулу за гојазно тело.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Би 
ошћу и, прекрећући с ноге на ногу своје гојазно тело, удали се.</p> <pb n="294" /> <p>На вратим 
представљајући у камену истинске облике гола, жива човека.{S} Ми пак дотерали смо данас дотле;  
но се види, како је живот горе на земљи гола таштина и празна сујета.{S} Људи се утркују, гложе 
у доле.{S} А да си најпоштенија, кад си гола — свак те презире...{S} Мислиш нисам ја то пробала 
S} Али, шта ћу.{S} Боље и то но да идем гола и боса, гладна и жедна...{S} Свет!{S} П... ја на т 
је у мрамору, дотле се ми данас грозимо гола човека, а мудри Инглези чак су дотле дотерали, да  
ад и сав сух и оголео.{S} Његове криве, голе, чворновате гране изгледају као сухе руке немоћна  
 отео поглед на ове снажне, мускулозне, голе људе, то се на послетку дигне таква граја, да је в 
сан и усамљен расте он усред неизмерне, голе, неме пустиње.{S} Сваке ноћи, кад звонце вечности  
осети ту галерију.{S} Наилазећи на саме голе, природне људе, њено величанство било је тако дирн 
по слој, док најпосле не почну избијати голе кости.{S} Ужасно!{S} Набављали су из болница мају  
орак.{S} Ђенерал је имао на кнеза веома голем утицај.{S} Ту се лако могло десити, да ни <pb n=" 
 кола са шкрипом стадоше, као кад какав голем терет с висине падне на земљу.</p> <p>Разјарени г 
показујући колутом од прстију колики би голем дукат извукла), па бих онда тај дукат цап.... овд 
 заноћити у планини.{S} Перун је осећао голем умор и јаке бодове од ране, на којој су ивици бил 
јаше сам.</p> <p>Боја нагласи да имају „голем један посла“ и да им ваља говорити на само.{S} Де 
ажи, ако знаш шта је Бог и шта је нужда голема.</p> <p>— Све до тебе стоји.{S} Бар данас је још 
еба да рекне девојци како је убрзо чека голема срећа, како је у њу заљубљен један велики господ 
ромну замисао, од које се затресла цела голема турска царевина; замисао, која је као муња укрст 
ет и низати око плота.{S} Брука је била голема.</p> <p>Дежурни официр дотрча Боји и Радовану.{S 
ласт коју има влада, а та је власт била голема по новом устану, направљеном, за време кнежева м 
ари, које сведоче да су Балканска Браћа голема снага, коју не треба презирати.{S} Они уживају с 
 не брани ваша голема приврженост, ваша голема мудрост и ваше зрело искуство.{S} Па лепо, то би 
пад сутра био готов да ме не брани ваша голема приврженост, ваша голема мудрост и ваше зрело ис 
елника, извештај, који је као ствар, од голема значаја и велика поверења, по нарочитом гласонош 
 што ли ће помоћи младићу!{S} Љепота је голема опасност.{S} На лијепу ружицу свашто наиђе; на њ 
</p> <p>Треба да су старе жене починиле голема зла и пороке да се створи овака ружна изрека о њ 
али су избегавати због тешких прелаза и голема вијугања и обилазака.{S} Остајало им је да се сп 
 савија коњске зобнице, видели су чак и голема шарова како се испрућио испод кола — само Паве н 
збити конзервативце, иначе од њих прети голема опасност — било је мишљење Растислављево.</p> <p 
>Извирући из вароши, ове су гомиле, као голема река, текле у правцу широка друма, што из Звониг 
снимање и препочињање њено сматрано као голема <pb n="158" /> заслуга.{S} Фидије, Поликлет, Пра 
а човека, рачунао је да му може бити од големе помоћи и помогао му је да се дигне.{S} Били су < 
се на једну страну, док му сутра дан од големе туге најпосле и груди не препукоше.{S} Кроз ту п 
месте све његове неизмерне пожуде и све големе планове.{S} Живи су учинили услугу мртвацу — слу 
 зелено језеро, а једва су се видели из големе траве.{S} Напред је ишао чича Милоје, за њим Вра 
мо слободно убити га, но би још за то и големе новчане награде добио.{S} Услед свега тога Врани 
прзница и џангризало, а лекари су имали големе муке да се боре против несанице од које је кнез  
знавала је да ће с пунолетством настати големе промене; неко се од њих надао добитку, неко се б 
ема живе душе, где за њега не може бити големе опасности.{S} Само нека се појави, да се чује да 
лаве млада кнежевина Балканија, настали големи политички обрти, те је један кнез био протеран,  
ен је с великим сјајем <pb n="301" /> и големим свечаностима.{S} Читаву недељу дана веселио се  
нема.{S} Оно што смо с тешком муком и с големим ризиком исцедили од оног француског звекана, св 
убио би се чим пође сто корачаји, и без големих јада не би могао никако ни изаћи из ове пустиње 
подине!{S} Зар би ми на лаж пошли и без големих једа амо дошли!{S} Није лаж, а кам’ да је.{S} Н 
тко је зебао да ће око ове ствари имати големих мука и тешко да је и сврши: међу тим на делу ст 
оточић, једва <pb n="138" /> приметан у големој, густој трави; даље је зелен пољанаст брежуљак, 
а.{S} Орловачке музе биле су ово дана у големом послу.{S} Сви домаћи орловачки песници, као и п 
нистра председника изазвао је с почетка голему узрујаност у свима чиновничким редовима.{S} Сви  
ихвати Ратко — овде смо скинули с врата голему беду; опасност је била велика!{S} Сад је поље ра 
ешан с топлим сунчаним зрацима пунио је голему одају.</p> <p>госпођа Мона дремушила је.{S} Овда 
<p>Она је осећала да младоме кнезу чине голему неправду кад га овако цене и овако о њему говоре 
ошао ред и на самога кнеза...</p> <p>Уз голему тугу родбине и присних пријатеља, уз саучешће це 
на је била као омађијана.{S} Нашла се у голему чуду.{S} Као кроз неки мрак, долазило јој је на  
а.</p> <p>— Господару, ви ме доводите у голему забуну!...{S} Ја не знам шта да мислим — рече Ле 
тих брегова.{S} Обасјани месечином, ови голи врхови јасно су се издвајали од других пошумљених  
ред балкона, а балконе држи ред снажних голијата, изрезаних у камену.{S} Голијати су били приро 
нажних голијата, изрезаних у камену.{S} Голијати су били природни људи и у сразмери према велич 
испадоше некакви страшни, ужасни људи и голим ножевима нападоше на кнеза Страшимира; како њена  
една молерске кичице.{S} С револвером и голим ножем у руци, војни министар Врбавац тражио је од 
лако и газду, који је узалудно одупирао голим раменом у точак и безуспешно кушао да својим поду 
 се могло рећи: ако међу либералима има голих и гладних почетника, којима треба власт, да што с 
али су се час оштрији, час тупљи врхови голих каменитих брегова.{S} Обасјани месечином, ови гол 
чак и сама штампа устали су против ових голих људи у сред Беча. „<title>Кикирики</title>“ донос 
а је на један пут осетила по снази неко голицање, некакву топлоту.{S} А за тим?{S} Као оно чове 
е требало представити баш „плот“, живо, голо месо човечије.{S} Међутим испод овога лицемерног п 
на лицу.{S} Прво поједе кожу, те остане голо, црвено месо, па онда редом једе и месо све слој п 
м мрамору</hi>, благосиљали су и љубили голо, топло, меко, ружичасто тело својих конкубина.</p> 
.{S} Нема, ћерко, ту поштења, кад си ти голог.... но.... на плац, кад не можеш другим чим да за 
ио а врата се собња полако отворише.{S} Гологлав, млађи ађутант појави се на вратима.{S} Улазио 
о несвесно и укочено.</p> <p>У собу уђе гологлав млађи ађутант кнежев, крадимице баци поглед на 
о.{S} По глави, по коси, по затиљку, по голом телу, по хаљини ови су се пољупци низали тако бру 
висине падне на земљу.</p> <p>Разјарени голотрби домаћин тек сад притрча полумртвим вочићима и  
>, и ко зна докле би их тако ударао, да голотрбом арслану не приђе онај исти чичица у олињалом  
не даваше да је пољуби ни у образ, ни у голу руку, то је он обасу пољупцима по леђима, по рамен 
пољупцима.</p> <p>— Волеш ли и ти мене, голубице моја — упита кнез.</p> <p>Пава не одговори ниш 
е не бој — ја сам уза те; куражно само, голубице моја“.</p> <p>Јела се још боље уви у своју огр 
креће ова гунгула.{S} На једаред читава гомила људи дође до гроба и сад се јасно чуло како гово 
се пило.{S} Око кнеза тискала се читава гомила, сваки је грабио да се с господаром куцне.{S} Не 
е као да се ту <pb n="69" /> креће нека гомила људи.{S} Ово је толико заинтересова да она покуш 
 тако певали с тога, што је дошла једна гомила богатих сељака и платила им да тако певају.{S} С 
 са стране, а около налегла непрегледна гомила света.{S} Цело ово море од људи сли се најпосле  
ак, спремљен за дочек кнеза.{S} Огромна гомила народа, у свечаном руху, дочека кнеза дуготрајни 
ворцем кнежевим беше се скупила огромна гомила, јер се беше разнео глас, да за кратко време дол 
ка дружина, ђаци, свештенство и огромна гомила света, који се увек скупља где има оваква шарени 
зразе саучешћа.{S} До по ноћи чекала је гомила тај свечани тренутак, и кад га никако не би, она 
 ноћу, а већ у првом граду чекала их је гомила пријатеља, који би их прихватили и безопасно спр 
лице, они су разговарали.{S} Највећа се гомила тискала око кнеза.{S} Слуге су се провлачиле кро 
/hi>! <pb n="652" /> Око општинске куће гомилало се све више света; кмет је наредио да се много 
и и ухвати.{S} Светина се била искупила гомилама.{S} Ишли су <pb n="381" /> као на комедију.{S} 
{S} Извештен о проласку кнеза, народ је гомилама излазио на пут да га види и поздрави.{S} Дочек 
вреди новац у свету, с тога је брижљиво гомилао злато.</p> <p>Умео је много да трпи и чека.{S}  
е и ближе.{S} Свет сврати пажњу на ово, гомиле почеше застајкивати и гледати шта ли је то, а об 
цао мрак Орловац је бивао све живљи.{S} Гомиле света извирале су из свију улица.{S} Овде, онде  
 из удаљених села, потера се разбила на гомиле, тако да је сада најлакше увући се у гомилу и пр 
т, што се видео тамо на пољани, све ове гомиле народа, сви ови људи, жене, деца, све је то спад 
и.{S} Они угледаше у трави две повелике гомиле свежа, бела, тек отесана букова иверја.</p> <p>О 
усте, из даљине чуо се само жагор једне гомиле радника, која је хитала на посао.{S} Избуђени вр 
ом поносно, показујући безбројне шарене гомиле света, што се беше расуо по пољу. — А све ја ово 
ивим улицама Звониграда жуљале су силне гомиле света.{S} Жене; деца, људи, <pb n="4" /> старо,  
а послушају.{S} Људи се побркаше.{S} Из гомиле се зачу збуњено: „Бог ти.... ура! живео!“</p> <p 
о кнеза.{S} Слуге су се провлачиле кроз гомиле с пуним бокалима и прилетали на помоћ чим виде д 
деждама, како читају мртвачке молитве и гомиле тужна, плачна народа, свију редова.{S} Тело поко 
ах због кнежева доласка, да су попалили гомиле ђубрета што су годинама стојале у њиној авлији.< 
 обукло у белу пену.</p> <p>Кад дође до гомиле света, овај коњаник викну нешто.{S} Јурећи даље, 
икаше, на министре, а проповедаш врлину гомиле.{S} Револуционарка, па то ти је!</p> <p>— Боже с 
виђа.</p> <p>Извирући из вароши, ове су гомиле, као голема река, текле у правцу широка друма, ш 
у башти, пали, повраћали, па ту тако на гомили и заспали.</p> <p>Госпођа се стресе:{S} Ух-х-х!  
а појава охрабри пуковника.{S} Он приђе гомили и упита шта је.{S} Кад <pb n="297" /> му казаше  
 <p>Као на стотину крила, по целој овој гомили; света, по целом Звониграду, разлети се страшна, 
а се спремају да га никако не даду овој гомили, што беше дошла да га спасе.</p> <p>„Да га отмем 
 свету, као да је некога тражила у оној гомили.</p> <p>— Но чек’ да се склонимо мало одавде; од 
а богме да јеси!{S} Видео сам те у оној гомили што је стајала у присенку!{S} Али сви ћете <pb n 
сводила на њихову праву вредност; каква гомилица младих људи, можда понајвише ђака, склопили та 
 Жика прилегоше уз један храст, док ова гомилица прође.{S} У томе се један од оне четворице одв 
е госпође Софије беше се скупила велика гомилица гостију и сви су с пажњом слушали интересну пр 
 Око кнеза се беше неприметно прикупила гомилица највећих швалера, што их је било у овоме друшт 
в у дворану, он је корачао полако поред гомилица, што су овде онде разговарале, а изгледало је  
орацима у безбрижном разговору, промиче гомилица за гомилицом, и све се стиче у широку кантарск 
ћ су све биле на окупу.{S} Она их је по гомилицама намештала у дворани и будоару — Уверена сам  
p>Момчадија, и посебице, и по два-три у гомилицама, долазили су и звали је да „отаљају још по ј 
 и тицала се само тога начелника, час у гомилицама, ако је ствар била од општијег значаја.{S} Д 
долазили.{S} Неки су седели, други су у гомилицама разговарали, а трећи су, усамљени, ходали дв 
 је сретао подраниле раднике, који су у гомилицама хитали у варош и зачуђено погледали од куда  
де се не опазише какви знаци жаљења.{S} Гомилице света и даље су безбрижно разговарале и ћаскал 
но, неко у авлију, а неко из авлије.{S} Гомилице радознала света стојале су са стране и посматр 
цију.</p> <p>Друштво се беше разбило на гомилице и у свакој гомилици водио се жив разговор.{S}  
е некако сами собом изједначише.{S} Све гомилице без изузетка говориле су о текућим дневним пит 
ине.</p> <p>Још од рана јутра, ужурбане гомилице свечано обучена света тискале су се у околини  
стрављена и зачуђена лица.{S} А кроз те гомилице у небројено одјека, звучале су кобне речи: „Уб 
иле су понамештане катрањаве тулумине и гомилице луча.{S} Све се то <pb n="192" /> сад палило.{ 
 али кад се добро ухватио мрак, две-три гомилице сељака издвојиле су се добровољно да ноћас пот 
ажнијим дневним питањима.{S} Подељена у гомилице, које су се непрестано мењале и бивале час мањ 
 од стола.{S} Ту у близини, разбијени у гомилице, они су разговарали.{S} Највећа се гомила тиск 
 <p>Овда онда виде се по где где у пољу гомилице људи — раде нешто.{S} С лева чују се ударци се 
 се беше разбило на гомилице и у свакој гомилици водио се жив разговор.{S} По дужности добре до 
таквом се стању налазила Пава, кад оној гомилици, где је она стојала с Петријом и друге две дру 
по пута стигну Грујицу.{S} Он је ишао у гомилици момака и девојака, и баш у тај мах вијаше једн 
збрижном разговору, промиче гомилица за гомилицом, и све се стиче у широку кантарску улицу.{S}  
 Мона је ревносно обилазила гомилицу за гомилицом, код сваке се заустављала, <pb n="458" /> сва 
ре домаћице, Мона је ревносно обилазила гомилицу за гомилицом, код сваке се заустављала, <pb n= 
на двајестак корака пред собом, опазише гомилицу од 4 народна војника.{S} То је од какве потере 
овој лепој, чаробној ноћи, или по какву гомилицу веселе омладине, где, раздрагани меким зракама 
ставите себе.{S} Ви јасно говорите пред гомилом света: „наредићу књазу да то и то учини“, „запо 
гу.{S} Он подиже обадве руке, показа на гомилу свештеника, па, погледајући час у кнеза, час у Р 
во, почните одавде — Он показа руком на гомилу свештеника, што је стојала у једном крају.</p> < 
у шаке оцепљену полу и опет трчала кроз гомилу, а кад би угледала дете, узвикнула би пуна радос 
исан газда у чоханом руху гурао се кроз гомилу да се протисне до кнеза.{S} То је био кмет из об 
у случајно десио кад се кмет гурао кроз гомилу.</p> <p>На три четири корака иза кнеза, један го 
Кола уђоше у кнежев дворац.</p> <p>Кроз гомилу пронесе се глас, како ће кнез сад изаћи на балко 
ле, тако да је сада најлакше увући се у гомилу и проћи неопажен, само ако имаш шињел и шајкачу. 
 све се то сливало у једноставну шарену гомилу, из које се дизао неодређен, мало накисео задах  
 заблуду да народ сматрају као бесвесну гомилу....</p> <p>Мутимир пресече своју лепу сабесеодиц 
 Црнојевићу, стегли руке наопако, па га гоне да се бос пење уз оно оштро, каменито брдо, покрив 
ви постали су били живе утворе, које га гоне и дању и ноћу, једнако га прате и једнако му вичу: 
тинама је таквих људи у Балканији, које гоне и киње и то све у име династичких интереса.{S} Так 
 мене, за што ме онолико траже и што ме гоне?...{S} Не, не ћемо бежати.</p> <p>— И да хоћемо са 
о може се избећи, да се ове две куће не гоне душмански и да се не пролива у залуд братска крв.{ 
милоште!...{S} Јес, може бити баш оне и гоне пуковника на оваке мрачне помисли.{S} Можда се он  
 се и други, његови потчињени, те и они гоне ко им што год замери.{S} Међу тим, Растислављева в 
тере издвоји десетак најлакших људи да „гоне хајдуке што убише човека“.{S} За оном десеторицом  
треле крижали глатку површину дунавску, гонећи право супротној обали.{S} Ветар који је још пре  
че Растислав ступајући у собу.</p> <p>— Гони, те још како ме гони!{S} И то знаш ко?{S} Ево овај 
к гледа на те ствари.{S} Горега од себе гони и неће му опростити никакво грешење спрам своје че 
и у собу.</p> <p>— Гони, те још како ме гони!{S} И то знаш ко?{S} Ево овај чварак овде.{S} Да с 
розор, који му стоји управо иза леђа, и гони га сваки час да се осврне на ту страну, јер му оту 
 за непријатеља династије и престола, и гони га до уништења.{S} На такво поступање првога минис 
, куда си ти тако нагао, као да те неко гони? — рече Растислав ступајући у собу.</p> <p>— Гони, 
веома ружних примера, како сте крвнички гонили баш оне, који су вам највише добра чинили и који 
вића и Жику тога дана.{S} Цео су се дан гонили с потером.{S} Она их је на махове пристизала, на 
 потраже драгоцени лов, који су цео дан гонили.{S} Били су уверени да су бегунци заноћили ту гд 
, вукли некакве огромне мотке којима су гонили мајмуна с дрвета на дрво, док се овај најпосле н 
оље, је ли шах или краљ?</p> <p>Кнез је гонио Маврикијевог краља, а он је сиромах бежао по цело 
на широком друму.{S} Као да га је вихор гонио, <pb n="5" /> овај облак јурио је необичном брзин 
пно се претварала у страховита џелата и гонитеља његова; она му је одагнала сан с очију; она му 
и мајмун падне доле на земљу.{S} Његови гонитељи склептају се око њега, али преплашени мајмун в 
м влашћу као и то да доцније неће никог гонити од оних личности које би случајно овде могао поз 
рнојевића агенти.{S} Ти ћеш их ужурбано гонити и хватити, а кад <pb n="496" /> се кнез заинтере 
<pb n="638" /> повика на целу фамилију, гониће их на сваком кораку.</p> <p>— Хоће! — понови нач 
 случају то могла наступити потреба, да гониш ово друштво?</p> <p>— У случају каквих интрига и  
 опасно улазити сам у непроходну честу, гоњен неодољивим осећајем освете, да види оборена и у к 
е употребљава као срество да ма ко буде гоњен.{S} Онога тренутка ми би имали у рукама кључ да п 
дска промарширала је кроз ове капиџике, гоњена радозналошћу да види ону за којом је чак и кнез  
псане; они неће подносити никаква тешка гоњења, и где год дођу у додир с влашћу, биће им власт  
јим да ваши искази не послуже као повод гоњењу <pb n="483" /> неких личности.{S} Јесте ли потпи 
јпосле, оно мишљење народно, да је баба гора и од ђавола, да она може чак и оно што ни ђаво не  
 а кад иду улицом <pb n="478" /> где је гора калдрма.{S} У два три маха кола су застајала, но п 
рви благородне,</l> <l>Ка’ мало пре што гордо иђаше,</l> <l>Кроз дивљачне тмуше азијатске,</l>  
реним погледом;</l> <l>Ка’ мало пре што гордо иђаше,</l> <l>К светом гробу бесмртна живота,</l> 
ужно - лежиш без главе:</p> <quote> <l>„Гордо лежи велики војвода,</l> <l>Под кључевма крви бла 
ша више није на земљи, но прнула некуда горе у светле небесне висине, где нема земаљских брига  
арочито у последње доба све је пошло на горе.{S} Ђенерал је био мрачан, раздражљив, нестрпељив. 
а сам мислио да је с вама.{S} Ваљада је горе с батом“ — рече он.</p> <p>Боја је ћутао, али је о 
а скрешем одоздо једну пушку, па ако је горе, што му бог да.</p> <p>— Немој, бре, узнемириће се 
 никад није више угађао и никад му није горе испадало.{S} То му је убијало и вољу за рад и наду 
 с њом, лепше и боље, то она све црње и горе....{S} Срам те било, срам те било, роспијо једна!{ 
p>— Право имају — рече госпођа — кад ви горе терате сами комедију с официрским оделом, што да с 
е и сам насмеје, кад чује како се други горе у зачељу гласно смеју.{S} Али једно никако није мо 
еди им да сви гледају у мачка, што лежи горе на прозору и да једнако вичу мачку: ам! ам! ам! —  
 што кажете; верујем чак да ствар стоји горе но што је ви представљате — али ако је све то тако 
а да то не радим, за вас ће, вели, бити горе.{S} Тако се продужавало док најпосле не дођоше и к 
тако, онда је ствар проста — ваља отићи горе, тамо је и кнез, а поћи ће <pb n="246" /> и стрина 
ш столицу“ — „Чекај, молим те, да трчим горе да чујем шта говора књаз.“ —„Нека говори ко шта хо 
да је био тамо, тамо негде далеко, тамо горе, јамачно на једној од оних сјајних звездица, што с 
 се чује рад.{S} С десна опет, чак тамо горе под брдом, некакав леп, пун мушки глас пева јасно  
ити они страшни људи...{S} Јес, њих ено горе, они тамо нешто раде; јес раде нешто, измахују рук 
се сам бар пред собом оправда- Ово, што горе поменух, био је разлог којим сам ја заваркавао сво 
има то може одвести и много даље но што горе споменух...{S} У осталом, господо, ја сам готов на 
из гробова јасно се види, како је живот горе на земљи гола таштина и празна сујета.{S} Људи се  
е узимала кнеза за руку, дизала му прст горе спрам огледала и питала га на ухо: види ли то и то 
љада кола — рече чича Боја.</p> <p>Пођу горе и на по пута стигну Грујицу.{S} Он је ишао у гомил 
ашта не умеле рећи.</p> <p>— Јамачно су горе код коња; спремају ваљада кола — рече чича Боја.</ 
 огромну чинију изручи на главу.{S} Још горе престрављен од овога урнебеса, мајмун с дреком јур 
о да ће оно што после вас дође бити још горе но што сте ви били.{S} Најпосле одморите се мало,  
о како наш сељак гледа на те ствари.{S} Горега од себе гони и неће му опростити никакво грешење 
 се од њих надао добитку, неко се бојао горега.</p> <p>Сав потонуо у своје планове и у припрему 
На пољу је већ био дан, али овде у соби горела је лампа.</p> <p>— С поља дан, а изнутра сјај од 
е му друштво дали?{S} Све неки луткови, гори од њега.{S} Што се не постарате да га заинтересује 
и се ни познало — рече доктор.</p> <p>- Гори се угледа на бољега.{S} Кад кнежеви тако газе обра 
какве јадне природе, црна му природа, а гори му живот!{S} Да му је врат као она пећ — она показ 
љима!{S} Јадно му пријатељство његово а гори му живот!{S} Какви пријатељи!{S} Све су то служите 
никад ништа!{S} Како који дан ти си све гори.{S} Шта си сад толико бленуо!</p> <p>— Шта сам бле 
гчији.{S} Шта више, ти можеш бити још и гори од свију предака твојих, јер ниси провео детињство 
{S} Каквога витеза имаш!{S} Као јелен у гори.{S} Завидеће ти цео Звониград, цела Балканија - ре 
{S} Хтели би власт, да покажу како нису гори од својих очева и дедова.{S} У колико се материјал 
 бабу, очеву мајку, која би га у оваким горким часовима тешила.</p> <p>„Јеси, сине мој, јеси, т 
ли један дирљив акт — настави ђенерал с горким осмехом — Али шта ме се то тиче!{S} Ја овако осе 
а — стари бог, једне благе јесење ноћи, горко је плакао у превишњим висинама својим.{S} Једна њ 
оверења да заслужи!{S} Ох! то је горко, горко!</p> <p>Лепша није могла више издржати: она груну 
а у ћошку ничице и горко, <pb n="50" /> горко плакала.{S} Бабетина је, са затуреним рукама на л 
, ево вам кажем да ћете се једнога дана горко кајати за све те ваше мудрости.</p> <p>— Добро, д 
ов... капље мени на језик....{S} Ала је горко! —</p> <p>Ђенерал се стресе и ухвати се руком за  
 и ухвати се руком за уста... — „Ала је горко!...{S} Јао!{S} Мене су преварили, ја сам обманут. 
 се помешао читав поток прекора, она је горко пребацивала Мутимиру његово неискрено <pb n="700" 
олико поверења да заслужи!{S} Ох! то је горко, горко!</p> <p>Лепша није могла више издржати: он 
тек начетим цигарама.</p> <p>Мутимир је горко пребацивао Растиславу да се у свима државнима пос 
удима.</p> <p>госпођа Софија насмеја се горко:</p> <p>— Хо... хо... о... о.!{S} Тешко њему међу 
>— Али зашто, молим те?</p> <p>Лепша се горко насмеја. — Зашто!{S} И ти још питаш зашто!{S} За  
епао мога „Дневника.“</p> <p>Ђенерал се горко насмеја — Пала ми била на ум луда мисао да водим  
</p> <p>Јела је лежала у ћошку ничице и горко, <pb n="50" /> горко плакала.{S} Бабетина је, са  
м прагу седео је згучен један жандарм и горко је плакао и јецао.{S} Можда су то биле једине суз 
рк му се непрестано подизао у вис, крај горње усне час по час грчио се — знак да је био веома с 
<p>У тај исти мах из оближњег буквика с горње стране моста пуче пушка.{S} Враничић се сроза, па 
ли јасно осветљени, а средњи прозори на горњем спрату још и отворени.</p> <p>Читава река светло 
једаред на средњем отвореном прозору на горњем спрату указа се човечија прилика.{S} То више ниј 
вили оваквим филозофским разговорима, у горњем челу наста читав урнебес.{S} Кнез беше устао с ч 
право на широке степенице, које воде на горњи спрат, где су сад биле одаје кнежеве.</p> <p>Обрн 
</p> <p>Но Растиславу је и оно неколико горњих речи било доста.{S} Он је у њима већ био нашао к 
p> <p>Блед и једак Растислав је грицкао горњу усну...</p> <p>- Колико ја знам убијен је један о 
 и десно, час као уски ходници, час као горостасне подземне дворане.</p> <p>Ове црне и неме урв 
ца, окружена са свију страна, као какав горостасни амфитеатаор, џиновским, косо срезаним камени 
на тица морска, што слободно полеће над горостасним, хучним таласима и безбрижно слуша метежну  
остојани и сумњиви зраци давали су овим горостасним урвинама још дирљивији и фантастичнији изгл 
 n="608" /> у гробнице, а удешене су да гору по неколико дана без прекида.{S} Ту је у близини б 
само њега ишчекује, па да за њим пође у гору, у воду и да једним дахом одува цело ово садашње,  
је рећи.{S} Он осети само некакву тешку горчину и осети да ће је засладити метком из пушке.{S}  
ући и без пријаве.</p> <p>Говорећи ово, госпа приђе Ратку, који већ беше устао и пошао јој на с 
 ове ваше басамаке.</p> <p>Говорећи то, госпа левом руком намести поле од хаљине, да их при сед 
 полиција да се сакрију пред женама.{S} Госпа Цанку да узмеш ти за управитеља вароши, па да зна 
разговор — То је морало бити раније.{S} Госпа <pb n="376" /> Цанка прича, да је Лепша говорила  
, како њен муж неће ништа ни оволицко — госпа диже своју малену, белу ручицу и гребну ноктом о  
сам могла у земљу бих пропала.{S} Дошла госпа Цанка, па ми жена честита, а ја ништа не знам као 
после једном лекару не паде на ум да је госпа много година употребљавала белило, (сублимат живи 
!...</p> <p>После ове енергичне придике госпа напући уста и срдито, али грациозно окрете мало г 
Ове речи биле су изговорене тако, да се госпа чисто трже.{S} Она на једанпут изгуби цело своје  
у ноктом о нокат, да покаже колицко муж госпа Цанкин неће ништа да учини док не упита своју жен 
ко да учини, док њу не упита, — настави госпа живо, — на она мисли да је тако и код мене.{S} Је 
да му каже шта је све то.</p> <p>У овој госпи лако је било распознати нашу ранију познаницу, го 
аја, у који чича Милоје одлази, а друго господ. министру.{S} Обадва су писма цртала чича Милоја 
о:</p> <p>- Ево, ово су, молим покорно, господа попови, свештеници, све су ово свештеници, моли 
 човеку и прошапута му на ухо:</p> <p>— Господа министри су на окупу.{S} Г. председник послао ј 
авили устав... а књаз вам малолетан — и господа хитају да праве устав, а књаза и не лита нико.{ 
Била је скоро поноћ.{S} Ове исте вечери господа окружни имали су част бити позвани на чашу вина 
, вукући га за рукав упита: која су ово господа, што седе овако у наоколо?</p> <p>Отац му одгов 
коло?</p> <p>Отац му одговори, да су то господа начелници.{S} Дете заглаба палац у уста, дуго ј 
, молим покорно, попови!</p> <p>— Да су господа попови то се на први поглед опазити може,— рече 
 то је проста ствар, казаћете нам ко су господа и одакле, — рече Растислав.</p> <p>— Ама, јес,  
исао да пред њим стоји крунисана глава, господар земља трзала га је из овога заноса и он је мир 
.{S} Усклици се укрстише: „Пст! ћутите, господар говори“, „не вичи ти, што си разглавио вилице1 
одине докторе, чините своју дужност!{S} Господар је болестан и ви то треба да му кажете и да га 
оћеш да ме учиш“. <pb n="200" /> — „Ама господар говори, бог те убио“ — „Море, циганин те убио, 
} Своје добро, богу хвала.{S} Но где је господар?{S} Је ли ово он што иде за тобом? — упита газ 
не у шетњу у Јеленик.{S} Кад се доцније Господар пео уз стражњу страну јеленичког брда, прођоше 
 г. начелника, је ли све у реду, јер ће господар одмах доћи.</p> <p>— У реду је, молим покорно, 
ло се судити да је један од ове двојице господар ономе другом, но да се у овој прилици сам добр 
, ти си ми бољи.“ — „Шта рече, шта рече господар?“ — „Бог га живео, он бог ме лепо вели.“ — „Ам 
тити.{S} Ми смо ту, код вас и уз вас, и господар ће се уверити да у нама има збиља и верне и по 
 Само сам му сметао ја, фактички кнез и господар, и јуначки ђенерал прибегао је врло простом ср 
ј, док даде Бог те се све добро сврши и господар оста задовољан и вели ми: „врло добро, г. наче 
министар по имену, а други заповедник и господар на делу.</p> <p>У осталом Ратка је лако било и 
 помисли да ће му сутра бити „милостиви господар“ оно исто дете, коме је он до јуче заповедао.< 
у, можда тако исто издише и његов драги господар.</p> <p>Ова мисао као електрични ударац чисто  
/> свога љубљенога господара, и љубљени господар био је доиста најсвечаније примљен.</p> <p>И к 
и, како би постао једини и неограничени господар оружане силе, што је одмах и постигао, пошто ј 
оли, ваш доктор господару!{S} Зар добри господар неће ништа да учини своме верном доктору.“</p> 
не може да буде сам <pb n="427" /> свој господар.{S} Има особа које тако моћно утичу на своју о 
/p> <p>— Мала главобоља, као што ми сам господар изволе рећи.</p> <p>— Али <hi>господар</hi> ни 
за све ја одговарам.{S} Ето јуче, дошао господар, па никога не тражи, никога не пита, нити од к 
ео господар!{S} Вичите, бре децо, живео господар.“ — „Ала се онај попа ољољао;“ гле како се пов 
 Видиш ли ко наздравља?“ — „Е, па живео господар!{S} Вичите, бре децо, живео господар.“ — „Ала  
p> <p>Врбавац и по трећи пут понови реч господар, и то с нагласком.</p> <p>— О, не — прихвати н 
 оца.{S} То је милост коју вам чини ваш господар, коме сте радили о глави; ту вам милост чиним  
а, па још говорити, да сви ми, па и наш господар, нисмо ништа према том његовом хваљеном еквато 
 господар изволе рећи.</p> <p>— Али <hi>господар</hi> није у кревету, није?...</p> <p>Врбавац и 
ц као да је навлаш једнако потезао реч „господар“.</p> <p>— Мала главобоља, као што ми сам госп 
 нашој рођеног земљи, код нашега живога господара, па још говорити, да сви ми, па и наш господа 
 и у крви онога који је оборио његовога господара, Жика дочепа у једну руку револвер, у другу н 
и.{S} Рад је био да не узнемирује свога господара, а овамо се бојао да се не изложи каквој опас 
 бити пријатно да будеш у друштву твога господара, који те тако одликује.</p> <p>— Благодарим м 
да прими <pb n="175" /> свога љубљенога господара, и љубљени господар био је доиста најсвечаниј 
ј драги народ“; народ хвали „свога мила господара“; достојно је похваљена <pb n="193" /> садашњ 
 банчило до зоре, „све у здравље светла господара.“</p> <p>Те знамените ноћи усахнуло је много  
ном намером, на њега гледају или као на господара, кога се боје, или као на будалу, коју треба  
ом, а да што даље уклони од ње законита господара престола, те је с тога у војсци и раширен гла 
е понова на улогу да имате једнога свог господара и да се научите вршити његове заповести.{S} Т 
ове речи.</p> <p>- Долазите ли лично од господара? — упита Врбавац.</p> <p>Реч „господара“ чудн 
мислити какву су слику виделе слуге код господара земље.{S} Једва се разаберу и виде шта је.{S} 
гледних домаћина да дочекају и поздраве господара.{S} То је било прво приказивање народу, и Рас 
 дошло добровољно, од срца, да поздрави господара, а и вас, молим покорно.{S} Само доњи крај Ле 
ји је био луд.</l> <l>А народ је слушао господара свог;</l> <l>И хвалио зато Бога великог.</l>  
господара? — упита Врбавац.</p> <p>Реч „господара“ чудно је звонила у његовим устима.{S} Он је  
сподска раса; сви би да заповедају и да господаре.{S} Има једна турска изрека која лепо каракте 
је само понављао: „Изречена је заповест господарева да не говорим ником ништа“.</p> <p>Ађутанта 
чинити да се свикнете слушати заповести господареве.{S} Пробајте само, уверен сам да ће вам при 
<p>— „Истина нико не зна шта је у глави господаревој.{S} Можда он зове Паву просто с тога што м 
оведе, „а чик који би смео не послушати господареву заповест.“</p> <p>Одмах за тим Срећко похит 
ли робови, а као јасиков лист задрхтали господари; мисао коју је у Француској једва понела цела 
 расту, и једног дана лако могу постати господари ситуације.{S} Да код кнеза створе тако уверењ 
 читава гомила, сваки је грабио да се с господаром куцне.{S} Некакав добро ћевлеисан газда у чо 
то чудна извијања!!</p> <p>— Извијања?! господару!</p> <p>- Јес, јес, извијања, г. председниче, 
на? — упита кнез зачуђено.</p> <p>— Да, господару, тако сте заспали да се више никако ни будили 
Ми у гробље нисмо улазили?</p> <p>— Да, господару, нисмо!</p> <p>— А оне ружне сцене по гробљу, 
па ово је овако, господару; па ово има, господару; па све лепо једно по једно отаљавај, отаљава 
кога си чуо све то?</p> <p>— Од чобана, господару.</p> <p>- А да то не буде каква превара?</p>  
</p> <p>- Опкољени смо са свију страна, господару!{S} Дигнуто је у потеру седам села, и око нас 
— рече кнез мирно.</p> <p>— Али, кнеже, господару, реците ми искрено шта знате, шта вам је све  
али себи другу чашу.</p> <p>— О, то не, господару!</p> <p>— Па?</p> <p>— Не пије ми се.</p> <p> 
и се... случајно....</p> <p>— Зашто не, господару, зашто не — само ако.....</p> <p>Неко закуца  
не?</p> <p>— Ако бог да добре и сретне, господару!{S}- Само кад тебе видимо здрава и весела.</p 
 разговоримо нас двоје.{S} Не бојте се, господару да ћете одоцнити.{S} Што не рекнете сад, што  
ући поглед.</p> <p>— Ви то мене питате, господару? — рече он, као с неким чуђењем и упре прстом 
/p> <p>— Је ли могуће?</p> <p>— Могуће, господару.{S} Ваш Заре неће вам никад ништа рећи што ни 
 кукавице!</p> <p>- А што као кукавице, господару!{S} Народ пева јунака који уме стићи и <hi>ут 
де во, с тога је Жика апеловао: „Је ли, господару, да имам право, што тако желим.“ Враничић је  
а и да дрхти.</p> <p>— Ви сте узбуђени, господару? рече Заре са саучешћем.</p> <p>Кнез не одгов 
 прозоре и рече озбиљно:</p> <p>- Мени, господару, ни мој положај, ни моје доба, не дозвољава д 
о душе.</p> <p>- Ви сте веома галантни, господару.{S} То је сувише части и пажње за једну обичн 
м законима природним?</p> <p>— Па ипак, господару, у природи има тако много неиспитаних и непро 
ога црнога човека.</p> <p>- Не верујем, господару!{S} Њих никаква струја не може занети.{S} Они 
а 18 година?</p> <p>— 18, то не мислим, господару, али 16—17 имаће.{S} Сељанке су крупне и разв 
 заустише да одговоре: „Бог ти помогао, господару!“, али у тај исти мах они угледаше пред собом 
де ћутање.</p> <p>- Ти си ме заборавио, господару!{S} А ја сам пређашњих година бивао толико пу 
 <pb n="209" /> <p>- Неће бити подесио, господару, да сељаци баш тако пред вама...</p> <p>Но кн 
.{S} А ја све по реду, па ово је овако, господару; па ово има, господару; па све лепо једно по  
? — упита кнез најпосле.</p> <p>— Тако, господару.</p> <p>— А одлазак у гробље?</p> <p>— Ми смо 
.</p> <p>Кугић га пресече: — Није тако, господару — рече он мирно, али одсудно.</p> <p>У тај ма 
 сцена и никаквих мртваца није ту било, господару.</p> <p>— А наш силазак у Ташмаден?</p> <p>—  
д, засебна држава!...</p> <p>— Наравно, господару, наравно! држава! и то млада држава, којој јо 
куд и камо блажим гласом.</p> <p>— Јес, господару, ви сте болесни: ви сте провели близу 50 часо 
за сахат да види које је доба.</p> <p>- Господару, ваља нам се одмах кретати одавде — поче Жика 
ало — запиткивао је кнез даље.</p> <p>- Господару!....{S} Каква су то чудна запиткивања? — поче 
трану, и то кад би се кренули одмах.{S} Господару! да не дангубимо....</p> <p>- А од кога си чу 
ојој се налази.</p> <pb n="661" /> <p>— Господару!{S} Побиће нас као стоку.{S} Каква срамота!{S 
рал га пресече.</p> <pb n="309" /> <p>— Господару, ја вас преклињем зауставите се — рече ђенера 
виче за помоћ, да кука, али...</p> <p>— Господару, разбери се — рече Жика нежно и прихвати Црно 
едан корак одмаче се од кнеза.</p> <p>— Господару, ви ме доводите у голему забуну!...{S} Ја не  
та осећа.{S} Он једва протепа:</p> <p>— Господару, шта је вама ноћас?</p> <p>Кнез прекрсти руке 
и незграпно пред кнеза и поче:</p> <p>— Господару, ја сам, молим покорно, овде началник....</p> 
говори начелник учтиво.</p> <p>— Шта је господару?...</p> <p>После оштрих препирака с Растислав 
то не буде каква превара?</p> <p>— Није господару.</p> <p>Црнојевић узе ходати замишљено, с обо 
Јес, молим покорно, одговарам и богу, и господару, и људима за овај народ. — Вујадин махну руко 
стигла и ухватила!...{S} Хајдете, добри господару!{S} Изнесите главу.{S} Жив човек све ће пости 
ударише сузе од радости.</p> <p>- Добри господару, како ти је?</p> <p>— Мало воде, Жико, па ће  
њих тако пролазили.{S} Тако смо се, мој господару, ми с твојим дедом тада злопатили и у невољи  
огртач, ваш доктор вас моли, ваш доктор господару!{S} Зар добри господар неће ништа да учини св 
 у колебу и рече:</p> <pb n="525" /> <p>Господару!{S} Ствар јамачно није ни од каква значаја, а 
нежевом челу.{S} Најпосле је узвикнуо: „Господару, учините ми ту милост, узмите огртач, ваш док 
ко мене мртва.“ После се окрете кнезу: „Господару, поштедите униформу балканискога ђенерала.{S} 
та да им рекнеш?{S} Коме?{S} Да, да!{S} Господи министрима...{S} Да!...{S} Разумем!...</p> <p>Г 
има?{S} Збиља!...{S} Дакле тако, реците господи да је све добро, и да ће се Њ. Височанство за с 
к се поноси што има тако лепу жену да и господи мигне оком.{S} Најпосле, ма како било, ми нећем 
о, до мало дужи и појачи сан.{S} Да, ви господи тамо тако и реците.{S} О дисању и о билу не мор 
лниче, да нам кажете што изближе о овој господи, одакле је који и како је коме име.</p> <p>— Им 
ност на себе.{S} Он је насликао осталој господи сву безисходност њина положаја, у којој се нала 
тати пред свештеним лицем!</p> <p>— Ух! господин појка, што ви хуњкате, то је просто страшно! — 
ропска владара!</p> <p>— Ви ме вређате, господин Растислав!{S} Зар ја нисам углађен — викну мла 
.{S} Ја хоћу да чујем све.{S} Наредите, господин докторе, да младићи певају све слободно, као ш 
ујем ја; то је народни обичај.{S} А ви, господин Растиславе, ако нећете, ви се можете удалити к 
ви, а Срећку рече: „Да те нешто упитам, господин ћато!“ </p> <p>Мрднуше мало на страну.</p> <p> 
главу и рече одсудно:</p> <p>— Разумем, господин докторе!{S} Све ће бити у реду.{S} Само у коли 
у. </p> <p>Кнез прихвати:</p> <p>— Ево, господин доктор лепо каже, то чак и калуђери слушају, а 
 никакви мелеми не требају.{S} Наравно, господин пуковниче, то кошта.{S} Али код таквих ствари  
ма рукама:</p> <p>- Немојте, молим вас, господин Растиславе.{S} Оставите ваш морал за друге тре 
у мислили, „каква разлика!“ Напослетку, господин кресне жигицу да упали цигару, а најпосле и да 
е може у свету заслужити кору хлеба.{S} Господин прота је имао своју службу, свој чин, своју на 
 У исти мах осврте се и викну:</p> <p>— Господин докторе!</p> <p>Доктор притрча и у пристојној  
се не умије.{S} Но момак му примети: да господин чека на пољу на <pb n="270" /> одговор, да је  
p>Кад приђоше вратима на прагу се указа господин, који их дочека с осмејком.</p> <p>- Гле, стра 
ет зажмури.</p> <p>— Не спаваш? — упита господин полако.</p> <p>— Уђи, уђи — рече госпођа нехат 
ном изиђе у град па се деси да му какав господин дирне жену.{S} Сељак се поноси што има тако ле 
инила сличне услуге, у приликама кад је господин ћата тражио те „<hi>створове</hi>“ (како он ве 
воје неинтересовање за ствар о којој је господин говорио, а можда и своје неверовање <pb n="413 
S} А онај на крају риђи, високи, оно је господин... како га оно зову?....{S} Оно и он је, молим 
имо игру, да чујемо подскочице, Је л те господин, докторе?{S} А има их веле дивотних.{S} Мој пр 
управо само каже.{S} За што би се иначе господин пуковник толико интересовао о отровима, и како 
</p> <p>— Идем.... у канцеларију — рече господин, па онда похита те додаде. — Тако смо у послу! 
да му се пољуби рука, али кад је ћелави господин примаче устима и таман напући уста да је цмокн 
окалица!{S} Ваша Светлост — рече ћелави господин жалостивно — то је ево ово — он целом шаком об 
ха.{S} Пало му веома смешно како ћелави господин, пун страхопоштовања, беше напућио усне, спрем 
а.</p> <p>— Ух, ух, ух — узвикну ћелави господин, али опет није смео показати да се срди, на пр 
о шест; тако смо и рекли.</p> <p>Ћелави господин уђе унутра полако и опрезно, маши се кнежевој  
ng="fr">Oh, mon ange</foreign>! — млади господин опет је пољуби.{S} Сад је пољубац пао на образ 
т за то бол је био толико јак, да млади господин викну, и ухвати се руком за болно место.</p> < 
о нагло, и с таквом снагом, да се млади господин сустури и добро удари главом о сточић до диван 
e</foreign>! (Каква срамота) рече млади господин, и пође полако преко собе, па онда на један пу 
убац.</p> <p>— Чудна ствар — рече млади господин!...{S} Ти (он је већ поче тикати) ти ваљда и н 
де из <hi>Звониград</hi>, продужи млади господин, али, како сам чуо, немаш родитеље.{S} Имаш те 
 двору!{S} Па ко је онда био онај млади господин?{S} Је ли могуће, да је то био он?....{S} Зар  
 но опет се трже.</p> <p>Међу тим млади господин као да је још више био раздражен овим пролазни 
ену кроз главу. —</p> <p>Међу тим млади господин стајао је пред њом скоро ван себе од узбуђења. 
b n="62" /> <p>Шта је дотле радио млади господин, док се она у овој магли борила сама са собом  
лоњена врата, кроз која се удалио млади господин.{S} И не мислећи ништа, она јурну овим вратима 
лево и десно.</p> <p>На један пут млади господин одскочи.{S} Стискујући Јелу за главу, он се бе 
а слушаш....</p> <pb n="61" /> <p>Млади господин опет узе Јелу за руку и поче је миловати, час  
ори главу; сва је дрхтала.</p> <p>Млади господин приђе јој одрешито, весело.</p> <p>Иначе он је 
а; сад узе полако плакати.</p> <p>Млади господин опсова опет врло ружно француски, а за тим кру 
у вам ја како зло учинити.</p> <p>Млади господин обгрли Јелу око паса, прижма је к себи и повуч 
хтеде побећи у један угао.</p> <p>Млади господин погна се за њом и у скоку, нехотице, стаде јој 
 је био прави мушки шамар.</p> <p>Млади господин стукну и скочи с Јеле.{S} Он опсова врло ружно 
е да поправи своју хаљину.</p> <p>Млади господин дочепа је оберучке за врат, загрли је и стиште 
 човеком, за кога сви веле да је велики господин.{S} Радо је хтела веровати да је све то само н 
ећа, како је у њу заљубљен један велики господин и како ће и они <pb n="238" /> и цела њена пор 
агледао један „врло велики, врло велики господин.“ Видео је случајно једног празника у Јеленику 
та, не казујући никако ко је тај високи господин, продужила је своје наваљивање.{S} Окушала је  
ш... што ме дира?“</p> <p>Међу тим мали господин у цилиндру није ни помишљао да вуче кмета за т 
<pb n="413" /> у мужевљеве речи (дебели господин био јо, по свима службеним документима, закони 
, мајка ти певала, зар хоћеш да си већи господин и од самога министра!{S} Е, мој брајко, не зас 
потпис „један ђак.“</p> <p>— Где је тај господин? — упита он момка.</p> <p>— Ту је; ево га пред 
обар, племенит човек, кад је тако висок господин.{S} Та се мисао све више учвршћивала; најпосле 
овора, Јела дознаде да је то тако висок господин, да ту о женидби не може бити ни говора; но Је 
 затворена кола из којих искочи повисок господин, увијен од пете до главе у црн огртач, и без п 
 интересну причу, како се један угледан господин звониградски нашао на подозривом месту са свој 
а њима се појави висок, крупан, углађен господин с црним бакенбартима и у црном фраку..</p> <p> 
е ја дошла до части, да овако говорим с господин намесником — рече она скоро подругљиво.</p> <p 
на њима се указа висок, крупан, трбушат господин, у мајорској униформи, с отомбољеном доњом усн 
"FR">Journal des Débats</title>.</p> <p>Господин с бакенбартом спусти полако новине на колена,  
после и самога свога министра полиције, господина Кугића.</p> <p>Мутимир се ухвати оберучке за  
 цела њена породица бити сретни од тога господина, само ако она буде паметна, па се одазове њег 
жев кабинет.</p> <p>Кнез Мутимир дочека господина на вратима, пријатељски му стиште руку и упит 
е, да види <pb n="64" /> где је ударила господина и где га то боле — но опет се трже.</p> <p>Ме 
на отвори очи, баци летимичан поглед на господина, па брзо опет зажмури.</p> <p>— Не спаваш? —  
знао шта ради, он оберучке удари малена господина по цилиндру, и натуче му га до ушију.</p> <p> 
нув се, си прво угледа иза себе омалена господина с великим цилиндром на глави.{S} Био је љут к 
му обећала „отмену даму“, а њој „отмена господина“.{S} Подводница их сведе у мраку и обоје су б 
ђи, уђи — рече госпођа нехатно погледав господина само једним оком, и то пола затвореним, проду 
ош јаче даде на смех онај израз ћелавог господина: <hi>њокалица</hi>.</p> <p>— Ха, ха, ха, како 
 како је чула од једног врло поверљивог господина, да су пре два дана некакви непознати људи но 
ви и она се сад сети како је лик младог господина доста био налик на кнежеву слику, што се прод 
, а кад се једном нађе код тога високог господина, да му исприча све и да апелује на његову пле 
рече Јела у страху, бранећи се руком од господина, који већ беше уз њу.</p> <pb n="63" /> <p>Но 
ри, а ствар је веома важна, с тога моли господина намесника да изволи одмах отворити нисмо..</p 
.{S} А ја и рачунам да ћу и иначе имати господина пуковника као пријатеља у свакој нужди.</p> < 
р баш никаква, кнеже?</p> <p>— Никаква, господине ђенерале.</p> <p>Ђенерал поћута — Онда дајте  
 простоту?{S} Но није нама сад до тога, господине.{S} Ми смо дошли за наше чељаде — рече Боја.< 
 <p>Боја га пресече.</p> <p>— Има, има, господине; ту је она.</p> <p>— Ама где ту? — подвикну и 
те сад и ви мене.{S} Такога отрова има, господине пуковниче.{S} Јесте ли чули за бољку, што се  
16" /> <p>— За што чудна, за што чудна, господине мој!{S} Не волем да ме тако зовеш, па квит.{S 
имице и викну гласно:</p> <p>— „Унутра, господине ађутанте“.</p> <p>Но у тај мах кнезу прискочи 
ћи.{S} Он ми одсечно одговори: „3 часа, господине.“ Ја га опоменем да пази шта говори, али он о 
- И за претрпљени страх педесет дуката, господине пуковниче.</p> <p>- Е, то је сувише!{S} Двест 
<p>— А цена?</p> <p>— Сто жутих дуката, господине пуковниче</p> <p>— Пуковник климну главу одоб 
 вас“ рече он сад.</p> <p>— Нема ништа, господине пуковниче, ви сте паметан човек.{S} Ви знате  
 што налива шампањац: „сун’ дер и овде, господине, још малко.“</p> <p>Једини од целе дружине не 
 камичак.</p> <pb n="207" /> <p>— Боже, господине, па овде смо сви своји! - примети он кад га а 
.{S} Јесте ли потписали те ваше исказе, господине маркиже? — рече барон Жермини.</p> <p>— Јесам 
ва, да се тек у рају пробуди.{S} То је, господине пуковниче, и Ката вам нема ништа више да каже 
исирска мумија.</p> <p>— За име божије, господине маркиже, је ли могуће да се све то с вама дес 
примети пуковник осорљиво.</p> <p>— Не, господине пуковниче.{S} Напољу ја то нисам чула, нити б 
опоро и одлучно.</p> <p>— Даље од мене, господине ђенерале.{S} Међу нама је све свршено.{S} Ман 
 прича у очи једноме оцу!{S} Господине, господине, поштеди бар једнога несретна старца, да не м 
брзо.</p> <p>— Но ствар није за чекање, господине.{S} Похитај синко, ако бога знаш!{S} Јамачно, 
брижно тресао и даље своју чизму: „Ете, господине, запао ми камен па ме жуљи.{S} Хоће ногу да м 
че немарно:</p> <p>— Дакле не верујете, господине пуковниче.{S} Сумњате!{S} Онда да ја идем.{S} 
из какве добре куће?</p> <p>— Извините, господине намесниче.{S} Држим да су све то споредне ств 
 а не тражи се ништа нечасно. „Верујте, господине, ви овде имате посла с поштеним људима“.{S} П 
не, но кнез га пресече.</p> <p>— Јесте, господине ђенерале, спремили сте се да ме отрујете.{S}  
ј од ћурчета.</p> <p>- Џаба таке среће, господине.{S} Нека је она од нас три дана далеко.{S} Не 
 пристаде дежурноме.</p> <p>- Није лаж, господине!{S} Зар би ми на лаж пошли и без големих једа 
емирним корацима.</p> <p>— Видели људи, господине!...{S} Видели!..{S} По механама се чак говори 
p>— Да ли постоји!{S} Постоји, постоји, господине мој, те још како постоји.{S} Па какве се разб 
/p> <p>— Донели, донели, добро, донели, господине маркиже, али ето слуга вели да сте сами дошли 
“ — викну он - дакле шта сте се решили, господине ђенерале?</p> <p>Ћутање!</p> <p>— Господине ђ 
тал.</p> <p>- Не говорите ништа о цени, господине пуковниче.{S} То су ствари, које се парама не 
 би била кнегиња!{S} Прођи се, бога ти, господине, ћорава и грдна посла...</p> <p>— Не кнегиња, 
окрете домаћину:</p> <p>— Што, бога ти, господине, не избациш из куће ову вештицу, но ти овде к 
 ствари.</p> <p>-— Не може се одлагати, господине ђенерале, ни 24 минута, а ви можете уређивати 
разговор:</p> <p>- Ви сте нешто срдити, господине намесниче?</p> <p>— Јесам — одговори Растисла 
 једно од другог.{S} Вама треба власти, господине пуковниче, рече она развлачећи сваку реч и уд 
ста, ја се морам дивити вашој дрскости, господине ђенерале.{S} Сам злочинац и убилац <pb n="316 
ави доктор.</p> <p>- Ама шта у милости, господине!{S} У каквој јадној и несрећној милости!{S} Ш 
угљиво.</p> <p>- То је несретан случај, господине!{S} То је као кад се човеку упали кућа, или м 
и рече:</p> <pb n="178" /> <p>- Е, мој, господине капетане, кад ви као ви као власт ни у еквато 
. капетан рече:</p> <p>- Е, не верујем, господине учо, ето, не верујем у екватор, па шта ћеш ми 
 — упита Врбавац.</p> <p>— Па... живим, господине; овде сам сад с ћерком.</p> <p>— Шта, зар има 
а сад ништа не знам!...{S} Но те молим, господине, и живим те богом кумим, скидај ме с ове ватр 
лавом?</p> <p>— Јамчим вам чашћу мојом, господине ђенерале, да није — рече кнез.</p> <p>— Онда  
рекиде доктора,</p> <p>— Јеси ли жењен, господине, и имаш ли деце? — упита Боја гласно.</p> <p> 
оручио и шта коме треба!{S} Мени!{S} О, господине пуковниче!{S} Како вас није жао да само дангу 
мо се лако погодити.{S} Што буде право, господине пуковниче.{S} Ви ћете и сами оценити, колико  
бити много.</p> <p>- О, не! није много, господине пуковниче.</p> <p>— Добро.</p> <p>Но пуковник 
а Јова би му обично одговорио: „Полако, господине, полако!{S} Шта га сам их ја овде виђео... их 
 знаш да је она туна...</p> <p>— Знамо, господине, на нашу несрећу, а боље би било да сам јутро 
еба уклањати...{S} Али да не дангубимо, господине пуковниче.{S} Изволте ми рећи шта желите, кад 
ошли!{S} Није лаж, а кам’ да је.{S} Но, господине и сине мој, помози, по богу син да си, да се  
 отров како рекох.</p> <p>— Па наравно, господине, да знам.{S} Али будите добри па ми кажите, ж 
p> <p>Кнез га пресече:</p> <p>- За вас, господине ђенерале, свршена су сва питања.{S} Ви имате  
о шта ваља, а шта не ваља.{S} Јес, јес, господине, да ценимо!...</p> <p>Нови министар полиције  
чудећи се.</p> <p>— Ти јамачно не знаш, господине!{S} Али девојка је ту.</p> <p>Но дежурни опет 
чно збуњен.</p> <p>— Искрено вас жалим; господине ђенерале, рече кнез рукујући се с њим — али с 
ка; и то се прича у очи једноме оцу!{S} Господине, господине, поштеди бар једнога несретна стар 
одине ђенерале?</p> <p>Ћутање!</p> <p>— Господине ђенерале — рече кнез и крочи му ближе, време  
 старче! — пресече га дежурни.</p> <p>— Господине, нама је уграбљено једно чељаде.{S} Моја сест 
а изађе нешто дрско и одсудно.</p> <p>— Господине пуковниче — рече жена, а глас јој је био јаса 
журни их уведе у побочну собу.</p> <p>— Господине, зло је што се чини у овој кући — поче Боја.< 
ало му је само још већу снагу.</p> <p>— Господине пуковниче — рече она — ви имате овде посла с  
} Он приђе ђенералу и рече му:</p> <p>— Господине ђенерале, испуните своју дужност.{S} Говорећи 
вар за се он се окрете лекару:</p> <p>— Господине докторе, чините своју дужност!{S} Господар је 
 може бити?</p> <p>— Па бива, милостиви господине, бива!{S} Има доста ствари од којих се човек  
 А вама треба баш за медведа, милостиви господине? — рече Ката чисто с подругљивим осмејком на  
p>— То није била управитељка, милостиви господине.</p> <p>— Е него ко је био? — упита пуковник  
> <p>— Па, кад сам већ дошла, милостиви господине, можете се слободно поуздати, као у себе сама 
ао од падавице.</p> <p>— Има, милостиви господине.</p> <pb n="118" /> <p>— Чуо сам још нешто, а 
реди!{S} То је дугачка прича, милостиви господине — ако допустите да говоримо што друго.</p> <p 
ор.</p> <p>- Има такве траве, милостиви господине.</p> <p>- А је ли истина да сте једном, док с 
 је ли чврст?</p> <p>- Траје, милостиви господине, колико ко хоће! а и чврст је, према потреби. 
.</p> <p>— Саме се проказале, милостиви господине.{S} Пуковнику дође мало чудно ово повучено, о 
ве су оне?</p> <p>— Па добре, милостиви господине, добре...</p> <p>— Па што сте онда једној дал 
 Па, ви заповедајте, питајте, милостиви господине, а ја ћу казивати што будем умела и знала - р 
жене, мислим.</p> <p>— Јесте, милостиви господине, још четири жене.</p> <p>— Ваљда ухватили што 
.{S} Ви знате ко тамо долази, милостиви господине!</p> <p>— А надзорнице над женским осуђенички 
 можете ви знати?</p> <p>- О, милостиви господине, жив човек свашта научи; човек често и од сто 
ако рекох?</p> <p>- Био, био, милостиви господине.</p> <p>- А колико може да траје такав сан и  
.{S} То на робији бива често, милостиви господине. _</p> <p>- А је ли био овакав случај како ре 
.{S} А и тешко је бити добар, милостиви господине, с онаким светом какав је тамо.{S} Ви знате к 
 време изменило их се тројица милостиви господине; а било их је свакојаких, <pb n="117" /> и до 
 је било кратко</p> <quote> <p>„Штовани Господине Намесниче!</p> <p>„Простим случајем дознао са 
о изведе из недоумице.</p> <p>— Да, мој господине! стара робијашица.{S} Док погледам човека, зн 
е бунтовничке химне слободи.{S} Ја, мој господине!{S} А ви ништа то не знате!</p> <p>Ливреисани 
ме ухапсиш!...{S} Није хапса ништа, мој господине.{S} Ја сам дошао амо да погинем.{S} Но одмах  
угљиво и климну главом.</p> <p>— Е, мој господине, да вам не да бог да правите пробе.</p> <p>—  
 претече...</p> <pb n="255" /> <p>— Јес господине слободно знај да јесте!{S} Код кнеза је!{S} З 
>— Колико ћу пута ја теби говорити. <hi>господине</hi>, да ту простачку реч „жено“ нећу више да 
дмах поправи и место „г. докторе“ рече „господине капетане.“</p> <p>Тек на речи „г. капетане“ д 
ef target="#SRP18892_N5" /> и с лукавим господином Растиславом?</p> <p>— Јамчим вам чашћу мојом 
морало малко и прометанисати пред новим господином министром, — или човек треба да пази на обра 
и.... сваки струке своје по површности, господину министру, вазда одани и покорно на расположењ 
рошлост у блаженој садашњости?</p> <p>— Господину проти остало свега још неколико костију; од г 
едњу наредбу и послао последњег пандура господину среском.{S} Остаје ми још сахат времена до по 
ви, она продужи даље.</p> <p>— Можда је господину пуковнику мало зазорно, што ја овако, што но  
се била решила да све каже овом високом господину, и како се надала да ће он појмити њен положа 
е но што горе споменух...{S} У осталом, господо, ја сам готов на све.{S} Овај дом, у коме се ми 
он управо и имао да говори са свом овом господом.</p> <p>Ратко се окрете и начуљи обадва ува, а 
 писало:</p> <p>„Желим да се састанем с господом окружним начелницима.{S} Лични састанак много  
леда.{S} По свему се види да је висока, господска рода.{S} Код ње је нађен велики окован сандук 
а 11 часова у вече.{S} Лепа, затворена, господска кола стадоше пред кућу отмене госпође, о којо 
 с вредним и неуморним Немцем.</p> <p>— Господска раса; сви би да заповедају и да господаре.{S} 
емно за јаузн, кад пред капијом стадоше господска, затворена кола запрегнута с два красна белца 
ј, и све.</p> <p>— О, па ви сте се овде господски наместили.{S} Како је све ово лепо и укусно;  
језика, разних сирева — у опште, потпун господски бифе.</p> <p>Код Моне је био уведен овакав ре 
ој прилици сам добровољно одрекао свога господства и постао прост друг своме послушнику.</p> <p 
свратити к њему.{S} Њ. Светлост примиће господу намеснике у свом кабинету.</p> <p>Г. начелник с 
вини се да је као домаћин дужан обићи и господу у побочној соби (ту се већ од 2 сахата њих неко 
 нешто <pb n="93" /> мало слаб.{S} Моли господу намеснике да га извине и да изволе вечерас око  
ез је отишао међу првима....{S} Уморна, госпођа одмах оде у спаваћу собу. „Иди, ја још имам неш 
оје се и нехотице рађало у њеној глави, госпођа Мона продужи своје жмурење и љушкање, док је ме 
ет дуката, па су се онда лепо руковали, госпођа се завила у своју црну мараму и, уздишући притв 
аметна жена“.</p> <p>Седајући на диван, госпођа једним погледом обухвати целу пространу дворану 
p>За све време док је Ратко ово причао, госпођа је, слушајући га пажљиво, непрестано понављала, 
вите што боља човека.</p> <p>Рекав ово, госпођа Софија рече збогом и изађе.{S} Растислав затвор 
вући овде... овако.</p> <p>Говорећи то, госпођа пређе чак у други крај дворане, седе и чисто се 
 за моју искреност.{S} Али ово је факт, госпођа је прошла поред двора, ја сам с прозора видео њ 
</p> <p>Кад Ратко отпоче говор о кнезу, госпођа га слушаше пажљиво.{S} Кад реч прихвати Растисл 
срдито.</p> <p>Отресајући своју хаљину, госпођа Софија рече поносно, понесена оном женском сује 
је о кнезу.</p> <p>Увучена у наслоњачу, госпођа се беше притајила.</p> <p>Растислав продужи гов 
 љубав.</p> <p>Њене су очи биле влажне; госпођа Софија извади своју намирисану мараму и прислон 
о јавља, што је јаче од мене самога.{S} Госпођа ми јамачно неће замерити за моју искреност, кад 
они — и савез је тада већ био готов.{S} госпођа Ловимук стекла је тада уверење о изврсности либ 
нутра? - упита кнез.</p> <p>Ушао је.{S} Госпођа га дочека стојећки, сва потресена и узбуђена.</ 
tion" /> <p>Било је 2 часа по подне.{S} госпођа Мона, немарно испружена на огромној љуљушки кла 
томе раде да она добије своје право.{S} Госпођа је завршила свој говор тиме, да ће можда то, <p 
ом колико је парче од пећи одбијено.{S} Госпођа изрази свој страх са неколико „ју“, све по једн 
ентима, законити супруг госпође Моне) — госпођа Мона изрази лаким пућењем усана и два пут понов 
очаст.{S} Обуци се, накити се, изађи, — госпођа!.{S} Сви капу доле.{S} А да си најпоштенија, ка 
ли једно није требало губити из вада. — госпођа Мона била је рођака кнежева код које је он чест 
 <pb n="396" /> јадно, бедио створење — госпођа Софија прекрсти се — да не да бог никад да се м 
nit="subSection" /> <pb n="110" /> <p>— Госпођа Јованка! пријави момак пуковнику Врбавцу некакв 
 што му га о имендану даде на „презент“ госпођа Митра, и све му се чини као да му неко иза леђа 
се препоруче, све је то из поштовања, а госпођа их дочеку је, као гостољубива домаћица!{S} Шта  
годном тренутку заклони и помогне.{S} А госпођа Ловимук тек пре две - три недеље имала је такав 
о млад љубавник и младожења, од то доба госпођа Мона почела је улазити у моду и постајати среди 
дводници он, а то исто учинила и његова госпођа.{S} Подводница њему обећала „отмену даму“, а њо 
ор.</p> <p>— Ружна навика! — пресече га госпођа. — Одучи се од ње, па квит — рече она стишавају 
р до 20—30 обичних дуката.</p> <p>Друга госпођа тврдила је, да је ово дана, у једној виноградск 
авда је била задовољена.{S} Наравно, да госпођа Ловимук никад неће заборавити услугу која је ов 
ли смо баш ово дана.{S} Једна постарија госпођа на један пут се разболе.{S} Зове једног лекара, 
сам све чула.{S} А њој је, вели, казала госпођа Цинцар-Станковићка.{S} Ти знаш с киме је она оп 
о добро.{S} Кажем ти, јутрос ми је била госпођа Цанка.{S} Од ње сам све чула.{S} А њој је, вели 
нази својој и под утицајем тога осећања госпођа Софија скочи.{S} Сва уздрхтала и крајње узбуђен 
Пуковник уђе у собу нагло.{S} Непозната госпођа устаде и одмах се маши руци пуковниковој.{S} Он 
раво у салу, где га је чекала непозната госпођа.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="111 
изглед.</p> <p>— А је ли поцрнио? упита госпођа.</p> <p>— Јес, мало је преплануо; но баш му то  
 нећеш позивати још кога новог? — упита госпођа.</p> <p>— Та, да! — рече пуковник расејано.</p> 
еш доле на ручак, да те чекамо? — упита госпођа Софија на вратима.</p> <p>— Чекајте, до један,  
p> <p>— И то је све било данас? — упита госпођа промењеним гласом.</p> <p>— Сад, пре једног сах 
то било ноћас, зете, што помену — упита госпођа Софија.</p> <p>— Шта је било — рече Ратко — пил 
оњеном главом.</p> <p>— Одлазиш — упита госпођа неотварајући очију.</p> <p>— Идем.... у канцела 
гим поштеним женама.</p> <p>Тако је сад госпођа Мона излазила на глас-као жена „веома на свом м 
чело шапутати по граду.</p> <p>Једна од госпођа, коју су обично „бедили“ да има страст да измиш 
 управо није никад ништа ни било; да је госпођа Мона изврсна жена и да су само пакосни завидљив 
х разлога.{S} Не треба заборавити да је госпођа Ловимук тек од скора удовица.{S} И ако је, богу 
ерамента.</p> <p>Баш у тренутку када је госпођа дала својој љуљушки нов покрет, врата на дворан 
вору остајало до у мрак.</p> <p>Нити је госпођа Мона, ни ма ко други то нарочито удешавао; то с 
зивала; и њему се допада.</p> <p>Док је госпођа ово говорила, Тоша приђе расејано отвореном про 
estone unit="subSection" /> <p>И ако је госпођа Мона кнежева рођака и жена човека који заузима  
еза и на ону тајанствену женску, што је госпођа Софија назва Лепшом.</p> <p>— Јамачно синоћ пре 
ало се и о некој болесној баби, коју је госпођа Мона десетак дана држала у својој кући, док ниј 
</p> <p>Два су разлога била са којих је госпођа желела да остане овде још мало.{S} Прво, интере 
</p> <p>Док је на једној страни дворане госпођа Ловимук овако мушки претресала високу политику, 
ну теревенку.</p> <p>— О, не — умеша се госпођа Софија опет у разговор — То је морало бити рани 
ref target="#SRP18892_N7" /> у којој се госпођа њихала, правећи све мање и мање нагибе, најпосл 
е овако догодило.</p> <p>— Боже! — рече госпођа зачуђено и тиме прекиде Растислава.{S} Он јој с 
шка је била пуна.</p> <p>— И ју! — рече госпођа.</p> <p>- Пушка била, пуна — продужи Ратко — а  
је она опет род.{S} Лепша! знаш! — рече госпођа Софија и значајно повуче мужа за руку — Лепша,  
 он је ту; он мора бити ту негде — рече госпођа и узе завиривати свуда око стола.{S} Узе га тра 
пила уз њега.</p> <p>— Шта ми је — рече госпођа Софија озбиљно, није ми ништа, жао ми га, сирот 
S} Та није, молим те, није, није — рече госпођа благо, и опет му приђе, опет га ухвати за руку, 
сподин полако.</p> <p>— Уђи, уђи — рече госпођа нехатно погледав господина само једним оком, и  
ји би га могао што добро научити — рече госпођа с пуно учешћа.</p> <p>— То му је покојни ђенера 
е дирнути.</p> <p>— Добро, добро — рече госпођа Софија срдито, — добро, ви мушки све знате, ви  
дан пут окине.</p> <p>- И ју, ју — рече госпођа и понесе обадве руке ушима.</p> <p>— Ађутант Св 
м новинама.</p> <p>— Право имају — рече госпођа — кад ви горе терате сами комедију с официрским 
а немој што замерити чича Јовану — рече госпођа улазећи — он је хтео да ме пријави, али ја ниса 
ла!{S} Нареди се најстрожија истрага, и госпођа Ловимук морала би бесповратно пропасти, да се у 
је.“!</p> <p>Но овај говор слушала је и госпођа Софија, само што су на њу са свим друкчији утис 
дном водом.</p> <p>— Јес, пара — понови госпођа јасно и одсечно — пара, и то поприлично пара, н 
есала високу политику, на другој страни госпођа Пола Ђокичина шапатом је причала занимљиве ства 
Може ли?</p> <p>— За што не! — прихвати госпођа.</p> <p>— У осталом кнез ће свратити к теби, ми 
лав.</p> <p>—- Таман, таман, — прихвати госпођа — а што, бајаги, да није таман!{S} Што?{S} Зар  
лим те сиђи, ја ћу те чекати — прихвати госпођа Софија.</p> <p>— Добро, добро, сићи ћу, доћи ћу 
огле научити реду и уредности — примети госпођа професорка с Више Женске Школе, одлична особа п 
ајно буде и кнез....</p> <p>На ове речи госпођа отвори очи и погледа мужа чисто зачуђено, као д 
ватне тајне.{S} Тако је и овом приликом госпођа Ловимук, ревносна обожатељка државника Растисла 
, па шта је! — узе се правдати Тоша, но госпођа га пресече:</p> <p>- Какви су то републиканци к 
лаго тим пословима — поче Растислав, но госпођа га пресече.</p> <p>— О, не, ја не водим бригу о 
} А имала сам да ти кажем....</p> <p>Но госпођа на један пут застаде, поћута, као да се предоми 
ржавајући љутину да не прсне.</p> <p>Но госпођа не опази ову промену, она продужи живо:</p> <p> 
ежев потпадај под туђ утицај.</p> <p>Но госпођа Софија, као да је погађала ове мисли мужевљеве, 
лим, жено, настани својски. —</p> <p>Но госпођа му недаде да доврши.{S} Она прогледа, ратоборно 
омку рече немарно:</p> <p>— Каква је то госпођа Јованка?{S} Је ли долазила још који пут?</p> <p 
евиности.</p> <p>То је један разлог што госпођа управитељка данас обожава г. Растислава, и њего 
{S} Кажи, шта је то било?) — упита опет госпођа радознало.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Tu e 
арим на поверењу, то сам ја у неку руку госпођа Помпадурин кандидат! — рече он с подругљивим ос 
ео овај призор да није ништа чуо шта му госпођа говори.{S} Међутим она је већ по други пут став 
nit="subSection" /> <p>Као и код других госпођа звониградских, таво су и код госпође Моне биле  
 је била само у томе, што су код других госпођа јаузне биле по правилу <hi>искључно женски скуп 
 у пуном размаху.</p> <pb n="412" /> <p>госпођа Мона била је обична дана од својих 40 година.{S 
 ме био спремљен.</p> <pb n="355" /> <p>Госпођа јаукну и јурну соби, где је ђенерал лежао.{S} К 
пре једног сахата — рече Ратко. </p> <p>Госпођа се окрене вратима и обриса марамом очи.{S} - Пр 
е бар петину морам отплатити....</p> <p>Госпођа га опет прекиде.</p> <p>— Све су то твоје ствар 
ма земља, која није ни у чему...</p> <p>Госпођа Софија није могла довршити свој говор, Растисла 
а га окружим још и бољим људима.</p> <p>госпођа Софија насмеја се горко:</p> <p>— Хо... хо... о 
, што је био знак јака узбуђења.</p> <p>Госпођа Софија није била никаква политичарка.{S} И ако  
 баштенска зида и утече на поље.</p> <p>Госпођа се крстила — Боже чудне бруке.{S} Чудне бруке!{ 
вако цене и овако о њему говоре.</p> <p>госпођа Софија имала је сина од прилике истих година и  
ама да седну, па се брзо повуче.</p> <p>Госпођа, која је све довде водила Јелу под <pb n="58" / 
 очевидно, да већ цео свет види.</p> <p>госпођа Софија исправи се, она погледа свога мужа право 
 па ту тако на гомили и заспали.</p> <p>Госпођа се стресе:{S} Ух-х-х! чудна гада!</p> <p>— Неки 
иђе жени пружајући јој кишобран.</p> <p>госпођа Софија намештала је свој брош пред великим огле 
ина — примети Растислав немарно.</p> <p>госпођа Софија обема рукама стиште мишицу свога мужа и  
 друга посла - заврши он срдито.</p> <p>госпођа Софија одвоји се од мужа, обриса сузе, мету мар 
м зрацима пунио је голему одају.</p> <p>госпођа Мона дремушила је.{S} Овда онда преко њених уса 
ђу: — Али, збиља, откуда ти амо?</p> <p>Госпођа се смејала:</p> <p>— Је ли да ти је чудно?{S} М 
е у тај мах нешто писао.{S} Кад чу име „госпођа Јованка“ — он баци перо и чисто скочи.{S} После 
а пред њима, овде застаде, показа руком госпођама да седну, па се брзо повуче.</p> <p>Госпођа,  
 већ говорило и о многим доброчинствима госпође Моне — како је за један обновљен, стари манасти 
 службеним документима, законити супруг госпође Моне) — госпођа Мона изрази лаким пућењем усана 
свима знацима као рекло би се да је код госпође било неког тровања, али кад се све околности ис 
едељно, у среду и у суботу по подне код госпође Моне скупљало се десетак отмених дама звониград 
их госпођа звониградских, таво су и код госпође Моне биле уређене <hi>јаузне</hi>.{S} Разлика ј 
 видели на првоме састанку с кнезом код госпође Моне, Лепша се бејаше само још више развила у п 
i>, састанак самих женскиња, док су код госпође Моне јаузне увек завршиване у мешовитом друштву 
да цео говор између Растислава и његове госпође слушао пажљиво и непомично.</p> <p>— Та да; с т 
е грохотан смех.{S} Око бив. министарке госпође Софије беше се скупила велика гомилица гостију  
господска кола стадоше пред кућу отмене госпође, о којој смо напред спомињали да је била познат 
<p>Чудне су ствари причане из прошлости госпође Моне.{S} Говорило се о замашним сумама, које је 
дић, ускачући око 2 часа по ноћи у стан госпође Моне, био ухваћен у кљусу, разапету под њеним п 
збиља није готово ништа ни говорила.{S} Госпођи протиници рекла је: „Ах, какву сам визиту данас 
е и полако се спусти на њега.</p> <p>На госпођи је била лака, плавичаста, вунена хаљина, без мн 
оверљива послуга ђенералова, да се нађе госпођи на руци.{S} Кнез је објаснио да сад ђенерала не 
е својом лепезом.{S} Кнез устаде, приђе госпођи и намести столицу управо спрам ње, једва на кор 
се и о неком просјаку без руке, који је госпођи Мони дошао управо го, а она узела нове кошуље и 
 куца села ради но себе ради.“ Стало је госпођи Ловимук до Растислава и његове политике таман т 
на, имао несрећу да се нарочито допадне госпођи Мони.{S} Она га је дозвала к себи; у „неглижеу“ 
ске минђуше.{S} Поклони су били предани госпођи управитељки Ловимук, да их она разда, што она с 
 зашта и да би боље учинио да је својој госпођи уступио министарску столицу.{S} Кнежеву <pb n=" 
 нешто мало посла, рече пуковник својој госпођи, и упути се у кабинет за рад.{S} Момак потрча п 
том је причала занимљиве ствари о самој госпођи Ловимук.</p> <p>Пре свега Пола нагласи да „не л 
 је мора послушати, да оде с њом једној госпођи, где ће прво остати два три дана а после ће се  
орском балу — рече кнез, пружајући руку госпођи, с којом се срдачно рукова.</p> <p>— Морам вас  
{S} Ми то, црнице, нисмо умеле!“</p> <p>Госпођи Поли Ђокичиној рекла је: „Од сад ћемо имати у н 
ила их и додала: „не роди мати.“</p> <p>Госпођи Софији, бив. министарки казала је: „Ја данас ду 
данас имали фамилијарну радост.“</p> <p>Госпођи Ловимук, управитељици Више Женске Школе, као св 
.{S} Узе га тражити и кнез.{S} На узвик госпођин бејаху притрчали и други гости.{S} И они су тр 
мирена и побожни попа, домаћи свештеник госпођин, одмах прве недеље када је дошао да освети вод 
о куцну на врата.{S} Изнутра се чу глас госпођин:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Ја сам; могу ли у 
ве данас има овде да се изврши!“</p> <p>Госпођин поглед то је говорио.{S} Пошто је два пута одм 
зимало као објашњене и разлог за односе госпођине с младим људима.</p> <p>— Људи долазе послом, 
стонице.</p> <p>Причало се о одлучности госпођиној; она не говори много; одмах у почетку она по 
а мојих осећаја.{S} Ја опет апелујем на госпођину великодушност да ме извини за моју искреност. 
e chose inonie</foreign>!....{S} Збиља, госпођице, познајете ли ви мене?{S} Е? познајете? а? за 
има и у црном фраку..</p> <p>- Изволте, госпођице, молим вас изволте, рече јој он оштрим наглас 
вију фотографију Ваше будуће заручнице, госпођице Кашко...“</p> <p>Прочитав ове речи, Лепша ста 
ела је дрхтала као прут.</p> <p>— Драга госпођице, ви сте узбуђени.{S} Будите слободни.{S} Ја в 
p>— Ја знам по нешто из ваше прошлости, госпођо.{S} С тога не треба да вас зачуде нека и нека м 
Ви живите стално сад овде у Звониграду, госпођо? — упита Врбавац.</p> <p>— Па... живим, господи 
х колена.</p> <p>— Ако дозволите, драга госпођо, бићу веома срећан да седнем тако близу, како ћ 
не није тактично што одмах издајем пред госпођом све слабе стране мога срца.{S} Ми мушки и инач 
о на подозривом месту са својом рођеном госпођом.{S} Отишао подводници он, а то исто учинила и  
, смејући се грохотом.</p> <p>Најпосле, госпођу Мицу Мона је одвела у будоар показала јој полуп 
 било распознати нашу ранију познаницу, госпођу Лепшу, жену која је збиља заслужила да носи ова 
 говор.{S} Док је Пола овако транџирала госпођу Ловимук у дну сале, на врху сале чу се грохотан 
 рече Растислав зачуђено, излазећи пред госпођу.</p> <p>— Пре свега немој што замерити чича Јов 
 ставе другу дијагнозу и дуго су лечили госпођу без икаква успеха, док најпосле једном лекару н 
дрвенаст, није хтео ни чути ни разумети госпођу и њене разлоге, грубо је одбио своју „срећу“ ко 
 се.</p> <p>— Ту ретку срећу, да познам госпођу лично, имао сам на нашем последњем, скромном дв 
лав.</p> <p>За тим настави, гледајући у госпођу: — Али, збиља, откуда ти амо?</p> <p>Госпођа се 
жене! — Растислав показа руком на своју госпођу — Министар полиције!{S} Е, мој пашо (Они су бил 
још образован човек тако титулише своју госпођу.</p> <p>— Е, лепо добро, душо, већу више; хајд  
у где је мало час оставио кнеза и своју госпођу.{S} Нешто се десило.{S} Пуковник пође и сам там 
та је била само калауз за једну „високу госпођу“, која је опет била позната као „лиферант“ за с 
 Помињао ручкове, вечере; спомену стару госпођу, матер Враничићеву и њену неизмерну енергију, к 
мешају отров у вино и даду га госту.{S} Гост попије, и не само што у тај мах не осећа никакве б 
 све то зна!</p> <p>Чим је овај незнани гост изашао од Растислава, по намесниковој наредби пође 
двору — барон Жермини постао је редовни гост тих забава, које се обично завршавале махнитим кар 
> где је још био заостао по какав доцни гост, просипала се кроз прљаве прозоре мутна, жута свет 
p>На три четири корака иза кнеза, један гост беше сео на земљу, изуо десну чизму па је истреса. 
е осећа веома добро расположен.</p> <p>„Гост одлази са забаве и носи са собом најлепше успомене 
 Но бадава, то морам рећи, овако отмена госта још нисам имала.{S} У моме крају, тамо где сам ја 
а, где домаћин не сматра да је почастио госта како ваља, <pb n="164" /> ако му у вече не понуди 
 пехари, те они с отровом, спремљени за госте, дођу случајно баш папи Александру и његовом сину 
и.{S} Домаћица је редом испраћала своје госте.{S} Неке је нарочито молила да о Лепши не причају 
 гурати.</p> <p>— Хајд одлази, немој ми госте узнемиравати.{S} Знаш ти шта говориш!{S} И ти у т 
.</p> <p>Док се Тодорика ишчуђао откуда гости тако у недоба, ћата рече да немају ни трунке врем 
S} Па камо их данас?{S} Сви сте ви овде гости, данас јесте, сутра нисте, само ја издржавам једн 
енутак, и кад већ падне сумрак, онда се гости почну разилазити.{S} Добра и весела домаћица испр 
уо, али, изишав из собе, виде где су се гости скупили на оном месту где је мало час оставио кне 
ом, марш, хајд, „пашол,“ одлази, сад ће гости почети да ми долазе.{S} Говорећи то она догура му 
пша не треба ничега да се плаши, јер ће гости почети да долазе тек око 4 часа, а сад је јаком т 
крупни крупним речима.</p> <p>Мање више гости су били сви у једнаком стању.{S} Чак и сам доктор 
који куцну; врата се изнутра отворише и гости уђоше, али у соби не бејаше никога.{S} Црна приди 
узвик госпођин бејаху притрчали и други гости.{S} И они су тражили.{S} Тражило се дуго и брижљи 
 да бежим одавде да ме не затекну други гости...{S} Али како ћу за лице!{S} Шта ћу ту?{S} Имаш  
има собама у којима су до мало час били гости Врбавчеви, стајала су сад широм отворена сва врат 
азала, с тога се и чудила како ови њени гости, ђаволи, све погађају, као да су, боже прости, кр 
е, вазне и све пообаљује.{S} Преплашени гости поскачу од стола, и онако мало ћефлеисани, не схв 
ubSection" /> <p>Око два часа по поноћи гости се почеше разилазити од пуковника Врбавца.{S} За  
е код себе.</p> <p>- Упитам какви су то гости и каква је ово кућа у опште?{S} Црна ми се прилик 
полако.{S} Још по издаље видео је да су гости нешто ужурбани.{S} Прве речи што до њега долетеше 
 му метне шаку на уста.</p> <p>И ако су гости поустајали, још се нису одмицали од стола.{S} Ту  
 Софије беше се скупила велика гомилица гостију и сви су с пажњом слушали интересну причу, како 
оста случајност, опет је то бар неке од гостију непријатно дирнуло.</p> <p>Један од најмлађих н 
а, утрча у собу, изненади се од толиких гостију, постиде се, притрча оцу, и, вукући га за рукав 
м свитом и громовитим узвиком присутних гостију: „Ура!{S} Живео!{S} Ура!{S} Ура!“</p> <p>Од сви 
тислава, седео је кнежев доктор.</p> <p>Гостију је било много.{S} Сем кнежеве свите било је још 
авом?</p> <p>Ратко се насмеја и објасни гостима да је то драгоцен старински часовник, коме има  
 присутних грађана показивао је осталим гостима некакву фотографију, која ће по свој прилици би 
 Кају под руку поведе је у собу осталим гостима.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дворана 
она.</p> <p>Било је говора међу Мониним гостима и о најновијем политичком бауку, о некаквој реп 
што је одмах пало у очи свима присутним гостима.{S} Сутрадан већ се о томе шапутало по целом гр 
дочепали флашу с оним вином што га дају гостима кад хоће дуже да их задрже код себе.</p> <p>- У 
 поштовања, а госпођа их дочеку је, као гостољубива домаћица!{S} Шта ту има грешно?{S} Обична у 
.. а? докторе, како ти се чини?{S} Лепо гостопримство?{S} Је ди да је лепо гостопримство?</p> < 
Лепо гостопримство?{S} Је ди да је лепо гостопримство?</p> <p>— Ја мислим, Ваша Светлост, да је 
/p> <p>„Помешају отров у вино и даду га госту.{S} Гост попије, и не само што у тај мах не осећа 
у свуда биле погашене, само из кавана и готварница<ref target="#SRP18892_N4" /> где је још био  
0" /> кнеза.{S} У осталом, ја сам вазда готов да пред судом историје примим на се сву одговорно 
о Растиславу да буде за 3 часа по подне готов, он одговори да је слаб и да никако не може излаз 
оменух...{S} У осталом, господо, ја сам готов на све.{S} Овај дом, у коме се ми саветујемо (Пре 
а све стране, како би мој пад сутра био готов да ме не брани ваша голема приврженост, ваша голе 
био почео хватати сумрак, у соби је био готов мрак.{S} Синђа и Пава, кроз овај дим и сумрак, је 
има и персони — и савез је тада већ био готов.{S} госпођа Ловимук стекла је тада уверење о извр 
о обоје осећала је у један исти мах.{S} Готова је била сваки час да заплаче, осећала је како јо 
ила је по свој камичак и зграда је била готова, док удариш длан о длан.{S} Око 6 часова, једана 
нова навали јој у главу.{S} Она је била готова да скочи, да загрли ово младо, овако свеже, овак 
исказано жао, да би у ток тренутку била готова на све, само да њега утеши.</p> <p>Стотине најлу 
 схватања, и она би у том тренутку била готова да истрчи на раскрсницу и да на све четири стран 
 брутално, да је Лепша била сваког часа готова, да гласно јаукне од бола.{S} Кнез је Мутимир ли 
олем, волем... ја сам његов роб, ја сам готова на све, па за што ме онда карате!“ ...</p> <p>Је 
лима, сама природа; куд год се окренете готови природни будоари, овде шумарак, онде велика густ 
о ако ту не могну ништа учинити, они су готови чак и на то, да кнеза прогнају, да династију Кос 
пробуди.</p> <p>Ушав, он отпоче полако, готово шапућући, али са живим покретима и меким, нежним 
дворане, он угледа кнеза и Кају у углу, готово сасвим заклоњене цвећем и приђе им брзим корацим 
о накупило тако много електрицитета.{S} Готово бесвесно, он је говорио све даље и даље.</p> <p> 
опењи се те види — ако мислиш.</p> <p>— Готово!{S} Или још боље да скрешем одоздо једну пушку,  
обичај остао од Турака, и да се до сада готово свуда већ изгубио — рече доктор чисто бојажљиво. 
е и мушкарци.{S} На скоро алеја је била готово сасвим пуста, тек сам поизретка сретао по кога ш 
лаву, а фрајла само да седи, да чека на готово и да чува своје поштење.{S} Учуваћеш се, док се  
 синоћ, наредио да јутрос рано све буде готово за пут, како би се одмах могли кренути.{S} После 
опственој кући.</p> <p>И она збиља није готово ништа ни говорила.{S} Госпођи протиници рекла је 
а су била заклоњена ћилимом тако, да се готово нису ни распознавала.</p> <p>На вратима се указа 
стину: пет минута у сличним приликама и готово с потпуно непознатим човеком, било би мало и за  
> <p>Кнез дохвати Маврикија за рамена и готово га догура до врата.</p> <p>Уз пут Маврикије се ј 
 ађутанта за руку, доведе га до врата и готово силом изгура напоље, понављајући у два три маха: 
ик, <pb n="248" /> кнез, — све то стоји готово...{S} Бог да има сина, и он би се с газда Бојом  
по једну, кнез је покупио своме такмацу готово све фигуре.{S} Напослетку га остави с једним коњ 
Црни место обећаних триста пружио 400 у готовом?</p> <pb n="658" /> <p>Сељак усркну и почеша се 
/p> <p>— Косанићи су дошли да буду отац готовом детету, млади кнеже мој — рече ђенерал снажно,  
ку, утврђења, спрему, и целокупну бојну готовост својих трупа, тако је <pb n="133" /> исто Врба 
је мрзила као тиранина.{S} Ја сам нашао готову заверу.{S} Ја је нисам први створио.{S} Кад сам  
 срдачно и поведе право у будоар где га гошћа дочека на ногама.</p> <p>— Немам потребе да вас п 
омци били су брижљиво прикупљени, свака гошћа похитала је да каже шта зна, свака друга приложил 
"460" /> све више говорило.{S} Ни једна гошћа није знала све шта је било, али је свака знала по 
у.</p> <p>Домаћица изађе, а кнез и лепа гошћа остадоше сами.{S} Она је ћутала и хладила се свој 
.{S} Ко ли ће то бити у ово доба — рече гошћа радознало.{S} Но Мона јој ништа не одговори.{S} С 
нства не може бити никакве штете — рече гошћа предусретљиво.</p> <p>Мона уведе гошћу прво у вел 
 познајете — рече Мона.</p> <p>И кнез и гошћа поклонише се.</p> <p>— Ту ретку срећу, да познам  
каквој старинској грчкој статуи.</p> <p>Гошћа се још не беше ни наместила на маленој софи, кад  
, према занимљивости покренутог питања, гошће су износиле на ову берзу женског торокања сваковр 
о тој тајанственој дружини.{S} Кад прве гошће почеше долазити, он се извини и оде, с тврдим обе 
<p>Што је Мона више наваљивала на своје гошће да не претресају Лепшу, то се о Лепши <pb n="460" 
ништа.{S} Око 8 часова одоше и последње гошће, а Мона се задржа још неко време на свежем ваздух 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Гошће су почеле долазити Мони око 4 часа по подне, а у  
ратили.</p> <p>— Јес, он је — рече Мона гошћи, која такође заусти да нешто рекне, али немаде ка 
 бити још нежнији — рече Мона указујући гошћи место где ће сести —- Раскомоти се, скини рукавиц 
едном прозору, а затим се окрете својој гошћи.</p> <p>- Драга Лепшо, предајем ти, ево, у аманет 
 се извршење казне повери твојој бајној гошћи, сестрице моја.{S} А? а?{S} Прима ли се мој предл 
S} Мона с осмејком на устима изађе пред гошћу, загрлише се и слатко ижљубише.</p> <p>— Једва је 
 гошћа предусретљиво.</p> <p>Мона уведе гошћу прво у велики салон; после се предомисли: — Хајдм 
како ступи у дворану, угледа домаћицу и гошћу у будоару, а угледаше и оне њега.{S} Кнез се поче 
а красна ручица — рече Мона, пљескајући гошћу по десној руци пуначкој, облој, дивној, као најле 
 мраку угледаше две женске прилике, где грабе уз брдо, као да долазе одонуд из преко манастирск 
нти!{S} Сви су гадни спекуланти.{S} Сви грабе себи.{S} Мени се удварају само да ме боље преваре 
; нећемо ми њих ни видети — рече Синђа, грабећи напред.</p> <p>Она поврте у лево и упути се ман 
ска рука грубих и незналичких камењара, грабећи само да извали што више камена, и да га узме од 
утак, кад ће он постати непопуларан.{S} Граби тај тренутак и онда пусти нека га сурва мржња нар 
чина риче у беснилу своме и са дну мора граби песак и муље, јури на површину и куша да ми тиме  
стану сталнија и сама министарства. <hi>Граби на све стране власт, и што једном дочепаш, чувај  
ије смео окренути назад.</p> <p>Заре је грабио поред њега.</p> <p>Тако су ишли десетак минута.{ 
неза тискала се читава гомила, сваки је грабио да се с господаром куцне.{S} Некакав добро ћевле 
 једно није за презирање и све их треба грабити себи.</hi> Власт, власт и опет власт!{S} Ето у  
ква прилика не јавља се често; сад ваља грабити; што је год ко знао од поскочица похита <pb n=" 
уједињење народно, или ће постати жртва грабљивих суседа, ако остане овако мала и нејаке.{S} Та 
1">Једном за свагда напомињемо овде, да град код нас овде увек значи варош.{S} А оно што се у * 
из земље извире.{S} Орловац је личио на град из ког је кренуло све живо да се сели.</p> <p>Око  
 оно што се у ***обичном говору+++ каже град, ми зовемо тврђава, јер је тако правилније.</note> 
, нечујно, спусти се над овај узбуркани град, и убрзо га застре са свију страна својим провидљи 
де и до најдаљих потомака, да је славни град Орловац био тако осветљен, да није знао шта је ноћ 
ушобољи.{S} На томе је и остало.{S} Цео град знао је да министар преседник болује од „гушобоље“ 
али по целоме селу кад са женом изиђе у град па се деси да му какав господин дирне жену.{S} Сељ 
није побегао, они би још ноћас стигли у град пријатељима.{S} Овако су морали заноћити у планини 
ао тешки ++преступник државни одвучен у град.{S} Ујутру освануће у службеним новинама моја прок 
као у своје одаје, а свет се повратио у град, расплинуо се по механама, где се пило, певало и б 
ала је <pb n="172" /> на самом уласку у град, а имала је неке чудне особине.{S} Никад није прес 
 месечину.{S} Тако стигоше до у средину града и дохватише се кантарске улице.</p> <p>Ова главна 
м забрањено слабим и кржљавим људима да граде децу, да се <pb n="157" /> не би кварила раса.{S} 
ој монархији, већ је предао министрима, градећи од кнеза просту лутку министарску.{S} Уверавају 
круглу рану текла је густа, црвена крв, градећи беле клобучке.{S} Рањеник је још био жив, али ј 
 пуној снази и власти, он и не да да се гради устав.{S} Ту би се морало отимати од њега - рече  
аги пући, шта се дури и издваја? што се гради боља но што је, за што се онолико устезала да поч 
но доба кад су је звониградске лапараче градиле и кусом и репатом.{S} Но опет за то, она се по  
 а изнутра сјај од лампе мешали су се и градили некакву жућкасту, прљаву, непријатну светлост,  
је волео, с рачуном је мрзео, с рачуном градио познанства и пријатељства, а с рачуном их кварио 
а бадава! — рече доктор.</p> <p>— Бруку градите ви — обрецну се Боја. — Ми смо образ бранили!</ 
е југо западне крајеве отаџбине.{S} Низ градова (окружних места), које ће кнез посетити, отпочи 
авде до мора,</l> <l>Седамдесет и седам градова,</l> <l>У сваком сам ноћцу преноћио</l> <l>И у  
, пут је имао проћи кроз седам окружних градова, па се завршити градом Шапцем, после престонице 
еде, не мораш шетати с њиме по селима и градовима; то од тебе нико не тражи.{S} Преведи га, ако 
сетити, отпочињао се <hi>Орловцем</hi>, градом у средини земље, првом престоницом обновљене Бал 
 седам окружних градова, па се завршити градом Шапцем, после престонице најлепшим градом у Балк 
рај Орловца, видела је како се над овим градом диже чудан облак — то је био облак винског и рак 
адом Шапцем, после престонице најлепшим градом у Балканији, местом такође важним у историји дин 
ћаскају, да се прошале, да претресу све градске новости, да оговоре што је за оговарање, да осу 
а.{S} Писао је Порти представке и вреко градскога паше слао „девлету“ на француском језику мемо 
к сећа давнашњега сна.</p> <p>На општој градској болници, која је била ту у близини, изби поноћ 
оју је ваљало прећи ноћу, а већ у првом граду чекала их је гомила пријатеља, који би их прихват 
е, ове су речи кнежеве брујале по целом граду, те их је Лепша морала чути.{S} А како је све ово 
утрадан већ се о томе шапутало по целом граду, а ни сам кнез није ћутао!</p> <p>После овога бал 
о удобније куће нису могли наћи у целом граду.{S} Растислав тек беше ушао у своју собу и почео  
>Те вечери били су на конаку у окружном граду Милиновцу.{S} Одсели су у згради окружна начелств 
то је срдит.{S} По повратку из шетње но граду, кнез око 6 часова оде Растиславу.</p> <p>Између  
лице су биле све поседнуте стражама, по граду су крстариле коњичке патроле.{S} Те се ноћи у Зво 
и извештаје да се такви гласови шире по граду.{S} Тада је осећао живо и јасно като је цела њего 
ласи ми како би незгодно било кад би по граду пукао глас да је кнез био у овако злогласној кући 
о којој се од јутрос почело шапутати по граду.</p> <p>Једна од госпођа, коју су обично „бедили“ 
за, гардисте јаше како кад.{S} Кад су у граду, онда обично у двојним редовима окруже кнежева ко 
аз!“ — брујало је Звониградом.</p> <p>У граду (вароши<ref target="#SRP18892_N1" />) наста огром 
ош и много друга света.{S} Преко двеста грађана, махом сељака, јахало је далеко напред.{S} Остр 
 да у његовом месту неколико угледнијих грађана, који су у опште познати као немирни људи и уси 
е њине гозбе.</p> <p>Један од присутних грађана показивао је осталим гостима некакву фотографиј 
еве свите било је још преко 50 одличних грађана и чиновника.{S} Ту је био и орловачки начелник  
 јављено, да је неки хук ушао у најбоље грађане, да се, под изговором фамилијарних посела, држе 
јници овога гарнизона отворено нападају грађане, познате као лојалне присталице законите династ 
, цивилни чиновници у салонском оделу и грађани у најразличнијем руху, све се то мешало, тискал 
ладина.{S} Њима симпатишу многи и многи грађани, ма да то и крију као лојални људи.{S} Они су и 
тије; за њега су једнаки сви балканиски грађани, који часно и савесно врше своје грађанске дужн 
еђењима.{S} И ми смо људи и равноправни грађани.{S} И ми имамо право да мислимо о државним посл 
 Бечлијама.{S} Забринути оцеви, побожни грађани, па чак и сама штампа устали су против ових гол 
 престављене све месне власти и одлични грађани из места и околине.</p> <p>Још од рана јутра, у 
} Свој узвишен положај над свима другим грађанима у држави, владаоци плаћају скупом жртвом — мо 
га већ предузео своје мере.{S} Старијим грађанима припрећено је да се окану ћорава, дечурлиска  
х права, које има и последњи међу њиним грађанима: владалац се не сме женити по срцу, ту одлучу 
и они, који то раде, да сам ја поданик, грађанин и представник Француске?{S} Непозната особа ни 
епирке и оштре борбе.{S} Сваки отменији грађанин орловачки хтео је да та „звезда даница сија и  
} Јер у колико више лоја и катрана који грађанин спали пред својом кућом, у толико је топлија њ 
им непознатим људима да сам ја слободан грађанин француски, уз то и чиновник у француском консу 
Али за њега је било мало да буде обичан грађанин.{S} Није се имао куда више пењати.{S} Упр’о је 
} Био је на врхунцу власти, коју обичан грађанин може достићи у једној држави.{S} Али за њега ј 
довољите се приходима обична балканиска грађанина.{S} Покажите на делу колико вам је народ мио. 
 владара друкчије су но дужности обична грађанина.{S} Грађанину може и требати <hi>популаритет< 
челник призове к себи старог орловачког грађанина и доста угледна трговца, познатога у Орловцу  
ије су но дужности обична грађанина.{S} Грађанину може и требати <hi>популаритет</hi>, али једн 
ла је истину, кад је рекла да је обична грађанка.{S} Кћи богатога звониградског трговца, доцниј 
је сувише части и пажње за једну обичну грађанку — рече Лепша.</p> <p>- Реците за једнога небес 
рађани, који часно и савесно врше своје грађанске дужности; од чиновника тражи рад, ред и послу 
а три пут говорила.{S} То је оно чувено грађанско поштење звониградских чедних дама.{S} Она — М 
вена људска крв, и дах буне, преврата и грађанског рата, као нека тајанствена дрхтавица, прође  
ама, ту је и војна музика, па чиновници грађанског реда, певачка дружина, глумачка дружина, ђац 
петан.{S} Отмене преставнике орловачког грађанства предводио је орловачки кмет, а орловачки окр 
 угледнијим личностима из чиновништва и грађанства.{S} С десне стране, на другом месту до Расти 
>У опште ови су натписи сведочили да је грађанство било веома издашно у лепим жељама.{S} Жеље с 
ни домови.</p> <p>У тим натписима одано грађанство свију редова исказивало је своју приврженост 
 намеснику све ове депутације и одлично грађанство, које је дошло да их поздрави.</p> <pb n="17 
едом мерио лево и десно своје „подручно грађанство“, а његове начелничке груди високо су се над 
овац и ту већ ухватили јака корена међу грађанством, које су умели тако заинтересовати, да им ј 
осећао живо и јасно като је цела његова грађевина, како су сви планови његови засновани на рови 
ки није хтео изостати од осталих јавних грађевина.{S} На уласку блистао је овакав натпис:</p> < 
порушила је сад многе од тих интересних грађевина, а многе је засула земљом и шламом.{S} Но у о 
кој благодарности зида дом свој, ствара грађевину, под чијим ће развалинама извесно бити затрпа 
а њега овај устав ништа не веже, јер је грађен без његовога питања и пристанка, и на тај начин  
 планинама (као предузимач секао дрва и грађу) и знао их као што зна свој длан, па опет је мора 
ним прозором, услед чега се дигла таква граја, да је чак морала притрчати ноћна стража да ослоб 
оле људе, то се на послетку дигне таква граја, да је власт морала попустити.{S} Једног јутра св 
у се као да из даљине чује неку ларму и грају.{S} Вика се примицала све ближе и он је по појача 
у сиротињској колеби, код људи грубих и грамзивих, у друштву с једним циганчетом?!{S} И то рад  
 коју се лако било попети, а по дебелим гранама њеним могло се отићи високо, без икакве опаснос 
празна, но сад је била засађена зеленим гранама, окићеним безбројним, шареним лампионима.{S} Ов 
ко радо пео, и ту, међу њеним сплетеним гранама по читаве часове седео, певао и сиграо се.{S} П 
олео.{S} Његове криве, голе, чворновате гране изгледају као сухе руке немоћна старца, који, уса 
епа једног дрвета; на дрвету, скачући с гране на грану, закучи панталоне за некакав суварак, и  
уљуљкана својом рођеном песмом, њиха на грани, или јури кроз неизмерне ваздушне просторије, игр 
дакле сам родом.{S} Тамо чак с ердељске границе.</p> <p>Пуковник је знао потанко цео живот ове  
 у таквим приликама љубав не зна мере и границе и ту је грешење лако и природно.{S} Па ипак наш 
е како су два човека опажена, где преко границе нешто кришом увлаче у Балканију.{S} Потерани, о 
а се ма каква помоћ указује браћи преко границе, наводећи као разлог, да би наше помагање устан 
у Балканију или се још шуња где год око границе.{S} Ради сваке сигурности, ја сам му придодао д 
се Перун Црнојевић примакао балканиској граници, и да је сва прилика да ће вребати згоду да упа 
{S} Но како је јесенас излазио на јужну границу Балканије, ради неких војничких извиђања, и за  
ожности народној нађоше да народна вера граничи скоро безверјем, да побожност јако опада, да су 
г дрвета; на дрвету, скачући с гране на грану, закучи панталоне за некакав суварак, и стане га  
, као но ти једра зрела јабука на витој гранчици, така си, бива, ти.{S} Ко год мине крај ружице 
и у њему живи интерес.{S} Он се маши за гранчицу, разви с ње хартију, на којој прочита ове речи 
ео сумњати, да ли и да узима у руку ову гранчицу, кад опази где око петељке стоји увијено парче 
ја, бежи шумовитом низбрдицом; запиње о грање, о шибље, спотиче се преко пањева, пада, устаје и 
ст, буцмаст младић, црних обрва, живих, граорастих очију, румен, пун, маркирана лица.{S} Веома  
ком ваздуху.</p> <p>Доктор протумачи, с грациозним осмехом на уснама, да је по свој прилици ути 
и већ беше устао и пошао јој на сусрет, грациозно му пружи своју мајушну, веома белу и веома ле 
придике госпа напући уста и срдито, али грациозно окрете мало главу на страну, заузимајући поло 
за, пружајући му његову нарочиту шољу с грбом.{S} Кнез је био велики љубитељ добре црне каве, с 
ну дружину, где читају забрањене књиге, грде полицију и кнеза и ћаскају о републици.{S} Ништа о 
 многе ствари.{S} Командант на сва уста грди свог министра, вели да је то пијана баба, који ниј 
ревио тако рђав случај.“ Пијанца је већ грдио на сва уста.</p> <p>Боја плати ћутећки, па пође с 
имаш деце или родбине!{S} Помисли каква грдна срамота!{S} Куку мени, шта под старост дочеках, к 
 Прођи се, бога ти, господине, ћорава и грдна посла...</p> <p>— Не кнегиња, али зар нема толико 
и су саставили комаде, сашили и окрпили грдне, дубоке ране.{S} За тим је кнез био изложен да га 
д најбољих ливада и орница и начинио им грдне штете.{S} Ова ситна запиткивања и ово спомињање с 
ећа, а после 2 3 дана по лицу му искоче грдни лишајеви, и то неће нигде на другом месту, но сам 
же настати доцније, а ми ћемо имати још грдних мука с овим дераном.{S} Море несрећник је то!</p 
а мало одахнем, дозволите ми да седнем; грдно сам се уморила уз ове ваше басамаке.</p> <p>Говор 
 ми дала кобилу што баца чифтета....{S} Грдно сам се угрувао....{S} А Ваша Светлост каже „полак 
 га не може зауставити, газда је остраг грдно чврчао и просипао на вочиће најгадније псовке.</p 
с Павом не стоји како ваља.{S} То га је грдно кидало.{S} Још никад није више угађао и никад му  
lestone unit="subSection" /> <p>Хоџа је грдно прошао са свога „упорства.“</p> <p>Његово је жити 
bSection" /> <p>Сиромах кнез!{S} Био је грдно измрцварен.{S} Убили су га из револвера, па га по 
ина па га онда прогнали.</p> <p>Тако је грдно прошао хоџа.</p> <milestone unit="subSection" />  
Она се на један пут нађе на сред собе и грдно се запрепасти кад виде да јој је хаљина на прсима 
ављен пуцњем, који је у затвореној соби грдно одјекнуо, мајмун јурне на сто, удари кроз чаше, ф 
овор, Рале, али ја ти озбиљно кажем: ви грдно грешите.{S} За што држите кнеза као тако покварен 
м пословима, но само ти кажем то, да ви грдно грешите, што с кнезом тако поступате.{S} Место да 
ез Мутимир није пристао, ћесар се на то грдно наљутио и запретио кнезу да ће дати Црнојевићу св 
 а садашња начелник, Вујадин повукао је грдну вуру и у мало није чак и службу изгубио.{S} Од то 
укљештеном мајмуну није се могло прићи, гребао је ноктима.{S} Најпосле једном момку пође за рук 
 госпа диже своју малену, белу ручицу и гребну ноктом о нокат, да покаже колицко муж госпа Цанк 
а не даде...</p> <p>— Шта се отимаш?{S} Гребу те моје сухе бапске руке...{S} Е, његове су мекше 
ик је био нарочито припремљен за кнеза; греде су биле престругане, и млади кнез Мутимир сруши с 
н се ничице поклопи по крајњој мостовој греди.{S} На белим отесаним талпама указа се струја црв 
хом дисало, само се на топлоти тих нада грејало, — и сад је сва та огромна зграда лежала пред њ 
р балканиски, шерет каквога одавно није грејало сунце балканско — заврши ђенерал свој нападај.< 
к ветрић.{S} Месец је још у пуном сјају грејао земљу својим хладним зракама; Дунав се беласао у 
е пада,</l> <l>Где никад топло сунце не греје,</l> <l>Где има девет мрачних пећина,</l> <l>И кр 
као и о свима другим прошлим и садашњим гресима, почеле су бивати блажије и налазити извињења.< 
т је то грех!{S} То је грех повеснички; грех који тек покољења искупљују!</p> <p>Враничић не бе 
 а слободно, ако буде греха, ево ја сав грех узимам на моју душу.{S} Ја ћу прва богу на истину, 
" /> <p>„Страховит је то грех!{S} То је грех повеснички; грех који тек покољења искупљују!</p>  
а и одржава цела природа.{S} Љубав није грех!{S} Љубав је најлепша химна што је земља пева небе 
 ђавола и не сматрају то као неко зло и грех, напротив још се поносе тиме и држе за глупане оне 
а преварити и да то после не сматра као грех, већ, на против, поноси се тиме као доказом веће п 
 државници, саветници..., и какав је то грех.{S} Турска је наша сузеренка; султан је ваш цар; н 
</p> <pb n="524" /> <p>„Страховит је то грех!{S} То је грех повеснички; грех који тек покољења  
у, кадивену столицу. — Али ту нема мога греха.{S} Има у животу поступака, када човек не може да 
ни тако један пут, а слободно, ако буде греха, ево ја сав грех узимам на моју душу.{S} Ја ћу пр 
 природних будоара, зар је ту далеко до греха! — рече доктор и развуче усне у широк осмејак.</p 
 довољно да само наговести кнезу његове грехе, и презадужени и грешни кнез мора бити мек, попус 
ти; треба га пустити нека се у те своје грехе тако заплете и замрси као у стоструку мрежу, из к 
бре...{S} И бијете ме што нећу с вама у грехе ваше.</p> <p>Ове последње речи хоџа је изговорио  
знајеш ли, да си син човечији и да си у греху рођен и да си по томе то исто, што и остали људи? 
 тога што и они њу бране.{S} А човек је грешан.{S} Ма како богоугодно живео, увек се нађе <pb n 
ама љубав не зна мере и границе и ту је грешење лако и природно.{S} Па ипак наш народ стоји у т 
огласи за врлину, а све туђе за порок и грешење.</p> <pb n="85" /> <p>— Да, кажу, да човек најб 
д себе гони и неће му опростити никакво грешење спрам своје чељади.{S} Спрам равнога — љубомора 
т и помоћ, а сад молим те остави нас да грешимо као што смо почели.</p> <p>— Ти одбијаш на шалу 
у у очи, не сме вам је рећи ни онда кад грешите тако очевидно, да већ цео свет види.</p> <p>гос 
Рале, али ја ти озбиљно кажем: ви грдно грешите.{S} За што држите кнеза као тако покварена и пр 
овима, но само ти кажем то, да ви грдно грешите, што с кнезом тако поступате.{S} Место да га на 
о, увек се нађе <pb n="464" /> по какав грешић на души.{S} Па како је онда то згодно, кад се на 
 мене....{S} Код мене можда и има какве грешке; али, ипак све је то увеличано, претерано, ја ва 
која је трговала својим лепим телом.{S} Грешна слабост људска, која ни у гробу људе не оставља  
енутни живот с вечним покојом, — Што ће грешна прошлост у блаженој садашњости?</p> <p>— Господи 
рно, да под појасом већ носи плод своје грешне љубави.</p> </div> </body> <back> <div type="not 
— но ме боле што ме прљаш додиром твоје грешне руке.{S} Развратници!{S} Вуци у јагњећој кожи!{S 
сти кнезу његове грехе, и презадужени и грешни кнез мора бити мек, попустљив и послушан. (Да је 
на очима целога села месецима носи свој грешни плод — и тек једног дана видате је а она се опет 
га човека мрзим.{S} Он је сто пута већи грешник од мене, али се увек умео боље претварати.{S} С 
еровала је и жалила га.</p> <p>— Ја сам грешник.{S} Нисам требао правити такве шале. — рече кне 
а будалу, коју треба варати, или као на грешника, чије слабости треба употребити у своју корист 
ез и Каја се погледаше.</p> <p>— Ја сам грешница! — како сам могла онако о не у помислити — про 
као гостољубива домаћица!{S} Шта ту има грешно?{S} Обична учтивост, коју само простаци не разум 
 то знам, на против, било би чудно па и грешно да ја то не знам — примети Растислав.</p> <p>— Д 
ем у старо доба није сматрано као нешто грешно, као нешто ружно и срамотно, што ваља крити и о  
вар, у којој нема ничега тајанственог и грешног.{S} Један грчки философ врши обљубу јавно на ул 
 и полним односила Хришћанска теорија о грешности тела, хришћански аскетизам, да тело ваља мучи 
 свет божији, у њој први пут пао на ову грешну земљу и први пут заплакао немоћним плачем нејаке 
сјајним звездама, с неба залутао на ову грешну земљу.{S} У пустој долини саможивости људске рас 
ат, па удри љуби, па удри грли, па удри гризи, па уједај, па стежи, па ваљај, па гњави.... и ју 
спада.</p> <p>Блед и једак Растислав је грицкао горњу усну...</p> <p>- Колико ја знам убијен је 
тислав је стајао до прозора и замишљено грицкао усне.{S} Ово је већ шеста година како он кнеза  
 она љуљка на срдитим и хучним таласима грка живота људска.{S} А кивна пучина риче у беснилу св 
сте природе, као што је било код старих Грка.{S} Дотеривано је до појаса, па се ту застајало, и 
јестог века.</p> <p>— Док су код старих Грка, још пре три тисуће година, људи били већ толико р 
самој природи бујних младића, код којих грко искуство и сурови ударци живота још нису успели да 
, они само зажмурише, предајући се тако гркој судбини својој.</p> <p>Међутим свирепи домаћин ни 
 грло, па заврат, па удри љуби, па удри грли, па удри гризи, па уједај, па стежи, па ваљај, па  
еке неисказане сласти, прилазила би му, грлила га, љубила, карала га, тепајући му и мешајући у  
своје младе, снажне и развијене мишице, грлио је, наслањао главу на њене груди, а она, пуна нек 
м војску, војска има пушке, пушке имају грлиће, грлићи говоре; куршуми су пушчане речи.{S} Кад  
, војска има пушке, пушке имају грлиће, грлићи говоре; куршуми су пушчане речи.{S} Кад се ко ку 
гија, а Боја запе из свег гласа, што га грло доноси: „А.. а..а.. ј потеците у помоћ, отеше нам  
, па у уста, па у оно лепо окце, па под грло, па заврат, па удри љуби, па удри грли, па удри гр 
на ђака.</l> <l>И сви ђаци скупа једним грлом вичу:</l> <l>Добро дошо кнеже, тако скупа кличу.< 
и да нешто рекне, али јој реч застаде у грлу.</p> <p>— Ти си одавде из <hi>Звониград</hi>, прод 
ено“ — тако гадно, тако грмаљски; права грмаљска реч!{S} Још само да викнеш чак с врата: „жено! 
зрази! „Жено“ „жено“ — тако гадно, тако грмаљски; права грмаљска реч!{S} Још само да викнеш чак 
м своје име, па ме зови но имену.{S} То грмаљско: „жено!“ просто нећу више да чујем, па квит!</ 
шава.{S} Киша је још пљуштала, силовита грмљава још се с часа на час проламала, али све то одла 
ховито тутње; (јер, као што је познато, грмљавина није ништа друго но треска интова Св. Илије). 
имна што је земља пева небесима.{S} Ова грмљавина то је радосна објава да је наша топла љубав и 
не очи:</p> <p>- Кад се пролази страшна грмљавина, она ухвати за ме оберучке и узвикну очајно:  
кну још и последњи потмуо тутањ удаљене грмљавине, киша се разби у ситне капљице и поступно пре 
исто учини и Радован.{S} И његов пиштољ грмну, а његов крупан мушки глас одјекну и <pb n="264"  
, да се рахат могло корачати с гроба на гроб.</p> <p>Незнани вођ застаде, седе на један од тих  
 шушка, рече кнез, показујући прстом на гроб, на коме је мало час седео.</p> <p>— Шушка? упита  
/quote> <p>На ове речи кнез осети да се гроб страховито потресе.{S} Наста урнебес, у коме се ду 
а седне баш до њега, а Зару указа други гроб у непосредној близини.</p> <p>Кнез једва дочека ов 
чуше и саме речи.</p> <p>Прво проговори гроб на коме је кнез Мутимир мало час седео.{S} После д 
ди говоре истину кад стану пред отворен гроб — поче разговор ђенерал Врбавац. — Но ја нисам сам 
 су понајвише после односили са собом у гроб.</p> <pb n="96" /> <p>„Данас постоји читава наука  
огао и писнути, он се већ нађе свучен у гроб и притегнут за хладну влажну земљу, као да је опас 
овога и метнућемо га међу нас двојицу у гроб; нашим рукама и ногама, од саме беле кости, тако ћ 
удите! зачу се промукао глас из трећега гроба. — Мени су очне дупље и онако пуне блата, а ви се 
 њега је било јасно, да мртвац из овога гроба покушава да се окрене, или можда и да <pb n="595" 
 из много веће дубине но глас из првога гроба, а то се најбоље познало по томе, што ове речи ба 
<p>— Криви сте обоје — чу се из једнога гроба у лево благ и тих, очевидно старачки глас — криви 
 просто страшно! — зачу се из суседнога гроба танак, живахан, чисто весео, узбуђен глас, по ком 
то случај код мене.</p> <p>Из суседнога гроба чу се лак врисак:</p> <p>— Јух!{S} Два паука!{S}  
једаред отвори испод плоче онога истога гроба, на коме је мало час седео.</p> <p>Кнез покуша да 
, мушки глас, који је долазио из истога гроба, али с много плиће површине.</p> <p>И овај глас п 
ас целивамо у руку...</p> <p>Из протина гроба зачу се вајкање:</p> <p>— Хе... еј! да ми није пу 
бно.{S} Стојећки, читав корак удаљен од гроба, кнез Мутимир сад је јасно чуо, како се у гробу н 
трати као речи које долазе с оне стране гроба; долазе с оног другог света.{S} С тобом говори је 
ло час седео.{S} После дубока уздаха из гроба се зачуше ове речи:</p> <p>„Ух!{S} Педесет година 
е теби?{S} Изгледаш као авет која је из гроба устала) — упита Каја.</p> <p>Кнез не одговори ниш 
} На једаред читава гомила људи дође до гроба и сад се јасно чуло како говоре, како ходају по к 
 уз други, да се рахат могло корачати с гроба на гроб.</p> <p>Незнани вођ застаде, седе на једа 
о сад у овој мрачној ноћи, у сред овога гробља, по коме се виђају неке чудне прилике и утворе.< 
одлазак у гробље?</p> <p>— Ми смо поред гробља прошли, али у гробље писмо улазили.</p> <p>— Ми  
ћ лепо свануло, нашли су га у порти код гробља.{S} Морали су звати из конака онога момка што об 
р са свим добро познавао.{S} То је била гробљанска улица.{S} Пређоше преко те улице и упутише с 
у порти били, могла сматрати као проста гробљанска капела.</p> <p>Црна прилика пође напред и ре 
<p>— Ово је гробље? рече кнез.</p> <p>— Гробље, одговори шапатом црна прилика.</p> <p>— Па зар  
оја је водила у гробље.</p> <p>— Ово је гробље? рече кнез.</p> <p>— Гробље, одговори шапатом цр 
 право високој капији, која је водила у гробље.</p> <p>— Ово је гробље? рече кнез.</p> <p>— Гро 
 <p>— Ми смо поред гробља прошли, али у гробље писмо улазили.</p> <p>— Ми у гробље нисмо улазил 
Ишли су даље, и што су дубље залазили у гробље, оно је све више оживљавало.{S} На скоро за свак 
и у гробље писмо улазили.</p> <p>— Ми у гробље нисмо улазили?</p> <p>— Да, господару, нисмо!</p 
— Тако, господару.</p> <p>— А одлазак у гробље?</p> <p>— Ми смо поред гробља прошли, али у гроб 
у, нисмо!</p> <p>— А оне ружне сцене по гробљу, они мртваци?</p> <p>— Никаквих сцена и никаквих 
јица нађоше у црквеној авлији, управо у гробљу, пошто се црква св. Марка, у чијој су порти били 
 стављају на гробове и <pb n="608" /> у гробнице, а удешене су да гору по неколико дана без пре 
м јасно и разговетно, како испод њега у гробници неко дубоко и болно уздахну....</p> <p>Мутимир 
 поврте у десно, и заиђе међу гробове и гробничке ограде.{S} Сад су ишли полако, и црна прилика 
бу људе не оставља на миру!{S} А бар из гробова јасно се види, како је живот горе на земљи гола 
ницу.{S} Ту у близини није било великих гробова, високих крстача и ограда, а није било ни висок 
агрева и позива их да устану из хладних гробова својих.{S} У Звониграду све живо измилело на ул 
знани вођ застаде, седе на један од тих гробова, па позва и кнеза и његова пратиоца.{S} Они хте 
пица, налик на лампе што се стављају на гробове и <pb n="608" /> у гробнице, а удешене су да го 
пратиоца.{S} Они хтедоше сести на друге гробове, но он позва <pb n="592" /> кнеза да седне баш  
на прилика поврте у десно, и заиђе међу гробове и гробничке ограде.{S} Сад су ишли полако, и цр 
 и белим осниским каменим крстачама.{S} Гробови су били неправилно поређани, али тако близу јед 
збрдицу, па после окретоше низ брдо.{S} Гробови су бивали све ређи.{S} Најпосле изађоше на чист 
 ноћ.{S} Свуда унаоколо били су осниски гробови, с белим плочама и белим осниским каменим крста 
уче у мрак и брзо се изгуби међу густим гробовима.</p> <p>Кнез је седео на мраморној хладној пл 
з цркве јеленичким друмом пут манастира Гробовице, <pb n="359" /> где је ђенерал сахрањен у пор 
сла је тешка мраморна плоча у манастиру Гробовици, а тиме је десет пута тако велики камен спао  
а звезда.{S} Кнез је лежао полеђушке на гробовој плочи, а крај њега је седео Заре.{S} Кнез је б 
рали.{S} Понајјасније су се виделе беле гробовске крстаче, или беле мраморне плоче.</p> <p>Идућ 
а одвести!“ —</p> <p>У тај мах чу се на гробовској плочи тихо куцање, које се понови три пут.{S 
е учинио услугу живима - склонио се под гробовску плочу; два метра земље било је доста да смест 
енерал Врбавац. — Но ја нисам само пред гробом, ја сам у гробу.{S} Ја нисам само осуђен нам смр 
 и ако јако опао.{S} За све то време на гробу је чувала јака стража, а с њом је увек био и по ј 
о.</p> <p>— Шушка? упита Заре и наже се гробу, наслањајући ухо на плочу.</p> <p>Али ово нагињањ 
 Заре га упита: шта је?</p> <p>— У овом гробу нешто шушка, рече кнез, показујући прстом на гроб 
“</p> <p>На то се чу мешкољење у другом гробу, а за тим пријатан али веома слаб старачки, женск 
е тако исто кретање и у другом суседном гробу, па одмах и у трећем и у четвртом, а то кретање п 
ло пре што гордо иђаше,</l> <l>К светом гробу бесмртна живота,</l> <l>Презирући људско ништавил 
ћи о крајеве.</p> <p>Како се беше нагао гробу, Заре се просто стропошта.{S} И за њега је било ј 
ела, а и да би се кнез Мутимир поклонио гробу своје прабабе, решено је било још у напред да се  
нез Мутимир сад је јасно чуо, како се у гробу нешто трља и стење.{S} Просто изгледа као човек,  
.. — Умукни! продера се глас срдито и у гробу се зачу силан потрес.</p> <p>На то се из дубине ч 
ом.{S} Грешна слабост људска, која ни у гробу људе не оставља на миру!{S} А бар из гробова јасн 
 Но ја нисам само пред гробом, ја сам у гробу.{S} Ја нисам само осуђен нам смрт, ја сам већ умр 
ан призор, што га је мало час доживео у гробу.{S} Он је осећао да на њему трепери сваки кончић  
це источно, које даје гавран боју нашем грожђу, које оставља своју жеравицу у нашем вину, то ис 
вославној Русији?{S} А!</p> <p>— Доиста грозан обичај — одговори доктор.</p> <p>— Е, ето, а у Р 
су убијани људи тако поступно и на тако грозан и ужасан начин — не зна данашња наука о отровима 
ну: „Ај, недајте — утече!“ Осу се један грозд пушака, па други, па онда све умуче.{S} После пук 
многих ствари, од којих се обичан човек грози и преза.{S} Проста маса гледа на престо с неким с 
неш добар и ваљан човек, — ја се управо грозим каква ће бити твоја владавина.{S} Та то ће бити  
 узети као роткиње.{S} Ми се тога данас грозимо?{S} Бринемо се о побољшању пасмине код наших ко 
 режући је у мрамору, дотле се ми данас грозимо гола човека, а мудри Инглези чак су дотле дотер 
 Сад је и с тим страховањем свршено.{S} Грозна сеча, извршена у једном шумарку у Јеленику, учин 
ају.</p> <p>„Какве ће ресултате дати ти грозни опити — још се не зна.{S} Али ако злочинци успеј 
дано, али без ларме, а била би уједно и грознија по последицама од свију досадашњих.</p> <p>„Та 
а ноћу спопадају као <pb n="98" /> неке грознице, да ноћ дочекује с неком ужасном ватруштином,  
it="subSection" /> <p>Кнез је био као у грозници.{S} Осећао се као Арављанин, који се насркао х 
нак.{S} Растислав те вечери добије јаку грозницу, с тешком ватруштином.{S} Тек после три недеље 
ком кретао и често запињао; цело тело у грозничавој ватри и дрхтавици, а глас му био необично д 
х, јух!{S} То је нешто страшно, ужасно, грозно!{S} И ви се још зовете свештено лице и јамачно ћ 
 не осећа бол, само се боји, ух како се грозно боји, премрла је од страха....{S} А пред њом се  
, па остало што или не остало.{S} На ту грозну команду бедне гардисте само се обично згледају.{ 
 шегрти. —</p> <pb n="25" /> <p>- И ју, гром га убио, исцепа ми фистан, викала је једна баба, а 
 треперили су престрављени полицајци, а гром још никако да пукне.{S} Најпосле осмог дана, место 
, праћен <pb n="185" /> својом свитом и громовитим узвиком присутних гостију: „Ура!{S} Живео!{S 
 кола, па онда пође.{S} Свет га испрати громовитим „ура“ и „живео.“ Под изговором да има малу г 
з ућута, а дворана се поче разлегати од громовитих: „Ура!{S} Живео!“</p> <p>Кад се и то сврши н 
мовао ову песму, да га не помете у томе громовито „многаја љета,“ у чему је и он морао учествов 
и за дела. _</p> <p>Кнез заврши говор и громовито, дуготрајно „ура! живео!“ проломи ваздух.{S}  
мрзнути у народу, али то ће уједно бити громовође, који ће одводити народну мржњу од г. Растисл 
крсницу и да на све четири стране света громогласно довикне и објави:</p> <p>„Није истина!{S} Н 
 Ловимук у дну сале, на врху сале чу се грохотан смех.{S} Око бив. министарке госпође Софије бе 
оља! —</p> <p>Обадва костура крај кнеза грохотом се насмејаше, а овај смех дерао је бедном Мути 
о кад он помену реч „силовање“, Мона се грохотом засмеја.</p> <p>— Еј, моје невино полетарче! — 
епој непознатој девојци.</p> <p>Мона се грохотом смејала овим причама и називала их простим фан 
.{S} Дуго је гледао Маврикија, после се грохотом насмеја, погледа око себе и рече, као да се об 
ојке пометаше мараме за уста и узеше се грохотом смејати и превијати се.{S} Чак се и Пава смеја 
ра, прескачући један другог.{S} Кнез се грохотом смејао овој њиховој игри.{S} Кад угледа Растис 
и натуче му га до ушију.</p> <p>Кнез се грохотом смејао.{S} Људи се умешаше те ову двојицу разд 
ио јој се пупак — рече Мона, смејући се грохотом.</p> <p>Најпосле, госпођу Мицу Мона је одвела  
у ружној светлости...</p> <p>Врбавац се грохотом насмеја.{S} Смех је био усиљен.</p> <p>— Ха, х 
 се окрете.{S} Он је видео како се кнез грохотом насмејао његовом паду.{S} Кмет је сматрао да п 
јпосле, полазећи кући, он се још једном грохотом насмеја и подругљиво рече капетану:</p> <p>- И 
сад!{S} Не верујем!</p> <p>Учитељ прсну грохотом у смех и рече:</p> <pb n="178" /> <p>- Е, мој, 
потица, и оним руменим образима и белим гроцима што се беле као снези на планини.</p> <p>Кнез с 
" /> <div type="titlepage"> <p>КЊИГА ЗА ГРОШ</p> <p>НА ОДМОРКУ</p> <p>РОМАН.</p> <p>СИЛАЗАК С П 
 Код нас бајаги газде, па пазе на сваки грош.{S} Како је сад ту кад се рашчује, да је овај прок 
турске каракуке - додавао је још по два гроша.{S} Тај запис ваљало је ушити и носити га уза се. 
 био потрошио преко три тисуће пореских гроша, о којима није могао показати никаква рачуна.{S}  
о другом руком, како би из кнежеве кесе гртала паре и сипала их себи у недра), а кад би се овде 
то су наша чула за опажање још и сувише груба....</p> <p>— „Као год што просто око у капљици би 
заних у самом камену.{S} Варварска рука грубих и незналичких камењара, грабећи само да извали ш 
одрастеш у сиротињској колеби, код људи грубих и грамзивих, у друштву с једним циганчетом?!{S}  
ути ни разумети госпођу и њене разлоге, грубо је одбио своју „срећу“ која му је нуђена, и с тог 
Пуковник се осети погођен овом прилично грубом, али умесном доскочицом Катином.{S} Но њега опет 
ременици и историја замерили за по неке грубости у карактеру.{S} Како би се тек Вама замерило,  
ез се кренуо на пут.{S} Уз лупу звона и грување топова он је изашао из своје престонице, баш у  
е као укопана.{S} Она је дубоко дисала, груди су јој се високо надимале; поглед јој лутао по од 
ђелска близина твоја — срце живље куца, груди слободније дишу, крв топлије тече.</p> <p>Ако има 
кота балканиског, надима <pb n="150" /> груди, раздрагава живце и чини те набрекло срце удара к 
кленце држао скоро читав један минут, а груди су му се високо надимале.{S} На једанпут он диже  
личу.</l> <l>А наука њима све разиграва груди,</l> <l>Да свог кнеза љубе и кад буду људи.</l> < 
аховиту жудњу, која тако топло разгрева груди, и ону наду, ону тако нејасну, али тако слатку, т 
спрси, спусти наргиле, прекрсти руке на груди, подиже главу и потражи Срећков поглед, па, гледе 
да је пао на колена, бацио се ничице на груди своје мајке отаџбине, оросио је искреним сузама и 
ом приђе слици и прислони јој чинију на груди.{S} У исти мах Кугић дочепа један нож из црне кут 
.{S} Једном руком брзо намаче мараму на груди, и узе се закопчавати, а другу диже према младом  
тов десни рукав и краљева лева половина груди огрезоше у црвеној течности. (Он није пио шампањ) 
ођена, као пабушина.{S} Па оне руке, па груди, све меко као памук - Петрија отпљуну — јес, очиј 
че пуковник, показујући прстом на своје груди и приближив се Растиславу.</p> <p>- Јес, ваши пос 
јкујући се и показујући прстом на своје груди. — Прави доктор!{S} Што ја изоперирам, то је сврш 
ну, коју држи у наручју, утисне у своје груди, да је стопи са својим срцем, да се с њом слије у 
о с неким чуђењем и упре прстом у своје груди.....</p> <p>— Вас, да, вас!{S} И зашто као бајаги 
дручно грађанство“, а његове начелничке груди високо су се надимале под утегнутом начелничком у 
, као челичан чекић, ударало о забрекле груди.</p> <p>Врео дах Лепшин био је Мутимира управо у  
е уморне кости, своје стогодишње, шупље груди.</p> <p>Овде онде вијуга дуга врзина, или бело ки 
ишице, грлио је, наслањао главу на њене груди, а она, пуна неке неисказане сласти, прилазила би 
ано и ојачано дисање.{S} Бурно таласање груди разливало се и по целом осталом телу.{S} Наста кр 
 је бректала, али то је било већ дисање груди које се сваким дахом све више стишавају.{S} Напос 
 жену; учини, му се да види како јој се груди високо надимају...</p> <p>— Ама, збиља, шта ти је 
е као очупан уздах, као налет вихора из груди Црнојевићеви и његово лепо чело застре густ облак 
{S} Кад прободеној прилици јурну крв из груди, кнез Мутимир осети нов потрес.{S} Од крваве руке 
ласом на коме се познавало да потиче из груди сретна, радосна и раздрагана човека.</p> <p>— Доб 
ерал Врбавац, а ове му речи излетеше из груди, као кад из парна котла шибне дуго уздржавана пар 
ца, а после, рапаво и кисело, здера низ груди.{S} Он се на један пут беше загрцнуо.{S} Он изађе 
 му сутра дан од големе туге најпосле и груди не препукоше.{S} Кроз ту пукотину прво су пролази 
коро по акова воде умивајући се, перући груди, главу, мишице.{S} После се обукао — бела огрлица 
 n="224" /> <p>Она је осећала да су јој груди пуне неке тихе, благе, сетне радости, неке миле,  
 корака унапред, с бедим кајишима преко груди, јурила су, као извидница, два жандармска <pb n=" 
 је десет пута тако велики камен спао с груди министра Растислава.</p> <p>Три ноћи узастопце сп 
вилела, ударајући се кришом песницама у груди, и шапућући: „куку мени, куку, куку мени!“</p> <m 
дело уздизање руку к небу или ударање у груди.</p> <p>Кнез се окрете и узе Зара за руку.{S} Зар 
 проклео жену, кад јој је метнуо срце у груди и рекао јој: „жено ти ћеш љубити.“</p> <p>Таква с 
ко га стегнутом песницом понова удари у груди тако јако, да се старац устури натраг, простења,  
 је Кугић сјурио нож кнежевој прилици у груди, кнез Мутимир осети страшан потрес, као да је тај 
прилазили редом и сваки је забо слици у груди по један оштар нож.{S} После је слика свечано спа 
а магла, магла што опија и сипа сласт у груди — ето у таквом се стању налазила Пава, кад оној г 
атим су кнеза откопчали, разголитили му груди, руке, врат, и отпочели трљање.{S} Баба је трљала 
пијум, заноси га, пали му крв и пуни му груди само једном једином страшном и неодољивом жељом,  
е сина човечија!....</p> <p>Из кнежевих груди шибну дебео млаз крви и велика стаклена чивија бр 
квом стању!</p> <p>Откопчан, раздрљених груди, разбарушен, са закрвављеним очима, на којима су  
 још једина успомена од мојих негдашњих груди, а он ми, зликовац, сад и то изломи.{S} Гледај ти 
рала и раздрљи му кошуљу око врата и на грудима да му олакша дисање.</p> <p>Кнез затим приђе та 
како га нешто почиње палити по утроби и грудима, како му мали пламичци већ почињу лизати кроз н 
у, белу кожу на облим плећима, пуначким грудима и једрим, наливеним, образима Лепшиним, по који 
дати по врату, по образу, по раздрљеним грудима — свуд!..</p> <p>Његова стега олабави.{S} Јела  
 <head>Буђење.</head> <p>С разголићеним грудима, с лаким покривачем, пребаченим преко ногу, кне 
това, којима је Лепша била покривена но грудима, по затиљку, по раменима, врату и по образима.< 
их очију и по челу, а млада лепотица по грудима, слабинама и око срца.{S} После је настао читав 
мица.{S} Видело се да овај човек носи у грудима некакву неисказано тешку борбу, што је ствара с 
<p>С препуклим срцем, с дубоком раном у грудима, ова је жена хитала преко звониградске улице.{S 
естано пада у уста, у трбушну дупљу и у грудни кош.{S} Није вас ни срамота тако махнитати пред  
p>Преломе тако да Радован и отац иду, а Грујица да остане са снајом.</p> <p>За све време док су 
 <pb n="251" /> <p>И стари Боја и млади Грујица и Анђелија преплашено су гледали на ту страну.{ 
, старији Радован, Анђин човек, и млађи Грујица, још нежењено, угледно момче, а са њима и њина  
мах викну и упита га где је Пава.{S} Но Грујица није ништа знао. „Ја сам мислио да је с вама.{S 
а.</p> <p>Пођу горе и на по пута стигну Грујицу.{S} Он је ишао у гомилици момака и девојака, и  
јајне росне капљице, у залатку беле као грумичци слеђена шећера, на сунцу ватрено сјајне, с пре 
 <p>Лепша није могла више издржати: она груну у плач.</p> <p>Она се нагло окрене да сакрије суз 
ности. „Отаџбина је у опасности и једна група родољуба сматра да је у праву да се послужи свима 
и и подељен, што један човек и поједина група људи нису у стању да прихвате и како ваља отаљају 
 угледнијим личностима из конзервативне групе, и питан сам шта знам о њиним везама с Црнојевићи 
а једну по једну виђенију личност из те групе таманите и уклањате с позорнице.{S} Не трпите ник 
 нади да ће у Ратку, као и у целој оној групи родољуба, којој и сам политички припада, наћи сво 
је брига била да ослабите ону политичку групу, која вам је била ослонац за повратак, а после да 
рова.{S} Без сигурна наслона на поштену групу родољуба, који гледају на догађаје из публике, из 
ртвом, хладном мрамору.{S} Док су стари Грци резали човека природно, онако какав је — ми смо се 
н дочепа Растислава за руку и стиште га грчевито.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После  
се сроза, паде на колена и обема рукама грчевито се ухвати за ограду од моста, али одмах и њу у 
рућен.{S} Мишићи на образима и око уста грчевито су дрхтали; полуотворене, преврнуте очи покази 
па, брада му стаде играти, а усне су се грчевито купиле, као да је хтео нешто рећи што не може  
ољу, отомбољене доње усне дрхтале су, и грчевито се купиле, вочићи су жалосно погледали око себ 
га подигне, али ђенерал оста испрућен и грчевито укрућен.{S} Мишићи на образима и око уста грче 
>Растислава прође лака дрхтавица.{S} Он грчевито стеже зубе и рече промуклим гласом:</p> <p>— И 
ед јој лутао по одаји; писмо је стајало грчевито стегнуто у десној руци.{S} Лепша је личила на  
 свећа.</p> <p>Он паде ничице, али се у грчевитом копрцању брзо окрете на леђа.{S} Кнез потрча  
дизао у вис, крај горње усне час по час грчио се — знак да је био веома срдит.{S} Растислав је  
ге налик на човечије.</p> <p>— Класичка Грчка обесмртила је оне своје суграђане, који су умели  
о помутило је и збркало древне класичке грчке погледе на природу људску и на односе између мушк 
ничега тајанственог и грешног.{S} Један грчки философ врши обљубу јавно на улици; питају га шта 
оскида све ове листиће са старих статуа грчких.{S} На скоро за тим дође краљица да посети ту га 
е између мушкиња и женскиња.{S} Античко грчко друштво гледало је на тело човечије природно, а п 
 као најлепша рука на каквој старинској грчкој статуи.</p> <p>Гошћа се још не беше ни наместила 
порођења, повраћања и угледања на стару грчку и римску класичност.{S} Али све то још није могло 
рече кнез - да по селима девојке обично губе девојштво пре удадбе.{S} Откуда то, докторе?</p> < 
ан почели измицати кроз Ратков капиџик, губећи се у мрачним и кривим сокачићима.</p> <milestone 
на жртва почне осећати да малаксава, да губи снагу, да стари.</p> <p>„Младић од својих 25—6 год 
 а после и опадати.{S} С његових образа губи се руменило; његове рујне усне постају сваки дан с 
 тако исто бејаше почео и мислима да се губи у далекој прошлости.</p> <p>Чича Милоје — јер он ј 
кнуло стакло.{S} Бајна младост нагло се губи са свежа, лепа лица младићскога, на коме изумире с 
 неко време, а сваким даном све се више губи, управо сажиже се на живоме огњу, који јој је стра 
рхови, дотле се западна половина његова губила у недогледну, као тепсија глатку, ода свуда отво 
дешавају.{S} Кад девојке не би друкчије губиле своје девојаштво, оно, што учини један владалац, 
у преко стола, сретале се, одјекивале и губиле се у општем брујању, које је владало у доњем кра 
видним задовољством — само кад се не би губило толико времена при промени коња.{S} Кад је најве 
ачна на месечини.{S} Још даље поглед се губио у нејасној маси неправилних, издробљених планинск 
 би могао бити тај пријатељ?{S} Кнез се губио у нагађању, али ни приближно није могао слутити к 
био у оваком заносу, трзао се и опет се губио.</p> <p>Сад га поврати гласна вика у близини.{S}  
ашта.</p> <p>Већ у два маха Враничић се губио у оваком заносу, трзао се и опет се губио.</p> <p 
ај другог прозора, а поглед јој се опет губио кроз прозор некуд у даљину.</p> <pb n="46" /> <p> 
оћи.{S} Месец се час јављао, а час опет губио иза облака, и његови непостојани и сумњиви зраци  
наши саотечественика да оцене превелики губитак, који је Балканију овим несрећним случајем пост 
могу боље но ико да осетим колики је то губитак, што нисам био то у животу, што нисам био прво  
тај мах, кад се кнез Мутимир беше почео губити и заносити у ове мрачне и ужасне мисли, иза њего 
вештина сликања и резања почела се јако губити.{S} Поље, где се она највише ширила — природа љу 
авали је.</p> <p>Али једно није требало губити из вада. — госпођа Мона била је рођака кнежева к 
дреновим прутем по леђима, по глави, по губицама.{S} После као да му се то учини мало, те их уз 
очиће најгадније псовке.</p> <p>Некаква гувернанта, држећи за руку два, малишана, беше застала  
мине све су се дубље повлачиле у високе гудуре планинске, док су се из далеке равни распознавал 
ао, као да се повукао дубље у планинске гудуре, од куда се, овда онда, још чула његова потмула  
али око ње се по некад савије и отровна гуја и на румено, мирисно лишће њено наслања своју хлад 
твари, некакво оружје, а мати, љута као гуја, ишла је од одаје до одаје и само хукала и понавља 
ећете одбити ту молбу.</p> <p>Једак као гуја отровница, Растислав је стајао као укопан и немо п 
одигну.{S} Црвен као паприка, а љут као гуја, кмет се окрете.{S} Он је видео како се кнез грохо 
ац, али Мутимир лупну ногом и цикну као гуја...</p> <p>— Ћутите, г. ђенерале, кад ваш владалац  
е изгледао као мученик, кога су сву ноћ гује пиле.{S} Дисао је дубоко, тешко; уста му се болно  
хар нежна љиљана изригава свој смрдљиви гујски отров мрзости...</p> <p>Све до сад ђенерал је у  
плећа косе спустио,</l> <l>Витице су му гујски сплетови,</l> <l>Около чела смук се савио,</l> < 
ори не знају шта је болеснику; они виде гукруе, гуши, прогласе болест за гушобољу и отровани од 
о распознавао у ком се правцу креће ова гунгула.{S} На једаред читава гомила људи дође до гроба 
.</p> <p>Али сад, при доласку кнежевом, гунђање народно није помогло — „света бара“ насута је и 
 чуло потмуло, карактеристично, метежно гунђање и брујање.</p> <pb n="131" /> <p>Уз то, како ко 
 <p>Сељак махну главом — Набацио бих му гуњ на главу, па га одозго приклопио.{S} Околни се сеља 
ова човека била су подједнако обучена — гуњче и чакшире од црна сукна, испод гуњчета танка анте 
 — гуњче и чакшире од црна сукна, испод гуњчета танка антерија од ћитајке, на глави јагњећа црн 
 сури и црни, јако гајтанисани, сељачки гуњчићи и углађени, тек јутрос од кројача донесени црни 
видим ко је устао да говори“ — „Бре, не гурај, обалићеш столицу“ — „Чекај, молим те, да трчим г 
 широки дланови, како одупиру о врата и гурају их.{S} Но зато се на прагу указа непозната дама, 
то да ме склоне и сачувају, они ме сами гурају у блато.{S} Назвала ми се бајаги тетка, а силује 
, добро, добро, — понављао је Растислав гурајући полако жену све више вратима.</p> <p>— Дакле д 
м се казати шта је.{S} Док су се сељаци гурали око суднице, кмет и његови помоћници, одборници  
они знају.{S} Они су, бога ми, више нас гурали на скупштини, све хоће још више и више.</p> <p>— 
, који се ту случајно десио кад се кмет гурао кроз гомилу.</p> <p>На три четири корака иза кнез 
ав добро ћевлеисан газда у чоханом руху гурао се кроз гомилу да се протисне до кнеза.{S} То је  
оме механџија прискочи Ралеки и поче га гурати.</p> <p>— Хајд одлази, немој ми госте узнемирава 
и ко ли је њен суђеник.</p> <p>Ту Синђа гурну Паву: - „А онај црче за тобом!{S} Јес очију ми!{S 
ао, млада — одговори хоџа.</p> <p>Синђа гурну Паву и прошапута јој: — Погледај шта га је чарапа 
 глуп, г. Маврикије — и кнез га прстима гурну у главу.</p> <p>Г. Маврикије зажмури, сави врат,  
ма.{S} На један пут Каја цикну, скочи и гурну кнеза тако, да он чисто посрте.{S} Шоља му излете 
ало стиша.{S} Вујадин осети где га неко гурну у леђа и прошапута му на ухо:</p> <p>— Поклони се 
а чу се из даљине војна музика.{S} Свет гурну на ту страну.{S} Банда је непрестано свирала кнеж 
 би право у његову шољу, да га она није гурнула.</p> <p>Кнез погледа лакеја и упита га, да ли ј 
о несрећи кмет је и иначе јако личио на гусана.{S} Његов дугачки црвени нос био је прави гусанс 
} Његов дугачки црвени нос био је прави гусански кљун, па још кад узе сад шиштати, сви около оп 
а пуцња и силине свеће се махом погасе; густ пушчани дим напуни собу те помрачи и оно мало свећ 
јразличнијим бојама разнолика цвећа; па густ зелен шумарак, па зелена удољица, којом вијуга мал 
 Црнојевићеви и његово лепо чело застре густ облак.{S} Он се окрете нагло, узе пушку и погнуте  
на све стране.{S} Овде, као јед зелена, густа шеница; тамо шарена ливада, посута најразличнијим 
, снажна и једра крв, румена као рубин, густа као сладак сок са узрела чокота балканиског, нади 
одни будоари, овде шумарак, онде велика густа пшеница, или сврх човека високи кукурузи; сеоска  
отлац.{S} На малу округлу рану текла је густа, црвена крв, градећи беле клобучке.{S} Рањеник је 
че у то језеро и покушава да плива; али густа крв лепи се, смета покретању удова, не да му да р 
планински поток, који се једва видео из густе траве, израсле по стрмим обалама.{S} Преко потока 
не павитњаке, опасне купинове оструге и густе трњаке, или газити кроз високу, бујну планинску п 
 се ствара огромно, широко језеро, пуно густе, црвене крви, која се полако љушка и пуши.{S} Он  
лика штуче у мрак и брзо се изгуби међу густим гробовима.</p> <p>Кнез је седео на мраморној хла 
адска засађена је по средини с два реда густих, брснатих кестенова.{S} На јасној месечини, где  
новој алеји, покривеној дебелим сенкама густих и брснатих дрвета.</p> <p>Она два младића дочепа 
/l> </quote> <p>Чак тамо на обзорју, из густих зелених шљивика провирују црвени шиљати кровови  
час лежали, на што сељаци опколише мали густиш, уђоше унутра и пажљиво су преметали шумарак, кр 
—8 људи.{S} Два пса с арлуком упадоше у густиш, где су ова двојица мало час лежали, на што сеља 
Жика је био нашао згодно место у једном густишу, али ту им није било суђени конаковати.</p> <p> 
овикнуше и остале што су још тражили по густишу, и свих 7—8 одоше даље вајкајући се и псујући г 
 удвоји лавеж, јамачно осетив шушкање у густишу, где су Црнојевић и Жика били изабрали себи пре 
едва <pb n="138" /> приметан у големој, густој трави; даље је зелен пољанаст брежуљак, проплана 
</p> <p>Непознати људи изабраше место у густој ладовини кестеновој и одатле узеше посматрати шт 
 рођака, да се све то догодило у једном густом шумарку, куда је кнез био изашао у шетњу, да су  
је зелен пољанаст брежуљак, пропланак у густом гајићу, па опет њива, опет шумарак, опет шарена  
е.</p> <p>Наши путници загазише у бујну густу траву, као да запливаше у дубоко, зелено језеро,  
l>Кроз дивљачне тмуше азијатске,</l> <l>Гутајућ’ их ватреним погледом;</l> <l>Ка’ мало пре што  
 по кога шетача, који је жудно као и ја гутао свеж, вечерњи ваздух.{S} Прођем поред војне акаде 
лево час десно око кола и непрестано је гутао својим ватреним погледима.</p> <p>Па не само то,  
е већ тешко било разумети, јер је махом гутао последње слогове у речима.</p> <p>— Јес, хтео је  
 истресе га себи у уста, и у два велика гутљаја попи кобну течност, а стакло баци за врата с уз 
ровати, да се с њом збило све оно ружно гушање с једним младим, туђим човеком, за кога сви веле 
ше подигао главу у вис да откопча испод гуше копчу на мундиру.</p> <p>Тако, с подигнутом главом 
е она међу тим откопчавала хаљину испод гуше.) - А ово шта ти је?{S} Кнез беше узео у руке црну 
} Сутра ће већ почети надување у гуши и гушење.{S} Жена ће бити узнемирена, неће се одвајати од 
 главом хоџином, Срећко једва изговори, гушећи се од гнева:</p> <p>— Што ме превари, што ме сла 
уку.</p> <pb n="34" /> <p>Кнез одскочи, гушећи се од смеха.{S} Сад му је опет било смешно како  
нају шта је болеснику; они виде гукруе, гуши, прогласе болест за гушобољу и отровани оде под зе 
заклања небо и чисто належе на човека и гуши га.</p> <pb n="556" /> <p>Ова пољаница није била ш 
у се надимала; познавало се да га нешто гуши.</p> <p>У соби је био сам кнез Мутимир.{S} Он приђ 
p>Дежурни осети како му нешто застаде у гуши, испречи се као песница, а после, рапаво и кисело, 
наша.{S} Сутра ће већ почети надување у гуши и гушење.{S} Жена ће бити узнемирена, неће се одва 
 дејствује ваш отров.{S} Стегнуће вас у гуши.{S} Боловаћете 2—3 дана.{S} Умрећете привидно од г 
> <p>Једа пређе у гласно јецање; она се гушила од плача, она утече у буџак и поче на глас плака 
 заклони од Мутимира.{S} Али сузе су је гушиле, и њен плач брзо пређе у гласно јецање.</p> <p>С 
шна врућина.{S} Осећао сам просто да се гушим <pb n="479" /> и у тој муци свест ми опет мрче.{S 
ве више.{S} Најпосле је на глас плакао, гушио се од суза и зацењујући се од плача јаукао је:</p 
{S} Има дакле отрова, од кога се добија гушобоља, кад га човек узме.{S} Он врло просто ради — с 
{S} Јесте ли чули за бољку, што се зове гушобоља?{S} Ви учевњаци зовете то некако друкчије.{S}  
кари ће издати сведоџбе да сте умрли од гушобоље.{S} У службеним новинама ожали ће се смрт прво 
аћете 2—3 дана.{S} Умрећете привидно од гушобоље.{S} Ми, посвећени у ствар, прикрићемо ваш злоч 
тевтере и књиге запише се да је умро од гушобоље.{S} Никоме ни на памет не пада да сумња и да т 
њу као и остала публика, да сам умро од гушобоље.</p> <p>Кнез га пресече.</p> <p>— То би било н 
њив факт, да је ђенерал Врбавац умро од гушобоље.{S} Дакле „природна смрт“ !{S} А која смрт ниј 
нао је да министар преседник болује од „гушобоље“.{S} Тада је први пут постала популарна реч „д 
{S} Последњих дана почело се говорити о гушобољи.{S} На томе је и остало.{S} Цео град знао је д 
и виде гукруе, гуши, прогласе болест за гушобољу и отровани оде под земљу, а у тевтере и књиге  
зме.{S} Он врло просто ради — стегне за гушу и удави.{S} Доктори не знају шта је болеснику; они 
же.</p> <p>— Не рекох ли вам, ухвати за гушу, стегне и удави.{S} Шта хоћете више, рече Ката одс 
b n="357" /> задувану, болесну и рањаву гушу — поуздани знаци дифтерита!{S} Састављен је секциј 
) параграфа 91., 96. и 104. б., в., г., д.</p> <p>Ове су мере помогле.{S} Ред нигде није био по 
арода потпоре, одушевљења и т. д., и т. д...</p> <p>Кнез ућута, а дворана се поче разлегати од  
лава. „Прво и прво 300 дуката“.... и т. д. — Набројане су и друге користи, али се на крају крај 
 прениске, бар у главноме? и т. д. и т. д. све у том правцу.{S} Стављана су ми питања специјалн 
: како у ствари нема ништа и т. д. и т. д.</p> <p>Али му Лепша не даде да измакне.{S} Она му пр 
ржину те прениске, бар у главноме? и т. д. и т. д. све у том правцу.{S} Стављана су ми питања с 
 ме моји; да је било мало раније!“ и т. д. поуми Пава да се изговара, али стрина Синђа не даде  
рао се да је замени са „ви“, „вас“ и т. д.{S} Кнез Мутимир није волео да му се говори „Кнез“.{S 
 т. д., иде стопама својих предака и т. д., нада се да ће наћи код народа потпоре, одушевљења и 
 пријатељи, па околина, па општина и т. д.</p> <p>Он то није философирао, али он је то <hi>осећ 
аћи код народа потпоре, одушевљења и т. д., и т. д...</p> <p>Кнез ућута, а дворана се поче разл 
ријатеља: како у ствари нема ништа и т. д. и т. д.</p> <p>Али му Лепша не даде да измакне.{S} О 
он, као потомак династије Косанића и т. д. долази у стару престоницу Косанића и т. д., иде стоп 
долази у стару престоницу Косанића и т. д., иде стопама својих предака и т. д., нада се да ће н 
адиле, а које опет помириле и т. д и т. д.</p> <p>На крају крајева Мона је била задовољна <pb n 
аме завадиле, а које опет помириле и т. д и т. д.</p> <p>На крају крајева Мона је била задовољн 
Свршено је!“ рече један.</p> <p>— Боже! да ли је свршено, рече други.</p> <pb n="6" /> <p>— Сиг 
оба зачу се вајкање:</p> <p>— Хе... еј! да ми није пуста црвоточина сасвим претворила у прашину 
ислили.</p> <pb n="120" /> <p>— Хм, хм! да!{S} То ми је натоварио бригу на врат један пријатељ. 
 кад би се кренули одмах.{S} Господару! да не дангубимо....</p> <p>- А од кога си чуо све то?</ 
 и своје засебно име (заборавио сам га) да те своје мађије негују као неку науку и крију је од  
муж, (Јес, г. Растислав је био њен муж) да ја такве ствари, које се ваљда и мене што год, што г 
а ја теби говорити. <hi>господине</hi>, да ту простачку реч „жено“ нећу више да чујем!{S} Какав 
{S} Овај човек саветовао ме „као сина“, да учиним што се од мене тражи, а не тражи се ништа неч 
стигла је из Звониграда строга наредба, да се Црнојевић узме на око, да брижљиво прате све њего 
омандантима батаљона издата је наредба, да ће од сада све заповести примати непосредно од њега, 
оказивао, да њему лично ништа не треба, да он за се ништа не тражи; он је роб своје дужности и  
вишек.</p> <p>— Ако ми кад год затреба, да раскопавам ово бунтовничко гнездо, ја ћу прво тебе з 
едина, неодољива, несавладљива потреба, да ону, коју држи у наручју, утисне у своје груди, да ј 
о.{S} У нас се већ давно осећа потреба, да се отресемо ове збрке у нашој новчаној системи.{S} Н 
 би случају то могла наступити потреба, да гониш ово друштво?</p> <p>— У случају каквих интрига 
ава најачега човека, тако да га успава, да се тек у рају пробуди.{S} То је, господине пуковниче 
ована жртва почне осећати да малаксава, да губи снагу, да стари.</p> <p>„Младић од својих 25—6  
о једну једину потребу: „да се свршава, да се што пре свршава“.</p> <p>Што се дан кнежева пунол 
 год мине крај ружице хоће му се, бива, да је узбере; ружа мирише и опија, и што год се назвало 
, а његова рођака била је тако пажљива, да је свуда намештала пуно, пуно цвећа, кад год је кнез 
озвана је поверљива послуга ђенералова, да се нађе госпођи на руци.{S} Кнез је објаснио да сад  
о, да је Лепша била сваког часа готова, да гласно јаукне од бола.{S} Кнез је Мутимир личио на о 
 и ограда, а није било ни високих дрва, да заклањају и оно мало сумњиве светлости, што се још п 
нераздвојну целину, да му се преда сва, да за навек свеже с њим и своју младост и своју срећу,  
ве који производе тако страшна дејства, да се човек ужасава од саме помисли на таку смрт.{S} Тр 
</p> <p>Кнез погледа лакеја и упита га, да ли је он видео паука.{S} Слуга махну главом одричући 
е, а ова земља има свега, свега, свега, да у изобиљу почасти свога љубљенога владара.</p> <p>Ко 
 <p>Могла би се саставити читава књига, да је ко год зашао те покупио све те натписе.{S} Натпис 
незнам шта да мислим.</p> <p>— За бога, да то није био какав жив сан, то ваше хватање и одвођењ 
а је жеља, а и моје је поуздање у бога, да ће балканиски народ имати разлога да тај дан запише  
каквим изванредним приликама....{S} Да, да, кнеже мој, тако је то!“ — заврши свој говор црна <p 
је одучили намесникујући дуго...{S} Да, да, г. председниче!{S} Будите уверени, то ће вам веома  
А?{S} Шта да им рекнеш?{S} Коме?{S} Да, да!{S} Господи министрима...{S} Да!...{S} Разумем!...</ 
 знам — примети Растислав.</p> <p>— Да, да, разумем, — настави Врбавац подругљиво, то је све из 
оиста истинско одушевљење.</p> <p>— Да, да, одушевљење јесте, а и истинско јесте, само не знам  
и као да се нешто замисли.</p> <p>— Да, да, поче он — то је ваше — ви - сте правили устав... а  
 главу шта сте хтели рећи.</p> <p>— Да, да, рече Растислав, гледајући у кнеза.{S} Ја кажем да В 
вуче усне у широк осмејак.</p> <p>— Да, да, страсна раса, бујна, топла, крв — прихвати кнез — т 
</p> <p>Доктор замуцну:</p> <p>— Та да, да, пробудиће се!{S} Ово управо није ништа друго ни бил 
ог рада.{S} Слава му вечна.“</p> <p>Да, да, „разумног и неуморног патриотског рада!“</p> <pb n= 
дну нераздвојну целину, да њоме овлада, да је има....</p> <p>Под утицајем ове неодољиве силе, к 
оро безверјем, да побожност јако опада, да су цркве како који дан све празније и да су томе злу 
 одмах да иде, да зажмури, да се преда, да за тренутак позна рај, а после?...{S} Она није знала 
ича Мирко у полицији постараће се онда, да и нама што кажеш — рече кнез у шали.</p> <p>- А у ко 
у једва једном пође за руком те доказа, да у ствари ту нико није крив.{S} Дело истина постоји,  
ћа.{S} И ту сад кнезу ваља дати доказа, да таква спрема и такви напори већ постоје.{S} То једин 
 је долазило на ум да се рине на кнеза, да га дочепа за уво и да му пришије неколико врућих шам 
ш.{S} Хоћеш на делу да осведочиш кнеза, да Црнојевић у друштву с конзервативцима спрема удар.{S 
елини.</p> <p>— Ах! то не мислим ни ја, да ће они јавно потрзати овај ваш испит.{S} Али има ту  
.{S} Мене на првом кораку срета издаја, да ме научи ценити верност по њеној истинској вредности 
зором, услед чега се дигла таква граја, да је чак морала притрчати ноћна стража да ослободи ухв 
е, то се на послетку дигне таква граја, да је власт морала попустити.{S} Једног јутра сви џинов 
кога не воле, да је без срца и осећаја, да нема ни мало љубави за ову земљу, да ће бити страшна 
ироду да живи, да расте, да се развија, да цвета, да се плоди и множи.</p> <milestone unit="sub 
а која тек има да расте, да се развија, да се слави, и она и њени владаоци.</p> <p>— Да збиља,  
к и тиранија, а подметута је династија, да на њена леђа падају сви ударци народног незадовољств 
би одуговлачила?{S} Знаш ли, лудо моја, да би их стотину других полетело да ти то преотму, само 
 припије уз њу, да је стегне у наручја, да дише онај слатки балзам, којим је напојена сва атмос 
с њим пало још неколико његових рођака, да се све то догодило у једном густом шумарку, куда је  
ров најјачи, и има ли отрова тако јака, да би од њега морала црћи и така снажна зверка, као што 
 слава наша оде и до најдаљих потомака, да је славни град Орловац био тако осветљен, да није зн 
а у истом уверењу као и остала публика, да сам умро од гушобоље.</p> <p>Кнез га пресече.</p> <p 
 око заранака крај лепа, бистра потока, да се прихвате залогајем хлеба - Угледајући се на свога 
ак у такав севдах због кнежева доласка, да су попалили гомиле ђубрета што су годинама стојале у 
глава Перунова била му је толико тешка, да је он одмах, после првог тренутка, опет спусти на та 
аџија, то су се два пашанца саветовала, да ли ће бити добро да се уведе ово наплаћивање заостал 
 или ради згодне прилике, која се дала, да се људи, под изговором патриотске службе, лепо прове 
танти, а у интересу је самога ђенерала, да се ствар не веша на велико звоно, но да све остане у 
ћ, како га висока служба није спречила, да мисли о узвишеним задаћама, које стоје у задатку ово 
ок се милостивна једва једном одлучила, да благонаклоно врати визиту.{S} Јес, зашто су биле нуж 
писати протокол да је ствар тако текла, да је закопани дервиш одиста провео у земљи две недеље  
е народно, да је баба гора и од ђавола, да она може чак и оно што ни ђаво не може, довршује руж 
ији брат јамачно отишао да спреми кола, да јој отац и снаја јамачно још седе тамо под шатором,  
у он воле и поштује, Мона је узвикнула, да таква осетљивост кнежева нема места.{S} Шта се он бо 
х, а кнез на то додаде:</p> <p>- Збиља, да ли су и ранији покушаји били ваше дело?</p> <p>— То  
ки педаљ воде.{S} Но ако је твоја воља, да одем ја сам да погледам - рече онај други.</p> <p>-  
тумачи, с грациозним осмехом на уснама, да је по свој прилици утицало и једно и друго, па свој  
удно противни у министарским седницама, да се ма каква помоћ указује браћи преко границе, навод 
кол којим се ограђујете — а за тим има, да буде оно што бити мора: биће прокламован нов кнез у  
у да иде одмах доле и да нареди људима, да се спусте за један пушкомет ниже, да се спреме за пр 
мама, које је она давала младим људима, да их придобије <pb n="407" /> за своје кућевне пријате 
е опет њу уверавао необоривим доказима, да је навлаш дошао да хвата њу.{S} Сад сваки дан заједн 
 човек који се толико занео за мислима, да на речи и не пази.</p> <p>— Пропали смо ми с тога шт 
и чича Среја пандур пошли су на коњима, да заштеде ноге бар где се могне.{S} Кроз село потера п 
е знате, да се од смрти ништа не отима, да се од ње ништа на силу не узима; она по <pb n="601"  
а ступи у <pb n="17" /> везу с Турцима, да се стави на услугу „блистателној Порти“ „против бунт 
дадиље тако му је била жива пред очима, да ју је доцније и нацртао, те то још и сад чува као ус 
 ја будем отрован у сред њиховога дома, да примим смрт у јелу и пићу, које ми се подноси у њено 
ле, бити тврђење онога другог жандарма, да је Перун само рањен.{S} Да ли је он међу онима што б 
; кмет је наредио да се много не ларма, да чекају све мирно, па ће им се казати шта је.{S} Док  
упштина сазвати од данас за месец дана, да министри, државни савет и све власти и чиновници зем 
ао да га мрзи, да га сматра за душмана, да га ставља ван закона, да га вреба с пушком у руци ка 
њим — али ствар је дотле била доведена, да другог изласка није било.</p> <p>— Свршено је — прих 
ј бејаше рекао да је она слободна жена, да може слободно располагати собом и да нема зашта през 
природа људска толико је високо цењена, да је само снимање и препочињање њено сматрано као голе 
— Поштена! умела бих и ја бити поштена, да не треба јести.{S} Нема, ћерко, ту поштења, кад си т 
ла од једног врло поверљивог господина, да су пре два дана некакви непознати људи ноћу прешли < 
једном нађе код тога високог господина, да му исприча све и да апелује на његову племенитост.</ 
 Враничића и опет упита: — Ама, истина, да, почем, ниси ти Перун Црнојевић?</p> <p>Враничић се  
му био нешто изванредно; пре је истина, да је био човек обичне, бистре памети.{S} Али ту је пом 
о дете слушао од једног старог Турчина, да код њих има дервиша, који могу простим погледом да у 
ра за душмана, да га ставља ван закона, да га вреба с пушком у руци као дивља звера!...</p> <pb 
, да је он човек који стоји ван закона, да је свакоме не само слободно убити га, но би још за т 
 Да ли с тога што је чаша била препуна, да ли с тога што је кнезу дрхтала рука — јамачно од узб 
/p> <p>„Овој дружини дошло је до знања, да ви, као кнез балканиски, у овом судбоносном добу, не 
воје руке.{S} Растислав је био мишљења, да је опасност велика и да против конзервативаца треба  
>После као да наиђе на њега нека сумња, да л’ баш и они спадају. — Спадају, спадају, охрабри се 
ни лекарима да не буде изазивана сумња, да је он отрован.{S} Ето то мени треба.{S} Ето то је-</ 
 бију као два чекића, а срце тако лупа, да при сваком удару Јела осети како јој клопну зуби.{S} 
и је смелији од њега, па се онда стара, да од тога човека начини своје оруђе.{S} Он да смишља,  
и последњи пут у животу кнеза Мутимира, да је његов избор пао доиста на лепоту, пристојну круни 
естенов цвет.{S} Наже се преко прозора, да види ко му то добаци, али не опази ништа.{S} Улица ј 
же, одложите катастрофу бар за 24 часа, да доведем у ред своје ствари.</p> <p>-— Не може се одл 
итички рад, нити је имала воље и укуса, да се занима политичким стварима.{S} Па ни сада, она ни 
га новог? — упита госпођа.</p> <p>— Та, да! — рече пуковник расејано.</p> <p>— Кога?{S} Кога то 
знао је да се загонетна жена зове Ката, да је опасно створење, способно на свашта.{S} Сад је ја 
 ли да би ти истина дали триста дуката, да ти нешто упали па ти да ухватиш или убијеш Црнога<re 
епше од потпоручика.{S} Она вели, тата, да ћу и ја бити потпоручик, да ће и мени звецкати сабља 
иви, да расте, да се развија, да цвета, да се плоди и множи.</p> <milestone unit="subSection" / 
нику од тога и колика би му била штета, да си га напустио, да га ниси хтео служити?{S} Место те 
дајући поглед с доктора, кнез га упита, да ли он збиља тако млели, и је ли то баш његово истинс 
за, који га чак узе к себи за ађутанта, да би тако загладио „суровост“ очеву.{S} Помиловани, да 
вар је дакле веома проста, тако проста, да Срећко већ устаде, отвори позадна врата и изађе у уз 
 ми уста била тако запушена и стегнута, да сам једва могао на зор по мало дисати.{S} Шта је бил 
а су сви ту, да их је прешло два чамца, да су други остали доле с чича Мунтијаном да виде хоће  
ило да покушају они преко свога старца, да му набаве новаца.{S} Кнез је сад пунолетан, и сад би 
е, поштеди бар једнога несретна старца, да не мора слушати срамоту свога рођенога детета.</p> < 
корно, и све дошло добровољно, од срца, да поздрави господара, а и вас, молим покорно.{S} Само  
е.{S} Госпа <pb n="376" /> Цанка прича, да је Лепша говорила како је он њу прво питао кога да у 
 да је ово само превара и срамота наша, да нам на престолу седи туђинско копиле.{S} Нова династ 
о може бити и каква је то толика преша, да се људи ноћу дижу из постеље.{S} Многи не би отишли, 
ом и кад <pb n="651" /> је посао такав, да они што га послују могу што и заслужити на њему.</p> 
о не би био сретнији, но он, Растислав, да ствар не стоји тако; нико не би више желео да је мла 
ева кад је нападај тако јак и неодољив, да нападнута особа не сме ни да помисли на одбрану.{S}  
} Деца су ми плаховита да не легне крв, да ми се кућа сасвим не ископа.</p> <p>- Ама ко вам то  
 главе су им биле тако заврнуте натраг, да од устајања није могло бити ни помена док се прво не 
ну низ степенице прво једног на другог, да се за тили час обојица нађоше на земљи.</p> <p>Али о 
аћи преко границе, наводећи као разлог, да би наше помагање устаничке нејачи Турска могла узети 
ега балканскога владара, Душана Силног, да има за то и писмене доказе и документа, која се нала 
испупченим словима.{S} И он покуша сад, да тако исто прочита, пипајући прстима по издубљеним сл 
је и најмудрије савете, осећала је сад, да у питању своје рођене љубави није имала ни драма пам 
к, сто жутих дуката ћутање.</p> <p>- Е, да неће то бити много.</p> <p>- О, не! није много, госп 
 кажеш кад дође тренутак твоје женидбе, да се о томе самном посаветујеш као са најбољим твојим  
акве сте нужде ви имали, г. Растиславе, да дајете овој земљи устав?{S} Реците ми то — упита кне 
ас. </p> <p>- Ви ширите о мени гласове, да радим да се дочепам диктатуре.</p> <p>- Ја то нигде  
е, али имајте на ум то, да ја знам све, да имам у рукама све, и да вам одрицања ништа неће помо 
си им дорастао и да имаш довољно снаге, да им не даш подићи главе.{S} Кад будеш осећао да ти та 
а европска да пишу о вама читаве књиге, да <hi>вас</hi> преузносе као највећег и јединог пријат 
нате пријатељице код ове или оне друге, да поседе, да се разговарају, нашале, да попију белу ка 
толикој мери поверљив човек нове владе, да је био одаслан у суседну велику државу, да тамо извр 
 молити.{S} Удари у исповест; признаде, да је то слика једне париске лепотице из <foreign xml:l 
њем.{S} По особитој шкрипи она познаде, да то пролазе нека сељачка, јамачно рабаџиска кола.{S}  
, уздизали у мраку.{S} Прво распознаде, да је оно што је пред њом нека башта.{S} Видела је у бл 
ном ради? и знаду ли они, који то раде, да сам ја поданик, грађанин и представник Француске?{S} 
2_N1">Једном за свагда напомињемо овде, да град код нас овде увек значи варош.{S} А оно што се  
ељице код ове или оне друге, да поседе, да се разговарају, нашале, да попију белу каву и да јед 
звршити.{S} Она или треба одмах да иде, да зажмури, да се преда, да за тренутак позна рај, а по 
з њу.</p> <pb n="63" /> <p>Но кад виде, да јој је онака одбрана слаба помоћ, она се окрете и хт 
ко се изненадио, кад мало доцније виде, да та прилика има његове црте, управо потпуно га преста 
сти!{S} Шта! наложница кнежева да буде, да буде његова блудница! <pb n="259" /> - Па боље да цр 
ниче, да нам представите мало ове људе, да знамо ко су и одакле су.</p> <p>— Јес, јес, молим по 
ић одсудно.{S} Хоћу да дочекам те људе, да видим шта хоће они од мене, за што ме онолико траже  
зе на таква младића, и ко га први нађе, да јави одмах.{S} Издата је строга наредба и милановачк 
иче!....</p> <pb n="307" /> <p>— Кнеже, да нисте у моме.... — поче Врбавац, али Мутимир лупну н 
а, да се спусте за један пушкомет ниже, да се спреме за прелазак и ту да га чекају.{S} Код букт 
ла! у каквој сам се прпи нашла! — боже, да сам могла у земљу бих пропала.{S} Дошла госпа Цанка, 
уката.</p> <p>Друга госпођа тврдила је, да је ово дана, у једној виноградској кући у околини Зв 
м.</p> <p>Загонетна девојка тврдила је, да је она прапраунука најславнијега балканскога владара 
ачелника из источних крајева јављао је, да његовим округом путују два подозрива човека: путују  
.</p> <p>Други начелник опет јављао је, да су калуђери једнога подручног му манастира, једном п 
да извести кмета.{S} У опште речено је, да се најстрожије мотри на све непознате људе, па где г 
ићем својим разговетно осећала — то је, да би она за тај један тренутак незнане рајевине дала с 
едно се рачунало као извесно — а то је, да ће нови министар разјурити све старе полициске чинов 
 и деле узајамно своје мисли и осећаје, да попију белу каву, или ако је лето и јаке жеге да јед 
рима он је осећао да му срце јаче бије, да му крв бујније тече, и као оно после крепка, опојна  
ја тебе увек бијем, је ли г. Маврикије, да ја тебе увек лупам,....{S} Излази, шта ме нудиш, кад 
е требао да се појави у сред Балканије, да направи ларму, да изазове престрављеност код кнеза и 
прохтело се да буде владалац Балканије, да оснује нову династију, да мете на главу кнежевску кр 
чко друштво с тога постало неморалније, да су ови камени људи остали у пуној природи својој, он 
ку вашљивицу да не слуша своје старије, да не слуша мене, која сам је подигла од литре меса...< 
све лакше, да на млада кнеза дејствује, да га расположи за се и да му покаже своје искрено приј 
.{S} Шта више вољан је био да поверује, да је тек ово сад што му Заре прича прави сан.</p> <p>— 
</p> <p>— Како?{S} Да ме убије, отрује, да ме баци у воду, да ме распрска бомбом, да ме разнесе 
грош.{S} Како је сад ту кад се рашчује, да је овај прокартао једне ноћи само три хиљаде дуката. 
 се морају измишљати свакојаке досетке, да се овај ударац одбије.{S} Изгледа, као да је кнезу т 
им вам чашћу мојом, господине ђенерале, да није — рече кнез.</p> <p>— Онда ми је смрт три пут л 
, да поседе, да се разговарају, нашале, да попију белу каву и да једна другој исповеди шта јој  
разговарају, проћаскају, да се прошале, да претресу све градске новости, да оговоре што је за о 
рење како ти желиш.{S} Ти хоћеш, дакле, да се послужиш нечим што не постоји — како то може бити 
ош, самовољан, себичан, никога не воле, да је без срца и осећаја, да нема ни мало љубави за ову 
ворна чедност по некад је терала дотле, да су уметници морали кварити своја уметничка дела.</p> 
ина, коју треба само склањати што даље, да се и други од ње не трују.</p> <p>Све њене мисли, св 
снутим песницама и траже да вучеш даље, да непрестано идеш напред.</p> <p>Тошу је толико био за 
у.{S} Држећи је тако одигнуту од земље, да је патос једва прстима додиривала, он је обасу пољуп 
ости поучне прекоре, како је већ време, да се једном тргне од тих својих лудорија, а он, умирен 
S} Госпођа је завршила свој говор тиме, да ће можда то, <pb n="469" /> што се чује о некакој та 
дином.</p> <p>Сложили се најпосле томе, да овај покрет ваља живо пратити и непрестано имати га  
како се главна задаћа састојала у томе, да избуде све обвезнике из првога позива, то су и сеоск 
адашњих. — Сва је опасност само у томе, да Растислав и Ратко са својом дружином опет не дођу у  
 ти моје мишљење да је ваш спас у томе, да од кнеза направите што боља човека.</p> <p>Рекав ово 
 извршили би највеће промене и реформе, да им пуна власт дође у руке, што се најбоље видело по  
о то сањати, с тога се с њим споразуме, да се ствар држи у највећој тајности, те да виде да ли  
 да је неки хук ушао у најбоље грађане, да се, под изговором фамилијарних посела, држе политичк 
исак да направи, па опет да га нестане, да се спасе и утече, јер његов живот најпосле драгоцен  
та се дешава око ње и покуша да устане, да се отме.{S} Испод њених ногу, крај отомана, стајао ј 
ела збуњено и поуми да се и сама сагне, да види <pb n="64" /> где је ударила господина и где га 
има.</p> <p>— Јес, хтео је да се дигне, да се прослави, да овековечи спомен, да буде цар балкан 
цвет који <pb n="452" /> му се допадне, да пије сладости живота свуда, где год их нађе.{S} Инач 
па ваљај, па гњави.... и ју, леле мене, да ме ко не чује, рече несретна Петрија, осврћући се жи 
p> <p>Ове речи биле су тако изговорене, да — можда је срамота рећи — пуковник осети да му целим 
упорни мислилац.</p> <p>Из ове особине, да о ствари дуго и упорно мисли, поницало је свестрано  
 рекох.</p> <p>— Па наравно, господине, да знам.{S} Али будите добри па ми кажите, желите ли ви 
 а шта не ваља.{S} Јес, јес, господине, да ценимо!...</p> <p>Нови министар полиције осећао је п 
имну главом.</p> <p>— Е, мој господине, да вам не да бог да правите пробе.</p> <p>— Знам, знам  
спа левом руком намести поле од хаљине, да их при седању не згужва, а десном руком прихвати се  
> <p>Кнез покуша да се брани, да викне, да се отме; али, пре но што је могао и писнути, он се в 
 причу.</p> <p>— Ја не знам, г. бароне, да ли је ово била јава или рушан сан, тек мени се десил 
ога он је осећао потребу да мало дахне, да се прибере, да још једном с почетка до краја брижљив 
то и јасно да је за повратак сад доцне, да су дружинске страже већ размештене, и пре 2 часа по  
којим је напојена сва атмосвера око ње, да јој пиљи у очи, и да је обасипа пољупцима.{S} И Мути 
овости, да оговоре што је за оговарање, да осуде што је за претрес и осуду, да и деле узајамно  
купа, створило је о Мони такво мишлење, да су је се и бојали и избегавали је.</p> <p>Али једно  
е са своје наслоњаче — моје је мишљење, да нико нема права вређати друге без узрока и повода.</ 
пошто је јако било утврђено и то мњење, да је кнез само рањен.</p> <p>И доиста, око 10 часова у 
скусио и стекао <pb n="527" /> уверење, да је стрпљење најбољи друг у сваком послу.{S} За тим ј 
адо, овако свеже, овако чисто створење, да се стопи с њим у једну нераздвојну целину, да му се  
његовој причи контролише своје памћење, да види да ли је ствар текла онако како се њему урезало 
а жена много може.{S} Но било је сумње, да ли ће Лепша хтети да послужи њиним интересима.{S} У  
о потребу да мало дахне, да се прибере, да још једном с почетка до краја брижљиво прегледа цео  
а вашег нађосте мене, човека туђе вере, да вам ја благословим курварство ваше!..{S} Ето вам ваш 
о састају, да се пријатељски разговоре, да једна другој саопште најсвежије новости, да се узаја 
{S} - Што ту ваздан тењезгати.{S} Море, да ти знаш, да <pb n="47" /> ти знаш само!{S} Баба Ката 
 је девојка?{S} А, шта мислиш, докторе, да ли је девојка?{S} Врло је интересно да ли је овако л 
јем све.{S} Наредите, господин докторе, да младићи певају све слободно, као што то обично раде. 
ву онаких података, и смео узети на се, да учиниш оно с Врбавцем, што си учинио?{S} А има и сто 
че долазити к себи од љутине и сети се, да тамо, на оном кобном мосту, у овом исток тренутку, м 
тим се окрете кнезу: — Збиља, уздам се, да вам неће бити дуго време овако у двоје, док ја за тр 
<p>Преобучени жандарм Јовица вајкао се, да му нико никад није тако умакао.</p> <p>После саставк 
S} Од крваве руке Кугићеве учини му се, да се хиљадама крвавих руку на њега дигло и свака та ру 
, обалићеш столицу“ — „Чекај, молим те, да трчим горе да чујем шта говора књаз.“ —„Нека говори  
лом узмете, јадници!{S} Ни то не знате, да се од смрти ништа не отима, да се од ње ништа на сил 
дном од њих не дође мисао да се сврате, да још једном виде ту крваву лешину.{S} На против, обој 
есту, гоњен неодољивим осећајем освете, да види оборена и у крви онога који је оборио његовога  
 и обигравао је око лепе жене као дете, да му каже шта је све то.</p> <p>У овој госпи лако је б 
можете ништа друго но да протествујете, да напишете, ако хоћете, протокол којим се ограђујете — 
.{S} Ја рачунам да ми потпуно верујете, да безбрижно можете учинити сваку услугу коју од вас бу 
 кроз сами мозак.</p> <p>„Да га отмете, да га силом узмете, јадници!{S} Ни то не знате, да се о 
, да брижљиво прате све његове покрете, да му пазе на сваки корак и о свему тачно да извештавај 
Ствар није рђава, и неће бити од штете, да се кнез још чвршће привеже, али он никако, никако ни 
а бих волео да са мном обично говорите, да не лупам увек главу шта сте хтели рећи.</p> <p>— Да, 
 ударили!{S} Куда год задрете, памтите, да ћете мене наћи на путу!</p> <p>— Г. пуковниче, пазит 
 позива целу природу да живи, да расте, да се развија, да цвета, да се плоди и множи.</p> <mile 
пред њом, држава која тек има да расте, да се развија, да се слави, и она и њени владаоци.</p>  
нака биле притегнуте - тако притегнуте, да њима ни помаћи нисам могао.</p> <p>- Је ли могуће, д 
о онај млади господин?{S} Је ли могуће, да је то био он?....{S} Зар кнез Мутимир!...{S} Кнез Му 
сва претрнула од страха: „Је ли могуће, да ће због тих, тако обичних и тако природних младићски 
бити да се промаши?{S} Зар је немогуће, да се све свршило простим покушајем, или прошло на какв 
бити, разаслати да иду од куће до куће, да буде сељаке и да им закажу да одмах трче у општину,  
е тражи, но да усрећи своје присталице, да им очува или стече високе чиновничке положаје.</p> < 
падају као <pb n="98" /> неке грознице, да ноћ дочекује с неком ужасном ватруштином, која као д 
та шта је ово?{S} Но црна прилика рече, да сад немају времена за дуга објашњења; доста то, кнез 
ородице.</p> <p>— Пазите, г. пуковниче, да копајући очи овој земљи не ископате своје рођене...< 
дњег разговора надам се, г. преседниче, да нећете чекати да вам понова и формално наређујем, да 
иво.{S} Али ми би желели, г. начелниче, да нам кажете што изближе о овој господи, одакле је кој 
:</p> <p>— Добро би било, г. начелниче, да нам представите мало ове људе, да знамо ко су и одак 
неко не ухвати за тур и тако га повуче, да кмет љосну колико је дуг.{S} Чаша се проли, оближњи  
 из народа?</p> <p>Начелници промуцаше, да и они.... премда су у ствари људи слабоумни и од књи 
ји и Растиславу је постајала све лакше, да на млада кнеза дејствује, да га расположи за се и да 
ек тако крепке воље и тако снажне душе, да је сву ову буру умео сакрити и закопати дубоко у душ 
 колебу, па направио човек прво прелаз, да му је лакше преходити с једне стране на другу.</p> < 
ет за то чинило да је опазио тај израз, да га је уловио и у оном кратком тренутку, кад као муња 
 несретник загризе.{S} Вид тако ослаби, да паћеник све предмете види само као кроз неку замагли 
ачунало, па зашто се и сад не употреби, да се кнез боље привеже.{S} Конзервативци ако успеју, у 
о би од прилике морао видети и на јави, да се обистинило писмо непозната човека, које ме је поз 
 уверење, на што доктор одлучно изјави, да тако мисли не само он, но „сваки балканиски родољуб“ 
леме опасности.{S} Само нека се појави, да се чује да је прешао, па после 2-3 дана макар опет у 
с, хтео је да се дигне, да се прослави, да овековечи спомен, да буде цар балкански; он је био н 
и кад се један ђенерал толико заборави, да.....</p> <p>Ђенерал га пресече.</p> <pb n="309" /> < 
сма као да позива целу природу да живи, да расте, да се развија, да цвета, да се плоди и множи. 
квих булажњења до кнеза муче нечастиви, да он има везе с хрђавим духовима и вештицама, а све ов 
о да се јутрошња појава више не понови, да то буде први и последњи пут.{S} Ако игде, а оно у го 
 боре; често се даве као дивљи зверови, да стеку име, положај, богатство, а амо долазе с једном 
ан, — прихвати госпођа — а што, бајаги, да није таман!{S} Што?{S} Зар нема у Балканији људи, ст 
>— Вас, да, вас!{S} И зашто као бајаги, да то не питам вас? — То спада у делокруг вашега пашанц 
оређани, али тако близу један уз други, да се рахат могло корачати с гроба на гроб.</p> <p>Незн 
S} Вредно би било да је човек изненади, да јој на једном каже целу ствар, да види како ће на њу 
 учтива снебивања, но кнез му заповеди, да без многих парада заузме место с леве стране, скочи  
 пред светом прода скупље но што вреди, да се прода под оно што није у ствари?{S} И на што је с 
ти бије о главу, а фрајла само да седи, да чека на готово и да чува своје поштење.{S} Учуваћеш  
у држи у наручју, утисне у своје груди, да је стопи са својим срцем, да се с њом слије у једну  
зе само један једини осећај, — да бежи, да бежи што пре и што брже из ове опасне клопке.{S} И н 
 путем, да се с кнезом што боље зблизи, да га свикне на поверљиве разговоре, где би отворено и  
о би, дакле, овај свет имао да га мрзи, да га сматра за душмана, да га ставља ван закона, да га 
 били су конзервативци и њини покушаји, да се додворе кнезу и да дочепају власт у своје руке.{S 
и је много полагао на то да га се боји, да га слуша и да му се покорава.{S} Рашчуо се са изреке 
тво.{S} Тешко сваком оном владару који, да би се удобрио варљивој сенци која се зове „народ,“ в 
 ствар тако <pb n="494" /> рђаво стоји, да је чак и њин пад могућан, и то у најкраћем року.</p> 
онда кад су обојица били већ тако јаки, да један другоме није могао лако досадити.{S} У почетку 
и стаде пред њу.</p> <p>— Признајеш ли, да си син човечији и да си у греху рођен и да си по том 
стари новци хемијски би се анализовали, да се види колико чиста сребра има у њима и колика им ј 
, никога рођеног да га истински пожали, да га искрено и срдачно загрли, да с његова млада срца  
 а мудри Инглези чак су дотле дотерали, да и клавиру облаче гаћице, јер има ноге налик на човеч 
одсмевали се.{S} Једни су се препирали, да ли је мајмун полковник или ђенерал, кад већ носи офи 
и знате за тај допис, да сте га читали, да сте га у рукама имали.....</p> <milestone unit="subS 
; после додаде равнодушно и као у шали, да би он био задовољан кад би <pb n="550" /> био макар  
осио блато кући парио се њиме, и, вели, да му је помагало.</p> <p>Онај несносни „мирис“ свет је 
страна.{S} Милоје криви жандарме; вели, да су они први пуцали и да им је намера била да убију и 
ћући се опет мужу и Ратку — Право вели, да је сироче, и да за њега нико не мари.</p> <p>— Е, пр 
онако како он каже.{S} А за Швабу вели, да то управо и није Шваба, но се само тако претвара.</p 
ло она се поред управитељке тако осили, да су осуђенице од ње пропиштале.{S} Била их је, мучила 
пожали, да га искрено и срдачно загрли, да с његова млада срца отопи лед и студен и да пробуди  
.{S} Шта се он боји?{S} Ваљда не мисли, да ће га Лепша оставити с тога што може чути да се о њо 
чић сада налази у непријатељској земљи, да је он човек који стоји ван закона, да је свакоме не  
гладио „суровост“ очеву.{S} Помиловани, да би се показао достојан толике милости, био је ванред 
оје су поградили богатији Звониграђани, да им служе као место за забаву и живовање преко лета.< 
 седео.</p> <p>Кнез покуша да се брани, да викне, да се отме; али, пре но што је могао и писнут 
година, људи били већ толико развијени, да су тело човечије сматрали као богодану лепоту, коју  
целу ову ствар, да кривца строго казни, да нареди да се деца још ове вечери одвоје да не спавај 
тајне.{S} Није знао управо шта да чини, да ли да јој призна оно, што је већ и сама видела и да  
з, само једну могућност: да се потчини, да се преда потпунце и неповратно.</p> <pb n="438" /> < 
азмишљања.{S} Њему се на једаред учини, да је управо под собом чуо неко шушкање, а за тим и при 
толу.</p> <p>У први мах кнезу се учини, да је ово просто слика на платну: али наскоро примети,  
иси провео детињство у народу, као они, да ти бар успомене из детињства ублаже те мане у каракт 
воју рођену увреду.{S} Он пребаци Мони, да није требала ни звати Лепшу к себи, кад тако зло о њ 
р један сан кад му се од некуда присни, да га нападе некакав црни бик, те се од страха пробуди. 
 Ти данас изнесе толико ваљаних ствари, да би срећа била кад би се и половина од њих могла оств 
 прича.{S} Тако се, на прилику, говори, да Перун Црнојевић не долази сам од своје главе, но по  
околношћу, ако је истина што се говори, да кнез истински воле Лепшу.{S} У таквим приликама жена 
ако у наоколо?</p> <p>Отац му одговори, да су то господа начелници.{S} Дете заглаба палац у уст 
Она или треба одмах да иде, да зажмури, да се преда, да за тренутак позна рај, а после?...{S} О 
 и сине мој, помози, по богу син да си, да се прође о што мање бруке и срамоте...{S} Деца су ми 
олико желео да се све то баш тако деси, да је доиста и веровао све оно што је испричао проти.{S 
и, вичући још страшније.</p> <p>— Јеси, да богме да јеси!{S} Видео сам те у оној гомили што је  
Да богме да хуњкам.{S} Хуњкала би и ти, да су ти се угнездила у носу два огромна паука, и туна  
{S} С тога је било потребно доказивати, да је умро природном смрћу.{S} Дозвани су одмах „поузда 
зе га у шали <pb n="142" /> испитивати, да ли доручак прија овако ванредно са ванредне доброте  
 као ружан сан.{S} Није могла веровати, да се с њом збило све оно ружно гушање с једним младим, 
вом, које су умели тако заинтересовати, да им је оно, о свом трошку, чак и штампарију подигло,  
ом династијом.{S} Кнезу треба доказати, да су конзервативци прости агенти Црнојевића куће, и ак 
ваком пак случају не треба заборављати, да је ваш књаз до сада био малолетан.{S} Но и томе ће с 
мке.{S} Само се још није могло сазнати, да ли Илија и сад општи с Врбавцем.</p> <p>За онога заг 
ке мисли и он већ бејаше почео сумњати, да ли и да узима у руку ову гранчицу, кад опази где око 
!</p> <p>Увређен, кнез се узе освртати, да нађе капу, па да иде.{S} Нападаји су били сувише ошт 
ви Јели одсечно, или је мора послушати, да оде с њом једној госпођи, где ће прво остати два три 
луд опомињао да треба ма шта предузети, да је, после свега што се десило, управо безумно помишљ 
жена, која је имала толико лепе памети, да је често кнезу давала најкорисније и најмудрије саве 
како су се запетљали, Ратко им примети, да је за то посао у држави и подељен, што један човек и 
о слика на платну: али наскоро примети, да се та слика миче, а и иначе му је изгледала сувише п 
ику могла чути, начелник се једва сети, да се окрене кнезу лицем, а дотле је једнако стајао окр 
овраћала.</p> <p>— Само се могу чудити, да се тако мало користите у практици тако јасним схвата 
/p> <pb n="594" /> <p>Кнез узе мислити, да ли Богодан није то исто што и Богдан, т. ј. да Богда 
ар си могао и за часак један помислити, да ћу ја - хоџа махну руком низ дугу, седу браду — да ћ 
Знати да ћеш кроз недељу две побеснити, да ћеш прво пролајати и поднети све страхоте беснила, п 
шега живога господара, па још говорити, да сви ми, па и наш господар, нисмо ништа према том њег 
чему надају; на њих треба живо мотрити, да не дођу у интимни додир с кнезом.{S} За сада то су с 
лем утицај.{S} Ту се лако могло десити, да ни <pb n="364" /> најјаснији докази ништа не помогну 
обавештавати, а у ствари то ће значити, да га упућују и да му заповедају.</p> <p>— Човек, који  
шћански аскетизам, да тело ваља мучити, да би се спасла душа, све то помутило је и збркало древ 
Ловимук морала би бесповратно пропасти, да се у ствар није умешао главом сам г. министар унутр. 
ма, и како бих иначе ја дошла до части, да овако говорим с господин намесником — рече она скоро 
 ономадашње речи, кад му она наговести, да јој се чини као да је остала тешка.{S} Он је на то у 
една другој саопште најсвежије новости, да се узајамно оговоре и да проведу време пријатно, изр 
ошале, да претресу све градске новости, да оговоре што је за оговарање, да осуде што је за прет 
ти о томе?</p> <p>— Факт је, светлости, да смо ми куд и камо чистији и чеднији од Румуна — прих 
љубивих тежања, без воље и способности, да улази у читав сплет политичких интрига, које су се п 
саме беле кости, тако ћемо га стегнути, да, хтео не хтео, мора остати међу нама, а после ћемо г 
 би једна.{S} Само тако може се избећи, да се ове две куће не гоне душмански и да се не пролива 
у пренаглити.{S} По чему ти можеш рећи, да је ништавна и незначајна ова тајна дружина?{S} Ти не 
четворогодишњој владавини, наглашујући, да младоме кнезу предаје престо и отаџбину учвршћену и  
а које чине звониградски конзервативци, да придобију кнеза на своју руку, а Растиславу да потко 
е гласови да је кнез наклоњен падавици, да има махну у срцу и да може на пречац умрети.</p> <p> 
 с уздахом је напоменуо тужној удовици, да ту има мало прста божијег што она и њен комшија скор 
уо?{S} Упита даље шта се ради на улици, да ли је свет миран, или се узрујао?{S} За тим; заповед 
 позва кмета да иду општинској судници, да ту чује капетанову наредбу, па да се одмах свршује п 
авала да се налази на такој раскрсници, да стоји пред таким журним, неодложним избором.</p> <p> 
а: да се нису где год појавици хајдуци, да није ударио какав чопор вукова, или се где год у хат 
е од кнеза чуле чак и тако крупне речи, да би он с том женом могао бити потпуно срећан, па да с 
у јасно изнети пред <pb n="493" /> очи, да су конзервативци, по предању већ, крвави и непомирљи 
ледом, тако, да и начелнику паде у очи, да је између ове двојице било нешто.</p> <p>— Заповеда  
 главу.{S} Она је била готова да скочи, да загрли ово младо, овако свеже, овако чисто створење, 
/p> <p>На оне речи Лепша се збиља маши, да извади и писмо из завоја, из кога беше испала ова за 
>После тродневне двоумице кнез се реши, да узме са собом свога најпоузданијега ађутанта, па да  
pb n="576" /> ткиву.{S} Али добро знај, да од целога тога посла ништа бити неће.{S} Док сам ја  
ападне међе стиже телеграфски извештај, да су у његовом месту ноћни стражари нашли растурене по 
биће испуњава само један једини осећај, да он није у стању ни да што друго мисли, ни да што дру 
хтео је да се обезбеди за сваки случај, да не буде у страху ни онда, ако чича Милоје падне случ 
"682" /> плате, ако би се десио случај, да, слушајући бечки двор, изгубите престо; а тражили ст 
е он један пут био хватан?{S} Е... хеј, да си ти жив и здрав!{S} Да је ко други, тај би одавно  
о рекла бих му да је леп, да је сладак, да је шећеран, да цркох за њим и да бих волела с њим се 
н, но опет за то бол је био толико јак, да млади господин викну, и ухвати се руком за болно мес 
.</p> <p>— Дакле доћићеш доле на ручак, да те чекамо? — упита госпођа Софија на вратима.</p> <p 
њега прво траже да престане бити човек, да не осећа као човек, или да се претвара и крије своје 
вели, тата, да ћу и ја бити потпоручик, да ће и мени звецкати сабља, имаћу златну јаку и рукаве 
ли предани госпођи управитељки Ловимук, да их она разда, што она савесно и изврши.{S} Сад о Пет 
 морало омести.{S} Но ја се опет надам, да неће дуго изостати.{S} А имамо још времена, тек је 1 
о грешности тела, хришћански аскетизам, да тело ваља мучити, да би се спасла душа, све то помут 
р унутрашњих послова.</p> <p>— Не знам, да стрчим један час да видим.</p> <p>— Види!...{S} И ак 
о ће изаћи на крај с оваким извештајем, да је био само он један и да није стотину других прилик 
а народна вера граничи скоро безверјем, да побожност јако опада, да су цркве како који дан све  
ати да вам понова и формално наређујем, да поднесете оставку заједно са целим својим министарст 
{S} Прво и прво дошла сам да те псујем, да протестујем...{S} То јест, наравно, ако је оно истин 
омислим се свакојако и најпосле рекнем, да покушамо, да видим каква ће ми питања стављати, па а 
револвер, метнем га на сто и подвикнем, да овде нема шале, овде лежи онесвешћен поглавар земље, 
оје пошао је од мене ономад с уверењем, да не зна је ли Зликовац<ref target="#SRP18892_N9" /> в 
више <pb n="277" /> користи овим путем, да се с кнезом што боље зблизи, да га свикне на поверљи 
оје груди, да је стопи са својим срцем, да се с њом слије у једну нераздвојну целину, да њоме о 
</p> <p>Мона их је карала и претила им, да тако што не износе из њене куће.</p> <p>— Јух! часан 
 ђенерал, стајући пред кнеза.{S} Држим, да сад један другом можемо пружити руку, рече он и пруж 
.“</p> <pb n="179" /> <p>„С тога молим, да се против реченог учитеља предузму најстрожије мере. 
ту, али свакојако ја опет за то мислим, да је то велеиздајство хвалити туђега владаоца екватора 
p>„Пре свега, дозволите ми да приметим, да мени цео овај догађај изгледа доста загонетан, а мес 
у је то саопштио под изречном погодбом, да никад никоме ништа не казује о тој ствари.</p> <pb n 
 ме баци у воду, да ме распрска бомбом, да ме разнесе на ножевима..{S} Па ти бар знаш како то б 
има велике историске задаће пред собом, да она мора сад имати владара зрела и мудра човека, а н 
 ослободио и укалашио пред Растиславом, да се целим путем није одвајао од њега.{S} Пријатно му  
 тако пролазан израз на лицу Милојевом, да га је нестајало скоро у исти мах кад се и појављивао 
на скочи тако нагло, и с таквом снагом, да се млади господин сустури и добро удари главом о сто 
аким тоном и пропраћено таким погледом, да Мутимир, збиља, не имаде више куражи да пориче, и он 
ода да се што присније зблизи с кнезом, да младога владара што боље придобије за се.</p> <p>Што 
о толико, да ја он живо покретао руком, да је јако дувао, да је нешто вукао.{S} Сећала се доцни 
 наредби пође за њим преобучен жандарм, да види где ће одсести и да му дозна име и откуда иде,  
 <p>— Како вам је то могло пасти на ум, да мени кнез смета?</p> <p>— О, па то је тако близу пам 
и којима је чак и то могло пасти на ум, да и така места употребе за своје злочиначке заседе.{S} 
 у десно иде велики Ђурђевградски друм, да су ту одмах близу куће, дућани, каване; да овде у <p 
жев напад био је тако неодољиво снажан, да је Лепша одмах клонула и предала се целим телом.{S}  
ижљиво прегледа цео свој скројени план, да опроба јачину појединих поставака својих, да види да 
>У писму је нуђено кнезу, ако је вољан, да баш сам лично види једну седницу тога тајнога друштв 
а вам ево искрено кажем да сам намеран, да вам дам одмора, после многогодишњих напора на власти 
да је леп, да је сладак, да је шећеран, да цркох за њим и да бих волела с њим се играти један п 
без бриге.{S} Ако престо буде несрећан, да <pb n="685" /> се противу њега почну служити заверам 
 јутрос у 8 сати, видео сам, изненађен, да лепо, као и обично, лежим у моме кревету.{S} Крај ме 
 славни град Орловац био тако осветљен, да није знао шта је ноћ и мрак, но му је дан био као и  
е, да се прослави, да овековечи спомен, да буде цар балкански; он је био немирна глава, опасан  
 само моја, као што сам ја тврдо решен, да од сад будем само њен?</p> <p>Лепша даде главом знак 
а дознаде да је то тако висок господин, да ту о женидби не може бити ни говора; но Јела може он 
глас, како ће кнез сад изаћи на балкон, да благодари свету за изразе саучешћа.{S} До по ноћи че 
 да кнеза отуђује строг, учитељски тон, да он не воле кад му се читају буквице, а врло радо при 
ти рогове.</p> <p>Но Ратко је уверавао, да је он спрам тога већ предузео своје мере.{S} Старији 
е стеге.</p> <p>Растислав је доказивао, да њему лично ништа не треба, да он за се ништа не траж 
 живо покретао руком, да је јако дувао, да је нешто вукао.{S} Сећала се доцније толико, да је н 
оним што је имала и што јој је Бог дао, да тиме може у свету заслужити кору хлеба.{S} Господин  
му се познати, ко би га добро загледао, да га је долазак ове женске узбудио.{S} Стаде пред огле 
и јој га тако жао, тако неисказано жао, да би у ток тренутку била готова на све, само да њега у 
/hi>, и ко зна докле би их тако ударао, да голотрбом арслану не приђе онај исти чичица у олињал 
отле имао као намесник, он се постарао, да фактички прикупи у своје руке сву власт министарску, 
 последње време појавила се била мисао, да се заостале порезе наплате од народа у натури, понај 
. (Родом је био из Босне али је причао, да су му се стари одувуд однекуд доселили у Босну).{S}  
губите престо; а тражили сте и јемство, да вам Аустро-Угарска силом поврати круну, ако би, усле 
.{S} После се сети да ће то бити друго, да јој је хаљина овде откопчана.{S} Једном руком брзо н 
н доказивања.{S} По правилу ред би био, да они чим било докажу да имају какав значај.{S} Место  
p>У даљем разговору беседник је развио, да се тај претходни рад састоји у збацивању династије К 
 пуној метака.</p> <p>— А шта би радио, да нешто натрапаш на <hi>Црнога</hi>?</p> <p>Сељак махн 
 у писму само у толико, што је наредио, да из даљине опрезно пођу за колима четири оружана коња 
р с г. Врбавцем, који се с њом погодио, да му за 250 дуката направи 5 флашица отрова, којима ће 
> <p>Данас је г. министар тако поранио, да чича Јова није имао кад ни попити каву, ни попушити  
шао човек с тога, што је мудро одмерио, да ће Растислав једини бити у стању да се носи с оном х 
"695" /> <p>— Јес, кад би те ја пустио, да с писмом одеш.</p> <p>— Него шта ћеш?{S} Ваљда силом 
ка би му била штета, да си га напустио, да га ниси хтео служити?{S} Место тебе он би узео друго 
есницом понова удари у груди тако јако, да се старац устури натраг, простења, но опет се брзо п 
прстом у кнежев мртвачки лик тако јако, да стакло на слици одмах пуче, и повика загушљиво: „Ево 
еке појединости са тога састанка, тако, да се и сама Мона чисто чудила.</p> <p>Та она није упра 
лицу, по носу, око очију и усана, тако, да женским опадну веђе, а мушкима и обрве и бркови.</p> 
ати у шаки и склонити је у рукав, тако, да се <pb n="105" /> можеш њоме послужити и на сред ули 
е, на којој су ивици биле задуле, тако, да се црвенило спустило преко целог чела, а у слепим оч 
ечујно, па после све јале и јаче, тако, да се његово певање сад и у будоару већ јасно чуло.{S}  
спрати дугим, значајним погледом, тако, да и начелнику паде у очи, да је између ове двојице бил 
, формално је отимао од ње писмо, тако, да јој откиде чипку с хаљине и огули јој лакат, којим б 
шао као сенка, мрачан и забринут, тако, да су му укућани, нарочито жена, већ били почели очајав 
игне десетак нових села у потеру, тако, да је сад било већ неколико потерних ланаца, а наши бег 
 штогод подозриво, <pb n="574" /> тако, да он имадне највише јављати у Звониград.</p> <p>У општ 
 женскиња, срећом, увек се дешава тако, да или прамен косе, или парче какве крпе, или какав цве 
 ударени печати лекарског друштва тако, да није могуће изићи из платна а да се печати не повред 
т Каја цикну, скочи и гурну кнеза тако, да он чисто посрте.{S} Шоља му излете из руке, паде на  
ичне полуге и стиште је у наручја тако, да се њој чинило сад ће јој поломити сва ребра која су  
p> <p>Ове речи биле су изговорене тако, да се госпа чисто трже.{S} Она на једанпут изгуби цело  
оше и везаше некаквим каишем, али тако, да су ми под каишем и руке око чланака биле притегнуте  
ијине, а он их је умео извршивати тако, да је, поред добре новчане зараде, брао и славу што је  
а, која су била заклоњена ћилимом тако, да се готово нису ни распознавала.</p> <p>На вратима се 
то лево, то десно; час се сужавао тако, да два човека упоредо не би могла проћи, а час се опет  
абубреле и затегле, језик одебљао тако, да га је с муком кретао и често запињао; цело тело у гр 
о је ствар са чича Милојем удесио тако, да се није имао ничега бојати, опет за то, по одласку ч 
мо то би онда морало бити удешено тако, да на њега, <hi>ни у ком случају</hi>, не може пасти ни 
 једној час о другој ствари, и то тако, да му се човек често морао од срца смејати.</p> <pb n=" 
тојавању цареви најпосле доконају тако, да Балканијом не влада само једна династија, но по реду 
 игда може удари песницом у слику тако, да парчета разбијена стакла полетеше на све стране, а и 
 приђе и лупи Маврикија по рамену тако, да овај искриви леђа.{S} Но како Маврикије не одговори  
 и каква тица, случајно падне баш тако, да заклони оно опасно место, са кога би пропао сав мора 
ослушнику.</p> <p>— Како би било, Жико, да сиђемо до Дунава да разгледамо околину.{S} Можда их  
што вукао.{S} Сећала се доцније толико, да је на један пут осетила по снази неко голицање, нека 
дозналост без укуса, наваљивати толико, да прочита писмо једне париске јавне женске.</p> <p>— О 
вечито мрачни.{S} Знала је само толико, да ја он живо покретао руком, да је јако дувао, да је н 
 самом.{S} Знао је доцније само толико, да је присуство ове лепе жене на један пут одагнало све 
.</p> <p>Растислав примети само толико, да је по његовом мишљењу кнез млад човек, код кога се с 
ја сам, како рекох, сазнао само толико, да ме на, колима некуд журно возе.{S} Колико сам могао  
а се у новије доба дознало само толико, да га дивљаци справљају од сока једне биљке америчке, м 
а наредба, да се Црнојевић узме на око, да брижљиво прате све његове покрете, да му пазе на сва 
ко се, ваљда, ипак по кад кад дешавало, да се по којој од ових кћери Евиних и нехотице отео пог 
тача, навуче га, и стаде пред огледало, да га закопча.{S} Руке су јој дрхтале, а она је у оглед 
гледао нешто тако гадно, ниско и подло, да је пре свега осталог помислио на освету.{S} Људи, ко 
ју, а овамо одмах да прате кога у село, да извести кмета.{S} У опште речено је, да се најстрожи 
о А било је већ и крајње време.{S} Зло, да је још дуже потрајала ова неизвесност.{S} Већ сам би 
у последње време два три пут проносило, да ће кнез Мутимир, чим постане пунолетан одмах удалити 
.</p> <p>— Море не будали, изађи овамо, да се нареди што треба — рече дежурни.</p> <p>После мал 
акојако и најпосле рекнем, да покушамо, да видим каква ће ми питања стављати, па ако нађем да б 
ошла да га спасе.</p> <p>„Да га отмемо, да га узмемо силом;“ — допре кнезу до ушију с поља! —</ 
 десило нешто тако чудно и неочекивано, да још и сад не могу да дођем к себи.</p> <p>— Шта, шта 
еравања, још ни до данас није доказано, да не постоји засебан духовни свет, који живи својим од 
чки живот Балканије, пошто је спремано, да се у Орловцу у најкраћем року састане народна скупшт 
загонетно.{S} Она рече, како је главно, да за кнеза нема овде никакве опасности, а у природи ак 
 долетеше биле су:</p> <p>„Па, наравно, да је <hi>отрован</hi>.“</p> <p>Реч је била о пауку, да 
 владаоца без добра човека.{S} Наравно, да бити добар човек не значи бити мекушац и дедак, који 
 правда је била задовољена.{S} Наравно, да госпођа Ловимук никад неће заборавити услугу која је 
ало с успехом даље трагати.{S} Наравно, да је то било незгодно овако из даљине и с пута.{S} С т 
опце није сводио очију.</p> <p>Наравно, да се то морало познати и на његовом иначе снажном орга 
еш, да се с њим слијеш и стопиш уједно, да утонеш у неизмерној пучини сладострашћа, заборављају 
вар; све то учини му се тако очигледно, да чисто осети како га нешто почиње палити по утроби и  
рећи ни онда кад грешите тако очевидно, да већ цео свет види.</p> <p>госпођа Софија исправи се, 
.</p> <p>Најпосле, оно мишљење народно, да је баба гора и од ђавола, да она може чак и оно што  
м гледали кроз прозор, тврдили одсудно, да рашчитавају некакву артију.{S} Морало се више верова 
</p> <p>Тако је с једног краја јављено, да је неки хук ушао у најбоље грађане, да се, под изгов 
<p>Мутимир је ово изговорио тако тужно, да се Лепша чисто сажали, и она га обасу пољупцима, али 
бавац је говорио тако мирно и спокојно, да никоме не би ни на ум пало, како баш у овом тренутку 
ови су се пољупци низали тако брутално, да је Лепша била сваког часа готова, да гласно јаукне о 
лазити.{S} Земљиште је било тако ломно, да често ниси могао видети пред собом ни на 10 корачаји 
ави.{S} Лепша сад на то одговори мирно, да би све то било тако да није једне околности, која це 
дских улица, и незнајући још посигурно, да под појасом већ носи плод своје грешне љубави.</p> < 
 стропошта.{S} И за њега је било јасно, да мртвац из овога гроба покушава да се окрене, или мож 
ца, доказе, из којих је излазило јасно, да ђенерал смера да се дочепа круне.</p> <p>Но и ако су 
очин, увек тражи некако, ма и несвесно, да се сам бар пред собом оправда- Ово, што горе поменух 
<p>— А не - рекох ли ја теби, животињо, да девојку треба спремити.</p> <p>- Јес, то си рекао ти 
ти ми, ето то ти кажем.</p> <p>— Добро, да видимо шта ћеш ми-</p> <p>У овом кошкању, Лепша је у 
шта учинити, они су готови чак и на то, да кнеза прогнају, да династију Косанића збаце а на мес 
ебао је неко да покрене и оживи све то, да даде свему томе корисан правац и да удахне душу у ту 
 који се још јављао у њему, било је то, да се налази дубоко под земљом.</p> <p>Наједаред учини  
жјој“ — код нас је све могуће, па и то, да се свак пита: „што и ја не бих могао бити кнез?“</p> 
ором над њеном кућом потврђено је и то, да баба Ката стоји у саобраћају с жандармом Илијом, а д 
кламацији обзнањује се народу још и то, да ће се народна скупштина сазвати од данас за месец да 
ем вашу срџбу.{S} Ваљда не би хтели то, да други приме одговорност за ваша дела?{S} И ако се по 
 али никад, никад није помишљала ни то, да ће се њена љубав с кнезом овако жалосно свршити.</p> 
шта се није знало утврдо, па чак ни то, да ли је кнез доиста убијен.</p> <p>Ствар се разјашњава 
вој интерес!{S} А ја сам хтела рећи то, да ви нити сте једини, ни сте највештији људи у Балкани 
ржавним пословима, но само ти кажем то, да ви грдно грешите, што с кнезом тако поступате.{S} Ме 
ворите шта хоћете, али имајте на ум то, да ја знам све, да имам у рукама све, и да вам одрицања 
с народом; <pb n="680" /> знам само то, да ни један владалац није прошао рђаво, који је заснива 
вити све друго, а имати на уму само то, да си и ти један члан владалачке династије Косанића.{S} 
те династије, али ваља имати на уму то, да је оснивалац династије провео двајест година у изгна 
чињене, па га посадили са собом за сто, да изненаде и преваре некога од друштва који се био зад 
 напустиш Балканију, да оставиш престо, да се одрекнеш свега, па да бежиш са мном у свет.{S} Ти 
згледало сасвим природно и тако просто, да управо није знао како би друкчије и могло бити.{S} З 
 њено величанство било је тако дирнуто, да је прекинуло посету у половини.{S} Три дана доцније  
ан раније — рече Врбавац.</p> <p>— Што, да нећеш позивати још кога новог? — упита госпођа.</p>  
жењу; диван, млад, вредан трговац, леп, да очи од њега не одвојиш.{S} Истина, новајлија је, тек 
{S} Прво и прво рекла бих му да је леп, да је сладак, да је шећеран, да цркох за њим и да бих в 
 намери да одмах извиди целу ову ствар, да кривца строго казни, да нареди да се деца још ове ве 
нади, да јој на једном каже целу ствар, да види како ће на њу подејствовати.</p> <p>Тако је мис 
 Кугићеве, он седе за сто и позва збор, да га саслуша.{S} Његов говор био је као неки извештај  
чека на пољу на <pb n="270" /> одговор, да је за путом, и мора полазити још ове вечери, а ствар 
пооштравали своје људе да не жале умор, да запну из све снаге — морају га ухвати, он је ту негд 
 мало утишала.{S} Беше пришао и доктор, да изведе Боју и Радована до капије.</p> <p>— Што напра 
прстом у своје груди.....</p> <p>— Вас, да, вас!{S} И зашто као бајаги, да то не питам вас? — Т 
н благо - а сада на путу молио бих вас, да се не одвајате од мене због ситница и да ме не остав 
учајно десио у Јеленику, и донесе глас, да је кнез доиста погинуо; да је с њим пало још неколик 
громна гомила, јер се беше разнео глас, да за кратко време долази кнез, мртав или жив, пошто је 
 рече: — Море!{S} Што ли лаје овај пас, да се нису они ђаволи овде сакрили?...</p> <p>Говорећи  
малаксало и тихо настави:</p> <p>— Јес, да ли ћеш бити срећан?!{S} То је главно и најважније пи 
већ био угасио у њему пређашњи интерес, да види тајну дружину, у којој има чак његових доглавни 
 имам уверења да ви знате за тај допис, да сте га читали, да сте га у рукама имали.....</p> <mi 
 већ поднео чашу кнезу са свим под нос, да га у тај мах неко не ухвати за тур и тако га повуче, 
ана и пала би управо главачки на патос, да је Мутимир не задржа.{S} Но у томе он и сам посрте н 
у, белу ручицу и гребну ноктом о нокат, да покаже колицко муж госпа Цанкин неће ништа да учини  
јој на памет да тумарне куд год у свет, да оде некуд где је нико не познаје, па тамо што буде,  
итати.{S} Место тога, паде му на намет, да прстима пипа изрезана слова на мраморној плочи и да  
ше ручао, па се повукао у свој кабинет, да попуши цигару, а можда малко и да дремне пре но што  
арочито балканиски сељак, велики шерет, да воле човека преварити и да то после не сматра као гр 
ручним потписом утврдили несумњив факт, да је ђенерал Врбавац умро од гушобоље.{S} Дакле „приро 
 гладних почетника, којима треба власт, да што стеку; међу конзервативцима има људи с оронулим  
 аристокрација наша.{S} Хтели би власт, да покажу како нису гори од својих очева и дедова.{S} У 
 знаш....</p> <p>— Није, Ваша Светлост, да баш ништа не знам, али наравно, Ваша Светлост боље з 
тво?</p> <p>— Ја мислим, Ваша Светлост, да је овај обичај остао од Турака, и да се до сада гото 
 и његово је право, ако хоће и дужност, да пада на сваки цвет који <pb n="452" /> му се допадне 
е мисли кнез да је то каква случајност, да се то чудним стицајем околности десило само с Лепшом 
два пашанца употребила су ову околност, да се користе положајем свога таста.{S} Све своје <pb n 
роштај.{S} Ја ћу изаћи за један тренут, да видим јесу ли спремљена Лепшина кола, а ти сад памет 
а се каже истина, кад је то једини пут, да се кнезу укаже брза помоћ?{S} Доктор стави Зару одсе 
 челика...{S} Он хоће да виче за помоћ, да кука, али...</p> <p>— Господару, разбери се — рече Ж 
е чедности.</p> <p>На кнежеву примедбу, да би требала да, штеди Лепшу већ с тога, што је то жен 
и малодушни људи, он је осећао потребу, да се извуче само за овај тренутак, а после, доцније, ш 
је само једну једину неодољиву потребу, да испразни своје срце, у коме се било накупило тако мн 
је био одаслан у суседну велику државу, да тамо изврши затварање и претрес над старим протерани 
вијала ону красну, сочну и свежу траву, да Жика са свим озбиљно примети: како му је чисто жао ш 
ије провео двајест година у изгнанству, да је други владалац од те лозе владао само 17 дана; да 
ир понудио преседништво у министарству, да ти је писао некакво захвално писмо, у коме ти благод 
има, треба искључиво вама, намесништву, да благодари.</p> <p>— Ах народ!{S} Оставите, молим вас 
не осећати да малаксава, да губи снагу, да стари.</p> <p>„Младић од својих 25—6 година, он на ј 
Доктор га је уверавао да је све у реду, да је ствар поверена човеку чија прошлост јамчи за успе 
толико смо залутали у притворном стиду, да не можемо трпети истинску природу људску чак ни онда 
Да ме убије, отрује, да ме баци у воду, да ме распрска бомбом, да ме разнесе на ножевима..{S} П 
S} Он треба само да се појави у народу, да ненадно <pb n="529" /> искрсне у Тополовцу, у оном с 
и ја одсудно одбила твоју другу понуду, да се тајно венчамо? зар то с моје стране нису биле жрт 
ње, да осуде што је за претрес и осуду, да и деле узајамно своје мисли и осећаје, да попију бел 
ешење.</p> <pb n="85" /> <p>— Да, кажу, да човек најбоље примере износи кад сам себе узме за пр 
>Црна прилика пође напред и рече кнезу, да иде за њим и да се ни чему не чуди и да ни од <pb n= 
е осећао лупање њенога срца тако близу, да на махове није могао разазнати да ли је то њено или  
оручено им је да се много не удаљавају, да им когод не би промакао између њих.{S} Кога год срет 
 осети да му се мисли и осећаји бркају, да у један мах мисли на сто ствари, мисли на све, и да  
а ту поседе, поразговарају, проћаскају, да се прошале, да претресу све градске новости, да огов 
 готови чак и на то, да кнеза прогнају, да династију Косанића збаце а на место ње да дигну пређ 
е хоће још више и више.</p> <p>— Знају, да богме да сад знају, кад сте их ви отровали.{S} Јес,  
говим леђима два начелника разговарају, да ли је боље очувати свој чиновнички положај, па ма се 
b n="406" /> где се оне обично састају, да се пријатељски разговоре, да једна другој саопште на 
ована.{S} А овде, у овоме твом случају, да ниси ти на време похитао да се сам одазовеш, бојим с 
ти, нису могли ни толико да га загреју, да у њој не гледа шпекуланта!{S} На њега наваљује Расти 
с бејаше навалио да напустиш Балканију, да оставиш престо, да се одрекнеш свега, па да бежиш са 
 пред свој дворац на жандармску капију, да удари кестеновом алејом и у половини алеје да застан 
ац Балканије, да оснује нову династију, да мете на главу кнежевску круну.{S} У то име ђенерал с 
еколико сахати да сам поднесем оставку, да не изгледа да ми је отета“ — мислио је Растислав у с 
.</p> <p>Кнез једва дочека ову прилику, да упита шта је ово?{S} Но црна прилика рече, да сад не 
 — Растислав ће употребити ову прилику, да се што више зблизи с кнезом!{S} Но то би могло имати 
 штета би било да пропусти ову прилику, да не чује шта ли јој је суђено и ко ли је њен суђеник. 
еопходне.{S} У опште, изнећеш му слику, да га таласи опасности запљускују са свију страна, али  
ндант је тражио да му позајми ту слику, да је да једноме своме добром цртачу да му је копира.</ 
ован</hi>.“</p> <p>Реч је била о пауку, да ли спада у ред отровних паукова.{S} Али Врбавац није 
 му ико пружа искрену пријатељску руку, да га поведе правим путем!{S} Бави <pb n="399" /> се лу 
} У многим приликама уверио се на делу, да више и сме и може од других, и то <pb n="76" /> је с 
о би љутито приметио да је кнез у селу, да је кнез што и кмет, а он је владалац, он је „<hi>кња 
и слободан да му се обратиш за дозволу, да можеш предузети и друге јаче мере, које се покажу ка 
ој је душа да прилети одмах г. конзулу, да му стане на нос, или на крај усана, и одатле да му ч 
која би га оборила и спустила на земљу, да преда вечном одмору своје уморне кости, своје стогод 
а, да нема ни мало љубави за ову земљу, да ће бити страшна распикућа.{S} Кад је поведена истраг 
 и решила се да се преда тетки на вољу, да учини све што ова тражи, а кад се једном нађе код то 
црн паук, и пао би право у његову шољу, да га она није гурнула.</p> <p>Кнез погледа лакеја и уп 
 две одваљене даске на плоту и рече му, да ће туда проћи, па прва и прође.{S} Кнез прође за њом 
а не пропусти ову згоду, напомињући му, да таква прилика никад више неће поновити, а да кнез им 
аду, она се толико била увила у мараму, да ништа није видела куда управо иде.{S} Сад збаци мара 
ави у сред Балканије, да направи ларму, да изазове престрављеност код кнеза и да га увери како  
н би јамачно и продекламовао ову песму, да га не помете у томе громовито „многаја љета,“ у чему 
ђоше два човека, крочише мало у страну, да не стоје баш на вратима која је изнутра јасно осветљ 
е он могао заслужити тако велику казну, да га његова рођена отаџбина избацује из недара својих. 
тим отрови Борџије имали су ту особину, да дејствују тек поступно и после много времена, и да д 
 ти би рекао да имаш само једну једину, да тај тренутак љубавна загрљаја траје читаву вечност.< 
с њом слије у једну нераздвојну целину, да њоме овлада, да је има....</p> <p>Под утицајем ове н 
стопи с њим у једну нераздвојну целину, да му се преда сва, да за навек свеже с њим и своју мла 
које тако моћно утичу на своју околину, да све потчињавају својој вољи, и ту здрави и читави љу 
у савијати и докле ће хватати у ширину, да се не би сударила с потерама из других седа.{S} Ићи  
 мисао, сем једино да се припије уз њу, да је стегне у наручја, да дише онај слатки балзам, кој 
 предмети толико су јој привукли пажњу, да је за тренутак била заборавила где је, заборавила је 
ега је чича Мунтијано и упалио буктињу, да пострадали виде на коју страну могу изаћи.</p> <p>Вр 
марку, куда је кнез био изашао у шетњу, да су убице побегле, и још се не зна ко су.</p> <p>Било 
га је Жика апеловао: „Је ли, господару, да имам право, што тако желим.“ Враничић је морао нешто 
" /> <p>- Неће бити подесио, господару, да сељаци баш тако пред вама...</p> <p>Но кнез не даде  
а и намесника.</p> <p>— Да видимо игру, да чујемо подскочице, Је л те господин, докторе?{S} А и 
слудовале и дигле толико села у потеру, да се то сад све измешало и збркало, дошли су уједно љу 
еђено да се околна села дигну у потеру, да су зликовци уцењени великом уценом, који их похвата  
ратили чак до његова стана у манастиру, да официри из пратње не вратише свет натраг.{S} Кад кне 
 главу на белом, а другу на црном мору, да сретна Турска <pb n="523" /> није у томе тренутку им 
на плећа прихвате,</l> <l>Да га понесу, да га пренесу</l> <l>Преко високих девет планина,</l> < 
 тим је продужио казивати да су сви ту, да их је прешло два чамца, да су други остали доле с чи 
руководи, ви мислите сва је мудрост ту, да га удалите од државних послова и да га пустите нека  
} Час му се учини да је у свом кревету, да лепо лежи полеђушке на везеном јастуку, што му га о  
би сматрале да су најсрећније на свету, да им се и десети део понуди што се теби нуди...{S} А т 
рени....{S} Она се клела свим на свету, да је навлаш дошла да хвата њега, а он је опет њу увера 
ишта, и ми би се заклели свим на свету, да ту ништа и нема, а овамо, кад ту капљицу метемо под  
 поклонише се.</p> <p>— Ту ретку срећу, да познам госпођу лично, имао сам на нашем последњем, с 
>— Смем ли рачунати на неизмерну срећу, да је Лепша од сад само моја, као што сам ја тврдо реше 
Па, ја вам ето кажем шта хоћу.{S} Хоћу, да ми кажете, знате ли за какав онакав отров како рекох 
ло се казати само толико с поузданошћу, да је имао много среће.{S} Неколико одличних особина, т 
слабим и кржљавим људима да граде децу, да се <pb n="157" /> не би кварила раса.{S} Држава је б 
де!{S} Хо, хо!{S} Ала ће, као јаребицу, да је преко...</p> <p>Пијани Ралека не могаде довршити  
 од њих таман се беше попео на столицу, да погаси свеће на великом лустеру у дворани, кад му се 
на глави, али ова душевна рана на срцу, да је одмах на првом кораку наишао на гадне преваре и н 
..{S} А шта оно рекосте друго?..{S} Ах, да! „После пет шест година тада ћу гледати на ствари св 
стави живо:</p> <pb n="372" /> <p>— Ах, да!{S} Прво и прво дошла сам да те псујем, да протестуј 
сам мислила да је доле у потоку.{S} Их, да знаш, стрина Синђо, како ме мрзи улазити овде.{S} Ов 
роба јачину појединих поставака својих, да види да се није где год преварио, рачунајући позитив 
 се десетак отмених дама звониградских, да ту поседе, поразговарају, проћаскају, да се прошале, 
а Ката.</p> <p>Но има душа тако чистих, да би се могле назвати златне душе.{S} За њих не приања 
 успео је да постане и државни питомац, да га пошљу о државном трошку на страну, откуда се врат 
к да цела ствар пропадне.{S} Да омужаш, да стечеш искуства, теби ће требати пуних двајестак год 
 ваздан тењезгати.{S} Море, да ти знаш, да <pb n="47" /> ти знаш само!{S} Баба Ката успи лолски 
а паднеш у наручја створењу које волеш, да се с њим слијеш и стопиш уједно, да утонеш у неизмер 
Него, батали то.{S} Је л’ истина велиш, да смо ово против Црног дигли потеру?</p> <p>- Ето, зов 
вим отворено.</p> <p>— Ваљда не мислиш, да сам за време свога бављења у Паризу живео у каквом м 
а икада од тебе тражила да се не жениш, да останем вечно са мном?{S} Ни сам ли баш ја спречила  
и лепо, па код имаднеш пара и „шмука“ - да видиш како ће облетати око тебе.{S} Не ће ми се онда 
</p> <p>— Јес, то сам чуо — рече кнез - да по селима девојке обично губе девојштво пре удадбе.{ 
а кнеза суму од 10.000 дуката.</p> <p>- Да су дукати крушке још би се могло и поверовати — прим 
та.{S} Жена не одговори ништа.</p> <p>- Да, ја рачунам да ви све те ствари и сами разумете — до 
 за тренутак, па опет продужи.</p> <p>- Да, нас смо се двојица бочили!{S} Ми смо били смртни, н 
је ова говорила последње речи.</p> <p>- Да идеш! — рече сад Синђа подругљиво.{S} - Па иди!{S} И 
доктор и прошапута јој на ухо:</p> <p>- Да се уклонимо ја и ти, снашо, одавде; ми смо овде зали 
време кнез је понављао: „Па наравно!... да богме!...{S} Тако и ја знам.</p> <p>У причању Заре д 
огодан није то исто што и Богдан, т. ј. да Богдан није скраћено од Богодан или Богомдан.{S} Но  
ом.</p> <p>Било је свакојаких нагађања: да се нису где год појавици хајдуци, да није ударио как 
/p> <p>Код људи опет опажа се ова црта: да су после доброга оброка увек некако пријатнији, мекш 
истинска, сурова стварност говорила је: да се Враничић сада налази у непријатељској земљи, да ј 
<p>Али за то било му је потребно двоје: да се ослободи од непрестане пажње Растислављеве, чије  
?!{S} То је главно и најважније питање: да ли ћеш бити срећан?..</p> <p>Ђенерал је даље говорио 
м дежурнога официра.{S} На моје питање: да ли је будан? рече ми да ће по свој прилици бити буда 
ајан.{S} Ниси управо знао шта је лепше: да ли дубина мисли, или лепота и поетичност стиха.</p>  
ок се не умије.{S} Но момак му примети: да господин чека на пољу на <pb n="270" /> одговор, да  
трах, и савлада га један једини осећај: да бежи одавде, и то да бежи што пре, што брже и што да 
само један излаз, само једну могућност: да се потчини, да се преда потпунце и неповратно.</p> < 
 обојица су осећала једну исту потребу: да се што пре одавде удале и да по могућству забораве с 
да ја то теби кажем <hi>из милост</hi>; да те не волем зар бих ти рекао да си глуп као коњ!.... 
а је ово само први наступ код ђенерала; да ће несвест проћи и ђенерал ће још подуже живети.{S}  
ладалац од те лозе владао само 17 дана; да је трећи владалац прво био протеран, а после, кад се 
су ту одмах близу куће, дућани, каване; да овде у <pb n="605" /> лево долази тобџиска касарна,  
ио спремио све да Зликовца жива ухвате; да је чак био саграђен и узан мост преко потока, на ком 
ваш злочин, не вас ради, но земље ради; да по Европи не пуца брука како су у Балканији први ђен 
о да су се у околини појавили зли људи; да је наређено да се околна села дигну у потеру, да су  
Богами ће бити доцкан; тражиће ме моји; да је било мало раније!“ и т. д. поуми Пава да се изгов 
том Заром био у дворској башти у шетњи; да су ту остали до после по ноћи и да се ту кнезу и сму 
ења да управо није никад ништа ни било; да је госпођа Мона изврсна жена и да су само пакосни за 
донесе глас, да је кнез доиста погинуо; да је с њим пало још неколико његових рођака, да се све 
м на кога се управо односи овај прекор; да ли на мене, или на вас, т. ј. управо на оне који су  
о што чу толико од једне <pb n="250" /> да је Пава „отоич“ стајала онамо под дуњом с Петријом и 
исти мах опет је осећала <pb n="701" /> да га никад јаче није волела.{S} Хтела је да бежи из ов 
ласти, па у путу покушао <pb n="511" /> да убије пандура и да утекне - рече Растислав кроз зубе 
мо доведен, могу видети, <pb n="481" /> да имам посла с људима решеним на све крајности. „Отаџб 
вода страној дипломацији <pb n="462" /> да се умеша у наше чисто унутрашње ствари.</p> <p>Они о 
ија и династички смерови <pb n="584" /> да се породица Косанића обори, а Црнојевићи да се повра 
, а доктор га је салетао <pb n="205" /> да су лични осећаји варљиви, а пролетњи дани најлакше п 
 били добро затворени? и <pb n="487" /> да ли су сва стакла била читава? — говорио је конзул.</ 
укело! мора бити оњушило <pb n="668" /> да је овуд прошла каква веверица, или друго што.{S} Ови 
е уверавали свим на свету, <pb n="9" /> да су својим очима видели, како кнез на поздраве одгова 
>....„Хајде да те матам, а <hi>коњ</hi> да ти не дирам...{S} Може ли то, г. Маврикије.... а? ов 
чима својим не верујете. „Да л’ је она? да л’ није?“ „Аја! није она, откуд би њој онака руба и  
 у вези и преписци с киме из Балканије? да ли су преко мене долазили какви поклони од Црнојевић 
ли шта ли му сад ово значи екватор?!{S} Да л ће бити какав човек, или некаква књига, а и бог би 
ега сад бегаш...{S} Јадна лудо моја!{S} Да ти знаш само што ја знам...{S} Море, благосиљаћеш ти 
иће нас као стоку.{S} Каква срамота!{S} Да нас полове на леглу као зечеве!...</p> <p>— Шта?{S}  
е главом одречан знак.</p> <p>- Шта!{S} Да се не бојиш мађија? рече кнез и нали себи другу чашу 
?{S} Е... хеј, да си ти жив и здрав!{S} Да је ко други, тај би одавно заглавио — Њега ухвате, а 
 <pb n="596" /> <p>— Ух, боже, боже!{S} Да л’ ћеш ме кад год спасти одавде?{S} Од ове баба Март 
прашини отимао и копрцао.{S} Не, не!{S} Да сам ја био прошле ноћи ухваћен, о томе не може бити  
и лакеји.{S} И шта ви управо хоћете!{S} Да докажете како сте већи пријатељ народу но што сам му 
рао попустити. — Е, добро, дед види!{S} Да видим шта ћеш наћи тако особито!{S} Он рече да је то 
 — прекиде је муж.</p> <p>— Сиротан!{S} Да шта је но сиротан!{S} Свако је дете сиротан које нем 
pb n="597" /> <p>— Е! хуњкам, ћерко!{S} Да богме да хуњкам.{S} Хуњкала би и ти, да су ти се угн 
е, црна му природа, а гори му живот!{S} Да му је врат као она пећ — она показа руком на пећ у у 
/> хоћеш и узимај пара колико хоћеш!{S} Да видим шта ће те онда ви?</p> <p>— Море, жено, шта је 
д у каквим изванредним приликама....{S} Да, да, кнеже мој, тако је то!“ — заврши свој говор црн 
стопе ћеш ми љубити, ја ти кажем....{S} Да се чуваш!{S} Не знам за кога?{S} Чудо што су данашњи 
{S} Да, да!{S} Господи министрима...{S} Да!...{S} Разумем!...</p> <p>Говорећи то, доктор пажљив 
оцније одучили намесникујући дуго...{S} Да, да, г. председниче!{S} Будите уверени, то ће вам ве 
ћи пријатељ народу но што сам му ја.{S} Да ме уверите како је вама јако стало до народних интер 
ео да ме пријави, али ја нисам дала.{S} Да си био с ким другим у послу, ја бих причекала у друг 
дите униформу балканискога ђенерала.{S} Да нада мном, ђенералом, врши претрес један капетан про 
едала крајње безумна и непромишљена.{S} Да се по једном обичном и безименом писму кнез крене на 
че, али од паука ни трага, ни гласа.{S} Да ли је био паук, па се изгубио, или није ни био, или  
о би први владика и највећи језуита.{S} Да се одао обичној крађи, био би чувен хајдучки арамбаш 
ађи, био би чувен хајдучки арамбаша.{S} Да је био лепа женска, био би каква чувена балканиска П 
ртвачким дворима има један живи роб.{S} Да ли су вољни мртви да нам дарују овога роба, па да га 
то знаш ко?{S} Ево овај чварак овде.{S} Да се скамениш какве ми је ствари мало час испричао; то 
ко могу постати господари ситуације.{S} Да код кнеза створе тако уверење дужност је начелника,  
е бити узрок да цела ствар пропадне.{S} Да омужаш, да стечеш искуства, теби ће требати пуних дв 
имамо још времена, тек је 11 сахати.{S} Да се кренемо око по ноћи, па ћемо опет добро стићи.</p 
је ишао напред, носећи пушку у руци.{S} Да се не види завој на глави, намакао је био сасвим на  
стајао пред њим и држао чашу у руци.{S} Да ли с тога што је чаша била препуна, да ли с тога што 
Али ту се нађе сад онај други сељак.{S} Да би показао пред непознатим људима како и он нешто зн 
 био на чисто с намерама Врбавчевим.{S} Да пуковник спрема да уклони кнеза — то за Растислава н 
ни ће банути с елементарном силином.{S} Да би их дочекали како ваља, треба имати на <pb n="329" 
 ни било, до мало дужи и појачи сан.{S} Да, ви господи тамо тако и реците.{S} О дисању и о билу 
ог жандарма, да је Перун само рањен.{S} Да ли је он међу онима што беже и што убише човека из п 
 квит!</p> <p>Мајор стаде убезекнут.{S} Да је наишао на непријатељски батаљон, не би се више пр 
уздижући противу ње ону другу снагу.{S} Да су се Растислав и Врбавац сложили, ти би њихну слогу 
p> <p>- Међу тим они махом попадају.{S} Да су седели у соби, где су били, можда им се не би тол 
а, који вечито пљачка еснавску касу.{S} Да је отишао у калуђере био би први владика и највећи ј 
? шта има у њену, г. ђенерале?{S} А?{S} Да нису ту они докази, које ви тражите?</p> <p>Ађутант  
говој.{S} И шта би хтели ви од њега?{S} Да у почетку своје деветнајесте године буде тако мудар, 
ако би могао закључати собу изнутра?{S} Да није имао кључ калауз!{S} Али ви велите да је ваш кљ 
стислав. — Какве су то речи од тебе?{S} Да шпекулишемо!{S} Ко шпекулише?...</p> <pb n="401" />  
је осећаје и да ради против природе?{S} Да би био добар владалац од њега прво траже да престане 
p>— А?{S} Шта да им рекнеш?{S} Коме?{S} Да, да!{S} Господи министрима...{S} Да!...{S} Разумем!. 
о да ли сте добро загледали прозоре?{S} Да ли су они били добро затворени? и <pb n="487" /> да  
ор се нађе у неприлици; шта да ради?{S} Да почне одвраћати кнеза, викнуће му: „зар и ти хоћеш д 
е то!</p> <p>- Што?{S} Шта је радио?{S} Да нема што ново? — упита Растислав живо.</p> <p>— Шта  
} Како да те уклони?!</p> <p>— Како?{S} Да ме убије, отрује, да ме баци у воду, да ме распрска  
гуће да је он!{S} Од куда тако рано?{S} Да л’ је дознао да је она овде, или долази случајно дру 
ије у ствари?{S} И на што је све то?{S} Да је Лепша дошла и рекла: имаш брата кнеза, леп човек, 
 и да једнако вичу мачку: ам! ам! ам! — да лају на њега, а наш мачак Срдан само их погледа, па  
мају од мртваца умрлих од чуме (куге) — да и то окушају.</p> <p>„Какве ће ресултате дати ти гро 
гда може с обадве шакама по коленима, — да сам богдице ја млада, па да нешто срећом мени когод  
у дрхтала рука — јамачно од узбуђења, — да ли са чега другог, тек кнежева се чаша пљускала, рум 
 душу обузе само један једини осећај, — да бежи, да бежи што пре и што брже из ове опасне клопк 
сторије, играјући се на топлом зраку, — да све то: животиње, биље, цела природа, све пева једно 
 — поче Врбавац после подужег ћутања. — Да саме власти подмећу људима шпијуне у кућу, то јамачн 
а једаред.</p> <p>Каја разрогачи очи. — Да те уклони!{S} Како да те уклони?!</p> <p>— Како?{S}  
а руководи само једном једином мишљу: — да се одржи на власти.{S} Отаџбина, општи интереси, дин 
ла — рече ђенерал после подужа ћутања — Да нас је ко гледао, рекао би да смо сад као глумци оди 
 и дужност ваша веома малена и проста — да се покорите неопходности.{S} У тренутцима где једино 
но: — твоју искреност, твоје поверење — да да ми кажеш кад дође тренутак твоје женидбе, да се о 
створење — госпођа Софија прекрсти се — да не да бог никад да се моје дете нађе у таком стању и 
рцем био предао једној јединој ствари — да уђе у траг плановима Врбавчевим.{S} Употребљено је с 
основно уверење, од њега увек полазим — да што се год кнез буде мање мешао у земаљске послове,  
хоџа махну руком низ дугу, седу браду — да ћу ја, слуга божији, постати ортак и помоћник твој у 
порок и грешење.</p> <pb n="85" /> <p>— Да, кажу, да човек најбоље примере износи кад сам себе  
 кнез зачуђено.</p> <pb n="187" /> <p>— Да, ваша светлости, државни принцип.{S} Ви позивате нар 
ти.{S} И ту је зарада огромна!</p> <p>— Да бог поможе!{S} Ти данас изнесе толико ваљаних ствари 
теници, молим покорно, попови!</p> <p>— Да су господа попови то се на први поглед опазити може, 
вршено.{S} Ви морате умрети...</p> <p>— Да умрем!{S} Зашто да умрем, како да умрем? — рече ђене 
шпијуне“ — рече он, пун гнева.</p> <p>— Да! не мора — одговори Растислав мирно.</p> <p>Врбавац  
е брзина обична путничка воза.</p> <p>— Да — рече кнез, с видним задовољством — само кад се не  
гравати око кнеза и намесника.</p> <p>— Да видимо игру, да чујемо подскочице, Је л те господин, 
е кнез, као питајући ђенерала.</p> <p>— Да, али не сад одмах — одговори ђенерал, а за тим додад 
.{S} Чича Јова уђе на прстима.</p> <p>— Да ли је дошао г. министар Ратко? — упита Растислав.</p 
 баш и постоји — примети Тоша.</p> <p>— Да ли постоји!{S} Постоји, постоји, господине мој, те ј 
о не знам — примети Растислав.</p> <p>— Да, да, разумем, — настави Врбавац подругљиво, то је св 
та га на једном месту застаде.</p> <p>— Да, знао сам да има још ствари о којој сам мислио да се 
је доиста истинско одушевљење.</p> <p>— Да, да, одушевљење јесте, а и истинско јесте, само не з 
а га брзо изведе из недоумице.</p> <p>— Да, мој господине! стара робијашица.{S} Док погледам чо 
кнез, но Растислав га пресече.</p> <p>— Да! „то није начин.“ А шта ја друго говорим!{S} Дужност 
оби и као да се нешто замисли.</p> <p>— Да, да, поче он — то је ваше — ви - сте правили устав.. 
је лаж! — одбрецну се дежурни.</p> <p>— Да ме ухапсиш!...{S} Није хапса ништа, мој господине.{S 
је брижљиво и научно испитати.</p> <p>— Да, рече доктор, могуће је да је то у старини и имало к 
увек главу шта сте хтели рећи.</p> <p>— Да, да, рече Растислав, гледајући у кнеза.{S} Ја кажем  
 слави, и она и њени владаоци.</p> <p>— Да збиља, кад смо већ на томе, кажи ми искрено, докторе 
S} Даде бог те се овако сврши.</p> <p>— Да! — прихвати Ратко — овде смо скинули с врата голему  
 развуче усне у широк осмејак.</p> <p>— Да, да, страсна раса, бујна, топла, крв — прихвати кнез 
но и маши се за флашу с вином.</p> <p>— Да окушамо бар какво им је ово вино.</p> <p>Кнез нали ч 
више узбуђен Белиновом причом.</p> <p>— Да чујете само даље — рече секретар.</p> <p>— Упитам ос 
 Нећете тако! — викну Радован.</p> <p>— Да видимо је ли ово турски зулум - викну Боја.</p> <p>Д 
ва.</p> <p>Растислав је ћутао.</p> <p>— Да човек не може бити миран ни у својој рођеној кући!{S 
е вина? — упита кнез зачуђено.</p> <p>— Да, господару, тако сте заспали да се више никако ни бу 
 <p>Но Радован викну још више:</p> <p>— Да ћутим! а што да ћутим!{S} Није ово Романија да отима 
рну напред, понављајући узвик:</p> <p>— Да ли ћеш бити срећан!</p> <pb n="344" /> <p>А за тим о 
p>— Ми у гробље нисмо улазили?</p> <p>— Да, господару, нисмо!</p> <p>— А оне ружне сцене по гро 
 дакле доказа?{S} Ево их!...{S} Но чек’ да викнемо и сведоке.</p> <p>Говорећи ово кнез притрча  
тражила у оној гомили.</p> <p>— Но чек’ да се склонимо мало одавде; одидер амо да ти кажем нешт 
мих једа амо дошли!{S} Није лаж, а кам’ да је.{S} Но, господине и сине мој, помози, по богу син 
е му: „зар и ти хоћеш да ме саветујеш?“ Да му учини по вољи, незгодно је.{S} Доктор прибеже фил 
ма било је решено још и „онако у опште“ да се Орловац „мало очисти.“ Читаву недељу дана владала 
дна од госпођа, коју су обично „бедили“ да има страст да измишља, причала је, како је чула од ј 
спремао Орловац се најпосле „успособио“ да прими <pb n="175" /> свога љубљенога господара, и љу 
највећег и јединог пријатеља кнежева, а да све друге људе пањкају.</p> <p>- Ви пуштате да се др 
 под шатором, где их је отоич видела, а да јој најмлађи брат још ваљаде игра у колу.</p> <p>Син 
 Мука је мени што ја нисам тако лепа, а да сам богдице ја као то ти, виделе би ви све ћеркане ш 
 га пустите нека тера своје лудорије, а да га држите у корди тиме, што ће од вас зависити кад ћ 
удрост његова не би ту много помогле, а да што ли ће помоћи младићу!{S} Љепота је голема опасно 
, скоро је немогуће извршити тровање, а да се то одмах не позна по брзом наступу смрти и по нач 
листе могу служити у државној служби, а да се не огреше о савест своју.{S} И вели се да могу.{S 
 чак ни сам кнез није могао уздржати, а да га нарочито не похвали.</p> <p>Кад је било у сред је 
ква прилика никад више неће поновити, а да кнез има и практична интереса да све то сазна, јер ћ 
оводио, кад је могао све сам учинити, а да никога не пита.{S} Кад ствар тако стоји, ја ту морам 
 гледате да ставите књаза у присенак, а да иставите себе.{S} Ви јасно говорите пред гомилом све 
тарао се да се што више зблизи с њом, а да што даље уклони од ње законита господара престола, т 
оји се годинама може носити сакривен, а да не изгуби снагу.{S} Даље, хтели би отрове који произ 
ише што чуо, нити сам више што видео, а да што проговорим није могло бити ни помена, пошто су м 
> <p>— Од чобана, господару.</p> <p>- А да то не буде каква превара?</p> <p>— Није господару.</ 
теби сад паде на памет Црни?</p> <p>- А да против кога смо се овако подигли, враг те уз месојеђ 
рму. — Је ли, докторе, <pb n="215" /> а да ли би се ово могло повести и у Звониград? ако би се. 
ађи, — госпођа!.{S} Сви капу доле.{S} А да си најпоштенија, кад си гола — свак те презире...{S} 
.{S} Еј, леле мени старој и дртој.{S} А да сам нешто ја!... — Она се пљесну што игда може с оба 
 ага — измећар јок! (Ја ага, ти ага — а да ради нема ко) — заврши доктор свој говор.</p> <p>Пос 
лост., примети г. Маврикије.</p> <p>— А да како се зове?{S} Је ли множина <hi>уши</hi>?</p> <p> 
кну: „вичите ура! живео! вичите ура!“ А да би овима дао пример он и сам разглави вилице и што и 
 тако, да није могуће изићи из платна а да се печати не повреде.{S} После је све метуто у дебео 
е по две и две пушта да им меће белег а да иде с другим „жентурачама“ — мрзи је.{S} Сирота је,  
назвало иксаном не море проћи крај ње а да му срце не закуца и да <pb n="232" /> му памет не по 
 апсански завод није могао пропустити а да овом придиком и он не пропева.</p> <quote> <l>И ми о 
о и на време, нећу пропустити прилику а да опет не јавим.</p> <p>Завршив ове речи младић врло з 
отпуна отвореност — то је права погодба да можемо што радити. <pb n="115" /> Ја вас ништа нећу  
S} То је твоја заслуга, Лепшо.{S} Треба да се поносиш што можеш усрећити једнога владара, уз то 
и и планова, који на крај крајева треба да га издигну на врхунац.{S} Али кад му је ко долазио з 
ристично!</p> <p>— Тиче ме се, па треба да знам.{S} Судба младога кнеза и мени је поверена.{S}  
а девојка с једном женом.{S} Хоџа треба да рекне девојци како је убрзо чека голема срећа, како  
а га уквржим, а после отерам коме треба да примим својих 300 минџурана.</p> <p>— Не знам само д 
 прошлости, госпођо.{S} С тога не треба да вас зачуде нека и нека моја питања.{S} А надам се да 
ост, која пише ово писмо.{S} Кнез треба да је прими у кола, она ће му показати пут и одвести га 
 су се у главноме на ово:{S} Кнез треба да дође до уверења да је земља пуна незадовољника и да  
 шта се спрема.{S} И оно што види треба да буде јава, истина — ствар која се даје рукама опипат 
ћу и може што учинити.{S} У земљи треба да се појаве Црнојевића агенти.{S} Ти ћеш их ужурбано г 
 је два, то је множина, па од уши треба да је ушета, а ви кажете још <hi>увета</hi>. „Ухо,“ „уш 
господином министром, — или човек треба да пази на образ, па ако дође у сукоб с министром, а он 
и, као узрео чир, што за који дан треба да пукне, Врбавац је носио у души набубрео и дозрео зло 
нас дупло треба да частим; управо треба да части мој братац.{S} Ми смо данас имали фамилијарну  
и од каква значаја, али свакојако треба да вам је кажем.</p> <p>- Шта? оне пушке? - пресече га  
е ставља захтев да мушко и женско треба да познаду своје узајамне полне особине и способности п 
 с очију.</p> <p>— Плачеш! зацело треба да плачеш, — рече му она — кад си тако никакав карактер 
старки казала је: „Ја данас дупло треба да частим; управо треба да части мој братац.{S} Ми смо  
гли.“</p> <p>— Па шта онда све то треба да значи, г. маркиже? — питао је задивљени барен Жермин 
!{S} Господар је болестан и ви то треба да му кажете и да га успокојите.{S} Ћутање ту не помаже 
баш на против, мој јутрошњи говор треба да вам се допао, јер се у њему наглашује да народ за до 
ли порођај, који у најкраћем року треба да се изврши, као узрео чир, што за који дан треба да п 
ио да издвоји шта у томе колебању треба да остане непроменљиво, стално, што се мора развијати н 
у, па да одапне стрелу.{S} Али ту треба да говоре дела а не речи.{S} Кнез треба рођеним очима д 
одговорити.</p> <p>— Зар и ту још треба да ми ко што каже.{S} Ту дела говоре, г. Растиславе; го 
ши — вели народна мудрост.</p> <p>Треба да су старе жене починиле голема зла и пороке да се ств 
у садањем тешком магновењу прва потреба да се јавни поредак и обшта безбедност одржи....“ <pb n 
ралом.{S} Од родбине нико не пусти јава да закука за покојником — јамачно с тога, што у овако в 
.{S} Ова грмљавина то је радосна објава да је наша топла љубав и на небу примљена и записана ме 
 девојка постаје жена, кад се оспобљава да буде мати, <hi>јавно је светкован</hi>.</p> <p>Место 
мој положај, ни моје доба, не дозвољава да се с вама надмећем у увредама.{S} Ви у мени имате ис 
Како би било, Жико, да сиђемо до Дунава да разгледамо околину.{S} Можда их је занела <pb n="521 
е било мало раније!“ и т. д. поуми Пава да се изговара, али стрина Синђа не даде јој ни осолити 
пуцао.{S} Милоје опет неоступно уверава да је он био спремио све да Зликовца жива ухвате; да је 
 и да по томе никоме не признајем права да ме испитује и води неке истраге нада мном.{S} Тада у 
S} Власт, снага која нам даје средстава да те своје планове извршимо.{S} Па за што онда напушта 
асно, да мртвац из овога гроба покушава да се окрене, или можда и да <pb n="595" /> устане.{S}  
уши.{S} Он скаче у то језеро и покушава да плива; али густа крв лепи се, смета покретању удова, 
а замахује оштрим ножем.{S} Он покушава да бежи, али пред њим се ствара огромно, широко језеро, 
p>Ова пољаница није била широка — једва да је имала две-три стотине корачаји, а иза ње опет се  
ни борови, али њини високи врхови једва да су допирали до половину провалије.{S} Са таквога јед 
ћној милости!{S} Шта! наложница кнежева да буде, да буде његова блудница! <pb n="259" /> - Па б 
вљао: „Изречена је заповест господарева да не говорим ником ништа“.</p> <p>Ађутанта ставе под п 
а прилику, веле да по селима често бива да девојка погреши, остане тешка, на очима целога села  
ила прво писмо којим је гђа Мона позива да и она — Лепша — долази на јаузне и да постане члан о 
тар Врбавац тражио је од својих другова да прокламују за кнеза једно дете, некаква рођака убије 
о се мешкољио по кревету: покуша понова да заспи, али узалуд.{S} С леве стране хркала је на гла 
 Мутимир живо.</p> <p>Кнез хтеде понова да се изгуби у читавом потоку ласкавих речи, али Лепша  
уста.{S} У два маха они покушаше понова да устану, али ни то већ нису могли.</p> <p>Не испуштај 
есну руку, и у који мах он поуми понова да се сагне да је опет љуби и угризе, она махну руком о 
ила људи.{S} Ово је толико заинтересова да она покуша, па и отвори и спољне крило од прозора.{S 
вали јој у главу.{S} Она је била готова да скочи, да загрли ово младо, овако свеже, овако чисто 
ња, и она би у том тренутку била готова да истрчи на раскрсницу и да на све четири стране света 
амен под точак, па зови кога од друштва да ти помогне.</p> <p>Тек тада једва дође к себи и овај 
p> <p>Тодорика пробуди слугу и посла га да пробуди сеоскога ћату, а сам с Глуварићем и чича Сре 
уна да пређе у Балканију.{S} Увериће га да је сад најбоља згода за рад и да ће народ за њим лис 
 и пристанка, и на тај начин навлаче га да уништи устав и да изврши државни удар.</p> <p>Знајућ 
л кнежев.{S} Он приђе кнезу и понуди га да га огрне, но кнез то одби једним покретом руке.</p>  
отрчали г. докторовој кући и позвали га да одмах иде у конак, кнезу је наједаред нешто позлило. 
и су сами Раткови начелници; удесили га да покажу како је Кугић немоћан да те зашити од династи 
учајно буде и кнез, молим те подсети га да се једном сврши ова моја проклетиња.</p> <p>Ствар ко 
ње спрам свију и свакога, наговорити га да разагна од себе све искрене пријатеље и искусне људе 
у забуну пуковникову.{S} Не чекајући га да се опорави, она продужи даље.</p> <p>— Можда је госп 
ио је воде, а сад овога часа чуо сам га да кашље.{S} Куцнем веома полако.{S} Не би никаква одго 
утимиру, овај је то ухватио и нагнао га да сам испије тај отров, и сад, на један пут, тај исти  
е мисли које га заустављају, опомињу га да још по што шта промисли и не дају му да онако брзо и 
 да га нешто ухватиш? — Преварио бих га да га уквржим, а после отерам коме треба да примим свој 
окојства, вукла ме нека неодољива снага да дођем амо, и ја сам одмах наредио да се преже.{S} Мо 
а?!{S} Па зар може слаба човечија снага да раскине и раздвоји оно, што је спојила и сјединила с 
ти?{S} Леп, млад, човек два ока од њега да не одвојиш.{S} Царева му ћерка не би махне нашла.... 
ио онолико, колико користи може од њега да исцрпе.</p> <p>Умео је дубоко у себи да држи закопан 
мисли своје, и као из закључана ковчега да вади кад му што затреба.</p> <p>Средства није бирао  
Мона је умири.{S} Лепша не треба ничега да се плаши, јер ће гости почети да долазе тек око 4 ча 
 благодарности, кнезу је сад прва брига да одагна од себе тога спаситеља свога.{S} Каква неблаг 
временом намесништву била је прва брига да одрже ред и тишину, као што се у прокламацији и нагл 
ча Мунтијаном да виде хоће ли моћи кога да спасу, јер изгледа да су неки људи ноћас настрадали  
 говорила како је он њу прво питао кога да узме за председника министарства и да му је она најв 
ако би јој лакнуло кад би сад било кога да је нагна на једно или на друго.{S} Она, која је мало 
рота је, удовица је, па мора од свакога да се склања и снебива. (У ствари цело село није могло  
њем.{S} Но време је протицало, а никога да дође.{S} Кнез Мутимир ваљда већ по двадесети пут отв 
е јамачно био жедан, а није било никога да му дода воде. _</p> <p>После овога Мутимир баци расе 
а, да ће балканиски народ имати разлога да тај дан запише у ред најсрећнијих дана својих.“</p>  
их односа, сматрао сам да немам разлога да ма што прећуткујем или кријем, и држим да нисам погр 
ио да се примим!{S} Не бих имао разлога да одбијем.</p> <pb n="386" /> <p>— Како да одбијеш! —  
спаваћу собу и како <pb n="486" /> тога да се не сећате? — рече барон чисто срдито...</p> <p>—  
, овај човек није презао чак ни од тога да ступи у <pb n="17" /> везу с Турцима, да се стави на 
и њега (Милоја) и Зликовца, и то с тога да би добили обећану уцену.{S} Жандарм тврди обратно, о 
 — твоју искреност, твоје поверење — да да ми кажеш кад дође тренутак твоје женидбе, да се о то 
ек и у пуној снази и власти, он и не да да се гради устав.{S} Ту би се морало отимати од њега - 
об с министром, а он богме и оставку да да, али својих начела да се не одриче и да не крије шта 
гушобоље.{S} Никоме ни на памет не пада да сумња и да тражи други какав узрок смрти.</p> <p>Док 
 научио нешто мало читати, па сад гледа да ли може познати која су она два писмена на кутији.{S 
ребао да му значи онај мост!{S} Изгледа да је нарочито зато прављен да те баш на њему гађају.</ 
 да сам поднесем оставку, да не изгледа да ми је отета“ — мислио је Растислав у себи. „Ово је н 
хоће ли моћи кога да спасу, јер изгледа да су неки људи ноћас настрадали на Дунаву.{S} С реке с 
та ја бих могао да се правдам, па можда да се и оправдам.{S} Али све су то софисми.{S} За све с 
Немојте се плашити.{S} Не мислите ваљда да ћу вам ја како зло учинити.</p> <p>Млади господин об 
 Ако хоћете, узмите.{S} Нећете ли, онда да идем...</p> <p>— Добро, али ако...</p> <p>— „Ако“ и  
осподине пуковниче.{S} Сумњате!{S} Онда да ја идем.{S} Нема ту ништа.</p> <p>Пуковник је гледао 
без којих маћи не можете.</p> <p>— Онда да се удварам моме Антону, мојим слугама и лакејима; он 
 силом хтели што од њих узети, они онда да се притворе као да радо и од добре воље дају, па да  
е подозриво, и он у свачему нађе повода да превије табак и отпочне истрагу, а већ ако се доцниј 
ко смо му на жалост обојица дали повода да се лично умеша у неке доста важне државне послове, ш 
у: како ће овај пут бити ванредна згода да се што присније зблизи с кнезом, да младога владара  
ћом то није дуго трајало и сад је згода да га једним ударцем стукнемо у старе међе, где је био  
pb n="244" /> <p>Јадно девојче!{S} Куда да окрене, шта да избере?</p> <p>За њу је тај избор био 
ариске јавне женске.</p> <p>— О! откуда да то није интересно, баш на против, врло је интересно  
у кад човек на један пут с ужасом опажа да већ више није млад, али још никако не може да се пом 
 година, он на један пут с ужасом опажа да његова, до јуче још црна коса, сад на један пут почи 
да је чак морала притрчати ноћна стража да ослободи ухваћена љубазника!</p> <p>Јако је жаљен не 
 не ископа.</p> <p>- Ама ко вам то каза да је девојка доведена амо.{S} То не може бити!{S} Ко б 
необоривих података и несумњивих доказа да су за отрове знали најстарији народи, који се спомињ 
та, јер немате у рукама никаквих доказа да баш ти и ти људи припадају тајном савезу, али у публ 
о.</p> <p>- Кнеже, нема ли друга излаза да се из ове куће не мора износити мртвац?</p> <p>— Нем 
обове, но он позва <pb n="592" /> кнеза да седне баш до њега, а Зару указа други гроб у непосре 
сац загонетног писма наговарао је кнеза да не пропусти ову згоду, напомињући му, да таква прили 
атном предусретљивошћу сам понуди кнеза да га остави слободна и да одавде седне у своја кола.</ 
S} Највише их се беше скупило око кнеза да чују шта говори.{S} Кнез је напијао овоме крају, наз 
у лутку министарску.{S} Уверавају кнеза да њега овај устав ништа не веже, јер је грађен без њег 
надувено и с напетим носом.</p> <p>— Ја да се наљутим?!{S} Како бих ја себи тако што допустио д 
ки глас проговори:</p> <p>„А шта тек ја да кажем?{S} Затворили су ме овде још у доба, кад су Ау 
{S} Чекајте!..{S} Она још чека; идем ја да је умирим, нека легне; али ти немој отићи; чекај ме, 
ан! — понови Врбавац.</p> <p>— Кажем ја да ви сами најбоље можете објаснити целу ствар! — приме 
м! а што да ћутим!{S} Није ово Романија да отимате девојке!....</p> <p>После се окрете оцу:</p> 
зи) и моја дипломација и твоја полиција да се сакрију пред женама.{S} Госпа Цанку да узмеш ти з 
има кнеза милосника, и опет сва чаршија да јој виче: „Ох како је то поштена и чедна жена!“ А ка 
 да изговори.</p> <p>Начелник се побоја да старца не удари капља, скочи и додаде му чашу воде.{ 
Жандарм тврди обратно, окривљује Милоја да је био у дослуху са <hi>Зликовцем</hi>, и да су они  
царица да будеш!.... а она се смрзла ка да ће је неко на вешала водити!</p> <p>Баба Ката приђе  
ко насмеја и понова весело упита сељака да му каже откуда му на једанпут паде на ум то тако рет 
 хтео, кнеже, ти ћеш морати целога века да имаш посла с тим човеком; он ће ти засести на сред п 
еза као тако покварена и пропала човека да о његовој поправци не може више бити ни говора!...</ 
а пролетњи дани најлакше преваре човека да озебе.{S} Кнез је био тврдоглав и доктор је морао пр 
алканиској граници, и да је сва прилика да ће вребати згоду да упадне у Балканију.</p> <p>На то 
зиране каћиперке, којој се дала прилика да се једном освети свима тим чедним и поштеним женама, 
је било даље ја не знам; сва је прилика да сам у тај мах изгубио свест и пао у занос.{S} Не зна 
е одавно нису виђали.{S} Сва је прилика да су њих двоје заједно и какав злочин извршили.{S} Врл 
изнателности свију наши саотечественика да оцене превелики губитак, који је Балканију овим неср 
>„Има поузданих казивања од сувременика да су ти отрови производили читава чудеса, какве данас  
 генерала Врбавца, и сад чека повесника да на њу стане, и достојно описавши његова дела преда п 
 важна, с тога моли господина намесника да изволи одмах отворити нисмо..</p> <p>Растислав дохва 
ће којима су могле обрнути сваког момка да за њима лудује.{S} Но као главну радњу водила је сад 
е не тражимо.{S} Јединица да је, из ока да ми је испала, сто пута је боље да је видим мртву но  
сти с поверљивошћу, пошто немате узрока да ма шта прећутите.{S} Ви знате да сте амо дошли за ва 
ив, врло је интересно и баш ме то копка да видим како пише једна таква женска, нарочито кад пиш 
асе плаћате којекаква шкрабала европска да пишу о вама читаве књиге, да <hi>вас</hi> преузносе  
с.{S} Наравно, без овога чудног додатка да отац заступа сина у брачним дужностима.{S} Разлог је 
, као што ћемо мало даље и видети Ратка да је брани.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Бил 
 буктињу свете слободе, која је требала да запали цео Балкан.“</p> <p>Као укопан, непомичан и н 
целокупну спрему своју, која је требала да га дигне на престо и да му мете на главу кнежевску к 
> <p>На кнежеву примедбу, да би требала да, штеди Лепшу већ с тога, што је то жена коју он воле 
к је она измицала погледом и избегавала да јој се очи не сретну с кнежевим.</p> <pb n="432" />  
...</p> <p>Јес, Пава је јасно сазнавала да се налази на такој раскрсници, да стоји пред таким ж 
убав кнежеву.{S} Она је јасно сазнавала да кнеза и њу, просту сељанку, дели таква провалија, ко 
</p> <p>Јес, Пава је то јасно сазнавала да пред њом стоји избор, али избор који се мора одмах и 
 код кнеза.</p> <p>Ловимук је уверавала да се конзервативци у овој борби служе веома ружним, па 
 за што, црна прилика је само уверавала да се не сме ни пошто одмицати од куће, и да нема друге 
ању, Лепша је у два три маха покушавала да почне читати писмо, али чим га она извади, кнез јурн 
{S} Као озбиљна жена, она је покушавала да се брани од лаковерна примања таквих гласова.{S} Она 
ји је овде чула, она није ни покушавала да тај разговор цени по његовој политичкој важности и п 
 гледала у свога мужа; али је очекивала да се он почне извињавати како је заборавио, како је пи 
у били у седмом небу; обоје су веровала да су нашли <pb n="467" /> нешто „особито“, „ванредно“  
ећај срџбе и жаљења, те се интересовала да чује шта ће даље говорити њих двоје о кнезу.</p> <p> 
вом високом господину, и како се надала да ће он појмити њен положај, и да ће је оставити на ми 
Она се чак и сама пред собом исповедала да су то само „каприци“ и тренутни прохтеви кнежеви.{S} 
S} То би ја морала бити последња будала да вам још сад то причам.{S} И што ће вама све то!?{S}  
ла мркла, црна ноћ.{S} Она се напрезала да бар што год распозна у оном мраку. <pb n="68" /> С п 
а но што је, за што се онолико устезала да почне долазити њој — Мони — у посету; за што је било 
у неизмерну енергију, коју је развијала да поврати свој „отети кућни праг,“ <pb n="528" /> како 
лити.{S} Она је сасвим другче замишљала да дочека тај тренутак кнежеве женидбе; веровала је да  
ћ мислио о томе.{S} О чему би она имала да мисли и зашто је он преклиње срећом и лепотом њеном  
 десници буктињу слободе, која је имала да запали цело балканско полуострво.{S} То никада није  
тила пажњу на њу и највише се заузимала да се он с Лепшом саживи, али што је претерано, претера 
а никакву сујетну наду.{S} Она је знала да би с њене стране била махнитост кад би за један трен 
два маха до њених ушију, и она је знала да се то ње тиче.</p> <p>Али лепа Пава била је тако ист 
еном попуштању био је тај, што је знала да ће ту имати прилике да чешће буде с кнезом, <pb n="4 
ила никако ни казивати, или је рачунала да то каже Пави тек поступно, поистија, спремајући је п 
не жице, али ме црна прилика преклињала да то не радим, за вас ће, вели, бити горе.{S} Тако се  
ено је веровала т. ј. искрено се варала да је попустила за љубав Мони.{S} Међутим Мона је била  
милијарним понашањем управо се натурала да се с њим изједначи.{S} Пуковника је то вређало, али  
ј.</p> <pb n="391" /> <p>Она је осећала да младоме кнезу чине голему неправду кад га овако цене 
и.</p> <pb n="224" /> <p>Она је осећала да су јој груди пуне неке тихе, благе, сетне радости, н 
иште је одозго.</p> <p>Јела је покушала да се отме — али, сем покрета у раменима, није ништа ви 
 је интересно да ли је овако лепа могла да се очува у селу као девојка до своје осамнајесте год 
улим богаством, којима би власт помогла да поврате ранији сјај својих домова.</p> <p>За будућно 
ом твојом, је ли и моја жена припомогла да се мој план открије? је ли и она била у друштву с то 
е добро наплатити.</p> <p>Кад је видела да је питање просто у томе да постане наложница, — Јела 
разлога била са којих је госпођа желела да остане овде још мало.{S} Прво, интересовала се за по 
 отимајући се.{S} Али Лепша беше успела да стрпа писмо у џеп и друкчије га није било могуће оду 
 је Балканија дипломатским путем успела да очисти своје тврђаве од турских посада.{S} За то га  
 мења свој облик...</p> <p>Она је хтела да што помисли, но а она да прибере ту мисао, ње нестан 
е непрестано тако мења.{S} Она би хтела да што рекне, али речи редом долазе једна по једна на ј 
између Лепше, која је пошто-по то хтела да чита писмо, и између Мутимира, који то ни пошто није 
ли.</p> <p>— Зар би Ваша Светлост хтела да се у понашању изједначи с човеком који је поникао у  
огме и оставку да да, али својих начела да се не одриче и да не крије шта је. — Ратка је интере 
-— чудио се Жермини, кога је већ почела да једи ова загонетка.</p> <p>— Случај је доиста необич 
ломила се, страшна бура беше већ почела да малаксава и да се стишава.{S} Киша је још пљуштала,  
о свом повратку, прва вам је брига била да ослабите ону политичку групу, која вам је била ослон 
о ово сад.{S} Младеж је већ почела била да окреће коло.{S} Ја сам био однео гибаницу и тикву ви 
 они први пуцали и да им је намера била да убију и њега (Милоја) и Зликовца, и то с тога да би  
<p>Мона се враћаш из кујне, где је била да обиђе да ли је све спремно за јаузн, кад пред капијо 
ктичке моћи, можда би ваша дужност била да ме одмах ухапсите, ако би сматрали да је моје држање 
!{S} То ми је хвала што сам туђе радила да тебе, гада, отхраним и подигнем...{S} Поштење! поште 
ало снебивала, после се тако ослободила да је већ прелазило у раскалашност.{S} Један по један с 
99" /> Вар сам ја икада од тебе тражила да се не жениш, да останем вечно са мном?{S} Ни сам ли  
ођу Лепшу, жену која је збиља заслужила да носи овако лепо име, не само по гиздавости тела, но  
е мање и мање нагибе, најпосле долазила да се скоро са свим заустави, Мона би јој лаким, еласти 
своје госте.{S} Неке је нарочито молила да о Лепши не причају ништа.{S} Око 8 часова одоше и по 
рзим кораком.{S} Она никад није мислила да буде кнегиња, нити је сањала о улогама Помпадуре, ал 
 упита Пава зачуђено.{S} Ја сам мислила да је доле у потоку.{S} Их, да знаш, стрина Синђо, како 
ави министарски салон.{S} Нисам мислила да је све овако лепо — примети гђа Софија.</p> <p>— Па  
е страшљиво гледала на Синђу и стрепила да јој ова опет не понови отоичње речи „Па иди!“</p> <m 
кавство, обећање, новац, па и сама сила да се дође циљу.{S} Није пожаљено ништа, као што није н 
а ум нејасно сећање како се била решила да све каже овом високом господину, и како се надала да 
у права тавница.{S} Баба Ката се решила да од сад дејствује само насилним мерама.{S} На три дан 
и да се убије.{S} Једном се беше решила да се исповеди човеку кога <pb n="55" /> је волела.{S}  
Лепша, говорила је истину, кад је рекла да је обична грађанка.{S} Кћи богатога звониградског тр 
 што је то страшно толико што сам рекла да шпекулишете с кнезом?{S} Добро, хајде, не шпекулишет 
/p> <p>— Даље?{S} Даље сам ти већ рекла да те је од Врбавчевих интрига спасао један њин члан.</ 
ким натписом: „Магационару седмога кола да придружи осталој спреми за народни устанак.“</p> <p> 
 се одмах не <pb n="626" /> набаве кола да ћу чинити оно што ми налаже моја војничка дужност.</ 
громну масу света, која се беше кренула да га прати.</p> <p>— Јесте, височанство; ово је доиста 
е помириле.{S} За њу је Мона данас чула да ју је муж жестоко истукао и Мона је једва чекала сут 
ако не даду овој гомили, што беше дошла да га спасе.</p> <p>„Да га отмемо, да га узмемо силом;“ 
клела свим на свету, да је навлаш дошла да хвата њега, а он је опет њу уверавао необоривим дока 
ју, а сви виши чиновнички положаји ваља да остају увек у рукама наших људи.{S} То ће нашој стра 
} Осећам много што шта на души што ваља да ти кажем.{S} Учинићеш ми ваљда ту последњу услугу да 
љи, онда је била дужност њиних родитеља да спреме тај акт спаривања, и он је често, као један о 
 је бајаги поштенији!{S} Последња дроља да си, па кад имаш, свуда те примају, свуда ти одају по 
ез ни главе не осврте да га погледа, ма да је чуо његов долазак.</p> <p>Доктор се правдао; мини 
н — не зна данашња наука о отровима, ма да је несумњиво да их је било и да их и сад има.</p> <p 
 повуче га.{S} Мутимир скочи и пође, ма да је све то чинио скоро несвесно.{S} Његову душу још ј 
це и сада било веома интересно лице, ма да је било по неких црта, које су наговештавале као да  
има симпатишу многи и многи грађани, ма да то и крију као лојални људи.{S} Они су и сад јаки, а 
оји се бејаху примакли један другом, ма да је било наређено да потера иде у ланцу.{S} У исти ма 
 једнако је сипао погрду за погрдом, ма да му је њушка већ сва била крвава од удараца преко зуб 
, на жалост, било крунисано успехом, ма да је чињено све што се могло.“</p> <p>После две недеље 
ије директор је изгубио своје место, ма да је био и сам чувен <pb n="159" /> уметник и управите 
о у кући његова најближег комшије, и ма да је закон ту строг, обичај је опет јачи од закона, ту 
и живот у Балканији јако развијен, и ма да није никаква реткост видети по каванама и пивницама  
је немилосрдно.</p> <pb n="73" /> <p>Ма да је јако волео јавне почасти и слављење, није се отим 
ВА XIX.</head> <head>ЈАУЗН</head> <p>Ма да је кавански живот у Балканији јако развијен, и ма да 
е излазити ни сад, ни довече.</p> <p>Ма да га је ађутант уверавао да је Растислав доиста нешто  
кокошка — рече кнез вршећи рокаду — Ама да ми је знати шта ви мислите кад остављате да ја вама  
 рече Боја и пође из угла.</p> <p>— Ама да ти кажем — рече доктор сломијеним гласом.</p> <p>— Н 
 примети мирно: — А каква је нужда вама да држите шпијуне у својој кући.{S} Бар један намесник  
а, овде застаде, показа руком госпођама да седну, па се брзо повуче.</p> <p>Госпођа, која је св 
 комаде, зубима да га растргне и шакама да се насрче његове крви.{S} У том тренутку, у њему се  
оса понајближих подножју, па тим косама да се провлаче.</p> <p>Такво путовање било је веома тег 
 мало напред, као глумац који се спрема да отпочне декламацију.</p> <p>Све ово гледао је пуковн 
ерама Врбавчевим.{S} Да пуковник спрема да уклони кнеза — то за Растислава није била тајна; али 
{S} Владалац има да заповеда, народ има да слуша — то је све.{S} Оно што иде преко тога згодно  
стоји тек пред њом, држава која тек има да расте, да се развија, да се слави, и она и њени влад 
дике о народној љубави.{S} Владалац има да заповеда, народ има да слуша — то је све.{S} Оно што 
у да растргне Мутимира у комаде, зубима да га растргне и шакама да се насрче његове крви.{S} У  
ином овлашћењу.{S} Досадило се царевима да гледају како се Црнојевићи и Косанићи конабе, па реш 
 име ђенерал је гледао свима средствима да се популарише код народа, у то име ђенерал је узео ч 
у.{S} Кмет се мало искашља, рече људима да приђу ближе и да добро слушају што ће им се рећи, па 
оном забрањено слабим и кржљавим људима да граде децу, да се <pb n="157" /> не би кварила раса. 
га срдито рекнем овим непознатим људима да сам ја слободан грађанин француски, уз то и чиновник 
аздрљи му кошуљу око врата и на грудима да му олакша дисање.</p> <p>Кнез затим приђе тајноме ор 
евет часова у вече, у затвореним колима да изађе пред свој дворац на жандармску капију, да удар 
ици, а тако исто бејаше почео и мислима да се губи у далекој прошлости.</p> <p>Чича Милоје — је 
им одозго — био сам с неким пријатељима да гледамо младе јелене — и ту те видим....{S} Допала м 
 дужност, на што овај нареди жандармима да заузму све излазе и улазе у ђенералову кућу и да под 
ивало се да закажемо слугама и чобанима да на трла и по колебама у шуми никога не примају ни да 
шом изда налог свима околним капетанима да пазе на таква младића, и ко га први нађе, да јави од 
мрети, а ни његовој родбини ни лекарима да не буде изазивана сумња, да је он отрован.{S} Ето то 
редсобље, кнез нареди својим ађутантима да остану ту, а жандармском капетану даде руком знак да 
> <p>Ратко се насмеја и објасни гостима да је то драгоцен старински часовник, коме има близу дв 
 парне звиждаљке, дајући знак радницима да је поноћ и да настаје смена.</p> <p>Младићи поскакаш 
 а не речи.{S} Кнез треба рођеним очима да види шта се спрема.{S} И оно што види треба да буде  
ској рекли, па извирујемо испод јоргана да га видимо, и све се смејемо.</p> <p>Ратко се још не  
</p> <p>Овај се човек свикао још израна да не преза ни од чега.{S} Њему су била добра сва средс 
о да је то могуће, тако благородна жена да буде тако развратна!{S} Не, завист!{S} Све је то сам 
тиру.{S} Уз пут разабраше од неких жена да су виделе Паву где са стрина Синђом оде некуда тамо  
Ја вас молим дајте ми 10 минута времена да се насамо разговоримо нас двоје.{S} Не бојте се, гос 
 равно 20 дана.{S} Свет је имао времена да се поступно свикне на смрт ђенералову.{S} С почетка  
онда је то за кнеза баш најбоља опомена да му ваља бита на опрезу.{S} Чим су се наши конзервати 
руштва.{S} Другим речима, то је опомена да што пре поновимо наша вечерња посела.{S} Ја мислим с 
— велика ***наслоњача, нарочито удешена да се ***човек на ***њој може љушкати. <foreign xml:lan 
о.{S} Она, која је мало час била решена да одмах одлази одавде, сад је страшљиво гледала на Син 
 што су данашњи младићи момчад заслужна да добију девојку....{S} Распадају се по два-три пут до 
за његову љубав да штеди Лепшу, кад зна да њему не може бити пријатно кад се у његовом присуств 
мера Лепши за њену слабост, али кад зна да је таква, шта се онда бајаги пући, шта се дури и изд 
кости боже сачувај!{S} Кнез најбоље зна да Мона воле Лепшу; она му је прво и свратила пажњу на  
вашта говори и трабуња, а бог свети зна да ли је и десета истинита што се прича и казује.{S} Те 
и се сад шириле међе Балканиске; ко зна да ли не би моћни двоглави орао балканиски сада већ држ 
нисам погрешио.</p> <p>— Пхи!{S} Ко зна да ли баш нисте погрешили!{S} Партиска борба овде је ве 
p> <p>Тако се бар говорило.{S} А ко зна да ли је у опште и било што на то налик.{S} Бар сам „до 
вит — срдила се Мона.</p> <p>— А ко зна да ли то баш и постоји — примети Тоша.</p> <p>— Да ли п 
е опет обична девојка.{S} Цело село зна да је ту извршен какав злочин, — али нико ту неће уста  
новића.{S} За тога се човека одавно зна да он и душом и телом припада странци Црнојевића.{S} Мн 
оге министарске наредбе, начелник дозна да је некаква издајничка рука направила везу на телегра 
не умре одмах и да му се одмах не позна да је отрован, но да последице тровања наступе тек доцн 
о дођох и ја једном после толико година да видим како изгледа овде код вас у министарству....{S 
{S} Зар овде бајаги каква тајна дружина да држи своје скупове?</p> <p>Заре не одговори ништа.{S 
ни.{S} На све молбе и наваљивања Жикина да похита мало, или да врдне куд год у страну Црнојевић 
нежева није имала места.{S} Није истина да се на акт спаривања данас гледа као на неко проклетс 
убијен...{S} Ко то каже?{S} Није истина да сам ја узео паре; то је лаж, развукли су други; јес, 
војке не идемо!</p> <p>— То није истина да је тамо; она је још ту — викну Радован. _</p> <p>— М 
о.</p> <p>— Може!</p> <p>- Је ли истина да је управитељ казнених завода у Пламеновцу био суров  
тиви господине.</p> <p>- А је ли истина да сте једном, док сте били у Пламеновцу на робији, нек 
астислав.</p> <p>— Кажи ми је ли истина да ти је кнез Мутимир понудио преседништво у министарст 
а“ извела велики број угледних домаћина да дочекају и поздраве господара.{S} То је било прво пр 
ста.</p> <p>— Дакле нема никаква начина да се ствар измени или бар одложи?</p> <p>— Никаква! —  
<p>— Ја ћу ти писати, ја ћу наћи начина да будемо у непрекидној вези.{S} Ми се морамо виђати, с 
 је то вређало, али он није имао начина да то избегне.{S} Мањ да је најури.{S} Али сад је већ и 
ит.{S} Али има ту стотина других начина да се њиме послуже, и да га злоупотребе приватним путем 
и ту ухваћена тајна штампарија, спремна да печата сваковрсне бунтовне списе.{S} Истина, Шваба,  
Шта хоћете ви?{S} Њу да нападају, а она да ћути и да седи скрштених руку.{S} То није нико луд.. 
p>Она је хтела да што помисли, но а она да прибере ту мисао, ње нестане, а на њено место, дође  
или скупи, али бар жена је била сигурна да ће родити.{S} Потпасивала је струњене.{S} Лечила је  
 дама.{S} Она — Мона — није тако сретна да је звониграђани истичу као узор чедности.{S} На прот 
уди из партије Црнојевића позову Перуна да пређе у Балканију.{S} Увериће га да је сад најбоља з 
 људи, а наши путници нису имали рачуна да се сретају с људима; њин је задатак био да кроз пуст 
а.{S} Она је и сувише мудра и практична да би се још због начела и политичких праваца с киме сл 
сичији траг, па се искида од нестрпљења да што пре почне потеру.{S} У опште, Растислав је имао  
рзо сложили.{S} Обојица су били мишљења да је Балканац, нарочито балканиски сељак, велики шерет 
b n="504" /> <p>Ратислав је био мишљења да се све може остварити, а не само половина.{S} Ту нем 
ив династије.{S} Капетан је био мишљења да је то проста крађа, без икаквих политичких смерова,  
у пажњу на пса.{S} Перун је био мишљења да је то какав залутали чобански пас, на кога не треба  
, није могла од тебе ни толико поверења да заслужи!{S} Ох! то је горко, горко!</p> <p>Лепша ниј 
дниче, извијања!{S} Јер ја имам уверења да ви знате за тај допис, да сте га читали, да сте га у 
а ово:{S} Кнез треба да дође до уверења да је земља пуна незадовољника и да је само прошла влад 
>И тако се поступно долазило до уверења да управо није никад ништа ни било; да је госпођа Мона  
нез одвоји од мене и да се усами, тежња да ја, рођак и природни заштитник кнежев, будем удаљен  
 о себи; кад се узме на око јасна тежња да се кнез одвоји од мене и да се усами, тежња да ја, р 
хоћете само да вам ја дам што треба, па да свршујете сами.</p> <p>— Ви не можете ући стално ни  
ољни мртви да нам дарују овога роба, па да га или молбом одмолимо, или покајањем искупимо, или  
ставиш престо, да се одрекнеш свега, па да бежиш са мном у свет.{S} Ти знаш како си био тврдогл 
коленима, — да сам богдице ја млада, па да нешто срећом мени когод понуди...{S} Пи!{S} То би се 
ако рашћеретао услед обилна доручка, па да га не би стешњавао својим присуством, он, на згодан  
ога ће најбоље бити да идем по кола, па да вас вратим у двор.{S} Наста питање ко да иде за кола 
њер је чак нудио да се откопа земља, па да сви виде како је тој „светој бари“ врело управо у ну 
мој, бре, узнемириће се цела потера, па да имамо речи с командиром.{S} Нису они туна, но где го 
обом свога најпоузданијега ађутанта, па да иде.{S} Свакако не може испасти ништа што би чак по  
 да збаци династију лажних Косанића, па да поврати своју народну династију Црнојевића, под којо 
ао да се врати с кнезом у Звониград, па да сам лично предузме даље трагање.{S} Он је сад личио  
 је у овој пуштињи једна и две собе, па да човек зна где је.{S} Смотрисмо је ту на прагу.{S} Шт 
ројеном стању, само да ти огади све, па да што пре бежиш.{S} Ја сам те зауставила.{S} Чувам и с 
љем.{S} Цео свет само њега ишчекује, па да за њим пође у гору, у воду и да једним дахом одува ц 
обећати само да ћеш се оженити њоме, па да добијеш сваку девојку.{S} У Балканији се то исто пос 
има тај отров и сасвим га прогутати, па да му стомаку апсолутно ништа не буде.</p> <p>„Има најп 
ку да узмеш ти за управитеља вароши, па да знаш ко се колико пута у Звониграду накашљао...{S} И 
е отровом може данас отровати човек, па да не умре одмах и да му се одмах не позна да је отрова 
 прост црн штапчић, с црвеним врхом, па да се лавови, тигрови, пантери и хијене на просту појав 
том женом могао бити потпуно срећан, па да се неби много предомишљао баш и јавно пред законом д 
утрос врат сломио кад сам амо пошао, па да сад ништа не знам!...{S} Но те молим, господине, и ж 
ници, да ту чује капетанову наредбу, па да се одмах свршује посао, пошто до зоре мора бити све  
ре као да радо и од добре воље дају, па да те људе заговарају и заваравају, а овамо одмах да пр 
вић сад очекује само згодну прилику, па да одапне стрелу.{S} Али ту треба да говоре дела а не р 
ја, но ти лепо послушај твоју тетку, па да будеш срећна, и ти... и сви твоји.</p> <p>Јела опет  
 кнез се узе освртати, да нађе капу, па да иде.{S} Нападаји су били сувише оштри да би их и даљ 
те он опкорачити где му се не надаш, па да играш острољанку, све да везеш.{S} Него, батали то.{ 
 му је више од две хиљаде дуката.{S} Па да је бар само штета, но и срамота.{S} Овај се свуд хва 
еглу као зечеве!...</p> <p>— Шта?{S} Па да нас не би побили као зечеве, ми да бежимо као кукави 
а чује у чему је та „озбиљна ствар,“ па да се одмах преда својој неодољивој пожуди, заборављају 
тупно навикнути да узима какав отров па да му од тога ништа не буде.</p> <p>„Један исти отров у 
тала, но да мало доведем у ред одело па да бежим одавде да ме не затекну други гости...{S} Али  
p> <p>Кнез се смејао.</p> <p>— ...{S}Па да ме поштеди Ваша светлост....</p> <p>— Нема ништа, мо 
ва који су апеловали на младога владара да оде у Цариград и да подигне крст на Аја Софији!</p>  
Растислав се тако трже од кнежева удара да викну из гласа и упусти новине из руку.</p> <pb n="3 
и затури главу, па је тако чекао лекара да му се приближи, а из очију су му сипале варнице.</p> 
оваца, ни су потпустили једнога банкара да му понуди десетак хиљада дуката под погодбом да влад 
ема рукама, као оно човек који се стара да некога не пробуди.</p> <p>Ушав, он отпоче полако, го 
широк осмех на лицу и доктор се постара да се и сам што пре почне смејати, те додаде:</p> <p>—  
лове, и тек сад при крају једва разабра да је ђенерал ово говорио о свом нејаком сину, кога је  
јих је излазило јасно, да ђенерал смера да се дочепа круне.</p> <p>Но и ако су докази били јасн 
био вочиће да му пођу, зли да их натера да устану, не, они су лежали, а главе су им биле тако з 
трински цар нудио нашега кнеза Мутимира да му да своју ћерку, али прво наш кнез да се потпише к 
ата.</p> <p>Кнез махну руком на официра да не улази; затвори врата и обрте се ђенералу:</p> <p> 
е може по својој вољи ни једног официра да аванзује. <pb n="507" /> Окружили су га шпијунима и  
некој ствари“, али та „нека ствар“ мора да је била веома важна, кад г. начелник, код толика пос 
p> <p>— Како рекосте? „намесник не мора да трпи шпијуне“ — рече он, пун гнева.</p> <p>— Да! не  
алканији таква дувана нема, а овај мора да је донесен са стране.</p> <p>Затим један од сељака о 
како не бих мислио?{S} Сваки човек мора да мисли.{S} И кокошка, па мисли, а камо ли човек!</p>  
екакав Илија Кондић жандарм.{S} Он мора да је Кати стари познаник, али се одавно нису виђали.{S 
то је знао.</p> <p>Његовом другару мора да је пало то име на ум с тога, што се оно од два-три д 
опасности и једна група родољуба сматра да је у праву да се послужи свима средствима“ — рече ми 
нији има крајева, где домаћин не сматра да је почастио госта како ваља, <pb n="164" /> ако му у 
 данас Кугићевих начелника. — Он сматра да су то и јуче и данас били и остали једни и исти људи 
 намесништво наглашава, како оно сматра да му је „света дужност да до састанка скупштине сачува 
ити, а да кнез има и практична интереса да све то сазна, јер ће му то у неколико бити кључ да п 
исправи га: „није шија, него врат,“) Та да, није шија него врат.{S} Ви ми не одричете углађенос 
 зверка, као што је....на прилику... та да, на прилику... рецимо, као што је медвед?</p> <p>- К 
арајући гласом на сваки слог)....{S} Та да, добро: с у-гла-ђе-но-шћу просрица и кнез, па продуж 
астиславу, и целом њином друштву.{S} Та да није Перуна Црнојевића, чиме би они могли плашити вл 
 — понови питање Растислав.</p> <p>— Та да, о кнезу; јадно му и кнештво његово!{S} Тешко њему ј 
слушао пажљиво и непомично.</p> <p>— Та да; с тога сам те мало пре и позвао.{S} Наравно, ти ниш 
и сам окрене ствар на шалу.</p> <p>— Та да, за медведа, управо за медведа, и није ништа друго д 
и...</p> <p>Доктор замуцну:</p> <p>— Та да, да, пробудиће се!{S} Ово управо није ништа друго ни 
 последицама, од којих ће једна бити та да одавде ипак нећу изаћи докле год не дам одговора на  
“....</p> <p>Врбавац га пресече.. — „Та да!...“ „што год узмогнете,“ а ви ето не можете ништа д 
Степа је донео равно двадесет ока злата да се утроши на пропаганду за Црнојевића династију.{S}  
ну руком на једнога од својих ађутаната да уђе унутра; затим му дале мали челични кључић, показ 
мена за дангубљење, и одмах позва кмета да иду општинској судници, да ту чује капетанову наредб 
рукавице, врућина је, а била би и штета да стоји покривена овака красна ручица — рече Мона, пље 
ке и срамоте...{S} Деца су ми плаховита да не легне крв, да ми се кућа сасвим не ископа.</p> <p 
 као да је био у заносу, па као да хита да надокнади што је пропустио, он рече брзо, ужурбано,  
ест.“</p> <p>Одмах за тим Срећко похита да објасни даље: </p> <p>— „Истина нико не зна шта је у 
ти стрина Синђа оберучке и одмах похита да што пре свршава ствар.{S} Домишљајући се како би нај 
ку плочу; два метра земље било је доста да сместе све његове неизмерне пожуде и све големе план 
земља троши толико колико би било доста да се у потлаченим крајевима нашим издржава неколико ст 
один примаче устима и таман напући уста да је цмокне, кнез махну руком и туцну га по зубима.</p 
> <p>Растислав је покушао неколико пута да заустави кнеза у овим нападајима, но Мутимир се није 
p>Јадно девојче!{S} Куда да окрене, шта да избере?</p> <p>За њу је тај избор био у толико тежи, 
</p> <p>Доктор се нађе у неприлици; шта да ради?{S} Да почне одвраћати кнеза, викнуће му: „зар  
 и одговарајући сам.</p> <p>— А?{S} Шта да им рекнеш?{S} Коме?{S} Да, да!{S} Господи министрима 
>Баба Ката опет јој приђе.</p> <p>— Шта да му кажем?</p> <p>— Бога ти, тетка Като, остави ме.</ 
же на ухо и опет га упита:</p> <p>— Шта да им кажем, г. докторе?{S} А за тим се одмах поправи и 
ури, бар на време — Јела је мислила шта да ради.{S} Куда ће сама у свет?{S} Шта ће бити с њом?{ 
у седници „Балканске браће.“ Не! ма шта да ми говорите, не може бити да је све ово само празан  
ерно учинила, слутећи што?...{S} Ма шта да је било, тек у овом <hi>привиђењу</hi> било је и <hi 
 а могуће и да није.{S} Најпосле ма шта да је, Пава ништа не може штетовати, а увек је добро ка 
n>, (спавајте, спавајте, децо, нема шта да се види) а нама смешно како браца Мика изгледа у сук 
 то примети да она ту управо и нема шта да мисли, пошто је он сам довољно већ мислио о томе.{S} 
, не знајући управо чиме да почне и шта да чини.</p> <p>Но Мона је умири.{S} Лепша не треба нич 
аклоности да се око тога бакће, али шта да ради кад су га прилике истакле на врхунац државних п 
ба хвата од саме те помисли.{S} Али шта да радимо!{S} Ми ево не можемо даље.{S} Убијте, закољит 
ава је ћутала и гледала, не знајући шта да почне.{S} Синђа се опет окрете и погледа по свету, к 
е у голему забуну!...{S} Ја не знам шта да мислим — рече Лепша збуњена.</p> <p>Кнез јој на то п 
 слеже раменима. — Ето и сам незнам шта да мислим.</p> <p>— За бога, да то није био какав жив с 
вако злогласној кући.{S} Мислио сам шта да радим, а црна прилика вајкала се што је покварена по 
, набра чело, очевидно је премишљао шта да ради.</p> <p>Устаде и кнез, и пође по соби крупним к 
ђутант се бејаше збунио и није знао шта да <pb n="620" /> почне.{S} Кнез му приђе и с песницом  
агонетну прилику, не знајући управо шта да мисли. —</p> <p>Међу тим Кугић беше устао и руком је 
у његове тајне.{S} Није знао управо шта да чини, да ли да јој призна оно, што је већ и сама вид 
ј се нико не може прикучити.</p> <p>Шта да се ради?</p> <p>Жика полако пробуди Црнојевића и свр 
мена.{S} Бар ове ноћи она нетреба ништа да зна...{S} Чекајте!..{S} Она још чека; идем ја да је  
ви сметње на сваком кораку, не да ништа да буде по његовој — кнежевој — жељи; хоће у свему да ј 
 злочину, јер нико од сељака неће ништа да сведочи.</p> <p>— Јес, то сам чуо — рече кнез - да п 
а они само одмахују рукама и неће ништа да нам кажу.{S} Чућете, веле, и то је све...</p> <p>Сељ 
аже колицко муж госпа Цанкин неће ништа да учини док не упита своју жену — јес, неће ништа ни о 
одару!{S} Зар добри господар неће ништа да учини своме верном доктору.“</p> <p>Богорадећи тако, 
обично раде.{S} Све, све!{S} Нећу ништа да прикрију.{S} Безобразно, не брезобразно, оно што мог 
може, пошто хоџа све по две и две пушта да им меће белег а да иде с другим „жентурачама“ — мрзи 
цајем прилика пала у део тегобна задаћа да се у овако тешком времену нађе на челу државних посл 
раво за вењер, пошто је и опасност већа да при уласку у свој дом може главу разбити.</p> <p>Сем 
ла живот целом једном свету и она осећа да сва, душом и срцем припада томе свету.{S} Она за њег 
какве опасности.{S} Он позва Црнојевића да се попну на ту липу.{S} Овај се одупирао и пристаде  
ине.</p> <p>Кушао је још у два три маха да онако узгред изазове Растислава на разговор, но кад  
настије су му биле само згодна лествица да брзо доспе до власти и висока положаја.{S} Владаре ј 
е тако да Радован и отац иду, а Грујица да остане са снајом.</p> <p>За све време док су се мушк 
грчких.{S} На скоро за тим дође краљица да посети ту галерију.{S} Наилазећи на саме голе, приро 
} Ми таке среће не тражимо.{S} Јединица да је, из ока да ми је испала, сто пута је боље да је в 
у переш, па воду да пијеш, еј!.. царица да будеш!.... а она се смрзла ка да ће је неко на вешал 
правом <pb n="435" /> траже од владаоца да угушује у себи најплеменитије осећаје и да ради прот 
задржао и позва кнеза и његова пратиоца да пођу.</p> <p>Опет се нађоше у уској, мрачној улици.{ 
ов нос.{S} Јес, очију ми, бата ми прича да у Звониграду има мајстора, скроје ти они нов нос, па 
ању брзо окрете на леђа.{S} Кнез потрча да га прихвати, покуша да га подигне, али ђенерал оста  
зулову спаваћу собу, и тада јој је душа да прилети одмах г. конзулу, да му стане на нос, или на 
и песак и муље, јури на површину и куша да ми тиме заспе и претрпа моју лепу румену ружицу.{S}  
.{S} Кнез потрча да га прихвати, покуша да га подигне, али ђенерал оста испрућен и грчевито укр 
боком сну, а у великој ватри.{S} Покуша да га пробуди, али кнез се није одзивао.{S} На питање њ 
д ваља бити најприбранији, стога покуша да Црнојевића тргне из расејаности, износећи му сву бли 
ђоше саме у побочној соби, Синђа покуша да изглади рђав утисак, што га хоџа беше учинио на Паву 
им, шта се ти бојиш.</p> <p>Јела покуша да отргне своју руку из бабиних, но баба Ката не даде.. 
/p> <p>Изненађена, остала пратња покуша да догна кнеза, али сви убрзо видеше да им је мука узал 
боде нокат у слику и с два прста покуша да откине нос на слици мртвога кнеза.{S} Слика је била  
 и врло масних.</p> <p>Растислав покуша да одврати кнеза од тога, али кнез га дочепа под руку и 
е је мало час седео.</p> <p>Кнез покуша да се брани, да викне, да се отме; али, пре но што је м 
 појимати шта се дешава око ње и покуша да устане, да се отме.{S} Испод њених ногу, крај отоман 
а у исти мах беше пришао кнезу и покуша да га узме за руку и да га поведе да седну на диван.{S} 
з стаде, заустави црну прилику и покуша да јој рекне како би најбоље било да се врате.{S} Но цр 
жа, и, пошто је мало поћутао, он покуша да и сам окрене ствар на шалу.</p> <p>— Та да, за медве 
орила о Лепшиној чедности.{S} Он покуша да бране своју нову драгану.{S} Позивао се на то како з 
алим гласом.</p> <p>Кнез Мутимир покуша да окрене ствар на шалу.{S} Као сви малодушни људи, он  
своме раду.{S} Нађе ли се какав родољуб да против тога што рекне, Растислав одмах проглашује та 
ле, Мона би требала бар за његову љубав да штеди Лепшу, кад зна да њему не може бити пријатно к 
ад имала така посла, али отров је такав да би најјачега човека оборио, па ће ваљда и медведа.{S 
 га Жика понова хтеде ухватити за рукав да га повуче да беже, Црнојевић се осврте, диже пушку н 
међу људима</title>“, где ставља захтев да мушко и женско треба да познаду своје узајамне полне 
т невиних да буде везано, но један крив да утече, за што ко је невино везан, лако се може одреш 
кнеза.{S} У осталом, ја сам вазда готов да пред судом историје примим на се сву одговорност за  
стране, како би мој пад сутра био готов да ме не брани ваша голема приврженост, ваша голема муд 
писмени документи</hi> такође носе траг да из ваше <pb n="88" /> околине ниче ширење гласова ко 
> кнез, — све то стоји готово...{S} Бог да има сина, и он би се с газда Бојом опријатељио.</p>  
<p>— Е, мој господине, да вам не да бог да правите пробе.</p> <p>— Знам, знам — прекиде је Врба 
 с њим се играти један пут но да ми бог да здравље.</p> <p>Девојке пометаше мараме за уста и уз 
ичке покрете конзервативаца, и, ако бог да здравља, он ће их једног дана похватати на самом дел 
се носите из домовине?</p> <p>— Ако бог да добре и сретне, господару!{S}- Само кад тебе видимо  
едан пут јуначки, мајковићу, па што бог да!{S} - Што ту ваздан тењезгати.{S} Море, да ти знаш,  
једну пушку, па ако је горе, што му бог да.</p> <p>— Немој, бре, узнемириће се цела потера, па  
!{S} Нигде никога свога, никога рођеног да га истински пожали, да га искрено и срдачно загрли,  
тислав изненађено, и затури главу назад да боље погледа своју жену, која се беше припила уз њег 
 добре воље и нежнија срца, и ретко кад да ће у тај мах учинити коме какво зло, што је доказ да 
м једним предметом успевали су по некад да открију и пронађу у томе велике тајне, које су понај 
бити такав удар на сред улице, па никад да не дозна откуда је дошао. </p> <p>„Но тек сад настај 
Софија прекрсти се — да не да бог никад да се моје дете нађе у таком стању и положају у каквом  
 да мотре непрестано на кола, али никад да им се не примичу тако близу да би их когод из кола м 
ратник, управо ја сам још и сувише млад да бих то могао бити.{S} Али ја волем истину, волем ист 
амо по нужди, јер г. Растислав није рад да црпе користи из махна и слабости кнежевих, али шта ћ 
 пажњу на земаљске ствари, ако није рад да изложи опасности и погибели не само оно што је он зв 
нда је све доцкан.{S} Дакле, ако си рад да се спасаваш, спасавај се одмах.</p> <p>— Како, син р 
 од поскочица похита <pb n="211" /> сад да исприча.{S} Тада се могло свашта чути.{S} Девојке су 
о, о томе ћемо говорити доцније.{S} Сад да се вратимо на ствар.</p> <p>- Елем, сем политичких р 
аповеда: „вичите ура живео!“ — Кога сад да послушају.{S} Људи се побркаше.{S} Из гомиле се зачу 
 свраћао пажњу на њу.</p> <p>Откуда сад да му падне у очи, и за што му баш она привуче сву пажњ 
о је на сред собе, премишљајући шта сад да ради.{S} Осећао је да не може отићи одавде док не из 
, научићу се.... други пут, немојте сад да ме поправљате за сваку реч; не дате ми да кажем моју 
чи.{S} Њих је дакле њин домаћин био сад да их <hi>казни</hi>, и ко зна докле би их тако ударао, 
шли само преворме ради....{S} Ја ћу сад да идем, никака посла немам овде — рече Пава љутито.</p 
аспадају се по два-три пут док дође ред да се жене.{S} Па шта они могу да изискују од жене, кад 
> <p>— Добро, кресну кнез — онда је ред да ја говорим.{S} Он заклопи сахат, стрпа га у џеп, <pb 
к таман одслужен, и сад би као имао ред да дође на Црнојевића.</p> <pb n="549" /> <p>С тога је  
је прабабе, решено је било још у напред да се посети Повратница, и тај излет одређен је за дана 
а?{S} Кога то?{S} То треба и ја унапред да знам као домаћица — узе запиткивати Каја.</p> <pb n= 
 кожи!{S} Бог вам је поверио овај народ да га браните као добри пастири, а ви га сами кољете.{S 
ције, писане крвљу, које позивају народ да збаци династију лажних Косанића, па да поврати своју 
ма замерило, који сте имали све погодбе да се спремите за потпуно углађена, потпуно модерна евр 
 Ја кажем да Ваша Светлост нема потребе да се спрам млађих служи онаким изразима и да слугама н 
очека на ногама.</p> <p>— Немам потребе да вас представљам, јамачно се познајете — рече Мона.</ 
се с вама разговарам, али немам потребе да трпим <pb n="335" /> ваше нападаје.{S} Каква је да ј 
држим да кнез уопште не би имао потребе да помиње ту реч.</p> <p>— Е, чуда боже — рече кнез Мут 
ећи се. — Но чек да седнем овде до тебе да ми испричаш како је то било.{S} Куку, колико ли је о 
т свечано.{S} Лекари ће издати сведоџбе да сте умрли од гушобоље.{S} У службеним новинама ожали 
е, кад си умео дотерати до толике славе да ти будеш глава и старешина оволиком свету!{S} Округ! 
е не надаш, па да играш острољанку, све да везеш.{S} Него, батали то.{S} Је л’ истина велиш, да 
<pb n="233" /> се да још није казао све да би још нешто имао рећи: изгледало је да се бори са с 
ступно уверава да је он био спремио све да Зликовца жива ухвате; да је чак био саграђен и узан  
 белу каву, или ако је лето и јаке жеге да једу и сладолед, и да пију лимунаду.{S} Пред ноћ дођ 
 А ти се још предомишљаш!{S} Море, ноге да му переш, па воду да пијеш, еј!.. царица да будеш!.. 
досетци, женска статуа тако стисне ноге да се, богу хвала, ништа не види, и морал је спасен.{S} 
о твој понос) — рече кнез и покупи ноге да начини пролаз слузи, који у тај мах приђе с кавом.{S 
илом да владам; не тражим од вас услуге да ме на зор држите.{S} Ако цео народ хоће другу династ 
 сами пребацили преко воде... но дај де да упалим, моја се угаси...</p> <p>Такав се разговор во 
 д. и т. д.</p> <p>Али му Лепша не даде да измакне.{S} Она му приђе, узе га оберучке за главу,  
ковој.{S} Он јој пружи руку, но не даде да му је пољуби.</p> <p>— Ви живите стално сад овде у З 
 својски. —</p> <p>Но госпођа му недаде да доврши.{S} Она прогледа, ратоборно се испрси, зауста 
ну и полазак.{S} Други неко опет додаде да од кад је у Звониграду, он се још није могао честито 
 Заре проговори одрешитије.{S} Признаде да је био с кнезом, али ни по што не хтеде казати, где  
осле, из бабина разговора, Јела дознаде да је то тако висок господин, да ту о женидби не може б 
" /> ударању коњских копита она познаде да су ово кнежева кола што стадоше пред кућу.{S} Она пр 
у прилику.{S} Загледа се боље и познаде да је човек.{S} Ова црна прилика ишла им је управо у су 
} Тек после подужег гледања, он познаде да је то некаква људска прилика; али, како се изненадио 
пријатељ“.</p> <p>Жика по гласу познаде да ово није чича Мунтијано, али му се глас опет учини п 
ги ред брснатих дрва.{S} Она распознаде да је то некаква алеја.</p> <p>Ваш у тај мах алејом се  
ма већ и својих људи, који на томе раде да она добије своје право.{S} Госпођа је завршила свој  
ашњих.</p> <p>„Тако на прилику они раде да склопе (конструишу) малу металну справицу, која би с 
ицу од кошуље, махну дланом преко браде да види да ли је добро избријан; усука обадва своја пун 
 се да ме отрује...</p> <p>Кнез застаде да одахне.{S} У ђенерала Врбавца узеше мрдати усне; он  
ију и обданце се вратити: с тога устаде да још једном положи коњу, и да се мало расхлади да так 
 доведем у ред одело па да бежим одавде да ме не затекну други гости...{S} Али како ћу за лице! 
ош ни то не знаш шта све данас има овде да се изврши!“</p> <p>Госпођин поглед то је говорио.{S} 
в.{S} Како да доведе Црнојевића?{S} Где да га доведе?{S} Начелник му објасни.{S} У опште да га  
о да л’ си сашио кесу, не ћеш имати где да их метнеш...{S} Истина бре! а шта би радио кад би ти 
окуша да га узме за руку и да га поведе да седну на диван.{S} Но кнез то одби, он изви руку, ст 
несе је преко собе, но у који мах хтеде да је спусти на сниски отоман <pb n="440" /> у углу, ње 
о се трже кад кукавица узе кукати, виде да му је дружина то опазила, би му стидно и зацрвени се 
ар држи у највећој тајности, те да виде да ли ће што о њој сазнати с друге какве стране.</p> </ 
т шамар изостаде, а Маврикије, кад виде да нема шамара, опет прогледа и диже главу.</p> <p>— Ва 
 двадесети пут отвори сахат, и кад виде да је 9½ у вече, он махну главом и пође столу где је ст 
ут.</p> <p>Растислав се зачуди кад виде да је и кнез већ на ногама.{S} У једном углу манастирск 
ред собе и грдно се запрепасти кад виде да јој је хаљина на прсима сва раскопчана.{S} Није могл 
 бокалима и прилетали на помоћ чим виде да се негде чаше испразне.{S} Сад је кнезу наздрављао з 
тно.{S} Рачунајте шта би нам било вајде да сте с мојим изласком из министарства одмах и ви сви  
ању шаха обично ради.</p> <p>....„Хајде да те матам, а <hi>коњ</hi> да ти не дирам...{S} Може л 
а по имену.{S} Тодорика се одазва и оде да отвори капију.</p> <p>Била су то два изасланика капе 
а ониском трупцу.</p> <p>Стари Влах оде да разгледа обалу, а Враничић и Жика седоше опет крај в 
 доктор и министар <pb n="623" /> тврде да је провео у заносу скоро 50 часова.{S} Паде му на па 
денским — а међу тим сви ови људи тврде да се он има већ 50 часова ни с места није макао.{S} И  
{S} Командири су пооштравали своје људе да не жале умор, да запну из све снаге — морају га ухва 
ђер се то нашли пријатељи који се труде да унесу неповерење и интриге у сам породични круг.{S}  
и не прозиру, те на крају крајева изађе да су и мање видели, и непотпуније ствар схватили, но с 
и.{S} Сваких десет петнаест година нађе да се на по што год жали.{S} Тек сам ту пре дванаест го 
.{S} И од целога сабора нико се не нађе да што прокаже.{S} Тако се спасла Арсенијева кућа.{S} А 
е враћаш из кујне, где је била да обиђе да ли је све спремно за јаузн, кад пред капијом стадоше 
е, како ми је леп нос; по некад ми дође да га од милоште откинем, а мој клипа Вилип вели да би  
 не виде више младића на улици.{S} Пође да га потражи навири у побочни сокак, изађе на чаршију; 
зговора с кнежевим доктором Срећко пође да нађе згодно лице преко кога би добавио Паву у манаст 
ли војницима: ето виш’ и мачак вам каже да сте глупи!....</p> <p>Ратко мету прст детету на уста 
ом стоје са стиснутим песницама и траже да вучеш даље, да непрестано идеш напред.</p> <p>Тошу ј 
и био добар владалац од њега прво траже да престане бити човек, да не осећа као човек, или да с 
{S} Неколико пута ја сам прилазио ближе да видим како вам је.{S} Додиривао <pb n="628" /> сам б 
 земљу до коначне пропасти.{S} Дај боже да ја не наслутим.</p> <p>На те речи ђенералове кнез ус 
еома интересна као штудија до чега може да дотера човек у смишљању зала, кад се већ једном ода  
 кад се све околности испитају, не може да се ухвати откуда би могло доћи то тровање.{S} Искључ 
 се право гледало, то се парама не може да плати.{S} А ја и рачунам да ћу и иначе имати господи 
 у животу поступака, када човек не може да буде сам <pb n="427" /> свој господар.{S} Има особа  
e</foreign>“</head> <p>Кад ђаво не може да сврши неки посао он шаље бабу да га она сврши — вели 
 више није млад, али још никако не може да се помири с мишљу ни да је стар, те му с тога веома  
, као да је хтео нешто рећи што не може да изговори.</p> <p>Начелник се побоја да старца не уда 
језик; има речи које просто <hi>не може да их се извори</hi>.{S} Растислав га опет исправи: „не 
ено тумара ловећи туђе главе, лако може да изгуби своју рођену.</p> <p>Ви скупљате око себе људ 
стиви господине.</p> <p>- А колико може да траје такав сан и је ли чврст?</p> <p>- Траје, милос 
ове непоштено.{S} Има глупака који држе да је једно поносно, а друго стидно за човека, али то с 
вином што га дају гостима кад хоће дуже да их задрже код себе.</p> <p>- Упитам какви су то гост 
 дуго је трајао, а трајао би још и дуже да га Враничић не прекиде.{S} После свега што је чуо од 
тив младог кнеза и имам у рукама доказе да му ради о глави.{S} Зарад кнежеве безбедности молио  
b n="335" /> ваше нападаје.{S} Каква је да је моја династија, она је створила ову државу.{S} На 
а бујна млађана радозналост вукла га је да се изложи ма и најозбиљнијем ризику, само да задовољ 
вљао спољним пословима.{S} Кривио га је да се плете и у унутрашње ствари.</p> <p>Сем тога, ђене 
је тражио да му позајми ту слику, да је да једноме своме добром цртачу да му је копира.</p> <p> 
/p> <p>Сва околина кнежева сазнавала је да ће с пунолетством настати големе промене; неко се од 
уђено председништво мужу а очекивала је да ће из његова разговора с Ратком чути што више о томе 
ј тренутак кнежеве женидбе; веровала је да ће он тај корак учинити с њоме у споразуму, а она би 
е сваки час могла планути.{S} Морала је да се брани.{S} Она је имала право; она се бранила.{S}  
иво прикупљени, свака гошћа похитала је да каже шта зна, свака друга приложила је по свој камич 
је смислила ноћу, а сутра дан видела је да то нипошто не сме учинити.{S} Најпосле њене се мисли 
 га никад јаче није волела.{S} Хтела је да бежи из ове собе, за коју су биле везане толике слат 
ај?{S} После дугих размишљања решила је да то мора бити добар, племенит човек, кад је тако висо 
ред којим сам ја то рекао.{S} Истина је да сам то од многих слушао, као што је истина и то да м 
и.{S} Обична кавена кашичица довољна је да успава најачега човека, тако да га успава, да се тек 
анас кнез и мора се трпети, па какав је да је.{S} Али да кнез не би својим ветропирством штетио 
ш га тера стара земаљска сујета, рад је да покаже, како је он нешто друго од ове женске, која ј 
ти.</p> <p>— Да, рече доктор, могуће је да је то у старини и имало какав озбиљан значај, али са 
ри у гомилицама, долазили су и звали је да „отаљају још по једну,“ но она никако не хтеде.{S} К 
 Мој професор књижевности говорио ми је да ни један народ на свету нема толико духа, појезије,  
, отровним клицама пали крв и нагони је да кључа по жилама, док најпосле, на страшном огњу боле 
е муж намештајући јој јопну и журећи је да што пре иде — добро, кад се нађемо у тој беди, онда  
понуди да седне комотно, уверавајући је да има доста места, и показујући седиште руком.</p> <p> 
своје рођено уздизање.{S} Годило јој је да види око себе и да може назвати својим другама оне,  
г намесника.</p> <p>— Ко вређа, знак је да нема бољих разлога — примети Растислав, загледајући  
вијугања и обилазака.{S} Остајало им је да се спусте до планинских коса понајближих подножју, п 
а један од другог.{S} Препоручено им је да се много не удаљавају, да им когод не би промакао из 
слављева утицаја над кнезом, и држао је да кнез просто не сме одрећи послушност Растиславу.</p> 
су на окупу.{S} Г. председник послао је да нита како је Њ. Височанству.</p> <p>Неугледан човек  
но ђенералово присуство.{S} Помишљао је да сад већ може ићи; ствар је свршена.</p> <p>Но баш у  
ме смислу начелник министарства имао је да састави писмо за све окружне начелнике.{S} Десетак д 
а томе је и остало.{S} Цео град знао је да министар преседник болује од „гушобоље“.{S} Тада је  
ња дала су само тај резултат: дознао је да се загонетна жена зове Ката, да је опасно створење,  
му вредна и способна човека, рачунао је да му може бити од големе помоћи и помогао му је да се  
едства.</p> <pb n="72" /> <p>Одмерао је да се увек лати само онога, што може остварити.</p> <p> 
га, што може остварити.</p> <p>Бирао је да њему у део вазда падну послови уз које иде и слава.< 
лоје није веровао начелнику; сматрао је да је ово само намама.{S} Међу тим начелник је говорио  
/p> <p>Средства није бирао и сматрао је да је добро свако средство које води циљу.</p> <p>Био ј 
мишљајући шта сад да ради.{S} Осећао је да не може отићи одавде док не извести своју рођаку о с 
топлина и у телу и у души.{S} Осећао је да се загрева, и у том стању било му је добро.{S} Глава 
 му је било да јој то каже, а осећао је да је најприличније да је он о томе извести, јер ђенера 
од 3 месеца, намесник Врбавац осећао је да је одсудни час дошао и да више за дуго не може бити  
ена битка.{S} Ја сам побеђен — право је да погинем.{S} Улог за који се играло био је велики — ј 
о, при поласку у министарство, видео је да изгледа подмлађен, подновљен, сав је чисто просијао, 
ао је полако.{S} Још по издаље видео је да су гости нешто ужурбани.{S} Прве речи што до њега до 
слуша оцене појединих људи.{S} Волео је да зна свачије личне ствари, често и најмање ситнице.{S 
 Вадим шта је.{S} Г. Растислав успео је да ме надмудри.{S} Нашло се издајника и ствар је открив 
ив мађарске обести.{S} Доцније успео је да постане и државни питомац, да га пошљу о државном тр 
слогове у речима.</p> <p>— Јес, хтео је да се дигне, да се прослави, да овековечи спомен, да бу 
аки отменији грађанин орловачки хтео је да та „звезда даница сија и трепери“ пред његовом капиј 
га значаја.{S} Начелник Врбавац хтео је да се обезбеди за сваки случај, да не буде у страху ни  
 и то само од њега.</p> <p>Заповедио је да му се растреби и очисти једна соба у касарни, где се 
да би још нешто имао рећи: изгледало је да се бори са самим собом.{S} Паву је гледао право у оч 
} Младоме кнезу Мутимиру предстојало је да се састане у једној руској пограничној вароши с руск 
 пунолетан и примити владу, потребно је да се млади кнез позна са својим народом.</p> <p>И инач 
су све то споредне ствари.{S} Главно је да ли је верно и тачно оно што сам вам мало час саопшти 
мски наредник код мостића и утврђено је да Перуна Црнојевића нема туна — истинито ће, дакле, би 
ре.{S} Старијим грађанима припрећено је да се окану ћорава, дечурлиска посла.{S} Против главног 
те, и што вреди за све наше људе, то је да је сваком богом просто нека употребљава средства как 
Што ви нама дакле, можете помоћи, то је да набавите потребна средства, и да нам објасните њихов 
 на тај пут и занат.</p> <p>„Познато је да у Русији постоје завереничке нихилистичке дружине, к 
но Врбавац га је сломио.{S} Помињато је да покојни кнез има свој тестаменат, у коме је назначен 
ла његовој осетљивости, прорицала му је да ће доћи један дан када ће о женама стећи друкчије ув 
е бити од големе помоћи и помогао му је да се дигне.{S} Били су <pb n="79" /> пријатељи, али св 
p> <p>Но као услов за то стављано му је да мора вршити све што се те вечери од њега затражи, а  
вечери од њега затражи, а јамчено му је да се неће тражити ништа што би било недостојно висока  
тога заноса.{S} Њена пратиља опомену је да се прибере, „Он ће скоро доћи“.</p> <milestone unit= 
ма швапску веру и како унапред пристаје да сва Балканија припадне Аустрији, ако кнез с царевом  
а ја умирем као преступник, а он остаје да живи као добродетељан човек и спаситељ престола.{S}  
е одбрана бесмислена и теби само остаје да рекнеш: „молим те пусти.“</p> <p>У таком се положју  
, кад год би му јутром донели извештаје да се такви гласови шире по граду.{S} Тада је осећао жи 
ри кестеновом алејом и у половини алеје да застане, ту ће му прићи маскирана личност, која пише 
 Растислав, коме беше свратио Маврикије да му одмах исприча шта се све десило у конаку.</p> <p> 
е заједно с вама, а наредићу још раније да се у подрум мете преко двадесет врећа барута, па ћу  
Али, ако се ти не постараш најозбиљније да постанеш добар и ваљан човек, — ја се управо грозим  
сад то одби и рече да јој је пријатније да иде пешке.</p> <p>Огрнут у плашт, кнез је испратило  
 <pb n="112" /> њему, увек је паметније да их узима из оних друштвених редова, у којима се злоч 
о каже, а осећао је да је најприличније да је он о томе извести, јер ђенералу било би свакако в 
реме стићи, послале су своје депутације да се придруже погребу.{S} Плоча је спуштена над телом  
нареди да се деца још ове вечери одвоје да не спавају с фрајлом, а њу можда одмах да најури.{S} 
а на висину, а он ту висину употребљује да обори ту исту династију.{S} Растислав је скројио цео 
 сами дипломата.{S} Веома ме интересује да чујем ваше мишљење у овој ствари.</p> <p>Све ово бил 
/p> <p>Најпосле кнез се у писму светује да ни за тренутак не заборавља своје високе дужности сп 
сти.{S} Само нека се појави, да се чује да је прешао, па после 2-3 дана макар опет утекао натра 
веде у Балканију, колико тек да се чује да је амо прешао.</p> <p>- Ух! зар његовом главом да от 
а вам се допао, јер се у њему наглашује да народ за добра, која данас има, треба искључиво вама 
 изађе из собе, махнув главом на сељаке да га очекну.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не 
а могле бити познате, увериле су сељаке да је чича Милоје са својим друштвом доиста из оближњег 
 шта ће кад су по несрећи такве прилике да се то мора чинити.{S} Дакле, раскалашан и раскошан ж 
акву будалаштину и стварали све прилике да те на то нагнају.{S} Болан, болан, Мире какве су гад 
, један другом стварали згоде и прилике да се дође у додир „с идолом срца свог,“ па никоме није 
 од Звониграда, кнез неће имати прилике да се састаје са шефовима других политичких странака, н 
ај, што је знала да ће ту имати прилике да чешће буде с кнезом, <pb n="431" /> али она никад не 
/> мало слаб.{S} Моли господу намеснике да га извине и да изволе вечерас око 8 час. свратити к  
 венцима у руци.{S} Спремиле се девојке да крунишу кнеза.</p> <p>Кад се у вече ови транспаренти 
старе жене починиле голема зла и пороке да се створи овака ружна изрека о њима.</p> <p>Обично с 
нгризало, а лекари су имали големе муке да се боре против несанице од које је кнез патио.{S} Је 
шапута кнез узбуђено и маши се оберучке да ухвати Лепшу за руку.</p> <p> <foreign xml:lang="fr" 
есна!{S} Шта га је њих које би сматрале да су најсрећније на свету, да им се и десети део понуд 
и мосту, пређе га брзо и позва и остале да прелазе.{S} Они наиђоше; Враничић напред Жика за њим 
ле те дале коњима зоб, па опет прилегле да дремну док коњи позобају, а после ће устати да их от 
 неке особине, које су му много помогле да се из друштвене низине попне на највећу висину у дру 
чајеве.</p> <p>— Тако, на прилику, веле да по селима често бива да девојка погреши, остане тешк 
и све опасности које га чекају.{S} Веле да је младић био сувише дрвенаст, није хтео ни чути ни  
с, слушао сам за то — рече кнез. — Веле да је то некакав старински обичај румунски.{S} По свој  
ilestone unit="subSection" /> <p>— Веле да људи говоре истину кад стану пред отворен гроб — поч 
та при самој помисли.{S} Нихилисте веле да ће тим страхотама казнити само <pb n="107" /> поједи 
младим, туђим човеком, за кога сви веле да је велики господин.{S} Радо је хтела веровати да је  
дели десница твоја.{S} Но у ствари веле да је то само приформа.{S} Прави је пак смер друштва по 
 склопљеним рукама он је замоли и закле да му отворено и искрено каже, има ли кога на свету кој 
{S} Околности су се веома згодно стекле да га на то свикнемо још одмах с почетка.{S} Док је био 
ного што шта детињски.</p> <p>Деца воле да раде све што и матори; чини им се да су онда и они з 
пну реп и утеку уз ливаду.{S} Кад мисле да су довољно далеко умакла, од онога за, њих загонетно 
ам је била ослонац за повратак, а после да једну по једну виђенију личност из те групе таманите 
 све погодити или прорећи, па што после да јој пуца брука по селу.{S} А с Павом су своји; баш ш 
ане на нос, или на крај усана, и одатле да му честита „добро јутро“, а уједно да га још и опоме 
т га строго осуђује, али док дође дотле да се ствар јавно потегне, трпи се веома много.{S} Ја и 
S} Уверавала <pb n="625" /> је најживље да јо погрешка учињена нехотично: место чиста вина у бр 
 цркне; боље да је мртву прострем, боље да је мојом рођеном руком закољем - рече чича Боја срди 
<pb n="259" /> - Па боље да цркне; боље да је мртву прострем, боље да је мојом рођеном руком за 
гова блудница! <pb n="259" /> - Па боље да цркне; боље да је мртву прострем, боље да је мојом р 
} А кад већ морају чекати, онда је боље да сиђу доле где ће све видети, но да дремају овде на у 
з ока да ми је испала, сто пута је боље да је видим мртву но да ту срамоту дочека!“</p> <p>- А  
ислиш.</p> <p>— Готово!{S} Или још боље да скрешем одоздо једну пушку, па ако је горе, што му б 
поштено, и као што човеку стоји до воље да воле бело или црно одело, тако исто зависи само од њ 
осла.</p> <p>Ратко отправи дете на поље да се игра, зазвони и поручи каву, и разговор између ње 
жба држави и њеним интересима свикла ме да будем хладан спрам многих ствари, од којих се обичан 
Назвала ми се бајаги тетка, а силује ме да постанем туђа наложница!...{S} О, боже, има ли те гд 
с лаким осмејком на уснама). — Пусти ме да ти кажем отворено шта мислим, бар овде где смо сви с 
те на жарким, врелим данима дођу и даме да у чаши свежа пива расхладе своје румене, а понекад и 
 још страшније.</p> <p>— Јеси, да богме да јеси!{S} Видео сам те у оној гомили што је стајала у 
ш више и више.</p> <p>— Знају, да богме да сад знају, кад сте их ви отровали.{S} Јес, ви сте от 
" /> <p>— Е! хуњкам, ћерко!{S} Да богме да хуњкам.{S} Хуњкала би и ти, да су ти се угнездила у  
еба, прилике су сазреле, дошло је време да се испуне најлепши снови ђенерала Врбавца.{S} Само с 
о прекорно у шали. — Давно је већ време да се служи кава.{S} Но видећи жену бледу и малаксалу В 
ости.{S} Помислите само то, кад се узме да је добри Мустај паша баш на овоме часовнику можда бр 
лите да му делите парче по парче и тиме да га вежете за се!{S} Кад ви хоћете да шпекулишете кне 
будоару збуњено, не знајући управо чиме да почне и шта да чини.</p> <p>Но Мона је умири.{S} Леп 
...</p> <p>Први чамац даде знак другоме да стане и да чека, а сам погна ближе обали, према ове  
адрже и да пријаве командиру.{S} Никоме да не верују што ће ко говорити да је сељак из оближњег 
е порезе у натури.{S} Остали су на томе да саслушају мишљење тастово, па како рекне Хаџија онак 
 ствари.“ И тако је остао упоран у томе да се Растислав чисто чудио толикој чврстоћи тако млада 
ад је видела да је питање просто у томе да постане наложница, — Јела је одбила те понуде.{S} Ба 
 крв лепи се, смета покретању удова, не да му да размахне како ваља рукама, и он осећа како пол 
ислав прави сметње на сваком кораку, не да ништа да буде по његовој — кнежевој — жељи; хоће у с 
ње — госпођа Софија прекрсти се — да не да бог никад да се моје дете нађе у таком стању и полож 
то морали сањати, јер друкчије то се не да објаснити.</p> <p>— Али какав сан, драги г. бароне!{ 
авде?{S} Од ове баба Марте просто се не да мртвовати.{S} Просто не да човеку ока склопити.{S} С 
 раздраженом расположењу, то се више не да поправити.{S} Речи су крилате; оне су као пушчано зр 
човек и у пуној снази и власти, он и не да да се гради устав.{S} Ту би се морало отимати од њег 
м.</p> <p>— Е, мој господине, да вам не да бог да правите пробе.</p> <p>— Знам, знам — прекиде  
ству своме, ни по последицама својим не да лако пронаћи и обележити; такав отров, од кога ће ко 
просто се не да мртвовати.{S} Просто не да човеку ока склопити.{S} Сваких десет петнаест година 
ране да му буду на руци, с друге стране да га мало и контролишу.{S} Један од жандарма био је на 
, преобучена као сељаци, с једне стране да му буду на руци, с друге стране да га мало и контрол 
лник извести г. Ратка о успеху и остане да чека лепе гласе од чича Милоја.</p> <milestone unit= 
и све друге мере, које су биле потребне да учврсте његов пресудан утицај у војсци, како би пост 
 у који мах он поуми понова да се сагне да је опет љуби и угризе, она махну руком одоздо, <pb n 
и по унутрашњости, таман ће бити згодне да га занесу и очарају.{S} И он и Растислав вратиће се  
ј.{S} Место тога, ти сад тражиш од мене да ја доказујем како су ништавни.{S} Кажи ми где су се  
; ја не морам да слушам; ви морате мене да слушате.“</p> <p>Имао је бабу, очеву мајку, која би  
ротествовао:</p> <p>„Како ви смете мене да терате?“ Нећу да учим; ја сам кнез; ја не морам да с 
м ја то пробала.{S} И сад она хоће мене да учи, и она зна боље шта ваља, а шта неваља!{S} Гад с 
ро јутро“, а уједно да га још и опомене да је већ време устајању.</p> <p>Но јутрос ни врева вра 
руну у плач.</p> <p>Она се нагло окрене да сакрије сузе.{S} Чинило јој се да се понижава кад пл 
тешке случајеве кривица кад они процене да је неко ванредно што скривио пред правдом револуцион 
ри оружана коњаника и с потребне даљине да мотре непрестано на кола, али никад да им се не прим 
ти је оно хватајући прстима њене хаљине да се увере да ли је баш истинска свила и кадива.</p> < 
— Зар је за вас увреда кад вам се рекне да сте слободњак!{S} Па ви нарочито тражите друштво пол 
те људе, који се ругају кад им се рекне да ће кнез у 18. години бити пунолетан, и да нас од тог 
јевићу, стегли руке наопако, па га гоне да се бос пење уз оно оштро, каменито брдо, покривено < 
исмо, али чим га она извади, кнез јурне да га узме, и она га одмах стрпа у џеп.{S} У једном так 
 династију Косанића збаце а на место ње да дигну пређашњу династију Црнојевића.{S} То већ прела 
кне: шта значи ово увијање и избегавање да се каже истина, кад је то једини пут, да се кнезу ук 
творити да што о томе сведочи; још мање да трага и истражује шта је било с дететом?{S} У опште, 
ао потпуно умирен, не зебећи ни најмање да ће ови сељаци однети о њему сумњу у село, и натурити 
м и одабраним изразима даде ми на знање да се ја, у томе тренутку налазим у ванредном положају, 
жао је полеђушке; имао је мутно сазнање да је још жив, али иначе није ништа више осећао, нити ј 
 — Јесте ли му оставили отвор за дисање да се не угуши, несретник?</p> <p>— Неће, не бој се! —  
тпуно слажем.{S} Ту се расправља питање да ли нихилисте могу служити у државној служби, а да се 
могли и знатне суме понудити, без зебње да ће их задржати за се.{S} Последњих година чича Степа 
говањем.{S} Никад није падао у узбуђење да пред другим открива своје осећаје.</p> <p>На људе је 
е сахате, стављајући јој на расположење да прегледа све енжењерске радове, које је наш главни ш 
она Ратку. — Поткрепи и ти моје мишљење да је ваш спас у томе, да од кнеза направите што боља ч 
S} С тога тражи од г. министра одобрење да може учинити ванредан издатак ради надзора над овом  
ружно.{S} Напротив, о њој влада уверење да је поштена жена.</p> <pb n="451" /> <p>Мока се осмеј 
<pb n="76" /> је створило у њем уверење да је више нешто од обичних људи.</p> <p>На династију К 
исао сваки покрет кнежев и имао уверење да су ови проносени гласови празна измишљотина, опет се 
знати — он је доиста имао тврдо уверење да би био бољи владалац од малолетног кнеза Мутимира.{S 
мао од кнежева доктора усмено овлашћење да може на ту „комедију“ потрошити 50-60, па у крајњем  
атајући прстима њене хаљине да се увере да ли је баш истинска свила и кадива.</p> <pb n="223" / 
руга избора нема већ предузети све мере да бар остане што даље од државних послова.{S} Нека га  
твар пре 5—6 дана.{S} Предузете су мере да се такве случајности више не понављају.{S} Спремај п 
се не одазваше.{S} Викнуше им из потере да стану — они не стадоше.{S} Из потере их позваше да с 
уде, г. пуковниче, који отворено говоре да Балканија има велике историске задаће пред собом, да 
собу.{S} Шта нису чинили да га наговоре да се <pb n="382" /> свуче и да легне у кревет.{S} Аја! 
лицу“ — „Чекај, молим те, да трчим горе да чујем шта говора књаз.“ —„Нека говори ко шта хоће, ј 
 трчао, особито кад се игра, па га јуре да га ухвате, а он бежи и крије се овом путањом.</p> <p 
неприродно.{S} Видело <pb n="233" /> се да још није казао све да би још нешто имао рећи: изглед 
стопама својих предака и т. д., нада се да ће наћи код народа потпоре, одушевљења и т. д., и т. 
ма, нама ваља што више гледати преда се да где не запнемо.{S} Ми смо већ и сувише тешки за чест 
јао ту до ње на столици.{S} Спремала се да пође.{S} Мутимир јој прискочи.</p> <p>— Куда ћеш?... 
 и окренув се нагло прозору, трудила се да се заклони од Мутимира.{S} Али сузе су је гушиле, и  
расло.</p> <p>Околина кнежева жалила се да је постао прзница и џангризало, а лекари су имали го 
 и мету у џеп.</p> <p>— Дакле решила се да дође!{S} То је као да је већ и <hi>пристала</hi>, је 
Јела је у њу тврдо веровала и решила се да се преда тетки на вољу, да учини све што ова тражи,  
 те будалаштине.</p> <p>Заре узме на се да без ларме подвргне надзору и прегледу блуднички дом  
ивање ваших рођених слика, и старате се да на место кнежеве слике свуда дође ваша.</p> <p>- Г.  
еће бити тако пријатно, али старајте се да се на то навикнете.{S} Нарочито ви, г. Растиславе.{S 
те, господине ђенерале, спремили сте се да ме отрујете.{S} То је требало да буде пре <pb n="312 
енске, којима досади живот, а страше се да задају себи смрт на други начин.</p> <p>„Ту је довољ 
аничић и његова два друга зауставише се да одахну.{S} Тек што бејаху оставили шумовиту планинск 
од земљу, а у тевтере и књиге запише се да је умро од гушобоље.{S} Никоме ни на памет не пада д 
не.{S} По свима знацима као рекло би се да је код госпође било неког тровања, али кад се све ок 
 да открива такве ствари.{S} Деси ли се да такав злочин случајно дође до знања среске власти —  
 не огреше о савест своју.{S} И вели се да могу.{S} Разлог је овај:{S} Дотични министар, или до 
Доста смо се дуго возили.{S} Чини ми се да су кола често савијала, а по труцкању се познавало к 
 Не знам; од кад сам ја овде чини ми се да није....{S} А и забунђала се по глави, па не могу до 
и као кроз какав дебео зид чинило ми се да чујем где шапатом разговарају, али шта? — нисам мога 
пружи кнезу столицу да седне, извини се да ће сад доћи и штуче напоље.{S} Читав сахат чекала су 
посаветова жену да се одмори; извини се да је као домаћин дужан обићи и господу у побочној соби 
газда Тодорики да заспи.</p> <p>Сети се да му сутра дан ваља путовати у чаршију и обданце се вр 
и узеше разгледати по мраку, трудећи се да распознају бар најближу околину.</p> <p>Свикнуте на  
рмини, трљајући сањиве очи и трудећи се да разбере шта му његов секретар говори. — Шта је то би 
>Растислав пресече начелника, бојећи се да овај не исприча још вешто лепше, и примети му:</p> < 
их бије електрична струја.{S} Бојећи се да вам што не нахуди, ја хтедох у два маха дигнути оне  
 све дотле ишла као слепа.{S} Бојећи се да је не познаду, она се толико била увила у мараму, да 
кола и донесем кући.</p> <p>— Бојећи се да вам што не буде, ја сам за сваки случај хтео да имам 
више пажњу на доктора.</p> <p>Бојећи се да га не узнемири, лекар је непомично седео на својој с 
жну политичку потребу.</p> <p>Бојећи се да то не буде каква замка Врбавчева и да се кнезу што н 
оје је село овде најближе, старајући се да тиме окрене разговор на друге ствари.</p> <pb n="543 
испраћа их једне по једне, старајући се да на растанку свакоме рекне по што пријатно и љубазно. 
 одмах сетити чији.</p> <p>Старајући се да прикрије своју забуну, доктор је одговарао околишно, 
понова седао на њу.{S} Најпосле реши се да и не покушава устајати Други један опет, наслоњен на 
е ударили сувише уским путањама; бој се да ћете се наћи једног дана у ћорсокаку, из кога више н 
крене да сакрије сузе.{S} Чинило јој се да се понижава кад плаче пред човеком који то није засл 
 нека и нека моја питања.{S} А надам се да ћете ме предусрести с поверљивошћу, пошто немате узр 
ле да раде све што и матори; чини им се да су онда и они зрели људи.{S} Ма како да је био млад, 
 подругљивим осмехом.</p> <p>— Чудим се да ноћас није ништа о томе причао оној својој булументи 
ме похитао да се сам одазовеш, бојим се да наша чедна Лепша не би тебе силовала!</p> <p>Мутимир 
 остављао титулу кнезу и задовољавао се да има фактичку власт.</p> </div> <div type="chapter" x 
 никако није хтео остати.{S} Правдао се да мора одмах ићи војном министру да чује шта он зна о  
воју сферу и свој делокруг.{S} Бојао се да то већ нису учинили конзервативци.{S} Истина, ови мл 
ве ружичне погледе Раткове.{S} Бојао се да ће овај покрет имати много дубљи корен; рече, како ј 
т осетио страх за свој мозак — бојао се да не поремети памећу.{S} Та њему је тако јасно стајала 
о добре односе с официрима, и старао се да се на војску увек може са поуздањем ослонити.{S} Он  
те да не спомиње ту титулу, и старао се да је замени са „ви“, „вас“ и т. д.{S} Кнез Мутимир ниј 
ране он се савијао око кнез и старао се да њега увек има за се.{S} Што је кнез бивао све стариј 
ео чврсто у руке сву војску и старао се да се што више зблизи с њом, а да што даље уклони од ње 
рођене мисли.{S} Кнез Мутимир старао се да се сети ко је ова загонетна личност, јер по гласу чи 
и с каквом брзином иду кола и трудио се да онако у <pb n="587" /> мраку погоди у коме се правцу 
 средству да ме се курталише — решио се да ме отрује...</p> <p>Кнез застаде да одахне.{S} У ђен 
 службу изгубио.{S} Од то доба решио се да увек пита, кад чује какву страну реч којој не зна кр 
рса високо су се надимала; познавало се да га нешто гуши.</p> <p>У соби је био сам кнез Мутимир 
ре не известимо кмета.{S} Наређивало се да закажемо слугама и чобанима да на трла и по колебама 
и да их терамо кмету.{S} Забрањивало се да не смемо никога страног примити на конак, док најпре 
мом Илијом, а даљим трагањем сазнало се да је овај жандарм дуго служио код Врбавца и бројао се  
сао тешка и пуна двоумица.{S} Видело се да овај човек носи у грудима некакву неисказано тешку б 
рал загушљиво али одсечно.{S} Видело се да га је веома потресло ово одбијање кнежево. — Добро,  
овим <pb n="20" /> поступцима видело се да није збуњен и да, зна шта му ваља радити у таквој пр 
ше се.{S} Већ по том поздраву видело се да су стари, добри познаници.{S} Растислав му показа ру 
о гласу као и иначе по држању видело се да је ово стар човек.{S} Промислим се свакојако и најпо 
 По тихом, равномерном дисању видело се да спава.{S} На један мах врата на његовој соби отвориш 
 времена.{S} Кнезу Мутимиру прохтело се да протера мало шегу и с државним пословима.{S} Узео је 
собито.{S} Ђенералу Врбавцу прохтело се да буде владалац Балканије, да оснује нову династију, д 
ц је подуго гледао у жену; учини, му се да види како јој се груди високо надимају...</p> <p>— А 
е и подсмевање кнежево.{S} Чинило му се да га није нико никад тако за срце ујео.{S} Није звао н 
кав испит неће полагати.{S} Рекло му се да то не може бити — али он је остао при своме.{S} Посл 
.</p> <p>И Заре и Мутимир старали су се да разазнаду месност и да погоде где су.</p> <p>Ишли су 
 се с липе и пођу даље.{S} Тешили су се да је потера измакла напред, и да су они сад већ позади 
p> <p>Тако ћу те лупати, све ћеш <hi>се да</hi> пушиш.</p> <p>Кнез је говорио Маврикију и Ви и  
а се ствар држи у највећој тајности, те да виде да ли ће што о њој сазнати с друге какве стране 
и из далека није оно што би требало, те да кнез стече уверење како ти желиш.{S} Ти хоћеш, дакле 
е је малу одбацила од себе и пратила те да одрастеш у сиротињској колеби, код људи грубих и гра 
 наравно, био је опао.</p> <p>— Је л те да то не може бити?</p> <p>— Па бива, милостиви господи 
в се Ратку:</p> <p>— Чујеш, звао сам те да се нешто разговоримо.{S} С пажњом сам саслушао ову т 
 за управљање државом.{S} Него молим те да чујем, шта је хтео тај изасланик — рече кнез и стаде 
 државне послове, што га не привикавате да мисли о државним стварима и да се бави озбиљним држа 
а у очи како ви сваком приликом гледате да ставите књаза у присенак, а да иставите себе.{S} Ви  
в руком срдито!</p> <p>— Ви заборављате да сам ја унук човека који је узвикнуо — „Народе, снаго 
и је знати шта ви мислите кад остављате да ја вама учиним овако — шах краљу!...{S} Хм!{S} Тако  
але, свршена су сва питања.{S} Ви имате да се побринете само о једном питању: како ће те умрети 
дера се кнез срдито — коме ви још имате да пребацујете?...{S} Ако се ја срдим и вичем, ја имам  
узрока да ма шта прећутите.{S} Ви знате да сте амо дошли за ваше добро и да вам се код мене не  
ниче, ви сте паметан човек.{S} Ви знате да се те ствари <pb n="127" /> раде у поверењу.{S} Ви с 
 после попијева отрова.{S} Ви бар знате да он не убија с места.</p> <p>— Дакле нема никаква нач 
и, гори од њега.{S} Што се не постарате да га заинтересујете за озбиљније државне послове, што  
друге људе пањкају.</p> <p>- Ви пуштате да се државним новцем, г. пуковниче, плаћа израђивање в 
Зашто се отимате?!{S} Зар ви не осећате да је провиђење спојило наша срца?!{S} Па зар може слаб 
 да сте нешто више од човека.{S} Кушате да се приближите богу, а у ствари постајете нешто смете 
<p>— Хтео сам рећи да ми ви ипак кажете да нисам углађен, само ми то кажете дипломатски.{S} Ви  
 и јава још смешана, и ви још не можете да издвојите једно од другог.{S} Вама сад у првом реду  
 и не познају, ви <pb n="190" /> хоћете да одбијете од себе блиске људе, који вам сваки дан тре 
ида и разврата.{S} Па још и мене хоћете да увлачите у ваше ђубре...{S} И бијете ме што нећу с в 
ме да га вежете за се!{S} Кад ви хоћете да шпекулишете кнезом,...</p> <p>— Софија!{S} Јеси ли т 
а, ко ће против силе?{S} Ви мени хоћете да судите.</p> <p>— Ви мени!{S} Ко сме ударити на рогат 
и не одричете углађеност, само одричете да се оно што ја говорим слаже с <hi>углађеност</hi> (г 
аваћој соби затворена изнутра, а велите да су и прозори били затворени, па куд би се онда, враг 
није имао кључ калауз!{S} Али ви велите да је ваш кључ био у брави? (Белини потврди то главом). 
уга вели да сте сами дошли; сами велите да сте јутрос нашли врата на спаваћој соби затворена из 
ја учинио? и шта је то „све“ што велите да знате.</p> <p>— Шта је — прихвати кнез подругљиво —  
падала до пола леђа.</p> <p>— Дозволите да збацим ову марамчину — рече она са свим другим, мног 
 невероватна.</p> <p>— Ако ми дозволите да извадим бележник; он ће ме најбоље подсетити.</p> <p 
о.</p> <p>— Е, изгубио изгубио! мислите да се изгубио?{S} А капетани, писари, па чак и ћате, а? 
а овде силом држим!</p> <p>— Па мислите да није тако? — пресече га Растислав.</p> <p>— Не!{S} Н 
врло варате, г. Растиславе, кад мислите да ће ова земља, за љубав неколико недоучених ђака, са  
исте кнезом.{S} Све оно чиме ви мислите да га држите у шкрипцу, други ће му дати у много већој  
то му ви данас кратите, или што мислите да му делите парче по парче и тиме да га вежете за се!{ 
ча, милостиви господине — ако допустите да говоримо што друго.</p> <p>— Молим вас — прихвати пу 
 тако поступате.{S} Место да га научите да као кнез разумева државне послове и да их мудро руко 
 диван.{S} Кнез махну руком на ађутанте да изађу.</p> </div> <pb n="353" /> <div type="chapter" 
<p>Кугић уђе, а кнез ни главе не осврте да га погледа, ма да је чуо његов долазак.</p> <p>Докто 
еде?{S} Начелник му објасни.{S} У опште да га <pb n="639" /> преведе у Балканију, колико тек да 
 У разговору с њим избегавао је у опште да не спомиње ту титулу, и старао се да је замени са „в 
оштење!{S} А сам се облизује.{S} Ама ће да сева обрамица.{S} Чек само, нека ми још једном присм 
агледао се кнез у лепу...{S} Вечерас ће да му је воде!{S} Хо, хо!{S} Ала ће, као јаребицу, да ј 
омене.{S} Стални виши чиновници утицаће да постану сталнија и сама министарства. <hi>Граби на с 
довести.{S} Кад се нађу на делу, видеће да нису конзервативци и промениће име.</p> <p>То је нед 
р дошла до истраге, нико од сељака неће да сведочи.{S} А?{S} Како ти се то чини, докторе?</p> < 
ди причају како књаз не ваља, како неће да учи, како је склон многим махнама: лакомислен, женка 
 ту чак ни сам кмет, ни сама власт неће да испитује и да открива такве ствари.{S} Деси ли се да 
мо ми с тога што то јесте, а камо среће да то није, па проста му свака друга пропаст! — рече Бо 
човек без срца.</p> <p>— Па ипак — биће да је овај ваш суд мало пристрасан — рече кнез.{S} Но ђ 
ују ситну рогату стоку, а у ствари биће да су то какви агенти Црнојевићеви.{S} С тога тражи од  
им свирепи домаћин није више био вочиће да му пођу, зли да их натера да устану, не, они су лежа 
ве је то масло новога министра.{S} Хоће да се удобри кнезу.</p> <p>И мржња и незадовољство прот 
на, љута, видећи где сва њена мука хоће да буде за луду и да прође забадава, Синђа изручи сад н 
допао онај њен вез на рукавима; па хоће да га види из ближе.{S} Могуће да је то, а могуће и да  
рану, као оно код малог детета кад хоће да се заплаче.{S} У оним бајним очима, на целом оном ди 
вели се доле, као оно у детета кад хоће да заплаче.{S} По лицу га пробиле ситне капље хладна зн 
ати питањем: „који ли је тај, коме хоће да ме даду“.{S} Зачудила се, како јој пре није пало на  
нску природу и мрзим лицемере који хоће да се покажу чеднији но што су.</p> <p>— Данас су помеш 
канији.{S} Наћиће се и других који хоће да се користе кнезом.{S} Све оно чиме ви мислите да га  
астави три прста као оно кад човек хоће да се прекрсти и показа њима <pb n="221" /> на сред чел 
мо вишом политиком.{S} Пред светом хоће да је светитељка, а овамо у мраку да бира младиће као г 
а млаз разстопљења челика...{S} Он хоће да виче за помоћ, да кука, али...</p> <p>— Господару, р 
} А зашто би га убио?{S} За то што хоће да усрећи једну девојку, и њу и све њене - рече доктор  
 па хоће да га види из ближе.{S} Могуће да је то, а могуће и да није.{S} Најпосле ма шта да је, 
о и пило.</p> <p>А после, зар је могуће да би пуковник Врбавац учинио тако што с њима, са своји 
ави:</p> <p>- Молим вас.{S} Није могуће да ме овако необавештена оставите.{S} Кад сте већ кнезу 
божије, господине маркиже, је ли могуће да се све то с вама десило?! — рече Жермини и скочи из  
 прави сан.</p> <p>— Заре, је ли могуће да је ствар текла тако како ти причаш? — упита кнез нај 
>Доктор зину! — Светлости, је ли могуће да кочијаш за непуна 4 минута може испрегнути и упрегну 
нији људи одмах се питају: је ли могуће да он тако што учини?{S} И пошто је ствар сувише неприл 
из хиљаду и једне ноћи!{S} Је ли могуће да се све то вама десило, драги маркиже?! — рече барон  
 треска кола пред кућом. — Је ли могуће да је он!{S} Од куда тако рано?{S} Да л’ је дознао да ј 
о.</p> <pb n="126" /> <p>— Је ли могуће да има таква отрова?{S} То је баш како ваља, баш како в 
а била је очевидна.{S} Није било могуће да кнез то не опази и да се не заустави на питању, како 
ака.</p> <p>— Па како је онда то могуће да ја на сну видим баш оно што би од прилике морао виде 
м).{S} Ето видите!{S} Дакле је немогуће да су врата с поља закључана, јер кад је један кључ у б 
ом, донесе нестрпељивом маркизу извешће да је г-н барон будан.{S} Још неће устајати, али ће г-н 
 је Мона више наваљивала на своје гошће да не претресају Лепшу, то се о Лепши <pb n="460" /> св 
 <p>— Па, на пример, ви најмите странце да <hi>вас</hi> хвале, на то после сматрате као државни 
тају на разговор, ту се скупљају у вече да проведу време до спавања.</p> <p>Немогући да се изје 
о одби најодсудније.{S} На против, рече да ће сад ићи да гледа како игра народно коло и да чује 
сти зашто не сме одмицати од куће: рече да и сама носи одговорност за ваш живот и баш с тога се 
та више да пијете.{S} Црна прилика рече да ће се цела операција састојати у трљању.{S} Отворе с 
о откуда гости тако у недоба, ћата рече да немају ни трунке времена за дангубљење, и одмах позв 
оче Ратко ватрено.{S} Но Растислав рече да се умири и да остави ту ствар за доцније, сад имају  
и, искашља се, и у своје оправдање рече да је јамачно био жедан, а није било никога да му дода  
 у њега па трепље.</p> <p>Кад кнез рече да сељак и не зна шта је устав, Маврикије примети:</p>  
.{S} Он упита за дежурна официра и рече да имају код њега врло прешна и врло важна посао.</p> < 
век одлазила колима; сад то одби и рече да јој је пријатније да иде пешке.</p> <p>Огрнут у плаш 
ој <pb n="370" /> соби, али кад ми рече да си са зетом, рачунала сам да могу ући и без пријаве. 
о муж је пресече.</p> <p>— Кнез ми рече да се ужелео престоничка друштва.{S} Другим речима, то  
ико интересује на кутији.{S} Сељак рече да је у војски научио нешто мало читати, па сад гледа д 
ражи која их заустави.{S} После им рече да упамте ове одговоре.{S} Кад буду на другој стражи, с 
м шта ћеш наћи тако особито!{S} Он рече да је то давнашња слика једне његове познанице још из д 
 истресе двадесету чашу.{S} Бар он рече да је већ двадесета, а што рекла песма „да ко броји и в 
 мислите ви ту?“.</p> <p>Кад Ратко рече да ађутант Светозар у мало није погинуо, Растислав дода 
ђа и сама пође за Павом.{S} Срећко рече да пређу у другу собу и да га причекају, затвори врата  
-6 цванцика.{S} Али кад јој Срећко рече да је то за кнеза и помуљи јој пет „минџурана“, прихват 
 не хтеде казати, где су били, јер рече да је то кнежева тајна; кнез му је то саопштио под изре 
пред њим са свећом, но пуковник му рече да упали лампу, јер ће дуже седети.</p> <p>Кад на Врбав 
леда кнеза право у очи и двапут му рече да нема.{S} Он дочепа њену руку <pb n="433" /> и обасу  
и велика мењања, с тога нам је најпрече да очувамо места где смо.{S} Ту разумем вас и ваше чино 
а и стотину других ствари, које сведоче да су Балканска Браћа голема снага, коју не треба прези 
 целу <pb n="664" /> потеру, сви потрче да виде погинулога, и људи из разних села помешаше се и 
њему имао исправити.{S} Лажне науке уче да један човек не може у исто доба бити и добар човек и 
ва хтеде ухватити за рукав да га повуче да беже, Црнојевић се осврте, диже пушку на око, скреса 
шакама.{S} Мона је узе за руку и повуче да јој скине шаке с очију.{S} У тај мах Лепша поче јеца 
р обиште око ње.{S} Пошто она не даваше да је пољуби ни у образ, ни у голу руку, то је он обасу 
ла е дивана, и, сва збуњена, покушаваше да поправи своју хаљину.</p> <p>Млади господин дочепа ј 
ена.{S} Она потрча прозору и покушаваше да отвори велико тешко прозорско крило.</p> <p>Била је  
они не стадоше.{S} Из потере их позваше да стану, или ће пуцати, али ова двојица ни то не послу 
ша да догна кнеза, али сви убрзо видеше да им је мука узалуд, с тога један по један почне изост 
е пуковниче, и Ката вам нема ништа више да каже.{S} Сад изберите: хоћете, нећете, како желите?< 
 условом да вам само не дају ништа више да пијете.{S} Црна прилика рече да ће се цела операција 
ијеним гласом.</p> <p>— Нећу ништа више да ми казујеш!{S} Чувај то за себе.{S} Него дете ми дај 
и прате му сваки корак.{S} Он неће више да трпи те стеге.</p> <p>Растислав је доказивао, да њем 
ећеш мислити овако!{S} Могао бих и више да ти кажем, али нећу.{S} Нису ми крива невина деца! —  
>, да ту простачку реч „жено“ нећу више да чујем!{S} Какав је то говор!{S} Какви су то изрази!  
} То грмаљско: „жено!“ просто нећу више да чујем, па квит!</p> <p>Мајор стаде убезекнут.{S} Да  
</p> <pb n="542" /> <p>Сељаци потврдише да јесу, а за тим узеше и сами запиткивати путнике о св 
о о лености народној обојица се сложише да је балканиски народ — лен!{S} Ту је нарочито г. докт 
и у залуд му мука.{S} Начелници опазише да их министар слуша и ућуташе као заливени.</p> <p>— М 
омози бог, браћо,“ неки сељаци заустише да одговоре: „Бог ти помогао, господару!“, али у тај ис 
и друго.</p> <p>Лепши је већ било лакше да одговори на оно питање; она погледа кнеза право у оч 
 из руку, наочаре се смакоше и остадоше да висе на једном уху, старац пребледе као крпа, брада  
твом окрете низ брдо, а сељаци остадоше да упороже волове, па ће и они преким путем у село.{S}  
ећи о вери и побожности народној нађоше да народна вера граничи скоро безверјем, да побожност ј 
 отаџбину, мећу чиновницима, што дођоше да га поздраве, био је и наш јунак.{S} Кад га стари кне 
 и везано за шљиву.{S} У кући оштре нож да га закољу, а оно мирно и невино стоји и повјерљиво г 
.{S} И то наравно као мушкарац, као муж да јој је ближи к срцу, остављајући на страну рођачке,  
та.</p> <p>За Зара је ово био нов доказ да се у овој ствари крије некакав преступан политички с 
ах учинити коме какво зло, што је доказ да су вукови и људи ближи рођаци но што се обично узима 
 за пет минута.{S} И нека не мисли кнез да је то каква случајност, да се то чудним стицајем око 
<p>Боја га пресече:</p> <p>— А што кнез да удаје туђе девојке!{S} Но јес, јес!{S} Ти си то већ  
да му да своју ћерку, али прво наш кнез да се потпише како прима швапску веру и како унапред пр 
ме се воде преговори, њега воде у Париз да гледа девојку, све се то одуговлачи месецима, и он з 
 био у дослуху са <hi>Зликовцем</hi>, и да су они први пуцади на жандарме, а он, тек кад је вид 
мо он, но „сваки балканиски родољуб“, и да то није само просто мишљење и уверење, већ политичка 
дошао г. министар унутрашњих послова, и да би радо говорио с г. доктором.</p> <p>Кнез цикну:</p 
 то је да набавите потребна средства, и да нам објасните њихову примену.{S} Отров и поступак —  
т, да је овај обичај остао од Турака, и да се до сада готово свуда већ изгубио — рече доктор чи 
слаба, немоћна, и можда и издајничка, и да њему ипак нема ништа боље од његових старих <pb n="6 
 осећаје младога, бујнога частољубља, и да изазове осећаје презирања, гнушања и мржње спрам чов 
S} Покушам да мрднем ногама и рукама, и да покренем тело, али ни једно не могадох учинити.{S} О 
раво да мислимо о државним пословима, и да ценимо шта ваља, а шта не ваља.{S} Јес, јес, господи 
диста провео у земљи две недеље дана, и да је за тим у присуству друштвених изасланика откопан  
абећи само да извали што више камена, и да га узме оданде где се најлакше вади, порушила је сад 
у тек поступно и после много времена, и да дејствују тако да никоме и не пада на ум да је то од 
д и поштовање спрам постојећи закона, и да се више него икада клоне од свега што би могло ослаб 
— Довде ми је, ето, цела ствар јасна, и да је догађај овде завршен, ја не би био ни у каквој дв 
орист данашњега <pb n="499" /> стања, и да све ове младе људе увуче у своју сферу и свој делокр 
о да отрпи највеће увреде и понижења, и да их крије дубоко у души, само ако је то потребно ради 
и дом куда их је одвела она женскиња, и да њу пронађе, ухвати и испита по чијем је упуству ради 
 лето и јаке жеге да једу и сладолед, и да пију лимунаду.{S} Пред ноћ дође или <pb n="411" /> к 
ли су се да је потера измакла напред, и да су они сад већ позади потерина ланца.</p> <p>Међу ти 
да ја знам све, да имам у рукама све, и да вам одрицања ништа неће помоћи.</p> <p>— Добро, рече 
ах мисли на сто ствари, мисли на све, и да баш с тога не зна ни шта мисли, ни шта осећа.{S} Он  
ина других начина да се њиме послуже, и да га злоупотребе приватним путем.{S} Каква дрскост!{S} 
и непомирљиви противници његове лозе, и да он у њима никад неће наћи искрених саветника и прија 
е власти јавља, а где затреба, богме, и да се вегне. — „Боље је и десет невиних да буде везано, 
 се не сме ни пошто одмицати од куће, и да нема друге помоћи но да идем сам по кола.</p> <p>Нис 
у и Ратку — Право вели, да је сироче, и да за њега нико не мари.</p> <p>— Е, право вели!{S} Њег 
руги значај.{S} Вилице му се стегоше, и да га је ко у тај мах ословио, он не би могао реч прого 
а појми: где се управо ово он налази, и да ли му ваља куд год ићи или остати где је?{S} Час му  
није десио несрећни случај у планини, и да чича Милоје није побегао, они би још ноћас стигли у  
не љубави није имала ни драма памети, и да се поводила само по срцу.</p> <p>— Ох, ала смо ти ми 
нојевић примакао балканиској граници, и да је сва прилика да ће вребати згоду да упадне у Балка 
 атмосвера око ње, да јој пиљи у очи, и да је обасипа пољупцима.{S} И Мутимир је сасвим озбиљно 
<pb n="696" /> питању отворено у очи, и да реши одмах оно, што се неминовно једном већ мора реш 
 надала да ће он појмити њен положај, и да ће је оставити на миру, ако је доиста поштен човек.{ 
 да је најсретнија девојка под небом, и да је најнесретније створење на земљи, и то обоје осећа 
 ће кнез у 18. години бити пунолетан, и да нас од тога дана дели још само неколико месеци.</p>  
ба уверити да је ударац већ спремљен, и да Црнојевић сад очекује само згодну прилику, па да ода 
да огласи по вашару његово присуство, и да му доводи муштерију.</p> <p>Долазиле су махом жене,  
ажњом, потврђујући да је све то тако, и да он по себи зна како је то тешко кад човек мора водит 
тако, реците господи да је све добро, и да ће се Њ. Височанство за сахат два пробудити....{S} Ј 
ога устаде да још једном положи коњу, и да се мало расхлади да тако после боље и заспи.</p> <p> 
то и чиновник у француском консулату, и да по томе никоме не признајем права да ме испитује и в 
вам је то казао да је амо доведена... и да је.., овај!... т. ј. ко вам је све то казао? — опет  
јаги оне свете речи из светога писма: и да не зна левица што удели десница твоја.{S} Но у ствар 
ије је око непрекидно осећао на себи; и да сам одахне од надзора, што га је опет он, Врбавац, в 
лико пута у Звониграду накашљао...{S} И да ми је знати кад ли је пре јавио све то оној својој ш 
пу, а сам узе дрхтати целим телом.{S} И да није било Жике, који је својим одлучним погледом при 
ље.{S} Бар тако је било уговорено.{S} И да се није десио несрећни случај у планини, и да чича М 
асло у селу!{S} Како је то могуће?{S} И да ли је девојка?{S} А, шта мислиш, докторе, да ли је д 
безумно помишљати на даље продирање — и да би ваљало најкраћим путем вратити се назад, и измири 
е?...{S} Не, не ћемо бежати.</p> <p>— И да хоћемо сад више не можемо рече Жика тужно. — Замка ј 
 нагласи да имају „голем један посла“ и да им ваља говорити на само.{S} Дежурни их уведе у побо 
овором да су све то „природне ствари“ и да нарочито пред једним лекаром не може бити зазорно о  
pb n="194" /> <p>Ради лепа предела, а и да би се кнез Мутимир поклонио гробу своје прабабе, реш 
адва дома заслужна, онда обадва треба и да владају, и то наизменце — 15 година један, а 15 годи 
м на свету да је учинио све што треба и да је девојка на пољу.</p> <p>Разјарен чича викао је оч 
шна бура беше већ почела да малаксава и да се стишава.{S} Киша је још пљуштала, силовита грмљав 
о је луда!{S} Место баш данас да пева и да хвали бога, а мене и тебе, ћато, у руку да љуби — он 
е да то не буде каква замка Врбавчева и да се кнезу што не деси баш на овом путу, Растислав се  
n="232" /> му памет не поуми, па бива и да му се рука сама не пружи да лијепу мирисну ружицу уз 
ту, да га удалите од државних послова и да га пустите нека тера своје лудорије, а да га држите  
а да узме за председника министарства и да му је она највише наваљивала за тебе.</p> <p>Растисл 
ди једну седницу тога тајнога друштва и да присуствује на њој.</p> <p>Но као услов за то ставља 
Ратко узима целу ствар олако; мрзи га и да промисли о њој, — иначе он се не би сад будио.</p> < 
почео да назире и ружне стране живога и да слути шта је то притворност људска.</p> <p>Било је ј 
ност да се издвоји важно од неважнога и да се на оно што је главно усредсреди сва пажна.</p> <p 
роба покушава да се окрене, или можда и да <pb n="595" /> устане.{S} Од саме ове помисли он осе 
, да изазове престрављеност код кнеза и да га увери како је нова влада слаба, немоћна, и можда  
је био мишљења, да је опасност велика и да против конзервативаца треба употребити последње сред 
верења да је земља пуна незадовољника и да је само прошла влада била у стању да их држи у запту 
ој никад није било!{S} Она је осећала и да је најсретнија девојка под небом, и да је најнесретн 
 призна оно, што је већ и сама видела и да говори с њом отворено, или да прекине све и онда, на 
осећао да је кнежева рука веома врела и да дрхти.</p> <p>— Ви сте узбуђени, господару? рече Зар 
 их да је права династија већ изумрла и да је ово само превара и срамота наша, да нам на престо 
ти са собом више од једнога служитеља и да се не сме нигде послужити својом кнежевском влашћу к 
се спрам млађих служи онаким изразима и да слугама напомиње шибање.</p> <p>— Е, па ви сте се са 
викавате да мисли о државним стварима и да се бави озбиљним државним пословима.</p> <p>— Е, кад 
но јо било да на путу пробави 25 дана и да обиђе југо западне крајеве отаџбине.{S} Низ градова  
ам понуди кнеза да га остави слободна и да одавде седне у своја кола.</p> <p>Кнез прими ову пон 
било; да је госпођа Мона изврсна жена и да су само пакосни завидљивци изнели о њој разне измишљ 
адве стране.{S} Дабогме!{S} Хоће жена и да има кнеза милосника, и опет сва чаршија да јој виче: 
} Никоме ни на памет не пада да сумња и да тражи други какав узрок смрти.</p> <p>Док је Ката го 
ео и да пође живље и да се склони, па и да потрчи по потреби.{S} Жика је био срећан.{S} Колико  
улогу да имате једнога свог господара и да се научите вршити његове заповести.{S} Та ви сте то  
да бркне у њу мало твоја слатка Петра и да види има ли ту што за њен рачун...</p> <p>Девојке су 
кушао <pb n="511" /> да убије пандура и да утекне - рече Растислав кроз зубе.</p> <p>- Тако!{S} 
и ћу одмах наредити да ти запуше уста и да те вежу и баце у подрум.</p> <p>— А шта би друго и м 
је то пијана баба, који није ни зашта и да би боље учинио да је својој госпођи уступио министар 
а се не одвајате од мене због ситница и да ме не остављате сама.</p> <p>- Али ја бих вас молио  
 проћи крај ње а да му срце не закуца и да <pb n="232" /> му памет не поуми, па бива и да му се 
агао на то да га се боји, да га слуша и да му се покорава.{S} Рашчуо се са изреке: „нећу попула 
о подне готов, он одговори да је слаб и да никако не може излазити ни сад, ни довече.</p> <p>Ма 
а је Растислав доиста нешто мало слаб и да с тога не може изаћи, кнез је разумео да Растислав н 
 тај начин навлаче га да уништи устав и да изврши државни удар.</p> <p>Знајући да кнезу треба н 
иће га да је сад најбоља згода за рад и да ће народ за њим листом поћи.{S} Њих су тако уверили  
 на младога владара да оде у Цариград и да подигне крст на Аја Софији!</p> <p>У опште ови су на 
о, ко те је учио да багателишеш народ и да потцењујеш његов значај.{S} Ништа опасније од тога.{ 
ње.{S} Годило јој је да види око себе и да може назвати својим другама оне, које код публике ва 
 да као кнез разумева државне послове и да их мудро руководи, ви мислите сва је мудрост ту, да  
 високог господина, да му исприча све и да апелује на његову племенитост.</p> </div> <div type= 
, узе од њега кључ и рече му да изађе и да причека на пољу.</p> <p>Кнез и ђенерал остадоше сами 
о искашља, рече људима да приђу ближе и да добро слушају што ће им се рећи, па после све онако  
.{S} Кога год сретну и нађу да задрже и да пријаве командиру.{S} Никоме да не верују што ће ко  
о почешће застајати да погледа где је и да се промисли којом ће страном ударити.</p> <p>Ето так 
да му се и сам исповеди шта је, ко је и да проматра какав би утисак то учинило на сељака.{S} Он 
угушује у себи најплеменитије осећаје и да ради против природе?{S} Да би био добар владалац од  
а су цркве како који дан све празније и да су томе злу много криви и сами попови.</p> <p>Најпос 
о с особином да дејствују тек доцније и да не пада у очи да је болест морала доћи услед тровања 
ткован</hi>.</p> <p>Место да се крије и да се оставља мраку и случају, кад ће момак и девојка д 
 кмет, ни сама власт неће да испитује и да открива такве ствари.{S} Деси ли се да такав злочин  
ља, <pb n="337" /> а онај да извршује и да вуче одговорност.{S} С тога, као министар председник 
а иду од куће до куће, да буде сељаке и да им закажу да одмах трче у општину, а узгред сваки да 
у потребу: да се што пре одавде удале и да по могућству забораве све што се десило на том мрачн 
крете Жики, рече му да иде одмах доле и да нареди људима, да се спусте за један пушкомет ниже,  
не жигицу да упали цигару, а најпосле и да види своје „ново сунце,“ које је дотле само у мраку  
да оживе, сад је хтео и да пође живље и да се склони, па и да потрчи по потреби.{S} Жика је био 
з:</p> <p>„Да се забрани јавно весеље и да траје жалост до другога дана по погребу и да државне 
а пријатељи; јавићемо да је сад време и да ову прилику не треба нипошто пропустити.{S} Једном р 
Први чамац даде знак другоме да стане и да чека, а сам погна ближе обали, према ове две црне пр 
оста знатне суме, само да ствар легне и да јој се дете не срамоти пред светом.</p> <p>Јес, њој  
јасна тежња да се кнез одвоји од мене и да се усами, тежња да ја, рођак и природни заштитник кн 
а да и она — Лепша — долази на јаузне и да постане члан овога „женског клуба“, где се време так 
} Моли господу намеснике да га извине и да изволе вечерас око 8 час. свратити к њему.{S} Њ. Све 
енутак, или га пропустити да промакне и да са собом однесе све, и ону срећу, која на један пут  
ежије новости, да се узајамно оговоре и да проведу време пријатно, изричући свој суд о свима дн 
ње после смрти мужевљеве.{S} А ко пре и да се сети удовице сиротице, ако не њен први комшија, п 
неза дејствује, да га расположи за се и да му покаже своје искрено пријатељство, будећи у њему, 
лицију, дати да се цела кућа претресе и да се позатвара све што се ту нађе. </p> <p>Црна прилик 
е болестан и ви то треба да му кажете и да га успокојите.{S} Ћутање ту не помаже.</p> <pb n="62 
з ближе.{S} Могуће да је то, а могуће и да није.{S} Најпосле ма шта да је, Пава ништа не може ш 
да, али својих начела да се не одриче и да не крије шта је. — Ратка је интересовало ово питање, 
а наговоре да се <pb n="382" /> свуче и да легне у кревет.{S} Аја!{S} Једва допусти те му скину 
ан.{S} Једва је чекао да се рахатлише и да одахне.</p> <p>Крај њега је стајала његова лепа жена 
 је кнез био изложен да га народ види и да му ода последњу пошту.</p> <pb n="14" /> <p>С кнезом 
да иде за њим и да се ни чему не чуди и да ни од <pb n="590" /> чега не преза, што буде видео и 
 Није било могуће да кнез то не опази и да се не заустави на питању, како то и откуда ова проме 
<p>— Признајеш ли, да си син човечији и да си у греху рођен и да си по томе то исто, што и оста 
ма.</p> <p>— Људи долазе послом, неки и да се препоруче, све је то из поштовања, а госпођа их д 
 да се ове две куће не гоне душмански и да се не пролива у залуд братска крв.{S} Тако су докона 
им круговима сматрају да је простачки и да није у реду да жена јавно запева за мртвим мужем.</p 
 и он већ бејаше почео сумњати, да ли и да узима у руку ову гранчицу, кад опази где око петељке 
— и то ће нам олакшати задаћу.{S} Али и да није тога случаја, после ових последњих важних догађ 
жандарме; вели, да су они први пуцали и да им је намера била да убију и њега (Милоја) и Зликовц 
м се вазда старао да одагнам те мисли и да не мислим о теби лично.</p> <p>— Дакле, упамти ово.{ 
ено.{S} Но Растислав рече да се умири и да остави ту ствар за доцније, сад имају друга посла.</ 
жином, уверен да ће ово подејствовати и да <pb n="290" /> ће се на Каји одмах познати слути ли  
елики шерет, да воле човека преварити и да то после не сматра као грех, већ, на против, поноси  
бучен жандарм, да види где ће одсести и да му дозна име и откуда иде, пошто ћутљиви младић није 
ојао да се не изложи каквој опасности и да што не погреши, ако га не извести о овим појавама.{S 
 ви?{S} Њу да нападају, а она да ћути и да седи скрштених руку.{S} То није нико луд...{S} И зар 
 све моје титуле не могу ништа помоћи и да ја имам избор само између овога двога: или да одгова 
тњи; да су ту остали до после по ноћи и да се ту кнезу и смучило.</p> <p>Дозову старијег ађутан 
ипа изрезана слова на мраморној плочи и да окуша, може ли на тај начин прочитати читаво име пок 
, нек буде.{S} Долазило јој на ум чак и да се убије.{S} Једном се беше решила да се исповеди чо 
стално, полако и поступно треба човек и да узима те отрове, па тек да покажу тако дејство (хрон 
свршити тај посао од мене.{S} Ја умем и да радим и да ћутим; умем управо све, што је нужно за т 
 посао од мене.{S} Ја умем и да радим и да ћутим; умем управо све, што је нужно за такав посао. 
ђе напред и рече кнезу, да иде за њим и да се ни чему не чуди и да ни од <pb n="590" /> чега не 
ладак, да је шећеран, да цркох за њим и да бих волела с њим се играти један пут но да ми бог да 
а, да може слободно располагати собом и да нема зашта презати од његове љубави.{S} Лепша сад на 
 гадни, подмукли убилац платио главом и да није био нико други до један од она два сељака, што  
додир с бечким двором и бечком владом и да сте им саопштавали и таква решења и закључке своје в 
таки људи дођу у ближи додир с кнезом и да стеку уплив над њим — рече Растислав.</p> <p>— Не тр 
 бити у стању да се носи с оном халом и да те спреми за онако одсудан корак.{S} То је била упра 
м извештајем, да је био само он један и да није стотину других прилика давало вероватност овоме 
ће јамачно <pb n="208" /> бити уморан и да би добро било да се одмори.{S} Но кнез то одби најод 
а му је хтео рећи да је кнез болестан и да га ваља штедити.</p> <p>Кугић је ово разумео, али ме 
 његова млада срца отопи лед и студен и да пробуди у њему топлу истинску љубав.</p> <p>Њене су  
си син човечији и да си у греху рођен и да си по томе то исто, што и остали људи? — упита Кугић 
после, кад се опет вратио, био убијен и да си ти дошао малолетан на крвав престо.</p> <p>— То ј 
> поступцима видело се да није збуњен и да, зна шта му ваља радити у таквој прилици.{S} Но то ј 
 За тим; заповеди да му се спреми коњ и да му донесу парадно одело.{S} Разасла и друге најнужни 
стало да ти разбијем ту махниту мисао и да те од ње повратим.{S} Мој је успех био у толико тежи 
з седео у свом канабету и нешто писао и да му је ту позлило.{S} Други су тврдили да је легао би 
, али ти још осећаш да си им дорастао и да имаш довољно снаге, да им не даш подићи главе.{S} Ка 
вац осећао је да је одсудни час дошао и да више за дуго не може бити разгађања. </p> <p>Али баш 
рајла само да седи, да чека на готово и да чува своје поштење.{S} Учуваћеш се, док се намери ка 
се рине на кнеза, да га дочепа за уво и да му пришије неколико врућих шамара - онако као што ро 
е Црнојевић као да оживе, сад је хтео и да пође живље и да се склони, па и да потрчи по потреби 
инет, да попуши цигару, а можда малко и да дремне пре но што се лати посла.{S} Заваљен у тршчан 
има, ма да је несумњиво да их је било и да их и сад има.</p> <p>„На истоку има и дан дањи много 
д ићи да гледа како игра народно коло и да чује народне поскочице уз игру, о којима је слушао д 
у — јес, очију ми; чисто човеку гадно и да ухвати, чисто му се чини, боже прости као да је све  
 знате да сте амо дошли за ваше добро и да вам се код мене не може десити ништа рђаво....{S} Ја 
која је требала да га дигне на престо и да му мете на главу кнежевску круну.</p> <p>Али за то б 
 селу.{S} А с Павом су своји; баш што и да чују не ће отићи никуд даље; а и она - Пава - штета  
ир старали су се да разазнаду месност и да погоде где су.</p> <p>Ишли су поред дугачке осниске  
ке, дајући знак радницима да је поноћ и да настаје смена.</p> <p>Младићи поскакаше иза стола. „ 
аје жалост до другога дана по погребу и да државне власти за 6 месеци употребљују црн печат на  
{S} Срећко рече да пређу у другу собу и да га причекају, затвори врата за њима и окрете се хоџи 
говарају, нашале, да попију белу каву и да једна другој исповеди шта јој је на срцу.</p> <p>Как 
 ствари зависи морал у једном друштву и да би бечко друштво с тога постало неморалније, да су о 
ује, па да за њим пође у гору, у воду и да једним дахом одува цело ово садашње, труло и нездрав 
де сва њена мука хоће да буде за луду и да прође забадава, Синђа изручи сад на један пут све —  
 и њини покушаји, да се додворе кнезу и да дочепају власт у своје руке.{S} Растислав је био миш 
 Господска раса; сви би да заповедају и да господаре.{S} Има једна турска изрека која лепо кара 
у ствари то ће значити, да га упућују и да му заповедају.</p> <p>— Човек, који не зна, хтео не  
ја јој наредим да ухвате црну прилику и да је одведу и привремено склоне у мом стану.{S} Још је 
ја имао да се изврши у најкраћем року и да створи Балканији нову династију.</p> <milestone unit 
зу да ће дати Црнојевићу своју војску и да ће га послати у Балканију да отме престо од Мутимира 
шао кнезу и покуша да га узме за руку и да га поведе да седну на диван.{S} Но кнез то одби, он  
да поједем креслу јерусалимском храму и да попијем воду у којој се крстио антихрист....{S} Сунц 
кнез заљубио у некакву јавну женскињу и да је за њом дотрчао и у блуднички дом.{S} Газда овога  
ају у мачка, што лежи горе на прозору и да једнако вичу мачку: ам! ам! ам! — да лају на њега, а 
коме, њима је дужност да спасу сестру и да освете очеву част!</p> <p>Но сад се опет бојао стара 
љивост, па су уобразили да нешто јесу и да бајаги они нешто могу!...</p> <p>Лепша метну кнезу п 
о!{S} Ја знам да ти радиш на преврату и да су ти прсти једнако у Црнојевића <pb n="576" /> ткив 
 све излазе и улазе у ђенералову кућу и да под сваки прозор стане по један.</p> <p>Кућа Врбавче 
у била готова да истрчи на раскрсницу и да на све четири стране света громогласно довикне и обј 
аклоњен падавици, да има махну у срцу и да може на пречац умрети.</p> <p>- Ви, г. Растиславе, н 
с отровати човек, па да не умре одмах и да му се одмах не позна да је отрован, но да последице  
то, да даде свему томе корисан правац и да удахне душу у ту успавану снагу народа.{S} То су учи 
ако у уста.</p> <p>— Па добро!{S} Баш и да би било за, кнеза, па шта је с тим?</p> <p>— О молим 
>— Ама шалим се, лудо једна!{S} А баш и да је, па шта!{S} О! благо теби лудој!{S} Мука је мени  
ра младиће као гниле крушке.{S} Рада би да седи на две столице, па је сад између столица села н 
 Кад му иде толики други свет, хтела би да му отиде и она, Синђа, али сама не може, пошто хоџа  
Немцем.</p> <p>— Господска раса; сви би да заповедају и да господаре.{S} Има једна турска изрек 
вам се мало да будете људи.{S} Хтели би да сте нешто више од човека.{S} Кушате да се приближите 
е освежило и оснажило Лепшу, — рекли би да ју је то и подмладило, кад би могли замислити што мл 
 ћутања — Да нас је ко гледао, рекао би да смо сад као глумци одиграли један дирљив акт — наста 
ди тамо на обали некакве људе и хтео би да им што довикне.{S} Али таман он заусти а неко му мет 
олико сокачких букача биће сувише слаби да повуку за собом читав један народ, па ма они уживали 
да исцрпе.</p> <p>Умео је дубоко у себи да држи закопане све мисли своје, и као из закључана ко 
говорити:</p> <p>— Чујеш, ћеро, ја теби да кажем.{S} Ти се сад дусаш с тога зашто и не знаш шта 
онда кад говорим с мужем! (Уступам теби да будеш дипломатичан и за мене — рече она шаљиво, с ла 
будите добри па ми кажите, желите ли ви да ја свршим посао, или хоћете само да вам ја дам што т 
претом доктора, он додаде: реците му ви да се вара; будите ми ви сведок да смо још јутрос у зор 
даје; али кад је понекад сањала на јави да је царска кћи; па замишљала како би наместила своју  
место свечана испита, он свечано изјави да никакав испит неће полагати.{S} Рекло му се да то не 
 Па споразумите се.{S} Само не заборави да ме извести дан раније — рече Врбавац.</p> <p>— Што,  
но!{S} Она не може себи ни да представи да би то и могло бити друкчије.</p> <p>О слатка, мила с 
ц и Растислав били су тако властољубиви да један поред другог није могао стално остати.{S} Али  
 околине, г. пуковниче, шире се гласови да је кнез наклоњен падавици, да има махну у срцу и да  
један живи роб.{S} Да ли су вољни мртви да нам дарују овога роба, па да га или молбом одмолимо, 
е чини?{S} Лепо гостопримство?{S} Је ди да је лепо гостопримство?</p> <p>— Ја мислим, Ваша Свет 
дном положи коњу, и да се мало расхлади да тако после боље и заспи.</p> <p>Враћајући се из коњу 
е дакле примити тегобна задатка, у нади да ће у Ратку, као и у целој оној групи родољуба, којој 
 ето, ти не знаш ни то да пуковник ради да ме уклони — рече кнез на једаред.</p> <p>Каја разрог 
ан, или се узрујао?{S} За тим; заповеди да му се спреми коњ и да му донесу парадно одело.{S} Ра 
у манастирски конак; пандурима заповеди да понесу хоџине ствари.</p> <p>У оној истој соби, где  
у опште?{S} Црна ми се прилика исповеди да је ово блуднички дом и нагласи ми како би незгодно б 
кошнији, порочнији, све су већи изгледи да ће он узимати за министре људе слабе и ништавне, кој 
.{S} Војницима викну да одступе; нареди да се свет око плота растера.{S} Боју и Радована узе на 
твар, да кривца строго казни, да нареди да се деца још ове вечери одвоје да не спавају с фрајло 
трах, али командир брзо дотрча и нареди да се из потере издвоји десетак најлакших људи да „гоне 
 то ће ти бити први доглавник.{S} Вреди да ти о њему рекнем коју.</p> <p>Кнез застаде; ђенерал  
причи контролише своје памћење, да види да ли је ствар текла онако како се њему урезало у памет 
ину појединих поставака својих, да види да се није где год преварио, рачунајући позитивно с неп 
ошуље, махну дланом преко браде да види да ли је добро избријан; усука обадва своја пуна брка,  
рло отмена изгледа.{S} По свему се види да је висока, господска рода.{S} Код ње је нађен велики 
ле одморите се мало, па ако се баш види да ова земља не може без вас опстати, онда ћемо вас умо 
Збиља!...{S} Дакле тако, реците господи да је све добро, и да ће се Њ. Височанство за сахат два 
и могу и чекати.{S} Отпусти их, па ходи да се разговоримо.{S} Ја се још осећам добро.{S} Но то  
, Шваба, код кога је то ухваћено, тврди да су то просто мустре слова, која он носи као агенат ј 
 да је <hi>Зликовац</hi> пао, ади тврди да може бити да је само рањен.{S} Но тек сад настаје за 
у или се обоје вајкају што су били луди да се свађају око ништа, а кроз по сахата цела одаја од 
хранитељко, међер право веле стари људи да балканиска земља мирише.“</p> <p>Од ноћас Враничића  
з потере издвоји десетак најлакших људи да „гоне хајдуке што убише човека“.{S} За оном десетори 
и некоме прете...{S} Но Лепша га понуди да чита писмо, у коме је стајало између осталога и ово: 
рнојевићу леп кревет, па му онда понуди да му мете на рану неколико хладних облога.{S} Црнојеви 
у мраку где ће сести.{S} Кнез је понуди да седне комотно, уверавајући је да има доста места, и  
 неваљалих чиновника, а ко год се усуди да што год рекне против те владавине, одмах је премазан 
ица спахиске системе, где спахија тражи да има што више радних руку.{S} У осталом тај обичај же 
S} Све то он сазнаје, с тога увек тражи да се веже с ким год који је смелији од њега, па се онд 
ан, само кад би имао још и личне куражи да изврши све оно куда га понесе његово властољубље.{S} 
да Мутимир, збиља, не имаде више куражи да пориче, и он покорно признаде! — Јес, женим се.</p>  
лод је узрео.{S} Ваља само имати куражи да се пружи рука и плод убере.</p> <p>„Држим да на толи 
, па бива и да му се рука сама не пружи да лијепу мирисну ружицу узбере.{S} Ни старцу старост и 
</hi> на другој страни.{S} Само ти пази да ми увек јавиш ко с њим долази у додир.</p> <p>Између 
ик.</p> <p>— А најлепше је, кад уобрази да свет од њега почиње, па све своје прогласи за врлину 
ише, па на једно педесет шесет корачаји да стане под какав багрем и ту да чека.</p> <p>Затим шч 
ама, али док они буду пливали у илузији да смо ми њина оруђа, у ствари ће сви они служити интер 
м чуну.{S} Чун се љуља а он се све боји да се не изврне.{S} Види тамо на обали некакве људе и х 
овици најлакше је натрунити, па се боји да јој не извуку какав реп, ако би отишла с другом којо 
ласку кнежевом, а још се нико не одвоји да иде кући.</p> <p>Но и ако је коло почињало већ и тре 
огнао га је.</p> <p>Растислав се одвоји да изда потребне наредбе за брз полазак.{S} Кнез дозва  
да одмах трче у општину, а узгред сваки да понесе пушку и по неколико метака.</p> <p>Није прошл 
, а све то скупа не даде газда Тодорики да заспи.</p> <p>Сети се да му сутра дан ваља путовати  
{S} Није знао управо шта да чини, да ли да јој призна оно, што је већ и сама видела и да говори 
> <p>Док се Црнојевић предомишљао да ли да облачи шињел, Жика му је разлагао у чему се управо с 
о нека му сад и кнез рекне.{S} А, је ли да хоћеш?</p> <p>— Доста, доста! — рекао си већ један п 
ја мила сестрице, ти се не срдиш? је ли да се не срдиш?{S} Ти нам не замераш?{S} Ја сам свему к 
ти оскудицу.{S} А? докторе, а?{S} Је ли да не ћемо ни у чему трпети оскудицу?</p> <p>Кнез потап 
p>— Баш је лепа, а докторе, а?{S} Је ли да је лепа? <foreign xml:lang="fr">Une beauté extraordi 
> <p>Госпођа се смејала:</p> <p>— Је ли да ти је чудно?{S} Мислила сам да ћу те изненадити.{S}  
то их обадве на мом столу.{S} Хоћете ли да вам их покажем? — рече кнез одсечно.</p> <p>— Па шта 
ne unit="subSection" /> <p>— Рачунаш ли да би ти истина дали триста дуката, да ти нешто упали п 
икаквих напора за туђ рачун. — Хоћеш ли да си добар либерал Растислављева кова, — гледај мудро  
асности запљускују са свију страна, али да он ипак може мирно спавати, докле год ја, ти, и наше 
ца требало напасти с обадве стране, али да су жандарми све покварили пуцањем и убијањем Зликовц 
праву си да дадеш изнуђено обећање, али да га после не извршиш.{S} Он тебе бије силом — ти њега 
ран да погине на заузетој позицији, али да не сиђе с ње.</p> <p>— Лепо, терајте као што сте поч 
капља по капља полако скупља у оку, али да ли су то сузе радости или сузе жалости ни она сама н 
ш богат, чувен, силан, велики...{S} Али да ли ћеш бити срећан?</p> <p>Ђенерал Врбавац пљесну се 
год је на путу треба уклањати...{S} Али да не дангубимо, господине пуковниче.{S} Изволте ми рећ 
ра се трпети, па какав је да је.{S} Али да кнез не би својим ветропирством штетио озбиљне држав 
; с тога је ово мало и наређено.{S} Али да видиш друге канцеларије!{S} Не би имала чему позавид 
кав је сок од које траве, то би требали да знаду апотекари, или можда и ботаничари.{S} Али отку 
 ја, ни покојни ђенерал нисмо му давали да се плете у државне ствари, и можемо рећи да смо га т 
ислите није их било који су настојавали да се продужи тај обичај.{S} А, а?</p> <p>- Та оно, нар 
астало.{S} Било их је који су уверавали да су се од кнеза чуле чак и тако крупне речи, да би он 
езу зло.{S} Најпосле трећи су уверавали да је кнез са старијим ађутантом Заром био у дворској б 
 застајкивали, освртали се и разгледали да их ко год не види или не прати.{S} Кад чују какав хо 
паметнији човек; реци овоме твом будали да се не дере! (Радован се обрецну осорљиво: јес! будал 
околини било људи, који су једва чекали да ти учиниш такву будалаштину и стварали све прилике д 
то било, кад би ти односи-тек сад имали да се расправљају и регулишу:; но богу хвала није тако. 
им путем.{S} Не видим шта би овде имали да се снебивамо једно од другог.{S} Вама треба власти,  
ма у којима су поједини начелници имали да се крећу.{S} Но опет за то сви ти савети сводили су  
ињао ко је то <hi>он</hi>, сви су знали да се то тиче кнеза Мутимира).{S} Срећом истрчи дежурни 
о сам их имао у рукама.{S} Они су знали да су им конци у мојој шаци.{S} Ха! ха! ха!{S} Уредник  
е госпође, о којој смо напред спомињали да је била позната као „лиферант“ за „отмјену класу“.</ 
p> <p>— Да, господару, тако сте заспали да се више никако ни будили нисте, све до сада.</p> <p> 
 потегли на испит, они су се изговарали да они нису људи писмени а слику <pb n="580" /> што су  
> се тако радо забављао, па га натерали да учи — он би срдито кроз плач протествовао:</p> <p>„К 
јих разлога, и коме на корист, сматрали да је ваша дужност да се дете одвести у оделите собе, г 
а да ме одмах ухапсите, ако би сматрали да је моје држање штетно и, опасно по земљу. —</p> <p>„ 
.</p> <p>Она застаде за тренутак у сали да загледа у саксији свој красни фикус, који јој од нек 
адовољили оним што сте, кад би пристали да будете - људи, али добри људи.</p> <p>Ђенерал застад 
авака ту није било.{S} Једни су причали да се кнез заљубио у некакву јавну женскињу и да је за  
нт на сва уста грди свог министра, вели да је то пијана баба, који није ни зашта и да би боље у 
, господине маркиже, али ето слуга вели да сте сами дошли; сами велите да сте јутрос нашли врат 
 Ратко смешећи се.</p> <p>— А сеја вели да нема ништа лепше од потпоручика.{S} Она вели, тата,  
ивнице.{S} Али извештај начелников вели да је то тајна штампарија, и онда мора бити онако како  
лавом, у знак да му не верује, кад вели да се шалио.</p> <p>Речи кнежеве учиниле су на њу чудан 
рци народног незадовољства, јер се вели да се због династије и ради њене сигурности, и врши сав 
милоште откинем, а мој клипа Вилип вели да би ме по носу у хиљади познао.{S} Тако би и овде бил 
> <pb n="633" /> <p>Кнез Мутимир зажели да види ту женску што им се јавила као црна прилика, и  
 и сурови ударци живота још нису успели да расхладе нов вулкан прве истинске љубави.</p> <p>У т 
 бејаху дошли до самога врела и ту сели да се одморе.</p> <p>Већ је било почело свитати.{S} Ноћ 
ин није више био вочиће да му пођу, зли да их натера да устану, не, они су лежали, а главе су и 
ће имати за мене ничега увредљивог, или да се изложим немилим последицама, од којих ће једна би 
е отров, који сте за мене спремили, или да будете стрељани јавно као велеиздајник.</p> <p>Ђенер 
 бити човек, да не осећа као човек, или да се претвара и крије своје осећаје.{S} Зар то није бе 
и наваљивања Жикина да похита мало, или да врдне куд год у страну Црнојевић не хтеде осврнути г 
 видела и да говори с њом отворено, или да прекине све и онда, наравно, не може радити с њом ни 
биљно одлучила или да преломи Јелу, или да је доиста одјури, бар на време — Јела је мислила шта 
имам избор само између овога двога: или да одговарам на постављена питања, која у осталом неће  
те умрети.{S} А само су два начина: или да попијете отров, који сте за мене спремили, или да бу 
p>Кад је баба Ката озбиљно одлучила или да преломи Јелу, или да је доиста одјури, бар на време  
знала је уврачати да ко кога заволе или да ко кога омрзне; давала је девојкама колачиће којима  
бине у Америци.{S} Сад је дошла амо или да се уда за кнеза Мутимира, или, ако он то неће, она ћ 
осле су хвалили изврсан дуван и тврдили да у Балканији таква дувана нема, а овај мора да је дон 
а му је ту позлило.{S} Други су тврдили да је легао био у кревет и заспао, па је тек доцније ађ 
сведока који су под заклетвом потврдили да су то од вас чули....</p> <p>Врбавац је слушао до са 
ила их моја трпељивост, па су уобразили да нешто јесу и да бајаги они нешто могу!...</p> <p>Леп 
ове су јој опет утицали: час су мислили да су изгубљени, а час опет да су ван сваке опасности.{ 
/hi> у спаваћу собу.{S} Шта нису чинили да га наговоре да се <pb n="382" /> свуче и да легне у  
варала неодређено.{S} Једни су говорили да је кнез седео у свом канабету и нешто писао и да му  
{S} Међу сликама, које су вам подносили да их гледате у огледалу и иначе била је, сећам се, и с 
ца; одлежала 3-—4 године, па је пустили да послужује мало у заводу као слободњака.{S} Мало по м 
/p> <p>У опште ови су натписи сведочили да је грађанство било веома издашно у лепим жељама.{S}  
Црнојевићи и Косанићи конабе, па решили да једном прекрате те крваве распре.</p> <p>А највише ј 
љало је уништити једну, и они су решили да то постигну уздижући противу ње ону другу снагу.{S}  
које су они још из ране младости свикли да гледају као ниже од себе.{S} То је дакле нека мала в 
{S} За руке и за ноге њега су већ вукли да га избаце напоље, но он се онако пијан копрцао, отим 
, Рале!{S} Ти си дипломата; али дозволи да ја не морам дипломатисати, бар онда кад говорим с му 
 се жена и наљути, а има и право, мисли да је ја лажем.{S} Не <pb n="373" /> може ни да замисли 
а, — настави госпа живо, — на она мисли да је тако и код мене.{S} Јес!...</p> <p>После ове енер 
S} Не <pb n="373" /> може ни да замисли да мени мој слатки мужић није ни речице споменуо о томе 
ен, понижен, постиђен при самој помисли да ће му сутра бити „милостиви господар“ оно исто дете, 
оца.</hi>!{S} Пријатељи, који су отишли да га виде у затвору после четири месеца, нашли су на њ 
но светлиле.</p> <p>— Косанићи су дошли да буду отац готовом детету, млади кнеже мој — рече ђен 
рећи у друштву — смејао се Жикиној жељи да буде во, с тога је Жика апеловао: „Је ли, господару, 
} Па да нас не би побили као зечеве, ми да бежимо као кукавице!</p> <p>- А што као кукавице, го 
ђемо на какве стране, непознате људе ми да их терамо кмету.{S} Забрањивало се да не смемо никог 
 ме поправљате за сваку реч; не дате ми да кажем моју мисао.</p> <p>Молим, молим, молим! — прих 
твари.“</p> <p>„Пре свега, дозволите ми да приметим, да мени цео овај догађај изгледа доста заг 
 чек прво да мало одахнем, дозволите ми да седнем; грдно сам се уморила уз ове ваше басамаке.</ 
...{S} Лепшо, дајте ми руку и реците ми да ћете бити моја од сад па до века.</p> <p>Кнез је изг 
„Изгледали сте као обично; рекли сте ми да вам посветлим.{S} Ја сам вас испратио до у собу, пом 
На моје питање: да ли је будан? рече ми да ће по свој прилици бити будан; мало час вели, тражио 
Отворе се врата побочне собе: рекоше ми да, уђем тамо, што и учиним, али врата оставим отворена 
е.{S} Међу тим црна прилика предложи ми да окуша, нека средства која ће можда помоћи да се разб 
реварили, ја сам обманут.... дали су ми да поједем креслу јерусалимском храму и да попијем воду 
оћ позван сам хитно к вама; рекли су ми да сте озбиљно болесни.{S} Дошао сам и нашао вас где сп 
исан персиски ћилим, који те чисто мами да се по њему проваљушкаш, и тада дође један тренутак к 
>- За мајмуном послати су били жандарми да га траже.{S} Тек јутрос, кад се већ лепо свануло, на 
мазну песницама по глави.{S} Хоџа поуми да се исправи, но Срећко га стегнутом песницом понова у 
нисам хтела — рече Јела збуњено и поуми да се и сама сагне, да види <pb n="64" /> где је ударил 
а право ни да пита каквих си начела, ни да ти натура некаква своја начела.{S} Но ако се он кори 
 није у стању ни да што друго мисли, ни да што друго осећа до оно, што га бејаше целог обузело  
ије осећао довољно снажан ни да даде ни да прими главну битку.</p> <p>Но кнежево малолетство пр 
 ја лажем.{S} Не <pb n="373" /> може ни да замисли да мени мој слатки мужић није ни речице спом 
 неодољив, да нападнута особа не сме ни да помисли на одбрану.{S} Њој изгледа безумна и сама по 
притворна чедност, која јавно не сме ни да спомене извесне природне односе, а у тами, иза спушт 
S} Он не узима ствар олако, али неће ни да цркава због ње. — Мене мрзи ваздан философирати.{S}  
осто и природно!{S} Она не може себи ни да представи да би то и могло бити друкчије.</p> <p>О с 
S} Још се није осећао довољно снажан ни да даде ни да прими главну битку.</p> <p>Но кнежево мал 
ешћу свога потчињеног, он нема право ни да пита каквих си начела, ни да ти натура некаква своја 
унђала се по глави, па не могу добро ни да је видим — одговори момак.</p> <p>— Уведи је у салу  
 никако не може да се помири с мишљу ни да је стар, те му с тога веома пријатно пада, кад на се 
ан једини осећај, да он није у стању ни да што друго мисли, ни да што друго осећа до оно, што г 
 ми смо влада — и ми смо такође позвани да чинимо што год узмогнемо“....</p> <p>Врбавац га прес 
вај се одмах.</p> <p>— Како, син рођени да си ми?</p> <p>— Лако, доведи Перуна Црнојевића у Бал 
аба.</p> <p>„Најпосле били сте оптужени да сте се са вашим поочимом Фрањом Јосифом чак упуштали 
ужбе противу вас.{S} Били сте окривљени да сваки дан примате једну особу из аустро-угарска конс 
их ја теби зло желела!{S} Нека бог мени да оно што ја теби желим...{S} И кога ја имам другог се 
и пођоше напред.</p> <p>— Оставите мени да их ја пропитам — рече Милоје.</p> <p>— Питај их ти,  
:</p> <p>- Гле безобразника!{S} Ти мени да заповедаш!..</p> <p>Чича Боја прискочи и обиште око  
и су цео дан гонили.{S} Били су уверени да су бегунци заноћили ту где год у околини, с тога узм 
а позива.{S} На име, били смо извештени да сте, преко неких поверљивих лица, дошли у додир с бе 
p> <p>О овој бари веровало се у околини да је постала од суза и крви некаква мученика и праведн 
 хубавих пролећних дана, кад ти се чини да цела природа дише мирисом, нежном топлином и обновље 
у тај мах он се накашља и мени се учини да је будан.{S} На прстима приђем дивану.{S} Он је лежа 
и или остати где је?{S} Час му се учини да је у свом кревету, да лепо лежи полеђушке на везеном 
равцу крећу.{S} На једанпут му се учини да коњи успорише свој ход.{S} И заиста, после неколико  
 последње речи.</p> <p>Врбавцу се учини да на његове речи: „па читав муж“, његовој жени плану п 
у дворани, кад му се на један пут учини да неко промаче ходником.{S} Он упита ко је, викну по и 
ву.{S} Они, који су још јуче били вољни да се јавно одрекну свију начела и ако хоћете и целе пр 
ти; имао је људи који би још били вољни да све учине по његовој наредби, пошто је он још једнак 
ду преда консервативцима.</p> <p>Наумни да се пошто по то дочепају власти, конзервативци покуша 
тражити сведоџбе о мом патриотизму; они да ми издају кондуиту јесам ли родољуб!{S} То за жива М 
 ће питати даље „Под којим знаком?“ Они да одговоре: „Под знаком троугла с крстом.“ У осталом д 
у име начела....</p> <p>Ратко се склони да момци пронесу пуне послужавнике с вином и кавама и п 
н их узе чисто молити и једва их склони да спусте пиштоље.{S} Војницима викну да одступе; наред 
о устаде, журно крочи вратима, у намери да одмах извиди целу ову ствар, да кривца строго казни, 
ривали знатне количине барута, у намери да их употребе за буну против династије.{S} Капетан је  
лаше.{S} А кад после навикаше командири да се одмах иде, сељаци пођоше онако измешани те их бил 
та где јој је родбина.{S} Пава одговори да је старији брат јамачно отишао да спреми кола, да јо 
ез упита куда?{S} Црна прилика одговори да је кочијашу већ издата наредба.</p> <p>На томе се ра 
 ко је тај човек?</p> <p>Сељак одговори да зна; загледа подозриво Враничића и опет упита: — Ама 
е за 3 часа по подне готов, он одговори да је слаб и да никако не може излазити ни сад, ни дове 
су ли тамо волови.“ Други глас одговори да нису.{S} Први глас рече на то нешто тише, што се ниј 
</p> <p>Ађутант замуца и једва изговори да је дошао г. министар унутрашњих послова, и да би рад 
а иде.{S} Нападаји су били сувише оштри да би их и даље могао слушати.</p> <p>Но ђенерал то опа 
с узвиком:{S} Сине човечији!{S} Хтео си да будеш виши од људи, браће твоје, за то си осуђен да  
ко год можеш; у овом случају у праву си да дадеш изнуђено обећање, али да га после не извршиш.{ 
о он не бејаше сам.</p> <p>Боја нагласи да имају „голем један посла“ и да им ваља говорити на с 
 Ловимук.</p> <p>Пре свега Пола нагласи да „не лаје куца села ради но себе ради.“ Стало је госп 
лу кад са женом изиђе у град па се деси да му какав господин дирне жену.{S} Сељак се поноси што 
твар је у кнежевој руци, од њега зависи да буде добротвор или злотвор свога народа.{S} У то име 
ени ђаци?{S} И како ја то да знам, а ти да не знаш?{S} Ви нисте никакви професори, никакви, па  
 триста дуката, да ти нешто упали па ти да ухватиш или убијеш Црнога<ref target="#SRP18892_N10" 
p> <p>— Рекао сам, Мона, али знаш ли ти да ми за десетак дан истиче рок великој меници, од које 
и нека дрхтавица.{S} Морао се усиљавати да се одржи на ногама.{S} Ишао је полако.{S} Још по изд 
род ће се, по прописима закона, позвати да избере скупштину која ће донети своје закључке о поп 
м послу.{S} За тим је продужио казивати да су сви ту, да их је прешло два чамца, да су други ос 
и Црнојевићу на ухо, он поче наваљивати да се „предузму мере.“</p> <p>Какве?{S} Још за видела п 
ти мундир.{S} Каја хтеде још наваљивати да чује шта је, но муж је пресече.</p> <p>— Кнез ми реч 
оба — ипак, ко ће <hi>њој</hi> веровати да је Врбавац с њом лично општио?</p> <p>А после он је  
орамо имати.{S} Не могу ваљада веровати да су духови били умешани у ову појаву! — одсече се кон 
ики господин.{S} Радо је хтела веровати да је све то само нескладна прича, која се негде с неки 
 продужи.</p> <p>— И ко ће нам веровати да смо изгинули или похватани с тога што нисмо хтели бе 
н и зловољан.{S} Он није могао веровати да се догађај с просипањем каве случајно десио.{S} Прич 
 озбиљна човека, који би могао веровати да од оваких ствари зависи морал у једном друштву и да  
</p> <p>Ко би на прилику могао веровати да ће један Врбавац — он лично ступати у овакве везе и  
 сам да ћу одмах позвати полицију, дати да се цела кућа претресе и да се позатвара све што се т 
 га отмеш?</p> <p>— Збиља, нећу ти дати да одеш с писмом.{S} Части ми, ето то ти кажем.</p> <p> 
Ваша је кућа опкољена.{S} Одмах ћу дати да се дозове министар председник и министар правде.{S}  
ша моју малену снагу, но ја ћу доказати да сам достојан понети његов свети крст мучеништва.{S}  
и господин, али опет није смео показати да се срди, на против, морао се и сам смејати уз кнеза, 
лан, па опет је морао почешће застајати да погледа где је и да се промисли којом ће страном уда 
дам се, г. преседниче, да нећете чекати да вам понова и формално наређујем, да поднесете оставк 
и; ваља га ту оставити на миру и чекати да се поврати, па га онда преместити у постељу.{S} Још  
то се могло на то употребити, разаслати да иду од куће до куће, да буде сељаке и да им закажу д 
ка замка.{S} Никад не треба заборављати да ми овде у Балканији имамо посла с препреденом визант 
лико да сам се почео копрцати и отимати да се ослободим, али што сам се ја више отимао и напира 
кораку, кога ће једна туђа суза нагнати да рад ње жртвује стотину корисних ствари.{S} Добар чов 
на сред улице стрелицу у леђа.{S} Знати да ћеш кроз недељу две побеснити, да ћеш прво пролајати 
лизу, да на махове није могао разазнати да ли је то њено или његово рођено срце.</p> <pb n="439 
тога што и ти сам у себи мораш признати да ја имам право.</p> <p>— О, таман — рече Растислав.</ 
ојешта, пецкала је и давала јој познати да су сад њих две једнаке.</p> <p>Док су две жене овако 
а пречац, при чему је увек лако познати да је човек отрован.{S} Данас, на прилику, скоро је нем 
ђен глас, по коме се лако могло познати да долази из уста какве кокете.</p> <pb n="597" /> <p>— 
ити се на њему ма по чему могло познати да му се десило што неочекивано.{S} С осмејком на уснам 
на први поглед, дало се на њему познати да то нису биле никакве тегобне, непријатне и зле мисли 
 искрених пријатеља, ја ћу се постарати да га окружим још и бољим људима.</p> <p>госпођа Софија 
ред тобом.{S} С тога се мораш постарати да му једном даш да <pb n="338" /> осети твоју песницу, 
 му чашу воде.{S} Кад се толико поврати да је могао говорити, чича Милоје рече: — Пропао сам!</ 
а.{S} Свако ваше одупирање ја ћу морати да сматрам као покушај буне против законитог наследника 
на прилика морала се сваки час окретати да прошапуће кнезу: „Овуда, овуда!{S} Држите у лево!... 
говорити на првој постаји, где ће стати да измене коње, а где је био спреман и мали доручак.{S} 
ну док коњи позобају, а после ће устати да их отимаре, напоје и спреме.</p> <p>Из једнога угла  
ло по мало отрована жртва почне осећати да малаксава, да губи снагу, да стари.</p> <p>„Младић о 
ак дана отровани жалосник почне осећати да га ноћу спопадају као <pb n="98" /> неке грознице, д 
о звер да се претрпи ни неколико сахати да сам поднесем оставку, да не изгледа да ми је отета“  
ла је децу од страве; знала је уврачати да ко кога заволе или да ко кога омрзне; давала је дево 
војим рођеним очима, и онда ћете видети да те књиге не уздижу мене, но вашу династију.</p> <p>— 
Ето слободно читај писмо, па ћеш видети да још ништа није свршено — рече Мутимир с досадом.</p> 
ћи друкчије уверење.{S} Тада ће увидети да је она Мона имала право.{S} А сада неће више говорит 
а потребним мерама, које ваља предузети да се од кнеза одстране сви „опасни елементи“, као што  
и пажљив у тим стварима.{S} Кад примети да ти се нешто допада, набавиће ти па ма шта коштало.{S 
 збуњена.</p> <p>Кнез јој на то примети да она ту управо и нема шта да мисли, пошто је он сам д 
 писмена на кутији.{S} Враничић примети да су три а не два писмена.</p> <p>- А.. а.. а!{S} Тако 
ити; ма како ти врдао, он ће увек умети да се нађе пред тобом.{S} С тога се мораш постарати да  
{S} Изгледа, као да вам је тешко трпети да има ма кога на свету, коме сте и ви чим год обавезни 
 с откопчаном хаљином.{S} После се сети да ће то бити друго, да јој је хаљина овде откопчана.{S 
, која обухвата сваку женску, кад осети да је повређено и оно најсветије право, које она има ка 
ва мисао Врбавчева.{S} Али он сад осети да му се мисли и осећаји бркају, да у један мах мисли н 
пасан гвозденим карикама.{S} Кнез осети да се налази између два мртваца; он је чуо како клепећу 
Доктор му пође узастопце.{S} Кнез осети да се доктор приближује, стаде, окрете се, избаци прса, 
</l> </quote> <p>На ове речи кнез осети да се гроб страховито потресе.{S} Наста урнебес, у коме 
и нехотице затрепера на столици и осети да му целим телом прође нека језа, не од страха за себе 
сети само некакву тешку горчину и осети да ће је засладити метком из пушке.{S} У тренутку ока,  
 можда је срамота рећи — пуковник осети да му целим телом прође нека језа.{S} Он се уплаши.</p> 
ај свој узвик, Лепша на један пут осети да ово није обично љубавно ћаскање; она устаде нагло и  
 Но било је сумње, да ли ће Лепша хтети да послужи њиним интересима.{S} У осталом, то ствар не  
д, „пашол,“ одлази, сад ће гости почети да ми долазе.{S} Говорећи то она догура мужа до врата и 
ничега да се плаши, јер ће гости почети да долазе тек око 4 часа, а сад је јаком три.{S} Мона з 
јући главом жалосно.</p> <p>- Мора бити да је кривица била велика.{S} Ја сам нешто начуо.{S} То 
уз пут.{S} Жена је били лепа; мора бити да је Текелији било замакло око за њом, те кад су мало  
иковац</hi> пао, ади тврди да може бити да је само рањен.{S} Но тек сад настаје забуна.{S} Отку 
Не! ма шта да ми говорите, не може бити да је све ово само празан сан.</p> <p>— Дакле, видели с 
ж и пријатан.</p> <p>- Шта ли може бити да се толико задоцне? — рече један од ова два човека.</ 
неколико часов“, с тога ће најбоље бити да идем по кола, па да вас вратим у двор.{S} Наста пита 
х премишљања он реши да ће најбоље бити да кнеза испрати на пут по унутрашњости Балканије.</p>  
че онај други.</p> <p>- Најбоље ће бити да пошљемо чича Мунтијана.{S} Он је вичан овој обали и  
 знаке, и никакве сумње није могло бити да је Милоја друштво послало да проведе Враничића преко 
</p> <p>— Знам, али зар није могло бити да се промаши?{S} Зар је немогуће, да се све свршило пр 
 других разлога.{S} Не треба заборавити да је госпођа Ловимук тек од скора удовица.{S} И ако је 
ут’! ћут’! умукни или ћу одмах наредити да ти запуше уста и да те вежу и баце у подрум.</p> <p> 
и по оделу, по понашању могло се судити да је један од ове двојице господар ономе другом, но да 
 поједини смотуљци, могло се већ судити да ту има веома интересних ствари.</p> <p>Кад је и то б 
да се ни један од њих није смео усудити да га још више слаби и колеба својим међусобним завадам 
 по кола.</p> <p>Нисам се смео одважити да вас оставим сама у оном стању, с тога навалим на црн 
те свештено лице и јамачно ћете тражити да вас целивамо у руку...</p> <p>Из протина гроба зачу  
астију.</p> <p>— Ама немојте ви тражити да будете већи пријатељ мојој династији, но што сам јој 
 клуба, и ја ћу колико данас предложити да те бирамо <pb n="454" /> за нашег почасног члана — с 
је било при уласку.{S} Морао сам пазити да слуге не примете у каквом вас стању доводим.{S} Али  
пажљиво загледао људе, могао је опазити да сваки човек личи на по неку животињу.{S} Неко личи н 
 крупнија.{S} На кнезу се могло опазити да говори као човек, који се нарочито спремао за ову пр 
у на памет.{S} Немојте се главом шалити да тако што износите из моје куће.</p> <p>Што је Мона в 
в начелник у Орловцу, није могао желити да Перун Црнојевић погине онда, кад су на влади њини пр 
ктор.{S} И он га поче салетати и молити да се огрне.{S} Кнез је доказивао да му није хладно, а  
 без вас опстати, онда ћемо вас умолити да се поново вратите.{S} А ви нам, јамачно, нећете одби 
 лица, за која никад није могао мислити да се мешају у политику, а њих гле чак овде!</p> <pb n= 
 — и баш то, за што би се могло мислити да ће покварити делу ствар, баш то је ствари одлучно по 
у вам вашега кнежића тако лепо спремити да управо неће ни осетити, како ће се све то свршити.{S 
у је све.{S} А сад шта све треба чинити да наши људи увек очувају власт, при свима тим променам 
е уверени, то ће вам веома добро чинити да се свикнете слушати заповести господареве.{S} Пробај 
огла појмити како се то могла преварити да пође од куће с откопчаном хаљином.{S} После се сети  
ти шта је, ти ћеш га блажити и храбрити да он мирно гледа своја посла.{S} Његова безбедност спа 
његово извршење.{S} Кнеза треба уверити да је ударац већ спремљен, и да Црнојевић сад очекује с 
 вас и уз вас, и господар ће се уверити да у нама има збиља и верне и поуздане слуге и доглавни 
 су у тој дружини, и ја те могу уверити да то коло младих људи тече све више угледа и кредита у 
 Никоме да не верују што ће ко говорити да је сељак из оближњег села, или износити друге какве  
лочин, — али нико ту неће уста отворити да што о томе сведочи; још мање да трага и истражује шт 
одина други.{S} А после, може се десити да једна кућа у мушкој линији и изумре — онда би се жен 
 Ми женске морале би се чисто убајатити да нас оне мало не растресу и не освеже — мислила је Мо 
управо падоше.{S} Он је хтеде наместити да му седне на колено, но она се изви и седе крај њега  
.{S} Отићи сам џелату под нож и пустити да те закоље као овцу за цело је само овновско јунаштво 
 Ова је ноћ наша.{S} Ја те нећу пустити да одеш док се с тобом не разговорим.{S} Осећам много ш 
.</p> <p>— Знам, али не треба допустити да таки људи дођу у ближи додир с кнезом и да стеку упл 
ова анђелска душа могла икада допустити да ја будем отрован у сред њиховога дома, да примим смр 
напустити државну службу, или допустити да те због начела из државне службе истерају —- то је п 
хватити тај тренутак, или га пропустити да промакне и да са собом однесе све, и ону срећу, која 
и загледао га, по чему се могло слутити да некога очекује с нестрпљењем.{S} Но време је протица 
сле даду мајмуну пушку и стану га учити да се егзерцира.{S} Пушка је била пуна.</p> <p>— И ју!  
и ствар кнезу тако, како ће га одлучити да свршава с Врбавцем.</p> <milestone unit="subSection" 
је само до носа стало могла би поручити да ми се скроји други нов нос.{S} Јес, очију ми, бата м 
јен натраг“.</p> <p>„Настојавање власти да га ухвати, или убију, није, на жалост, било крунисан 
" /> држање.{S} Шта га је могло навести да од ње крије своју женидбу!{S} Ништа друго но помисао 
еда, без предомишљања, издаје заповести да се тај народ и та „снага његова“ дочека топовским ме 
. Растислав, нема ни воље ни наклоности да се око тога бакће, али шта да ради кад су га прилике 
ољубац пао на образ.</p> <p>Јела заусти да нешто рекне, али јој реч застаде у грлу.</p> <p>— Ти 
е — рече Мона гошћи, која такође заусти да нешто рекне, али немаде кад, јер баш у тај мах врата 
не прилике и утворе.</p> <p>Кнез заусти да нешто рекне, но црна га прилика пресече:</p> <p>— Са 
 да је пољуби; кнез преко обичаја пусти да му се пољуби рука, али кад је ћелави господин примач 
ах, сад одмах хватати, или ако се пусти да прође, онда је свршено све — изгубљено је све.</p> < 
и сада оста оборен, али она мирно пусти да је кнез ухвати за руку, коју он обасу пољупцима.</p> 
дозама човек се може поступно навикнути да узима какав отров па да му од тога ништа не буде.</p 
 ћу, браћо, све с народом.“ — „Ама ћути да чујем даље.“ — „Ене, ене, куца се.“</p> <p>Оваке и с 
 га Лепша оставити с тога што може чути да се о њој у кругу кнежеве родбине рђаво мисли: — <for 
м инглеском конзулу да ћемо сутра изаћи да јашимо, а наравно, држим да ће ти бити пријатно да б 
, у толико га је сад благосиљао, видећи да он чисто препороди Црнојевића.</p> <milestone unit=" 
мну главу одобравајући.</p> <p>— Видећи да пуковник одмах пристаде на цену Ката се поправи:</p> 
ристао да ма што казујем.{S} Али видећи да се ствар тиче мојих чисто личних односа, сматрао сам 
а, Синђа се с почетка устезала, мислећи да ће јој се, као оно пре, понудити 5-6 цванцика.{S} Ал 
рестоница жалила га је.{S} Може се рећи да га је жалила цела Балканија.{S} О томе је био објављ 
је срећа почела.</p> <p>Не може се рећи да је по уму био нешто изванредно; пре је истина, да је 
в извињујући се.</p> <p>— Хтео сам рећи да ми ви ипак кажете да нисам углађен, само ми то кажет 
јих личних ствари за које би могао рећи да се не тичу државе.{S} Најмање се то може рећи о њего 
де знак министру као да му је хтео рећи да је кнез болестан и да га ваља штедити.</p> <p>Кугић  
е плете у државне ствари, и можемо рећи да смо га ту прилично били дотерали у ред.{S} Наравно,  
ћи се, скоро и нехотице, ти ћеш му рећи да се његови непријатељи множе, али ти још осећаш да си 
/> они одсудно упадоше унутра, говорећи да имају посла код официра.</p> <p>Ушав у авлију они уг 
дније.{S} На против, рече да ће сад ићи да гледа како игра народно коло и да чује народне поско 
е породица Косанића обори, а Црнојевићи да се поврате.</p> <p>У писму је нуђено кнезу, ако је в 
едва чекала сутрашњи дан, када ће отићи да види, како сад изгледа та њена бијена друга.</p> <p> 
уша, нека средства која ће можда помоћи да се разбудите.{S} Пристанем под условом да вам само н 
ма бејаху застали на узбрдици, немогући да извуку огроман товар.{S} Газда ових кола, млад сељак 
оведу време до спавања.</p> <p>Немогући да се изједначе у томе с мушкима, женске су створиле за 
лачио у одсудном тренутку, избегавајући да сукоби не плану у отворен рат.{S} Још се није осећао 
дан за другим <pb n="282" /> варакајући да нигде не испадну на месечину.{S} Тако стигоше до у с 
га одјекнуше одаје.{S} Па и не чекајући да доктор што одговори, кнез продужи, вичући још страшн 
у каквом се стању налази, заборављајући да јој ваља бар колико толико довести у ред своју одећу 
 да изврши државни удар.</p> <p>Знајући да кнезу треба новаца, ни су потпустили једнога банкара 
очетку проклињао онај пуцањ, сматрајући да су са њега пропали, у толико га је сад благосиљао, в 
p> <p>— Шалим се — рече кнез, осећајући да је претерао.</p> <p>Каја махну главом, у знак да му  
ан, говорећи само о томе, или слушајући да се о томе говори.</p> <p>При тим разговорима он је о 
 начелников говор с пажњом, потврђујући да је све то тако, и да он по себи зна како је то тешко 
цо, доста је било играња; земан је кући да се иде — на што су момци и девојке обично одговарали 
пуна недра) а ја бих онда за часак кући да сручим у мој сандук, па онда потрч натраг моме кнежи 
 момак.</p> <p>— Уведи је у салу и реци да ћу ја сад; нека ме малко причека.</p> <p>Момак оде.{ 
сле изађе у авлију и упути се коњушници да види спремају ли слуге коње.</p> <p>У коњушници још  
еп човек, допада ми се, буди ми на руци да се с њиме ближе познам — њен поступак био би и приро 
полако и опрезно, маши се кнежевој руци да је пољуби; кнез преко обичаја пусти да му се пољуби  
ебес.{S} Кнез беше устао с чашом у руци да некоме наздрави.{S} Са свију страна диже се жагор.{S 
 преварио.{S} Ох... хо... онда то значи да се овде нешто крије: можда ће нам разјаснити писмо у 
ваком изузетном стању.{S} То опет значи да ја једини вучем и сву одговорност, и пред историјом, 
ијати, и он је хтео само у две-три речи да чује у чему је та „озбиљна ствар,“ па да се одмах пр 
у траву и прошапута претећи: ником речи да ниси прословио, друкчије ћеш бити окривљен да си про 
> <p>„Ја сам отац; мени то најбоље личи да је осветим, ако је за освету.</p> <p>Али синови му н 
 у срце утиче.{S} Лепша није дизала очи да види тај поглед, али она га је осећала, осећала је к 
ејствују тек доцније и да не пада у очи да је болест морала доћи услед тровања — таквих је отро 
 њоме по дуже.{S} Кнезу је падало у очи да нигде не сретају живу душу, а још није било 11 часов 
</p> <p>Кад је забелио дан, Лепша скочи да иде, пре тога она је у оваким приликама увек одлазил 
 кнеза Страшимира; како њена мати скочи да брани кнеза и оберучке дочепа за косе једнога разбој 
Тренутак је био згодан и кнез се одлучи да баци реч као бомбу — ненадно и са свом тежином, увер 
рад и наду на успех.{S} С тога се олучи да и с Павом буде кратак и одсечан.</p> <p>Познат с њом 
 Просто изгледа као човек, који се мучи да се окрене у тесном простору па не може, запињући о к 
разумели.{S} Срећко је прво претио хоџи да ће га казнити за обмањивање света и ширење сујевериц 
утак.{S} После дугих премишљања он реши да ће најбоље бити да кнеза испрати на пут по унутрашњо 
 на један пут плану.</p> <p>— Но, чекај да видиш, дете, — рече он одлучно и опет јурну на Јелу. 
55" /> <p>— Јес господине слободно знај да јесте!{S} Код кнеза је!{S} За њега је и уграбљена; з 
{S} Он да смишља, <pb n="337" /> а онај да извршује и да вуче одговорност.{S} С тога, као минис 
ја звала Паву.{S} У Балканији је обичај да млада кад се доведе у кућу, од милоште свима укућани 
о у томе, што би било тешкоћа на случај да се кнез узјогуни, па не хтедне лепим начином вратити 
о крију своје трагове.</p> <p>На случај да који од начелника буде уклоњен, а на његово место но 
" /> то није ружна дволичност и покушај да се пред светом прода скупље но што вреди, да се прод 
олитички нитковлук овај разроки покушај да кнеза у нужнику удаве, а цео овај миришљави догађај  
бавне сцене.{S} Кнежев ужурбани покушај да те трагове склони није имао никаква успеха.</p> <p>Л 
шке, пукоше у брзо, недаде једна другој да издуши.{S} Враничић диже главу и ослушну.{S} Жика ус 
..</p> <p>Хоџа викну девојку и рече јој да му покаже десни длан.{S} Пошто га је загледао и с де 
е прихвати и поведе; уз пут објасни јој да је ово само први наступ код ђенерала; да ће несвест  
н бејаше ухватио за огртач недајући јој да га обуче.{S} Она га погледа преко рамена и упита га  
} Молим те иди!{S} Охрабри је, реци јој да то није ништа.</p> <p>Док је кнез Мутимир ово говори 
ју Турској, Аустро-Угарској и Енглеској да ће кнеза Мутимира отуђити од Русије, и истиснути из  
рактеру, људи мало симпатични.{S} Немој да ти моје речи буду тешке и непријатне.{S} Прими их ка 
душна жена!{S} Такав анђео!{S} Па о њој да се шире такви безобразлуци!{S} Као да је то могуће,  
шћавати.{S} Говор је био и сувише дрзак да би могао бити лажан.{S} Највише га је убеђивало то ш 
итате их пажљиво; ту је препад тако јак да и најачи човек дрекне.</p> <p>Растислав се тако трже 
авац се опет поче црвенити у лицу, знак да му се срџба опет повраћала.</p> <p>— Само се могу чу 
ј горње усне час по час грчио се — знак да је био веома срдит.{S} Растислав је изгледао веома м 
о.</p> <p>Климањем главе Заре даде знак да је тако.</p> <p>Кнез је опет ћутао замишљен неколико 
не одговори ништа, али главом даде знак да се не срди.</p> <p>— Смем ли? — упита кнез и маши јо 
к показа руком наслоњачу и даде ми знак да опет седнем.{S} Сео сам и шта је даље било — не знам 
 а жандармском капетану даде руком знак да чини своју дужност, на што овај нареди жандармима да 
ешто узврпољили, одмах је то јасан знак да Црнојевић планира какав удар против династије Косани 
е цупкао, што је код њега увек био знак да нешто врло живо мисли.{S} Још се једном загледа у ог 
терао.</p> <p>Каја махну главом, у знак да му не верује, кад вели да се шалио.</p> <p>Речи кнеж 
рт о свему овоме, дигнем се сам у конак да видим шта је.{S} Пођем његовој соби.{S} Пред вратима 
то, боже мој, и где ли је онај сметењак да прво човека пријави — рече Растислав журно и нагло п 
их <pb n="640" /> либерала — тај утисак да направи, па опет да га нестане, да се спасе и утече, 
стрије, која је вребала згодан тренутак да ове лепе земље себи приграби, као што није могло бит 
{S} Верујем све што кажете; верујем чак да ствар стоји горе но што је ви представљате — али ако 
био у Звониград нарочити, поуздан човек да се увери о истинитости навода онога загонетног млади 
и не учини“.{S} У цркви старате се увек да заузмете владалачки престо.{S} Истраге по унутрашњос 
реба човек и да узима те отрове, па тек да покажу тако дејство (хронично тровање).</p> <p>„Така 
их пустих <pb n="554" /> планина па тек да се човек уме наћи у оном непрегледном сплету јаруга, 
где научио нешто мало књиге, колико тек да се потпише.{S} Пошто је прво био <pb n="15" /> сељак 
т запиткивао то ово, то оно, колико тек да направи увод у разговор.</p> <p>- А ваше је право им 
639" /> преведе у Балканију, колико тек да се чује да је амо прешао.</p> <p>- Ух! зар његовом г 
ислав махну руком и ућута.</p> <p>— Чек да чујете шта је било даље — рече Ратко — још није сврш 
а сокола — рече она шалећи се. — Но чек да седнем овде до тебе да ми испричаш како је то било.{ 
ар г. Врбавац; један пуковник, намесник да учини тако што.{S} Ох, то није могуће.“ Тако „није м 
 нек буде што буде!{S} Бог ми је сведок да нисам могла друкчије.</p> <p>Баба Кату обрадоваше ов 
е му ви да се вара; будите ми ви сведок да смо још јутрос у зору ја и ви били заједно на отмено 
 слаба, неискусна, а то може бити узрок да цела ствар пропадне.{S} Да омужаш, да стечеш искуств 
 угледаше Радована, водио коње на поток да их напоји, па их враћа.{S} Али око кола нигде се ниј 
га друштва морали су потписати протокол да је ствар тако текла, да је закопани дервиш одиста пр 
 то згодно, кад се нађепоуздан пријатељ да те у незгодном тренутку заклони и помогне.{S} А госп 
оћни лептир; на њу силази весели славуљ да својом свиленом песмицом прослави лепоту њену, али о 
сам вас испратио до у собу, помогао вам да се свучете, скинуо вам ципеле као и обично, а за тим 
прав, и правилан, и законит — ја не дам да се квари законити ред наследства.{S} Малолетни Мутим 
 у чему није било постидно, па се надам да неће бити ни од селе.{S} Међу нама што је људи сви с 
саже своме шаву.</p> <p>— Ништа, гледам да ли су спремни коњи.</p> <p>— Одвали! — рече слуга, п 
о није погинуо, Растислав додаде: — Кам да је!{S} И то је нека лупача!</p> <pb n="378" /> <p>—  
м ђенералу ја вам чиним милост остављам да изберете начин како ћете умрети.{S} А само су два на 
и.{S} Говорићемо о другом чему.{S} Имам да ти рекнем неколико речи о г. Растиславу.{S} Ја умире 
 видела како те кнез загледа.{S} А знам да си му макар један пут намигнула.</p> <p>Пава прво пл 
</p> <p>— Чујеш, чича Степо!{S} Ја знам да ти радиш на преврату и да су ти прсти једнако у Црно 
Исти је разлог био код Руса.{S} Не знам да ли се сад одржао тај обичај код њих.{S} Али у почетк 
тој муци свест ми опет мрче.{S} Не знам да ли сам дуго остао у том несвесном стању.{S} Кад сам  
 и нежности.</p> <p>— Збиља, ја не знам да ли ти у опште схваташ данашњи положај.{S} На прилику 
јесте, а и истинско јесте, само не знам да ли за мене, или ради згодне прилике, која се дала, д 
иштва.{S} Другим речима то значи: „Знам да сте незадовољни данашњом владавином, али, верујте, к 
одговори ништа.</p> <p>- Да, ја рачунам да ви све те ствари и сами разумете — додаде он.</p> <p 
же десити ништа рђаво....{S} Ја рачунам да ми потпуно верујете, да безбрижно можете учинити сва 
ама не може да плати.{S} А ја и рачунам да ћу и иначе имати господина пуковника као пријатеља у 
у реч.{S} Оставите то....{S} Ето, морам да их псујем; помислите, већ сам три пут звонио и још н 
је вајда, кад се кобила рита — ја морам да паднем...</p> <p>Кнез се смејао.</p> <p>— ...{S}Па д 
 Нећу да учим; ја сам кнез; ја не морам да слушам; ви морате мене да слушате.“</p> <p>Имао је б 
 жуљи.{S} Хоће ногу да ми осакати Морам да га истресем.“ И он је полако засукивао рукав, завлач 
 она продужи живо:</p> <p>— Од кога сам да сам чула, то је све једно; само ја питам тебе, је ли 
S} Но ако је твоја воља, да одем ја сам да погледам - рече онај други.</p> <p>- Најбоље ће бити 
ано, нисмо се ни видели.{S} А имала сам да ти кажем....</p> <p>Но госпођа на један пут застаде, 
ад ми рече да си са зетом, рачунала сам да могу ући и без пријаве.</p> <p>Говорећи ово, госпа п 
ече Мона срдачно.</p> <p>- Рачунала сам да од проста познанства не може бити никакве штете — ре 
>— Је ли да ти је чудно?{S} Мислила сам да ћу те изненадити.{S} Е, ево да чујеш.{S} Јутрос си о 
> <p>— Ах, да!{S} Прво и прво дошла сам да те псујем, да протестујем...{S} То јест, наравно, ак 
штала у дворани и будоару — Уверена сам да од кад је Балканије и од кад је скупова у њој, никад 
сподареве.{S} Пробајте само, уверен сам да ће вам пријати — рече кнез с подругљивим осмејком, и 
учај код мене; не бој се.{S} Уверен сам да то исто ради и твоја каћиперка и све остале њене дру 
 и неки државни разлози.{S} Веровао сам да ћу боље управљати земљом но ти.{S} Рачунао сам овако 
усркујући дуг дим с наргиле — рекао сам да ћу дјевојци казати оно што је <hi>за њену срећу</hi> 
ом месту застаде.</p> <p>— Да, знао сам да има још ствари о којој сам мислио да се разговарамо. 
 мојих чисто личних односа, сматрао сам да немам разлога да ма што прећуткујем или кријем, и др 
бодан од тих предрасуда.{S} Сматрао сам да ја имам толико исто права на престо као и ти.{S} Има 
ите у нападаје и ружења.{S} Пристао сам да се с вама разговарам, али немам потребе да трпим <pb 
јпосле хукну и спусти ме.{S} Осећао сам да лежим на некаквим даскама.{S} Даске су ме жуљиле, а  
ав џак и некуд ме понесе.{S} Осећао сам да ме мој носач сноси низ некакве басамаке.{S} Корачао  
 обично, синоћ око 7 часова, изашао сам да ходам јеленичким друмом.{S} Ишао сам као и обично ле 
остави мокар траг по њему.{S} Видео сам да спава и бунца. <pb n="384" /> Тешко ми је било да га 
 обадве ме добро загледаше.{S} Хтео сам да загледам и ја њих, али како су биле јако увијене у м 
и руком: на вас успаване.{S} Тврдио сам да је у вину морало бити неких успављујућих напитака и  
еких успављујућих напитака и претио сам да ћу одмах позвати полицију, дати да се цела кућа прет 
то су ишле од главе ногама и осетио сам да кроз њих бије електрична струја.{S} Бојећи се да вам 
о сам се био да те уклоним и рачуно сам да имам права и разлога за то.{S} С неког вишег политич 
 као каква калуђерица.</p> <p>- Чуо сам да знате неку траву од које се лако побацује — поврте о 
е; после опет продужи:</p> <p>— Чуо сам да ви знате многе ствари које нико више не зна.</p> <p> 
ска (сад је 3 часа по поноћи), те хитам да вам саопштим још неке подробности о току целе ове ст 
о је кнез.</p> <p>Не знам, али се сећам да сам још као дете слушао од једног старог Турчина, да 
сте се; погледам, а ви заспали, покушам да вас пробудим — не иде.</p> <p>— Шта? ја заспао у оно 
л пекао ме је по целом телу.{S} Покушам да мрднем ногама и рукама, и да покренем тело, али ни ј 
ини је причао даље.</p> <p>- Ја покушам да викнем у помоћ, али нисам могао ни писнути.{S} Одмах 
ква ће ми питања стављати, па ако нађем да без прекора за моју част могу одговарати на њих, ја  
стислав, гледајући у кнеза.{S} Ја кажем да Ваша Светлост нема потребе да се спрам млађих служи  
обрецну се доктор — где ту кад ја кажем да је нема.</p> <p>— Ту је код кнеза — рече Радован кро 
не отежете.{S} Али ја вам унапред кажем да се ствар не може и неће изменити ни за длаку, па ма  
!{S} А што „изволте“, кад ја теби кажем да увек бели почињу....{S} Но ја тебе увек лупам, па по 
 — терајте, али ја, жена, ево вам кажем да ћете се једнога дана горко кајати за све те ваше муд 
ајемо.{S} Јес, ја вам ево искрено кажем да сам намеран, да вам дам одмора, после многогодишњих  
својеручно казни брата свога, предлажем да се извршење казне повери твојој бајној гошћи, сестри 
> <p>— Па зато ја и предлажем и војујем да се женске у политичким правима изједначи с мушкињем. 
="308" /> <p>— Кнеже, ја вам забрањујем да ме зовете таким погрдним именима, ви немате никаквих 
слав.</p> <p>— Маленкост!{S} Не верујем да ће бити још ни три четири хиљаде.{S} Убиство онога г 
} Али таква је моја навика.{S} Ја волем да сваку ствар зовем њеним правим именом.{S} Ја идем ст 
а што чудна, господине мој!{S} Не волем да ме тако зовеш, па квит.{S} Шта ту има чудно!{S} И гд 
е.</p> <p>- Ја више не могу а и не смем да те држим.{S} Што ће ми тај белај на врату.{S} Иди, п 
но последњи пут јахали...{S} Ја не умем да јашем, а Ваша Светлост навлаш ми дала кобилу што бац 
исним и сретним корацима.{S} Ја не умем да ти кажем где је извор оној снази што је имају владар 
ри: „3 часа, господине.“ Ја га опоменем да пази шта говори, али он оста при свом тврђењу.{S} Уп 
 замерити за моју искреност, кад рекнем да ме је свемоћ њене лепоте амо довела,.</p> <p>Мона се 
Балканији се то исто постиже уверавањем да нико неће знати.{S} Кад би могао уверити само да ник 
, он се извини и оде, с тврдим обећањем да ће ово накнадити идући пут.</p> <milestone unit="sub 
тога узмем натуцати па прилично и успем да то исто поновим и на балканиском језику, но особа у  
една гомила богатих сељака и платила им да тако певају.{S} Старији калуђери то не признају, а п 
звониградске опази их стража и викне им да стану, но они нагну бежати.{S} Војници потрче за њим 
 дођоше.{S} Он им показа ђака и рече им да га воде у полицију.{S} Силом је одведен; уз пут је и 
Мика наређа поред дувара, и заповеди им да сви гледају у мачка, што лежи горе на прозору и да ј 
<p>- Ви ширите о мени гласове, да радим да се дочепам диктатуре.</p> <p>- Ја то нигде никоме ни 
коњичка стража притрчи и ја јој наредим да ухвате црну прилику и да је одведу и привремено скло 
 си ме доводила амо?{S} Зар ја не видим да смо хоџи дошли само преворме ради....{S} Ја ћу сад д 
ашицу.{S} Бацим поглед око себе и видим да се налазим у некаквој округлој подземној одаји, одоз 
 већ да сте будни, али у соби тек видим да још спавате као и пре.</p> <p>Кнез Мутимир саслушао  
на ум, али чим сам мало промислио видим да није.{S} Та ја нисам био луд ни пијан, за бога, г. к 
то јамачно већ знаш, јер по свему видим да си се од некуд дочепао мога „Дневника.“</p> <p>Ђенер 
сутра изаћи да јашимо, а наравно, држим да ће ти бити пријатно да будеш у друштву твога господа 
Извините, господине намесниче.{S} Држим да су све то споредне ствари.{S} Главно је да ли је вер 
ли могао знати за узрок?</p> <p>— Држим да га већ знате.{S} Ваш поступак није био случајан; сва 
 ће имати своје. <pb n="123" /> А држим да ћемо се лако погодити.{S} Што буде право, господине  
и ове речи:</p> <p>- Браћо!{S} Ја држим да сте и до сада били задовољни делима владиним и очинс 
зик“ — шибати, ишибати.{S} Али ја држим да кнез уопште не би имао потребе да помиње ту реч.</p> 
ути њу, она ће све казати: ја све држим да је ту било неке злочиначке замисли.{S} За што да вас 
 ма што прећуткујем или кријем, и држим да нисам погрешио.</p> <p>— Пхи!{S} Ко зна да ли баш ни 
 пружи рука и плод убере.</p> <p>„Држим да на толико могу рачунати код својих пријатеља, међу к 
 овде ће тако нешто бити, и ја се бојим да ваши искази не послуже као повод гоњењу <pb n="483"  
ртије, на коме је писало:</p> <p>„Желим да се састанем с господом окружним начелницима.{S} Личн 
њажевску власт у рођене руке.{S} Мислим да ће народ то радосно дочекати!{S} Моја је жеља, а и м 
м!{S} Ето, не знам....{S} Ја све мислим да су ме они овамо донели — домишљао се секретар.</p> < 
та особа ништа не одговори.{S} Помислим да јамачно не зна француски, с тога узмем натуцати па п 
естимичне болове.{S} У почетку помислим да је све ово, што се тиче мога хватања и одвођења био  
е престо од Мутимира, кад он неће лепим да прими - а шта би му, бајаги, фалило да буде зет ћеса 
pb n="218" /> за руку, а ја све стрепим да јој се што не откине за што ухватим.{S} А гле ово —  
у на чело.</p> <p>— Баш јој сад говорим да оде у собу да мало одахне — рече кнез прилично збуње 
о, што ме искида, стрвина!{S} Не памтим да ме је ико икад овако напсио као он — поче Срећко, но 
но.... на плац, кад не можеш другим чим да зарадиш хлеб.{S} Ваљда је мени ласно било кад сам мо 
нуди десетак хиљада дуката под погодбом да владу преда консервативцима.</p> <p>Наумни да се пош 
.{S} Милоја и жандарма повешћу са собом да покажу место.{S} С најближе телеграфске штације изве 
лаву — она му припрети прстом. — Главом да се ниси шалио!</p> <p>Мона изађе, кнез и Лепша опет  
прешао.</p> <p>- Ух! зар његовом главом да откупим своју? - уздахну чича Милоје.</p> <p>- То ти 
 и части“.{S} Веселу је завршио позивом да сви одмах с места пођу у потеру за <pb n="380" /> „н 
 се разбудите.{S} Пристанем под условом да вам само не дају ништа више да пијете.{S} Црна прили 
Шта ви говорите!{S} Девојка курварством да купује срећу своју.{S} Она прво пролази кроз блуднич 
ма, нешто што те вуче неодољивом снагом да паднеш у наручја створењу које волеш, да се с њим сл 
а, не <pb n="637" /> даде никоме другом да саслуша чича Милоја, већ сам лично узе ту ствар у по 
има дервиша, који могу простим погледом да успавају човека, а после такав човек мора слушати св 
 стварима, па је гледао сваком приликом да закачи г. среског за његову простоту.</p> <p>Тако је 
ога дана, око подне, не испаде за руком да и сам набави шињел, откупив га за добре паре.</p> <p 
м таком покушају, Лепши испаде за руком да прочита у писму ове речи:</p> <p>„...{S}По обећању,  
 после великих напора пође јој за руком да отвори велико крило.{S} Брзо диже обема рукама спушт 
По кнежевој наредби, доктор махну руком да и она друга два кола продуже игру.{S} Међу тим кнез  
Дивно вино! рече он и показа Зару руком да се на њега угледа.</p> <p>Заре ћутећки даде главом о 
е једно кнезу, друго Зару, с препоруком да то предаду првој стражи која их заустави.{S} После и 
Под знаком троугла с крстом.“ У осталом да чине све оно што буде чинио њин непознати вођа. </p> 
ашини у коју она неће ни својом ципелом да згази.{S} Она је осећала неко демонско задовољство д 
чки: ухватити човека и нагнати га силом да одговара — рече консул увређено.</p> <p>— Шта сам зн 
.</p> <p>— Него шта ћеш?{S} Ваљда силом да ми га отмеш?</p> <p>— Збиља, нећу ти дати да одеш с  
а морам бити овде?{S} Ево ја нећу силом да владам; не тражим од вас услуге да ме на зор држите. 
ином страшном и неодољивом жељом, жељом да је има.{S} Ма како озбиљно да се отпочне Лепшина пос 
 су други остали доле с чича Мунтијаном да виде хоће ли моћи кога да спасу, јер изгледа да су н 
а воља...{S} Кратко, јасно, мора једном да се зна; г. председниче, ко је овде старији по власти 
ћи и без тога, само да видим вас једном да се ућушнете у какав ред.</p> <p>Још су се договорили 
м ни од чије милости.{S} Ја хоћу једном да знам: седим ли ја на балканијском престолу по праву  
шао преко тога питања простом напоменом да он узима сву одговорност на себе.{S} Он је насликао  
о је он преклиње срећом и лепотом њеном да му одмах истину у очи каже, то је ова једна једина с 
чито интересујете, поглавито с особином да дејствују тек доцније и да не пада у очи да је болес 
го предомишљао баш и јавно пред законом да споји своју личну судбу с њеном судбом.</p> <pb n="4 
омовитим „ура“ и „живео.“ Под изговором да има малу главобољу, он се упути право у своје одаје. 
 подозрива човека: путују под изговором да купују ситну рогату стоку, а у ствари биће да су то  
ка.</p> <pb n="155" /> <p>Под изговором да су све то „природне ствари“ и да нарочито пред једни 
али сваковрсна обавештења, опет шапатом да се не чује.</p> <p>Те и многе друге сличне операције 
ад год се кукавица нагне и мрдне вратом да викне „куку,“ чича набере леву обрву, мрдне главом и 
ти ово, и ево ти се кунем часним крстом да ћу овако од речи до речи учинити: довући ћу вас све  
p>Боја плати ћутећки, па пође са снахом да потражи другу чељад своју.</p> <p>Сем Боје, домаћина 
тали шумарак, крешући овда онда жигицом да виде има ли чега.</p> <p>Један пас дотрча под липу и 
ејствују тако да никоме и не пада на ум да је то од отрова.</p> <p>„Тако су Борџије знали за је 
</p> <p>— Ако кнезу падне кад год на ум да награди ову услугу, нека се сети сиротице Јеле.{S} Њ 
, и Перуну, а нарочито Жики, паде на ум да ту у близини остаје мртав човек, али ниједном од њих 
 могао начудити како њему не паде на ум да одврати кнеза од те будалаштине.</p> <p>Заре узме на 
ок најпосле једном лекару не паде на ум да је госпа много година употребљавала белило, (сублима 
кше извела Паву, Синђи првој паде на ум да је изведе доле у поток, где оно хоџа погађа.</p> <p> 
и то, њима <pb n="106" /> је пало на ум да чине опите с отровом псећа беснила, с отровом од тру 
чудила се, како јој пре није пало на ум да о томе више и боље промисли.{S} Али баба Кату није с 
 га овако, Растиславу је долазило на ум да се рине на кнеза, да га дочепа за уво и да му пришиј 
се могао показати малодушан, неспособан да удари отворено на ђенерала, и онда би Растислав ту с 
тим <pb n="484" /> лепо како сам позван да потпишем моје исказе, памтим лепо како сам устао с н 
нага није довољна, ти ћеш бити слободан да му се обратиш за дозволу, да можеш предузети и друге 
рост политички рачун, и владар је дужан да савије руке око оне особе, коју истакне пред њега др 
ом гвозденом мотком, чији је врх усијан да се скоро топи.{S} Један додир те страшне мотке укроћ 
" /> <p>Један поглед био јој је доваљан да види шта се десило.{S} Никакве двоумице није могло б 
познавати.{S} Шта више, он је био вољан да му се и сам исповеди шта је, ко је и да проматра как 
ји га толико воле, и који је тако вољан да га обаспе својим владалачким милостима!... </p> <p>. 
хопоштовања, беше напућио усне, спреман да га целива у руку.{S} Сад му се још јаче даде на смех 
таде у заладак под велики орах, намеран да ту дочека ове позне путнике.{S} За мало и коњици сти 
 заузе положај ратника, који је намеран да погине на заузетој позицији, али да не сиђе с ње.</p 
ква трла, а можда је ко год тек намеран да овде где год подигне планинску колебу, па направио ч 
 „кога послужи талија, па довека срећан да буде; <pb n="653" /> триста је то жућака... хеј!“ Јо 
олите, драга госпођо, бићу веома срећан да седнем тако близу, како ћу осећати дах ваше божанств 
н је ту први пут осетио како је немоћан да се бори против завера, које се лаћају чак и тих сред 
сили га да покажу како је Кугић немоћан да те зашити од династичких претендента.{S} А кад се це 
чког одбора добије пресуду да је осуђен да буде убијен отровом псећа беснила и једног дана доис 
и од људи, браће твоје, за то си осуђен да погинеш од руке сина човечија!....</p> <p>Из кнежеви 
оке ране.{S} За тим је кнез био изложен да га народ види и да му ода последњу пошту.</p> <pb n= 
днако смејао.{S} Био је тако расположен да му је свака ситница изазивала читав наступ смеха.{S} 
ја и ја сам био зловољан и нерасположен да одговарам на постављена питања.{S} С тога срдито рек 
{S} Изгледа да је нарочито зато прављен да те баш на њему гађају.</p> <p>Разговор се продужавао 
и прословио, друкчије ћеш бити окривљен да си продао шињел.{S} Дај ту шајкачу — заврши Жика бац 
ео, тако непријатан, потмуо и расцепљен да се и сам кнез зачуди, искашља се, и у своје оправдањ 
мбу — ненадно и са свом тежином, уверен да ће ово подејствовати и да <pb n="290" /> ће се на Ка 
 маленим мехурићем, који је тако удешен да се кроз иглу излије, кад она у што удари и забоде се 
а ма како се ви држали.{S} Ја сам решен да се не дам ничим омести.{S} Једино могла би ме стукну 
сподине и сине мој, помози, по богу син да си, да се прође о што мање бруке и срамоте...{S} Дец 
— Ако ти знаш какве помоћи, по богу син да си - рече Милоје, а његове старачке очи заводнише од 
ве осећаје његове, а то је једини начин да на миру остави крупне државне послове.{S} Сем тога,  
д тога човека начини своје оруђе.{S} Он да смишља, <pb n="337" /> а онај да извршује и да вуче  
ако да је наш свет сладострасан и склон да се заборави и изгуби у полном уживању, опет зато њег 
1" /> који је хтео повести свој батаљон да њиме заузме главну полицију, био је ухваћен, одмах п 
укчије га није било могуће одузети, мањ да је веже.</p> <pb n="694" /> <p>После узалудна отимањ 
 није имао начина да то избегне.{S} Мањ да је најури.{S} Али сад је већ и то било незгодно.{S}  
неизоставно доћи.</p> <p>Ратко је зебао да ће око ове ствари имати големих мука и тешко да је и 
у заседу.{S} Само не знам шта је требао да му значи онај мост!{S} Изгледа да је нарочито зато п 
ребала је Ратку.{S} Црнојевић је требао да се појави у сред Балканије, да направи ларму, да иза 
та зрелости, којим је млади кнез требао да заврши своје младићске штудије — он се јави, али мес 
осле свечане забаве, на којој си требао да будеш отрован, ушао кришом у Врбавчеву кућу, претрес 
евнице, то је мајор Тоша сад настојавао да се те дневнице пребију за оне неисправне суме, како  
у утицали као јава и ако се он усиљавао да их сматра као снове.</p> <p>Кад год би у вече у сумр 
ћу.</p> <p>Кнез је у неколико признавао да Мона има право.{S} Али код њега су преовлађивали неж 
е ли што бити?{S} Доктор га је уверавао да је све у реду, да је ствар поверена човеку чија прош 
че.</p> <p>Ма да га је ађутант уверавао да је Растислав доиста нешто мало слаб и да с тога не м 
ом.</p> <p>Други је начелник извештавао да у његовом месту неколико угледнијих грађана, који су 
није (у своје време Срећко је покушавао да ашикује с Павом) он јој је могао рећи све отворено п 
 мрдао устима, час се кељио и покушавао да се и сам насмеје, кад чује како се други горе у заче 
 су спавала, један је два пут покушавао да устане, али га је клупа нешто вукла к себи, и он је  
у у део да заступа капетана — наређивао да му сваке ноћи сељаци доводе у канцеларију по једно д 
олико и полако, а Жика се није усуђивао да га узнемири ма каквим питањем.{S} Враничић продужи:< 
олити да се огрне.{S} Кнез је доказивао да му није хладно, а доктор га је салетао <pb n="205" / 
валио само <hi>екватор</hi> и доказивао да смо сви ми, па и сам наш владалац управо ништа спрам 
љиве дебате, у којима је свак доказивао да је пред његовом капијом већа бара и покваренија калд 
с таким одушевљењем и тако је узвикивао да је Растислав у два три маха морао <pb n="201" /> вад 
о, што учини оно што нико не би веровао да ће учинити.</p> <p>Ко би на прилику могао веровати д 
 вам могао рећи: овима сам и ја помагао да дођу на престо.{S} Никад никоме нисте захвални. <hi> 
.</p> <p>— Све једно, тек он је помагао да се спасе ситуација.</p> <p>— Шта има даље? — упита к 
о смеју.{S} Али једно никако није могао да појми: где се управо ово он налази, и да ли му ваља  
етања Мутимирова.</p> <p>- Ја бих могао да вам ништа и не говорим о овоме; једно јутро могао би 
тичког и државног гледишта ја бих могао да се правдам, па можда да се и оправдам.{S} Али све су 
о да легне у постељу.{S} Кад би бог дао да одмах заспи.{S} Сирота!</p> <p>Кнезу падоше тешко ов 
ћаји.{S} Занесен за Лепшом, он није дао да се она једначи с обичним сокачким закачаљкама.{S} Ка 
је хтео то ни чути, и ни пошто није дао да се ова „света бара“ затрпава.</p> <p>Али сад, при до 
мало наговести ствар, али се није надао да ће му је она одмах овако у почетку прозрети и‘ овако 
нио љубав.{S} Наравно Врбавац је гледао да има поред кнеза свога поуздана човека; а за друго -  
сподине пуковниче!{S} Како вас није жао да само дангубимо око тога.{S} Та ја не бих била Ката,  
едног најобичнијег питања — он је држао да може сматрати као да се овај Врбавчев говор њега ниш 
шта ме нудиш, кад сам ти сто пута казао да <pb n="36" /> бели почињу.{S} И ти опет при свакој и 
њи!...</p> <p>— Ама, ко вам је то казао да је амо доведена... и да је.., овај!... т. ј. ко вам  
шу и тело.</p> <p>Опит је одмах показао да је Срећков рачун био тачан.{S} Понуђена, Синђа се с  
ојевићима.{S} У почетку ја сам се бојао да ме не стану испитивати о стварима које би се тицале  
ирује свога господара, а овамо се бојао да се не изложи каквој опасности и да што не погреши, а 
 се овај ударац одбије.{S} Изгледа, као да је кнезу тешко да поред себе гледа човека коме дугуј 
 највеће жртве поднели.{S} Изгледа, као да вам је тешко трпети да има ма кога на свету, коме ст 
час на говорника, час на свог мужа, као да је хтела рећи: „па шта мислите ви ту?“.</p> <p>Кад Р 
ђ утицај.</p> <p>Но госпођа Софија, као да је погађала ове мисли мужевљеве, држећи се за кваку, 
p> <p>Дама застаде мало на вратима, као да се нешто двоуми; но то је било само за један трен ок 
кретима и меким, нежним нагласцима, као да декламује:</p> <pb n="341" /> <p>— Она ми спава! — т 
ходати замишљено, с обореним очима, као да што тражи у трави.</p> <p>Међу тим Жика узе доглед,  
десне стране до начелника Вујадина, као да је неким „наитијем“ прозрео мисли начелникове (а ко  
спођа на један пут застаде, поћута, као да се предомишљала шта ће рећи, за тим настави живо:</p 
{S} Ратко превуче шаком преко лица, као да је хтео скинути с образа некакву паучину, па настави 
е обадве песнице и погну се напред, као да ће на некога јуришати.</p> <p>— Сила је старија, — в 
добри људи.</p> <p>Ђенерал застаде, као да се нечега на један пут сетио, но брзо опет продужи.< 
ј столици на сред собе и стењао је, као да га нешто боле.{S} Кад му доведоше децу, он стаде јед 
рати, а усне су се грчевито купиле, као да је хтео нешто рећи што не може да изговори.</p> <p>Н 
 навек умукнути.{S} Сматрај, дакле, као да ти ове речи долазе од каква невидљива духа, који нем 
 очевидним багателисањем.{S} После, као да се наједаред нечега сетио, он се окрете Растиславу и 
ратим.{S} Ви слободно разговарајте, као да мене овде и нема; ја вам нећу сметати; ја ћу се заву 
Искрхани фотељи, распарене столице, као да је све у телалници куповано — рече Растислав.</p> <p 
м насмеја, погледа око себе и рече, као да се обраћао неком трећем.</p> <p> <foreign xml:lang=" 
завиривао је сваку ситницу на себи, као да то није био он сам, већ какав сасвим нов, њему непоз 
дали <pb n="551" /> тако поверљиви, као да су међу својим знанцима и комшијама, с којима се сва 
отест пуковников, а за тим продужи, као да није ништа ни чуо.</p> <p>— Има поватане преписке из 
и, и баш с те стране Жики се учини, као да чу неко дозивање.{S} Он ослушну боље, после прилеже  
приликом, кнезу се на једном учини, као да иза једнога белога крста види црну људску прилику.{S 
 мирно говорити о започетој ствари, као да се све то тицало каква најобичнија догађаја, који се 
 како пуцају разбојнички револвери, као да гледа како из шумарка испадоше некакви страшни, ужас 
о у патос, он отпоче живо говорити, као да се с ким препире:</p> <p>Јес, ви имате право.{S} То  
> <p>— Е, е, куда си ти тако нагао, као да те неко гони? — рече Растислав ступајући у собу.</p> 
махове подухивао, сад беше престао, као да се повукао дубље у планинске гудуре, од куда се, овд 
 женске прилике, где грабе уз брдо, као да долазе одонуд из преко манастирска потока.{S} Радова 
вања...</p> <p>Враничићу се чинило, као да је провиђење њему наменило да доврши велики задатак  
 Растислав живо и чисто обрадовано, као да је хтео рећи: „Ево обећаћу ти што год хоћеш, учинићу 
 очи и погледа мужа чисто зачуђено, као да је хтела рећи:</p> <p>„Ако буде“!{S} Е мој будаче, п 
предметима, и гледао их тако зорно, као да је хтео да их прогута погледом.</p> <p>Кад би око 3  
 прође у буран, киван, срдит говор, као да се с неким свађао. </p> <p>— Без главе — поче ђенера 
 кнез Мутимир осети страшан потрес, као да је тај нож доиста њега погодио. — На очи му се навуч 
јне коњанике, па онда фркне на нос, као да би хтело рећи: „Па добро, возите кнеза, возите, па ш 
епознати младић саопшти Растиславу, као да су га биле извеле на траг, по коме се дало с успехом 
тници загазише у бујну густу траву, као да запливаше у дубоко, зелено језеро, а једва су се вид 
о га његови мртваци још јаче стежу, као да се спремају да га никако не даду овој гомили, што бе 
} Чинило се као да нешто изгледају, као да некога очекују, и то с великим нестрпљењем.</p> <p>Н 
и њени гости, ђаволи, све погађају, као да су, боже прости, кроз рупицу гледали.</p> <p>Мона их 
шкољити, они као да нешто спремају, као да се нечему надају; на њих треба живо мотрити, да не д 
и притегнут за хладну влажну земљу, као да је опасан гвозденим карикама.{S} Кнез осети да се на 
 се опет окрете и погледа по свету, као да је некога тражила у оној гомили.</p> <p>— Но чек’ да 
радости: „Деле мајке, како је леп - као да сам та ја родила.“</p> <p>Ова је баба била искрен и  
мена...{S} Их, ала се ово залепило; као да је у воду умочено — рече Врбавац показујући жени мок 
тога, мени се учини, <pb n="475" /> као да ове две женске застадоше на једном месту и као да су 
ј да се шире такви безобразлуци!{S} Као да је то могуће, тако благородна жена да буде тако разв 
мој колега све то тако лепо зна.{S} Као да из књиге чита!{S} Прави министар полиције.{S} Ко не  
дан пут он сав поцрвене и ућута.{S} Као да се љуто покаја што је ово рекао.</p> <pb n="274" />  
 облак прашине на широком друму.{S} Као да га је вихор гонио, <pb n="5" /> овај облак јурио је  
ичу. „Стара <pb n="108" /> вештица“ као да постаје обичан назив за жене, пошто пређу неки број  
угасито-плавом небу.{S} И лепа Пава као да је жалила за нечим из те давне давнине, а у једно ка 
 Црнојевићу — на темењачу и пече га као да му се ту слива млаз разстопљења челика...{S} Он хоће 
раг.{S} Што је најопасније, изгледа као да та опасна секта има својих присталица чак и међу вој 
/p> <p>— Шта је ово?{S} Ово изгледа као да су поустајали сви мртваци!</p> <p>— Све су то живи љ 
то, али ова два тиха звиждања, која као да су се дозивала кроз мрак, пробудише у њему осећаје н 
е с неком ужасном ватруштином, која као да му је упалила сваку капљу крви, а у јутру устаје из  
оследње време између ова два човека као да је, што но реч, протрчала црна мачка.{S} Они су се м 
ити свећама.{S} Врева је одјекивала као да из земље извире.{S} Орловац је личио на град из ког  
аше ове речи.{S} Ока их је разумела као да се Јела једном већ решила, најпосле се преломила.{S} 
 песму обновљена живота, а та песма као да позива целу природу да живи, да расте, да се развија 
и по томе све бољи.</p> <p>Код жена као да све то иде наопако.{S} Пакост старих жена ушла је ве 
а.{S} А она четири умлаћена Турчина као да су у земљу пропала, нигде им трага не могоше Турци н 
ђе он се окрете кнезу.</p> <p>— Она као да нешто слути.{S} Нашао сам је узнемирену, усплахирену 
утимировој.</p> <p>На један пут она као да поче појимати шта се дешава око ње и покуша да устан 
 трже се као да је био у заносу, па као да хита да надокнади што је пропустио, он рече брзо, уж 
е би тебе силовала!</p> <p>Мутимира као да је вређало ово багателисање, с којим је Мона говорил 
овако јавно у очи креснути.{S} Ката као да је опазила ову забуну пуковникову.{S} Не чекајући га 
спокојно сведе очи и њен поглед сад као да је говорио:</p> <p>„Па наравно!{S} То је са свим при 
ло, и драго и срцу слатко.{S} И сад као да мину крај њене душе једна лака, провидљива, сјајна у 
ђу измученим погледом, а тај поглед као да је говорио:</p> <p>„Милост, добри људи!{S} Спасавајт 
— Дуго сам тако лежао, а било ми је као да сам у паклу.{S} Поред свију мука, које сам и иначе и 
о ове речи ђенералове.{S} Осећао је као да у овим речима звучи прекор њему: „ти си узрок свему  
у почетку беше пренуо; изгледало је као да га дирају речи пуковника.{S} После се опет утиша; оп 
ста из овога писма.{S} Изгледало је као да их нарочито проучава и цени.</p> <p>Ево, каква је би 
 зачу неко кретање.{S} Изгледало је као да се ту <pb n="69" /> креће нека гомила људи.{S} Ово ј 
лако се опет врати.{S} Изгледало је као да су му у току разговора дошле неке мисли које га заус 
а приметан осмејак.{S} Изгледало је као да њене полузатворене очи виде нешто пријатно и радосно 
 све се више срдио.{S} Изгледало је као да га драже његове рођене речи.</p> <p>— До јуче љубили 
 <p>Кнез се смешио.{S} Изгледало је као да му се допада овај говор ђенералов.{S} Он примети: <p 
ло разабрати шта је, а изгледало је као да први глас нешто опсова, а после опет викну:</p> <p>— 
де онде разговарале, а изгледало је као да очима некога тражи.{S} И доиста, дошав на сред двора 
пуковник нагло.</p> <p>Изгледало је као да се ломио док је ставио ово питање, а питао је за ств 
— Дакле решила се да дође!{S} То је као да је већ и <hi>пристала</hi>, јер да се не мисли преда 
пноће своје.{S} По оделу ове женске као да су припадале радничком сталежу.{S} Оне прођоше поред 
о неких црта, које су наговештавале као да их је урезала дуготрајна патња и страдање.{S} Ово је 
а нема учиниоца.{S} Изашло је дакле као да се то дело некако само учинило.{S} Прво је био бриља 
ма, по глави, по губицама.{S} После као да му се то учини мало, те их узе бити ногама по очима  
н баци перо и чисто скочи.{S} После као да се покаја што је тако учинио пред момком, те се опет 
ју у моју подручност.“</p> <p>После као да наиђе на њега нека сумња, да л’ баш и они спадају. — 
 „живео кнез Мутимир!“, а уз то име као да су се и нехотице у њеној души низали додатци: „Лепи  
 средини препукла, а из те пукотине као да је струјала румена, топла крв.</p> <p>Овај величанст 
 њих узети, они онда да се притворе као да радо и од добре воље дају, па да те људе заговарају  
. капетане“ доктор се трже, трже се као да је био у заносу, па као да хита да надокнади што је  
" /> <p>Начелнику Вујадину учини се као да се на један пут поче окретати и онај низ везаних коњ 
но навикао на мрак.{S} Учини јој се као да јој је познато ово место.{S} Загледа лево, загледа д 
м зорне погледе своје.{S} Чинило се као да нешто изгледају, као да некога очекују, и то с велик 
емљом.</p> <p>Наједаред учини му се као да из даљине чује неку ларму и грају.{S} Вика се примиц 
 личност, јер по гласу чинило му се као да је познаје.{S} Али личност му никако није долазила н 
Па он те болан живу изео, ишарао те као да су те дивљаци тетовирали.</p> <p>Лепша скочи: — Куку 
узе се трести; у очима старога хоџе као да се упали некакав пламичак — оне су сијале у оном дим 
1" /> <p>У току овог разговора кнез као да се одобровољи.</p> <p>— То су питања која ћемо распр 
ече Растислав мирно.</p> <p>Но кнез као да није ни слушао шта он говори.{S} Продужујући даље от 
 чуше се у исти мах с две стране, и као да су их изговарала два човека; а у исто доба кнез осет 
мејао.{S} Кнез узе ходати по соби и као да се нешто замисли.</p> <p>— Да, да, поче он — то је в 
 женске застадоше на једном месту и као да су ту, за неко кратко време, нешто радиле.</p> <p>Бе 
сретног давно одбеглог живота, који као да је био тамо, тамо негде далеко, тамо горе, јамачно н 
ад му она наговести, да јој се чини као да је остала тешка.{S} Он је на то употребио једину гад 
нт“ госпођа Митра, и све му се чини као да му неко иза леђа шапуће: „А, лоло једна, лежиш ли, л 
о је све то знао, пуковник се учини као да га је то јако зачудило.</p> <p>— Пет година! то је м 
ељаке но на Милоја, и њему се учини као да су сељаци са свим умирени и разуверени овим Милојеви 
 „Чек’ овако!“ Час му се опет учини као да лежи у некаквом чуну.{S} Чун се љуља а он се све бој 
очињу се прибирати и мешкољити, они као да нешто спремају, као да се нечему надају; на њих треб 
а, Ратко примети с осмејком: — А ти као да би радо био укротитељ људи?</p> <p>Растислав на ове  
тања — он је држао да може сматрати као да се овај Врбавчев говор њега ништа и не тиче.</p> <p> 
вати, чисто му се чини, боже прости као да је све труло.{S} Јес здравља ми, кад је мало повучем 
лиза) у свима деловима тела; мишићи као да се окамене и човек на једанпут постаје потпуно узет. 
> <p>Враничић је изговорио ове речи као да говори себи самом.{S} С лактовима наслоњеним на коле 
око себе и њине тужне, измучене очи као да су говориле:</p> <p>„Ето, ми знамо да сад за нас нас 
} Ово Кугићево кресање истине у очи као да га је почело мало освешћавати.{S} Говор је био и сув 
ај плот, — једном речи цео тај крај као да се на једаред помаче у лево и поче се окретати све н 
ајној републиканској дружини, којој као да се ушло у траг.{S} Што је најопасније, изгледа као д 
рже.</p> <p>Међу тим млади господин као да је још више био раздражен овим пролазним болом.{S} О 
ерала Врбавца узеше мрдати усне; он као да беше заустао да што рекне, но кнез га пресече.</p> < 
 Не знам шта јој је данас — рече он као да се хтео извинити пред Ратком за неупутности женине — 
/p> <p>Боја је ћутао, али је осећао као да му је на прси пала читава стена.</p> <p>Тако пођу да 
оуздано.</p> <p>Но сад је изгледало као да је наишао на неки кончић од тога великог клупчета.{S 
аволасто, вртела је главом, по мало као да се чуди, а по мало као да прети Мутимиру.{S} Сад диж 
, по мало као да се чуди, а по мало као да прети Мутимиру.{S} Сад диже десни кажипут, припрети  
шта казати.{S} Младића беше нестало као да је у земљу пропао.</p> <p>Кад су о томе известили Ра 
распознавала.</p> <p>Пави се чинило као да је она живела још одавно, врло давно, још много пре  
; по свежем ваздуху кнезу се чинило као да је изашао на поље.{S} Кад су му опет скинули повез с 
} Тада му се у два три маха учинило као да се Милоје у разговору с овим сељацима погледа онако, 
 таквих снова где се ми појављујемо као да смо пред вама што згрешили.{S} Код вас је сан и јава 
в журно и нагло пође вратима.{S} Но као да се на један пут нешто предомисли, он застаде на сред 
ечим из те давне давнине, а у једно као да се радовала што се сетила тога слатког доба, које је 
вио прамен беличаста дима.{S} Но то као да му није било доста.{S} Крај Перуна лежала је његова  
о ове страшне речи Мутимирове чисто као да га тргоше из заноса.{S} Тешке увреде пробудише у њем 
.{S} Међутим некакав унутрашњи глас као да је говорио из њега „Ето, видите, ја вам отворено каж 
метох у рачуну...“</p> <p>Овај глас као да је долазио из много веће дубине но глас из првога гр 
све, и ону срећу, која на један пут као да беше слетела с једне лепе звезде, и ону страховиту ж 
 средствима.{S} Но сад на један пут као да су им та средства постала недовољна. „Много праве ла 
е.{S} После опаљене пушке Црнојевић као да оживе, сад је хтео и да пође живље и да се склони, п 
ио поремећен.{S} У самом Звониграду као да је нешто мало шушнуло код универзитетских ђака, али  
/p> <p>Каји се учини у том тренутку као да опет слуша како пуцају разбојнички револвери, као да 
 кнежева наваљивања.</p> <p>Но њему као да није било до озбиљних ствари.{S} У присуству Лепшино 
кнеза по образу.</p> <p>Но Мутимиру као да није годио тај цинизам Монин.{S} Он је Лепшу истинск 
У тај мах доктор даде знак министру као да му је хтео рећи да је кнез болестан и да га ваља ште 
 у том далеком, заборављеном животу као да је било вешто што је тако ведро и јасно, тако светло 
 Говори се о новој Банци.{S} Шапућу као да ће се ту извршити нека операција, која би створила з 
ке; оне брзо и лако прелетеше улицу као да и не додирују земљу, и нестаде их у мраку широке, ра 
 одатле вратити натраг но у тај мах као да ме нешто изнутра копкаше:</p> <p>„Хајд још малко, ен 
их препирака с Растиславом, Врбавац као да је навлаш једнако потезао реч „господар“.</p> <p>— М 
м вешћу: „убијен кнез“ — г. Врбавац као да није био много изненађен.{S} Бар по његовим <pb n="2 
 језик, али пре но што се језик и макао да их изусти, њих је опет нестало, изгубиле се, и она у 
p> <p>У разговору кнез јој бејаше рекао да је она слободна жена, да може слободно располагати с 
 видео и чуо, а не би их знао, би рекао да су отац и син, па забринути родитељ даје мудре савет 
ви министар полиције.{S} Ко не би рекао да сте ви министар полиције, само кад вас чује како ви  
љама <pb n="673" /> твојим, ти би рекао да имаш само једну једину, да тај тренутак љубавна загр 
т</hi>; да те не волем зар бих ти рекао да си глуп као коњ!....</p> <p>Маврикије се блажено сме 
— Ја против вас?!{S} Ко вам је то рекао да ја имам што против вас? рече Растислав и упре очи у  
ила брзо, и, по лаком гибању, бих рекао да су била фијакер.{S} Напрезао сам сву своју снагу да  
ута.{S} С тога је Растислав једва чекао да се врати с кнезом у Звониград, па да сам лично преду 
вац се осећао уморан.{S} Једва је чекао да се рахатлише и да одахне.</p> <p>Крај њега је стајал 
n" /> <p>Мутимир је с нестрпљењем чекао да се Мона врати.{S} Одмах је салете запиткивати: оде л 
} Кугића...</p> <p>Кнез је толико викао да се разлегало по целој кући.{S} Чујући неку ларму, ми 
уревњив за влашћу Растислав се привикао да влада и заповеда апсолутно.{S} Постао је читав дикта 
цу.{S} Још од малена кнез је био свикао да радо слуша оцене појединих људи.{S} Волео је да зна  
ао да исприча сукњи.{S} Просто би цркао да њој не каже све.{S} Тако ти јамачно бива и са нашим  
ре које добије.{S} Дечка је обично слао да огласи по вашару његово присуство, и да му доводи му 
 рече, како је озбиљно о томе премишљао да ову струју окрене у корист данашњега <pb n="499" />  
де.</p> <p>Док се Црнојевић предомишљао да ли да облачи шињел, Жика му је разлагао у чему се уп 
ратоломних скокова.{S} Он није помишљао да постане кнез у пуној ворми, као ђенерал Врбавац, али 
ли господин у цилиндру није ни помишљао да вуче кмета за тур.{S} То је учинио жандармски поручи 
 набубрео и дозрео злочин, који ја имао да се изврши у најкраћем року и да створи Балканији нов 
ак, али и врло покривен.{S} Кад је имао да учини што ризично, решавао се обично на оно што ће с 
 још много што шта друго доктор је имао да примети кнезу, али он не примети ништа.{S} Но на про 
ње, — То је, о чему је он управо и имао да говори са свом овом господом.</p> <p>Ратко се окрете 
сад широко поље рада, где је сваки имао да покаже и своје личне способности, и своју умешност и 
иште — за што би, дакле, овај свет имао да га мрзи, да га сматра за душмана, да га ставља ван з 
" /> једно.{S} Хоће промене, па ма знао да ће оно што после вас дође бити још горе но што сте в 
све то било је познато.{S} Кнез је знао да одмах ту у десно иде велики Ђурђевградски друм, да с 
и није о томе ником причао, јер је знао да је свет махнит и притворан.{S} Сви тако раде, а ко б 
сто се нађох у неприлици.{S} Нисам знао да ли је будан или спава. — Ваша Светлост, прошапућем п 
} Од куда тако рано?{S} Да л’ је дознао да је она овде, или долази случајно другим каквим посло 
 своје раније наредбе, пошто је рачунао да су противници сазнали за све његове планове.{S} Пром 
ту главу.{S} Жика га је узалуд опомињао да треба ма шта предузети, да је, после свега што се де 
 ме је бунило, и ја сам се вазда старао да одагнам те мисли и да не мислим о теби лично.</p> <p 
е имао претпостављених, вазда се старао да буде код њих у милости.</p> <p>Није трпио противрече 
 очи тога дана, и он се доиста постарао да „обели образ.“ Ручак је био више но изврсан, „прави  
итичке прилике.{S} Начелник се постарао да у то друштво уведе једнога свога поверљивог човека и 
ог кнеза Мутимира.{S} С тога је сматрао да има право да га „уклони“ — онако исто, као што су Му 
ио зебње Растислављеве, нити је сматрао да ствар тако <pb n="494" /> рђаво стоји, да је чак и њ 
 све делове тела.{S} Уметник је сматрао да не мора шкопити и обрезивати ове своје камене људе.{ 
смејао његовом паду.{S} Кмет је сматрао да после ове срамоте, „не вреди му више ни живети.“</p> 
једно!{S} Чинио сам оно што сам сматрао да ми је дужност спрам земље, која ми је поверила своју 
насмеја — Пала ми била на ум луда мисао да водим дневник о свему што се односи на тај догађај.{ 
овек, али ниједном од њих не дође мисао да се сврате, да још једном виде ту крваву лешину.{S} Н 
ако ће бити.</p> <p>Ратко додирну мисао да је незадовољству, које се код кнеза опажа, велики уз 
ти девојку да не подлегне.</p> <p>Мисао да и хоџу употребе у овој ствари пала је Срећку овако:< 
лавни извор, из кога је поникла замисао да ти преотмем престо, свакако је моје лично властољубљ 
ју непослушну децу.{S} Но једна помисао да пред њим стоји крунисана глава, господар земља трзал 
воју женидбу!{S} Ништа друго но помисао да ће му она то кварити.{S} Дакле, сва њена преданост и 
 јако обрадова, а о коме је Ратко писао да га је нашао случајно, премећући своје хартије.{S} На 
ом случају, да ниси ти на време похитао да се сам одазовеш, бојим се да наша чедна Лепша не би  
жио свакој неприлици но што бах пристао да ма што казујем.{S} Али видећи да се ствар тиче мојих 
Далеко је историја!{S} И ја бих пристао да одговарам историји, после, кад мене већ не буде.{S}  
х пре у свет утекао, но што бих пристао да из државних разлога узмем жену коју не могу волети.< 
зар сам ја слеп те не видим ко је устао да говори“ — „Бре, не гурај, обалићеш столицу“ — „Чекај 
еше мрдати усне; он као да беше заустао да што рекне, но кнез га пресече.</p> <p>— Јесте, госпо 
и су се множили.{S} Растислав је осећао да се примиче критичан тренутак, где се мора ломити изм 
е и узе Зара за руку.{S} Заре је осећао да је кнежева рука веома врела и да дрхти.</p> <p>— Ви  
Пуковник пође и сам тамо, али је осећао да га подилази нека дрхтавица.{S} Морао се усиљавати да 
ло час доживео у гробу.{S} Он је осећао да на њему трепери сваки кончић живаца, у глави му је б 
по, тако ведро и весело! — Он је осећао да има један добри анђео, који стражари над његовом сре 
/p> <p>При тим разговорима он је осећао да му срце јаче бије, да му крв бујније тече, и као оно 
ло је то, што је на махове и сам осећао да кнез понегде има право.</p> <p>Међутим, сав зајапуре 
<p>Ратко застаде.{S} Он је и сам осећао да у овој проповеди његовој има нечега што мирише на по 
лу, па чак памтим и то, како сам осећао да ме болу ноге и бутине кад сам пошао преко собе.{S} П 
е даш подићи главе.{S} Кад будеш осећао да ти та снага није довољна, ти ћеш бити слободан да му 
сам „доктор радикалац“ вазда је порицао да је ствар била у том облику.</p> <milestone unit="sub 
 време заноса.{S} Исти је Турчин причао да ти дервиши имају и своје засебно име (заборавио сам  
 је то продерана врећа!{S} Одмах отрчао да исприча сукњи.{S} Просто би цркао да њој не каже све 
воран.{S} Сви тако раде, а ко би изашао да јавно призна оно што у ствари <hi>сви практикују</hi 
 земаља, из свију народа, а то се нашао да не верујеш!{S} И шта смо ми, од најмањег до највећег 
овори да је старији брат јамачно отишао да спреми кола, да јој отац и снаја јамачно још седе та 
спођин, одмах прве недеље када је дошао да освети водицу, с уздахом је напоменуо тужној удовици 
аниски верно служи престо, па сам дошао да вам благодарим — рече кнез подругљиво.</p> <p>— А шт 
необоривим доказима, да је навлаш дошао да хвата њу.{S} Сад сваки дан заједнички ходају и обоје 
олим раменом у точак и безуспешно кушао да својим подупирањем задржи кола.</p> <pb n="419" /> < 
о.{S} Место да помогне, хоџа је покушао да одврати девојку да не подлегне.</p> <p>Мисао да и хо 
рипада садашњост.{S} Мутимир је покушао да му одузме власт, али му је он ускоро опет морао врат 
е поскочице уз игру, о којима је слушао да их има врло лепих, али и врло масних.</p> <p>Растисл 
та <hi>либералан</hi>.{S} Ја сам слушао да у Балканији има крајева, где домаћин не сматра да је 
нистар, или дотични чиновник нема право да чини саслушање над савешћу свога потчињеног, он нема 
е свој поглед. — У будућност нема право да се узда онај, који има све у садашњости, а није када 
мира.{S} С тога је сматрао да има право да га „уклони“ — онако исто, као што су Мутимирови прет 
раво; она се бранила.{S} Свак има право да се брани...{S} Шта?{S} Шта хоћете ви?{S} Њу да напад 
вашим рукама.{S} Ви делате, па је право да за та дела и одговорност носите, као што ће и слава  
авноправни грађани.{S} И ми имамо право да мислимо о државним пословима, и да ценимо шта ваља,  
енађен и збуњен, и није знао шта управо да одговори.</p> <p>— Боже, Мона ала си и ти по некад ч 
 навуче мрак и он се једва држао управо да не падне.{S} Кад прободеној прилици јурну крв из гру 
лила сам да ћу те изненадити.{S} Е, ево да чујеш.{S} Јутрос си отишао рано, нисмо се ни видели. 
привуче пажњу.{S} Помаче се мало у лево да боље види, и угледа велики фењер, који је просипао с 
ичио на град из ког је кренуло све живо да се сели.</p> <p>Око 9 часова чу се из даљине војна м 
рака незнани вођ кнежев и позва их живо да похитају, јер ће сад искуцати поноћ и седница одмах  
ња наука о отровима, ма да је несумњиво да их је било и да их и сад има.</p> <p>„На истоку има  
 не намерим, а они ће, бога ми, ево ово да омасте!</p> <p>— Не чиниш мудро, Мире.{S} У тој друж 
ма, Растислав се реши на двоје:{S} Прво да ствар не саопштава кнезу док не прође светковина кне 
 вас у министарству....{S} Но, чек прво да мало одахнем, дозволите ми да седнем; грдно сам се у 
а ли си.... само да ти кажем... ал прво да рекнеш драгичка — рече Синђа.</p> <p>Пава је ћутала  
 могли брзо дати како противно средство да отрована спасу.</p> <p>— Кажите ви мени само шта ви  
 те моје исказе употребљава као срество да ма ко буде гоњен.{S} Онога тренутка ми би имали у ру 
на је осећала неко демонско задовољство да види како се изједначују с њом, <pb n="455" /> како  
иво гомилао злато.</p> <p>Умео је много да трпи и чека.{S} Трпељивост и време били су му савезн 
унолества, које је било на прагу; друго да саопшти ствар кнезу тако, како ће га одлучити да свр 
, управо за медведа, и није ништа друго да медвед, рече пуковник.</p> <p>Ућуташе обоје; обоје с 
S} Шта ћу ту?{S} Имаш ли какав црни вео да се покријем?{S} Молим те помози сад.{S} Куку мени за 
 никад ни један мушки скуп није доживео да му се цигло за по сахата искупе сви чланови као ово  
е истоме г. Вујадину, пало је сад у део да игра улогу домаћина при дочеку његове светлости млад 
а се улогу домаћина, њему је пало у део да представи младоме кнезу и његовом намеснику све ове  
— млад човек, хоп лола, а пало му у део да заступа капетана — наређивао да му сваке ноћи сељаци 
p> <p>У том тренутку Растислав је видео да цело његово биће испуњава само један једини осећај,  
ади на жандарме, а он, тек кад је видео да му паде друг самртно рањен, опали пушку и обори <hi> 
<p>Не испуштајући точак, и ако је видео да га не може зауставити, газда је остраг грдно чврчао  
аћих ситница, а Враничић је јасно видео да је ово човек који зна све његове породичне прилике,  
рди дете.</p> <p>- А где си ти то видео да браца Мика носи сукњу?{S} Кад је он то носио сукњу?  
причати све шта је било, а кнез је узео да по његовој причи контролише своје памћење, да види д 
се цванцик и пар чарапа.{S} Ко је желео да <pb n="237" /> још добије и „запис“ - парче хартије  
ар не стоји тако; нико не би више желео да је млади кнез у свему човек и владар на свом месту.{ 
ујадин прича.{S} Али он је толико желео да се све то баш тако деси, да је доиста и веровао све  
вас“ и т. д.{S} Кнез Мутимир није волео да му се говори „Кнез“.{S} Обично би љутито приметио да 
к дипломатски говорите.{S} Ја бих волео да са мном обично говорите, да не лупам увек главу шта  
е могло очекивати.{S} Растислав је умео да пробуди у њему све осећаје младога, бујнога частољуб 
</p> <pb n="78" /> <p>Растислав је умео да умери своје властољубље у толико што му је обележио  
>Био је јако словољубив, а ипак је умео да отрпи највеће увреде и понижења, и да их крије дубок 
а с тога не може изаћи, кнез је разумео да Растислав не излази с тога што је срдит.{S} По повра 
к младом кнезу, Растислав је ипак успео да наклоност кнежеву за се задобије.</p> <pb n="80" />  
 и гледао их тако зорно, као да је хтео да их прогута погледом.</p> <p>Кад би око 3 часа по под 
 себи веровао — ствари о којима је хтео да остану тајна, радио их је сам, не поверавајући се ни 
о.{S} Застајао би само онда кад је хтео да упали нову цигару, а међу <pb n="505" /> тим патос о 
бога? — упита Каја.</p> <p>Кнез је хтео да говори са својом рођаком сроднички и срдачно.</p> <p 
знаци жива одобравања, а случај је хтео да Ратко заврши свој говор баш у тренутку, кад на његов 
ану — рече госпођа улазећи — он је хтео да ме пријави, али ја нисам дала.{S} Да си био с ким др 
ње било је мучно пуковнику и он је хтео да га прекине.</p> <p>Кушао је још у два три маха да он 
 своје љубопитство.</p> <p>Радо је хтео да упита кога за савет, али то му се у писму изреком за 
 дати џевапа стрина Синђи, а ко је хтео да остане на миру морао је просто њу митити).{S} Јадној 
то не буде, ја сам за сваки случај хтео да имам у рукама главнога покретача целе ове ствари.{S} 
ник.</p> <pb n="94" /> <p>— Не бих хтео да га узнемиравам — примети Врбавац као за себе.</p> <p 
адога кнеза.{S} Он је ту први пут почео да назире и ружне стране живога и да слути шта је то пр 
евао шта ова ватра значи.{S} Рад је био да не узнемирује свога господара, а овамо се бојао да с 
629" /> ушима.{S} Шта више вољан је био да поверује, да је тек ово сад што му Заре прича прави  
надимала.{S} Уздржавао се; решен је био да саслуша до краја.{S} Па ипак прште:</p> <p>— Јес, то 
лав наоружао стрпљењем и прионуо је био да се бар што више <pb n="277" /> користи овим путем, д 
</p> <p>— Једном речи, решио сам се био да те уклоним и рачуно сам да имам права и разлога за т 
се сретају с људима; њин је задатак био да кроз пусте планине и усамљене крајеве продру што дуб 
јати превласт.{S} Кнежев би задатак био да издвоји шта у томе колебању треба да остане непромен 
.</p> <p>Сем тога, ђенерал је почео био да му подрива положај и код кнеза.{S} Сукоби су се множ 
скала се читава гомила, сваки је грабио да се с господаром куцне.{S} Некакав добро ћевлеисан га 
 очима, он је скоро већ био и заборавио да има још кога крај себе.{S} Не дајући себи тачна рачу 
дан — додаде други. — А шта би му радио да га нешто ухватиш? — Преварио бих га да га уквржим, а 
каза Пави како је кнез просто заповедио да му се она доведе, „а чик који би смео не послушати г 
ио запрепастио кад сам просто заповедио да му се растури већ спремљен слог за лист.{S} Шта су о 
 је велика, и ја сам још синоћ, наредио да јутрос рано све буде готово за пут, како би се одмах 
ло на левом крилу и начелник је наредио да се још те ноћи дигне десетак нових села у потеру, та 
лало се све више света; кмет је наредио да се много не ларма, да чекају све мирно, па ће им се  
а!</p> <p>Кнез Мутимир одмах је наредио да се мртво тело ђенералово пренесе у тако звани Мали К 
га да дођем амо, и ја сам одмах наредио да се преже.{S} Можда с моје стране није тактично што о 
.{S} И Мутимир је сасвим озбиљно тврдио да Лепша има неки свој специфични мирис, који на њега д 
еран у тескобу, г. енжењер је чак нудио да се откопа земља, па да сви виде како је тој „светој  
 бих хтео видети тога који би се усудио да те моје исказе употребљава као срество да ма ко буде 
руна Црнојевића.{S} Командант је тражио да му позајми ту слику, да је да једноме своме добром ц 
орми, као ђенерал Врбавац, али је тежио да постане најмоћнији власник, кога ће у ствари и сам к 
 Растислављево.</p> <p>Ратко је налазио да се може чинити све ово што Растислав предлаже.{S} Ст 
ш ли се кад оно пролетос бејаше навалио да напустиш Балканију, да оставиш престо, да се одрекне 
ате сама.</p> <p>- Али ја бих вас молио да се јутрошња појава више не понови, да то буде први и 
Грујица није ништа знао. „Ја сам мислио да је с вама.{S} Ваљада је горе с батом“ — рече он.</p> 
дити с њом ништа.{S} Он је и сам мислио да јој доцније мало наговести ствар, али се није надао  
ам да има још ствари о којој сам мислио да се разговарамо.{S} Један наш пријатељ бацио ми је пр 
овечна жена, а ја сам непрестано мислио да је мушко.{S} Дошав у двор најгоре ми је било при ула 
таћеш га после.{S} Мислио сам и смислио да се примим!{S} Не бих имао разлога да одбијем.</p> <p 
 који није ни зашта и да би боље учинио да је својој госпођи уступио министарску столицу.{S} Кн 
ену, усплахирену — једва сам је склонио да легне у постељу.{S} Кад би бог дао да одмах заспи.{S 
ђе госпођи на руци.{S} Кнез је објаснио да сад ђенерала не треба ништа дирати; ваља га ту остав 
емам ни једне тајне за коју бих стрепио да је ко не дозна — моја је савест чиста и мирна...{S}  
е отимао за популарношћу.{S} Није марио да га свет воле, али је много полагао на то да га се бо 
реса.{S} Још срећа те их је бог умудрио да се обрате на ме.</p> <p>Говорећи то дама се полако и 
 <p>— А је ли, тата, ти си нама говорио да није здраво кад ја и Боца лежимо заједно у кревету и 
ена сва врата — момак их је био отворио да мало изађе дим.{S} Два момка ишла су од собе до собе 
шпијуни....{S} Људи које је бог створио да буду шпијуни!</p> <p>Пуковник се поче све више и виш 
ри „Кнез“.{S} Обично би љутито приметио да је кнез у селу, да је кнез што и кмет, а он је влада 
ао, па је тек доцније ађутанат приметио да је кнезу зло.{S} Најпосле трећи су уверавали да је к 
!{S} Како бих ја себи тако што допустио да се на Вашу Светлост наљутим; Боже сачувај — рече Мав 
N11" /> зло те је научио, ко те је учио да багателишеш народ и да потцењујеш његов значај.{S} Н 
екао и трпио, камо ли он, што је научио да куд он оком, туда други скоком.{S} А и што би одугов 
 Ту, у Балканији, он је први пут научио да воле њене бистре потоке, њене китњасте гајеве, њена  
ваква питања?“ Одмах је у себи закључио да је овде моро радити нечији туђ утицај, само што се н 
и причање.</p> <p>- Док сам се ја мучио да вас разберем и повратим врати се и црна прилика.{S}  
ткивати жену шта јој је и наговарати јо да збиља мало прилегне.{S} У опште Врбавац је говорио т 
ав сео за сто и јавио момку, ако има ко да чека, нека редом пушта једног по једног.</p> </div>  
а вас вратим у двор.{S} Наста питање ко да иде за кола.{S} Не наводећи разлоге за што, црна при 
 <p>— Да умрем!{S} Зашто да умрем, како да умрем? — рече ђенерал чисто зачуђено.</p> <p>— За шт 
 разрогачи очи. — Да те уклони!{S} Како да те уклони?!</p> <p>— Како?{S} Да ме убије, отрује, д 
дмах разумео захтев начелников.{S} Како да доведе Црнојевића?{S} Где да га доведе?{S} Начелник  
а одбијем.</p> <pb n="386" /> <p>— Како да одбијеш! — примети Ратко одсудно.</p> <p>— Примићу с 
је мушко? — продужи дете.</p> <p>— Како да официр није мушко!{S} Официр је још дупло мушко.{S}  
да су онда и они зрели људи.{S} Ма како да је био млад, цигло после десетак месеци свога „кнеже 
е над свима суседима својим.{S} Ма како да је наш свет сладострасан и склон да се заборави и из 
може видети на мушкоме лицу.{S} Ма како да је нејасан и критичан наш положај, ми ћемо напред, ј 
је име? и откуда све то зна?{S} Ма како да га је Растислав на то наводио, младић је увек одгова 
адски намештај</hi>.</p> <p>Али ма како да је било гнусно ово кропљење у људској нечистоти, оно 
 је са сваке стране, покушавали ма како да је објасне; конзул је звао момка и сам га лично испи 
оже ти он лепо и послужити.{S} Али како да доскочиш то један пут томе матором лисцу!{S} То је н 
 улицом, сав потонуо у тешке мисли како да се издржи мучна борба за насушни хлеб.{S} Њему прист 
 припасти.{S} Понављам, ја не знам како да разумем вашу срџбу.{S} Ваљда не би хтели то, да друг 
к малолетна кнеза Мутимира.</p> <p>Како да се дочепа престола? — то је била непрекидна тема њег 
естрављени полицајци, а гром још никако да пукне.{S} Најпосле осмог дана, место страховита трес 
ник већ више не може <pb n="99" /> лако да распознаје мирис од смрада.{S} Руке, ноге сви удови  
у што ће им се рећи, па после све онако да учине, како се нареди, за што изговарање никоме неће 
ива и стане га страховита дерњава, тако да је сав конак одлегао.{S} Послуга дотрчи са свећама и 
ољна је да успава најачега човека, тако да га успава, да се тек у рају пробуди.{S} То је, госпо 
чиним, али врата оставим отворена, тако да сам све могао контролисати шта с вама раде.</p> <p>З 
села, потера се разбила на гомиле, тако да је сада најлакше увући се у гомилу и проћи неопажен, 
екаквом шареном, дебелом тканином, тако да се с поља ништа није могло видети.</p> <p>Међу тим у 
канац мекушац и неиздржљив у раду, тако да нигде не би могао <pb n="147" /> издржати утакмицу с 
 некакав суварак, и стане га дрека тако да се чуло чак на улици пред конаком.{S} Једва у зло до 
иниће триста чуда..</p> <p>Преломе тако да Радован и отац иду, а Грујица да остане са снајом.</ 
ао стрелице, а оне би биле удешене тако да рахат могу пробити и кроз одећу, и забости се у тело 
 лакши сан.{S} А може се окадити и тако да се више никад и не буди.</p> <p>- Дакле и то може —  
 похвалио, наравно „иза леђа“, али тако да су ове хвале насигурно морале пасти кнезу право у уш 
 одговори мирно, да би све то било тако да није једне околности, која целој ствари даје други о 
осле много времена, и да дејствују тако да никоме и не пада на ум да је то од отрова.</p> <p>„Т 
 отров дејствује на нервну систему тако да у маху наступа укрућеност (парализа) у свима деловим 
вац и народна снага, али требао је неко да покрене и оживи све то, да даде свему томе корисан п 
ек.{S} Баш с тога ја и могу боље но ико да осетим колики је то губитак, што нисам био то у живо 
своју жену — јес, неће ништа ни оволико да учини, док њу не упита, — настави госпа живо, — на о 
осифом чак упуштали и у погодбе, колико да вам се одреди годишње <pb n="682" /> плате, ако би с 
отив њега најлакше помоћи.{S} Ма колико да је лукав, притворан, свет, оно што се зове јавно мње 
га загонетног младића дознало се толико да ће то јамачно бити један правник <pb n="276" /> звон 
е — ми смо се данас цивилизовали толико да и на сликама и статуама мушкарце обично шкопимо, или 
ви и несебичности, нису могли ни толико да га загреју, да у њој не гледа шпекуланта!{S} На њега 
Ја вас волем, с тога сам и тежио толико да вас видим овде.</p> <p>Јела је само дрхтала и гледал 
ог дана до мрака већ се повратио толико да је у вече могао узети авдес и очитати главније вечер 
у моме памћењу.{S} Сећам се само толико да сам се почео копрцати и отимати да се ослободим, али 
 ишли су на сумце, знали су само толико да им се ваља држати <pb n="646" /> јужнога правца, и т 
бама око кнеза, те га склони бар толико да не ступа у борбу с тајним савезом „Балканска Браћа“. 
опасне црте, и ако кнез тако пође тешко да ће се дотерати далеко — мислио је Ратко....</p> <p>Р 
о ове ствари имати големих мука и тешко да је и сврши: међу тим на делу ствар је пошла као подм 
 други васпитали!“ А вама ће бити тешко да се оправдате, за што од дечака, који је дошао у ваше 
з премишљао како би ђенералу било тешко да сам саопштава жени страшну новост, јер би јој ту мор 
бије.{S} Изгледа, као да је кнезу тешко да поред себе гледа човека коме дугује благодарност.{S} 
ева, с тога је сада млађем колену тешко да гледа како му заповедају и овом земљом управљају <pb 
одвајао од њега.{S} Пријатно му је бало да с Растиславом заједно путује и по некад је с њим так 
сте се да ме отрујете.{S} То је требало да буде пре <pb n="312" /> неки дан, кад се онако нехот 
 торбу с хлебом и сиром, што је требало да му буде храна уз пут.{S} Жена је били лепа; мора бит 
у, но код њега срце није где би требало да је.{S} То је у правом смислу речи — човек без срца.< 
лим гласом, гласом на коме се познавало да потиче из груди сретна, радосна и раздрагана човека. 
е све је признавало, само се извињавало да су тако певали с тога, што је дошла једна гомила бог 
 рачун.</p> <p>Али по некад се дешавало да кроз чаршију бруји глас са свим друкчије природе.{S} 
о год озбиљно.</p> <p>Понекад је бивало да Лепша долази срдита, и још с врата удара у плач и пр 
. капетан.{S} А ту се строго наређивало да сви мотримо ко куд иде и пролази, па како наиђемо на 
о непозната човека, које ме је позивало да видим тајни састанак <pb n="630" /> Балканске Браће  
одужавао.{S} Црнојевића је интересовало да ли је Милоје ово учинио у споразуму с влашћу, и какв 
а свог,“ па никоме није ни на ум падало да то крсти каквим ружним именом.{S} Зар је овде што др 
о од себе.{S} Жики није ни на ум падало да што сумња на Милоја.{S} Боже сачувај!{S} Али од само 
естола један владалац, о коме се држало да може у згодном тренутку постати вођа свију угнетених 
Милоја Мислошивца.“ У позиву је стајало да се позива „ради саслушања по некој ствари“, али та „ 
ги не би отишли, али је свакога копкало да чује шта ли је то тако важно.{S} Комшија избуди комш 
могло бити да је Милоја друштво послало да проведе Враничића преко ових опасних омаљских планин 
уображавате о себи.{S} Чини вам се мало да будете људи.{S} Хтели би да сте нешто више од човека 
ној држави.{S} Али за њега је било мало да буде обичан грађанин.{S} Није се имао куда више пења 
рнула ме ова прича зетова, па хоћу мало да се повратим.{S} Ви слободно разговарајте, као да мен 
 ће отровати кнеза.{S} Тровање би имало да се изврши баш сад пред пунолетство, јамачно сад по в 
умеђи два округа и већ се унапред знало да су два „дотична начелника“ извела велики број угледн 
разним ексерима.{S} Но после се дознало да су у пет буради, место ексера, били наполеони, т. ј. 
уда је први пут јављено како се дознало да се Перун Црнојевић примакао балканиској граници, и д 
 били, можда им се не би толико познало да су препили.{S} Али оно обадање по хладном, јутрењем  
 колико <pb n="686" /> ме је муке стало да ти разбијем ту махниту мисао и да те од ње повратим. 
тињске играчке његове, а ово је утицало да дете почне брзо сазревати.{S} Тако је растао млади к 
ила заташкана.{S} По књигама се развело да је г. мајор за три месеца изузео плату унапред „а ко 
зиграше, лице оживе; по свему се видело да је писмо пробудило у њој живо интересовање.{S} Пошто 
то, па опет ућута.{S} На њему се видело да се бори.{S} У срцу читава збрка осећаја, у глави чит 
аним — По <pb n="43" /> гласу се видело да му се опет почела враћати добра воља - не браним; а  
> <p>Кнез остаде, али се по њему видело да није најбоље расположен! управо, мало га је интересо 
не дипломатске преговоре, док се успело да обећа долазити на јаузне; за што је најпосле Мона мо 
 моја, да би их стотину других полетело да ти то преотму, само, само кад би дознале....{S} И шт 
на нашег Никицу.{S} Шта би од њега било да се овако нађе сад међу туђим људима?</p> <p>— Што ме 
налости.{S} А ваља ми знати шта је било да бих могао проценити шта може бити.{S} На памет не см 
 бунца. <pb n="384" /> Тешко ми је било да га гледам.{S} - Окренем се и полако изађем.</p> <p>Р 
и Црнојевић нехатно, а очевидно је било да о нечем другом мисли у том тренутку.</p> <p>Жика је, 
ди над њеним мужем.{S} Тешко му је било да јој то каже, а осећао је да је најприличније да је о 
окуша да јој рекне како би најбоље било да се врате.{S} Но црни вођа одби одсудно ову напомену. 
уд даље; а и она - Пава - штета би било да пропусти ову прилику, да не чује шта ли јој је суђен 
подине, на нашу несрећу, а боље би било да сам јутрос врат сломио кад сам амо пошао, па да сад  
могао наћи други излаз.{S} Како би било да покушају они преко свога старца, да му набаве новаца 
у и прошапута му:</p> <p>— Како би било да се вратимо?</p> <p>— Ах, молим вас, какав повратак?  
ве радње пуковникове.{S} Вредно би било да је човек изненади, да јој на једном каже целу ствар, 
з је путовао сухим.{S} Одлучено јо било да на путу пробави 25 дана и да обиђе југо западне крај 
чито кметове.{S} С тога му је лако било да завара сељаке причајући им како су њих тројица из то 
"208" /> бити уморан и да би добро било да се одмори.{S} Но кнез то одби најодсудније.{S} На пр 
 наравно, светлости!{S} Како би то било да Ви ма у чему трпите оскудицу.{S} Но, височанство, ва 
урају, увек се на криј крајева налазило да неко тврди: „тако су чули од намесника Врбавца“.{S}  
бог велеиздаје.{S} Из писма је излазило да је Милоје био главни покретач завере, кривљи и од са 
 да прими - а шта би му, бајаги, фалило да буде зет ћесаров!</p> <p>- Свет као свет, свашта гов 
ежева ађутанта.{S} О другоме се мислило да је сам кнез.{S} Свет га поздрави бурним усклицима, а 
} То и мене занима!{S} И баш ми је мило да чујем, шта о оваким стварима мислите ви практичари,  
нило, као да је провиђење њему наменило да доврши велики задатак ослобођења и уједињења свог пл 
е испричао проти.{S} Бар њему се чинило да је све то тако било, а најпосле ко зна — можда је и  
вао.{S} Али — Жики се опет за то чинило да је опазио тај израз, да га је уловио и у оном кратко 
оју спаваћу собу, увек би му се учинило да у углу види стотине уздигнутих крвавих руку, са стот 
државна тајна.</p> <p>„Даље се говорило да сте, по савету аустрискога цара, од кога сте, вели с 
ело искуство.{S} Па лепо, то би значило да се ја овде силом држим!</p> <p>— Па мислите да није  
дног дана догоди нешто што је сведочило да на њега не гледају више као на дете.{S} Нашло се пол 
помене, а опет је нешто неодољиво вукло да ту остане, и она је остала до пред зору.{S} До два ч 
колине.{S} Све се то добровољно кренуло да прати кнеза.</p> <p>— Је ли ово истинско одушевљење? 
ије и одлично грађанство, које је дошло да их поздрави.</p> <pb n="176" /> <p>У 9½ часова велик 
сукоб и бој, а ми ваљда нисмо пошли амо да се бијемо са сељацима по омаљским планинама.{S} Отић 
шта, мој господине.{S} Ја сам дошао амо да погинем.{S} Но одмах нам чељаде амо дајте! — поче Ра 
 да се склонимо мало одавде; одидер амо да ти кажем нешто — рече она и опет дрпну Паву за рукав 
!{S} Пресешће вам, вала), на ходи овамо да ти нешто кажем.</p> <p>Доктор узе старца на страну.{ 
о да су говориле:</p> <p>„Ето, ми знамо да сад за нас настаје страшни суд!{S} Као рис разјарен, 
често виђамо, и за које посигурно знамо да нису ни такви крволоци, ни такве паликуће, као што и 
ните, ја ћу се промаћи и без тога, само да видим вас једном да се ућушнете у какав ред.</p> <p> 
чи дању, трчи ноћу, јури као луда, само да се заслужи која крајцара.{S} Кирија је, дрва су, обу 
тке и обилазећи и подаљим улицама, само да се траг што боље заметне.{S} Наравно, док је цела ов 
у ток тренутку била готова на све, само да њега утеши.</p> <p>Стотине најлуђих планова навали ј 
за свога Никицу доста знатне суме, само да ствар легне и да јој се дете не срамоти пред светом. 
е већ била зрела.{S} Они су хтели, само да га протерају.{S} Лудорија!{S} Младићи, шта су они зн 
 изложи ма и најозбиљнијем ризику, само да задовољи своје љубопитство.</p> <p>Радо је хтео да у 
гнутом живчаном растројеном стању, само да ти огади све, па да што пре бежиш.{S} Ја сам те заус 
ао кротко псетанце, лиже ти обућу, само да избегне ударац ужасне мотке.{S} После оваких првих л 
> <p>— Благо теби срећна ли си.... само да ти кажем... ал прво да рекнеш драгичка — рече Синђа. 
 све најбоље знате!{S} А ко ће!{S} Само да се једног дана не кајете!{S} Није ни он ћурка!{S} Ви 
е још никад нису биле.{S} Он треба само да се појави у народу, да ненадно <pb n="529" /> искрсн 
 се то Кати бије о главу, а фрајла само да седи, да чека на готово и да чува своје поштење.{S}  
те се о овоме уверити.{S} Дај боже само да ово искуство не стечете доцкан, кад вам од њега не м 
удицу.{S} Но, височанство, ваше је само да заповедате, а ова земља има свега, свега, свега, да  
рисати се по лицу, јер од кнеза не само да је сипала жива ватра, но је, простићете, прскало и п 
з жениних руку.{S} - Ви жене знате само да слините!{S} Пало јој на памет да плаче за махнитањем 
 ви да ја свршим посао, или хоћете само да вам ја дам што треба, па да свршујете сами.</p> <p>— 
т дубоко уздахну, скочи са столице само да се отресе овога досадног милушења, оде и стаде крај  
{S} У Баварској довољно је обећати само да ћеш се оженити њоме, па да добијеш сваку девојку.{S} 
еће знати.{S} Кад би могао уверити само да нико никад неће чути не би се <pb n="456" /> очувало 
их и незналичких камењара, грабећи само да извали што више камена, и да га узме оданде где се н 
их 300 минџурана.</p> <p>— Не знам само да л’ си сашио кесу, не ћеш имати где да их метнеш...{S 
ичем ја Вама углађеност, но тврдим само да се с углађеношћу не слажу онаки изрази, што ће свака 
ви грабе себи.{S} Мени се удварају само да ме боље преваре!{S} За што ме пуштају сама!{S} Пуста 
маљски; права грмаљска реч!{S} Још само да викнеш чак с врата: „жено! спремај постељу!{S} Жено  
осто!{S} Позваће га пријатељи; јавићемо да је сад време и да ову прилику не треба нипошто пропу 
сутра у 4½ тачно да си овде — изаћићемо да јашимо.{S} Обећао сам инглеском конзулу да ћемо сутр 
кле год сте у тој кући.</p> <p>Одлучимо да пошљемо једно дете из куће.{S} Међу тим црна прилика 
ан се обрецну осорљиво: јес! будала! но да отимате девојчиће је л’!{S} Пресешће вам, вала), на  
ам ти никуд <pb n="446" /> пристала, но да мало доведем у ред одело па да бежим одавде да ме не 
че, могао желети више за своје дете, но да је у милости код кнеза?{S} Где би њој могло бити леп 
и.{S} Та она ништа друго и не тражи, но да усрећи своје присталице, да им очува или стече висок 
боље да сиђу доле где ће све видети, но да дремају овде на утрини.{S} Не пуштајући кнежеву руку 
д ове двојице господар ономе другом, но да се у овој прилици сам добровољно одрекао свога госпо 
 му се одмах не позна да је отрован, но да последице тровања наступе тек доцније — на то питање 
апред, и Жики не остаде ништа друго, но да и сам пође за њим.{S} Ударише косом.{S} Одмичући се  
ља.{S} Није ми остајало ништа друго, но да се покорим неопходности.{S} Отпочне испит.{S} Трајао 
о братство не би желело ништа друго, но да види кнеза на челу народа, где се јавља као истински 
да се ствар не веша на велико звоно, но да све остане у најужем породичном кругу.</p> <p>Дозван 
 ти опет велим: од срца ти хвала.{S} Но да оставимо то.{S} Сад баш паде ми на ум једна мисао.</ 
стити брк, док се добро не изује.{S} Но да бацимо прво белег, Хајде!</p> <p>- Богами ће бити до 
 ни браву закључати ни откључати.{S} Но да ли сте добро загледали прозоре?{S} Да ли су они били 
станак није могуће тумачити друкчије но да је утекао, издао, преварио, завео их па напустио у с 
цати од куће, и да нема друге помоћи но да идем сам по кола.</p> <p>Нисам се смео одважити да в 
ете,“ а ви ето не можете ништа друго но да протествујете, да напишете, ако хоћете, протокол кој 
гада...{S} Али, шта ћу.{S} Боље и то но да идем гола и боса, гладна и жедна...{S} Свет!{S} П... 
бих волела с њим се играти један пут но да ми бог да здравље.</p> <p>Девојке пометаше мараме за 
, сто пута је боље да је видим мртву но да ту срамоту дочека!“</p> <p>- А по селима, кад пре уд 
ио кивно; јетко, и тако брзо и задувано да га је већ тешко било разумети, јер је махом гутао по 
ако природно, управо несумњиво доказано да је његово тровање већ одлучена, решена, свршена ства 
а његова; даље му је као услов стављано да не сме водити са собом више од једнога служитеља и д 
. Растиславе.{S} Вама је веома потребно да се свикнете понова на улогу да имате једнога свог го 
томе ви сад наређујте што буде потребно да се кнез заклони, а ја ако што дознам важно и на врем 
з династије Косанића, преко је потребно да постанете добри људи.</p> <pb n="332" /> <p>— Зашто  
вима алкалоидима — но за то је потребно да се отров узима стално у омањим дозама, а у подужем р 
да, Враничићу је баш сада било потребно да прибере сву своју пажњу на земаљске ствари, ако није 
 кући.{S} Све разумем!</p> <p>— Наравно да разумете.{S} Ви један и можете ствар разумети тек ка 
лите ли ви кад год....</p> <p>— Наравно да мислим, Ваша Светлост, како не бих мислио?{S} Сваки  
 рече Мутимир жалосно.</p> <p>— Наравно да те презирем!</p> <p>— Али зашто, молим те?</p> <p>Ле 
е каже глуп!</p> <p>...{S}О, па наравно да ја то теби кажем <hi>из милост</hi>; да те не волем  
е детету?</p> <p>— О детету, па наравно да је дете.{S} Шта је друго но дете; тек деветнајеста г 
и то.</p> <p>— Муштерија!{S} Па наравно да ћу вам бити муштерија.{S} Што бих вас иначе звао!{S} 
огла махнисати кнезу?...</p> <p>Наравно да Пава није могла наћи кнезу никакве махне.</p> <p>А к 
е да му честита „добро јутро“, а уједно да га још и опомене да је већ време устајању.</p> <p>Но 
чеве планове.{S} Постајало је очигледно да он нешто припрема и смера.{S} То није могло остати т 
ђенералу било би свакако веома незгодно да јој сам о томе казује.</p> <p>Док је кнез премишљао  
ао у ђенерала.{S} Изгледало му је чудно да му овај сад чита неке придике и савете.{S} Ко би их  
тампе.{S} Њој је било просто заповеђено да хвали младога избраника, и ако га није ни чула ни зн 
олини појавили зли људи; да је наређено да се околна села дигну у потеру, да су зликовци уцењен 
..„По вашој заповести одмах је наређено да се дигне потера из свију околних села.{S} Овога часа 
ли један другом, ма да је било наређено да потера иде у ланцу.{S} У исти мах на другом крају во 
 војног министра, и коме је било суђено да наскоро одигра кратку, али значајну улогу.</p> </div 
сред дворане у кнежевом двору, изложено да га народ последњи пут види и целива.{S} Около су пре 
донанси и др. Но то је питање остављено да се Ратко боље обавести о неким млађим официрима, па  
доктору:</p> <p>— Само хоћу све искрено да ми говориш; ја хоћу да познам и махне, па и пороке м 
оју до 40 пушака.{S} Ту им је саопштено да су се у околини појавили зли људи; да је наређено да 
тво, као на прилику онај кад је удешено да паднем у нужник? — примети кнез.{S} Ђенерал не одгов 
ржавна машина.{S} С тога је сад и нужно да сви они очувају своја начелничка места.{S} То је прв 
и рад, за сваку другу мисао, сем једино да се припије уз њу, да је стегне у наручја, да дише он 
ро премазану таком бојом, може формално да буде отрован.</p> <p>„Од гасова веома је опасан угље 
но: — Чујеш, мили мој, сад ваља озбиљно да се разговарамо; ствар је од предсудна значаја.</p> < 
ом, жељом да је има.{S} Ма како озбиљно да се отпочне Лепшина посета, та озбиљност увек траје с 
S} Често ће бити <pb n="389" /> довољно да само наговести кнезу његове грехе, и презадужени и г 
ет за то пет минута било јој је довољно да у туђој кући чији праг прелази први пут у веку, подл 
т на други начин.</p> <p>„Ту је довољно да се добро запуше сви отвори на одаји, па се онда у со 
 красним белцима.{S} То је било довољно да ми одузме душевни мир, ја више нисам имао ни тренутк 
илице сељака издвојиле су се добровољно да ноћас потраже драгоцени лов, који су цео дан гонили. 
ове, а пуштамо са свим слободно и мирно да читав низ кретена, богаља, блесана и јектичавих људи 
помену.{S} Он рече кнезу просто и јасно да је за повратак сад доцне, да су дружинске страже већ 
 томе тренутку њему се учини тако јасно да пуковник Врбавац мора радити на његовом убиству; учи 
ароду, и Растислав је сматрао за умесно да ту, у име намесника, рекне реч две народу.</p> <p>И  
 да ли је девојка?{S} Врло је интересно да ли је овако лепа могла да се очува у селу као девојк 
а наравно, држим да ће ти бити пријатно да будеш у друштву твога господара, који те тако одлику 
е, бујне и неодољиве.{S} Све је немоћно да се противу њих бори.{S} Оваке су промене нарочито си 
ра воља - не браним; а сутра у 4½ тачно да си овде — изаћићемо да јашимо.{S} Обећао сам инглеск 
 му пазе на сваки корак и о свему тачно да извештавају г. министра.</p> <pb n="581" /> <p>Три д 
рао му је обећати и зајамчити сам лично да му покаже где му је ћерка.{S} Једва се на тај начин  
теља за једну ствар о којој данас мучно да има ишта писано, а која је веома интересна као штуди 
м, на против, било би чудно па и грешно да ја то не знам — примети Растислав.</p> <p>— Да, да,  
није ништа чудио.{S} Он рече равнодушно да ће овде где год у близини јамачно бити каква трла, а 
у дуговима.{S} Јес, то би све било лепо да сте где год на каквом пустом острву.{S} Али на жалос 
.{S} А и како би!{S} То не би било лепо да она износи шта се код ње десило, кад је сама дозвала 
тојну казну.{S} Но како би било свирепо да сестра својеручно казни брата свога, предлажем да се 
сиље.{S} Не, не!{S} Чуваће се они добро да нигде не изађу на јавност с протоколом тога мога исп 
пашанца саветовала, да ли ће бити добро да се уведе ово наплаћивање заостале порезе у натури.{S 
р није смела поверавати другоме ком, то да иде сама по кола.{S} Кад су сви моји разлози остали  
еручке ухвати за шариге — можда и за то да не падне — погледа у кола, баци поглед свуда у наоко 
 шта је шала, рђо једна, но још и за то да плачеш.{S} Боже, боже, баш си дете!</p> <p>— Што ми  
 раде ваши рођени ђаци?{S} И како ја то да знам, а ти да не знаш?{S} Ви нисте никакви професори 
о: „Која страна ноћас влада?“ Они на то да одговоре: — „Источна.“ Стражар ће питати даље „Под к 
а свет воле, али је много полагао на то да га се боји, да га слуша и да му се покорава.{S} Рашч 
дан једини осећај: да бежи одавде, и то да бежи што пре, што брже и што даље.{S} Крвава глава П 
д многих слушао, као што је истина и то да многи ваши поступци на то личе.</p> <p>- Моји поступ 
итаве скаске.</p> <p>Прокљувало се и то да је кнез долазио у <pb n="635" /> блуднички дом, и на 
ужити својом кнежевском влашћу као и то да доцније неће никог гонити од оних личности које би с 
вари.</p> <p>— Па ето, ти не знаш ни то да пуковник ради да ме уклони — рече кнез на једаред.</ 
 то говорити, Ваша Светлост.{S} Како то да сељак не зна шта је устав.{S} Још како они знају.{S} 
езније прилике.{S} Сад просто немогу то да чујем, па љутили се, не љутили се.</p> <p>— Е није т 
алом, у осталом то је већ давно познато да је диплација просто надлагивање.{S} Јамачно, ту је д 
иштва опште стање било је толико ровито да се ни један од њих није смео усудити да га још више  
<pb n="543" /> <p>Међу тим сељак, место да пружи кутију Жики, он је диже према себи, понова заг 
в овај притисак.{S} На тај начин, место да је оно чиме се хвали: спаситељ и одбрана династије,  
 положај новог кабинета, и Кугић, место да изгуби, баш би тиме добио милост кнежеву.{S} Дакле,  
 чудо; оваке бруке нигде нема!{S} Место да ме склоне и сачувају, они ме сами гурају у блато.{S} 
, што с кнезом тако поступате.{S} Место да га научите да као кнез разумева државне послове и да 
ар после свршила - видели смо.{S} Место да помогне, хоџа је покушао да одврати девојку да не по 
</p> <p>Кугић је ово разумео, али место да прими ствар за се он се окрете лекару:</p> <p>— Госп 
 а после, доцније, шта буде.{S} У место да погледа <pb n="696" /> питању отворено у очи, и да р 
i>јавно је светкован</hi>.</p> <p>Место да се крије и да се оставља мраку и случају, кад ће мом 
в Мони.{S} Међутим Мона је била начисто да долазак Лепшин у њену кућу значи предаја кнезу Мутим 
а страшна врућина.{S} Осећао сам просто да се гушим <pb n="479" /> и у тој муци свест ми опет м 
 сами комедију с официрским оделом, што да се не руга светина.</p> <p>Ратко је причао даље:</p> 
 те убио“ — „Море, циганин те убио, што да трудим бога, што се дереш, зар сам ја слеп те не вид 
ћ бити стара?</p> <p>— Није ми жао; што да ми буде жао?{S} Кад ја порастем тако ћу и ја живети  
који уме стићи и <hi>утећи</hi>.{S} Што да је срамота <hi>једноме</hi> бежати пред стотином.{S} 
дноме</hi> бежати пред стотином.{S} Што да је стид уклонити се онде где нећеш сукоб и бој, а ми 
то још не знаш ко је Црни?</p> <p>— Што да не знам; знам ја то боље но твој чукундеда, но откуд 
икну још више:</p> <p>— Да ћутим! а што да ћутим!{S} Није ово Романија да отимате девојке!....< 
 каже, то чак и калуђери слушају, а што да не чујем ја; то је народни обичај.{S} А ви, господин 
ом срећом мојом.</p> <p>— Ене!{S} А што да ти је худа срећа.{S} Она ти, богме, није црна, но ба 
било неке злочиначке замисли.{S} За што да вас одведе баш у ону блудничку кућу?{S} И откуда у о 
p> <p>— Сад први пут чујеш!{S} А за што да тек сад први пут чујеш ствар која ти се под носом де 
ји, свега 2 часа недељно).{S} Па за што да ви професори не знате шта раде ваши рођени ђаци?{S}  
акве сте нужде имали за то!{S} И за што да ми то раније не наговестите?</p> <p>Растислав ућута. 
е умрети...</p> <p>— Да умрем!{S} Зашто да умрем, како да умрем? — рече ђенерал чисто зачуђено. 
е таласе, окрете се Жики и заусти нешто да му рекне...</p> <p>У тај исти мах из оближњег буквик 
ала је жене нероткиње и давала им нешто да пију.{S} Напитци су били скупи, али бар жена је била 
} Газда овога дома није се много бринуо да побија овај глас, пошто је он ишао у прилог његове р 
је поуздан човек, који ће удесити ствар да најугледнији људи из партије Црнојевића позову Перун 
који има све у садашњости, а није кадар да то очува.{S} Што год се мисли чинити после, ваља упо 
оја није било, а он је једини био кадар да их проведе кроз ове пусте планине.{S} И шта је могло 
А највише је, веле, наваљивао руски цар да се та ствар једном уреди.{S} По његовом настојавању  
а, прочитав ово писмо: „Није могао звер да се претрпи ни неколико сахати да сам поднесем оставк 
 као да је већ и <hi>пристала</hi>, јер да се не мисли предати не би ни долазила — мислила је М 
е на скоро врати сам.{S} Донесе одговор да је та женска јутрос утекла од г. ађутантове куће.{S} 
Је л ти ту пушка?{S} И кад доби одговор да јесте, он додаде: понеси је, па хајд овамо!</p> <p>В 
били ноћас?“ али је одмах добио одговор да то није било ноћас, но још пре две ноћи.{S} Овај одг 
а.</p> <p>Мона је потегла овај разговор да би задржала <pb n="457" /> кнеза на јаузну, али он н 
товање нашао Милоје, кад је био договор да дође са свим други човек.{S} Истина Милоје је после  
<p>Тошу је толико био занео овај призор да није ништа чуо шта му госпођа говори.{S} Међутим она 
часан вас убио!...{S} То ми сад код вас да дођемо у школу!{S} То је <pb n="445" /> заслуга мога 
Пуковник је пресече:</p> <p>— Молим вас да се разумемо.{S} Отров, необичан, непознат отров, отр 
Зарад кнежеве безбедности молио бих вас да ме изволите примити.“</p> <p>„Један ђак.“</p> </quot 
г. окружни енжењер били су пустили глас да та бара није ништа друго до излив из некаква старинс 
езгодно било кад би по граду пукао глас да је кнез био у овако злогласној кући.{S} Мислио сам ш 
алову.{S} С почетка се пронео само глас да је ђенерал болестан.{S} Од какве болести? - то нико  
ан и присебан човек.</p> <p>Кад чу глас да је кнез погинуо, он прво мирно испита војника од ког 
авет и помоћ, а сад молим те остави нас да грешимо као што смо почели.</p> <p>— Ти одбијаш на ш 
едну нову чланицу.{S} Остала би и данас да јој се, случајно, није десила нека мала неприлика... 
} За то што је луда!{S} Место баш данас да пева и да хвали бога, а мене и тебе, ћато, у руку да 
ји управо иза леђа, и гони га сваки час да се осврне на ту страну, јер му отуда непрестано дува 
н исти мах.{S} Готова је била сваки час да заплаче, осећала је како јој се сузе саме пењу, како 
.</p> <p>— Не знам, да стрчим један час да видим.</p> <p>— Види!...{S} И ако је ту, реци му да  
у тренутку кад беше подигао главу у вис да откопча испод гуше копчу на мундиру.</p> <p>Тако, с  
дмах скочи из постеље и потеже за сахат да види које је доба.</p> <p>- Господару, ваља нам се о 
 на просто морамо утећи, и мој је савет да се одмах изда наредба за полазак.</p> <p>- Е, чуда б 
пет изаћи на то?{S} Падало јој на памет да тумарне куд год у свет, да оде некуд где је нико не  
е само да слините!{S} Пало јој на памет да плаче за махнитањем кнеза Мутимира!{S} Кнез прави св 
су скоро 50 часова.{S} Паде му на памет да викне свога верног ађутанта Зара.{S} Дочекао га је п 
сред улице, поред толиког света, а опет да те вико не опази.</p> <p>„Та би справица избацивала  
берала — тај утисак да направи, па опет да га нестане, да се спасе и утече, јер његов живот нај 
 су мислили да су изгубљени, а час опет да су ван сваке опасности.{S} Неколико пута мењали су п 
ре три године измерен, обележен и почет да се насипа, па како тада, тако стоји и данас; за букв 
околност распалила је код сељака апетит да га ухвате или убију.{S} Командири су пооштравали сво 
Зликовац</hi>, жандарм не оспорава факт да је <hi>Зликовац</hi> пао, ади тврди да може бити да  
ати конзервативцима и њима понуди власт да саставе министарство? — питао је понова Растислав.</ 
, коју су обично „бедили“ да има страст да измишља, причала је, како је чула од једног врло пов 
а ствари, далеко предвиђање, способност да се издвоји важно од неважнога и да се на оно што је  
род за судију, признајете му надлежност да <hi>он</hi> процењује дела ваше владе и ваша рођења. 
нажније младиће, којима је била дужност да оплођавају све жене роткиње, код којих је такође врш 
ошто је војсци и иначе већ била дужност да га слуша као војног министра.</p> <p>Његово стално п 
како оно сматра да му је „света дужност да до састанка скупштине сачува оно стање које је велик 
 на корист, сматрали да је ваша дужност да се дете одвести у оделите собе, где би остали под пр 
ребу, а вештоме трговцу била је дужност да те капитале увеличава, удваја, утраја, па и удесетор 
и су синови; ако икоме, њима је дужност да спасу сестру и да освете очеву част!</p> <p>Но сад с 
одао.</p> <p>— Свакако, мени је дужност да известим домаћицу куће о ономе што се овде десило мо 
је сматрао за своју доглавничку дужност да све те извештаје подноси кнезу.{S} Мутимир је читао  
них послова, он сматра за свету дужност да предузме све потребне мере, којима ће заклонити и за 
пет апелујем на госпођину великодушност да ме извини за моју искреност.{S} Али ово је факт, гос 
о радиле.</p> <p>Белини стаде за тренут да дахне, за тим продужи: „Ја сам ишао све даље и даље  
кнеза, народ је гомилама излазио на пут да га види и поздрави.{S} Дочекивали су га песмама и пу 
 радошћу.{S} Кнез је имао обичај уз пут да тако почешће овесели своју пратњу.</p> <p>Сахат доцн 
шао у своју собу и почео свлачити капут да се умије, кад му момак унесе некакво писамце.</p> <p 
их политичких смерова, крали људи барут да га продају.{S} Али начелник је указао на блиске везе 
 у вашу спаваћу собу.{S} Мислио сам већ да сте будни, али у соби тек видим да још спавате као и 
е може да сврши неки посао он шаље бабу да га она сврши — вели народна мудрост.</p> <p>Треба да 
ђенерал Врбавац унео је у устав одредбу да наследство престола прелази и на женску линију, у то 
- предомисли се Враничић и уђе у колебу да изда заповест старцу, што сеђаше у углу колебе на он 
ови министар полиције осећао је потребу да се лично позна с крупнијим чиновницима у <pb n="560" 
ар.</p> <p>— Па ипак, ја осећам потребу да се извиним пред тобом. — Не мене ради, но тебе ради! 
133" /> исто Врбавац сад осећао потребу да прегледа целокупну спрему своју, која је требала да  
Али баш услед тога он је осећао потребу да мало дахне, да се прибере, да још једном с почетка д 
> <p>У опште, Врбавац је осећао потребу да за неко време удали од себе и кнеза и Растислава, ка 
ђенерал Врбавац осећа неодољиву потребу да се насамо, поверљиво и присно изразговара с тим исти 
 <p>— Баш јој сад говорим да оде у собу да мало одахне — рече кнез прилично збуњен.</p> <pb n=" 
{S} Била би, истинска, корист за државу да се те збрке једном ослободимо, па се уведе једностав 
атос.{S} Г. Маврикије склони мало главу да га та Фигура не удари.{S} Кнез узе другу фигуру и ба 
оћу, ако га не познају, а за живу главу да не смеду непознатоме дати или продати <pb n="547" /> 
обију кнеза на своју руку, а Растиславу да поткопају углед и поверење, које је до сад имао код  
>Мутимир је горко пребацивао Растиславу да се у свима државнима пословима руководи само једном  
овац.{S} Кад је кнез поручио Растиславу да буде за 3 часа по подне готов, он одговори да је сла 
дна група родољуба сматра да је у праву да се послужи свима средствима“ — рече ми овај човек, и 
т, па то ипак учини, онда си ти у праву да ту злоупотребу сузбијеш како год можеш; у овом случа 
нерал прибегао је врло простом средству да ме се курталише — решио се да ме отрује...</p> <p>Кн 
ијакер.{S} Напрезао сам сву своју снагу да разберем где сам? куда ме воде и шта се збива око ме 
потребно да се свикнете понова на улогу да имате једнога свог господара и да се научите вршити  
акога празника све сеоске девојке, могу да чујем и ја.</p> <p>Доктор је с једне стране услужно  
следњу снагу, запињали су што игда могу да изиђу уз последњи брдањак, али њине су се танке ноге 
лучај је доиста необичан!{S} Ја не могу да га протумачим — рече Белини.</p> <p>— Или је ваљада  
дно и неочекивано, да још и сад не могу да дођем к себи.</p> <p>— Шта, шта?{S} Шта је то могле  
{S} Растислав га опет исправи: „не могу да се изговоре.</p> <p>Кнез се чисто љутну:</p> <p>— Е, 
љаваће сва срества.{S} С те стране могу да буду за престо незгодни кад једном изгубе власт.</p> 
дође ред да се жене.{S} Па шта они могу да изискују од жене, кад су сами таки....{S} Ја! ваљда  
езобразно, не брезобразно, оно што могу да слушају свакога празника све сеоске девојке, могу да 
запао ми камен па ме жуљи.{S} Хоће ногу да ми осакати Морам да га истресем.“ И он је полако зас 
S} Учинићеш ми ваљда ту последњу услугу да ме саслушаш.{S} Отпусти твоје људе.... т. ј. мислим  
ајпречи.{S} Свак је позван у првом реду да се о себи побрине.{S} За тим долази породица; после  
 влада само једна династија, но по реду да се мењају.{S} Обадве су те куће заслужне за земљу —  
атрају да је простачки и да није у реду да жена јавно запева за мртвим мужем.</p> <p>Само се на 
љаш!{S} Море, ноге да му переш, па воду да пијеш, еј!.. царица да будеш!.... а она се смрзла ка 
и да је сва прилика да ће вребати згоду да упадне у Балканију.</p> <p>На то извешће стигла је и 
вље саветује и препоручује свему народу да продужи обдржавати ред и поштовање спрам постојећи з 
, а та песма као да позива целу природу да живи, да расте, да се развија, да цвета, да се плоди 
високим положајем лако падају у заблуду да народ сматрају као бесвесну гомилу....</p> <p>Мутими 
ме.{S} Ни сам ли ја одбила твоју понуду да бегамо?{S} Ни сам ли ја одсудно одбила твоју другу п 
ога нихилистичког одбора добије пресуду да је осуђен да буде убијен отровом псећа беснила и јед 
о између њих.{S} Кога год сретну и нађу да задрже и да пријаве командиру.{S} Никоме да не веруј 
еволвер.{S} Хтеде зауставити свога вођу да га што упита, али се сети напомене при уласку у порт 
азујући прстом на главну полицију, кажу да је узвикнуо:</p> <p>„Онде лежи зло; оно треба раскоп 
 још из старих римских времена.{S} Кажу да после младић обично узима ону девојку с којом се сиг 
м још нешто, али то не верујем.{S} Кажу да ви знате некакав сок од кога ваља метути у воду, кој 
 до куће, да буде сељаке и да им закажу да одмах трче у општину, а узгред сваки да понесе пушку 
вилу ред би био, да они чим било докажу да имају какав значај.{S} Место тога, ти сад тражиш од  
, оборене главе, једва држећи равнотежу да не почне посртати.</p> <p>Па онда његови кавански ск 
зу да то и то учини“, „заповедићу књазу да то и ти не учини“.{S} У цркви старате се увек да зау 
ите пред гомилом света: „наредићу књазу да то и то учини“, „заповедићу књазу да то и ти не учин 
измаушке, тако га удари шаком по образу да му ухо запева, а на очи му сенуше светлаци.</p> <p>О 
/p> <p>Кад се Лепша изви и недаде кнезу да је ухвати за руку, Мутимир устаде, стаде близу до Ле 
ен са самим собом, он весело рече кнезу да ће ствар бити „у состојанију.“ Доктор се одвоји.{S}  
тав сахат пило, Растислав примети кнезу да ће јамачно <pb n="208" /> бити уморан и да би добро  
ођу на владу.</p> <p>Они пуне уши кнезу да је г. Растислав непријатељ престола, што је за време 
се на то грдно наљутио и запретио кнезу да ће дати Црнојевићу своју војску и да ће га послати у 
ли никад да им се не примичу тако близу да би их когод из кола могао осетити.</p> <p>Само то је 
чепају власти, конзервативци покушавају да то постигну с кнезом Мутимиром, но ако ту не могну н 
 рече: — Море, нека се они добро чувају да се ја на њих где год не намерим, а они ће, бога ми,  
г. Растиславе, који отворено исповедају да је за Балканију боља република но монархија.</p> <p> 
у кнеза и он узе жмиркати и замоли Кају да седну где год у заклон, где блесак није тако јак.</p 
ваци још јаче стежу, као да се спремају да га никако не даду овој гомили, што беше дошла да га  
 обично згледају.{S} Они тада већ знају да ће сутра дан бити крвавих, огуљених бутина и као бив 
 мој, јеси, ти си књаз, они тебе морају да слушају, чекај само док порастеш.“</p> <p>Баба није  
 што у овако високим круговима сматрају да је простачки и да није у реду да жена јавно запева з 
 та им власт треба с тога, што сматрају да су сад зреле прилике за извршење њиних заветних жеља 
а књаз вам малолетан — и господа хитају да праве устав, а књаза и не лита нико.{S} И Ви сте, г. 
/p> <p>- Хоћу!{S} Млађи официри причају да им ви говорите: „Ја сам ваш балканиски врховни коман 
то ти не волиш твоју мајку; чак причају да је ниси хтео трпети овде.{S} Никад не спомињеш њено  
кој кући.</p> <p>Понекад и сељаци умеју да буду брзи и окретни у послу, особито кад се деси на  
ш се не зна.{S} Али ако злочинци успеју да те отрове примењују, замислите каквих ће ужасних слу 
„Слали су изасланике чак дубоко у Азију да набаве мају од мртваца умрлих од чуме (куге) — да и  
у војску и да ће га послати у Балканију да отме престо од Мутимира, кад он неће лепим да прими  
млад човек, кришом прелазио у Балканију да тамо започне велико дело, чији историјски замашај ни 
 и натмурен, газда Боја викну механџију да му плати.{S} Механџија дотрча и ваздан се вајкао и и 
 малолетства створио устав.{S} Доказују да је устав отео власт од кнеза, али је није дао народу 
заклоне се за кестен и одатле ослушкују да ли се ход и говор примиче или удаљава?{S} Ако одмиче 
је то њин пољски светац и њега празнују да им се добро одрже поља и берићет.</p> <p>Један од на 
егов министар Кугић, и сви они замахују да ударе њега, Мутимира по сред срца!</p> <p>С тога Мут 
ош једном кнез је опоменуо своју рођаку да буде „на висини положаја“ па се за тим удалио.</p> < 
/> <p>Старац хтеде поћи сам доле конаку да потражи кћер.</p> <p>„Ја сам отац; мени то најбоље л 
 хоће да је светитељка, а овамо у мраку да бира младиће као гниле крушке.{S} Рада би да седи на 
сукоб с министром, а он богме и оставку да да, али својих начела да се не одриче и да не крије  
 само <pb n="135" /> једну нову прилику да пусти на вољу своме млађаном срцу; један нов повод з 
, где је у залатку чекао згодну прилику да умакне даље.</p> <p>Кнез управо није знао од куда му 
м стању, с тога навалим на црну прилику да ми набави кола како зна, а пошто се ствар није смела 
p> <p>Но кнез не даде чедноме намеснику да продужи.{S} Он затиште уши обадвема рукама:</p> <p>- 
о мајке.{S} Би ли ти волела своју мајку да те је малу одбацила од себе и пратила те да одрастеш 
гне, хоџа је покушао да одврати девојку да не подлегне.</p> <p>Мисао да и хоџу употребе у овој  
а, и баш у тај мах вијаше једну девојку да јој отме цвет.{S} Кад угледа оца — застиде се.{S} Сн 
писма, он равнодушно махну главом момку да мете писмо на сто, где би чекало док се не умије.{S} 
 се сакрију пред женама.{S} Госпа Цанку да узмеш ти за управитеља вароши, па да знаш ко се коли 
орца“ који је дао човеку једну маслинку да прогута, <pb n="333" /> а после тражио од њега пун т 
 Жика сам био би у стању у том тренутку да удари на њих двадесет.</p> <p>Под утицајем ових осећ 
 <p>Ове речи Синђине наговестише Срећку да ствар с Павом не стоји како ваља.{S} То га је грдно  
>Два пашанца.</head> <p>Прича се о вуку да на човека никад неће насрнути кад је сит, и то је су 
 Чаша се проли, оближњи му пружише руку да га подигну.{S} Црвен као паприка, а љут као гуја, км 
поглед са Жиком.</p> <p>Жика пружи руку да узме кутију од сељака и упита га које је село овде н 
 у шаку.</p> <p>Кнез приђе и пружи руку да узме писмо.{S} Ђенерал поћута, па му га онда пружи.{ 
хвали бога, а мене и тебе, ћато, у руку да љуби — она ето лудује — рече Синђа набусито.</p> <pb 
 али не знам како ћеш.{S} Хоћеш на делу да осведочиш кнеза, да Црнојевић у друштву с конзервати 
S} Још те ноћи рашчуло се по целом селу да је у Балканију прешао Перун Црнојевић, најстарији си 
зда у чоханом руху гурао се кроз гомилу да се протисне до кнеза.{S} То је био кмет из оближњег  
јашимо.{S} Обећао сам инглеском конзулу да ћемо сутра изаћи да јашимо, а наравно, држим да ће т 
, што му је већ пробудило приличну жељу да барата час по једном, час по другом министарству.{S} 
и и преплашен.{S} Ми опет овамо на пољу да свиснемо што не знамо шта је.{S} Обиснемо око оних ш 
вратити се назад, и измирити се с мишљу да је и <pb n="645" /> овај покушај пропао.{S} На све т 
 представила се као мушко, с тога пошљу да је доведу.{S} Али жандарм се на скоро врати сам.{S}  
и цар нудио нашега кнеза Мутимира да му да своју ћерку, али прво наш кнез да се потпише како пр 
епи се, смета покретању удова, не да му да размахне како ваља рукама, и он осећа како полако то 
а метну кнезу прст на уста и не даде му да доврши своју претњу. — Умереност је <pb n="678" /> п 
 владе и ваша рођења.{S} Наглашујете му да памти разлику, како владалачка власт није данас у ва 
ед јела, кнез викну г. доктора, рече му да седне ближе, и узе га у шали <pb n="142" /> испитива 
ири круг.{S} Он се окрете Жики, рече му да иде одмах доле и да нареди људима, да се спусте за ј 
ачелник прими чича Милоја лепо, рече му да седне и сам му намести столицу сасвим уза се.{S} Зат 
 с кобнога моста.{S} Ради утехе рече му да је гадни, подмукли убилац платио главом и да није би 
> <p>Ратко пресече Растислава и рече му да нема права што се срди.{S} Он не узима ствар олако,  
ме ађутанту, узе од њега кључ и рече му да изађе и да причека на пољу.</p> <p>Кнез и ђенерал ос 
} Кнез дозва свога ађутанта и нареди му да подели гардистима напојницу.{S} С платненом џакуљицо 
 и разагна га; избруси хоџу и нареди му да пође за њим у манастирски конак; пандурима заповеди  
упи један преобучен жандарм и понуди му да купи медаљу с кнежевом сликом, израђену у почаст кне 
говом великом туру, теши бабу и вели му да није лепо што плаче; шта ће рећи женскадија кад он к 
> <p>— Види!...{S} И ако је ту, реци му да дође амо к мени.</p> <p>После десетак минута у двора 
да још по што шта промисли и не дају му да онако брзо и сврши свој говор, како га је брзо био з 
и у Орловцу и Повратници доказали су му да кнеза отуђује строг, учитељски тон, да он не воле ка 
то треба...{S} Прво и прво рекла бих му да је леп, да је сладак, да је шећеран, да цркох за њим 
ди из џепа своју белу намирисану мараму да убрише кнежеву униформу.{S} Но кнез није био спреман 
 од чипака.{S} Не ћемо дизати ту мараму да завирујемо која је ово женска.{S} Доста нам је то шт 
његовој — кнежевој — жељи; хоће у свему да је његова старија; не може по својој вољи ни једног  
ашњења; доста то, кнез не треба ни чему да се чуди.{S} Но црна прилика говорила је у опште заго 
е било, како Заре ћути и неће ни о чему да проговори, али га не хтеде питати.{S} Место тога, па 
човека.{S} Осећао сам по дуванском диму да пуше, и као кроз какав дебео зид чинило ми се да чуј 
ица, и како дође, он одмах начини ларму да сви у њега погледаше.</p> <p>Држећи се оберучке за с 
 под присмотру, а г. г. министри остану да чекају кнежево пробуђење.</p> <milestone unit="subSe 
уски уплив, ако им ове велесиле помогну да дођу на владу.</p> <p>Они пуне уши кнезу да је г. Ра 
базних речи, још једном посаветова жену да се одмори; извини се да је као домаћин дужан обићи и 
 Сељак се поноси што има тако лепу жену да и господи мигне оком.{S} Најпосле, ма како било, ми  
 њега и узе цвилити, но кнез је опомену да се уздржава; на пољу пред вратима стоје ађутанти, а  
о крвав вишек, као знак смрти и опомену да нико не може избећи казну на коју га братство осуди  
ња.{S} Па онда, ко ти је послао опомену да се чуваш јела и пића у Врбавчевој кући?{S} Ко је те  
 на прилику, ти су отрови имали особину да не дејствују одмах на пречац, при чему је увек лако  
дном месту.{S} Он скочи и викну дружину да полазе.{S} Са сељацима се поздрави и на растанку им  
зру за брачне односе, родитељи се брину да те односе правилно регулишу.{S} У ствари и ми данас  
уклим гласом, силом уздржавајући љутину да не прсне.</p> <p>Но госпођа не опази ову промену, он 
и то, како је сам лично свратио у кујну да надгледа спремање црне каве, знајући како кнез много 
Па <pb n="459" /> док ја изађох у кујну да надгледам јаузн, деца омлатише забрањен плод.{S} За  
и да спусте пиштоље.{S} Војницима викну да одступе; нареди да се свет око плота растера.{S} Бој 
живот није било.{S} Жика помогне Перуну да се склони с кобнога моста.{S} Ради утехе рече му да  
рани...{S} Шта?{S} Шта хоћете ви?{S} Њу да нападају, а она да ћути и да седи скрштених руку.{S} 
ш тетку, кажу разумна жена.{S} Треба њу да слушаш....</p> <pb n="61" /> <p>Млади господин опет  
 и да је само прошла влада била у стању да их држи у запту: чим је ње нестало, ови се незадовољ 
ао чинити!{S} Људи који су били у стању да ме онако брутално нападну и онамо одвуку, могли би п 
ио, да ће Растислав једини бити у стању да се носи с оном халом и да те спреми за онако одсудан 
У том тренутку Растислав би био у стању да растргне Мутимира у комаде, зубима да га растргне и  
 твој корак, који је једини био у стању да те за увек привежем за ме.{S} Ни сам ли ја одбила тв 
овек и поједина група људи нису у стању да прихвате и како ваља отаљају све државне послове. —  
онетка.{S} Но конзул је нагињао уверењу да је <pb n="488" /> маркиз морао то сањати, с тога се  
а.{S} Једна притрча столу и уврну лампу да не сија одвећ јасно.{S} Други на прстима приђе пуков 
мо нас двоје.{S} Не бојте се, господару да ћете одоцнити.{S} Што не рекнете сад, што не учините 
7" /> <p>Црна прилика рече кнезу и Зару да овде сад понова морају метути своје образине, које с 
 друштво.{S} Кад младић и девојка дозру да могу бити родитељи, онда је била дужност њиних родит 
трајало.{S} Кмет изађе и рече командиру да уреди људе, сељаци се поређају; било их је на броју  
{S} Он даде руком знак Кугићу и доктору да изађу, а сам оста са својим ађутантом.{S} Сели су на 
ао се да мора одмах ићи војном министру да чује шта он зна о тој тајанственој дружини.{S} Кад п 
догађаја, измењене прилике захтевале су да се много што шта измени и попуни и у нашем програму  
 унутрашњости <pb n="87" /> доказале су да људи причају како књаз не ваља, како неће да учи, ка 
p>Све ове лако запаљиве ствари имале су да послуже као видни и несумњиви докази орловачке привр 
<pb n="608" /> у гробнице, а удешене су да гору по неколико дана без прекида.{S} Ту је у близин 
 су чули од она два сељака, сматрали су да је разложно повући се мало дубље у планину, тим пре  
ојим међусобним завадама.{S} Осећали су да још један другом требају и трпели су се.</p> <p>Али  
их да пређу у њихову странку.{S} Шта ту да се ради? — двоуме се многи.{S} Али и ту је ствар јас 
мет ниже, да се спреме за прелазак и ту да га чекају.{S} Код буктиње може остати само чича Мунт 
корачаји да стане под какав багрем и ту да чека.</p> <p>Затим шчепа под мишку с једне стране кн 
 — рече сељак даље — па онда позва ћату да нам прочита из артије шта пише г. капетан.{S} А ту с 
а веверице. — Зар књаз па сад на дрвету да спава!</p> <p>— Знам, књаз, али нужда закон мења!</p 
а страну и уверавао их је свим на свету да је учинио све што треба и да је девојка на пољу.</p> 
Црна прилика заклињала се свим на свету да за вас нема никакве опасности; сва је ствар у томе ш 
ми ову понуду, даде знак своме ађутанту да се такође уклони, па, узев доктора под руку, приђе с 
 у кнежеве одаје.{S} Кнез рече ађутанту да остане доле пред вратима а он с доктором уђе у собу. 
али се сети напомене при уласку у порту да се ни чему не чуди.</p> <p>Ишли су даље, и што су ду 
<p>„Како ви смете мене да терате?“ Нећу да учим; ја сам кнез; ја не морам да слушам; ви морате  
ате, стиде се деца!{S} Само што ја нећу да знам за те ваше керефеке.{S} Код мене све мора ићи.. 
:</p> <p>— Јес, не од ваше, већ ја нећу да живим ни од чије милости.{S} Ја хоћу једном да знам: 
дечак од својих 19 година, имао несрећу да се нарочито допадне госпођи Мони.{S} Она га је дозва 
њу: како ће те умрети?</p> <p>- Пустићу да ме ви убијете.{S} Закитите се славом убилца — рече ђ 
ко ће ствар од прилике коштати.{S} Хоћу да реновирам мали салон.{S} Жута свила!{S} Све ће бити  
многогодишњих напора на власти.{S} Хоћу да пробам мало како иде рад и с другим људима.{S} Можда 
ежати — рече Црнојевић одсудно.{S} Хоћу да дочекам те људе, да видим шта хоће они од мене, за ш 
хоћу све искрено да ми говориш; ја хоћу да познам и махне, па и пороке мога народа.</p> <p>Докт 
кама, као што има наш народ.{S} Ја хоћу да чујем све.{S} Наредите, господин докторе, да младићи 
и било искрено с моје стране, а ја хоћу да будем милостиван спрам <pb n="515" /> вас, г. Растис 
сестра, девојка, довучена је у ову кућу да овде буде осрамоћена — рече Радован.</p> <p>— Еј ти, 
 кроз ове капиџике, гоњена радозналошћу да види ону за којом је чак и кнез потрчао.</p> <p>Друг 
 полазио с уверењем и чврстом решеношћу да се отуда жив више не враћа.{S} Упоредо с тим кројени 
Једни, што су вирили кроз врата, вељаху да кмет и ћата нешто пишу, док су они, што су кришом гл 
науку, кад он учи једну оваку вашљивицу да не слуша своје старије, да не слуша мене, која сам ј 
ка!“ Напослетку, господин кресне жигицу да упали цигару, а најпосле и да види своје „ново сунце 
га.{S} Црна придика пружи кнезу столицу да седне, извини се да ће сад доћи и штуче напоље.{S} Ч 
ивотињама — све то изношено је на улицу да ту у вече буде спаљено, а све у славу кнеза Мутимира 
а, одреши дер ту твоју кнежевску кесицу да бркне у њу мало твоја слатка Петра и да види има ли  
о нико није говорио.</p> <p>После се чу да је неко запаљење.{S} Последњих дана почело се говори 
у, да је да једноме своме добром цртачу да му је копира.</p> <p>Војници овога гарнизона отворен 
ички ходају и обоје у један глас одричу да им се шта слично десило. — „Шта? зар ја! боже сачува 
и остали.{S} Црна прилика рече кочијашу да крене мало на више, па на једно педесет шесет корача 
ад ти велим! — поче салетати кнез Лепшу да јој узме слику.{S} Али баш то салетање његово пробуд 
ст година легао овако потрбушке, мишљах да се малко одморим, а пази! — она ме опет пробуди... — 
мте.{S} Кнез <pb n="573" /> треба одмах да позна разлику између прошле и садашње владе.“</p> <p 
 одмах извршити.{S} Она или треба одмах да иде, да зажмури, да се преда, да за тренутак позна р 
 не спавају с фрајлом, а њу можда одмах да најури.{S} Али на прагу се сретне са својим пашанцем 
ава, јако се срдио.{S} Наредио је одмах да се закључаном депешом изда налог свима околним капет 
 хоџа.</p> <p>- Па што ми не рече одмах да нећеш, стрвино — цикну Срећко и стегнутом песницом д 
, па где год се опази што сумњиво одмах да се власти јавља, а где затреба, богме, и да се вегне 
 заговарају и заваравају, а овамо одмах да прате кога у село, да извести кмета.{S} У опште рече 
ао би, и саме мртве загрева и позива их да устану из хладних гробова својих.{S} У Звониграду св 
ај ни једну згодну прилику.{S} Увери их да је права династија већ изумрла и да је ово само прев 
<p>Било је још и других појава, згодних да из раног детињства потхране у њему осећаје неповерењ 
министри баш траже од својих потчињених да пређу у њихову странку.{S} Шта ту да се ради? — двоу 
ило спремљених и за ноћ, т. ј. удешених да се и ноћу могу читати.{S} На свима угловима улица и  
да се вегне. — „Боље је и десет невиних да буде везано, но један крив да утече, за што ко је не 
 успављује.{S} Кајем се што се не сетих да узмем ону флашу.{S} У осталом њу су после брзо склон 
д опет почех долазити к себи, ја осетих да се возим у некаквим колима.{S} Кола су јурила брзо,  
у зобницу, или тако дубоко увуче ваздух да ти личи на тежак уздисај.{S} Слуге устале те дале ко 
му име „блаженопочивши“, скупљају новац да му споменик подигну, најпосле прогласиће га за свеца 
аст!</p> <p>Но сад се опет бојао старац да пусти обадва сина.{S} Млади су, ватрени, частољубиви 
нога тренутка ми би имали у рукама кључ да похватамо све кривце, који су нада мном извршили ово 
азна, јер ће му то у неколико бити кључ да позна смерове своје рођене владе.{S} Давато му је тр 
цима — примети Жермини. — Али и он, баш да је био и он, како би могао закључати собу изнутра?{S 
Ама, ја рекох, нећу ја то умети!{S} Баш да беше то узео ко други — вајкао се начелник,</p> <p>— 
> <p>— Бога ми нећу ја то умети.{S} Баш да је то узео ко други, молим покорно..</p> <p>Али изла 
и у овакве везе и познанства.{S} Па баш да исприча целу ту ствар сама та особа — ипак, ко ће <h 
ога се мораш постарати да му једном даш да <pb n="338" /> осети твоју песницу, треба увребати з 
хне у карактеру.{S} Какве нужде ти имаш да долазиш у заваду и опреку с овом дружином?{S} То су  
не знаш колико им тек ти сам лично имаш да захвалиш што си спасен од опасних интрига Врбавчевих 
че мајор Тоша приближив се жени, — знаш да ми стоји ево овде — он се пљесну руком по темену, —  
/p> <p>— Што ми то говориш?... кад знаш да није! — рече Пава бришући сузе.</p> <p>— Ама шалим с 
, бежи твој краљ...{S} Ти ништа не знаш да играш, г. Маврикије.... јао! тако ништа не знаш, пог 
, кад осетиш своју потпуну немоћ и знаш да не можеш даље, а над тобом стоје са стиснутим песниц 
во, осврнув се Радовану — и ти баш знаш да је она туна...</p> <p>— Знамо, господине, на нашу не 
ви непријатељи множе, али ти још осећаш да си им дорастао и да имаш довољно снаге, да им не даш 
 мене ради, но тебе ради!{S} Ти остајеш да живиш.{S} Можда ће ти некад успомена на овај догађај 
ба кнез га погледа.</p> <p>— Шта, хоћеш да идеш?{S} Не браним — По <pb n="43" /> гласу се видел 
 Ух, баш си као дете!{S} У свашта хоћеш да завириш; остави то - рече Лепша живо, и, узимајући М 
зглавио вилице1.. „Хајд пашол, ти хоћеш да ме учиш“. <pb n="200" /> — „Ама господар говори, бог 
ћати кнеза, викнуће му: „зар и ти хоћеш да ме саветујеш?“ Да му учини по вољи, незгодно је.{S}  
 и то не тек онако весело, но ако хоћеш да ти скаче с врх куће.</p> <pb n="196" /> <p>За столом 
„Брже, брже, мајка ти певала, зар хоћеш да си већи господин и од самога министра!{S} Е, мој бра 
 ће њега пустити саме власти.{S} Мислиш да је он један пут био хватан?{S} Е... хеј, да си ти жи 
и кнеза по глави. — Зар ти збиља мислиш да и ту може бити неког силовања.{S} Та од кад је света 
нема ту друга спаса.</p> <p>- Ти мислиш да немају никаквих дела, али се вараш.{S} Шта мислиш, ч 
ад се у јутру тргнеш иза сна, па осетиш да ти целим телом струји неко неисказано блаженство, а  
он те стегне за руку, на једаред осетиш да је ту сваки отпор већ у напред искључен и немогућан, 
 замаче, пође за друштвом не могући још да дође к себи шта ово би с њиме.</p> <pb n="670" /> <p 
етерано, ја вас уверавам; све се то још да међу нама лепо уредити..</p> <p>Ђенерал је све ово и 
, скоро већ удављени, покушавали су још да склоне главу куд год на страну од удараца, а кад ни  
з мора бити мек, попустљив и послушан. (Да је Растислав овде добро рачунао, видећемо доцније.)< 
нови.</l> <l>С тога Боже подржи </l> <l>Да нам живи свети књаз </l> <l>Ура, Књаже, живео,</l> < 
>Да га на снажна плећа прихвате,</l> <l>Да га понесу, да га пренесу</l> <l>Преко високих девет  
 наука њима све разиграва груди,</l> <l>Да свог кнеза љубе и кад буду људи.</l> </quote> <p>Ова 
l> <l>А ми ћемо им роба предати,</l> <l>Да га на снажна плећа прихвате,</l> <l>Да га понесу, да 
ну у потпун мрак.</p> <pb n="600" /> <p>Да ли је дуго или кратко трајао овај занос, кнез није з 
елу осталу земљу.</p> <pb n="649" /> <p>Да загледамо из ближе шта се ради у једном од ових села 
<head>Разговор мртвог човека.</head> <p>Да ли је то био утицај попијеног отрова, или помисао на 
о све што је Мона даље говорила.</p> <p>Да би га више заинтересовала, Мона окрете други разгово 
ловао је од наступа властољубља.</p> <p>Да је био мајстор био би вечити устабаша, који вечито п 
 Враничић и његова мала дружина.</p> <p>Да заварају сељаке они су у почетку пошли низ брдо, ади 
лову смрт и службено га ожалиле.</p> <p>Да је ђенерал умро природном смрћу, њега би обично спре 
че Ката скромно и са снебивањем.</p> <p>Да би сазнао уме ли ова жена ћутати и како се држи кад  
отског рада.{S} Слава му вечна.“</p> <p>Да, да, „разумног и неуморног патриотског рада!“</p> <p 
"222" /> се, очима својим не верујете. „Да л’ је она? да л’ није?“ „Аја! није она, откуд би њој 
е.{S} Синђа мигну Пави, а Срећку рече: „Да те нешто упитам, господин ћато!“ </p> <p>Мрднуше мал 
p>Уз пут Маврикије се једнако освртао: „Да ме поштеди Ваша Светлост, ако може бити.“</p> <p>— Н 
а шта је Растислав лаконски одговорио: „Да“! „Збиља је дивно!“ У већи говор он се није могао уп 
цима осећао само једну једину потребу: „да се свршава, да се што пре свршава“.</p> <p>Што се да 
ремена на време.</p> <p>— „Наравно“! — „Да богме“! „Разуме се,“ „Тако је.“!</p> <p>Но овај гово 
нђа, дрпну Паву за рукав и рече јој: — „да ти кажем нешто“!</p> <p>Њих две одмакоше мало у стра 
таву недељу дана владала је та лозинка „да се мало очистимо.“ И за ту недељу дана сама општина  
да је већ двадесета, а што рекла песма „да ко броји и више би било.“</p> <p>Кад поново седоше,  
p>— Добро, али ако...</p> <p>— „Ако“ и „да ако“ оставимо, г. пуковниче, људима збуњеним, који н 
ли, што беше дошла да га спасе.</p> <p>„Да га отмемо, да га узмемо силом;“ — допре кнезу до уши 
едном Мутимиру кроз сами мозак.</p> <p>„Да га отмете, да га силом узмете, јадници!{S} Ни то не  
е је био објављен и један указ:</p> <p>„Да се забрани јавно весеље и да траје жалост до другога 
ах сутра дан донесени су укази:</p> <p>„Да се војска постави у ванредно стање.“</p> <p>„Да се о 
о и јавни поредак то изискује.“</p> <p>„Да се ванредно стање огласи у целој земљи за сва злочин 
јска постави у ванредно стање.“</p> <p>„Да се опредељење закона односно преки судова распростре 
и, који траже ћара на обадве стране.{S} Дабогме!{S} Хоће жена и да има кнеза милосника, и опет  
м, еластичним отискивањем ноге о патос, давала, нов покрет, и љуљушка је опет летела у пуном ра 
а ко кога заволе или да ко кога омрзне; давала је девојкама колачиће којима су могле обрнути св 
орило се о замашним сумама, које је она давала младим људима, да их придобије <pb n="407" /> за 
p> <p>Она није плакала гласно, она није давала јава од себе; из њених плавих, лепих очију лила  
 душу овога човека.{S} Она му више није давала станка ни одморка; она га је, као сенка његова,  
чиновничке положаје.</p> <p>Но ствар се давала бранити и ценити и с другога гледишта, као што ћ 
ост, која се разливала по целој соби, и давала јој изглед капеле, у којој је он изгледао као мр 
ткивала Лепшу све којешта, пецкала је и давала јој познати да су сад њих две једнаке.</p> <p>До 
е на свашто; трљала је жене нероткиње и давала им нешто да пију.{S} Напитци су били скупи, али  
а толико лепе памети, да је често кнезу давала најкорисније и најмудрије савете, осећала је сад 
шане косе.{S} Његове живе, избуљене очи давале су му особито оштар немио изглед.</p> <p>Ко је п 
а.{S} Све своје <pb n="501" /> капитале давали су тасту на употребу, а вештоме трговцу била је  
езу, и уз то му стављали разна питања и давали сваковрсна обавештења, опет шапатом да се не чуј 
 су још тада бележили кнежев карактер и давали повода и хране сваковрсним разговорима и тумачењ 
а, и његови непостојани и сумњиви зраци давали су овим горостасним урвинама још дирљивији и фан 
ствене, мађионичке речи.{S} Час су опет давали кнезу у зубе неку бакрену жицу, од које су један 
тан, ни ја, ни покојни ђенерал нисмо му давали да се плете у државне ствари, и можемо рећи да с 
ом, штампаним у много тисућа примерака, давало као неки рачун о својој четворогодишњој владавин 
 један и да није стотину других прилика давало вероватност овоме, што се у извештају говори.</p 
ан, звучан, али уздрхтан, но то дрхтање давало му је само још већу снагу.</p> <p>— Господине пу 
} Шта је двадесет хиљада?{S} Па и то је давано све по мало.{S} Паша је ситничарио, можда је и с 
о је ствар била од општијег значаја.{S} Давао им је савете шта се има предузети сад одмах.</p>  
<p>Међу тим Кугић беше устао и руком је давао знак човеку у маски, што је до њега стајао, држећ 
е њега распитивати о кнезу, али и он је давао околишне, нејасне одговоре.</p> <p>Расрђен свим т 
 између Мутимира, који то ни пошто није давао.</p> <p>— Овде га нећеш прочитати — говорио је Му 
{S} Он је руководио говор, и по вољи му давао овакав или онакав правац.{S} Својим ненадвим пита 
да позна смерове своје рођене владе.{S} Давато му је три дана на промишљење, па ако је вољан, о 
 Мутимир обиште око ње.{S} Пошто она не даваше да је пољуби ни у образ, ни у голу руку, то је о 
 Људи се утркују, гложе, боре; често се даве као дивљи зверови, да стеку име, положај, богатств 
ајла све нешто шапуће, а браца Мика све дави фрајлу, па је све мува, а мени жао за фрајлу па са 
 ми цело тело, па ме почеше и око врата давити.</p> <p>У тај притрчаше ми некакве две људске пр 
 наћи тако особито!{S} Он рече да је то давнашња слика једне његове познанице још из детињства; 
но и нејасно, као оно кад се човек сећа давнашњега сна.</p> <p>На општој градској болници, која 
 било толико људи старијих, искуснијих, давнашњи државници, саветници..., и какав је то грех.{S 
па Пава као да је жалила за нечим из те давне давнине, а у једно као да се радовала што се сети 
а као да је жалила за нечим из те давне давнине, а у једно као да се радовала што се сетила тог 
че пуковник као мало прекорно у шали. — Давно је већ време да се служи кава.{S} Но видећи жену  
 лепе далеке прошлости, из тога сретног давно одбеглог живота, који као да је био тамо, тамо не 
а су у ствари људи слабоумни и од књиге давно одвојени.... опет зато, у понизности ради су се с 
рачна само једна једина тачка.{S} То је давно било.{S} Он се тога сад једва сећао.{S} Урезало м 
ћено и умртвљено тело народно.{S} То је давно још највећи народни песник потврдио овим речима:< 
та више не може дати већ с тога, што је давно аконтирао чак за три месеца у напред.{S} Али можд 
 богу хвала није тако.{S} Устав и закон давно су то одредили; обележен је свачији делокруг, и о 
 пријатељи.{S} Та то бар није било тако давно?{S} У једном истом броју, па често и у једном ист 
о као да је она живела још одавно, врло давно, још много пре но што се и родила, и у том далеко 
бразно бројати.</p> <p>Растислав је већ давно био изуакао.{S} Око кнеза се беше неприметно прик 
тено.{S} У осталом, у осталом то је већ давно познато да је диплација просто надлагивање.{S} Ја 
те на супротну обалу.</p> <p>Чун се већ давно био скрио у помрчину, кад на балканијској страни  
једну веома лепу мисао.{S} У нас се већ давно осећа потреба, да се отресемо ове збрке у нашој н 
бацивању династије Косанића, а повратку давно прогнане династије Црнојевића, на коју се поглави 
номе, који је највише и најбоље бројао, даде преко ађутанта пет дуката, момчадија се управо упа 
оја кола.</p> <p>Кнез прими ову понуду, даде знак своме ађутанту да се такође уклони, па, узев  
 толика посла његова, не <pb n="637" /> даде никоме другом да саслуша чича Милоја, већ сам личн 
еизвесност.{S} Већ сам био скомолао.{S} Даде бог те се овако сврши.</p> <p>— Да! — прихвати Рат 
о је неко да покрене и оживи све то, да даде свему томе корисан правац и да удахне душу у ту ус 
Још се није осећао довољно снажан ни да даде ни да прими главну битку.</p> <p>Но кнежево малоле 
француским језиком и одабраним изразима даде ми на знање да се ја, у томе тренутку налазим у ва 
 да од сад будем само њен?</p> <p>Лепша даде главом знак одобравања, ала одмах за тим рече <pb  
 испљускану чашу баци.</p> <p>Растислав даде прстом знак кнежевом доктору.{S} Сав зајапурен, ве 
ава да се изговара, али стрина Синђа не даде јој ни осолити.{S} Заклињући се свим на свету, как 
штипале као шкорпије, а све то скупа не даде газда Тодорики да заспи.</p> <p>Сети се да му сутр 
 своју руку из бабиних, но баба Ката не даде...</p> <p>— Шта се отимаш?{S} Гребу те моје сухе б 
 и т. д. и т. д.</p> <p>Али му Лепша не даде да измакне.{S} Она му приђе, узе га оберучке за гл 
јпосле су дигли руке - млади кнез се не даде сломити.</p> <p>То је била његова црва победа.</p> 
баш тако пред вама...</p> <p>Но кнез не даде чедноме намеснику да продужи.{S} Он затиште уши об 
 <p>Лепша метну кнезу прст на уста и не даде му да доврши своју претњу. — Умереност је <pb n="6 
ковниковој.{S} Он јој пружи руку, но не даде да му је пољуби.</p> <p>— Ви живите стално сад овд 
трасан — рече кнез.{S} Но ђенерал му не даде добро ни изустити.</p> <p>— Пристрасан! ја у овоме 
 он озбиљно.</p> <p>Климањем главе Заре даде знак да је тако.</p> <p>Кнез је опет ћутао замишље 
хтели поћи, изађе угледна, лепа жена те даде дечку торбу с хлебом и сиром, што је требало да му 
га целива у руку.{S} Сад му се још јаче даде на смех онај израз ћелавог господина: <hi>њокалица 
вади из џепа два запечаћена писамцета и даде једно кнезу, друго Зару, с препоруком да то предад 
и мој иследник показа руком наслоњачу и даде ми знак да опет седнем.{S} Сео сам и шта је даље б 
 се на њега угледа.</p> <p>Заре ћутећки даде главом одречан знак.</p> <p>- Шта!{S} Да се не бој 
ноге сиротне ученице.{S} Једној девојци даде красне бриљантске минђуше.{S} Поклони су били пред 
 једно по једно отаљавај, отаљавај, док даде Бог те се све добро сврши и господар оста задовоља 
иже очи и не одговори ништа, али главом даде знак да се не срди.</p> <p>— Смем ли? — упита кнез 
миреност, чисто нека малаксалост.{S} Он даде руком знак Кугићу и доктору да изађу, а сам оста с 
Чу се и пријатно куцкање чаша.{S} Ратко даде пример и начелници су један по један прилазили сто 
о, али одсудно.</p> <p>У тај мах доктор даде знак министру као да му је хтео рећи да је кнез бо 
</p> <p>На те речи кнежеве слике, Кугић даде знак, те човек с чинијом приђе слици и прислони јо 
а везеном јастуку, што му га о имендану даде на „презент“ госпођа Митра, и све му се чини као д 
ма да остану ту, а жандармском капетану даде руком знак да чини своју дужност, на што овај наре 
--с-с.... полако!„...</p> <p>Први чамац даде знак другоме да стане и да чека, а сам погна ближе 
год можеш; у овом случају у праву си да дадеш изнуђено обећање, али да га после не извршиш.{S}  
 где где и гласан плач.{S} Његова стара дадиља купила је хаљинице његове млађе браће, трпала их 
 ово учини!“</p> <p>Јес, та слика старе дадиље тако му је била жива пред очима, да ју је доцниј 
рилика с обале. </p> <p>Из првога чамца дадоше знак другоме и обадва, тихо и нечујно, привеслаш 
елу.{S} Кад се сутра дан кретао на пут, даду му кола, а као кочијаш пође један дечко <pb n="153 
 друштва који се био задоцнио.{S} После даду мајмуну пушку и стану га учити да се егзерцира.{S} 
тањем: „који ли је тај, коме хоће да ме даду“.{S} Зачудила се, како јој пре није пало на ум да  
нез — ови разуму своја права: они се не даду прекинути.</p> <p>По кнежевој наредби, доктор махн 
ежу, као да се спремају да га никако не даду овој гомили, што беше дошла да га спасе.</p> <p>„Д 
јством.</p> <p>„Помешају отров у вино и даду га госту.{S} Гост попије, и не само што у тај мах  
каниска, под росним капљама плодоносних даждева њених, а уз песму што су је, кад тише, кад бурн 
 време када ћете се о овоме уверити.{S} Дај боже само да ово искуство не стечете доцкан, кад ва 
вести ову земљу до коначне пропасти.{S} Дај боже да ја не наслутим.</p> <p>На те речи ђенералов 
еш бити окривљен да си продао шињел.{S} Дај ту шајкачу — заврши Жика бацив пред сељака своју но 
ли, другог ухватили малолетна — па онда дај прави устав...</p> <p>— Па, Ваша Светлост, тако се  
опао сав морал људски, кад би нешто, не дај боже, остало откривено.{S} Неће ли се тако, онда се 
носом викао је: „Дај ми га амо! њега ми дај!...{S} Кугића...</p> <p>Кнез је толико викао да се  
 они га сами пребацили преко воде... но дај де да упалим, моја се угаси...</p> <p>Такав се разг 
приђе и с песницом под носом викао је: „Дај ми га амо! њега ми дај!...{S} Кугића...</p> <p>Кнез 
анаан.{S} С тога напред, а прегаоцу бог даје махове!...</p> <p>Изговорив ове речи, Перун одважн 
.{S} Оно исто топло сунце источно, које даје гавран боју нашем грожђу, које оставља своју жерав 
ба да буде јава, истина — ствар која се даје рукама опипати.</p> <pb n="495" /> <p>— Ја те разу 
 не значи бити мекушац и дедак, који се даје варати на сваком кораку, кога ће једна туђа суза н 
 лепо!{S} Кад сам ја тако човек који се даје надувати са стране, што ме онда ви не надувате?... 
атних домова не зна се поуздано, али се даје лако замислити према ономе како је било у општини. 
 Јес, мало је преплануо; но баш му то и даје изглед озбиљнија човека.{S} Нестало је оне беле, б 
није једне околности, која целој ствари даје други облик, а околност је ова, кнез није обичан ч 
 да су отац и син, па забринути родитељ даје мудре савете детету своме.{S} То је и кнез осећао. 
ржавна служба?{S} Власт, снага која нам даје средстава да те своје планове извршимо.{S} Па за ш 
о тело омлитави — по свему се познавало даје пао у дубок, мртвачки сан.</p> <p>За тим је настао 
<p>— Ништа то не мари што ти овај савет даје онај, који ни сам није био добар човек.{S} Баш с т 
S} Петак је недељни посинак, а у суботу даје се под кирију пакао.{S} Месецу је од жалости препу 
е сте нужде ви имали, г. Растиславе, да дајете овој земљи устав?{S} Реците ми то — упита кнез н 
и кнежићу, кад си ми тако леп, изела те дајка, онда си јамачно и богат.{S} Па дед, рођо моја, о 
!{S} Он!{S} И смео је доћи!....{S} Амо! дајте ми га амо!...</p> <p>Ађутант се бејаше збунио и н 
инила свемоћ вишњега Бога!...{S} Лепшо, дајте ми руку и реците ми да ћете бити моја од сад па д 
 ђенерале.</p> <p>Ђенерал поћута — Онда дајте напитак и свршавајте ствар што пре — рече он одва 
јаве! — правдао се секретар</p> <p>— Па дајте онда друго објашњење ако није сан.{S} Јер свакако 
гао бих вам рећи просто: „г. Растиславе дајте оставку и идите кући,“ и ви би морали то учинити, 
ш!{S} Чувај то за себе.{S} Него дете ми дајте! — рече Боја одсечно.</p> <p>— Јес, чељаде наше!  
авде нећемо без девојке.{S} Девојку нам дајте — викну Радован.</p> <p>— Море не будали, изађи о 
лудно кајати и вајкати.{S} Ја вас молим дајте ми 10 минута времена да се насамо разговоримо нас 
 да погинем.{S} Но одмах нам чељаде амо дајте! — поче Радован.</p> <pb n="254" /> <p>Дежурни пл 
зини дочепали флашу с оним вином што га дају гостима кад хоће дуже да их задрже код себе.</p> < 
се притворе као да радо и од добре воље дају, па да те људе заговарају и заваравају, а овамо од 
у страних посланика, не хајући што тиме дају повода страној дипломацији <pb n="462" /> да се ум 
мињу га да још по што шта промисли и не дају му да онако брзо и сврши свој говор, како га је бр 
S} Пристанем под условом да вам само не дају ништа више да пијете.{S} Црна прилика рече да ће с 
ко људи знају за што вам у свом друштву дају тако почасно место.{S} Кад се то доведе у везу с о 
су сваки час с њим, и око њега, који му дају савете и упутства, који му стављају на расположење 
ла у својој кући, док није прездравила, дајући јој лекарску помоћ преко свога рођеног домаћег л 
он уђе у собу тихо, полако, на прстима, дајући знак обема рукама, као оно човек који се стара д 
у јасан, дугачак писак парне звиждаљке, дајући знак радницима да је поноћ и да настаје смена.</ 
, Лепша је, неко време мирно ћутала, не дајући ни најмања отпора безумној страсти Мутимировој.< 
оравио да има још кога крај себе.{S} Не дајући себи тачна рачуна ни шта говори, ни коме говори, 
.{S} То није ништа чудно. </p> <p>— Хм! дакле и то знате.{S} То ви онда, богме, много знате.{S} 
на с извесном намером.</p> <p>— Вас је, дакле, увредио мој опроштај с народом?</p> <p>— Увредил 
топце какву потеру.</p> <p>Враничић је, дакле, био безбрижан, али ту безбрижност није делио њег 
 утисак то учинило на сељака.{S} Он се, дакле, слатко насмеја и понова весело упита сељака да м 
ети Ратко одсудно.</p> <p>— Примићу се, дакле, председништва — продужи Растислав — и то ће нам  
уна Црнојевића нема туна — истинито ће, дакле, бити тврђење онога другог жандарма, да је Перун  
ила на балканиско земљиште — за што би, дакле, овај свет имао да га мрзи, да га сматра за душма 
 што је Мона рекла!{S} Као што се види, дакле, она управо није ништа казала, с тога се и чудила 
ова само за навек умукнути.{S} Сматрај, дакле, као да ти ове речи долазе од каква невидљива дух 
 обзир и интерес.{S} Што год ти рекнем, дакле, биће речено с таком непристрасношћу с каквом сам 
ише; шаље му своју фотографију, шта ту, дакле, може бити интересно за Лепшу, и каква је то радо 
то дубље у Балканију.</p> <p>У равницу, дакле, нису смели, а високе, планинске врхове морали су 
ече уверење како ти желиш.{S} Ти хоћеш, дакле, да се послужиш нечим што не постоји — како то мо 
оји зна све његове породичне прилике, - дакле, човек близак, пред којим може бити отворен, а по 
„пет минута и два секунда“ — викну он - дакле шта сте се решили, господине ђенерале?</p> <p>Ћут 
ко да се више никад и не буди.</p> <p>- Дакле и то може — упита пуковник радознало.</p> <p>— Мо 
..{S} Каква дрскост!...{S} Али нека!{S} Дакле хоћете јавно убиство?{S} Учинићемо вам по вољи.{S 
и потврди то главом).{S} Ето видите!{S} Дакле је немогуће да су врата с поља закључана, јер кад 
{S} А и шта ће то њима?{S} Збиља!...{S} Дакле тако, реците господи да је све добро, и да ће се  
је ђенерал Врбавац умро од гушобоље.{S} Дакле „природна смрт“ !{S} А која смрт није природна!</ 
 из Париза, ево жиг Француске поште.{S} Дакле си ме преварио.{S} Ох... хо... онда то значи да с 
 такве прилике да се то мора чинити.{S} Дакле, раскалашан и раскошан живот кнежев имаће још те  
 но помисао да ће му она то кварити.{S} Дакле, сва њена преданост и толики њени докази љубави и 
акве тајне дружине? — то и ја питам.{S} Дакле?!{S} Каква је то разузданост у омладини?{S} Ноћни 
знати и други, и онда је све доцкан.{S} Дакле, ако си рад да се спасаваш, спасавај се одмах.</p 
 отров ми велимо лек — све је једно.{S} Дакле сто жутих дуката лек, сто жутих дуката ћутање.</p 
и, баш би тиме добио милост кнежеву.{S} Дакле, не убиство Перуна Црнојевића, већ његова појава  
ва збрка мисли.</p> <pb n="310" /> <p>— Дакле, ви знате!.. — рече ђенерал Врбавац, а ове му реч 
што се продаје по чаршији!....</p> <p>— Дакле он!....</p> <p>Но Јела није имала кад довршити ов 
ној глави настаде права збрка.</p> <p>— Дакле у двору!{S} Па ко је онда био онај млади господин 
 полако жену све више вратима.</p> <p>— Дакле доћићеш доле на ручак, да те чекамо? — упита госп 
 знате да он не убија с места.</p> <p>— Дакле нема никаква начина да се ствар измени или бар од 
ута Каја тужно и махну главом.</p> <p>— Дакле ти нешто знаш? — упита кнез.</p> <p>— Не; не знам 
да је све ово само празан сан.</p> <p>— Дакле, видели сте и г. министра Кугића.{S} То је веома  
ући главом он рече подругљиво.</p> <p>— Дакле ја спавам два дана и две ноћи узастопце?!{S} За т 
и и да не мислим о теби лично.</p> <p>— Дакле, упамти ово.{S} У целој овој ствари, и за све вре 
а, после га сави и мету у џеп.</p> <p>— Дакле решила се да дође!{S} То је као да је већ и <hi>п 
цео Звониград зна му садржину.</p> <p>— Дакле, збиља си добио тако писмо? — упита Ратко, који ј 
 први пут мало оживе у говору.</p> <p>— Дакле, збиља, има тако семе, од кога се пада као од пад 
подуже се мислио, за тим рече:</p> <p>— Дакле све што долази после догађаја у непознатој кући,  
лавом ћутећки, а кнез продужи:</p> <p>— Дакле, није врат него шија (г. Растислав исправи га: „н 
ене крајеве, она рече немарно:</p> <p>— Дакле не верујете, господине пуковниче.{S} Сумњате!{S}  
ори врата и обрте се ђенералу:</p> <p>— Дакле?</p> <p>— Попићу отров — рече ђенерал загушљивим  
поља радити — то не иде.{S} Што ви нама дакле, можете помоћи, то је да набавите потребна средст 
Али то је то.{S} Ја знам шта је.{S} Има дакле отрова, од кога се добија гушобоља, кад га човек  
а би могло доћи то тровање.{S} Искључив дакле могућност тровања, лекари ставе другу дијагнозу и 
жени познадоше стрина Синђу.{S} Пава је дакле у конаку.{S} За њих је то ван сумње.</p> <p>На ул 
 био друм.{S} То Јелу зачуди.{S} Она је дакле у некој кући близу сокака.{S} Сад јој се поглед в 
ек може са поуздањем ослонити.{S} Он је дакле радио као војник.{S} С тога је у свом држању био  
тоје у задатку овоме братству.{S} Он је дакле и као министар радио на ширењу друштвених начела, 
 био превалио четрдесету годину, био је дакле у добу кад човек на један пут с ужасом опажа да в 
остоји, ала нема учиниоца.{S} Изашло је дакле као да се то дело некако само учинило.{S} Прво је 
љачка, јамачно рабаџиска кола.{S} То је дакле био друм.{S} То Јелу зачуди.{S} Она је дакле у не 
и да гледају као ниже од себе.{S} То је дакле нека мала вајна аристокрација наша.{S} Хтели би в 
 сиграо на последњем стрнџању.{S} То је дакле као некакав оглед, нека проба.{S} И то се све свр 
 n="246" /> и стрина Синђа.{S} Ствар је дакле веома проста, тако проста, да Срећко већ устаде,  
ез боја, но и без ружне речи.{S} Њих је дакле њин домаћин био сад да их <hi>казни</hi>, и ко зн 
печати на завоју били су читави: обмане дакле није могло бити — заврши Заре своју причу.</p> <p 
оју ништа не може премостити.{S} Ова се дакле није ни помишљу огрешила о чедност своју.{S} Па и 
ње, којом су ишли наши путници, није се дакле имало куд ни лево ни десно.</p> <p>Но ова тескоба 
 „само провиђење одредило“.{S} Он ће се дакле примити тегобна задатка, у нади да ће у Ратку, ка 
чаја с пауком и просутом кавом, види се дакле, није Врбавца стукнуо и заплашио.{S} Он је поступ 
чунати — разлагао је Ратко.</p> <p>— Ти дакле рачунаш на благодарност!{S} Владалачка благодарно 
е њој.</p> <p>- А. а.. а.. а..!{S} Тако дакле!{S} Тако!.. поче Мона.</p> <p>Но кнез је пресече. 
!{S} У то се ти уздаш, сатано.{S} Хоћеш дакле доказа?{S} Ево их!...{S} Но чек’ да викнемо и све 
о нуди.</p> <p>Изазивач је то и чекао. „Дакле ти владаочеву слику у ђубре бацаш“ — рече жбир чи 
ије исто што и индиски куруру).</p> <p>„Дакле онаквих отрова, за које се ви нарочито интересује 
тровања, смрт или тешка болест.</p> <p>„Дакле, кад је питање како се и којим се отровом може да 
едности новцу, који сад оптиче у земљи, дала би се зарадити лепа крајцара.{S} Ствар би требало  
.</p> <p>Баш у тренутку када је госпођа дала својој љуљушки нов покрет, врата на дворани полако 
тичким нужничким пацовима нужничка јама дала је само оно што она у опште може дати — одвратан з 
, окружене низом покољења којима је она дала живот.{S} Она је у средини на старачкој столици св 
радила све ово.</p> <p>Прва истраживања дала су само тај резултат: дознао је да се загонетна же 
 је сва љубав, љубав и жртва.{S} Она је дала живот целом једном свету и она осећа да сва, душом 
ати.</p> <p>Овога првога дана потера је дала ове резултате:</p> <p>Нађен је убијени жандармски  
во њега осуђује.</p> <p>Но Мона се није дала ни опепелити оваким разлозима.{S} О њему — кнезу — 
 за тај један тренутак незнане рајевине дала све: прошлост, садашњост, будућност, родбину, браћ 
енску, и Лепша <pb n="692" /> би се пре дала исећи на комаде, но што би пустила слику док је до 
 мене, или ради згодне прилике, која се дала, да се људи, под изговором патриотске службе, лепо 
кво чудо, ако се њоме користила, кад се дала згодна прилика, а нашао се погодан муштерија?</p>  
је понуду.{S} Но енергична Мона није се дала сузбити, писала је писмо за писмом, у сваком писму 
аре, дуго презиране каћиперке, којој се дала прилика да се једном освети свима тим чедним и пош 
Једном избачена, ова мисмо није се више дала стукнути.{S} Она се као црв улегла у срце и душу о 
 на делу ствар је пошла као подмазана и дала је тако повољне резултате, каквима се Ратко није н 
мем да јашем, а Ваша Светлост навлаш ми дала кобилу што баца чифтета....{S} Грдно сам се угрува 
 он је хтео да ме пријави, али ја нисам дала.{S} Да си био с ким другим у послу, ја бих причека 
трпезу,“ како је сиротици Јулки не само дала сву свадбену спрему, но јој нашла и красна младоже 
алу металну справицу, која би се згодно дала носити у џепу, и коју је згодно држати у шаки и ск 
учинити с њоме у споразуму, а она би му дала најискреније савете, као своме рођеноме брату, а п 
чи на тежак уздисај.{S} Слуге устале те дале коњима зоб, па опет прилегле да дремну док коњи по 
војих ађутаната да уђе унутра; затим му дале мали челични кључић, показа прстом своју слику на  
 300 дуката.</p> <p>Ове 300 дуката нису дале многим сељацима спавати те ноћи.{S} Цела потера за 
<pb n="267" /> <p>Растислав га упита из далека.</p> <p>— Јесте ли намирили коње, момче?</p> <p> 
/p> <p>— Ми Ташмаден нисмо видели ни из далека.</p> <p>Кнез застаде, подуже се мислио, за тим р 
на, свакојако јесте нешто, али то ни из далека није оно што би требало, те да кнез стече уверењ 
pb n="139" /> крај пута.{S} Кад чују из далека зврку кола говеда престану пасти, дигну главу, г 
 где су јутрос оставили кола.{S} Још из далека угледаше Радована, водио коње на поток да их нап 
 провидљива, сјајна успомена из те лепе далеке прошлости, из тога сретног давно одбеглог живота 
у високе гудуре планинске, док су се из далеке равни распознавали беличасти трагови дневне свет 
>О слатка, мила слико, — драга сенко из далеке, минуле прошлости, како се полако помаљаш из сив 
у кад се рано пролетње сунце помаља иза далеких источних планина.</p> <milestone unit="subSecti 
обом како ко дочепа.{S} И ради некаквих далеких људи, који вас и не познају, ви <pb n="190" />  
оницало је свестрано гледање на ствари, далеко предвиђање, способност да се издвоји важно од не 
ог вас пита о чему, што је било далеко, далеко од жаљења за ђенералом.{S} Од родбине нико не пу 
а увођење устава.</p> <p>— Историја!{S} Далеко је историја!{S} И ја бих пристао да одговарам ис 
 целу околину.{S} Кнез одахну душом.{S} Далеко пред собом он је видео равне пољане, тек где где 
нда бих ја њу тек тада слатко бацио.{S} Далеко њој лепа кућа, па нека она кука својој стрини, а 
 возим даље; тресе Петра море, те је на далеко нема.</p> <p>Она показа како би дигла главу, вак 
осоју омаљских планина.{S} Чувено је на далеко с добрих људи и добре стоке.</p> <p>Ове ноћи, ка 
је у потеру седам села, и око нас је на далеко разапета мрежа од живих људи.{S} Та се мрежа неп 
 бале, њино загушљиво рипање чуло се на далеко, као стругање неподмазане <pb n="418" /> тестере 
ао га је и мислио, мислио на много и на далеко, док и њега, онако наваљена крај Перунове главе, 
понуди...{S} Пи!{S} То би се причало на далеко!...</p> <p>Баба Ката узе у своје сухе, коштуњаве 
етао главе назад.{S} Сад се већ чуло на далеко загушљиво рипање прикљештених вочића; бале и пен 
сподине.{S} Нека је она од нас три дана далеко.{S} Несретна је то срећа коју човек тражи у срам 
јом вредноћом и <hi>учтивошћу</hi> мора далеко дотерати.</p> <p>Причало се и о неком просјаку б 
та, који као да је био тамо, тамо негде далеко, тамо горе, јамачно на једној од оних сјајних зв 
двеста грађана, махом сељака, јахало је далеко напред.{S} Остраг се нанизало преко тридесет кол 
и неправилно час лево час десно, низале далеко на југозапад.</p> <p>После бурне кише и страхови 
имо на прилику Румуне.{S} Они су у томе далеко иза нас.{S} Сем најближе крвне везе, код њих се  
 њима он заповедао.{S} Поглед му се оте далеко низ поље и он угледа чак тамо далеко низ коња, п 
вцима и облицима пружају доста дубоко и далеко под земљу.{S} Ту има читавих огромних дворана, и 
 кнез тако пође тешко да ће се дотерати далеко — мислио је Ратко....</p> <p>Растислав примети с 
} Напротив, у овом случају моје су речи далеко заостале иза мојих осећаја.{S} Ја опет апелујем  
аскале бог вас пита о чему, што је било далеко, далеко од жаљења за ђенералом.{S} Од родбине ни 
те далеко низ поље и он угледа чак тамо далеко низ коња, повезаних за школску ограду.{S} И на ј 
 власт ни у екватор верујете, онда ћемо далеко отићи.{S} Екватор признају најбољи људи на свету 
у уз ливаду.{S} Кад мисле да су довољно далеко умакла, од онога за, њих загонетног чуда, онда с 
а и, заклоњени високим обалама, измакну далеко, нигде невиђени и неопажени од потере.{S} После  
ном од тих природних будоара, зар је ту далеко до греха! — рече доктор и развуче усне у широк о 
целој земљи поштовани и у научном свету далеко чувени ботаничар доктор Павчић, а поред њега дво 
ан наш положај, ми ћемо напред, јер још далеко тамо пред нама налази се наш Ханаан.{S} С тога н 
сила,</l> <l>Велика је ваша моћ,</l> <l>Далеко је Безданија,</l> <l>И тешко је у њу доћ’;</l> < 
сто бејаше почео и мислима да се губи у далекој прошлости.</p> <p>Чича Милоје — јер он је био т 
ова слика:</p> <p>Кнез Мутимир стоји на далеком вису; стоји окренут њој, стоји са раширеним рук 
ајних звездица, што се почињу палити на далеком обзорју и светлуцати на широком, угасито-плавом 
ш много пре но што се и родила, и у том далеком, заборављеном животу као да је било вешто што ј 
 мисли и осећаје, који га брзо однеше у далеку прошлост и пробудише у њему сећање на оне тајанс 
сињих пучина,</l> <l>У Безданију, земљу далеку,</l> <l>Где никад росна киша не пада,</l> <l>Где 
} Мене су преварили, ја сам обманут.... дали су ми да поједем креслу јерусалимском храму и да п 
p>— Велики кнез, славан човек, мученик; дали су му име „блаженопочивши“, скупљају новац да му с 
ion" /> <p>— Рачунаш ли да би ти истина дали триста дуката, да ти нешто упали па ти да ухватиш  
ив мене — тако смо му на жалост обојица дали повода да се лично умеша у неке доста важне државн 
трајна добра.{S} Ако сте кад коме што и дали, то му је после крваво три пут на нос изашло, јер  
обре...</p> <p>— Па што сте онда једној дали те је у ракији попила сок од некаква истуцана семе 
Па шта ће јадан!{S} Како сте му друштво дали?{S} Све неки луткови, гори од њега.{S} Што се не п 
што размишљао, али, већ на први поглед, дало се на њему познати да то нису биле никакве тегобне 
ајао човек, муж, а ово његово омужавање дало се познати по слободнијем, самосталнијем кретању,  
 крупни послови за државу, на којима се дало зарадити, долазили су у руке Хаџијине, а он их је  
а су га биле извеле на траг, по коме се дало с успехом даље трагати.{S} Наравно, да је то било  
аго моја“ — обична је фраза, без икаква даља значаја Она нити је коме што помогла, ни одмогла.{ 
долази породица; после родбина, ближа и даља, за тим пријатељи, па околина, па општина и т. д.< 
 каквог предмета, они се тиме задовоље, даље се не муче и не прозиру, те на крају крајева изађе 
ме била сва пратња кнежева.{S} Наравно, даље су долазиле слуге, кувари и друга послуга, с прили 
— Скоро поноћ - рече он. — Хајдемо!{S}- Даље чекање нама смисла. </p> <p>На ове речи Враничић с 
било недостојно висока положаја његова; даље му је као услов стављано да не сме водити са собом 
8" /> приметан у големој, густој трави; даље је зелен пољанаст брежуљак, пропланак у густом гај 
ко подножја стрмих каменитих висова.{S} Даље иза ове бразде, из опште масе црних и неразговетни 
једном месту жена је утекла од мужа.{S} Даље је дознала за 3 крађе — на једном месту жена је по 
близини велики круг, засађен ружама.{S} Даље је видела ред џбуња, а иза џбуња распознавала се г 
ио је посађен манастирски старешина.{S} Даље се низала свита кнежева, прешарана овде онде углед 
сити сакривен, а да не изгуби снагу.{S} Даље, хтели би отрове који производе тако страшна дејст 
а даље? — упита кнез.</p> <p>— Даље?{S} Даље сам ти већ рекла да те је од Врбавчевих интрига сп 
>— Шта има даље? — упита кнез.</p> <p>— Даље?{S} Даље сам ти већ рекла да те је од Врбавчевих и 
ве руке, рече опоро и одлучно.</p> <p>— Даље од мене, господине ђенерале.{S} Међу нама је све с 
е борити.</p> <p>— А још даље?</p> <p>— Даље је то, што помоћу ових људи једино можеш знати шта 
ор, но кнез га пресече, не слушајући га даље.</p> <p>— Читао сам акта о једном веома занимљивом 
.{S} Шињел сељаков стојао је два корака даље набачен на глогов трн.{S} Жика дочепа шињел, баци  
е једнако смејале, а Петрија је бројала даље:</p> <p>- Па бих онда прво и прво извукла један ов 
е неколико тренутака опет су се кретала даље.{S} Најпосле, након дуге вожње, кола стадоше.{S} О 
да се спасе ситуација.</p> <p>— Шта има даље? — упита кнез.</p> <p>— Даље?{S} Даље сам ти већ р 
 се десило, управо безумно помишљати на даље продирање — и да би ваљало најкраћим путем вратити 
мало га је интересовало све што је Мона даље говорила.</p> <p>Да би га више заинтересовала, Мон 
а је, кад је и како је то чуо?{S} Упита даље шта се ради на улици, да ли је свет миран, или се  
ан, то ваше хватање и одвођење? — упита даље Жермини.</p> <p>— То је и мени прво пало на ум, ал 
му је говорио: „наш човек“ с тога упита даље.</p> <p>— Какве нам гласе носите из домовине?</p>  
а магла, у којој ни она сама није ништа даље распознавала.</p> <p>Пави се чинило као да је она  
ји; баш што и да чују не ће отићи никуд даље; а и она - Пава - штета би било да пропусти ову пр 
азе жмарци.</p> <p>Кола су тутњала, све даље и даље, све даље и даље.{S} На један пут осети се  
p>Кола су тутњала, све даље и даље, све даље и даље.{S} На један пут осети се где коњи успорише 
овесница њега учинити одговорним за све даље последице, ако би се он, из личних обзира, одрекао 
 хоће.</p> <p>Али Синђа је говорила све даље и даље, и Пави је постајало пред очима све јасније 
ске реке, почињући од саме обале па све даље и даље докле год око може прегледати.</p> <p>Баш у 
 а ту кобну политику Ратислав и сад све даље и даље тера.{S} Он је одбио од династије школску о 
сти, која полако надолази и шири се све даље и даље, као обилне што прелију своје обале па се р 
 језик непрестано, неуморно валатао све даље и даље, као оно шеталица у добро навијена часовник 
дахне, за тим продужи: „Ја сам ишао све даље и даље напред.{S} Дођем до последњих кућа звонигра 
.{S} Он је поступно али стално ишао све даље и даље по путу једном замишљена династичка преврат 
.{S} Готово бесвесно, он је говорио све даље и даље.</p> <p>— Ја нисам развратник, управо ја са 
шумарак, опет шарена ливада, и тако све даље и даље, докле ти год око допире.{S} Овде онде, у с 
е по једну мисао, стане, одахне, па иде даље.{S} Кнез га је слушао ћутећки, непомично, палећи ц 
.{S} Кад Врбавац прође поред њега и оде даље, Растислав баци поглед у огледало, у коме се виде  
лак поглед на ове момке, обиђе их и оде даље.</p> <p>Кад се пуковник удали кнез и Каја се погле 
и га погледа право у очи.{S} После пође даље ходати и рече доста мирно:</p> <p>— Па, на пример, 
нак да опет седнем.{S} Сео сам и шта је даље било — не знам ништа!{S} Кад сам се пробудио јутро 
вде ћемо испричати само у кратко шта је даље било с овом јадном девојком.</p> <milestone unit=" 
Жика пође за њим радосно.</p> <p>Шта је даље било с ова два залутала човека то изгледа управо к 
ли ћеш бити срећан?..</p> <p>Ђенерал је даље говорио полако, скрушено, гледајући непрестано пре 
 <p>- Шта цвили?{S} Ко цвили — питао је даље кнез.</p> <p>- Ах, она! она цвили! — рече ђенерал  
м у Звониград, па да сам лично предузме даље трагање.{S} Он је сад личио на вредна ловачка пса, 
 залатку чекао згодну прилику да умакне даље.</p> <p>Кнез управо није знао од куда му наде тај  
сле кратка љубазна разговора, кретао се даље.{S} Пред подне кнез и главно језгро његове пратње  
љења, те се интересовала да чује шта ће даље говорити њих двоје о кнезу.</p> <p>Увучена у насло 
ош тражили по густишу, и свих 7—8 одоше даље вајкајући се и псујући где ди ће наћи жељени лов,  
коњићу.{S} Сељаци се размакоше и пођоше даље по заповести.</p> <milestone unit="subSection" />  
, на пошти нестало — запиткивао је кнез даље.</p> <p>- Господару!....{S} Каква су то чудна запи 
р, који је по каткад прелазио и даље, и даље.</p> <p>....{S}И зар бих ја теби зло желела!{S} Не 
 пуној мери и потпуно неспречено тера и даље своје младићске лудорије.{S} Оне ће га прогутати ц 
ачким закачаљкама.{S} Кад Мона потера и даље у том правцу, он скочи, дочепа капу и викну: „Због 
какви знаци жаљења.{S} Гомилице света и даље су безбрижно разговарале и ћаскале бог вас пита о  
гледан човек не одговори ништа: он је и даље ћутао, пажљиво бројао било и укочено гледао у крев 
па.</p> <p>Њене су другарице говориле и даље; говориле су онако како обично говоре младе девојк 
рци.</p> <p>Кола су тутњала, све даље и даље, све даље и даље.{S} На један пут осети се где коњ 
су тутњала, све даље и даље, све даље и даље.{S} На један пут осети се где коњи успорише ход; н 
/p> <p>Али Синђа је говорила све даље и даље, и Пави је постајало пред очима све јасније и јасн 
е, почињући од саме обале па све даље и даље докле год око може прегледати.</p> <p>Баш у тај ма 
обну политику Ратислав и сад све даље и даље тера.{S} Он је одбио од династије школску омладину 
ја полако надолази и шири се све даље и даље, као обилне што прелију своје обале па се разлију  
непрестано, неуморно валатао све даље и даље, као оно шеталица у добро навијена часовника.</p>  
за тим продужи: „Ја сам ишао све даље и даље напред.{S} Дођем до последњих кућа звониградских.{ 
 је поступно али стално ишао све даље и даље по путу једном замишљена династичка преврата.</p>  
тово бесвесно, он је говорио све даље и даље.</p> <p>— Ја нисам развратник, управо ја сам још и 
, опет шарена ливада, и тако све даље и даље, докле ти год око допире.{S} Овде онде, у сред зел 
 реч не одржао, само ако ви продужите и даље ово ривење против моје династије.</p> <p>Ово је, в 
 неког значаја само онда, кад би кнез и даље остао кнез.</p> <p>Тако је Врбавац смислио овај пу 
Кнез не одговори ништа.{S} Он продужи и даље гледати у оне лепе очи, а његове усне, неосетно и  
је плануо устанак.{S} Он ће се ширити и даље.{S} Балканија ће се наћи усред тих интрига.{S} Уз  
одатле!“ Но газда је безбрижно тресао и даље своју чизму: „Ете, господине, запао ми камен па ме 
ир не хтеде одступити.{S} Кад је стао и даље досађивати, пружајући једнако медаљу, ђак се обрец 
 разговор, који је по каткад прелазио и даље, и даље.</p> <p>....{S}И зар бих ја теби зло желел 
ивом примедбом, како ће се, ако овако и даље пође, млади прасци балканиски ускоро показати као  
ападаји су били сувише оштри да би их и даље могао слушати.</p> <p>Но ђенерал то опази.</p> <p> 
рскост!{S} Но дед’те, молим вас, шта би даље? — упита барон Жермини.</p> <p>— Сад тек и настаје 
нтересовала.</p> <p>- Па, па?{S} Шта би даље?! — запиткиваше Жермини нестрпљиво.</p> <p>Белини  
 чекајући га да се опорави, она продужи даље.</p> <p>— Можда је господину пуковнику мало зазорн 
а-ђе-но-шћу просрица и кнез, па продужи даље:</p> <p>— Ух! ала је тежак овај балкански језик; и 
е таком философијом, равнодушно продужи даље пасти.</p> <p>Овда онда виде се по где где у пољу  
атворена, путничка кола и одмах погнали даље.{S} Не зна колико су путовали ни куда су путовали, 
и би их прихватили и безопасно спровели даље.{S} Бар тако је било уговорено.{S} И да се није де 
жим, где ширим отворима, који су водили даље под брег, кривудајући лево и десно, час као уски х 
е, закољите, исеците на комаде — али ми даље не можемо: наша малена снага исцрпена је.“ И слаба 
p>Одмах за тим Срећко похита да објасни даље: </p> <p>— „Истина нико не зна шта је у глави госп 
 женама наста вриска.{S} Коњаник одјури даље као муња, и последњи редови света видоше га где са 
дговоре: — „Источна.“ Стражар ће питати даље „Под којим знаком?“ Они да одговоре: „Под знаком т 
е сахат времена већ су се могли кренути даље.{S} Али сад је настало питање куда ће?{S} Чича Мил 
та, овај коњаник викну нешто.{S} Јурећи даље, он опет нешто викну.{S} Тако је то поновио неколи 
ни слушао шта он говори.{S} Продужујући даље отоич започету мисао, он живо настави:</p> <p>— Је 
, тако је говорио наш кмет — рече сељак даље — па онда позва ћату да нам прочита из артије шта  
задног краја, што је чинило те је метак даље носио.{S} Најпосле, постао је војни министар.</p>  
о, све с народом.“ — „Ама ћути да чујем даље.“ — „Ене, ене, куца се.“</p> <p>Оваке и стотину др 
и? купио ми мој кнежић“ — па само возим даље; тресе Петра море, те је на далеко нема.</p> <p>Он 
веле на траг, по коме се дало с успехом даље трагати.{S} Наравно, да је то било незгодно овако  
слав.</p> <p>- Не, не! — развијао је он даље свој поглед. — У будућност нема право да се узда о 
и љушкање, док је међу тим муж развијао даље своју молбу.</p> <p>— Ако случајно буде и кнез, мо 
 шта с вама раде.</p> <p>Заре је причао даље интересне ствари.{S} Сем црне прилике у собу код к 
узе ходати по соби.{S} Белини је причао даље.</p> <p>— Дуго сам тако лежао, а било ми је као да 
ини нестрпљиво.</p> <p>Белини је причао даље.</p> <p>- Ја покушам да викнем у помоћ, али нисам  
ко пише капетан.</p> <p>Сељак је причао даље и Враничићу је бивала ствар све јаснија.{S} Кмет н 
не руга светина.</p> <p>Ратко је причао даље:</p> <p>- Међу тим они махом попадају.{S} Да су се 
ра то чинити.</p> <p>Врбавац беше пошао даље после својих последњих речи, но на овај говор Раст 
утним временима то може одвести и много даље но што горе споменух...{S} У осталом, господо, ја  
алолетан...</p> <p>Растислав је говорио даље куцкајући прстом о мраморни сто, на који се наслањ 
.“</p> <p>У том правцу говорио је Ратко даље.{S} Његови савети били су различити, према разноли 
којој су баш тада палили свеће.{S} Мало даље, иза академије, сретнем потпуковника Црнимарковића 
идео неравно, каменито земљиште, а мало даље огромне, мрачне рупчаге и пећине.{S} Али све то би 
 с овог доксата му судио.</l> <l>А мало даље стојао је дуд,</l> <l>О која је вешан свак, који ј 
еобична дејства, која ћу споменути мало даље.</p> <p>„Тако, на прилику, ми ни данас не знамо ка 
 шакама на дицу.{S} Кнез је стајао мало даље код прозора и кад се Мона појави, он се окрете њој 
и с другога гледишта, као што ћемо мало даље и видети Ратка да је брани.</p> <milestone unit="s 
о на зор по мало дисати.{S} Шта је било даље ја не знам; сва је прилика да сам у тај мах изгуби 
ута.</p> <p>— Чек да чујете шта је било даље — рече Ратко — још није свршено.{S} Елем, кад мајм 
линовом причом.</p> <p>— Да чујете само даље — рече секретар.</p> <p>— Упитам особу у домино, г 
 Али шта да радимо!{S} Ми ево не можемо даље.{S} Убијте, закољите, исеците на комаде — али ми д 
ilestone unit="subSection" /> <p>Нећемо даље описивати ову одвратну сцену.{S} Рећи ћемо само ук 
 Оне промакоше поред мене и одоше журно даље, а ишле су упоредо и у корак, као што иду војници. 
е да се што више зблизи с њом, а да што даље уклони од ње законита господара престола, те је с  
ећ предузети све мере да бар остане што даље од државних послова.{S} Нека га нека се карта, пиј 
е, и то да бежи што пре, што брже и што даље.{S} Крвава глава Перунова била му је толико тешка, 
ва лешина, коју треба само склањати што даље, да се и други од ње не трују.</p> <p>Све њене мис 
и кад је кнез не би дао? — упита доктор даље.</p> <p>- Кад је не би дао! — Радован шкргутну зуб 
очекаше и дан.{S} Сиђу се с липе и пођу даље.{S} Тешили су се да је потера измакла напред, и да 
рси пала читава стена.</p> <p>Тако пођу даље.{S} Анђелија би прво испричала деверу шта је трабу 
 пројури, а онда у живом разговору пођу даље.</p> <p>Час је то опет какво старо кљусе, пасе у ч 
 о.. о..! — рече Врбавац кивно, и јурну даље као човек, који је једва задржао у себи тешку погр 
оја је ту на друму, а ја продужим шетњу даље.{S} Кад сам био на по алеје, поред мене прођоше дв 
у да се ни чему не чуди.</p> <p>Ишли су даље, и што су дубље залазили у гробље, оно је све више 
иде широка леђа пуковникова како замичу даље.{S} Погледа и себи у лице и нађе га мирно и хладно 
заустави, но после дата одзива пусти их даље.</p> <p>Подземни ходник јако је вијугао то лево, т 
с белом маском, везао им очи и повео их даље.{S} Ишли су дуго; по свежем ваздуху кнезу се чинил 
 своју потпуну немоћ и знаш да не можеш даље, а над тобом стоје са стиснутим песницама и траже  
са стиснутим песницама и траже да вучеш даље, да непрестано идеш напред.</p> <p>Тошу је толико  
едала црна и мрачна на месечини.{S} Још даље поглед се губио у нејасној маси неправилних, издро 
пао светлост на оближњу околину.{S} Још даље видео се дуги ред брснатих дрва.{S} Она распознаде 
 њим ти се лакше борити.</p> <p>— А још даље?</p> <p>— Даље је то, што помоћу ових људи једино  
а подозрива лица“.</p> <pb n="12" /> <p>Даље се у чланку карактерише ово дело као „најцрњи злоч 
и једнога председника републике.</p> <p>Даље је Кугић разлагао, како прилике за остварење оних  
има властима и целом народу....“</p> <p>Даље се у прокламацији говори, како је „у садањем тешко 
крета, били збачени с престола.“</p> <p>Даље се у писму говорило, како је услед тих тешких окри 
тати као највећа државна тајна.</p> <p>„Даље се говорило да сте, по савету аустрискога цара, од 
, о чему се кнез извештава ради знања и даљег управљања.</p> <p>Најпосле кнез се у писму светуј 
аду друштвеном.</p> <pb n="610" /> <p>У даљем разговору беседник је развио, да се тај претходни 
полазак из двора, сретање црне прилике, даљи пут, остављање кола и свраћање у непознату кућу.</ 
о свакако не може остати без утицаја на даљи рад у корист „законите династије.“ У опште, прилик 
тоји у саобраћају с жандармом Илијом, а даљим трагањем сазнало се да је овај жандарм дуго служи 
<p>Тама се поче помаљати из недогледних даљина, мајска ноћ разви своја црна крила, и тихо, пола 
ма четири оружана коњаника и с потребне даљине да мотре непрестано на кола, али никад да им се  
летње јутро.{S} Улице су биле пусте, из даљине чуо се само жагор једне гомиле радника, која је  
му само у толико, што је наредио, да из даљине опрезно пођу за колима четири оружана коњаника и 
</p> <p>Наједаред учини му се као да из даљине чује неку ларму и грају.{S} Вика се примицала св 
чу се срдит глас командиров, који је из даљине јурио на свом коњићу.{S} Сељаци се размакоше и п 
 добро изустио последње речи, кад се из даљине чу пуцањ пушке.{S} Наста кратка почивка, па пуко 
 одупирао и пристаде тек онда кад се из даљине чу лавеж још једнога пса.</p> <p>Ово је за њих б 
а се сели.</p> <p>Око 9 часова чу се из даљине војна музика.{S} Свет гурну на ту страну.{S} Бан 
 пријатеља.{S} Они су ти симпатисали из даљине, и не знајући те лично.{S} Твоји богати столови, 
аравно, да је то било незгодно овако из даљине и с пута.{S} С тога је Растислав једва чекао да  
 Кад чују какав ход, или какав говор из даљине они застану, заклоне се за кестен и одатле ослуш 
а на маленој софи, кад се наједанпут из даљине зачу јака тутњава кола, која је долазила све бли 
ако је поноћ.“</p> <p>У томе се зачу из даљине нејасна нека лупа, некакав удаљен бат.{S} Тодори 
је била тиха и спокојна, само се још из даљине чуло хучно шуштање бујних планинских потока, над 
е!</p> <p>Доктор притрча и у пристојној даљини узео обигравати око кнеза и намесника.</p> <p>—  
ицу и јарко је осветљавала на приличној даљини.</p> <pb n="283" /> <p>А овда онда допирали су н 
ким нестрпљењем.</p> <p>На један пут, у даљини указа се облак прашине на широком друму.{S} Као  
 правце Дунаву.{S} На скоро он угледа у даљини неку црну прилику.{S} Загледа се боље и познаде  
е на висоравњу, са кога се већ видела у даљини лепа моравска долина.{S} Још сахат два хода и он 
и зачу се необична лупа добоша, негде у даљини засвира труба на узбуну, на саборној цркви удари 
и одјекнуше у тихој ноћи, изгубише се у даљини и опет наста нема тишина.</p> <p>Из чамца се опе 
} На скоро ове се две женске изгубише у даљини и ја сам у мрачној алеји, за неко време, назирао 
, праћени гардом, наскоро се изгубише у даљини.</p> <pb n="144" /> <p>— А, докторе — поче кнез  
ла и њихова се треска на скоро изгуби у даљини, широка кантарска улица остаде пуста и нема.{S}  
а.</p> <p>Кад се сељачки говор изгуби у даљини, Жика стиште Црнојевића за руку и прошапута му:  
јим хладним зракама; Дунав се беласао у даљини, и баш с те стране Жики се учини, као да чу неко 
и.</p> <p>„Та би справица избацивала на даљину од 10—15 корака малу, шупљу, челичну иглу, налик 
ше, начелник Вујадин опет баци поглед у даљину; редови коња мирно су стојали везани за школски  
оламала, али све то одлазило је некуд у даљину и бивало све потмулије и слабије.{S} Узнемирена  
д јој се опет губио кроз прозор некуд у даљину.</p> <pb n="46" /> <p>Баба Ката опет јој приђе.< 
о у џепове, па се тако нешто загледао у даљину и чисто се занео за лепом месечином.</p> <p>На ј 
родом, он бејаше утопио погледе у даљну даљину, још нејасну на јутерњој замаглици, а тако исто  
ом природом, он бејаше утопио погледе у даљну даљину, још нејасну на јутерњој замаглици, а тако 
 <p>„Најпосле сви органи редом отказују даљу услугу.{S} Стомак више не вари, црева више не раде 
свршим посао, или хоћете само да вам ја дам што треба, па да свршујете сами.</p> <p>— Ви не мож 
шта бити неће.{S} Док сам ја жив, ја не дам Црнојевићима у Балканију.{S} А ако, по несрећи, ви  
пут прав, и правилан, и законит — ја не дам да се квари законити ред наследства.{S} Малолетни М 
 да одавде ипак нећу изаћи докле год не дам одговора на постављена питања.{S} Овај човек сврати 
 се ви држали.{S} Ја сам решен да се не дам ничим омести.{S} Једино могла би ме стукнути каква  
ст, моћ — ја се још не бојим, још се не дам; ја сам још млад“....</p> <pb n="367" /> <p>У такво 
д нећете опаметити док вас ја једном не дам ваљано... <foreign xml:lang="fr">fouetter</foreign> 
во искрено кажем да сам намеран, да вам дам одмора, после многогодишњих напора на власти.{S} Хо 
{S} Но зато се на прагу указа непозната дама, сва од главе до пете увијена у белу чипку.</p> <p 
 над којима се дижу праменови беличаста дама.</p> <p>То је какво село.</p> <p>Опијен балзамом с 
еша: — Мој је брат велики каваљер спрам дама.{S} Ти му, Лепшо, нећеш замерити, баш ако где год  
 да се обрате на ме.</p> <p>Говорећи то дама се полако извлачила из хрпе хаљина, коју је имала  
а женска у Звониграду и једна, од првих дама звониградских, која је потпуно европски образована 
 грађанско поштење звониградских чедних дама.{S} Она — Мона — није тако сретна да је звониграђа 
оспође Моне скупљало се десетак отмених дама звониградских, да ту поседе, поразговарају, проћас 
ве до пете увијена у белу чипку.</p> <p>Дама застаде мало на вратима, као да се нешто двоуми; н 
икако није била за моју околину.</p> <p>Дама је протестовала; она није блудна кћи; као и сви др 
 <p>Лакеј, што је непрестано трчао пред дамама, показивао им руком пут и отварао врата пред њим 
и јој кроз жиле и шушти, у слепим очима дамари бију као два чекића, а срце тако лупа, да при св 
оба, што још више оживи женско друштво; даме, које су већ хтеле поћи, још застану за који трену 
, ко тешко болује? које су се угледније даме завадиле, а које опет помириле и т. д и т. д.</p>  
 нису могле дуго одупирати ни озбиљније даме, које су већ поодавнО биле прешле преко тријестака 
ако чак силазе ниже испод ње — оне исте даме које су јој још јуче прекорно истицане као узор и  
она, те на жарким, врелим данима дођу и даме да у чаши свежа пива расхладе своје румене, а поне 
а и један његов присни пријатељ.</p> <p>Даме се одмах искупише око два млада весела човека.{S}  
осто!{S} Она је сама лепо рекла: што не дамо ми, даће други; и што год кнез буде раскошнији, по 
 много, веома много, особито за једну - даму....{S} Пет година, то је читав век.</p> <p>— У два 
ођа.{S} Подводница њему обећала „отмену даму“, а њој „отмена господина“.{S} Подводница их сведе 
у.{S} Он скочи и одмах изађе напоље.{S} Дан се расвануо и манастирска авлија већ почела оживљав 
азнолики и многобројни, и то не само за дан, но их је било спремљених и за ноћ, т. ј. удешених  
у соби горела је лампа.</p> <p>— С поља дан, а изнутра сјај од лампе мешали су се и градили нек 
како је, после таквих теревенака, сутра дан пред подне, полако, бојажљиво улазила у собу свога  
е провео целу ноћ везан за дирек; сутра дан извели су <pb n="240" /> га, обалили на мацке и цеп 
ли руском цару, па ни бригеша.{S} Сутра дан тек чујеш, бајаги „Побегао! побегао!“, <pb n="657"  
 проспавао до 8 часова у јутру, а сутра дан устајао је освежен и окрепљен.</p> </div> <div type 
ела.{S} Но то је смислила ноћу, а сутра дан видела је да то нипошто не сме учинити.{S} Најпосле 
После сјајна дочека у Орловцу, за сутра дан био је спремљен излет у околину.</p> <p>На запад од 
 <p>Петрија настави:</p> <p>— Кад сутра дан, а Петра вози ли вози!{S} Шушти ова ђида сва у само 
ћи у неком руском селу.{S} Кад се сутра дан кретао на пут, даду му кола, а као кочијаш пође јед 
дају.{S} Они тада већ знају да ће сутра дан бити крвавих, огуљених бутина и као биволска кожа д 
ки да заспи.</p> <p>Сети се да му сутра дан ваља путовати у чаршију и обданце се вратити: с тог 
ивљује се на једну страну, док му сутра дан од големе туге најпосле и груди не препукоше.{S} Кр 
редузете и подесне мере.{S} Одмах сутра дан донесени су укази:</p> <p>„Да се војска постави у в 
вац смислио овај пут, па га одмах сутра дан изнео својим друговима, осталој двојици намесника,  
а с добрим бакшишом.</p> <p>Одмах сутра дан г. начелник призове к себи старог орловачког грађан 
адом успавали све стражаре, те их сутра дан све поистеривали из службе?</p> <p>- Стражари досађ 
milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан покрајински начелник отправио је г. министру шифров 
milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан Растислав је био рано на ногама.{S} Још бејаше мрак 
колима до саме костурнице.</p> <p>Сутра дан службене новине донеле су опис погребне свечаности, 
новачкој полицији.</p> <p>Међутим прође дан, два, три, а о загонетном <pb n="275" /> младићу ни 
е што се могло рећи.</p> <p>Протицао је дан за даном, месец за месец - млади кнез је растао, ра 
лости, био је ванредно вредан; радио је дан ноћ; учинио је и неке проналаске, изумео куршум шуп 
а није знао шта је ноћ и мрак, но му је дан био као и ноћ, а ноћ као и дан, јер је у свакој <pb 
ко је исто и за дневне часове док траје дан.{S} Кад се рекне „три је сахата ноћи,“ онда то знач 
 марш!</p> <p>Али пијани Ралека није се дан лако избацити.{S} Он узе још више викати.</p> <p>—  
, да се што пре свршава“.</p> <p>Што се дан кнежева пунолества ближе примицао и овај осећај Врб 
нојевића и Жику тога дана.{S} Цео су се дан гонили с потером.{S} Она их је на махове пристизала 
а их и сад има.</p> <p>„На истоку има и дан дањи много тајних отрова, с чудним дејством, за кој 
и бринуо за спасење.{S} Тако дочекаше и дан.{S} Сиђу се с липе и пођу даље.{S} Тешили су се да  
но му је дан био као и ноћ, а ноћ као и дан, јер је у свакој <pb n="174" /> улици без изузетка  
о дубље у планину, тим пре што је већ и дан настао, те би се на подножју <pb n="555" /> планинс 
а се изврши, као узрео чир, што за који дан треба да пукне, Врбавац је носио у души набубрео и  
</p> <pb n="131" /> <p>Уз то, како који дан, кнез је све мање бивао дете, а све више постајао ч 
еђер, од тебе никад ништа!{S} Како који дан ти си све гори.{S} Шта си сад толико бленуо!</p> <p 
жност јако опада, да су цркве како који дан све празније и да су томе злу много криви и сами по 
владавина пуна је погрешака и како који дан, све се више претвара у владавину једне обесне и ра 
иву вас.{S} Били сте окривљени да сваки дан примате једну особу из аустро-угарска консулата, др 
 навлаш дошао да хвата њу.{S} Сад сваки дан заједнички ходају и обоје у један глас одричу да им 
знанцима и комшијама, с којима се сваки дан састају.{S} Оне првашње хладне укочености и неповер 
њем кнеза Мутимира!{S} Кнез прави сваки дан лудорије!{S} И сад и за тим треба слинити! — рече Р 
ђе.{S} Његове до скора сјајне очи сваки дан све више и више застире нека тама, те све више почи 
ете од себе блиске људе, који вам сваки дан требају, и без којих маћи не можете.</p> <p>— Онда  
менило; његове рујне усне постају сваки дан све блеђе и блеђе.{S} Његове до скора сјајне очи св 
требало да буде пре <pb n="312" /> неки дан, кад се онако нехотице просу шоља отроване каве, ко 
истукао и Мона је једва чекала сутрашњи дан, када ће отићи да види, како сад изгледа та њена би 
е се.{S} Само не заборави да ме извести дан раније — рече Врбавац.</p> <p>— Што, да нећеш позив 
ове бабетине и живела је код ње, радећи дан и ноћ.{S} Лепо је шила и прилично је зарађивала, ал 
адујем!{S} А видећеш, благосиљаћеш овај дан — рече Мона срдачно.</p> <p>- Рачунала сам да од пр 
е балканиски народ имати разлога да тај дан запише у ред најсрећнијих дана својих.“</p> <p>Ове  
росипању лоја и катрана.</p> <p>Цео тај дан из подрума, шупа и с тавана трговачки момци и шегрт 
, Мона, али знаш ли ти да ми за десетак дан истиче рок великој меници, од које бар петину морам 
вости, прорицала му је да ће доћи један дан када ће о женама стећи друкчије уверење.{S} Тада ће 
ћи с месечине, која бејаше огрејала као дан.{S} Дохватив се сенке и залатка, они пођоше уз брдо 
ead>Пут</head> <p>Што се ближе примицао дан када ће млади кнез Мутимир напунити 18 година, те п 
ачили је о барјак па је тако носали цео дан по целом селу.{S} Кад су их после потегли на испит, 
чешме...</p> <p>Ту је добро пазарио цео дан.{S} Кад би око заранака ненадно бану срески ћата Ср 
ареном шумком.</p> <p>Путујући тако цео дан, они су прешли доста места, и ако је пут био тежак. 
и путници путовали су тако неуморно цео дан....{S} Зауставили су се само око заранака крај лепа 
оћас потраже драгоцени лов, који су цео дан гонили.{S} Били су уверени да су бегунци заноћили т 
затвореним очима.{S} На пољу је већ био дан, али овде у соби горела је лампа.</p> <p>— С поља д 
гом у наручју....</p> <p>Кад је забелио дан, Лепша скочи да иде, пре тога она је у оваким прили 
рата поче се клањати: „Добар дан, добар дан... слуга сам понизан, Ваша Светлост!“</p> <p>— А... 
ечи од поуке.{S} Она је добра као добар дан у години; она је блага као сама благост; она је оли 
; и још с врата поче се клањати: „Добар дан, добар дан... слуга сам понизан, Ваша Светлост!“</p 
вољство против Кугића расли су с дана у дан, управо с часа на час.</p> <p>Ратко је из прикрајка 
X.</head> <head>Сан или јава?</head> <p>Дан је већ био у велико освојио, сунце високо одскочило 
пуларна реч „дифтерит“.</p> <p>После 20 дана боловања, у очи петка 23. марта ноћу, ђенерал Врба 
 могло очекивати. „Боловао“ је равно 20 дана.{S} Свет је имао времена да се поступно свикне на  
н с почетка ништа не осећа, а после 2 3 дана по лицу му искоче грдни лишајеви, и то неће нигде  
, да се чује да је прешао, па после 2-3 дана макар опет утекао натраг.</p> <p>Чича Милоје није  
 Стегнуће вас у гуши.{S} Боловаћете 2—3 дана.{S} Умрећете привидно од гушобоље.{S} Ми, посвећен 
 Одлучено јо било да на путу пробави 25 дана и да обиђе југо западне крајеве отаџбине.{S} Низ г 
роста случајност омела је ствар пре 5—6 дана.{S} Предузете су мере да се такве случајности више 
руги владалац од те лозе владао само 17 дана; да је трећи владалац прво био протеран, а после,  
рло поверљивог господина, да су пре два дана некакви непознати људи ноћу прешли <pb n="468" />  
одругљиво.</p> <p>— Дакле ја спавам два дана и две ноћи узастопце?!{S} За тим се окрете министр 
 суђени конаковати.</p> <p>Овога првога дана потера је дала ове резултате:</p> <p>Нађен је убиј 
вно весеље и да траје жалост до другога дана по погребу и да државне власти за 6 месеци употреб 
 жена, ево вам кажем да ћете се једнога дана горко кајати за све те ваше мудрости.</p> <p>— Доб 
ког.{S} Све то било је ономад и од тога дана узаврела су сва околна села.{S} Ни о чему се друго 
години бити пунолетан, и да нас од тога дана дели још само неколико месеци.</p> <p>— Из ваше се 
 је изаслан у Повратници још у очи тога дана, и он се доиста постарао да „обели образ.“ Ручак ј 
н је удес пратио Црнојевића и Жику тога дана.{S} Цео су се дан гонили с потером.{S} Она их је н 
 поиздаље пошао за потером, док му тога дана, око подне, не испаде за руком да и сам набави шињ 
развила у пуном сјају лепоте.{S} Година дана, истина прилично бурна, али опет сретна живота, пр 
и?{S} Шапуће се о њима већ друга година дана, али ствар остаје само на празним речима: до данас 
ј свет од начелника.</p> <p>Четири пуна дана бавили су се окружни у Звониграду и много су што ш 
"412" /> <p>госпођа Мона била је обична дана од својих 40 година.{S} Смеђа, дугуљастих образа,  
око одскочило, а врела јара жарка летња дана најако се осећала и већ почела бивати досадна.{S}  
 још никако да пукне.{S} Најпосле осмог дана, место страховита треска, у службеним балканиским  
на је већ знала шта то значи.{S} Једног дана баба Ката јој саопшти <pb n="53" /> „радосну вест“ 
 док кнез хтедне слушати.{S} Кад једног дана њему прасне ћев и рекне: „хоћу сад овако“ — како,  
знате!{S} А ко ће!{S} Само да се једног дана не кајете!{S} Није ни он ћурка!{S} Види и он шта о 
 изашао из доба играчака, кад се једног дана догоди нешто што је сведочило да на њега не гледај 
уке — опет њене и његове, док се једног дана кроз ту деру нису почели провлачити и њих двоје, у 
елементи крећу, бујају, расту, и једног дана лако могу постати господари ситуације.{S} Да код к 
е убијен отровом псећа беснила и једног дана доиста добија на сред улице стрелицу у леђа.{S} Зн 
, и за све то време није било ни једног дана кад Растислав није мислио о пуковнику Врбавцу и ње 
путањама; бој се да ћете се наћи једног дана у ћорсокаку, из кога више нема изласка!</p> <pb n= 
ма носи свој грешни плод — и тек једног дана видате је а она се опет вратила на прву меру — она 
 /> тровати све више и више, док једног дана не наступе зле последице тровања, смрт или тешка б 
 за његову простоту.</p> <p>Тако једног дана дође тај учитељ у кавану, где је било много света, 
 и, ако бог да здравља, он ће их једног дана похватати на самом делу.</p> <p>Говорећи ово Ловим 
вој придворној атмосвери.</p> <p>Једног дана, баш кад су чињене припреме за свечано полагање ис 
ио на кнеза дубок утисак.</p> <p>Једног дана кнез добије писмо без потписа, где му се прича как 
илостивно изударала Јелу.</p> <p>Од тог дана баба Катина кућа постала је за Јелу права тавница. 
, али што је главно - жив, и тога истог дана до мрака већ се повратио толико да је у вече могао 
 до Перун Црнојевић.</p> <p>Одмах истог дана десио се и крвави догађај на тајанственом новом мо 
остао при своме.{S} После читаве недеље дана бактања, најпосле су дигли руке - млади кнез се не 
дервиш одиста провео у земљи две недеље дана, и да је за тим у присуству друштвених изасланика  
 се како је једном скоро пуно по године дана ишао с једним ушиљеним брком, и како је смешан, чи 
ича Милоје и начелник погоде се.{S} Три дана доцније чича Милоје отпутује „трговачким послом“ у 
 је прекинуло посету у половини.{S} Три дана доцније директор је изгубио своје место, ма да је  
д његових љубазница, с којом се два три дана проводио по Паризу.{S} Она му сад пише; шаље му св 
ној госпођи, где ће прво остати два три дана а после ће се већ наредити што треба, или слободно 
 је на њему дубок утисак.{S} За ова три дана он је био опорављен од физичка потреса и растројст 
.{S} Биће склопљен војни суд.{S} За три дана ви ћете бити суђени, осуђени и као велеиздајник ст 
јствује само насилним мерама.{S} На три дана после онога боја, баба Ката објави Јели одсечно, и 
своје рођене владе.{S} Давато му је три дана на промишљење, па ако је вољан, онда првога понеде 
.{S} Ђенерал продужи.</p> <p>— Кроз три дана ја ћу бити под земљом. — Смрт је већ у мени; ни бо 
из хиљаду и једне ноћи, он би могао три дана и три ноћи седети и гладан и жедан, говорећи само  
е, господине.{S} Нека је она од нас три дана далеко.{S} Несретна је то срећа коју човек тражи у 
име на ум с тога, што се оно од два-три дана у целом њином крају на сва уста шапуће: „Перун Црн 
се све десило овако:</p> <p>Пре два-три дана било је већ, бога ми, добра три сахата ноћи<ref ta 
 г. министра.</p> <pb n="581" /> <p>Три дана доцније после те строге министарске наредбе, начел 
мо за све окружне начелнике.{S} Десетак дана доцније Звониград је био пун „окружних,“ као што с 
сној баби, коју је госпођа Мона десетак дана држала у својој кући, док није прездравила, дајући 
цији Борџији.</p> <p>„Тек после десетак дана отровани жалосник почне осећати да га ноћу спопада 
ан наш пријатељ бацио ми је пре десетак дана једну веома лепу мисао.{S} У нас се већ давно осећ 
челе јављати.{S} Није прошло ни десетак дана, а од једног начелника с југозападне међе стиже те 
S} Па ти си ово добио тек пре двајестак дана: значи, одмах после твога повратка из Париза.{S} Ј 
м свежа пролетња јутра, очаран красотом дана, лепотом природе, новином призора — кнез се осећао 
 <p>Друга госпођа тврдила је, да је ово дана, у једној виноградској кући у околини Звониграда,  
ара.{S} Ја нисам нихилиста, али сам ово дана читао једну руску нихилистичку расправу, с којом с 
тиховима.{S} Орловачке музе биле су ово дана у големом послу.{S} Сви домаћи орловачки песници,  
p>„Такав један случај имали смо баш ово дана.{S} Једна постарија госпођа на један пут се разбол 
ти стокраки језик сокачки и за неколико дана већ су биле испредене читаве скаске.</p> <p>Прокљу 
ђенераловом руком и то тек пре неколико дана.{S} Он га је одмах познао, па ипак читао га је 2—3 
бнице, а удешене су да гору по неколико дана без прекида.{S} Ту је у близини била и прва стража 
вене Арсенијеве куће, а доведена тек то дана.{S} Све се узруја као оно челе кад треснеш празник 
 незадовољство против Кугића расли су с дана у дан, управо с часа на час.</p> <p>Ратко је из пр 
} Кад ми можете донети?</p> <p>— За пет дана.</p> <p>— А цена?</p> <p>— Сто жутих дуката, госпо 
ава и задовољстава.</p> <p>После недељу дана кнез се кренуо на пут.{S} Уз лупу звона и грување  
еуморни мислилац.{S} Могао је по недељу дана мислити о једном истом предмету, а упорним мишљење 
 големим свечаностима.{S} Читаву недељу дана веселио се Звониград и цела Балканија.{S} Намесниш 
се Орловац „мало очисти.“ Читаву недељу дана владала је та лозинка „да се мало очистимо.“ И за  
ини.</p> <p>Пошто се тако читаву недељу дана само чистио, а скоро читав месец дана журно спрема 
аткове присталице.</p> <p>Читаву недељу дана треперили су престрављени полицајци, а гром још ни 
а „да се мало очистимо.“ И за ту недељу дана сама општина из својих зграда и авлија и са општин 
ilestone unit="subSection" /> <p>Недељу дана доцније видели смо чича Милоја како у глухо доба н 
хватају зликовце, биће за читаву годину дана ослобођено порезе.</p> <p>Кмет обавести сељаке куд 
га да тај дан запише у ред најсрећнијих дана својих.“</p> <p>Ове речи кнежеве увредиле су Расти 
 подне једног од оних хубавих пролећних дана, кад ти се чини да цела природа дише мирисом, нежн 
S} Ђенерал је живео још</p> <p>20 пуних дана.{S} Он је још био снажан, присебит, могао је говор 
уги планови и смерови.{S} Десетак пуних дана само је о томе мислило, само се у томе живело, сам 
се чу да је неко запаљење.{S} Последњих дана почело се говорити о гушобољи.{S} На томе је и ост 
 задовољством се осмејкивао.</p> <p>Тих дана било је свршено и једно од најтежих дела, која су  
дна скупштина сазвати од данас за месец дана, да министри, државни савет и све власти и чиновни 
пити, и успех је постигнут.{S} На месец дана после повратка с пута Растислав је имао у рукама ц 
дна скупштина, која се састала на месец дана после „катастрофе“, изабрала је за кнеза младога М 
о у прилог његове радње.{S} Читав месец дана непрестано су шкрипали капиџици ове забачене опале 
у дана само чистио, а скоро читав месец дана журно спремао Орловац се најпосле „успособио“ да п 
бу.</p> <p>Није се још напунио ни месец дана од доласка новога министра Кугића, а већ је у свак 
кви су то људи изгинули пре једно месец дана, на путу између Ожеге и Чичка? </p> <p>Растислав д 
гледа добро Растислава.</p> <p>— Збиља, данас изгледаш добро Чисто си се подмладио — рече Ратко 
храбрени попустљивошћу новога министра, данас су већ говорили:</p> <p>— Па наравно!{S} Ако је и 
амо их данас?{S} Сви сте ви овде гости, данас јесте, сутра нисте, само ја издржавам једнако без 
ених владара?{S} Некад је то и вредило, данас не...</p> <p>— Па опет све владалачке женидбе и д 
ова хвала допадала му се.</p> <p>— Јес, данас изгледам добро.{S} То сам и сам опазио А било је  
зију!{S} Младеж нас задену за појас!{S} Данас сам имала необичну посету — Лепша Стевићева и мој 
ек лако познати да је човек отрован.{S} Данас, на прилику, скоро је немогуће извршити тровање,  
вели близу 50 часова у заносу и сну.{S} Данас је среда а ви сте још у понедељак заспали: ви сте 
тва одмах и ви сви подавали оставке?{S} Данас би били немоћни пензионари, о којима нико више не 
а се покажу чеднији но што су.</p> <p>— Данас су помешана два различна појма и две различне ств 
њему опасна демагога и усијану главу, а данас им ево тај исти човек долази за министра, и то јо 
ишта особито од њих, до јуче његових, а данас Кугићевих начелника. — Он сматра да су то и јуче  
урски буздован — продужавао је кнез — а данас им треба устав!...{S} Свињари, неписмени свињари, 
е могу узети као роткиње.{S} Ми се тога данас грозимо?{S} Бринемо се о побољшању пасмине код на 
и Повратница, и тај излет одређен је за данас.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још од ра 
 Софији, бив. министарки казала је: „Ја данас дупло треба да частим; управо треба да части мој  
 њему наглашује да народ за добра, која данас има, треба искључиво вама, намесништву, да благод 
је један разлог што госпођа управитељка данас обожава г. Растислава, и његова начела, и његовог 
е до мене, но до оних у чијим је рукама данас власт.“ Кнез се извињује пред народом.{S} Какав о 
pb n="101" /> <p>„Истина, и код нас има данас пуно отрова који дејствује полако, поступно, али  
едавно су се помириле.{S} За њу је Мона данас чула да ју је муж жестоко истукао и Мона је једва 
.{S} Није истина да се на акт спаривања данас гледа као на неко проклетство.{S} И данашњи родит 
, да ће се народна скупштина сазвати од данас за месец дана, да министри, државни савет и све в 
отрови производили читава чудеса, какве данас не би могао извршити ни највештији токсиколог.</p 
будаче, па ти још ни то не знаш шта све данас има овде да се изврши!“</p> <p>Госпођин поглед то 
, Мона је у памети прибирала шта је све данас чула и са колико је новости, ово после подне, обо 
 питање како се и којим се отровом може данас отровати човек, па да не умре одмах и да му се од 
им и најподлијим убиством, Балканија је данас лишена свога прељубезног владаоца.{S} Остављајући 
 ванредне, стање је изузетно, војска је данас једина пресудна чињеница — ја је имам данас у рук 
 брзу руку могла ухватити рачун, она је данас дознала за 3 нове прошевине, за 2 браколомства, з 
у натмурен.</p> <p>— Не знам шта јој је данас — рече он као да се хтео извинити пред Ратком за  
судба тако хтела онда, шта ће се, он је данас кнез и мора се трпети, па какав је да је.{S} Али  
ини постоји.{S} Јес, књажевска власт је данас у вашим рукама.{S} Ви делате, па је право да за т 
мти разлику, како владалачка власт није данас у вашим рукама, већ у рукама књажевског намесништ 
росто је рекао у себи: „Намесник не сме данас ни у чем претерати“, и г. намесник заиста није ни 
. — Ту су описани сви отрови за које се данас зна, па ипак ту нећете наћи оне страховите отрове 
зама, а у подужем року.</p> <p>„Тако се данас често врши нехотично тровање; на прилику кад чове 
ка природно, онако какав је — ми смо се данас цивилизовали толико да и на сликама и статуама му 
јбоља примера на вама самима.{S} Ви сте данас сви окружни начелници, и колико вајде може бити о 
о, он је мислио у себи:</p> <p>„Овде ће данас бити пијаних, морам пазити на се.“</p> <p>Па ипак 
трова било и јамачно их на Истоку има и данас, но наша модерна наука не зна за њих.</p> <pb n=" 
> <p>— Па опет све владалачке женидбе и данас су чисто политичке женидбе — примети Лепша полако 
то су пре мислили о старом.{S} Ви сте и данас у њином <pb n="91" /> благовољењу.{S} А свакако љ 
ачелника. — Он сматра да су то и јуче и данас били и остали једни и исти људи. — Они знају шта  
штву једну нову чланицу.{S} Остала би и данас да јој се, случајно, није десила нека мала неприл 
а се насипа, па како тада, тако стоји и данас; за буквоглавски поток, који је оставио своје кор 
е везе ни данас нису покидане.{S} Они и данас тако исто мисле о младом кнезу, као што су пре ми 
аповедано, тако ће исто све то вршити и данас, кад им људи зло обавештени могу и друкчије наређ 
да ви?</p> <p>— Море, жено, шта је теби данас! — викну Растислав гневно и озбиљно — Шта си окуп 
ако хоћеш, дати кнезу све оно што му ви данас кратите, или што мислите да му делите парче по па 
вечити режући је у мрамору, дотле се ми данас грозимо гола човека, а мудри Инглези чак су дотле 
осе правилно регулишу.{S} У ствари и ми данас имамо свечаности у почаст химену, јер шта су најп 
ипломата балканиски.{S} Те ваше везе ни данас нису покидане.{S} Они и данас тако исто мисле о м 
о даље.</p> <p>„Тако, на прилику, ми ни данас не знамо каквим су се отровима служиле чувене тро 
 огромна!</p> <p>— Да бог поможе!{S} Ти данас изнесе толико ваљаних ствари, да би срећа била ка 
зи више из карташке собе.</p> <p>— А ти данас опет имаш јаузн — поче муж после кратка ћутања.{S 
једног пријатеља за једну ствар о којој данас мучно да има ишта писано, а која је веома интерес 
с једина пресудна чињеница — ја је имам данас у рукама, а тим самим ја већ имам и диктатуру у о 
ствар остаје само на празним речима: до данас никаква дела.{S} Разјурићу ја то, нема ту друга с 
 њиних заклетава и уверавања, још ни до данас није доказано, да не постоји засебан духовни свет 
е:</p> <p>„Чујете ли људи, наше село до данас, богу хвала, никад ни у чему није било постидно,  
рност целог нашег клуба, и ја ћу колико данас предложити да те бирамо <pb n="454" /> за нашег п 
>Ратко ућута.</p> <p>— И то је све било данас? — упита госпођа промењеним гласом.</p> <p>— Сад, 
ла, жива човека.{S} Ми пак дотерали смо данас дотле; толико смо залутали у притворном стиду, да 
во треба да части мој братац.{S} Ми смо данас имали фамилијарну радост.“</p> <p>Госпођи Ловимук 
дмећу људима шпијуне у кућу, то јамачно данас нигде нема!..{S} То је ваљда само наша балканиска 
во деде кнежева створило ово државе што данас имамо, како ће мудрост и врлине „достојна потомка 
.</p> <p>— Њ. Височанство јако жали што данас не може доћи на састав Светли књаз је нешто <pb n 
ема.</p> <p>— Све до тебе стоји.{S} Бар данас је још тако, док је ствар само у мојим рукама.{S} 
пасао из чељусти поуздане смрти, оно му данас овако натреса и овако му безобразно пуца под нос  
отиници рекла је: „Ах, какву сам визиту данас имала..“ — на то је преврнула очи, саставила три  
... их хи... каквих људи!{S} Па камо их данас?{S} Сви сте ви овде гости, данас јесте, сутра нис 
што?{S} За то што је луда!{S} Место баш данас да пева и да хвали бога, а мене и тебе, ћато, у р 
о зато Бога великог.</l> <l>И ти ступаш данас у тај свети дом </l> <l>Викни само, кнеже, ми смо 
ичаста дима од сакривене цигаре.</p> <p>Данас је г. министар тако поранио, да чича Јова није им 
 са собом у гроб.</p> <pb n="96" /> <p>„Данас постоји читава наука о отровима — <hi>Токсикологи 
ости, али свакако боље је и ово, но ова данашња лицемерна, <pb n="156" /> притворна чедност, ко 
 на тако грозан и ужасан начин — не зна данашња наука о отровима, ма да је несумњиво да их је б 
и остарили: многи баш из кругова његове данашње владе.{S} Али све је заличило, кад кнез ту виде 
} Ствар је узимана природно и није било данашњег лажног стида.</p> <p>Код шпартанаца било је за 
премишљао да ову струју окрене у корист данашњега <pb n="499" /> стања, и да све ове младе људе 
нас гледа као на неко проклетство.{S} И данашњи родитељи воде бригу о својој деци, као год и у  
ваш!{S} Не знам за кога?{S} Чудо што су данашњи младићи момчад заслужна да добију девојку....{S 
ља, ја не знам да ли ти у опште схваташ данашњи положај.{S} На прилику, шта мислиш о твојој дан 
а Мона је била задовољна <pb n="471" /> данашњим јаузном; дознала је доста интересних ствари.{S 
едању наклоњен палој династији, а то, у данашњим приликама, може бити од некога значаја.{S} Нач 
вој лист имају.{S} То је велики успех у данашњим приликама; то је снага која расте, и ако ће он 
у чудна дејства, каква нема ни један од данашњих, у науци познатих отрова.</p> <pb n="97" /> <p 
 између пређашњега мирнога стања и ових данашњих трзавица била је очевидна.{S} Није било могуће 
у томе има и твоје заслуге, то си ти за данашњицу заслужио благодарност целог нашег клуба, и ја 
{S} Ви ништа озбиљно не можете замерити данашњој влади...</p> <p>- Какве сте нужде ви имали, г. 
жај.{S} На прилику, шта мислиш о твојој данашњој влади?{S} Сматраш ли је онако како је ми с пољ 
 не иду у главу.{S} То се противи целој данашњој науци.{S} Шта би онда било с постављеним закон 
чима то значи: „Знам да сте незадовољни данашњом владавином, али, верујте, кривица није до мене 
и се кренули одмах.{S} Господару! да не дангубимо....</p> <p>- А од кога си чуо све то?</p> <p> 
 на путу треба уклањати...{S} Али да не дангубимо, господине пуковниче.{S} Изволте ми рећи шта  
пуковниче!{S} Како вас није жао да само дангубимо око тога.{S} Та ја не бих била Ката, кад не б 
ата рече да немају ни трунке времена за дангубљење, и одмах позва кмета да иду општинској судни 
је кнез патио.{S} Једини ведри и весели дани бивали су, <pb n="636" /> кад је кнез цело после п 
да су лични осећаји варљиви, а пролетњи дани најлакше преваре човека да озебе.{S} Кнез је био т 
ехом.</p> <p>Кад су у бурним политичким данима, које је претурила преко главе млада кнежевина Б 
о је мени помагао саветима у тим тешким данима?{S} Један члан тајнога савеза, један мој лични п 
еку пивска сезона, те на жарким, врелим данима дођу и даме да у чаши свежа пива расхладе своје  
једну ноћ, те сија и трепери као звезда даница.“ </p> <p>Око намештања ових вењера било је и ду 
рађанин орловачки хтео је да та „звезда даница сија и трепери“ пред његовом капијом.{S} Развиле 
е могло рећи.</p> <p>Протицао је дан за даном, месец за месец - млади кнез је растао, развијао  
 жртва вуче се још неко време, а сваким даном све се више губи, управо сажиже се на живоме огњу 
 њен зао дух, који је код народа сваким даном све више мрази.{S} Династија Косанића некада се п 
 и сад има.</p> <p>„На истоку има и дан дањи много тајних отрова, с чудним дејством, за које ци 
ова, свуда неодступно пратила.{S} Ноћу, дању, у сну или на јави, она се мешала у сваку помисао, 
ониграду и много су што шта научили.{S} Дању су одлазили Кугићу по дужности, а ноћу су се провл 
али су били живе утворе, које га гоне и дању и ноћу, једнако га прате и једнако му вичу: „Свршу 
по колебама у шуми никога не примају ни дању ни ноћу, ако га не познају, а за живу главу да не  
 и од сад, као што је била до сад; трчи дању, трчи ноћу, јури као луда, само да се заслужи која 
69" /> власт у свима околностима, власт дању, власт ноћу — ето ту је све.{S} А сад шта све треб 
 ура! живео! вичите ура!“ А да би овима дао пример он и сам разглави вилице и што игда може вик 
вала оним што је имала и што јој је Бог дао, да тиме може у свету заслужити кору хлеба.{S} Госп 
лонио да легне у постељу.{S} Кад би бог дао да одмах заспи.{S} Сирота!</p> <p>Кнезу падоше тешк 
437" /> на ватрено заклињање шта би све дао за Лепшину љубав, а у сред ове заклетве, он се наје 
ли налик на онога „добротворца“ који је дао човеку једну маслинку да прогута, <pb n="333" /> а  
 устав отео власт од кнеза, али је није дао народу, као што би био ред у уставној монархији, ве 
а у овим нападајима, но Мутимир се није дао зауставити и сипао је оптужбу за оптужбом.{S} Напос 
 осећаји.{S} Занесен за Лепшом, он није дао да се она једначи с обичним сокачким закачаљкама.{S 
т није хтео то ни чути, и ни пошто није дао да се ова „света бара“ затрпава.</p> <p>Али сад, пр 
о, и, ако је по вољи, ја бих вам о томе дао неке податке.</p> <p>— Молим, молим — рече Растисла 
враћати пажњу, али опрезни Жика није се дао уљуљкати у то спокојство.{S} Шапућући Црнојевићу на 
пита доктор даље.</p> <p>- Кад је не би дао! — Радован шкргутну зубима — Ја бих таква кнеза, уб 
шли амо!</p> <p>- Али кад је кнез не би дао? — упита доктор даље.</p> <p>- Кад је не би дао! —  
“ и где ће му га предати?{S} Као капару дао јој је пуковник педесет дуката, па су се онда лепо  
е увредиле су Растислава, и он је одмах дао и видљива знака својој срдњи. <pb n="186" /> После  
ђеле, рају, мило срце моје, за тебе бих дао круну, царевину, Александрову царевину, сто <pb n=" 
 сад си ми, снаха, рђо једна; сад треба дар заови, него шта мислиш, кад сам однеговала онакога  
И сам је имао веома развијен оговарачки дар.</p> <p>— Г. Растислав је најлукавији Балканац — по 
е потеру.{S} У опште, Растислав је имао дара за овака трагања.{S} У њему је пропао изврсан поли 
ровања њенога мужа.</p> <p>Док је Ратко дарежљиво сипао знаке свога допадања, дотле је она неко 
ља ми!{S} Ето, кад оно лане долази наша Даринка из Звониграда.{S} Узмем је ја овако за образ, а 
ови, твоје сјајне вечерње забаве, твоји дарови и твоје злато нису имали никаква удела у придоби 
их потреса.{S} Млади кнез обасут је био даровима и поклонима из целе земље.{S} Попијено је мног 
ку с овом дружином?{S} То су све млади, даровити људи, и свакако ће будућност бити њина.{S} Они 
ела сувремена ситуација.{S} С ванредним даром и дивном јасношћу Лепша је у неколико слика обеле 
иви роб.{S} Да ли су вољни мртви да нам дарују овога роба, па да га или молбом одмолимо, или по 
 ме.{S} Осећао сам да лежим на некаквим даскама.{S} Даске су ме жуљиле, а несносан бол пекао ме 
ао сам да лежим на некаквим даскама.{S} Даске су ме жуљиле, а несносан бол пекао ме је по целом 
а показа кнезу крај капије две одваљене даске на плоту и рече му, да ће туда проћи, па прва и п 
и према маленој свећици, прилепљеној за даску, крпи своје јахаће панталоне.{S} Најбоље му се ви 
јом је матао противника; фигура удари о даску и одскочи на патос.{S} Г. Маврикије склони мало г 
г краља, а он је сиромах бежао по целој дасци штићен коњем.</p> <p>— Хм!{S} Бежи твоје величанс 
прва стража, која их заустави, но после дата одзива пусти их даље.</p> <p>Подземни ходник јако  
е сад да ме поправљате за сваку реч; не дате ми да кажем моју мисао.</p> <p>Молим, молим, молим 
исли мало о томе!{S} Што год ви више не дате, други ће све више дати!{S} И њин је изговор лак:  
 Има још и других људи!{S} И оно што не дате ви, даће други.{S} Мислите неће се сутра наћи људи 
ећете такве људе око њега?{S} Што му не дате за, ађутанта каква паметна, ваљана човека, који би 
ретио сам да ћу одмах позвати полицију, дати да се цела кућа претресе и да се позатвара све што 
 послушати, а који ће сутра, ако хоћеш, дати кнезу све оно што му ви данас кратите, или што мис 
њим — рече Растислав.</p> <p>— Не треба дати, али докле се то може бранити?{S} Донде, док кнез  
 жив, осећај жаљења.{S} Она не би могла дати рачуна за што и како, али она је сад веровала у он 
астије Косанића.{S} И ту сад кнезу ваља дати доказа, да таква спрема и такви напори већ постоје 
ржавне касе кнезу се ништа више не може дати већ с тога, што је давно аконтирао чак за три месе 
а дала је само оно што она у опште може дати — одвратан задах!{S} Тиме се завршио овај бљутави  
а за живу главу да не смеду непознатоме дати или продати <pb n="547" /> хлеб или ма какву другу 
 то окушају.</p> <p>„Какве ће ресултате дати ти грозни опити — још се не зна.{S} Али ако злочин 
то грдно наљутио и запретио кнезу да ће дати Црнојевићу своју војску и да ће га послати у Балка 
 год ви више не дате, други ће све више дати!{S} И њин је изговор лак: „Тако су га други васпит 
не <pb n="326" /> могу ми ништа више ни дати ни узети, ни помоћи ни одмоћи. </p> <p>— Према том 
да ми га отмеш?</p> <p>— Збиља, нећу ти дати да одеш с писмом.{S} Части ми, ето то ти кажем.</p 
кама наших људи.{S} То ће нашој странци дати несумњиву превагу над свима другим странкама.{S} Т 
ме је човек отрован, нити би могли брзо дати како противно средство да отрована спасу.</p> <p>— 
снебива. (У ствари цело село није могло дати џевапа стрина Синђи, а ко је хтео да остане на мир 
ебе, он у том тренутку није могао јасно дати себи рачуна чак ни о томе: шта је, која је то коју 
итање.{S} Наравно, ја ти у томе не могу дати потпун рецепт, могу ти само у главноме наговестити 
вас зависити кад ћете и колико ће те му дати пара, које ће њему једнако требати, јер ће са свог 
ите да га држите у шкрипцу, други ће му дати у много већој мери, и он ће дићи руке од вас, одаг 
 суграђане, који су умели мртвом камену дати израз жива, природна човека.{S} Истинска природа љ 
<p>— Ваша је кућа опкољена.{S} Одмах ћу дати да се дозове министар председник и министар правде 
 то чула!... — а онога ниткова одмах ћу дати ухапсити, ако буде он то баратао — викну Растислав 
и других људи!{S} И оно што не дате ви, даће други.{S} Мислите неће се сутра наћи људи који ће  
Она је сама лепо рекла: што не дамо ми, даће други; и што год кнез буде раскошнији, порочнији,  
сму и других ствари, али то је главно — Даћу ти, прочитаћеш га после.{S} Мислио сам и смислио д 
/p> <p>Замириса проливена људска крв, и дах буне, преврата и грађанског рата, као нека тајанств 
ен вулкан издише врелу пару, тако сваки дах твој нека издише загушљиви отров мрзости, од кога ћ 
 жижак у који је ненадно духнуо страшни дах судбине, духнуо и — угасио га.</p> </div> <div type 
н да седнем тако близу, како ћу осећати дах ваше божанствено душе.</p> <p>- Ви сте веома галант 
којим се ништа не може мерити.{S} Један дах њен и ево одмах оживљује све што је било клонуло по 
о Лепшино, њена близина, њен говор, њен дах — све то већ га је почело опијати, и он је хтео сам 
, ударало о забрекле груди.</p> <p>Врео дах Лепшин био је Мутимира управо у лице, и то га је за 
живота, ишчекујући бесну руљу бунтовних дахија, која <pb n="572" /> је већ рушила и пљачкала по 
адиле.</p> <p>Белини стаде за тренут да дахне, за тим продужи: „Ја сам ишао све даље и даље нап 
услед тога он је осећао потребу да мало дахне, да се прибере, да још једном с почетка до краја  
је било већ дисање груди које се сваким дахом све више стишавају.{S} Напослетку кроз пусте план 
 за њим пође у гору, у воду и да једним дахом одува цело ово садашње, труло и нездраво стање, к 
умотан у ту атмосверу, опијен свемоћним дахом женске лепоте, распаљен жаром срдачне љубави зане 
астао и да имаш довољно снаге, да им не даш подићи главе.{S} Кад будеш осећао да ти та снага ни 
ти ти, чегртаљко једна, која ни ноћу не даш никоме мира! — А за тим продужи ходање по средини с 
 С тога се мораш постарати да му једном даш да <pb n="338" /> осети твоју песницу, треба увреба 
ти.{S} Једном речи, пружиће му се трула дашчица.</p> <pb n="497" /> <p>Ратко скочи и окупи хода 
ила и светитељска глава.</p> <p>Истина, два млада безбожника, г. варошки лекар и г. окружни енж 
еднога од првих звониградских трговаца, два пашанца употребила су ову околност, да се користе п 
 преко груди, јурила су, као извидница, два жандармска <pb n="136" /> коњаника, склањајући с пу 
ватне, и од приватних на опште послове, два пашанца још су дуго разговарала.{S} Сунце је већ би 
 су се, на беличастој воденој површини, два црна предмета, где се спуштају низ воду.{S} Враничи 
и, а на трећој облози он већ сведе очи, два три пут се трже, опет сведе очи и заспа.</p> <p>Жик 
кој полицији.</p> <p>Међутим прође дан, два, три, а о загонетном <pb n="275" /> младићу ни отку 
уснама и броји редом капље крви „један, два, три“...{S} Крв, крв! узвикну он за тим и ухвати ле 
а ађутанта, рече му нешто живо и оштро, два три пут махну руком, и млађи ађутант журно некуд от 
у други ађутант кнежев и дворски писар, два млада, весела човека.</p> <p>Потпуковник Драгишић,  
почиње реагирати на светлост, за сахат, два најдаље, кнез ће се пробудити...</p> <p>Доктор заму 
 сва остала кола остају по читав сахат, два, па и више позади; напред одјури само кнез и гарда, 
уливало је Мутимиру поуздање и слободу, два осећаја који су били тако неисказано слатки после о 
то радосно.{S} За тим духну у пиштаљку, два жандарма одмах дођоше.{S} Он им показа ђака и рече  
о себи и постало је као некакав обичај: два пут недељно, у среду и у суботу по подне код госпођ 
а у општинској кући већ је кипео посао: два кметовска помоћника, општински ћата, општински биро 
ивима - склонио се под гробовску плочу; два метра земље било је доста да сместе све његове неиз 
 врисак:</p> <p>— Јух!{S} Два паука!{S} Два паука у носу!{S} Јух, тешко мени!{S} Како можете та 
роба чу се лак врисак:</p> <p>— Јух!{S} Два паука!{S} Два паука у носу!{S} Јух, тешко мени!{S}  
ично левом страном, поред академије.{S} Два пут сам већ био прошао <pb n="474" /> целу алеју, т 
а тим чу се разговор неких 7—8 људи.{S} Два пса с арлуком упадоше у густиш, где су ова двојица  
{S} Влада се потчинила неопходности.{S} Два сата доцније, <pb n="24" /> у великој касарни војск 
их је био отворио да мало изађе дим.{S} Два момка ишла су од собе до собе, те редом гасили ламп 
У два маха пет година само у затвору; а два пут у притвору, један пут 5, други пут 9 месеца — т 
ли бриљантски сахат. — Имамо још читава два часа.{S} Можемо се на тенане сите наразговарати.{S} 
љи.</p> <p>После неколико тренутака ова два човека, од којих је први другоме радио о глави, а д 
 се толико задоцне? — рече један од ова два човека.</p> <p>— Без ичега није.{S} Нешто их је мор 
ену.{S} Он сам није знао зашто, али ова два тиха звиждања, која као да су се дозивала кроз мрак 
 радосно.</p> <p>Шта је даље било с ова два залутала човека то изгледа управо као какав роман и 
зговор, или управо препирка, између ова два човека, постајала је све оштрија и крупнија.{S} На  
>Тако је та прикривена борба између ова два човека тињала годинама.{S} Овда онда било је и оштр 
363" /> Али у последње време између ова два човека као да је, што но реч, протрчала црна мачка. 
путовали без одморка, Враничић и његова два друга зауставише се да одахну.{S} Тек што бејаху ос 
ици од набоја.{S} Прозора је било свега два с улице, били су омалени и ниски, а изнутра застрве 
едби, доктор махну руком да и она друга два кола продуже игру.{S} Међу тим кнез с целом булумен 
лево, то десно; час се сужавао тако, да два човека упоредо не би могла проћи, а час се опет шир 
ва.{S} Он се прену и окрете.{S} Само за два корака удаљена од њега, чучала је крај малена дрвен 
о одржани.</p> <p>Кнез Мутимир са своја два пратиоца нађе се сад на уласку Ташмадена.{S} По сре 
“.</p> <p>Ове речи чуо је кнез од своја два мртва заповедника и оне су у њему опет угасиле свак 
мени коње, и то се обично понавља свака два часа.</p> <p>Доктор зину! — Светлости, је ли могуће 
с две стране, и као да су их изговарала два човека; а у исто доба кнез осети, како га снажно до 
it="subSection" /> <p>Ето таква су била два намесника младога кнеза Мутимира.{S} Обојица власто 
он је био чуо како се за његовим леђима два начелника разговарају, да ли је боље очувати свој ч 
рјан, или другу какву травуљину; ту, на два коца, разапне двоструко платно налик на мали чадори 
и но што су.</p> <p>— Данас су помешана два различна појма и две различне ствари: — морал и пол 
е на место и застаде зачуђен.{S} Од она два сељака с којима су се мало час видели на ливади, је 
брдо.{S} После свега што су чули од она два сељака, сматрали су да је разложно повући се мало д 
 да није био нико други до један од она два сељака, што су мало пре били с њима.{S} Перун упита 
"subSection" /> <p>Изишав на капију она два младића одмах пређоше на супротну страну улице, беж 
ад гледа да ли може познати која су она два писмена на кутији.{S} Враничић примети да су три а  
ма густих и брснатих дрвета.</p> <p>Она два младића дочепаше се ове алеје, и, кријући се од кес 
 У исти мах црна прилика извади из џепа два запечаћена писамцета и даде једно кнезу, друго Зару 
ти један о другом!{S} У том тренутку та два супарника изгледали су као два вечно непомирљива не 
.</p> <p>На десетак корака од Враничића два вола тако су слатко пасла и савијала ону красну, со 
<milestone unit="subSection" /> <p>Наша два Француза још су дуго говорила о овој ствари, ценили 
већ било у велико нагло на заранке, кад два државника изађоше упоредо из Раткове капије и пођош 
и појас, иза кога су вириле јабучице од два револвера; о куку усарачен нож.{S} Но и ако су били 
то, узми; лакше ћеш доскочити.“ Више од два сахата џуприло се тако пред судницом, док су ћата и 
пало то име на ум с тога, што се оно од два-три дана у целом њином крају на сва уста шапуће: „П 
p>— „Увета“! а што сад увета?{S} Чим је два, то је множина, па од уши треба да је ушета, а ви к 
 пет шест: двојица су спавала, један је два пут покушавао да устане, али га је клупа нешто вукл 
ером у руци.{S} Шињел сељаков стојао је два корака даље набачен на глогов трн.{S} Жика дочепа ш 
ма, но ближе кнежевим колима, јахало је два гардиста.{S} За тим су долазила кнежева кола, краса 
пођин поглед то је говорио.{S} Пошто је два пута одмерила мужа од пете до главе, она опет споко 
 реч две народу.</p> <p>И доиста, после два сахата крилате трке сјајни путници стадоше пред вел 
у других.</p> <p>Ишле су брзо.{S} После два три минута Синђа поврте у манастирску авлију.{S} -  
је природе.{S} Тако се у последње време два три пут проносило, да ће кнез Мутимир, чим постане  
ији.{S} Враничић примети да су три а не два писмена.</p> <p>- А.. а.. а!{S} Тако!{S} Зато; ја в 
ог врло поверљивог господина, да су пре два дана некакви непознати људи ноћу прешли <pb n="468" 
S} А то се све десило овако:</p> <p>Пре два-три дана било је већ, бога ми, добра три сахата ноћ 
 упаљене четири свеће.{S} Водећи уза се два маскирана човека, који су у рукама носили некакве х 
о за тим иза оближњег гајића указаше се два сељака; ишли су полако, а упутили се право оном мес 
> <p>Синђа се обриса рукавом, помери се два три пута с ноге на ногу, па, отежући реч по реч, ка 
 једне од његових љубазница, с којом се два три дана проводио по Паризу.{S} Она му сад пише; ша 
аника.{S} У кнежевим колима видла су се два човека, обојица седе.{S} У једноме свет познаде кне 
за војску био набављач Хаџија, то су се два пашанца саветовала, да ли ће бити добро да се уведе 
n="294" /> <p>На вратима пуковник срете два послужитеља, који баш у тај мах ступише у дворану;  
ет за то, по одласку чичином, он напише два писма, једно начелнику краја, у који чича Милоје од 
ице, на левој страни дунавској, изађоше два човека, крочише мало у страну, да не стоје баш на в 
је најплеменитија крв <pb n="522" /> из два заслужна дома, и пламен династичке распре није од т 
спођа Мона изрази лаким пућењем усана и два пут поновљеним мрштењем.{S} Ове жалбе мужевљеве на  
кнез стаде, подиже сахат, „пет минута и два секунда“ — викну он - дакле шта сте се решили, госп 
це?</p> <p>— За што не!{S} Ако хоћете и два — рече кнез, и доиста именова једнога Немца и једно 
ледај ти, молим те!{S} Ево строшио ми и два обртња на ртењачи!</p> <p>— Мирни будите! зачу се п 
пут 9 месеца — то је још једну годину и два месеца одозго — рече жена климајући главом жалосно. 
а међу Монино женско друштво дошла су и два мушкарца, кнежев рођак Аца и један његов присни при 
у?</p> <p>— Не само жену, но имам још и два детета — одговори дечко.</p> <p>— Шта, зар ти имаш  
ће бејаху дошла на ову светковину још и два сина Бојина, старији Радован, Анђин човек, и млађи  
и мали доручак.{S} То је било на сумеђи два округа и већ се унапред знало да су два „дотична на 
х, хе, момче, покретан пијон не прелази два поља, он то може само у почетку, а после све по јед 
е.{S} За тим је сео на коња и, у пратњи два коњаника, отишао у главну касарну, где је одмах сак 
ређоше у праву вику.{S} Срећко га удари два три пут шаком по устима и привика:</p> <p>- Ћут’! ћ 
 њом једној госпођи, где ће прво остати два три дана а после ће се већ наредити што треба, или  
Мутимир се замисли.{S} Он одступи корак два од прозора, па је тако замишљен стајао још неколико 
пше можеш пожелети?{S} Леп, млад, човек два ока од њега да не одвојиш.{S} Царева му ћерка не би 
че подругљиво.</p> <p>— Дакле ја спавам два дана и две ноћи узастопце?!{S} За тим се окрете мин 
где год у околини, с тога узму са собом два извеџбана ловачка пса и пођу у потеру ноћу.</p> <pb 
пратило је 30—40 гардиста, под командом два официра.{S} Овај гардиски ескадрон кнежев, који оби 
тим унутра у собици седела су за столом два младића, с упаљеним цигарама, и нешто се живо, али  
ди сваке сигурности, ја сам му придодао два жандарма, преобучена као сељаци, с једне стране да  
 два вечно непомирљива непријатеља, као два духа мржње, који су се мрзели од искони и који ће с 
а, те су се из својих дупаља сијале као два зажагрена змијина ока.</p> <p>Баба Ката скочи, прит 
ао мркла, црна ноћ, очи, што сијају као два црна сунца — и на један пут он осети како се из ови 
и шушти, у слепим очима дамари бију као два чекића, а срце тако лупа, да при сваком удару Јела  
е очи бејаху се упалиле и сијале су као два жишка.{S} Уз своју здравицу чича је казивао занимљи 
нутку та два супарника изгледали су као два вечно непомирљива непријатеља, као два духа мржње,  
не, и она је остала до пред зору.{S} До два часа по поноћи сипали су прекори; после је срџбу за 
ка пребледи; Милоје беше устао и крочио два корака у страну, па сад стаде као укопан; само се В 
олитичких интрига, које су се плеле око два остала намесника. —</p> <milestone unit="subSection 
атељ.</p> <p>Даме се одмах искупише око два млада весела човека.{S} Њина бујна младост, њине ки 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Око два часа по поноћи гости се почеше разилазити од пуковн 
!{S} Зликовац један!{S} Још су ми цигло два ребра стајала читава на ртењачи, и то ми је била јо 
ко сам могао разабрати у колима је било два човека.{S} Осећао сам по дуванском диму да пуше, и  
 казивати да су сви ту, да их је прешло два чамца, да су други остали доле с чича Мунтијаном да 
 подлегне човеку, с којим је дотле само два три пут говорила.{S} То је оно чувено грађанско пош 
 и шта ли је ово.</p> <p>Час сретнеш но два три, но три-четири сељака, терају пред собом пар во 
/p> <p>- А по селима, кад пре удадбе по два пута копиле, онда то није ништа — примети доктор по 
а добију девојку....{S} Распадају се по два-три пут док дође ред да се жене.{S} Па шта они могу 
иле.</p> <p>Момчадија, и посебице, и по два-три у гомилицама, долазили су и звали је да „отаљај 
 по једнога, а после почне пуштати и по два-троицу.{S} Задржи их по мало, па их онда пусти, а љ 
кве турске каракуке - додавао је још по два гроша.{S} Тај запис ваљало је ушити и носити га уза 
оде да отвори капију.</p> <p>Била су то два изасланика капетанова: старији писар Глуварић и још 
<p>А ова близина, овај непосредни додир два подједнако млада, подједнако бујна, подједнаком љуб 
он ухвати Јелу за руку, другом руком, с два прста, узе је за лепу, белу брадицу, наже се к њој  
 господска, затворена кола запрегнута с два красна белца.{S} Млад, отресит и чисто обучен кочиј 
ћи то, ђенерал забоде нокат у слику и с два прста покуша да откине нос на слици мртвога кнеза.{ 
а звониградска засађена је по средини с два реда густих, брснатих кестенова.{S} На јасној месеч 
алицу, на то се не треба жалити.{S} Вас два три суседна начелника узећете га у своје руке, свак 
бро, и да ће се Њ. Височанство за сахат два пробудити....{S} Јес, пробудиће се....{S} А сад изв 
љини лепа моравска долина.{S} Још сахат два хода и они би изашли из планине и дочепали се равни 
d>Стручно мишљење</head> <p>Било је већ два часа по поноћи, а пуковник Врбавац још је седео за  
м истом страном језику, којим му је већ два пут до сад говорио.</p> <milestone unit="subSection 
м напором диже Лепшу, као лако перце, у два крока пренесе је преко собе, но у који мах хтеде да 
pb n="478" /> где је гора калдрма.{S} У два три маха кола су застајала, но после неколико трену 
а; бале и пена лиле су им на уста.{S} У два маха они покушаше понова да устану, али ни то већ н 
 је Срећко познавао још из раније.{S} У два маха она је њему чинила сличне услуге, у приликама  
 вику потере пресрели и похватали.{S} У два маха потера их је и гађала из пушака.{S} Тако их ст 
је био погодио слабу жицу кнежеву.{S} У два три маха он га је јако похвалио, наравно „иза леђа“ 
Пет година, то је читав век.</p> <p>— У два маха пет година само у затвору; а два пут у притвор 
е другарице смејале, сеоска момчадија у два - три маха прилазили су и зивкали у коло лепу Паву  
м и тако је узвикивао да је Растислав у два три маха морао <pb n="201" /> вадити мараму и бриса 
ш ми-</p> <p>У овом кошкању, Лепша је у два три маха покушавала да почне читати писмо, али чим  
ка!{S} Баш лепа девојка!“ долетило је у два маха до њених ушију, и она је знала да се то ње тич 
има....{S} И чудновато!{S} Тада му се у два три маха учинило као да се Милоје у разговору с ови 
ћ је све то знао.{S} Од ноћас њему се у два - три маха јављала та мисао.{S} Али при свакој тој  
 кестенове алеје, а одмах затим чу се у два маха тихо звиждање.{S} Кнез се прену.{S} Он сам ниј 
 рамена огрнути војнички шињел, он те у два три маха понављао: <foreign xml:lang="fr">Ah, comme 
стакленце и истресе га себи у уста, и у два велика гутљаја попи кобну течност, а стакло баци за 
корачати пољаном, то лево, то десно и у два три маха рече: „О, кандило му, како ли ћемо то!?“ З 
тово силом изгура напоље, понављајући у два три маха: „вас јамачно тамо чекају!“</p> <p>По одла 
 како по снажном затиљку Враничићевом у два три маха прође лака дрхтавица, а по покретима леђа  
стварност, а шта ли машта.</p> <p>Већ у два маха Враничић се губио у оваком заносу, трзао се и  
ћи се да вам што не нахуди, ја хтедох у два маха дигнути оне жице, али ме црна прилика преклиња 
ео да га прекине.</p> <p>Кушао је још у два три маха да онако узгред изазове Растислава на разг 
...</p> <p>Такав се разговор водио међу два-троицом пирлитораца, који се бејаху примакли један  
кама.{S} Кнез осети да се налази између два мртваца; он је чуо како клепећу њине сухе кости; ос 
оцен старински часовник, коме има близу два столећа.{S} Можда још у почетку прошлога века донео 
 кнез је стојао и гледао како се играју два <pb n="268" /> красна, млада манастирска кера, прес 
ва јављао је, да његовим округом путују два подозрива човека: путују под изговором да купују си 
> <p>Некаква гувернанта, држећи за руку два, малишана, беше застала и пажљиво је посматрала шта 
два округа и већ се унапред знало да су два „дотична начелника“ извела велики број угледних дом 
тана, а пред кнежевим вратима чекала су два његова ађутанта.{S} У дворску авлију утутњаше затво 
 је већ бродио преко Дунава.{S} Ишла су два чамца, а у сваком по три веслача.{S} У једном чамцу 
 друге, опет, стране јављано је како су два човека опажена, где преко границе нешто кришом увла 
ту образа и стидљивост душе.{S} Само су два стања у којима женска глава море бити сретна: кад ј 
те начин како ћете умрети.{S} А само су два начина: или да попијете отров, који сте за мене спр 
а би и ти, да су ти се угнездила у носу два огромна паука, и туна разапела своје мреже, као што 
е најпосле Мона морала ићи њој у посету два пут, и то ићи прва, док се милостивна једва једном  
 проводаџија!</p> <p>У томе стигоше још два пандура.{S} Пијанога Ралеку, свега крвава и изубија 
892_C21"> <head>ГЛАВА XXI.</head> <head>Два пашанца.</head> <p>Прича се о вуку да на човека ник 
8892_C8"> <head>ГЛАВА VIII</head> <head>Два профила</head> <p>Док је млади кнез Мутимир овако н 
нО биле прешле преко тријестака.</p> <p>Два млада ОФицира одмах постадоше средиште целог друштв 
мена</hi> - излетале су варнице.</p> <p>Два намесника Врбавац и Растислав били су тако властољу 
слав продужујући започети говор.</p> <p>Два пашанца продужише своја саветовања.{S} Реч дође и н 
сто се увуче у велику наслоњачу.</p> <p>Два су разлога била са којих је госпођа желела да остан 
дуката и наполеона.{S} Четири пута пет, двадесет.{S} И тако чича Степа је донео равно двадесет  
е ни једну мрску и душманску успомену — двадесет пуних година његова нога није крочила на балка 
кве се ствари милијуни троше.{S} Шта је двадесет хиљада?{S} Па и то је давано све по мало.{S} П 
сам био само посредник...{S} А и шта је двадесет хиљада дуката? зар је то какав новац?{S} На та 
 био и душевно јако раздраган.{S} После двадесет година растанка, он је ноћас први пут ступио н 
ћу још раније да се у подрум мете преко двадесет врећа барута, па ћу онда то запалити и заједно 
ет.{S} И тако чича Степа је донео равно двадесет ока злата да се утроши на пропаганду за Црноје 
 реформе.{S} Тако је отесано и побијено двадесет нових дирека, а на њих натакнуто 20 нових вење 
 у стању у том тренутку да удари на њих двадесет.</p> <p>Под утицајем ових осећаја, Жика само ш 
вадесету чашу.{S} Бар он рече да је већ двадесета, а што рекла песма „да ко броји и више би бил 
а да дође.{S} Кнез Мутимир ваљда већ по двадесети пут отвори сахат, и кад виде да је 9½ у вече, 
е!{S} Лепо је кад је човек потпоручик у двадесетој години, а ружно је кад је потпоручик у четрд 
цну се и наш начелник Вујадин и истресе двадесету чашу.{S} Бар он рече да је већ двадесета, а ш 
му то, да је оснивалац династије провео двајест година у изгнанству, да је други владалац од те 
ст.{S} На плавом табачићу било је свега двајестак редака:</p> <p>„Драги Јоцо.“</p> <p>„Буди спр 
/> <p>Нису много ишли кад на једном, на двајестак корака пред собом, опазише гомилицу од 4 наро 
 спаваћој соби своје жене.{S} Тек после двајестак минута ђенерал се врати.{S} Али, ах, боже, у  
оштански.{S} Па ти си ово добио тек пре двајестак дана: значи, одмах после твога повратка из Па 
да.{S} Ићи ће се у ланцу, размакнути по двајестак корака један од другог.{S} Препоручено им је  
 откуда се сад чуо болан јаук.</p> <p>У двајестак корачаји, прескачући као јелен читаве џбунове 
арио у овој служби; измењао је некаквих двајестак министара; министарство-спољних послова сматр 
 стечеш искуства, теби ће требати пуних двајестак година.{S} Догађаји неће толико чекати на теб 
а; ту је и крај алеје, а нема свега још двајестак корака“.</p> <p>„И ја пођем, али тек што сам  
е на по што год жали.{S} Тек сам ту пре дванаест година легао овако потрбушке, мишљах да се мал 
часовнику кукавица гласно откука својих дванајест сетних „куку.“</p> <p>И ако је ово сустицање  
питање; она погледа кнеза право у очи и двапут му рече да нема.{S} Он дочепа њену руку <pb n="4 
планини, али кад се добро ухватио мрак, две-три гомилице сељака издвојиле су се добровољно да н 
за њом четири дуга реда с буктињама.{S} Две певачке дружине ишле су са стране, а около налегла  
илике, увијене у огртаче и забуљене.{S} Две су водиле трећу под руку.{S} Кочијаш слете те отвор 
овој соби отворише се тихо и нечујно, а две црне прилике, умотане од главе до пете црним, танан 
едини стајао је округао сто, а око њега две три столице; свуда у наоколо поред зида пружао се м 
ца није била широка — једва да је имала две-три стотине корачаји, а иза ње опет се дизала стрма 
 тако их прате.{S} Понекад поделе се на две поле; једна јаше пред колима друга за колима, или н 
као гниле крушке.{S} Рада би да седи на две столице, па је сад између столица села на земљу.{S} 
А XXVI</head> <head>Потера</head> <p>На две три недеље по повратку из Звониграда, куда су сви н 
управо тактика „Балканске Браће“.{S} Од две снаге ваљало је уништити једну, и они су решили да  
прогнати.{S} Он сам однео му је више од две хиљаде дуката.{S} Па да је бар само штета, но и сра 
а од бољих адвоката, она је сада већ од две године била удовица, у целом-Звониграду чувена са с 
вити.</p> <p>У тај притрчаше ми некакве две људске прилике, које на једаред искрсоше из мрака.{ 
ени се учини, <pb n="475" /> као да ове две женске застадоше на једном месту и као да су ту, за 
ека, а сам погна ближе обали, према ове две црне прилике.</p> <pb n="532" /> <p>- Стојане! - зо 
.{S} Поглавито је свраћала пажња на ове две околности:</p> <p>Кнез је млад човек, код кога се т 
{S} Само тако може се избећи, да се ове две куће не гоне душмански и да се не пролива у залуд б 
 <p>На томе се свршио разговор међу ове две „поштене душе.“ Споразумели су се, само још о томе  
, где је она стојала с Петријом и друге две другарице — приђе стрина Синђа, дрпну Паву за рукав 
ла се Анђелија...</p> <p>Она упита онде две три жене, видоше ли где кога од њених, и само што ч 
и црна прилика показа кнезу крај капије две одваљене даске на плоту и рече му, да ће туда проћи 
и око врата; леву њену руку узе у своје две шаке, помилуши је, па је онда притиште на усне и об 
набију земљу и поставе стражу.{S} После две недеље мртвац је ископан: печати су нађени неповређ 
 чињено све што се могло.“</p> <p>После две недеље орловачки и покрајински начелник и сви њихов 
ни знак — печат на коме су представљене две пријатељске руке како се рукују, испод њих лавров в 
} Кочијаш слете те отвори врата.{S} Оне две женске чисто утурише ову трећу у кола: за тим се по 
ака.{S} Ако се не варам ово су биле оне две жене, што су мало час прошле поред мене.{S} Ја осет 
акога стања и доба.{S} Ту је било добре две трећине цела Орловца.</p> <p>За тим је настало оно  
илојево, упућено неком попу који је пре две години стрељан због велеиздаје.{S} Из писма је изла 
и помогне.{S} А госпођа Ловимук тек пре две - три недеље имала је такав један случај.{S} Снашла 
говор да то није било ноћас, но још пре две ноћи.{S} Овај одговор кнеза је запрепастио.{S} Он ј 
као што иду војници.{S} На скоро ове се две женске изгубише у даљини и ја сам у мрачној алеји,  
рске улице, испод кестенова, указаше се две сенке; оне брзо и лако прелетеше улицу као да и не  
ики — једна круна и један престо.{S} Те две ствари вреде једне главе.</p> <p>После ових речи ђе 
изумре — онда би се женидбом спојиле те две лозе и биле би једна.{S} Само тако може се избећи,  
они ни 100 корака, кад у мраку угледаше две женске прилике, где грабе уз брдо, као да долазе од 
 и отвори.</p> <p>На вратима се указаше две женске прилике, једна млада, витка, веома лепа дево 
одати по соби, а на челу јој се указаше две малене боре.{S} Овако озбиљна, забринута, она је из 
 трећи пут.{S} Тада се на обали указаше две црне прилике и зачу се уздржљиво, притајено: „П-с-с 
ала сточић, застрт црном чохом, упалише две свеће и метуше их на крајеве стола.{S} За тим обе о 
сам био на по алеје, поред мене прођоше две женске, које ми падоше у очи са необичне висине и к 
о после ова особа изађе некуда, а уђоше две нове личности, исто тако увијене од пете до <pb n=" 
се од Аустријанаца.{S} Три прогонства и две владалачке главе принесене су на жртвеник ове крвав 
 Данас су помешана два различна појма и две различне ствари: — морал и полни односи.{S} Оцена о 
во.</p> <p>— Дакле ја спавам два дана и две ноћи узастопце?!{S} За тим се окрете министру: — хо 
е зна.{S} Зар је у овој пуштињи једна и две собе, па да човек зна где је.{S} Смотрисмо је ту на 
и сама не може, пошто хоџа све по две и две пушта да им меће белег а да иде с другим „жентурача 
ахом жене, он их је примао све по две и две.{S} Свакоме је прорицао шта ко хоће, било прошлост, 
нешто изненади.{S} Они угледаше у трави две повелике гомиле свежа, бела, тек отесана букова иве 
е закопани дервиш одиста провео у земљи две недеље дана, и да је за тим у присуству друштвених  
ољно казивао све што је знао.{S} Само о две ствари не хтеде реч једну прословити:{S} Како му је 
 око ње своје снажне, младе мишице, као две челичне полуге и стиште је у наручја тако, да се њо 
рним немирним очима, које су сијале као две живе жеравице, овај човек јако је падао у очи са св 
с кнезом.{S} За сада то су сматране као две најважније ствари.</p> <p>Говорено је још и о други 
аше с радозналошћу.{S} У кутији је било две преграде.{S} Лепша извади из једне преграде завијут 
ђа, али сама не може, пошто хоџа све по две и две пушта да им меће белег а да иде с другим „жен 
е су махом жене, он их је примао све по две и две.{S} Свакоме је прорицао шта ко хоће, било про 
!{S} Таквих можеш наћи на сваки прст по две.{S} Лак је то еспап који се цео пазари за пет минут 
ао гар црних бркова.{S} Мршав у лицу, с две велике јагодичне кости, овај човек имао је у изразу 
и.</p> <p>Ове речи чуше се у исти мах с две стране, и као да су их изговарала два човека; а у и 
 цео свет.</p> <p>— Али кад те молим, у две речи само, кажи ми шта је, рече кнез с досадом и ке 
рна <pb n="589" /> прилика, извини се у две три речи што се толико задржао и позва кнеза и њего 
 је почело опијати, и он је хтео само у две-три речи да чује у чему је та „озбиљна ствар,“ па д 
 конак.{S} Жика насече папради и између две кладе направи Црнојевићу леп кревет, па му онда пон 
владан боловима и умором, заспао између две кладе, у кревету од папради, који му је припремила  
 половина столећа, а крвави спор између две наше породице стоји на оном истом месту где је стај 
ицу у леђа.{S} Знати да ћеш кроз недељу две побеснити, да ћеш прво пролајати и поднети све стра 
а су сад њих две једнаке.</p> <p>Док су две жене овако поправљале оно што је кнез Мутимир полом 
 n="35" /> до-сто-јан-ствен — кнез мету две песнице на нос и пође преко собе с уздигнутом главо 
а је и давала јој познати да су сад њих две једнаке.</p> <p>Док су две жене овако поправљале он 
у у кола: за тим се попе и једна од њих две (друга се <pb n="56" /> врати), кочијаш залупи врат 
нђела</head> <p>У соби су биле само њих две — баба Ката и седамнајестогодишње девојче Јела.</p> 
 јој: — „да ти кажем нешто“!</p> <p>Њих две одмакоше мало у страну.</p> <p>Стрина Синђа прво уп 
месно да ту, у име намесника, рекне реч две народу.</p> <p>И доиста, после два сахата крилате т 
{S} Наста кратка почивка, па пукоше још две пушке, пукоше у брзо, недаде једна другој да издуши 
.{S} После пукоше у кратком размаку још две усамљене пушке, па све занеме.</p> <milestone unit= 
не прилике у собу код кнеза ушле су још две женске, једна мала, стара, суха, са шиљастим носом  
пуковниче.</p> <p>- Е, то је сувише!{S} Двеста педесет дуката, та то је читав капитал.</p> <p>- 
ужило још и много друга света.{S} Преко двеста грађана, махом сељака, јахало је далеко напред.{ 
ћи и да ја имам избор само између овога двога: или да одговарам на постављена питања, која у ос 
тице у планини?</p> <pb n="526" /> <p>- Двоглави орлови.</p> <p>- Добро је; наш је човек — рече 
ђе Балканиске; ко зна да ли не би моћни двоглави орао балканиски сада већ држао једну главу на  
еника кнежева кола, за њима су ишла још двоја кола, а око њих било је неколико коњаника.{S} У к 
 не смемо говорити тек онако узгред, на двоје на троје; не, ту <pb n="675" /> ваља сести па пре 
већ имао у рукама, Растислав се реши на двоје:{S} Прво да ствар не саопштава кнезу док не прође 
Више од пуна сахата водио се између ово двоје заљубљених овакав озбиљан политички разговор, док 
у.</p> <p>Али за то било му је потребно двоје: да се ослободи од непрестане пажње Растислављеве 
коњем.</p> <p>— Сад сте остали само вас двоје, г. Маврикије, ти и то твоје кљусе, ти и коњ, г.  
та времена да се насамо разговоримо нас двоје.{S} Не бојте се, господару да ћете одоцнити.{S} Ш 
се, да вам неће бити дуго време овако у двоје, док ја за тренутак отпаднем до у кујну.</p> <p>Д 
Срећко изударао хоџу, пре по сахата њих двоје су се бајаги споразумели.{S} Срећко је прво прети 
 г. срески.{S} Реч по реч док ти се њих двоје дохвате.{S} Нису се свађали, али су се онако „мал 
оз ту деру нису почели провлачити и њих двоје, у мислима и персони — и савез је тада већ био го 
совала да чује шта ће даље говорити њих двоје о кнезу.</p> <p>Увучена у наслоњачу, госпођа се б 
ису виђали.{S} Сва је прилика да су њих двоје заједно и какав злочин извршили.{S} Врло су повер 
ош жива.</p> <p>Целу ноћ проведи су њих двоје на липи.{S} Махом су ћутали.{S} Пред зору отпочеш 
.{S} За столом их остаде само пет шест: двојица су спавала, један је два пут покушавао да устан 
поље.{S} Читав сахат чекала су овде ова двојица, а црна прилика још се не врати.{S} У томе чека 
озваше да стану, или ће пуцати, али ова двојица ни то не послушаше.{S} Из потере пукоше 3—4 пуш 
 с арлуком упадоше у густиш, где су ова двојица мало час лежали, на што сељаци опколише мали гу 
а опет продужи.</p> <p>- Да, нас смо се двојица бочили!{S} Ми смо били смртни, непомирљиви непр 
али стварну власт имали су у рукама њих двојица.{S} Трећи је био већ престарео, изнемогао човек 
 нада мном.{S} Тада устаде један од ове двојице, приђе ми, и чистим француским језиком и одабра 
шању могло се судити да је један од ове двојице господар ономе другом, но да се у овој прилици  
 начелнику паде у очи, да је између ове двојице било нешто.</p> <p>— Заповеда ли што г. намесни 
асова оде Растиславу.</p> <p>Између њих двојице развије се овај разговор:</p> <p>- Ви сте нешто 
тра дан изнео својим друговима, осталој двојици намесника, као важну политичку потребу.</p> <p> 
 ванредан издатак ради надзора над овом двојицом.</p> <p>Други је начелник извештавао да у њего 
о ножева разне величине.{S} Праћен овом двојицом, Кугић приђе кнежевој слици и стаде пред њу.</ 
 побочни сокак, изађе на чаршију; упита двојицу што су ту на углу разговарали али младића не бе 
, узећемо овога и метнућемо га међу нас двојицу у гроб; нашим рукама и ногама, од саме беле кос 
хотом смејао.{S} Људи се умешаше те ову двојицу раздвојеше.{S} Кмет је још шиштао: „ш... ш... ш 
е се могне.{S} Кроз село потера прође у двојним редовима, ван села се одмах распе у стрељачки л 
о кад.{S} Кад су у граду, онда обично у двојним редовима окруже кнежева кола и тако их прате.{S 
стадоше.{S} Спрам њих се дизала осниска двокатница, на којој су сви прозори били јасно осветљен 
уховни синови, а он и Растислав били су дволично божанство, били су управо политичко сунце око  
во?{S} Зар <pb n="453" /> то није ружна дволичност и покушај да се пред светом прода скупље но  
о пријатељство, очувала приступ у његов двор — све, све је она другче замишљала!</p> <p>А сад?{ 
би се десио случај, да, слушајући бечки двор, изгубите престо; а тражили сте и јемство, да вам  
ез Мутимир брзим корацима враћао у свој двор....</p> <p>После по часа кнез и његов саветник Рас 
престано мислио да је мушко.{S} Дошав у двор најгоре ми је било при уласку.{S} Морао сам пазити 
 видоше га где сави улицом, која води у двор....</p> <p>Кад коњаник би спрам парка, она три чов 
ити да идем по кола, па да вас вратим у двор.{S} Наста питање ко да иде за кола.{S} Не наводећи 
ли ово је факт, госпођа је прошла поред двора, ја сам с прозора видео њена кола и познао их по  
понедељак, тако око 9 часова у вече, из двора изађу затворена кола с неупаљеним фењерима, са сп 
друкчије.</p> <p>Испричао је полазак из двора, сретање црне прилике, даљи пут, остављање кола и 
.{S} Није звао ни сам како је изашао из двора, како је сишао на улицу, како је отишао кући.{S}  
е, док му не јавише де га чека писмо из двора.</p> <p>Писмо је било кратке садржине и управо вр 
и т. д., и т. д...</p> <p>Кнез ућута, а дворана се поче разлегати од громовитих: „Ура!{S} Живео 
p> <pb n="176" /> <p>У 9½ часова велика дворана у староме дворцу била је већ пуна света.{S} Пар 
о под земљу.{S} Ту има читавих огромних дворана, изрезаних у самом камену.{S} Варварска рука гр 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дворана, у коју уђе кнез с домаћицом, била је јако осве 
екога тражи.{S} И доиста, дошав на сред дворане, он угледа кнеза и Кају у углу, готово сасвим з 
ут нешто предомисли, он застаде на сред дворане и рече гласно: — „Слободно.“</p> <p>Врата се по 
к је сада настајало.{S} Наскоро на сред дворане био је намештен велики, округао сто и на њему у 
 <p>Црвени носачи метнуше слику на сред дворане; с обадве стране наместише омалено кандиоце с ц 
и у мртвачком сандуку, на столу, у сред дворане у кнежевом двору, изложено да га народ последњи 
 <p>Кнез Мутимир испрати их до врата од дворане.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мутимир 
, а час се опет ширио у читаве подземне дворане.</p> <p>Ишли су подуже; прошли су и другу страж 
ки ходници, час као горостасне подземне дворане.</p> <p>Ове црне и неме урвине језовито су изгл 
 не волем дуго дипломатисање — чу се из дворане весео и шаљив глас домаћичин, која се враћаше и 
одом.{S} Па ипак Растислав је изашао из дворане незадовољан, љут.{S} Пред сам излазак кнежев де 
 11 часова кнез се опростио и удалио из дворане, праћен <pb n="185" /> својом свитом и громовит 
илипику.</p> <p>Док је на једној страни дворане госпођа Ловимук овако мушки претресала високу п 
рећи то, госпођа пређе чак у други крај дворане, седе и чисто се увуче у велику наслоњачу.</p>  
оји се разговетно чуо с улице, на прагу дворане која је стајала отворена и у коју је домаћица м 
p>Кад је било тачно 10 часова, врата на дворани широм се отворише и кнез уђе.{S} Одмах за њим и 
ала својој љуљушки нов покрет, врата на дворани полако се отворише и на њима се указа висок, кр 
 немаде кад, јер баш у тај мах врата на дворани ширимице се отворише, а лакеј гласно узвикну:{S 
стрпљење биће наши савезници.</p> <p>На дворани шкрипнуше врата; Мона се враћала; Мутимир и Леп 
ubSection" /> <p>На ходнику, на великој дворани, и на свима собама у којима су до мало час били 
"subSection" /> <p>Било је то у великој дворани, у министарству спољних послова, у оној истој д 
p> <p>Али место извињавања, у занемелој дворани одјекну загушљив глас Растислављев:</p> <p>— Со 
е боље распознавао личности у сумрачној дворани.{S} То нису били млади, непознати људи, као што 
ли чланови слушали су мирно у сумрачној дворани, неки седећки, а неки стојећки и раштркани по ц 
истарству спољних послова, у оној истој дворани, где је пре неколико година Врбавац, пред запре 
>Млађи ађутант баци још један поглед по дворани, сам помаче напред столицу за коју је имао сест 
2—3 маха отварао очи, укочено гледао по дворани, па опет склапао очи, не проговорив ни речи.</p 
велику дворану, потмуло осветљену.{S} У дворани је било већ доста људи, а још су једнако долази 
{S} Она их је по гомилицама намештала у дворани и будоару — Уверена сам да од кад је Балканије  
у, да погаси свеће на великом лустеру у дворани, кад му се на један пут учини да неко промаче х 
зговарали, а трећи су, усамљени, ходали двораном тамо амо.{S} Неки су били у маскама, а други,  
да узео ходати.</p> <p>Ходао је великом двораном, ходао и премишљао.{S} Овда онда застајкивао ј 
о к мени.</p> <p>После десетак минута у дворану код Растислава уђе средовечан човек, средња рас 
ма указа се пуковник Врбавац.{S} Ушав у дворану, он је корачао полако поред гомилица, што су ов 
 10 часова кнежев млађи ађутант упаде у дворану и упита г. начелника, је ли све у реду, јер ће  
служитеља, који баш у тај мах ступише у дворану; један је носио раван послужавник од кинеског п 
у била су отворена и кнез, како ступи у дворану, угледа домаћицу и гошћу у будоару, а угледаше  
ругло прозорче, видео пред собом велику дворану, потмуло осветљену.{S} У дворани је било већ до 
ретати сваки час, с тога пређе у велику дворану, која је била одмах ту до његова кабинета, где  
једним погледом обухвати целу пространу дворану: и намештај, и размештај, и све.</p> <p>— О, па 
салутирањем.</p> <p>Кола уђоше у кнежев дворац.</p> <p>Кроз гомилу пронесе се глас, како ће кне 
 у затвореним колима да изађе пред свој дворац на жандармску капију, да удари кестеновом алејом 
ихо и скромно рече:{S} У овим мртвачким дворима има један живи роб.{S} Да ли су вољни мртви да  
орима права револуционарка.{S} Вичеш на дворјане, на великаше, на министре, а проповедаш врлину 
 интриге, придружиће се интриге страних дворова.{S} Без сигурна наслона на поштену групу родољу 
 и непрестано загледао у сахат.{S} Пред двором стајао је упарађен вод жандарма, под командом је 
поверљивих лица, дошли у додир с бечким двором и бечком владом и да сте им саопштавали и таква  
имон!{S} Где је мој шах? — одјекну кроз дворске одаје звонки глас младога кнеза Мутимира — <for 
и ботаничар доктор Павчић, а поред њега дворски прота, фино свештено лице у вишњевој камилавци. 
лима долазили су други ађутант кнежев и дворски писар, два млада, весела човека.</p> <p>Потпуко 
 твоји министри и бивши министри, твоји дворски љубавници — они, које си подигао из ништавила и 
дрављу ове отмене дружине, но он, лекар дворски.</p> <p>Кнез се смејао овој шали докторовој; у  
ужи Ратко — <hi>Он</hi> се добатргао до дворских степена, па се ту скљусио (И ако Ратко ниједно 
, тискало и некуда журило.{S} Капија на дворској авлији изгледала је као лето у кошници.{S} Отм 
 кнез са старијим ађутантом Заром био у дворској башти у шетњи; да су ту остали до после по ноћ 
о што мало час и сам рече, на последњем дворском балу, где јој је одмах указао и нарочиту почас 
, имао сам на нашем последњем, скромном дворском балу — рече кнез, пружајући руку госпођи, с ко 
има чекала су два његова ађутанта.{S} У дворску авлију утутњаше затворена кола из којих искочи  
ли главу кроз прозор, лепо познаде малу дворску баштицу и јасно чу узвике: „Стој ко иде!“</p> < 
ку, на столу, у сред дворане у кнежевом двору, изложено да га народ последњи пут види и целива. 
tion" /> <p>Још од ране зоре у кнежевом двору све је било на ногама.{S} Спремана су кола, коњи, 
и посланик на каквом највећем европском двору.{S} Међу тим Лепша беше села за сто, на коме је п 
ће приређивати ужа пријатељска посела у двору — барон Жермини постао је редовни гост тих забава 
 није могло више бити.{S} Она је била у двору....</p> <p>Тек сад у Јелиној глави настаде права  
и настаде права збрка.</p> <p>— Дакле у двору!{S} Па ко је онда био онај млади господин?{S} Је  
овоме мору од људи наста кретање.{S} Из дворца се појави мртво <pb n="358" /> тело ђенерала Врб 
о обучена света тискале су се у околини дворца.{S} Официри у парадним униформама, цивилни чинов 
су још биле пуне света.{S} Особито пред дворцем кнежевим беше се скупила огромна гомила, јер се 
<p>У 9½ часова велика дворана у староме дворцу била је већ пуна света.{S} Парадни официрски мун 
кнез и његова свита одсели су у староме дворцу, где је било места за све.{S} Сутрадан била је с 
ност стиха.</p> <p>Тако су се на старом дворцу могли читати ови знаменити историски стихови:</p 
кву травуљину; ту, на два коца, разапне двоструко платно налик на мали чадорић, простре своје с 
њихову странку.{S} Шта ту да се ради? — двоуме се многи.{S} Али и ту је ствар јасна.{S} Пре све 
у која га је снашла — благо њему!{S} Ко двоуми, устеже се, колеба, тога просто — склоне!</p> <p 
астаде мало на вратима, као да се нешто двоуми; но то је било само за један трен ока, а у друго 
први мах, он је одмах за тим опет почео двоумити.{S} Спопадоше га мисли како је Врбавац лукав ч 
мутна, мисао мрачна, мисао тешка и пуна двоумица.{S} Видело се да овај човек носи у грудима нек 
но у поезији, то је и прошло без икакве двоумице.</p> <p>Ни св. храм орловачки није хтео изоста 
ваљан да види шта се десило.{S} Никакве двоумице није могло бити.{S} На будоару, на кнезу, на Л 
евела у прозу, могла би изазвати и неке двоумице.{S} Али пошто је све ово било срочено у поезиј 
ком забрањивало.</p> <p>После тродневне двоумице кнез се реши, да узме са собом свога најпоузда 
 овде завршен, ја не би био ни у каквој двоумици.{S} Али у ствари тако није било.{S} Ево шта се 
 прилика.</p> <p>То је многе доводило у двоумицу, али једно се рачунало као извесно — а то је,  
 тај мах Лепша поче јецати.</p> <p>— Е, де, де!{S} Чуда боже!{S} Свет ће пропасти!{S} Бојим се  
 мах Лепша поче јецати.</p> <p>— Е, де, де!{S} Чуда боже!{S} Свет ће пропасти!{S} Бојим се биће 
Каја.</p> <pb n="280" /> <p>— Та добро, де; казаћу ти; има времена...{S} Их, ала се ово залепил 
није пуштао све дотле, док му не јавише де га чека писмо из двора.</p> <p>Писмо је било кратке  
 га сами пребацили преко воде... но дај де да упалим, моја се угаси...</p> <p>Такав се разговор 
ијом.{S} Развиле су се дуге и занимљиве дебате, у којима је свак доказивао да је пред његовом к 
ло жао његове старе очинске куће, и оне дебеле, криве јабуке у башти, на коју се пре тако радо  
ровање <pb n="413" /> у мужевљеве речи (дебели господин био јо, по свима службеним документима, 
мо у дугој кестеновој алеји, покривеној дебелим сенкама густих и брснатих дрвета.</p> <p>Она дв 
липу, на коју се лако било попети, а по дебелим гранама њеним могло се отићи високо, без икакве 
их, огуљених бутина и као биволска кожа дебелих задњица, а и по које липсало кљусе — али „таква 
 глави.{S} Игла се беше дубоко забила у дебело месо на длану.</p> <p>Он узе цедити крв из убоде 
, а изнутра застрвени некаквом шареном, дебелом тканином, тако да се с поља ништа није могло ви 
ештена у малом прозорчету, издубљеном у дебелом зиду.</p> <p>— Боже мој, боже мој!{S} Та то је  
уванском диму да пуше, и као кроз какав дебео зид чинило ми се да чујем где шапатом разговарају 
дан пут, а глас му је био тако храпав и дебео, тако непријатан, потмуо и расцепљен да се и сам  
ростим притиском отвори врата.{S} Тежак дебео гвоздени капак отвори се тихо и нечујно.{S} У зид 
три и дрхтавици, а глас му био необично дебео, храпав, промукао, и што је ђенерал више говорио, 
ти не повреде.{S} После је све метуто у дебео, једноставно плетен џак, који одозго добро завежу 
ија!....</p> <p>Из кнежевих груди шибну дебео млаз крви и велика стаклена чивија брзо се напуни 
се примиче, они се сакрију за кестеново дебло и ту чекају док људи прођу.</p> <p>Прикрадајући с 
ођу даље.{S} Анђелија би прво испричала деверу шта је трабуњао пијани Ралека, али се бојала све 
ад топло сунце не греје,</l> <l>Где има девет мрачних пећина,</l> <l>И крај њих девет мртвих је 
</p> <quote> <l>Мртваци:</l> <l>Духнуће девет силних ветрова,</l> <l>Цела ће земља под њим’ дрх 
ет шума без краја,</l> <l>У свакој шуми девет лавова,</l> <l>На сваком лаву девет орлова;</l> < 
о широких девет равнина,</l> <l>И преко девет сињих пучина,</l> <l>У Безданију, земљу далеку,</ 
о је вољан, онда првога понедеоника око девет часова у вече, у затвореним колима да изађе пред  
уми девет лавова,</l> <l>На сваком лаву девет орлова;</l> <l>Около тече река пламена,</l> <l>Зе 
ких девет планина,</l> <l>Преко широких девет равнина,</l> <l>И преко девет сињих пучина,</l> < 
есу, да га пренесу</l> <l>Преко високих девет планина,</l> <l>Преко широких девет равнина,</l>  
девет мрачних пећина,</l> <l>И крај њих девет мртвих језера,</l> <l>И до њих девет шума без кра 
их девет мртвих језера,</l> <l>И до њих девет шума без краја,</l> <l>У свакој шуми девет лавова 
Зрео човек!{S} Јадна му зрелост његова, деветнајеста година, најлуђе доба!{S} Помисли на нашег  
а је дете.{S} Шта је друго но дете; тек деветнајеста година, као наш Никица.</p> <p>— Ама о ком 
хтели ви од њега?{S} Да у почетку своје деветнајесте године буде тако мудар, озбиљан и одмерен  
одврат.{S} И то се зове мудрост и морал деветнајестог века.</p> <p>— Док су код старих Грка, јо 
 тога?{S} Која је то држава, којој су у деветнајестом веку помогле женидбе њених владара?{S} Не 
S} Али све једно, историја се свети и у деветом колену — рече ђенерал.</p> <p>— Једном речи, ре 
представке и вреко градскога паше слао „девлету“ на француском језику мемоаре о новом стању у Б 
јицу.{S} Он је ишао у гомилици момака и девојака, и баш у тај мах вијаше једну девојку да јој о 
ја тај долазио!{S} Ваљда преко тридесет девојака прошло је кроз његову канцеларију.{S} А кад је 
о на то гледају старији, отац или браћа девојачка.{S} Кнез се нарочито интересовао вако та ства 
к онда иде у цркву и стаје пред олтар с девојачким венцем на глави.{S} И младожења зна сву ту с 
вно на очима света, па и самих родитеља девојачких.</p> <p>— Јес, слушао сам за то — рече кнез. 
су се ту нашли.</p> <p>Они су оцењивали девојачку лепоту, мерили су шта је код које боље, слобо 
о светковине химену; у почаст престанка девојаштва вршене су читаве свечаности, и акт, кад дево 
Кад девојке не би друкчије губиле своје девојаштво, оно, што учини један владалац, не би се ни  
ба Ката.“ С њом је њена усињеница Јела, девојка од својих 19 година...</p> <p>— Баба Ката је са 
уграбљено једно чељаде.{S} Моја сестра, девојка, довучена је у ову кућу да овде буде осрамоћена 
аква друга вера!{S} Шта ви говорите!{S} Девојка курварством да купује срећу своју.{S} Она прво  
S} Шта тражите ви овде, газде?{S} Каква девојка?</p> <p>— Наша девојка — одговорише Боја и Радо 
за хоџи ради чега је дошла, и она и ова девојка.</p> <p>Хоџа упита шта јој је та девојка.{S} Си 
рилику, веле да по селима често бива да девојка погреши, остане тешка, на очима целога села мес 
!{S} Она је осећала и да је најсретнија девојка под небом, и да је најнесретније створење на зе 
 проста.{S} Мало час доћи ће хоџи једна девојка с једном женом.{S} Хоџа треба да рекне девојци  
, са златним вретеном.</p> <p>Загонетна девојка тврдила је, да је она прапраунука најславнијега 
атила на прву меру — она је опет обична девојка.{S} Цело село зна да је ту извршен какав злочин 
ан кнезу на главу метални обруч, а лепа девојка трљала је палцима, час по том обручу, час кнеза 
прилике, једна млада, витка, веома лепа девојка; друго средовечна жена, оштрих црта и веома жив 
валу његову: „Лепа девојка!{S} Баш лепа девојка!“ долетило је у два маха до њених ушију, и она  
то, она је чак чула хвалу његову: „Лепа девојка!{S} Баш лепа девојка!“ долетило је у два маха д 
евојка.</p> <p>Хоџа упита шта јој је та девојка.{S} Синђа се окрете, погледа Паву и слага: — Па 
у један глас.</p> <p>— Па где вам је та девојка?{S} Што је тражите овде?</p> <p>— Тражимо ту с  
 газде?{S} Каква девојка?</p> <p>— Наша девојка — одговорише Боја и Радован скоро у један глас. 
 и трећу игру, Пава Крсманова, најлепша девојка на сабору, ни пут се више не ухвати у коло од < 
вршене су читаве свечаности, и акт, кад девојка постаје жена, кад се оспобљава да буде мати, <h 
 и продужи гласно јецање и плач.{S} Кад девојка паде, бабетина је рину ногом.</p> <p>„Цркни! ст 
копа.</p> <p>- Ама ко вам то каза да је девојка доведена амо.{S} То не може бити!{S} Ко би то с 
вету да је учинио све што треба и да је девојка на пољу.</p> <p>Разјарен чича викао је очајно.{ 
ка?{S} А, шта мислиш, докторе, да ли је девојка?{S} Врло је интересно да ли је овако лепа могла 
лу!{S} Како је то могуће?{S} И да ли је девојка?{S} А, шта мислиш, докторе, да ли је девојка?{S 
оставља мраку и случају, кад ће момак и девојка доћи у додир, о томе је водила бригу породица,  
ица, па и цело друштво.{S} Кад младић и девојка дозру да могу бити родитељи, онда је била дужно 
 у пољу, у шуми, и кад се тако момчић и девојка нађу у једном од тих природних будоара, зар је  
— Ти јамачно не знаш, господине!{S} Али девојка је ту.</p> <p>Но дежурни опет прекиде Боју.</p> 
овако лепа могла да се очува у селу као девојка до своје осамнајесте године?{S} А, докторе, шта 
заволе или да ко кога омрзне; давала је девојкама колачиће којима су могле обрнути сваког момка 
е, дрпање, миловање, ваљање, превртање, девојке често падају у занос, врше се читаве саблазни,  
амо под дуњом с Петријом и још неке 2—3 девојке.{S} Више им нико нашта не умеле рећи.</p> <p>—  
} Младићи полежу по трави полеђушке.{S} Девојке, окићене цвећем, обилазе око њих, играју, певај 
прича.{S} Тада се могло свашта чути.{S} Девојке су се погуркивале и шапутале:</p> <p>„Куку, час 
, то сам чуо — рече кнез - да по селима девојке обично губе девојштво пре удадбе.{S} Откуда то, 
аљевине“ код вас чешће дешавају.{S} Кад девојке не би друкчије губиле своје девојаштво, оно, шт 
 Особито је било чудно то одупирање код девојке, одрасле у кући такве једне жене, као што је ба 
ориле су онако како обично говоре младе девојке, кад су добре друге, па једна другој казује све 
сече:</p> <p>— А што кнез да удаје туђе девојке!{S} Но јес, јес!{S} Ти си то већ протумачио.{S} 
— Чујеш старче, овде нема никакве твоје девојке, али баш и кад би била.,.</p> <p>Боја га пресеч 
 да слушају свакога празника све сеоске девојке, могу да чујем и ја.</p> <p>Доктор је с једне с 
ио кнез, који краде по саборима сељачке девојке! — додаде Радован узбуђено, пошто је мало ћутну 
дина, а за жене узимају им обично зреле девојке од 18 до 20 година, па док син не порасте, отац 
пивницама не само удате жене, но и саме девојке, опет за то кавана је поглавито мушка забава.{S 
о је била фотографија младе, веома лепе девојке.</p> <p>— Гле, лепе слике!{S} Чија је ово слика 
 вила, с венцима у руци.{S} Спремиле се девојке да крунишу кнеза.</p> <p>Кад се у вече ови тран 
 ћутим!{S} Није ово Романија да отимате девојке!....</p> <p>После се окрете оцу:</p> <p>— А што 
 Јок ми — рече Боја, окренув се.{S} Без девојке не идемо!</p> <p>— То није истина да је тамо; о 
<p>— Куда ћемо?{S} Ми одавде нећемо без девојке.{S} Девојку нам дајте — викну Радован.</p> <p>— 
 реч опет кнез — тиче се ипак младића и девојке, који се доцније обично <pb n="152" /> узимају; 
м би те овако галатно говоре!“ И жене и девојке црвениле су и гледале у земљу, кад би какав мом 
н је кући да се иде — на што су момци и девојке обично одговарали:</p> <p>„Сад, мајо! сад, бато 
 свакојаке мрсне изреке.{S} По некад су девојке с узвиком „ју!“ пуштале се из кола и бегале од  
ди има ли ту што за њен рачун...</p> <p>Девојке су се једнако смејале, а Петрија је бројала даљ 
дан пут но да ми бог да здравље.</p> <p>Девојке пометаше мараме за уста и узеше се грохотом сме 
у кратко шта је даље било с овом јадном девојком.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Јела н 
ку круну.{S} У то име ђенерал се оженио девојком из владалачког дома Косанића, у то име ђенерал 
мо?{S} Ми одавде нећемо без девојке.{S} Девојку нам дајте — викну Радован.</p> <p>— Море не буд 
— А не - рекох ли ја теби, животињо, да девојку треба спремити.</p> <p>- Јес, то си рекао ти, а 
е преговори, њега воде у Париз да гледа девојку, све се то одуговлачи месецима, и он за све то  
 Мало час видесмо овде жентурину што је девојку јамачно и домамила.</p> <p>— Па где је та женту 
 да помогне, хоџа је покушао да одврати девојку да не подлегне.</p> <p>Мисао да и хоџу употребе 
.. а..а.. ј потеците у помоћ, отеше нам девојку“!</p> <p>То исто учини и Радован.{S} И његов пи 
 ноћцу преноћио</l> <l>И у сваком љубио девојку.</l> </quote> <p>Чак тамо на обзорју, из густих 
нашњи младићи момчад заслужна да добију девојку....{S} Распадају се по два-три пут док дође ред 
еш се оженити њоме, па да добијеш сваку девојку.{S} У Балканији се то исто постиже уверавањем д 
 девојака, и баш у тај мах вијаше једну девојку да јој отме цвет.{S} Кад угледа оца — застиде с 
убио?{S} За то што хоће да усрећи једну девојку, и њу и све њене - рече доктор као зачуђено.</p 
ед јој мети белег....</p> <p>Хоџа викну девојку и рече јој да му покаже десни длан.{S} Пошто га 
} Кажу да после младић обично узима ону девојку с којом се сиграо на последњем стрнџању.{S} То  
 с једном женом.{S} Хоџа треба да рекне девојци како је убрзо чека голема срећа, како је у њу з 
је воле.</p> <p>- Ствар је проста, реци девојци ето ту је и ту твоја срећа, и то ће бити доста. 
 <p>- Ја сам почео нешто говорити некој девојци? - упита он доктора.</p> <p>- Почели сте говори 
обдари многе сиротне ученице.{S} Једној девојци даде красне бриљантске минђуше.{S} Поклони су б 
у вези с овом причом о лепој непознатој девојци.</p> <p>Мона се грохотом смејала овим причама и 
х две — баба Ката и седамнајестогодишње девојче Јела.</p> <p>Међу њима се водио жив разговор, к 
ш неколико пута удари у главу ово јадно девојче.</p> <p>Кукавна Јела стропошта се на колена; он 
еше остало.</p> <pb n="244" /> <p>Јадно девојче!{S} Куда да окрене, шта да избере?</p> <p>За њу 
ћи сељаци доводе у канцеларију по једно девојче.{S} Шта је тај радио?{S} До каквих је рафинериј 
е он је имао пред собом збуњено, невино девојче, с тога је осећао неку слободу и одрешивост у п 
исту школу.{S} Случај га намери на исто девојче са бриљантским минђушама.{S} Кнез викне дете и  
ну осорљиво: јес! будала! но да отимате девојчиће је л’!{S} Пресешће вам, вала), на ходи овамо  
 преко писма.{S} За тим скочи живо, као девојчица од 16 година, дохвати мужа за десно раме, окр 
 и слику, како поред те касарне пролазе девојчице из женске школе, па им учитељица командује: „ 
е док пролазе поред ове касарне, сироте девојчице морале су пиљити у калдрму.{S} Но како се, ва 
ој просто није ишло у главу, „што се та девојчура толика отима“.</p> <p>Чудно и јесте било.{S}  
кнез - да по селима девојке обично губе девојштво пре удадбе.{S} Откуда то, докторе?</p> <p>— Т 
нако „мало фино“ пецкали.{S} Дед овако, дед овако, док ће тек на један пут рећи учитељ: </p> <p 
е најпосле морао попустити. — Е, добро, дед види!{S} Да видим шта ћеш наћи тако особито!{S} Он  
али су се онако „мало фино“ пецкали.{S} Дед овако, дед овако, док ће тек на један пут рећи учит 
е дајка, онда си јамачно и богат.{S} Па дед, рођо моја, одреши дер ту твоју кнежевску кесицу да 
ма онај ризични тренутак, када је његов дед, још као млад човек, кришом прелазио у Балканију да 
рих пријатеља — ето, такав је био његов дед у тренутку, када је, кријући се од аустриских власт 
а имаш све.“ И ако је био прост, ваш је дед знао ово мудро правило.{S} С тога се и држао Курјач 
рија.{S} Што бих вас иначе звао!{S} Али дед те, кажите шта је, како је; одредите мало из ближе. 
д Руса, кријући се од Аустријанаца, мој дед морао се кришом провлачити у отачбину.{S} Наравно,  
где је стајао оне исте ноћи, кад је мој дед, бежећи од Руса, пребродио Дунаво овако исто тајно  
им путем куда је пре по века прошао мој дед.{S} Прохујала половина столећа, а крвави спор измеђ 
риватним путем.{S} Каква дрскост!{S} Но дед’те, молим вас, шта би даље? — упита барон Жермини.< 
о!{S} Богме јој ја лепо желим....{S} Но дед јој мети белег....</p> <p>Хоџа викну девојку и рече 
ицом обновљене Балканије, местом где је деда Мутимиров први пут засновао своју власт као поглав 
вога оца нашег народног васкрса твој је деда, кнеже, као каква крмка, секиром убио!</p> <p>Увре 
од њих су јако разривени.{S} Родитељи и деда, браћа и сестре — то се још једино штеди.{S} Иначе 
ски стихови:</p> <quote> <l>Твој велики деда овде је био,</l> <l>На овом доксату каву је пио.</ 
</p> <pb n="30" /> <p>— Е, ваљда је мој деда друкчије говорио, он није само псовао, он је и био 
ако — прихвати Растислав одсечно. — Ваш деда није постао чувен са те изреке. „Народе снаго моја 
народ поведе за другим вођама, онда ваш деда, без предомишљања, издаје заповести да се тај наро 
но!{S} То је са свим природно!{S} Такав дедак, као што је он, зар може и разумевати тако фине и 
ити добар човек не значи бити мекушац и дедак, који се даје варати на сваком кораку, кога ће је 
дној и славној прошлости свога великога деде.</p> <p>У овом сећању њему се живо представи пред  
ве личности: како је мудрост и јунаштво деде кнежева створило ово државе што данас имамо, како  
некакав стогодишњи чича, ратни друг још деде кнежевог.{S} И ако је био веома стар, чичица је же 
вари наш народ најтеже прашта.{S} Вашем деди опростио је и његову амишност, и његово среброљубљ 
покажу како нису гори од својих очева и дедова.{S} У колико се материјални интереси уплећу у ов 
претци били у ближим односима с његовим дедом, и с многима је проговорио доста пријатних речи.< 
Тако смо се, мој господару, ми с твојим дедом тада злопатили и у невољи се сваком јаду довијали 
 хлеба - Угледајући се на свога славног деду, који је, по народном казивању, увек носио на пут  
и знао је мало овај ред.{S} Он упита за дежурна официра и рече да имају код њега врло прешна и  
 их на поље.“</p> <p>Војници притрчаше, дежурни се колебао; доктор је, уздржавајући глас — вика 
амо унутра.</p> <p>И ако је разговарао, дежурни је све до сад једнако мислио о овој ствари, и т 
гових уста излетале су страшне речи.{S} Дежурни га је једва мало умирио.{S} Морао му је обећати 
осла“ и да им ваља говорити на само.{S} Дежурни их уведе у побочну собу.</p> <p>— Господине, зл 
оја.</p> <p>— Ћути старче! — пресече га дежурни.</p> <p>— Господине, нама је уграбљено једно че 
p> <p>— Па где је та жентурина? — упита дежурни.</p> <p>— А ко је зна.{S} Зар је у овој пуштињи 
ј. ко вам је све то казао? — опет упита дежурни, муцајући, и пође по соби крупним, немирним кор 
д ухапсити!{S} То је лаж! — одбрецну се дежурни.</p> <p>— Да ме ухапсиш!...{S} Није хапса ништа 
о чинити!{S} Ко вам је то казао? — рече дежурни чисто чудећи се.</p> <p>— Ти јамачно не знаш, г 
ђи овамо, да се нареди што треба — рече дежурни.</p> <p>После мала устезања они пођоше.{S} Докт 
м језиком.</p> <p>— Хајд изађите — рече дежурни.</p> <p>— Куда ћемо?{S} Ми одавде нећемо без де 
е пропасти ако то.... не буде... — поче дежурни, запињући код сваке речи, као оно човек који се 
е мала устезања они пођоше.{S} Доктор и дежурни поведоше их ходником.{S} На вратим им доктор ре 
 тиче кнеза Мутимира).{S} Срећом истрчи дежурни официр, тек га <hi>унесу</hi> у спаваћу собу.{S 
unit="subSection" /> <p>Не потраја дуго дежурни се врати с кнежевим доктором.{S} Још с врата до 
подине!{S} Али девојка је ту.</p> <p>Но дежурни опет прекиде Боју.</p> <p>— Ама где ту старче?{ 
! — поче Радован.</p> <pb n="254" /> <p>Дежурни плану, он стуче корак назад, удари ногом о пато 
 плота.{S} Брука је била голема.</p> <p>Дежурни официр дотрча Боји и Радовану.{S} Он их узе чис 
истину.{S} Ови људи имају право.</p> <p>Дежурни осети како му нешто застаде у гуши, испречи се  
икну Радован.</p> <p>Доктор се згледа с дежурним, он му проговори нешто неким страним језиком.< 
 врло важна посао.</p> <p>Пусте их пред дежурног, но он не бејаше сам.</p> <p>Боја нагласи да и 
ао како би друкчије и могло бити.{S} За дежурнога није више било никакве сумње.{S} Старац је го 
ђем његовој соби.{S} Пред вратима нађем дежурнога официра.{S} На моје питање: да ли је будан? р 
а право, људи су у очајању) рече доктор дежурном официру, на оном истом страном језику, којим м 
 рече: „Не тако, Радоване“, па пристаде дежурноме.</p> <p>- Није лаж, господине!{S} Зар би ми н 
тигао.</p> <p>„Ти отрови имали су чудна дејства, каква нема ни један од данашњих, у науци позна 
ве, који су имали тако чудна и необична дејства, која ћу споменути мало даље.</p> <p>„Тако, на  
и би отрове који производе тако страшна дејства, да се човек ужасава од саме помисли на таку см 
/p> <p>Овај дрзак говор учинио је своје дејство.{S} Влада се потчинила неопходности.{S} Два сат 
ске уверености у победу, гледа какво ће дејство тај напад произвести на непријатеља.{S} Она ниј 
м.{S} Већина отрова има и једно и друго дејство, но има их и који дејствују само на један начин 
 узима те отрове, па тек да покажу тако дејство (хронично тровање).</p> <p>„Такав један случај  
неочекивано учини на кнеза врло повољно дејство: љутина, која већ беше почела обузимати кнеза,  
ање одговор би гласио овако:</p> <p>„То дејство може се постићи многим отровима, свима тако зва 
на <hi>ујед бесног пса</hi> и врше исто дејство.{S} Као оно ујед бесног пса, тако и оне уносе у 
сле није прешло у тешку болест.</p> <p>„Дејство каквог отрова зависи од дозе у којој се узме.</ 
вање нових убилачких средстава, која би дејствовала исто тако поуздано, али без ларме, а била б 
дства су многострука.{S} Пре свега ваља дејствовати на кнежеву уобразиљу.{S} Он је сео на крвав 
у Борџије знали за један отров с оваким дејством.</p> <p>„Помешају отров у вино и даду га госту 
 дан дањи много тајних отрова, с чудним дејством, за које цивилизован свет не зна ни шта су ни  
ан, непознат отров, отров који се ни по дејству своме, ни по последицама својим не да лако прон 
аке отрове спада и морфијум.</p> <p>„По дејству своме отрови се могу поделити на отрове који де 
ако, на прилику, змијин отров (виперин) дејствује само убодом кроз крв.{S} Човек, кога уједе зм 
еки свој специфични мирис, који на њега дејствује као опијум, заноси га, пали му крв и пуни му  
 постајала све лакше, да на млада кнеза дејствује, да га расположи за се и да му покаже своје и 
урнију смрт.</p> <p>„Овај страшни отров дејствује на нервну систему тако да у маху наступа укру 
вница.{S} Баба Ката се решила да од сад дејствује само насилним мерама.{S} На три дана после он 
а, и код нас има данас пуно отрова који дејствује полако, поступно, али ту стално, полако и пос 
остаће тајна за народ.{S} Ви знате како дејствује ваш отров.{S} Стегнуће вас у гуши.{S} Боловаћ 
олести те чак и тиме правили опите како дејствује и како се држи.</p> <p>„Слали су изасланике ч 
ајбољи апотекар.{S} Те ствари, како што дејствује, и какав је сок од које траве, то би требали  
 отрови Борџије имали су ту особину, да дејствују тек поступно и после много времена, и да дејс 
ек поступно и после много времена, и да дејствују тако да никоме и не пада на ум да је то од от 
о интересујете, поглавито с особином да дејствују тек доцније и да не пада у очи да је болест м 
илику, ти су отрови имали особину да не дејствују одмах на пречац, при чему је увек лако познат 
 <p>„Има најпосле и таквих отрова, који дејствују удисањем.{S} То су гасови или испарења од раз 
оз стомак, и отрове <pb n="103" /> који дејствују кроз крв, унети убодом или уштрцавањем.{S} Ве 
 отрови се могу поделити на отрове који дејствују кроз стомак, и отрове <pb n="103" /> који деј 
једно и друго дејство, но има их и који дејствују само на један начин.</p> <p>„Тако, на прилику 
ва и друге, чија испарења врло убитачно дејствују на здравље, а човек, дуже затворен у одају, с 
нез је у недоумици слушао ове загонетне декламације ђенералове, и тек сад при крају једва разаб 
д, као глумац који се спрема да отпочне декламацију.</p> <p>Све ово гледао је пуковник Врбавац  
 су, како се прича, мирно саслушали ову декламацију, па се још мирније разишли кућама.</p> <p>Т 
а, док је овај продужавао своја заносна декламовања.</p> <p>— Видео сам га... њега, најлепшег а 
тима и меким, нежним нагласцима, као да декламује:</p> <pb n="341" /> <p>— Она ми спава! — тако 
говорити тужно, полако, достојанствено, декламујући реч по реч; после је говорио све брже, све  
амо на празним речима: до данас никаква дела.{S} Разјурићу ја то, нема ту друга спаса.</p> <p>- 
на њу стане, и достојно описавши његова дела преда потомцима заједно са његовим споменом један  
очити, кад, међу нама буди речено, тога дела нема.{S} Оно што смо с тешком муком и с големим ри 
ко никоме није замерао ни за речи ни за дела. _</p> <p>Кнез заврши говор и громовито, дуготрајн 
уметници морали кварити своја уметничка дела.</p> <p>— У Бечу је недавно подигнута велика лепа  
ама.{S} Ви делате, па је право да за та дела и одговорност носите, као што ће и слава за њих ва 
 то, да други приме одговорност за ваша дела?{S} И ако се поносите својим радом, као што сте мм 
 небу примљена и записана међу најлепша дела створитељева.{S} О, велика света божанска љубави!. 
ваздан философирати.{S} Ја сам човек од дела.{S} Мисли како год знаш, и смисли што год хоћеш, м 
 му надлежност да <hi>он</hi> процењује дела ваше владе и ваша рођења.{S} Наглашујете му да пам 
дапне стрелу.{S} Али ту треба да говоре дела а не речи.{S} Кнез треба рођеним очима да види шта 
и ту још треба да ми ко што каже.{S} Ту дела говоре, г. Растиславе; говоре ваши поступци.</p> < 
.</p> <p>- Ти мислиш да немају никаквих дела, али се вараш.{S} Шта мислиш, чије је дело устанак 
ана било је свршено и једно од најтежих дела, која су њему пала у задатак, на име: нађен је поу 
ка власт је данас у вашим рукама.{S} Ви делате, па је право да за та дела и одговорност носите, 
а осуде што је за претрес и осуду, да и деле узајамно своје мисли и осећаје, да попију белу кав 
едала дете, узвикнула би пуна радости: „Деле мајке, како је леп - као да сам та ја родила.“</p> 
ар полиције, уживао његово поверење.{S} Делећи и сам зебње Растислављеве мин. полиције предузим 
азнавала да кнеза и њу, просту сељанку, дели таква провалија, коју ништа не може премостити.{S} 
и бити пунолетан, и да нас од тога дана дели још само неколико месеци.</p> <p>— Из ваше се окол 
 тако рећи на прагу, код нас од њега не дели више од 3 месеца, намесник Врбавац осећао је да је 
се цела комедија свршила, твој министар дели још награде начелницима који су били главни глумци 
отив, рече понизно, како и он „у начелу дели све погледе кнежеве.“</p> <p>Кнез се опет врати на 
својим присуством, он, на згодан начин, деликатном предусретљивошћу сам понуди кнеза да га оста 
пређе оно неколико корака што га је још делило од кола.</p> <p>Кад приђе колима Боја се оберучк 
а држим да сте и до сада били задовољни делима владиним и очинском бригом коју књажевско намесн 
ије делио кнежево мишљење — бар га није делио у свему.{S} Он је и више и боље познавао класичку 
 ово врзино коло.</p> <p>Растислав није делио ове ружичне погледе Раткове.{S} Бојао се да ће ов 
шће привеже, али он никако, никако није делио зебње Растислављеве, нити је сматрао да ствар так 
дство.</p> <pb n="492" /> <p>Ратко није делио ове зебње Растислављеве.{S} Веровао је у свемоћно 
е.</p> <pb n="163" /> <p>Г. доктор није делио кнежево мишљење — бар га није делио у свему.{S} О 
 био безбрижан, али ту безбрижност није делио његов верни сапутник Жика.</p> <p>За време разгов 
ви данас кратите, или што мислите да му делите парче по парче и тиме да га вежете за се!{S} Кад 
ам се веома уморан и малаксао.{S} Сваки делић тела био ми је као истуцан.{S} Једила ме је цела  
 речи.{S} А? докторе?{S} Је ли тако?{S} Делиш ли и ти моје мишљење.</p> <pb n="163" /> <p>Г. до 
каза, да у ствари ту нико није крив.{S} Дело истина постоји, ала нема учиниоца.{S} Изашло је да 
а, али се вараш.{S} Шта мислиш, чије је дело устанак у Херцеговини?{S} Ти не знаш колико им тек 
бри бог не може се срдити на најсветије дело љубави, на свештени акт којим се обнавља и одржава 
а, да ли су и ранији покушаји били ваше дело?</p> <p>— То је друга тема — примети ђенерал.{S} А 
 /> <p>Даље се у чланку карактерише ово дело као „најцрњи злочин у новијој повесници“, а кнез с 
азио у Балканију да тамо започне велико дело, чији историјски замашај нико тада није могао ни с 
и славу што је свршио за државу корисно дело.</p> <p>У последње време појавила се била мисао, д 
иниоца.{S} Изашло је дакле као да се то дело некако само учинило.{S} Прво је био бриљант, затим 
ри према величини својој имали су и све делове тела.{S} Уметник је сматрао да не мора шкопити и 
у наступа укрућеност (парализа) у свима деловима тела; мишићи као да се окамене и човек на једа 
вно су то одредили; обележен је свачији делокруг, и односи власти сасвим су јасни — примети Рас 
е младе људе увуче у своју сферу и свој делокруг.{S} Бојао се да то већ нису учинили конзервати 
ајаги, да то не питам вас? — То спада у делокруг вашега пашанца.{S} Ви тај случај морате зната. 
ине.{S} У многим приликама уверио се на делу, да више и сме и може од других, и то <pb n="76" / 
на балканиска грађанина.{S} Покажите на делу колико вам је народ мио.{S} Ето, покушајте! — то ј 
мука и тешко да је и сврши: међу тим на делу ствар је пошла као подмазана и дала је тако повољн 
имену, а други заповедник и господар на делу.</p> <p>У осталом Ратка је лако било и слушати; он 
е и на власт довести.{S} Кад се нађу на делу, видеће да нису конзервативци и промениће име.</p> 
ем, али не разумем како ћеш то кнезу на делу посведочити, кад, међу нама буди речено, тога дела 
оћеш, али не знам како ћеш.{S} Хоћеш на делу да осведочиш кнеза, да Црнојевић у друштву с конзе 
што би се могло мислити да ће покварити делу ствар, баш то је ствари одлучно помогло.</p> <p>У  
ешто налик на оно што Русо тражи у свом делу „<title>О Неједнакости међу људима</title>“, где с 
он ће их једног дана похватати на самом делу.</p> <p>Говорећи ово Ловимуковица беше пала у ватр 
зити у моду и постајати средиште једном делу звониградског отменог женског света.</p> <p>Приче  
 нарочитих заслуга при једном значајном делу, када је Балканија дипломатским путем успела да оч 
задно, али ко зна како се конзервативни демагог Кугић умео представити и продати пред омладином 
власти до јуче су гледале у њему опасна демагога и усијану главу, а данас им ево тај исти човек 
>— Ах народ!{S} Оставите, молим вас, ту демагошку реч.{S} Она тако ружно звучи у устима једног  
ипелом да згази.{S} Она је осећала неко демонско задовољство да види како се изједначују с њом, 
p>КАРИО АМУРЕЛИ</p> <!-- Недостаје доњи део странице --> </div> <pb n="2" /> <div type="titlepa 
најсрећније на свету, да им се и десети део понуди што се теби нуди...{S} А ти се још предомишљ 
тислав, коме је стицајем прилика пала у део тегобна задаћа да се у овако тешком времену нађе на 
 томе истоме г. Вујадину, пало је сад у део да игра улогу домаћина при дочеку његове светлости  
ти на се улогу домаћина, њему је пало у део да представи младоме кнезу и његовом намеснику све  
сар — млад човек, хоп лола, а пало му у део да заступа капетана — наређивао да му сваке ноћи се 
же остварити.</p> <p>Бирао је да њему у део вазда падну послови уз које иде и слава.</p> <p>Све 
 ли добро вама ће по праву припасти ваш део славе; буде ли зло, само ћу ја вући одговорност, је 
ти му:</p> <p>„И ми тако исто имамо наш део одговорности; ми смо влада — и ми смо такође позван 
о.{S} Наредио је одмах да се закључаном депешом изда налог свима околним капетанима да пазе на  
елник отправио је г. министру шифровану депешу велику 4 бланкета.{S} Ту се прича како је „Злико 
адоме кнезу и његовом намеснику све ове депутације и одлично грађанство, које је дошло да их по 
 могло на време стићи, послале су своје депутације да се придруже погребу.{S} Плоча је спуштена 
Око 8 часова изјутра почеле су долазити депутације.{S} Ту су били попови, кметови и командири п 
рнуло.{S} Кнез је на растанку изговорио депутацији ове речи:</p> <p>- Браћо!{S} Ја држим да сте 
попови, кметови и командири по некад је депутацију предводио капетан.{S} Отмене преставнике орл 
ворили слузи што налива шампањац: „сун’ дер и овде, господине, још малко.“</p> <p>Једини од цел 
о и богат.{S} Па дед, рођо моја, одреши дер ту твоју кнежевску кесицу да бркне у њу мало твоја  
ао.</p> <p>Кнез је размажен и самовољан деран, склон на сваковрсне разузданости, без и једне оз 
 а ми ћемо имати још грдних мука с овим дераном.{S} Море несрећник је то!</p> <p>- Што?{S} Шта  
неза грохотом се насмејаше, а овај смех дерао је бедном Мутимиру кроз сами мозак.</p> <p>„Да га 
 да је ствар тако текла, да је закопани дервиш одиста провео у земљи две недеље дана, и да је з 
уста и очију.{S} За тим је тако увијени дервиш сав опшивен у платно; на платно су ударени печат 
извршена је ова операција.</p> <p>Један дервиш узео је другога, човека суха и чкољава, а од сво 
д једног старог Турчина, да код њих има дервиша, који могу простим погледом да успавају човека, 
те друштвеним печатом.{S} Тако завијена дервиша сад закопају у земљу читав метар дубоко, одозго 
олитве.</p> <pb n="632" /> <p>На захтев дервиша изасланици лекарскога друштва морали су потписа 
не.</p> <p>- У Индији, вели, има таквих дервиша који чине читава чуда.{S} Доцније, већ као зрео 
 заноса.{S} Исти је Турчин причао да ти дервиши имају и своје засебно име (заборавио сам га) да 
ом, збрчкана, дугуљаста лица, у турском дервишком оделу, седео је прекрштених ногу на миндерлук 
 човек; реци овоме твом будали да се не дере! (Радован се обрецну осорљиво: јес! будала! но да  
нин те убио, што да трудим бога, што се дереш, зар сам ја слеп те не видим ко је устао да говор 
е ништа.{S} Обично размажено, покварено дериште.{S} Али право предака?{S} Какво право предака?{ 
 врата.</p> <p>„Неваспитано, распуштено дериште!“ — рече Растислав, коме беше свратио Маврикије 
ино — цикну Срећко и стегнутом песницом дерну хоџу по глави.</p> <p>Старац се испрси, спусти на 
лави међу ћерчива и стане га страховита дерњава, тако да је сав конак одлегао.{S} Послуга дотрч 
шње политичко стање.</p> <p>У Балканији деру поглавито ова три правца: либерални, конзервативни 
не и његове, док се једног дана кроз ту деру нису почели провлачити и њих двоје, у мислима и пе 
начким образима. — Море недам ја ово за десет варошанки, еј, — она уштину Паву за образ — погле 
ао по соби и чекао.{S} Прође пет, прође десет, прође и петнајест минута, а ђенерал се не врати. 
днако су стајали и посматрали.{S} Прође десет минута, прође четврт часа, прође и по часа, а они 
 плоча у манастиру Гробовици, а тиме је десет пута тако велики камен спао с груди министра Раст 
/p> <p>Кнез загледа у сахат.{S} Било је десет и по часова.{S} Њему је већ постајало досадно ово 
еба, богме, и да се вегне. — „Боље је и десет невиних да буде везано, но један крив да утече, з 
дских главица.{S} Ниси могао крочити ни десет корачаји по равном земљишту; једнако се морало пе 
то не да човеку ока склопити.{S} Сваких десет петнаест година нађе да се на по што год жали.{S} 
аклањало од несреће и болештине.</p> <p>Десет година усастопце долазио је тако хоџа у Балканију 
и и трабуња, а бог свети зна да ли је и десета истинита што се прича и казује.{S} Тек име Перун 
тави писмо за све окружне начелнике.{S} Десетак дана доцније Звониград је био пун „окружних,“ к 
ни су и сви други планови и смерови.{S} Десетак пуних дана само је о томе мислило, само се у то 
екао сам, Мона, али знаш ли ти да ми за десетак дан истиче рок великој меници, од које бар пети 
 на клупи и дрема; он му се примакне на десетак корака с пуном штрцаљком и од једном прсне.{S}  
 јесу ли оно њини волови што пасу ту на десетак корака.</p> <pb n="542" /> <p>Сељаци потврдише  
ндује по овим лепим пољанама.</p> <p>На десетак корака од Враничића два вола тако су слатко пас 
кој болесној баби, коју је госпођа Мона десетак дана држала у својој кући, док није прездравила 
оје синове веома младе, још као децу од десетак година, а за жене узимају им обично зреле девој 
чан поглед на кнеза. </p> <p>Тако прође десетак минута.{S} На један пут кнез жустро диже главу  
stone unit="subSection" /> <p>Прошло је десетак минута; подводница се уклонила.{S} У плавом, ми 
ова тескоба није дуго трајала.{S} После десетак минута хода косу је на једаред пресецала лепа у 
ој Лукрецији Борџији.</p> <p>„Тек после десетак дана отровани жалосник почне осећати да га ноћу 
{S} Ма како да је био млад, цигло после десетак месеци свога „кнежевања“ кнез Мутимир био је ве 
аву унутра.</p> <pb n="448" /> <p>После десетак минута, Мона опет отвори врата на будоару и вик 
еци му да дође амо к мени.</p> <p>После десетак минута у дворану код Растислава уђе средовечан  
лник је наредио да се још те ноћи дигне десетак нових села у потеру, тако, да је сад било већ н 
.{S} Један наш пријатељ бацио ми је пре десетак дана једну веома лепу мисао.{S} У нас се већ да 
у по подне код госпође Моне скупљало се десетак отмених дама звониградских, да ту поседе, пораз 
потпустили једнога банкара да му понуди десетак хиљада дуката под погодбом да владу преда консе 
дотрча и нареди да се из потере издвоји десетак најлакших људи да „гоне хајдуке што убише човек 
 грабио поред њега.</p> <p>Тако су ишли десетак минута.{S} Прво су се пели уз малу узбрдицу, па 
су се почеле јављати.{S} Није прошло ни десетак дана, а од једног начелника с југозападне међе  
тути у воду, којом се човек умива, само десетак капљица, па кад се човек после тим умије, он с  
асте и сазре, за што ће требати још бар десетак година; скупљате људе, који се ругају кад им се 
 собу.</p> <p>Ђенерал се задржа читавих десетак минута У жениној соби.{S} Кад се отуда врати би 
 планинском травом.</p> <p>За последњих десетак минута три пут су прескакали један исти планинс 
 да су најсрећније на свету, да им се и десети део понуди што се теби нуди...{S} А ти се још пр 
ом ослободимо, па се уведе једноставна, десетична система новаца, као што ће се морати завести  
, зрела жена, а овамо говориш као каква десетогодишња шипарица.{S} Шта ти би!{S} Би ти оно што  
 наступаће и остала потера.</p> <p>Прва десеторица оду збиља напред, али остала потера дуго се  
е хајдуке што убише човека“.{S} За оном десеторицом наступаће и остала потера.</p> <p>Прва десе 
 испитује и да открива такве ствари.{S} Деси ли се да такав злочин случајно дође до знања среск 
ва замка Врбавчева и да се кнезу што не деси баш на овом путу, Растислав се с почетка одупирао, 
ме селу кад са женом изиђе у град па се деси да му какав господин дирне жену.{S} Сељак се понос 
 брзи и окретни у послу, особито кад се деси на месту човек, који уме вешто управити послом и к 
о плаћао.{S} Тако му се једном приликом деси ова неприлика.{S} Тада је <pb n="177" /> био још т 
н је толико желео да се све то баш тако деси, да је доиста и веровао све оно што је испричао пр 
ла би и данас да јој се, случајно, није десила нека мала неприлика...</p> <p>Мона се смејала.{S 
Истина Милоје је после објаснио како се десила та промена, показао је све уговорене тајне знаке 
 нескладна прича, која се негде с неким десила.{S} Па ипак, она зајапурена, разбарушена главица 
 чело.{S} Њему није било мило што су се десиле све ове случајности.{S} Све ово само развлачи ст 
ноћи!{S} Је ли могуће да се све то вама десило, драги маркиже?! — рече барон Жермини, све више  
ркиже, је ли могуће да се све то с вама десило?! — рече Жермини и скочи из кревета.{S} Он се из 
лико се сећамо, међу њима нија се ништа десило што би било ма и налик на ово што г. Вујадин при 
овољан, љут.{S} Пред сам излазак кнежев десило се нешто што је државника Растислава веома немил 
аврикије да му одмах исприча шта се све десило у конаку.</p> <p>Маврикије био је министар просв 
 сад већ и деца сељачка.{S} А то се све десило овако:</p> <p>Пре два-три дана било је већ, бога 
естим домаћицу куће о ономе што се овде десило мојим утицајем — рече кнез, као питајући ђенерал 
и било лепо да она износи шта се код ње десило, кад је сама дозвала Лепшу и обећала јој сигурно 
{S} Кад <pb n="297" /> му казаше шта се десило, он потражи очима жену, погледа је чудно разрога 
оглед био јој је доваљан да види шта се десило.{S} Никакве двоумице није могло бити.{S} На будо 
 страдала на правда бога.{S} Ево шта се десило.</p> <p>О св. Сави кнез посети Вишу Женску школу 
 у ствари тако није било.{S} Ево шта се десило.{S} Памтим лепо како су ми стављена последња пит 
 на десном крилу потере) о свему шта се десило на левом крилу и начелник је наредио да се још т 
во била јава или рушан сан, тек мени се десило нешто тако чудно и неочекивано, да још и сад не  
Пола упита: каква неприлика, што јој се десило? — Развио јој се пупак — рече Мона, смејући се г 
та предузети, да је, после свега што се десило, управо безумно помишљати на даље продирање — и  
ш ништа није знао од свега онога што се десило између ђенерала и кнеза Мутимира.</p> <pb n="365 
е и да по могућству забораве све што се десило на том мрачном и проклетом месту.</p> <p>Перун Ц 
авио кнеза и своју госпођу.{S} Нешто се десило.{S} Пуковник пође и сам тамо, али је осећао да г 
 њему ма по чему могло познати да му се десило што неочекивано.{S} С осмејком на уснама, он упи 
ост, да се то чудним стицајем околности десило само с Лепшом.{S} Такве су и све остале „светите 
ц био је у побочној соби кад се све ово десило.{S} Он није ништа чуо, али, изишав из собе, виде 
у један глас одричу да им се шта слично десило. — „Шта? зар ја! боже сачувај!{S} Ето питајте њу 
ку је осуду и сажаљење оно што се синоћ десило.{S} Ја сам одмах сазнао целу ствар.{S} Срамота ј 
ерун Црнојевић.</p> <p>Одмах истог дана десио се и крвави догађај на тајанственом новом мостићу 
морал је спасен.{S} Пре неколико година десио се овај интересан случај.{S} Директор једне велик 
тако је било уговорено.{S} И да се није десио несрећни случај у планини, и да чича Милоје није  
годишње <pb n="682" /> плате, ако би се десио случај, да, слушајући бечки двор, изгубите престо 
 и, ударајући штапом по камену, који се десио ту на путу, рече сељаку:</p> <p>— Подмети овај ка 
а се догађај с просипањем каве случајно десио.{S} Причу о пауку сматрао је као смишљен изговор. 
о дође некакав воскар, који се случајно десио у Јеленику, и донесе глас, да је кнез доиста поги 
жандармски поручик, који се ту случајно десио кад се кмет гурао кроз гомилу.</p> <p>На три чети 
ваше добро и да вам се код мене не може десити ништа рђаво....{S} Ја рачунам да ми потпуно веру 
ти како му се никад никакво зло не може десити у кући где је домаћица ова анђелска жена, чије ц 
ао обичан несрећан случај, који се може десити свакој кући — па то нико и не истражује.{S} За т 
 а 15 година други.{S} А после, може се десити да једна кућа у мушкој линији и изумре — онда би 
унтовна имена.</p> <p>У Балканији ће се десити оно, што се дешава и у другим уставним државама. 
веома голем утицај.{S} Ту се лако могло десити, да ни <pb n="364" /> најјаснији докази ништа не 
 рана, адјутанту би куршумом размрскана десна рука а рањен остаде и сам момак.</p> <p>„Једина о 
тарешинству.{S} У зачељу био је кнез; с десна намесник Растислав, а с лева, по нарочитој жељи к 
ек се не види, али му се чује рад.{S} С десна опет, чак тамо горе под брдом, некакав леп, пун м 
леве стране, скочи и сам у кола, седе с десна, и викну кочијашу: ка..а. а. ас!</p> <p>Кнежев ко 
десни длан.{S} Пошто га је загледао и с десна и с лева и пребројао неке рецке на длану, он зади 
стима из чиновништва и грађанства.{S} С десне стране, на другом месту до Растислава, седео је к 
 о путу није могло ни бити говора.{S} С десне стране пружала се недогледна раван, али наши путн 
 у шуму.{S} Ишли су омчатом косом.{S} С десне руке зијала им је мрачна и страшна провалија.{S}  
ране хркала је на глас његова баба, а с десне кењкало је на махове његово најмлађе унуче, буве  
е и заузели место један с леве, други с десне стране Кугићеве, он седе за сто и позва збор, да  
p> <p>Међу тим г. прота, што је седео с десне стране до начелника Вујадина, као да је неким „на 
ди црну људску прилику.{S} То је било с десне руке.{S} Но баш у тај мах шушну му нешто с лева.{ 
 литице што се, парајући облаке, нижу с десне стране ове велике словенске реке, почињући од сам 
, чаша се сад озбиљно пљусну, ађутантов десни рукав и краљева лева половина груди огрезоше у цр 
а викну девојку и рече јој да му покаже десни длан.{S} Пошто га је загледао и с десна и с лева  
мало као да прети Мутимиру.{S} Сад диже десни кажипут, припрети кнезу, шљисну га по једром, још 
ога писма: и да не зна левица што удели десница твоја.{S} Но у ствари веле да је то само прифор 
S} Наравно, он је носио у својој моћној десници буктињу слободе, која је имала да запали цело б 
ато ово место.{S} Загледа лево, загледа десно, кроз главу јој сену мисао — конак!</p> <p>Је ли  
девојчица од 16 година, дохвати мужа за десно раме, окрете га и рече живо:</p> <p>— Лево кругом 
 у оном одељку — доктор показа руком на десно крило манастирско. — А ти сад гледај, само пази,  
ћи се рукама Јела је млатарала и лево и десно.</p> <p>На један пут млади господин одскочи.{S} С 
одили даље под брег, кривудајући лево и десно, час као уски ходници, час као горостасне подземн 
 својим орловским погледом мерио лево и десно своје „подручно грађанство“, а његове начелничке  
ици, није се дакле имало куд ни лево ни десно.</p> <p>Но ова тескоба није дуго трајала.{S} Посл 
м, он узе корачати пољаном, то лево, то десно и у два три маха рече: „О, кандило му, како ли ће 
емни ходник јако је вијугао то лево, то десно; час се сужавао тако, да два човека упоредо не би 
у до ње, помицао се за њом час лево час десно око кола и непрестано је гутао својим ватреним по 
другу, скрећући неправилно час лево час десно, низале далеко на југозапад.</p> <p>После бурне к 
 отворен пут, али црна прилика поврте у десно, и заиђе међу гробове и гробничке ограде.{S} Сад  
оз велико предсобље, из кога поврнуше у десно, кроз једну собу, кроз другу, кроз трећу, у четвр 
 познато.{S} Кнез је знао да одмах ту у десно иде велики Ђурђевградски друм, да су ту одмах бли 
мало погрбљен, руке метуо на леђа, а из десног рукава избијају му полако малени прамичци белича 
е....</p> <p>Ђенерал диже руке и кад на десној шаци опази мало крви, он се чисто трже и страшљи 
ручица — рече Мона, пљескајући гошћу по десној руци пуначкој, облој, дивној, као најлепша рука  
око главе зајтинли калемћарку шамију, у десној руци држао је пушљик од наргиле, а левом се насл 
и; писмо је стајало грчевито стегнуто у десној руци.{S} Лепша је личила на статују.{S} Кнез Мут 
l>На крилу држи змаја крилата,</l> <l>У десној руци змијски буздован,</l> <l>А око леве муњу об 
д хаљине, да их при седању не згужва, а десном руком прихвати се за канабе и полако се спусти н 
косе, па онда мету леву шаку на срце, а десном се подбочи на кук.{S} Леву ногу избаци мало напр 
вана.{S} Кнез је прихвати левом руком а десном јој поднесе стакаоце некаква веома јака спирта и 
? поче Заре али немаде кад довршити; на десном прозору на колима чу се тихо куцање и неки шапат 
затвореним очима указаше се сузе.{S} На десном оку једна се суза полако скупљала на затвореној  
ноћ известили начелника (који је био на десном крилу потере) о свему шта се десило на левом кри 
> <p>Његова стега олабави.{S} Јела изви десну руку, и у који мах он поуми понова да се сагне да 
паде на узнако.{S} Међу тим Кугић умочи десну руку у крв и издиже је над чинијом и повикну глас 
еза, један гост беше сео на земљу, изуо десну чизму па је истреса.{S} Притрча му млађи ађутант  
точина сасвим претворила у прашину целу десну руку, чисто бих се сад прекрстио од муке.{S} А и  
.{S} Он јој притрча и оберучке узе њену десну руку и обасу је пољупцима. — Моја мила сестрице,  
о до другог на канабету.{S} Он узе њену десну руку и мету је себи око врата; леву њену руку узе 
он за тим и ухвати левом руком стиснуту десну песницу, изврте је и алапљиво узе сисати и лизати 
пут плану.</p> <p>— Но, чекај да видиш, дете, — рече он одлучно и опет јурну на Јелу.</p> <p>Он 
дговори, да су то господа начелници.{S} Дете заглаба палац у уста, дуго је посматрао начелнике, 
ко; ето, и ти си мушко, (Ратко помилова дете, које се узе отимати) па зато и ти носиш панталоне 
ске играчке његове, а ово је утицало да дете почне брзо сазревати.{S} Тако је растао млади кнез 
т трчала кроз гомилу, а кад би угледала дете, узвикнула би пуна радости: „Деле мајке, како је л 
 unit="subSection" /> <p>Јела није била дете; она је већ знала шта то значи.{S} Једног дана баб 
очило да на њега не гледају више као на дете.{S} Нашло се политичара чији се узвишени патријотс 
е опоравио ни од овог првог ударца, кад дете продужи.</p> <p>— А је ли, тата, ти си нама говори 
ту?</p> <p>— О детету, па наравно да је дете.{S} Шта је друго но дете; тек деветнајеста година, 
н!{S} Да шта је но сиротан!{S} Свако је дете сиротан које нема матере.</p> <pb n="395" /> <p>—  
 ти, старче, могао желети више за своје дете, но да је у милости код кнеза?{S} Где би њој могло 
, која од неодољиве милоште свако своје дете у наручју удави.</p> <p>У животу често има случаје 
рсти се — да не да бог никад да се моје дете нађе у таком стању и положају у каквом је он.{S} Т 
са бриљантским минђушама.{S} Кнез викне дете и загледа минђуше.{S} Али какво је било изненађење 
рист, сматрали да је ваша дужност да се дете одвести у оделите собе, где би остали под присмотр 
е суме, само да ствар легне и да јој се дете не срамоти пред светом.</p> <p>Јес, њој изађе пред 
 кад је он официр и дупло мушко? — рече дете наивно.</p> <pb n="490" /> <p>- Ко носи сукњу? — у 
га преда се.{S} Испитивао га је редом и дете је у својој наивности све казивало, шарајући говор 
имају друга посла.</p> <p>Ратко отправи дете на поље да се игра, зазвони и поручи каву, и разго 
сован.</p> <p>— Па браца Мика — потврди дете.</p> <p>- А где си ти то видео да браца Мика носи  
зар официр, тата, није мушко? — продужи дете.</p> <p>— Како да официр није мушко!{S} Официр је  
 за то да плачеш.{S} Боже, боже, баш си дете!</p> <p>— Што ми то говориш?... кад знаш да није!  
 Текелија. — Како си ти могао направити дете кад си и сам дете?</p> <p>— Ја их нисам ни правио, 
....</p> <pb n="491" /> <p>Ратко спусти дете с крила, нагло устаде, журно крочи вратима, у наме 
си ти могао направити дете кад си и сам дете?</p> <p>— Ја их нисам ни правио, но мој отац — одг 
 мном тера читава комедија.{S} Ја нисам дете.{S} Зар не видим шта се ово ради.{S} Па што ме ту  
тере.</p> <pb n="395" /> <p>— Зар је он дете?{S} Зрео човек, близу 20 година — примети Растисла 
, како који дан, кнез је све мање бивао дете, а све више постајао човек, муж, а ово његово омуж 
ствар“ и обигравао је око лепе жене као дете, да му каже шта је све то.</p> <p>У овој госпи лак 
уда се отвара.</p> <p>3- Ух, баш си као дете!{S} У свашта хоћеш да завириш; остави то - рече Ле 
том или чак и жицом те сам изгледао као дете у повоју, или као каква мисирска мумија.</p> <p>—  
ствене и чаробне приче, које је још као дете у мајчином крилу слушао о бурној, чудној и славној 
<p>Не знам, али се сећам да сам још као дете слушао од једног старог Турчина, да код њих има де 
и казујеш!{S} Чувај то за себе.{S} Него дете ми дајте! — рече Боја одсечно.</p> <p>— Јес, чељад 
ао, развијао се.{S} Наравно, још је био дете и чинио много што шта детињски.</p> <p>Деца воле д 
о читаве часове.</p> <p>Док је кнез био дете, ова околност није имала велика значаја, нити је н 
 наравно да је дете.{S} Шта је друго но дете; тек деветнајеста година, као наш Никица.</p> <p>— 
их другова да прокламују за кнеза једно дете, некаква рођака убијенога кнеза.</p> <p>Било је од 
удра човека, а не може чекати док једно дете подрасте и сазре, за што ће требати још бар десета 
 кући.</p> <p>Одлучимо да пошљемо једно дете из куће.{S} Међу тим црна прилика предложи ми да о 
утра бити „милостиви господар“ оно исто дете, коме је он до јуче заповедао.</p> <p>Кнез Мутимир 
p> <p>— Не само жену, но имам још и два детета — одговори дечко.</p> <p>— Шта, зар ти имаш децу 
 не мора слушати срамоту свога рођенога детета.</p> <p>Боја се загрцну, али он брзо опет настав 
 чу се кењкање <pb n="354" /> разбуђена детета и нечији глас који га умирује - пс... пс... пс.. 
сно укосише у страну, као оно код малог детета кад хоће да се заплаче.{S} У оним бајним очима,  
крајеви усана повели се доле, као оно у детета кад хоће да заплаче.{S} По лицу га пробиле ситне 
мање да трага и истражује шта је било с дететом?{S} У опште, то се сматра као обичан несрећан с 
/p> <p>Светина је викала: „ура, живео“; детету су рекли: „ово је твој народ“ — и њему је било м 
ти о том јадном детету?</p> <p>— О коме детету?</p> <p>— О детету, па наравно да је дете.{S} Шт 
 па забринути родитељ даје мудре савете детету своме.{S} То је и кнез осећао.{S} С тога му је т 
 <p>Ратко зину од чуда!{S} Он се окрете детету и узе га преда се.{S} Испитивао га је редом и де 
 Косанићи су дошли да буду отац готовом детету, млади кнеже мој — рече ђенерал снажно, ударајућ 
 како можете тако говорити о том јадном детету?</p> <p>— О коме детету?</p> <p>— О детету, па н 
ету?</p> <p>— О коме детету?</p> <p>— О детету, па наравно да је дете.{S} Шта је друго но дете; 
ши пажњу на ово: — Чујеш ли га!{S} Мило детету, сркнуло љубавна нектара, раздрагало се, па му с 
а сте глупи!....</p> <p>Ратко мету прст детету на уста и рече пун очинске милости:</p> <p>— Та  
 и рече: — Ево, зар ово није лудорија и детињарија!{S} И они бајаги некоме прете...{S} Но Лепша 
осиш панталоне — рече Ратко, смешећи си детињој лудорији.</p> <p>— А зар официр, тата, није муш 
Допала ми се одмах твоја свежина, твоја детињска веселост и безбрижност.{S} Гледао сам те како  
Ту је познао прве сласти чисте и невине детињске љубави — и ту је први пут био сретан.</p> <p>Ц 
и осећаје, као што је на прилику осећај детињске љубави спрам родитеља и друго.</p> <p>Лепши је 
зликовачка рука</hi> почела мешати мећу детињске играчке његове, а ово је утицало да дете почне 
18892_C4"> <head>ГЛАВА IV.</head> <head>Детињске играчке.</head> <p>Довели су га и рекли му: „Т 
, још је био дете и чинио много што шта детињски.</p> <p>Деца воле да раде све што и матори; чи 
све казивало, шарајући говор занимљивим детињским примедбама: — А нама виче фрајла: <foreign xm 
 и непрестано је чаврљао, запиткујући с детињском наивношћу час о једној час о другој ствари, и 
ао сироче. <pb n="52" /> Она се од рана детињства свикла на све суровости живота и схватала је  
ош и других појава, згодних да из раног детињства потхране у њему осећаје неповерења.</p> <p>Бо 
 народу, као они, да ти бар успомене из детињства ублаже те мане у карактеру...</p> <p>Ђенерал  
шња слика једне његове познанице још из детињства; а ту му је слику послала, вели, његова мајка 
 његова црва победа.</p> <p>Завршило се детињство.{S} Место <hi>играчака</hi> почело је наступа 
д свију предака твојих, јер ниси провео детињство у народу, као они, да ти бар успомене из дети 
 ове гомиле народа, сви ови људи, жене, деца, све је то спадало у његову подручност, све је то  
к ја изађох у кујну да надгледам јаузн, деца омлатише забрањен плод.{S} За пет минута, рођена м 
 жуљале су силне гомиле света.{S} Жене; деца, људи, <pb n="4" /> старо, младо, најразличнији ти 
 прође о што мање бруке и срамоте...{S} Деца су ми плаховита да не легне крв, да ми се кућа сас 
ажем, али нећу.{S} Нису ми крива невина деца! — рече Боја и пође из угла.</p> <p>— Ама да ти ка 
 просту појаву укротитеља, као послушна деца поваљају пред њим...</p> <p>На ова разлагања Расти 
да кривца строго казни, да нареди да се деца још ове вечери одвоје да не спавају с фрајлом, а њ 
да још „штелујете“, снебивате, стиде се деца!{S} Само што ја нећу да знам за те ваше керефеке.{ 
Црнојевић!“ — за то име знају сад већ и деца сељачка.{S} А то се све десило овако:</p> <p>Пре д 
е марим толико за себе, али пропашће ми деца, дићи ће се <pb n="638" /> повика на целу фамилију 
Лепшо, што јес, јес, за цело сте пишкин деца!{S} Оно има, има брзо; знам нешто мало и ја како с 
оре!{S} Ми становници Балканије још смо деца Истока.{S} Оно исто топло сунце источно, које даје 
 и чинио много што шта детињски.</p> <p>Деца воле да раде све што и матори; чини им се да су он 
/p> <p>— Тиче ме се; кад имаднеш женске деце, сети се ових твојих речи!{S} Онда нећеш мислити о 
p>— Јеси ли жењен, господине, и имаш ли деце? — упита Боја гласно.</p> <p>— То те се слабо тиче 
, ако бога знаш!{S} Јамачно, и сам имаш деце или родбине!{S} Помисли каква грдна срамота!{S} Ку 
 И данашњи родитељи воде бригу о својој деци, као год и у старо доба; и кад дозру за брачне одн 
 били почели зивкати:</p> <p>— Хајдете, децо, доста је било играња; земан је кући да се иде — н 
 à voir</foreign>, (спавајте, спавајте, децо, нема шта да се види) а нама смешно како браца Мик 
је полако шапутао: „децо моја! ах, мила децо моја!“ После је стао јецати и јецао је све више.{S 
— „Е, па живео господар!{S} Вичите, бре децо, живео господар.“ — „Ала се онај попа ољољао;“ гле 
а јаукао је:</p> <pb n="538" /> <p>„Јао децо! сиротани моји.{S} Ви ћете ми остати сирочад, куку 
мо текле сузе, а он је полако шапутао: „децо моја! ах, мила децо моја!“ После је стао јецати и  
 породом својим и породом порода свога, децом својом и унучићима и праунучићима својим.{S} Зар  
м рођеним столом; то је просто отров за децу!{S} И то није само случај код мене; не бој се.{S}  
ањено слабим и кржљавим људима да граде децу, да се <pb n="157" /> не би кварила раса.{S} Држав 
.{S} Лечила је од урока, заварчивала је децу од страве; знала је уврачати да ко кога заволе или 
ао да га нешто боле.{S} Кад му доведоше децу, он стаде једно по једно узимати на крило.{S} Све  
ма надене нова имена, и ни једно, па ни децу, не зове више њиним обичним именом.{S} Ова имена о 
језик, он мрнџа само швапски — и он учи децу вранцуски....</p> <p>Растислав махну руком и климн 
 жене своје синове веома младе, још као децу од десетак година, а за жене узимају им обично зре 
 што родитељи шамарају своју непослушну децу.{S} Но једна помисао да пред њим стоји крунисана г 
киње ушле у спаваћу собу, избудиле мању децу; неку понеле, а неку повеле и тако их све одвели у 
говори дечко.</p> <p>— Шта, зар ти имаш децу? — упита задивљен Текелија. — Како си ти могао нап 
 изабран за кнеза, млади Мутимир био је дечак од својих 14 година; смеђ, пуначак шипарчић, с кр 
ко је жаљен некакав кадет, који је, као дечак од својих 19 година, имао несрећу да се нарочито  
е бити тешко да се оправдате, за што од дечака, који је дошао у ваше руке мек као восак, нисте  
.{S} У осталом тај обичај жењења младих дечака био је до скора и код нас.{S} Наравно, без овога 
а, а ту је држао и паре које добије.{S} Дечка је обично слао да огласи по вашару његово присуст 
ного чудио овом чуду.{S} Најпосле упита дечка:</p> <p>— Па је ли ти жао што твој отац живи с тв 
, те кад су мало одмакли, између њега и дечка развије се овакав разговор:</p> <p>— Ко ти је она 
ивети са женама мојих синова — одговори дечко философски.</p> <pb n="154" /> <p>— А, како ти се 
мајка ни снаја, но моја жена — одговори дечко.</p> <p>Зачуђен, Текелија упита:</p> <p>— Па зар  
ну, но имам још и два детета — одговори дечко.</p> <p>— Шта, зар ти имаш децу? — упита задивљен 
нисам ни правио, но мој отац — одговори дечко.</p> <p>Текелија се много чудио овом чуду.{S} Нај 
 даду му кола, а као кочијаш пође један дечко <pb n="153" /> од 10—12 година.{S} Кад су хтели п 
 поћи, изађе угледна, лепа жена те даде дечку торбу с хлебом и сиром, што је требало да му буде 
анима припрећено је да се окану ћорава, дечурлиска посла.{S} Против главног сарадника, и душе ц 
.{S} И он га узе распитивати шта се све дешава у Балканији? шта говоре? чему се надају? шта оче 
дан пут она као да поче појимати шта се дешава око ње и покуша да устане, да се отме.{S} Испод  
 и добре стоке.</p> <p>Ове ноћи, кад се дешава ова наша прича, пирлиторски кмет Тодорика беше р 
и лист, а код женскиња, срећом, увек се дешава тако, да или прамен косе, или парче какве крпе,  
<p>У Балканији ће се десити оно, што се дешава и у другим уставним државама.{S} Разне политичке 
ви пут чујеш ствар која ти се под носом дешава?{S} Шта сте ви, ако смемо питати?{S} Професор у  
 није могла разабрати шта се ово управо дешава, док обоје завађених не окрену своју срчбу проти 
мо што се таке „паљевине“ код вас чешће дешавају.{S} Кад девојке не би друкчије губиле своје де 
.{S} Но како се, ваљда, ипак по кад кад дешавало, да се по којој од ових кћери Евиних и нехотиц 
на кнежев рачун.</p> <p>Али по некад се дешавало да кроз чаршију бруји глас са свим друкчије пр 
по мало улазио у ствар.{S} Сад се чешће дешавало те је ради тога и ноћу бивао буђен.{S} Разлика 
 тандрче, а он корача немарно, озбиљан, дешператан, оборене главе, једва држећи равнотежу да не 
аше реч једну проговорио.</p> <p>— Чија ди је секира овде одјекивала? — прекиде Враничић ово ду 
8 одоше даље вајкајући се и псујући где ди ће наћи жељени лов, чија је кожа тако скупоцена.</p> 
 док му опет ти не пружиш руку.{S} Буде ди то једном; успеш ли само једном у томе, онда га се в 
о један, један и по најдаље.{S} Не буде ди ме дотле, ручајте!{S} Али ја ћу свакојако сићи, ма б 
и се чини?{S} Лепо гостопримство?{S} Је ди да је лепо гостопримство?</p> <p>— Ја мислим, Ваша С 
стати и гледати и дивити се чуду — како ди то не падне!{S} Пиза има свој криви тороњ; Орловац ј 
прему, но јој нашла и красна младожењу; диван, млад, вредан трговац, леп, да очи од њега не одв 
ено, но она се изви и седе крај њега на диван.</p> <p>И он је био узбуђен.</p> <p>— Моје јагњеш 
ања Лепшина.</p> <p>Она седе до њега на диван и, трљајући га палцем по челу, рече му озбиљно: — 
ту страну, те седоше једно до другог на диван...</p> <p>— Међер није празна фраза кад се говори 
 па је опет малаксало упусти те паде на диван.{S} Дубоко уздахну и простења као тешки рањеник,  
о паса, прижма је к себи и повуче је на диван, где седоше <pb n="60" /> заједно, управо падоше. 
уги за ноге, подигоше га и наместише на диван.{S} Кнез махну руком на ађутанте да изађу.</p> </ 
 му га онда пружи.{S} Тада се устури на диван, покри лице рукама, остаде тако неколико тренутак 
 је хтеде тако стегнуту опет обалити на диван.</p> <p>Бранећи се рукама Јела је млатарала и лев 
во је паметна жена“.</p> <p>Седајући на диван, госпођа једним погледом обухвати целу пространу  
озору, и сав малаксао чисто се сруши на диван.</p> <p>Кнез Мутимир приђе скрушеном ђенералу у р 
л је ћутао, оборене главе и наслоњен на диван.</p> <p>— Бирајте, — рече кнез Мутимир — време пр 
one unit="subSection" /> <p>Намештен на диван, ђенерал је лежао полеђушке, с полуотвореним очим 
узме за руку и да га поведе да седну на диван.{S} Но кнез то одби, он изви руку, стукну корак н 
оста са својим ађутантом.{S} Сели су на диван и Заре је морао сад редом причати све шта је било 
p>У једном углу стајао је мали, кадивли диван.{S} Управо пред њим намештена је била округла тро 
ликог лустера, бацајући сенку на малени диван у углу.{S} Кнез први опази овај заладак; он повуч 
или управо спусти је на укусан, свилени диван, и прошапута:</p> <p>„Ту смо!{S} После додаде! „с 
p> <p>— И — их, докторе!{S} Ово ће бити диван идилски тренутак.{S} Како ћу ти бити обвезан <for 
 се врати у своју собу и наслони на мек диван.{S} Једна разбуђена ластавица, управо над његовим 
tion" /> <p>У манастиру је био спремљен диван ручак.{S} Постављено је било на пољу под ладњаком 
ари манастир сама „својеручно“ извезла „диван чаршав за часну трпезу,“ како је сиротици Јулки н 
рну на Јелу.</p> <p>Она бејаше устала е дивана, и, сва збуњена, покушаваше да поправи своју хаљ 
ме с прслука....</p> <p>Он је донесе до дивана, и спусти је, па јој онда разапе и притиште обад 
устури и добро удари главом о сточић до дивана.</p> <p>Овај помамни ђипај њен чисто је освести. 
е све свршено - рече ђенерал и устаде с дивана.</p> <p>— Сад смо се измирили, продужи ђенерал,  
осмејком на уснама.</p> <p>Јела скочи с дивана, крочи један корак на страну, стаде, обори главу 
астије Косанића.</p> <p>Ђенерал скочи с дивана.{S} Очи су му необично светлиле.</p> <p>— Косани 
по подне кнез на једанпут нагло скочи с дивана, поузданим корацима приђе огледалу и ту се ћутећ 
ла као алабастер, лежала је на узглављу дивана.{S} Кнез је прихвати левом руком а десном јој по 
 стегнуте мишице.{S} Лепша је седела на дивану, обузета читавим ројем изукрштаних мисли.</p> <p 
шао главе, седели су један до другог на дивану и разговарали се топло, искрено, <pb n="325" />  
огу, кнез Мутимир лежао је полеђушке на дивану до отворена прозора, а око њега осећао се задах  
потпуно намирена потреба.{S} Изваљен на дивану, он је слатко дремушио и немарно и размажено одг 
 <p>За све то време ђенерал је седео на дивану и држао главу у шакама гледајући непомично у пат 
умачећи јој ствар тако, кнез је приведе дивану, где је ђенерал још лежао у заносу.</p> <p>Жена  
имир баци расејан поглед по соби, приђе дивану, уморно се спусти и мету главу у шаке, и не свра 
наста мучно ћутање.{S} Ђенерал се врати дивану, седе, ослони лактове на колена, узе главу међу  
учини да је будан.{S} На прстима приђем дивану.{S} Он је лежао полеђушке са затвореним очима.{S 
 себи; у „неглижеу“ , лешкарећи на свом дивану, она му је, веле, тачно и разговетно објаснила с 
о овај мост, морао је стати и гледати и дивити се чуду — како ди то не падне!{S} Пиза има свој  
нез плану:</p> <p>— Заиста, ја се морам дивити вашој дрскости, господине ђенерале.{S} Сам злочи 
, а остала само, до беснила раздражена, дивља звер...</p> <pb n="517" /> <p>После по сахата ост 
закона, да га вреба с пушком у руци као дивља звера!...</p> <pb n="540" /> <p>То не може, никад 
 новије доба дознало само толико, да га дивљаци справљају од сока једне биљке америчке, мешајућ 
болан живу изео, ишарао те као да су те дивљаци тетовирали.</p> <p>Лепша скочи: — Куку мени! —  
Али како се све то спрема, т ј. како то дивљаци спремају — није се могло тачно сазнати, пошто о 
решили!{S} Партиска борба овде је веома дивљачка, нарочито кад се у њу умешају и династички инт 
Тако исто знају за многе чудне отрове и дивљачка племена у средњој Африци, као и америчка индиј 
 нечега што је у исти мах и племенито и дивљачко, а нада свим ширио се израз неодољиве, безмерн 
’ мало пре што гордо иђаше,</l> <l>Кроз дивљачне тмуше азијатске,</l> <l>Гутајућ’ их ватреним п 
n>! (То је много) — примети доктор, пун дивљења, — то је брзина обична путничка воза.</p> <p>—  
ично.{S} Мутимир је пратио очима с пуно дивљења и нежности.</p> <p>— Збиља, ја не знам да ли ти 
утркују, гложе, боре; често се даве као дивљи зверови, да стеку име, положај, богатство, а амо  
lestone unit="subSection" /> <p>Била је дивна пролетња ноћ, топла и тиха, ведра и јасна.{S} Пун 
р је само како може бити.{S} Замисао је дивна, али извршење! — извршење ће бити ђаволски тешко. 
ека говори ко шта хоће, ове наше јаузне дивна су ствар.{S} Права друштвена школа!{S} Ми женске  
будоару.{S} Јела никад није виђала таке дивне одаје; али кад је понекад сањала на јави да је ца 
 духа, појезије, досетљивости, хумора и дивне шале у својим песмама и изрекама, као што има наш 
а је свуда по соби убезекнуто.{S} Нови, дивни предмети толико су јој привукли пажњу, да је за т 
ка слика Рафаелове мученице.{S} У њеним дивним, плавим очима заблиста се суза. — Она је ћутећки 
и на један пут он осети како се из ових дивних очију лије у његову младу душу чудотворни, умиру 
 води у оближње сеоце <hi>Јеленик</hi>, дивно месташце, обрасло шумом, с лепим водама, с многим 
ло, цела је пољана одјекивала.</p> <p>— Дивно, рече кнез — ови разуму своја права: они се не да 
во сркну, па онда искапи чашу.</p> <p>— Дивно вино! рече он и показа Зару руком да се на њега у 
 доктор одговори сав потресен:</p> <p>— Дивно, светлости, овако никад нисам путовао.</p> <p>— А 
лав лаконски одговорио: „Да“! „Збиља је дивно!“ У већи говор он се није могао упуштати с тога,  
gn> (Ах, како је лепо!{S} Боже, како је дивно!), <pb n="141" /> на шта је Растислав лаконски од 
lestone unit="subSection" /> <p>Било је дивно пролетње јутро, сјајно и свеже.{S} Бујно пролетње 
ти осветле изнутра - слике су изгледале дивно.{S} Кнеза сте могли познати или по његовој војнич 
октор, пошто они својом изврсношћу, као дивно печење, много више доприносе здрављу ове отмене д 
, млад, духовит човек, коме је ванредно дивно доликовала његова сјајна, капетанска униформа.</p 
и гошћу по десној руци пуначкој, облој, дивној, као најлепша рука на каквој старинској грчкој с 
p>Кнез се беше натурио за једном заиста дивном сељанком. (То је ваљда био први и последњи пут у 
емена ситуација.{S} С ванредним даром и дивном јасношћу Лепша је у неколико слика обележила цел 
је, <pb n="38" /> а, бежи!{S} Али какву дивну гарду има....{S} Каква га кавалерија чува и прати 
није во, кад <pb n="534" /> погледа ону дивну траву како је волови слатко-млаве.</p> <p>Ова шал 
 те господин, докторе?{S} А има их веле дивотних.{S} Мој професор књижевности говорио ми је да  
омене о дражесном Цезару Борџији, или о дивотној Лукрецији Борџији.</p> <p>„Тек после десетак д 
.{S} У оним бајним очима, на целом оном дивотном лицу на један пут се појави тих, миран али стр 
прам човека, кога је династија Косанића дигла на висину, а он ту висину употребљује да обори ту 
апету под њеним прозором, услед чега се дигла таква граја, да је чак морала притрчати ноћна стр 
 далеко нема.</p> <p>Она показа како би дигла главу, вако би полако поносно ишла, и како би с в 
ога одела.</p> <p>Власти су слудовале и дигле толико села у потеру, да се то сад све измешало и 
’ истина велиш, да смо ово против Црног дигли потеру?</p> <p>- Ето, зови кмета Тодорику, па пит 
читаве недеље дана бактања, најпосле су дигли руке - млади кнез се не даде сломити.</p> <p>То ј 
се, да се хиљадама крвавих руку на њега дигло и свака та рука замахује оштрим ножем.{S} Он поку 
пну спрему своју, која је требала да га дигне на престо и да му мете на главу кнежевску круну.< 
е у речима.</p> <p>— Јес, хтео је да се дигне, да се прослави, да овековечи спомен, да буде цар 
 од големе помоћи и помогао му је да се дигне.{S} Били су <pb n="79" /> пријатељи, али све док  
вашој заповести одмах је наређено да се дигне потера из свију околних села.{S} Овога часа издао 
 пута.{S} Кад се путници приближе кљусе дигне главу, гледа за тренутак оне хитре <pb n="140" /> 
 се обично овако пролази.{S} И нехотице дигне се барјак на сред улице, па сад она нека шапуће.{ 
и начелник је наредио да се још те ноћи дигне десетак нових села у потеру, тако, да је сад било 
ускулозне, голе људе, то се на послетку дигне таква граја, да је власт морала попустити.{S} Јед 
 сам јутрос добио рапорт о свему овоме, дигнем се сам у конак да видим шта је.{S} Пођем његовој 
 сурва мржња народна.{S} Кад га доцније дигнеш, — он ће ти пољубити руку, коју му пружиш, и пос 
алека зврку кола говеда престану пасти, дигну главу, гледају зачуђено у ону сјајну булументу, ш 
настију Косанића збаце а на место ње да дигну пређашњу династију Црнојевића.{S} То већ прелази  
 људи; да је наређено да се околна села дигну у потеру, да су зликовци уцењени великом уценом,  
буди комшије, сачекају се и тако се сви дигну те пред општинску кућу.{S} Кад тамо, а кмет и ћат 
вам што не нахуди, ја хтедох у два маха дигнути оне жице, али ме црна прилика преклињала да то  
љени смо са свију страна, господару!{S} Дигнуто је у потеру седам села, и око нас је на далеко  
теру сам наредио по вашој заповести.{S} Дигнуто је седам села и чим се укаже зора, и сам ћу се  
натаче своје наочаре, узе писмо у руке, диже га према себи, и, на један пут, он стаде дрхтати,  
га повуче да беже, Црнојевић се осврте, диже пушку на око, скреса је и један сељак из потере па 
! — па онда брзо окрете главу у страну, диже мараму на очи и бризну у плач.</p> <pb n="219" />  
д га траже оштро лајање некаква пса.{S} Диже се и ослушну.{S} Пас је лајао у близини, и сад удв 
ио један од најстаријих у овоме скупу — диже главу, подуго је тражио док нађе кукавицу погледом 
ће гледати на ме сељанку. _</p> <p>Пава диже мараму и обриса хладан зној с чела.{S} У слепим оч 
ва мисао као електрични ударац чисто га диже са земље и пребаци на мост.{S} У неколико скокова  
е ли намирили коње, момче?</p> <p>Слуга диже главу и погледа у мрак.</p> <p>— Ко је то тамо? —  
Кају и момак се окрете њој.</p> <p>Каја диже полако своју белу, округлу руку и негледушке узе к 
 да некоме наздрави.{S} Са свију страна диже се жагор.{S} Усклици се укрстише: „Пст! ћутите, го 
 и он оде.</p> <p>Кад остаде сама, Мона диже са стола писмо које мало час доби, још га једном з 
 њен муж неће ништа ни оволицко — госпа диже своју малену, белу ручицу и гребну ноктом о нокат, 
нија - рече Мона убедљиво.</p> <p>Лепша диже главу и сузним, помућеним очима гледала је Мону не 
између Ожеге и Чичка? </p> <p>Растислав диже главу и упре у Мутимира испитујући поглед.</p> <p> 
а по мало као да прети Мутимиру.{S} Сад диже десни кажипут, припрети кнезу, шљисну га по једром 
ељак, место да пружи кутију Жики, он је диже према себи, понова загледа у монограм, опет поглед 
на старца, који, усамљен, у сред пољане диже руке небесима и проси - шта? росу? кишу? топло сун 
ава угледа јасан, велики пламен, где се диже у вис.{S} Жика није разумевао шта ова ватра значи. 
емрла је од страха....{S} А пред њом се диже висок, висок плот, преко којег она мора прећи; мор 
ад виде да нема шамара, опет прогледа и диже главу.</p> <p>— Ваша Светлост увек се тако са мном 
а притиште средњим прстом врх од носа и диже га у вис, те га начини још прћавијим но што је.</p 
p>„Жив је“ — узвикну Жика пун радости и диже Перуна у своја наручја, и сад га први пут загледа  
им је ово вино.</p> <p>Кнез нали чашу и диже је према свећи.{S} Лепо, бистро вино искрило се у  
та и упре поглед у ђенерала.{S} Ђенерал диже главу и упре поглед у кнеза.{S} Њини се погледи су 
} Моје су руке чисте....</p> <p>Ђенерал диже руке и кад на десној шаци опази мало крви, он се ч 
игли су на врх брда; али над овим првим диже се огромно друго брдо, с чијег врха бије и шиба би 
овца, видела је како се над овим градом диже чудан облак — то је био облак винског и ракиског и 
ољиве силе, кнез Мутимир једним напором диже Лепшу, као лако перце, у два крока пренесе је прек 
ред ноге.{S} Кад Растислав ово рече, он диже главу, погледа га и гледао га је дуго.</p> <p>— Зб 
ан пут кнежева уста узеше мрдати.{S} Он диже руку и понесе је глави, па је опет малаксало упуст 
у се високо надимале.{S} На једанпут он диже руку нагло изврте стакленце и истресе га себи у ус 
а руком да отвори велико крило.{S} Брзо диже обема рукама спуштену завесу, и наслонив на хладно 
так минута.{S} На један пут кнез жустро диже главу и упре у доктора свој помућен, разрогачен по 
 што су га убили...</p> <p>Ђенерал опет диже очи на слику.</p> <p>— Али шта ћу ја овде? — викну 
аде једна другој да издуши.{S} Враничић диже главу и ослушну.{S} Жика устаде и изађе пред колеб 
неси је, па хајд овамо!</p> <p>Враничић диже главу, погледа тамо на ону страну откуда је долази 
на груди, и узе се закопчавати, а другу диже према младом човеку, који јој, сав зајапурен, иђаш 
му пружи стакло.</p> <p>Ђенерал Врбавац диже главу, поћута и прими стакло од кнеза.</p> <p>Стис 
ез после подужег ћутања.</p> <p>Врбавац диже главу, упре поглед у кнеза и упита га хладно.</p>  
к потврдио овим речима:</p> <quote> <l>„Диже народ, крсти земљу и варварске ланце сруши,</l> <l 
ите кнеза, возите, па шта је с тим, шта дижете толику џеву, шта сте ви бајаги бољи од мене! - к 
ви и високи бели димњаци, над којима се дижу праменови беличаста дама.</p> <p>То је какво село. 
г мужа, државника и војника, одасвуд се дижу гласови признавања његових великих услуга.{S} Обли 
ква је то толика преша, да се људи ноћу дижу из постеље.{S} Многи не би отишли, али је свакога  
 мало осмехну.</p> <p>— Знам, рече она, дижући у вис леву веђу. — Не могу рећи баш за медведа,  
ни, испод стрехе францускога конзулата, дижући несносну вреву својим једнозвучним џивкањем, од  
читав час непомично на једном месту, не дижући с руке своју рањену и забринуту главу.{S} Жика г 
полако удали, не говорећи ни речи, и не дижући поглед.</p> <p>Кнез загледа у сахат.{S} Било је  
n="302" /> њом.“ Он је ово изговорио не дижући главе и не знајући, шта му овај управо нуди.</p> 
виру, а млада је узимала кнеза за руку, дизала му прст горе спрам огледала и питала га на ухо:  
ца потиче и у срце утиче.{S} Лепша није дизала очи да види тај поглед, али она га је осећала, о 
ећна пута и срећна останућа,“ галама се дизала на све стране.</p> <p>Боја са својима окрете мес 
-три стотине корачаји, а иза ње опет се дизала стрма шумовита коса, исто онако мрачна и омчата  
ске улице и ту стадоше.{S} Спрам њих се дизала осниска двокатница, на којој су сви прозори били 
 опште масе црних и неразговетних брда, дизали су се час оштрији, час тупљи врхови голих камени 
главу на ову страну.</p> <p>С леве руке дизао се висок планински одсек, као го, усправан зид, у 
у једноставну шарену гомилу, из које се дизао неодређен, мало накисео задах и уздржан неразгове 
ку свилену мараму од чипака.{S} Не ћемо дизати ту мараму да завирујемо која је ово женска.{S} Д 
во је окуражило чиновнике те опет почну дизати главу.{S} Они, који су још јуче били вољни да се 
ропашћивати своје рођене чланове, но их дизати, богатити и величати, јер богати и велики, они ћ 
е могућност тровања, лекари ставе другу дијагнозу и дуго су лечили госпођу без икаква успеха, д 
а ништа, г. рођаче, ништа, г. ђенерале, дико и узданицо престола.{S} Приснило ми се како први ђ 
 заповеда апсолутно.{S} Постао је читав диктатор и не трпи ни најмање замерке своме раду.{S} На 
ар Врбавац учинио је први покушај своје диктатуре тиме, што је с четом војника и неколико најпо 
 о мени гласове, да радим да се дочепам диктатуре.</p> <p>- Ја то нигде никоме нисам говорио.{S 
нас у рукама, а тим самим ја већ имам и диктатуру у оваком изузетном стању.{S} То опет значи да 
а јој се по глави.{S} То је био некакав дим!{S} И тај дим непрестано кружи, непрестано се окрећ 
ништа; - рече хоџа мирно, усркујући дуг дим с наргиле — рекао сам да ћу дјевојци казати оно што 
— момак их је био отворио да мало изађе дим.{S} Два момка ишла су од собе до собе, те редом гас 
ине свеће се махом погасе; густ пушчани дим напуни собу те помрачи и оно мало свећа што још ост 
на.“</p> <p>Кад је већ тргао и последњи дим, те се догорела цигара није више могла држати, чича 
 готов мрак.{S} Синђа и Пава, кроз овај дим и сумрак, једва су могле распознати шта је и који ј 
ави.{S} То је био некакав дим!{S} И тај дим непрестано кружи, непрестано се окреће и једнако ме 
рекрштених ногу на миндерлуку, и пуштао дим по дим из шарене наргиле, што је чврчала ту украј њ 
 и од мене се надајте.{S} Све је остало дим.{S} Овде је сила!“ - О великим празницима ви нарочи 
них ногу на миндерлуку, и пуштао дим по дим из шарене наргиле, што је чврчала ту украј њега.{S} 
 у овој одаји.</p> <p>Соба је била пуна дима, а како се напољу већ био почео хватати сумрак, у  
ају му полако малени прамичци беличаста дима од сакривене цигаре.</p> <p>Данас је г. министар т 
и над којим се још вио прамен беличаста дима.{S} Но то као да му није било доста.{S} Крај Перун 
х корака и осећао се мирис од дуванског дима.{S} Кнез је прво дуго ходао и пушио.{S} После приђ 
ловина погрбљених леђа.{S} Крај њега се димила упаљена цигара.</p> <pb n="267" /> <p>Растислав  
ују црвени шиљати кровови и високи бели димњаци, над којима се дижу праменови беличаста дама.</ 
чне љубави занесен, изгубљен у облаку и диму разбуктане пожуде — кнез Мутимир није више био оби 
 два човека.{S} Осећао сам по дуванском диму да пуше, и као кроз какав дебео зид чинило ми се д 
некакав пламичак — оне су сијале у оном диму и сумраку.</p> <p>После подужа ћутања оџа проговор 
 зловољан, а с тога су му јамачно и они димчићи избијали из рукава.</p> <p>Чиновници министарст 
 за тебе, наравно, само за тебе, обична динаруша!{S} Таквих можеш наћи на сваки прст по две.{S} 
на власти.{S} Отаџбина, општи интереси, династија, напредак, све су то празне речи, прост закло 
 народа сваким даном све више мрази.{S} Династија Косанића некада се поносила тиме, што је била 
Један предак имао је потребне вештине — династија је основана.{S} Један потомак нема ни снаге н 
ан потомак нема ни снаге ни вештине и — династија је оборена; на њено место долази други јачи,  
згодну прилику.{S} Увери их да је права династија већ изумрла и да је ово само превара и срамот 
ук.{S} Каква круна, какав престо, каква династија!{S} Али ипак, ово је једна земља, један народ 
 престолу седи туђинско копиле.{S} Нова династија донеће нову срећу, нов напредак, нов полет и  
{S} Али зато се ваља потрудити.{S} Нова династија створиће од својих верних људи и поузданих по 
ресто, зар пут, којим је корачала твоја династија, није засејан лешевима?</p> <p>- Наравно, не  
> ваше нападаје.{S} Каква је да је моја династија, она је створила ову државу.{S} Наравно, ту ј 
и тако лако уступали престоле, ни једна династија не би <pb n="506" /> могла саставити ни педес 
тако, да Балканијом не влада само једна династија, но по реду да се мењају.{S} Обадве су те кућ 
а то — што сте ви још млада, неутврђена династија.{S} Истина, ти си већ четврти из те династије 
не пашквиле, у којима се напада садашња династија а кује се у звезде династија Црнојевића.{S} Ј 
да садашња династија а кује се у звезде династија Црнојевића.{S} Један примерак те пашквиле пос 
, гнушања и мржње спрам човека, кога је династија Косанића дигла на висину, а он ту висину упот 
шан притисак и тиранија, а подметута је династија, да на њена леђа падају сви ударци народног н 
обрти, те је један кнез био протеран, и династија Косанића оборена у корист династије Црнојевић 
д много векова, где су владаоци чланови династија, које владају од више столећа, овака питања н 
{S} Њему су била добра сва средства.{S} Династије су му биле само згодна лествица да брзо доспе 
моји претци, и у томе је главна заслуга династије Косанића.</p> <p>Ђенерал скочи с дивана.{S} О 
проглашује таквог човека за непријатеља династије и престола, и гони га до уништења.{S} На такв 
е оно чиме се хвали: спаситељ и одбрана династије, Ратислав је у ствари њен упропаститељ, њен з 
 да Црнојевић планира какав удар против династије Косанића.{S} И ту сад кнезу ваља дати доказа, 
 у намери да их употребе за буну против династије.{S} Капетан је био мишљења да је то проста кр 
г незадовољства, јер се вели да се због династије и ради њене сигурности, и врши сав овај прити 
све даље и даље тера.{S} Он је одбио од династије школску омладину; он је одгурнуо од ње све мл 
, а то би све јако отежало положај нове династије.</p> <p>- С тога су ваљда и ранији покушаји и 
 ми како је земља нуна непријатеља моје династије, како завере избијају на све стране, како би  
продужите и даље ово ривење против моје династије.</p> <p>Ово је, веле, застрашило и стукнуло ч 
мо то, да си и ти један члан владалачке династије Косанића.{S} Спас и интереси династије морају 
 о спасу отаџбине, о збацивању изанђале династије Косанићеве и о повратку омиљене лозе Црнојеви 
ије Косанића, а повратку давно прогнане династије Црнојевића, на коју се поглавите наде полажу  
е дочекала најмлађи изданак ове народне династије. <hi>Орловац</hi> је био „у свечаном руву,“ к 
ија.{S} Истина, ти си већ четврти из те династије, али ваља имати на уму то, да је оснивалац ди 
познате као лојалне присталице законите династије Косанића, па и то неће бити без мига самога к 
 утицаја на даљи рад у корист „законите династије.“ У опште, прилике су тако повољне, какве још 
дици нема јунака.{S} Ни један члан ваше династије није се нигде одликовао никаквим особитим лич 
несумњиво посведочило при повратку ваше династије.{S} Кад сте се утврдили по свом повратку, прв 
о:</p> <p>— Нарочито вама, владарима из династије Косанића, преко је потребно да постанете добр 
прокламован нов кнез у лицу Мутимира из династије Косанића IV.{S} Кад би имали фактичке моћи, м 
канији, местом такође важним у историји династије Косанића, одакле се кнез после имао вратити у 
 династије Косанића.{S} Спас и интереси династије морају сада овде бити над свим осталим обзири 
вршење њиних заветних жеља, за повраћај династије Црнојевића.{S} Конзервативце треба индентифик 
оју кратку беседу, како он, као потомак династије Косанића и т. д. долази у стару престоницу Ко 
, и династија Косанића оборена у корист династије Црнојевића, наш јунак стекао је одмах пупо по 
ноћни скупови, где се већа о прогонству династије.</p> <pb n="578" /> <p>С друге, опет, стране  
олишно, уплећући у свој одговор похвалу династије и кнежеве личности: како је мудрост и јунаштв 
е тај претходни рад састоји у збацивању династије Косанића, а повратку давно прогнане династије 
и ваља имати на уму то, да је оснивалац династије провео двајест година у изгнанству, да је дру 
 Турцима их је издавао крвави оснивалац династије Косанића.{S} Престо Косанића подигнут је на з 
и тражити да будете већи пријатељ мојој династији, но што сам јој ја сам...{S} А шта оно рекост 
ити, пошто је по предању наклоњен палој династији, а то, у данашњим приликама, може бити од нек 
.{S} Ђенерал је био опасан такмац нашој династији.{S} Занесен безмерним властољубљем, он се ува 
 редова исказивало је своју приврженост династији, своју љубав спрам младога кнеза.{S} Негде је 
и учинили и са собом и са својом правом династијом.{S} И не био, чича Степо, ја Балканац и балк 
тивце треба индентификовати с прогнатом династијом.{S} Кнезу треба доказати, да су конзервативц 
тови чак и на то, да кнеза прогнају, да династију Косанића збаце а на место ње да дигну пређашњ 
е више нешто од обичних људи.</p> <p>На династију Косанића гледао је с презирањем.</p> <p>„Свињ 
а се утроши на пропаганду за Црнојевића династију.{S} Ствар је сва лепо ухваћена:{S} Зна се кад 
ане крвљу, које позивају народ да збаци династију лажних Косанића, па да поврати своју народну  
буде владалац Балканије, да оснује нову династију, да мете на главу кнежевску круну.{S} У то им 
јкраћем року и да створи Балканији нову династију.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ето т 
зор држите.{S} Ако цео народ хоће другу династију, ево, хоћу је и ја.{S} Нека дође, ја ћу се ук 
е од обичне сељачке породице владалачку династију.{S} Кроз дуг низ година она је немилосрдно ун 
х Косанића, па да поврати своју народну династију Црнојевића, под којом је некада тако благовао 
а збаце а на место ње да дигну пређашњу династију Црнојевића.{S} То већ прелази у крупне државн 
 ту висину употребљује да обори ту исту династију.{S} Растислав је скројио цео план, а кнез га  
ети да те књиге не уздижу мене, но вашу династију.</p> <p>— Ама немојте ви тражити да будете ве 
утрашњости, а што би се тицало тугаљива династичка питања.{S} Кнез је мало по мало улазио у ств 
ве даље и даље по путу једном замишљена династичка преврата.</p> <p>Али његова звезда већ је ба 
"522" /> из два заслужна дома, и пламен династичке распре није од тога ни мало смањен.{S} Мучко 
 пак смер друштва политичка агитација и династички смерови <pb n="584" /> да се породица Косани 
ивљачка, нарочито кад се у њу умешају и династички интереси.{S} А овде ће тако нешто бити, и ја 
у како је Кугић немоћан да те зашити од династичких претендента.{S} А кад се цела комедија сврш 
канији, које гоне и киње и то све у име династичких интереса.{S} Тако је, без праве нужде, у зе 
има било људи који леже у затвору „због династичних ровења.“ На више места за те су ствари били 
p> <p>„Од гасова веома је опасан угљени диоксид, који се развија при сагоревању угља.</p> <p>„О 
у осталом то је већ давно познато да је диплација просто надлагивање.{S} Јамачно, ту је дозвоље 
хвалио г. Растислава као најувиђавнијег дипломата и државника балканиског...</p> <p>Ђенерал га  
амо ми то кажете дипломатски.{S} Ви сте дипломата, г. Растислав, па увек дипломатски говорите.{ 
 једнога од најбољих старих државника и дипломата балканских.{S} То му је много помогло.{S} Сте 
за треба убити и како сте ви први муж и дипломата балканиски.{S} Те ваше везе ни данас нису пок 
ате боље знати те ствари, ви сте и сами дипломата.{S} Веома ме интересује да чујем ваше мишљење 
pb n="401" /> <p>— Боже, Рале!{S} Ти си дипломата; али дозволи да ја не морам дипломатисати, ба 
 њему:</p> <p>— Ја сам војник, ја нисам дипломата — а код нас војника, што на уму то на друму.{ 
ва политичарка.{S} И ако јој је муж био дипломата по занату, она се никад није мешала у његов п 
— Добро, сад ћете и ви жене већ постати дипломати.... и пророци, — додаде он срдито.</p> <p>Отр 
д мене мора бити брзо, ја не волем дуго дипломатисање — чу се из дворане весео и шаљив глас дом 
и дипломата; али дозволи да ја не морам дипломатисати, бар онда кад говорим с мужем! (Уступам т 
говорим с мужем! (Уступам теби да будеш дипломатичан и за мене — рече она шаљиво, с лаким осмеј 
ло нужно водити, читаве месеце формалне дипломатске преговоре, док се успело да обећа долазити  
 узрока и повода.</p> <p>— Ово је збиља дипломатски речено.{S} Ја сад не знам на кога се управо 
ете да нисам углађен, само ми то кажете дипломатски.{S} Ви сте дипломата, г. Растислав, па увек 
и, испитивали, па и кушали — али сви ти дипломатски кораци нису донели никакве користи; Заре не 
Ви сте дипломата, г. Растислав, па увек дипломатски говорите.{S} Ја бих волео да са мном обично 
едном значајном делу, када је Балканија дипломатским путем успела да очисти своје тврђаве од ту 
 на глас доста брзо.{S} Посветио се био дипломатској струци.{S} Неко време служио је под стареш 
 мој пашо (Они су били пашенози) и моја дипломација и твоја полиција да се сакрију пред женама. 
 не хајући што тиме дају повода страној дипломацији <pb n="462" /> да се умеша у наше чисто уну 
с војника, што на уму то на друму.{S} У дипломацији, веле, са свим је друкчије.{S} Ту кажу мног 
т је још шиштао: „ш... ш... ш... што ме дира?“</p> <p>Међу тим мали господин у цилиндру није ни 
рта, пије, банчи и махнита, само нек не дира у оно где би могао оштетити крупне земаљске интере 
едао само коју траву он обиђе и коју не дира — па би већ доста којешта сазнао што пре није знао 
 скочи: — Лепшо! — викну он срдито — не дирај у писмо.{S} С твоје стране то би била крајња неде 
гу, али кнез одлучно махну руком: — „Не дирај!“ а испљускану чашу баци.</p> <p>Растислав даде п 
тку беше пренуо; изгледало је као да га дирају речи пуковника.{S} После се опет утиша; опет зау 
у очи, рече:</p> <p>— Чујеш, Рале, тебе дирају моје речи баш с тога што и ти сам у себи мораш п 
д све те уверености, Жику је непрестано дирало присуство Милојево; управо, <pb n="552" /> Жики  
де да те матам, а <hi>коњ</hi> да ти не дирам...{S} Може ли то, г. Маврикије.... а? овако на пр 
објаснио да сад ђенерала не треба ништа дирати; ваља га ту оставити на миру и чекати да се повр 
Растислав уплашио.</p> <p>Кнез га почне дирати, како се он, неустрашљиви државник, уплашио од ј 
 подрум, ту је провео целу ноћ везан за дирек; сутра дан извели су <pb n="240" /> га, обалили н 
ко је отесано и побијено двадесет нових дирека, а на њих натакнуто 20 нових вењера.</p> <p>Прав 
светну струку:</p> <p>— Оно је г. Ђуро, директор, старешина, он заповеда.{S} А ови овде, ово је 
дина десио се овај интересан случај.{S} Директор једне велике европске галерије статуа поскида  
 посету у половини.{S} Три дана доцније директор је изгубио своје место, ма да је био и сам чув 
би да смо сад као глумци одиграли један дирљив акт — настави ђенерал с горким осмехом — Али шта 
а то кретање пратили су дубоки, тужни и дирљиви уздаси, за којима се на скоро чуше и саме речи. 
чићима својим.{S} Зар може бити лепше и дирљивије слике од бабе, окружене низом покољења којима 
давали су овим горостасним урвинама још дирљивији и фантастичнији изглед.</p> <p>Наша три ноћни 
 с „мртвим и рањеним јунацима“, који у „дирљивим позама“ леже на „пољу славе и части“.{S} Весел 
 у град па се деси да му какав господин дирне жену.{S} Сељак се поноси што има тако лепу жену д 
оскочицом Катином.{S} Но њега опет више дирну оно подругљиво питање: „а вама треба баш за медве 
о осветљена.{S} Ова светлост непријатно дирну кнеза и он узе жмиркати и замоли Кају да седну гд 
о је само то, онда се ништа небрини.{S} Дирнула ме ова прича зетова, па хоћу мало да се поврати 
то је државника Растислава веома немило дирнуло.{S} Кнез је на растанку изговорио депутацији ов 
ет је то бар неке од гостију непријатно дирнуло.</p> <p>Један од најмлађих начелника чисто се т 
дише он, с друге стране она.{S} Јамачно дирнут тим уздасима, плот се поводи као пијан, накривљу 
које, по женским појмовима, нико не сме дирнути.</p> <p>— Добро, добро — рече госпођа Софија ср 
дне људе, њено величанство било је тако дирнуто, да је прекинуло посету у половини.{S} Три дана 
пша стаде као укопана.{S} Она је дубоко дисала, груди су јој се високо надимале; поглед јој лут 
уђена, сва у жеравици, Лепша је убрзано дисала, а срце јој је, као челичан чекић, ударало о заб 
 се у томе живело, само се тим ваздухом дисало, само се на топлоти тих нада грејало, — и сад је 
ве је добро; крвоток је са свим уредан, дисање правилно и равномерно; око почиње реагирати на с 
но чуо: — Јесте ли му оставили отвор за дисање да се не угуши, несретник?</p> <p>— Неће, не бој 
уљу око врата и на грудима да му олакша дисање.</p> <p>Кнез затим приђе тајноме орманчићу у зид 
леђа могло се познати убрзано и ојачано дисање.{S} Бурно таласање груди разливало се и по целом 
ода још је бректала, али то је било већ дисање груди које се сваким дахом све више стишавају.{S 
— рече мајор Тоша полако с испрекиданим дисањем, као оно човек кога си на један пут полио хладн 
аоштри уши и стаде слушати с притајаним дисањем.{S} По особитој шкрипи она познаде, да то прола 
вореним очима.{S} По тихом, равномерном дисању видело се да спава.{S} На један мах врата на њег 
Да, ви господи тамо тако и реците.{S} О дисању и о билу не морате им ништа ни спомињати.{S} Ја  
ао полеђушке, с полуотвореним очима.{S} Дисао је тешко и дубоко, његова широка прса високо су с 
 мученик, кога су сву ноћ гује пиле.{S} Дисао је дубоко, тешко; уста му се болно и жалосно укос 
 мировало.{S} Чак је престао трептати и дисати.</p> <p>И заиста, он чу са свим јасно и разговет 
нута, да сам једва могао на зор по мало дисати.{S} Шта је било даље ја не знам; сва је прилика  
њем хитати, а дотле Растислава што више дискредитовати код кнеза.</p> <p>Док је Кугић ово говор 
 тешко.</p> <p>— Колико имаш још у твом диспозиционом фонду? — упита Растислав.</p> <p>— Маленк 
пшу, отворила је с њом читав философски диспут и бомбардала је писмима све дотле, док Лепша нај 
м толико за себе, али пропашће ми деца, дићи ће се <pb n="638" /> повика на целу фамилију, гони 
 ће му дати у много већој мери, и он ће дићи руке од вас, одагнаће вас, узеће друге личности, д 
скоро четврт века, а сад се и то морало дићи.{S} Осечени су и набијени нови шипови, мост је исп 
Тада је први пут постала популарна реч „дифтерит“.</p> <p>После 20 дана боловања, у очи петка 2 
 болесну и рањаву гушу — поуздани знаци дифтерита!{S} Састављен је секцијони протокол, где су л 
ану, у пола окренута зиду, са шакама на дицу.{S} Кнез је стајао мало даље код прозора и кад се  
бузимати некакав сладуњав осећај, он се дичио и поносио самим собом и јасно је чуо како му нека 
ипије уз њу, да је стегне у наручја, да дише онај слатки балзам, којим је напојена сва атмосвер 
их дана, кад ти се чини да цела природа дише мирисом, нежном топлином и обновљеним пролећним жи 
аћица ова анђелска жена, чије цело биће дише љубављу и вером.</p> <p>„Истина, она је жена пуков 
оја — срце живље куца, груди слободније дишу, крв топлије тече.</p> <p>Ако има светитељака, или 
вари, црева више не раде, плућа више не дишу, све се умртви и бедна жртва гаси се као догорео п 
 то је учињено...</p> <p>Јадна жена, не дишући, бленула је у кнеза. </p> <p>...{S}Ђенерал је на 
е на кнеза, и он га је слушао, скоро не дишући.{S} Ђенерал продужи.</p> <p>— Кроз три дана ја ћ 
о ћеш чувати чистоту њедара своијех.{S} Дјевојаштво је најљевши урес за женску.{S} Само је име  
а женска глава море бити сретна: кад је дјевојка или кад је законита жена.{S} Оно што је између 
 је законита жена.{S} Оно што је између дјевојке и жене — оно је ђаво, ту је свака несрећа; ту  
ући дуг дим с наргиле — рекао сам да ћу дјевојци казати оно што је <hi>за њену срећу</hi>, па с 
огледам човека, знам шта му мисли свака длака на глави, а ви ми причате шта вам је ко поручио и 
 онде, где је била и пре по века, ни за длаку се није приближила своме коначном решењу.{S} Прол 
 се ствар не може и неће изменити ни за длаку, па ма како се ви држали.{S} Ја сам решен да се н 
жност и твоју дужност.{S} И ти за сваку длаку његову јамчиш главом својом.{S} Устежући се, скор 
опипа јој руку до лакта, опет је узе за длан и, гледећи је право у очи, рече: </p> <p>- Богме с 
у девојку и рече јој да му покаже десни длан.{S} Пошто га је загледао и с десна и с лева и преб 
рва и грађу) и знао их као што зна свој длан, па опет је морао почешће застајати да погледа где 
града је била готова, док удариш длан о длан.{S} Око 6 часова, једанајест особа, скупљених код  
рошлост, било будућност.{S} Гледао је у длан; гледао је у воду и бацао белеге; најпосле ишчитав 
чак и зграда је била готова, док удариш длан о длан.{S} Око 6 часова, једанајест особа, скупљен 
е показа, но му се угледаше само широки дланови, како одупиру о врата и гурају их.{S} Но зато с 
дало и поправи огрлицу од кошуље, махну дланом преко браде да види да ли је добро избријан; усу 
 фијоке и ја имам кључ.— Кнез показа на длану малу кутију од плиша.{S} Писмени докази за ваш зл 
есна и с лева и пребројао неке рецке на длану, он задиже мало рукав Павин, опипа јој руку до ла 
 се беше дубоко забила у дебело месо на длану.</p> <p>Он узе цедити крв из убодена места. — Ово 
+, па док не сване, а тако је исто и за дневне часове док траје дан.{S} Кад се рекне „три је са 
ке равни распознавали беличасти трагови дневне светлости, која полако надолази и шири се све да 
Та задаћа народног уједињења доћи ће на дневни ред у кратком року.{S} Та бурна и тешка времена  
 Пала ми била на ум луда мисао да водим дневник о свему што се односи на тај догађај.{S} У оста 
у видим да си се од некуд дочепао мога „Дневника.“</p> <p>Ђенерал се горко насмеја — Пала ми би 
еме пријатно, изричући свој суд о свима дневним догађајима.{S} Ти женски састанци — то су њине  
па и препирке скоро о свима најважнијим дневним питањима.{S} Подељена у гомилице, које су се не 
лице без изузетка говориле су о текућим дневним питањима, а понегде се већ шапутало чак и о нај 
ких извиђања, и за то имао примати неке дневнице, то је мајор Тоша сад настојавао да се те днев 
о је мајор Тоша сад настојавао да се те дневнице пребију за оне неисправне суме, како би опет д 
некакав изгубљен планински поток.{S} На дну провалије расли су огромни борови, али њини високи  
ноћ најсрећнија, она се сада осећала на дну мрачне, страховите провалије без изласка.</p> <p>По 
 кивна пучина риче у беснилу своме и са дну мора граби песак и муље, јури на површину и куша да 
Пола овако транџирала госпођу Ловимук у дну сале, на врху сале чу се грохотан смех.{S} Око бив. 
 на један пут с ужасом опажа да његова, до јуче још црна коса, сад на један пут почиње нагло бе 
зориних, небо је изгледало као огромна, до бела усијана железна плоча, по средини препукла, а и 
="605" /> лево долази тобџиска касарна, до које се тако рећи може довикнути — а све то уливало  
ђа Софија на вратима.</p> <p>— Чекајте, до један, један и по најдаље.{S} Не буде ди ме дотле, р 
S} Ово управо није ништа друго ни било, до мало дужи и појачи сан.{S} Да, ви господи тамо тако  
изгубило све човечанско, а остала само, до беснила раздражена, дивља звер...</p> <pb n="517" /> 
јући својом великом штрцаљком чак тамо, до по авлије.{S} Момак седи на клупи и дрема; он му се  
ражи ништа много, ништа особито од њих, до јуче његових, а данас Кугићевих начелника. — Он смат 
нежева није била многобројна.{S} На 150 до 200 корака унапред, с бедим кајишима преко груди, ју 
е узимају им обично зреле девојке од 18 до 20 година, па док син не порасте, отац га заступа ко 
ли ствар остаје само на празним речима: до данас никаква дела.{S} Разјурићу ја то, нема ту друг 
, он је друго; он је увек <pb n="35" /> до-сто-јан-ствен — кнез мету две песнице на нос и пође  
 благодари свету за изразе саучешћа.{S} До по ноћи чекала је гомила тај свечани тренутак, и кад 
исао врзла по Лепшиној болној глави.{S} До синоћ најсрећнија, она се сада осећала на дну мрачне 
ећи у рукама велику стаклену чинију.{S} До њега је стајала друга маска, која поднесе Кугићу вел 
стане, и она је остала до пред зору.{S} До два часа по поноћи сипали су прекори; после је срџбу 
 једно девојче.{S} Шта је тај радио?{S} До каквих је рафинерија тај долазио!{S} Ваљда преко три 
трати шта се ради у осветлењеној кући — до њих су долетали звуци музике, одломци лепе женске пе 
а га драже његове рођене речи.</p> <p>— До јуче љубили турски буздован — продужавао је кнез — а 
.{S} Није био никакав школован човек, а до овако висока звања дошао је, како је сам говорио, „т 
нека језа.</p> <p>Женска, што је седе а до ње, била је такође увијена у велики вунени огртач, а 
р, и ухвати ађутанта за руку, доведе га до врата и готово силом изгура напоље, понављајући у дв 
ијатеља династије и престола, и гони га до уништења.{S} На такво поступање првога министра угле 
а господина по цилиндру, и натуче му га до ушију.</p> <p>Кнез се грохотом смејао.{S} Људи се ум 
о оно сматра да му је „света дужност да до састанка скупштине сачува оно стање које је велики р 
 минута.{S} Рецимо 10.{S} Од Звониграда до Јеленика 5 је километара! значи, за сахат прелазим 3 
 долазе.{S} Говорећи то она догура мужа до врата и он оде.</p> <p>Кад остаде сама, Мона диже са 
, а која је веома интересна као штудија до чега може да дотера човек у смишљању зала, кад се ве 
причање.</p> <p>Враничић саслуша сељака до краја, саслуша га мирно и спокојно; после додаде рав 
чија уста, она је прелетала од капиџика до капиџика, с прозора на прозор, из улице у улицу. „Уб 
па могла да се очува у селу као девојка до своје осамнајесте године?{S} А, докторе, шта мислиш? 
 да се прибере, да још једном с почетка до краја брижљиво прегледа цео свој скројени план, да о 
црну мараму с главе, која јој је падала до пола леђа.</p> <p>— Дозволите да збацим ову марамчин 
живо интересовање.{S} Пошто је дочитала до краја, она још једном подиже поглед и још једном пре 
иво вукло да ту остане, и она је остала до пред зору.{S} До два часа по поноћи сипали су прекор 
ата била луда и од сад, као што је била до сад; трчи дању, трчи ноћу, јури као луда, само да се 
о о отровима, и како бих иначе ја дошла до части, да овако говорим с господин намесником — рече 
ву канцеларију.{S} А кад је ствар дошла до истраге, нико од сељака неће да сведочи.{S} А?{S} Ка 
овници испратили су покојника на колима до саме костурнице.</p> <p>Сутра дан службене новине до 
шао и доктор, да изведе Боју и Радована до капије.</p> <p>— Што направисте ову бруку за бадава! 
 што је главно - жив, и тога истог дана до мрака већ се повратио толико да је у вече могао узет 
среском.{S} Остаје ми још сахат времена до поласка (сад је 3 часа по поноћи), те хитам да вам с 
 се ове алеје, и, кријући се од кестена до кестена, пођоше полако на више уз улицу.{S} Ишли су  
разорење Јерусалима, још једна рушевина до темеља, где не остаје камен на камену!...</p> <p>Ове 
вицу.{S} Било је чак и таквих булажњења до кнеза муче нечастиви, да он има везе с хрђавим духов 
та било срдачно — почињући од кнеза, па до последњег слуге — све је било весело и расположено,  
ао очи у глави.{S} Од сеоског пудара па до министра свако место има свој значај и своју вреднос 
и реците ми да ћете бити моја од сад па до века.</p> <p>Кнез је изговорио ове речи у највећој о 
{S} Подуже се мучио око тога.{S} Дотера до половине имена па запне.{S} Повртао се по неколико п 
стом преко кнежеве слике, док не дотера до носа, ту застаде и викну опет - без носа, - па онда  
 Маврикија за рамена и готово га догура до врата.</p> <p>Уз пут Маврикије се једнако освртао: „ 
јим провидљивим, црним велом, а од уста до уста још је непрестано прелетала злогласна лозинка:  
 што друго мисли, ни да што друго осећа до оно, што га бејаше целог обузело и занело, онеспособ 
ш лепа девојка!“ долетило је у два маха до њених ушију, и она је знала да се то ње тиче.</p> <p 
} Уздржавао се; решен је био да саслуша до краја.{S} Па ипак прште:</p> <p>— Јес, то су извешћа 
е верујеш!{S} И шта смо ми, од најмањег до највећег, спрам екватора.</p> <p>И ту ти онда мој уч 
их и ми смо видели напред али још никад до сад он није осећао ово што је осећао сад, ово је бил 
 за другу простоту?{S} Но није нама сад до тога, господине.{S} Ми смо дошли за наше чељаде — ре 
изађе дим.{S} Два момка ишла су од собе до собе, те редом гасили лампе и свеће и успремали на б 
и једно не могадох учинити.{S} Од главе до пете ја сам био увијен некаквом јаком стегом, каквим 
рагу указа непозната дама, сва од главе до пете увијена у белу чипку.</p> <p>Дама застаде мало  
ово говорио, Мона га је мерила од главе до пете, погледала је час у <pb n="443" /> њега, час у  
о, а две црне прилике, умотане од главе до пете црним, тананим огртачима, склизнуше у собу.{S}  
ним се.</p> <p>Лепша га одмери од главе до нете, и пошто га је тако за један тренутак гледала,  
о кивним погледима мерила Паву од главе до пете, док је ова говорила последње речи.</p> <p>- Да 
 сваки дан све блеђе и блеђе.{S} Његове до скора сјајне очи сваки дан све више и више застире н 
, те из ње ишчитава, па ти каже од прве до последње све што ће ти бити.{S} Кад му иде толики др 
 да се више никако ни будили нисте, све до сада.</p> <p>— Је ли могуће?</p> <p>— Могуће, господ 
Бог и шта је нужда голема.</p> <p>— Све до тебе стоји.{S} Бар данас је још тако, док је ствар с 
 <p>И ако је разговарао, дежурни је све до сад једнако мислио о овој ствари, и то упорно мислио 
 рођења, где је живео као заточеник све до смрти старога кнеза.</p> <p>Отуда га врати милост но 
љиви гујски отров мрзости...</p> <p>Све до сад ђенерал је у заносу своме говорио тихо, скоро ша 
совито:</p> <quote> <l>Колико је одавде до мора,</l> <l>Седамдесет и седам градова,</l> <l>У св 
 она шалећи се. — Но чек да седнем овде до тебе да ми испричаш како је то било.{S} Куку, колико 
 доста стрмо спуштала, те их брзо сведе до огромних урвина, познатих у Звониграду под турским и 
арао на питања Лепшина.</p> <p>Она седе до њега на диван и, трљајући га палцем по челу, рече му 
 главноме на ово:{S} Кнез треба да дође до уверења да је земља пуна незадовољника и да је само  
еше обукло у белу пену.</p> <p>Кад дође до гомиле света, овај коњаник викну нешто.{S} Јурећи да 
о и ја знам.</p> <p>У причању Заре дође до тренутка када је непозната женска унела у собу бутељ 
.{S} На једаред читава гомила људи дође до гроба и сад се јасно чуло како говоре, како ходају п 
.</p> <p>— Још је лепше, кад човек дође до тога мишљења о себи проматрајући друге, какви су они 
еси ли се да такав злочин случајно дође до знања среске власти — иследник <pb n="149" /> живу м 
оју он држи у своме наручју?{S} Њега је до последња живчана кончића потресао само један осећај, 
pb n="420" /> <p>Он пусти точак која је до сад узалудно подупирао и подметну камен под њега.{S} 
- Уједе ме пас за главу!</p> <p>Жика је до сад плакао од бола, али сад му ударише сузе од радос 
? а? за што не говорите?</p> <p>Јела је до сад ћутала; сад узе полако плакати.</p> <p>Млади гос 
пренесе у тако звани Мали Конак, где је до сахране било изложено народу на углед.{S} По кнежево 
 да поткопају углед и поверење, које је до сад имао код кнеза.</p> <p>Ловимук је уверавала да с 
обио тако писмо? — упита Ратко, који је до сада цео говор између Растислава и његове госпође сл 
"subSection" /> <p>Кнез Мутимир имао је до сад неколико љубавних историја — неке од њих и ми см 
 тај обичај жењења младих дечака био је до скора и код нас.{S} Наравно, без овога чудног додатк 
сле потрошила војска.</p> <p>Но како је до сад за војску био набављач Хаџија, то су се два паша 
га и ово:</p> <p>„Овој дружини дошло је до знања, да ви, као кнез балканиски, у овом судбоносно 
 било код старих Грка.{S} Дотеривано је до појаса, па се ту застајало, и место природе, као што 
ђа је била Пави рођена стрина.{S} То је до некле могло и отежати ствар.{S} Но, Срећко, <pb n="2 
>— Непосредно није дошао с тога, што је до тебе тешко било доћи непосредно, па ти не би у ствар 
ом је давао знак човеку у маски, што је до њега стајао, држећи у рукама велику стаклену чинију. 
ијим и много оштријим гласом, но што је до сад говорила.{S} За тим поправи мало хаљину око врат 
је крај вазда био немиран.{S} У њему је до века по нешто шушкало.{S} Али последњих година, усле 
а мати, љута као гуја, ишла је од одаје до одаје и само хукала и понављала: „Еј, пусто добро мо 
 владавином, али, верујте, кривица није до мене, но до оних у чијим је рукама данас власт.“ Кне 
настаје оно што је најчудније, и што ме до лудила доводи — рече г. маркиз, а за тим настави: —  
 ту се скупљају у вече да проведу време до спавања.</p> <p>Немогући да се изједначе у томе с му 
м г. прота, што је седео с десне стране до начелника Вујадина, као да је неким „наитијем“ прозр 
етрија прихвати, подигравајући од једне до друге другарице и вртећи се међу њима.</p> <p>— Шта  
уху гурао се кроз гомилу да се протисне до кнеза.{S} То је био кмет из оближњег села.{S} Тешким 
биле само згодна лествица да брзо доспе до власти и висока положаја.{S} Владаре је сматрао као  
је овај обичај остао од Турака, и да се до сада готово свуда већ изгубио — рече доктор чисто бо 
и на сто писмо и фотографију, о које се до мало час тако суревњиво отимала, поправи спрам оглед 
тавни.{S} Кажи ми где су се и кад су се до сад чим било истакли?{S} Шапуће се о њима већ друга  
дугме с прслука....</p> <p>Он је донесе до дивана, и спусти је, па јој онда разапе и притиште о 
ао је за ствари које су му биле познате до ситница.</p> <p>— Пет година провела сам у затвору.  
лик на какву опасност за њу.{S} Од пете до главе она је сва попрскана крвљу и покривена злочино 
Пошто је два пута одмерила мужа од пете до главе, она опет спокојно сведе очи и њен поглед сад  
ове личности, исто тако увијене од пете до <pb n="480" /> главе у црна домина.{S} Не говорећи н 
искочи повисок господин, увијен од пете до главе у црн огртач, и без пријаве појури одмах у кне 
илазака.{S} Остајало им је да се спусте до планинских коса понајближих подножју, па тим косама  
то употребити, разаслати да иду од куће до куће, да буде сељаке и да им закажу да одмах трче у  
разабрати.{S} Само у један мах долетеше до мене ове речи које сам сасвим разговетно чуо: — Јест 
не испадну на месечину.{S} Тако стигоше до у средину града и дохватише се кантарске улице.</p>  
де?</p> <p>— Овде!</p> <p>У томе дођоше до капије.{S} И велика колска и мала пешачка капија бил 
ју не треба заборављати, да је ваш књаз до сада био малолетан.{S} Но и томе ће скоро бити крај. 
хлеб као знак братства и пријатељства и до поло крвав вишек, као знак смрти и опомену да нико н 
.. „пуна кућа“..... „Пуна је она била и до сада, богу хвала“ чу се гласна примедба Бојина.{S} П 
ека с колена на колено слава наша оде и до најдаљих потомака, да је славни град Орловац био так 
и:</p> <p>- Браћо!{S} Ја држим да сте и до сада били задовољни делима владиним и очинском бриго 
ове политике таман толико исто колико и до лањског снега.{S} Она је и сувише мудра и практична  
ти невешти.</p> <p>У томе стигоше већ и до кола.{S} На пољани је било управо три кола: једноме  
потрошити 50-60, па у крајњем случају и до 100 дуката, а за те паре може купити 20 Синђа; купит 
ле оваке једне жалбе, одлази у кавану и до мркла мрака већ не излази више из карташке собе.</p> 
 крај њих девет мртвих језера,</l> <l>И до њих девет шума без краја,</l> <l>У свакој шуми девет 
, где се сви знамо у главу, где смо сви до јуче били једнаки и сви се сећамо како је изгледао,  
 платио главом и да није био нико други до један од она два сељака, што су мало пре били с њима 
уга Враничића, који није био нико други до Перун Црнојевић.</p> <p>Одмах истог дана десио се и  
S} А тај непријатељ није био нико други до мајмун, за којим доиста одмах сви и потрче.</p> <p>М 
војој борби против власти ти су се људи до сад служили револвером, ножем, бомбом, пожаром и дру 
тено, непоштено, и као што човеку стоји до воље да воле бело или црно одело, тако исто зависи с 
њини високи врхови једва да су допирали до половину провалије.{S} Са таквога једног врха борово 
дворској башти у шетњи; да су ту остали до после по ноћи и да се ту кнезу и смучило.</p> <p>Доз 
а је било — рече Ратко — пили и банчили до зоре и правили сто комедија, ето шта је било.{S} Про 
 планински поток, а сад му бејаху дошли до самога врела и ту сели да се одморе.</p> <p>Већ је б 
бакенбартима, који је ту седео у фотељи до прозора задубљен у француски лист <title xml:lang="F 
ију њиних заклетава и уверавања, још ни до данас није доказано, да не постоји засебан духовни с 
еба баш за медведа?“ Он се сав зацрвени до ушију и хтеде рећи нешто оштро; но опет се уздржа, и 
 села.{S} Ни о чему се другом не говори до о Перуну и његовом доласку.{S} Свет свашта трабуња.{ 
ера, јуначки сине, кад си умео дотерати до толике славе да ти будеш глава и старешина оволиком  
рила...{S} Разуме се, ја не могу остати до века неожењен.</p> <p>— А ко ти то тражи? — рече Леп 
се мрзели од искони и који ће се мрзети до века.{S} Поглед Врбавчев био је пун гнева, поглед Ра 
које је погађао судбу, шта ће коме бити до послетка, а ту је држао и паре које добије.{S} Дечка 
кад није могао ни о чему другом мислити до о њој; бар не озбиљно.{S} Просто присуство њено опиј 
но и међу сељацима.{S} Полициске власти до јуче су гледале у њему опасна демагога и усијану гла 
ренесанса) нису се смели и могли уздићи до слободна обожавања чисте природе, као што је било ко 
кунем часним крстом да ћу овако од речи до речи учинити: довући ћу вас све у овај конак, затвор 
мрежа непрестано стеже, и ми ћемо у њој до мрака бити похватани.{S} Још би могли издрети <pb n= 
у и гледале у земљу, кад би какав момак до њих почео ујујукати и набрајати свакојаке мрсне изре 
ој је покривала целу главу и падала чак до појаса, седела је у колима — Јела.</p> <p>Завесе на  
некакав кожни џак, који ми навукоше чак до појаса и ту га притегоше и везаше некаквим каишем, а 
 живео!“ Тако би га јамачно пратили чак до његова стана у манастиру, да официри из пратње не вр 
теби, црна Петрија, кад ти је тако увек до ђавољења — рече Пава подижући цвет са земље....</p>  
но себе ради.“ Стало је госпођи Ловимук до Растислава и његове политике таман толико исто колик 
баш за медведа, пошто с медведима нисам до сад имала така посла, али отров је такав да би најја 
м ишао све даље и даље напред.{S} Дођем до последњих кућа звониградских.{S} Хтедох се одатле вр 
ко у двоје, док ја за тренутак отпаднем до у кујну.</p> <p>Домаћица изађе, а кнез и лепа гошћа  
уги првоме дошао главе, седели су један до другог на дивану и разговарали се топло, искрено, <p 
устриских власти, у колима сена довезен до Саве и пребачен преко ње.</p> <pb n="530" /> <p>Мале 
иви господар“ оно исто дете, коме је он до јуче заповедао.</p> <p>Кнез Мутимир био је брз и лак 
 кнеза.</p> <p>„Ово балавче, коме је он до јуче заповедао, које је јуче спасао из чељусти поузд 
ава није била тајна; али све, што је он до сада знао о томе било је магловито и непоуздано.</p> 
ек пред поноћ и тада би мирно проспавао до 8 часова у јутру, а сутра дан устајао је освежен и о 
родужи Ратко — <hi>Он</hi> се добатргао до дворских степена, па се ту скљусио (И ако Ратко није 
немилост.</head> <p>Растислав је стајао до прозора и замишљено грицкао усне.{S} Ово је већ шест 
„теорију природности“ и у томе је терао до краја.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Хриш 
д вас чули....</p> <p>Врбавац је слушао до сад с разрогаченим очима, а прса му се непрестано ст 
устили глас да та бара није ништа друго до излив из некаква старинска канала, у који се стиче н 
ти. <pb n="351" /> Крв није ништа друго до црвена вода.{S} Круне роде на дрвету, које је крвљу  
ружним именом.{S} Зар је овде што друго до једна обична ђачка историја?{S} И што бајаги не би с 
збере га за намесника.{S} Како се попео до тог врхунца, то нико не би умео рећи.{S} Могло се ка 
а вам посветлим.{S} Ја сам вас испратио до у собу, помогао вам да се свучете, скинуо вам ципеле 
тих природних будоара, зар је ту далеко до греха! — рече доктор и развуче усне у широк осмејак. 
 се тако у друштву и разговору остајало до у мрак.</p> <p>Нити је госпођа Мона, ни ма ко други  
} Да ме уверите како је вама јако стало до народних интереса.{S} И то све ви истичете преда мно 
зразио сам кнез.{S} За столом се остало до 3 часа; здравицама није било краја; весеље је доиста 
рече:</p> <p>„Чујете ли људи, наше село до данас, богу хвала, никад ни у чему није било постидн 
љивања.</p> <p>Но њему као да није било до озбиљних ствари.{S} У присуству Лепшином кнез Мутими 
оба!</p> <p>И тако се поступно долазило до уверења да управо није никад ништа ни било; да је го 
механама, где се пило, певало и банчило до зоре, „све у здравље светла господара.“</p> <p>Те зн 
етлу кнегињу, ал, најпосле, ако је само до носа стало могла би поручити да ми се скроји други н 
</p> <p>— Како би било, Жико, да сиђемо до Дунава да разгледамо околину.{S} Можда их је занела  
 али, верујте, кривица није до мене, но до оних у чијим је рукама данас власт.“ Кнез се извињуј 
 новој касарни освану, не ушкопљени, но до темења <pb n="160" /> обрезани.{S} Нечија немилосрдн 
вуче Кају на ту страну, те седоше једно до другог на диван...</p> <p>— Међер није празна фраза  
>Млади кнез и лепа Пава седели су једно до другог на канабету.{S} Он узе њену десну руку и мету 
ра копкаше:</p> <p>„Хајд још малко, ено до онога дрвета; ту је и крај алеје, а нема свега још д 
 гости нешто ужурбани.{S} Прве речи што до њега долетеше биле су:</p> <p>„Па, наравно, да је <h 
бу, па да се одмах свршује посао, пошто до зоре мора бити све на нокту.</p> <p>Тодорика пробуди 
ат скоро читаву шаку велики и вреди бар до 20—30 обичних дуката.</p> <p>Друга госпођа тврдила ј 
 довела, онда помогните нам својски бар до краја.{S} Ова је ствар врло озбиљна и ја бих вас зам 
ви угледни људи у народу доведете ствар до преврата, онда знај и упамти ово, и ево ти се кунем  
изађосте из кола и прођосте сав простор до у вашу спаваћу собу.{S} Мислио сам већ да сте будни, 
ладога кнеза.</p> <p>Кад је било четврт до 10 часова кнежев млађи ађутант упаде у дворану и упи 
 забрани јавно весеље и да траје жалост до другога дана по погребу и да државне власти за 6 мес 
страном језику, којим му је већ два пут до сад говорио.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
н сустури и добро удари главом о сточић до дивана.</p> <p>Овај помамни ђипај њен чисто је освес 
о (Преседник министарства примети другу до себе — он ово своје насиље зове саветовањем) опкољен 
хвата или побије добиће новчану награду до 300 дуката, а село, из кога су људи, који похватају  
емо, да га узмемо силом;“ — допре кнезу до ушију с поља! —</p> <p>Обадва костура крај кнеза гро 
ти за руку, Мутимир устаде, стаде близу до Лепше и рече јој озбиљно:</p> <p>— Лепшо!...{S} Зашт 
ез непрестано за њом ишао, стајао близу до ње, помицао се за њом час лево час десно око кола и  
изговором обична весела друштва, остају до зоре.{S} Међутим уз јело и пиће они најживље претрес 
сељаци се поређају; било их је на броју до 40 пушака.{S} Ту им је саопштено да су се у околини  
задиже мало рукав Павин, опипа јој руку до лакта, опет је узе за длан и, гледећи је право у очи 
 и ти можеш врло лако довести ову земљу до коначне пропасти.{S} Дај боже да ја не наслутим.</p> 
ез Мутимир лежао је полеђушке на дивану до отворена прозора, а око њега осећао се задах келнске 
 дворани, и на свима собама у којима су до мало час били гости Врбавчеви, стајала су сад широм  
дити!....</p> <p>Такве речи допирале су до кнеза и у њему се почне будити слаба нада.{S} Али у  
 славуја, стане на стручак љиљана, и ту до румене зоре извија својим меким, свиленим гласом нај 
е маши за свој огртач, што је стајао ту до ње на столици.{S} Спремала се да пође.{S} Мутимир јо 
у велику дворану, која је била одмах ту до његова кабинета, где је могао по вољи пустити корак. 
тва.{S} С десне стране, на другом месту до Растислава, седео је кнежев доктор.</p> <p>Гостију ј 
 страхобних слика, које су кнежеву душу до мало час трзале.{S} Тек сад кнез се опет почео повра 
 напред.</p> <p>Кнез Мутимир испрати их до врата од дворане.</p> <milestone unit="subSection" / 
позва <pb n="592" /> кнеза да седне баш до њега, а Зару указа други гроб у непосредној близини. 
н, хоџа, која ли је вера — брада му баш до појаса, а сва седа — па чудо живо што погађа.{S} Ко  
виђењу и састанку с њим.</p> <p>Од тога доба кнез у опште постане неповерљивији; сумњао је на с 
ји свој красни фикус, који јој од неког доба беше нешто клонуо.{S} Бришући широке, зелене, чист 
 се радовала што се сетила тога слатког доба, које је дуго и дуго било заборављено.</p> <p>Јес, 
ст његова, деветнајеста година, најлуђе доба!{S} Помисли на нашег Никицу.{S} Шта би од њега бил 
стеље и потеже за сахат да види које је доба.</p> <p>- Господару, ваља нам се одмах кретати ода 
/p> <p>„За овај отров једва се у новије доба дознало само толико, да га дивљаци справљају од со 
ћаји и наклоности.{S} То је најопасније доба, кад би кнез најлакше могао потпасти под уплив как 
ени, господару, ни мој положај, ни моје доба, не дозвољава да се с вама надмећем у увредама.{S} 
а онда избијати.{S} Нарочито у последње доба све је пошло на горе.{S} Ђенерал је био мрачан, ра 
о.{S} Као реакција против тога јавља се доба ренесанса, препорођења, повраћања и угледања на ст 
у четрдесетој!{S} Ви просто заборављате доба његово и положај у коме је.{S} Шта уме и шта може  
ичну природност.{S} Највећи уметници из доба обновљења, (ренесанса) нису се смели и могли уздић 
лади кнез још није био сасвим изашао из доба играчака, кад се једног дана догоди нешто што је с 
ама људи, обојега пола, свакога стања и доба.{S} Ту је било добре две трећине цела Орловца.</p> 
621" /> нити сам ја икуд одмицао за ово доба — говорио је доктор мирно и убедљиво.{S} Кнез га п 
— Имам још 72 сахата.{S} У петак, у ово доба, биће све свршено - рече ђенерал и устаде с дивана 
но неко теби.{S} Ко ли ће то бити у ово доба — рече гошћа радознало.{S} Но Мона јој ништа не од 
 је засула земљом и шламом.{S} Но у ово доба Ташмаденски подземни ходници још су били доста доб 
коро опет морао вратити — сад је његово доба.{S} Либерали су људи којима је дугим службовањем и 
{S} За то ја опажам где ме баба од неко доба онако чудно погледа.{S} Међер се то нашли пријатељ 
славу, шта ви имате против мене од неко доба; шта сам вам ја натрунио?</p> <p>Растислав се чист 
к на улици пред конаком.{S} Једва у зло доба суварак се пребије и мајмун падне доле на земљу.{S 
вом па продужи живо.</p> <p>Једва у зло доба ево ти и кмета, појави се пред судницом, он напред 
живео!“</p> <pb n="181" /> <p>Тек у зло доба ствар се мало стиша.{S} Вујадин осети где га неко  
кретао шешир међу прстима.</p> <p>У зло доба кнез га погледа.</p> <p>— Шта, хоћеш да идеш?{S} Н 
р чедности.{S} На против, било је једно доба кад су је звониградске лапараче градиле и кусом и  
 било сасвим друкчије.{S} Било је једно доба кад је Врбавац био несравњено јачи.{S} Тада се Рас 
, који бејаше силом устао и у ово позно доба, утрча у собу, изненади се од толиких гостију, пос 
 бригу о својој деци, као год и у старо доба; и кад дозру за брачне односе, родитељи се брину д 
 Спаривање мушкиња са женскињем у старо доба није сматрано као нешто грешно, као нешто ружно и  
постао млад љубавник и младожења, од то доба госпођа Мона почела је улазити у моду и постајати  
ало није чак и службу изгубио.{S} Од то доба решио се да увек пита, кад чује какву страну реч к 
послова, г. Ратко, и лекар кнежев, у то доба први медецински ауторитет у Звониграду, млад, духо 
санића.{S} Наравно, везе с Турцима у то доба биде су обична ствар.{S} Тако су радили многи балк 
м монограмом на завоју, као што је у то доба била мода код отмених особа.</p> <p>Мона се маши р 
ео те је и он сам, баш некако у то исто доба, остао удовац.{S} Смирена и побожни попа, домаћи с 
а су их изговарала два човека; а у исто доба кнез осети, како га снажно дочепаше, управо стегош 
науке уче да један човек не може у исто доба бити и добар човек и добар владалац.{S} То је лаж. 
ије видели смо чича Милоја како у глухо доба ноћи превози преко Дунава Жику и његова друга Вран 
да кажем?{S} Затворили су ме овде још у доба, кад су Аустријанци држали ове земље.{S} Не знам в 
 пође да нађе згодно лице преко кога би добавио Паву у манастирски конак.{S} Одмах се намери на 
д свега пречи.{S} Кад будеш добар себи, добар си и странци.{S} Та она ништа друго и не тражи, н 
ош с врата поче се клањати: „Добар дан, добар дан... слуга сам понизан, Ваша Светлост!“</p> <p> 
 својих лудорија, а он, умирен, стишан, добар и нежан, пола у шали, пола у збиљи тумачио би јој 
 ње жртвује стотину корисних ствари.{S} Добар човек значи уједно и паметан човек.{S} У радњама  
 животу, што нисам био прво и пре свега добар човек, па тек после све друго.{S} Кад би сад поче 
 се каже.{S} Шта је то?{S} Балканија је добар спахилук.{S} Каква круна, какав престо, каква дин 
ствари за цену се не пита.{S} Главно је добар, сигуран посао.{S} А то Ката зна, — рече она пока 
 правите виц, г. Маврикије.{S} Али није добар ваш виц.{S} У <hi>Европа</hi> нема <pb n="39" />  
 један човек не може у исто доба бити и добар човек и добар владалац.{S} То је лаж.{S} На проти 
е може у исто доба бити и добар човек и добар владалац.{S} То је лаж.{S} На против.{S} Прво је  
х напора за туђ рачун. — Хоћеш ли да си добар либерал Растислављева кова, — гледај мудро своје  
а без добра човека.{S} Наравно, да бити добар човек не значи бити мекушац и дедак, који се даје 
их размишљања решила је да то мора бити добар, племенит човек, кад је тако висок господин.{S} Т 
> и добрих и злих.{S} А и тешко је бити добар, милостиви господине, с онаким светом какав је та 
удре речи од поуке.{S} Она је добра као добар дан у години; она је блага као сама благост; она  
је синоћње понашање, и како је тада био добар, благ, нежан и како би јој тада обично говорио:</ 
ика беше рано легао.{S} Одспавао је био добар један сан кад му се од некуда присни, да га напад 
ј савет даје онај, који ни сам није био добар човек.{S} Баш с тога ја и могу боље но ико да осе 
 и да ради против природе?{S} Да би био добар владалац од њега прво траже да престане бити чове 
роте своје, или је свему узрок ванредно добар апетит, услед кретања по чистом, пољском ваздуху. 
 су ти они од свега пречи.{S} Кад будеш добар себи, добар си и странци.{S} Та она ништа друго и 
> <p>— Добро, добро, сине!{S} Ако будеш добар и послушан све ћеш имати — одговори Ратко.</p> <p 
ти не постараш најозбиљније да постанеш добар и ваљан човек, — ја се управо грозим каква ће бит 
ика одговори чисто влашким нагласком - „Добар пријатељ“.</p> <p>Жика по гласу познаде да ово ни 
 раста; и још с врата поче се клањати: „Добар дан, добар дан... слуга сам понизан, Ваша Светлос 
пет учини познат.</p> <p>- Од куда иде „добар пријатељ“?</p> <p>- Из планике.</p> <p>— Какве су 
 лакше ишла но пре.{S} Он има приватних добара и на њих би се могла ставити интабулација.{S} Пр 
лупама — продужи Ратко — <hi>Он</hi> се добатргао до дворских степена, па се ту скљусио (И ако  
Наже се преко прозора, да види ко му то добаци, али не опази ништа.{S} Улица је била пуста и ми 
} Стеване! — Је л ти ту пушка?{S} И кад доби одговор да јесте, он додаде: понеси је, па хајд ов 
и пут стављала питање на које ни сад не доби одговора.</p> <p>— Тошо! — продера се Мона, и што  
едан пут она се чисто измени; њено лице доби нов, подругљив, скоро пакосан израз.{S} Са затурен 
 Мона диже са стола писмо које мало час доби, још га једном загледа, после га сави и мету у џеп 
.</p> <p>Ту је гђа Мона и она ће је, по добивеним упуствима, употребити као оруђе.</p> <p>За ти 
овом псећа беснила и једног дана доиста добија на сред улице стрелицу у леђа.{S} Знати да ћеш к 
шта је.{S} Има дакле отрова, од кога се добија гушобоља, кад га човек узме.{S} Он врло просто р 
њега — онда, г. Растиславе, онда, ствар добија веома тежак и обележен значај.{S} Пазите, г. Рас 
{S} Разне политичке струје наизменце ће добијати превласт.{S} Кнежев би задатак био да издвоји  
ре, а рапава, набрчкана, смежурана кожа добије црно жуту, скоро пепељаву боју.{S} Зуби се прво  
и својих људи, који на томе раде да она добије своје право.{S} Госпођа је завршила свој говор т 
ка који од тајнога нихилистичког одбора добије пресуду да је осуђен да буде убијен отровом псећ 
 до послетка, а ту је држао и паре које добије.{S} Дечка је обично слао да огласи по вашару њег 
а дубок утисак.</p> <p>Једног дана кнез добије писмо без потписа, где му се прича како у Звониг 
послата у конак.{S} Растислав те вечери добије јаку грозницу, с тешком ватруштином.{S} Тек посл 
а.{S} Ко је желео да <pb n="237" /> још добије и „запис“ - парче хартије на коме су биле забеле 
ћати само да ћеш се оженити њоме, па да добијеш сваку девојку.{S} У Балканији се то исто постиж 
о су данашњи младићи момчад заслужна да добију девојку....{S} Распадају се по два-три пут док д 
Почетак много значи!{S} Утисци, који се добију одмах с почетка, најдуже се памте.{S} Кнез <pb n 
 некаква истуцана семена, те после тога добила праву падајућу болест?</p> <p>— То није била упр 
воме нису судили, и тако му је породица добила пенсију.{S} Но како је мајор Тоша по жени био кн 
во је било Лепшино душевно стање кад је добила прво писмо којим је гђа Мона позива да и она — Л 
а.</p> <p>„Његова Светлост окром што је добила четири ране од куршума, сва је по лицу и телу на 
ли белу, пријатну, лако заруделу боју — добили, велимо, јер за ово неколико последњих недеља „г 
 (Милоја) и Зликовца, и то с тога да би добили обећану уцену.{S} Жандарм тврди обратно, окривљу 
ано лак, једва приметан осмејак, образи добили белу, пријатну, лако заруделу боју — добили, вел 
му се познаје; порастао, раскрупњао се, добио војнички, мушка изглед.</p> <p>— А је ли поцрнио? 
о би још за то и големе новчане награде добио.{S} Услед свега тога Враничићу је претила опаснос 
, и Кугић, место да изгуби, баш би тиме добио милост кнежеву.{S} Дакле, не убиство Перуна Црној 
 како је заборавио, како је писмо доцне добио, или тако што.</p> <p>Али место извињавања, у зан 
био је већ на ногама.{S} Одмах је сваки добио свој посао, па како се главна задаћа састојала у  
а му садржину.</p> <p>— Дакле, збиља си добио тако писмо? — упита Ратко, који је до сада цео го 
ику удаве, а цео овај миришљави догађај добио је име: <hi>Ђурђевградски намештај</hi>.</p> <p>А 
ницама!{S} Помисли, ја тек синоћ у мрак добио писмо од њега а јутрос већ цео Звониград зна му с 
дужи говорити Ратку:</p> <p>— Синоћ сам добио писмо од кнеза, у коме ми нуди председништво мини 
 погледа жиг поштански.{S} Па ти си ово добио тек пре двајестак дана: значи, одмах после твога  
ела, прући на канабе.{S} Кад сам јутрос добио рапорт о свему овоме, дигнем се сам у конак да ви 
 једном прочитао писмо, што га је синоћ добио од кнеза Мутимира, па је онда узео ходати.</p> <p 
: „Где смо ми били ноћас?“ али је одмах добио одговор да то није било ноћас, но још пре две ноћ 
пуцња, без ларме — тихо; човек би могао добити такав удар на сред улице, па никад да не дозна о 
м!</p> <p>Радила је све за што се могло добити пара, али је увек некако умела пробрати оно што  
ти големе промене; неко се од њих надао добитку, неко се бојао горега.</p> <p>Сав потонуо у сво 
 обогатити старе тековине предака новим добитцима, и како на послетку Балканија мора напредоват 
иком уценом, који их похвата или побије добиће новчану награду до 300 дуката, а село, из кога с 
адоше средиште целог друштва; разговори добише други облик, и, чудно је рећи, постадоше учтивиј 
 оближњој касарни зачу се необична лупа добоша, негде у даљини засвира труба на узбуну, на сабо 
о.{S} После приђе прозору и узе прстима добошарити у окно.{S} Кад му се и то досадило, он се за 
>Пре два-три дана било је већ, бога ми, добра три сахата ноћи<ref target="#SRP18892_N8" /> кад  
рак, онда се гости почну разилазити.{S} Добра и весела домаћица испраћа их једне по једне, стар 
исте од кнеза направили истинска, права добра и ваљана владаоца.{S} Најгоре је што ће од њега с 
ао, јер се у њему наглашује да народ за добра, која данас има, треба искључиво вама, намесништв 
да не преза ни од чега.{S} Њему су била добра сва средства.{S} Династије су му биле само згодна 
в.{S} Прво је погодба за друго.{S} Нема добра владаоца без добра човека.{S} Наравно, да бити до 
кад никоме нисте учинили никаква трајна добра.{S} Ако сте кад коме што и дали, то му је после к 
 на овом месту држи ваша милости и ваша добра воља...{S} Кратко, јасно, мора једном да се зна;  
ште, или мудре речи од поуке.{S} Она је добра као добар дан у години; она је блага као сама бла 
ти одмах на први поглед говори: „ово је добра жена, ово је паметна жена“.</p> <p>Седајући на ди 
чки гонили баш оне, који су вам највише добра чинили и који су рад вас највеће жртве поднели.{S 
ба за друго.{S} Нема добра владаоца без добра човека.{S} Наравно, да бити добар човек не значи  
, нико не жали, нико му не жели среће и добра; он је доиста <pb n="396" /> јадно, бедио створењ 
ена оставите.{S} Кад сте већ кнезу ради добра и кад вас је та племенита побуда амо довела, онда 
 се видело да му се опет почела враћати добра воља - не браним; а сутра у 4½ тачно да си овде — 
уке мек као восак, нисте могли начинити добра човека.... молим те, зете, помогли ми <pb n="403" 
а скоро у исти мах остају удови.{S} Као добра, хришћанка гђа удовица водила је рачуна о прсту б 
/p> <p>— Па добре, милостиви господине, добре...</p> <p>— Па што сте онда једној дали те је у р 
носите из домовине?</p> <p>— Ако бог да добре и сретне, господару!{S}- Само кад тебе видимо здр 
ом да и сам набави шињел, откупив га за добре паре.</p> <p>После овога Жика се придружи потери  
ким одељењем, какве су оне?</p> <p>— Па добре, милостиви господине, добре...</p> <p>— Па што ст 
х је умео извршивати тако, да је, поред добре новчане зараде, брао и славу што је свршио за држ 
ни онда да се притворе као да радо и од добре воље дају, па да те људе заговарају и заваравају, 
 чији сте и одакле?{S} Јамачно из какве добре куће?</p> <p>— Извините, господине намесниче.{S}  
 кнежева живовања има још и друге своје добре стране — наравно добре само по нужди, јер г. Раст 
сама морала вршити, што је само од њене добре воље зависило на коју ће страну корачити.{S} О, к 
ан и раскошан живот кнежев имаће још те добре стране, што ће кнез вечито бити у новчаној <hi>ос 
 весели, расположени људи, пуни снаге и добре воље, а својски подгрејани старом румеником и шам 
{S} Чувено је на далеко с добрих људи и добре стоке.</p> <p>Ове ноћи, кад се дешава ова наша пр 
и водио се жив разговор.{S} По дужности добре домаћице, Мона је ревносно обилазила гомилицу за  
 с грбом.{S} Кнез је био велики љубитељ добре црне каве, с тога је пуковник наредио те је кнез  
 црпео у војсци; он је брижљиво неговао добре односе с официрима, и старао се да се на војску у 
 <hi>Балканске браће</hi>, где смо, као добре патриоте, већали о спасу отаџбине, о збацивању из 
ики изрази за ствари које су подједнако добре, кад је свака на свом месту и кад се свака на вре 
ла, свакога стања и доба.{S} Ту је било добре две трећине цела Орловца.</p> <p>За тим је настал 
и говеда, и у нарочитим заводима држимо добре атове, пастуве и бикове, а пуштамо са свим слобод 
ош и друге своје добре стране — наравно добре само по нужди, јер г. Растислав није рад да црпе  
врата на колима, скочи на козла и ошину добре коње.{S} Калдрма загрме под колима и жустрим удар 
ако обично говоре младе девојке, кад су добре друге, па једна другој казује све што јој је на с 
 некако пријатнији, мекши.{S} Обично су добре воље и нежнија срца, и ретко кад да ће у тај мах  
браћа стигла и ухватила!...{S} Хајдете, добри господару!{S} Изнесите главу.{S} Жив човек све ће 
 по том поздраву видело се да су стари, добри познаници.{S} Растислав му показа руком канабе.{S 
глед као да је говорио:</p> <p>„Милост, добри људи!{S} Спасавајте ме, ако овде још има што за с 
ад му ударише сузе од радости.</p> <p>- Добри господару, како ти је?</p> <p>— Мало воде, Жико,  
 топло загрлио. „Није, милошто моја!{S} Добри бог не може се срдити на најсветије дело љубави,  
?</p> <p>Жика се одазва: — Наши смо!{S} Добри људи!{S} Ходите ближе на разговор!</p> <p>После м 
је сиротних ђака.{S} Ови су махом веома добри ђаци и вредни радници, али пука, страшна сиротиња 
>При последњем напору и узвику домаћина добри вочићи још једном прегнуше из све снаге и поспе у 
S} Помислите само то, кад се узме да је добри Мустај паша баш на овоме часовнику можда бројао с 
 тог!</l> <l>Човек с поља:</l> <l>То је добри Бог.</l> </quote> <p>На ове речи кнез осети да се 
осанића, преко је потребно да постанете добри људи.</p> <pb n="332" /> <p>— Зашто баш нама, „на 
авно, господине, да знам.{S} Али будите добри па ми кажите, желите ли ви да ја свршим посао, ил 
, кад би пристали да будете - људи, али добри људи.</p> <p>Ђенерал застаде, као да се нечега на 
о и весело! — Он је осећао да има један добри анђео, који стражари над његовом срећом — он је в 
бан је његов глас;</l> <l>Али има један Добри,</l> <l>Што је јачи од свих вас,</l> <l>И јачи је 
је поверио овај народ да га браните као добри пастири, а ви га сами кољете.{S} Оскврнили сте и  
 вас моли, ваш доктор господару!{S} Зар добри господар неће ништа да учини своме верном доктору 
ј души низали додатци: „Лепи Мутимир“, „добри, слатки Мутимир.“ Пре јој то ни на памет није <pb 
твари, које су служиле као станови овим добрим животињама — све то изношено је на улицу да ту у 
сти непознатог поштоношу и отпусти га с добрим бакшишом.</p> <p>Одмах сутра дан г. начелник при 
било их је свакојаких, <pb n="117" /> и добрих и злих.{S} А и тешко је бити добар, милостиви го 
 и не чувен, једва познат међу неколико добрих пријатеља — ето, такав је био његов дед у тренут 
љских планина.{S} Чувено је на далеко с добрих људи и добре стоке.</p> <p>Ове ноћи, кад се деша 
ући гласом на сваки слог)....{S} Та да, добро: с у-гла-ђе-но-шћу просрица и кнез, па продужи да 
тимир је најпосле морао попустити. — Е, добро, дед види!{S} Да видим шта ћеш наћи тако особито! 
тако хоџа у Балканију, обилазио вашаре, добро пазарио и нико му није сметао.</p> <p>Тако је дош 
ресени и они су се осећали чили и лаки, добро расположени и одлучни.</p> <p>Ово расположење нар 
лвер.{S} Пуста рука осушила се на веки, добро погоди; кнез се на земљу сруши.{S} Адјутант изтрг 
о се секретар.</p> <p>— Донели, донели, добро, донели, господине маркиже, али ето слуга вели да 
шне на отоман и вадећи часовник. „Ћути, добро је, још нема три.{S} Још ми можеш бар укратко исп 
е су.</p> <p>— Јес, јес, молим покорно, добро би било, врло би добро било, само, молим покорно, 
.</p> <pb n="402" /> <p>— Добро, добро, добро, — понављао је Растислав гурајући полако жену све 
!</p> <pb n="397" /> <p>— Добро, добро, добро! — рече Растислав једва уздржавајући гнев. — Добр 
један пут рећи учитељ: </p> <p>- Добро, добро, г. капетане, кад ти тако то велиш, онда кажи ти  
 Софија.</p> <pb n="402" /> <p>— Добро, добро, добро, — понављао је Растислав гурајући полако ж 
а драго!</p> <pb n="397" /> <p>— Добро, добро, добро! — рече Растислав једва уздржавајући гнев. 
рихвати госпођа Софија.</p> <p>— Добро, добро, сићи ћу, доћи ћу — рече Растислав живо и чисто о 
на и раздрагана човека.</p> <p>— Добро, добро!{S} Платићеш ти мени све то — рече Мона расположе 
, и све златна дугмета.</p> <p>— Добро, добро, сине!{S} Ако будеш добар и послушан све ћеш имат 
а све те ваше мудрости.</p> <p>— Добро, добро — прекиде је муж намештајући јој јопну и журећи ј 
а, нико не сме дирнути.</p> <p>— Добро, добро — рече госпођа Софија срдито, — добро, ви мушки с 
тек на један пут рећи учитељ: </p> <p>- Добро, добро, г. капетане, кад ти тако то велиш, онда к 
"526" /> <p>- Двоглави орлови.</p> <p>- Добро је; наш је човек — рече Жика после овога разговор 
зар бих ја смела вас обманути.</p> <p>- Добро! али како се узима тај отров упита ђенерал.</p> < 
с тим?</p> <p>— О молим! није ништа.{S} Добро је.{S} Штогод је на путу треба уклањати...{S} Али 
че пиштољ, окрете га у вис и испали.{S} Добро набијена цев рикну као прангија, а Боја запе из с 
ади.{S} Сад кукају.{S} Подваљено им.{S} Добро је што сам их имао у рукама.{S} Они су знали да с 
, и то је притворство пред светином.{S} Добро је нека глупа маса верује.{S} И ја сам јавно жали 
о сам рекла да шпекулишете с кнезом?{S} Добро, хајде, не шпекулишете али гледате сваки свој инт 
, добро — рече госпођа Софија срдито, — добро, ви мушки све знате, ви сте непогрешни, вама ни в 
че Растислав једва уздржавајући гнев. — Добро, сад ћете и ви жене већ постати дипломати.... и п 
 веома потресло ово одбијање кнежево. — Добро, — рече ђенерал - овда изволите ми саопштити вашу 
 јој јопну и журећи је да што пре иде — добро, кад се нађемо у тој беди, онда <pb n="398" /> ће 
угих великаша.{S} И док је тако радио — добро му је и било.{S} Чим је окренуо друкчије — изгуби 
м на последњу реч; после настави тихо — Добро, кад би баш и била код кнеза, па шта, зар би је т 
рила је Софија.</p> <pb n="402" /> <p>— Добро, добро, добро, — понављао је Растислав гурајући п 
 мило за драго!</p> <pb n="397" /> <p>— Добро, добро, добро! — рече Растислав једва уздржавајућ 
{S} Нећете ли, онда да идем...</p> <p>— Добро, али ако...</p> <p>— „Ако“ и „да ако“ оставимо, г 
ати — прихвати госпођа Софија.</p> <p>— Добро, добро, сићи ћу, доћи ћу — рече Растислав живо и  
, радосна и раздрагана човека.</p> <p>— Добро, добро!{S} Платићеш ти мени све то — рече Мона ра 
 рукаве, и све златна дугмета.</p> <p>— Добро, добро, сине!{S} Ако будеш добар и послушан све ћ 
вит — рече она стишавајући се.</p> <p>— Добро, хоћу, роде, одучићу се.{S} Само ово што сам те м 
је много, господине пуковниче.</p> <p>— Добро.</p> <p>Но пуковник још и не изусти потпуно ову р 
ајати за све те ваше мудрости.</p> <p>— Добро, добро — прекиде је муж намештајући јој јопну и ж 
ојмовима, нико не сме дирнути.</p> <p>— Добро, добро — рече госпођа Софија срдито, — добро, ви  
ам одрицања ништа неће помоћи.</p> <p>— Добро, рече ђенерал загушљиво али одсечно.{S} Видело се 
{S} Части ми, ето то ти кажем.</p> <p>— Добро, да видимо шта ћеш ми-</p> <p>У овом кошкању, Леп 
остаде нем, укочен, непомичан.</p> <p>— Добро, кресну кнез — онда је ред да ја говорим.{S} Он з 
још вешто лепше, и примети му:</p> <p>— Добро би било, г. начелниче, да нам представите мало ов 
оста: хоћете „лек“ или нећете?</p> <p>— Добро, али ако отров... то јест, наравно, наравно, ако  
: хоћете, нећете, како желите?</p> <p>— Добро!{S} Кад ми можете донети?</p> <p>— За пет дана.</ 
жив човек.{S} Наша вребала загледаше га добро и познадоше у њему кнеза Мутимира.</p> <p>— Он? — 
стола.{S} Могло му се познати, ко би га добро загледао, да га је долазак ове женске узбудио.{S} 
скашља, рече људима да приђу ближе и да добро слушају што ће им се рећи, па после све онако да  
ао заклан.</p> <p>Ратко тек сад загледа добро Растислава.</p> <p>— Збиља, данас изгледаш добро  
) шта ти је!</p> <p>Тек сад она погледа добро у Растислава и просто се пренерази, кад га виде к 
="22" /> и пред потомством за све, и за добро као и за зло, што би се могло догодити.{S} Буде л 
ш услед узета отрова, он се осећа веома добро расположен.</p> <p>„Гост одлази са забаве и носи  
 то је била таман зрела жена, али веома добро очувана и младолика.{S} Њене црте нису биле прави 
иче!{S} Будите уверени, то ће вам веома добро чинити да се свикнете слушати заповести господаре 
 већ то што их скупљају није слутило на добро.{S} Некаква нужда јест, шапутали су сељаци мећу с 
не узимају се олако у уста.</p> <p>— Па добро!{S} Баш и да би било за, кнеза, па шта је с тим?< 
икакве сумње — рече Белини.</p> <p>— Па добро!{S} Али како сте онда, врага, опет, могли доћи у  
фркне на нос, као да би хтело рећи: „Па добро, возите кнеза, возите, па шта је с тим, шта дижет 
кивати Каја.</p> <pb n="280" /> <p>— Та добро, де; казаћу ти; има времена...{S} Их, ала се ово  
нски подземни ходници још су били доста добро одржани.</p> <p>Кнез Мутимир са своја два пратиоц 
ио да се с господаром куцне.{S} Некакав добро ћевлеисан газда у чоханом руху гурао се кроз гоми 
, не зна више мере у томе.{S} Сам народ добро је карактерисао ту своју особину пословицом: „пус 
S} Дакле тако, реците господи да је све добро, и да ће се Њ. Височанство за сахат два пробудити 
љавај, отаљавај, док даде Бог те се све добро сврши и господар оста задовољан и вели ми: „врло  
н — рече кнез.{S} Но ђенерал му не даде добро ни изустити.</p> <p>— Пристрасан! ја у овоме трен 
стљив и послушан. (Да је Растислав овде добро рачунао, видећемо доцније.)</p> <p>Једном речи: м 
>Средства није бирао и сматрао је да је добро свако средство које води циљу.</p> <p>Био је јако 
челнике.</p> <p>Но ова прилика веома је добро дошла и бив. министру полиције — Ратку.{S} Сви ок 
и једни и исти људи. — Они знају шта је добро и за државу корисно, и као год што су то вршили ј 
оворити:</p> <pb n="615" /> <p>— Све је добро; крвоток је са свим уредан, дисање правилно и рав 
та, а овамо се осећао као човек који је добро пијнуо.{S} Непрестано је ходао.</p> <p>Међу тим к 
хну дланом преко браде да види да ли је добро избријан; усука обадва своја пуна брка, а левом н 
Пава ништа не може штетовати, а увек је добро кад је човек унапред спреман на све.“</p> <p>Ово  
 комаде, но што би пустила слику док је добро не размотри.</p> <p>После подуже борбе Мутимир је 
да се загрева, и у том стању било му је добро.{S} Глава му је била ведра, присебита, а овамо се 
ко од манастирске чешме...</p> <p>Ту је добро пазарио цео дан.{S} Кад би око заранака ненадно б 
е одоздо с места, где је он седео, није добро видела — па је онда кивно и душмански гледао у њу 
чуђено.</p> <p>— Све ћеш чути.{S} Своје добро, богу хвала.{S} Но где је господар?{S} Је ли ово  
ће те оковати...</p> <p>— Видим ја моје добро јутро — рече Јела жалосно и климну главом, пуна о 
 више чиста посла.</p> <p>Ово мало шале добро је утицало.{S} Седећи ћутећки на једном месту, љу 
с друге стране, а у проласку, обадве ме добро загледаше.{S} Хтео сам да загледам и ја њих, али  
руги начин.</p> <p>„Ту је довољно да се добро запуше сви отвори на одаји, па се онда у соби, та 
отера заноћила је у планини, али кад се добро ухватио мрак, две-три гомилице сељака издвојиле с 
 онако бити срећна с њим, т. ј. може се добро наплатити.</p> <p>Кад је видела да је питање прос 
але <pb n="228" /> омастити брк, док се добро не изује.{S} Но да бацимо прво белег, Хајде!</p>  
 пољски светац и њега празнују да им се добро одрже поља и берићет.</p> <p>Један од начелника,  
закључати ни откључати.{S} Но да ли сте добро загледали прозоре?{S} Да ли су они били добро зат 
е.{S} Ви знате да сте амо дошли за ваше добро и да вам се код мене не може десити ништа рђаво.. 
летеше равним друмом као лака стрела из добро одапета лука.</p> <p>Изненађена, остала пратња по 
 старој мајсторици у тим стварима.{S} И добро сте учинили, мој г. пуковниче.{S} Нико вам не би  
 <p>Идеал му је било добро заповедање и добро слушање.{S} Док је имао претпостављених, вазда се 
 снагом, да се млади господин сустури и добро удари главом о сточић до дивана.</p> <p>Овај пома 
 веровао у поштење и непоштење, у зло и добро, у морално и неморално.{S} Као што постоје изрази 
у.{S} У неку руку ово је као наручено и добро је дошло што се овако догодило.</p> <p>— Боже! —  
ачно <pb n="208" /> бити уморан и да би добро било да се одмори.{S} Но кнез то одби најодсудниј 
, молим покорно, добро би било, врло би добро било, само, молим покорно, бојим се нећу ја то ум 
 тако исто постоје <pb n="75" /> изрази добро, зло, поштено, непоштено, и као што човеку стоји  
о, што би се могло догодити.{S} Буде ли добро вама ће по праву припасти ваш део славе; буде ли  
се допадао што „не зна бог зна шта, али добро слуша и никад не адвоцира.“ Цело своје образовање 
Црнојевића <pb n="576" /> ткиву.{S} Али добро знај, да од целога тога посла ништа бити неће.{S} 
загледали прозоре?{S} Да ли су они били добро затворени? и <pb n="487" /> да ли су сва стакла б 
и претећи њим рече: — Море, нека се они добро чувају да се ја на њих где год не намерим, а они  
ово насиље.{S} Не, не!{S} Чуваће се они добро да нигде не изађу на јавност с протоколом тога мо 
јна, топла, крв — прихвати кнез — то си добро рекао, докторе!{S} Ми становници Балканије још см 
е?</p> <p>— Мало воде, Жико, па ће бити добро!</p> <p>Куршум је срећом омакао поврх чеоне кости 
е два пашанца саветовала, да ли ће бити добро да се уведе ово наплаћивање заостале порезе у нат 
>— Та не може кнез тако брзо заборавити добро, које си му ти учинио.{S} Ниси ли га ти, колико ј 
рви сунчеви зрачак.</p> <p>Лепша набаци добро мараму на главу и пође брзим кораком.{S} Она ника 
ала му се.</p> <p>— Јес, данас изгледам добро.{S} То сам и сам опазио А било је већ и крајње вр 
 да се разговоримо.{S} Ја се још осећам добро.{S} Но то неће дуго трајати.{S} Кажем ти, ова је  
 на сокак, који је кнез Мутимир са свим добро познавао.{S} То је била гробљанска улица.{S} Пређ 
 била интересна, али Заре их није могао добро чути.{S} Час је натицан кнезу на главу метални об 
ео, једноставно плетен џак, који одозго добро завежу и опет запечате друштвеним печатом.{S} Так 
оним немоћним вочићима.{S} Њему је тако добро било познато оно страшно душевно стање, кад осети 
 волео страсно.</p> <p>Идеал му је било добро заповедање и добро слушање.{S} Док је имао претпо 
ко млеле и моја Балканска Браћа, и врло добро чине што тако мисле, и тако и јесте као што они м 
осподар оста задовољан и вели ми: „врло добро, г. начелник, томе сам се од вас и надао.“</p> <p 
у кнеза и Растислава опет повраћено оно добро расположење, што за тренутак беше поремећено.</p> 
итулише своју госпођу.</p> <p>— Е, лепо добро, душо, већу више; хајд нећу више!{S} Зваћу те как 
 Али не слути ми се ни на какво особито добро.</p> <p>— Заседа је јамачно удешена у споразуму с 
е и само хукала и понављала: „Еј, пусто добро моје, коме ли остајеш!“</p> <p>Памти још и то как 
на, ваљана човека, који би га могао што добро научити — рече госпођа с пуно учешћа.</p> <p>— То 
 нешто симпатично, <pb n="371" /> нешто добро и мило, нешто што човека привлачи и улива му пове 
она меко — ти си плануо, на ниси ни чуо добро.{S} Кажем ти, јутрос ми је била госпођа Цанка.{S} 
Да се кренемо око по ноћи, па ћемо опет добро стићи.</p> <p>Човек, што је ово говорио, био |е о 
тао све даље и даље, као оно шеталица у добро навијена часовника.</p> <pb n="155" /> <p>Под изг 
} А и забунђала се по глави, па не могу добро ни да је видим — одговори момак.</p> <p>— Уведи ј 
p>Кућа Врбавчева била је кнезу Мутимиру добро позната.{S} Пошто је ово наредио, он се упути кру 
 човека изађоше из шумарка, и, пошто су добро натукли шешире на очи, брао се изгубише у оближњо 
шени мајмун вешто скочи преко њих, Сашу добро огребе по врату и утече преко зида у башту.{S} Ов 
тислава.</p> <p>— Збиља, данас изгледаш добро Чисто си се подмладио — рече Ратко.</p> <p>Растис 
скупљују!</p> <p>Враничић не бејаше још добро изустио последње речи, кад се из даљине чу пуцањ  
ну:</p> <p>— Е, па лепо!{S} Не знам још добро балкански, али учићу, научићу се.... други пут, н 
ви ђаци скупа једним грлом вичу:</l> <l>Добро дошо кнеже, тако скупа кличу.</l> <l>А наука њима 
p>Срећко јој очима показа врата.</p> <p>Добро, кад свршимо код њега ја ћу је увести у велику со 
 на 5—6 корака од Враничића и назваше: „добро јутро!“</p> <p>Враничић их отпоздрави и упита јес 
 на крај усана, и одатле да му честита „добро јутро“, а уједно да га још и опомене да је већ вр 
даоци плаћају скупом жртвом — морају се добровољно одрећи ових права, које има и последњи међу  
две-три гомилице сељака издвојиле су се добровољно да ноћас потраже драгоцени лов, који су цео  
оме другом, но да се у овој прилици сам добровољно одрекао свога господства и постао прост друг 
н свет, благодарим покорно, и све дошло добровољно, од срца, да поздрави господара, а и вас, мо 
вчана и сељака из околине.{S} Све се то добровољно кренуло да прати кнеза.</p> <p>— Је ли ово и 
онда напуштати власт из руку!{S} За што добровољно отурати од себе једно средство које ти најви 
и Балканија учествовала изашиљући своје добровољце браћи у помоћ, која бејаху устала против мађ 
 и кризи.{S} Ту ће онда од министарског доброг расположења зависити издавање цивилне листе у на 
уди опет опажа се ова црта: да су после доброга оброка увек некако пријатнији, мекши.{S} Обично 
као преступник, а он остаје да живи као добродетељан човек и спаситељ престола.{S} Оно што сам  
о појави међу гардистима, и њина млада, добродушна лица засветлише се наивном радошћу.{S} Кнез  
 рођеног домаћег лекара.</p> <p>— Таква добродушна жена!{S} Такав анђео!{S} Па о њој да се шире 
ом на уснама, како јој је онда наивно и добродушно причао своје младићске лудорије, икако је и  
озајми ту слику, да је да једноме своме добром цртачу да му је копира.</p> <p>Војници овога гар 
у кнежевој руци, од њега зависи да буде добротвор или злотвор свога народа.{S} У то име тајно м 
изашло, јер сте ви били налик на онога „добротворца“ који је дао човеку једну маслинку да прогу 
{S} У радњама људским без мудрости нема доброте.</p> <p>Кнез се беше загледао у ђенерала.{S} Из 
оручак прија овако ванредно са ванредне доброте своје, или је свему узрок ванредно добар апетит 
9" /> <p>Сад се већ говорило и о многим доброчинствима госпође Моне — како је за један обновљен 
 блага као сама благост; она је оличено доброчинство, богата свима врлинама.{S} Али оно чиме је 
ве дружине, како се вели, скромно тајно доброчинство, то јест испуњавају људи бајаги оне свете  
а, а свак је себи најближи.{S} С тога у доброчинству пођи од себе, па докле стигнеш.{S} Оставим 
каве, знајући како кнез много полаже на добру црну каву.{S} Ову узгредну напомену Врбавац пропр 
ра бити велика и јака.{S} Тежећи општем добру, она неће упропашћивати своје рођене чланове, но  
здигнут душевно над обичним појмовима о добру и злу, он је гледао људе с неке висине.{S} У мног 
у од 18 година?{S} Зар се у таком раном добу може истински мрзити, истински злобити, истински б 
као кнез балканиски, у овом судбоносном добу, не <pb n="681" /> стојите на висини свога високог 
валио четрдесету годину, био је дакле у добу кад човек на један пут с ужасом опажа да већ више  
b n="442" /> <p>Један поглед био јој је доваљан да види шта се десило.{S} Никакве двоумице није 
и — рече г. маркиз, а за тим настави: — Довде ми је, ето, цела ствар јасна, и да је догађај овд 
рзо повуче.</p> <p>Госпођа, која је све довде водила Јелу под <pb n="58" /> руку, овде је пусти 
 кадиви, а три нишке дуката спустиле се довде.{S} А ви све зинуле, па се само крстите и каменит 
рече доктор, и ухвати ађутанта за руку, доведе га до врата и готово силом изгура напоље, понављ 
Како да доведе Црнојевића?{S} Где да га доведе?{S} Начелник му објасни.{S} У опште да га <pb n= 
х разумео захтев начелников.{S} Како да доведе Црнојевића?{S} Где да га доведе?{S} Начелник му  
о је кнез просто заповедио да му се она доведе, „а чик који би смео не послушати господареву за 
} У Балканији је обичај да млада кад се доведе у кућу, од милоште свима укућанима надене нова и 
у дају тако почасно место.{S} Кад се то доведе у везу с оним што сам мало час чуо из ваших уста 
 одложите катастрофу бар за 24 часа, да доведем у ред своје ствари.</p> <p>-— Не може се одлага 
куд <pb n="446" /> пристала, но да мало доведем у ред одело па да бежим одавде да ме не затекну 
д“ — и њему је било мило.</p> <p>Кад је доведен у Балканију и изабран за кнеза, млади Мутимир б 
ко већ по самом начину, на која сам амо доведен, могу видети, <pb n="481" /> да имам посла с љу 
ршна млада из чувене Арсенијеве куће, а доведена тек то дана.{S} Све се узруја као оно челе кад 
> <p>- Ама ко вам то каза да је девојка доведена амо.{S} То не може бити!{S} Ко би то смео чини 
јући се с њим — али ствар је дотле била доведена, да другог изласка није било.</p> <p>— Свршено 
!{S} За њега је и уграбљена; за њега је доведена, за њега је све зло учињено.{S} А и ко би смео 
 <p>— Ама, ко вам је то казао да је амо доведена... и да је.., овај!... т. ј. ко вам је све то  
лутећи никаква зла.{S} Тако си и ти амо доведена на закла...</p> <p>Хоџа не доврши свој говор.{ 
ности човековој неприродно је спојена и доведене у везу и зависност с већом или мањом осетљивош 
p>— Ђери моја!{S} Јеси ли гледала јагње доведено пред кућу и везано за шљиву.{S} У кући оштре н 
о, по несрећи, ви угледни људи у народу доведете ствар до преврата, онда знај и упамти ово, и е 
ко, син рођени да си ми?</p> <p>— Лако, доведи Перуна Црнојевића у Балканију; за ту услугу ја ћ 
се чу где припуцаше пушке, а мало после доведоше људи отету младу.{S} Сва је, јадна, била бледа 
њао је, као да га нешто боле.{S} Кад му доведоше децу, он стаде једно по једно узимати на крило 
тавила се као мушко, с тога пошљу да је доведу.{S} Али жандарм се на скоро врати сам.{S} Донесе 
по еспап, и том приликом, како се вели, довезао је, између осталог еспапа, и тријестак буради с 
 се од аустриских власти, у колима сена довезен до Саве и пребачен преко ње.</p> <pb n="530" /> 
ена, додајући: „кога послужи талија, па довека срећан да буде; <pb n="653" /> триста је то жућа 
ми таки....{S} Ја! ваљда ћемо ми женске довека бити луде!{S} Чувај се, снебивај се, бежи од сре 
е су само поједине испрекидане речи; — „довека сретан“... „пуна кућа“..... „Пуна је она била и  
ра и кад вас је та племенита побуда амо довела, онда помогните нам својски бар до краја.{S} Ова 
 баба у рај! — не иде.{S} Ја сам те амо довела за твоју срећу!{S} Ја баш нећу с тога понети сви 
 рекнем да ме је свемоћ њене лепоте амо довела,.</p> <p>Мона се умеша: — Мој је брат велики кав 
head> <head>Детињске играчке.</head> <p>Довели су га и рекли му: „Ти си кнез.“ Обукли му војнич 
просто један ужас, и ти можеш врло лако довести ову земљу до коначне пропасти.{S} Дај боже да ј 
рављајући да јој ваља бар колико толико довести у ред своју одећу, она јурну вратима на која је 
 настати врење, које их може и на власт довести.{S} Кад се нађу на делу, видеће да нису конзерв 
и да никако не може излазити ни сад, ни довече.</p> <p>Ма да га је ађутант уверавао да је Расти 
ада злопатили и у невољи се сваком јаду довијали.</p> <p>Старац је говорио дуго.{S} Кнез је ста 
свирка и песма.{S} Уз радосне усклике и довикивања, прљави шегрти већ су промицали улицама, с у 
 на све четири стране света громогласно довикне и објави:</p> <p>„Није истина!{S} Није мој син  
 обали некакве људе и хтео би да им што довикне.{S} Али таман он заусти а неко му метне шаку на 
иска касарна, до које се тако рећи може довикнути — а све то уливало је Мутимиру поуздање и сло 
 веверица, или друго што.{S} Ови сељаци довикнуше и остале што су још тражили по густишу, и сви 
ана — наређивао да му сваке ноћи сељаци доводе у канцеларију по једно девојче.{S} Шта је тај ра 
о што је најчудније, и што ме до лудила доводи — рече г. маркиз, а за тим настави: — Довде ми ј 
аси по вашару његово присуство, и да му доводи муштерију.</p> <p>Долазиле су махом жене, он их  
их присталица није тражио ништа, што их доводи у сукоб с њиним рођеним интересима.</p> <p>Ратко 
скуства у томе, јер моја пракса није ме доводила у додир са сеоским светом, али моје колеге сре 
а је?{S} Што ћемо ми овде?{S} Што си ме доводила амо?{S} Зар ја не видим да смо хоџи дошли само 
лико његова прилика.</p> <p>То је многе доводило у двоумицу, али једно се рачунало као извесно  
 да слуге не примете у каквом вас стању доводим.{S} Али чудно.{S} Подижући вас из кола ја вам п 
S} Својим ненадвим питањима он је често доводио Растислава у велику <pb n="512" /> забуну.{S} И 
 се од кнеза.</p> <p>— Господару, ви ме доводите у голему забуну!...{S} Ја не знам шта да мисли 
треба држати.{S} Обична кавена кашичица довољна је да успава најачега човека, тако да га успава 
S} Кад будеш осећао да ти та снага није довољна, ти ћеш бити слободан да му се обратиш за дозво 
едника.{S} Често ће бити <pb n="389" /> довољно да само наговести кнезу његове грехе, и презаду 
у ствари, које се парама не могу никада довољно платити.{S} Шта ћемо? сиротиња смо? па радимо з 
ст, наравно, наравно, ако отров не буде довољно јак, па све остане на самом покушају?</p> <p>Ка 
а али опет за то пет минута било јој је довољно да у туђој кући чији праг прелази први пут у ве 
себи смрт на други начин.</p> <p>„Ту је довољно да се добро запуше сви отвори на одаји, па се о 
ветитељке“ звониградске.{S} У Баварској довољно је обећати само да ћеш се оженити њоме, па да д 
во и нема шта да мисли, пошто је он сам довољно већ мислио о томе.{S} О чему би она имала да ми 
ну у отворен рат.{S} Још се није осећао довољно снажан ни да даде ни да прими главну битку.</p> 
 по оним красним белцима.{S} То је било довољно да ми одузме душевни мир, ја више нисам имао ни 
п и утеку уз ливаду.{S} Кад мисле да су довољно далеко умакла, од онога за, њих загонетног чуда 
 још осећаш да си им дорастао и да имаш довољно снаге, да им не даш подићи главе.{S} Кад будеш  
ојски. —</p> <p>Но госпођа му недаде да доврши.{S} Она прогледа, ратоборно се испрси, зауставља 
о, као да је провиђење њему наменило да доврши велики задатак ослобођења и уједињења свог племе 
етну кнезу прст на уста и не даде му да доврши своју претњу. — Умереност је <pb n="678" /> прва 
руге, немојте се од велика смеја... она доврши реченицу шапућући последњу реч свакој други на у 
амо доведена на закла...</p> <p>Хоџа не доврши свој говор.{S} У који мах он изусти пола последњ 
но од Богодан или Богомдан.{S} Но он не доврши своја размишљања.{S} Њему се на једаред учини, д 
м бунтовници.</p> <p>Доктор још не беше довршио а врата се собња полако отворише.{S} Гологлав,  
ему...</p> <p>Госпођа Софија није могла довршити свој говор, Растислав је узе за рамена и потис 
е он!....</p> <p>Но Јела није имала кад довршити ове мисли и ово чуђење.{S} На соби се отворише 
акав повратак? поче Заре али немаде кад довршити; на десном прозору на колима чу се тихо куцање 
 началник....</p> <p>Вујадин немаде кад довршити, неко га снажно повуче за капут и опет му прош 
преко...</p> <p>Пијани Ралека не могаде довршити своје погрде.{S} Газда Боја, механџија, механс 
сфакције...</p> <p>Но Врбавац не могаде довршити.{S} Блед као смрт, кнез му се унесе у очи и ре 
она може чак и оно што ни ђаво не може, довршује ружан суд и рђаву оцену старих жена.</p> <p>Зл 
Сад би хтео још и у инћар — рече Лепша, довршујући намештање мараме око врата.</p> <p>Кнез Мути 
ом да ћу овако од речи до речи учинити: довући ћу вас све у овај конак, затворићу се овде зајед 
 једно чељаде.{S} Моја сестра, девојка, довучена је у ову кућу да овде буде осрамоћена — рече Р 
 доказа.</p> <p>Прелазећи с догађаја на догађај и с личности на личност, између Лепше и Мутимир 
е ми је, ето, цела ствар јасна, и да је догађај овде завршен, ја не би био ни у каквој двоумици 
оће прилази и служи се.</p> <p>Пошто је догађај о Лепши исцрпно био претресен и свестрано проце 
овољан.{S} Он није могао веровати да се догађај с просипањем каве случајно десио.{S} Причу о па 
> <p>Одмах истог дана десио се и крвави догађај на тајанственом новом мостићу, у сред пусте пла 
а у нужнику удаве, а цео овај миришљави догађај добио је име: <hi>Ђурђевградски намештај</hi>.< 
стају на миру и онда кад какав ванредни догађај потресе и узбуди целу осталу земљу.</p> <pb n=" 
.{S} Можда ће ти некад успомена на овај догађај бити тешка; можда ће ти сећање на све ово често 
бићеш сачуван од мрачних сећања на овај догађај.</p> <p>Ђенерал је говорио на одморке.{S} Искаж 
волите ми да приметим, да мени цео овај догађај изгледа доста загонетан, а местимице прате га н 
им дневник о свему што се односи на тај догађај.{S} У осталом, можда је и ту било умешано прови 
них код Моне на јаузн, већ су знале цео догађај о Лепши.{S} Те исте вечери знао га је цео Звони 
Јеленику, учинила је свему крај.</p> <p>Догађај је чудновато назван страним именом: — „Катастро 
о да се све то тицало каква најобичнија догађаја, који се и не односи на њу.</p> <p>У разговору 
че:</p> <p>— Дакле све што долази после догађаја у непознатој кући, све је то само го сан, праз 
у необоривих доказа.</p> <p>Прелазећи с догађаја на догађај и с личности на личност, између Леп 
ако свршила!{S} Тек сад, посла свршених догађаја, Зару је цела ствар изгледала крајње безумна и 
га случаја, после ових последњих важних догађаја, измењене прилике захтевале су да се много што 
поштену групу родољуба, који гледају на догађаје из публике, из народа и имају корена у земљи,  
Ратко је из прикрајка проматрао све ове догађаје, радосно је трљао руке и са задовољством се ос 
но промени своје држање спрам кнеза.{S} Догађаји у Орловцу и Повратници доказали су му да кнеза 
и ће требати пуних двајестак година.{S} Догађаји неће толико чекати на тебе.{S} Они ће банути с 
плете.{S} На Балкану се спремају крупни догађаји.{S} У сусеству Балканије већ је плануо устанак 
уће.{S} Зар сан сви они чудни и страшни догађаји који су се тако живо урезали у мојој памети.{S 
 басна.{S} У ствари то су биди истинити догађаји које ћемо овде споменути у најкраћим потезима. 
атно, изричући свој суд о свима дневним догађајима.{S} Ти женски састанци — то су њине <hi>јауз 
јанствено поче се помаљати у неизвесним догађајима, што наступају, а над Звониградом, који мало 
егде се већ шапутало чак и о најновијем догађају Звониградском — о Лепшином састанку с кнезом М 
ирем, а он остаје, и то ће ти бити први доглавник.{S} Вреди да ти о њему рекнем коју.</p> <p>Кн 
 тајну дружину, у којој има чак његових доглавника.{S} С тога кнез стаде, заустави црну прилику 
и у устима владара, то бар за нас, њине доглавнике, не може бити никаква тајна.{S} С тога немој 
ма има збиља и верне и поуздане слуге и доглавнике своје.</p> <p>Док је Кугић ово говорио кнез  
у много вичнији твоји стари државници и доглавници, твоји министри и бивши министри, твоји двор 
 и ровиту.{S} Кугић је сматрао за своју доглавничку дужност да све те извештаје подноси кнезу.{ 
тражи у трави.</p> <p>Међу тим Жика узе доглед, и кроз један пропланак баци поглед на оближње б 
али њега не бејаше нигде на домаки и на догледу.{S} Перун се брзо опорави: рану привежу спремље 
 <p>Изненађена, остала пратња покуша да догна кнеза, али сви убрзо видеше да им је мука узалуд, 
ђенерал.{S} Кад је ствар већ дотле била догнала, Растислав се одлучи на последњу одсудну меру.{ 
тобом?... или боље, с киме си ти?...{S} Договор је био друкчији!..{S} Где су остали?..</p> <p>— 
 ту не може бити сумње.{S} Такав је био договор, рече трећи.</p> <p>— Знам, али зар није могло  
а ово путовање нашао Милоје, кад је био договор да дође са свим други човек.{S} Истина Милоје ј 
 ућушнете у какав ред.</p> <p>Још су се договорили где ће се наћи на Дунаву ако се случајно раз 
огледају људи одавна познати и у нечему договорни.{S} Истина, то је био тако тренутан, тако про 
и сам од своје главе, но по споразуму и договору царева и по њином овлашћењу.{S} Досадило се ца 
месту жена је поткрадала мужу чекмеџе у договору с малолетним слугом својим — дознала је за јед 
ао из доба играчака, кад се једног дана догоди нешто што је сведочило да на њега не гледају виш 
на неким оштрим оруђем.</p> <p>„Тако се догодила ова зверска касапница над кнезом народа балкан 
и, не схватајући јасно шта се то управо догодило у оном мраку, јурну један на другога и један п 
 наручено и добро је дошло што се овако догодило.</p> <p>— Боже! — рече госпођа зачуђено и тиме 
ш неколико његових рођака, да се све то догодило у једном густом шумарку, куда је кнез био изаш 
<p>„Тај за сву Балканију страшан случај догодио се овако:</p> <p>„Његова Светлост, праћена свој 
 за добро као и за зло, што би се могло догодити.{S} Буде ли добро вама ће по праву припасти ва 
>Кад је већ тргао и последњи дим, те се догорела цигара није више могла држати, чича Јова је уг 
све се умртви и бедна жртва гаси се као догорео пламичак.{S} Страшна смрт!</p> <p>„Ето за те от 
дохвати Маврикија за рамена и готово га догура до врата.</p> <p>Уз пут Маврикије се једнако осв 
почети да ми долазе.{S} Говорећи то она догура мужа до врата и он оде.</p> <p>Кад остаде сама,  
чно био жедан, а није било никога да му дода воде. _</p> <p>После овога Мутимир баци расејан по 
ле забележене некакве турске каракуке - додавао је још по два гроша.{S} Тај запис ваљало је уши 
— упита Кугић зачуђено. — Где је кнез - додаде он за тим, и као човек који нема ништа на души,  
ји краде по саборима сељачке девојке! — додаде Радован узбуђено, пошто је мало ћутнуо.</p> <p>- 
 већ постати дипломати.... и пророци, — додаде он срдито.</p> <p>Отресајући своју хаљину, госпо 
ти му руку на раме..</p> <p>— Шта је? — додаде она.</p> <p>Пуковник се опет окрете огледалу: —  
 кући!{S} И ту надзор, и ту шпијунажа — додаде Врбавац.</p> <p>Растиславу прелете облачак преко 
м да ви све те ствари и сами разумете — додаде он.</p> <p>- Па, ви заповедајте, питајте, милост 
е предати код нас оволико, а он један — додаде други. — А шта би му радио да га нешто ухватиш?  
 <p>Ђенерал се загрцну, поћута, па онда додаде загушљивим гласом:</p> <p>— Опрости ми, ако може 
очајања, па пошто је мало поћутала, она додаде:</p> <p>— Најпосле, нек буде што буде!{S} Бог ми 
Светозар у мало није погинуо, Растислав додаде: — Кам да је!{S} И то је нека лупача!</p> <pb n= 
..</p> <p>За тренутак Мона ућута, после додаде:{S} - Него знаш шта, Лепшо, што јес, јес, за цел 
аја, саслуша га мирно и спокојно; после додаде равнодушно и као у шали, да би он био задовољан  
, и прошапута:</p> <p>„Ту смо!{S} После додаде! „сад се мало раскомоти“.</p> <p>Јела је све дот 
а да се и сам што пре почне смејати, те додаде:</p> <p>— Ах, наравно, наравно, светлости!{S} Ка 
рију — рече господин, па онда похита те додаде. — Тако смо у послу!{S} Још једнако ти проклети  
обоја да старца не удари капља, скочи и додаде му чашу воде.{S} Кад се толико поврати да је мог 
 /> не мислећи ништа и сасвим механички додаде још: „факир фукара“.</p> <p>— Шта „факир фукара“ 
га за хоџу — прошапута она Пави; за тим додаде гласно: „Хајдемо онамо!“</p> <p>- Још тамо, још  
ила — мислила је Мона у себи.{S} За тим додаде гласно: „Ето ти женска постојанства“! <pb n="424 
м који моли и уједно се мази.{S} За тим додаде, шапћући Мони на ухо:{S} - Она се сирота бранила 
 сад одмах — одговори ђенерал, а за тим додаде: — Не сад одмах: то <pb n="323" /> није потребно 
е му заблисташе у очима.</p> <p>Радован додаде.</p> <p>— Па она роспија, Синђа!{S} Је л је сад  
же; и, показујући му претом доктора, он додаде: реците му ви да се вара; будите ми ви сведок да 
шка?{S} И кад доби одговор да јесте, он додаде: понеси је, па хајд овамо!</p> <p>Враничић диже  
сељак, па пошто је још мало загледао он додаде: — Е, јес, ево сад лепо видим.{S} Јес!{S} Три су 
ут застаде, па пошто је мало поћутао он додаде:</p> <p>— Ја умирем.{S} Али, ако се ти не постар 
Ђенерал не одговори одмах, а кнез на то додаде:</p> <p>- Збиља, да ли су и ранији покушаји били 
о спомену и полазак.{S} Други неко опет додаде да од кад је у Звониграду, он се још није могао  
чним јунаштвом.</p> <pb n="334" /> <p>— Додајте томе вашу породичну слабост спрам жена.{S} Твој 
Кмет још једном понови колика је уцена, додајући: „кога послужи талија, па довека срећан да буд 
ано климајући главом у знак одобравања, додајући од времена на време.</p> <p>— „Наравно“! — „Да 
очи, саставила три прста, пољубила их и додала: „не роди мати.“</p> <p>Госпођи Софији, бив. мин 
ла јој полупане ствари са ормана и само додала: „Погледај! сестро рођена..{S} Ово ми је спомен  
и код нас.{S} Наравно, без овога чудног додатка да отац заступа сина у брачним дужностима.{S} Р 
 као обично, много је било и измишљено, додато.</p> <pb n="408" /> <p>Па ипак, све то узето у с 
да су се и нехотице у њеној души низали додатци: „Лепи Мутимир“, „добри, слатки Мутимир.“ Пре ј 
су конзервативци и њини покушаји, да се додворе кнезу и да дочепају власт у своје руке.{S} Раст 
е вас више, г. Растиславе!{S} Народу је додијало једно те <pb n="514" /> једно.{S} Хоће промене 
еба допустити да таки људи дођу у ближи додир с кнезом и да стеку уплив над њим — рече Растисла 
.</p> <p>А ова близина, овај непосредни додир два подједнако млада, подједнако бујна, подједнак 
реба живо мотрити, да не дођу у интимни додир с кнезом.{S} За сада то су сматране као две најва 
е врх усијан да се скоро топи.{S} Један додир те страшне мотке укроћава најљућега звера.{S} Бес 
оме, јер моја пракса није ме доводила у додир са сеоским светом, али моје колеге срески и окруж 
г.{S} Преко овога Илије Ката је дошла у додир с г. Врбавцем, који се с њом погодио, да му за 25 
м стварали згоде и прилике да се дође у додир „с идолом срца свог,“ па никоме није ни на ум пад 
пази да ми увек јавиш ко с њим долази у додир.</p> <p>Између Растислава и Ратка развио се дуг р 
е, преко неких поверљивих лица, дошли у додир с бечким двором и бечком владом и да сте им саопш 
 случају, кад ће момак и девојка доћи у додир, о томе је водила бригу породица, па и цело друшт 
препоручен, чича Милоје морао је доћи у додир с покрајинским начелником, и у неколико га посвет 
 никаква тешка гоњења, и где год дођу у додир с влашћу, биће им власт наклоњена.{S} У такој стр 
уту од земље, да је патос једва прстима додиривала, он је обасу пољупцима којима је тешко наћи  
прилазио ближе да видим како вам је.{S} Додиривао <pb n="628" /> сам бакрене жице што су ишле о 
разбити.“</p> <p>За тим се окрете Пави, додирну је руком по леђима и упути је у побочну собу.{S 
м ових осећаја, Жика само што се сави и додирну крвава Перуна, па одмах за тим скочи, у тренутк 
екне Хаџија онако ће бити.</p> <p>Ратко додирну мисао да је незадовољству, које се код кнеза оп 
 твоји ударци — но ме боле што ме прљаш додиром твоје грешне руке.{S} Развратници!{S} Вуци у ја 
брзо и лако прелетеше улицу као да и не додирују земљу, и нестаде их у мраку широке, разјапљене 
 ту мисао, ње нестане, а на њено место, дође друга, исто тако мутна и нејасна.{S} И то се непре 
највећим <pb n="27" /> светковинама.{S} Дође и у своју дунавску пограничну варош Ђурђевград и т 
ва да ти помогне.</p> <p>Тек тада једва дође к себи и овај вајни домаћин, и једва се сад тек се 
 се у главноме на ово:{S} Кнез треба да дође до уверења да је земља пуна незадовољника и да је  
.{S} Но време је протицало, а никога да дође.{S} Кнез Мутимир ваљда већ по двадесети пут отвори 
аман одслужен, и сад би као имао ред да дође на Црнојевића.</p> <pb n="549" /> <p>С тога је он  
мету у џеп.</p> <p>— Дакле решила се да дође!{S} То је као да је већ и <hi>пристала</hi>, јер д 
ање нашао Милоје, кад је био договор да дође са свим други човек.{S} Истина Милоје је после обј 
p>— Види!...{S} И ако је ту, реци му да дође амо к мени.</p> <p>После десетак минута у дворану  
маче, пође за друштвом не могући још да дође к себи шта ово би с њиме.</p> <pb n="670" /> <p>Жи 
 мами да се по њему проваљушкаш, и тада дође један тренутак кад човек завиди оној стоци што так 
рате се да на место кнежеве слике свуда дође ваша.</p> <p>- Г. Растиславе, пазите куда сте удар 
у династију, ево, хоћу је и ја.{S} Нека дође, ја ћу се уклонити; па и опет, и опет — не треба м 
чели очајавати.</p> <p>Али и тим мукама дође једном крај.{S} Ђенерала Врбавца притисла је тешка 
егову простоту.</p> <p>Тако једног дана дође тај учитељ у кавану, где је било много света, па и 
лободно су просипали све што им на уста дође, а ови сладострасни говори само су их још више рас 
е путовао још с једним шипарцем.{S} Кад дође у какво место, он разгледа околину, избере гдегод  
оворио Маврикију и Ви и Ти, како му кад дође згодније — на само обично ти; пред светом обично в 
ст, твоје поверење — да да ми кажеш кад дође тренутак твоје женидбе, да се о томе самном посаве 
већ беше обукло у белу пену.</p> <p>Кад дође до гомиле света, овај коњаник викну нешто.{S} Јуре 
 тата... и јуче... и свако вече кад год дође ноћу код фрајле.</p> <p>Ратко зину од чуда!{S} Он  
аје мртав човек, али ниједном од њих не дође мисао да се сврате, да још једном виде ту крваву л 
} Тако и ја знам.</p> <p>У причању Заре дође до тренутка када је непозната женска унела у собу  
о, обећање, новац, па и сама сила да се дође циљу.{S} Није пожаљено ништа, као што није ништа н 
н другом стварали згоде и прилике да се дође у додир „с идолом срца свог,“ па никоме није ни на 
нгула.{S} На једаред читава гомила људи дође до гроба и сад се јасно чуло како говоре, како ход 
 — ене, како ми је леп нос; по некад ми дође да га од милоште откинем, а мој клипа Вилип вели д 
ладно.</p> <p>— Још је лепше, кад човек дође до тога мишљења о себи проматрајући друге, какви с 
случај, свет га строго осуђује, али док дође дотле да се ствар јавно потегне, трпи се веома мно 
....{S} Распадају се по два-три пут док дође ред да се жене.{S} Па шта они могу да изискују од  
тарих статуа грчких.{S} На скоро за тим дође краљица да посети ту галерију.{S} Наилазећи на сам 
 знаш што не пазиш?...{S} Тако овај коњ дође овде, па ја тебе овако бијем... оде пијон — тако.. 
 разјашњавала тек поступно.</p> <p>Прво дође некакав воскар, који се случајно десио у Јеленику, 
ли човек треба да пази на образ, па ако дође у сукоб с министром, а он богме и оставку да да, а 
Јовкин, позната сеоска пијаница, и како дође, он одмах начини ларму да сви у њега погледаше.</p 
{S} Деси ли се да такав злочин случајно дође до знања среске власти — иследник <pb n="149" /> ж 
 откуда на један пут све то?{S} Како то дође?{S} Нема одговора.{S} Нека магла, некаква чудна, з 
ене, па ма знао да ће оно што после вас дође бити још горе но што сте ви били.{S} Најпосле одмо 
еће промене и реформе, да им пуна власт дође у руке, што се најбоље видело по тежњама које су с 
адолед, и да пију лимунаду.{S} Пред ноћ дође или <pb n="411" /> кнез, или који од кнежевих блис 
зале, милостиви господине.{S} Пуковнику дође мало чудно ово повучено, овако скромно држање ове  
стру на подворење, орловачком начелнику дође једне вечери, у први сумрак, непознат човек, с пов 
вцу кроз главу.{S} И прва мисао која му дође била је: „Издаја!“ Ја сам издан.{S} Неко је продро 
анца продужише своја саветовања.{S} Реч дође и на последњу кнежеву љубавну историју.{S} То је д 
„Ја сам ишао све даље и даље напред.{S} Дођем до последњих кућа звониградских.{S} Хтедох се ода 
јства, вукла ме нека неодољива снага да дођем амо, и ја сам одмах наредио да се преже.{S} Можда 
 и неочекивано, да још и сад не могу да дођем к себи.</p> <p>— Шта, шта?{S} Шта је то могле бит 
ан вас убио!...{S} То ми сад код вас да дођемо у школу!{S} То је <pb n="445" /> заслуга мога бр 
 што ме овде видиш?{S} Је ли?{S} Е, ето дођох и ја једном после толико година да видим како изг 
шкама у руци, један с упаљеном цигаром, дођоше такође под липу.{S} Пас притрча и опет узе лајат 
го криви и сами попови.</p> <p>Најпосле дођоше на морал народни, на његову чедност, на односе и 
 зар овде?</p> <p>— Овде!</p> <p>У томе дођоше до капије.{S} И велика колска и мала пешачка кап 
{S} Тако се продужавало док најпосле не дођоше и кола.{S} Помогну ми, натоварим вас на кола и д 
ним, подземним ходницима.</p> <p>У брзо дођоше и сами пред један такав ходник и уђоше унутра.{S 
атраг у отаџбину, мећу чиновницима, што дођоше да га поздраве, био је и наш јунак.{S} Кад га ст 
још много које чега другог.{S} На ум му дођоше и неки разговори с Растиславом, где му је овај у 
им духну у пиштаљку, два жандарма одмах дођоше.{S} Он им показа ђака и рече им да га воде у пол 
ml:lang="fr">mon cher</foreign>!</p> <p>Дођоше у кнежеве одаје.{S} Кнез рече ађутанту да остане 
 је само ћутао и дувао кроз нос.</p> <p>Дођоше на избрежак где су била кола.{S} И овде се било  
, те они с отровом, спремљени за госте, дођу случајно баш папи Александру и његовом сину, страш 
м могао рећи: овима сам и ја помагао да дођу на престо.{S} Никад никоме нисте захвални. <hi>Неб 
и уплив, ако им ове велесиле помогну да дођу на владу.</p> <p>Они пуне уши кнезу да је г. Расти 
ска сезона, те на жарким, врелим данима дођу и даме да у чаши свежа пива расхладе своје румене, 
дносити никаква тешка гоњења, и где год дођу у додир с влашћу, биће им власт наклоњена.{S} У та 
адају; на њих треба живо мотрити, да не дођу у интимни додир с кнезом.{S} За сада то су сматран 
слав и Ратко са својом дружином опет не дођу у милост код кнеза. — То би упропастило све дојако 
ам, али не треба допустити да таки људи дођу у ближи додир с кнезом и да стеку уплив над њим —  
 где су у кратком року од непуна сахата доживели тако тешка искушења, и Перуну, а нарочито Жики 
а у њој, никад ни један мушки скуп није доживео да му се цигло за по сахата искупе сви чланови  
ио страхобан призор, што га је мало час доживео у гробу.{S} Он је осећао да на њему трепери сва 
е у којој се узме.</p> <p>„У врло малим дозама човек се може поступно навикнути да узима какав  
, тако рећи тренутну смрт - док у мањим дозама може имати за последицу хронично тровање — т. ј. 
ребно да се отров узима стално у омањим дозама, а у подужем року.</p> <p>„Тако се данас често в 
е ланце сруши,</l> <l>Из мртвијех народ дозва, духну живот мртвој души.“</l> </quote> <p>— А то 
отребне наредбе за брз полазак.{S} Кнез дозва свога ађутанта и нареди му да подели гардистима н 
зноси шта се код ње десило, кад је сама дозвала Лепшу и обећала јој сигурност као у сопственој  
чито допадне госпођи Мони.{S} Она га је дозвала к себи; у „неглижеу“ , лешкарећи на свом дивану 
тане у најужем породичном кругу.</p> <p>Дозвана је поверљива послуга ђенералова, да се нађе гос 
азивати, да је умро природном смрћу.{S} Дозвани су одмах „поуздани“ лекари, они су ђенерала сец 
њега и рече: — У мојој кући, а без моје дозволе, може се извршити претрес само преко мене мртва 
p>— Боже, Рале!{S} Ти си дипломата; али дозволи да ја не морам дипломатисати, бар онда кад гово 
ку целе ове ствари.“</p> <p>„Пре свега, дозволите ми да приметим, да мени цео овај догађај изгл 
ву....{S} Но, чек прво да мало одахнем, дозволите ми да седнем; грдно сам се уморила уз ове ваш 
ја јој је падала до пола леђа.</p> <p>— Дозволите да збацим ову марамчину — рече она са свим др 
} Ствар је невероватна.</p> <p>— Ако ми дозволите да извадим бележник; он ће ме најбоље подсети 
растојања од њених колена.</p> <p>— Ако дозволите, драга госпођо, бићу веома срећан да седнем т 
и ћеш бити слободан да му се обратиш за дозволу, да можеш предузети и друге јаче мере, које се  
одару, ни мој положај, ни моје доба, не дозвољава да се с вама надмећем у увредама.{S} Ви у мен 
а просто надлагивање.{S} Јамачно, ту је дозвољено и шпијунисати.{S} Збиља, г. Растиславе, какво 
ажу много је што шта слободно.{S} Ту је дозвољено и оно што се у обичним животу сматра као ружн 
/p> <p>„Дејство каквог отрова зависи од дозе у којој се узме.</p> <p>„У врло малим дозама човек 
ао јаки отрови, који, узети у потребној дози, производе тако рећи тренутну смрт — то су цијан-к 
 буде.</p> <p>„Један исти отров у већој дози може донети одмах, тако рећи тренутну смрт - док у 
м шумарком, чуо се јасан мушки глас где дозива другога човека.{S} Чу се и одзив.{S} Први глас у 
ва два тиха звиждања, која као да су се дозивала кроз мрак, пробудише у њему осећаје некаква чу 
те стране Жики се учини, као да чу неко дозивање.{S} Он ослушну боље, после прилеже земљи, и са 
акав удар на сред улице, па никад да не дозна откуда је дошао. </p> <p>„Но тек сад настаје оно  
е тајне за коју бих стрепио да је ко не дозна — моја је савест чиста и мирна...{S} То је срећа  
те строге министарске наредбе, начелник дозна да је некаква издајничка рука направила везу на т 
жандарм, да види где ће одсести и да му дозна име и откуда иде, пошто ћутљиви младић није хтео  
} Мало после, из бабина разговора, Јела дознаде да је то тако висок господин, да ту о женидби н 
овољна <pb n="471" /> данашњим јаузном; дознала је доста интересних ствари.{S} Нарочито се радо 
у договору с малолетним слугом својим — дознала је за једно убиство, за један покушај тровања ( 
есту жена је утекла од мужа.{S} Даље је дознала за 3 крађе — на једном месту жена је поткрадала 
руку могла ухватити рачун, она је данас дознала за 3 нове прошевине, за 2 браколомства, за 2 ра 
ело да ти то преотму, само, само кад би дознале....{S} И шта ти лепше можеш пожелети?{S} Леп, м 
p>„За овај отров једва се у новије доба дознало само толико, да га дивљаци справљају од сока је 
цем.</p> <p>За онога загонетног младића дознало се толико да ће то јамачно бити један правник < 
уради с разним ексерима.{S} Но после се дознало да су у пет буради, место ексера, били наполеон 
p> <p>Отуда је први пут јављено како се дознало да се Перун Црнојевић примакао балканиској гран 
м дотичних власти за то се благовремено дознало, нужне мере биле <pb n="672" /> су предузете, и 
требно да се кнез заклони, а ја ако што дознам важно и на време, нећу пропустити прилику а да о 
 истраживања дала су само тај резултат: дознао је да се загонетна жена зове Ката, да је опасно  
е он!{S} Од куда тако рано?{S} Да л’ је дознао да је она овде, или долази случајно другим какви 
ис, богиње и друго.</p> <p>„Недавно сам дознао од једног пријатеља за једну ствар о којој данас 
ине Намесниче!</p> <p>„Простим случајем дознао сам шта г. пуковник Врбавац плете против младог  
; нико ко није ступио у њин ред не може дознати те тајне.</p> <p>- У Индији, вели, има таквих д 
е кућа опкољена.{S} Одмах ћу дати да се дозове министар председник и министар правде.{S} Прочит 
етити кад сам и како сам дошао кући!{S} Дозовем одмах момка и упитам га, околишно, колико је би 
ноћи и да се ту кнезу и смучило.</p> <p>Дозову старијег ађутанта Зара.{S} Доктор стане њега рас 
кне, Врбавац је носио у души набубрео и дозрео злочин, који ја имао да се изврши у најкраћем ро 
и цело друштво.{S} Кад младић и девојка дозру да могу бити родитељи, онда је била дужност њиних 
јој деци, као год и у старо доба; и кад дозру за брачне односе, родитељи се брину да те односе  
о у православној Русији?{S} А!</p> <p>— Доиста грозан обичај — одговори доктор.</p> <p>— Е, ето 
кета.{S} Ту се прича како је „Зликовац“ доиста био прешао у Балканију, „с најопаснијим намерама 
јен отровом псећа беснила и једног дана доиста добија на сред улице стрелицу у леђа.{S} Знати д 
 Лепши тих пет минута.{S} Она се сирота доиста одупирала.{S} Ако има кривице онда је крив он.{S 
 га је ађутант уверавао да је Растислав доиста нешто мало слаб и да с тога не може изаћи, кнез  
аста Петрија имала је право.{S} Пава је доиста опазила како је кнез непрестано за њом ишао, ста 
желео да се све то баш тако деси, да је доиста и веровао све оно што је испричао проти.{S} Бар  
одлучила или да преломи Јелу, или да је доиста одјури, бар на време — Јела је мислила шта да ра 
; здравицама није било краја; весеље је доиста било срдачно — почињући од кнеза, па до последње 
 једи ова загонетка.</p> <p>— Случај је доиста необичан!{S} Ја не могу да га протумачим — рече  
и, нико му не жели среће и добра; он је доиста <pb n="396" /> јадно, бедио створење — госпођа С 
ви успеси јако су га заносили.{S} Он је доиста био човек великих способности, али ипак његове ж 
b n="77" /> <p>Ваља му признати — он је доиста имао тврдо уверење да би био бољи владалац од ма 
ти.</p> <p>— Јесте, височанство; ово је доиста истинско одушевљење.</p> <p>— Да, да, одушевљење 
е цедити крв из убодена места. — Ово је доиста брука — рече он срдито. <foreign xml:lang="fr">C 
га господара, и љубљени господар био је доиста најсвечаније примљен.</p> <p>И кнез и његова сви 
ај, и да ће је оставити на миру, ако је доиста поштен човек.{S} А сад?{S} Чиме се све то заврши 
тава и поче се срдити!</p> <p>А кнез се доиста срдио.{S} Он је ходао и говорио, и што је више г 
Повратници још у очи тога дана, и он се доиста постарао да „обели образ.“ Ручак је био више но  
ад ће јој поломити сва ребра која су се доиста и повијала под страховитом стегом његових железн 
осети страшан потрес, као да је тај нож доиста њега погодио. — На очи му се навуче мрак и он се 
о у Јеленику, и донесе глас, да је кнез доиста погинуо; да је с њим пало још неколико његових р 
ало утврдо, па чак ни то, да ли је кнез доиста убијен.</p> <p>Ствар се разјашњавала тек поступн 
 не!{S} Ако хоћете и два — рече кнез, и доиста именова једнога Немца и једнога Француза.</p> <p 
ше пред кућу.{S} Она притрча прозору, и доиста угледа пред кућом кнежева кола с четири гардиста 
дало је као да очима некога тражи.{S} И доиста, дошав на сред дворане, он угледа кнеза и Кају у 
овор, како га је брзо био започео.{S} И доиста, као министар, Ратко никад не би проповедао ову  
 рече: „Хајдете, ево овуда за, мном.“ И доиста обадве женске главе пођоше за г. ћатом ћутећки.< 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>И доиста, већ је више од сахата како министар Растислав х 
 мњење, да је кнез само рањен.</p> <p>И доиста, око 10 часова у вече, појавише се друмом из Јел 
месника, рекне реч две народу.</p> <p>И доиста, после два сахата крилате трке сјајни путници ст 
огама“ и, на моје велико изненађење, ви доиста, уз моју припомоћ, изађосте из кола и прођосте с 
а снага исцрпена је.“ И слабачки вочићи доиста су дрхтали; дрхтали су од умора и страха, очекуј 
није био нико други до мајмун, за којим доиста одмах сви и потрче.</p> <p>Мајмун је био у авлиј 
ке да је чича Милоје са својим друштвом доиста из оближњега села Брегова, што је одмах ту с оне 
у кнеза Мутимира, да је његов избор пао доиста на лепоту, пристојну крунисане главе).{S} Кнез ј 
S} Промисли само то!..</p> <p>И људи су доиста промишљали: „Начелници су исти; пре нас од њих н 
није ни мало претварао.{S} Њему је смех доиста ишао од срца.{S} Он није ни мало презао од тога  
лост код кнеза. — То би упропастило све дојакошње спреме.{S} С тога треба с извршењем хитати, а 
е ради (а можда и слушала шта се псује) док су малишани радознало гледали како огроман товар се 
гла разабрати шта се ово управо дешава, док обоје завађених не окрену своју срчбу против ње, за 
о свој камичак и зграда је била готова, док удариш длан о длан.{S} Око 6 часова, једанајест осо 
ћи њој у посету два пут, и то ићи прва, док се милостивна једва једном одлучила, да благонаклон 
 тиме се, наравно, све по мало тровала, док то најпосле није прешло у тешку болест.</p> <p>„Деј 
ен, кнез је зачуђено гледао у ђенерала, док је овај продужавао своја заносна декламовања.</p> < 
во неко шапутање, па лак пљусак весала, док се на једном од балканиске обаде не отиште лак, црн 
у, које је владало у доњем крају стола, док је у зачељу кнез говорио.</p> <p>За столом нико не  
али крв и нагони је да кључа по жилама, док најпосле, на страшном огњу болесничке ватруштине од 
политици и општим политичким пословима, док разговор најпосле полако не пређе и на чисто личне  
ски скуп</hi>, састанак самих женскиња, док су код госпође Моне јаузне увек завршиване у мешови 
го су лечили госпођу без икаква успеха, док најпосле једном лекару не паде на ум да је госпа мн 
 што твој отац живи с твојом женом сад, док је млада, а кад ти порастеш, она ће већ бити стара? 
тна Петрија, осврћући се живо око себе, док су се њене другарице кривиле од смеха.</p> <p>- Мор 
ле промаљати руке — опет њене и његове, док се једног дана кроз ту деру нису почели провлачити  
у ће стрмоглавце пасти још многе жртве, док се она једном испуни и поравни.</p> <p>Враничић је  
али докле се то може бранити?{S} Донде, док кнез хтедне слушати.{S} Кад једног дана њему прасне 
pb n="671" /> га бајаги изневери и оде, док је он застао ради нужде.{S} Жика је то гледао скрив 
ла, која је долазила све ближе и ближе, док се најпосле не заустави пред самом кућом.</p> <p>—  
 му у глави бива све мутније и мутније, док најпосле не утону у потпун мрак.</p> <pb n="600" /> 
вам неће бити дуго време овако у двоје, док ја за тренутак отпаднем до у кујну.</p> <p>Домаћица 
ко повлачио прстом преко кнежеве слике, док не дотера до носа, ту застаде и викну опет - без но 
ље повлачиле у високе гудуре планинске, док су се из далеке равни распознавали беличасти трагов 
ди који цванцик, баба јој чантра дотле, док и то не узме.</p> <p>Баба Ката и сама је одрасла ка 
спут и бомбардала је писмима све дотле, док Лепша најпосле није пристала.{S} Главни разлог њено 
кабинет и никога није пуштао све дотле, док му не јавише де га чека писмо из двора.</p> <p>Писм 
; после је говорио све брже, све живље, док најпосле не прође у буран, киван, срдит говор, као  
а Мона продужи своје жмурење и љушкање, док је међу тим муж развијао даље своју молбу.</p> <p>— 
 месеце формалне дипломатске преговоре, док се успело да обећа долазити на јаузне; за што је на 
 да чува своје поштење.{S} Учуваћеш се, док се намери какав шугљанер писарчић или трговчић, или 
погледима мерила Паву од главе до пете, док је ова говорила последње речи.</p> <p>- Да идеш! —  
мо њине нејасне контуре и црне силуете, док се најпосле и то не изгуби.{S} Али пре тога, мени с 
 једну ствар и бацала је преко столице, док најпосле не извади некакву црну, дрвену кутицу коју 
<pb n="102" /> тровати све више и више, док једног дана не наступе зле последице тровања, смрт  
аху приметно лакше и све лакше и лакше, док најпосле не стадоше.</p> <p>— Што стаде? упита кнез 
ласом најлепше и најслађе песме љубави, док се у расвитак опет не врати у ведре висине небесне, 
 постао вођ турске партије у Балканији, док га из те улоге није истргло поверење младога кнеза  
 — јес, неће ништа ни оволико да учини, док њу не упита, — настави госпа живо, — на она мисли д 
Мона десетак дана држала у својој кући, док није прездравила, дајући јој лекарску помоћ преко с 
ано нетремице гледао Лепши право у очи, док је она измицала погледом и избегавала да јој се очи 
лепо једно по једно отаљавај, отаљавај, док даде Бог те се све добро сврши и господар оста задо 
нда редом једе и месо све слој по слој, док најпосле не почну избијати голе кости.{S} Ужасно!{S 
 смемо никога страног примити на конак, док најпре не известимо кмета.{S} Наређивало се да зака 
ће га шале <pb n="228" /> омастити брк, док се добро не изује.{S} Но да бацимо прво белег, Хајд 
 она је већ била у наручју Мутимировом, док су услужне руке брзо затварале врата за њима.</p> < 
</p> <p>- А је ли истина да сте једном, док сте били у Пламеновцу на робији, неким кадом успава 
 а за тим је поиздаље пошао за потером, док му тога дана, око подне, не испаде за руком да и са 
а сахата џуприло се тако пред судницом, док су ћата и главни кмет унутра неку муку ћућорили.{S} 
> <p>Шта је дотле радио млади господин, док се она у овој магли борила сама са собом — она то н 
а и од времена на време дубоко уздисао, док на једаред не скочи.</p> <p>- Велики бог куша моју  
има су гонили мајмуна с дрвета на дрво, док се овај најпосле не дочепа баштенска зида и утече н 
фино“ пецкали.{S} Дед овако, дед овако, док ће тек на један пут рећи учитељ: </p> <p>- Добро, д 
о тебе стоји.{S} Бар данас је још тако, док је ствар само у мојим рукама.{S} Колико сутра за ов 
 и мислио, мислио на много и на далеко, док и њега, онако наваљена крај Перунове главе, не прев 
ко поуздано знам све шта је синоћ било, док ме ово чудо није снашло.{S} Гледао сам јутрос на ко 
а се траг што боље заметне.{S} Наравно, док је цела ова операција извршена и сви се окружни код 
p> <p>Пуковник је гледао у њу зачуђено, док је она намештала своју мараму. — „Ама молим вас“ ре 
ених овакав озбиљан политички разговор, док га не прекрати једна ситна случајност.{S} Кнез Мути 
ојевић м Жика прилегоше уз један храст, док ова гомилица прође.{S} У томе се један од оне четво 
о пијан, накривљује се на једну страну, док му сутра дан од големе туге најпосле и груди не пре 
рата, вељаху да кмет и ћата нешто пишу, док су они, што су кришом гледали кроз прозор, тврдили  
донети одмах, тако рећи тренутну смрт - док у мањим дозама може имати за последицу хронично тро 
.</p> <p>Заре продужи причање.</p> <p>- Док сам се ја мучио да вас разберем и повратим врати се 
им.{S} Али само док један пут будеш.... док се мало познаш и ослободиш код њега...{S} Шта? ни с 
ћева и мој братац.{S} Па <pb n="459" /> док ја изађох у кујну да надгледам јаузн, деца омлатише 
 на то свикнемо још одмах с почетка.{S} Док је био малолетан, ни ја, ни покојни ђенерал нисмо м 
ече она, и пође очима тражити паука.{S} Док су услужни момци брисали просуту каву, Каја обавест 
 год што би.</p> <p>— Нека прокарта.{S} Док има нека расипа, а кад једном нестане, онда неће ни 
Да, мој господине! стара робијашица.{S} Док погледам човека, знам шта му мисли свака длака на г 
ве мирно, па ће им се казати шта је.{S} Док су се сељаци гурали око суднице, кмет и његови помо 
ло добро заповедање и добро слушање.{S} Док је имао претпостављених, вазда се старао да буде ко 
д целога тога посла ништа бити неће.{S} Док сам ја жив, ја не дам Црнојевићима у Балканију.{S}  
ако умела пробрати оно што је лакше.{S} Док је била млађа „живела је“ — као што је она то звала 
а своја начела! — заврши Пола говор.{S} Док је Пола овако транџирала госпођу Ловимук у дну сале 
појављује у мртвом, хладном мрамору.{S} Док су стари Грци резали човека природно, онако какав ј 
ажен, само ако имаш шињел и шајкачу.{S} Док су била на окупу само 2—3 села, и свако се село држ 
ст и морал деветнајестог века.</p> <p>— Док су код старих Грка, још пре три тисуће година, људи 
с раширеним шињелом обигравао око кнеза док једва уграби тренутак и набаци му шињел на рамена.< 
послужавнике с вином и кавама и причека док се послуга удали.</p> <p>— Има једна ствар која ми  
ни су отели.{S} Сила узела; сила држала док је могла; сад’ нема више силе, и ко први уграби, та 
јављале код Кугића, за оно мало времена док је био министар.</p> <p>Тако званом либерализму при 
а од устајања није могло бити ни помена док се прво не искошкају, а кад би се искошкали, они би 
ноћне сахате од кад се +++смркне+++, па док не сване, а тако је исто и за дневне часове док тра 
но зреле девојке од 18 до 20 година, па док син не порасте, отац га заступа код невесте и врши  
и кочијаш ипак му треба три и по минута док промени коње, и то се обично понавља свака два часа 
ити све.{S} Ја нећу крочити из ове собе док с вама не буде свршено.{S} Ви морате умрети...</p>  
ване, а тако је исто и за дневне часове док траје дан.{S} Кад се рекне „три је сахата ноћи,“ он 
 и нехотице гледала дуго за кнезом, све док се није изгубио.{S} Кад су остали викали „ура, живе 
или су <pb n="79" /> пријатељи, али све док није постао намесним, Растислав је некако вазда био 
и.{S} Осећао је да не може отићи одавде док не извести своју рођаку о свршеној осуди над њеним  
е у руку, променио је био многе сајбије док најпосле не падне шака старој Шеремет беговици, бог 
и, они скину капе и зину.{S} Тако стоје док цело оно чудо не пројури, а онда у живом разговору  
омандује: „очи на лево.“ И за све време док пролазе поред ове касарне, сироте девојчице морале  
но и душмански гледао у њу за све време док је кукала, а кад год се кукавица нагне и мрдне врат 
а остане са снајом.</p> <p>За све време док су се мушки око овога споразумевали, Анђелија је не 
е на поље у аздију.</p> <p>За све време док је Ратко ово причао, госпођа је, слушајући га пажљи 
држао Курјачића и других великаша.{S} И док је тако радио — добро му је и било.{S} Чим је окрен 
 приповеда, докле тече сунца и месеца и док траје Балканије, шта су њени народни прваци учинили 
а мора напредовати „докле је год води и док над њом <pb n="146" /> сија срећна звезда великих К 
Збиља реци ми. (Он је још једном пољуби док је она међу тим откопчавала хаљину испод гуше.) - А 
амнике, који служе свима странкама, али док они буду пливали у илузији да смо ми њина оруђа, у  
кав случај, свет га строго осуђује, али док дође дотле да се ствар јавно потегне, трпи се веома 
ци“ и тренутни прохтеви кнежеви.{S} Али док су њена уста говорила „све је ово ништа,“ у њеном с 
ко муж госпа Цанкин неће ништа да учини док не упита своју жену — јес, неће ништа ни оволико да 
 зрела и мудра човека, а не може чекати док једно дете подрасте и сазре, за што ће требати још  
</foreign> ви се никад нећете опаметити док вас ја једном не дам ваљано... <foreign xml:lang="f 
рити, како се никад више неће подигнути док му опет ти не пружиш руку.{S} Буде ди то једном; ус 
лите собе, где би остали под присмотром док ствар не буде свршена.{S} Свако ваше одупирање ја ћ 
Јес, „народе, снаго моја“ говорио је он док је та снага била уз њега.{S} А кад се народ поведе  
ун као мајмун, играо се, потезао, дрмао док се пушка на један пут окине.</p> <p>- И ју, ју — ре 
ме скупу — диже главу, подуго је тражио док нађе кукавицу погледом, јер се одоздо с места, где  
ло.</p> <p>Изгледало је као да се ломио док је ставио ово питање, а питао је за ствари које су  
вели, бити горе.{S} Тако се продужавало док најпосле не дођоше и кола.{S} Помогну ми, натоварим 
мку да мете писмо на сто, где би чекало док се не умије.{S} Но момак му примети: да господин че 
играћете ви мени пипиревку)....{S} Само док ја узмем пуну власт у руке.{S} Такви ниткови!{S} Је 
ле заћори и гине за мушким.{S} Али само док један пут будеш.... док се мало познаш и ослободиш  
 они тебе морају да слушају, чекај само док порастеш.“</p> <p>Баба није тада ни слутила како ће 
ојку....{S} Распадају се по два-три пут док дође ред да се жене.{S} Па шта они могу да изискују 
је:{S} Прво да ствар не саопштава кнезу док не прође светковина кнежева пунолества, које је бил 
цвећем, обилазе око њих, играју, певају док свака себи <pb n="151" /> избере друга, па онако у  
 сакрију за кестеново дебло и ту чекају док људи прођу.</p> <p>Прикрадајући се тако као мачке,  
и удаљава?{S} Ако одмиче, они причекају док се сасвим изгуби, а ако се примиче, они се сакрију  
сећи на комаде, но што би пустила слику док је добро не размотри.</p> <p>После подуже борбе Мут 
и пунили су душу Враничићеву у тренутку док се с дружином одмарао крај бистра врела планинског. 
сти — иследник <pb n="149" /> живу муку док похвата крајеве злочину, јер нико од сељака неће ни 
 коњима зоб, па опет прилегле да дремну док коњи позобају, а после ће устати да их отимаре, нап 
го света, па и г. срески.{S} Реч по реч док ти се њих двоје дохвате.{S} Нису се свађали, али су 
ноћ наша.{S} Ја те нећу пустити да одеш док се с тобом не разговорим.{S} Осећам много што шта н 
VIII</head> <head>Два профила</head> <p>Док је млади кнез Мутимир овако невешто и неуспешно куш 
ти око наместе, и што год хоћеш!</p> <p>Док је Петрија овако ђаволила, а њене се другарице смеј 
ем... и мене ради и вас ради....</p> <p>Док је ђенерал ово говорио, кнез је стајао подбочен и г 
 мене у џепу — ствар је јасна...</p> <p>Док је кнез Мутимир ово говорио, ђенерал је почео бледе 
ам показивала; и њему се допада.</p> <p>Док је госпођа ово говорила, Тоша приђе расејано отворе 
ржавничка мудровања њенога мужа.</p> <p>Док је Ратко дарежљиво сипао знаке свога допадања, дотл 
о више дискредитовати код кнеза.</p> <p>Док је Кугић ово говорио, остали чланови слушали су мир 
чије нокте, после је била мирна.</p> <p>Док је ово говорила, у Кате се засветлише, очи.{S} Она  
о је већ било 10 часова изјутра.</p> <p>Док је барон Жермини овако слатко спавао, његов секрета 
и је, реци јој да то није ништа.</p> <p>Док је кнез Мутимир ово говорио, Мона га је мерила од г 
стакне пред њега државни разлог.</p> <p>Док је Лепша ово говорила, кнежево лице <pb n="434" />  
по некад проводио читаве часове.</p> <p>Док је кнез био дете, ова околност није имала велика зн 
ешће нас здраве и читаве одавде.</p> <p>Док се Црнојевић предомишљао да ли да облачи шињел, Жик 
уздане слуге и доглавнике своје.</p> <p>Док је Кугић ово говорио кнез га је гледао забезекнуто. 
згодно да јој сам о томе казује.</p> <p>Док је кнез премишљао како би ђенералу било тешко да са 
знати да су сад њих две једнаке.</p> <p>Док су две жене овако поправљале оно што је кнез Мутими 
и припада, наћи својске потпоре.</p> <p>Док је Растислав у лепим, одабраним изразима развијао о 
а тражи други какав узрок смрти.</p> <p>Док је Ката говорила, пуковник је гледао у њу забезекну 
који се и не познају међу собом.</p> <p>Док се потера овако мотљала, Црнојевић и Жика дохвате с 
 он би још тога тренутка утекао.</p> <p>Док је код Милоја владао овакав страх и забуна, код Жик 
ично.{S} После се окрете Западу.</p> <p>Док су источно обзорје заклањали високи, шумовити, план 
а водити бригу о толиком народу.</p> <p>Док су се начелник и прота бавили оваквим филозофским р 
 га више вермају и боље слушају.</p> <p>Док се Тодорика ишчуђао откуда гости тако у недоба, ћат 
 Ловимук своју ватрену филипику.</p> <p>Док је на једној страни дворане госпођа Ловимук овако м 
акеји.{S} И шта ви управо хоћете!{S} Да докажете како сте већи пријатељ народу но што сам му ја 
 По правилу ред би био, да они чим било докажу да имају какав значај.{S} Место тога, ти сад тра 
г спрата.</p> <p>За Зара је ово био нов доказ да се у овој ствари крије некакав преступан полит 
 тај мах учинити коме какво зло, што је доказ да су вукови и људи ближи рођаци но што се обично 
ате ме издајником, не наводећи ни један доказ у потврду тих гадних клевета.{S} Само младост ваш 
е могао честито испавати, а јамачно као доказ уз то пусти и једно дугачко, гласно зевање.</p> < 
страна није поднела <hi>позитивних</hi> доказа за своје тврђење и ствар је морала бити одложена 
 то се ти уздаш, сатано.{S} Хоћеш дакле доказа?{S} Ево их!...{S} Но чек’ да викнемо и сведоке.< 
ања, њему једва једном пође за руком те доказа, да у ствари ту нико није крив.{S} Дело истина п 
е Косанића.{S} И ту сад кнезу ваља дати доказа, да таква спрема и такви напори већ постоје.{S}  
те — продера се Врбавац,</p> <p>— Немам доказа, немам доказе!{S} У то се ти уздаш, сатано.{S} Х 
 Имамо необоривих података и несумњивих доказа да су за отрове знали најстарији народи, који се 
то могу потврдити са стотину необоривих доказа.</p> <p>Прелазећи с догађаја на догађај и с личн 
оже ништа, јер немате у рукама никаквих доказа да баш ти и ти људи припадају тајном савезу, али 
им погрдним именима, ви немате никаквих доказа за ваше клевете — продера се Врбавац,</p> <p>— Н 
} Истраге по унутрашњости <pb n="87" /> доказале су да људи причају како књаз не ваља, како нећ 
еза.{S} Догађаји у Орловцу и Повратници доказали су му да кнеза отуђује строг, учитељски тон, д 
етава и уверавања, још ни до данас није доказано, да не постоји засебан духовни свет, који живи 
и му се тако природно, управо несумњиво доказано да је његово тровање већ одлучена, решена, свр 
 с прогнатом династијом.{S} Кнезу треба доказати, да су конзервативци прости агенти Црнојевића  
и; јес, други; ја имам записку, ја могу доказати, ја сам био само посредник...{S} А и шта је дв 
ки бог куша моју малену снагу, но ја ћу доказати да сам достојан понети његов свети крст мучени 
е, које је био прикупио против Врбавца, доказе, из којих је излазило јасно, да ђенерал смера да 
ете против младог кнеза и имам у рукама доказе да му ради о глави.{S} Зарад кнежеве безбедности 
 одсудну меру.{S} Он покаже кнезу своје доказе, које је био прикупио против Врбавца, доказе, из 
, Душана Силног, да има за то и писмене доказе и документа, која се налазе код њене родбине у А 
е Врбавац,</p> <p>— Немам доказа, немам доказе!{S} У то се ти уздаш, сатано.{S} Хоћеш дакле док 
але су да послуже као видни и несумњиви докази орловачке привржености.{S} Јер у колико више лој 
десити, да ни <pb n="364" /> најјаснији докази ништа не помогну.{S} Кнез се могао показати мало 
 длану малу кутију од плиша.{S} Писмени докази за ваш злочин ево овде код мене у џепу — ствар ј 
положи га на сто. — Ево, ово су писмени докази, које већ знате — рече он.{S} За тим пружи кнезу 
Дакле, сва њена преданост и толики њени докази љубави и несебичности, нису могли ни толико да г 
у, г. ђенерале?{S} А?{S} Да нису ту они докази, које ви тражите?</p> <p>Ађутант приђе слици, ал 
 да се дочепа круне.</p> <p>Но и ако су докази били јасни, Растислав је опет знао колико је риз 
 Мутимир насмеја. — То је сад нов начин доказивања.{S} По правилу ред би био, да они чим било д 
е да трпи те стеге.</p> <p>Растислав је доказивао, да њему лично ништа не треба, да он за се ни 
летати и молити да се огрне.{S} Кнез је доказивао да му није хладно, а доктор га је салетао <pb 
тно вече хвалио само <hi>екватор</hi> и доказивао да смо сви ми, па и сам наш владалац управо н 
ге и занимљиве дебате, у којима је свак доказивао да је пред његовом капијом већа бара и поквар 
о од отрова.{S} С тога је било потребно доказивати, да је умро природном смрћу.{S} Дозвани су о 
га, а он је опет њу уверавао необоривим доказима, да је навлаш дошао да хвата њу.{S} Сад сваки  
рех, већ, на против, поноси се тиме као доказом веће памети своје.</p> <p>Говорећи о вери и поб 
Место тога, ти сад тражиш од мене да ја доказујем како су ништавни.{S} Кажи ми где су се и кад  
е кнежева малолетства створио устав.{S} Доказују да је устав отео власт од кнеза, али је није д 
 се бар зна и нек се прича и приповеда, докле тече сунца и месеца и док траје Балканије, шта су 
 шарена ливада, и тако све даље и даље, докле ти год око допире.{S} Овде онде, у сред зелене по 
ана, али да он ипак може мирно спавати, докле год ја, ти, и наше друштво стојимо на челу власти 
 се то зна, а у напред је познато и то, докле ће се ићи у побијању поједине монете, онда је ту  
 био сад да их <hi>казни</hi>, и ко зна докле би их тако ударао, да голотрбом арслану не приђе  
апљиво погледа на Цариград.{S} И ко зна докле би се сад шириле међе Балканиске; ко зна да ли не 
 С тога у доброчинству пођи од себе, па докле стигнеш.{S} Оставимо друге млађе нека лете по обл 
чињући од саме обале па све даље и даље докле год око може прегледати.</p> <p>Баш у тај мах, из 
на потера, на коју ће страну савијати и докле ће хватати у ширину, да се не би сударила с потер 
 Растислав.</p> <p>— Не треба дати, али докле се то може бранити?{S} Донде, док кнез хтедне слу 
у учинили што су могли; они су показали докле иде њина дрскост.</p> </div> <div type="chapter"  
једна бити та да одавде ипак нећу изаћи докле год не дам одговора на постављена питања.{S} Овај 
он целом шаком обухвати нос, показујући докле се зове њокалица.</p> <p>Кнез се једнако смејао.{ 
 баш с тога се и не сме одвајати од вас докле год сте у тој кући.</p> <p>Одлучимо да пошљемо је 
на послетку Балканија мора напредовати „докле је год води и док над њом <pb n="146" /> сија сре 
 По његовом настојавању цареви најпосле доконају тако, да Балканијом не влада само једна династ 
пролива у залуд братска крв.{S} Тако су доконали цареви, па како се баш сад некако навршује 15  
l>Он је свој род љубио,</l> <l>И с овог доксата му судио.</l> <l>А мало даље стојао је дуд,</l> 
велики деда овде је био,</l> <l>На овом доксату каву је пио.</l> <l>Он је свој род љубио,</l> < 
овде залишни.{S} И, полако, на прстима, доктор и Синђа изађоше из одаје, и не јавив се кнезу, к 
 прекинути.</p> <p>По кнежевој наредби, доктор махну руком да и она друга два кола продуже игру 
асне одговоре.</p> <p>Расрђен свим тим, доктор најзад подвикне: шта значи ово увијање и избегав 
овде био и окружни начелник, и капетан, доктор се обрати месном среском писару, младом и као ви 
ного већи ауторитети у медецини, но он, доктор, пошто они својом изврсношћу, као дивно печење,  
ерном доктору.“</p> <p>Богорадећи тако, доктор је с раширеним шињелом обигравао око кнеза док ј 
!...{S} Разумем!...</p> <p>Говорећи то, доктор пажљиво спусти на кревет кнежеву руку, ухвати ађ 
ву.{S} Растислав му нешто шапну на ухо, доктор баци брзо поглед на кнеза, рече: „имате пуно пра 
>Старајући се да прикрије своју забуну, доктор је одговарао околишно, уплећући у свој одговор п 
ниски народ — лен!{S} Ту је нарочито г. доктор био красноречив.{S} Он је живим бојама цртао при 
 моје мишљење.</p> <pb n="163" /> <p>Г. доктор није делио кнежево мишљење — бар га није делио у 
>Војници притрчаше, дежурни се колебао; доктор је, уздржавајући глас — викао: „водите их“ - Бој 
p> <p>Дозову старијег ађутанта Зара.{S} Доктор стане њега распитивати о кнезу, али и он је дава 
?“ Да му учини по вољи, незгодно је.{S} Доктор прибеже философији.{S} За тили часак њему пролет 
> <p>После мала устезања они пођоше.{S} Доктор и дежурни поведоше их ходником.{S} На вратим им  
, како је удесио и хоће ли што бити?{S} Доктор га је уверавао да је све у реду, да је ствар пов 
и пут, да се кнезу укаже брза помоћ?{S} Доктор стави Зару одсечно питање: је ли био с кнезом ов 
бити у својој соби, ено у оном одељку — доктор показа руком на десно крило манастирско. — А ти  
кнезу да ће ствар бити „у состојанију.“ Доктор се одвоји.{S} Он је био вешт и практичан човек.{ 
тане.“</p> <p>Тек на речи „г. капетане“ доктор се трже, трже се као да је био у заносу, па као  
 Кнез је доказивао да му није хладно, а доктор га је салетао <pb n="205" /> да су лични осећаји 
на се.“</p> <p>Па ипак на крају крајева доктор је био као и остали.{S} Ништа му није помогло шт 
одјекнуше одаје.{S} Па и не чекајући да доктор што одговори, кнез продужи, вичући још страшније 
ди и Боја.</p> <p>— Код кнеза? — повика доктор, ударајући гласом на последњу реч; после настави 
ати с кнежевим доктором.{S} Још с врата доктор повика:</p> <pb n="257" /> <p>- Шта је?{S} Шта т 
ако то су ваљда ретки изузетци? — упита доктор радознало.</p> <p>— О, не!{S} Обичај!{S} Обичај  
<p>- Али кад је кнез не би дао? — упита доктор даље.</p> <p>- Кад је не би дао! — Радован шкргу 
ом месту до Растислава, седео је кнежев доктор.</p> <p>Гостију је било много.{S} Сем кнежеве св 
о писар Срећко, онај исти што му кнежев доктор отоич повери једну важну тајну и једну тугаљиву  
.{S} После неколико тренутака њој приђе доктор и прошапута јој на ухо:</p> <p>- Да се уклонимо  
ути право у своје одаје.{S} За њим пође доктор и млађи ађутант.{S} Кнез узе доктора под руку и, 
а икуд одмицао за ово доба — говорио је доктор мирно и убедљиво.{S} Кнез га пресече; климајући  
 му пође узастопце.{S} Кнез осети да се доктор приближује, стаде, окрете се, избаци прса, прекр 
Ћути ти!{S} Гле ти њега! — окрете му се доктор.</p> <p>Но Радован викну још више:</p> <p>— Да ћ 
p>— Ама где ту? — подвикну и обрецну се доктор — где ту кад ја кажем да је нема.</p> <p>— Ту је 
gn> (Има право, људи су у очајању) рече доктор дежурном официру, на оном истом страном језику,  
во и научно испитати.</p> <p>— Да, рече доктор, могуће је да је то у старини и имало какав озби 
и једну девојку, и њу и све њене - рече доктор као зачуђено.</p> <p>Боја отресе крај од ћурчета 
p>- Почели сте говорити о љубави - рече доктор с осмејком.</p> <p>- Скорашња успомена из лова - 
 направисте ову бруку за бадава! — рече доктор.</p> <p>— Бруку градите ви — обрецну се Боја. —  
оара, зар је ту далеко до греха! — рече доктор и развуче усне у широк осмејак.</p> <p>— Да, да, 
и Радован.</p> <p>— Туна! јесте! — рече доктор подругљиво, осврнув се Радовану — и ти баш знаш  
— Чудан образ!{S} Образ у кецељи — рече доктор.</p> <pb n="265" /> <p>— Не знам ја ваше Звонигр 
оје би је кнез после могао удати — рече доктор.</p> <p>Боја га пресече:</p> <p>— А што кнез да  
з угла.</p> <p>— Ама да ти кажем — рече доктор сломијеним гласом.</p> <p>— Нећу ништа више да м 
дета, ја сам ти већ казао једном — рече доктор немарно.</p> <pb n="261" /> <p>— Шта нема!{S} Ми 
до сада готово свуда већ изгубио — рече доктор чисто бојажљиво.</p> <p>— Е, изгубио изгубио! ми 
ан владалац, не би се ни познало — рече доктор.</p> <p>- Гори се угледа на бољега.{S} Кад кнеже 
идите... вас јамачно тамо чекају — рече доктор, и ухвати ађутанта за руку, доведе га до врата и 
ство, има случајева... изузетака — поче доктор, но кнез га пресече, не слушајући га даље.</p> < 
p>— Наравно, Ваша Светлост, — опет поче доктор, — но кнез га и по други пут пресече.</p> <pb n= 
ка да озебе.{S} Кнез је био тврдоглав и доктор је морао призвати у помоћ и сунце, које већ наги 
дан по један почне изостајати, а кнез и доктор, праћени гардом, наскоро се изгубише у даљини.</ 
ин ствар мало утишала.{S} Беше пришао и доктор, да изведе Боју и Радована до капије.</p> <p>— Ш 
ан.{S} Највише га је убеђивало то што и доктор и министар <pb n="623" /> тврде да је провео у з 
S} Кнезу се сијао широк осмех на лицу и доктор се постара да се и сам што пре почне смејати, те 
јуче обичним друговима чинили.</p> <p>И доктор нађе изласка.{S} Измирен са самим собом, он весе 
казујући прстом на своје груди. — Прави доктор!{S} Што ја изоперирам, то је свршено; ту више ни 
 такав посао.{S} Ту сам ја заиста прави доктор —- рече Ката осмејкујући се и показујући прстом  
тини било, као што није! — опет настави доктор.</p> <p>- Ама шта у милости, господине!{S} У как 
а лица и жива раздрагана погледа, млади доктор гипко прискочи, и пун страхопоштовања стаде по в 
о збуњен толиком пажњом кнежевом, млади доктор топио се у изразима захвалности и учтива снебива 
 што му кнез поче говорити „ти“ — млади доктор одговори сав потресен:</p> <p>— Дивно, светлости 
p> <p>— Доиста грозан обичај — одговори доктор.</p> <p>— Е, ето, а у Русији то се сматра као об 
 чистији и чеднији од Румуна — прихвати доктор. — Ваља само помислити на њино стрнџање.{S} Јама 
orme</foreign>! (То је много) — примети доктор, пун дивљења, — то је брзина обична путничка воз 
та копиле, онда то није ништа — примети доктор подругљиво.</p> <p>- То је несретан случај, госп 
</p> <p>— То те се слабо тиче — примети доктор.</p> <p>— Тиче ме се; кад имаднеш женске деце, с 
а, ти ага — а да ради нема ко) — заврши доктор свој говор.</p> <p>После се прешло на <hi>шеретл 
били сви у једнаком стању.{S} Чак и сам доктор није био ни мало изостао од осталих.{S} Седајућ  
и поведоше их ходником.{S} На вратим им доктор рече.</p> <p>Хајд сад идите; распитано је; ваше  
 чекају!“</p> <p>По одласку ађутантовом доктор се опет врати на своје пређашње место и седе кра 
p>Кнез прихвати:</p> <p>— Ево, господин доктор лепо каже, то чак и калуђери слушају, а што да н 
/p> <p>Све то и још много што шта друго доктор је имао да примети кнезу, али он не примети ништ 
Подуже су шапутали.{S} Махом је говорио доктор, а старац је само вртео главом.{S} Цео разговор  
 Боја срдито.{S} Он хтеде продужити, но доктор га пресече.</p> <p>— Што наложница! не мора бити 
 живи не идемо — понови Боја.</p> <p>Но доктор тако брзо и неочекивано и тако вешто згурну низ  
 то баш његово истинско уверење, на што доктор одлучно изјави, да тако мисли не само он, но „св 
у научном свету далеко чувени ботаничар доктор Павчић, а поред њега дворски прота, фино свештен 
окретом руке.</p> <p>Сад прискочи кнезу доктор.{S} И он га поче салетати и молити да се огрне.{ 
он мирно, али одсудно.</p> <p>У тај мах доктор даде знак министру као да му је хтео рећи да је  
/p> <p>— Ох, што се тога тиче — узе реч доктор — наш је свет веома.... како ћу рећи.... — <fore 
узмите огртач, ваш доктор вас моли, ваш доктор господару!{S} Зар добри господар неће ништа да у 
чините ми ту милост, узмите огртач, ваш доктор вас моли, ваш доктор господару!{S} Зар добри гос 
а човеку чија прошлост јамчи за успех. (Доктор је познавао ћату израније).</p> <p>Кнез радосно  
ед нешто позлило.</p> <pb n="616" /> <p>Доктор дотрчи.{S} Кнеза застане у дубоком сну, а у вели 
 тамокана!... они...{S} Јабогме!</p> <p>Доктор се нађе у неприлици са ове вике.{S} Он се окрете 
икну:</p> <p>— Господин докторе!</p> <p>Доктор притрча и у пристојној даљини узео обигравати ок 
 и врши синовље брачне дужности!</p> <p>Доктор зачуђено погледа кнеза. — То нисам знао — рече о 
ћу се брзо искусурати с вама....</p> <p>Доктор бојажљиво и полако устаде, набра чело, очевидно  
најдаље, кнез ће се пробудити...</p> <p>Доктор замуцну:</p> <p>— Та да, да, пробудиће се!{S} Ов 
 махне, па и пороке мога народа.</p> <p>Доктор је говорио „искрено“ и они су тако редом претрес 
какав се само но лудницама виђа.</p> <p>Доктор и нехотице затрепера на столици и осети да му це 
ске девојке, могу да чујем и ја.</p> <p>Доктор је с једне стране услужно одобравао кнезу, а с д 
и ово турски зулум - викну Боја.</p> <p>Доктор плану.{S} Он викну стражи: „вуците ове, вуците и 
ле — рече кнез пењући се у кола.</p> <p>Доктор се дубоко поклони и рече с осмехом:</p> <pb n="1 
орацима, лупајући срдито ногама.</p> <p>Доктор му пође узастопце.{S} Кнез осети да се доктор пр 
е обично понавља свака два часа.</p> <p>Доктор зину! — Светлости, је ли могуће да кочијаш за не 
...</p> <p>Неко закуца на врата.</p> <p>Доктор притрча и отвори.</p> <p>На вратима се указаше д 
замишљате под именом бунтовници.</p> <p>Доктор још не беше довршио а врата се собња полако отво 
упре поглед право доктору у очи.</p> <p>Доктор се збуни.{S} Њега је изненадило ово питање.{S} У 
еда, ма да је чуо његов долазак.</p> <p>Доктор се правдао; министар стаде у страну и ћутећки је 
на ходи овамо да ти нешто кажем.</p> <p>Доктор узе старца на страну.{S} Подуже су шапутали.{S}  
с, чељаде наше! — викну Радован.</p> <p>Доктор се згледа с дежурним, он му проговори нешто неки 
 тренутак, трљајући палцем чело.</p> <p>Доктор је ћутећки пратио кнеза очима.{S} Кнежево понаша 
је, него ћу ја бити као калуђер.</p> <p>Доктор с осмехом примети:</p> <p>— Па калуђери то најче 
 он се нарочито обраћао доктору.</p> <p>Доктор се нађе у неприлици; шта да ради?{S} Да почне од 
тања по чистом, пољском ваздуху.</p> <p>Доктор протумачи, с грациозним осмехом на уснама, да је 
ште и било што на то налик.{S} Бар сам „доктор радикалац“ вазда је порицао да је ствар била у т 
одила по новинама препирка под називом „Доктор радикалац“ скупио је био, како веле, ђаке пред ш 
>Кад је било у сред јела, кнез викну г. доктора, рече му да седне ближе, и узе га у шали <pb n= 
презрена метала.“ Он је имао од кнежева доктора усмено овлашћење да може на ту „комедију“ потро 
истинско одушевљење? - упита кнез свога доктора, показујући руком на огромну масу света, која с 
?</p> <pb n="258" /> <p>Радован погледа доктора мрко и попреко.</p> <p>- Зар би је смели чекати 
му трпети оскудицу?</p> <p>Кнез потапка доктора по рамену и чисто га протресе.{S} Кнезу се сија 
у у шаке, и не свраћајући више пажњу на доктора.</p> <p>Бојећи се да га не узнемири, лекар је н 
 ађутанту да се такође уклони, па, узев доктора под руку, приђе својим колима.</p> <pb n="143"  
/p> <pb n="262" /> <p>Овде Боја прекиде доктора,</p> <p>— Јеси ли жењен, господине, и имаш ли д 
ту израније).</p> <p>Кнез радосно стеже доктора за руку и, теглећи се, рече:</p> <p>— И — их, д 
ође доктор и млађи ађутант.{S} Кнез узе доктора под руку и, <pb n="214" /> чисто мазећи се, узе 
> <p>— А, докторе — поче кнез ударајући доктора по колену — а?{S} Како ти се допада ово?{S} Леп 
— ходите ближе; и, показујући му претом доктора, он додаде: реците му ви да се вара; будите ми  
ешто говорити некој девојци? - упита он доктора.</p> <p>- Почели сте говорити о љубави - рече д 
отаџбине.“</p> <p>Не скидајући поглед с доктора, кнез га упита, да ли он збиља тако млели, и је 
 А, докторе — поче кнез, ударајући опет доктора по колену — а?{S} На крају крајева ипак нешто в 
дан пут кнез жустро диже главу и упре у доктора свој помућен, разрогачен поглед, поглед какав с 
 је код наших Румуна у Балканији.{S} А, докторе, шта мислиш ти о томе?</p> <p>— Факт је, светло 
ојка до своје осамнајесте године?{S} А, докторе, шта мислиш?{S} Она има 18 година?</p> <p>— 18, 
ше у даљини.</p> <pb n="144" /> <p>— А, докторе — поче кнез ударајући доктора по колену — а?{S} 
м, мењајући нагло разговор.</p> <p>— А, докторе — поче кнез, ударајући опет доктора по колену — 
p> <pb n="618" /> <p>— Од кад смо овде, докторе? — упита кнез на један пут, а глас му је био та 
а у самим погледима народним.{S} Је ли, докторе, како ти оно рече: наш је народ у томе доста <h 
раскопчавајући своју униформу. — Је ли, докторе, <pb n="215" /> а да ли би се ово могло повести 
а сведочи.{S} А?{S} Како ти се то чини, докторе?</p> <p>— Наравно, Ваша Светлост, — опет поче д 
да чујемо подскочице, Је л те господин, докторе?{S} А има их веле дивотних.{S} Мој професор књи 
рв — прихвати кнез — то си добро рекао, докторе!{S} Ми становници Балканије још смо деца Истока 
, кад смо већ на томе, кажи ми искрено, докторе, верујеш ли ти у будућност Балканије? — рече кн 
убе девојштво пре удадбе.{S} Откуда то, докторе?</p> <p>— Ту су узроци разни, светлости, ми смо 
у и, теглећи се, рече:</p> <p>— И — их, докторе!{S} Ово ће бити диван идилски тренутак.{S} Како 
 <pb n="152" /> узимају; али шта велиш, докторе, о оном обичају код Руса, где оцеви жене своје  
} И да ли је девојка?{S} А, шта мислиш, докторе, да ли је девојка?{S} Врло је интересно да ли ј 
 га упита:</p> <p>— Шта да им кажем, г. докторе?{S} А за тим се одмах поправи и место „г. докто 
} А за тим се одмах поправи и место „г. докторе“ рече „господине капетане.“</p> <p>Тек на речи  
е узе слатко смејати.</p> <p>- А?... а? докторе, како ти се чини?{S} Лепо гостопримство?{S} Је  
во оскрвнило је и ове свете речи.{S} А? докторе?{S} Је ли тако?{S} Делиш ли и ти моје мишљење.< 
нећемо ни у чему трпети оскудицу.{S} А? докторе, а?{S} Је ли да не ћемо ни у чему трпети оскуди 
ром уђе у собу.</p> <p>— Баш је лепа, а докторе, а?{S} Је ли да је лепа? <foreign xml:lang="fr" 
он се окрете лекару:</p> <p>— Господине докторе, чините своју дужност!{S} Господар је болестан  
 <pb n="154" /> <p>— А, како ти се чини докторе, какав је ово обичај.{S} И то у православној Ру 
оћу да чујем све.{S} Наредите, господин докторе, да младићи певају све слободно, као што то оби 
ече одсудно:</p> <p>— Разумем, господин докторе!{S} Све ће бити у реду.{S} Само у колико сахати 
ах осврте се и викну:</p> <p>— Господин докторе!</p> <p>Доктор притрча и у пристојној даљини уз 
росто ради — стегне за гушу и удави.{S} Доктори не знају шта је болеснику; они виде гукруе, гуш 
по поноћи, кад су изненадно дотрчали г. докторовој кући и позвали га да одмах иде у конак, кнез 
ворски.</p> <p>Кнез се смејао овој шали докторовој; у опште, разговор с доктором кнезу се јако  
шњих послова, и да би радо говорио с г. доктором.</p> <p>Кнез цикну:</p> <p>— А.. а.. а! он је  
еома озбиљно.{S} Не снебивајући се пред доктором, он узе корачати пољаном, то лево, то десно и  
м рукама и истуреним прсима, стоји пред доктором, гледа га с висине и слуша га подругљиво.</p>  
вако:</p> <p>После разговора с кнежевим доктором Срећко пође да нађе згодно лице преко кога би  
отраја дуго дежурни се врати с кнежевим доктором.{S} Још с врата доктор повика:</p> <pb n="257" 
нутку потпуно беше изједначио са својим доктором, с млађим и старијим ађутантом, чак са својим  
анту да остане доле пред вратима а он с доктором уђе у собу.</p> <p>— Баш је лепа, а докторе, а 
ој шали докторовој; у опште, разговор с доктором кнезу се јако допао.</p> <p>Високи путници нис 
p> <p>После је заустављао поглед час на доктору, час на појединим предметима, и гледао их тако  
ксалост.{S} Он даде руком знак Кугићу и доктору да изађу, а сам оста са својим ађутантом.{S} Се 
 <p>Растислав даде прстом знак кнежевом доктору.{S} Сав зајапурен, весела лица и жива раздраган 
сподар неће ништа да учини своме верном доктору.“</p> <p>Богорадећи тако, доктор је с раширеним 
е особине народне и једнако је понављао доктору:</p> <p>— Само хоћу све искрено да ми говориш;  
ао своје пожуде; он се нарочито обраћао доктору.</p> <p>Доктор се нађе у неприлици; шта да ради 
каније? — рече кнез и упре поглед право доктору у очи.</p> <p>Доктор се збуни.{S} Њега је изнен 
<p>— Ђенерале, ево, ово су сва потребна документа која несумњиво сведоче ваш злочин, вашу издај 
ет по пакет и бирајући поједина писма и документа из њих.{S} Најпосле нађоше кутицу од црвена п 
Силног, да има за то и писмене доказе и документа, која се налазе код њене родбине у Америци.{S 
дник и министар правде.{S} Прочитаћу им документа која несумњиво сведоче ваш злочин.{S} Сачинић 
хтели показати ма и један једини од тих документа који потврђују моју кривицу? — упита он храпа 
 доста угледних људи.{S} Ти <hi>писмени документи</hi> такође носе траг да из ваше <pb n="88" / 
ели господин био јо, по свима службеним документима, законити супруг госпође Моне) — госпођа Мо 
ју поставку своју утврђивао је писменим документима.</p> <p>Све ово учинило је на кнеза дубок,  
они.{S} Међутим Мона је била начисто да долазак Лепшин у њену кућу значи предаја кнезу Мутимиру 
сврте да га погледа, ма да је чуо његов долазак.</p> <p>Доктор се правдао; министар стаде у стр 
нати, ко би га добро загледао, да га је долазак ове женске узбудио.{S} Стаде пред огледало и по 
оједине случајеве, приликом тих његових долазака.{S} Помињао ручкове, вечере; спомену стару гос 
ао речи које долазе с оне стране гроба; долазе с оног другог света.{S} С тобом говори један мрт 
ега да се плаши, јер ће гости почети да долазе тек око 4 часа, а сад је јаком три.{S} Мона зна  
нске прилике, где грабе уз брдо, као да долазе одонуд из преко манастирска потока.{S} Радован в 
 моје речи можеш сматрати као речи које долазе с оне стране гроба; долазе с оног другог света.{ 
на је поглавито мушка забава.{S} Женске долазе у каване само на кратко време, поглавито лети, к 
оспођине с младим људима.</p> <p>— Људи долазе послом, неки и да се препоруче, све је то из пош 
шол,“ одлази, сад ће гости почети да ми долазе.{S} Говорећи то она догура мужа до врата и он од 
.{S} Сматрај, дакле, као да ти ове речи долазе од каква невидљива духа, који нема никаквих веза 
а би хтела да што рекне, али речи редом долазе једна по једна на језик, али пре но што се језик 
да стеку име, положај, богатство, а амо долазе с једном свећицом у руци и доста је неколико сто 
 као потомак династије Косанића и т. д. долази у стару престоницу Косанића и т. д., иде стопама 
м је гђа Мона позива да и она — Лепша — долази на јаузне и да постане члан овога „женског клуба 
е све што је младо и лепо, а место њега долази ругобна, превремена, неприродна старост.{S} Млад 
 глас, по коме се лако могло познати да долази из уста какве кокете.</p> <pb n="597" /> <p>— Е! 
иљно.</p> <p>Понекад је бивало да Лепша долази срдита, и још с врата удара у плач и прекоре.{S} 
се беше разнео глас, да за кратко време долази кнез, мртав или жив, пошто је јако било утврђено 
е, већ сам три пут звонио и још нико не долази.{S} Симон!{S} Симон! — Слуга утрча, — Мој шах, С 
 прилику, говори, да Перун Црнојевић не долази сам од своје главе, но по споразуму и договору ц 
} Јес, здравља ми!{S} Ето, кад оно лане долази наша Даринка из Звониграда.{S} Узмем је ја овако 
То је недалека будућност.{S} Што иза ње долази — то припада овим несталоженим елементима, који  
{S} Да л’ је дознао да је она овде, или долази случајно другим каквим послом? — Све ово прелете 
ну главу, а данас им ево тај исти човек долази за министра, и то још долази у друштву с људима  
 Само ти пази да ми увек јавиш ко с њим долази у додир.</p> <p>Између Растислава и Ратка развио 
ом реду да се о себи побрине.{S} За тим долази породица; после родбина, ближа и даља, за тим пр 
, каване; да овде у <pb n="605" /> лево долази тобџиска касарна, до које се тако рећи може дови 
етом какав је тамо.{S} Ви знате ко тамо долази, милостиви господине!</p> <p>— А надзорнице над  
и — династија је оборена; на њено место долази други јачи, вреднији, спремнији.</p> <p>„Шта је  
ио, за тим рече:</p> <p>— Дакле све што долази после догађаја у непознатој кући, све је то само 
 се само тако претвара.</p> <p>Час опет долази опширан извештај о последњем путовању у Беч орло 
исти човек долази за министра, и то још долази у друштву с људима који ни по годинама, ни по на 
ледан официр.</p> <p>За кнежевим колима долазила су кола Растислављева, а у њима министар унутр 
 чекаонице и упутио се страни откуда је долазила вика, кад га ађутант срете, блед и пренеражен. 
 даљине зачу јака тутњава кола, која је долазила све ближе и ближе, док се најпосле не заустави 
 познаје.{S} Али личност му никако није долазила на ум и он брзо напусти то размишљање.{S} Зати 
равећи све мање и мање нагибе, најпосле долазила да се скоро са свим заустави, Мона би јој лаки 
— Каква је то госпођа Јованка?{S} Је ли долазила још који пут?</p> <p>- Не знам; од кад сам ја  
i>, јер да се не мисли предати не би ни долазила — мислила је Мона у себи.{S} За тим додаде гла 
е, ја ћу доћи доле.{S} Не знам и што си долазила; ниси имала друга посла - заврши он срдито.</p 
а, јахало је два гардиста.{S} За тим су долазила кнежева кола, красан интов, запрегнут са 4 ват 
, и то коме, и какве су ствари поименце долазиле? јесу ли пријатељи из Балканије, преко мене, п 
сва пратња кнежева.{S} Наравно, даље су долазиле слуге, кувари и друга послуга, с прилично вели 
уство, и да му доводи муштерију.</p> <p>Долазиле су махом жене, он их је примао све по две и дв 
 и посебице, и по два-три у гомилицама, долазили су и звали је да „отаљају још по једну,“ но он 
 за државу, на којима се дало зарадити, долазили су у руке Хаџијине, а он их је умео извршивати 
з рукава.</p> <p>Чиновници министарства долазили су редом један по један.{S} Обично корачају сп 
ена свака вила.</p> <p>Испод ових слика долазили су стихови у црвеној, плавој, зеленој боји, а  
вој камилавци.</p> <p>У четвртим колима долазили су други ађутант кнежев и дворски писар, два м 
а, јагода и других плодова.{S} Најпосле долазили су разноврсни слатки ликери, а за особе с бољи 
 киме из Балканије? да ли су преко мене долазили какви поклони од Црнојевића пријатељима у Балк 
е било већ доста људи, а још су једнако долазили.{S} Неки су седели, други су у гомилицама разг 
е у голему чуду.{S} Као кроз неки мрак, долазило јој је на ум нејасно сећање како се била решил 
познаје, па тамо што буде, нек буде.{S} Долазило јој на ум чак и да се убије.{S} Једном се беше 
руштву, т.ј. при крају јаузне обично је долазило и по неколико мушкараца, то се тако у друштву  
едњу кнежеву љубавну историју.{S} То је долазило као поручено.{S} Ваља се користити и том околн 
p> <p>Гледајући га овако, Растиславу је долазило на ум да се рине на кнеза, да га дочепа за уво 
вист и злоба!</p> <p>И тако се поступно долазило до уверења да управо није никад ништа ни било; 
гледао просто страшан.</p> <p>— Идем... долазим... одмах долазим — рече ђенерал ужурбано, па ју 
, јер сам искуснији, мудрији.{S} Али ја долазим на престо силом, убиством, преко мртва трупа.{S 
ашан.</p> <p>— Идем... долазим... одмах долазим — рече ђенерал ужурбано, па јурну у побочну соб 
тајало, и место природе, као што рекох, долазио је глупи листић, или парче какве крпе.</p> <mil 
ече немарно: — Хајд ми причај.</p> <p>— Долазио ми изасланик „Балканске Браће“...</p> <p>Мутими 
у рачуну...“</p> <p>Овај глас као да је долазио из много веће дубине но глас из првога гроба, а 
у, погледа тамо на ону страну откуда је долазио тај разговор и рече:</p> <p>— Неки људи!</p> <p 
ече други крупнији, мушки глас, који је долазио из истога гроба, али с много плиће површине.</p 
о.{S} Више од 10 година узастопце он је долазио на вашаре, светковине и саборе у овоме крају. ( 
 баре сматрано као лековито.{S} Свет је долазио, односио блато кући парио се њиме, и, вели, да  
олештине.</p> <p>Десет година усастопце долазио је тако хоџа у Балканију, обилазио вашаре, добр 
е.</p> <p>Прокљувало се и то да је кнез долазио у <pb n="635" /> блуднички дом, и на пређашње п 
ка изрека: „Пило се као оно кад је кнез долазио.“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После  
овај облак јурио је необичном брзином и долазио све ближе и ближе.{S} Свет сврати пажњу на ово, 
ј радио?{S} До каквих је рафинерија тај долазио!{S} Ваљда преко тридесет девојака прошло је кро 
издигну на врхунац.{S} Али кад му је ко долазио згодно под секиру, рубио је немилосрдно.</p> <p 
но, пуно цвећа, кад год је кнез Мутимир долазио на ова присна посела.</p> <pb n="289" /> <p>Вис 
о поклони, изговорив ове речи.</p> <p>- Долазите ли лично од господара? — упита Врбавац.</p> <p 
атске преговоре, док се успело да обећа долазити на јаузне; за што је најпосле Мона морала ићи  
unit="subSection" /> <p>Гошће су почеле долазити Мони око 4 часа по подне, а у 4½ већ су све би 
је, за што се онолико устезала да почне долазити њој — Мони — у посету; за што је било нужно во 
 тешка и буновна сна кнез Мутимир почне долазити к себи.{S} Но и ово је буђење ишло споро.{S} К 
ерама и мучким нападајима, онда то неће долазити од млађега колена, ни од овога тајнога братств 
д, гледећи човека како умире, Жика поче долазити к себи од љутине и сети се, да тамо, на оном к 
веној дружини.{S} Кад прве гошће почеше долазити, он се извини и оде, с тврдим обећањем да ће о 
твојих планова.</p> <p>Ратко беше почео долазити у ватру, и све је живље говорио.</p> <pb n="56 
ити у таквој прилици.{S} Но то је могло долазити и отуда, што је пуковник Врбавац у опште био в 
.</p> <p>Око 8 часова изјутра почеле су долазити депутације.{S} Ту су били попови, кметови и ко 
ровео у таквом стању, но кад опет почех долазити к себи, ја осетих да се возим у некаквим колим 
 у карактеру.{S} Какве нужде ти имаш да долазиш у заваду и опреку с овом дружином?{S} То су све 
 су и њега прегледали, они опет затворе долап, обесе слику, поврате у ред све ствари, позакључа 
их ногу, крај отомана, стајао је велики долап, с пуно ситница на њему.{S} У копрцању, Лепша оду 
 у њу кључ, ту ћете наћи тајан гвоздени долап, а у њему...</p> <p>Кнез се окрете Врбавцу и рече 
у челични кључић и отворе тајни метални долап с више преграда.{S} Пошто су и њега прегледали, о 
и нечујно.{S} У зиду се указа четвртаст долап прилично дубок.{S} У њему је стајало поређано нек 
 Овде вам је кључић од тајног гвозденог долапа, узиданог у дувар <pb n="305" /> испод ваше слик 
слику кнежеву, испод које је било тајно долапче.{S} Кад кнез ућута ђенерал рече збуњено и смете 
 којој орловчани „пливају“ због кнежева доласка; негде је призиван божји благослов, а негде су  
пали су чак у такав севдах због кнежева доласка, да су попалили гомиле ђубрета што су годинама  
а беше села за сто, на коме је пре њена доласка кнез Мутимир био разасуо нека своја писма и хар 
>И иначе је Орловац због овога кнежевог доласка претрпио многе и многе промене.</p> <p>Неке од  
тању у Балканији, које је настало услед доласка старога кнеза Косанића.{S} Наравно, везе с Турц 
<p>Није се још напунио ни месец дана од доласка новога министра Кугића, а већ је у сваком окруж 
тали.{S} Кад је било равно један час од доласка, кнез нареди полазак.{S} Одјекну још последње к 
ему.</p> <p>Није прошао ни пун сахат од доласка капетанових људи, а у општинској кући већ је ки 
ета бара“ затрпава.</p> <p>Али сад, при доласку кнежевом, гунђање народно није помогло — „света 
 другом не говори до о Перуну и његовом доласку.{S} Свет свашта трабуња.{S} Нагађа се и што јес 
82" /> међу нама? шта је настало по мом доласку у Балканију? јесу ли наше везе продужене и посл 
, велика кућа, многа познанства, велики доласци, положај мужа, око кога се купе млади људи, мол 
оћне теревенке с друштвом, његови доцни доласци, кад се тек пред зору враћао блед, изможден, с  
чић застаде, наже се на ограду, погледа доле у запенушене таласе, окрете се Жики и заусти нешто 
ву, Синђи првој паде на ум да је изведе доле у поток, где оно хоџа погађа.</p> <p>Чим Синђа пом 
 водена струја и бацила их куд год ниже доле - рече Враничић - тако је било име, или тако су ба 
 Пава зачуђено.{S} Ја сам мислила да је доле у потоку.{S} Их, да знаш, стрина Синђо, како ме мр 
 одаје.{S} Кнез рече ађутанту да остане доле пред вратима а он с доктором уђе у собу.</p> <p>—  
, на половини прекине, једна пола падне доле на патос, а друга се опет прикупи и приљуби руци,  
 доба суварак се пребије и мајмун падне доле на земљу.{S} Његови гонитељи склептају се око њега 
једну страну, а крајеви усана повели се доле, као оно у детета кад хоће да заплаче.{S} По лицу  
је прешло два чамца, да су други остали доле с чича Мунтијаном да виде хоће ли моћи кога да спа 
ан одоше.{S} Као на крилима слетеше они доле манастиру.{S} Уз пут разабраше од неких жена да су 
е будућност осигурана.{S} Мене ћеш наћи доле на басамацима.{S} Ја ћу ту чекати твој извештај.</ 
си пошла, а кад свршим овде, ја ћу доћи доле.{S} Не знам и што си долазила; ниси имала друга по 
<pb n="252" /> <p>Старац хтеде поћи сам доле конаку да потражи кћер.</p> <p>„Ја сам отац; мени  
у.{S} Своју „престоницу“ био је подигао доле испод манастира у бурјану, недалеко од манастирске 
већ морају чекати, онда је боље да сиђу доле где ће све видети, но да дремају овде на утрини.{S 
кити се, изађи, — госпођа!.{S} Сви капу доле.{S} А да си најпоштенија, кад си гола — свак те пр 
Он се окрете Жики, рече му да иде одмах доле и да нареди људима, да се спусте за један пушкомет 
ве више вратима.</p> <p>— Дакле доћићеш доле на ручак, да те чекамо? — упита госпођа Софија на  
анију овим несрећним случајем постигао, долеподписани испуњавају једну тужну дужност примајући  
ом.{S} Цео разговор није се могао чути; долетале су само поједине испрекидане речи; — „довека с 
ласна примедба Бојина.{S} После су опет долетали одломци.... „сретнија од свију“.... „намесити  
се ради у осветлењеној кући — до њих су долетали звуци музике, одломци лепе женске песме и весе 
 суд!{S} Као рис разјарен, газда ће сад долетети с оплавком у руци и испребијаће нас на мртво и 
ешто ужурбани.{S} Прве речи што до њега долетеше биле су:</p> <p>„Па, наравно, да је <hi>отрова 
ам могао разабрати.{S} Само у један мах долетеше до мене ове речи које сам сасвим разговетно чу 
у: „Лепа девојка!{S} Баш лепа девојка!“ долетило је у два маха до њених ушију, и она је знала д 
, духовит човек, коме је ванредно дивно доликовала његова сјајна, капетанска униформа.</p> <p>У 
га се већ видела у даљини лепа моравска долина.{S} Још сахат два хода и они би изашли из планин 
алутао на ову грешну земљу.{S} У пустој долини саможивости људске расте усамљен стручак бела љи 
Једна његова суза канула је у ову пусту долину.{S} То је била суза љубави, <pb n="342" /> и на  
 и ко на владалачкој благодарности зида дом свој, ствара грађевину, под чијим ће развалинама из 
кнез долазио у <pb n="635" /> блуднички дом, и на пређашње приче накачене су нове.{S} Каквих ти 
се прилика исповеди да је ово блуднички дом и нагласи ми како би незгодно било кад би по граду  
њу и да је за њом дотрчао и у блуднички дом.{S} Газда овога дома није се много бринуо да побија 
е подвргне надзору и прегледу блуднички дом куда их је одвела она женскиња, и да њу пронађе, ух 
г.</l> <l>И ти ступаш данас у тај свети дом </l> <l>Викни само, кнеже, ми смо сви с тобом.</l>  
, господо, ја сам готов на све.{S} Овај дом, у коме се ми саветујемо (Преседник министарства пр 
је и опасност већа да при уласку у свој дом може главу разбити.</p> <p>Сем свију других припрем 
народни посао.{S} Па кад су тако обадва дома заслужна, онда обадва треба и да владају, и то наи 
трчао и у блуднички дом.{S} Газда овога дома није се много бринуо да побија овај глас, пошто је 
ити да ја будем отрован у сред њиховога дома, да примим смрт у јелу и пићу, које ми се подноси  
тија крв <pb n="522" /> из два заслужна дома, и пламен династичке распре није од тога ни мало с 
нерал се оженио девојком из владалачког дома Косанића, у то име ђенерал Врбавац унео је у устав 
ича Милоја, али њега не бејаше нигде на домаки и на догледу.{S} Перун се брзо опорави: рану при 
но чува и храни мајмуна, те га једва он домами и ухвати.{S} Светина се била искупила гомилама.{ 
овде жентурину што је девојку јамачно и домамила.</p> <p>— Па где је та жентурина? — упита дежу 
мства, за 2 развода брака, за 4 случаја домаће кавге и заваде, где је у 2 случаја било боја изм 
се наћи усред тих интрига.{S} Уз обичне домаће интриге, придружиће се интриге страних дворова.{ 
 ни брачни и љубавни односи, ни светиња домаћег прага, ни нежне рођачке везе; купљено је све шт 
 јој лекарску помоћ преко свога рођеног домаћег лекара.</p> <p>— Таква добродушна жена!{S} Така 
стао удовац.{S} Смирена и побожни попа, домаћи свештеник госпођин, одмах прве недеље када је до 
иле су ово дана у големом послу.{S} Сви домаћи орловачки песници, као и по неке <pb n="168" />  
 брачним дужностима.{S} Разлог је био — домаћин хоће једног радника више у кући.{S} Исти је раз 
 слушао да у Балканији има крајева, где домаћин не сматра да је почастио госта како ваља, <pb n 
дне на земљу.</p> <p>Разјарени голотрби домаћин тек сад притрча полумртвим вочићима и поче их у 
Тек тада једва дође к себи и овај вајни домаћин, и једва се сад тек сети тога, што је одавна зн 
 судбини својој.</p> <p>Међутим свирепи домаћин није више био вочиће да му пођу, зли да их нате 
о и без ружне речи.{S} Њих је дакле њин домаћин био сад да их <hi>казни</hi>, и ко зна докле би 
 жену да се одмори; извини се да је као домаћин дужан обићи и господу у побочној соби (ту се ве 
ажи другу чељад своју.</p> <p>Сем Боје, домаћина, из велике Крсманове куће бејаху дошла на ову  
т ваша и положај ваш, и положај мој као домаћина могао ме је уздржати те на прву увреду нисам о 
јадину, пало је сад у део да игра улогу домаћина при дочеку његове светлости младога кнеза.</p> 
жни начелник морао је узети на се улогу домаћина, њему је пало у део да представи младоме кнезу 
а.</p> <p>При последњем напору и узвику домаћина добри вочићи још једном прегнуше из све снаге  
 начелника“ извела велики број угледних домаћина да дочекају и поздраве господара.{S} То је бил 
, а све у славу кнеза Мутимира.{S} Неки домаћини орловачки пали су чак у такав севдах због кнеж 
 тако!{S} То ти знаш!“ За тим се окрете домаћину:</p> <p>— Што, бога ти, господине, не избациш  
е о браћи Враничићевој и о +пуно других домаћих ситница, а Враничић је јасно видео да је ово чо 
у вече друштво се почело разилазити.{S} Домаћица је редом испраћала своје госте.{S} Неке је нар 
 што је бануо тако рано и изненадно.{S} Домаћица изађе пред њега, прими га срдачно и поведе пра 
а госпођа их дочеку је, као гостољубива домаћица!{S} Шта ту има грешно?{S} Обична учтивост, кој 
сти почну разилазити.{S} Добра и весела домаћица испраћа их једне по једне, старајући се да на  
о храпав и промукао.</p> <p>Млада, лепа домаћица стукну престрављена.</p> <pb n="287" /> <p>Кне 
икакво зло не може десити у кући где је домаћица ова анђелска жена, чије цело биће дише љубављу 
не која је стајала отворена и у коју је домаћица могла сваки час ући, задувани, разбарушени, за 
о?{S} То треба и ја унапред да знам као домаћица — узе запиткивати Каја.</p> <pb n="280" /> <p> 
за тренутак отпаднем до у кујну.</p> <p>Домаћица изађе, а кнез и лепа гошћа остадоше сами.{S} О 
ћем и приђе им брзим корацима.</p> <p>— Домаћице, где си ти? — рече пуковник као мало прекорно  
о се жив разговор.{S} По дужности добре домаћице, Мона је ревносно обилазила гомилицу за гомили 
пићу, које ми се подноси у њено име као домаћице“....</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Qu’-est-c 
ction" /> <p>Дворана, у коју уђе кнез с домаћицом, била је јако осветљена.{S} Ова светлост непр 
на и кнез, како ступи у дворану, угледа домаћицу и гошћу у будоару, а угледаше и оне њега.{S} К 
>— Свакако, мени је дужност да известим домаћицу куће о ономе што се овде десило мојим утицајем 
е — чу се из дворане весео и шаљив глас домаћичин, која се враћаше из кујне, где је издала посл 
 од пете до <pb n="480" /> главе у црна домина.{S} Не говорећи ништа ови људи донеше из угла пр 
 некаква људска прилика, умотана у црно домино и држала ми под носом некакву флашицу.{S} Бацим  
 рече секретар.</p> <p>— Упитам особу у домино, где сам ја ово? и шта се ово самном ради? и зна 
мах похита да што пре свршава ствар.{S} Домишљајући се како би најлакше извела Паву, Синђи прво 
 све мислим да су ме они овамо донели — домишљао се секретар.</p> <p>— Донели, донели, добро, д 
т помогла да поврате ранији сјај својих домова.</p> <p>За будућност либерала ће све више постај 
вско-балканиских надлештава и приватних домова не зна се поуздано, али се даје лако замислити п 
а сами кољете.{S} Оскврнили сте и свете домове молитве; од богомоља сте направили храмове стида 
 се угледали и многи угледнији приватни домови.</p> <p>У тим натписима одано грађанство свију р 
аље.</p> <p>— Какве нам гласе носите из домовине?</p> <p>— Ако бог да добре и сретне, господару 
ђашњих година бивао толико пута у вашем дому.</p> <p>Милоје узе набрајати поједине случајеве, п 
 у памети само то, како је једне ноћи у дому његових родитеља, где је пре увек било тако <pb n= 
 раскалашност.{S} Један по један сеоски Дон Жуан поче износити целу болту своје љубавне поезије 
 дати, али докле се то може бранити?{S} Донде, док кнез хтедне слушати.{S} Кад једног дана њему 
 је покоран у тим стварима, и шта више, донекле чак сматра то за част.{S} У Хрватској, веле, се 
их младих људи била изашла на незгодан, донекле управо на скандалозан глас.</p> <p>Чудне су ств 
ам већ ни колико има година од тада!{S} Донекле сам бројала, па се после пометох у рачуну...“</ 
 пориче ни женскима, али, наравно, само донекле.{S} Она појми и шта је страст; она разуме и шта 
а, али веома лепа.{S} Обадве ове женске донеле су пуне руке неких ствари, а црна придика носила 
рнице.</p> <p>Сутра дан службене новине донеле су опис погребне свечаности, где се покојни ђене 
="360" /> <p>У исти мах службене новине донеле су кнежев указ, којим се у војном министарству,  
 домишљао се секретар.</p> <p>— Донели, донели, добро, донели, господине маркиже, али ето слуга 
кретар.</p> <p>— Донели, донели, добро, донели, господине маркиже, али ето слуга вели да сте са 
донели — домишљао се секретар.</p> <p>— Донели, донели, добро, донели, господине маркиже, али е 
ји га је обузимао, кад год би му јутром донели извештаје да се такви гласови шире по граду.{S}  
...{S} Ја све мислим да су ме они овамо донели — домишљао се секретар.</p> <p>— Донели, донели, 
ли — али сви ти дипломатски кораци нису донели никакве користи; Заре не хтеде више рећи ни речи 
е је у многим стварима донело напредак, донело је огроман назадак у појмовима о љубави и полним 
 Хришћанство, које је у многим стварима донело напредак, донело је огроман назадак у појмовима  
о су и били!</p> <p>Све ово притворство донело је Хришћанство.{S} Хришћански аскетизам убио је  
а.{S} Можда још у почетку прошлога века донео га је у Цариград из Немачке некакав мајстор бродо 
n="11" /> <p>Први број службених новина донео је кратак опис крваве кнежеве погибије, где се ве 
 пет, двадесет.{S} И тако чича Степа је донео равно двадесет ока злата да се утроши на пропаган 
лизу 11 часова кад слуга, једва једном, донесе нестрпељивом маркизу извешће да је г-н барон буд 
} Али жандарм се на скоро врати сам.{S} Донесе одговор да је та женска јутрос утекла од г. ађут 
.{S} На огромним послужавницима послуга донесе млеко, црну каву, скоруп, масло, чоколаду, слатк 
 једно дугме с прслука....</p> <p>Он је донесе до дивана, и спусти је, па јој онда разапе и при 
р, који се случајно десио у Јеленику, и донесе глас, да је кнез доиста погинуо; да је с њим пал 
{S} Помогну ми, натоварим вас на кола и донесем кући.</p> <p>— Бојећи се да вам што не буде, ја 
ји таква дувана нема, а овај мора да је донесен са стране.</p> <p>Затим један од сељака опет уз 
њчићи и углађени, тек јутрос од кројача донесени црни капути, све се то сливало у једноставну ш 
зете и подесне мере.{S} Одмах сутра дан донесени су укази:</p> <p>„Да се војска постави у ванре 
квих закона о политичким удружењима.{S} Донесите тај закон, и ова ће дружина сутра постати јавн 
м; заповеди да му се спреми коњ и да му донесу парадно одело.{S} Разасла и друге најнужније пис 
ли су се, само још о томе кад ће му она донети „лек“ и где ће му га предати?{S} Као капару дао  
 <p>„Један исти отров у већој дози може донети одмах, тако рећи тренутну смрт - док у мањим доз 
елите?</p> <p>— Добро!{S} Кад ми можете донети?</p> <p>— За пет дана.</p> <p>— А цена?</p> <p>— 
на, позвати да избере скупштину која ће донети своје закључке о попуњењу владалачког престола“. 
седи туђинско копиле.{S} Нова династија донеће нову срећу, нов напредак, нов полет и благостање 
а домина.{S} Не говорећи ништа ови људи донеше из угла преда ме мала сточић, застрт црном чохом 
 а Боја запе из свег гласа, што га грло доноси: „А.. а..а.. ј потеците у помоћ, отеше нам девој 
 у сред Беча. „<title>Кикирики</title>“ доносио је сваки час слике о томе, између осталога и сл 
тво?</p> <p>Растислав побледи у лицу, а доња му усна узе дрхтати.</p> <p>— Од кога си то чула?  
, јаке обрве и као крв дрвена, подебела доња усна, нарочито су карактерисале ово младо лице.</p 
ни језици висили су на пољу, отомбољене доње усне дрхтале су, и грчевито се купиле, вочићи су ж 
ивуче ненадна светлост, што се појави с доње стране.{S} Он окрете поглед тама и на левој обали  
 се у општем брујању, које је владало у доњем крају стола, док је у зачељу кнез говорио.</p> <p 
/p> <p>КАРИО АМУРЕЛИ</p> <!-- Недостаје доњи део странице --> </div> <pb n="2" /> <div type="ti 
подара, а и вас, молим покорно.{S} Само доњи крај Лепетнице, молим покорно, није заступљен.{S}  
ин, у мајорској униформи, с отомбољеном доњом усном.{S} Он отшкрину врата и застаде.</p> <p>Мон 
а и рекла: имаш брата кнеза, леп човек, допада ми се, буди ми на руци да се с њиме ближе познам 
 се смешила.</p> <p>— Тако!{S} То ми се допада.{S} Чисто, јасно и отворено.{S} Е, саслушајте са 
ћи доктора по колену — а?{S} Како ти се допада ово?{S} Лепа вожња!{S} Жива железница; а?</p> <p 
се смешио.{S} Изгледало је као да му се допада овај говор ђенералов.{S} Он примети: <pb n="339" 
hi>брату</hi> сам показивала; и њему се допада.</p> <p>Док је госпођа ово говорила, Тоша приђе  
стварима.{S} Кад примети да ти се нешто допада, набавиће ти па ма шта коштало.{S} Такав је био  
стислав се смешио.{S} Ова Раткова хвала допадала му се.</p> <p>— Јес, данас изгледам добро.{S}  
з би био дупло обвезан.</p> <p>Ратку се допадала ова замисао.{S} Налазио је незгоде само у томе 
и где је и шта је то.{S} Та му се ствар допадала онако у целини, и он у појединости није хтео н 
ок је Ратко дарежљиво сипао знаке свога допадања, дотле је она неколико пута нестрпељиво прошап 
е лепо, народски, а претпостављенима се допадао што „не зна бог зна шта, али добро слуша и ника 
ме свецу треба какав тропар.“ Народу се допадао што са сваким уме лепо, народски, а претпостављ 
не мртва једна сестра кнежева, њена кћи допаде рана, адјутанту би куршумом размрскана десна рук 
на сваки цвет који <pb n="452" /> му се допадне, да пије сладости живота свуда, где год их нађе 
 19 година, имао несрећу да се нарочито допадне госпођи Мони.{S} Она га је дозвала к себи; у „н 
амо младе јелене — и ту те видим....{S} Допала ми се одмах твоја свежина, твоја детињска весело 
тив, мој јутрошњи говор треба да вам се допао, јер се у њему наглашује да народ за добра, која  
да он зове Паву просто с тога што му се допао онај њен вез на рукавима; па хоће да га види из б 
пште, разговор с доктором кнезу се јако допао.</p> <p>Високи путници нису дуго овде остали.{S}  
 узети, извадити!....</p> <p>Такве речи допирале су до кнеза и у њему се почне будити слаба над 
љини.</p> <pb n="283" /> <p>А овда онда допирали су на улицу и звуци лепе и складне музике, час 
ови, али њини високи врхови једва да су допирали до половину провалије.{S} Са таквога једног вр 
 тако све даље и даље, докле ти год око допире.{S} Овде онде, у сред зелене пољане, стоји усамљ 
 Јер ја имам уверења да ви знате за тај допис, да сте га читали, да сте га у рукама имали.....< 
 не знате!..{S} А није вам познат један допис, који је о тој ствари послат једноме овд. листу,  
ева кола с четири гардиста који га беху допратили.</p> <p>— Јес, он је — рече Мона гошћи, која  
p>„Да га отмемо, да га узмемо силом;“ — допре кнезу до ушију с поља! —</p> <p>Обадва костура кр 
зврсношћу, као дивно печење, много више доприносе здрављу ове отмене дружине, но он, лекар двор 
увек одговарао: „Што ће то; то ништа не доприноси ствари.“ И тако је остао упоран у томе да се  
 су црне биле чак и саме рукавице.{S} У допуну <pb n="586" /> свега још су обојица имали на лиц 
енију класу.“</p> <p>Ове мрачне фигуре, допуњене још другим „особама“ истога рувета, а мушкога  
е и да легне у кревет.{S} Аја!{S} Једва допусти те му скину ципеле, па се онако обучен, а сав у 
 наљутим?!{S} Како бих ја себи тако што допустио да се на Вашу Светлост наљутим; Боже сачувај — 
угачка прича, милостиви господине — ако допустите да говоримо што друго.</p> <p>— Молим вас — п 
ти по вољи.</p> <p>— Знам, али не треба допустити да таки људи дођу у ближи додир с кнезом и да 
 А зар би ова анђелска душа могла икада допустити да ја будем отрован у сред њиховога дома, да  
/p> <p>— Млади кнеже, то само ви можете допустити себи тако понашање, које управо нема квалифик 
За начело напустити државну службу, или допустити да те због начела из државне службе истерају  
атељи множе, али ти још осећаш да си им дорастао и да имаш довољно снаге, да им не даш подићи г 
не беседице“ намесникове — прешло се на доручак.</p> <p>Доручак је морао бити изврсан, кад се ч 
у шали <pb n="142" /> испитивати, да ли доручак прија овако ванредно са ванредне доброте своје, 
змене коње, а где је био спреман и мали доручак.{S} То је било на сумеђи два округа и већ се ун 
есникове — прешло се на доручак.</p> <p>Доручак је морао бити изврсан, кад се чак ни сам кнез н 
ко се кнез јако рашћеретао услед обилна доручка, па да га не би стешњавао својим присуством, он 
кавани у јутру, у подне, у вече, они ту доручкују, ту пију пиво пред подне, ту пију црну каву п 
едно и грознија по последицама од свију досадашњих.</p> <p>„Тако на прилику они раде да склопе  
убијају сами — поглавито женске, којима досади живот, а страше се да задају себи смрт на други  
оговору царева и по њином овлашћењу.{S} Досадило се царевима да гледају како се Црнојевићи и Ко 
ма добошарити у окно.{S} Кад му се и то досадило, он се завали у наслоњачу, узе на крило велики 
 јаки, да један другоме није могао лако досадити.{S} У почетку је било сасвим друкчије.{S} Било 
а најако се осећала и већ почела бивати досадна.{S} Читаво јато врабаца копуњало се по прашини, 
вај осећај Врбавчев бивао је све јачи и досаднији.{S} Сад пак, кад је то пунолетство тако рећи  
, били су пашанци) па као велим биће ти досадно.</p> <pb n="385" /> <p>— О, ако је само то, онд 
т и по часова.{S} Њему је већ постајало досадно ово чекање.</p> <p>- Где смо ми ово?{S} Јамачно 
одужи ћутати.{S} Кнез се протегли, зену досадно и маши се за флашу с вином.</p> <p>— Да окушамо 
кочи са столице само да се отресе овога досадног милушења, оде и стаде крај другог прозора, а п 
 је? како шта ми је! — рече Растислав с досадом, и штедљиво изви своју руку из женине и мало се 
 речи само, кажи ми шта је, рече кнез с досадом и кењкањем.{S} - Кажи! - он се преви и пољуби Л 
 причу.</p> <p>— Не знам! — рече кнез с досадом — то су бајке које мени не иду у главу.{S} То с 
још ништа није свршено — рече Мутимир с досадом.</p> <p>— Ћути! ћути јадниче!{S} Сад би хтео јо 
 хтеде одступити.{S} Кад је стао и даље досађивати, пружајући једнако медаљу, ђак се обрецне ср 
истеривали из службе?</p> <p>- Стражари досађују осуђеницима, осуђеници се свете стражарима.{S} 
ричао, да су му се стари одувуд однекуд доселили у Босну).{S} Обилазећи тако вашаре и саборе он 
и себи преноћиште.</p> <p>Жика се одмах досети јаду.{S} Паде му наум како су се Турци у рату сл 
страним речима Свакоме би се јаду могао досетити, али шта ли му сад ово значи екватор?!{S} Да л 
{S} И сад се морају измишљати свакојаке досетке, да се овај ударац одбије.{S} Изгледа, као да ј 
ки наредник прича како су многи правили досетке и подсмевали се.{S} Једни су се препирали, да л 
од на свету нема толико духа, појезије, досетљивости, хумора и дивне шале у својим песмама и из 
Неће ли се тако, онда се прибегава овој досетци, женска статуа тако стисне ноге да се, богу хва 
то и сам слатко насмејао каквој згодној досетци сокачкој избаченој на кнежев рачун.</p> <p>Али  
мало поистрке, г. ћато, узми; лакше ћеш доскочити.“ Више од два сахата џуприло се тако пред суд 
гођен овом прилично грубом, али умесном доскочицом Катином.{S} Но њега опет више дирну оно подр 
 ти он лепо и послужити.{S} Али како да доскочиш то један пут томе матором лисцу!{S} То је најт 
p> <p>— Или је ваљада и наш момак био у дослуку и споразуму с тима зликовцима — примети Жермини 
и обратно, окривљује Милоја да је био у дослуху са <hi>Зликовцем</hi>, и да су они први пуцади  
ескачући као јелен читаве џбунове, Жика доспе на место и застаде зачуђен.{S} Од она два сељака  
су му биле само згодна лествица да брзо доспе до власти и висока положаја.{S} Владаре је сматра 
де местимице прешарана пријатним бојама доспелих усева — ова огромна раван изгледала је као мек 
је друга тема — примети ђенерал.{S} Ако доспемо, о томе ћемо говорити доцније.{S} Сад да се вра 
мадена.{S} По среди се пружала округла, доста широка равница, окружена са свију страна, као как 
Али ту је помагала друга једна особина, доста ретка особина: он је био неуморни мислилац.{S} Мо 
 руком и климну главом:</p> <p>— Доста, доста, хвала, г. начелниче — рече он.</p> <p>— Ама, ја  
.{S} А, је ли да хоћеш?</p> <p>— Доста, доста! — рекао си већ један пут, па доста — рече Мона з 
е, отвори позадна врата и изађе у узан, доста мрачан ходник.</p> <p>Овај ходник спајао је мали  
.{S} Затим извади из џепа некако старо, доста угужвано писмо, рашири га пред чича Милојем на ст 
почели зивкати:</p> <p>— Хајдете, децо, доста је било играња; земан је кући да се иде — на што  
трасан пољубац.</p> <pb n="450" /> <p>- Доста већ! — рече Мона, и узев Лепшу под руку поведе је 
а сад немају времена за дуга објашњења; доста то, кнез не треба ни чему да се чуди.{S} Но црна  
ш она привуче сву пажњу, тешко је рећи; доста то, ђенерал се чудно загледа у ту слику, и, пошто 
му да завирујемо која је ово женска.{S} Доста нам је то што је видимо где прати Јелу на овај пу 
о толико што сам чуо и више ни речи.{S} Доста смо се дуго возили.{S} Чини ми се да су кола чест 
в махну руком и климну главом:</p> <p>— Доста, доста, хвала, г. начелниче — рече он.</p> <p>— А 
з рекне.{S} А, је ли да хоћеш?</p> <p>— Доста, доста! — рекао си већ један пут, па доста — рече 
метим, да мени цео овај догађај изгледа доста загонетан, а местимице прате га необичне околност 
, а ја кад сам једном рекла доста, онда доста, па квит.{S} Што могнем, учинићу.{S} Но то сад ни 
и — рече она, а ја кад сам једном рекла доста, онда доста, па квит.{S} Што могнем, учинићу.{S}  
бива, милостиви господине, бива!{S} Има доста ствари од којих се човек може олишавити.{S} То ни 
да седне комотно, уверавајући је да има доста места, и показујући седиште руком.</p> <p>Кола кр 
ако нема ничега натприродног, а оно има доста још веома загонетних и не објашњених ствари.{S} И 
е сад сети како је лик младог господина доста био налик на кнежеву слику, што се продаје по чар 
та, доста! — рекао си већ један пут, па доста — рече Мона зловољна.</p> <p>— Рекао сам, Мона, а 
ше резултат је постигнут и то је за сад доста.</p> <p>Кнез остаде, али се по њему видело да ниј 
n="471" /> данашњим јаузном; дознала је доста интересних ствари.{S} Нарочито се радовала за јед 
их светитељака то иде друкчије; њима је доста и пет минута!</p> <p>Кнез се поче џапати.{S} Мона 
робовску плочу; два метра земље било је доста да сместе све његове неизмерне пожуде и све голем 
оваких првих лекција, доцније обично је доста и прост црн штапчић, с црвеним врхом, па да се ла 
ца дали повода да се лично умеша у неке доста важне државне послове, што му је већ пробудило пр 
, како ти оно рече: наш је народ у томе доста <hi>либералан</hi>.{S} Ја сам слушао да у Балкани 
раво пођоше прокопаном јаругом, која се доста стрмо спуштала, те их брзо сведе до огромних урви 
ранци лако је бити; таква странка имаће доста присталица и она мора бити велика и јака.{S} Теже 
у очи.{S} После пође даље ходати и рече доста мирно:</p> <p>— Па, на пример, ви најмите странце 
е преписке између појединих чиновника и доста угледних људи.{S} Ти <hi>писмени документи</hi> т 
ве к себи старог орловачког грађанина и доста угледна трговца, познатога у Орловцу под именом „ 
а амо долазе с једном свећицом у руци и доста је неколико стопа ледине и највећем богаташу, као 
ашмаденски подземни ходници још су били доста добро одржани.</p> <p>Кнез Мутимир са своја два п 
<p>Путујући тако цео дан, они су прешли доста места, и ако је пут био тежак.{S} Огромна омаљска 
без пара нећеш ни маћи, а ту ће требати доста новаца - рече Растислав продужујући започети гово 
очима, — ова је жена некада морала бити доста лепа.{S} Трагови те лепоте још су се и сада јасно 
то ту је и ту твоја срећа, и то ће бити доста.{S} Женскадија верује у твоја прорицања, и то ће  
еговим дедом, и с многима је проговорио доста пријатних речи.</p> <p>И Растислав се с многима р 
у женскињу, а за чедну Лепшу то је било доста.{S} И Мона то не говори из какве пакости боже сач 
p>— Најпосле ни то све још им није било доста.{S} Кад су се мало повратили, кнез се попне на ст 
аста дима.{S} Но то као да му није било доста.{S} Крај Перуна лежала је његова пуна магацинка.{ 
а ова земља троши толико колико би било доста да се у потлаченим крајевима нашим издржава некол 
лаву је и оно неколико горњих речи било доста.{S} Он је у њима већ био нашао кључ којим је мога 
о смисао само последњим речима, па и то доста нејасно, пошто се тај говор ређао <pb n="602" />  
еком и државником.{S} Изашао је на глас доста брзо.{S} Посветио се био дипломатској струци.{S}  
аву он обиђе и коју не дира — па би већ доста којешта сазнао што пре није знао.</p> <p>— Кад ви 
уло осветљену.{S} У дворани је било већ доста људи, а још су једнако долазили.{S} Неки су седел 
 n="606" /> правцима и облицима пружају доста дубоко и далеко под земљу.{S} Ту има читавих огро 
квочка без свог гнезда, а поремећени су доста и сами мишеви и пацови.{S} Стари сандуци, разобру 
шом од мужа исплаћивати за свога Никицу доста знатне суме, само да ствар легне и да јој се дете 
едузму најстрожије мере.“</p> <p>За ову доставу тадашњи капетан, а садашња начелник, Вујадин по 
а.</p> <p>Али његова звезда већ је бала достигла свој врхунац, она је била на свом зениту; ту ј 
лум зејтина.{S} Све што сте и што имате достигли сте и стекли с људима, с пријатељима, с помага 
ир! ко је тај Мутимир?{S} Али главно је достигнуто.{S} Велика народна скупштина, која се састал 
хунцу власти, коју обичан грађанин може достићи у једној држави.{S} Али за њега је било мало да 
о што му је обележио међе, које се могу достићи обичним, мирним путем, без вратоломних скокова. 
јски, страсно и јуначки мрзио, онда ћеш достићи...{S} Шта?...{S} Бићеш богат, чувен, силан, вел 
ужио. „Ово су његове сузе, а он их није достојан“ — мислила је она у себи, и окренув се нагло п 
 малену снагу, но ја ћу доказати да сам достојан понети његов свети крст мучеништва.{S} Мене на 
 очеву.{S} Помиловани, да би се показао достојан толике милости, био је ванредно вредан; радио  
нутак застао.</p> <p>— Разговор потпуно достојан намесника! — рече Растислав презриво и још се  
 власт привремени намесника књажевскога достојанства и обзнањујући то свима властима и целом на 
S} Он прво поче говорити тужно, полако, достојанствено, декламујући реч по реч; после је говори 
 вила била је и брката, а њино вилинско достојанство јасно се познавало по ћуранским крилима, к 
 данас имамо, како ће мудрост и врлине „достојна потомка“ увећати и обогатити старе тековине пр 
д“; народ хвали „свога мила господара“; достојно је похваљена <pb n="193" /> садашњост, с обадв 
 и сад чека повесника да на њу стане, и достојно описавши његова дела преда потомцима заједно с 
 мало на бумбара.</p> <p>Пошто је овако достојно преставио свештенички чин, г. начелник пређе н 
обореном и пепелом посутом главом чекам достојну казну.{S} Но како би било свирепо да сестра св 
вади мараму, обриса прсте, обриса уста, дотера мало своје чекињаве, проседе бркове, па онда пол 
ловима.{S} Подуже се мучио око тога.{S} Дотера до половине имена па запне.{S} Повртао се по нек 
а интересна као штудија до чега може да дотера човек у смишљању зала, кад се већ једном ода на  
ачио прстом преко кнежеве слике, док не дотера до носа, ту застаде и викну опет - без носа, - п 
ити.{S} Лепша само нека се умије и мало дотера фризуру.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
ла човека, а мудри Инглези чак су дотле дотерали, да и клавиру облаче гаћице, јер има ноге нали 
 можемо рећи да смо га ту прилично били дотерали у ред.{S} Наравно, онда је то било лако, јер с 
ске облике гола, жива човека.{S} Ми пак дотерали смо данас дотле; толико смо залутали у притвор 
ложен, крепак.</p> <p>Прво се обријао и дотерао своје бакенбарте; за тим је потрошио скоро по а 
те, и ако кнез тако пође тешко да ће се дотерати далеко — мислио је Ратко....</p> <p>Растислав  
Алал ти вера, јуначки сине, кад си умео дотерати до толике славе да ти будеш глава и старешина  
дноћом и <hi>учтивошћу</hi> мора далеко дотерати.</p> <p>Причало се и о неком просјаку без руке 
де, као што је било код старих Грка.{S} Дотеривано је до појаса, па се ту застајало, и место пр 
круга и већ се унапред знало да су два „дотична начелника“ извела велики број угледних домаћина 
е већа но што су они могли и ценити.{S} Дотични кметови и командири још су синоћ известили наче 
 вели се да могу.{S} Разлог је овај:{S} Дотични министар, или дотични чиновник нема право да чи 
азлог је овај:{S} Дотични министар, или дотични чиновник нема право да чини саслушање над савеш 
не ноћне страже, а дуж Дунава морали су дотични капетани сваке ноћи патролирати с читавом четом 
м намерама“, али брижљивим настојавањем дотичних власти за то се благовремено дознало, нужне ме 
овори много; одмах у почетку она покаже дотичноме шта све има очекивати, — ко је мудар, па прим 
о дарежљиво сипао знаке свога допадања, дотле је она неколико пута нестрпељиво прошапутала „уф! 
али високи, шумовити, планински врхови, дотле се западна половина његова губила у недогледну, к 
 треба овековечити режући је у мрамору, дотле се ми данас грозимо гола човека, а мудри Инглези  
.{S} С тога треба с извршењем хитати, а дотле Растислава што више дискредитовати код кнеза.</p> 
једва сети, да се окрене кнезу лицем, а дотле је једнако стајао окренут леђима.</p> <p>Међу тим 
ва притворна чедност по некад је терала дотле, да су уметници морали кварити своја уметничка де 
 приштеди који цванцик, баба јој чантра дотле, док и то не узме.</p> <p>Баба Ката и сама је одр 
фски диспут и бомбардала је писмима све дотле, док Лепша најпосле није пристала.{S} Главни разл 
 се мало раскомоти“.</p> <p>Јела је све дотле ишла као слепа.{S} Бојећи се да је не познаду, он 
Подводница одмах дотрчи са свећом и све дотле није могла разабрати шта се ово управо дешава, до 
у свој кабинет и никога није пуштао све дотле, док му не јавише де га чека писмо из двора.</p>  
ј, свет га строго осуђује, али док дође дотле да се ствар јавно потегне, трпи се веома много.{S 
 љутито.</p> <pb n="241" /> <p>Синђа је дотле била блага, чисто збуњена; она је са страхом прат 
ном заносу.</p> <pb n="62" /> <p>Шта је дотле радио млади господин, док се она у овој магли бор 
е и да види своје „ново сунце,“ које је дотле само у мраку назирао.{S} Кад жигица плану, срећни 
пут у веку, подлегне човеку, с којим је дотле само два три пут говорила.{S} То је оно чувено гр 
е кнез рукујући се с њим — али ствар је дотле била доведена, да другог изласка није било.</p> < 
тајући из руку кнежевску власт, коју је дотле имао као намесник, он се постарао, да фактички пр 
н, један и по најдаље.{S} Не буде ди ме дотле, ручајте!{S} Али ја ћу свакојако сићи, ма било пр 
чин нарочито је за њега установљен, јер дотле га није било у балканиској војсци.{S} Сем <pb n=" 
ва човека.{S} Ми пак дотерали смо данас дотле; толико смо залутали у притворном стиду, да не мо 
и иде он — ђенерал.{S} Кад је ствар већ дотле била догнала, Растислав се одлучи на последњу одс 
имо гола човека, а мудри Инглези чак су дотле дотерали, да и клавиру облаче гаћице, јер има ног 
кну механџију да му плати.{S} Механџија дотрча и ваздан се вајкао и извињавао што се „тревио та 
по својој соби.</p> <p>Кад му пред мрак дотрча војник с кобном вешћу: „убијен кнез“ — г. Врбава 
наста забуна и страх, али командир брзо дотрча и нареди да се из потере издвоји десетак најлакш 
а је била голема.</p> <p>Дежурни официр дотрча Боји и Радовану.{S} Он их узе чисто молити и јед 
м да виде има ли чега.</p> <p>Један пас дотрча под липу и узе ту лајати.{S} После опет отрча се 
лизу 2 часа по поноћи, кад су изненадно дотрчали г. докторовој кући и позвали га да одмах иде у 
у некакву јавну женскињу и да је за њом дотрчао и у блуднички дом.{S} Газда овога дома није се  
ако да је сав конак одлегао.{S} Послуга дотрчи са свећама и може се мислити какву су слику виде 
о позлило.</p> <pb n="616" /> <p>Доктор дотрчи.{S} Кнеза застане у дубоком сну, а у великој ват 
дно другом за кике.{S} Подводница одмах дотрчи са свећом и све дотле није могла разабрати шта с 
ко је Безданија,</l> <l>И тешко је у њу доћ’;</l> <l>Ужасан је Злодух силни.</l> <l>Страхобан ј 
има службе.{S} Ако ви то сад превиђате, доћи ће време када ћете се о овоме уверити.{S} Дај боже 
Софија.</p> <p>— Добро, добро, сићи ћу, доћи ћу — рече Растислав живо и чисто обрадовано, као д 
мраку и случају, кад ће момак и девојка доћи у додир, о томе је водила бригу породица, па и цел 
причекајте овде, а ја ћу овога тренутка доћи.</p> <p>И пре, но што је кнез ма шта могао изустит 
 и да не пада у очи да је болест морала доћи услед тровања — таквих је отрова било и јамачно их 
нејаке.{S} Та задаћа народног уједињења доћи ће на дневни ред у кратком року.{S} Та бурна и теш 
у столицу да седне, извини се да ће сад доћи и штуче напоље.{S} Читав сахат чекала су овде ова  
Височанство јако жали што данас не може доћи на састав Светли књаз је нешто <pb n="93" /> мало  
p>Тако препоручен, чича Милоје морао је доћи у додир с покрајинским начелником, и у неколико га 
.. а.. а! он је ту!{S} Он!{S} И смео је доћи!....{S} Амо! дајте ми га амо!...</p> <p>Ађутант се 
је под морање, ми ћемо сви с драге воље доћи“ а ја нисам хтео, молим покорно, под морање...</p> 
овој осетљивости, прорицала му је да ће доћи један дан када ће о женама стећи друкчије уверење. 
које какви шугљанери практиканти, но ће доћи људи, људи, еј! секретари, начелници - ја теби каж 
} Али како сте онда, врага, опет, могли доћи у вашу спаваћу собу и како <pb n="486" /> тога да  
 сам у очајању, мислио сам нећеш већ ни доћи.</p> <pb n="674" /> <p>— Задржала сам се важним по 
у, не може да се ухвати откуда би могло доћи то тровање.{S} Искључив дакле могућност тровања, л 
ојаких, те нам са јабане може какво зло доћи на врат.{S} Има рђавих људи који тумарају по народ 
дошао с тога, што је до тебе тешко било доћи непосредно, па ти не би у ствар тако брзо могао ућ 
евића, и он ће на њин позив неизоставно доћи.</p> <p>Ратко је зебао да ће око ове ствари имати  
 опомену је да се прибере, „Он ће скоро доћи“.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прошло је 
власти, као бедеми његови.{S} Но све то доћи ће после; што мени сад треба то је.. — Растислав с 
{S} Ствар је лака и проста.{S} Мало час доћи ће хоџи једна девојка с једном женом.{S} Хоџа треб 
 куд си пошла, а кад свршим овде, ја ћу доћи доле.{S} Не знам и што си долазила; ниси имала дру 
је ли све у реду, јер ће господар одмах доћи.</p> <p>— У реду је, молим покорно, — рече начелни 
авно мњење, најпосле ће га прозрети.{S} Доћиће тренутак, кад ће он постати непопуларан.{S} Граб 
о жену све више вратима.</p> <p>— Дакле доћићеш доле на ручак, да те чекамо? — упита госпођа Со 
 потера овако мотљала, Црнојевић и Жика дохвате се једног потока и, заклоњени високим обалама,  
ески.{S} Реч по реч док ти се њих двоје дохвате.{S} Нису се свађали, али су се онако „мало фино 
скочи живо, као девојчица од 16 година, дохвати мужа за десно раме, окрете га и рече живо:</p>  
 се поклони и у једном скоку окрете се, дохвати за мишку кнежева млађа ађутанта, рече му нешто  
с бруталношћу слепе, неодољиве страсти, дохвати је преко среде.{S} Он склопи око ње своје снажн 
пролазним болом.{S} Он се рину на Јелу, дохвати је оберучке по средини, и, као оно кобац пиле,  
очиње.</p> <p>Говорећи то, црна прилика дохвати кнеза за руку и повуче га.{S} Мутимир скочи и п 
одмах отворити нисмо..</p> <p>Растислав дохвати писмо са стола и узе га читати онако с једним с 
“ — па сутра у 4½ тачно!...</p> <p>Кнез дохвати Маврикија за рамена и готово га догура до врата 
ечине, која бејаше огрејала као дан.{S} Дохватив се сенке и залатка, они пођоше уз брдо, право  
Јамачно пијано! — поче Синђа — старо, а дохватило се негде ракичине....</p> <p>Но Пава је пресе 
у.{S} Тако стигоше до у средину града и дохватише се кантарске улице.</p> <p>Ова главна улица з 
 — прихвати други.</p> <p>— Онда је све доцкан; тровање ће се још вечерас извршити.</p> <p>— Ми 
смо могу сазнати и други, и онда је све доцкан.{S} Дакле, ако си рад да се спасаваш, спасавај с 
ај боже само да ово искуство не стечете доцкан, кад вам од њега не може бити никакве користи ви 
о белег, Хајде!</p> <p>- Богами ће бити доцкан; тражиће ме моји; да је било мало раније!“ и т.  
зу просто и јасно да је за повратак сад доцне, да су дружинске страже већ размештене, и пре 2 ч 
њавати како је заборавио, како је писмо доцне добио, или тако што.</p> <p>Али место извињавања, 
вечери, онда је „незнани пријатељ“ опет доцне дошао, јер и вечерас се већ толико и јело и пило. 
_N4" /> где је још био заостао по какав доцни гост, просипала се кроз прљаве прозоре мутна, жут 
гове ноћне теревенке с друштвом, његови доцни доласци, кад се тек пред зору враћао блед, изможд 
е мотке.{S} После оваких првих лекција, доцније обично је доста и прост црн штапчић, с црвеним  
{S} Кћи богатога звониградског трговца, доцније супруга једнога од бољих адвоката, она је сада  
сле мора све сазнати.</p> <p>— Доцније, доцније — рече ђенерал за то има још времена.{S} Бар ов 
 извуче само за овај тренутак, а после, доцније, шта буде.{S} У место да погледа <pb n="696" /> 
аквих дервиша који чине читава чуда.{S} Доцније, већ као зрео човек, наишао сам на један опис к 
ејаху устала против мађарске обести.{S} Доцније успео је да постане и државни питомац, да га по 
Она најпосле мора све сазнати.</p> <p>— Доцније, доцније — рече ђенерал за то има још времена.{ 
о <pb n="323" /> није потребно....{S} А доцније, — видећемо.{S} Зашто не би баш и она остала у  
 нека га сурва мржња народна.{S} Кад га доцније дигнеш, — он ће ти пољубити руку, коју му пружи 
ти својом кнежевском влашћу као и то да доцније неће никог гонити од оних личности које би случ 
ече да се умири и да остави ту ствар за доцније, сад имају друга посла.</p> <p>Ратко отправи де 
илоје и начелник погоде се.{S} Три дана доцније чича Милоје отпутује „трговачким послом“ у исто 
рекинуло посету у половини.{S} Три дана доцније директор је изгубио своје место, ма да је био и 
инистра.</p> <pb n="581" /> <p>Три дана доцније после те строге министарске наредбе, начелник д 
 све окружне начелнике.{S} Десетак дана доцније Звониград је био пун „окружних,“ као што скраће 
one unit="subSection" /> <p>Недељу дана доцније видели смо чича Милоја како у глухо доба ноћи п 
 се потчинила неопходности.{S} Два сата доцније, <pb n="24" /> у великој касарни војска је прок 
ad>Кобна здравица.</head> <p>Три месеца доцније, поспе прогласа кнежева пунолества, Растислав ј 
ало је нејасно и њему самом.{S} Знао је доцније само толико, да је присуство ове лепе жене на ј 
арукбоцећаеју.{S} Сарукбејов син био је доцније кавеџибаша код познатога Мустај паше, те, полаз 
о је од тога тренутка настало, кнезу је доцније изгледало некако збрисано и нејасно, као оно ка 
ко му је била жива пред очима, да ју је доцније и нацртао, те то још и сад чува као успомену.</ 
младе и ведре љубавне среће, која их је доцније неодступно и верно пратила кроз цео низ година. 
 дувао, да је нешто вукао.{S} Сећала се доцније толико, да је на један пут осетила по снази нек 
и по подне у шетњу у Јеленик.{S} Кад се доцније Господар пео уз стражњу страну јеленичког брда, 
не наглите с поступком, за који ћете се доцније узалудно кајати и вајкати.{S} Ја вас молим дајт 
 сте то пре тако лепо знали, али сте се доцније одучили намесникујући дуго...{S} Да, да, г. пре 
тиче се ипак младића и девојке, који се доцније обично <pb n="152" /> узимају; али шта велиш, д 
рајао овај занос, кнез није знао; он се доцније сећао само овога: лежао је полеђушке; имао је м 
е табак и отпочне истрагу, а већ ако се доцније ништа не обелодани, онда је то с тога, што заве 
вета, а мушкога пола, ми ћемо сретати и доцније; овде ћемо испричати само у кратко шта је даље  
/l> <l> <hi>Пријатељ, који ће се казати доцније.</hi> </l> </quote> <pb n="285" /> <p>Прочитав  
ежи смрт.{S} Пријатељ који ће се казати доцније.“ </p> <p>Ко би могао бити тај пријатељ?{S} Кне 
ваља хитати.{S} Ко зна шта може настати доцније, а ми ћемо имати још грдних мука с овим дераном 
л.{S} Ако доспемо, о томе ћемо говорити доцније.{S} Сад да се вратимо на ствар.</p> <p>- Елем,  
њом ништа.{S} Он је и сам мислио да јој доцније мало наговести ствар, али се није надао да ће м 
 легао био у кревет и заспао, па је тек доцније ађутанат приметио да је кнезу зло.{S} Најпосле  
ан, но да последице тровања наступе тек доцније — на то питање одговор би гласио овако:</p> <p> 
, поглавито с особином да дејствују тек доцније и да не пада у очи да је болест морала доћи усл 
мак га послужи слатком и кавом.{S} Мало доцније Растислав потражи још једну каву.{S} После изађ 
илика; али, како се изненадио, кад мало доцније виде, да та прилика има његове црте, управо пот 
 Растислав овде добро рачунао, видећемо доцније.)</p> <p>Једном речи: млади кнез има својих мах 
ешће овесели своју пратњу.</p> <p>Сахат доцније, брзе кочије кнежеве, са свом свитом, летеле су 
е пред велики зелени вењак, спремљен за дочек кнеза.{S} Огромна гомила народа, у свечаном руху, 
92_C13"> <head>ГЛАВА XIII.</head> <head>Дочек</head> <p>Стара престоница Косанића радосно је до 
Огромна гомила народа, у свечаном руху, дочека кнеза дуготрајним и поновљеним узвицима „Живео“, 
сти да се тај народ и та „снага његова“ дочека топовским метцима.{S} Као мудар владар, <pb n="1 
 непосредној близини.</p> <p>Кнез једва дочека ову прилику, да упита шта је ово?{S} Но црна при 
ита кнез.</p> <p>Ушао је.{S} Госпођа га дочека стојећки, сва потресена и узбуђена.</p> <p>— Шта 
и.{S} Она је сасвим другче замишљала да дочека тај тренутак кнежеве женидбе; веровала је да ће  
="278" /> што се беше вратио са свечана дочека, којим је предусретнут кнез Мутимир, при повратк 
ne unit="subSection" /> <p>После сјајна дочека у Орловцу, за сутра дан био је спремљен излет у  
но и поведе право у будоар где га гошћа дочека на ногама.</p> <p>— Немам потребе да вас предста 
х у кнежев кабинет.</p> <p>Кнез Мутимир дочека господина на вратима, пријатељски му стиште руку 
 заладак под велики орах, намеран да ту дочека ове позне путнике.{S} За мало и коњици стигоше;  
боље да је видим мртву но да ту срамоту дочека!“</p> <p>- А по селима, кад пре удадбе по два пу 
има на прагу се указа господин, који их дочека с осмејком.</p> <p>- Гле, страна Синђе; гле и Па 
извела велики број угледних домаћина да дочекају и поздраве господара.{S} То је било прво прика 
<p>Стара престоница Косанића радосно је дочекала најмлађи изданак ове народне династије. <hi>Ор 
ути с елементарном силином.{S} Да би их дочекали како ваља, треба имати на <pb n="329" /> прест 
ти — рече Црнојевић одсудно.{S} Хоћу да дочекам те људе, да видим шта хоће они од мене, за што  
да викне свога верног ађутанта Зара.{S} Дочекао га је питањем: „Где смо ми били ноћас?“ али је  
Што се тиче кнеза Мутимира, он је једва дочекао овај пут.{S} Млад, здрав, снажан, пун младићске 
ом путовала и кад су овде стигла, ко их дочекао, ко их је примио и сакрио, једном речи све се з 
 руке.{S} Мислим да ће народ то радосно дочекати!{S} Моја је жеља, а и моје је поуздање у бога, 
 срамота!{S} Куку мени, шта под старост дочеках, кукавац сињи!...</p> <p>— Ама, ко вам је то ка 
 се он не би бринуо за спасење.{S} Тако дочекаше и дан.{S} Сиђу се с липе и пођу даље.{S} Тешил 
злазио на пут да га види и поздрави.{S} Дочекивали су га песмама и пуцњавом из прангија, а тако 
 крене на тај пут.{S} Уз пут су га свуд дочекивали и испраћали с највећим <pb n="27" /> светков 
је сад у део да игра улогу домаћина при дочеку његове светлости младога кнеза.</p> <p>Кад је би 
е, све је то из поштовања, а госпођа их дочеку је, као гостољубива домаћица!{S} Шта ту има греш 
рата удара у плач и прекоре.{S} Кнез је дочекује такође срдито и одмах плане међу њима такав по 
као <pb n="98" /> неке грознице, да ноћ дочекује с неком ужасном ватруштином, која као да му је 
, за време и прилике у којима је живео, дочеле су оно што је срећа почела.</p> <p>Не може се ре 
 тим крупним корацима пређе преко собе, дочепа се врата, тресну их за собом и љутито изађе из о 
а потера и даље у том правцу, он скочи, дочепа капу и викну: „Збогом!“ </p> <p>Но Мона га зауст 
лазило на ум да се рине на кнеза, да га дочепа за уво и да му пришије неколико врућих шамара -  
а да одврати кнеза од тога, али кнез га дочепа под руку и енергично повуче за собом.{S} У исти  
дари Јелу песницама у главу, па је онда дочепа за кике и поче је дрмусати.</p> <p>— Јао, лоћо ј 
 за што ухватим.{S} А гле ово — Петрија дочепа Паву за руку и три четири пута трже је што игда  
који је оборио његовога господара, Жика дочепа у једну руку револвер, у другу нож и јурну право 
ака даље набачен на глогов трн.{S} Жика дочепа шињел, баци запрепашћеном сељаку 5 дуката преда  
ко слободно као ово у тебе. </p> <p>Она дочепа другарицу за рамена, окрете је к себи и упиљи јо 
ла је његова пуна магацинка.{S} Жика је дочепа и скреса у буквик још три метка.{S} При другом м 
на мати скочи да брани кнеза и оберучке дочепа за косе једнога разбојника, а он јој наслони рев 
дрвета на дрво, док се овај најпосле не дочепа баштенска зида и утече на поље.</p> <p>Госпођа с 
 излазило јасно, да ђенерал смера да се дочепа круне.</p> <p>Но и ако су докази били јасни, Рас 
летна кнеза Мутимира.</p> <p>Како да се дочепа престола? — то је била непрекидна тема његових с 
жи, он прво утече на стражару, после се дочепа једног дрвета; на дрвету, скачући с гране на гра 
ави своју хаљину.</p> <p>Млади господин дочепа је оберучке за врат, загрли је и стиште јој глав 
о у очи и двапут му рече да нема.{S} Он дочепа њену руку <pb n="433" /> и обасу је пољупцима.{S 
јетко, и јурну напред.{S} У проласку он дочепа Растислава за руку и стиште га грчевито.</p> <mi 
стална маса, коју води за собом како ко дочепа.{S} И ради некаквих далеких људи, који вас и не  
осле се преломила.{S} Баба Ката радосно дочепа столицу, примаче је Јели, седе крај ње и узе је  
ој чинију на груди.{S} У исти мах Кугић дочепа један нож из црне кутије и снажним и брзим ударо 
њини покушаји, да се додворе кнезу и да дочепају власт у своје руке.{S} Растислав је био мишљењ 
ну своју срчбу против ње, заједнички је дочепају и својски је излупају, па се онда узму под рук 
ивцима.</p> <p>Наумни да се пошто по то дочепају власти, конзервативци покушавају да то постигн 
т два хода и они би изашли из планине и дочепали се равни, коју је ваљало прећи ноћу, а већ у п 
на нехотично: место чиста вина у брзини дочепали флашу с оним вином што га дају гостима кад хоћ 
и ширите о мени гласове, да радим да се дочепам диктатуре.</p> <p>- Ја то нигде никоме нисам го 
ш, јер по свему видим да си се од некуд дочепао мога „Дневника.“</p> <p>Ђенерал се горко насмеј 
Граби на све стране власт, и што једном дочепаш, чувај као очи у глави.{S} Од сеоског пудара па 
брснатих дрвета.</p> <p>Она два младића дочепаше се ове алеје, и, кријући се од кестена до кест 
прошле поред мене.{S} Ја осетих како ме дочепаше нечије снажне руке, стрпаше ми некакву крпу у  
 у исто доба кнез осети, како га снажно дочепаше, управо стегоше га као кљеште некакве хладне р 
ане.{S} Они су носили нешто, што кнез у дочетку није могао распознати.{S} Тек после подужег гле 
ао као најопасније противнике своје.{S} Дочеци, светковине, гозбе, којима ће кнеза сретати по у 
ло у њој живо интересовање.{S} Пошто је дочитала до краја, она још једном подиже поглед и још ј 
као да очима некога тражи.{S} И доиста, дошав на сред дворане, он угледа кнеза и Кају у углу, г 
сишао на улицу, како је отишао кући.{S} Дошав кући, затворио се у свој кабинет и никога није пу 
а сам непрестано мислио да је мушко.{S} Дошав у двор најгоре ми је било при уласку.{S} Морао са 
дам и за све ја одговарам.{S} Ето јуче, дошао господар, па никога не тражи, никога не пита, нит 
сахата како министар Растислав хода.{S} Дошао је још око 7 и по часова, и одмах је узео ходати. 
 рекли су ми да сте озбиљно болесни.{S} Дошао сам и нашао вас где спавате.{S} Скоро ће бити пун 
 на срцу.</p> <p>Како је, кад и од куда дошао овај обичај — нећемо овде расправљати.{S} Као у м 
Ја је нисам први створио.{S} Кад сам ја дошао, ствар је већ била зрела.{S} Они су хтели, само д 
школован човек, а до овако висока звања дошао је, како је сам говорио, „трудом и приљежањем“, п 
ком поклони старом Симићу, а од њега ]е дошао амо.{S} С тога, за какав музеј, нарочито за коју  
ко ништа не знаш, погледај како си овде дошао под моју артилерију.... баш ништа не знаш....</p> 
p>Ађутант замуца и једва изговори да је дошао г. министар унутрашњих послова, и да би радо гово 
ник госпођин, одмах прве недеље када је дошао да освети водицу, с уздахом је напоменуо тужној у 
д улице, па никад да не дозна откуда је дошао. </p> <p>„Но тек сад настаје оно што је најважниј 
ина.{S} Прво је погребена она, после је дошао ред и на самога кнеза...</p> <p>Уз голему тугу ро 
се оправдате, за што од дечака, који је дошао у ваше руке мек као восак, нисте могли начинити д 
дога кнеза Страшимира Косанића, који је дошао на престо по смрти свога старога оца, владао неко 
 Јова уђе на прстима.</p> <p>— Да ли је дошао г. министар Ратко? — упита Растислав.</p> <p>Ратк 
.</p> <p>— Пре једно шест недеља њој је дошао некакав Илија Кондић жандарм.{S} Он мора да је Ка 
а трећој су били задржани.{S} За тим је дошао човек с белом маском, везао им очи и повео их даљ 
о и нико му није сметао.</p> <p>Тако је дошао и сад на ову светковину.{S} Своју „престоницу“ би 
ао непосредно?</p> <p>— Непосредно није дошао с тога, што је до тебе тешко било доћи непосредно 
они Растислава и тако не воле; што није дошао непосредно?</p> <p>— Непосредно није дошао с тога 
и другоме радио о глави, а други првоме дошао главе, седели су један до другог на дивану и разг 
, онда је „незнани пријатељ“ опет доцне дошао, јер и вечерас се већ толико и јело и пило.</p> < 
просјаку без руке, који је госпођи Мони дошао управо го, а она узела нове кошуље и одело свога  
д се опет вратио, био убијен и да си ти дошао малолетан на крвав престо.</p> <p>— То је једно.{ 
е хапса ништа, мој господине.{S} Ја сам дошао амо да погинем.{S} Но одмах нам чељаде амо дајте! 
л балканиски верно служи престо, па сам дошао да вам благодарим — рече кнез подругљиво.</p> <p> 
 сам изгледао, шта сам ти рекао кад сам дошао?“ — питао <pb n="485" /> сам га ја. — „Изгледали  
свом тврђењу.{S} Упитам га: „с киме сам дошао?“ Вели ми: „дошли сте сами.“ — „Па како сам изгле 
е нисам могао сетити кад сам и како сам дошао кући!{S} Дозовем одмах момка и упитам га, околишн 
воју срећну звезду и с тим расположењем дошао је јутрос у министарство још пре 8 часова.{S} Ту  
но, колико је било часова кад сам ноћас дошао кући.{S} Он ми одсечно одговори: „3 часа, господи 
ник Врбавац осећао је да је одсудни час дошао и да више за дуго не може бити разгађања. </p> <p 
 а и сам им дугујеш.{S} Многи мој савет дошао ти је по њиховој иницијативи.</p> <p>Кнез се подб 
ју за оне неисправне суме, како би опет дошао редовно на своју плату.</p> <pb n="415" /> <p>— С 
аке, узгред само прошапућу: „Зар је већ дошао г. министар?“ — па брже боље сваки трчи на своје  
равао необоривим доказима, да је навлаш дошао да хвата њу.{S} Сад сваки дан заједнички ходају и 
ви за што је зове, наводећи ово:</p> <p>Дошао, вели, некакав Турчин, хоџа, која ли је вера — бр 
е, да сам могла у земљу бих пропала.{S} Дошла госпа Цанка, па ми жена честита, а ја ништа не зн 
ресовао о отровима, и како бих иначе ја дошла до части, да овако говорим с господин намесником  
аве, жалосан и очајан.</p> <p>Ова слика дошла је ту у ђенералову собу са свим случајно, и ту је 
?{S} И на што је све то?{S} Да је Лепша дошла и рекла: имаш брата кнеза, леп човек, допада ми с 
жући реч по реч, каза хоџи ради чега је дошла, и она и ова девојка.</p> <p>Хоџа упита шта јој ј 
ам другог.{S} Преко овога Илије Ката је дошла у додир с г. Врбавцем, који се с њом погодио, да  
е код њене родбине у Америци.{S} Сад је дошла амо или да се уда за кнеза Мутимира, или, ако он  
њавало да су тако певали с тога, што је дошла једна гомила богатих сељака и платила им да тако  
га никако не даду овој гомили, што беше дошла да га спасе.</p> <p>„Да га отмемо, да га узмемо с 
ења оду онако исто нечујно као што су и дошла.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После пов 
ла си уморна, зајапурена.{S} Баш кад си дошла код чесме и ту се напила воде из шака, ја случајн 
 n="372" /> <p>— Ах, да!{S} Прво и прво дошла сам да те псујем, да протестујем...{S} То јест, н 
Око 6 часова међу Монино женско друштво дошла су и два мушкарца, кнежев рођак Аца и један његов 
е.</p> <p>Но ова прилика веома је добро дошла и бив. министру полиције — Ратку.{S} Сви окружни  
з његову канцеларију.{S} А кад је ствар дошла до истраге, нико од сељака неће да сведочи.{S} А? 
 будем тражио.</p> <p>— Па, кад сам већ дошла, милостиви господине, можете се слободно поуздати 
маћина, из велике Крсманове куће бејаху дошла на ову светковину још и два сина Бојина, старији  
на се клела свим на свету, да је навлаш дошла да хвата њега, а он је опет њу уверавао необориви 
ледало је као да су му у току разговора дошле неке мисли које га заустављају, опомињу га да још 
ни да сте, преко неких поверљивих лица, дошли у додир с бечким двором и бечком владом и да сте  
у, да се то сад све измешало и збркало, дошли су уједно људи из удаљених села, потера се разбил 
 и други жандарм вратили су се синоћ, а дошли су свак за се, жандарм на <pb n="655" /> три саха 
маркиже, али ето слуга вели да сте сами дошли; сами велите да сте јутрос нашли врата на спаваћо 
ила амо?{S} Зар ја не видим да смо хоџи дошли само преворме ради....{S} Ја ћу сад да идем, ника 
Зар твоји претци нису на тај исти начин дошли на престо, зар пут, којим је корачала твоја динас 
 ми на лаж пошли и без големих једа амо дошли!{S} Није лаж, а кам’ да је.{S} Но, господине и си 
а шта прећутите.{S} Ви знате да сте амо дошли за ваше добро и да вам се код мене не може десити 
 нама сад до тога, господине.{S} Ми смо дошли за наше чељаде — рече Боја.</p> <p>— Нема, старче 
- Зар би је смели чекати!{S} Па што смо дошли амо!</p> <p>- Али кад је кнез не би дао? — упита  
необично светлиле.</p> <p>— Косанићи су дошли да буду отац готовом детету, млади кнеже мој — ре 
о му је чак и министарство.{S} Но ту су дошли у опреку због његова слободоумља у унутрашњој пол 
н исти планински поток, а сад му бејаху дошли до самога врела и ту сели да се одморе.</p> <p>Ве 
питам га: „с киме сам дошао?“ Вели ми: „дошли сте сами.“ — „Па како сам изгледао, шта сам ти ре 
удешено како треба, прилике су сазреле, дошло је време да се испуне најлепши снови ђенерала Врб 
Ово је био као неки увод.{S} После њега дошло је отворено питање:{S} Шта би Пава бајаги могла м 
 отмјен свет, благодарим покорно, и све дошло добровољно, од срца, да поздрави господара, а и в 
епутације и одлично грађанство, које је дошло да их поздрави.</p> <pb n="176" /> <p>У 9½ часова 
еку руку ово је као наручено и добро је дошло што се овако догодило.</p> <p>— Боже! — рече госп 
ђу осталога и ово:</p> <p>„Овој дружини дошло је до знања, да ви, као кнез балканиски, у овом с 
, но управо нехотице, тако му је некако дошло само од себе.{S} Жики није ни на ум падало да што 
и скупа једним грлом вичу:</l> <l>Добро дошо кнеже, тако скупа кличу.</l> <l>А наука њима све р 
 су око кнеза као ађутанти, ордонанси и др. Но то је питање остављено да се Ратко боље обавести 
д њених колена.</p> <p>— Ако дозволите, драга госпођо, бићу веома срећан да седнем тако близу,  
 затим се окрете својој гошћи.</p> <p>- Драга Лепшо, предајем ти, ево, у аманет овога нашег нај 
рукчије.</p> <p>О слатка, мила слико, — драга сенко из далеке, минуле прошлости, како се полако 
> <p>Јела је дрхтала као прут.</p> <p>— Драга госпођице, ви сте узбуђени.{S} Будите слободни.{S 
ности.{S} Он покуша да бране своју нову драгану.{S} Позивао се на то како звониградске торокуше 
 тихе, благе, сетне радости, неке миле, драге и слатке туге.{S} Она је жалила, туговала — али ш 
 Вели „ако је под морање, ми ћемо сви с драге воље доћи“ а ја нисам хтео, молим покорно, под мо 
аћи нисам могао.</p> <p>- Је ли могуће, драги маркиже?{S} Је ли могуће?! — чудио се конзул све  
е да објаснити.</p> <p>— Али какав сан, драги г. бароне!{S} Онда би морао бити сан и ово што ја 
 Је ли могуће да се све то вама десило, драги маркиже?! — рече барон Жермини, све више и више у 
ренутку, можда тако исто издише и његов драги господар.</p> <p>Ова мисао као електрични ударац  
 узајамних хваљења.{S} Кнез хвали „свој драги народ“; народ хвали „свога мила господара“; досто 
а је ли могуће!{S} Та шта говорите, мој драги маркиже?! — рече зачуђено барон Жермини, придиже  
 Шта, шта?{S} Шта је то могле бити, мој драги маркиже? — упита барон Жермини, трљајући сањиве о 
ојске, сасвим оста без војске.{S} Е мој драги г. Маврикије, па ја тебе бијем као ништа.... као  
убљен човек!“</p> <p>Кнез Мутимир и њен драги Никица у том тренутку стопили су се у једну нераз 
је чешће имала прилике видети, како њен драги супруг одмах после оваке једне жалбе, одлази у ка 
било је свега двајестак редака:</p> <p>„Драги Јоцо.“</p> <p>„Буди спреман.{S} Сваког часа може  
атраг, кнез посрте и, заједно са својим драгим теретом паде на кадивени отоман....</p> <p>И сам 
. само да ти кажем... ал прво да рекнеш драгичка — рече Синђа.</p> <p>Пава је ћутала и гледала, 
лада, весела човека.</p> <p>Потпуковник Драгишић, професор војне академије, кнежев професор за  
 не бојте се; вратиће вам свима мило за драго!</p> <pb n="397" /> <p>— Добро, добро, добро! — р 
етло и радосно, тако неисказано мило, и драго и срцу слатко.{S} И сад као да мину крај њене душ 
нице нема лепша намастира па иди куд ти драго.“ — „Еј, ти, чича, ћути сад.{S} Видиш ли ко наздр 
ина, и многе ствари зна боље но који ти драго писар, а и људи га више вермају и боље слушају.</ 
у.{S} Кад би му силом отргнули његовога драгог мајмуна, с којим <pb n="26" /> се тако радо заба 
злаћену кутију, с великим монограмом од драгог камења; после су хвалили изврсан дуван и тврдили 
спасе и утече, јер његов живот најпосле драгоцен је и Ратку, и Растиславу, и целом њином друштв 
о се насмеја и објасни гостима да је то драгоцен старински часовник, коме има близу два столећа 
ојиле су се добровољно да ноћас потраже драгоцени лов, који су цео дан гонили.{S} Били су увере 
етресао све његове фијоке, покупио онај драгоцени материјал, који ти <pb n="679" /> је после пр 
ађен велики окован сандук, пун највећих драгоцености.{S} Скупоцено прстење, брилијантске огрлиц 
е више срдио.{S} Изгледало је као да га драже његове рођене речи.</p> <p>— До јуче љубили турск 
аве и носи са собом најлепше успомене о дражесном Цезару Борџији, или о дивотној Лукрецији Борџ 
тим речима било је за њега неке особите дражи и насладе.</p> <p>Замишљао је разне позе, у којим 
ечито будно око свога друга, и то га је дражило.</p> <p>Све то заоштравало је борбу између влас 
ењеру по једну лампу, која хвата по 100 драма петролеа, и сав тај петролеј изгоре за једну ноћ, 
итању своје рођене љубави није имала ни драма памети, и да се поводила само по срцу.</p> <p>— О 
ћених појмова,“ уз то оштар на језику и драстичан у изразима, Кугић је брзо изашао на глас не с 
се заслужи која крајцара.{S} Кирија је, дрва су, обући се треба, крвљосати треба, и све се то К 
по овим планинама (као предузимач секао дрва и грађу) и знао их као што зна свој длан, па опет  
рстача и ограда, а није било ни високих дрва, да заклањају и оно мало сумњиве светлости, што се 
{S} Још даље видео се дуги ред брснатих дрва.{S} Она распознаде да је то некаква алеја.</p> <p> 
 удаљена од њега, чучала је крај малена дрвена крста некаква крупна црна људска прилика.</p> <p 
ца.{S} Веома црне, јаке обрве и као крв дрвена, подебела доња усна, нарочито су карактерисале о 
а у соби, тако затвореној, упали мангал дрвена или камена угља.{S} Тај опасан гас уљуљка човека 
чекају.{S} Веле да је младић био сувише дрвенаст, није хтео ни чути ни разумети госпођу и њене  
поменик орловачки.{S} То је био наерени дрвени мост, који је већ пуних 20 година тако стојао, н 
ушницу појачи, случајни ударац коњски о дрвени, подлубљени патос коњушнички.</p> <p>Само један  
 је наступати <hi>забављање</hi>: место дрвених лутака почели су се јављати профили других лута 
/p> <p>Лепша устаде, узе са стола црну, дрвену кутију и отвори је пред кнезом, који завириваше  
е, док најпосле не извади некакву црну, дрвену кутицу коју брижљиво спусти на сто.</p> <p>Заинт 
та ти је?{S} Кнез беше узео у руке црну дрвену кутију и загледаше је откуда се отвара.</p> <p>3 
е:</p> <p>„Хајд још малко, ено до онога дрвета; ту је и крај алеје, а нема свега још двајестак  
ече на стражару, после се дочепа једног дрвета; на дрвету, скачући с гране на грану, закучи пан 
не, чисто лаковане, листове овога лепог дрвета, Мона продужи:</p> <p>— Које сте се јаде ућутали 
громне мотке којима су гонили мајмуна с дрвета на дрво, док се овај најпосле не дочепа баштенск 
веној дебелим сенкама густих и брснатих дрвета.</p> <p>Она два младића дочепаше се ове алеје, и 
м ваздуху и оно пентрање за мајмуном по дрветима узбурла у њима и јело и пиће, и вино их на јед 
жару, после се дочепа једног дрвета; на дрвету, скачући с гране на грану, закучи панталоне за н 
су ваљда веверице. — Зар књаз па сад на дрвету да спава!</p> <p>— Знам, књаз, али нужда закон м 
 друго до црвена вода.{S} Круне роде на дрвету, које је крвљу заливано.{S} Престоли су столице  
 нужде.{S} Жика је то гледао скривен на дрвету, а за тим је поиздаље пошао за потером, док му т 
ндаком о липу.</p> <p>— Е, још ће се по дрвећу пентрати.{S} Нису ваљда веверице. — Зар књаз па  
али су, дрекали, викали, пентрали се по дрвећу, вукли некакве огромне мотке којима су гонили ма 
ке којима су гонили мајмуна с дрвета на дрво, док се овај најпосле не дочепа баштенска зида и у 
ост на сваком кораку; сваки џбун, свако дрво, свака удољица могла је бити за њега по једна смрт 
асла душа, све то помутило је и збркало древне класичке грчке погледе на природу људску и на од 
анталоне за некакав суварак, и стане га дрека тако да се чуло чак на улици пред конаком.{S} Јед 
 појуре за њим и у башту.{S} Трчали су, дрекали, викали, пентрали се по дрвећу, вукли некакве о 
ту је препад тако јак да и најачи човек дрекне.</p> <p>Растислав се тако трже од кнежева удара  
престрављен од овога урнебеса, мајмун с дреком јурне на <pb n="379" /> прозор, сруши завесу, ра 
 до по авлије.{S} Момак седи на клупи и дрема; он му се примакне на десетак корака с пуном штрц 
е да сиђу доле где ће све видети, но да дремају овде на утрини.{S} Не пуштајући кнежеву руку, ц 
а једном месту, људи су већ били почели дремати.{S} Сад се мало разраколише.{S} Неко спомену и  
ке радости, а његове румене усне и кроз дремеж су шапутале о љубави:</p> <p>- Лепа земља!... бо 
т, да попуши цигару, а можда малко и да дремне пре но што се лати посла.{S} Заваљен у тршчану н 
ници опет се нису осећали ни уморни, ни дремни; на против, баш услед напрегнутог ноћног бдења ж 
те дале коњима зоб, па опет прилегле да дремну док коњи позобају, а после ће устати да их отима 
на огромној љуљушки клацкала се полако, дремушећи, час отварајући, час затварајући своје живе,  
ио је голему одају.</p> <p>госпођа Мона дремушила је.{S} Овда онда преко њених усана прелетао ј 
еба.{S} Изваљен на дивану, он је слатко дремушио и немарно и размажено одговарао на питања Лепш 
н на меко узглавље, поче склапати очи и дремушити.</p> <pb n="166" /> <p>На његовом младићском  
а полумртвим вочићима и поче их ударати дреновим прутем по леђима, по глави, по губицама.{S} По 
.</p> <p>— Наравно, господару, наравно! држава! и то млада држава, којој још цела будућност сто 
 још цела будућност стоји тек пред њом, држава која тек има да расте, да се развија, да се слав 
е <pb n="157" /> не би кварила раса.{S} Држава је бирала најлепше, најкрупније и најснажније мл 
 господару, наравно! држава! и то млада држава, којој још цела будућност стоји тек пред њом, др 
ијем се регулисању озбиљно бринула сама држава.{S} Полни односи сматрани су као природна ствар, 
во је једна земља, један народ, засебна држава!...</p> <p>— Наравно, господару, наравно! држава 
а је вајда од свега тога?{S} Која је то држава, којој су у деветнајестом веку помогле женидбе њ 
 заклона од моћних, околних монархиских држава. — У ствари пак, Балканија би била република, у  
{S} Кнез, министри, преставници страних држава и многи виши чиновници испратили су покојника на 
 оно, што се дешава и у другим уставним државама.{S} Разне политичке струје наизменце ће добија 
е ова, кнез није обичан човек, но глава државе.{S} Према томе он нема својих личних ствари за к 
ст и јунаштво деде кнежева створило ово државе што данас имамо, како ће мудрост и врлине „досто 
ари за које би могао рећи да се не тичу државе.{S} Најмање се то може рећи о његовој женидби.{S 
ју савест.</p> <p>— Многогодишња служба држави и њеним интересима свикла ме да будем хладан спр 
S} То ти је најопаснији поданик у целој држави твојој.{S} Г. Растислав највећи је лицемер балка 
у обичан грађанин може достићи у једној држави.{S} Али за њега је било мало да буде обичан грађ 
ен положај над свима другим грађанима у држави, владаоци плаћају скупом жртвом — морају се добр 
, Ратко им примети, да је за то посао у држави и подељен, што један човек и поједина група људи 
свију балканских народа и свију малених државица.{S} Младоме кнезу Мутимиру предстојало је да с 
уду вршили те послове, тако ће ићи цела државна машина.{S} С тога је сад и нужно да сви они очу 
штине, која су имала остати као највећа државна тајна.</p> <p>„Даље се говорило да сте, по саве 
исао коју желимо остварити.{S} А шта је државна служба?{S} Власт, снага која нам даје средстава 
есто да га научите да као кнез разумева државне послове и да их мудро руководи, ви мислите сва  
 жалост до другога дана по погребу и да државне власти за 6 месеци употребљују црн печат на зва 
кварили.{S} Ја сам га узимао у помоћ за државне интересе, а ђенерал га узимао у помоћ против ме 
ржавним интересом.{S} Ви све трпате под државне интересе; код вас је државни интерес сваки ваш  
ању да прихвате и како ваља отаљају све државне послове. — С тога је учињен распоред, те једни  
арате да га заинтересујете за озбиљније државне послове, што га не привикавате да мисли о држав 
 но и своје рођене...</p> <p>Све велике државне лицитације; сви крупни послови за државу, на ко 
да да се лично умеша у неке доста важне државне послове, што му је већ пробудило приличну жељу  
 би својим ветропирством штетио озбиљне државне интересе, за које „и <pb n="388" /> пред људима 
е једини начин да на миру остави крупне државне послове.{S} Сем тога, такав начин кнежева живов 
 Црнојевића.{S} То већ прелази у крупне државне злочине.{S} Но Балканија је била сретна те јој  
лав....{S} Но он има друго нешто.{S} Из државне касе кнезу се ништа више не може дати већ с тог 
жбу, или допустити да те због начела из државне службе истерају —- то је по мојој памети проста 
атрате као државни интерес и плаћате из државне касе.</p> <p>Растислава прође лака дрхтавица.{S 
оже бити поверљиво и какве позајмице из државне касе.{S} Све то снажиће положај и ауторитет мин 
.</p> <p>- Ви, г. Растиславе, новцем из државне касе плаћате којекаква шкрабала европска да пиш 
бне мере, којима ће заклонити и заштити државне интересе од штетних утицаја ветрогоњаста кнеза. 
и ђенерал нисмо му давали да се плете у државне ствари, и можемо рећи да смо га ту прилично бил 
ти од данас за месец дана, да министри, државни савет и све власти и чиновници земаљски продужа 
<pb n="187" /> <p>— Да, ваша светлости, државни принцип.{S} Ви позивате народ за судију, призна 
 један велики државни принцип.</p> <p>— Државни принцип?! — упита кнез зачуђено.</p> <pb n="187 
е око оне особе, коју истакне пред њега државни разлог.</p> <p>Док је Лепша ово говорила, кнеже 
трпате под државне интересе; код вас је државни интерес сваки ваш ћев...</p> <p>— На пример? —  
бести.{S} Доцније успео је да постане и државни питомац, да га пошљу о државном трошку на стран 
ољубље.{S} Али у то су се мешали и неки државни разлози.{S} Веровао сам да ћу боље управљати зе 
итању ничије самољубље, но један велики државни принцип.</p> <p>— Државни принцип?! — упита кне 
 навлаче га да уништи устав и да изврши државни удар.</p> <p>Знајући да кнезу треба новаца, ни  
 одмах оковани и као тешки ++преступник државни одвучен у град.{S} Ујутру освануће у службеним  
ас</hi> хвале, на то после сматрате као државни интерес и плаћате из државне касе.</p> <p>Расти 
и пут засновао своју власт као поглавар државни и као наследни кнез балканиски.</p> <p>Почињући 
ва ограничења, онда му ту међу стављају државни интереси, а не воља министра председника.</p> < 
 почне дирати, како се он, неустрашљиви државник, уплашио од једне зврчке по новинама.</p> <p>Р 
државном трошку.{S} Умрећете као велики државник.{S} Име ће вам остати чисто, светло, Ваш једин 
нерал уздише као велики родољуб и мудар државник те се између осталог вели:</p> <p>„Жалостан ут 
жалост што је народ изгубио таког мужа, државника и војника, одасвуд се дижу гласови признавања 
било у велико нагло на заранке, кад два државника изађоше упоредо из Раткове капије и пођоше уз 
ом госпођа Ловимук, ревносна обожатељка државника Растислава и његове политике, забринуто прича 
м излазак кнежев десило се нешто што је државника Растислава веома немило дирнуло.{S} Кнез је н 
{S} Ви у мени имате искрена пријатеља и државника збиљски одана интересима земље и интересима с 
стислава као најувиђавнијег дипломата и државника балканиског...</p> <p>Ђенерал га пресече: — Ј 
о?{S} Зар нема у Балканији људи, старих државника, људи које ће кнез послушати, а који ће сутра 
тарешинством једнога од најбољих старих државника и дипломата балканских.{S} То му је много пом 
> <p>Сретамо се са већ зрелим човеком и државником.{S} Изашао је на глас доста брзо.{S} Посвети 
људе пањкају.</p> <p>- Ви пуштате да се државним новцем, г. пуковниче, плаћа израђивање ваших р 
државним стварима и да се бави озбиљним државним пословима.</p> <p>— Е, кад већ и ви жене почињ 
} Прођите ме се једном само с тим вашим државним интересом.{S} Ви све трпате под државне интере 
слове, што га не привикавате да мисли о државним стварима и да се бави озбиљним државним послов 
ађани.{S} И ми имамо право да мислимо о државним пословима, и да ценимо шта ваља, а шта не ваља 
че.</p> <p>— О, не, ја не водим бригу о државним пословима, но само ти кажем то, да ви грдно гр 
ећ и ви жене почињете водити ту бригу о државним пословима, онда благо тим пословима — поче Рас 
ру прохтело се да протера мало шегу и с државним пословима.{S} Узео је за министре људе незгодн 
пособних радника, и та се штета опажа у државним пословима.{S} Суревњив за влашћу Растислав се  
у: узми нас за министре, па заповедај у државним пословима како <pb n="400" /> хоћеш и узимај п 
, сасвим је друкчије ствар текла кад су државним пословима управљали људи служби вични, а прест 
рко пребацивао Растиславу да се у свима државнима пословима руководи само једном једином мишљу: 
зети све мере да бар остане што даље од државних послова.{S} Нека га нека се карта, пије, банчи 
ите сва је мудрост ту, да га удалите од државних послова и да га пустите нека тера своје лудори 
у свет утекао, но што бих пристао да из државних разлога узмем жену коју не могу волети.</p> <p 
сваком погледу, с тога ће сад сав терет државних <pb n="565" /> послова спасти на окружне начел 
 се у овако тешком времену нађе на челу државних послова, он сматра за свету дужност да предузм 
ди кад су га прилике истакле на врхунац државних послова, где сад, хтео не хтео, мора остати и  
ико људи старијих, искуснијих, давнашњи државници, саветници..., и какав је то грех.{S} Турска  
тва.{S} Ту су много вичнији твоји стари државници и доглавници, твоји министри и бивши министри 
политичких странака, нарочито са старим државницима из конзервативне <pb n="134" /> странке, ко 
са свим друкчији утисак учинила сва ова државничка мудровања њенога мужа.</p> <p>Док је Ратко д 
м поступањем, врховна управа земаљска - државно министарство остало је без способних радника, и 
, а у том парку било је једно старинско државно здање, које поодавно служи као министарство фин 
га за то.{S} С неког вишег политичког и државног гледишта ја бих могао да се правдам, па можда  
ли као привремени намесници: председник државног савета, министар правде, који је уједно био и  
стар правде, који је уједно био и чувар државног печата, и председник касационог суда, као што  
а питање да ли нихилисте могу служити у државној служби, а да се не огреше о савест своју.{S} И 
вој наредби ђенерал се имао сахранити о државном трошку.</p> <p>Било је лицем на Благовести (28 
енерала балканског.{S} Саранићемо вас о државном трошку.{S} Умрећете као велики државник.{S} Им 
остане и државни питомац, да га пошљу о државном трошку на страну, откуда се вратио с одличним  
поче опет Ратко.{S} За начело напустити државну службу, или допустити да те због начела из држа 
ући реч по реч, развијао своју омиљену „државну теорију“, мртву и хладну као онај мрамор на кој 
дно је за појесију, али не за управљање државом.{S} Него молим те да чујем, шта је хтео тај иза 
сти људи. — Они знају шта је добро и за државу корисно, и као год што су то вршили јуче, кад им 
жавне лицитације; сви крупни послови за државу, на којима се дало зарадити, долазили су у руке  
е зараде, брао и славу што је свршио за државу корисно дело.</p> <p>У последње време појавила с 
 врсте.{S} Била би, истинска, корист за државу да се те збрке једном ослободимо, па се уведе је 
p>— Тако, тако, — рече кнез брзо — И то државу кошта само три хаљаде дуката!{S} То су ти ваши о 
 је моја династија, она је створила ову државу.{S} Наравно, ту је била народна мука, народна кр 
аде, да је био одаслан у суседну велику државу, да тамо изврши затварање и претрес над старим п 
имали они су отели.{S} Сила узела; сила држала док је могла; сад’ нема више силе, и ко први угр 
баби, коју је госпођа Мона десетак дана држала у својој кући, док није прездравила, дајући јој  
се сад редом и не сећа.{S} Час је стара држала пред кнезом некакво овално огледало у црном окви 
ина.</p> <p>Лепша сакри руку у којој је држала слику међу боре од хаљине, па рече кнезу ненадно 
приђе.{S} Лепша је још седела ћутећки и држала главу у шакама.{S} Мона је узе за руку и повуче  
људска прилика, умотана у црно домино и држала ми под носом некакву флашицу.{S} Бацим поглед ок 
 уз брдо, право средишту Звониграда.{S} Држали су се све покрај кућа, а ишли су ћутећки један з 
 изменити ни за длаку, па ма како се ви држали.{S} Ја сам решен да се не дам ничим омести.{S} Ј 
 ме овде још у доба, кад су Аустријанци држали ове земље.{S} Не знам већ ни колико има година о 
ен с престола један владалац, о коме се држало да може у згодном тренутку постати вођа свију уг 
на окупу само 2—3 села, и свако се село држало одвојено онда туђин није лако могао промаћи: људ 
јих официра отишао министарству, где су држане министарске седнице; људе остави напољу, а сам у 
авнио у липу.{S} Израз на лицу, поглед, држање, све му се беше изменило.{S} Поглед му је био ук 
утимиру његово неискрено <pb n="700" /> држање.{S} Шта га је могло навести да од ње крије своју 
д тога Растислав приметно промени своје држање спрам кнеза.{S} Догађаји у Орловцу и Повратници  
ах ухапсите, ако би сматрали да је моје држање штетно и, опасно по земљу. —</p> <p>„Али како те 
таје уз шалу и забаве.{S} И ако се тако држање противило целом бићу Растислављевом, намесник се 
 на једанпут изгуби цело своје војничко држање и заборави целу своју измајсторисану срџбу, журн 
 мало чудно ово повучено, овако скромно држање ове жене.{S} Он је њу сасвим друкчије замишљао:  
 ма што против Косанића.{S} И ово мирно држање чича Степино познало се одмах на целом крају.{S} 
е радио као војник.{S} С тога је у свом држању био и одсуднији.</p> <p>Растислав је тражио снаг 
ним људима“.{S} По гласу као и иначе по држању видело се да је ово стар човек.{S} Промислим се  
ек у војничкој <pb n="614" /> униформи, држао на свом колену пуну, белу руку кнежеву и пажљиво  
 На очи му се навуче мрак и он се једва држао управо да не падне.{S} Кад прободеној прилици јур 
нез опет удари у мраку на момка који је држао у руци чинију с кохом и шатоом, те му момак сву о 
имир приђе скрушеном ђенералу у руци је држао свежањ писама.{S} Ударајући шаком по том свежњу,  
 око једног најобичнијег питања — он је држао да може сматрати као да се овај Врбавчев говор ње 
, шта ће коме бити до послетка, а ту је држао и паре које добије.{S} Дечка је обично слао да ог 
је гледао право у очи, њену руку још је држао у својој, и ова старачка рука сад се на један пут 
тиснуто у рупи, ђенерал је то стакленце држао скоро читав један минут, а груди су му се високо  
ост Растислављева утицаја над кнезом, и држао је да кнез просто не сме одрећи послушност Растис 
 знао ово мудро правило.{S} С тога се и држао Курјачића и других великаша.{S} И док је тако рад 
орио дуго.{S} Кнез је стајао пред њим и држао чашу у руци.{S} Да ли с тога што је чаша била пре 
е то време ђенерал је седео на дивану и држао главу у шакама гледајући непомично у патос!</p> < 
јтинли калемћарку шамију, у десној руци држао је пушљик од наргиле, а левом се наслонио на чита 
моћни двоглави орао балканиски сада већ држао једну главу на белом, а другу на црном мору, да с 
арати на бели лук; али га дуго не треба држати.{S} Обична кавена кашичица довољна је да успава  
, те се догорела цигара није више могла држати, чича Јова је угаси међу прстима и баци кроз отв 
мце, знали су само толико да им се ваља држати <pb n="646" /> јужнога правца, и то им је био са 
а, чиме би они могли плашити владаоца и држати га у шкрипу.</p> <p>После подужег разговора чича 
дити лепа крајцара.{S} Ствар би требало држати у тајности, а овамо спремити цео план, како се и 
но дала носити у џепу, и коју је згодно држати у шаки и склонити је у рукав, тако, да се <pb n= 
ласка, ни спаса.{S} Министар председник држаће у својој руци крајеве те мреже, по потреби ће их 
 се, под изговором фамилијарних посела, држе политички тајни ноћни скупови, где се већа о прого 
оној снази што је имају владари који се држе с народом; <pb n="680" /> знам само то, да ни једа 
о и грех, напротив још се поносе тиме и држе за глупане оне који верују у анђеле и ђаволе, тако 
 се зове непоштено.{S} Има глупака који држе да је једно поносно, а друго стидно за човека, али 
није псовке.</p> <p>Некаква гувернанта, држећи за руку два, малишана, беше застала и пажљиво је 
као да је погађала ове мисли мужевљеве, држећи се за кваку, она рече:</p> <p>— А оно што сам ти 
рем тренутку.{S} Сељак изненађен скочи, држећи гаће у рукама, али Жика је већ био над њим с рев 
 човеку у маски, што је до њега стајао, држећи у рукама велику стаклену чинију.{S} До њега је с 
овитом стегом његових железних руку.{S} Држећи је тако одигнуту од земље, да је патос једва прс 
биљан, дешператан, оборене главе, једва држећи равнотежу да не почне посртати.</p> <p>Па онда њ 
и ларму да сви у њега погледаше.</p> <p>Држећи се оберучке за сто, и климајући главом час на је 
 позитивно није нико ништа знао.</p> <p>Држећи се непрестано јужнога правца, наши путници путов 
 Зар овде бајаги каква тајна дружина да држи своје скупове?</p> <p>Заре не одговори ништа.{S} О 
исцрпе.</p> <p>Умео је дубоко у себи да држи закопане све мисли своје, и као из закључана ковче 
ељу постављен је ред балкона, а балконе држи ред снажних голијата, изрезаних у камену.{S} Голиј 
 правили опите како дејствује и како се држи.</p> <p>„Слали су изасланике чак дубоко у Азију да 
сазнао уме ли ова жена ћутати и како се држи кад јој злочин ухвате, ђенерал је нарочито био наб 
га још неколико костију; од главе му се држи још само чеона и потиљачна кост, а још га тера ста 
к ни о томе: шта је, која је то коју он држи у своме наручју?{S} Њега је до последња живчана ко 
 с тога се с њим споразуме, да се ствар држи у највећој тајности, те да виде да ли ће што о њој 
ива, несавладљива потреба, да ону, коју држи у наручју, утисне у своје груди, да је стопи са св 
 високом седи престолу,</l> <l>На крилу држи змаја крилата,</l> <l>У десној руци змијски буздов 
ли ја о свом пикљу или ме на овом месту држи ваша милости и ваша добра воља...{S} Кратко, јасно 
је само прошла влада била у стању да их држи у запту: чим је ње нестало, ови се незадовољни еле 
говорила су уста, а памет је налагала: „држи се моћних великаша око себе, њих привезуј за се, и 
 ћемо сутра изаћи да јашимо, а наравно, држим да ће ти бити пријатно да будеш у друштву твога г 
продужи ђенерал, стајући пред кнеза.{S} Држим, да сад један другом можемо пружити руку, рече он 
 <p>— Извините, господине намесниче.{S} Држим да су све то споредне ствари.{S} Главно је да ли  
- Бих ли могао знати за узрок?</p> <p>— Држим да га већ знате.{S} Ваш поступак није био случаја 
 Сваки ће имати своје. <pb n="123" /> А држим да ћемо се лако погодити.{S} Што буде право, госп 
утацији ове речи:</p> <p>- Браћо!{S} Ја држим да сте и до сада били задовољни делима владиним и 
ски језик“ — шибати, ишибати.{S} Али ја држим да кнез уопште не би имао потребе да помиње ту ре 
ритегнути њу, она ће све казати: ја све држим да је ту било неке злочиначке замисли.{S} За што  
не само „касом.“ Ја се сиромах оберучке држим за ункаш, али која је вајда, кад се кобила рита — 
 <p>- Ја више не могу а и не смем да те држим.{S} Што ће ми тај белај на врату.{S} Иди, па жад  
ога да ма што прећуткујем или кријем, и држим да нисам погрешио.</p> <p>— Пхи!{S} Ко зна да ли  
лепо, то би значило да се ја овде силом држим!</p> <p>— Па мислите да није тако? — пресече га Р 
 да се пружи рука и плод убере.</p> <p>„Држим да на толико могу рачунати код својих пријатеља,  
х коња и говеда, и у нарочитим заводима држимо добре атове, пастуве и бикове, а пуштамо са свим 
ба што имамо.{S} Ту примамо странце, ту држимо министарске седнице; с тога је ово мало и наређе 
едну особу из аустро-угарска консулата, држите је код себе по читаве сахате, стављајући јој на  
дно предавање о њокалици, г. Маврикије; држите јавно предавање, или напишите расправу... за...  
и да прошапуће кнезу: „Овуда, овуда!{S} Држите у лево!....{S} Обиђите удесно!...{S} Пазите!{S}  
стите нека тера своје лудорије, а да га држите у корди тиме, што ће од вас зависити кад ћете и  
незом.{S} Све оно чиме ви мислите да га држите у шкрипцу, други ће му дати у много већој мери,  
имети мирно: — А каква је нужда вама да држите шпијуне у својој кући.{S} Бар један намесник не  
 неко ненадно зврцне одоздо новине које држите раширене пред собом и читате их пажљиво; ту је п 
иљно кажем: ви грдно грешите.{S} За што држите кнеза као тако покварена и пропала човека да о њ 
м; не тражим од вас услуге да ме на зор држите.{S} Ако цео народ хоће другу династију, ево, хоћ 
кола ја вам прошапутах на ухо: „пазите, држте се на ногама“ и, на моје велико изненађење, ви до 
одни помагачи у каквом послу.{S} Био је дрзак, али и врло покривен.{S} Кад је имао да учини што 
о освешћавати.{S} Говор је био и сувише дрзак да би могао бити лажан.{S} Највише га је убеђивал 
 и према томе ћу поступити.</p> <p>Овај дрзак говор учинио је своје дејство.{S} Влада се потчин 
ровалије без изласка.</p> <p>Под њом су дрктале ноге, вреле сузе квасиле су мараму, пребачену п 
а мајмун као мајмун, играо се, потезао, дрмао док се пушка на један пут окине.</p> <p>- И ју, ј 
давно заглавио — Њега ухвате, а он само дрмне жицом ћесару или руском цару, па ни бригеша.{S} С 
посрте.</p> <p>— Куку, црна Петрија, не дрмусај ме тако, часан те убио!{S} Гле, обали ми цвет!{ 
ива... на, на, на, — рикала је бабетина дрмусајући Јелу за косу.</p> <p>Бабетина ишчупа пуну ша 
ву, па је онда дочепа за кике и поче је дрмусати.</p> <p>— Јао, лоћо једна, где ми крв попи...  
свирајка, другоме цигани, а у трећем је дрњокао гајдаш.{S} Кнез се упути овом последњем колу; о 
 Он ми је бајаги поштенији!{S} Последња дроља да си, па кад имаш, свуда те примају, свуда ти од 
и и читави људи раде после као лутке на дроту.{S} Има тренутака, када се у мени нешто јавља, шт 
дозго на њега.{S} Онда настаје стезање, дрпање, миловање, ваљање, превртање, девојке често пада 
уге две другарице — приђе стрина Синђа, дрпну Паву за рукав и рече јој: — „да ти кажем нешто“!< 
амо да ти кажем нешто — рече она и опет дрпну Паву за рукав.</p> <pb n="227" /> <p>Кад се издво 
ретна, разговорна, <pb n="116" /> жива, дрска, а она се пресамитила, једва реч изговара, као ка 
рбу своју оклопничку коњицу, па, с пуно дрске уверености у победу, гледа какво ће дејство тај н 
 би остало подлегло — тврдила је Мона с дрским цинизмом и непоколебљивом самоувереношћу.</p> <p 
 шта фали мојој служби? — упита ђенерал дрско.</p> <p>— Шта јој фали? — промуца кнез кроз зубе, 
 мирног страшљивог створења изађе нешто дрско и одсудно.</p> <p>— Господине пуковниче — рече же 
ри о туђој убилачкој слави!...{S} Каква дрскост!...{S} Али нека!{S} Дакле хоћете јавно убиство? 
а злоупотребе приватним путем.{S} Каква дрскост!{S} Но дед’те, молим вас, шта би даље? — упита  
шао све ово, чисто пренеражен.{S} Овака дрскост, овако отворен говор <pb n="122" /> збунио га ј 
у могли; они су показали докле иде њина дрскост.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1889 
о мишљење код потчињених сматрао је као дрскост.</p> <p>Знао је колико вреди новац у свету, с т 
> <p>— Заиста, ја се морам дивити вашој дрскости, господине ђенерале.{S} Сам злочинац и убилац  
е било кратке садржине и управо врхунац дрскости.</p> <pb n="516" /> <p>„После нашег последњег  
олски устима.{S} Еј, леле мени старој и дртој.{S} А да сам нешто ја!... — Она се пљесну што игд 
арме, а он, тек кад је видео да му паде друг самртно рањен, опали пушку и обори <hi>Зликовца</h 
527" /> уверење, да је стрпљење најбољи друг у сваком послу.{S} За тим је продужио казивати да  
здравицу некакав стогодишњи чича, ратни друг још деде кнежевог.{S} И ако је био веома стар, чич 
одрекао свога господства и постао прост друг своме послушнику.</p> <p>— Како би било, Жико, да  
, други људи, друге одаје, други говор, друга башта, све друкчије.</p> <p>О, како му је тада би 
оних баба што их обично зову вештицама; друга, на против, млада, развијена и веома, али веома л 
S} Тако исто друга су имена за младе, а друга за старије укућане.</note> <note xml:id="SRP18892 
ома журио и то обиђоше једна с једне, а друга с друге стране, а у проласку, обадве ме добро заг 
кине, једна пола падне доле на патос, а друга се опет прикупи и приљуби руци, и капља опет раст 
вали без одморка, Враничић и његова два друга зауставише се да одахну.{S} Тек што бејаху остави 
ам ја луд, или ви нисте Срби но некаква друга вера!{S} Шта ви говорите!{S} Девојка курварством  
еђу тим опасност за Црнојевића и његова друга били је већа но што су они могли и ценити.{S} Дот 
ноћи превози преко Дунава Жику и његова друга Враничића, који није био нико други до Перун Црно 
у били у црним дугим огртачима, а и сва друга одећа била им је црна, па су црне биле чак и саме 
рџба, осећај, који је на мах угушио сва друга чуства.{S} Њему је овај подмукли нападај на усамљ 
е осећао на себи вечито будно око свога друга, и то га је дражило.</p> <p>Све то заоштравало је 
ошћа похитала је да каже шта зна, свака друга приложила је по свој камичак и зграда је била гот 
мо среће да то није, па проста му свака друга пропаст! — рече Боја, после настави брзо.</p> <p> 
е, бистре памети.{S} Али ту је помагала друга једна особина, доста ретка особина: он је био неу 
 стаклену чинију.{S} До њега је стајала друга маска, која поднесе Кугићу велику црну кожну кути 
} Не знам и што си долазила; ниси имала друга посла - заврши он срдито.</p> <p>госпођа Софија о 
 се на две поле; једна јаше пред колима друга за колима, или најпосле цела гарда јаше остраг, к 
а види, како сад изгледа та њена бијена друга.</p> <p>— Бадава!{S} Нека говори ко шта хоће, ове 
то.{S} Казали би ми јутрос, као сва она друга чуда.{S} Није!{S} У осталом, није он тако проливе 
 колима широм отворише — прво изађе она друга женска; она прихвати Јелу, узе је под руку и брзо 
ој наредби, доктор махну руком да и она друга два кола продуже игру.{S} Међу тим кнез с целом б 
исао, ње нестане, а на њено место, дође друга, исто тако мутна и нејасна.{S} И то се непрестано 
покушаји били ваше дело?</p> <p>— То је друга тема — примети ђенерал.{S} Ако доспемо, о томе ће 
ју док свака себи <pb n="151" /> избере друга, па онако у игри пада одозго на њега.{S} Онда нас 
равно, даље су долазиле слуге, кувари и друга послуга, с прилично великим пртљагом, с коверима, 
намо одвуку, могли би починити самном и друга насиља.{S} Није ми остајало ништа друго, но да се 
пита га хладно.</p> <p>- Кнеже, нема ли друга излаза да се из ове куће не мора износити мртвац? 
оме би ненадно пао у руку зелембаћ, или друга каква гадна животиња таква облика, Јела на једаре 
еве, сад се беше придружило још и много друга света.{S} Преко двеста грађана, махом сељака, јах 
шка, а друкчија су женска.{S} Тако исто друга су имена за младе, а друга за старије укућане.</n 
м било истакли?{S} Шапуће се о њима већ друга година дана, али ствар остаје само на празним реч 
а остави ту ствар за доцније, сад имају друга посла.</p> <p>Ратко отправи дете на поље да се иг 
и вични, а престолу одани.{S} Но сад су друга времена.{S} Кнезу Мутимиру прохтело се да протера 
ноћашњицу!{S} Кад је већ такав, онда ту друга избора нема већ предузети све мере да бар остане  
каква дела.{S} Разјурићу ја то, нема ту друга спаса.</p> <p>- Ти мислиш да немају никаквих дела 
ола: за тим се попе и једна од њих две (друга се <pb n="56" /> врати), кочијаш залупи врата на  
еди бар до 20—30 обичних дуката.</p> <p>Друга госпођа тврдила је, да је ово дана, у једној вино 
 види око себе и да може назвати својим другама оне, које код публике важе као представнице чед 
ких бркова.</p> <pb n="520" /> <p>Његов другар био му је сличан по узрасту и годинама, али сасв 
, он се умеша у разговор, прекоре свога другара што се „бенави“ и не каже шта је, па онда одреш 
и!</p> <p>— Ама шта би, шта би? — упита другарица у лево.</p> <p>- Шта бих?{S} Ево шта бих — пр 
си пре тога нешто играла с неким твојим другарицама.{S} Била си уморна, зајапурена.{S} Баш кад  
p> <p>— Ене — рече она, показујући тако другарицама редом свој задигнути нос — ене, како ми је  
е је она стојала с Петријом и друге две другарице — приђе стрина Синђа, дрпну Паву за рукав и р 
ихвати, подигравајући од једне до друге другарице и вртећи се међу њима.</p> <p>— Шта бих му ре 
ла, и како би с висине гледала на своје другарице и пућила уста, а како би другарице с чуђењем  
врћући се живо око себе, док су се њене другарице кривиле од смеха.</p> <p>- Море, црне друге,  
ок је Петрија овако ђаволила, а њене се другарице смејале, сеоска момчадија у два - три маха пр 
е се полулево на петама.</p> <p>Њене се другарице узеше смејати и запиткивати је у шали:</p> <p 
воје другарице и пућила уста, а како би другарице с чуђењем за њом трчале и запиткивале је шта  
n="216" /> Она се бејаше одвојила с три другарице и ту су заједно нешто ћућориле.</p> <p>Момчад 
образи побледе као крпа.</p> <p>Њене су другарице говориле и даље; говориле су онако како обичн 
атила овако преко среде. (Она сави руке другарици око паса) па би га стегла што год боље могу,  
 би Петра урадила.</p> <p>Она се окрете другарици с лева и продужи. </p> <p>- Бих, очију ми, би 
одно као ово у тебе. </p> <p>Она дочепа другарицу за рамена, окрете је к себи и упиљи јој у очи 
причати све што је знао.</p> <p>Његовом другару мора да је пало то име на ум с тога, што се оно 
 узеће друге личности, друге саветнике, друге поверенике, и ви ћете скупо платити своје рођене  
 све било друго и друкчије, други људи, друге одаје, други говор, друга башта, све друкчије.</p 
ас, одагнаће вас, узеће друге личности, друге саветнике, друге поверенике, и ви ћете скупо плат 
 Турској.</p> <p>„Сазнали смо били и за друге тешке оптужбе противу вас.{S} Били сте окривљени  
ин Растиславе.{S} Оставите ваш морал за друге трезније прилике.{S} Сад просто немогу то да чује 
ме ни пошто одмицати од куће, и да нема друге помоћи но да идем сам по кола.</p> <p>Нисам се см 
461" /> почело је поступно прелазити на друге разговоре.{S} Уз звецкарање кашичица, куцање чаша 
егова пратиоца.{S} Они хтедоше сести на друге гробове, но он позва <pb n="592" /> кнеза да седн 
старајући се да тиме окрене разговор на друге ствари.</p> <pb n="543" /> <p>Међу тим сељак, мес 
ини на старачкој столици својој.{S} Све друге главе надмаша њена седа глава, украшена чистом се 
г и јединог пријатеља кнежева, а да све друге људе пањкају.</p> <p>- Ви пуштате да се државним  
 се смести стално.{S} Предузео је и све друге мере, које су биле потребне да учврсте његов прес 
ндуци, разобручана чамова бурад и многе друге ствари, које су служиле као станови овим добрим ж 
апатом да се не чује.</p> <p>Те и многе друге сличне операције продужавале су се скоро пун саха 
ади и твоја каћиперка и све остале њене друге — поче Ратко ватрено.{S} Но Растислав рече да се  
ли су и зивкали у коло лепу Паву и њене друге.{S} Али оне никако не хтедоше.{S} Управо није хте 
 се познате пријатељице код ове или оне друге, да поседе, да се разговарају, нашале, да попију  
е кривиле од смеха.</p> <p>- Море, црне друге, немојте се од велика смеја... она доврши речениц 
ично говоре младе девојке, кад су добре друге, па једна другој казује све што јој је на срцу и  
оме с мушкима, женске су створиле за се друге прилике <pb n="406" /> где се оне обично састају, 
е дићи руке од вас, одагнаће вас, узеће друге личности, друге саветнике, друге поверенике, и ви 
а ти морамо набавити с друге стране, из друге какве буџетске партије.{S} Ту без пара нећеш ни м 
а, гвоздензуба, вештица, баба-Јага, — и друге ругобне прилике људске фантазије — замишљају се и 
боја: црвена (цинобер), зелена, плава и друге, чија испарења врло убитачно дејствују на здравље 
а му донесу парадно одело.{S} Разасла и друге најнужније писмене и усмене наредбе.{S} За тим је 
јан-калијум, стрихнин, плава киселина и друге.{S} У јаке отрове спада и морфијум.</p> <p>„По де 
икакву мржњу.{S} Сасвим други разлози и друге побуде руководиле су ме у томе.</p> <p>— Главни и 
братиш за дозволу, да можеш предузети и друге јаче мере, које се покажу као неопходне.{S} У опш 
милици, где је она стојала с Петријом и друге две другарице — приђе стрина Синђа, дрпну Паву за 
00 дуката“.... и т. д. — Набројане су и друге користи, али се на крају крајева опет враћало на  
 знаменитост мање.</p> <p>Извршене су и друге знамените реформе.{S} Тако је отесано и побијено  
 такав начин кнежева живовања има још и друге своје добре стране — наравно добре само по нужди, 
 је мишљење, да нико нема права вређати друге без узрока и повода.</p> <p>— Ово је збиља диплом 
је сељак из оближњег села, или износити друге какве изговоре.{S} Све то може бити и превара.{S} 
ође до тога мишљења о себи проматрајући друге, какви су они јадни — рече пуковник.</p> <p>— А н 
нити све, што није чинио, што је слушао друге, што се поводио, кад је могао све сам учинити, а  
ија прихвати, подигравајући од једне до друге другарице и вртећи се међу њима.</p> <p>— Шта бих 
 од себе, па докле стигнеш.{S} Оставимо друге млађе нека лете по облацима, а ми смо људи већ у  
 једне стране бојао се какве преваре, с друге опет стране његова бујна млађана радозналост вукл 
и, с једне стране да му буду на руци, с друге стране да га мало и контролишу.{S} Један од жанда 
и.{S} С једне стране плота уздише он, с друге стране она.{S} Јамачно дирнут тим уздасима, плот  
дне стране услужно одобравао кнезу, а с друге бојажљиво погледао на Растислава.{S} Растислав се 
о и то обиђоше једна с једне, а друга с друге стране, а у проласку, обадве ме добро загледаше.{ 
 шчепа под мишку с једне стране кнеза с друге Зара и енергично их повуче напред.</p> <p>И Заре  
је, може му се“ — мислио је Маврикије с друге стране врата.</p> <p>„Неваспитано, распуштено дер 
S} Дуж целе главне улице, и с једне и с друге стране, биле су понамештане катрањаве тулумине и  
те да виде да ли ће што о њој сазнати с друге какве стране.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
јиш с новцем, онда ти морамо набавити с друге стране, из друге какве буџетске партије.{S} Ту бе 
ству династије.</p> <pb n="578" /> <p>С друге, опет, стране јављано је како су два човека опаже 
је ово мало и наређено.{S} Али да видиш друге канцеларије!{S} Не би имала чему позавидети.{S} И 
ору; а два пут у притвору, један пут 5, други пут 9 месеца — то је још једну годину и два месец 
е хартије и заузели место један с леве, други с десне стране Кугићеве, он седе за сто и позва з 
го и друкчије, други људи, друге одаје, други говор, друга башта, све друкчије.</p> <p>О, како  
 око њега је све било друго и друкчије, други људи, друге одаје, други говор, друга башта, све  
танте.{S} Један узе ђенерала под мишке, други за ноге, подигоше га и наместише на диван.{S} Кне 
ало о томе!{S} Што год ви више не дате, други ће све више дати!{S} И њин је изговор лак: „Тако  
су једнако долазили.{S} Неки су седели, други су у гомилицама разговарали, а трећи су, усамљени 
 пар волова, један носи о рамену јарам, други пребацили мотике; кад им жандарми викну, они преј 
"291" /> ушију, сад је погађају: један, други, трећи, но она не осећа ништа; осећа само како јо 
аре; то је лаж, развукли су други; јес, други; ја имам записку, ја могу доказати, ја сам био са 
табла.{S} Неки се још играју по патосу, други седе наслоњени око бабине столице; трећи стоје у  
рај ватре у колебу, први ближе огњишту, други остраг на трупац где је мало час седео чича Мунти 
чиме ви мислите да га држите у шкрипцу, други ће му дати у много већој мери, и он ће дићи руке  
етали.</p> <p>Ето такав је био Врбавац, други намесник малолетна кнеза Мутимира.</p> <p>Како да 
ро балкански, али учићу, научићу се.... други пут, немојте сад да ме поправљате за сваку реч; н 
 моја, немој ми сад говорити о томе.{S} Други пут!{S} Остави ме сад!{S} Погледај! — Она узе.{S} 
 <p>Тако су гатали и нагађали једни.{S} Други су опет причали са свим друкчије.</p> <p>Аустринс 
раколише.{S} Неко спомену и полазак.{S} Други неко опет додаде да од кад је у Звониграду, он се 
 разрок изгледао с тим једним брком.{S} Други, наравно, био је опао.</p> <p>— Је л те да то не  
нерал, кад већ носи официрско одело.{S} Други су се чудили што му још није изашао указ у службе 
и нешто писао и да му је ту позлило.{S} Други су тврдили да је легао био у кревет и заспао, па  
 уврну лампу да не сија одвећ јасно.{S} Други на прстима приђе пуковнику и опрезно му поднесе п 
ажно, ударајући гласом на сваку реч.{S} Други је удахнуо душу у онесвешћено и умртвљено тело на 
Први глас упита: „јесу ли тамо волови.“ Други глас одговори да нису.{S} Први глас рече на то не 
 тамо амо.{S} Неки су били у маскама, а други, без масака.{S} Кнез с почетка није могао јасно в 
 порцулана, начичкан мајушним шољама, а други у свакој руци по један велики порцулански кавеник 
 којих је први другоме радио о глави, а други првоме дошао главе, седели су један до другог на  
 распоред, те једни мисле и наређују, а други мисле и извршују што им је наређено.{S} Тако бива 
 људи: један је носио о рамену пушку, а други пребацио преко руке секиру.{S} Зауставише се на 5 
 /> први им је био министар по имену, а други заповедник и господар на делу.</p> <p>У осталом Р 
и!{S} И њин је изговор лак: „Тако су га други васпитали!“ А вама ће бити тешко да се оправдате, 
вашу срџбу.{S} Ваљда не би хтели то, да други приме одговорност за ваша дела?{S} И ако се понос 
ана, јер кад је један кључ у брави онда други нити ту може ући ни браву закључати ни откључати. 
 он, што је научио да куд он оком, туда други скоком.{S} А и што би одуговлачила?{S} Знаш ли, л 
неза да седне баш до њега, а Зару указа други гроб у непосредној близини.</p> <p>Кнез једва доч 
ћа од каучука испод кнежеве главе, а на други крај вешали су слику, коју су после онако прикаче 
вот, а страше се да задају себи смрт на други начин.</p> <p>„Ту је довољно да се добро запуше с 
аизменце — 15 година један, а 15 година други.{S} А после, може се десити да једна кућа у мушко 
— утече!“ Осу се један грозд пушака, па други, па онда све умуче.{S} После пукоше у кратком раз 
ти код нас оволико, а он један — додаде други. — А шта би му радио да га нешто ухватиш? — Прева 
т.ј. слушајући како о чему мисле и суде други учевнији људи.{S} По некад је та своја искуства и 
овео двајест година у изгнанству, да је други владалац од те лозе владао само 17 дана; да је тр 
једне околности, која целој ствари даје други облик, а околност је ова, кнез није обичан човек, 
о да се и сам насмеје, кад чује како се други горе у зачељу гласно смеју.{S} Али једно никако н 
се примакоше обали, он пропусти мимо се други чамац.{S} Овај измаче прилично напред, па онда на 
У исти мах на другом крају водили су се други разговори — друкчији, али опет на ове налик.</p>  
 би га више заинтересовала, Мона окрете други разговор.{S} Каза му новост о тајној републиканск 
 Умела је мислити.{S} Питала се, зар ће други бити бољи спрам ње, но што је баба Ката?{S} Не ће 
гих људи!{S} И оно што не дате ви, даће други.{S} Мислите неће се сутра наћи људи који ће рећи  
е сама лепо рекла: што не дамо ми, даће други; и што год кнез буде раскошнији, порочнији, све с 
.</p> <p>— Боже! да ли је свршено, рече други.</p> <pb n="6" /> <p>— Сигурно, сигурно! ту не мо 
ло по томе, што ове речи бабине пресече други крупнији, мушки глас, који је долазио из истога г 
редиште целог друштва; разговори добише други облик, и, чудно је рећи, постадоше учтивији и обр 
вилно поређани, али тако близу један уз други, да се рахат могло корачати с гроба на гроб.</p>  
сам јавно жалио.{S} А ја га мрзим.{S} И други су га мрзели.{S} Он је био апсолутиста <pb n="350 
в прочита писмо један пут; прочита га и други пут; за тим га окрете, загледа рукопис, адресу и  
воје.</p> <p>Иста је судбина постигла и други један споменик орловачки.{S} То је био наерени др 
рет, притворица...</p> <p>Лепша отрже и други рукав од огртача, навуче га, и стаде пред огледал 
ао част известити вас.{S} Чича Милоје и други жандарм вратили су се синоћ, а дошли су свак за с 
у треба само склањати што даље, да се и други од ње не трују.</p> <p>Све њене мисли, сви њени о 
поступање првога министра угледају се и други, његови потчињени, те и они гоне ко им што год за 
S} На узвик госпођин бејаху притрчали и други гости.{S} И они су тражили.{S} Тражило се дуго и  
 на званичним актима, а г. г. официри и други чиновници носе на униформи црн превез.“</p> <mile 
олико сутра за ово писмо могу сазнати и други, и онда је све доцкан.{S} Дакле, ако си рад да се 
слуга.{S} Фидије, Поликлет, Праксител и други обесмртили су се представљајући у камену истинске 
 сам, бар без једног намесника, а ко би други могао ту улогу згодније испунити, ако не он, г. Р 
стовала; она није блудна кћи; као и сви други поштени људи, она је трговала оним што је имала и 
раћа.{S} Упоредо с тим кројени су и сви други планови и смерови.{S} Десетак пуних дана само је  
ни на памет не пада да сумња и да тражи други какав узрок смрти.</p> <p>Док је Ката говорила, п 
жиш онако како ти хоћеш, а кад га служи други, онда га служи онако како он хоће.{S} Ево најбоља 
астија је оборена; на њено место долази други јачи, вреднији, спремнији.</p> <p>„Шта је кнез Му 
стало могла би поручити да ми се скроји други нов нос.{S} Јес, очију ми, бата ми прича да у Зво 
е, и он је тада био неспособан за сваки други рад, за сваку другу мисао, сем једино да се припи 
био онако, како би га употребио и сваки други млад човек.{S} Ова фотографија је једне од његови 
 огрлице, које милионе вреде, свакојаки други женски накити, а сем осталога и једна царска женс 
ве што ће ти бити.{S} Кад му иде толики други свет, хтела би да му отиде и она, Синђа, али сама 
к?</p> <p>— Неће, не бој се! — одговори други глас.</p> <p>То толико што сам чуо и више ни речи 
? — рече један.</p> <p>— Он! — прихвати други.</p> <p>— Онда је све доцкан; тровање ће се још в 
реме је“ — рече један. „Хајде“ прихвати други.{S} Погасише цигаре, духнуше у свећу и изађоше.{S 
после реши се да и не покушава устајати Други један опет, наслоњен на руку, с одупртим лактом о 
у напред.{S} Али можда би се могао наћи други излаз.{S} Како би било да покушају они преко свог 
се сељо.</p> <p>Али ту се нађе сад онај други сељак.{S} Да би показао пред непознатим људима ка 
 да одем ја сам да погледам - рече онај други.</p> <p>- Најбоље ће бити да пошљемо чича Мунтија 
умуче но и стаде.{S} Заустави се и онај други сељак, проговорише неколико речи, а непрестано су 
и реченицу шапућући последњу реч свакој други на ухо, на шта се оне узеше још више смејати.</p> 
} Није ми то била намера.{S} Сасвим сам други говор имао на уму. <pb n="336" /> Управо чудим се 
оје, кад је био договор да дође са свим други човек.{S} Истина Милоје је после објаснио како се 
ну, но у опште никакву мржњу.{S} Сасвим други разлози и друге побуде руководиле су ме у томе.</ 
има свој тестаменат, у коме је назначен други наследник, но Врбавац је прешао преко тога питања 
ио на друго, па је и овим речима придао други значај.{S} Вилице му се стегоше, и да га је ко у  
.</p> <p>Нити је госпођа Мона, ни ма ко други то нарочито удешавао; то се удесило управо само п 
 хеј, да си ти жив и здрав!{S} Да је ко други, тај би одавно заглавио — Њега ухвате, а он само  
ћу ја то умети.{S} Баш да је то узео ко други, молим покорно..</p> <p>Али излаза није било и на 
 ја то умети!{S} Баш да беше то узео ко други — вајкао се начелник,</p> <p>— Ништа, ништа, — ре 
убилац платио главом и да није био нико други до један од она два сељака, што су мало пре били  
ова друга Враничића, који није био нико други до Перун Црнојевић.</p> <p>Одмах истог дана десио 
оља“.{S} А тај непријатељ није био нико други до мајмун, за којим доиста одмах сви и потрче.</p 
, — опет поче доктор, — но кнез га и по други пут пресече.</p> <pb n="165" /> <p>- Знам, знам,  
оспођа говори.{S} Међутим она је већ по други пут стављала питање на које ни сад не доби одгово 
утанта за дугме од мундира, одведе га у други угао собе, и шапатом му продужи говорити:</p> <pb 
/p> <p>Говорећи то, госпођа пређе чак у други крај дворане, седе и чисто се увуче у велику насл 
м, на памет наученим улогом, коју су му други метули у уста.</p> <p>У том тренутку Растислав је 
ело па да бежим одавде да ме не затекну други гости...{S} Али како ћу за лице!{S} Шта ћу ту?{S} 
ви ту, да их је прешло два чамца, да су други остали доле с чича Мунтијаном да виде хоће ли моћ 
и.</p> <p>У четвртим колима долазили су други ађутант кнежев и дворски писар, два млада, весела 
ам ја узео паре; то је лаж, развукли су други; јес, други; ја имам записку, ја могу доказати, ј 
бити без мига самога команданта.</p> <p>Други начелник опет јављао је, да су калуђери једнога п 
ила, би му стидно и зацрвени се.</p> <p>Други начелник — он је опет био један од најстаријих у  
 ради надзора над овом двојицом.</p> <p>Други је начелник извештавао да у његовом месту неколик 
 за којом је чак и кнез потрчао.</p> <p>Други су опет шапућући причали како кнез има падавицу.{ 
већ у рукама књажевског намесништва.{S} Другим речима то значи: „Знам да сте незадовољни данашњ 
че да се ужелео престоничка друштва.{S} Другим речима, то је опомена да што пре поновимо наша в 
ла уз њега.{S} А кад се народ поведе за другим вођама, онда ваш деда, без предомишљања, издаје  
покрај кућа, а ишли су ћутећки један за другим <pb n="282" /> варакајући да нигде не испадну на 
S} Остали су полако приспевали један за другим.{S} Неки су стигли тек око 2 часа по подне.</p>  
пија шкрипну и њена оба крила, једно за другим, затворише се с луном.</p> <milestone unit="subS 
а пили и похвалили, у брзо сте једно за другим испили три чаше, а одмах за тим ућутасте се; пог 
роде.{S} Свој узвишен положај над свима другим грађанима у држави, владаоци плаћају скупом жртв 
транци дати несумњиву превагу над свима другим странкама.{S} То ће убрзо пресећи и честе минист 
езгодној прошлости њеној, као и о свима другим прошлим и садашњим гресима, почеле су бивати бла 
{S} Никад није падао у узбуђење да пред другим открива своје осећаје.</p> <p>На људе је гледао  
о своје ноге и руке, умазане сосовима и другим јелима, по којима је скакао па столу.{S} Кад му  
атио престолом и главом, или и једним и другим.{S} Али они су се побркали, а вешти људи користи 
иким пртљагом, с коверима, гардеробом и другим потребама кнежевим.</p> <milestone unit="subSect 
ли револвером, ножем, бомбом, пожаром и другим обичним и познатим средствима.{S} Но сад на једа 
м искупимо, или мудрошћу одбранимо, или другим робом заменимо?</p> <p>Костури одговорише нешто, 
 где прешарани по каквим помотњиком или другим којим угледнијим полициским чиновником.{S} Седел 
збацим ову марамчину — рече она са свим другим, много јаснијим и много оштријим гласом, но што  
 <pb n="410" /> као што износе о многим другим поштеним женама.</p> <p>Тако је сад госпођа Мона 
, али ја нисам дала.{S} Да си био с ким другим у послу, ја бих причекала у другој <pb n="370" / 
није ствари.</p> <p>Говорено је још и о другим приликама.{S} Претресано је питање о изменама ко 
нао да је она овде, или долази случајно другим каквим послом? — Све ово прелете Мони у тренутку 
и две пушта да им меће белег а да иде с другим „жентурачама“ — мрзи је.{S} Сирота је, удовица ј 
иле танке бакарне жице, те се спајале с другим пљоснатим јастучетом, које метуше кнезу под ноге 
S} Хоћу да пробам мало како иде рад и с другим људима.{S} Можда вама, на први мах, то баш и нећ 
астољубиви; обојица саможиви, а један с другим у завади.</p> <p>Врбавац се већ био почео машати 
ији ће се десити оно, што се дешава и у другим уставним државама.{S} Разне политичке струје наи 
ој јужној Русији, а по свој прилици и у другим крајевима.{S} То је била последица спахиске сист 
 голог.... но.... на плац, кад не можеш другим чим да зарадиш хлеб.{S} Ваљда је мени ласно било 
</p> <p>Ове мрачне фигуре, допуњене још другим „особама“ истога рувета, а мушкога пола, ми ћемо 
вих села, па ћемо одмах знати како је у другима.{S} Хајдемо у село Пирлитор.</p> <milestone uni 
имати прилике да се састаје са шефовима других политичких странака, нарочито са старим државниц 
и овај ваш испит.{S} Али има ту стотина других начина да се њиме послуже, и да га злоупотребе п 
рио се на делу, да више и сме и може од других, и то <pb n="76" /> је створило у њем уверење да 
ви голи врхови јасно су се издвајали од других пошумљених врхова, чија је китњаста зелена одећа 
кнез имао и своју засебну шољу, већу од других.{S} Кнез узе каву и понесе је устима.{S} На једа 
} Неке су биле непомичне и неме.{S} Код других се чуло јецање или тихи уздаси, или се видело уз 
stone unit="subSection" /> <p>Као и код других госпођа звониградских, таво су и код госпође Мон 
Разлика је била само у томе, што су код других госпођа јаузне биле по правилу <hi>искључно женс 
у Мутимиру; спаљено је ту још и стотине других ствари.</p> <p>Том приликом много је куче остало 
ину, да се не би сударила с потерама из других седа.{S} Ићи ће се у ланцу, размакнути по двајес 
/p> <p>Колико ли је ђубрета извезено из других књажевско-балканиских надлештава и приватних дом 
да и слатких сокова од малина, јагода и других плодова.{S} Најпосле долазили су разноврсни слат 
су гасови или испарења од разних боја и других препарата.{S} Има минералних боја: црвена (циноб 
p>После обичних поздрава, представака и других церемонија прешло се на оно што је било најлепше 
 што се његовим назвало.</p> <p>А има и других разлога.{S} Не треба заборавити да је госпођа Ло 
авило.{S} С тога се и држао Курјачића и других великаша.{S} И док је тако радио — добро му је и 
} А што се већ тиче кметова, трговаца и других људи из народа, они су се само погуркивали лакто 
око њега осећао се задах келнске воде и других мирисних спиртова и лекарија.{S} Крај њега је се 
ештији људи у Балканији.{S} Наћиће се и других који хоће да се користе кнезом.{S} Све оно чиме  
едништво министарства.{S} Има у писму и других ствари, али то је главно — Даћу ти, прочитаћеш г 
} Али на жалост тако није.{S} Има још и других људи!{S} И оно што не дате ви, даће други.{S} Ми 
ритворност људска.</p> <p>Било је још и других појава, згодних да из раног детињства потхране у 
 она узе тражити очима по соби, нема ли других којих врата.{S} Поглед јој паде на заклоњена вра 
них лутака почели су се јављати профили других лутака, и лутака који су окруживали младог <pb n 
 зна ко су.</p> <p>Било је још и ваздан других причања, нагађања и свакојаких казивања, често п 
ило је у животу г. Вујадина још и много других занимљивих прича и причица, али ко би се сад сећ 
p> <p>— Не кнегиња, али зар нема толико других угледних чиновника за које би је кнез после мога 
питао је о браћи Враничићевој и о +пуно других домаћих ситница, а Враничић је јасно видео да је 
 завера.</p> <p>Али сви ови извештаји с других крајева Балканије били су незнатни према извешта 
уђене радозналости био је јачи од свију других.</p> <p>Ишле су брзо.{S} После два три минута Си 
ом може главу разбити.</p> <p>Сем свију других припрема било је решено још и „онако у опште“ да 
 је био само он један и да није стотину других прилика давало вероватност овоме, што се у извеш 
вцем, што си учинио?{S} А има и стотину других ствари, које сведоче да су Балканска Браћа голем 
, ене, куца се.“</p> <p>Оваке и стотину других речи прелетале су преко стола, сретале се, одјек 
S} Знаш ли, лудо моја, да би их стотину других полетело да ти то преотму, само, само кад би доз 
{S} То је био сав смисао Растислављевих других разлагања.</p> <p>Наравно, све су то ствари и те 
 ретко име Перун Црнојевић, код толиких других обичнијих имена.</p> <pb n="544" /> <p>Но сељак  
 су слова.{S} Ево, прво је <hi>П.</hi>, друго <hi>А</hi>, треће <hi>Ц</hi>...</p> <p>Сељак на ј 
</p> <p>— Што ти је, Паво, бог с тобом, друго.{S} Шта он мисли, ко му га зна, тек он с тебе ниј 
апечаћена писамцета и даде једно кнезу, друго Зару, с препоруком да то предаду првој стражи кој 
ш дупло мушко.{S} Прво што је мушкарац, друго што је војник — рече Ратко весело.</p> <p>— Па шт 
једна млада, витка, веома лепа девојка; друго средовечна жена, оштрих црта и веома живих, немир 
азговора с Ратком чути што више о томе; друго она се вазда интересовала за кнеза Мутимира, вазд 
жева пунолества, које је било на прагу; друго да саопшти ствар кнезу тако, како ће га одлучити  
, учинићу.{S} Но то сад није главно.{S} Друго је сад на реду: мени треба пара.!</p> <pb n="417" 
 крвав престо.</p> <p>— То је једно.{S} Друго је, што сте ви, Косанићи, по свом карактеру, људи 
вори.“</p> <p>Петрија продужи:</p> <p>— Друго и друго, рекла би му: „Мој лепи, мој слатки и мој 
ику краја, у који чича Милоје одлази, а друго господ. министру.{S} Обадва су писма цртала чича  
лупака који држе да је једно поносно, а друго стидно за човека, али то су невјеже налик на оне  
о <pb n="567" /> отворено тражити.{S} А друго, лепа реч ништа не кошта, а и гвоздена врата отва 
еза, по несрећи, имамо.{S} Шта ти треба друго! погледај само ноћашњицу!{S} Кад је већ такав, он 
вдао се секретар</p> <p>— Па дајте онда друго објашњење ако није сан.{S} Јер свакако неко објаш 
поред кнеза свога поуздана човека; а за друго - Растислав махну руком и ућута.</p> <p>— Чек да  
аж.{S} На против.{S} Прво је погодба за друго.{S} Нема добра владаоца без добра човека.{S} Нара 
</p> <p>— Да! „то није начин.“ А шта ја друго говорим!{S} Дужности једнога владара друкчије су  
ти — примети Растислав....{S} Но он има друго нешто.{S} Из државне касе кнезу се ништа више не  
д било кога да је нагна на једно или на друго.{S} Она, која је мало час била решена да одмах од 
и Врбавац није то знао; он је мислио на друго, па је и овим речима придао други значај.{S} Вили 
ла, велебиље (беладона) и много што шта друго.</p> <p>„Као јаки отрови, који, узети у потребној 
врше?</p> <p>Све то и још много што шта друго доктор је имао да примети кнезу, али он не примет 
 увијене у мараму, то, сем очију, ништа друго од лица нисам могао видети.{S} Оне промакоше поре 
вих ће ужасних случајева бити!{S} Ништа друго, но замислите само несретника који од тајнога них 
 да од ње крије своју женидбу!{S} Ништа друго но помисао да ће му она то кварити.{S} Дакле, сва 
вари које ни у сну нисмо чули.{S} Ништа друго но све је то масло новога министра.{S} Хоће да се 
} Пијани Ралека имао је право.{S} Ништа друго не може бити. — Пава је уграбљена и одвучена у ко 
би, добар си и странци.{S} Та она ништа друго и не тражи, но да усрећи своје присталице, да им  
но крочи напред, и Жики не остаде ништа друго, но да и сам пође за њим.{S} Ударише косом.{S} Од 
ао што је познато, грмљавина није ништа друго но треска интова Св. Илије).</p> <p>Кнежева кола  
и су пустили глас да та бара није ништа друго до излив из некаква старинска канала, у који се с 
ко пасти. <pb n="351" /> Крв није ништа друго до црвена вода.{S} Круне роде на дрвету, које је  
едведа, управо за медведа, и није ништа друго да медвед, рече пуковник.</p> <p>Ућуташе обоје; о 
 пробудиће се!{S} Ово управо није ништа друго ни било, до мало дужи и појачи сан.{S} Да, ви гос 
од узмогнете,“ а ви ето не можете ништа друго но да протествујете, да напишете, ако хоћете, про 
друга насиља.{S} Није ми остајало ништа друго, но да се покорим неопходности.{S} Отпочне испит. 
а.{S} Тајно братство не би желело ништа друго, но да види кнеза на челу народа, где се јавља ка 
анело, онеспособило га и отупило за све друго, а изоштрило у њему само један једини осећај, осе 
пре свега добар човек, па тек после све друго.{S} Кад би сад почео живот из нова, то је једино  
рече он.{S} Ти мораш сад заборавити све друго, а имати на уму само то, да си и ти један члан вл 
етету, па наравно да је дете.{S} Шта је друго но дете; тек деветнајеста година, као наш Никица. 
то — то је било његово сунце.{S} Све је друго за њега био мрак.{S} Боловао је од наступа власто 
то се још једино штеди.{S} Иначе све је друго помешано!{S} Бар тако је код наших Румуна у Балка 
S} Не љутиш се, хе?{S} Растислав, он је друго; он је увек <pb n="35" /> до-сто-јан-ствен — кнез 
а из Звониграда.{S} У том писму било је друго писмо, које г. начелника јако обрадова, а о коме  
 сам јој ја сам...{S} А шта оно рекосте друго?..{S} Ах, да! „После пет шест година тада ћу глед 
осећај детињске љубави спрам родитеља и друго.</p> <p>Лепши је већ било лакше да одговори на он 
} Такви су на прилику сифилис, богиње и друго.</p> <p>„Недавно сам дознао од једног пријатеља з 
p> <p>Петрија продужи:</p> <p>— Друго и друго, рекла би му: „Мој лепи, мој слатки и мој мали кн 
цавањем.{S} Већина отрова има и једно и друго дејство, но има их и који дејствују само на један 
да је по свој прилици утицало и једно и друго, па свој говор заврши шаљивом примедбом, како ће  
вежу и баце у подрум.</p> <p>— А шта би друго и могао учинити такав неваљао човек као што си ти 
> да је овуд прошла каква веверица, или друго што.{S} Ови сељаци довикнуше и остале што су још  
хаљином.{S} После се сети да ће то бити друго, да јој је хаљина овде откопчана.{S} Једном руком 
 с месним војеним командантом.{S} Свако друго треће вече састају се на вечеру и, под изговором  
ни кнежић копрцаће се у мрежи као свако друго сомче.{S} То је био сав смисао Растислављевих дру 
ет видео слободан, око њега је све било друго и друкчије, други људи, друге одаје, други говор, 
рда; али над овим првим диже се огромно друго брдо, с чијег врха бије и шиба бистар, сребрнасто 
 стању ни да што друго мисли, ни да што друго осећа до оно, што га бејаше целог обузело и занел 
ни осећај, да он није у стању ни да што друго мисли, ни да што друго осећа до оно, што га бејаш 
аквим ружним именом.{S} Зар је овде што друго до једна обична ђачка историја?{S} И што бајаги н 
сподине — ако допустите да говоримо што друго.</p> <p>— Молим вас — прихвати пуковник нестрпељи 
ета, рад је да покаже, како је он нешто друго од ове женске, која је трговала својим лепим тело 
ву амишност, и његово среброљубље и још друго — а за такве погрешке прогнао га је.</p> <p>Расти 
Послужење смо спремили!{S} А шта би још друго, ја не знам.{S} Народ је ту; провизори, свештениц 
 утицај сачувати у своју корист.</p> <p>Друго, стари консервативци почињу се прибирати и мешкољ 
ни министар Врбавац тражио је од својих другова да прокламују за кнеза једно дете, некаква рођа 
осећа потребу за личним пријатељством и друговањем.{S} Никад није падао у узбуђење да пред друг 
бавца.{S} Носили су га на рукама његови другови министри, који су овим указали последњу почаст  
ло, искрено, <pb n="325" /> као најбољи другови.{S} Како је чудна душа човекова!{S} Како су по  
 се не сетити како смо обично радили ми другови међу собом, како смо ми једен другом ишли на ру 
изговарао.{S} У обичном разговору, пред друговима, звао га је „Кнез.“ У разговору с њим избегав 
пут, па га одмах сутра дан изнео својим друговима, осталој двојици намесника, као важну политич 
а љубав кнезу оно, што смо јуче обичним друговима чинили.</p> <p>И доктор нађе изласка.{S} Изми 
 пут се разболе.{S} Зове једног лекара, другог, трећег — сви се буне.{S} По свима знацима као р 
} Такви ниткови!{S} Једног кнеза убили, другог ухватили малолетна — па онда дај прави устав...< 
 — јамачно од узбуђења, — да ли са чега другог, тек кнежева се чаша пљускала, румене винске кап 
е тога, а сети се и још много које чега другог.{S} На ум му дођоше и неки разговори с Растислав 
 истинито ће, дакле, бити тврђење онога другог жандарма, да је Перун само рањен.{S} Да ли је он 
 — али ствар је дотле била доведена, да другог изласка није било.</p> <p>— Свршено је — прихват 
што згурну низ степенице прво једног на другог, да се за тили час обојица нађоше на земљи.</p>  
олазе с оне стране гроба; долазе с оног другог света.{S} С тобом говори један мртвац.{S} Ја сам 
или су тако властољубиви да један поред другог није могао стално остати.{S} Али то се показало  
размакнути по двајестак корака један од другог.{S} Препоручено им је да се много не удаљавају,  
 ви још не можете да издвојите једно од другог.{S} Вама сад у првом реду треба одмора и спокојс 
 би овде имали да се снебивамо једно од другог.{S} Вама треба власти, господине пуковниче, рече 
еднога је кнеза нестало, ваљало је наћи другог. „Краљ је мртав — живео краљ!“</p> <p>Оно после  
ога досадног милушења, оде и стаде крај другог прозора, а поглед јој се опет губио кроз прозор  
 што ја теби желим...{S} И кога ја имам другог сем тебе.{S} А и ти? ко ти може бити већи пријат 
ршили.{S} Врло су поверљиви једно спрам другог.{S} Преко овога Илије Ката је дошла у додир с г. 
лада манастирска кера, прескачући један другог.{S} Кнез се грохотом смејао овој њиховој игри.{S 
 првоме дошао главе, седели су један до другог на дивану и разговарали се топло, искрено, <pb n 
е Кају на ту страну, те седоше једно до другог на диван...</p> <p>— Међер није празна фраза кад 
ади кнез и лепа Пава седели су једно до другог на канабету.{S} Он узе њену десну руку и мету је 
авила гвожђе на прозору и спустила се с другог спрата.</p> <p>За Зара је ово био нов доказ да с 
ком, чуо се јасан мушки глас где дозива другога човека.{S} Чу се и одзив.{S} Први глас упита: „ 
твар тако стоји, ја ту морам напред, ја другога пута немам“....</p> <p>Један од г. г. министара 
о догодило у оном мраку, јурну један на другога и један преко другога, попадају, поруше столове 
</p> <p>— Тада би се примање пренело на другога, за какву страну фирму — примети Растислав.</p> 
 операција.</p> <p>Један дервиш узео је другога, човека суха и чкољава, а од својих 40 година;  
пређе и на чисто личне ствари једнога и другога пашенога.</p> <p>Оба пашанца, поред својих висо 
и користили се тиме, те једним уништили другога.{S} И ако није безопасан, Растислав је сад сам  
брани јавно весеље и да траје жалост до другога дана по погребу и да државне власти за 6 месеци 
 хтео служити?{S} Место тебе он би узео другога; узео би свога човека, и њега би опет имао ко с 
у, јурну један на другога и један преко другога, попадају, поруше столове, посваљују столице, н 
Но ствар се давала бранити и ценити и с другога гледишта, као што ћемо мало даље и видети Ратка 
иком.{S} Он упита ко је, викну по имену другога момка, али се не одазва нико.{S} Пошто је погас 
ко мушки претресала високу политику, на другој страни госпођа Пола Ђокичина шапатом је причала  
, кад сви ми стојимо <hi>сложни</hi> на другој страни.{S} Само ти пази да ми увек јавиш ко с њи 
 да упамте ове одговоре.{S} Кад буду на другој стражи, стражар ће их упитати на ухо: „Која стра 
, да се пријатељски разговоре, да једна другој саопште најсвежије новости, да се узајамно огово 
 нашале, да попију белу каву и да једна другој исповеди шта јој је на срцу.</p> <p>Како је, кад 
е девојке, кад су добре друге, па једна другој казује све што јој је на срцу и на језику.</p> < 
 две пушке, пукоше у брзо, недаде једна другој да издуши.{S} Враничић диже главу и ослушну.{S}  
} Би ти оно што би сутра било и мени, и другој, и трећој, и свакој, која би се нашла у сличној  
 детињском наивношћу час о једној час о другој ствари, и то тако, да му се човек често морао од 
елеонима, прибрајаће нас час једној час другој странци; викаће на нас, али ће нас сви примати,  
 ким другим у послу, ја бих причекала у другој <pb n="370" /> соби, али кад ми рече да си са зе 
<p>Једном руком он ухвати Јелу за руку, другом руком, с два прста, узе је за лепу, белу брадицу 
ђу шах и краљ</hi>? — један заповеда, а другом заповедају је ли тако, г. Маврикије.</p> <p>Шах  
о време једном је руком витлао шешир, а другом зачешљавао своју велику косу.{S} На један пут он 
тва и грађанства.{S} С десне стране, на другом месту до Растислава, седео је кнежев доктор.</p> 
коче грдни лишајеви, и то неће нигде на другом месту, но само по лицу, по носу, око очију и уса 
ји.</p> <p>Растислав је тражио снагу на другом месту.</p> <p>С једне стране он се савијао око к 
да потера иде у ланцу.{S} У исти мах на другом крају водили су се други разговори — друкчији, а 
еза беседом; кнез се захвалио с балкона другом беседом; обадве су беседе биле китњасте; било је 
а“ још веће и светлије.{S} И само овоме другом имену вриједи принети на жртву оно прво. — Стидљ 
а његова, не <pb n="637" /> даде никоме другом да саслуша чича Милоја, већ сам лично узе ту ств 
 је један од ове двојице господар ономе другом, но да се у овој прилици сам добровољно одрекао  
ела су сва околна села.{S} Ни о чему се другом не говори до о Перуну и његовом доласку.{S} Свет 
посрнем.{S} У томе посртању ја запнем и другом ногом и колико сам дуг паднем на земљу.{S} Али,  
и скреса у буквик још три метка.{S} При другом метку из буквика се чу болан јаук.</p> <pb n="64 
 нехатно, а очевидно је било да о нечем другом мисли у том тренутку.</p> <p>Жика је, познавао о 
 више оживљавало.{S} На скоро за сваком другом-трећом крстачом стајала је по <pb n="591" /> как 
су се само погуркивали лактовима, један другом шапутали „море, ово слатко;“ и говорили слузи шт 
ли на руку, како смо се помагали, један другом стварали згоде и прилике да се дође у додир „с и 
пше наде на будућност.</p> <p>Кад један другом нису имали више шта рећи — растали су се: кнез с 
јући пред кнеза.{S} Држим, да сад један другом можемо пружити руку, рече он и пружи <pb n="321" 
"548" /> а опет их свак понавља и један другом прича.{S} Тако се, на прилику, говори, да Перун  
литораца, који се бејаху примакли један другом, ма да је било наређено да потера иде у ланцу.{S 
 Мика и фрајла све дувају, дувају један другом у уста, а фрајла све нешто шапуће, а браца Мика  
 Светина је јурила.{S} Скакали су један другом на рамена, на врат, па и на главу, било их је и  
им завадама.{S} Осећали су да још један другом требају и трпели су се.</p> <p>Али потмуло трвењ 
и другови међу собом, како смо ми једен другом ишли на руку, како смо се помагали, један другом 
 једном погледу могао прочитати један о другом!{S} У том тренутку та два супарника изгледали су 
ор.{S} Молим те остани.{S} Говорићемо о другом чему.{S} Имам да ти рекнем неколико речи о г. Ра 
а изнурене, измучене исплакане, а једно другом у наручју....</p> <p>Кад је забелио дан, Лепша с 
лоло!“, „ао лоћо!“ и одмах полете једно другом за кике.{S} Подводница одмах дотрчи са свећом и  
са, а они већ <pb n="676" /> ћуте једно другом у загрљају, или обоје плачу или се обоје вајкају 
тали?{S} Зар сте тако брзо казали једно другом све што имате!{S} Или се ваљда још „штелујете“,  
акав заљубљен пар, где, наслоњени једно другом на руку, тихо ходају и будни сањају у овој лепој 
ну жељу да барата час по једном, час по другом министарству.{S} Срећом то није дуго трајало и с 
Кнез се узе сам обраћати, то једном, то другом човеку; питао их је за име и одакле су; разбирао 
ако... (она је показивала то једном, то другом руком, како би из кнежеве кесе гртала паре и сип 
ој не извуку какав реп, ако би отишла с другом којом женом, јер најпосле, шта зна она шта јој х 
а.{S} У једном чамцу био је Враничић; у другом Жика и Милоје, који је управљао думеном.{S} На н 
 то је било само за један трен ока, а у другом трену она је већ била у наручју Мутимировом, док 
трнула!“</p> <p>На то се чу мешкољење у другом гробу, а за тим пријатан али веома слаб старачки 
таде.{S} Они чуше тако исто кретање и у другом суседном гробу, па одмах и у трећем и у четвртом 
и они, који су могли на кнеза утицати у другом правцу, противно намерама Растислављевим.</p> <p 
 расправљати.{S} Као у многом које чему другом, тако је и овде узет пример из суседне Аустро-Уг 
кнез Мутимир никад није могао ни о чему другом мислити до о њој; бар не озбиљно.{S} Просто прис 
аво три кола: једноме свирала свирајка, другоме цигани, а у трећем је дрњокао гајдаш.{S} Кнез с 
нутака ова два човека, од којих је први другоме радио о глави, а други првоме дошао главе, седе 
 а пошто се ствар није смела поверавати другоме ком, то да иде сама по кола.{S} Кад су сви моји 
полако!„...</p> <p>Први чамац даде знак другоме да стане и да чека, а сам погна ближе обали, пр 
ле. </p> <p>Из првога чамца дадоше знак другоме и обадва, тихо и нечујно, привеслаше балканиско 
су обојица били већ тако јаки, да један другоме није могао лако досадити.{S} У почетку је било  
оме свет познаде кнежева ађутанта.{S} О другоме се мислило да је сам кнез.{S} Свет га поздрави  
и Боца лежимо заједно у кревету и једно другоме дувамо у уста?{S} Па што онда браца Мика и фрај 
араму на груди, и узе се закопчавати, а другу диже према младом човеку, који јој, сав зајапурен 
 сада већ држао једну главу на белом, а другу на црном мору, да сретна Турска <pb n="523" /> ни 
нежеви тако газе образ, шта је стало за другу простоту?{S} Но није нама сад до тога, господине. 
p> <p>На једну страну вукло је срце, на другу оно мало памети, што још беше остало.</p> <pb n=" 
ских коса што су се, наслоњена једна на другу, скрећући неправилно час лево час десно, низале д 
му је лакше преходити с једне стране на другу.</p> <p>На ове речи Милоје се упути мосту, пређе  
више отимао и напирао то на једну то на другу страну, све сам се више заплетао у некакве жице,  
 и климајући главом час на једну час на другу страну, Ралека викну:</p> <p>- Како ко, ал наш га 
в дакле могућност тровања, лекари ставе другу дијагнозу и дуго су лечили госпођу без икаква усп 
у да га та Фигура не удари.{S} Кнез узе другу фигуру и баци је г. Маврикију на главу, па, махну 
ме на зор држите.{S} Ако цео народ хоће другу династију, ево, хоћу је и ја.{S} Нека дође, ја ћу 
поврнуше у десно, кроз једну собу, кроз другу, кроз трећу, у четвртој стадоше.</p> <p>Лакеј, шт 
у побочну собу.{S} Прође једну, прође и другу одају; из треће, кроз затворена врата, чу се кењк 
p>— Не пије ми се.</p> <p>Кнез искапи и другу чашу.{S} У томе се спољна врата нагло отворише.{S 
ане.</p> <p>Ишли су подуже; прошли су и другу стражу; на трећој су били задржани.{S} За тим је  
 не бојиш мађија? рече кнез и нали себи другу чашу.</p> <p>— О, то не, господару!</p> <p>— Па?< 
и ћутећки, па пође са снахом да потражи другу чељад своју.</p> <p>Сем Боје, домаћина, из велике 
за се — обично какав трњак, бурјан, или другу какву травуљину; ту, на два коца, разапне двостру 
етујемо (Преседник министарства примети другу до себе — он ово своје насиље зове саветовањем) о 
а, Жика дочепа у једну руку револвер, у другу нож и јурну право оном месту одакле је мало час п 
 осмејком, и, клањајући се лако штуче у другу собу.</p> <p>Ратислав је остао на месту као окаме 
ло 11 часова.{S} Из уске удице повише у другу ширу, а из ње убрзо изађоше на сокак, који је кне 
ође за Павом.{S} Срећко рече да пређу у другу собу и да га причекају, затвори врата за њима и о 
родати <pb n="547" /> хлеб или ма какву другу храну.{S} А ако би им ненадно банули какви страни 
о?{S} Ни сам ли ја одсудно одбила твоју другу понуду, да се тајно венчамо? зар то с моје стране 
неспособан за сваки други рад, за сваку другу мисао, сем једино да се припије уз њу, да је стег 
 да то постигну уздижући противу ње ону другу снагу.{S} Да су се Растислав и Врбавац сложили, т 
 приступ у његов двор — све, све је она другче замишљала!</p> <p>А сад?{S} Сад она тек разуме и 
то није могла мислити.{S} Она је сасвим другче замишљала да дочека тај тренутак кнежеве женидбе 
ање, Мутимир се предомисли и постави га другчије.{S} Са склопљеним рукама он је замоли и закле  
е крв Косанића — нећеш ни ти бити много другчији.{S} Шта више, ти можеш бити још и гори од свиј 
ишим круговима њено пријатељство и њена дружба високо су се ценили.</p> <milestone unit="subSec 
 савладати.{S} Постао је с кнезом много дружевнији.{S} Кад су се, после свршена пута, враћали у 
дружина прозвана „Балканска браћа.“ Ова дружина има своје тајне састанке, њени су чланови многе 
, па чиновници грађанског реда, певачка дружина, глумачка дружина, ђаци, свештенство и огромна  
ђанског реда, певачка дружина, глумачка дружина, ђаци, свештенство и огромна гомила света, који 
уда су пролазили Враничић и његова мала дружина.</p> <p>Да заварају сељаке они су у почетку пош 
је скакао па столу.{S} Кад му се весела дружина приближи, он прво утече на стражару, после се д 
траћари.{S} Зар овде бајаги каква тајна дружина да држи своје скупове?</p> <p>Заре не одговори  
, да је ништавна и незначајна ова тајна дружина?{S} Ти немаш зато ниједан податак, но говориш н 
Звониграду постоји занимљива а и опасна дружина прозвана „Балканска браћа.“ Ова дружина има сво 
 кад кукавица узе кукати, виде да му је дружина то опазила, би му стидно и зацрвени се.</p> <p> 
жењима.{S} Донесите тај закон, и ова ће дружина сутра постати јавна.{S} Али и ако су чланови та 
ма и самих министара.{S} Задатак је ове дружине, како се вели, скромно тајно доброчинство, то ј 
и дуга реда с буктињама.{S} Две певачке дружине ишле су са стране, а около налегла непрегледна  
лични пријатељ, а не као члан политичке дружине.</p> <p>— Све једно, тек он је помагао да се сп 
Русији постоје завереничке нихилистичке дружине, које раде на буни и преврату.{S} У својој борб 
ао, уз урнебесни смех и пљескање веселе дружине, изговори „сјајну беседу“, у којој је развашаре 
дине, још малко.“</p> <p>Једини од целе дружине недирнут и неприкоснован остао је Растислав.{S} 
много више доприносе здрављу ове отмене дружине, но он, лекар дворски.</p> <p>Кнез се смејао ов 
с, јес, какви републиканци, какве тајне дружине? — то и ја питам.{S} Дакле?!{S} Каква је то раз 
ину!{S} Какви републиканци, какве тајне дружине?</p> <p>Мона га опет пресече: — Јес, јес, какви 
бавчеве завере?{S} Један члан ове тајне дружине, и то је било у Милиновцу, приликом твога путов 
ти јавна.{S} Али и ако су чланови тајне дружине, <pb n="684" /> у ствари то су људи које ми сви 
ина.{S} Они се јављају под именом тајне дружине, тајнога братства, с тога што то годи њиној мла 
 код вас у академији, какве су то тајне дружине!</p> <pb n="422" /> <p>Тоша зину!{S} Какви репу 
луга неколицине разборитих људи, баш из дружине „Балканска Браћа.“ Ја сам тим људима много обве 
 а у будуће све ће више јачати.{S} Овој дружини корен је у народу, а то значи њена је будућност 
ало између осталога и ово:</p> <p>„Овој дружини дошло је до знања, да ви, као кнез балканиски,  
 Каза му новост о тајној републиканској дружини, којој као да се ушло у траг.{S} Што је најопас 
у да чује шта он зна о тој тајанственој дружини.{S} Кад прве гошће почеше долазити, он се извин 
/p> <p>— Не чиниш мудро, Мире.{S} У тој дружини младих људи ти си имао искрених пријатеља.{S} О 
 али у публици се већ зна који су у тој дружини, и ја те могу уверити да то коло младих људи те 
маш да долазиш у заваду и опреку с овом дружином?{S} То су све млади, даровити људи, и свакако  
 у томе, да Растислав и Ратко са својом дружином опет не дођу у милост код кнеза. — То би упроп 
су душу Враничићеву у тренутку док се с дружином одмарао крај бистра врела планинског.{S} Прошл 
раво оном месту где је седео Враничић с дружином.{S} Угледаше волове и један од сељака викну: „ 
олико јој је био већи глас и углед међу дружином.</p> <p>Али у маси простих интрига и празних р 
асно да је за повратак сад доцне, да су дружинске страже већ размештене, и пре 2 часа по поноћи 
рестано су гледали у Враничића и његову дружину.{S} За тим један од сељака викну:</p> <p>— Еј,  
 у њему пређашњи интерес, да види тајну дружину, у којој има чак његових доглавника.{S} С тога  
и, можда понајвише ђака, склопили тајну дружину, где читају забрањене књиге, грде полицију и кн 
ло на једном месту.{S} Он скочи и викну дружину да полазе.{S} Са сељацима се поздрави и на раст 
ладалац!{S} Ко је радио друкче, ко ради друкче, ко ће радити друкче?{S} Сила је сила, јес, сила 
ио друкче, ко ради друкче, ко ће радити друкче?{S} Сила је сила, јес, сила је сила!... </p> <p> 
 то још убијен владалац!{S} Ко је радио друкче, ко ради друкче, ко ће радити друкче?{S} Сила је 
 су но обична и каткад су врло лепа.{S} Друкчија су мушка, а друкчија су женска.{S} Тако исто д 
д су врло лепа.{S} Друкчија су мушка, а друкчија су женска.{S} Тако исто друга су имена за млад 
обичним именом.{S} Ова имена од милоште друкчија су но обична и каткад су врло лепа.{S} Друкчиј 
личан по узрасту и годинама, али сасвим друкчија изгледа у лицу.{S} Веома црне боје, с црним не 
 претећи: ником речи да ниси прословио, друкчије ћеш бити окривљен да си продао шињел.{S} Дај т 
ротив жене: „Она нешто слути, сумња!{S} Друкчије није могуће.“</p> <milestone unit="subSection" 
<p>- Ах, бићу једном и ја пунољетан.{S} Друкчије ћете ви онда слушати.{S} Чекајте само!</p> <p> 
ча Милојем? — упита Црнојевић.</p> <p>— Друкчије није могло бити.{S} Он нас је просто намамио у 
<pb n="30" /> <p>— Е, ваљда је мој деда друкчије говорио, он није само псовао, он је и био, за  
уде!{S} Бог ми је сведок да нисам могла друкчије.</p> <p>Баба Кату обрадоваше ове речи.{S} Ока  
го говорим!{S} Дужности једнога владара друкчије су но дужности обична грађанина.{S} Грађанину  
 сахата раније од Милоја.{S} Свак прича друкчије.{S} Милоје вели погинуо је <hi>Зликовац</hi>,  
ге одаје, други говор, друга башта, све друкчије.</p> <p>О, како му је тада било жао његове ста 
и.{S} Али код чедних светитељака то иде друкчије; њима је доста и пет минута!</p> <p>Кнез се по 
уму.{S} У дипломацији, веле, са свим је друкчије.{S} Ту кажу много је што шта слободно.{S} Ту ј 
ји одмиче напред.{S} Наравно, сасвим је друкчије ствар текла кад су државним пословима управљал 
 шта су они знали.{S} Или-или!{S} Ту се друкчије не ради.{S} Сад кукају.{S} Подваљено им.{S} До 
 слободан, око њега је све било друго и друкчије, други људи, друге одаје, други говор, друга б 
епша беше успела да стрпа писмо у џеп и друкчије га није било могуће одузети, мањ да је веже.</ 
анас, кад им људи зло обавештени могу и друкчије наређивати.{S} У осталом, њин је положај јасан 
ас чешће дешавају.{S} Кад девојке не би друкчије губиле своје девојаштво, оно, што учини један  
ако просто, да управо није знао како би друкчије и могло бити.{S} За дежурнога није више било н 
и ни да представи да би то и могло бити друкчије.</p> <p>О слатка, мила слико, — драга сенко из 
, охрабри се он, а и како би могло бити друкчије.{S} Но шта се оно окреће?{S} Шта ли се оно окр 
{S} Његов нестанак није могуће тумачити друкчије но да је утекао, издао, преварио, завео их па  
е доћи један дан када ће о женама стећи друкчије уверење.{S} Тада ће увидети да је она Мона има 
једни.{S} Други су опет причали са свим друкчије.</p> <p>Аустрински цар нудио нашега кнеза Мути 
 министар изволели су изгледати са свим друкчије.“</p> <p>Покојни ђенерал Врбавац и Растислав б 
вало да кроз чаршију бруји глас са свим друкчије природе.{S} Тако се у последње време два три п 
о досадити.{S} У почетку је било сасвим друкчије.{S} Било је једно доба кад је Врбавац био неср 
мно држање ове жене.{S} Он је њу сасвим друкчије замишљао: окретна, разговорна, <pb n="116" />  
корно, провизор, али, опет, њега некако друкчије зову... јес, оно је г. цртало.{S} А они седи,  
шобоља?{S} Ви учевњаци зовете то некако друкчије.{S} Али то је то.{S} Ја знам шта је.{S} Има да 
о се њему урезало у памети, или је било друкчије.</p> <p>Испричао је полазак из двора, сретање  
— добро му је и било.{S} Чим је окренуо друкчије — изгубио је престо.{S} Узбудио је против себе 
нда сте ви то просто морали сањати, јер друкчије то се не да објаснити.</p> <p>— Али какав сан, 
ом крају водили су се други разговори — друкчији, али опет на ове налик.</p> <p>— Бре, шта би т 
, што је не познају.{S} Како би са свим друкчији били људи, кад би могли из смрти погледати на  
спођа Софија, само што су на њу са свим друкчији утисак учинила сва ова државничка мудровања ње 
оље, с киме си ти?...{S} Договор је био друкчији!..{S} Где су остали?..</p> <p>— „Стрпен спасен 
ne unit="subSection" /> <p>Али их има и друкчијих.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="1 
а овда онда попридигли би се и упрли на друм зорне погледе своје.{S} Чинило се као да нешто изг 
е упоредо из Раткове капије и пођоше уз друм, засађен високим јабланима и брснастим кестеновима 
мах ту у десно иде велики Ђурђевградски друм, да су ту одмах близу куће, дућани, каване; да овд 
ачно рабаџиска кола.{S} То је дакле био друм.{S} То Јелу зачуди.{S} Она је дакле у некој кући б 
и живовање преко лета.</p> <p>Крај тога друма, налазио се један мали парк, а у том парку било ј 
 као голема река, текле у правцу широка друма, што из Звониграда води у оближње сеоце <hi>Јелен 
ком, неки, пренеражени, стадоше на сред друма, бленући запрепашћено.{S} Међу женама наста вриск 
и прејуре волове преко рова, стану крај друма и гледају.{S} Кад се спровод приближи, они скину  
у за собом, она се окрене, сјури овце с друма, спусти сукњу, престане плести, и са својим овцам 
ша приђе расејано отвореном прозору.{S} Друмом од Јеленика ишао је дуг ред кола, натоварених се 
иста, око 10 часова у вече, појавише се друмом из Јеленика кнежева кола, за њима су ишла још дв 
чуђено у ону сјајну булументу, што лети друмом, и на један пут, поплашена, окрену леђа, напну р 
не спровод се крене из цркве јеленичким друмом пут манастира Гробовице, <pb n="359" /> где је ђ 
 часова, изашао сам да ходам јеленичким друмом.{S} Ишао сам као и обично левом страном, поред а 
а владара.</p> <p>Кола су летела равним друмом, а млади кнез, наслоњен на меко узглавље, поче с 
„ка..а..ас“! — и кочије полетеше равним друмом као лака стрела из добро одапета лука.</p> <p>Из 
чије кнежеве, са свом свитом, летеле су друмом као лаки вихор.</p> <milestone unit="subSection" 
а — а код нас војника, што на уму то на друму.{S} У дипломацији, веле, са свим је друкчије.{S}  
S} Он сврати својој кући, која је ту на друму, а ја продужим шетњу даље.{S} Кад сам био на по а 
аљини указа се облак прашине на широком друму.{S} Као да га је вихор гонио, <pb n="5" /> овај о 
н књаз!“</p> <pb n="7" /> <p>На широком друму указа се један вод коњаника.{S} У оближњој касарн 
авним мњењем.</p> <p>Састанци, зборови, друштва, штампа све је било угушено, притиснуто, завили 
На захтев дервиша изасланици лекарскога друштва морали су потписати протокол да је ствар тако т 
м лично види једну седницу тога тајнога друштва и да присуствује на њој.</p> <p>Но као услов за 
— Кнез ми рече да се ужелео престоничка друштва.{S} Другим речима, то је опомена да што пре пон 
а вечеру и, под изговором обична весела друштва, остају до зоре.{S} Међутим уз јело и пиће они  
; на платно су ударени печати лекарског друштва тако, да није могуће изићи из платна а да се пе 
 ОФицира одмах постадоше средиште целог друштва; разговори добише други облик, и, чудно је рећи 
синко, камен под точак, па зови кога од друштва да ти помогне.</p> <p>Тек тада једва дође к себ 
за сто, да изненаде и преваре некога од друштва који се био задоцнио.{S} После даду мајмуну пуш 
сретна, за навек изгубљена, одсечена од друштва, у коме <pb n="702" /> не може бити места кнеже 
с њом је увек био и по један пуномоћник друштва лекарског, као нарочити изасланик.{S} Сви друшт 
 то само приформа.{S} Прави је пак смер друштва политичка агитација и династички смерови <pb n= 
ве наше јаузне дивна су ствар.{S} Права друштвена школа!{S} Ми женске морале би се чисто убајат 
и невероватан случај.{S} Пред очима три друштвена изасланика извршена је ова операција.</p> <p> 
бине, које су му много помогле да се из друштвене низине попне на највећу висину у друштву.</p> 
ено и формално ислеђење против кнеза, и друштвени тужитељ тражио је смртну казну.{S} Но тужитељ 
карског, као нарочити изасланик.{S} Сви друштвени печати на завоју били су читави: обмане дакле 
жда је он некад имао свој дубок и важан друштвени значај.{S} Можда је то било нешто налик на он 
оји одозго добро завежу и опет запечате друштвеним печатом.{S} Тако завијена дервиша сад закопа 
недеље дана, и да је за тим у присуству друштвених изасланика откопан и нађен жив, и ако јако о 
је дакле и као министар радио на ширењу друштвених начела, а поглавито на остварењу једне од гл 
, увек је паметније да их узима из оних друштвених редова, у којима се злочин сматра за обичну  
о, а полни односи сматрани су као важно друштвено питање, о чијем се регулисању озбиљно бринула 
дне од главних тачака у претходном раду друштвеном.</p> <pb n="610" /> <p>У даљем разговору бес 
оји, врдну мало у страну и заостаде.{S} Друштво му измаче, а он оста — себе ради.{S} Овај човек 
акве сумње није могло бити да је Милоја друштво послало да проведе Враничића преко ових опасних 
те слободњак!{S} Па ви нарочито тражите друштво политичких црвењака, а не само слободњака..{S}  
шевинама....</p> <p>Око 7 часова у вече друштво се почело разилазити.{S} Домаћица је редом испр 
мирно спавати, докле год ја, ти, и наше друштво стојимо на челу власти, као бедеми његови.{S} Н 
с кад си прешла овај праг и ушла у наше друштво.{S} Каквога витеза имаш!{S} Као јелен у гори.{S 
ић се придружи сасвим слободно, псујући друштво што <pb n="671" /> га бајаги изневери и оде, до 
војника.{S} То је од какве потере па им друштво измакло напред.{S} Црнојевић м Жика прилегоше у 
о могла наступити потреба, да гониш ово друштво?</p> <p>— У случају каквих интрига и покушаја п 
 виших особа, што још више оживи женско друштво; даме, које су већ хтеле поћи, још застану за к 
</p> <p>Око 6 часова међу Монино женско друштво дошла су и два мушкарца, кнежев рођак Аца и јед 
е старога Турчина.{S} Енглеско лекарско друштво у Бомбају записало је овај чудновати и неверова 
си морал у једном друштву и да би бечко друштво с тога постало неморалније, да су ови камени љу 
ђу мушкиња и женскиња.{S} Античко грчко друштво гледало је на тело човечије природно, а полни о 
 подоста пљувачке.{S} Ала, како се цело друштво налазило у оном стању када „винце улегне у лице 
оме је водила бригу породица, па и цело друштво.{S} Кад младић и девојка дозру да могу бити род 
сен и свестрано процењен, ово поштовано друштво <pb n="461" /> почело је поступно прелазити на  
ом друштву, опет за то њена кућа и њено друштво није било у милости код Звониграђана.{S} Све шт 
рилике.{S} Начелник се постарао да у то друштво уведе једнога свога поверљивог човека и од њега 
ном!{S} Па шта ће јадан!{S} Како сте му друштво дали?{S} Све неки луткови, гори од њега.{S} Што 
аузимања за женску еманципацију.</p> <p>Друштво се беше разбило на гомилице и у свакој гомилици 
на ону страну куда Жика замаче, пође за друштвом не могући још да дође к себи шта ово би с њиме 
е су сељаке да је чича Милоје са својим друштвом доиста из оближњега села Брегова, што је одмах 
ње 2—3 године: његове ноћне теревенке с друштвом, његови доцни доласци, кад се тек пред зору вр 
p> <p>Затим се растадоше.{S} Враничић с друштвом окрете низ брдо, а сељаци остадоше да упороже  
е.{S} Јако је био изненађен кад у овоме друштву угледа и нека свештена лица, за која никад није 
ајвећих швалера, што их је било у овоме друштву.{S} Све млади, весели, расположени људи, пуни с 
јим се бићеш сама!{S} Фалиће ти у нашем друштву.{S} Хајде прођи се ћорава посла, па ходи овамо  
ој рекла је: „Од сад ћемо имати у нашем друштву једну нову чланицу.{S} Остала би и данас да јој 
 А свакако људи знају за што вам у свом друштву дају тако почасно место.{S} Кад се то доведе у  
и заузима повисок положај у балканиском друштву, опет за то њена кућа и њено друштво није било  
аза, који само руже род људски, а целом друштву служе на штету, ругу и одврат.{S} И то се зове  
 од оваких ствари зависи морал у једном друштву и да би бечко друштво с тога постало неморалниј 
је и Ратку, и Растиславу, и целом њином друштву.{S} Та да није Перуна Црнојевића, чиме би они м 
Моне јаузне увек завршиване у мешовитом друштву, т.ј. при крају јаузне обично је долазило и по  
 колеби, код људи грубих и грамзивих, у друштву с једним циганчетом?!{S} И то рад чега?....{S}  
се мој план открије? је ли и она била у друштву с тобом<ref target="#SRP18892_N5" /> и с лукави 
к долази за министра, и то још долази у друштву с људима који ни по годинама, ни по начелима ни 
 <p>Чича Милоје — јер он је био трећи у друштву — смејао се Жикиној жељи да буде во, с тога је  
о и по неколико мушкараца, то се тако у друштву и разговору остајало до у мрак.</p> <p>Нити је  
делу да осведочиш кнеза, да Црнојевић у друштву с конзервативцима спрема удар.{S} То разумем, а 
штвене низине попне на највећу висину у друштву.</p> <p>Он је <hi>потпуно</hi> само себи верова 
држим да ће ти бити пријатно да будеш у друштву твога господара, који те тако одликује.</p> <p> 
авне касе.</p> <p>Растислава прође лака дрхтавица.{S} Он грчевито стеже зубе и рече промуклим г 
ка опет опази како Враничића прође лака дрхтавица.{S} Он је продужавао.</p> <p>— „Убили га, па  
 Враничићевом у два три маха прође лака дрхтавица, а по покретима леђа могло се познати убрзано 
свој говор кнежево име, Паву прође нека дрхтавица, и што се то име чешће помињало, Пава је све  
тамо, али је осећао да га подилази нека дрхтавица.{S} Морао се усиљавати да се одржи на ногама. 
и грађанског рата, као нека тајанствена дрхтавица, прође целим Звониградом.{S} Све душе обузе н 
апињао; цело тело у грозничавој ватри и дрхтавици, а глас му био необично дебео, храпав, промук 
к на страну, стаде, обори главу; сва је дрхтала.</p> <p>Млади господин приђе јој одрешито, весе 
ежно јој загледа у лице.</p> <p>Јела је дрхтала као прут.</p> <p>— Драга госпођице, ви сте узбу 
то име чешће помињало, Пава је све више дрхтала...{S} Кад Синђа престаде говориш, Пава бризну у 
 да вас видим овде.</p> <p>Јела је само дрхтала и гледала у земљу.{S} Њени млађани, свежи обраш 
била препуна, да ли с тога што је кнезу дрхтала рука — јамачно од узбуђења, — да ли са чега дру 
у и узе га за руку.</p> <p>Њене су руке дрхтале.{S} Растислав је упита зачуђено:</p> <p>— Шта т 
висили су на пољу, отомбољене доње усне дрхтале су, и грчевито се купиле, вочићи су жалосно пог 
огледало, да га закопча.{S} Руке су јој дрхтале, а она је у огледалу лепо видела, како јој уз о 
.“ И слабачки вочићи доиста су дрхтали; дрхтали су од умора и страха, очекујући сваки час страш 
црпена је.“ И слабачки вочићи доиста су дрхтали; дрхтали су од умора и страха, очекујући сваки  
шићи на образима и око уста грчевито су дрхтали; полуотворене, преврнуте очи показивале су само 
 био јасан, звучан, али уздрхтан, но то дрхтање давало му је само још већу снагу.</p> <p>— Госп 
 ветрова,</l> <l>Цела ће земља под њим’ дрхтати,</l> <l>А ми ћемо им роба предати,</l> <l>Да га 
а према себи, и, на један пут, он стаде дрхтати, писмо му испаде из руку, наочаре се смакоше и  
латва трака.{S} Њена уздигнута рука узе дрхтати; кнез то опази, привуче мали мраморни сточић, у 
слав побледи у лицу, а доња му усна узе дрхтати.</p> <p>— Од кога си то чула? — упита он промук 
енутка, опет спусти на талпу, а сам узе дрхтати целим телом.{S} И да није било Жике, који је св 
ћао да је кнежева рука веома врела и да дрхти.</p> <p>— Ви сте узбуђени, господару? рече Заре с 
S} Ниси управо знао шта је лепше: да ли дубина мисли, или лепота и поетичност стиха.</p> <p>Так 
ај глас као да је долазио из много веће дубине но глас из првога гроба, а то се најбоље познало 
е зачу силан потрес.</p> <p>На то се из дубине чу тихо цвиљење:</p> <p>— Ах!{S} Зликовац један! 
ад се није мрзла, избијала је некако из дубине и имала је чудан мирис, од кога се морао затвара 
м на устима, са чега се на све стране и дубине чуло потмуло, карактеристично, метежно гунђање и 
 Но све то било је скривено у најдубљој дубини њене душе.</p> <p>Али нас се овде мало тиче Јели 
ашна провалија.{S} Из ње се чуло како у дубини шушти некакав изгубљен планински поток.{S} На дн 
здрави, а цигару увуче у рукав што може дубље.{S} Није што их се боји, не, не би му нико ништа  
очело свитати.{S} Ноћне тмине све су се дубље повлачиле у високе гудуре планинске, док су се из 
а спрам тебе.{S} На против, кад год сам дубље мислио о тој ствари, твоја слика силом ми је изла 
ао, сад беше престао, као да се повукао дубље у планинске гудуре, од куда се, овда онда, још чу 
о је продирао и прозревао у ствар много дубље но људи веома виспрени, којима њина виспреност за 
атрали су да је разложно повући се мало дубље у планину, тим пре што је већ и дан настао, те би 
е планине и усамљене крајеве продру што дубље у Балканију.</p> <p>У равницу, дакле, нису смели, 
у својих трла и колеба.</p> <p>Зашли су дубље у шуму.{S} Ишли су омчатом косом.{S} С десне руке 
 не чуди.</p> <p>Ишли су даље, и што су дубље залазили у гробље, оно је све више оживљавало.{S} 
 Бојао се да ће овај покрет имати много дубљи корен; рече, како је озбиљно о томе премишљао да  
наћи у оном непрегледном сплету јаруга, дубодолина, коса, провалија, ћувика и брдских главица.{ 
али.{S} Пред њима је био <pb n="557" /> дубок, бујан планински поток, који се једва видео из гу 
има.</p> <p>Све ово учинило је на кнеза дубок, страшан утисак.{S} Растислав се растао од кнеза  
један случај нарочито је чинио на кнеза дубок утисак.</p> <p>Једног дана кнез добије писмо без  
ратилац Жика, савладани умором боравили дубок, миран сан на једном од јужних огранака великих о 
обичају!{S} Можда је он некад имао свој дубок и важан друштвени значај.{S} Можда је то било неш 
 зиду се указа четвртаст долап прилично дубок.{S} У њему је стајало поређано неколико пакета сл 
пут се појави тих, миран али страховито дубок бол.{S} Лепа Пава изгледала је у том тренутку као 
тави — по свему се познавало даје пао у дубок, мртвачки сан.</p> <p>За тим је настао формалан п 
удан случај с кнезом оставио је на њему дубок утисак.{S} За ова три дана он је био опорављен од 
е кнез Мутимир мало час седео.{S} После дубока уздаха из гроба се зачуше ове речи:</p> <p>„Ух!{ 
S} Никакав истински порок не може имати дубока корена у младој души његовој.{S} И шта би хтели  
ставили комаде, сашили и окрпили грдне, дубоке ране.{S} За тим је кнез био изложен да га народ  
них на њему, гледао је у оне бадем очи, дубоке као морска пучина, а црне као мркла, црна ноћ, о 
све чиме су се као мужеви одликовали, а дубоке ране њине биле су покривене отрцано-знаменитим л 
м и у четвртом, а то кретање пратили су дубоки, тужни и дирљиви уздаси, за којима се на скоро ч 
 узастопце спавао је по 10 пуних часова дубоким, мирним, слатким сном.{S} То га је одморило, оп 
>Савладан тешким умором, Жика је спавао дубоким сном, кад га траже оштро лајање некаква пса.{S} 
т малаксало упусти те паде на диван.{S} Дубоко уздахну и простења као тешки рањеник, а за тим,  
6" /> правцима и облицима пружају доста дубоко и далеко под земљу.{S} Ту има читавих огромних д 
 ме пажљиво.</p> <p>Ове речи ђенералове дубоко су утицале на кнеза, и он га је слушао, скоро не 
ечи, Лепша стаде као укопана.{S} Она је дубоко дисала, груди су јој се високо надимале; поглед  
 кога су сву ноћ гује пиле.{S} Дисао је дубоко, тешко; уста му се болно и жалосно укосила на је 
 може од њега да исцрпе.</p> <p>Умео је дубоко у себи да држи закопане све мисли своје, и као и 
ајвеће увреде и понижења, и да их крије дубоко у души, само ако је то потребно ради успеха њего 
о слегао раменима и од времена на време дубоко уздисао, док на једаред не скочи.</p> <p>- Велик 
 у свом кабинету.</p> <p>Г. начелник се дубоко поклони, изговорив ове речи.</p> <p>- Долазите л 
кнез пењући се у кола.</p> <p>Доктор се дубоко поклони и рече с осмехом:</p> <pb n="195" /> <p> 
акву њену иглу у глави.{S} Игла се беше дубоко забила у дебело месо на длану.</p> <p>Он узе цед 
актове на колена, узе главу међу шаке и дубоко се замисли.</p> <p>— Ђенерале — опомену га кнез  
олуотвореним очима.{S} Дисао је тешко и дубоко, његова широка прса високо су се надимала; позна 
јављао у њему, било је то, да се налази дубоко под земљом.</p> <p>Наједаред учини му се као да  
иже рамена и стреса се. „Или плаче, или дубоко уздише“ — помисли она у себи и на један пут би ј 
је сву ову буру умео сакрити и закопати дубоко у душу и срце своје, а с поља је све било мирно  
е држи.</p> <p>„Слали су изасланике чак дубоко у Азију да набаве мају од мртваца умрлих од чуме 
адала је у ове црне облаке, као у какво дубоко <pb n="531" /> језеро, из кога би после неколико 
плиће површине.</p> <p>И овај глас прво дубоко уздахну, па онда рече срдито:</p> <pb n="596" /> 
бити равнодушан спрам ствари, које тако дубоко засецају у целу будућност његову, а преко њега у 
је се како коњ фрче у зобницу, или тако дубоко увуче ваздух да ти личи на тежак уздисај.{S} Слу 
оветно, како испод њега у гробници неко дубоко и болно уздахну....</p> <p>Мутимира прође ледена 
ервиша сад закопају у земљу читав метар дубоко, одозго набију земљу и поставе стражу.{S} После  
, и ти... и сви твоји.</p> <p>Јела опет дубоко уздахну, скочи са столице само да се отресе овог 
у бујну густу траву, као да запливаше у дубоко, зелено језеро, а једва су се видели из големе т 
одговори начелник хладно.</p> <p>Старац дубоко уздахну: — Не марим толико за себе, али пропашће 
епоте, толико је још више важан са свог дубоког научно-философског садржаја.</p> <pb n="169" /> 
но свршити.</p> <p>С препуклим срцем, с дубоком раном у грудима, ова је жена хитала преко звони 
/> <p>Доктор дотрчи.{S} Кнеза застане у дубоком сну, а у великој ватри.{S} Покуша да га пробуди 
е на ту страну, јер му отуда непрестано дува и пирка у потиљак.</p> <p>Услед овога нелагодног о 
то онда браца Мика и фрајла све дувају, дувају један другом у уста, а фрајла све нешто шапуће,  
{S} Па што онда браца Мика и фрајла све дувају, дувају један другом у уста, а фрајла све нешто  
ежимо заједно у кревету и једно другоме дувамо у уста?{S} Па што онда браца Мика и фрајла све д 
драгог камења; после су хвалили изврсан дуван и тврдили да у Балканији таква дувана нема, а ова 
ан дуван и тврдили да у Балканији таква дувана нема, а овај мора да је донесен са стране.</p> < 
.{S} Враничић понуди сељацима по цигару дувана.{S} Они су прво дуго загледали његову сјајну, ср 
па кнежевих корака и осећао се мирис од дуванског дима.{S} Кнез је прво дуго ходао и пушио.{S}  
ма је било два човека.{S} Осећао сам по дуванском диму да пуше, и као кроз какав дебео зид чини 
ојала свекра.{S} А Воја је само ћутао и дувао кроз нос.</p> <p>Дођоше на избрежак где су била к 
 престадоше, само је још гајдаш својски дувао — Сав <pb n="210" /> црвен, с погнутом главом — к 
а ја он живо покретао руком, да је јако дувао, да је нешто вукао.{S} Сећала се доцније толико,  
младу.{S} Сва је, јадна, била бледа као дувар, а леви јој рукав сав крвав, окрзнуо је пурак по  
 од тајног гвозденог долапа, узиданог у дувар <pb n="305" /> испод ваше слике.{S} А сад би у им 
војници, кад их браца Мика наређа поред дувара, и заповеди им да сви гледају у мачка, што лежи  
чиновником.{S} Седели су у наоколо крај дувара, сабијени као харинге у тенећеној кутији.</p> <p 
ајно стајала у тој соби, окрену с лицем дувару и тако је остала за све време њине гозбе.</p> <p 
, показа прстом своју слику на источном дувару и рече ађутанту:</p> <p>— Скините ону слику, исп 
е мали челични кључић, приђоше источном дувару, скидоше с њега велику кнежеву слику <pb n="300" 
то с јужне стране бејаше почео понајлак дувати слабачак ветрић.{S} Месец је још у пуном сјају г 
и хладан ветрић, који је мало час почео дувати, и загрејаност за време седења за столом, и капљ 
ше се и спојише своје вреле усне у дуг, дуг, неисказано сладак пољубац.</p> <p>— Је ли све у ре 
 прозору.{S} Друмом од Јеленика ишао је дуг ред кола, натоварених сеном, пењући се полако уз бр 
тако га повуче, да кмет љосну колико је дуг.{S} Чаша се проли, оближњи му пружише руку да га по 
 <p>Између Растислава и Ратка развио се дуг разговор о свима потребним мерама, које ваља предуз 
 породице владалачку династију.{S} Кроз дуг низ година она је немилосрдно уништавала све што је 
уни, па не хтедне лепим начином вратити дуг.{S} За тај случај веома би незгодно било вући се по 
сам ништа; - рече хоџа мирно, усркујући дуг дим с наргиле — рекао сам да ћу дјевојци казати оно 
то“, и он је тако поступно одуживао тај дуг, кубурећи непрестано с платом узетом за три месеца  
у ја запнем и другом ногом и колико сам дуг паднем на земљу.{S} Али, колико сам могао разабрати 
ше једном владару.</p> <p>Сад је настао дуг низ кошкања између Лепше, која је пошто-по то хтела 
 и он је пољуби у потиљак.{S} То је био дуг, сладак пољубац.</p> <p>— Чудна ствар — рече млади  
агрлише се и спојише своје вреле усне у дуг, дуг, неисказано сладак пољубац.</p> <p>— Је ли све 
есто свака одговора, она притисну кнезу дуг, страсан, топал пољубац у сред румена образа.</p> < 
е, шупље груди.</p> <p>Овде онде вијуга дуга врзина, или бело кишом исплакано, накривљено прошћ 
 прилика рече, да сад немају времена за дуга објашњења; доста то, кнез не треба ни чему да се ч 
а од радости, али њена радост није била дуга.{S} Мало после, из бабина разговора, Јела дознаде  
о најлак рудети кад су начелници, после дуга бдења, један по један почели измицати кроз Ратков  
 Музика је ишла напред, а за њом четири дуга реда с буктињама.{S} Две певачке дружине ишле су с 
на оближњем парном млину одјекну јасан, дугачак писак парне звиждаљке, дајући знак радницима да 
 за тим се сва пива и јестива сместе на дугачак сто, где према потреби ко хоће прилази и служи  
аква моћна невидљива рука, смоташе се у дугачак, округао прамен, остављајући за собом ведро, те 
о....{S} Али шта то сад вреди!{S} То је дугачка прича, милостиви господине — ако допустите да г 
сваки зуб је оштра секира,</l> <l>Педаљ дугачка, шаку широка;</l> <l>Од по аршина нокте пустио, 
 да погоде где су.</p> <p>Ишли су поред дугачке осниске куће.{S} Затим повише у лево, уђоше у т 
 мрака указаше четири човека, обучена у дугачке црвене мантије, с црвеним покривачем на глави,  
 и иначе јако личио на гусана.{S} Његов дугачки црвени нос био је прави гусански кљун, па још к 
 широким потурама и чоханим чакширама с дугачким набраним туром - све се то мешало, бркало и ст 
х, припијених усана и тако исто танких, дугачких, као гар црних бркова.{S} Мршав у лицу, с две  
а јамачно као доказ уз то пусти и једно дугачко, гласно зевање.</p> <p>Чу се и пријатно куцкање 
скупљеним светом неком машћу, увио га у дугачко платно, као мумију, остављајући му само мајушан 
е, што се вила између баштенског зида и дугачког <pb n="539" /> реда огроздовог, путање, по кој 
/> зверова не улазе од обести у кавез с дугачком гвозденом мотком, чији је врх усијан да се ско 
рилику на миндерлуку.{S} Крупан човек с дугачком белом брадом, збрчкана, дугуљаста лица, у турс 
им прозором, баш у тај мах отпоче своју дугачку јутрењу песму.{S} Растислав је узе слушати..{S} 
емачке некакав мајстор бродовља и после дуге употребе поклонио га био неком Сарукбоцећаеју.{S}  
 пред његовом капијом.{S} Развиле су се дуге и занимљиве дебате, у којима је свак доказивао да  
 <p>Око намештања ових вењера било је и дуге препирке и оштре борбе.{S} Сваки отменији грађанин 
 су се кретала даље.{S} Најпосле, након дуге вожње, кола стадоше.{S} Око њих наста неко шушкање 
а оближњу околину.{S} Још даље видео се дуги ред брснатих дрва.{S} Она распознаде да је то нека 
 Малим Конаком ври.{S} Ту су постројени дуги редови војске, сва три рода оружја, ту су официри, 
ово доба.{S} Либерали су људи којима је дугим службовањем и владањем омилила власт.{S} Они као  
ило просто привиђење, изазвано код Каје дугим гледањем у сјајну зраку? — или је Каја можда то н 
гом“ и изађе.</p> <p>Врбавац га испрати дугим, значајним погледом, тако, да и начелнику паде у  
ђутант Заре.{S} Обојица су били у црним дугим огртачима, а и сва друга одећа била им је црна, п 
упирао је раменима предњи точак и шибао дугим прутом задуване вочиће, вичући из свег гласа „оји 
и спремио за одсудан тренутак.{S} После дугих премишљања он реши да ће најбоље бити да кнеза ис 
у није смела питати ко је тај?{S} После дугих размишљања решила је да то мора бити добар, племе 
кидна тема његових сањања.</p> <p>После дугих премишљања, припрема, планирања, ствар је већ бил 
кревет кнежеву руку, ухвати ађутанта за дугме од мундира, одведе га у други угао собе, и шапато 
ахну главом и пође столу где је стајало дугме од електричног звонцета.{S} Али пре но што притис 
у отимању откиде мараму с врата и једно дугме с прслука....</p> <p>Он је донесе до дивана, и сп 
ог звонцета.{S} Али пре но што притисну дугме, врата се на соби широм отворише.{S} Момак не при 
маћу златну јаку и рукаве, и све златна дугмета.</p> <p>— Добро, добро, сине!{S} Ако будеш доба 
ачелници.{S} Дете заглаба палац у уста, дуго је посматрао начелнике, како седе непомично на сво 
} У Мони се беше пробудио осећај старе, дуго презиране каћиперке, којој се дала прилика да се ј 
стаде.</p> <p>Кнез застаде зачуђено.{S} Дуго је гледао Маврикија, после се грохотом насмеја, по 
оби.{S} Белини је причао даље.</p> <p>— Дуго сам тако лежао, а било ми је као да сам у паклу.{S 
в и почне заударати на бели лук; али га дуго не треба држати.{S} Обична кавена кашичица довољна 
је да је одсудни час дошао и да више за дуго не може бити разгађања. </p> <p>Али баш услед тога 
ти се где коњи успорише ход; не потраја дуго, кола стадоше.</p> <p>Јелу парну као ножем по срцу 
tone unit="subSection" /> <p>Не потраја дуго дежурни се врати с кнежевим доктором.{S} Још с вра 
“ за „отмјену класу“.</p> <p>Не потраја дуго, отвори се кућна капија и на њој се указаше три же 
, уздрхтана, збуњена.</p> <p>Не потраја дуго, на један пут отворише се побочна врата, која су б 
нт журно некуд отрча.</p> <p>Не потраја дуго, а млађи ађутант опет се врати, носећи преко руке  
е пустила.{S} Она је и нехотице гледала дуго за кнезом, све док се није изгубио.{S} Кад су оста 
"subSection" /> <p>Разговор са сељацима дуго је трајао, а трајао би још и дуже да га Враничић н 
ица оду збиља напред, али остала потера дуго се задржа око убијена сељака.{S} Вест о томе проле 
и распознао од обичне воде.{S} Само кад дуго стоји постане љигав и почне заударати на бели лук; 
н диже главу, погледа га и гледао га је дуго.</p> <p>— Збиља, г. Растиславе, рече пуковник окре 
 опет сведе очи и заспа.</p> <p>Жика је дуго седео будан над успаваним Перуном; гледао га као о 
то се сетила тога слатког доба, које је дуго и дуго било заборављено.</p> <p>Јес, с једне сјајн 
ун мрак.</p> <pb n="600" /> <p>Да ли је дуго или кратко трајао овај занос, кнез није знао; он с 
 за једну своју пријатељицу, с којом је дуго била „фаше“, а недавно су се помириле.{S} За њу је 
орачао је полако и опрезно и силазио је дуго.{S} Најпосле хукну и спусти ме.{S} Осећао сам да л 
 нарочито интересовала.</p> <p>Пошто је дуго и дуго пиљио у ову ситно исписану хартију, пуковни 
во ни десно.</p> <p>Но ова тескоба није дуго трајала.{S} После десетак минута хода косу је на ј 
о с Павом у кнежеву одају, али она није дуго ту остала.{S} После неколико тренутака њој приђе д 
су у затвореној судници.{S} Већање није дуго трајало.{S} Кмет изађе и рече командиру да уреди љ 
ствар у поступак.</p> <p>Саслушање није дуго трајало.{S} Начелник прими чича Милоја лепо, рече  
 другом министарству.{S} Срећом то није дуго трајало и сад је згода да га једним ударцем стукне 
ву привлачну снагу, којој се нису могле дуго одупирати ни озбиљније даме, које су већ поодавнО  
онео је и овај часовник.{S} Ту је после дуго ишао из руке у руку, променио је био многе сајбије 
 из груди, као кад из парна котла шибне дуго уздржавана пара.</p> <p>— Знам, — рече кнез мирно. 
то потресе.{S} Наста урнебес, у коме се дуго није могло ништа разабрати.{S} После се поступно о 
но место.</p> <pb n="585" /> <p>Кнез се дуго предомишљао.{S} С једне стране бојао се какве прев 
сти.{S} И они су тражили.{S} Тражило се дуго и брижљиво; прегледано је све, претресена је цела  
сам чуо и више ни речи.{S} Доста смо се дуго возили.{S} Чини ми се да су кола често савијала, а 
омести.{S} Но ја се опет надам, да неће дуго изостати.{S} А имамо још времена, тек је 11 сахати 
} Ја се још осећам добро.{S} Но то неће дуго трајати.{S} Кажем ти, ова је ноћ још наша.{S} Сутр 
етила тога слатког доба, које је дуго и дуго било заборављено.</p> <p>Јес, с једне сјајне звезд 
то интересовала.</p> <p>Пошто је дуго и дуго пиљио у ову ситно исписану хартију, пуковник устад 
тровања, лекари ставе другу дијагнозу и дуго су лечили госпођу без икаква успеха, док најпосле  
лац.</p> <p>Из ове особине, да о ствари дуго и упорно мисли, поницало је свестрано гледање на с 
зу: — Збиља, уздам се, да вам неће бити дуго време овако у двоје, док ја за тренутак отпаднем д 
ли сте се доцније одучили намесникујући дуго...{S} Да, да, г. председниче!{S} Будите уверени, т 
 било четири Турчина.{S} После су Турци дуго трагали и тражили ко поби ону четворицу.{S} И од ц 
вест ми опет мрче.{S} Не знам да ли сам дуго остао у том несвесном стању.{S} Кад сам се почео п 
То код мене мора бити брзо, ја не волем дуго дипломатисање — чу се из дворане весео и шаљив гла 
 трагањем сазнало се да је овај жандарм дуго служио код Врбавца и бројао се некад у његове најп 
овде одјекивала? — прекиде Враничић ово дуго ћутање.</p> <p>Милоје не одговори ништа; Жика рече 
и растројства, али душевно стање његово дуго је остало под утицајем оних страшних снова.{S} Они 
ирис од дуванског дима.{S} Кнез је прво дуго ходао и пушио.{S} После приђе прозору и узе прстим 
љацима по цигару дувана.{S} Они су прво дуго загледали његову сјајну, сребрну, па позлаћену кут 
јаду довијали.</p> <p>Старац је говорио дуго.{S} Кнез је стајао пред њим и држао чашу у руци.{S 
а је чудно разрогачено, и пошто је тако дуго гледао, он се полако измаче, одступи на страну, ко 
учајност и цела зграда, коју је он тако дуго и тако трудно подизао, може се срушити са страхови 
 поздрави, благодарење у цркви и остало дуго је трајало и Врбавац се осећао уморан.{S} Једва је 
умевао.{S} Говор се продужавао прилично дуго.{S} Кнез је ухватио смисао само последњим речима,  
ње.{S} Оно би се јамачно претворило и у дуго ћутање, јер збуњени Вујадин беше већ заборавио шта 
езао им очи и повео их даље.{S} Ишли су дуго; по свежем ваздуху кнезу се чинило као да је изаша 
 ракиског испарења.</p> <p>Орловчани су дуго памтили ово весеље.{S} Створила се чак и нека изре 
Section" /> <p>Наша два Француза још су дуго говорила о овој ствари, ценили је са сваке стране, 
их на опште послове, два пашанца још су дуго разговарала.{S} Сунце је већ било у велико нагло н 
 јако допао.</p> <p>Високи путници нису дуго овде остали.{S} Кад је било равно један час од дол 
</p> <p>Ђенерал ућута, а кнез га је још дуго гледао немо и хладно.{S} За тим се окрете своме ађ 
с одјекну и <pb n="264" /> после се још дуго таласао кроз први вечерњи сумрак.</p> <p>У авлији  
оју он воли.</p> <p>Кнез је говорио још дуго, говорио је с ватром и осећајем, све у заштиту Леп 
им претпостављеним, и, најпосле, његови дугови, где је она, мати, често морала испод руке и кри 
свога раскалашног живота бити једнако у дуговима.{S} Јес, то би све било лепо да сте где год на 
 убијен је и закопан под именом хајдука Дуговића — одговори Ратко.</p> <p>— Кад тако стојиш с н 
ам г. министар унутр. послова.{S} После дугог трагања, њему једва једном пође за руком те доказ 
, која се беше почела скупљати на њеној дугој, црној трепавици.</p> <p>— Е, баш ти је сад вајде 
лепо осветљено, владао је сумрак само у дугој кестеновој алеји, покривеној дебелим сенкама густ 
ма никакве везе с јавом и истином.{S} У дугом сну ви сте јамачно много што шта сањали: можда је 
е су наговештавале као да их је урезала дуготрајна патња и страдање.{S} Ово је била баба Ката к 
а народа, у свечаном руху, дочека кнеза дуготрајним и поновљеним узвицима „Живео“, „Ура живео.“ 
 n="383" /> као тешки болесник, измучен дуготрајним страдањем.{S} Ја сам стајао над њим; гледао 
_</p> <p>Кнез заврши говор и громовито, дуготрајно „ура! живео!“ проломи ваздух.{S} Кнез устаде 
едник у Балканији, преминуо је, измучен дуготрајном ватром, која му је поступно спржила цео орг 
ислити, да ћу ја - хоџа махну руком низ дугу, седу браду — да ћу ја, слуга божији, постати орта 
у тешко да поред себе гледа човека коме дугује благодарност.{S} Туђе заслуге боду му очи; туђа  
о сам себи говориш — ја никоме ништа не дугујем, ја ни од чега на свету не презам, ја немам ни  
 сте и ви чим год обавезни, и коме и ви дугујете какву благодарност.{S} То се несумњиво посведо 
м тим људима много обвезана, а и сам им дугујеш.{S} Многи мој савет дошао ти је по њиховој иниц 
овек с дугачком белом брадом, збрчкана, дугуљаста лица, у турском дервишком оделу, седео је пре 
чна дана од својих 40 година.{S} Смеђа, дугуљастих образа, без икаквих особитих знакова на лицу 
ојих 50 година.{S} Висока, црномањаста, дугуљастих, присувих образа, с проседом, црном косом и  
 му судио.</l> <l>А мало даље стојао је дуд,</l> <l>О која је вешан свак, који је био луд.</l>  
а се чаршија претвори у читав пожар.{S} Дуж целе главне улице, и с једне и с друге стране, биле 
, по селима су наређене ноћне страже, а дуж Дунава морали су дотични капетани сваке ноћи патрол 
чује прост политички рачун, и владар је дужан да савије руке око оне особе, коју истакне пред њ 
 се одмори; извини се да је као домаћин дужан обићи и господу у побочној соби (ту се већ од 2 с 
>Снажни организам ђенералов издржао је, дуже и више, но што се могло очекивати. „Боловао“ је ра 
убитачно дејствују на здравље, а човек, дуже затворен у одају, скоро премазану таком бојом, мож 
, управо потпуно га преставља, и што је дуже гледао, сличност му је бивала све већа.</p> <p>Црв 
пуковник му рече да упали лампу, јер ће дуже седети.</p> <p>Кад на Врбавчеву капију истутњаше и 
оним вином што га дају гостима кад хоће дуже да их задрже код себе.</p> <p>- Упитам какви су то 
де!</p> <pb n="609" /> <p>И што је кнез дуже гледао, све је боље распознавао личности у сумрачн 
ацима дуго је трајао, а трајао би још и дуже да га Враничић не прекиде.{S} После свега што је ч 
овека те се занесе и заспи, па ако тако дуже остане, онда се више и не пробуди.</p> <pb n="104" 
иродна.{S} Но ово колебање није трајало дуже од тренутка.{S} Ратко превуче шаком преко лица, ка 
ости; сва је ствар у томе што ћете мало дуже поспавати.{S} Уверавала <pb n="625" /> је најживље 
ској, мрачној улици.{S} Ишли су њоме по дуже.{S} Кнезу је падало у очи да нигде не сретају живу 
е већ и крајње време.{S} Зло, да је још дуже потрајала ова неизвесност.{S} Већ сам био скомолао 
еволуционара.“</p> <p>Писмо је било још дуже; но ми смо овде навели само она места, која су г.  
 слику <pb n="300" /> испод које, после дужега тражења, нађу мајушну рупицу; завуку челични кљу 
 чврст је, према потреби.{S} Јачи кад — дужи и чвршћи сан; слабији кад — краћи и лакши сан.{S}  
право није ништа друго ни било, до мало дужи и појачи сан.{S} Да, ви господи тамо тако и реците 
ш цар; наша је дужност.... била... јес, дужност!{S} А најзад, народ и није био с њим.{S} То је  
ост! — рече г. прота.</p> <p>— И велика дужност, прихвати Вујадин.{S} Велика, велика г. прото!{ 
 чинити оно што ми налаже моја војничка дужност.</p> <p>Тек тада ми црна прилика наговести зашт 
аред Вујадину:</p> <p>— Начелник, тешка дужност! — рече г. прота.</p> <p>— И велика дужност, пр 
зру да могу бити родитељи, онда је била дужност њиних родитеља да спреме тај акт спаривања, и о 
е и најснажније младиће, којима је била дужност да оплођавају све жене роткиње, код којих је та 
тигао, пошто је војсци и иначе већ била дужност да га слуша као војног министра.</p> <p>Његово  
сладострашћа, заборављајући на свет, на дужност, на позив, на породицу, заборављајући на Бога,  
рото!{S} И света дужност!{S} Јес, света дужност.{S} Ја одговарам.{S} Јес, молим покорно, одгова 
{S} Велика, велика г. прото!{S} И света дужност!{S} Јес, света дужност.{S} Ја одговарам.{S} Јес 
лашава, како оно сматра да му је „света дужност да до састанка скупштине сачува оно стање које  
, и коме на корист, сматрали да је ваша дужност да се дете одвести у оделите собе, где би остал 
д би имали фактичке моћи, можда би ваша дужност била да ме одмах ухапсите, ако би сматрали да ј 
 на употребу, а вештоме трговцу била је дужност да те капитале увеличава, удваја, утраја, па и  
раћа, они су синови; ако икоме, њима је дужност да спасу сестру и да освете очеву част!</p> <p> 
а сузеренка; султан је ваш цар; наша је дужност.... била... јес, дужност!{S} А најзад, народ и  
 Чинио сам оно што сам сматрао да ми је дужност спрам земље, која ми је поверила своју судбину  
утећки ходао.</p> <p>— Свакако, мени је дужност да известим домаћицу куће о ономе што се овде д 
је.{S} Да код кнеза створе тако уверење дужност је начелника, и они то могу постићи својим вешт 
 је ваша фактичка снага малена, то је и дужност ваша веома малена и проста — да се покорите нео 
 је мушко и његово је право, ако хоће и дужност, да пада на сваки цвет који <pb n="452" /> му с 
p> <p>— Господине докторе, чините своју дужност!{S} Господар је болестан и ви то треба да му ка 
<p>— Господине ђенерале, испуните своју дужност.{S} Говорећи то кнез му пружи стакло.</p> <p>Ђе 
 капетану даде руком знак да чини своју дужност, на што овај нареди жандармима да заузму све из 
едност спада у твоју надлежност и твоју дужност.{S} И ти за сваку длаку његову јамчиш главом св 
} Кугић је сматрао за своју доглавничку дужност да све те извештаје подноси кнезу.{S} Мутимир ј 
о, долеподписани испуњавају једну тужну дужност примајући у своје руке, на основу земаљски зако 
ирајте.{S} Ја сам учинио своју последњу дужност.{S} Око те ствари нећу више трошити ни једне ре 
лу државних послова, он сматра за свету дужност да предузме све потребне мере, којима ће заклон 
} И она је морала савесно вршити своју „дужност“.{S} Име је било непознато; за тога шипарца ник 
силе уједно су и људи без <pb n="23" /> дужности.{S} Мањ ако би ви, не знам из којих разлога, и 
није начин.“ А шта ја друго говорим!{S} Дужности једнога владара друкчије су но дужности обична 
лова г. Растислав за привремена вршиоца дужности.</p> <p>Мртвац је учинио услугу живима - склон 
 веле, тачно и разговетно објаснила све дужности, сва права и све опасности које га чекају.{S}  
н за се ништа не тражи; он је роб своје дужности и свога посла.{S} Ако кнез збиља трпи каква ог 
и за тренутак не заборавља своје високе дужности спрам отаџбине, а у скоро ће се јавити прилике 
ји часно и савесно врше своје грађанске дужности; од чиновника тражи рад, ред и послушност.{S}  
ступа код невесте и врши синовље брачне дужности!</p> <p>Доктор зачуђено погледа кнеза. — То ни 
ве су то служитељи, чиновници, вршитељи дужности, министри, особе.... јес, све су то <hi>особе< 
носећи кнежевску титулу, у истини вршио дужности једнога председника републике.</p> <p>Даље је  
Дужности једнога владара друкчије су но дужности обична грађанина.{S} Грађанину може и требати  
ре на све, и штогод опазе подозриво, по дужности јављају министру.{S} А подозриве ствари избија 
ј гомилици водио се жив разговор.{S} По дужности добре домаћице, Мона је ревносно обилазила гом 
 научили.{S} Дању су одлазили Кугићу по дужности, а ноћу су се провлачили кроз Раткове капиџике 
ом положају и својим светим владалачким дужностима.{S} То је веома жалосно; нико не би био срет 
 додатка да отац заступа сина у брачним дужностима.{S} Разлог је био — домаћин хоће једног радн 
ед мирна, управо философска разговора о дужностима владарским, он на један пут пређе <pb n="437 
ци нађу три огромна дуката.{S} Сваки је дукат скоро читаву шаку велики и вреди бар до 20—30 оби 
 онда прво и прво извукла један оволики дукат; (Она састави палце и кажипуте показујући колутом 
и голем дукат извукла), па бих онда тај дукат цап.... овде себи на чело. (Она састави три прста 
јући колутом од прстију колики би голем дукат извукла), па бих онда тај дукат цап.... овде себи 
оја би створила за кнеза суму од 10.000 дуката.</p> <p>- Да су дукати крушке још би се могло и  
ти 50-60, па у крајњем случају и до 100 дуката, а за те паре може купити 20 Синђа; купити им и  
, и то поприлично пара, најмање око 100 дуката.{S} Истина, тапетар ми још није поднео предрачун 
се на крају крајева опет враћало на 300 дуката.</p> <p>Ове 300 дуката нису дале многим сељацима 
т враћало на 300 дуката.</p> <p>Ове 300 дуката нису дале многим сељацима спавати те ноћи.{S} Це 
 ухвати — каква слава. „Прво и прво 300 дуката“.... и т. д. — Набројане су и друге користи, али 
ли побије добиће новчану награду до 300 дуката, а село, из кога су људи, који похватају зликовц 
а потером и заклетва заклетвом, али 400 дуката, брајко, одвојиле су од свега.{S} Истина, крст с 
ем, који се с њом погодио, да му за 250 дуката направи 5 флашица отрова, којима ће отровати кне 
чепа шињел, баци запрепашћеном сељаку 5 дуката преда њ у траву и прошапута претећи: ником речи  
ога банкара да му понуди десетак хиљада дуката под погодбом да владу преда консервативцима.</p> 
редник...{S} А и шта је двадесет хиљада дуката? зар је то какав новац?{S} На такве се ствари ми 
и људи бежали, војници нађу три огромна дуката.{S} Сваки је дукат скоро читаву шаку велики и вр 
та:</p> <p>- На здравље нам онда триста дуката.</p> <p>— Што?</p> <p>- Ето то, што ће њега пуст 
 Рачунаш ли да би ти истина дали триста дуката, да ти нешто упали па ти да ухватиш или убијеш Ц 
рзо — И то државу кошта само три хаљаде дуката!{S} То су ти ваши општи интереси.</p> <p>Растисл 
} Он сам однео му је више од две хиљаде дуката.{S} Па да је бар само штета, но и срамота.{S} Ов 
му придигли на картама преко три хиљаде дуката — рече Ратко срдито.</p> <p>Растислав се пљесну. 
ај прокартао једне ноћи само три хиљаде дуката.</p> <p>Још не беше Ратко изустио последњу реч,  
а у сваком бурету било је по четири оке дуката и наполеона.{S} Четири пута пет, двадесет.{S} И  
мо-самцитој свили и кадиви, а три нишке дуката спустиле се довде.{S} А ви све зинуле, па се сам 
најбоље бројао, даде преко ађутанта пет дуката, момчадија се управо упали.{S} Таква прилика не  
<p>- Е, то је сувише!{S} Двеста педесет дуката, та то је читав капитал.</p> <p>- Не говорите ни 
 Као капару дао јој је пуковник педесет дуката, па су се онда лепо руковали, госпођа се завила  
</p> <p>- И за претрпљени страх педесет дуката, господине пуковниче.</p> <p>- Е, то је сувише!{ 
аку велики и вреди бар до 20—30 обичних дуката.</p> <p>Друга госпођа тврдила је, да је ово дана 
} Дакле сто жутих дуката лек, сто жутих дуката ћутање.</p> <p>- Е, да неће то бити много.</p> < 
ену Ката се поправи:</p> <p>— Сто жутих дуката лек.</p> <p>Пуковник је прекиде: „Какав лек?“</p 
на.</p> <p>— А цена?</p> <p>— Сто жутих дуката, господине пуковниче</p> <p>— Пуковник климну гл 
 лек — све је једно.{S} Дакле сто жутих дуката лек, сто жутих дуката ћутање.</p> <p>- Е, да нећ 
рно пружи капу, после се опреми, покупи дукате из траве, и погледајући на ону страну куда Жика  
а суму од 10.000 дуката.</p> <p>- Да су дукати крушке још би се могло и поверовати — примети Ра 
 другом Жика и Милоје, који је управљао думеном.{S} На небу се бејаху почели указивати покретни 
ју грејао земљу својим хладним зракама; Дунав се беласао у даљини, и баш с те стране Жики се уч 
ирила час тама, час уморна месечина.{S} Дунав је шуштао, весла су равномерно ударала, чамци су, 
црно обојан чун, који, као муња, испара Дунав и као лака стрела прелете на супротну обалу.</p>  
 обали велика буктиња која осветли пола Дунава.{S} Нечији глас викну: „Ај, недајте — утече!“ Ос 
прегледне равни, што се шире лево поред Дунава, тако исто и кршне врлети и оштре литице што се, 
 селима су наређене ноћне страже, а дуж Дунава морали су дотични капетани сваке ноћи патролират 
 Он окрете поглед тама и на левој обали Дунава угледа јасан, велики пламен, где се диже у вис.{ 
сте ноћи, кад су потере стражариле крај Дунава, на једној окуки дунавској чуло се прво неко шап 
> <p>— Како би било, Жико, да сиђемо до Дунава да разгледамо околину.{S} Можда их је занела <pb 
ја како у глухо доба ноћи превози преко Дунава Жику и његова друга Враничића, који није био ник 
<p>После по часа он је већ бродио преко Дунава.{S} Ишла су два чамца, а у сваком по три веслача 
 Јес, јамачно ће и то бити у вези.{S} С Дунава се чује неко запомагање, а одовуд на нашој обали 
д је мој дед, бежећи од Руса, пребродио Дунаво овако исто тајно и ноћу као што ћу га ја преброд 
атни према извештајима што су стизали с дунавске међе балканијске.</p> <p>Отуда је први пут јав 
ниграда, у једној од последњих улица на дунавској страни, још су се светлили прозори на малој,  
стражариле крај Дунава, на једној окуки дунавској чуло се прво неко шапутање, па лак пљусак вес 
едне рибарске колебице, на левој страни дунавској, изађоше два човека, крочише мало у страну, д 
"27" /> светковинама.{S} Дође и у своју дунавску пограничну варош Ђурђевград и ту се заустави н 
ача, као стреле крижали глатку површину дунавску, гонећи право супротној обали.{S} Ветар који ј 
еда да су неки људи ноћас настрадали на Дунаву.{S} С реке се — вели — чуло запомагање, због чег 
>Још су се договорили где ће се наћи на Дунаву ако се случајно раздвоје.</p> <p>Ствар је после  
 и ћутећки.{S} Враничић се упути правце Дунаву.{S} На скоро он угледа у даљини неку црну прилик 
ви наши незнани знанци били су окренути Дунаву и на ту страну била је управљена сва њина пажња. 
 ових облакова, тако се и по беличастом Дунаву наизменце ширила час тама, час уморна месечина.{ 
/> да је Пава „отоич“ стајала онамо под дуњом с Петријом и још неке 2—3 девојке.{S} Више им ник 
се упалише од гнева, те су се из својих дупаља сијале као два зажагрена змијина ока.</p> <p>Баб 
аца Мика носи сукњу, кад је он официр и дупло мушко? — рече дете наивно.</p> <pb n="490" /> <p> 
а корист би била очигледна, кнез би био дупло обвезан.</p> <p>Ратку се допадала ова замисао.{S} 
и, бив. министарки казала је: „Ја данас дупло треба да частим; управо треба да части мој братац 
 да официр није мушко!{S} Официр је још дупло мушко.{S} Прво што је мушкарац, друго што је војн 
о глас из трећега гроба. — Мени су очне дупље и онако пуне блата, а ви се обадате сад туна и кр 
те ми непрестано пада у уста, у трбушну дупљу и у грудни кош.{S} Није вас ни срамота тако махни 
 таква, шта се онда бајаги пући, шта се дури и издваја? што се гради боља но што је, за што се  
ш, ћеро, ја теби да кажем.{S} Ти се сад дусаш с тога зашто и не знаш шта је и како је то; ти и  
радски друм, да су ту одмах близу куће, дућани, каване; да овде у <pb n="605" /> лево долази то 
{S} - Балканију је задахнуо некакав нов дух; свуда се осетио неки нов живот; све је у покрету,  
дан пут рашири своја огромна крила црни дух смрти!</p> <p>Замириса проливена људска крв, и дах  
в је у ствари њен упропаститељ, њен зао дух, који је код народа сваким даном све више мрази.{S} 
 вечно непомирљива непријатеља, као два духа мржње, који су се мрзели од искони и који ће се мр 
а ти ове речи долазе од каква невидљива духа, који нема никаквих веза и интереса с овим материј 
раширен глас о мени како немам војничка духа.{S} Све је удешено како треба, прилике су сазреле, 
 да ни један народ на свету нема толико духа, појезије, досетљивости, хумора и дивне шале у сво 
 сруши,</l> <l>Из мртвијех народ дозва, духну живот мртвој души.“</l> </quote> <p>— А тога спас 
ш“ — рече жбир чисто радосно.{S} За тим духну у пиштаљку, два жандарма одмах дођоше.{S} Он им п 
 је ненадно духнуо страшни дах судбине, духнуо и — угасио га.</p> </div> <div type="chapter" xm 
но угасила, као жижак у који је ненадно духнуо страшни дах судбине, духнуо и — угасио га.</p> < 
изменце.</p> <quote> <l>Мртваци:</l> <l>Духнуће девет силних ветрова,</l> <l>Цела ће земља под  
де“ прихвати други.{S} Погасише цигаре, духнуше у свећу и изађоше.{S} Онај старији закључа врат 
д и рђаву оцену старих жена.</p> <p>Зле духове, разне опаке бољке, а по некад и саму смрт слика 
аса, без и најмање лупе, као сенке, као духови без тела ступале су и кретале се ове чудне ноћне 
имати.{S} Не могу ваљада веровати да су духови били умешани у ову појаву! — одсече се конзул.</ 
уче нечастиви, да он има везе с хрђавим духовима и вештицама, а све ове скаске налазиле су вере 
едецински ауторитет у Звониграду, млад, духовит човек, коме је ванредно дивно доликовала његова 
ршенства свога не опажа, не осећа читав духовни свет и за то га одриче.{S} Али тај свет постоји 
јим партиским духом — то су били његови духовни синови, а он и Растислав били су дволично божан 
ас није доказано, да не постоји засебан духовни свет, који живи својим оделитим животом; свет,  
кој вештини и задахнуо својим партиским духом — то су били његови духовни синови, а он и Растис 
д не може упознати своје подручне с <hi>духом</hi> свога министровања.{S} За то су потребни лич 
кнез питање.</p> <p>- Нужда је лежала у духу времена, у целокупним тадашњим приликама, у целом  
, срдачним пољупцима благодарна сина, а душа му је у заносу говорила: „Мила, слатка <pb n="535" 
нати ова жена.{S} А зар би ова анђелска душа могла икада допустити да ја будем отрован у сред њ 
м, да тело ваља мучити, да би се спасла душа, све то помутило је и збркало древне класичке грчк 
не, као што је баба Ката.</p> <p>Но има душа тако чистих, да би се могле назвати златне душе.{S 
> као најбољи другови.{S} Како је чудна душа човекова!{S} Како су по некад загонетни прохтеви њ 
н се налазио чисто у некој екстази, где душа више није на земљи, но прнула некуда горе у светле 
у конзулову спаваћу собу, и тада јој је душа да прилети одмах г. конзулу, да му стане на нос, и 
ни се зауставише пред капијом. — „Бог и душа код мене ће!“ - прошапута Тодорика.{S} У томе се з 
 ће ти мирисати кад он не ће.{S} Њему и душа мирише.</p> <p>- Црна, Паво с тебе никако није ски 
нука најславнијега балканскога владара, Душана Силног, да има за то и писмене доказе и документ 
хоћеш, у највеће планине, где нема живе душе, где за њега не може бити големе опасности.{S} Сам 
тавица, прође целим Звониградом.{S} Све душе обузе некакав тајанствени, празноверан страх од не 
 би се могао назвати мирис чисте женске душе...</p> <p>Цео умотан у ту атмосверу, опијен свемоћ 
ило је скривено у најдубљој дубини њене душе.</p> <p>Али нас се овде мало тиче Јелина љубав.</p 
 слатко.{S} И сад као да мину крај њене душе једна лака, провидљива, сјајна успомена из те лепе 
е свршио разговор међу ове две „поштене душе.“ Споразумели су се, само још о томе кад ће му она 
ио човек тако крепке воље и тако снажне душе, да је сву ову буру умео сакрити и закопати дубоко 
о чистих, да би се могле назвати златне душе.{S} За њих не приања порок, као што се рђа не хват 
а посла.{S} Против главног сарадника, и душе целог овог предузећа, подигнута је тужба и он ће,  
прохтев за јело, убила мир и спокојство душе његове, управо направила чудовиште од човека.</p>  
у, како ћу осећати дах ваше божанствено душе.</p> <p>- Ви сте веома галантни, господару.{S} То  
и.{S} Чувај чистоту образа и стидљивост душе.{S} Само су два стања у којима женска глава море б 
није она физичка рана на глави, али ова душевна рана на срцу, да је одмах на првом кораку наиша 
има.{S} То је било довољно да ми одузме душевни мир, ја више нисам имао ни тренутка спокојства, 
а..{S} Срећа је унутрашњи мир, срећа је душевно спокојство, срећа је мирна савест, срећа је кад 
читав свет животињица, — тако исто наше душевно око са несавршенства свога не опажа, не осећа ч 
влађивало.{S} Сем свега он је још био и душевно јако раздраган.{S} После двадесет година растан 
з кревета, изнемогао, сломљен телесно и душевно, и на скоро за тим отпутује с породицом у једно 
н од физичка потреса и растројства, али душевно стање његово дуго је остало под утицајем оних с 
 ће ти сећање на све ово често помутити душевно спокојство.{S} Ако упамтиш што ти ове ноћи буде 
 тренутку.</p> <p>Жика је, познавао ово душевно стање Црнојевића и бојао га се.{S} Он је стрепи 
>Све њене мисли, сви њени осећаји, цело душевно биће њено бунило се против таквог схватања, и о 
у и немиран поглед издавали су узбуђено душевно стање, иначе он је корачао срчано, корак му је  
је сретна.</p> <p>Такво је било Лепшино душевно стање кад је добила прво писмо којим је гђа Мон 
 је тако добро било познато оно страшно душевно стање, кад осетиш своју потпуну немоћ и знаш да 
свесно.</p> <p>Снажан телесно, уздигнут душевно над обичним појмовима о добру и злу, он је глед 
ме, не само по гиздавости тела, но и по душевној лепоти својој.{S} За ово годину и неколико мес 
рогутан овом страшном унутрашњом радњом душевном, Црнојевић је био туп и неосетљив за све што с 
 је чисто просијао, а <pb n="366" /> на души било му је тако лепо, тако ведро и весело! — Он је 
 разговорим.{S} Осећам много што шта на души што ваља да ти кажем.{S} Учинићеш ми ваљда ту посл 
 за тим, и као човек који нема ништа на души, а уверен је у своју невиност, упути се право одај 
ија и живља, и како је одмах ведрије на души, чим се осети анђелска близина твоја — срце живље  
 нађе <pb n="464" /> по какав грешић на души.{S} Па како је онда то згодно, кад се нађепоуздан  
ао је као смишљен изговор.{S} У његовој души зачедила се сумња против жене: „Она нешто слути, с 
ртвијех народ дозва, духну живот мртвој души.“</l> </quote> <p>— А тога спаситеља, тога правога 
ок не може имати дубока корена у младој души његовој.{S} И шта би хтели ви од њега?{S} Да у поч 
 то име као да су се и нехотице у њеној души низали додатци: „Лепи Мутимир“, „добри, слатки Мут 
првим наступима прве истинске љубави, у души бујна и ватрена младића наступају ненадне и чудне  
 планирања, ствар је већ била сазрела у души његовој.{S} Прво је мислио, после је на јави сањао 
лен и незнатан био је он тада, али је у души носио огромну замисао, од које се затресла цела го 
S} Оваке су промене нарочито силовите у души снажних и већ но самој природи бујних младића, код 
че обузимати чудна топлина и у телу и у души.{S} Осећао је да се загрева, и у том стању било му 
не.</p> <p>Шта се у овом тренутку зби у души Црнојевића, тешко је рећи.{S} Он осети само некакв 
 дан треба да пукне, Врбавац је носио у души набубрео и дозрео злочин, који ја имао да се изврш 
реде и понижења, и да их крије дубоко у души, само ако је то потребно ради успеха његових замис 
и нетремице.</p> <p>Шта се тада збило у души Мутимировој остало је нејасно и њему самом.{S} Зна 
> <p>Лепа Пава осећала је нешто чудно у души.{S} Овако као ово сад њој никад није било!{S} Она  
 на ум пало, како баш у овом тренутку у души овога човека бесни најстрашнија бура непомирљиве м 
</hi>“ (како он вељаше у шали) за своју душицу. </p> <p>Истина, Синђа је била Пави рођена стрин 
ј свет имао да га мрзи, да га сматра за душмана, да га ставља ван закона, да га вреба с пушком  
е се избећи, да се ове две куће не гоне душмански и да се не пролива у залуд братска крв.{S} Та 
 није добро видела — па је онда кивно и душмански гледао у њу за све време док је кукала, а кад 
="536" /> <p>За што би њега мрзела тако душмански ова лепа земља, коју он толико воле и за коју 
ставио, ни понео из ње ни једну мрску и душманску успомену — двадесет пуних година његова нога  
 своју госпођу.</p> <p>— Е, лепо добро, душо, већу више; хајд нећу више!{S} Зваћу те како год т 
 Като, остави ме.</p> <p>— Али није то, душо, „остави ме“, но ту један пут треба кидати.{S} То  
 целом једном свету и она осећа да сва, душом и срцем припада томе свету.{S} Она за њега живи,  
p>После повратка с пута, Растислав се и душом и срцем био предао једној јединој ствари — да уђе 
S} За тога се човека одавно зна да он и душом и телом припада странци Црнојевића.{S} Многе свој 
 и осветли целу околину.{S} Кнез одахну душом.{S} Далеко пред собом он је видео равне пољане, т 
еку, благу, чаробну светлост, што опија душу и заноси је неком чудном сањалачком маштом.{S} Све 
ису имали власт над њим.</p> <p>Имао је душу која не осећа потребу за личним пријатељством и др 
, од њега је препочињао.</p> <p>Имао је душу на којој злочин ниче тако природно, као што природ 
<p>Овај величанствени призор заносио је душу, и Враничић неколико тренутака гледао је на Исток  
е свему томе корисан правац и да удахне душу у ту успавану снагу народа.{S} То су учинили моји  
нути.{S} Она се као црв улегла у срце и душу овога човека.{S} Она му више није давала станка ни 
 паре може купити 20 Синђа; купити им и душу и тело.</p> <p>Опит је одмах показао да је Срећков 
хватили у некаквој кривици.{S} Целу јој душу обузе само један једини осећај, — да бежи, да бежи 
ласом на сваку реч.{S} Други је удахнуо душу у онесвешћено и умртвљено тело народно.{S} То је д 
у буру умео сакрити и закопати дубоко у душу и срце своје, а с поља је све било мирно и глатко. 
 оних страхобних слика, које су кнежеву душу до мало час трзале.{S} Тек сад кнез се опет почео  
е падало у очи да нигде не сретају живу душу, а још није било 11 часова.{S} Из уске удице повиш 
 све то чинио скоро несвесно.{S} Његову душу још је пунио страхобан призор, што га је мало час  
них страшних снова.{S} Они су на његову душу утицали као јава и ако се он усиљавао да их сматра 
з ових дивних очију лије у његову младу душу чудотворни, умирујући балзам, он осети како му се  
А како је све ово утицало на њену младу душу — лако је разумети.{S} Као озбиљна жена, она је по 
е греха, ево ја сав грех узимам на моју душу.{S} Ја ћу прва богу на истину, па кад се ја не бој 
спржен, те бедна жртва испушта помућену душу своју у најстрашнијим мукама.</p> <p>Зла мисао, ка 
n" /> <p>Тако смешани осећаји пунили су душу Враничићеву у тренутку док се с дружином одмарао к 
о све се љуља, све се љуља.{S} А Митра, ђаво, подвлачи му као руку под леђа и шапуће: „Чек’ ова 
ле му!</p> <p>— Море какви калуђери!{S} Ђаво ти узео и калуђере; нећемо ми њих ни видети — рече 
rcher la Famme</foreign>“</head> <p>Кад ђаво не може да сврши неки посао он шаље бабу да га она 
 што је између дјевојке и жене — оно је ђаво, ту је свака несрећа; ту је стид и пропаст, ту је  
од ђавола, да она може чак и оно што ни ђаво не може, довршује ружан суд и рђаву оцену старих ж 
ка’ то ти?{S} Али и ти си онај потуљени ђаво.{S} Бајаги ти ниси видела како те кнез загледа.{S} 
18892_C6"> <head>ГЛАВА VI.</head> <head>Ђаво куша анђела</head> <p>У соби су биле само њих две  
ади.{S} Па што ме ту вараш.{S} Ви неког ђавола хоћете овде са мном — рече Пава сва црвена као п 
о мишљење народно, да је баба гора и од ђавола, да она може чак и оно што ни ђаво не може, довр 
а људи који не верују ни у анђела, ни у ђавола и не сматрају то као неко зло и грех, напротив ј 
" /> <milestone unit="subSection" /> <p>Ђаволаста Петрија имала је право.{S} Пава је доиста опа 
азу и отачаству — како ћемо то? — упита ђаволасти сељак.</p> <p>— Не мељи, Бога ти, Милићу.{S}  
/> њега, час у Лепшу, и, осмејкујући се ђаволасто, вртела је главом, по мало као да се чуди, а  
е за глупане оне који верују у анђеле и ђаволе, тако исто и он није веровао у поштење и непоште 
јеже налик на оне што верују у анђеле и ђаволе.</p> <p>Живот је борба.{S} Свак је себи најпречи 
с тога се и чудила како ови њени гости, ђаволи, све погађају, као да су, боже прости, кроз рупи 
S} Што ли лаје овај пас, да се нису они ђаволи овде сакрили?...</p> <p>Говорећи то сељак удари  
 год хоћеш!</p> <p>Док је Петрија овако ђаволила, а њене се другарице смејале, сеоска момчадија 
— Јух! часан вас убио, одкуд вам све те ђаволиштине падају на памет.{S} Немојте се главом шалит 
 речима њене се усне развукоше у чудан, ђаволски осмејак.</p> <p>- Вама треба власти, а мени тр 
дивна, али извршење! — извршење ће бити ђаволски тешко.</p> <p>— Колико имаш још у твом диспози 
ба.{S} Буди му милостивна — рече Мона с ђаволским осмејком, затим се окрете кнезу: — Збиља, узд 
и, црна Петрија, кад ти је тако увек до ђавољења — рече Пава подижући цвет са земље....</p> <p> 
е досађивати, пружајући једнако медаљу, ђак се обрецне срдито: — „Хајд’ у ђубре и с <pb n="302" 
дић, како ћу рећи, одевен је, као какав ђак из боље куће — рече момак.</p> <p>Растислав навуче  
а, страшна сиротиња.</p> <p>Један такав ђак ишао је замишљен и брижан широком кантарском улицом 
лободоумљу.</p> <p>Сељачки син, париски ђак, човек пун самопоуздања, с тврдом вером у своју над 
почаст кнежева пунолества.{S} Забринути ђак махну руком и рече жбиру: „одлази!“</p> <p>Али жбир 
> <p>— С ким имам част?</p> <p>— Ја сам ђак — одговори младић.{S} Глас му је био јасан.</p> <p> 
загледа рукопис, адресу и потпис „један ђак.“</p> <p>— Где је тај господин? — упита он момка.</ 
 да ме изволите примити.“</p> <p>„Један ђак.“</p> </quote> <p>Растислав прочита писмо један пут 
 жандарма одмах дођоше.{S} Он им показа ђака и рече им да га воде у полицију.{S} Силом је одвед 
рка,</l> <l>С тога ова шкода и јес пуна ђака.</l> <l>И сви ђаци скупа једним грлом вичу:</l> <l 
а гомилица младих људи, можда понајвише ђака, склопили тајну дружину, где читају забрањене књиг 
 нешто мало шушнуло код универзитетских ђака, али је одмах опет све легло.{S} Један професор, о 
ова земља, за љубав неколико недоучених ђака, са швајцарских универзитета, — скренути са свог и 
градској Великој Школи пуно је сиротних ђака.{S} Ови су махом веома добри ђаци и вредни радници 
ор радикалац“ скупио је био, како веле, ђаке пред школско здање, говорио им о слободи <pb n="13 
еда, певачка дружина, глумачка дружина, ђаци, свештенство и огромна гомила света, који се увек  
ту; провизори, свештеници, све је ту, и ђаци ће певати, па ја, као велим, спремни смо.</p> <pb  
ова шкода и јес пуна ђака.</l> <l>И сви ђаци скупа једним грлом вичу:</l> <l>Добро дошо кнеже,  
професори не знате шта раде ваши рођени ђаци?{S} И како ја то да знам, а ти да не знаш?{S} Ви н 
отних ђака.{S} Ови су махом веома добри ђаци и вредни радници, али пука, страшна сиротиња.</p>  
 зло; оно треба раскопати“...</p> <p>Но ђаци су, како се прича, мирно саслушали ову декламацију 
антом меснога гарнизона.{S} Најпосле су ђаци из побочне собе отпевали кнежеву химну, а око 11 ч 
 ха, ха... а јесте ли растумачили вашим ђацима шта је то њокалица, ха, ха, ха...{S} Хајде једно 
} Зар је овде што друго до једна обична ђачка историја?{S} И што бајаги не би се могло учинити  
ти.</p> <p>Младић извади из џепа обичан ђачки бележник преврте по њему, разгледа и поче.</p> <p 
ваки слог)....{S} Та да, добро: с у-гла-ђе-но-шћу просрица и кнез, па продужи даље:</p> <p>— Ух 
исправи <pb n="31" /> га опет: „с у-гла-ђе-но-шћу,“ ударајући гласом на сваки слог)....{S} Та д 
 <p>При последњим речима: „Бежи, бежи“, ђенерал јурну напред и на сред собе сруши с« као свећа. 
 и у унутрашње ствари.</p> <p>Сем тога, ђенерал је почео био да му подрива положај и код кнеза. 
м ли ја ово?{S} Јесам ли ово ја?{S} Ја, ђенерал Врбавац? — Ја; крај мртва кнеза...{S} Је ли ово 
коба, који смо видели напред међу њима, ђенерал је писао кнезу писмо, где је стављао ултиматум  
ен, с разрогаченим, закрвављеним очима, ђенерал је сва ова последња бунцања изговорио брзо, сил 
> <p>Пошто је издекламовао ове стихове, ђенерал обори главу и оста тако неколико тренутака нем  
е све блеђи и блеђи а кад кнез застаде, ђенерал је био као земља потавнио у липу.{S} Израз на л 
и и како се држи кад јој злочин ухвате, ђенерал је нарочито био набавио сва акта о њеној парниц 
такло од кнеза.</p> <p>Стиснуто у рупи, ђенерал је то стакленце држао скоро читав један минут,  
t="subSection" /> <p>Намештен на диван, ђенерал је лежао полеђушке, с полуотвореним очима.{S} Д 
/p> <p>Док је кнез Мутимир ово говорио, ђенерал је почео бледети; бивао је све блеђи и блеђи а  
ових речи, изговорених бурно и страсно, ђенерал на једаред стаде, клонуло опусти низа се обадве 
уче сву пажњу, тешко је рећи; доста то, ђенерал се чудно загледа у ту слику, и, пошто је тако н 
н, овога носа нема више. — Говорећи то, ђенерал забоде нокат у слику и с два прста покуша да от 
 му некако чудно бејаху утекле у главу, ђенерал је изгледао просто страшан.</p> <p>— Идем... до 
а боловања, у очи петка 23. марта ноћу, ђенерал Врбавац, министар војни и министар председник у 
слава.{S} Ја још памтим време кад је г. ђенерал хвалио г. Растислава као најувиђавнијег диплома 
 њему рекнем коју.</p> <p>Кнез застаде; ђенерал га је погодио у танку жицу.{S} Још од малена кн 
о то је још ноћас.</p> <p>Чудновато!{S} Ђенерал Врбавац спремао отров кнезу Мутимиру, овај је т 
С ким хоће, с тим се може ородити...{S} Ђенерал, полковник, <pb n="248" /> кнез, — све то стоји 
Кнез ућута и упре поглед у ђенерала.{S} Ђенерал диже главу и упре поглед у кнеза.{S} Њини се по 
овде бити над свим осталим обзирима.{S} Ђенерал је био опасан такмац нашој династији.{S} Занесе 
ружи ђенералу табачић плаве хартије.{S} Ђенерал узе хартију и поче је читати.{S} Рука му се тре 
усретоше и тако остадоше неко време.{S} Ђенерал се за тим окрете, полако приђе прозору, и сав м 
речи ђенералових наста мучно ћутање.{S} Ђенерал се врати дивану, седе, ослони лактове на колена 
 последње доба све је пошло на горе.{S} Ђенерал је био мрачан, раздражљив, нестрпељив.{S} Као м 
о се само одмерено куцкање шеталице.{S} Ђенерал је јамачно био чак у крајњој спаваћој соби свој 
 да паднем у нужник? — примети кнез.{S} Ђенерал не одговори одмах, а кнез на то додаде:</p> <p> 
кога ће у ствари и сам кнез слушати.{S} Ђенерал је тражио и титулу. — Растислав је остављао тит 
ислављев још није био без опасности.{S} Ђенерал је живео још</p> <p>20 пуних дана.{S} Он је још 
 и он га је слушао, скоро не дишући.{S} Ђенерал продужи.</p> <p>— Кроз три дана ја ћу бити под  
е ризичан овај његов последњи корак.{S} Ђенерал је имао на кнеза веома голем утицај.{S} Ту се л 
<p>Намрштен, кнез је ћутао и слушао.{S} Ђенерал је продужавао све живље и јаче:</p> <p>— У вашо 
ез приђе и пружи руку да узме писмо.{S} Ђенерал поћута, па му га онда пружи.{S} Тада се устури  
отворише; у собу ступи кнез Мутимир.{S} Ђенерал се веома зачуди. <pb n="306" /> Он устаде и пођ 
ералов.{S} Он примети: <pb n="339" /> — Ђенерал Врбавац није увек тако строго судио г. Растисла 
н, крвав, исечен, искомадан, без носа — ђенерал је полако повлачио прстом преко кнежеве слике,  
Растислав из министарства, или иде он — ђенерал.{S} Кад је ствар већ дотле била догнала, Растис 
 јој ту морао говорити о свом злочину — ђенерал је ћутећки ходао.</p> <p>— Свакако, мени је дуж 
 <p>— Шта је? — Упита га кнез.</p> <p>— Ђенерал ништа не одговори, но продужи слушати пажљиво.< 
> <p>Кнез је био ван себе од беснила, а ђенерал је стајао као окамењен.{S} Но ове страшне речи  
рође десет, прође и петнајест минута, а ђенерал се не врати.{S} Кнез ослушну на вратима.{S} Из  
прекида, и тако крв непрестано капље, а ђенерал гледа то с осмехом на уснама и броји редом капљ 
а узимао у помоћ за државне интересе, а ђенерал га узимао у помоћ против мене — тако смо му на  
 доказе, из којих је излазило јасно, да ђенерал смера да се дочепа круне.</p> <p>Но и ако су до 
> <p>— А шта фали мојој служби? — упита ђенерал дрско.</p> <p>— Шта јој фали? — промуца кнез кр 
обро! али како се узима тај отров упита ђенерал.</p> <p>— Како год желите.{S} У шољи каве, у ча 
оје жене.{S} Тек после двајестак минута ђенерал се врати.{S} Али, ах, боже, у каквом стању!</p> 
е било тајно долапче.{S} Кад кнез ућута ђенерал рече збуњено и сметено:</p> <p>— Па сад?</p> <p 
је међу најспособнијим официрима бечког ђенерал штаба.</p> <p>„Најпосле били сте оптужени да ст 
јски отров мрзости...</p> <p>Све до сад ђенерал је у заносу своме говорио тихо, скоро шапућући, 
 потписом утврдили несумњив факт, да је ђенерал Врбавац умро од гушобоље.{S} Дакле „природна см 
и тек сад при крају једва разабра да је ђенерал ово говорио о свом нејаком сину, кога је морао  
{S} С почетка се пронео само глас да је ђенерал болестан.{S} Од какве болести? - то нико није г 
мрт и службено га ожалиле.</p> <p>Да је ђенерал умро природном смрћу, њега би обично спремили и 
и узрок свему овом!“ У опште, од кад је ђенерал понио отров, кнезу је било некако незгодно ђене 
 <p>Госпођа јаукну и јурну соби, где је ђенерал лежао.{S} Кнез је прихвати и поведе; уз пут обј 
ар тако, кнез је приведе дивану, где је ђенерал још лежао у заносу.</p> <p>Жена паде на њега и  
астира Гробовице, <pb n="359" /> где је ђенерал сахрањен у породичној костурницу своје супруге. 
учајно, и ту је стајала одавно, нити је ђенерал икад свраћао пажњу на њу.</p> <p>Откуда сад да  
 мене ради и вас ради....</p> <p>Док је ђенерал ово говорио, кнез је стајао подбочен и гледао г 
бично дебео, храпав, промукао, и што је ђенерал више говорио, глас му је бивао све слабији и по 
о извршио.</p> <p>Али и после, пошто је ђенерал Врбавац већ био попио отров, положај Растислављ 
.</p> <pb n="320" /> <p>За све то време ђенерал је седео на дивану и држао главу у шакама гледа 
а да се популарише код народа, у то име ђенерал је узео чврсто у руке сву војску и старао се да 
 из владалачког дома Косанића, у то име ђенерал Врбавац унео је у устав одредбу да наследство п 
ла прелази и на женску линију, у то име ђенерал је гледао свима средствима да се популарише код 
е на главу кнежевску круну.{S} У то име ђенерал се оженио девојком из владалачког дома Косанића 
миркајући очима.</p> <p>Крв, продера се ђенерал понова — <pb n="347" /> Ово је његова крв... и  
ништа неће помоћи.</p> <p>— Добро, рече ђенерал загушљиво али одсечно.{S} Видело се да га је ве 
ак, у ово доба, биће све свршено - рече ђенерал и устаде с дивана.</p> <p>— Сад смо се измирили 
кнез опоро.</p> <p>— Шта је сад! — рече ђенерал и застаде. „Шта је ово?{S} Шта је овоме човеку? 
 — понови кнез. </p> <p>— Цвили! — рече ђенерал брзо и оштро.</p> <pb n="340" /> <p>- Шта цвили 
ез.</p> <p>- Ах, она! она цвили! — рече ђенерал плаховито, пун узнемирености.</p> <p>Кнез ослуш 
о ово одбијање кнежево. — Добро, — рече ђенерал - овда изволите ми саопштити вашу тужбу.{S} За  
"310" /> <p>— Дакле, ви знате!.. — рече ђенерал Врбавац, а ове му речи излетеше из груди, као к 
} Зашто да умрем, како да умрем? — рече ђенерал чисто зачуђено.</p> <p>— За што!{S} За то што с 
е ћутање.</p> <p>— Срдачно хвала — рече ђенерал после подужа ћутања — Да нас је ко гледао, река 
те.{S} Закитите се славом убилца — рече ђенерал подругљиво, и узе ходати по соби.</p> <p>— Кнез 
p>— Дакле?</p> <p>— Попићу отров — рече ђенерал загушљивим гласом.</p> <milestone unit="subSect 
знати.</p> <p>— Доцније, доцније — рече ђенерал за то има још времена.{S} Бар ове ноћи она нетр 
, ја вас преклињем зауставите се — рече ђенерал Врбавац потресеним гласом — Ја вас преклињем не 
 готовом детету, млади кнеже мој — рече ђенерал снажно, ударајући гласом на сваку реч.{S} Други 
Идем... долазим... одмах долазим — рече ђенерал ужурбано, па јурну у побочну собу и затвори вра 
рија се свети и у деветом колену — рече ђенерал.</p> <p>— Једном речи, решио сам се био да те у 
еким свађао. </p> <p>— Без главе — поче ђенерал тужно - лежиш без главе:</p> <quote> <l>„Гордо  
астислав је најлукавији Балканац — поче ђенерал — ја тога човека мрзим.{S} Он је сто пута већи  
"341" /> <p>— Она ми спава! — тако поче ђенерал — Она ми спава!{S} Као узабрана ружа на узбурка 
мртвога кнеза.{S} Слика је била мала, и ђенерал место носа откиде целу главу, па то парче харти 
ађе и да причека на пољу.</p> <p>Кнез и ђенерал остадоше сами.{S} Неколико тренутка трајало је  
туп код ђенерала; да ће несвест проћи и ђенерал ће још подуже живети.{S} Тумачећи јој ствар так 
народу на углед.{S} По кнежевој наредби ђенерал се имао сахранити о државном трошку.</p> <p>Бил 
гару за цигаром.</p> <p>— Јес — настави ђенерал — ја сам те хтео убити.{S} Отров сам изабрао с  
мци одиграли један дирљив акт — настави ђенерал с горким осмехом — Али шта ме се то тиче!{S} Ја 
о престола.{S} Приснило ми се како први ђенерал балканиски верно служи престо, па сам дошао да  
.</p> <p>— Сад смо се измирили, продужи ђенерал, стајући пред кнеза.{S} Држим, да сад један дру 
ја, фактички кнез и господар, и јуначки ђенерал прибегао је врло простом средству да ме се курт 
 га прихвати, покуша да га подигне, али ђенерал оста испрућен и грчевито укрућен.{S} Мишићи на  
репирали, да ли је мајмун полковник или ђенерал, кад већ носи официрско одело.{S} Други су се ч 
 пуно учешћа.</p> <p>— То му је покојни ђенерал Врбавац учинио љубав.{S} Наравно Врбавац је гле 
пис погребне свечаности, где се покојни ђенерал уздише као велики родољуб и мудар државник те с 
Док је био малолетан, ни ја, ни покојни ђенерал нисмо му давали да се плете у државне ствари, и 
едати са свим друкчије.“</p> <p>Покојни ђенерал Врбавац и Растислав били су некад веома блиски  
p> <p>— Да, али не сад одмах — одговори ђенерал, а за тим додаде: — Не сад одмах: то <pb n="323 
је било.</p> <p>— Свршено је — прихвати ђенерал. — Сад је то већ прошлост, о којој не вреди гов 
ћу већ видети сад сам на себи - примети ђенерал с лаким осмејком на уснама.{S} За тим продужи:< 
ло?</p> <p>— То је друга тема — примети ђенерал.{S} Ако доспемо, о томе ћемо говорити доцније.{ 
ње.{S} Ја верујем у провиђење — примети ђенерал озбиљно </p> <pb n="327" /> <p>- Елем, изабро с 
ај отров, и сад, на један пут, тај исти ђенерал Врбавац осећа неодољиву потребу да се насамо, п 
еде једне главе.</p> <p>После ових речи ђенерал узе ходати но соби.{S} На један пут он се трже. 
те“.</p> <p>Но у тај мах кнезу прискочи ђенерал Врбавац, ухвати га за руку и рече му потресеним 
мој отићи; чекај ме, сад ћу ја — заврши ђенерал и брзо оде жени у собу.</p> <p>Ђенерал се задрж 
о није грејало сунце балканско — заврши ђенерал свој нападај.</p> <p>Кнез се смешио.{S} Изгледа 
а ломити између њега и ђенерала.{S} Сам ђенерал поставио је био питање тако.{S} После жестоког  
олице на којима седе мртваци.{S} Ја сам ђенерал, ја имам војску, војска има пушке, пушке имају  
ало чудно и неприродно.</p> <p>Међу тим ђенерал је продужавао:</p> <p>— Нарочито вама, владарим 
аћу собу.</p> <pb n="345" /> <p>Међутим ђенерал Врбавац застаде и упре поглед у једну слику на  
и противно војничкој части кад се један ђенерал толико заборави, да.....</p> <p>Ђенерал га прес 
шљао да постане кнез у пуној ворми, као ђенерал Врбавац, али је тежио да постане најмоћнији вла 
рви намесник — Врбавац.{S} Он је постао ђенерал.{S} Овај чин нарочито је за њега установљен, је 
 суд мало пристрасан — рече кнез.{S} Но ђенерал му не даде добро ни изустити.</p> <p>— Пристрас 
а би их и даље могао слушати.</p> <p>Но ђенерал то опази.</p> <p>— Извини — рече он, хватајући  
кло, говорите шта сте решили?</p> <p>Но ђенерал остаде нем, укочен, непомичан.</p> <p>— Добро,  
стану пред отворен гроб — поче разговор ђенерал Врбавац. — Но ја нисам само пред гробом, ја сам 
урну напред.</p> <p>— Сине мој! - викну ђенерал — Сине мој! чедо љубави!{S} Ти ћеш бити човек и 
 натраг од слике.</p> <p>— Крв! — викну ђенерал — крв, али ово је моја крв...{S} Ја нисам убила 
 и јако закуца.</p> <p>— Унутра — викну ђенерал.</p> <p>Врача се нагло широм отворише; у собу с 
вар је свршена.</p> <p>Но баш у тај мах ђенерал приђе кнезу:</p> <pb n="324" /> <p>— Сад је ско 
ница.</note> <note xml:id="SRP18892_N5">Ђенерал је сад говорио кнезу „Ти“.</note> <note xml:id= 
 је сила, јес, сила је сила!... </p> <p>Ђенерал стиште обадве песнице и погну се напред, као да 
ђенерал толико заборави, да.....</p> <p>Ђенерал га пресече.</p> <pb n="309" /> <p>— Господару,  
е крв?{S} Моје су руке чисте....</p> <p>Ђенерал диже руке и кад на десној шаци опази мало крви, 
о убити човека, и ја сам крив...</p> <p>Ђенерал се загрцну, поћута, па онда додаде загушљивим г 
ице ђенералове узе капати крв...</p> <p>Ђенерал издиже стиснуту, расечену песницу наспрам себе, 
омата и државника балканиског...</p> <p>Ђенерал га пресече: — Ја ни сад не поричем његову увиђа 
етство на оне што су га убили...</p> <p>Ђенерал опет диже очи на слику.</p> <p>— Али шта ћу ја  
сам убио; убило га његово зло...</p> <p>Ђенерал је сад говорио кивно; јетко, и тако брзо и заду 
ва ублаже те мане у карактеру...</p> <p>Ђенерал на један пут застаде, па пошто је мало поћутао  
питање: да ли ћеш бити срећан?..</p> <p>Ђенерал је даље говорио полако, скрушено, гледајући неп 
 још да међу нама лепо уредити..</p> <p>Ђенерал је све ово изговорио с ванредном нежношћу, меко 
 зврчком бацну је чак иза врата.</p> <p>Ђенерал се опет окрете слици.{S} Он прво поче говорити  
авна заслуга династије Косанића.</p> <p>Ђенерал скочи с дивана.{S} Очи су му необично светлиле. 
 би и по која варница од заваде.</p> <p>Ђенерал је своју снагу црпео у војсци; он је брижљиво н 
p>— Никаква, господине ђенерале.</p> <p>Ђенерал поћута — Онда дајте напитак и свршавајте ствар  
е пролази; одлагање је немогуће.</p> <p>Ђенерал подиже главу; био је у образу као земља.</p> <p 
 подбочен и гледао га нетремице.</p> <p>Ђенерал ућута, а кнез га је још дуго гледао немо и хлад 
леда га, — и узе ходати по соби.</p> <p>Ђенерал беше устао; он оста укочен на сред собе.{S} Ста 
а будете - људи, али добри људи.</p> <p>Ђенерал застаде, као да се нечега на један пут сетио, н 
 мрачних сећања на овај догађај.</p> <p>Ђенерал је говорио на одморке.{S} Искаже по једну мисао 
стрељани јавно као велеиздајник.</p> <p>Ђенерал је ћутао, оборене главе и наслоњен на диван.</p 
и њега за овај поступак са мном.</p> <p>Ђенерал застаде за тренутак, па опет продужи.</p> <p>-  
оворећи то кнез му пружи стакло.</p> <p>Ђенерал Врбавац диже главу, поћута и прими стакло од кн 
осле — три минута већ је прошло.</p> <p>Ђенерал оста непомичан.</p> <p>Кнез је ходао и час по ч 
 ђенерал и брзо оде жени у собу.</p> <p>Ђенерал се задржа читавих десетак минута У жениној соби 
 — прекиде први кнез ову тишину.</p> <p>Ђенерал заусти нешто, па опет ућута.{S} На њему се виде 
..{S} Али да ли ћеш бити срећан?</p> <p>Ђенерал Врбавац пљесну се жестоко по челу и јурну напре 
ју корист?{S} Треба па мени што?</p> <p>Ђенерал на један пут умуче, наже се побочним собним вра 
 на језик....{S} Ала је горко! —</p> <p>Ђенерал се стресе и ухвати се руком за уста... — „Ала ј 
д некуд дочепао мога „Дневника.“</p> <p>Ђенерал се горко насмеја — Пала ми била на ум луда миса 
шући, бленула је у кнеза. </p> <p>...{S}Ђенерал је напослетку и сам сазнао ту неопходност.{S} О 
ачки начелник Врбавац (рођени брат пок. ђенерала Врбавца) био је опрезан човек.{S} И ако је ств 
p>Али и тим мукама дође једном крај.{S} Ђенерала Врбавца притисла је тешка мраморна плоча у ман 
гло видети искрено жаљење.{S} Кад мртва ђенерала понеше, на кутњем прагу седео је згучен један  
 председнику.</p> <p>Кад изнесоше мртва ђенерала, нигде се не опазише какви знаци жаљења.{S} Го 
подару, поштедите униформу балканискога ђенерала.{S} Да нада мном, ђенералом, врши претрес једа 
 стоје ађутанти, а у интересу је самога ђенерала, да се ствар не веша на велико звоно, но да св 
ушну; ништа се није чуло.{S} Он погледа ђенерала и чисто се трже.{S} С разрогаченим очима, које 
одушан, неспособан да удари отворено на ђенерала, и онда би Растислав ту свршио.{S} Не само што 
би изгубио министарство, но му од кивна ђенерала ни сама глава не би била сигурна, и он би, по  
д кнеза Мутимира тек у зору.{S} Судбина ђенерала Врбавца била је већ решена.</p> <milestone uni 
 сам кнез Мутимир.{S} Он приђе, откопча ђенерала и раздрљи му кошуљу око врата и на грудима да  
ужбеним новинама ожали ће се смрт првог ђенерала балканског.{S} Саранићемо вас о државном трошк 
ођи на руци.{S} Кнез је објаснио да сад ђенерала не треба ништа дирати; ваља га ту оставити на  
} Кнез исприча у кратко шта је било код ђенерала.{S} Растислав је пажљиво саслушао ово казивање 
асни јој да је ово само први наступ код ђенерала; да ће несвест проћи и ђенерал ће још подуже ж 
икну споља своје ађутанте.{S} Један узе ђенерала под мишке, други за ноге, подигоше га и намест 
нутак, где се мора ломити између њега и ђенерала.{S} Сам ђенерал поставио је био питање тако.{S 
не комедије одигравао се баш сад у соби ђенерала Врбавца.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
ло је време да се испуне најлепши снови ђенерала Врбавца.{S} Само сам му сметао ја, фактички кн 
ојим утицајем — рече кнез, као питајући ђенерала.</p> <p>— Да, али не сад одмах — одговори ђене 
 отрова, или помисао на скору смрт, тек ђенерала поче обузимати чудна топлина и у телу и у души 
редњем плану јасно се распознавао облик ђенерала Врбавца.{S} У војничком оделу, наслоњен на саб 
имати, ти их не можеш имати, јер си син ђенерала Врбавца — и ти нећеш бити срећан...</p> <p>Кне 
рца се појави мртво <pb n="358" /> тело ђенерала Врбавца.{S} Носили су га на рукама његови друг 
...</p> <p>Кнез застаде да одахне.{S} У ђенерала Врбавца узеше мрдати усне; он као да беше заус 
мили.</p> <p>Кнез ућута и упре поглед у ђенерала.{S} Ђенерал диже главу и упре поглед у кнеза.{ 
ђен и збуњен, кнез је зачуђено гледао у ђенерала, док је овај продужавао своја заносна декламов 
доброте.</p> <p>Кнез се беше загледао у ђенерала.{S} Изгледало му је чудно да му овај сад чита  
нао од свега онога што се десило између ђенерала и кнеза Мутимира.</p> <pb n="365" /> <p>Све је 
вани су одмах „поуздани“ лекари, они су ђенерала сецирали; парање је успешно извршено, лекари с 
је!..{S} Па ништа, г. рођаче, ништа, г. ђенерале, дико и узданицо престола.{S} Приснило ми се к 
и цикну као гуја...</p> <p>— Ћутите, г. ђенерале, кад ваш владалац говори.{S} И зар се ви још у 
 Па сад?</p> <p>— Сад морате умрети, г. ђенерале.{S} И то сад одмах, још ове ноћи, још ове вече 
ече подругљиво: — А? шта има у њену, г. ђенерале?{S} А?{S} Да нису ту они докази, које ви тражи 
међу шаке и дубоко се замисли.</p> <p>— Ђенерале — опомену га кнез после подужег ћутања.</p> <p 
аком по том свежњу, кнез рече:</p> <p>— Ђенерале, ево, ово су сва потребна документа која несум 
ква, кнеже?</p> <p>— Никаква, господине ђенерале.</p> <p>Ђенерал поћута — Онда дајте напитак и  
лучно.</p> <p>— Даље од мене, господине ђенерале.{S} Међу нама је све свршено.{S} Маните сад ва 
з га пресече.</p> <p>— Јесте, господине ђенерале, спремили сте се да ме отрујете.{S} То је треб 
он - дакле шта сте се решили, господине ђенерале?</p> <p>Ћутање!</p> <p>— Господине ђенерале —  
p> <p>-— Не може се одлагати, господине ђенерале, ни 24 минута, а ви можете уређивати ваше ства 
 морам дивити вашој дрскости, господине ђенерале.{S} Сам злочинац и убилац <pb n="316" /> он го 
 <p>— Јамчим вам чашћу мојом, господине ђенерале, да није — рече кнез.</p> <p>— Онда ми је смрт 
 га пресече:</p> <p>- За вас, господине ђенерале, свршена су сва питања.{S} Ви имате да се побр 
.</p> <p>— Искрено вас жалим; господине ђенерале, рече кнез рукујући се с њим — али ствар је до 
рале?</p> <p>Ћутање!</p> <p>— Господине ђенерале — рече кнез и крочи му ближе, време је протекл 
 ђенералу и рече му:</p> <p>— Господине ђенерале, испуните своју дужност.{S} Говорећи то кнез м 
 не пуца брука како су у Балканији први ђенерали отровници, убице и издајице престола.{S} Ми ће 
nit="subSection" /> <p>Снажни организам ђенералов издржао је, дуже и више, но што се могло очек 
едало је као да му се допада овај говор ђенералов.{S} Он примети: <pb n="339" /> — Ђенерал Врба 
гу.</p> <p>Дозвана је поверљива послуга ђенералова, да се нађе госпођи на руци.{S} Кнез је обја 
е упути крупним корацима правце вратима ђенералова кабинета, где је овај у вече обично радио, и 
ош стајао отворен, и покупи из њега све ђенералове хартије, управо целу тајну архиву Врбавчеву. 
оумици слушао ове загонетне декламације ђенералове, и тек сад при крају једва разабра да је ђен 
ше на све стране, а из расечене песнице ђенералове узе капати крв...</p> <p>Ђенерал издиже стис 
ота!</p> <p>Кнезу падоше тешко ове речи ђенералове.{S} Осећао је као да у овим речима звучи пре 
им саслушај ме пажљиво.</p> <p>Ове речи ђенералове дубоко су утицале на кнеза, и он га је слуша 
же да ја не наслутим.</p> <p>На те речи ђенералове кнез устаде.</p> <p>— Ја бих могао ићи — реч 
отров“!</p> <p>После ових одсудних речи ђенералових наста мучно ћутање.{S} Ђенерал се врати див 
тимир одмах је наредио да се мртво тело ђенералово пренесе у тако звани Мали Конак, где је до с 
ио отров, кнезу је било некако незгодно ђенералово присуство.{S} Помишљао је да сад већ може ић 
 <pb n="315" /> <p>Писмо је било писано ђенераловом руком и то тек пре неколико дана.{S} Он га  
нез није имао куд; он није могао одбити ђенералову молбу и морао му је учинити све по вољи.</p> 
о времена да се поступно свикне на смрт ђенералову.{S} С почетка се пронео само глас да је ђене 
ндармима да заузму све излазе и улазе у ђенералову кућу и да под сваки прозор стане по један.</ 
 очајан.</p> <p>Ова слика дошла је ту у ђенералову собу са свим случајно, и ту је стајала одавн 
ене новине, у црном оквиру, објавиле су ђенералову смрт и службено га ожалиле.</p> <p>Да је ђен 
и пре је била велика, али сад, по смрти ђенералој, на нас пада сав терет.{S} Ти видиш каквога к 
балканискога ђенерала.{S} Да нада мном, ђенералом, врши претрес један капетан противно је свима 
што је било далеко, далеко од жаљења за ђенералом.{S} Од родбине нико не пусти јава да закука з 
 <p>Кнез прекрсти руке и испрси се пред ђенералом: — Шта ми је!{S} И ви мене питате шта ми је!. 
у, ви сте простим злочином упрљали вашу ђенералску униформу...{S} Убицо, твоје су руке крваве.. 
 подругљиво — па није ништа особито.{S} Ђенералу Врбавцу прохтело се да буде владалац Балканије 
е и не осети никакав мирис.{S} Он приђе ђенералу и рече му:</p> <p>— Господине ђенерале, испуни 
субординацији.“</p> <p>Кнез приђе ближе ђенералу.</p> <p>— А је ли противно војничкој части кад 
а да не улази; затвори врата и обрте се ђенералу:</p> <p>— Дакле?</p> <p>— Попићу отров — рече  
е.</p> <p>Док је кнез премишљао како би ђенералу било тешко да сам саопштава жени страшну новос 
 одви завежљај, претури по њему и пружи ђенералу табачић плаве хартије.{S} Ђенерал узе хартију  
} Као моме рођаку, као првом балканском ђенералу ја вам чиним милост остављам да изберете начин 
ан.</p> <p>Кнез Мутимир приђе скрушеном ђенералу у руци је држао свежањ писама.{S} Ударајући ша 
де.</p> <p>— Ја бих могао ићи — рече он ђенералу — ви сте почели извињавањем, а сад прелазите у 
приличније да је он о томе извести, јер ђенералу било би свакако веома незгодно да јој сам о то 
 <p>Ћутећки кнез се окрете и пружи руку ђенералу, који је прими, стиште је страсно, привуче кне 
уздрхталим и потресеним гласом</p> <p>— Ђери моја!{S} Јеси ли гледала јагње доведено пред кућу  
дан, а Петра вози ли вози!{S} Шушти ова ђида сва у само-самцитој свили и кадиви, а три нишке ду 
ав — Одлази од мене!{S} Не знам ја ваша ђидиска пренемагања — рече она одсечно.</p> <p>— Лепшо! 
о сточић до дивана.</p> <p>Овај помамни ђипај њен чисто је освести.{S} Она се на један пут нађе 
политику, на другој страни госпођа Пола Ђокичина шапатом је причала занимљиве ствари о самој го 
нице, нисмо умеле!“</p> <p>Госпођи Поли Ђокичиној рекла је: „Од сад ћемо имати у нашем друштву  
Па још и мене хоћете да увлачите у ваше ђубре...{S} И бијете ме што нећу с вама у грехе ваше.</ 
p>— Опет ти бунтовници!{S} Ама ја ћу то ђубре очистити једним ударцем.{S} Нешто су ми сувише по 
даљу, ђак се обрецне срдито: — „Хајд’ у ђубре и с <pb n="302" /> њом.“ Он је ово изговорио не д 
је продужавао.</p> <p>— „Убили га, па у ђубре закопали!{S} Главу одсекли, на у Цариград послали 
о и чекао. „Дакле ти владаочеву слику у ђубре бацаш“ — рече жбир чисто радосно.{S} За тим духну 
родно, као што природно ничу печурке на ђубревитој земљи.{S} Само што код њега појмови о злочин 
са општинских имања извукла је 155 кола ђубрета, као што је то јасно сведочио општински рабош.< 
ио општински рабош.</p> <p>Колико ли је ђубрета извезено из других књажевско-балканиских надлеш 
 кнежева доласка, да су попалили гомиле ђубрета што су годинама стојале у њиној авлији.</p> <p> 
ави:</p> <p>— Као но ти лијепа ружица у ђул-башћи, као но ти једра зрела јабука на витој гранчи 
ође и у своју дунавску пограничну варош Ђурђевград и ту се заустави на преноћишту.</p> <p>Наш н 
 је знао да одмах ту у десно иде велики Ђурђевградски друм, да су ту одмах близу куће, дућани,  
вај миришљави догађај добио је име: <hi>Ђурђевградски намештај</hi>.</p> <p>Али ма како да је б 
на просветну струку:</p> <p>— Оно је г. Ђуро, директор, старешина, он заповеда.{S} А ови овде,  
лавом, и чисто се сударише.</p> <p>— Е, е, куда си ти тако нагао, као да те неко гони? — рече Р 
 у смех и рече:</p> <pb n="178" /> <p>- Е, мој, господине капетане, кад ви као ви као власт ни  
 лек, сто жутих дуката ћутање.</p> <p>- Е, да неће то бити много.</p> <p>- О, не! није много, г 
т дуката, господине пуковниче.</p> <p>- Е, то је сувише!{S} Двеста педесет дуката, та то је чит 
х суза потекоше јој низ образ.</p> <p>- Е, лепо, то су ваше обичне женске лудорије — рече Расти 
одмах изда наредба за полазак.</p> <p>- Е, чуда боже!...{S} То јест, не марим; можемо одмах пол 
ро размислио, г. капетан рече:</p> <p>- Е, не верујем, господине учо, ето, не верујем у екватор 
p> <p>Но кнез га опет пресече:</p> <p>- Е, није, није, него ћу ја бити као калуђер.</p> <p>Докт 
а је устав, Маврикије примети:</p> <p>- Е, немојте то говорити, Ваша Светлост.{S} Како то да се 
ом немој шалу збијати, за што... хм!... е... е... ј, може те он опкорачити где му се не надаш,  
мој шалу збијати, за што... хм!... е... е... ј, може те он опкорачити где му се не надаш, па да 
кну и почеша се по бабиној рупи: — Е... е... еј... цмокнуо бих га у руку, бај!</p> <p>— А потер 
да је хтела рећи:</p> <p>„Ако буде“!{S} Е мој будаче, па ти још ни то не знаш шта све данас има 
 већи господин и од самога министра!{S} Е, мој брајко, не заслужује се тако ванџамент.“</p> <p> 
а своју госпођу — Министар полиције!{S} Е, мој пашо (Они су били пашенози) и моја дипломација и 
пут окрете Ратку.</p> <p>— Чујеш ли!{S} Е што ти је то продерана врећа!{S} Одмах отрчао да испр 
а!{S} Синоћ није било ништа страшно!{S} Е! рече кнез.</p> <pb n="269" /> <p>Растислав махну гла 
S} Гребу те моје сухе бапске руке...{S} Е, његове су мекше, од њега се не ћеш отимати...</p> <p 
бе овако бијем... оде пијон — тако..{S} Е, сад и овог пешака водим у ропство.{S} Па ти оста без 
 без војске, сасвим оста без војске.{S} Е мој драги г. Маврикије, па ја тебе бијем као ништа... 
{S} Мислила сам да ћу те изненадити.{S} Е, ево да чујеш.{S} Јутрос си отишао рано, нисмо се ни  
 допада.{S} Чисто, јасно и отворено.{S} Е, саслушајте сад и ви мене.{S} Такога отрова има, госп 
ља, госпођице, познајете ли ви мене?{S} Е? познајете? а? за што не говорите?</p> <p>Јела је до  
ненађен што ме овде видиш?{S} Је ли?{S} Е, ето дођох и ја једном после толико година да видим к 
ислиш да је он један пут био хватан?{S} Е... хеј, да си ти жив и здрав!{S} Да је ко други, тај  
а говориш!{S} Зар три хиљаде изгубио! — Е, тај је сад загустио!{S} Ко ли му то узе?</p> <p>— За 
 Мутимир је најпосле морао попустити. — Е, добро, дед види!{S} Да видим шта ћеш наћи тако особи 
пошто је још мало загледао он додаде: — Е, јес, ево сад лепо видим.{S} Јес!{S} Три су слова.{S} 
к усркну и почеша се по бабиној рупи: — Е... е... еј... цмокнуо бих га у руку, бај!</p> <p>— А  
се осмехну и пљесну пашанца по рамену — Е, ова ти већ вреди!{S} Овде се само таком одлучношћу и 
 кнезу, владару.</p> <pb n="30" /> <p>— Е, ваљда је мој деда друкчије говорио, он није само псо 
а какве кокете.</p> <pb n="597" /> <p>— Е! хуњкам, ћерко!{S} Да богме да хуњкам.{S} Хуњкала би  
ава подижући цвет са земље....</p> <p>— Е, није, но ћу ваљаде кукати, или мудровати ка’ то ти?{ 
с усиљеним осмејком на уснама.</p> <p>— Е, кандило му његово, што ме искида, стрвина!{S} Не пам 
и озбиљним државним пословима.</p> <p>— Е, кад већ и ви жене почињете водити ту бригу о државни 
авитељка, милостиви господине.</p> <p>— Е него ко је био? — упита пуковник заинтересован.</p> < 
 и да слугама напомиње шибање.</p> <p>— Е, па ви сте се сад ухватили за ту једну реч.{S} Остави 
м, па љутили се, не љутили се.</p> <p>— Е није тако — поче Растислав.</p> <p>Но кнез га опет пр 
тиславом, и чисто се сударише.</p> <p>— Е, е, куда си ти тако нагао, као да те неко гони? — реч 
че, и да за њега нико не мари.</p> <p>— Е, право вели!{S} Његово право! — рече Растислав презри 
} У тај мах Лепша поче јецати.</p> <p>— Е, де, де!{S} Чуда боже!{S} Свет ће пропасти!{S} Бојим  
 њеној дугој, црној трепавици.</p> <p>— Е, баш ти је сад вајде уздисати и кукати за мртвима.</p 
не подругљиво и климну главом.</p> <p>— Е, мој господине, да вам не да бог да правите пробе.</p 
— рече доктор чисто бојажљиво.</p> <p>— Е, изгубио изгубио! мислите да се изгубио?{S} А капетан 
озан обичај — одговори доктор.</p> <p>— Е, ето, а у Русији то се сматра као обична ствар, и то  
к тако титулише своју госпођу.</p> <p>— Е, лепо добро, душо, већу више; хајд нећу више!{S} Зваћ 
о сељак удари кундаком о липу.</p> <p>— Е, још ће се по дрвећу пентрати.{S} Нису ваљда веверице 
имао потребе да помиње ту реч.</p> <p>— Е, чуда боже — рече кнез Мутимир немарно и равнодушно.< 
е.</p> <p>Кнез се чисто љутну:</p> <p>— Е, па лепо!{S} Не знам још добро балкански, али учићу,  
јурну на Јелу.</p> <p>Она бејаше устала е дивана, и, сва збуњена, покушаваше да поправи своју х 
нату главу.{S} Мали цвијетак кад осјети е му се ближи каква отровна буба, брже боље савија свој 
.... примети Маврикије...</p> <p>— Ех...е!...{S} Виц! и ви правите виц, г. Маврикије.{S} Али ни 
ликом поклони старом Симићу, а од њега ]е дошао амо.{S} С тога, за какав музеј, нарочито за кој 
</p> <p>Човек, што је ово говорио, био |е осредња раста, средовечан, плећат, с оштрим цртама на 
ици, наговестила је мало разговетније: „Е моја слатка, ми стара гарда одосмо ти у пензију!{S} М 
ћути сад.{S} Видиш ли ко наздравља?“ — „Е, па живео господар!{S} Вичите, бре децо, живео господ 
 дешавало, да се по којој од ових кћери Евиних и нехотице отео поглед на ове снажне, мускулозне 
ариза.{S} Јес, па куверта је из Париза, ево жиг Француске поште.{S} Дакле си ме преварио.{S} Ох 
срдитим гласом — терајте, али ја, жена, ево вам кажем да ћете се једнога дана горко кајати за с 
 један пут, а слободно, ако буде греха, ево ја сав грех узимам на моју душу.{S} Ја ћу прва богу 
 Мислила сам да ћу те изненадити.{S} Е, ево да чујеш.{S} Јутрос си отишао рано, нисмо се ни вид 
м свежњу, кнез рече:</p> <p>— Ђенерале, ево, ово су сва потребна документа која несумњиво сведо 
е, само ја издржавам једнако без смене, ево већ више од тридесет година.“</p> <p>Кад је већ трг 
рнув се с прага, Срећко рече: „Хајдете, ево овуда за, мном.“ И доиста обадве женске главе пођош 
 где год не намерим, а они ће, бога ми, ево ово да омасте!</p> <p>— Не чиниш мудро, Мире.{S} У  
шћи.</p> <p>- Драга Лепшо, предајем ти, ево, у аманет овога нашег најновијег роба.{S} Буди му м 
 још мало загледао он додаде: — Е, јес, ево сад лепо видим.{S} Јес!{S} Три су слова.{S} Ево, пр 
</p> <p>— Име, име, молим покорно, јес, ево, ово је поп Стево, поп Стево Џиброња, из Свињарице. 
{S} Ако цео народ хоће другу династију, ево, хоћу је и ја.{S} Нека дође, ја ћу се уклонити; па  
 се толико над њом натресале, а сад их, ево, где се ваљају по прашини у коју она неће ни својом 
очајно: „Тешко нама, шта смо учинили! - ево бог се кара.“ - О.. о.. о! како сам је тада топло з 
ас у Растислава, отпоче овако:</p> <p>- Ево, ово су, молим покорно, господа попови, свештеници, 
у?....</p> <p>- Па, може; за што не?... ево, узећемо овога и метнућемо га међу нас двојицу у гр 
один? — упита он момка.</p> <p>— Ту је; ево га пред вратима.</p> <p>— А какав је, какав изгледа 
и то изломи.{S} Гледај ти, молим те!{S} Ево строшио ми и два обртња на ртењачи!</p> <p>— Мирни  
лепо видим.{S} Јес!{S} Три су слова.{S} Ево, прво је <hi>П.</hi>, друго <hi>А</hi>, треће <hi>Ц 
у мало није страдала на правда бога.{S} Ево шта се десило.</p> <p>О св. Сави кнез посети Вишу Ж 
и, онда га служи онако како он хоће.{S} Ево најбоља примера на вама самима.{S} Ви сте данас сви 
ици.{S} Али у ствари тако није било.{S} Ево шта се десило.{S} Памтим лепо како су ми стављена п 
здаш, сатано.{S} Хоћеш дакле доказа?{S} Ево их!...{S} Но чек’ да викнемо и сведоке.</p> <p>Гово 
све то тако, зар ја морам бити овде?{S} Ево ја нећу силом да владам; не тражим од вас услуге да 
е још како ме гони!{S} И то знаш ко?{S} Ево овај чварак овде.{S} Да се скамениш какве ми је ств 
 другарица у лево.</p> <p>- Шта бих?{S} Ево шта бих — прихвати Петрија живо.{S} - Кад он у мене 
завијутак хартије и положи га на сто. — Ево, ово су писмени докази, које већ знате — рече он.{S 
а — он удари прстом по печату и рече: — Ево, зар ово није лудорија и детињарија!{S} И они бајаг 
 сте фуч... г Маврикије... ви сте фуч — ево на! мат сте...{S} Их — баш ништа не знате, баш сте  
лав повуче начелника за рукав.</p> <p>— Ево, почните одавде — Он показа руком на гомилу свештен 
лушају. </p> <p>Кнез прихвати:</p> <p>— Ево, господин доктор лепо каже, то чак и калуђери слуша 
е је к себи и упиљи јој у очи:</p> <p>— Ево овако!{S} А ако би ми што год рекао, рекла бих и ја 
а продужи живо.</p> <p>Једва у зло доба ево ти и кмета, појави се пред судницом, он напред, а ћ 
> <p>— Шта бих радио?{S} Наранио бих га ево овим — сељак се пљесну по фишеклији пуној метака.</ 
су сви навалили?{S} Зар сам ја крив, ја ево само тебе волим!{S} Шта ћу кад су ме они окупили ка 
 слика.{S} На једаред узвикну: — Ах, та ево, погледа жиг поштански.{S} Па ти си ово добио тек п 
г. конзула.</p> <p>Барон Жермини био је ево већ трећа година француски конзул у Звониграду.{S}  
рече ћелави господин жалостивно — то је ево ово — он целом шаком обухвати нос, показујући докле 
 до преврата, онда знај и упамти ово, и ево ти се кунем часним крстом да ћу овако од речи до ре 
ишта не може мерити.{S} Један дах њен и ево одмах оживљује све што је било клонуло под тешким у 
а приближив се жени, — знаш да ми стоји ево овде — он се пљесну руком по темену, — с тога те мо 
те помисли.{S} Али шта да радимо!{S} Ми ево не можемо даље.{S} Убијте, закољите, исеците на ком 
па се опет удуби у питање, које га мучи ево већ близу 40 часова.</p> <p>Још ономад на ноћ, било 
аве, и ако се растајемо.{S} Јес, ја вам ево искрено кажем да сам намеран, да вам дам одмора, по 
на демагога и усијану главу, а данас им ево тај исти човек долази за министра, и то још долази  
 плиша.{S} Писмени докази за ваш злочин ево овде код мене у џепу — ствар је јасна...</p> <p>Док 
мње о томе није више могло бити, кад то ево тврди и његов верни и омиљени ађутант Заре.</p> <p> 
, ћерко, по памети.{S} Сваки свој ксмет ево овде носи - он куцну Паву прстом по челу.{S} Затим  
 да их нарочито проучава и цени.</p> <p>Ево, каква је била садржина тога акта, који је толико п 
чисто обрадовано, као да је хтео рећи: „Ево обећаћу ти што год хоћеш, учинићу ти све по вољи, с 
 слици одмах пуче, и повика загушљиво: „Ево, овај је срећан!“</p> <pb n="346" /> <p>Затим се за 
је.{S} Али није добар ваш виц.{S} У <hi>Европа</hi> нема <pb n="39" /> шах; ту је устав, <forei 
могао ја бити кнез“? </p> <p>У западној Европи, у старим монархијама, које постоје већ од много 
очин, не вас ради, но земље ради; да по Европи не пуца брука како су у Балканији први ђенерали  
државне касе плаћате којекаква шкрабала европска да пишу о вама читаве књиге, да <hi>вас</hi> п 
те за потпуно углађена, потпуно модерна европска владара!</p> <p>— Ви ме вређате, господин Раст 
ересан случај.{S} Директор једне велике европске галерије статуа поскида све ове листиће са ста 
иски краљ, Ваша Светлост, а краљ, то је европски шах.... примети Маврикије...</p> <p>— Ех...е!. 
вих дама звониградских, која је потпуно европски образована.</p> <p>Али ни на томе није застало 
 могла бити посланик на каквом највећем европском двору.{S} Међу тим Лепша беше села за сто, на 
ду мајмуну пушку и стану га учити да се егзерцира.{S} Пушка је била пуна.</p> <p>— И ју! — рече 
 знам...{S} Море, благосиљаћеш ти мене, еј! стопе ћеш ми љубити, ја ти кажем....{S} Да се чуваш 
ери практиканти, но ће доћи људи, људи, еј! секретари, начелници - ја теби кажем...{S} Зна Ката 
— Море недам ја ово за десет варошанки, еј, — она уштину Паву за образ — погледај ти како је ов 
ре, ноге да му переш, па воду да пијеш, еј!.. царица да будеш!.... а она се смрзла ка да ће је  
 почеша се по бабиној рупи: — Е... е... еј... цмокнуо бих га у руку, бај!</p> <p>— А потера, па 
а гроба зачу се вајкање:</p> <p>— Хе... еј! да ми није пуста црвоточина сасвим претворила у пра 
као сунце...</p> <p>— Море ви, тамо!{S} Еј, ти, Милићу!!{S} Стојадине!{S} Шта рекох ја, како се 
мо!{S} Баба Ката успи лолски устима.{S} Еј, леле мени старој и дртој.{S} А да сам нешто ја!...  
ње“, Мона се грохотом засмеја.</p> <p>— Еј, моје невино полетарче! — рече Мона милујући кнеза п 
уде осрамоћена — рече Радован.</p> <p>— Еј ти, брате!{S} Пази ти шта говориш!{S} За таке речи ј 
 За тим један од сељака викну:</p> <p>— Еј, буразере, који сте ви?</p> <p>Жика се одазва: — Наш 
то опсова, а после опет викну:</p> <p>— Еј!{S} Стеване! — Је л ти ту пушка?{S} И кад доби одгов 
_N10" /></p> <p>- Кога Црнога?</p> <p>— Еј, џиброња, зар ни то још не знаш ко је Црни?</p> <p>— 
је до одаје и само хукала и понављала: „Еј, пусто добро моје, коме ли остајеш!“</p> <p>Памти јо 
епша намастира па иди куд ти драго.“ — „Еј, ти, чича, ћути сад.{S} Видиш ли ко наздравља?“ — „Е 
ор верујете, онда ћемо далеко отићи.{S} Екватор признају најбољи људи на свету из свију земаља, 
<p>И ту ти онда мој уча разврзе хвалити екватор, и цело вече само је о томе говорио.{S} Најпосл 
о досетити, али шта ли му сад ово значи екватор?!{S} Да л ће бити какав човек, или некаква књиг 
 тог екватора.“</p> <p>„Оно истина, тај екватор може бити и највећи мислилац на свету, али свак 
 капетане, кад ви као ви као власт ни у екватор верујете, онда ћемо далеко отићи.{S} Екватор пр 
рујем, господине учо, ето, не верујем у екватор, па шта ћеш ми сад!{S} Не верујем!</p> <p>Учите 
<p>- И ти г. капетане, баш не верујеш у екватор, па то ти је! - и кикоћући се он оде кући.</p>  
тељ цело боговетно вече хвалио само <hi>екватор</hi> и доказивао да смо сви ми, па и сам наш вл 
и ти мени, бога ти, верујеш ли ти у <hi>екватор</hi>.</p> <p>Капетан се нађе у чуду.{S} Увек му 
о велеиздајство хвалити туђега владаоца екватора у нашој рођеног земљи, код нашега живога госпо 
сам наш владалац управо ништа спрам тог екватора.“</p> <p>„Оно истина, тај екватор може бити и  
 смо ми, од најмањег до највећег, спрам екватора.</p> <p>И ту ти онда мој уча разврзе хвалити е 
 нисмо ништа према том његовом хваљеном екватору.“</p> <pb n="179" /> <p>„С тога молим, да се п 
ле се дознало да су у пет буради, место ексера, били наполеони, т. ј. ексери и наполеони били с 
ди, место ексера, били наполеони, т. ј. ексери и наполеони били су помешани, а у сваком бурету  
лог еспапа, и тријестак буради с разним ексерима.{S} Но после се дознало да су у пет буради, ме 
а лепо ухваћена:{S} Зна се кад су бурад експедована из Беча; зна се како су под надзором путова 
 осећај.{S} Он се налазио чисто у некој екстази, где душа више није на земљи, но прнула некуда  
ро са свим заустави, Мона би јој лаким, еластичним отискивањем ноге о патос, давала, нов покрет 
рце, у коме се било накупило тако много електрицитета.{S} Готово бесвесно, он је говорио све да 
ве ногама и осетио сам да кроз њих бије електрична струја.{S} Бојећи се да вам што не нахуди, ј 
ов драги господар.</p> <p>Ова мисао као електрични ударац чисто га диже са земље и пребаци на м 
ом и пође столу где је стајало дугме од електричног звонцета.{S} Али пре но што притисну дугме, 
енерал озбиљно </p> <pb n="327" /> <p>- Елем, изабро сам отров с тога, што би крваво убиство не 
S} Сад да се вратимо на ствар.</p> <p>- Елем, сем политичких разлога, отров сам изабрао и с тог 
шан језик!...{S} А овде, шах краљу..{S} Елем, како рекосмо, г. Маврикије, које је боље шах или  
аље — рече Ратко — још није свршено.{S} Елем, кад мајмун окине пушку и пушка пукне, у соби наст 
лико чекати на тебе.{S} Они ће банути с елементарном силином.{S} Да би их дочекали како ваља, т 
: чим је ње нестало, ови се незадовољни елементи крећу, бујају, расту, и једног дана лако могу  
ети да се од кнеза одстране сви „опасни елементи“, као што су се тим општим именом називали сви 
аге и завадио је са свима самосталнијим елементима у земљи.</p> <p>Растислав је покушао неколик 
е долази — то припада овим несталоженим елементима, који сад носе разна бунтовна имена.</p> <p> 
 Звониграду са свог заузимања за женску еманципацију.</p> <p>Друштво се беше разбило на гомилиц 
писмени свињари, а хоће парламенат, као енглески лордови!...{S} Фукара!....</p> <p>Кнез застаде 
етио на ово причање старога Турчина.{S} Енглеско лекарско друштво у Бомбају записало је овај чу 
ни обећавају Турској, Аустро-Угарској и Енглеској да ће кнеза Мутимира отуђити од Русије, и ист 
м.“ — „Ама ћути да чујем даље.“ — „Ене, ене, куца се.“</p> <p>Оваке и стотину других речи преле 
аги не би он могао волети и сељанку.{S} Ене гле!{S} Убило би га ово у врат? — рече весела Петри 
 другарицама редом свој задигнути нос — ене, како ми је леп нос; по некад ми дође да га од мило 
ачини још прћавијим но што је.</p> <p>— Ене — рече она, показујући тако другарицама редом свој  
за худом и црном срећом мојом.</p> <p>— Ене!{S} А што да ти је худа срећа.{S} Она ти, богме, ни 
ледаше волове и један од сељака викну: „Ене лопова!{S} Погледај ти куда су они прокрхали.“ Но у 
ародом.“ — „Ама ћути да чујем даље.“ — „Ене, ене, куца се.“</p> <p>Оваке и стотину других речи  
свим ширио се израз неодољиве, безмерне енергије.{S} Иначе црте на липу биле су фине и отмене,  
а полиције био је ушао човек о чијој се енергији и одлучности тако исто много причало, као и о  
ођу, матер Враничићеву и њену неизмерну енергију, коју је развијала да поврати свој „отети кућн 
вали на пажњи, али одбије понуду.{S} Но енергична Мона није се дала сузбити, писала је писмо за 
и код мене.{S} Јес!...</p> <p>После ове енергичне придике госпа напући уста и срдито, али граци 
ониграда, склонили се с очију опрезне и енергичне престоничке полиције, па се повукли у унутраш 
и у име бога могли поћи.{S} Саме будите енергични; недајте се ничим збунити.{S} Имајте увек на  
шку с једне стране кнеза с друге Зара и енергично их повуче напред.</p> <p>И Заре и Мутимир ста 
 од тога, али кнез га дочепа под руку и енергично повуче за собом.{S} У исти мах осврте се и ви 
 платили.</p> <p>Притеран у тескобу, г. енжењер је чак нудио да се откопа земља, па да сви виде 
збожника, г. варошки лекар и г. окружни енжењер били су пустили глас да та бара није ништа друг 
јући јој на расположење да прегледа све енжењерске радове, које је наш главни штаб спремио за у 
ј њен“ — вели мој клипан Вилип, — „она, ено познајем онај њени прћави носић.“</p> <p>Петрија пр 
ви сумрак.{S} Он ће бити у својој соби, ено у оном одељку — доктор показа руком на десно крило  
 оно је г. цртало.{S} А они седи, мали, ено они што се крије ономе иза леђа, он и не зна ваш је 
знутра копкаше:</p> <p>„Хајд још малко, ено до онога дрвета; ту је и крај алеје, а нема свега ј 
 тужно. — Замка је затегнута.{S} Потере ено пред нама у првој планини.{S} За по часа, најдаље б 
не, са којих је и сишао...</p> <p>— Али ено где се пустом пољаном вуче и гадно гамиже страшна з 
и убити они страшни људи...{S} Јес, њих ено горе, они тамо нешто раде; јес раде нешто, измахују 
оравила одакле сам родом.{S} Тамо чак с ердељске границе.</p> <p>Пуковник је знао потанко цео ж 
 командом два официра.{S} Овај гардиски ескадрон кнежев, који обично никад не иде на пут цео, и 
 би вечити устабаша, који вечито пљачка еснавску касу.{S} Да је отишао у калуђере био би први в 
 /> чича Степа био је недавно у Бечу по еспап, и том приликом, како се вели, довезао је, између 
наћи на сваки прст по две.{S} Лак је то еспап који се цео пазари за пет минута.{S} И нека не ми 
асова, и што је која имала више од тога еспапа, у толико јој је био већи глас и углед међу друж 
ако се вели, довезао је, између осталог еспапа, и тријестак буради с разним ексерима.{S} Но пос 
ва он. — „Шта? зар ја! боже сачувај!{S} Ете питајте њега“ — уверава она.</p> <p>Било је говора  
е безбрижно тресао и даље своју чизму: „Ете, господине, запао ми камен па ме жуљи.{S} Хоће ногу 
банчили до зоре и правили сто комедија, ето шта је било.{S} Просто прокарта где год што би.</p> 
ађен што ме овде видиш?{S} Је ли?{S} Е, ето дођох и ја једном после толико година да видим како 
н обичај — одговори доктор.</p> <p>— Е, ето, а у Русији то се сматра као обична ствар, и то так 
аркиз, а за тим настави: — Довде ми је, ето, цела ствар јасна, и да је догађај овде завршен, ја 
ли ко би се сад сећао свега тога.{S} И, ето, томе истоме г. Вујадину, пало је сад у део да игра 
 ти дати да одеш с писмом.{S} Части ми, ето то ти кажем.</p> <p>— Добро, да видимо шта ћеш ми-< 
— не би му ништа помогло.{S} У осталом, ето, ако је по вољи учините пробу сами са собом.{S} Ви  
</p> <p>- Е, не верујем, господине учо, ето, не верујем у екватор, па шта ћеш ми сад!{S} Не вер 
а триста дуката.</p> <p>— Што?</p> <p>- Ето то, што ће њега пустити саме власти.{S} Мислиш да ј 
ово против Црног дигли потеру?</p> <p>- Ето, зови кмета Тодорику, па питај њега.</p> <p>Овај шт 
уче нокте; а браца Мика вели војницима: ето виш’ и мачак вам каже да сте глупи!....</p> <p>Ратк 
 сам ја мушко, а стара мајка је женско; ето, и ти си мушко, (Ратко помилова дете, које се узе о 
е измузено виме.{S} Јес, здравља ми!{S} Ето, кад оно лане долази наша Даринка из Звониграда.{S} 
есило. — „Шта? зар ја! боже сачувај!{S} Ето питајте њу“ — уверава он. — „Шта? зар ја! боже сачу 
он чисто срдито...</p> <p>— Не знам!{S} Ето, не знам....{S} Ја све мислим да су ме они овамо до 
тали књиге тих људи?</p> <p>- Јесам!{S} Ето их обадве на мом столу.{S} Хоћете ли да вам их пока 
еби.</hi> Власт, власт и опет власт!{S} Ето у ово неколико речи састоји се цео програм наш.{S}  
у брави? (Белини потврди то главом).{S} Ето видите!{S} Дакле је немогуће да су врата с поља зак 
ам ја благословим курварство ваше!..{S} Ето вам ваших калуђера; обратите се њима за таке услуге 
 за ту једну реч.{S} Оставите то....{S} Ето, морам да их псујем; помислите, већ сам три пут зво 
је он отрован.{S} Ето то мени треба.{S} Ето то је-</p> <p>Ката се смешила.</p> <p>— Тако!{S} То 
 ја заповедам и за све ја одговарам.{S} Ето јуче, дошао господар, па никога не тражи, никога не 
е изазивана сумња, да је он отрован.{S} Ето то мени треба.{S} Ето то је-</p> <p>Ката се смешила 
ите на делу колико вам је народ мио.{S} Ето, покушајте! — то је први корак на путу народњаштва  
о био говор, још ништа није свршено.{S} Ето слободно читај писмо, па ћеш видети да још ништа ни 
?... где?... кад?... — је ли могуће?{S} Ето то је оно што свет није разумевао.</p> <p>Настаде ж 
p>— Шта ћу, брате! зар је мени мило?{S} Ето!{S} Што те нисам пре хапсио!{S} Промисли само то!.. 
ермини.</p> <p>Белини слеже раменима. — Ето и сам незнам шта да мислим.</p> <p>— За бога, да то 
<pb n="509" /> осмехну и махну руком. — Ето; ви се баш трудите.</p> <p>Растислав нестрпљивим по 
 рашири обадве руке, показујући збор. — Ето, молим покорно, онако што се тиче, као што и сами в 
познат међу неколико добрих пријатеља — ето, такав је био његов дед у тренутку, када је, кријућ 
 магла што опија и сипа сласт у груди — ето у таквом се стању налазила Пава, кад оној гомилици, 
а околностима, власт дању, власт ноћу — ето ту је све.{S} А сад шта све треба чинити да наши љу 
е може више бити ни говора!...</p> <p>— Ето то вам прво не ваља, а и просто — <hi>није истина</ 
.{S} На таке људе ваља пазити.</p> <p>— Ето, тако је говорио наш кмет — рече сељак даље — па он 
ђом оде некуда тамо манастиру.</p> <p>— Ето, ви’ш несреће! „Са Синђом“! јабогме, Синђа јој је в 
ониграду играти.{S} Са тих разлога сада ето не може бити ни речи о неком напуштању службе у име 
мене и тебе, ћато, у руку да љуби — она ето лудује — рече Синђа набусито.</p> <pb n="245" /> <p 
 што год рекао, рекла бих и ја њему, па ето ти.</p> <p>Петрија се пљесну рукама и окрете се пол 
 она бар што о овој ствари.</p> <p>— Па ето, ти не знаш ни то да пуковник ради да ме уклони — р 
p>Име му је било Растислав.{S} Такав је ето био један намесник.</p> <milestone unit="subSection 
— „Та да!...“ „што год узмогнете,“ а ви ето не можете ништа друго но да протествујете, да напиш 
, добро, донели, господине маркиже, али ето слуга вели да сте сами дошли; сами велите да сте ју 
</p> <p>- Ствар је проста, реци девојци ето ту је и ту твоја срећа, и то ће бити доста.{S} Женс 
— то ви не брините.</p> <p>— Па, ја вам ето кажем шта хоћу.{S} Хоћу, да ми кажете, знате ли за  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ето таква су била два намесника младога кнеза Мутимира. 
лањали оне који су њима сметали.</p> <p>Ето такав је био Врбавац, други намесник малолетна кнез 
омисли којом ће страном ударити.</p> <p>Ето такав је био предео куда су пролазили Враничић и ње 
е спомен од Лепше и мога браце.“</p> <p>Ето, то је све што је Мона рекла!{S} Као што се види, д 
 Мона у себи.{S} За тим додаде гласно: „Ето ти женска постојанства“! <pb n="424" /> и гласно се 
утрашњи глас као да је говорио из њега „Ето, видите, ја вам отворено кажем —- јес, био сам у ку 
орео пламичак.{S} Страшна смрт!</p> <p>„Ето за те отрове, којима су убијани људи тако поступно  
змучене очи као да су говориле:</p> <p>„Ето, ми знамо да сад за нас настаје страшни суд!{S} Као 
пам, па почињао ти или не почињао...{S} Ех, хе, момче, покретан пијон не прелази два поља, он т 
и шах.... примети Маврикије...</p> <p>— Ех...е!...{S} Виц! и ви правите виц, г. Маврикије.{S} А 
поштење у...{S} Ту ти је поштење!{S} О, жабо једна!</p> <p>Бабетина је сиктала најскаредније ре 
што свет није разумевао.</p> <p>Настаде жагор, узајамно запиткивање, узајамно чуђење, неки потр 
ме наздрави.{S} Са свију страна диже се жагор.{S} Усклици се укрстише: „Пст! ћутите, господар г 
ике, одломци лепе женске песме и весели жагор многих гласова.</p> <p>Овда онда на прозорима се  
це су биле пусте, из даљине чуо се само жагор једне гомиле радника, која је хитала на посао.{S} 
то ће ми тај белај на врату.{S} Иди, па жад ти ја не ваљам, ти тражи где има боље.{S} Јела је п 
а и два пут поновљеним мрштењем.{S} Ове жалбе мужевљеве на краткоћу времена, а на огромност пос 
ен драги супруг одмах после оваке једне жалбе, одлази у кавану и до мркла мрака већ не излази в 
мандири су пооштравали своје људе да не жале умор, да запну из све снаге — морају га ухвати, он 
етнаест година нађе да се на по што год жали.{S} Тек сам ту пре дванаест година легао овако пот 
Њега, као човека, нико не воли, нико не жали, нико му не жели среће и добра; он је доиста <pb n 
горе саденуто жито у камари.{S} То свак жали, али нико не одобрава — рече Боја.</p> <p>- Само ш 
. послова.</p> <p>— Њ. Височанство јако жали што данас не може доћи на састав Светли књаз је не 
 је већма расло.</p> <p>Околина кнежева жалила се да је постао прзница и џангризало, а лекари с 
p>Кнез је био мртав и његова престоница жалила га је.{S} Може се рећи да га је жалила цела Балк 
 жалила га је.{S} Може се рећи да га је жалила цела Балканија.{S} О томе је био објављен и једа 
о-плавом небу.{S} И лепа Пава као да је жалила за нечим из те давне давнине, а у једно као да с 
нтересовала за кнеза Мутимира, вазда је жалила што његово васпитање не иде како треба, а ова от 
ке миле, драге и слатке туге.{S} Она је жалила, туговала — али шта, за чим?{S} Она се радовала  
чње страшне речи кнежеве; веровала је и жалила га.</p> <p>— Ја сам грешник.{S} Нисам требао пра 
 и најугледнији људи.{S} Они су кукали, жалили се, протестовали, а начелници су у четири ока пр 
и робова!{S} Сироти ви!{S} Ах, како вас жалим — рече Мона, намештајући завесу на једном прозору 
а прилично збуњен.</p> <p>— Искрено вас жалим; господине ђенерале, рече кнез рукујући се с њим  
о, поред све забране строга учитеља.{S} Жалио је и шталу, и таван њен, где се по меком сену так 
ка глупа маса верује.{S} И ја сам јавно жалио.{S} А ја га мрзим.{S} И други су га мрзели.{S} Он 
, а он опет штрц, па по њему!...</p> <p>Жалио је и оне степене подрумске, низ које је тако чест 
кога свог присталицу, на то се не треба жалити.{S} Вас два три суседна начелника узећете га у с 
га пробиле ситне капље хладна зноја.{S} Жалос га је било погледати.{S} Изгледао је <pb n="383"  
а сабљу, стајао је он ту оборене главе, жалосан и очајан.</p> <p>Ова слика дошла је ту у ђенера 
х од прошле владе?{S} Како је само била жалосна улога, коју је твој бив. министар унутрашњих по 
ам ништа, али осећам, осећам!{S} Ту има жалосне истине..</p> <p>Баш у тај мах на супротним врат 
/p> <p>„Тек после десетак дана отровани жалосник почне осећати да га ноћу спопадају као <pb n=" 
драгани људи.{S} Али је било и неколико жалосних појава.{S} Ми ћемо овде поменути само једну.</ 
е бледе усне само задрхташе, па се онда жалосно укосише у страну, као оно код малог детета кад  
— Видим ја моје добро јутро — рече Јела жалосно и климну главом, пуна очајања, па пошто је мало 
 владалачким дужностима.{S} То је веома жалосно; нико не би био сретнији, но он, Растислав, да  
 задовољни, нити се више сећају како је жалосно и сумрачно мало пре отпочео њин састанак.{S} Та 
ао је дубоко, тешко; уста му се болно и жалосно укосила на једну страну, а крајеви усана повели 
еца одозго — рече жена климајући главом жалосно.</p> <p>- Мора бити да је кривица била велика.{ 
 непрестано преда се и климајући главом жалосно:</p> <p>— И ти нећеш бити срећан, сине мој, нећ 
 то, да ће се њена љубав с кнезом овако жалосно свршити.</p> <p>С препуклим срцем, с дубоком ра 
p>— Лепшо! ти ме презиреш? рече Мутимир жалосно.</p> <p>— Наравно да те презирем!</p> <p>— Али  
але су, и грчевито се купиле, вочићи су жалосно погледали око себе и њине тужне, измучене очи к 
ланове породице.{S} Одасвуд се изражава жалост што је народ изгубио таког мужа, државника и вој 
ласти да га ухвати, или убију, није, на жалост, било крунисано успехом, ма да је чињено све што 
 год на каквом пустом острву.{S} Али на жалост тако није.{S} Има још и других људи!{S} И оно шт 
ао у помоћ против мене — тако смо му на жалост обојица дали повода да се лично умеша у неке дос 
>„Да се забрани јавно весеље и да траје жалост до другога дана по погребу и да државне власти з 
говора Ратко примети, како је ово веома жалостан знак времена и ружна црта за кнежев карактер.{ 
вник те се између осталог вели:</p> <p>„Жалостан утисак који је учинила вест генералове смрти,  
је се под кирију пакао.{S} Месецу је од жалости препукло срце, а из његова рањена срца капље от 
, али да ли су то сузе радости или сузе жалости ни она сама не би умела рећи.</p> <pb n="224" / 
S} Ваша Светлост — рече ћелави господин жалостивно — то је ево ово — он целом шаком обухвати но 
боди ухваћена љубазника!</p> <p>Јако је жаљен некакав кадет, који је, као дечак од својих 19 го 
а о чему, што је било далеко, далеко од жаљења за ђенералом.{S} Од родбине нико не пусти јава д 
обудила је у њој помешан осећај срџбе и жаљења, те се интересовала да чује шта ће даље говорити 
нерала, нигде се не опазише какви знаци жаљења.{S} Гомилице света и даље су безбрижно разговара 
 /> код ње је био још веома жив, осећај жаљења.{S} Она не би могла дати рачуна за што и како, а 
дном једином месту могло видети искрено жаљење.{S} Кад мртва ђенерала понеше, на кутњем прагу с 
лоје вели погинуо је <hi>Зликовац</hi>, жандарм не оспорава факт да је <hi>Зликовац</hi> пао, а 
или су се синоћ, а дошли су свак за се, жандарм на <pb n="655" /> три сахата раније од Милоја.{ 
зговарали али младића не беше нигде.{S} Жандарм зађе по механама.{S} Обишао је све, распитивао  
о с тога да би добили обећану уцену.{S} Жандарм тврди обратно, окривљује Милоја да је био у дос 
томе ништа говорити.</p> <p>Но и ако је жандарм одмах изашао, он не виде више младића на улици. 
т известити вас.{S} Чича Милоје и други жандарм вратили су се синоћ, а дошли су свак за се, жан 
ушко, с тога пошљу да је доведу.{S} Али жандарм се на скоро врати сам.{S} Донесе одговор да је  
ва.{S} Тако и оста...</p> <p>Преобучени жандарм Јовица вајкао се, да му нико никад није тако ум 
 а даљим трагањем сазнало се да је овај жандарм дуго служио код Врбавца и бројао се некад у њег 
, на кутњем прагу седео је згучен један жандарм и горко је плакао и јецао.{S} Можда су то биле  
есниковој наредби пође за њим преобучен жандарм, да види где ће одсести и да му дозна име и отк 
 хлеб.{S} Њему приступи један преобучен жандарм и понуди му да купи медаљу с кнежевом сликом, и 
едеља њој је дошао некакав Илија Кондић жандарм.{S} Он мора да је Кати стари познаник, али се о 
адосно.{S} За тим духну у пиштаљку, два жандарма одмах дођоше.{S} Он им показа ђака и рече им д 
ваке сигурности, ја сам му придодао два жандарма, преобучена као сељаци, с једне стране да му б 
то ће, дакле, бити тврђење онога другог жандарма, да је Перун само рањен.{S} Да ли је он међу о 
не да га мало и контролишу.{S} Један од жандарма био је наредник и он је погинуо, као што сам и 
.{S} Пред двором стајао је упарађен вод жандарма, под командом једног капетана, а пред кнежевим 
 зора, и сам ћу се кренути.{S} Милоја и жандарма повешћу са собом да покажу место.{S} С најближ 
 ја сам ставио под присмотру и Милоја и жандарма, а потеру сам наредио по вашој заповести.{S} Д 
ти твоје људе.... т. ј. мислим војнике, жандарме, а ађутанти могу и чекати.{S} Отпусти их, па х 
ковцем</hi>, и да су они први пуцади на жандарме, а он, тек кад је видео да му паде друг самртн 
ашњује ни једна страна.{S} Милоје криви жандарме; вели, да су они први пуцали и да им је намера 
и:</p> <p>- За мајмуном послати су били жандарми да га траже.{S} Тек јутрос, кад се већ лепо св 
у јарам, други пребацили мотике; кад им жандарми викну, они прејуре волове преко рова, стану кр 
бало напасти с обадве стране, али да су жандарми све покварили пуцањем и убијањем Зликовца, кој 
 чини своју дужност, на што овај нареди жандармима да заузму све излазе и улазе у ђенералову ку 
и то, да баба Ката стоји у саобраћају с жандармом Илијом, а даљим трагањем сазнало се да је ова 
ко груди, јурила су, као извидница, два жандармска <pb n="136" /> коњаника, склањајући с пута к 
и су <pb n="381" /> као на комедију.{S} Жандармски наредник прича како су многи правили досетке 
 ове резултате:</p> <p>Нађен је убијени жандармски наредник код мостића и утврђено је да Перуна 
о да вуче кмета за тур.{S} То је учинио жандармски поручик, који се ту случајно десио кад се км 
ареди својим ађутантима да остану ту, а жандармском капетану даде руком знак да чини своју дужн 
ним колима да изађе пред свој дворац на жандармску капију, да удари кестеновом алејом и у полов 
 госпођа Софија озбиљно, није ми ништа, жао ми га, сиротана.</p> <p>— Што је сиротан? — прекиде 
а?</p> <p>— Није ми жао; што да ми буде жао?{S} Кад ја порастем тако ћу и ја живети са женама м 
рије се овом путањом.</p> <p>Било му је жао и онога лепог водоскока пред кућом, где се тако чес 
, господине пуковниче!{S} Како вас није жао да само дангубимо око тога.{S} Та ја не бих била Ка 
она ће већ бити стара?</p> <p>— Није ми жао; што да ми буде жао?{S} Кад ја порастем тако ћу и ј 
све дави фрајлу, па је све мува, а мени жао за фрајлу па сам плакао.....</p> <pb n="491" /> <p> 
после упита дечка:</p> <p>— Па је ли ти жао што твој отац живи с твојом женом сад, док је млада 
на у себи и на један пут би јој га тако жао, тако неисказано жао, да би у ток тренутку била гот 
рукчије.</p> <p>О, како му је тада било жао његове старе очинске куће, и оне дебеле, криве јабу 
пут би јој га тако жао, тако неисказано жао, да би у ток тренутку била готова на све, само да њ 
 свим озбиљно примети: како му је чисто жао што није во, кад <pb n="534" /> погледа ону дивну т 
о, сунце високо одскочило, а врела јара жарка летња дана најако се осећала и већ почела бивати  
.{S} А по чему би се најпосле и мерила „жарка приврженост,“ ако не по ширини и висини пламена,  
оји, а у стиховима су нештедице сипане „жарке жеље.“</p> <p>Но приврженост Орловчана није се ог 
ети, кад је у јеку пивска сезона, те на жарким, врелим данима дођу и даме да у чаши свежа пива  
<p>Кнежеве се речи изгубише и утопише у жарким пољупцима, изумреше на врелим уснама, што се као 
а, извалио се на врелу мраморну плочу у жарком хамаму, затворио очи, па обузет струјом усијана  
свемоћним дахом женске лепоте, распаљен жаром срдачне љубави занесен, изгубљен у облаку и диму  
сви сокови организма, а на том сунчаном жару прекувана, пречишћена, снажна и једра крв, румена  
 владаочеву слику у ђубре бацаш“ — рече жбир чисто радосно.{S} За тим духну у пиштаљку, два жан 
уком и рече жбиру: „одлази!“</p> <p>Али жбир не хтеде одступити.{S} Кад је стао и даље досађива 
ва.{S} Забринути ђак махну руком и рече жбиру: „одлази!“</p> <p>Али жбир не хтеде одступити.{S} 
опију белу каву, или ако је лето и јаке жеге да једу и сладолед, и да пију лимунаду.{S} Пред но 
о три дана и три ноћи седети и гладан и жедан, говорећи само о томе, или слушајући да се о томе 
 своје оправдање рече да је јамачно био жедан, а није било никога да му дода воде. _</p> <p>Пос 
е и то но да идем гола и боса, гладна и жедна...{S} Свет!{S} П... ја на тај свет!{S} Он ми је б 
 изгледало као огромна, до бела усијана железна плоча, по средини препукла, а из те пукотине ка 
повијала под страховитом стегом његових железних руку.{S} Држећи је тако одигнуту од земље, да  
и се допада ово?{S} Лепа вожња!{S} Жива железница; а?</p> <p>Усхићен овим новим знаком кнежеве  
ше на врелим уснама, што се као усијано железо упише у меку, белу кожу на облим плећима, пуначк 
Два су разлога била са којих је госпођа желела да остане овде још мало.{S} Прво, интересовала с 
ми било зла мојој Стани, колико ја теби желела... — правдала се збуњена Синђа.</p> <p>- Па кад  
ље.</p> <p>....{S}И зар бих ја теби зло желела!{S} Нека бог мени да оно што ја теби желим...{S} 
рече Растислав подругљиво.{S} Али ми би желели, г. начелниче, да нам кажете што изближе о овој  
ко против њега.{S} Тајно братство не би желело ништа друго, но да види кнеза на челу народа, гд 
аћало се цванцик и пар чарапа.{S} Ко је желео да <pb n="237" /> још добије и „запис“ - парче ха 
да ствар не стоји тако; нико не би више желео да је млади кнез у свему човек и владар на свом м 
о г. Вујадин прича.{S} Али он је толико желео да се све то баш тако деси, да је доиста и верова 
.</p> <p>- Па шта ба, ти, старче, могао желети више за своје дете, но да је у милости код кнеза 
 нико не воли, нико не жали, нико му не жели среће и добра; он је доиста <pb n="396" /> јадно,  
ла!{S} Нека бог мени да оно што ја теби желим...{S} И кога ја имам другог сем тебе.{S} А и ти?  
 ли, господару, да имам право, што тако желим.“ Враничић је морао нешто одговорити, и то га сас 
дише је.{S} - Што!{S} Богме јој ја лепо желим....{S} Но дед јој мети белег....</p> <p>Хоџа викн 
рче хартије, на коме је писало:</p> <p>„Желим да се састанем с господом окружним начелницима.{S 
.{S} Шта је начело?{S} План, мисао коју желимо остварити.{S} А шта је државна служба?{S} Власт, 
знам.{S} Али будите добри па ми кажите, желите ли ви да ја свршим посао, или хоћете само да вам 
одине пуковниче.{S} Изволте ми рећи шта желите, кад желите и како желите, па ћу вам онда ја каз 
иче.{S} Изволте ми рећи шта желите, кад желите и како желите, па ћу вам онда ја казати шта могу 
 отров упита ђенерал.</p> <p>— Како год желите.{S} У шољи каве, у чаши ракије и вина, у тањиру  
су.</p> <p>— Кажите ви мени само шта ви желите, а за отров — то ви не брините.</p> <p>— Па, ја  
.{S} Сад изберите: хоћете, нећете, како желите?</p> <p>— Добро!{S} Кад ми можете донети?</p> <p 
е ми рећи шта желите, кад желите и како желите, па ћу вам онда ја казати шта могу ја ту учинити 
ни његов начелник у Орловцу, није могао желити да Перун Црнојевић погине онда, кад су на влади  
ебало, те да кнез стече уверење како ти желиш.{S} Ти хоћеш, дакле, да се послужиш нечим што не  
ета посред нас!</l> </quote> <p>Истина, жеља, исказана у овом последњем стиху, кад би се превел 
е народ то радосно дочекати!{S} Моја је жеља, а и моје је поуздање у бога, да ће балканиски нар 
реле прилике за извршење њиних заветних жеља, за повраћај династије Црнојевића.{S} Конзервативц 
огледала само у обилном просипању лепих жеља, већ тако исто и у обилном просипању лоја и катран 
р је већ буктао, распаљен сладострасним жељама, и ствар је морала поћи својим обичним током.{S} 
е грађанство било веома издашно у лепим жељама.{S} Жеље су махом исказиване у стиховима.{S} Орл 
 онда имаш све, и кад би те ко упитао о жељама <pb n="673" /> твојим, ти би рекао да имаш само  
о било веома издашно у лепим жељама.{S} Жеље су махом исказиване у стиховима.{S} Орловачке музе 
ек великих способности, али ипак његове жеље премашале су његову праву вредност.....</p> <p>Ова 
 у стиховима су нештедице сипане „жарке жеље.“</p> <p>Но приврженост Орловчана није се огледала 
агослов, а негде су исказиване најлепше жеље за будућност.</p> <p>Младоме кнезу жељена је не са 
жеље за будућност.</p> <p>Младоме кнезу жељена је не само краљевска, но и царска круна; а било  
е вајкајући се и псујући где ди ће наћи жељени лов, чија је кожа тако скупоцена.</p> <p>Кад се  
а ништа да буде по његовој — кнежевој — жељи; хоће у свему да је његова старија; не може по сво 
био трећи у друштву — смејао се Жикиној жељи да буде во, с тога је Жика апеловао: „Је ли, госпо 
есник Растислав, а с лева, по нарочитој жељи кнежевој, био је посађен манастирски старешина.{S} 
ом једином страшном и неодољивом жељом, жељом да је има.{S} Ма како озбиљно да се отпочне Лепши 
мо једном једином страшном и неодољивом жељом, жељом да је има.{S} Ма како озбиљно да се отпочн 
слове, што му је већ пробудило приличну жељу да барата час по једном, час по другом министарств 
аним, срдитим гласом — терајте, али ја, жена, ево вам кажем да ћете се једнога дана горко кајат 
ништа радити.</p> <p>Пуковник ућута.{S} Жена не одговори ништа.</p> <p>- Да, ја рачунам да ви с 
већ почети надување у гуши и гушење.{S} Жена ће бити узнемирена, неће се одвајати од мене — раз 
 је требало да му буде храна уз пут.{S} Жена је били лепа; мора бити да је Текелији било замакл 
вор <pb n="122" /> збунио га је.{S} Ова жена својим фамилијарним понашањем управо се натурала д 
ику у сељачком руху.{S} Чим их виде ова жена брзо врдну и сакри се унутра.{S} И ако је био већ  
енити кнежевом милосницом.</p> <p>И ова жена, која је имала толико лепе памети, да је често кне 
бивањем.</p> <p>Да би сазнао уме ли ова жена ћутати и како се држи кад јој злочин ухвате, ђенер 
ра против мене, њих би морала знати ова жена.{S} А зар би ова анђелска душа могла икада допусти 
ају да је простачки и да није у реду да жена јавно запева за мртвим мужем.</p> <p>Само се на је 
ило тако необично! <pb n="444" /> Млада жена подала се младом, лепом човеку.{S} Па још уз то же 
били су неверни и рђави мужеви.{S} Туђа жена, ма и најгора и најружнија, вазда вам је милија од 
.{S} На један пут он се трже. „Ах, моја жена!{S} Сирота моја жена!{S} Она још чека на ме....“ З 
се трже. „Ах, моја жена!{S} Сирота моја жена!{S} Она још чека на ме....“ Затим се окрете кнезу. 
асом и свом срећом твојом, је ли и моја жена припомогла да се мој план открије? је ли и она бил 
<p>— Није ми ни мајка ни снаја, но моја жена — одговори дечко.</p> <p>Зачуђен, Текелија упита:< 
а прагу се указа осредња, још младолика жена.{S} Иза њених леђа извиривало је престрављено лице 
ити у кући где је домаћица ова анђелска жена, чије цело биће дише љубављу и вером.</p> <p>„Исти 
.<ref target="#SRP18892_N2" /> Неваљала жена!{S} Ја сам је укротила.{S} Пошто је 7 пута прошла  
шта ми би!“</p> <p>— Боже, Лепшо, зрела жена, а овамо говориш као каква десетогодишња шипарица. 
> <p>По годинама то је била таман зрела жена, али веома добро очувана и младолика.{S} Њене црте 
ински воле Лепшу.{S} У таквим приликама жена много може.{S} Но било је сумње, да ли ће Лепша хт 
у, пребачену преко лица, а ова је јадна жена убрзаним корацима хитала преко звониградских улица 
и крај, и то је учињено...</p> <p>Јадна жена, не дишући, бленула је у кнеза. </p> <p>...{S}Ђене 
дстављам.</p> <p>Па и ово је била једна жена и ово је била једна баба.</p> <milestone unit="sub 
ој виче: „Ох како је то поштена и чедна жена!“ А кад се обоје хоће — онда се обично овако прола 
нез јој бејаше рекао да је она слободна жена, да може слободно располагати собом и да нема зашт 
S} Као да је то могуће, тако благородна жена да буде тако развратна!{S} Не, завист!{S} Све је т 
а је у завери против мене и моја рођена жена...{S} Све једно!{S} Чинио сам оно што сам сматрао  
 ви сте непогрешни, вама ни ваша рођена жена не сме рећи истину у очи, не сме вам је рећи ни он 
е Врбавац лукав човек, а Каја безазлена жена, од које је муж лако могао све сакрити.{S} Ако је  
вца, али она је моја сестра.{S} Љубљена жена увек зва све тајне мужевљеве.{S} Ако пуковник Врба 
отив, о њој влада уверење да је поштена жена.</p> <pb n="451" /> <p>Мока се осмејкивала.{S} Ни  
душу — лако је разумети.{S} Као озбиљна жена, она је покушавала да се брани од лаковерна примањ 
ш родитеље.{S} Имаш тетку, кажу разумна жена.{S} Треба њу да слушаш....</p> <pb n="61" /> <p>Мл 
 овакав разговор:</p> <p>— Ко ти је она жена што ти изнесе торбу, је ли ти мајка или снаја? — У 
шта ни било; да је госпођа Мона изврсна жена и да су само пакосни завидљивци изнели о њој разне 
ори: „ово је добра жена, ово је паметна жена“.</p> <p>Седајући на диван, госпођа једним погледо 
тај резултат: дознао је да се загонетна жена зове Ката, да је опасно створење, способно на сваш 
твари.</p> <p>Баба Ката је била сиротна жена, а Јела је била некаква њена суродица, сироче без  
ња врата на соби.{S} Висока, средовечна жена, гледајући преда се, ћутећки <pb n="588" /> уђе у  
ку и, помислите — то је нека средовечна жена, а ја сам непрестано мислио да је мушко.{S} Дошав  
а, веома лепа девојка; друго средовечна жена, оштрих црта и веома живих, немирних очију.</p> <m 
е у немоћне старце.</p> <p>„Ова страшна жена знала је такве тајне у вештини тровања, које ни пр 
маћег лекара.</p> <p>— Таква добродушна жена!{S} Такав анђео!{S} Па о њој да се шире такви безо 
 Кад су хтели поћи, изађе угледна, лепа жена те даде дечку торбу с хлебом и сиром, што је треба 
но срце.</p> <pb n="439" /> <p>Ова лепа жена створила је око себе неку чудну, заношљиву атмосве 
/p> <p>Крај њега је стајала његова лепа жена Каја и распитивала га о кнезу.{S} Врбавац је прича 
> <pb n="113" /> <p>Ката је била остара жена, тако око својих 50 година.{S} Висока, црномањаста 
ах на први поглед говори: „ово је добра жена, ово је паметна жена“.</p> <p>Седајући на диван, г 
p>Јела је ћутала.{S} Заћута и непозната жена <pb n="57" /> у колима наста нема тишина.{S} Јела  
на: кад је дјевојка или кад је законита жена.{S} Оно што је између дјевојке и жене — оно је ђав 
 говорило, она опет зато остаје узорита жена.{S} Најпосле, Мона би требала бар за његову љубав  
а и поштена, и у сваком погледу узорита жена али опет за то пет минута било јој је довољно да у 
наш шта је то мушка страна и како пуста жена после заћори и гине за мушким.{S} Али само док јед 
азумнији и по томе све бољи.</p> <p>Код жена као да све то иде наопако.{S} Пакост старих жена у 
рцем, с дубоком раном у грудима, ова је жена хитала преко звониградске улице.{S} Она се осећала 
ивим, али упалим плавим очима, — ова је жена некада морала бити доста лепа.{S} Трагови те лепот 
љубављу и вером.</p> <p>„Истина, она је жена пуковника Врбавца, али она је моја сестра.{S} Љубљ 
 свечаности, и акт, кад девојка постаје жена, кад се оспобљава да буде мати, <hi>јавно је светк 
а.{S} А и ја њу.{S} Шта ћу, нашла ми се жена и у нужди.{S} Није, здравља, ми, што ви мислите.{S 
ја ништа не знам као Тотов.{S} Чисто се жена и наљути, а има и право, мисли да је ја лажем.{S}  
а на обадве стране.{S} Дабогме!{S} Хоће жена и да има кнеза милосника, и опет сва чаршија да јо 
но.</p> <p>— Господине пуковниче — рече жена, а глас јој је био јасан, звучан, али уздрхтан, но 
једну годину и два месеца одозго — рече жена климајући главом жалосно.</p> <p>- Мора бити да је 
>И ако је госпођа Мона кнежева рођака и жена човека који заузима повисок положај у балканиском  
ука кнежевска.{S} И то су после човек и жена; и то се после зове брак, и ту има среће и благосл 
их пропала.{S} Дошла госпа Цанка, па ми жена честита, а ја ништа не знам као Тотов.{S} Чисто се 
дајте томе вашу породичну слабост спрам жена.{S} Твоји претци, сви одреда, били су неверни и рђ 
 оно најсветије право, које она има као жена, и у које, по женским појмовима, нико не сме дирну 
е сад госпођа Мона излазила на глас-као жена „веома на свом месту“, и бар у извесним вишим круг 
а да, штеди Лепшу већ с тога, што је то жена коју он воле и поштује, Мона је узвикнула, да такв 
е младом, лепом човеку.{S} Па још уз то жена удовица, а младић кнез!{S} Та то би опростио и нај 
ринут, тако, да су му укућани, нарочито жена, већ били почели очајавати.</p> <p>Али и тим мукам 
пију.{S} Напитци су били скупи, али бар жена је била сигурна да ће родити.{S} Потпасивала је ст 
је дознала за 3 крађе — на једном месту жена је поткрадала мужу чекмеџе у договору с малолетним 
а између мужа и жене, а на једном месту жена је утекла од мужа.{S} Даље је дознала за 3 крађе — 
манастиру.{S} Уз пут разабраше од неких жена да су виделе Паву где са стрина Синђом оде некуда  
да све то иде наопако.{S} Пакост старих жена ушла је већ у причу. „Стара <pb n="108" /> вештица 
довршује ружан суд и рђаву оцену старих жена.</p> <p>Зле духове, разне опаке бољке, а по некад  
е је ђенерал још лежао у заносу.</p> <p>Жена паде на њега и узе цвилити, но кнез је опомену да  
да <pb n="398" /> ћемо се обратити вама женама за савет и помоћ, а сад молим те остави нас да г 
 Кад ја порастем тако ћу и ја живети са женама мојих синова — одговори дечко философски.</p> <p 
ија и твоја полиција да се сакрију пред женама.{S} Госпа Цанку да узмеш ти за управитеља вароши 
дном освети свима тим чедним и поштеним женама, што су се толико над њом натресале, а сад их, е 
као што износе о многим другим поштеним женама.</p> <p>Тако је сад госпођа Мона излазила на гла 
ла му је да ће доћи један дан када ће о женама стећи друкчије уверење.{S} Тада ће увидети да је 
ед друма, бленући запрепашћено.{S} Међу женама наста вриска.{S} Коњаник одјури даље као муња, и 
и, све ове гомиле народа, сви ови људи, жене, деца, све је то спадало у његову подручност, све  
играда жуљале су силне гомиле света.{S} Жене; деца, људи, <pb n="4" /> старо, младо, најразличн 
е, још као децу од десетак година, а за жене узимају им обично зреле девојке од 18 до 20 година 
вештица“ као да постаје обичан назив за жене, пошто пређу неки број година.{S} Опаке пунице — п 
У његовој души зачедила се сумња против жене: „Она нешто слути, сумња!{S} Друкчије није могуће. 
жене.{S} Па шта они могу да изискују од жене, кад су сами таки....{S} Ја! ваљда ћемо ми женске  
{S} Ако се не варам ово су биле оне две жене, што су мало час прошле поред мене.{S} Ја осетих к 
 сад њих две једнаке.</p> <p>Док су две жене овако поправљале оно што је кнез Мутимир поломио и 
ве што га је могло интересовати код ове жене.{S} Он је знао многе појединости из њена живота.{S 
 ово повучено, овако скромно држање ове жене.{S} Он је њу сасвим друкчије замишљао: окретна, ра 
ти њена лица.{S} Али у целој појави ове жене било је нешто симпатично, <pb n="371" /> нешто доб 
>Пуковник је знао потанко цео живот ове жене, но он је опет запиткивао то ово, то оно, колико т 
ојима је била дужност да оплођавају све жене роткиње, код којих је такође вршен избор, које се  
 старити, одала се на свашто; трљала је жене нероткиње и давала им нешто да пију.{S} Напитци су 
о био чак у крајњој спаваћој соби своје жене.{S} Тек после двајестак минута ђенерал се врати.{S 
ини ми се, још неко био осуђен?{S} Неке жене, мислим.</p> <p>— Јесте, милостиви господине, још  
о како је он рекао.{S} Улица, кућа, име жене, њена прошлост, све се подударало.{S} Надзором над 
код девојке, одрасле у кући такве једне жене, као што је баба Ката.</p> <p>Но има душа тако чис 
е само толико, да је присуство ове лепе жене на један пут одагнало све црне мисли и зле слутње  
о „важна ствар“ и обигравао је око лепе жене као дете, да му каже шта је све то.</p> <p>У овој  
ма лепше, узвишеније и светије од старе жене, окружене породом својим и породом порода свога, д 
родна мудрост.</p> <p>Треба да су старе жене починиле голема зла и пороке да се створи овака ру 
ју се по два-три пут док дође ред да се жене.{S} Па шта они могу да изискују од жене, кад су са 
и по каванама и пивницама не само удате жене, но и саме девојке, опет за то кавана је поглавито 
ше могао потпасти под уплив какве веште жене!{S} С тога на ту страну треба особито пазити, и та 
} Шта им би те овако галатно говоре!“ И жене и девојке црвениле су и гледале у земљу, кад би ка 
 је у 2 случаја било боја између мужа и жене, а на једном месту жена је утекла од мужа.{S} Даље 
адивени пуф, седе на њега спрам кнеза и жене, опре лактове о колена и узе у шаке своје пуно, гл 
а жена.{S} Оно што је између дјевојке и жене — оно је ђаво, ту је свака несрећа; ту је стид и п 
ако своју руку из жениних руку.{S} - Ви жене знате само да слините!{S} Пало јој на памет да пла 
државајући гнев. — Добро, сад ћете и ви жене већ постати дипломати.... и пророци, — додаде он с 
ним пословима.</p> <p>— Е, кад већ и ви жене почињете водити ту бригу о државним пословима, онд 
оре, о оном обичају код Руса, где оцеви жене своје синове веома младе, још као децу од десетак  
оже здравље, ја ћу показати овде шта ми жене можемо баш у политици, за коју нам не признају ни  
и као ово сад код нас.{S} Колико смо ми жене ту у уредности умакле — заврши Мона свој говор.</p 
чи с мушкињем.{S} Тек тада ако би их ми жене могле научити реду и уредности — примети госпођа п 
 Јесте, милостиви господине, још четири жене.</p> <p>— Ваљда ухватили што код њих? — упита пуко 
ђелија...</p> <p>Она упита онде две три жене, видоше ли где кога од њених, и само што чу толико 
си знао о томе!{S} Је ли?{S} А погледај жене! — Растислав показа руком на своју госпођу — Минис 
оди муштерију.</p> <p>Долазиле су махом жене, он их је примао све по две и две.{S} Свакоме је п 
на, тровање је врло често.{S} Ту обично жене трују своје мужеве.{S} То је код Влаха постало као 
 најпосле морала послужити оним чиме су жене увек јаче но разлогом — морала је обиснути молбама 
би ђенералу било тешко да сам саопштава жени страшну новост, јер би јој ту морао говорити о сво 
они окупили како се сваки владалац млад жени, па морам и ја.</p> <p>Лепша га оберучке одгурну о 
, сад ћу ја — заврши ђенерал и брзо оде жени у собу.</p> <p>Ђенерал се задржа читавих десетак м 
а не знам шта је теби _ рече он и приђе жени пружајући јој кишобран.</p> <p>госпођа Софија наме 
 замашна — рече мајор Тоша приближив се жени, — знаш да ми стоји ево овде — он се пљесну руком  
на сатина.</p> <p>Тоша се трже и окрете жени; његове очи сусретоше се са живим, немирним очима  
 воду умочено — рече Врбавац показујући жени мокру кошуљу, прионулу за гојазно тело.</p> <miles 
ва промена.{S} Шта би на један пут овој жени!{S} Но она га брзо изведе из недоумице.</p> <p>— Д 
{S} И ако је био већ сумрак, они у овој жени познадоше стрина Синђу.{S} Пава је дакле у конаку. 
на његове речи: „па читав муж“, његовој жени плану преко образа лака румен.</p> <pb n="279" />  
 откуда у опште та мисао једној обичној жени?{S} Она је подметута од кога већег и лукавијег.{S} 
е у његовом присуству тако што говори о жени коју он воли.</p> <p>Кнез је говорио још дуго, гов 
 видити у колевци, кад је мало час ишао жени у спаваћу собу.</p> <pb n="345" /> <p>Међутим ђене 
ла пенсију.{S} Но како је мајор Тоша по жени био кнежев рођак, његова је ствар била заташкана.{ 
 спрам њега.</p> <p>И ако је Врбавац по жени био рођак младом кнезу, Растислав је ипак успео да 
амишљала да дочека тај тренутак кнежеве женидбе; веровала је да ће он тај корак учинити с њоме  
 да да ми кажеш кад дође тренутак твоје женидбе, да се о томе самном посаветујеш као са најбољи 
с не...</p> <p>— Па опет све владалачке женидбе и данас су чисто политичке женидбе — примети Ле 
ачке женидбе и данас су чисто политичке женидбе — примети Лепша полако...</p> <p>— Моја неће би 
, којој су у деветнајестом веку помогле женидбе њених владара?{S} Некад је то и вредило, данас  
 пуковникових: његове журне и загонетне женидбе с Кајом (рођаком кнежевом), па неких одредаба у 
е.{S} Најмање се то може рећи о његовој женидби.{S} Сви владалачки бракови чисто су политичке п 
е да је то тако висок господин, да ту о женидби не може бити ни говора; но Јела може онако бити 
а у мушкој линији и изумре — онда би се женидбом спојиле те две лозе и биле би једна.{S} Само т 
а је могло навести да од ње крије своју женидбу!{S} Ништа друго но помисао да ће му она то квар 
а пориче, и он покорно признаде! — Јес, женим се.</p> <p>Лепша га одмери од главе до нете, и по 
 досадом, и штедљиво изви своју руку из женине и мало се одмаче. — Молим те, казуј од кога си с 
тео извинити пред Ратком за неупутности женине — Још ми никад није овако говорила.{S} Но Ратко  
лав ослобођавајући полако своју руку из жениних руку.{S} - Ви жене знате само да слините!{S} Па 
ерал се задржа читавих десетак минута У жениној соби.{S} Кад се отуда врати био је веома румен  
еђу њиним грађанима: владалац се не сме женити по срцу, ту одлучује прост политички рачун, и вл 
р сам ја икада од тебе тражила да се не жениш, да останем вечно са мном?{S} Ни сам ли баш ја сп 
 мртва тишина.</p> <p>— Мутимире! ти се жениш? — рече Лепша промуклим, уздрхталим гласом.</p> < 
очи и рече му понова: — Мутимире, ти се жениш!{S} Не одричи! — То је било изговорено таким тоно 
ко је склон многим махнама: лакомислен, женкарош, самовољан, себичан, никога не воле, да је без 
ила једног Црногорца, стражара, великог женкароша и великог кицоша, који се особито поносио сво 
 је упита зачуђено:</p> <p>— Шта ти је, жено!</p> <pb n="394" /> <p>— Није ми ништа — одговора  
видим шта ће те онда ви?</p> <p>— Море, жено, шта је теби данас! — викну Растислав гневно и озб 
p> <p>— Софија!{S} Јеси ли ти при себи, жено, — обрецну се Растислав. — Какве су то речи од теб 
ислони је на очи.</p> <p>— Шта је теби, жено? — рече Растислав изненађено, и затури главу назад 
сну руком по темену, — с тога те молим, жено, настани својски. —</p> <p>Но госпођа му недаде да 
чак с врата: „жено! спремај постељу!{S} Жено изувај ми каљаве ципеле!“ — па си се онда таман из 
ав је то говор!{S} Какви су то изрази! „Жено“ „жено“ — тако гадно, тако грмаљски; права грмаљск 
еч!{S} Још само да викнеш чак с врата: „жено! спремај постељу!{S} Жено изувај ми каљаве ципеле! 
ој је метнуо срце у груди и рекао јој: „жено ти ћеш љубити.“</p> <p>Таква се мисао врзла по Леп 
, па ме зови но имену.{S} То грмаљско: „жено!“ просто нећу више да чујем, па квит!</p> <p>Мајор 
о говор!{S} Какви су то изрази! „Жено“ „жено“ — тако гадно, тако грмаљски; права грмаљска реч!{ 
.{S} Шта ти сад то смета што сам рекао „жено..!“</p> <pb n="416" /> <p>— За што чудна, за што ч 
hi>господине</hi>, да ту простачку реч „жено“ нећу више да чујем!{S} Какав је то говор!{S} Какв 
ељак се сам хвали по целоме селу кад са женом изиђе у град па се деси да му какав господин дирн 
е ли ти жао што твој отац живи с твојом женом сад, док је млада, а кад ти порастеш, она ће већ  
какав реп, ако би отишла с другом којом женом, јер најпосле, шта зна она шта јој хоџа може све  
час доћи ће хоџи једна девојка с једном женом.{S} Хоџа треба да рекне девојци како је убрзо чек 
 чак и тако крупне речи, да би он с том женом могао бити потпуно срећан, па да се неби много пр 
е тако, онда се прибегава овој досетци, женска статуа тако стисне ноге да се, богу хвала, ништа 
усно одевена.{S} Кочијаш отвори капију, женска ступи у авлију.{S} Мона с осмејком на устима иза 
то копка да видим како пише једна таква женска, нарочито кад пише једном владару.</p> <p>Сад је 
бавац с чуђењем.{S} Он виде како се ова женска наједанпут преобрази и од оног скромног, мирног  
а широм отворише — прво изађе она друга женска; она прихвати Јелу, узе је под руку и брзо повед 
ата на колима, из којих се појави млада женска, стасита, лепа и укусно одевена.{S} Кочијаш отво 
и накити, а сем осталога и једна царска женска круна и једна златна преслица, са златним вретен 
ост душе.{S} Само су два стања у којима женска глава море бити сретна: кад је дјевојка или кад  
 цео Звониград скида капу, као идеалима женска поштења.{S} У туђем паду она је гледала своје ро 
 била њена глава.{S} Јес, она раздрљена женска, <pb n="67" /> с одваљеном полом, с пуклом хаљин 
ада, ухваћена некаква млада, веома лепа женска, врло отмена изгледа.{S} По свему се види да је  
ен хајдучки арамбаша.{S} Да је био лепа женска, био би каква чувена балканиска Помпадура.{S} Ал 
о врати сам.{S} Донесе одговор да је та женска јутрос утекла од г. ађутантове куће.{S} Изглавил 
Заре дође до тренутка када је непозната женска унела у собу бутељу вина.</p> <p>— Ви сте га пил 
и увуче врат У рамена.</p> <p>Непозната женска приљуби се уз њу и прошапута полако:</p> <p>„Вид 
о његовом уверавању то је била најлепша женска у Звониграду и једна, од првих дама звониградски 
ађе у руци некакав завој из кога испаде женска слика.{S} То је била фотографија младе, веома ле 
 пут.</p> <p>Кад се Јела стресе, ова је женска загрли руком око паса, привуче је к себи и упита 
Станка, у авлији с леве стране, станује женска од својих 40—50 година, позната под именом „Баба 
591" /> каква људска прилика, мушка или женска.{S} Неке су биле непомичне и неме.{S} Код других 
? — упита он.</p> <p>— Ката! — одговори женска.</p> <pb n="113" /> <p>Ката је била остара жена, 
 себи.{S} За тим додаде гласно: „Ето ти женска постојанства“! <pb n="424" /> и гласно се насмеј 
ати ту мараму да завирујемо која је ово женска.{S} Доста нам је то што је видимо где прати Јелу 
па.{S} Друкчија су мушка, а друкчија су женска.{S} Тако исто друга су имена за младе, а друга з 
е стресе.{S} Прође је нека језа.</p> <p>Женска, што је седе а до ње, била је такође увијена у в 
 ту твоја срећа, и то ће бити доста.{S} Женскадија верује у твоја прорицања, и то ће помоћи - т 
 му да није лепо што плаче; шта ће рећи женскадија кад он као муж плаче и кука!</p> <p>После у  
огући да се изједначе у томе с мушкима, женске су створиле за се друге прилике <pb n="406" /> г 
то кавана је поглавито мушка забава.{S} Женске долазе у каване само на кратко време, поглавито  
ена знала је какав је овај тренутак код женске.{S} Она прихвати Јелу под руку, притиште је уза  
се учини, <pb n="475" /> као да ове две женске застадоше на једном месту и као да су ту, за нек 
чијаш слете те отвори врата.{S} Оне две женске чисто утурише ову трећу у кола: за тим се попе и 
што иду војници.{S} На скоро ове се две женске изгубише у даљини и ја сам у мрачној алеји, за н 
ни 100 корака, кад у мраку угледаше две женске прилике, где грабе уз брдо, као да долазе одонуд 
твори.</p> <p>На вратима се указаше две женске прилике, једна млада, витка, веома лепа девојка; 
био на по алеје, поред мене прођоше две женске, које ми падоше у очи са необичне висине и крупн 
рилике у собу код кнеза ушле су још две женске, једна мала, стара, суха, са шиљастим носом и ве 
е, ево овуда за, мном.“ И доиста обадве женске главе пођоше за г. ћатом ћутећки.</p> <p>Пава је 
а покаже, како је он нешто друго од ове женске, која је трговала својим лепим телом.{S} Грешна  
 и веома, али веома лепа.{S} Обадве ове женске донеле су пуне руке неких ствари, а црна придика 
Тако је благотворна улога коју врше ове женске јаузне.</p> <p>Око 5 часова почело је послуживањ 
га добро загледао, да га је долазак ове женске узбудио.{S} Стаде пред огледало и поправи огрлиц 
исине и крупноће своје.{S} По оделу ове женске као да су припадале радничком сталежу.{S} Оне пр 
о се у туђој кући залуђују и маме младе женске.</p> <p>— Кривац сам, с обореном и пепелом посут 
аву, било их је и прегажених; радознале женске главе извиривале су с таванских баџа.{S} По плот 
еренији и уздржљивији у говору, но саме женске међу собом.{S} Сад се понајвише говорило <pb n=" 
о, да прочита писмо једне париске јавне женске.</p> <p>— О! откуда да то није интересно, баш на 
аз.</p> <p>- Е, лепо, то су ваше обичне женске лудорије — рече Растислав ослобођавајући полако  
ли, иза његових леђа чу се лако шуштање женске хаљине.</p> <p>Он се окрете нагло, усплахирено и 
 су долетали звуци музике, одломци лепе женске песме и весели жагор многих гласова.</p> <p>Овда 
 Па зато ја и предлажем и војујем да се женске у политичким правима изједначи с мушкињем.{S} Те 
м, који би се могао назвати мирис чисте женске душе...</p> <p>Цео умотан у ту атмосверу, опијен 
> <p>Госпођи Ловимук, управитељици Више Женске Школе, као својој присној пријатељици, наговести 
сти — примети госпођа професорка с Више Женске Школе, одлична особа позната у Звониграду са сво 
о поред те касарне пролазе девојчице из женске школе, па им учитељица командује: „очи на лево.“ 
 ствар.{S} Права друштвена школа!{S} Ми женске морале би се чисто убајатити да нас оне мало не  
тив г. Растислава згодно је поље где ми женске можемо много учинити за победу праведне ствари.{ 
амо по срцу.</p> <p>— Ох, ала смо ти ми женске јадна и беспомоћна створења кад љубимо.{S} Јес,  
д су сами таки....{S} Ја! ваљда ћемо ми женске довека бити луде!{S} Чувај се, снебивај се, бежи 
се кућна капија и на њој се указаше три женске прилике, увијене у огртаче и забуљене.{S} Две су 
ушки и иначе смо увек обезоружани спрам женске лепоте, још кад издамо све слабости своје, онда  
 у ту атмосверу, опијен свемоћним дахом женске лепоте, распаљен жаром срдачне љубави занесен, и 
 често се људи убијају сами — поглавито женске, којима досади живот, а страше се да задају себи 
а.{S} Нестало је оне беле, бледе, чисто женске коже; заруменио се преплануо, а ушиљио оно мало  
октор.</p> <p>— Тиче ме се; кад имаднеш женске деце, сети се ових твојих речи!{S} Онда нећеш ми 
Радован викну:</p> <p>— О, Паво!</p> <p>Женске застадоше; прво подуже не би никаква јава, после 
а тим пријатан али веома слаб старачки, женски глас проговори:</p> <p>„А шта тек ја да кажем?{S 
тивији и образнији.{S} Помешани мушки и женски били су много умеренији и уздржљивији у говору,  
це, које милионе вреде, свакојаки други женски накити, а сем осталога и једна царска женска кру 
ј суд о свима дневним догађајима.{S} Ти женски састанци — то су њине <hi>јаузне</hi>.</p> <p>Ок 
ођа јаузне биле по правилу <hi>искључно женски скуп</hi>, састанак самих женскиња, док су код г 
у, по носу, око очију и усана, тако, да женским опадну веђе, а мушкима и обрве и бркови.</p> <p 
ви господине!</p> <p>— А надзорнице над женским осуђеничким одељењем, какве су оне?</p> <p>— Па 
во, које она има као жена, и у које, по женским појмовима, нико не сме дирнути.</p> <p>— Добро, 
решито, весело.</p> <p>Иначе он је пред женскима обично бивао збуњен и неспретан.{S} Али овде о 
људе мрзи.{S} Она то право не пориче ни женскима, али, наравно, само донекле.{S} Она појми и шт 
еду блуднички дом куда их је одвела она женскиња, и да њу пронађе, ухвати и испита по чијем је  
емо међу ноге некакав глупи лист, а код женскиња, срећом, увек се дешава тако, да или прамен ко 
Шетачи су бивали све ређи; прво нестаде женскиња, па онда одоше и мушкарци.{S} На скоро алеја ј 
ову чедност, на односе између мушкиња и женскиња и како на то гледају старији, отац или браћа д 
на чедност и на односе између мушкиња и женскиња.</p> <p>— Мени је мило што бар у неколико моји 
оду људску и на односе између мушкиња и женскиња.{S} Античко грчко друштво гледало је на тело ч 
кључно женски скуп</hi>, састанак самих женскиња, док су код госпође Моне јаузне увек завршиван 
редности.</p> <p>— Спаривање мушкиња са женскињем у старо доба није сматрано као нешто грешно,  
чали да се кнез заљубио у некакву јавну женскињу и да је за њом дотрчао и у блуднички дом.{S} Г 
човеком, било би мало и за обичну јавну женскињу, а за чедну Лепшу то је било доста.{S} И Мона  
 берзу женског торокања сваковрсну робу женских речи и сплетака, новости и гласова, и што је ко 
 ако му у вече не понуди које од млађих женских чељади.</p> <p>Кнез се узе слатко смејати.</p>  
ине, што сам ја мушко, а стара мајка је женско; ето, и ти си мушко, (Ратко помилова дете, које  
</title>“, где ставља захтев да мушко и женско треба да познаду своје узајамне полне особине и  
која од виших особа, што још више оживи женско друштво; даме, које су већ хтеле поћи, још заста 
е бити.</p> <p>Око 6 часова међу Монино женско друштво дошла су и два мушкарца, кнежев рођак Ац 
2_C18"> <head>ГЛАВА XVIII.</head> <head>Женско срце</head> <p>Тек је било 7½ часова из јутра, а 
диште једном делу звониградског отменог женског света.</p> <p>Приче о незгодној прошлости њеној 
 питања, гошће су износиле на ову берзу женског торокања сваковрсну робу женских речи и сплетак 
лази на јаузне и да постане члан овога „женског клуба“, где се време тако пријатно проводи.{S}  
мешно како браца Мика изгледа у сукњи и женској рекли, па извирујемо испод јоргана да га видимо 
азна фраза кад се говори о радозналости женској — рече кнез француски, палећи цигару.</p> <p>Ми 
 мисли он учини примедбу о радозналости женској.{S} Каја се правдала.{S} Кнез продужи.</p> <p>— 
пођа Софија рече поносно, понесена оном женском сујетом, која обухвата сваку женску, кад осети  
зната у Звониграду са свог заузимања за женску еманципацију.</p> <p>Друштво се беше разбило на  
јех.{S} Дјевојаштво је најљевши урес за женску.{S} Само је име „мајка“ још веће и светлије.{S}  
p>Ушав у авлију они угледаше на вратима женску прилику у сељачком руху.{S} Чим их виде ова жена 
по којима право наследства прелази и на женску линију.{S} Сети се тога, а сети се и још много к 
дбу да наследство престола прелази и на женску линију, у то име ђенерал је гледао свима средств 
 то салетање његово пробуди радозналост женску, и Лепша <pb n="692" /> би се пре дала исећи на  
ом женском сујетом, која обухвата сваку женску, кад осети да је повређено и оно најсветије прав 
овор опет на кнеза и на ону тајанствену женску, што је госпођа Софија назва Лепшом.</p> <p>— Ја 
у после брзо склонили.{S} Али имамо ону женску.{S} Ваља притегнути њу, она ће све казати: ја св 
3" /> <p>Кнез Мутимир зажели да види ту женску што им се јавила као црна прилика, и представила 
ило.</p> <p>О св. Сави кнез посети Вишу Женску школу и том приликом обдари многе сиротне учениц 
шта да им меће белег а да иде с другим „жентурачама“ — мрзи је.{S} Сирота је, удовица је, па мо 
мачно и домамила.</p> <p>— Па где је та жентурина? — упита дежурни.</p> <p>— А ко је зна.{S} За 
p>- Јес, и то!{S} Мало час видесмо овде жентурину што је девојку јамачно и домамила.</p> <p>— П 
и нашу ранију познаницу, госпођу Лепшу, жену која је збиља заслужила да носи овако лепо име, не 
ко љубазних речи, још једном посаветова жену да се одмори; извини се да је као домаћин дужан об 
 казаше шта се десило, он потражи очима жену, погледа је чудно разрогачено, и пошто је тако дуг 
279" /> <p>Он се нагло окрете и баци на жену оштар, испитнички поглед.</p> <p>— Шта ти је? — уп 
ше лакта.{S} Арсенијева вамилија одведе жену кући, свирајке престадоше, цело се весеље поквари  
веома живе и веома немирне очи издавале жену успаљена темперамента.</p> <p>Баш у тренутку када  
д па се деси да му какав господин дирне жену.{S} Сељак се поноси што има тако лепу жену да и го 
</p> <pb n="375" /> <p>Растислав остави жену, кад то чу, па се на један пут окрете Ратку.</p> < 
о избријано лице; те стаде распиткивати жену шта јој је и наговарати јо да збиља мало прилегне. 
ећ време да се служи кава.{S} Но видећи жену бледу и малаксалу Врбавац је запита чисто забринут 
их пристао да из државних разлога узмем жену коју не могу волети.</p> <p>Кнез стаде пред Лепшу, 
рења кад љубимо.{S} Јес, Бог је проклео жену, кад јој је метнуо срце у груди и рекао јој: „жено 
— понављао је Растислав гурајући полако жену све више вратима.</p> <p>— Дакле доћићеш доле на р 
цки, па већ имаш жену?</p> <p>— Не само жену, но имам још и два детета — одговори дечко.</p> <p 
ањем.</p> <p>Врбавац је подуго гледао у жену; учини, му се да види како јој се груди високо над 
пријави момак пуковнику Врбавцу некакву жену, која је, сва у црнини, чекала у предсобљу.</p> <p 
атури главу назад да боље погледа своју жену, која се беше припила уз њега.</p> <p>— Шта ми је  
 неће ништа да учини док не упита своју жену — јес, неће ништа ни оволико да учини, док њу не у 
авац и нехотице угледа у огледалу своју жену и угледа је у онај исти мах, кад изусти последње р 
— рече Растислав срдито и чисто одгурну жену од себе.</p> <p>- Прођи се ћорава посла - рече он  
у.{S} Сељак се поноси што има тако лепу жену да и господи мигне оком.{S} Најпосле, ма како било 
/p> <p>— Па зар ти толицки, па већ имаш жену?</p> <p>— Не само жену, но имам још и два детета — 
 Боја прекиде доктора,</p> <p>— Јеси ли жењен, господине, и имаш ли деце? — упита Боја гласно.< 
ше радних руку.{S} У осталом тај обичај жењења младих дечака био је до скора и код нас.{S} Нара 
рним очима, које су сијале као две живе жеравице, овај човек јако је падао у очи са својих танк 
раст Мутимирову.</p> <p>Узбуђена, сва у жеравици, Лепша је убрзано дисала, а срце јој је, као ч 
с главом стиснутом међу шаке, гледећи у жеравицу на огњишту, коју је пред њим полако попадао пу 
н боју нашем грожђу, које оставља своју жеравицу у нашем вину, то исто сунце гаси своје пламене 
, гле!{S} Шта би то могло бити? — упита Жермини.</p> <p>Млади секретар продужи:</p> <p>— Он што 
о ваше хватање и одвођење? — упита даље Жермини.</p> <p>— То је и мени прво пало на ум, али чим 
 је у опште све то могуће?! -— чудио се Жермини, кога је већ почела да једи ова загонетка.</p>  
уће да се све то с вама десило?! — рече Жермини и скочи из кревета.{S} Он се извини пред младим 
 Па, па?{S} Шта би даље?! — запиткиваше Жермини нестрпљиво.</p> <p>Белини је причао даље.</p> < 
и споразуму с тима зликовцима — примети Жермини. — Али и он, баш да је био и он, како би могао  
 г. маркиже? — питао је задивљени барен Жермини.</p> <p>Белини слеже раменима. — Ето и сам незн 
 ужа пријатељска посела у двору — барон Жермини постао је редовни гост тих забава, које се обич 
 бити, мој драги маркиже? — упита барон Жермини, трљајући сањиве очи и трудећи се да разбере шт 
, молим вас, шта би даље? — упита барон Жермини.</p> <p>— Сад тек и настаје оно што је најчудни 
 10 часова изјутра.</p> <p>Док је барон Жермини овако слатко спавао, његов секретар, маркиз Бел 
ма десило, драги маркиже?! — рече барон Жермини, све више и више узбуђен Белиновом причом.</p>  
исказе, господине маркиже? — рече барон Жермини.</p> <p>— Јесам, потписао сам — рече Белини.</p 
ј драги маркиже?! — рече зачуђено барон Жермини, придиже се у кревету и заузе седећки положај,  
огле пробудити г. конзула.</p> <p>Барон Жермини био је ево већ трећа година француски конзул у  
.{S} И ако је био веома стар, чичица је жестоко подвикивао, а његове старачке очи бејаху се упа 
рећан?</p> <p>Ђенерал Врбавац пљесну се жестоко по челу и јурну напред, понављајући узвик:</p>  
S} Стискујући Јелу за главу, он се беше жестоко начапарио на некакву њену иглу у глави.{S} Игла 
} За њу је Мона данас чула да ју је муж жестоко истукао и Мона је једва чекала сутрашњи дан, ка 
блика, Јела на једаред трже руке себи и жестоко скочи...{S} Она скочи тако нагло, и с таквом сн 
л поставио је био питање тако.{S} После жестоког сукоба, који смо видели напред међу њима, ђене 
знати?</p> <p>- О, милостиви господине, жив човек свашта научи; човек често и од стоке по нешто 
 био већ сав буђав, али што је главно - жив, и тога истог дана до мрака већ се повратио толико  
граду мало спавало.</p> <p>„Мртав...{S} Жив...{S} Жив...{S} Мртав...“ у томе је прошла цела ноћ 
 спавало.</p> <p>„Мртав...{S} Жив...{S} Жив...{S} Мртав...“ у томе је прошла цела ноћ.</p> <p>У 
 добри господару!{S} Изнесите главу.{S} Жив човек све ће постићи.</p> <p>— Ах, зар још једно ра 
верењем и чврстом решеношћу да се отуда жив више не враћа.{S} Упоредо с тим кројени су и сви др 
га посла ништа бити неће.{S} Док сам ја жив, ја не дам Црнојевићима у Балканију.{S} А ако, по н 
 Мутимира разви се <pb n="689" /> веома жив и интересан говор, и у коме збиља претресена цела с 
и одвођења био само какав ружан а веома жив сан, ади, кад промислим боље, сетим се јасно шта је 
 <pb n="292" /> код ње је био још веома жив, осећај жаљења.{S} Она не би могла дати рачуна за ш 
</p> <p>— За бога, да то није био какав жив сан, то ваше хватање и одвођење? — упита даље Жерми 
ника, но све најезде варвара.{S} Рим је жив пример за то.{S} Као реакција против тога јавља се  
а гомилице и у свакој гомилици водио се жив разговор.{S} По дужности добре домаћице, Мона је ре 
 за кратко време долази кнез, мртав или жив, пошто је јако било утврђено и то мњење, да је кнез 
н пут био хватан?{S} Е... хеј, да си ти жив и здрав!{S} Да је ко други, тај би одавно заглавио  
пре 2 часа по поноћи нико не може изаћи жив из овога круга.{S} А кад већ морају чекати, онда је 
у друштвених изасланика откопан и нађен жив, и ако јако опао.{S} За све то време на гробу је чу 
.{S} То више није била сенка, то је био жив човек.{S} Наша вребала загледаше га добро и познадо 
ћи беле клобучке.{S} Рањеник је још био жив, али је умирао.{S} Тек сад, гледећи човека како уми 
девојче Јела.</p> <p>Међу њима се водио жив разговор, који је по каткад прелазио и даље, и даље 
ћеш, мени само кажи шта ти треба, и ако жив човек може то учинити, ја ћу учинити.</p> <p>Растис 
еђушке; имао је мутно сазнање да је још жив, али иначе није ништа више осећао, нити је знао за  
ла је топла и полако се тресла.</p> <p>„Жив је“ — узвикну Жика пун радости и диже Перуна у свој 
ављајући у камену истинске облике гола, жива човека.{S} Ми пак дотерали смо данас дотле; толико 
ао: окретна, разговорна, <pb n="116" /> жива, дрска, а она се пресамитила, једва реч изговара,  
ако ти се допада ово?{S} Лепа вожња!{S} Жива железница; а?</p> <p>Усхићен овим новим знаком кне 
из потере паде на земљу мртав; земља га жива не сачека; погођен је био у сред чела.</p> <p>Међу 
ају кондуиту јесам ли родољуб!{S} То за жива Мутимира неће бити!</p> <p>Кнез изговори ово срдит 
лицу, јер од кнеза не само да је сипала жива ватра, но је, простићете, прскало и подоста пљувач 
, та слика старе дадиље тако му је била жива пред очима, да ју је доцније и нацртао, те то још  
и.</p> <p>„Јес’ овде је!...{S} Овде има жива човека!...{S} Јес’ он је ту; треба га узети, извад 
ва да је он био спремио све да Зликовца жива ухвате; да је чак био саграђен и узан мост преко п 
ладалачка благодарност несталнија је од жива песка у врелим пустињама пешчане Сахаре, и ко на в 
једнога села знаду се — али сад! сад је жива згода — само ваља имати шињел и шајкачу.</p> <p>-  
 који су умели мртвом камену дати израз жива, природна човека.{S} Истинска природа људска толик 
октору.{S} Сав зајапурен, весела лица и жива раздрагана погледа, млади доктор гипко прискочи, и 
е употребити од обичних познатих ствари жива, сичан, татула, велебиље (беладона) и много што шт 
отина усрдних климања главом, све знаци жива одобравања, а случај је хтео да Ратко заврши свој  
и светити.{S} Спасавати част ако је још жива; светити нанесену срамоту, ако је част већ погинул 
негде задремала, наша срећа опет је још жива.</p> <p>Целу ноћ проведи су њих двоје на липи.{S}  
но! — зачу се из суседнога гроба танак, живахан, чисто весео, узбуђен глас, по коме се лако мог 
 осећао да на њему трепери сваки кончић живаца, у глави му је било мутно а ноге су клецале под  
 ако хоћеш, у највеће планине, где нема живе душе, где за њега не може бити големе опасности.{S 
а нарочиту пажњу, сем што су њене веома живе и веома немирне очи издавале жену успаљена темпера 
потребе белила (сириџика), спремљена од живе.</p> <p>„За поступно тровање поступним узимањем мо 
 немирним очима, које су сијале као две живе жеравице, овај човек јако је падао у очи са својих 
 браде и кратко ошишане косе.{S} Његове живе, избуљене очи давале су му особито оштар немио изг 
, час отварајући, час затварајући своје живе, немирне очи.{S} Обадва прозора на пространом сало 
, најпосле сви ти снови постали су били живе утворе, које га гоне и дању и ноћу, једнако га пра 
ла.</p> <p>Пави се чинило као да је она живела још одавно, врло давно, још много пре но што се  
мајке; нашла се тако код ове бабетине и живела је код ње, радећи дан и ноћ.{S} Лепо је шила и п 
оно што је лакше.{S} Док је била млађа „живела је“ — као што је она то звала.{S} Од кад је поче 
стакло баци за врата с узвиком:</p> <p>„Живела смрт!{S} Њој наздрављам!“</p> <p>Кнез извади сах 
 само је о томе мислило, само се у томе живело, само се тим ваздухом дисало, само се на топлоти 
омиле се зачу збуњено: „Бог ти.... ура! живео!“</p> <pb n="181" /> <p>Тек у зло доба ствар се м 
ћи обадвема рукама, викну: „вичите ура! живео! вичите ура!“ А да би овима дао пример он и сам р 
S} Свет нагрну за кнезом, вичући: „ура! живео!“ Тако би га јамачно пратили чак до његова стана  
рши говор и громовито, дуготрајно „ура! живео!“ проломи ваздух.{S} Кнез устаде иза стола а за њ 
тимира.</p> <p>Светина је викала: „ура, живео“; детету су рекли: „ово је твој народ“ — и њему ј 
 је неколико пута у себи поновила „ура, живео!“ „живео кнез“; „живео кнез Мутимир!“, а уз то им 
 изгубио.{S} Кад су остали викали „ура, живео! и она је неколико пута у себи поновила „ура, жив 
, певачи су певали, свет је викао „ура, живео!“, кмет је поздравио кнеза беседом; кнез се захва 
нам живи свети књаз </l> <l>Ура, Књаже, живео,</l> <l>Много љета посред нас!</l> </quote> <p>Ис 
па живео господар!{S} Вичите, бре децо, живео господар.“ — „Ала се онај попа ољољао;“ гле како  
што игда може викну: „Живео!{S} Ура!{S} Живео!“</p> <p>Тек пошто је тако издао наредбу, која се 
руба на страшном суду:</p> <p>— Ура!{S} Живео!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тако је с 
тим узвиком присутних гостију: „Ура!{S} Живео!{S} Ура!{S} Ура!“</p> <p>Од свију гласова најјаче 
 поче разлегати од громовитих: „Ура!{S} Живео!“</p> <p>Кад се и то сврши наста кратко ћутање.{S 
а је опет свога кнеза. „Краљ је мртав — живео Краљ.“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
ваљало је наћи другог. „Краљ је мртав — живео краљ!“</p> <p>Оно после подне, када ће кнез погин 
ЛАВА III.</head> <head>„Краљ је мртав — Живео Краљ“</head> <p>Једнога је кнеза нестало, ваљало  
Шта рече, шта рече господар?“ — „Бог га живео, он бог ме лепо вели.“ — „Ама шта, шта вели?“ — „ 
ад.{S} Видиш ли ко наздравља?“ — „Е, па живео господар!{S} Вичите, бре децо, живео господар.“ — 
ма рукама и оштро заповеда: „вичите ура живео!“ — Кога сад да послушају.{S} Људи се побркаше.{S 
ним и поновљеним узвицима „Живео“, „Ура живео.“</p> <p>После обичних поздрава, представака и др 
за људе, за време и прилике у којима је живео, дочеле су оно што је срећа почела.</p> <p>Не мож 
па онда протеран у место рођења, где је живео као заточеник све до смрти старога кнеза.</p> <p> 
ш није био без опасности.{S} Ђенерал је живео још</p> <p>20 пуних дана.{S} Он је још био снажан 
 човек је грешан.{S} Ма како богоугодно живео, увек се нађе <pb n="464" /> по какав грешић на д 
 да сам за време свога бављења у Паризу живео у каквом манастиру! — и Мутимир јој поче са свим  
разглави вилице и што игда може викну: „Живео!{S} Ура!{S} Живео!“</p> <p>Тек пошто је тако изда 
и поновила „ура, живео!“ „живео кнез“; „живео кнез Мутимир!“, а уз то име као да су се и нехоти 
ико пута у себи поновила „ура, живео!“ „живео кнез“; „живео кнез Мутимир!“, а уз то име као да  
неза дуготрајним и поновљеним узвицима „Живео“, „Ура живео.“</p> <p>После обичних поздрава, пре 
{S} Свет га испрати громовитим „ура“ и „живео.“ Под изговором да има малу главобољу, он се упут 
де жао?{S} Кад ја порастем тако ћу и ја живети са женама мојих синова — одговори дечко философс 
мала је обичај рећи:</p> <p>— Прво ваља живети, то ја знам!</p> <p>Радила је све за што се могл 
е несвест проћи и ђенерал ће још подуже живети.{S} Тумачећи јој ствар тако, кнез је приведе див 
после ове срамоте, „не вреди му више ни живети.“</p> <pb n="206" /> <p>Окренув се, си прво угле 
 то га одриче.{S} Али тај свет постоји, живи и ми обични људи назремо га само тек кад и кад у к 
измерне пожуде и све големе планове.{S} Живи су учинили услугу мртвацу — службено га ожалили и  
рцем припада томе свету.{S} Она за њега живи, она би за њега сутра тако лако и тако радо умрла. 
а умирем као преступник, а он остаје да живи као добродетељан човек и спаситељ престола.{S} Оно 
 та песма као да позива целу природу да живи, да расте, да се развија, да цвета, да се плоди и  
у — викну Радован. _</p> <p>— Ми одавде живи не идемо — понови Боја.</p> <p>Но доктор тако брзо 
а не постоји засебан духовни свет, који живи својим оделитим животом; свет, који ми обично не о 
ве.</p> <p>Овде онде срета се и по који живи створ.{S} Час је то чопор говеди, која мирно пасу  
l> <l>С тога Боже подржи </l> <l>Да нам живи свети књаз </l> <l>Ура, Књаже, живео,</l> <l>Много 
:{S} У овим мртвачким дворима има један живи роб.{S} Да ли су вољни мртви да нам дарују овога р 
 и благи, час бујни и заносни, ванредно живи и весели.</p> <p>Непознати људи изабраше место у г 
стајали сви мртваци!</p> <p>— Све су то живи људи, оваки исти људи као и ми, рече Заре.</p> <p> 
— њега би затрпали камењем.</p> <p>Свет живи од формула.{S} Свак има по неки свој молитвеник, у 
но парче хартије.{S} Ово пробуди у њему живи интерес.{S} Он се маши за гранчицу, разви с ње хар 
</p> <p>— Па је ли ти жао што твој отац живи с твојом женом сад, док је млада, а кад ти порасте 
оспођо? — упита Врбавац.</p> <p>— Па... живим, господине; овде сам сад с ћерком.</p> <p>— Шта,  
p> <p>— Јес, не од ваше, већ ја нећу да живим ни од чије милости.{S} Ја хоћу једном да знам: се 
образа, с проседом, црном косом и веома живим, али упалим плавим очима, — ова је жена некада мо 
 стара, суха, са шиљастим носом и веома живим очима, какве се виђају само код оних баба што их  
окрете жени; његове очи сусретоше се са живим, немирним очима Мониним и она га чисто пресече ср 
 отпоче полако, готово шапућући, али са живим покретима и меким, нежним нагласцима, као да декл 
ито г. доктор био красноречив.{S} Он је живим бојама цртао примере народна нерада, нехата, хаљк 
е знам!...{S} Но те молим, господине, и живим те богом кумим, скидај ме с ове ватре — пуштајте  
шћу с каквом само мртви могу говорити о живим стварима овога света, које се њих лично већ ништа 
ужности.</p> <p>Мртвац је учинио услугу живима - склонио се под гробовску плочу; два метра земљ 
 година употребљавала белило, (сублимат живин) — а тиме се, наравно, све по мало тровала, док т 
 коњу, он је непрестано шибао ово јадно живинче, које се већ беше обукло у белу пену.</p> <p>Ка 
но не даде да му је пољуби.</p> <p>— Ви живите стално сад овде у Звониграду, госпођо? — упита В 
црнпураст, буцмаст младић, црних обрва, живих, граорастих очију, румен, пун, маркирана лица.{S} 
го средовечна жена, оштрих црта и веома живих, немирних очију.</p> <milestone unit="subSection" 
 око нас је на далеко разапета мрежа од живих људи.{S} Та се мрежа непрестано стеже, и ми ћемо  
ни зверова, па ни самих тица, а камо ли живих људи!{S} Ко ли је ово тесао и шта ли му је требал 
не ради, но тебе ради!{S} Ти остајеш да живиш.{S} Можда ће ти некад успомена на овај догађај би 
заборава, и како постајеш све јаснија и живља, и како је одмах ведрије на души, чим се осети ан 
 по реч; после је говорио све брже, све живље, док најпосле не прође у буран, киван, срдит гово 
 и слушао.{S} Ђенерал је продужавао све живље и јаче:</p> <p>— У вашој породици нема јунака.{S} 
вић као да оживе, сад је хтео и да пође живље и да се склони, па и да потрчи по потреби.{S} Жик 
о беше почео долазити у ватру, и све је живље говорио.</p> <pb n="566" /> <p>— Али остајући у с 
 се осети анђелска близина твоја — срце живље куца, груди слободније дишу, крв топлије тече.</p 
 раса, топла крв, а поглавито сам начин живљења но селима, сама природа; куд год се окренете го 
више примицао мрак Орловац је бивао све живљи.{S} Гомиле света извирале су из свију улица.{S} О 
ући Ратку.</p> <p>Говор је постајао све живљи.{S} Растислав је имао јасан, одређен план у глави 
р ту је требало представити баш „плот“, живо, голо месо човечије.{S} Међутим испод овога лицеме 
n="393" /> <p>Све то у једном тренутку, живо и јасно васкрсло је пред њеним очима, и она се пит 
, као да се нечему надају; на њих треба живо мотрити, да не дођу у интимни додир с кнезом.{S} З 
лоја и чим уграби згодан тренутак он га живо упита:</p> <p>- Ама, молим те, кад си прешао?... и 
 бих?{S} Ево шта бих — прихвати Петрија живо.{S} - Кад он у мене издражди очи, гледала бих и ја 
и се најпосле томе, да овај покрет ваља живо пратити и непрестано имати га на оку.</p> <p>У сре 
елини лице је изгледало сићушно и веома живо и покретно.</p> <p>Обадва ова човека била су подје 
 сама та помисао понижава ме — рече она живо.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Il n’y a rien là  
е, Рале, немој тако говорити — рече она живо.{S} Зрео човек!{S} Јадна му зрелост његова, деветн 
учини, док њу не упита, — настави госпа живо, — на она мисли да је тако и код мене.{S} Јес!...< 
оћеш да завириш; остави то - рече Лепша живо, и, узимајући Мутимиру кутију из руку, она га у ша 
{S} Да нема што ново? — упита Растислав живо.</p> <p>— Шта ће ти бити ново!{S} Све стара посла. 
обро, сићи ћу, доћи ћу — рече Растислав живо и чисто обрадовано, као да је хтео рећи: „Ево обећ 
92_N1" />) наста огромна забуна.{S} Све живо излете на улице.{S} На све стране видео си само из 
 је личио на град из ког је кренуло све живо да се сели.</p> <p>Око 9 часова чу се из даљине во 
них гробова својих.{S} У Звониграду све живо измилело на улице.{S} Лаганим корацима у безбрижно 
хо певуше какву љубавну песмицу, или се живо разговарају, или се око чега ватрено препиру.</p>  
ује, рече несретна Петрија, осврћући се живо око себе, док су се њене другарице кривиле од смех 
ладића, с упаљеним цигарама, и нешто се живо, али тихо разговарали.</p> <p>У томе на оближњем п 
кога деде.</p> <p>У овом сећању њему се живо представи пред очима онај ризични тренутак, када ј 
 </p> <p>На ове речи Враничић се окрете живо, счепа пушку из угла, обеси је о раме и нагло изађ 
ти мужа за десно раме, окрете га и рече живо:</p> <p>— Лево кругом, марш, хајд, „пашол,“ одлази 
Гледајући непрестано у патос, он отпоче живо говорити, као да се с ким препире:</p> <p>Јес, ви  
редомишљала шта ће рећи, за тим настави живо:</p> <pb n="372" /> <p>— Ах, да!{S} Прво и прво до 
спођа не опази ову промену, она продужи живо:</p> <p>— Од кога сам да сам чула, то је све једно 
на страну, обриса се рукавом па продужи живо.</p> <p>Једва у зло доба ево ти и кмета, појави се 
ошапутала „уф!“, „уф! боже!“, чупкајући живо прстима китку на својој јопни, што је био знак јак 
лети очима преко писма.{S} За тим скочи живо, као девојчица од 16 година, дохвати мужа за десно 
у се видело да је писмо пробудило у њој живо интересовање.{S} Пошто је дочитала до краја, она ј 
одужујући даље отоич започету мисао, он живо настави:</p> <p>— Јес, не од ваше, већ ја нећу да  
ачни.{S} Знала је само толико, да ја он живо покретао руком, да је јако дувао, да је нешто вука 
ласови шире по граду.{S} Тада је осећао живо и јасно като је цела његова грађевина, како су сви 
 му баш до појаса, а сва седа — па чудо живо што погађа.{S} Ко му није отишао, томе није погоди 
твари бива..</p> <p>И кнез је сад почео живо набрајати како му Растислав прави сметње на сваком 
удни и страшни догађаји који су се тако живо урезали у мојој памети.{S} Зар сан наш силазак у Т 
лу.{S} Углачано, сјајно белгиско стакло живо и јасно показа сав вештачки молерски рад Мутимиров 
је код њега увек био знак да нешто врло живо мисли.{S} Још се једном загледа у огледалу, искашљ 
у кнежева млађа ађутанта, рече му нешто живо и оштро, два три пут махну руком, и млађи ађутант  
и ме у томе могла омести — рече Мутимир живо.</p> <p>Кнез хтеде понова да се изгуби у читавом п 
 из мрака незнани вођ кнежев и позва их живо да похитају, јер ће сад искуцати поноћ и седница о 
слове.{S} Сем тога, такав начин кнежева живовања има још и друге своје добре стране — наравно д 
ђани, да им служе као место за забаву и живовање преко лета.</p> <p>Крај тога друма, налазио се 
атора у нашој рођеног земљи, код нашега живога господара, па још говорити, да сви ми, па и наш  
први пут почео да назире и ружне стране живога и да слути шта је то притворност људска.</p> <p> 
 док цело оно чудо не пројури, а онда у живом разговору пођу даље.</p> <p>Час је то опет какво  
и нов живот; све је у покрету, све је у живом врењу.{S} Свак се вада нечему новом, бољем.{S} Це 
дено, намрзнуто, а час опет све букти у живом пламену.{S} Ове су промене ненадне, нагле, бујне  
м све се више губи, управо сажиже се на живоме огњу, који јој је страшни отров запалио у крви.{ 
ако се сад међу тим агентима опажа нека живост, неко кретање, онда је то за кнеза баш најбоља о 
е стране планине, владала је нека чудна живост, необична за ова мирна, забачена планинска села, 
а скопчана с боловима, али опасности за живот није било.{S} Жика помогне Перуну да се склони с  
ужене низом покољења којима је она дала живот.{S} Она је у средини на старачкој столици својој. 
ва љубав, љубав и жртва.{S} Она је дала живот целом једном свету и она осећа да сва, душом и ср 
уди, кад би могли из смрти погледати на живот, па се после опет вратити и проживети у њему?.... 
 њим и своју младост и своју срећу, сав живот свој.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Кнез је стај 
нестане, да се спасе и утече, јер његов живот најпосле драгоцен је и Ратку, и Растиславу, и цел 
ке и будећи обамрла срца народна на нов живот, на јуначку борбу, и на светлу победу...</p> <p>С 
какав нов дух; свуда се осетио неки нов живот; све је у покрету, све је у живом врењу.{S} Свак  
rget="#SRP18892_N6" /></head> <p>Ако је живот људски комедија, онда су људи комедијаши, који це 
А бар из гробова јасно се види, како је живот горе на земљи гола таштина и празна сујета.{S} Љу 
{S} Ти ћеш ући у свет, познаћеш живот и живот ће те запојити мржњом, и ти ћеш мрзети.{S} Мрзи!  
 сами — поглавито женске, којима досади живот, а страше се да задају себи смрт на други начин.< 
<head>ЈАУЗН</head> <p>Ма да је кавански живот у Балканији јако развијен, и ма да није никаква р 
ругу за сад усредсређавао сав политички живот Балканије, пошто је спремано, да се у Орловцу у н 
сте обоје, што почињете мешати тренутни живот с вечним покојом, — Што ће грешна прошлост у блаж 
вечне славе и љубави и где је бескрајњи живот.</p> <p>Међутим, ако икада, Враничићу је баш сада 
чинити.{S} Дакле, раскалашан и раскошан живот кнежев имаће још те добре стране, што ће кнез веч 
ама овде говорим, онда би био сан и цео живот наш, или би ја морао бити будала, која више не ум 
који су проучавању отрова посветили цео живот свој.{S} Такви људи, нарочито ако су иначе били к 
 У овом тренутку њој изиђе пред очи цео живот њенога Никице, за последње 2—3 године: његове ноћ 
це.</p> <p>Пуковник је знао потанко цео живот ове жене, но он је опет запиткивао то ово, то оно 
ек после све друго.{S} Кад би сад почео живот из нова, то је једино што би у њему имао исправит 
ако не може испасти ништа што би чак по живот било опасно, а иначе ако буде каквих непријатност 
дне природе, црна му природа, а гори му живот!{S} Да му је врат као она пећ — она показа руком  
 Јадно му пријатељство његово а гори му живот!{S} Какви пријатељи!{S} Све су то служитељи, чино 
,</l> <l>Из мртвијех народ дозва, духну живот мртвој души.“</l> </quote> <p>— А тога спаситеља, 
 рече да и сама носи одговорност за ваш живот и баш с тога се и не сме одвајати од вас докле го 
 мрзети!{S} Ти ћеш ући у свет, познаћеш живот и живот ће те запојити мржњом, и ти ћеш мрзети.{S 
не што верују у анђеле и ђаволе.</p> <p>Живот је борба.{S} Свак је себи најпречи.{S} Свак је по 
то смо напред видели.</p> <p>Али још за живота кнеза Страшимира једне вечери овај човек стави с 
 планини, где нема ни трага од човечија живота!</p> <p>Но Милоје се није ништа чудио.{S} Он реч 
љуљка на срдитим и хучним таласима грка живота људска.{S} А кивна пучина риче у беснилу своме и 
 недугова.{S} Ношени на бурним таласима живота, чунови људски уплове најпосле у мртво пристаниш 
у радости, песму среће, песму обновљена живота, а та песма као да позива целу природу да живи,  
S} Он је знао многе појединости из њена живота.{S} Ипак он је упита:</p> <p>— С вама је, чини м 
ило пуно свакојаких новости из приватна живота као: куда ће ко путовати овога лета?, коме је за 
 истина прилично бурна, али опет сретна живота, проведена поред човека кога љуби, чисто је осве 
о иђаше,</l> <l>К светом гробу бесмртна живота,</l> <l>Презирући људско ништавило,</l> <l>И пле 
ошлости, из тога сретног давно одбеглог живота, који као да је био тамо, тамо негде далеко, там 
ко требати, јер ће са свога раскалашног живота бити једнако у дуговима.{S} Јес, то би све било  
опи га бистрим капљицама рајске воде од живота, наточене на врелу што из сред раја извире.{S} З 
ку можда бројао своје последње тренутке живота, ишчекујући бесну руљу бунтовних дахија, која <p 
јати мртво језеро, без покрета, отока и живота.{S} Све што је боље и самосталније међу њима пре 
ршти и пресипа се од препуности снаге и живота; час је све ледено, намрзнуто, а час опет све бу 
 рана детињства свикла на све суровости живота и схватала је свет веома реално.{S} Имала је оби 
452" /> му се допадне, да пије сладости живота свуда, где год их нађе.{S} Иначе он би био шоња, 
код којих грко искуство и сурови ударци живота још нису успели да расхладе нов вулкан прве исти 
 у руку зелембаћ, или друга каква гадна животиња таква облика, Јела на једаред трже руке себи и 
oreign xml:lang="fr">Animal</foreign>! (животиња).{S} Он и незна шта је рекао!...</p> <p>— За ш 
које су служиле као станови овим добрим животињама — све то изношено је на улицу да ту у вече б 
рајући се на топлом зраку, — да све то: животиње, биље, цела природа, све пева једнодушну песму 
г ни човек и што најближе стоји обичној животињи.{S} Колико би боље било, и за вас и за више на 
микроскоп, ми налазимо у њој читав свет животињица, — тако исто наше душевно око са несавршенст 
инио.</p> <p>— А не - рекох ли ја теби, животињо, да девојку треба спремити.</p> <p>- Јес, то с 
 опазити да сваки човек личи на по неку животињу.{S} Неко личи на чавку, неко на мачку, неко на 
светом и немам више ништа заједничко са животом.{S} Одрешен од свију интереса, који човека вежу 
 нежном топлином и обновљеним пролећним животом, у коме свака травчица, сваки листак, сваки леп 
духовни свет, који живи својим оделитим животом; свет, који ми обично не опажамо само с тога, ш 
 Ту је дозвољено и оно што се у обичним животу сматра као ружно <pb n="84" /> и непоштено.{S} У 
и родила, и у том далеком, заборављеном животу као да је било вешто што је тако ведро и јасно,  
ицу. — Али ту нема мога греха.{S} Има у животу поступака, када човек не може да буде сам <pb n= 
ој не зна крсна имена.</p> <p>Било је у животу г. Вујадина још и много других занимљивих прича  
ју ублажује разлике које су постојале у животу, јер се измученом паћенику јавља као спасење, а  
 разне изреке и формуле, по којима се у животу управља.{S} Код неких је то свесно, код већине н 
се јавља у једној најобичнијој појави у животу — намериш се на каква сувише снажна човека, он т 
>осећао</hi> и према томе се управљао у животу.{S} Тако је радио, али није о томе ником причао, 
олики је то губитак, што нисам био то у животу, што нисам био прво и пре свега добар човек, па  
 (То је ваљда био први и последњи пут у животу кнеза Мутимира, да је његов избор пао доиста на  
ко своје дете у наручју удави.</p> <p>У животу често има случајева кад је нападај тако јак и не 
среске власти — иследник <pb n="149" /> живу муку док похвата крајеве злочину, јер нико од сеља 
и дању ни ноћу, ако га не познају, а за живу главу да не смеду непознатоме дати или продати <pb 
ече Мона смејајући се. — Па он те болан живу изео, ишарао те као да су те дивљаци тетовирали.</ 
езу је падало у очи да нигде не сретају живу душу, а још није било 11 часова.{S} Из уске удице  
надима <pb n="150" /> груди, раздрагава живце и чини те набрекло срце удара као прекаљен челичн 
, мирни, снажни живци</hi>!{S} Ти такве живце нећеш имати, ти их не можеш имати, јер си син ђен 
се полако угнезди, уђе у крв, у месо, у живце, у кости, уђе у сваку ћелију у организму, у сваку 
тив, баш услед напрегнутог ноћног бдења живци су им били растресени и они су се осећали чили и  
ћа — <hi>Срећа су здрави, мирни, снажни живци</hi>!{S} Ти такве живце нећеш имати, ти их не мож 
у своме наручју?{S} Њега је до последња живчана кончића потресао само један осећај, прождирала  
S} Навлаш су те одржавали у напрегнутом живчаном растројеном стању, само да ти огади све, па да 
 једаред узвикну: — Ах, та ево, погледа жиг поштански.{S} Па ти си ово добио тек пре двајестак  
а.{S} Јес, па куверта је из Париза, ево жиг Француске поште.{S} Дакле си ме преварио.{S} Ох...  
е је дотле само у мраку назирао.{S} Кад жигица плану, срећни љубавници повичу у глас: „Ао, лоло 
су преметали шумарак, крешући овда онда жигицом да виде има ли чега.</p> <p>Један пас дотрча по 
а разлика!“ Напослетку, господин кресне жигицу да упали цигару, а најпосле и да види своје „нов 
е онда нагло и неочекивано угасила, као жижак у који је ненадно духнуо страшни дах судбине, дух 
есет.</p> <p>Под утицајем ових осећаја, Жика само што се сави и додирну крвава Перуна, па одмах 
ога богомољца.{S} При последњим речима, Жика виде како се Враничић чисто стресе.</p> <p>Његова  
нога који је оборио његовога господара, Жика дочепа у једну руку револвер, у другу нож и јурну  
и, прескачући као јелен читаве џбунове, Жика доспе на место и застаде зачуђен.{S} Од она два се 
{S} Тек сад, гледећи човека како умире, Жика поче долазити к себи од љутине и сети се, да тамо, 
p>Кад се сељачки говор изгуби у даљини, Жика стиште Црнојевића за руку и прошапута му: — И ако  
евић предомишљао да ли да облачи шињел, Жика му је разлагао у чему се управо састоји вредност т 
н.“</p> <p>Као укопан, непомичан и нем, Жика је седео у свом углу и отуда из мрака, чисто с поб 
bSection" /> <p>Савладан тешким умором, Жика је спавао дубоким сном, кад га траже оштро лајање  
утање.</p> <p>Милоје не одговори ништа; Жика рече нешто, али то је пре било продужење његове ра 
ше већ близу примакла.{S} Састадоше се; Жика је био изненађен.</p> <p>- Од куда ти, газда Милој 
дела се крвава јаружица. <pb n="643" /> Жика се охлади — куршум је морао просвирати кроз сред м 
д наших бегунаца свега 10—15 корака.{S} Жика га је гледао.{S} На један пут он узе у руку револв 
уна лежала је његова пуна магацинка.{S} Жика је дочепа и скреса у буквик још три метка.{S} При  
сврте и викну га — Никаква одговора.{S} Жика приклече обореном Перуну и тек сада загледа где му 
и је о раме и нагло изађе из колебе.{S} Жика је ишао за њим узастопце и ћутећки.{S} Враничић се 
 и оде, док је он застао ради нужде.{S} Жика је то гледао скривен на дрвету, а за тим је поизда 
"662" /> пооде прве изгубљене битке.{S} Жика пође за њим радосно.</p> <p>Шта је даље било с ова 
 су колико имају изгледа на спасење.{S} Жика се вајкао што немају по један војнички шињел, као  
е склони, па и да потрчи по потреби.{S} Жика је био срећан.{S} Колико је у почетку проклињао он 
талпама указа се струја црвене крви.{S} Жика и Милоје притрчаше!...</p> </div> <pb n="558" /> < 
р планински поток, и ту учине конак.{S} Жика насече папради и између две кладе направи Црнојеви 
а корака даље набачен на глогов трн.{S} Жика дочепа шињел, баци запрепашћеном сељаку 5 дуката п 
тише, што се Враничић више примицао.{S} Жика потврди Милојево питање климањем главе.{S} У томе  
а, али опасности за живот није било.{S} Жика помогне Перуну да се склони с кобнога моста.{S} Ра 
н, велики пламен, где се диже у вис.{S} Жика није разумевао шта ова ватра значи.{S} Рад је био  
 прилика ишла им је управо у сусрет.{S} Жика обиђе Враничића, изађе пред њега и викну влашки:{S 
руке своју рањену и забринуту главу.{S} Жика га је узалуд опомињао да треба ма шта предузети, д 
и.{S} Враничић диже главу и ослушну.{S} Жика устаде и изађе пред колебу.</p> <p>Ноћ је била тих 
а.{S} Чича Милоја није више било ту.{S} Жика се осврте и викну га — Никаква одговора.{S} Жика п 
 су бескарактерне лопуже и кукавице:{S} Жика сам био би у стању у том тренутку да удари на њих  
и ти се још? пресече га Перун.</p> <p>— Жика поћута: — Не знам!{S} Сад ми се све збркало у глав 
је говорио споро, једнолико и полако, а Жика се није усуђивао да га узнемири ма каквим питањем. 
енутку ока, и баш у оном моменту кад га Жика понова хтеде ухватити за рукав да га повуче да беж 
ив га за добре паре.</p> <p>После овога Жика се придружи потери где је био и Црнојевић.</p> <p> 
ала ону красну, сочну и свежу траву, да Жика са свим озбиљно примети: како му је чисто жао што  
траве, и погледајући на ону страну куда Жика замаче, пође за друштвом не могући још да дође к с 
.</p> <p>Услед овога нелагодног осећаја Жика је и нехотице почешће погледао у Милоја.{S} Он га  
S} Још за видела при тражењу преноћишта Жика је уочио велику ракљату липу, на коју се лако било 
релазе.{S} Они наиђоше; Враничић напред Жика за њим.{S} На сред моста Враничић застаде, наже се 
...</p> <p>На ове ненадне речи сељакове Жика пребледи; Милоје беше устао и крочио два корака у  
о се Жикиној жељи да буде во, с тога је Жика апеловао: „Је ли, господару, да имам право, што та 
, и ко ти каза нашу лозинку? — питао је Жика зачуђено.</p> <p>— Све ћеш чути.{S} Своје добро, б 
 Милоја није ни погледао.{S} Но зато је Жика пратио сваки покрет Милојев.{S} Он то није чинио н 
р је после овако и завршена, као што је Жика предсказивао.</p> <p>Првој потери која јо наишла,  
ак.</p> <pb n="665" /> <p>За преноћиште Жика је био нашао згодно место у једном густишу, али ту 
.</p> <p>— Господару, разбери се — рече Жика нежно и прихвати Црнојевића за главу.{S} Зачуђено, 
p>— Питај их ти, а питаћемо и ми — рече Жика — а већ ако успитају одакле смо, откуда идемо и ку 
</p> <p>- Добро је; наш је човек — рече Жика после овога разговора и пође брзо на сусрет црној  
p>— И да хоћемо сад више не можемо рече Жика тужно. — Замка је затегнута.{S} Потере ено пред на 
ваља нам се одмах кретати одавде — поче Жика.</p> <p>— За што?</p> <p>- Опкољени смо са свију с 
рат лепо се видео према јасноме огњу, и Жика опази како по снажном затиљку Враничићевом у два т 
ок се потера овако мотљала, Црнојевић и Жика дохвате се једног потока и, заклоњени високим обал 
в шушкање у густишу, где су Црнојевић и Жика били изабрали себи преноћиште.</p> <p>Жика се одма 
лах оде да разгледа обалу, а Враничић и Жика седоше опет крај ватре у колебу, први ближе огњишт 
енађен скочи, држећи гаће у рукама, али Жика је већ био над њим с револвером у руци.{S} Шињел с 
га не треба свраћати пажњу, али опрезни Жика није се дао уљуљкати у то спокојство.{S} Шапућући  
Јамачно смо близу каква села - одговори Жика.</p> <p>Мало за тим иза оближњег гајића указаше се 
Јамачно каква несрећа на води“, примети Жика у себи.</p> <p>На скоро затим Жикину пажњу привуче 
родао шињел.{S} Дај ту шајкачу — заврши Жика бацив пред сељака своју нову јагњећу шубару.</p> < 
рижност није делио његов верни сапутник Жика.</p> <p>За време разговора Враничић је понајвише м 
 друштво измакло напред.{S} Црнојевић м Жика прилегоше уз један храст, док ова гомилица прође.{ 
чича Милоје, за њим Враничић, а за овим Жика.{S} Већ су тако били прешли скоро целу пољаницу, к 
о да што тражи у трави.</p> <p>Међу тим Жика узе доглед, и кроз један пропланак баци поглед на  
 једном чамцу био је Враничић; у другом Жика и Милоје, који је управљао думеном.{S} На небу се  
 тебе видимо здрава и весела.</p> <p>Но Жика је с нестрпљењем обилазио око Милоја и чим уграби  
ко се тресла.</p> <p>„Жив је“ — узвикну Жика пун радости и диже Перуна у своја наручја, и сад г 
, обасу је пољупцима.</p> <p>У исти мах Жика осети како му се нешто сави око врата; трже се и п 
ада су Перун Црнојевић и његов пратилац Жика, савладани умором боравили дубок, миран сан на јед 
та ово би с њиме.</p> <pb n="670" /> <p>Жика се врати весео Црнојевићу, који је скоро толико ис 
ао што убијају крмке балканиске!</p> <p>Жика опет опази како Враничића прође лака дрхтавица.{S} 
</p> <p>- Уједе ме пас за главу!</p> <p>Жика је до сад плакао од бола, али сад му ударише сузе  
им нагласком - „Добар пријатељ“.</p> <p>Жика по гласу познаде да ово није чича Мунтијано, али м 
се трже, опет сведе очи и заспа.</p> <p>Жика је дуго седео будан над успаваним Перуном; гледао  
а били изабрали себи преноћиште.</p> <p>Жика се одмах досети јаду.{S} Паде му наум како су се Т 
ах измени један поглед са Жиком.</p> <p>Жика пружи руку да узме кутију од сељака и упита га кој 
може остати само чича Мунтијано.</p> <p>Жика одјури напред, а Враничић и чича Милоје пођоше за  
чем другом мисли у том тренутку.</p> <p>Жика је, познавао ово душевно стање Црнојевића и бојао  
 <p>— Еј, буразере, који сте ви?</p> <p>Жика се одазва: — Наши смо!{S} Добри људи!{S} Ходите бл 
рикучити.</p> <p>Шта да се ради?</p> <p>Жика полако пробуди Црнојевића и сврати му пажњу на пса 
илоја владао овакав страх и забуна, код Жике на против, беше планула страховита срџба, осећај,  
 дрхтати целим телом.{S} И да није било Жике, који је својим одлучним погледом приковао Милоја  
суство Милојево; управо, <pb n="552" /> Жики је био Милоје оно, што је уморном и ознојеном чове 
је морао просвирати кроз сред мозга.{S} Жики заплака само срце, и он у том очајном тренутку не  
ако му је некако дошло само од себе.{S} Жики није ни на ум падало да што сумња на Милоја.{S} Бо 
ња сене преко лица и опет се изгуби.{S} Жики је сад било још незгодније крај чича Милоја, али т 
 исти мах кад се и појављивао.{S} Али — Жики се опет за то чинило да је опазио тај израз, да га 
 Боже сачувај!{S} Али од самога почетка Жики је било неугодно што се за ово путовање нашао Мило 
 се беласао у даљини, и баш с те стране Жики се учини, као да чу неко дозивање.{S} Он ослушну б 
еда доле у запенушене таласе, окрете се Жики и заусти нешто да му рекне...</p> <p>У тај исти ма 
 износи је у шири круг.{S} Он се окрете Жики, рече му да иде одмах доле и да нареди људима, да  
ове речи, Перун одважно крочи напред, и Жики не остаде ништа друго, но да и сам пође за њим.{S} 
ко тешка искушења, и Перуну, а нарочито Жики, паде на ум да ту у близини остаје мртав човек, ал 
p>Међу тим сељак, место да пружи кутију Жики, он је диже према себи, понова загледа у монограм, 
ека, очима упита Жику о њему и разумеде Жикин поглед, који му је говорио: „наш човек“ с тога уп 
је волови слатко-млаве.</p> <p>Ова шала Жикина поврати Враничића из његова кратка заноса.{S} Оч 
евету од папради, који му је припремила Жикина нежност.{S} Ту је Црнојевић спавао и сањао:</p>  
ј близини.{S} На све молбе и наваљивања Жикина да похита мало, или да врдне куд год у страну Цр 
b n="663" /> — за то је мало марио и за Жикине опомене.</p> <p>Али потера се примицала; неко из 
ираше високо изнад главе Црнојевићеве и Жикине.</p> <p>Шта се у овом тренутку зби у души Црноје 
р он је био трећи у друштву — смејао се Жикиној жељи да буде во, с тога је Жика апеловао: „Је л 
мети Жика у себи.</p> <p>На скоро затим Жикину пажњу привуче ненадна светлост, што се појави с  
подару, како ти је?</p> <p>— Мало воде, Жико, па ће бити добро!</p> <p>Куршум је срећом омакао  
воме послушнику.</p> <p>— Како би било, Жико, да сиђемо до Дунава да разгледамо околину.{S} Мож 
ји баш у тај мах измени један поглед са Жиком.</p> <p>Жика пружи руку да узме кутију од сељака  
у.</p> <p>Па и поред све те уверености, Жику је непрестано дирало присуство Милојево; управо, < 
 у глухо доба ноћи превози преко Дунава Жику и његова друга Враничића, који није био нико други 
н загледа непозната човека, очима упита Жику о њему и разумеде Жикин поглед, који му је говорио 
{S} После подужа ћутања Црнојевић упита Жику.</p> <p>— Чини ми се теби је чика Милоје још од но 
/> <p>Чудан је удес пратио Црнојевића и Жику тога дана.{S} Цео су се дан гонили с потером.{S} О 
>Црнојевић закрвављеним погледом одмери Жику.{S} Овај продужи.</p> <p>— И ко ће нам веровати да 
 је страшни отров запалио у крви.{S} По жилама више не тече топла, млада крв, но растопљено, ус 
лицама пали крв и нагони је да кључа по жилама, док најпосле, на страшном огњу болесничке ватру 
лепих очију одскочиле му жиле као прут; жиле на врату набрекле и чисто <pb n="352" /> задуле; н 
ламичци већ почињу лизати кроз набрекле жиле, кроз које јури ускључала, згуснута, црна отровна  
ла рећи.{S} Ускључала крв јури јој кроз жиле и шушти, у слепим очима дамари бију као два чекића 
зраке и у крви нашој, сипа своју јару у жиле наше, зажиже огањ у срцу нашем, огањ на коме кључа 
 Преко чела и слепих очију одскочиле му жиле као прут; жиле на врату набрекле и чисто <pb n="35 
 генералове смрти, огледа се не само на житељству звониградском, него и у многобројним изјавама 
о са свога „упорства.“</p> <p>Његово је житије кратко.{S} Више од 10 година узастопце он је дол 
ли кућа, или му плане и изгоре саденуто жито у камари.{S} То свак жали, али нико не одобрава —  
чка рука направила везу на телеграфским жицама преко којих су начелник и министар стојали у вез 
, од које су један крај везивали с оним жицама што иду из јастучића од каучука испод кнежеве гл 
инама још ми се познаје, како сам се на жице нажуљио.{S} И ја мислим кад би отишао сад на алеју 
ану, све сам се више заплетао у некакве жице, које ми се обавише и око руку и око ногу, <pb n=" 
а не падох на земљу, већ ударим на неке жице, које ме јако нажуљише и чисто ме одбацише.</p> <p 
S} Додиривао <pb n="628" /> сам бакрене жице што су ишле од главе ногама и осетио сам да кроз њ 
ахуди, ја хтедох у два маха дигнути оне жице, али ме црна прилика преклињала да то не радим, за 
у <pb n="627" /> излазиле танке бакарне жице, те се спајале с другим пљоснатим јастучетом, које 
заглавио — Њега ухвате, а он само дрмне жицом ћесару или руском цару, па ни бригеша.{S} Сутра д 
м јаком стегом, каквим ужетом или чак и жицом те сам изгледао као дете у повоју, или као каква  
.</p> <p>Растислав је био погодио слабу жицу кнежеву.{S} У два три маха он га је јако похвалио, 
 застаде; ђенерал га је погодио у танку жицу.{S} Још од малена кнез је био свикао да радо слуша 
у опет давали кнезу у зубе неку бакрену жицу, од које су један крај везивали с оним жицама што  
и бејаху се упалиле и сијале су као два жишка.{S} Уз своју здравицу чича је казивао занимљиву п 
, осећала је како јој хртењачом пролазе жмарци.</p> <p>Кола су тутњала, све даље и даље, све да 
и овде.{S} Ове калуђерштине!{S} Па онај жмирави, риђи накарет Мелентије.{S} Неда ми проћи!{S} Ј 
алапљиво узе сисати и лизати крв са ње, жмиркајући очима.</p> <p>Крв, продера се ђенерал понова 
борно се испрси, заустављајући љуљушку, жмиркајући и погледајући мужу право у очи, она рече јет 
ветлост непријатно дирну кнеза и он узе жмиркати и замоли Кају да седну где год у заклон, где б 
њеној глави, госпођа Мона продужи своје жмурење и љушкање, док је међу тим муж развијао даље св 
ање зоби; то коњи својим снажним зубима жрвњају крупну суху зоб.{S} По где где чује се како коњ 
тичких начела, што није тражио никаквих жртава, никаквих напора за туђ рачун. — Хоћеш ли да си  
 задахом.</p> <p>„Мало по мало отрована жртва почне осећати да малаксава, да губи снагу, да ста 
и.</p> <p>„Тако ужасно онакажена, бедна жртва вуче се још неко време, а сваким даном све се виш 
ен, сасушен, испијен и спржен, те бедна жртва испушта помућену душу своју у најстрашнијим мукам 
ућа више не дишу, све се умртви и бедна жртва гаси се као догорео пламичак.{S} Страшна смрт!</p 
арко Пајић.</p> <p>Ово је била последња жртва страшне четворогодишње намесничке владавине.</p>  
убав њена.{S} Она је сва љубав, љубав и жртва.{S} Она је дала живот целом једном свету и она ос 
Tu es un agneau pascal</foreign> (Ти си жртва искупљења) — рече кнез.</p> <p>Каја се исправи: — 
своје уједињење народно, или ће постати жртва грабљивих суседа, ако остане овако мала и нејаке. 
, у коју ће стрмоглавце пасти још многе жртве, док се она једном испуни и поравни.</p> <p>Врани 
венчамо? зар то с моје стране нису биле жртве?{S} Али ја сам те волела и вољно сам их приносила 
 добра чинили и који су рад вас највеће жртве поднели.{S} Изгледа, као да вам је тешко трпети д 
 и две владалачке главе принесене су на жртвеник ове крваве распре и она Г је и сада онде, где  
пуна искуства.{S} Том разлогу ти си био жртвован.{S} Наравно, ко чини злочин, увек тражи некако 
ју он толико воле и за коју би увек све жртвовао?!{S} Какво је зло он њој учинио, он лично, или 
анима у држави, владаоци плаћају скупом жртвом — морају се добровољно одрећи ових права, које и 
о овоме другом имену вриједи принети на жртву оно прво. — Стидљивост је највећи штит невиности. 
га ће једна туђа суза нагнати да рад ње жртвује стотину корисних ствари.{S} Добар човек значи у 
калашност.{S} Један по један сеоски Дон Жуан поче износити целу болту своје љубавне поезије, и  
ло накисео задах и уздржан неразговетан жубор.{S} Ордена тада још није било, као ово сад, и тек 
ама и он је виче, зове, моли, он за њом жуди, он је тражи, он је хоће, он је чека —- или све то 
оизретка сретао по кога шетача, који је жудно као и ја гутао свеж, вечерњи ваздух.{S} Прођем по 
ци нису смели силазити у њу и ако су је жудно погледали.{S} Тамо су обрађена поља, тамо су путо 
ко продржа неколико секунада, гледајући жудно у њено лепо, зајапурено лице, он јурну главом стр 
 један осећај, прождирала га само једна жудња и растрзала га само једна једина, неодољива, неса 
еријални интереси уплећу у ово питање о жудњи за влашћу, ту би се могло рећи: ако међу либерали 
 помишљао, мисли и он, он с много већом жудњом погледа на твоју круну, но што сам ја то икад чи 
а с једне лепе звезде, и ону страховиту жудњу, која тако топло разгрева груди, и ону наду, ону  
ване вочиће, вичући из свег гласа „ојис жујо, ојис бељо, а сад, а сад, а сад!“</p> <p>Слабачки  
p>По тесним и кривим улицама Звониграда жуљале су силне гомиле света.{S} Жене; деца, људи, <pb  
пећу њине сухе кости; осећао је како га жуље њине разголићене, коштуњаве руке.{S} Ледена студ п 
: „Ете, господине, запао ми камен па ме жуљи.{S} Хоће ногу да ми осакати Морам да га истресем.“ 
жим на некаквим даскама.{S} Даске су ме жуљиле, а несносан бол пекао ме је по целом телу.{S} По 
 прекиде је муж намештајући јој јопну и журећи је да што пре иде — добро, кад се нађемо у тој б 
уху, све се то мешало, тискало и некуда журило.{S} Капија на дворској авлији изгледала је као л 
талежу.{S} Оне прођоше поред мене веома журио и то обиђоше једна с једне, а друга с друге стран 
е и нарумењене, а одевене по најновијем журналу.{S} По нека вила била је и брката, а њино вилин 
 и неких поступака пуковникових: његове журне и загонетне женидбе с Кајом (рођаком кнежевом), п 
а такој раскрсници, да стоји пред таким журним, неодложним избором.</p> <p>На једну страну вукл 
атко спусти дете с крила, нагло устаде, журно крочи вратима, у намери да одмах извиди целу ову  
па брже боље сваки трчи на своје место, журно седа за сто и одмах разврће ма какву хартију, сам 
борави целу своју измајсторисану срџбу, журно се окрете мужу и зачуђено, чисто преплашено прого 
у најлепше боје.</p> <p>По равном путу, журно поправљеном и нарочито за кнежев пролазак спремље 
а само чистио, а скоро читав месец дана журно спремао Орловац се најпосле „успособио“ да прими  
да прво човека пријави — рече Растислав журно и нагло пође вратима.{S} Но као да се на један пу 
нао само толико, да ме на, колима некуд журно возе.{S} Колико сам могао разабрати у колима је б 
иља, шта је то било? — понови он питање журно и чисто плашљиво, јер не толико речи већ забезекн 
 оживљавати.{S} На све стране видело се журно спремање за пут.</p> <p>Растислав се зачуди кад в 
ти.{S} Оне промакоше поред мене и одоше журно даље, а ишле су упоредо и у корак, као што иду во 
ени! — рече Лепша усплахирено, намичући журно мараму на врат.{S} Јао, слатка моја, ја овако наг 
ва три пут махну руком, и млађи ађутант журно некуд отрча.</p> <p>Не потраја дуго, а млађи ађут 
пошто је мало ћутнуо.</p> <p>- Много си жустар, момче!{S} Убио би га!{S} А зашто би га убио?{S} 
ре коње.{S} Калдрма загрме под колима и жустрим ударима коњских копита.</p> <p>Окупана, намирис 
 пуковник нерешљиво.</p> <p>Ката устаде жустро и оштрим покретом руке смаче велику, црну мараму 
ај!...</p> <p>После ових речи, Лепша се жустро окрете од Мутимира; баци на сто писмо и фотограф 
Зар ја нисам углађен — викну млади кнез жустро.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Pardon</foreign 
ђе десетак минута.{S} На један пут кнез жустро диже главу и упре у доктора свој помућен, разрог 
просипала се кроз прљаве прозоре мутна, жута светлост, падајући на нечисту звониградску калдрму 
ти.{S} Хоћу да реновирам мали салон.{S} Жута свила!{S} Све ће бити од жуте свиле.{S} И <hi>брат 
салон.{S} Жута свила!{S} Све ће бити од жуте свиле.{S} И <hi>брату</hi> сам показивала; и њему  
ленкаст, или плав мундир, ишаран многим жутим гајтанима и тракама, с калпаком на глави.{S} Прат 
дно.{S} Дакле сто жутих дуката лек, сто жутих дуката ћутање.</p> <p>- Е, да неће то бити много. 
е на цену Ката се поправи:</p> <p>— Сто жутих дуката лек.</p> <p>Пуковник је прекиде: „Какав ле 
пет дана.</p> <p>— А цена?</p> <p>— Сто жутих дуката, господине пуковниче</p> <p>— Пуковник кли 
велимо лек — све је једно.{S} Дакле сто жутих дуката лек, сто жутих дуката ћутање.</p> <p>- Е,  
цем.{S} Нешто су ми сувише побеснели ти жутокљунићи.{S} Размазила их моја трпељивост, па су уоб 
, набрчкана, смежурана кожа добије црно жуту, скоро пепељаву боју.{S} Зуби се прво почну клатит 
тио; море зна и Бог шта је 400 све суха жућака, па се све цакли као сунце...</p> <p>— Море ви,  
ан да буде; <pb n="653" /> триста је то жућака... хеј!“ Још је потери казано како изгледају зли 
од лампе мешали су се и градили некакву жућкасту, прљаву, непријатну светлост, која се разливал 
>створове</hi>“ (како он вељаше у шали) за своју душицу. </p> <p>Истина, Синђа је била Пави рођ 
{S} Рећи отворено: „тога и тога волим“, за њу је то и сувише просто.{S} Она се бави знате само  
 куруру).</p> <p>„Дакле онаквих отрова, за које се ви нарочито интересујете, поглавито с особин 
за 3 нове прошевине, за 2 браколомства, за 2 развода брака, за 4 случаја домаће кавге и заваде, 
 Тада би се примање пренело на другога, за какву страну фирму — примети Растислав.</p> <pb n="5 
ићу, а од њега ]е дошао амо.{S} С тога, за какав музеј, нарочито за коју од чувенијих породица  
м окрене ствар на шалу.</p> <p>— Та да, за медведа, управо за медведа, и није ништа друго да ме 
А за тебе, за тебе, Лепшо, лепото моја, за тебе анђеле, рају, мило срце моје, за тебе бих дао к 
 за 2 браколомства, за 2 развода брака, за 4 случаја домаће кавге и заваде, где је у 2 случаја  
зврсности либералних политичких начела, за која је и мало час ломила против конзервативаца свој 
ише се друмом из Јеленика кнежева кола, за њима су ишла још двоја кола, а око њих било је некол 
 породица; после родбина, ближа и даља, за тим пријатељи, па околина, па општина и т. д.</p> <p 
рилике за извршење њиних заветних жеља, за повраћај династије Црнојевића.{S} Конзервативце треб 
 учитељ.</p> <pb n="114" /> <p>— Збиља, за што сте ви управо били осуђени.... је л те, ви сте б 
астиславе, кад мислите да ће ова земља, за љубав неколико недоучених ђака, са швајцарских униве 
“</p> <pb n="416" /> <p>— За што чудна, за што чудна, господине мој!{S} Не волем да ме тако зов 
га је и уграбљена; за њега је доведена, за њега је све зло учињено.{S} А и ко би смео тако што  
а се осећала сама, напуштена, несретна, за навек изгубљена, одсечена од друштва, у коме <pb n=" 
н и осуђен — <hi>четири године затвора, за увреду владаоца.</hi>!{S} Пријатељи, који су отишли  
.{S} Она је жалила, туговала — али шта, за чим?{S} Она се радовала и надала — али чему?{S} Како 
 тежњама које су се јављале код Кугића, за оно мало времена док је био министар.</p> <p>Тако зв 
ме друштву угледа и нека свештена лица, за која никад није могао мислити да се мешају у политик 
 њим.</p> <p>- Куда ћете, г. Растислав, за што не седите?</p> <p>- Ви са мном можете имати само 
њој рекао.</p> <p>— Па шта сам ја крив, за Бога!{S} Најпосле то је само био говор, још ништа ни 
тада био неспособан за сваки други рад, за сваку другу мисао, сем једино да се припије уз њу, д 
 најслађа медовина.</p> <p>— А за тебе, за тебе, Лепшо, лепото моја, за тебе анђеле, рају, мило 
олела.{S} Хтела је да бежи из ове собе, за коју су биле везане толике слатке успомене, а опет ј 
личних особина, таман подесних за људе, за време и прилике у којима је живео, дочеле су оно што 
 напори већ постоје.{S} То једино може, за овај мах, сузбити конзервативце, иначе од њих прети  
 потресена и узбуђена.</p> <p>— Шта је, за бога? — упита Каја.</p> <p>Кнез је хтео да говори са 
и издваја? што се гради боља но што је, за што се онолико устезала да почне долазити њој — Мони 
 си да будеш виши од људи, браће твоје, за то си осуђен да погинеш од руке сина човечија!....</ 
е траве.{S} Напред је ишао чича Милоје, за њим Враничић, а за овим Жика.{S} Већ су тако били пр 
, за тебе анђеле, рају, мило срце моје, за тебе бих дао круну, царевину, Александрову царевину, 
те људе, да видим шта хоће они од мене, за што ме онолико траже и што ме гоне?...{S} Не, не ћем 
а је данас дознала за 3 нове прошевине, за 2 браколомства, за 2 развода брака, за 4 случаја дом 
/p> <p>Белини стаде за тренут да дахне, за тим продужи: „Ја сам ишао све даље и даље напред.{S} 
 рачунаће нас за политичке кондотијере, за спекуланте, најамнике, који служе свима странкама, а 
чекати док једно дете подрасте и сазре, за што ће требати још бар десетак година; скупљате људе 
рством штетио озбиљне државне интересе, за које „и <pb n="388" /> пред људима, и пред Богом, и  
“ А вама ће бити тешко да се оправдате, за што од дечака, који је дошао у ваше руке мек као вос 
изиђе пред очи цео живот њенога Никице, за последње 2—3 године: његове ноћне теревенке с друштв 
олико тренутака гледао га је нетремице, за тим рече: </p> <p>— П. Ц. <hi>Перун Црнојевић</hi>!. 
да буде везано, но један крив да утече, за што ко је невино везан, лако се може одрешити, а кад 
сле све онако да учине, како се нареди, за што изговарање никоме неће помоћи.{S} Ми се прикучис 
бише у даљини и ја сам у мрачној алеји, за неко време, назирао само њине нејасне контуре и црне 
ћи се уз њега. — Није ма ништа!{S} Али, за бога, Рале, како можете тако говорити о том јадном д 
тили су дубоки, тужни и дирљиви уздаси, за којима се на скоро чуше и саме речи.</p> <p>Прво про 
 човека, кога је милина било погледати, за 5—6 месеци постаје ругобна старачка наказа, коју је  
 <p>— Само с врагом немој шалу збијати, за што... хм!... е... е... ј, може те он опкорачити где 
ни!{S} Како можете тако што и говорити, за бога, оче прото?{S} Јух, јух, јух!{S} То је нешто ст 
та, као да се предомишљала шта ће рећи, за тим настави живо:</p> <pb n="372" /> <p>— Ах, да!{S} 
овде шта ми жене можемо баш у политици, за коју нам не признају ни најмање способности — заврши 
ада до Јеленика 5 је километара! значи, за сахат прелазим 30 километара!</p> <p>— <foreign xml: 
црна прилика преклињала да то не радим, за вас ће, вели, бити горе.{S} Тако се продужавало док  
<p>— Не уздишем ја за њима но за собом, за худом и црном срећом мојом.</p> <p>— Ене!{S} А што д 
много тајних отрова, с чудним дејством, за које цивилизован свет не зна ни шта су ни како се сп 
 гушање с једним младим, туђим човеком, за кога сви веле да је велики господин.{S} Радо је хтел 
а вас преклињем не наглите с поступком, за који ћете се доцније узалудно кајати и вајкати.{S} Ј 
ла голема по новом устану, направљеном, за време кнежева малолества.</p> <p>Неуспех због случај 
 није.{S} Та ја нисам био луд ни пијан, за бога, г. конзуле.{S} Као што сад гледам овде себе и  
ако неколико тренутака нем и непомичан, за тим продужи.</p> <p>— Велики кнез, славан човек, муч 
пријатељ није био нико други до мајмун, за којим доиста одмах сви и потрче.</p> <p>Мајмун је би 
м својим — дознала је за једно убиство, за један покушај тровања (љубазница љубазника). — Најпо 
бодоумне народне струје, а намесништво, за четири године своје владавине, направило је од ње ба 
Што си плакала?{S} Збиља, стрина Синђо, за што је Пава плакала?</p> <p>— За што?{S} За то што ј 
орио, он није само псовао, он је и био, за то су га и слушали.</p> <p>— Зар би Ваша Светлост хт 
</p> <p>Кнез застаде, подуже се мислио, за тим рече:</p> <p>— Дакле све што долази после догађа 
изручи сад на један пут све — и баш то, за што би се могло мислити да ће покварити делу ствар,  
 бити!</p> <p>Кнез изговори ово срдито, за тим узе хлеб, што му бејаху послали, и баци га на ст 
лупача!</p> <pb n="378" /> <p>— Па што, за бога, мећете такве људе око њега?{S} Што му не дате  
} - Него знаш шта, Лепшо, што јес, јес, за цело сте пишкин деца!{S} Оно има, има брзо; знам неш 
ерно; око почиње реагирати на светлост, за сахат, два најдаље, кнез ће се пробудити...</p> <p>Д 
сну га по једром, још зажареном образу, за тим га оберучке узе за рамена и полако изгура у салу 
а поврати гласна вика у близини.{S} Ту, за првим шумарком, чуо се јасан мушки глас где дозива д 
стадоше на једном месту и као да су ту, за неко кратко време, нешто радиле.</p> <p>Белини стаде 
ји је такође пратио кнеза на овом путу, за сад је јахао у непосредној близини кнежевих кола.</p 
n" /> <p>После сјајна дочека у Орловцу, за сутра дан био је спремљен излет у околину.</p> <p>На 
а, „нарочито“? — примети кнез.</p> <p>- За то — што сте ви још млада, неутврђена династија.{S}  
е сад?</p> <p>Кнез га пресече:</p> <p>- За вас, господине ђенерале, свршена су сва питања.{S} В 
Чудне бруке!{S} Ратко продужи:</p> <p>- За мајмуном послати су били жандарми да га траже.{S} Те 
 он примети полако, учитељски:</p> <p>- За сваку је осуду и сажаљење оно што се синоћ десило.{S 
 у Пламеновцу био суров човек?</p> <p>- За моје време изменило их се тројица милостиви господин 
и напишите расправу... за... ха.. ха... за француску академију, ха... ха... ха!</p> <p>Г. Маври 
вно предавање, или напишите расправу... за... ха.. ха... за француску академију, ха... ха... ха 
 женске чисто утурише ову трећу у кола: за тим се попе и једна од њих две (друга се <pb n="56"  
од кнеза је!{S} За њега је и уграбљена; за њега је доведена, за њега је све зло учињено.{S} А и 
по именце распитивао за околне кметове; за сувоборски пут, који је још пре три године измерен,  
најпосле ишчитавао је судбину из књиге; за све то плаћало се цванцик и пар чарапа.{S} Ко је жел 
роживети у њему?....</p> <p>- Па, може; за што не?... ево, узећемо овога и метнућемо га међу на 
планове.{S} Он неће гледати на партије; за њега су једнаки сви балканиски грађани, који часно и 
 се успело да обећа долазити на јаузне; за што је најпосле Мона морала ићи њој у посету два пут 
 се обријао и дотерао своје бакенбарте; за тим је потрошио скоро по акова воде умивајући се, пе 
ла сам га за хоџу — прошапута она Пави; за тим додаде гласно: „Хајдемо онамо!“</p> <p>- Још там 
p> <p>Кнез поћута мало после ових речи; за тим настави, не отварајући склопљене очи:</p> <p>- К 
е речи црномањасти младић штуче у мрак; За тренутак и он је већ био прикривен под кнежевим проз 
ју „дужност“.{S} Име је било непознато; за тога шипарца нико није знао.{S} Свет се зачуђено зап 
аци кроз отворен <pb n="362" /> прозор; за тим извади мараму, обриса прсте, обриса уста, дотера 
сипа, па како тада, тако стоји и данас; за буквоглавски поток, који је оставио своје корито, па 
исмо један пут; прочита га и други пут; за тим га окрете, загледа рукопис, адресу и потпис „јед 
, доведи Перуна Црнојевића у Балканију; за ту услугу ја ћу пред тобом спалити ово писмо.</p> <p 
а почне долазити њој — Мони — у посету; за што је било нужно водити, читаве месеце формалне дип 
 предложити да те бирамо <pb n="454" /> за нашег почасног члана — смејала се Мона, тапшући кнез 
 људима, да их придобије <pb n="407" /> за своје кућевне пријатеље.{S} Причало се како је некак 
 ми, кад је мало повучем <pb n="218" /> за руку, а ја све стрепим да јој се што не откине за шт 
знајете ли ви мене?{S} Е? познајете? а? за што не говорите?</p> <p>Јела је до сад ћутала; сад у 
авам два дана и две ноћи узастопце?!{S} За тим се окрете министру: — ходите ближе; и, показујућ 
е било, срам те било, роспијо једна!{S} За то сам вукла твоје по... пелене и брисала твоја...?{ 
одно знај да јесте!{S} Код кнеза је!{S} За њега је и уграбљена; за њега је доведена, за њега је 
се удварају само да ме боље преваре!{S} За што ме пуштају сама!{S} Пуста шума, пусто поље.. пус 
ез говори ономад оне загонетне речи!{S} За то ја опажам где ме баба од неко доба онако чудно по 
сан! ја у овоме тренутку пристрасан!{S} За што, кнеже?{S} У име чега?{S} За какав рачун?{S} За  
рал чисто зачуђено.</p> <p>— За што!{S} За то што сте хтели отровати свога кнеза.{S} А како?{S} 
а. — Зашто!{S} И ти још питаш зашто!{S} За то, што си кукавица, шерет, притворица...</p> <p>Леп 
за што онда напуштати власт из руку!{S} За што добровољно отурати од себе једно средство које т 
ј ти, брате!{S} Пази ти шта говориш!{S} За таке речи ја ћу тебе сад ухапсити!{S} То је лаж! — о 
огата природа!... широко изобиље!...{S} За једнога човека овде има свега, а божанске љубави има 
 да „гоне хајдуке што убише човека“.{S} За оном десеторицом наступаће и остала потера.</p> <p>П 
сти своје тврђаве од турских посада.{S} За то га је покојни кнез Страшимир нарочито одликовао.{ 
м гласом, но што је до сад говорила.{S} За тим поправи мало хаљину око врата, махну руком преко 
 свеће и метуше их на крајеве стола.{S} За тим обе особе седоше за сто и нада мном се отпоче фо 
 ђенерал с лаким осмејком на уснама.{S} За тим продужи:</p> <p>— Кад сам се одлучивао на тај ко 
спремљене ватре по уличким угловима.{S} За мало, па се чаршија претвори у читав пожар.{S} Дуж ц 
ош једном прелети очима преко писма.{S} За тим скочи живо, као девојчица од 16 година, дохвати  
но упита за здравље његових укућана.{S} За тим се окрете Растиславу:</p> <p>- А? ти си јамачно  
с <hi>духом</hi> свога министровања.{S} За то су потребни лични састанци и лични разговори и об 
евим колима, јахало је два гардиста.{S} За тим су долазила кнежева кола, красан интов, запрегну 
сам га први пут чула из твојих уста.{S} За што је то?</p> <p>Мутимир се намршти — Немој ме о то 
 угледног трговца Степе Симеоновића.{S} За тога се човека одавно зна да он и душом и телом прип 
еше разилазити од пуковника Врбавца.{S} За четврт сахата одоше и последња кола.{S} Кнез је отиш 
им годинама она је била и тровачица.{S} За то је и на робију осуђивана.</p> <p>— Пре једно шест 
не хтедне лепим начином вратити дуг.{S} За тај случај веома би незгодно било вући се по суду.</ 
 јаузн, деца омлатише забрањен плод.{S} За пет минута, рођена моја!{S} А? шта велиш?!{S} Ништа  
дајство.{S} Биће склопљен војни суд.{S} За три дана ви ћете бити суђени, осуђени и као велеизда 
најнужније писмене и усмене наредбе.{S} За тим је сео на коња и, у пратњи два коњаника, отишао  
лизу памети; то се управо само каже.{S} За што би се иначе господин пуковник толико интересовао 
љу, он се упути право у своје одаје.{S} За њим пође доктор и млађи ађутант.{S} Кнез узе доктора 
ој кући — па то нико и не истражује.{S} За то зна и кмет; често је то у кући његова најближег к 
еран да ту дочека ове позне путнике.{S} За мало и коњици стигоше; топот на једном престаде, они 
ла „фаше“, а недавно су се помириле.{S} За њу је Мона данас чула да ју је муж жестоко истукао и 
шта!{S} Какве су то бајаги скрупуле.{S} За што узимати ствар тако с трагичне стране?{S} Зашто с 
сашили и окрпили грдне, дубоке ране.{S} За тим је кнез био изложен да га народ види и да му ода 
н у првом реду да се о себи побрине.{S} За тим долази породица; после родбина, ближа и даља, за 
аљда читаво по сахата, не мичући се.{S} За тим протрља лице шакама и опет се наже над некакву х 
 ти озбиљно кажем: ви грдно грешите.{S} За што држите кнеза као тако покварена и пропала човека 
 да би се могле назвати златне душе.{S} За њих не приања порок, као што се рђа не хвата за злат 
ручак“, као што се изразио сам кнез.{S} За столом се остало до 3 часа; здравицама није било кра 
и долазила — мислила је Мона у себи.{S} За тим додаде гласно: „Ето ти женска постојанства“! <pb 
агласком који моли и уједно се мази.{S} За тим додаде, шапћући Мони на ухо:{S} - Она се сирота  
но је.{S} Доктор прибеже философији.{S} За тили часак њему пролетоше кроз главу ове мисли:</p>  
аде иза стола а за њим и сви остали.{S} За столом их остаде само пет шест: двојица су спавала,  
 је ту било неке злочиначке замисли.{S} За што да вас одведе баш у ону блудничку кућу?{S} И отк 
 оправдам.{S} Али све су то софисми.{S} За све ствари и поступке има само једно право <pb n="33 
 стражу; на трећој су били задржани.{S} За тим је дошао човек с белом маском, везао им очи и по 
отере ено пред нама у првој планини.{S} За по часа, најдаље бићемо им у рукама. </p> <p>— Па?{S 
 књажеву слику у природној величини.{S} За тим су прилазили редом и сваки је забо слици у груди 
лика стаклена чивија брзо се напуни.{S} За тим прободена прилика кнежева посрте назад и паде на 
акво црно сандуче, опет пуно ствари.{S} За тим су приступиле послу.{S} Кнеза су испружили по ле 
 знао како би друкчије и могло бити.{S} За дежурнога није више било никакве сумње.{S} Старац је 
ан.{S} Но и томе ће скоро бити крај.{S} За који месец ја ћу постати пунолетан и примити пуну књ 
ела, но и по душевној лепоти својој.{S} За ово годину и неколико месеци, од кад смо је последњи 
зом оставио је на њему дубок утисак.{S} За ова три дана он је био опорављен од физичка потреса  
да не дођу у интимни додир с кнезом.{S} За сада то су сматране као две најважније ствари.</p> < 
испресецана ниским врбовим чечваром.{S} За овим се беласала широка, <pb n="519" /> глатка бразд 
ки пандур; Ралека је већ био оборен.{S} За руке и за ноге њега су већ вукли да га избаце напоље 
ни докази, које већ знате — рече он.{S} За тим пружи кнезу малу кутију од црвена плиша. — Овде  
ткопан и нађен жив, и ако јако опао.{S} За све то време на гробу је чувала јака стража, а с њом 
И Растислав се с многима разговарао.{S} За тим је кнез био послужен; послужена је и цела свита. 
и не иде у главу, — поче опет Ратко.{S} За начело напустити државну службу, или допустити да те 
ћам.{S} Мени је ово из срца потекло.{S} За то ти опет велим: од срца ти хвала.{S} Но да оставим 
га је још дуго гледао немо и хладно.{S} За тим се окрете своме ађутанту, узе од њега кључ и реч 
ре бацаш“ — рече жбир чисто радосно.{S} За тим духну у пиштаљку, два жандарма одмах дођоше.{S}  
Раткову саслушао мирно и равнодушно.{S} За тим настави, осврнув се Ратку:</p> <p>— Чујеш, звао  
новника тражи рад, ред и послушност.{S} За прошлост никога неће ни глава заболети, а за будућно 
да изволите ми саопштити вашу тужбу.{S} За <pb n="311" /> што ме кривите?{S} Шта сам вам ја учи 
само мајушан отвор код уста и очију.{S} За тим је тако увијени дервиш сав опшивен у платно; на  
на Синђу.{S} Пава је дакле у конаку.{S} За њих је то ван сумње.</p> <p>На уласку у конак пресре 
{S} - Збиља! кад помену твоју мајку.{S} За што ти не волиш твоју мајку; чак причају да је ниси  
 могло бити сметња кнежеву проласку.{S} За њима, но ближе кнежевим колима, јахало је два гардис 
трпљење најбољи друг у сваком послу.{S} За тим је продужио казивати да су сви ту, да их је преш 
ледали у Враничића и његову дружину.{S} За тим један од сељака викну:</p> <p>— Еј, буразере, ко 
 Мутимир, зачуђен, застаде у ходању.{S} За један тренутак владала је мртва тишина.</p> <p>— Мут 
ан!{S} За што, кнеже?{S} У име чега?{S} За какав рачун?{S} За какву и за чију корист?{S} Треба  
е?{S} У име чега?{S} За какав рачун?{S} За какву и за чију корист?{S} Треба па мени што?</p> <p 
да ли је свет миран, или се узрујао?{S} За тим; заповеди да му се спреми коњ и да му донесу пар 
} Убио би га!{S} А зашто би га убио?{S} За то што хоће да усрећи једну девојку, и њу и све њене 
то је Пава плакала?</p> <p>— За што?{S} За то што је луда!{S} Место баш данас да пева и да хвал 
њим и око њега збивало <pb n="663" /> — за то је мало марио и за Жикине опомене.</p> <p>Али пот 
а сва уста шапуће: „Перун Црнојевић!“ — за то име знају сад већ и деца сељачка.{S} А то се све  
а није крочила на балканиско земљиште — за што би, дакле, овај свет имао да га мрзи, да га смат 
к примам као милост од Ваше Светлости — за што иначе....</p> <p>— Шта би било иначе? пресече га 
; морално, неморално; узвишено, ниско — за њега су то били само разнолики изрази за ствари које 
рекао „жено..!“</p> <pb n="416" /> <p>— За што чудна, за што чудна, господине мој!{S} Не волем  
е врлине.{S} Каква бесмислица!</p> <p>— За што је проклет, осуђен и проглашен као стидан и низа 
з њега и преко његове наредбе!</p> <p>— За њега!...{S} Море, несретници, ви ћете пропасти ако т 
S} Он и незна шта је рекао!...</p> <p>— За што, Ваша Светлост? — знам, рече Маврикије кнезу, ко 
или као каква мисирска мумија.</p> <p>— За име божије, господине маркиже, је ли могуће да се св 
ах кретати одавде — поче Жика.</p> <p>— За што?</p> <p>- Опкољени смо са свију страна, господар 
/> <p>Врбавац опет узе ходати.</p> <p>— За то мени кнез говори ономад оне загонетне речи!{S} За 
то и сам незнам шта да мислим.</p> <p>— За бога, да то није био какав жив сан, то ваше хватање  
— рече ђенерал чисто зачуђено.</p> <p>— За што!{S} За то што сте хтели отровати свога кнеза.{S} 
 ћеш ти — вајкао се Црнојевић.</p> <p>— За ме не брините, ја ћу се промаћи и без тога, само да  
Синђо, за што је Пава плакала?</p> <p>— За што?{S} За то што је луда!{S} Место баш данас да пев 
— Именујте ми тако једно лице?</p> <p>— За што не!{S} Ако хоћете и два — рече кнез, и доиста им 
} А?{S} Шта велиш?{S} Може ли?</p> <p>— За што не! — прихвати госпођа.</p> <p>— У осталом кнез  
обро!{S} Кад ми можете донети?</p> <p>— За пет дана.</p> <p>— А цена?</p> <p>— Сто жутих дуката 
 и прошапута „хм! тако!{S} То ти знаш!“ За тим се окрете домаћину:</p> <p>— Што, бога ти, госпо 
ече: „О, кандило му, како ли ћемо то!?“ За то време једном је руком витлао шешир, а другом заче 
ињали да је била позната као „лиферант“ за „отмјену класу“.</p> <p>Не потраја дуго, отвори се к 
оја је опет била позната као „лиферант“ за сву „отменију класу.“</p> <p>Ове мрачне фигуре, допу 
 тако одјекну и последњи глас „љета“, а за тим продужи се куцање, које још раније бејаху отпоче 
цепа ми фистан, викала је једна баба, а за тим је прикупила у шаке оцепљену полу и опет трчала  
ада, устаје и опет бежи, и опет пада, а за њом пуцају; куршуми јој звижде око <pb n="291" /> уш 
кама, остаде тако неколико тренутака, а за тим протрља очи, скочи, стаде пред кнеза, погледа га 
ладе, још као децу од десетак година, а за жене узимају им обично зреле девојке од 18 до 20 год 
 старога оца, владао неколико година, а за тим био убијен, као што смо напред видели.</p> <p>Ал 
па у крајњем случају и до 100 дуката, а за те паре може купити 20 Синђа; купити им и душу и тел 
S} Одмах за њим ишао је г. Растислав, а за овим остала свита.</p> <p>Чим се кнез указа, начелни 
аслуша мирно овај протест пуковников, а за тим продужи, као да није ништа ни чуо.</p> <p>— Има  
жеву химну.{S} Музика је ишла напред, а за њом четири дуга реда с буктињама.{S} Две певачке дру 
 где с разних страна силазе у урвине, а за тим их нестане у мрачним, подземним ходницима.</p> < 
је управо под собом чуо неко шушкање, а за тим и притајено стењање.{S} Кнез и нехотимице сав се 
>— Кажите ви мени само шта ви желите, а за отров — то ви не брините.</p> <p>— Па, ја вам ето ка 
ме до лудила доводи — рече г. маркиз, а за тим настави: — Довде ми је, ето, цела ствар јасна, и 
дин опсова опет врло ружно француски, а за тим крупним корацима пређе преко собе, дочепа се вра 
долазили су разноврсни слатки ликери, а за особе с бољим апетитом, нарочито за мушкарце, спремљ 
ошлост никога неће ни глава заболети, а за будућност свакоме ће бити по раду и заслузи.</p> <p> 
уздахну и простења као тешки рањеник, а за тим, не отварајући очију, узе тихо, али јасно говори 
 али не сад одмах — одговори ђенерал, а за тим додаде: — Не сад одмах: то <pb n="323" /> није п 
а прва и прође.{S} Кнез прође за њом, а за њим уђе и Заре.</p> <p>Сад се сва тројица нађоше у ц 
омично на својим столицама у наоколо, а за тим упита оца:</p> <p>- Зашто, тата, ови начелници с 
чете, скинуо вам ципеле као и обично, а за тим сте сами закључали врата изнутра и легли.“</p> < 
 Растислав, загледајући у свој сахат, а за тим устаде.</p> <p>— Зар је за вас увреда кад вам се 
овакав ред: послужи се само једанпут, а за тим се сва пива и јестива сместе на дугачак сто, где 
је ишао чича Милоје, за њим Враничић, а за овим Жика.{S} Већ су тако били прешли скоро целу пољ 
На то се чу мешкољење у другом гробу, а за тим пријатан али веома слаб старачки, женски глас пр 
увати, на то уложити сву своју снагу, а за остало оставити политичке странке нека теку себи већ 
у ни дању ни ноћу, ако га не познају, а за живу главу да не смеду непознатоме дати или продати  
о би мало и за обичну јавну женскињу, а за чедну Лепшу то је било доста.{S} И Мона то не говори 
"542" /> <p>Сељаци потврдише да јесу, а за тим узеше и сами запиткивати путнике о свему што их  
 Жика је то гледао скривен на дрвету, а за тим је поиздаље пошао за потером, док му тога дана,  
ма поред кнеза свога поуздана човека; а за друго - Растислав махну руком и ућута.</p> <p>— Чек  
ошћу.</p> <p>— Сад први пут чујеш!{S} А за што да тек сад први пут чујеш ствар која ти се под н 
тетних утицаја ветрогоњаста кнеза.{S} А за то нема боља и поузданија средства, но пустити га не 
су, заборављајући потпуно на себе.{S} А за све то тражила сам само једино: — твоју искреност, т 
онда мора бити онако како он каже.{S} А за Швабу вели, да то управо и није Шваба, но се само та 
као немоћним плачем нејаке макање.{S} А за тим он је ту растао и крепчао, под умереним зракама  
зи неко голицање, некакву топлоту.{S} А за тим?{S} Као оно човек коме би ненадно пао у руку зел 
 <p>— Шта да им кажем, г. докторе?{S} А за тим се одмах поправи и место „г. докторе“ рече „госп 
а, која ни ноћу не даш никоме мира! — А за тим продужи ходање по средини собе, разговарајући не 
оћете, протокол којим се ограђујете — а за тим има, да буде оно што бити мора: биће прокламован 
т, и његово среброљубље и још друго — а за такве погрешке прогнао га је.</p> <p>Растислав се од 
руји, као најслађа медовина.</p> <p>— А за тебе, за тебе, Лепшо, лепото моја, за тебе анђеле, р 
ломи ваздух.{S} Кнез устаде иза стола а за њим и сви остали.{S} За столом их остаде само пет ше 
еш бити срећан!</p> <pb n="344" /> <p>А за тим опет обори главу, опет опусти руке малаксало и т 
и мој је савет да се одмах изда наредба за полазак.</p> <p>- Е, чуда боже!...{S} То јест, не ма 
е лаж.{S} На против.{S} Прво је погодба за друго.{S} Нема добра владаоца без добра човека.{S} Н 
шке мисли како да се издржи мучна борба за насушни хлеб.{S} Њему приступи један преобучен жанда 
 одговорност носите, као што ће и слава за њих вама припасти.{S} Понављам, ја не знам како да р 
ред.{S} У проласку он дочепа Растислава за руку и стиште га грчевито.</p> <milestone unit="subS 
> <pb n="230" /> <p>Синђа напред а Пава за њом, уђоше на врата која им Срећко показа.</p> <p>На 
и и да није у реду да жена јавно запева за мртвим мужем.</p> <p>Само се на једном једином месту 
руком да и сам набави шињел, откупив га за добре паре.</p> <p>После овога Жика се придружи поте 
рзо приђе своме зачуђеном мужу и узе га за руку.</p> <p>Њене су руке дрхтале.{S} Растислав је у 
родна Скупштина <pb n="71" /> избере га за намесника.{S} Како се попео до тог врхунца, то нико  
поменик подигну, најпосле прогласиће га за свеца, а баци ће вечито проклетство на оне што су га 
ложена? срди ли се на њега? криви ли га за силовање? — у опште, кнез се интересовао свима ситни 
хотице потрча страдалнику и прихвати га за главу.{S} Он је то учинио тако механички, као што не 
ине.{S} Она устаде, приђе му, ухвати га за руку, повуче га мало на страну и гледајући му у очи, 
ти чичица у олињалом ћурчету, ухвати га за руку и рече:</p> <pb n="421" /> <p>Цео овај призор г 
езу прискочи ђенерал Врбавац, ухвати га за руку и рече му потресеним гласом:</p> <p>— Затворите 
, постиде се, притрча оцу, и, вукући га за рукав упита: која су ово господа, што седе овако у н 
и врати се Пави.</p> <p>- Питала сам га за хоџу — прошапута она Пави; за тим додаде гласно: „Ха 
суд историје, не би могао окривити њега за овај поступак са мном.</p> <p>Ђенерал застаде за тре 
="1" /> <div type="titlepage"> <p>КЊИГА ЗА ГРОШ</p> <p>НА ОДМОРКУ</p> <p>РОМАН.</p> <p>СИЛАЗАК  
ство.</p> <p>Радо је хтео да упита кога за савет, али то му се у писму изреком забрањивало.</p> 
им и рачуно сам да имам права и разлога за то.{S} С неког вишег политичког и државног гледишта  
е да су довољно далеко умакла, од онога за, њих загонетног чуда, онда се окрену, баце још један 
о исто друга су имена за младе, а друга за старије укућане.</note> <note xml:id="SRP18892_N4">А 
 две поле; једна јаше пред колима друга за колима, или најпосле цела гарда јаше остраг, као што 
аздвојну целину, да му се преда сва, да за навек свеже с њим и своју младост и своју срећу, сав 
мах да иде, да зажмури, да се преда, да за тренутак позна рај, а после?...{S} Она није знала шт 
онетно.{S} Она рече, како је главно, да за кнеза нема овде никакве опасности, а у природи ако н 
мна гомила, јер се беше разнео глас, да за кратко време долази кнез, мртав или жив, пошто је ја 
којима су могле обрнути сваког момка да за њима лудује.{S} Но као главну радњу водила је сад пр 
.{S} Цео свет само њега ишчекује, па да за њим пође у гору, у воду и да једним дахом одува цело 
 Ратку — Право вели, да је сироче, и да за њега нико не мари.</p> <p>— Е, право вели!{S} Његово 
им рукама.{S} Ви делате, па је право да за та дела и одговорност носите, као што ће и слава за  
p>У опште, Врбавац је осећао потребу да за неко време удали од себе и кнеза и Растислава, како  
а прилика заклињала се свим на свету да за вас нема никакве опасности; сва је ствар у томе што  
тници приближе кљусе дигне главу, гледа за тренутак оне хитре <pb n="140" /> коње, оне сјајне к 
е сваки трчи на своје место, журно седа за сто и одмах разврће ма какву хартију, само нек се на 
а и одскочила пуна недра) а ја бих онда за часак кући да сручим у мој сандук, па онда потрч нат 
.{S} Увериће га да је сад најбоља згода за рад и да ће народ за њим листом поћи.{S} Њих су тако 
рици.{S} Сад је дошла амо или да се уда за кнеза Мутимира, или, ако он то неће, она ће изаћи пр 
прага, Срећко рече: „Хајдете, ево овуда за, мном.“ И доиста обадве женске главе пођоше за г. ћа 
е госпођа Софија и значајно повуче мужа за руку — Лепша, знаш! — понови она још једном.</p> <pb 
ао девојчица од 16 година, дохвати мужа за десно раме, окрете га и рече живо:</p> <p>— Лево кру 
и ништа — одговора она, стискујући мужа за руку и приљубљујући се уз њега. — Није ма ништа!{S}  
није поднела <hi>позитивних</hi> доказа за своје тврђење и ствар је морала бити одложена, о чем 
дним именима, ви немате никаквих доказа за ваше клевете — продера се Врбавац,</p> <p>— Немам до 
 црном оквиру, а млада је узимала кнеза за руку, дизала му прст горе спрам огледала и питала га 
Говорећи то, црна прилика дохвати кнеза за руку и повуче га.{S} Мутимир скочи и пође, ма да је  
 <p>— Извини — рече он, хватајући кнеза за руку — Ја сам прекардашио.{S} Није ми то била намера 
х плавих, лепих очију лила је само суза за сузом, а она, бледа, тужна, гледала је у Синђу измуч 
 тек што сам крочио, неколико корака ја за једанпут запнем о нешто ногом и посрнем.{S} У томе п 
е бити дуго време овако у двоје, док ја за тренутак отпаднем до у кујну.</p> <p>Домаћица изађе, 
лижу пламенови.</p> <p>— Али шта сам ја за то крив!{S} Растислав, Ратко, Митрополит, сви су нав 
кати за мртвима.</p> <p>— Не уздишем ја за њима но за собом, за худом и црном срећом мојом.</p> 
тачно!...</p> <p>Кнез дохвати Маврикија за рамена и готово га догура до врата.</p> <p>Уз пут Ма 
е паре у џепу, с опуштеном сабљом, која за њим тандрче, а он корача немарно, озбиљан, дешперата 
војим одлучним погледом приковао Милоја за место, он би још тога тренутка утекао.</p> <p>Док је 
астислав одмах проглашује таквог човека за непријатеља династије и престола, и гони га до уништ 
е.{S} Они наиђоше; Враничић напред Жика за њим.{S} На сред моста Враничић застаде, наже се на о 
р нема толико других угледних чиновника за које би је кнез после могао удати — рече доктор.</p> 
мети.</p> <p>Растислав повуче начелника за рукав.</p> <p>— Ево, почните одавде — Он показа руко 
Од родбине нико не пусти јава да закука за покојником — јамачно с тога, што у овако високим кру 
рства и да му је она највише наваљивала за тебе.</p> <p>Растислав се лако поклони — Благодарим  
ересних ствари.{S} Нарочито се радовала за једну своју пријатељицу, с којом је дуго била „фаше“ 
 великој касарни војска је прокламовала за кнеза од Балканије младога Мутимира.{S} То је одмах  
о томе; друго она се вазда интересовала за кнеза Мутимира, вазда је жалила што његово васпитање 
а је утекла од мужа.{S} Даље је дознала за 3 крађе — на једном месту жена је поткрадала мужу че 
ла ухватити рачун, она је данас дознала за 3 нове прошевине, за 2 браколомства, за 2 развода бр 
 окрену с лицем дувару и тако је остала за све време њине гозбе.</p> <p>Један од присутних грађ 
 рај! — не иде.{S} Ја сам те амо довела за твоју срећу!{S} Ја баш нећу с тога понети свиле и ка 
ском двору.{S} Међу тим Лепша беше села за сто, на коме је пре њена доласка кнез Мутимир био ра 
 ову блудну кћер, која никако није била за моју околину.</p> <p>Дама је протестовала; она није  
м небу.{S} И лепа Пава као да је жалила за нечим из те давне давнине, а у једно као да се радов 
ла воља за говор.{S} Чисто му се лепила за језик свака ова реч.{S} Младић, код кога се тек био  
вршити нека операција, која би створила за кнеза суму од 10.000 дуката.</p> <p>- Да су дукати к 
т. ј. искрено се варала да је попустила за љубав Мони.{S} Међутим Мона је била начисто да долаз 
е опажамо само с тога, што су наша чула за опажање још и сувише груба....</p> <p>— „Као год што 
 и удесеторостручава.{S} Услуга је ишла за услугу: таст је зетовима плодио капитале, а зетови с 
„Недавно сам дознао од једног пријатеља за једну ствар о којој данас мучно да има ишта писано,  
 стварима, све му се више отварала воља за говор.{S} Чисто му се лепила за језик свака ова реч. 
n="398" /> ћемо се обратити вама женама за савет и помоћ, а сад молим те остави нас да грешимо  
канскога владара, Душана Силног, да има за то и писмене доказе и документа, која се налазе код  
а овде има свега, а божанске љубави има за све!....</p> <p>Кнез поћута мало после ових речи; за 
о око кнез и старао се да њега увек има за се.{S} Што је кнез бивао све старији и Растиславу је 
одговарам и богу, и господару, и људима за овај народ. — Вујадин махну руком поносно, показујућ 
наливеним, образима Лепшиним, по којима за часак нашараше читав низ црвених и модрих колутова.< 
то вам ваших калуђера; обратите се њима за таке услуге....</p> <pb n="235" /> <p>Блед као смрт, 
, ћата рече да немају ни трунке времена за дангубљење, и одмах позва кмета да иду општинској су 
рна прилика рече, да сад немају времена за дуга објашњења; доста то, кнез не треба ни чему да с 
 су женска.{S} Тако исто друга су имена за младе, а друга за старије укућане.</note> <note xml: 
а и данас, но наша модерна наука не зна за њих.</p> <pb n="101" /> <p>„Истина, и код нас има да 
дићских погрешака, прогласити њена сина за пропала и изгубљена човека, коме више ни бог ни људи 
ају прави узрок ваше смрти остаће тајна за народ.{S} Ви знате како дејствује ваш отров.{S} Стег 
 и смера.{S} То није могло остати тајна за његову најближу околину а нарочито за пажљива и опре 
ушом и срцем припада томе свету.{S} Она за њега живи, она би за њега сутра тако лако и тако рад 
м разговетно осећала — то је, да би она за тај један тренутак незнане рајевине дала све: прошло 
 жаљења.{S} Она не би могла дати рачуна за што и како, али она је сад веровала у оне отоичње ст 
 владала је нека чудна живост, необична за ова мирна, забачена планинска села, која обично оста 
?{S} И пошто је ствар сувише неприлична за њега, одмах сви одговарају. „Зар г. Врбавац; један п 
 позната у Звониграду са свог заузимања за женску еманципацију.</p> <p>Друштво се беше разбило  
о дувати, и загрејаност за време седења за столом, и капљице зноја, које су се једва опажале на 
у, што је било далеко, далеко од жаљења за ђенералом.{S} Од родбине нико не пусти јава да закук 
сам његов роб, ја сам готова на све, па за што ме онда карате!“ ...</p> <p>Јес, Пави је сад све 
алканиски, кад пирну с топле Адрије, па за непуну ноћ прохује чак у недогледне просторије немир 
академији, свега 2 часа недељно).{S} Па за што да ви професори не знате шта раде ваши рођени ђа 
ава да те своје планове извршимо.{S} Па за што онда напуштати власт из руку!{S} За што добровољ 
на ум да се рине на кнеза, да га дочепа за уво и да му пришије неколико врућих шамара - онако к 
лу песницама у главу, па је онда дочепа за кике и поче је дрмусати.</p> <p>— Јао, лоћо једна, г 
 скочи да брани кнеза и оберучке дочепа за косе једнога разбојника, а он јој наслони револвер н 
еру.{S} У опште, Растислав је имао дара за овака трагања.{S} У њему је пропао изврсан полицајац 
груди.</p> <p>Кнез се окрете и узе Зара за руку.{S} Заре је осећао да је кнежева рука веома вре 
дна сујеверна страха.{S} Он стиште Зара за руку и прошапута му:</p> <p>— Како би било да се вра 
м саветом, прокламовао младога Мутимира за кнеза балканиског.</p> <pb n="81" /> <p>Растислав је 
ubSection" /> <p>Проглас кнеза Мутимира за пунолетна владара балканиског извршен је с великим с 
а стављати, па ако нађем да без прекора за моју част могу одговарати на њих, ја ћу одговарати.< 
тражио никаквих жртава, никаквих напора за туђ рачун. — Хоћеш ли да си добар либерал Растислављ 
ије).</p> <p>Кнез радосно стеже доктора за руку и, теглећи се, рече:</p> <p>— И — их, докторе!{ 
овај свет имао да га мрзи, да га сматра за душмана, да га ставља ван закона, да га вреба с пушк 
вених редова, у којима се злочин сматра за обичну ствар.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
ађе на челу државних послова, он сматра за свету дужност да предузме све потребне мере, којима  
ар само у мојим рукама.{S} Колико сутра за ово писмо могу сазнати и други, и онда је све доцкан 
ли са мном шалу но можете проводити, та за то нисам — рече Растислав одсечно, поклони се и оде. 
е приања порок, као што се рђа не хвата за злато.</p> <p>Јела је одрасла у сред мрака и разврат 
аром по врату, и то је као нека наплата за партију.{S} Но овај пут шамар изостаде, а Маврикије, 
 изађоше.{S} Онај старији закључа врата за собом и мету кључ у џеп.</p> <milestone unit="subSec 
ок су услужне руке брзо затварале врата за њима.</p> <p>— Био сам у очајању, мислио сам нећеш в 
у собу и да га причекају, затвори врата за њима и окрете се хоџи.{S} Са стиснутим песницама над 
гом и изађе.{S} Растислав затвори врата за њом и врати се Ратку натмурен.</p> <p>— Не знам шта  
па јурну у побочну собу и затвори врата за собом.</p> <p>Кнез је ходао по соби и чекао.{S} Прођ 
Мона бајаги прекорно, затварајући врата за њим.</p> <p>Кад остаде сама с Лепшом у соби, Мона јо 
ави се пред судницом, он напред, а ћата за њим, носи <pb n="546" /> у руци некакву велику савиј 
цилиндру није ни помишљао да вуче кмета за тур.{S} То је учинио жандармски поручик, који се ту  
ци и знао је мало овај ред.{S} Он упита за дежурна официра и рече да имају код њега врло прешна 
су мало пре били с њима.{S} Перун упита за чича Милоја, али њега не бејаше нигде на домаки и на 
и се с њим и одмах га фамилијарно упита за здравље његових укућана.{S} За тим се окрете Растисл 
на кревет кнежеву руку, ухвати ађутанта за дугме од мундира, одведе га у други угао собе, и шап 
чекају — рече доктор, и ухвати ађутанта за руку, доведе га до врата и готово силом изгура напољ 
еома жалостан знак времена и ружна црта за кнежев карактер.{S} Растислав је тако рећи ономад сп 
због династичних ровења.“ На више места за те су ствари били окривљени први и најугледнији људи 
 су у староме дворцу, где је било места за све.{S} Сутрадан била је свечана аудијенција, где су 
 покушаји остадоше узалудни; ствар оста за тај мах, просто, необјашњена загонетка.{S} Но конзул 
изгуби у даљини, Жика стиште Црнојевића за руку и прошапута му: — И ако је негде задремала, наш 
— рече Жика нежно и прихвати Црнојевића за главу.{S} Зачуђено, разрогаченим очима, Црнојевић је 
ладу, слаткише, неколико врста колачића за умакање, а оделито од тога било је и разних лимунада 
лим телом прође нека језа, не од страха за себе, већ за свог болесника.</p> <p>— Јеси ли и ти б 
 безбрижном разговору, промиче гомилица за гомилицом, и све се стиче у широку кантарску улицу.{ 
ш празник.{S} Што би боље, одмах потрча за Турцима.{S} После се чу где припуцаше пушке, а мало  
а министар спољних послова г. Растислав за привремена вршиоца дужности.</p> <p>Мртвац је учинио 
нција — ви сте то и измислили тај устав за Балканију.{S} Сељак то не би тражио.{S} Сељак и не з 
сама „својеручно“ извезла „диван чаршав за часну трпезу,“ како је сиротици Јулки не само дала с 
 сан с очију; она му је одузела прохтев за јело, убила мир и спокојство душе његове, управо нап 
/> вештица“ као да постаје обичан назив за жене, пошто пређу неки број година.{S} Опаке пунице  
евном, Црнојевић је био туп и неосетљив за све што се с поља с њим и око њега збивало <pb n="66 
опажа у државним пословима.{S} Суревњив за влашћу Растислав се привикао да влада и заповеда апс 
присуствује на њој.</p> <p>Но као услов за то стављано му је да мора вршити све што се те вечер 
ашим рођеним столом; то је просто отров за децу!{S} И то није само случај код мене; не бој се.{ 
ао сваком приликом да закачи г. среског за његову простоту.</p> <p>Тако једног дана дође тај уч 
ве се то узимало као објашњене и разлог за односе госпођине с младим људима.</p> <p>— Људи дола 
едио да му се растури већ спремљен слог за лист.{S} Шта су они сањали, а шта им је остало!{S} А 
 побеђен — право је да погинем.{S} Улог за који се играло био је велики — једна круна и један п 
 говориле:</p> <p>„Ето, ми знамо да сад за нас настаје страшни суд!{S} Као рис разјарен, газда  
може ни мотком отерати!{S} Та то је сад за тебе, наравно, само за тебе, обична динаруша!{S} Так 
рошила војска.</p> <p>Но како је до сад за војску био набављач Хаџија, то су се два пашанца сав 
 се окрену, баце још један срдит поглед за кнезом и његовом пратњом, па онда продуже пасти.</p> 
љу своме млађаном срцу; један нов повод за стотине нових забава и задовољстава.</p> <p>После не 
допао, јер се у њему наглашује да народ за добра, која данас има, треба искључиво вама, намесни 
, државни принцип.{S} Ви позивате народ за судију, признајете му надлежност да <hi>он</hi> проц 
 сад најбоља згода за рад и да ће народ за њим листом поћи.{S} Њих су тако уверили „људи из нар 
арод, показати се ко је, и сав ће народ за њом поћи, као за законитом царицом.{S} Говорила је,  
рио сам кнез, и то час правећи примедбе за игру, час продужујући свој започети разговор.</p> <p 
слав се одвоји да изда потребне наредбе за брз полазак.{S} Кнез дозва свога ађутанта и нареди м 
з кујне, где је издала последње наредбе за јаузн.</p> <p>Она застаде за тренутак у сали да загл 
о пасти на ум, да и така места употребе за своје злочиначке заседе.{S} Нужник је био нарочито п 
оличине барута, у намери да их употребе за буну против династије.{S} Капетан је био мишљења да  
ово бунтовничко гнездо, ја ћу прво тебе за врат.{S} Кад си ти њихна посредница, онда ти све зна 
ивети, то ја знам!</p> <p>Радила је све за што се могло добити пара, али је увек некако умела п 
 да иде за кола.{S} Не наводећи разлоге за што, црна прилика је само уверавала да се не сме ни  
 док му тога дана, око подне, не испаде за руком да и сам набави шињел, откупив га за добре пар 
} У једном таком покушају, Лепши испаде за руком да прочита у писму ове речи:</p> <p>„...{S}По  
реме, нешто радиле.</p> <p>Белини стаде за тренут да дахне, за тим продужи: „Ја сам ишао све да 
ње наредбе за јаузн.</p> <p>Она застаде за тренутак у сали да загледа у саксији свој красни фик 
ле, и то је све...</p> <p>Сељак застаде за тренутак са својом причом, отпљуну на страну, обриса 
оступак са мном.</p> <p>Ђенерал застаде за тренутак, па опет продужи.</p> <p>- Да, нас смо се д 
> <p>Кнез мало заустави смех и пристаде за њим.</p> <p>- Куда ћете, г. Растислав, за што не сед 
ајвеће планине, где нема живе душе, где за њега не може бити големе опасности.{S} Само нека се  
 била уз њега.{S} А кад се народ поведе за другим вођама, онда ваш деда, без предомишљања, изда 
 пред момком, те се опет поврати и седе за сто, а момку рече немарно:</p> <p>— Каква је то госп 
 други с десне стране Кугићеве, он седе за сто и позва збор, да га саслуша.{S} Његов говор био  
рилика пође напред и рече кнезу, да иде за њим и да се ни чему не чуди и да ни од <pb n="590" / 
ратим у двор.{S} Наста питање ко да иде за кола.{S} Не наводећи разлоге за што, црна прилика је 
де је господар?{S} Је ли ово он што иде за тобом? — упита газда Милоје, а говорио је све тише,  
, видећи где сва њена мука хоће да буде за луду и да прође забадава, Синђа изручи сад на један  
 Кад је кнез поручио Растиславу да буде за 3 часа по подне готов, он одговори да је слаб и да н 
уму с влашћу, и какве су му биле побуде за <pb n="647" /> то — страх иди корист?{S} Обојица су  
ћи на ону страну куда Жика замаче, пође за друштвом не могући још да дође к себи шта ово би с њ 
на га; избруси хоџу и нареди му да пође за њим у манастирски конак; пандурима заповеди да понес 
ооде прве изгубљене битке.{S} Жика пође за њим радосно.</p> <p>Шта је даље било с ова два залут 
је у побочну собу.{S} Синђа и сама пође за Павом.{S} Срећко рече да пређу у другу собу и да га  
астислава, по намесниковој наредби пође за њим преобучен жандарм, да види где ће одсести и да м 
не остаде ништа друго, но да и сам пође за њим.{S} Ударише косом.{S} Одмичући се од овога кобно 
е дугог трагања, њему једва једном пође за руком те доказа, да у ствари ту нико није крив.{S} Д 
 ноктима.{S} Најпосле једном момку пође за руком те отвори крило прозорско, на што се мајмун ис 
а проћи, па прва и прође.{S} Кнез прође за њом, а за њим уђе и Заре.</p> <p>Сад се сва тројица  
ве своје прогласи за врлину, а све туђе за порок и грешење.</p> <pb n="85" /> <p>— Да, кажу, да 
њим, те одмах скочи из постеље и потеже за сахат да види које је доба.</p> <p>- Господару, ваља 
рех, напротив још се поносе тиме и држе за глупане оне који верују у анђеле и ђаволе, тако исто 
и држала главу у шакама.{S} Мона је узе за руку и повуче да јој скине шаке с очију.{S} У тај ма 
а довршити свој говор, Растислав је узе за рамена и потискујући је полако пред собом, говорио ј 
н, опипа јој руку до лакта, опет је узе за длан и, гледећи је право у очи, рече: </p> <p>- Богм 
ажареном образу, за тим га оберучке узе за рамена и полако изгура у салу.</p> <p>— Хајд тамо, п 
у се запетљали, Ратко им примети, да је за то посао у држави и подељен, што један човек и појед 
а пољу на <pb n="270" /> одговор, да је за путом, и мора полазити још ове вечери, а ствар је ве 
ети толико су јој привукли пажњу, да је за тренутак била заборавила где је, заборавила је и цел 
провео у земљи две недеље дана, и да је за тим у присуству друштвених изасланика откопан и нађе 
аљубио у некакву јавну женскињу и да је за њом дотрчао и у блуднички дом.{S} Газда овога дома н 
.{S} Он рече кнезу просто и јасно да је за повратак сад доцне, да су дружинске страже већ разме 
тиславе, који отворено исповедају да је за Балканију боља република но монархија.</p> <p>— А ви 
с малолетним слугом својим — дознала је за једно убиство, за један покушај тровања (љубазница љ 
ец дана после „катастрофе“, изабрала је за кнеза младога Мутимира — управо потврдила је још ран 
Од тог дана баба Катина кућа постала је за Јелу права тавница.{S} Баба Ката се решила да од сад 
 неких ствари, а црна придика носила је за њима некакво црно сандуче, опет пуно ствари.{S} За т 
руку, другом руком, с два прста, узе је за лепу, белу брадицу, наже се к њој и нежно јој заглед 
 примаче је Јели, седе крај ње и узе је за руку.</p> <p>Јела је још једнако стајала крај прозор 
е сам својом руком испио отров, који је за ме био спремљен.</p> <pb n="355" /> <p>Госпођа јаукн 
вало на стварању натписа.</p> <p>Али је за то и успех био сјајан.{S} Ниси управо знао шта је ле 
сети Повратница, и тај излет одређен је за данас.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још од 
n="239" /> као практичан човек, знао је за ону народну изреку „<hi>Хубава мома род нема.</hi>“  
о их је за име и одакле су; разбирао је за старе породице, чији су претци били у ближим односим 
ио док је ставио ово питање, а питао је за ствари које су му биле познате до ситница.</p> <p>—  
јај занео, очарао, омађијао.{S} Ишао је за њим као намамљен путник за луталачком<pb n="74" /> с 
чу лавеж још једнога пса.</p> <p>Ово је за њих било право спасење.{S} Јер не прође ни четврт са 
шегу и с државним пословима.{S} Узео је за министре људе незгодне у сваком погледу, с тога ће с 
и то најбоље личи да је осветим, ако је за освету.</p> <p>Али синови му недадоше ни поменути.{S 
м доброчинствима госпође Моне — како је за један обновљен, стари манастир сама „својеручно“ изв 
т, кад се опет састану.</p> <p>Ратко је за тим сишао у своју канцеларију, а Растислав сео за ст 
а, ништа не зна“ — у тим речима било је за њега неке особите дражи и насладе.</p> <p>Замишљао ј 
ве.{S} Оно што иде преко тога згодно је за појесију, али не за управљање државом.{S} Него молим 
сно Лепше резултат је постигнут и то је за сад доста.</p> <p>Кнез остаде, али се по њему видело 
његовим плановима.{S} У неку руку то је за Растислава била постала читава <foreign xml:lang="la 
постао ђенерал.{S} Овај чин нарочито је за њега установљен, јер дотле га није било у балканиско 
. Растислав непријатељ престола, што је за време кнежева малолетства створио устав.{S} Доказују 
ре што је за оговарање, да осуде што је за претрес и осуду, да и деле узајамно своје мисли и ос 
 све градске новости, да оговоре што је за оговарање, да осуде што је за претрес и осуду, да и  
ди секретар продужи:</p> <p>— Он што је за тим настало, оставило је само нејасну и збркану слик 
сахат, а за тим устаде.</p> <p>— Зар је за вас увреда кад вам се рекне да сте слободњак!{S} Па  
 на мишљењу.{S} Све ово пролетило му је за тренутак кроз главу.</p> <pb n="286" /> <p>После се  
о једном, то другом човеку; питао их је за име и одакле су; разбирао је за старе породице, чији 
и Лукреције Борџије, отрови од којих је за једну ноћ седила коса у младића, а снажни људи у нај 
еди онај који га је успавао, и то траје за све време заноса.{S} Исти је Турчин причао да ти дер 
, да младога владара што боље придобије за се.</p> <p>Што се тиче кнеза Мутимира, он је једва д 
инђа подругљиво.{S} - Па иди!{S} И није за козу сено, што рекли неки.{S} Силом баба у рај! — не 
 значај и своју вредност, ни једно није за презирање и све их треба грабити себи.</hi> Власт, в 
ле настави брзо.</p> <p>— Но ствар није за чекање, господине.{S} Похитај синко, ако бога знаш!{ 
рилика отворено износио своје симпатије за Лепшу.{S} По његовом уверавању то је била најлепша ж 
ство пробудило у светини веће симпатије за тебе, а то би све јако отежало положај нове династиј 
обичан табак велике, четвртасте хартије за писма, а био је сав исписан лепим, читким али ванред 
овек — мисао велике и светле револуције за спасавање рода човечијег из таме робовања...</p> <p> 
кад <pb n="496" /> се кнез заинтересује за ствар и узме распитивати шта је, ти ћеш га блажити и 
а, што сматрају да су сад зреле прилике за извршење њиних заветних жеља, за повраћај династије  
<p>Даље је Кугић разлагао, како прилике за остварење оних идеала, што их ово братство гаји - ни 
еличну иглу, налик на игле код штрцаљке за упрскавање морфијума.</p> <p>„Та би иглица стајала у 
пак није прошло <pb n="28" /> без поуке за младога кнеза.{S} Он је ту први пут почео да назире  
макне.{S} Она му приђе, узе га оберучке за главу, погледа му у очи и рече му понова: — Мутимире 
p> <p>Млади господин дочепа је оберучке за врат, загрли је и стиште јој главу у своје наручје,  
p>Мутимир плану.{S} Ухватив се оберучке за главу, он узвикну болно и срдито:</p> <p>— А.. а.. а 
га погледаше.</p> <p>Држећи се оберучке за сто, и климајући главом час на једну час на другу ст 
 не знам, рече он хватајући се оберучке за главу — не знам, или су ово настала последња времена 
гића.</p> <p>Мутимир се ухвати оберучке за главу и није хтео веровати својим очима. — Човек, ко 
че у томе с мушкима, женске су створиле за се друге прилике <pb n="406" /> где се оне обично са 
 је, пос јој њен“, а ви би све нагрнуле за мном, па, „црна Петро, откуда ти то? па, црна Петро, 
ов, а негде су исказиване најлепше жеље за будућност.</p> <p>Младоме кнезу жељена је не само кр 
сму износила је све нове и нове примаме за Лепшу, отворила је с њом читав философски диспут и б 
здравље.</p> <p>Девојке пометаше мараме за уста и узеше се грохотом смејати и превијати се.{S}  
Једног дана, баш кад су чињене припреме за свечано полагање испита зрелости, којим је млади кне 
има без иницијативе и без икакве спреме за свој високи позив.{S} Слепа послушност, то је једина 
те за један пушкомет ниже, да се спреме за прелазак и ту да га чекају.{S} Код буктиње може оста 
х беше пришао кнезу и покуша да га узме за руку и да га поведе да седну на диван.{S} Но кнез то 
а како је он њу прво питао кога да узме за председника министарства и да му је она највише нава 
ајбоље примере износи кад сам себе узме за пример — рече Врбовац и продужи опет ходати, а беше  
реко тога згодно је за појесију, али не за управљање државом.{S} Него молим те да чујем, шта је 
е по каква црна човечија сенка, застане за тренутак, на опет отклизи и нестане је.{S} Тако је т 
к узме.{S} Он врло просто ради — стегне за гушу и удави.{S} Доктори не знају шта је болеснику;  
аква сувише снажна човека, он те стегне за руку, на једаред осетиш да је ту сваки отпор већ у н 
е мењају.{S} Обадве су те куће заслужне за земљу — Црнојевићи за то, што су први подигли народ, 
а и како пуста жена после заћори и гине за мушким.{S} Али само док један пут будеш.... док се м 
 ја све стрепим да јој се што не откине за што ухватим.{S} А гле ово — Петрија дочепа Паву за р 
вету не презам, ја немам ни једне тајне за коју бих стрепио да је ко не дозна — моја је савест  
чући с гране на грану, закучи панталоне за некакав суварак, и стане га дрека тако да се чуло ча 
 обвезника.</p> <p>Своје неинтересовање за ствар о којој је господин говорио, а можда и своје н 
 На све стране видело се журно спремање за пут.</p> <p>Растислав се зачуди кад виде да је и кне 
ладном, јутрењем ваздуху и оно пентрање за мајмуном по дрветима узбурла у њима и јело и пиће, и 
осподару.{S} То је сувише части и пажње за једну обичну грађанку — рече Лепша.</p> <p>- Реците  
 Све цванцик и чарапе, цванцик и чарапе за један белег и једно гледање.</p> <pb n="231" /> <p>С 
прилика опет пође напред, а кнез и Заре за њом.{S} Све што је од тога тренутка настало, кнезу ј 
ама петролеа, и сав тај петролеј изгоре за једну ноћ, те сија и трепери као звезда даница.“ </p 
утече преко зида у башту.{S} Ови појуре за њим и у башту.{S} Трчали су, дрекали, викали, пентра 
 степенице прво једног на другог, да се за тили час обојица нађоше на земљи.</p> <p>Али они се  
на сред себе, гледајући у врата која се за Растиславом затворише.</p> <p>- Ах, бићу једном и ја 
овде још мало.{S} Прво, интересовала се за понуђено председништво мужу а очекивала је да ће из  
ан угао.</p> <p>Млади господин погна се за њом и у скоку, нехотице, стаде јој на хаљину.{S} Чит 
е једва пробијала слаба светлост, па се за тим уклонише.{S} Слика је представљала кнеза Мутимир 
ђаку да буде „на висини положаја“ па се за тим удалио.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>З 
говор из даљине они застану, заклоне се за кестен и одатле ослушкују да ли се ход и говор прими 
стати сирочад, куку мени!{S} И ко ће се за вас заузети, и ко ће ми вас нејаке погледати кад изг 
у не згужва, а десном руком прихвати се за канабе и полако се спусти на њега.</p> <p>На госпођи 
погађала ове мисли мужевљеве, држећи се за кваку, она рече:</p> <p>— А оно што сам ти мало час  
 је плоча.“ Пипајући и придржавајући се за ограде, кнез је ишао полако.</p> <p>Ноћ је била без  
нез се протегли, зену досадно и маши се за флашу с вином.</p> <p>— Да окушамо бар какво им је о 
p>— Смем ли? — упита кнез и маши јој се за руку!</p> <p>Лепша ни сада не одговори ништа, њен по 
тако остадоше неко време.{S} Ђенерал се за тим окрете, полако приђе прозору, и сав малаксао чис 
ом ишао, стајао близу до ње, помицао се за њом час лево час десно око кола и непрестано је гута 
ед Ратко застаде; он је био чуо како се за његовим леђима два начелника разговарају, да ли је б 
га почетка Жики је било неугодно што се за ово путовање нашао Милоје, кад је био договор да дођ 
ониградске куке и закуке.{S} Код нас се за образ гине!{S} Такав је наш адет! — одсече Боја.</p> 
корак, који је једини био у стању да те за увек привежем за ме.{S} Ни сам ли ја одбила твоју по 
 такве људе око њега?{S} Што му не дате за, ађутанта каква паметна, ваљана човека, који би га м 
други пут, немојте сад да ме поправљате за сваку реч; не дате ми да кажем моју мисао.</p> <p>Мо 
ања!{S} Јер ја имам уверења да ви знате за тај допис, да сте га читали, да сте га у рукама имал 
лите парче по парче и тиме да га вежете за се!{S} Кад ви хоћете да шпекулишете кнезом,...</p> < 
то се не постарате да га заинтересујете за озбиљније државне послове, што га не привикавате да  
ји сте имали све погодбе да се спремите за потпуно углађена, потпуно модерна европска владара!< 
 грађанку — рече Лепша.</p> <p>- Реците за једнога небеснога анђела — прошапута кнез узбуђено и 
начина: или да попијете отров, који сте за мене спремили, или да будете стрељани јавно као веле 
х доле и да нареди људима, да се спусте за један пушкомет ниже, да се спреме за прелазак и ту д 
гдегод у близини какво згодно склониште за се — обично какав трњак, бурјан, или другу какву тра 
ише јављати у Звониград.</p> <p>У опште за њих, начелнике либералне, отварало се сад широко пољ 
 Мутимир законити је наследник, и он ће за 2 сата бити прокламован за кнеза.{S} Према томе изво 
 су људи, који похватају зликовце, биће за читаву годину дана ослобођено порезе.</p> <p>Кмет об 
 слините!{S} Пало јој на памет да плаче за махнитањем кнеза Мутимира!{S} Кнез прави сваки дан л 
азстопљења челика...{S} Он хоће да виче за помоћ, да кука, али...</p> <p>— Господару, разбери с 
 разабрати пуп човечији глас, који виче за помоћ.</p> <p>„Јамачно каква несрећа на води“, приме 
 но они нагну бежати.{S} Војници потрче за њима, не ухвате их, али уз пут, куда су непознати љу 
 <p>Ту Синђа гурну Паву: - „А онај црче за тобом!{S} Јес очију ми!{S} Лудује!{S} Ал неће га шал 
аде кад довршити, неко га снажно повуче за капут и опет му прошапута:</p> <p>— Чекај сад.</p> < 
з га дочепа под руку и енергично повуче за собом.{S} У исти мах осврте се и викну:</p> <p>— Гос 
ткивање, узајамно чуђење, неки потрчаше за коњаником, неки, пренеражени, стадоше на сред друма, 
е Врбовац и продужи опет ходати, а беше за тренутак застао.</p> <p>— Разговор потпуно достојан  
јевића.</p> <p>Кнежев наступ срџбе беше за часак прешао у подругљиво презирање, но сад се опет  
ао је да је одсудни час дошао и да више за дуго не може бити разгађања. </p> <p>Али баш услед т 
а шта ба, ти, старче, могао желети више за своје дете, но да је у милости код кнеза?{S} Где би  
ајеве стола.{S} За тим обе особе седоше за сто и нада мном се отпоче формалан испит: ко сам? шт 
м.“ И доиста обадве женске главе пођоше за г. ћатом ћутећки.</p> <p>Пава је осећала како јој ср 
напред, а Враничић и чича Милоје пођоше за њим полако.{S} Старац први прекиде ћутање.</p> <p>-  
 с Јелом, баба Ката је била само калауз за једну „високу госпођу“, која је опет била позната ка 
је остао на путу још читавих 20 лана, и за све то време није било ни једног дана кад Растислав  
аније, ради неких војничких извиђања, и за то имао примати неке дневнице, то је мајор Тоша сад  
b n="22" /> и пред потомством за све, и за добро као и за зло, што би се могло догодити.{S} Буд 
, упамти ово.{S} У целој овој ствари, и за све време од кад се она залегла у мојој глави, ни је 
</p> <p>Откуда сад да му падне у очи, и за што му баш она привуче сву пажњу, тешко је рећи; дос 
а Помпадура.{S} Али он је био војник, и за то је био Наполеон, али не први, но трећи.</p> <p>На 
ној животињи.{S} Колико би боље било, и за вас и за више народе, кад би се задовољили оним што  
 познајемо, с којима се често виђамо, и за које посигурно знамо да нису ни такви крволоци, ни т 
 ову реч, кад Ката прихвати:</p> <p>- И за претрпљени страх педесет дуката, господине пуковниче 
е.“ И какве сте нужде имали за то!{S} И за што да ми то раније не наговестите?</p> <p>Растислав 
сутра тако лако и тако радо умрла.{S} И за њу је то тако просто и природно!{S} Она не може себи 
о гробу, Заре се просто стропошта.{S} И за њега је било јасно, да мртвац из овога гроба покушав 
> — то је главна црта више породице — и за ту црту зна цео народ.</p> <p>Намрштен, кнез је ћута 
м учитељица командује: „очи на лево.“ И за све време док пролазе поред ове касарне, сироте дево 
 је та лозинка „да се мало очистимо.“ И за ту недељу дана сама општина из својих зграда и авлиј 
 се оберучке ухвати за шариге — можда и за то да не падне — погледа у кола, баци поглед свуда у 
ез прави сваки дан лудорије!{S} И сад и за тим треба слинити! — рече Растислав срдито и чисто о 
 Ралека је већ био оборен.{S} За руке и за ноге њега су већ вукли да га избаце напоље, но он се 
и ова лепа земља, коју он толико воле и за коју би увек све жртвовао?!{S} Какво је зло он њој у 
о кад вас чује како ви то тачно знате и за најмање истраге по Србији, и шта је где ухваћено, и  
у је подухвати стокраки језик сокачки и за неколико дана већ су биле испредене читаве скаске.</ 
и у Турској.</p> <p>„Сазнали смо били и за друге тешке оптужбе противу вас.{S} Били сте окривље 
 и затвара њедра своја.{S} То је наук и за велика човјека.{S} Научи од цвијећа како ћеш чувати  
 све је пода мном, свима ја заповедам и за све ја одговарам.{S} Ето јуче, дошао господар, па ни 
! (Уступам теби да будеш дипломатичан и за мене — рече она шаљиво, с лаким осмејком на уснама). 
>— Безумни младићу!{S} А зар си могао и за часак један помислити, да ћу ја - хоџа махну руком н 
ред потомством за све, и за добро као и за зло, што би се могло догодити.{S} Буде ли добро вама 
 <pb n="663" /> — за то је мало марио и за Жикине опомене.</p> <p>Али потера се примицала; неко 
пуно непознатим човеком, било би мало и за обичну јавну женскињу, а за чедну Лепшу то је било д 
чно љубавно ћаскање; она устаде нагло и за један корак одмаче се од кнеза.</p> <p>— Господару,  
оне лепе очи, а његове усне, неосетно и за њега сама, поче полако развлачити благ, срдачан осме 
и исти људи. — Они знају шта је добро и за државу корисно, и као год што су то вршили јуче, кад 
е+++, па док не сване, а тако је исто и за дневне часове док траје дан.{S} Кад се рекне „три је 
ињи.{S} Колико би боље било, и за вас и за више народе, кад би се задовољили оним што сте, кад  
не опажа, не осећа читав духовни свет и за то га одриче.{S} Али тај свет постоји, живи и ми оби 
 чега?{S} За какав рачун?{S} За какву и за чију корист?{S} Треба па мени што?</p> <p>Ђенерал на 
само за дан, но их је било спремљених и за ноћ, т. ј. удешених да се и ноћу могу читати.{S} На  
ених положаја, интересовали су се још и за трговину, јер и ако нису сами лично трговали, ипак с 
е знаш шта је шала, рђо једна, но још и за то да плачеш.{S} Боже, боже, баш си дете!</p> <p>— Ш 
„слатки кнез,“ но само „кнез.“</p> <p>И за што све то?{S} И откуда на један пут све то?{S} Како 
томе свету.{S} Она за њега живи, она би за њега сутра тако лако и тако радо умрла.{S} И за њу ј 
 би с њене стране била махнитост кад би за један тренутак могла помислити на озбиљну љубав кнеж 
г, младог кнеза, који га чак узе к себи за ађутанта, да би тако загладио „суровост“ очеву.{S} П 
ли први соколови у величанственој борби за ослобођење.“ Кнез је говорио с таким одушевљењем и т 
у!{S} Али сви ћете <pb n="619" /> ми ви за то платити....{S} То више није политика, то је разбо 
 срца и осећаја, да нема ни мало љубави за ову земљу, да ће бити страшна распикућа.{S} Кад је п 
издвојише мало из света Синђа каза Пави за што је зове, наводећи ово:</p> <p>Дошао, вели, некак 
 државне лицитације; сви крупни послови за државу, на којима се дало зарадити, долазили су у ру 
логија</hi>. — Ту су описани сви отрови за које се данас зна, па ипак ту нећете наћи оне страхо 
{S} Један узе ђенерала под мишке, други за ноге, подигоше га и наместише на диван.{S} Кнез махн 
Начелник Врбавац хтео је да се обезбеди за сваки случај, да не буде у страху ни онда, ако чича  
ја могу рећи онако у опште, и што вреди за све наше људе, то је да је сваком богом просто нека  
 несхватљива и нестална маса, коју води за собом како ко дочепа.{S} И ради некаквих далеких људ 
 млада кнеза дејствује, да га расположи за се и да му покаже своје искрено пријатељство, будећи 
аљују столице, неко се у падању придржи за чаршав од стола, повуче га, свуче судове с читавог ј 
малу кутију од плиша.{S} Писмени докази за ваш злочин ево овде код мене у џепу — ствар је јасна 
у, а данас им ево тај исти човек долази за министра, и то још долази у друштву с људима који ни 
а њега су то били само разнолики изрази за ствари које су подједнако добре, кад је свака на сво 
е запнемо.{S} Ми смо већ и сувише тешки за честа и велика мењања, с тога нам је најпрече да очу 
 а и истинско јесте, само не знам да ли за мене, или ради згодне прилике, која се дала, да се љ 
а хоћу.{S} Хоћу, да ми кажете, знате ли за какав онакав отров како рекох.</p> <p>— Па наравно,  
ечистота из свију варошких нужника, али за то своје „хуљење“ млади мудраци мал нису кожом плати 
ин може достићи у једној држави.{S} Али за њега је било мало да буде обичан грађанин.{S} Није с 
те на главу кнежевску круну.</p> <p>Али за то било му је потребно двоје: да се ослободи од непр 
т, на огњиште.“ И какве сте нужде имали за то!{S} И за што да ми то раније не наговестите?</p>  
д отрова.</p> <p>„Тако су Борџије знали за један отров с оваким дејством.</p> <p>„Помешају отро 
што је рачунао да су противници сазнали за све његове планове.{S} Промењена је и шифра телеграф 
 ипак и сувременици и историја замерили за по неке грубости у карактеру.{S} Како би се тек Вама 
.</p> <p>— Е, па ви сте се сад ухватили за ту једну реч.{S} Оставите то....{S} Ето, морам да их 
тку пошли низ брдо, ади, чим су замакли за први шумарак, они окрену уз брдо.{S} После свега што 
ајд сад тамо па лепо пољуби руку и моли за опроштај.{S} Ја ћу изаћи за један тренут, да видим ј 
, господине пуковниче.{S} Јесте ли чули за бољку, што се зове гушобоља?{S} Ви учевњаци зовете т 
прећутите.{S} Ви знате да сте амо дошли за ваше добро и да вам се код мене не може десити ништа 
сад до тога, господине.{S} Ми смо дошли за наше чељаде — рече Боја.</p> <p>— Нема, старче, овде 
 се ванредно стање огласи у целој земљи за сва злочинства и преступлења сем (§) параграфа 91.,  
— Рекао сам, Мона, али знаш ли ти да ми за десетак дан истиче рок великој меници, од које бар п 
 да се носи с оном халом и да те спреми за онако одсудан корак.{S} То је била управо тактика „Б 
седмога кола да придружи осталој спреми за народни устанак.“</p> <p>Један од начелника из источ 
ада онде, где је била и пре по века, ни за длаку се није приближила своме коначном решењу.{S} П 
ачуна ни шта говори, ни коме говори, ни за шта управо <pb n="162" /> све то говори, осећао је с 
>Најпосле кнез се у писму светује да ни за тренутак не заборавља своје високе дужности спрам от 
="124" /> тиче.{S} Иначе таке ствари ни за обична човека не узимају се олако у уста.</p> <p>— П 
 да се ствар не може и неће изменити ни за длаку, па ма како се ви држали.{S} Ја сам решен да с 
 нико никоме није замерао ни за речи ни за дела. _</p> <p>Кнез заврши говор и громовито, дуготр 
седити,“ то нико никоме није замерао ни за речи ни за дела. _</p> <p>Кнез заврши говор и громов 
новници били су унапређени и одликовани за ревносну и верну службу књазу и отачаству</p> </div> 
ну; редови коња мирно су стојали везани за школски плот, само су реповима високо одмахивали, бр 
ани пехари, те они с отровом, спремљени за госте, дођу случајно баш папи Александру и његовом с 
на госпођину великодушност да ме извини за моју искреност.{S} Али ово је факт, госпођа је прошл 
ни интереси уплећу у ово питање о жудњи за влашћу, ту би се могло рећи: ако међу либералима има 
иче, то кошта.{S} Али код таквих ствари за цену се не пита.{S} Главно је добар, сигуран посао.{ 
Према томе он нема својих личних ствари за које би могао рећи да се не тичу државе.{S} Најмање  
кво захвално писмо, у коме ти благодари за некакво спасење, и шта ти ја знам, и нуди ти преседн 
.{S} Лак је то еспап који се цео пазари за пет минута.{S} И нека не мисли кнез да је то каква с 
т од њега почиње, па све своје прогласи за врлину, а све туђе за порок и грешење.</p> <pb n="85 
оју надлежност и твоју дужност.{S} И ти за сваку длаку његову јамчиш главом својом.{S} Устежући 
ко у томе има и твоје заслуге, то си ти за данашњицу заслужио благодарност целог нашег клуба, и 
пред женама.{S} Госпа Цанку да узмеш ти за управитеља вароши, па да знаш ко се колико пута у Зв 
остати.{S} Растислав га узе запиткивати за стотину појединости и објашњења.{S} Од онога што је  
та заинтересова.{S} Он поче запиткивати за појединости, но ту је и Мона слабо што знала.</p> <p 
испод руке и кришом од мужа исплаћивати за свога Никицу доста знатне суме, само да ствар легне  
они и у једном скоку окрете се, дохвати за мишку кнежева млађа ађутанта, рече му нешто живо и о 
ближе.</p> <p>— Не рекох ли вам, ухвати за гушу, стегне и удави.{S} Шта хоћете више, рече Ката  
 благо, и опет му приђе, опет га ухвати за руку, опет му узе гледати право у очи.</p> <p>— Није 
е пролази страшна грмљавина, она ухвати за ме оберучке и узвикну очајно: „Тешко нама, шта смо у 
 Лепша изви и недаде кнезу да је ухвати за руку, Мутимир устаде, стаде близу до Лепше и рече јо 
ад приђе колима Боја се оберучке ухвати за шариге — можда и за то да не падне — погледа у кола, 
под нос, да га у тај мах неко не ухвати за тур и тако га повуче, да кмет љосну колико је дуг.{S 
олена и обема рукама грчевито се ухвати за ограду од моста, али одмах и њу упусти, руке му клон 
, али она мирно пусти да је кнез ухвати за руку, коју он обасу пољупцима.</p> <p>— Смем ли рачу 
>Лешна крочи.{S} Мутимир је опет ухвати за руку и ижљуби врхове њених прстију, још је једном пр 
е понудити, без зебње да ће их задржати за се.{S} Последњих година чича Степа био се мало смири 
ем да ћете се једнога дана горко кајати за све те ваше мудрости.</p> <p>— Добро, добро — прекид 
, баш ти је сад вајде уздисати и кукати за мртвима.</p> <p>— Не уздишем ја за њима но за собом, 
ну смрт - док у мањим дозама може имати за последицу хронично тровање — т. ј. може се човек њим 
вљена питања, која у осталом неће имати за мене ничега увредљивог, или да се изложим немилим по 
и, све су већи изгледи да ће он узимати за министре људе слабе и ништавне, који ће му чинити по 
ислав сухо.</p> <p>- Бих ли могао знати за узрок?</p> <p>— Држим да га већ знате.{S} Ваш поступ 
 министар председник, он ће увек бирати за министре унутрашљих послова људе одсудне и преке; см 
то учинити, а не би ме смели ни упитати за што тако радим, пошто је то моје право.{S} Али то не 
е не одвоји од њега; ти ћеш сама трчати за овим од чега сад бегаш...{S} Јадна лудо моја!{S} Да  
свако дрво, свака удољица могла је бити за њега по једна смртоносна заседа.</p> <p>И Враничић ј 
> <p>- Наравно, не можеш се ти окривити за крваве радње твојих предака.{S} Али све једно, истор 
укова.</p> <p>— Морам вас понова молити за извињење — рече кнез, седајући на округлу, кадивену  
ко је прво претио хоџи да ће га казнити за обмањивање света и ширење сујеверице по народу; посл 
поље где ми женске можемо много учинити за победу праведне ствари.{S} Што се мене тиче, боже зд 
{S} И што бајаги не би се могло учинити за љубав кнезу оно, што смо јуче обичним друговима чини 
га.{S} Госпођа ми јамачно неће замерити за моју искреност, кад рекнем да ме је свемоћ њене лепо 
менту кад га Жика понова хтеде ухватити за рукав да га повуче да беже, Црнојевић се осврте, диж 
ога дана по погребу и да државне власти за 6 месеци употребљују црн печат на званичним актима,  
 брижљивим настојавањем дотичних власти за то се благовремено дознало, нужне мере биле <pb n="6 
била скопчана с боловима, али опасности за живот није било.{S} Жика помогне Перуну да се склони 
руку и моли за опроштај.{S} Ја ћу изаћи за један тренут, да видим јесу ли спремљена Лепшина кол 
овке.</p> <p>Некаква гувернанта, држећи за руку два, малишана, беше застала и пажљиво је посмат 
код познатога Мустај паше, те, полазећи за Балканију, понео је и овај часовник.{S} Ту је после  
ек, који не зна, хтео не хтео, мора ићи за оним, који одмиче напред.{S} Наравно, сасвим је друк 
 те куће заслужне за земљу — Црнојевићи за то, што су први подигли народ, а Косанићи што су пос 
својој неодољивој пожуди, заборављајући за тренутак на све и на цео свет.</p> <p>— Али кад те м 
 у дугачак, округао прамен, остављајући за собом ведро, тек умивено небо, које се плавило <pb n 
.{S} Он се растао с том земљом тугујући за њом; он није ни оставио, ни понео из ње ни једну мрс 
екелија у својим мемоарима.{S} Путујући за Петроград он преноћи у неком руском селу.{S} Кад се  
исмо.{S} Кнез га прочита, згужва и баци за врата.</p> <pb n="683" /> <p>— Још ћу од бунтовника  
тљаја попи кобну течност, а стакло баци за врата с узвиком:</p> <p>„Живела смрт!{S} Њој наздрав 
вар поверена човеку чија прошлост јамчи за успех. (Доктор је познавао ћату израније).</p> <p>Кн 
о јесу, а што су ми у томе отворили очи за цело је заслуга неколицине разборитих људи, баш из д 
прикачи откинуту чипку, а затим се маши за свој огртач, што је стајао ту до ње на столици.{S} С 
буди у њему живи интерес.{S} Он се маши за гранчицу, разви с ње хартију, на којој прочита ове р 
терано.{S} Најпосле она не замера Лепши за њену слабост, али кад зна да је таква, шта се онда б 
жеве погибије, где се вели:</p> <p>„Тај за сву Балканију страшан случај догодио се овако:</p> < 
p> <p>Тек после великих напора пође јој за руком да отвори велико крило.{S} Брзо диже обема рук 
ма и према маленој свећици, прилепљеној за даску, крпи своје јахаће панталоне.{S} Најбоље му се 
 моћних великаша око себе, њих привезуј за се, и кад имаш њих, онда имаш све.“ И ако је био про 
рм вратили су се синоћ, а дошли су свак за се, жандарм на <pb n="655" /> три сахата раније од М 
ости, а то ће бити најзгоднији тренутак за одсудан удар, јер ће ови тада најмање бити на опрезу 
 већ с тога, што је давно аконтирао чак за три месеца у напред.{S} Али можда би се могао наћи д 
.{S} Ишао је за њим као намамљен путник за луталачком<pb n="74" /> светлошћу.{S} Круна и престо 
p> <p>— Доцније, доцније — рече ђенерал за то има још времена.{S} Бар ове ноћи она нетреба ништ 
подин Растиславе.{S} Оставите ваш морал за друге трезније прилике.{S} Сад просто немогу то да ч 
о на фигуре у шаху.{S} Човек и пријатељ за њега је вредио онолико, колико користи може од њега  
ожете имати само озбиљна посла; кад вам за то затребам, можете ме звати.{S} Али са мном шалу но 
де се деца!{S} Само што ја нећу да знам за те ваше керефеке.{S} Код мене све мора ићи...</p> <p 
оје... тако ти цео век пропада, не знам за што?...{S} Овако ти лепо, па код имаднеш пара и „шму 
ти кажем....{S} Да се чуваш!{S} Не знам за кога?{S} Чудо што су данашњи младићи момчад заслужна 
ји.</p> <p>„Шта је кнез Мутимир?{S} Сам за се ништа.{S} Обично размажено, покварено дериште.{S} 
орено.</p> <p>— Ваљда не мислиш, да сам за време свога бављења у Паризу живео у каквом манастир 
>— Бојећи се да вам што не буде, ја сам за сваки случај хтео да имам у рукама главнога покретач 
начајно, али начелник орловачки, он сам за себе, представљао је читаву знаменитост.{S} То је би 
ља девојачких.</p> <p>— Јес, слушао сам за то — рече кнез. — Веле да је то некакав старински об 
дини био у стању да те за увек привежем за ме.{S} Ни сам ли ја одбила твоју понуду да бегамо?{S 
} Из Звониграда у Јеленик обично стижем за непуних 9 минута.{S} Рецимо 10.{S} Од Звониграда до  
е Косанића крв!{S} Сад га тек признајем за права брата.</p> <p>Лепша мету Мони руку на уста: —  
ила уста, а како би другарице с чуђењем за њом трчале и запиткивале је шта ти је ово, па шта ти 
о „касом.“ Ја се сиромах оберучке држим за ункаш, али која је вајда, кад се кобила рита — ја мо 
то ће повесница њега учинити одговорним за све даље последице, ако би се он, из личних обзира,  
 њега начињене, па га посадили са собом за сто, да изненаде и преваре некога од друштва који се 
оријом, <pb n="22" /> и пред потомством за све, и за добро као и за зло, што би се могло догоди 
 „ао лоћо!“ и одмах полете једно другом за кике.{S} Подводница одмах дотрчи са свећом и све дот 
 он као да се хтео извинити пред Ратком за неупутности женине — Још ми никад није овако говорил 
млади господин викну, и ухвати се руком за болно место.</p> <p>— Извините, нисам хтела — рече Ј 
 <p>Ђенерал се стресе и ухвати се руком за уста... — „Ала је горко!...{S} Јао!{S} Мене су прева 
tes"> <note xml:id="SRP18892_N1">Једном за свагда напомињемо овде, да град код нас овде увек зн 
о га је кнез изненадио великом променом за тако кратко време.</p> <p>— Просто му се познаје; по 
 ће се све то свршити.{S} О! ту за мном за цело неће запети.{S} Но бадава, то морам рећи, овако 
>Час је то сељанка, са заденутом сукњом за појас, с котарицом на руци, тера пред собом чопор ов 
уг, кубурећи непрестано с платом узетом за три месеца унапред.{S} Но како је јесенас излазио на 
јало га је, и он је тада био неспособан за сваки други рад, за сваку другу мисао, сем једино да 
ник, и он ће за 2 сата бити прокламован за кнеза.{S} Према томе изволте се одлучити.{S} Понавља 
о се могло рећи.</p> <p>Протицао је дан за даном, месец за месец - млади кнез је растао, развиј 
ве покрај кућа, а ишли су ћутећки један за другим <pb n="282" /> варакајући да нигде не испадну 
и.{S} Остали су полако приспевали један за другим.{S} Неки су стигли тек око 2 часа по подне.</ 
<p>— Истина нос ми није баш тако згодан за светлу кнегињу, ал, најпосле, ако је само до носа ст 
н у подрум, ту је провео целу ноћ везан за дирек; сутра дан извели су <pb n="240" /> га, обалил 
<p>Кад је доведен у Балканију и изабран за кнеза, млади Мутимир био је дечак од својих 14 годин 
е.{S} Нужник је био нарочито припремљен за кнеза; греде су биле престругане, и млади кнез Мутим 
доше пред велики зелени вењак, спремљен за дочек кнеза.{S} Огромна гомила народа, у свечаном ру 
еовлађивали нежнији осећаји.{S} Занесен за Лепшом, он није дао да се она једначи с обичним сока 
{S} Сад је већ теже од кад је проглашен за пунолетна.{S} У последње <pb n="387" /> време прилич 
ним рукама и он је виче, зове, моли, он за њом жуди, он је тражи, он је хоће, он је чека —- или 
ао, да њему лично ништа не треба, да он за се ништа не тражи; он је роб своје дужности и свога  
гић зачуђено. — Где је кнез - додаде он за тим, и као човек који нема ништа на души, а уверен ј 
ку, све се то одуговлачи месецима, и он за све то време ћути, не говори ни речи, и све то крије 
н, два, три“...{S} Крв, крв! узвикну он за тим и ухвати левом руком стиснуту десну песницу, изв 
ак, све су то празне речи, прост заклон за неизмерно властољубље заљубљено у себе сама.</p> <p> 
 јачи.{S} Тада се Растислав приљубљивао за њега као за свога заштитника.{S} Био је скроман, пов 
рду тога Милоје је по именце распитивао за околне кметове; за сувоборски пут, који је још пре т 
 расћеретао; он је радознало распитивао за разне особине народне и једнако је понављао доктору: 
 /> на ватрено заклињање шта би све дао за Лепшину љубав, а у сред ове заклетве, он се наједаре 
 приђе огледалу и ту се ћутећки огледао за који тренутак, трљајући палцем чело.</p> <p>Доктор ј 
дави фрајлу, па је све мува, а мени жао за фрајлу па сам плакао.....</p> <pb n="491" /> <p>Ратк 
 ко је, и сав ће народ за њом поћи, као за законитом царицом.{S} Говорила је, како она има већ  
да се Растислав приљубљивао за њега као за свога заштитника.{S} Био је скроман, повучен, чисто  
ахну главом, мигну оком и прошапута као за себе: „још хода!{S} Планира нешто!“</p> <milestone u 
 само пљесну шакама по глави и рече као за себе: — „Боже, шта ми би!“</p> <p>— Боже, Лепшо, зре 
да га узнемиравам — примети Врбавац као за себе.</p> <p>Не говорећи ни речи, Растислав узе капу 
отписати, који се никад није ни спремао за владаоца, а коме су ипак и сувременици и историја за 
ори као човек, који се нарочито спремао за ову прилику.{S} Он је руководио говор, и по вољи му  
авне почасти и слављење, није се отимао за популарношћу.{S} Није марио да га свет воле, али је  
че није ништа више осећао, нити је знао за себе; једини мутан осећај, који се још јављао у њему 
Он није више знао за себе, он није знао за свет око себе, он у том тренутку није могао јасно да 
аније страсти.</p> <p>Он није више знао за себе, он није знао за свет око себе, он у том тренут 
казивање народу, и Растислав је сматрао за умесно да ту, у име намесника, рекне реч две народу. 
ао мрачну и ровиту.{S} Кугић је сматрао за своју доглавничку дужност да све те извештаје поднос 
>њокалицу</hi>...</p> <p>Кнез се хватао за трбух и поводио се од смеха.{S} Пало му веома смешно 
<pb n="621" /> нити сам ја икуд одмицао за ово доба — говорио је доктор мирно и убедљиво.{S} Кн 
 нагло изађе из колебе.{S} Жика је ишао за њим узастопце и ћутећки.{S} Враничић се упути правце 
н на дрвету, а за тим је поиздаље пошао за потером, док му тога дана, око подне, не испаде за р 
о <pb n="119" /> научи.{S} Кад би пошао за волом кад пасе, па гледао само коју траву он обиђе и 
вог комшије, те с тога и има веће право за вењер, пошто је и опасност већа да при уласку у свој 
алу.</p> <p>— Та да, за медведа, управо за медведа, и није ништа друго да медвед, рече пуковник 
 пуначким образима. — Море недам ја ово за десет варошанки, еј, — она уштину Паву за образ — по 
 наредио да јутрос рано све буде готово за пут, како би се одмах могли кренути.{S} После синотњ 
је све добро, и да ће се Њ. Височанство за сахат два пробудити....{S} Јес, пробудиће се....{S}  
тила.{S} Она је и нехотице гледала дуго за кнезом, све док се није изгубио.{S} Кад су остали ви 
о је било његово сунце.{S} Све је друго за њега био мрак.{S} Боловао је од наступа властољубља. 
поноћи, а пуковник Врбавац још је седео за својим писаћим столом.</p> <p>Сад, кад га ми ту зати 
ке узе каву.{S} Њен поглед био се занео за једним зрачком који се беше пробио кроз цвеће, пао к 
ешто загледао у даљину и чисто се занео за лепом месечином.</p> <p>На једаред пред кнеза нешто  
ечи, као оно човек који се толико занео за мислима, да на речи и не пази.</p> <p>— Пропали смо  
ао у своју канцеларију, а Растислав сео за сто и јавио момку, ако има ко да чека, нека редом пу 
умора.{S} Но он је опет за то ишао брзо за црном приликом.{S} Страх је убрзавао његове кораке;  
жда је и сам крао.{S} Ја ту нисам радио за новац.{S} Ја сам се машао много више.{S} А Турска је 
 рече Растислав. — Ја бих вас баш молио за то.{S} Ствар је невероватна.</p> <p>— Ако ми дозволи 
радове, које је наш главни штаб спремио за утврђење међа.{S} То је лице, рекло се, нарочито пос 
ко би се сам што боље прибрао и спремио за одсудан тренутак.{S} После дугих премишљања он реши  
 <pb n="212" /> <p>Кнез се беше натурио за једном заиста дивном сељанком. (То је ваљда био први 
олим те немој!</p> <p>Он бејаше ухватио за огртач недајући јој да га обуче.{S} Она га погледа п 
ало час.</p> <p>Но хоџа је скупо платио за ћатине „преварене наде.“ Срећко је извршио своје пре 
чане зараде, брао и славу што је свршио за државу корисно дело.</p> <p>У последње време појавил 
нка из Звониграда.{S} Узмем је ја овако за образ, а оно меко, сестро рођена, као пабушина.{S} П 
Чинило му се да га није нико никад тако за срце ујео.{S} Није звао ни сам како је изашао из дво 
ри од главе до нете, и пошто га је тако за један тренутак гледала, она климну главом и рече тон 
 беле мраморне плоче.</p> <p>Идући тако за црном приликом, кнезу се на једном учини, као да иза 
тарац дубоко уздахну: — Не марим толико за себе, али пропашће ми деца, дићи ће се <pb n="638" / 
!{S} Мене нико не воле искрено!{S} Нико за ме не мари!..{S} Спекуланти!{S} Сви су гадни спекула 
ра бити да је Текелији било замакло око за њом, те кад су мало одмакли, између њега и дечка раз 
а.{S} Месец се већ бејаше спустио ниско за западном обзорју и његове косе зраке већ су слабије  
у, кад у близини кресну варница, а мало за тим чу се разговор неких 7—8 људи.{S} Два пса с арлу 
ближе и ближе Мустај паши, кога је мало за тим и удавила.</p> <p>Многи начелници поустајаше на  
каква села - одговори Жика.</p> <p>Мало за тим иза оближњег гајића указаше се два сељака; ишли  
д кнежеви тако газе образ, шта је стало за другу простоту?{S} Но није нама сад до тога, господи 
 мушки скуп није доживео да му се цигло за по сахата искупе сви чланови као ово сад код нас.{S} 
</p> <p>— Па добро!{S} Баш и да би било за, кнеза, па шта је с тим?</p> <p>— О молим! није ништ 
 о, не бојте се; вратиће вам свима мило за драго!</p> <pb n="397" /> <p>— Добро, добро, добро!  
ело и занело, онеспособило га и отупило за све друго, а изоштрило у њему само један једини осећ 
не, направило је од ње баука и страшило за народ, а ту кобну политику Ратислав и сад све даље и 
tion" /> <p>Кад кнез оде од кола и коло за часак престаде.{S} Свет нагрну за кнезом, вичући: „у 
{S} Та то је сад за тебе, наравно, само за тебе, обична динаруша!{S} Таквих можеш наћи на сваки 
 лева.{S} Он се прену и окрете.{S} Само за два корака удаљена од њега, чучала је крај малена др 
 уста која ће кроз неколико часова само за навек умукнути.{S} Сматрај, дакле, као да ти ове реч 
и разнолики и многобројни, и то не само за дан, но их је било спремљених и за ноћ, т. ј. удешен 
он је осећао потребу, да се извуче само за овај тренутак, а после, доцније, шта буде.{S} У мест 
 да се нешто двоуми; но то је било само за један трен ока, а у другом трену она је већ била у н 
и.{S} Шта ћемо? сиротиња смо? па радимо за парче хлеба.{S} Али кад би се право гледало, то се п 
!{S} И каква ти чудовишта ми не хранимо за нашим рођеним столом; то је просто отров за децу!{S} 
а није се дала сузбити, писала је писмо за писмом, у сваком писму износила је све нове и нове п 
к министарства имао је да састави писмо за све окружне начелнике.{S} Десетак дана доцније Звони 
а тако званим отровима алкалоидима — но за то је потребно да се отров узима стално у омањим доз 
вима.</p> <p>— Не уздишем ја за њима но за собом, за худом и црном срећом мојом.</p> <p>— Ене!{ 
едала јагње доведено пред кућу и везано за шљиву.{S} У кући оштре нож да га закољу, а оно мирно 
 доиста опазила како је кнез непрестано за њом ишао, стајао близу до ње, помицао се за њом час  
 капија шкрипну и њена оба крила, једно за другим, затворише се с луном.</p> <milestone unit="s 
е га пили и похвалили, у брзо сте једно за другим испили три чаше, а одмах за тим ућутасте се;  
рже да је једно поносно, а друго стидно за човека, али то су невјеже налик на оне што верују у  
да ћутим; умем управо све, што је нужно за такав посао.{S} Ту сам ја заиста прави доктор —- реч 
е је била да обиђе да ли је све спремно за јаузн, кад пред капијом стадоше господска, затворена 
ију, шта ту, дакле, може бити интересно за Лепшу, и каква је то радозналост без укуса, наваљива 
оно је све више оживљавало.{S} На скоро за сваком другом-трећом крстачом стајала је по <pb n="5 
ће са старих статуа грчких.{S} На скоро за тим дође краљица да посети ту галерију.{S} Наилазећи 
, сломљен телесно и душевно, и на скоро за тим отпутује с породицом у једно страно купатило.</p 
е купе млади људи, молећи то за ово, то за оно, све се то узимало као објашњене и разлог за одн 
издају кондуиту јесам ли родољуб!{S} То за жива Мутимира неће бити!</p> <p>Кнез изговори ово ср 
Да пуковник спрема да уклони кнеза — то за Растислава није била тајна; али све, што је он до са 
рима, и шта више, донекле чак сматра то за част.{S} У Хрватској, веле, сељак се сам хвали по це 
дати по соби, чудећи се.</p> <p>— Та то за бога није могуће.{S} Зар сан сви они чудни и страшни 
ка.{S} Али кад јој Срећко рече да је то за кнеза и помуљи јој пет „минџурана“, прихвати стрина  
а нека живост, неко кретање, онда је то за кнеза баш најбоља опомена да му ваља бита на опрезу. 
у, како је то ту близу и како ће оне то за часак свршити, она сподби Паву за руку и повуче је н 
 око кога се купе млади људи, молећи то за ово, то за оно, све се то узимало као објашњене и ра 
у ништа више да ми казујеш!{S} Чувај то за себе.{S} Него дете ми дајте! — рече Боја одсечно.</p 
 пламичак.{S} Страшна смрт!</p> <p>„Ето за те отрове, којима су убијани људи тако поступно и на 
дина! то је много, веома много, особито за једну - даму....{S} Пет година, то је читав век.</p> 
оузданих пограничних стражара, нарочито за то уврбованих у службу.</p> <p>Није се још напунио н 
а, обукли му официрске хаљине, нарочито за њега начињене, па га посадили са собом за сто, да из 
мо.{S} С тога, за какав музеј, нарочито за коју од чувенијих породица у којима је једаред већ б 
, а за особе с бољим апетитом, нарочито за мушкарце, спремљено је било шунке, саламе, сува јези 
а за његову најближу околину а нарочито за пажљива и опрезна Растислава.{S} Врбавац је осећао н 
вном путу, журно поправљеном и нарочито за кнежев пролазак спремљеном, лете као стрела брзе коч 
ији Звониграђани, да им служе као место за забаву и живовање преко лета.</p> <p>Крај тога друма 
ет повраћено оно добро расположење, што за тренутак беше поремећено.</p> <milestone unit="subSe 
 треба да се изврши, као узрео чир, што за који дан треба да пукне, Врбавац је носио у души наб 
{S} Спасавајте ме, ако овде још има што за спасење...{S} Али ја га волем, волем, волем... ја са 
ја слатка Петра и да види има ли ту што за њен рачун...</p> <p>Девојке су се једнако смејале, а 
 народни војници, па се он не би бринуо за спасење.{S} Тако дочекаше и дан.{S} Сиђу се с липе и 
 жена.{S} Најпосле, Мона би требала бар за његову љубав да штеди Лепшу, кад зна да њему не може 
а та реч значи у устима владара, то бар за нас, њине доглавнике, не може бити никаква тајна.{S} 
 /> <p>— Кнеже, одложите катастрофу бар за 24 часа, да доведем у ред своје ствари.</p> <p>-— Не 
е ово разумео, али место да прими ствар за се он се окрете лекару:</p> <p>— Господине докторе,  
в рече да се умири и да остави ту ствар за доцније, сад имају друга посла.</p> <p>Ратко отправи 
ако заруделу боју — добили, велимо, јер за ово неколико последњих недеља „г. министар изволели  
е најезде варвара.{S} Рим је жив пример за то.{S} Као реакција против тога јавља се доба ренеса 
ветно чуо: — Јесте ли му оставили отвор за дисање да се не угуши, несретник?</p> <p>— Неће, не  
S} По књигама се развело да је г. мајор за три месеца изузео плату унапред „а конто“, и он је т 
офесор војне академије, кнежев професор за војну историју, који је такође пратио кнеза на овом  
и, — чак ће нас и тражити, рачунаће нас за политичке кондотијере, за спекуланте, најамнике, кој 
 наћи људи који ће рећи кнезу: узми нас за министре, па заповедај у државним пословима како <pb 
е се народна скупштина сазвати од данас за месец дана, да министри, државни савет и све власти  
 очи и проговори:</p> <p>- Уједе ме пас за главу!</p> <p>Жика је до сад плакао од бола, али сад 
воијех.{S} Дјевојаштво је најљевши урес за женску.{S} Само је име „мајка“ још веће и светлије.{ 
све то ништа не треба, цео је овај свет за тебе ништа, само је она све, и кад њу имаш онда имаш 
к поступно у мраку распознавали предмет за предметом, тражећи оно што је њих највише интересова 
 полициски чиновници.{S} У нови кабинет за министра полиције био је ушао човек о чијој се енерг 
ик својој госпођи, и упути се у кабинет за рад.{S} Момак потрча пред њим са свећом, но пуковник 
амо удате жене, но и саме девојке, опет за то кавана је поглавито мушка забава.{S} Женске долаз 
ко, да се није имао ничега бојати, опет за то, по одласку чичином, он напише два писма, једно н 
сок положај у балканиском друштву, опет за то њена кућа и њено друштво није било у милости код  
одигао, она се окрете мужу, узе га опет за руку, припи се уз њега, и, гледајући му у очи, рече: 
ислилац на свету, али свакојако ја опет за то мислим, да је то велеиздајство хвалити туђега вла 
 имену имају свака свој значај, па опет за то име је било чудновато.</p> <pb n="594" /> <p>Кнез 
цале под њим од умора.{S} Но он је опет за то ишао брзо за црном приликом.{S} Страх је убрзавао 
 се и појављивао.{S} Али — Жики се опет за то чинило да је опазио тај израз, да га је уловио и  
 у сваком погледу узорита жена али опет за то пет минута било јој је довољно да у туђој кући чи 
 — не парадира својом чедношћу, ал опет за то она би могла показати какве и какве људе, који су 
је хтела; удар је био случајан, но опет за то бол је био толико јак, да млади господин викну, и 
е градиле и кусом и репатом.{S} Но опет за то, она се по карактеру не би никад мењала са таквим 
начелници имали да се крећу.{S} Но опет за то сви ти савети сводили су се у главноме на ово:{S} 
ти и онај низ везаних коња, и онај плот за који су коњи били везани, и она школска зграда коју  
 они виде гукруе, гуши, прогласе болест за гушобољу и отровани оде под земљу, а у тевтере и књи 
оре врсте.{S} Била би, истинска, корист за државу да се те збрке једном ослободимо, па се уведе 
је мало час почео дувати, и загрејаност за време седења за столом, и капљице зноја, које су се  
 веома виспрени, којима њина виспреност за час открије обичан смисао и значај каквог предмета,  
би хтели то, да други приме одговорност за ваша дела?{S} И ако се поносите својим радом, као шт 
д куће: рече да и сама носи одговорност за ваш живот и баш с тога се и не сме одвајати од вас д 
м историје примим на се сву одговорност за увођење устава.</p> <p>— Историја!{S} Далеко је исто 
отерина ланца.</p> <p>Међу тим опасност за Црнојевића и његова друга били је већа но што су они 
 било ма само и налик на какву опасност за њу.{S} Од пете до главе она је сва попрскана крвљу и 
н се већ нађе свучен у гроб и притегнут за хладну влажну земљу, као да је опасан гвозденим кари 
ђе нека језа, не од страха за себе, већ за свог болесника.</p> <p>— Јеси ли и ти био међу оним  
 искварили.{S} Ја сам га узимао у помоћ за државне интересе, а ђенерал га узимао у помоћ против 
 ни мало изостао од осталих.{S} Седајућ за сто, он је мислио у себи:</p> <p>„Овде ће данас бити 
> <p>Имао је душу која не осећа потребу за личним пријатељством и друговањем.{S} Никад није пад 
 није дао зауставити и сипао је оптужбу за оптужбом.{S} Напослетку је завршио узвиком:</p> <p>— 
анских и повести их на заједничку борбу за ослобођење и нацијонално јединство.{S} Сад је и с ти 
тим.{S} А гле ово — Петрија дочепа Паву за руку и три четири пута трже је што игда може.</p> <p 
не то за часак свршити, она сподби Паву за руку и повуче је напред.....</p> <p>Пава се устезала 
 десет варошанки, еј, — она уштину Паву за образ — погледај ти како је ово једро, па забрекло,  
гарице — приђе стрина Синђа, дрпну Паву за рукав и рече јој: — „да ти кажем нешто“!</p> <p>Њих  
ажем нешто — рече она и опет дрпну Паву за рукав.</p> <pb n="227" /> <p>Кад се издвојише мало и 
слав је ипак успео да наклоност кнежеву за се задобије.</p> <pb n="80" /> <p>Тако је та прикрив 
рловачким начелником, у чијем се округу за сад усредсређавао сав политички живот Балканије, пош 
ет ока злата да се утроши на пропаганду за Црнојевића династију.{S} Ствар је сва лепо ухваћена: 
прцао, отимао и једнако је сипао погрду за погрдом, ма да му је њушка већ сва била крвава од уд 
ва срества.{S} С те стране могу да буду за престо незгодни кад једном изгубе власт.</p> <p>Тако 
о је наредио, да из даљине опрезно пођу за колима четири оружана коњаника и с потребне даљине д 
шен од свију интереса, који човека вежу за овај свет, на мој говор не може више утицати никакав 
/> благовољењу.{S} А свакако људи знају за што вам у свом друштву дају тако почасно место.{S} К 
</p> <pb n="100" /> <p>„Тако исто знају за многе чудне отрове и дивљачка племена у средњој Афри 
ад настојавао да се те дневнице пребију за оне неисправне суме, како би опет дошао редовно на с 
згуби, а ако се примиче, они се сакрију за кестеново дебло и ту чекају док људи прођу.</p> <p>П 
ава заболела; сад нас хапсе и окривљују за ствари које ни у сну нисмо чули.{S} Ништа друго но с 
ажио је од својих другова да прокламују за кнеза једно дете, некаква рођака убијенога кнеза.</p 
д собом чопор оваца.{S} Кад чује треску за собом, она се окрене, сјури овце с друма, спусти сук 
чких букача биће сувише слаби да повуку за собом читав један народ, па ма они уживали и највишу 
пије.</p> <p>— Што направисте ову бруку за бадава! — рече доктор.</p> <p>— Бруку градите ви — о 
"61" /> <p>Млади господин опет узе Јелу за руку и поче је миловати, час по глави, час по леђима 
тељ.</p> <p>Једном руком он ухвати Јелу за руку, другом руком, с два прста, узе је за лепу, бел 
а, — рикала је бабетина дрмусајући Јелу за косу.</p> <p>Бабетина ишчупа пуну шаку косе и још не 
ди господин одскочи.{S} Стискујући Јелу за главу, он се беше жестоко начапарио на некакву њену  
 показујући жени мокру кошуљу, прионулу за гојазно тело.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
ре испадало.{S} То му је убијало и вољу за рад и наду на успех.{S} С тога се олучи да и с Павом 
 Врбавцем, који се с њом погодио, да му за 250 дуката направи 5 флашица отрова, којима ће отров 
 шта измени и попуни и у нашем програму за рад.{S} Наша одговорност пред историјом и пре је бил 
ме, које су већ хтеле поћи, још застану за који тренутак, и кад већ падне сумрак, онда се гости 
осмо ти у пензију!{S} Младеж нас задену за појас!{S} Данас сам имала необичну посету — Лепша Ст 
пиџике, гоњена радозналошћу да види ону за којом је чак и кнез потрчао.</p> <p>Други су опет ша 
главом на Лепшу.{S} Мутимир повуче Мону за руку и рече јој полако: — Иди је разговори.{S} Молим 
 коло за часак престаде.{S} Свет нагрну за кнезом, вичући: „ура! живео!“ Тако би га јамачно пра 
, ућута и тако је нетремице гледао у њу за неки тренутак.{S} То је био мек, топао, нежан поглед 
а је онда кивно и душмански гледао у њу за све време док је кукала, а кад год се кукавица нагне 
 веле, застрашило и стукнуло чича Степу за неко време.{S} Он је више година мировао, истински ј 
лушао ћутећки, непомично, палећи цигару за цигаром.</p> <p>— Јес — настави ђенерал — ја сам те  
ивом да сви одмах с места пођу у потеру за <pb n="380" /> „непријатељем, који је већ измакао с  
ци, као год и у старо доба; и кад дозру за брачне односе, родитељи се брину да те односе правил 
ство помогло је Растиславу и при избору за намеснике. <pb n="363" /> Али у последње време измеђ 
ивих података и несумњивих доказа да су за отрове знали најстарији народи, који се спомињу у ис 
> <p>Међу тим унутра у собици седела су за столом два младића, с упаљеним цигарама, и нешто се  
ада ни потада.{S} Ти тренутци остали су за њу вечито мрачни.{S} Знала је само толико, да ја он  
ти, како ће се све то свршити.{S} О! ту за мном за цело неће запети.{S} Но бадава, то морам рећ 
вић је ишао полако, а потера је била ту за њим у непосредној близини.{S} На све молбе и наваљив 
сад изаћи на балкон, да благодари свету за изразе саучешћа.{S} До по ноћи чекала је гомила тај  
е затекну други гости...{S} Али како ћу за лице!{S} Шта ћу ту?{S} Имаш ли какав црни вео да се  
под нож и пустити да те закоље као овцу за цело је само овновско јунаштво.</p> <p>Црнојевић зак 
це, Мона је ревносно обилазила гомилицу за гомилицом, код сваке се заустављала, <pb n="458" />  
д по дворани, сам помаче напред столицу за коју је имао сести кнез, ако већ хтедне седати, па о 
во у тебе. </p> <p>Она дочепа другарицу за рамена, окрете је к себи и упиљи јој у очи:</p> <p>— 
S} - Кажи! - он се преви и пољуби Лепшу за врат.{S} Збиља реци ми. (Он је још једном пољуби док 
ђено и маши се оберучке да ухвати Лепшу за руку.</p> <p> <foreign xml:lang="fr">Pardon</foreign 
 широм се отворише и кнез уђе.{S} Одмах за њим ишао је г. Растислав, а за овим остала свита.</p 
аку широке, разјапљене капије.{S} Одмах за тим указа се из авлије момак са свећом; капија шкрип 
ћ, али нисам могао ни писнути.{S} Одмах за тим натакоше ми на главу некакву кожну кесу, управо  
едно за другим испили три чаше, а одмах за тим ућутасте се; погледам, а ви заспали, покушам да  
 даде главом знак одобравања, ала одмах за тим рече <pb n="449" /> полако: — Много обричете!{S} 
 сави и додирну крвава Перуна, па одмах за тим скочи, у тренутку смаче пушку с рамена и скреса  
гнула.</p> <p>Пава прво плану, па одмах за тим побледе као мртвац.{S} Она хтеде нешто рећи, али 
ојавом Кајином на први мах, он је одмах за тим опет почео двоумити.{S} Спопадоше га мисли како  
ати господареву заповест.“</p> <p>Одмах за тим Срећко похита да објасни даље: </p> <p>— „Истина 
тио.{S} Он је на један пут осетио страх за свој мозак — бојао се да не поремети памећу.{S} Та њ 
 преко собе, дочепа се врата, тресну их за собом и љутито изађе из одаје.</p> <p>Јела остаде са 
еда чак тамо далеко низ коња, повезаних за школску ограду.{S} И на један пут њему прође кроз гл 
колико одличних особина, таман подесних за људе, за време и прилике у којима је живео, дочеле с 
, да је сладак, да је шећеран, да цркох за њим и да бих волела с њим се играти један пут но да  
<pb n="134" /> странке, које је Врбавац за сад сматрао као најопасније противнике своје.{S} Доч 
литичку групу, која вам је била ослонац за повратак, а после да једну по једну виђенију личност 
</p> <p>Протицао је дан за даном, месец за месец - млади кнез је растао, развијао се.{S} Наравн 
ће ваљда и медведа.{S} А вама треба баш за медведа, милостиви господине? — рече Ката чисто с по 
но подругљиво питање: „а вама треба баш за медведа?“ Он се сав зацрвени до ушију и хтеде рећи н 
ући у вис леву веђу. — Не могу рећи баш за медведа, пошто с медведима нисам до сад имала така п 
у! — Светлости, је ли могуће да кочијаш за непуна 4 минута може испрегнути и упрегнути 4 коња.< 
, ти ћеш бити слободан да му се обратиш за дозволу, да можеш предузети и друге јаче мере, које  
е „предузму мере.“</p> <p>Какве?{S} Још за видела при тражењу преноћишта Жика је уочио велику р 
ме не само слободно убити га, но би још за то и големе новчане награде добио.{S} Услед свега то 
о што смо напред видели.</p> <p>Али још за живота кнеза Страшимира једне вечери овај човек став 
р врло озбиљна и ја бих вас замолио још за нека објашњења.</p> <p>Није имао куд, младић је мора 
ам да ћу дјевојци казати оно што је <hi>за њену срећу</hi>, па сам тако и учинио.</p> <p>— А не 
ку и приђе лампи.</p> <pb n="320" /> <p>За све то време ђенерал је седео на дивану и држао глав 
у непознату кућу.</p> <pb n="624" /> <p>За све то време кнез је понављао: „Па наравно!... да бо 
 стигне и сумрак.</p> <pb n="665" /> <p>За преноћиште Жика је био нашао згодно место у једном г 
стања и схватања.</p> <pb n="536" /> <p>За што би њега мрзела тако душмански ова лепа земља, ко 
скаче с врх куће.</p> <pb n="196" /> <p>За столом се седело по старешинству.{S} У зачељу био је 
можеш бар укратко испричати“....</p> <p>За тренутак Мона ућута, после додаде:{S} - Него знаш шт 
врате ранији сјај својих домова.</p> <p>За будућност либерала ће све више постајати мртво језер 
делио његов верни сапутник Жика.</p> <p>За време разговора Враничић је понајвише мотрио на сеља 
у и спустила се с другог спрата.</p> <p>За Зара је ово био нов доказ да се у овој ствари крије  
 добре две трећине цела Орловца.</p> <p>За тим је настало оно што у таквим приликама обично бив 
лници куповано — рече Растислав.</p> <p>За тим настави, гледајући у госпођу: — Али, збиља, отку 
упуствима, употребити као оруђе.</p> <p>За тим је настао разговор о покрету, који се опажа у ом 
е одмах ту с оне стране планине.</p> <p>За време овога говора Враничић је више мотрио на сељаке 
ли Илија и сад општи с Врбавцем.</p> <p>За онога загонетног младића дознало се толико да ће то  
јном високом, планинском травом.</p> <p>За последњих десетак минута три пут су прескакали један 
, а Грујица да остане са снајом.</p> <p>За све време док су се мушки око овога споразумевали, А 
 даје пао у дубок, мртвачки сан.</p> <p>За тим је настао формалан претрес собе.{S} Прво је прет 
а, док је у зачељу кнез говорио.</p> <p>За столом нико не беше већ на своме месту.{S} Највише и 
, млад, отресит, угледан официр.</p> <p>За кнежевим колима долазила су кола Растислављева, а у  
стргне и утече на поље у аздију.</p> <p>За све време док је Ратко ово причао, госпођа је, слуша 
} Куда да окрене, шта да избере?</p> <p>За њу је тај избор био у толико тежи, што га је она сам 
теља предузму најстрожије мере.“</p> <p>За ову доставу тадашњи капетан, а садашња начелник, Вуј 
вино, ћут’ главу ћу ти разбити.“</p> <p>За тим се окрете Пави, додирну је руком по леђима и упу 
праштали се, натезали последњу оканицу „за срећна пута и срећна останућа,“ галама се дизала на  
 (сириџика), спремљена од живе.</p> <p>„За поступно тровање поступним узимањем може се употреби 
 једанпут постаје потпуно узет.</p> <p>„За овај отров једва се у новије доба дознало само толик 
е, опет за то кавана је поглавито мушка забава.{S} Женске долазе у каване само на кратко време, 
 срцу; један нов повод за стотине нових забава и задовољстава.</p> <p>После недељу дана кнез се 
арон Жермини постао је редовни гост тих забава, које се обично завршавале махнитим картањем.{S} 
ише говорило <pb n="470" /> о последњим забавама и о најновијим прошевинама....</p> <p>Око 7 ча 
обро расположен.</p> <p>„Гост одлази са забаве и носи са собом најлепше успомене о дражесном Це 
и?{S} Ко је те исте ноћи, после свечане забаве, на којој си требао да будеш отрован, ушао кришо 
ји богати столови, твоје сјајне вечерње забаве, твоји дарови и твоје злато нису имали никаква у 
буквице, а врло радо пристаје уз шалу и забаве.{S} И ако се тако држање противило целом бићу Ра 
i>играчака</hi> почело је наступати <hi>забављање</hi>: место дрвених лутака почели су се јавља 
уна, с којим <pb n="26" /> се тако радо забављао, па га натерали да учи — он би срдито кроз пла 
 Звониграђани, да им служе као место за забаву и живовање преко лета.</p> <p>Крај тога друма, н 
на мука хоће да буде за луду и да прође забадава, Синђа изручи сад на један пут све — и баш то, 
ка чудна живост, необична за ова мирна, забачена планинска села, која обично остају на миру и о 
ана непрестано су шкрипали капиџици ове забачене опале куће; сва омладина звониградска промарши 
 чисто плашљиво, јер не толико речи већ забезекнут и престрављен израз маркижев беше заинтересо 
 је Кугић ово говорио кнез га је гледао забезекнуто.{S} Ово Кугићево кресање истине у очи као д 
 Ката говорила, пуковник је гледао у њу забезекнуто.</p> <pb n="126" /> <p>— Је ли могуће да им 
„запис“ - парче хартије на коме су биле забележене некакве турске каракуке - додавао је још по  
едно другом у наручју....</p> <p>Кад је забелио дан, Лепша скочи да иде, пре тога она је у овак 
укавна Јела стропошта се на колена; она заби главу у буџак и продужи гласно јецање и плач.{S} К 
 своје оштре зубе; и кад их она ком год забије у срце — та се рана после лако не лечи.</p> <pb  
ну иглу у глави.{S} Игла се беше дубоко забила у дебело месо на длану.</p> <p>Он узе цедити крв 
з је праскао, а Маврикије избуљио очи и забленуо се у њега па трепље.</p> <p>Кад кнез рече да с 
ченице.{S} У њеним дивним, плавим очима заблиста се суза. — Она је ћутећки гледала у Петрију, и 
е уста испирају! — поче Боја, а сузе му заблисташе у очима.</p> <p>Радован додаде.</p> <p>— Па  
ај.{S} Ништа опасније од тога.{S} Та те заблуда може навести на стотину најфаталнијих погрешака 
 Људи с високим положајем лако падају у заблуду да народ сматрају као бесвесну гомилу....</p> < 
S} За тим су прилазили редом и сваки је забо слици у груди по један оштар нож.{S} После је слик 
кроз иглу излије, кад она у што удари и забоде се.</p> <p>„Тако би ова справица избацивала те и 
 носа нема више. — Говорећи то, ђенерал забоде нокат у слику и с два прста покуша да откине нос 
и су исти; пре нас од њих није ни глава заболела; сад нас хапсе и окривљују за ствари које ни у 
ст.{S} За прошлост никога неће ни глава заболети, а за будућност свакоме ће бити по раду и засл 
ошлости, како се полако помаљаш из сива заборава, и како постајеш све јаснија и живља, и како ј 
 што пре одавде удале и да по могућству забораве све што се десило на том мрачном и проклетом м 
подне.{S} Па споразумите се.{S} Само не заборави да ме извести дан раније — рече Врбавац.</p> < 
 је наш свет сладострасан и склон да се заборави и изгуби у полном уживању, опет зато његова су 
пут изгуби цело своје војничко држање и заборави целу своју измајсторисану срџбу, журно се окре 
ичкој части кад се један ђенерал толико заборави, да.....</p> <p>Ђенерал га пресече.</p> <pb n= 
 је за тренутак била заборавила где је, заборавила је и цело стање своје —</p> <p>Но она се брз 
 привукли пажњу, да је за тренутак била заборавила где је, заборавила је и цело стање своје —</ 
</p> <p>— А! мој род!{S} И сама сам већ заборавила одакле сам родом.{S} Тамо чак с ердељске гра 
ивала да се он почне извињавати како је заборавио, како је писмо доцне добио, или тако што.</p> 
 први прекиде ћутање.</p> <p>- Ти си ме заборавио, господару!{S} А ја сам пређашњих година бива 
затвореним очима, он је скоро већ био и заборавио да има још кога крај себе.{S} Не дајући себи  
 псовци и вици на невине волове чисто и заборавио.</p> <pb n="420" /> <p>Он пусти точак која је 
ао снези на планини.</p> <p>Кнез се био заборавио.{S} Он се у овом тренутку потпуно беше изједн 
го ћутање, јер збуњени Вујадин беше већ заборавио шта му је ваљало рећи кнезу, — али сам кнез п 
а ти дервиши имају и своје засебно име (заборавио сам га) да те своје мађије негују као неку на 
 <p>А има и других разлога.{S} Не треба заборавити да је госпођа Ловимук тек од скора удовица.{ 
тци су тешки — рече он.{S} Ти мораш сад заборавити све друго, а имати на уму само то, да си и т 
 Наравно, да госпођа Ловимук никад неће заборавити услугу која је овде указана њеној невиности. 
 се.{S} Само ово што сам те молио немој заборавити.{S} Заузми се својски.{S} Нека кнез само спо 
оку.</p> <p>— Та не може кнез тако брзо заборавити добро, које си му ти учинио.{S} Ниси ли га т 
и човек био кнез кад би могао тако брзо заборавити шта је, тако рећи јуче, било с Врбавцем.{S}  
се у писму светује да ни за тренутак не заборавља своје високе дужности спрам отаџбине, а у ско 
ив, на породицу, заборављајући на Бога, заборављајући на све, јер ти све то ништа не треба, цео 
тонеш у неизмерној пучини сладострашћа, заборављајући на свет, на дужност, на позив, на породиц 
е одмах преда својој неодољивој пожуди, заборављајући за тренутак на све и на цео свет.</p> <p> 
више где је и у каквом се стању налази, заборављајући да јој ваља бар колико толико довести у р 
у круну, и радила само у твом интересу, заборављајући потпуно на себе.{S} А за све то тражила с 
вет, на дужност, на позив, на породицу, заборављајући на Бога, заборављајући на све, јер ти све 
лав, одмахнув руком срдито!</p> <p>— Ви заборављате да сам ја унук човека који је узвикнуо — „Н 
 што сте ви у четрдесетој!{S} Ви просто заборављате доба његово и положај у коме је.{S} Шта уме 
о ће бити нека замка.{S} Никад не треба заборављати да ми овде у Балканији имамо посла с препре 
бољем.{S} У сваком пак случају не треба заборављати, да је ваш књаз до сада био малолетан.{S} Н 
да паде на памет некаква старинска, већ заборављена песма:</p> <p>„Хајд на лево, браца Стево!“< 
ни ужас.{S} Страшна, крвава, у пола већ заборављена слика Јеленичког убиства оживе опет пред њо 
 слатког доба, које је дуго и дуго било заборављено.</p> <p>Јес, с једне сјајне звезде био је с 
ре но што се и родила, и у том далеком, заборављеном животу као да је било вешто што је тако ве 
о да рахат могу пробити и кроз одећу, и забости се у тело човеку кога гађају.{S} Све то вршило  
 које је тако често стрчавао, поред све забране строга учитеља.{S} Жалио је и шталу, и таван ње 
ио објављен и један указ:</p> <p>„Да се забрани јавно весеље и да траје жалост до другога дана  
кујну да надгледам јаузн, деца омлатише забрањен плод.{S} За пет минута, рођена моја!{S} А? шта 
ији светитељ, који никад није окушао од забрањена плода.{S} И ти се ту још вајкаш!{S} Хајд прођ 
ака, склопили тајну дружину, где читају забрањене књиге, грде полицију и кнеза и ћаскају о репу 
е ширила — природа људска — било јој је забрањено.{S} Уз то су фанатички хришћани варварски поч 
.</p> <p>Код шпартанаца било је законом забрањено слабим и кржљавим људима да граде децу, да се 
епознате људе ми да их терамо кмету.{S} Забрањивало се да не смемо никога страног примити на ко 
 за савет, али то му се у писму изреком забрањивало.</p> <p>После тродневне двоумице кнез се ре 
!</p> <pb n="308" /> <p>— Кнеже, ја вам забрањујем да ме зовете таким погрдним именима, ви нема 
, црне, пуне косе, румене усне, румене, забрекле образе, без и једне боре, с омаленим, глатким  
це јој је, као челичан чекић, ударало о забрекле груди.</p> <p>Врео дах Лепшин био је Мутимира  
раз — погледај ти како је ово једро, па забрекло, па здраво, а код варошанке отобољио се образ  
 образу, он је ишао као сенка, мрачан и забринут, тако, да су му укућани, нарочито жена, већ би 
 Растислав у последње време био страшно забринут, узнемирен, потресен.</p> <p>Цео последњи месе 
заше две малене боре.{S} Овако озбиљна, забринута, она је изгледала још лепша но обично.{S} Мут 
зрађену у почаст кнежева пунолества.{S} Забринути ђак махну руком и рече жбиру: „одлази!“</p> < 
се учинило зазорно чедним Бечлијама.{S} Забринути оцеви, побожни грађани, па чак и сама штампа  
 их знао, би рекао да су отац и син, па забринути родитељ даје мудре савете детету своме.{S} То 
, па их онда пусти, а људи отуда излазе забринути, покуњени, а по неки бога ми и преплашен.{S}  
државника Растислава и његове политике, забринуто причала о покушајима које чине звониградски к 
еду и малаксалу Врбавац је запита чисто забринуто: — Шта је теби?{S} Тако си бледа.</p> <p>- Гл 
ажен.</p> <p>— Шта је? — упита министар забринуто и стаде.{S} Ађутант једва промуца:{S} - Тражи 
 месту, не дижући с руке своју рањену и забринуту главу.{S} Жика га је узалуд опомињао да треба 
три женске прилике, увијене у огртаче и забуљене.{S} Две су водиле трећу под руку.{S} Кочијаш с 
ика нестаде, а међу светом остаде ужас, забуна и неред, који је он посејао својим проласком.</p 
target="#SRP18892_N1" />) наста огромна забуна.{S} Све живо излете на улице.{S} На све стране в 
 у сред чела.</p> <p>Међу потером наста забуна и страх, али командир брзо дотрча и нареди да се 
да је само рањен.{S} Но тек сад настаје забуна.{S} Откуда је настало ово узајамно убијање не об 
Док је код Милоја владао овакав страх и забуна, код Жике на против, беше планула страховита срџ 
м ја овде чини ми се да није....{S} А и забунђала се по глави, па не могу добро ни да је видим  
одио Растислава у велику <pb n="512" /> забуну.{S} И што је више говорио, кнез је све мање бира 
креснути.{S} Ката као да је опазила ову забуну пуковникову.{S} Не чекајући га да се опорави, он 
.</p> <p>Старајући се да прикрије своју забуну, доктор је одговарао околишно, уплећући у свој о 
<p>— Господару, ви ме доводите у голему забуну!...{S} Ја не знам шта да мислим — рече Лепша збу 
ш више слаби и колеба својим међусобним завадама.{S} Осећали су да још један другом требају и т 
вда онда сенула би и по која варница од заваде.</p> <p>Ђенерал је своју снагу црпео у војсци; о 
аца с киме слагала или свађала.{S} Њене заваде и њена пријатељства имала су много стварнију осн 
вода брака, за 4 случаја домаће кавге и заваде, где је у 2 случаја било боја између мужа и жене 
и; обојица саможиви, а један с другим у завади.</p> <p>Врбавац се већ био почео машати круне.</ 
тешко болује? које су се угледније даме завадиле, а које опет помириле и т. д и т. д.</p> <p>На 
уо од ње све млађе, интелигенте снаге и завадио је са свима самосталнијим елементима у земљи.</ 
ру.{S} Какве нужде ти имаш да долазиш у заваду и опреку с овом дружином?{S} То су све млади, да 
ешку борбу, што је ствара сама са собом завађена савест.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
ати шта се ово управо дешава, док обоје завађених не окрену своју срчбу против ње, заједнички ј 
окно.{S} Кад му се и то досадило, он се завали у наслоњачу, узе на крило велики албум и тако је 
н нити чита, нити пише, већ седи мирно, заваљен у столицу.</p> <p>Ноге испружио, прса истурио,  
 да дремне пре но што се лати посла.{S} Заваљен у тршчану наслоњачу, Ратко је полако завијао ци 
х сладострасних слика и прилика.</p> <p>Заваљен у колима, с наслоњеном главом, која се као у ко 
о кметове.{S} С тога му је лако било да завара сељаке причајући им како су њих тројица из тога  
е воље дају, па да те људе заговарају и заваравају, а овамо одмах да прате кога у село, да изве 
аничић и његова мала дружина.</p> <p>Да заварају сељаке они су у почетку пошли низ брдо, ади, ч 
а јамачно и не знаш.{S} Али ја заварам, заварам очи, па тек варакнем погледом на њега, а он зап 
ледати, па јамачно и не знаш.{S} Али ја заварам, заварам очи, па тек варакнем погледом на њега, 
оре поменух, био је разлог којим сам ја заваркавао своју савест.</p> <p>— Многогодишња служба д 
ала је струњене.{S} Лечила је од урока, заварчивала је децу од страве; знала је уврачати да ко  
о.</p> <pb n="314" /> <p>Кнез брзо одви завежљај, претури по њему и пружи ђенералу табачић плав 
о било сређено и сложено у један велики завежљај, кнез се полако упути у побочну собу.{S} Прође 
дноставно плетен џак, који одозго добро завежу и опет запечате друштвеним печатом.{S} Тако зави 
 руке, стрпаше ми некакву крпу у уста и завезаше некаквим платном, које ми неколико пута обавиш 
кчије но да је утекао, издао, преварио, завео их па напустио у сред ове пусте, непроходне шуме, 
билазећи тако вашаре и саборе он је био завео оваку праксу.{S} Обично је путовао још с једним ш 
је ствар отишла као откривена политичка завера.</p> <p>Али сви ови извештаји с других крајева Б 
сетио како је немоћан да се бори против завера, које се лаћају чак и тих средстава.{S} Услед то 
="685" /> се противу њега почну служити заверама и мучким нападајима, онда то неће долазити од  
и састанци, бунтовнички планови, читаве завере!</p> <p>— Ја то сад први пут чујем од тебе — реч 
ке који су га одвели на врело Врбавчеве завере?{S} Један члан ове тајне дружине, и то је било у 
ута Растислав је имао у рукама цео план завере.</p> <p>Кад је овако целу ствар већ имао у рукам 
а нуна непријатеља моје династије, како завере избијају на све стране, како би мој пад сутра би 
лазило да је Милоје био главни покретач завере, кривљи и од самог стрељаног попа.</p> <p>— Па?  
ј човек сам главом находи се у редовима завереника и бунтовника.{S} Но право изненађење тек је  
 n="683" /> <p>— Још ћу од бунтовника и завереника тражити сведоџбе о мом патриотизму; они да м 
та не обелодани, онда је то с тога, што завереници вешто крију своје трагове.</p> <p>На случај  
</p> <p>„Познато је да у Русији постоје завереничке нихилистичке дружине, које раде на буни и п 
тичком бауку, о некаквој републиканској завери, о којој се од јутрос почело шапутати по граду.< 
n="469" /> што се чује о некакој тајној завери, бити у вези с овом причом о лепој непознатој де 
ла их простим фантазијама.{S} Гласове о завери сматрала је или као просту измишљотину, или их ј 
ика и ствар је откривена.{S} Можда је у завери против мене и моја рођена жена...{S} Све једно!{ 
биле војене барутане, ухватио је читаву заверу међу раденицима, који су прикривали знатне колич 
ла као тиранина.{S} Ја сам нашао готову заверу.{S} Ја је нисам први створио.{S} Кад сам ја доша 
јужној половини обзорја, и, као огромна завеса, коју савија некаква моћна невидљива рука, смота 
риродне односе, а у тами, иза спуштених завеса, врши највеће скаредности.</p> <p>— Спаривање му 
неупаљеним фењерима, са спуштеним црним завесама изнутра, а у колима седео је кнез Мутимир и ње 
ан прозор стајао отворен и с подигнутим завесама, уз шкрипу кола, тутњаву фијакера и гласан раз 
} По нека од њих промакне кроз спуштене завесе и у конзулову спаваћу собу, и тада јој је душа д 
јаса, седела је у колима — Јела.</p> <p>Завесе на прозорима биле су спуштене, у колима је било  
на система новаца, као што ће се морати завести и у мерама.{S} Том приликом при побијању вредно 
како вас жалим — рече Мона, намештајући завесу на једном прозору, а затим се окрете својој гошћ 
м јурне на <pb n="379" /> прозор, сруши завесу, разбије окно, па се ту заглави међу ћерчива и с 
ило.{S} Брзо диже обема рукама спуштену завесу, и наслонив на хладно стакло своје усијано чело, 
 /> полако: — Много обричете!{S} Ја мој завет могу испунити, али ви ваш не.</p> <p>— Ох, не гов 
 су сад зреле прилике за извршење њиних заветних жеља, за повраћај династије Црнојевића.{S} Кон 
га витеза имаш!{S} Као јелен у гори.{S} Завидеће ти цео Звониград, цела Балканија - рече Мона у 
ш, и тада дође један тренутак кад човек завиди оној стоци што тако слободно пландује по овим ле 
 Мона изврсна жена и да су само пакосни завидљивци изнели о њој разне измишљотине, <pb n="410"  
ен у тршчану наслоњачу, Ратко је полако завијао цигару, а његов најмлађи синчић пентрао се тати 
ет запечате друштвеним печатом.{S} Тако завијена дервиша сад закопају у земљу читав метар дубок 
зговори с Растиславом, где му је овај у завијеним наговештајима свраћао пажњу на неке сумњиве о 
слав (јер ово је он био) извади из џепа завијутак хартије и положи га на сто. — Ево, ово су пис 
раде.{S} Лепша извади из једне преграде завијутак, у коме је било једно писмо и још некакав пре 
па су се онда лепо руковали, госпођа се завила у своју црну мараму и, уздишући притворно, прошл 
штампа све је било угушено, притиснуто, завиличено, с цензурском корпом на устима, са чега се н 
ледао с интересом и проматрао с пажњом; завиривао је сваку ситницу на себи, као да то није био  
мора бити ту негде — рече госпођа и узе завиривати свуда око стола.{S} Узе га тражити и кнез.{S 
ну кутију и отвори је пред кнезом, који завириваше с радозналошћу.{S} У кутији је било две прег 
, баш си као дете!{S} У свашта хоћеш да завириш; остави то - рече Лепша живо, и, узимајући Мути 
 чипака.{S} Не ћемо дизати ту мараму да завирујемо која је ово женска.{S} Доста нам је то што ј 
у болест.</p> <p>„Дејство каквог отрова зависи од дозе у којој се узме.</p> <p>„У врло малим до 
а.{S} Ствар је у кнежевој руци, од њега зависи да буде добротвор или злотвор свога народа.{S} У 
и би могао веровати да од оваких ствари зависи морал у једном друштву и да би бечко друштво с т 
 да воле бело или црно одело, тако исто зависи само од његова укуса и његове користи хоће ли на 
 вршити, што је само од њене добре воље зависило на коју ће страну корачити.{S} О, како би јој  
онда од министарског доброг расположења зависити издавање цивилне листе у напред, а по потреби  
а га држите у корди тиме, што ће од вас зависити кад ћете и колико ће те му дати пара, које ће  
природно је спојена и доведене у везу и зависност с већом или мањом осетљивошћу гениталних орга 
дна жена да буде тако развратна!{S} Не, завист!{S} Све је то само завист и злоба!</p> <p>И тако 
ратна!{S} Не, завист!{S} Све је то само завист и злоба!</p> <p>И тако се поступно долазило до у 
гнутих крвавих руку, са стотину крвавих завитланих ножева, а свом овом руљом командује и води ј 
то око, г. Растиславе, што се као ухода завлачи чак у туђе породице.</p> <p>— Пазите, г. пуковн 
ресем.“ И он је полако засукивао рукав, завлачио руку у чизму, пипао и тражио камичак.</p> <pb  
> <pb n="169" /> <p>Чак ни сам апсански завод није могао пропустити а да овом придиком и он не  
- Је ли истина да је управитељ казнених завода у Пламеновцу био суров човек?</p> <p>- За моје в 
 код наших коња и говеда, и у нарочитим заводима држимо добре атове, пастуве и бикове, а пуштам 
си - рече Милоје, а његове старачке очи заводнише од суза.</p> <p>И између њих се разви овакав  
дине, па је пустили да послужује мало у заводу као слободњака.{S} Мало по мало она се поред упр 
нез љубљаше, њој се нађе у руци некакав завој из кога испаде женска слика.{S} То је била фотогр 
, носећи пушку у руци.{S} Да се не види завој на глави, намакао је био сасвим на чело своју црн 
пша се збиља маши, да извади и писмо из завоја, из кога беше испала ова загонетна фотографија.< 
 рану привежу спремљеним <pb n="644" /> завојем и после сахат времена већ су се могли кренути д 
и изасланик.{S} Сви друштвени печати на завоју били су читави: обмане дакле није могло бити — з 
самце, с великим, златним монограмом на завоју, као што је у то доба била мода код отмених особ 
од страве; знала је уврачати да ко кога заволе или да ко кога омрзне; давала је девојкама колач 
та, па у оно лепо окце, па под грло, па заврат, па удри љуби, па удри грли, па удри гризи, па у 
а тегобно.{S} На сваком кораку могло се заврљати.{S} Ваљало је познавати, што но реч сваку стоп 
 они су лежали, а главе су им биле тако заврнуте натраг, да од устајања није могло бити ни поме 
редовни гост тих забава, које се обично завршавале махнитим картањем.{S} Тако је било и синоћ.{ 
 цела ствар јасна, и да је догађај овде завршен, ја не би био ни у каквој двоумици.{S} Али у ст 
ису спадали у свиту кнежеву.{S} Обед је завршен шампањцем, а људи из народа нису знали меру ово 
раздвоје.</p> <p>Ствар је после овако и завршена, као што је Жика предсказивао.</p> <p>Првој по 
крајинским начелником. као и то чиме су завршени ти њихни односи, најбоље се види из неких мест 
о си долазила; ниси имала друга посла - заврши он срдито.</p> <p>госпођа Софија одвоји се од му 
главно је кад човек има своја начела! — заврши Пола говор.{S} Док је Пола овако транџирала госп 
 (Ја ага, ти ага — а да ради нема ко) — заврши доктор свој говор.</p> <p>После се прешло на <hi 
..{S} Да, да, кнеже мој, тако је то!“ — заврши свој говор црна <pb n="593" /> прилика, говор, к 
 то је први корак на путу народњаштва — заврши Растислав подругљиво, а очи су му севале од љути 
и ти немој отићи; чекај ме, сад ћу ја — заврши ђенерал и брзо оде жени у собу.</p> <p>Ђенерал с 
ико смо ми жене ту у уредности умакле — заврши Мона свој говор.</p> <p>— Па зато ја и предлажем 
 читави: обмане дакле није могло бити — заврши Заре своју причу.</p> <p>— Не знам! — рече кнез  
ам не признају ни најмање способности — заврши Ловимук своју ватрену филипику.</p> <p>Док је на 
а одавно није грејало сунце балканско — заврши ђенерал свој нападај.</p> <p>Кнез се смешио.{S}  
да си продао шињел.{S} Дај ту шајкачу — заврши Жика бацив пред сељака своју нову јагњећу шубару 
зрелости, којим је млади кнез требао да заврши своје младићске штудије — он се јави, али место  
има све јасније и јасније.{S} Кад Синђа заврши последњу реч — Пави је већ било све јасно.</p> < 
нежевим.</p> <pb n="432" /> <p>Кад кнез заврши овај свој узвик, Лепша на један пут осети да ово 
ао ни за речи ни за дела. _</p> <p>Кнез заврши говор и громовито, дуготрајно „ура! живео!“ прол 
ране, и сад је у свачијим устима — тако заврши сељак своје интересно причање.</p> <p>Враничић с 
а одобравања, а случај је хтео да Ратко заврши свој говор баш у тренутку, кад на његовом велико 
 утицало и једно и друго, па свој говор заврши шаљивом примедбом, како ће се, ако овако и даље  
тити прилику а да опет не јавим.</p> <p>Завршив ове речи младић врло званично сави свој бележни 
ка сад избере које хоће.</p> <p>Тако се завршивало писмо.{S} Кнез га прочита, згужва и баци за  
ња, док су код госпође Моне јаузне увек завршиване у мешовитом друштву, т.ј. при крају јаузне о 
а она добије своје право.{S} Госпођа је завршила свој говор тиме, да ће можда то, <pb n="469" / 
ела ствар имала завршити овим чиме се и завршила: лупањем шоља и ваљањем по патосу?{S} Зар то н 
штен човек.{S} А сад?{S} Чиме се све то завршило?{S} И шта је она управо радила овде?{S} Била с 
p>То је била његова црва победа.</p> <p>Завршило се детињство.{S} Место <hi>играчака</hi> почел 
рорицања, и то ће помоћи - тако је ћата завршио свој говор.{S} Хоџа је ћутећки климао главом.{S 
е оптужбу за оптужбом.{S} Напослетку је завршио узвиком:</p> <p>— Прави, криви, тек овај народ  
е на „пољу славе и части“.{S} Веселу је завршио позивом да сви одмах с места пођу у потеру за < 
 може дати — одвратан задах!{S} Тиме се завршио овај бљутави политички нитковлук овај разроки п 
а та комендија, кад се цела ствар имала завршити овим чиме се и завршила: лупањем шоља и ваљање 
роћи кроз седам окружних градова, па се завршити градом Шапцем, после престонице најлепшим град 
иновно настаје љубавно мажење, а све се завршује страсним, заносним миловањем, и тек после тога 
ле дужега тражења, нађу мајушну рупицу; завуку челични кључић и отворе тајни метални долап с ви 
е и нема; ја вам нећу сметати; ја ћу се завући овде... овако.</p> <p>Говорећи то, госпођа пређе 
ику, испод ње ћете наћи малу кључаницу, завуците у њу кључ, ту ћете наћи тајан гвоздени долап,  
ћ из кутије од плиша, нађе рупу у зиду, завуче кључ и простим притиском отвори врата.{S} Тежак  
S} Погледај! — Она узе.{S} Монину руку, завуче је себи у недра и мету на срце. — Осећаш ли?{S}  
и ова с ове стране.</p> <p>Наши путници загазише у бујну густу траву, као да запливаше у дубоко 
ри, да су то господа начелници.{S} Дете заглаба палац у уста, дуго је посматрао начелнике, како 
р, сруши завесу, разбије окно, па се ту заглави међу ћерчива и стане га страховита дерњава, так 
здрав!{S} Да је ко други, тај би одавно заглавио — Њега ухвате, а он само дрмне жицом ћесару ил 
ову!{S} А овај овде ово је поп Ристо из Заглавића.{S} А ови овде млади попић, ово је поп Бумбар 
/p> <p>Растислав навуче рукав од капута заглади бакенбраре пред огледалом и рече: „пусти га.“</ 
ужу одмах.{S} Пошто је исправила брош и загладила један чуперак, који се беше остраг на глави п 
 чак узе к себи за ађутанта, да би тако загладио „суровост“ очеву.{S} Помиловани, да би се пока 
е.</p> <p>Кнез извади сахат, отвори га, загледа га, — и узе ходати по соби.</p> <p>Ђенерал беше 
очита га и други пут; за тим га окрете, загледа рукопис, адресу и потпис „један ђак.“</p> <p>—  
 је познато ово место.{S} Загледа лево, загледа десно, кроз главу јој сену мисао — конак!</p> < 
 наздрављам!“</p> <p>Кнез извади сахат, загледа га и рече: — Једанајест и 25 минута.</p> <p>— И 
ај човек?</p> <p>Сељак одговори да зна; загледа подозриво Враничића и опет упита: — Ама, истина 
 се као да јој је познато ово место.{S} Загледа лево, загледа десно, кроз главу јој сену мисао  
н угледа у даљини неку црну прилику.{S} Загледа се боље и познаде да је човек.{S} Ова црна прил 
ију Жики, он је диже према себи, понова загледа у монограм, опет погледа у Враничића и неколико 
p> <p>Она застаде за тренутак у сали да загледа у саксији свој красни фикус, који јој од неког  
ика приклече обореном Перуну и тек сада загледа где му је рана.{S} На сред чела, на ивици где п 
ече он с особитим нагласком, па се онда загледа право у очи Растиславу.</p> <p>Растислав прими  
 будоар, ту ћемо бити комотније. — Мона загледа свој мали бриљантски сахат. — Имамо још читава  
спавам као заклан.</p> <p>Ратко тек сад загледа добро Растислава.</p> <p>— Збиља, данас изгледа 
срећан!“</p> <pb n="346" /> <p>Затим се загледа у свој лик на слици и рече чисто зачуђено:</p>  
.{S} Бајаги ти ниси видела како те кнез загледа.{S} А знам да си му макар један пут намигнула.< 
и речи, и не дижући поглед.</p> <p>Кнез загледа у сахат.{S} Било је десет и по часова.{S} Њему  
антским минђушама.{S} Кнез викне дете и загледа минђуше.{S} Али какво је било изненађење његово 
аничић скочи са столице, извади сахат и загледа га према ватри.</p> <p>— Скоро поноћ - рече он. 
Пошто се сит находао, он извади сахат и загледа га.{S} Било је близу 9 часова.{S} Он удари у зв 
белу брадицу, наже се к њој и нежно јој загледа у лице.</p> <p>Јела је дрхтала као прут.</p> <p 
 кола, баци поглед свуда у наоколо, чак загледа и под кола, после опет обухвати погледом целу о 
писмо које мало час доби, још га једном загледа, после га сави и мету у џеп.</p> <p>— Дакле реш 
нешто врло живо мисли.{S} Још се једном загледа у огледалу, искашља се па се упути право у салу 
лаве.{S} У томе приђе и Враничић.{S} Он загледа непозната човека, очима упита Жику о њему и раз 
шко је рећи; доста то, ђенерал се чудно загледа у ту слику, и, пошто је тако непомично стајао н 
руна у своја наручја, и сад га први пут загледа у лице.{S} Перун отвори очи и проговори:</p> <p 
у тај мах стајаше с Павом крај прозора, загледајући кроз сумрачак вез на њеним рукавима, и запи 
нема бољих разлога — примети Растислав, загледајући у свој сахат, а за тим устаде.</p> <p>— Зар 
а по цигару дувана.{S} Они су прво дуго загледали његову сјајну, сребрну, па позлаћену кутију,  
ати ни откључати.{S} Но да ли сте добро загледали прозоре?{S} Да ли су они били добро затворени 
адве ме добро загледаше.{S} Хтео сам да загледам и ја њих, али како су биле јако увијене у мара 
 осталу земљу.</p> <pb n="649" /> <p>Да загледамо из ближе шта се ради у једном од ових села, п 
ико бленуо!</p> <p>— Шта сам бленуо!{S} Загледао се нешто.{S} Чуда, боже, па шта је! — узе се п 
више викати.</p> <p>— Јес па шта!...{S} Загледао се кнез у лепу...{S} Вечерас ће да му је воде! 
са истурио, руке прекрстио на прсима, а загледао се у једну тачку на зиду, на тако седи и мисли 
да му покаже десни длан.{S} Пошто га је загледао и с десна и с лева и пребројао неке рецке на д 
е ходао по своме кабинету, сваки чак је загледао <pb n="473" /> у сахат и једнако зивкао слугу, 
у с креветска перваза, у који се бијаше загледао несвесно и укочено.</p> <p>У собу уђе гологлав 
рости нема доброте.</p> <p>Кнез се беше загледао у ђенерала.{S} Изгледало му је чудно да му ова 
нда вадио је свој велики златан сахат и загледао га, по чему се могло слутити да некога очекује 
штар немио изглед.</p> <p>Ко је пажљиво загледао људе, могао је опазити да сваки човек личи на  
пано — рече сељак, па пошто је још мало загледао он додаде: — Е, јес, ево сад лепо видим.{S} Је 
корацима по свом кабинету, и непрестано загледао у сахат.{S} Пред двором стајао је упарађен вод 
{S} Могло му се познати, ко би га добро загледао, да га је долазак ове женске узбудио.{S} Стаде 
е беше метуо у џепове, па се тако нешто загледао у даљину и чисто се занео за лепом месечином.< 
ичан.</p> <p>Кнез је ходао и час по час загледао у сахат.</p> <p>На једанпут кнез стаде, подиже 
b n="53" /> „радосну вест“ како се у њу загледао један „врло велики, врло велики господин.“ Вид 
 хтеде вратити.</p> <p>Лепша поново узе загледати слику.</p> <pb n="693" /> <p>— Шта велиш, ово 
челници поустајаше на ову причу и узеше загледати стари сахат.{S} Чича примети:</p> <p>— Ако је 
ну, па је стаде авољити својим рукама и загледати у Јелин прс кажипут, избоден од шивења.</p> < 
а опет узе кутију и опет стаде брижљиво загледати у монограм.{S} Враничић га упита шта га толик 
а, то је био жив човек.{S} Наша вребала загледаше га добро и познадоше у њему кнеза Мутимира.</ 
з беше узео у руке црну дрвену кутију и загледаше је откуда се отвара.</p> <p>3- Ух, баш си као 
е стране, а у проласку, обадве ме добро загледаше.{S} Хтео сам да загледам и ја њих, али како с 
{S} Што му не подвикнеш!{S} Он нас овде заговара, а тамокана!... они...{S} Јабогме!</p> <p>Докт 
адо и од добре воље дају, па да те људе заговарају и заваравају, а овамо одмах да прате кога у  
 да мени цео овај догађај изгледа доста загонетан, а местимице прате га необичне околности.{S}  
Жермини, кога је већ почела да једи ова загонетка.</p> <p>— Случај је доиста необичан!{S} Ја не 
ар оста за тај мах, просто, необјашњена загонетка.{S} Но конзул је нагињао уверењу да је <pb n= 
ве речи: „Овај ће га одвести!{S} Он зна загонетку смрти и тајанствену реч, на коју смрт отвара  
 био нашао кључ којим је могао отворити загонетку, откуда овај младић све то зна!</p> <p>Чим је 
исмо из завоја, из кога беше испала ова загонетна фотографија.</p> <p>Мутимир скочи: — Лепшо! — 
 Мутимир старао се да се сети ко је ова загонетна личност, јер по гласу чинило му се као да је  
а су само тај резултат: дознао је да се загонетна жена зове Ката, да је опасно створење, способ 
а преслица, са златним вретеном.</p> <p>Загонетна девојка тврдила је, да је она прапраунука нај 
.</p> <p>Кнез је у недоумици слушао ове загонетне декламације ђенералове, и тек сад при крају ј 
е остаје камен на камену!...</p> <p>Ове загонетне речи отеше се као очупан уздах, као налет вих 
 <p>— За то мени кнез говори ономад оне загонетне речи!{S} За то ја опажам где ме баба од неко  
 поступака пуковникових: његове журне и загонетне женидбе с Кајом (рођаком кнежевом), па неких  
удна душа човекова!{S} Како су по некад загонетни прохтеви њени!</p> <milestone unit="subSectio 
натприродног, а оно има доста још веома загонетних и не објашњених ствари.{S} И поред све вике  
{S} Но црна прилика говорила је у опште загонетно.{S} Она рече, како је главно, да за кнеза нем 
 да се увери о истинитости навода онога загонетног младића, и све је нађено онако како је он ре 
и сад општи с Врбавцем.</p> <p>За онога загонетног младића дознало се толико да ће то јамачно б 
довољно далеко умакла, од онога за, њих загонетног чуда, онда се окрену, баце још један срдит п 
чајно овде могао познати. </p> <p>Писац загонетног писма наговарао је кнеза да не пропусти ову  
је неповерења.</p> <p>Бомбе, флашице са загонетном плавом течношћу, ножеви с отрованим врхом, т 
/p> <p>Међутим прође дан, два, три, а о загонетном <pb n="275" /> младићу ни откуда ни трага на 
на.</p> <p>Кнез је збуњено гледао у ову загонетну прилику, не знајући управо шта да мисли. —</p 
ли везани, и она школска зграда коју је заграђивао овај плот, — једном речи цео тај крај као да 
 пољубаца, који, рекао би, и саме мртве загрева и позива их да устану из хладних гробова својих 
а и у телу и у души.{S} Осећао је да се загрева, и у том стању било му је добро.{S} Глава му је 
и ова старачка рука сад се на један пут загреја и узе се трести; у очима старога хоџе као да се 
 где ће пасти, час хлад, час топал зид, загрејан на сунчаној припеци.{S} По нека од њих промакн 
нако бујна, подједнаком љубавном ватром загрејана тела, само су још више распаљивали безумну ст 
етрић, који је мало час почео дувати, и загрејаност за време седења за столом, и капљице зноја, 
есебичности, нису могли ни толико да га загреју, да у њој не гледа шпекуланта!{S} На њега наваљ 
еса, у крушци или јабуци коју несретник загризе.{S} Вид тако ослаби, да паћеник све предмете ви 
ди господин дочепа је оберучке за врат, загрли је и стиште јој главу у своје наручје, па је хте 
аву.{S} Она је била готова да скочи, да загрли ово младо, овако свеже, овако чисто створење, да 
p> <p>Кад се Јела стресе, ова је женска загрли руком око паса, привуче је к себи и упита: „Шта  
 плач.</p> <pb n="219" /> <p>Петрија је загрли.</p> <p>- Немој тако, рођена моја:{S} Па зар не  
сече: — Ја морам хитати!</p> <p>Кнез је загрли око паса.</p> <p>— Ја ћу ти писати, ја ћу наћи н 
стински пожали, да га искрено и срдачно загрли, да с његова млада срца отопи лед и студен и да  
а.“ - О.. о.. о! како сам је тада топло загрлио. „Није, милошто моја!{S} Добри бог не може се с 
 с осмејком на устима изађе пред гошћу, загрлише се и слатко ижљубише.</p> <p>— Једва једном!{S 
врата; Мона се враћала; Мутимир и Лепша загрлише се и спојише своје вреле усне у дуг, дуг, неис 
 ствара истински искрен, топал, братски загрљај, нити му ико пружа искрену пријатељску руку, да 
о једну једину, да тај тренутак љубавна загрљаја траје читаву вечност.</p> <milestone unit="sub 
е у мртво пристаниште смрти и нађу се у загрљају вечнога <pb n="599" /> мира.{S} Смрт је велика 
 већ <pb n="676" /> ћуте једно другом у загрљају, или обоје плачу или се обоје вајкају што су б 
твара своја наручија и пушта из њих већ загрљена роба....{S} Јес’, овај ће га одвести!“ —</p> < 
на козла и ошину добре коње.{S} Калдрма загрме под колима и жустрим ударима коњских копита.</p> 
у свога рођенога детета.</p> <p>Боја се загрцну, али он брзо опет настави. — Ја не знам, рече о 
ека, и ја сам крив...</p> <p>Ђенерал се загрцну, поћута, па онда додаде загушљивим гласом:</p>  
а низ груди.{S} Он се на један пут беше загрцнуо.{S} Он изађе из собе, махнув главом на сељаке  
Зар три хиљаде изгубио! — Е, тај је сад загустио!{S} Ко ли му то узе?</p> <p>— Зар је један — р 
извињавања, у занемелој дворани одјекну загушљив глас Растислављев:</p> <p>— Софија, ја те пита 
у пару, тако сваки дах твој нека издише загушљиви отров мрзости, од кога ће се трава и лишће су 
ерал се загрцну, поћута, па онда додаде загушљивим гласом:</p> <p>— Опрости ми, ако можеш!</p>  
е?</p> <p>— Попићу отров — рече ђенерал загушљивим гласом.</p> <milestone unit="subSection" />  
да стакло на слици одмах пуче, и повика загушљиво: „Ево, овај је срећан!“</p> <pb n="346" /> <p 
абији и потмулији, на послетку једва је загушљиво шапутао; јасно се видело како се говор поступ 
као смрт, кнез му се унесе у очи и рече загушљиво:</p> <p>— А... а.... а!{S} Тако ти знаш, злик 
ће помоћи.</p> <p>— Добро, рече ђенерал загушљиво али одсечно.{S} Видело се да га је веома потр 
аве назад.{S} Сад се већ чуло на далеко загушљиво рипање прикљештених вочића; бале и пена лиле  
ворена уста текле су им беле бале, њино загушљиво рипање чуло се на далеко, као стругање неподм 
х; није било пређашње стеге и пређашњег загушљивог и мемливог задаха.{S} Он отвори очи и угледа 
.{S} Тако је растао млади кнез полако у загушљивој придворној атмосвери.</p> <p>Једног дана, ба 
у и владавину у своје руке, све то већа загушљивост и омарина осећала се у вишим звониградским  
се видело како се говор поступно гаси и загушује.</p> <p>При последњим речима: „Бежи, бежи“, ђе 
х га... убио бих га као... — Радован се загцну од гнева, после једва прошапута.., —. као пса!.. 
ке, којима досади живот, а страше се да задају себи смрт на други начин.</p> <p>„Ту је довољно  
да, па бој се има и самих министара.{S} Задатак је ове дружине, како се вели, скромно тајно доб 
и рачуна да се сретају с људима; њин је задатак био да кроз пусте планине и усамљене крајеве пр 
енце ће добијати превласт.{S} Кнежев би задатак био да издвоји шта у томе колебању треба да ост 
ровиђење њему наменило да доврши велики задатак ослобођења и уједињења свог племена.</p> <p>У т 
о од најтежих дела, која су њему пала у задатак, на име: нађен је поуздан човек, који ће удесит 
ило“.{S} Он ће се дакле примити тегобна задатка, у нади да ће у Ратку, као и у целој оној групи 
исли о узвишеним задаћама, које стоје у задатку овоме братству.{S} Он је дакле и као министар р 
 је стицајем прилика пала у део тегобна задаћа да се у овако тешком времену нађе на челу државн 
аки добио свој посао, па како се главна задаћа састојала у томе, да избуде све обвезнике из прв 
, ако остане овако мала и нејаке.{S} Та задаћа народног уједињења доћи ће на дневни ред у кратк 
жба није спречила, да мисли о узвишеним задаћама, које стоје у задатку овоме братству.{S} Он је 
оворе да Балканија има велике историске задаће пред собом, да она мора сад имати владара зрела  
родужи Растислав — и то ће нам олакшати задаћу.{S} Али и да није тога случаја, после ових после 
 отворена прозора, а око њега осећао се задах келнске воде и других мирисних спиртова и лекариј 
но што она у опште може дати — одвратан задах!{S} Тиме се завршио овај бљутави политички нитков 
з које се дизао неодређен, мало накисео задах и уздржан неразговетан жубор.{S} Ордена тада још  
стеге и пређашњег загушљивог и мемливог задаха.{S} Он отвори очи и угледа над собом високо, мра 
их и радосних ствари:{S} - Балканију је задахнуо некакав нов дух; свуда се осетио неки нов живо 
н их је школовао у полициској вештини и задахнуо својим партиским духом — то су били његови дух 
е из постеље сав окупан у зној с тешким задахом.</p> <p>„Мало по мало отрована жртва почне осећ 
арда одосмо ти у пензију!{S} Младеж нас задену за појас!{S} Данас сам имала необичну посету — Л 
уже пасти.</p> <p>Час је то сељанка, са заденутом сукњом за појас, с котарицом на руци, тера пр 
/p> <p>— Шта, зар ти имаш децу? — упита задивљен Текелија. — Како си ти могао направити дете ка 
један пут она занеми од чуда, и, крајње задивљена, заустави се на прагу од будоара.</p> <pb n=" 
 треба да значи, г. маркиже? — питао је задивљени барен Жермини.</p> <p>Белини слеже раменима.  
 показујући тако другарицама редом свој задигнути нос — ене, како ми је леп нос; по некад ми до 
ева и пребројао неке рецке на длану, он задиже мало рукав Павин, опипа јој руку до лакта, опет  
ти.{S} У томе чекању отворише се полако задња врата на соби.{S} Висока, средовечна жена, гледај 
ених бутина и као биволска кожа дебелих задњица, а и по које липсало кљусе — али „таква је служ 
е ипак успео да наклоност кнежеву за се задобије.</p> <pb n="80" /> <p>Тако је та прикривена бо 
 — Растислав је остављао титулу кнезу и задовољавао се да има фактичку власт.</p> </div> <div t 
 саслушао ово казивање и <pb n="356" /> задовољан се вратио кући.{S} Уз пут је сретао подраниле 
г те се све добро сврши и господар оста задовољан и вели ми: „врло добро, г. начелник, томе сам 
е равнодушно и као у шали, да би он био задовољан кад би <pb n="550" /> био макар и први слуга  
о и значај каквог предмета, они се тиме задовоље, даље се не муче и не прозиру, те на крају кра 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Задовољен, непресићен, али засићен у пуној мери, Мутими 
прометнуло у бриљант и — правда је била задовољена.{S} Наравно, да госпођа Ловимук никад неће з 
ложи ма и најозбиљнијем ризику, само да задовољи своје љубопитство.</p> <p>Радо је хтео да упит 
о, и за вас и за више народе, кад би се задовољили оним што сте, кад би пристали да будете - љу 
ола.{S} Одреците се тих привилегија.{S} Задовољите се приходима обична балканиска грађанина.{S} 
д.</p> <p>На крају крајева Мона је била задовољна <pb n="471" /> данашњим јаузном; дознала је д 
раст прекипела, и они су обоје сретни и задовољни, нити се више сећају како је жалосно и сумрач 
раћо!{S} Ја држим да сте и до сада били задовољни делима владиним и очинском бригом коју књажев 
се витлале око прозора <pb n="472" /> и задовољно зузукале бирајући где ће пасти, час хлад, час 
измученом паћенику јавља као спасење, а задовољном богаташу као ужас и страх.{S} Смрт је велика 
дан нов повод за стотине нових забава и задовољстава.</p> <p>После недељу дана кнез се кренуо н 
астислав сав сијао од некаква унутрашња задовољства.{S} Његов је поглед био ведар, јасан, слобо 
 згази.{S} Она је осећала неко демонско задовољство да види како се изједначују с њом, <pb n="4 
ој мери, Мутимир је осећао оно пријатно задовољство, које у човеку ствара потпуно намирена потр 
ве догађаје, радосно је трљао руке и са задовољством се осмејкивао.</p> <p>Тих дана било је свр 
воза.</p> <p>— Да — рече кнез, с видним задовољством — само кад се не би губило толико времена  
нала сам ја то.“ - рече она с очевидним задовољством.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мо 
</p> <p>- Шта ли може бити да се толико задоцне? — рече један од ова два човека.</p> <p>— Без и 
и преваре некога од друштва који се био задоцнио.{S} После даду мајмуну пушку и стану га учити  
а руку и прошапута му: — И ако је негде задремала, наша срећа опет је још жива.</p> <p>Целу ноћ 
е, пазите куда сте ударили!{S} Куда год задрете, памтите, да ћете мене наћи на путу!</p> <p>— Г 
аво главачки на патос, да је Мутимир не задржа.{S} Но у томе он и сам посрте напред, колена му  
асова одоше и последње гошће, а Мона се задржа још неко време на свежем ваздуху.{S} Ходајући по 
брзо оде жени у собу.</p> <p>Ђенерал се задржа читавих десетак минута У жениној соби.{S} Кад се 
збиља напред, али остала потера дуго се задржа око убијена сељака.{S} Вест о томе пролетела је  
="2" /> <div type="titlepage"> <p>Писац задржава сва права.</p> </div> </front> <body> <pb n="3 
еш већ ни доћи.</p> <pb n="674" /> <p>— Задржала сам се важним послом, мили мој!{S} Ствар се ти 
 <p>Мона је потегла овај разговор да би задржала <pb n="457" /> кнеза на јаузну, али он никако  
и.</p> <p>Под Црнојевићима Балканија би задржала монархиско име, што је потребно ради заклона о 
е, као своме рођеноме брату, а после би задржала његово пријатељство, очувала приступ у његов д 
ли су и другу стражу; на трећој су били задржани.{S} За тим је дошао човек с белом маском, веза 
, и јурну даље као човек, који је једва задржао у себи тешку погрду, која му у мало не слете с  
 извини се у две три речи што се толико задржао и позва кнеза и његова пратиоца да пођу.</p> <p 
е био одсео кнез.{S} На капији хтеде их задржати стража, но <pb n="253" /> они одсудно упадоше  
натне суме понудити, без зебње да ће их задржати за се.{S} Последњих година чича Степа био се м 
змеђу њих.{S} Кога год сретну и нађу да задрже и да пријаве командиру.{S} Никоме да не верују ш 
што га дају гостима кад хоће дуже да их задрже код себе.</p> <p>- Упитам какви су то гости и ка 
после почне пуштати и по два-троицу.{S} Задржи их по мало, па их онда пусти, а људи отуда излаз 
 безуспешно кушао да својим подупирањем задржи кола.</p> <pb n="419" /> <p>Јарам, измичући се з 
у се пренули робови, а као јасиков лист задрхтали господари; мисао коју је у Француској једва п 
де нешто рећи, али њене бледе усне само задрхташе, па се онда жалосно укосише у страну, као оно 
а, који је ту седео у фотељи до прозора задубљен у француски лист <title xml:lang="FR">Journal  
енима предњи точак и шибао дугим прутом задуване вочиће, вичући из свег гласа „ојис жујо, ојис  
у коју је домаћица могла сваки час ући, задувани, разбарушени, зајапурени, с погужваним хаљинам 
сад говорио кивно; јетко, и тако брзо и задувано да га је већ тешко било разумети, јер је махом 
звршено, лекари су нашли <pb n="357" /> задувану, болесну и рањаву гушу — поуздани знаци дифтер 
а врату набрекле и чисто <pb n="352" /> задуле; на крај усана показала се бела пена; усне по ср 
 бодове од ране, на којој су ивици биле задуле, тако, да се црвенило спустило преко целог чела, 
стирском „малом конаку,“ сави око угла, зађе с позадне стране и пође правце средњим отвореним в 
и али младића не беше нигде.{S} Жандарм зађе по механама.{S} Обишао је све, распитивао свуда и  
е су се из својих дупаља сијале као два зажагрена змијина ока.</p> <p>Баба Ката скочи, притрча  
рипрети кнезу, шљисну га по једром, још зажареном образу, за тим га оберучке узе за рамена и по 
аре.</p> <pb n="633" /> <p>Кнез Мутимир зажели да види ту женску што им се јавила као црна прил 
рви нашој, сипа своју јару у жиле наше, зажиже огањ у срцу нашем, огањ на коме кључају сви соко 
шити.{S} Она или треба одмах да иде, да зажмури, да се преда, да за тренутак позна рај, а после 
тима гурну у главу.</p> <p>Г. Маврикије зажмури, сави врат, јер у таким приликама кнез га обичн 
мичан поглед на господина, па брзо опет зажмури.</p> <p>— Не спаваш? — упита господин полако.</ 
араца, а кад ни то нису могли, они само зажмурише, предајући се тако гркој судбини својој.</p>  
>Ратко отправи дете на поље да се игра, зазвони и поручи каву, и разговор између њега и Растисл 
стојну крунисане главе).{S} Кнез је без зазора исказивао своје пожуде; он се нарочито обраћао д 
 би било <hi>после</hi>!{S} И то се без зазора говори у сред кнежева конака; и то се прича у оч 
рочито пред једним лекаром не може бити зазорно о томе говорити, кнез је био пустио свом језику 
 <p>— Можда је господину пуковнику мало зазорно, што ја овако, што но реч „с неба па у ребра“.{ 
ове своје камене људе.{S} То се учинило зазорно чедним Бечлијама.{S} Забринути оцеви, побожни г 
пут, али црна прилика поврте у десно, и заиђе међу гробове и гробничке ограде.{S} Сад су ишли п 
чак и међу војском.{S} Кнеза ово заиста заинтересова.{S} Он поче запиткивати за појединости, но 
реће нека гомила људи.{S} Ово је толико заинтересова да она покуша, па и отвори и спољне крило  
она даље говорила.</p> <p>Да би га више заинтересовала, Мона окрете други разговор.{S} Каза му  
узе распиткивати Ратко, све више и више заинтересован.</p> <p>- Па синоћ, тата... и јуче... и с 
<p>— Е него ко је био? — упита пуковник заинтересован.</p> <p>— То је била нека осуђеница; одле 
0" /> <p>- Ко носи сукњу? — упита Ратко заинтересован.</p> <p>— Па браца Мика — потврди дете.</ 
ицу коју брижљиво спусти на сто.</p> <p>Заинтересован, кнез Мутимир узе распиткивати, каква је  
неприлика...</p> <p>Мона се смејала.{S} Заинтересована, Пола упита: каква неприлика, што јој се 
екнут и престрављен израз маркижев беше заинтересовао конзулу.</p> <p>Белини продужи: — Као и о 
на међу грађанством, које су умели тако заинтересовати, да им је оно, о свом трошку, чак и штам 
и хватити, а кад <pb n="496" /> се кнез заинтересује за ствар и узме распитивати шта је, ти ћеш 
и од њега.{S} Што се не постарате да га заинтересујете за озбиљније државне послове, што га не  
ите! — кресну Врбавац!</p> <p>— Заиста, заиста! — примети Растислав.</p> <p>Врбавац је продужав 
 и шта је ко на испиту рекао, и све!{S} Заиста карактеристично!</p> <p>— Тиче ме се, па треба д 
кве језуите! — кресну Врбавац!</p> <p>— Заиста, заиста! — примети Растислав.</p> <p>Врбавац је  
 по соби.</p> <p>— Кнез плану:</p> <p>— Заиста, ја се морам дивити вашој дрскости, господине ђе 
о је нужно за такав посао.{S} Ту сам ја заиста прави доктор —- рече Ката осмејкујући се и показ 
е учини да коњи успорише свој ход.{S} И заиста, после неколико тренутака кола се кретаху примет 
 је престао трептати и дисати.</p> <p>И заиста, он чу са свим јасно и разговетно, како испод ње 
анас ни у чем претерати“, и г. намесник заиста није ни у чему претерао.</p> <p>Пошто се овако с 
2" /> <p>Кнез се беше натурио за једном заиста дивном сељанком. (То је ваљда био први и последњ 
талица чак и међу војском.{S} Кнеза ово заиста заинтересова.{S} Он поче запиткивати за поједино 
а мало умирио.{S} Морао му је обећати и зајамчити сам лично да му покаже где му је ћерка.{S} Је 
диже према младом човеку, који јој, сав зајапурен, иђаше на сусрет.</p> <p>— Не, не, не! — рече 
 понегде има право.</p> <p>Међутим, сав зајапурен кнез је ходао по соби крупним корицама, непре 
де прстом знак кнежевом доктору.{S} Сав зајапурен, весела лица и жива раздрагана погледа, млади 
е срушио свод... бежи... бежи...</p> <p>Зајапурен, узнемирен, с разрогаченим, закрвављеним очим 
 твојим другарицама.{S} Била си уморна, зајапурена.{S} Баш кад си дошла код чесме и ту се напил 
е негде с неким десила.{S} Па ипак, она зајапурена, разбарушена главица, што се видела у огледа 
а сваки час ући, задувани, разбарушени, зајапурени, с погужваним хаљинама, уз брутално суљање п 
 секунада, гледајући жудно у њено лепо, зајапурено лице, он јурну главом страсно, слепимице и ч 
ити мирни, рече он у шили, али као мало заједљиво, и притиште је одозго.</p> <p>Јела је покушал 
ући на њу најтеже прекоре, пуне пакосне заједљивости и јетких пецкања.{S} У Мони се беше пробуд 
ађених не окрену своју срчбу против ње, заједнички је дочепају и својски је излупају, па се онд 
лаш дошао да хвата њу.{S} Сад сваки дан заједнички ходају и обоје у један глас одричу да им се  
свршио с овим светом и немам више ништа заједничко са животом.{S} Одрешен од свију интереса, ко 
тених народа балканских и повести их на заједничку борбу за ослобођење и нацијонално јединство. 
наслоњачу и трже натраг, кнез посрте и, заједно са својим драгим теретом паде на кадивени отома 
е је на диван, где седоше <pb n="60" /> заједно, управо падоше.{S} Он је хтеде наместити да му  
јим овцама стоји мирно крај пута, гледа заједно с њима овај сјајни спровод, не разумевајући виш 
e unit="subSection" /> <p>Синђа је ушла заједно с Павом у кнежеву одају, али она није дуго ту о 
но описавши његова дела преда потомцима заједно са његовим споменом један од најсјајнијих приме 
ам се с њим упознао? колико смо времена заједно били у Паризу? какви су односи тада постојали < 
вас све у овај конак, затворићу се овде заједно с вама, а наредићу још раније да се у подрум ме 
ђали.{S} Сва је прилика да су њих двоје заједно и какав злочин извршили.{S} Врло су поверљиви ј 
p> <pb n="419" /> <p>Јарам, измичући се заједно с колима, све је више затезао око вратова попад 
тњу безбројна јата сјајних звездица, те заједно с њима просипа на земљу меку, благу, чаробну св 
 врећа барута, па ћу онда то запалити и заједно с вама отићи у Содом, нек се бар зна и нек се п 
к да смо још јутрос у зору ја и ви били заједно на отменоме скупу честитке <hi>Балканске браће< 
S} Ми се морамо виђати, састајати, бити заједно — ти мораш бити моја! — Сметња ће бити, али ми  
S} Пријатно му је бало да с Растиславом заједно путује и по некад је с њим тако слатко ћеретао, 
рио да није здраво кад ја и Боца лежимо заједно у кревету и једно другоме дувамо у уста?{S} Па  
и његов саветник Растислав били су опет заједно.{S} Кнез исприча у кратко шта је било код ђенер 
ормално наређујем, да поднесете оставку заједно са целим својим министарством“ — писао је кнез  
бејаше одвојила с три другарице и ту су заједно нешто ћућориле.</p> <p>Момчадија, и посебице, и 
есто чалме оџа је био повезао око главе зајтинли калемћарку шамију, у десној руци држао је пушљ 
не известимо кмета.{S} Наређивало се да закажемо слугама и чобанима да на трла и по колебама у  
од куће до куће, да буде сељаке и да им закажу да одмах трче у општину, а узгред сваки да понес 
ао да се она једначи с обичним сокачким закачаљкама.{S} Кад Мона потера и даље у том правцу, он 
варима, па је гледао сваком приликом да закачи г. среског за његову простоту.</p> <p>Тако једно 
?</p> <p>- Пустићу да ме ви убијете.{S} Закитите се славом убилца — рече ђенерал подругљиво, и  
ва зла.{S} Тако си и ти амо доведена на закла...</p> <p>Хоџа не доврши свој говор.{S} У који ма 
и_ Ово је већ трећа ноћ како спавам као заклан.</p> <p>Ратко тек сад загледа добро Растислава.< 
 тек у зору, с тога је сад и спавао као заклан и ако је већ било 10 часова изјутра.</p> <p>Док  
склопа планинског, који са свију страна заклања небо и чисто належе на човека и гуши га.</p> <p 
ограда, а није било ни високих дрва, да заклањају и оно мало сумњиве светлости, што се још проб 
е Западу.</p> <p>Док су источно обзорје заклањали високи, шумовити, планински врхови, дотле се  
укови цвећа и изукрштано лишће таман су заклањали светлост од великог лустера, бацајући сенку н 
а уза се.{S} По уверавању хоџином то је заклањало од несреће и болештине.</p> <p>Десет година у 
{S} Са склопљеним рукама он је замоли и закле да му отворено и искрено каже, има ли кога на све 
оде не види апсолутно ништа, и ми би се заклели свим на свету, да ту ништа и нема, а овамо, кад 
ред све вике научара, поред свију њиних заклетава и уверавања, још ни до данас није доказано, д 
ај!</p> <p>— А потера, па онда војничка заклетва, па верност књазу и отачаству — како ћемо то?  
и, Бога ти, Милићу.{S} Потера потером и заклетва заклетвом, али 400 дуката, брајко, одвојиле су 
 све дао за Лепшину љубав, а у сред ове заклетве, он се наједаред рину на Лепшу, с неописаном с 
и, Милићу.{S} Потера потером и заклетва заклетвом, али 400 дуката, брајко, одвојиле су од свега 
“.{S} Има испитаних сведока који су под заклетвом потврдили да су то од вас чули....</p> <p>Врб 
 уста отворити!{S} Ви сте погазили вашу заклетву, ви сте издали вашу војничку заставу, ви сте п 
ве што се ту нађе. </p> <p>Црна прилика заклињала се свим на свету да за вас нема никакве опасн 
дан пут пређе <pb n="437" /> на ватрено заклињање шта би све дао за Лепшину љубав, а у сред ове 
ме....“ Затим се окрете кнезу. — Кнеже, заклињем те овим мојим смртним часом и свом срећом твој 
стрина Синђа не даде јој ни осолити.{S} Заклињући се свим на свету, како је то ту близу и како  
 напредак, све су то празне речи, прост заклон за неизмерно властољубље заљубљено у себе сама.< 
иркати и замоли Кају да седну где год у заклон, где блесак није тако јак.</p> <p>У једном углу  
ла монархиско име, што је потребно ради заклона од моћних, околних монархиских држава. — У ства 
 или какав говор из даљине они застану, заклоне се за кестен и одатле ослушкују да ли се ход и  
каква тица, случајно падне баш тако, да заклони оно опасно место, са кога би пропао сав морал љ 
енув се нагло прозору, трудила се да се заклони од Мутимира.{S} Али сузе су је гушиле, и њен пл 
 наређујте што буде потребно да се кнез заклони, а ја ако што дознам важно и на време, нећу про 
дан пријатељ да те у незгодном тренутку заклони и помогне.{S} А госпођа Ловимук тек пре две - т 
а предузме све потребне мере, којима ће заклонити и заштити државне интересе од штетних утицаја 
отворише се побочна врата, која су била заклоњена ћилимом тако, да се готово нису ни распознава 
угих којих врата.{S} Поглед јој паде на заклоњена врата, кроз која се удалио млади господин.{S} 
леда кнеза и Кају у углу, готово сасвим заклоњене цвећем и приђе им брзим корацима.</p> <p>— До 
евић и Жика дохвате се једног потока и, заклоњени високим обалама, измакну далеко, нигде невиђе 
кнез — онда је ред да ја говорим.{S} Он заклопи сахат, стрпа га у џеп, <pb n="318" /> јурну вра 
угла, повелика кутија од хартије.{S} На заклопцу ове кутије била је нацртана мртвачка глава.{S} 
нуше у свећу и изађоше.{S} Онај старији закључа врата за собом и мету кључ у џеп.</p> <mileston 
 на прилику, немачки радник, и извео је закључак, како је Балканац мекушац и неиздржљив у раду, 
 ципеле као и обично, а за тим сте сами закључали врата изнутра и легли.“</p> <p>— Па шта онда  
а која је ушла у собу.{S} Врата су била закључана.{S} Ово је још више преплаши.{S} Унезверено о 
S} Дакле је немогуће да су врата с поља закључана, јер кад је један кључ у брави онда други нит 
ине; собња врата, као и обично, изнутра закључана, а тако исто, као обично, стајали су затворен 
држи закопане све мисли своје, и као из закључана ковчега да вади кад му што затреба.</p> <p>Ср 
ако се срдио.{S} Наредио је одмах да се закључаном депешом изда налог свима околним капетанима  
и он, баш да је био и он, како би могао закључати собу изнутра?{S} Да није имао кључ калауз!{S} 
ви онда други нити ту може ући ни браву закључати ни откључати.{S} Но да ли сте добро загледали 
шипарцу оваква питања?“ Одмах је у себи закључио да је овде моро радити нечији туђ утицај, само 
а избере скупштину која ће донети своје закључке о попуњењу владалачког престола“.</p> <p>Најпо 
 да сте им саопштавали и таква решења и закључке своје владе и народ. скупштине, која су имала  
тићи сам џелату под нож и пустити да те закоље као овцу за цело је само овновско јунаштво.</p>  
рострем, боље да је мојом рођеном руком закољем - рече чича Боја срдито.{S} Он хтеде продужити, 
о!{S} Ми ево не можемо даље.{S} Убијте, закољите, исеците на комаде — али ми даље не можемо: на 
ано за шљиву.{S} У кући оштре нож да га закољу, а оно мирно и невино стоји и повјерљиво гледа н 
е, као што их назадњаци престављају.{S} Закон им не може ништа, јер немате у рукама никаквих до 
а спава!</p> <p>— Знам, књаз, али нужда закон мења!</p> <p>— Па ти хајде попењи се те види — ак 
ћи његова најближег комшије, и ма да је закон ту строг, обичај је опет јачи од закона, ту чак н 
у:; но богу хвала није тако.{S} Устав и закон давно су то одредили; обележен је свачији делокру 
 политичким удружењима.{S} Донесите тај закон, и ова ће дружина сутра постати јавна.{S} Али и а 
 n="10" /> „а народ ће се, по прописима закона, позвати да избере скупштину која ће донети свој 
 закон ту строг, обичај је опет јачи од закона, ту чак ни сам кмет, ни сама власт неће да испит 
нредно стање.“</p> <p>„Да се опредељење закона односно преки судова распростре на случајеве где 
мајући у своје руке, на основу земаљски закона, власт привремени намесника књажевскога достојан 
ржавати ред и поштовање спрам постојећи закона, и да се више него икада клоне од свега што би м 
 га сматра за душмана, да га ставља ван закона, да га вреба с пушком у руци као дивља звера!... 
ој земљи, да је он човек који стоји ван закона, да је свакоме не само слободно убити га, но би  
ј машти и што код нас још нема никаквих закона о политичким удружењима.{S} Донесите тај закон,  
убљем, он се увалио био у злочине, које закони казне као велеиздају.{S} Ја сам га спасао од те  
и — примети Растислав.</p> <p>— Устав и закони мртво су парче хартије.{S} Ја гледам шта у ствар 
ауци.{S} Шта би онда било с постављеним законима природним?</p> <p>— Па ипак, господару, у прир 
ема. — А мој је пут прав, и правилан, и законит — ја не дам да се квари законити ред наследства 
бити сретна: кад је дјевојка или кад је законита жена.{S} Оно што је између дјевојке и жене — о 
близи с њом, а да што даље уклони од ње законита господара престола, те је с тога у војсци и ра 
грађане, познате као лојалне присталице законите династије Косанића, па и то неће бити без мига 
стати без утицаја на даљи рад у корист „законите династије.“ У опште, прилике су тако повољне,  
био јо, по свима службеним документима, законити супруг госпође Моне) — госпођа Мона изрази лак 
илан, и законит — ја не дам да се квари законити ред наследства.{S} Малолетни Мутимир законити  
ти ред наследства.{S} Малолетни Мутимир законити је наследник, и он ће за 2 сата бити прокламов 
рати да сматрам као покушај буне против законитог наследника престола.{S} А у оваким мутним вре 
анастира, једном при служби, место свог законитог кнеза помињали Перуна Црнојевића.{S} Отворена 
е противљење сматраћу као побуну против законитога наследника и према томе ћу поступити.</p> <p 
 је, и сав ће народ за њом поћи, као за законитом царицом.{S} Говорила је, како она има већ и с 
неби много предомишљао баш и јавно пред законом да споји своју личну судбу с њеном судбом.</p>  
ог стида.</p> <p>Код шпартанаца било је законом забрањено слабим и кржљавим људима да граде дец 
сационог суда, као што је то још раније законом већ било предвиђено.</p> <pb n="11" /> <p>Први  
м печатом.{S} Тако завијена дервиша сад закопају у земљу читав метар дубоко, одозго набију земљ 
дужавао.</p> <p>— „Убили га, па у ђубре закопали!{S} Главу одсекли, на у Цариград послали!...</ 
ричаћу ти.{S} Главно је то, убијен је и закопан под именом хајдука Дуговића — одговори Ратко.</ 
е.</p> <p>Умео је дубоко у себи да држи закопане све мисли своје, и као из закључана ковчега да 
 протокол да је ствар тако текла, да је закопани дервиш одиста провео у земљи две недеље дана,  
душе, да је сву ову буру умео сакрити и закопати дубоко у душу и срце своје, а с поља је све би 
навуче га, и стаде пред огледало, да га закопча.{S} Руке су јој дрхтале, а она је у огледалу ле 
м брзо намаче мараму на груди, и узе се закопчавати, а другу диже према младом човеку, који јој 
p>Зајапурен, узнемирен, с разрогаченим, закрвављеним очима, ђенерал је сва ова последња бунцања 
опчан, раздрљених груди, разбарушен, са закрвављеним очима, на којима су се још јасно познавали 
амо овновско јунаштво.</p> <p>Црнојевић закрвављеним погледом одмери Жику.{S} Овај продужи.</p> 
Поједина места била су исподвлачена или закрштена црвеним мастилом.</p> <p>Врбавац узе понова ч 
ом.{S} Од родбине нико не пусти јава да закука за покојником — јамачно с тога, што у овако висо 
p>— Не знам ја ваше Звониградске куке и закуке.{S} Код нас се за образ гине!{S} Такав је наш ад 
м не море проћи крај ње а да му срце не закуца и да <pb n="232" /> му памет не поуми, па бива и 
где је овај у вече обично радио, и јако закуца.</p> <p>— Унутра — викну ђенерал.</p> <p>Врача с 
у, зашто не — само ако.....</p> <p>Неко закуца на врата.</p> <p>Доктор притрча и отвори.</p> <p 
а; на дрвету, скачући с гране на грану, закучи панталоне за некакав суварак, и стане га дрека т 
до чега може да дотера човек у смишљању зала, кад се већ једном ода на тај пут и занат.</p> <p> 
и диван у углу.{S} Кнез први опази овај заладак; он повуче Кају на ту страну, те седоше једно д 
мицао се све ближе.{S} Тодорика стаде у заладак под велики орах, намеран да ту дочека ове позне 
ди.</p> <p>Ишли су даље, и што су дубље залазили у гробље, оно је све више оживљавало.{S} На ск 
вом потоку или шушњару.</p> <p>Пас опет залаја уз липу.{S} Један му од сељака навикну: „Марш, џ 
грејала као дан.{S} Дохватив се сенке и залатка, они пођоше уз брдо, право средишту Звониграда. 
тио се Ратковој кући, бирајући месечеве залатке и обилазећи и подаљим улицама, само да се траг  
ро, блистају се сјајне росне капљице, у залатку беле као грумичци слеђена шећера, на сунцу ватр 
беше склонио у оближњу капију, где је у залатку чекао згодну прилику да умакне даље.</p> <p>Кне 
ој ствари, и за све време од кад се она залегла у мојој глави, ни једног јединог тренутка ја ни 
, сребрнасто сјајни млаз воде, али воде залеђене, воде претворене у саме ледене иглице.{S} Тај  
ћу ти; има времена...{S} Их, ала се ово залепило; као да је у воду умочено — рече Врбавац показ 
{S} Круне роде на дрвету, које је крвљу заливано.{S} Престоли су столице на којима седе мртваци 
зише да их министар слуша и ућуташе као заливени.</p> <p>— Молим, молим, — продужите разговор!{ 
ова његове данашње владе.{S} Али све је заличило, кад кнез ту виде најпосле и самога свога мини 
имо ја и ти, снашо, одавде; ми смо овде залишни.{S} И, полако, на прстима, доктор и Синђа изађо 
рај лепа, бистра потока, да се прихвате залогајем хлеба - Угледајући се на свога славног деду,  
 не гоне душмански и да се не пролива у залуд братска крв.{S} Тако су доконали цареви, па како  
ко се окрете и начуљи обадва ува, али у залуд му мука.{S} Начелници опазише да их министар слуш 
, показаћу ја теби како се у туђој кући залуђују и маме младе женске.</p> <p>— Кривац сам, с об 
(друга се <pb n="56" /> врати), кочијаш залупи врата на колима, скочи на козла и ошину добре ко 
осно.</p> <p>Шта је даље било с ова два залутала човека то изгледа управо као какав роман или с 
{S} Перун је био мишљења да је то какав залутали чобански пас, на кога не треба свраћати пажњу, 
ак дотерали смо данас дотле; толико смо залутали у притворном стиду, да не можемо трпети истинс 
играјући се са сјајним звездама, с неба залутао на ову грешну земљу.{S} У пустој долини саможив 
је било.{S} Једни су причали да се кнез заљубио у некакву јавну женскињу и да је за њом дотрчао 
 улицом могао овда онда срести по какав заљубљен пар, где, наслоњени једно другом на руку, тихо 
Катине усињенице Јеле — бој се чак је и заљубљен у њу.</p> <p>Све ово сазнао је Растислав још н 
е убрзо чека голема срећа, како је у њу заљубљен један велики господин и како ће и они <pb n="2 
д пуна сахата водио се између ово двоје заљубљених овакав озбиљан политички разговор, док га не 
, прост заклон за неизмерно властољубље заљубљено у себе сама.</p> <p>— Причате ми како је земљ 
рних и покретних облака, и, као огромно заљуљано кандило, просу на све стране своје меке посреб 
у даљну даљину, још нејасну на јутерњој замаглици, а тако исто бејаше почео и мислима да се губ 
ик све предмете види само као кроз неку замаглицу.{S} Изда и слух, па чак и моћ мирисања ослаби 
у у почетку пошли низ брдо, ади, чим су замакли за први шумарак, они окрену уз брдо.{S} После с 
или лепа; мора бити да је Текелији било замакло око за њом, те кад су мало одмакли, између њега 
ју бездушну, веома слабо <pb n="390" /> замасковану теорију, Ратко га је слушао пажљиво, непрес 
авих руку на њега дигло и свака та рука замахује оштрим ножем.{S} Он покушава да бежи, али пред 
води је његов министар Кугић, и сви они замахују да ударе њега, Мутимира по сред срца!</p> <p>С 
, и погледајући на ону страну куда Жика замаче, пође за друштвом не могући још да дође к себи ш 
не вратише свет натраг.{S} Кад кнез већ замаче, младеж се опет поче купити око гајдаша.{S} Бабе 
мо започне велико дело, чији историјски замашај нико тада није могао ни слутити.</p> <p>Аустриј 
плату.</p> <pb n="415" /> <p>— Ствар је замашна — рече мајор Тоша приближив се жени, — знаш да  
рошлости госпође Моне.{S} Говорило се о замашним сумама, које је она давала младим људима, да и 
не спомиње ту титулу, и старао се да је замени са „ви“, „вас“ и т. д.{S} Кнез Мутимир није воле 
ли мудрошћу одбранимо, или другим робом заменимо?</p> <p>Костури одговорише нешто, али њин је о 
оноћи сипали су прекори; после је срџбу заменио тихи плач.{S} Плакали су обоје; зора их је зате 
ретерано, претерано.{S} Најпосле она не замера Лепши за њену слабост, али кад зна да је таква,  
ја почне беседити,“ то нико никоме није замерао ни за речи ни за дела. _</p> <p>Кнез заврши гов 
 неки свој мал — с тога му нико није ни замерао на оваком понашању.{S} А ако би му ко што и зам 
ико: ви се сад срдите без узрока.{S} Ви замерате мојој владавини и потежете све некакве ситнице 
диш? је ли да се не срдиш?{S} Ти нам не замераш?{S} Ја сам свему крив!{S} Лудило!{S} Ја сам био 
 потчињени, те и они гоне ко им што год замери.{S} Међу тим, Растислављева владавина пуна је по 
и оправдан.{S} Она јој тада не би ништа замерила.{S} Али неће Лепша то!{S} Рећи отворено: „тога 
а коме су ипак и сувременици и историја замерили за по неке грубости у карактеру.{S} Како би се 
сти у карактеру.{S} Како би се тек Вама замерило, који сте имали све погодбе да се спремите за  
p> <p>Тако је, Ваша Светлост; што би се замерило обичном образованом човеку много пре замериће  
ваком понашању.{S} А ако би му ко што и замерио, чича Јова би му обично одговорио: „Полако, гос 
 ситнице.{S} Ви ништа озбиљно не можете замерити данашњој влади...</p> <p>- Какве сте нужде ви  
мене самога.{S} Госпођа ми јамачно неће замерити за моју искреност, кад рекнем да ме је свемоћ  
д госпођу.</p> <p>— Пре свега немој што замерити чича Јовану — рече госпођа улазећи — он је хте 
аљер спрам дама.{S} Ти му, Лепшо, нећеш замерити, баш ако где год и претера.</p> <p>— О, не!{S} 
ло обичном образованом човеку много пре замериће се кнезу, владару.</p> <pb n="30" /> <p>— Е, в 
е, а неке просто и неистините.{S} Многа замерка кнежева није имала места.{S} Није истина да се  
 је читав диктатор и не трпи ни најмање замерке своме раду.{S} Нађе ли се какав родољуб да прот 
вратова попадалих вочића, и све им више заметао главе назад.{S} Сад се већ чуло на далеко загуш 
даљим улицама, само да се траг што боље заметне.{S} Наравно, док је цела ова операција извршена 
> <p>— Ама осети ли ти, Паво, како лепо замириса кад приђе к нама.{S} Удари нека мира од њега,  
ја огромна крила црни дух смрти!</p> <p>Замириса проливена људска крв, и дах буне, преврата и г 
ао као прегладнели тигар, пред којим је замирисало парче свежа, крвава меса.</p> <p>Он јој пође 
е затресла цела голема турска царевина; замисао, која је као муња укрстила с истока на запад и  
но!{S} Ствар је само како може бити.{S} Замисао је дивна, али извршење! — извршење ће бити ђаво 
о обвезан.</p> <p>Ратку се допадала ова замисао.{S} Налазио је незгоде само у томе, што би било 
> <p>— Главни извор, из кога је поникла замисао да ти преотмем престо, свакако је моје лично вл 
је он тада, али је у души носио огромну замисао, од које се затресла цела голема турска царевин 
 лажем.{S} Не <pb n="373" /> може ни да замисли да мени мој слатки мужић није ни речице спомену 
све држим да је ту било неке злочиначке замисли.{S} За што да вас одведе баш у ону блудничку ку 
колена, узе главу међу шаке и дубоко се замисли.</p> <p>— Ђенерале — опомену га кнез после поду 
> <p>Прочитав ове ретке кнез Мутимир се замисли.{S} Он одступи корак два од прозора, па је тако 
велику наслоњачу, чисто се увуче у њу и замисли се.</p> <p>— То бар нисам никад могао мислити — 
раховитим шумом и скандалом.{S} При тој замисли кожа му се јежила и он је у таквим тренутцима о 
ез узе ходати по соби и као да се нешто замисли.</p> <p>— Да, да, поче он — то је ваше — ви - с 
 ако је то потребно ради успеха његових замисли и планова, који на крај крајева треба да га изд 
злочинци успеју да те отрове примењују, замислите каквих ће ужасних случајева бити!{S} Ништа др 
сних случајева бити!{S} Ништа друго, но замислите само несретника који од тајнога нихилистичког 
 да ју је то и подмладило, кад би могли замислити што млађе и од саме младости, која се њој сиј 
ва не зна се поуздано, али се даје лако замислити према ономе како је било у општини.</p> <p>По 
ме се виде широка леђа пуковникова како замичу даље.{S} Погледа и себи у лице и нађе га мирно и 
и неће ствар ићи баш тако лако, како се замишља — рече Врбавац. — У историји нема понављања.{S} 
руге ругобне прилике људске фантазије — замишљају се и представљају у облику бабе.</p> <p>А међ 
кад сањала на јави да је царска кћи; па замишљала како би наместила своју собу, онда јој је ова 
п у његов двор — све, све је она другче замишљала!</p> <p>А сад?{S} Сад она тек разуме и оне ње 
 могла мислити.{S} Она је сасвим другче замишљала да дочека тај тренутак кнежеве женидбе; веров 
е ове жене.{S} Он је њу сасвим друкчије замишљао: окретна, разговорна, <pb n="116" /> жива, дрс 
га неке особите дражи и насладе.</p> <p>Замишљао је разне позе, у којима је он учитељ.</p> <p>Ј 
ваше питање нисам разумео; не знам кога замишљате под именом бунтовници.</p> <p>Доктор још не б 
иротиња.</p> <p>Један такав ђак ишао је замишљен и брижан широком кантарском улицом, сав потону 
е и узе ходати.{S} Изгледао је уморан и замишљен.{S} На његовом лицу беше се скупила и савила ј 
к да је тако.</p> <p>Кнез је опет ћутао замишљен неколико тренутака.</p> <p>— Па како је онда т 
дступи корак два од прозора, па је тако замишљен стајао још неколико тренутака.{S} После опет п 
лно ишао све даље и даље по путу једном замишљена династичка преврата.</p> <p>Али његова звезда 
рече баба Ката.</p> <p>Јела је ћутала и замишљено гледала кроз прозор.</p> <p>— А?{S} Па шта ре 
ad> <p>Растислав је стајао до прозора и замишљено грицкао усне.{S} Ово је већ шеста година како 
 господару.</p> <p>Црнојевић узе ходати замишљено, с обореним очима, као да што тражи у трави.< 
о сад више не можемо рече Жика тужно. — Замка је затегнута.{S} Потере ено пред нама у првој пла 
у.</p> <p>Бојећи се да то не буде каква замка Врбавчева и да се кнезу што не деси баш на овом п 
 сам мислио!{S} Свакако то ће бити нека замка.{S} Никад не треба заборављати да ми овде у Балка 
адати.{S} Перун Црнојевић намамљен је у замке лакше и брже, него што се икад могло <pb n="583"  
другчије.{S} Са склопљеним рукама он је замоли и закле да му отворено и искрено каже, има ли ко 
ријатно дирну кнеза и он узе жмиркати и замоли Кају да седну где год у заклон, где блесак није  
 Ова је ствар врло озбиљна и ја бих вас замолио још за нека објашњења.</p> <p>Није имао куд, мл 
етку и које како сложно, на половини се замрси, а на свршетку се сасвим збрка и растроји.{S} Ал 
нека се у те своје грехе тако заплете и замрси као у стоструку мрежу, из које му више нема изла 
и оштро га упита шта је?</p> <p>Ађутант замуца и једва изговори да је дошао г. министар унутраш 
, кнез ће се пробудити...</p> <p>Доктор замуцну:</p> <p>— Та да, да, пробудиће се!{S} Ово управ 
ала, кад се већ једном ода на тај пут и занат.</p> <p>„Познато је да у Русији постоје заверенич 
а.{S} И ако јој је муж био дипломата по занату, она се никад није мешала у његов политички рад, 
а да разгледамо околину.{S} Можда их је занела <pb n="521" /> јака водена струја и бацила их ку 
e unit="subSection" /> <p>Сјајни успеси занели су га.{S} Био је на врхунцу власти, коју обичан  
а до оно, што га бејаше целог обузело и занело, онеспособило га и отупило за све друго, а изошт 
 размаку још две усамљене пушке, па све занеме.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра да 
ако што.</p> <p>Али место извињавања, у занемелој дворани одјекну загушљив глас Растислављев:</ 
и Мона крочи у будоар и наједан пут она занеми од чуда, и, крајње задивљена, заустави се на пра 
гледушке узе каву.{S} Њен поглед био се занео за једним зрачком који се беше пробио кроз цвеће, 
тако нешто загледао у даљину и чисто се занео за лепом месечином.</p> <p>На једаред пред кнеза  
 је мајор Тоша и у томе се чисто бејаше занео.{S} И несвесно је сравњивао себе с оним немоћним  
} Та се тачка сијала.{S} Тај га је сјај занео, очарао, омађијао.{S} Ишао је за њим као намамљен 
 идеш напред.</p> <p>Тошу је толико био занео овај призор да није ништа чуо шта му госпођа гово 
ваке речи, као оно човек који се толико занео за мислима, да на речи и не пази.</p> <p>— Пропал 
.{S} Тај опасан гас уљуљка човека те се занесе и заспи, па ако тако дуже остане, онда се више и 
га су преовлађивали нежнији осећаји.{S} Занесен за Лепшом, он није дао да се она једначи с обич 
е био опасан такмац нашој династији.{S} Занесен безмерним властољубљем, он се увалио био у злоч 
е лепоте, распаљен жаром срдачне љубави занесен, изгубљен у облаку и диму разбуктане пожуде — к 
нутрашњости, таман ће бити згодне да га занесу и очарају.{S} И он и Растислав вратиће се у Звон 
осподару!{S} Њих никаква струја не може занети.{S} Они овде познају сваки педаљ воде.{S} Но ако 
лим, — продужите разговор!{S} То и мене занима!{S} И баш ми је мило да чујем, шта о оваким ства 
 рад, нити је имала воље и укуса, да се занима политичким стварима.{S} Па ни сада, она није ни  
чинити.{S} Најпосле њене се мисли почну занимати питањем: „који ли је тај, коме хоће да ме даду 
е му се прича како у Звониграду постоји занимљива а и опасна дружина прозвана „Балканска браћа. 
оспођа Пола Ђокичина шапатом је причала занимљиве ствари о самој госпођи Ловимук.</p> <p>Пре св 
еговом капијом.{S} Развиле су се дуге и занимљиве дебате, у којима је свак доказивао да је пред 
 наивности све казивало, шарајући говор занимљивим детињским примедбама: — А нама виче фрајла:  
у животу г. Вујадина још и много других занимљивих прича и причица, али ко би се сад сећао свег 
</p> <p>— Читао сам акта о једном веома занимљивом случају.{S} Интересно је видети како је једа 
ењале и бивале час мање час веће, према занимљивости покренутог питања, гошће су износиле на ов 
вила, свак би их сматрао само као нову, занимљиву врсту лудила.</p> <p>Али код нас, где се сви  
а.{S} Уз своју здравицу чича је казивао занимљиву причу, како су једном, баш ту код манастира,  
очи.</p> <p>— Ћути бога ти, Петрија, не зановетај ту, рече Пави срдито — Ја! он књаз, па ће гле 
напитка, он је падао у сладак полусањив занос, где су се очи саме затварале, само је језик непр 
ми и шта је страст; она разуме и шта је занос, али бадава, ваља говорити истину: пет минута у с 
<p>Да ли је дуго или кратко трајао овај занос, кнез није знао; он се доцније сећао само овога:  
 да сам у тај мах изгубио свест и пао у занос.{S} Не знам колико сам провео у таквом стању, но  
љање, превртање, девојке често падају у занос, врше се читаве саблазни, и то све бива јавно на  
ети, како тоне у неки мрак.{S} Из овога заноса кнеза је тргло неко шапутање.{S} Шапутали су кос 
а, господар земља трзала га је из овога заноса и он је мирно, с погнутом главом слушао разметањ 
је —</p> <p>Но она се брзо трже из тога заноса.{S} Њена пратиља опомену је да се прибере, „Он ћ 
кина поврати Враничића из његова кратка заноса.{S} Очаран лепом природом, он бејаше утопио погл 
 га је успавао, и то траје за све време заноса.{S} Исти је Турчин причао да ти дервиши имају и  
чи Мутимирове чисто као да га тргоше из заноса.{S} Тешке увреде пробудише у њему скамењено част 
тном топлином, нечим што те одушевљава, заноси, крепи, што буди у теби сладострасне пожуде, што 
рис, који на њега дејствује као опијум, заноси га, пали му крв и пуни му груди само једном једи 
агу, чаробну светлост, што опија душу и заноси је неком чудном сањалачком маштом.{S} Све побочн 
ислености, тренутна бујност и младићски заноси, невини, искрени, у свој привидној покварености  
 министар.</p> <p>Ови успеси јако су га заносили.{S} Он је доиста био човек великих способности 
о је Мутимира управо у лице, и то га је заносило и опијало.{S} Он је осећао лупање њенога срца  
а крв.</p> <p>Овај величанствени призор заносио је душу, и Враничић неколико тренутака гледао ј 
кад се кнез Мутимир беше почео губити и заносити у ове мрачне и ужасне мисли, иза његових леђа  
одговора.{S} Нека магла, некаква чудна, заносна магла, магла што опија и сипа сласт у груди — е 
 ђенерала, док је овај продужавао своја заносна декламовања.</p> <p>— Видео сам га... њега, нај 
и пажљиво слушају мудре речи, или лепе, заносне приче, које „стара мајка“ тако складно и тако л 
стапа се, утољава и разблажује у изливу заносне, слатке, безмерне, безумне љубави.{S} Јес, балк 
е музике, час тихи и благи, час бујни и заносни, ванредно живи и весели.</p> <p>Непознати људи  
вно мажење, а све се завршује страсним, заносним миловањем, и тек после тога Мутимир постаје чо 
ћ у два маха Враничић се губио у оваком заносу, трзао се и опет се губио.</p> <p>Сад га поврати 
у на телу, плива у слатком, раздраганом заносу, окружен читавим светом свакојаких сладострасних 
ој клопну зуби.{S} Она је била у будном заносу.</p> <pb n="62" /> <p>Шта је дотле радио млади г 
етак, свака тичица, што се, у сладосном заносу, уљуљкана својом рођеном песмом, њиха на грани,  
оверење кнежево.</p> <p>Међу тим вест о заносу, у коме је кнез провео пуних 50 часова, полако п 
лесни: ви сте провели близу 50 часова у заносу и сну.{S} Данас је среда а ви сте још у понедеља 
зости...</p> <p>Све до сад ђенерал је у заносу своме говорио тихо, скоро шапућући, само с јаком 
љупцима благодарна сина, а душа му је у заносу говорила: „Мила, слатка <pb n="535" /> мајко и х 
веде дивану, где је ђенерал још лежао у заносу.</p> <p>Жена паде на њега и узе цвилити, но кнез 
тар <pb n="623" /> тврде да је провео у заносу скоро 50 часова.{S} Паде му на памет да викне св 
доктор се трже, трже се као да је био у заносу, па као да хита да надокнади што је пропустио, о 
ељацима спавати те ноћи.{S} Цела потера заноћила је у планини, али кад се добро ухватио мрак, д 
онили.{S} Били су уверени да су бегунци заноћили ту где год у околини, с тога узму са собом два 
 у град пријатељима.{S} Овако су морали заноћити у планини.{S} Перун је осећао голем умор и јак 
а жена створила је око себе неку чудну, заношљиву атмосверу, која би се могла назвати атмосвера 
 Ратку бити у толико ближа срцу, што је зао удес хтео те је и он сам, баш некако у то исто доба 
мрзити, истински злобити, истински бити зао и неваљао?{S} Зар сви кнежеви поступци нису пре оби 
ислав је у ствари њен упропаститељ, њен зао дух, који је код народа сваким даном све више мрази 
 од свег злог!</l> <l>Мртваци:</l> <l>У зао час, кажи тог!</l> <l>Човек с поља:</l> <l>То је до 
 си ми, снаха, рђо једна; сад треба дар заови, него шта мислиш, кад сам однеговала онакога брат 
четворице одвоји, врдну мало у страну и заостаде.{S} Друштво му измаче, а он оста — себе ради.{ 
 бити добро да се уведе ово наплаћивање заостале порезе у натури.{S} Остали су на томе да саслу 
дње време појавила се била мисао, да се заостале порезе наплате од народа у натури, понајвише у 
тив, у овом случају моје су речи далеко заостале иза мојих осећаја.{S} Ја опет апелујем на госп 
о, као слабу играчку у рукама чиновника заосталих од прошле владе?{S} Како је само била жалосна 
Балканију.{S} Потерани, они утеку.{S} У заосталом пакету нађено је неколико пушака и револвера  
target="#SRP18892_N4" /> где је још био заостао по какав доцни гост, просипала се кроз прљаве п 
д одјури само кнез и гарда, која не сме заостати, па ма сви поскапали.</p> <p>Тако је било и са 
руга, и то га је дражило.</p> <p>Све то заоштравало је борбу између властољубих намесника, те ј 
, која је као муња укрстила с истока на запад и са севера на југ цело балканско тропоље; мисао, 
 је спремљен излет у околину.</p> <p>На запад од Орловца, на 5—6 часова растојања, налазио се с 
и, шумовити, планински врхови, дотле се западна половина његова губила у недогледну, као тепсиј 
на путу пробави 25 дана и да обиђе југо западне крајеве отаџбине.{S} Низ градова (окружних мест 
о не бих могао ја бити кнез“? </p> <p>У западној Европи, у старим монархијама, које постоје већ 
S} Месец се већ бејаше спустио ниско за западном обзорју и његове косе зраке већ су слабије осв 
 на Исток непомично.{S} После се окрете Западу.</p> <p>Док су источно обзорје заклањали високи, 
ктињу свете слободе, која је требала да запали цео Балкан.“</p> <p>Као укопан, непомичан и нем, 
сници буктињу слободе, која је имала да запали цело балканско полуострво.{S} То никада није мог 
 живоме огњу, који јој је страшни отров запалио у крви.{S} По жилама више не тече топла, млада  
ко двадесет врећа барута, па ћу онда то запалити и заједно с вама отићи у Содом, нек се бар зна 
 говорио.</p> <p>После се чу да је неко запаљење.{S} Последњих дана почело се говорити о гушобо 
ина.</p> <pb n="171" /> <p>Све ове лако запаљиве ствари имале су да послуже као видни и несумњи 
ао и даље своју чизму: „Ете, господине, запао ми камен па ме жуљи.{S} Хоће ногу да ми осакати М 
о објашњавала где сам и у чије сам руке запао.{S} Овај човек саветовао ме „као сина“, да учиним 
набијена цев рикну као прангија, а Боја запе из свег гласа, што га грло доноси: „А.. а..а.. ј п 
оман <pb n="440" /> у углу, њена хаљина запе о наслоњачу и трже натраг, кнез посрте и, заједно  
ростачки и да није у реду да жена јавно запева за мртвим мужем.</p> <p>Само се на једном једино 
тако га удари шаком по образу да му ухо запева, а на очи му сенуше светлаци.</p> <p>Ово је био  
таде, наже се на ограду, погледа доле у запенушене таласе, окрете се Жики и заусти нешто да му  
а!{S} Као узабрана ружа на узбурканим и запенушеним сланим таласима морским, - тако ми се она љ 
 је то после обарати, мој пашо!{S} Ваља запети сад и бранити ово што се има, јер ако ми не буде 
 свршити.{S} О! ту за мном за цело неће запети.{S} Но бадава, то морам рећи, овако отмена госта 
"564" /> <p>Видећи начелнике како су се запетљали, Ратко им примети, да је за то посао у држави 
ен џак, који одозго добро завежу и опет запечате друштвеним печатом.{S} Тако завијена дервиша с 
сти мах црна прилика извади из џепа два запечаћена писамцета и даде једно кнезу, друго Зару, с  
 па тек варакнем погледом на њега, а он запиљио у те, па не трепље.{S} Јес, обадве ми очи.</p>  
бачки вочићи, напрежући последњу снагу, запињали су што игда могу да изиђу уз последњи брдањак, 
они су падала на колена, устајали, опет запињали и опет падали.{S} На отворена уста текле су им 
о тако, да га је с муком кретао и често запињао; цело тело у грозничавој ватри и дрхтавици, а г 
, она, Каја, бежи шумовитом низбрдицом; запиње о грање, о шибље, спотиче се преко пањева, пада, 
се окрене у тесном простору па не може, запињући о крајеве.</p> <p>Како се беше нагао гробу, За 
и ако то.... не буде... — поче дежурни, запињући код сваке речи, као оно човек који се толико з 
е - додавао је још по два гроша.{S} Тај запис ваљало је ушити и носити га уза се.{S} По уверава 
е желео да <pb n="237" /> још добије и „запис“ - парче хартије на коме су биле забележене некак 
{S} Енглеско лекарско друштво у Бомбају записало је овај чудновати и невероватан случај.{S} Пре 
е наша топла љубав и на небу примљена и записана међу најлепша дела створитељева.{S} О, велика  
 још нико није чуо, које нигде још нису записане и које ће се тешко кад и записати.{S} Мало по  
 нису записане и које ће се тешко кад и записати.{S} Мало по мало, момчадија се поче надметати  
 младић говорио Растислав је по нешто и записивао.{S} Младић је вољно казивао све што је знао.{ 
 је неколико пушака и револвера и једна записка с оваким натписом: „Магационару седмога кола да 
 развукли су други; јес, други; ја имам записку, ја могу доказати, ја сам био само посредник... 
идећи жену бледу и малаксалу Врбавац је запита чисто забринуто: — Шта је теби?{S} Тако си бледа 
а ред и спремала што треба, а узгред је запиткивала Лепшу све којешта, пецкала је и давала јој  
 би другарице с чуђењем за њом трчале и запиткивале је шта ти је ово, па шта ти је оно хватајућ 
p>- Господару!....{S} Каква су то чудна запиткивања? — поче Растислав.{S} Но кнез га пресече:</ 
 и начинио им грдне штете.{S} Ова ситна запиткивања и ово спомињање свију помесних прилика, кој 
зумевао.</p> <p>Настаде жагор, узајамно запиткивање, узајамно чуђење, неки потрчаше за коњанико 
ту, па га, случајно, на пошти нестало — запиткивао је кнез даље.</p> <p>- Господару!....{S} Как 
рца нико није знао.{S} Свет се зачуђено запиткивао: „Мутимир!{S} Мутимир! ко је тај Мутимир?{S} 
танко цео живот ове жене, но он је опет запиткивао то ово, то оно, колико тек да направи увод у 
 <pb n="214" /> чисто мазећи се, узе га запиткивати шта је наредио, како је удесио и хоће ли шт 
и ја унапред да знам као домаћица — узе запиткивати Каја.</p> <pb n="280" /> <p>— Та добро, де; 
ић је морао остати.{S} Растислав га узе запиткивати за стотину појединости и објашњења.{S} Од о 
ао да се Мона врати.{S} Одмах је салете запиткивати: оде ли Лепша? како оде? шта вели? како је  
еза ово заиста заинтересова.{S} Он поче запиткивати за појединости, но ту је и Мона слабо што з 
p> <p>Њене се другарице узеше смејати и запиткивати је у шали:</p> <p>„Шта би му рекла?{S} Шта  
отврдише да јесу, а за тим узеше и сами запиткивати путнике о свему што их је могло интересоват 
ла.</p> <p>- Па, па?{S} Шта би даље?! — запиткиваше Жермини нестрпљиво.</p> <p>Белини је причао 
де у поверењу.{S} Ви сте сад узели мене запиткивити какав је то отров.{S} То би ја морала бити  
 би њој онака руба и онолика лепота?“ — запиткујете се ви. „Она је, пос јој њен“ — вели мој кли 
тати уз колена и непрестано је чаврљао, запиткујући с детињском наивношћу час о једној час о др 
 кроз сумрачак вез на њеним рукавима, и запиткујући је нешто о томе.</p> <pb n="247" /> <milest 
вани оде под земљу, а у тевтере и књиге запише се да је умро од гушобоље.{S} Никоме ни на памет 
лканиски народ имати разлога да тај дан запише у ред најсрећнијих дана својих.“</p> <p>Ове речи 
рао просвирати кроз сред мозга.{S} Жики заплака само срце, и он у том очајном тренутку не сети  
 пут пао на ову грешну земљу и први пут заплакао немоћним плачем нејаке макање.{S} А за тим он  
и се доле, као оно у детета кад хоће да заплаче.{S} По лицу га пробиле ситне капље хладна зноја 
сти мах.{S} Готова је била сваки час да заплаче, осећала је како јој се сузе саме пењу, како се 
као оно код малог детета кад хоће да се заплаче.{S} У оним бајним очима, на целом оном дивотном 
, види се дакле, није Врбавца стукнуо и заплашио.{S} Он је поступно али стално ишао све даље и  
дну то на другу страну, све сам се више заплетао у некакве жице, које ми се обавише и око руку  
а пустити нека се у те своје грехе тако заплете и замрси као у стоструку мрежу, из које му више 
ци загазише у бујну густу траву, као да запливаше у дубоко, зелено језеро, а једва су се видели 
знећеш му слику, да га таласи опасности запљускују са свију страна, али да он ипак може мирно с 
ко тога.{S} Дотера до половине имена па запне.{S} Повртао се по неколико пута и најпосле прочит 
ћата говоре.{S} Веле, ћата чита, па тек запне, а кмет њему на то: „узми мало поистрке, г. ћато, 
 ногом и посрнем.{S} У томе посртању ја запнем и другом ногом и колико сам дуг паднем на земљу. 
 крочио, неколико корака ја за једанпут запнем о нешто ногом и посрнем.{S} У томе посртању ја з 
аља што више гледати преда се да где не запнемо.{S} Ми смо већ и сувише тешки за честа и велика 
штравали своје људе да не жале умор, да запну из све снаге — морају га ухвати, он је ту негде,  
између ове двојице било нешто.</p> <p>— Заповеда ли што г. намесник? — упита начелник услужно,  
е о народној љубави.{S} Владалац има да заповеда, народ има да слуша — то је све.{S} Оно што ид 
во привремено намесништво „најозбиљније заповеда свима властима и најживље саветује и препоручу 
влашћу Растислав се привикао да влада и заповеда апсолутно.{S} Постао је читав диктатор и не тр 
ика <hi>између шах и краљ</hi>? — један заповеда, а другом заповедају је ли тако, г. Маврикије. 
Оно је г. Ђуро, директор, старешина, он заповеда.{S} А ови овде, ово је г. Стојко провизор <pb  
дниче, ко је овде старији по власти? ко заповеда — ко слуша?</p> <p>— Наопако би то било, кад б 
 снаге измахује обадвема рукама и оштро заповеда: „вичите ура живео!“ — Кога сад да послушају.{ 
ом — ти њега удри хитрином.{S} Министар заповеда буди консервативац; послушан чиновник одговара 
ће рећи кнезу: узми нас за министре, па заповедај у државним пословима како <pb n="400" /> хоће 
и разумете — додаде он.</p> <p>- Па, ви заповедајте, питајте, милостиви господине, а ја ћу кази 
цем.</p> <p>— Господска раса; сви би да заповедају и да господаре.{S} Има једна турска изрека к 
и краљ</hi>? — један заповеда, а другом заповедају је ли тако, г. Маврикије.</p> <p>Шах је перс 
ри то ће значити, да га упућују и да му заповедају.</p> <p>— Човек, који не зна, хтео не хтео,  
да млађем колену тешко да гледа како му заповедају и овом земљом управљају <pb n="690" /> они,  
ја ово моје, све је пода мном, свима ја заповедам и за све ја одговарам.{S} Ето јуче, дошао гос 
д што су то вршили јуче, кад им је то и заповедано, тако ће исто све то вршити и данас, кад им  
 страсно.</p> <p>Идеал му је било добро заповедање и добро слушање.{S} Док је имао претпоставље 
одар“ оно исто дете, коме је он до јуче заповедао.</p> <p>Кнез Мутимир био је брз и лак на мишљ 
/p> <p>„Ово балавче, коме је он до јуче заповедао, које је јуче спасао из чељусти поуздане смрт 
је то био његов народ, свима је њима он заповедао.{S} Поглед му се оте далеко низ поље и он угл 
цу.{S} Но, височанство, ваше је само да заповедате, а ова земља има свега, свега, свега, да у и 
p> <p>- Гле безобразника!{S} Ти мени да заповедаш!..</p> <p>Чича Боја прискочи и обиште око офи 
 свет миран, или се узрујао?{S} За тим; заповеди да му се спреми коњ и да му донесу парадно оде 
е за њим у манастирски конак; пандурима заповеди да понесу хоџине ствари.</p> <p>У оној истој с 
ад их браца Мика наређа поред дувара, и заповеди им да сви гледају у мачка, што лежи горе на пр 
валности и учтива снебивања, но кнез му заповеди, да без многих парада заузме место с леве стра 
сле такав човек мора слушати све што му заповеди онај који га је успавао, и то траје за све вре 
p>Прво он каза Пави како је кнез просто заповедио да му се она доведе, „а чик који би смео не п 
 Како се био запрепастио кад сам просто заповедио да му се растури већ спремљен слог за лист.{S 
едно од њега, и то само од њега.</p> <p>Заповедио је да му се растреби и очисти једна соба у ка 
та: „наредићу књазу да то и то учини“, „заповедићу књазу да то и ти не учини“.{S} У цркви стара 
ви им је био министар по имену, а други заповедник и господар на делу.</p> <p>У осталом Ратка ј 
Ове речи чуо је кнез од своја два мртва заповедника и оне су у њему опет угасиле сваку наду, и  
о положај штампе.{S} Њој је било просто заповеђено да хвали младога избраника, и ако га није ни 
исли се Враничић и уђе у колебу да изда заповест старцу, што сеђаше у углу колебе на ониском тр 
злоге он је само понављао: „Изречена је заповест господарева да не говорим ником ништа“.</p> <p 
к који би смео не послушати господареву заповест.“</p> <p>Одмах за тим Срећко похита да објасни 
аква је служба“!{S} Кад кнез изда такву заповест, онда обично сва остала кола остају по читав с 
господара и да се научите вршити његове заповести.{S} Та ви сте то пре тако лепо знали, али сте 
на издата је наредба, да ће од сада све заповести примати непосредно од њега, и то само од њега 
онда ваш деда, без предомишљања, издаје заповести да се тај народ и та „снага његова“ дочека то 
ома добро чинити да се свикнете слушати заповести господареве.{S} Пробајте само, уверен сам да  
жандарма, а потеру сам наредио по вашој заповести.{S} Дигнуто је седам села и чим се укаже зора 
ућеном министру.</p> <p>......„По вашој заповести одмах је наређено да се дигне потера из свију 
S} Сељаци се размакоше и пођоше даље по заповести.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Раста 
ским одајама кнеза Мутимира све је било запојено неким нежним мирисом, неком пријатном топлином 
нада, која је неком неизмерном сладошћу запојила цело биће њено.{S} У потаји, тако рећи кришом  
ћи у свет, познаћеш живот и живот ће те запојити мржњом, и ти ћеш мрзети.{S} Мрзи! мрзи јуначки 
о бити у вези.{S} С Дунава се чује неко запомагање, а одовуд на нашој обали указа се некаква ве 
и на Дунаву.{S} С реке се — вели — чуло запомагање, због чега је чича Мунтијано и упалио буктињ 
и сврши свој говор, како га је брзо био започео.{S} И доиста, као министар, Ратко никад не би п 
 то је пре било продужење његове раније започете мисли, но одговор на Враничићево питање.</p> < 
ићи што су после прихватили и продужили започети народни посао.{S} Па кад су тако обадва дома з 
ста новаца - рече Растислав продужујући започети говор.</p> <p>Два пашанца продужише своја саве 
 примедбе за игру, час продужујући свој започети разговор.</p> <p>....— У осталом ја тебе увек  
еком и могла је сасвим мирно говорити о започетој ствари, као да се све то тицало каква најобич 
та он говори.{S} Продужујући даље отоич започету мисао, он живо настави:</p> <p>— Јес, не од ва 
ек, кришом прелазио у Балканију да тамо започне велико дело, чији историјски замашај нико тада  
су долазила кнежева кола, красан интов, запрегнут са 4 ватрена белца, који би се по брзини потп 
пијом стадоше господска, затворена кола запрегнута с два красна белца.{S} Млад, отресит и чисто 
 један пут нађе на сред собе и грдно се запрепасти кад виде да јој је хаљина на прсима сва раск 
 пре две ноћи.{S} Овај одговор кнеза је запрепастио.{S} Он је на један пут осетио страх за свој 
itle>Балканије</title>“.{S} Како се био запрепастио кад сам просто заповедио да му се растури в 
де је пре неколико година Врбавац, пред запрепашћеним министарским саветом, прокламовао младога 
еражени, стадоше на сред друма, бленући запрепашћено.{S} Међу женама наста вриска.{S} Коњаник о 
 глогов трн.{S} Жика дочепа шињел, баци запрепашћеном сељаку 5 дуката преда њ у траву и прошапу 
пристао, ћесар се на то грдно наљутио и запретио кнезу да ће дати Црнојевићу своју војску и да  
 прошла влада била у стању да их држи у запту: чим је ње нестало, ови се незадовољни елементи к 
ут’! умукни или ћу одмах наредити да ти запуше уста и да те вежу и баце у подрум.</p> <p>— А шт 
ачин.</p> <p>„Ту је довољно да се добро запуше сви отвори на одаји, па се онда у соби, тако зат 
и ни помена, пошто су ми уста била тако запушена и стегнута, да сам једва могао на зор по мало  
на је била у својој ниској, а сад већ и запуштеној собици код баба Кате...</p> </div> <pb n="70 
</p> <pb n="582" /> <p>— Шта ћу, брате! зар је мени мило?{S} Ето!{S} Што те нисам пре хапсио!{S 
 се чује да је амо прешао.</p> <p>- Ух! зар његовом главом да откупим своју? - уздахну чича Мил 
 навикне: „Брже, брже, мајка ти певала, зар хоћеш да си већи господин и од самога министра!{S}  
<p>- Кога Црнога?</p> <p>— Еј, џиброња, зар ни то још не знаш ко је Црни?</p> <p>— Што да не зн 
нађу у једном од тих природних будоара, зар је ту далеко до греха! — рече доктор и развуче усне 
е; овде сам сад с ћерком.</p> <p>— Шта, зар имате ћерку?</p> <p>— Имам... поћерка ми је; управо 
 детета — одговори дечко.</p> <p>— Шта, зар ти имаш децу? — упита задивљен Текелија. — Како си  
о, кад би баш и била код кнеза, па шта, зар би је ти смео искати?</p> <pb n="258" /> <p>Радован 
ћ толико и јело и пило.</p> <p>А после, зар је могуће да би пуковник Врбавац учинио тако што с  
кидао очију, то ја знам.{S} А најпосле, зар што смо ми сељанке, те смо ваљаде мимо свет.{S} Што 
њом?{S} Умела је мислити.{S} Питала се, зар ће други бити бољи спрам ње, но што је баба Ката?{S 
риродно!{S} Такав дедак, као што је он, зар може и разумевати тако фине и суптилне ствари, као  
н удари прстом по печату и рече: — Ево, зар ово није лудорија и детињарија!{S} И они бајаги нек 
 представљате — али ако је све то тако, зар ја морам бити овде?{S} Ево ја нећу силом да владам; 
нису на тај исти начин дошли на престо, зар пут, којим је корачала твоја династија, није засеја 
 Жив човек све ће постићи.</p> <p>— Ах, зар још једно разорење Јерусалима, још једна рушевина д 
убио, што да трудим бога, што се дереш, зар сам ја слеп те не видим ко је устао да говори“ — „Б 
огледа доктора мрко и попреко.</p> <p>- Зар би је смели чекати!{S} Па што смо дошли амо!</p> <p 
.{S} А и шта је двадесет хиљада дуката? зар је то какав новац?{S} На такве се ствари милијуни т 
} Ето питајте њу“ — уверава он. — „Шта? зар ја! боже сачувај!{S} Ете питајте њега“ — уверава он 
ичу да им се шта слично десило. — „Шта? зар ја! боже сачувај!{S} Ето питајте њу“ — уверава он.  
воју другу понуду, да се тајно венчамо? зар то с моје стране нису биле жртве?{S} Али ја сам те  
<p>— Лепшо!...{S} Зашто се отимате?!{S} Зар ви не осећате да је провиђење спојило наша срца?!{S 
— Ви ме вређате, господин Растислав!{S} Зар ја нисам углађен — викну млади кнез жустро.</p> <p> 
рноме.</p> <p>- Није лаж, господине!{S} Зар би ми на лаж пошли и без големих једа амо дошли!{S} 
 узе га карати: „Шта то радиш, море!{S} Зар се туна изуваш?{S} Брже бежи, брже бежи одатле!“ Но 
 —. као пса!...{S} - То и није кнез!{S} Зар би то био кнез, који краде по саборима сељачке дево 
нак!</p> <p>Је ли могуће?!{S} Конак!{S} Зар она у конаку?</p> <p>Но она се још не беше прибрала 
о гади. — Паук, огроман, гадан паук!{S} Зар ниси видео? — рече она, и пође очима тражити паука. 
.{S} Зар сан наш силазак у Ташмаден!{S} Зар сан и мој министар г. Кугић, кога сам рођеним очима 
ом, преко мртва трупа.{S} Све једно!{S} Зар твоји претци нису на тај исти начин дошли на престо 
ник твој у твоме разврату и кварежу!{S} Зар код толика света вашег нађосте мене, човека туђе ве 
ктор вас моли, ваш доктор господару!{S} Зар добри господар неће ништа да учини своме верном док 
/p> <pb n="369" /> <p>- Шта говориш!{S} Зар три хиљаде изгубио! — Е, тај је сад загустио!{S} Ко 
} Је ли могуће, да је то био он?....{S} Зар кнез Мутимир!...{S} Кнез Мутимир!....</p> <p>Таке ј 
 у почетку, а после све по једно....{S} Зар ни то не знаш?....{S} Знаш!{S} Па кад знаш што не п 
упита дежурни.</p> <p>— А ко је зна.{S} Зар је у овој пуштињи једна и две собе, па да човек зна 
ле, притисак!{S} Притисак! него шта.{S} Зар може бити без притиска, где владалац лежи мртав на  
а се претвара и крије своје осећаје.{S} Зар то није безумно?{S} И каква је вајда од свега тога? 
а читава комедија.{S} Ја нисам дете.{S} Зар не видим шта се ово ради.{S} Па што ме ту вараш.{S} 
</p> <p>— Та то за бога није могуће.{S} Зар сан сви они чудни и страшни догађаји који су се так 
квој обичној звониградској страћари.{S} Зар овде бајаги каква тајна дружина да држи своје скупо 
се тако живо урезали у мојој памети.{S} Зар сан наш силазак у Ташмаден!{S} Зар сан и мој минист 
м и унучићима и праунучићима својим.{S} Зар може бити лепше и дирљивије слике од бабе, окружене 
ло да то крсти каквим ружним именом.{S} Зар је овде што друго до једна обична ђачка историја?{S 
о мени...{S} Није, здравља ми, ћеро.{S} Зар би ја тебе навела на какво зло.{S} Толико ми било з 
арено у једном младићу од 18 година?{S} Зар се у таком раном добу може истински мрзити, истинск 
:</p> <p>— Које сте се јаде ућутали?{S} Зар сте тако брзо казали једно другом све што имате!{S} 
 — Шта ја могу, кад су сви навалили?{S} Зар сам ја крив, ја ево само тебе волим!{S} Шта ћу кад  
и зар није могло бити да се промаши?{S} Зар је немогуће, да се све свршило простим покушајем, и 
лобити, истински бити зао и неваљао?{S} Зар сви кнежеви поступци нису пре обичне младићске лудо 
 патосу?{S} Зар то није притворство?{S} Зар <pb n="453" /> то није ружна дволичност и покушај д 
 ми овде?{S} Што си ме доводила амо?{S} Зар ја не видим да смо хоџи дошли само преворме ради... 
 што, бајаги, да није таман!{S} Што?{S} Зар нема у Балканији људи, старих државника, људи које  
а: лупањем шоља и ваљањем по патосу?{S} Зар то није притворство?{S} Зар <pb n="453" /> то није  
p>— Па шта хоћеш онда; што се срдиш?{S} Зар је мени мало муке и онако?....{S} Кад би ти знала!. 
ећу пентрати.{S} Нису ваљда веверице. — Зар књаз па сад на дрвету да спава!</p> <p>— Знам, књаз 
 — рече Мона милујући кнеза по глави. — Зар ти збиља мислиш да и ту може бити неког силовања.{S 
је нема матере.</p> <pb n="395" /> <p>— Зар је он дете?{S} Зрео човек, близу 20 година — примет 
 <p>— Никаква! — потврди кнез,</p> <p>— Зар баш никаква, кнеже?</p> <p>— Никаква, господине ђен 
ли смо — примети црна прилика.</p> <p>— Зар тако близу, чудио се кнез.</p> <p>— Тако, потврди ц 
у свој сахат, а за тим устаде.</p> <p>— Зар је за вас увреда кад вам се рекне да сте слободњак! 
 и био, за то су га и слушали.</p> <p>— Зар би Ваша Светлост хтела да се у понашању изједначи с 
кујући шта ће овај одговорити.</p> <p>— Зар и ту још треба да ми ко што каже.{S} Ту дела говоре 
 загустио!{S} Ко ли му то узе?</p> <p>— Зар је један — рече Ратко — узео је сваки по нешто, а н 
 главом.</p> <p>— Безумни младићу!{S} А зар си могао и за часак један помислити, да ћу ја - хоџ 
ене, њих би морала знати ова жена.{S} А зар би ова анђелска душа могла икада допустити да ја бу 
смешећи си детињој лудорији.</p> <p>— А зар официр, тата, није мушко? — продужи дете.</p> <p>—  
а поврте у манастирску авлију.{S} - Ама зар туна? — упита Пава зачуђено.{S} Ја сам мислила да ј 
се после свега тога питала:</p> <p>- Па зар је с тога мој Никица већ са свим пропао, крајње пок 
.{S} Она је имала само своју лепоту; па зар је какво чудо, ако се њоме користила, кад се дала з 
 је провиђење спојило наша срца?!{S} Па зар може слаба човечија снага да раскине и раздвоји оно 
/p> <p>- Немој тако, рођена моја:{S} Па зар не знаш шта је шала, рђо једна, но још и за то да п 
овори шапатом црна прилика.</p> <p>— Па зар овде?</p> <p>— Овде!</p> <p>У томе дођоше до капије 
<p>Зачуђен, Текелија упита:</p> <p>— Па зар ти толицки, па већ имаш жену?</p> <p>— Не само жену 
инистру у Звониград.</p> <p>Кугић би се зар и нашао како ће изаћи на крај с оваким извештајем,  
тених руку.{S} То није нико луд...{S} И зар сам ја ту био сам!{S} Та ја сам ту био тек само јед 
ђенерале, кад ваш владалац говори.{S} И зар се ви још усуђујете уста отворити!{S} Ви сте погази 
, тако рећи јуче, било с Врбавцем.{S} И зар то није био случај где се кнез најбоље могао уверит 
; из Звониграда се никуд не мичем.{S} И зар бих ја смела вас обманути.</p> <p>- Добро! али како 
релазио и даље, и даље.</p> <p>....{S}И зар бих ја теби зло желела!{S} Нека бог мени да оно што 
грдна посла...</p> <p>— Не кнегиња, али зар нема толико других угледних чиновника за које би је 
договор, рече трећи.</p> <p>— Знам, али зар није могло бити да се промаши?{S} Зар је немогуће,  
упита кнез на један пут.</p> <p>- То ми зар пребацујете?</p> <p>- Оставите на страну пребацивањ 
ажем <hi>из милост</hi>; да те не волем зар бих ти рекао да си глуп као коњ!....</p> <p>Маврики 
рилична за њега, одмах сви одговарају. „Зар г. Врбавац; један пуковник, намесник да учини тако  
 Да почне одвраћати кнеза, викнуће му: „зар и ти хоћеш да ме саветујеш?“ Да му учини по вољи, н 
убрзају кораке, узгред само прошапућу: „Зар је већ дошао г. министар?“ — па брже боље сваки трч 
 спустила се с другог спрата.</p> <p>За Зара је ово био нов доказ да се у овој ствари крије нек 
мучило.</p> <p>Дозову старијег ађутанта Зара.{S} Доктор стане њега распитивати о кнезу, али и о 
на памет да викне свога верног ађутанта Зара.{S} Дочекао га је питањем: „Где смо ми били ноћас? 
 под мишку с једне стране кнеза с друге Зара и енергично их повуче напред.</p> <p>И Заре и Мути 
ње у груди.</p> <p>Кнез се окрете и узе Зара за руку.{S} Заре је осећао да је кнежева рука веом 
ва чудна сујеверна страха.{S} Он стиште Зара за руку и прошапута му:</p> <p>— Како би било да с 
 у рукама доказе да му ради о глави.{S} Зарад кнежеве безбедности молио бих вас да ме изволите  
на томе послу може зарадити.{S} И ту је зарада огромна!</p> <p>— Да бог поможе!{S} Ти данас изн 
шивати тако, да је, поред добре новчане зараде, брао и славу што је свршио за државу корисно де 
 како се и колико се на томе послу може зарадити.{S} И ту је зарада огромна!</p> <p>— Да бог по 
цу, који сад оптиче у земљи, дала би се зарадити лепа крајцара.{S} Ствар би требало држати у та 
ни послови за државу, на којима се дало зарадити, долазили су у руке Хаџијине, а он их је умео  
... на плац, кад не можеш другим чим да зарадиш хлеб.{S} Ваљда је мени ласно било кад сам морал 
ан и ноћ.{S} Лепо је шила и прилично је зарађивала, али се све трошило у кући.{S} Кад Јела скло 
је добро пазарио цео дан.{S} Кад би око заранака ненадно бану срески ћата Срећко, навика на она 
ео дан....{S} Зауставили су се само око заранака крај лепа, бистра потока, да се прихвате залог 
{S} Сунце је већ било у велико нагло на заранке, кад два државника изађоше упоредо из Раткове к 
извати у помоћ и сунце, које већ нагиње заранцима, и хладан ветрић, који је мало час почео дува 
ајеве.</p> <p>Како се беше нагао гробу, Заре се просто стропошта.{S} И за њега је било јасно, д 
ски кораци нису донели никакве користи; Заре не хтеде више рећи ни речи, и на све разлоге он је 
сав најежи и нехотице скочи с плоче.{S} Заре га упита: шта је?</p> <p>— У овом гробу нешто шушк 
ји се у колима није могао разабрати.{S} Заре се наже преко кнеза и отвори врата на колима.</p>  
p>Кнез се окрете и узе Зара за руку.{S} Заре је осећао да је кнежева рука веома врела и да дрхт 
 с једним ађутантом. — Какво безумље! — Заре се није могао начудити како њему не паде на ум да  
д што му Заре прича прави сан.</p> <p>— Заре, је ли могуће да је ствар текла тако како ти прича 
е мало час седео.</p> <p>— Шушка? упита Заре и наже се гробу, наслањајући ухо на плочу.</p> <p> 
упита он озбиљно.</p> <p>Климањем главе Заре даде знак да је тако.</p> <p>Кнез је опет ћутао за 
мешан нечији политички прст — тврдио је Заре.</p> <pb n="633" /> <p>Кнез Мутимир зажели да види 
ви људи, оваки исти људи као и ми, рече Заре.</p> <p>У томе изађоше на једну пољаницу.{S} Ту у  
> <p>— Ви сте узбуђени, господару? рече Заре са саучешћем.</p> <p>Кнез не одговори ништа на ово 
p>— Ах, молим вас, какав повратак? поче Заре али немаде кад довршити; на десном прозору на коли 
с кнезом ове ноћи или не?{S} Тек тада и Заре проговори одрешитије.{S} Признаде да је био с кнез 
е.{S} Кнез прође за њом, а за њим уђе и Заре.</p> <p>Сад се сва тројица нађоше у црквеној авлиј 
Црна прилика опет пође напред, а кнез и Заре за њом.{S} Све што је од тога тренутка настало, кн 
својим ађутантом.{S} Сели су на диван и Заре је морао сад редом причати све шта је било, а кнез 
 и енергично их повуче напред.</p> <p>И Заре и Мутимир старали су се да разазнаду месност и да  
главе.{S} Питања су била интересна, али Заре их није могао добро чути.{S} Час је натицан кнезу  
: обмане дакле није могло бити — заврши Заре своју причу.</p> <p>— Не знам! — рече кнез с досад 
ник Растислав и кнежев ађутант, капетан Заре, млад, отресит, угледан официр.</p> <p>За кнежевим 
на гробовој плочи, а крај њега је седео Заре.{S} Кнез је бленуо у мрак и још није <pb n="604" / 
ледао у мрак.{S} Чудно му је било, како Заре ћути и неће ни о чему да проговори, али га не хтед 
на свакога; чак и његов омиљени ађутант Заре није више уживао оно старо неограничено поверење к 
о тврди и његов верни и омиљени ађутант Заре.</p> <p>Ова промена одмах се познала на кнезу.{S}  
о је кнез Мутимир и његов верни ађутант Заре.{S} Обојица су били у црним дугим огртачима, а и с 
о да поверује, да је тек ово сад што му Заре прича прави сан.</p> <p>— Заре, је ли могуће да је 
...{S} Тако и ја знам.</p> <p>У причању Заре дође до тренутка када је непозната женска унела у  
уће?</p> <p>— Могуће, господару.{S} Ваш Заре неће вам никад ништа рећи што није истина.</p> <p> 
Зару руком да се на њега угледа.</p> <p>Заре ћутећки даде главом одречан знак.</p> <p>- Шта!{S} 
ако се није смео окренути назад.</p> <p>Заре је грабио поред њега.</p> <p>Тако су ишли десетак  
ао контролисати шта с вама раде.</p> <p>Заре је причао даље интересне ствари.{S} Сем црне прили 
одврати кнеза од те будалаштине.</p> <p>Заре узме на се да без ларме подвргне надзору и преглед 
 питао је кнез пун радозналости.</p> <p>Заре продужи причање.</p> <p>- Док сам се ја мучио да в 
а дружина да држи своје скупове?</p> <p>Заре не одговори ништа.{S} Он само слеже раменима и про 
 било повод целој овој авантури?</p> <p>Заре слеже раменима.</p> <p>Кнез се удари шакама по бут 
очиње свест смркавати.{S} Али кнежево и Зарево чуђење тек сад настаде.{S} Они чуше тако исто кр 
јурну главом страсно, слепимице и чисто зарежа као оно острвљен пас, па је узе љубити и уједати 
> <p>Кнез Мутимир саслушао је ову причу Заретову, а још није могао веровати својим рођеним <pb  
равали да је кнез са старијим ађутантом Заром био у дворској башти у шетњи; да су ту остали до  
а!{S} Тек сад, посла свршених догађаја, Зару је цела ствар изгледала крајње безумна и непромишљ 
="592" /> кнеза да седне баш до њега, а Зару указа други гроб у непосредној близини.</p> <p>Кне 
.</p> <p>— Дивно вино! рече он и показа Зару руком да се на њега угледа.</p> <p>Заре ћутећки да 
а ово питање.{S} Он се саже и прошапута Зару на ухо:</p> <p>— Шта је ово?{S} Ово изгледа као да 
n="607" /> <p>Црна прилика рече кнезу и Зару да овде сад понова морају метути своје образине, к 
кнезу укаже брза помоћ?{S} Доктор стави Зару одсечно питање: је ли био с кнезом ове ноћи или не 
ена писамцета и даде једно кнезу, друго Зару, с препоруком да то предаду првој стражи која их з 
јак, образи добили белу, пријатну, лако заруделу боју — добили, велимо, јер за ово неколико пос 
 је оне беле, бледе, чисто женске коже; заруменио се преплануо, а ушиљио оно мало брчића, па чи 
м Вам најновију фотографију Ваше будуће заручнице, госпођице Кашко...“</p> <p>Прочитав ове речи 
та.{S} Видела је у близини велики круг, засађен ружама.{S} Даље је видела ред џбуња, а иза џбуњ 
едо из Раткове капије и пођоше уз друм, засађен високим јабланима и брснастим кестеновима.</p>  
е.</p> <p>Ова главна улица звониградска засађена је по средини с два реда густих, брснатих кест 
е удољица обично празна, но сад је била засађена зеленим гранама, окићеним безбројним, шареним  
рдистима, и њина млада, добродушна лица засветлише се наивном радошћу.{S} Кнез је имао обичај у 
.</p> <p>Док је ово говорила, у Кате се засветлише, очи.{S} Она први пут мало оживе у говору.</ 
се необична лупа добоша, негде у даљини засвира труба на узбуну, на саборној цркви удари звоно. 
каквој округлој подземној одаји, одозго засвођеној.{S} Ову просторију осветљавала је само једна 
и до данас није доказано, да не постоји засебан духовни свет, који живи својим оделитим животом 
 ипак, ово је једна земља, један народ, засебна држава!...</p> <p>— Наравно, господару, наравно 
јаш знао је шта то значи.{S} То је била засебна команда.{S} Кад кнез командује ту страшну реч,  
рчин причао да ти дервиши имају и своје засебно име (заборавио сам га) да те своје мађије негуј 
а својим планом, својим рачуном, својом засебном намером, на њега гледају или као на господара, 
уковник наредио те је кнез имао и своју засебну шољу, већу од других.{S} Кнез узе каву и понесе 
 се ни на какво особито добро.</p> <p>— Заседа је јамачно удешена у споразуму с чича Милојем? — 
гла је бити за њега по једна смртоносна заседа.</p> <p>И Враничић је све то знао.{S} Од ноћас њ 
дне преваре и ниска лукава подвођења на заседе - то је била рана под чијим се боловима Перун пр 
лом ти не мораш њега уводити ни у какве заседе, не мораш шетати с њиме по селима и градовима; т 
така места употребе за своје злочиначке заседе.{S} Нужник је био нарочито припремљен за кнеза;  
гло бити.{S} Он нас је просто намамио у заседу.{S} Само не знам шта је требао да му значи онај  
којим је корачала твоја династија, није засејан лешевима?</p> <p>- Наравно, не можеш се ти окри 
м он је видео равне пољане, тек где где засејане брежуљцима, а на обзорју пресечене повисоком к 
пашњака и сенокоса, сваковрсним усевима засејаних њива, свуда покривена свежим зеленилом, овде, 
а да имаш посла с тим човеком; он ће ти засести на сред пута, и ти га не можеш трајно ни обићи, 
внодушан спрам ствари, које тако дубоко засецају у целу будућност његову, а преко њега у будућн 
ction" /> <p>Задовољен, непресићен, али засићен у пуној мери, Мутимир је осећао оно пријатно за 
 некакву тешку горчину и осети да ће је засладити метком из пушке.{S} У тренутку ока, и баш у о 
дођемо у школу!{S} То је <pb n="445" /> заслуга мога брата!{S} Но право има.{S} То је право јун 
њено сматрано као голема <pb n="158" /> заслуга.{S} Фидије, Поликлет, Праксител и други обесмрт 
о се, па му се сад пева.{S} То је твоја заслуга, Лепшо.{S} Треба да се поносиш што можеш усрећи 
учинили моји претци, и у томе је главна заслуга династије Косанића.</p> <p>Ђенерал скочи с дива 
то су ми у томе отворили очи за цело је заслуга неколицине разборитих људи, баш из дружине „Бал 
е много помогло.{S} Стекао је нарочитих заслуга при једном значајном делу, када је Балканија ди 
ит Нестор изговорио је „сходно слово“ о заслугама покојниковим.{S} Опелу је присуствовала и Њег 
канијском престолу по праву наслеђа, но заслугама мојих предака, једном речи, као што наш народ 
овека коме дугује благодарност.{S} Туђе заслуге боду му очи; туђа слава и величина звуче му као 
итељство.{S} Но како у томе има и твоје заслуге, то си ти за данашњицу заслужио благодарност це 
ије могла од тебе ни толико поверења да заслужи!{S} Ох! то је горко, горко!</p> <p>Лепша није м 
у, трчи ноћу, јури као луда, само да се заслужи која крајцара.{S} Кирија је, дрва су, обући се  
ницу, госпођу Лепшу, жену која је збиља заслужила да носи овако лепо име, не само по гиздавости 
 суд неправедан.{S} Лепша то није ничим заслужила.{S} У осталом, ма се шта говорило, она опет з 
ава кад плаче пред човеком који то није заслужио. „Ово су његове сузе, а он их није достојан“ — 
никад не може бити!{S} Он то није ничим заслужио!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тако с 
 и твоје заслуге, то си ти за данашњицу заслужио благодарност целог нашег клуба, и ја ћу колико 
такав, да они што га послују могу што и заслужити на њему.</p> <p>Није прошао ни пун сахат од д 
?{S} Где је, када је и чиме је он могао заслужити тако велику казну, да га његова рођена отаџби 
то јој је Бог дао, да тиме може у свету заслужити кору хлеба.{S} Господин прота је имао своју с 
ајплеменитија крв <pb n="522" /> из два заслужна дома, и пламен династичке распре није од тога  
ни посао.{S} Па кад су тако обадва дома заслужна, онда обадва треба и да владају, и то наизменц 
?{S} Чудо што су данашњи младићи момчад заслужна да добију девојку....{S} Распадају се по два-т 
реду да се мењају.{S} Обадве су те куће заслужне за земљу — Црнојевићи за то, што су први подиг 
ивена злочином.{S} Колико је угледних и заслужних војвода народних издахнуло мученичком смрћу п 
д самога министра!{S} Е, мој брајко, не заслужује се тако ванџамент.“</p> <p>Чича Јова је остар 
 за будућност свакоме ће бити по раду и заслузи.</p> <p>Ово је окуражило чиновнике те опет почн 
помену реч „силовање“, Мона се грохотом засмеја.</p> <p>— Еј, моје невино полетарче! — рече Мон 
а одозго приклопио.{S} Околни се сељаци засмејаше. — Но, кад би он био као оно зече, кад га пот 
дан владалац није прошао рђаво, који је заснивао темељ своме престолу на симпатијама и привржен 
а грађевина, како су сви планови његови засновани на ровитом и клизавом земљишту.{S} Једна ситн 
, местом где је деда Мутимиров први пут засновао своју власт као поглавар државни и као наследн 
, два три пут се трже, опет сведе очи и заспа.</p> <p>Жика је дуго седео будан над успаваним Пе 
уђено.</p> <p>— Да, господару, тако сте заспали да се више никако ни будили нисте, све до сада. 
пали, повраћали, па ту тако на гомили и заспали.</p> <p>Госпођа се стресе:{S} Ух-х-х! чудна гад 
дмах за тим ућутасте се; погледам, а ви заспали, покушам да вас пробудим — не иде.</p> <p>— Шта 
892_N8" /> кад људи, који још нису биди заспали, чуше где општински биров виче људе на састанак 
Данас је среда а ви сте још у понедељак заспали: ви сте сад на ногама, али ви ни сад још нисте  
S} Ух-х-х! чудна гада!</p> <p>— Неки су заспали по клупама — продужи Ратко — <hi>Он</hi> се доб 
када је он, савладан боловима и умором, заспао између две кладе, у кревету од папради, који му  
вас пробудим — не иде.</p> <p>— Шта? ја заспао у оној непознатој кући, после чаше вина? — упита 
питање његово шта је било кнезу, кад је заспао, где је био пре тога, шта је радио, је ли што пи 
и су тврдили да је легао био у кревет и заспао, па је тек доцније ађутанат приметио да је кнезу 
уље, јури на површину и куша да ми тиме заспе и претрпа моју лепу румену ружицу.{S} Али ја сам  
е мешкољио по кревету: покуша понова да заспи, али узалуд.{S} С леве стране хркала је на глас њ 
 све то скупа не даде газда Тодорики да заспи.</p> <p>Сети се да му сутра дан ваља путовати у ч 
а се мало расхлади да тако после боље и заспи.</p> <p>Враћајући се из коњушнице газда Тодорика, 
опасан гас уљуљка човека те се занесе и заспи, па ако тако дуже остане, онда се више и не пробу 
е у постељу.{S} Кад би бог дао да одмах заспи.{S} Сирота!</p> <p>Кнезу падоше тешко ове речи ђе 
е службеним језиком.{S} Чаршија окићена заставама; на три места подигнути славолуци; цвеће и зе 
у заклетву, ви сте издали вашу војничку заставу, ви сте простим злочином упрљали вашу ђенералск 
а на статују.{S} Кнез Мутимир, зачуђен, застаде у ходању.{S} За један тренутак владала је мртва 
брзо као муња притрча оном сељаку, кога застаде баш у најгорем тренутку.{S} Сељак изненађен ско 
 пете увијена у белу чипку.</p> <p>Дама застаде мало на вратима, као да се нешто двоуми; но то  
а последње наредбе за јаузн.</p> <p>Она застаде за тренутак у сали да загледа у саксији свој кр 
ати с гроба на гроб.</p> <p>Незнани вођ застаде, седе на један од тих гробова, па позва и кнеза 
ком пут и отварао врата пред њима, овде застаде, показа руком госпођама да седну, па се брзо по 
рочише још неколико корачаји.{S} Милоје застаде; застадоше и остали.{S} Пред њима је био <pb n= 
; бивао је све блеђи и блеђи а кад кнез застаде, ђенерал је био као земља потавнио у липу.{S} И 
 лордови!...{S} Фукара!....</p> <p>Кнез застаде.</p> <p>Шта би Маврикију, он ни сам не би умео  
 — решио се да ме отрује...</p> <p>Кнез застаде да одахне.{S} У ђенерала Врбавца узеше мрдати у 
 нисмо видели ни из далека.</p> <p>Кнез застаде, подуже се мислио, за тим рече:</p> <p>— Дакле  
дан пут Маврикије и устаде.</p> <p>Кнез застаде зачуђено.{S} Дуго је гледао Маврикија, после се 
и да ти о њему рекнем коју.</p> <p>Кнез застаде; ђенерал га је погодио у танку жицу.{S} Још од  
ном доњом усном.{S} Он отшкрину врата и застаде.</p> <p>Мона отвори очи, баци летимичан поглед  
.</p> <p>— Шта је сад! — рече ђенерал и застаде. „Шта је ово?{S} Шта је овоме човеку?“ — сену В 
н читаве џбунове, Жика доспе на место и застаде зачуђен.{S} Од она два сељака с којима су се ма 
ћете, веле, и то је све...</p> <p>Сељак застаде за тренутак са својом причом, отпљуну на страну 
>— То се и ја надам....</p> <p>Пуковник застаде; после опет продужи:</p> <p>— Чуо сам да ви зна 
 - људи, али добри људи.</p> <p>Ђенерал застаде, као да се нечега на један пут сетио, но брзо о 
а овај поступак са мном.</p> <p>Ђенерал застаде за тренутак, па опет продужи.</p> <p>- Да, нас  
за, где разјарен стоји на сред собе, он застаде, збуни се, хтеде се вратити, но кнез га спази и 
да се на један пут нешто предомисли, он застаде на сред дворане и рече гласно: — „Слободно.“</p 
одна скупштина.</p> <p>На једаред Ратко застаде; он је био чуо како се за његовим леђима два на 
ти великом.</p> <pb n="570" /> <p>Ратко застаде.{S} Он је и сам осећао да у овој проповеди њего 
аво.</p> <p>Дежурни осети како му нешто застаде у гуши, испречи се као песница, а после, рапаво 
ажем....</p> <p>Но госпођа на један пут застаде, поћута, као да се предомишљала шта ће рећи, за 
арактеру...</p> <p>Ђенерал на један пут застаде, па пошто је мало поћутао он додаде:</p> <p>— Ј 
 Жика за њим.{S} На сред моста Враничић застаде, наже се на ограду, погледа доле у запенушене т 
нежеве слике, док не дотера до носа, ту застаде и викну опет - без носа, - па онда што игда мож 
а бележник, прелиста га на једном месту застаде.</p> <p>— Да, знао сам да има још ствари о којо 
b n="345" /> <p>Међутим ђенерал Врбавац застаде и упре поглед у једну слику на зиду.{S} На тој  
Јела заусти да нешто рекне, али јој реч застаде у грлу.</p> <p>— Ти си одавде из <hi>Звониград< 
ш неколико корачаји.{S} Милоје застаде; застадоше и остали.{S} Пред њима је био <pb n="557" />  
ола опори се од појаса....</p> <p>Обоје застадоше.</p> <p>Јела је била збуњена, али ово је наљу 
и, <pb n="475" /> као да ове две женске застадоше на једном месту и као да су ту, за неко кратк 
 викну:</p> <p>— О, Паво!</p> <p>Женске застадоше; прво подуже не би никаква јава, после се чу  
оћника била су на уласку Ташмадена и ту застадоше.</p> <pb n="607" /> <p>Црна прилика рече кнез 
гора калдрма.{S} У два три маха кола су застајала, но после неколико тренутака опет су се крета 
а.{S} Дотеривано је до појаса, па се ту застајало, и место природе, као што рекох, долазио је г 
дао у земљу и непрестано је говорио.{S} Застајао би само онда кад је хтео да упали нову цигару, 
зна свој длан, па опет је морао почешће застајати да погледа где је и да се промисли којом ће с 
 су лагано и веома опрезно.{S} Често су застајкивали, освртали се и разгледали да их ко год не  
ораном, ходао и премишљао.{S} Овда онда застајкивао је пред огромним огледалом и огледао се у њ 
Свет сврати пажњу на ово, гомиле почеше застајкивати и гледати шта ли је то, а облак прашине ју 
нта, држећи за руку два, малишана, беше застала и пажљиво је посматрала шта се ради (а можда и  
} Слабачки вочићи у првим колима бејаху застали на узбрдици, немогући да извуку огроман товар.{ 
 образована.</p> <p>Али ни на томе није застало.{S} Било их је који су уверавали да су се од кн 
 се укаже по каква црна човечија сенка, застане за тренутак, на опет отклизи и нестане је.{S} Т 
кестеновом алејом и у половини алеје да застане, ту ће му прићи маскирана личност, која пише ов 
b n="616" /> <p>Доктор дотрчи.{S} Кнеза застане у дубоком сну, а у великој ватри.{S} Покуша да  
акав ход, или какав говор из даљине они застану, заклоне се за кестен и одатле ослушкују да ли  
штво; даме, које су већ хтеле поћи, још застану за који тренутак, и кад већ падне сумрак, онда  
продужи опет ходати, а беше за тренутак застао.</p> <p>— Разговор потпуно достојан намесника! — 
 /> га бајаги изневери и оде, док је он застао ради нужде.{S} Жика је то гледао скривен на дрве 
у да јој отме цвет.{S} Кад угледа оца — застиде се.{S} Снаја га одмах викну и упита га где је П 
ра сјајне очи сваки дан све више и више застире нека тама, те све више почињу личити на посукну 
и у полном уживању, опет зато његова су застрањивања несравњено мања но код суседа његових.{S}  
ив моје династије.</p> <p>Ово је, веле, застрашило и стукнуло чича Степу за неко време.{S} Он ј 
ице, били су омалени и ниски, а изнутра застрвени некаквом шареном, дебелом тканином, тако да с 
 се над овај узбуркани град, и убрзо га застре са свију страна својим провидљивим, црним велом, 
з груди Црнојевићеви и његово лепо чело застре густ облак.{S} Он се окрете нагло, узе пушку и п 
ди донеше из угла преда ме мала сточић, застрт црном чохом, упалише две свеће и метуше их на кр 
рте.{S} Шоља му излете из руке, паде на застрт патос, откотрља се чак под сто, али се не разби. 
у, увек носио на пут плоскицу ракије, и заструг папуле (гњечена пасуља) Црнојевић је носио у то 
 година, па док син не порасте, отац га заступа код невесте и врши синовље брачне дужности!</p> 
лад човек, хоп лола, а пало му у део да заступа капетана — наређивао да му сваке ноћи сељаци до 
равно, без овога чудног додатка да отац заступа сина у брачним дужностима.{S} Разлог је био — д 
 начелник, управо био је писар, па само заступао среског начелника.{S} У том истом месту био је 
оњи крај Лепетнице, молим покорно, није заступљен.{S} Није разумео кмет, молим покорно.{S} Вели 
з подругљиво.</p> <p>— Ваши саветници и заступници нису ваши лакеји.{S} И шта ви управо хоћете! 
и Морам да га истресем.“ И он је полако засукивао рукав, завлачио руку у чизму, пипао и тражио  
од тих интересних грађевина, а многе је засула земљом и шламом.{S} Но у ово доба Ташмаденски по 
ћа, испевано је много песама, престо је засут химнама.{S} У опште, рађено је све оно што у овак 
 био кнежев рођак, његова је ствар била заташкана.{S} По књигама се развело да је г. мајор за т 
 буба, брже боље савија своје листиће и затвара њедра своја.{S} То је наук и за велика човјека. 
 ни у какву већу кућу.{S} Ваша прошлост затвара вам врата.{S} А с поља радити — то не иде.{S} Ш 
вићу један — рече Мона бајаги прекорно, затварајући врата за њим.</p> <p>Кад остаде сама с Лепш 
 полако, дремушећи, час отварајући, час затварајући своје живе, немирне очи.{S} Обадва прозора  
дак полусањив занос, где су се очи саме затварале, само је језик непрестано, неуморно валатао с 
у Мутимировом, док су услужне руке брзо затварале врата за њима.</p> <p>— Био сам у очајању, ми 
у суседну велику државу, да тамо изврши затварање и претрес над старим протераним кнезом.</p> < 
 имала је чудан мирис, од кога се морао затварати нос.{S} Била је црвенкаста.</p> <p>О овој бар 
ош ону исту крваву кошуљу, у којој је у затвор одвучен и ту бијен.{S} Отеран у тврђаву, он је о 
м је суђен и осуђен — <hi>четири године затвора, за увреду владаоца.</hi>!{S} Пријатељи, који с 
S} Пошто су и њега прегледали, они опет затворе долап, обесе слику, поврате у ред све ствари, п 
чно дејствују на здравље, а човек, дуже затворен у одају, скоро премазану таком бојом, може фор 
зн, кад пред капијом стадоше господска, затворена кола запрегнута с два красна белца.{S} Млад,  
цркви откуда 11 часова у вече.{S} Лепа, затворена, господска кола стадоше пред кућу отмене госп 
на јурну овим вратима.{S} И она су била затворена.{S} Она потрча прозору и покушаваше да отвори 
ка колска и мала пешачка капија била је затворена.{S} Али црна прилика показа кнезу крај капије 
уда ће ко путовати овога лета?, коме је затворена радња?, ко тешко болује? које су се угледније 
 ађутанта.{S} У дворску авлију утутњаше затворена кола из којих искочи повисок господин, увијен 
ну, прође и другу одају; из треће, кроз затворена врата, чу се кењкање <pb n="354" /> разбуђена 
сте јутрос нашли врата на спаваћој соби затворена изнутра, а велите да су и прозори били затвор 
 у башту, а на крај баште потрпали их у затворена, путничка кола и одмах погнали даље.{S} Не зн 
ако око 9 часова у вече, из двора изађу затворена кола с неупаљеним фењерима, са спуштеним црни 
 изнутра, а велите да су и прозори били затворени, па куд би се онда, врага, извукао онај који  
али прозоре?{S} Да ли су они били добро затворени? и <pb n="487" /> да ли су сва стакла била чи 
отпуном реду.{S} Прозори су били чврсто затворени, а сва су окна потпуно здрава и читава — рече 
на, а тако исто, као обично, стајали су затворени и прозори на мојој соби.{S} Осећао сам се исп 
в господина само једним оком, и то пола затвореним, продужујући своје љушкања са затуреном насл 
ка беличаста магла, њена лепа глава, са затвореним очима, бледа и бела као алабастер, лежала је 
="299" /> лежао у широкој наслоњачи, са затвореним очима.{S} По тихом, равномерном дисању видел 
едо, непомично лице кнежево, које је са затвореним очима изгледало као маска од воска, па се оп 
ђем дивану.{S} Он је лежао полеђушке са затвореним очима.{S} На пољу је већ био дан, али овде у 
.{S} Блед као смрт, с упалим образима и затвореним очима, он је изгледао као мученик, кога су с 
ко мени, тешко мени“!</p> <p>На његовим затвореним очима указаше се сузе.{S} На десном оку једн 
 понедеоника око девет часова у вече, у затвореним колима да изађе пред свој дворац на жандармс 
ом оку једна се суза полако скупљала на затвореној трепавици, бивала је све већа, све већа, нај 
твори на одаји, па се онда у соби, тако затвореној, упали мангал дрвена или камена угља.{S} Тај 
ашене.{S} Престрављен пуцњем, који је у затвореној соби грдно одјекнуо, мајмун јурне на сто, уд 
и и неколико отмених сељака већали су у затвореној судници.{S} Већање није дуго трајало.{S} Кме 
а пређу у другу собу и да га причекају, затвори врата за њима и окрете се хоџи.{S} Са стиснутим 
нез махну руком на официра да не улази; затвори врата и обрте се ђенералу:</p> <p>— Дакле?</p>  
офија рече збогом и изађе.{S} Растислав затвори врата за њом и врати се Ратку натмурен.</p> <p> 
рал ужурбано, па јурну у побочну собу и затвори врата за собом.</p> <p>Кнез је ходао по соби и  
вори:</p> <p>„А шта тек ја да кажем?{S} Затворили су ме овде још у доба, кад су Аустријанци држ 
кућу.{S} Кад тамо, а кмет и ћата већ се затворили у <pb n="545" /> судници, упалили свеће па не 
цу, како је отишао кући.{S} Дошав кући, затворио се у свој кабинет и никога није пуштао све дот 
а врелу мраморну плочу у жарком хамаму, затворио очи, па обузет струјом усијана ваздуха и уљуљк 
би се онда, врага, извукао онај који је затворио врата изнутра, и како је у опште све то могуће 
у и рече му потресеним гласом:</p> <p>— Затворите врата.{S} Свршено је.{S} Ја сам се решио.{S}  
но је.{S} Ја сам се решио.{S} Молим вас затворите врата.</p> <p>Кнез махну руком на официра да  
чинити: довући ћу вас све у овај конак, затворићу се овде заједно с вама, а наредићу још раније 
ипну и њена оба крила, једно за другим, затворише се с луном.</p> <milestone unit="subSection"  
исто изгурну Маврикија.</p> <p>Врата се затворише.</p> <p>„<foreign xml:lang="fr">Animal</forei 
ледајући у врата која се за Растиславом затворише.</p> <p>- Ах, бићу једном и ја пунољетан.{S}  
 Пријатељи, који су отишли да га виде у затвору после четири месеца, нашли су на њему још ону и 
 по многим селима било људи који леже у затвору „због династичних ровења.“ На више места за те  
ница.</p> <p>— Пет година провела сам у затвору. </p> <p>И ако је све то знао, пуковник се учин 
.</p> <p>— У два маха пет година само у затвору; а два пут у притвору, један пут 5, други пут 9 
 бела пена; усне по средини набубреле и затегле, језик одебљао тако, да га је с муком кретао и  
е не можемо рече Жика тужно. — Замка је затегнута.{S} Потере ено пред нама у првој планини.{S}  
тима, куд стигне.{S} Кукавни вочићи, са затегнутим јармом око врата, скоро већ удављени, покуша 
мичући се заједно с колима, све је више затезао око вратова попадалих вочића, и све им више зам 
номе је већ била преброђена и сумрак је затекао нише путнике на висоравњу, са кога се већ видел 
вац, човек кога је ненадна смрт кнежева затекла као војног министра, и коме је било суђено да н 
и плач.{S} Плакали су обоје; зора их је затекла изнурене, измучене исплакане, а једно другом у  
а у унутрашњој политици.{S} У том стању затекла га је „Катастрофа“.{S} Велика Народна Скупштина 
у ред одело па да бежим одавде да ме не затекну други гости...{S} Али како ћу за лице!{S} Шта ћ 
ако их све одвели у велики салон.{S} Ту затеку бабу.{S} Он је седео на великој столици на сред  
атком року.{S} Та бурна и тешка времена затећиће на престолу Балканије владара млада, слаба, не 
м?{S} Молим те помози сад.{S} Куку мени затећиће ме ко! — јадала се Лепша, трчкарајући по будоа 
номе огњу, и Жика опази како по снажном затиљку Враничићевом у два три маха прође лака дрхтавиц 
 је Лепша била покривена но грудима, по затиљку, по раменима, врату и по образима.</p> <p>— Јао 
питајући како.{S} По глави, по коси, по затиљку, по голом телу, по хаљини ови су се пољупци низ 
тивна — рече Мона с ђаволским осмејком, затим се окрете кнезу: — Збиља, уздам се, да вам неће б 
о само учинило.{S} Прво је био бриљант, затим се тај бриљант претворио у ческо стакло, <pb n="4 
нога од својих ађутаната да уђе унутра; затим му дале мали челични кључић, показа прстом своју  
тучетом, које метуше кнезу под ноге.{S} Затим су кнеза откопчали, разголитили му груди, руке, в 
у, он је одлежао више од три године.{S} Затим је помилован.{S} После неколико година умро је од 
 ум и он брзо напусти то размишљање.{S} Затим узе пазити с каквом брзином иду кола и трудио се  
не на врелу што из сред раја извире.{S} Затим се мали анђелак претвори у малена славуја, стане  
ам му намести столицу сасвим уза се.{S} Затим извади из џепа некако старо, доста угужвано писмо 
>Ишли су поред дугачке осниске куће.{S} Затим повише у лево, уђоше у тесан сокачић, уђоше у јед 
носи - он куцну Паву прстом по челу.{S} Затим настави:</p> <p>— Као но ти лијепа ружица у ђул-б 
а моја жена!{S} Она још чека на ме....“ Затим се окрете кнезу. — Кнеже, заклињем те овим мојим  
ут је и бијен; у хапсани је изубијан, а затим је суђен и осуђен — <hi>четири године затвора, за 
ушену косу, и прикачи откинуту чипку, а затим се маши за свој огртач, што је стајао ту до ње на 
намештајући завесу на једном прозору, а затим се окрете својој гошћи.</p> <p>- Драга Лепшо, пре 
рудима да му олакша дисање.</p> <p>Кнез затим приђе тајноме орманчићу у зиду, који је још стаја 
“, примети Жика у себи.</p> <p>На скоро затим Жикину пажњу привуче ненадна светлост, што се пој 
ола стану у по кестенове алеје, а одмах затим чу се у два маха тихо звиждање.{S} Кнез се прену. 
 овај је срећан!“</p> <pb n="346" /> <p>Затим се загледа у свој лик на слици и рече чисто зачуђ 
е под какав багрем и ту да чека.</p> <p>Затим шчепа под мишку с једне стране кнеза с друге Зара 
ај мора да је донесен са стране.</p> <p>Затим један од сељака опет узе кутију и опет стаде бриж 
јевића кући, а камо ли што више.</p> <p>Затим је узео реч Милоје, и, по ранијем споразуму, испр 
ране и причајте му овај случај.“</p> <p>Затим се растадоше.{S} Враничић с друштвом окрете низ б 
исаћим столом.</p> <p>Сад, кад га ми ту затичемо, он нити чита, нити пише, већ седи мирно, зава 
аде чедноме намеснику да продужи.{S} Он затиште уши обадвема рукама:</p> <p>- Немојте, молим ва 
исмена.</p> <p>- А.. а.. а!{S} Тако!{S} Зато; ја видим где је нешто утрпано — рече сељак, па по 
 помилова дете, које се узе отимати) па зато и ти носиш панталоне — рече Ратко, смешећи си дети 
е — заврши Мона свој говор.</p> <p>— Па зато ја и предлажем и војујем да се женске у политичким 
не носи панталоне но сукњу?</p> <p>— Па зато, сине, што сам ја мушко, а стара мајка је женско;  
апредак, нов полет и благостање.{S} Али зато се ваља потрудити.{S} Нова династија створиће од с 
 слушао господара свог;</l> <l>И хвалио зато Бога великог.</l> <l>И ти ступаш данас у тај свети 
ељаке, а Милоја није ни погледао.{S} Но зато је Жика пратио сваки покрет Милојев.{S} Он то није 
како одупиру о врата и гурају их.{S} Но зато се на прагу указа непозната дама, сва од главе до  
чи онај мост!{S} Изгледа да је нарочито зато прављен да те баш на њему гађају.</p> <p>Разговор  
аборави и изгуби у полном уживању, опет зато његова су застрањивања несравњено мања но код сусе 
умни и од књиге давно одвојени.... опет зато, у понизности ради су се старати.... сваки струке  
У осталом, ма се шта говорило, она опет зато остаје узорита жена.{S} Најпосле, Мона би требала  
адске торокуше никога не штеде, па опет зато о Лепши нису могле ништа изнети ружно.{S} Напротив 
, скуцкала близу 45 година, њој је опет зато била потребна утеха и разблажење после смрти мужев 
значајна ова тајна дружина?{S} Ти немаш зато ниједан податак, но говориш на памет.</p> <p>Кнез  
отеран у место рођења, где је живео као заточеник све до смрти старога кнеза.</p> <p>Отуда га в 
ора вршити све што се те вечери од њега затражи, а јамчено му је да се неће тражити ништа што б 
ти крвав вишек.</p> <p>— Ако ми кад год затреба, да раскопавам ово бунтовничко гнездо, ја ћу пр 
сумњиво одмах да се власти јавља, а где затреба, богме, и да се вегне. — „Боље је и десет невин 
из закључана ковчега да вади кад му што затреба.</p> <p>Средства није бирао и сматрао је да је  
имати само озбиљна посла; кад вам за то затребам, можете ме звати.{S} Али са мном шалу но может 
удницама виђа.</p> <p>Доктор и нехотице затрепера на столици и осети да му целим телом прође не 
 души носио огромну замисао, од које се затресла цела голема турска царевина; замисао, која је  
и пошто није дао да се ова „света бара“ затрпава.</p> <p>Али сад, при доласку кнежевом, гунђање 
твари <hi>сви практикују</hi> — њега би затрпали камењем.</p> <p>Свет живи од формула.{S} Свак  
, под чијим ће развалинама извесно бити затрпан — тако вели један стих у једној песми персијско 
 пред њим разорена, управо он се осећао затрпан под развалинама њеним (то је његов разорени Јер 
0" /> горко плакала.{S} Бабетина је, са затуреним рукама на леђа, ходала по соби и цалала:</p>  
, подругљив, скоро пакосан израз.{S} Са затуреним рукама на леђа, крупним корацима она је мушко 
ама, с прекрштеним рукама на прсима, са затуреном главом Врбавац је <pb n="299" /> лежао у широ 
атвореним, продужујући своје љушкања са затуреном наслоњеном главом.</p> <p>— Одлазиш — упита г 
и, жено? — рече Растислав изненађено, и затури главу назад да боље погледа своју жену, која се  
окрете се, избаци прса, прекрсти руке и затури главу, па је тако чекао лекара да му се приближи 
то мушка страна и како пуста жена после заћори и гине за мушким.{S} Али само док један пут буде 
 с мртвацима!</p> <p>Јела је ћутала.{S} Заћута и непозната жена <pb n="57" /> у колима наста не 
мо кад дуго стоји постане љигав и почне заударати на бели лук; али га дуго не треба држати.{S}  
ути.{S} А кад нешто трули оно мора мало заударати, па ма то била и светитељска глава.</p> <p>Ис 
о што је он лично страшљив, па му страх зауздава властољубље, иначе он би по својој властољубив 
она погледа свога мужа право у очи, она заузе положај ратника, који је намеран да погине на зау 
о барон Жермини, придиже се у кревету и заузе седећки положај, како би боље могао чути причу ко 
пуковника.{S} После се опет утиша; опет заузе свој миран, хладан положај и рече.</p> <pb n="86" 
ји су у рукама носили некакве хартије и заузели место један с леве, други с десне стране Кугиће 
ирочад, куку мени!{S} И ко ће се за вас заузети, и ко ће ми вас нејаке погледати кад изгубите р 
ј ратника, који је намеран да погине на заузетој позицији, али да не сиђе с ње.</p> <p>— Лепо,  
удорије.{S} Оне ће га прогутати целога, заузеће му све време, привућиће сву пажњу, све мисли и  
 Мона кнежева рођака и жена човека који заузима повисок положај у балканиском друштву, опет за  
 грациозно окрете мало главу на страну, заузимајући положај, као оно Наполеон на бојном пољу, к 
рво и свратила пажњу на њу и највише се заузимала да се он с Лепшом саживи, али што је претеран 
ична особа позната у Звониграду са свог заузимања за женску еманципацију.</p> <p>Друштво се беш 
еш, јадниче!{S} Како си јадан и мали, а заузимаш тако висок положај!...</p> <p>После ових речи, 
 кнез му заповеди, да без многих парада заузме место с леве стране, скочи и сам у кола, седе с  
ји је хтео повести свој батаљон да њиме заузме главну полицију, био је ухваћен, одмах предат пр 
е учини“.{S} У цркви старате се увек да заузмете владалачки престо.{S} Истраге по унутрашњости  
о што сам те молио немој заборавити.{S} Заузми се својски.{S} Нека кнез само спомене војном мин 
жност, на што овај нареди жандармима да заузму све излазе и улазе у ђенералову кућу и да под св 
на занеми од чуда, и, крајње задивљена, заустави се на прагу од будоара.</p> <pb n="442" /> <p> 
гових доглавника.{S} С тога кнез стаде, заустави црну прилику и покуша да јој рекне како би нај 
нике и не само што умуче но и стаде.{S} Заустави се и онај други сељак, проговорише неколико ре 
у и викну: „Збогом!“ </p> <p>Но Мона га заустави.{S} Она се смејала његовој осетљивости, прориц 
оћи.</p> <pb n="273" /> <p>Растислав га заустави:</p> <p>- Молим вас.{S} Није могуће да ме овак 
p>Растислав је покушао неколико пута да заустави кнеза у овим нападајима, но Мутимир се није да 
ла и обасуо их златом — </p> <p>Кнез је заустави: — Збиља, Лепшо — рече јој он став управо пред 
а све ближе и ближе, док се најпосле не заустави пред самом кућом.</p> <p>— Ово ће јамачно неко 
о могуће да кнез то не опази и да се не заустави на питању, како то и откуда ова промена, а сва 
ску пограничну варош Ђурђевград и ту се заустави на преноћишту.</p> <p>Наш народ веома је згодн 
, најпосле долазила да се скоро са свим заустави, Мона би јој лаким, еластичним отискивањем ног 
ир, поклони се и пође.</p> <p>Кнез мало заустави смех и пристаде за њим.</p> <p>- Куда ћете, г. 
ена.</p> <pb n="287" /> <p>Кнез Мутимир заустави на њој свој немиран поглед и узе је гледати не 
е у близини била и прва стража, која их заустави, но после дата одзива пусти их даље.</p> <p>По 
уком да то предаду првој стражи која их заустави.{S} После им рече да упамте ове одговоре.{S} К 
 све, па да што пре бежиш.{S} Ја сам те зауставила.{S} Чувам и сад оно твоје значајно писмо, ко 
утовали су тако неуморно цео дан....{S} Зауставили су се само око заранака крај лепа, бистра по 
09" /> <p>— Господару, ја вас преклињем зауставите се — рече ђенерал Врбавац потресеним гласом  
стоји ли му на месту револвер.{S} Хтеде зауставити свога вођу да га што упита, али се сети напо 
ући точак, и ако је видео да га не може зауставити, газда је остраг грдно чврчао и просипао на  
овим нападајима, но Мутимир се није дао зауставити и сипао је оптужбу за оптужбом.{S} Напослетк 
зику на вољу и ништа га више није могло зауставити.{S} Ту је пало и таквих речи, које се на пис 
о; једном избачено, оне се више не могу зауставити ни повратити.{S} Ја вас преклињем... и мене  
 а други пребацио преко руке секиру.{S} Зауставише се на 5—6 корака од Враничића и назваше: „до 
ез одморка, Враничић и његова два друга зауставише се да одахну.{S} Тек што бејаху оставили шум 
игоше; топот на једном престаде, они се зауставише пред капијом. — „Бог и душа код мене ће!“ -  
току разговора дошле неке мисли које га заустављају, опомињу га да још по што шта промисли и не 
.{S} Она прогледа, ратоборно се испрси, заустављајући љуљушку, жмиркајући и погледајући мужу пр 
ила гомилицу за гомилицом, код сваке се заустављала, <pb n="458" /> свакој би по нешто рекла: г 
 не проговорив ни речи.</p> <p>После је заустављао поглед час на доктору, час на појединим пред 
ја, а тако исто и испраћали.{S} Кнез се заустављао овде онде, излазио пред народ, и, после крат 
бавца узеше мрдати усне; он као да беше заустао да што рекне, но кнез га пресече.</p> <p>— Јест 
ад је пољубац пао на образ.</p> <p>Јела заусти да нешто рекне, али јој реч застаде у грлу.</p>  
с, он је — рече Мона гошћи, која такође заусти да нешто рекне, али немаде кад, јер баш у тај ма 
еке чудне прилике и утворе.</p> <p>Кнез заусти да нешто рекне, но црна га прилика пресече:</p>  
е у запенушене таласе, окрете се Жики и заусти нешто да му рекне...</p> <p>У тај исти мах из об 
де први кнез ову тишину.</p> <p>Ђенерал заусти нешто, па опет ућута.{S} На њему се видело да се 
о би да им што довикне.{S} Али таман он заусти а неко му метне шаку на уста.</p> <p>И ако су го 
нежево „помози бог, браћо,“ неки сељаци заустише да одговоре: „Бог ти помогао, господару!“, али 
агодарим много, Ваша Светлост, врло сам захвалан, али још носим модрицу на куку како сам пре па 
е, ја вас се не бојим“ —</p> <p>Кнез се захвали на толикој пажњи и галантерији.{S} Пуковник реч 
ко пријатно проводи.{S} Лепша се учтиво захвали на пажњи, али одбије понуду.{S} Но енергична Мо 
мет је поздравио кнеза беседом; кнез се захвалио с балкона другом беседом; обадве су беседе бил 
знаш колико им тек ти сам лично имаш да захвалиш што си спасен од опасних интрига Врбавчевих.{S 
а дођу на престо.{S} Никад никоме нисте захвални. <hi>Неблагодарност</hi> и <hi>непризнавање</h 
 у министарству, да ти је писао некакво захвално писмо, у коме ти благодари за некакво спасење, 
жевом, млади доктор топио се у изразима захвалности и учтива снебивања, но кнез му заповеди, да 
 села се одмах распе у стрељачки ланац, захватајући скоро читав километар у ширину.{S} Исток те 
 расположен, управо блажен.{S} Трљајући захладнеле руке и навлачећи на рамена огрнути војнички  
акости међу људима</title>“, где ставља захтев да мушко и женско треба да познаду своје узајамн 
черње молитве.</p> <pb n="632" /> <p>На захтев дервиша изасланици лекарскога друштва морали су  
она га обасу пољупцима, али му на његов захтев слику још не хтеде вратити.</p> <p>Лепша поново  
.</p> <p>Чича Милоје није одмах разумео захтев начелников.{S} Како да доведе Црнојевића?{S} Где 
 не тражи, никога не пита, нити од кога захтева какав рачун, само сам ја на плацу.{S} Извео <pb 
едњих важних догађаја, измењене прилике захтевале су да се много што шта измени и попуни и у на 
нда је то било лако, јер смо то од њега захтевали с правом.{S} Сад је већ теже од кад је прогла 
лицу по црну маску, пошто је писмо и то захтевало.</p> <p>По уговору, кола стану у по кестенове 
нешто пробираш....</p> <p>Синђа се беше захуктала, те узе говорити много што шта, што или није  
ило скренути с пута којим се једном већ захуктао.{S} Што је више говорио о овим стварима, све м 
ко брише сузе с очију.</p> <p>— Плачеш! зацело треба да плачеш, — рече му она — кад си тако ник 
се и сам смејати уз кнеза, који се беше заценуо.</p> <p>— Вашој Светлости лако се смејати, али  
е је на глас плакао, гушио се од суза и зацењујући се од плача јаукао је:</p> <pb n="538" /> <p 
а вама треба баш за медведа?“ Он се сав зацрвени до ушију и хтеде рећи нешто оштро; но опет се  
у је дружина то опазила, би му стидно и зацрвени се.</p> <p>Други начелник — он је опет био јед 
 као смишљен изговор.{S} У његовој души зачедила се сумња против жене: „Она нешто слути, сумња! 
 оно што се које кад тек само као мисао зачедило у глави његовој, све се то сад смешало у нераз 
но подигнута велика лепа касарна.{S} На зачељу постављен је ред балкона, а балконе држи ред сна 
 столом се седело по старешинству.{S} У зачељу био је кнез; с десна намесник Растислав, а с лев 
е владало у доњем крају стола, док је у зачељу кнез говорио.</p> <p>За столом нико не беше већ  
 насмеје, кад чује како се други горе у зачељу гласно смеју.{S} Али једно никако није могао да  
м лактом о сто, гледао је шта се ради у зачељу стола, час је нешто мрдао устима, час се кељио и 
 једном је руком витлао шешир, а другом зачешљавао своју велику косу.{S} На један пут он натуче 
ртња на ртењачи!</p> <p>— Мирни будите! зачу се промукао глас из трећега гроба. — Мени су очне  
што ви хуњкате, то је просто страшно! — зачу се из суседнога гроба танак, живахан, чисто весео, 
како се мора ићи кад се иде у потеру! — зачу се срдит глас командиров, који је из даљине јурио  
ивамо у руку...</p> <p>Из протина гроба зачу се вајкање:</p> <p>— Хе... еј! да ми није пуста цр 
изустио последњу реч, кад се на вратима зачу појаче куцање.</p> <p>— Ко ли је сад то, боже мој, 
изненађења, када се на улици код капије зачу неко кретање.{S} Изгледало је као да се ту <pb n=" 
леној софи, кад се наједанпут из даљине зачу јака тутњава кола, која је долазила све ближе и бл 
д, па онда наједном стаде, а из њега се зачу три пут поновљено, развучено звиждаше.{S} Танки зв 
ођене...</p> <p>У тај мах на вратима се зачу куцање.{S} Уђе начелник мин. спољ. послова.</p> <p 
у.{S} Људи се побркаше.{S} Из гомиле се зачу збуњено: „Бог ти.... ура! живео!“</p> <pb n="181"  
ње, које се понови три пут.{S} После се зачу мек, пријатан глас, који тихо и скромно рече:{S} У 
ће!“ - прошапута Тодорика.{S} У томе се зачу лупа на капији, а после и позивање газда по имену. 
же! тек ако је поноћ.“</p> <p>У томе се зачу из даљине нејасна нека лупа, некакав удаљен бат.{S 
а алеја.</p> <p>Ваш у тај мах алејом се зачу нека шкрипа и лупа, она наоштри уши и стаде слушат 
ни! продера се глас срдито и у гробу се зачу силан потрес.</p> <p>На то се из дубине чу тихо цв 
 се на обали указаше две црне прилике и зачу се уздржљиво, притајено: „П-с-с--с-с.... полако!„. 
дан вод коњаника.{S} У оближњој касарни зачу се необична лупа добоша, негде у даљини засвира тр 
 биров виче људе на састанак.{S} Сви се зачуде шта ли то може бити и каква је то толика преша,  
сти, госпођо.{S} С тога не треба да вас зачуде нека и нека моја питања.{S} А надам се да ћете м 
плаши.</p> <pb n="121" /> <p>Њега веома зачуди ова промена.{S} Шта би на један пут овој жени!{S 
ступи кнез Мутимир.{S} Ђенерал се веома зачуди. <pb n="306" /> Он устаде и пође му на сусрет: — 
но спремање за пут.</p> <p>Растислав се зачуди кад виде да је и кнез већ на ногама.{S} У једном 
ан, потмуо и расцепљен да се и сам кнез зачуди, искашља се, и у своје оправдање рече да је јама 
 и то га трже.{S} Он погледа преда се и зачуди се кад угледа леп кестенов цвет.{S} Наже се прек 
ла.{S} То је дакле био друм.{S} То Јелу зачуди.{S} Она је дакле у некој кући близу сокака.{S} С 
ји ли је тај, коме хоће да ме даду“.{S} Зачудила се, како јој пре није пало на ум да о томе виш 
 пуковник се учини као да га је то јако зачудило.</p> <p>— Пет година! то је много, веома много 
 је личила на статују.{S} Кнез Мутимир, зачуђен, застаде у ходању.{S} За један тренутак владала 
еколико „ју“, све по једну ноту више, а зачуђен поглед бацала је час на говорника, час на свог  
 џбунове, Жика доспе на место и застаде зачуђен.{S} Од она два сељака с којима су се мало час в 
, но моја жена — одговори дечко.</p> <p>Зачуђен, Текелија упита:</p> <p>— Па зар ти толицки, па 
идео си само изненађена, престрављена и зачуђена лица.{S} А кроз те гомилице у небројено одјека 
ку нешто на ухо.{S} Ратко окрете главу, зачуђено погледа Растислава и упита:{S} - Он главом?</p 
ежно и прихвати Црнојевића за главу.{S} Зачуђено, разрогаченим очима, Црнојевић је нетремице гл 
авлију.{S} - Ама зар туна? — упита Пава зачуђено.{S} Ја сам мислила да је доле у потоку.{S} Их, 
догодило.</p> <p>— Боже! — рече госпођа зачуђено и тиме прекиде Растислава.{S} Он јој се окрете 
о ти каза нашу лозинку? — питао је Жика зачуђено.</p> <p>— Све ћеш чути.{S} Своје добро, богу х 
ора Пава је прво <pb n="242" /> бленула зачуђено, не разумевајући шта то Синђа говори и шта она 
 су руке дрхтале.{S} Растислав је упита зачуђено:</p> <p>— Шта ти је, жено!</p> <pb n="394" />  
>- Гле, откуда ти амо? — рече Растислав зачуђено, излазећи пред госпођу.</p> <p>— Пре свега нем 
Маврикије и устаде.</p> <p>Кнез застаде зачуђено.{S} Дуго је гледао Маврикија, после се грохото 
ути!</p> <p>Изненађен и збуњен, кнез је зачуђено гледао у ђенерала, док је овај продужавао свој 
тога шипарца нико није знао.{S} Свет се зачуђено запиткивао: „Мутимир!{S} Мутимир! ко је тај Му 
та говорите, мој драги маркиже?! — рече зачуђено барон Жермини, придиже се у кревету и заузе се 
/p> <p>— Државни принцип?! — упита кнез зачуђено.</p> <pb n="187" /> <p>— Да, ваша светлости, д 
тој кући, после чаше вина? — упита кнез зачуђено.</p> <p>— Да, господару, тако сте заспали да с 
сторисану срџбу, журно се окрете мужу и зачуђено, чисто преплашено проговори:</p> <pb n="374" / 
 Маврикије седео је још на свом месту и зачуђено гледао на кнеза.{S} Учини му се чудно што ли с 
, који су у гомилицама хитали у варош и зачуђено погледали од куда ли се то г. Растислав враћа  
ојку, и њу и све њене - рече доктор као зачуђено.</p> <p>Боја отресе крај од ћурчета.</p> <p>-  
госпођа отвори очи и погледа мужа чисто зачуђено, као да је хтела рећи:</p> <p>„Ако буде“!{S} Е 
агледа у свој лик на слици и рече чисто зачуђено:</p> <p>- Јесам ли ја ово?{S} Јесам ли ово ја? 
ем, како да умрем? — рече ђенерал чисто зачуђено.</p> <p>— За што!{S} За то што сте хтели отров 
 синовље брачне дужности!</p> <p>Доктор зачуђено погледа кнеза. — То нисам знао — рече он — чуд 
на вас.</p> <p>- На мене! — упита Кугић зачуђено. — Где је кнез - додаде он за тим, и као човек 
да престану пасти, дигну главу, гледају зачуђено у ону сјајну булументу, што лети друмом, и на  
у ништа.</p> <p>Пуковник је гледао у њу зачуђено, док је она намештала своју мараму. — „Ама мол 
 <p>Она спусти глас и крочи корак ближе зачуђеном пуковнику.</p> <p>— Вама смета кнез?{S} Је л  
и крајње узбуђена, она брзо приђе своме зачуђеном мужу и узе га за руку.</p> <p>Њене су руке др 
део.{S} После дубока уздаха из гроба се зачуше ове речи:</p> <p>„Ух!{S} Педесет година како леж 
се саставити читава књига, да је ко год зашао те покупио све те натписе.{S} Натписи су били и р 
а да покажу како је Кугић немоћан да те зашити од династичких претендента.{S} А кад се цела ком 
цима имају својих трла и колеба.</p> <p>Зашли су дубље у шуму.{S} Ишли су омчатом косом.{S} С д 
уштати низбрдицом.{S} Сунце је већ било зашло и почео се хватати мрки сумрак.{S} Шетачи су бива 
же слободно располагати собом и да нема зашта презати од његове љубави.{S} Лепша сад на то одго 
вели да је то пијана баба, који није ни зашта и да би боље учинио да је својој госпођи уступио  
ича Среја пандур пошли су на коњима, да заштеде ноге бар где се могне.{S} Кроз село потера прођ 
и; па и опет, и опет — не треба ми ваша заштита и ваше спасавање.</p> <p>— Из вас говори инат!{ 
ве потребне мере, којима ће заклонити и заштити државне интересе од штетних утицаја ветрогоњаст 
се усами, тежња да ја, рођак и природни заштитник кнежев, будем удаљен од њега — онда, г. Расти 
тислав приљубљивао за њега као за свога заштитника.{S} Био је скроман, повучен, чисто послушан. 
t="subSection" /> <p>Русија је природна заштитница свију балканских народа и свију малених држа 
, говорио је с ватром и осећајем, све у заштиту Лепшину.</p> <p>Али Мона је преко свега тога пр 
нека она кука својој стрини, а не нама, зашто кад је она једном већ искукала смрт Мустај-паши,  
, да благонаклоно врати визиту.{S} Јес, зашто су биле нужне све те параде, сва та комендија, ка 
чајно....</p> <p>— Зашто не, господару, зашто не — само ако.....</p> <p>Неко закуца на врата.</ 
у наоколо, а за тим упита оца:</p> <p>- Зашто, тата, ови начелници стоје овде у реду као оно во 
 морате умрети...</p> <p>— Да умрем!{S} Зашто да умрем, како да умрем? — рече ђенерал чисто зач 
рече јој озбиљно:</p> <p>— Лепшо!...{S} Зашто се отимате?!{S} Зар ви не осећате да је провиђење 
требно....{S} А доцније, — видећемо.{S} Зашто не би баш и она остала у истом уверењу као и оста 
зимати ствар тако с трагичне стране?{S} Зашто се не сетити како смо обично радили ми другови ме 
им те?</p> <p>Лепша се горко насмеја. — Зашто!{S} И ти још питаш зашто!{S} За то, што си кукави 
ете добри људи.</p> <pb n="332" /> <p>— Зашто баш нама, „нарочито“? — примети кнез.</p> <p>- За 
рад? ако би се... случајно....</p> <p>— Зашто не, господару, зашто не — само ако.....</p> <p>Не 
одговори Ратко.</p> <p>— Је ли, тата, а зашто ти носиш панталоне а стара мајка не носи панталон 
о си жустар, момче!{S} Убио би га!{S} А зашто би га убио?{S} За то што хоће да усрећи једну дев 
еби да кажем.{S} Ти се сад дусаш с тога зашто и не знаш шта је и како је то; ти и не знаш шта ј 
и раније <pb n="502" /> се рачунало, па зашто се и сад не употреби, да се кнез боље привеже.{S} 
 груди.....</p> <p>— Вас, да, вас!{S} И зашто као бајаги, да то не питам вас? — То спада у дело 
томе.{S} О чему би она имала да мисли и зашто је он преклиње срећом и лепотом њеном да му одмах 
>— Наравно да те презирем!</p> <p>— Али зашто, молим те?</p> <p>Лепша се горко насмеја. — Зашто 
> <p>Тек тада ми црна прилика наговести зашто не сме одмицати од куће: рече да и сама носи одго 
.{S} Кнез се прену.{S} Он сам није знао зашто, али ова два тиха звиждања, која као да су се доз 
тељ.{S} Њему то треба, а не знам управо зашто — рече пуковник нерешљиво.</p> <p>Ката устаде жус 
рко насмеја. — Зашто!{S} И ти још питаш зашто!{S} За то, што си кукавица, шерет, притворица...< 
а кнеза прогнају, да династију Косанића збаце а на место ње да дигну пређашњу династију Црнојев 
е, писане крвљу, које позивају народ да збаци династију лажних Косанића, па да поврати своју на 
шта није видела куда управо иде.{S} Сад збаци мараму и погледа око себе.{S} Била је у маленом а 
ре патриоте, већали о спасу отаџбине, о збацивању изанђале династије Косанићеве и о повратку ом 
звио, да се тај претходни рад састоји у збацивању династије Косанића, а повратку давно прогнане 
ала до пола леђа.</p> <p>— Дозволите да збацим ову марамчину — рече она са свим другим, много ј 
би, услед каквог народног покрета, били збачени с престола.“</p> <p>Даље се у писму говорило, к 
и Жикине.</p> <p>Шта се у овом тренутку зби у души Црнојевића, тешко је рећи.{S} Он осети само  
ји равнодушно прима све што се око њега збива.{S} Само један осећај <pb n="292" /> код ње је би 
разберем где сам? куда ме воде и шта се збива око мене?!{S} Али поред свију мојих напора, ја са 
в за све што се с поља с њим и око њега збивало <pb n="663" /> — за то је мало марио и за Жикин 
ашио.</p> <p>— Само с врагом немој шалу збијати, за што... хм!... е... е... ј, може те он опкор 
е гледати нетремице.</p> <p>Шта се тада збило у души Мутимировој остало је нејасно и њему самом 
ан.{S} Није могла веровати, да се с њом збило све оно ружно гушање с једним младим, туђим човек 
 груди високо надимају...</p> <p>— Ама, збиља, шта ти је? — понови Каја нежно, приђе мужу и спу 
ниград зна му садржину.</p> <p>— Дакле, збиља си добио тако писмо? — упита Ратко, који је до са 
ут мало оживе у говору.</p> <p>— Дакле, збиља, има тако семе, од кога се пада као од падавице.< 
им настави, гледајући у госпођу: — Али, збиља, откуда ти амо?</p> <p>Госпођа се смејала:</p> <p 
 пропраћено таким погледом, да Мутимир, збиља, не имаде више куражи да пориче, и он покорно при 
 од хаљине, па рече кнезу ненадно.{S} - Збиља! кад помену твоју мајку.{S} За што ти не волиш тв 
 се окрете Растиславу и упита:</p> <p>- Збиља, г. председниче, какви су то људи изгинули пре је 
ри одмах, а кнез на то додаде:</p> <p>- Збиља, да ли су и ранији покушаји били ваше дело?</p> < 
gn xml:lang="fr">fouetter</foreign>.... збиља, г. Растислав, како се каже на балкански језик <f 
" /> une chose inonie</foreign>!....{S} Збиља, госпођице, познајете ли ви мене?{S} Е? познајете 
 испред коња, не краљицу под коља...{S} Збиља, г. Маврикије, мислите ли ви кад год....</p> <p>— 
ачно, ту је дозвољено и шпијунисати.{S} Збиља, г. Растиславе, какво је ваше мишљење о томе?{S}  
 он се преви и пољуби Лепшу за врат.{S} Збиља реци ми. (Он је још једном пољуби док је она међу 
екретар говори. — Шта је то било, а?{S} Збиља, шта је то било? — понови он питање журно и чисто 
 теби, сеја Паво?{S} Што си плакала?{S} Збиља, стрина Синђо, за што је Пава плакала?</p> <p>— З 
онако узгред.{S} А и шта ће то њима?{S} Збиља!...{S} Дакле тако, реците господи да је све добро 
их златом — </p> <p>Кнез је заустави: — Збиља, Лепшо — рече јој он став управо предњом — ти си  
ским осмејком, затим се окрете кнезу: — Збиља, уздам се, да вам неће бити дуго време овако у дв 
 велики учитељ.</p> <pb n="114" /> <p>— Збиља, за што сте ви управо били осуђени.... је л те, в 
 сад загледа добро Растислава.</p> <p>— Збиља, данас изгледаш добро Чисто си се подмладио — реч 
има с пуно дивљења и нежности.</p> <p>— Збиља, ја не знам да ли ти у опште схваташ данашњи поло 
хладним, подругљивим погледом.</p> <p>— Збиља, какав је то отров? понови пуковник.</p> <p>Ката  
огледа га и гледао га је дуго.</p> <p>— Збиља, г. Растиславе, рече пуковник окренув се према Ра 
онога гада много је прогутало.</p> <p>— Збиља, ти ми још ниси потанко причао како је та ствар и 
ући му у очи, упита га полако:</p> <p>— Збиља, шта ти је?{S} Шта ти би на један пут?</p> <p>— К 
S} Ваљда силом да ми га отмеш?</p> <p>— Збиља, нећу ти дати да одеш с писмом.{S} Части ми, ето  
ави, и она и њени владаоци.</p> <p>— Да збиља, кад смо већ на томе, кажи ми искрено, докторе, в 
вати жену шта јој је и наговарати јо да збиља мало прилегне.{S} У опште Врбавац је говорио тако 
 и господар ће се уверити да у нама има збиља и верне и поуздане слуге и доглавнике своје.</p>  
ост као у сопственој кући.</p> <p>И она збиља није готово ништа ни говорила.{S} Госпођи протини 
 познаницу, госпођу Лепшу, жену која је збиља заслужила да носи овако лепо име, не само по гизд 
ге без узрока и повода.</p> <p>— Ово је збиља дипломатски речено.{S} Ја сад не знам на кога се  
> веома жив и интересан говор, и у коме збиља претресена цела сувремена ситуација.{S} С ванредн 
 ти кријеш.</p> <p>На оне речи Лепша се збиља маши, да извади и писмо из завоја, из кога беше и 
оје дужности и свога посла.{S} Ако кнез збиља трпи каква ограничења, онда му ту међу стављају д 
недра и мету на срце. — Осећаш ли?{S} И збиља, Лепши је још лупало срце тако јако, мислиш сад ћ 
у све прашташ?{S} Оди ме пољуби, ако ми збиља прашташ“...{S} И како јој је он тада пружао своје 
 Мона милујући кнеза по глави. — Зар ти збиља мислиш да и ту може бити неког силовања.{S} Та од 
глед с доктора, кнез га упита, да ли он збиља тако млели, и је ли то баш његово истинско уверењ 
тала потера.</p> <p>Прва десеторица оду збиља напред, али остала потера дуго се задржа око убиј 
је Растислав лаконски одговорио: „Да“! „Збиља је дивно!“ У већи говор он се није могао упуштати 
шан, добар и нежан, пола у шали, пола у збиљи тумачио би јој и разлагао како је то младост, и к 
ени имате искрена пријатеља и државника збиљски одана интересима земље и интересима службе.{S}  
 бити ванредна згода да се што присније зблизи с кнезом, да младога владара што боље придобије  
сти овим путем, да се с кнезом што боље зблизи, да га свикне на поверљиве разговоре, где би отв 
 употребити ову прилику, да се што више зблизи с кнезом!{S} Но то би могло имати неког значаја  
е сву војску и старао се да се што више зблизи с њом, а да што даље уклони од ње законита госпо 
{S} С реке се — вели — чуло запомагање, због чега је чича Мунтијано и упалио буктињу, да постра 
вана радост у којој орловчани „пливају“ због кнежева доласка; негде је призиван божји благослов 
зима ствар олако, али неће ни да цркава због ње. — Мене мрзи ваздан философирати.{S} Ја сам чов 
олио бих вас, да се не одвајате од мене због ситница и да ме не остављате сама.</p> <p>- Али ја 
родног незадовољства, јер се вели да се због династије и ради њене сигурности, и врши сав овај  
ити државну службу, или допустити да те због начела из државне службе истерају —- то је по мојо 
етрнула од страха: „Је ли могуће, да ће због тих, тако обичних и тако природних младићских погр 
, планинске врхове морали су избегавати због тешких прелаза и голема вијугања и обилазака.{S} О 
ком попу који је пре две години стрељан због велеиздаје.{S} Из писма је излазило да је Милоје б 
инистарство.{S} Но ту су дошли у опреку због његова слободоумља у унутрашњој политици.{S} У том 
ни орловачки пали су чак у такав севдах због кнежева доласка, да су попалили гомиле ђубрета што 
реме кнежева малолества.</p> <p>Неуспех због случаја с пауком и просутом кавом, види се дакле,  
њиној авлији.</p> <p>И иначе је Орловац због овога кнежевог доласка претрпио многе и многе пром 
и сувише мудра и практична да би се још због начела и политичких праваца с киме слагала или сва 
м селима било људи који леже у затвору „због династичних ровења.“ На више места за те су ствари 
.</p> <p>Рекав ово, госпођа Софија рече збогом и изађе.{S} Растислав затвори врата за њом и вра 
правцу, он скочи, дочепа капу и викну: „Збогом!“ </p> <p>Но Мона га заустави.{S} Она се смејала 
а начелников поклон одговори му тихо — „збогом“ и изађе.</p> <p>Врбавац га испрати дугим, знача 
стране Кугићеве, он седе за сто и позва збор, да га саслуша.{S} Његов говор био је као неки изв 
челник и рашири обадве руке, показујући збор. — Ето, молим покорно, онако што се тиче, као што  
ега над јавним мњењем.</p> <p>Састанци, зборови, друштва, штампа све је било угушено, притиснут 
тало, кнезу је доцније изгледало некако збрисано и нејасно, као оно кад се човек сећа давнашњег 
p>Тек сад у Јелиној глави настаде права збрка.</p> <p>— Дакле у двору!{S} Па ко је онда био она 
цу читава збрка осећаја, у глави читава збрка мисли.</p> <pb n="310" /> <p>— Дакле, ви знате!.. 
браћо!“</p> <p>У томе се направи читава збрка.{S} На кнежево „помози бог, браћо,“ неки сељаци з 
 се видело да се бори.{S} У срцу читава збрка осећаја, у глави читава збрка мисли.</p> <pb n="3 
о ничега јасног.</p> <p>Нека неодређена збрка од мисли и осећаја, као беличаста пара, вртела јо 
вини се замрси, а на свршетку се сасвим збрка и растроји.{S} Али како тако одјекну и последњи г 
ика поћута: — Не знам!{S} Сад ми се све збркало у глави; ништа одређено не умем казати.{S} Али  
би се спасла душа, све то помутило је и збркало древне класичке грчке погледе на природу људску 
а у потеру, да се то сад све измешало и збркало, дошли су уједно људи из удаљених села, потера  
тим настало, оставило је само нејасну и збркану слику у моме памћењу.{S} Сећам се само толико д 
давно осећа потреба, да се отресемо ове збрке у нашој новчаној системи.{S} Нашу су земљу препла 
би, истинска, корист за државу да се те збрке једном ослободимо, па се уведе једноставна, десет 
} Крупан човек с дугачком белом брадом, збрчкана, дугуљаста лица, у турском дервишком оделу, се 
азјарен стоји на сред собе, он застаде, збуни се, хтеде се вратити, но кнез га спази и оштро га 
д право доктору у очи.</p> <p>Доктор се збуни.{S} Њега је изненадило ово питање.{S} Управо изгл 
ост, овако отворен говор <pb n="122" /> збунио га је.{S} Ова жена својим фамилијарним понашањем 
стаде као укопан; само се Враничић није збунио, нити се на њему ма по чему могло познати да му  
 ми га амо!...</p> <p>Ађутант се бејаше збунио и није знао шта да <pb n="620" /> почне.{S} Кнез 
Саме будите енергични; недајте се ничим збунити.{S} Имајте увек на уму шта је он вама спремао.< 
 n="20" /> поступцима видело се да није збуњен и да, зна шта му ваља радити у таквој прилици.{S 
е више пренеразио Он је био изненађен и збуњен, и није знао шта управо да одговори.</p> <p>— Бо 
она ми мора свенути!</p> <p>Изненађен и збуњен, кнез је зачуђено гледао у ђенерала, док је овај 
>Иначе он је пред женскима обично бивао збуњен и неспретан.{S} Али овде он је имао пред собом з 
кнезу, који се нађе услед тога прилично збуњен.</p> <p>— Искрено вас жалим; господине ђенерале, 
обу да мало одахне — рече кнез прилично збуњен.</p> <pb n="293" /> <p>Пуковник примаче ногом сн 
јим колима.</p> <pb n="143" /> <p>Чисто збуњен толиком пажњом кнежевом, млади доктор топио се у 
тала је сама Јела, узбуђена, уздрхтана, збуњена.</p> <p>Не потраја дуго, на један пут отворише  
> <p>Она бејаше устала е дивана, и, сва збуњена, покушаваше да поправи своју хаљину.</p> <p>Мла 
<p>Обоје застадоше.</p> <p>Јела је била збуњена, али ово је наљути. „Та шта је ово?{S} Та ја ћу 
} Ја не знам шта да мислим — рече Лепша збуњена.</p> <p>Кнез јој на то примети да она ту управо 
 колико ја теби желела... — правдала се збуњена Синђа.</p> <p>- Па кад није ништа шта онда криј 
 /> <p>Синђа је дотле била блага, чисто збуњена; она је са страхом пратила сваки покрет, сваку  
јамачно претворило и у дуго ћутање, јер збуњени Вујадин беше већ заборавио шта му је ваљало рећ 
„да ако“ оставимо, г. пуковниче, људима збуњеним, који ни сами не знају шта хоће.{S} Овде је ст 
 <p>— Извините, нисам хтела — рече Јела збуњено и поуми да се и сама сагне, да види <pb n="64"  
ледала сувише пластична.</p> <p>Кнез је збуњено гледао у ову загонетну прилику, не знајући упра 
долапче.{S} Кад кнез ућута ђенерал рече збуњено и сметено:</p> <p>— Па сад?</p> <p>— Сад морате 
етан.{S} Али овде он је имао пред собом збуњено, невино девојче, с тога је осећао неку слободу  
рећа? — рече он с осмехом, али прилично збуњено.</p> <p>— Није никаква срећа.{S} На против, ово 
Сиротињи тако мало треба! — рече младић збуњено.</p> <p>Но Растиславу је и оно неколико горњих  
јадала се Лепша, трчкарајући по будоару збуњено, не знајући управо чиме да почне и шта да чини. 
 Људи се побркаше.{S} Из гомиле се зачу збуњено: „Бог ти.... ура! живео!“</p> <pb n="181" /> <p 
ес, Пави је сад све било јасно; у њеној збуњеној глави као из неке магле разговетно се појављив 
на је моја сестра.{S} Љубљена жена увек зва све тајне мужевљеве.{S} Ако пуковник Врбавац има ка 
e xml:id="SRP18892_N3">Тако је Анђелија звала Паву.{S} У Балканији је обичај да млада кад се до 
имире — Тако је +++Лепша+++ ***тепајући звала сад ***кнеза.</note> </div> </back> </text> </TEI 
о. „Лек“ је без боје (она је непрестано звала свој отров „леком“) ни на шта не мирише, малко је 
ни праг,“ <pb n="528" /> како је она то звала; питао је о браћи Враничићевој и о +пуно других д 
а млађа „живела је“ — као што је она то звала.{S} Од кад је почела старити, одала се на свашто; 
 по два-три у гомилицама, долазили су и звали је да „отаљају још по једну,“ но она никако не хт 
te xml:id="SRP18892_N10">Тако су сељаци звали Перуна Црнојевића.</note> <note xml:id="SRP18892_ 
чић - тако је било име, или тако су бар звали овога црнога човека.</p> <p>- Не верујем, господа 
самосталније међу њима пребећиће у тако зване конзервативце, у чијем ће табору настати врење, к 
се мртво тело ђенералово пренесе у тако звани Мали Конак, где је до сахране било изложено народ 
ни кад једном изгубе власт.</p> <p>Тако звани конзервативци људи су с извесном прошлошћу.{S} Са 
 се постићи многим отровима, свима тако званим отровима алкалоидима — но за то је потребно да с 
ти за 6 месеци употребљују црн печат на званичним актима, а г. г. официри и други чиновници нос 
им.</p> <p>Завршив ове речи младић врло званично сави свој бележник, мету га у џеп, поклони се  
ремена док је био министар.</p> <p>Тако званом либерализму припада садашњост.{S} Мутимир је пок 
какав школован човек, а до овако висока звања дошао је, како је сам говорио, „трудом и приљежањ 
о лето у кошници.{S} Отмене особе свију звања и положаја сновале су туда непрестано, неко у авл 
S} У обичном разговору, пред друговима, звао га је „Кнез.“ У разговору с њим избегавао је у опш 
тави, осврнув се Ратку:</p> <p>— Чујеш, звао сам те да се нешто разговоримо.{S} С пажњом сам са 
шавали ма како да је објасне; конзул је звао момка и сам га лично испитивао — употребљено је св 
е нико никад тако за срце ујео.{S} Није звао ни сам како је изашао из двора, како је сишао на у 
ам бити муштерија.{S} Што бих вас иначе звао!{S} Али дед те, кажите шта је, како је; одредите м 
сности и погибели не само оно што је он звао својом „великом мисијом,“ но и саму главу своју.{S 
га је, веле, још покојни кнез Страшимир звао к себи и рекао му ово:</p> <p>— Чујеш, чича Степо! 
осла; кад вам за то затребам, можете ме звати.{S} Али са мном шалу но можете проводити, та за т 
{S} Он пребаци Мони, да није требала ни звати Лепшу к себи, кад тако зло о њој мисли.{S} Такав  
 су га у порти код гробља.{S} Морали су звати из конака онога момка што обично чува и храни мај 
очува власт.{S} Кад тако будемо радили, зваће нас политичким хамелеонима, прибрајаће нас час је 
ро, душо, већу више; хајд нећу више!{S} Зваћу те како год ти хоћеш.{S} Ово је навика — правдао  
 династичка преврата.</p> <p>Али његова звезда већ је бала достигла свој врхунац, она је била н 
е тек где где светлуцала по која сићана звезда.{S} Кнез је лежао полеђушке на гробовој плочи, а 
 док над њом <pb n="146" /> сија срећна звезда великих Косанића, који с правом могу понети име  
оре за једну ноћ, те сија и трепери као звезда даница.“ </p> <p>Око намештања ових вењера било  
енији грађанин орловачки хтео је да та „звезда даница сија и трепери“ пред његовом капијом.{S}  
нђелка, који је, играјући се са сјајним звездама, с неба залутао на ову грешну земљу.{S} У пуст 
је, чешући се и зевајући баци поглед на звездано небо и прошапута — „Валимо те, боже! тек ако ј 
заборављено.</p> <p>Јес, с једне сјајне звезде био је слетео један малени анђелак љубави и обле 
ан пут као да беше слетела с једне лепе звезде, и ону страховиту жудњу, која тако топло разгрев 
се напада садашња династија а кује се у звезде династија Црнојевића.{S} Један примерак те пашкв 
 своју ноу шетњу безбројна јата сјајних звездица, те заједно с њима просипа на земљу меку, благ 
горе, јамачно на једној од оних сјајних звездица, што се почињу палити на далеком обзорју и све 
p> <p>Но Растислав је имао своју срећну звезду.{S} Кнез се покаже чвршћи и куражнији но што се  
м срећом — он је веровао у своју срећну звезду и с тим расположењем дошао је јутрос у министарс 
мим ризиком исцедили од оног француског звекана, свакојако јесте нешто, али то ни из далека ниј 
тала само, до беснила раздражена, дивља звер...</p> <pb n="517" /> <p>После по сахата оставка ј 
егове зреле, мушке особине.{S} Човек је звер!{S} Укротитељи <pb n="500" /> зверова не улазе од  
д бола, прочитав ово писмо: „Није могао звер да се претрпи ни неколико сахати да сам поднесем о 
м и од једном прсне.{S} Момак се тргне, звера, гледа у небо, окреће се, брише се и чуди шта ли  
дир те страшне мотке укроћава најљућега звера.{S} Бесан лав пада пред ноге, и, као кротко псета 
, да га вреба с пушком у руци као дивља звера!...</p> <pb n="540" /> <p>То не може, никад не мо 
да би од њега морала црћи и така снажна зверка, као што је....на прилику... та да, на прилику.. 
к је звер!{S} Укротитељи <pb n="500" /> зверова не улазе од обести у кавез с дугачком гвозденом 
сред ове пусте планине, где нема чак ни зверова, па ни самих тица, а камо ли живих људи!{S} Ко  
у, гложе, боре; често се даве као дивљи зверови, да стеку име, положај, богатство, а амо долазе 
им оруђем.</p> <p>„Тако се догодила ова зверска касапница над кнезом народа балканиског.{S} Црн 
 своју пуковничку униформу, на којој су звецкали многи ордени.{S} Тек <pb n="278" /> што се беш 
пно прелазити на друге разговоре.{S} Уз звецкарање кашичица, куцање чаша и шоља и чангрљање нож 
а ћу и ја бити потпоручик, да ће и мени звецкати сабља, имаћу златну јаку и рукаве, и све златн 
лину одјекну јасан, дугачак писак парне звиждаљке, дајући знак радницима да је поноћ и да наста 
н сам није знао зашто, али ова два тиха звиждања, која као да су се дозивала кроз мрак, пробуди 
каква одговора.{S} После кратке почивке звиждање се понови и трећи пут.{S} Тада се на обали ука 
 тишина.</p> <p>Из чамца се опет понови звиждање, али и сада не би никаква одговора.{S} После к 
је, а одмах затим чу се у два маха тихо звиждање.{S} Кнез се прену.{S} Он сам није знао зашто,  
га се зачу три пут поновљено, развучено звиждаше.{S} Танки звуци одјекнуше у тихој ноћи, изгуби 
опет пада, а за њом пуцају; куршуми јој звижде око <pb n="291" /> ушију, сад је погађају: један 
" /> <p>Кнез Мутимир ходао је по соби и звиждукао напев неке веселе француске романце, која му  
 целе ове ствари.{S} С тога при поласку звизнем уговорени знак, наша коњичка стража притрчи и ј 
у близини, изби поноћ.{S} Звуци јаснога звона још су одјекивали по ваздуху, кад кнез угледа виш 
 дана кнез се кренуо на пут.{S} Уз лупу звона и грување топова он је изашао из своје престонице 
ужне начелнике.{S} Десетак дана доцније Звониград је био пун „окружних,“ као што скраћено титул 
стима.{S} Читаву недељу дана веселио се Звониград и цела Балканија.{S} Намесништво је свечаним  
it="subSection" /> <p>Кнез је погинуо и Звониград је личио на узрујану кошницу, у којој је на ј 
стицане као узор и пример, и којима цео Звониград скида капу, као идеалима женска поштења.{S} У 
Лепши.{S} Те исте вечери знао га је цео Звониград, а сутра и цела Балканија.{S} Тако је благотв 
S} Као јелен у гори.{S} Завидеће ти цео Звониград, цела Балканија - рече Мона убедљиво.</p> <p> 
ак добио писмо од њега а јутрос већ цео Звониград зна му садржину.</p> <p>— Дакле, збиља си доб 
арају.{S} И он и Растислав вратиће се у Звониград усхићени, умирени, испуњени осећајем потпуне  
 /> а да ли би се ово могло повести и у Звониград? ако би се... случајно....</p> <p>— Зашто не, 
ад су се, после свршена пута, враћали у Звониград, кнез се већ био толико ослободио и укалашио  
/> тако, да он имадне највише јављати у Звониград.</p> <p>У опште за њих, начелнике либералне,  
ћа, одакле се кнез после имао вратити у Звониград паробродом, одашиљући кола и пратњу сухим.</p 
слав једва чекао да се врати с кнезом у Звониград, па да сам лично предузме даље трагање.{S} Он 
дио.</p> <p>Још с пута одаслан је био у Звониград нарочити, поуздан човек да се увери о истинит 
 која ћемо расправљати кад се вратимо у Звониград — рече он благо - а сада на путу молио бих ва 
етство, јамачно сад по вашем повратку у Звониград.{S} То је све што знам о овој ствари.{S} Али  
о нарочитом гласоноши послат министру у Звониград.</p> <p>Кугић би се зар и нашао како ће изаћи 
и ноћу прешли <pb n="468" /> на чамцу у Звониград.{S} С тврђаве звониградске опази их стража и  
де у грлу.</p> <p>— Ти си одавде из <hi>Звониград</hi>, продужи млади господин, али, како сам ч 
ction" /> <p>По тесним и кривим улицама Звониграда жуљале су силне гомиле света.{S} Жене; деца, 
шћа вашег Ратка, онога истог што у сред Звониграда шаље људима шпијуне у кућу.{S} То су његови  
а непуних 9 минута.{S} Рецимо 10.{S} Од Звониграда до Јеленика 5 је километара! значи, за сахат 
, ако не он, г. Растислав.{S} Удаљен од Звониграда, кнез неће имати прилике да се састаје са ше 
ити потпуно.{S} У осталом ја сам ту; из Звониграда се никуд не мичем.{S} И зар бих ја смела вас 
</p> <p>— А ја увек тако путујем.{S} Из Звониграда у Јеленик обично стижем за непуних 9 минута. 
то, кад оно лане долази наша Даринка из Звониграда.{S} Узмем је ја овако за образ, а оно меко,  
век, с поверљивим писмом од г. Ратка из Звониграда.{S} У том писму било је друго писмо, које г. 
нију.</p> <p>На то извешће стигла је из Звониграда строга наредба, да се Црнојевић узме на око, 
ни су чланови многе угледне личности из Звониграда, па бој се има и самих министара.{S} Задатак 
ка, текле у правцу широка друма, што из Звониграда води у оближње сеоце <hi>Јеленик</hi>, дивно 
ad> <p>На две три недеље по повратку из Звониграда, куда су сви начелници ишли новом министру н 
мљиште.{S} Вешти агитатори утекли су из Звониграда, склонили се с очију опрезне и енергичне пре 
а, у једној виноградској кући у околини Звониграда, ухваћена некаква млада, веома лепа женска,  
 /> <p>Било је близу поноћи.{S} На крај Звониграда, у једној од последњих улица на дунавској ст 
тка, они пођоше уз брдо, право средишту Звониграда.{S} Држали су се све покрај кућа, а ишли су  
весним догађајима, што наступају, а над Звониградом, који мало час беше тако весео, на један пу 
што је зенуло, а сунце се осмехнуло над Звониградом и целивало земљу једним од оних топлих прол 
Убијен књаз, убијен књаз!“ — брујало је Звониградом.</p> <p>У граду (вароши<ref target="#SRP188 
нека тајанствена дрхтавица, прође целим Звониградом.{S} Све душе обузе некакав тајанствени, пра 
и ове забачене опале куће; сва омладина звониградска промарширала је кроз ове капиџике, гоњена  
антарске улице.</p> <p>Ова главна улица звониградска засађена је по средини с два реда густих,  
.{S} Такве су и све остале „светитељке“ звониградске.{S} У Баварској довољно је обећати само да 
" /> на чамцу у Звониград.{S} С тврђаве звониградске опази их стража и викне им да стану, но он 
На против, било је једно доба кад су је звониградске лапараче градиле и кусом и репатом.{S} Но  
сањалачком маштом.{S} Све побочне улице звониградске биле су неме и пусте, само си главном улиц 
/p> <pb n="265" /> <p>— Не знам ја ваше Звониградске куке и закуке.{S} Код нас се за образ гине 
 нову драгану.{S} Позивао се на то како звониградске торокуше никога не штеде, па опет зато о Л 
ном у грудима, ова је жена хитала преко звониградске улице.{S} Она се осећала сама, напуштена,  
мачно бити један правник <pb n="276" /> звониградски, који обилази око баба Катине усињенице Је 
абринуто причала о покушајима које чине звониградски конзервативци, да придобију кнеза на своју 
у причу, како се један угледан господин звониградски нашао на подозривом месту са својом рођено 
агушљивост и омарина осећала се у вишим звониградским круговима.</p> <p>Сва околина кнежева саз 
Section" /> <p>Као и код других госпођа звониградских, таво су и код госпође Моне биле уређене  
ска у Звониграду и једна, од првих дама звониградских, која је потпуно европски образована.</p> 
е Моне скупљало се десетак отмених дама звониградских, да ту поседе, поразговарају, проћаскају, 
даље напред.{S} Дођем до последњих кућа звониградских.{S} Хтедох се одатле вратити натраг но у  
опхођењу — он је убрзо стекао симпатије звониградских отмених кругова и рало је виђан у свима о 
.{S} То је оно чувено грађанско поштење звониградских чедних дама.{S} Она — Мона — није тако ср 
дна жена убрзаним корацима хитала преко звониградских улица, и незнајући још посигурно, да под  
 подне, обогатила своје познавање свију звониградских сплетака.{S} Колико је онако на памет и н 
словима.</p> <p>Зетови једнога од првих звониградских трговаца, два пашанца употребила су ову о 
 да је обична грађанка.{S} Кћи богатога звониградског трговца, доцније супруга једнога од бољих 
у моду и постајати средиште једном делу звониградског отменог женског света.</p> <p>Приче о нез 
мет беговици, богатој и чувеној удовици Звониградскога спахије Шеремет бега, која га једном при 
емо овде поменути само једну.</p> <p>На звониградској Великој Школи пуно је сиротних ђака.{S} О 
смо ми ово?{S} Јамачно у каквој обичној звониградској страћари.{S} Зар овде бајаги каква тајна  
е смрти, огледа се не само на житељству звониградском, него и у многобројним изјавама, које су  
ећ шапутало чак и о најновијем догађају Звониградском — о Лепшином састанку с кнезом Мутимиром. 
тна, жута светлост, падајући на нечисту звониградску калдрму.</p> <milestone unit="subSection"  
, по целој овој гомили; света, по целом Звониграду, разлети се страшна, реч: „Убијен Књаз!“</p> 
ед нигде није био поремећен.{S} У самом Звониграду као да је нешто мало шушнуло код универзитет 
е сваковрсним разговорима и тумачењу по Звониграду.</p> <p>Кад се ствар тицала какве љубавне ис 
 устану из хладних гробова својих.{S} У Звониграду све живо измилело на улице.{S} Лаганим корац 
гледа и поче.</p> <pb n="272" /> <p>— У Звониграду, у улици Јабуковој, броја нема, али у кући к 
с.{S} Јес, очију ми, бата ми прича да у Звониграду има мајстора, скроје ти они нов нос, па ништ 
 уверавању то је била најлепша женска у Звониграду и једна, од првих дама звониградских, која ј 
е Женске Школе, одлична особа позната у Звониграду са свог заузимања за женску еманципацију.</p 
 вароши, па да знаш ко се колико пута у Звониграду накашљао...{S} И да ми је знати кад ли је пр 
и.</p> <p>— Ви живите стално сад овде у Звониграду, госпођо? — упита Врбавац.</p> <p>— Па... жи 
т: ко сам? шта сам? и од кад сам овде у Звониграду?{S} Осећао сам се веома уморан и малаксао.{S 
} Други неко опет додаде да од кад је у Звониграду, он се још није могао честито испавати, а ја 
 костурницу, у храму свете Богородице у Звониграду.</p> <p>Тако је млада кнежевина Балканија на 
Четири пуна дана бавили су се окружни у Звониграду и много су што шта научили.{S} Дању су одлаз 
тариле коњичке патроле.{S} Те се ноћи у Звониграду мало спавало.</p> <p>„Мртав...{S} Жив...{S}  
ево већ трећа година француски конзул у Звониграду.{S} Млад, образован човек, члан једне од нај 
смо без потписа, где му се прича како у Звониграду постоји занимљива а и опасна дружина прозван 
је говорио оно што мисли.{S} Ни Ратко у Звониграду, на ни његов начелник у Орловцу, није могао  
рашњости буду свирали, тако ће он амо у Звониграду играти.{S} Са тих разлога сада ето не може б 
, у то доба први медецински ауторитет у Звониграду, млад, духовит човек, коме је ванредно дивно 
зо сведе до огромних урвина, познатих у Звониграду под турским именом <hi>Ташмаден</hi>.</p> <p 
већ од две године била удовица, у целом-Звониграду чувена са своје ванредне лепоте, као и са от 
 и њено друштво није било у милости код Звониграђана.{S} Све што је водило рачуна о своме имену 
 чијим су врлинама била пуна уста свију Звониграђана, испили су први пехар своје младе и ведре  
{S} Она — Мона — није тако сретна да је звониграђани истичу као узор чедности.{S} На против, би 
етњиковцима, које су поградили богатији Звониграђани, да им служе као место за забаву и живовањ 
рбавац.</p> <p>Реч „господара“ чудно је звонила у његовим устима.{S} Он је обично никад није из 
</p> <p>„Богодан Слаткодушић“ — ово име звонило је кнезу веома чудновато.{S} Име је балканиско; 
="593" /> прилика, говор, који је чудно звонио сад у овој мрачној ноћи, у сред овога гробља, по 
а их псујем; помислите, већ сам три пут звонио и још нико не долази.{S} Симон!{S} Симон! — Слуг 
е мој шах? — одјекну кроз дворске одаје звонки глас младога кнеза Мутимира — <foreign xml:lang= 
руба на узбуну, на саборној цркви удари звоно.{S} Нешто мрачно, нејасно и тајанствено поче се п 
ђенерала, да се ствар не веша на велико звоно, но да све остане у најужем породичном кругу.</p> 
 голе, неме пустиње.{S} Сваке ноћи, кад звонце вечности огласи поноћ, тихо и нечујно отворе се  
} Било је близу 9 часова.{S} Он удари у звонце.{S} Чича Јова уђе на прстима.</p> <p>— Да ли је  
олу где је стајало дугме од електричног звонцета.{S} Али пре но што притисну дугме, врата се на 
39" /> крај пута.{S} Кад чују из далека зврку кола говеда престану пасти, дигну главу, гледају  
о уплашити човека, као кад неко ненадно зврцне одоздо новине које држите раширене пред собом и  
неустрашљиви државник, уплашио од једне зврчке по новинама.</p> <p>Растислав се љутну.{S} Он ус 
стима, направи од њега куглицу и једном зврчком бацну је чак иза врата.</p> <p>Ђенерал се опет  
раде полако Растиславу, па одоздо удари зврчку по новинама које је Растислав читао.</p> <p>То ј 
 Па ипак, реч „популарност“ није празан звук — примети кнез.</p> <p>— Популарност једнога влада 
ја је била ту у близини, изби поноћ.{S} Звуци јаснога звона још су одјекивали по ваздуху, кад к 
> <p>А овда онда допирали су на улицу и звуци лепе и складне музике, час тихи и благи, час бујн 
поновљено, развучено звиждаше.{S} Танки звуци одјекнуше у тихој ноћи, изгубише се у даљини и оп 
 осветлењеној кући — до њих су долетали звуци музике, одломци лепе женске песме и весели жагор  
 А кроз те гомилице у небројено одјека, звучале су кобне речи: „Убијен књаз! убијен књаз!“</p>  
е — рече жена, а глас јој је био јасан, звучан, али уздрхтан, но то дрхтање давало му је само ј 
луге боду му очи; туђа слава и величина звуче му као неки прекор.{S} То су опасне црте, и ако к 
лове.{S} Осећао је као да у овим речима звучи прекор њему: „ти си узрок свему овом!“ У опште, о 
ас, ту демагошку реч.{S} Она тако ружно звучи у устима једног владара!{S} Бар преда ме немате п 
ова крв... и ја је пијем, — те опет узе звучно сисати своју крваву песницу.</p> <p>— А нос, вик 
олећна сена.{S} Са свију страна чуло се звучно врускање зоби; то коњи својим снажним зубима жрв 
ни у коју она неће ни својом ципелом да згази.{S} Она је осећала неко демонско задовољство да в 
наше! — викну Радован.</p> <p>Доктор се згледа с дежурним, он му проговори нешто неким страним  
у команду бедне гардисте само се обично згледају.{S} Они тада већ знају да ће сутра дан бити кр 
га села знаду се — али сад! сад је жива згода — само ваља имати шињел и шајкачу.</p> <p>- А как 
канију.{S} Увериће га да је сад најбоља згода за рад и да ће народ за њим листом поћи.{S} Њих с 
помишљу: како ће овај пут бити ванредна згода да се што присније зблизи с кнезом, да младога вл 
S} Срећом то није дуго трајало и сад је згода да га једним ударцем стукнемо у старе међе, где ј 
ти у интересу Аустрије, која је вребала згодан тренутак да ове лепе земље себи приграби, као шт 
 би стешњавао својим присуством, он, на згодан начин, деликатном предусретљивошћу сам понуди кн 
пљењем обилазио око Милоја и чим уграби згодан тренутак он га живо упита:</p> <p>- Ама, молим т 
 /> осети твоју песницу, треба увребати згодан тренутак, кад ћеш га тако оборити, како се никад 
у? — упита Каја.</p> <p>Тренутак је био згодан и кнез се одлучи да баци реч као бомбу — ненадно 
и!</p> <p>— Истина нос ми није баш тако згодан за светлу кнегињу, ал, најпосле, ако је само до  
.{S} Све је спремљено.{S} Вреба се само згодан случај.{S} Проста случајност омела је ствар пре  
 смо се помагали, један другом стварали згоде и прилике да се дође у додир „с идолом срца свог, 
удо, ако се њоме користила, кад се дала згодна прилика, а нашао се погодан муштерија?</p> <pb n 
 средства.{S} Династије су му биле само згодна лествица да брзо доспе до власти и висока положа 
е, само не знам да ли за мене, или ради згодне прилике, која се дала, да се људи, под изговором 
 сретати по унутрашњости, таман ће бити згодне да га занесу и очарају.{S} И он и Растислав врат 
о Маврикију и Ви и Ти, како му кад дође згодније — на само обично ти; пред светом обично ви.</p 
намесника, а ко би други могао ту улогу згодније испунити, ако не он, г. Растислав.{S} Удаљен о 
ка.</p> <p>Било је још и других појава, згодних да из раног детињства потхране у њему осећаје н 
рба конзервативаца против г. Растислава згодно је поље где ми женске можемо много учинити за по 
 — то је све.{S} Оно што иде преко тога згодно је за појесију, али не за управљање државом.{S}  
 они ићи боље.{S} Околности су се веома згодно стекле да га на то свикнемо још одмах с почетка. 
с кнежевим доктором Срећко пође да нађе згодно лице преко кога би добавио Паву у манастирски ко 
а преноћишту.</p> <p>Наш народ веома је згодно обележио, како има места куда и сами цареви „пеш 
се згодно дала носити у џепу, и коју је згодно држати у шаки и склонити је у рукав, тако, да се 
> <p>Тако је било и сад.{S} Наместив се згодно у колима кнез командова „ка..а..ас“! — и кочије  
уишу) малу металну справицу, која би се згодно дала носити у џепу, и коју је згодно држати у ша 
одом.</p> <p>И иначе овај је пут сасвим згодно одговарао потребама Врбавчевим.{S} Он ће однети  
аде на ум мисао како би се и хоџа могао згодно употребити у овој ствари.{S} Брзо је скројен чит 
" /> <p>За преноћиште Жика је био нашао згодно место у једном густишу, али ту им није било суђе 
 околину, избере гдегод у близини какво згодно склониште за се — обично какав трњак, бурјан, ил 
на врхунац.{S} Али кад му је ко долазио згодно под секиру, рубио је немилосрдно.</p> <pb n="73" 
в грешић на души.{S} Па како је онда то згодно, кад се нађепоуздан пријатељ да те у незгодном т 
н се често и сам слатко насмејао каквој згодној досетци сокачкој избаченој на кнежев рачун.</p> 
ан владалац, о коме се држало да може у згодном тренутку постати вођа свију угнетених народа ба 
 оближњу капију, где је у залатку чекао згодну прилику да умакне даље.</p> <p>Кнез управо није  
ремљен, и да Црнојевић сад очекује само згодну прилику, па да одапне стрелу.{S} Али ту треба да 
ја твоје људе.{S} Не пропуштај ни једну згодну прилику.{S} Увери их да је права династија већ и 
о седео на својој столици, а кад уграби згоду бацио би по који крадимичан поглед на кнеза. </p> 
ници, и да је сва прилика да ће вребати згоду да упадне у Балканију.</p> <p>На то извешће стигл 
а наговарао је кнеза да не пропусти ову згоду, напомињући му, да таква прилика никад више неће  
 месечева кругла ненадно се искотрља из згомиланих црних и покретних облака, и, као огромно заљ 
га, и људи из разних села помешаше се и згомилаше.{S} А кад после навикаше командири да се одма 
 разорило више класичких <pb n="161" /> зграда и споменика, но све најезде варвара.{S} Рим је ж 
који су коњи били везани, и она школска зграда коју је заграђивао овај плот, — једном речи цео  
 Једна ситница, једна случајност и цела зграда, коју је он тако дуго и тако трудно подизао, мож 
нада грејало, — и сад је сва та огромна зграда лежала пред њим разорена, управо он се осећао за 
ка друга приложила је по свој камичак и зграда је била готова, док удариш длан о длан.{S} Око 6 
а ту недељу дана сама општина из својих зграда и авлија и са општинских имања извукла је 155 ко 
е улице, куда је кнез имао проћи: јавне зграде украшене натписима, а на њих се угледали и многи 
ви с тобом.</l> </quote> <p>На школској згради био је такођер значајан натпис.</p> <quote> <l>Н 
кружном граду Милиновцу.{S} Одсели су у згради окружна начелства, пошто удобније куће нису могл 
ми појављујемо као да смо пред вама што згрешили.{S} Код вас је сан и јава још смешана, и ви јо 
е завршивало писмо.{S} Кнез га прочита, згужва и баци за врата.</p> <pb n="683" /> <p>— Још ћу  
сти поле од хаљине, да их при седању не згужва, а десном руком прихвати се за канабе и полако с 
топце.{S} Руке му клонуше и он несвесно згужва писмо у шаку.</p> <p>Кнез приђе и пружи руку да  
аздрљеним, вином поливеним мундиром, са згужваном качкетом, без џепна сахата, без једне паре у  
ор тако брзо и неочекивано и тако вешто згурну низ степенице прво једног на другог, да се за ти 
абрекле жиле, кроз које јури ускључала, згуснута, црна отровна крв.</p> <p>Баш у тај мах, кад с 
нерала понеше, на кутњем прагу седео је згучен један жандарм и горко је плакао и јецао.{S} Можд 
ио је био, како веле, ђаке пред школско здање, говорио им о слободи <pb n="13" /> и, показујући 
м парку било је једно старинско државно здање, које поодавно служи као министарство финансије.< 
 као песница, а после, рапаво и кисело, здера низ груди.{S} Он се на један пут беше загрцнуо.{S 
 он је једва дочекао овај пут.{S} Млад, здрав, снажан, пун младићске бујности, он је видео у ов 
био хватан?{S} Е... хеј, да си ти жив и здрав!{S} Да је ко други, тај би одавно заглавио — Њега 
не, господару!{S}- Само кад тебе видимо здрава и весела.</p> <p>Но Жика је с нестрпљењем обилаз 
чврсто затворени, а сва су окна потпуно здрава и читава — рече секретар.</p> <p>— Онда ја не зн 
S} Овај шињел и ова шајкача извешће нас здраве и читаве одавде.</p> <p>Док се Црнојевић предоми 
 мирна...{S} То је срећа — <hi>Срећа су здрави, мирни, снажни живци</hi>!{S} Ти такве живце нећ 
у, да све потчињавају својој вољи, и ту здрави и читави људи раде после као лутке на дроту.{S}  
15"> <head>ГЛАВА XV.</head> <head>Кобна здравица.</head> <p>Три месеца доцније, поспе прогласа  
кнез.{S} За столом се остало до 3 часа; здравицама није било краја; весеље је доиста било срдач 
ше испразне.{S} Сад је кнезу наздрављао здравицу некакав стогодишњи чича, ратни друг још деде к 
 и сијале су као два жишка.{S} Уз своју здравицу чича је казивао занимљиву причу, како су једно 
и.{S} Море вајн бих ти кнегиња ја била, здравља ми!</p> <p>— Истина нос ми није баш тако згодан 
 он као одговара: „Није, бога ми, није, здравља <pb n="202" /> ми.{S} Она мене поштује онако... 
.</p> <p>- И ју, тешко мени...{S} Није, здравља ми, ћеро.{S} Зар би ја тебе навела на какво зло 
у, нашла ми се жена и у нужди.{S} Није, здравља, ми, што ви мислите.{S} Баш сте лоле!“ А његов  
браз као у краве измузено виме.{S} Јес, здравља ми!{S} Ето, кад оно лане долази наша Даринка из 
то не игра, она се извињавала:</p> <p>— Здравља ми, не могу.{S} Нешто ми се ноге одсекоше.</p>  
е покрете конзервативаца, и, ако бог да здравља, он ће их једног дана похватати на самом делу.< 
боже прости као да је све труло.{S} Јес здравља ми, кад је мало повучем <pb n="218" /> за руку, 
њим се играти један пут но да ми бог да здравље.</p> <p>Девојке пометаше мараме за уста и узеше 
е с њим и одмах га фамилијарно упита за здравље његових укућана.{S} За тим се окрете Растиславу 
вај што питаше напући уста:</p> <p>- На здравље нам онда триста дуката.</p> <p>— Што?</p> <p>-  
ија испарења врло убитачно дејствују на здравље, а човек, дуже затворен у одају, скоро премазан 
ведне ствари.{S} Што се мене тиче, боже здравље, ја ћу показати овде шта ми жене можемо баш у п 
 пило, певало и банчило до зоре, „све у здравље светла господара.“</p> <p>Те знамените ноћи уса 
 као дивно печење, много више доприносе здрављу ове отмене дружине, но он, лекар дворски.</p> < 
ј ти како је ово једро, па забрекло, па здраво, а код варошанке отобољио се образ као у краве и 
је ли, тата, ти си нама говорио да није здраво кад ја и Боца лежимо заједно у кревету и једно д 
позив неизоставно доћи.</p> <p>Ратко је зебао да ће око ове ствари имати големих мука и тешко д 
чинило и он је остао потпуно умирен, не зебећи ни најмање да ће ови сељаци однети о њему сумњу  
огубити службе и хлеб!{S} Но највише су зебли полициски чиновници.{S} У нови кабинет за министр 
 <pb n="492" /> <p>Ратко није делио ове зебње Растислављеве.{S} Веровао је у свемоћност Растисл 
ме су могли и знатне суме понудити, без зебње да ће их задржати за се.{S} Последњих година чича 
уживао његово поверење.{S} Делећи и сам зебње Растислављеве мин. полиције предузимао је непрест 
ивеже, али он никако, никако није делио зебње Растислављеве, нити је сматрао да ствар тако <pb  
оног, стаде на сред авлије, чешући се и зевајући баци поглед на звездано небо и прошапута — „Ва 
каз уз то пусти и једно дугачко, гласно зевање.</p> <p>Чу се и пријатно куцкање чаша.{S} Ратко  
наш мачак Срдан само их погледа, па тек зевне, испружи шапу, извуче нокте; а браца Мика вели во 
и старе катранске тулуме и бурад, старе зеитинске канте, остатке покварена лоја, ужежене масти  
окварена лоја, ужежене масти и смрдљива зејтина.</p> <pb n="171" /> <p>Све ове лако запаљиве ст 
33" /> а после тражио од њега пун тулум зејтина.{S} Све што сте и што имате достигли сте и стек 
ао оно човек коме би ненадно пао у руку зелембаћ, или друга каква гадна животиња таква облика,  
ене пољане, стоји усамљен храст, каткад зелен, каткад са сухим врхом, а понекад и сав сух и ого 
иметан у големој, густој трави; даље је зелен пољанаст брежуљак, пропланак у густом гајићу, па  
ичнијим бојама разнолика цвећа; па густ зелен шумарак, па зелена удољица, којом вијуга мали пот 
 Има минералних боја: црвена (цинобер), зелена, плава и друге, чија испарења врло убитачно дејс 
нолика цвећа; па густ зелен шумарак, па зелена удољица, којом вијуга мали поточић, једва <pb n= 
гих пошумљених врхова, чија је китњаста зелена одећа сад изгледала црна и мрачна на месечини.{S 
рило се на све стране.{S} Овде, као јед зелена, густа шеница; тамо шарена ливада, посута најраз 
а беше нешто клонуо.{S} Бришући широке, зелене, чисто лаковане, листове овога лепог дрвета, Мон 
> <p>Баба Ката се помами.{S} Њене мале, зелене очи, утекле у главу, чисто се упалише од гнева,  
ти год око допире.{S} Овде онде, у сред зелене пољане, стоји усамљен храст, каткад зелен, катка 
в пару издише,</l> <l>Од које вену лузи зелени:</l> <l>Том Злодуху ћемо роба предати.</l> <l>А  
трке сјајни путници стадоше пред велики зелени вењак, спремљен за дочек кнеза.{S} Огромна гомил 
аду и једне ноћи, а посред тога сјаја и зеленила гамизало је хиљадама људи, обојега пола, свако 
ове зелених планинских главица, чије је зеленило било чисто црно спрам светлих зракова зориних, 
утро, сјајно и свеже.{S} Бујно пролетње зеленило ширило се на све стране.{S} Овде, као јед зеле 
 три места подигнути славолуци; цвеће и зеленило уресило све улице, куда је кнез имао проћи: ја 
арује свеопште, непрекидно, једноставно зеленило.</p> <p>По овом зеленилу, као растопљено сребр 
 засејаних њива, свуда покривена свежим зеленилом, овде, онде местимице прешарана пријатним бој 
о, једноставно зеленило.</p> <p>По овом зеленилу, као растопљено сребро, блистају се сјајне рос 
 обично празна, но сад је била засађена зеленим гранама, окићеним безбројним, шареним лампионим 
разлило по обзорју.{S} Кроз мрке врхове зелених планинских главица, чије је зеленило било чисто 
uote> <p>Чак тамо на обзорју, из густих зелених шљивика провирују црвени шиљати кровови и висок 
е војске: црвенкасте панталоне, угасито зеленкаст, или плав мундир, ишаран многим жутим гајтани 
густу траву, као да запливаше у дубоко, зелено језеро, а једва су се видели из големе траве.{S} 
 што постоје изрази бело, црно, црвено, зелено, тако исто постоје <pb n="75" /> изрази добро, з 
 долазили су стихови у црвеној, плавој, зеленој боји, а у стиховима су нештедице сипане „жарке  
признају најбољи људи на свету из свију земаља, из свију народа, а то се нашао да не верујеш!{S 
де.{S} Таким поступањем, врховна управа земаљска - државно министарство остало је без способних 
а и потиљачна кост, а још га тера стара земаљска сујета, рад је да покаже, како је он нешто дру 
 потребно да прибере сву своју пажњу на земаљске ствари, ако није рад да изложи опасности и пог 
дира у оно где би могао оштетити крупне земаљске интересе.{S} Моје је основно уверење, од њега  
 — да што се год кнез буде мање мешао у земаљске послове, у толико ће они ићи боље.{S} Околност 
 мој говор не може више утицати никакав земаљски обзир и интерес.{S} Што год ти рекнем, дакле,  
 државни савет и све власти и чиновници земаљски продужавају вршити власт, „коју им је блаженоп 
жност примајући у своје руке, на основу земаљски закона, власт привремени намесника књажевскога 
 горе у светле небесне висине, где нема земаљских брига и терета, где се не чују уздаси и прокл 
>— Хајдете, децо, доста је било играња; земан је кући да се иде — на што су момци и девојке оби 
ан сељак из потере паде на земљу мртав; земља га жива не сачека; погођен је био у сред чела.</p 
ство, ваше је само да заповедате, а ова земља има свега, свега, свега, да у изобиљу почасти сво 
 књажевске плате!{S} На вас једнога ова земља троши толико колико би било доста да се у потлаче 
рите се мало, па ако се баш види да ова земља не може без вас опстати, онда ћемо вас умолити да 
е, г. Растиславе, кад мислите да ће ова земља, за љубав неколико недоучених ђака, са швајцарски 
ђер право веле стари људи да балканиска земља мирише.“</p> <p>Од ноћас Враничића је још једнако 
тастрофа“ — под тим називом зна га цела земља.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18892_ 
Најгоре је што ће од њега страдати сама земља, која није ни у чему...</p> <p>Госпођа Софија ниј 
ва династија!{S} Али ипак, ово је једна земља, један народ, засебна држава!...</p> <p>— Наравно 
меж су шапутале о љубави:</p> <p>- Лепа земља!... богата природа!... широко изобиље!...{S} За ј 
 би њега мрзела тако душмански ова лепа земља, коју он толико воле и за коју би увек све жртвов 
у, г. енжењер је чак нудио да се откопа земља, па да сви виде како је тој „светој бари“ врело у 
{S} Кнез треба да дође до уверења да је земља пуна незадовољника и да је само прошла влада била 
 себе сама.</p> <p>— Причате ми како је земља нуна непријатеља моје династије, како завере изби 
грех!{S} Љубав је најлепша химна што је земља пева небесима.{S} Ова грмљавина то је радосна обј 
ће девет силних ветрова,</l> <l>Цела ће земља под њим’ дрхтати,</l> <l>А ми ћемо им роба предат 
у.</p> <p>Малаксао, с упалим очима, као земља у образу, он је ишао као сенка, мрачан и забринут 
 а кад кнез застаде, ђенерал је био као земља потавнио у липу.{S} Израз на лицу, поглед, држање 
нерал подиже главу; био је у образу као земља.</p> <p>— Би ли ми хтели показати ма и један једи 
ред њим стоји крунисана глава, господар земља трзала га је из овога заноса и он је мирно, с пог 
нтереса.{S} Тако је, без праве нужде, у земља створен страшан притисак и тиранија, а подметута  
ља и државника збиљски одана интересима земље и интересима службе.{S} Ако ви то сад превиђате,  
кву су слику виделе слуге код господара земље.{S} Једва се разаберу и виде шта је.{S} Међу тим  
лонио се под гробовску плочу; два метра земље било је доста да сместе све његове неизмерне пожу 
 као електрични ударац чисто га диже са земље и пребаци на мост.{S} У неколико скокова он је оп 
о ђавољења — рече Пава подижући цвет са земље....</p> <p>— Е, није, но ћу ваљаде кукати, или му 
них руку.{S} Држећи је тако одигнуту од земље, да је патос једва прстима додиривала, он је обас 
ш у доба, кад су Аустријанци држали ове земље.{S} Не знам већ ни колико има година од тада!{S}  
 он не пропева.</p> <quote> <l>И ми ове земље осуђени синови,</l> <l>Кад видимо књаза свог,</l> 
ст његову, а преко њега у будућност ове земље.{S} Према томе не само што није никакво чудо што  
боде у брзо одјекнуо кроз све балканске земље, позивајући на борбу ропством успаване народе бал 
е и присних пријатеља, уз саучешће целе земље, кнез је сахрањен у породичну костурницу, у храму 
сут је био даровима и поклонима из целе земље.{S} Попијено је много пића, испевано је много пес 
 је вребала згодан тренутак да ове лепе земље себи приграби, као што није могло бити ни у интер 
ећама.{S} Врева је одјекивала као да из земље извире.{S} Орловац је личио на град из ког је кре 
он би, по свој прилици, морао бежати из земље.{S} Тако је ствар стојала.</p> <p>Но Растислав је 
тимир опростиће се с народом и отићи из земље.</p> <p>Тако су гатали и нагађали једни.{S} Други 
 се <hi>Орловцем</hi>, градом у средини земље, првом престоницом обновљене Балканије, местом гд 
које су са свију страна из унутрашњости земље стигле на Његову Светлост или на чланове породице 
 је одмах објављено прокламацијом целој земље- Смешан је био положај штампе.{S} Њој је било про 
 што сам сматрао да ми је дужност спрам земље, која ми је поверила своју судбину Ствар је пропа 
 прикрићемо ваш злочин, не вас ради, но земље ради; да по Европи не пуца брука како су у Балкан 
ема шале, овде лежи онесвешћен поглавар земље, и то онесвешћен вашом кривицом.{S} Претио сам ак 
 у некој екстази, где душа више није на земљи, но прнула некуда горе у светле небесне висине, г 
ебом, и да је најнесретније створење на земљи, и то обоје осећала је у један исти мах.{S} Готов 
ва јасно се види, како је живот горе на земљи гола таштина и празна сујета.{S} Људи се утркују, 
ог, да се за тили час обојица нађоше на земљи.</p> <p>Али они се опет окретоше и нагоше уз степ 
од људски; било га је од кад је људи на земљи.{S} Имамо необоривих података и несумњивих доказа 
уђега владаоца екватора у нашој рођеног земљи, код нашега живога господара, па још говорити, да 
вање.{S} Он ослушну боље, после прилеже земљи, и сад је већ јасно могао разабрати пуп човечији  
ама моја прокламација којом ћу објавити земљи ваше издајство.{S} Биће склопљен војни суд.{S} За 
ви имали, г. Растиславе, да дајете овој земљи устав?{S} Реците ми то — упита кнез на један пут. 
них великаша и онда тешко и теби и овој земљи.</p> <p>- Јел’ тако мисле и твоја Балканска Браћа 
ите, г. пуковниче, да копајући очи овој земљи не ископате своје рођене...</p> <p>У тај мах на в 
е Враничић сада налази у непријатељској земљи, да је он човек који стоји ван закона, да је свак 
иродних наука, уважена старина, у целој земљи поштовани и у научном свету далеко чувени ботанич 
<p>„Да се ванредно стање огласи у целој земљи за сва злочинства и преступлења сем (§) параграфа 
што природно ничу печурке на ђубревитој земљи.{S} Само што код њега појмови о злочину нису били 
ир, при повратку са свога првог пута по земљи.{S} Параде, церемонијали, поздрави, благодарење у 
ком одлучношћу и може што учинити.{S} У земљи треба да се појаве Црнојевића агенти.{S} Ти ћеш и 
 је са свима самосталнијим елементима у земљи.</p> <p>Растислав је покушао неколико пута да зау 
 из публике, из народа и имају корена у земљи, без тога, велим, ти ћеш постати играчка у рукама 
јању вредности новцу, који сад оптиче у земљи, дала би се зарадити лепа крајцара.{S} Ствар би т 
, да је закопани дервиш одиста провео у земљи две недеље дана, и да је за тим у присуству друшт 
и на руци у свему, чиме највиша власт у земљи може бити на руци једноме трговцу.{S} На, тај нач 
днако се морало пењати или силазити.{S} Земљиште је било тако ломно, да често ниси могао видети 
опажа у омладини и који све више осваја земљиште.{S} Вешти агитатори утекли су из Звониграда, с 
 његова нога није крочила на балканиско земљиште — за што би, дакле, овај свет имао да га мрзи, 
{S} Око себе је видео неравно, каменито земљиште, а мало даље огромне, мрачне рупчаге и пећине. 
 његови засновани на ровитом и клизавом земљишту.{S} Једна ситница, једна случајност и цела згр 
гао крочити ни десет корачаји по равном земљишту; једнако се морало пењати или силазити.{S} Зем 
воје прве кораке у љубавним авантурама, земљом је, у његово име, управљало намесништво.</p> <p> 
интересних грађевина, а многе је засула земљом и шламом.{S} Но у ово доба Ташмаденски подземни  
.</p> <p>— Кроз три дана ја ћу бити под земљом. — Смрт је већ у мени; ни богови, ни људине <pb  
му, било је то, да се налази дубоко под земљом.</p> <p>Наједаред учини му се као да из даљине ч 
зи.{S} Веровао сам да ћу боље управљати земљом но ти.{S} Рачунао сам овако.{S} Балканија или мо 
ешко да гледа како му заповедају и овом земљом управљају <pb n="690" /> они, које су они још из 
ене из Балканије.{S} Он се растао с том земљом тугујући за њом; он није ни оставио, ни понео из 
</l> <l>Около тече река пламена,</l> <l>Земљом управља Злодух опаки,</l> <l>Он на високом седи  
девет сињих пучина,</l> <l>У Безданију, земљу далеку,</l> <l>Где никад росна киша не пада,</l>  
ењају.{S} Обадве су те куће заслужне за земљу — Црнојевићи за то, што су први подигли народ, а  
олице, па је сад између столица села на земљу.{S} Тако увек пролазе шерети, који траже ћара на  
у буру која би га оборила и спустила на земљу, да преда вечном одмору своје уморне кости, своје 
 звездица, те заједно с њима просипа на земљу меку, благу, чаробну светлост, што опија душу и з 
тице небесне, у лету отроване, мртве на земљу падати.{S} Отруј мржњом све што је у теби, на теб 
реса је и један сељак из потере паде на земљу мртав; земља га жива не сачека; погођен је био у  
варак се пребије и мајмун падне доле на земљу.{S} Његови гонитељи склептају се око њега, али пр 
кад какав голем терет с висине падне на земљу.</p> <p>Разјарени голотрби домаћин тек сад притрч 
ла се на веки, добро погоди; кнез се на земљу сруши.{S} Адјутант изтргне одма сабљу и потрчи на 
другом ногом и колико сам дуг паднем на земљу.{S} Али, колико сам могао разабрати у ономе изнен 
орака иза кнеза, један гост беше сео на земљу, изуо десну чизму па је истреса.{S} Притрча му мл 
рати у ономе изненађењу, ја не падох на земљу, већ ударим на неке жице, које ме јако нажуљише и 
е болест за гушобољу и отровани оде под земљу, а у тевтере и књиге запише се да је умро од гушо 
ицима пружају доста дубоко и далеко под земљу.{S} Ту има читавих огромних дворана, изрезаних у  
речи: „љубите се, плодите се и напуните земљу“.{S} Ружно лицемерство оскрвнило је и ове свете р 
ата, а ви се обадате сад туна и круните земљу те ми непрестано пада у уста, у трбушну дупљу и у 
чима:</p> <quote> <l>„Диже народ, крсти земљу и варварске ланце сруши,</l> <l>Из мртвијех народ 
ћ.{S} Месец је још у пуном сјају грејао земљу својим хладним зракама; Дунав се беласао у даљини 
се осмехнуло над Звониградом и целивало земљу једним од оних топлих пролећних пољубаца, који, р 
и да је моје држање штетно и, опасно по земљу. —</p> <p>„Али како те моћи немате — и како је ва 
/p> <p>Јела је само дрхтала и гледала у земљу.{S} Њени млађани, свежи обрашчићи час су руменили 
м се прпи нашла! — боже, да сам могла у земљу бих пропала.{S} Дошла госпа Цанка, па ми жена чес 
ти.{S} Младића беше нестало као да је у земљу пропао.</p> <p>Кад су о томе известили Растислава 
 жене и девојке црвениле су и гледале у земљу, кад би какав момак до њих почео ујујукати и набр 
рупним корицама, непрестано је гледао у земљу и непрестано је говорио.{S} Застајао би само онда 
p>Врбавац је при ходању обично гледао у земљу, пред ноге.{S} Кад Растислав ово рече, он диже гл 
S} Тако завијена дервиша сад закопају у земљу читав метар дубоко, одозго набију земљу и поставе 
она четири умлаћена Турчина као да су у земљу пропала, нигде им трага не могоше Турци наћи.{S}  
 осећаја, да нема ни мало љубави за ову земљу, да ће бити страшна распикућа.{S} Кад је поведена 
 ужас, и ти можеш врло лако довести ову земљу до коначне пропасти.{S} Дај боже да ја не наслути 
земљу читав метар дубоко, одозго набију земљу и поставе стражу.{S} После две недеље мртвац је и 
ко прелетеше улицу као да и не додирују земљу, и нестаде их у мраку широке, разјапљене капије.{ 
ни догађај потресе и узбуди целу осталу земљу.</p> <pb n="649" /> <p>Да загледамо из ближе шта  
ом на ову благословену и њему тако милу земљу!{S} Тада је пао на колена, бацио се ничице на гру 
чен у гроб и притегнут за хладну влажну земљу, као да је опасан гвозденим карикама.{S} Кнез осе 
ожији, у њој први пут пао на ову грешну земљу и први пут заплакао немоћним плачем нејаке макање 
 звездама, с неба залутао на ову грешну земљу.{S} У пустој долини саможивости људске расте усам 
ке у нашој новчаној системи.{S} Нашу су земљу преплавили сребрни новци најгоре врсте.{S} Била б 
е идеалима он крочио на ову милу, свету земљу, а шта га срета одмах на првом кораку!</p> <p>Но  
тигла свој врхунац, она је била на свом зениту; ту је још сијала и трептала неко кратко време,  
викнуте на јаку светлост у колеби, њине зенице тек су се поступно шириле, а они су тек поступно 
 и продужи ћутати.{S} Кнез се протегли, зену досадно и маши се за флашу с вином.</p> <p>— Да ок 
8 марта 1873; год.), пролеће тек што је зенуло, а сунце се осмехнуло над Звониградом и целивало 
и - а шта би му, бајаги, фалило да буде зет ћесаров!</p> <p>- Свет као свет, свашта говори и тр 
гли начинити добра човека.... молим те, зете, помогли ми <pb n="403" /> и ти, обрати се она Рат 
 ноге.</p> <p>— А шта је то било ноћас, зете, што помену — упита госпођа Софија.</p> <p>— Шта ј 
 ништа небрини.{S} Дирнула ме ова прича зетова, па хоћу мало да се повратим.{S} Ви слободно раз 
ст је умножавао не само капитале својих зетова, но и своје рођене...</p> <p>Све велике државне  
гу: таст је зетовима плодио капитале, а зетови су тасту били на руци у свему, чиме највиша влас 
интереса у трговачким пословима.</p> <p>Зетови једнога од првих звониградских трговаца, два паш 
а.{S} Услуга је ишла за услугу: таст је зетовима плодио капитале, а зетови су тасту били на руц 
"370" /> соби, али кад ми рече да си са зетом, рачунала сам да могу ући и без пријаве.</p> <p>Г 
 засмејаше. — Но, кад би он био као оно зече, кад га потревиш у ластару — примети један. — Па ш 
<p>— Шта?{S} Па да нас не би побили као зечеве, ми да бежимо као кукавице!</p> <p>- А што као к 
 срамота!{S} Да нас полове на леглу као зечеве!...</p> <p>— Шта?{S} Па да нас не би побили као  
мчадија у два - три маха прилазили су и зивкали у коло лепу Паву и њене друге.{S} Али оне никак 
гледао <pb n="473" /> у сахат и једнако зивкао слугу, стављајући увек једно те једно питање: је 
ша.{S} Бабе и старци већ су били почели зивкати:</p> <p>— Хајдете, децо, доста је било играња;  
гда може.</p> <p>Јела оста наслоњена на зид, с поклопљеном главом на рукама и продужи своје гла 
о ћутање.{S} Кнез је стајао наслоњен на зид, с прекрштеним рукама, с главом утиснутом међу стег 
ада.{S} Иза ограде видео се као некакав зид, капија, тако нешто.{S} Од те капије просипао се пр 
ајући где ће пасти, час хлад, час топал зид, загрејан на сунчаној припеци.{S} По нека од њих пр 
висок планински одсек, као го, усправан зид, уз који би и тици било тешко узлетети, а камо ли ч 
ом диму да пуше, и као кроз какав дебео зид чинило ми се да чујем где шапатом разговарају, али  
ок се овај најпосле не дочепа баштенска зида и утече на поље.</p> <p>Госпођа се крстила — Боже  
е путање, што се вила између баштенског зида и дугачког <pb n="539" /> реда огроздовог, путање, 
 две три столице; свуда у наоколо поред зида пружао се миндерлук — то је био једини намештај у  
</p> <p>На један пут Мутимир одскочи од зида и пође по соби круним корацима.{S} Гледајући непре 
харе, и ко на владалачкој благодарности зида дом свој, ствара грађевину, под чијим ће развалина 
ашу добро огребе по врату и утече преко зида у башту.{S} Ови појуре за њим и у башту.{S} Трчали 
</hi>.{S} Овај је манастир из 15. века, зидао га је велики челник Радич Поступовић, а играо је  
 су с таванских баџа.{S} По плотовима и зидовима чечали су чупави и прљави шегрти. —</p> <pb n= 
 застаде и упре поглед у једну слику на зиду.{S} На тој слици било је представљено мртво тело п 
 прсима, а загледао се у једну тачку на зиду, на тако седи и мисли.</p> <pb n="95" /> <p>Тако ј 
а је седела на отоману, у пола окренута зиду, са шакама на дицу.{S} Кнез је стајао мало даље ко 
жно.</p> <p>Лаганим корацима кнез приђе зиду, скиде своју слику, извади мален челични кључић из 
е очи помутише се; он се ћутећки окрете зиду и на хладан камен наслови своју врелу главу.{S} Ле 
 малом прозорчету, издубљеном у дебелом зиду.</p> <p>— Боже мој, боже мој!{S} Та то је читав ро 
ни капак отвори се тихо и нечујно.{S} У зиду се указа четвртаст долап прилично дубок.{S} У њему 
онде испод моје слике у тајној фијоци у зиду — кнез показа прстом — Но од те фијоке и ја имам к 
 кључић из кутије од плиша, нађе рупу у зиду, завуче кључ и простим притиском отвори врата.{S}  
<p>Кнез затим приђе тајноме орманчићу у зиду, који је још стајао отворен, и покупи из њега све  
 чељусти каквога ноћног чудовишта, које зија из мрака.{S} Наједаред из кантарске улице, испод к 
ло, упре поглед на поље.{S} Пред њом је зијала мркла, црна ноћ.{S} Она се напрезала да бар што  
 Ишли су омчатом косом.{S} С десне руке зијала им је мрачна и страшна провалија.{S} Из ње се чу 
, сви се у главу знамо, и од нас велика зијана не може бити.{S} Али свет је велики, у њему има  
јне дружине!</p> <pb n="422" /> <p>Тоша зину!{S} Какви републиканци, какве тајне дружине?</p> < 
д се спровод приближи, они скину капе и зину.{S} Тако стоје док цело оно чудо не пројури, а онд 
м собним вратима, чисто се мало пропе и зину, мету руку на ухо и стаде пажљиво ослушкивати.</p> 
 год дође ноћу код фрајле.</p> <p>Ратко зину од чуда!{S} Он се окрете детету и узе га преда се. 
о понавља свака два часа.</p> <p>Доктор зину! — Светлости, је ли могуће да кочијаш за непуна 4  
е дуката спустиле се довде.{S} А ви све зинуле, па се само крстите и камените <pb n="222" /> се 
ерљиво гледа наоколо, неслутећи никаква зла.{S} Тако си и ти амо доведена на закла...</p> <p>Хо 
>Треба да су старе жене починиле голема зла и пороке да се створи овака ружна изрека о њима.</p 
љивост је често врло снажан штит против зла и кварежи.{S} Имао је још један јачи узрок — Јела ј 
 навела на какво зло.{S} Толико ми било зла мојој Стани, колико ја теби желела... — правдала се 
владар на свом месту.{S} Али кад је већ зла судба тако хтела онда, шта ће се, он је данас кнез  
шу своју у најстрашнијим мукама.</p> <p>Зла мисао, као и бесан пас, има своје оштре зубе; и кад 
 чича Степа је донео равно двадесет ока злата да се утроши на пропаганду за Црнојевића династиј 
и сте баш тачни..{S} Кнез извади велики златан ремонтоар, — равно шест; тако смо и рекли.</p> < 
ариз.{S} Овда онда вадио је свој велики златан сахат и загледао га, по чему се могло слутити да 
ао кнезу на лево раме, те изгледаше као златва трака.{S} Њена уздигнута рука узе дрхтати; кнез  
ога и једна царска женска круна и једна златна преслица, са златним вретеном.</p> <p>Загонетна  
абља, имаћу златну јаку и рукаве, и све златна дугмета.</p> <p>— Добро, добро, сине!{S} Ако буд 
 огласи поноћ, тихо и нечујно отворе се златна врата небеска, а из њих изиђи један од најмлађих 
уша тако чистих, да би се могле назвати златне душе.{S} За њих не приања порок, као што се рђа  
ику мало, миришљаво писамце, с великим, златним монограмом на завоју, као што је у то доба била 
енска круна и једна златна преслица, са златним вретеном.</p> <p>Загонетна девојка тврдила је,  
чик, да ће и мени звецкати сабља, имаћу златну јаку и рукаве, и све златна дугмета.</p> <p>— До 
риања порок, као што се рђа не хвата за злато.</p> <p>Јела је одрасла у сред мрака и разврата,  
не вечерње забаве, твоји дарови и твоје злато нису имали никаква удела у придобијању њинога при 
вац у свету, с тога је брижљиво гомилао злато.</p> <p>Умео је много да трпи и чека.{S} Трпељиво 
а....{S} Обућиће те у свилу и кадиву; у злато ће те оковати...</p> <p>— Видим ја моје добро јут 
оје си подигао из ништавила и обасуо их златом — </p> <p>Кнез је заустави: — Збиља, Лепшо — реч 
 Паве окрзнуо јој срце врхом перцета из злаћана крилашца свога.</p> <pb n="225" /> <milestone u 
више и више, док једног дана не наступе зле последице тровања, смрт или тешка болест.</p> <p>„Д 
нису биле никакве тегобне, непријатне и зле мисли, којима се носио.{S} На против, мисли су мора 
 на један пут одагнало све црне мисли и зле слутње његове.{S} Он је гледао у оно лепо, овално л 
н суд и рђаву оцену старих жена.</p> <p>Зле духове, разне опаке бољке, а по некад и саму смрт с 
омаћин није више био вочиће да му пођу, зли да их натера да устану, не, они су лежали, а главе  
е саопштено да су се у околини појавили зли људи; да је наређено да се околна села дигну у поте 
мена од мојих негдашњих груди, а он ми, зликовац, сад и то изломи.{S} Гледај ти, молим те!{S} Е 
дубине чу тихо цвиљење:</p> <p>— Ах!{S} Зликовац један!{S} Још су ми цигло два ребра стајала чи 
ере биле <pb n="672" /> су предузете, и Зликовац је „сузбијен натраг“.</p> <p>„Настојавање влас 
мене ономад с уверењем, да не зна је ли Зликовац<ref target="#SRP18892_N9" /> већ прешао у Балк 
="SRP18892_N9">Службеним језиком именом Зликовац бележено је име Перуна Црнојевића.</note> <not 
hi>, жандарм не оспорава факт да је <hi>Зликовац</hi> пао, ади тврди да може бити да је само ра 
друкчије.{S} Милоје вели погинуо је <hi>Зликовац</hi>, жандарм не оспорава факт да је <hi>Злико 
ику 4 бланкета.{S} Ту се прича како је „Зликовац“ доиста био прешао у Балканију, „с најопаснији 
ствари, које је некаква <hi>тајанствена зликовачка рука</hi> почела мешати мећу детињске играчк 
а ћу одговарати.</p> <p>— Свакако то је зликовачки: ухватити човека и нагнати га силом да одгов 
пно уверава да је он био спремио све да Зликовца жива ухвате; да је чак био саграђен и узан мос 
ен и узан мост преко потока, на коме је Зликовца требало напасти с обадве стране, али да су жан 
 намера била да убију и њега (Милоја) и Зликовца, и то с тога да би добили обећану уцену.{S} Жа 
ндарми све покварили пуцањем и убијањем Зликовца, који је убијен остао на мостићу у планини.{S} 
 самртно рањен, опали пушку и обори <hi>Зликовца</hi>.{S} На Милоја вели, није нико ни пуцао.{S 
а село, из кога су људи, који похватају зликовце, биће за читаву годину дана ослобођено порезе. 
вљује Милоја да је био у дослуху са <hi>Зликовцем</hi>, и да су они први пуцади на жандарме, а  
 над кнезом народа балканиског.{S} Црни зликовци могоше је у усамљеном месту по вољи извршити и 
ј!“ Још је потери казано како изгледају зликовци, па је онда кренута.{S} Кмет, писар Глуварић и 
да се околна села дигну у потеру, да су зликовци уцењени великом уценом, који их похвата или по 
 момак био у дослуку и споразуму с тима зликовцима — примети Жермини. — Али и он, баш да је био 
/p> <p>— А... а.... а!{S} Тако ти знаш, зликовче!</p> <pb n="308" /> <p>— Кнеже, ја вам забрању 
е свакојаких, <pb n="117" /> и добрих и злих.{S} А и тешко је бити добар, милостиви господине,  
еве.{S} Ако пуковник Врбавац има каквих злих намера против мене, њих би морала знати ова жена.{ 
еде у побочну собу.</p> <p>— Господине, зло је што се чини у овој кући — поче Боја.</p> <p>— Ћу 
сто постоје <pb n="75" /> изрази добро, зло, поштено, непоштено, и као што човеку стоји до воље 
: — Мире,<ref target="#SRP18892_N11" /> зло те је научио, ко те је учио да багателишеш народ и  
опазио А било је већ и крајње време.{S} Зло, да је још дуже потрајала ова неизвесност.{S} Већ с 
 потомством за све, и за добро као и за зло, што би се могло догодити.{S} Буде ли добро вама ће 
, али непрестано ми се слутило нешто на зло.</p> <p>— А слути ли ти се још? пресече га Перун.</ 
 Ако је што и опазила, не слутећи ништа зло, она је могла оставити без пажње поједине подозриве 
на; за њега је доведена, за њега је све зло учињено.{S} А и ко би смео тако што учинити без њег 
коју би увек све жртвовао?!{S} Какво је зло он њој учинио, он лично, или ма ко његов?{S} Где је 
ећа; ту је стид и пропаст, ту је мрак и зло...</p> <p>Старац на један пут ућута, али ово прекид 
и даље.</p> <p>....{S}И зар бих ја теби зло желела!{S} Нека бог мени да оно што ја теби желим.. 
исто све то вршити и данас, кад им људи зло обавештени могу и друкчије наређивати.{S} У осталом 
 кажу да је узвикнуо:</p> <p>„Онде лежи зло; оно треба раскопати“...</p> <p>Но ђаци су, како се 
о праву припасти ваш део славе; буде ли зло, само ћу ја вући одговорност, јер ће свак, рећи: „о 
ћеро.{S} Зар би ја тебе навела на какво зло.{S} Толико ми било зла мојој Стани, колико ја теби  
свакојаких, те нам са јабане може какво зло доћи на врат.{S} Има рђавих људи који тумарају по н 
 кад да ће у тај мах учинити коме какво зло, што је доказ да су вукови и људи ближи рођаци но ш 
лзам, он осети како му се никад никакво зло не може десити у кући где је домаћица ова анђелска  
лац.{S} Он се сам убио; убило га његово зло...</p> <p>Ђенерал је сад говорио кивно; јетко, и та 
оду, лажу га и узбуњују га и чине свако зло.{S} На таке људе ваља пазити.</p> <p>— Ето, тако је 
.{S} Не мислите ваљда да ћу вам ја како зло учинити.</p> <p>Млади господин обгрли Јелу око паса 
требала ни звати Лепшу к себи, кад тако зло о њој мисли.{S} Такав је суд неправедан.{S} Лепша т 
, ни у ђавола и не сматрају то као неко зло и грех, напротив још се поносе тиме и држе за глупа 
дрешити, а кад кривац утече, онда је то зло које се више не може поправити,“ — тако пише капета 
н није веровао у поштење и непоштење, у зло и добро, у морално и неморално.{S} Као што постоје  
о чак на улици пред конаком.{S} Једва у зло доба суварак се пребије и мајмун падне доле на земљ 
рукавом па продужи живо.</p> <p>Једва у зло доба ево ти и кмета, појави се пред судницом, он на 
ра! живео!“</p> <pb n="181" /> <p>Тек у зло доба ствар се мало стиша.{S} Вујадин осети где га н 
 и окретао шешир међу прстима.</p> <p>У зло доба кнез га погледа.</p> <p>— Шта, хоћеш да идеш?{ 
к доцније ађутанат приметио да је кнезу зло.{S} Најпосле трећи су уверавали да је кнез са стари 
 Не, завист!{S} Све је то само завист и злоба!</p> <p>И тако се поступно долазило до уверења да 
ном добу може истински мрзити, истински злобити, истински бити зао и неваљао?{S} Зар сви кнежев 
сам га спасао од сигурне смрти.{S} Како злобно срце мора имати овај младић и како гадан изгледа 
нисам осећао спрам тебе никакву мржњу и злобу; не страсну, но у опште никакву мржњу.{S} Сасвим  
и гледајући у патос.{S} Био је мрачан и зловољан.{S} Он није могао веровати да се догађај с про 
ла ме је цела ова комедија и ја сам био зловољан и нерасположен да одговарам на постављена пита 
ару, као човек, с тога је био сад овако зловољан, а с тога су му јамачно и они димчићи избијали 
 си већ један пут, па доста — рече Мона зловољна.</p> <p>— Рекао сам, Мона, али знаш ли ти да м 
ик се једва једном опорави.{S} Он упита зловољно:</p> <p>— Како вам је то могло пасти на ум, да 
шта, пред тобом тајне! — рече Растислав зловољно. — Није то, но ја сад посла имам с пашом, (Рас 
p> <p>- Прођи се ћорава посла - рече он зловољно.{S} Хајде, иди куд си пошла, а кад свршим овде 
и од свих вас,</l> <l>И јачи је од свег злог!</l> <l>Мртваци:</l> <l>У зао час, кажи тог!</l> < 
ста до уста још је непрестано прелетала злогласна лозинка: „Убијен књаз, убијен књаз!“</p> <p>К 
чице из владалачке породице Медичи, или злогласни Цезар Борџија, који најпосле отрова и рођеног 
граду пукао глас да је кнез био у овако злогласној кући.{S} Мислио сам шта да радим, а црна при 
ече река пламена,</l> <l>Земљом управља Злодух опаки,</l> <l>Он на високом седи престолу,</l> < 
>И тешко је у њу доћ’;</l> <l>Ужасан је Злодух силни.</l> <l>Страхобан је његов глас;</l> <l>Ал 
<l>Од које вену лузи зелени:</l> <l>Том Злодуху ћемо роба предати.</l> <l>А шта ћете ви?!</l> < 
, мој господару, ми с твојим дедом тада злопатили и у невољи се сваком јаду довијали.</p> <p>Ст 
и, од њега зависи да буде добротвор или злотвор свога народа.{S} У то име тајно му братство шаљ 
угих начина да се њиме послуже, и да га злоупотребе приватним путем.{S} Каква дрскост!{S} Но де 
Но ако се он користи својим положајем и злоупотреби своју власт, па то ипак учини, онда си ти у 
то ипак учини, онда си ти у праву да ту злоупотребу сузбијеш како год можеш; у овом случају у п 
прилика да су њих двоје заједно и какав злочин извршили.{S} Врло су поверљиви једно спрам друго 
после он је овако мислио: ко чини какав злочин, ако већ мора имати саучесника у <pb n="112" />  
S} Цело село зна да је ту извршен какав злочин, — али нико ту неће уста отворити да што о томе  
ва такве ствари.{S} Деси ли се да такав злочин случајно дође до знања среске власти — иследник  
 из оних друштвених редова, у којима се злочин сматра за обичну ствар.</p> <milestone unit="sub 
ти си био жртвован.{S} Наравно, ко чини злочин, увек тражи некако, ма и несвесно, да се сам бар 
ланку карактерише ово дело као „најцрњи злочин у новијој повесници“, а кнез се оплакује као нај 
 ова жена ћутати и како се држи кад јој злочин ухвате, ђенерал је нарочито био набавио сва акта 
репочињао.</p> <p>Имао је душу на којој злочин ниче тако природно, као што природно ничу печурк 
бавац је носио у души набубрео и дозрео злочин, који ја имао да се изврши у најкраћем року и да 
тију од плиша.{S} Писмени докази за ваш злочин ево овде код мене у џепу — ствар је јасна...</p> 
на документа која несумњиво сведоче ваш злочин, вашу издају престола.{S} Као велеисдајник, ви м 
им документа која несумњиво сведоче ваш злочин.{S} Сачиниће се акт о томе. <pb n="317" /> Ви ће 
} Ми, посвећени у ствар, прикрићемо ваш злочин, не вас ради, но земље ради; да по Европи не пуц 
ој дрскости, господине ђенерале.{S} Сам злочинац и убилац <pb n="316" /> он говори о туђој убил 
а ум, да и така места употребе за своје злочиначке заседе.{S} Нужник је био нарочито припремљен 
казати: ја све држим да је ту било неке злочиначке замисли.{S} За што да вас одведе баш у ону б 
ића.{S} То већ прелази у крупне државне злочине.{S} Но Балканија је била сретна те јој се родио 
мерним властољубљем, он се увалио био у злочине, које закони казне као велеиздају.{S} Ја сам га 
ховит пример како се казне оваки гнусни злочини — рече кнез јетко, и јурну напред.{S} У проласк 
 она је сва попрскана крвљу и покривена злочином.{S} Колико је угледних и заслужних војвода нар 
и вашу војничку заставу, ви сте простим злочином упрљали вашу ђенералску униформу...{S} Убицо,  
редно стање огласи у целој земљи за сва злочинства и преступлења сем (§) параграфа 91., 96. и 1 
нића.{S} Престо Косанића подигнут је на злочину.{S} О праву ту не може бити говора.{S} Ствар је 
="149" /> живу муку док похвата крајеве злочину, јер нико од сељака неће ништа да сведочи.</p>  
ст, јер би јој ту морао говорити о свом злочину — ђенерал је ћутећки ходао.</p> <p>— Свакако, м 
ј земљи.{S} Само што код њега појмови о злочину нису били као код обичних људи.{S} Поштено, неп 
розни опити — још се не зна.{S} Али ако злочинци успеју да те отрове примењују, замислите какви 
како који дан све празније и да су томе злу много криви и сами попови.</p> <p>Најпосле дођоше н 
душевно над обичним појмовима о добру и злу, он је гледао људе с неке висине.{S} У многим прили 
ком седи престолу,</l> <l>На крилу држи змаја крилата,</l> <l>У десној руци змијски буздован,</ 
о убодом кроз крв.{S} Човек, кога уједе змија, може слободно исисати устима тај отров и сасвим  
овори ни речи, и све то крије од ње као змија ноге!{S} То неповерење страшно ју је болело!...</ 
 својој све казује, иначе крије тај као змија ноге.</p> <p>— А шта је то било ноћас, зете, што  
ке америчке, мешајући у њега и отров од змије.{S} Али како се све то спрема, т ј. како то дивља 
 један начин.</p> <p>„Тако, на прилику, змијин отров (виперин) дејствује само убодом кроз крв.{ 
 својих дупаља сијале као два зажагрена змијина ока.</p> <p>Баба Ката скочи, притрча Јели и оба 
ржи змаја крилата,</l> <l>У десној руци змијски буздован,</l> <l>А око леве муњу обвио,</l> <l> 
том пољаном вуче и гадно гамиже страшна змијурина мржње људске.{S} Она право иде овом усамљеном 
ступцима видело се да није збуњен и да, зна шта му ваља радити у таквој прилици.{S} Но то је мо 
 кажем...{S} Зна Ката шта говори, море, зна!....</p> <p>Јела узе плакати, она отрже руку од баб 
колико су путовали ни куда су путовали, зна само толико, кад се опет видео слободан, око њега ј 
на се кад су бурад експедована из Беча; зна се како су под надзором путовала и кад су овде стиг 
ретари, начелници - ја теби кажем...{S} Зна Ката шта говори, море, зна!....</p> <p>Јела узе пла 
тију.{S} Ствар је сва лепо ухваћена:{S} Зна се кад су бурад експедована из Беча; зна се како су 
тобом, друго.{S} Шта он мисли, ко му га зна, тек он с тебе није скидао очију, то ја знам.{S} А  
а.{S} Бар ове ноћи она нетреба ништа да зна...{S} Чекајте!..{S} Она још чека; идем ја да је уми 
ша оцене појединих људи.{S} Волео је да зна свачије личне ствари, често и најмање ситнице.{S} И 
 је тај човек?</p> <p>Сељак одговори да зна; загледа подозриво Враничића и опет упита: — Ама, и 
а.{S} И сад она хоће мене да учи, и она зна боље шта ваља, а шта неваља!{S} Гад смрдљиви!...{S} 
око 4 часа, а сад је јаком три.{S} Мона зна све шта треба, и она ће све, свршити.{S} Лепша само 
ојачким венцем на глави.{S} И младожења зна сву ту стидну лаж, <pb n="260" /> но он опет прима  
о је добар, сигуран посао.{S} А то Ката зна, — рече она показујући прстом своје чело.</p> <p>Пу 
с другом којом женом, јер најпосле, шта зна она шта јој хоџа може све погодити или прорећи, па  
ни, свака гошћа похитала је да каже шта зна, свака друга приложила је по свој камичак и зграда  
постављенима се допадао што „не зна бог зна шта, али добро слуша и никад не адвоцира.“ Цело сво 
бар за његову љубав да штеди Лепшу, кад зна да њему не може бити пријатно кад се у његовом прис 
е замера Лепши за њену слабост, али кад зна да је таква, шта се онда бајаги пући, шта се дури и 
исмо од њега а јутрос већ цео Звониград зна му садржину.</p> <p>— Дакле, збиља си добио тако пи 
рина? — упита дежурни.</p> <p>— А ко је зна.{S} Зар је у овој пуштињи једна и две собе, па да ч 
е знам, али наравно, Ваша Светлост боље зна...— А после свежа, млада, окретна памет — Ви на игр 
е пакости боже сачувај!{S} Кнез најбоље зна да Мона воле Лепшу; она му је прво и свратила пажњу 
, која, кад пође једном тим правцем, не зна више мере у томе.{S} Сам народ добро је карактериса 
тничка кола и одмах погнали даље.{S} Не зна колико су путовали ни куда су путовали, зна само то 
но и на тако грозан и ужасан начин — не зна данашња наука о отровима, ма да је несумњиво да их  
ниских надлештава и приватних домова не зна се поуздано, али се даје лако замислити према ономе 
твари, мисли на све, и да баш с тога не зна ни шта мисли, ни шта осећа.{S} Он једва протепа:</p 
шао је од мене ономад с уверењем, да не зна је ли Зликовац<ref target="#SRP18892_N9" /> већ пре 
не свете речи из светога писма: и да не зна левица што удели десница твоја.{S} Но у ствари веле 
у има и данас, но наша модерна наука не зна за њих.</p> <pb n="101" /> <p>„Истина, и код нас им 
страховит апетит.</p> <p>„Она, ништа не зна“ — у тим речима било је за њега неке особите дражи  
p>— Наравно у таквим приликама љубав не зна мере и границе и ту је грешење лако и природно.{S}  
ултате дати ти грозни опити — још се не зна.{S} Али ако злочинци успеју да те отрове примењују, 
шетњу, да су убице побегле, и још се не зна ко су.</p> <p>Било је још и ваздан других причања,  
ви знате многе ствари које нико више не зна.</p> <p>— Несрећа је велики учитељ.</p> <pb n="114" 
S} Сељак то не би тражио.{S} Сељак и не зна шта је то устав; али ви — ви сте све покварили?</p> 
пље.</p> <p>Кад кнез рече да сељак и не зна шта је устав, Маврикије примети:</p> <p>- Е, немојт 
ни што се крије ономе иза леђа, он и не зна ваш језик, он мрнџа само швапски — и он учи децу вр 
неким туђим човеком, о коме управо и не зна ко је ни шта је.</p> <p>Све ово изгледало јој као р 
 му заповедају.</p> <p>— Човек, који не зна, хтео не хтео, мора ићи за оним, који одмиче напред 
ита, кад чује какву страну реч којој не зна крсна имена.</p> <p>Било је у животу г. Вујадина јо 
, Ваша Светлост.{S} Како то да сељак не зна шта је устав.{S} Још како они знају.{S} Они су, бог 
т нестало, изгубиле се, и она управо не зна шта је хтела рећи.{S} Ускључала крв јури јој кроз ж 
објасни даље: </p> <p>— „Истина нико не зна шта је у глави господаревој.{S} Можда он зове Паву  
ац није ухваћен на време, и сад нико не зна где је.</p> <p>Тако је у главноме гласио службени и 
 не одговори.{S} Помислим да јамачно не зна француски, с тога узмем натуцати па прилично и успе 
м дејством, за које цивилизован свет не зна ни шта су ни како се спремају.{S} Међу тим на Исток 
, а претпостављенима се допадао што „не зна бог зна шта, али добро слуша и никад не адвоцира.“  
пољубио, али ту би и Бог опростио; море зна и Бог шта је 400 све суха жућака, па се све цакли к 
...{S} Кратко, јасно, мора једном да се зна; г. председниче, ко је овде старији по власти? ко з 
 ове знамените речи:</p> <p>„Те нека се зна, и нека с колена на колено слава наша оде и до најд 
 је примио и сакрио, једном речи све се зна, само што несрећним случајем новац није ухваћен на  
ад наде на ум то име Перун Црнојевић, и зна ли он ко је тај човек?</p> <p>Сељак одговори да зна 
јући да је све то тако, и да он по себи зна како је то тешко кад човек мора водити бригу о толи 
чић је јасно видео да је ово човек који зна све његове породичне прилике, - дакле, човек близак 
ужи већ преко 25 година, и многе ствари зна боље но који ти драго писар, а и људи га више верма 
т, свашта говори и трабуња, а бог свети зна да ли је и десета истинита што се прича и казује.{S 
ј пуштињи једна и две собе, па да човек зна где је.{S} Смотрисмо је ту на прагу.{S} Штуче некуд 
меном: — „Катастрофа“ — под тим називом зна га цела земља.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
ао ове речи: „Овај ће га одвести!{S} Он зна загонетку смрти и тајанствену реч, на коју смрт отв 
дмах ићи војном министру да чује шта он зна о тој тајанственој дружини.{S} Кад прве гошће почеш 
ле би се сад шириле међе Балканиске; ко зна да ли не би моћни двоглави орао балканиски сада већ 
 да нисам погрешио.</p> <p>— Пхи!{S} Ко зна да ли баш нисте погрешили!{S} Партиска борба овде ј 
ристити. — Само и ту ваља хитати.{S} Ко зна шта може настати доцније, а ми ћемо имати још грдни 
ње сматра се као некакав празник.{S} Ко зна где је извор и порекло томе обичају!{S} Можда је он 
а.</p> <p>Тако се бар говорило.{S} А ко зна да ли је у опште и било што на то налик.{S} Бар сам 
па квит — срдила се Мона.</p> <p>— А ко зна да ли то баш и постоји — примети Тоша.</p> <p>— Да  
улументи — примети Ратко.</p> <p>— А ко зна можда и јесте — рече Растислав.</p> <p>— Није, није 
итијем“ прозрео мисли начелникове (а ко зна, можда је начелник и гласно изговорио ово што мисли 
о да је све то тако било, а најпосле ко зна — можда је и бало.</p> <p>Г. прота саслушао је наче 
аћин био сад да их <hi>казни</hi>, и ко зна докле би их тако ударао, да голотрбом арслану не пр 
 халапљиво погледа на Цариград.{S} И ко зна докле би се сад шириле међе Балканиске; ко зна да л 
какав преступан политички смер.{S} И ко зна, можда је још срећа што се цела ствар и овако сврши 
мрзе све што је старо и назадно, али ко зна како се конзервативни демагог Кугић умео представит 
 на црну прилику да ми набави кола како зна, а пошто се ствар није смела поверавати другоме ком 
на је опет обична девојка.{S} Цело село зна да је ту извршен какав злочин, — али нико ту неће у 
имеоновића.{S} За тога се човека одавно зна да он и душом и телом припада странци Црнојевића.{S 
ха!{S} Како мој колега све то тако лепо зна.{S} Као да из књиге чита!{S} Прави министар полициј 
и — па то нико и не истражује.{S} За то зна и кмет; често је то у кући његова најближег комшије 
ити:{S} Како му је име? и откуда све то зна?{S} Ма како да га је Растислав на то наводио, млади 
ти загонетку, откуда овај младић све то зна!</p> <p>Чим је овај незнани гост изашао од Растисла 
лика им је права вредност.{S} Кад се то зна, а у напред је познато и то, докле ће се ићи у поби 
ч секао дрва и грађу) и знао их као што зна свој длан, па опет је морао почешће застајати да по 
 пред непознатим људима како и он нешто зна, и ако није онако писмен као онај први, он се умеша 
аједно с вама отићи у Содом, нек се бар зна и нек се прича и приповеда, докле тече сунца и месе 
 су описани сви отрови за које се данас зна, па ипак ту нећете наћи оне страховите отрове, који 
ају тајном савезу, али у публици се већ зна који су у тој дружини, и ја те могу уверити да то к 
лавна црта више породице — и за ту црту зна цео народ.</p> <p>Намрштен, кнез је ћутао и слушао. 
 је сок од које траве, то би требали да знаду апотекари, или можда и ботаничари.{S} Али откуда  
ако могао промаћи: људи из једнога села знаду се — али сад! сад је жива згода — само ваља имати 
сам ја ово? и шта се ово самном ради? и знаду ли они, који то раде, да сам ја поданик, грађанин 
народу доведете ствар до преврата, онда знај и упамти ово, и ево ти се кунем часним крстом да ћ 
 n="255" /> <p>— Јес господине слободно знај да јесте!{S} Код кнеза је!{S} За њега је и уграбље 
час рекла, оно је онако.{S} То слободно знај, и промисли мало о томе!{S} Што год ви више не дат 
вића <pb n="576" /> ткиву.{S} Али добро знај, да од целога тога посла ништа бити неће.{S} Док с 
ини, све хоће још више и више.</p> <p>— Знају, да богме да сад знају, кад сте их ви отровали.{S 
и више.</p> <p>— Знају, да богме да сад знају, кад сте их ви отровали.{S} Јес, ви сте отровали  
 шапуће: „Перун Црнојевић!“ — за то име знају сад већ и деца сељачка.{S} А то се све десило ова 
вниче, људима збуњеним, који ни сами не знају шта хоће.{S} Овде је ствар проста: хоћете „лек“ и 
— стегне за гушу и удави.{S} Доктори не знају шта је болеснику; они виде гукруе, гуши, прогласе 
="91" /> благовољењу.{S} А свакако људи знају за што вам у свом друштву дају тако почасно место 
 били и остали једни и исти људи. — Они знају шта је добро и за државу корисно, и као год што с 
ак не зна шта је устав.{S} Још како они знају.{S} Они су, бога ми, више нас гурали на скупштини 
авају.</p> <pb n="100" /> <p>„Тако исто знају за многе чудне отрове и дивљачка племена у средњо 
амо се обично згледају.{S} Они тада већ знају да ће сутра дан бити крвавих, огуљених бутина и к 
у кујну да надгледа спремање црне каве, знајући како кнез много полаже на добру црну каву.{S} О 
ђа.</p> <p>Пава је ћутала и гледала, не знајући шта да почне.{S} Синђа се опет окрете и погледа 
пша, трчкарајући по будоару збуњено, не знајући управо чиме да почне и шта да чини.</p> <p>Но М 
њено гледао у ову загонетну прилику, не знајући управо шта да мисли. —</p> <p>Међу тим Кугић бе 
} Они су ти симпатисали из даљине, и не знајући те лично.{S} Твоји богати столови, твоје сјајне 
н је ово изговорио не дижући главе и не знајући, шта му овај управо нуди.</p> <p>Изазивач је то 
 устав и да изврши државни удар.</p> <p>Знајући да кнезу треба новаца, ни су потпустили једнога 
ибералног намесника.</p> <p>— Ко вређа, знак је да нема бољих разлога — примети Растислав, загл 
p>Врбавац се опет поче црвенити у лицу, знак да му се срџба опет повраћала.</p> <p>— Само се мо 
, крај горње усне час по час грчио се — знак да је био веома срдит.{S} Растислав је изгледао ве 
ола.</p> <p>Кнез прими ову понуду, даде знак своме ађутанту да се такође уклони, па, узев докто 
збиљно.</p> <p>Климањем главе Заре даде знак да је тако.</p> <p>Кнез је опет ћутао замишљен нек 
чи и не одговори ништа, али главом даде знак да се не срди.</p> <p>— Смем ли? — упита кнез и ма 
и одсудно.</p> <p>У тај мах доктор даде знак министру као да му је хтео рећи да је кнез болеста 
<p>На те речи кнежеве слике, Кугић даде знак, те човек с чинијом приђе слици и прислони јој чин 
.... полако!„...</p> <p>Први чамац даде знак другоме да стане и да чека, а сам погна ближе обал 
с обале. </p> <p>Из првога чамца дадоше знак другоме и обадва, тихо и нечујно, привеслаше балка 
ледник показа руком наслоњачу и даде ми знак да опет седнем.{S} Сео сам и шта је даље било — не 
S} С тога при поласку звизнем уговорени знак, наша коњичка стража притрчи и ја јој наредим да у 
разви и кад виде на врху револуционарни знак — печат на коме су представљене две пријатељске ру 
у собу тихо, полако, на прстима, дајући знак обема рукама, као оно човек који се стара да неког 
, дугачак писак парне звиждаљке, дајући знак радницима да је поноћ и да настаје смена.</p> <p>М 
удем само њен?</p> <p>Лепша даде главом знак одобравања, ала одмах за тим рече <pb n="449" /> п 
исто нека малаксалост.{S} Он даде руком знак Кугићу и доктору да изађу, а сам оста са својим ађ 
у ту, а жандармском капетану даде руком знак да чини своју дужност, на што овај нареди жандарми 
чашу баци.</p> <p>Растислав даде прстом знак кнежевом доктору.{S} Сав зајапурен, весела лица и  
вде нешто узврпољили, одмах је то јасан знак да Црнојевић планира какав удар против династије К 
тко примети, како је ово веома жалостан знак времена и ружна црта за кнежев карактер.{S} Растис 
/p> <p>Заре ћутећки даде главом одречан знак.</p> <p>- Шта!{S} Да се не бојиш мађија? рече кнез 
у тим Кугић беше устао и руком је давао знак човеку у маски, што је до њега стајао, држећи у ру 
пријатељства и до поло крвав вишек, као знак смрти и опомену да нико не може избећи казну на ко 
 то име тајно му братство шаље хлеб као знак братства и пријатељства и до поло крвав вишек, као 
стима китку на својој јопни, што је био знак јака узбуђења.</p> <p>Госпођа Софија није била ник 
ано је цупкао, што је код њега увек био знак да нешто врло живо мисли.{S} Још се једном загледа 
е претерао.</p> <p>Каја махну главом, у знак да му не верује, кад вели да се шалио.</p> <p>Речи 
 пажљиво, непрестано климајући главом у знак одобравања, додајући од времена на време.</p> <p>— 
Растислава, и он је одмах дао и видљива знака својој срдњи. <pb n="186" /> После подне ваљало ј 
ријатно пада, кад на себи види ма какве знаке, по којима с правом може рећи: „та ово је још мла 
промена, показао је све уговорене тајне знаке, и никакве сумње није могло бити да је Милоја дру 
жа.</p> <p>Док је Ратко дарежљиво сипао знаке свога допадања, дотле је она неколико пута нестрп 
дугуљастих образа, без икаквих особитих знакова на лицу, она ничим није привлачила нарочиту паж 
од којим знаком?“ Они да одговоре: „Под знаком троугла с крстом.“ У осталом да чине све оно што 
железница; а?</p> <p>Усхићен овим новим знаком кнежеве милости, што му кнез поче говорити „ти“  
чна.“ Стражар ће питати даље „Под којим знаком?“ Они да одговоре: „Под знаком троугла с крстом. 
д урока, заварчивала је децу од страве; знала је уврачати да ко кога заволе или да ко кога омрз 
нутци остали су за њу вечито мрачни.{S} Знала је само толико, да ја он живо покретао руком, да  
ије знала све шта је било, али је свака знала по нешто.{S} Ти одломци били су брижљиво прикупље 
емоћне старце.</p> <p>„Ова страшна жена знала је такве тајне у вештини тровања, које ни пре ни  
 њене усне.</p> <p>Искусна пратиља њена знала је какав је овај тренутак код женске.{S} Она прих 
обудила никакву сујетну наду.{S} Она је знала да би с њене стране била махнитост кад би за једа 
 је у два маха до њених ушију, и она је знала да се то ње тиче.</p> <p>Али лепа Пава била је та 
злог њеном попуштању био је тај, што је знала да ће ту имати прилике да чешће буде с кнезом, <p 
утак позна рај, а после?...{S} Она није знала шта би настало после, али што је она јасно знала  
е више говорило.{S} Ни једна гошћа није знала све шта је било, али је свака знала по нешто.{S}  
ине, а ја ћу казивати што будем умела и знала - рече Ката скромно и са снебивањем.</p> <p>Да би 
ога избраника, и ако га није ни чула ни знала.{S} И она је морала савесно вршити своју „дужност 
ени мало муке и онако?....{S} Кад би ти знала!..</p> <p>Лепша једним снажним покретом отрже од  
 би настало после, али што је она јасно знала и целим бићем својим разговетно осећала — то је,  
 појединости, но ту је и Мона слабо што знала.</p> <p>Мона је потегла овај разговор да би задрж 
" /> <p>Јела није била дете; она је већ знала шта то значи.{S} Једног дана баба Ката јој саопшт 
“! <pb n="424" /> и гласно се насмеја. „Знала сам ја то.“ - рече она с очевидним задовољством.< 
епшином састанку с кнезом Мутимиром.{S} Знале су се чак и неке појединости са тога састанка, та 
ба, скупљених код Моне на јаузн, већ су знале цео догађај о Лепши.{S} Те исте вечери знао га је 
евић и његов пратилац ишли су на сумце, знали су само толико да им се ваља држати <pb n="646" / 
ака и несумњивих доказа да су за отрове знали најстарији народи, који се спомињу у историји.</p 
е то од отрова.</p> <p>„Тако су Борџије знали за један отров с оваким дејством.</p> <p>„Помешај 
ју.{S} Лудорија!{S} Младићи, шта су они знали.{S} Или-или!{S} Ту се друкчије не ради.{S} Сад ку 
аповести.{S} Та ви сте то пре тако лепо знали, али сте се доцније одучили намесникујући дуго... 
 напомињао ко је то <hi>он</hi>, сви су знали да се то тиче кнеза Мутимира).{S} Срећом истрчи д 
 је што сам их имао у рукама.{S} Они су знали да су им конци у мојој шаци.{S} Ха! ха! ха!{S} Ур 
авршен шампањцем, а људи из народа нису знали меру овом пићу.{S} Ту се преварио чак и сам г. пр 
о на сумеђи два округа и већ се унапред знало да су два „дотична начелника“ извела велики број  
етка је све било нејасно; ништа се није знало утврдо, па чак ни то, да ли је кнез доиста убијен 
ара робијашица.{S} Док погледам човека, знам шта му мисли свака длака на глави, а ви ми причате 
 пресече.</p> <pb n="165" /> <p>- Знам, знам, — рече кнез, климајући главом. — Мени је сасвим ј 
да бог да правите пробе.</p> <p>— Знам, знам — прекиде је Врбавац — али има људи јаке природе!< 
—„Нека говори ко шта хоће, ја што знам, знам.{S} Од наше Повратнице нема лепша намастира па иди 
ги пут пресече.</p> <pb n="165" /> <p>- Знам, знам, — рече кнез, климајући главом. — Мени је са 
аш ко је Црни?</p> <p>— Што да не знам; знам ја то боље но твој чукундеда, но откуд теби сад па 
 сте пишкин деца!{S} Оно има, има брзо; знам нешто мало и ја како се иде на јуриш, али ово је с 
 који се држе с народом; <pb n="680" /> знам само то, да ни један владалац није прошао рђаво, к 
лканије, преко мене, писали Црнојевићу? знам ли садржину те прениске, бар у главноме? и т. д. и 
Гад смрдљиви!...{S} Ал ја сам крива!{S} Знам ја ко је теби напунио главу!{S} То је онај шугљане 
<p>Каја се исправи: — Неговори тако!{S} Знам шта мислиш, али не говори; сама та помисао понижав 
о!...</p> <p>— За што, Ваша Светлост? — знам, рече Маврикије кнезу, који је још стајао и непрес 
њаз па сад на дрвету да спава!</p> <p>— Знам, књаз, али нужда закон мења!</p> <p>— Па ти хајде  
ла шибне дуго уздржавана пара.</p> <p>— Знам, — рече кнез мирно.</p> <p>— Али, кнеже, господару 
ам не да бог да правите пробе.</p> <p>— Знам, знам — прекиде је Врбавац — али има људи јаке при 
не, који ће му чинити по вољи.</p> <p>— Знам, али не треба допустити да таки људи дођу у ближи  
ав је био договор, рече трећи.</p> <p>— Знам, али зар није могло бити да се промаши?{S} Зар је  
 њих се разви овакав разговор.</p> <p>— Знам! — рече начелник!</p> <p>— Па помажи, ако знаш шта 
p>- Ката се опет мало осмехну.</p> <p>— Знам, рече она, дижући у вис леву веђу. — Не могу рећи  
 ниси видела како те кнез загледа.{S} А знам да си му макар један пут намигнула.</p> <p>Пава пр 
кох.</p> <p>— Па наравно, господине, да знам.{S} Али будите добри па ми кажите, желите ли ви да 
тично!</p> <p>— Тиче ме се, па треба да знам.{S} Судба младога кнеза и мени је поверена.{S} Ја  
S} Кога то?{S} То треба и ја унапред да знам као домаћица — узе запиткивати Каја.</p> <pb n="28 
и од чије милости.{S} Ја хоћу једном да знам: седим ли ја на балканијском престолу по праву нас 
де ваши рођени ђаци?{S} И како ја то да знам, а ти да не знаш?{S} Ви нисте никакви професори, н 
, стиде се деца!{S} Само што ја нећу да знам за те ваше керефеке.{S} Код мене све мора ићи...</ 
 ово:</p> <p>— Чујеш, чича Степо!{S} Ја знам да ти радиш на преврату и да су ти прсти једнако у 
некако друкчије.{S} Али то је то.{S} Ја знам шта је.{S} Има дакле отрова, од кога се добија гуш 
оју смо већ познали напред.</p> <p>— Ја знам по нешто из ваше прошлости, госпођо.{S} С тога не  
 шта хоћете, али имајте на ум то, да ја знам све, да имам у рукама све, и да вам одрицања ништа 
едрачун, али и без његова предрачуна ја знам колико ће ствар од прилике коштати.{S} Хоћу да рен 
а наравно!... да богме!...{S} Тако и ја знам.</p> <p>У причању Заре дође до тренутка када је не 
агодари за некакво спасење, и шта ти ја знам, и нуди ти преседништво?</p> <p>Растислав побледи  
рицкао горњу усну...</p> <p>- Колико ја знам убијен је један опасан хајдук, који је спровођен в 
 рећи:</p> <p>— Прво ваља живети, то ја знам!</p> <p>Радила је све за што се могло добити пара, 
 тек он с тебе није скидао очију, то ја знам.{S} А најпосле, зар што смо ми сељанке, те смо ваљ 
на лудо моја!{S} Да ти знаш само што ја знам...{S} Море, благосиљаћеш ти мене, еј! стопе ћеш ми 
 од г. Растислава.{S} О, ја тога човека знам.{S} Кнеже, чувај га се; кад год те могне удавити < 
из конзервативне групе, и питан сам шта знам о њиним везама с Црнојевићима.{S} У почетку ја сам 
ем!{S} После оваких разговора ваших све знам и све разумем.{S} Разумем сад откуд о мени раструб 
ће своје... тако ти цео век пропада, не знам за што?...{S} Овако ти лепо, па код имаднеш пара и 
="23" /> дужности.{S} Мањ ако би ви, не знам из којих разлога, и коме на корист, сматрали да је 
и, угледни чиновници!...{S} Не знам, не знам, можда је то код вас тамо адет!{S} Но нама сељацим 
 срдито...</p> <p>— Не знам!{S} Ето, не знам....{S} Ја све мислим да су ме они овамо донели — д 
ће кнезу набавити новаца...</p> <p>- Не знам од куд? — примети Растислав.</p> <p>— Говори се о  
е ли долазила још који пут?</p> <p>- Не знам; од кад сам ја овде чини ми се да није....{S} А и  
што знаш? — упита кнез.</p> <p>— Не; не знам ништа, али осећам, осећам!{S} Ту има жалосне истин 
о, али ја ваше питање нисам разумео; не знам кога замишљате под именом бунтовници.</p> <p>Докто 
уче један рукав — Одлази од мене!{S} Не знам ја ваша ђидиска пренемагања — рече она одсечно.</p 
чисто љутну:</p> <p>— Е, па лепо!{S} Не знам још добро балкански, али учићу, научићу се.... дру 
, ја ти кажем....{S} Да се чуваш!{S} Не знам за кога?{S} Чудо што су данашњи младићи момчад зас 
тмени људи, угледни чиновници!...{S} Не знам, не знам, можда је то код вас тамо адет!{S} Но нам 
.{S} Исти је разлог био код Руса.{S} Не знам да ли се сад одржао тај обичај код њих.{S} Али у п 
кад свршим овде, ја ћу доћи доле.{S} Не знам и што си долазила; ниси имала друга посла - заврши 
 су Аустријанци држали ове земље.{S} Не знам већ ни колико има година од тада!{S} Донекле сам б 
 и у тој муци свест ми опет мрче.{S} Не знам да ли сам дуго остао у том несвесном стању.{S} Кад 
 мах изгубио свест и пао у занос.{S} Не знам колико сам провео у таквом стању, но кад опет поче 
че га Перун.</p> <p>— Жика поћута: — Не знам!{S} Сад ми се све збркало у глави; ништа одређено  
нем.{S} Сео сам и шта је даље било — не знам ништа!{S} Кад сам се пробудио јутрос у 8 сати, вид 
 он хватајући се оберучке за главу — не знам, или су ово настала последња времена, или сам ја л 
рече доктор.</p> <pb n="265" /> <p>— Не знам ја ваше Звониградске куке и закуке.{S} Код нас се  
 рече барон чисто срдито...</p> <p>— Не знам!{S} Ето, не знам....{S} Ја све мислим да су ме они 
инистар унутрашњих послова.</p> <p>— Не знам, да стрчим један час да видим.</p> <p>— Види!...{S 
римим својих 300 минџурана.</p> <p>— Не знам само да л’ си сашио кесу, не ћеш имати где да их м 
 и врати се Ратку натмурен.</p> <p>— Не знам шта јој је данас — рече он као да се хтео извинити 
 — заврши Заре своју причу.</p> <p>— Не знам! — рече кнез с досадом — то су бајке које мени не  
 један пријатељ.{S} Њему то треба, а не знам управо зашто — рече пуковник нерешљиво.</p> <p>Кат 
 не знаш ко је Црни?</p> <p>— Што да не знам; знам ја то боље но твој чукундеда, но откуд теби  
вљења и нежности.</p> <p>— Збиља, ја не знам да ли ти у опште схваташ данашњи положај.{S} На пр 
а њих вама припасти.{S} Понављам, ја не знам како да разумем вашу срџбу.{S} Ваљда не би хтели т 
 неделикатност; управо... управо, ја не знам, каквим би именом назвао такав поступак!...{S} То  
 спремили!{S} А шта би још друго, ја не знам.{S} Народ је ту; провизори, свештеници, све је ту, 
е доводите у голему забуну!...{S} Ја не знам шта да мислим — рече Лепша збуњена.</p> <p>Кнез јо 
рцну, али он брзо опет настави. — Ја не знам, рече он хватајући се оберучке за главу — не знам, 
е своју чудновату причу.</p> <p>— Ја не знам, г. бароне, да ли је ово била јава или рушан сан,  
ва — рече секретар.</p> <p>— Онда ја не знам!{S} Онда сте ви то просто морали сањати, јер друкч 
а богорадити и причати!{S} Истина ја не знам шта је теби _ рече он и приђе жени пружајући јој к 
 мало дисати.{S} Шта је било даље ја не знам; сва је прилика да сам у тај мах изгубио свест и п 
то не постоји — како то може бити ја не знам.</p> <p>Растислав се љутио:{S} Ратко узима целу ст 
анка, па ми жена честита, а ја ништа не знам као Тотов.{S} Чисто се жена и наљути, а има и прав 
о кад сам амо пошао, па да сад ништа не знам!...{S} Но те молим, господине, и живим те богом ку 
нез лукаво.</p> <p>- Ја о томе ништа не знам! одсече се кратко Растислав.</p> <p>- Тако, тако!{ 
>— Није, Ваша Светлост, да баш ништа не знам, али наравно, Ваша Светлост боље зна...— А после с 
 збиља дипломатски речено.{S} Ја сад не знам на кога се управо односи овај прекор; да ли на мен 
бих се сад прекрстио од муке.{S} А и не знам ко ми стави овде у непосредну близину ову блудну к 
— рече Ратко. — Видим шта хоћеш, али не знам како ћеш.{S} Хоћеш на делу да осведочиш кнеза, да  
љење јесте, а и истинско јесте, само не знам да ли за мене, или ради згодне прилике, која се да 
 је просто намамио у заседу.{S} Само не знам шта је требао да му значи онај мост!{S} Изгледа да 
, било би чудно па и грешно да ја то не знам — примети Растислав.</p> <p>— Да, да, разумем, — н 
 и разумете? — питао је кнез.</p> <p>Не знам, али се сећам да сам још као дете слушао од једног 
д гледам овде себе и вас, тако поуздано знам све шта је синоћ било, док ме ово чудо није снашло 
не само што није никакво чудо што ја то знам, на против, било би чудно па и грешно да ја то не  
њаз.“ —„Нека говори ко шта хоће, ја што знам, знам.{S} Од наше Повратнице нема лепша намастира  
 повратку у Звониград.{S} То је све што знам о овој ствари.{S} Али све ово што сам рекао сушта  
амесништва.{S} Другим речима то значи: „Знам да сте незадовољни данашњом владавином, али, веруј 
тога свог решења о набавци вењера и ове знамените речи:</p> <p>„Те нека се зна, и нека с колена 
нитост мање.</p> <p>Извршене су и друге знамените реформе.{S} Тако је отесано и побијено двадес 
 у здравље светла господара.“</p> <p>Те знамените ноћи усахнуло је много буре, истресене су мно 
су се на старом дворцу могли читати ови знаменити историски стихови:</p> <quote> <l>Твој велики 
оке ране њине биле су покривене отрцано-знаменитим листићем.</p> <p>— Какво ситничарско лицемер 
тало је једне баре, која је била читава знаменитост у Орловцу.{S} Та бара бала је <pb n="172" / 
 мост је исправљен и у Орловцу је једна знаменитост мање.</p> <p>Извршене су и друге знамените  
, он сам за себе, представљао је читаву знаменитост.{S} То је био висок, средовечан човек, избр 
је и Орловац се тако морао лишити једне знаменитости своје.</p> <p>Иста је судбина постигла и д 
сно: овим ћемо се миросати; ово ће бити знамење нашег јединства!</p> <pb n="613" /> <p>Још одма 
 ти баш знаш да је она туна...</p> <p>— Знамо, господине, на нашу несрећу, а боље би било да са 
е, да нам представите мало ове људе, да знамо ко су и одакле су.</p> <p>— Јес, јес, молим покор 
и опет овамо на пољу да свиснемо што не знамо шта је.{S} Обиснемо око оних што су већ били унут 
p> <p>„Тако, на прилику, ми ни данас не знамо каквим су се отровима служиле чувене тровачице из 
 лудила.</p> <p>Али код нас, где се сви знамо у главу, где смо сви до јуче били једнаки и сви с 
очи као да су говориле:</p> <p>„Ето, ми знамо да сад за нас настаје страшни суд!{S} Као рис раз 
ма се често виђамо, и за које посигурно знамо да нису ни такви крволоци, ни такве паликуће, као 
то је људи сви смо наши, сви се у главу знамо, и од нас велика зијана не може бити.{S} Али свет 
е интересовало.</p> <p>Ови наши незнани знанци били су окренути Дунаву и на ту страну била је у 
> тако поверљиви, као да су међу својим знанцима и комшијама, с којима се сваки дан састају.{S} 
одложена, о чему се кнез извештава ради знања и даљег управљања.</p> <p>Најпосле кнез се у писм 
 ли се да такав злочин случајно дође до знања среске власти — иследник <pb n="149" /> живу муку 
и ово:</p> <p>„Овој дружини дошло је до знања, да ви, као кнез балканиски, у овом судбоносном д 
језиком и одабраним изразима даде ми на знање да се ја, у томе тренутку налазим у ванредном пол 
а на једном месту застаде.</p> <p>— Да, знао сам да има још ствари о којој сам мислио да се раз 
ко, <pb n="239" /> као практичан човек, знао је за ону народну изреку „<hi>Хубава мома род нема 
ену скаску.{S} Познавао је сву околину, знао је не само имена села и како које село лежи, но јо 
овој остало је нејасно и њему самом.{S} Знао је доцније само толико, да је присуство ове лепе ж 
.</p> <p>Увек је знао јасно шта хоће, а знао је и како и чиме хоће — јасан циљ и јасна средства 
човек, или некаква књига, а и бог би га знао шта све може бити.{S} С тога, пошто се подобро раз 
 била тајна; али све, што је он до сада знао о томе било је магловито и непоуздано.</p> <p>Но с 
="514" /> једно.{S} Хоће промене, па ма знао да ће оно што после вас дође бити још горе но што  
које село лежи, но још по многим селима знао је и све главније људе, нарочито кметове.{S} С тог 
два се сад тек сети тога, што је одавна знао, али у псовци и вици на невине волове чисто и забо 
а где је Пава.{S} Но Грујица није ништа знао. „Ја сам мислио да је с вама.{S} Ваљада је горе с  
 су нагађали: позитивно није нико ништа знао.</p> <p>Држећи се непрестано јужнога правца, наши  
љи.{S} На томе је и остало.{S} Цео град знао је да министар преседник болује од „гушобоље“.{S}  
аш све.“ И ако је био прост, ваш је дед знао ово мудро правило.{S} С тога се и држао Курјачића  
 Али све то било је познато.{S} Кнез је знао да одмах ту у десно иде велики Ђурђевградски друм, 
и иначе није ништа више осећао, нити је знао за себе; једини мутан осећај, који се још јављао у 
но усредсреди сва пажна.</p> <p>Увек је знао јасно шта хоће, а знао је и како и чиме хоће — јас 
 с ердељске границе.</p> <p>Пуковник је знао потанко цео живот ове жене, но он је опет запиткив 
гло интересовати код ове жене.{S} Он је знао многе појединости из њена живота.{S} Ипак он је уп 
реши торбу и узе сам причати све што је знао.</p> <p>Његовом другару мора да је пало то име на  
.{S} Младић је вољно казивао све што је знао.{S} Само о две ствари не хтеде реч једну прословит 
о, али није о томе ником причао, јер је знао да је свет махнит и притворан.{S} Сви тако раде, а 
е одсекоше ноге; једва је корачао; није знао како пређе оно неколико корака што га је још делил 
о брзо прозрела у његове тајне.{S} Није знао управо шта да чини, да ли да јој призна оно, што ј 
град Орловац био тако осветљен, да није знао шта је ноћ и мрак, но му је дан био као и ноћ, а н 
оро оздравити — јер свет још ништа није знао од свега онога што се десило између ђенерала и кне 
и већ доста којешта сазнао што пре није знао.</p> <p>— Кад ви тако много знате, онда јамачно мо 
или кратко трајао овај занос, кнез није знао; он се доцније сећао само овога: лежао је полеђушк 
ио Он је био изненађен и збуњен, и није знао шта управо да одговори.</p> <p>— Боже, Мона ала си 
</p> <p>Ађутант се бејаше збунио и није знао шта да <pb n="620" /> почне.{S} Кнез му приђе и с  
ждање.{S} Кнез се прену.{S} Он сам није знао зашто, али ова два тиха звиждања, која као да су с 
> <p>Он није више знао за себе, он није знао за свет око себе, он у том тренутку није могао јас 
 природно и тако просто, да управо није знао како би друкчије и могло бити.{S} За дежурнога ниј 
да умакне даље.</p> <p>Кнез управо није знао од куда му наде тај цвет.{S} Осврте се натраг, нап 
ло непознато; за тога шипарца нико није знао.{S} Свет се зачуђено запиткивао: „Мутимир!{S} Мути 
зноверан страх од нечега, што нико није знао шта је.</p> <p>Тама се поче помаљати из недогледни 
ет прскоше у смех.</p> <p>Кмет већ није знао шта ради, он оберучке удари малена господина по ци 
азузданије страсти.</p> <p>Он није више знао за себе, он није знао за свет око себе, он у том т 
а (као предузимач секао дрва и грађу) и знао их као што зна свој длан, па опет је морао почешће 
 (Павином оду) одлазио се толико пута и знао му сву чељад.</p> <p>Поздравише се.{S} Синђа мигну 
рдисте.{S} Радован је служио у војсци и знао је мало овај ред.{S} Он упита за дежурна официра и 
 цео догађај о Лепши.{S} Те исте вечери знао га је цео Звониград, а сутра и цела Балканија.{S}  
пре и позвао.{S} Наравно, ти ништа ниси знао о томе!{S} Је ли?{S} А погледај жене! — Растислав  
 рече консул увређено.</p> <p>— Шта сам знао чинити!{S} Људи који су били у стању да ме онако б 
угледао нешто ме текну у срце.{S} Нисам знао откуда то, али непрестано ми се слутило нешто на з 
 и чисто се нађох у неприлици.{S} Нисам знао да ли је будан или спава. — Ваша Светлост, прошапу 
ктор зачуђено погледа кнеза. — То нисам знао — рече он — чудећи се, не толико томе обичају руск 
пасних омаљских планина, у којима је он знао тако рећи сваку стазу.</p> <p>Па и поред све те ув 
а то и успех био сјајан.{S} Ниси управо знао шта је лепше: да ли дубина мисли, или лепота и пое 
 често; сад ваља грабити; што је год ко знао од поскочица похита <pb n="211" /> сад да исприча. 
 сам у затвору. </p> <p>И ако је све то знао, пуковник се учини као да га је то јако зачудило.< 
сна заседа.</p> <p>И Враничић је све то знао.{S} Од ноћас њему се у два - три маха јављала та м 
тровних паукова.{S} Али Врбавац није то знао; он је мислио на друго, па је и овим речима придао 
су докази били јасни, Растислав је опет знао колико је ризичан овај његов последњи корак.{S} Ђе 
би их сад овако видео и чуо, а не би их знао, би рекао да су отац и син, па забринути родитељ д 
шу: ка..а. а. ас!</p> <p>Кнежев кочијаш знао је шта то значи.{S} То је била засебна команда.{S} 
тчињених сматрао је као дрскост.</p> <p>Знао је колико вреди новац у свету, с тога је брижљиво  
вашега пашанца.{S} Ви тај случај морате зната...{S} А најпосле, ви сте министар председник; вас 
 кажем шта хоћу.{S} Хоћу, да ми кажете, знате ли за какав онакав отров како рекох.</p> <p>— Па  
могу ја ту учинити.</p> <p>— Кажите ми, знате ли ви какав отров, где лекари не би могли одмах п 
учинио? и шта је то „све“ што велите да знате.</p> <p>— Шта је — прихвати кнез подругљиво — па  
о каква калуђерица.</p> <p>- Чуо сам да знате неку траву од које се лако побацује — поврте он р 
кнеже, господару, реците ми искрено шта знате, шта вам је све наплетено против мене....{S} Код  
ђа Софија срдито, — добро, ви мушки све знате, ви сте непогрешни, вама ни ваша рођена жена не с 
 Отићи ћу, не бој се!{S} Ви све најбоље знате!{S} А ко ће!{S} Само да се једног дана не кајете! 
 <p>- Тако, тако!{S} Ви о томе ништа не знате!..{S} А није вам познат један допис, који је о то 
ево на! мат сте...{S} Их — баш ништа не знате, баш сте глупи, г. Маврикије!</p> <p>Кнез скочи и 
дељно).{S} Па за што да ви професори не знате шта раде ваши рођени ђаци?{S} И како ја то да зна 
 Ја, мој господине!{S} А ви ништа то не знате!</p> <p>Ливреисани слуга полако отвори врата, ста 
а га силом узмете, јадници!{S} Ни то не знате, да се од смрти ништа не отима, да се од ње ништа 
 <p>— Страхота сте радознале, а опет не знате ни шта вам рођени мужеви раде!</p> <p>— На прилик 
воју руку из жениних руку.{S} - Ви жене знате само да слините!{S} Пало јој на памет да плаче за 
исли.</p> <pb n="310" /> <p>— Дакле, ви знате!.. — рече ђенерал Врбавац, а ове му речи излетеше 
ваше смрти остаће тајна за народ.{S} Ви знате како дејствује ваш отров.{S} Стегнуће вас у гуши. 
емате узрока да ма шта прећутите.{S} Ви знате да сте амо дошли за ваше добро и да вам се код ме 
 пуковниче, ви сте паметан човек.{S} Ви знате да се те ствари <pb n="127" /> раде у поверењу.{S 
е, с онаким светом какав је тамо.{S} Ви знате ко тамо долази, милостиви господине!</p> <p>— А н 
 извијања!{S} Јер ја имам уверења да ви знате за тај допис, да сте га читали, да сте га у рукам 
ле опет продужи:</p> <p>— Чуо сам да ви знате многе ствари које нико више не зна.</p> <p>— Неср 
нешто, али то не верујем.{S} Кажу да ви знате некакав сок од кога ваља метути у воду, којом се  
у је то и сувише просто.{S} Она се бави знате само вишом политиком.{S} Пред светом хоће да је с 
{S} Снашла је невидовна беда, ако почем знате шта је то „невидовна беда“ те у мало није страдал 
и то знате.{S} То ви онда, богме, много знате.{S} Више но какав професор медецине, или најбољи  
е није знао.</p> <p>— Кад ви тако много знате, онда јамачно морате знати и то, који је отров на 
ије, само кад вас чује како ви то тачно знате и за најмање истраге по Србији, и шта је где ухва 
е ништа чудно. </p> <p>— Хм! дакле и то знате.{S} То ви онда, богме, много знате.{S} Више но ка 
вари и после попијева отрова.{S} Ви бар знате да он не убија с места.</p> <p>— Дакле нема никак 
нати за узрок?</p> <p>— Држим да га већ знате.{S} Ваш поступак није био случајан; свака ваша ре 
 — Ево, ово су писмени докази, које већ знате — рече он.{S} За тим пружи кнезу малу кутију од ц 
обија на сред улице стрелицу у леђа.{S} Знати да ћеш кроз недељу две побеснити, да ћеш прво про 
 злих намера против мене, њих би морала знати ова жена.{S} А зар би ова анђелска душа могла ика 
 рече кнез вршећи рокаду — Ама да ми је знати шта ви мислите кад остављате да ја вама учиним ов 
 у Звониграду накашљао...{S} И да ми је знати кад ли је пре јавио све то оној својој шиндивили, 
} Али ви, г. Растиславе! ви морате боље знати те ствари, ви сте и сами дипломата.{S} Веома ме и 
и тако много знате, онда јамачно морате знати и то, који је отров најјачи, и има ли отрова тако 
то исто постиже уверавањем да нико неће знати.{S} Кад би могао уверити само да нико никад неће  
аничари.{S} Али откуда све то можете ви знати?</p> <p>- О, милостиви господине, жив човек свашт 
ти из празне радозналости.{S} А ваља ми знати шта је било да бих могао проценити шта може бити. 
ом је овладао страх.{S} Нико није могао знати ради чега се купе ови оружани људи, али већ то шт 
и Растислав сухо.</p> <p>- Бих ли могао знати за узрок?</p> <p>— Држим да га већ знате.{S} Ваш  
ди у једном од ових села, па ћемо одмах знати како је у другима.{S} Хајдемо у село Пирлитор.</p 
е то, што помоћу ових људи једино можеш знати шта ти се плете.{S} На Балкану се спремају крупни 
 мужа исплаћивати за свога Никицу доста знатне суме, само да ствар легне и да јој се дете не ср 
десан, као богат човек, коме су могли и знатне суме понудити, без зебње да ће их задржати за се 
еру међу раденицима, који су прикривали знатне количине барута, у намери да их употребе за буну 
бар стотина усрдних климања главом, све знаци жива одобравања, а случај је хтео да Ратко заврши 
изичке промене узимају се као несумњиви знаци очуване, или изгубљене врлине.{S} Каква бесмислиц 
тва ђенерала, нигде се не опазише какви знаци жаљења.{S} Гомилице света и даље су безбрижно раз 
увану, болесну и рањаву гушу — поуздани знаци дифтерита!{S} Састављен је секцијони протокол, гд 
угог, трећег — сви се буне.{S} По свима знацима као рекло би се да је код госпође било неког тр 
, да они чим било докажу да имају какав значај.{S} Место тога, ти сад тражиш од мене да ја дока 
багателишеш народ и да потцењујеш његов значај.{S} Ништа опасније од тога.{S} Та те заблуда мож 
спреност за час открије обичан смисао и значај каквог предмета, они се тиме задовоље, даље се н 
друго, па је и овим речима придао други значај.{S} Вилице му се стегоше, и да га је ко у тај ма 
а, она није ни мало улазила у политички значај разговора, који је овде чула, она није ни покуша 
некад имао свој дубок и важан друштвени значај.{S} Можда је то било нешто налик на оно што Русо 
лканиско; речи у имену имају свака свој значај, па опет за то име је било чудновато.</p> <pb n= 
ара па до министра свако место има свој значај и своју вредност, ни једно није за презирање и с 
а је то у старини и имало какав озбиљан значај, али сад је постало проста саблазан.</p> <p>— Па 
да, ствар добија веома тежак и обележен значај.{S} Пазите, г. Растиславе, пошли сте низбрдицом, 
дару!{S} Ствар јамачно није ни од каква значаја, али свакојако треба да вам је кажем.</p> <p>-  
данашњим приликама, може бити од некога значаја.{S} Начелник Врбавац хтео је да се обезбеди за  
ио дете, ова околност није имала велика значаја, нити је на њу свраћана особита пажња.{S} Али,  
оја“ — обична је фраза, без икаква даља значаја Она нити је коме што помогла, ни одмогла.{S} Рђ 
 извештај, који је као ствар, од голема значаја и велика поверења, по нарочитом гласоноши посла 
а се разговарамо; ствар је од предсудна значаја.</p> <p>Не отварајући очију, оне нађе њену руку 
кад јављала и по каква ствар од озбиљна значаја.{S} Ту су се по некад могле чути чак и највеће  
милицама, ако је ствар била од општијег значаја.{S} Давао им је савете шта се има предузети сад 
с кнезом!{S} Но то би могло имати неког значаја само онда, кад би кнез и даље остао кнез.</p> < 
.</l> </quote> <p>Овај натпис колико је значајан са своје поетске лепоте, толико је још више ва 
e> <p>На школској згради био је такођер значајан натпис.</p> <quote> <l>Наука је света и велика 
изађе.</p> <p>Врбавац га испрати дугим, значајним погледом, тако, да и начелнику паде у очи, да 
те зауставила.{S} Чувам и сад оно твоје значајно писмо, којим си ми после благодарио.{S} А знаш 
S} Лепша! знаш! — рече госпођа Софија и значајно повуче мужа за руку — Лепша, знаш! — понови он 
орден.</p> <p>Све је ово било и важно и значајно, али начелник орловачки, он сам за себе, предс 
 Стекао је нарочитих заслуга при једном значајном делу, када је Балканија дипломатским путем ус 
ло суђено да наскоро одигра кратку, али значајну улогу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
Звониграда до Јеленика 5 је километара! значи, за сахат прелазим 30 километара!</p> <p>— <forei 
ти си ово добио тек пре двајестак дана: значи, одмах после твога повратка из Париза.{S} Јес, па 
.“</p> <p>— Па шта онда све то треба да значи, г. маркиже? — питао је задивљени барен Жермини.< 
с.{S} Жика није разумевао шта ова ватра значи.{S} Рад је био да не узнемирује свога господара,  
н свим тим, доктор најзад подвикне: шта значи ово увијање и избегавање да се каже истина, кад ј 
a? qu’est-il arrivé?</foreign> (Али шта значи све то?{S} Кажи, шта је то било?) — упита опет го 
ека.{S} Наравно, да бити добар човек не значи бити мекушац и дедак, који се даје варати на свак 
стотину корисних ствари.{S} Добар човек значи уједно и паметан човек.{S} У радњама људским без  
омињемо овде, да град код нас овде увек значи варош.{S} А оно што се у ***обичном говору+++ каж 
у могао досетити, али шта ли му сад ово значи екватор?!{S} Да л ће бити какав човек, или некакв 
дузети сад одмах.</p> <p>„Почетак много значи!{S} Утисци, који се добију одмах с почетка, најду 
S} Овој дружини корен је у народу, а то значи њена је будућност обезбеђена.{S} Људи с високим п 
 си ме преварио.{S} Ох... хо... онда то значи да се овде нешто крије: можда ће нам разјаснити п 
 се рекне „три је сахата ноћи,“ онда то значи од кад се смркло.</note> <note xml:id="SRP18892_N 
евског намесништва.{S} Другим речима то значи: „Знам да сте незадовољни данашњом владавином, ал 
није била дете; она је већ знала шта то значи.{S} Једног дана баба Ката јој саопшти <pb n="53"  
с!</p> <p>Кнежев кочијаш знао је шта то значи.{S} То је била засебна команда.{S} Кад кнез коман 
инама се претресају и тумаче шта ли што значи.</p> <p>Тако је између кнеза и Растислава опет по 
ру у оваком изузетном стању.{S} То опет значи да ја једини вучем и сву одговорност, и пред исто 
ду.{S} Само не знам шта је требао да му значи онај мост!{S} Изгледа да је нарочито зато прављен 
а начисто да долазак Лепшин у њену кућу значи предаја кнезу Мутимиру.</p> <milestone unit="subS 
ити с тим парадама. „Народ!“ Шта та реч значи у устима владара, то бар за нас, њине доглавнике, 
 више никаква тајна, шта је реч „народ“ значила у устима старога кнеза.{S} Јес, „народе, снаго  
 ваше зрело искуство.{S} Па лепо, то би значило да се ја овде силом држим!</p> <p>— Па мислите  
ез командује ту страшну реч, онда је то значило: сад ваља летети, па остало што или не остало.{ 
тавати и обавештавати, а у ствари то ће значити, да га упућују и да му заповедају.</p> <p>— Чов 
 пометено брујање, које је свашта могло значити.{S} Влади и привременом намесништву била је прв 
 знаш с киме је она опет род.{S} Лепша! знаш! — рече госпођа Софија и значајно повуче мужа за р 
и значајно повуче мужа за руку — Лепша, знаш! — понови она још једном.</p> <pb n="375" /> <p>Ра 
екиде Растислава.{S} Он јој се окрете - Знаш шта, Софија, ти би сад могла ићи — рече јој он.</p 
о си био тврдоглав у тој твојој одлуци; знаш и то, колико <pb n="686" /> ме је муке стало да ти 
 поче извињавати:{S} Па молим те!...{S} Знаш како је!...{S} Ти си ми и сама говорила...{S} Разу 
 једно....{S} Зар ни то не знаш?....{S} Знаш!{S} Па кад знаш што не пазиш?...{S} Тако овај коњ  
ести у велику собу, а ти онда улази.{S} Знаш!</p> <p>- Је л што год обећала?... — упита Срећко, 
одлази, немој ми госте узнемиравати.{S} Знаш ти шта говориш!{S} И ти у твоја пијана уста још и  
 скоком.{S} А и што би одуговлачила?{S} Знаш ли, лудо моја, да би их стотину других полетело да 
 — рече мајор Тоша приближив се жени, — знаш да ми стоји ево овде — он се пљесну руком по темен 
смо, којим си ми после благодарио.{S} А знаш ко је мени помагао саветима у тим тешким данима?{S 
<p>- Од куда ти, газда Милоје, ако бога знаш, и ко ти каза нашу лозинку? — питао је Жика зачуђе 
, господине.{S} Похитај синко, ако бога знаш!{S} Јамачно, и сам имаш деце или родбине!{S} Помис 
 мислила да је доле у потоку.{S} Их, да знаш, стрина Синђо, како ме мрзи улазити овде.{S} Ове к 
да узмеш ти за управитеља вароши, па да знаш ко се колико пута у Звониграду накашљао...{S} И да 
ете!</p> <p>— Што ми то говориш?... кад знаш да није! — рече Пава бришући сузе.</p> <p>— Ама ша 
р ни то не знаш?....{S} Знаш!{S} Па кад знаш што не пазиш?...{S} Тако овај коњ дође овде, па ја 
Ја сам човек од дела.{S} Мисли како год знаш, и смисли што год хоћеш, мени само кажи шта ти тре 
Кад си ти њихна посредница, онда ти све знаш, а чича Мирко у полицији постараће се онда, да и н 
д њега, ово су махом његови поклони; не знаш како је нежан и пажљив у тим стварима.{S} Кад прим 
 ижљубише.</p> <p>— Једва једном!{S} Не знаш како се радујем!{S} А видећеш, благосиљаћеш овај д 
/p> <p>Кнез Мутимир устаде.</p> <p>— Не знаш како су ми бљутаве те придике о народној љубави.{S 
ци?{S} И како ја то да знам, а ти да не знаш?{S} Ви нисте никакви професори, никакви, па квит — 
 Тако, бежи твој краљ...{S} Ти ништа не знаш да играш, г. Маврикије.... јао! тако ништа не знаш 
аш, г. Маврикије.... јао! тако ништа не знаш, погледај како си овде дошао под моју артилерију.. 
ао под моју артилерију.... баш ништа не знаш....</p> <p>— Није, Ваша Светлост, да баш ништа не  
и (он је већ поче тикати) ти ваљда и не знаш кад сам те ја први пут видео.{S} То је било у Јеле 
 и не знаш шта је и како је то; ти и не знаш шта је то мушка страна и како пуста жена после заћ 
 Ти ниси смела гледати, па јамачно и не знаш.{S} Али ја заварам, заварам очи, па тек варакнем п 
м.{S} Ти се сад дусаш с тога зашто и не знаш шта је и како је то; ти и не знаш шта је то мушка  
о о овој ствари.</p> <p>— Па ето, ти не знаш ни то да пуковник ради да ме уклони — рече кнез на 
је дело устанак у Херцеговини?{S} Ти не знаш колико им тек ти сам лично имаш да захвалиш што си 
тацима.{S} Какво неваспитање!{S} Ако не знаш ништа паметније, ја имам своје име, па ме зови но  
чисто чудећи се.</p> <p>— Ти јамачно не знаш, господине!{S} Али девојка је ту.</p> <p>Но дежурн 
 после све по једно....{S} Зар ни то не знаш?....{S} Знаш!{S} Па кад знаш што не пазиш?...{S} Т 
е“!{S} Е мој будаче, па ти још ни то не знаш шта све данас има овде да се изврши!“</p> <p>Госпо 
- Немој тако, рођена моја:{S} Па зар не знаш шта је шала, рђо једна, но још и за то да плачеш.{ 
</p> <p>— Еј, џиброња, зар ни то још не знаш ко је Црни?</p> <p>— Што да не знам; знам ја то бо 
.{S} Но Ратко га предусрете:</p> <p>— И знаш ли шта — рече Ратко — она има право.</p> <p>— Како 
стање, кад осетиш своју потпуну немоћ и знаш да не можеш даље, а над тобом стоје са стиснутим п 
зловољна.</p> <p>— Рекао сам, Мона, али знаш ли ти да ми за десетак дан истиче рок великој мени 
 поштење! (кривила се бабетина) и ти ми знаш шта је поштење!...{S} Чуваш поштење у...{S} Ту ти  
} Море, да ти знаш, да <pb n="47" /> ти знаш само!{S} Баба Ката успи лолски устима.{S} Еј, леле 
азала госпођа Цинцар-Станковићка.{S} Ти знаш с киме је она опет род.{S} Лепша! знаш! — рече гос 
вега, па да бежиш са мном у свет.{S} Ти знаш како си био тврдоглав у тој твојој одлуци; знаш и  
 и срамота.{S} Овај се свуд хвали, а ти знаш како је код нашега сиротног света.{S} Код нас баја 
Што ту ваздан тењезгати.{S} Море, да ти знаш, да <pb n="47" /> ти знаш само!{S} Баба Ката успи  
д бегаш...{S} Јадна лудо моја!{S} Да ти знаш само што ја знам...{S} Море, благосиљаћеш ти мене, 
ик после подужа ћутања.</p> <p>— Ако ти знаш какве помоћи, по богу син да си - рече Милоје, а њ 
љиво:</p> <p>— А... а.... а!{S} Тако ти знаш, зликовче!</p> <pb n="308" /> <p>— Кнеже, ја вам з 
два ока и прошапута „хм! тако!{S} То ти знаш!“ За тим се окрете домаћину:</p> <p>— Што, бога ти 
так Мона ућута, после додаде:{S} - Него знаш шта, Лепшо, што јес, јес, за цело сте пишкин деца! 
, није црна, но баш бела и пребела, ако знаш и умеш, а ако не умеш, онда ти нико није крив...</ 
 рече начелник!</p> <p>— Па помажи, ако знаш шта је Бог и шта је нужда голема.</p> <p>— Све до  
Хм!{S} Тако знаш ти, г. Маврикије, тако знаш — у буџак.... у буџак ја како!... стерају људи у б 
им овако — шах краљу!...{S} Хм!{S} Тако знаш ти, г. Маврикије, тако знаш — у буџак.... у буџак  
<p>— Гони, те још како ме гони!{S} И то знаш ко?{S} Ево овај чварак овде.{S} Да се скамениш как 
и махну главом.</p> <p>— Дакле ти нешто знаш? — упита кнез.</p> <p>— Не; не знам ништа, али осе 
а ме разнесе на ножевима..{S} Па ти бар знаш како то бива.{S} Рођеним си очима гледала ужасну с 
кривен.{S} У осталом, ти то јамачно већ знаш, јер по свему видим да си се од некуд дочепао мога 
ругљиво, осврнув се Радовану — и ти баш знаш да је она туна...</p> <p>— Знамо, господине, на на 
мах осети како га проби хладан, самртни зној.</p> <p>У томе тренутку њему се учини тако јасно д 
пала у ватру.{S} Бришући пред огледалом зној с лица, она рече:</p> <p>— Ова нова борба конзерва 
/p> <p>Пава диже мараму и обриса хладан зној с чела.{S} У слепим очима поче је штрецати.</p> <p 
 у јутру устаје из постеље сав окупан у зној с тешким задахом.</p> <p>„Мало по мало отрована жр 
} По лицу га пробиле ситне капље хладна зноја.{S} Жалос га је било погледати.{S} Изгледао је <p 
 по коме бејаху поискакале крупне капље зноја, разбарушен, раскопчан, он је изгледао као прегла 
ст за време седења за столом, и капљице зноја, које су се једва опажале на кнежевом челу.{S} На 
уздисај.{S} Слуге устале те дале коњима зоб, па опет прилегле да дремну док коњи позобају, а по 
ојим снажним зубима жрвњају крупну суху зоб.{S} По где где чује се како коњ фрче у зобницу, или 
Са свију страна чуло се звучно врускање зоби; то коњи својим снажним зубима жрвњају крупну суху 
 су слушче како истреса и савија коњске зобнице, видели су чак и голема шарова како се испрућио 
.{S} По где где чује се како коњ фрче у зобницу, или тако дубоко увуче ваздух да ти личи на теж 
стоји са раширеним рукама и он је виче, зове, моли, он за њом жуди, он је тражи, он је хоће, он 
ија госпођа на један пут се разболе.{S} Зове једног лекара, другог, трећег — сви се буне.{S} По 
езултат: дознао је да се загонетна жена зове Ката, да је опасно створење, способно на свашта.{S 
мало из света Синђа каза Пави за што је зове, наводећи ово:</p> <p>Дошао, вели, некакав Турчин, 
то су после човек и жена; и то се после зове брак, и ту има среће и благослова, и то су после у 
ети другу до себе — он ово своје насиље зове саветовањем) опкољен је војском.{S} Ваш је положај 
 нова имена, и ни једно, па ни децу, не зове више њиним обичним именом.{S} Ова имена од милоште 
да би се удобрио варљивој сенци која се зове „народ,“ вређа и одбија од себе људе, који су ту о 
шаком обухвати нос, показујући докле се зове њокалица.</p> <p>Кнез се једнако смејао.{S} Био је 
ети г. Маврикије.</p> <p>— А да како се зове?{S} Је ли множина <hi>уши</hi>?</p> <p>- Јесте мно 
уже на штету, ругу и одврат.{S} И то се зове мудрост и морал деветнајестог века.</p> <p>— Док с 
ниче.{S} Јесте ли чули за бољку, што се зове гушобоља?{S} Ви учевњаци зовете то некако друкчије 
е што се зове поштено, или ономе што се зове непоштено.{S} Има глупака који држе да је једно по 
е користи хоће ли нагињати ономе што се зове поштено, или ономе што се зове непоштено.{S} Има г 
а је лукав, притворан, свет, оно што се зове јавно мњење, најпосле ће га прозрети.{S} Доћиће тр 
та је у глави господаревој.{S} Можда он зове Паву просто с тога што му се допао онај њен вез на 
моја навика.{S} Ја волем да сваку ствар зовем њеним правим именом.{S} Ја идем ствари увек најкр 
се у ***обичном говору+++ каже град, ми зовемо тврђава, јер је тако правилније.</note> <note xm 
 /> <p>— Кнеже, ја вам забрањујем да ме зовете таким погрдним именима, ви немате никаквих доказ 
у, што се зове гушобоља?{S} Ви учевњаци зовете то некако друкчије.{S} Али то је то.{S} Ја знам  
страшно, ужасно, грозно!{S} И ви се још зовете свештено лице и јамачно ћете тражити да вас цели 
, господине мој!{S} Не волем да ме тако зовеш, па квит.{S} Шта ту има чудно!{S} И где си ти то  
ротив Црног дигли потеру?</p> <p>- Ето, зови кмета Тодорику, па питај њега.</p> <p>Овај што пит 
ен, подмети, синко, камен под точак, па зови кога од друштва да ти помогне.</p> <p>Тек тада јед 
шта паметније, ја имам своје име, па ме зови но имену.{S} То грмаљско: „жено!“ просто нећу више 
ике.</p> <pb n="532" /> <p>- Стојане! - зовну полако глас из чамца. </p> <p>- Напред!{S} Само п 
n xml:lang="de">Schaukelstuhl</foreign> зову ***је +++Немци+++.</note> <note xml:id="SRP18892_N 
ана, поп... поп... поп Шиља.{S} Тако га зову.{S} Оно му то није име, молим покорно, али га тако 
овизор, али, опет, њега некако друкчије зову... јес, оно је г. цртало.{S} А они седи, мали, ено 
лизам је без либералности, а они што се зову конзервативци, извршили би највеће промене и рефор 
то није име, молим покорно, али га тако зову!{S} А овај овде ово је поп Ристо из Заглавића.{S}  
п Бумбар из Преклада....{S} И њега тако зову, а не личи, молим покорно, не личи ни мало на бумб 
 високи, оно је господин... како га оно зову?....{S} Оно и он је, молим покорно, провизор, али, 
виђају само код оних баба што их обично зову вештицама; друга, на против, млада, развијена и ве 
ладам; не тражим од вас услуге да ме на зор држите.{S} Ако цео народ хоће другу династију, ево, 
ушена и стегнута, да сам једва могао на зор по мало дисати.{S} Шта је било даље ја не знам; сва 
заменио тихи плач.{S} Плакали су обоје; зора их је затекла изнурене, измучене исплакане, а једн 
 и викало највише.</p> <p>Кад је румена зора прошетала у јутру крај Орловца, видела је како се  
S} Дигнуто је седам села и чим се укаже зора, и сам ћу се кренути.{S} Милоја и жандарма повешћу 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Зора је рудила; ћарлијао је тих поветарац; прве пролећн 
one unit="subSection" /> <p>Још од ране зоре у кнежевом двору све је било на ногама.{S} Спреман 
стане на стручак љиљана, и ту до румене зоре извија својим меким, свиленим гласом најлепше и на 
е било — рече Ратко — пили и банчили до зоре и правили сто комедија, ето шта је било.{S} Просто 
анама, где се пило, певало и банчило до зоре, „све у здравље светла господара.“</p> <p>Те знаме 
 па да се одмах свршује посао, пошто до зоре мора бити све на нокту.</p> <p>Тодорика пробуди сл 
овором обична весела друштва, остају до зоре.{S} Међутим уз јело и пиће они најживље претресају 
о било чисто црно спрам светлих зракова зориних, небо је изгледало као огромна, до бела усијана 
а онда попридигли би се и упрли на друм зорне погледе своје.{S} Чинило се као да нешто изгледај 
ним, подругљивим, лудачким осмехом, узе зорно гледати како крв из расечене ивице полако слизи,  
 појединим предметима, и гледао их тако зорно, као да је хтео да их прогута погледом.</p> <p>Ка 
је на липи.{S} Махом су ћутали.{S} Пред зору отпочеше тих разговор.{S} Рачунали су колико имају 
, његови доцни доласци, кад се тек пред зору враћао блед, изможден, с искривљеним цртама на лиц 
о да ту остане, и она је остала до пред зору.{S} До два часа по поноћи сипали су прекори; после 
ислав се растао од кнеза Мутимира тек у зору.{S} Судбина ђенерала Врбавца била је већ решена.</ 
 и синоћ.{S} Барон се вратио кући тек у зору, с тога је сад и спавао као заклан и ако је већ би 
будите ми ви сведок да смо још јутрос у зору ја и ви били заједно на отменоме скупу честитке <h 
 веселе омладине, где, раздрагани меким зракама месечевим, тихо певуше какву љубавну песмицу, и 
пуном сјају грејао земљу својим хладним зракама; Дунав се беласао у даљини, и баш с те стране Ж 
он је ту растао и крепчао, под умереним зракама блага сунца балканиска, под росним капљама плод 
 вину, то исто сунце гаси своје пламене зраке и у крви нашој, сипа своју јару у жиле наше, зажи 
осу на све стране своје меке посребрене зраке и обасја како непрегледне равни, што се шире лево 
ниско за западном обзорју и његове косе зраке већ су слабије осветљавале пусту улицу.{S} У оном 
 зеленило било чисто црно спрам светлих зракова зориних, небо је изгледало као огромна, до бела 
душне просторије, играјући се на топлом зраку, — да све то: животиње, биље, цела природа, све п 
азвано код Каје дугим гледањем у сјајну зраку? — или је Каја можда то намерно учинила, слутећи  
 облака, и његови непостојани и сумњиви зраци давали су овим горостасним урвинама још дирљивији 
 мушица, раздраганих на топлим сунчаним зрацима, весело су се витлале око прозора <pb n="472" / 
летњи ваздух, помешан с топлим сунчаним зрацима пунио је голему одају.</p> <p>госпођа Мона дрем 
али су на крову, очекујући први сунчеви зрачак.</p> <p>Лепша набаци добро мараму на главу и пођ 
у.{S} Њен поглед био се занео за једним зрачком који се беше пробио кроз цвеће, пао кнезу на ле 
Боже, шта ми би!“</p> <p>— Боже, Лепшо, зрела жена, а овамо говориш као каква десетогодишња шип 
{S} Кад сам ја дошао, ствар је већ била зрела.{S} Они су хтели, само да га протерају.{S} Лудори 
ед собом, да она мора сад имати владара зрела и мудра човека, а не може чекати док једно дете п 
епа ружица у ђул-башћи, као но ти једра зрела јабука на витој гранчици, така си, бива, ти.{S} К 
ати на <pb n="329" /> престолу владаоца зрела и пуна искуства.{S} Том разлогу ти си био жртвова 
ди.</p> <p>По годинама то је била таман зрела жена, али веома добро очувана и младолика.{S} Њен 
ст треба с тога, што сматрају да су сад зреле прилике за извршење њиних заветних жеља, за повра 
 сад тек управо почињу развијати његове зреле, мушке особине.{S} Човек је звер!{S} Укротитељи < 
так година, а за жене узимају им обично зреле девојке од 18 до 20 година, па док син не порасте 
о и матори; чини им се да су онда и они зрели људи.{S} Ма како да је био млад, цигло после десе 
it="subSection" /> <p>Сретамо се са већ зрелим човеком и државником.{S} Изашао је на глас доста 
приврженост, ваша голема мудрост и ваше зрело искуство.{S} Па лепо, то би значило да се ја овде 
че она живо.{S} Зрео човек!{S} Јадна му зрелост његова, деветнајеста година, најлуђе доба!{S} П 
ене припреме за свечано полагање испита зрелости, којим је млади кнез требао да заврши своје мл 
немој тако говорити — рече она живо.{S} Зрео човек!{S} Јадна му зрелост његова, деветнајеста го 
 <pb n="395" /> <p>— Зар је он дете?{S} Зрео човек, близу 20 година — примети Растислав немарно 
е устави.{S} Апсолутан владалац, кад је зрео човек и у пуној снази и власти, он и не да да се г 
и чине читава чуда.{S} Доцније, већ као зрео човек, наишао сам на један опис који ме је подсети 
{S} Речи су крилате; оне су као пушчано зрно; једном избачено, оне се више не могу зауставити н 
А у паклу је зубе надио,</l> <l>И сваки зуб је оштра секира,</l> <l>Педаљ дугачка, шаку широка; 
ка већ сва била крвава од удараца преко зуба...</p> <p>— Па јесте.{S} Шта ме бијете!...{S} То ц 
ђе лака дрхтавица.{S} Он грчевито стеже зубе и рече промуклим гласом:</p> <p>— Именујте ми тако 
чела смук се савио,</l> <l>А у паклу је зубе надио,</l> <l>И сваки зуб је оштра секира,</l> <l> 
мисао, као и бесан пас, има своје оштре зубе; и кад их она ком год забије у срце — та се рана п 
ндура и да утекне - рече Растислав кроз зубе.</p> <p>- Тако!{S} А није ту погинуо никакав човек 
 <p>— Шта јој фали? — промуца кнез кроз зубе, а уз образе му букнуше пламенови од гнева. — Шта  
огледа оштро, набра веђе и процеди кроз зубе: „Полако!{S} Где је хоџа?“</p> <p>Срећко јој очима 
p>— Ту је код кнеза — рече Радован кроз зубе, а очи му се почеше наливати крвљу.</p> <p>— Јес,  
{S} Они, каже, и вилице људима умећу, и зубе ти нове усаде и стаклено ти око наместе, и што год 
чке речи.{S} Час су опет давали кнезу у зубе неку бакрену жицу, од које су један крај везивали  
бије црно жуту, скоро пепељаву боју.{S} Зуби се прво почну клатити, па после један по један ост 
и Лепшиној бејаху исписали његови ситни зуби и усијане усне.</p> <p>— Јао тешко мени! — рече Ле 
сваком удару Јела осети како јој клопну зуби.{S} Она је била у будном заносу.</p> <pb n="62" /> 
 у стању да растргне Мутимира у комаде, зубима да га растргне и шакама да се насрче његове крви 
ао бесан, и још с врата повика шкрипећи зубима: „Ћут’, стрвино, ћут’ главу ћу ти разбити.“</p>  
о врускање зоби; то коњи својим снажним зубима жрвњају крупну суху зоб.{S} По где где чује се к 
 цмокне, кнез махну руком и туцну га по зубима.</p> <p>— Ух, ух, ух — узвикну ћелави господин,  
>- Кад је не би дао! — Радован шкргутну зубима — Ја бих таква кнеза, убио; убио бих га... убио  
 око прозора <pb n="472" /> и задовољно зузукале бирајући где ће пасти, час хлад, час топал зид 
ан.</p> <p>— Да видимо је ли ово турски зулум - викну Боја.</p> <p>Доктор плану.{S} Он викну ст 
амо ли човек!</p> <pb n="37" /> <p>— А! и кокошка мисли, велите; а мислите ли и ви као кокошка  
>— Наравно, господару, наравно! држава! и то млада држава, којој још цела будућност стоји тек п 
смо самците — рече Пава.</p> <p>— Ћути! и ако смо; још боље! — прихвати Синђа.</p> <pb n="229"  
о.{S} Кад су остали викали „ура, живео! и она је неколико пута у себи поновила „ура, живео!“ „ж 
аврикије...</p> <p>— Ех...е!...{S} Виц! и ви правите виц, г. Маврикије.{S} Али није добар ваш в 
је намера била да убију и њега (Милоја) и Зликовца, и то с тога да би добили обећану уцену.{S}  
Поштење! поштење! (кривила се бабетина) и ти ми знаш шта је поштење!...{S} Чуваш поштење у...{S 
ива, сичан, татула, велебиље (беладона) и много што шта друго.</p> <p>„Као јаки отрови, који, у 
!{S} Е, мој пашо (Они су били пашенози) и моја дипломација и твоја полиција да се сакрију пред  
ама (као предузимач секао дрва и грађу) и знао их као што зна свој длан, па опет је морао почеш 
ијих, давнашњи државници, саветници..., и какав је то грех.{S} Турска је наша сузеренка; султан 
код народа потпоре, одушевљења и т. д., и т. д...</p> <p>Кнез ућута, а дворана се поче разлегат 
н домаћин био сад да их <hi>казни</hi>, и ко зна докле би их тако ударао, да голотрбом арслану  
чито бити у новчаној <hi>оскудици</hi>, и кризи.{S} Ту ће онда од министарског доброг расположе 
је био у дослуху са <hi>Зликовцем</hi>, и да су они први пуцади на жандарме, а он, тек кад је в 
само он, но „сваки балканиски родољуб“, и да то није само просто мишљење и уверење, већ политич 
есник не сме данас ни у чем претерати“, и г. намесник заиста није ни у чему претерао.</p> <p>По 
 месеца изузео плату унапред „а конто“, и он је тако поступно одуживао тај дуг, кубурећи непрес 
на глас-као жена „веома на свом месту“, и бар у извесним вишим круговима њено пријатељство и ње 
е јаком три.{S} Мона зна све шта треба, и она ће све, свршити.{S} Лепша само нека се умије и ма 
год хоћеш, мени само кажи шта ти треба, и ако жив човек може то учинити, ја ћу учинити.</p> <p> 
ва су, обући се треба, крвљосати треба, и све се то Кати бије о главу, а фрајла само да седи, д 
аслужио благодарност целог нашег клуба, и ја ћу колико данас предложити да те бирамо <pb n="454 
астислав предлаже.{S} Ствар није рђава, и неће бити од штете, да се кнез још чвршће привеже, ал 
правитељка данас обожава г. Растислава, и његова начела, и његовога пашанца, и све што се његов 
ве речи кнежеве увредиле су Растислава, и он је одмах дао и видљива знака својој срдњи. <pb n=" 
ако се полако помаљаш из сива заборава, и како постајеш све јаснија и живља, и како је одмах ве 
ће се јавити и поднети писмо од царева, и онда ће скупштина примити њега, а кнез Мутимир опрост 
у и у души.{S} Осећао је да се загрева, и у том стању било му је добро.{S} Глава му је била вед 
зове брак, и ту има среће и благослова, и то су после у вашим очима отмени људи, угледни чиновн 
е дошао г. министар унутрашњих послова, и да би радо говорио с г. доктором.</p> <p>Кнез цикну:< 
о му из руке већ натегнуту чашу отрова, и, место благодарности, кнезу је сад прва брига да одаг 
ких речи и сплетака, новости и гласова, и што је која имала више од тога еспапа, у толико јој ј 
ода.{S} Дошао је још око 7 и по часова, и одмах је узео ходати.{S} Прво је ходао по свом кабине 
и, то је да набавите потребна средства, и да нам објасните њихову примену.{S} Отров и поступак  
ун Црнојевић и сам члан овога братства, и као човек, који је одрастао у републици, и сам је по  
же и други рукав од огртача, навуче га, и стаде пред огледало, да га закопча.{S} Руке су јој др 
рила!{S} Нареди се најстрожија истрага, и госпођа Ловимук морала би бесповратно пропасти, да се 
е заповести примати непосредно од њега, и то само од њега.</p> <p>Заповедио је да му се растреб 
 узе га опет за руку, припи се уз њега, и, гледајући му у очи, рече:</p> <p>— Чујеш, Рале, тебе 
ањ ако би ви, не знам из којих разлога, и коме на корист, сматрали да је ваша дужност да се дет 
 потеру, сви потрче да виде погинулога, и људи из разних села помешаше се и згомилаше.{S} А кад 
сумњиве околности — сети се свега тога, и у тај мах осети како га проби хладан, самртни зној.</ 
о на себи вечито будно око свога друга, и то га је дражило.</p> <p>Све то заоштравало је борбу  
њива, опет шумарак, опет шарена ливада, и тако све даље и даље, докле ти год око допире.{S} Овд 
— Та да, за медведа, управо за медведа, и није ништа друго да медвед, рече пуковник.</p> <p>Ућу 
ољшању пасмине код наших коња и говеда, и у нарочитим заводима држимо добре атове, пастуве и би 
ет расте, и опет се развлачи и прекида, и тако крв непрестано капље, а ђенерал гледа то с осмех 
удоар и наједан пут она занеми од чуда, и, крајње задивљена, заустави се на прагу од будоара.</ 
 прозор, који му стоји управо иза леђа, и гони га сваки час да се осврне на ту страну, јер му о 
ампу, која хвата по 100 драма петролеа, и сав тај петролеј изгоре за једну ноћ, те сија и трепе 
де рећи нешто оштро; но опет се уздржа, и, пошто је мало поћутао, он покуша да и сам окрене ств 
 опет целим телом шине је студена језа, и њени румени образи побледе као крпа.</p> <p>Њене су д 
 ђенералове дубоко су утицале на кнеза, и он га је слушао, скоро не дишући.{S} Ђенерал продужи. 
орено и формално ислеђење против кнеза, и друштвени тужитељ тражио је смртну казну.{S} Но тужит 
једно нешто ћућориле.</p> <p>Момчадија, и посебице, и по два-три у гомилицама, долазили су и зв 
ива, да је узбере; ружа мирише и опија, и што год се назвало иксаном не море проћи крај ње а да 
елников вели да је то тајна штампарија, и онда мора бити онако како он каже.{S} А за Швабу вели 
 је више мотрио на сељаке но на Милоја, и њему се учини као да су сељаци са свим умирени и разу 
е процепише на јужној половини обзорја, и, као огромна завеса, коју савија некаква моћна невидљ 
 радости и диже Перуна у своја наручја, и сад га први пут загледа у лице.{S} Перун отвори очи и 
н је ишао у гомилици момака и девојака, и баш у тај мах вијаше једну девојку да јој отме цвет.{ 
ас јављао, а час опет губио иза облака, и његови непостојани и сумњиви зраци давали су овим гор 
из згомиланих црних и покретних облака, и, као огромно заљуљано кандило, просу на све стране св 
ост, да је овај обичај остао од Турака, и да се до сада готово свуда већ изгубио — рече доктор  
е си, једино на основу онаких података, и смео узети на се, да учиниш оно с Врбавцем, што си уч 
ли су се јављати профили других лутака, и лутака који су окруживали младог <pb n="29" /> кнеза, 
 би узео другога; узео би свога човека, и њега би опет имао ко служити.{S} Разлика је само у то 
 је човек.{S} Ја сам хтео убити човека, и ја сам крив...</p> <p>Ђенерал се загрцну, поћута, па  
азнао целу ствар.{S} Срамота је велика, и ја сам још синоћ, наредио да јутрос рано све буде гот 
нску што им се јавила као црна прилика, и представила се као мушко, с тога пошљу да је доведу.{ 
, плаћа израђивање ваших рођених слика, и старате се да на место кнежеве слике свуда дође ваша. 
 заповеђено да хвали младога избраника, и ако га није ни чула ни знала.{S} И она је морала саве 
арство остало је без способних радника, и та се штета опажа у државним пословима.{S} Суревњив з 
ска посла.{S} Против главног сарадника, и душе целог овог предузећа, подигнута је тужба и он ће 
воре тако уверење дужност је начелника, и они то могу постићи својим вешто смишљеним извештајим 
{S} Хоће жена и да има кнеза милосника, и опет сва чаршија да јој виче: „Ох како је то поштена  
грађен без његовога питања и пристанка, и на тај начин навлаче га да уништи устав и да изврши д 
ити метком из пушке.{S} У тренутку ока, и баш у оном моменту кад га Жика понова хтеде ухватити  
на три млада човека изађоше из шумарка, и, пошто су добро натукли шешире на очи, брао се изгуби 
 се угнездила у носу два огромна паука, и туна разапела своје мреже, као што је то случај код м 
е и погледа — то је била Перунова рука, и та рука била је топла и полако се тресла.</p> <p>„Жив 
а слаба, немоћна, и можда и издајничка, и да њему ипак нема ништа боље од његових старих <pb n= 
са је у буквик из ког је планула пушка, и над којим се још вио прамен беличаста дима.{S} Но то  
и мртвога кнеза.{S} Слика је била мала, и ђенерал место носа откиде целу главу, па то парче хар 
способан да удари отворено на ђенерала, и онда би Растислав ту свршио.{S} Не само што би изгуби 
" /> <p>— Ох, мајко моја, уздахну Јела, и обриса сузу, која се беше почела скупљати на њеној ду 
 смеха.{S} Љубавна је страст прекипела, и они су обоје сретни и задовољни, нити се више сећају  
{S} Док су била на окупу само 2—3 села, и свако се село држало одвојено онда туђин није лако мо 
ару!{S} Дигнуто је у потеру седам села, и око нас је на далеко разапета мрежа од живих људи.{S} 
обожава г. Растислава, и његова начела, и његовога пашанца, и све што се његовим назвало.</p> < 
авно, још много пре но што се и родила, и у том далеком, заборављеном животу као да је било веш 
ина, мајска ноћ разви своја црна крила, и тихо, полако, нечујно, спусти се над овај узбуркани г 
ити бих ја напољу ма с ким то говорила, и ма од кога то слушала.{S} О тој ствари ја говорим сам 
.{S} Преплашени гости поскачу од стола, и онако мало ћефлеисани, не схватајући јасно шта се то  
ка за непријатеља династије и престола, и гони га до уништења.{S} На такво поступање првога мин 
гла главу, вако би полако поносно ишла, и како би с висине гледала на своје другарице и пућила  
ч по реч, каза хоџи ради чега је дошла, и она и ова девојка.</p> <p>Хоџа упита шта јој је та де 
ве осећаје младога, бујнога частољубља, и да изазове осећаје презирања, гнушања и мржње спрам ч 
гове црте, управо потпуно га преставља, и што је дуже гледао, сличност му је бивала све већа.</ 
а, и како постајеш све јаснија и живља, и како је одмах ведрије на души, чим се осети анђелска  
 не да му да размахне како ваља рукама, и он осећа како полако тоне у топлу, љигаву крв.</p> <m 
.{S} Покушам да мрднем ногама и рукама, и да покренем тело, али ни једно не могадох учинити.{S} 
 буктао, распаљен сладострасним жељама, и ствар је морала поћи својим обичним током.{S} Било је 
толом два младића, с упаљеним цигарама, и нешто се живо, али тихо разговарали.</p> <p>У томе на 
ћи кроз сумрачак вез на њеним рукавима, и запиткујући је нешто о томе.</p> <pb n="247" /> <mile 
 право да мислимо о државним пословима, и да ценимо шта ваља, а шта не ваља.{S} Јес, јес, госпо 
пуковник толико интересовао о отровима, и како бих иначе ја дошла до части, да овако говорим с  
 за које „и <pb n="388" /> пред људима, и пред Богом, и пред историјом“ носи одговорност он, г. 
е ноћи, велимо, у свима околним селима, и с ове и с оне стране планине, владала је нека чудна ж 
м чоханим чакширама, приђе овим колима, и, ударајући штапом по камену, који се десио ту на путу 
ља власт, он је покоран у тим стварима, и шта више, донекле чак сматра то за част.{S} У Хрватск 
жљиво неговао добре односе с официрима, и старао се да се на војску увек може са поуздањем осло 
а доктору, час на појединим предметима, и гледао их тако зорно, као да је хтео да их прогута по 
тант се наскоро појави међу гардистима, и њина млада, добродушна лица засветлише се наивном рад 
девојку, све се то одуговлачи месецима, и он за све то време ћути, не говори ни речи, и све то  
моћ и сунце, које већ нагиње заранцима, и хладан ветрић, који је мало час почео дувати, и загре 
старе тековине предака новим добитцима, и како на послетку Балканија мора напредовати „докле је 
 гледати на ствар својим рођеним очима, и онда ћете видети да те књиге не уздижу мене, но вашу  
о и јасно васкрсло је пред њеним очима, и она се питала, сва претрнула од страха: „Је ли могуће 
рв <pb n="522" /> из два заслужна дома, и пламен династичке распре није од тога ни мало смањен. 
елу.</p> <p>Она бејаше устала е дивана, и, сва збуњена, покушаваше да поправи своју хаљину.</p> 
лука....</p> <p>Он је донесе до дивана, и спусти је, па јој онда разапе и притиште обадве руке. 
аслан у Повратници још у очи тога дана, и он се доиста постарао да „обели образ.“ Ручак је био  
 одиста провео у земљи две недеље дана, и да је за тим у присуству друштвених изасланика откопа 
з је остао на путу још читавих 20 лана, и за све то време није било ни једног дана кад Растисла 
алена славуја, стане на стручак љиљана, и ту до румене зоре извија својим меким, свиленим гласо 
 да му стане на нос, или на крај усана, и одатле да му честита „добро јутро“, а уједно да га јо 
.{S} Код вас је сан и јава још смешана, и ви још не можете да издвојите једно од другог.{S} Вам 
 одбио своју „срећу“ која му је нуђена, и с тога је морао бити истеран из академије и чак одагн 
ајсветије право, које она има као жена, и у које, по женским појмовима, нико не сме дирнути.</p 
без многих украса, али укусно скројена, и јесења јопна од вишњева плиша.{S} На глави је имала в 
грабећи само да извали што више камена, и да га узме оданде где се најлакше вади, порушила је с 
ују тек поступно и после много времена, и да дејствују тако да никоме и не пада на ум да је то  
оште свима укућанима надене нова имена, и ни једно, па ни децу, не зове више њиним обичним имен 
 читава покољења нових богаља, кретена, и наказа, који само руже род људски, а целом друштву сл 
иједну врлину, то је и чедна и поштена, и у сваком погледу узорита жена али опет за то пет мину 
знамените речи:</p> <p>„Те нека се зна, и нека с колена на колено слава наша оде и до најдаљих  
 непознатим људима како и он нешто зна, и ако није онако писмен као онај први, он се умеша у ра 
 Среја, који служи већ преко 25 година, и многе ствари зна боље но који ти драго писар, а и људ 
 то стоји готово...{S} Бог да има сина, и он би се с газда Бојом опријатељио.</p> <p>У томе мех 
о; само ја питам тебе, је ли то истина, и ако је истина, онда какав си ми ти муж, (Јес, г. Раст 
 за њих.</p> <pb n="101" /> <p>„Истина, и код нас има данас пуно отрова који дејствује полако,  
ан паук!{S} Зар ниси видео? — рече она, и пође очима тражити паука.{S} Док су услужни момци бри 
ред и поштовање спрам постојећи закона, и да се више него икада клоне од свега што би могло осл 
вора.</p> <p>— Тошо! — продера се Мона, и што год може лупи о патос својом малом, округластом н 
n="450" /> <p>- Доста већ! — рече Мона, и узев Лепшу под руку поведе је напред.</p> <p>Кнез Мут 
ерала ни сама глава не би била сигурна, и он би, по свој прилици, морао бежати из земље.{S} Так 
: — Довде ми је, ето, цела ствар јасна, и да је догађај овде завршен, ја не би био ни у каквој  
ране, скочи и сам у кола, седе с десна, и викну кочијашу: ка..а. а. ас!</p> <p>Кнежев кочијаш з 
слушај твоју тетку, па да будеш срећна, и ти... и сви твоји.</p> <p>Јела опет дубоко уздахну, с 
вери како је нова влада слаба, немоћна, и можда и издајничка, и да њему ипак нема ништа боље од 
х родитеља да спреме тај акт спаривања, и он је често, као један од светих обреда, вршен у само 
х година, услед чича Степиног мировања, и овај се крај био стишао.{S} Но сад све је опет пошло  
лканије, ради неких војничких извиђања, и за то имао примати неке дневнице, то је мајор Тоша са 
нез крене на ноћне авантуре и тумарања, и то цигло с једним ађутантом. — Какво безумље! — Заре  
 њено бунило се против таквог схватања, и она би у том тренутку била готова да истрчи на раскрс 
 корист данашњега <pb n="499" /> стања, и да све ове младе људе увуче у своју сферу и свој дело 
S} Женскадија верује у твоја прорицања, и то ће помоћи - тако је ћата завршио свој говор.{S} Хо 
мео да отрпи највеће увреде и понижења, и да их крије дубоко у души, само ако је то потребно ра 
ни неће подносити никаква тешка гоњења, и где год дођу у додир с влашћу, биће им власт наклоњен 
на сахата доживели тако тешка искушења, и Перуну, а нарочито Жики, паде на ум да ту у близини о 
чки дом куда их је одвела она женскиња, и да њу пронађе, ухвати и испита по чијем је упуству ра 
 поче окретати и онај низ везаних коња, и онај плот за који су коњи били везани, и она школска  
риска.{S} Коњаник одјури даље као муња, и последњи редови света видоше га где сави улицом, која 
ели, довезао је, између осталог еспапа, и тријестак буради с разним ексерима.{S} Но после се до 
 кад их браца Мика наређа поред дувара, и заповеди им да сви гледају у мачка, што лежи горе на  
b n="175" /> свога љубљенога господара, и љубљени господар био је доиста најсвечаније примљен.< 
 понови госпођа јасно и одсечно — пара, и то поприлично пара, најмање око 100 дуката.{S} Истина 
нуто је седам села и чим се укаже зора, и сам ћу се кренути.{S} Милоја и жандарма повешћу са со 
ендану даде на „презент“ госпођа Митра, и све му се чини као да му неко иза леђа шапуће: „А, ло 
 ево тај исти човек долази за министра, и то још долази у друштву с људима који ни по годинама, 
рт кнежева затекла као војног министра, и коме је било суђено да наскоро одигра кратку, али зна 
ао онај који је затворио врата изнутра, и како је у опште све то могуће?! -— чудио се Жермини,  
 је уједно био и чувар државног печата, и председник касационог суда, као што је то још раније  
 само учврстило положај новог кабинета, и Кугић, место да изгуби, баш би тиме добио милост кнеж 
некад је бивало да Лепша долази срдита, и још с врата удара у плач и прекоре.{S} Кнез је дочеку 
е призивала к себи тврдоглава ађутанта, и очински га саветовали, испитивали, па и кушали — али  
тно, уверавајући је да има доста места, и показујући седиште руком.</p> <p>Кола кретоше.{S} Кне 
ако цео дан, они су прешли доста места, и ако је пут био тежак.{S} Огромна омаљска планина у гл 
рте стакленце и истресе га себи у уста, и у два велика гутљаја попи кобну течност, а стакло бац 
човеком; он ће ти засести на сред пута, и ти га не можеш трајно ни обићи, ни уклонити; ма како  
ци бистре воде не види апсолутно ништа, и ми би се заклели свим на свету, да ту ништа и нема, а 
јес, тако млеле и моја Балканска Браћа, и врло добро чине што тако мисле, и тако и јесте као шт 
еци девојци ето ту је и ту твоја срећа, и то ће бити доста.{S} Женскадија верује у твоја прориц 
 они ће тако уверити Перуна Црнојевића, и он ће на њин позив неизоставно доћи.</p> <p>Ратко је  
им капетанима да пазе на таква младића, и ко га први нађе, да јави одмах.{S} Издата је строга н 
итости навода онога загонетног младића, и све је нађено онако како је он рекао.{S} Улица, кућа, 
у тему-што но реч: усео на свог коњића, и сад га је тешко било скренути с пута којим се једном  
е затезао око вратова попадалих вочића, и све им више заметао главе назад.{S} Сад се већ чуло н 
 ове издајничке покрете конзервативаца, и, ако бог да здравља, он ће их једног дана похватати н 
је спуштена над телом генерала Врбавца, и сад чека повесника да на њу стане, и достојно описавш 
а држати <pb n="646" /> јужнога правца, и то им је био сав путовођа.</p> <p>Црнојевић је ишао н 
ла да убију и њега (Милоја) и Зликовца, и то с тога да би добили обећану уцену.{S} Жандарм тврд 
кнежево име, Паву прође нека дрхтавица, и што се то име чешће помињало, Пава је све више дрхтал 
ацима хитала преко звониградских улица, и незнајући још посигурно, да под појасом већ носи плод 
Ралека Јовкин, позната сеоска пијаница, и како дође, он одмах начини ларму да сви у њега поглед 
о још у напред да се посети Повратница, и тај излет одређен је за данас.</p> <milestone unit="s 
ше оним сјајним очима сеоских лепотица, и оним руменим образима и белим гроцима што се беле као 
а, и његова начела, и његовога пашанца, и све што се његовим назвало.</p> <p>А има и других раз 
S} Обично су добре воље и нежнија срца, и ретко кад да ће у тај мах учинити коме какво зло, што 
е богу хвала нема. — А мој је пут прав, и правилан, и законит — ја не дам да се квари законити  
већ сав буђав, али што је главно - жив, и тога истог дана до мрака већ се повратио толико да је 
штвених изасланика откопан и нађен жив, и ако јако опао.{S} За све то време на гробу је чувала  
из првога позива, то су и сеоски биров, и сеоски пољак, и све што се могло на то употребити, ра 
ио и нагнао га да сам испије тај отров, и сад, на један пут, тај исти ђенерал Врбавац осећа нео 
а све то!?{S} Вама треба сигуран отров, и ја вам га нудим.{S} Ако хоћете, узмите.{S} Нећете ли, 
!</p> <p>Замириса проливена људска крв, и дах буне, преврата и грађанског рата, као нека тајанс 
одредили; обележен је свачији делокруг, и односи власти сасвим су јасни — примети Растислав.</p 
аљало најкраћим путем вратити се назад, и измирити се с мишљу да је и <pb n="645" /> овај покуш 
одби, он изви руку, стукну корак назад, и, подижући у вис обадве руке, рече опоро и одлучно.</p 
јно, спусти се над овај узбуркани град, и убрзо га застре са свију страна својим провидљивим, ц 
Ордена тада још није било, као ово сад, и тек си овде онде из ретка могао видети по какав стран 
трави.</p> <p>Међу тим Жика узе доглед, и кроз један пропланак баци поглед на оближње брдо и у  
је лето и јаке жеге да једу и сладолед, и да пију лимунаду.{S} Пред ноћ дође или <pb n="411" /> 
шили су се да је потера измакла напред, и да су они сад већ позади потерина ланца.</p> <p>Међу  
в ове речи, Перун одважно крочи напред, и Жики не остаде ништа друго, но да и сам пође за њим.{ 
устављао овде онде, излазио пред народ, и, после кратка љубазна разговора, кретао се даље.{S} П 
имену, јер шта су најпосле наше свадбе, и све оне свечаности, које се том приликом врше?</p> <p 
д мундира, одведе га у други угао собе, и шапатом му продужи говорити:</p> <pb n="615" /> <p>—  
кати сабља, имаћу златну јаку и рукаве, и све златна дугмета.</p> <p>— Добро, добро, сине!{S} А 
прам <pb n="515" /> вас, г. Растиславе, и ако се растајемо.{S} Јес, ја вам ево искрено кажем да 
осле се опреми, покупи дукате из траве, и погледајући на ону страну куда Жика замаче, пође за д 
о ове загонетне декламације ђенералове, и тек сад при крају једва разабра да је ђенерал ово гов 
<pb n="22" /> и пред потомством за све, и за добро као и за зло, што би се могло догодити.{S} Б 
, да ја знам све, да имам у рукама све, и да вам одрицања ништа неће помоћи.</p> <p>— Добро, ре 
ће слати министру.{S} Они мотре на све, и штогод опазе подозриво, по дужности јављају министру. 
 мах мисли на сто ствари, мисли на све, и да баш с тога не зна ни шта мисли, ни шта осећа.{S} О 
ај свет за тебе ништа, само је она све, и кад њу имаш онда имаш све, и кад би те ко упитао о же 
и да промакне и да са собом однесе све, и ону срећу, која на један пут као да беше слетела с је 
е она све, и кад њу имаш онда имаш све, и кад би те ко упитао о жељама <pb n="673" /> твојим, т 
ега звера.{S} Бесан лав пада пред ноге, и, као кротко псетанце, лиже ти обућу, само да избегне  
га један једини осећај: да бежи одавде, и то да бежи што пре, што брже и што даље.{S} Крвава гл 
ао да беше слетела с једне лепе звезде, и ону страховиту жудњу, која тако топло разгрева груди, 
ос, па ништа ти красније.{S} Они, каже, и вилице људима умећу, и зубе ти нове усаде и стаклено  
 људи.{S} Та се мрежа непрестано стеже, и ми ћемо у њој до мрака бити похватани.{S} Још би могл 
кну г. доктора, рече му да седне ближе, и узе га у шали <pb n="142" /> испитивати, да ли доруча 
 јурио је непрестано све ближе и ближе, и све у ковитлац.</p> <p>На један пут из овога облака у 
отина других начина да се њиме послуже, и да га злоупотребе приватним путем.{S} Каква дрскост!{ 
и и непомирљиви противници његове лозе, и да он у њима никад неће наћи искрених саветника и при 
S} Просто присуство њено опијало га је, и он је тада био неспособан за сваки други рад, за свак 
ће изаћи пред народ, показати се ко је, и сав ће народ за њом поћи, као за законитом царицом.{S 
стима, доктор и Синђа изађоше из одаје, и не јавив се кнезу, који у тај мах стајаше с Павом кра 
 Растиславу.{S} Ја умирем, а он остаје, и то ће ти бити први доглавник.{S} Вреди да ти о њему р 
>Она два младића дочепаше се ове алеје, и, кријући се од кестена до кестена, пођоше полако на в 
осити целу болту своје љубавне поезије, и ту си могао чути подскочица, које од учевних људи још 
ању, увек носио на пут плоскицу ракије, и заструг папуле (гњечена пасуља) Црнојевић је носио у  
ад тек и настаје оно што је најчудније, и што ме до лудила доводи — рече г. маркиз, а за тим на 
у вино и даду га госту.{S} Гост попије, и не само што у тај мах не осећа никакве болове но, на  
да ће кнеза Мутимира отуђити од Русије, и истиснути из Балканије руски уплив, ако им ове велеси 
 је то у кући његова најближег комшије, и ма да је закон ту строг, обичај је опет јачи од закон 
 себи да држи закопане све мисли своје, и као из закључана ковчега да вади кад му што затреба.< 
 више.</p> <p>Затим је узео реч Милоје, и, по ранијем споразуму, испричао сељацима читаву измиш 
екар.{S} Те ствари, како што дејствује, и какав је сок од које траве, то би требали да знаду ап 
, показао је све уговорене тајне знаке, и никакве сумње није могло бити да је Милоја друштво по 
, уморно се спусти и мету главу у шаке, и не свраћајући више пажњу на доктора.</p> <p>Бојећи се 
сти, друге саветнике, друге поверенике, и ви ћете скупо платити своје рођене погрешке, што нист 
/> послова спасти на окружне начелнике, и како они буду вршили те послове, тако ће ићи цела држ 
ио изашао у шетњу, да су убице побегле, и још се не зна ко су.</p> <p>Било је још и ваздан друг 
Врбавцу и намесништву, откуда је, веле, и потекла мисао о промени политичка правца и удаљавању  
еће ништа да нам кажу.{S} Чућете, веле, и то је све...</p> <p>Сељак застаде за тренутак са свој 
жала док је могла; сад’ нема више силе, и ко први уграби, тај развлачи и односи и то је право!“ 
 од Мутимира.{S} Али сузе су је гушиле, и њен плач брзо пређе у гласно јецање.</p> <p>Са сузама 
ођаком, с човеком, који га толико воле, и који је тако вољан да га обаспе својим владалачким ми 
раћа, и врло добро чине што тако мисле, и тако и јесте као што они мисле.</p> <p>Лепша узе хода 
>Али Синђа је говорила све даље и даље, и Пави је постајало пред очима све јасније и јасније.{S 
вор, који је по каткад прелазио и даље, и даље.</p> <p>....{S}И зар бих ја теби зло желела!{S}  
е ни чему не чуди.</p> <p>Ишли су даље, и што су дубље залазили у гробље, оно је све више оживљ 
е, овде лежи онесвешћен поглавар земље, и то онесвешћен вашом кривицом.{S} Претио сам ако ми се 
 се власти јавља, а где затреба, богме, и да се вегне. — „Боље је и десет невиних да буде везан 
м случајем новац није ухваћен на време, и сад нико не зна где је.</p> <p>Тако је у главноме гла 
м га она извади, кнез јурне да га узме, и она га одмах стрпа у џеп.{S} У једном таком покушају, 
азио, односио блато кући парио се њиме, и, вели, да му је помагало.</p> <p>Онај несносни „мирис 
ића пријатељима у Балканији, и то коме, и какве су ствари поименце долазиле? јесу ли пријатељи  
стио у сред ове пусте, непроходне шуме, и то он, стари пријатељ и многогодишња присталица куће  
ен за кнеза; греде су биле престругане, и млади кнез Мутимир сруши се у провалију....</p> <p>Ка 
оји су понекад личили на читаве романе, и његово подозрење све је већма расло.</p> <p>Околина к 
е речи чуше се у исти мах с две стране, и као да су их изговарала два човека; а у исто доба кне 
на Црнојевића рашчуло се на све стране, и сад је у свачијим устима — тако заврши сељак своје ин 
а, и сад чека повесника да на њу стане, и достојно описавши његова дела преда потомцима заједно 
 је нешто неодољиво вукло да ту остане, и она је остала до пред зору.{S} До два часа по поноћи  
 да су дружинске страже већ размештене, и пре 2 часа по поноћи нико не може изаћи жив из овога  
 не знам!...{S} Но те молим, господине, и живим те богом кумим, скидај ме с ове ватре — пуштајт 
ора,</p> <p>— Јеси ли жењен, господине, и имаш ли деце? — упита Боја гласно.</p> <p>— То те се  
авере?{S} Један члан ове тајне дружине, и то је било у Милиновцу, приликом твога путовања.{S} П 
ља.{S} Они су ти симпатисали из даљине, и не знајући те лично.{S} Твоји богати столови, твоје с 
едмет, пролазећи од општих на приватне, и од приватних на опште послове, два пашанца још су дуг 
во и критиковао своје синоћње понашање, и како је тада био добар, благ, нежан и како би јој тад 
немају ни трунке времена за дангубљење, и одмах позва кмета да иду општинској судници, да ту чу 
у коме ти благодари за некакво спасење, и шта ти ја знам, и нуди ти преседништво?</p> <p>Растис 
треба три и по минута док промени коње, и то се обично понавља свака два часа.</p> <p>Доктор зи 
ијим личностима из конзервативне групе, и питан сам шта знам о њиним везама с Црнојевићима.{S}  
 опасност од њега, она је просула паре, и он је убијен...{S} Ко то каже?{S} Није истина да сам  
еска у врелим пустињама пешчане Сахаре, и ко на владалачкој благодарности зида дом свој, ствара 
 великаша око себе, њих привезуј за се, и кад имаш њих, онда имаш све.“ И ако је био прост, ваш 
вати Јелу под руку, притиште је уза се, и тихо јој прошапута: „Ништа се не бој — ја сам уза те; 
ен да се и сам кнез зачуди, искашља се, и у своје оправдање рече да је јамачно био жедан, а ниј 
на случајност.{S} Кнез Мутимир наже се, и, љубећи Лепшу, узе јој тепати како би она могла бити  
усти, њих је опет нестало, изгубиле се, и она управо не зна шта је хтела рећи.{S} Ускључала крв 
аустрискога цара, од кога сте, вели се, и тражили „очинске савете,“ били одсудно противни у мин 
е у огледалу и иначе била је, сећам се, и слика г. Кугића.</p> <p>— Па како је у опште та ствар 
 мере биле <pb n="672" /> су предузете, и Зликовац је „сузбијен натраг“.</p> <p>„Настојавање вл 
p> <p>Лепша га одмери од главе до нете, и пошто га је тако за један тренутак гледала, она климн 
 као неки прекор.{S} То су опасне црте, и ако кнез тако пође тешко да ће се дотерати далеко — м 
шњим приликама; то је снага која расте, и ако ће она бити против нас, онда јој треба још сад ст 
упи и приљуби руци, и капља опет расте, и опет се развлачи и прекида, и тако крв непрестано кап 
>Јес, ви имате право.{S} То тако јесте, и то тако бива, али то не мора тако бити, нити је памет 
и нове усаде и стаклено ти око наместе, и што год хоћеш!</p> <p>Док је Петрија овако ђаволила,  
еће.{S} Што ја могу рећи онако у опште, и што вреди за све наше људе, то је да је сваком богом  
 дрветима узбурла у њима и јело и пиће, и вино их на један пут ухвати, па како је кога стизало, 
рвативци прости агенти Црнојевића куће, и ако се сад међу тим агентима опажа нека живост, неко  
да се не сме ни пошто одмицати од куће, и да нема друге помоћи но да идем сам по кола.</p> <p>Н 
ада било жао његове старе очинске куће, и оне дебеле, криве јабуке у башти, на коју се пре тако 
о да само наговести кнезу његове грехе, и презадужени и грешни кнез мора бити мек, попустљив и  
ћућориле.</p> <p>Момчадија, и посебице, и по два-три у гомилицама, долазили су и звали је да „о 
х Лепшин био је Мутимира управо у лице, и то га је заносило и опијало.{S} Он је осећао лупање њ 
 читав пожар.{S} Дуж целе главне улице, и с једне и с друге стране, биле су понамештане катрања 
 сред мозга.{S} Жики заплака само срце, и он у том очајном тренутку не сети се ничега пречег —  
ти гласније, после је говорио све јаче, и на послетку његове речи пређоше у праву вику.{S} Срећ 
срце јаче бије, да му крв бујније тече, и као оно после крепка, опојна напитка, он је падао у с 
пробуди.{S} То је, господине пуковниче, и Ката вам нема ништа више да каже.{S} Сад изберите: хо 
 збиља, не имаде више куражи да пориче, и он покорно признаде! — Јес, женим се.</p> <p>Лепша га 
ужу и Ратку — Право вели, да је сироче, и да за њега нико не мари.</p> <p>— Е, право вели!{S} Њ 
ко јако, да стакло на слици одмах пуче, и повика загушљиво: „Ево, овај је срећан!“</p> <pb n="3 
то.{S} Узбудио је против себе великаше, и они су га сломили, а „народ“ та „снага његова“ није м 
 други значај.{S} Вилице му се стегоше, и да га је ко у тај мах ословио, он не би могао реч про 
 се да овај не исприча још вешто лепше, и примети му:</p> <p>— Добро би било, г. начелниче, да  
} Осећао сам по дуванском диму да пуше, и као кроз какав дебео зид чинило ми се да чујем где ша 
 сад пошто је убијен.{S} А и то је лаж, и то је притворство пред светином.{S} Добро је нека глу 
 си моје сунце, то је све) — рече кнез, и узев Кају под руку поведе је у собу осталим гостима.< 
то не!{S} Ако хоћете и два — рече кнез, и доиста именова једнога Немца и једнога Француза.</p>  
шљао шта да ради.</p> <p>Устаде и кнез, и пође по соби крупним корацима, лупајући срдито ногама 
говор у коме је махом говорио сам кнез, и то час правећи примедбе за игру, час продужујући свој 
оље познавао класичку историју но кнез, и јасно је видео како су неке поставке кнежеве нетачне, 
лих пролећних пољубаца, који, рекао би, и саме мртве загрева и позива их да устану из хладних г 
, узе писмо у руке, диже га према себи, и, на један пут, он стаде дрхтати, писмо му испаде из р 
не, али га је клупа нешто вукла к себи, и он је обадва пута понова седао на њу.{S} Најпосле реш 
није достојан“ — мислила је она у себи, и окренув се нагло прозору, трудила се да се заклони од 
тлост, која се разливала по целој соби, и давала јој изглед капеле, у којој је он изгледао као  
а да расте, да се развија, да се слави, и она и њени владаоци.</p> <p>— Да збиља, кад смо већ н 
 дана по лицу му искоче грдни лишајеви, и то неће нигде на другом месту, но само по лицу, по но 
утра за ово писмо могу сазнати и други, и онда је све доцкан.{S} Дакле, ако си рад да се спасав 
ослали, и баци га на сто; вишек извади, и претећи њим рече: — Море, нека се они добро чувају да 
{S} Помаче се мало у лево да боље види, и угледа велики фењер, који је просипао светлост на обл 
 ноге да се, богу хвала, ништа не види, и морал је спасен.{S} Пре неколико година десио се овај 
ном?{S} То су све млади, даровити људи, и свакако ће будућност бити њина.{S} Они се јављају под 
 жудњу, која тако топло разгрева груди, и ону наду, ону тако нејасну, али тако слатку, тако неи 
дном руком брзо намаче мараму на груди, и узе се закопчавати, а другу диже према младом човеку, 
 ударајући се кришом песницама у груди, и шапућући: „куку мени, куку, куку мени!“</p> <mileston 
ло посла, рече пуковник својој госпођи, и упути се у кабинет за рад.{S} Момак потрча пред њим с 
преко пањева, пада, устаје и опет бежи, и опет пада, а за њом пуцају; куршуми јој звижде око <p 
 да појми: где се управо ово он налази, и да ли му ваља куд год ићи или остати где је?{S} Час м 
 су начелник и министар стојали у вези, и тако је могао бити ухваћен цео њин разговор.</p> <p>О 
ек изгубио би се чим пође сто корачаји, и без големих јада не би могао никако ни изаћи из ове п 
о знате и за најмање истраге по Србији, и шта је где ухваћено, и шта је ко на испиту рекао, и с 
 од Црнојевића пријатељима у Балканији, и то коме, и какве су ствари поименце долазиле? јесу ли 
арапе, као што носе сељаци у Балканији, и црвени, уштављени опанци.{S} Око паса шарен вунени ку 
шта мислим, бар овде где смо сви своји, и где се немам чега бојати!{S} Па што је то страшно тол 
и.</p> <p>И ако целе ноћи нису спавали, и ако су пуна три сахата путовали без одморка, по најго 
о тако тужно, да се Лепша чисто сажали, и она га обасу пољупцима, али му на његов захтев слику  
ежати.{S} Сви ће рећи — бежали, бежали, и кад су већ пали на нос, браћа стигла и ухватила!...{S 
тара посла.{S} Ноћас су опет барлијали, и опет му придигли на картама преко три хиљаде дуката — 
за тим узе хлеб, што му бејаху послали, и баци га на сто; вишек извади, и претећи њим рече: — М 
рају крајева изађе да су и мање видели, и непотпуније ствар схватили, но спорији а упорни мисли 
ез га упита, да ли он збиља тако млели, и је ли то баш његово истинско уверење, на што доктор о 
с трећег спрата. — Мртвоме нису судили, и тако му је породица добила пенсију.{S} Но како је мај 
момци и многи сељаци бејаху прискочили, и по Ралеки су сипали ударци са свију страна.{S} Беше п 
 да је најнесретније створење на земљи, и то обоје осећала је у један исти мах.{S} Готова је би 
} Он ослушну боље, после прилеже земљи, и сад је већ јасно могао разабрати пуп човечији глас, к 
колину, да све потчињавају својој вољи, и ту здрави и читави људи раде после као лутке на дроту 
 устаде један од ове двојице, приђе ми, и чистим француским језиком и одабраним изразима даде м 
 послу, често се налази у пољу, у шуми, и кад се тако момчић и девојка нађу у једном од тих при 
 онај плот за који су коњи били везани, и она школска зграда коју је заграђивао овај плот, — је 
" /> <p>На ходнику, на великој дворани, и на свима собама у којима су до мало час били гости Вр 
{S} Би ти оно што би сутра било и мени, и другој, и трећој, и свакој, која би се нашла у слично 
адају у занос, врше се читаве саблазни, и то све бива јавно на очима света, па и самих родитеља 
 свету, коме сте и ви чим год обавезни, и коме и ви дугујете какву благодарност.{S} То се несум 
а Јелу, дохвати је оберучке по средини, и, као оно кобац пиле, понесе је преко собе.</p> <p>Ово 
блици се већ зна који су у тој дружини, и ја те могу уверити да то коло младих људи тече све ви 
е и ослушну.{S} Пас је лајао у близини, и сад удвоји лавеж, јамачно осетив шушкање у густишу, г 
Та му се ствар допадала онако у целини, и он у појединости није хтео ни улазити.</p> <p>Начелни 
ним зракама; Дунав се беласао у даљини, и баш с те стране Жики се учини, као да чу неко дозивањ 
е није десио несрећни случај у планини, и да чича Милоје није побегао, они би још ноћас стигли  
писи су били и разнолики и многобројни, и то не само за дан, но их је било спремљених и за ноћ, 
 самој јој се чинило чудно што то трпи, и како може то трпети.</p> <p>То јест та јој се мисао ј 
му давали да се плете у државне ствари, и можемо рећи да смо га ту прилично били дотерали у ред 
ле, упамти ово.{S} У целој овој ствари, и за све време од кад се она залегла у мојој глави, ни  
ве до сад једнако мислио о овој ствари, и то упорно мислио, и непристрасно и хладно судио.{S} О 
ношћу час о једној час о другој ствари, и то тако, да му се човек често морао од срца смејати.< 
зану сласт у самом говору о тој ствари, и у атмосфери која се ту ствара.{S} Као оно у причама и 
у, други ће му дати у много већој мери, и он ће дићи руке од вас, одагнаће вас, узеће друге лич 
к може мирно спавати, докле год ја, ти, и наше друштво стојимо на челу власти, као бедеми његов 
 ветрић, који је мало час почео дувати, и загрејаност за време седења за столом, и капљице зној 
 дах — све то већ га је почело опијати, и он је хтео само у две-три речи да чује у чему је та „ 
уку мени!{S} И ко ће се за вас заузети, и ко ће ми вас нејаке погледати кад изгубите родитеља с 
ђене љубави није имала ни драма памети, и да се поводила само по срцу.</p> <p>— Ох, ала смо ти  
интереси.{S} А овде ће тако нешто бити, и ја се бојим да ваши искази не послуже као повод гоњењ 
тога на ту страну треба особито пазити, и тај утицај сачувати у своју корист.</p> <p>Друго, ста 
зе; купљено је све што се могло купити, и успех је постигнут.{S} На месец дана после повратка с 
 крваво убиство немогуће било прикрити, и што би крваво убиство пробудило у светини веће симпат 
м.“ Враничић је морао нешто одговорити, и то га сасвим поврати.</p> <p>И ако целе ноћи нису спа 
с друма, спусти сукњу, престане плести, и са својим овцама стоји мирно крај пута, гледа заједно 
девојаштва вршене су читаве свечаности, и акт, кад девојка постаје жена, кад се оспобљава да бу 
ао да покаже и своје личне способности, и своју умешност и своју поузданост.{S} То је било мишљ 
 због династије и ради њене сигурности, и врши сав овај притисак.{S} На тај начин, место да је  
b n="173" /> свет није хтео то ни чути, и ни пошто није дао да се ова „света бара“ затрпава.</p 
шибу.{S} Просто на просто морамо утећи, и мој је савет да се одмах изда наредба за полазак.</p> 
 казао? — опет упита дежурни, муцајући, и пође по соби крупним, немирним корацима.</p> <p>— Вид 
“ На он је већ и јео и пио у овој кући, и ти толико пута!{S} А ако се ствар тиче ове вечери, он 
ао човек, који је одрастао у републици, и сам је по убеђењу републиканац. — А то је најбољи пре 
Црнојевић примакао балканиској граници, и да је сва прилика да ће вребати згоду да упадне у Бал 
{S} Ви сте данас сви окружни начелници, и колико вајде може бити од вас нашој странци, то ће по 
у народа.{S} То су учинили моји претци, и у томе је главна заслуга династије Косанића.</p> <p>Ђ 
а друга се опет прикупи и приљуби руци, и капља опет расте, и опет се развлачи и прекида, и так 
цијом; нови министар биће у њиној руци, и како они са својим извештајима из унутрашњости буду с 
рате знати и то, који је отров најјачи, и има ли отрова тако јака, да би од њега морала црћи и  
ло два ребра стајала читава на ртењачи, и то ми је била још једина успомена од мојих негдашњих  
а све то време ћути, не говори ни речи, и све то крије од ње као змија ноге!{S} То неповерење с 
ристи; Заре не хтеде више рећи ни речи, и на све разлоге он је само понављао: „Изречена је запо 
опет полако удали, не говорећи ни речи, и не дижући поглед.</p> <p>Кнез загледа у сахат.{S} Бил 
у.</p> <p>Откуда сад да му падне у очи, и за што му баш она привуче сву пажњу, тешко је рећи; д 
ва атмосвера око ње, да јој пиљи у очи, и да је обасипа пољупцима.{S} И Мутимир је сасвим озбиљ 
а <pb n="696" /> питању отворено у очи, и да реши одмах оно, што се неминовно једном већ мора р 
а погледа, млади доктор гипко прискочи, и пун страхопоштовања стаде по војнички пред намесника  
пробала.{S} И сад она хоће мене да учи, и она зна боље шта ваља, а шта неваља!{S} Гад смрдљиви! 
се надала да ће он појмити њен положај, и да ће је оставити на миру, ако је доиста поштен човек 
кла, оно је онако.{S} То слободно знај, и промисли мало о томе!{S} Што год ви више не дате, дру 
м опасном ровењу морао се учинити крај, и то је учињено...</p> <p>Јадна жена, не дишући, бленул 
ати целу пространу дворану: и намештај, и размештај, и све.</p> <p>— О, па ви сте се овде госпо 
трану дворану: и намештај, и размештај, и све.</p> <p>— О, па ви сте се овде господски наместил 
оно што би сутра било и мени, и другој, и трећој, и свакој, која би се нашла у сличној прилици. 
у очи, њену руку још је држао у својој, и ова старачка рука сад се на један пут загреја и узе с 
ње.</p> <p>— Ко ли је сад то, боже мој, и где ли је онај сметењак да прво човека пријави — рече 
 сутра било и мени, и другој, и трећој, и свакој, која би се нашла у сличној прилици.{S} И шта  
, то су и сеоски биров, и сеоски пољак, и све што се могло на то употребити, разаслати да иду о 
и на отрове који дејствују кроз стомак, и отрове <pb n="103" /> који дејствују кроз крв, унети  
у, закучи панталоне за некакав суварак, и стане га дрека тако да се чуло чак на улици пред кона 
 човек и жена; и то се после зове брак, и ту има среће и благослова, и то су после у вашим очим 
еле поћи, још застану за који тренутак, и кад већ падне сумрак, онда се гости почну разилазити. 
 чекала је гомила тај свечани тренутак, и кад га никако не би, она се поче разилазити.</p> <p>У 
ису могли.</p> <p>Не испуштајући точак, и ако је видео да га не може зауставити, газда је остра 
свима средствима“ — рече ми овај човек, и ја сам ову реченицу нарочито упамтио, пошто ми је она 
а Бојина, старији Радован, Анђин човек, и млађи Грујица, још нежењено, угледно момче, а са њима 
 друштва; разговори добише други облик, и, чудно је рећи, постадоше учтивији и образнији.{S} По 
ки, а како, на прилику, немачки радник, и извео је закључак, како је Балканац мекушац и неиздрж 
алолетни Мутимир законити је наследник, и он ће за 2 сата бити прокламован за кнеза.{S} Према т 
ска Помпадура.{S} Али он је био војник, и за то је био Наполеон, али не први, но трећи.</p> <p> 
сити свету колача“... „прота, начелник, и они би“..</p> <pb n="262" /> <p>Овде Боја прекиде док 
} И ако је овде био и окружни начелник, и капетан, доктор се обрати месном среском писару, млад 
 били наишли на бистар планински поток, и ту учине конак.{S} Жика насече папради и између две к 
вана, спустио огроман, гадан, црн паук, и пао би право у његову шољу, да га она није гурнула.</ 
и за некакво спасење, и шта ти ја знам, и нуди ти преседништво?</p> <p>Растислав побледи у лицу 
злога да ма што прећуткујем или кријем, и држим да нисам погрешио.</p> <p>— Пхи!{S} Ко зна да л 
 завршује страсним, заносним миловањем, и тек после тога Мутимир постаје човек с којим можеш пр 
ској пограничној вароши с руским царем, и он се крене на тај пут.{S} Уз пут су га свуд дочекива 
ра развијати непрекидно једним правцем, и што морају признавати све владе — јес, <pb n="691" /> 
ђе у касарни са својим претпостављеним, и, најпосле, његови дугови, где је она, мати, често мор 
га окружавају, који су сваки час с њим, и око њега, који му дају савете и упутства, који му ста 
ђено. — Где је кнез - додаде он за тим, и као човек који нема ништа на души, а уверен је у свој 
 и да је најсретнија девојка под небом, и да је најнесретније створење на земљи, и то обоје осе 
сретне са својим пашанцем, Растиславом, и чисто се сударише.</p> <p>— Е, е, куда си ти тако наг 
ред рину на Лепшу, с неописаном снагом, и с бруталношћу слепе, неодољиве страсти, дохвати је пр 
b n="388" /> пред људима, и пред Богом, и пред историјом“ носи одговорност он, г. Растислав, ко 
долазио у <pb n="635" /> блуднички дом, и на пређашње приче накачене су нове.{S} Каквих ти глас 
 шта ми је! — рече Растислав с досадом, и штедљиво изви своју руку из женине и мало се одмаче.  
били у ближим односима с његовим дедом, и с многима је проговорио доста пријатних речи.</p> <p> 
ћност Растислављева утицаја над кнезом, и држао је да кнез просто не сме одрећи послушност Раст 
доћи у додир с покрајинским начелником, и у неколико га посветити у своје послове, наравно криј 
ав је био кнежев састанак с начелником, и, колико се сећамо, међу њима нија се ништа десило што 
ати — рече кнез с подругљивим осмејком, и, клањајући се лако штуче у другу собу.</p> <p>Ратисла 
но погледав господина само једним оком, и то пола затвореним, продужујући своје љушкања са зату 
дине дана ишао с једним ушиљеним брком, и како је смешан, чисто разрок изгледао с тим једним бр 
 изволте, рече јој он оштрим нагласком, и, ушав у собу, показа јој руком врата...</p> <mileston 
 је све више и више; она се маши руком, и, ох ужас!... то је крв!.. она је рањена!...{S} Али и  
 живо и оштро, два три пут махну руком, и млађи ађутант журно некуд отрча.</p> <p>Не потраја ду 
 загрејаност за време седења за столом, и капљице зноја, које су се једва опажале на кнежевом ч 
 ону сјајну булументу, што лети друмом, и на један пут, поплашена, окрену леђа, напну реп и уте 
еш живот и живот ће те запојити мржњом, и ти ћеш мрзети.{S} Мрзи! мрзи јуначки, мрзи свето и не 
<pb n="270" /> одговор, да је за путом, и мора полазити још ове вечери, а ствар је веома важна, 
зговору, промиче гомилица за гомилицом, и све се стиче у широку кантарску улицу.{S} Пред Малим  
аво спусти је на укусан, свилени диван, и прошапута:</p> <p>„Ту смо!{S} После додаде! „сад се м 
 нема. — А мој је пут прав, и правилан, и законит — ја не дам да се квари законити ред наследст 
и обрти, те је један кнез био протеран, и династија Косанића оборена у корист династије Црнојев 
S} Писар Срећко упаде у собу као бесан, и још с врата повика шкрипећи зубима: „Ћут’, стрвино, ћ 
на ноћ.{S} Мутимир јој је био одвратан, и у исти мах опет је осећала <pb n="701" /> да га никад 
абаве новаца.{S} Кнез је сад пунолетан, и сад би ствар већ лакше ишла но пре.{S} Он има приватн 
да ће кнез у 18. години бити пунолетан, и да нас од тога дана дели још само неколико месеци.</p 
аво стоји, да је чак и њин пад могућан, и то у најкраћем року.</p> <p>— Та не може кнез тако бр 
на владу, то је њин рок таман одслужен, и сад би као имао ред да дође на Црнојевића.</p> <pb n= 
вански живот у Балканији јако развијен, и ма да није никаква реткост видети по каванама и пивни 
реба уверити да је ударац већ спремљен, и да Црнојевић сад очекује само згодну прилику, па да о 
ренеразио Он је био изненађен и збуњен, и није знао шта управо да одговори.</p> <p>— Боже, Мона 
ићу у зиду, који је још стајао отворен, и покупи из њега све ђенералове хартије, управо целу та 
>! (Каква срамота) рече млади господин, и пође полако преко собе, па онда на један пут плану.</ 
једва дође к себи и овај вајни домаћин, и једва се сад тек сети тога, што је одавна знао, али у 
чким удружењима.{S} Донесите тај закон, и ова ће дружина сутра постати јавна.{S} Али и ако су ч 
рцу, ту одлучује прост политички рачун, и владар је дужан да савије руке око оне особе, коју ис 
то му заповеди онај који га је успавао, и то траје за све време заноса.{S} Исти је Турчин прича 
 ухваћено, и шта је ко на испиту рекао, и све!{S} Заиста карактеристично!</p> <p>— Тиче ме се,  
у био необично дебео, храпав, промукао, и што је ђенерал више говорио, глас му је бивао све сла 
 њено шарено цвеће и ведро, плаво небо, и миле песме веселих тица....{S} Ту је познао прве слас 
а завириш; остави то - рече Лепша живо, и, узимајући Мутимиру кутију из руку, она га у шали уда 
лавом убилца — рече ђенерал подругљиво, и узе ходати по соби.</p> <p>— Кнез плану:</p> <p>— Заи 
рече он у шили, али као мало заједљиво, и притиште је одозго.</p> <p>Јела је покушала да се отм 
аном полицајцу управо је све подозриво, и он у свачему нађе повода да превије табак и отпочне и 
ар до преврата, онда знај и упамти ово, и ево ти се кунем часним крстом да ћу овако од речи до  
о да огласи по вашару његово присуство, и да му доводи муштерију.</p> <p>Долазиле су махом жене 
им те, није, није — рече госпођа благо, и опет му приђе, опет га ухвати за руку, опет му узе гл 
 али непрекидно омицала су се низ брдо, и померала се све ниже и ниже, потискујући полако и газ 
 у башти, на коју се пре тако радо пео, и ту, међу њеним сплетеним гранама по читаве часове сед 
екаквим колима.{S} Кола су јурила брзо, и, по лаком гибању, бих рекао да су била фијакер.{S} На 
инета, где је овај у вече обично радио, и јако закуца.</p> <p>— Унутра — викну ђенерал.</p> <p> 
слио о овој ствари, и то упорно мислио, и непристрасно и хладно судио.{S} Он је решавао ово јед 
доиста срдио.{S} Он је ходао и говорио, и што је више говорио, све се више срдио.{S} Изгледало  
ачно оно што сам вам мало час саопштио, и, ако је по вољи, ја бих вам о томе дао неке податке.< 
робничке ограде.{S} Сад су ишли полако, и црна прилика морала се сваки час окретати да прошапућ 
 пажњом, потврђујући да је све то тако, и да он по себи зна како је то тешко кад човек мора вод 
ашњих <pb n="137" /> послова, г. Ратко, и лекар кнежев, у то доба први медецински ауторитет у З 
 козу, неко на вола.{S} Министар Ратко, и поред избуљених очију, личио је на слепога миша.{S} Н 
<p>Ђенерал је сад говорио кивно; јетко, и тако брзо и задувано да га је већ тешко било разумети 
оваки гнусни злочини — рече кнез јетко, и јурну напред.{S} У проласку он дочепа Растислава за р 
ивано је до појаса, па се ту застајало, и место природе, као што рекох, долазио је глупи листић 
ећ беше примакао својој мети, још мало, и он би већ поднео чашу кнезу са свим под нос, да га у  
стоко скочи...{S} Она скочи тако нагло, и с таквом снагом, да се млади господин сустури и добро 
 ови сељаци однети о њему сумњу у село, и натурити му узастопце какву потеру.</p> <p>Враничић ј 
ичној животињи.{S} Колико би боље било, и за вас и за више народе, кад би се задовољили оним шт 
светло и радосно, тако неисказано мило, и драго и срцу слатко.{S} И сад као да мину крај њене д 
воје паре — све то вечито ме је бунило, и ја сам се вазда старао да одагнам те мисли и да не ми 
а ме нека неодољива снага да дођем амо, и ја сам одмах наредио да се преже.{S} Можда с моје стр 
ви познајемо, с којима се често виђамо, и за које посигурно знамо да нису ни такви крволоци, ни 
уди сви смо наши, сви се у главу знамо, и од нас велика зијана не може бити.{S} Али свет је вел 
 извирујемо испод јоргана да га видимо, и све се смејемо.</p> <p>Ратко се још не беше опоравио  
оја је пошто-по то хтела да чита писмо, и између Мутимира, који то ни пошто није давао.</p> <p> 
, изнемогао, сломљен телесно и душевно, и на скоро за тим отпутује с породицом у једно страно к 
<p>— О.. о.. о..! — рече Врбавац кивно, и јурну даље као човек, који је једва задржао у себи те 
Вала баш тако! — потврди Лешна одсудно, и ја ти то могу потврдити са стотину необоривих доказа. 
еби, жено? — рече Растислав изненађено, и затури главу назад да боље погледа своју жену, која с 
уге — све је било весело и расположено, и то не тек онако весело, но ако хоћеш да ти скаче с вр 
 изрази добро, зло, поштено, непоштено, и као што човеку стоји до воље да воле бело или црно од 
траге по Србији, и шта је где ухваћено, и шта је ко на испиту рекао, и све!{S} Заиста карактери 
има жену, погледа је чудно разрогачено, и пошто је тако дуго гледао, он се полако измаче, одсту 
 ту у ђенералову собу са свим случајно, и ту је стајала одавно, нити је ђенерал икад свраћао па 
S} Све отмјен свет, благодарим покорно, и све дошло добровољно, од срца, да поздрави господара, 
н пут, али црна прилика поврте у десно, и заиђе међу гробове и гробничке ограде.{S} Сад су ишли 
знају шта је добро и за државу корисно, и као год што су то вршили јуче, кад им је то и заповед 
хитај синко, ако бога знаш!{S} Јамачно, и сам имаш деце или родбине!{S} Помисли каква грдна сра 
е тако, реците господи да је све добро, и да ће се Њ. Височанство за сахат два пробудити....{S} 
</p> <p>Јес, њој изађе пред очи све то, и она се после свега тога питала:</p> <p>- Па зар је с  
ево понашање изгледало му је чудновато, и он га је посматрао.</p> <pb n="618" /> <p>— Од кад см 
ја мушко, а стара мајка је женско; ето, и ти си мушко, (Ратко помилова дете, које се узе отимат 
даше.</p> <p>Држећи се оберучке за сто, и климајући главом час на једну час на другу страну, Ра 
образиљу.{S} Он је сео на крвав престо, и та страшна слика и сад му се по чешће привиђа.{S} Њу  
ицају својих фигура изговарао по нешто, и то махом би понављао једне исте речи, као што се то п 
а Степа био је недавно у Бечу по еспап, и том приликом, како се вели, довезао је, између остало 
у Русији то се сматра као обична ствар, и то тако сматра баш прост свет, који највише полаже на 
му сметао ја, фактички кнез и господар, и јуначки ђенерал прибегао је врло простом средству да  
вац и по трећи пут понови реч господар, и то с нагласком.</p> <p>— О, не — прихвати начелник.</ 
че прекорно истицане као узор и пример, и којима цео Звониград скида капу, као идеалима женска  
у томе тренутку појави се кнез Мутимир, и пуковник га виде како мирно рује око стола с цвећем,  
n="689" /> веома жив и интересан говор, и у коме збиља претресена цела сувремена ситуација.{S}  
 ову прилику.{S} Он је руководио говор, и по вољи му давао овакав или онакав правац.{S} Својим  
 у својој рођеној кући!{S} И ту надзор, и ту шпијунажа — додаде Врбавац.</p> <p>Растиславу прел 
и онда мој уча разврзе хвалити екватор, и цело вече само је о томе говорио.{S} Најпосле, полазе 
 вас јамачно тамо чекају — рече доктор, и ухвати ађутанта за руку, доведе га до врата и готово  
естити.{S} Ми смо ту, код вас и уз вас, и господар ће се уверити да у нама има збиља и верне и  
на.{S} Та то ће бити просто један ужас, и ти можеш врло лако довести ову земљу до коначне пропа 
256" /> <p>Боја прихвати:</p> <p>- Јес, и то!{S} Мало час видесмо овде жентурину што је девојку 
 пут њему прође кроз главу мисао: „Јес, и они коњи спадају у моју подручност.“</p> <p>После као 
чали, разголитили му груди, руке, врат, и отпочели трљање.{S} Баба је трљала око слепих очију и 
аљда већ по двадесети пут отвори сахат, и кад виде да је 9½ у вече, он махну главом и пође стол 
ека дође, ја ћу се уклонити; па и опет, и опет — не треба ми ваша заштита и ваше спасавање.</p> 
вањем ноге о патос, давала, нов покрет, и љуљушка је опет летела у пуном размаху.</p> <pb n="41 
 човека никад неће насрнути кад је сит, и то је сушта истина.</p> <p>Код људи опет опажа се ова 
тарства. <hi>Граби на све стране власт, и што једном дочепаш, чувај као очи у глави.{S} Од сеос 
о би јој и разлагао како је то младост, и како ће временом и годинама све то проћи, а од бујна  
и да ја једини вучем и сву одговорност, и пред историјом, <pb n="22" /> и пред потомством за св 
шем деди опростио је и његову амишност, и његово среброљубље и још друго — а за такве погрешке  
е Мона морала ићи њој у посету два пут, и то ићи прва, док се милостивна једва једном одлучила, 
 сад наде на ум то име Перун Црнојевић, и зна ли он ко је тај човек?</p> <p>Сељак одговори да з 
мандује и води је његов министар Кугић, и сви они замахују да ударе њега, Мутимира по сред срца 
тене завесе и у конзулову спаваћу собу, и тада јој је душа да прилети одмах г. конзулу, да му с 
народна на нов живот, на јуначку борбу, и на светлу победу...</p> <p>Слушајући ове речи Милојев 
поље да се игра, зазвони и поручи каву, и разговор између њега и Растислава брзо се отпоче.</p> 
чег — већ подиже Перунову крваву главу, и, квасећи је сузама, обасу је пољупцима.</p> <p>У исти 
осле драгоцен је и Ратку, и Растиславу, и целом њином друштву.{S} Та да није Перуна Црнојевића, 
} Јес, молим покорно, одговарам и богу, и господару, и људима за овај народ. — Вујадин махну ру 
е говори ми само то!{S} И хоћу, и могу, и нема те силе на свету која би ме у томе могла омести  
 оне су у њему опет угасиле сваку наду, и он опет осети, како тоне у неки мрак.{S} Из овога зан 
{S} То је било прво приказивање народу, и Растислав је сматрао за умесно да ту, у име намесника 
о прикачену показивали успаваном кнезу, и уз то му стављали разна питања и давали сваковрсна об 
лиске људе, који вам сваки дан требају, и без којих маћи не можете.</p> <p>— Онда да се удварам 
служна, онда обадва треба и да владају, и то наизменце — 15 година један, а 15 година други.{S} 
за. — Она је ћутећки гледала у Петрију, и само што промуца:</p> <p>— Ах, Петро, сестро! — па он 
 долетило је у два маха до њених ушију, и она је знала да се то ње тиче.</p> <p>Али лепа Пава б 
нешто изгледају, као да некога очекују, и то с великим нестрпљењем.</p> <p>На један пут, у даљи 
ру, младом и као видра окретном човеку, и у пробраним изразима, штедећи кнеза, саопшти писару ш 
о, ђенерал се чудно загледа у ту слику, и, пошто је тако непомично стајао неколико тренутака, о 
кар, који се случајно десио у Јеленику, и донесе глас, да је кнез доиста погинуо; да је с њим п 
За то што хоће да усрећи једну девојку, и њу и све њене - рече доктор као зачуђено.</p> <p>Боја 
тање његово пробуди радозналост женску, и Лепша <pb n="692" /> би се пре дала исећи на комаде,  
гов живот најпосле драгоцен је и Ратку, и Растиславу, и целом њином друштву.{S} Та да није Перу 
едео је прекрштених ногу на миндерлуку, и пуштао дим по дим из шарене наргиле, што је чврчала т 
стега олабави.{S} Јела изви десну руку, и у који мах он поуми понова да се сагне да је опет љуб 
не строга учитеља.{S} Жалио је и шталу, и таван њен, где се по меком сену тако слатко ваљао.</p 
иска, где владалац лежи мртав на столу, и то још убијен владалац!{S} Ко је радио друкче, ко рад 
вао је у опште да не спомиње ту титулу, и старао се да је замени са „ви“, „вас“ и т. д.{S} Кнез 
етеше улицу као да и не додирују земљу, и нестаде их у мраку широке, разјапљене капије.{S} Одма 
итке прегледа војску, утврђења, спрему, и целокупну бојну готовост својих трупа, тако је <pb n= 
ти <pb n="660" /> једино на ону страну, и то кад би се кренули одмах.{S} Господару! да не дангу 
 Од две снаге ваљало је уништити једну, и они су решили да то постигну уздижући противу ње ону  
ила да све каже овом високом господину, и како се надала да ће он појмити њен положај, и да ће  
ио толико јак, да млади господин викну, и ухвати се руком за болно место.</p> <p>— Извините, ни 
о отвори врата, стаде смерно пред Мону, и не гледајући Тошу, пружи јој на сребрном послужавнику 
 приносила, мислила сам на твоју круну, и радила само у твом интересу, заборављајући потпуно на 
 врат лепо се видео према јасноме огњу, и Жика опази како по снажном затиљку Враничићевом у два 
 тога устаде да још једном положи коњу, и да се мало расхлади да тако после боље и заспи.</p> < 
, која би се згодно дала носити у џепу, и коју је згодно држати у шаки и склонити је у рукав, т 
покорно, одговарам и богу, и господару, и људима за овај народ. — Вујадин махну руком поносно,  
чке удари малена господина по цилиндру, и натуче му га до ушију.</p> <p>Кнез се грохотом смејао 
доше пред кућу.{S} Она притрча прозору, и доиста угледа пред кућом кнежева кола с четири гардис 
се за тим окрете, полако приђе прозору, и сав малаксао чисто се сруши на диван.</p> <p>Кнез Мут 
> <p>Ратко беше почео долазити у ватру, и све је живље говорио.</p> <pb n="566" /> <p>— Али ост 
 пољу, отомбољене доње усне дрхтале су, и грчевито се купиле, вочићи су жалосно погледали око с 
Брзо диже обема рукама спуштену завесу, и наслонив на хладно стакло своје усијано чело, упре по 
и спрам огледала мало разбарушену косу, и прикачи откинуту чипку, а затим се маши за свој огрта 
е ту; провизори, свештеници, све је ту, и ђаци ће певати, па ја, као велим, спремни смо.</p> <p 
 вучење кнежева имена по уличном блату, и он се често и сам слатко насмејао каквој згодној досе 
з то и чиновник у француском консулату, и да по томе никоме не признајем права да ме испитује и 
 обично у шали шљисне шамаром по врату, и то је као нека наплата за партију.{S} Но овај пут шам 
каза, начелник Вујадин окрете се свету, и, машући обадвема рукама, викну: „вичите ура! живео! в 
једне вечери седео у кнежевом кабинету, и развијао праву формалну оптужбу против Врбавца, оптуж 
ђено крупним корацима по свом кабинету, и непрестано загледао у сахат.{S} Пред двором стајао је 
адовољни елементи крећу, бујају, расту, и једног дана лако могу постати господари ситуације.{S} 
ако да рахат могу пробити и кроз одећу, и забости се у тело човеку кога гађају.{S} Све то вршил 
е.{S} Они, каже, и вилице људима умећу, и зубе ти нове усаде и стаклено ти око наместе, и што г 
>— Ох, не говори ми само то!{S} И хоћу, и могу, и нема те силе на свету која би ме у томе могла 
Милоје ово учинио у споразуму с влашћу, и какве су му биле побуде за <pb n="647" /> то — страх  
 n="447" /> талијанску љубавну романцу, и то прво тихо и нечујно, па после све јале и јаче, так 
ликих гостију, постиде се, притрча оцу, и, вукући га за рукав упита: која су ово господа, што с 
и остале што су још тражили по густишу, и свих 7—8 одоше даље вајкајући се и псујући где ди ће  
у, дакле, може бити интересно за Лепшу, и каква је то радозналост без укуса, наваљивати толико, 
час у <pb n="443" /> њега, час у Лепшу, и, осмејкујући се ђаволасто, вртела је главом, по мало  
ј величанствени призор заносио је душу, и Враничић неколико тренутака гледао је на Исток непоми 
га тренутка њега обузме неодољив страх, и савлада га један једини осећај: да бежи одавде, и то  
а делу, да више и сме и може од других, и то <pb n="76" /> је створило у њем уверење да је више 
о неуморно, уз то умео је око старијих, и те су га особине брзо истакле.{S} Постао је официр.{S 
 три жене, видоше ли где кога од њених, и само што чу толико од једне <pb n="250" /> да је Пава 
 снажним покретом отрже од њега огртач, и навуче један рукав — Одлази од мене!{S} Не знам ја ва 
, увијен од пете до главе у црн огртач, и без пријаве појури одмах у кнежев кабинет.</p> <p>Кне 
та.{S} Само младост ваша и положај ваш, и положај мој као домаћина могао ме је уздржати те на п 
е чисто мами да се по њему проваљушкаш, и тада дође један тренутак кад човек завиди оној стоци  
д куда ти, газда Милоје, ако бога знаш, и ко ти каза нашу лозинку? — питао је Жика зачуђено.</p 
 човек од дела.{S} Мисли како год знаш, и смисли што год хоћеш, мени само кажи шта ти треба, и  
он ће ти пољубити руку, коју му пружиш, и после ти неће бити тако опасан.</p> <p>— Свакако, кне 
аш не верујеш у екватор, па то ти је! - и кикоћући се он оде кући.</p> <p>Увређен оваким понаша 
прљави шегрти. —</p> <pb n="25" /> <p>- И ју, гром га убио, исцепа ми фистан, викала је једна б 
ао паприка од једа и узбуђења.</p> <p>- И ју, тешко мени...{S} Није, здравља ми, ћеро.{S} Зар б 
к се пушка на један пут окине.</p> <p>- И ју, ју — рече госпођа и понесе обадве руке ушима.</p> 
но ову реч, кад Ката прихвати:</p> <p>- И за претрпљени страх педесет дуката, господине пуковни 
ја и подругљиво рече капетану:</p> <p>- И ти г. капетане, баш не верујеш у екватор, па то ти је 
ква слава. „Прво и прво 300 дуката“.... и т. д. — Набројане су и друге користи, али се на крају 
једај, па стежи, па ваљај, па гњави.... и ју, леле мене, да ме ко не чује, рече несретна Петриј 
ете и ви жене већ постати дипломати.... и пророци, — додаде он срдито.</p> <p>Отресајући своју  
> <p>- Ама, молим те, кад си прешао?... и ко је управо с тобом?... или боље, с киме си ти?...{S 
о вам је то казао да је амо доведена... и да је.., овај!... т. ј. ко вам је све то казао? — опе 
интересован.</p> <p>- Па синоћ, тата... и јуче... и свако вече кад год дође ноћу код фрајле.</p 
а — <pb n="347" /> Ово је његова крв... и ја је пијем, — те опет узе звучно сисати своју крваву 
н.</p> <p>- Па синоћ, тата... и јуче... и свако вече кад год дође ноћу код фрајле.</p> <p>Ратко 
воју тетку, па да будеш срећна, и ти... и сви твоји.</p> <p>Јела опет дубоко уздахну, скочи са  
 <p>Најпосле, „именом највише власти... и именом најсветијих народних интереса“ ново привремено 
ти ни повратити.{S} Ја вас преклињем... и мене ради и вас ради....</p> <p>Док је ђенерал ово го 
 преступлења сем (§) параграфа 91., 96. и 104. б., в., г., д.</p> <p>Ове су мере помогле.{S} Ре 
ну те прениске, бар у главноме? и т. д. и т. д. све у том правцу.{S} Стављана су ми питања спец 
атеља: како у ствари нема ништа и т. д. и т. д.</p> <p>Али му Лепша не даде да измакне.{S} Она  
р Растислав хода.{S} Дошао је још око 7 и по часова, и одмах је узео ходати.{S} Прво је ходао п 
бајаги оне свете речи из светога писма: и да не зна левица што удели десница твоја.{S} Но у ств 
гледом обухвати целу пространу дворану: и намештај, и размештај, и све.</p> <p>— О, па ви сте с 
 о својој деци, као год и у старо доба; и кад дозру за брачне односе, родитељи се брину да те о 
ез зазора говори у сред кнежева конака; и то се прича у очи једноме оцу!{S} Господине, господин 
ле.{S} И <hi>брату</hi> сам показивала; и њему се допада.</p> <p>Док је госпођа ово говорила, Т 
ежевска.{S} И то су после човек и жена; и то се после зове брак, и ту има среће и благослова, и 
средовечан, ћелав човек, средњег раста; и још с врата поче се клањати: „Добар дан, добар дан... 
г! помисли болан колики је један округ; и то је све под твојом влашћу!{S} Баш си човек, Вујадин 
 као и бесан пас, има своје оштре зубе; и кад их она ком год забије у срце — та се рана после л 
тим се окрете министру: — ходите ближе; и, показујући му претом доктора, он додаде: реците му в 
 чије је око непрекидно осећао на себи; и да сам одахне од надзора, што га је опет он, Врбавац, 
лепо рекла: што не дамо ми, даће други; и што год кнез буде раскошнији, порочнији, све су већи  
ршен је с великим сјајем <pb n="301" /> и големим свечаностима.{S} Читаву недељу дана веселио с 
орност, и пред историјом, <pb n="22" /> и пред потомством за све, и за добро као и за зло, што  
ветлост, тако се најлакше <pb n="42" /> и праве устави.{S} Апсолутан владалац, кад је зрео чове 
 То је била суза љубави, <pb n="342" /> и на оном месту, где је она канула, израстао је овај ст 
у се витлале око прозора <pb n="472" /> и задовољно зузукале бирајући где ће пасти, час хлад, ч 
лим те, зете, помогли ми <pb n="403" /> и ти, обрати се она Ратку. — Поткрепи и ти моје мишљење 
ање, говорио им о слободи <pb n="13" /> и, показујући прстом на главну полицију, кажу да је узв 
ан бојом антидинастичном <pb n="513" /> и више му нема мира ни станка од испизмљене полиције.{S 
.{S} Он дочепа њену руку <pb n="433" /> и обасу је пољупцима.{S} Лепша се није отимала.{S} У ње 
ти женска постојанства“! <pb n="424" /> и гласно се насмеја. „Знала сам ја то.“ - рече она с оч 
м животу сматра као ружно <pb n="84" /> и непоштено.{S} У осталом, у осталом то је већ давно по 
, она махну руком одоздо, <pb n="65" /> и онако измаушке, тако га удари шаком по образу да му у 
ву с тобом<ref target="#SRP18892_N5" /> и с лукавим господином Растиславом?</p> <p>— Јамчим вам 
амо је и кнез, а поћи ће <pb n="246" /> и стрина Синђа.{S} Ствар је дакле веома проста, тако пр 
у, а он је већ био устао <pb n="266" /> и обукао се.{S} Момак га послужи слатком и кавом.{S} Ма 
а било их је свакојаких, <pb n="117" /> и добрих и злих.{S} А и тешко је бити добар, милостиви  
но небо, које се плавило <pb n="518" /> и преливало као најлепше-плаво море кад га лак поветара 
господин и како ће и они <pb n="238" /> и цела њена породица бити сретни од тога господина, сам 
о сам просто да се гушим <pb n="479" /> и у тој муци свест ми опет мрче.{S} Не знам да ли сам д 
отпуно личе на <hi>ујед бесног пса</hi> и врше исто дејство.{S} Као оно ујед бесног пса, тако и 
ах њом су превлађивали <hi>осећаји</hi> и то поглавито овај један једини осећај.</p> <pb n="391 
лософирао, али он је то <hi>осећао</hi> и према томе се управљао у животу.{S} Тако је радио, ал 
ветно вече хвалио само <hi>екватор</hi> и доказивао да смо сви ми, па и сам наш владалац управо 
нисте захвални. <hi>Неблагодарност</hi> и <hi>непризнавање</hi> — то је главна црта више породи 
 немој ми више говорити о <hi>њему</hi> и о <hi>оном</hi>, разумевајући под „оним“ ствар које с 
еч једну прословити:{S} Како му је име? и откуда све то зна?{S} Ма како да га је Растислав на т 
и садржину те прениске, бар у главноме? и т. д. и т. д. све у том правцу.{S} Стављана су ми пит 
е сам ја ово? и шта се ово самном ради? и знаду ли они, који то раде, да сам ја поданик, грађан 
?{S} Да ли су они били добро затворени? и <pb n="487" /> да ли су сва стакла била читава? — гов 
пита га:</p> <p>— Ви сте овде начелник? и љубазно проговори с њим неколико речи.{S} У томе приђ 
отпоче формалан испит: ко сам? шта сам? и од кад сам овде у Звониграду?{S} Осећао сам се веома  
 Упитам особу у домино, где сам ја ово? и шта се ово самном ради? и знаду ли они, који то раде, 
о ме кривите?{S} Шта сам вам ја учинио? и шта је то „све“ што велите да знате.</p> <p>— Шта је  
мачио.{S} То би било <hi>после</hi>!{S} И то се без зазора говори у сред кнежева конака; и то с 
ml:lang="fr">Constitution</foreign>!{S} И ми имамо <foreign xml:lang="fr">Constitution</foreign 
вих, у друштву с једним циганчетом?!{S} И то рад чега?....{S} Ах! не питај ме о томе пишта више 
 зар ово није лудорија и детињарија!{S} И они бајаги некоме прете...{S} Но Лепша га понуди да ч 
p>— Историја!{S} Далеко је историја!{S} И ја бих пристао да одговарам историји, после, кад мене 
је ваљда само наша балканиска брука!{S} И то коме подмећу шпијуне!{S} Коме!...</p> <p>Растислав 
ужите разговор!{S} То и мене занима!{S} И баш ми је мило да чујем, шта о оваким стварима мислит 
м нисте одавде?</p> <p>— А! мој род!{S} И сама сам већ заборавила одакле сам родом.{S} Тамо чак 
 једно.</p> <p>— Где ли су то, боже!{S} И што се ја, убио ме бог, одвојих од Паунице<ref target 
инуо, Растислав додаде: — Кам да је!{S} И то је нека лупача!</p> <pb n="378" /> <p>— Па што, за 
прси се пред ђенералом: — Шта ми је!{S} И ви мене питате шта ми је!..{S} Па ништа, г. рођаче, н 
а!{S} Кнез прави сваки дан лудорије!{S} И сад и за тим треба слинити! — рече Растислав срдито и 
е сад Синђа подругљиво.{S} - Па иди!{S} И није за козу сено, што рекли неки.{S} Силом баба у ра 
тако није.{S} Има још и других људи!{S} И оно што не дате ви, даће други.{S} Мислите неће се су 
, очајно.</p> <p>— Мрзи, мрзи, мрзи!{S} И кад будеш својски, страсно и јуначки мрзио, онда ћеш  
и ћете ми остати сирочад, куку мени!{S} И ко ће се за вас заузети, и ко ће ми вас нејаке поглед 
</p> <p>— Гони, те још како ме гони!{S} И то знаш ко?{S} Ево овај чварак овде.{S} Да се скамени 
ише не дате, други ће све више дати!{S} И њин је изговор лак: „Тако су га други васпитали!“ А в 
бити миран ни у својој рођеној кући!{S} И ту надзор, и ту шпијунажа — додаде Врбавац.</p> <p>Ра 
 по глави.{S} То је био некакав дим!{S} И тај дим непрестано кружи, непрестано се окреће и једн 
/p> <p>— А.. а.. а! он је ту!{S} Он!{S} И смео је доћи!....{S} Амо! дајте ми га амо!...</p> <p> 
зовеш, па квит.{S} Шта ту има чудно!{S} И где си ти то још чуо код образованих и отмених људи!{ 
То је нешто страшно, ужасно, грозно!{S} И ви се још зовете свештено лице и јамачно ћете тражити 
ште.“ И какве сте нужде имали за то!{S} И за што да ми то раније не наговестите?</p> <p>Растисл 
.</p> <p>— Ох, не говори ми само то!{S} И хоћу, и могу, и нема те силе на свету која би ме у то 
Вујадин.{S} Велика, велика г. прото!{S} И света дужност!{S} Јес, света дужност.{S} Ја одговарам 
 <p>Лепша се горко насмеја. — Зашто!{S} И ти још питаш зашто!{S} За то, што си кукавица, шерет, 
је груди.....</p> <p>— Вас, да, вас!{S} И зашто као бајаги, да то не питам вас? — То спада у де 
ало час испричао; то је просто ужас!{S} И каква ти чудовишта ми не хранимо за нашим рођеним сто 
теља свога.{S} Каква неблагодарност!{S} И сад се морају измишљати свакојаке досетке, да се овај 
 столом; то је просто отров за децу!{S} И то није само случај код мене; не бој се.{S} Уверен са 
народа, а то се нашао да не верујеш!{S} И шта смо ми, од најмањег до највећег, спрам екватора.< 
знемиравати.{S} Знаш ти шта говориш!{S} И ти у твоја пијана уста још и кнеза узимаш!{S} Хајд ма 
едан час да видим.</p> <p>— Види!...{S} И ако је ту, реци му да дође амо к мени.</p> <p>После д 
ћ, ово је поп Бумбар из Преклада....{S} И њега тако зову, а не личи, молим покорно, не личи ни  
је Милоје разговарао са сељацима....{S} И чудновато!{S} Тада му се у два три маха учинило као д 
еотму, само, само кад би дознале....{S} И шта ти лепше можеш пожелети?{S} Леп, млад, човек два  
 ме пољуби, ако ми збиља прашташ“...{S} И како јој је он тада пружао своје младе, снажне и разв 
рштених руку.{S} То није нико луд...{S} И зар сам ја ту био сам!{S} Та ја сам ту био тек само ј 
е хоћете да увлачите у ваше ђубре...{S} И бијете ме што нећу с вама у грехе ваше.</p> <p>Ове по 
бог мени да оно што ја теби желим...{S} И кога ја имам другог сем тебе.{S} А и ти? ко ти може б 
колико пута у Звониграду накашљао...{S} И да ми је знати кад ли је пре јавио све то оној својој 
Une beauté extraordinaire</foreign>.{S} И то одрасло у селу!{S} Како је то могуће?{S} И да ли ј 
дакле као некакав оглед, нека проба.{S} И то се све сврши у облику свечаности; стрнџање сматра  
се тиме, те једним уништили другога.{S} И ако није безопасан, Растислав је сад сам и с њим ти с 
, али ко би се сад сећао свега тога.{S} И, ето, томе истоме г. Вујадину, пало је сад у део да и 
икад није окушао од забрањена плода.{S} И ти се ту још вајкаш!{S} Хајд прођи се будалаштине, па 
?</p> <p>Враничић се слатко насмеја.{S} И он се није ни мало претварао.{S} Њему је смех доиста  
офија није била никаква политичарка.{S} И ако јој је муж био дипломата по занату, она се никад  
евесту, јер је пружа рука кнежевска.{S} И то су после човек и жена; и то се после зове брак, и  
ре...{S} Мислиш нисам ја то пробала.{S} И сад она хоће мене да учи, и она зна боље шта ваља, а  
ика, и ако га није ни чула ни знала.{S} И она је морала савесно вршити своју „дужност“.{S} Име  
Дођоше на избрежак где су била кола.{S} И овде се било проредило.{S} Многа су кола поодлазила;  
а сутра тако лако и тако радо умрла.{S} И за њу је то тако просто и природно!{S} Она не може се 
рођеним очима да види шта се спрема.{S} И оно што види треба да буде јава, истина — ствар која  
има, пипајући по испупченим словима.{S} И он покуша сад, да тако исто прочита, пипајући прстима 
ора водити рачуна о нашим убеђењима.{S} И ми смо људи и равноправни грађани.{S} И ми имамо прав 
ао старој мајсторици у тим стварима.{S} И добро сте учинили, мој г. пуковниче.{S} Нико вам не б 
слећи ништа, она јурну овим вратима.{S} И она су била затворена.{S} Она потрча прозору и покуша 
љи у очи, и да је обасипа пољупцима.{S} И Мутимир је сасвим озбиљно тврдио да Лепша има неки св 
ђе друга, исто тако мутна и нејасна.{S} И то се непрестано тако мења.{S} Она би хтела да што ре 
, коју води за собом како ко дочепа.{S} И ради некаквих далеких људи, који вас и не познају, ви 
а жена брзо врдну и сакри се унутра.{S} И ако је био већ сумрак, они у овој жени познадоше стри 
ама јако стало до народних интереса.{S} И то све ви истичете преда мном!{S} Буди бог с нама!{S} 
, а за чедну Лепшу то је било доста.{S} И Мона то не говори из какве пакости боже сачувај!{S} К 
ап који се цео пазари за пет минута.{S} И нека не мисли кнез да је то каква случајност, да се т 
гао гробу, Заре се просто стропошта.{S} И за њега је било јасно, да мртвац из овога гроба покуш 
орао учинити ма што против Косанића.{S} И ово мирно држање чича Степино познало се одмах на цел 
акав удар против династије Косанића.{S} И ту сад кнезу ваља дати доказа, да таква спрема и такв 
оспођа Ловимук тек од скора удовица.{S} И ако је, богу се молећи, скуцкала близу 45 година, њој 
и држао Курјачића и других великаша.{S} И док је тако радио — добро му је и било.{S} Чим је окр 
 и неприкоснован остао је Растислав.{S} И он се тако одржао без икаква усиљавања, просто је рек 
 чича, ратни друг још деде кнежевог.{S} И ако је био веома стар, чичица је жестоко подвикивао,  
рење и интриге у сам породични круг.{S} И то све иде под фирмом оданости и привржености!{S} Как 
 исто халапљиво погледа на Цариград.{S} И ко зна докле би се сад шириле међе Балканиске; ко зна 
 се учини да коњи успорише свој ход.{S} И заиста, после неколико тренутака кола се кретаху прим 
врло радо пристаје уз шалу и забаве.{S} И ако се тако држање противило целом бићу Растислављево 
 је име „мајка“ још веће и светлије.{S} И само овоме другом имену вриједи принети на жртву оно  
вде!</p> <p>У томе дођоше до капије.{S} И велика колска и мала пешачка капија била је затворена 
{S} Добро је нека глупа маса верује.{S} И ја сам јавно жалио.{S} А ја га мрзим.{S} И други су г 
пре и што брже из ове опасне клопке.{S} И не мислећи више где је и у каквом се стању налази, за 
<p>— Сад морате умрети, г. ђенерале.{S} И то сад одмах, још ове ноћи, још ове вечери, сад се мо 
свила!{S} Све ће бити од жуте свиле.{S} И <hi>брату</hi> сам показивала; и њему се допада.</p>  
а их проведе кроз ове пусте планине.{S} И шта је могло бити с њим?{S} Његов нестанак није могућ 
чне ствари, често и најмање ситнице.{S} И сам је имао веома развијен оговарачки дар.</p> <p>— Г 
 олтар с девојачким венцем на глави.{S} И младожења зна сву ту стидну лаж, <pb n="260" /> но он 
ледало је као да очима некога тражи.{S} И доиста, дошав на сред дворане, он угледа кнеза и Кају 
хоће — онда се обично овако пролази.{S} И нехотице дигне се барјак на сред улице, па сад она не 
тници и заступници нису ваши лакеји.{S} И шта ви управо хоћете!{S} Да докажете како сте већи пр 
ислио?{S} Сваки човек мора да мисли.{S} И кокошка, па мисли, а камо ли човек!</p> <pb n="37" /> 
И ми смо људи и равноправни грађани.{S} И ми имамо право да мислимо о државним пословима, и да  
 снашо, одавде; ми смо овде залишни.{S} И, полако, на прстима, доктор и Синђа изађоше из одаје, 
а загонетних и не објашњених ствари.{S} И поред све вике научара, поред свију њиних заклетава и 
. ђенерале, кад ваш владалац говори.{S} И зар се ви још усуђујете уста отворити!{S} Ви сте пога 
лико се на томе послу може зарадити.{S} И ту је зарада огромна!</p> <p>— Да бог поможе!{S} Ти д 
b n="213" /> коме се треба обратити.{S} И ако је овде био и окружни начелник, и капетан, доктор 
ођин бејаху притрчали и други гости.{S} И они су тражили.{S} Тражило се дуго и брижљиво; прегле 
 која би се нашла у сличној прилици.{S} И шта је то било тако необично! <pb n="444" /> Млада же 
е чини докторе, какав је ово обичај.{S} И то у православној Русији?{S} А!</p> <p>— Доиста гроза 
дубока корена у младој души његовој.{S} И шта би хтели ви од њега?{S} Да у почетку своје деветн 
ерала Врбавца) био је опрезан човек.{S} И ако је ствар са чича Милојем удесио тако, да се није  
дња будала да вам још сад то причам.{S} И што ће вама све то!?{S} Вама треба сигуран отров, и ј 
ш као са најбољим твојим пријатељем.{S} И сва љубав моја, није могла од тебе ни толико поверења 
је, тако рећи јуче, било с Врбавцем.{S} И зар то није био случај где се кнез најбоље могао увер 
ту; из Звониграда се никуд не мичем.{S} И зар бих ја смела вас обманути.</p> <p>- Добро! али ка 
а сам јавно жалио.{S} А ја га мрзим.{S} И други су га мрзели.{S} Он је био апсолутиста <pb n="3 
собом и са својом правом династијом.{S} И не био, чича Степо, ја Балканац и балкански кнез Стра 
алпу, а сам узе дрхтати целим телом.{S} И да није било Жике, који је својим одлучним погледом п 
ку“!</p> <p>То исто учини и Радован.{S} И његов пиштољ грмну, а његов крупан мушки глас одјекну 
 кроз која се удалио млади господин.{S} И не мислећи ништа, она јурну овим вратима.{S} И она су 
{S} Ако има кривице онда је крив он.{S} И ако Мона то осуђује, -онда она управо њега осуђује.</ 
већ 50 часова ни с места није макао.{S} И они говоре истину.{S} Сумње о томе није више могло би 
нато му је било и име чича Милојево.{S} И он га узе распитивати шта се све дешава у Балканији?  
данас гледа као на неко проклетство.{S} И данашњи родитељи воде бригу о својој деци, као год и  
Тоша и у томе се чисто бејаше занео.{S} И несвесно је сравњивао себе с оним немоћним вочићима.{ 
 говор, како га је брзо био започео.{S} И доиста, као министар, Ратко никад не би проповедао ов 
ознаје, како сам се на жице нажуљио.{S} И ја мислим кад би отишао сад на алеју, онде где су ме  
праве устав, а књаза и не лита нико.{S} И Ви сте, г. Маврикије, правили устав — Паметан устав!< 
сказано мило, и драго и срцу слатко.{S} И сад као да мину крај њене душе једна лака, провидљива 
даље.{S} Бар тако је било уговорено.{S} И да се није десио несрећни случај у планини, и да чича 
је некакав преступан политички смер.{S} И ко зна, можда је још срећа што се цела ствар и овако  
тку био ближи к срцу но он, Мутимир.{S} И то наравно као мушкарац, као муж да јој је ближи к ср 
е.</p> <p>Сад прискочи кнезу доктор.{S} И он га поче салетати и молити да се огрне.{S} Кнез је  
уштву служе на штету, ругу и одврат.{S} И то се зове мудрост и морал деветнајестог века.</p> <p 
леона.{S} Четири пута пет, двадесет.{S} И тако чича Степа је донео равно двадесет ока злата да  
оњ; Орловац је имао свој криви мост.{S} И то је тако трајало скоро четврт века, а сад се и то м 
 у твоју надлежност и твоју дужност.{S} И ти за сваку длаку његову јамчиш главом својом.{S} Уст 
ати на широком, угасито-плавом небу.{S} И лепа Пава као да је жалила за нечим из те давне давни 
 човеку?“ — сену Врбавцу кроз главу.{S} И прва мисао која му дође била је: „Издаја!“ Ја сам изд 
з коња, повезаних за школску ограду.{S} И на један пут њему прође кроз главу мисао: „Јес, и они 
 бити згодне да га занесу и очарају.{S} И он и Растислав вратиће се у Звониград усхићени, умире 
 политичких агитатора на томе крају.{S} И капетан је морао попустити.{S} Министру је ствар отиш 
и, а да се не огреше о савест своју.{S} И вели се да могу.{S} Разлог је овај:{S} Дотични минист 
лава у велику <pb n="512" /> забуну.{S} И што је више говорио, кнез је све мање бирао изразе.{S 
вљам; ове се ствари врше у поверењу.{S} И ту веровање мора бити потпуно.{S} У осталом ја сам ту 
 казао да <pb n="36" /> бели почињу.{S} И ти опет при свакој игри: „изволте“!{S} А што „изволте 
али и тражили ко поби ону четворицу.{S} И од целога сабора нико се не нађе да што прокаже.{S} Т 
руго до једна обична ђачка историја?{S} И што бајаги не би се могло учинити за љубав кнезу оно, 
 Еј!{S} Стеване! — Је л ти ту пушка?{S} И кад доби одговор да јесте, он додаде: понеси је, па х 
руги приме одговорност за ваша дела?{S} И ако се поносите својим радом, као што сте мм увек гов 
кије, које је боље шах или краљ? ха?{S} И кава је разлика <hi>између шах и краљ</hi>? — један з 
S} А ти кад не умеш — ко ти је крив?{S} И ко ће још теби умостити кад ти и поред једног кнеза ј 
драсло у селу!{S} Како је то могуће?{S} И да ли је девојка?{S} А, шта мислиш, докторе, да ли је 
у недра и мету на срце. — Осећаш ли?{S} И збиља, Лепши је још лупало срце тако јако, мислиш сад 
: је ли могуће да он тако што учини?{S} И пошто је ствар сувише неприлична за њега, одмах сви о 
 се прода под оно што није у ствари?{S} И на што је све то?{S} Да је Лепша дошла и рекла: имаш  
 не знате шта раде ваши рођени ђаци?{S} И како ја то да знам, а ти да не знаш?{S} Ви нисте ника 
} А сад?{S} Чиме се све то завршило?{S} И шта је она управо радила овде?{S} Била се, чупала се  
оје осећаје.{S} Зар то није безумно?{S} И каква је вајда од свега тога?{S} Која је то држава, к 
само „кнез.“</p> <p>И за што све то?{S} И откуда на један пут све то?{S} Како то дође?{S} Нема  
вас одведе баш у ону блудничку кућу?{S} И откуда у опште та мисао једној обичној жени?{S} Она ј 
 у колима кнез командова „ка..а..ас“! — и кочије полетеше равним друмом као лака стрела из добр 
“</p> <p>— Никако не може бити, хајд! — и кнез чисто изгурну Маврикија.</p> <p>Врата се затвори 
ња у Паризу живео у каквом манастиру! — и Мутимир јој поче са свим цинички разлагати, како је о 
 извади сахат, отвори га, загледа га, — и узе ходати по соби.</p> <p>Ђенерал беше устао; он ост 
ума, гвоздензуба, вештица, баба-Јага, — и друге ругобне прилике људске фантазије — замишљају се 
 само се на топлоти тих нада грејало, — и сад је сва та огромна зграда лежала пред њим разорена 
те Црнојевића за руку и прошапута му: — И ако је негде задремала, наша срећа опет је још жива.< 
 детету су рекли: „ово је твој народ“ — и њему је било мило.</p> <p>Кад је доведен у Балканију  
мо наш део одговорности; ми смо влада — и ми смо такође позвани да чинимо што год узмогнемо“... 
ајаги бољи од мене! - кљусад као и ја — и, утешив се таком философијом, равнодушно продужи даље 
еш имати, јер си син ђенерала Врбавца — и ти нећеш бити срећан...</p> <p>Кнез је у недоумици сл 
астих и црномањастих округлих главица — и све су то огранци њена моћна стабла.{S} Неки се још и 
ћ, очи, што сијају као два црна сунца — и на један пут он осети како се из ових дивних очију ли 
ле, председништва — продужи Растислав — и то ће нам олакшати задаћу.{S} Али и да није тога случ 
а села месецима носи свој грешни плод — и тек једног дана видате је а она се опет вратила на пр 
ва, Синђа изручи сад на један пут све — и баш то, за што би се могло мислити да ће покварити де 
бога ми си као коњ глуп, г. Маврикије — и кнез га прстима гурну у главу.</p> <p>Г. Маврикије за 
м пријатељима да гледамо младе јелене — и ту те видим....{S} Допала ми се одмах твоја свежина,  
о безумно помишљати на даље продирање — и да би ваљало најкраћим путем вратити се назад, и изми 
љу. —</p> <p>„Али како те моћи немате — и како је ваша фактичка снага малена, то је и дужност в 
hi> — то је главна црта више породице — и за ту црту зна цео народ.</p> <p>Намрштен, кнез је ћу 
сласти чисте и невине детињске љубави — и ту је први пут био сретан.</p> <p>Цело његово сећање  
 зна ваш језик, он мрнџа само швапски — и он учи децу вранцуски....</p> <p>Растислав махну руко 
чити и њих двоје, у мислима и персони — и савез је тада већ био готов.{S} госпођа Ловимук стекл 
 трговчић, или какав отрцани наредник — и то је сад боље но први човек.</p> <milestone unit="su 
правили устав... а књаз вам малолетан — и господа хитају да праве устав, а књаза и не лита нико 
/p> <p>— Тако, тако, — рече кнез брзо — И то државу кошта само три хаљаде дуката!{S} То су ти в 
октор подругљиво, осврнув се Радовану — и ти баш знаш да је она туна...</p> <p>— Знамо, господи 
ерцира.{S} Пушка је била пуна.</p> <p>— И ју! — рече госпођа.</p> <p>- Пушка била, пуна — проду 
ешка дужност! — рече г. прота.</p> <p>— И велика дужност, прихвати Вујадин.{S} Велика, велика г 
ко изађем.</p> <p>Ратко ућута.</p> <p>— И то је све било данас? — упита госпођа промењеним глас 
 одмери Жику.{S} Овај продужи.</p> <p>— И ко ће нам веровати да смо изгинули или похватани с то 
оне?...{S} Не, не ћемо бежати.</p> <p>— И да хоћемо сад више не можемо рече Жика тужно. — Замка 
то јој је на срцу и на језику.</p> <p>— И ју, рођена моја, па видели му оне пусте брчиће?{S} Ст 
ла.{S} Но Ратко га предусрете:</p> <p>— И знаш ли шта — рече Ратко — она има право.</p> <p>— Ка 
а за руку и, теглећи се, рече:</p> <p>— И — их, докторе!{S} Ово ће бити диван идилски тренутак. 
се и климајући главом жалосно:</p> <p>— И ти нећеш бити срећан, сине мој, нећеш бити срећан; је 
; а браца Мика вели војницима: ето виш’ и мачак вам каже да сте глупи!....</p> <p>Ратко мету пр 
оји је узвикнуо — „Народе, снаго моја!“ и постао чувен са те своје изреке — примети кнез кратко 
ажиће ме моји; да је било мало раније!“ и т. д. поуми Пава да се изговара, али стрина Синђа не  
{S} Шта им би те овако галатно говоре!“ И жене и девојке црвениле су и гледале у земљу, кад би  
 повичу у глас: „Ао, лоло!“, „ао лоћо!“ и одмах полете једно другом за кике.{S} Подводница одма 
Растиславе дајте оставку и идите кући,“ и ви би морали то учинити, а не би ме смели ни упитати  
 за се, и кад имаш њих, онда имаш све.“ И ако је био прост, ваш је дед знао ово мудро правило.{ 
можемо: наша малена снага исцрпена је.“ И слабачки вочићи доиста су дрхтали; дрхтали су од умор 
а на буњиште он ће скочит, на огњиште.“ И какве сте нужде имали за то!{S} И за што да ми то ран 
о ће то; то ништа не доприноси ствари.“ И тако је остао упоран у томе да се Растислав чисто чуд 
гу да ми осакати Морам да га истресем.“ И он је полако засукивао рукав, завлачио руку у чизму,  
ко рече: „Хајдете, ево овуда за, мном.“ И доиста обадве женске главе пођоше за г. ћатом ћутећки 
 им учитељица командује: „очи на лево.“ И за све време док пролазе поред ове касарне, сироте де 
ла је та лозинка „да се мало очистимо.“ И за ту недељу дана сама општина из својих зграда и авл 
дан другом шапутали „море, ово слатко;“ и говорили слузи што налива шампањац: „сун’ дер и овде, 
ја нагласи да имају „голем један посла“ и да им ваља говорити на само.{S} Дежурни их уведе у по 
ах на ухо: „пазите, држте се на ногама“ и, на моје велико изненађење, ви доиста, уз моју припом 
ђе.{S} Свет га испрати громовитим „ура“ и „живео.“ Под изговором да има малу главобољу, он се у 
, прекоре свога другара што се „бенави“ и не каже шта је, па онда одреши торбу и узе сам причат 
зговором да су све то „природне ствари“ и да нарочито пред једним лекаром не може бити зазорно  
је развијао своју „теорију природности“ и у томе је терао до краја.</p> <milestone unit="subSec 
обом исповедала да су то само „каприци“ и тренутни прохтеви кнежеви.{S} Али док су њена уста го 
о још о томе кад ће му она донети „лек“ и где ће му га предати?{S} Као капару дао јој је пуковн 
иков поклон одговори му тихо — „збогом“ и изађе.</p> <p>Врбавац га испрати дугим, значајним пог 
> <p>— Добро, али ако...</p> <p>— „Ако“ и „да ако“ оставимо, г. пуковниче, људима збуњеним, кој 
ода.</p> <p>Доктор је говорио „искрено“ и они су тако редом претресали једну но једну особину н 
распиткивати, каква је то „важна ствар“ и обигравао је око лепе жене као дете, да му каже шта ј 
и старао се да је замени са „ви“, „вас“ и т. д.{S} Кнез Мутимир није волео да му се говори „Кне 
 милостиви господине, колико ко хоће! а и чврст је, према потреби.{S} Јачи кад — дужи и чвршћи  
 бити какав човек, или некаква књига, а и бог би га знао шта све може бити.{S} С тога, пошто се 
 <pb n="194" /> <p>Ради лепа предела, а и да би се кнез Мутимир поклонио гробу своје прабабе, р 
...</p> <p>— Ето то вам прво не ваља, а и просто — <hi>није истина</hi>.{S} Шта може бити истин 
то радосно дочекати!{S} Моја је жеља, а и моје је поуздање у бога, да ће балканиски народ имати 
јица су били у црним дугим огртачима, а и сва друга одећа била им је црна, па су црне биле чак  
а.“ Ја сам тим људима много обвезана, а и сам им дугујеш.{S} Многи мој савет дошао ти је по њих 
ла; она је трпела она нежна миловања, а и самој јој се чинило чудно што то трпи, и како може то 
ољно, од срца, да поздрави господара, а и вас, молим покорно.{S} Само доњи крај Лепетнице, моли 
{S} А друго, лепа реч ништа не кошта, а и гвоздена врата отвара.{S} Ја нисам нихилиста, али сам 
 и као биволска кожа дебелих задњица, а и по које липсало кљусе — али „таква је служба“!{S} Кад 
е.</p> <p>— Да, да, одушевљење јесте, а и истинско јесте, само не знам да ли за мене, или ради  
наскоро примети, да се та слика миче, а и иначе му је изгледала сувише пластична.</p> <p>Кнез ј 
у. — Спадају, спадају, охрабри се он, а и како би могло бити друкчије.{S} Но шта се оно окреће? 
вари зна боље но који ти драго писар, а и људи га више вермају и боље слушају.</p> <p>Док се То 
о и тако су ствар узимали и Враничић, а и његови пратиоци.</p> <milestone unit="subSection" />  
што и да чују не ће отићи никуд даље; а и она - Пава - штета би било да пропусти ову прилику, д 
сам ја овде чини ми се да није....{S} А и забунђала се по глави, па не могу добро ни да је види 
зати, ја сам био само посредник...{S} А и шта је двадесет хиљада дуката? зар је то какав новац? 
 није управо ником ништа говорила.{S} А и како би!{S} То не би било лепо да она износи шта се к 
а мене поштује онако... као брата.{S} А и ја њу.{S} Шта ћу, нашла ми се жена и у нужди.{S} Није 
ам то вама рекао тек онако узгред.{S} А и шта ће то њима?{S} Збиља!...{S} Дакле тако, реците го 
S} И кога ја имам другог сем тебе.{S} А и ти? ко ти може бити већи пријатељ од твоје тетке — ре 
исто бих се сад прекрстио од муке.{S} А и не знам ко ми стави овде у непосредну близину ову блу 
да куд он оком, туда други скоком.{S} А и што би одуговлачила?{S} Знаш ли, лудо моја, да би их  
ју!{S} Кукају сад пошто је убијен.{S} А и то је лаж, и то је притворство пред светином.{S} Добр 
едена, за њега је све зло учињено.{S} А и ко би смео тако што учинити без њега и преко његове н 
х, <pb n="117" /> и добрих и злих.{S} А и тешко је бити добар, милостиви господине, с онаким св 
а како у Звониграду постоји занимљива а и опасна дружина прозвана „Балканска браћа.“ Ова дружин 
па нека иде.</p> <p>- Ја више не могу а и не смем да те држим.{S} Што ће ми тај белај на врату. 
јави одмах.{S} Издата је строга наредба и милановачкој полицији.</p> <p>Међутим прође дан, два, 
обадва дома заслужна, онда обадва треба и да владају, и то наизменце — 15 година један, а 15 го 
</p> <p>— Кога?{S} Кога то?{S} То треба и ја унапред да знам као домаћица — узе запиткивати Кај 
вим на свету да је учинио све што треба и да је девојка на пољу.</p> <p>Разјарен чича викао је  
елог овог предузећа, подигнута је тужба и он ће, јамачно, у најкраћем року бити осуђен и отеран 
едаред читава гомила људи дође до гроба и сад се јасно чуло како говоре, како ходају по каменој 
„Аја! није она, откуд би њој онака руба и онолика лепота?“ — запиткујете се ви. „Она је, пос јо 
један нов повод за стотине нових забава и задовољстава.</p> <p>После недељу дана кнез се кренуо 
ндура.{S} Пијанога Ралеку, свега крвава и изубијана, одвукоше У хапсу....</p> <pb n="249" /> <p 
и мрачно.{S} Једна једина лампа, чађава и поцрнела, висила је о средини таванице, осветљавајући 
з, министри, преставници страних држава и многи виши чиновници испратили су покојника на колима 
ских, <hi>величанствен чин који одржава и расплођава род људски</hi>.</p> <p>Према томе овоме ч 
 Они су на његову душу утицали као јава и ако се он усиљавао да их сматра као снове.</p> <p>Кад 
ерати до толике славе да ти будеш глава и старешина оволиком свету!{S} Округ! помисли болан кол 
х боја: црвена (цинобер), зелена, плава и друге, чија испарења врло убитачно дејствују на здрав 
S} Туђе заслуге боду му очи; туђа слава и величина звуче му као неки прекор.{S} То су опасне цр 
рете главу, зачуђено погледа Растислава и упита:{S} - Он главом?</p> <p>Растислав климну: — Јес 
евносна обожатељка државника Растислава и његове политике, забринуто причала о покушајима које  
</p> <p>Он у томе стиже пред Растислава и испрси се пред њим.</p> <p>— Како рекосте? „намесник  
 будио.</p> <p>Ратко пресече Растислава и рече му да нема права што се срди.{S} Он не узима ств 
варнију основу.{S} Она брани Растислава и његове присталице с тога што и они њу бране.{S} А чов 
 је ишао Растиславу, кад они Растислава и тако не воле; што није дошао непосредно?</p> <p>— Неп 
 Стало је госпођи Ловимук до Растислава и његове политике таман толико исто колико и до лањског 
>Тек сад она погледа добро у Растислава и просто се пренерази, кад га виде како беше помодрио о 
 је до сада цео говор између Растислава и његове госпође слушао пажљиво и непомично.</p> <p>— Т 
олази у додир.</p> <p>Између Растислава и Ратка развио се дуг разговор о свима потребним мерама 
ујна, ватрена младост стапа се, утољава и разблажује у изливу заносне, слатке, безмерне, безумн 
кар траг по њему.{S} Видео сам да спава и бунца. <pb n="384" /> Тешко ми је било да га гледам.{ 
подару!{S}- Само кад тебе видимо здрава и весела.</p> <p>Но Жика је с нестрпљењем обилазио око  
затворени, а сва су окна потпуно здрава и читава — рече секретар.</p> <p>— Онда ја не знам!{S}  
S} Прођи се, бога ти, господине, ћорава и грдна посла...</p> <p>— Не кнегиња, али зар нема толи 
ветно објаснила све дужности, сва права и све опасности које га чекају.{S} Веле да је младић би 
а те уклоним и рачуно сам да имам права и разлога за то.{S} С неког вишег политичког и државног 
љиви отров мрзости, од кога ће се трава и лишће сушити и од кога ће тице небесне, у лету отрова 
рашна бура беше већ почела да малаксава и да се стишава.{S} Киша је још пљуштала, силовита грмљ 
ке научара, поред свију њиних заклетава и уверавања, још ни до данас није доказано, да не посто 
се то кнез сад на један пут сети устава и поче се срдити!</p> <p>А кнез се доиста срдио.{S} Он  
других књажевско-балканиских надлештава и приватних домова не зна се поуздано, али се даје лако 
згледало је као да их нарочито проучава и цени.</p> <p>Ево, каква је била садржина тога акта, к 
лканији ће се десити оно, што се дешава и у другим уставним државама.{S} Разне политичке струје 
Пошто га је загледао и с десна и с лева и пребројао неке рецке на длану, он задиже мало рукав П 
.</p> <p>Она се окрете другарици с лева и продужи. </p> <p>- Бих, очију ми, бих сунца ми!</p> < 
што је луда!{S} Место баш данас да пева и да хвали бога, а мене и тебе, ћато, у руку да љуби —  
лаве, но по споразуму и договору царева и по њином овлашћењу.{S} Досадило се царевима да гледај 
а, који, рекао би, и саме мртве загрева и позива их да устану из хладних гробова својих.{S} У З 
имала необичну посету — Лепша Стевићева и мој братац.{S} Па <pb n="459" /> док ја изађох у кујн 
 се да то не буде каква замка Врбавчева и да се кнезу што не деси баш на овом путу, Растислав с 
а покажу како нису гори од својих очева и дедова.{S} У колико се материјални интереси уплећу у  
ивало писмо.{S} Кнез га прочита, згужва и баци за врата.</p> <pb n="683" /> <p>— Још ћу од бунт 
е газда по имену.{S} Тодорика се одазва и оде да отвори капију.</p> <p>Била су то два изасланик 
 седе на један од тих гробова, па позва и кнеза и његова пратиоца.{S} Они хтедоше сести на друг 
е се упути мосту, пређе га брзо и позва и остале да прелазе.{S} Они наиђоше; Враничић напред Жи 
b n="232" /> му памет не поуми, па бива и да му се рука сама не пружи да лијепу мирисну ружицу  
ој не каже све.{S} Тако ти јамачно бива и са нашим тајним седницама!{S} Помисли, ја тек синоћ у 
 најближу околину а нарочито за пажљива и опрезна Растислава.{S} Врбавац је осећао на себи вечи 
 У крајњој линији то је она несхватљива и нестална маса, коју води за собом како ко дочепа.{S}  
 се само једанпут, а за тим се сва пива и јестива сместе на дугачак сто, где према потреби ко х 
ије окно, па се ту заглави међу ћерчива и стане га страховита дерњава, тако да је сав конак одл 
симпатије звониградских отмених кругова и рало је виђан у свима одличним кућама.{S} Од кад је к 
т ту, да га удалите од државних послова и да га пустите нека тера своје лудорије, а да га држит 
седниче, да нећете чекати да вам понова и формално наређујем, да поднесете оставку заједно са ц 
сни Цезар Борџија, који најпосле отрова и рођенога оца свога, папу Александра VI. (Истина нехот 
 накачене су нове.{S} Каквих ти гласова и претпоставака ту није било.{S} Једни су причали да се 
келнске воде и других мирисних спиртова и лекарија.{S} Крај њега је седео на столици омален, не 
им планинама (као предузимач секао дрва и грађу) и знао их као што зна свој длан, па опет је мо 
ту и рече му, да ће туда проћи, па прва и прође.{S} Кнез прође за њом, а за њим уђе и Заре.</p> 
у своја начелничка места.{S} То је прва и најпреча потреба.{S} С тих места они сад све могу; од 
сам добровољно одрекао свога господства и постао прост друг своме послушнику.</p> <p>— Како би  
е хлеб као знак братства и пријатељства и до поло крвав вишек, као знак смрти и опомену да нико 
мени намесника књажевскога достојанства и обзнањујући то свима властима и целом народу....“</p> 
м је мрзео, с рачуном градио познанства и пријатељства, а с рачуном их кварио.{S} Осећаји никад 
 огласи у целој земљи за сва злочинства и преступлења сем (§) параграфа 91., 96. и 104. б., в., 
и се од Аустријанаца.{S} Три прогонства и две владалачке главе принесене су на жртвеник ове крв 
ога да узме за председника министарства и да му је она највише наваљивала за тебе.</p> <p>Расти 
му братство шаље хлеб као знак братства и пријатељства и до поло крвав вишек, као знак смрти и  
 људи.{S} По некад је та своја искуства и скупо плаћао.{S} Тако му се једном приликом деси ова  
де угледнијим личностима из чиновништва и грађанства.{S} С десне стране, на другом месту до Рас 
види једну седницу тога тајнога друштва и да присуствује на њој.</p> <p>Но као услов за то став 
ту страну, јер му отуда непрестано дува и пирка у потиљак.</p> <p>Услед овога нелагодног осећај 
рду има....{S} Каква га кавалерија чува и прати...{S} Једно кљусе, па и њему окрњено ухо....{S} 
и из конака онога момка што обично чува и храни мајмуна, те га једва он домами и ухвати.{S} Све 
рнојевића, поздравите <pb n="553" /> га и од моје стране и причајте му овај случај.“</p> <p>Зат 
!“</p> <p>Кнез извади сахат, загледа га и рече: — Једанајест и 25 минута.</p> <p>— Имам још 72  
лав ово рече, он диже главу, погледа га и гледао га је дуго.</p> <p>— Збиља, г. Растиславе, реч 
лав прочита писмо један пут; прочита га и други пут; за тим га окрете, загледа рукопис, адресу  
, дохвати мужа за десно раме, окрете га и рече живо:</p> <p>— Лево кругом, марш, хајд, „пашол,“ 
а под мишке, други за ноге, подигоше га и наместише на диван.{S} Кнез махну руком на ађутанте д 
тлост, — опет поче доктор, — но кнез га и по други пут пресече.</p> <pb n="165" /> <p>- Знам, з 
} Ратко узима целу ствар олако; мрзи га и да промисли о њој, — иначе он се не би сад будио.</p> 
 немарно и полако, узе писмо, отвори га и узе га читати.{S} Очи јој се разиграше, лице оживе; п 
то права на престо као и ти.{S} Имам га и више но ти, јер сам искуснији, мудрији.{S} Али ја дол 
ем.{S} Ја сам стајао над њим; гледао га и чисто се нађох у неприлици.{S} Нисам знао да ли је бу 
целог обузело и занело, онеспособило га и отупило за све друго, а изоштрило у њему само један ј 
х људи који тумарају по народу, лажу га и узбуњују га и чине свако зло.{S} На таке људе ваља па 
марају по народу, лажу га и узбуњују га и чине свако зло.{S} На таке људе ваља пазити.</p> <p>— 
етињске играчке.</head> <p>Довели су га и рекли му: „Ти си кнез.“ Обукли му војничку униформу и 
е само псовао, он је и био, за то су га и слушали.</p> <p>— Зар би Ваша Светлост хтела да се у  
а што о томе сведочи; још мање да трага и истражује шта је било с дететом?{S} У опште, то се см 
{S} Лепша крадимице баци поглед на њега и виде га како на махове уздиже рамена и стреса се. „Ил 
ежао у заносу.</p> <p>Жена паде на њега и узе цвилити, но кнез је опомену да се уздржава; на по 
 миран.{S} Кад Врбавац прође поред њега и оде даље, Растислав баци поглед у огледало, у коме се 
, али Врбавац прискочи, стаде пред њега и рече: — У мојој кући, а без моје дозволе, може се изв 
} Жика обиђе Враничића, изађе пред њега и викну влашки:{S} Ко иде?{S} Црна прилика одговори чис 
 и ко би смео тако што учинити без њега и преко његове наредбе!</p> <p>— За њега!...{S} Море, н 
дбија од себе људе, који су ту око њега и који му сваки час требају.{S} Јер, најпосле, ко је и  
а једне биљке америчке, мешајући у њега и отров од змије.{S} Али како се све то спрема, т ј. ка 
ом, те кад су мало одмакли, између њега и дечка развије се овакав разговор:</p> <p>— Ко ти је о 
н човек и усијава глава.{S} Између њега и тога учитеља развије се подмукла, али врло очајна бор 
} Тврдио је како је то шала између њега и једног пријатеља: како у ствари нема ништа и т. д. и  
ренутак, где се мора ломити између њега и ђенерала.{S} Сам ђенерал поставио је био питање тако. 
и и поручи каву, и разговор између њега и Растислава брзо се отпоче.</p> <p>Предмет разговора б 
чу.{S} Био сам ослобођен од свију стега и веза, а преда мном је стајала некаква људска прилика, 
ебесне висине, где нема земаљских брига и терета, где се не чују уздаси и проклетства, где се х 
штво?</p> <p>— У случају каквих интрига и покушаја против престола.</p> <p>— Ах, небој се, што  
ином.</p> <p>Али у маси простих интрига и празних разговора, ту се по некад јављала и по каква  
т почео да назире и ружне стране живога и да слути шта је то притворност људска.</p> <p>Било је 
 може; за што не?... ево, узећемо овога и метнућемо га међу нас двојицу у гроб; нашим рукама и  
ку капљу крви; сваки откуцај срца твога и сваки поглед ока твога нека је мржњом просочен.{S} Ка 
 јуче су гледале у њему опасна демагога и усијану главу, а данас им ево тај исти човек долази з 
ло у оном мраку, јурну један на другога и један преко другога, попадају, поруше столове, посваљ 
да ти нико није крив...</p> <p>— Никога и не кривим — рече Јела.</p> <p>— Бесна си ти, моја ћер 
аки други женски накити, а сем осталога и једна царска женска круна и једна златна преслица, са 
сваки час слике о томе, између осталога и слику, како поред те касарне пролазе девојчице из жен 
исмо, у коме је стајало између осталога и ово:</p> <p>„Овој дружини дошло је до знања, да ви, к 
 управо на оне који су мене без разлога и поводе вређали.</p> <p>— Веома је то лепо кад човек и 
е пређе и на чисто личне ствари једнога и другога пашенога.</p> <p>Оба пашанца, поред својих ви 
обност да се издвоји важно од неважнога и да се на оно што је главно усредсреди сва пажна.</p>  
ко је вајде министру противнику од тога и колика би му била штета, да си га напустио, да га нис 
ричајући им како су њих тројица из тога и тога села, ту одмах иза планине, а у потврду тога Мил 
} Сад се чешће дешавало те је ради тога и ноћу бивао буђен.{S} Разлика између пређашњега мирног 
лдрма но код његовог комшије, те с тога и има веће право за вењер, пошто је и опасност већа да  
 неће Лепша то!{S} Рећи отворено: „тога и тога волим“, за њу је то и сувише просто.{S} Она се б 
 Па шта ти је мало ноћас? — упита слуга и опет се саже своме шаву.</p> <p>— Ништа, гледам да ли 
чак.{S} То је било на сумеђи два округа и већ се унапред знало да су два „дотична начелника“ из 
 Мирко у полицији постараће се онда, да и нама што кажеш — рече кнез у шали.</p> <p>- А у ком б 
 народа?</p> <p>Начелници промуцаше, да и они.... премда су у ствари људи слабоумни и од књиге  
мудри Инглези чак су дотле дотерали, да и клавиру облаче гаћице, јер има ноге налик на човечије 
ојима је чак и то могло пасти на ум, да и така места употребе за своје злочиначке заседе.{S} Ну 
ати дугим, значајним погледом, тако, да и начелнику паде у очи, да је између ове двојице било н 
 да осуде што је за претрес и осуду, да и деле узајамно своје мисли и осећаје, да попију белу к 
у од мртваца умрлих од чуме (куге) — да и то окушају.</p> <p>„Какве ће ресултате дати ти грозни 
 прво писмо којим је гђа Мона позива да и она — Лепша — долази на јаузне и да постане члан овог 
 и, пошто је мало поћутао, он покуша да и сам окрене ствар на шалу.</p> <p>— Та да, за медведа, 
ова седао на њу.{S} Најпосле реши се да и не покушава устајати Други један опет, наслоњен на ру 
 зашто не сме одмицати од куће: рече да и сама носи одговорност за ваш живот и баш с тога се и  
 и наду на успех.{S} С тога се олучи да и с Павом буде кратак и одсечан.</p> <p>Познат с њом јо 
те их пажљиво; ту је препад тако јак да и најачи човек дрекне.</p> <p>Растислав се тако трже од 
 дана, око подне, не испаде за руком да и сам набави шињел, откупив га за добре паре.</p> <p>По 
кнежевој наредби, доктор махну руком да и она друга два кола продуже игру.{S} Међу тим кнез с ц 
 оне брзо и лако прелетеше улицу као да и не додирују земљу, и нестаде их у мраку широке, разја 
девојку да не подлегне.</p> <p>Мисао да и хоџу употребе у овој ствари пала је Срећку овако:</p> 
 ми смо се данас цивилизовали толико да и на сликама и статуама мушкарце обично шкопимо, или им 
ед, и Жики не остаде ништа друго, но да и сам пође за њим.{S} Ударише косом.{S} Одмичући се од  
љак се поноси што има тако лепу жену да и господи мигне оком.{S} Најпосле, ма како било, ми нећ 
неза по глави. — Зар ти збиља мислиш да и ту може бити неког силовања.{S} Та од кад је света и  
а ударио људима по сред најбољих ливада и орница и начинио им грдне штете.{S} Ова ситна запитки 
а влашћу Растислав се привикао да влада и заповеда апсолутно.{S} Постао је читав диктатор и не  
м — рече Белини.</p> <p>— Или је ваљада и наш момак био у дослуку и споразуму с тима зликовцима 
елито од тога било је и разних лимунада и слатких сокова од малина, јагода и других плодова.{S} 
иселина и друге.{S} У јаке отрове спада и морфијум.</p> <p>„По дејству своме отрови се могу под 
ину.{S} Тако стигоше до у средину града и дохватише се кантарске улице.</p> <p>Ова главна улица 
нежева пунолества било је много награда и унапређења, у свима струкама и свима редовима чиновни 
ло више класичких <pb n="161" /> зграда и споменика, но све најезде варвара.{S} Рим је жив прим 
дељу дана сама општина из својих зграда и авлија и са општинских имања извукла је 155 кола ђубр 
о с кнезом ове ноћи или не?{S} Тек тада и Заре проговори одрешитије.{S} Признаде да је био с кн 
ече Пава сва црвена као паприка од једа и узбуђења.</p> <p>- И ју, тешко мени...{S} Није, здрав 
 лепа глава, са затвореним очима, бледа и бела као алабастер, лежала је на узглављу дивана.{S}  
аци поглед свуда у наоколо, чак загледа и под кола, после опет обухвати погледом целу околину,  
ачки бележник преврте по њему, разгледа и поче.</p> <pb n="272" /> <p>— У Звониграду, у улици Ј 
уковникова како замичу даље.{S} Погледа и себи у лице и нађе га мирно и хладно.</p> <p>— То већ 
анске Браће“...</p> <p>Мутимир прогледа и малко се исправи.</p> <p>— Опет ти бунтовници!{S} Ама 
 кад виде да нема шамара, опет прогледа и диже главу.</p> <p>— Ваша Светлост увек се тако са мн 
о коло младих људи тече све више угледа и кредита у јавном мњењу.</p> <p>Но сва ова разлагања Л 
ио изненађен кад у овоме друштву угледа и нека свештена лица, за која никад није могао мислити  
ја се оберучке ухвати за шариге — можда и за то да не падне — погледа у кола, баци поглед свуда 
ар о којој је господин говорио, а можда и своје неверовање <pb n="413" /> у мужевљеве речи (деб 
љиво је посматрала шта се ради (а можда и слушала шта се псује) док су малишани радознало гледа 
 примети Ратко.</p> <p>— А ко зна можда и јесте — рече Растислав.</p> <p>— Није, није!{S} Чуо б 
етено против мене....{S} Код мене можда и има какве грешке; али, ипак све је то увеличано, прет 
о је нова влада слаба, немоћна, и можда и издајничка, и да њему ипак нема ништа боље од његових 
 гроба покушава да се окрене, или можда и да <pb n="595" /> устане.{S} Од саме ове помисли он о 
и требали да знаду апотекари, или можда и ботаничари.{S} Али откуда све то можете ви знати?</p> 
и само као кроз неку замаглицу.{S} Изда и слух, па чак и моћ мирисања ослаби — паћеник већ више 
 овај најпосле не дочепа баштенска зида и утече на поље.</p> <p>Госпођа се крстила — Боже чудне 
ање, што се вила између баштенског зида и дугачког <pb n="539" /> реда огроздовог, путање, по к 
<p>На један пут Мутимир одскочи од зида и пође по соби круним корацима.{S} Гледајући непрестано 
од богомоља сте направили храмове стида и разврата.{S} Па још и мене хоћете да увлачите у ваше  
 Шта? ја болестан!{S} Још ћете ме ваљда и лудим начинити! — рече кнез спуштеним, куд и камо бла 
 муж) да ја такве ствари, које се ваљда и мене што год, што год тичу, чујем прво из комшилука!{ 
 toi aussi</foreign> (Не пућиш се ваљда и ти) као г. Растислав, што сам се ја мало шалио.{S} А? 
би најјачега човека оборио, па ће ваљда и медведа.{S} А вама треба баш за медведа, милостиви го 
{S} Ти (он је већ поче тикати) ти ваљда и не знаш кад сам те ја први пут видео.{S} То је било у 
ове династије.</p> <p>- С тога су ваљда и ранији покушаји избегавали крваво убиство, као на при 
све што и матори; чини им се да су онда и они зрели људи.{S} Ма како да је био млад, цигло посл 
ележили кнежев карактер и давали повода и хране сваковрсним разговорима и тумачењу по Звониград 
нада и слатких сокова од малина, јагода и других плодова.{S} Најпосле долазили су разноврсни сл 
велика стварка,</l> <l>С тога ова шкода и јес пуна ђака.</l> <l>И сви ђаци скупа једним грлом в 
роста ствар, казаћете нам ко су господа и одакле, — рече Растислав.</p> <p>— Ама, јес, јес, мол 
едају на догађаје из публике, из народа и имају корена у земљи, без тога, велим, ти ћеш постати 
одна заштитница свију балканских народа и свију малених државица.{S} Младоме кнезу Мутимиру пре 
 моравска долина.{S} Још сахат два хода и они би изашли из планине и дочепали се равни, коју је 
ама.{S} Обишао је све, распитивао свуда и нико му не умеде ништа казати.{S} Младића беше нестал 
ареви „пешке иду.“ Јес, има места, куда и сами владаоци иду без пратње, без надзора, без сведок 
је згодно обележио, како има места куда и сами цареви „пешке иду.“ Јес, има места, куда и сами  
 су с беснилом падали, не питајући куда и не питајући како.{S} По глави, по коси, по затиљку, п 
ки ружни гласови.{S} Сад разумем откуда и шпијуни по мојој кући.{S} Све разумем!</p> <p>— Нарав 
ужавала је баба — кад 6и Ката била луда и од сад, као што је била до сад; трчи дању, трчи ноћу, 
ра, ђаво, подвлачи му као руку под леђа и шапуће: „Чек’ овако!“ Час му се опет учини као да леж 
 Вујадин осети где га неко гурну у леђа и прошапута му на ухо:</p> <p>— Поклони се кнезу и пред 
љивој сенци која се зове „народ,“ вређа и одбија од себе људе, који су ту око њега и који му св 
рак, у соби је био готов мрак.{S} Синђа и Пава, кроз овај дим и сумрак, једва су могле распозна 
има и упути је у побочну собу.{S} Синђа и сама пође за Павом.{S} Срећко рече да пређу у другу с 
у; он мора бити ту негде — рече госпођа и узе завиривати свуда око стола.{S} Узе га тражити и к 
окине.</p> <p>- И ју, ју — рече госпођа и понесе обадве руке ушима.</p> <p>— Ађутант Светозар у 
 С тврђаве звониградске опази их стража и викне им да стану, но они нагну бежати.{S} Војници по 
м долази породица; после родбина, ближа и даља, за тим пријатељи, па околина, па општина и т. д 
на узела нове кошуље и одело свога мужа и одела га.</p> <p>Причало се и о некој болесној баби,  
а обема рукама стиште мишицу свога мужа и чисто се обеси о њу.</p> <p>-— Молим те, Рале, немој  
де је у 2 случаја било боја између мужа и жене, а на једном месту жена је утекла од мужа.{S} Да 
орали су избегавати због тешких прелаза и голема вијугања и обилазака.{S} Остајало им је да се  
 господа хитају да праве устав, а књаза и не лита нико.{S} И Ви сте, г. Маврикије, правили уста 
штит невиности.{S} Чувај чистоту образа и стидљивост душе.{S} Само су два стања у којима женска 
невидљива духа, који нема никаквих веза и интереса с овим материјалним светом — Јес, ви Косанић 
људска прилика.</p> <p>Кнеза прође језа и он нехотице опипа стоји ли му на месту револвер.{S} Х 
ечи што се толико задржао и позва кнеза и његова пратиоца да пођу.</p> <p>Опет се нађоше у уско 
а треба да знам.{S} Судба младога кнеза и мени је поверена.{S} Ја не могу бити равнодушан спрам 
еву.{S} Она је јасно сазнавала да кнеза и њу, просту сељанку, дели таква провалија, коју ништа  
 дошав на сред дворане, он угледа кнеза и Кају у углу, готово сасвим заклоњене цвећем и приђе и 
и кад јој Срећко рече да је то за кнеза и помуљи јој пет „минџурана“, прихвати стрина Синђа обе 
оћутао, поврћући разговор опет на кнеза и на ону тајанствену женску, што је госпођа Софија назв 
овник Врбавац плете против младог кнеза и имам у рукама доказе да му ради о глави.{S} Зарад кне 
> <p>Вујадин крочи незграпно пред кнеза и поче:</p> <p>— Господару, ја сам, молим покорно, овде 
му, да изазове престрављеност код кнеза и да га увери како је нова влада слаба, немоћна, и можд 
 један од тих гробова, па позва и кнеза и његова пратиоца.{S} Они хтедоше сести на друге гробов 
 да за неко време удали од себе и кнеза и Растислава, како би се сам што боље прибрао и спремио 
ама Врбавчевим.{S} Он ће однети и кнеза и Растислава.{S} Овај последњи можда ће се мало и одупи 
 забрањене књиге, грде полицију и кнеза и ћаскају о републици.{S} Ништа озбиљно ту не може бити 
ра; како њена мати скочи да брани кнеза и оберучке дочепа за косе једнога разбојника, а он јој  
 кадивени пуф, седе на њега спрам кнеза и жене, опре лактове о колена и узе у шаке своје пуно,  
</p> <p>Такве речи допирале су до кнеза и у њему се почне будити слаба нада.{S} Али у исти мах  
ном месту где је мало час оставио кнеза и своју госпођу.{S} Нешто се десило.{S} Пуковник пође и 
 разабрати.{S} Заре се наже преко кнеза и отвори врата на колима.</p> <p>Црна прилика крочи с п 
тојној даљини узео обигравати око кнеза и намесника.</p> <p>— Да видимо игру, да чујемо подскоч 
олако новине на колена, погледа у кнеза и рече му одмерено и с тактом (он је увек говорио само  
Врбавац диже главу, упре поглед у кнеза и упита га хладно.</p> <p>- Кнеже, нема ли друга излаза 
 што значи.</p> <p>Тако је између кнеза и Растислава опет повраћено оно добро расположење, што  
{S} Ова светлост непријатно дирну кнеза и он узе жмиркати и замоли Кају да седну где год у закл 
вало се у околини да је постала од суза и крви некаква мученика и праведника, коме су Турци одс 
сле је на глас плакао, гушио се од суза и зацењујући се од плача јаукао је:</p> <pb n="538" />  
сад не поричем његову увиђавност.{S} Ја и сада оберучке потписујем све што сам некада говорио о 
 то се парама не може да плати.{S} А ја и рачунам да ћу и иначе имати господина пуковника као п 
 није био добар човек.{S} Баш с тога ја и могу боље но ико да осетим колики је то губитак, што  
и си нама говорио да није здраво кад ја и Боца лежимо заједно у кревету и једно другоме дувамо  
 јој на ухо:</p> <p>- Да се уклонимо ја и ти, снашо, одавде; ми смо овде залишни.{S} И, полако, 
ши Мона свој говор.</p> <p>— Па зато ја и предлажем и војујем да се женске у политичким правима 
и ви сведок да смо још јутрос у зору ја и ви били заједно на отменоме скупу честитке <hi>Балкан 
иљаду и једне ноћи, а посред тога сјаја и зеленила гамизало је хиљадама људи, обојега пола, сва 
ј њега је стајала његова лепа жена Каја и распитивала га о кнезу.{S} Врбавац је причао како га  
ајвештији психолог могао ухватити краја и рачуна.{S} Час је све мртво и клонуло, час опет све к 
е окренуо цео један свет мисли, осећаја и планова.{S} Полазећи у Балканију он је полазио с увер 
ј, који је као ствар, од голема значаја и велика поверења, по нарочитом гласоноши послат минист 
ије гурнула.</p> <p>Кнез погледа лакеја и упита га, да ли је он видео паука.{S} Слуга махну гла 
ука над главом?</p> <p>Ратко се насмеја и објасни гостима да је то драгоцен старински часовник, 
кући, он се још једном грохотом насмеја и подругљиво рече капетану:</p> <p>- И ти г. капетане,  
сељака.{S} Он се, дакле, слатко насмеја и понова весело упита сељака да му каже откуда му на је 
арачка рука сад се на један пут загреја и узе се трести; у очима старога хоџе као да се упали н 
уцан.{S} Једила ме је цела ова комедија и ја сам био зловољан и нерасположен да одговарам на по 
 сама општина из својих зграда и авлија и са општинских имања извукла је 155 кола ђубрета, као  
 се још није могло сазнати, да ли Илија и сад општи с Врбавцем.</p> <p>За онога загонетног млад 
и чиновници утицаће да постану сталнија и сама министарства. <hi>Граби на све стране власт, и ш 
а заборава, и како постајеш све јаснија и живља, и како је одмах ведрије на души, чим се осети  
Не потраја дуго, отвори се кућна капија и на њој се указаше три женске прилике, увијене у огрта 
а чудна, заносна магла, магла што опија и сипа сласт у груди — ето у таквом се стању налазила П 
ту и рече: — Ево, зар ово није лудорија и детињарија!{S} И они бајаги некоме прете...{S} Но Леп 
би га ово у врат? — рече весела Петрија и пљесну Паву по њеним лепим, белим, пуначким образима. 
ва два човека, постајала је све оштрија и крупнија.{S} На кнезу се могло опазити да говори као  
вачки хтео је да та „звезда даница сија и трепери“ пред његовом капијом.{S} Развиле су се дуге  
ј петролеј изгоре за једну ноћ, те сија и трепери као звезда даница.“ </p> <p>Око намештања ови 
.{S} Лепша! знаш! — рече госпођа Софија и значајно повуче мужа за руку — Лепша, знаш! — понови  
ни су били пашенози) и моја дипломација и твоја полиција да се сакрију пред женама.{S} Госпа Ца 
је пак смер друштва политичка агитација и династички смерови <pb n="584" /> да се породица Коса 
реч, на коју смрт отвара своја наручија и пушта из њих већ загрљена роба....{S} Јес’, овај ће г 
вајући глас — викао: „водите их“ - Боја и Радован извише се од војника, који се око њих бејаху  
 Нису ми крива невина деца! — рече Боја и пође из угла.</p> <p>— Ама да ти кажем — рече доктор  
/p> <p>— Наша девојка — одговорише Боја и Радован скоро у један глас.</p> <p>— Па где вам је та 
ава.</p> <pb n="251" /> <p>И стари Боја и млади Грујица и Анђелија преплашено су гледали на ту  
о су гасови или испарења од разних боја и других препарата.{S} Има минералних боја: црвена (цин 
<milestone unit="subSection" /> <p>Боја и Радован одоше.{S} Као на крилима слетеше они доле ман 
дрхтан одзив..</p> <p>— Ој!</p> <p>Боја и Радован познадоше Павин глас!</p> <milestone unit="su 
привржености.{S} Јер у колико више лоја и катрана који грађанин спали пред својом кућом, у толи 
ећ тако исто и у обилном просипању лоја и катрана.</p> <p>Цео тај дан из подрума, шупа и с тава 
же зора, и сам ћу се кренути.{S} Милоја и жандарма повешћу са собом да покажу место.{S} С најбл 
а, ја сам ставио под присмотру и Милоја и жандарма, а потеру сам наредио по вашој заповести.{S} 
ка је с нестрпљењем обилазио око Милоја и чим уграби згодан тренутак он га живо упита:</p> <p>- 
ко ње се по некад савије и отровна гуја и на румено, мирисно лишће њено наслања своју хладну, г 
анела <pb n="521" /> јака водена струја и бацила их куд год ниже доле - рече Враничић - тако је 
 <p>После обичних поздрава, представака и других церемонија прешло се на оно што је било најлеп 
ића и т. д., иде стопама својих предака и т. д., нада се да ће наћи код народа потпоре, одушевљ 
арма одмах дођоше.{S} Он им показа ђака и рече им да га воде у полицију.{S} Силом је одведен; у 
<p>И ако је госпођа Мона кнежева рођака и жена човека који заузима повисок положај у балканиско 
ј ствари буде на руци.{S} Ствар је лака и проста.{S} Мало час доћи ће хоџи једна девојка с једн 
ика пружи руку да узме кутију од сељака и упита га које је село овде најближе, старајући се да  
то је дошла једна гомила богатих сељака и платила им да тако певају.{S} Старији калуђери то не  
рујицу.{S} Он је ишао у гомилици момака и девојака, и баш у тај мах вијаше једну девојку да јој 
/p> <p>Пуна родних поља, бујних пашњака и сенокоса, сваковрсним усевима засејаних њива, свуда п 
то.</p> <p>Јела је одрасла у сред мрака и разврата, а остала је светла и чиста.{S} Била је веом 
 из сале се чула шкрипа кнежевих корака и осећао се мирис од дуванског дима.{S} Кнез је прво ду 
 на земљи.{S} Имамо необоривих података и несумњивих доказа да су за отрове знали најстарији на 
морало бити неких успављујућих напитака и претио сам да ћу одмах позвати полицију, дати да се ц 
стислављева владавина пуна је погрешака и како који дан, све се више претвара у владавину једне 
сталом пакету нађено је неколико пушака и револвера и једна записка с оваким натписом: „Магацио 
а заклања небо и чисто належе на човека и гуши га.</p> <pb n="556" /> <p>Ова пољаница није била 
о уведе једнога свога поверљивог човека и од њега је чуо многе ствари.{S} Командант на сва уста 
акако то је зликовачки: ухватити човека и нагнати га силом да одговара — рече консул увређено.< 
.{S} С тога не треба да вас зачуде нека и нека моја питања.{S} А надам се да ћете ме предусрест 
га, дубодолина, коса, провалија, ћувика и брдских главица.{S} Ниси могао крочити ни десет корач 
е отишао у калуђере био би први владика и највећи језуита.{S} Да се одао обичној крађи, био би  
ез.</p> <p>— Тако, потврди црна придика и искочи из кола.{S} Изађоше и остали.{S} Црна прилика  
ма указа се струја црвене крви.{S} Жика и Милоје притрчаше!...</p> </div> <pb n="558" /> <div t 
ом чамцу био је Враничић; у другом Жика и Милоје, који је управљао думеном.{S} На небу се бејах 
доста присталица и она мора бити велика и јака.{S} Тежећи општем добру, она неће упропашћивати  
в је био мишљења, да је опасност велика и да против конзервативаца треба употребити последње ср 
сео на крвав престо, и та страшна слика и сад му се по чешће привиђа.{S} Њу ваља оживети у успо 
м светом свакојаких сладострасних слика и прилика.</p> <p>Заваљен у колима, с наслоњеном главом 
увамо у уста?{S} Па што онда браца Мика и фрајла све дувају, дувају један другом у уста, а фрај 
 пођу за колима четири оружана коњаника и с потребне даљине да мотре непрестано на кола, али ни 
 је народ изгубио таког мужа, државника и војника, одасвуд се дижу гласови признавања његових в 
ом једнога од најбољих старих државника и дипломата балканских.{S} То му је много помогло.{S} С 
ане преписке између појединих чиновника и доста угледних људи.{S} Ти <hi>писмени документи</hi> 
pb n="683" /> <p>— Још ћу од бунтовника и завереника тражити сведоџбе о мом патриотизму; они да 
 је кнез од своја два мртва заповедника и оне су у њему опет угасиле сваку наду, и он опет осет 
као побуну против законитога наследника и према томе ћу поступити.</p> <p>Овај дрзак говор учин 
 главом находи се у редовима завереника и бунтовника.{S} Но право изненађење тек је сада настај 
постала од суза и крви некаква мученика и праведника, коме су Турци одсекли главу, па та одсече 
е да ме надмудри.{S} Нашло се издајника и ствар је откривена.{S} Можда је у завери против мене  
рбавца, оптужујући га као велеиздајника и непријатеља престола.{S} Оптужба је <pb n="304" /> би 
 диктатуре тиме, што је с четом војника и неколико најпоузданијих официра отишао министарству,  
 уверења да је земља пуна незадовољника и да је само прошла влада била у стању да их држи у зап 
товања стаде по војнички пред намесника и покорно саже главу.{S} Растислав му нешто шапну на ух 
њима никад неће наћи искрених саветника и пријатеља.{S} Ако му сад ласкају и продају му се са с 
.</p> <p>— Баба Ката је сад проводачика и подводница, али у ранијим годинама она је била и тров 
ако да је објасне; конзул је звао момка и сам га лично испитивао — употребљено је све што би мо 
 сам дошао кући!{S} Дозовем одмах момка и упитам га, околишно, колико је било часова кад сам но 
уче у часовник, чича мигну с обадва ока и прошапута „хм! тако!{S} То ти знаш!“ За тим се окрете 
ико нема права вређати друге без узрока и повода.</p> <p>— Ово је збиља дипломатски речено.{S}  
тајати мртво језеро, без покрета, отока и живота.{S} Све што је боље и самосталније међу њима п 
нојевић и Жика дохвате се једног потока и, заклоњени високим обалама, измакну далеко, нигде нев 
е замрси, а на свршетку се сасвим збрка и растроји.{S} Али како тако одјекну и последњи глас „љ 
н сам да то исто ради и твоја каћиперка и све остале њене друге — поче Ратко ватрено.{S} Но Рас 
улица.{S} Овде, онде већ се чула свирка и песма.{S} Уз радосне усклике и довикивања, прљави шег 
ме дођоше до капије.{S} И велика колска и мала пешачка капија била је затворена.{S} Али црна пр 
 <p>Растислав на ове речи погледа Ратка и подуже га је гледао, али му ништа не рече.</p> <p>Гов 
оје владавине, направило је од ње баука и страшило за народ, а ту кобну политику Ратислав и сад 
да ће око ове ствари имати големих мука и тешко да је и сврши: међу тим на делу ствар је пошла  
Ваља само имати куражи да се пружи рука и плод убере.</p> <p>„Држим да на толико могу рачунати  
ection" /> <p>Тек после 46 часова тешка и буновна сна кнез Мутимир почне долазити к себи.{S} Но 
 мисао мутна, мисао мрачна, мисао тешка и пуна двоумица.{S} Видело се да овај човек носи у груд 
усте, црвене крви, која се полако љушка и пуши.{S} Он скаче у то језеро и покушава да плива; ал 
ом месту одакле је мало час пукла пушка и откуда се сад чуо болан јаук.</p> <p>У двајестак кора 
ров венац, а испод венца укрштена пушка и сабља, а одоздо мач и секира — он удари прстом по печ 
ила их је, мучила, опкрадала облагивала и кварила им скидање робије.<ref target="#SRP18892_N2"  
покојниковим.{S} Опелу је присуствовала и Његова Светлост кнез Мутимир.</p> <p>Око 4 часа по по 
а — али шта, за чим?{S} Она се радовала и надала — али чему?{S} Како? од кога?{S} Иза свију ови 
а; најпосле Јела је у њу тврдо веровала и решила се да се преда тетки на вољу, да учини све што 
а; зна се како су под надзором путовала и кад су овде стигла, ко их дочекао, ко их је примио и  
уку, дизала му прст горе спрам огледала и питала га на ухо: види ли то и то, нашто је он одгова 
 превијати се.{S} Чак се и Пава смејала и ако је иначе једнако била нешто тужна.</p> <p>— „Куку 
е била на свом зениту; ту је још сијала и трептала неко кратко време, па се онда нагло и неочек 
ишла је од одаје до одаје и само хукала и понављала: „Еј, пусто добро моје, коме ли остајеш!“</ 
азних разговора, ту се по некад јављала и по каква ствар од озбиљна значаја.{S} Ту су се по нек 
грабљивих суседа, ако остане овако мала и нејаке.{S} Та задаћа народног уједињења доћи ће на дн 
људи, она је трговала оним што је имала и што јој је Бог дао, да тиме може у свету заслужити ко 
вођење, али је у прошлости својој имала и нешто страшно.{S} Овде, у овој ствари с Јелом, баба К 
стало после, али што је она јасно знала и целим бићем својим разговетно осећала — то је, да би  
>Пошто је пуна три сахата бесно тутњала и ломила се, страшна бура беше већ почела да малаксава  
решака, прогласити њена сина за пропала и изгубљена човека, коме више ни бог ни људи не могу по 
упицу гледали.</p> <p>Мона их је карала и претила им, да тако што не износе из њене куће.</p> < 
 <p>Бранећи се рукама Јела је млатарала и лево и десно.</p> <p>На један пут млади господин одск 
та се није чуло.{S} Он погледа ђенерала и чисто се трже.{S} С разрогаченим очима, које му некак 
 Мутимир.{S} Он приђе, откопча ђенерала и раздрљи му кошуљу око врата и на грудима да му олакша 
ега онога што се десило између ђенерала и кнеза Мутимира.</p> <pb n="365" /> <p>Све је то утица 
ећи за руку два, малишана, беше застала и пажљиво је посматрала шта се ради (а можда и слушала  
чка — рече Синђа.</p> <p>Пава је ћутала и гледала, не знајући шта да почне.{S} Синђа се опет ок 
— рече баба Ката.</p> <p>Јела је ћутала и замишљено гледала кроз прозор.</p> <p>— А?{S} Па шта  
а гошћа остадоше сами.{S} Она је ћутала и хладила се својом лепезом.{S} Кнез устаде, приђе госп 
акав је то отров?</p> <p>Ката је ћутала и гледала га својим хладним, подругљивим погледом.</p>  
видим овде.</p> <p>Јела је само дрхтала и гледала у земљу.{S} Њени млађани, свежи обрашчићи час 
 госпођа Софија скочи.{S} Сва уздрхтала и крајње узбуђена, она брзо приђе своме зачуђеном мужу  
 њој никад није било!{S} Она је осећала и да је најсретнија девојка под небом, и да је најнесре 
езала, али опет пође.{S} Она је осећала и страх и наду, али осећај пробуђене радозналости био ј 
јара жарка летња дана најако се осећала и већ почела бивати досадна.{S} Читаво јато врабаца коп 
онесе канабету.</p> <p>Јела се копрцала и бранила.{S} Она му у отимању откиде мараму с врата и  
 румени, младићски обрашчићи, пуна обла и широка мушка плећа имала су неку неодољиву привлачну  
 и кад су већ пали на нос, браћа стигла и ухватила!...{S} Хајдете, добри господару!{S} Изнесите 
 своје.</p> <p>Иста је судбина постигла и други један споменик орловачки.{S} То је био наерени  
} Она ти, богме, није црна, но баш бела и пребела, ако знаш и умеш, а ако не умеш, онда ти нико 
S} Ви делате, па је право да за та дела и одговорност носите, као што ће и слава за њих вама пр 
ој призна оно, што је већ и сама видела и да говори с њом отворено, или да прекине све и онда,  
розора.{S} Сад је већ све боље и видела и чула.{S} Она промоли главу кроз прозор, лепо познаде  
ове речи:</p> <quote> <l>„Чувај се јела и пића у овој кући.{S} У њима лежи смрт.“</l> <l> <hi>П 
ити ко би то био.</p> <p>„Чувај се јела и пића.“ На он је већ и јео и пио у овој кући, и ти тол 
чита ону хартицу:</p> <p>„Чувај се јела и пића у овој кући.{S} У њима лежи смрт.{S} Пријатељ ко 
о ти је послао опомену да се чуваш јела и пића у Врбавчевој кући?{S} Ко је те исте ноћи, после  
 куће Црнојевића!{S} Перуна је и болела и није она физичка рана на глави, али ова душевна рана  
ису биле жртве?{S} Али ја сам те волела и вољно сам их приносила, мислила сам на твоју круну, и 
одине, а ја ћу казивати што будем умела и знала - рече Ката скромно и са снебивањем.</p> <p>Да  
, а сад му бејаху дошли до самога врела и ту сели да се одморе.</p> <p>Већ је било почело свита 
е осећао да је кнежева рука веома врела и да дрхти.</p> <p>— Ви сте узбуђени, господару? рече З 
ом, да она мора сад имати владара зрела и мудра човека, а не може чекати док једно дете подраст 
 <pb n="329" /> престолу владаоца зрела и пуна искуства.{S} Том разлогу ти си био жртвован.{S}  
сву околину, знао је не само имена села и како које село лежи, но још по многим селима знао је  
шој заповести.{S} Дигнуто је седам села и чим се укаже зора, и сам ћу се кренути.{S} Милоја и ж 
, с очевидним напрезањем.{S} Преко чела и слепих очију одскочиле му жиле као прут; жиле на врат 
ра и практична да би се још због начела и политичких праваца с киме слагала или свађала.{S} Њен 
 странка немају програма, немају начела и ради очувања власти пристајаће на много што шта и упо 
 вољни да се јавно одрекну свију начела и ако хоћете и целе прошлости своје, охрабрени попустљи 
ба да су старе жене починиле голема зла и пороке да се створи овака ружна изрека о њима.</p> <p 
ст је често врло снажан штит против зла и кварежи.{S} Имао је још један јачи узрок — Јела је во 
 залупи врата на колима, скочи на козла и ошину добре коње.{S} Калдрма загрме под колима и жуст 
ит и чисто обучен кочијаш слете с козла и отвори врата на колима, из којих се појави млада женс 
“... „пуна кућа“..... „Пуна је она била и до сада, богу хвала“ чу се гласна примедба Бојина.{S} 
ица, али у ранијим годинама она је била и тровачица.{S} За то је и на робију осуђивана.</p> <p> 
пре и она Г је и сада онде, где је била и пре по века, ни за длаку се није приближила своме кон 
на без прекида.{S} Ту је у близини била и прва стража, која их заустави, но после дата одзива п 
 оно мора мало заударати, па ма то била и светитељска глава.</p> <p>Истина, два млада безбожник 
ици — они, које си подигао из ништавила и обасуо их златом — </p> <p>Кнез је заустави: — Збиља, 
да се увере да ли је баш истинска свила и кадива.</p> <pb n="223" /> <p>- Тако бих ти се ја бог 
м.{S} При тој замисли кожа му се јежила и он је у таквим тренутцима осећао само једну једину по 
 раскине и раздвоји оно, што је спојила и сјединила свемоћ вишњега Бога!...{S} Лепшо, дајте ми  
Отишао подводници он, а то исто учинила и његова госпођа.{S} Подводница њему обећала „отмену да 
ен да буде убијен отровом псећа беснила и једног дана доиста добија на сред улице стрелицу у ле 
љен.{S} На његовом лицу беше се скупила и савила једна једина мисао, мисао мутна, мисао мрачна, 
но проси појачу буру која би га оборила и спустила на земљу, да преда вечном одмору своје уморн 
ио, светитељска се глава на то наљутила и почела трунути.{S} А кад нешто трули оно мора мало за 
о са мном?{S} Ни сам ли баш ја спречила и пресекла твој корак, који је једини био у стању да те 
д ње, радећи дан и ноћ.{S} Лепо је шила и прилично је зарађивала, али се све трошило у кући.{S} 
хија, која <pb n="572" /> је већ рушила и пљачкала по осталим одајама везирова конака, примичућ 
 (она показа руком како би јој набрекла и одскочила пуна недра) а ја бих онда за часак кући да  
екли главу, па та одсечена глава утекла и овде се сакрила, а од њиних суза после постала цела о 
који не верују ни у анђела, ни у ђавола и не сматрају то као неко зло и грех, напротив још се п 
и, шта ћу.{S} Боље и то но да идем гола и боса, гладна и жедна...{S} Свет!{S} П... ја на тај св 
 у двојним редовима окруже кнежева кола и тако их прате.{S} Понекад поделе се на две поле; једн 
 потрпали их у затворена, путничка кола и одмах погнали даље.{S} Не зна колико су путовали ни к 
а.{S} Помогну ми, натоварим вас на кола и донесем кући.</p> <p>— Бојећи се да вам што не буде,  
двора, ја сам с прозора видео њена кола и познао их по оним красним белцима.{S} То је било дово 
авчеву капију истутњаше и последња кола и њихова се треска на скоро изгуби у даљини, широка кан 
"subSection" /> <p>Кад кнез оде од кола и коло за часак престаде.{S} Свет нагрну за кнезом, вич 
 црне прилике, даљи пут, остављање кола и свраћање у непознату кућу.</p> <pb n="624" /> <p>За с 
ојке с узвиком „ју!“ пуштале се из кола и бегале од онога, који је поче безобразно бројати.</p> 
ста, уз моју припомоћ, изађосте из кола и прођосте сав простор до у вашу спаваћу собу.{S} Мисли 
у тренутку кроз главу, јер по лупи кола и <pb n="426" /> ударању коњских копита она познаде да  
 у Звониград паробродом, одашиљући кола и пратњу сухим.</p> <p>Пратња кнежева није била многобр 
о се за њом час лево час десно око кола и непрестано је гутао својим ватреним погледима.</p> <p 
<p>Јела је изашла; стрпали су је у кола и после четврт часа она је била у својој ниској, а сад  
им узе пазити с каквом брзином иду кола и трудио се да онако у <pb n="587" /> мраку погоди у ко 
/p> <p>Растислав дохвати писмо са стола и узе га читати онако с једним свученим рукавом од капу 
/> <p>Била је дивна пролетња ноћ, топла и тиха, ведра и јасна.{S} Пун месец испливао у ведре не 
 Перунова рука, и та рука била је топла и полако се тресла.</p> <p>„Жив је“ — узвикну Жика пун  
ри их да је права династија већ изумрла и да је ово само превара и срамота наша, да нам на прес 
 закажемо слугама и чобанима да на трла и по колебама у шуми никога не примају ни дању ни ноћу, 
и туда по пропланцима имају својих трла и колеба.</p> <p>Зашли су дубље у шуму.{S} Ишли су омча 
 да му донесу парадно одело.{S} Разасла и друге најнужније писмене и усмене наредбе.{S} За тим  
Враничића два вола тако су слатко пасла и савијала ону красну, сочну и свежу траву, да Жика са  
ед мрака и разврата, а остала је светла и чиста.{S} Била је веома стидљива.{S} Стидљивост је че 
м је, као што смо видели, била изгинула и нека његова родбина.{S} Прво је погребена она, после  
ољиво снажан, да је Лепша одмах клонула и предала се целим телом.{S} Као ружица, којој преко по 
 памети прибирала шта је све данас чула и са колико је новости, ово после подне, обогатила свој 
 дала сву свадбену спрему, но јој нашла и красна младожењу; диван, млад, вредан трговац, леп, д 
 на што је све то?{S} Да је Лепша дошла и рекла: имаш брата кнеза, леп човек, допада ми се, буд 
 <p>Но ова прилика веома је добро дошла и бив. министру полиције — Ратку.{S} Сви окружни начелн 
убави, на свештени акт којим се обнавља и одржава цела природа.{S} Љубав није грех!{S} Љубав је 
, <pb n="548" /> а опет их свак понавља и један другом прича.{S} Тако се, на прилику, говори, д 
рад из Немачке некакав мајстор бродовља и после дуге употребе поклонио га био неком Сарукбоцећа 
а.{S} Ви у мени имате искрена пријатеља и државника збиљски одана интересима земље и интересима 
у осећај детињске љубави спрам родитеља и друго.</p> <p>Лепши је већ било лакше да одговори на  
дити са собом више од једнога служитеља и да се не сме нигде послужити својом кнежевском влашћу 
подар ће се уверити да у нама има збиља и верне и поуздане слуге и доглавнике своје.</p> <p>Док 
етрогоњаста кнеза.{S} А за то нема боља и поузданија средства, но пустити га нека у пуној мери  
њега празнују да им се добро одрже поља и берићет.</p> <p>Један од начелника, у чијем су подруч 
олима.</p> <p>Црна прилика крочи с поља и уђе у кола, пипајући у мраку где ће сести.{S} Кнез је 
звецкарање кашичица, куцање чаша и шоља и чангрљање ножева, отпочети су разговори, казивања, па 
и овим чиме се и завршила: лупањем шоља и ваљањем по патосу?{S} Зар то није притворство?{S} Зар 
е јасно чуо, како се у гробу нешто трља и стење.{S} Просто изгледа као човек, који се мучи да с 
м врата.{S} Баш у тај мах он се накашља и мени се учини да је будан.{S} На прстима приђем диван 
еверни и рђави мужеви.{S} Туђа жена, ма и најгора и најружнија, вазда вам је милија од своје ро 
, ко чини злочин, увек тражи некако, ма и несвесно, да се сам бар пред собом оправда- Ово, што  
радозналост вукла га је да се изложи ма и најозбиљнијем ризику, само да задовољи своје љубопитс 
ља.</p> <p>— Би ли ми хтели показати ма и један једини од тих документа који потврђују моју кри 
има нија се ништа десило што би било ма и налик на ово што г. Вујадин прича.{S} Али он је толик 
ило <pb n="470" /> о последњим забавама и о најновијим прошевинама....</p> <p>Око 7 часова у ве 
несу пуне послужавнике с вином и кавама и причека док се послуга удали.</p> <p>— Има једна ства 
акрене жице што су ишле од главе ногама и осетио сам да кроз њих бије електрична струја.{S} Бој 
целом телу.{S} Покушам да мрднем ногама и рукама, и да покренем тело, али ни једно не могадох у 
паван и одморан, само што сам по ногама и рукама осећао, као што и сад осећам, местимичне болов 
а се удварам моме Антону, мојим слугама и лакејима; они су најчешће са мном и највише ми требај 
а.{S} Наређивало се да закажемо слугама и чобанима да на трла и по колебама у шуми никога не пр 
 обасипате најгрубљим циничким увредама и називате ме издајником, не наводећи ни један доказ у  
м.{S} - Нова влада по старинским везама и породичном предању блиско је везана с кућом Враничића 
јке отаџбине, оросио је искреним сузама и ижљубио је топлим, срдачним пољупцима благодарна сина 
вао темељ своме престолу на симпатијама и привржености народној.</p> <p>Кнез Мутимир устаде.</p 
ичући се.{S} За тим протрља лице шакама и опет се наже над некакву хартију, што је стојала разв 
 истину: пет минута у сличним приликама и готово с потпуно непознатим човеком, било би мало и з 
нас цивилизовали толико да и на сликама и статуама мушкарце обично шкопимо, или им мећемо међу  
о из све снаге измахује обадвема рукама и оштро заповеда: „вичите ура живео!“ — Кога сад да пос 
 на зид, с поклопљеном главом на рукама и продужи своје гласно јецање.{S} Кад је бабетина удари 
лину, па је стаде авољити својим рукама и загледати у Јелин прс кажипут, избоден од шивења.</p> 
 окренут њој, стоји са раширеним рукама и он је виче, зове, моли, он за њом жуди, он је тражи,  
 кнеза у позитури, с прекрштеним рукама и истуреним прсима, стоји пред доктором, гледа га с вис 
а међу нас двојицу у гроб; нашим рукама и ногама, од саме беле кости, тако ћемо га стегнути, да 
били унутра, а они само одмахују рукама и неће ништа да нам кажу.{S} Чућете, веле, и то је све. 
ето ти.</p> <p>Петрија се пљесну рукама и окрете се полулево на петама.</p> <p>Њене се другариц 
 награда и унапређења, у свима струкама и свима редовима чиновничким.{S} Растислав је ушао у но 
и поздрави.{S} Дочекивали су га песмама и пуцњавом из прангија, а тако исто и испраћали.{S} Кне 
и, хумора и дивне шале у својим песмама и изрекама, као што има наш народ.{S} Ја хоћу да чујем  
није никаква реткост видети по каванама и пивницама не само удате жене, но и саме девојке, опет 
 а млада лепотица по грудима, слабинама и око срца.{S} После је настао читав низ операција који 
 а ђенерал гледа то с осмехом на уснама и броји редом капље крви „један, два, три“...{S} Крв, к 
 се противу њега почну служити заверама и мучким нападајима, онда то неће долазити од млађега к 
е френске панталоне са широким потурама и чоханим чакширама с дугачким набраним туром - све се  
с доње стране.{S} Он окрете поглед тама и на левој обали Дунава угледа јасан, велики пламен, гд 
да ових кола, млад сељак, само у гаћама и кошуљи, подупирао је раменима предњи точак и шибао ду 
к одлегао.{S} Послуга дотрчи са свећама и може се мислити какву су слику виделе слуге код госпо 
ци у рату служили псима као извидницама и опрезном стражом којој се нико не може прикучити.</p> 
 над тобом стоје са стиснутим песницама и траже да вучеш даље, да непрестано идеш напред.</p> < 
p>Мона се грохотом смејала овим причама и називала их простим фантазијама.{S} Гласове о завери  
или су осниски гробови, с белим плочама и белим осниским каменим крстачама.{S} Гробови су били  
ајало је очигледно да он нешто припрема и смера.{S} То није могло остати тајна за његову најбли 
кнезу ваља дати доказа, да таква спрема и такви напори већ постоје.{S} То једино може, за овај  
Тотов.{S} Чисто се жена и наљути, а има и право, мисли да је ја лажем.{S} Не <pb n="373" /> мож 
оно с Врбавцем, што си учинио?{S} А има и стотину других ствари, које сведоче да су Балканска Б 
ве што се његовим назвало.</p> <p>А има и других разлога.{S} Не треба заборавити да је госпођа  
м или уштрцавањем.{S} Већина отрова има и једно и друго дејство, но има их и који дејствују сам 
адим човека!</p> <p>— У овоме можда има и претераности, али свакако боље је и ово, но ова данаш 
 добровољно одрећи ових права, које има и последњи међу њиним грађанима: владалац се не сме жен 
т и светитељство.{S} Но како у томе има и твоје заслуге, то си ти за данашњицу заслужио благода 
е личности из Звониграда, па бој се има и самих министара.{S} Задатак је ове дружине, како се в 
никад више неће поновити, а да кнез има и практична интереса да све то сазна, јер ће му то у не 
 отрова било и јамачно их на Истоку има и данас, но наша модерна наука не зна за њих.</p> <pb n 
 да их и сад има.</p> <p>„На истоку има и дан дањи много тајних отрова, с чудним дејством, за к 
tone unit="subSection" /> <p>Али их има и друкчијих.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n= 
ћем онде, када је он, савладан боловима и умором, заспао између две кладе, у кревету од папради 
а.{S} Млади кнез обасут је био даровима и поклонима из целе земље.{S} Попијено је много пића, и 
зао своје ноге и руке, умазане сосовима и другим јелима, по којима је скакао па столу.{S} Кад м 
ле су с таванских баџа.{S} По плотовима и зидовима чечали су чупави и прљави шегрти. —</p> <pb  
тиви, да он има везе с хрђавим духовима и вештицама, а све ове скаске налазиле су вере код публ 
кожу на облим плећима, пуначким грудима и једрим, наливеним, образима Лепшиним, по којима за ча 
окрете Пави, додирну је руком по леђима и упути је у побочну собу.{S} Синђа и сама пође за Паво 
грчевито укрућен.{S} Мишићи на образима и око уста грчевито су дрхтали; полуотворене, преврнуте 
ац.{S} Блед као смрт, с упалим образима и затвореним очима, он је изгледао као мученик, кога су 
оских лепотица, и оним руменим образима и белим гроцима што се беле као снези на планини.</p> < 
а се спрам млађих служи онаким изразима и да слугама напомиње шибање.</p> <p>— Е, па ви сте се  
тако, да женским опадну веђе, а мушкима и обрве и бркови.</p> <p>Ката се насмеши.{S} Она се у т 
провлачиле кроз гомиле с пуним бокалима и прилетали на помоћ чим виде да се негде чаше испразне 
аседе, не мораш шетати с њиме по селима и градовима; то од тебе нико не тражи.{S} Преведи га, а 
обре коње.{S} Калдрма загрме под колима и жустрим ударима коњских копита.</p> <p>Окупана, намир 
пша се није отимала.{S} У њеним мислима и осећајима беше се извршила некаква промена, коју ни с 
очели провлачити и њих двоје, у мислима и персони — и савез је тада већ био готов.{S} госпођа Л 
ђоше уз друм, засађен високим јабланима и брснастим кестеновима.</p> </div> <div type="chapter" 
в мундир, ишаран многим жутим гајтанима и тракама, с калпаком на глави.{S} Пратећи кнеза, гарди 
говори ништа.{S} Он само слеже раменима и продужи ћутати.{S} Кнез се протегли, зену досадно и м 
у четири ока пред њима слегали раменима и говорили:</p> <pb n="582" /> <p>— Шта ћу, брате! зар  
е опомене Перун је само слегао раменима и од времена на време дубоко уздисао, док на једаред не 
<pb n="507" /> Окружили су га шпијунима и прате му сваки корак.{S} Он неће више да трпи те стег 
 да га причекају, затвори врата за њима и окрете се хоџи.{S} Са стиснутим песницама над <pb n=" 
 још нежењено, угледно момче, а са њима и њина лепа сестра Пава, која је била млађа од обојице. 
 за мајмуном по дрветима узбурла у њима и јело и пиће, и вино их на један пут ухвати, па како ј 
 се види колико чиста сребра има у њима и колика им је права вредност.{S} Кад се то зна, а у на 
у углу, како седи на патосу међу коњима и према маленој свећици, прилепљеној за даску, крпи сво 
ривикавате да мисли о државним стварима и да се бави озбиљним државним пословима.</p> <p>— Е, к 
 повода и хране сваковрсним разговорима и тумачењу по Звониграду.</p> <p>Кад се ствар тицала ка 
улова, под чијим се отвореним прозорима и разлегала ова врапчија опера.</p> <p>Ројеви мушица, р 
узима; она по <pb n="601" /> вољи прима и по вољи враћа; али никаква сила још никад ништа није  
полеће над горостасним, хучним таласима и безбрижно слуша метежну борбу њину; ја ћу слетити и ј 
амљен, у сред пољане диже руке небесима и проси - шта? росу? кишу? топло сунце, младост! — не,  
атко. </p> <p>Госпођа се окрене вратима и обриса марамом очи.{S} - Право вели — рече она, окрећ 
готово шапућући, али са живим покретима и меким, нежним нагласцима, као да декламује:</p> <pb n 
, углађен господин с црним бакенбартима и у црном фраку..</p> <p>- Изволте, госпођице, молим ва 
о „најозбиљније заповеда свима властима и најживље саветује и препоручује свему народу да проду 
јанства и обзнањујући то свима властима и целом народу....“</p> <p>Даље се у прокламацији говор 
 <p>Било је говора међу Мониним гостима и о најновијем политичком бауку, о некаквој републиканс 
иве опет пред њом у свима појединостима и у свем ужасу своме.</p> <p>Каји се учини у том тренут 
држати, чича Јова је угаси међу прстима и баци кроз отворен <pb n="362" /> прозор; за тим извад 
и кад је ћелави господин примаче устима и таман напући уста да је цмокне, кнез махну руком и ту 
ко га удари два три пут шаком по устима и привика:</p> <p>- Ћут’! ћут’! умукни или ћу одмах нар 
ћин тек сад притрча полумртвим вочићима и поче их ударати дреновим прутем по леђима, по глави,  
 порода свога, децом својом и унучићима и праунучићима својим.{S} Зар може бити лепше и дирљиви 
ту лајати.{S} После опет отрча сељацима и опет се врати липи.</p> <p>Три сељака, с пушкама у ру 
204" /> приђе кнезу несигурним корацима и извади из џепа своју белу намирисану мараму да убрише 
оји се у разним <pb n="606" /> правцима и облицима пружају доста дубоко и далеко под земљу.{S}  
слушност, ако се обрати конзервативцима и њима понуди власт да саставе министарство? — питао је 
верљиви, као да су међу својим знанцима и комшијама, с којима се сваки дан састају.{S} Оне прва 
начак шипарчић, с крупним, благим очима и припијеним уснама.{S} Цела појава његова није имала н 
>— Данас су помешана два различна појма и две различне ствари: — морал и полни односи.{S} Оцена 
ез Мутимир био разасуо нека своја писма и хартије.{S} Лепша је сад механички и не мислећи преме 
акет по пакет и бирајући поједина писма и документа из њих.{S} Најпосле нађоше кутицу од црвена 
уре волове преко рова, стану крај друма и гледају.{S} Кад се спровод приближи, они скину капе и 
 су свуда биле погашене, само из кавана и готварница<ref target="#SRP18892_N4" /> где је још би 
ман зрела жена, али веома добро очувана и младолика.{S} Њене црте нису биле правилне; испало че 
чено јо било да на путу пробави 25 дана и да обиђе југо западне крајеве отаџбине.{S} Низ градов 
љиво.</p> <p>— Дакле ја спавам два дана и две ноћи узастопце?!{S} За тим се окрете министру: —  
љаду и једне ноћи, он би могао три дана и три ноћи седети и гладан и жедан, говорећи само о том 
е било је још преко 50 одличних грађана и чиновника.{S} Ту је био и орловачки начелник Вујадин. 
им на делу ствар је пошла као подмазана и дала је тако повољне резултате, каквима се Ратко није 
 колена му се омакоше с глатког отомана и они обоје-падоше на меку простирку, крај отомана.</p> 
ан, али у томе и сама склизну с отомана и пала би управо главачки на патос, да је Мутимир не за 
 показала јој полупане ствари са ормана и само додала: „Погледај! сестро рођена..{S} Ово ми је  
то; ти и не знаш шта је то мушка страна и како пуста жена после заћори и гине за мушким.{S} Али 
о да читав низ кретена, богаља, блесана и јектичавих људи стварају читава покољења нових богаља 
осле по сахата оставка је била написана и послата у конак.{S} Растислав те вечери добије јаку г 
госпођа Мона изрази лаким пућењем усана и два пут поновљеним мрштењем.{S} Ове жалбе мужевљеве н 
 очи са својих танких, припијених усана и тако исто танких, дугачких, као гар црних бркова.{S}  
 нанизало преко тридесет кола Орловчана и сељака из околине.{S} Све се то добровољно кренуло да 
} По чему ти можеш рећи, да је ништавна и незначајна ова тајна дружина?{S} Ти немаш зато ниједа 
/p> <p>— Ох, ала смо ти ми женске јадна и беспомоћна створења кад љубимо.{S} Јес, Бог је прокле 
оље и то но да идем гола и боса, гладна и жедна...{S} Свет!{S} П... ја на тај свет!{S} Он ми је 
 је зна.{S} Зар је у овој пуштињи једна и две собе, па да човек зна где је.{S} Смотрисмо је ту  
шан.{S} Врбавац је опазио у њему вредна и способна човека, рачунао је да му може бити од големе 
ава Лепши ниједну врлину, то је и чедна и поштена, и у сваком погледу узорита жена али опет за  
 сам понуди кнеза да га остави слободна и да одавде седне у своја кола.</p> <p>Кнез прими ову п 
овачи, отрове, који су имали тако чудна и необична дејства, која ћу споменути мало даље.</p> <p 
три ноћника била су на уласку Ташмадена и ту застадоше.</p> <pb n="607" /> <p>Црна прилика рече 
анина у главноме је већ била преброђена и сумрак је затекао нише путнике на висоравњу, са кога  
љам.</p> <p>Па и ово је била једна жена и ово је била једна баба.</p> <milestone unit="subSecti 
и било; да је госпођа Мона изврсна жена и да су само пакосни завидљивци изнели о њој разне изми 
 А и ја њу.{S} Шта ћу, нашла ми се жена и у нужди.{S} Није, здравља, ми, што ви мислите.{S} Баш 
шта не знам као Тотов.{S} Чисто се жена и наљути, а има и право, мисли да је ја лажем.{S} Не <p 
обадве стране.{S} Дабогме!{S} Хоће жена и да има кнеза милосника, и опет сва чаршија да јој вич 
ама; друга, на против, млада, развијена и веома, али веома лепа.{S} Обадве ове женске донеле су 
едности човековој неприродно је спојена и доведене у везу и зависност с већом или мањом осетљив 
лена, то је и дужност ваша веома малена и проста — да се покорите неопходности.{S} У тренутцима 
а.{S} Враничић се сроза, паде на колена и обема рукама грчевито се ухвати за ограду од моста, а 
јмлађи синчић пентрао се тати уз колена и непрестано је чаврљао, запиткујући с детињском наивно 
рам кнеза и жене, опре лактове о колена и узе у шаке своје пуно, глатко избријано лице; те стад 
 немогућан, свака је одбрана бесмислена и теби само остаје да рекнеш: „молим те пусти.“</p> <p> 
друго не може бити. — Пава је уграбљена и одвучена у конак; стара, поштена и чувена кућа Крсман 
 видео си само изненађена, престрављена и зачуђена лица.{S} А кроз те гомилице у небројено одје 
 је наша топла љубав и на небу примљена и записана међу најлепша дела створитељева.{S} О, велик 
/p> <p>Кнез дохвати Маврикија за рамена и готово га догура до врата.</p> <p>Уз пут Маврикије се 
 свој говор, Растислав је узе за рамена и потискујући је полако пред собом, говорио је: — Иди,  
бразу, за тим га оберучке узе за рамена и полако изгура у салу.</p> <p>— Хајд тамо, па чекај, в 
 и виде га како на махове уздиже рамена и стреса се. „Или плаче, или дубоко уздише“ — помисли о 
и, она се и не маче, само уздиже рамена и чисто увуче врат па продужи јецати још гласније.</p>  
а обуче.{S} Она га погледа преко рамена и упита га хладно и презриво:</p> <pb n="697" /> <p>— Ш 
ти ово? а ја само погледам преко рамена и велим: „Откуда ми? купио ми мој кнежић“ — па само воз 
 скочи, у тренутку смаче пушку с рамена и скреса је у буквик из ког је планула пушка, и над кој 
рији.</p> <p>„Бивала су понекад времена и налазили се такви људи, који су проучавању отрова пос 
како је ово веома жалостан знак времена и ружна црта за кнежев карактер.{S} Растислав је тако р 
алканиској.{S} У њему је била сахрањена и прабаба кнеза Мутимира.</p> <pb n="194" /> <p>Ради ле 
 За што држите кнеза као тако покварена и пропала човека да о његовој поправци не може више бит 
вака ваша реч била је нарочито одмерена и спремљена с извесном намером.</p> <p>— Вас је, дакле, 
 то исто доба, остао удовац.{S} Смирена и побожни попа, домаћи свештеник госпођин, одмах прве н 
ољивим осећајем освете, да види оборена и у крви онога који је оборио његовога господара, Жика  
 прагу дворане која је стајала отворена и у коју је домаћица могла сваки час ући, задувани, раз 
а на пространом салону била су отворена и свежи пролетњи ваздух, помешан с топлим сунчаним зрац 
p> <p>Врата на будоару била су отворена и кнез, како ступи у дворану, угледа домаћицу и гошћу у 
спођа га дочека стојећки, сва потресена и узбуђена.</p> <p>— Шта је, за бога? — упита Каја.</p> 
љена и одвучена у конак; стара, поштена и чувена кућа Крсманова осрамоћена је.{S} Лозинка је: с 
ија да јој виче: „Ох како је то поштена и чедна жена!“ А кад се обоје хоће — онда се обично ова 
у, они мртваци?</p> <p>— Никаквих сцена и никаквих мртваца није ту било, господару.</p> <p>— А  
вно, док је цела ова операција извршена и сви се окружни код Ратка искупили, морало је проћи вр 
на, пошто су ми уста била тако запушена и стегнута, да сам једва могао на зор по мало дисати.{S 
 час појединце, ако је ствар била важна и тицала се само тога начелника, час у гомилицама, ако  
аном жару прекувана, пречишћена, снажна и једра крв, румена као рубин, густа као сладак сок са  
био, али ту би и Бог опростио; море зна и Бог шта је 400 све суха жућака, па се све цакли као с 
па то нико и не истражује.{S} За то зна и кмет; често је то у кући његова најближег комшије, и  
но с вама отићи у Содом, нек се бар зна и нек се прича и приповеда, докле тече сунца и месеца и 
сто пред кнеза послужавник с боцом вина и три чаше, па се опет полако удали, не говорећи ни реч 
а имала је сина од прилике истих година и истих склоности као и кнез Мутимир.{S} У овом тренутк 
 <pb n="64" /> где је ударила господина и где га то боле — но опет се трже.</p> <p>Међу тим мла 
</p> <p>Ово снажно стезање, ова близина и топлина, све то само га још више острви. — Он је поне 
цијан-калијум, стрихнин, плава киселина и друге.{S} У јаке отрове спада и морфијум.</p> <p>„По  
к ђенерала поче обузимати чудна топлина и у телу и у души.{S} Осећао је да се загрева, и у том  
зове к себи старог орловачког грађанина и доста угледна трговца, познатога у Орловцу под именом 
 то од многих слушао, као што је истина и то да многи ваши поступци на то личе.</p> <p>- Моји п 
сутра дан бити крвавих, огуљених бутина и као биволска кожа дебелих задњица, а и по које липсал 
ако је живот горе на земљи гола таштина и празна сујета.{S} Људи се утркују, гложе, боре; често 
а тим пријатељи, па околина, па општина и т. д.</p> <p>Он то није философирао, али он је то <hi 
пима прве истинске љубави, у души бујна и ватрена младића наступају ненадне и чудне промене, ко 
 до краја.{S} Ова је ствар врло озбиљна и ја бих вас замолио још за нека објашњења.</p> <p>Није 
исли на одбрану.{S} Њој изгледа безумна и сама помисао на какав отпор, она види само један изла 
 је цела ствар изгледала крајње безумна и непромишљена.{S} Да се по једном обичном и безименом  
 каквом је он.{S} Тешко њему - рече она и неколико крупних суза потекоше јој низ образ.</p> <p> 
<p>Лепша скочи: — Куку мени! — рече она и притрча великом огледалу у углу.{S} Углачано, сјајно  
одидер амо да ти кажем нешто — рече она и опет дрпну Паву за рукав.</p> <pb n="227" /> <p>Кад с 
еч, каза хоџи ради чега је дошла, и она и ова девојка.</p> <p>Хоџа упита шта јој је та девојка. 
асте, да се развија, да се слави, и она и њени владаоци.</p> <p>— Да збиља, кад смо већ на томе 
и, да ту има мало прста божијег што она и њен комшија скоро у исти мах остају удови.{S} Као доб 
кнез се кренуо на пут.{S} Уз лупу звона и грување топова он је изашао из своје престонице, баш  
ију; од главе му се држи још само чеона и потиљачна кост, а још га тера стара земаљска сујета,  
ослужиш несвесно.</p> <p>Ту је гђа Мона и она ће је, по добивеним упуствима, употребити као ору 
 дневни ред у кратком року.{S} Та бурна и тешка времена затећиће на престолу Балканије владара  
итњаста зелена одећа сад изгледала црна и мрачна на месечини.{S} Још даље поглед се губио у неј 
длан.{S} Пошто га је загледао и с десна и с лева и пребројао неке рецке на длану, он задиже мал 
е узму.{S} Свакојако ствар је интересна и ваљало би је брижљиво и научно испитати.</p> <p>— Да, 
вало да потиче из груди сретна, радосна и раздрагана човека.</p> <p>— Добро, добро!{S} Платићеш 
 <pb n="132" /> одбранити од непријатна и веома нелагодна осећаја који га је обузимао, кад год  
њено место, дође друга, исто тако мутна и нејасна.{S} И то се непрестано тако мења.{S} Она би х 
таде, а међу светом остаде ужас, забуна и неред, који је он посејао својим проласком.</p> <p>Ка 
 чела.</p> <p>Међу потером наста забуна и страх, али командир брзо дотрча и нареди да се из пот 
лачком<pb n="74" /> светлошћу.{S} Круна и престо — то је било његово сунце.{S} Све је друго за  
ем осталога и једна царска женска круна и једна златна преслица, са златним вретеном.</p> <p>За 
и се играло био је велики — једна круна и један престо.{S} Те две ствари вреде једне главе.</p> 
ко пуне блата, а ви се обадате сад туна и круните земљу те ми непрестано пада у уста, у трбушну 
де?</p> <p>— Тражимо ту с тога што туна и јесте — одговори Радован.</p> <p>— Туна! јесте! — реч 
ислав није рад да црпе користи из махна и слабости кнежевих, али шта ће кад су по несрећи такве 
едном речи: млади кнез има својих махна и слабости; треба га пустити нека се у те своје грехе т 
ом.{S} С десне руке зијала им је мрачна и страшна провалија.{S} Из ње се чуло како у дубини шуш 
 стрма шумовита коса, исто онако мрачна и омчата као и ова с ове стране.</p> <p>Наши путници за 
 имена од милоште друкчија су но обична и каткад су врло лепа.{S} Друкчија су мушка, а друкчија 
ра и рече да имају код њега врло прешна и врло важна посао.</p> <p>Пусте их пред дежурног, но о 
пходан, акт спаривања, акт размножавања и одржавања рода људског!</p> <p>— Како су свете и узви 
 у кошници.{S} Отмене особе свију звања и положаја сновале су туда непрестано, неко у авлију, а 
м грдне штете.{S} Ова ситна запиткивања и ово спомињање свију помесних прилика, које су само он 
и због тешких прелаза и голема вијугања и обилазака.{S} Остајало им је да се спусте до планинск 
е још и ваздан других причања, нагађања и свакојаких казивања, често потпуно супротних, по нека 
 фанатизам био највећи, вештина сликања и резања почела се јако губити.{S} Поље, где се она нај 
ански аскетизам убио је вештину сликања и резања у самој клици, јер ту је требало представити б 
ица је, па мора од свакога да се склања и снебива. (У ствари цело село није могло дати џевапа с 
на, о чему се кнез извештава ради знања и даљег управљања.</p> <p>Најпосле кнез се у писму свет 
да је све ово, што се тиче мога хватања и одвођења био само какав ружан а веома жив сан, ади, к 
веже, јер је грађен без његовога питања и пристанка, и на тај начин навлаче га да уништи устав  
кнезу, и уз то му стављали разна питања и давали сваковрсна обавештења, опет шапатом да се не ч 
адама људи, обојега пола, свакога стања и доба.{S} Ту је било добре две трећине цела Орловца.</ 
Разлика између пређашњега мирнога стања и ових данашњих трзавица била је очевидна.{S} Није било 
сећаји бунили су се против таквог стања и схватања.</p> <pb n="536" /> <p>За што би њега мрзела 
 доба ренесанса, препорођења, повраћања и угледања на стару грчку и римску класичност.{S} Али с 
а у сва његова пословања, у сва осећања и све мисли његове.</p> <p>Но Растислав није само мисли 
и да изазове осећаје презирања, гнушања и мржње спрам човека, кога је династија Косанића дигла  
 осећај, прождирала га само једна жудња и растрзала га само једна једина, неодољива, несавладљи 
ило да доврши велики задатак ослобођења и уједињења свог племена.</p> <p>У тим мислима приђоше  
 ће наћи код народа потпоре, одушевљења и т. д., и т. д...</p> <p>Кнез ућута, а дворана се поче 
 Мутимир је пратио очима с пуно дивљења и нежности.</p> <p>— Збиља, ја не знам да ли ти у опште 
 и да сте им саопштавали и таква решења и закључке своје владе и народ. скупштине, која су имал 
Хоће да се удобри кнезу.</p> <p>И мржња и незадовољство против Кугића расли су с дана у дан, уп 
ст, на односе између мушкиња и женскиња и како на то гледају старији, отац или браћа девојачка. 
егову чедност, на односе између мушкиња и женскиња и како на то гледају старији, отац или браћа 
а на чедност и на односе између мушкиња и женскиња.</p> <p>— Мени је мило што бар у неколико мо 
ироду људску и на односе између мушкиња и женскиња.{S} Античко грчко друштво гледало је на тело 
{S} Никоме ни на памет не пада да сумња и да тражи други какав узрок смрти.</p> <p>Док је Ката  
смене наредбе.{S} За тим је сео на коња и, у пратњи два коњаника, отишао у главну касарну, где  
о се о побољшању пасмине код наших коња и говеда, и у нарочитим заводима држимо добре атове, па 
е као да их је урезала дуготрајна патња и страдање.{S} Ово је била баба Ката коју смо већ позна 
 настане прави пакао.{S} Од онога пуцња и силине свеће се махом погасе; густ пушчани дим напуни 
ала кола остају по читав сахат, два, па и више позади; напред одјури само кнез и гарда, која не 
 капитале увеличава, удваја, утраја, па и удесеторостручава.{S} Услуга је ишла за услугу: таст  
хватио смисао само последњим речима, па и то доста нејасно, пошто се тај говор ређао <pb n="602 
ва, отпочети су разговори, казивања, па и препирке скоро о свима најважнијим дневним питањима.{ 
 и то све бива јавно на очима света, па и самих родитеља девојачких.</p> <p>— Јес, слушао сам з 
љ у кавану, где је било много света, па и г. срески.{S} Реч по реч док ти се њих двоје дохвате. 
сталице законите династије Косанића, па и то неће бити без мига самога команданта.</p> <p>Други 
ир, о томе је водила бригу породица, па и цело друштво.{S} Кад младић и девојка дозру да могу б 
е толико заинтересова да она покуша, па и отвори и спољне крило од прозора.{S} Сад је већ све б 
 говориш; ја хоћу да познам и махне, па и пороке мога народа.</p> <p>Доктор је говорио „искрено 
рија чува и прати...{S} Једно кљусе, па и њему окрњено ухо....{S} Ко то одгризе ухо том кљусету 
 /> божјој“ — код нас је све могуће, па и то, да се свак пита: „што и ја не бих могао бити кнез 
и очински га саветовали, испитивали, па и кушали — али сви ти дипломатски кораци нису донели ни 
ти све свеједно шта ко о мени мисли, па и то како ти цениш целу ову ствар.</p> <p>— Па ипак, ја 
сподара, па још говорити, да сви ми, па и наш господар, нисмо ништа према том његовом хваљеном  
атор</hi> и доказивао да смо сви ми, па и сам наш владалац управо ништа спрам тог екватора.“</p 
хтео и да пође живље и да се склони, па и да потрчи по потреби.{S} Жика је био срећан.{S} Колик 
м окружном месту, у свакој варошици, па и по многим селима било људи који леже у затвору „због  
црту и особину у карактеру народном, па и ту су се брзо сложили.{S} Обојица су били мишљења да  
 су један другом на рамена, на врат, па и на главу, било их је и прегажених; радознале женске г 
 вештина, лукавство, обећање, новац, па и сама сила да се дође циљу.{S} Није пожаљено ништа, ка 
ја.{S} Нека дође, ја ћу се уклонити; па и опет, и опет — не треба ми ваша заштита и ваше спасав 
 гласом, од кога одјекнуше одаје.{S} Па и не чекајући да доктор што одговори, кнез продужи, вич 
троше.{S} Шта је двадесет хиљада?{S} Па и то је давано све по мало.{S} Паша је ситничарио, можд 
ја то знам, на против, било би чудно па и грешно да ја то не знам — примети Растислав.</p> <p>— 
а како је ја сад представљам.</p> <p>Па и ово је била једна жена и ово је била једна баба.</p>  
н знао тако рећи сваку стазу.</p> <p>Па и поред све те уверености, Жику је непрестано дирало пр 
х се појави млада женска, стасита, лепа и укусно одевена.{S} Кочијаш отвори капију, женска ступ 
егова пуна магацинка.{S} Жика је дочепа и скреса у буквик још три метка.{S} При другом метку из 
аш у тај мах алејом се зачу нека шкрипа и лупа, она наоштри уши и стаде слушати с притајаним ди 
на.</p> <p>Цео тај дан из подрума, шупа и с тавана трговачки момци и шегрти убили су се извлаче 
ао да је пред његовом капијом већа бара и покваренија калдрма но код његовог комшије, те с тога 
ишла но пре.{S} Он има приватних добара и на њих би се могла ставити интабулација.{S} Примање б 
ја већ изумрла и да је ово само превара и срамота наша, да нам на престолу седи туђинско копиле 
 не осећа као човек, или да се претвара и крије своје осећаје.{S} Зар то није безумно?{S} И как 
а улогу да имате једнога свог господара и да се научите вршити његове заповести.{S} Та ви сте т 
мишку с једне стране кнеза с друге Зара и енергично их повуче напред.</p> <p>И Заре и Мутимир с 
.{S} Овако ти лепо, па код имаднеш пара и „шмука“ - да видиш како ће облетати око тебе.{S} Не ћ 
лађим чиновницима не мари.{S} Од писара и не крије цигару, а на практиканте по кад кад богме и  
нда се гости почну разилазити.{S} Добра и весела домаћица испраћа их једне по једне, старајући  
д кнеза направили истинска, права добра и ваљана владаоца.{S} Најгоре је што ће од њега страдат 
тавите.{S} Кад сте већ кнезу ради добра и кад вас је та племенита побуда амо довела, онда помог 
дивна пролетња ноћ, топла и тиха, ведра и јасна.{S} Пун месец испливао у ведре небеске <pb n="2 
{S} Монину руку, завуче је себи у недра и мету на срце. — Осећаш ли?{S} И збиља, Лепши је још л 
лањског снега.{S} Она је и сувише мудра и практична да би се још због начела и политичких права 
у нађено је неколико пушака и револвера и једна записка с оваким натписом: „Магационару седмога 
есама, уз шкрипу кола, тутњаву фијакера и гласан разговор, који се разговетно чуо с улице, на п 
поред тога свог решења о набавци вењера и ове знамените речи:</p> <p>„Те нека се зна, и нека с  
 у пуној мери и потпуно неспречено тера и даље своје младићске лудорије.{S} Оне ће га прогутати 
окачким закачаљкама.{S} Кад Мона потера и даље у том правцу, он скочи, дочепа капу и викну: „Зб 
вај ред.{S} Он упита за дежурна официра и рече да имају код њега врло прешна и врло важна посао 
ажња.{S} Пред њима се прво ширила мокра и црна пољана, гдегде испресецана ниским врбовим чечвар 
човек — рече Жика после овога разговора и пође брзо на сусрет црној прилици, која им се беше ве 
е, оно мишљење народно, да је баба гора и од ђавола, да она може чак и оно што ни ђаво не може, 
ђави мужеви.{S} Туђа жена, ма и најгора и најружнија, вазда вам је милија од своје рођене.{S} Ј 
S} Кнез је стајао мало даље код прозора и кад се Мона појави, он се окрете њој.</p> <p>- А. а.. 
head> <p>Растислав је стајао до прозора и замишљено грицкао усне.{S} Ово је већ шеста година ка 
ај жењења младих дечака био је до скора и код нас.{S} Наравно, без овога чудног додатка да отац 
 новајлија; што они буду хтели, то мора и он хтети.{S} Они ће га извештавати и обавештавати, а  
.{S} Вама сад у првом реду треба одмора и спокојства.{S} Кад се опоравите можемо се о свему оба 
 доиста су дрхтали; дрхтали су од умора и страха, очекујући сваки час страшан налет срдитога га 
ко духа, појезије, досетљивости, хумора и дивне шале у својим песмама и изрекама, као што има н 
у да бркне у њу мало твоја слатка Петра и да види има ли ту што за њен рачун...</p> <p>Девојке  
за тим сте сами закључали врата изнутра и легли.“</p> <p>— Па шта онда све то треба да значи, г 
љаци опколише мали густиш, уђоше унутра и пажљиво су преметали шумарак, крешући овда онда жигиц 
ечери знао га је цео Звониград, а сутра и цела Балканија.{S} Тако је благотворна улога коју врш 
м и још га никад није видео овако оштра и пакосна.{S} Но што је Растислава понајаче болело, бил 
покушао <pb n="511" /> да убије пандура и да утекне - рече Растислав кроз зубе.</p> <p>- Тако!{ 
жни џак, који ми навукоше чак до појаса и ту га притегоше и везаше некаквим каишем, али тако, д 
трже од кнежева удара да викну из гласа и упусти новине из руку.</p> <pb n="34" /> <p>Кнез одск 
здане смрти, оно му данас овако натреса и овако му безобразно пуца под нос прстима.“</p> <p>Гле 
 он је био опорављен од физичка потреса и растројства, али душевно стање његово дуго је остало  
 су кола, видели су слушче како истреса и савија коњске зобнице, видели су чак и голема шарова  
ија притиште средњим прстом врх од носа и диже га у вис, те га начини још прћавијим но што је.< 
одар земља трзала га је из овога заноса и он је мирно, с погнутом главом слушао разметања Мутим 
узму са собом два извеџбана ловачка пса и пођу у потеру ноћу.</p> <pb n="666" /> <milestone uni 
, тако исто зависи само од његова укуса и његове користи хоће ли нагињати ономе што се зове пош 
У соби су биле само њих две — баба Ката и седамнајестогодишње девојче Јела.</p> <p>Међу њима се 
тле, док и то не узме.</p> <p>Баба Ката и сама је одрасла као сироче. <pb n="52" /> Она се од р 
ком бурету било је по четири оке дуката и наполеона.{S} Четири пута пет, двадесет.{S} И тако чи 
тупно се претварала у страховита џелата и гонитеља његова; она му је одагнала сан с очију; она  
Растислава као најувиђавнијег дипломата и државника балканиског...</p> <p>Ђенерал га пресече: — 
Срећко већ устаде, отвори позадна врата и изађе у узан, доста мрачан ходник.</p> <p>Овај ходник 
ли.{S} Најпосле једва се отворише врата и кмет поче узивати у судницу једнога по једног сељака. 
м на официра да не улази; затвори врата и обрте се ђенералу:</p> <p>— Дакле?</p> <p>— Попићу от 
мо широки дланови, како одупиру о врата и гурају их.{S} Но зато се на прагу указа непозната дам 
ти ађутанта за руку, доведе га до врата и готово силом изгура напоље, понављајући у два три мах 
S} Говорећи то она догура мужа до врата и он оде.</p> <p>Кад остаде сама, Мона диже са стола пи 
 ђенерала и раздрљи му кошуљу око врата и на грудима да му олакша дисање.</p> <p>Кнез затим при 
 Она му у отимању откиде мараму с врата и једно дугме с прслука....</p> <p>Он је донесе до дива 
љеном доњом усном.{S} Он отшкрину врата и застаде.</p> <p>Мона отвори очи, баци летимичан погле 
ливена људска крв, и дах буне, преврата и грађанског рата, као нека тајанствена дрхтавица, прођ 
рило се тако пред судницом, док су ћата и главни кмет унутра неку муку ћућорили.{S} Најпосле је 
н натпис.</p> <quote> <l>Наука је света и велика стварка,</l> <l>С тога ова шкода и јес пуна ђа 
и неког силовања.{S} Та од кад је света и века, болан, још ни једна удовица никад није била сил 
џи да ће га казнити за обмањивање света и ширење сујеверице по народу; после му је наговестио к 
е какви знаци жаљења.{S} Гомилице света и даље су безбрижно разговарале и ћаскале бог вас пита  
кењкање <pb n="354" /> разбуђена детета и нечији глас који га умирује - пс... пс... пс...</p> < 
извади из џепа два запечаћена писамцета и даде једно кнезу, друго Зару, с препоруком да то пред 
опет, и опет — не треба ми ваша заштита и ваше спасавање.</p> <p>— Из вас говори инат!{S} Један 
лепоте, као и са отмена понашања, такта и поштења.</p> <p>Кнез Мутимир упознао се с њоме, као ш 
з полазак.{S} Кнез дозва свога ађутанта и нареди му да подели гардистима напојницу.{S} С платне 
етињства свикла на све суровости живота и схватала је свет веома реално.{S} Имала је обичај рећ 
е лепше: да ли дубина мисли, или лепота и поетичност стиха.</p> <p>Тако су се на старом дворцу  
јка; друго средовечна жена, оштрих црта и веома живих, немирних очију.</p> <milestone unit="sub 
ачелници су се повратили на своја места и последице њихова рада брзо су се почеле јављати.{S} Н 
месне власти и одлични грађани из места и околине.</p> <p>Још од рана јутра, ужурбане гомилице  
.{S} Ми смо већ и сувише тешки за честа и велика мењања, с тога нам је најпрече да очувамо мест 
а се све то баш тако деси, да је доиста и веровао све оно што је испричао проти.{S} Бар њему се 
ој поломити сва ребра која су се доиста и повијала под страховитом стегом његових железних руку 
у ружицу свашто наиђе; на њу пада чиста и богодана мала челица, али на њу слеће тако исто и отр 
а је ко не дозна — моја је савест чиста и мирна...{S} То је срећа — <hi>Срећа су здрави, мирни, 
титељака то иде друкчије; њима је доста и пет минута!</p> <p>Кнез се поче џапати.{S} Мона је не 
 првих лекција, доцније обично је доста и прост црн штапчић, с црвеним врхом, па да се лавови,  
 без свог гнезда, а поремећени су доста и сами мишеви и пацови.{S} Стари сандуци, разобручана ч 
</p> <p>Девојке пометаше мараме за уста и узеше се грохотом смејати и превијати се.{S} Чак се и 
нађе њену руку, наслони је себи на уста и љубећи је рече немарно: — Хајд ми причај.</p> <p>— До 
.</p> <p>Лепша метну кнезу прст на уста и не даде му да доврши своју претњу. — Умереност је <pb 
.</p> <p>Ратко мету прст детету на уста и рече пун очинске милости:</p> <p>— Та ућути ти, чегрт 
ављајући му само мајушан отвор код уста и очију.{S} За тим је тако увијени дервиш сав опшивен у 
или ћу одмах наредити да ти запуше уста и да те вежу и баце у подрум.</p> <p>— А шта би друго и 
ове енергичне придике госпа напући уста и срдито, али грациозно окрете мало главу на страну, за 
не руке, стрпаше ми некакву крпу у уста и завезаше некаквим платном, које ми неколико пута обав 
 не опази ништа.{S} Улица је била пуста и мирна, а наш незнани ноћник већ се беше склонио у обл 
ни, широка кантарска улица остаде пуста и нема.{S} Месец се већ бејаше спустио ниско за западно 
т кнез стаде, подиже сахат, „пет минута и два секунда“ — викну он - дакле шта сте се решили, го 
тезали последњу оканицу „за срећна пута и срећна останућа,“ галама се дизала на све стране.</p> 
ета, — скренути са свог историског пута и отићи у анархију.{S} Неколико сокачких букача биће су 
а запне.{S} Повртао се по неколико пута и најпосле прочита име: „Богодан Слаткодушић.“</p> <p>„ 
ћи (Павином оду) одлазио се толико пута и знао му сву чељад.</p> <p>Поздравише се.{S} Синђа миг 
ацима!</p> <p>Јела је ћутала.{S} Заћута и непозната жена <pb n="57" /> у колима наста нема тиши 
> <p>Ђенерал Врбавац диже главу, поћута и прими стакло од кнеза.</p> <p>Стиснуто у рупи, ђенера 
ти.</p> <p>Кнез стаде пред Лепшу, ућута и тако је нетремице гледао у њу за неки тренутак.{S} То 
ји сте мени спремили.</p> <p>Кнез ућута и упре поглед у ђенерала.{S} Ђенерал диже главу и упре  
вања власти пристајаће на много што шта и употребљаваће сва срества.{S} С те стране могу да буд 
а је то пијана баба, који није ни зашта и да би боље учинио да је својој госпођи уступио минист 
ао да се овај Врбавчев говор њега ништа и не тиче.</p> <p>Али баш то ћутање било је мучно пуков 
ног пријатеља: како у ствари нема ништа и т. д. и т. д.</p> <p>Али му Лепша не даде да измакне. 
врикије, <pb n="41" /> не мислећи ништа и сасвим механички додаде још: „факир фукара“.</p> <p>— 
ова.</p> <p>- Ја бих могао да вам ништа и не говорим о овоме; једно јутро могао бих вам рећи пр 
и се заклели свим на свету, да ту ништа и нема, а овамо, кад ту капљицу метемо под микроскоп, м 
јасно осветљавао широк пламен с огњишта и узеше разгледати по мраку, трудећи се да распознају б 
ко разривени.{S} Родитељи и деда, браћа и сестре — то се још једино штеди.{S} Иначе све је друг 
<pb n="289" /> <p>Високи струкови цвећа и изукрштано лишће таман су заклањали светлост од велик 
</p> <p>Међу тим опасност за Црнојевића и његова друга били је већа но што су они могли и ценит 
, познавао ово душевно стање Црнојевића и бојао га се.{S} Он је стрепио од ове расејаности у тр 
?</p> <p>Жика полако пробуди Црнојевића и сврати му пажњу на пса.{S} Перун је био мишљења да је 
" /> <p>Чудан је удес пратио Црнојевића и Жику тога дана.{S} Цео су се дан гонили с потером.{S} 
ије, сретнем потпуковника Црнимарковића и с њим проговорим неколико речи.{S} Он сврати својој к 
зе реч опет кнез — тиче се ипак младића и девојке, који се доцније обично <pb n="152" /> узимај 
како он, као потомак династије Косанића и т. д. долази у стару престоницу Косанића и т. д., иде 
. д. долази у стару престоницу Косанића и т. д., иде стопама својих предака и т. д., нада се да 
убијени жандармски наредник код мостића и утврђено је да Перуна Црнојевића нема туна — истинито 
правило.{S} С тога се и држао Курјачића и других великаша.{S} И док је тако радио — добро му је 
им страхопоштовањем гледао на Враничића и слушао његове једнозвучне, једнолике речи, које су се 
ауставише се на 5—6 корака од Враничића и назваше: „добро јутро!“</p> <p>Враничић их отпоздрави 
ори да зна; загледа подозриво Враничића и опет упита: — Ама, истина, да, почем, ниси ти Перун Ц 
да у монограм, опет погледа у Враничића и неколико тренутака гледао га је нетремице, за тим реч 
чи, а непрестано су гледали у Враничића и његову дружину.{S} За тим један од сељака викну:</p>  
лканиском друштву, опет за то њена кућа и њено друштво није било у милости код Звониграђана.{S} 
а, њој је опет зато била потребна утеха и разблажење после смрти мужевљеве.{S} А ко пре и да се 
е и страховите олујине ноћ је била тиха и спокојна, само се још из даљине чуло хучно шуштање бу 
 очи, па обузет струјом усијана ваздуха и уљуљкан јаром, која му бије на сваку пору на телу, пл 
дан дервиш узео је другога, човека суха и чкољава, а од својих 40 година; намазао га је ту јавн 
шла су и два мушкарца, кнежев рођак Аца и један његов присни пријатељ.</p> <p>Даме се одмах иск 
{S} А што се већ тиче кметова, трговаца и других људи из народа, они су се само погуркивали лак 
је овај жандарм дуго служио код Врбавца и бројао се некад у његове најпоузданије момке.{S} Само 
отекла мисао о промени политичка правца и удаљавању сада приближених личности.</p> <p>И ако је  
 и приповеда, докле тече сунца и месеца и док траје Балканије, шта су њени народни прваци учини 
251" /> <p>И стари Боја и млади Грујица и Анђелија преплашено су гледали на ту страну.{S} Видел 
 доктору.{S} Сав зајапурен, весела лица и жива раздрагана погледа, млади доктор гипко прискочи, 
 тренутку, кад као муња сене преко лица и опет се изгуби.{S} Жики је сад било још незгодније кр 
и; таква странка имаће доста присталица и она мора бити велика и јака.{S} Тежећи општем добру,  
могу читати.{S} На свима угловима улица и на многим прозорима спремљени су <hi>транспаренти</hi 
 кнежева жалила се да је постао прзница и џангризало, а лекари су имали големе муке да се боре  
људима по сред најбољих ливада и орница и начинио им грдне штете.{S} Ова ситна запиткивања и ов 
 да се не одвајате од мене због ситница и да ме не остављате сама.</p> <p>- Али ја бих вас моли 
а да, добро: с у-гла-ђе-но-шћу просрица и кнез, па продужи даље:</p> <p>— Ух! ала је тежак овај 
че кнез, и доиста именова једнога Немца и једнога Француза.</p> <p>Растислав јетко развуче усне 
 се прича и приповеда, докле тече сунца и месеца и док траје Балканије, шта су њени народни прв 
ј тетка; сироче, остала је мала без оца и мајке; ја сам је и подигла.</p> <p>— А је ли вам удат 
а некаква њена суродица, сироче без оца и мајке; нашла се тако код ове бабетине и живела је код 
ића, чиме би они могли плашити владаоца и држати га у шкрипу.</p> <p>После подужег разговора чи 
глави.{S} Перун је онесвеснуо од ударца и потреса, рана је била скопчана с боловима, али опасно 
себичан, никога не воле, да је без срца и осећаја, да нема ни мало љубави за ову земљу, да ће б 
ре проћи крај ње а да му срце не закуца и да <pb n="232" /> му памет не поуми, па бива и да му  
 га упита шта је?</p> <p>Ађутант замуца и једва изговори да је дошао г. министар унутрашњих пос 
е било великих гробова, високих крстача и ограда, а није било ни високих дрва, да заклањају и о 
 у Содом, нек се бар зна и нек се прича и приповеда, докле тече сунца и месеца и док траје Балк 
да ли је и десета истинита што се прича и казује.{S} Тек име Перуна Црнојевића рашчуло се на св 
ина још и много других занимљивих прича и причица, али ко би се сад сећао свега тога.{S} И, ето 
p>Но кнез је пресече.{S} Он јој притрча и оберучке узе њену десну руку и обасу је пољупцима. —  
Господин докторе!</p> <p>Доктор притрча и у пристојној даљини узео обигравати око кнеза и намес 
 закуца на врата.</p> <p>Доктор притрча и отвори.</p> <p>На вратима се указаше две женске прили 
 дођоше такође под липу.{S} Пас притрча и опет узе лајати.{S} Један од сељака рече: — Море!{S}  
анџију да му плати.{S} Механџија дотрча и ваздан се вајкао и извињавао што се „тревио тако рђав 
абуна и страх, али командир брзо дотрча и нареди да се из потере издвоји десетак најлакших људи 
их гадних клевета.{S} Само младост ваша и положај ваш, и положај мој као домаћина могао ме је у 
ати играчка у рукама бездушних великаша и онда тешко и теби и овој земљи.</p> <p>- Јел’ тако ми 
{S} Уз звецкарање кашичица, куцање чаша и шоља и чангрљање ножева, отпочети су разговори, казив 
 Црногорца, стражара, великог женкароша и великог кицоша, који се особито поносио својим крупни 
<p>Цео овај призор гледао је мајор Тоша и у томе се чисто бејаше занео.{S} И несвесно је сравњи 
r">Pardon</foreign>! — прошапута, Лепша и вештим покретом склони од кнеза своју белу, лепу, раз 
ко ће!{S} Тако ми и треба! — рече Лепша и не свраћајући пажњу на оно што је Мутимир њој рекао.< 
олагао на то да га се боји, да га слуша и да му се покорава.{S} Рашчуо се са изреке: „нећу попу 
то „не зна бог зна шта, али добро слуша и никад не адвоцира.“ Цело своје образовање стекао је „ 
 Начелници опазише да их министар слуша и ућуташе као заливени.</p> <p>— Молим, молим, — продуж 
 по подне готов, он одговори да је слаб и да никако не може излазити ни сад, ни довече.</p> <p> 
 да је Растислав доиста нешто мало слаб и да с тога не може изаћи, кнез је разумео да Растислав 
е стид уклонити се онде где нећеш сукоб и бој, а ми ваљда нисмо пошли амо да се бијемо са сељац 
и писнути, он се већ нађе свучен у гроб и притегнут за хладну влажну земљу, као да је опасан гв 
којни ђенерал уздише као велики родољуб и мудар државник те се између осталог вели:</p> <p>„Жал 
 а кнез се оплакује као највећи родољуб и мудри управљач, који је уздигао углед Балканије.</p>  
 љубав њена.{S} Она је сва љубав, љубав и жртва.{S} Она је дала живот целом једном свету и она  
 ово је била његова прва истинска љубав и ово што је говорио, говорио је са срца.</p> <p>Кад се 
е радосна објава да је наша топла љубав и на небу примљена и записана међу најлепша дела створи 
е.{S} Само кад дуго стоји постане љигав и почне заударати на бели лук; али га дуго не треба држ 
приђе стрина Синђа, дрпну Паву за рукав и рече јој: — „да ти кажем нешто“!</p> <p>Њих две одмак 
д озбиљно пљусну, ађутантов десни рукав и краљева лева половина груди огрезоше у црвеној течнос 
века да озебе.{S} Кнез је био тврдоглав и доктор је морао призвати у помоћ и сунце, које већ на 
 за народ, а ту кобну политику Ратислав и сад све даље и даље тера.{S} Он је одбио од династије 
а је опасност само у томе, да Растислав и Ратко са својом дружином опет не дођу у милост код кн 
 ону другу снагу.{S} Да су се Растислав и Врбавац сложили, ти би њихну слогу платио престолом и 
p>- Јес, ваши поступци - рече Растислав и исправи се у фотељи.</p> <p>— Именујте их.</p> <p>- Х 
 ја имам што против вас? рече Растислав и упре очи у пуковника, очекујући шта ће овај одговорит 
/p> <p>— Ништа, ништа, — рече Растислав и окрете се кнезу, који му беше почео нешто говорити фр 
ем кнеза, био је још намесник Растислав и кнежев ађутант, капетан Заре, млад, отресит, угледан  
о ја сад посла имам с пашом, (Растислав и Ратко, као што смо већ споменули, били су пашанци) па 
бојан чун, који, као муња, испара Дунав и као лака стрела прелете на супротну обалу.</p> <p>Чун 
икну: „Ко је то?“ Глас му је био храпав и промукао.</p> <p>Млада, лепа домаћица стукну престрав 
један пут, а глас му је био тако храпав и дебео, тако непријатан, потмуо и расцепљен да се и са 
it="subSection" /> <p>Кнез је био мртав и његова престоница жалила га је.{S} Може се рећи да га 
ишу:; но богу хвала није тако.{S} Устав и закон давно су то одредили; обележен је свачији делок 
сни — примети Растислав.</p> <p>— Устав и закони мртво су парче хартије.{S} Ја гледам шта у ств 
на тај начин навлаче га да уништи устав и да изврши државни удар.</p> <p>Знајући да кнезу треба 
енутку изби из мрака незнани вођ кнежев и позва их живо да похитају, јер ће сад искуцати поноћ  
Врбавац контролисао сваки покрет кнежев и имао уверење да су ови проносени гласови празна измиш 
колима долазили су други ађутант кнежев и дворски писар, два млада, весела човека.</p> <p>Потпу 
ати.{S} Кад једног дана њему прасне ћев и рекне: „хоћу сад овако“ — како, чиме ћеш га уздржати? 
имира разви се <pb n="689" /> веома жив и интересан говор, и у коме збиља претресена цела сувре 
т био хватан?{S} Е... хеј, да си ти жив и здрав!{S} Да је ко други, тај би одавно заглавио — Ње 
 и грешни кнез мора бити мек, попустљив и послушан. (Да је Растислав овде добро рачунао, видеће 
а у сваку помисао, у сваки осећај његов и поступно се претварала у страховита џелата и гонитеља 
њиним рођеним интересима.</p> <p>Ратков и Растислављев либерализам управо се тиме и одликовао о 
оћника, општински ћата, општински биров и општински пољак, једном речи, сав <hi>персонал</hi> о 
 нам објасните њихову примену.{S} Отров и поступак — то нам треба.</p> <pb n="125" /> <p>— А!{S 
 може слободно исисати устима тај отров и сасвим га прогутати, па да му стомаку апсолутно ништа 
 обузима све, отровним клицама пали крв и нагони је да кључа по жилама, док најпосле, на страшн 
} Међу тим Кугић умочи десну руку у крв и издиже је над чинијом и повикну гласно: овим ћемо се  
вује као опијум, заноси га, пали му крв и пуни му груди само једном једином страшном и неодољив 
је — чу се из једнога гроба у лево благ и тих, очевидно старачки глас — криви сте обоје, што по 
благословен час кад си прешла овај праг и ушла у наше друштво.{S} Каквога витеза имаш!{S} Као ј 
чарапе, цванцик и чарапе за један белег и једно гледање.</p> <pb n="231" /> <p>Синђа се обриса  
жени?{S} Она је подметута од кога већег и лукавијег.{S} У целу ствар опет је умешан нечији поли 
 да <hi>вас</hi> преузносе као највећег и јединог пријатеља кнежева, а да све друге људе пањкај 
/p> <p>— Па помажи, ако знаш шта је Бог и шта је нужда голема.</p> <p>— Све до тебе стоји.{S} Б 
 они се зауставише пред капијом. — „Бог и душа код мене ће!“ - прошапута Тодорика.{S} У томе се 
о пређашње стеге и пређашњег загушљивог и мемливог задаха.{S} Он отвори очи и угледа над собом  
е чудан облак — то је био облак винског и ракиског испарења.</p> <p>Орловчани су дуго памтили о 
лога за то.{S} С неког вишег политичког и државног гледишта ја бих могао да се правдам, па можд 
ствар, у којој нема ничега тајанственог и грешног.{S} Један грчки философ врши обљубу јавно на  
дседнику.{S} Он извести министра војног и обојица су наизменце призивала к себи тврдоглава ађут 
 један од најсјајнијих примера разумног и неуморног патриотског рада.{S} Слава му вечна.“</p> < 
ава му вечна.“</p> <p>Да, да, „разумног и неуморног патриотског рада!“</p> <pb n="360" /> <p>У  
живали и највишу наклоност слободоумног и либералног намесника.</p> <p>— Ко вређа, знак је да н 
ебе.“ —</p> <p>Најпосле сећао се хитног и ужурбаног путовања у сред мркле ноћи.{S} Извели су их 
е завадиле, а које опет помириле и т. д и т. д.</p> <p>На крају крајева Мона је била задовољна  
 прободена прилика кнежева посрте назад и паде на узнако.{S} Међу тим Кугић умочи десну руку у  
шта јој је на срцу.</p> <p>Како је, кад и од куда дошао овај обичај — нећемо овде расправљати.{ 
 ми обични људи назремо га само тек кад и кад у каквим изванредним приликама....{S} Да, да, кне 
ош нису записане и које ће се тешко кад и записати.{S} Мало по мало, момчадија се поче надметат 
вања, често потпуно супротних, по некад и потпуно бесмислених.</p> <p>Било је већ 9 часова у ве 
е духове, разне опаке бољке, а по некад и саму смрт сликају у облику бабе.</p> <p>Чума, гвозден 
а пива расхладе своје румене, а понекад и нарумењене корал-уснице.</p> <p>Међу тим мушки су у к 
зелен, каткад са сухим врхом, а понекад и сав сух и оголео.{S} Његове криве, голе, чворновате г 
ако и справљање отрова, који се понекад и као лек употребљавају.</p> <pb n="100" /> <p>„Тако ис 
јом оде општинској кући.</p> <p>Понекад и сељаци умеју да буду брзи и окретни у послу, особито  
може се окадити и тако да се више никад и не буди.</p> <p>- Дакле и то може — упита пуковник ра 
а балканиског.{S} Све то било је ономад и од тога дана узаврела су сва околна села.{S} Ни о чем 
 је као муња укрстила с истока на запад и са севера на југ цело балканско тропоље; мисао, од ко 
ериће га да је сад најбоља згода за рад и да ће народ за њим листом поћи.{S} Њих су тако уверил 
дало.{S} То му је убијало и вољу за рад и наду на успех.{S} С тога се олучи да и с Павом буде к 
ти.{S} Хоћу да пробам мало како иде рад и с другим људима.{S} Можда вама, на први мах, то баш и 
ју дунавску пограничну варош Ђурђевград и ту се заустави на преноћишту.</p> <p>Наш народ веома  
Читаву недељу дана веселио се Звониград и цела Балканија.{S} Намесништво је свечаним актом, шта 
ли на младога владара да оде у Цариград и да подигне крст на Аја Софији!</p> <p>У опште ови су  
Стари сандуци, разобручана чамова бурад и многе друге ствари, које су служиле као станови овим  
о бијем... оде пијон — тако..{S} Е, сад и овог пешака водим у ропство.{S} Па ти оста без војске 
негдашњих груди, а он ми, зликовац, сад и то изломи.{S} Гледај ти, молим те!{S} Ево строшио ми  
 рачуна.{S} По неко би од вас можда сад и гладовао.{S} Какве би користи могла имати странка од  
е вратио кући тек у зору, с тога је сад и спавао као заклан и ако је већ било 10 часова изјутра 
и цела државна машина.{S} С тога је сад и нужно да сви они очувају своја начелничка места.{S} Т 
е и јаче, тако, да се његово певање сад и у будоару већ јасно чуло.{S} Мона сврати Лепши пажњу  
 јасно и отворено.{S} Е, саслушајте сад и ви мене.{S} Такога отрова има, господине пуковниче.{S 
Кнез прави сваки дан лудорије!{S} И сад и за тим треба слинити! — рече Растислав срдито и чисто 
е обарати, мој пашо!{S} Ваља запети сад и бранити ово што се има, јер ако ми не будемо у стању  
</p> <pb n="549" /> <p>С тога је он сад и прешао у Балканију и отићи ће право у Орловац, где је 
у песницу.</p> <p>— А нос, викну он сад и опет упре прст у нос на слици мртвога кнеза — Овај но 
ру о томе већ говорио, само нека му сад и кнез рекне.{S} А, је ли да хоћеш?</p> <p>— Доста, дос 
агрли, да с његова млада срца отопи лед и студен и да пробуди у њему топлу истинску љубав.</p>  
лазила вика, кад га ађутант срете, блед и пренеражен.</p> <p>— Шта је? — упита министар забрину 
тра у чију струку то спада.</p> <p>Блед и једак Растислав је грицкао горњу усну...</p> <p>- Кол 
 до краја, она још једном подиже поглед и још једном прелети очима преко писма.{S} За тим скочи 
мир заустави на њој свој немиран поглед и узе је гледати нетремице.</p> <p>Шта се тада збило у  
а ни сада не одговори ништа, њен поглед и сада оста оборен, али она мирно пусти да је кнез ухва 
у руку, а Растиславу да поткопају углед и поверење, које је до сад имао код кнеза.</p> <p>Ловим 
ме је поверена безбедност престола, ред и мир целе кнежевине, тај човек сам главом находи се у  
е дужности; од чиновника тражи рад, ред и послушност.{S} За прошлост никога неће ни глава забол 
тало спремање.{S} Мона је повраћала ред и спремала што треба, а узгред је запиткивала Лепшу све 
сништву била је прва брига да одрже ред и тишину, као што се у прокламацији и наглашавало.{S} П 
 свему народу да продужи обдржавати ред и поштовање спрам постојећи закона, и да се више него и 
во је погребена она, после је дошао ред и на самога кнеза...</p> <p>Уз голему тугу родбине и пр 
е тај цвет.{S} Осврте се натраг, напред и нигде ништа.{S} Јавише му се свакојаке мисли и он већ 
капела.</p> <p>Црна прилика пође напред и рече кнезу, да иде за њим и да се ни чему не чуди и д 
има: „Бежи, бежи“, ђенерал јурну напред и на сред собе сруши с« као свећа.</p> <p>Он паде ничиц 
е ђаво, ту је свака несрећа; ту је стид и пропаст, ту је мрак и зло...</p> <p>Старац на један п 
 Лепшо, нећеш замерити, баш ако где год и претера.</p> <p>— О, не!{S} Напротив, у овом случају  
итељи воде бригу о својој деци, као год и у старо доба; и кад дозру за брачне односе, родитељи  
ила... јес, дужност!{S} А најзад, народ и није био с њим.{S} То је обмана.{S} Сад сви кукају!{S 
као по свој околини ићи кроз овај народ и уз неку пратњу било би као шетња кроз шибу.{S} Просто 
шљања, издаје заповести да се тај народ и та „снага његова“ дочека топовским метцима.{S} Као му 
чио, ко те је учио да багателишеш народ и да потцењујеш његов значај.{S} Ништа опасније од тога 
 кестен и одатле ослушкују да ли се ход и говор примиче или удаљава?{S} Ако одмиче, они причека 
им начинити! — рече кнез спуштеним, куд и камо блажим гласом.</p> <p>— Јес, господару, ви сте б 
.{S} Па ипак наш народ стоји у томе куд и камо више над свима суседима својим.{S} Ма како да је 
 <p>— Факт је, светлости, да смо ми куд и камо чистији и чеднији од Румуна — прихвати доктор. — 
што ни ђаво не може, довршује ружан суд и рђаву оцену старих жена.</p> <p>Зле духове, разне опа 
е опет поче купити око гајдаша.{S} Бабе и старци већ су били почели зивкати:</p> <p>— Хајдете,  
да ће он узимати за министре људе слабе и ништавне, који ће му чинити по вољи.</p> <p>— Знам, а 
а, а десном руком прихвати се за канабе и полако се спусти на њега.</p> <p>На госпођи је била л 
/p> <p>— Па опет све владалачке женидбе и данас су чисто политичке женидбе — примети Лепша пола 
њу суму и одмах је био ухапшен.{S} Себе и своју породицу спасао је од срамоте једино самоубиств 
ју мајку да те је малу одбацила од себе и пратила те да одрастеш у сиротињској колеби, код људи 
 потребу да за неко време удали од себе и кнеза и Растислава, како би се сам што боље прибрао и 
онзуле.{S} Као што сад гледам овде себе и вас, тако поуздано знам све шта је синоћ било, док ме 
е се грохотом насмеја, погледа око себе и рече, као да се обраћао неком трећем.</p> <p> <foreig 
какву флашицу.{S} Бацим поглед око себе и видим да се налазим у некаквој округлој подземној ода 
зање.{S} Годило јој је да види око себе и да може назвати својим другама оне, које код публике  
е, вочићи су жалосно погледали око себе и њине тужне, измучене очи као да су говориле:</p> <p>„ 
мена, у којима би могли погубити службе и хлеб!{S} Но највише су зебли полициски чиновници.{S}  
 у непосредној близини.{S} На све молбе и наваљивања Жикина да похита мало, или да врдне куд го 
амце.</p> <p>Огуглао на свакојаке молбе и писма, он равнодушно махну главом момку да мете писмо 
} Она се на један пут нађе на сред собе и грдно се запрепасти кад виде да јој је хаљина на прси 
е седео на великој столици на сред собе и стењао је, као да га нешто боле.{S} Кад му доведоше д 
/p> <p>Маврикије је стајао на сред собе и окретао шешир међу прстима.</p> <p>У зло доба кнез га 
ка дрхтавица.{S} Он грчевито стеже зубе и рече промуклим гласом:</p> <p>— Именујте ми тако једн 
играва груди,</l> <l>Да свог кнеза љубе и кад буду људи.</l> </quote> <p>Овај натпис колико је  
пробудила је у њој помешан осећај срџбе и жаљења, те се интересовала да чује шта ће даље говори 
сположен.</p> <p>„Гост одлази са забаве и носи са собом најлепше успомене о дражесном Цезару Бо 
</p> <p>Ђенерал је ћутао, оборене главе и наслоњен на диван.</p> <p>— Бирајте, — рече кнез Мути 
м.“ Он је ово изговорио не дижући главе и не знајући, шта му овај управо нуди.</p> <p>Изазивач  
тва, где се хори само песма вечне славе и љубави и где је бескрајњи живот.</p> <p>Међутим, ако  
де и независности, поносно гнездо славе и величине народне, одакле је поклич слободе у брзо одј 
у „дирљивим позама“ леже на „пољу славе и части“.{S} Веселу је завршио позивом да сви одмах с м 
 шињел и ова шајкача извешће нас здраве и читаве одавде.</p> <p>Док се Црнојевић предомишљао да 
х власти, у колима сена довезен до Саве и пребачен преко ње.</p> <pb n="530" /> <p>Мален и незн 
али сама не може, пошто хоџа све по две и две пушта да им меће белег а да иде с другим „жентура 
 махом жене, он их је примао све по две и две.{S} Свакоме је прорицао шта ко хоће, било прошлос 
оји су били нетакнути као Растислављеве и Раткове присталице.</p> <p>Читаву недељу дана трепери 
свираше високо изнад главе Црнојевићеве и Жикине.</p> <p>Шта се у овом тренутку зби у души Црно 
збацивању изанђале династије Косанићеве и о повратку омиљене лозе Црнојевића.</p> <p>Кнежев нас 
очиту пажњу, сем што су њене веома живе и веома немирне очи издавале жену успаљена темперамента 
ву самим нулама, људима без иницијативе и без икакве спреме за свој високи позив.{S} Слепа посл 
 опет за то она би могла показати какве и какве људе, који су узалуд месецима око ње чепали.{S} 
велимо, у свима околним селима, и с ове и с оне стране планине, владала је нека чудна живост, н 
лик на лампе што се стављају на гробове и <pb n="608" /> у гробнице, а удешене су да гору по не 
ка поврте у десно, и заиђе међу гробове и гробничке ограде.{S} Сад су ишли полако, и црна прили 
Враничић с дружином.{S} Угледаше волове и један од сељака викну: „Ене лопова!{S} Погледај ти ку 
те да као кнез разумева државне послове и да их мудро руководи, ви мислите сва је мудрост ту, д 
ом, у сваком писму износила је све нове и нове примаме за Лепшу, отворила је с њом читав филосо 
иције предузимао је непрестано све нове и нове мере опрезности, које су на крају крајева излази 
ега.</p> <p>Сав потонуо у своје планове и у припрему последња, одсудна ударца, пуковник Врбавац 
>„Тако исто знају за многе чудне отрове и дивљачка племена у средњој Африци, као и америчка инд 
че болело, било је то, што је на махове и сам осећао да кнез понегде има право.</p> <p>Међутим, 
ркирана лица.{S} Веома црне, јаке обрве и као крв дрвена, подебела доња усна, нарочито су карак 
 женским опадну веђе, а мушкима и обрве и бркови.</p> <p>Ката се насмеши.{S} Она се у тај мах с 
ожуди, заборављајући за тренутак на све и на цео свет.</p> <p>— Али кад те молим, у две речи са 
га високог господина, да му исприча све и да апелује на његову племенитост.</p> </div> <div typ 
вори с њом отворено, или да прекине све и онда, наравно, не може радити с њом ништа.{S} Он је и 
рижљиво их прочитао.{S} Ту је видео све и нашао све што га је могло интересовати код ове жене.{ 
мин. спољ. послова.</p> <p>Али мимо све и више од свију био је одликован први намесник — Врбава 
 одеждама, како читају мртвачке молитве и гомиле тужна, плачна народа, свију редова.{S} Тело по 
им заводима држимо добре атове, пастуве и бикове, а пуштамо са свим слободно и мирно да читав н 
с таквих, кад њој требају људи од снаге и положаја, а не истерани чиновнички инвалиди.{S} Но би 
вочићи још једном прегнуше из све снаге и поспе узалудних усиљавања обадва падоше на предња кол 
рнуо од ње све млађе, интелигенте снаге и завадио је са свима самосталнијим елементима у земљи. 
и, весели, расположени људи, пуни снаге и добре воље, а својски подгрејани старом румеником и ш 
 пршти и пресипа се од препуности снаге и живота; час је све ледено, намрзнуто, а час опет све  
 благе, сетне радости, неке миле, драге и слатке туге.{S} Она је жалила, туговала — али шта, за 
те, а мало даље огромне, мрачне рупчаге и пећине.{S} Али све то било је познато.{S} Кнез је зна 
азвода брака, за 4 случаја домаће кавге и заваде, где је у 2 случаја било боја између мужа и же 
 једно месец дана, на путу између Ожеге и Чичка? </p> <p>Растислав диже главу и упре у Мутимира 
т свеж ваздух; није било пређашње стеге и пређашњег загушљивог и мемливог задаха.{S} Он отвори  
у авлији на клупи и ту лизао своје ноге и руке, умазане сосовима и другим јелима, по којима је  
м и то, како сам осећао да ме болу ноге и бутине кад сам пошао преко собе.{S} Последње што памт 
г овога кнежевог доласка претрпио многе и многе промене.</p> <p>Неке од тих промена имале су ут 
 његовом капијом.{S} Развиле су се дуге и занимљиве дебате, у којима је свак доказивао да је пр 
е, младе мишице, као две челичне полуге и стиште је у наручја тако, да се њој чинило сад ће јој 
нама има збиља и верне и поуздане слуге и доглавнике своје.</p> <p>Док је Кугић ово говорио кне 
тене павитњаке, опасне купинове оструге и густе трњаке, или газити кроз високу, бујну планинску 
име слагала или свађала.{S} Њене заваде и њена пријатељства имала су много стварнију основу.{S} 
и и таква решења и закључке своје владе и народ. скупштине, која су имала остати као највећа др 
а <hi>он</hi> процењује дела ваше владе и ваша рођења.{S} Наглашујете му да памти разлику, како 
ађана, испили су први пехар своје младе и ведре љубавне среће, која их је доцније неодступно и  
/p> <p>На једаред пред кнеза нешто наде и то га трже.{S} Он погледа преда се и зачуди се кад уг 
а посадили са собом за сто, да изненаде и преваре некога од друштва који се био задоцнио.{S} По 
 га стари кнез угледа, одмах га познаде и викну му:</p> <pb n="16" /> <p>„Шта ћеш ти овде, лоло 
познавати поједине предмете, па познаде и неке људе.{S} Јако је био изненађен кад у овоме друшт 
приљуби, управо целом тежином тела паде и припи се уз младо и снажно тело Мутимирово.</p> <p>А  
, које сам и иначе имао, сад ме спопаде и нека страшна врућина.{S} Осећао сам просто да се гуши 
довечан човек, средња раста, пуне браде и кратко ошишане косе.{S} Његове живе, избуљене очи дав 
лице људима умећу, и зубе ти нове усаде и стаклено ти око наместе, и што год хоћеш!</p> <p>Док  
лике, док не дотера до носа, ту застаде и викну опет - без носа, - па онда што игда може удари  
" /> <p>Међутим ђенерал Врбавац застаде и упре поглед у једну слику на зиду.{S} На тој слици би 
ом размрскана десна рука а рањен остаде и сам момак.</p> <p>„Једина од пратње кнежеве, стрина њ 
нез се удари шакама по бутинама, устаде и узе ходати по соби, чудећи се.</p> <p>— Та то за бога 
собу нагло.{S} Непозната госпођа устаде и одмах се маши руци пуковниковој.{S} Он јој пружи руку 
ић диже главу и ослушну.{S} Жика устаде и изађе пред колебу.</p> <p>Ноћ је била тиха, само што  
ситно исписану хартију, пуковник устаде и узе ходати.{S} Изгледао је уморан и замишљен.{S} На њ 
 веома зачуди. <pb n="306" /> Он устаде и пође му на сусрет: — Откуд та срећа? — рече он с осме 
је премишљао шта да ради.</p> <p>Устаде и кнез, и пође по соби крупним корацима, лупајући срдит 
слободно разговарајте, као да мене овде и нема; ја вам нећу сметати; ја ћу се завући овде... ов 
где се чуло уздржљиво јецање, а где где и гласан плач.{S} Његова стара дадиља купила је хаљиниц 
лепо око и скреса га.{S} Мати се поведе и паде наузнако.{S} Престрављена, она, Каја, бежи шумов 
е голо, црвено месо, па онда редом једе и месо све слој по слој, док најпосле не почну избијати 
 а ипак је умео да отрпи највеће увреде и понижења, и да их крије дубоко у души, само ако је то 
ђа пређе чак у други крај дворане, седе и чисто се увуче у велику наслоњачу.</p> <p>Два су разл 
 ће сести; он учтиво приђе и седе; седе и кнез — почеше размештати фигуре; кнез продужи:</p> <p 
рао је све отреситије људе и боље газде и њих је узивао прве.{S} С почетка је примао једнога по 
го наређивало да сви мотримо ко куд иде и пролази, па како наиђемо на какве стране, непознате љ 
у у део вазда падну послови уз које иде и слава.</p> <p>Све је радио с рачуном.{S} С рачуном је 
толики други свет, хтела би да му отиде и она, Синђа, али сама не може, пошто хоџа све по две и 
 се отресе овога досадног милушења, оде и стаде крај другог прозора, а поглед јој се опет губио 
 нека с колена на колено слава наша оде и до најдаљих потомака, да је славни град Орловац био т 
ваким понашањем учитељевим, капетан оде и одмах још те исте вечери напише г. министру опширан и 
и пут свио своје јуначко гнездо слободе и независности, поносно гнездо славе и величине народне 
а око њега осећао се задах келнске воде и других мирисних спиртова и лекарија.{S} Крај њега је  
снагу да разберем где сам? куда ме воде и шта се збива око мене?!{S} Али поред свију мојих напо 
е помагали, један другом стварали згоде и прилике да се дође у додир „с идолом срца свог,“ па н 
сле кратка ћутања.{S} Ако случајно буде и кнез....</p> <p>На ове речи госпођа отвори очи и погл 
своју молбу.</p> <p>— Ако случајно буде и кнез, молим те подсети га да се једном сврши ова моја 
а да сместе све његове неизмерне пожуде и све големе планове.{S} Живи су учинили услугу мртвацу 
рне.{S} Види тамо на обали некакве људе и хтео би да им што довикне.{S} Али таман он заусти а н 
римицала; неко из потере опази ове људе и викну их.</p> <p>Они се не одазваше.{S} Викнуше им из 
сељака.{S} Бирао је све отреситије људе и боље газде и њих је узивао прве.{S} С почетка је прим 
ту, узе од њега кључ и рече му да изађе и да причека на пољу.</p> <p>Кнез и ђенерал остадоше са 
Већање није дуго трајало.{S} Кмет изађе и рече командиру да уреди људе, сељаци се поређају; бил 
адило, кад би могли замислити што млађе и од саме младости, која се њој сијала на образима.</p> 
> <p>Синђа га погледа оштро, набра веђе и процеди кроз зубе: „Полако!{S} Где је хоџа?“</p> <p>С 
 рујне усне постају сваки дан све блеђе и блеђе.{S} Његове до скора сјајне очи сваки дан све ви 
, док разговор најпосле полако не пређе и на чисто личне ствари једнога и другога пашенога.</p> 
асе, па гледао само коју траву он обиђе и коју не дира — па би већ доста којешта сазнао што пре 
 хе, хе? — рече кнез расположено, приђе и лупи Маврикија по рамену тако, да овај искриви леђа.{ 
 се поклони ћутећки.{S} Растислав приђе и пружи му руку с речима:</p> <p>— С ким имам част?</p> 
 питање климањем главе.{S} У томе приђе и Враничић.{S} Он загледа непозната човека, очима упита 
ри с њим неколико речи.{S} У томе приђе и Растислав.</p> <pb n="182" /> <p>— Ово је све, г. нач 
 згужва писмо у шаку.</p> <p>Кнез приђе и пружи руку да узме писмо.{S} Ђенерал поћута, па му га 
Маврикију где ће сести; он учтиво приђе и седе; седе и кнез — почеше размештати фигуре; кнез пр 
ио шампањ).</p> <p>Ађутант поново приђе и хтеде поновити своју услугу, али кнез одлучно махну р 
 <pb n="620" /> почне.{S} Кнез му приђе и с песницом под носом викао је: „Дај ми га амо! њега м 
ћим <pb n="27" /> светковинама.{S} Дође и у своју дунавску пограничну варош Ђурђевград и ту се  
продужише своја саветовања.{S} Реч дође и на последњу кнежеву љубавну историју.{S} То је долази 
у.{S} Нешто се десило.{S} Пуковник пође и сам тамо, али је осећао да га подилази нека дрхтавица 
 десет минута, прође четврт часа, прође и по часа, а они остадоше као укопани.</p> <p>На једаре 
чекао.{S} Прође пет, прође десет, прође и петнајест минута, а ђенерал се не врати.{S} Кнез ослу 
и у побочну собу.{S} Прође једну, прође и другу одају; из треће, кроз затворена врата, чу се ке 
ође.{S} Кнез прође за њом, а за њим уђе и Заре.</p> <p>Сад се сва тројица нађоше у црквеној авл 
 плаче и кука!</p> <p>После у салон уђе и мајка, а бабо удари још више у плач и пође пред мајку 
 поље рада, где је сваки имао да покаже и своје личне способности, и своју умешност и своју поу 
и сад треба то је.. — Растислав се наже и рече Ратку нешто на ухо.{S} Ратко окрете главу, зачуђ 
ће они од мене, за што ме онолико траже и што ме гоне?...{S} Не, не ћемо бежати.</p> <p>— И да  
вори ништа на ово питање.{S} Он се саже и прошапута Зару на ухо:</p> <p>— Шта је ово?{S} Ово из 
њен.{S} Да ли је он међу онима што беже и што убише човека из потере, није се могло с извесношћ 
и грају.{S} Вика се примицала све ближе и он је по појачаним гласовима јасно распознавао у ком  
утњава кола, која је долазила све ближе и ближе, док се најпосле не заустави пред самом кућом.< 
ас по леђима, прислањајући се све ближе и ближе уз њу.</p> <p>Јела је ћутала; она је трпела она 
везирова конака, примичући се све ближе и ближе Мустај паши, кога је мало за тим и удавила.</p> 
е необичном брзином и долазио све ближе и ближе.{S} Свет сврати пажњу на ово, гомиле почеше зас 
к прашине јурио је непрестано све ближе и ближе, и све у ковитлац.</p> <p>На један пут из овога 
ало искашља, рече људима да приђу ближе и да добро слушају што ће им се рећи, па после све онак 
 су се низ брдо, и померала се све ниже и ниже, потискујући полако и газду, који је узалудно од 
а после у пракси ради како најбоље може и уме.</p> <p>Ратко се прокашља, оде полако у угао, пљу 
а вам унапред кажем да се ствар не може и неће изменити ни за длаку, па ма како се ви држали.{S 
и сте низбрдицом, низ коју се лако може и глава котрљнути.</p> <p>— Г. пуковниче, ко бесмислено 
S} Такав дедак, као што је он, зар може и разумевати тако фине и суптилне ствари, као што је <h 
сти обична грађанина.{S} Грађанину може и требати <hi>популаритет</hi>, али једном владару треб 
м ће табору настати врење, које их може и на власт довести.{S} Кад се нађу на делу, видеће да н 
 одавде, и то да бежи што пре, што брже и што даље.{S} Крвава глава Перунова била му је толико  
их.{S} Кога год сретну и нађу да задрже и да пријаве командиру.{S} Никоме да не верују што ће к 
ице од црна сатина.</p> <p>Тоша се трже и окрете жени; његове очи сусретоше се са живим, немирн 
 шаци опази мало крви, он се чисто трже и страшљиво стукну натраг од слике.</p> <p>— Крв! — вик 
шерет, притворица...</p> <p>Лепша отрже и други рукав од огртача, навуче га, и стаде пред оглед 
ни организам ђенералов издржао је, дуже и више, но што се могло очекивати. „Боловао“ је равно 2 
акви јунаци, то су бескарактерне лопуже и кукавице:{S} Жика сам био би у стању у том тренутку д 
а Силног, да има за то и писмене доказе и документа, која се налазе код њене родбине у Америци. 
 нареди жандармима да заузму све излазе и улазе у ђенералову кућу и да под сваки прозор стане п 
рбавац — он лично ступати у овакве везе и познанства.{S} Па баш да исприча целу ту ствар сама т 
ајући на страну рођачке, породичне везе и осећаје, као што је на прилику осећај детињске љубави 
онда би се женидбом спојиле те две лозе и биле би једна.{S} Само тако може се избећи, да се ове 
рицу, а једнако је кецељом брисала сузе и викала: „Боже, боже! шта се ово учини!“</p> <p>Јес, т 
еда своје успавано одојче, гледао га је и мислио, мислио на много и на далеко, док и њега, онак 
а јесте!{S} Код кнеза је!{S} За њега је и уграбљена; за њега је доведена, за њега је све зло уч 
> <p>Растислав се зачуди кад виде да је и кнез већ на ногама.{S} У једном углу манастирске авли 
ствари имати големих мука и тешко да је и сврши: међу тим на делу ствар је пошла као подмазана  
и се назад, и измирити се с мишљу да је и <pb n="645" /> овај покушај пропао.{S} На све те опом 
но, или ма ко његов?{S} Где је, када је и чиме је он могао заслужити тако велику казну, да га њ 
 на тај догађај.{S} У осталом, можда је и ту било умешано провиђење.{S} Ја верујем у провиђење  
о мало.{S} Паша је ситничарио, можда је и сам крао.{S} Ја ту нисам радио за новац.{S} Ја сам се 
тако било, а најпосле ко зна — можда је и бало.</p> <p>Г. прота саслушао је начелников говор с  
ибералних политичких начела, за која је и мало час ломила против конзервативаца своја најоштриј 
вати, па како је кога стизало, онака је и падао.{S} Неке су нашли чак у башти, пали, повраћали, 
>Услед овога нелагодног осећаја Жика је и нехотице почешће погледао у Милоја.{S} Он га је гледа 
оичње страшне речи кнежеве; веровала је и жалила га.</p> <p>— Ја сам грешник.{S} Нисам требао п 
питкивала Лепшу све којешта, пецкала је и давала јој познати да су сад њих две једнаке.</p> <p> 
о је.“!</p> <p>Но овај говор слушала је и госпођа Софија, само што су на њу са свим друкчији ут 
овијем журналу.{S} По нека вила била је и брката, а њино вилинско достојанство јасно се познава 
к била заборавила где је, заборавила је и цело стање своје —</p> <p>Но она се брзо трже из тога 
 тим је кнез био послужен; послужена је и цела свита.{S} Кнез је највише разговарао с командант 
 за све његове планове.{S} Промењена је и шифра телеграфска.{S} Неки подозриви телеграфски чино 
то колико и до лањског снега.{S} Она је и сувише мудра и практична да би се још због начела и п 
еки немир и одмах се пустила.{S} Она је и нехотице гледала дуго за кнезом, све док се није изгу 
ристалица куће Црнојевића!{S} Перуна је и болела и није она физичка рана на глави, али ова душе 
е то знао; он је мислио на друго, па је и овим речима придао други значај.{S} Вилице му се стег 
pb n="377" /> она се окрете њему, па је и њега с интересом слушала.{S} Сад опет узе реч Ратко:< 
се осврте, диже пушку на око, скреса је и један сељак из потере паде на земљу мртав; земља га ж 
о није помогло — „света бара“ насута је и Орловац се тако морао лишити једне знаменитости своје 
умрак, једва су могле распознати шта је и који је у соби.{S} Оне опазише огромну човечију прили 
сад дусаш с тога зашто и не знаш шта је и како је то; ти и не знаш шта је то мушка страна и как 
а жртвеник ове крваве распре и она Г је и сада онде, где је била и пре по века, ни за длаку се  
мирно испита војника од кога је, кад је и како је то чуо?{S} Упита даље шта се ради на улици, д 
 веома интересних ствари.</p> <p>Кад је и то било сређено и сложено у један велики завежљај, кн 
ђење и нацијонално јединство.{S} Сад је и с тим страховањем свршено.{S} Грозна сеча, извршена у 
рао почешће застајати да погледа где је и да се промисли којом ће страном ударити.</p> <p>Ето т 
нетремице гледао и једва разабра где је и шта је с њим, те одмах скочи из постеље и потеже за с 
сне клопке.{S} И не мислећи више где је и у каквом се стању налази, заборављајући да јој ваља б 
ук, ади он није хтео истраживати где је и шта је то.{S} Та му се ствар допадала онако у целини, 
е <pb n="604" /> могао разабрати где је и шта је.{S} Но у том тренутку изби из мрака незнани во 
pb n="630" /> Балканске Браће и које је и било повод целој овој авантури?</p> <p>Заре слеже рам 
има и претераности, али свакако боље је и ово, но ова данашња лицемерна, <pb n="156" /> притвор 
треба, богме, и да се вегне. — „Боље је и десет невиних да буде везано, но један крив да утече, 
чуо у покрету од 1848—9 год., у коме је и Балканија учествовала изашиљући своје добровољце браћ 
о се говорити о гушобољи.{S} На томе је и остало.{S} Цео град знао је да министар преседник бол 
пример из суседне Аустро-Угарске, те је и сам тај састанак прозван страним именом — <hi>јаузн</ 
 ближа срцу, што је зао удес хтео те је и он сам, баш некако у то исто доба, остао удовац.{S} С 
руком стиснуту десну песницу, изврте је и алапљиво узе сисати и лизати крв са ње, жмиркајући оч 
ори и трабуња, а бог свети зна да ли је и десета истинита што се прича и казује.{S} Тек име Пер 
, не разумевајући више од њих, ко ли је и шта ли је ово.</p> <p>Час сретнеш но два три, но три- 
н дочепа је оберучке за врат, загрли је и стиште јој главу у своје наручје, па је хтеде тако ст 
p> <p>- Богме си лијепа.{S} Богме ти је и срећа лијепа, а биће ти, ћерко, по памети.{S} Сваки с 
; те стаде распиткивати жену шта јој је и наговарати јо да збиља мало прилегне.{S} У опште Врба 
а Катине усињенице Јеле — бој се чак је и заљубљен у њу.</p> <p>Све ово сазнао је Растислав још 
тала је мала без оца и мајке; ја сам је и подигла.</p> <p>— А је ли вам удата ћерка?</p> <p>— Н 
 Причаћу ти.{S} Главно је то, убијен је и закопан под именом хајдука Дуговића — одговори Ратко. 
е, јер његов живот најпосле драгоцен је и Ратку, и Растиславу, и целом њином друштву.{S} Та да  
ије говорио, он није само псовао, он је и био, за то су га и слушали.</p> <p>— Зар би Ваша Свет 
еугледан човек не одговори ништа: он је и даље ћутао, пажљиво бројао било и укочено гледао у кр 
о, не може радити с њом ништа.{S} Он је и сам мислио да јој доцније мало наговести ствар, али с 
b n="570" /> <p>Ратко застаде.{S} Он је и сам осећао да у овој проповеди његовој има нечега што 
е — бар га није делио у свему.{S} Он је и више и боље познавао класичку историју но кнез, и јас 
убава мома род нема.</hi>“ А веровао је и у благотворни утицај „презрена метала.“ Он је имао од 
 оста укочен на сред собе.{S} Стајао је и бесмислено бленуо, гледајући у врх својих ципела.</p> 
>Увек је знао јасно шта хоће, а знао је и како и чиме хоће — јасан циљ и јасна средства.</p> <p 
о лежи, но још по многим селима знао је и све главније људе, нарочито кметове.{S} С тога му је  
и, где се смести стално.{S} Предузео је и све друге мере, које су биле потребне да учврсте њего 
ше, те, полазећи за Балканију, понео је и овај часовник.{S} Ту је после дуго ишао из руке у рук 
цима, што дођоше да га поздраве, био је и наш јунак.{S} Кад га стари кнез угледа, одмах га позн 
ва је љубав!</p> <p>Кнез Мутимир био је и сад у том расположењу; присуство Лепшино, њена близин 
све забране строга учитеља.{S} Жалио је и шталу, и таван њен, где се по меком сену тако слатко  
ет штрц, па по њему!...</p> <p>Жалио је и оне степене подрумске, низ које је тако често стрчава 
дно вредан; радио је дан ноћ; учинио је и неке проналаске, изумео куршум шупаљ с позадног краја 
јтеже прашта.{S} Вашем деди опростио је и његову амишност, и његово среброљубље и још друго — а 
еома вредан, схватљив, окретан, учио је и радио неуморно, уз то умео је око старијих, и те су г 
н да му се и сам исповеди шта је, ко је и да проматра какав би утисак то учинило на сељака.{S}  
ки час требају.{S} Јер, најпосле, ко је и шта је тај народ?{S} У крајњој линији то је она несхв 
оворили:</p> <p>— Па наравно!{S} Ако је и министар, он мора водити рачуна о нашим убеђењима.{S} 
ичао своје младићске лудорије, икако је и сам осуђиво и критиковао своје синоћње понашање, и ка 
 Као у многом које чему другом, тако је и овде узет пример из суседне Аустро-Угарске, те је и с 
олитичке или приватне тајне.{S} Тако је и овом приликом госпођа Ловимук, ревносна обожатељка др 
тности, може се отрпети.</p> <p>Тако је и учинио.{S} Погазио је упутства у писму само у толико, 
, тек у овом <hi>привиђењу</hi> било је и <hi>провиђења</hi>.{S} Кнежева кава била је отровна.< 
краљевска, но и царска круна; а било је и таквих позива који су апеловали на младога владара да 
а за умакање, а оделито од тога било је и разних лимунада и слатких сокова од малина, јагода и  
а тињала годинама.{S} Овда онда било је и оштрих сукоба.{S} Но тактични Растислав вешто се повл 
p> <p>Око намештања ових вењера било је и дуге препирке и оштре борбе.{S} Сваки отменији грађан 
мљу“.{S} Ружно лицемерство оскрвнило је и ове свете речи.{S} А? докторе?{S} Је ли тако?{S} Дели 
а би се спасла душа, све то помутило је и збркало древне класичке грчке погледе на природу људс 
ствар проста — ваља отићи горе, тамо је и кнез, а поћи ће <pb n="246" /> и стрина Синђа.{S} Ств 
ection" /> <p>Министар Кугић редовно је и савесно извештавао кнеза о свему што су му јављали на 
} Надзором над њеном кућом потврђено је и то, да баба Ката стоји у саобраћају с жандармом Илијо 
ко је ваша фактичка снага малена, то је и дужност ваша веома малена и проста — да се покорите н 
е све ово било срочено у поезији, то је и прошло без икакве двоумице.</p> <p>Ни св. храм орлова 
не оспорава Лепши ниједну врлину, то је и чедна и поштена, и у сваком погледу узорита жена али  
аје мудре савете детету своме.{S} То је и кнез осећао.{S} С тога му је то и изгледало чудно и н 
е? — упита даље Жермини.</p> <p>— То је и мени прво пало на ум, али чим сам мало промислио види 
ма она је била и тровачица.{S} За то је и на робију осуђивана.</p> <p>— Пре једно шест недеља њ 
ога и има веће право за вењер, пошто је и опасност већа да при уласку у свој дом може главу раз 
 ш... шта то учини?“ По несрећи кмет је и иначе јако личио на гусана.{S} Његов дугачки црвени н 
олицију.{S} Силом је одведен; уз пут је и бијен; у хапсани је изубијан, а затим је суђен и осуђ 
младић збуњено.</p> <p>Но Растиславу је и оно неколико горњих речи било доста.{S} Он је у њима  
а.{S} И док је тако радио — добро му је и било.{S} Чим је окренуо друкчије — изгубио је престо. 
оме громовито „многаја љета,“ у чему је и он морао учествовати. „Многаја.... могаја... многаја. 
и, у сјајним парадним униформама, ту је и војна музика, па чиновници грађанског реда, певачка д 
д још малко, ено до онога дрвета; ту је и крај алеје, а нема свега још двајестак корака“.</p> < 
че запиткивати за појединости, но ту је и Мона слабо што знала.</p> <p>Мона је потегла овај раз 
Ствар је проста, реци девојци ето ту је и ту твоја срећа, и то ће бити доста.{S} Женскадија вер 
арод хоће другу династију, ево, хоћу је и ја.{S} Нека дође, ја ћу се уклонити; па и опет, и опе 
и похватали.{S} У два маха потера их је и гађала из пушака.{S} Тако их стигне и сумрак.</p> <pb 
ена, на врат, па и на главу, било их је и прегажених; радознале женске главе извиривале су с та 
ати у ведре висине небесне, са којих је и сишао...</p> <p>— Али ено где се пустом пољаном вуче  
ривремено склоне у мом стану.{S} Још је и сад тамо, скинула је маску и, помислите — то је нека  
извињавањем, а сад прелазите у нападаје и ружења.{S} Пристао сам да се с вама разговарам, али н 
ута као гуја, ишла је од одаје до одаје и само хукала и понављала: „Еј, пусто добро моје, коме  
и сточић, услужно прихвати шољу од Каје и спусти је на сто.</p> <pb n="295" /> <p>Момак се сад  
, спотиче се преко пањева, пада, устаје и опет бежи, и опет пада, а за њом пуцају; куршуми јој  
а угушује у себи најплеменитије осећаје и да ради против природе?{S} Да би био добар владалац о 
ли га то попрска.{S} А он се само смеје и вреба, па чим момак опет седне на клупу, а он опет шт 
е огромно друго брдо, с чијег врха бије и шиба бистар, сребрнасто сјајни млаз воде, али воде за 
{S} Једва у зло доба суварак се пребије и мајмун падне доле на земљу.{S} Његови гонитељи склепт 
о је желео да <pb n="237" /> још добије и „запис“ - парче хартије на коме су биле забележене не 
оту њену, али око ње се по некад савије и отровна гуја и на румено, мирисно лишће њено наслања  
е у сухе штапове, а кичмењача се повије и искриви.</p> <p>„Од снажна, млада човека, кога је мил 
ашњим гресима, почеле су бивати блажије и налазити извињења.</p> <p>— Чувена породица, велика к 
д желите.{S} У шољи каве, у чаши ракије и вина, у тањиру супе — све је једно. „Лек“ је без боје 
и од њега - рече на један пут Маврикије и устаде.</p> <p>Кнез застаде зачуђено.{S} Дуго је глед 
ала, осећала је како јој се у срце лије и по целом телу струји, као најслађа медовина.</p> <p>— 
јаху склептали, искочише на сред авлије и направише читав урнебес.{S} Прво Боја извуче пиштољ,  
е некуд у даљину и бивало све потмулије и слабије.{S} Узнемирена природа још је бректала, али т 
тога је морао бити истеран из академије и чак одагнат из престонице.</p> <p>Причало се о одлучн 
е, свршити.{S} Лепша само нека се умије и мало дотера фризуру.</p> <milestone unit="subSection" 
 поврвели су с многих крајева Балканије и нови министар брзо је био претрпан само тим стварима. 
ру — Уверена сам да од кад је Балканије и од кад је скупова у њој, никад ни један мушки скуп ни 
<p>А међу тим шта има лепше, узвишеније и светије од старе жене, окружене породом својим и поро 
у целој ово ствари, чак лепше и важније и од саме „сходне беседице“ намесникове — прешло се на  
о тек сад настаје оно што је најважније и што нас овде интересује.{S} То је, какав отров ови оп 
 да су цркве како који дан све празније и да су томе злу много криви и сами попови.</p> <p>Најп 
 Држава је бирала најлепше, најкрупније и најснажније младиће, којима је била дужност да оплођа 
ави је постајало пред очима све јасније и јасније.{S} Кад Синђа заврши последњу реч — Пави је в 
, да је често кнезу давала најкорисније и најмудрије савете, осећала је сад, да у питању своје  
осети, како му у глави бива све мутније и мутније, док најпосле не утону у потпун мрак.</p> <pb 
 била жива пред очима, да ју је доцније и нацртао, те то још и сад чува као успомену.</p> <p>Јо 
ито с особином да дејствују тек доцније и да не пада у очи да је болест морала доћи услед трова 
pb n="434" /> постајало је све мрачније и тужније; његове сјајне очи помутише се; он се ћутећки 
вника изађоше упоредо из Раткове капије и пођоше уз друм, засађен високим јабланима и брснастим 
м створене су огромне подземне галерије и поткопи, који се у разним <pb n="606" /> правцима и о 
веткован</hi>.</p> <p>Место да се крије и да се оставља мраку и случају, кад ће момак и девојка 
упци нису пре обичне младићске лудорије и лакомислености, тренутна бујност и младићски заноси,  
који су у рукама носили некакве хартије и заузели место један с леве, други с десне стране Куги 
н био) извади из џепа завијутак хартије и положи га на сто. — Ево, ово су писмени докази, које  
 таквог човека за непријатеља династије и престола, и гони га до уништења.{S} На такво поступањ 
љства, јер се вели да се због династије и ради њене сигурности, и врши сав овај притисак.{S} На 
лећући у свој одговор похвалу династије и кнежеве личности: како је мудрост и јунаштво деде кне 
х Кугић дочепа један нож из црне кутије и снажним и брзим ударом сјури га кнезу управо у срце с 
 и његовом намеснику све ове депутације и одлично грађанство, које је дошло да их поздрави.</p> 
о, да управо није знао како би друкчије и могло бити.{S} За дежурнога није више било никакве су 
и лом.{S} Војници се склепташе око Боје и Радована.{S} Обојица с пиштољима а Радован и с ножем  
 није поименце казао од кога се то боје и против кога се предузимају све те мере, али што је пр 
амом; у њу су полагали све уздање своје и од ње су изгледали спасење своје.</p> <milestone unit 
каза се струја црвене крви, чича Милоје и нехотице потрча страдалнику и прихвати га за главу.{S 
имао част известити вас.{S} Чича Милоје и други жандарм вратили су се синоћ, а дошли су свак за 
 <p>После подужег разговора чича Милоје и начелник погоде се.{S} Три дана доцније чича Милоје о 
узроцима те промене.</p> <p>Чича Милоје и ту је промену приписивао промењеном расположењу народ 
а после ће устати да их отимаре, напоје и спреме.</p> <p>Из једнога угла чуло се гласно хркање  
чак и тиме правили опите како дејствује и како се држи.</p> <p>„Слали су изасланике чак дубоко  
них ножева, а свом овом руљом командује и води је његов министар Кугић, и сви они замахују да у 
веда свима властима и најживље саветује и препоручује свему народу да продужи обдржавати ред и  
ам кмет, ни сама власт неће да испитује и да открива такве ствари.{S} Деси ли се да такав злочи 
икоме не признајем права да ме испитује и води неке истраге нада мном.{S} Тада устаде један од  
је бало да с Растиславом заједно путује и по некад је с њим тако слатко ћеретао, као с каквим с 
ишља, <pb n="337" /> а онај да извршује и да вуче одговорност.{S} С тога, као министар председн 
е.“ — „Ене, ене, куца се.“</p> <p>Оваке и стотину других речи прелетале су преко стола, сретале 
 тај мах пун месец проби се кроз облаке и осветли целу околину.{S} Кнез одахну душом.{S} Далеко 
 да иду од куће до куће, да буде сељаке и да им закажу да одмах трче у општину, а узгред сваки  
 то исто сунце гаси своје пламене зраке и у крви нашој, сипа своју јару у жиле наше, зажиже ога 
 све стране своје меке посребрене зраке и обасја како непрегледне равни, што се шире лево поред 
 лактове на колена, узе главу међу шаке и дубоко се замисли.</p> <p>— Ђенерале — опомену га кне 
могу помоћи; човека, коме нема поправке и спасења, који је већ морално мртва лешина, коју треба 
 Косанића.{S} Писао је Порти представке и вреко градскога паше слао „девлету“ на француском јез 
твеник, у коме су прибране разне изреке и формуле, по којима се у животу управља.{S} Код неких  
 чудно да му овај сад чита неке придике и савете.{S} Ко би их сад овако видео и чуо, а не би их 
цама у главу, па је онда дочепа за кике и поче је дрмусати.</p> <p>— Јао, лоћо једна, где ми кр 
 узео један једини човек — мисао велике и светле револуције за спасавање рода човечијег из таме 
а, по коме се виђају неке чудне прилике и утворе.</p> <p>Кнез заусти да нешто рекне, но црна га 
да се на обали указаше две црне прилике и зачу се уздржљиво, притајено: „П-с-с--с-с.... полако! 
а свирка и песма.{S} Уз радосне усклике и довикивања, прљави шегрти већ су промицали улицама, с 
и.“ Но у тај мах он угледа наше путнике и не само што умуче но и стаде.{S} Заустави се и онај д 
ита жена.{S} Оно што је између дјевојке и жене — оно је ђаво, ту је свака несрећа; ту је стид и 
 огрејала као дан.{S} Дохватив се сенке и залатка, они пођоше уз брдо, право средишту Звониград 
 нађоше код њега, поотварали све фијоке и пажљиво по њима прегледали све хартије, отварајући па 
 — кнез показа прстом — Но од те фијоке и ја имам кључ.— Кнез показа на длану малу кутију од пл 
 у ред све ствари, позакључавају фијоке и после читава часа бављења оду онако исто нечујно као  
ања ових вењера било је и дуге препирке и оштре борбе.{S} Сваки отменији грађанин орловачки хте 
орбу ропством успаване народе балканске и будећи обамрла срца народна на нов живот, на јуначку  
атковој кући, бирајући месечеве залатке и обилазећи и подаљим улицама, само да се траг што боље 
ник прича како су многи правили досетке и подсмевали се.{S} Једни су се препирали, да ли је мај 
 <p>— Не знам ја ваше Звониградске куке и закуке.{S} Код нас се за образ гине!{S} Такав је наш  
 што се срдиш?{S} Зар је мени мало муке и онако?....{S} Кад би ти знала!..</p> <p>Лепша једним  
р; Ралека је већ био оборен.{S} За руке и за ноге њега су већ вукли да га избаце напоље, но он  
е је она, мати, често морала испод руке и кришом од мужа исплаћивати за свога Никицу доста знат 
руке чисте....</p> <p>Ђенерал диже руке и кад на десној шаци опази мало крви, он се чисто трже  
аво блажен.{S} Трљајући захладнеле руке и навлачећи на рамена огрнути војнички шињел, он те у д 
егоше га као кљеште некакве хладне руке и почеше га свлачити у мрачну јаму, која се на једаред  
, окрете се, избаци прса, прекрсти руке и затури главу, па је тако чекао лекара да му се прибли 
е вама ноћас?</p> <p>Кнез прекрсти руке и испрси се пред ђенералом: — Шта ми је!{S} И ви мене п 
све ове догађаје, радосно је трљао руке и са задовољством се осмејкивао.</p> <p>Тих дана било ј 
син да си, да се прође о што мање бруке и срамоте...{S} Деца су ми плаховита да не легне крв, д 
 су <pb n="240" /> га, обалили на мацке и цепну ли му 25 батина па га онда прогнали.</p> <p>Так 
џурана“, прихвати стрина Синђа оберучке и одмах похита да што пре свршава ствар.{S} Домишљајући 
на грмљавина, она ухвати за ме оберучке и узвикну очајно: „Тешко нама, шта смо учинили! - ево б 
p> <p>Наравно, све су то ствари и тешке и непријатне; он, г. Растислав, нема ни воље ни наклоно 
ни.{S} Немој да ти моје речи буду тешке и непријатне.{S} Прими их као корисну истину, коју можд 
ушљиво рипање прикљештених вочића; бале и пена лиле су им на уста.{S} У два маха они покушаше п 
 су преко стола, сретале се, одјекивале и губиле се у општем брујању, које је владало у доњем к 
ашта чути.{S} Девојке су се погуркивале и шапутале:</p> <p>„Куку, часан их убио!{S} Шта им би т 
 тога одела.</p> <p>Власти су слудовале и дигле толико села у потеру, да се то сад све измешало 
сту потребу: да се што пре одавде удале и да по могућству забораве све што се десило на том мра 
 прво тихо и нечујно, па после све јале и јаче, тако, да се његово певање сад и у будоару већ ј 
 гомилице, које су се непрестано мењале и бивале час мање час веће, према занимљивости покренут 
е света и даље су безбрижно разговарале и ћаскале бог вас пита о чему, што је било далеко, дале 
ко би другарице с чуђењем за њом трчале и запиткивале је шта ти је ово, па шта ти је оно хватај 
мејком.</p> <p>- Гле, страна Синђе; гле и Паве!{S} Откуда ви амо?</p> <p>То је био писар Срећко 
е мању децу; неку понеле, а неку повеле и тако их све одвели у велики салон.{S} Ту затеку бабу. 
рже за глупане оне који верују у анђеле и ђаволе, тако исто и он није веровао у поштење и непош 
евјеже налик на оне што верују у анђеле и ђаволе.</p> <p>Живот је борба.{S} Свак је себи најпре 
pb n="688" /> <p>— Јес, јес, тако млеле и моја Балканска Браћа, и врло добро чине што тако мисл 
љих послова људе одсудне и преке; смеле и наклоњене апсолутизму.{S} Сви његови министри унутраш 
се бела пена; усне по средини набубреле и затегле, језик одебљао тако, да га је с муком кретао  
„кураре“) у који они умачу своје стреле и трују њиме врхове својих копаља, како би непријатељу  
их помоћника нов ред балканске властеле и великаша.{S} Каква сјајна будућност!{S} Плод је узрео 
ећу!{S} Ја баш нећу с тога понети свиле и кадиве.{S} А ти кад не умеш — ко ти је крив?{S} И ко  
анити рукама, али ту су нехотице радиле и ноге.{S} Једним измахом ноге она га удари врхом своје 
кад су је звониградске лапараче градиле и кусом и репатом.{S} Но опет за то, она се по карактер 
ћи.{S} Ускључала крв јури јој кроз жиле и шушти, у слепим очима дамари бију као два чекића, а с 
а његове старачке очи бејаху се упалиле и сијале су као два жишка.{S} Уз своју здравицу чича је 
ије даме завадиле, а које опет помириле и т. д и т. д.</p> <p>На крају крајева Мона је била зад 
крпа.</p> <p>Њене су другарице говориле и даље; говориле су онако како обично говоре младе дево 
о није ништа чудно. </p> <p>— Хм! дакле и то знате.{S} То ви онда, богме, много знате.{S} Више  
се више никад и не буди.</p> <p>- Дакле и то може — упита пуковник радознало.</p> <p>— Може!</p 
 задатку овоме братству.{S} Он је дакле и као министар радио на ширењу друштвених начела, а пог 
у жиле као прут; жиле на врату набрекле и чисто <pb n="352" /> задуле; на крај усана показала с 
већ с тога, што је то жена коју он воле и поштује, Мона је узвикнула, да таква осетљивост кнеже 
ски ова лепа земља, коју он толико воле и за коју би увек све жртвовао?!{S} Какво је зло он њој 
 окрете Жики, рече му да иде одмах доле и да нареди људима, да се спусте за један пушкомет ниже 
е једни мисле и наређују, а други мисле и извршују што им је наређено.{S} Тако бива свуда, па ћ 
тога је учињен распоред, те једни мисле и наређују, а други мисле и извршују што им је наређено 
 и овој земљи.</p> <p>- Јел’ тако мисле и твоја Балканска Браћа? упита кнез с осмејком.</p> <pb 
вењу“, т.ј. слушајући како о чему мисле и суде други учевнији људи.{S} По некад је та своја иск 
 У томе се зачу лупа на капији, а после и позивање газда по имену.{S} Тодорика се одазва и оде  
 један пут почиње нагло белити, а после и опадати.{S} С његових образа губи се руменило; његове 
тарији калуђери то не признају, а после и калуђерче удари у инћар.</p> <p>Један је начелник изв 
есне жигицу да упали цигару, а најпосле и да види своје „ново сунце,“ које је дотле само у мрак 
тно ништа не буде.</p> <p>„Има најпосле и таквих отрова, који дејствују удисањем.{S} То су гасо 
ок му сутра дан од големе туге најпосле и груди не препукоше.{S} Кроз ту пукотину прво су прола 
 је заличило, кад кнез ту виде најпосле и самога свога министра полиције, господина Кугића.</p> 
т престолу.{S} А по чему би се најпосле и мерила „жарка приврженост,“ ако не по ширини и висини 
контуре и црне силуете, док се најпосле и то не изгуби.{S} Али пре тога, мени се учини, <pb n=" 
ба одмах да позна разлику између прошле и садашње владе.“</p> <p>У том правцу говорио је Ратко  
марци.</p> <p>Кола су тутњала, све даље и даље, све даље и даље.{S} На један пут осети се где к 
а су тутњала, све даље и даље, све даље и даље.{S} На један пут осети се где коњи успорише ход; 
.</p> <p>Али Синђа је говорила све даље и даље, и Пави је постајало пред очима све јасније и ја 
еке, почињући од саме обале па све даље и даље докле год око може прегледати.</p> <p>Баш у тај  
 кобну политику Ратислав и сад све даље и даље тера.{S} Он је одбио од династије школску омлади 
која полако надолази и шири се све даље и даље, као обилне што прелију своје обале па се разлиј 
к непрестано, неуморно валатао све даље и даље, као оно шеталица у добро навијена часовника.</p 
, за тим продужи: „Ја сам ишао све даље и даље напред.{S} Дођем до последњих кућа звониградских 
Он је поступно али стално ишао све даље и даље по путу једном замишљена династичка преврата.</p 
Готово бесвесно, он је говорио све даље и даље.</p> <p>— Ја нисам развратник, управо ја сам још 
ак, опет шарена ливада, и тако све даље и даље, докле ти год око допире.{S} Овде онде, у сред з 
ше капетан.</p> <p>Сељак је причао даље и Враничићу је бивала ствар све јаснија.{S} Кмет није п 
ругога гледишта, као што ћемо мало даље и видети Ратка да је брани.</p> <milestone unit="subSec 
и његову амишност, и његово среброљубље и још друго — а за такве погрешке прогнао га је.</p> <p 
есто, свакако је моје лично властољубље и славољубље.{S} Али у то су се мешали и неки државни р 
шао.{S} Ђенерал је продужавао све живље и јаче:</p> <p>— У вашој породици нема јунака.{S} Ни је 
о да оживе, сад је хтео и да пође живље и да се склони, па и да потрчи по потреби.{S} Жика је б 
каз:</p> <p>„Да се забрани јавно весеље и да траје жалост до другога дана по погребу и да држав 
а разагна од себе све искрене пријатеље и искусне људе, који му могу бити истинска потпора, па  
шта је с њим, те одмах скочи из постеље и потеже за сахат да види које је доба.</p> <p>- Господ 
ржавника збиљски одана интересима земље и интересима службе.{S} Ако ви то сад превиђате, доћи ћ 
лектрични ударац чисто га диже са земље и пребаци на мост.{S} У неколико скокова он је опет био 
 сваког гада...{S} Али, шта ћу.{S} Боље и то но да идем гола и боса, гладна и жедна...{S} Свет! 
рило од прозора.{S} Сад је већ све боље и видела и чула.{S} Она промоли главу кроз прозор, лепо 
ета, отока и живота.{S} Све што је боље и самосталније међу њима пребећиће у тако зване конзерв 
 да се мало расхлади да тако после боље и заспи.</p> <p>Враћајући се из коњушнице газда Тодорик 
и неку црну прилику.{S} Загледа се боље и познаде да је човек.{S} Ова црна прилика ишла им је у 
пуковниче.{S} Нико вам не би могао боље и подесније свршити тај посао од мене.{S} Ја умем и да  
његов политички рад, нити је имала воље и укуса, да се занима политичким стварима.{S} Па ни сад 
<p>Али он је био човек тако крепке воље и тако снажне душе, да је сву ову буру умео сакрити и з 
јатнији, мекши.{S} Обично су добре воље и нежнија срца, и ретко кад да ће у тај мах учинити ком 
рац, без властољубивих тежања, без воље и способности, да улази у читав сплет политичких интриг 
ао.{S} Поглед му се оте далеко низ поље и он угледа чак тамо далеко низ коња, повезаних за школ 
 из трећега гроба. — Мени су очне дупље и онако пуне блата, а ви се обадате сад туна и круните  
ошао управо го, а она узела нове кошуље и одело свога мужа и одела га.</p> <p>Причало се и о не 
о, счепа пушку из угла, обеси је о раме и нагло изађе из колебе.{S} Жика је ишао за њим узастоп 
/p> <p>Ката се маши своје велике мараме и пребаци је опет преко главе.{S} Укрштајући преко поја 
гару, а на практиканте по кад кад богме и навикне: „Брже, брже, мајка ти певала, зар хоћеш да с 
ко дође у сукоб с министром, а он богме и оставку да да, али својих начела да се не одриче и да 
побочне улице звониградске биле су неме и пусте, само си главном улицом могао овда онда срести  
оносно изаћи из свију тешкоћа.{S} Време и стрпљење биће наши савезници.</p> <p>На дворани шкрип 
обина, таман подесних за људе, за време и прилике у којима је живео, дочеле су оно што је срећа 
 га пријатељи; јавићемо да је сад време и да ову прилику не треба нипошто пропустити.{S} Једном 
е.{S} Најбоље му се видело погнуто теме и половина погрбљених леђа.{S} Крај њега се димила упаљ 
и око тебе, нека света мржња све обузме и нека ти она буде непробојни оклоп који ће те чувати о 
м, то другом човеку; питао их је за име и одакле су; разбирао је за старе породице, чији су пре 
а види где ће одсести и да му дозна име и откуда иде, пошто ћутљиви младић није хтео о томе ниш 
Растислављев либерализам управо се тиме и одликовао од осталих политичких начела, што није траж 
зло и грех, напротив још се поносе тиме и држе за глупане оне који верују у анђеле и ђаволе, та 
која му прети од Врбавца, а будећи тиме и осећај неповерења спрам њега.</p> <p>И ако је Врбавац 
{S} А кивна пучина риче у беснилу своме и са дну мора граби песак и муље, јури на површину и ку 
 <p>Из првога чамца дадоше знак другоме и обадва, тихо и нечујно, привеслаше балканиској обали. 
 коме сте и ви чим год обавезни, и коме и ви дугујете какву благодарност.{S} То се несумњиво по 
 времена, и да дејствују тако да никоме и не пада на ум да је то од отрова.</p> <p>„Тако су Бор 
„није могуће, није могуће“ — па на томе и остане.{S} Спасе га баш то, што учини оно што нико не 
 није само мислио о томе, он је на томе и радио.</p> <p>Још с пута одаслан је био у Звониград н 
м помаче на више цео отоман, али у томе и сама склизну с отомана и пала би управо главачки на п 
ћемо, онда одговарај сам.</p> <p>У томе и сељаци приђоше.{S} То су били млади, отресити људи: ј 
абрао с тога што он најмање прави ларме и најзгодније може бити прикривен.{S} У осталом, ти то  
ликама уверио се на делу, да више и сме и може од других, и то <pb n="76" /> је створило у њем  
звуци музике, одломци лепе женске песме и весели жагор многих гласова.</p> <p>Овда онда на проз 
вадбу.{S} Целим путем ориле су се песме и одјекивала пуцњава.{S} Извештен о проласку кнеза, нар 
јапурена.{S} Баш кад си дошла код чесме и ту се напила воде из шака, ја случајно ударим одозго  
 његово и положај у коме је.{S} Шта уме и шта може ово јадно, младо, неискусно, напуштено, само 
} Она појми и шта је страст; она разуме и шта је занос, али бадава, ваља говорити истину: пет м 
ла!</p> <p>А сад?{S} Сад она тек разуме и оне његове ономадашње речи, кад му она наговести, да  
 су се извлачећи старе катранске тулуме и бурад, старе зеитинске канте, остатке покварена лоја, 
 кад се човеку упали кућа, или му плане и изгоре саденуто жито у камари.{S} То свак жали, али н 
 предомисли, он застаде на сред дворане и рече гласно: — „Слободно.“</p> <p>Врата се полако отв 
це радознала света стојале су са стране и посматрале ово сновање.</p> <p>Око 8 часова изјутра п 
пом на устима, са чега се на све стране и дубине чуло потмуло, карактеристично, метежно гунђање 
вите <pb n="553" /> га и од моје стране и причајте му овај случај.“</p> <p>Затим се растадоше.{ 
,“ сави око угла, зађе с позадне стране и пође правце средњим отвореним вратима. — Куку, саме с 
 није чуо, које нигде још нису записане и које ће се тешко кад и записати.{S} Мало по мало, мом 
p>Први чамац даде знак другоме да стане и да чека, а сам погна ближе обали, према ове две црне  
 обести.{S} Доцније успео је да постане и државни питомац, да га пошљу о државном трошку на стр 
х фантазија; све су то ствари позитивне и с рачуном истакнуте.</p> <milestone unit="subSection" 
 је кукала, а кад год се кукавица нагне и мрдне вратом да викне „куку,“ чича набере леву обрву, 
 доста знатне суме, само да ствар легне и да јој се дете не срамоти пред светом.</p> <p>Јес, њо 
Не рекох ли вам, ухвати за гушу, стегне и удави.{S} Шта хоћете више, рече Ката одсечно.</p> <p> 
е и гађала из пушака.{S} Тако их стигне и сумрак.</p> <pb n="665" /> <p>За преноћиште Жика је б 
утимира у комаде, зубима да га растргне и шакама да се насрче његове крви.{S} У том тренутку, у 
ило прозорско, на што се мајмун истргне и утече на поље у аздију.</p> <p>За све време док је Ра 
јна и ватрена младића наступају ненадне и чудне промене, којима би тешко и највештији психолог  
ар.{S} Дуж целе главне улице, и с једне и с друге стране, биле су понамештане катрањаве тулумин 
рими чича Милоја лепо, рече му да седне и сам му намести столицу сасвим уза се.{S} Затим извади 
ало распитивао за разне особине народне и једнако је понављао доктору:</p> <p>— Само хоћу све и 
инистре унутрашљих послова људе одсудне и преке; смеле и наклоњене апсолутизму.{S} Сви његови м 
 младић но на један пут он сав поцрвене и ућута.{S} Као да се љуто покаја што је ово рекао.</p> 
будише у њему сећање на оне тајанствене и чаробне приче, које је још као дете у мајчином крилу  
 им би те овако галатно говоре!“ И жене и девојке црвениле су и гледале у земљу, кад би какав м 
 Балканију? јесу ли наше везе продужене и после тога? јесмо ли стајали у преписци? каквог је ка 
!{S} За то сам вукла твоје по... пелене и брисала твоја...?{S} То ми је сад благодарност!{S} То 
цу.</p> <p>Виле су обично биле набељене и нарумењене, а одевене по најновијем журналу.{S} По не 
ш данас да пева и да хвали бога, а мене и тебе, ћато, у руку да љуби — она ето лудује — рече Си 
ивена.{S} Можда је у завери против мене и моја рођена жена...{S} Све једно!{S} Чинио сам оно шт 
гао видети.{S} Оне промакоше поред мене и одоше журно даље, а ишле су упоредо и у корак, као шт 
о јасна тежња да се кнез одвоји од мене и да се усами, тежња да ја, рођак и природни заштитник  
деловима тела; мишићи као да се окамене и човек на једанпут постаје потпуно узет.</p> <p>„За ов 
зервативци, извршили би највеће промене и реформе, да им пуна власт дође у руке, што се најбоље 
.{S} Разасла и друге најнужније писмене и усмене наредбе.{S} За тим је сео на коња и, у пратњи  
су се почеле промаљати руке — опет њене и његове, док се једног дана кроз ту деру нису почели п 
за оно, све се то узимало као објашњене и разлог за односе госпођине с младим људима.</p> <p>—  
на снага, али требао је неко да покрене и оживи све то, да даде свему томе корисан правац и да  
 чине голему неправду кад га овако цене и овако о њему говоре.</p> <p>госпођа Софија имала је с 
ј је он тада пружао своје младе, снажне и развијене мишице, грлио је, наслањао главу на њене гр 
, удари кроз чаше, флаше, тањире, вазне и све пообаљује.{S} Преплашени гости поскачу од стола,  
Звониграда, склонили се с очију опрезне и енергичне престоничке полиције, па се повукли у унутр 
ива да и она — Лепша — долази на јаузне и да постане члан овога „женског клуба“, где се време т 
 кнеза...</p> <p>Уз голему тугу родбине и присних пријатеља, уз саучешће целе земље, кнез је са 
да познаду своје узајамне полне особине и способности пре но што се узму.{S} Свакојако ствар је 
ије мрзла, избијала је некако из дубине и имала је чудан мирис, од кога се морао затварати нос. 
{S} Моли господу намеснике да га извине и да изволе вечерас око 8 час. свратити к њему.{S} Њ. С 
пце он је долазио на вашаре, светковине и саборе у овоме крају. (Родом је био из Босне али је п 
у руци и доста је неколико стопа ледине и највећем богаташу, као и последњем сиромаху....{S} См 
ије лаж, а кам’ да је.{S} Но, господине и сине мој, помози, по богу син да си, да се прође о шт 
а.</p> <p>Писмо је било кратке садржине и управо врхунац дрскости.</p> <pb n="516" /> <p>„После 
ар може слаба човечија снага да раскине и раздвоји оно, што је спојила и сјединила свемоћ вишње 
 да је то било незгодно овако из даљине и с пута.{S} С тога је Растислав једва чекао да се врат 
смо, тако, да јој откиде чипку с хаљине и огули јој лакат, којим беше ударила о сто, отимајући  
 биле су понамештане катрањаве тулумине и гомилице луча.{S} Све се то <pb n="192" /> сад палило 
ин је задатак био да кроз пусте планине и усамљене крајеве продру што дубље у Балканију.</p> <p 
хат два хода и они би изашли из планине и дочепали се равни, коју је ваљало прећи ноћу, а већ у 
м, и штедљиво изви своју руку из женине и мало се одмаче. — Молим те, казуј од кога си све то ч 
о у ведре небеске <pb n="281" /> висине и извео у своју ноу шетњу безбројна јата сјајних звезди 
лице.{S} Тај млаз пада с огромне висине и пада управо њему — Црнојевићу — на темењачу и пече га 
које ми падоше у очи са необичне висине и крупноће своје.{S} По оделу ове женске као да су прип 
 стоји пред доктором, гледа га с висине и слуша га подругљиво.</p> <p>Кугић уђе, а кнез ни глав 
и мајке; нашла се тако код ове бабетине и живела је код ње, радећи дан и ноћ.{S} Лепо је шила и 
ре, Жика поче долазити к себи од љутине и сети се, да тамо, на оном кобном мосту, у овом исток  
 Један потомак нема ни снаге ни вештине и — династија је оборена; на њено место долази други ја 
 је он, зар може и разумевати тако фине и суптилне ствари, као што је <hi>ова</hi>.{S} С тога н 
ије.{S} Иначе црте на липу биле су фине и отмене, у целини лице је изгледало сићушно и веома жи 
м издан.{S} Неко је продро у моје тајне и издао их кнезу.{S} Све је пропало.“ То је била прва м 
S} Ове су промене ненадне, нагле, бујне и неодољиве.{S} Све је немоћно да се противу њих бори.{ 
тренутак, или га пропустити да промакне и да са собом однесе све, и ону срећу, која на један пу 
четири стране света громогласно довикне и објави:</p> <p>„Није истина!{S} Није мој син пропао и 
 је поље рашчишћено, прилике су повољне и њима се треба користити. — Само и ту ваља хитати.{S}  
е милоште!...{S} Јес, може бити баш оне и гоне пуковника на оваке мрачне помисли.{S} Можда се о 
стали су били живе утворе, које га гоне и дању и ноћу, једнако га прате и једнако му вичу: „Свр 
а је таквих људи у Балканији, које гоне и киње и то све у име династичких интереса.{S} Тако је, 
бруке нигде нема!{S} Место да ме склоне и сачувају, они ме сами гурају у блато.{S} Назвала ми с 
, али 16—17 имаће.{S} Сељанке су крупне и развијене, оне брзо расту...</p> <p>— Тако, тако, тим 
 се уверити да у нама има збиља и верне и поуздане слуге и доглавнике своје.</p> <p>Док је Куги 
их поступака пуковникових: његове журне и загонетне женидбе с Кајом (рођаком кнежевом), па неки 
тасне подземне дворане.</p> <p>Ове црне и неме урвине језовито су изгледале у сред глухе ноћи.{ 
је имала у овом тренутку ни једне јасне и одређене мисли у глава; у овај мах њом су превлађивал 
 више претвара у владавину једне обесне и разуздане касте, састављене из неваљалих чиновника, а 
ри причали су ми многе, веома интересне и карактеристичне случајеве.</p> <p>— Тако, на прилику, 
омилуши је, па је онда притиште на усне и обасу пољупцима.</p> <p>— Волеш ли и ти мене, голубиц 
младићске радости, а његове румене усне и кроз дремеж су шапутале о љубави:</p> <p>- Лепа земља 
во!“</p> <p>Начелнику узеше мрдати усне и он би јамачно и продекламовао ову песму, да га не пом 
о нису биле никакве тегобне, непријатне и зле мисли, којима се носио.{S} На против, мисли су мо 
ше почео губити и заносити у ове мрачне и ужасне мисли, иза његових леђа чу се лако шуштање жен 
а или женска.{S} Неке су биле непомичне и неме.{S} Код других се чуло јецање или тихи уздаси, и 
буњено, не знајући управо чиме да почне и шта да чини.</p> <p>Но Мона је умири.{S} Лепша не тре 
 столицу, примаче је Јели, седе крај ње и узе је за руку.</p> <p>Јела је још једнако стајала кр 
о да поче појимати шта се дешава око ње и покуша да устане, да се отме.{S} Испод њених ногу, кр 
ри и особа с поља.{S} Тако се између ње и мртваца отвори читав разговор - разговор неразговетан 
тислав је пажљиво саслушао ово казивање и <pb n="356" /> задовољан се вратио кући.{S} Уз пут је 
p> <p>Идеал му је било добро заповедање и добро слушање.{S} Док је имао претпостављених, вазда  
— а све то уливало је Мутимиру поуздање и слободу, два осећаја који су били тако неисказано сла 
тмуло, карактеристично, метежно гунђање и брујање.</p> <pb n="131" /> <p>Уз то, како који дан,  
анпут изгуби цело своје војничко држање и заборави целу своју измајсторисану срџбу, журно се ок 
 најзад подвикне: шта значи ово увијање и избегавање да се каже истина, кад је то једини пут, д 
 стадоше.{S} Око њих наста неко шушкање и ја осетих како ме неко узе, пребаци ме прело рамена к 
јој се госпођа њихала, правећи све мање и мање нагибе, најпосле долазила да се скоро са свим за 
ко је високо цењена, да је само снимање и препочињање њено сматрано као голема <pb n="158" /> з 
велику државу, да тамо изврши затварање и претрес над старим протераним кнезом.</p> <p>Кад се,  
ју вредност, ни једно није за презирање и све их треба грабити себи.</hi> Власт, власт и опет в 
га је болело ово очигледно багателисање и подсмевање кнежево.{S} Чинило му се да га није нико н 
није био какав жив сан, то ваше хватање и одвођење? — упита даље Жермини.</p> <p>— То је и мени 
 настаде.{S} Они чуше тако исто кретање и у другом суседном гробу, па одмах и у трећем и у четв 
и главу у буџак и продужи гласно јецање и плач.{S} Кад девојка паде, бабетина је рину ногом.</p 
ном прозору на колима чу се тихо куцање и неки шапат, који се у колима није могао разабрати.{S} 
ти их на заједничку борбу за ослобођење и нацијонално јединство.{S} Сад је и с тим страховањем  
позитивних</hi> доказа за своје тврђење и ствар је морала бити одложена, о чему се кнез извешта 
ољуб“, и да то није само просто мишљење и уверење, већ политичка исвест, управо „национално „вј 
атељи који се труде да унесу неповерење и интриге у сам породични круг.{S} И то све иде под фир 
ави, госпођа Мона продужи своје жмурење и љушкање, док је међу тим муж развијао даље своју молб 
, тако исто и он није веровао у поштење и непоштење, у зло и добро, у морално и неморално.{S} К 
милости.</p> <p>Није трпио противречење и опозицију.{S} Самостално мишљење код потчињених сматр 
сни најстрашнија бура непомирљиве мржње и опаких страсти.</p> <p>У разговору, пуковник узгред с 
{S} Такви су на прилику сифилис, богиње и друго.</p> <p>„Недавно сам дознао од једног пријатеља 
квих људи у Балканији, које гоне и киње и то све у име династичких интереса.{S} Тако је, без пр 
 се на свашто; трљала је жене нероткиње и давала им нешто да пију.{S} Напитци су били скупи, ал 
ја с њом, лепше и боље, то она све црње и горе....{S} Срам те било, срам те било, роспијо једна 
дивана, и спусти је, па јој онда разапе и притиште обадве руке.</p> <p>— Тако, сад ћемо бити ми 
Кад се спровод приближи, они скину капе и зину.{S} Тако стоје док цело оно чудо не пројури, а о 
 онда допирали су на улицу и звуци лепе и складне музике, час тихи и благи, час бујни и заносни 
 Тако дочекаше и дан.{S} Сиђу се с липе и пођу даље.{S} Тешили су се да је потера измакла напре 
 од собе до собе, те редом гасили лампе и свеће и успремали на брзу руку што је најнужније.{S}  
турише ову трећу у кола: за тим се попе и једна од њих две (друга се <pb n="56" /> врати), кочи 
ним собним вратима, чисто се мало пропе и зину, мету руку на ухо и стаде пажљиво ослушкивати.</ 
ури на површину и куша да ми тиме заспе и претрпа моју лепу румену ружицу.{S} Али ја сам галеб, 
на првом кораку наишао на гадне преваре и ниска лукава подвођења на заседе - то је била рана по 
о час седео.</p> <p>— Шушка? упита Заре и наже се гробу, наслањајући ухо на плочу.</p> <p>Али о 
ергично их повуче напред.</p> <p>И Заре и Мутимир старали су се да разазнаду месност и да погод 
ом, како би из кнежеве кесе гртала паре и сипала их себи у недра), а кад би се овде набућило ов 
лили у Босну).{S} Обилазећи тако вашаре и саборе он је био завео оваку праксу.{S} Обично је пут 
 из домовине?</p> <p>— Ако бог да добре и сретне, господару!{S}- Само кад тебе видимо здрава и  
ђак се обрецне срдито: — „Хајд’ у ђубре и с <pb n="302" /> њом.“ Он је ово изговорио не дижући  
Вујадин.{S} Он је седео у средини совре и својим орловским погледом мерио лево и десно своје „п 
 лепу румену ружицу и изнећу је у ведре и јасне сунчане висине....{S} Али ах, откинута од стабл 
но у таквим приликама љубав не зна мере и границе и ту је грешење лако и природно.{S} Па ипак н 
свој програм и своје министарске намере и планове.{S} Он неће гледати на партије; за њега су је 
у и отровани оде под земљу, а у тевтере и књиге запише се да је умро од гушобоље.{S} Никоме ни  
а.{S} Он је ту први пут почео да назире и ружне стране живога и да слути шта је то притворност  
свежије новости, да се узајамно оговоре и да проведу време пријатно, изричући свој суд о свима  
кола — рече чича Боја.</p> <p>Пођу горе и на по пута стигну Грујицу.{S} Он је ишао у гомилици м 
о — рече Ратко — пили и банчили до зоре и правили сто комедија, ето шта је било.{S} Просто прок 
стрпљивим покретом одмаче се од прозоре и рече озбиљно:</p> <p>- Мени, господару, ни мој положа 
жење после смрти мужевљеве.{S} А ко пре и да се сети удовице сиротице, ако не њен први комшија, 
</p> <p>— Та да; с тога сам те мало пре и позвао.{S} Наравно, ти ништа ниси знао о томе!{S} Је  
дини осећај, — да бежи, да бежи што пре и што брже из ове опасне клопке.{S} И не мислећи више г 
несене су на жртвеник ове крваве распре и она Г је и сада онде, где је била и пре по века, ни з 
еном писму кнез крене на ноћне авантуре и тумарања, и то цигло с једним ађутантом. — Какво безу 
реме, назирао само њине нејасне контуре и црне силуете, док се најпосле и то не изгуби.{S} Али  
она управо није ништа казала, с тога се и чудила како ови њени гости, ђаволи, све погађају, као 
ед знао ово мудро правило.{S} С тога се и држао Курјачића и других великаша.{S} И док је тако р 
дговорност за ваш живот и баш с тога се и не сме одвајати од вас докле год сте у тој кући.</p>  
оју треба само склањати што даље, да се и други од ње не трују.</p> <p>Све њене мисли, сви њени 
јединости са тога састанка, тако, да се и сама Мона чисто чудила.</p> <p>Та она није управо ник 
бих могао да се правдам, па можда да се и оправдам.{S} Али све су то софисми.{S} За све ствари  
осмех на лицу и доктор се постара да се и сам што пре почне смејати, те додаде:</p> <p>— Ах, на 
хтела — рече Јела збуњено и поуми да се и сама сагне, да види <pb n="64" /> где је ударила госп 
ко непријатан, потмуо и расцепљен да се и сам кнез зачуди, искашља се, и у своје оправдање рече 
 устима, час се кељио и покушавао да се и сам насмеје, кад чује како се други горе у зачељу гла 
ремљених и за ноћ, т. ј. удешених да се и ноћу могу читати.{S} На свима угловима улица и на мно 
де и то га трже.{S} Он погледа преда се и зачуди се кад угледа леп кестенов цвет.{S} Наже се пр 
скрушено, гледајући непрестано преда се и климајући главом жалосно:</p> <p>— И ти нећеш бити ср 
pb n="336" /> Управо чудим се откуда се и изроди овај разговор.{S} Молим те остани.{S} Говориће 
у.{S} Свет свашта трабуња.{S} Нагађа се и што јесте и што није; причају се ствари у које нико н 
 кнеза дејствује, да га расположи за се и да му покаже своје искрено пријатељство, будећи у њем 
 стала код чесме, опрала руке, умила се и испљускала по лицу па се онда брисала с <hi>твоје мар 
ецање.{S} Кад је бабетина удари, она се и не маче, само уздиже рамена и чисто увуче врат па про 
чије кнежеве.</p> <p>Овде онде срета се и по који живи створ.{S} Час је то чопор говеди, која м 
 <p>После повратка с пута, Растислав се и душом и срцем био предао једној јединој ствари — да у 
га је нестајало скоро у исти мах кад се и појављивао.{S} Али — Жики се опет за то чинило да је  
мовитих: „Ура!{S} Живео!“</p> <p>Кад се и то сврши наста кратко ћутање.{S} Оно би се јамачно пр 
ако трајало скоро четврт века, а сад се и то морало дићи.{S} Осечени су и набијени нови шипови, 
брзом наступу смрти и по начину, где се и како јављају болови.</p> <p>„Међу тим отрови Борџије  
же оштро лајање некаква пса.{S} Диже се и ослушну.{S} Пас је лајао у близини, и сад удвоји лаве 
ако му се нешто сави око врата; трже се и погледа — то је била Перунова рука, и та рука била је 
ло је о Мони такво мишлење, да су је се и бојали и избегавали је.</p> <p>Али једно није требало 
>Успокојена таквим размишљањем, које се и нехотице рађало у њеној глави, госпођа Мона продужи с 
 цела ствар имала завршити овим чиме се и завршила: лупањем шоља и ваљањем по патосу?{S} Зар то 
е божанске речи: „љубите се, плодите се и напуните земљу“.{S} Ружно лицемерство оскрвнило је и  
овуче за собом.{S} У исти мах осврте се и викну:</p> <p>— Господин докторе!</p> <p>Доктор притр 
јвештији људи у Балканији.{S} Наћиће се и других који хоће да се користе кнезом.{S} Све оно чим 
лога, и људи из разних села помешаше се и згомилаше.{S} А кад после навикаше командири да се од 
на устима изађе пред гошћу, загрлише се и слатко ижљубише.</p> <p>— Једва једном!{S} Не знаш ка 
се враћала; Мутимир и Лепша загрлише се и спојише своје вреле усне у дуг, дуг, неисказано слада 
вера, гледа у небо, окреће се, брише се и чуди шта ли га то попрска.{S} А он се само смеје и вр 
аних ствари, да би срећа била кад би се и половина од њих могла остварити рече Ратко.</p> <pb n 
су пушили, а овда онда попридигли би се и упрли на друм зорне погледе своје.{S} Чинило се као д 
би се могла ни појавити, или, ако би се и јавила, свак би их сматрао само као нову, занимљиву в 
рећку одмах паде на ум мисао како би се и хоџа могао згодно употребити у овој ствари.{S} Брзо ј 
мо што умуче но и стаде.{S} Заустави се и онај други сељак, проговорише неколико речи, а непрес 
ало каква најобичнија догађаја, који се и не односи на њу.</p> <p>У разговору кнез јој бејаше р 
ођоше онако измешани те их било који се и не познају међу собом.</p> <p>Док се потера овако мот 
.{S} Често су застајкивали, освртали се и разгледали да их ко год не види или не прати.{S} Кад  
ам — рече Растислав одсечно, поклони се и оде. </p> <p>Кнез Мутимир оста на сред себе, гледајућ 
вој бележник, мету га у џеп, поклони се и хтеде поћи.</p> <pb n="273" /> <p>Растислав га зауста 
ну.{S} Он устаде, узе шешир, поклони се и пође.</p> <p>Кнез мало заустави смех и пристаде за њи 
чио да вас разберем и повратим врати се и црна прилика.{S} Ја је оштро упита шта је ово, показу 
нску линију.{S} Сети се тога, а сети се и још много које чега другог.{S} На ум му дођоше и неки 
ишу, и свих 7—8 одоше даље вајкајући се и псујући где ди ће наћи жељени лов, чија је кожа тако  
ио, он рече брзо, ужурбано, питајући се и одговарајући сам.</p> <p>— А?{S} Шта да им рекнеш?{S} 
рави доктор —- рече Ката осмејкујући се и показујући прстом на своје груди. — Прави доктор!{S}  
осоног, стаде на сред авлије, чешући се и зевајући баци поглед на звездано небо и прошапута — „ 
реко половине прекршиш стабљику, так се и Лепша одмах преви и приљуби, управо целом тежином тел 
ише.{S} Момак не приказа никога, чак се и сам не показа, но му се угледаше само широки дланови, 
хотом смејати и превијати се.{S} Чак се и Пава смејала и ако је иначе једнако била нешто тужна. 
и је било да га гледам.{S} - Окренем се и полако изађем.</p> <p>Ратко ућута.</p> <p>— И то је с 
ле да су најсрећније на свету, да им се и десети део понуди што се теби нуди...{S} А ти се још  
оју лепу сабесеодицу.</p> <p>— Бојим се и није.</p> <p>Лепша се исправи и погледа кнеза озбиљно 
ичић се губио у оваком заносу, трзао се и опет се губио.</p> <p>Сад га поврати гласна вика у бл 
оказати да се срди, на против, морао се и сам смејати уз кнеза, који се беше заценуо.</p> <p>—  
јевић.</p> <p>Одмах истог дана десио се и крвави догађај на тајанственом новом мостићу, у сред  
е монете, онда је ту рачун лак, како се и колико се на томе послу може зарадити.{S} И ту је зар 
т.</p> <p>„Дакле, кад је питање како се и којим се отровом може данас отровати човек, па да не  
дао и испадао из ових облакова, тако се и по беличастом Дунаву наизменце ширила час тама, час у 
е много, попијено још више, а певало се и викало највише.</p> <p>Кад је румена зора прошетала у 
е.{S} Бурно таласање груди разливало се и по целом осталом телу.{S} Наста кратко ћутање.{S} Вра 
ене читаве скаске.</p> <p>Прокљувало се и то да је кнез долазио у <pb n="635" /> блуднички дом, 
вога мужа и одела га.</p> <p>Причало се и о некој болесној баби, коју је госпођа Мона десетак д 
мора далеко дотерати.</p> <p>Причало се и о неком просјаку без руке, који је госпођи Мони дошао 
које га сада окружавају.{S} Говорило се и о великим променама у унутрашњој па чак и у спољној п 
о води о народу.{S} У будуће надајмо се и бољем.{S} У сваком пак случају не треба заборављати,  
где је боље нећете наћи.</p> <p>— То се и ја надам....</p> <p>Пуковник застаде; после опет прод 
но, врло давно, још много пре но што се и родила, и у том далеком, заборављеном животу као да ј 
<pb n="502" /> се рачунало, па зашто се и сад не употреби, да се кнез боље привеже.{S} Конзерва 
 нешто, измахују рукама, прегибавају се и опет измахују рукама....</p> <p>Око које се склопи не 
о поступање првога министра угледају се и други, његови потчињени, те и они гоне ко им што год  
{S} Комшија избуди комшије, сачекају се и тако се сви дигну те пред општинску кућу.{S} Кад тамо 
прилике људске фантазије — замишљају се и представљају у облику бабе.</p> <p>А међу тим шта има 
.{S} Шта више, он је био вољан да му се и сам исповеди шта је, ко је и да проматра какав би ути 
прстима добошарити у окно.{S} Кад му се и то досадило, он се завали у наслоњачу, узе на крило в 
ан пут он узе у руку револвер, погну се и брзо као муња притрча оном сељаку, кога застаде баш у 
 раније били песму свршили.{S} Куцну се и наш начелник Вујадин и истресе двадесету чашу.{S} Бар 
нез Мутимир!“, а уз то име као да су се и нехотице у њеној души низали додатци: „Лепи Мутимир“, 
 како су ништавни.{S} Кажи ми где су се и кад су се до сад чим било истакли?{S} Шапуће се о њим 
н, а изнутра сјај од лампе мешали су се и градили некакву жућкасту, прљаву, непријатну светлост 
та лепа.{S} Трагови те лепоте још су се и сада јасно опажали; њено је лице и сада било веома ин 
лас где дозива другога човека.{S} Чу се и одзив.{S} Први глас упита: „јесу ли тамо волови.“ Дру 
но дугачко, гласно зевање.</p> <p>Чу се и пријатно куцкање чаша.{S} Ратко даде пример и начелни 
ави, па опет да га нестане, да се спасе и утече, јер његов живот најпосле драгоцен је и Ратку,  
ка од њих промакне кроз спуштене завесе и у конзулову спаваћу собу, и тада јој је душа да приле 
ј опасан гас уљуљка човека те се занесе и заспи, па ако тако дуже остане, онда се више и не про 
а, — гледај мудро своје рођене интересе и нек су ти они од свега пречи.{S} Кад будеш добар себи 
полицију, дати да се цела кућа претресе и да се позатвара све што се ту нађе. </p> <p>Црна прил 
онда кад какав ванредни догађај потресе и узбуди целу осталу земљу.</p> <pb n="649" /> <p>Да за 
ла је горко! —</p> <p>Ђенерал се стресе и ухвати се руком за уста... — „Ала је горко!...{S} Јао 
не одговори ништа, али се поново стресе и увуче врат У рамена.</p> <p>Непозната женска приљуби  
.</p> <p>Бабетина ишчупа пуну шаку косе и још неколико пута удари у главу ово јадно девојче.</p 
х није ни глава заболела; сад нас хапсе и окривљују за ствари које ни у сну нисмо чули.{S} Ништ 
ледају се и други, његови потчињени, те и они гоне ко им што год замери.{S} Међу тим, Растислав 
ом трошку, чак и штампарију подигло, те и свој лист имају.{S} То је велики успех у данашњим при 
ио прошао <pb n="474" /> целу алеју, те и по трећи пут почнем се спуштати низбрдицом.{S} Сунце  
, опет шапатом да се не чује.</p> <p>Те и многе друге сличне операције продужавале су се скоро  
та ствар могућа, како је ви објашњавате и разумете? — питао је кнез.</p> <p>Не знам, али се сећ 
ина група људи нису у стању да прихвате и како ваља отаљају све државне послове. — С тога је уч 
амо кад вас чује како ви то тачно знате и за најмање истраге по Србији, и шта је где ухваћено,  
га гоне и дању и ноћу, једнако га прате и једнако му вичу: „Свршуј!{S} Свршуј!“</p> <p>Као прис 
 с њим, и око њега, који му дају савете и упутства, који му стављају на расположење своју мудро 
ња рода људског!</p> <p>— Како су свете и узвишене оне божанске речи: „љубите се, плодите се и  
иљантским минђушама.{S} Кнез викне дете и загледа минђуше.{S} Али какво је било изненађење њего 
азвијао се.{S} Наравно, још је био дете и чинио много што шта детињски.</p> <p>Деца воле да рад 
 је болестан и ви то треба да му кажете и да га успокојите.{S} Ћутање ту не помаже.</p> <pb n=" 
авало.{S} Према томе су одмах предузете и подесне мере.{S} Одмах сутра дан донесени су укази:</ 
моживи, без срца; ви никоме не верујете и никога не волете.{S} Све су то породичне црте ваше.{S 
 пословима.{S} Кривио га је да се плете и у унутрашње ствари.</p> <p>Сем тога, ђенерал је почео 
и нека се у те своје грехе тако заплете и замрси као у стоструку мрежу, из које му више нема из 
> <pb n="295" /> <p>Момак се сад окрете и послужи кнеза, пружајући му његову нарочиту шољу с гр 
аде игра у колу.</p> <p>Синђа се окрете и погледа свуд у наоколо.</p> <p>— Благо теби срећна ли 
нака одбрана слаба помоћ, она се окрете и хтеде побећи у један угао.</p> <p>Млади господин погн 
кну: „јао, роспије једне“; па се окрете и пође; но опет се врте.</p> <p>— Јао, роспије једне, ј 
еручке одгурну од себе, после се окрете и гледаше га како брише сузе с очију.</p> <p>— Плачеш!  
ко можеш!</p> <p>Ћутећки кнез се окрете и пружи руку ђенералу, који је прими, стиште је страсно 
 ударање у груди.</p> <p>Кнез се окрете и узе Зара за руку.{S} Заре је осећао да је кнежева рук 
м овом господом.</p> <p>Ратко се окрете и начуљи обадва ува, али у залуд му мука.{S} Начелници  
p> <pb n="279" /> <p>Он се нагло окрете и баци на жену оштар, испитнички поглед.</p> <p>— Шта т 
и шта да почне.{S} Синђа се опет окрете и погледа по свету, као да је некога тражила у оној гом 
и тиме, што ће од вас зависити кад ћете и колико ће те му дати пара, које ће њему једнако треба 
ва уздржавајући гнев. — Добро, сад ћете и ви жене већ постати дипломати.... и пророци, — додаде 
 право, господине пуковниче.{S} Ви ћете и сами оценити, колико вреди овака једна услуга.{S} А ј 
.{S} Кад будете мој муштерија, видећете и то.</p> <p>— Муштерија!{S} Па наравно да ћу вам бити  
лице?</p> <p>— За што не!{S} Ако хоћете и два — рече кнез, и доиста именова једнога Немца и јед 
јавно одрекну свију начела и ако хоћете и целе прошлости своје, охрабрени попустљивошћу новога  
ву реч не одржао, само ако ви продужите и даље ово ривење против моје династије.</p> <p>Ово је, 
 Изволте ми рећи шта желите, кад желите и како желите, па ћу вам онда ја казати шта могу ја ту  
у виђенију личност из те групе таманите и уклањате с позорнице.{S} Не трпите никога који би вам 
{S} А ви све зинуле, па се само крстите и камените <pb n="222" /> се, очима својим не верујете. 
рховни командант.{S} У мене ви гледајте и од мене се надајте.{S} Све је остало дим.{S} Овде је  
о се такве речи у народу годинама памте и годинама се претресају и тумаче шта ли што значи.</p> 
е одмах сакупио све батаљоне команданте и преко њих узео под своју непосредну команду целу војс 
ви главу у страну, после је опет поврте и, место свака одговора, она притисну кнезу дуг, страса 
ја није више било ту.{S} Жика се осврте и викну га — Никаква одговора.{S} Жика приклече оборено 
 о наслоњачу и трже натраг, кнез посрте и, заједно са својим драгим теретом паде на кадивени от 
ечи:</p> <p>- Браћо!{S} Ја држим да сте и до сада били задовољни делима владиним и очинском бри 
рпети да има ма кога на свету, коме сте и ви чим год обавезни, и коме и ви дугујете какву благо 
 ви морате боље знати те ствари, ви сте и сами дипломата.{S} Веома ме интересује да чујем ваше  
питаних и непроучених ствари.{S} Ви сте и сами то говорили.{S} Ваш случај није ништа особито.{S 
 што су пре мислили о старом.{S} Ви сте и данас у њином <pb n="91" /> благовољењу.{S} А свакако 
} Но ја бих радо чуо ваше име; чији сте и одакле?{S} Јамачно из какве добре куће?</p> <p>— Изви 
S} Све што сте и што имате достигли сте и стекли с људима, с пријатељима, с помагачима, па ипак 
 празан сан.</p> <p>— Дакле, видели сте и г. министра Кугића.{S} То је веома интересно!{S} Међу 
ки двор, изгубите престо; а тражили сте и јемство, да вам Аустро-Угарска силом поврати круну, а 
, а ви га сами кољете.{S} Оскврнили сте и свете домове молитве; од богомоља сте направили храмо 
 њега пун тулум зејтина.{S} Све што сте и што имате достигли сте и стекли с људима, с пријатељи 
} Онако исто <pb n="313" /> као што сте и ви хтели мене убити.{S} Испићете сами отров који сте  
 не може чекати док једно дете подрасте и сазре, за што ће требати још бар десетак година; скуп 
не порасте, отац га заступа код невесте и врши синовље брачне дужности!</p> <p>Доктор зачуђено  
вашта трабуња.{S} Нагађа се и што јесте и што није; причају се ствари у које нико не верује, <p 
а....{S} Ту је познао прве сласти чисте и невине детињске љубави — и ту је први пут био сретан. 
амо једно право <pb n="330" /> гледиште и једно истинско мерило — то је човек.{S} Ја сам хтео у 
 говорило.{S} А ко зна да ли је у опште и било што на то налик.{S} Бар сам „доктор радикалац“ в 
тата, да ћу и ја бити потпоручик, да ће и мени звецкати сабља, имаћу златну јаку и рукаве, и св 
ељаци остадоше да упороже волове, па ће и они преким путем у село.{S} Ствар се свршила лепо и м 
и величати, јер богати и велики, они ће и њу начинити великом.</p> <pb n="570" /> <p>Ратко заст 
аљубљен један велики господин и како ће и они <pb n="238" /> и цела њена породица бити сретни о 
е га Враничић.</p> <p>- Јес, јамачно ће и то бити у вези.{S} С Дунава се чује неко запомагање,  
а дела и одговорност носите, као што ће и слава за њих вама припасти.{S} Понављам, ја не знам к 
века“.{S} За оном десеторицом наступаће и остала потера.</p> <p>Прва десеторица оду збиља напре 
састанак <pb n="630" /> Балканске Браће и које је и било повод целој овој авантури?</p> <p>Заре 
женску.{S} Само је име „мајка“ још веће и светлије.{S} И само овоме другом имену вриједи принет 
="subSection" /> <p>Пирлитор је највеће и најугледније планинско село у осоју омаљских планина. 
су се по некад могле чути чак и највеће и најважније политичке или приватне тајне.{S} Тако је и 
, застрт црном чохом, упалише две свеће и метуше их на крајеве стола.{S} За тим обе особе седош 
 до собе, те редом гасили лампе и свеће и успремали на брзу руку што је најнужније.{S} Један од 
на три места подигнути славолуци; цвеће и зеленило уресило све улице, куда је кнез имао проћи:  
е, њена мирисна поља, њено шарено цвеће и ведро, плаво небо, и миле песме веселих тица....{S} Т 
 непрестано кружи, непрестано се окреће и једнако мења свој облик...</p> <p>Она је хтела да што 
и то се после зове брак, и ту има среће и благослова, и то су после у вашим очима отмени људи,  
ли, нико не жали, нико му не жели среће и добра; он је доиста <pb n="396" /> јадно, бедио створ 
вању хоџином то је заклањало од несреће и болештине.</p> <p>Десет година усастопце долазио је т 
на буба, брже боље савија своје листиће и затвара њедра своја.{S} То је наук и за велика човјек 
Он је мушко и његово је право, ако хоће и дужност, да пада на сваки цвет који <pb n="452" /> му 
 из ближе.{S} Могуће да је то, а могуће и да није.{S} Најпосле ма шта да је, Пава ништа не може 
ламеновац.{S} Кад њега нестане посрнуће и цело ово врзино коло.</p> <p>Растислав није делио ове 
имети:</p> <p>— Па калуђери то најчешће и слушају. </p> <p>Кнез прихвати:</p> <p>— Ево, господи 
 <pb n="150" /> груди, раздрагава живце и чини те набрекло срце удара као прекаљен челични чеки 
алканији први ђенерали отровници, убице и издајице престола.{S} Ми ћемо вас службено ожалити.{S 
 <p>— Јао, роспије једне, јао вашљивице и смрдљивице, — рикну бабетина.</p> <p>Она опет удари Ј 
у се и сада јасно опажали; њено је лице и сада било веома интересно лице, ма да је било по неки 
но!{S} И ви се још зовете свештено лице и јамачно ћете тражити да вас целивамо у руку...</p> <p 
о замичу даље.{S} Погледа и себи у лице и нађе га мирно и хладно.</p> <p>— То већ прелази сваку 
има дао пример он и сам разглави вилице и што игда може викну: „Живео!{S} Ура!{S} Живео!“</p> < 
 <p>Друштво се беше разбило на гомилице и у свакој гомилици водио се жив разговор.{S} По дужнос 
 они стигоше на средину кантарске улице и ту стадоше.{S} Спрам њих се дизала осниска двокатница 
љанска улица.{S} Пређоше преко те улице и упутише се право високој капији, која је водила у гро 
рмљавине, киша се разби у ситне капљице и поступно престаде; облаци се процепише на јужној поло 
ице, он јурну главом страсно, слепимице и чисто зарежа као оно острвљен пас, па је узе љубити и 
18" /> јурну вратима одјапи их ширимице и викну гласно:</p> <p>— „Унутра, господине ађутанте“.< 
им каменим бреговима, високим местимице и преко тридесет метара.</p> <p>У подножју ови камени б 
м приликама љубав не зна мере и границе и ту је грешење лако и природно.{S} Па ипак наш народ с 
нистар Кугић бејаше изашао из чекаонице и упутио се страни откуда је долазила вика, кад га ађут 
. </p> <p>Ђенерал стиште обадве песнице и погну се напред, као да ће на некога јуришати.</p> <p 
дигравајући од једне до друге другарице и вртећи се међу њима.</p> <p>— Шта бих му рекла?{S} Ре 
 би с висине гледала на своје другарице и пућила уста, а како би другарице с чуђењем за њом трч 
 Она се бејаше одвојила с три другарице и ту су заједно нешто ћућориле.</p> <p>Момчадија, и пос 
а, папу Александра VI. (Истина нехотице и случајно, јер су на гозби били измењани пехари, те он 
учинио тако механички, као што нехотице и механички <pb n="641" /> човек трепне кад му когод ма 
!“</p> <p>Јела је лежала у ћошку ничице и горко, <pb n="50" /> горко плакала.{S} Бабетина је, с 
један оволики дукат; (Она састави палце и кажипуте показујући колутом од прстију колики би голе 
пут он диже руку нагло изврте стакленце и истресе га себи у уста, и у два велика гутљаја попи к 
ст: да се потчини, да се преда потпунце и неповратно.</p> <pb n="438" /> <p>Тај осећај често се 
 икакве боје.{S} Кнез помириса стакаоце и не осети никакав мирис.{S} Он приђе ђенералу и рече м 
олебе.{S} Жика је ишао за њим узастопце и ћутећки.{S} Враничић се упути правце Дунаву.{S} На ск 
укнути.{S} Она се као црв улегла у срце и душу овога човека.{S} Она му више није давала станка  
ће рећи женскадија кад он као муж плаче и кука!</p> <p>После у салон уђе и мајка, а бабо удари  
 памтим лепо како сам устао с наслоњаче и пришао столу, па чак памтим и то, како сам осећао да  
е три женске прилике, увијене у огртаче и забуљене.{S} Две су водиле трећу под руку.{S} Кочијаш 
а да, али својих начела да се не одриче и да не крије шта је. — Ратка је интересовало ово питањ 
опао, нежан поглед, који из срца потиче и у срце утиче.{S} Лепша није дизала очи да види тај по 
века била су подједнако обучена — гуњче и чакшире од црна сукна, испод гуњчета танка антерија о 
што мислите да му делите парче по парче и тиме да га вежете за се!{S} Кад ви хоћете да шпекулиш 
пали неколико метака — ађутанти притрче и кнез се спасе.</p> <p>Политичким нужничким пацовима н 
<p>— Али ено где се пустом пољаном вуче и гадно гамиже страшна змијурина мржње људске.{S} Она п 
 га наговоре да се <pb n="382" /> свуче и да легне у кревет.{S} Аја!{S} Једва допусти те му ски 
 начелника. — Он сматра да су то и јуче и данас били и остали једни и исти људи. — Они знају шт 
, они се тиме задовоље, даље се не муче и не прозиру, те на крају крајева изађе да су и мање ви 
м угледаше кнеза, цигани умукоше, умуче и онај са свирајком и њихна кола престадоше, само је јо 
 домаћицу и гошћу у будоару, а угледаше и оне њега.{S} Кнез се поче још с врата извињавати што  
 би бринуо за спасење.{S} Тако дочекаше и дан.{S} Сиђу се с липе и пођу даље.{S} Тешили су се д 
су с „јуначком крвљу“, а полупане флаше и судове с „мртвим и рањеним јунацима“, који у „дирљиви 
p> <p>Кад на Врбавчеву капију истутњаше и последња кола и њихова се треска на скоро изгуби у да 
ељаци потврдише да јесу, а за тим узеше и сами запиткивати путнике о свему што их је могло инте 
" /> стегоше ми цело тело, па ме почеше и око врата давити.</p> <p>У тај притрчаше ми некакве д 
 све...</p> <p>Кнежеве се речи изгубише и утопише у жарким пољупцима, изумреше на врелим уснама 
им приликама уверио се на делу, да више и сме и може од других, и то <pb n="76" /> је створило  
аркиже?! — рече барон Жермини, све више и више узбуђен Белиновом причом.</p> <p>— Да чујете сам 
књу? — узе распиткивати Ратко, све више и више заинтересован.</p> <p>- Па синоћ, тата... и јуче 
p>Ова нестрпљивост издавала је све више и више Врбавчеве планове.{S} Постајало је очигледно да  
ђа пури нешто топло и кваси је све више и више; она се маши руком, и, ох ужас!... то је крв!..  
ијуни!</p> <p>Пуковник се поче све више и више црвенети у лицу.</p> <pb n="82" /> <p>Растислав  
громан товар сена полако клизи све више и више низ брдо.</p> <p>Некакав чичица, у избледелом, о 
ек њиме <pb n="102" /> тровати све више и више, док једног дана не наступе зле последице тровањ 
 до скора сјајне очи сваки дан све више и више застире нека тама, те све више почињу личити на  
 јој пре није пало на ум да о томе више и боље промисли.{S} Али баба Кату није смела питати ко  
, па ако тако дуже остане, онда се више и не пробуди.</p> <pb n="104" /> <p>„Ово су укратко лет 
— Кнез срдито лупи ногом, а све се више и више црвенио у лицу.</p> <p>Кугић га пресече: — Није  
 га није делио у свему.{S} Он је и више и боље познавао класичку историју но кнез, и јасно је в 
 гурали на скупштини, све хоће још више и више.</p> <p>— Знају, да богме да сад знају, кад сте  
етао у некакве жице, које ми се обавише и око руку и око ногу, <pb n="476" /> стегоше ми цело т 
{S} А кад кнез једноме, који је највише и најбоље бројао, даде преко ађутанта пет дуката, момча 
 исток тренутку, можда тако исто издише и његов драги господар.</p> <p>Ова мисао као електрични 
о на југозапад.</p> <p>После бурне кише и страховите олујине ноћ је била тиха и спокојна, само  
оран.{S} Једва је чекао да се рахатлише и да одахне.</p> <p>Крај њега је стајала његова лепа же 
рим на неке жице, које ме јако нажуљише и чисто ме одбацише.</p> <p>— Гле, гле!{S} Шта би то мо 
 му се, бива, да је узбере; ружа мирише и опија, и што год се назвало иксаном не море проћи кра 
а који куцну; врата се изнутра отворише и гости уђоше, али у соби не бејаше никога.{S} Црна при 
ова, врата на дворани широм се отворише и кнез уђе.{S} Одмах за њим ишао је г. Растислав, а за  
ет, врата на дворани полако се отворише и на њима се указа висок, крупан, трбушат господин, у м 
а се кретаху приметно лакше и све лакше и лакше, док најпосле не стадоше.</p> <p>— Што стаде? у 
рун Црнојевић намамљен је у замке лакше и брже, него што се икад могло <pb n="583" /> рачунати. 
ренутака кола се кретаху приметно лакше и све лакше и лакше, док најпосле не стадоше.</p> <p>—  
авукоше чак до појаса и ту га притегоше и везаше некаквим каишем, али тако, да су ми под каишем 
обадва падоше на предња колена — падоше и тако остадоше.{S} Њини црвени језици висили су на пољ 
 корачаји.{S} Милоје застаде; застадоше и остали.{S} Пред њима је био <pb n="557" /> дубок, буј 
не причају ништа.{S} Око 8 часова одоше и последње гошће, а Мона се задржа још неко време на св 
и; прво нестаде женскиња, па онда одоше и мушкарци.{S} На скоро алеја је била готово сасвим пус 
ника Врбавца.{S} За четврт сахата одоше и последња кола.{S} Кнез је отишао међу првима....{S} У 
на придика и искочи из кола.{S} Изађоше и остали.{S} Црна прилика рече кочијашу да крене мало н 
о се продужавало док најпосле не дођоше и кола.{S} Помогну ми, натоварим вас на кола и донесем  
дземним ходницима.</p> <p>У брзо дођоше и сами пред један такав ходник и уђоше унутра.{S} Одмах 
го које чега другог.{S} На ум му дођоше и неки разговори с Растиславом, где му је овај у завије 
 на свом коњићу.{S} Сељаци се размакоше и пођоше даље по заповести.</p> <milestone unit="subSec 
о му испаде из руку, наочаре се смакоше и остадоше да висе на једном уху, старац пребледе као к 
 земљи.</p> <p>Али они се опет окретоше и нагоше уз степене.</p> <p>- Нећете тако! — викну Радо 
д у кнеза.{S} Њини се погледи сусретоше и тако остадоше неко време.{S} Ђенерал се за тим окрете 
ти гадуре једне!{S} Што ја с њом, лепше и боље, то она све црње и горе....{S} Срам те било, сра 
о рођена..{S} Ово ми је спомен од Лепше и мога браце.“</p> <p>Ето, то је све што је Мона рекла! 
нучићима својим.{S} Зар може бити лепше и дирљивије слике од бабе, окружене низом покољења који 
ајважније у целој ово ствари, чак лепше и важније и од саме „сходне беседице“ намесникове — пре 
у, Мутимир устаде, стаде близу до Лепше и рече јој озбиљно:</p> <p>— Лепшо!...{S} Зашто се отим 
ј и с личности на личност, између Лепше и Мутимира разви се <pb n="689" /> веома жив и интереса 
 својим меким, свиленим гласом најлепше и најслађе песме љубави, док се у расвитак опет не врат 
а прешло се на оно што је било најлепше и најважније у целој ово ствари, чак лепше и важније и  
 или друго што.{S} Ови сељаци довикнуше и остале што су још тражили по густишу, и свих 7—8 одош 
 али одмах и њу упусти, руке му клонуше и он се ничице поклопи по крајњој мостовој греди.{S} На 
е 2—3 пут узастопце.{S} Руке му клонуше и он несвесно згужва писмо у шаку.</p> <p>Кнез приђе и  
љиви уздаси, за којима се на скоро чуше и саме речи.</p> <p>Прво проговори гроб на коме је кнез 
их од плахе кише.{S} Ваздух је био свеж и пријатан.</p> <p>- Шта ли може бити да се толико задо 
 планинама.{S} Отићи сам џелату под нож и пустити да те закоље као овцу за цело је само овновск 
чепа у једну руку револвер, у другу нож и јурну право оном месту одакле је мало час пукла пушка 
неза треба убити и како сте ви први муж и дипломата балканиски.{S} Те ваше везе ни данас нису п 
све већа, најпосле се скотрља низ образ и остави мокар траг по њему.{S} Видео сам да спава и бу 
уше у собу.{S} Без јава, без гласа, без и најмање лупе, као сенке, као духови без тела ступале  
мене усне, румене, забрекле образе, без и једне боре, с омаленим, глатким подваљком.{S} Растисл 
, склон на сваковрсне разузданости, без и једне озбиљне мисли у глави, без појма о свом узвишен 
 се ниси шалио!</p> <p>Мона изађе, кнез и Лепша опет остадоше сами.{S} Она је гледала у врхове  
, а за тим и притајено стењање.{S} Кнез и нехотимице сав се претвори у ухо.{S} Руке, ноге, све  
} Црна прилика опет пође напред, а кнез и Заре за њом.{S} Све што је од тога тренутка настало,  
 у кујну.</p> <p>Домаћица изађе, а кнез и лепа гошћа остадоше сами.{S} Она је ћутала и хладила  
један по један почне изостајати, а кнез и доктор, праћени гардом, наскоро се изгубише у даљини. 
свој двор....</p> <p>После по часа кнез и његов саветник Растислав били су опет заједно.{S} Кне 
не срди.</p> <p>— Смем ли? — упита кнез и маши јој се за руку!</p> <p>Лепша ни сада не одговори 
ора, кретао се даље.{S} Пред подне кнез и главно језгро његове пратње били су у Повратници.{S}  
 <p>— Ох....хо....хо! — насмеја се кнез и опет пође ходати.</p> <p>Маврикије уграби прилику и у 
та!{S} Да се не бојиш мађија? рече кнез и нали себи другу чашу.</p> <p>— О, то не, господару!</ 
 што би вређало твој понос) — рече кнез и покупи ноге да начини пролаз слузи, који у тај мах пр 
и ти у будућност Балканије? — рече кнез и упре поглед право доктору у очи.</p> <p>Доктор се збу 
/p> <p>— Господине ђенерале — рече кнез и крочи му ближе, време је протекло, говорите шта сте р 
, шта је хтео тај изасланик — рече кнез и стаде испружен пред Лепшу.</p> <p>Лепша устаде, узе с 
се познајете — рече Мона.</p> <p>И кнез и гошћа поклонише се.</p> <p>— Ту ретку срећу, да позна 
ста најсвечаније примљен.</p> <p>И кнез и његова свита одсели су у староме дворцу, где је било  
ти неког значаја само онда, кад би кнез и даље остао кнез.</p> <p>Тако је Врбавац смислио овај  
p> <p>...„Тако ћу те бити,“ понови кнез и по трећи пут, намештајући последње фигуре.</p> <p>Пос 
tone unit="subSection" /> <p>Млади кнез и лепа Пава седели су једно до другог на канабету.{S} О 
S} Само сам му сметао ја, фактички кнез и господар, и јуначки ђенерал прибегао је врло простом  
даље.</p> <p>Кад се пуковник удали кнез и Каја се погледаше.</p> <p>— Ја сам грешница! — како с 
p>С једне стране он се савијао око кнез и старао се да њега увек има за се.{S} Што је кнез бива 
 и више позади; напред одјури само кнез и гарда, која не сме заостати, па ма сви поскапали.</p> 
хтела онда, шта ће се, он је данас кнез и мора се трпети, па какав је да је.{S} Али да кнез не  
изађе и да причека на пољу.</p> <p>Кнез и ђенерал остадоше сами.{S} Неколико тренутка трајало ј 
поведао.</p> <p>Кнез Мутимир био је брз и лак на мишљењу.{S} Све ово пролетило му је за тренута 
о!{S} Да богме да хуњкам.{S} Хуњкала би и ти, да су ти се угнездила у носу два огромна паука, и 
руштву једну нову чланицу.{S} Остала би и данас да јој се, случајно, није десила нека мала непр 
, скини рукавице, врућина је, а била би и штета да стоји покривена овака красна ручица — рече М 
 већ се отпочело, а овда онда сенула би и по која варница од заваде.</p> <p>Ђенерал је своју сн 
е хоџа.{S} - То не море бит’.. а кад би и било тако, ти би вала, снахо, била опака мајка.{S} Мо 
одсек, као го, усправан зид, уз који би и тици било тешко узлетети, а камо ли човеку попети се. 
скошкају, а кад би се искошкали, они би и сами устали, не без боја, но и без ружне речи.{S} Њих 
њиме ближе познам — њен поступак био би и природан и оправдан.{S} Она јој тада не би ништа заме 
 ме по носу у хиљади познао.{S} Тако би и овде било.{S} Он би први повикао „она је, пос јој њен 
{S} Истина, крст сам пољубио, али ту би и Бог опростио; море зна и Бог шта је 400 све суха жућа 
 није смео усудити да га још више слаби и колеба својим међусобним завадама.{S} Осећали су да ј 
икама увек одлазила колима; сад то одби и рече да јој је пријатније да иде пешке.</p> <p>Огрнут 
.</p> <p>Заповедио је да му се растреби и очисти једна соба у касарни, где се смести стално.{S} 
 облика, Јела на једаред трже руке себи и жестоко скочи...{S} Она скочи тако нагло, и с таквом  
стиште је страсно, привуче кнеза к себи и пољуби га у чело.</p> <p>Настаподуже ћутање.</p> <p>— 
огне.</p> <p>Тек тада једва дође к себи и овај вајни домаћин, и једва се сад тек сети тога, што 
 обгрли Јелу око паса, прижма је к себи и повуче је на диван, где седоше <pb n="60" /> заједно, 
а другарицу за рамена, окрете је к себи и упиљи јој у очи:</p> <p>— Ево овако!{S} А ако би ми ш 
агрли руком око паса, привуче је к себи и упита: „Шта ти је“?</p> <p>Јела не одговори ништа, ал 
 још покојни кнез Страшимир звао к себи и рекао му ово:</p> <p>— Чујеш, чича Степо!{S} Ја знам  
 нежнија; она чисто привуче Јелу к себи и узе јој говорити:</p> <p>— Чујеш, ћеро, ја теби да ка 
авао; то се удесило управо само по себи и постало је као некакав обичај: два пут недељно, у сре 
или дубоко уздише“ — помисли она у себи и на један пут би јој га тако жао, тако неисказано жао, 
нити се маче.{S} Спава, помислим у себи и хтедох се уклонити, кад на један пут кнежева уста узе 
Отруј мржњом све што је у теби, на теби и око тебе, нека света мржња све обузме и нека ти она б 
 бездушних великаша и онда тешко и теби и овој земљи.</p> <p>- Јел’ тако мисле и твоја Балканск 
и како га нешто почиње палити по утроби и грудима, како му мали пламичци већ почињу лизати кроз 
е стајао пред огледалом у спаваћој соби и раскопчавао своју пуковничку униформу, на којој су зв 
атуреним рукама на леђа, ходала по соби и цалала:</p> <p>„Погледај ти гадуре једне!{S} Што ја с 
цима она је мушкобанасто ходала по соби и чисто кивним погледима мерила Паву од главе до пете,  
on" /> <p>Кнез Мутимир ходао је по соби и звиждукао напев неке веселе француске романце, која м 
жено смејао.{S} Кнез узе ходати по соби и као да се нешто замисли.</p> <p>— Да, да, поче он — т 
 за собом.</p> <p>Кнез је ходао по соби и чекао.{S} Прође пет, прође десет, прође и петнајест м 
 прихвати кнез, ходајући весело по соби и раскопчавајући своју униформу. — Је ли, докторе, <pb  
шиној бејаху исписали његови ситни зуби и усијане усне.</p> <p>— Јао тешко мени! — рече Лепша у 
оуми понова да се сагне да је опет љуби и угризе, она махну руком одоздо, <pb n="65" /> и онако 
ост.{S} Млада, глатка, фина кожа огруби и орапави; једре, румене образе избраздају наказне стар 
.</p> <p>Кнез је говорио Маврикију и Ви и Ти, како му кад дође згодније — на само обично ти; пр 
ја би се могла назвати атмосвера љубави и лепоте, атмосвера испуњена неким чудним, специфичним  
се хори само песма вечне славе и љубави и где је бескрајњи живот.</p> <p>Међутим, ако икада, Вр 
а преданост и толики њени докази љубави и несебичности, нису могли ни толико да га загреју, да  
е паметна, па се одазове његовој љубави и одмах савије руке око човека који је воле.</p> <p>- С 
ањала о кнезу Мутимиру и његовој љубави и била је сретна.</p> <p>Такво је било Лепшино душевно  
о је слетео један малени анђелак љубави и облетајући око лепе Паве окрзнуо јој срце врхом перце 
је огроман назадак у појмовима о љубави и полним односила Хришћанска теорија о грешности тела,  
у конзервативци, по предању већ, крвави и непомирљиви противници његове лозе, и да он у њима ни 
ст.</p> <p>— Многогодишња служба држави и њеним интересима свикла ме да будем хладан спрам мног 
 им примети, да је за то посао у држави и подељен, што један човек и поједина група људи нису у 
ине: она се само пљесну шакама по глави и рече као за себе: — „Боже, шта ми би!“</p> <p>— Боже, 
>Таке јој се мисли узеше кувати у глави и она се сад сети како је лик младог господина доста би 
лав је имао јасан, одређен план у глави и тражио је сад само његово извршење.{S} Кнеза треба ув 
о плотовима и зидовима чечали су чупави и прљави шегрти. —</p> <pb n="25" /> <p>- И ју, гром га 
ве потчињавају својој вољи, и ту здрави и читави људи раде после као лутке на дроту.{S} Има тре 
у да полазе.{S} Са сељацима се поздрави и на растанку им рече као у шали: — „Ако се кад год нам 
о јутро!“</p> <p>Враничић их отпоздрави и упита јесу ли оно њини волови што пасу ту на десетак  
вет сладострасан и склон да се заборави и изгуби у полном уживању, опет зато његова су застрањи 
. докторе?{S} А за тим се одмах поправи и место „г. докторе“ рече „господине капетане.“</p> <p> 
ојим се и није.</p> <p>Лепша се исправи и погледа кнеза озбиљно: — Мире,<ref target="#SRP18892_ 
и, још га једном загледа, после га сави и мету у џеп.</p> <p>— Дакле решила се да дође!{S} То ј 
јем ових осећаја, Жика само што се сави и додирну крвава Перуна, па одмах за тим скочи, у трену 
ом и кењкањем.{S} - Кажи! - он се преви и пољуби Лепшу за врат.{S} Збиља реци ми. (Он је још је 
иш стабљику, так се и Лепша одмах преви и приљуби, управо целом тежином тела паде и припи се уз 
 као налет вихора из груди Црнојевићеви и његово лепо чело застре густ облак.{S} Он се окрете н 
да, а поремећени су доста и сами мишеви и пацови.{S} Стари сандуци, разобручана чамова бурад и  
ужи писмо кнезу.{S} Он га немарно разви и кад виде на врху револуционарни знак — печат на коме  
ио је са срца.</p> <p>Кад се Лепша изви и недаде кнезу да је ухвати за руку, Мутимир устаде, ст 
и да му седне на колено, но она се изви и седе крај њега на диван.</p> <p>И он је био узбуђен.< 
а одриче.{S} Али тај свет постоји, живи и ми обични људи назремо га само тек кад и кад у каквим 
аги, час бујни и заносни, ванредно живи и весели.</p> <p>Непознати људи изабраше место у густој 
е празније и да су томе злу много криви и сами попови.</p> <p>Најпосле дођоше на морал народни, 
монијали, поздрави, благодарење у цркви и остало дуго је трајало и Врбавац се осећао уморан.{S} 
шљивика провирују црвени шиљати кровови и високи бели димњаци, над којима се дижу праменови бел 
ме какво зло, што је доказ да су вукови и људи ближи рођаци но што се обично узима.</p> <p>Мини 
до с тим кројени су и сви други планови и смерови.{S} Десетак пуних дана само је о томе мислило 
После кратке почивке звиждање се понови и трећи пут.{S} Тада се на обали указаше две црне прили 
нинског.{S} Прошлост и садашњост, снови и јава, оно што је у истини било и оно што се које кад  
Јер, кад се оставе на страну лепи снови и љубичасте маште, истинска, сурова стварност говорила  
оје сјајне вечерње забаве, твоји дарови и твоје злато нису имали никаква удела у придобијању њи 
путације.{S} Ту су били попови, кметови и командири по некад је депутацију предводио капетан.{S 
 они могли и ценити.{S} Дотични кметови и командири још су синоћ известили начелника (који је б 
Из кнежевих груди шибну дебео млаз крви и велика стаклена чивија брзо се напуни.{S} За тим проб 
 појава више не понови, да то буде први и последњи пут.{S} Ако игде, а оно у говору с народом ј 
ста за те су ствари били окривљени први и најугледнији људи.{S} Они су кукали, жалили се, проте 
 дивном сељанком. (То је ваљда био први и последњи пут у животу кнеза Мутимира, да је његов изб 
ги до мајмун, за којим доиста одмах сви и потрче.</p> <p>Мајмун је био у авлији на клупи и ту л 
раде, плућа више не дишу, све се умртви и бедна жртва гаси се као догорео пламичак.{S} Страшна  
олска омладина.{S} Њима симпатишу многи и многи грађани, ма да то и крију као лојални људи.{S}  
оне речи Лепша се збиља маши, да извади и писмо из завоја, из кога беше испала ова загонетна фо 
 које је свашта могло значити.{S} Влади и привременом намесништву била је прва брига да одрже р 
има бити лепо и топло и кад су на влади и кад су у опозицији.{S} Они неће пунити хапсане; они н 
ити.{S} Ја вас преклињем... и мене ради и вас ради....</p> <p>Док је ђенерал ово говорио, кнез  
е бој се.{S} Уверен сам да то исто ради и твоја каћиперка и све остале њене друге — поче Ратко  
 ту учине конак.{S} Жика насече папради и између две кладе направи Црнојевићу леп кревет, па му 
 се у једну тачку на зиду, на тако седи и мисли.</p> <pb n="95" /> <p>Тако је провео ваљда чита 
не кајете!{S} Није ни он ћурка!{S} Види и он шта од њега радите...</p> <p>— Кад једном стане на 
д је гомилама излазио на пут да га види и поздрави.{S} Дочекивали су га песмама и пуцњавом из п 
им је кнез био изложен да га народ види и да му ода последњу пошту.</p> <pb n="14" /> <p>С кнез 
 изложено да га народ последњи пут види и целива.{S} Около су представљени свештеници у одеждам 
ија мора напредовати „докле је год води и док над њом <pb n="146" /> сија срећна звезда великих 
е, да се развија, да цвета, да се плоди и множи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>По тесн 
 није више могло бити, кад то ево тврди и његов верни и омиљени ађутант Заре.</p> <p>Ова промен 
вљу.</p> <p>— Јес, код кнеза! — потврди и Боја.</p> <p>— Код кнеза? — повика доктор, ударајући  
мену.{S} Голијати су били природни људи и у сразмери према величини својој имали су и све делов 
оји су у опште познати као немирни људи и усијане главе, у последње време нешто много пријатељу 
а испадоше некакви страшни, ужасни људи и голим ножевима нападоше на кнеза Страшимира; како њен 
уна о нашим убеђењима.{S} И ми смо људи и равноправни грађани.{S} И ми имамо право да мислимо о 
ко одговора, колико има разноликих људи и прилика у којима се ко креће.{S} Што ја могу рећи она 
инастија створиће од својих верних људи и поузданих помоћника нов ред балканске властеле и вели 
а.{S} Чувено је на далеко с добрих људи и добре стоке.</p> <p>Ове ноћи, кад се дешава ова наша  
овник, показујући прстом на своје груди и приближив се Растиславу.</p> <p>- Јес, ваши поступци  
ео жену, кад јој је метнуо срце у груди и рекао јој: „жено ти ћеш љубити.“</p> <p>Таква се миса 
, да иде за њим и да се ни чему не чуди и да ни од <pb n="590" /> чега не преза, што буде видео 
ал је почео бледети; бивао је све блеђи и блеђи а кад кнез застаде, ђенерал је био као земља по 
 лепезом.{S} Кнез устаде, приђе госпођи и намести столицу управо спрам ње, једва на корак расто 
чима било је за њега неке особите дражи и насладе.</p> <p>Замишљао је разне позе, у којима је о 
гра, па га јуре да га ухвате, а он бежи и крије се овом путањом.</p> <p>Било му је жао и онога  
 прође ледена језа.{S} Он се сав најежи и нехотице скочи с плоче.{S} Заре га упита: шта је?</p> 
је снашло.{S} Гледао сам јутрос на кожи и на бутинама још ми се познаје, како сам се на жице на 
т је, према потреби.{S} Јачи кад — дужи и чвршћи сан; слабији кад — краћи и лакши сан.{S} А мож 
 није ништа друго ни било, до мало дужи и појачи сан.{S} Да, ви господи тамо тако и реците.{S}  
p>Кнез не одговори ништа.{S} Он продужи и даље гледати у оне лепе очи, а његове усне, неосетно  
аву, по којима право наследства прелази и на женску линију.{S} Сети се тога, а сети се и још мн 
 одредбу да наследство престола прелази и на женску линију, у то име ђенерал је гледао свима ср 
 сто, где према потреби ко хоће прилази и служи се.</p> <p>Пошто је догађај о Лепши исцрпно био 
 дневне светлости, која полако надолази и шири се све даље и даље, као обилне што прелију своје 
алац, кад је зрео човек и у пуној снази и власти, он и не да да се гради устав.{S} Ту би се мор 
S} Није било могуће да кнез то не опази и да се не заустави на питању, како то и откуда ова про 
 се, хтеде се вратити, но кнез га спази и оштро га упита шта је?</p> <p>Ађутант замуца и једва  
како се ова женска наједанпут преобрази и од оног скромног, мирног страшљивог створења изађе не 
ли Црнојевић, преко мене, стајао у вези и преписци с киме из Балканије? да ли су преко мене дол 
а, застане за тренутак, на опет отклизи и нестане је.{S} Тако је то подуже трајало, а ови незна 
а борба.{S} Учитељ је био вештији књизи и свима књижевним стварима, па је гледао сваком прилико 
 никакву мржњу.{S} Сасвим други разлози и друге побуде руководиле су ме у томе.</p> <p>— Главни 
 ствари, од којих се обичан човек грози и преза.{S} Проста маса гледа на престо с неким страхоп 
 <p>Понекад и сељаци умеју да буду брзи и окретни у послу, особито кад се деси на месту човек,  
 Он у црнини и она у црнини; она у тузи и он у тузи.{S} С једне стране плота уздише он, с друге 
кога се тек сад развијају мушки осећаји и наклоности.{S} То је најопасније доба, кад би кнез на 
е говорио, глас му је бивао све слабији и потмулији, на послетку једва је загушљиво шапутао; ја 
овим горостасним урвинама још дирљивији и фантастичнији изглед.</p> <p>Наша три ноћника била су 
к, и, чудно је рећи, постадоше учтивији и образнији.{S} Помешани мушки и женски били су много у 
е био је ушао човек о чијој се енергији и одлучности тако исто много причало, као и о његовом с 
 мушки и женски били су много умеренији и уздржљивији у говору, но саме женске међу собом.{S} С 
се десити да једна кућа у мушкој линији и изумре — онда би се женидбом спојиле те две лозе и би 
човек бива све искуснији, све разумнији и по томе све бољи.</p> <p>Код жена као да све то иде н 
за се.{S} Што је кнез бивао све старији и Растиславу је постајала све лакше, да на млада кнеза  
светлости, да смо ми куд и камо чистији и чеднији од Румуна — прихвати доктор. — Ваља само поми 
ред и тишину, као што се у прокламацији и наглашавало.{S} Према томе су одмах предузете и подес 
итаву теорију о источњачкој индоленцији и чамотињи; правио је упоређења како ради балканиски, а 
> <p>— Признајеш ли, да си син човечији и да си у греху рођен и да си по томе то исто, што и ос 
лема.</p> <p>Дежурни официр дотрча Боји и Радовану.{S} Он их узе чисто молити и једва их склони 
 изближе о овој господи, одакле је који и како је коме име.</p> <p>— Име, име, молим покорно, ј 
адесета, а што рекла песма „да ко броји и више би било.“</p> <p>Кад поново седоше, начелник Вуј 
 да се насипа, па како тада, тако стоји и данас; за буквоглавски поток, који је оставио своје к 
а га закољу, а оно мирно и невино стоји и повјерљиво гледа наоколо, неслутећи никаква зла.{S} Т 
оја, али њега не бејаше нигде на домаки и на догледу.{S} Перун се брзо опорави: рану привежу сп 
главу, где смо сви до јуче били једнаки и сви се сећамо како је изгледао, шта је био и шта је р 
 у џепу, и коју је згодно држати у шаки и склонити је у рукав, тако, да се <pb n="105" /> можеш 
/p> <p>У томе механџија прискочи Ралеки и поче га гурати.</p> <p>— Хајд одлази, немој ми госте  
дима.</p> <p>— Људи долазе послом, неки и да се препоруче, све је то из поштовања, а госпођа их 
оле у запенушене таласе, окрете се Жики и заусти нешто да му рекне...</p> <p>У тај исти мах из  
Сваки је дукат скоро читаву шаку велики и вреди бар до 20—30 обичних дуката.</p> <p>Друга госпо 
натписе.{S} Натписи су били и разнолики и многобројни, и то не само за дан, но их је било спрем 
 сеоским светом, али моје колеге срески и окружни лекари причали су ми многе, веома интересне и 
и, да се ове две куће не гоне душмански и да се не пролива у залуд братска крв.{S} Тако су доко 
уго, рекла би му: „Мој лепи, мој слатки и мој мали кнежићу, кад си ми тако леп, изела те дајка, 
 дворани, неки седећки, а неки стојећки и раштркани по целој одаји.</p> <pb n="611" /> <p>Кугић 
ј приђе.{S} Лепша је још седела ћутећки и држала главу у шакама.{S} Мона је узе за руку и повуч 
гло.“</p> <p>После две недеље орловачки и покрајински начелник и сви њихови подручни чиновници  
 ту је подухвати стокраки језик сокачки и за неколико дана већ су биле испредене читаве скаске. 
оким круговима сматрају да је простачки и да није у реду да жена јавно запева за мртвим мужем.< 
ма и хартије.{S} Лепша је сад механички и не мислећи преметала по тим писмима.{S} Баш у тренутк 
о да говори са својом рођаком сроднички и срдачно.</p> <p>— Тренутци су тешки — рече он.{S} Ти  
све слабе стране мога срца.{S} Ми мушки и иначе смо увек обезоружани спрам женске лепоте, још к 
учтивији и образнији.{S} Помешани мушки и женски били су много умеренији и уздржљивији у говору 
ли и он већ бејаше почео сумњати, да ли и да узима у руку ову гранчицу, кад опази где око петељ 
ртним часом и свом срећом твојом, је ли и моја жена припомогла да се мој план открије? је ли и  
рипомогла да се мој план открије? је ли и она била у друштву с тобом<ref target="#SRP18892_N5"  
! и кокошка мисли, велите; а мислите ли и ви као кокошка — рече кнез вршећи рокаду — Ама да ми  
већ за свог болесника.</p> <p>— Јеси ли и ти био међу оним буновницима? — продера се кнез своји 
не и обасу пољупцима.</p> <p>— Волеш ли и ти мене, голубице моја — упита кнез.</p> <p>Пава не о 
 А? докторе?{S} Је ли тако?{S} Делиш ли и ти моје мишљење.</p> <pb n="163" /> <p>Г. доктор није 
p>Из чамца се опет понови звиждање, али и сада не би никаква одговора.{S} После кратке почивке  
чи у каквом послу.{S} Био је дрзак, али и врло покривен.{S} Кад је имао да учини што ризично, р 
петар ми још није поднео предрачун, али и без његова предрачуна ја знам колико ће ствар од прил 
тор стане њега распитивати о кнезу, али и он је давао околишне, нејасне одговоре.</p> <p>Расрђе 
има је слушао да их има врло лепих, али и врло масних.</p> <p>Растислав покуша да одврати кнеза 
. то је крв!.. она је рањена!...{S} Али и ако је рањена она не осећа бол, само се боји, ух како 
 ће дружина сутра постати јавна.{S} Али и ако су чланови тајне дружине, <pb n="684" /> у ствари 
у да се ради? — двоуме се многи.{S} Али и ту је ствар јасна.{S} Пре свега редак је министар кој 
в — и то ће нам олакшати задаћу.{S} Али и да није тога случаја, после ових последњих важних дог 
кукати, или мудровати ка’ то ти?{S} Али и ти си онај потуљени ђаво.{S} Бајаги ти ниси видела ка 
има зликовцима — примети Жермини. — Али и он, баш да је био и он, како би могао закључати собу  
, већ били почели очајавати.</p> <p>Али и тим мукама дође једном крај.{S} Ђенерала Врбавца прит 
 а кнез га је тачно извршио.</p> <p>Али и после, пошто је ђенерал Врбавац већ био попио отров,  
ча Мунтијана.{S} Он је вичан овој обали и најбоље ће извидети - предомисли се Враничић и уђе у  
чких спекуланата.{S} Тиме су извињавали и неке твоје махне у карактеру.{S} Какве нужде ти имаш  
и бечком владом и да сте им саопштавали и таква решења и закључке своје владе и народ. скупштин 
ом читав један народ, па ма они уживали и највишу наклоност слободоумног и либералног намесника 
ај пут.{S} Уз пут су га свуд дочекивали и испраћали с највећим <pb n="27" /> светковинама.{S} Д 
Турчина.{S} После су Турци дуго трагали и тражили ко поби ону четворицу.{S} И од целога сабора  
крашене натписима, а на њих се угледали и многи угледнији приватни домови.</p> <p>У тим натписи 
, а ови незнани људи једнако су стајали и посматрали.{S} Прође десет минута, прође четврт часа, 
они такво мишлење, да су је се и бојали и избегавали је.</p> <p>Али једно није требало губити и 
е бар изгледало и тако су ствар узимали и Враничић, а и његови пратиоци.</p> <milestone unit="s 
дала на колена, устајали, опет запињали и опет падали.{S} На отворена уста текле су им беле бал 
шљење Ратково, а тако су ствар схватали и сами начелници.</p> <p>Исток је већ био почео најлак  
и отићи из земље.</p> <p>Тако су гатали и нагађали једни.{S} Други су опет причали са свим друк 
им поочимом Фрањом Јосифом чак упуштали и у погодбе, колико да вам се одреди годишње <pb n="682 
и жандарме; вели, да су они први пуцали и да им је намера била да убију и њега (Милоја) и Злико 
.{S} На узвик госпођин бејаху притрчали и други гости.{S} И они су тражили.{S} Тражило се дуго  
 и славољубље.{S} Али у то су се мешали и неки државни разлози.{S} Веровао сам да ћу боље управ 
 друга били је већа но што су они могли и ценити.{S} Дотични кметови и командири још су синоћ и 
подесан, као богат човек, коме су могли и знатне суме понудити, без зебње да ће их задржати за  
а.</p> <p>Баба Ката скочи, притрча Јели и обадвема песницама удари је у главу што игда може.</p 
ала водити!</p> <p>Баба Ката приђе Јели и узе је гладити руком ко глави:</p> <p>— Моја лепа кос 
ба обновљења, (ренесанса) нису се смели и могли уздићи до слободна обожавања чисте природе, као 
бане који би их на вику потере пресрели и похватали.{S} У два маха потера их је и гађала из пуш 
о у оваким приликама обично раде весели и раздрагани људи.{S} Али је било и неколико жалосних п 
ну слогу платио престолом и главом, или и једним и другим.{S} Али они су се побркали, а вешти љ 
ири у Турској.</p> <p>„Сазнали смо били и за друге тешке оптужбе противу вас.{S} Били сте окрив 
 Он сматра да су то и јуче и данас били и остали једни и исти људи. — Они знају шта је добро и  
упио све те натписе.{S} Натписи су били и разнолики и многобројни, и то не само за дан, но их ј 
ушти ова ђида сва у само-самцитој свили и кадиви, а три нишке дуката спустиле се довде.{S} А ви 
ли услугу мртвацу — службено га ожалили и сахранили.{S} Све је у реду. <foreign xml:lang="it">F 
риродном смрћу, њега би обично спремили и сахранили.{S} Али он је умро од отрова.{S} С тога је  
, пали, повраћали, па ту тако на гомили и заспали.</p> <p>Госпођа се стресе:{S} Ух-х-х! чудна г 
а охрабри пуковника.{S} Он приђе гомили и упита шта је.{S} Кад <pb n="297" /> му казаше шта се  
ш оне, који су вам највише добра чинили и који су рад вас највеће жртве поднели.{S} Изгледа, ка 
ије, шта су њени народни прваци учинили и са собом и са својом правом династијом.{S} И не био,  
p> <p>— Шта је било — рече Ратко — пили и банчили до зоре и правили сто комедија, ето шта је би 
бу бутељу вина.</p> <p>— Ви сте га пили и похвалили, у брзо сте једно за другим испили три чаше 
род, а Косанићи што су после прихватили и продужили започети народни посао.{S} Па кад су тако о 
гомила пријатеља, који би их прихватили и безопасно спровели даље.{S} Бар тако је било уговорен 
одару, ми с твојим дедом тада злопатили и у невољи се сваком јаду довијали.</p> <p>Старац је го 
или растресени и они су се осећали чили и лаки, добро расположени и одлучни.</p> <p>Ово располо 
} Но лекари су саставили комаде, сашили и окрпили грдне, дубоке ране.{S} За тим је кнез био изл 
нез скоро шапатом и нагласком који моли и уједно се мази.{S} За тим додаде, шапћући Мони на ухо 
е.{S} Са склопљеним рукама он је замоли и закле да му отворено и искрено каже, има ли кога на с 
тола.{S} Оно што сам ја помишљао, мисли и он, он с много већом жудњом погледа на твоју круну, н 
имир био је у истини још узбуђен; мисли и осећаји брзо су се мењали.{S} Умирен појавом Кајином  
о томе.{S} О чему би она имала да мисли и зашто је он преклиње срећом и лепотом њеном да му одм 
.</p> <p>Нека неодређена збрка од мисли и осећаја, као беличаста пара, вртела јој се по глави.{ 
 Јела није имала кад довршити ове мисли и ово чуђење.{S} На соби се отворише врата, а на њима с 
е време, привућиће сву пажњу, све мисли и све осећаје његове, а то је једини начин да на миру о 
и осуду, да и деле узајамно своје мисли и осећаје, да попију белу каву, или ако је лето и јаке  
 ништа.{S} Јавише му се свакојаке мисли и он већ бејаше почео сумњати, да ли и да узима у руку  
апутник мало по мало утону у таке мисли и осећаје, који га брзо однеше у далеку прошлост и проб 
не на један пут одагнало све црне мисли и зле слутње његове.{S} Он је гледао у оно лепо, овално 
ева.{S} Али он сад осети да му се мисли и осећаји бркају, да у један мах мисли на сто ствари, м 
сам се вазда старао да одагнам те мисли и да не мислим о теби лично.</p> <p>— Дакле, упамти ово 
то потребно ради успеха његових замисли и планова, који на крај крајева треба да га издигну на  
зусти ово питање, Мутимир се предомисли и постави га другчије.{S} Са склопљеним рукама он је за 
, опомињу га да још по што шта промисли и не дају му да онако брзо и сврши свој говор, како га  
ж, господине!{S} Зар би ми на лаж пошли и без големих једа амо дошли!{S} Није лаж, а кам’ да је 
лоје био главни покретач завере, кривљи и од самог стрељаног попа.</p> <p>— Па? шта ћемо сад? — 
 код њих су јако разривени.{S} Родитељи и деда, браћа и сестре — то се још једино штеди.{S} Ина 
 намамили су га нехотице његови најбољи и најпоузданији људа.</p> <milestone unit="subSection"  
 забринути, покуњени, а по неки бога ми и преплашен.{S} Ми опет овамо на пољу да свиснемо што н 
 те!...{S} Знаш како је!...{S} Ти си ми и сама говорила...{S} Разуме се, ја не могу остати до в 
 Гледај ти, молим те!{S} Ево строшио ми и два обртња на ртењачи!</p> <p>— Мирни будите! зачу се 
} Али ја луда!...{S} Ако ће!{S} Тако ми и треба! — рече Лепша и не свраћајући пажњу на оно што  
ишла, чак је осећала како је нешто мами и вуче тамо, тамо у ону непознату маглу, у онај сјај, у 
 и храни мајмуна, те га једва он домами и ухвати.{S} Светина се била искупила гомилама.{S} Ишли 
 очи Растиславу.</p> <p>Растислав прими и издржа овај поглед.{S} Њине се очи нађоше, њини се по 
ли, наравно, само донекле.{S} Она појми и шта је страст; она разуме и шта је занос, али бадава, 
b n="317" /> Ви ћете бити одмах оковани и као тешки ++преступник државни одвучен у град.{S} Ују 
важена старина, у целој земљи поштовани и у научном свету далеко чувени ботаничар доктор Павчић 
шности, господину министру, вазда одани и покорно на расположењу премда, наравно, они нису ради 
 губио иза облака, и његови непостојани и сумњиви зраци давали су овим горостасним урвинама још 
их је по гомилицама намештала у дворани и будоару — Уверена сам да од кад је Балканије и од кад 
е од народа у натури, понајвише у храни и вариву, које би после потрошила војска.</p> <p>Но как 
сновао своју власт као поглавар државни и као наследни кнез балканиски.</p> <p>Почињући Орловце 
ва три правца: либерални, конзервативни и слободњачки.{S} Но имена мало одговарају стварности.{ 
у то и јуче и данас били и остали једни и исти људи. — Они знају шта је добро и за државу корис 
ве ствари имале су да послуже као видни и несумњиви докази орловачке привржености.{S} Јер у кол 
а није могуће.{S} Зар сан сви они чудни и страшни догађаји који су се тако живо урезали у мојој 
и подручни чиновници били су унапређени и одликовани за ревносну и верну службу књазу и отачаст 
обалама, измакну далеко, нигде невиђени и неопажени од потере.{S} После опаљене пушке Црнојевић 
а три дана ви ћете бити суђени, осуђени и као велеиздајник стрељани.{S} Сад бирајте.{S} Ја сам  
 осећали чили и лаки, добро расположени и одлучни.</p> <p>Ово расположење нарочито је код Врани 
вести кнезу његове грехе, и презадужени и грешни кнез мора бити мек, попустљив и послушан. (Да  
било свега два с улице, били су омалени и ниски, а изнутра застрвени некаквом шареном, дебелом  
захтевале су да се много што шта измени и попуни и у нашем програму за рад.{S} Наша одговорност 
рво су пролазили удовички уздаси — њени и његови; после су се почеле промаљати руке — опет њене 
 учини као да су сељаци са свим умирени и разуверени овим Милојевим причањем; пређашње сумње са 
 исто, као обично, стајали су затворени и прозори на мојој соби.{S} Осећао сам се испаван и одм 
оћног бдења живци су им били растресени и они су се осећали чили и лаки, добро расположени и од 
е онда узму под руку и оду кући утешени и помирени....{S} Она се клела свим на свету, да је нав 
, а то кретање пратили су дубоки, тужни и дирљиви уздаси, за којима се на скоро чуше и саме реч 
 узрока.{S} Ви замерате мојој владавини и потежете све некакве ситнице.{S} Ви ништа озбиљно не  
рве гошће почеше долазити, он се извини и оде, с тврдим обећањем да ће ово накнадити идући пут. 
вор о покрету, који се опажа у омладини и који све више осваја земљиште.{S} Вешти агитатори уте 
 утицај у војсци, како би постао једини и неограничени господар оружане силе, што је одмах и по 
обудио матерински осећај у свој свежини и неодољивој снази својој и под утицајем тога осећања г 
нуше у тихој ноћи, изгубише се у даљини и опет наста нема тишина.</p> <p>Из чамца се опет понов 
оро ове се две женске изгубише у даљини и ја сам у мрачној алеји, за неко време, назирао само њ 
е све то с вама десило?! — рече Жермини и скочи из кревета.{S} Он се извини пред младим маркизо 
ица удовица. <pb n="466" /> Он у црнини и она у црнини; она у тузи и он у тузи.{S} С једне стра 
че доктор, могуће је да је то у старини и имало какав озбиљан значај, али сад је постало проста 
а „жарка приврженост,“ ако не по ширини и висини пламена, који лиже од упаљених катранских тулу 
 он их је школовао у полициској вештини и задахнуо својим партиским духом — то су били његови д 
теше нам девојку“!</p> <p>То исто учини и Радован.{S} И његов пиштољ грмну, а његов крупан мушк 
а ноћу, ђенерал Врбавац, министар војни и министар председник у Балканији, преминуо је, измучен 
дне музике, час тихи и благи, час бујни и заносни, ванредно живи и весели.</p> <p>Непознати људ 
 отворено кажем —- јес, био сам у кујни и то вам не кријем, чујте од мене сама, јер као што вид 
и.... премда су у ствари људи слабоумни и од књиге давно одвојени.... опет зато, у понизности р 
аше везе ни данас нису покидане.{S} Они и данас тако исто мисле о младом кнезу, као што су пре  
тправи дете на поље да се игра, зазвони и поручи каву, и разговор између њега и Растислава брзо 
да на те ствари.{S} Горега од себе гони и неће му опростити никакво грешење спрам своје чељади. 
духа мржње, који су се мрзели од искони и који ће се мрзети до века.{S} Поглед Врбавчев био је  
атељ да те у незгодном тренутку заклони и помогне.{S} А госпођа Ловимук тек пре две - три недељ 
но право, г. намесник,“ опет се поклони и у једном скоку окрете се, дохвати за мишку кнежева мл 
у кола.</p> <p>Доктор се дубоко поклони и рече с осмехом:</p> <pb n="195" /> <p>— Ваше је височ 
 све трошило у кући.{S} Кад Јела склони и приштеди који цванцик, баба јој чантра дотле, док и т 
ло бити, кад то ево тврди и његов верни и омиљени ађутант Заре.</p> <p>Ова промена одмах се поз 
оји претци, сви одреда, били су неверни и рђави мужеви.{S} Туђа жена, ма и најгора и најружнија 
страст прекипела, и они су обоје сретни и задовољни, нити се више сећају како је жалосно и сумр 
нихилистичке дружине, које раде на буни и преврату.{S} У својој борби против власти ти су се љу 
 су да се много што шта измени и попуни и у нашем програму за рад.{S} Наша одговорност пред ист 
ш многе жртве, док се она једном испуни и поравни.</p> <p>Враничић је изговорио ове речи као да 
небрегнуто.{S} Нису поштеђени ни брачни и љубавни односи, ни светиња домаћег прага, ни нежне ро 
/p> <p>Кнез се захвали на толикој пажњи и галантерији.{S} Пуковник рече још неколико љубазних р 
 смешно како браца Мика изгледа у сукњи и женској рекли, па извирујемо испод јоргана да га види 
 <p>— Не пије ми се.</p> <p>Кнез искапи и другу чашу.{S} У томе се спољна врата нагло отворише. 
> и ти, обрати се она Ратку. — Поткрепи и ти моје мишљење да је ваш спас у томе, да од кнеза на 
лао злато.</p> <p>Умео је много да трпи и чека.{S} Трпељивост и време били су му савезници у мн 
 доле на патос, а друга се опет прикупи и приљуби руци, и капља опет расте, и опет се развлачи  
6 повеликих стаклета.{S} Кнез их покупи и потрпа у џепове; кутију бацну на сто; једно стакло уз 
о, до по авлије.{S} Момак седи на клупи и дрема; он му се примакне на десетак корака с пуном шт 
</p> <p>Мајмун је био у авлији на клупи и ту лизао своје ноге и руке, умазане сосовима и другим 
ајке престадоше, цело се весеље поквари и свет се поче брзо разилазити.{S} Убијено је било чети 
Али све су то софисми.{S} За све ствари и поступке има само једно право <pb n="330" /> гледиште 
<p>- Да, ја рачунам да ви све те ствари и сами разумете — додаде он.</p> <p>- Па, ви заповедајт 
нута, а ви можете уређивати ваше ствари и после попијева отрова.{S} Ви бар знате да он не убија 
агања.</p> <p>Наравно, све су то ствари и тешке и непријатне; он, г. Растислав, нема ни воље ни 
е односе правилно регулишу.{S} У ствари и ми данас имамо свечаности у почаст химену, јер шта су 
не најмоћнији власник, кога ће у ствари и сам кнез слушати.{S} Ђенерал је тражио и титулу. — Ра 
Наравно, даље су долазиле слуге, кувари и друга послуга, с прилично великим пртљагом, с коверим 
цати још гласније.</p> <p>Баба је удари и викну: „јао, роспије једне“; па се окрете и пође; но  
е кроз иглу излије, кад она у што удари и забоде се.</p> <p>„Тако би ова справица избацивала те 
зе између главнога кривца у овој похари и једнога од главних политичких агитатора на томе крају 
 од које је кнез патио.{S} Једини ведри и весели дани бивали су, <pb n="636" /> кад је кнез цел 
ће памети своје.</p> <p>Говорећи о вери и побожности народној нађоше да народна вера граничи ск 
о што <pb n="671" /> га бајаги изневери и оде, док је он застао ради нужде.{S} Жика је то гледа 
едства, но пустити га нека у пуној мери и потпуно неспречено тера и даље своје младићске лудори 
то ексера, били наполеони, т. ј. ексери и наполеони били су помешани, а у сваком бурету било је 
рхом, па да се лавови, тигрови, пантери и хијене на просту појаву укротитеља, као послушна деца 
трено.{S} Но Растислав рече да се умири и да остави ту ствар за доцније, сад имају друга посла. 
ат на званичним актима, а г. г. официри и други чиновници носе на униформи црн превез.“</p> <mi 
но, не разумевајући шта то Синђа говори и шта она управо хоће.</p> <p>Али Синђа је говорила све 
!</p> <p>- Свет као свет, свашта говори и трабуња, а бог свети зна да ли је и десета истинита ш 
каква смисла.{S} На исти начин одговори и особа с поља.{S} Тако се између ње и мртваца отвори ч 
требни лични састанци и лични разговори и обавештаји.“</p> <p>У томе смислу начелник министарст 
заинтересова да она покуша, па и отвори и спољне крило од прозора.{S} Сад је већ све боље и вид 
а страна и како пуста жена после заћори и гине за мушким.{S} Али само док један пут будеш.... д 
је највештији кочијаш ипак му треба три и по минута док промени коње, и то се обично понавља св 
 запињао; цело тело у грозничавој ватри и дрхтавици, а глас му био необично дебео, храпав, пром 
 државници и доглавници, твоји министри и бивши министри, твоји дворски љубавници — они, које с 
а, шта се онда бајаги пући, шта се дури и издваја? што се гради боља но што је, за што се оноли 
, с лисичином и без лисичине, нови сури и црни, јако гајтанисани, сељачки гуњчићи и углађени, т 
о неко шапутање.{S} Шапутали су костури и кнез је јасно разабрао ове речи: „Овај ће га одвести! 
ом снагом, да се млади господин сустури и добро удари главом о сточић до дивана.</p> <p>Овај по 
ве друго, а имати на уму само то, да си и ти један члан владалачке династије Косанића.{S} Спас  
да одговори.</p> <p>— Боже, Мона ала си и ти по некад чудна! — поче он.{S} Шта ти сад то смета  
 Како си ти могао направити дете кад си и сам дете?</p> <p>— Ја их нисам ни правио, но мој отац 
коло, неслутећи никаква зла.{S} Тако си и ти амо доведена на закла...</p> <p>Хоџа не доврши сво 
речи.{S} Кад будеш добар себи, добар си и странци.{S} Та она ништа друго и не тражи, но да усре 
о се видело како се говор поступно гаси и загушује.</p> <p>При последњим речима: „Бежи, бежи“,  
х брига и терета, где се не чују уздаси и проклетства, где се хори само песма вечне славе и љуб 
то су око кнеза као ађутанти, ордонанси и др. Но то је питање остављено да се Ратко боље обавес 
и ко први уграби, тај развлачи и односи и то је право!“</p> <pb n="77" /> <p>Ваља му признати — 
остали само вас двоје, г. Маврикије, ти и то твоје кљусе, ти и коњ, г. Маврикије; је ли, ти и к 
, г. Маврикије, ти и то твоје кљусе, ти и коњ, г. Маврикије; је ли, ти и коњ, или коњ и ти...{S 
љусе, ти и коњ, г. Маврикије; је ли, ти и коњ, или коњ и ти...{S} Или коњ и ти и ти и коњ. —</p 
зашто и не знаш шта је и како је то; ти и не знаш шта је то мушка страна и како пуста жена посл 
ив?{S} И ко ће још теби умостити кад ти и поред једног кнеза још нешто пробираш....</p> <p>Синђ 
њ, или коњ и ти...{S} Или коњ и ти и ти и коњ. —</p> <p>Кнез је при сваком помицају својих фигу 
 и коњ, или коњ и ти...{S} Или коњ и ти и ти и коњ. —</p> <p>Кнез је при сваком помицају својих 
жи живо.</p> <p>Једва у зло доба ево ти и кмета, појави се пред судницом, он напред, а ћата за  
мате у рукама никаквих доказа да баш ти и ти људи припадају тајном савезу, али у публици се већ 
ра и он хтети.{S} Они ће га извештавати и обавештавати, а у ствари то ће значити, да га упућују 
и се превела у прозу, могла би изазвати и неке двоумице.{S} Али пошто је све ово било срочено у 
ажњу на ово, гомиле почеше застајкивати и гледати шта ли је то, а облак прашине јурио је непрес 
тежином, уверен да ће ово подејствовати и да <pb n="290" /> ће се на Каји одмах познати слути л 
во у Бомбају записало је овај чудновати и невероватан случај.{S} Пред очима три друштвена изасл 
е је ђенерал лежао.{S} Кнез је прихвати и поведе; уз пут објасни јој да је ово само први наступ 
а она женскиња, и да њу пронађе, ухвати и испита по чијем је упуству радила све ово.</p> <p>Прв 
дизати, богатити и величати, јер богати и велики, они ће и њу начинити великом.</p> <pb n="570" 
део овај мост, морао је стати и гледати и дивити се чуду — како ди то не падне!{S} Пиза има сво 
 право у очи.{S} После пође даље ходати и рече доста мирно:</p> <p>— Па, на пример, ви најмите  
за који ћете се доцније узалудно кајати и вајкати.{S} Ја вас молим дајте ми 10 минута времена д 
љу две побеснити, да ћеш прво пролајати и поднети све страхоте беснила, па тек онда умрети — то 
</p> <p>Њене се другарице узеше смејати и запиткивати је у шали:</p> <p>„Шта би му рекла?{S} Шт 
аме за уста и узеше се грохотом смејати и превијати се.{S} Чак се и Пава смејала и ако је иначе 
њина потера, на коју ће страну савијати и докле ће хватати у ширину, да се не би сударила с пот 
епријатно дирну кнеза и он узе жмиркати и замоли Кају да седну где год у заклон, где блесак ниј 
д би какав момак до њих почео ујујукати и набрајати свакојаке мрсне изреке.{S} По некад су дево 
 много знате, онда јамачно морате знати и то, који је отров најјачи, и има ли отрова тако јака, 
 Колико сутра за ово писмо могу сазнати и други, и онда је све доцкан.{S} Дакле, ако си рад да  
, како се погледају људи одавна познати и у нечему договорни.{S} Истина, то је био тако тренута 
/p> <p>Наравно, да се то морало познати и на његовом иначе снажном организму.</p> <p>Малаксао,  
траг, простења, но опет се брзо поврати и седе, с истуреним прсима као и пре.</p> <p>— Неваљали 
 учинио пред момком, те се опет поврати и седе за сто, а момку рече немарно:</p> <p>— Каква је  
стари консервативци почињу се прибирати и мешкољити, они као да нешто спремају, као да се нечем 
p> <p>— Е, баш ти је сад вајде уздисати и кукати за мртвима.</p> <p>— Не уздишем ја за њима но  
есницу, изврте је и алапљиво узе сисати и лизати крв са ње, жмиркајући очима.</p> <p>Крв, проде 
 кнезу доктор.{S} И он га поче салетати и молити да се огрне.{S} Кнез је доказивао да му није х 
се као да се на један пут поче окретати и онај низ везаних коња, и онај плот за који су коњи би 
рувета, а мушкога пола, ми ћемо сретати и доцније; овде ћемо испричати само у кратко шта је даљ 
је мировало.{S} Чак је престао трептати и дисати.</p> <p>И заиста, он чу са свим јасно и разгов 
рви пут видео овај мост, морао је стати и гледати и дивити се чуду — како ди то не падне!{S} Пи 
ова, где сад, хтео не хтео, мора остати и примити на се сва та тешка бремена, пошто ће повесниц 
 <p>Да би сазнао уме ли ова жена ћутати и како се држи кад јој злочин ухвате, ђенерал је нарочи 
днога по једнога, а после почне пуштати и по два-троицу.{S} Задржи их по мало, па их онда пусти 
S} Тек сад кнез се опет почео повраћати и сећати куда је пошао.{S} Али сад се већ био угасио у  
два мало умирио.{S} Морао му је обећати и зајамчити сам лично да му покаже где му је ћерка.{S}  
ост и врлине „достојна потомка“ увећати и обогатити старе тековине предака новим добитцима, и к 
, мила децо моја!“ После је стао јецати и јецао је све више.{S} Најпосле је на глас плакао, гуш 
се само толико да сам се почео копрцати и отимати да се ослободим, али што сам се ја више отима 
ка.{S} Али све једно, историја се свети и у деветом колену — рече ђенерал.</p> <p>— Једном речи 
 он би могао три дана и три ноћи седети и гладан и жедан, говорећи само о томе, или слушајући д 
 баш оно што би од прилике морао видети и на јави, да се обистинило писмо непозната човека, кој 
 обратиш за дозволу, да можеш предузети и друге јаче мере, које се покажу као неопходне.{S} У о 
ет.{S} Што бајаги не би он могао волети и сељанку.{S} Ене гле!{S} Убило би га ово у врат? — реч 
 поред Дунава, тако исто и кршне врлети и оштре литице што се, парајући облаке, нижу с десне ст 
о потребама Врбавчевим.{S} Он ће однети и кнеза и Растислава.{S} Овај последњи можда ће се мало 
у је она одмах овако у почетку прозрети и‘ овако јавно у очи креснути.{S} Ката као да је опазил 
да један човек не може у исто доба бити и добар човек и добар владалац.{S} То је лаж.{S} На про 
уге какве изговоре.{S} Све то може бити и превара.{S} Кмет још једном понови колика је уцена, д 
к.{S} Сви се зачуде шта ли то може бити и каква је то толика преша, да се људи ноћу дижу из пос 
> <p>„Оно истина, тај екватор може бити и највећи мислилац на свету, али свакојако ја опет за т 
но.{S} Тако бива свуда, па ће тако бити и овде. — Он не тражи ништа много, ништа особито од њих 
а, јер ако ми не будемо у стању сузбити и победити конзервативце сад, кад имамо власт у рукама, 
биле удешене тако да рахат могу пробити и кроз одећу, и забости се у тело човеку кога гађају.{S 
 како блаженопочившег кнеза треба убити и како сте ви први муж и дипломата балканиски.{S} Те ва 
, кад се кнез Мутимир беше почео губити и заносити у ове мрачне и ужасне мисли, иза његових леђ 
 као оно острвљен пас, па је узе љубити и уједати по врату, по образу, по раздрљеним грудима —  
сад скупштина на окупу; ту ће се јавити и поднети писмо од царева, и онда ће скупштина примити  
рвативни демагог Кугић умео представити и продати пред омладином.</p> <p>Сложили се најпосле то 
јима, но Мутимир се није дао зауставити и сипао је оптужбу за оптужбом.{S} Напослетку је заврши 
краћи и лакши сан.{S} А може се окадити и тако да се више никад и не буди.</p> <p>- Дакле и то  
о и озбиљно — Шта си окупила богорадити и причати!{S} Истина ја не знам шта је теби _ рече он и 
лак поветарац тек почне најлак браздити и гипкати.{S} Пуна месечева кругла ненадно се искотрља  
е распитивати шта је, ти ћеш га блажити и храбрити да он мирно гледа своја посла.{S} Његова без 
вати свуда око стола.{S} Узе га тражити и кнез.{S} На узвик госпођин бејаху притрчали и други г 
 се <pb n="105" /> можеш њоме послужити и на сред улице, поред толиког света, а опет да те вико 
вој прилици.{S} Но то је могло долазити и отуда, што је пуковник Врбавац у опште био веома приб 
 јес, <pb n="691" /> то треба издвојити и то после чувати, на то уложити сву своју снагу, а за  
ет врећа барута, па ћу онда то запалити и заједно с вама отићи у Содом, нек се бар зна и нек се 
и и Радовану.{S} Он их узе чисто молити и једва их склони да спусте пиштоље.{S} Војницима викну 
устајати, али ће г-на секретара примити и онако у кревету, ако има каква прешна посла.{S} Крупн 
жаје.</p> <p>Но ствар се давала бранити и ценити и с другога гледишта, као што ћемо мало даље и 
 <p>Но ствар се давала бранити и ценити и с другога гледишта, као што ћемо мало даље и видети Р 
ћа агенти.{S} Ти ћеш их ужурбано гонити и хватити, а кад <pb n="496" /> се кнез заинтересује за 
 све потребне мере, којима ће заклонити и заштити државне интересе од штетних утицаја ветрогоња 
} Уметник је сматрао да не мора шкопити и обрезивати ове своје камене људе.{S} То се учинило за 
 велики шерет, да воле човека преварити и да то после не сматра као грех, већ, на против, понос 
ћ је плануо устанак.{S} Он ће се ширити и даље.{S} Балканија ће се наћи усред тих интрига.{S} У 
 нешто ружно и срамотно, што ваља крити и о чему не треба јавно говорити.{S} Напротив, то се ра 
е душе, да је сву ову буру умео сакрити и закопати дубоко у душу и срце своје, а с поља је све  
постаје човек с којим можеш проговорити и што год озбиљно.</p> <p>Понекад је бивало да Лепша до 
 рођене чланове, но их дизати, богатити и величати, јер богати и велики, они ће и њу начинити в 
дати на живот, па се после опет вратити и проживети у њему?....</p> <p>- Па, може; за што не?.. 
 томе, да овај покрет ваља живо пратити и непрестано имати га на оку.</p> <p>У сред овог разгов 
слуша метежну борбу њину; ја ћу слетити и једним махом лаког крила мога распирићу морску пену и 
зило као поручено.{S} Ваља се користити и том околношћу, ако је истина што се говори, да кнез и 
ана кроз ту деру нису почели провлачити и њих двоје, у мислима и персони — и савез је тада већ  
p>И сад се ваљало решити: или се машити и ухватити тај тренутак, или га пропустити да промакне  
 заповедано, тако ће исто све то вршити и данас, кад им људи зло обавештени могу и друкчије нар 
е је у усамљеном месту по вољи извршити и утећи.{S} Али већ су позатварана нека подозрива лица“ 
два гроша.{S} Тај запис ваљало је ушити и носити га уза се.{S} По уверавању хоџином то је закла 
сти, од кога ће се трава и лишће сушити и од кога ће тице небесне, у лету отроване, мртве на зе 
лове најпосле у мртво пристаниште смрти и нађу се у загрљају вечнога <pb n="599" /> мира.{S} См 
а и до поло крвав вишек, као знак смрти и опомену да нико не може избећи казну на коју га братс 
е га одвести!{S} Он зна загонетку смрти и тајанствену реч, на коју смрт отвара своја наручија и 
о одмах не позна по брзом наступу смрти и по начину, где се и како јављају болови.</p> <p>„Међу 
да министри, државни савет и све власти и чиновници земаљски продужавају вршити власт, „коју им 
е су кнезу престављене све месне власти и одлични грађани из места и околине.</p> <p>Још од ран 
згодна лествица да брзо доспе до власти и висока положаја.{S} Владаре је сматрао као сујетне бу 
, остатке покварена лоја, ужежене масти и смрдљива зејтина.</p> <pb n="171" /> <p>Све ове лако  
антни, господару.{S} То је сувише части и пажње за једну обичну грађанку — рече Лепша.</p> <p>- 
но је свима појмовима о војничкој части и субординацији.“</p> <p>Кнез приђе ближе ђенералу.</p> 
/> <p>Ма да је јако волео јавне почасти и слављење, није се отимао за популарношћу.{S} Није мар 
ма новаца, као што ће се морати завести и у мерама.{S} Том приликом при побијању вредности новц 
оваким мутним временима то може одвести и много даље но што горе споменух...{S} У осталом, госп 
215" /> а да ли би се ово могло повести и у Звониград? ако би се... случајно....</p> <p>— Зашто 
ас, па сад у страху чека развој болести и страшан тренутак када ће настати криза.</p> <p>Али он 
еобучен жандарм, да види где ће одсести и да му дозна име и откуда иде, пошто ћутљиви младић ни 
теже прекоре, пуне пакосне заједљивости и јетких пецкања.{S} У Мони се беше пробудио осећај ста 
у робу женских речи и сплетака, новости и гласова, и што је која имала више од тога еспапа, у т 
себе.</p> <p>- Упитам какви су то гости и каква је ово кућа у опште?{S} Црна ми се прилика испо 
 <p>„Жив је“ — узвикну Жика пун радости и диже Перуна у своја наручја, и сад га први пут заглед 
ршум је срећом омакао поврх чеоне кости и расцепио само кожу на глави.{S} Перун је онесвеснуо о 
 или ме на овом месту држи ваша милости и ваша добра воља...{S} Кратко, јасно, мора једном да с 
уг.{S} И то све иде под фирмом оданости и привржености!{S} Какве језуите! — кресну Врбавац!</p> 
стају.{S} Оне првашње хладне укочености и неповерљива устезања са свим је нестало.{S} Бар Врани 
вор цени по његовој политичкој важности и правилности; у опште, она није имала у овом тренутку  
ишта не тражи; он је роб своје дужности и свога посла.{S} Ако кнез збиља трпи каква ограничења, 
 узе запиткивати за стотину појединости и објашњења.{S} Од онога што је младић говорио Растисла 
 доктор топио се у изразима захвалности и учтива снебивања, но кнез му заповеди, да без многих  
твари, ако није рад да изложи опасности и погибели не само оно што је он звао својом „великом м 
 бојао да се не изложи каквој опасности и да што не погреши, ако га не извести о овим појавама. 
све крајности. „Отаџбина је у опасности и једна група родољуба сматра да је у праву да се послу 
ао ову теорију чиновничке непослушности и обмањивања, <pb n="568" /> која му се сад из опозициј 
а као оно кад човек хоће да се прекрсти и показа њима <pb n="221" /> на сред чела).{S} Па бих о 
павати, а јамачно као доказ уз то пусти и једно дугачко, гласно зевање.</p> <p>Чу се и пријатно 
по соби, приђе дивану, уморно се спусти и мету главу у шаке, и не свраћајући више пажњу на докт 
ијаш за непуна 4 минута може испрегнути и упрегнути 4 коња.</p> <p>-— Видећеш, сад на првој ста 
ећ реч о свему томе, вредно је поменути и отрове, који се пренашају у облику прилепчивих болест 
те ви?{S} Њу да нападају, а она да ћути и да седи скрштених руку.{S} То није нико луд...{S} И з 
ак.{S} Чудно му је било, како Заре ћути и неће ни о чему да проговори, али га не хтеде питати.{ 
тога што то годи њиној младићској машти и што код нас још нема никаквих закона о политичким удр 
ве кључа, буни се, скаче, устаје, пршти и пресипа се од препуности снаге и живота; час је све л 
<p>— За ме не брините, ја ћу се промаћи и без тога, само да видим вас једном да се ућушнете у к 
о последицама својим не да лако пронаћи и обележити; такав отров, од кога ће ко га узме, на сиг 
 дужи и чвршћи сан; слабији кад — краћи и лакши сан.{S} А може се окадити и тако да се више ник 
, бирајући месечеве залатке и обилазећи и подаљим улицама, само да се траг што боље заметне.{S} 
ције, уживао његово поверење.{S} Делећи и сам зебње Растислављеве мин. полиције предузимао је н 
те сад, што не учините сад, можете рећи и учинити после кад год хоћете.{S} Али што учините сад  
ругим странкама.{S} То ће убрзо пресећи и честе министарске промене.{S} Стални виши чиновници у 
извини се да је као домаћин дужан обићи и господу у побочној соби (ту се већ од 2 сахата њих не 
 царевима да гледају како се Црнојевићи и Косанићи конабе, па решили да једном прекрате те крва 
ру!{S} Народ пева јунака који уме стићи и <hi>утећи</hi>.{S} Што да је срамота <hi>једноме</hi> 
мора прећи; мора, јер ће је иначе стићи и убити они страшни људи...{S} Јес, њих ено горе, они т 
црни, јако гајтанисани, сељачки гуњчићи и углађени, тек јутрос од кројача донесени црни капути, 
њи либерални великаши били су писарчићи и чибикџије код њиних очева, с тога је сада млађем коле 
лицу да седне, извини се да ће сад доћи и штуче напоље.{S} Читав сахат чекала су овде ова двоји 
ми све моје титуле не могу ништа помоћи и да ја имам избор само између овога двога: или да одго 
нао је да му може бити од големе помоћи и помогао му је да се дигне.{S} Били су <pb n="79" /> п 
шетњи; да су ту остали до после по ноћи и да се ту кнезу и смучило.</p> <p>Дозову старијег ађут 
аступ код ђенерала; да ће несвест проћи и ђенерал ће још подуже живети.{S} Тумачећи јој ствар т 
ва тако јака, да би од њега морала црћи и така снажна зверка, као што је....на прилику... та да 
а си са зетом, рачунала сам да могу ући и без пријаве.</p> <p>Говорећи ово, госпа приђе Ратку,  
прси, заустављајући љуљушку, жмиркајући и погледајући мужу право у очи, она рече јетко:</p> <p> 
{S} Пазите!{S} Овде је плоча.“ Пипајући и придржавајући се за ограде, кнез је ишао полако.</p>  
и викну кнеза.</p> <p>— Лепша мора кући и то је твоја кривица, необуздани нестрпељивче мој.{S}  
у изненадно дотрчали г. докторовој кући и позвали га да одмах иде у конак, кнезу је наједаред н 
срећну звезду.{S} Кнез се покаже чвршћи и куражнији но што се могло очекивати.{S} Растислав је  
и звуци лепе и складне музике, час тихи и благи, час бујни и заносни, ванредно живи и весели.</ 
02" /> као у некој песми где су мртваци и човек с поља говорили наизменце.</p> <quote> <l>Мртва 
 ђака.{S} Ови су махом веома добри ђаци и вредни радници, али пука, страшна сиротиња.</p> <p>Је 
Предмет разговора били су конзервативци и њини покушаји, да се додворе кнезу и да дочепају влас 
у на делу, видеће да нису конзервативци и промениће име.</p> <p>То је недалека будућност.{S} Шт 
 тога, што је одавна знао, али у псовци и вици на невине волове чисто и заборавио.</p> <pb n="4 
 целој јужној Русији, а по свој прилици и у другим крајевима.{S} То је била последица спахиске  
>Доктор и нехотице затрепера на столици и осети да му целим телом прође нека језа, не од страха 
<p>Затим се загледа у свој лик на слици и рече чисто зачуђено:</p> <p>- Јесам ли ја ово?{S} Јес 
де знак, те човек с чинијом приђе слици и прислони јој чинију на груди.{S} У исти мах Кугић доч 
ом двојицом, Кугић приђе кнежевој слици и стаде пред њу.</p> <p>— Признајеш ли, да си син човеч 
 су много вичнији твоји стари државници и доглавници, твоји министри и бивши министри, твоји дв 
 владаоца, а коме су ипак и сувременици и историја замерили за по неке грубости у карактеру.{S} 
то био набавио сва акта о њеној парници и брижљиво их прочитао.{S} Ту је видео све и нашао све  
ице, кмет и његови помоћници, одборници и неколико отмених сељака већали су у затвореној судниц 
нез подругљиво.</p> <p>— Ваши саветници и заступници нису ваши лакеји.{S} И шта ви управо хоћет 
рече.</p> <p>Говорило се још о политици и општим политичким пословима, док разговор најпосле по 
} Газда Боја, механџија, механски момци и многи сељаци бејаху прискочили, и по Ралеки су сипали 
одрума, шупа и с тавана трговачки момци и шегрти убили су се извлачећи старе катранске тулуме и 
ман је кући да се иде — на што су момци и девојке обично одговарали:</p> <p>„Сад, мајо! сад, ба 
ња.{S} За то су потребни лични састанци и лични разговори и обавештаји.“</p> <p>У томе смислу н 
то је одмах и постигао, пошто је војсци и иначе већ била дужност да га слуша као војног министр 
сподара престола, те је с тога у војсци и раширен глас о мени како немам војничка духа.{S} Све  
гардисте.{S} Радован је служио у војсци и знао је мало овај ред.{S} Он упита за дежурна официра 
газда ће сад долетети с оплавком у руци и испребијаће нас на мртво име.{S} Нас страхоба хвата о 
, а амо долазе с једном свећицом у руци и доста је неколико стопа ледине и највећем богаташу, к 
 овај осећај Врбавчев бивао је све јачи и досаднији.{S} Сад пак, кад је то пунолетство тако рећ 
 и капља опет расте, и опет се развлачи и прекида, и тако крв непрестано капље, а ђенерал гледа 
ше силе, и ко први уграби, тај развлачи и односи и то је право!“</p> <pb n="77" /> <p>Ваља му п 
добро и мило, нешто што човека привлачи и улива му поверење, нешто што ти одмах на први поглед  
густ пушчани дим напуни собу те помрачи и оно мало свећа што још осташе непогашене.{S} Престрав 
 се толико занео за мислима, да на речи и не пази.</p> <p>— Пропали смо ми с тога што то јесте, 
г торокања сваковрсну робу женских речи и сплетака, новости и гласова, и што је која имала више 
.{S} Нека га нека се карта, пије, банчи и махнита, само нек не дира у оно где би могао оштетити 
рете главу у страну, диже мараму на очи и бризну у плач.</p> <pb n="219" /> <p>Петрија је загрл 
оја слика силом ми је излазила пред очи и јако ме бунила у мојим плановима.{S} Твоја младост, т 
пита барон Жермини, трљајући сањиве очи и трудећи се да разбере шта му његов секретар говори. — 
е до главе, она опет спокојно сведе очи и њен поглед сад као да је говорио:</p> <p>„Па наравно! 
чи, два три пут се трже, опет сведе очи и заспа.</p> <p>Жика је дуго седео будан над успаваним  
срдиш на ме?</p> <p>Лепша не подиже очи и не одговори ништа, али главом даде знак да се не срди 
.</p> <p>На ове речи госпођа отвори очи и погледа мужа чисто зачуђено, као да је хтела рећи:</p 
вог и мемливог задаха.{S} Он отвори очи и угледа над собом високо, мрачно небо, на коме је тек  
пут загледа у лице.{S} Перун отвори очи и проговори:</p> <p>- Уједе ме пас за главу!</p> <p>Жик 
њен на меко узглавље, поче склапати очи и дремушити.</p> <pb n="166" /> <p>На његовом младићско 
ошао човек с белом маском, везао им очи и повео их даље.{S} Ишли су дуго; по свежем ваздуху кне 
нез је праскао, а Маврикије избуљио очи и забленуо се у њега па трепље.</p> <p>Кад кнез рече да 
} Блед као смрт, кнез му се унесе у очи и рече загушљиво:</p> <p>— А... а.... а!{S} Тако ти зна 
о питање; она погледа кнеза право у очи и двапут му рече да нема.{S} Он дочепа њену руку <pb n= 
стаде пред кнеза, погледа га прво у очи и рече одсудно:</p> <p>— Вадим шта је.{S} Г. Растислав  
 га оберучке за главу, погледа му у очи и рече му понова: — Мутимире, ти се жениш!{S} Не одричи 
 побоја да старца не удари капља, скочи и додаде му чашу воде.{S} Кад се толико поврати да је м 
арада заузме место с леве стране, скочи и сам у кола, седе с десна, и викну кочијашу: ка..а. а. 
тима.{S} На један пут Каја цикну, скочи и гурну кнеза тако, да он чисто посрте.{S} Шоља му изле 
 глупи, г. Маврикије!</p> <p>Кнез скочи и баци фигуру којом је матао противника; фигура удари о 
ажарио у јутрењем руменилу.{S} Он скочи и одмах изађе напоље.{S} Дан се расвануо и манастирска  
ише седело на једном месту.{S} Он скочи и викну дружину да полазе.{S} Са сељацима се поздрави и 
чица.</p> <pb n="497" /> <p>Ратко скочи и окупи ходати но соби.</p> <p>— Изврсно!{S} Ствар је с 
а за руку и повуче га.{S} Мутимир скочи и пође, ма да је све то чинио скоро несвесно.{S} Његову 
 заповедаш!..</p> <p>Чича Боја прискочи и обиште око официра.{S} Сину рече: „Не тако, Радоване“ 
нез је седео на мраморној хладној плочи и гледао у мрак.{S} Чудно му је било, како Заре ћути и  
 пипа изрезана слова на мраморној плочи и да окуша, може ли на тај начин прочитати читаво име п 
орени знак, наша коњичка стража притрчи и ја јој наредим да ухвате црну прилику и да је одведу  
 <p>Блед као смрт, Срећко прискочи хоџи и опет га мазну песницама по глави.{S} Хоџа поуми да се 
а? — рећиће Лепша.{S} Кнез се брзо маши и хтеде узети слику, али она је већ била у Лепшиној руц 
вај, док даде Бог те се све добро сврши и господар оста задовољан и вели ми: „врло добро, г. на 
ачу нека шкрипа и лупа, она наоштри уши и стаде слушати с притајаним дисањем.{S} По особитој шк 
{S} Сутра ће већ почети надување у гуши и гушење.{S} Жена ће бити узнемирена, неће се одвајати  
</p> <p>Прелазећи с догађаја на догађај и с личности на личност, између Лепше и Мутимира разви  
ерал је почео био да му подрива положај и код кнеза.{S} Сукоби су се множили.{S} Растислав је о 
државне касе.{S} Све то снажиће положај и ауторитет министра председника.{S} Често ће бити <pb  
="328" /> не твоју титулу, твој положај и твоје паре — све то вечито ме је бунило, и ја сам се  
; опет заузе свој миран, хладан положај и рече.</p> <pb n="86" /> <p>- Радо бих их чуо - људи с 
у доведете ствар до преврата, онда знај и упамти ово, и ево ти се кунем часним крстом да ћу ова 
до министра свако место има свој значај и своју вредност, ни једно није за презирање и све их т 
то звала; питао је о браћи Враничићевој и о +пуно других домаћих ситница, а Враничић је јасно в 
раше место у густој ладовини кестеновој и одатле узеше посматрати шта се ради у осветлењеној ку 
ола у шали, пола у збиљи тумачио би јој и разлагао како је то младост, и како ће временом и год 
 свој свежини и неодољивој снази својој и под утицајем тога осећања госпођа Софија скочи.{S} Св 
ао и у целој оној групи родољуба, којој и сам политички припада, наћи својске потпоре.</p> <p>Д 
>Они обећавају Турској, Аустро-Угарској и Енглеској да ће кнеза Мутимира отуђити од Русије, и и 
!{S} Набављали су из болница мају (гној и воду што једнако слизи с разједена лица) чак и од те  
 милости, господине!{S} У каквој јадној и несрећној милости!{S} Шта! наложница кнежева да буде, 
 мајчином крилу слушао о бурној, чудној и славној прошлости свога великога деде.</p> <p>У овом  
је за лепу, белу брадицу, наже се к њој и нежно јој загледа у лице.</p> <p>Јела је дрхтала као  
 лолски устима.{S} Еј, леле мени старој и дртој.{S} А да сам нешто ја!... — Она се пљесну што и 
е шака старој Шеремет беговици, богатој и чувеној удовици Звониградскога спахије Шеремет бега,  
 у свачему нађе повода да превије табак и отпочне истрагу, а већ ако се доцније ништа не обелод 
новењу прва потреба да се јавни поредак и обшта безбедност одржи....“ <pb n="10" /> „а народ ће 
и могло ослабити или пореметити поредак и јавну безбедност“...</p> <p>У прокламацији обзнањује  
 мене и да се усами, тежња да ја, рођак и природни заштитник кнежев, будем удаљен од њега — онд 
тиславе, онда, ствар добија веома тежак и обележен значај.{S} Пазите, г. Растиславе, пошли сте  
пушкомет ниже, да се спреме за прелазак и ту да га чекају.{S} Код буктиње може остати само чича 
о има случајева кад је нападај тако јак и неодољив, да нападнута особа не сме ни да помисли на  
 је корачао срчано, корак му је био лак и поуздан.{S} После подужа ћутања Црнојевић упита Жику. 
ију.{S} Сељак то не би тражио.{S} Сељак и не зна шта је то устав; али ви — ви сте све покварили 
а трепље.</p> <p>Кад кнез рече да сељак и не зна шта је устав, Маврикије примети:</p> <p>- Е, н 
е оставља мраку и случају, кад ће момак и девојка доћи у додир, о томе је водила бригу породица 
 ни спремао за владаоца, а коме су ипак и сувременици и историја замерили за по неке грубости у 
срећа; ту је стид и пропаст, ту је мрак и зло...</p> <p>Старац на један пут ућута, али ово прек 
ега погодио. — На очи му се навуче мрак и он се једва држао управо да не падне.{S} Кад прободен 
гао изустити, црна прилика штуче у мрак и брзо се изгуби међу густим гробовима.</p> <p>Кнез је  
је седео Заре.{S} Кнез је бленуо у мрак и још није <pb n="604" /> могао разабрати где је и шта  
гове покрете, да му пазе на сваки корак и о свему тачно да извештавају г. министра.</p> <pb n=" 
беснилу своме и са дну мора граби песак и муље, јури на површину и куша да ми тиме заспе и прет 
нужде, у земља створен страшан притисак и тиранија, а подметута је династија, да на њена леђа п 
 на крају крајева излазиле као притисак и полициска стега над јавним мњењем.</p> <p>Састанци, з 
 тога се олучи да и с Павом буде кратак и одсечан.</p> <p>Познат с њом још из раније (у своје в 
ом лету спусти над овај усамљени цветак и окропи га бистрим капљицама рајске воде од живота, на 
 <p>Ђенерал поћута — Онда дајте напитак и свршавајте ствар што пре — рече он одважно.</p> <p>Ла 
— да ћу ја, слуга божији, постати ортак и помоћник твој у твоме разврату и кварежу!{S} Зар код  
ањасти младић штуче у мрак; За тренутак и он је већ био прикривен под кнежевим прозором.</p> <p 
вао око кнеза док једва уграби тренутак и набаци му шињел на рамена.</p> <p>Још се пило.{S} Око 
тати непопуларан.{S} Граби тај тренутак и онда пусти нека га сурва мржња народна.{S} Кад га доц 
што једнако слизи с разједена лица) чак и од те ужасне болести те чак и тиме правили опите како 
овати, да им је оно, о свом трошку, чак и штампарију подигло, те и свој лист имају.{S} То је ве 
еповерљивији; сумњао је на свакога; чак и његов омиљени ађутант Заре није више уживао оно старо 
ти су били сви у једнаком стању.{S} Чак и сам доктор није био ни мало изостао од осталих.{S} Се 
еке од тих промена имале су утицаја чак и ван Орловца.</p> <p>Пре свега нестало је једне баре,  
 се преварио чак и сам г. прота, па чак и наш г. Вујадин.{S} А што се већ тиче кметова, трговац 
абринути оцеви, побожни грађани, па чак и сама штампа устали су против ових голих људи у сред Б 
 изгубио?{S} А капетани, писари, па чак и ћате, а?{S} Мислите није их било који су настојавали  
 неку замаглицу.{S} Изда и слух, па чак и моћ мирисања ослаби — паћеник већ више не може <pb n= 
о великим променама у унутрашњој па чак и у спољној политици.{S} Говорило со о неким тајним сас 
 опасна секта има својих присталица чак и међу војском.{S} Кнеза ово заиста заинтересова.{S} Он 
 баба гора и од ђавола, да она може чак и оно што ни ђаво не може, довршује ружан суд и рђаву о 
о <pb n="494" /> рђаво стоји, да је чак и њин пад могућан, и то у најкраћем року.</p> <p>— Та н 
 Балканији може наћи људи којима је чак и то могло пасти на ум, да и така места употребе за сво 
адозналошћу да види ону за којом је чак и кнез потрчао.</p> <p>Други су опет шапућући причали к 
 како кнез има падавицу.{S} Било је чак и таквих булажњења до кнеза муче нечастиви, да он има в 
 нарочито одликовао.{S} Нудио му је чак и министарство.{S} Но ту су дошли у опреку због његова  
повукао је грдну вуру и у мало није чак и службу изгубио.{S} Од то доба решио се да увек пита,  
ћа била им је црна, па су црне биле чак и саме рукавице.{S} У допуну <pb n="586" /> свега још с 
 крпе, или какав цвет, или најпосле чак и каква тица, случајно падне баш тако, да заклони оно о 
су уверавали да су се од кнеза чуле чак и тако крупне речи, да би он с том женом могао бити пот 
 памтили ово весеље.{S} Створила се чак и нека изрека: „Пило се као оно кад је кнез долазио.“</ 
а примања таквих гласова.{S} Она се чак и сама пред собом исповедала да су то само „каприци“ и  
 с кнезом Мутимиром.{S} Знале су се чак и неке појединости са тога састанка, тако, да се и сама 
лица) чак и од те ужасне болести те чак и тиме правили опите како дејствује и како се држи.</p> 
 могну ништа учинити, они су готови чак и на то, да кнеза прогнају, да династију Косанића збаце 
вом јаком стегом, каквим ужетом или чак и жицом те сам изгледао као дете у повоју, или као какв 
 кроз прозор, пошто су они наводили чак и то, шта кмет и ћата говоре.{S} Веле, ћата чита, па те 
ја.{S} Ту су се по некад могле чути чак и највеће и најважније политичке или приватне тајне.{S} 
де, нек буде.{S} Долазило јој на ум чак и да се убије.{S} Једном се беше решила да се исповеди  
и меру овом пићу.{S} Ту се преварио чак и сам г. прота, па чак и наш г. Вујадин.{S} А што се ве 
питањима, а понегде се већ шапутало чак и о најновијем догађају Звониградском — о Лепшином саст 
 Ево, господин доктор лепо каже, то чак и калуђери слушају, а што да не чујем ја; то је народни 
 борби служе веома ружним, па често чак и издајничким средствима.</p> <p>Они прибегавају упливу 
 бори против завера, које се лаћају чак и тих средстава.{S} Услед тога он је морао мењати све с 
 и савија коњске зобнице, видели су чак и голема шарова како се испрућио испод кола — само Паве 
вака друга приложила је по свој камичак и зграда је била готова, док удариш длан о длан.{S} Око 
уљи, подупирао је раменима предњи точак и шибао дугим прутом задуване вочиће, вичући из свег гл 
узалудно одупирао голим раменом у точак и безуспешно кушао да својим подупирањем задржи кола.</ 
, пребаци ме прело рамена као какав џак и некуд ме понесе.{S} Осећао сам да ме мој носач сноси  
а се гушила од плача, она утече у буџак и поче на глас плакати.</p> <pb n="49" /> <p>Баба Ката  
та се на колена; она заби главу у буџак и продужи гласно јецање и плач.{S} Кад девојка паде, ба 
е гледао као на фигуре у шаху.{S} Човек и пријатељ за њега је вредио онолико, колико користи мо 
у стално, полако и поступно треба човек и да узима те отрове, па тек да покажу тако дејство (хр 
 рука кнежевска.{S} И то су после човек и жена; и то се после зове брак, и ту има среће и благо 
нешто сметено, што није ни бог ни човек и што најближе стоји обичној животињи.{S} Колико би бољ 
 мој! чедо љубави!{S} Ти ћеш бити човек и ти ћеш <pb n="343" /> мрзети!{S} Ти ћеш ући у свет, п 
сао у држави и подељен, што један човек и поједина група људи нису у стању да прихвате и како в 
н остаје да живи као добродетељан човек и спаситељ престола.{S} Оно што сам ја помишљао, мисли  
је некакав учитељ црвењак, опасан човек и усијава глава.{S} Између њега и тога учитеља развије  
} Апсолутан владалац, кад је зрео човек и у пуној снази и власти, он и не да да се гради устав. 
 не може у исто доба бити и добар човек и добар владалац.{S} То је лаж.{S} На против.{S} Прво ј 
ше желео да је млади кнез у свему човек и владар на свом месту.{S} Али кад је већ зла судба так 
— упита барон Жермини.</p> <p>— Сад тек и настаје оно што је најчудније, и што ме до лудила дов 
једна на језик, али пре но што се језик и макао да их изусти, њих је опет нестало, изгубиле се, 
оодрастао, омужао, постао млад љубавник и младожења, од то доба госпођа Мона почела је улазити  
и.{S} Јес, балканац је страсан љубавник и ја бих му то пре урачунао у врлину но у махну.</p> <p 
о министар по имену, а други заповедник и господар на делу.</p> <p>У осталом Ратка је лако било 
у.{S} Један од жандарма био је наредник и он је погинуо, као што сам имао част известити вас.{S 
у дати да се дозове министар председник и министар правде.{S} Прочитаћу им документа која несум 
а Врбавац је постао министар председник и узео у своје руке управу над војском, постав уједно и 
о дођоше и сами пред један такав ходник и уђоше унутра.{S} Одмах иза првог савијутка, чкиљила ј 
 је погасио свеће, момак изађе у ходник и погледа — нема ништа.{S} Приђе на прстима вратима Врб 
ачелникове (а ко зна, можда је начелник и гласно изговорио ово што мисли) окрете се на једаред  
ликом народу.</p> <p>Док су се начелник и прота бавили оваквим филозофским разговорима, у горње 
реду је, молим покорно, — рече начелник и рашири обадве руке, показујући збор. — Ето, молим пок 
недеље орловачки и покрајински начелник и сви њихови подручни чиновници били су унапређени и од 
графским жицама преко којих су начелник и министар стојали у вези, и тако је могао бити ухваћен 
 био и сам чувен <pb n="159" /> уметник и управитељ скулпторске академије у том месту.</p> <p>— 
бијао.{S} Све цванцик и чарапе, цванцик и чарапе за један белег и једно гледање.</p> <pb n="231 
 га је чарапа надобијао.{S} Све цванцик и чарапе, цванцик и чарапе за један белег и једно гледа 
 из књиге; за све то плаћало се цванцик и пар чарапа.{S} Ко је желео да <pb n="237" /> још доби 
у!{S} Можда је он некад имао свој дубок и важан друштвени значај.{S} Можда је то било нешто нал 
оји цванцик, баба јој чантра дотле, док и то не узме.</p> <p>Баба Ката и сама је одрасла као си 
ислио, мислио на много и на далеко, док и њега, онако наваљена крај Перунове главе, не превари  
, које се код кнеза опажа, велики узрок и у томе што кнез нема пара.{S} На ту околност и раније 
прогласи за врлину, а све туђе за порок и грешење.</p> <pb n="85" /> <p>— Да, кажу, да човек на 
ће и затвара њедра своја.{S} То је наук и за велика човјека.{S} Научи од цвијећа како ћеш чуват 
главну радњу водила је сад проводаџилук и подвођење, али је у прошлости својој имала и нешто ст 
о доба, биће све свршено - рече ђенерал и устаде с дивана.</p> <p>— Сад смо се измирили, продуж 
ро.</p> <p>— Шта је сад! — рече ђенерал и застаде. „Шта је ово?{S} Шта је овоме човеку?“ — сену 
и; чекај ме, сад ћу ја — заврши ђенерал и брзо оде жени у собу.</p> <p>Ђенерал се задржа читави 
на појма и две различне ствари: — морал и полни односи.{S} Оцена о моралној вредности човековој 
д је жива згода — само ваља имати шињел и шајкачу.</p> <p>- А како ћеш ти — вајкао се Црнојевић 
/p> <p>— Сад смо спасени.{S} Овај шињел и ова шајкача извешће нас здраве и читаве одавде.</p> < 
у и проћи неопажен, само ако имаш шињел и шајкачу.{S} Док су била на окупу само 2—3 села, и сва 
заслуга.{S} Фидије, Поликлет, Праксител и други обесмртили су се представљајући у камену истинс 
олико си му ти прави, истински пријатељ и колико на тебе може рачунати — разлагао је Ратко.</p> 
епроходне шуме, и то он, стари пријатељ и многогодишња присталица куће Црнојевића!{S} Перуна је 
место да је оно чиме се хвали: спаситељ и одбрана династије, Ратислав је у ствари њен упропасти 
 знао је и како и чиме хоће — јасан циљ и јасна средства.</p> <pb n="72" /> <p>Одмерао је да се 
ежиш.{S} Ја сам те зауставила.{S} Чувам и сад оно твоје значајно писмо, којим си ми после благо 
е, све је пода мном, свима ја заповедам и за све ја одговарам.{S} Ето јуче, дошао господар, па  
обро загледаше.{S} Хтео сам да загледам и ја њих, али како су биле јако увијене у мараму, то, с 
...{S} Ако се ја срдим и вичем, ја имам и право — ја ту нисам суделовао.{S} Али ви не можете ни 
данас у рукама, а тим самим ја већ имам и диктатуру у оваком изузетном стању.{S} То опет значи  
примети гђа Софија.</p> <p>— Па ово нам и јесте једина уљудна соба што имамо.{S} Ту примамо стр 
} После оваких разговора ваших све знам и све разумем.{S} Разумем сад откуд о мени раструбљени  
вршим овде, ја ћу доћи доле.{S} Не знам и што си долазила; ниси имала друга посла - заврши он с 
скрено да ми говориш; ја хоћу да познам и махне, па и пороке мога народа.</p> <p>Доктор је гово 
варам.{S} Јес, молим покорно, одговарам и богу, и господару, и људима за овај народ. — Вујадин  
љује подручном чиновништву свој програм и своје министарске намере и планове.{S} Он неће гледат 
о се сваки владалац млад жени, па морам и ја.</p> <p>Лепша га оберучке одгурну од себе, после с 
е слободни.{S} Ја вас волем, с тога сам и тежио толико да вас видим овде.</p> <p>Јела је само д 
икога који би вам могао рећи: овима сам и ја помагао да дођу на престо.{S} Никад никоме нисте з 
} Свакако радо бих чуо где сам, кад сам и шта сам учинио против вас. </p> <p>- Ви ширите о мени 
ле никако се нисам могао сетити кад сам и како сам дошао кући!{S} Дозовем одмах момка и упитам  
ко није безопасан, Растислав је сад сам и с њим ти се лакше борити.</p> <p>— А још даље?</p> <p 
и је она у неколико објашњавала где сам и у чије сам руке запао.{S} Овај човек саветовао ме „ка 
 у паклу.{S} Поред свију мука, које сам и иначе имао, сад ме спопаде и нека страшна врућина.{S} 
ми да сте озбиљно болесни.{S} Дошао сам и нашао вас где спавате.{S} Скоро ће бити пуних 50 часо 
даде ми знак да опет седнем.{S} Сео сам и шта је даље било — не знам ништа!{S} Кад сам се пробу 
 ти, прочитаћеш га после.{S} Мислио сам и смислио да се примим!{S} Не бих имао разлога да одбиј 
>— Јес, данас изгледам добро.{S} То сам и сам опазио А било је већ и крајње време.{S} Зло, да ј 
 говор.</p> <p>— Па зато ја и предлажем и војујем да се женске у политичким правима изједначи с 
} Но ако се он користи својим положајем и злоупотреби своју власт, па то ипак учини, онда си ти 
ивежу спремљеним <pb n="644" /> завојем и после сахат времена већ су се могли кренути даље.{S}  
зника све сеоске девојке, могу да чујем и ја.</p> <p>Доктор је с једне стране услужно одобравао 
е свршити тај посао од мене.{S} Ја умем и да радим и да ћутим; умем управо све, што је нужно за 
.</p> <pb n="495" /> <p>— Ја те разумем и не разумем! — рече Ратко. — Видим шта хоћеш, али не з 
лаву и оста тако неколико тренутака нем и непомичан, за тим продужи.</p> <p>— Велики кнез, слав 
и посрнем.{S} У томе посртању ја запнем и другом ногом и колико сам дуг паднем на земљу.{S} Али 
, али јасно говорити нешто.{S} Ослушнем и разговетно чујем ове речи:</p> <p>„Сироче! јес, ја са 
али су људи којима је дугим службовањем и владањем омилила власт.{S} Они као политичка странка  
ли да су жандарми све покварили пуцањем и убијањем Зликовца, који је убијен остао на мостићу у  
сподару? — рече он, као с неким чуђењем и упре прстом у своје груди.....</p> <p>— Вас, да, вас! 
е.“ Кнез је говорио с таким одушевљењем и тако је узвикивао да је Растислав у два три маха мора 
 С тога се Растислав наоружао стрпљењем и прионуо је био да се бар што више <pb n="277" /> кори 
ћи у Балканију он је полазио с уверењем и чврстом решеношћу да се отуда жив више не враћа.{S} У 
есет корачаји да стане под какав багрем и ту да чека.</p> <p>Затим шчепа под мишку с једне стра 
p>- Док сам се ја мучио да вас разберем и повратим врати се и црна прилика.{S} Ја је оштро упит 
 у углу, готово сасвим заклоњене цвећем и приђе им брзим корацима.</p> <p>— Домаћице, где си ти 
гом суседном гробу, па одмах и у трећем и у четвртом, а то кретање пратили су дубоки, тужни и д 
се искључно мојих веза с г. Црнојевићем и његовом браћом: где сам се с њим упознао? колико смо  
обуди сеоскога ћату, а сам с Глуварићем и чича Срејом оде општинској кући.</p> <p>Понекад и сељ 
њу.{S} То опет значи да ја једини вучем и сву одговорност, и пред историјом, <pb n="22" /> и пр 
м каишем, али тако, да су ми под каишем и руке око чланака биле притегнуте - тако притегнуте, д 
те паре може купити 20 Синђа; купити им и душу и тело.</p> <p>Опит је одмах показао да је Срећк 
танаца било је законом забрањено слабим и кржљавим људима да граде децу, да се <pb n="157" /> н 
{S} Приђе на прстима вратима Врбавчевим и ослушну — не чује се ништа.{S} Момак одступи.</p> <mi 
 па прилично и успем да то исто поновим и на балканиском језику, но особа у црнини опет ништа н 
у“, а полупане флаше и судове с „мртвим и рањеним јунацима“, који у „дирљивим позама“ леже на „ 
ign> — веома либералан!{S} Ту се многим и многим стварима гледа кроз прсте.{S} Кад избије на по 
ов мрак.{S} Синђа и Пава, кроз овај дим и сумрак, једва су могле распознати шта је и који је у  
ај посао од мене.{S} Ја умем и да радим и да ћутим; умем управо све, што је нужно за такав поса 
е да пребацујете?...{S} Ако се ја срдим и вичем, ја имам и право — ја ту нисам суделовао.{S} Ал 
изједначио са својим доктором, с млађим и старијим ађутантом, чак са својим секретаром, управо  
ла бар најнужније:</p> <p>„Најгрознијим и најподлијим убиством, Балканија је данас лишена свога 
рече она са свим другим, много јаснијим и много оштријим гласом, но што је до сад говорила.{S}  
 од старе жене, окружене породом својим и породом порода свога, децом својом и унучићима и прау 
но частољубље.{S} Потресеним, али јаким и подругљивим нагласком он рече:</p> <p>— Млади кнеже,  
 подужа ћутања оџа проговори уздрхталим и потресеним гласом</p> <p>— Ђери моја!{S} Јеси ли глед 
ана.{S} Блед као смрт, гласом промуклим и рапавим он прошапута сину: „Камо ти сестра?“</p> <mil 
сти њеној, као и о свима другим прошлим и садашњим гресима, почеле су бивати блажије и налазити 
ава!{S} Као узабрана ружа на узбурканим и запенушеним сланим таласима морским, - тако ми се она 
сам туђе радила да тебе, гада, отхраним и подигнем...{S} Поштење! поштење! (кривила се бабетина 
платио престолом и главом, или и једним и другим.{S} Али они су се побркали, а вешти људи корис 
 n="147" /> издржати утакмицу с вредним и неуморним Немцем.</p> <p>— Господска раса; сви би да  
ка да се једном освети свима тим чедним и поштеним женама, што су се толико над њом натресале,  
вномерно ударала, чамци су, под снажним и вештим рукама веслача, као стреле крижали глатку повр 
чепа један нож из црне кутије и снажним и брзим ударом сјури га кнезу управо у срце с узвиком:{ 
 до сада били задовољни делима владиним и очинском бригом коју књажевско намесништво води о нар 
оше се са живим, немирним очима Мониним и она га чисто пресече срдитим, муњевитим погледом.{S}  
свечаном руху, дочека кнеза дуготрајним и поновљеним узвицима „Живео“, „Ура живео.“</p> <p>Посл 
ом речи, решио сам се био да те уклоним и рачуно сам да имам права и разлога за то.{S} С неког  
 ако има каква прешна посла.{S} Крупним и брзим корацима маркиз Белини уђе у г. конзулову спава 
stone unit="subSection" /> <p>По тесним и кривим улицама Звониграда жуљале су силне гомиле свет 
ја може бити путевођа у многим корисним и сретним корацима.{S} Ја не умем да ти кажем где је из 
роз Ратков капиџик, губећи се у мрачним и кривим сокачићима.</p> <milestone unit="subSection" / 
ножем, бомбом, пожаром и другим обичним и познатим средствима.{S} Но сад на један пут као да су 
здух.{S} Кнез устаде иза стола а за њим и сви остали.{S} За столом их остаде само пет шест: дво 
пође напред и рече кнезу, да иде за њим и да се ни чему не чуди и да ни од <pb n="590" /> чега  
реко зида у башту.{S} Ови појуре за њим и у башту.{S} Трчали су, дрекали, викали, пентрали се п 
 сладак, да је шећеран, да цркох за њим и да бих волела с њим се играти један пут но да ми бог  
оворио дуго.{S} Кнез је стајао пред њим и држао чашу у руци.{S} Да ли с тога што је чаша била п 
 и неосетљив за све што се с поља с њим и око њега збивало <pb n="663" /> — за то је мало марио 
у се преда сва, да за навек свеже с њим и своју младост и своју срећу, сав живот свој.</p> <p>Н 
о он кнеза познаје, непрестано је с њим и још га никад није видео овако оштра и пакосна.{S} Но  
 и веома лепу ручицу, поздрави се с њим и одмах га фамилијарно упита за здравље његових укућана 
во под собом чуо неко шушкање, а за тим и притајено стењање.{S} Кнез и нехотимице сав се претво 
 три“...{S} Крв, крв! узвикну он за тим и ухвати левом руком стиснуту десну песницу, изврте је  
 ближе Мустај паши, кога је мало за тим и удавила.</p> <p>Многи начелници поустајаше на ову при 
ским, - тако ми се она љуљка на срдитим и хучним таласима грка живота људска.{S} А кивна пучина 
наслоњаче и пришао столу, па чак памтим и то, како сам осећао да ме болу ноге и бутине кад сам  
 лепа жена те даде дечку торбу с хлебом и сиром, што је требало да му буде храна уз пут.{S} Жен 
еликим пртљагом, с коверима, гардеробом и другим потребама кнежевим.</p> <milestone unit="subSe 
{S} Онај старији закључа врата за собом и мету кључ у џеп.</p> <milestone unit="subSection" />  
бе, дочепа се врата, тресну их за собом и љутито изађе из одаје.</p> <p>Јела остаде сама.{S} Он 
 њени народни прваци учинили и са собом и са својом правом династијом.{S} И не био, чича Степо, 
о је очи у једну сјајну точку над собом и више их није скидао.{S} Та се тачка сијала.{S} Тај га 
 новине које држите раширене пред собом и читате их пажљиво; ту је препад тако јак да и најачи  
ена, да може слободно располагати собом и да нема зашта презати од његове љубави.{S} Лепша сад  
ећај, он се дичио и поносио самим собом и јасно је чуо како му некакав унутрашњи глас говори.</ 
д не би то признала ни пред самом собом и искрено је веровала т. ј. искрено се варала да је поп 
нама говорите нема никакве везе с јавом и истином.{S} У дугом сну ви сте јамачно много што шта  
,“ чича набере леву обрву, мрдне главом и рекне <pb n="571" /> полако: „хм!“ Кад кукавица најза 
је гадни, подмукли убилац платио главом и да није био нико други до један од она два сељака, шт 
овник.</p> <p>Ката климну полако главом и само малко, тек приметно развуче своје танке, успијен 
дан тренутак гледала, она климну главом и рече тоном пуним презрења: — Па што кријеш, јадниче!{ 
д виде да је 9½ у вече, он махну главом и пође столу где је стајало дугме од електричног звонце 
 <p>Кнез стаде у право пред Растиславом и ћутећки га погледа право у очи.{S} После пође даље хо 
е осећа потребу за личним пријатељством и друговањем.{S} Никад није падао у узбуђење да пред др 
p>Рекав ово, госпођа Софија рече збогом и изађе.{S} Растислав затвори врата за њом и врати се Р 
 томе посртању ја запнем и другом ногом и колико сам дуг паднем на земљу.{S} Али, колико сам мо 
ака ја за једанпут запнем о нешто ногом и посрнем.{S} У томе посртању ја запнем и другом ногом  
— поче Врбавац, али Мутимир лупну ногом и цикну као гуја...</p> <p>— Ћутите, г. ђенерале, кад в 
рилика исповеди да је ово блуднички дом и нагласи ми како би незгодно било кад би по граду пука 
у додир с бечким двором и бечком владом и да сте им саопштавали и таква решења и закључке своје 
се обрати месном среском писару, младом и као видра окретном човеку, и у пробраним изразима, шт 
о, а сунце се осмехнуло над Звониградом и целивало земљу једним од оних топлих пролећних пољуба 
мо, кажи ми шта је, рече кнез с досадом и кењкањем.{S} - Кажи! - он се преви и пољуби Лепшу за  
аво у очи, док је она измицала погледом и избегавала да јој се очи не сретну с кнежевим.</p> <p 
 читав низ операција којих се сад редом и не сећа.{S} Час је стара држала пред кнезом некакво о 
е га преда се.{S} Испитивао га је редом и дете је у својој наивности све казивало, шарајући гов 
 величини.{S} За тим су прилазили редом и сваки је забо слици у груди по један оштар нож.{S} По 
је кнез код кола.{S} Обилазили су редом и стајали сасвим близу.{S} Кнез је све видео и све чуо. 
сиџаде; крај себе метне тестију с водом и једно црно сандуче.{S} У сандучету је носио своју све 
, а кнез Мутимир опростиће се с народом и отићи из земље.</p> <p>Тако су гатали и нагађали једн 
 дошао је, како је сам говорио, „трудом и приљежањем“, поглавито умешношћу, - „коме свецу треба 
здишем ја за њима но за собом, за худом и црном срећом мојом.</p> <p>— Ене!{S} А што да ти је х 
, баце још један срдит поглед за кнезом и његовом пратњом, па онда продуже пасти.</p> <p>Час је 
а таки људи дођу у ближи додир с кнезом и да стеку уплив над њим — рече Растислав.</p> <p>— Не  
мску капију, да удари кестеновом алејом и у половини алеје да застане, ту ће му прићи маскирана 
есну руку у крв и издиже је над чинијом и повикну гласно: овим ћемо се миросати; ово ће бити зн 
рад.{S} Наша одговорност пред историјом и пре је била велика, али сад, по смрти ђенералој, на н 
гомилици, где је она стојала с Петријом и друге две другарице — приђе стрина Синђа, дрпну Паву  
оич“ стајала онамо под дуњом с Петријом и још неке 2—3 девојке.{S} Више им нико нашта не умеле  
коро шапућући, само с јаком афектацијом и мимиком.{S} Сад на један пут он проговори гласно, чис 
им и породом порода свога, децом својом и унучићима и праунучићима својим.{S} Зар може бити леп 
едаред осети слободна пред овим човеком и могла је сасвим мирно говорити о започетој ствари, ка 
 /> <p>Сретамо се са већ зрелим човеком и државником.{S} Изашао је на глас доста брзо.{S} Посве 
ије могао пропустити а да овом придиком и он не пропева.</p> <quote> <l>И ми ове земље осуђени  
, приђе ми, и чистим француским језиком и одабраним изразима даде ми на знање да се ја, у томе  
, а својски подгрејани старом румеником и шампањцем, а можда још више оним сјајним очима сеоски 
гани умукоше, умуче и онај са свирајком и њихна кола престадоше, само је још гајдаш својски дув 
стислав га испрати подругљивим осмејком и климањем главе.</p> <p>Наста мала почивка; Врбавац је 
кне на десетак корака с пуном штрцаљком и од једном прсне.{S} Момак се тргне, звера, гледа у не 
 опет одступи, махну главом, мигну оком и прошапута као за себе: „још хода!{S} Планира нешто!“< 
 обукао се.{S} Момак га послужи слатком и кавом.{S} Мало доцније Растислав потражи још једну ка 
а.</p> <p>Неуспех због случаја с пауком и просутом кавом, види се дакле, није Врбавца стукнуо и 
ела нема.{S} Оно што смо с тешком муком и с големим ризиком исцедили од оног француског звекана 
>Писмо је било писано ђенераловом руком и то тек пре неколико дана.{S} Он га је одмах познао, п 
ека; а за друго - Растислав махну руком и ућута.</p> <p>— Чек да чујете шта је било даље — рече 
нцуски....</p> <p>Растислав махну руком и климну главом:</p> <p>— Доста, доста, хвала, г. начел 
ући уста да је цмокне, кнез махну руком и туцну га по зубима.</p> <p>— Ух, ух, ух — узвикну ћел 
унолества.{S} Забринути ђак махну руком и рече жбиру: „одлази!“</p> <p>Али жбир не хтеде одступ 
апута заглади бакенбраре пред огледалом и рече: „пусти га.“</p> <pb n="271" /> <milestone unit= 
тислав је стајао пред великим огледалом и прелиставао некаку француску књигу, што је ту лежала  
 застајкивао је пред огромним огледалом и огледао се у њему.{S} Чисто, јасно огледало показивал 
ни бити у стању да се носи с оном халом и да те спреми за онако одсудан корак.{S} То је била уп 
ке.{S} Ледена студ прође му целим телом и он осети, како му у глави бива све мутније и мутније, 
или, ти би њихну слогу платио престолом и главом, или и једним и другим.{S} Али они су се побрк 
у човек, који уме вешто управити послом и кад <pb n="651" /> је посао такав, да они што га посл 
них грађевина, а многе је засула земљом и шламом.{S} Но у ово доба Ташмаденски подземни ходници 
гло — тврдила је Мона с дрским цинизмом и непоколебљивом самоувереношћу.</p> <p>Кнез је у некол 
о, може се срушити са страховитим шумом и скандалом.{S} При тој замисли кожа му се јежила и он  
вом затворише.</p> <p>- Ах, бићу једном и ја пунољетан.{S} Друкчије ћете ви онда слушати.{S} Че 
 је ишао по распореду унапред скројеном и промене није могло бити.{S} С тога се Растислав наору 
p> <p>По равном путу, журно поправљеном и нарочито за кнежев пролазак спремљеном, лете као стре 
 како је то младост, и како ће временом и годинама све то проћи, а од бујна лакомислена младића 
женске.</p> <p>— Кривац сам, с обореном и пепелом посутом главом чекам достојну казну.{S} Но ка 
момци пронесу пуне послужавнике с вином и кавама и причека док се послуга удали.</p> <p>— Има ј 
> овај облак јурио је необичном брзином и долазио све ближе и ближе.{S} Свет сврати пажњу на ов 
а природа дише мирисом, нежном топлином и обновљеним пролећним животом, у коме свака травчица,  
ом, нова трговачка ћурчета, с лисичином и без лисичине, нови сури и црни, јако гајтанисани, сељ 
ама и лакејима; они су најчешће са мном и највише ми требају — рече кнез подругљиво.</p> <p>— В 
 онамо одвуку, могли би починити самном и друга насиља.{S} Није ми остајало ништа друго, но да  
чи! — То је било изговорено таким тоном и пропраћено таким погледом, да Мутимир, збиља, не имад 
 Жики је био Милоје оно, што је уморном и ознојеном човеку отворен прозор, који му стоји управо 
бораве све што се десило на том мрачном и проклетом месту.</p> <p>Перун Црнојевић и његов прати 
епромишљена.{S} Да се по једном обичном и безименом писму кнез крене на ноћне авантуре и тумара 
и му груди само једном једином страшном и неодољивом жељом, жељом да је има.{S} Ма како озбиљно 
зађе.{S} Растислав затвори врата за њом и врати се Ратку натмурен.</p> <p>— Не знам шта јој је  
.</p> <p>Млади господин погна се за њом и у скоку, нехотице, стаде јој на хаљину.{S} Читава јед 
времена ситуација.{S} С ванредним даром и дивном јасношћу Лепша је у неколико слика обележила ц 
жили револвером, ножем, бомбом, пожаром и другим обичним и познатим средствима.{S} Но сад на је 
вредна молерске кичице.{S} С револвером и голим ножем у руци, војни министар Врбавац тражио је  
ељи, Бога ти, Милићу.{S} Потера потером и заклетва заклетвом, али 400 дуката, брајко, одвојиле  
о кнез притрча вратима, отвори их широм и махну руком на једнога од својих ађутаната да уђе уну 
вих лица, дошли у додир с бечким двором и бечком владом и да сте им саопштавали и таква решења  
е говорио још дуго, говорио је с ватром и осећајем, све у заштиту Лепшину.</p> <p>Али Мона је п 
Глава ме боли — рече Каја слабим гласом и прислони шаку на чело.</p> <p>— Баш јој сад говорим д 
е, заклињем те овим мојим смртним часом и свом срећом твојом, је ли и моја жена припомогла да с 
стислав је све то разгледао с интересом и проматрао с пажњом; завиривао је сваку ситницу на себ 
рисувих образа, с проседом, црном косом и веома живим, али упалим плавим очима, — ова је жена н 
на мала, стара, суха, са шиљастим носом и веома живим очима, какве се виђају само код оних баба 
е звониградске лапараче градиле и кусом и репатом.{S} Но опет за то, она се по карактеру не би  
Све ово изговорио је кнез скоро шапатом и нагласком који моли и уједно се мази.{S} За тим додад 
вац.{S} Ја сам већ свршио с овим светом и немам више ништа заједничко са животом.{S} Одрешен од 
сви планови његови засновани на ровитом и клизавом земљишту.{S} Једна ситница, једна случајност 
не, праћен <pb n="185" /> својом свитом и громовитим узвиком присутних гостију: „Ура!{S} Живео! 
т, праћена својом породицом, адјутантом и једним само момком изишла је по своме обичају око пет 
е.{S} Подводница одмах дотрчи са свећом и све дотле није могла разабрати шта се ово управо деша 
 да мисли и зашто је он преклиње срећом и лепотом њеном да му одмах истину у очи каже, то је ов 
мосталну радњу, али са својом вредноћом и <hi>учтивошћу</hi> мора далеко дотерати.</p> <p>Прича 
мка који је држао у руци чинију с кохом и шатоом, те му момак сву огромну чинију изручи на глав 
иће њено.{S} У потаји, тако рећи кришом и од себе саме, Лепша је сањала о кнезу Мутимиру и њего 
иви.</p> <p>Кнез се подбочи пред Лепшом и рече: — На пример, јагње моје?</p> <p>Лепша је била с 
 једном свету и она осећа да сва, душом и срцем припада томе свету.{S} Она за њега живи, она би 
е повратка с пута, Растислав се и душом и срцем био предао једној јединој ствари — да уђе у тра 
тога се човека одавно зна да он и душом и телом припада странци Црнојевића.{S} Многе своје посл 
њем прагу седео је згучен један жандарм и горко је плакао и јецао.{S} Можда су то биле једине с 
} Њему приступи један преобучен жандарм и понуди му да купи медаљу с кнежевом сликом, израђену  
и личност му никако није долазила на ум и он брзо напусти то размишљање.{S} Затим узе пазити с  
 у наслоњачу, узе на крило велики албум и тако је преметао слике, а уз то и певушио.{S} Певао ј 
на мојој соби.{S} Осећао сам се испаван и одморан, само што сам по ногама и рукама осећао, као  
пшина.</p> <p>Она седе до њега на диван и, трљајући га палцем по челу, рече му озбиљно: — Чујеш 
а својим ађутантом.{S} Сели су на диван и Заре је морао сад редом причати све шта је било, а кн 
ована.{S} Обојица с пиштољима а Радован и с ножем у руци — они су викали војницима: „не ближе,  
а чуда..</p> <p>Преломе тако да Радован и отац иду, а Грујица да остане са снајом.</p> <p>За св 
 камења; после су хвалили изврсан дуван и тврдили да у Балканији таква дувана нема, а овај мора 
бабетине и живела је код ње, радећи дан и ноћ.{S} Лепо је шила и прилично је зарађивала, али се 
а што кријеш, јадниче!{S} Како си јадан и мали, а заузимаш тако висок положај!...</p> <p>После  
гао три дана и три ноћи седети и гладан и жедан, говорећи само о томе, или слушајући да се о то 
тима.</p> <p>— Чекајте, до један, један и по најдаље.{S} Не буде ди ме дотле, ручајте!{S} Али ј 
> <p>— Наравно да разумете.{S} Ви један и можете ствар разумети тек како ваља — примети Растисл 
ким извештајем, да је био само он један и да није стотину других прилика давало вероватност ово 
 проклет, осуђен и проглашен као стидан и низак један акт, који је тако природан и тако неопход 
ита Каја.</p> <p>Тренутак је био згодан и кнез се одлучи да баци реч као бомбу — ненадно и са с 
познам — њен поступак био би и природан и оправдан.{S} Она јој тада не би ништа замерила.{S} Ал 
 низак један акт, који је тако природан и тако неопходан, акт спаривања, акт размножавања и одр 
, и како је тада био добар, благ, нежан и како би јој тада обично говорио:</p> <p>— „Је ли, мај 
м његови поклони; не знаш како је нежан и пажљив у тим стварима.{S} Кад примети да ти се нешто  
ани људи тако поступно и на тако грозан и ужасан начин — не зна данашња наука о отровима, ма да 
 јој руку до лакта, опет је узе за длан и, гледећи је право у очи, рече: </p> <p>- Богме си лиј 
зору, с тога је сад и спавао као заклан и ако је већ било 10 часова изјутра.</p> <p>Док је баро 
ј ствари.{S} Брзо је скројен читав план и Срећко је одмах приступио његовом остваривању.{S} Как 
најесте године буде тако мудар, озбиљан и одмерен као што сте ви у четрдесетој!{S} Ви просто за 
е добро сврши и господар оста задовољан и вели ми: „врло добро, г. начелник, томе сам се од вас 
цела ова комедија и ја сам био зловољан и нерасположен да одговарам на постављена питања.{S} С  
ти да измене коње, а где је био спреман и мали доручак.{S} То је било на сумеђи два округа и ве 
рече Мона седајући крај Лешне на отоман и вадећи часовник. „Ћути, добро је, још нема три.{S} Јо 
опрцању, Лепша одупре ногом у тај орман и једним снажним потиском помаче на више цео отоман, ал 
нка стања, без гласа, без имена, незнан и не чувен, једва познат међу неколико добрих пријатеља 
присуству друштвених изасланика откопан и нађен жив, и ако јако опао.{S} За све то време на гро 
ровница, Растислав је стајао као укопан и немо посматрао кнеза.</p> <p>„Ово балавче, коме је он 
овник Врбавац у опште био веома прибран и присебан човек.</p> <p>Кад чу глас да је кнез погинуо 
ониграду?{S} Осећао сам се веома уморан и малаксао.{S} Сваки делић тела био ми је као истуцан.{ 
аде и узе ходати.{S} Изгледао је уморан и замишљен.{S} На његовом лицу беше се скупила и савила 
а ће јамачно <pb n="208" /> бити уморан и да би добро било да се одмори.{S} Но кнез то одби нај 
> <p>Али није Орловац палио само катран и лој у почаст кнезу Мутимиру; спаљено је ту још и стот 
> <p>- А колико може да траје такав сан и је ли чврст?</p> <p>- Траје, милостиви господине, кол 
ед вама што згрешили.{S} Код вас је сан и јава још смешана, и ви још не можете да издвојите јед 
ги г. бароне!{S} Онда би морао бити сан и ово што ја сад с вама овде говорим, онда би био сан и 
ад с вама овде говорим, онда би био сан и цео живот наш, или би ја морао бити будала, која више 
 сан наш силазак у Ташмаден!{S} Зар сан и мој министар г. Кугић, кога сам рођеним очима гледао  
 мушкоме лицу.{S} Ма како да је нејасан и критичан наш положај, ми ћемо напред, јер још далеко  
лоп кроз који никад неће пробити опасан и штетан осећај човекољубља.</p> <p>После ових речи, из 
{S} Ма како да је наш свет сладострасан и склон да се заборави и изгуби у полном уживању, опет  
 стручак бела љиљана.</p> <p>— Инокосан и усамљен расте он усред неизмерне, голе, неме пустиње. 
 стајао је он ту оборене главе, жалосан и очајан.</p> <p>Ова слика дошла је ту у ђенералову соб 
 био лак: пред што ће постати пунолетан и примити владу, потребно је да се млади кнез позна са  
 година, те по уставу постати пунолетан и примити круну и владавину у своје руке, све то већа з 
} За који месец ја ћу постати пунолетан и примити пуну књажевску власт у рођене руке.{S} Мислим 
Од кад је кнез Мутимир постао пунолетан и почео чешће приређивати ужа пријатељска посела у двор 
5" /> <p>— Ваше је височанство неумитан и ненадмашан критичар.</p> <p>Кнежево путовање личило ј 
 своју дужност!{S} Господар је болестан и ви то треба да му кажете и да га успокојите.{S} Ћутањ 
 да му је хтео рећи да је кнез болестан и да га ваља штедити.</p> <p>Кугић је ово разумео, али  
 у образу, он је ишао као сенка, мрачан и забринут, тако, да су му укућани, нарочито жена, већ  
о и гледајући у патос.{S} Био је мрачан и зловољан.{S} Он није могао веровати да се догађај с п 
о Балкан.“</p> <p>Као укопан, непомичан и нем, Жика је седео у свом углу и отуда из мрака, чист 
ем! (Уступам теби да будеш дипломатичан и за мене — рече она шаљиво, с лаким осмејком на уснама 
ubSection" /> <p>Тако је срећно окончан и овај кнежев састанак с народом.{S} Па ипак Растислав  
се то мора чинити.{S} Дакле, раскалашан и раскошан живот кнежев имаће још те добре стране, што  
 с његова млада срца отопи лед и студен и да пробуди у њему топлу истинску љубав.</p> <p>Њене с 
 се више пренеразио Он је био изненађен и збуњен, и није знао шта управо да одговори.</p> <p>—  
а она ми мора свенути!</p> <p>Изненађен и збуњен, кнез је зачуђено гледао у ђенерала, док је ов 
вца жива ухвате; да је чак био саграђен и узан мост преко потока, на коме је Зликовца требало н 
а си син човечији и да си у греху рођен и да си по томе то исто, што и остали људи? — упита Куг 
у хапсани је изубијан, а затим је суђен и осуђен — <hi>четири године затвора, за увреду владаоц 
ица!</p> <p>— За што је проклет, осуђен и проглашен као стидан и низак један акт, који је тако  
, јамачно, у најкраћем року бити осуђен и отеран у Пламеновац.{S} Кад њега нестане посрнуће и ц 
ји се наслањао.</p> <p>Кнез је размажен и самовољан деран, склон на сваковрсне разузданости, бе 
у јутру, а сутра дан устајао је освежен и окрепљен.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
је још пре три године измерен, обележен и почет да се насипа, па како тада, тако стоји и данас; 
а после, кад се опет вратио, био убијен и да си ти дошао малолетан на крвав престо.</p> <p>— То 
низам не буде исцеђен, сасушен, испијен и спржен, те бедна жртва испушта помућену душу своју у  
н преко ње.</p> <pb n="530" /> <p>Мален и незнатан био је он тада, али је у души носио огромну  
ла Балканија.{S} О томе је био објављен и један указ:</p> <p>„Да се забрани јавно весеље и да т 
набијени нови шипови, мост је исправљен и у Орловцу је једна знаменитост мање.</p> <p>Извршене  
/p> <p>Један такав ђак ишао је замишљен и брижан широком кантарском улицом, сав потонуо у тешке 
рете, предњи точак удари о велики камен и кола са шкрипом стадоше, као кад какав голем терет с  
 ништа не може мерити.{S} Један дах њен и ево одмах оживљује све што је било клонуло под тешким 
 /> поступцима видело се да није збуњен и да, зна шта му ваља радити у таквој прилици.{S} Но то 
он је пред женскима обично бивао збуњен и неспретан.{S} Али овде он је имао пред собом збуњено, 
ица већ са свим пропао, крајње покварен и изгубљен човек, о чијој поправци више ни речи не може 
ромна раван изгледала је као мек, шарен и мирисан персиски ћилим, који те чисто мами да се по њ 
родила.“</p> <p>Ова је баба била искрен и лојалан поданик његовог височанства нејака кнеза Мути 
на којој је један прозор стајао отворен и с подигнутим завесама, уз шкрипу кола, тутњаву фијаке 
е догађај о Лепши исцрпно био претресен и свестрано процењен, ово поштовано друштво <pb n="461" 
аљине они застану, заклоне се за кестен и одатле ослушкују да ли се ход и говор примиче или уда 
а га подигне, али ђенерал оста испрућен и грчевито укрућен.{S} Мишићи на образима и око уста гр 
ал ово говорио, кнез је стајао подбочен и гледао га нетремице.</p> <p>Ђенерал ућута, а кнез га  
аву кошуљу, у којој је у затвор одвучен и ту бијен.{S} Отеран у тврђаву, он је одлежао више од  
је ту сваки отпор већ у напред искључен и немогућан, свака је одбрана бесмислена и теби само ос 
или.{S} Куцну се и наш начелник Вујадин и истресе двадесету чашу.{S} Бар он рече да је већ двад 
 је у њу заљубљен један велики господин и како ће и они <pb n="238" /> и цела њена породица бит 
и певала, зар хоћеш да си већи господин и од самога министра!{S} Е, мој брајко, не заслужује се 
ји то раде, да сам ја поданик, грађанин и представник Француске?{S} Непозната особа ништа не од 
ено они што се крије ономе иза леђа, он и не зна ваш језик, он мрнџа само швапски — и он учи де 
зрео човек и у пуној снази и власти, он и не да да се гради устав.{S} Ту би се морало отимати о 
о шаљивчина; не слутећи ништа рђаво, он и сад хтеде окренути на шалу те примети:</p> <p>- Само  
fr">Animal</foreign>! (животиња).{S} Он и незна шта је рекао!...</p> <p>— За што, Ваша Светлост 
 то су били његови духовни синови, а он и Растислав били су дволично божанство, били су управо  
.{S} За тога се човека одавно зна да он и душом и телом припада странци Црнојевића.{S} Многе св 
а је Мутимир не задржа.{S} Но у томе он и сам посрте напред, колена му се омакоше с глатког ото 
капи чашу.</p> <p>— Дивно вино! рече он и показа Зару руком да се на њега угледа.</p> <p>Заре ћ 
дан другом можемо пружити руку, рече он и пружи <pb n="321" /> руку кнезу, који се нађе услед т 
Истина ја не знам шта је теби _ рече он и приђе жени пружајући јој кишобран.</p> <p>госпођа Соф 
опет окрете огледалу: — ништа — рече он и продужи откопчавати мундир.{S} Каја хтеде још наваљив 
 згодне да га занесу и очарају.{S} И он и Растислав вратиће се у Звониград усхићени, умирени, и 
ен.</p> <p>— Моје јагњешце, рече јој он и хтеде је пољубити у уста.{S} Она окрете главу и он је 
ичите ура!“ А да би овима дао пример он и сам разглави вилице и што игда може викну: „Живео!{S} 
 г. Маврикије; је ли, ти и коњ, или коњ и ти...{S} Или коњ и ти и ти и коњ. —</p> <p>Кнез је пр 
и, ти и коњ, или коњ и ти...{S} Или коњ и ти и ти и коњ. —</p> <p>Кнез је при сваком помицају с 
S} За тим; заповеди да му се спреми коњ и да му донесу парадно одело.{S} Разасла и друге најнуж 
дар, <pb n="189" /> он је тако и требао и морао радити. „Народе снаго моја!“ — говорила су уста 
кина нежност.{S} Ту је Црнојевић спавао и сањао:</p> <p>...„Огромно каменито брдо, а њему, Црно 
м гранама по читаве часове седео, певао и сиграо се.{S} Па онда оне путање, што се вила између  
ње нових власника, као што га је уживао и код старих.{S} Постао је у толикој мери поверљив чове 
<pb n="544" /> <p>Но сељак је оћуткивао и није хтео казати прави разлог. „Ако си истина Црнојев 
вића, под којом је некада тако благовао и у свему напредовао.</p> <p>Час опет лежи телеграфски  
е, да се отме; али, пре но што је могао и писнути, он се већ нађе свучен у гроб и притегнут за  
<p>— Безумни младићу!{S} А зар си могао и за часак један помислити, да ћу ја - хоџа махну руком 
идесет година.“</p> <p>Кад је већ тргао и последњи дим, те се догорела цигара није више могла д 
редиле су Растислава, и он је одмах дао и видљива знака својој срдњи. <pb n="186" /> После подн 
</p> <p>Како је месец на изменце упадао и испадао из ових облакова, тако се и по беличастом Дун 
е погледао у Милоја.{S} Он га је гледао и онда, кад је Милоје разговарао са сељацима....{S} И ч 
им очима, Црнојевић је нетремице гледао и једва разабра где је и шта је с њим, те одмах скочи и 
аже десни длан.{S} Пошто га је загледао и с десна и с лева и пребројао неке рецке на длану, он  
ул.</p> <p>— Све сам брижљиво прегледао и све је било у потпуном реду.{S} Прозори су били чврст 
/p> <p>Ходао је великом двораном, ходао и премишљао.{S} Овда онда застајкивао је пред огромним  
ал оста непомичан.</p> <p>Кнез је ходао и час по час загледао у сахат.</p> <p>На једанпут кнез  
>А кнез се доиста срдио.{S} Он је ходао и говорио, и што је више говорио, све се више срдио.{S} 
 пустити корак.{S} Г. министар је ходао и нешто размишљао, али, већ на први поглед, дало се на  
анског дима.{S} Кнез је прво дуго ходао и пушио.{S} После приђе прозору и узе прстима добошарит 
о кидало.{S} Још никад није више угађао и никад му није горе испадало.{S} То му је убијало и во 
 се овом путањом.</p> <p>Било му је жао и онога лепог водоскока пред кућом, где се тако често с 
ће коме бити до послетка, а ту је држао и паре које добије.{S} Дечка је обично слао да огласи п 
се у две три речи што се толико задржао и позва кнеза и његова пратиоца да пођу.</p> <p>Опет се 
ти, истински злобити, истински бити зао и неваљао?{S} Зар сви кнежеви поступци нису пре обичне  
 дворском балу, где јој је одмах указао и нарочиту почаст.{S} Три пута узастопце играо је он с  
ече Маврикије кнезу, који је још стајао и непрестано гледао у њега.</p> <p>— Бога ти, кажи ми о 
положен, крепак.</p> <p>Прво се обријао и дотерао своје бакенбарте; за тим је потрошио скоро по 
 углу манастирске авлије кнез је стојао и гледао како се играју два <pb n="268" /> красна, млад 
еснила, с отровом од трулих лешева, као и с отровима од разних најужаснијих и најгаднијих болес 
ици стоје моје хаљине; собња врата, као и обично, изнутра закључана, а тако исто, као обично, с 
ду чувена са своје ванредне лепоте, као и са отмена понашања, такта и поштења.</p> <p>Кнез Мути 
о је с презирањем.</p> <p>„Свињари, као и сам што сам.{S} Одлучност једнога претка створила је  
у.{S} Сви домаћи орловачки песници, као и по неке <pb n="168" /> боље „песничке снаге“ из околи 
 дивљачка племена у средњој Африци, као и америчка индијанска племена, код којих је особито на  
>Приче о незгодној прошлости њеној, као и о свима другим прошлим и садашњим гресима, почеле су  
трашнијим мукама.</p> <p>Зла мисао, као и бесан пас, има своје оштре зубе; и кад их она ком год 
одлучности тако исто много причало, као и о његовом слободоумљу.</p> <p>Сељачки син, париски ђа 
ати, видео сам, изненађен, да лепо, као и обично, лежим у моме кревету.{S} Крај мене на столици 
обна задатка, у нади да ће у Ратку, као и у целој оној групи родољуба, којој и сам политички пр 
о стопа ледине и највећем богаташу, као и последњем сиромаху....{S} Смрт све изједначује; она ј 
оје имао с покрајинским начелником. као и то чиме су завршени ти њихни односи, најбоље се види  
 протестовала; она није блудна кћи; као и сви други поштени људи, она је трговала оним што је и 
о конзулу.</p> <p>Белини продужи: — Као и обично, синоћ око 7 часова, изашао сам да ходам јелен 
 поврати и седе, с истуреним прсима као и пре.</p> <p>— Неваљали сине!{S} Не боле ме твоји удар 
та коса, исто онако мрачна и омчата као и ова с ове стране.</p> <p>Наши путници загазише у бујн 
те ви бајаги бољи од мене! - кљусад као и ја — и, утешив се таком философијом, равнодушно проду 
ам да се свучете, скинуо вам ципеле као и обично, а за тим сте сами закључали врата изнутра и л 
али у соби тек видим да још спавате као и пре.</p> <p>Кнез Мутимир саслушао је ову причу Зарето 
ве су то живи људи, оваки исти људи као и ми, рече Заре.</p> <p>У томе изађоше на једну пољаниц 
лике истих година и истих склоности као и кнез Мутимир.{S} У овом тренутку њој изиђе пред очи ц 
одам јеленичким друмом.{S} Ишао сам као и обично левом страном, поред академије.{S} Два пут сам 
 је скоро толико исто био изненађен као и онај сељак коме узеше шињел.</p> <p>— Сад смо спасени 
ипак на крају крајева доктор је био као и остали.{S} Ништа му није помогло што се чувао.</p> <p 
шта је ноћ и мрак, но му је дан био као и ноћ, а ноћ као и дан, јер је у свакој <pb n="174" />  
ретао по кога шетача, који је жудно као и ја гутао свеж, вечерњи ваздух.{S} Прођем поред војне  
 пред потомством за све, и за добро као и за зло, што би се могло догодити.{S} Буде ли добро ва 
ја имам толико исто права на престо као и ти.{S} Имам га и више но ти, јер сам искуснији, мудри 
t="subSection" /> <p>„Отров је стар као и род људски; било га је од кад је људи на земљи.{S} Им 
, но му је дан био као и ноћ, а ноћ као и дан, јер је у свакој <pb n="174" /> улици без изузетк 
би баш и она остала у истом уверењу као и остала публика, да сам умро од гушобоље.</p> <p>Кнез  
сла с поштеним људима“.{S} По гласу као и иначе по држању видело се да је ово стар човек.{S} Пр 
 послужити својом кнежевском влашћу као и то да доцније неће никог гонити од оних личности које 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Као и код других госпођа звониградских, таво су и код госпо 
 згучен један жандарм и горко је плакао и јецао.{S} Можда су то биле једине сузе, које су тога  
и какав обичан човек не би толико чекао и трпио, камо ли он, што је научио да куд он оком, туда 
{S} Механџија дотрча и ваздан се вајкао и извињавао што се „тревио тако рђав случај.“ Пијанца ј 
данас чула да ју је муж жестоко истукао и Мона је једва чекала сутрашњи дан, када ће отићи да в 
ога је пуковник наредио те је кнез имао и своју засебну шољу, већу од других.{S} Кнез узе каву  
е, но он се онако пијан копрцао, отимао и једнако је сипао погрду за погрдом, ма да му је њушка 
слободим, али што сам се ја више отимао и напирао то на једну то на другу страну, све сам се ви 
 трагови, како сам се но прашини отимао и копрцао.{S} Не, не!{S} Да сам ја био прошле ноћи ухва 
вао рукав, завлачио руку у чизму, пипао и тражио камичак.</p> <pb n="207" /> <p>— Боже, господи 
<p>„Није истина!{S} Није мој син пропао и изгубљен човек!“</p> <p>Кнез Мутимир и њен драги Ники 
да је, поред добре новчане зараде, брао и славу што је свршио за државу корисно дело.</p> <p>У  
м политичких разлога, отров сам изабрао и с тога, што је, по мом нахођењу, од њега најлакша смр 
ислава, како би се сам што боље прибрао и спремио за одсудан тренутак.{S} После дугих премишљањ 
што затреба.</p> <p>Средства није бирао и сматрао је да је добро свако средство које води циљу. 
у, а упорним мишљењем често је продирао и прозревао у ствар много дубље но људи веома виспрени, 
е попну на ту липу.{S} Овај се одупирао и пристаде тек онда кад се из даљине чу лавеж још једно 
точак која је до сад узалудно подупирао и подметну камен под њега.{S} Кола још једном претегоше 
и одатле!“ Но газда је безбрижно тресао и даље своју чизму: „Ете, господине, запао ми камен па  
мо ли живих људи!{S} Ко ли је ово тесао и шта ли му је требало? — То је питање свима лебдило на 
е стало да ти разбијем ту махниту мисао и да те од ње повратим.{S} Мој је успех био у толико те 
виспреност за час открије обичан смисао и значај каквог предмета, они се тиме задовоље, даље се 
нез седео у свом канабету и нешто писао и да му је ту позлило.{S} Други су тврдили да је легао  
к одебљао тако, да га је с муком кретао и често запињао; цело тело у грозничавој ватри и дрхтав 
жбир не хтеде одступити.{S} Кад је стао и даље досађивати, пружајући једнако медаљу, ђак се обр 
аке макање.{S} А за тим он је ту растао и крепчао, под умереним зракама блага сунца балканиска, 
же, али ти још осећаш да си им дорастао и да имаш довољно снаге, да им не даш подићи главе.{S}  
љакове Жика пребледи; Милоје беше устао и крочио два корака у страну, па сад стаде као укопан;  
 госпа приђе Ратку, који већ беше устао и пошао јој на сусрет, грациозно му пружи своју мајушну 
сли. —</p> <p>Међу тим Кугић беше устао и руком је давао знак човеку у маски, што је до њега ст 
 Ратков синчић, који бејаше силом устао и у ово позно доба, утрча у собу, изненади се од толики 
о народ.</p> <p>Намрштен, кнез је ћутао и слушао.{S} Ђенерал је продужавао све живље и јаче:</p 
х се могао повући.</p> <p>Кнез је ћутао и ходао.</p> <p>Маврикије је стајао на сред собе и окре 
 бојала свекра.{S} А Воја је само ћутао и дувао кроз нос.</p> <p>Дођоше на избрежак где су била 
е дан кнежева пунолества ближе примицао и овај осећај Врбавчев бивао је све јачи и досаднији.{S 
ауставити, газда је остраг грдно чврчао и просипао на вочиће најгадније псовке.</p> <p>Некаква  
дарци са свију страна.{S} Беше притрчао и срески пандур; Ралека је већ био оборен.{S} За руке и 
у јавну женскињу и да је за њом дотрчао и у блуднички дом.{S} Газда овога дома није се много бр 
ачин ствар мало утишала.{S} Беше пришао и доктор, да изведе Боју и Радована до капије.</p> <p>— 
ко му није сметао.</p> <p>Тако је дошао и сад на ову светковину.{S} Своју „престоницу“ био је п 
бавац осећао је да је одсудни час дошао и да више за дуго не може бити разгађања. </p> <p>Али б 
ског, који са свију страна заклања небо и чисто належе на човека и гуши га.</p> <pb n="556" />  
и зевајући баци поглед на звездано небо и прошапута — „Валимо те, боже! тек ако је поноћ.“</p>  
испречи се као песница, а после, рапаво и кисело, здера низ груди.{S} Он се на један пут беше з 
се с неким туђим човеком, о коме управо и не зна ко је ни шта је.</p> <p>Све ово изгледало јој  
во питање, — То је, о чему је он управо и имао да говори са свом овом господом.</p> <p>Ратко се 
 каже.{S} А за Швабу вели, да то управо и није Шваба, но се само тако претвара.</p> <p>Час опет 
Кнез јој на то примети да она ту управо и нема шта да мисли, пошто је он сам довољно већ мислио 
 почиње свест смркавати.{S} Али кнежево и Зарево чуђење тек сад настаде.{S} Они чуше тако исто  
нећи се рукама Јела је млатарала и лево и десно.</p> <p>На један пут млади господин одскочи.{S} 
 водили даље под брег, кривудајући лево и десно, час као уски ходници, час као горостасне подзе 
 и својим орловским погледом мерио лево и десно своје „подручно грађанство“, а његове начелничк 
рабећи напред.</p> <p>Она поврте у лево и упути се манастирском „малом конаку,“ сави око угла,  
крај као да се на једаред помаче у лево и поче се окретати све на лево, све на лево.{S} А начел 
дићске лудорије, икако је и сам осуђиво и критиковао своје синоћње понашање, и како је тада био 
3" /> <p>Све то у једном тренутку, живо и јасно васкрсло је пред њеним очима, и она се питала,  
 лице је изгледало сићушно и веома живо и покретно.</p> <p>Обадва ова човека била су подједнако 
 сићи ћу, доћи ћу — рече Растислав живо и чисто обрадовано, као да је хтео рећи: „Ево обећаћу т 
и шире по граду.{S} Тада је осећао живо и јасно като је цела његова грађевина, како су сви план 
} Углачано, сјајно белгиско стакло живо и јасно показа сав вештачки молерски рад Мутимиров, кој 
жева млађа ађутанта, рече му нешто живо и оштро, два три пут махну руком, и млађи ађутант журно 
ју?</p> <p>Ката развуче усне подругљиво и климну главом.</p> <p>— Е, мој господине, да вам не д 
рати с вама....</p> <p>Доктор бојажљиво и полако устаде, набра чело, очевидно је премишљао шта  
тислава и његове госпође слушао пажљиво и непомично.</p> <p>— Та да; с тога сам те мало пре и п 
ар је интересна и ваљало би је брижљиво и научно испитати.</p> <p>— Да, рече доктор, могуће је  
одољиву потребу да се насамо, поверљиво и присно изразговара с тим истим човеком, из чије је ру 
апред, а по потреби може бити поверљиво и какве позајмице из државне касе.{S} Све то снажиће по 
ан намесника! — рече Растислав презриво и још се више увуче у фотељ у коме је седео.</p> <p>Врб 
апу, поклони се Врбавцу хладно и учтиво и пође.{S} На начелников поклон одговори му тихо — „збо 
ј!{S} Ви просто заборављате доба његово и положај у коме је.{S} Шта уме и шта може ово јадно, м 
 фрајла само да седи, да чека на готово и да чува своје поштење.{S} Учуваћеш се, док се намери  
/p> <pb n="372" /> <p>— Ах, да!{S} Прво и прво дошла сам да те псујем, да протестујем...{S} То  
} Рекла бих му све што треба...{S} Прво и прво рекла бих му да је леп, да је сладак, да је шеће 
бројала даље:</p> <p>- Па бих онда прво и прво извукла један оволики дукат; (Она састави палце  
 зна да Мона воле Лепшу; она му је прво и свратила пажњу на њу и највише се заузимала да се он  
сам био то у животу, што нисам био прво и пре свега добар човек, па тек после све друго.{S} Кад 
де, а ко га ухвати — каква слава. „Прво и прво 300 дуката“.... и т. д. — Набројане су и друге к 
ити краја и рачуна.{S} Час је све мртво и клонуло, час опет све кључа, буни се, скаче, устаје,  
 распростре на случајеве где спокојство и јавни поредак то изискује.“</p> <p>„Да се ванредно ст 
есним вишим круговима њено пријатељство и њена дружба високо су се ценили.</p> <milestone unit= 
на, глумачка дружина, ђаци, свештенство и огромна гомила света, који се увек скупља где има ова 
бујних младића, код којих грко искуство и сурови ударци живота још нису успели да расхладе нов  
а се рине на кнеза, да га дочепа за уво и да му пришије неколико врућих шамара - онако као што  
 радосно, тако неисказано мило, и драго и срцу слатко.{S} И сад као да мину крај њене душе једн 
е само на житељству звониградском, него и у многобројним изјавама, које су са свију страна из у 
 гледао га је и мислио, мислио на много и на далеко, док и њега, онако наваљена крај Перунове г 
 сетила тога слатког доба, које је дуго и дуго било заборављено.</p> <p>Јес, с једне сјајне зве 
чито интересовала.</p> <p>Пошто је дуго и дуго пиљио у ову ситно исписану хартију, пуковник уст 
S} И они су тражили.{S} Тражило се дуго и брижљиво; прегледано је све, претресена је цела околи 
/p> <p>Из ове особине, да о ствари дуго и упорно мисли, поницало је свестрано гледање на ствари 
ост и цела зграда, коју је он тако дуго и тако трудно подизао, може се срушити са страховитим ш 
</p> <p>Петрија продужи:</p> <p>— Друго и друго, рекла би му: „Мој лепи, мој слатки и мој мали  
бар си и странци.{S} Та она ништа друго и не тражи, но да усрећи своје присталице, да им очува  
 баце у подрум.</p> <p>— А шта би друго и могао учинити такав неваљао човек као што си ти — реч 
ео слободан, око њега је све било друго и друкчије, други људи, друге одаје, други говор, друга 
скога, на коме изумире све што је младо и лепо, а место њега долази ругобна, превремена, неприр 
м тежином тела паде и припи се уз младо и снажно тело Мутимирово.</p> <p>А ова близина, овај не 
ти, они онда да се притворе као да радо и од добре воље дају, па да те људе заговарају и завара 
е и одоше журно даље, а ишле су упоредо и у корак, као што иду војници.{S} На скоро ове се две  
н пропланак баци поглед на оближње брдо и у узе га разматрати пажљиво.</p> <p>— Не, не ћемо беж 
јали сасвим близу.{S} Кнез је све видео и све чуо.{S} Момчадија, која се у почетку мало снебива 
е и савете.{S} Ко би их сад овако видео и чуо, а не би их знао, би рекао да су отац и син, па з 
>— Море какви калуђери!{S} Ђаво ти узео и калуђере; нећемо ми њих ни видети — рече Синђа, грабе 
вај се јела и пића.“ На он је већ и јео и пио у овој кући, и ти толико пута!{S} А ако се ствар  
ам Монин.{S} Он је Лепшу истински волео и ово вучење по блату њенога имена, осећао је као своју 
пукне, Врбавац је носио у души набубрео и дозрео злочин, који ја имао да се изврши у најкраћем  
 дипломатисање — чу се из дворане весео и шаљив глас домаћичин, која се враћаше из кујне, где ј 
шке Црнојевић као да оживе, сад је хтео и да пође живље и да се склони, па и да потрчи по потре 
њој замаглици, а тако исто бејаше почео и мислима да се губи у далекој прошлости.</p> <p>Чича М 
чи Милоје се упути мосту, пређе га брзо и позва и остале да прелазе.{S} Они наиђоше; Враничић н 
стенова, указаше се две сенке; оне брзо и лако прелетеше улицу као да и не додирују земљу, и не 
з. </p> <p>— Цвили! — рече ђенерал брзо и оштро.</p> <pb n="340" /> <p>- Шта цвили?{S} Ко цвили 
шта промисли и не дају му да онако брзо и сврши свој говор, како га је брзо био започео.{S} И д 
е сад говорио кивно; јетко, и тако брзо и задувано да га је већ тешко било разумети, јер је мах 
понови Боја.</p> <p>Но доктор тако брзо и неочекивано и тако вешто згурну низ степенице прво је 
се треба обратити.{S} И ако је овде био и окружни начелник, и капетан, доктор се обрати месном  
ор је изгубио своје место, ма да је био и сам чувен <pb n="159" /> уметник и управитељ скулптор 
мети Жермини. — Али и он, баш да је био и он, како би могао закључати собу изнутра?{S} Да није  
 се сећамо како је изгледао, шта је био и шта је радио човек који сад пише у својој титули „па  
вога Жика се придружи потери где је био и Црнојевић.</p> <p>Те исте ноћи, кад су потере стражар 
очело мало освешћавати.{S} Говор је био и сувише дрзак да би могао бити лажан.{S} Највише га је 
ичних грађана и чиновника.{S} Ту је био и орловачки начелник Вујадин.{S} Он је седео у средини  
чувала јака стража, а с њом је увек био и по један пуномоћник друштва лекарског, као нарочити и 
та, министар правде, који је уједно био и чувар државног печата, и председник касационог суда,  
лузатвореним очима, он је скоро већ био и заборавио да има још кога крај себе.{S} Не дајући себ 
 војник.{S} С тога је у свом држању био и одсуднији.</p> <p>Растислав је тражио снагу на другом 
ревлађивало.{S} Сем свега он је још био и душевно јако раздраган.{S} После двадесет година раст 
у употребио онако, како би га употребио и сваки други млад човек.{S} Ова фотографија је једне о 
да је опазио тај израз, да га је уловио и у оном кратком тренутку, кад као муња сене преко лица 
иград, кнез се већ био толико ослободио и укалашио пред Растиславом, да се целим путем није одв 
в — Паметан устав!</p> <p>Кнез је ходио и говорио, а Маврикије седео је још на свом месту и зач 
 сам кнез слушати.{S} Ђенерал је тражио и титулу. — Растислав је остављао титулу кнезу и задово 
b n="19" /> <p>У таком се стању налазио и наш јунак.{S} Он је личио на човека кога је ујео беса 
ка кнежева код које је он често одлазио и по некад проводио читаве часове.</p> <p>Док је кнез б 
ив разговор, који је по каткад прелазио и даље, и даље.</p> <p>....{S}И зар бих ја теби зло жел 
 који је у крви великога ратника утулио и светлу буктињу свете слободе, која је требала да запа 
час је нешто мрдао устима, час се кељио и покушавао да се и сам насмеје, кад чује како се други 
 стигла, ко их дочекао, ко их је примио и сакрио, једном речи све се зна, само што несрећним сл 
рављале оно што је кнез Мутимир поломио и развашарио у својој љубавној битци, из сале се чула ш 
ујем; помислите, већ сам три пут звонио и још нико не долази.{S} Симон!{S} Симон! — Слуга утрча 
амо!...</p> <p>Ађутант се бејаше збунио и није знао шта да <pb n="620" /> почне.{S} Кнез му при 
лканију, обилазио вашаре, добро пазарио и нико му није сметао.</p> <p>Тако је дошао и сад на ов 
ло <pb n="663" /> — за то је мало марио и за Жикине опомене.</p> <p>Али потера се примицала; не 
.{S} Оне прођоше поред мене веома журио и то обиђоше једна с једне, а друга с друге стране, а у 
иткивати шта је наредио, како је удесио и хоће ли што бити?{S} Доктор га је уверавао да је све  
ко, гласом човека који је много искусио и стекао <pb n="527" /> уверење, да је стрпљење најбољи 
тров кнезу Мутимиру, овај је то ухватио и нагнао га да сам испије тај отров, и сад, на један пу 
химну, а око 11 часова кнез се опростио и удалио из дворане, праћен <pb n="185" /> својом свито 
ца, а младић кнез!{S} Та то би опростио и најстрожији светитељ, који никад није окушао од забра 
е пристао, ћесар се на то грдно наљутио и запретио кнезу да ће дати Црнојевићу своју војску и д 
ти некакав сладуњав осећај, он се дичио и поносио самим собом и јасно је чуо како му некакав ун 
, а ви ми причате шта вам је ко поручио и шта коме треба!{S} Мени!{S} О, господине пуковниче!{S 
зваљен на дивану, он је слатко дремушио и немарно и размажено одговарао на питања Лепшина.</p>  
о раздвоје.</p> <p>Ствар је после овако и завршена, као што је Жика предсказивао.</p> <p>Првој  
аљивом примедбом, како ће се, ако овако и даље пође, млади прасци балканиски ускоро показати ка 
чање, лечење травама, па се негује јако и справљање отрова, који се понекад и као лек употребља 
о стар човек.{S} Промислим се свакојако и најпосле рекнем, да покушамо, да видим каква ће ми пи 
та.{S} Но на против, рече понизно, како и он „у начелу дели све погледе кнежеве.“</p> <p>Кнез с 
 би показао пред непознатим људима како и он нешто зна, и ако није онако писмен као онај први,  
е знао јасно шта хоће, а знао је и како и чиме хоће — јасан циљ и јасна средства.</p> <pb n="72 
у не слажу онаки изрази, што ће свакако и Ваша Светлост призната.</p> <p>— Није врат него... ка 
зна мере и границе и ту је грешење лако и природно.{S} Па ипак наш народ стоји у томе куд и кам 
га живи, она би за њега сутра тако лако и тако радо умрла.{S} И за њу је то тако просто и приро 
полако, поступно, али ту стално, полако и поступно треба човек и да узима те отрове, па тек да  
p> <p>Ћелави господин уђе унутра полако и опрезно, маши се кнежевој руци да је пољуби; кнез пре 
 некакве басамаке.{S} Корачао је полако и опрезно и силазио је дуго.{S} Најпосле хукну и спусти 
е, одступи на страну, корачајући полако и гледајући у патос.{S} Био је мрачан и зловољан.{S} Он 
 се све ниже и ниже, потискујући полако и газду, који је узалудно одупирао голим раменом у точа 
јство.{S} Као оно ујед бесног пса, тако и оне уносе у тело човечије страшан, неизлечљив отров,  
о: „Па наравно!... да богме!...{S} Тако и ја знам.</p> <p>У причању Заре дође до тренутка када  
ићу ни откуда ни трага на јава.{S} Тако и оста...</p> <p>Преобучени жандарм Јовица вајкао се, д 
и госпа живо, — на она мисли да је тако и код мене.{S} Јес!...</p> <p>После ове енергичне приди 
мудар владар, <pb n="189" /> он је тако и требао и морао радити. „Народе снаго моја!“ — говорил 
шке — то је она.</p> <p>Тек кад се тако и нехотице виде у огледалу, њу обузе нека страва.{S} Ос 
 врло добро чине што тако мисле, и тако и јесте као што они мисле.</p> <p>Лепша узе ходати по с 
 је <hi>за њену срећу</hi>, па сам тако и учинио.</p> <p>— А не - рекох ли ја теби, животињо, д 
појачи сан.{S} Да, ви господи тамо тако и реците.{S} О дисању и о билу не морате им ништа ни сп 
рилику какав ружан глас о њему.{S} Неко и поверује.{S} Али сви озбиљнији људи одмах се питају:  
та, г. рођаче, ништа, г. ђенерале, дико и узданицо престола.{S} Приснило ми се како први ђенера 
; вас се ствар тиче толико исто, колико и министра у чију струку то спада.</p> <p>Блед и једак  
егове политике таман толико исто колико и до лањског снега.{S} Она је и сувише мудра и практичн 
о пухор, он је говорио споро, једнолико и полако, а Жика се није усуђивао да га узнемири ма как 
 једнога свога, колико вернога — толико и лукавога пандура, који је у крви великога ратника уту 
оцне дошао, јер и вечерас се већ толико и јело и пило.</p> <p>А после, зар је могуће да би пуко 
се може десити свакој кући — па то нико и не истражује.{S} За то зна и кмет; често је то у кући 
ила: „Мила, слатка <pb n="535" /> мајко и хранитељко, међер право веле стари људи да балканиска 
абинет, да попуши цигару, а можда малко и да дремне пре но што се лати посла.{S} Заваљен у тршч 
и положај, па ма се с тога морало малко и прометанисати пред новим господином министром, — или  
 а он јој наслони револвер на слепо око и скреса га.{S} Мати се поведе и паде наузнако.{S} Прес 
равцима и облицима пружају доста дубоко и далеко под земљу.{S} Ту има читавих огромних дворана, 
 како испод њега у гробници неко дубоко и болно уздахну....</p> <p>Мутимира прође ледена језа.{ 
258" /> <p>Радован погледа доктора мрко и попреко.</p> <p>- Зар би је смели чекати!{S} Па што с 
утника изгледао нешто тако гадно, ниско и подло, да је пре свега осталог помислио на освету.{S} 
г страшљивог створења изађе нешто дрско и одсудно.</p> <p>— Господине пуковниче — рече жена, а  
 одмах да нећеш, стрвино — цикну Срећко и стегнутом песницом дерну хоџу по глави.</p> <p>Старац 
 рукама бездушних великаша и онда тешко и теби и овој земљи.</p> <p>- Јел’ тако мисле и твоја Б 
 полуотвореним очима.{S} Дисао је тешко и дубоко, његова широка прса високо су се надимала; поз 
енадне и чудне промене, којима би тешко и највештији психолог могао ухватити краја и рачуна.{S} 
ма</title>“, где ставља захтев да мушко и женско треба да познаду своје узајамне полне особине  
де не може бити ни речи.{S} Он је мушко и његово је право, ако хоће и дужност, да пада на сваки 
ола, коњи, пртљаг — јер је тамо требало и преноћити. —</p> <p>Око 8 часова кренула се цела свит 
нуо се по механама, где се пило, певало и банчило до зоре, „све у здравље светла господара.“</p 
 лепо и мирно.{S} Тако је бар изгледало и тако су ствар узимали и Враничић, а и његови пратиоци 
јући ошинути образ, стаде пред огледало и погледа се.{S} На образу се црвенило пет прстију.</p> 
 женске узбудио.{S} Стаде пред огледало и поправи огрлицу од кошуље, махну дланом преко браде д 
дарење у цркви и остало дуго је трајало и Врбавац се осећао уморан.{S} Једва је чекао да се рах 
тарству.{S} Срећом то није дуго трајало и сад је згода да га једним ударцем стукнемо у старе ме 
није горе испадало.{S} То му је убијало и вољу за рад и наду на успех.{S} С тога се олучи да и  
а, у којој је, између осталога, стојало и ово: „И тако је наш учитељ цело боговетно вече хвалио 
браним туром - све се то мешало, бркало и стварало непрегледно море шаренила, какво се само код 
ичнијем руху, све се то мешало, тискало и некуда журило.{S} Капија на дворској авлији изгледала 
 жива ватра, но је, простићете, прскало и подоста пљувачке.{S} Ала, како се цело друштво налази 
hi>.{S} Шта може бити истински неваљало и покварено у једном младићу од 18 година?{S} Зар се у  
буду на руци, с друге стране да га мало и контролишу.{S} Један од жандарма био је наредник и он 
ту дочека ове позне путнике.{S} За мало и коњици стигоше; топот на једном престаде, они се заус 
лава.{S} Овај последњи можда ће се мало и одупирати, али се неће моћи одбранити.{S} Малолетан к 
отпуно непознатим човеком, било би мало и за обичну јавну женскињу, а за чедну Лепшу то је било 
министарске седнице; с тога је ово мало и наређено.{S} Али да видиш друге канцеларије!{S} Не би 
!{S} Оно има, има брзо; знам нешто мало и ја како се иде на јуриш, али ово је све превазишло.{S 
ше није могло зауставити.{S} Ту је пало и таквих речи, које се на писмено не могу више понављат 
обори главу, опет опусти руке малаксало и тихо настави:</p> <p>— Јес, да ли ћеш бити срећан?!{S 
 n="198" /> се ништа више није окретало и нашега начелника опет поче обузимати некакав сладуњав 
ањем; пређашње сумње са свим је нестало и сељаци су изгледали <pb n="551" /> тако поверљиви, ка 
хове <pb n="648" /> га је јако штрецало и севало.{S} Срећом опет су били наишли на бистар плани 
а уснама, да је по свој прилици утицало и једно и друго, па свој говор заврши шаљивом примедбом 
ела у потеру, да се то сад све измешало и збркало, дошли су уједно људи из удаљених села, потер 
миче, они се сакрију за кестеново дебло и ту чекају док људи прођу.</p> <p>Прикрадајући се тако 
ала неко кратко време, па се онда нагло и неочекивано угасила, као жижак у који је ненадно духн 
бично љубавно ћаскање; она устаде нагло и за један корак одмаче се од кнеза.</p> <p>— Господару 
 се хиљадама крвавих руку на њега дигло и свака та рука замахује оштрим ножем.{S} Он покушава д 
 рођена стрина.{S} То је до некле могло и отежати ствар.{S} Но, Срећко, <pb n="239" /> као прак 
p>- Да су дукати крушке још би се могло и поверовати — примети Растислав....{S} Но он има друго 
ећа до оно, што га бејаше целог обузело и занело, онеспособило га и отупило за све друго, а изо 
тва, остају до зоре.{S} Међутим уз јело и пиће они најживље претресају политичке прилике.{S} На 
муном по дрветима узбурла у њима и јело и пиће, и вино их на један пут ухвати, па како је кога  
шао, јер и вечерас се већ толико и јело и пило.</p> <p>А после, зар је могуће да би пуковник Вр 
до последњег слуге — све је било весело и расположено, и то не тек онако весело, но ако хоћеш д 
 у ђавола и не сматрају то као неко зло и грех, напротив још се поносе тиме и држе за глупане о 
је веровао у поштење и непоштење, у зло и добро, у морално и неморално.{S} Као што постоје изра 
и услед тровања — таквих је отрова било и јамачно их на Истоку има и данас, но наша модерна нау 
е је при крају кнежева малолетства било и неколико озбиљних сукоба.</p> <milestone unit="subSec 
а ти би!{S} Би ти оно што би сутра било и мени, и другој, и трећој, и свакој, која би се нашла  
чно много што шта сањали: можда је било и таквих снова где се ми појављујемо као да смо пред ва 
есели и раздрагани људи.{S} Али је било и неколико жалосних појава.{S} Ми ћемо овде поменути са 
стинито, али, као обично, много је било и измишљено, додато.</p> <pb n="408" /> <p>Па ипак, све 
ук.</p> <pb n="642" /> <p>И ако је било и нерасудно и очевидно опасно улазити сам у непроходну  
вале махнитим картањем.{S} Тако је било и синоћ.{S} Барон се вратио кући тек у зору, с тога је  
а ма сви поскапали.</p> <p>Тако је било и сад.{S} Наместив се згодно у колима кнез командова „к 
може бити отворен, а познато му је било и име чича Милојево.{S} И он га узе распитивати шта се  
овима, ма да је несумњиво да их је било и да их и сад има.</p> <p>„На истоку има и дан дањи мно 
м покорно..</p> <p>Али излаза није било и наш бедни г. Вујадин отпоче своју улогу.{S} Он подиже 
 снови и јава, оно што је у истини било и оно што се које кад тек само као мисао зачедило у гла 
он је и даље ћутао, пажљиво бројао било и укочено гледао у креветски перваз.</p> <p>Но ађутант  
кав стран орден.</p> <p>Све је ово било и важно и значајно, али начелник орловачки, он сам за с 
лу.</p> <p>У осталом Ратка је лако било и слушати; он од својих присталица није тражио ништа, ш 
ред човека кога љуби, чисто је освежило и оснажило Лепшу, — рекли би да ју је то и подмладило,  
.ј. при крају јаузне обично је долазило и по неколико мушкараца, то се тако у друштву и разгово 
стало.{S} Бар Враничићу се тако учинило и он је остао потпуно умирен, не зебећи ни најмање да ћ 
у страна, као ово сад.{S} Јело се, пило и веселило, као ово сад.{S} Младеж је већ почела била д 
 на једаред умуче, спусти руке на крило и оштро погледа Враничића, који баш у тај мах измени је 
> <pb n="409" /> <p>Сад се већ говорило и о многим доброчинствима госпође Моне — како је за јед 
ћутање.{S} Оно би се јамачно претворило и у дуго ћутање, јер збуњени Вујадин беше већ заборавио 
мира управо у лице, и то га је заносило и опијало.{S} Он је осећао лупање њенога срца тако близ 
астије.</p> <p>Ово је, веле, застрашило и стукнуло чича Степу за неко време.{S} Он је више годи 
сад ићи да гледа како игра народно коло и да чује народне поскочице уз игру, о којима је слушао 
о бабине столице; трећи стоје у наоколо и пажљиво слушају мудре речи, или лепе, заносне приче,  
е.{S} Нашим ће људима бити лепо и топло и кад су на влади и кад су у опозицији.{S} Они неће пун 
само како јој низ леђа пури нешто топло и кваси је све више и више; она се маши руком, и, ох уж 
 што је тако ведро и јасно, тако светло и радосно, тако неисказано мило, и драго и срцу слатко. 
ним дахом одува цело ово садашње, труло и нездраво стање, које притиска Балканију као тешка мор 
 низбрдицом.{S} Сунце је већ било зашло и почео се хватати мрки сумрак.{S} Шетачи су бивали све 
вољне и њима се треба користити. — Само и ту ваља хитати.{S} Ко зна шта може настати доцније, а 
рдно уништавала све што је било ма само и налик на какву опасност за њу.{S} Од пете до главе он 
ћ ако успитају одакле смо, откуда идемо и куда ћемо, онда одговарај сам.</p> <p>У томе и сељаци 
ћута, а кнез га је још дуго гледао немо и хладно.{S} За тим се окрете своме ађутанту, узе од ње 
за?{S} Ево их!...{S} Но чек’ да викнемо и сведоке.</p> <p>Говорећи ово кнез притрча вратима, от 
илоје.</p> <p>— Питај их ти, а питаћемо и ми — рече Жика — а већ ако успитају одакле смо, откуд 
, пробала је лепим, најпосле видели смо и ону сурову сцену, кад је онако немилостивно изударала 
латан ремонтоар, — равно шест; тако смо и рекли.</p> <p>Ћелави господин уђе унутра полако и опр 
и на лицу по црну маску, пошто је писмо и то захтевало.</p> <p>По уговору, кола стану у по кест 
е завијутак, у коме је било једно писмо и још некакав предмет, па пружи писмо кнезу.{S} Он га н 
о окрете од Мутимира; баци на сто писмо и фотографију, о које се до мало час тако суревњиво оти 
авао не само капитале својих зетова, но и своје рођене...</p> <p>Све велике државне лицитације; 
, они би и сами устали, не без боја, но и без ружне речи.{S} Њих је дакле њин домаћин био сад д 
е кнезу жељена је не само краљевска, но и царска круна; а било је и таквих позива који су апело 
епо име, не само по гиздавости тела, но и по душевној лепоти својој.{S} За ово годину и неколик 
 дуката.{S} Па да је бар само штета, но и срамота.{S} Овај се свуд хвали, а ти знаш како је код 
нама и пивницама не само удате жене, но и саме девојке, опет за то кавана је поглавито мушка за 
на глас не само међу интелигенцијом, но и међу сељацима.{S} Полициске власти до јуче су гледале 
ђени су не само они што се позивају, но и остала чељад.{S} Селом је овладао страх.{S} Нико није 
а револвера; о куку усарачен нож.{S} Но и ако су били једнаки по оделу, по понашању могло се су 
ез Мутимир почне долазити к себи.{S} Но и ово је буђење ишло споро.{S} Кнез је прво у 2—3 маха  
е ваш књаз до сада био малолетан.{S} Но и томе ће скоро бити крај.{S} За који месец ја ћу поста 
је он звао својом „великом мисијом,“ но и саму главу своју.{S} Јер, кад се оставе на страну леп 
е су биле украшене не само стиховима но и сликама.{S} Слике су махом представљале лик кнежев, н 
еда наше путнике и не само што умуче но и стаде.{S} Заустави се и онај други сељак, проговорише 
рал смера да се дочепа круне.</p> <p>Но и ако су докази били јасни, Растислав је опет знао коли 
е хтео о томе ништа говорити.</p> <p>Но и ако је жандарм одмах изашао, он не виде више младића  
е нико не одвоји да иде кући.</p> <p>Но и ако је коло почињало већ и трећу игру, Пава Крсманова 
p> <p>Но доктор тако брзо и неочекивано и тако вешто згурну низ степенице прво једног на другог 
ако на више уз улицу.{S} Ишли су лагано и веома опрезно.{S} Често су застајкивали, освртали се  
покретима леђа могло се познати убрзано и ојачано дисање.{S} Бурно таласање груди разливало се  
запомагање, због чега је чича Мунтијано и упалио буктињу, да пострадали виде на коју страну мог 
врата извињавати што је бануо тако рано и изненадно.{S} Домаћица изађе пред њега, прими га срда 
е знамените реформе.{S} Тако је отесано и побијено двадесет нових дирека, а на њих натакнуто 20 
зу је доцније изгледало некако збрисано и нејасно, као оно кад се човек сећа давнашњега сна.</p 
да ли ћеш бити срећан?!{S} То је главно и најважније питање: да ли ћеш бити срећан?..</p> <p>Ђе 
је теби данас! — викну Растислав гневно и озбиљно — Шта си окупила богорадити и причати!{S} Ист 
јком на уснама, како јој је онда наивно и добродушно причао своје младићске лудорије, икако је  
о, није добро видела — па је онда кивно и душмански гледао у њу за све време док је кукала, а к 
уну — јес, очију ми; чисто човеку гадно и да ухвати, чисто му се чини, боже прости као да је св 
 приче, које „стара мајка“ тако складно и тако лепо прича.</p> <pb n="109" /> <p>А из њених све 
 погледа преко рамена и упита га хладно и презриво:</p> <pb n="697" /> <p>— Шта хоћеш још од ме 
лав узе капу, поклони се Врбавцу хладно и учтиво и пође.{S} На начелников поклон одговори му ти 
 одлучи да баци реч као бомбу — ненадно и са свом тежином, уверен да ће ово подејствовати и да  
тати.{S} Кнез се протегли, зену досадно и маши се за флашу с вином.</p> <p>— Да окушамо бар как 
трцавањем.{S} Већина отрова има и једно и друго дејство, но има их и који дејствују само на јед 
, да је по свој прилици утицало и једно и друго, па свој говор заврши шаљивом примедбом, како ћ 
 Сва је прилика да су њих двоје заједно и какав злочин извршили.{S} Врло су поверљиви једно спр 
 руке управу над војском, постав уједно и министар војни.{S} Испуштајући из руку кнежевску влас 
уздано, али без ларме, а била би уједно и грознија по последицама од свију досадашњих.</p> <p>„ 
них ствари.{S} Добар човек значи уједно и паметан човек.{S} У радњама људским без мудрости нема 
 му је дружина то опазила, би му стидно и зацрвени се.</p> <p>Други начелник — он је опет био ј 
 једина ствар: је ли њено срце слободно и има ли каквих симпатија спрам њега (кнеза)?{S} Али те 
ве и бикове, а пуштамо са свим слободно и мирно да читав низ кретена, богаља, блесана и јектича 
мом храму.{S} Ствар је узимана природно и није било данашњег лажног стида.</p> <p>Код шпартанац 
но, сад му је изгледало сасвим природно и тако просто, да управо није знао како би друкчије и м 
n="642" /> <p>И ако је било и нерасудно и очевидно опасно улазити сам у непроходну честу, гоњен 
што му се у први мах учинило тако чудно и невероватно, сад му је изгледало сасвим природно и та 
ан, тек мени се десило нешто тако чудно и неочекивано, да још и сад не могу да дођем к себи.</p 
о.{S} С тога му је то и изгледало чудно и неприродно.</p> <p>Међу тим ђенерал је продужавао:</p 
а девојчура толика отима“.</p> <p>Чудно и јесте било.{S} Особито је било чудно то одупирање код 
вљајући Растислава како корача надувено и с напетим носом.</p> <p>— Ја да се наљутим?!{S} Како  
сваку женску, кад осети да је повређено и оно најсветије право, које она има као жена, и у које 
ствари.</p> <p>Кад је и то било сређено и сложено у један велики завежљај, кнез се полако упути 
ав или жив, пошто је јако било утврђено и то мњење, да је кнез само рањен.</p> <p>И доиста, око 
еснога анђела — прошапута кнез узбуђено и маши се оберучке да ухвати Лепшу за руку.</p> <p> <fo 
рилику, да не чује шта ли јој је суђено и ко ли је њен суђеник.</p> <p>Ту Синђа гурну Паву: - „ 
</p> <p>— Боже! — рече госпођа зачуђено и тиме прекиде Растислава.{S} Он јој се окрете - Знаш ш 
 ти мени све то — рече Мона расположено и опет увуче главу унутра.</p> <pb n="448" /> <p>После  
адлагивање.{S} Јамачно, ту је дозвољено и шпијунисати.{S} Збиља, г. Растиславе, какво је ваше м 
је што шта слободно.{S} Ту је дозвољено и оно што се у обичним животу сматра као ружно <pb n="8 
вините, нисам хтела — рече Јела збуњено и поуми да се и сама сагне, да види <pb n="64" /> где ј 
{S} Кад кнез ућута ђенерал рече збуњено и сметено:</p> <p>— Па сад?</p> <p>— Сад морате умрети, 
актом (он је увек говорио само одмерено и с тактом) <foreign xml:lang="fr">Fouetter</foreign> к 
ена, погледа у кнеза и рече му одмерено и с тактом (он је увек говорио само одмерено и с тактом 
</p> <p>Он се окрете нагло, усплахирено и нервозно викну: „Ко је то?“ Глас му је био храпав и п 
ог да га истински пожали, да га искрено и срдачно загрли, да с његова млада срца отопи лед и ст 
ине сузе, које су тога тренутка искрено и из срца текле.</p> <p>Пратња удари широком кантарском 
на поверљиве разговоре, где би отворено и искрено оцењивали Врбавца.</p> <p>Услед тога Растисла 
 тих тешких окривљења било већ отворено и формално ислеђење против кнеза, и друштвени тужитељ т 
ама он је замоли и закле да му отворено и искрено каже, има ли кога на свету који би јој у овом 
{S} Други је удахнуо душу у онесвешћено и умртвљено тело народно.{S} То је давно још највећи на 
ичу.{S} У неку руку ово је као наручено и добро је дошло што се овако догодило.</p> <p>— Боже!  
јкивао.</p> <p>Тих дана било је свршено и једно од најтежих дела, која су њему пала у задатак,  
н орден.</p> <p>Све је ово било и важно и значајно, али начелник орловачки, он сам за себе, пре 
кнез заклони, а ја ако што дознам важно и на време, нећу пропустити прилику а да опет не јавим. 
Господару, разбери се — рече Жика нежно и прихвати Црнојевића за главу.{S} Зачуђено, разрогачен 
трано као нешто грешно, као нешто ружно и срамотно, што ваља крити и о чему не треба јавно гово 
p>— То није шала — прошапута Каја тужно и махну главом.</p> <p>— Дакле ти нешто знаш? — упита к 
асамаке.{S} Корачао је полако и опрезно и силазио је дуго.{S} Најпосле хукну и спусти ме.{S} Ос 
дејством.</p> <p>„Помешају отров у вино и даду га госту.{S} Гост попије, и не само што у тај ма 
а људска прилика, умотана у црно домино и држала ми под носом некакву флашицу.{S} Бацим поглед  
<p>Било је дивно пролетње јутро, сјајно и свеже.{S} Бујно пролетње зеленило ширило се на све ст 
Руса, пребродио Дунаво овако исто тајно и ноћу као што ћу га ја пребродити ноћас, кријући се од 
е и непоштење, у зло и добро, у морално и неморално.{S} Као што постоје изрази бело, црно, црве 
оток је са свим уредан, дисање правилно и равномерно; око почиње реагирати на светлост, за саха 
исао је дубоко, тешко; уста му се болно и жалосно укосила на једну страну, а крајеви усана пове 
 се оберучке за главу, он узвикну болно и срдито:</p> <p>— А.. а.. а.. ах!{S} Прођите ме се јед 
е одговори, само погледа Срећка озбиљно и врати се Пави.</p> <p>- Питала сам га за хоџу — проша 
 поправљајући своју хаљину рече озбиљно и увређено.</p> <p>— Отићи ћу, не бој се!{S} Ви све нај 
где где што шаљиво, где где што озбиљно и философски.</p> <p>Разговори су били разнолики, али п 
будем умела и знала - рече Ката скромно и са снебивањем.</p> <p>Да би сазнао уме ли ова жена ћу 
осподин... како га оно зову?....{S} Оно и он је, молим покорно, провизор, али, опет, њега некак 
не среће, која их је доцније неодступно и верно пратила кроз цео низ година.</p> <milestone uni 
у ту особину, да дејствују тек поступно и после много времена, и да дејствују тако да никоме и  
е, којима су убијани људи тако поступно и на тако грозан и ужасан начин — не зна данашња наука  
дивану, он је слатко дремушио и немарно и размажено одговарао на питања Лепшина.</p> <p>Она сед 
соба.</p> <p>Мона се маши руком немарно и полако, узе писмо, отвори га и узе га читати.{S} Очи  
, чуда боже — рече кнез Мутимир немарно и равнодушно.</p> <p>Тако је, Ваша Светлост; што би се  
дне ствари.{S} Главно је да ли је верно и тачно оно што сам вам мало час саопштио, и, ако је по 
слуша сељака до краја, саслуша га мирно и спокојно; после додаде равнодушно и као у шали, да би 
} Погледа и себи у лице и нађе га мирно и хладно.</p> <p>— То већ прелази сваку меру; то се пре 
е целу ову причу Раткову саслушао мирно и равнодушно.{S} За тим настави, осврнув се Ратку:</p>  
} У опште Врбавац је говорио тако мирно и спокојно, да никоме не би ни на ум пало, како баш у о 
 срце своје, а с поља је све било мирно и глатко.</p> <p>Тако је изгледао г. пуковник Врбавац,  
ући оштре нож да га закољу, а оно мирно и невино стоји и повјерљиво гледа наоколо, неслутећи ни 
о за ово доба — говорио је доктор мирно и убедљиво.{S} Кнез га пресече; климајући главом он реч 
> <p>После ових речи, изговорених бурно и страсно, ђенерал на једаред стаде, клонуло опусти низ 
о човека пријави — рече Растислав журно и нагло пође вратима.{S} Но као да се на један пут нешт 
та је то било? — понови он питање журно и чисто плашљиво, јер не толико речи већ забезекнут и п 
ко!{S} То ми се допада.{S} Чисто, јасно и отворено.{S} Е, саслушајте сад и ви мене.{S} Такога о 
> <p>— Јес, пара — понови госпођа јасно и одсечно — пара, и то поприлично пара, најмање око 100 
и.</p> <p>И заиста, он чу са свим јасно и разговетно, како испод њега у гробници неко дубоко и  
и удари звоно.{S} Нешто мрачно, нејасно и тајанствено поче се помаљати у неизвесним догађајима, 
ло у души Мутимировој остало је нејасно и њему самом.{S} Знао је доцније само толико, да је при 
, мрзи!{S} И кад будеш својски, страсно и јуначки мрзио, онда ћеш достићи...{S} Шта?...{S} Биће 
ари, и то упорно мислио, и непристрасно и хладно судио.{S} Он је решавао ово једно једино питањ 
наки сви балканиски грађани, који часно и савесно врше своје грађанске дужности; од чиновника т 
вимук, да их она разда, што она савесно и изврши.{S} Сад о Петровудне кнез опет посети исту шко 
аза, у који се бијаше загледао несвесно и укочено.</p> <p>У собу уђе гологлав млађи ађутант кне 
узе корачати пољаном, то лево, то десно и у два три маха рече: „О, кандило му, како ли ћемо то! 
 из кревета, изнемогао, сломљен телесно и душевно, и на скоро за тим отпутује с породицом у јед 
ресно, баш на против, врло је интересно и баш ме то копка да видим како пише једна таква женска 
ја моје добро јутро — рече Јела жалосно и климну главом, пуна очајања, па пошто је мало поћутал 
ни, нити се више сећају како је жалосно и сумрачно мало пре отпочео њин састанак.{S} Таква Је м 
 растанку свакоме рекне по што пријатно и љубазно.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Било  
е полузатворене очи виде нешто пријатно и радосно.{S} Кад би љуљушка<ref target="#SRP18892_N7"  
у оне лепе очи, а његове усне, неосетно и за њега сама, поче полако развлачити благ, срдачан ос 
ко би сматрали да је моје држање штетно и, опасно по земљу. —</p> <p>„Али како те моћи немате — 
аћица изађе пред њега, прими га срдачно и поведе право у будоар где га гошћа дочека на ногама.< 
и.{S} Ти ниси смела гледати, па јамачно и не знаш.{S} Али ја заварам, заварам очи, па тек варак 
лнику узеше мрдати усне и он би јамачно и продекламовао ову песму, да га не помете у томе громо 
ко леп, изела те дајка, онда си јамачно и богат.{S} Па дед, рођо моја, одреши дер ту твоју кнеж 
о овде жентурину што је девојку јамачно и домамила.</p> <p>— Па где је та жентурина? — упита де 
 овако зловољан, а с тога су му јамачно и они димчићи избијали из рукава.</p> <p>Чиновници мини 
 на свом дивану, она му је, веле, тачно и разговетно објаснила све дужности, сва права и све оп 
уски, с тога узмем натуцати па прилично и успем да то исто поновим и на балканиском језику, но  
чекај да видиш, дете, — рече он одлучно и опет јурну на Јелу.</p> <p>Она бејаше устала е дивана 
угобна старачка наказа, коју је страшно и у сну снити.</p> <p>„Тако ужасно онакажена, бедна жрт 
рно и спокојно; после додаде равнодушно и као у шали, да би он био задовољан кад би <pb n="550" 
ене, у целини лице је изгледало сићушно и веома живо и покретно.</p> <p>Обадва ова човека била  
 путем у село.{S} Ствар се свршила лепо и мирно.{S} Тако је бар изгледало и тако су ствар узима 
е странке.{S} Нашим ће људима бити лепо и топло и кад су на влади и кад су у опозицији.{S} Они  
емој бојати; после тога може ти он лепо и послужити.{S} Али како да доскочиш то један пут томе  
дски наместили.{S} Како је све ово лепо и укусно; прави министарски салон.{S} Нисам мислила да  
 већ инстинктивно мрзе све што је старо и назадно, али ко зна како се конзервативни демагог Куг 
век.{S} Наша вребала загледаше га добро и познадоше у њему кнеза Мутимира.</p> <p>— Он? — рече  
и и исти људи. — Они знају шта је добро и за државу корисно, и као год што су то вршили јуче, к 
Ви знате да сте амо дошли за ваше добро и да вам се код мене не може десити ништа рђаво....{S}  
 симпатично, <pb n="371" /> нешто добро и мило, нешто што човека привлачи и улива му поверење,  
а души било му је тако лепо, тако ведро и весело! — Он је осећао да има један добри анђео, који 
 као да је било вешто што је тако ведро и јасно, тако светло и радосно, тако неисказано мило, и 
о љушка и пуши.{S} Он скаче у то језеро и покушава да плива; али густа крв лепи се, смета покре 
чу име „госпођа Јованка“ — он баци перо и чисто скочи.{S} После као да се покаја што је тако уч 
иш главом својом.{S} Устежући се, скоро и нехотице, ти ћеш му рећи да се његови непријатељи мно 
 подижући у вис обадве руке, рече опоро и одлучно.</p> <p>— Даље од мене, господине ђенерале.{S 
ик нерешљиво.</p> <p>Ката устаде жустро и оштрим покретом руке смаче велику, црну мараму с глав 
p> <p>Међу тим кнез. како уђе, он оштро и гласно узвикну; „Помози бог, браћо!“</p> <p>У томе се 
два прошапута.., —. као пса!...{S} - То и није кнез!{S} Зар би то био кнез, који краде по сабор 
лим, молим, — продужите разговор!{S} То и мене занима!{S} И баш ми је мило да чујем, шта о овак 
републиканци, какве тајне дружине? — то и ја питам.{S} Дакле?!{S} Каква је то разузданост у омл 
мпатишу многи и многи грађани, ма да то и крију као лојални људи.{S} Они су и сад јаки, а у буд 
то и то учини“, „заповедићу књазу да то и ти не учини“.{S} У цркви старате се увек да заузмете  
ед гомилом света: „наредићу књазу да то и то учини“, „заповедићу књазу да то и ти не учини“.{S} 
га владара, Душана Силног, да има за то и писмене доказе и документа, која се налазе код њене р 
а стварању натписа.</p> <p>Али је за то и успех био сјајан.{S} Ниси управо знао шта је лепше: д 
само слободно убити га, но би још за то и големе новчане награде добио.{S} Услед свега тога Вра 
оје се том приликом врше?</p> <p>Све то и још много што шта друго доктор је имао да примети кне 
е женидбе њених владара?{S} Некад је то и вредило, данас не...</p> <p>— Па опет све владалачке  
год што су то вршили јуче, кад им је то и заповедано, тако ће исто све то вршити и данас, кад и 
 оснажило Лепшу, — рекли би да ју је то и подмладило, кад би могли замислити што млађе и од сам 
То је и кнез осећао.{S} С тога му је то и изгледало чудно и неприродно.</p> <p>Међу тим ђенерал 
орено: „тога и тога волим“, за њу је то и сувише просто.{S} Она се бави знате само вишом полити 
овај управо нуди.</p> <p>Изазивач је то и чекао. „Дакле ти владаочеву слику у ђубре бацаш“ — ре 
{S} Управо ви интелигенција — ви сте то и измислили тај устав за Балканију.{S} Сељак то не би т 
м ја слободан грађанин француски, уз то и чиновник у француском консулату, и да по томе никоме  
албум и тако је преметао слике, а уз то и певушио.{S} Певао је некакву <pb n="447" /> талијанск 
а не може себи ни да представи да би то и могло бити друкчије.</p> <p>О слатка, мила слико, — д 
ам је оно! па г. начелник, има те ли то и то? па г. начелник...{S} Море! шта ме није питао.{S}  
огледала и питала га на ухо: види ли то и то, нашто је он одговарао мрдањем главе.{S} Питања су 
 и да се не заустави на питању, како то и откуда ова промена, а свако упоређење ишло је у корис 
>— Јес, мало је преплануо; но баш му то и даје изглед озбиљнија човека.{S} Нестало је оне беле, 
гићевих начелника. — Он сматра да су то и јуче и данас били и остали једни и исти људи. — Они з 
лова дете, које се узе отимати) па зато и ти носиш панталоне — рече Ратко, смешећи си детињој л 
S} Кад се то зна, а у напред је познато и то, докле ће се ићи у побијању поједине монете, онда  
ни.</p> <p>Белини слеже раменима. — Ето и сам незнам шта да мислим.</p> <p>— За бога, да то ниј 
зети.{S} Мрзи! мрзи јуначки, мрзи свето и неуморно!{S} Нека ти мржња отрује сваку капљу крви; с 
е, да попију белу каву, или ако је лето и јаке жеге да једу и сладолед, и да пију лимунаду.{S}  
н до сада знао о томе било је магловито и непоуздано.</p> <p>Но сад је изгледало као да је наиш 
ође пред мајку, а она га погледа срдито и рече му: „Ти боље ћути!{S} Пола ми је ове муке од теб 
 треба слинити! — рече Растислав срдито и чисто одгурну жену од себе.</p> <p>- Прођи се ћорава  
коре.{S} Кнез је дочекује такође срдито и одмах плане међу њима такав пожар раздора, мислиш ник 
уди... — Умукни! продера се глас срдито и у гробу се зачу силан потрес.</p> <p>На то се из дуби 
зу нечега што је у исти мах и племенито и дивљачко, а нада свим ширио се израз неодољиве, безме 
ла страшна; Растислав је говорио речито и убедљиво, а сваку важнију поставку своју утврђивао је 
 трчи на своје место, журно седа за сто и одмах разврће ма какву хартију, само нек се нађе пред 
с десне стране Кугићеве, он седе за сто и позва збор, да га саслуша.{S} Његов говор био је као  
тола.{S} За тим обе особе седоше за сто и нада мном се отпоче формалан испит: ко сам? шта сам?  
оју канцеларију, а Растислав сео за сто и јавио момку, ако има ко да чека, нека редом пушта јед 
, ја извадим револвер, метнем га на сто и подвикнем, да овде нема шале, овде лежи онесвешћен по 
ане био је намештен велики, округао сто и на њему у накрст упаљене четири свеће.{S} Водећи уза  
лен читаве џбунове, Жика доспе на место и застаде зачуђен.{S} Од она два сељака с којима су се  
р се опет врати на своје пређашње место и седе крај кнеза.{S} Баци поглед на бледо, непомично л 
, која је требала да га дигне на престо и да му мете на главу кнежевску круну.</p> <p>Али за то 
шујући, да младоме кнезу предаје престо и отаџбину учвршћену и обезбеђену од сваких потреса.{S} 
о је да зна свачије личне ствари, често и најмање ситнице.{S} И сам је имао веома развијен огов 
авно?{S} У једном истом броју, па често и у једном истом чланку, они су проповедали како блажен 
а имена по уличном блату, и он се често и сам слатко насмејао каквој згодној досетци сокачкој и 
не, жив човек свашта научи; човек често и од стоке по нешто <pb n="119" /> научи.{S} Кад би пош 
кне+++, па док не сване, а тако је исто и за дневне часове док траје дан.{S} Кад се рекне „три  
то се шире лево поред Дунава, тако исто и кршне врлети и оштре литице што се, парајући облаке,  
оји верују у анђеле и ђаволе, тако исто и он није веровао у поштење и непоштење, у зло и добро, 
ама и пуцњавом из прангија, а тако исто и испраћали.{S} Кнез се заустављао овде онде, излазио п 
</p> <p>Али лепа Пава била је тако исто и мудра, као што је била лепа.{S} Сва ова пажња кнежева 
 мала челица, али на њу слеће тако исто и отровни ноћни лептир; на њу силази весели славуљ да с 
ном просипању лепих жеља, већ тако исто и у обилном просипању лоја и катрана.</p> <p>Цео тај да 
 у псовци и вици на невине волове чисто и заборавио.</p> <pb n="420" /> <p>Он пусти точак која  
поставке кнежеве нетачне, а неке просто и неистините.{S} Многа замерка кнежева није имала места 
адо умрла.{S} И за њу је то тако просто и природно!{S} Она не може себи ни да представи да би т 
о ову напомену.{S} Он рече кнезу просто и јасно да је за повратак сад доцне, да су дружинске ст 
<p>— Шта је? — упита министар забринуто и стаде.{S} Ађутант једва промуца:{S} - Тражи вас кнез. 
очне собе: рекоше ми да, уђем тамо, што и учиним, али врата оставим отворена, тако да сам све м 
реху рођен и да си по томе то исто, што и остали људи? — упита Кугић.</p> <p>Кнежева слика одго 
стислава и његове присталице с тога што и они њу бране.{S} А човек је грешан.{S} Ма како богоуг 
е, тебе дирају моје речи баш с тога што и ти сам у себи мораш признати да ја имам право.</p> <p 
.{S} Она не би могла дати рачуна за што и како, али она је сад веровала у оне отоичње страшне р 
ињски.</p> <p>Деца воле да раде све што и матори; чини им се да су онда и они зрели људи.{S} Ма 
их их чуо - људи смо; можда сам где што и погрешио.{S} Свакако радо бих чуо где сам, кад сам и  
ж лако могао све сакрити.{S} Ако је што и опазила, не слутећи ништа зло, она је могла оставити  
а трајна добра.{S} Ако сте кад коме што и дали, то му је после крваво три пут на нос изашло, је 
метио да је кнез у селу, да је кнез што и кмет, а он је владалац, он је „<hi>књаз</hi>“.</p> <p 
лим покорно, онако што се тиче, као што и сами видите, људи су мирни, слушају, чекају.{S} Нема  
 сам по ногама и рукама осећао, као што и сад осећам, местимичне болове.{S} У почетку помислим  
 оваком понашању.{S} А ако би му ко што и замерио, чича Јова би му обично одговорио: „Полако, г 
ух, тешко мени!{S} Како можете тако што и говорити, за бога, оче прото?{S} Јух, јух, јух!{S} То 
ажан.{S} Највише га је убеђивало то што и доктор и министар <pb n="623" /> тврде да је провео у 
</hi> — познат у медецини није исто што и индиски куруру).</p> <p>„Дакле онаквих отрова, за кој 
да је увек сит!{S} Власт је то исто што и сласт; разлика је само у једном писмену.{S} Краљеви м 
мислити, да ли Богодан није то исто што и Богдан, т. ј. да Богдан није скраћено од Богодан или  
о такав, да они што га послују могу што и заслужити на њему.</p> <p>Није прошао ни пун сахат од 
по селу.{S} А с Павом су своји; баш што и да чују не ће отићи никуд даље; а и она - Пава - штет 
 могуће, па и то, да се свак пита: „што и ја не бих могао бити кнез?“</p> <p>Једном избачена, о 
 кажем.{S} Ти се сад дусаш с тога зашто и не знаш шта је и како је то; ти и не знаш шта је то м 
Док је млади кнез Мутимир овако невешто и неуспешно кушао своје прве кораке у љубавним авантура 
је младић говорио Растислав је по нешто и записивао.{S} Младић је вољно казивао све што је знао 
храпав и дебео, тако непријатан, потмуо и расцепљен да се и сам кнез зачуди, искашља се, и у св 
 одмах изађе напоље.{S} Дан се расвануо и манастирска авлија већ почела оживљавати.{S} На све с 
unit="subSection" /> <p>Кнез је погинуо и Звониград је личио на узрујану кошницу, у којој је на 
ом, види се дакле, није Врбавца стукнуо и заплашио.{S} Он је поступно али стално ишао све даље  
адно духнуо страшни дах судбине, духнуо и — угасио га.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
руги глас.</p> <p>То толико што сам чуо и више ни речи.{S} Доста смо се дуго возили.{S} Чини ми 
амца дадоше знак другоме и обадва, тихо и нечујно, привеслаше балканиској обали...</p> <milesto 
 кад звонце вечности огласи поноћ, тихо и нечујно отворе се златна врата небеска, а из њих изиђ 
 врата на његовој соби отворише се тихо и нечујно, а две црне прилике, умотане од главе до пете 
жак дебео гвоздени капак отвори се тихо и нечујно.{S} У зиду се указа четвртаст долап прилично  
е се зачу мек, пријатан глас, који тихо и скромно рече:{S} У овим мртвачким дворима има један ж 
ијанску љубавну романцу, и то прво тихо и нечујно, па после све јале и јаче, тако, да се његово 
ње.</p> <p>У коњушници још је било тихо и мрачно.{S} Једна једина лампа, чађава и поцрнела, вис 
p> <p>Но ађутант му се опет саже на ухо и опет га упита:</p> <p>— Шта да им кажем, г. докторе?{ 
 се мало пропе и зину, мету руку на ухо и стаде пажљиво ослушкивати.</p> <p>— Шта је? — Упита г 
рстима, прикучи се вратима, наслони ухо и ослушну.{S} Пошто је тако мало послушао, он опет одст 
 пут, поплашена, окрену леђа, напну реп и утеку уз ливаду.{S} Кад мисле да су довољно далеко ум 
 Лепша беше успела да стрпа писмо у џеп и друкчије га није било могуће одузети, мањ да је веже. 
од мужа, обриса сузе, мету мараму у џеп и поправљајући своју хаљину рече озбиљно и увређено.</p 
м радњом душевном, Црнојевић је био туп и неосетљив за све што се с поља с њим и око њега збива 
х лудорија, а он, умирен, стишан, добар и нежан, пола у шали, пола у збиљи тумачио би јој и раз 
 Добро, добро, сине!{S} Ако будеш добар и послушан све ћеш имати — одговори Ратко.</p> <p>— Је  
постараш најозбиљније да постанеш добар и ваљан човек, — ја се управо грозим каква ће бити твој 
="496" /> се кнез заинтересује за ствар и узме распитивати шта је, ти ћеш га блажити и храбрити 
а, можда је још срећа што се цела ствар и овако свршила!{S} Тек сад, посла свршених догађаја, З 
ајности.{S} Све ово само развлачи ствар и износи је у шири круг.{S} Он се окрете Жики, рече му  
а себи, скидала је једну по једну ствар и бацала је преко столице, док најпосле не извади некак 
 се целом лицу опет врати обичан, ведар и весео израз.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Mais qu’ 
ћи шта ће овај одговорити.</p> <p>— Зар и ту још треба да ми ко што каже.{S} Ту дела говоре, г. 
тру у Звониград.</p> <p>Кугић би се зар и нашао како ће изаћи на крај с оваким извештајем, да ј 
почне одвраћати кнеза, викнуће му: „зар и ти хоћеш да ме саветујеш?“ Да му учини по вољи, незго 
довољан кад би <pb n="550" /> био макар и први слуга у Црнојевића кући, а камо ли што више.</p> 
 два млада безбожника, г. варошки лекар и г. окружни енжењер били су пустили глас да та бара ни 
p> <p>При овој речи Мона крочи у будоар и наједан пут она занеми од чуда, и, крајње задивљена,  
4 пушке.{S} Оне су биле опаљене у ветар и њини куршуми пресвираше високо изнад главе Црнојевиће 
ли слузи што налива шампањац: „сун’ дер и овде, господине, још малко.“</p> <p>Једини од целе др 
незнани пријатељ“ опет доцне дошао, јер и вечерас се већ толико и јело и пило.</p> <p>А после,  
тересовали су се још и за трговину, јер и ако нису сами лично трговали, ипак су имали личних ин 
атно куцкање чаша.{S} Ратко даде пример и начелници су један по један прилазили столу и сами се 
ји су још тада бележили кнежев карактер и давали повода и хране сваковрсним разговорима и тумач 
оже више утицати никакав земаљски обзир и интерес.{S} Што год ти рекнем, дакле, биће речено с т 
у је одузела прохтев за јело, убила мир и спокојство душе његове, управо направила чудовиште од 
 она је на један пут осетила неки немир и одмах се пустила.{S} Она је и нехотице гледала дуго з 
рипнуше врата; Мона се враћала; Мутимир и Лепша загрлише се и спојише своје вреле усне у дуг, д 
исана глава <pb n="441" /> кнез Мутимир и лепа удовица, чедна Лепша, о чијим су врлинама била п 
нутра, а у колима седео је кнез Мутимир и његов верни ађутант Заре.{S} Обојица су били у црним  
 и изгубљен човек!“</p> <p>Кнез Мутимир и њен драги Никица у том тренутку стопили су се у једну 
браца Мика носи сукњу, кад је он официр и дупло мушко? — рече дете наивно.</p> <pb n="490" /> < 
некакав празник.{S} Ко зна где је извор и порекло томе обичају!{S} Можда је он некад имао свој  
 ни за дела. _</p> <p>Кнез заврши говор и громовито, дуготрајно „ура! живео!“ проломи ваздух.{S 
у страну откуда је долазио тај разговор и рече:</p> <p>— Неки људи!</p> <pb n="541" /> <p>— Јам 
јој још јуче прекорно истицане као узор и пример, и којима цео Звониград скида капу, као идеали 
 планини.{S} Перун је осећао голем умор и јаке бодове од ране, на којој су ивици биле задуле, т 
 апсолутно.{S} Постао је читав диктатор и не трпи ни најмање замерке своме раду.{S} Нађе ли се  
лишни.{S} И, полако, на прстима, доктор и Синђа изађоше из одаје, и не јавив се кнезу, који у т 
сле мала устезања они пођоше.{S} Доктор и дежурни поведоше их ходником.{S} На вратим им доктор  
сле неколико тренутака њој приђе доктор и прошапута јој на ухо:</p> <p>- Да се уклонимо ја и ти 
во у своје одаје.{S} За њим пође доктор и млађи ађутант.{S} Кнез узе доктора под руку и, <pb n= 
ар је ту далеко до греха! — рече доктор и развуче усне у широк осмејак.</p> <p>— Да, да, страсн 
Највише га је убеђивало то што и доктор и министар <pb n="623" /> тврде да је провео у заносу с 
е само но лудницама виђа.</p> <p>Доктор и нехотице затрепера на столици и осети да му целим тел 
, да га у тај мах неко не ухвати за тур и тако га повуче, да кмет љосну колико је дуг.{S} Чаша  
отињи.{S} Колико би боље било, и за вас и за више народе, кад би се задовољили оним што сте, ка 
 добро, г. начелник, томе сам се од вас и надао.“</p> <p>Истина, ми смо напред видели какав је  
свему обавестити.{S} Ми смо ту, код вас и уз вас, и господар ће се уверити да у нама има збиља  
 И ради некаквих далеких људи, који вас и не познају, ви <pb n="190" /> хоћете да одбијете од с 
чувамо места где смо.{S} Ту разумем вас и ваше чиновничке положаје.{S} Министри нека се мењају, 
спасење, а задовољном богаташу као ужас и страх.{S} Смрт је велика искупитељка, јер утољава бол 
оњушнице газда Тодорика, онако распојас и босоног, стаде на сред авлије, чешући се и зевајући б 
у је овде ствар.</p> <p>Она спусти глас и крочи корак ближе зачуђеном пуковнику.</p> <p>— Вама  
а еспапа, у толико јој је био већи глас и углед међу дружином.</p> <p>Али у маси простих интриг 
с, али ће нас сви примати, — чак ће нас и тражити, рачунаће нас за политичке кондотијере, за сп 
 владалачке династије Косанића.{S} Спас и интереси династије морају сада овде бити над свим ост 
мир упознао се с њоме, као што мало час и сам рече, на последњем дворском балу, где јој је одма 
о толико да је у вече могао узети авдес и очитати главније вечерње молитве.</p> <pb n="632" />  
а то после сматрате као државни интерес и плаћате из државне касе.</p> <p>Растислава прође лака 
а оговарање, да осуде што је за претрес и осуду, да и деле узајамно своје мисли и осећаје, да п 
рво Боја извуче пиштољ, окрете га у вис и испали.{S} Добро набијена цев рикну као прангија, а Б 
ан-ствен — кнез мету две песнице на нос и пође преко собе с уздигнутом главом, представљајући Р 
 стуче корак назад, удари ногом о патос и викну:</p> <p>- Гле безобразника!{S} Ти мени да запов 
„Са Синђом“! јабогме, Синђа јој је врат и сломила — рече Радован.</p> <p>Упуте се право конаку  
Враничић скочи са столице, извади сахат и загледа га према ватри.</p> <p>— Скоро поноћ - рече о 
p>Пошто се сит находао, он извади сахат и загледа га.{S} Било је близу 9 часова.{S} Он удари у  
 онда вадио је свој велики златан сахат и загледао га, по чему се могло слутити да некога очеку 
 чак је загледао <pb n="473" /> у сахат и једнако зивкао слугу, стављајући увек једно те једно  
> ћемо се обратити вама женама за савет и помоћ, а сад молим те остави нас да грешимо као што с 
 месец дана, да министри, државни савет и све власти и чиновници земаљски продужавају вршити вл 
уги су тврдили да је легао био у кревет и заспао, па је тек доцније ађутанат приметио да је кне 
пута, јурећи непрестано напред.{S} Свет и чу и не чу шта он викну.{S} Нешто чу, ал оно што је ч 
а не опажа, не осећа читав духовни свет и за то га одриче.{S} Али тај свет постоји, живи и ми о 
азад.{S} С поља се поче прикупљати свет и низати око плота.{S} Брука је била голема.</p> <p>Деж 
срески ћата Срећко, навика на онај свет и разагна га; избруси хоџу и нареди му да пође за њим у 
 све хартије, отварајући пакет по пакет и бирајући поједина писма и документа из њих.{S} Најпос 
еће нову срећу, нов напредак, нов полет и благостање.{S} Али зато се ваља потрудити.{S} Нова ди 
х сплетака.{S} Колико је онако на памет и на брзу руку могла ухватити рачун, она је данас дозна 
ј чин, своју науку, имао је своју памет и своју савест и он је свим тим трговао.{S} Она је имал 
к су се сељаци гурали око суднице, кмет и његови помоћници, одборници и неколико отмених сељака 
ред општинску кућу.{S} Кад тамо, а кмет и ћата већ се затворили у <pb n="545" /> судници, упали 
то су вирили кроз врата, вељаху да кмет и ћата нешто пишу, док су они, што су кришом гледали кр 
ошто су они наводили чак и то, шта кмет и ћата говоре.{S} Веле, ћата чита, па тек запне, а кмет 
 Дошав кући, затворио се у свој кабинет и никога није пуштао све дотле, док му не јавише де га  
>Кнез загледа у сахат.{S} Било је десет и по часова.{S} Њему је већ постајало досадно ово чекањ 
ко је одавде до мора,</l> <l>Седамдесет и седам градова,</l> <l>У сваком сам ноћцу преноћио</l> 
У хапсу....</p> <pb n="249" /> <p>Срдит и натмурен, газда Боја викну механџију да му плати.{S}  
већ престарео, изнемогао човек, склонит и миран старац, без властољубивих тежања, без воље и сп 
м причао, јер је знао да је свет махнит и притворан.{S} Сви тако раде, а ко би изашао да јавно  
та с два красна белца.{S} Млад, отресит и чисто обучен кочијаш слете с козла и отвори врата на  
 се то стакло опет прометнуло у бриљант и — правда је била задовољена.{S} Наравно, да госпођа Л 
је истреса.{S} Притрча му млађи ађутант и узе га карати: „Шта то радиш, море!{S} Зар се туна из 
да и сама носи одговорност за ваш живот и баш с тога се и не сме одвајати од вас докле год сте  
и!{S} Ти ћеш ући у свет, познаћеш живот и живот ће те запојити мржњом, и ти ћеш мрзети.{S} Мрзи 
х је распознало, то је био коњски топот и примицао се све ближе.{S} Тодорика стаде у заладак по 
ном оквиру, објавиле су ђенералову смрт и службено га ожалиле.</p> <p>Да је ђенерал умро природ 
х треба грабити себи.</hi> Власт, власт и опет власт!{S} Ето у ово неколико речи састоји се цео 
уку, имао је своју памет и своју савест и он је свим тим трговао.{S} Она је имала само своју ле 
 прилика да сам у тај мах изгубио свест и пао у занос.{S} Не знам колико сам провео у таквом ст 
 сахат, загледа га и рече: — Једанајест и 25 минута.</p> <p>— Имам још 72 сахата.{S} У петак, у 
S} Не, завист!{S} Све је то само завист и злоба!</p> <p>И тако се поступно долазило до уверења  
 је много да трпи и чека.{S} Трпељивост и време били су му савезници у многим његовим успесима. 
у у своје руке, све то већа загушљивост и омарина осећала се у вишим звониградским круговима.</ 
почео њин састанак.{S} Таква Је младост и таква је љубав!</p> <p>Кнез Мутимир био је и сад у то 
да за навек свеже с њим и своју младост и своју срећу, сав живот свој.</p> <p>Наста кратко ћута 
 твоја свежина, твоја детињска веселост и безбрижност.{S} Гледао сам те како си стала код чесме 
ај бистра врела планинског.{S} Прошлост и садашњост, снови и јава, оно што је у истини било и о 
, који га брзо однеше у далеку прошлост и пробудише у њему сећање на оне тајанствене и чаробне  
о кварити.{S} Дакле, сва њена преданост и толики њени докази љубави и несебичности, нису могли  
тање како српски сељак гледа на чедност и на односе између мушкиња и женскиња.</p> <p>— Мени је 
о је кад неко има повластицу на чедност и светитељство.{S} Но како у томе има и твоје заслуге,  
ова безбедност спада у твоју надлежност и твоју дужност.{S} И ти за сваку длаку његову јамчиш г 
шту.{S} Једна ситница, једна случајност и цела зграда, коју је он тако дуго и тако трудно подиз 
рије и лакомислености, тренутна бујност и младићски заноси, невини, искрени, у свој привидној п 
е што кнез нема пара.{S} На ту околност и раније <pb n="502" /> се рачунало, па зашто се и сад  
од ње беше настала нека сетна немарност и неинтересовање, налик на осећаје веома уморна човека, 
имир старали су се да разазнаду месност и да погоде где су.</p> <p>Ишли су поред дугачке осниск 
<pb n="453" /> то није ружна дволичност и покушај да се пред светом прода скупље но што вреди,  
оје личне способности, и своју умешност и своју поузданост.{S} То је било мишљење Ратково, а та 
 частољубиви, а оружани; пашће у јарост и починиће триста чуда..</p> <p>Преломе тако да Радован 
сну ружицу узбере.{S} Ни старцу старост и мудрост његова не би ту много помогле, а да што ли ће 
голема приврженост, ваша голема мудрост и ваше зрело искуство.{S} Па лепо, то би значило да се  
 ругу и одврат.{S} И то се зове мудрост и морал деветнајестог века.</p> <p>— Док су код старих  
ије и кнежеве личности: како је мудрост и јунаштво деде кнежева створило ово државе што данас и 
државе што данас имамо, како ће мудрост и врлине „достојна потомка“ увећати и обогатити старе т 
у стављају на расположење своју мудрост и своје искуство.{S} Тешко сваком оном владару који, да 
{S} Односно Лепше резултат је постигнут и то је за сад доста.</p> <p>Кнез остаде, али се по њем 
љиво, јер не толико речи већ забезекнут и престрављен израз маркижев беше заинтересовао конзулу 
</p> <p>Једини од целе дружине недирнут и неприкоснован остао је Растислав.{S} И он се тако одр 
је прими у кола, она ће му показати пут и одвести га на надлежно место.</p> <pb n="585" /> <p>К 
 зала, кад се већ једном ода на тај пут и занат.</p> <p>„Познато је да у Русији постоје заверен 
чао пред дамама, показивао им руком пут и отварао врата пред њима, овде застаде, показа руком г 
овршити, неко га снажно повуче за капут и опет му прошапута:</p> <p>— Чекај сад.</p> <p>У томе  
ворила је с њом читав философски диспут и бомбардала је писмима све дотле, док Лепша најпосле н 
у.“ Доктор се одвоји.{S} Он је био вешт и практичан човек.{S} Његовом оку није измакло <pb n="2 
рицом.{S} Говорила је, како она има већ и својих људи, који на томе раде да она добије своје пр 
државним пословима.</p> <p>— Е, кад већ и ви жене почињете водити ту бригу о државним пословима 
 она је била у својој ниској, а сад већ и запуштеној собици код баба Кате...</p> </div> <pb n=" 
н Црнојевић!“ — за то име знају сад већ и деца сељачка.{S} А то се све десило овако:</p> <p>Пре 
шила се да дође!{S} То је као да је већ и <hi>пристала</hi>, јер да се не мисли предати не би н 
{S} Мањ да је најури.{S} Али сад је већ и то било незгодно.{S} Он је пред њом говорио, а она је 
<p>„Чувај се јела и пића.“ На он је већ и јео и пио у овој кући, и ти толико пута!{S} А ако се  
о.{S} То сам и сам опазио А било је већ и крајње време.{S} Зло, да је још дуже потрајала ова не 
ни, да ли да јој призна оно, што је већ и сама видела и да говори с њом отворено, или да прекин 
ало дубље у планину, тим пре што је већ и дан настао, те би се на подножју <pb n="555" /> плани 
нити невешти.</p> <p>У томе стигоше већ и до кола.{S} На пољани је било управо три кола: једном 
емена.</p> <p>У тим мислима приђоше већ и обали.{S} У сумраку видела су се, на беличастој воден 
и.</p> <p>Но и ако је коло почињало већ и трећу игру, Пава Крсманова, најлепша девојка на сабор 
ед „само још ову,“ коло је отпочело већ и трећу игру по одласку кнежевом, а још се нико не одво 
еда се да где не запнемо.{S} Ми смо већ и сувише тешки за честа и велика мењања, с тога нам је  
>Док се потера овако мотљала, Црнојевић и Жика дохвате се једног потока и, заклоњени високим об 
 је претендент престола Перун Црнојевић и сам члан овога братства, и као човек, који је одраста 
p>Ове исте ноћи када су Перун Црнојевић и његов пратилац Жика, савладани умором боравили дубок, 
проклетом месту.</p> <p>Перун Црнојевић и његов пратилац ишли су на сумце, знали су само толико 
тив шушкање у густишу, где су Црнојевић и Жика били изабрали себи преноћиште.</p> <p>Жика се од 
одица, па и цело друштво.{S} Кад младић и девојка дозру да могу бити родитељи, онда је била дуж 
Како злобно срце мора имати овај младић и како гадан изгледа са овом својом, на памет наученим  
е онда кренута.{S} Кмет, писар Глуварић и чича Среја пандур пошли су на коњима, да заштеде ноге 
ника капетанова: старији писар Глуварић и још старији срески пандур чича Среја, који служи већ  
и сахата путовали без одморка, Враничић и његова два друга зауставише се да одахну.{S} Тек што  
.</p> <p>Жика одјури напред, а Враничић и чича Милоје пођоше за њим полако.{S} Старац први прек 
 Влах оде да разгледа обалу, а Враничић и Жика седоше опет крај ватре у колебу, први ближе огњи 
ље ће извидети - предомисли се Враничић и уђе у колебу да изда заповест старцу, што сеђаше у уг 
е био предео куда су пролазили Враничић и његова мала дружина.</p> <p>Да заварају сељаке они су 
зи у пољу, у шуми, и кад се тако момчић и девојка нађу у једном од тих природних будоара, зар ј 
у мајушну рупицу; завуку челични кључић и отворе тајни метални долап с више преграда.{S} Пошто  
о стање, кад осетиш своју потпуну немоћ и знаш да не можеш даље, а над тобом стоје са стиснутим 
глав и доктор је морао призвати у помоћ и сунце, које већ нагиње заранцима, и хладан ветрић, ко 
 тако осветљен, да није знао шта је ноћ и мрак, но му је дан био као и ноћ, а ноћ као и дан, је 
.{S} Тада се враћао кући тек пред поноћ и тада би мирно проспавао до 8 часова у јутру, а сутра  
аљке, дајући знак радницима да је поноћ и да настаје смена.</p> <p>Младићи поскакаше иза стола. 
 да похитају, јер ће сад искуцати поноћ и седница одмах почиње.</p> <p>Говорећи то, црна прилик 
смејали његовом великом туру, теши бабу и вели му да није лепо што плаче; шта ће рећи женскадиј 
} Овога часа издао сам последњу наредбу и послао последњег пандура господину среском.{S} Остаје 
о овим појавама.{S} С тога уђе у колебу и рече:</p> <pb n="525" /> <p>Господару!{S} Ствар јамач 
траје жалост до другога дана по погребу и да државне власти за 6 месеци употребљују црн печат н 
; он није могао одбити ђенералову молбу и морао му је учинити све по вољи.</p> <p>После неколик 
м.{S} Срећко рече да пређу у другу собу и да га причекају, затвори врата за њима и окрете се хо 
било тавно.{S} Он се врати у своју собу и наслони на мек диван.{S} Једна разбуђена ластавица, у 
S} Растислав тек беше ушао у своју собу и почео свлачити капут да се умије, кад му момак унесе  
нерал ужурбано, па јурну у побочну собу и затвори врата за собом.</p> <p>Кнез је ходао по соби  
а, опет, могли доћи у вашу спаваћу собу и како <pb n="486" /> тога да се не сећате? — рече баро 
 и не каже шта је, па онда одреши торбу и узе сам причати све што је знао.</p> <p>Његовом друга 
рађани, да им служе као место за забаву и живовање преко лета.</p> <p>Крај тога друма, налазио  
 шољу, већу од других.{S} Кнез узе каву и понесе је устима.{S} На један пут Каја цикну, скочи и 
азговарају, нашале, да попију белу каву и да једна другој исповеди шта јој је на срцу.</p> <p>К 
 <p>Мутимир се ухвати оберучке за главу и није хтео веровати својим очима. — Човек, коме је пов 
} На један пут он натуче шешир на главу и рече одсудно:</p> <p>— Разумем, господин докторе!{S}  
> <p>Лепша набаци добро мараму на главу и пође брзим кораком.{S} Она никад није мислила да буде 
ли коње, момче?</p> <p>Слуга диже главу и погледа у мрак.</p> <p>— Ко је то тамо? — упита он.</ 
 Мона убедљиво.</p> <p>Лепша диже главу и сузним, помућеним очима гледала је Мону нетрепљући.{S 
е и Чичка? </p> <p>Растислав диже главу и упре у Мутимира испитујући поглед.</p> <p>— Ви то мен 
оглед у ђенерала.{S} Ђенерал диже главу и упре поглед у кнеза.{S} Њини се погледи сусретоше и т 
{S} На један пут кнез жустро диже главу и упре у доктора свој помућен, разрогачен поглед, погле 
ругој да издуши.{S} Враничић диже главу и ослушну.{S} Жика устаде и изађе пред колебу.</p> <p>Н 
е, прекрсти руке на груди, подиже главу и потражи Срећков поглед, па, гледећи га право у очи, п 
је пољубити у уста.{S} Она окрете главу и он је пољуби у потиљак.{S} То је био дуг, сладак пољу 
о отшкрину врата од сале, промили главу и рече кнезу: — Певаш, певаш, обешењаче један!{S} Али ч 
амовао ове стихове, ђенерал обори главу и оста тако неколико тренутака нем и непомичан, за тим  
рамом, која јој је покривала целу главу и падала чак до појаса, седела је у колима — Јела.</p>  
она издиже своју гнусну, пљоснату главу и у бео пехар нежна љиљана изригава свој смрдљиви гујск 
} То пријатељство помогло је Растиславу и при избору за намеснике. <pb n="363" /> Али у последњ 
д нечега сетио, он се окрете Растиславу и упита:</p> <p>- Збиља, г. председниче, какви су то љу 
 незнани знанци били су окренути Дунаву и на ту страну била је управљена сва њина пажња.{S} Пре 
војка.{S} Синђа се окрете, погледа Паву и слага: — Па... ћерка ми је.</p> <p>- Вала није - рече 
 одговори хоџа.</p> <p>Синђа гурну Паву и прошапута јој: — Погледај шта га је чарапа надобијао. 
прилазили су и зивкали у коло лепу Паву и њене друге.{S} Али оне никако не хтедоше.{S} Управо н 
ле су опет прилегли сва тројица у траву и продужили разговор.</p> <p>Коњаника нестаде, а међу с 
ашћеном сељаку 5 дуката преда њ у траву и прошапута претећи: ником речи да ниси прословио, друк 
 на свом колену пуну, белу руку кнежеву и пажљиво бројао ударе била пулса, не скидајући очију с 
помену стару госпођу, матер Враничићеву и њену неизмерну енергију, коју је развијала да поврати 
ме чега?{S} За какав рачун?{S} За какву и за чију корист?{S} Треба па мени што?</p> <p>Ђенерал  
дничку ложницу, па тек онда иде у цркву и стаје пред олтар с девојачким венцем на глави.{S} И м 
 своју омиљену „државну теорију“, мртву и хладну као онај мрамор на који се наслањао.</p> <p>Кн 
их ствари зависи морал у једном друштву и да би бечко друштво с тога постало неморалније, да су 
еколико мушкараца, то се тако у друштву и разговору остајало до у мрак.</p> <p>Нити је госпођа  
тимиру прохтело се да протера мало шегу и с државним пословима.{S} Узео је за министре људе нез 
те облачак преко чела, он одгурну књигу и окрете се унутра у собу.</p> <p>— А ко вас то шпијуни 
Радич Поступовић, а играо је неку улогу и у новој историји балканиској.{S} У њему је била сахра 
акве тајне, или ако вам сметам, ја могу и ићи — рече она хладно.</p> <p>— Којешта, пред тобом т 
 данас, кад им људи зло обавештени могу и друкчије наређивати.{S} У осталом, њин је положај јас 
слим војнике, жандарме, а ађутанти могу и чекати.{S} Отпусти их, па ходи да се разговоримо.{S}  
на нокту.</p> <p>Тодорика пробуди слугу и посла га да пробуди сеоскога ћату, а сам с Глуварићем 
и, а целом друштву служе на штету, ругу и одврат.{S} И то се зове мудрост и морал деветнајестог 
итељка, јер утољава болове, односи тугу и избавља од свију недугова.{S} Ношени на бурним таласи 
Какве нужде ти имаш да долазиш у заваду и опреку с овом дружином?{S} То су све млади, даровити  
а је на какву вилинску башту, из хиљаду и једне ноћи, а посред тога сјаја и зеленила гамизало ј 
 ствара.{S} Као оно у причама из хиљаду и једне ноћи, он би могао три дана и три ноћи седети и  
е читав роман!{S} То је прича из хиљаду и једне ноћи!{S} Је ли могуће да се све то вама десило, 
 а за будућност свакоме ће бити по раду и заслузи.</p> <p>Ово је окуражило чиновнике те опет по 
то је била најлепша женска у Звониграду и једна, од првих дама звониградских, која је потпуно е 
 дана бавили су се окружни у Звониграду и много су што шта научили.{S} Дању су одлазили Кугићу  
м да ухвате црну прилику и да је одведу и привремено склоне у мом стану.{S} Још је и сад тамо,  
ву, или ако је лето и јаке жеге да једу и сладолед, и да пију лимунаду.{S} Пред ноћ дође или <p 
 се служи кава.{S} Но видећи жену бледу и малаксалу Врбавац је запита чисто забринуто: — Шта је 
да ако би их ми жене могле научити реду и уредности — примети госпођа професорка с Више Женске  
екакав обичај: два пут недељно, у среду и у суботу по подне код госпође Моне скупљало се десета 
м — он је веровао у своју срећну звезду и с тим расположењем дошао је јутрос у министарство још 
 помутише се; он се ћутећки окрете зиду и на хладан камен наслови своју врелу главу.{S} Лепша к 
 девојче, с тога је осећао неку слободу и одрешивост у понашању, али то му је уједно будило стр 
екује, па да за њим пође у гору, у воду и да једним дахом одува цело ово садашње, труло и нездр 
.{S} Гледао је у длан; гледао је у воду и бацао белеге; најпосле ишчитавао је судбину из књиге; 
а госпођа Мона почела је улазити у моду и постајати средиште једном делу звониградског отменог  
ја волем истину, волем истинску природу и мрзим лицемере који хоће да се покажу чеднији но што  
 где сва њена мука хоће да буде за луду и да прође забадава, Синђа изручи сад на један пут све  
ио је ухваћен, одмах предат преком суду и стрељан.</p> <p>Свемоћан у војсци, министар Врбавац у 
, учитељски:</p> <p>- За сваку је осуду и сажаљење оно што се синоћ десило.{S} Ја сам одмах саз 
авде, сад је страшљиво гледала на Синђу и стрепила да јој ова опет не понови отоичње речи „Па и 
езона, те на жарким, врелим данима дођу и даме да у чаши свежа пива расхладе своје румене, а по 
, није хтео ни чути ни разумети госпођу и њене разлоге, грубо је одбио своју „срећу“ која му је 
наредити да ти запуше уста и да те вежу и баце у подрум.</p> <p>— А шта би друго и могао учинит 
но плетен џак, који одозго добро завежу и опет запечате друштвеним печатом.{S} Тако завијена де 
 ти је? — понови Каја нежно, приђе мужу и спусти му руку на раме..</p> <p>— Шта је? — додаде он 
ајсторисану срџбу, журно се окрете мужу и зачуђено, чисто преплашено проговори:</p> <pb n="374" 
на, она брзо приђе своме зачуђеном мужу и узе га за руку.</p> <p>Њене су руке дрхтале.{S} Расти 
 вели — рече она, окрећући се опет мужу и Ратку — Право вели, да је сироче, и да за њега нико н 
нда војничка заклетва, па верност књазу и отачаству — како ћемо то? — упита ђаволасти сељак.</p 
ковани за ревносну и верну службу књазу и отачаству</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
неприродно је спојена и доведене у везу и зависност с већом или мањом осетљивошћу гениталних ор 
ко руке шињел кнежев.{S} Он приђе кнезу и понуди га да га огрне, но кнез то одби једним покрето 
е пало у део да представи младоме кнезу и његовом намеснику све ове депутације и одлично грађан 
ци и њини покушаји, да се додворе кнезу и да дочепају власт у своје руке.{S} Растислав је био м 
та му на ухо:</p> <p>— Поклони се кнезу и представи се ко си.</p> <p>Вујадин крочи незграпно пр 
b n="607" /> <p>Црна прилика рече кнезу и Зару да овде сад понова морају метути своје образине, 
атељски, а у исти мах беше пришао кнезу и покуша да га узме за руку и да га поведе да седну на  
у. — Растислав је остављао титулу кнезу и задовољавао се да има фактичку власт.</p> </div> <div 
стали до после по ноћи и да се ту кнезу и смучило.</p> <p>Дозову старијег ађутанта Зара.{S} Док 
и се свим на свету, како је то ту близу и како ће оне то за часак свршити, она сподби Паву за р 
т тровања, лекари ставе другу дијагнозу и дуго су лечили госпођу без икаква успеха, док најпосл 
 Осећали су да још један другом требају и трпели су се.</p> <p>Али потмуло трвење већ се отпоче 
>— Господска раса; сви би да заповедају и да господаре.{S} Има једна турска изрека која лепо ка 
олену тешко да гледа како му заповедају и овом земљом управљају <pb n="690" /> они, које су они 
 њу.{S} Сад сваки дан заједнички ходају и обоје у један глас одричу да им се шта слично десило. 
оњени једно другом на руку, тихо ходају и будни сањају у овој лепој, чаробној ноћи, или по какв 
ви, без појма о свом узвишеном положају и својим светим владалачким дужностима.{S} То је веома  
прво кнезу, но он показа главом на Кају и момак се окрете њој.</p> <p>Каја диже полако своју бе 
лики број угледних домаћина да дочекају и поздраве господара.{S} То је било прво приказивање на 
ника и пријатеља.{S} Ако му сад ласкају и продају му се са својим симпатијама, то је с тога: шт 
 односи-тек сад имали да се расправљају и регулишу:; но богу хвала није тако.{S} Устав и закон  
ти је Турчин причао да ти дервиши имају и своје засебно име (заборавио сам га) да те своје мађи 
и драго писар, а и људи га више вермају и боље слушају.</p> <p>Док се Тодорика ишчуђао откуда г 
није било ни високих дрва, да заклањају и оно мало сумњиве светлости, што се још пробијаше кроз 
срчбу против ње, заједнички је дочепају и својски је излупају, па се онда узму под руку и оду к 
бре воље дају, па да те људе заговарају и заваравају, а овамо одмах да прате кога у село, да из 
отровима махнишу што се лако растварају и брзо ветре.{S} Хтели би какав отров који се годинама  
годинама памте и годинама се претресају и тумаче шта ли што значи.</p> <p>Тако је између кнеза  
“ потрошити 50-60, па у крајњем случају и до 100 дуката, а за те паре може купити 20 Синђа; куп 
 дивљачка, нарочито кад се у њу умешају и династички интереси.{S} А овде ће тако нешто бити, и  
 пуцали и да им је намера била да убију и њега (Милоја) и Зликовца, и то с тога да би добили об 
егов, био је пун неповерења спрам свију и свакога, само је његов пашанац тадашњи министар полиц 
пробудити у њему неповерење спрам свију и свакога, наговорити га да разагна од себе све искрене 
пушиш.</p> <p>Кнез је говорио Маврикију и Ви и Ти, како му кад дође згодније — на само обично т 
још једну каву.{S} После изађе у авлију и упути се коњушници да види спремају ли слуге коње.</p 
 сокачић, уђоше у једну отворену авлију и црна прилика поведе их једном осветљеном прозору, на  
мило.</p> <p>Кад је доведен у Балканију и изабран за кнеза, млади Мутимир био је дечак од своји 
p>С тога је он сад и прешао у Балканију и отићи ће право у Орловац, где је сад скупштина на оку 
едметом успевали су по некад да открију и пронађу у томе велике тајне, које су понајвише после  
ћ плаве хартије.{S} Ђенерал узе хартију и поче је читати.{S} Рука му се тресла као јасиков лист 
беше се скупила велика гомилица гостију и сви су с пажњом слушали интересну причу, како се једа 
p>Затим један од сељака опет узе кутију и опет стаде брижљиво загледати у монограм.{S} Враничић 
 мртвачка глава.{S} Кнез узе ову кутију и отвори је. — Унутра је било 6 повеликих стаклета.{S}  
стаде, узе са стола црну, дрвену кутију и отвори је пред кнезом, који завириваше с радозналошћу 
нез беше узео у руке црну дрвену кутију и загледаше је откуда се отвара.</p> <p>3- Ух, баш си к 
е читају забрањене књиге, грде полицију и кнеза и ћаскају о републици.{S} Ништа озбиљно ту не м 
ту, но само по лицу, по носу, око очију и усана, тако, да женским опадну веђе, а мушкима и обрв 
ање.{S} Баба је трљала око слепих очију и по челу, а млада лепотица по грудима, слабинама и око 
да му сутра дан ваља путовати у чаршију и обданце се вратити: с тога устаде да још једном полож 
ле подне ваљало је изаћи мало у чаршију и проћи се пешке кроз Орловац.{S} Кад је кнез поручио Р 
а медведа?“ Он се сав зацрвени до ушију и хтеде рећи нешто оштро; но опет се уздржа, и, пошто ј 
о, прозујао му куршум поред самих ушију и одбио од пећи оволико парче.</p> <p>Ратко показа руко 
и да се свет око плота растера.{S} Боју и Радована узе на страну и уверавао их је свим на свету 
S} Беше пришао и доктор, да изведе Боју и Радована до капије.</p> <p>— Што направисте ову бруку 
<milestone unit="subSection" /> <p>Боју и Радована испратише.{S} Нису пошли они ни 100 корака,  
што се почињу палити на далеком обзорју и светлуцати на широком, угасито-плавом небу.{S} И лепа 
ејаше спустио ниско за западном обзорју и његове косе зраке већ су слабије осветљавале пусту ул 
у ја теби како се у туђој кући залуђују и маме младе женске.</p> <p>— Кривац сам, с обореном и  
а у ствари то ће значити, да га упућују и да му заповедају.</p> <p>— Човек, који не зна, хтео н 
 мени звецкати сабља, имаћу златну јаку и рукаве, и све златна дугмета.</p> <p>— Добро, добро,  
дачне љубави занесен, изгубљен у облаку и диму разбуктане пожуде — кнез Мутимир није више био о 
Место да се крије и да се оставља мраку и случају, кад ће момак и девојка доћи у додир, о томе  
подина“.{S} Подводница их сведе у мраку и обоје су били у седмом небу; обоје су веровала да су  
ћи просто: „г. Растиславе дајте оставку и идите кући,“ и ви би морали то учинити, а не би ме см 
еза, приђе на прстима неугледном човеку и прошапута му на ухо:</p> <p>— Господа министри су на  
ухо доба ноћи превози преко Дунава Жику и његова друга Враничића, који није био нико други до П 
ишћених појмова,“ уз то оштар на језику и драстичан у изразима, Кугић је брзо изашао на глас не 
ходати.</p> <p>Маврикије уграби прилику и узе шешир.</p> <p>- Ако Ваша Светлост не би имала ниш 
и ја јој наредим да ухвате црну прилику и да је одведу и привремено склоне у мом стану.{S} Још  
 тога кнез стаде, заустави црну прилику и покуша да јој рекне како би најбоље било да се врате. 
ворећи то, ђенерал забоде нокат у слику и с два прста покуша да откине нос на слици мртвога кне 
но.{S} Други на прстима приђе пуковнику и опрезно му поднесе под нос комад вате, који прво накв 
и баш то ћутање било је мучно пуковнику и он је хтео да га прекине.</p> <p>Кушао је још у два т 
ча Милоје и нехотице потрча страдалнику и прихвати га за главу.{S} Он је то учинио тако механич 
ви ситуацију.{S} Он се окрете начелнику и упита га:</p> <p>— Ви сте овде начелник? и љубазно пр 
ети белег....</p> <p>Хоџа викну девојку и рече јој да му покаже десни длан.{S} Пошто га је загл 
и ја имао да се изврши у најкраћем року и да створи Балканији нову династију.</p> <milestone un 
 матао противника; фигура удари о даску и одскочи на патос.{S} Г. Маврикије склони мало главу д 
{S} Још је и сад тамо, скинула је маску и, помислите — то је нека средовечна жена, а ја сам неп 
ласичке грчке погледе на природу људску и на односе између мушкиња и женскиња.{S} Античко грчко 
енерал је узео чврсто у руке сву војску и старао се да се што више зблизи с њом, а да што даље  
незу да ће дати Црнојевићу своју војску и да ће га послати у Балканију да отме престо од Мутими 
 оставио, ни понео из ње ни једну мрску и душманску успомену — двадесет пуних година његова ног 
за. </p> <p>...{S}Ђенерал је напослетку и сам сазнао ту неопходност.{S} Он је сам својом руком  
.. могаја... многаја...“ пође у почетку и које како сложно, на половини се замрси, а на свршетк 
а те своје мађије негују као неку науку и крију је од света <pb n="631" /> као највећу тајну; н 
Или је ваљада и наш момак био у дослуку и споразуму с тима зликовцима — примети Жермини. — Али  
У проласку он дочепа Растислава за руку и стиште га грчевито.</p> <milestone unit="subSection"  
а у олињалом ћурчету, ухвати га за руку и рече:</p> <pb n="421" /> <p>Цео овај призор гледао је 
кочи ђенерал Врбавац, ухвати га за руку и рече му потресеним гласом:</p> <p>— Затворите врата.{ 
— одговора она, стискујући мужа за руку и приљубљујући се уз њега. — Није ма ништа!{S} Али, за  
 то, црна прилика дохвати кнеза за руку и повуче га.{S} Мутимир скочи и пође, ма да је све то ч 
верна страха.{S} Он стиште Зара за руку и прошапута му:</p> <p>— Како би било да се вратимо?</p 
> <p>Кнез радосно стеже доктора за руку и, теглећи се, рече:</p> <p>— И — их, докторе!{S} Ово ћ 
 даљини, Жика стиште Црнојевића за руку и прошапута му: — И ако је негде задремала, наша срећа  
 главу у шакама.{S} Мона је узе за руку и повуче да јој скине шаке с очију.{S} У тај мах Лепша  
ришао кнезу и покуша да га узме за руку и да га поведе да седну на диван.{S} Но кнез то одби, о 
рочи.{S} Мутимир је опет ухвати за руку и ижљуби врхове њених прстију, још је једном привуче к  
А гле ово — Петрија дочепа Паву за руку и три четири пута трже је што игда може.</p> <p>Пава по 
 часак свршити, она сподби Паву за руку и повуче је напред.....</p> <p>Пава се устезала, али оп 
<p>Млади господин опет узе Јелу за руку и поче је миловати, час по глави, час по леђима, присла 
а Лепшу.{S} Мутимир повуче Мону за руку и рече јој полако: — Иди је разговори.{S} Молим те иди! 
за од тога, али кнез га дочепа под руку и енергично повуче за собом.{S} У исти мах осврте се и  
и ађутант.{S} Кнез узе доктора под руку и, <pb n="214" /> чисто мазећи се, узе га запиткивати ш 
ска; она прихвати Јелу, узе је под руку и брзо поведе, прво преко 2—3 степена, па кроз мали тре 
и је излупају, па се онда узму под руку и оду кући утешени и помирени....{S} Она се клела свим  
жева уста узеше мрдати.{S} Он диже руку и понесе је глави, па је опет малаксало упусти те паде  
 на вратима, пријатељски му стиште руку и упита:</p> <p>— Је ли све у реду?</p> <p>Место одгово 
епшу) хајд сад тамо па лепо пољуби руку и моли за опроштај.{S} Ја ћу изаћи за један тренут, да  
ишњега Бога!...{S} Лепшо, дајте ми руку и реците ми да ћете бити моја од сад па до века.</p> <p 
кве жице, које ми се обавише и око руку и око ногу, <pb n="476" /> стегоше ми цело тело, па ме  
у бацну на сто; једно стакло узе у руку и приђе лампи.</p> <pb n="320" /> <p>За све то време ђе 
ја диже полако своју белу, округлу руку и негледушке узе каву.{S} Њен поглед био се занео за је 
 притрча и оберучке узе њену десну руку и обасу је пољупцима. — Моја мила сестрице, ти се не ср 
 на канабету.{S} Он узе њену десну руку и мету је себи око врата; леву њену руку узе у своје дв 
ња, повраћања и угледања на стару грчку и римску класичност.{S} Али све то још није могло потпу 
облак.{S} Он се окрете нагло, узе пушку и погнуте главе пође полако напред.{S} Ишао је као побе 
вршено.{S} Елем, кад мајмун окине пушку и пушка пукне, у соби настане прави пакао.{S} Од онога  
општину, а узгред сваки да понесе пушку и по неколико метака.</p> <p>Није прошло много, а цело  
му паде друг самртно рањен, опали пушку и обори <hi>Зликовца</hi>.{S} На Милоја вели, није нико 
о задоцнио.{S} После даду мајмуну пушку и стану га учити да се егзерцира.{S} Пушка је била пуна 
вана, поузданим корацима приђе огледалу и ту се ћутећки огледао за који тренутак, трљајући палц 
 вам подносили да их гледате у огледалу и иначе била је, сећам се, и слика г. Кугића.</p> <p>—  
ети никакав мирис.{S} Он приђе ђенералу и рече му:</p> <p>— Господине ђенерале, испуните своју  
дговори момак.</p> <p>— Уведи је у салу и реци да ћу ја сад; нека ме малко причека.</p> <p>Мома 
у буквице, а врло радо пристаје уз шалу и забаве.{S} И ако се тако држање противило целом бићу  
омичан и нем, Жика је седео у свом углу и отуда из мрака, чисто с побожним страхопоштовањем гле 
озно му пружи своју мајушну, веома белу и веома лепу ручицу, поздрави се с њим и одмах га фамил 
ма, цивилни чиновници у салонском оделу и грађани у најразличнијем руху, све се то мешало, тиск 
ед њиховога дома, да примим смрт у јелу и пићу, које ми се подноси у њено име као домаћице“.... 
а поче обузимати чудна топлина и у телу и у души.{S} Осећао је да се загрева, и у том стању бил 
а, час по том обручу, час кнеза по челу и очњим капцима, а уз то је шапутала неке тајанствене,  
нерал Врбавац пљесну се жестоко по челу и јурну напред, понављајући узвик:</p> <p>— Да ли ћеш б 
и махне нашла....{S} Обућиће те у свилу и кадиву; у злато ће те оковати...</p> <p>— Видим ја мо 
о да је сада најлакше увући се у гомилу и проћи неопажен, само ако имаш шињел и шајкачу.{S} Док 
е) о свему шта се десило на левом крилу и начелник је наредио да се још те ноћи дигне десетак н 
 св. Сави кнез посети Вишу Женску школу и том приликом обдари многе сиротне ученице.{S} Једној  
а тим је прикупила у шаке оцепљену полу и опет трчала кроз гомилу, а кад би угледала дете, узви 
о, рашири га пред чича Милојем на столу и упита га оштро:</p> <p>— Шта је ово, чича Милоје?</p> 
 се свога посла.{S} Једна притрча столу и уврну лампу да не сија одвећ јасно.{S} Други на прсти 
лници су један по један прилазили столу и сами се служили.</p> <p>Ратко је сад разговарао с нач 
у сруши.{S} Адјутант изтргне одма сабљу и потрчи на разбојнике, али међутим ови опале из револв 
елска жена, чије цело биће дише љубављу и вером.</p> <p>„Истина, она је жена пуковника Врбавца, 
ете до главе она је сва попрскана крвљу и покривена злочином.{S} Колико је угледних и заслужних 
/p> <quote> <l>„Диже народ, крсти земљу и варварске ланце сруши,</l> <l>Из мртвијех народ дозва 
 корицама, непрестано је гледао у земљу и непрестано је говорио.{S} Застајао би само онда кад ј 
читав метар дубоко, одозго набију земљу и поставе стражу.{S} После две недеље мртвац је ископан 
 у њој први пут пао на ову грешну земљу и први пут заплакао немоћним плачем нејаке макање.{S} А 
круе, гуши, прогласе болест за гушобољу и отровани оде под земљу, а у тевтере и књиге запише се 
 кнез је био пустио свом језику на вољу и ништа га више није могло зауставити.{S} Ту је пало и  
непрестано пада у уста, у трбушну дупљу и у грудни кош.{S} Није вас ни срамота тако махнитати п 
лила га, љубила, карала га, тепајући му и мешајући у своје материнске нежности поучне прекоре,  
слав.</p> <p>— Та да, о кнезу; јадно му и кнештво његово!{S} Тешко њему јадном!{S} Нигде никога 
а ме сељанку. _</p> <p>Пава диже мараму и обриса хладан зној с чела.{S} У слепим очима поче је  
маха морао <pb n="201" /> вадити мараму и брисати се по лицу, јер од кнеза не само да је сипала 
ла куда управо иде.{S} Сад збаци мараму и погледа око себе.{S} Била је у маленом али врло укусн 
а Софија извади своју намирисану мараму и прислони је на очи.</p> <p>— Шта је теби, жено? — реч 
, госпођа се завила у своју црну мараму и, уздишући притворно, прошла кроз ходник, где су је вр 
и да поједем креслу јерусалимском храму и да попијем воду у којој се крстио антихрист....{S} Су 
ко ће ти мирисати кад он не ће.{S} Њему и душа мирише.</p> <p>- Црна, Паво с тебе никако није с 
позната човека, очима упита Жику о њему и разумеде Жикин поглед, који му је говорио: „наш човек 
нез брзо одви завежљај, претури по њему и пружи ђенералу табачић плаве хартије.{S} Ђенерал узе  
ав пламичак — оне су сијале у оном диму и сумраку.</p> <p>После подужа ћутања оџа проговори узд 
 му се као да из даљине чује неку ларму и грају.{S} Вика се примицала све ближе и он је по поја 
и си кнез.“ Обукли му војничку униформу и извели га на параду.{S} Светина је јурила.{S} Скакали 
дседништво министарства.{S} Има у писму и других ствари, али то је главно — Даћу ти, прочитаћеш 
ази сам од своје главе, но по споразуму и договору царева и по њином овлашћењу.{S} Досадило се  
н капетан проневерио је много мању суму и одмах је био ухапшен.{S} Себе и своју породицу спасао 
осле оваке једне жалбе, одлази у кавану и до мркла мрака већ не излази више из карташке собе.</ 
ве, седели су један до другог на дивану и разговарали се топло, искрено, <pb n="325" /> као нај 
све то време ђенерал је седео на дивану и држао главу у шакама гледајући непомично у патос!</p> 
ва кнежев млађи ађутант упаде у дворану и упита г. начелника, је ли све у реду, јер ће господар 
стера.{S} Боју и Радована узе на страну и уверавао их је свим на свету да је учинио све што тре 
ти га за руку, повуче га мало на страну и гледајући му у очи, упита га полако:</p> <p>— Збиља,  
тор се правдао; министар стаде у страну и ћутећки је слушао.</p> <p>— Још ономад на ноћ позван  
е четворице одвоји, врдну мало у страну и заостаде.{S} Друштво му измаче, а он оста — себе ради 
ли у стању да ме онако брутално нападну и онамо одвуку, могли би починити самном и друга насиља 
уху.{S} Чим их виде ова жена брзо врдну и сакри се унутра.{S} И ако је био већ сумрак, они у ов 
ви пут ступио ногом на ову благословену и њему тако милу земљу!{S} Тада је пао на колена, бацио 
и нехотице угледа у огледалу своју жену и угледа је у онај исти мах, кад изусти последње речи.< 
?</p> <p>Кнез потапка доктора по рамену и чисто га протресе.{S} Кнезу се сијао широк осмех на л 
 Све што је водило рачуна о своме имену и својој части, клонило се од г. Моне, која је својом п 
<p>У разговору, пуковник узгред спомену и то, како је сам лично свратио у кујну да надгледа спр 
ад се мало разраколише.{S} Неко спомену и полазак.{S} Други неко опет додаде да од кад је у Зво 
ом месту, не дижући с руке своју рањену и забринуту главу.{S} Жика га је узалуд опомињао да тре 
 лаког крила мога распирићу морску пену и у кљуну уграбити из ње моју лепу румену ружицу и изне 
х шушну му нешто с лева.{S} Он се прену и окрете.{S} Само за два корака удаљена од њега, чучала 
езу предаје престо и отаџбину учвршћену и обезбеђену од сваких потреса.{S} Млади кнез обасут је 
ушевној лепоти својој.{S} За ово годину и неколико месеци, од кад смо је последњи пут видели на 
и пут 9 месеца — то је још једну годину и два месеца одозго — рече жена климајући главом жалосн 
, али све то одлазило је некуд у даљину и бивало све потмулије и слабије.{S} Узнемирена природа 
ове, па се тако нешто загледао у даљину и чисто се занео за лепом месечином.</p> <p>На једаред  
 <p>Наши путници изађоше на ову чистину и чисто одахнуше, јер више није било ни онога склопа пл 
а чекали да ти учиниш такву будалаштину и стварали све прилике да те на то нагнају.{S} Болан, б 
{S} Он осети само некакву тешку горчину и осети да ће је засладити метком из пушке.{S} У тренут 
ра граби песак и муље, јури на површину и куша да ми тиме заспе и претрпа моју лепу румену ружи 
в доктор отоич повери једну важну тајну и једну тугаљиву мисију.{S} Писар у том срезу, Срећко с 
ка и растроји.{S} Али како тако одјекну и последњи глас „љета“, а за тим продужи се куцање, кој 
рмну, а његов крупан мушки глас одјекну и <pb n="264" /> после се још дуго таласао кроз први ве 
а — застиде се.{S} Снаја га одмах викну и упита га где је Пава.{S} Но Грујица није ништа знао.  
је она.</p> <p>— Ама где ту? — подвикну и обрецну се доктор — где ту кад ја кажем да је нема.</ 
ан пут он проговори гласно, чисто цикну и јурну напред.</p> <p>— Сине мој! - викну ђенерал — Си 
вом?</p> <pb n="658" /> <p>Сељак усркну и почеша се по бабиној рупи: — Е... е... еј... цмокнуо  
н.</p> <pb n="355" /> <p>Госпођа јаукну и јурну соби, где је ђенерал лежао.{S} Кнез је прихвати 
шки шамар.</p> <p>Млади господин стукну и скочи с Јеле.{S} Он опсова врло ружно француски.</p>  
но и силазио је дуго.{S} Најпосле хукну и спусти ме.{S} Осећао сам да лежим на некаквим даскама 
 авлије момак са свећом; капија шкрипну и њена оба крила, једно за другим, затворише се с луном 
 — прекиде је муж намештајући јој јопну и журећи је да што пре иде — добро, кад се нађемо у тој 
а тим настало, оставило је само нејасну и збркану слику у моме памћењу.{S} Сећам се само толико 
 нашли <pb n="357" /> задувану, болесну и рањаву гушу — поуздани знаци дифтерита!{S} Састављен  
 су унапређени и одликовани за ревносну и верну службу књазу и отачаству</p> </div> <div type=" 
промакао између њих.{S} Кога год сретну и нађу да задрже и да пријаве командиру.{S} Никоме да н 
брдо, огроман товар још се једном љутну и прекрете, предњи точак удари о велики камен и кола са 
о се прокашља, оде полако у угао, пљуну и полако се опет врати.{S} Изгледало је као да су му у  
овора.{S} Жика приклече обореном Перуну и тек сада загледа где му је рана.{S} На сред чела, на  
 о чему се другом не говори до о Перуну и његовом доласку.{S} Свет свашта трабуња.{S} Нагађа се 
ставу постати пунолетан и примити круну и владавину у своје руке, све то већа загушљивост и ома 
сти те паде на диван.{S} Дубоко уздахну и простења као тешки рањеник, а за тим, не отварајући о 
ез се подругљиво <pb n="509" /> осмехну и махну руком. — Ето; ви се баш трудите.</p> <p>Растисл 
 панталоне!</p> <p>Растислав се осмехну и изађе из коњушнице.{S} На пољу је још било тавно.{S}  
ћу учинити.</p> <p>Растислав се осмехну и пљесну пашанца по рамену — Е, ова ти већ вреди!{S} Ов 
лава.{S} Растислав се намршти, кашљуцну и поче:</p> <pb n="209" /> <p>- Неће бити подесио, госп 
звештаји цртали су ситуацију као мрачну и ровиту.{S} Кугић је сматрао за своју доглавничку дужн 
атко пасла и савијала ону красну, сочну и свежу траву, да Жика са свим озбиљно примети: како му 
; она му је прво и свратила пажњу на њу и највише се заузимала да се он с Лепшом саживи, али шт 
p> <p>Непозната женска приљуби се уз њу и прошапута полако:</p> <p>„Видиш, каква сад изгледаш?  
 што хоће да усрећи једну девојку, и њу и све њене - рече доктор као зачуђено.</p> <p>Боја отре 
у велику наслоњачу, чисто се увуче у њу и замисли се.</p> <p>— То бар нисам никад могао мислити 
и наши путници нису смели силазити у њу и ако су је жудно погледали.{S} Тамо су обрађена поља,  
у били живе утворе, које га гоне и дању и ноћу, једнако га прате и једнако му вичу: „Свршуј!{S} 
господи тамо тако и реците.{S} О дисању и о билу не морате им ништа ни спомињати.{S} Ја сам то  
икад да се моје дете нађе у таком стању и положају у каквом је он.{S} Тешко њему - рече она и н 
д непријатног осећаја при сваком виђењу и састанку с њим.</p> <p>Од тога доба кнез у опште пост 
а нисам осећао спрам тебе никакву мржњу и злобу; не страсну, но у опште никакву мржњу.{S} Сасви 
е кнез заљубио у некакву јавну женскињу и да је за њом дотрчао и у блуднички дом.{S} Газда овог 
аље у том правцу, он скочи, дочепа капу и викну: „Збогом!“ </p> <p>Но Мона га заустави.{S} Она  
 чега.</p> <p>Један пас дотрча под липу и узе ту лајати.{S} После опет отрча сељацима и опет се 
огромним товаром сена, уз гласну шкрипу и пуцање, полако, али непрекидно омицала су се низ брдо 
 n="562" /> <p>Сад су били сви на окупу и то махом окружни начелници, тек по где где прешарани  
ајала у тој соби, окрену с лицем дувару и тако је остала за све време њине гозбе.</p> <p>Један  
а прстом своју слику на источном дувару и рече ађутанту:</p> <p>— Скините ону слику, испод ње ћ 
 леђа свој јутрењи огртач, упали цигару и узе ходати по соби.{S} Белини је причао даље.</p> <p> 
нута, Мона опет отвори врата на будоару и викну кнеза.</p> <p>— Лепша мора кући и то је твоја к 
т душевно над обичним појмовима о добру и злу, он је гледао људе с неке висине.{S} У многим при 
осте, дођу случајно баш папи Александру и његовом сину, страшном Цезару Борџији.{S} Веома снажа 
д господара земље.{S} Једва се разаберу и виде шта је.{S} Међу тим укљештеном мајмуну није се м 
з да се потпише како прима швапску веру и како унапред пристаје да сва Балканија припадне Аустр 
 све ове младе људе увуче у своју сферу и свој делокруг.{S} Бојао се да то већ нису учинили кон 
о друго треће вече састају се на вечеру и, под изговором обична весела друштва, остају до зоре. 
шта дирати; ваља га ту оставити на миру и чекати да се поврати, па га онда преместити у постељу 
нинска села, која обично остају на миру и онда кад какав ванредни догађај потресе и узбуди целу 
 саме, Лепша је сањала о кнезу Мутимиру и његовој љубави и била је сретна.</p> <p>Такво је било 
зме на се да без ларме подвргне надзору и прегледу блуднички дом куда их је одвела она женскиња 
ве куће.{S} Изглавила гвожђе на прозору и спустила се с другог спрата.</p> <p>За Зара је ово би 
едају у мачка, што лежи горе на прозору и да једнако вичу мачку: ам! ам! ам! — да лају на њега, 
у била затворена.{S} Она потрча прозору и покушаваше да отвори велико тешко прозорско крило.</p 
о ходао и пушио.{S} После приђе прозору и узе прстима добошарити у окно.{S} Кад му се и то доса 
е помицала.</p> <p>При последњем напору и узвику домаћина добри вочићи још једном прегнуше из с 
 подозрива, ја сам ставио под присмотру и Милоја и жандарма, а потеру сам наредио по вашој запо 
 икоме, њима је дужност да спасу сестру и да освете очеву част!</p> <p>Но сад се опет бојао ста 
начелник, Вујадин повукао је грдну вуру и у мало није чак и службу изгубио.{S} Од то доба решио 
гура не удари.{S} Кнез узе другу фигуру и баци је г. Маврикију на главу, па, махнув раширеним,  
розиру, те на крају крајева изађе да су и мање видели, и непотпуније ствар схватили, но спорији 
 соби затворена изнутра, а велите да су и прозори били затворени, па куд би се онда, врага, изв 
ова међу Монино женско друштво дошла су и два мушкарца, кнежев рођак Аца и један његов присни п 
ности десило само с Лепшом.{S} Такве су и све остале „светитељке“ звониградске.{S} У Баварској  
о сенке, као духови без тела ступале су и кретале се ове чудне ноћне прилике.{S} Како уђоше, од 
о говоре!“ И жене и девојке црвениле су и гледале у земљу, кад би какав момак до њих почео ујуј 
 300 дуката“.... и т. д. — Набројане су и друге користи, али се на крају крајева опет враћало н 
на знаменитост мање.</p> <p>Извршене су и друге знамените реформе.{S} Тако је отесано и побијен 
 на то додаде:</p> <p>- Збиља, да ли су и ранији покушаји били ваше дело?</p> <p>— То је друга  
м, чврстом мрамору</hi>, благосиљали су и љубили голо, топло, меко, ружичасто тело својих конку 
сразмери према величини својој имали су и све делове тела.{S} Уметник је сматрао да не мора шко 
момчадија у два - три маха прилазили су и зивкали у коло лепу Паву и њене друге.{S} Али оне ник 
 и по два-три у гомилицама, долазили су и звали је да „отаљају још по једну,“ но она никако не  
оране.</p> <p>Ишли су подуже; прошли су и другу стражу; на трећој су били задржани.{S} За тим ј 
е не враћа.{S} Упоредо с тим кројени су и сви други планови и смерови.{S} Десетак пуних дана са 
 сад се и то морало дићи.{S} Осечени су и набијени нови шипови, мост је исправљен и у Орловцу ј 
 то и крију као лојални људи.{S} Они су и сад јаки, а у будуће све ће више јачати.{S} Овој друж 
д других госпођа звониградских, таво су и код госпође Моне биле уређене <hi>јаузне</hi>.{S} Раз 
едставите мало ове људе, да знамо ко су и одакле су.</p> <p>— Јес, јес, молим покорно, добро би 
сила пресуђује, људи без силе уједно су и људи без <pb n="23" /> дужности.{S} Мањ ако би ви, не 
е све обвезнике из првога позива, то су и сеоски биров, и сеоски пољак, и све што се могло на т 
пуној природи својој, онакви као што су и били!</p> <p>Све ово притворство донело је Хришћанств 
вљења оду онако исто нечујно као што су и дошла.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После п 
ални долап с више преграда.{S} Пошто су и њега прегледали, они опет затворе долап, обесе слику, 
пељивост, па су уобразили да нешто јесу и да бајаги они нешто могу!...</p> <p>Лепша метну кнезу 
ости, таман ће бити згодне да га занесу и очарају.{S} И он и Растислав вратиће се у Звониград у 
 тим га окрете, загледа рукопис, адресу и потпис „један ђак.“</p> <p>— Где је тај господин? — у 
о убајатити да нас оне мало не растресу и не освеже — мислила је Мона улазећи у кућу.</p> </div 
ви сте провели близу 50 часова у заносу и сну.{S} Данас је среда а ви сте још у понедељак заспа 
т лежи телеграфски извештај, како је ту и ту ухваћена тајна штампарија, спремна да печата свако 
грудима, по затиљку, по раменима, врату и по образима.</p> <p>— Јао, ала те је тај изгризао, со 
и преко њих, Сашу добро огребе по врату и утече преко зида у башту.{S} Ови појуре за њим и у ба 
епо!{S} Ја знам да ти радиш на преврату и да су ти прсти једнако у Црнојевића <pb n="576" /> тк 
 ортак и помоћник твој у твоме разврату и кварежу!{S} Зар код толика света вашег нађосте мене,  
ач и секира — он удари прстом по печату и рече: — Ево, зар ово није лудорија и детињарија!{S} И 
ворили да је кнез седео у свом канабету и нешто писао и да му је ту позлило.{S} Други су тврдил 
ено барон Жермини, придиже се у кревету и заузе седећки положај, како би боље могао чути причу  
 кад ја и Боца лежимо заједно у кревету и једно другоме дувамо у уста?{S} Па што онда браца Мик 
S} Она је дала живот целом једном свету и она осећа да сва, душом и срцем припада томе свету.{S 
ко зину од чуда!{S} Он се окрете детету и узе га преда се.{S} Испитивао га је редом и дете је у 
 чичица, у избледелом, отрцаном ћурчету и тако исто изношеним чоханим чакширама, приђе овим кол 
крај капије две одваљене даске на плоту и рече му, да ће туда проћи, па прва и прође.{S} Кнез п 
на <hi>шеретлук</hi>, као на једну црту и особину у карактеру народном, па и ту су се брзо слож 
егов другар био му је сличан по узрасту и годинама, али сасвим друкчија изгледа у лицу.{S} Веом 
днако добре, кад је свака на свом месту и кад се свака на време употреби.{S} Као што има људи к 
 а Маврикије седео је још на свом месту и зачуђено гледао на кнеза.{S} Учини му се чудно што ли 
ве две женске застадоше на једном месту и као да су ту, за неко кратко време, нешто радиле.</p> 
д потпоручика.{S} Она вели, тата, да ћу и ја бити потпоручик, да ће и мени звецкати сабља, имаћ 
 може да плати.{S} А ја и рачунам да ћу и иначе имати господина пуковника као пријатеља у свако 
ми буде жао?{S} Кад ја порастем тако ћу и ја живети са женама мојих синова — одговори дечко фил 
ги.{S} Погасише цигаре, духнуше у свећу и изађоше.{S} Онај старији закључа врата за собом и мет 
лаксалост.{S} Он даде руком знак Кугићу и доктору да изађу, а сам оста са својим ађутантом.{S}  
еси ли гледала јагње доведено пред кућу и везано за шљиву.{S} У кући оштре нож да га закољу, а  
му све излазе и улазе у ђенералову кућу и да под сваки прозор стане по један.</p> <p>Кућа Врбав 
стаде, поклони се с младићском гипкошћу и, прекрећући с ноге на ногу своје гојазно тело, удали  
се од г. Моне, која је својом прошлошћу и својом страсном наклоношћу спрам лепих младих људи би 
вреди!{S} Овде се само таком одлучношћу и може што учинити.{S} У земљи треба да се појаве Црној 
а г. начелник извести г. Ратка о успеху и остане да чека лепе гласе од чича Милоја.</p> <milest 
но обадање по хладном, јутрењем ваздуху и оно пентрање за мајмуном по дрветима узбурла у њима и 
у њему...</p> <p>Кнез се окрете Врбавцу и рече подругљиво: — А? шта има у њену, г. ђенерале?{S} 
стислав није мислио о пуковнику Врбавцу и његовим плановима.{S} У неку руку то је за Растислава 
дима из логора сасвим супротних Врбавцу и намесништву, откуда је, веле, и потекла мисао о проме 
жање спрам кнеза.{S} Догађаји у Орловцу и Повратници доказали су му да кнеза отуђује строг, учи 
 уграбити из ње моју лепу румену ружицу и изнећу је у ведре и јасне сунчане висине....{S} Али а 
.{S} Кнезу се сијао широк осмех на лицу и доктор се постара да се и сам што пре почне смејати,  
 четири ране од куршума, сва је по лицу и телу најгрознијим начином изсечена неким оштрим оруђе 
 црну јагњећу шубару.{S} Бледоћа у лицу и немиран поглед издавали су узбуђено душевно стање, ин 
а међу прстима, направи од њега куглицу и једном зврчком бацну је чак иза врата.</p> <p>Ђенерал 
ти изливала се кроз те прозоре на улицу и јарко је осветљавала на приличној даљини.</p> <pb n=" 
 /> <p>А овда онда допирали су на улицу и звуци лепе и складне музике, час тихи и благи, час бу 
реће коло.{S} Ја сам био однео гибаницу и тикву вина на трпезу где су седели старији људи, <pb  
тку била готова да истрчи на раскрсницу и да на све четири стране света громогласно довикне и о 
озор, лепо познаде малу дворску баштицу и јасно чу узвике: „Стој ко иде!“</p> <p>Никакве сумње  
, како ступи у дворану, угледа домаћицу и гошћу у будоару, а угледаше и оне њега.{S} Кнез се по 
 — госпа диже своју малену, белу ручицу и гребну ноктом о нокат, да покаже колицко муж госпа Ца 
на другој казује све што јој је на срцу и на језику.</p> <p>— И ју, рођена моја, па видели му о 
страсне пожуде, што изазива глад у срцу и у мускулима, нешто што те вуче неодољивом снагом да п 
 наклоњен падавици, да има махну у срцу и да може на пречац умрети.</p> <p>- Ви, г. Растиславе, 
 јурећи непрестано напред.{S} Свет и чу и не чу шта он викну.{S} Нешто чу, ал оно што је чуо, н 
суља) Црнојевић је носио у торби погачу и пуну каленицу папуле с великом обареном шумком.</p> < 
 управо њему — Црнојевићу — на темењачу и пече га као да му се ту слива млаз разстопљења челика 
 ми мој иследник показа руком наслоњачу и даде ми знак да опет седнем.{S} Сео сам и шта је даље 
/> у углу, њена хаљина запе о наслоњачу и трже натраг, кнез посрте и, заједно са својим драгим  
Многи начелници поустајаше на ову причу и узеше загледати стари сахат.{S} Чича примети:</p> <p> 
“ Кад кукавица најзад сврши своју причу и стресе крилима, па се увуче у часовник, чича мигну с  
на онај свет и разагна га; избруси хоџу и нареди му да пође за њим у манастирски конак; пандури 
о им је ово вино.</p> <p>Кнез нали чашу и диже је према свећи.{S} Лепо, бистро вино искрило се  
} Начелник почасти непознатог поштоношу и отпусти га с добрим бакшишом.</p> <p>Одмах сутра дан  
од ње десило, кад је сама дозвала Лепшу и обећала јој сигурност као у сопственој кући.</p> <p>И 
ећи ово, Мутимир се беше ринуо на Лепшу и, без великих церемонија, формално је отимао од ње пис 
S} Он врло просто ради — стегне за гушу и удави.{S} Доктори не знају шта је болеснику; они виде 
благу, чаробну светлост, што опија душу и заноси је неком чудном сањалачком маштом.{S} Све побо 
 може купити 20 Синђа; купити им и душу и тело.</p> <p>Опит је одмах показао да је Срећков рачу 
у умео сакрити и закопати дубоко у душу и срце своје, а с поља је све било мирно и глатко.</p>  
 се дизао неодређен, мало накисео задах и уздржан неразговетан жубор.{S} Ордена тада још није б 
ао је у изразу нечега што је у исти мах и племенито и дивљачко, а нада свим ширио се израз неод 
 с мојим изласком из министарства одмах и ви сви подавали оставке?{S} Данас би били немоћни пен 
ање и у другом суседном гробу, па одмах и у трећем и у четвртом, а то кретање пратили су дубоки 
ени господар оружане силе, што је одмах и постигао, пошто је војсци и иначе већ била дужност да 
нас отровати човек, па да не умре одмах и да му се одмах не позна да је отрован, но да последиц 
се ухвати за ограду од моста, али одмах и њу упусти, руке му клонуше и он се ничице поклопи по  
p>Док је код Милоја владао овакав страх и забуна, код Жике на против, беше планула страховита с 
ли опет пође.{S} Она је осећала и страх и наду, али осећај пробуђене радозналости био је јачи о 
на пример — шах краљу!{S} А.. а.. а шах и краљ, а г. Маврикије, које је боље, је ли шах или кра 
ха?{S} И кава је разлика <hi>између шах и краљ</hi>? — један заповеда, а другом заповедају је л 
 и пође.</p> <p>Кнез мало заустави смех и пристаде за њим.</p> <p>- Куда ћете, г. Растислав, за 
“, како је сам рекао, уз урнебесни смех и пљескање веселе дружине, изговори „сјајну беседу“, у  
ем!</p> <p>Учитељ прсну грохотом у смех и рече:</p> <pb n="178" /> <p>- Е, мој, господине капет 
а да је несумњиво да их је било и да их и сад има.</p> <p>„На истоку има и дан дањи много тајни 
а очи, саставила три прста, пољубила их и додала: „не роди мати.“</p> <p>Госпођи Софији, бив. м 
 има и једно и друго дејство, но има их и који дејствују само на један начин.</p> <p>„Тако, на  
 баци лак поглед на ове момке, обиђе их и оде даље.</p> <p>Кад се пуковник удали кнез и Каја се 
 Нападаји су били сувише оштри да би их и даље могао слушати.</p> <p>Но ђенерал то опази.</p> < 
Кад он у мене издражди очи, гледала бих и ја у њега; баш овако слободно као ово у тебе. </p> <p 
дније речи.</p> <p>— Поштена! умела бих и ја бити поштена, да не треба јести.{S} Нема, ћерко, т 
S} А ако би ми што год рекао, рекла бих и ја њему, па ето ти.</p> <p>Петрија се пљесну рукама и 
 Онда нећеш мислити овако!{S} Могао бих и више да ти кажем, али нећу.{S} Нису ми крива невина д 
 самом камену.{S} Варварска рука грубих и незналичких камењара, грабећи само да извали што више 
ш у сиротињској колеби, код људи грубих и грамзивих, у друштву с једним циганчетом?!{S} И то ра 
 стварима.</p> <pb n="575" /> <p>Каквих и каквих ти чуда ту није било!{S} Час јављају како су у 
еска, а из њих изиђи један од најмлађих и најмилијих анђелака божијих, те се у сјајном лету спу 
се рачунало као један од најузвишенијих и најсветијих акција људских, <hi>величанствен чин који 
као и с отровима од разних најужаснијих и најгаднијих болести.{S} Ими једна ужасна болест, позн 
> <pb n="286" /> <p>После се сети неких и неких поступака пуковникових: његове журне и загонетн 
 вођа свију угнетених народа балканских и повести их на заједничку борбу за ослобођење и нацијо 
гло рећи: ако међу либералима има голих и гладних почетника, којима треба власт, да што стеку;  
 И где си ти то још чуо код образованих и отмених људи!{S} Где још образован човек тако титулиш 
у, у природи има тако много неиспитаних и непроучених ствари.{S} Ви сте и сами то говорили.{S}  
кривена злочином.{S} Колико је угледних и заслужних војвода народних издахнуло мученичком смрћу 
 у тај мах она угледа читав низ црвених и модрих колутова, којима је Лепша била покривена но гр 
има за часак нашараше читав низ црвених и модрих колутова.</p> <p>У првим наступима прве истинс 
е само за дан, но их је било спремљених и за ноћ, т. ј. удешених да се и ноћу могу читати.{S} Н 
ромене нарочито силовите у души снажних и већ но самој природи бујних младића, код којих грко и 
ло, да се по којој од ових кћери Евиних и нехотице отео поглед на ове снажне, мускулозне, голе  
аље иза ове бразде, из опште масе црних и неразговетних брда, дизали су се час оштрији, час туп 
ненадно се искотрља из згомиланих црних и покретних облака, и, као огромно заљуљано кандило, пр 
p>Чича Милоје причао је пуно интересних и радосних ствари:{S} - Балканију је задахнуо некакав н 
г, а оно има доста још веома загонетних и не објашњених ствари.{S} И поред све вике научара, по 
ли могуће, да ће због тих, тако обичних и тако природних младићских погрешака, прогласити њена  
еколико љубавних историја — неке од њих и ми смо видели напред али још никад до сад он није осе 
 је свакојаких, <pb n="117" /> и добрих и злих.{S} А и тешко је бити добар, милостиви господине 
анини.</p> <p>А око ње пуно плавушастих и црномањастих округлих главица — и све су то огранци њ 
леји, покривеној дебелим сенкама густих и брснатих дрвета.</p> <p>Она два младића дочепаше се о 
 на Балканију био је само низ најлепших и најслађих успомена, у којима је била мрачна само једн 
е овде видиш?{S} Је ли?{S} Е, ето дођох и ја једном после толико година да видим како изгледа о 
</hi>...</p> <p>Кнез се хватао за трбух и поводио се од смеха.{S} Пало му веома смешно како ћел 
кад са сухим врхом, а понекад и сав сух и оголео.{S} Његове криве, голе, чворновате гране изгле 
> <p>Тако, с подигнутом главом, Врбавац и нехотице угледа у огледалу своју жену и угледа је у о 
у варнице.</p> <p>Два намесника Врбавац и Растислав били су тако властољубиви да један поред др 
укчије.“</p> <p>Покојни ђенерал Врбавац и Растислав били су некад веома блиски пријатељи.{S} То 
није у кревету, није?...</p> <p>Врбавац и по трећи пут понови реч господар, и то с нагласком.</ 
е то, да даде свему томе корисан правац и да удахне душу у ту успавану снагу народа.{S} То су у 
 сам себе узме за пример — рече Врбовац и продужи опет ходати, а беше за тренутак застао.</p> < 
и у унутрашњост.{S} Отишли су у Орловац и ту већ ухватили јака корена међу грађанством, које су 
ародна мука, народна крв, народни новац и народна снага, али требао је неко да покрене и оживи  
м.{S} И не био, чича Степо, ја Балканац и балкански кнез Страшимир, но био Турчин, ако ову реч  
ти, господине ђенерале.{S} Сам злочинац и убилац <pb n="316" /> он говори о туђој убилачкој сла 
пиридона, пошто је то њин пољски светац и њега празнују да им се добро одрже поља и берићет.</p 
ачно отишао да спреми кола, да јој отац и снаја јамачно још седе тамо под шатором, где их је от 
о, а не би их знао, би рекао да су отац и син, па забринути родитељ даје мудре савете детету св 
 бити добар човек не значи бити мекушац и дедак, који се даје варати на сваком кораку, кога ће  
о је закључак, како је Балканац мекушац и неиздржљив у раду, тако да нигде не би могао <pb n="1 
лази срдита, и још с врата удара у плач и прекоре.{S} Кнез је дочекује такође срдито и одмах пл 
е и мајка, а бабо удари још више у плач и пође пред мајку, а она га погледа срдито и рече му: „ 
ца укрштена пушка и сабља, а одоздо мач и секира — он удари прстом по печату и рече: — Ево, зар 
уковниче, рече она развлачећи сваку реч и ударајући гласом на реч „власти“.{S} При тим речима њ 
окрете своме ађутанту, узе од њега кључ и рече му да изађе и да причека на пољу.</p> <p>Кнез и  
од плиша, нађе рупу у зиду, завуче кључ и простим притиском отвори врата.{S} Тежак дебео гвозде 
олако у уста.</p> <p>— Па добро!{S} Баш и да би било за, кнеза, па шта је с тим?</p> <p>— О мол 
 да наиђе на њега нека сумња, да л’ баш и они спадају. — Спадају, спадају, охрабри се он, а и к 
<p>— Ама шалим се, лудо једна!{S} А баш и да је, па шта!{S} О! благо теби лудој!{S} Мука је мен 
 после настави тихо — Добро, кад би баш и била код кнеза, па шта, зар би је ти смео искати?</p> 
доцније, — видећемо.{S} Зашто не би баш и она остала у истом уверењу као и остала публика, да с 
вде нема никакве твоје девојке, али баш и кад би била.,.</p> <p>Боја га пресече.</p> <p>— Има,  
 наговестио како би му најзад могао баш и опростити, ако му у једној ствари буде на руци.{S} Ст 
ан, па да се неби много предомишљао баш и јавно пред законом да споји своју личну судбу с њеном 
има.{S} Можда вама, на први мах, то баш и неће бити тако пријатно, али старајте се да се на то  
се Мона.</p> <p>— А ко зна да ли то баш и постоји — примети Тоша.</p> <p>— Да ли постоји!{S} По 
био тврдоглав у тој твојој одлуци; знаш и то, колико <pb n="686" /> ме је муке стало да ти разб 
е црна, но баш бела и пребела, ако знаш и умеш, а ако не умеш, онда ти нико није крив...</p> <p 
 један пут будеш.... док се мало познаш и ослободиш код њега...{S} Шта? ни с пет чивта волова п 
створењу које волеш, да се с њим слијеш и стопиш уједно, да утонеш у неизмерној пучини сладостр 
ним пословима како <pb n="400" /> хоћеш и узимај пара колико хоћеш!{S} Да видим шта ће те онда  
 јавно на улици; питају га шта то радиш и он одговара:</p> <p>— Садим човека!</p> <p>— У овоме  
стита „добро јутро“, а уједно да га још и опомене да је већ време устајању.</p> <p>Но јутрос ни 
 нешто тако чудно и неочекивано, да још и сад не могу да дођем к себи.</p> <p>— Шта, шта?{S} Шт 
{S} Али на жалост тако није.{S} Има још и других људи!{S} И оно што не дате ви, даће други.{S}  
а, такав начин кнежева живовања има још и друге своје добре стране — наравно добре само по нужд 
/p> <p>Било је у животу г. Вујадина још и много других занимљивих прича и причица, али ко би се 
или храмове стида и разврата.{S} Па још и мене хоћете да увлачите у ваше ђубре...{S} И бијете м 
овориш!{S} И ти у твоја пијана уста још и кнеза узимаш!{S} Хајд марш!</p> <p>Али пијани Ралека  
 притворност људска.</p> <p>Било је још и других појава, згодних да из раног детињства потхране 
још се не зна ко су.</p> <p>Било је још и ваздан других причања, нагађања и свакојаких казивања 
јважније ствари.</p> <p>Говорено је још и о другим приликама.{S} Претресано је питање о изменам 
опало је страшну провалију, из које још и сада лиже опасан пламен освете; провалију, у коју ће  
с тога, што су наша чула за опажање још и сувише груба....</p> <p>— „Као год што просто око у к 
жбених положаја, интересовали су се још и за трговину, јер и ако нису сами лично трговали, ипак 
ељацима дуго је трајао, а трајао би још и дуже да га Враничић не прекиде.{S} После свега што је 
ругчији.{S} Шта више, ти можеш бити још и гори од свију предака твојих, јер ниси провео детињст 
оје, коме ли остајеш!“</p> <p>Памти још и то како су слушкиње ушле у спаваћу собу, избудиле мањ 
</p> <p>— Добро.</p> <p>Но пуковник још и не изусти потпуно ову реч, кад Ката прихвати:</p> <p> 
ену?</p> <p>— Не само жену, но имам још и два детета — одговори дечко.</p> <p>— Шта, зар ти има 
 Ја нисам развратник, управо ја сам још и сувише млад да бих то могао бити.{S} Али ја волем ист 
а, ја ћу се постарати да га окружим још и бољим људима.</p> <p>госпођа Софија насмеја се горко: 
био просто ужасан, само кад би имао још и личне куражи да изврши све оно куда га понесе његово  
 Ћути! ћути јадниче!{S} Сад би хтео још и у инћар — рече Лепша, довршујући намештање мараме око 
тње кнежеве, сад се беше придружило још и много друга света.{S} Преко двеста грађана, махом сељ 
 не знаш шта је шала, рђо једна, но још и за то да плачеш.{S} Боже, боже, баш си дете!</p> <p>— 
вију других припрема било је решено још и „онако у опште“ да се Орловац „мало очисти.“ Читаву н 
, да ју је доцније и нацртао, те то још и сад чува као успомену.</p> <p>Још се сећао како су мо 
>У прокламацији обзнањује се народу још и то, да ће се народна скупштина сазвати од данас за ме 
куће бејаху дошла на ову светковину још и два сина Бојина, старији Радован, Анђин човек, и млађ 
послетку кроз пусте планине одјекну још и последњи потмуо тутањ удаљене грмљавине, киша се разб 
очаст кнезу Мутимиру; спаљено је ту још и стотине других ствари.</p> <p>Том приликом много је к 
, а средњи прозори на горњем спрату још и отворени.</p> <p>Читава река светлости изливала се кр 
ке, који су у гомилицама хитали у варош и зачуђено погледали од куда ли се то г. Растислав враћ 
 мужу одмах.{S} Пошто је исправила брош и загладила један чуперак, који се беше остраг на глави 
 до дворских степена, па се ту скљусио (И ако Ратко ниједном речицом није напомињао ко је то <h 
би то било — продужавала је баба — кад 6и Ката била луда и од сад, као што је била до сад; трчи 
ридиком и он не пропева.</p> <quote> <l>И ми ове земље осуђени синови,</l> <l>Кад видимо књаза  
моћ,</l> <l>Далеко је Безданија,</l> <l>И тешко је у њу доћ’;</l> <l>Ужасан је Злодух силни.</l 
 <l>Преко широких девет равнина,</l> <l>И преко девет сињих пучина,</l> <l>У Безданију, земљу д 
<l>Где има девет мрачних пећина,</l> <l>И крај њих девет мртвих језера,</l> <l>И до њих девет ш 
>И крај њих девет мртвих језера,</l> <l>И до њих девет шума без краја,</l> <l>У свакој шуми дев 
ио.</l> <l>Он је свој род љубио,</l> <l>И с овог доксата му судио.</l> <l>А мало даље стојао је 
</l> <l>А у паклу је зубе надио,</l> <l>И сваки зуб је оштра секира,</l> <l>Педаљ дугачка, шаку 
> <l>Презирући људско ништавило,</l> <l>И плетење безумне скупштине“...</l> </quote> <pb n="348 
</l> <l>Што је јачи од свих вас,</l> <l>И јачи је од свег злог!</l> <l>Мртваци:</l> <l>У зао ча 
 тога ова шкода и јес пуна ђака.</l> <l>И сви ђаци скупа једним грлом вичу:</l> <l>Добро дошо к 
> <l>И хвалио зато Бога великог.</l> <l>И ти ступаш данас у тај свети дом </l> <l>Викни само, к 
 народ је слушао господара свог;</l> <l>И хвалио зато Бога великог.</l> <l>И ти ступаш данас у  
> <l>У сваком сам ноћцу преноћио</l> <l>И у сваком љубио девојку.</l> </quote> <p>Чак тамо на о 
није видела Пава.</p> <pb n="251" /> <p>И стари Боја и млади Грујица и Анђелија преплашено су г 
се чу болан јаук.</p> <pb n="642" /> <p>И ако је било и нерасудно и очевидно опасно улазити сам 
њих гле чак овде!</p> <pb n="609" /> <p>И што је кнез дуже гледао, све је боље распознавао личн 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И ако је госпођа Мона кнежева рођака и жена човека који 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И доиста, већ је више од сахата како министар Растислав 
т година провела сам у затвору. </p> <p>И ако је све то знао, пуковник се учини као да га је то 
о питање: <hi>јес или није</hi>!</p> <p>И сад је питање било решено; решено је са <hi>јесте</hi 
} Све је то само завист и злоба!</p> <p>И тако се поступно долазило до уверења да управо није н 
е хапсио!{S} Промисли само то!..</p> <p>И људи су доиста промишљали: „Начелници су исти; пре на 
у срећу своју, све, све, све....</p> <p>И сад се ваљало решити: или се машити и ухватити тај тр 
етом паде на кадивени отоман....</p> <p>И сама опијена страшћу, Лепша је, неко време мирно ћута 
S} Ја гледам шта у ствари бива..</p> <p>И кнез је сад почео живо набрајати како му Растислав пр 
 и осећај неповерења спрам њега.</p> <p>И ако је Врбавац по жени био рођак младом кнезу, Растис 
њега по једна смртоносна заседа.</p> <p>И Враничић је све то знао.{S} Од ноћас њему се у два -  
 старачке очи заводнише од суза.</p> <p>И између њих се разви овакав разговор.</p> <p>— Знам! — 
амачно се познајете — рече Мона.</p> <p>И кнез и гошћа поклонише се.</p> <p>— Ту ретку срећу, д 
њег до највећег, спрам екватора.</p> <p>И ту ти онда мој уча разврзе хвалити екватор, и цело ве 
рагу.{S} Штуче некуд амо унутра.</p> <p>И ако је разговарао, дежурни је све до сад једнако мисл 
ти а неко му метне шаку на уста.</p> <p>И ако су гости поустајали, још се нису одмицали од стол 
ра и енергично их повуче напред.</p> <p>И Заре и Мутимир старали су се да разазнаду месност и д 
оба, али с много плиће површине.</p> <p>И овај глас прво дубоко уздахну, па онда рече срдито:</ 
годинама стојале у њиној авлији.</p> <p>И иначе је Орловац због овога кнежевог доласка претрпио 
о јуче обичним друговима чинили.</p> <p>И доктор нађе изласка.{S} Измирен са самим собом, он ве 
оворити, и то га сасвим поврати.</p> <p>И ако целе ноћи нису спавали, и ако су пуна три сахата  
ак је престао трептати и дисати.</p> <p>И заиста, он чу са свим јасно и разговетно, како испод  
авању сада приближених личности.</p> <p>И ако је Врбавац контролисао сваки покрет кнежев и имао 
де, а ја ћу овога тренутка доћи.</p> <p>И пре, но што је кнез ма шта могао изустити, црна прили 
сигурност као у сопственој кући.</p> <p>И она збиља није готово ништа ни говорила.{S} Госпођи п 
проговорио доста пријатних речи.</p> <p>И Растислав се с многима разговарао.{S} За тим је кнез  
ди кнез позна са својим народом.</p> <p>И иначе овај је пут сасвим згодно одговарао потребама В 
 се оженити кнежевом милосницом.</p> <p>И ова жена, која је имала толико лепе памети, да је чес 
 изви и седе крај њега на диван.</p> <p>И он је био узбуђен.</p> <p>— Моје јагњешце, рече јој о 
 је доиста најсвечаније примљен.</p> <p>И кнез и његова свита одсели су у староме дворцу, где ј 
то мњење, да је кнез само рањен.</p> <p>И доиста, око 10 часова у вече, појавише се друмом из Ј 
 рече Ката смешкајући се шаљиво.</p> <p>И пуковник развуче усне.</p> <p>Ката настави:</p> <pb n 
намесника, рекне реч две народу.</p> <p>И доиста, после два сахата крилате трке сјајни путници  
тра.{S} Хоће да се удобри кнезу.</p> <p>И мржња и незадовољство против Кугића расли су с дана у 
и „слатки кнез,“ но само „кнез.“</p> <p>И за што све то?{S} И откуда на један пут све то?{S} Ка 
 својих дванајест сетних „куку.“</p> <p>И ако је ово сустицање било проста случајност, опет је  
 прелазио и даље, и даље.</p> <p>....{S}И зар бих ја теби зло желела!{S} Нека бог мени да оно ш 
ој је, између осталога, стојало и ово: „И тако је наш учитељ цело боговетно вече хвалио само <h 
етио озбиљне државне интересе, за које „и <pb n="388" /> пред људима, и пред Богом, и пред исто 
ма свега још двајестак корака“.</p> <p>„И ја пођем, али тек што сам крочио, неколико корака ја  
 од г. г. министара примети му:</p> <p>„И ми тако исто имамо наш део одговорности; ми смо влада 
 гомиле свежа, бела, тек отесана букова иверја.</p> <p>Ово је било изненађење.{S} Коме је могло 
тни, црни облаци, с оперваженим сјајним ивицама.{S} Котрљајући се преко неба, сјајна месечева к 
 узе зорно гледати како крв из расечене ивице полако слизи, како се скупља у велику капљу, како 
еда где му је рана.{S} На сред чела, на ивици где почиње коса, видела се крвава јаружица. <pb n 
умор и јаке бодове од ране, на којој су ивици биле задуле, тако, да се црвенило спустило преко  
 и викну опет - без носа, - па онда што игда може удари песницом у слику тако, да парчета разби 
у за руку и три четири пута трже је што игда може.</p> <p>Пава посрте.</p> <p>— Куку, црна Петр 
о пример он и сам разглави вилице и што игда може викну: „Живео!{S} Ура!{S} Живео!“</p> <p>Тек  
обадвема песницама удари је у главу што игда може.</p> <p>Јела оста наслоњена на зид, с поклопљ 
да сам нешто ја!... — Она се пљесну што игда може с обадве шакама по коленима, — да сам богдице 
прежући последњу снагу, запињали су што игда могу да изиђу уз последњи брдањак, али њине су се  
 да то буде први и последњи пут.{S} Ако игде, а оно у говору с народом један владар мора мерити 
апарио на некакву њену иглу у глави.{S} Игла се беше дубоко забила у дебело месо на длану.</p>  
ака малу, шупљу, челичну иглу, налик на игле код штрцаљке за упрскавање морфијума.</p> <p>„Та б 
 за упрскавање морфијума.</p> <p>„Та би иглица стајала у вези с маленим мехурићем, који је тако 
залеђене, воде претворене у саме ледене иглице.{S} Тај млаз пада с огромне висине и пада управо 
 <p>„Тако би ова справица избацивала те иглице као стрелице, а оне би биле удешене тако да раха 
хурићем, који је тако удешен да се кроз иглу излије, кад она у што удари и забоде се.</p> <p>„Т 
 беше жестоко начапарио на некакву њену иглу у глави.{S} Игла се беше дубоко забила у дебело ме 
ну од 10—15 корака малу, шупљу, челичну иглу, налик на игле код штрцаљке за упрскавање морфијум 
гледај, само пази, момче!{S} Овде глава игра.{S} Ако изведеш ствар како ваља, твоја је будућнос 
стоме г. Вујадину, пало је сад у део да игра улогу домаћина при дочеку његове светлости младога 
дела, а да јој најмлађи брат још ваљаде игра у колу.</p> <p>Синђа се окрете и погледа свуд у на 
е.{S} Кад су је салетали питањем што не игра, она се извињавала:</p> <p>— Здравља ми, не могу.{ 
/p> <p>Ратко отправи дете на поље да се игра, зазвони и поручи каву, и разговор између њега и Р 
је он тако слатко трчао, особито кад се игра, па га јуре да га ухвате, а он бежи и крије се ово 
ан мали шахић краљу!....</p> <p>Тако се игра продужавала једно четврт часа.{S} Једну по једну,  
ротив, рече да ће сад ићи да гледа како игра народно коло и да чује народне поскочице уз игру,  
ога века упорно, по некад врло озбиљно, играју своје лудачке улоге.</p> <p>Свршетак такве једне 
војке, окићене цвећем, обилазе око њих, играју, певају док свака себи <pb n="151" /> избере дру 
 авлије кнез је стојао и гледао како се играју два <pb n="268" /> красна, млада манастирска кер 
ранци њена моћна стабла.{S} Неки се још играју по патосу, други седе наслоњени око бабине столи 
га... њега, најлепшег анђелка, који је, играјући се са сјајним звездама, с неба залутао на ову  
ури кроз неизмерне ваздушне просторије, играјући се на топлом зраку, — да све то: животиње, биљ 
аспитано је; ваше је чељаде тамо где је играла коло; ту ћете је наћи.{S} Хајд сад.</p> <pb n="2 
ило у Јеленику.{S} Ти си пре тога нешто играла с неким твојим другарицама.{S} Била си уморна, з 
право је да погинем.{S} Улог за који се играло био је велики — једна круна и један престо.{S} Т 
:</p> <p>— Хајдете, децо, доста је било играња; земан је кући да се иде — на што су момци и дев 
вљао једне исте речи, као што се то при игрању шаха обично ради.</p> <p>....„Хајде да те матам, 
 — продужи Ратко — а мајмун као мајмун, играо се, потезао, дрмао док се пушка на један пут окин 
га је велики челник Радич Поступовић, а играо је неку улогу и у новој историји балканиској.{S}  
е твој бив. министар унутрашњих послова играо у афери Црнојевићева преласка у Балканију.{S} Тај 
д био ведар, јасан, слободан, око усана играо је непрестано лак, једва приметан осмејак, образи 
 нарочиту почаст.{S} Три пута узастопце играо је он с њом те вечери, што је одмах пало у очи св 
тарац пребледе као крпа, брада му стаде играти, а усне су се грчевито купиле, као да је хтео не 
а цркох за њим и да бих волела с њим се играти један пут но да ми бог да здравље.</p> <p>Девојк 
p>— Тим боље, у толико лепше; онда ћемо играти партију шаха, — рече кнез расположено — а ја ћу  
ду свирали, тако ће он амо у Звониграду играти.{S} Са тих разлога сада ето не може бити ни речи 
ng="fr">Je vous ferai danser</foreign> (играћете ви мени пипиревку)....{S} Само док ја узмем пу 
кнез још није био сасвим изашао из доба играчака, кад се једног дана догоди нешто што је сведоч 
 <p>Завршило се детињство.{S} Место <hi>играчака</hi> почело је наступати <hi>забављање</hi>: м 
 земљи, без тога, велим, ти ћеш постати играчка у рукама бездушних великаша и онда тешко и теби 
а рука</hi> почела мешати мећу детињске играчке његове, а ово је утицало да дете почне брзо саз 
> <head>ГЛАВА IV.</head> <head>Детињске играчке.</head> <p>Довели су га и рекли му: „Ти си кнез 
о како је ми с поља сматрамо, као слабу играчку у рукама чиновника заосталих од прошле владе?{S 
он опкорачити где му се не надаш, па да играш острољанку, све да везеш.{S} Него, батали то.{S}  
ежи твој краљ...{S} Ти ништа не знаш да играш, г. Маврикије.... јао! тако ништа не знаш, поглед 
ји су били главни глумци у овој шаљивој игри.</p> <p>— Није ваљда баш тако? - рече кнез.</p> <p 
S} Кнез се грохотом смејао овој њиховој игри.{S} Кад угледа Растислава, он му пође на сусрет, с 
/> бели почињу.{S} И ти опет при свакој игри: „изволте“!{S} А што „изволте“, кад ја теби кажем  
<pb n="151" /> избере друга, па онако у игри пада одозго на њега.{S} Онда настаје стезање, дрпа 
 сам кнез, и то час правећи примедбе за игру, час продужујући свој започети разговор.</p> <p>.. 
сле свежа, млада, окретна памет — Ви на игру мислите....</p> <p>Кнез га пресече — А ви, г Маври 
у руком да и она друга два кола продуже игру.{S} Међу тим кнез с целом булументом, што беше пош 
дно коло и да чује народне поскочице уз игру, о којима је слушао да их има врло лепих, али и вр 
о кнеза и намесника.</p> <p>— Да видимо игру, да чујемо подскочице, Је л те господин, докторе?{ 
p>Но и ако је коло почињало већ и трећу игру, Пава Крсманова, најлепша девојка на сабору, ни пу 
 још ову,“ коло је отпочело већ и трећу игру по одласку кнежевом, а још се нико не одвоји да ид 
зи у стару престоницу Косанића и т. д., иде стопама својих предака и т. д., нада се да ће наћи  
на прилика пође напред и рече кнезу, да иде за њим и да се ни чему не чуди и да ни од <pb n="59 
о две и две пушта да им меће белег а да иде с другим „жентурачама“ — мрзи је.{S} Сирота је, удо 
м свога најпоузданијега ађутанта, па да иде.{S} Свакако не може испасти ништа што би чак по жив 
ез се узе освртати, да нађе капу, па да иде.{S} Нападаји су били сувише оштри да би их и даље м 
 то одби и рече да јој је пријатније да иде пешке.</p> <p>Огрнут у плашт, кнез је испратило кап 
ку кнежевом, а још се нико не одвоји да иде кући.</p> <p>Но и ако је коло почињало већ и трећу  
> <p>Кад је забелио дан, Лепша скочи да иде, пре тога она је у оваким приликама увек одлазила к 
ас вратим у двор.{S} Наста питање ко да иде за кола.{S} Не наводећи разлоге за што, црна прилик 
ије смела поверавати другоме ком, то да иде сама по кола.{S} Кад су сви моји разлози остали уза 
 круг.{S} Он се окрете Жики, рече му да иде одмах доле и да нареди људима, да се спусте за једа 
мах извршити.{S} Она или треба одмах да иде, да зажмури, да се преда, да за тренутак позна рај, 
ази кроз блудничку ложницу, па тек онда иде у цркву и стаје пред олтар с девојачким венцем на г 
лас опет учини познат.</p> <p>- Од куда иде „добар пријатељ“?</p> <p>- Из планике.</p> <p>— Как 
е ће одсести и да му дозна име и откуда иде, пошто ћутљиви младић није хтео о томе ништа говори 
и слободно нека купи своје прње па нека иде.</p> <p>- Ја више не могу а и не смем да те држим.{ 
скаже по једну мисао, стане, одахне, па иде даље.{S} Кнез га је слушао ћутећки, непомично, пале 
ругом, ма да је било наређено да потера иде у ланцу.{S} У исти мах на другом крају водили су се 
строго наређивало да сви мотримо ко куд иде и пролази, па како наиђемо на какве стране, непозна 
триге у сам породични круг.{S} И то све иде под фирмом оданости и привржености!{S} Какве језуит 
 њему у део вазда падну послови уз које иде и слава.</p> <p>Све је радио с рачуном.{S} С рачуно 
или што су могли; они су показали докле иде њина дрскост.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
а уздржати?</p> <pb n="404" /> <p>А! не иде то баш ни тако!{S} Не може он сам извити на једну с 
о рекли неки.{S} Силом баба у рај! — не иде.{S} Ја сам те амо довела за твоју срећу!{S} Ја баш  
и заспали, покушам да вас пробудим — не иде.</p> <p>— Шта? ја заспао у оној непознатој кући, по 
ма је мрак.{S} Ко се боји мрака нека не иде у буџаке.{S} Кнез је ишао низбрдицом, а ко корача н 
и ескадрон кнежев, који обично никад не иде на пут цео, има нарочито одело, лепше но у остале в 
вазда је жалила што његово васпитање не иде како треба, а ова отоичња прича Раткова о Мутимиров 
оја ми никад није ишла, па ни сад ми не иде у главу, — поче опет Ратко.{S} За начело напустити  
а вам врата.{S} А с поља радити — то не иде.{S} Што ви нама дакле, можете помоћи, то је да наба 
тајући јој јопну и журећи је да што пре иде — добро, кад се нађемо у тој беди, онда <pb n="398" 
ста је било играња; земан је кући да се иде — на што су момци и девојке обично одговарали:</p>  
} Шта рекох ја, како се мора ићи кад се иде у потеру! — зачу се срдит глас командиров, који је  
 има брзо; знам нешто мало и ја како се иде на јуриш, али ово је све превазишло.{S} Кад пре угр 
ум — или Растислав из министарства, или иде он — ђенерал.{S} Кад је ствар већ дотле била догнал 
на змијурина мржње људске.{S} Она право иде овом усамљеном цвету, она се обавија око њега, она  
араму, да ништа није видела куда управо иде.{S} Сад збаци мараму и погледа око себе.{S} Била је 
, изађе пред њега и викну влашки:{S} Ко иде?{S} Црна прилика одговори чисто влашким нагласком - 
ску баштицу и јасно чу узвике: „Стој ко иде!“</p> <p>Никакве сумње није могло више бити.{S} Она 
 на власти.{S} Хоћу да пробам мало како иде рад и с другим људима.{S} Можда вама, на први мах,  
то.{S} Кнез је знао да одмах ту у десно иде велики Ђурђевградски друм, да су ту одмах близу кућ 
епали.{S} Али код чедних светитељака то иде друкчије; њима је доста и пет минута!</p> <p>Кнез с 
све бољи.</p> <p>Код жена као да све то иде наопако.{S} Пакост старих жена ушла је већ у причу. 
Но где је господар?{S} Је ли ово он што иде за тобом? — упита газда Милоје, а говорио је све ти 
од има да слуша — то је све.{S} Оно што иде преко тога згодно је за појесију, али не за управља 
 последње све што ће ти бити.{S} Кад му иде толики други свет, хтела би да му отиде и она, Синђ 
зрека о њима.</p> <p>Обично са старошћу иде мудрост, човек бива све искуснији, све разумнији и  
. докторовој кући и позвали га да одмах иде у конак, кнезу је наједаред нешто позлило.</p> <pb  
ад после навикаше командири да се одмах иде, сељаци пођоше онако измешани те их било који се и  
тет“.{S} Власт је волео страсно.</p> <p>Идеал му је било добро заповедање и добро слушање.{S} Д 
азлагао, како прилике за остварење оних идеала, што их ово братство гаји - никад нису биле пово 
 Перун превијао као црв.{S} С каквим је идеалима он крочио на ову милу, свету земљу, а шта га с 
 и којима цео Звониград скида капу, као идеалима женска поштења.{S} У туђем паду она је гледала 
 противничке странке — примећују обично идеалисте.{S} Па?{S} Шта је с тиме?{S} Колико је вајде  
а зна...{S} Чекајте!..{S} Она још чека; идем ја да је умирим, нека легне; али ти немој отићи; ч 
ал је изгледао просто страшан.</p> <p>— Идем... долазим... одмах долазим — рече ђенерал ужурбан 
та госпођа неотварајући очију.</p> <p>— Идем.... у канцеларију — рече господин, па онда похита  
о хоћете, узмите.{S} Нећете ли, онда да идем...</p> <p>— Добро, али ако...</p> <p>— „Ако“ и „да 
 само преворме ради....{S} Ја ћу сад да идем, никака посла немам овде — рече Пава љутито.</p> < 
олико часов“, с тога ће најбоље бити да идем по кола, па да вас вратим у двор.{S} Наста питање  
и од куће, и да нема друге помоћи но да идем сам по кола.</p> <p>Нисам се смео одважити да вас  
а...{S} Али, шта ћу.{S} Боље и то но да идем гола и боса, гладна и жедна...{S} Свет!{S} П... ја 
 ствар зовем њеним правим именом.{S} Ја идем ствари увек најкраћим путем.{S} Не видим шта би ов 
не пуковниче.{S} Сумњате!{S} Онда да ја идем.{S} Нема ту ништа.</p> <p>Пуковник је гледао у њу  
— а већ ако успитају одакле смо, откуда идемо и куда ћемо, онда одговарај сам.</p> <p>У томе и  
ече Боја, окренув се.{S} Без девојке не идемо!</p> <p>— То није истина да је тамо; она је још т 
у Радован. _</p> <p>— Ми одавде живи не идемо — понови Боја.</p> <p>Но доктор тако брзо и неоче 
ова говорила последње речи.</p> <p>- Да идеш! — рече сад Синђа подругљиво.{S} - Па иди!{S} И ни 
кнез га погледа.</p> <p>— Шта, хоћеш да идеш?{S} Не браним — По <pb n="43" /> гласу се видело д 
ма и траже да вучеш даље, да непрестано идеш напред.</p> <p>Тошу је толико био занео овај призо 
 мудровања већ су ми овде на врх главе, иди одавде....</p> <p>— Ја ово не говорим себе ради, но 
ава посла - рече он зловољно.{S} Хајде, иди куд си пошла, а кад свршим овде, ја ћу доћи доле.{S 
ред собом, говорио је: — Иди, молим те, иди.{S} Твоја тешка мудровања већ су ми овде на врх гла 
им.{S} Што ће ми тај белај на врату.{S} Иди, па жад ти ја не ваљам, ти тражи где има боље.{S} Ј 
ући је полако пред собом, говорио је: — Иди, молим те, иди.{S} Твоја тешка мудровања већ су ми  
овуче Мону за руку и рече јој полако: — Иди је разговори.{S} Молим те иди!{S} Охрабри је, реци  
ш! — рече сад Синђа подругљиво.{S} - Па иди!{S} И није за козу сено, што рекли неки.{S} Силом б 
наше Повратнице нема лепша намастира па иди куд ти драго.“ — „Еј, ти, чича, ћути сад.{S} Видиш  
јој ова опет не понови отоичње речи „Па иди!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пава је бр 
полако: — Иди је разговори.{S} Молим те иди!{S} Охрабри је, реци јој да то није ништа.</p> <p>Д 
иле побуде за <pb n="647" /> то — страх иди корист?{S} Обојица су нагађали: позитивно није нико 
рна, госпођа одмах оде у спаваћу собу. „Иди, ја још имам нешто мало посла, рече пуковник својој 
— И — их, докторе!{S} Ово ће бити диван идилски тренутак.{S} Како ћу ти бити обвезан <foreign x 
Јес, пробудиће се....{S} А сад изволте, идите... вас јамачно тамо чекају — рече доктор, и ухват 
 вратим им доктор рече.</p> <p>Хајд сад идите; распитано је; ваше је чељаде тамо где је играла  
 просто: „г. Растиславе дајте оставку и идите кући,“ и ви би морали то учинити, а не би ме смел 
и згоде и прилике да се дође у додир „с идолом срца свог,“ па никоме није ни на ум падало да то 
а за дангубљење, и одмах позва кмета да иду општинској судници, да ту чује капетанову наредбу,  
се могло на то употребити, разаслати да иду од куће до куће, да буде сељаке и да им закажу да о 
авало кад иду улицом где је боља, а кад иду улицом <pb n="478" /> где је гора калдрма.{S} У два 
авијала, а по труцкању се познавало кад иду улицом где је боља, а кад иду улицом <pb n="478" /> 
ако има места куда и сами цареви „пешке иду.“ Јес, има места, куда и сами владаоци иду без прат 
ез с досадом — то су бајке које мени не иду у главу.{S} То се противи целој данашњој науци.{S}  
.“ Јес, има места, куда и сами владаоци иду без пратње, без надзора, без сведока...{S} Кнез Мут 
е.{S} Затим узе пазити с каквом брзином иду кола и трудио се да онако у <pb n="587" /> мраку по 
у један крај везивали с оним жицама што иду из јастучића од каучука испод кнежеве главе, а на д 
е, а ишле су упоредо и у корак, као што иду војници.{S} На скоро ове се две женске изгубише у д 
.</p> <p>Преломе тако да Радован и отац иду, а Грујица да остане са снајом.</p> <p>За све време 
год махне руком пред очима.{S} Али одма идућега тренутка њега обузме неодољив страх, и савлада  
, с тврдим обећањем да ће ово накнадити идући пут.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Гошће 
неким млађим официрима, па ће то решити идући пут, кад се опет састану.</p> <p>Ратко је за тим  
рстаче, или беле мраморне плоче.</p> <p>Идући тако за црном приликом, кнезу се на једном учини, 
младом човеку, који јој, сав зајапурен, иђаше на сусрет.</p> <p>— Не, не, не! — рече Јела у стр 
агородне,</l> <l>Ка’ мало пре што гордо иђаше,</l> <l>Кроз дивљачне тмуше азијатске,</l> <l>Гут 
погледом;</l> <l>Ка’ мало пре што гордо иђаше,</l> <l>К светом гробу бесмртна живота,</l> <l>Пр 
чи.{S} Мутимир је опет ухвати за руку и ижљуби врхове њених прстију, још је једном привуче к се 
е отаџбине, оросио је искреним сузама и ижљубио је топлим, срдачним пољупцима благодарна сина,  
 изађе пред гошћу, загрлише се и слатко ижљубише.</p> <p>— Једва једном!{S} Не знаш како се рад 
stone unit="subSection" /> <p>Лепосава, из милоште прозвана Лепша, говорила је истину, кад је р 
биља маши, да извади и писмо из завоја, из кога беше испала ова загонетна фотографија.</p> <p>М 
 му под главу једно јастуче од каучука, из ког су <pb n="627" /> излазиле танке бакарне жице, т 
 најбољи људи на свету из свију земаља, из свију народа, а то се нашао да не верујеш!{S} И шта  
слете с козла и отвори врата на колима, из којих се појави млада женска, стасита, лепа и укусно 
чељад своју.</p> <p>Сем Боје, домаћина, из велике Крсманове куће бејаху дошла на ову светковину 
о, ово је поп Стево, поп Стево Џиброња, из Свињарице.{S} А ово је поп из Лојана, поп... поп...  
Најпосле нађоше кутицу од црвена плиша, из које извадише мали челични кључић, приђоше источном  
менитих висова.{S} Даље иза ове бразде, из опште масе црних и неразговетних брда, дизали су се  
је био прикупио против Врбавца, доказе, из којих је излазило јасно, да ђенерал смера да се доче 
ке среће не тражимо.{S} Јединица да је, из ока да ми је испала, сто пута је боље да је видим мр 
а, који гледају на догађаје из публике, из народа и имају корена у земљи, без тога, велим, ти ћ 
а радост није била дуга.{S} Мало после, из бабина разговора, Јела дознаде да је то тако висок г 
оз мали трем, па кроз велико предсобље, из кога поврнуше у десно, кроз једну собу, кроз другу,  
онда ти морамо набавити с друге стране, из друге какве буџетске партије.{S} Ту без пара нећеш н 
пролетње јутро.{S} Улице су биле пусте, из даљине чуо се само жагор једне гомиле радника, која  
ви понедељак, тако око 9 часова у вече, из двора изађу затворена кола с неупаљеним фењерима, са 
"182" /> <p>— Ово је све, г. начелниче, из вашега подручја.</p> <p>— Јесте, г. намесник, благод 
а успомена из те лепе далеке прошлости, из тога сретног давно одбеглог живота, који као да је б 
 налазио сам, у маленој, тесној ћелици, из које је, кроз округло прозорче, видео пред собом вел 
о и развашарио у својој љубавној битци, из сале се чула шкрипа кнежевих корака и осећао се мири 
присно изразговара с тим истим човеком, из чије је руке мало час примио самртну чашу!</p> <p>Кн 
им за све даље последице, ако би се он, из личних обзира, одрекао улоге коју му је „само провиђ 
 новчану награду до 300 дуката, а село, из кога су људи, који похватају зликовце, биће за читав 
о у какво дубоко <pb n="531" /> језеро, из кога би после неколико тренутака опет испливала.</p> 
ле су ме у томе.</p> <p>— Главни извор, из кога је поникла замисао да ти преотмем престо, свака 
иџика до капиџика, с прозора на прозор, из улице у улицу. „Убијен књаз, убијен књаз!“ — брујало 
андучету је носио своју свештену књигу, из које је погађао судбу, шта ће коме бити до послетка, 
заплете и замрси као у стоструку мрежу, из које му више нема изласка, ни спаса.{S} Министар пре 
алканије ископало је страшну провалију, из које још и сада лиже опасан пламен освете; провалију 
у.</l> </quote> <p>Чак тамо на обзорју, из густих зелених шљивика провирују црвени шиљати крово 
а ћете се наћи једног дана у ћорсокаку, из кога више нема изласка!</p> <pb n="90" /> <p>Врбавац 
то сливало у једноставну шарену гомилу, из које се дизао неодређен, мало накисео задах и уздржа 
оја, личила је на какву вилинску башту, из хиљаду и једне ноћи, а посред тога сјаја и зеленила  
 може прегледати.</p> <p>Баш у тај мах, из једне рибарске колебице, на левој страни дунавској,  
 руга целој балканској војсци.</p> <p>- Из ваше околине, г. пуковниче, шире се гласови да је кн 
 Од куда иде „добар пријатељ“?</p> <p>- Из планике.</p> <p>— Какве су тице у планини?</p> <pb n 
а гласно, она није давала јава од себе; из њених плавих, лепих очију лила је само суза за сузом 
у.{S} Прође једну, прође и другу одају; из треће, кроз затворена врата, чу се кењкање <pb n="35 
а бити потпуно.{S} У осталом ја сам ту; из Звониграда се никуд не мичем.{S} И зар бих ја смела  
на је најплеменитија крв <pb n="522" /> из два заслужна дома, и пламен династичке распре није о 
иву душу, а још није било 11 часова.{S} Из уске удице повише у другу ширу, а из ње убрзо изађош 
ла им је мрачна и страшна провалија.{S} Из ње се чуло како у дубини шушти некакав изгубљен план 
е врати.{S} Кнез ослушну на вратима.{S} Из побочне собе чуло се само одмерено куцкање шеталице. 
 две години стрељан због велеиздаје.{S} Из писма је излазило да је Милоје био главни покретач з 
 у овоме мору од људи наста кретање.{S} Из дворца се појави мртво <pb n="358" /> тело ђенерала  
д да послушају.{S} Људи се побркаше.{S} Из гомиле се зачу збуњено: „Бог ти.... ура! живео!“</p> 
 али ова двојица ни то не послушаше.{S} Из потере пукоше 3—4 пушке.{S} Оне су биле опаљене у ве 
из потере да стану — они не стадоше.{S} Из потере их позваше да стану, или ће пуцати, али ова д 
н опет осети, како тоне у неки мрак.{S} Из овога заноса кнеза је тргло неко шапутање.{S} Шапута 
ао.</p> <p>— А ја увек тако путујем.{S} Из Звониграда у Јеленик обично стижем за непуних 9 мину 
p> <p>Разјарен чича викао је очајно.{S} Из његових уста излетале су страшне речи.{S} Дежурни га 
тислав....{S} Но он има друго нешто.{S} Из државне касе кнезу се ништа више не може дати већ с  
ваша заштита и ваше спасавање.</p> <p>— Из вас говори инат!{S} Један владалац не може тако мисл 
дели још само неколико месеци.</p> <p>— Из ваше се околине, г. Растиславе, фабрикују неистините 
ке <pb n="168" /> боље „песничке снаге“ из околине, све је то неуморно суделовало на стварању н 
н, мало погрбљен, руке метуо на леђа, а из десног рукава избијају му полако малени прамичци бел 
чујно отворе се златна врата небеска, а из њих изиђи један од најмлађих и најмилијих анђелака б 
а железна плоча, по средини препукла, а из те пукотине као да је струјала румена, топла крв.</p 
лично напред, па онда наједном стаде, а из њега се зачу три пут поновљено, развучено звиждаше.{ 
бијена стакла полетеше на све стране, а из расечене песнице ђенералове узе капати крв...</p> <p 
} Месецу је од жалости препукло срце, а из његова рањена срца капље отров... капље мени на јези 
 тако чекао лекара да му се приближи, а из очију су му сипале варнице.</p> <p>Извините, височан 
S} Из уске удице повише у другу ширу, а из ње убрзо изађоше на сокак, који је кнез Мутимир са с 
ако лепо прича.</p> <pb n="109" /> <p>А из њених светитељских уста лију се слатке речи од милош 
ко срце</head> <p>Тек је било 7½ часова из јутра, а на вратима, пред канцеларијом г. министра с 
 вођ турске партије у Балканији, док га из те улоге није истргло поверење младога кнеза Страшим 
Био је грдно измрцварен.{S} Убили су га из револвера, па га после ножевима секли, највише по ли 
писму само у толико, што је наредио, да из даљине опрезно пођу за колима четири оружана коњаник 
мени документи</hi> такође носе траг да из ваше <pb n="88" /> околине ниче ширење гласова који  
 колега све то тако лепо зна.{S} Као да из књиге чита!{S} Прави министар полиције.{S} Ко не би  
 свећама.{S} Врева је одјекивала као да из земље извире.{S} Орловац је личио на град из ког је  
ом.</p> <p>Наједаред учини му се као да из даљине чује неку ларму и грају.{S} Вика се примицала 
ре у свет утекао, но што бих пристао да из државних разлога узмем жену коју не могу волети.</p> 
Било је још и других појава, згодних да из раног детињства потхране у њему осећаје неповерења.< 
нијеву Јаглику.“ То је била кршна млада из чувене Арсенијеве куће, а доведена тек то дана.{S} С 
 нем, Жика је седео у свом углу и отуда из мрака, чисто с побожним страхопоштовањем гледао на В 
сти каквога ноћног чудовишта, које зија из мрака.{S} Наједаред из кантарске улице, испод кестен 
 преко тридесет кола Орловчана и сељака из околине.{S} Све се то добровољно кренуло да прати кн 
 међу онима што беже и што убише човека из потере, није се могло с извесношћу тврдити, али је б 
дни устанак.“</p> <p>Један од начелника из источних крајева јављао је, да његовим округом путуј 
} Ето, кад оно лане долази наша Даринка из Звониграда.{S} Узмем је ја овако за образ, а оно мек 
 човек, с поверљивим писмом од г. Ратка из Звониграда.{S} У том писму било је друго писмо, које 
дана: значи, одмах после твога повратка из Париза.{S} Јес, па куверта је из Париза, ево жиг Фра 
ли.{S} У два маха потера их је и гађала из пушака.{S} Тако их стигне и сумрак.</p> <pb n="665"  
на прилику кад човек једе накисела јела из некалаисаних судова; или као што је споменути случај 
 полетеше равним друмом као лака стрела из добро одапета лука.</p> <p>Изненађена, остала пратња 
службу, или допустити да те због начела из државне службе истерају —- то је по мојој памети про 
<p>Говорећи то дама се полако извлачила из хрпе хаљина, коју је имала на себи, скидала је једну 
 дворску авлију утутњаше затворена кола из којих искочи повисок господин, увијен од пете до гла 
ш њено име.{S} Сад сам га први пут чула из твојих уста.{S} За што је то?</p> <p>Мутимир се намр 
уна месечева кругла ненадно се искотрља из згомиланих црних и покретних облака, и, као огромно  
ширину, да се не би сударила с потерама из других седа.{S} Ићи ће се у ланцу, размакнути по два 
која се ту ствара.{S} Као оно у причама из хиљаду и једне ноћи, он би могао три дана и три ноћи 
састанцима кнежевим с политичким људима из логора сасвим супротних Врбавцу и намесништву, откуд 
 /> њему, увек је паметније да их узима из оних друштвених редова, у којима се злочин сматра за 
 руци, и како они са својим извештајима из унутрашњости буду свирали, тако ће он амо у Звонигра 
кнез обасут је био даровима и поклонима из целе земље.{S} Попијено је много пића, испевано је м 
авао:</p> <p>— Нарочито вама, владарима из династије Косанића, преко је потребно да постанете д 
ешарана овде онде угледнијим личностима из чиновништва и грађанства.{S} С десне стране, на друг 
пецијално о неким угледнијим личностима из конзервативне групе, и питан сам шта знам о њиним ве 
транака, нарочито са старим државницима из конзервативне <pb n="134" /> странке, које је Врбава 
ена:{S} Зна се кад су бурад експедована из Беча; зна се како су под надзором путовала и кад су  
ојним изјавама, које су са свију страна из унутрашњости земље стигле на Његову Светлост или на  
једна лака, провидљива, сјајна успомена из те лепе далеке прошлости, из тога сретног давно одбе 
 с осмејком.</p> <p>- Скорашња успомена из лова - рече кнез.</p> </div> <pb n="167" /> <div typ 
тимо.“ И за ту недељу дана сама општина из својих зграда и авлија и са општинских имања извукла 
ти одмах је наређено да се дигне потера из свију околних села.{S} Овога часа издао сам последњу 
ће прокламован нов кнез у лицу Мутимира из династије Косанића IV.{S} Кад би имали фактичке моћи 
е се као очупан уздах, као налет вихора из груди Црнојевићеви и његово лепо чело застре густ об 
епе Паве окрзнуо јој срце врхом перцета из злаћана крилашца свога.</p> <pb n="225" /> <mileston 
p> <pb n="267" /> <p>Растислав га упита из далека.</p> <p>— Јесте ли намирили коње, момче?</p>  
аље — па онда позва ћату да нам прочита из артије шта пише г. капетан.{S} А ту се строго наређи 
т и бирајући поједина писма и документа из њих.{S} Најпосле нађоше кутицу од црвена плиша, из к 
инска канала, у који се стиче нечистота из свију варошких нужника, али за то своје „хуљење“ мла 
рбавац узе понова читати поједина места из овога писма.{S} Изгледало је као да их нарочито проу 
е чича Милоје са својим друштвом доиста из оближњега села Брегова, што је одмах ту с оне стране 
коју смрт отвара своја наручија и пушта из њих већ загрљена роба....{S} Јес’, овај ће га одвест 
p> <p>Ова шала Жикина поврати Враничића из његова кратка заноса.{S} Очаран лепом природом, он б 
 мало час седео.{S} После дубока уздаха из гроба се зачуше ове речи:</p> <p>„Ух!{S} Педесет год 
сељаке причајући им како су њих тројица из тога и тога села, ту одмах иза планине, а у потврду  
S} Та то је читав роман!{S} То је прича из хиљаду и једне ноћи!{S} Је ли могуће да се све то ва 
де је стављао ултиматум — или Растислав из министарства, или иде он — ђенерал.{S} Кад је ствар  
сило.{S} Он није ништа чуо, али, изишав из собе, виде где су се гости скупили на оном месту где 
2 часа по поноћи нико не може изаћи жив из овога круга.{S} А кад већ морају чекати, онда је бољ 
ас да та бара није ништа друго до излив из некаква старинска канала, у који се стиче нечистота  
румене се као јагода, мислиш сад ће крв из њих канути.</p> <p>— Ама осети ли ти, Паво, како леп 
месо на длану.</p> <p>Он узе цедити крв из убодена места. — Ово је доиста брука — рече он срдит 
ким осмехом, узе зорно гледати како крв из расечене ивице полако слизи, како се скупља у велику 
не.{S} Кад прободеној прилици јурну крв из груди, кнез Мутимир осети нов потрес.{S} Од крваве р 
 револуције за спасавање рода човечијег из таме робовања...</p> <p>Враничићу се чинило, као да  
 ове му речи излетеше из груди, као кад из парна котла шибне дуго уздржавана пара.</p> <p>— Зна 
мље извире.{S} Орловац је личио на град из ког је кренуло све живо да се сели.</p> <p>Око 9 час 
ку прошлога века донео га је у Цариград из Немачке некакав мајстор бродовља и после дуге употре 
мањивања, <pb n="568" /> која му се сад из опозиције чинила тако природна.{S} Но ово колебање н 
вишта, које зија из мрака.{S} Наједаред из кантарске улице, испод кестенова, указаше се две сен 
се не примичу тако близу да би их когод из кола могао осетити.</p> <p>Само то је био изнимак, и 
где грабе уз брдо, као да долазе одонуд из преко манастирска потока.{S} Радован викну:</p> <p>— 
— настави Врбавац подругљиво, то је све из превелике љубави спрам кнеза....{S} Разумем!{S} Посл 
 пут, он стаде дрхтати, писмо му испаде из руку, наочаре се смакоше и остадоше да висе на једно 
ч застаде у грлу.</p> <p>— Ти си одавде из <hi>Звониград</hi>, продужи млади господин, али, как 
пут овој жени!{S} Но она га брзо изведе из недоумице.</p> <p>— Да, мој господине! стара робијаш 
е било, као ово сад, и тек си овде онде из ретка могао видети по какав стран орден.</p> <p>Све  
 си дошла код чесме и ту се напила воде из шака, ја случајно ударим одозго — био сам с неким пр 
не!</p> <p>Растислав се осмехну и изађе из коњушнице.{S} На пољу је још било тавно.{S} Он се вр 
на један пут беше загрцнуо.{S} Он изађе из собе, махнув главом на сељаке да га очекну.</p> <mil 
 из угла, обеси је о раме и нагло изађе из колебе.{S} Жика је ишао за њим узастопце и ћутећки.{ 
рата, тресну их за собом и љутито изађе из одаје.</p> <p>Јела остаде сама.{S} Она је била као о 
и крива невина деца! — рече Боја и пође из угла.</p> <p>— Ама да ти кажем — рече доктор сломије 
, — да бежи, да бежи што пре и што брже из ове опасне клопке.{S} И не мислећи више где је и у к 
 божанска љубави!..</p> <p>Кнез се трже из лаког сна, који га беше почео освајати.</p> <p>Он пр 
тање своје —</p> <p>Но она се брзо трже из тога заноса.{S} Њена пратиља опомену је да се прибер 
сана глава, господар земља трзала га је из овога заноса и он је мирно, с погнутом главом слушао 
а је теби?{S} Изгледаш као авет која је из гроба устала) — упита Каја.</p> <p>Кнез не одговори  
лканију.</p> <p>На то извешће стигла је из Звониграда строга наредба, да се Црнојевић узме на о 
вратка из Париза.{S} Јес, па куверта је из Париза, ево жиг Француске поште.{S} Дакле си ме прев 
г. намесник, благодарим покорно, све је из мог подручја.{S} Све отмјен свет, благодарим покорно 
 зачу се срдит глас командиров, који је из даљине јурио на свом коњићу.{S} Сељаци се размакоше  
, управо с часа на час.</p> <p>Ратко је из прикрајка проматрао све ове догађаје, радосно је трљ 
рупу родољуба, који гледају на догађаје из публике, из народа и имају корена у земљи, без тога, 
лила сваку капљу крви, а у јутру устаје из постеље сав окупан у зној с тешким задахом.</p> <p>„ 
, кажи ми од кога си то чуо?{S} То није из твоје главе.{S} То ти је неко казао рече кнез.</p> < 
, да га његова рођена отаџбина избацује из недара својих.{S} Та он је у њој први пут угледао св 
стојала у томе, да избуде све обвезнике из првога позива, то су и сеоски биров, и сеоски пољак, 
 су се провлачили кроз Раткове капиџике из љубави.{S} Кугића су слушали ушима, а Ратка срцем; < 
чи на разбојнике, али међутим ови опале из револвера, те падне мртва једна сестра кнежева, њена 
о мене, стајао у вези и преписци с киме из Балканије? да ли су преко мене долазили какви поклон 
ан глас.</p> <p>Чудне су ствари причане из прошлости госпође Моне.{S} Говорило се о замашним су 
анији, стога покуша да Црнојевића тргне из расејаности, износећи му сву блискост опасности у ко 
не обесне и разуздане касте, састављене из неваљалих чиновника, а ко год се усуди да што год ре 
</p> <p>Јес, то су биле његове успомене из Балканије.{S} Он се растао с том земљом тугујући за  
о у народу, као они, да ти бар успомене из детињства ублаже те мане у карактеру...</p> <p>Ђенер 
<p>Око 4 часа по подне спровод се крене из цркве јеленичким друмом пут манастира Гробовице, <pb 
удара да викну из гласа и упусти новине из руку.</p> <pb n="34" /> <p>Кнез одскочи, гушећи се о 
ена цев рикну као прангија, а Боја запе из свег гласа, што га грло доноси: „А.. а..а.. ј потеци 
 <p>- Кнеже, нема ли друга излаза да се из ове куће не мора износити мртвац?</p> <p>— Нема! — о 
особине, које су му много помогле да се из друштвене низине попне на највећу висину у друштву.< 
али командир брзо дотрча и нареди да се из потере издвоји десетак најлакших људи да „гоне хајду 
апљене капије.{S} Одмах за тим указа се из авлије момак са свећом; капија шкрипну и њена оба кр 
још добро изустио последње речи, кад се из даљине чу пуцањ пушке.{S} Наста кратка почивка, па п 
ћ још не беше свршио свој говор, кад се из мрака указаше четири човека, обучена у дугачке црвен 
 се одупирао и пристаде тек онда кад се из даљине чу лавеж још једнога пса.</p> <p>Ово је за њи 
д су девојке с узвиком „ју!“ пуштале се из кола и бегале од онога, који је поче безобразно број 
после боље и заспи.</p> <p>Враћајући се из коњушнице газда Тодорика, онако распојас и босоног,  
сунца — и на један пут он осети како се из ових дивних очију лије у његову младу душу чудотворн 
у се зачу силан потрес.</p> <p>На то се из дубине чу тихо цвиљење:</p> <p>— Ах!{S} Зликовац јед 
ву, чисто се упалише од гнева, те су се из својих дупаља сијале као два зажагрена змијина ока.< 
ле у високе гудуре планинске, док су се из далеке равни распознавали беличасти трагови дневне с 
n="598" /> <p>— Криви сте обоје — чу се из једнога гроба у лево благ и тих, очевидно старачки г 
 ја не волем дуго дипломатисање — чу се из дворане весео и шаљив глас домаћичин, која се враћаш 
о да се сели.</p> <p>Око 9 часова чу се из даљине војна музика.{S} Свет гурну на ту страну.{S}  
уњкате, то је просто страшно! — зачу се из суседнога гроба танак, живахан, чисто весео, узбуђен 
ала и претила им, да тако што не износе из њене куће.</p> <p>— Јух! часан вас убио, одкуд вам с 
} Има некакву старинску кожну књигу, те из ње ишчитава, па ти каже од прве до последње све што  
чељуст крваву,</l> <pb n="603" /> <l>Те из ње отров пару издише,</l> <l>Од које вену лузи зелен 
жи капу, после се опреми, покупи дукате из траве, и погледајући на ону страну куда Жика замаче, 
 сматрате као државни интерес и плаћате из државне касе.</p> <p>Растислава прође лака дрхтавица 
.</p> <p>Одлучимо да пошљемо једно дете из куће.{S} Међу тим црна прилика предложи ми да окуша, 
, да он чисто посрте.{S} Шоља му излете из руке, паде на застрт патос, откотрља се чак под сто, 
а даље.</p> <p>— Какве нам гласе носите из домовине?</p> <p>— Ако бог да добре и сретне, господ 
е се главом шалити да тако што износите из моје куће.</p> <p>Што је Мона више наваљивала на сво 
, ви доиста, уз моју припомоћ, изађосте из кола и прођосте сав простор до у вашу спаваћу собу.{ 
председништво мужу а очекивала је да ће из његова разговора с Ратком чути што више о томе; друг 
брашчићи час су руменили, мислиш крв ће из њих канути, час су опет бледили као крпа.</p> <p>— Н 
и може бити поверљиво и какве позајмице из државне касе.{S} Све то снажиће положај и ауторитет  
, да је то слика једне париске лепотице из <foreign xml:lang="fr">demi-monde</foreign>-а, с кој 
су се отровима служиле чувене тровачице из владалачке породице Медичи, или злогласни Цезар Борџ 
како поред те касарне пролазе девојчице из женске школе, па им учитељица командује: „очи на лев 
, гласом на коме се познавало да потиче из груди сретна, радосна и раздрагана човека.</p> <p>—  
</p> <pb n="503" /> <p>Растислав извуче из џепа бележник, прелиста га на једном месту застаде.< 
и шаљив глас домаћичин, која се враћаше из кујне, где је издала последње наредбе за јаузн.</p>  
а.{S} Не говорећи ништа ови људи донеше из угла преда ме мала сточић, застрт црном чохом, упали 
ђенерал Врбавац, а ове му речи излетеше из груди, као кад из парна котла шибне дуго уздржавана  
ану и до мркла мрака већ не излази више из карташке собе.</p> <p>— А ти данас опет имаш јаузн — 
 речи Мутимирове чисто као да га тргоше из заноса.{S} Тешке увреде пробудише у њему скамењено ч 
ако, на прстима, доктор и Синђа изађоше из одаје, и не јавив се кнезу, који у тај мах стајаше с 
ећ ухвати, она три млада човека изађоше из шумарка, и, пошто су добро натукли шешире на очи, бр 
удске прилике, које на једаред искрсоше из мрака.{S} Ако се не варам ово су биле оне две жене,  
маћина добри вочићи још једном прегнуше из све снаге и поспе узалудних усиљавања обадва падоше  
и.{S} У исти мах Кугић дочепа један нож из црне кутије и снажним и брзим ударом сјури га кнезу  
е сузе, које су тога тренутка искрено и из срца текле.</p> <p>Пратња удари широком кантарском у 
ала то једном, то другом руком, како би из кнежеве кесе гртала паре и сипала их себи у недра),  
 је и шта је.{S} Но у том тренутку изби из мрака незнани вођ кнежев и позва их живо да похитају 
а, Растислав (јер ово је он био) извади из џепа завијутак хартије и положи га на сто. — Ево, ов 
нули.{S} У исти мах црна прилика извади из џепа два запечаћена писамцета и даде једно кнезу, др 
и је било две преграде.{S} Лепша извади из једне преграде завијутак, у коме је било једно писмо 
риђе кнезу несигурним корацима и извади из џепа своју белу намирисану мараму да убрише кнежеву  
 столицу сасвим уза се.{S} Затим извади из џепа некако старо, доста угужвано писмо, рашири га п 
најбоље подсетити.</p> <p>Младић извади из џепа обичан ђачки бележник преврте по њему, разгледа 
њен вез на рукавима; па хоће да га види из ближе.{S} Могуће да је то, а могуће и да није.{S} На 
вршени ти њихни односи, најбоље се види из неких места у писму начелниковом, упућеном министру. 
нда туђин није лако могао промаћи: људи из једнога села знаду се — али сад! сад је жива згода — 
у.{S} Обед је завршен шампањцем, а људи из народа нису знали меру овом пићу.{S} Ту се преварио  
, сви потрче да виде погинулога, и људи из разних села помешаше се и згомилаше.{S} А кад после  
стварима мислите ви практичари, ви људи из народа?</p> <p>Начелници промуцаше, да и они.... пре 
и ће удесити ствар да најугледнији људи из партије Црнојевића позову Перуна да пређе у Балканиј 
змешало и збркало, дошли су уједно људи из удаљених села, потера се разбила на гомиле, тако да  
ећ тиче кметова, трговаца и других људи из народа, они су се само погуркивали лактовима, један  
стом поћи.{S} Њих су тако уверили „људи из народа“, а они ће тако уверити Перуна Црнојевића, и  
д јаче није волела.{S} Хтела је да бежи из ове собе, за коју су биле везане толике слатке успом 
по коме се лако могло познати да долази из уста какве кокете.</p> <pb n="597" /> <p>— Е! хуњкам 
о је био мек, топао, нежан поглед, који из срца потиче и у срце утиче.{S} Лепша није дизала очи 
ажаре, те их сутра дан све поистеривали из службе?</p> <p>- Стражари досађују осуђеницима, осуђ 
га су му јамачно и они димчићи избијали из рукава.</p> <p>Чиновници министарства долазили су ре 
<p>Још се сећао како су момци трчкарали из собе у собу, вукли некакве тешке ствари, некакво ору 
них пријатеља.{S} Они су ти симпатисали из даљине, и не знајући те лично.{S} Твоји богати столо 
а свим друкчији били људи, кад би могли из смрти погледати на живот, па се после опет вратити и 
ко, зелено језеро, а једва су се видели из големе траве.{S} Напред је ишао чича Милоје, за њим  
да човека, који се нису скоро ни видели из велике траве.{S} Наслоњени на лактове, они су пушили 
.{S} Још сахат два хода и они би изашли из планине и дочепали се равни, коју је ваљало прећи но 
ри поименце долазиле? јесу ли пријатељи из Балканије, преко мене, писали Црнојевићу? знам ли са 
н?</p> <p>— Ми Ташмаден нисмо видели ни из далека.</p> <p>Кнез застаде, подуже се мислио, за ти 
екана, свакојако јесте нешто, али то ни из далека није оно што би требало, те да кнез стече уве 
љене све месне власти и одлични грађани из места и околине.</p> <p>Још од рана јутра, ужурбане  
у, који је још стајао отворен, и покупи из њега све ђенералове хартије, управо целу тајну архив 
до његова стана у манастиру, да официри из пратње не вратише свет натраг.{S} Кад кнез већ замач 
о је било доста.{S} И Мона то не говори из какве пакости боже сачувај!{S} Кнез најбоље зна да М 
 у порти код гробља.{S} Морали су звати из конака онога момка што обично чува и храни мајмуна,  
 и он би, по свој прилици, морао бежати из земље.{S} Тако је ствар стојала.</p> <p>Но Растислав 
ао шта је.</p> <p>Тама се поче помаљати из недогледних даљина, мајска ноћ разви своја црна крил 
<pb n="115" /> Ја вас ништа нећу питати из празне радозналости.{S} А ваља ми знати шта је било  
аспирићу морску пену и у кљуну уграбити из ње моју лепу румену ружицу и изнећу је у ведре и јас 
е.</p> <p>Али једно није требало губити из вада. — госпођа Мона била је рођака кнежева код које 
се мора свршити све.{S} Ја нећу крочити из ове собе док с вама не буде свршено.{S} Ви морате ум 
династија.{S} Истина, ти си већ четврти из те династије, али ваља имати на уму то, да је оснива 
р г. Растислав није рад да црпе користи из махна и слабости кнежевих, али шта ће кад су по неср 
осле ту је било пуно свакојаких новости из приватна живота као: куда ће ко путовати овога лета? 
е жене.{S} Он је знао многе појединости из њена живота.{S} Ипак он је упита:</p> <p>— С вама је 
 њени су чланови многе угледне личности из Звониграда, па бој се има и самих министара.{S} Зада 
Мутимира отуђити од Русије, и истиснути из Балканије руски уплив, ако им ове велесиле помогну д 
олемих јада не би могао никако ни изаћи из ове пустиње, а камо ли одржати кроз њу један правац, 
 ће бити, али ми ћемо победоносно изаћи из свију тешкоћа.{S} Време и стрпљење биће наши савезни 
ског друштва тако, да није могуће изићи из платна а да се печати не повреде.{S} После је све ме 
 Мутимир опростиће се с народом и отићи из земље.</p> <p>Тако су гатали и нагађали једни.{S} Др 
уједно и министар војни.{S} Испуштајући из руку кнежевску власт, коју је дотле имао као намесни 
код нас на Истоку виђа.</p> <p>Извирући из вароши, ове су гомиле, као голема река, текле у прав 
ао дугим прутом задуване вочиће, вичући из свег гласа „ојис жујо, ојис бељо, а сад, а сад, а са 
 меснога гарнизона.{S} Најпосле су ђаци из побочне собе отпевали кнежеву химну, а око 11 часова 
еза о свему што су му јављали начелници из унутрашњости, а што би се тицало тугаљива династичка 
ласичну природност.{S} Највећи уметници из доба обновљења, (ренесанса) нису се смели и могли уз 
т испуњавају људи бајаги оне свете речи из светога писма: и да не зна левица што удели десница  
 с вама десило?! — рече Жермини и скочи из кревета.{S} Он се извини пред младим маркизом, набац 
а где је и шта је с њим, те одмах скочи из постеље и потеже за сахат да види које је доба.</p>  
p>— Тако, потврди црна придика и искочи из кола.{S} Изађоше и остали.{S} Црна прилика рече кочи 
бљаше, њој се нађе у руци некакав завој из кога испаде женска слика.{S} То је била фотографија  
 како ћу рећи, одевен је, као какав ђак из боље куће — рече момак.</p> <p>Растислав навуче рука 
ло друкчије.</p> <p>Испричао је полазак из двора, сретање црне прилике, даљи пут, остављање кол 
е верују што ће ко говорити да је сељак из оближњег села, или износити друге какве изговоре.{S} 
е пушку на око, скреса је и један сељак из потере паде на земљу мртав; земља га жива не сачека; 
аче пушку с рамена и скреса је у буквик из ког је планула пушка, и над којим се још вио прамен  
 /> дужности.{S} Мањ ако би ви, не знам из којих разлога, и коме на корист, сматрали да је ваша 
ен сам од кнежевске лозе, а четврти сам из племена Косанића, те већ по самоме рођењу никад не м 
ети.</p> <p>- Ви, г. Растиславе, новцем из државне касе плаћате којекаква шкрабала европска да  
p> <p>Они се не одазваше.{S} Викнуше им из потере да стану — они не стадоше.{S} Из потере их по 
ногу на миндерлуку, и пуштао дим по дим из шарене наргиле, што је чврчала ту украј њега.{S} Мес 
} И лепа Пава као да је жалила за нечим из те давне давнине, а у једно као да се радовала што с 
{S} Дочекивали су га песмама и пуцњавом из прангија, а тако исто и испраћали.{S} Кнез се зауста 
јао овоме крају, називајући га „гнездом из кога су излетели први соколови у величанственој борб 
{S} У то име ђенерал се оженио девојком из владалачког дома Косанића, у то име ђенерал Врбавац  
 нам било вајде да сте с мојим изласком из министарства одмах и ви сви подавали оставке?{S} Дан 
рчину и осети да ће је засладити метком из пушке.{S} У тренутку ока, и баш у оном моменту кад г 
ко 10 часова у вече, појавише се друмом из Јеленика кнежева кола, за њима су ишла још двоја кол 
пању лоја и катрана.</p> <p>Цео тај дан из подрума, шупа и с тавана трговачки момци и шегрти уб 
 нуђена, и с тога је морао бити истеран из академије и чак одагнат из престонице.</p> <p>Причал 
сле три недеље тешка боловања устане он из кревета, изнемогао, сломљен телесно и душевно, и на  
ворски љубавници — они, које си подигао из ништавила и обасуо их златом — </p> <p>Кнез је зауст 
ко је месец на изменце упадао и испадао из ових облакова, тако се и по беличастом Дунаву наизме 
да држи закопане све мисли своје, и као из закључана ковчега да вади кад му што затреба.</p> <p 
 било јасно; у њеној збуњеној глави као из неке магле разговетно се појављивала сад ова слика:< 
 до јуче заповедао, које је јуче спасао из чељусти поуздане смрти, оно му данас овако натреса и 
народом.{S} Па ипак Растислав је изашао из дворане незадовољан, љут.{S} Пред сам излазак кнежев 
упу звона и грување топова он је изашао из своје престонице, баш у тренутку кад се рано пролетњ 
јео.{S} Није звао ни сам како је изашао из двора, како је сишао на улицу, како је отишао кући.{ 
еку ларму, министар Кугић бејаше изашао из чекаонице и упутио се страни откуда је долазила вика 
p>Млади кнез још није био сасвим изашао из доба играчака, кад се једног дана догоди нешто што ј 
овај часовник.{S} Ту је после дуго ишао из руке у руку, променио је био многе сајбије док најпо 
иче!{S} Ја овако осећам.{S} Мени је ово из срца потекло.{S} За то ти опет велим: од срца ти хва 
 мене што год, што год тичу, чујем прво из комшилука!{S} Па како сам се јутрос бламирала! у как 
анке, кад два државника изађоше упоредо из Раткове капије и пођоше уз друм, засађен високим јаб 
ан планински поток, који се једва видео из густе траве, израсле по стрмим обалама.{S} Преко пот 
ћи за њом; он није ни оставио, ни понео из ње ни једну мрску и душманску успомену — двадесет пу 
е и саборе у овоме крају. (Родом је био из Босне али је причао, да су му се стари одувуд однеку 
...“</p> <p>Овај глас као да је долазио из много веће дубине но глас из првога гроба, а то се н 
и крупнији, мушки глас, који је долазио из истога гроба, али с много плиће површине.</p> <p>И о 
око 11 часова кнез се опростио и удалио из дворане, праћен <pb n="185" /> својом свитом и громо 
екакав унутрашњи глас као да је говорио из њега „Ето, видите, ја вам отворено кажем —- јес, био 
} Наравно, да је то било незгодно овако из даљине и с пута.{S} С тога је Растислав једва чекао  
азбојнички револвери, као да гледа како из шумарка испадоше некакви страшни, ужасни људи и голи 
ед собом свога витешкога начелника како из све снаге измахује обадвема рукама и оштро заповеда: 
никад се није мрзла, избијала је некако из дубине и имала је чудан мирис, од кога се морао затв 
е.</p> <p>Али потера се примицала; неко из потере опази ове људе и викну их.</p> <p>Они се не о 
 туда непрестано, неко у авлију, а неко из авлије.{S} Гомилице радознала света стојале су са ст 
 <p>О слатка, мила слико, — драга сенко из далеке, минуле прошлости, како се полако помаљаш из  
, кажите шта је, како је; одредите мало из ближе.</p> <p>— Не рекох ли вам, ухвати за гушу, сте 
<pb n="227" /> <p>Кад се издвојише мало из света Синђа каза Пави за што је зове, наводећи ово:< 
мљу.</p> <pb n="649" /> <p>Да загледамо из ближе шта се ради у једном од ових села, па ћемо одм 
> <p>Свеће су свуда биле погашене, само из кавана и готварница<ref target="#SRP18892_N4" /> где 
отле, док му не јавише де га чека писмо из двора.</p> <p>Писмо је било кратке садржине и управо 
 Лепша се збиља маши, да извади и писмо из завоја, из кога беше испала ова загонетна фотографиј 
 То је лице, рекло се, нарочито послано из Беча, а узето је међу најспособнијим официрима бечко 
ш.</p> <p>Колико ли је ђубрета извезено из других књажевско-балканиских надлештава и приватних  
ваше име; чији сте и одакле?{S} Јамачно из какве добре куће?</p> <p>— Извините, господине намес 
слом, неки и да се препоруче, све је то из поштовања, а госпођа их дочеку је, као гостољубива д 
а цела ова бара.</p> <p>С тога је блато из ове баре сматрано као лековито.{S} Свет је долазио,  
о зову!{S} А овај овде ово је поп Ристо из Заглавића.{S} А ови овде млади попић, ово је поп Бум 
 река, текле у правцу широка друма, што из Звониграда води у оближње сеоце <hi>Јеленик</hi>, ди 
е воде од живота, наточене на врелу што из сред раја извире.{S} Затим се мали анђелак претвори  
знали напред.</p> <p>— Ја знам по нешто из ваше прошлости, госпођо.{S} С тога не треба да вас з 
веде у везу с оним што сам мало час чуо из ваших уста о себи; кад се узме на око јасна тежња да 
 Џиброња, из Свињарице.{S} А ово је поп из Лојана, поп... поп... поп Шиља.{S} Тако га зову.{S}  
гробу људе не оставља на миру!{S} А бар из гробова јасно се види, како је живот горе на земљи г 
ови овде млади попић, ово је поп Бумбар из Преклада....{S} И њега тако зову, а не личи, молим п 
чему другом, тако је и овде узет пример из суседне Аустро-Угарске, те је и сам тај састанак про 
ез је Мутимир личио на ону ужасну матер из народне приче, која од неодољиве милоште свако своје 
hi>Повратница</hi>.{S} Овај је манастир из 15. века, зидао га је велики челник Радич Поступовић 
{S} Кад чују какав ход, или какав говор из даљине они застану, заклоне се за кестен и одатле ос 
 доводим.{S} Али чудно.{S} Подижући вас из кола ја вам прошапутах на ухо: „пазите, држте се на  
p>— Мирни будите! зачу се промукао глас из трећега гроба. — Мени су очне дупље и онако пуне бла 
2" /> <p>- Стојане! - зовну полако глас из чамца. </p> <p>- Напред!{S} Само полако - одговори п 
је долазио из много веће дубине но глас из првога гроба, а то се најбоље познало по томе, што о 
бити истеран из академије и чак одагнат из престонице.</p> <p>Причало се о одлучности госпођино 
се протисне до кнеза.{S} То је био кмет из оближњег села.{S} Тешким трудом он се већ беше прима 
ле све друго.{S} Кад би сад почео живот из нова, то је једино што би у њему имао исправити.{S}  
шимо.{S} Па за што онда напуштати власт из руку!{S} За што добровољно отурати од себе једно сре 
осле да једну по једну виђенију личност из те групе таманите и уклањате с позорнице.{S} Не трпи 
, и све у ковитлац.</p> <p>На један пут из овога облака указа се један коњаник.{S} Полегао по к 
тила на маленој софи, кад се наједанпут из даљине зачу јака тутњава кола, која је долазила све  
воју слику, извади мален челични кључић из кутије од плиша, нађе рупу у зиду, завуче кључ и про 
ивљени да сваки дан примате једну особу из аустро-угарска консулата, држите је код себе по чита 
дан крај везивали с оним жицама што иду из јастучића од каучука испод кнежеве главе, а на други 
е то толика преша, да се људи ноћу дижу из постеље.{S} Многи не би отишли, али је свакога копка 
епша живо, и, узимајући Мутимиру кутију из руку, она га у шали удари по прстима.</p> <pb n="677 
и <pb n="139" /> крај пута.{S} Кад чују из далека зврку кола говеда престану пасти, дигну главу 
ази с тога што је срдит.{S} По повратку из шетње но граду, кнез око 6 часова оде Растиславу.</p 
/head> <p>На две три недеље по повратку из Звониграда, куда су сви начелници ишли новом министр 
квик још три метка.{S} При другом метку из буквика се чу болан јаук.</p> <pb n="642" /> <p>И ак 
/p> <p>Јела покуша да отргне своју руку из бабиних, но баба Ката не даде...</p> <p>— Шта се оти 
в с досадом, и штедљиво изви своју руку из женине и мало се одмаче. — Молим те, казуј од кога с 
тислав ослобођавајући полако своју руку из жениних руку.{S} - Ви жене знате само да слините!{S} 
чи Враничић се окрете живо, счепа пушку из угла, обеси је о раме и нагло изађе из колебе.{S} Жи 
 спасао кнеза од извесне смрти, отео му из руке већ натегнуту чашу отрова, и, место благодарнос 
аме мртве загрева и позива их да устану из хладних гробова својих.{S} У Звониграду све живо изм 
о белеге; најпосле ишчитавао је судбину из књиге; за све то плаћало се цванцик и пар чарапа.{S} 
 се тако трже од кнежева удара да викну из гласа и упусти новине из руку.</p> <pb n="34" /> <p> 
ли своје људе да не жале умор, да запну из све снаге — морају га ухвати, он је ту негде, а ко г 
 све живљи.{S} Гомиле света извирале су из свију улица.{S} Овде, онде већ се чула свирка и песм 
 голе кости.{S} Ужасно!{S} Набављали су из болница мају (гној и воду што једнако слизи с разјед 
 земљиште.{S} Вешти агитатори утекли су из Звониграда, склонили се с очију опрезне и енергичне  
 Екватор признају најбољи људи на свету из свију земаља, из свију народа, а то се нашао да не в 
ек ако је поноћ.“</p> <p>У томе се зачу из даљине нејасна нека лупа, некакав удаљен бат.{S} Тод 
то да му рекне...</p> <p>У тај исти мах из оближњег буквика с горње стране моста пуче пушка.{S} 
.{S} И за њега је било јасно, да мртвац из овога гроба покушава да се окрене, или можда и да <p 
заслуга неколицине разборитих људи, баш из дружине „Балканска Браћа.“ Ја сам тим људима много о 
и, који су у служби остарили: многи баш из кругова његове данашње владе.{S} Али све је заличило 
ок, бога ми, нико ми није казао, но баш из моје главе...{S} Па што, Ваша Светлост, тако је.</p> 
инуле прошлости, како се полако помаљаш из сива заборава, и како постајеш све јаснија и живља,  
 unit="subSection" /> <p>Мона се враћаш из кујне, где је била да обиђе да ли је све спремно за  
p>— Што, бога ти, господине, не избациш из куће ову вештицу, но ти овде кука над главом?</p> <p 
сту где су јутрос оставили кола.{S} Још из далека угледаше Радована, водио коње на поток да их  
оћ је била тиха и спокојна, само се још из даљине чуло хучно шуштање бујних планинских потока,  
внашња слика једне његове познанице још из детињства; а ту му је слику послала, вели, његова ма 
ају <pb n="690" /> они, које су они још из ране младости свикли да гледају као ниже од себе.{S} 
и.{S} По свој прилици какав остатак још из старих римских времена.{S} Кажу да после младић обич 
атак и одсечан.</p> <p>Познат с њом још из раније (у своје време Срећко је покушавао да ашикује 
трина Синђу.“ Њу је Срећко познавао још из раније.{S} У два маха она је њему чинила сличне услу 
S}О, па наравно да ја то теби кажем <hi>из милост</hi>; да те не волем зар бих ти рекао да си г 
и земљу и варварске ланце сруши,</l> <l>Из мртвијех народ дозва, духну живот мртвој души.“</l>  
ако - одговори прилика с обале. </p> <p>Из првога чамца дадоше знак другоме и обадва, тихо и не 
гинеш од руке сина човечија!....</p> <p>Из кнежевих груди шибну дебео млаз крви и велика стакле 
ражити да вас целивамо у руку...</p> <p>Из протина гроба зачу се вајкање:</p> <p>— Хе... еј! да 
даљини и опет наста нема тишина.</p> <p>Из чамца се опет понови звиждање, али и сада не би ника 
 да их отимаре, напоје и спреме.</p> <p>Из једнога угла чуло се гласно хркање некаква успавана  
, као што је то случај код мене.</p> <p>Из суседнога гроба чу се лак врисак:</p> <p>— Јух!{S} Д 
и, но спорији а упорни мислилац.</p> <p>Из ове особине, да о ствари дуго и упорно мисли, поница 
су баш тада палили свеће.{S} Мало даље, иза академије, сретнем потпуковника Црнимарковића и с њ 
и заносити у ове мрачне и ужасне мисли, иза његових леђа чу се лако шуштање женске хаљине.</p>  
мене извесне природне односе, а у тами, иза спуштених завеса, врши највеће скаредности.</p> <p> 
S} Око паса шарен вунени куповни појас, иза кога су вириле јабучице од два револвера; о куку ус 
уња распознавала се гвоздена ограда.{S} Иза ограде видео се као некакав зид, капија, тако нешто 
е указа осредња, још младолика жена.{S} Иза њених леђа извиривало је престрављено лице чича Јов 
надала — али чему?{S} Како? од кога?{S} Иза свију ових питања била је само нејасна магла, у кој 
 ружама.{S} Даље је видела ред џбуња, а иза џбуња распознавала се гвоздена ограда.{S} Иза оград 
да је имала две-три стотине корачаји, а иза ње опет се дизала стрма шумовита коса, исто онако м 
ликом, кнезу се на једном учини, као да иза једнога белога крста види црну људску прилику.{S} Т 
="206" /> <p>Окренув се, си прво угледа иза себе омалена господина с великим цилиндром на глави 
роз гомилу.</p> <p>На три четири корака иза кнеза, један гост беше сео на земљу, изуо десну чиз 
нутку кад се рано пролетње сунце помаља иза далеких источних планина.</p> <milestone unit="subS 
 живео!“ проломи ваздух.{S} Кнез устаде иза стола а за њим и сви остали.{S} За столом их остаде 
ом случају моје су речи далеко заостале иза мојих осећаја.{S} Ја опет апелујем на госпођину вел 
дножја стрмих каменитих висова.{S} Даље иза ове бразде, из опште масе црних и неразговетних брд 
 седи, мали, ено они што се крије ономе иза леђа, он и не зна ваш језик, он мрнџа само швапски  
настаје смена.</p> <p>Младићи поскакаше иза стола. „Хајдемо, време је“ — рече један. „Хајде“ пр 
Момак оде.{S} Пуковник опет одмах скочи иза стола.{S} Могло му се познати, ко би га добро загле 
а куглицу и једном зврчком бацну је чак иза врата.</p> <p>Ђенерал се опет окрете слици.{S} Он п 
ела - одговори Жика.</p> <p>Мало за тим иза оближњег гајића указаше се два сељака; ишли су пола 
ку отворен прозор, који му стоји управо иза леђа, и гони га сваки час да се осврне на ту страну 
лом обзорју.</p> <p>Исток се није видео иза високих планинских врхова, али се познавао по свеже 
} Месец се час јављао, а час опет губио иза облака, и његови непостојани и сумњиви зраци давали 
прилику Румуне.{S} Они су у томе далеко иза нас.{S} Сем најближе крвне везе, код њих се ни на ш 
 Митра, и све му се чини као да му неко иза леђа шапуће: „А, лоло једна, лежиш ли, лежиш на том 
/p> <p>То је недалека будућност.{S} Што иза ње долази — то припада овим несталоженим елементима 
н такав ходник и уђоше унутра.{S} Одмах иза првог савијутка, чкиљила је о каменом своду малена  
х тројица из тога и тога села, ту одмах иза планине, а у потврду тога Милоје је по именце распи 
 савест, срећа је кад се у јутру тргнеш иза сна, па осетиш да ти целим телом струји неко неиска 
и маха он га је јако похвалио, наравно „иза леђа“, али тако да су ове хвале насигурно морале па 
стала на месец дана после „катастрофе“, изабрала је за кнеза младога Мутимира — управо потврдил 
у густишу, где су Црнојевић и Жика били изабрали себи преноћиште.</p> <p>Жика се одмах досети ј 
ло.</p> <p>Кад је доведен у Балканију и изабран за кнеза, млади Мутимир био је дечак од својих  
Елем, сем политичких разлога, отров сам изабрао и с тога, што је, по мом нахођењу, од њега најл 
ал — ја сам те хтео убити.{S} Отров сам изабрао с тога што он најмање прави ларме и најзгодније 
но живи и весели.</p> <p>Непознати људи изабраше место у густој ладовини кестеновој и одатле уз 
 озбиљно </p> <pb n="327" /> <p>- Елем, изабро сам отров с тога, што би крваво убиство немогуће 
раво у сусрет.{S} Жика обиђе Враничића, изађе пред њега и викну влашки:{S} Ко иде?{S} Црна прил 
 од 10—12 година.{S} Кад су хтели поћи, изађе угледна, лепа жена те даде дечку торбу с хлебом и 
е да га потражи навири у побочни сокак, изађе на чаршију; упита двојицу што су ту на углу разго 
та не одговори.{S} Мало после ова особа изађе некуда, а уђоше две нове личности, исто тако увиј 
 муче и не прозиру, те на крају крајева изађе да су и мање видели, и непотпуније ствар схватили 
т часова у вече, у затвореним колима да изађе пред свој дворац на жандармску капију, да удари к 
ађутанту, узе од њега кључ и рече му да изађе и да причека на пољу.</p> <p>Кнез и ђенерал остад 
 у авлију.{S} Мона с осмејком на устима изађе пред гошћу, загрлише се и слатко ижљубише.</p> <p 
 — Главом да се ниси шалио!</p> <p>Мона изађе, кнез и Лепша опет остадоше сами.{S} Она је гледа 
ог скромног, мирног страшљивог створења изађе нешто дрско и одсудно.</p> <p>— Господине пуковни 
ануо тако рано и изненадно.{S} Домаћица изађе пред њега, прими га срдачно и поведе право у будо 
ак отпаднем до у кујну.</p> <p>Домаћица изађе, а кнез и лепа гошћа остадоше сами.{S} Она је ћут 
нез је испратило капиџика.</p> <p>Лепша изађе на улицу.{S} Било је ведро, свеже, прилично хладн 
тислав потражи још једну каву.{S} После изађе у авлију и упути се коњушници да види спремају ли 
ов поклон одговори му тихо — „збогом“ и изађе.</p> <p>Врбавац га испрати дугим, значајним погле 
ећко већ устаде, отвори позадна врата и изађе у узан, доста мрачан ходник.</p> <p>Овај ходник с 
 диже главу и ослушну.{S} Жика устаде и изађе пред колебу.</p> <p>Ноћ је била тиха, само што с  
Рекав ово, госпођа Софија рече збогом и изађе.{S} Растислав затвори врата за њом и врати се Рат 
анталоне!</p> <p>Растислав се осмехну и изађе из коњушнице.{S} На пољу је још било тавно.{S} Он 
не срамоти пред светом.</p> <p>Јес, њој изађе пред очи све то, и она се после свега тога питала 
 нико.{S} Пошто је погасио свеће, момак изађе у ходник и погледа — нема ништа.{S} Приђе на прст 
Он се на један пут беше загрцнуо.{S} Он изађе из собе, махнув главом на сељаке да га очекну.</p 
рата се на колима широм отворише — прво изађе она друга женска; она прихвати Јелу, узе је под р 
врата — момак их је био отворио да мало изађе дим.{S} Два момка ишла су од собе до собе, те ред 
 пушку из угла, обеси је о раме и нагло изађе из колебе.{S} Жика је ишао за њим узастопце и ћут 
а се врата, тресну их за собом и љутито изађе из одаје.</p> <p>Јела остаде сама.{S} Она је била 
и.{S} Већање није дуго трајало.{S} Кмет изађе и рече командиру да уреди људе, сељаци се поређај 
 јутрењем руменилу.{S} Он скочи и одмах изађе напоље.{S} Дан се расвануо и манастирска авлија в 
 да га гледам.{S} - Окренем се и полако изађем.</p> <p>Ратко ућута.</p> <p>— И то је све било д 
и одају почаст.{S} Обуци се, накити се, изађи, — госпођа!.{S} Сви капу доле.{S} А да си најпошт 
викну Радован.</p> <p>— Море не будали, изађи овамо, да се нареди што треба — рече дежурни.</p> 
то неким страним језиком.</p> <p>— Хајд изађите — рече дежурни.</p> <p>— Куда ћемо?{S} Ми одавд 
зненађење, ви доиста, уз моју припомоћ, изађосте из кола и прођосте сав простор до у вашу спава 
мој братац.{S} Па <pb n="459" /> док ја изађох у кујну да надгледам јаузн, деца омлатише забрањ 
ке колебице, на левој страни дунавској, изађоше два човека, крочише мало у страну, да не стоје  
тврди црна придика и искочи из кола.{S} Изађоше и остали.{S} Црна прилика рече кочијашу да крен 
} И, полако, на прстима, доктор и Синђа изађоше из одаје, и не јавив се кнезу, који у тај мах с 
сумрак већ ухвати, она три млада човека изађоше из шумарка, и, пошто су добро натукли шешире на 
ико нагло на заранке, кад два државника изађоше упоредо из Раткове капије и пођоше уз друм, зас 
Гробови су бивали све ређи.{S} Најпосле изађоше на чисту пољану.{S} Баш у тај мах пун месец про 
људи као и ми, рече Заре.</p> <p>У томе изађоше на једну пољаницу.{S} Ту у близини није било ве 
.{S} Погасише цигаре, духнуше у свећу и изађоше.{S} Онај старији закључа врата за собом и мету  
и у овим планинама.</p> <p>Наши путници изађоше на ову чистину и чисто одахнуше, јер више није  
дице повише у другу ширу, а из ње убрзо изађоше на сокак, који је кнез Мутимир са свим добро по 
ван.{S} Кнез махну руком на ађутанте да изађу.</p> </div> <pb n="353" /> <div type="chapter" xm 
 Он даде руком знак Кугићу и доктору да изађу, а сам оста са својим ађутантом.{S} Сели су на ди 
љак, тако око 9 часова у вече, из двора изађу затворена кола с неупаљеним фењерима, са спуштени 
 не!{S} Чуваће се они добро да нигде не изађу на јавност с протоколом тога мога испита — рече Б 
о <pb n="296" /> било просто привиђење, изазвано код Каје дугим гледањем у сјајну зраку? — или  
љев пад са столице министра председника изазвао је с почетка голему узрујаност у свима чиновнич 
ху, кад би се превела у прозу, могла би изазвати и неке двоумице.{S} Али пошто је све ово било  
то буди у теби сладострасне пожуде, што изазива глад у срцу и у мускулима, нешто што те вуче не 
 тако расположен да му је свака ситница изазивала читав наступ смеха.{S} Нарочито му се чинила  
 његовој родбини ни лекарима да не буде изазивана сумња, да је он отрован.{S} Ето то мени треба 
најући, шта му овај управо нуди.</p> <p>Изазивач је то и чекао. „Дакле ти владаочеву слику у ђу 
 у сред Балканије, да направи ларму, да изазове престрављеност код кнеза и да га увери како је  
ећаје младога, бујнога частољубља, и да изазове осећаје презирања, гнушања и мржње спрам човека 
о је још у два три маха да онако узгред изазове Растислава на разговор, но кад овај никако не х 
е, већали о спасу отаџбине, о збацивању изанђале династије Косанићеве и о повратку омиљене лозе 
 ладњаком.{S} Кнежев млађи кувар био је изаслан у Повратници још у очи тога дана, и он се доист 
: — Хајд ми причај.</p> <p>— Долазио ми изасланик „Балканске Браће“...</p> <p>Мутимир прогледа  
омоћник друштва лекарског, као нарочити изасланик.{S} Сви друштвени печати на завоју били су чи 
Него молим те да чујем, шта је хтео тај изасланик — рече кнез и стаде испружен пред Лепшу.</p>  
да отвори капију.</p> <p>Била су то два изасланика капетанова: старији писар Глуварић и још ста 
тан случај.{S} Пред очима три друштвена изасланика извршена је ова операција.</p> <p>Један дерв 
, и да је за тим у присуству друштвених изасланика откопан и нађен жив, и ако јако опао.{S} За  
ствује и како се држи.</p> <p>„Слали су изасланике чак дубоко у Азију да набаве мају од мртваца 
/p> <pb n="632" /> <p>На захтев дервиша изасланици лекарскога друштва морали су потписати прото 
ћао сам инглеском конзулу да ћемо сутра изаћи да јашимо, а наравно, држим да ће ти бити пријатн 
омилу пронесе се глас, како ће кнез сад изаћи на балкон, да благодари свету за изразе саучешћа. 
ста нешто мало слаб и да с тога не може изаћи, кнез је разумео да Растислав не излази с тога шт 
не, и пре 2 часа по поноћи нико не може изаћи жив из овога круга.{S} А кад већ морају чекати, о 
и. <pb n="186" /> После подне ваљало је изаћи мало у чаршију и проћи се пешке кроз Орловац.{S}  
а Мутимира, или, ако он то неће, она ће изаћи пред народ, показати се ко је, и сав ће народ за  
</p> <p>Кугић би се зар и нашао како ће изаћи на крај с оваким извештајем, да је био само он је 
 без големих јада не би могао никако ни изаћи из ове пустиње, а камо ли одржати кроз њу један п 
Сметња ће бити, али ми ћемо победоносно изаћи из свију тешкоћа.{S} Време и стрпљење биће наши с 
Ката?{S} Не ће ли на крају крајева опет изаћи на то?{S} Падало јој на памет да тумарне куд год  
 да пострадали виде на коју страну могу изаћи.</p> <p>Враничић набра чело.{S} Њему није било ми 
ољуби руку и моли за опроштај.{S} Ја ћу изаћи за један тренут, да видим јесу ли спремљена Лепши 
их ће једна бити та да одавде ипак нећу изаћи докле год не дам одговора на постављена питања.{S 
браним; а сутра у 4½ тачно да си овде — изаћићемо да јашимо.{S} Обећао сам инглеском конзулу да 
жи: — Као и обично, синоћ око 7 часова, изашао сам да ходам јеленичким друмом.{S} Ишао сам као  
 са већ зрелим човеком и државником.{S} Изашао је на глас доста брзо.{S} Посветио се био диплом 
реска, у службеним балканиским новинама изашао је мирољубив распис новога министра полиције, у  
вежем ваздуху кнезу се чинило као да је изашао на поље.{S} Кад су му опет скинули повез с очију 
анак с народом.{S} Па ипак Растислав је изашао из дворане незадовољан, љут.{S} Пред сам излазак 
S} Уз лупу звона и грување топова он је изашао из своје престонице, баш у тренутку кад се рано  
 срце ујео.{S} Није звао ни сам како је изашао из двора, како је сишао на улицу, како је отишао 
.{S} Други су се чудили што му још није изашао указ у службеним новинама.</p> <p>— Право имају  
ујући неку ларму, министар Кугић бејаше изашао из чекаонице и упутио се страни откуда је долази 
 и притворан.{S} Сви тако раде, а ко би изашао да јавно призна оно што у ствари <hi>сви практик 
n" /> <p>Млади кнез још није био сасвим изашао из доба играчака, кад се једног дана догоди нешт 
у и драстичан у изразима, Кугић је брзо изашао на глас не само међу интелигенцијом, но и међу с 
једном густом шумарку, куда је кнез био изашао у шетњу, да су убице побегле, и још се не зна ко 
то зна!</p> <p>Чим је овај незнани гост изашао од Растислава, по намесниковој наредби пође за њ 
орити.</p> <p>Но и ако је жандарм одмах изашао, он не виде више младића на улици.{S} Пође да га 
год., у коме је и Балканија учествовала изашиљући своје добровољце браћи у помоћ, која бејаху у 
наклоношћу спрам лепих младих људи била изашла на незгодан, донекле управо на скандалозан глас. 
lestone unit="subSection" /> <p>Јела је изашла; стрпали су је у кола и после четврт часа она је 
 долина.{S} Још сахат два хода и они би изашли из планине и дочепали се равни, коју је ваљало п 
 свога новог министра.{S} Тек, пошто су изашли од њега, један по један упутио се Ратковој кући, 
о истина постоји, ала нема учиниоца.{S} Изашло је дакле као да се то дело некако само учинило.{ 
и, то му је после крваво три пут на нос изашло, јер сте ви били налик на онога „добротворца“ ко 
велика, величанствена, вечна.{S} Она је избавитељка; а људи је се боје само с тога, што је не п 
ељка, јер утољава болове, односи тугу и избавља од свију недугова.{S} Ношени на бурним таласима 
 руке и за ноге њега су већ вукли да га избаце напоље, но он се онако пијан копрцао, отимао и ј 
се доктор приближује, стаде, окрете се, избаци прса, прекрсти руке и затури главу, па је тако ч 
 десном се подбочи на кук.{S} Леву ногу избаци мало напред, као глумац који се спрема да отпочн 
забоде се.</p> <p>„Тако би ова справица избацивала те иглице као стрелице, а оне би биле удешен 
е вико не опази.</p> <p>„Та би справица избацивала на даљину од 10—15 корака малу, шупљу, челич 
> <p>Али пијани Ралека није се дан лако избацити.{S} Он узе још више викати.</p> <p>— Јес па шт 
у:</p> <p>— Што, бога ти, господине, не избациш из куће ову вештицу, но ти овде кука над главом 
ику казну, да га његова рођена отаџбина избацује из недара својих.{S} Та он је у њој први пут у 
 не бих могао бити кнез?“</p> <p>Једном избачена, ова мисмо није се више дала стукнути.{S} Она  
рилате; оне су као пушчано зрно; једном избачено, оне се више не могу зауставити ни повратити.{ 
асмејао каквој згодној досетци сокачкој избаченој на кнежев рачун.</p> <p>Али по некад се дешав 
 вешто се повлачио у одсудном тренутку, избегавајући да сукоби не плану у отворен рат.{S} Још с 
о у очи, док је она измицала погледом и избегавала да јој се очи не сретну с кнежевим.</p> <pb  
и такво мишлење, да су је се и бојали и избегавали је.</p> <p>Али једно није требало губити из  
 <p>- С тога су ваљда и ранији покушаји избегавали крваво убиство, као на прилику онај кад је у 
ајзад подвикне: шта значи ово увијање и избегавање да се каже истина, кад је то једини пут, да  
 Он је више година мировао, истински је избегавао све прилике, где би морао учинити ма што прот 
а, звао га је „Кнез.“ У разговору с њим избегавао је у опште да не спомиње ту титулу, и старао  
и, а високе, планинске врхове морали су избегавати због тешких прелаза и голема вијугања и обил 
, способно на свашта.{S} Сад је јамачно избегла у Румунију.</p> <pb n="634" /> <milestone unit= 
кротко псетанце, лиже ти обућу, само да избегне ударац ужасне мотке.{S} После оваких првих лекц 
 вређало, али он није имао начина да то избегне.{S} Мањ да је најури.{S} Али сад је већ и то би 
ође у какво место, он разгледа околину, избере гдегод у близини какво згодно склониште за се —  
у, певају док свака себи <pb n="151" /> избере друга, па онако у игри пада одозго на њега.{S} О 
 Велика Народна Скупштина <pb n="71" /> избере га за намесника.{S} Како се попео до тог врхунца 
адно девојче!{S} Куда да окрене, шта да избере?</p> <p>За њу је тај избор био у толико тежи, шт 
 ће се, по прописима закона, позвати да избере скупштину која ће донети своје закључке о попуње 
оју га братство осуди — а кнез нека сад избере које хоће.</p> <p>Тако се завршивало писмо.{S} К 
ао рећи све отворено па црно бело, како избере.</p> <p>Прво он каза Пави како је кнез просто за 
енералу ја вам чиним милост остављам да изберете начин како ћете умрети.{S} А само су два начин 
ата вам нема ништа више да каже.{S} Сад изберите: хоћете, нећете, како желите?</p> <p>— Добро!{ 
ао знак смрти и опомену да нико не може избећи казну на коју га братство осуди — а кнез нека са 
е и биле би једна.{S} Само тако може се избећи, да се ове две куће не гоне душмански и да се не 
кој болници, која је била ту у близини, изби поноћ.{S} Звуци јаснога звона још су одјекивали по 
и где је и шта је.{S} Но у том тренутку изби из мрака незнани вођ кнежев и позва их живо да пох 
 руке метуо на леђа, а из десног рукава избијају му полако малени прамичци беличаста дима од са 
непријатеља моје династије, како завере избијају на све стране, како би мој пад сутра био готов 
јављају министру.{S} А подозриве ствари избијају на све стране.{S} Ваљаном полицајцу управо је  
 није пресушивала, никад се није мрзла, избијала је некако из дубине и имала је чудан мирис, од 
н, а с тога су му јамачно и они димчићи избијали из рукава.</p> <p>Чиновници министарства долаз 
аза скривана, после је почела овда онда избијати.{S} Нарочито у последње доба све је пошло на г 
све слој по слој, док најпосле не почну избијати голе кости.{S} Ужасно!{S} Набављали су из болн 
ногим стварима гледа кроз прсте.{S} Кад избије на површину какав случај, свет га строго осуђује 
ко веле, тек онда, кад је наш јунак био избијен (ударено му је 25 батина, казује прича), па онд 
више низ брдо.</p> <p>Некакав чичица, у избледелом, отрцаном ћурчету и тако исто изношеним чоха 
желели, г. начелниче, да нам кажете што изближе о овој господи, одакле је који и како је коме и 
рукама и загледати у Јелин прс кажипут, избоден од шивења.</p> <p>— Јабогме,— продужи баба Ката 
ут у животу кнеза Мутимира, да је његов избор пао доиста на лепоту, пристојну крунисане главе). 
тимира — управо потврдила је још ранији избор Врбавчев.{S} Млада кнежевина Балканија имала је о 
је то јасно сазнавала да пред њом стоји избор, али избор који се мора одмах извршити.{S} Она ил 
 сазнавала да пред њом стоји избор, али избор који се мора одмах извршити.{S} Она или треба одм 
ене, шта да избере?</p> <p>За њу је тај избор био у толико тежи, што га је она сама морала врши 
итуле не могу ништа помоћи и да ја имам избор само између овога двога: или да одговарам на пост 
жене роткиње, код којих је такође вршен избор, које се могу узети као роткиње.{S} Ми се тога да 
ицу!{S} Кад је већ такав, онда ту друга избора нема већ предузети све мере да бар остане што да 
и већину у скупштини, па која победи на изборима, оној предавати власт.</p> <milestone unit="su 
а ћемо их оборити на првим скупштинским изборима — рече Ратко.</p> <p>- Оборити; мучно је то по 
 да стоји пред таким журним, неодложним избором.</p> <p>На једну страну вукло је срце, на другу 
ријатељство помогло је Растиславу и при избору за намеснике. <pb n="363" /> Али у последње врем 
 огруби и орапави; једре, румене образе избраздају наказне старачке боре, а рапава, набрчкана,  
било просто заповеђено да хвали младога избраника, и ако га није ни чула ни знала.{S} И она је  
утао и дувао кроз нос.</p> <p>Дођоше на избрежак где су била кола.{S} И овде се било проредило. 
аном преко браде да види да ли је добро избријан; усука обадва своја пуна брка, а левом ногом н 
.{S} То је био висок, средовечан човек, избријане браде, а бркова као у Краљевића Марка.{S} Ниј 
вечан, плећат, с оштрим цртама на лицу, избријане браде, а повеликих бркова.</p> <pb n="520" /> 
 колена и узе у шаке своје пуно, глатко избријано лице; те стаде распиткивати жену шта јој је и 
мо у спаваћу собу те се уми, или се бар избриши мокрим пешкиром.</p> <p>Лепша ништа не одговори 
ећко, навика на онај свет и разагна га; избруси хоџу и нареди му да пође за њим у манастирски к 
о се главна задаћа састојала у томе, да избуде све обвезнике из првога позива, то су и сеоски б 
ује шта ли је то тако важно.{S} Комшија избуди комшије, сачекају се и тако се сви дигну те пред 
о како су слушкиње ушле у спаваћу собу, избудиле мању децу; неку понеле, а неку повеле и тако и 
тих поветарац; прве пролећне ласте, већ избуђене, припевале су своју једнолику јутрењу песму, к 
ного, а цело је село било на ногама.{S} Избуђени су не само они што се позивају, но и остала че 
ле радника, која је хитала на посао.{S} Избуђени врапци цвркутали су на крову, очекујући први с 
 и кратко ошишане косе.{S} Његове живе, избуљене очи давале су му особито оштар немио изглед.</ 
еко на вола.{S} Министар Ратко, и поред избуљених очију, личио је на слепога миша.{S} На његово 
ли?</p> <p>Кнез је праскао, а Маврикије избуљио очи и забленуо се у њега па трепље.</p> <p>Кад  
одговора, Растислав (јер ово је он био) извади из џепа завијутак хартије и положи га на сто. —  
атра.</p> <p>Враничић скочи са столице, извади сахат и загледа га према ватри.</p> <p>— Скоро п 
има кнез приђе зиду, скиде своју слику, извади мален челични кључић из кутије од плиша, нађе ру 
 <p>На оне речи Лепша се збиља маши, да извади и писмо из завоја, из кога беше испала ова загон 
Њене су очи биле влажне; госпођа Софија извади своју намирисану мараму и прислони је на очи.</p 
или скинули.{S} У исти мах црна прилика извади из џепа два запечаћена писамцета и даде једно кн 
а да почне читати писмо, али чим га она извади, кнез јурне да га узме, и она га одмах стрпа у џ 
У кутији је било две преграде.{S} Лепша извади из једне преграде завијутак, у коме је било једн 
ацала је преко столице, док најпосле не извади некакву црну, дрвену кутицу коју брижљиво спусти 
x</foreign>, ви сте баш тачни..{S} Кнез извади велики златан ремонтоар, — равно шест; тако смо  
е пет минута на промишљање.</p> <p>Кнез извади сахат, отвори га, загледа га, — и узе ходати по  
а смрт!{S} Њој наздрављам!“</p> <p>Кнез извади сахат, загледа га и рече: — Једанајест и 25 мину 
4" /> приђе кнезу несигурним корацима и извади из џепа своју белу намирисану мараму да убрише к 
бејаху послали, и баци га на сто; вишек извади, и претећи њим рече: — Море, нека се они добро ч 
з отворен <pb n="362" /> прозор; за тим извади мараму, обриса прсте, обриса уста, дотера мало с 
намести столицу сасвим уза се.{S} Затим извади из џепа некако старо, доста угужвано писмо, раши 
тислав.</p> <p>Пошто се сит находао, он извади сахат и загледа га.{S} Било је близу 9 часова.{S 
 ће ме најбоље подсетити.</p> <p>Младић извади из џепа обичан ђачки бележник преврте по њему, р 
вероватна.</p> <p>— Ако ми дозволите да извадим бележник; он ће ме најбоље подсетити.</p> <p>Мл 
су сви моји разлози остали узалудни, ја извадим револвер, метнем га на сто и подвикнем, да овде 
а!...{S} Јес’ он је ту; треба га узети, извадити!....</p> <p>Такве речи допирале су до кнеза и  
 нађоше кутицу од црвена плиша, из које извадише мали челични кључић, приђоше источном дувару,  
и незналичких камењара, грабећи само да извали што више камена, и да га узме оданде где се најл 
 као Арављанин, који се насркао хашиша, извалио се на врелу мраморну плочу у жарком хамаму, зат 
еку ствара потпуно намирена потреба.{S} Изваљен на дивану, он је слатко дремушио и немарно и ра 
 назремо га само тек кад и кад у каквим изванредним приликама....{S} Да, да, кнеже мој, тако је 
>Не може се рећи да је по уму био нешто изванредно; пре је истина, да је био човек обичне, бист 
ло утишала.{S} Беше пришао и доктор, да изведе Боју и Радована до капије.</p> <p>— Што направис 
вела Паву, Синђи првој паде на ум да је изведе доле у поток, где оно хоџа погађа.</p> <p>Чим Си 
 један пут овој жени!{S} Но она га брзо изведе из недоумице.</p> <p>— Да, мој господине! стара  
ош ниси потанко причао како је та ствар изведена — напомену узгред Растислав.</p> <p>— Причаћу  
пази, момче!{S} Овде глава игра.{S} Ако изведеш ствар како ваља, твоја је будућност осигурана.{ 
нски рабош.</p> <p>Колико ли је ђубрета извезено из других књажевско-балканиских надлештава и п 
овљен, стари манастир сама „својеручно“ извезла „диван чаршав за часну трпезу,“ како је сиротиц 
ред знало да су два „дотична начелника“ извела велики број угледних домаћина да дочекају и позд 
вар.{S} Домишљајући се како би најлакше извела Паву, Синђи првој паде на ум да је изведе доле у 
ћ саопшти Растиславу, као да су га биле извеле на траг, по коме се дало с успехом даље трагати. 
журбаног путовања у сред мркле ноћи.{S} Извели су их у авлију, кришом их провели у башту, а на  
си кнез.“ Обукли му војничку униформу и извели га на параду.{S} Светина је јурила.{S} Скакали с 
овео целу ноћ везан за дирек; сутра дан извели су <pb n="240" /> га, обалили на мацке и цепну л 
а какав рачун, само сам ја на плацу.{S} Извео <pb n="199" /> ме па „г. начелник, шта вам је ово 
, а како, на прилику, немачки радник, и извео је закључак, како је Балканац мекушац и неиздржљи 
у ведре небеске <pb n="281" /> висине и извео у своју ноу шетњу безбројна јата сјајних звездица 
лав је тако рећи ономад спасао кнеза од извесне смрти, отео му из руке већ натегнуту чашу отров 
едност, која јавно не сме ни да спомене извесне природне односе, а у тами, иза спуштених завеса 
 слободнијем, самосталнијем кретању, по извесним младићским испадима, који су још тада бележили 
као жена „веома на свом месту“, и бар у извесним вишим круговима њено пријатељство и њена дружб 
ара грађевину, под чијим ће развалинама извесно бити затрпан — тако вели један стих у једној пе 
о у двоумицу, али једно се рачунало као извесно — а то је, да ће нови министар разјурити све ст 
била је нарочито одмерена и спремљена с извесном намером.</p> <p>— Вас је, дакле, увредио мој о 
> <p>Тако звани конзервативци људи су с извесном прошлошћу.{S} Садашњи либерални великаши били  
убише човека из потере, није се могло с извесношћу тврдити, али је било врло вероватно.</p> <p> 
 а овамо одмах да прате кога у село, да извести кмета.{S} У опште речено је, да се најстрожије  
 а овамо спремити цео план, како се има извести истискивање стране монете.{S} Ови стари новци х 
оразумите се.{S} Само не заборави да ме извести дан раније — рече Врбавац.</p> <p>— Што, да нећ 
 је да је најприличније да је он о томе извести, јер ђенералу било би свакако веома незгодно да 
пасности и да што не погреши, ако га не извести о овим појавама.{S} С тога уђе у колебу и рече: 
сећао је да не може отићи одавде док не извести своју рођаку о свршеној осуди над њеним мужем.{ 
сточне крајеве Балканије, а г. начелник извести г. Ратка о успеху и остане да чека лепе гласе о 
ар самом г. министру председнику.{S} Он извести министра војног и обојица су наизменце призивал 
је у земљу пропао.</p> <p>Кад су о томе известили Растислава, јако се срдио.{S} Наредио је одма 
отични кметови и командири још су синоћ известили начелника (који је био на десном крилу потере 
о.</p> <p>— Свакако, мени је дужност да известим домаћицу куће о ономе што се овде десило мојим 
страног примити на конак, док најпре не известимо кмета.{S} Наређивало се да закажемо слугама и 
 и он је погинуо, као што сам имао част известити вас.{S} Чича Милоје и други жандарм вратили с 
есто.{S} С најближе телеграфске штације известићу вас о резултату потере.“</p> <pb n="656" /> < 
год у околини, с тога узму са собом два извеџбана ловачка пса и пођу у потеру ноћу.</p> <pb n=" 
је морала бити одложена, о чему се кнез извештава ради знања и даљег управљања.</p> <p>Најпосле 
 пазе на сваки корак и о свему тачно да извештавају г. министра.</p> <pb n="581" /> <p>Три дана 
овом двојицом.</p> <p>Други је начелник извештавао да у његовом месту неколико угледнијих грађа 
удари у инћар.</p> <p>Један је начелник извештавао како су у његовом округу сељаци приликом нек 
 <p>Министар Кугић редовно је и савесно извештавао кнеза о свему што су му јављали начелници из 
хтели, то мора и он хтети.{S} Они ће га извештавати и обавештавати, а у ствари то ће значити, д 
службени извештај орловачког начелника, извештај, који је као ствар, од голема значаја и велика 
саслуша.{S} Његов говор био је као неки извештај о његовом министарском раду.{S} У говору напом 
ка с југозападне међе стиже телеграфски извештај, да су у његовом месту ноћни стражари нашли ра 
довао.</p> <p>Час опет лежи телеграфски извештај, како је ту и ту ухваћена тајна штампарија, сп 
једне виђене бечке словоливнице.{S} Али извештај начелников вели да је то тајна штампарија, и о 
> <p>Тако је у главноме гласио службени извештај орловачког начелника, извештај, који је као ст 
 на басамацима.{S} Ја ћу ту чекати твој извештај.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кнез о 
ретвара.</p> <p>Час опет долази опширан извештај о последњем путовању у Беч орловачког угледног 
 исте вечери напише г. министру опширан извештај, управо тужбу на учитеља, у којој је, између о 
 за своју доглавничку дужност да све те извештаје подноси кнезу.{S} Мутимир је читао пажљиво те 
е обузимао, кад год би му јутром донели извештаје да се такви гласови шире по граду.{S} Тада је 
 и нашао како ће изаћи на крај с оваким извештајем, да је био само он један и да није стотину д 
на политичка завера.</p> <p>Али сви ови извештаји с других крајева Балканије били су незнатни п 
 потмулом врењу у народу.{S} Начелнички извештаји цртали су ситуацију као мрачну и ровиту.{S} К 
<p>То је био почетак.{S} Наскоро слични извештаји поврвели су с многих крајева Балканије и нови 
рајева Балканије били су незнатни према извештајима што су стизали с дунавске међе балканијске. 
биће у њиној руци, и како они са својим извештајима из унутрашњости буду свирали, тако ће он ам 
 то могу постићи својим вешто смишљеним извештајима, које ће слати министру.{S} Они мотре на св 
лика давало вероватност овоме, што се у извештају говори.</p> <p>Тако је с једног краја јављено 
ле су се песме и одјекивала пуцњава.{S} Извештен о проласку кнеза, народ је гомилама излазио на 
га високога позива.{S} На име, били смо извештени да сте, преко неких поверљивих лица, дошли у  
.{S} Па ипак прште:</p> <p>— Јес, то су извешћа вашег Ратка, онога истог што у сред Звониграда  
мо спасени.{S} Овај шињел и ова шајкача извешће нас здраве и читаве одавде.</p> <p>Док се Црној 
оду да упадне у Балканију.</p> <p>На то извешће стигла је из Звониграда строга наредба, да се Ц 
два једном, донесе нестрпељивом маркизу извешће да је г-н барон будан.{S} Још неће устајати, ал 
..</p> <p>Његова стега олабави.{S} Јела изви десну руку, и у који мах он поуми понова да се саг 
говорио је са срца.</p> <p>Кад се Лепша изви и недаде кнезу да је ухвати за руку, Мутимир устад 
естити да му седне на колено, но она се изви и седе крај њега на диван.</p> <p>И он је био узбу 
 седну на диван.{S} Но кнез то одби, он изви руку, стукну корак назад, и, подижући у вис обадве 
 — рече Растислав с досадом, и штедљиво изви своју руку из женине и мало се одмаче. — Молим те, 
{S} Он је вичан овој обали и најбоље ће извидети - предомисли се Враничић и уђе у колебу да изд 
 журно крочи вратима, у намери да одмах извиди целу ову ствар, да кривца строго казни, да наред 
им кајишима преко груди, јурила су, као извидница, два жандармска <pb n="136" /> коњаника, скла 
ко су се Турци у рату служили псима као извидницама и опрезном стражом којој се нико не може пр 
границу Балканије, ради неких војничких извиђања, и за то имао примати неке дневнице, то је мај 
 на стручак љиљана, и ту до румене зоре извија својим меким, свиленим гласом најлепше и најслађ 
песму што су је, кад тише, кад бурније, извијали крилати ветрови балканиски, кад пирну с топле  
p>- Јес, јес, извијања, г. председниче, извијања!{S} Јер ја имам уверења да ви знате за тај доп 
звијања?! господару!</p> <p>- Јес, јес, извијања, г. председниче, извијања!{S} Јер ја имам увер 
} Каква су то чудна извијања!!</p> <p>— Извијања?! господару!</p> <p>- Јес, јес, извијања, г. п 
>- Г. председниче!{S} Каква су то чудна извијања!!</p> <p>— Извијања?! господару!</p> <p>- Јес, 
>— Немој се пренемагати, немој шеретски извијати!{S} То те прави још нижим но што си. <pb n="69 
о слаб.{S} Моли господу намеснике да га извине и да изволе вечерас око 8 час. свратити к њему.{ 
у брзо уђе црна <pb n="589" /> прилика, извини се у две три речи што се толико задржао и позва  
а придика пружи кнезу столицу да седне, извини се да ће сад доћи и штуче напоље.{S} Читав сахат 
ош једном посаветова жену да се одмори; извини се да је као домаћин дужан обићи и господу у поб 
и.</p> <p>Но ђенерал то опази.</p> <p>— Извини — рече он, хватајући кнеза за руку — Ја сам прек 
елујем на госпођину великодушност да ме извини за моју искреност.{S} Али ово је факт, госпођа ј 
} Кад прве гошће почеше долазити, он се извини и оде, с тврдим обећањем да ће ово накнадити иду 
че Жермини и скочи из кревета.{S} Он се извини пред младим маркизом, набаци на леђа свој јутрењ 
> <p>— Па ипак, ја осећам потребу да се извиним пред тобом. — Не мене ради, но тебе ради!{S} Ти 
хвати се руком за болно место.</p> <p>— Извините, нисам хтела — рече Јела збуњено и поуми да се 
} Јамачно из какве добре куће?</p> <p>— Извините, господине намесниче.{S} Држим да су све то сп 
а из очију су му сипале варнице.</p> <p>Извините, височанство, али ја ваше питање нисам разумео 
а јој је данас — рече он као да се хтео извинити пред Ратком за неупутности женине — Још ми ник 
је салетали питањем што не игра, она се извињавала:</p> <p>— Здравља ми, не могу.{S} Нешто ми с 
шних политичких спекуланата.{S} Тиме су извињавали и неке твоје махне у карактеру.{S} Какве нуж 
до калуђерче све је признавало, само се извињавало да су тако певали с тога, што је дошла једна 
е добио, или тако што.</p> <p>Али место извињавања, у занемелој дворани одјекну загушљив глас Р 
 ићи — рече он ђенералу — ви сте почели извињавањем, а сад прелазите у нападаје и ружења.{S} Пр 
} Механџија дотрча и ваздан се вајкао и извињавао што се „тревио тако рђав случај.“ Пијанца је  
и оне њега.{S} Кнез се поче још с врата извињавати што је бануо тако рано и изненадно.{S} Домаћ 
а мужа; али је очекивала да се он почне извињавати како је заборавио, како је писмо доцне добио 
ћеш још од мене?</p> <p>Мутимир се поче извињавати:{S} Па молим те!...{S} Знаш како је!...{S} Т 
ма, почеле су бивати блажије и налазити извињења.</p> <p>— Чувена породица, велика кућа, многа  
ва.</p> <p>— Морам вас понова молити за извињење — рече кнез, седајући на округлу, кадивену сто 
у чијим је рукама данас власт.“ Кнез се извињује пред народом.{S} Какав опасан пример!{S} То је 
лим, молим, молим! — прихвати Растислав извињујући се.</p> <p>— Хтео сам рећи да ми ви ипак каж 
о мутно беланце, на уста је у клобуцима извирала бела пена.</p> <p>Кнез викну споља своје ађута 
вац је бивао све живљи.{S} Гомиле света извирале су из свију улица.{S} Овде, онде већ се чула с 
ота, наточене на врелу што из сред раја извире.{S} Затим се мали анђелак претвори у малена слав 
{S} Врева је одјекивала као да из земље извире.{S} Орловац је личио на град из ког је кренуло с 
је и прегажених; радознале женске главе извиривале су с таванских баџа.{S} По плотовима и зидов 
, још младолика жена.{S} Иза њених леђа извиривало је престрављено лице чича Јовино.</p> <p>- Г 
ика изгледа у сукњи и женској рекли, па извирујемо испод јоргана да га видимо, и све се смејемо 
 се само код нас на Истоку виђа.</p> <p>Извирући из вароши, ове су гомиле, као голема река, тек 
е иде то баш ни тако!{S} Не може он сам извити на једну страну, кад сви ми стојимо <hi>сложни</ 
с — викао: „водите их“ - Боја и Радован извише се од војника, који се око њих бејаху склептали, 
на трговачки момци и шегрти убили су се извлачећи старе катранске тулуме и бурад, старе зеитинс 
а ме.</p> <p>Говорећи то дама се полако извлачила из хрпе хаљина, коју је имала на себи, скидал 
мали конак манастирски с великим, он је изводио право на широке степенице, које воде на горњи с 
оли господу намеснике да га извине и да изволе вечерас око 8 час. свратити к њему.{S} Њ. Светло 
Мала главобоља, као што ми сам господар изволе рећи.</p> <p>— Али <hi>господар</hi> није у крев 
 неколико последњих недеља „г. министар изволели су изгледати са свим друкчије.“</p> <p>Покојни 
жна, с тога моли господина намесника да изволи одмах отворити нисмо..</p> <p>Растислав дохвати  
кнежево. — Добро, — рече ђенерал - овда изволите ми саопштити вашу тужбу.{S} За <pb n="311" />  
кнежеве безбедности молио бих вас да ме изволите примити.“</p> <p>„Један ђак.“</p> </quote> <p> 
бакенбартима и у црном фраку..</p> <p>- Изволте, госпођице, молим вас изволте, рече јој он оштр 
а не дангубимо, господине пуковниче.{S} Изволте ми рећи шта желите, кад желите и како желите, п 
и....{S} Јес, пробудиће се....{S} А сад изволте, идите... вас јамачно тамо чекају — рече доктор 
ити прокламован за кнеза.{S} Према томе изволте се одлучити.{S} Понављам, свако ваше противљење 
</p> <p>- Изволте, госпођице, молим вас изволте, рече јој он оштрим нагласком, и, ушав у собу,  
 почињу.{S} И ти опет при свакој игри: „изволте“!{S} А што „изволте“, кад ја теби кажем да увек 
т при свакој игри: „изволте“!{S} А што „изволте“, кад ја теби кажем да увек бели почињу....{S}  
е као некакав празник.{S} Ко зна где је извор и порекло томе обичају!{S} Можда је он некад имао 
ацима.{S} Ја не умем да ти кажем где је извор оној снази што је имају владари који се држе с на 
уководиле су ме у томе.</p> <p>— Главни извор, из кога је поникла замисао да ти преотмем престо 
близу читав сахат како су се кренули са извора, где су се одмарали, а још ни један не бејаше ре 
а речи које просто <hi>не може да их се извори</hi>.{S} Растислав га опет исправи: „не могу да  
} Чун се љуља а он се све боји да се не изврне.{S} Види тамо на обали некакве људе и хтео би да 
амом од драгог камења; после су хвалили изврсан дуван и тврдили да у Балканији таква дувана нем 
а доручак.</p> <p>Доручак је морао бити изврсан, кад се чак ни сам кнез није могао уздржати, а  
а за овака трагања.{S} У њему је пропао изврсан полицајац.</p> <milestone unit="subSection" />  
 да „обели образ.“ Ручак је био више но изврсан, „прави царски ручак“, као што се изразио сам к 
никад ништа ни било; да је госпођа Мона изврсна жена и да су само пакосни завидљивци изнели о њ 
 скочи и окупи ходати но соби.</p> <p>— Изврсно!{S} Ствар је само како може бити.{S} Замисао је 
оспођа Ловимук стекла је тада уверење о изврсности либералних политичких начела, за која је и м 
децини, но он, доктор, пошто они својом изврсношћу, као дивно печење, много више доприносе здра 
ати левом руком стиснуту десну песницу, изврте је и алапљиво узе сисати и лизати крв са ње, жми 
мале.{S} На једанпут он диже руку нагло изврте стакленце и истресе га себи у уста, и у два вели 
тимира за пунолетна владара балканиског извршен је с великим сјајем <pb n="301" /> и големим св 
ична девојка.{S} Цело село зна да је ту извршен какав злочин, — али нико ту неће уста отворити  
им страховањем свршено.{S} Грозна сеча, извршена у једном шумарку у Јеленику, учинила је свему  
.{S} Наравно, док је цела ова операција извршена и сви се окружни код Ратка искупили, морало је 
{S} Пред очима три друштвена изасланика извршена је ова операција.</p> <p>Један дервиш узео је  
ловцу је једна знаменитост мање.</p> <p>Извршене су и друге знамените реформе.{S} Тако је отеса 
су ђенерала сецирали; парање је успешно извршено, лекари су нашли <pb n="357" /> задувану, боле 
је ово он отровао, само што је то вешто извршено преко тебе, твојим рукама.{S} Никакав суд, па  
и.{S} Замисао је дивна, али извршење! — извршење ће бити ђаволски тешко.</p> <p>— Колико имаш ј 
што сматрају да су сад зреле прилике за извршење њиних заветних жеља, за повраћај династије Црн 
учно казни брата свога, предлажем да се извршење казне повери твојој бајној гошћи, сестрице мој 
ако може бити.{S} Замисао је дивна, али извршење! — извршење ће бити ђаволски тешко.</p> <p>— К 
лан у глави и тражио је сад само његово извршење.{S} Кнеза треба уверити да је ударац већ спрем 
све дојакошње спреме.{S} С тога треба с извршењем хитати, а дотле Растислава што више дискредит 
ј начин навлаче га да уништи устав и да изврши државни удар.</p> <p>Знајући да кнезу треба нова 
 само кад би имао још и личне куражи да изврши све оно куда га понесе његово властољубље.{S} Св 
ођај, који у најкраћем року треба да се изврши, као узрео чир, што за који дан треба да пукне,  
то не знаш шта све данас има овде да се изврши!“</p> <p>Госпођин поглед то је говорио.{S} Пошто 
рео и дозрео злочин, који ја имао да се изврши у најкраћем року и да створи Балканији нову дина 
ровати кнеза.{S} Тровање би имало да се изврши баш сад пред пунолетство, јамачно сад по вашем п 
мук, да их она разда, што она савесно и изврши.{S} Сад о Петровудне кнез опет посети исту школу 
даслан у суседну велику државу, да тамо изврши затварање и претрес над старим протераним кнезом 
или су у руке Хаџијине, а он их је умео извршивати тако, да је, поред добре новчане зараде, бра 
{S} У њеним мислима и осећајима беше се извршила некаква промена, коју ни сама није разумевала. 
ности, а они што се зову конзервативци, извршили би највеће промене и реформе, да им пуна власт 
похватамо све кривце, који су нада мном извршили ово насиље.{S} Не, не!{S} Чуваће се они добро  
 да су њих двоје заједно и какав злочин извршили.{S} Врло су поверљиви једно спрам другог.{S} П 
 нам даје средстава да те своје планове извршимо.{S} Па за што онда напуштати власт из руку!{S} 
о за ћатине „преварене наде.“ Срећко је извршио своје претње.{S} Хоџа је прво свучен у подрум,  
је скројио цео план, а кнез га је тачно извршио.</p> <p>Али и после, пошто је ђенерал Врбавац в 
ачунао сам овако.{S} Балканија или мора извршити своје уједињење народно, или ће постати жртва  
мојој кући, а без моје дозволе, може се извршити претрес само преко мене мртва.“ После се окрет 
S} Данас, на прилику, скоро је немогуће извршити тровање, а да се то одмах не позна по брзом на 
вци могоше је у усамљеном месту по вољи извршити и утећи.{S} Али већ су позатварана нека подозр 
 читава чудеса, какве данас не би могао извршити ни највештији токсиколог.</p> <p>„Ја ћу овде с 
е све доцкан; тровање ће се још вечерас извршити.</p> <p>— Мислиш?</p> <p>— Насигурно!</p> <p>— 
 новој Банци.{S} Шапућу као да ће се ту извршити нека операција, која би створила за кнеза суму 
оји избор, али избор који се мора одмах извршити.{S} Она или треба одмах да иде, да зажмури, да 
еш изнуђено обећање, али да га после не извршиш.{S} Он тебе бије силом — ти њега удри хитрином. 
 Он да смишља, <pb n="337" /> а онај да извршује и да вуче одговорност.{S} С тога, као министар 
једни мисле и наређују, а други мисле и извршују што им је наређено.{S} Тако бива свуда, па ће  
ли затворени, па куд би се онда, врага, извукао онај који је затворио врата изнутра, и како је  
х зграда и авлија и са општинских имања извукла је 155 кола ђубрета, као што је то јасно сведоч 
 даље:</p> <p>- Па бих онда прво и прво извукла један оволики дукат; (Она састави палце и кажип 
олутом од прстију колики би голем дукат извукла), па бих онда тај дукат цап.... овде себи на че 
 Шта? ни с пет чивта волова после те не извукох; нико <pb n="48" /> те више не одвоји од њега;  
бејаху застали на узбрдици, немогући да извуку огроман товар.{S} Газда ових кола, млад сељак, с 
акше је натрунити, па се боји да јој не извуку какав реп, ако би отишла с другом којом женом, ј 
их погледа, па тек зевне, испружи шапу, извуче нокте; а браца Мика вели војницима: ето виш’ и м 
и направише читав урнебес.{S} Прво Боја извуче пиштољ, окрете га у вис и испали.{S} Добро набиј 
тислав.</p> <pb n="503" /> <p>Растислав извуче из џепа бележник, прелиста га на једном месту за 
душни људи, он је осећао потребу, да се извуче само за овај тренутак, а после, доцније, шта буд 
p>С кнезом је, као што смо видели, била изгинула и нека његова родбина.{S} Прво је погребена он 
Збиља, г. председниче, какви су то људи изгинули пре једно месец дана, на путу између Ожеге и Ч 
и.</p> <p>— И ко ће нам веровати да смо изгинули или похватани с тога што нисмо хтели бежати.{S 
јутрос утекла од г. ађутантове куће.{S} Изглавила гвожђе на прозору и спустила се с другог спра 
е саме у побочној соби, Синђа покуша да изглади рђав утисак, што га хоџа беше учинио на Паву.</ 
о, раскрупњао се, добио војнички, мушка изглед.</p> <p>— А је ли поцрнио? упита госпођа.</p> <p 
 мало је преплануо; но баш му то и даје изглед озбиљнија човека.{S} Нестало је оне беле, бледе, 
 урвинама још дирљивији и фантастичнији изглед.</p> <p>Наша три ноћника била су на уласку Ташма 
е разливала по целој соби, и давала јој изглед капеле, у којој је он изгледао као мртвац.{S} Бл 
не очи давале су му особито оштар немио изглед.</p> <p>Ко је пажљиво загледао људе, могао је оп 
 се ушло у траг.{S} Што је најопасније, изгледа као да та опасна секта има својих присталица ча 
шта је требао да му значи онај мост!{S} Изгледа да је нарочито зато прављен да те баш на њему г 
е досетке, да се овај ударац одбије.{S} Изгледа, као да је кнезу тешко да поред себе гледа чове 
ји су рад вас највеће жртве поднели.{S} Изгледа, као да вам је тешко трпети да има ма кога на с 
при поласку у министарство, видео је да изгледа подмлађен, подновљен, сав је чисто просијао, а  
узрасту и годинама, али сасвим друкчија изгледа у лицу.{S} Веома црне боје, с црним немирним оч 
 се види) а нама смешно како браца Мика изгледа у сукњи и женској рекли, па извирујемо испод јо 
а млада, веома лепа женска, врло отмена изгледа.{S} По свему се види да је висока, господска ро 
ред вратима.</p> <p>— А какав је, какав изгледа?</p> <p>— Младић, како ћу рећи, одевен је, као  
њи дан, када ће отићи да види, како сад изгледа та њена бијена друга.</p> <p>— Бадава!{S} Нека  
о сахати да сам поднесем оставку, да не изгледа да ми је отета“ — мислио је Растислав у себи. „ 
и да приметим, да мени цео овај догађај изгледа доста загонетан, а местимице прате га необичне  
не сме ни да помисли на одбрану.{S} Њој изгледа безумна и сама помисао на какав отпор, она види 
рце мора имати овај младић и како гадан изгледа са овом својом, на памет наученим улогом, коју  
ару на ухо:</p> <p>— Шта је ово?{S} Ово изгледа као да су поустајали сви мртваци!</p> <p>— Све  
едном после толико година да видим како изгледа овде код вас у министарству....{S} Но, чек прво 
>— Али какав може бити тај отров?{S} То изгледа нешто врло чудно.{S} То не верујем.</p> <p>Ката 
 даље било с ова два залутала човека то изгледа управо као какав роман или смишљена басна.{S} У 
е у гробу нешто трља и стење.{S} Просто изгледа као човек, који се мучи да се окрене у тесном п 
да виде хоће ли моћи кога да спасу, јер изгледа да су неки људи ноћас настрадали на Дунаву.{S}  
х разговор.{S} Рачунали су колико имају изгледа на спасење.{S} Жика се вајкао што немају по јед 
S} Његове криве, голе, чворновате гране изгледају као сухе руке немоћна старца, који, усамљен,  
ћака... хеј!“ Још је потери казано како изгледају зликовци, па је онда кренута.{S} Кмет, писар  
огледе своје.{S} Чинило се као да нешто изгледају, као да некога очекују, и то с великим нестрп 
 али страховито дубок бол.{S} Лепа Пава изгледала је у том тренутку као анђелска слика Рафаелов 
хова, чија је китњаста зелена одећа сад изгледала црна и мрачна на месечини.{S} Још даље поглед 
ре.{S} Овако озбиљна, забринута, она је изгледала још лепша но обично.{S} Мутимир је пратио очи 
ао на мостићу у планини.{S} Ствар ми је изгледала подозрива, ја сам ставио под присмотру и Мило 
и, да се та слика миче, а и иначе му је изгледала сувише пластична.</p> <p>Кнез је збуњено глед 
да журило.{S} Капија на дворској авлији изгледала је као лето у кошници.{S} Отмене особе свију  
јама доспелих усева — ова огромна раван изгледала је као мек, шарен и мирисан персиски ћилим, к 
а свршених догађаја, Зару је цела ствар изгледала крајње безумна и непромишљена.{S} Да се по је 
транспаренти осветле изнутра - слике су изгледале дивно.{S} Кнеза сте могли познати или по њего 
> <p>Ове црне и неме урвине језовито су изгледале у сред глухе ноћи.{S} Месец се час јављао, а  
гом!{S} У том тренутку та два супарника изгледали су као два вечно непомирљива непријатеља, као 
су полагали све уздање своје и од ње су изгледали спасење своје.</p> <milestone unit="subSectio 
ње сумње са свим је нестало и сељаци су изгледали <pb n="551" /> тако поверљиви, као да су међу 
?“ — питао <pb n="485" /> сам га ја. — „Изгледали сте као обично; рекли сте ми да вам посветлим 
је казао све да би још нешто имао рећи: изгледало је да се бори са самим собом.{S} Паву је глед 
лав мирно.{S} Он у почетку беше пренуо; изгледало је као да га дирају речи пуковника.{S} После  
<p>Кнез се беше загледао у ђенерала.{S} Изгледало му је чудно да му овај сад чита неке придике  
итати поједина места из овога писма.{S} Изгледало је као да их нарочито проучава и цени.</p> <p 
 улици код капије зачу неко кретање.{S} Изгледало је као да се ту <pb n="69" /> креће нека гоми 
 угао, пљуну и полако се опет врати.{S} Изгледало је као да су му у току разговора дошле неке м 
 прелетао је једва приметан осмејак.{S} Изгледало је као да њене полузатворене очи виде нешто п 
 је више говорио, све се више срдио.{S} Изгледало је као да га драже његове рођене речи.</p> <p 
свој нападај.</p> <p>Кнез се смешио.{S} Изгледало је као да му се допада овај говор ђенералов.{ 
, што се није могло разабрати шта је, а изгледало је као да први глас нешто опсова, а после опе 
милица, што су овде онде разговарале, а изгледало је као да очима некога тражи.{S} И доиста, до 
це кнежево, које је са затвореним очима изгледало као маска од воска, па се опет удуби у питање 
дан пут ућута, али ово прекидање говора изгледало је неприродно.{S} Видело <pb n="233" /> се да 
агловито и непоуздано.</p> <p>Но сад је изгледало као да је наишао на неки кончић од тога велик 
биле су фине и отмене, у целини лице је изгледало сићушно и веома живо и покретно.</p> <p>Обадв 
 спрам светлих зракова зориних, небо је изгледало као огромна, до бела усијана железна плоча, п 
ило тако чудно и невероватно, сад му је изгледало сасвим природно и тако просто, да управо није 
тога тренутка настало, кнезу је доцније изгледало некако збрисано и нејасно, као оно кад се чов 
пратио кнеза очима.{S} Кнежево понашање изгледало му је чудновато, и он га је посматрао.</p> <p 
 је и кнез осећао.{S} С тога му је то и изгледало чудно и неприродно.</p> <p>Међу тим ђенерал ј 
ега је изненадило ово питање.{S} Управо изгледало му је чудно: „откуд овом шипарцу оваква питањ 
 не зна ко је ни шта је.</p> <p>Све ово изгледало јој као ружан сан.{S} Није могла веровати, да 
се свршила лепо и мирно.{S} Тако је бар изгледало и тако су ствар узимали и Враничић, а и његов 
осуђени? — упита пуковник нагло.</p> <p>Изгледало је као да се ломио док је ставио ово питање,  
ала допадала му се.</p> <p>— Јес, данас изгледам добро.{S} То сам и сам опазио А било је већ и  
ноја.{S} Жалос га је било погледати.{S} Изгледао је <pb n="383" /> као тешки болесник, измучен  
ртију, пуковник устаде и узе ходати.{S} Изгледао је уморан и замишљен.{S} На његовом лицу беше  
ај подмукли нападај на усамљена путника изгледао нешто тако гадно, ниско и подло, да је пре све 
 да је био веома срдит.{S} Растислав је изгледао веома миран.{S} Кад Врбавац прође поред њега и 
чудно бејаху утекле у главу, ђенерал је изгледао просто страшан.</p> <p>— Идем... долазим... од 
алим образима и затвореним очима, он је изгледао као мученик, кога су сву ноћ гује пиле.{S} Дис 
пље зноја, разбарушен, раскопчан, он је изгледао као прегладнели тигар, пред којим је замирисал 
че били једнаки и сви се сећамо како је изгледао, шта је био и шта је радио човек који сад пише 
све било мирно и глатко.</p> <p>Тако је изгледао г. пуковник Врбавац, човек кога је ненадна смр 
м брком, и како је смешан, чисто разрок изгледао с тим једним брком.{S} Други, наравно, био је  
м, каквим ужетом или чак и жицом те сам изгледао као дете у повоју, или као каква мисирска муми 
ли ми: „дошли сте сами.“ — „Па како сам изгледао, шта сам ти рекао кад сам дошао?“ — питао <pb  
давала јој изглед капеле, у којој је он изгледао као мртвац.{S} Блед као смрт, с упалим образим 
 ми се теби је чика Милоје још од ноћас изгледао подозрив?</p> <p>— Чим сам га угледао нешто ме 
и. „Та шта је ово?{S} Та ја ћу најпосле изгледати као право чудо, сва подерана.“ То јој сену кр 
следњих недеља „г. министар изволели су изгледати са свим друкчије.“</p> <p>Покојни ђенерал Врб 
, решавао се обично на оно што ће свету изгледати најмање вероватно.</p> <p>Та му је тактика че 
ељу мој? <pb n="288" /> Шта је теби?{S} Изгледаш као авет која је из гроба устала) — упита Каја 
шапута полако:</p> <p>„Видиш, каква сад изгледаш? како си сад намирисана, окупана, обучена, спр 
добро Растислава.</p> <p>— Збиља, данас изгледаш добро Чисто си се подмладио — рече Ратко.</p>  
 кроз цвеће, пао кнезу на лево раме, те изгледаше као златва трака.{S} Њена уздигнута рука узе  
буде раскошнији, порочнији, све су већи изгледи да ће он узимати за министре људе слабе и ништа 
а великог клупчета.{S} Оно неколико, по изгледу незнатних ствари, што их онај непознати младић  
валац династије провео двајест година у изгнанству, да је други владалац од те лозе владао само 
 мало раније!“ и т. д. поуми Пава да се изговара, али стрина Синђа не даде јој ни осолити.{S} З 
 дрска, а она се пресамитила, једва реч изговара, као каква калуђерица.</p> <p>- Чуо сам да зна 
у је реч на скоро понављала цела варош, изговарала су је свачија уста, она је прелетала од капи 
у исти мах с две стране, и као да су их изговарала два човека; а у исто доба кнез осети, како г 
су их после потегли на испит, они су се изговарали да они нису људи писмени а слику <pb n="580" 
 онако да учине, како се нареди, за што изговарање никоме неће помоћи.{S} Ми се прикучисмо око  
а испричати све по реду како је било“ — изговарао се сељо.</p> <p>Али ту се нађе сад онај други 
ез је при сваком помицају својих фигура изговарао по нешто, и то махом би понављао једне исте р 
овим устима.{S} Он је обично никад није изговарао.{S} У обичном разговору, пред друговима, звао 
те, други ће све више дати!{S} И њин је изговор лак: „Тако су га други васпитали!“ А вама ће би 
S} Причу о пауку сматрао је као смишљен изговор.{S} У његовој души зачедила се сумња против жен 
а пут по унутрашњости Балканије.</p> <p>Изговор је био лак: пред што ће постати пунолетан и при 
оближњег села, или износити друге какве изговоре.{S} Све то може бити и превара.{S} Кмет још је 
стислав га опет исправи: „не могу да се изговоре.</p> <p>Кнез се чисто љутну:</p> <p>— Е, па ле 
бијашицом!</p> <p>Ове речи биле су тако изговорене, да — можда је срамота рећи — пуковник осети 
си чула све то?</p> <p>Ове речи биле су изговорене тако, да се госпа чисто трже.{S} Она на једа 
ај човекољубља.</p> <p>После ових речи, изговорених бурно и страсно, ђенерал на једаред стаде,  
е у овој ствари.</p> <p>Све ово било је изговорено подругљиво, с пуно ироније.</p> <p>— Моје је 
ти се жениш!{S} Не одричи! — То је било изговорено таким тоном и пропраћено таким погледом, да  
небесни смех и пљескање веселе дружине, изговори „сјајну беседу“, у којој је развашарену собу с 
а шта је?</p> <p>Ађутант замуца и једва изговори да је дошао г. министар унутрашњих послова, и  
n="234" /> главом хоџином, Срећко једва изговори, гушећи се од гнева:</p> <p>— Што ме превари,  
ао да је хтео нешто рећи што не може да изговори.</p> <p>Начелник се побоја да старца не удари  
за жива Мутимира неће бити!</p> <p>Кнез изговори ово срдито, за тим узе хлеб, што му бејаху пос 
чића, па читав муж!....</p> <p>Пуковник изговори ове речи баш у тренутку кад беше подигао главу 
.</p> <p>Г. начелник се дубоко поклони, изговорив ове речи.</p> <p>- Долазите ли лично од госпо 
, а прегаоцу бог даје махове!...</p> <p>Изговорив ове речи, Перун одважно крочи напред, и Жики  
ма, ђенерал је сва ова последња бунцања изговорио брзо, силовито, с очевидним напрезањем.{S} Пр 
 ваше.</p> <p>Ове последње речи хоџа је изговорио под ударцима Срећковим.{S} Он је прво почео г 
 моја од сад па до века.</p> <p>Кнез је изговорио ове речи у највећој озбиљности, а при томе је 
ом испуни и поравни.</p> <p>Враничић је изговорио ове речи као да говори себи самом.{S} С лакто 
S} Ја сам био у правом лудилу — Све ово изговорио је кнез скоро шапатом и нагласком који моли и 
епо уредити..</p> <p>Ђенерал је све ово изговорио с ванредном нежношћу, меко, благо, пријатељск 
убре и с <pb n="302" /> њом.“ Он је ово изговорио не дижући главе и не знајући, шта му овај упр 
ме пишта више!...</p> <p>Мутимир је ово изговорио тако тужно, да се Лепша чисто сажали, и она г 
е (а ко зна, можда је начелник и гласно изговорио ово што мисли) окрете се на једаред Вујадину: 
гим свештенством.{S} Архимандрит Нестор изговорио је „сходно слово“ о заслугама покојниковим.{S 
 немило дирнуло.{S} Кнез је на растанку изговорио депутацији ове речи:</p> <p>- Браћо!{S} Ја др 
о у памети „сходну беседицу“, што ће је изговорити на првој постаји, где ће стати да измене коњ 
 хук ушао у најбоље грађане, да се, под изговором фамилијарних посела, држе политички тајни ноћ 
 треће вече састају се на вечеру и, под изговором обична весела друштва, остају до зоре.{S} Међ 
 прилике, која се дала, да се људи, под изговором патриотске службе, лепо провеселе — рече кнез 
испрати громовитим „ура“ и „живео.“ Под изговором да има малу главобољу, он се упути право у св 
путују два подозрива човека: путују под изговором да купују ситну рогату стоку, а у ствари биће 
на часовника.</p> <pb n="155" /> <p>Под изговором да су све то „природне ствари“ и да нарочито  
ад се човеку упали кућа, или му плане и изгоре саденуто жито у камари.{S} То свак жали, али ник 
 100 драма петролеа, и сав тај петролеј изгоре за једну ноћ, те сија и трепери као звезда даниц 
о образима.</p> <p>— Јао, ала те је тај изгризао, сортицу ли му његову — рече Мона смејајући се 
у да буду за престо незгодни кад једном изгубе власт.</p> <p>Тако звани конзервативци људи су с 
 тумара ловећи туђе главе, лако може да изгуби своју рођену.</p> <p>Ви скупљате око себе људе,  
ложај новог кабинета, и Кугић, место да изгуби, баш би тиме добио милост кнежеву.{S} Дакле, не  
 годинама може носити сакривен, а да не изгуби снагу.{S} Даље, хтели би отрове који производе т 
и црне силуете, док се најпосле и то не изгуби.{S} Али пре тога, мени се учини, <pb n="475" />  
ир живо.</p> <p>Кнез хтеде понова да се изгуби у читавом потоку ласкавих речи, али Лепша га пре 
ти, црна прилика штуче у мрак и брзо се изгуби међу густим гробовима.</p> <p>Кнез је седео на м 
 кад као муња сене преко лица и опет се изгуби.{S} Жики је сад било још незгодније крај чича Ми 
т сладострасан и склон да се заборави и изгуби у полном уживању, опет зато његова су застрањива 
Ако одмиче, они причекају док се сасвим изгуби, а ако се примиче, они се сакрију за кестеново д 
 та помоћ бити у толико потребнија, ако изгуби тетку...</p> <p>Тако поче младић но на један пут 
следња кола и њихова се треска на скоро изгуби у даљини, широка кантарска улица остаде пуста и  
 скупоцена.</p> <p>Кад се сељачки говор изгуби у даљини, Жика стиште Црнојевића за руку и проша 
се госпа чисто трже.{S} Она на једанпут изгуби цело своје војничко држање и заборави целу своју 
 млада кнежевина Балканија на један пут изгубила крунисана поглавара свога.</p> <p>Катастрофа ј 
акао да их изусти, њих је опет нестало, изгубиле се, и она управо не зна шта је хтела рећи.{S}  
ви.{S} У том тренутку, у њему се бејаше изгубило све човечанско, а остала само, до беснила разд 
ече доктор чисто бојажљиво.</p> <p>— Е, изгубио изгубио! мислите да се изгубио?{S} А капетани,  
је и било.{S} Чим је окренуо друкчије — изгубио је престо.{S} Узбудио је против себе великаше,  
Одасвуд се изражава жалост што је народ изгубио таког мужа, државника и војника, одасвуд се диж 
 /> <p>- Шта говориш!{S} Зар три хиљаде изгубио! — Е, тај је сад загустио!{S} Ко ли му то узе?< 
ловини.{S} Три дана доцније директор је изгубио своје место, ма да је био и сам чувен <pb n="15 
гледала дуго за кнезом, све док се није изгубио.{S} Кад су остали викали „ура, живео! и она је  
 <p>— Е, изгубио изгубио! мислите да се изгубио?{S} А капетани, писари, па чак и ћате, а?{S} Ми 
, ни гласа.{S} Да ли је био паук, па се изгубио, или није ни био, или је све то <pb n="296" />  
 Растислав ту свршио.{S} Не само што би изгубио министарство, но му од кивна ђенерала ни сама г 
ујну планинску папрад.{S} Невичан човек изгубио би се чим пође сто корачаји, и без големих јада 
ор чисто бојажљиво.</p> <p>— Е, изгубио изгубио! мислите да се изгубио?{S} А капетани, писари,  
урака, и да се до сада готово свуда већ изгубио — рече доктор чисто бојажљиво.</p> <p>— Е, изгу 
е грдну вуру и у мало није чак и службу изгубио.{S} Од то доба решио се да увек пита, кад чује  
е знам; сва је прилика да сам у тај мах изгубио свест и пао у занос.{S} Не знам колико сам пров 
десио случај, да, слушајући бечки двор, изгубите престо; а тражили сте и јемство, да вам Аустро 
ти, и ко ће ми вас нејаке погледати кад изгубите родитеља свога.“</p> <p>Бабо је тако на глас п 
{S} Танки звуци одјекнуше у тихој ноћи, изгубише се у даљини и опет наста нема тишина.</p> <p>И 
 војници.{S} На скоро ове се две женске изгубише у даљини и ја сам у мрачној алеји, за неко вре 
су добро натукли шешире на очи, брао се изгубише у оближњој узбрдној улици.</p> <milestone unit 
ез и доктор, праћени гардом, наскоро се изгубише у даљини.</p> <pb n="144" /> <p>— А, докторе — 
све, све, све...</p> <p>Кнежеве се речи изгубише и утопише у жарким пољупцима, изумреше на врел 
 распаљен жаром срдачне љубави занесен, изгубљен у облаку и диму разбуктане пожуде — кнез Мутим 
 ње се чуло како у дубини шушти некакав изгубљен планински поток.{S} На дну провалије расли су  
а већ са свим пропао, крајње покварен и изгубљен човек, о чијој поправци више ни речи не може б 
>„Није истина!{S} Није мој син пропао и изгубљен човек!“</p> <p>Кнез Мутимир и њен драги Никица 
шака, прогласити њена сина за пропала и изгубљена човека, коме више ни бог ни људи не могу помо 
ала сама, напуштена, несретна, за навек изгубљена, одсечена од друштва, у коме <pb n="702" /> н 
ни војсковођа <pb n="662" /> пооде прве изгубљене битке.{S} Жика пође за њим радосно.</p> <p>Шт 
ају се као несумњиви знаци очуване, или изгубљене врлине.{S} Каква бесмислица!</p> <p>— За што  
 јој опет утицали: час су мислили да су изгубљени, а час опет да су ван сваке опасности.{S} Нек 
е пусти да прође, онда је свршено све — изгубљено је све.</p> <p>Јес, Пава је то јасно сазнавал 
руку, доведе га до врата и готово силом изгура напоље, понављајући у два три маха: „вас јамачно 
 тим га оберучке узе за рамена и полако изгура у салу.</p> <p>— Хајд тамо, па чекај, ветропиров 
како не може бити, хајд! — и кнез чисто изгурну Маврикија.</p> <p>Врата се затворише.</p> <p>„< 
е види само као кроз неку замаглицу.{S} Изда и слух, па чак и моћ мирисања ослаби — паћеник већ 
ао га је.</p> <p>Растислав се одвоји да изда потребне наредбе за брз полазак.{S} Кнез дозва сво 
редомисли се Враничић и уђе у колебу да изда заповест старцу, што сеђаше у углу колебе на ониск 
се — али „таква је служба“!{S} Кад кнез изда такву заповест, онда обично сва остала кола остају 
редио је одмах да се закључаном депешом изда налог свима околним капетанима да пазе на таква мл 
орамо утећи, и мој је савет да се одмах изда наредба за полазак.</p> <p>- Е, чуда боже!...{S} Т 
ати нестрпељив.</p> <p>Ова нестрпљивост издавала је све више и више Врбавчеве планове.{S} Поста 
 су њене веома живе и веома немирне очи издавале жену успаљена темперамента.</p> <p>Баш у трену 
ару.{S} Бледоћа у лицу и немиран поглед издавали су узбуђено душевно стање, иначе он је корачао 
инистарског доброг расположења зависити издавање цивилне листе у напред, а по потреби може бити 
ом или на турском коцу, а Турцима их је издавао крвави оснивалац династије Косанића.{S} Престо  
чеништва.{S} Мене на првом кораку срета издаја, да ме научи ценити верност по њеној истинској в 
{S} И прва мисао која му дође била је: „Издаја!“ Ја сам издан.{S} Неко је продро у моје тајне и 
ођама, онда ваш деда, без предомишљања, издаје заповести да се тај народ и та „снага његова“ до 
а с моје стране није тактично што одмах издајем пред госпођом све слабе стране мога срца.{S} Ми 
канији први ђенерали отровници, убице и издајице престола.{S} Ми ћемо вас службено ожалити.{S}  
e, vous êtes un lâche</foreign> (Ви сте издајник, ви сте кукавица).</p> <p>Кнез је био ван себе 
ав успео је да ме надмудри.{S} Нашло се издајника и ствар је откривена.{S} Можда је у завери пр 
грубљим циничким увредама и називате ме издајником, не наводећи ни један доказ у потврду тих га 
аменови од гнева. — Шта јој фали!...{S} Издајниче!....</p> <pb n="307" /> <p>— Кнеже, да нисте  
е наредбе, начелник дозна да је некаква издајничка рука направила везу на телеграфским жицама п 
је нова влада слаба, немоћна, и можда и издајничка, и да њему ипак нема ништа боље од његових с 
је мудри Растислав.{S} Он прати све ове издајничке покрете конзервативаца, и, ако бог да здрављ 
орби служе веома ружним, па често чак и издајничким средствима.</p> <p>Они прибегавају упливу с 
астиславе, фабрикују неистините вести о издајничким намерама <pb n="92" /> неких виших војених  
окламација којом ћу објавити земљи ваше издајство.{S} Биће склопљен војни суд.{S} За три дана в 
и сведоџбе о мом патриотизму; они да ми издају кондуиту јесам ли родољуб!{S} То за жива Мутимир 
која несумњиво сведоче ваш злочин, вашу издају престола.{S} Као велеисдајник, ви морате умрети. 
ћичин, која се враћаше из кујне, где је издала последње наредбе за јаузн.</p> <p>Она застаде за 
} Ви сте погазили вашу заклетву, ви сте издали вашу војничку заставу, ви сте простим злочином у 
на ногама.{S} Ишао је полако.{S} Још по издаље видео је да су гости нешто ужурбани.{S} Прве реч 
безоружани спрам женске лепоте, још кад издамо све слабости своје, онда смо, у најкраћем року,  
 која му дође била је: „Издаја!“ Ја сам издан.{S} Неко је продро у моје тајне и издао их кнезу. 
а Косанића радосно је дочекала најмлађи изданак ове народне династије. <hi>Орловац</hi> је био  
гуће тумачити друкчије но да је утекао, издао, преварио, завео их па напустио у сред ове пусте, 
ра из свију околних села.{S} Овога часа издао сам последњу наредбу и послао последњег пандура г 
издан.{S} Неко је продро у моје тајне и издао их кнезу.{S} Све је пропало.“ То је била прва мис 
ра!{S} Живео!“</p> <p>Тек пошто је тако издао наредбу, која се чак у ходнику могла чути, начелн 
а, и ко га први нађе, да јави одмах.{S} Издата је строга наредба и милановачкој полицији.</p> < 
у целу војску.{S} Командантима батаљона издата је наредба, да ће од сада све заповести примати  
рна прилика одговори да је кочијашу већ издата наредба.</p> <p>На томе се разговор пресече.{S}  
20 нових вењера.</p> <p>Правдајући овај издатак, општински одбор уписао је поред тога свог реше 
истра одобрење да може учинити ванредан издатак ради надзора над овом двојицом.</p> <p>Други је 
своју племенску тајну, коју нико не сме издати. (<hi>Кураре</hi> — познат у медецини није исто  
авићемо вашу смрт свечано.{S} Лекари ће издати сведоџбе да сте умрли од гушобоље.{S} У службени 
е угледних и заслужних војвода народних издахнуло мученичком смрћу под турском сабљом или на ту 
и сведочили да је грађанство било веома издашно у лепим жељама.{S} Жеље су махом исказиване у с 
 шта се онда бајаги пући, шта се дури и издваја? што се гради боља но што је, за што се онолико 
 месечином, ови голи врхови јасно су се издвајали од других пошумљених врхова, чија је китњаста 
и превласт.{S} Кнежев би задатак био да издвоји шта у томе колебању треба да остане непроменљив 
ир брзо дотрча и нареди да се из потере издвоји десетак најлакших људи да „гоне хајдуке што уби 
ри, далеко предвиђање, способност да се издвоји важно од неважнога и да се на оно што је главно 
о ухватио мрак, две-три гомилице сељака издвојиле су се добровољно да ноћас потраже драгоцени л 
јава још смешана, и ви још не можете да издвојите једно од другог.{S} Вама сад у првом реду тре 
ве владе — јес, <pb n="691" /> то треба издвојити и то после чувати, на то уложити сву своју сн 
 за рукав.</p> <pb n="227" /> <p>Кад се издвојише мало из света Синђа каза Пави за што је зове, 
/l> </quote> <pb n="348" /> <p>Пошто је издекламовао ове стихове, ђенерал обори главу и оста та 
анова, који на крај крајева треба да га издигну на врхунац.{S} Али кад му је ко долазио згодно  
ном цвету, она се обавија око њега, она издиже своју гнусну, пљоснату главу и у бео пехар нежна 
Међу тим Кугић умочи десну руку у крв и издиже је над чинијом и повикну гласно: овим ћемо се ми 
ралове узе капати крв...</p> <p>Ђенерал издиже стиснуту, расечену песницу наспрам себе, па, с ч 
ше врелу пару, тако сваки дах твој нека издише загушљиви отров мрзости, од кога ће се трава и л 
жњом просочен.{S} Као што упаљен вулкан издише врелу пару, тако сваки дах твој нека издише загу 
 у овом исток тренутку, можда тако исто издише и његов драги господар.</p> <p>Ова мисао као еле 
> <pb n="603" /> <l>Те из ње отров пару издише,</l> <l>Од које вену лузи зелени:</l> <l>Том Зло 
ихвати Петрија живо.{S} - Кад он у мене издражди очи, гледала бих и ја у њега; баш овако слобод 
о мрака бити похватани.{S} Још би могли издрети <pb n="660" /> једино на ону страну, и то кад б 
чи Растиславу.</p> <p>Растислав прими и издржа овај поглед.{S} Њине се очи нађоше, њини се погл 
оста да се у потлаченим крајевима нашим издржава неколико стотина народних школа.{S} Одреците с 
ости, данас јесте, сутра нисте, само ја издржавам једнако без смене, ево већ више од тридесет г 
ction" /> <p>Снажни организам ђенералов издржао је, дуже и више, но што се могло очекивати. „Бо 
ако да нигде не би могао <pb n="147" /> издржати утакмицу с вредним и неуморним Немцем.</p> <p> 
ко, горко!</p> <p>Лепша није могла више издржати: она груну у плач.</p> <p>Она се нагло окрене  
м, сав потонуо у тешке мисли како да се издржи мучна борба за насушни хлеб.{S} Њему приступи је 
д се губио у нејасној маси неправилних, издробљених планинских коса што су се, наслоњена једна  
 тако исто прочита, пипајући прстима по издубљеним словима.{S} Подуже се мучио око тога.{S} Дот 
 лампица, намештена у малом прозорчету, издубљеном у дебелом зиду.</p> <p>— Боже мој, боже мој! 
, пукоше у брзо, недаде једна другој да издуши.{S} Враничић диже главу и ослушну.{S} Жика устад 
и мој мали кнежићу, кад си ми тако леп, изела те дајка, онда си јамачно и богат.{S} Па дед, рођ 
и се ја богме увалила код мога кнежића, изем му око.{S} А што!.... ни њему не би било рђаво!{S} 
иће?{S} Стоје му као коврчице.{S} Куку, изем га!</p> <p>— Црна, Петрија, па она уста! јао моја  
она смејајући се. — Па он те болан живу изео, ишарао те као да су те дивљаци тетовирали.</p> <p 
 и кнез Мутимир.{S} У овом тренутку њој изиђе пред очи цео живот њенога Никице, за последње 2—3 
е сам хвали по целоме селу кад са женом изиђе у град па се деси да му какав господин дирне жену 
творе се златна врата небеска, а из њих изиђи један од најмлађих и најмилијих анђелака божијих, 
дњу снагу, запињали су што игда могу да изиђу уз последњи брдањак, али њине су се танке ноге ом 
ајеве где спокојство и јавни поредак то изискује.“</p> <p>„Да се ванредно стање огласи у целој  
е ред да се жене.{S} Па шта они могу да изискују од жене, кад су сами таки....{S} Ја! ваљда ћем 
 лекарског друштва тако, да није могуће изићи из платна а да се печати не повреде.{S} После је  
 ово десило.{S} Он није ништа чуо, али, изишав из собе, виде где су се гости скупили на оном ме 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Изишав на капију она два младића одмах пређоше на супро 
одицом, адјутантом и једним само момком изишла је по своме обичају око пет сати по подне у шетњ 
ву звониградском, него и у многобројним изјавама, које су са свију страна из унутрашњости земље 
и, али место свечана испита, он свечано изјави да никакав испит неће полагати.{S} Рекло му се д 
истинско уверење, на што доктор одлучно изјави, да тако мисли не само он, но „сваки балканиски  
лабије: „ју, ју, ју! — ју, ју, ју, ју!“ изјављујући тиме своје саучешће.{S} Растислав, на проти 
време до спавања.</p> <p>Немогући да се изједначе у томе с мушкима, женске су створиле за се др 
јујем да се женске у политичким правима изједначи с мушкињем.{S} Тек тада ако би их ми жене мог 
онашањем управо се натурала да се с њим изједначи.{S} Пуковника је то вређало, али он није имао 
би Ваша Светлост хтела да се у понашању изједначи с човеком који је поникао у народној простоти 
.{S} Он се у овом тренутку потпуно беше изједначио са својим доктором, с млађим и старијим ађут 
и каљаве ципеле!“ — па си се онда таман изједначио с паланчанским простацима.{S} Какво неваспит 
 после по часа они се некако сами собом изједначише.{S} Све гомилице без изузетка говориле су о 
ао и последњем сиромаху....{S} Смрт све изједначује; она је једина праведна, која никад не ради 
ко демонско задовољство да види како се изједначују с њом, <pb n="455" /> како чак силазе ниже  
 као заклан и ако је већ било 10 часова изјутра.</p> <p>Док је барон Жермини овако слатко спава 
атрале ово сновање.</p> <p>Око 8 часова изјутра почеле су долазити депутације.{S} Ту су били по 
ед.{S} Али можда би се могао наћи други излаз.{S} Како би било да покушају они преко свога стар 
сао на какав отпор, она види само један излаз, само једну могућност: да се потчини, да се преда 
а хладно.</p> <p>- Кнеже, нема ли друга излаза да се из ове куће не мора износити мртвац?</p> < 
ео ко други, молим покорно..</p> <p>Али излаза није било и наш бедни г. Вујадин отпоче своју ул 
лупа по њему, кушајући неће ли где наћи излаза.</p> <p>Тек после великих напора пође јој за рук 
з дворане незадовољан, љут.{S} Пред сам излазак кнежев десило се нешто што је државника Растисл 
по мало, па их онда пусти, а људи отуда излазе забринути, покуњени, а по неки бога ми и преплаш 
то овај нареди жандармима да заузму све излазе и улазе у ђенералову кућу и да под сваки прозор  
куда ти амо? — рече Растислав зачуђено, излазећи пред госпођу.</p> <p>— Пре свега немој што зам 
аврикије, да ја тебе увек лупам,....{S} Излази, шта ме нудиш, кад сам ти сто пута казао да <pb  
 изаћи, кнез је разумео да Растислав не излази с тога што је срдит.{S} По повратку из шетње но  
одлази у кавану и до мркла мрака већ не излази више из карташке собе.</p> <p>— А ти данас опет  
женама.</p> <p>Тако је сад госпођа Мона излазила на глас-као жена „веома на свом месту“, и бар  
о о тој ствари, твоја слика силом ми је излазила пред очи и јако ме бунила у мојим плановима.{S 
че од каучука, из ког су <pb n="627" /> излазиле танке бакарне жице, те се спајале с другим пљо 
ре опрезности, које су на крају крајева излазиле као притисак и полициска стега над јавним мњењ 
стрељан због велеиздаје.{S} Из писма је излазило да је Милоје био главни покретач завере, кривљ 
пио против Врбавца, доказе, из којих је излазило јасно, да ђенерал смера да се дочепа круне.</p 
ила своју собу, онда јој је овако нешто излазило пред очи.{S} Гледала је свуда по соби убезекну 
аћали.{S} Кнез се заустављао овде онде, излазио пред народ, и, после кратка љубазна разговора,  
 погинути, пуковник Врбавац није никуда излазио; цело после подне провео је код куће, ходајући  
тен о проласку кнеза, народ је гомилама излазио на пут да га види и поздрави.{S} Дочекивали су  
и месеца унапред.{S} Но како је јесенас излазио на јужну границу Балканије, ради неких војнички 
владара!{S} Бар преда ме немате потребе излазити с тим парадама. „Народ!“ Шта та реч значи у ус 
одговори да је слаб и да никако не може излазити ни сад, ни довече.</p> <p>Ма да га је ађутант  
ног дана у ћорсокаку, из кога више нема изласка!</p> <pb n="90" /> <p>Врбавац се опет поче црве 
у стоструку мрежу, из које му више нема изласка, ни спаса.{S} Министар председник држаће у свој 
ствар је дотле била доведена, да другог изласка није било.</p> <p>— Свршено је — прихвати ђенер 
 друговима чинили.</p> <p>И доктор нађе изласка.{S} Измирен са самим собом, он весело рече кнез 
на дну мрачне, страховите провалије без изласка.</p> <p>Под њом су дрктале ноге, вреле сузе ква 
те шта би нам било вајде да сте с мојим изласком из министарства одмах и ви сви подавали оставк 
<p>Ово је било на ниским степенима, при изласку у авлију.</p> <p>— Јок ми — рече Боја, окренув  
у напред да се посети Повратница, и тај излет одређен је за данас.</p> <milestone unit="subSect 
у Орловцу, за сутра дан био је спремљен излет у околину.</p> <p>На запад од Орловца, на 5—6 час 
обадва чврста, обадва <hi>камена</hi> - излетале су варнице.</p> <p>Два намесника Врбавац и Рас 
ича викао је очајно.{S} Из његових уста излетале су страшне речи.{S} Дежурни га је једва мало у 
" />) наста огромна забуна.{S} Све живо излете на улице.{S} На све стране видео си само изненађ 
за тако, да он чисто посрте.{S} Шоља му излете из руке, паде на застрт патос, откотрља се чак п 
рају, називајући га „гнездом из кога су излетели први соколови у величанственој борби за ослобо 
. — рече ђенерал Врбавац, а ове му речи излетеше из груди, као кад из парна котла шибне дуго уз 
или глас да та бара није ништа друго до излив из некаква старинска канала, у који се стиче нечи 
 отворени.</p> <p>Читава река светлости изливала се кроз те прозоре на улицу и јарко је осветља 
ладост стапа се, утољава и разблажује у изливу заносне, слатке, безмерне, безумне љубави.{S} Је 
ем, који је тако удешен да се кроз иглу излије, кад она у што удари и забоде се.</p> <p>„Тако б 
дне, дубоке ране.{S} За тим је кнез био изложен да га народ види и да му ода последњу пошту.</p 
столу, у сред дворане у кнежевом двору, изложено да га народ последњи пут види и целива.{S} Око 
вани Мали Конак, где је до сахране било изложено народу на углед.{S} По кнежевој наредби ђенера 
жњу на земаљске ствари, ако није рад да изложи опасности и погибели не само оно што је он звао  
га господара, а овамо се бојао да се не изложи каквој опасности и да што не погреши, ако га не  
а млађана радозналост вукла га је да се изложи ма и најозбиљнијем ризику, само да задовољи свој 
ти за мене ничега увредљивог, или да се изложим немилим последицама, од којих ће једна бити та  
ог положаја, јер ту, наравно, пре би се изложио свакој неприлици но што бах пристао да ма што к 
шњих груди, а он ми, зликовац, сад и то изломи.{S} Гледај ти, молим те!{S} Ево строшио ми и два 
ње, заједнички је дочепају и својски је излупају, па се онда узму под руку и оду кући утешени и 
е војничко држање и заборави целу своју измајсторисану срџбу, журно се окрете мужу и зачуђено,  
b n="380" /> „непријатељем, који је већ измакао с бојног поља“.{S} А тај непријатељ није био ни 
пођу даље.{S} Тешили су се да је потера измакла напред, и да су они сад већ позади потерина лан 
 и практичан човек.{S} Његовом оку није измакло <pb n="213" /> коме се треба обратити.{S} И ако 
{S} То је од какве потере па им друштво измакло напред.{S} Црнојевић м Жика прилегоше уз један  
 и т. д.</p> <p>Али му Лепша не даде да измакне.{S} Она му приђе, узе га оберучке за главу, пог 
ог потока и, заклоњени високим обалама, измакну далеко, нигде невиђени и неопажени од потере.{S 
хну руком одоздо, <pb n="65" /> и онако измаушке, тако га удари шаком по образу да му ухо запев 
ту су нехотице радиле и ноге.{S} Једним измахом ноге она га удари врхом своје шиљате ципеле по  
а витешкога начелника како из све снаге измахује обадвема рукама и оштро заповеда: „вичите ура  
е, они тамо нешто раде; јес раде нешто, измахују рукама, прегибавају се и опет измахују рукама. 
 измахују рукама, прегибавају се и опет измахују рукама....</p> <p>Око које се склопи нека бели 
н пропусти мимо се други чамац.{S} Овај измаче прилично напред, па онда наједном стаде, а из ње 
пошто је тако дуго гледао, он се полако измаче, одступи на страну, корачајући полако и гледајућ 
мало у страну и заостаде.{S} Друштво му измаче, а он оста — себе ради.{S} Овај човек био је уда 
n" /> <p>Разговор, или управо препирка, између ова два човека, постајала је све оштрија и крупн 
ј, управо тужбу на учитеља, у којој је, између осталога, стојало и ово: „И тако је наш учитељ ц 
том приликом, како се вели, довезао је, између осталог еспапа, и тријестак буради с разним ексе 
le>“ доносио је сваки час слике о томе, између осталога и слику, како поред те касарне пролазе  
кло око за њом, те кад су мало одмакли, између њега и дечка развије се овакав разговор:</p> <p> 
аја на догађај и с личности на личност, између Лепше и Мутимира разви се <pb n="689" /> веома ж 
вењак, опасан човек и усијава глава.{S} Између њега и тога учитеља развије се подмукла, али врл 
="80" /> <p>Тако је та прикривена борба између ова два човека тињала годинама.{S} Овда онда бил 
 и заваде, где је у 2 случаја било боја између мужа и жене, а на једном месту жена је утекла од 
ади тога и ноћу бивао буђен.{S} Разлика између пређашњега мирнога стања и ових данашњих трзавиц 
 одрицање.{S} Тврдио је како је то шала између њега и једног пријатеља: како у ствари нема ништ 
 се.{S} Па онда оне путање, што се вила између баштенског зида и дугачког <pb n="539" /> реда о 
у.</p> <p>Сад је настао дуг низ кошкања између Лепше, која је пошто-по то хтела да чита писмо,  
да би да седи на две столице, па је сад између столица села на земљу.{S} Тако увек пролазе шере 
} Али начелник је указао на блиске везе између главнога кривца у овој похари и једнога од главн 
 тако, да и начелнику паде у очи, да је између ове двојице било нешто.</p> <p>— Заповеда ли што 
тумаче шта ли што значи.</p> <p>Тако је између кнеза и Растислава опет повраћено оно добро расп 
или кад је законита жена.{S} Оно што је између дјевојке и жене — оно је ђаво, ту је свака несре 
 ни чуо.</p> <p>— Има поватане преписке између појединих чиновника и доста угледних људи.{S} Ти 
ке. <pb n="363" /> Али у последње време између ова два човека као да је, што но реч, протрчала  
о велики родољуб и мудар државник те се између осталог вели:</p> <p>„Жалостан утисак који је уч 
ion" /> <p>Више од пуна сахата водио се између ово двоје заљубљених овакав озбиљан политички ра 
чин одговори и особа с поља.{S} Тако се између ње и мртваца отвори читав разговор - разговор не 
л народни, на његову чедност, на односе између мушкиња и женскиња и како на то гледају старији, 
пски сељак гледа на чедност и на односе између мушкиња и женскиња.</p> <p>— Мени је мило што ба 
е погледе на природу људску и на односе између мушкиња и женскиња.{S} Античко грчко друштво гле 
а је пошто-по то хтела да чита писмо, и између Мутимира, који то ни пошто није давао.</p> <p>—  
у учине конак.{S} Жика насече папради и између две кладе направи Црнојевићу леп кревет, па му о 
тарачке очи заводнише од суза.</p> <p>И између њих се разви овакав разговор.</p> <p>— Знам! — р 
им карикама.{S} Кнез осети да се налази између два мртваца; он је чуо како клепећу њине сухе ко 
бегунци налазили су се управо у средини између тих ланаца.</p> <pb n="669" /> <p>Нису много ишл 
е критичан тренутак, где се мора ломити између њега и ђенерала.{S} Сам ђенерал поставио је био  
е удаљавају, да им когод не би промакао између њих.{S} Кога год сретну и нађу да задрже и да пр 
 он, савладан боловима и умором, заспао између две кладе, у кревету од папради, који му је прип 
понуди да чита писмо, у коме је стајало између осталога и ово:</p> <p>„Овој дружини дошло је до 
 није знао од свега онога што се десило између ђенерала и кнеза Мутимира.</p> <pb n="365" /> <p 
гу ништа помоћи и да ја имам избор само између овога двога: или да одговарам на постављена пита 
 упита Ратко, који је до сада цео говор између Растислава и његове госпође слушао пажљиво и неп 
игра, зазвони и поручи каву, и разговор између њега и Растислава брзо се отпоче.</p> <p>Предмет 
охујала половина столећа, а крвави спор између две наше породице стоји на оном истом месту где  
ило.</p> <p>Све то заоштравало је борбу између властољубих намесника, те је при крају кнежева м 
n="573" /> треба одмах да позна разлику између прошле и садашње владе.“</p> <p>У том правцу гов 
 изгинули пре једно месец дана, на путу између Ожеге и Чичка? </p> <p>Растислав диже главу и уп 
 или краљ? ха?{S} И кава је разлика <hi>између шах и краљ</hi>? — један заповеда, а другом запо 
к јавиш ко с њим долази у додир.</p> <p>Између Растислава и Ратка развио се дуг разговор о свим 
нез око 6 часова оде Растиславу.</p> <p>Између њих двојице развије се овај разговор:</p> <p>- В 
им приликама.{S} Претресано је питање о изменама које је потребно <pb n="405" /> учинити у личн 
орити на првој постаји, где ће стати да измене коње, а где је био спреман и мали доручак.{S} То 
рилике захтевале су да се много што шта измени и попуни и у нашем програму за рад.{S} Наша одго 
ну.{S} Но сад на један пут она се чисто измени; њено лице доби нов, подругљив, скоро пакосан из 
— Дакле нема никаква начина да се ствар измени или бар одложи?</p> <p>— Никаква! — потврди кнез 
о погледа Враничића, који баш у тај мах измени један поглед са Жиком.</p> <p>Жика пружи руку да 
био суров човек?</p> <p>- За моје време изменило их се тројица милостиви господине; а било их ј 
на лицу, поглед, држање, све му се беше изменило.{S} Поглед му је био укочен, помућен, погледао 
напред кажем да се ствар не може и неће изменити ни за длаку, па ма како се ви држали.{S} Ја са 
опет испливала.</p> <p>Како је месец на изменце упадао и испадао из ових облакова, тако се и по 
хотице и случајно, јер су на гозби били измењани пехари, те они с отровом, спремљени за госте,  
 <p>Чича Јова је остарио у овој служби; измењао је некаквих двајестак министара; министарство-с 
, после ових последњих важних догађаја, измењене прилике захтевале су да се много што шта измен 
оборски пут, који је још пре три године измерен, обележен и почет да се насипа, па како тада, т 
ном нашем Балканцу: „Бен ага, сен ага — измећар јок! (Ја ага, ти ага — а да ради нема ко) — зав 
 толико села у потеру, да се то сад све измешало и збркало, дошли су уједно људи из удаљених се 
ри да се одмах иде, сељаци пођоше онако измешани те их било који се и не познају међу собом.</p 
робова својих.{S} У Звониграду све живо измилело на улице.{S} Лаганим корацима у безбрижном раз 
инили.</p> <p>И доктор нађе изласка.{S} Измирен са самим собом, он весело рече кнезу да ће ства 
 и устаде с дивана.</p> <p>— Сад смо се измирили, продужи ђенерал, стајући пред кнеза.{S} Држим 
ало најкраћим путем вратити се назад, и измирити се с мишљу да је и <pb n="645" /> овај покушај 
} Собу смо, велимо, окадили.{S} Окадили измирном, молим покорно.{S} Послужење смо спремили!{S}  
} Управо ви интелигенција — ви сте то и измислили тај устав за Балканију.{S} Сељак то не би тра 
 шпијуне у кућу.{S} То су његови агенти измислили, његови агенти испитивали, његови агенти свед 
g="fr">Constitution</foreign>.{S} То је измислио г. Растислав! то је његова посла... <foreign x 
це гледао Лепши право у очи, док је она измицала погледом и избегавала да јој се очи не сретну  
 Страх је убрзавао његове кораке; он је измицао напред, а никако се није смео окренути назад.</ 
после дуга бдења, један по један почели измицати кроз Ратков капиџик, губећи се у мрачним и кри 
држи кола.</p> <pb n="419" /> <p>Јарам, измичући се заједно с колима, све је више затезао око в 
кали војницима: „не ближе, погинућете,“ измичући непрестано назад.{S} С поља се поче прикупљати 
оју су обично „бедили“ да има страст да измишља, причала је, како је чула од једног врло поверљ 
аква неблагодарност!{S} И сад се морају измишљати свакојаке досетке, да се овај ударац одбије.{ 
бом.</p> <pb n="430" /> <p>Истините или измишљене, ове су речи кнежеве брујале по целом граду,  
инито, али, као обично, много је било и измишљено, додато.</p> <pb n="408" /> <p>Па ипак, све т 
јем споразуму, испричао сељацима читаву измишљену скаску.{S} Познавао је сву околину, знао је н 
рење да су ови проносени гласови празна измишљотина, опет се није могао <pb n="132" /> одбранит 
о пакосни завидљивци изнели о њој разне измишљотине, <pb n="410" /> као што износе о многим дру 
ове о завери сматрала је или као просту измишљотину, или их је сводила на њихову праву вредност 
асци, кад се тек пред зору враћао блед, изможден, с искривљеним цртама на лицу, с раздрљеним, в 
on" /> <p>Сиромах кнез!{S} Био је грдно измрцварен.{S} Убили су га из револвера, па га после но 
варошанке отобољио се образ као у краве измузено виме.{S} Јес, здравља ми!{S} Ето, кад оно лане 
ар председник у Балканији, преминуо је, измучен дуготрајном ватром, која му је поступно спржила 
о је <pb n="383" /> као тешки болесник, измучен дуготрајним страдањем.{S} Ја сам стајао над њим 
 су обоје; зора их је затекла изнурене, измучене исплакане, а једно другом у наручју....</p> <p 
алосно погледали око себе и њине тужне, измучене очи као да су говориле:</p> <p>„Ето, ми знамо  
а она, бледа, тужна, гледала је у Синђу измученим погледом, а тај поглед као да је говорио:</p> 
лике које су постојале у животу, јер се измученом паћенику јавља као спасење, а задовољном бога 
 ветар и њини куршуми пресвираше високо изнад главе Црнојевићеве и Жикине.</p> <p>Шта се у овом 
ћи друштво што <pb n="671" /> га бајаги изневери и оде, док је он застао ради нужде.{S} Жика је 
на жена и да су само пакосни завидљивци изнели о њој разне измишљотине, <pb n="410" /> као што  
ље тешка боловања устане он из кревета, изнемогао, сломљен телесно и душевно, и на скоро за тим 
двојица.{S} Трећи је био већ престарео, изнемогао човек, склонит и миран старац, без властољуби 
лево.{S} А начелнику Вујадину од некуда изненада паде на памет некаква старинска, већ заборавље 
ене, па га посадили са собом за сто, да изненаде и преваре некога од друштва који се био задоцн 
устао и у ово позно доба, утрча у собу, изненади се од толиких гостију, постиде се, притрча оцу 
овникове.{S} Вредно би било да је човек изненади, да јој на једном каже целу ствар, да види как 
елу пољаницу, кад их ту при крају нешто изненади.{S} Они угледаше у трави две повелике гомиле с 
очи.</p> <p>Доктор се збуни.{S} Њега је изненадило ово питање.{S} Управо изгледало му је чудно: 
 оградама са стране.{S} Ово је још више изненадило наше путнике.{S} Коме је могао требати овај  
то некаква људска прилика; али, како се изненадио, кад мало доцније виде, да та прилика има њег 
у.{S} Врбавац је причао како га је кнез изненадио великом променом за тако кратко време.</p> <p 
да ти је чудно?{S} Мислила сам да ћу те изненадити.{S} Е, ево да чујеш.{S} Јутрос си отишао ран 
ата извињавати што је бануо тако рано и изненадно.{S} Домаћица изађе пред њега, прими га срдачн 
о је већ близу 2 часа по поноћи, кад су изненадно дотрчали г. докторовој кући и позвали га да о 
сад први пут чујем од тебе — рече Тоша, изненађен овом новошћу.</p> <p>— Сад први пут чујеш!{S} 
се пробудио јутрос у 8 сати, видео сам, изненађен, да лепо, као и обично, лежим у моме кревету. 
 ли могуће?! — чудио се конзул све више изненађен.</p> <pb n="477" /> <p>— Ја нити сам више што 
стаде баш у најгорем тренутку.{S} Сељак изненађен скочи, држећи гаће у рукама, али Жика је већ  
нез“ — г. Врбавац као да није био много изненађен.{S} Бар по његовим <pb n="20" /> поступцима в 
 примакла.{S} Састадоше се; Жика је био изненађен.</p> <p>- Од куда ти, газда Милоје, ако бога  
љон, не би се више пренеразио Он је био изненађен и збуњен, и није знао шта управо да одговори. 
 па познаде и неке људе.{S} Јако је био изненађен кад у овоме друштву угледа и нека свештена ли 
нојевићу, који је скоро толико исто био изненађен као и онај сељак коме узеше шињел.</p> <p>— С 
е Растиславу:</p> <p>- А? ти си јамачно изненађен што ме овде видиш?{S} Је ли?{S} Е, ето дођох  
табла свога она ми мора свенути!</p> <p>Изненађен и збуњен, кнез је зачуђено гледао у ђенерала, 
се чак под сто, али се не разби.</p> <p>Изненађен, кнез упита Кају шта јој би.{S} Она се стресе 
оглед.</p> <p>— Шта ти је? — упита Каја изненађена овим наглим освртањем.</p> <p>Врбавац је под 
а улице.{S} На све стране видео си само изненађена, престрављена и зачуђена лица.{S} А кроз те  
ка стрела из добро одапета лука.</p> <p>Изненађена, остала пратња покуша да догна кнеза, али св 
p>— Шта је теби, жено? — рече Растислав изненађено, и затури главу назад да боље погледа своју  
она се још не беше прибрала ни од првог изненађења, када се на улици код капије зачу неко крета 
г.</p> <p>Растислав, опет, на опрезу од изненађења Врбавчевих, пратећи неуморно сваки покрет ње 
ма завереника и бунтовника.{S} Но право изненађење тек је сада настајало.{S} Наскоро на сред дв 
, држте се на ногама“ и, на моје велико изненађење, ви доиста, уз моју припомоћ, изађосте из ко 
и загледа минђуше.{S} Али какво је било изненађење његово кад место бриљанта нађе у минђушама — 
есана букова иверја.</p> <p>Ово је било изненађење.{S} Коме је могло што требати овде у сред ов 
Али, колико сам могао разабрати у ономе изненађењу, ја не падох на земљу, већ ударим на неке жи 
смислио овај пут, па га одмах сутра дан изнео својим друговима, осталој двојици намесника, као  
овор:</p> <p>— Ко ти је она жена што ти изнесе торбу, је ли ти мајка или снаја? — Упита Текелиј 
на!</p> <p>— Да бог поможе!{S} Ти данас изнесе толико ваљаних ствари, да би срећа била кад би с 
ила!...{S} Хајдете, добри господару!{S} Изнесите главу.{S} Жив човек све ће постићи.</p> <p>— А 
воме упокојеном председнику.</p> <p>Кад изнесоше мртва ђенерала, нигде се не опазише какви знац 
, па опет зато о Лепши нису могле ништа изнети ружно.{S} Напротив, о њој влада уверење да је по 
вети у успомени кнежевој, ваља му јасно изнети пред <pb n="493" /> очи, да су конзервативци, по 
је се покажу као неопходне.{S} У опште, изнећеш му слику, да га таласи опасности запљускују са  
грабити из ње моју лепу румену ружицу и изнећу је у ведре и јасне сунчане висине....{S} Али ах, 
ла могао осетити.</p> <p>Само то је био изнимак, иначе све је удешено онако како се у писму пре 
 је карала и претила им, да тако што не износе из њене куће.</p> <p>— Јух! часан вас убио, одку 
зне измишљотине, <pb n="410" /> као што износе о многим другим поштеним женама.</p> <p>Тако је  
уша да Црнојевића тргне из расејаности, износећи му сву блискост опасности у којој се налази.</ 
и како би!{S} То не би било лепо да она износи шта се код ње десило, кад је сама дозвала Лепшу  
<p>— Да, кажу, да човек најбоље примере износи кад сам себе узме за пример — рече Врбовац и про 
ности.{S} Све ово само развлачи ствар и износи је у шири круг.{S} Он се окрете Жики, рече му да 
сала је писмо за писмом, у сваком писму износила је све нове и нове примаме за Лепшу, отворила  
анимљивости покренутог питања, гошће су износиле на ову берзу женског торокања сваковрсну робу  
га бала кнез је у више прилика отворено износио своје симпатије за Лепшу.{S} По његовом уверава 
S} Немојте се главом шалити да тако што износите из моје куће.</p> <p>Што је Мона више наваљива 
 друга излаза да се из ове куће не мора износити мртвац?</p> <p>— Нема! — одговори кнез одлучно 
{S} Један по један сеоски Дон Жуан поче износити целу болту своје љубавне поезије, и ту си мога 
орити да је сељак из оближњег села, или износити друге какве изговоре.{S} Све то може бити и пр 
збледелом, отрцаном ћурчету и тако исто изношеним чоханим чакширама, приђе овим колима, и, удар 
станови овим добрим животињама — све то изношено је на улицу да ту у вече буде спаљено, а све у 
жеш; у овом случају у праву си да дадеш изнуђено обећање, али да га после не извршиш.{S} Он теб 
S} Плакали су обоје; зора их је затекла изнурене, измучене исплакане, а једно другом у наручју. 
моје хаљине; собња врата, као и обично, изнутра закључана, а тако исто, као обично, стајали су  
.</p> <p>Кнез полако куцну на врата.{S} Изнутра се чу глас госпођин:</p> <p>— Ко је то?</p> <p> 
два с улице, били су омалени и ниски, а изнутра застрвени некаквом шареном, дебелом тканином, т 
горела је лампа.</p> <p>— С поља дан, а изнутра сјај од лампе мешали су се и градили некакву жу 
м фењерима, са спуштеним црним завесама изнутра, а у колима седео је кнез Мутимир и његов верни 
 нашли врата на спаваћој соби затворена изнутра, а велите да су и прозори били затворени, па ку 
ично, а за тим сте сами закључали врата изнутра и легли.“</p> <p>— Па шта онда све то треба да  
га, извукао онај који је затворио врата изнутра, и како је у опште све то могуће?! -— чудио се  
ану, да не стоје баш на вратима која је изнутра јасно осветљавао широк пламен с огњишта и узеше 
>Кад се у вече ови транспаренти осветле изнутра - слике су изгледале дивно.{S} Кнеза сте могли  
тљеном прозору, на који куцну; врата се изнутра отворише и гости уђоше, али у соби не бејаше ни 
ити натраг но у тај мах као да ме нешто изнутра копкаше:</p> <p>„Хајд још малко, ено до онога д 
 био и он, како би могао закључати собу изнутра?{S} Да није имао кључ калауз!{S} Али ви велите  
епа земља!... богата природа!... широко изобиље!...{S} За једнога човека овде има свега, а божа 
ова земља има свега, свега, свега, да у изобиљу почасти свога љубљенога владара.</p> <p>Кола су 
 је Растислав још на путу.{S} Он је још изодавна био на чисто с намерама Врбавчевим.{S} Да пуко 
 своје груди. — Прави доктор!{S} Што ја изоперирам, то је свршено; ту више никакви мелеми не тр 
аплата за партију.{S} Но овај пут шамар изостаде, а Маврикије, кад виде да нема шамара, опет пр 
ука узалуд, с тога један по један почне изостајати, а кнез и доктор, праћени гардом, наскоро се 
у.{S} Чак и сам доктор није био ни мало изостао од осталих.{S} Седајућ за сто, он је мислио у с 
и.{S} Но ја се опет надам, да неће дуго изостати.{S} А имамо још времена, тек је 11 сахати.{S}  
</p> <p>Ни св. храм орловачки није хтео изостати од осталих јавних грађевина.{S} На уласку блис 
еспособило га и отупило за све друго, а изоштрило у њему само један једини осећај, осећај страх 
на?{S} Не би рекла.{S} То се познаје по изради.{S} Пре неколико година нису ни радили овакве сл 
свећама.{S} Слика је у опште била рђаво израђена, али на предњем плану јасно се распознавао обл 
ди му да купи медаљу с кнежевом сликом, израђену у почаст кнежева пунолества.{S} Забринути ђак  
се државним новцем, г. пуковниче, плаћа израђивање ваших рођених слика, и старате се да на мест 
 или на чланове породице.{S} Одасвуд се изражава жалост што је народ изгубио таког мужа, државн 
ал је био као земља потавнио у липу.{S} Израз на лицу, поглед, држање, све му се беше изменило. 
менито и дивљачко, а нада свим ширио се израз неодољиве, безмерне енергије.{S} Иначе црте на ли 
ађане, који су умели мртвом камену дати израз жива, природна човека.{S} Истинска природа људска 
S} Сад му се још јаче даде на смех онај израз ћелавог господина: <hi>њокалица</hi>.</p> <p>— Ха 
и се опет за то чинило да је опазио тај израз, да га је уловио и у оном кратком тренутку, кад к 
 то је био тако тренутан, тако пролазан израз на лицу Милојевом, да га је нестајало скоро у ист 
лице доби нов, подругљив, скоро пакосан израз.{S} Са затуреним рукама на леђа, крупним корацима 
олико речи већ забезекнут и престрављен израз маркижев беше заинтересовао конзулу.</p> <p>Белин 
м лицу опет врати обичан, ведар и весео израз.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Mais qu’est-ce d 
отребу да се насамо, поверљиво и присно изразговара с тим истим човеком, из чије је руке мало ч 
 изаћи на балкон, да благодари свету за изразе саучешћа.{S} До по ноћи чекала је гомила тај све 
је више говорио, кнез је све мање бирао изразе.{S} На послетку прешао је у отворене нападаје.{S 
зелено, тако исто постоје <pb n="75" /> изрази добро, зло, поштено, непоштено, и као што човеку 
о је парче од пећи одбијено.{S} Госпођа изрази свој страх са неколико „ју“, све по једну ноту в 
ити супруг госпође Моне) — госпођа Мона изрази лаким пућењем усана и два пут поновљеним мрштење 
морално и неморално.{S} Као што постоје изрази бело, црно, црвено, зелено, тако исто постоје <p 
само да се с углађеношћу не слажу онаки изрази, што ће свакако и Ваша Светлост призната.</p> <p 
ско — за њега су то били само разнолики изрази за ствари које су подједнако добре, кад је свака 
м!{S} Какав је то говор!{S} Какви су то изрази! „Жено“ „жено“ — тако гадно, тако грмаљски; прав 
потребе да се спрам млађих служи онаким изразима и да слугама напомиње шибање.</p> <p>— Е, па в 
 <p>Док је Растислав у лепим, одабраним изразима развијао ову своју бездушну, веома слабо <pb n 
и чистим француским језиком и одабраним изразима даде ми на знање да се ја, у томе тренутку нал 
ао видра окретном човеку, и у пробраним изразима, штедећи кнеза, саопшти писару шта ваља свршит 
ажњом кнежевом, млади доктор топио се у изразима захвалности и учтива снебивања, но кнез му зап 
а,“ уз то оштар на језику и драстичан у изразима, Кугић је брзо изашао на глас не само међу инт 
врсан, „прави царски ручак“, као што се изразио сам кнез.{S} За столом се остало до 3 часа; здр 
е стајао је на сред собе, с бесмисленим изразом на лицу, а Растислав се опет беше прихватио сво 
е јагодичне кости, овај човек имао је у изразу нечега што је у исти мах и племенито и дивљачко, 
ст.....</p> <p>Овај се човек свикао још израна да не преза ни од чега.{S} Њему су била добра св 
амчи за успех. (Доктор је познавао ћату израније).</p> <p>Кнез радосно стеже доктора за руку и, 
ок, који се једва видео из густе траве, израсле по стрмим обалама.{S} Преко потока је водио нов 
 /> и на оном месту, где је она канула, израстао је овај стручак бела љиљана.</p> <p>— Инокосан 
тога, паде му на намет, да прстима пипа изрезана слова на мраморној плочи и да окуша, може ли н 
љу.{S} Ту има читавих огромних дворана, изрезаних у самом камену.{S} Варварска рука грубих и не 
а, а балконе држи ред снажних голијата, изрезаних у камену.{S} Голијати су били природни људи и 
и ово весеље.{S} Створила се чак и нека изрека: „Пило се као оно кад је кнез долазио.“</p> <mil 
ају и да господаре.{S} Има једна турска изрека која лепо карактерише ту особину нашег народа, г 
а зла и пороке да се створи овака ружна изрека о њима.</p> <p>Обично са старошћу иде мудрост, ч 
 хумора и дивне шале у својим песмама и изрекама, као што има наш народ.{S} Ја хоћу да чујем св 
ша и да му се покорава.{S} Рашчуо се са изреке: „нећу популаритет, већ хоћу аукторитет“.{S} Вла 
снаго моја!“ и постао чувен са те своје изреке — примети кнез кратко.</p> <p>— Не стоји тако —  
ој молитвеник, у коме су прибране разне изреке и формуле, по којима се у животу управља.{S} Код 
о ујујукати и набрајати свакојаке мрсне изреке.{S} По некад су девојке с узвиком „ју!“ пуштале  
чно. — Ваш деда није постао чувен са те изреке. „Народе снаго моја“ — обична је фраза, без икак 
ита кога за савет, али то му се у писму изреком забрањивало.</p> <p>После тродневне двоумице кн 
практичан човек, знао је за ону народну изреку „<hi>Хубава мома род нема.</hi>“ А веровао је и  
 и на све разлоге он је само понављао: „Изречена је заповест господарева да не говорим ником ни 
ежева тајна; кнез му је то саопштио под изречном погодбом, да никад никоме ништа не казује о то 
оснату главу и у бео пехар нежна љиљана изригава свој смрдљиви гујски отров мрзости...</p> <p>С 
но оговоре и да проведу време пријатно, изричући свој суд о свима дневним догађајима.{S} Ти жен 
 n="336" /> Управо чудим се откуда се и изроди овај разговор.{S} Молим те остани.{S} Говорићемо 
е ћутао.{S} После првог сукоба, који се изродио око ничега, управо око једног најобичнијег пита 
буде за луду и да прође забадава, Синђа изручи сад на један пут све — и баш то, за што би се мо 
 шатоом, те му момак сву огромну чинију изручи на главу.{S} Још горе престрављен од овога урнеб 
 је по лицу и телу најгрознијим начином изсечена неким оштрим оруђем.</p> <p>„Тако се догодила  
ди; кнез се на земљу сруши.{S} Адјутант изтргне одма сабљу и потрчи на разбојнике, али међутим  
јати.</p> <p>Растислав је већ давно био изуакао.{S} Око кнеза се беше неприметно прикупила гоми 
дведен; уз пут је и бијен; у хапсани је изубијан, а затим је суђен и осуђен — <hi>четири године 
ура.{S} Пијанога Ралеку, свега крвава и изубијана, одвукоше У хапсу....</p> <pb n="249" /> <p>С 
 врата: „жено! спремај постељу!{S} Жено изувај ми каљаве ципеле!“ — па си се онда таман изједна 
ти: „Шта то радиш, море!{S} Зар се туна изуваш?{S} Брже бежи, брже бежи одатле!“ Но газда је бе 
сурову сцену, кад је онако немилостивно изударала Јелу.</p> <p>Од тог дана баба Катина кућа пос 
оној истој соби, где је мало час Срећко изударао хоџу, пре по сахата њих двоје су се бајаги спо 
се развело да је г. мајор за три месеца изузео плату унапред „а конто“, и он је тако поступно о 
 наравно, височанство, има случајева... изузетака — поче доктор, но кнез га пресече, не слушају 
 собом изједначише.{S} Све гомилице без изузетка говориле су о текућим дневним питањима, а поне 
ер је у свакој <pb n="174" /> улици без изузетка имао <hi>по један вењер</hi>, а у сваком вењер 
— али ово су прилике ванредне, стање је изузетно, војска је данас једина пресудна чињеница — ја 
 самим ја већ имам и диктатуру у оваком изузетном стању.{S} То опет значи да ја једини вучем и  
м стварима. — Свакако то су ваљда ретки изузетци? — упита доктор радознало.</p> <p>— О, не!{S}  
="228" /> омастити брк, док се добро не изује.{S} Но да бацимо прво белег, Хајде!</p> <p>- Бога 
седела на дивану, обузета читавим ројем изукрштаних мисли.</p> <p>На један пут Мутимир одскочи  
b n="289" /> <p>Високи струкови цвећа и изукрштано лишће таман су заклањали светлост од великог 
е дан ноћ; учинио је и неке проналаске, изумео куршум шупаљ с позадног краја, што је чинило те  
а свежа, лепа лица младићскога, на коме изумире све што је младо и лепо, а место њега долази ру 
 десити да једна кућа у мушкој линији и изумре — онда би се женидбом спојиле те две лозе и биле 
 изгубише и утопише у жарким пољупцима, изумреше на врелим уснама, што се као усијано железо уп 
.{S} Увери их да је права династија већ изумрла и да је ово само превара и срамота наша, да нам 
за кнеза, један гост беше сео на земљу, изуо десну чизму па је истреса.{S} Притрча му млађи ађу 
у жену и угледа је у онај исти мах, кад изусти последње речи.</p> <p>Врбавцу се учини да на њег 
<p>— Добро.</p> <p>Но пуковник још и не изусти потпуно ову реч, кад Ката прихвати:</p> <p>- И з 
, а глава му малаксало паде на прса; он изусти полако, очајно.</p> <p>— Мрзи, мрзи, мрзи!{S} И  
 не доврши свој говор.{S} У који мах он изусти пола последње речи, побочна врата на соби одскоч 
тија спрам њега (кнеза)?{S} Али тек што изусти ово питање, Мутимир се предомисли и постави га д 
, али пре но што се језик и макао да их изусти, њих је опет нестало, изгубиле се, и она управо  
хиљаде дуката.</p> <p>Још не беше Ратко изустио последњу реч, кад се на вратима зачу појаче куц 
ју!</p> <p>Враничић не бејаше још добро изустио последње речи, кад се из даљине чу пуцањ пушке. 
кнез.{S} Но ђенерал му не даде добро ни изустити.</p> <p>— Пристрасан! ја у овоме тренутку прис 
> <p>И пре, но што је кнез ма шта могао изустити, црна прилика штуче у мрак и брзо се изгуби ме 
ен је у замке лакше и брже, него што се икад могло <pb n="583" /> рачунати.{S} А намамили су га 
и ту је стајала одавно, нити је ђенерал икад свраћао пажњу на њу.</p> <p>Откуда сад да му падне 
ида, стрвина!{S} Не памтим да ме је ико икад овако напсио као он — поче Срећко, но у тај мах он 
огледа на твоју круну, но што сам ја то икад чинио.{S} Само што је он лично страшљив, па му стр 
им но што си. <pb n="699" /> Вар сам ја икада од тебе тражила да се не жениш, да останем вечно  
на.{S} А зар би ова анђелска душа могла икада допустити да ја будем отрован у сред њиховога дом 
> <p>Ако има светитељака, или ако их је икада било, оне су морале бити оваке, као ова слика как 
рам постојећи закона, и да се више него икада клоне од свега што би могло ослабити или поремети 
је бескрајњи живот.</p> <p>Међутим, ако икада, Враничићу је баш сада било потребно да прибере с 
роде снаго моја“ — обична је фраза, без икаква даља значаја Она нити је коме што помогла, ни од 
е Растислав.{S} И он се тако одржао без икаква усиљавања, просто је рекао у себи: „Намесник не  
 дијагнозу и дуго су лечили госпођу без икаква успеха, док најпосле једном лекару не паде на ум 
ранама њеним могло се отићи високо, без икакве опасности.{S} Он позва Црнојевића да се попну на 
ила течност чиста, бистра, као вода без икакве боје.{S} Кнез помириса стакаоце и не осети никак 
им нулама, људима без иницијативе и без икакве спреме за свој високи позив.{S} Слепа послушност 
о срочено у поезији, то је и прошло без икакве двоумице.</p> <p>Ни св. храм орловачки није хтео 
нзулову спаваћу собу.{S} Без увода, без икаквих претходних објашњавања, млади Белини — једва те 
 био мишљења да је то проста крађа, без икаквих политичких смерова, крали људи барут да га прод 
одина.{S} Смеђа, дугуљастих образа, без икаквих особитих знакова на лицу, она ничим није привла 
одушно причао своје младићске лудорије, икако је и сам осуђиво и критиковао своје синоћње понаш 
 искида, стрвина!{S} Не памтим да ме је ико икад овако напсио као он — поче Срећко, но у тај ма 
 човек.{S} Баш с тога ја и могу боље но ико да осетим колики је то губитак, што нисам био то у  
искрен, топал, братски загрљај, нити му ико пружа искрену пријатељску руку, да га поведе правим 
без родитеља, без правих пријатеља, без икога који би волео тебе лично, а <pb n="328" /> не тво 
ти.{S} Они су браћа, они су синови; ако икоме, њима је дужност да спасу сестру и да освете очев 
жа мирише и опија, и што год се назвало иксаном не море проћи крај ње а да му срце не закуца и  
Нити сте ви, <pb n="621" /> нити сам ја икуд одмицао за ово доба — говорио је доктор мирно и уб 
а а после ће се већ наредити што треба, или слободно нека купи своје прње па нека иде.</p> <p>- 
уци, да није ударио какав чопор вукова, или се где год у хатару општинском појавио медвед?{S} А 
а ли је то био утицај попијеног отрова, или помисао на скору смрт, тек ђенерала поче обузимати  
иматум — или Растислав из министарства, или иде он — ђенерал.{S} Кад је ствар већ дотле била до 
плије тече.</p> <p>Ако има светитељака, или ако их је икада било, оне су морале бити оваке, као 
 говорити да је сељак из оближњег села, или износити друге какве изговоре.{S} Све то може бити  
једна јаше пред колима друга за колима, или најпосле цела гарда јаше остраг, као што је сад био 
м, или су ово настала последња времена, или сам ја луд, или ви нисте Срби но некаква друга вера 
и.</p> <p>Овде онде вијуга дуга врзина, или бело кишом исплакано, накривљено прошће.</p> <p>Али 
ла амо или да се уда за кнеза Мутимира, или, ако он то неће, она ће изаћи пред народ, показати  
{S} То је као кад се човеку упали кућа, или му плане и изгоре саденуто жито у камари.{S} То сва 
вде шумарак, онде велика густа пшеница, или сврх човека високи кукурузи; сеоска младеж обојега  
8" /> да је овуд прошла каква веверица, или друго што.{S} Ови сељаци довикнуше и остале што су  
м неће имати за мене ничега увредљивог, или да се изложим немилим последицама, од којих ће једн 
ди или не прати.{S} Кад чују какав ход, или какав говор из даљине они застану, заклоне се за ке 
стала последња времена, или сам ја луд, или ви нисте Срби но некаква друга вера!{S} Шта ви гово 
ано?{S} Да л’ је дознао да је она овде, или долази случајно другим каквим послом? — Све ово пре 
ају или као на господара, кога се боје, или као на будалу, коју треба варати, или као на грешни 
ако ванредно са ванредне доброте своје, или је свему узрок ванредно добар апетит, услед кретања 
опасне купинове оструге и густе трњаке, или газити кроз високу, бујну планинску папрад.{S} Неви 
оле - рече Враничић - тако је било име, или тако су бар звали овога црнога човека.</p> <p>- Не  
и гладан и жедан, говорећи само о томе, или слушајући да се о томе говори.</p> <p>При тим разго 
узимају се као несумњиви знаци очуване, или изгубљене врлине.{S} Каква бесмислица!</p> <p>— За  
нско јесте, само не знам да ли за мене, или ради згодне прилике, која се дала, да се људи, под  
раво односи овај прекор; да ли на мене, или на вас, т. ј. управо на оне који су мене без разлог 
ц из овога гроба покушава да се окрене, или можда и да <pb n="595" /> устане.{S} Од саме ове по 
те.{S} Више но какав професор медецине, или најбољи апотекар.{S} Те ствари, како што дејствује, 
јој он.</p> <p>— Ако имате какве тајне, или ако вам сметам, ја могу и ићи — рече она хладно.</p 
, г. Маврикије; држите јавно предавање, или напишите расправу... за... ха.. ха... за француску  
 или прамен косе, или парче какве крпе, или какав цвет, или најпосле чак и каква тица, случајно 
век се дешава тако, да или прамен косе, или парче какве крпе, или какав цвет, или најпосле чак  
 кнезу све оно што му ви данас кратите, или што мислите да му делите парче по парче и тиме да г 
их уста лију се слатке речи од милоште, или мудре речи од поуке.{S} Она је добра као добар дан  
 уздиже рамена и стреса се. „Или плаче, или дубоко уздише“ — помисли она у себи и на један пут  
је су се виделе беле гробовске крстаче, или беле мраморне плоче.</p> <p>Идући тако за црном при 
едства каква год хоће, само нека стече, или ако је већ има нека очува власт.{S} Кад тако будемо 
 Пред ноћ дође или <pb n="411" /> кнез, или који од кнежевих блиских људи, или иначе која од ви 
нез, или који од кнежевих блиских људи, или иначе која од виших особа, што још више оживи женск 
ше успомене о дражесном Цезару Борџији, или о дивотној Лукрецији Борџији.</p> <p>„Тек после дес 
ијете отров, који сте за мене спремили, или да будете стрељани јавно као велеиздајник.</p> <p>Ђ 
 знао шта је лепше: да ли дубина мисли, или лепота и поетичност стиха.</p> <p>Тако су се на ста 
нати или по његовој војничкој униформи, или по круни, или по огромној перјаници, која је више л 
па ходи овамо у спаваћу собу те се уми, или се бар избриши мокрим пешкиром.</p> <p>Лепша ништа  
а својом рођеном песмом, њиха на грани, или јури кроз неизмерне ваздушне просторије, играјући с 
говој војничкој униформи, или по круни, или по огромној перјаници, која је више личила на пласт 
раве, то би требали да знаду апотекари, или можда и ботаничари.{S} Али откуда све то можете ви  
 других се чуло јецање или тихи уздаси, или се видело уздизање руку к небу или ударање у груди. 
то или није мислила никако ни казивати, или је рачунала да то каже Пави тек поступно, поистија, 
p> <p>„Настојавање власти да га ухвати, или убију, није, на жалост, било крунисано успехом, ма  
</p> <p>— Е, није, но ћу ваљаде кукати, или мудровати ка’ то ти?{S} Али и ти си онај потуљени ђ 
, или као на будалу, коју треба варати, или као на грешника, чије слабости треба употребити у с 
ега или треба одмах, сад одмах хватати, или ако се пусти да прође, онда је свршено све — изгубљ 
ла онако како се њему урезало у памети, или је било друкчије.</p> <p>Испричао је полазак из дво 
вака питања не би се могла ни појавити, или, ако би се и јавила, свак би их сматрао само као но 
 под <pb n="58" /> руку, овде је пусти, или управо спусти је на укусан, свилени диван, и прошап 
дни сањају у овој лепој, чаробној ноћи, или по какву гомилицу веселе омладине, где, раздрагани  
у наоколо и пажљиво слушају мудре речи, или лепе, заносне приче, које „стара мајка“ тако складн 
ровачице из владалачке породице Медичи, или злогласни Цезар Борџија, који најпосле отрова и рођ 
ма саможиви; ви сте или ружни цицијаши, или још ружније распикуће.{S} Ви никад никоме нисте учи 
 или се машити и ухватити тај тренутак, или га пропустити да промакне и да са собом однесе све, 
 екватор?!{S} Да л ће бити какав човек, или некаква књига, а и бог би га знао шта све може бити 
тане бити човек, да не осећа као човек, или да се претвара и крије своје осећаје.{S} Зар то ниј 
атајући се оберучке за главу — не знам, или су ово настала последња времена, или сам ја луд, ил 
е, да се све свршило простим покушајем, или прошло на каквој олакој рани?</p> <p>После су опет  
 њихну слогу платио престолом и главом, или и једним и другим.{S} Али они су се побркали, а веш 
ште за се — обично какав трњак, бурјан, или другу какву травуљину; ту, на два коца, разапне дво 
 се ради на улици, да ли је свет миран, или се узрујао?{S} За тим; заповеди да му се спреми коњ 
и и коњ, г. Маврикије; је ли, ти и коњ, или коњ и ти...{S} Или коњ и ти и ти и коњ. —</p> <p>Кн 
ажите, желите ли ви да ја свршим посао, или хоћете само да вам ја дам што треба, па да свршујет 
о паук, па се изгубио, или није ни био, или је све то <pb n="296" /> било просто привиђење, иза 
е заборавио, како је писмо доцне добио, или тако што.</p> <p>Али место извињавања, у занемелој  
а.{S} Да ли је био паук, па се изгубио, или није ни био, или је све то <pb n="296" /> било прос 
лбе и наваљивања Жикина да похита мало, или да врдне куд год у страну Црнојевић не хтеде осврну 
ога роба, па да га или молбом одмолимо, или покајањем искупимо, или мудрошћу одбранимо, или дру 
јањем искупимо, или мудрошћу одбранимо, или другим робом заменимо?</p> <p>Костури одговорише не 
ама и статуама мушкарце обично шкопимо, или им мећемо међу ноге некакав глупи лист, а код женск 
олбом одмолимо, или покајањем искупимо, или мудрошћу одбранимо, или другим робом заменимо?</p>  
 мора извршити своје уједињење народно, или ће постати жртва грабљивих суседа, ако остане овако 
сама видела и да говори с њом отворено, или да прекине све и онда, наравно, не може радити с њо 
 ли нагињати ономе што се зове поштено, или ономе што се зове непоштено.{S} Има глупака који др 
га боја, баба Ката објави Јели одсечно, или је мора послушати, да оде с њом једној госпођи, где 
} Какво је зло он њој учинио, он лично, или ма ко његов?{S} Где је, када је и чиме је он могао  
S} Разлог је овај:{S} Дотични министар, или дотични чиновник нема право да чини саслушање над с 
stone unit="subSection" /> <p>Разговор, или управо препирка, између ова два човека, постајала ј 
и одмах г. конзулу, да му стане на нос, или на крај усана, и одатле да му честита „добро јутро“ 
, или парче какве крпе, или какав цвет, или најпосле чак и каква тица, случајно падне баш тако, 
рвенкасте панталоне, угасито зеленкаст, или плав мундир, ишаран многим жутим гајтанима и тракам 
ек коме би ненадно пао у руку зелембаћ, или друга каква гадна животиња таква облика, Јела на је 
као што рекох, долазио је глупи листић, или парче какве крпе.</p> <milestone unit="subSection"  
и какав шугљанер писарчић или трговчић, или какав отрцани наредник — и то је сад боље но први ч 
{S} За начело напустити државну службу, или допустити да те због начела из државне службе истер 
е мисли и осећаје, да попију белу каву, или ако је лето и јаке жеге да једу и сладолед, и да пи 
="676" /> ћуте једно другом у загрљају, или обоје плачу или се обоје вајкају што су били луди д 
бавну песмицу, или се живо разговарају, или се око чега ватрено препиру.</p> <p>Свеће су свуда  
ицом те сам изгледао као дете у повоју, или као каква мисирска мумија.</p> <p>— За име божије,  
а озбиљно одлучила или да преломи Јелу, или да је доиста одјури, бар на време — Јела је мислила 
доше.{S} Из потере их позваше да стану, или ће пуцати, али ова двојица ни то не послушаше.{S} И 
сматрала је или као просту измишљотину, или их је сводила на њихову праву вредност; каква гомил 
вим, тихо певуше какву љубавну песмицу, или се живо разговарају, или се око чега ватрено препир 
де где чује се како коњ фрче у зобницу, или тако дубоко увуче ваздух да ти личи на тежак уздиса 
ворим, онда би био сан и цео живот наш, или би ја морао бити будала, која више не уме разликова 
 он је тражи, он је хоће, он је чека —- или све то ствар је само једног тренутка, а тај тренута 
и прешао?... и ко је управо с тобом?... или боље, с киме си ти?...{S} Договор је био друкчији!. 
 ја имам избор само између овога двога: или да одговарам на постављена питања, која у осталом н 
о ћете умрети.{S} А само су два начина: или да попијете отров, који сте за мене спремили, или д 
 све....</p> <p>И сад се ваљало решити: или се машити и ухватити тај тренутак, или га пропустит 
е накисела јела из некалаисаних судова; или као што је споменути случај од употребе белила (сир 
о казали једно другом све што имате!{S} Или се ваљда још „штелујете“, снебивате, стиде се деца! 
 види — ако мислиш.</p> <p>— Готово!{S} Или још боље да скрешем одоздо једну пушку, па ако је г 
је; је ли, ти и коњ, или коњ и ти...{S} Или коњ и ти и ти и коњ. —</p> <p>Кнез је при сваком по 
орија!{S} Младићи, шта су они знали.{S} Или-или!{S} Ту се друкчије не ради.{S} Сад кукају.{S} П 
сати пред новим господином министром, — или човек треба да пази на образ, па ако дође у сукоб с 
д Каје дугим гледањем у сјајну зраку? — или је Каја можда то намерно учинила, слутећи што?...{S 
кнезу писмо, где је стављао ултиматум — или Растислав из министарства, или иде он — ђенерал.{S} 
а га протумачим — рече Белини.</p> <p>— Или је ваљада и наш момак био у дослуку и споразуму с т 
.{S} Овде је ствар проста: хоћете „лек“ или нећете?</p> <p>— Добро, али ако отров... то јест, н 
знам, г. бароне, да ли је ово била јава или рушан сан, тек мени се десило нешто тако чудно и не 
да усрећи своје присталице, да им очува или стече високе чиновничке положаје.</p> <p>Но ствар с 
ртви да нам дарују овога роба, па да га или молбом одмолимо, или покајањем искупимо, или мудрош 
, <pb n="243" /> он јури, пролази, њега или треба одмах, сад одмах хватати, или ако се пусти да 
нскиња, срећом, увек се дешава тако, да или прамен косе, или парче какве крпе, или какав цвет,  
 ти.{S} Рачунао сам овако.{S} Балканија или мора извршити своје уједињење народно, или ће поста 
ена што ти изнесе торбу, је ли ти мајка или снаја? — Упита Текелија</p> <p>— Није ми ни мајка н 
глава море бити сретна: кад је дјевојка или кад је законита жена.{S} Оно што је између дјевојке 
 n="591" /> каква људска прилика, мушка или женска.{S} Неке су биле непомичне и неме.{S} Код др 
ела и политичких праваца с киме слагала или свађала.{S} Њене заваде и њена пријатељства имала с 
p> <p>Кад је баба Ката озбиљно одлучила или да преломи Јелу, или да је доиста одјури, бар на вр 
ле лик кнежев, над којим лебди по једна или по више вила, с венцима у руци.{S} Спремиле се дево 
и, тако затвореној, упали мангал дрвена или камена угља.{S} Тај опасан гас уљуљка човека те се  
{S} Поједина места била су исподвлачена или закрштена црвеним мастилом.</p> <p>Врбавац узе поно 
бор који се мора одмах извршити.{S} Она или треба одмах да иде, да зажмури, да се преда, да за  
уцењени великом уценом, који их похвата или побије добиће новчану награду до 300 дуката, а село 
несе стакаоце некаква веома јака спирта или мириса, од чега се Каја опет поврати.</p> <p>— Шали 
ме дати или продати <pb n="547" /> хлеб или ма какву другу храну.{S} А ако би им ненадно банули 
оводио говор, и по вољи му давао овакав или онакав правац.{S} Својим ненадвим питањима он је че 
, да за кратко време долази кнез, мртав или жив, пошто је јако било утврђено и то мњење, да је  
актера била та наша преписка, приватног или политичког? је ли Црнојевић, преко мене, стајао у в 
скупљају се познате пријатељице код ове или оне друге, да поседе, да се разговарају, нашале, да 
д, и да пију лимунаду.{S} Пред ноћ дође или <pb n="411" /> кнез, или који од кнежевих блиских љ 
зијама.{S} Гласове о завери сматрала је или као просту измишљотину, или их је сводила на њихову 
ти чак и највеће и најважније политичке или приватне тајне.{S} Тако је и овом приликом госпођа  
ве; знала је уврачати да ко кога заволе или да ко кога омрзне; давала је девојкама колачиће кој 
не и неме.{S} Код других се чуло јецање или тихи уздаси, или се видело уздизање руку к небу или 
 наилазили на какво ново одељење потере или на чобане који би их на вику потере пресрели и похв 
алила је код сељака апетит да га ухвате или убију.{S} Командири су пооштравали своје људе да не 
 судбом.</p> <pb n="430" /> <p>Истините или измишљене, ове су речи кнежеве брујале по целом гра 
олети.{S} Ви сте веома саможиви; ви сте или ружни цицијаши, или још ружније распикуће.{S} Ви ни 
 бога знаш!{S} Јамачно, и сам имаш деце или родбине!{S} Помисли каква грдна срамота!{S} Куку ме 
 ослушкују да ли се ход и говор примиче или удаљава?{S} Ако одмиче, они причекају док се сасвим 
оји дејствују удисањем.{S} То су гасови или испарења од разних боја и других препарата.{S} Има  
ли се и разгледали да их ко год не види или не прати.{S} Кад чују какав ход, или какав говор из 
>— И ко ће нам веровати да смо изгинули или похватани с тога што нисмо хтели бежати.{S} Сви ће  
 нема никаква начина да се ствар измени или бар одложи?</p> <p>— Никаква! — потврди кнез,</p> < 
 и привика:</p> <p>- Ћут’! ћут’! умукни или ћу одмах наредити да ти запуше уста и да те вежу и  
S} Но ја тебе увек лупам, па почињао ти или не почињао...{S} Ех, хе, момче, покретан пијон не п 
осрамоћена је.{S} Лозинка је: спасавати или светити.{S} Спасавати част ако је још жива; светити 
живу главу да не смеду непознатоме дати или продати <pb n="547" /> хлеб или ма какву другу хран 
ве те мреже, по потреби ће их притезати или попуштати, а уловљени кнежић копрцаће се у мрежи ка 
едале дивно.{S} Кнеза сте могли познати или по његовој војничкој униформи, или по круни, или по 
вном земљишту; једнако се морало пењати или силазити.{S} Земљиште је било тако ломно, да често  
да клоне од свега што би могло ослабити или пореметити поредак и јавну безбедност“...</p> <p>У  
 зна она шта јој хоџа може све погодити или прорећи, па што после да јој пуца брука по селу.{S} 
пља у оку, али да ли су то сузе радости или сузе жалости ни она сама не би умела рећи.</p> <pb  
 он налази, и да ли му ваља куд год ићи или остати где је?{S} Час му се учини да је у свом крев 
чно питање: је ли био с кнезом ове ноћи или не?{S} Тек тада и Заре проговори одрешитије.{S} При 
ину народну.</p> <p>У питању о вредноћи или управо о лености народној обојица се сложише да је  
 комаду хлеба, у парчету меса, у крушци или јабуци коју несретник загризе.{S} Вид тако ослаби,  
се препирали, да ли је мајмун полковник или ђенерал, кад већ носи официрско одело.{S} Други су  
 да немам разлога да ма што прећуткујем или кријем, и држим да нисам погрешио.</p> <p>— Пхи!{S} 
> који дејствују кроз крв, унети убодом или уштрцавањем.{S} Већина отрова има и једно и друго д 
 где где прешарани по каквим помотњиком или другим којим угледнијим полициским чиновником.{S} С 
уло мученичком смрћу под турском сабљом или на турском коцу, а Турцима их је издавао крвави осн 
ен некаквом јаком стегом, каквим ужетом или чак и жицом те сам изгледао као дете у повоју, или  
а и доведене у везу и зависност с већом или мањом осетљивошћу гениталних органа!{S} Ту се поште 
. ј. да Богдан није скраћено од Богодан или Богомдан.{S} Но он не доврши своја размишљања.{S} Њ 
неприлици.{S} Нисам знао да ли је будан или спава. — Ваша Светлост, прошапућем полако.{S} Он не 
овека то изгледа управо као какав роман или смишљена басна.{S} У ствари то су биди истинити дог 
_C20"> <head>ГЛАВА XX.</head> <head>Сан или јава?</head> <p>Дан је већ био у велико освојио, су 
ак.</p> <pb n="600" /> <p>Да ли је дуго или кратко трајао овај занос, кнез није знао; он се доц 
="590" /> чега не преза, што буде видео или чуо.{S} Пођоше сва тројица.{S} У лево је остајао от 
о пре тога, шта је радио, је ли што пио или јео? послуга је одговарала неодређено.{S} Једни су  
о што човеку стоји до воље да воле бело или црно одело, тако исто зависи само од његова укуса и 
 родбине у Америци.{S} Сад је дошла амо или да се уда за кнеза Мутимира, или, ако он то неће, о 
д би сад било кога да је нагна на једно или на друго.{S} Она, која је мало час била решена да о 
е није могао разазнати да ли је то њено или његово рођено срце.</p> <pb n="439" /> <p>Ова лепа  
ала, те узе говорити много што шта, што или није мислила никако ни казивати, или је рачунала да 
значило: сад ваља летети, па остало што или не остало.{S} На ту грозну команду бедне гардисте с 
 руци, од њега зависи да буде добротвор или злотвор свога народа.{S} У то име тајно му братство 
ешавао ово једно једино питање: <hi>јес или није</hi>!</p> <p>И сад је питање било решено; реше 
 не наступе зле последице тровања, смрт или тешка болест.</p> <p>„Дакле, кад је питање како се  
ашњости земље стигле на Његову Светлост или на чланове породице.{S} Одасвуд се изражава жалост  
, док се намери какав шугљанер писарчић или трговчић, или какав отрцани наредник — и то је сад  
аси, или се видело уздизање руку к небу или ударање у груди.</p> <p>Кнез се окрете и узе Зара з 
војом засебном намером, на њега гледају или као на господара, кога се боје, или као на будалу,  
#SRP18892_N9" /> већ прешао у Балканију или се још шуња где год око границе.{S} Ради сваке сигу 
су они туна, но где год у каквом потоку или шушњару.</p> <p>Пас опет залаја уз липу.{S} Један м 
аш народ вели, висим ли ја о свом пикљу или ме на овом месту држи ваша милости и ваша добра вољ 
еодступно пратила.{S} Ноћу, дању, у сну или на јави, она се мешала у сваку помисао, у сваки осе 
га ухвате, а он само дрмне жицом ћесару или руском цару, па ни бригеша.{S} Сутра дан тек чујеш, 
 праведна, која никад не ради по хатару или инату.{S} Она бар на крају ублажује разлике које су 
едно другом у загрљају, или обоје плачу или се обоје вајкају што су били луди да се свађају око 
рекосмо, г. Маврикије, које је боље шах или краљ? ха?{S} И кава је разлика <hi>између шах и кра 
а г. Маврикије, које је боље, је ли шах или краљ?</p> <p>Кнез је гонио Маврикијевог краља, а он 
киња и како на то гледају старији, отац или браћа девојачка.{S} Кнез се нарочито интересовао ва 
ата, да ти нешто упали па ти да ухватиш или убијеш Црнога<ref target="#SRP18892_N10" /></p> <p> 
а!{S} Младићи, шта су они знали.{S} Или-или!{S} Ту се друкчије не ради.{S} Сад кукају.{S} Подва 
о на махове уздиже рамена и стреса се. „Или плаче, или дубоко уздише“ — помисли она у себи и на 
 једно шест недеља њој је дошао некакав Илија Кондић жандарм.{S} Он мора да је Кати стари позна 
} Само се још није могло сазнати, да ли Илија и сад општи с Врбавцем.</p> <p>За онога загонетно 
а није ништа друго но треска интова Св. Илије).</p> <p>Кнежева кола пратило је 30—40 гардиста,  
уно могли мерити с крилатим алатима св. Илије, што овда онда по небесима онако страховито тутње 
љиви једно спрам другог.{S} Преко овога Илије Ката је дошла у додир с г. Врбавцем, који се с њо 
аба Ката стоји у саобраћају с жандармом Илијом, а даљим трагањем сазнало се да је овај жандарм  
а странкама, али док они буду пливали у илузији да смо ми њина оруђа, у ствари ће сви они служи 
им дорастао и да имаш довољно снаге, да им не даш подићи главе.{S} Кад будеш осећао да ти та сн 
вршили би највеће промене и реформе, да им пуна власт дође у руке, што се најбоље видело по теж 
ражи, но да усрећи своје присталице, да им очува или стече високе чиновничке положаје.</p> <p>Н 
 су поградили богатији Звониграђани, да им служе као место за забаву и живовање преко лета.</p> 
, које су умели тако заинтересовати, да им је оно, о свом трошку, чак и штампарију подигло, те  
чено им је да се много не удаљавају, да им когод не би промакао између њих.{S} Кога год сретну  
сматрале да су најсрећније на свету, да им се и десети део понуди што се теби нуди...{S} А ти с 
одговарајући сам.</p> <p>— А?{S} Шта да им рекнеш?{S} Коме?{S} Да, да!{S} Господи министрима... 
на ухо и опет га упита:</p> <p>— Шта да им кажем, г. докторе?{S} А за тим се одмах поправи и ме 
е, пошто хоџа све по две и две пушта да им меће белег а да иде с другим „жентурачама“ — мрзи је 
 мотре непрестано на кола, али никад да им се не примичу тако близу да би их когод из кола мога 
да догна кнеза, али сви убрзо видеше да им је мука узалуд, с тога један по један почне изостаја 
гласи да имају „голем један посла“ и да им ваља говорити на само.{S} Дежурни их уведе у побочну 
ду од куће до куће, да буде сељаке и да им закажу да одмах трче у општину, а узгред сваки да по 
дарме; вели, да су они први пуцали и да им је намера била да убију и њега (Милоја) и Зликовца,  
тамо на обали некакве људе и хтео би да им што довикне.{S} Али таман он заусти а неко му метне  
ли су на сумце, знали су само толико да им се ваља држати <pb n="646" /> јужнога правца, и то и 
 <p>- Хоћу!{S} Млађи официри причају да им ви говорите: „Ја сам ваш балканиски врховни командан 
то њин пољски светац и њега празнују да им се добро одрже поља и берићет.</p> <p>Један од начел 
и ходају и обоје у један глас одричу да им се шта слично десило. — „Шта? зар ја! боже сачувај!{ 
Да су седели у соби, где су били, можда им се не би толико познало да су препили.{S} Али оно об 
пође брзо на сусрет црној прилици, која им се беше већ близу примакла.{S} Састадоше се; Жика је 
пред а Пава за њом, уђоше на врата која им Срећко показа.</p> <p>Нађоше се у повеликој посниско 
колико чиста сребра има у њима и колика им је права вредност.{S} Кад се то зна, а у напред је п 
ашто; трљала је жене нероткиње и давала им нешто да пију.{S} Напитци су били скупи, али бар жен 
.{S} Нечија немилосрдна рука поодбијала им је све чиме су се као мужеви одликовали, а дубоке ра 
у омчатом косом.{S} С десне руке зијала им је мрачна и страшна провалија.{S} Из ње се чуло како 
гим огртачима, а и сва друга одећа била им је црна, па су црне биле чак и саме рукавице.{S} У д 
 мучила, опкрадала облагивала и кварила им скидање робије.<ref target="#SRP18892_N2" /> Неваљал 
а једна гомила богатих сељака и платила им да тако певају.{S} Старији калуђери то не признају,  
али.</p> <p>Мона их је карала и претила им, да тако што не износе из њене куће.</p> <p>— Јух! ч 
е да је човек.{S} Ова црна прилика ишла им је управо у сусрет.{S} Жика обиђе Враничића, изађе п 
е пролазе девојчице из женске школе, па им учитељица командује: „очи на лево.“ И за све време д 
на војника.{S} То је од какве потере па им друштво измакло напред.{S} Црнојевић м Жика прилегош 
м тренутку треба пошто по то власт а та им власт треба с тога, што сматрају да су сад зреле при 
ле:</p> <p>„Куку, часан их убио!{S} Шта им би те овако галатно говоре!“ И жене и девојке црвени 
ог за лист.{S} Шта су они сањали, а шта им је остало!{S} Али су морали увући рогове.{S} Са мном 
о, и као год што су то вршили јуче, кад им је то и заповедано, тако ће исто све то вршити и дан 
тако ће исто све то вршити и данас, кад им људи зло обавештени могу и друкчије наређивати.{S} У 
мену јарам, други пребацили мотике; кад им жандарми викну, они прејуре волове преко рова, стану 
дина; скупљате људе, који се ругају кад им се рекне да ће кнез у 18. години бити пунолетан, и д 
зао око вратова попадалих вочића, и све им више заметао главе назад.{S} Сад се већ чуло на дале 
урчина као да су у земљу пропала, нигде им трага не могоше Турци наћи.{S} Многи су од њих тако  
 готово сасвим заклоњене цвећем и приђе им брзим корацима.</p> <p>— Домаћице, где си ти? — рече 
првој стражи која их заустави.{S} После им рече да упамте ове одговоре.{S} Кад буду на другој с 
ве звониградске опази их стража и викне им да стану, но они нагну бежати.{S} Војници потрче за  
 реците.{S} О дисању и о билу не морате им ништа ни спомињати.{S} Ја сам то вама рекао тек онак 
 бечким двором и бечком владом и да сте им саопштавали и таква решења и закључке своје владе и  
го не ларма, да чекају све мирно, па ће им се казати шта је.{S} Док су се сељаци гурали око суд 
а приђу ближе и да добро слушају што ће им се рећи, па после све онако да учине, како се нареди 
, и где год дођу у додир с влашћу, биће им власт наклоњена.{S} У такој странци лако је бити; та 
мах дођоше.{S} Он им показа ђака и рече им да га воде у полицију.{S} Силом је одведен; уз пут ј 
етријом и још неке 2—3 девојке.{S} Више им нико нашта не умеле рећи.</p> <p>— Јамачно су горе к 
.</p> <p>Они се не одазваше.{S} Викнуше им из потере да стану — они не стадоше.{S} Из потере их 
б или ма какву другу храну.{S} А ако би им ненадно банули какви страни, непознати људи, па сило 
има, а Ратка срцем; <pb n="561" /> први им је био министар по имену, а други заповедник и госпо 
ца Мика наређа поред дувара, и заповеди им да сви гледају у мачка, што лежи горе на прозору и д 
чудноват — речи су биле балканиске, али им кнез није могао ухватити никаква смисла.{S} На исти  
и статуама мушкарце обично шкопимо, или им мећемо међу ноге некакав глупи лист, а код женскиња, 
еца воле да раде све што и матори; чини им се да су онда и они зрели људи.{S} Ма како да је био 
ријатељи множе, али ти још осећаш да си им дорастао и да имаш довољно снаге, да им не даш подић 
за те паре може купити 20 Синђа; купити им и душу и тело.</p> <p>Опит је одмах показао да је Ср 
је лако било да завара сељаке причајући им како су њих тројица из тога и тога села, ту одмах из 
 сам тим људима много обвезана, а и сам им дугујеш.{S} Многи мој савет дошао ти је по њиховој и 
урни поведоше их ходником.{S} На вратим им доктор рече.</p> <p>Хајд сад идите; распитано је; ва 
таљку, два жандарма одмах дођоше.{S} Он им показа ђака и рече им да га воде у полицију.{S} Сило 
 Црнојевићи су преко њега вршили.{S} Он им је у томе био веома подесан, као богат човек, коме с 
 што их назадњаци престављају.{S} Закон им не може ништа, јер немате у рукама никаквих доказа д 
твар била од општијег значаја.{S} Давао им је савете шта се има предузети сад одмах.</p> <p>„По 
непрестано трчао пред дамама, показивао им руком пут и отварао врата пред њима, овде застаде, п 
им је дошао човек с белом маском, везао им очи и повео их даље.{S} Ишли су дуго; по свежем вазд 
ним приликама ви би имали право — рекао им је он — али ово су прилике ванредне, стање је изузет 
 с вином.</p> <p>— Да окушамо бар какво им је ово вино.</p> <p>Кнез нали чашу и диже је према с 
сред најбољих ливада и орница и начинио им грдне штете.{S} Ова ситна запиткивања и ово спомињањ 
 веле, ђаке пред школско здање, говорио им о слободи <pb n="13" /> и, показујући прстом на глав 
уги, његови потчињени, те и они гоне ко им што год замери.{S} Међу тим, Растислављева владавина 
истиснути из Балканије руски уплив, ако им ове велесиле помогну да дођу на владу.</p> <p>Они пу 
нак у Херцеговини?{S} Ти не знаш колико им тек ти сам лично имаш да захвалиш што си спасен од о 
и начелнике како су се запетљали, Ратко им примети, да је за то посао у држави и подељен, што ј 
олема вијугања и обилазака.{S} Остајало им је да се спусте до планинских коса понајближих подно 
емља под њим’ дрхтати,</l> <l>А ми ћемо им роба предати,</l> <l>Да га на снажна плећа прихвате, 
 планини.{S} За по часа, најдаље бићемо им у рукама. </p> <p>— Па?{S} Шта је с тим? — примети Ц 
је не ради.{S} Сад кукају.{S} Подваљено им.{S} Добро је што сам их имао у рукама.{S} Они су зна 
 корака један од другог.{S} Препоручено им је да се много не удаљавају, да им когод не би прома 
ати <pb n="646" /> јужнога правца, и то им је био сав путовођа.</p> <p>Црнојевић је ишао напред 
а својим симпатијама, то је с тога: што им сад у овом тренутку треба пошто по то власт а та им  
оје боље, слободно су просипали све што им на уста дође, а ови сладострасни говори само су их ј 
 наређују, а други мисле и извршују што им је наређено.{S} Тако бива свуда, па ће тако бити и о 
ез Мутимир зажели да види ту женску што им се јавила као црна прилика, и представила се као муш 
пасна демагога и усијану главу, а данас им ево тај исти човек долази за министра, и то још дола 
буздован — продужавао је кнез — а данас им треба устав!...{S} Свињари, неписмени свињари, а хоћ 
цу од десетак година, а за жене узимају им обично зреле девојке од 18 до 20 година, па док син  
емаљски продужавају вршити власт, „коју им је блаженопочивши кнез поверио.“ Најпосле намесништв 
} Са сељацима се поздрави и на растанку им рече као у шали: — „Ако се кад год намерите на Црној 
их имао у рукама.{S} Они су знали да су им конци у мојој шаци.{S} Ха! ха! ха!{S} Уредник <title 
твима.{S} Но сад на један пут као да су им та средства постала недовољна. „Много праве ларму“ — 
а устану, не, они су лежали, а главе су им биле тако заврнуте натраг, да од устајања није могло 
рикљештених вочића; бале и пена лиле су им на уста.{S} У два маха они покушаше понова да устану 
ет падали.{S} На отворена уста текле су им беле бале, њино загушљиво рипање чуло се на далеко,  
услед напрегнутог ноћног бдења живци су им били растресени и они су се осећали чили и лаки, доб 
било их је на броју до 40 пушака.{S} Ту им је саопштено да су се у околини појавили зли људи; д 
о згодно место у једном густишу, али ту им није било суђени конаковати.</p> <p>Овога првога дан 
дседник и министар правде.{S} Прочитаћу им документа која несумњиво сведоче ваш злочин.{S} Сачи 
астави.</p> <p>— Најпосле ни то све још им није било доста.{S} Кад су се мало повратили, кнез с 
 оживе у говору.</p> <p>— Дакле, збиља, има тако семе, од кога се пада као од падавице.</p> <p> 
.</p> <p>Боја га пресече.</p> <p>— Има, има, господине; ту је она.</p> <p>— Ама где ту? — подви 
с, за цело сте пишкин деца!{S} Оно има, има брзо; знам нешто мало и ја како се иде на јуриш, ал 
никоме ништа нисте признали, на против, има много веома ружних примера, како сте крвнички гонил 
 и закле да му отворено и искрено каже, има ли кога на свету који би јој у овом тренутку био бл 
постанем туђа наложница!...{S} О, боже, има ли те где год!</p> <p>Једа пређе у гласно јецање; о 
нати те тајне.</p> <p>- У Индији, вели, има таквих дервиша који чине читава чуда.{S} Доцније, в 
елник, како вам је оно! па г. начелник, има те ли то и то? па г. начелник...{S} Море! шта ме ни 
</p> <p>- Та оно, наравно, височанство, има случајева... изузетака — поче доктор, но кнез га пр 
в, који обично никад не иде на пут цео, има нарочито одело, лепше но у остале војске: црвенкаст 
ама.</p> <p>Зла мисао, као и бесан пас, има своје оштре зубе; и кад их она ком год забије у срц 
та куда и сами цареви „пешке иду.“ Јес, има места, куда и сами владаоци иду без пратње, без над 
 услужно, после кратка ћутања.</p> <p>- Има ли ко поуздан који би могао однети кнезу једно писм 
побацује — поврте он разговор.</p> <p>- Има такве траве, милостиви господине.</p> <p>- А је ли  
="280" /> <p>— Та добро, де; казаћу ти; има времена...{S} Их, ала се ово залепило; као да је у  
 Ух! ала је тежак овај балкански језик; има речи које просто <hi>не може да их се извори</hi>.{ 
 Па бива, милостиви господине, бива!{S} Има доста ствари од којих се човек може олишавити.{S} Т 
„тако су чули од намесника Врбавца“.{S} Има испитаних сведока који су под заклетвом потврдили д 
 ми нуди председништво министарства.{S} Има у писму и других ствари, али то је главно — Даћу ти 
а од разних боја и других препарата.{S} Има минералних боја: црвена (цинобер), зелена, плава и  
у столицу. — Али ту нема мога греха.{S} Има у животу поступака, када човек не може да буде сам  
{S} Али то је то.{S} Ја знам шта је.{S} Има дакле отрова, од кога се добија гушобоља, кад га чо 
 острву.{S} Али на жалост тако није.{S} Има још и других људи!{S} И оно што не дате ви, даће др 
сви би да заповедају и да господаре.{S} Има једна турска изрека која лепо карактерише ту особин 
 <p>— Какво ситничарско лицемерство.{S} Има ли иоле озбиљна човека, који би могао веровати да о 
о му није отишао, томе није погодио.{S} Има некакву старинску кожну књигу, те из ње ишчитава, п 
но, или ономе што се зове непоштено.{S} Има глупака који држе да је једно поносно, а друго стид 
де сам <pb n="427" /> свој господар.{S} Има особа које тако моћно утичу на своју околину, да св 
 јабане може какво зло доћи на врат.{S} Има рђавих људи који тумарају по народу, лажу га и узбу 
 људи раде после као лутке на дроту.{S} Има тренутака, када се у мени нешто јавља, што је јаче  
 кога се пада као од падавице.</p> <p>— Има, милостиви господине.</p> <pb n="118" /> <p>— Чуо с 
ила.,.</p> <p>Боја га пресече.</p> <p>— Има, има, господине; ту је она.</p> <p>— Ама где ту? —  
 причека док се послуга удали.</p> <p>— Има једна ствар која ми никад није ишла, па ни сад ми н 
? — упита Растислав натмурено.</p> <p>— Има то, понајвише хвале вас - одговори кнез.</p> <p>- Т 
ужи, као да није ништа ни чуо.</p> <p>— Има поватане преписке између појединих чиновника и дост 
као Тотов.{S} Чисто се жена и наљути, а има и право, мисли да је ја лажем.{S} Не <pb n="373" /> 
кочице, Је л те господин, докторе?{S} А има их веле дивотних.{S} Мој професор књижевности говор 
ниш оно с Врбавцем, што си учинио?{S} А има и стотину других ствари, које сведоче да су Балканс 
 и све што се његовим назвало.</p> <p>А има и других разлога.{S} Не треба заборавити да је госп 
лушајте сад и ви мене.{S} Такога отрова има, господине пуковниче.{S} Јесте ли чули за бољку, шт 
бодом или уштрцавањем.{S} Већина отрова има и једно и друго дејство, но има их и који дејствују 
 балканскога владара, Душана Силног, да има за то и писмене доказе и документа, која се налазе  
ласови да је кнез наклоњен падавици, да има махну у срцу и да може на пречац умрети.</p> <p>- В 
 од госпођа, коју су обично „бедили“ да има страст да измишља, причала је, како је чула од једн 
нез, — све то стоји готово...{S} Бог да има сина, и он би се с газда Бојом опријатељио.</p> <p> 
уди да седне комотно, уверавајући је да има доста места, и показујући седиште руком.</p> <p>Кол 
тављао титулу кнезу и задовољавао се да има фактичку власт.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
/p> <pb n="126" /> <p>— Је ли могуће да има таква отрова?{S} То је баш како ваља, баш како ваља 
е стране.{S} Дабогме!{S} Хоће жена и да има кнеза милосника, и опет сва чаршија да јој виче: „О 
 спахиске системе, где спахија тражи да има што више радних руку.{S} У осталом тај обичај жењењ 
 Изгледа, као да вам је тешко трпети да има ма кога на свету, коме сте и ви чим год обавезни, и 
месту застаде.</p> <p>— Да, знао сам да има још ствари о којој сам мислио да се разговарамо.{S} 
витим „ура“ и „живео.“ Под изговором да има малу главобољу, он се упути право у своје одаје.{S} 
 љубав.{S} Наравно Врбавац је гледао да има поред кнеза свога поуздана човека; а за друго - Рас 
кнеза Мутимира.{S} С тога је сматрао да има право да га „уклони“ — онако исто, као што су Мутим 
 тако ведро и весело! — Он је осећао да има један добри анђео, који стражари над његовом срећом 
има, он је скоро већ био и заборавио да има још кога крај себе.{S} Не дајући себи тачна рачуна  
а за једну ствар о којој данас мучно да има ишта писано, а која је веома интересна као штудија  
>— Садим човека!</p> <p>— У овоме можда има и претераности, али свакако боље је и ово, но ова д 
 се чуду — како ди то не падне!{S} Пиза има свој криви тороњ; Орловац је имао свој криви мост.{ 
ниче, који отворено говоре да Балканија има велике историске задаће пред собом, да она мора сад 
о, кад мало доцније виде, да та прилика има његове црте, управо потпуно га преставља, и што је  
 Ја сам ђенерал, ја имам војску, војска има пушке, пушке имају грлиће, грлићи говоре; куршуми с 
ваше је само да заповедате, а ова земља има свега, свега, свега, да у изобиљу почасти свога љуб 
вас, и господар ће се уверити да у нама има збиља и верне и поуздане слуге и доглавнике своје.< 
у би се могло рећи: ако међу либералима има голих и гладних почетника, којима треба власт, да ш 
ромно рече:{S} У овим мртвачким дворима има један живи роб.{S} Да ли су вољни мртви да нам дару 
аст, да што стеку; међу конзервативцима има људи с оронулим богаством, којима би власт помогла  
прозвана „Балканска браћа.“ Ова дружина има своје тајне састанке, њени су чланови многе угледне 
дине?{S} А, докторе, шта мислиш?{S} Она има 18 година?</p> <p>— 18, то не мислим, господару, ал 
> <p>— И знаш ли шта — рече Ратко — она има право.</p> <p>— Како има право, — чисто се продера  
ређено и оно најсветије право, које она има као жена, и у које, по женским појмовима, нико не с 
нитом царицом.{S} Говорила је, како она има већ и својих људи, који на томе раде да она добије  
<p>Кнез је у неколико признавао да Мона има право.{S} Али код њега су преовлађивали нежнији осе 
 Сем тога, такав начин кнежева живовања има још и друге своје добре стране — наравно добре само 
чисто се продера Растислав,</p> <p>— Па има право, тако са свим просто!{S} Она је сама лепо рек 
изовали, да се види колико чиста сребра има у њима и колика им је права вредност.{S} Кад се то  
пасније, изгледа као да та опасна секта има својих присталица чак и међу војском.{S} Кнеза ово  
ете Врбавцу и рече подругљиво: — А? шта има у њену, г. ђенерале?{S} А?{S} Да нису ту они докази 
гао да се спасе ситуација.</p> <p>— Шта има даље? — упита кнез.</p> <p>— Даље?{S} Даље сам ти в 
о продужи слушати пажљиво.</p> <p>— Шта има?{S} Шта слушате? — понови кнез. </p> <p>— Цвили! —  
м? — рече кнез одсечно.</p> <p>— Па шта има у тим књигама? — упита Растислав натмурено.</p> <p> 
ју у облику бабе.</p> <p>А међу тим шта има лепше, узвишеније и светије од старе жене, окружене 
тимир је сасвим озбиљно тврдио да Лепша има неки свој специфични мирис, који на њега дејствује  
е несумњиво да их је било и да их и сад има.</p> <p>„На истоку има и дан дањи много тајних отро 
ави.{S} Владалац има да заповеда, народ има да слуша — то је све.{S} Оно што иде преко тога зго 
 у почетку она покаже дотичноме шта све има очекивати, — ко је мудар, па прими срећу која га је 
плочи.</p> <p>„Јес’ овде је!...{S} Овде има жива човека!...{S} Јес’ он је ту; треба га узети, и 
о изобиље!...{S} За једнога човека овде има свега, а божанске љубави има за све!....</p> <p>Кне 
а гомила света, који се увек скупља где има оваква шаренила.</p> <p>Око 2 часа по подне у овоме 
ди, па жад ти ја не ваљам, ти тражи где има боље.{S} Јела је плакала, превијала се, молила, но  
 никад топло сунце не греје,</l> <l>Где има девет мрачних пећина,</l> <l>И крај њих девет мртви 
 на махове и сам осећао да кнез понегде има право.</p> <p>Међутим, сав зајапурен кнез је ходао  
арак, крешући овда онда жигицом да виде има ли чега.</p> <p>Један пас дотрча под липу и узе ту  
раздвојну целину, да њоме овлада, да је има....</p> <p>Под утицајем ове неодољиве силе, кнез Му 
трашном и неодољивом жељом, жељом да је има.{S} Ма како озбиљно да се отпочне Лепшина посета, т 
у се добровољно одрећи ових права, које има и последњи међу њиним грађанима: владалац се не сме 
ма тим променама — то је питање на које има толико одговора, колико има разноликих људи и прили 
то софисми.{S} За све ствари и поступке има само једно право <pb n="330" /> гледиште и једно ис 
је то драгоцен старински часовник, коме има близу два столећа.{S} Можда још у почетку прошлога  
дност и светитељство.{S} Но како у томе има и твоје заслуге, то си ти за данашњицу заслужио бла 
г значаја.{S} Давао им је савете шта се има предузети сад одмах.</p> <p>„Почетак много значи!{S 
ледне личности из Звониграда, па бој се има и самих министара.{S} Задатак је ове дружине, како  
сти, а овамо спремити цео план, како се има извести истискивање стране монете.{S} Ови стари нов 
S} Ваља запети сад и бранити ово што се има, јер ако ми не будемо у стању сузбити и победити ко 
ш сад?{S} А?{S} Тамо?{S} Али моје кљусе има обадва <hi>ушета</hi>... па ће овако...</p> <p>— Не 
 којој се крстио антихрист....{S} Сунце има подерану ногавицу.... а на небу се срушио свод... б 
ика никад више неће поновити, а да кнез има и практична интереса да све то сазна, јер ће му то  
оцније.)</p> <p>Једном речи: млади кнез има својих махна и слабости; треба га пустити нека се у 
 сломио.{S} Помињато је да покојни кнез има свој тестаменат, у коме је назначен други наследник 
руги су опет шапућући причали како кнез има падавицу.{S} Било је чак и таквих булажњења до кнез 
те знати и то, који је отров најјачи, и има ли отрова тако јака, да би од њега морала црћи и та 
рма но код његовог комшије, те с тога и има веће право за вењер, пошто је и опасност већа да пр 
ено против мене....{S} Код мене можда и има какве грешке; али, ипак све је то увеличано, претер 
едина ствар: је ли њено срце слободно и има ли каквих симпатија спрам њега (кнеза)?{S} Али тек  
овека овде има свега, а божанске љубави има за све!....</p> <p>Кнез поћута мало после ових речи 
 у њу мало твоја слатка Петра и да види има ли ту што за њен рачун...</p> <p>Девојке су се једн 
</p> <p>— Па ипак, господару, у природи има тако много неиспитаних и непроучених ствари.{S} Ви  
н</hi>.{S} Ја сам слушао да у Балканији има крајева, где домаћин не сматра да је почастио госта 
ућност нема право да се узда онај, који има све у садашњости, а није кадар да то очува.{S} Што  
и јавно потрзати овај ваш испит.{S} Али има ту стотина других начина да се њиме послуже, и да г 
— Знам, знам — прекиде је Врбавац — али има људи јаке природе!</p> <p>— Та какве јадне природе, 
 <l>Страхобан је његов глас;</l> <l>Али има један Добри,</l> <l>Што је јачи од свих вас,</l> <l 
b n="693" /> <p>— Шта велиш, овој слици има неколико година?{S} Не би рекла.{S} То се познаје п 
 сам осећао да у овој проповеди његовој има нечега што мирише на политички угурсузлук, ади он н 
интерес, да види тајну дружину, у којој има чак његових доглавника.{S} С тога кнез стаде, зауст 
је имала право; она се бранила.{S} Свак има право да се брани...{S} Шта?{S} Шта хоћете ви?{S} Њ 
м.</p> <p>Свет живи од формула.{S} Свак има по неки свој молитвеник, у коме су прибране разне и 
пља.</p> <p>Бадава, главно је кад човек има своја начела! — заврши Пола говор.{S} Док је Пола о 
ли.</p> <p>— Веома је то лепо кад човек има о себи узвишено мишљење, рече Растислав хладно.</p> 
вијао око кнез и старао се да њега увек има за се.{S} Што је кнез бивао све старији и Растислав 
ост стоји тек пред њом, држава која тек има да расте, да се развија, да се слави, и она и њени  
 што би.</p> <p>— Нека прокарта.{S} Док има нека расипа, а кад једном нестане, онда неће ништа  
протокол којим се ограђујете — а за тим има, да буде оно што бити мора: биће прокламован нов кн 
?{S} Кнез није међу туђим људима.{S} Он има искрених пријатеља, ја ћу се постарати да га окружи 
д би ствар већ лакше ишла но пре.{S} Он има приватних добара и на њих би се могла ставити интаб 
улажњења до кнеза муче нечастиви, да он има везе с хрђавим духовима и вештицама, а све ове скас 
 а међу тим сви ови људи тврде да се он има већ 50 часова ни с места није макао.{S} И они говор 
ровати — примети Растислав....{S} Но он има друго нешто.{S} Из државне касе кнезу се ништа више 
445" /> заслуга мога брата!{S} Но право има.{S} То је право јуначки, мушки!{S} Види се Косанића 
еду, па ово је овако, господару; па ово има, господару; па све лепо једно по једно отаљавај, от 
Растислав сео за сто и јавио момку, ако има ко да чека, нека редом пушта једног по једног.</p>  
екретара примити и онако у кревету, ако има каква прешна посла.{S} Крупним и брзим корацима мар 
 Она се сирота доиста одупирала.{S} Ако има кривице онда је крив он.{S} И ако Мона то осуђује,  
није дишу, крв топлије тече.</p> <p>Ако има светитељака, или ако их је икада било, оне су морал 
аш народ веома је згодно обележио, како има места куда и сами цареви „пешке иду.“ Јес, има мест 
че Ратко — она има право.</p> <p>— Како има право, — чисто се продера Растислав,</p> <p>— Па им 
аљевам рђав случај, ал тако је кад неко има повластицу на чедност и светитељство.{S} Но како у  
ање на које има толико одговора, колико има разноликих људи и прилика у којима се ко креће.{S}  
али ове земље.{S} Не знам већ ни колико има година од тада!{S} Донекле сам бројала, па се после 
 отрова има и једно и друго дејство, но има их и који дејствују само на један начин.</p> <p>„Та 
е жене, као што је баба Ката.</p> <p>Но има душа тако чистих, да би се могле назвати златне душ 
с, јес, за цело сте пишкин деца!{S} Оно има, има брзо; знам нешто мало и ја како се иде на јури 
оди ако нема ничега натприродног, а оно има доста још веома загонетних и не објашњених ствари.{ 
— Доцније, доцније — рече ђенерал за то има још времена.{S} Бар ове ноћи она нетреба ништа да з 
оског пудара па до министра свако место има свој значај и своју вредност, ни једно није за през 
 у наручју удави.</p> <p>У животу често има случајева кад је нападај тако јак и неодољив, да на 
один дирне жену.{S} Сељак се поноси што има тако лепу жену да и господи мигне оком.{S} Најпосле 
ле у својим песмама и изрекама, као што има наш народ.{S} Ја хоћу да чујем све.{S} Наредите, го 
 се свака на време употреби.{S} Као што има људи који не верују ни у анђела, ни у ђавола и не с 
терали, да и клавиру облаче гаћице, јер има ноге налик на човечије.</p> <p>— Класичка Грчка обе 
p> <pb n="101" /> <p>„Истина, и код нас има данас пуно отрова који дејствује полако, поступно,  
наглашује да народ за добра, која данас има, треба искључиво вама, намесништву, да благодари.</ 
, па ти још ни то не знаш шта све данас има овде да се изврши!“</p> <p>Госпођин поглед то је го 
д хоће, само нека стече, или ако је већ има нека очува власт.{S} Кад тако будемо радили, зваће  
очију ми, бата ми прича да у Звониграду има мајстора, скроје ти они нов нос, па ништа ти красни 
8" /> а, бежи!{S} Али какву дивну гарду има....{S} Каква га кавалерија чува и прати...{S} Једно 
 руке сву власт министарску, власт коју има влада, а та је власт била голема по новом устану, н 
х је отрова било и јамачно их на Истоку има и данас, но наша модерна наука не зна за њих.</p> < 
ло и да их и сад има.</p> <p>„На истоку има и дан дањи много тајних отрова, с чудним дејством,  
оже бити.{S} Али свет је велики, у њему има људи свакојаких, те нам са јабане може какво зло до 
е знам ништа, али осећам, осећам!{S} Ту има жалосне истине..</p> <p>Баш у тај мах на супротним  
 доста дубоко и далеко под земљу.{S} Ту има читавих огромних дворана, изрезаних у самом камену. 
ахом је напоменуо тужној удовици, да ту има мало прста божијег што она и њен комшија скоро у ис 
ини смотуљци, могло се већ судити да ту има веома интересних ствари.</p> <p>Кад је и то било ср 
је, као гостољубива домаћица!{S} Шта ту има грешно?{S} Обична учтивост, коју само простаци не р 
ем да ме тако зовеш, па квит.{S} Шта ту има чудно!{S} И где си ти то још чуо код образованих и  
к и жена; и то се после зове брак, и ту има среће и благослова, и то су после у вашим очима отм 
очице уз игру, о којима је слушао да их има врло лепих, али и врло масних.</p> <p>Растислав пок 
ilestone unit="subSection" /> <p>Али их има и друкчијих.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
ао од једног старог Турчина, да код њих има дервиша, који могу простим погледом да успавају чов 
ајне мужевљеве.{S} Ако пуковник Врбавац има каквих злих намера против мене, њих би морала знати 
 придике о народној љубави.{S} Владалац има да заповеда, народ има да слуша — то је све.{S} Оно 
ри људи!{S} Спасавајте ме, ако овде још има што за спасење...{S} Али ја га волем, волем, волем. 
aison; ils sont au désespoir</foreign> (Има право, људи су у очајању) рече доктор дежурном офиц 
о направила чудовиште од човека.</p> <p>Има мисли које у свему потпуно личе на <hi>ујед бесног  
 познатих отрова.</p> <pb n="97" /> <p>„Има поузданих казивања од сувременика да су ти отрови п 
томаку апсолутно ништа не буде.</p> <p>„Има најпосле и таквих отрова, који дејствују удисањем.{ 
о таким погледом, да Мутимир, збиља, не имаде више куражи да пориче, и он покорно признаде! — Ј 
 Аустрији, ако кнез с царевом ћерком не имаде мушка порода.{S} Кнез Мутимир није пристао, ћесар 
д подозриво, <pb n="574" /> тако, да он имадне највише јављати у Звониград.</p> <p>У опште за њ 
римети доктор.</p> <p>— Тиче ме се; кад имаднеш женске деце, сети се ових твојих речи!{S} Онда  
нам за што?...{S} Овако ти лепо, па код имаднеш пара и „шмука“ - да видиш како ће облетати око  
енергични; недајте се ничим збунити.{S} Имајте увек на уму шта је он вама спремао.</p> <p>— О!. 
е неумесне.{S} Говорите шта хоћете, али имајте на ум то, да ја знам све, да имам у рукама све,  
 једном писмену.{S} Краљеви место мозга имају у глави слепа миша.{S} Тиранину је најслађи ручак 
} Он упита за дежурна официра и рече да имају код њега врло прешна и врло важна посао.</p> <p>П 
н не бејаше сам.</p> <p>Боја нагласи да имају „голем један посла“ и да им ваља говорити на само 
они одсудно упадоше унутра, говорећи да имају посла код официра.</p> <p>Ушав у авлију они углед 
у ред би био, да они чим било докажу да имају какав значај.{S} Место тога, ти сад тражиш од мен 
каквим људима, који туда по пропланцима имају својих трла и колеба.</p> <p>Зашли су дубље у шум 
ри и да остави ту ствар за доцније, сад имају друга посла.</p> <p>Ратко отправи дете на поље да 
ти кажем где је извор оној снази што је имају владари који се држе с народом; <pb n="680" /> зн 
ја имам војску, војска има пушке, пушке имају грлиће, грлићи говоре; куршуми су пушчане речи.{S 
ају на догађаје из публике, из народа и имају корена у земљи, без тога, велим, ти ћеш постати и 
} Старац је говорио истину.{S} Ови људи имају право.</p> <p>Дежурни осети како му нешто застаде 
{S} Исти је Турчин причао да ти дервиши имају и своје засебно име (заборавио сам га) да те свој 
аз у службеним новинама.</p> <p>— Право имају — рече госпођа — кад ви горе терате сами комедију 
еше тих разговор.{S} Рачунали су колико имају изгледа на спасење.{S} Жика се вајкао што немају  
ак и штампарију подигло, те и свој лист имају.{S} То је велики успех у данашњим приликама; то ј 
ато.{S} Име је балканиско; речи у имену имају свака свој значај, па опет за то име је било чудн 
ота и схватала је свет веома реално.{S} Имала је обичај рећи:</p> <p>— Прво ваља живети, то ја  
pb n="172" /> на самом уласку у град, а имала је неке чудне особине.{S} Никад није пресушивала, 
и отишао рано, нисмо се ни видели.{S} А имала сам да ти кажем....</p> <p>Но госпођа на један пу 
ала.{S} Њене заваде и њена пријатељства имала су много стварнију основу.{S} Она брани Растислав 
 Врбавчев.{S} Млада кнежевина Балканија имала је опет свога кнеза. „Краљ је мртав — живео Краљ. 
it="subSection" /> <p>Ђаволаста Петрија имала је право.{S} Пава је доиста опазила како је кнез  
ко о њему говоре.</p> <p>госпођа Софија имала је сина од прилике истих година и истих склоности 
етака, новости и гласова, и што је која имала више од тога еспапа, у толико јој је био већи гла 
љно већ мислио о томе.{S} О чему би она имала да мисли и зашто је он преклиње срећом и лепотом  
рење.{S} Тада ће увидети да је она Мона имала право.{S} А сада неће више говорити о томе.{S} Од 
рашчићи, пуна обла и широка мушка плећа имала су неку неодољиву привлачну снагу, којој се нису  
медведа, пошто с медведима нисам до сад имала така посла, али отров је такав да би најјачега чо 
пољаница није била широка — једва да је имала две-три стотине корачаји, а иза ње опет се дизала 
 милосницом.</p> <p>И ова жена, која је имала толико лепе памети, да је често кнезу давала најк 
моћној десници буктињу слободе, која је имала да запали цело балканско полуострво.{S} То никада 
 јачи узрок — Јела је волела.{S} Она је имала човека, кога је обожавала.{S} Но све то било је с 
ти.{S} Морала је да се брани.{S} Она је имала право; она се бранила.{S} Свак има право да се бр 
ест и он је свим тим трговао.{S} Она је имала само своју лепоту; па зар је какво чудо, ако се њ 
 јопна од вишњева плиша.{S} На глави је имала висок, шиљат француски шешир, по тадашњој моди.</ 
е мешала у његов политички рад, нити је имала воље и укуса, да се занима политичким стварима.{S 
штени људи, она је трговала оним што је имала и што јој је Бог дао, да тиме може у свету заслуж 
олако извлачила из хрпе хаљина, коју је имала на себи, скидала је једну по једну ствар и бацала 
истините.{S} Многа замерка кнежева није имала места.{S} Није истина да се на акт спаривања дана 
еним уснама.{S} Цела појава његова није имала на себи ничега особитог.{S} Лепушкаст, пријатан ш 
 <p>— Дакле он!....</p> <p>Но Јела није имала кад довршити ове мисли и ово чуђење.{S} На соби с 
жности и правилности; у опште, она није имала у овом тренутку ни једне јасне и одређене мисли у 
д, да у питању своје рођене љубави није имала ни драма памети, и да се поводила само по срцу.</ 
Док је кнез био дете, ова околност није имала велика значаја, нити је на њу свраћана особита па 
оспођа Ловимук тек пре две - три недеље имала је такав један случај.{S} Снашла је невидовна бед 
је мање интересовале, у колико је чешће имала прилике видети, како њен драги супруг одмах после 
е мрзла, избијала је некако из дубине и имала је чудан мирис, од кога се морао затварати нос.{S 
ли да видиш друге канцеларије!{S} Не би имала чему позавидети.{S} Искрхани фотељи, распарене ст 
шешир.</p> <p>- Ако Ваша Светлост не би имала ништа против, ја бих се могао повући.</p> <p>Кнез 
оле.{S} Не знам и што си долазила; ниси имала друга посла - заврши он срдито.</p> <p>госпођа Со 
 и подвођење, али је у прошлости својој имала и нешто страшно.{S} Овде, у овој ствари с Јелом,  
ладеж нас задену за појас!{S} Данас сам имала необичну посету — Лепша Стевићева и мој братац.{S 
орам рећи, овако отмена госта још нисам имала.{S} У моме крају, тамо где сам ја рођена, тровање 
де, сва та комендија, кад се цела ствар имала завршити овим чиме се и завршила: лупањем шоља и  
и рекла је: „Ах, какву сам визиту данас имала..“ — на то је преврнула очи, саставила три прста, 
ска <pb n="523" /> није у томе тренутку имала у Балканији једнога свога, колико вернога — толик 
своје владе и народ. скупштине, која су имала остати као највећа државна тајна.</p> <p>„Даље се 
оге промене.</p> <p>Неке од тих промена имале су утицаја чак и ван Орловца.</p> <p>Пре свега не 
171" /> <p>Све ове лако запаљиве ствари имале су да послуже као видни и несумњиви докази орлова 
с, да сте га читали, да сте га у рукама имали.....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Разго 
уну <pb n="586" /> свега још су обојица имали на лицу по црну маску, пошто је писмо и то захтев 
ко би то било, кад би ти односи-тек сад имали да се расправљају и регулишу:; но богу хвала није 
ајкраћим путем.{S} Не видим шта би овде имали да се снебивамо једно од другог.{S} Вама треба вл 
 скочит, на огњиште.“ И какве сте нужде имали за то!{S} И за што да ми то раније не наговестите 
страну пребацивања, али какве сте нужде имали, то ми кажите? - понови кнез питање.</p> <p>- Нуж 
болови.</p> <p>„Међу тим отрови Борџије имали су ту особину, да дејствују тек поступно и после  
 Како би се тек Вама замерило, који сте имали све погодбе да се спремите за потпуно углађена, п 
ира из династије Косанића IV.{S} Кад би имали фактичке моћи, можда би ваша дужност била да ме о 
е.</p> <p>— „У редовним приликама ви би имали право — рекао им је он — али ово су прилике ванре 
 ко буде гоњен.{S} Онога тренутка ми би имали у рукама кључ да похватамо све кривце, који су на 
ој влади...</p> <p>- Какве сте нужде ви имали, г. Растиславе, да дајете овој земљи устав?{S} Ре 
ш нико није постигао.</p> <p>„Ти отрови имали су чудна дејства, каква нема ни један од данашњих 
</p> <p>„Тако, на прилику, ти су отрови имали особину да не дејствују одмах на пречац, при чему 
ноћ.{S} Ове исте вечери господа окружни имали су част бити позвани на чашу вина код свога новог 
риликама у којима су поједини начелници имали да се крећу.{S} Но опет за то сви ти савети своди 
но тровање).</p> <p>„Такав један случај имали смо баш ово дана.{S} Једна постарија госпођа на ј 
људи и у сразмери према величини својој имали су и све делове тела.{S} Уметник је сматрао да не 
ба да части мој братац.{S} Ми смо данас имали фамилијарну радост.“</p> <p>Госпођи Ловимук, упра 
е било три намесника, али стварну власт имали су у рукама њих двојица.{S} Трећи је био већ прес 
?{S} Какво право предака?{S} Што год су имали они су отели.{S} Сила узела; сила држала док је м 
вени историски тровачи, отрове, који су имали тако чудна и необична дејства, која ћу споменути  
остао прзница и џангризало, а лекари су имали големе муке да се боре против несанице од које је 
и ако нису сами лично трговали, ипак су имали личних интереса у трговачким пословима.</p> <p>Зе 
ачуном их кварио.{S} Осећаји никад нису имали власт над њим.</p> <p>Имао је душу која не осећа  
путови, села, људи, а наши путници нису имали рачуна да се сретају с људима; њин је задатак био 
будућност.</p> <p>Кад један другом нису имали више шта рећи — растали су се: кнез се повукао у  
забаве, твоји дарови и твоје злато нису имали никаква удела у придобијању њинога пријатељства.{ 
јом су ишли наши путници, није се дакле имало куд ни лево ни десно.</p> <p>Но ова тескоба није  
 доктор, могуће је да је то у старини и имало какав озбиљан значај, али сад је постало проста с 
којима ће отровати кнеза.{S} Тровање би имало да се изврши баш сад пред пунолетство, јамачно са 
олико исто права на престо као и ти.{S} Имам га и више но ти, јер сам искуснији, мудрији.{S} Ал 
остани.{S} Говорићемо о другом чему.{S} Имам да ти рекнем неколико речи о г. Растиславу.{S} Ја  
ече: — Једанајест и 25 минута.</p> <p>— Имам још 72 сахата.{S} У петак, у ово доба, биће све св 
/p> <p>— Шта, зар имате ћерку?</p> <p>— Имам... поћерка ми је; управо ја сам јој тетка; сироче, 
али имајте на ум то, да ја знам све, да имам у рукама све, и да вам одрицања ништа неће помоћи. 
је Жика апеловао: „Је ли, господару, да имам право, што тако желим.“ Враничић је морао нешто од 
доведен, могу видети, <pb n="481" /> да имам посла с људима решеним на све крајности. „Отаџбина 
ам се био да те уклоним и рачуно сам да имам права и разлога за то.{S} С неког вишег политичког 
не буде, ја сам за сваки случај хтео да имам у рукама главнога покретача целе ове ствари.{S} С  
ање!{S} Ако не знаш ништа паметније, ја имам своје име, па ме зови но имену.{S} То грмаљско: „ж 
има седе мртваци.{S} Ја сам ђенерал, ја имам војску, војска има пушке, пушке имају грлиће, грли 
јете?...{S} Ако се ја срдим и вичем, ја имам и право — ја ту нисам суделовао.{S} Али ви не може 
 лаж, развукли су други; јес, други; ја имам записку, ја могу доказати, ја сам био само посредн 
а оно што ја теби желим...{S} И кога ја имам другог сем тебе.{S} А и ти? ко ти може бити већи п 
оје титуле не могу ништа помоћи и да ја имам избор само између овога двога: или да одговарам на 
то и ти сам у себи мораш признати да ја имам право.</p> <p>— О, таман — рече Растислав.</p> <p> 
од тих предрасуда.{S} Сматрао сам да ја имам толико исто права на престо као и ти.{S} Имам га и 
ротив вас?!{S} Ко вам је то рекао да ја имам што против вас? рече Растислав и упре очи у пуковн 
ез показа прстом — Но од те фијоке и ја имам кључ.— Кнез показа на длану малу кутију од плиша.{ 
ња, г. председниче, извијања!{S} Јер ја имам уверења да ви знате за тај допис, да сте га читали 
ав зловољно. — Није то, но ја сад посла имам с пашом, (Растислав и Ратко, као што смо већ споме 
 данас једина пресудна чињеница — ја је имам данас у рукама, а тим самим ја већ имам и диктатур 
ник Врбавац плете против младог кнеза и имам у рукама доказе да му ради о глави.{S} Зарад кнеже 
 пружи му руку с речима:</p> <p>— С ким имам част?</p> <p>— Ја сам ђак — одговори младић.{S} Гл 
ећ имаш жену?</p> <p>— Не само жену, но имам још и два детета — одговори дечко.</p> <p>— Шта, з 
имам данас у рукама, а тим самим ја већ имам и диктатуру у оваком изузетном стању.{S} То опет з 
 одмах оде у спаваћу собу. „Иди, ја још имам нешто мало посла, рече пуковник својој госпођи, и  
{S} Ти видиш каквога кнеза, по несрећи, имамо.{S} Шта ти треба друго! погледај само ноћашњицу!{ 
 било га је од кад је људи на земљи.{S} Имамо необоривих података и несумњивих доказа да су за  
а загледа свој мали бриљантски сахат. — Имамо још читава два часа.{S} Можемо се на тенане сите  
опет надам, да неће дуго изостати.{S} А имамо још времена, тек је 11 сахати.{S} Да се кренемо о 
, бре, узнемириће се цела потера, па да имамо речи с командиром.{S} Нису они туна, но где год у 
збити и победити конзервативце сад, кад имамо власт у рукама, како ћемо их надјачати после, кад 
реба заборављати да ми овде у Балканији имамо посла с препреденом византиском политиком — рече  
талом њу су после брзо склонили.{S} Али имамо ону женску.{S} Ваља притегнути њу, она ће све каз 
ng="fr">Constitution</foreign>!{S} И ми имамо <foreign xml:lang="fr">Constitution</foreign>.{S} 
смо људи и равноправни грађани.{S} И ми имамо право да мислимо о државним пословима, и да ценим 
тара примети му:</p> <p>„И ми тако исто имамо наш део одговорности; ми смо влада — и ми смо так 
 ово нам и јесте једина уљудна соба што имамо.{S} Ту примамо странце, ту држимо министарске сед 
авилно регулишу.{S} У ствари и ми данас имамо свечаности у почаст химену, јер шта су најпосле н 
е кнежева створило ово државе што данас имамо, како ће мудрост и врлине „достојна потомка“ увећ 
 својих зграда и авлија и са општинских имања извукла је 155 кола ђубрета, као што је то јасно  
који је, као дечак од својих 19 година, имао несрећу да се нарочито допадне госпођи Мони.{S} Он 
у ретку срећу, да познам госпођу лично, имао сам на нашем последњем, скромном дворском балу — р 
ао своју службу, свој чин, своју науку, имао је своју памет и своју савест и он је свим тим трг 
е сећао само овога: лежао је полеђушке; имао је мутно сазнање да је још жив, али иначе није ниш 
н, присебит, могао је говорити, писати; имао је људи који би још били вољни да све учине по њег 
ло снажан штит против зла и кварежи.{S} Имао је још један јачи узрок — Јела је волела.{S} Она ј 
 <p>У томе смислу начелник министарства имао је да састави писмо за све окружне начелнике.{S} Д 
 души набубрео и дозрео злочин, који ја имао да се изврши у најкраћем року и да створи Балканиј 
 просипано много речи.{S} Пијани Ралека имао је право.{S} Ништа друго не може бити. — Пава је у 
вакој <pb n="174" /> улици без изузетка имао <hi>по један вењер</hi>, а у сваком вењеру по једн 
" /> <p>Ваља му признати — он је доиста имао тврдо уверење да би био бољи владалац од малолетно 
екло томе обичају!{S} Можда је он некад имао свој дубок и важан друштвени значај.{S} Можда је т 
копају углед и поверење, које је до сад имао код кнеза.</p> <p>Ловимук је уверавала да се конзе 
казати само толико с поузданошћу, да је имао много среће.{S} Неколико одличних особина, таман п 
лужити кору хлеба.{S} Господин прота је имао своју службу, свој чин, своју науку, имао је своју 
 почне потеру.{S} У опште, Растислав је имао дара за овака трагања.{S} У њему је пропао изврсан 
 је постајао све живљи.{S} Растислав је имао јасан, одређен план у глави и тражио је сад само њ 
дана после повратка с пута Растислав је имао у рукама цео план завере.</p> <p>Кад је овако целу 
е ствар стојала.</p> <p>Но Растислав је имао своју срећну звезду.{S} Кнез се покаже чвршћи и ку 
е дрзак, али и врло покривен.{S} Кад је имао да учини што ризично, решавао се обично на оно што 
светлише се наивном радошћу.{S} Кнез је имао обичај уз пут да тако почешће овесели своју пратњу 
о заповедање и добро слушање.{S} Док је имао претпостављених, вазда се старао да буде код њих у 
вај његов последњи корак.{S} Ђенерал је имао на кнеза веома голем утицај.{S} Ту се лако могло д 
и, често и најмање ситнице.{S} И сам је имао веома развијен оговарачки дар.</p> <p>— Г. Растисл 
отворни утицај „презрена метала.“ Он је имао од кнежева доктора усмено овлашћење да може на ту  
о збуњен и неспретан.{S} Али овде он је имао пред собом збуњено, невино девојче, с тога је осећ 
 то и још много што шта друго доктор је имао да примети кнезу, али он не примети ништа.{S} Но н 
 „Боловао“ је равно 20 дана.{S} Свет је имао времена да се поступно свикне на смрт ђенералову.{ 
ниски.</p> <p>Почињући Орловцем, пут је имао проћи кроз седам окружних градова, па се завршити  
и, сам помаче напред столицу за коју је имао сести кнез, ако већ хтедне седати, па онда оде.</p 
} Пиза има свој криви тороњ; Орловац је имао свој криви мост.{S} И то је тако трајало скоро чет 
инистар тако поранио, да чича Јова није имао кад ни попити каву, ни попушити цигару, као човек, 
огао закључати собу изнутра?{S} Да није имао кључ калауз!{S} Али ви велите да је ваш кључ био у 
са чича Милојем удесио тако, да се није имао ничега бојати, опет за то, по одласку чичином, он  
с примио самртну чашу!</p> <p>Кнез није имао куд; он није могао одбити ђенералову молбу и морао 
рбани покушај да те трагове склони није имао никаква успеха.</p> <p>Лепша је седела на отоману, 
S} Пуковника је то вређало, али он није имао начина да то избегне.{S} Мањ да је најури.{S} Али  
олио још за нека објашњења.</p> <p>Није имао куд, младић је морао остати.{S} Растислав га узе з 
ком Врбавцем.</p> <p>Шта је чича Милоје имао с покрајинским начелником. као и то чиме су заврше 
инастије Косанића, одакле се кнез после имао вратити у Звониград паробродом, одашиљући кола и п 
 из руку кнежевску власт, коју је дотле имао као намесник, он се постарао, да фактички прикупи  
ало да буде обичан грађанин.{S} Није се имао куда више пењати.{S} Упр’о је очи у једну сјајну т 
глед.{S} По кнежевој наредби ђенерал се имао сахранити о државном трошку.</p> <p>Било је лицем  
.{S} Поред свију мука, које сам и иначе имао, сад ме спопаде и нека страшна врућина.{S} Осећао  
еленило уресило све улице, куда је кнез имао проћи: јавне зграде украшене натписима, а на њих с 
, с тога је пуковник наредио те је кнез имао и своју засебну шољу, већу од других.{S} Кнез узе  
бавац контролисао сваки покрет кнежев и имао уверење да су ови проносени гласови празна измишљо 
 питање, — То је, о чему је он управо и имао да говори са свом овом господом.</p> <p>Ратко се о 
убивости био просто ужасан, само кад би имао још и личне куражи да изврши све оно куда га понес 
и.{S} Али ја држим да кнез уопште не би имао потребе да помиње ту реч.</p> <p>— Е, чуда боже —  
о се сад широко поље рада, где је сваки имао да покаже и своје личне способности, и своју умешн 
 ме о томе ништа питати.{S} Ја нисам ни имао мајке.{S} Би ли ти волела своју мајку да те је мал 
ире.{S} У тој дружини младих људи ти си имао искрених пријатеља.{S} Они су ти симпатисали из да 
јутрос нешто поранио, јамачно опет ниси имао сна? — рече Ратко.</p> <p>— О, на против, испавао  
ра.{S} Ствар је у сили.{S} Један предак имао је потребне вештине — династија је основана.{S} Је 
 две велике јагодичне кости, овај човек имао је у изразу нечега што је у исти мах и племенито и 
е наредник и он је погинуо, као што сам имао част известити вас.{S} Чича Милоје и други жандарм 
да ми одузме душевни мир, ја више нисам имао ни тренутка спокојства, вукла ме нека неодољива сн 
је њин рок таман одслужен, и сад би као имао ред да дође на Црнојевића.</p> <pb n="549" /> <p>С 
 ради неких војничких извиђања, и за то имао примати неке дневнице, то је мајор Тоша сад настој 
е да још није казао све да би још нешто имао рећи: изгледало је да се бори са самим собом.{S} П 
....</p> <p>....{S}Срећом, кнез Мутимир имао је код себе револвер.{S} Кад је видео како полако  
ne unit="subSection" /> <p>Кнез Мутимир имао је до сад неколико љубавних историја — неке од њих 
 била намера.{S} Сасвим сам други говор имао на уму. <pb n="336" /> Управо чудим се откуда се и 
 земљиште — за што би, дакле, овај свет имао да га мрзи, да га сматра за душмана, да га ставља  
а; узео би свога човека, и њега би опет имао ко служити.{S} Разлика је само у томе, што кад га  
ере.</p> <p>Кад је овако целу ствар већ имао у рукама, Растислав се реши на двоје:{S} Прво да с 
вот из нова, то је једино што би у њему имао исправити.{S} Лажне науке уче да један човек не мо 
S} Подваљено им.{S} Добро је што сам их имао у рукама.{S} Они су знали да су им конци у мојој ш 
о сам и смислио да се примим!{S} Не бих имао разлога да одбијем.</p> <pb n="386" /> <p>— Како д 
" /> <pb n="111" /> <p>Пуковник Врбавац имао је неке особине, које су му много помогле да се из 
јима си на првом месту ти.{S} Што будеш имао јављај преко прије“.</p> <p>ТВОЈ</p> <p>„<hi>Накло 
 никад нису имали власт над њим.</p> <p>Имао је душу која не осећа потребу за личним пријатељст 
 угледао, од њега је препочињао.</p> <p>Имао је душу на којој злочин ниче тако природно, као шт 
шам; ви морате мене да слушате.“</p> <p>Имао је бабу, очеву мајку, која би га у оваким горким ч 
ари нећу више трошити ни једне речи.{S} Имате пет минута на промишљање.</p> <p>Кнез извади саха 
ребно да се свикнете понова на улогу да имате једнога свог господара и да се научите вршити њег 
а нечасно. „Верујте, господине, ви овде имате посла с поштеним људима“.{S} По гласу као и иначе 
као да се с ким препире:</p> <p>Јес, ви имате право.{S} То тако јесте, и то тако бива, али то н 
 ђенерале, свршена су сва питања.{S} Ви имате да се побринете само о једном питању: како ће те  
p>— Господине пуковниче — рече она — ви имате овде посла с једном робијашицом!</p> <p>Ове речи  
ник окренув се према Растиславу, шта ви имате против мене од неко доба; шта сам вам ја натрунио 
 вама надмећем у увредама.{S} Ви у мени имате искрена пријатеља и државника збиљски одана интер 
д могла ићи — рече јој он.</p> <p>— Ако имате какве тајне, или ако вам сметам, ја могу и ићи —  
е тако брзо казали једно другом све што имате!{S} Или се ваљда још „штелујете“, снебивате, стид 
пун тулум зејтина.{S} Све што сте и што имате достигли сте и стекли с људима, с пријатељима, с  
вде сам сад с ћерком.</p> <p>— Шта, зар имате ћерку?</p> <p>— Имам... поћерка ми је; управо ја  
 — продера се кнез срдито — коме ви још имате да пребацујете?...{S} Ако се ја срдим и вичем, ја 
октор баци брзо поглед на кнеза, рече: „имате пуно право, г. намесник,“ опет се поклони и у јед 
S} Ти мораш сад заборавити све друго, а имати на уму само то, да си и ти један члан владалачке  
.{S} Да би их дочекали како ваља, треба имати на <pb n="329" /> престолу владаоца зрела и пуна  
д и гладовао.{S} Какве би користи могла имати странка од вас таквих, кад њој требају људи од сн 
и већ четврти из те династије, али ваља имати на уму то, да је оснивалац династије провео дваје 
 али сад! сад је жива згода — само ваља имати шињел и шајкачу.</p> <p>- А како ћеш ти — вајкао  
сигурне смрти.{S} Како злобно срце мора имати овај младић и како гадан изгледа са овом својом,  
лио: ко чини какав злочин, ако већ мора имати саучесника у <pb n="112" /> њему, увек је паметни 
, а кад једном нестане, онда неће ништа имати па неће ништа ни прокартати — примети Растислав н 
иске задаће пред собом, да она мора сад имати владара зрела и мудра човека, а не може чекати до 
поуздање у бога, да ће балканиски народ имати разлога да тај дан запише у ред најсрећнијих дана 
тренутну смрт - док у мањим дозама може имати за последицу хронично тровање — т. ј. може се чов 
 га цени само по томе колико вајде може имати од њега.{S} Нико га не гледа њега ради, но себе р 
ојој?{S} Никакав истински порок не може имати дубока корена у младој души његовој.{S} И шта би  
о не седите?</p> <p>- Ви са мном можете имати само озбиљна посла; кад вам за то затребам, может 
S} Помоћи ћемо се узајамно.{S} Сваки ће имати своје. <pb n="123" /> А држим да ћемо се лако пог 
лав.{S} Удаљен од Звониграда, кнез неће имати прилике да се састаје са шефовима других политичк 
 постављена питања, која у осталом неће имати за мене ничега увредљивог, или да се изложим неми 
 плати.{S} А ја и рачунам да ћу и иначе имати господина пуковника као пријатеља у свакој нужди. 
 <p>Ратко је зебао да ће око ове ствари имати големих мука и тешко да је и сврши: међу тим на д 
даред већ бивао, овај би часовник могао имати неоцењене вредности.{S} Помислите само то, кад се 
више зблизи с кнезом!{S} Но то би могло имати неког значаја само онда, кад би кнез и даље остао 
н.{S} Јер свакако неко објашњење морамо имати.{S} Не могу ваљада веровати да су духови били уме 
дућност!{S} Плод је узрео.{S} Ваља само имати куражи да се пружи рука и плод убере.</p> <p>„Држ 
и Поли Ђокичиној рекла је: „Од сад ћемо имати у нашем друштву једну нову чланицу.{S} Остала би  
зна шта може настати доцније, а ми ћемо имати још грдних мука с овим дераном.{S} Море несрећник 
ј покрет ваља живо пратити и непрестано имати га на оку.</p> <p>У сред овог разговора Ратко при 
 Раткове.{S} Бојао се да ће овај покрет имати много дубљи корен; рече, како је озбиљно о томе п 
штању био је тај, што је знала да ће ту имати прилике да чешће буде с кнезом, <pb n="431" /> ал 
такве живце нећеш имати, ти их не можеш имати, јер си син ђенерала Врбавца — и ти нећеш бити ср 
!{S} Ако будеш добар и послушан све ћеш имати — одговори Ратко.</p> <p>— Је ли, тата, а зашто т 
е знам само да л’ си сашио кесу, не ћеш имати где да их метнеш...{S} Истина бре! а шта би радио 
жни живци</hi>!{S} Ти такве живце нећеш имати, ти их не можеш имати, јер си син ђенерала Врбавц 
 18, то не мислим, господару, али 16—17 имаће.{S} Сељанке су крупне и развијене, оне брзо расту 
кој странци лако је бити; таква странка имаће доста присталица и она мора бити велика и јака.{S 
кле, раскалашан и раскошан живот кнежев имаће још те добре стране, што ће кнез вечито бити у но 
отпоручик, да ће и мени звецкати сабља, имаћу златну јаку и рукаве, и све златна дугмета.</p> < 
е све то?{S} Да је Лепша дошла и рекла: имаш брата кнеза, леп човек, допада ми се, буди ми на р 
, али, како сам чуо, немаш родитеље.{S} Имаш тетку, кажу разумна жена.{S} Треба њу да слушаш... 
} Али како ћу за лице!{S} Шта ћу ту?{S} Имаш ли какав црни вео да се покријем?{S} Молим те помо 
ео, кнеже, ти ћеш морати целога века да имаш посла с тим човеком; он ће ти засести на сред пута 
ли ти још осећаш да си им дорастао и да имаш довољно снаге, да им не даш подићи главе.{S} Кад б 
а <pb n="673" /> твојим, ти би рекао да имаш само једну једину, да тај тренутак љубавна загрљај 
их привезуј за се, и кад имаш њих, онда имаш све.“ И ако је био прост, ваш је дед знао ово мудр 
та, само је она све, и кад њу имаш онда имаш све, и кад би те ко упитао о жељама <pb n="673" /> 
 ушла у наше друштво.{S} Каквога витеза имаш!{S} Као јелен у гори.{S} Завидеће ти цео Звониград 
тенији!{S} Последња дроља да си, па кад имаш, свуда те примају, свуда ти одају почаст.{S} Обуци 
аша око себе, њих привезуј за се, и кад имаш њих, онда имаш све.“ И ако је био прост, ваш је де 
а,</p> <p>— Јеси ли жењен, господине, и имаш ли деце? — упита Боја гласно.</p> <p>— То те се сл 
је махне у карактеру.{S} Какве нужде ти имаш да долазиш у заваду и опреку с овом дружином?{S} Т 
 — одговори дечко.</p> <p>— Шта, зар ти имаш децу? — упита задивљен Текелија. — Како си ти мога 
синко, ако бога знаш!{S} Јамачно, и сам имаш деце или родбине!{S} Помисли каква грдна срамота!{ 
 се у гомилу и проћи неопажен, само ако имаш шињел и шајкачу.{S} Док су била на окупу само 2—3  
ће бити ђаволски тешко.</p> <p>— Колико имаш још у твом диспозиционом фонду? — упита Растислав. 
} Ти не знаш колико им тек ти сам лично имаш да захвалиш што си спасен од опасних интрига Врбав 
карташке собе.</p> <p>— А ти данас опет имаш јаузн — поче муж после кратка ћутања.{S} Ако случа 
ита:</p> <p>— Па зар ти толицки, па већ имаш жену?</p> <p>— Не само жену, но имам још и два дет 
а тебе ништа, само је она све, и кад њу имаш онда имаш све, и кад би те ко упитао о жељама <pb  
онако како је он рекао.{S} Улица, кућа, име жене, њена прошлост, све се подударало.{S} Надзором 
 који и како је коме име.</p> <p>— Име, име, молим покорно, јес, ево, ово је поп Стево, поп Сте 
рала савесно вршити своју „дужност“.{S} Име је било непознато; за тога шипарца нико није знао.{ 
лико година умро је од сухе болести.{S} Име му је било:{S} Марко Пајић.</p> <p>Ово је била посл 
ку.{S} Умрећете као велики државник.{S} Име ће вам остати чисто, светло, Ваш јединац наследиће  
ме звонило је кнезу веома чудновато.{S} Име је балканиско; речи у имену имају свака свој значај 
ле је који и како је коме име.</p> <p>— Име, име, молим покорно, јес, ево, ово је поп Стево, по 
 као каква мисирска мумија.</p> <p>— За име божије, господине маркиже, је ли могуће да се све т 
едном, то другом човеку; питао их је за име и одакле су; разбирао је за старе породице, чији су 
х дела, која су њему пала у задатак, на име: нађен је поуздан човек, који ће удесити ствар да н 
 на висини свога високога позива.{S} На име, били смо извештени да сте, преко неких поверљивих  
м, да види где ће одсести и да му дозна име и откуда иде, пошто ћутљиви младић није хтео о томе 
 се по неколико пута и најпосле прочита име: „Богодан Слаткодушић.“</p> <p>„Богодан Слаткодушић 
, а цео овај миришљави догађај добио је име: <hi>Ђурђевградски намештај</hi>.</p> <p>Али ма как 
 је најљевши урес за женску.{S} Само је име „мајка“ још веће и светлије.{S} И само овоме другом 
ним језиком именом Зликовац бележено је име Перуна Црнојевића.</note> <note xml:id="SRP18892_N1 
еде реч једну прословити:{S} Како му је име? и откуда све то зна?{S} Ма како да га је Растислав 
иља.{S} Тако га зову.{S} Оно му то није име, молим покорно, али га тако зову!{S} А овај овде ов 
 не знаш ништа паметније, ја имам своје име, па ме зови но имену.{S} То грмаљско: „жено!“ прост 
 господи, одакле је који и како је коме име.</p> <p>— Име, име, молим покорно, јес, ево, ово је 
идеће да нису конзервативци и промениће име.</p> <p>То је недалека будућност.{S} Што иза ње дол 
први поглед.{S} Но ја бих радо чуо ваше име; чији сте и одакле?{S} Јамачно из какве добре куће? 
же бити отворен, а познато му је било и име чича Милојево.{S} И он га узе распитивати шта се св 
ких Косанића, који с правом могу понети име „оцеви отаџбине.“</p> <p>Не скидајући поглед с докт 
 истинита што се прича и казује.{S} Тек име Перуна Црнојевића рашчуло се на све стране, и сад ј 
од у разговор.</p> <p>- А ваше је право име? — упита он.</p> <p>— Ката! — одговори женска.</p>  
/hi>!...{S} Је ли?{S} То је твоје право име?...</p> <p>На ове ненадне речи сељакове Жика пребле 
, може ли на тај начин прочитати читаво име покојниково, који под овим каменом лежи.{S} Сети се 
ђа почела уплетати у свој говор кнежево име, Паву прође нека дрхтавица, и што се то име чешће п 
ић.“</p> <p>„Богодан Слаткодушић“ — ово име звонило је кнезу веома чудновато.{S} Име је балкани 
убавним авантурама, земљом је, у његово име, управљало намесништво.</p> <p>Свега је било три на 
авком у руци и испребијаће нас на мртво име.{S} Нас страхоба хвата од саме те помисли.{S} Али ш 
вићима Балканија би задржала монархиско име, што је потребно ради заклона од моћних, околних мо 
му на једанпут паде на ум то тако ретко име Перун Црнојевић, код толиких других обичнијих имена 
иже доле - рече Враничић - тако је било име, или тако су бар звали овога црнога човека.</p> <p> 
м именом <hi>Ташмаден</hi>.</p> <p>Само име јасно је казивало како су постале ове урвине.{S} Од 
чао да ти дервиши имају и своје засебно име (заборавио сам га) да те своје мађије негују као не 
 јелу и пићу, које ми се подноси у њено име као домаћице“....</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Q 
 трпети овде.{S} Никад не спомињеш њено име.{S} Сад сам га први пут чула из твојих уста.{S} За  
а је збиља заслужила да носи овако лепо име, не само по гиздавости тела, но и по душевној лепот 
уста шапуће: „Перун Црнојевић!“ — за то име знају сад већ и деца сељачка.{S} А то се све десило 
 имају свака свој значај, па опет за то име је било чудновато.</p> <pb n="594" /> <p>Кнез узе м 
 Паву прође нека дрхтавица, и што се то име чешће помињало, Пава је све више дрхтала...{S} Кад  
о кнез“; „живео кнез Мутимир!“, а уз то име као да су се и нехотице у њеној души низали додатци 
пита сељака откуда му сад наде на ум то име Перун Црнојевић, и зна ли он ко је тај човек?</p> < 
> <p>Његовом другару мора да је пало то име на ум с тога, што се оно од два-три дана у целом њи 
твима да се популарише код народа, у то име ђенерал је узео чврсто у руке сву војску и старао с 
јком из владалачког дома Косанића, у то име ђенерал Врбавац унео је у устав одредбу да наследст 
естола прелази и на женску линију, у то име ђенерал је гледао свима средствима да се популарише 
отвор или злотвор свога народа.{S} У то име тајно му братство шаље хлеб као знак братства и при 
 мете на главу кнежевску круну.{S} У то име ђенерал се оженио девојком из владалачког дома Коса 
показати најближа будућност, а ја се, у име Бога, надам најлепшему.{S} Узмите обратно.{S} Рачун 
Растислав је сматрао за умесно да ту, у име намесника, рекне реч две народу.</p> <p>И доиста, п 
утку пристрасан!{S} За што, кнеже?{S} У име чега?{S} За какав рачун?{S} За какву и за чију кори 
бити ни речи о неком напуштању службе у име начела....</p> <p>Ратко се склони да момци пронесу  
 Балканији, које гоне и киње и то све у име династичких интереса.{S} Тако је, без праве нужде,  
305" /> испод ваше слике.{S} А сад би у име бога могли поћи.{S} Саме будите енергични; недајте  
сто се даве као дивљи зверови, да стеку име, положај, богатство, а амо долазе с једном свећицом 
кнез, славан човек, мученик; дали су му име „блаженопочивши“, скупљају новац да му споменик под 
ник је у тај мах нешто писао.{S} Кад чу име „госпођа Јованка“ — он баци перо и чисто скочи.{S}  
зници у многим његовим успесима.</p> <p>Име му је било Растислав.{S} Такав је ето био један нам 
су пољупцима којима је тешко наћи права имена.{S} То нису били врели пољупци, но усијани печати 
т, Врбавцу је годило ово вучење кнежева имена по уличном блату, и он се често и сам слатко насм 
 зове више њиним обичним именом.{S} Ова имена од милоште друкчија су но обична и каткад су врло 
 од милоште свима укућанима надене нова имена, и ни једно, па ни децу, не зове више њиним обичн 
нски волео и ово вучење по блату њенога имена, осећао је као своју рођену увреду.{S} Он пребаци 
лементима, који сад носе разна бунтовна имена.</p> <p>У Балканији ће се десити оно, што се деша 
ује какву страну реч којој не зна крсна имена.</p> <p>Било је у животу г. Вујадина још и много  
е мучио око тога.{S} Дотера до половине имена па запне.{S} Повртао се по неколико пута и најпос 
 човек врло танка стања, без гласа, без имена, незнан и не чувен, једва познат међу неколико до 
 у народној простоти, који није умео ни имена потписати, који се никад није ни спремао за влада 
ознавао је сву околину, знао је не само имена села и како које село лежи, но још по многим сели 
лни, конзервативни и слободњачки.{S} Но имена мало одговарају стварности.{S} Либерализам је без 
укчија су женска.{S} Тако исто друга су имена за младе, а друга за старије укућане.</note> <not 
Црнојевић, код толиких других обичнијих имена.</p> <pb n="544" /> <p>Но сељак је оћуткивао и ни 
леђушке на везеном јастуку, што му га о имендану даде на „презент“ госпођа Митра, и све му се ч 
 забрањујем да ме зовете таким погрдним именима, ви немате никаквих доказа за ваше клевете — пр 
 Ако хоћете и два — рече кнез, и доиста именова једнога Немца и једнога Француза.</p> <p>Растис 
ска од својих 40—50 година, позната под именом „Баба Ката.“ С њом је њена усињеница Јела, девој 
S} Ими једна ужасна болест, позната под именом <foreign xml:lang="la">Lupus</foreign> (вук, кур 
сам разумео; не знам кога замишљате под именом бунтовници.</p> <p>Доктор још не беше довршио а  
чича Милоје,“ а ван Орловца већином под именом „Милоја Мислошивца.“ У позиву је стајало да се п 
} Главно је то, убијен је и закопан под именом хајдука Дуговића — одговори Ратко.</p> <p>— Кад  
ућност бити њина.{S} Они се јављају под именом тајне дружине, тајнога братства, с тога што то г 
гледна трговца, познатога у Орловцу под именом „чича Милоје,“ а ван Орловца већином под именом  
p>Најпосле, „именом највише власти... и именом најсветијих народних интереса“ ново привремено н 
управо... управо, ја не знам, каквим би именом назвао такав поступак!...{S} То нико не ради!{S} 
волем да сваку ствар зовем њеним правим именом.{S} Ја идем ствари увек најкраћим путем.{S} Не в 
није ту погинуо никакав човек под туђим именом? — упита кнез лукаво.</p> <p>- Ја о томе ништа н 
вина, познатих у Звониграду под турским именом <hi>Ташмаден</hi>.</p> <p>Само име јасно је кази 
 <p>Догађај је чудновато назван страним именом: — „Катастрофа“ — под тим називом зна га цела зе 
е је и сам тај састанак прозван страним именом — <hi>јаузн</hi>.</p> <milestone unit="subSectio 
 на ум падало да то крсти каквим ружним именом.{S} Зар је овде што друго до једна обична ђачка  
 па ни децу, не зове више њиним обичним именом.{S} Ова имена од милоште друкчија су но обична и 
сни елементи“, као што су се тим општим именом називали сви они, који су могли на кнеза утицати 
 xml:id="SRP18892_N9">Службеним језиком именом Зликовац бележено је име Перуна Црнојевића.</not 
ладалачког престола“.</p> <p>Најпосле, „именом највише власти... и именом најсветијих народних  
на.{S} Све што је водило рачуна о своме имену и својој части, клонило се од г. Моне, која је св 
веће и светлије.{S} И само овоме другом имену вриједи принети на жртву оно прво. — Стидљивост ј 
тније, ја имам своје име, па ме зови но имену.{S} То грмаљско: „жено!“ просто нећу више да чује 
 на капији, а после и позивање газда по имену.{S} Тодорика се одазва и оде да отвори капију.</p 
b n="561" /> први им је био министар по имену, а други заповедник и господар на делу.</p> <p>У  
е ходником.{S} Он упита ко је, викну по имену другога момка, али се не одазва нико.{S} Пошто је 
чудновато.{S} Име је балканиско; речи у имену имају свака свој значај, па опет за то име је бил 
стислав и исправи се у фотељи.</p> <p>— Именујте их.</p> <p>- Хоћу!{S} Млађи официри причају да 
 зубе и рече промуклим гласом:</p> <p>— Именујте ми тако једно лице?</p> <p>— За што не!{S} Ако 
 планине, а у потврду тога Милоје је по именце распитивао за околне кметове; за сувоборски пут, 
 најужаснијих и најгаднијих болести.{S} Ими једна ужасна болест, позната под именом <foreign xm 
 ваше спасавање.</p> <p>— Из вас говори инат!{S} Један владалац не може тако мислити.{S} Кад би 
ведна, која никад не ради по хатару или инату.{S} Она бар на крају ублажује разлике које су пос 
.{S} Он то само оној својој све казује, иначе крије тај као змија ноге.</p> <p>— А шта је то би 
шљив, па му страх зауздава властољубље, иначе он би по својој властољубивости био просто ужасан 
лед издавали су узбуђено душевно стање, иначе он је корачао срчано, корак му је био лак и поузд 
же, за овај мах, сузбити конзервативце, иначе од њих прети голема опасност — било је мишљење Ра 
осетити.</p> <p>Само то је био изнимак, иначе све је удешено онако како се у писму препоручивал 
 ни на шта не мирише, малко је накисео, иначе ни по чему га човек не би распознао од обичне вод 
дости живота свуда, где год их нађе.{S} Иначе он би био шоња, мама, а она баш таве људе мрзи.{S 
 израз неодољиве, безмерне енергије.{S} Иначе црте на липу биле су фине и отмене, у целини лице 
ер се ствар вас <pb n="124" /> тиче.{S} Иначе таке ствари ни за обична човека не узимају се ола 
а и сестре — то се још једино штеди.{S} Иначе све је друго помешано!{S} Бар тако је код наших Р 
р олако; мрзи га и да промисли о њој, — иначе он се не би сад будио.</p> <p>Ратко пресече Расти 
би било иначе? пресече га кнез</p> <p>— Иначе.... не би ми било пријатно, кад <pb n="40" /> ми  
ишта што би чак по живот било опасно, а иначе ако буде каквих непријатности, може се отрпети.</ 
 удата ћерка?</p> <p>— Није.</p> <p>— А иначе родом нисте одавде?</p> <p>— А! мој род!{S} И сам 
о којег она мора прећи; мора, јер ће је иначе стићи и убити они страшни људи...{S} Јес, њих ено 
и се.{S} Чак се и Пава смејала и ако је иначе једнако била нешто тужна.</p> <p>— „Куку, часан ј 
то се управо само каже.{S} За што би се иначе господин пуковник толико интересовао о отровима,  
скоро примети, да се та слика миче, а и иначе му је изгледала сувише пластична.</p> <p>Кнез је  
... шта то учини?“ По несрећи кмет је и иначе јако личио на гусана.{S} Његов дугачки црвени нос 
е слабе стране мога срца.{S} Ми мушки и иначе смо увек обезоружани спрам женске лепоте, још кад 
 је одмах и постигао, пошто је војсци и иначе већ била дужност да га слуша као војног министра. 
 паклу.{S} Поред свију мука, које сам и иначе имао, сад ме спопаде и нека страшна врућина.{S} О 
а с поштеним људима“.{S} По гласу као и иначе по држању видело се да је ово стар човек.{S} Пром 
ам подносили да их гледате у огледалу и иначе била је, сећам се, и слика г. Кугића.</p> <p>— Па 
оже да плати.{S} А ја и рачунам да ћу и иначе имати господина пуковника као пријатеља у свакој  
динама стојале у њиној авлији.</p> <p>И иначе је Орловац због овога кнежевог доласка претрпио м 
 кнез позна са својим народом.</p> <p>И иначе овај је пут сасвим згодно одговарао потребама Врб 
мао је мутно сазнање да је још жив, али иначе није ништа више осећао, нити је знао за себе; јед 
 или који од кнежевих блиских људи, или иначе која од виших особа, што још више оживи женско др 
о, да се то морало познати и на његовом иначе снажном организму.</p> <p>Малаксао, с упалим очим 
— за што иначе....</p> <p>— Шта би било иначе? пресече га кнез</p> <p>— Иначе.... не би ми било 
м као милост од Ваше Светлости — за што иначе....</p> <p>— Шта би било иначе? пресече га кнез</ 
а ћу вам бити муштерија.{S} Што бих вас иначе звао!{S} Али дед те, кажите шта је, како је; одре 
от свој.{S} Такви људи, нарочито ако су иначе били колико толико развијени — непрестаним бављењ 
лико интересовао о отровима, и како бих иначе ја дошла до части, да овако говорим с господин на 
один приђе јој одрешито, весело.</p> <p>Иначе он је пред женскима обично бивао збуњен и неспрет 
ге и положаја, а не истерани чиновнички инвалиди.{S} Но бива случајева где нови министри баш тр 
е ми данас грозимо гола човека, а мудри Инглези чак су дотле дотерали, да и клавиру облаче гаћи 
де — изаћићемо да јашимо.{S} Обећао сам инглеском конзулу да ћемо сутра изаћи да јашимо, а нара 
тије Црнојевића.{S} Конзервативце треба индентификовати с прогнатом династијом.{S} Кнезу треба  
лемена у средњој Африци, као и америчка индијанска племена, код којих је особито на гласу чувен 
ед не може дознати те тајне.</p> <p>- У Индији, вели, има таквих дервиша који чине читава чуда. 
hi> — познат у медецини није исто што и индиски куруру).</p> <p>„Дакле онаквих отрова, за које  
 развио је читаву теорију о источњачкој индоленцији и чамотињи; правио је упоређења како ради б 
у министарству самим нулама, људима без иницијативе и без икакве спреме за свој високи позив.{S 
 Многи мој савет дошао ти је по њиховој иницијативи.</p> <p>Кнез се подбочи пред Лепшом и рече: 
ази сваку меру; то се претвара у читаву инквизицију — рече пуковник Врбавац срдито, баш у онај  
о је овај стручак бела љиљана.</p> <p>— Инокосан и усамљен расте он усред неизмерне, голе, неме 
рвативци.{S} Истина, ови млади људи већ инстинктивно мрзе све што је старо и назадно, али ко зн 
них добара и на њих би се могла ставити интабулација.{S} Примање би било обезбеђено, а корист б 
ладину; он је одгурнуо од ње све млађе, интелигенте снаге и завадио је са свима самосталнијим е 
 сте сви подједнако криви.{S} Управо ви интелигенција — ви сте то и измислили тај устав за Балк 
гић је брзо изашао на глас не само међу интелигенцијом, но и међу сељацима.{S} Полициске власти 
е више утицати никакав земаљски обзир и интерес.{S} Што год ти рекнем, дакле, биће речено с так 
рче хартије.{S} Ово пробуди у њему живи интерес.{S} Он се маши за гранчицу, разви с ње хартију, 
од државне интересе; код вас је државни интерес сваки ваш ћев...</p> <p>— На пример? — пресече  
хвале, на то после сматрате као државни интерес и плаћате из државне касе.</p> <p>Растислава пр 
и сад се већ био угасио у њему пређашњи интерес, да види тајну дружину, у којој има чак његових 
, не шпекулишете али гледате сваки свој интерес!{S} А ја сам хтела рећи то, да ви нити сте једи 
еће поновити, а да кнез има и практична интереса да све то сазна, јер ће му то у неколико бити  
видљива духа, који нема никаквих веза и интереса с овим материјалним светом — Јес, ви Косанићи  
едничко са животом.{S} Одрешен од свију интереса, који човека вежу за овај свет, на мој говор н 
ој!{S} Ствар се тицала твојих најближих интереса.{S} Још срећа те их је бог умудрио да се обрат 
 гоне и киње и то све у име династичких интереса.{S} Тако је, без праве нужде, у земља створен  
ите како је вама јако стало до народних интереса.{S} И то све ви истичете преда мном!{S} Буди б 
власти... и именом најсветијих народних интереса“ ново привремено намесништво „најозбиљније зап 
ми лично трговали, ипак су имали личних интереса у трговачким пословима.</p> <p>Зетови једнога  
је јако развијен.{S} О томе прича веома интересан случај Сава Текелија у својим мемоарима.{S} П 
ира разви се <pb n="689" /> веома жив и интересан говор, и у коме збиља претресена цела сувреме 
н.{S} Пре неколико година десио се овај интересан случај.{S} Директор једне велике европске гал 
о где би могао оштетити крупне земаљске интересе.{S} Моје је основно уверење, од њега увек пола 
{S} Ја сам га узимао у помоћ за државне интересе, а ђенерал га узимао у помоћ против мене — так 
интересом.{S} Ви све трпате под државне интересе; код вас је државни интерес сваки ваш ћев...</ 
им ветропирством штетио озбиљне државне интересе, за које „и <pb n="388" /> пред људима, и пред 
, којима ће заклонити и заштити државне интересе од штетних утицаја ветрогоњаста кнеза.{S} А за 
вљева кова, — гледај мудро своје рођене интересе и нек су ти они од свега пречи.{S} Кад будеш д 
ладалачке династије Косанића.{S} Спас и интереси династије морају сада овде бити над свим остал 
рочито кад се у њу умешају и династички интереси.{S} А овде ће тако нешто бити, и ја се бојим д 
ичења, онда му ту међу стављају државни интереси, а не воља министра председника.</p> <p>Мутими 
ва и дедова.{S} У колико се материјални интереси уплећу у ово питање о жудњи за влашћу, ту би с 
 се одржи на власти.{S} Отаџбина, општи интереси, династија, напредак, све су то празне речи, п 
и хаљаде дуката!{S} То су ти ваши општи интереси.</p> <p>Растислав климну главом, као што се чи 
ена пријатеља и државника збиљски одана интересима земље и интересима службе.{S} Ако ви то сад  
авника збиљски одана интересима земље и интересима службе.{S} Ако ви то сад превиђате, доћи ће  
њина оруђа, у ствари ће сви они служити интересима наше странке.{S} Нашим ће људима бити лепо и 
, што их доводи у сукоб с њиним рођеним интересима.</p> <p>Ратков и Растислављев либерализам уп 
<p>— Многогодишња служба држави и њеним интересима свикла ме да будем хладан спрам многих ствар 
, да ли ће Лепша хтети да послужи њиним интересима.{S} У осталом, то ствар не мења: не хтедне < 
оварао мрдањем главе.{S} Питања су била интересна, али Заре их није могао добро чути.{S} Час је 
чно да има ишта писано, а која је веома интересна као штудија до чега може да дотера човек у см 
е но што се узму.{S} Свакојако ствар је интересна и ваљало би је брижљиво и научно испитати.</p 
ружни лекари причали су ми многе, веома интересне и карактеристичне случајеве.</p> <p>— Тако, н 
с вама раде.</p> <p>Заре је причао даље интересне ствари.{S} Сем црне прилике у собу код кнеза  
ци, могло се већ судити да ту има веома интересних ствари.</p> <p>Кад је и то било сређено и сл 
" /> данашњим јаузном; дознала је доста интересних ствари.{S} Нарочито се радовала за једну сво 
кују?</p> <p>Чича Милоје причао је пуно интересних и радосних ствари:{S} - Балканију је задахну 
акше вади, порушила је сад многе од тих интересних грађевина, а многе је засула земљом и шламом 
а о једном веома занимљивом случају.{S} Интересно је видети како је један писар — млад човек, х 
те и г. министра Кугића.{S} То је веома интересно!{S} Међу сликама, које су вам подносили да их 
опажали; њено је лице и сада било веома интересно лице, ма да је било по неких црта, које су на 
 није интересно, баш на против, врло је интересно и баш ме то копка да видим како пише једна та 
, докторе, да ли је девојка?{S} Врло је интересно да ли је овако лепа могла да се очува у селу  
е женске.</p> <p>— О! откуда да то није интересно, баш на против, врло је интересно и баш ме то 
ачијим устима — тако заврши сељак своје интересно причање.</p> <p>Враничић саслуша сељака до кр 
у фотографију, шта ту, дакле, може бити интересно за Лепшу, и каква је то радозналост без укуса 
е гледао у оно лепо, овално лишце, тако интересно са чудних контраста искупљених на њему, гледа 
илица гостију и сви су с пажњом слушали интересну причу, како се један угледан господин звонигр 
елела да остане овде још мало.{S} Прво, интересовала се за понуђено председништво мужу а очекив 
ути што више о томе; друго она се вазда интересовала за кнеза Мутимира, вазда је жалила што њег 
ој помешан осећај срџбе и жаљења, те се интересовала да чује шта ће даље говорити њих двоје о к 
ље могао чути причу која га је све више интересовала.</p> <p>- Па, па?{S} Шта би даље?! — запит 
 она места, која су г. Врбавца нарочито интересовала.</p> <p>Пошто је дуго и дуго пиљио у ову с 
на огромност посла, у толико су је мање интересовале, у колико је чешће имала прилике видети, к 
оред својих високих службених положаја, интересовали су се још и за трговину, јер и ако нису са 
 најбоље расположен! управо, мало га је интересовало све што је Мона даље говорила.</p> <p>Да б 
одриче и да не крије шта је. — Ратка је интересовало ово питање, — То је, о чему је он управо и 
азговор се продужавао.{S} Црнојевића је интересовало да ли је Милоје ово учинио у споразуму с в 
едметом, тражећи оно што је њих највише интересовало.</p> <p>Ови наши незнани знанци били су ок 
видело да је писмо пробудило у њој живо интересовање.{S} Пошто је дочитала до краја, она још је 
а, стуче, а место ње појави се као неко интересовање.</p> <p>— Шта? ја болестан!{S} Још ћете ме 
и ли га за силовање? — у опште, кнез се интересовао свима ситницама које су се тицале Лепше.{S} 
нију као тешка мора.</p> <p>Враничић се интересовао променом владе у распитивао је о узроцима т 
то би се иначе господин пуковник толико интересовао о отровима, и како бих иначе ја дошла до ча 
ли браћа девојачка.{S} Кнез се нарочито интересовао вако та ствар стоји у народу.</p> <p>— Ох,  
е видео све и нашао све што га је могло интересовати код ове жене.{S} Он је знао многе поједино 
ткивати путнике о свему што их је могло интересовати.{S} Разговор брзо оживе.{S} Враничић понуд 
 ме се једном само с тим вашим државним интересом.{S} Ви све трпате под државне интересе; код в 
" /> она се окрете њему, па је и њега с интересом слушала.{S} Сад опет узе реч Ратко:</p> <p>—  
ком.{S} Растислав је све то разгледао с интересом и проматрао с пажњом; завиривао је сваку ситн 
ам на твоју круну, и радила само у твом интересу, заборављајући потпуно на себе.{S} А за све то 
а пољу пред вратима стоје ађутанти, а у интересу је самога ђенерала, да се ствар не веша на вел 
 приграби, као што није могло бити ни у интересу Русије, која тако исто халапљиво погледа на Ца 
уострво.{S} То никада није могло бити у интересу Аустрије, која је вребала згодан тренутак да о 
је оно што је најважније и што нас овде интересује.{S} То је, какав отров ови опасни људи мисле 
и, ви сте и сами дипломата.{S} Веома ме интересује да чујем ваше мишљење у овој ствари.</p> <p> 
рам.{S} Враничић га упита шта га толико интересује на кутији.{S} Сељак рече да је у војски науч 
 онаквих отрова, за које се ви нарочито интересујете, поглавито с особином да дејствују тек доц 
на њих треба живо мотрити, да не дођу у интимни додир с кнезом.{S} За сада то су сматране као д 
За тим су долазила кнежева кола, красан интов, запрегнут са 4 ватрена белца, који би се по брзи 
о, грмљавина није ништа друго но треска интова Св. Илије).</p> <p>Кнежева кола пратило је 30—40 
сам ти већ рекла да те је од Врбавчевих интрига спасао један њин члан.</p> <p>— Ја то не разуме 
 ово друштво?</p> <p>— У случају каквих интрига и покушаја против престола.</p> <p>— Ах, небој  
ости, да улази у читав сплет политичких интрига, које су се плеле око два остала намесника. —</ 
аш да захвалиш што си спасен од опасних интрига Врбавчевих.{S} Шта мислиш, ко је саопштио Расти 
даље.{S} Балканија ће се наћи усред тих интрига.{S} Уз обичне домаће интриге, придружиће се инт 
еђу дружином.</p> <p>Али у маси простих интрига и празних разговора, ту се по некад јављала и п 
Уз обичне домаће интриге, придружиће се интриге страних дворова.{S} Без сигурна наслона на пошт 
 усред тих интрига.{S} Уз обичне домаће интриге, придружиће се интриге страних дворова.{S} Без  
ељи који се труде да унесу неповерење и интриге у сам породични круг.{S} И то све иде под фирмо 
и! ћути јадниче!{S} Сад би хтео још и у инћар — рече Лепша, довршујући намештање мараме око вра 
е признају, а после и калуђерче удари у инћар.</p> <p>Један је начелник извештавао како су у ње 
акво ситничарско лицемерство.{S} Има ли иоле озбиљна човека, који би могао веровати да од оваки 
пиљити у калдрму.{S} Но како се, ваљда, ипак по кад кад дешавало, да се по којој од ових кћери  
Код мене можда и има какве грешке; али, ипак све је то увеличано, претерано, ја вас уверавам; с 
ну, јер и ако нису сами лично трговали, ипак су имали личних интереса у трговачким пословима.</ 
ао многе појединости из њена живота.{S} Ипак он је упита:</p> <p>— С вама је, чини ми се, још н 
а исприча целу ту ствар сама та особа — ипак, ко ће <hi>њој</hi> веровати да је Врбавац с њом л 
 циљу.</p> <p>Био је јако словољубив, а ипак је умео да отрпи највеће увреде и понижења, и да и 
тора по колену — а?{S} На крају крајева ипак нешто вреди бити балканиски кнез! а?{S} Обично <pb 
људима, с пријатељима, с помагачима, па ипак ви никад никоме ништа нисте признали, на против, и 
ани сви отрови за које се данас зна, па ипак ту нећете наћи оне страховите отрове, којима су се 
лико дана.{S} Он га је одмах познао, па ипак читао га је 2—3 пут узастопце.{S} Руке му клонуше  
решен је био да саслуша до краја.{S} Па ипак прште:</p> <p>— Јес, то су извешћа вашег Ратка, он 
ча, која се негде с неким десила.{S} Па ипак, она зајапурена, разбарушена главица, што се видел 
и овај кнежев састанак с народом.{S} Па ипак Растислав је изашао из дворане незадовољан, љут.{S 
 и ту је грешење лако и природно.{S} Па ипак наш народ стоји у томе куд и камо више над свима с 
помишљу огрешила о чедност своју.{S} Па ипак, кад се кнез удалио од кола, она је на један пут о 
ислу речи — човек без срца.</p> <p>— Па ипак — биће да је овај ваш суд мало пристрасан — рече к 
није му могла ништа помоћи.</p> <p>— Па ипак, реч „популарност“ није празан звук — примети кнез 
је постало проста саблазан.</p> <p>— Па ипак тај румунски обичај није ништа тако страшно, — узе 
ко ти цениш целу ову ствар.</p> <p>— Па ипак, ја осећам потребу да се извиним пред тобом. — Не  
ављеним законима природним?</p> <p>— Па ипак, господару, у природи има тако много неиспитаних и 
шљено, додато.</p> <pb n="408" /> <p>Па ипак, све то узето у скупа, створило је о Мони такво ми 
пијаних, морам пазити на се.“</p> <p>Па ипак на крају крајева доктор је био као и остали.{S} Ни 
ма, од којих ће једна бити та да одавде ипак нећу изаћи докле год не дам одговора на постављена 
ни био рођак младом кнезу, Растислав је ипак успео да наклоност кнежеву за се задобије.</p> <pb 
 страшно, — узе реч опет кнез — тиче се ипак младића и девојке, који се доцније обично <pb n="1 
ући се.</p> <p>— Хтео сам рећи да ми ви ипак кажете да нисам углађен, само ми то кажете диплома 
иста био човек великих способности, али ипак његове жеље премашале су његову праву вредност.... 
, какав престо, каква династија!{S} Али ипак, ово је једна земља, један народ, засебна држава!. 
и запљускују са свију страна, али да он ипак може мирно спавати, докле год ја, ти, и наше друшт 
о ово кропљење у људској нечистоти, оно ипак није прошло <pb n="28" /> без поуке за младога кне 
ожајем и злоупотреби своју власт, па то ипак учини, онда си ти у праву да ту злоупотребу сузбиј 
могли јасно видети, али су се у сумраку ипак назирали.{S} Понајјасније су се виделе беле гробов 
емоћна, и можда и издајничка, и да њему ипак нема ништа боље од његових старих <pb n="640" /> л 
 није ни спремао за владаоца, а коме су ипак и сувременици и историја замерили за по неке грубо 
мени коња.{S} Кад је највештији кочијаш ипак му треба три и по минута док промени коње, и то се 
о било је изговорено подругљиво, с пуно ироније.</p> <p>— Моје је мишљење — рече Растислав апат 
просто мишљење и уверење, већ политичка исвест, управо „национално „вјерују“ целога једног наро 
, и Лепша <pb n="692" /> би се пре дала исећи на комаде, но што би пустила слику док је добро н 
во не можемо даље.{S} Убијте, закољите, исеците на комаде — али ми даље не можемо: наша малена  
нез?...{S} - Он! јес, ово је он, крвав, исечен, искомадан, без носа — ђенерал је полако повлачи 
 Човек, кога уједе змија, може слободно исисати устима тај отров и сасвим га прогутати, па да м 
p> <p>Ђенерал је говорио на одморке.{S} Искаже по једну мисао, стане, одахне, па иде даље.{S} К 
сред нас!</l> </quote> <p>Истина, жеља, исказана у овом последњем стиху, кад би се превела у пр 
b n="193" /> садашњост, с обадве стране исказане су још лепше наде на будућност.</p> <p>Кад јед 
идети тога који би се усудио да те моје исказе употребљава као срество да ма ко буде гоњен.{S}  
> лепо како сам позван да потпишем моје исказе, памтим лепо како сам устао с наслоњаче и пришао 
личности.{S} Јесте ли потписали те ваше исказе, господине маркиже? — рече барон Жермини.</p> <p 
 тако нешто бити, и ја се бојим да ваши искази не послуже као повод гоњењу <pb n="483" /> неких 
натписима одано грађанство свију редова исказивало је своју приврженост династији, своју љубав  
здашно у лепим жељама.{S} Жеље су махом исказиване у стиховима.{S} Орловачке музе биле су ово д 
је призиван божји благослов, а негде су исказиване најлепше жеље за будућност.</p> <p>Младоме к 
крунисане главе).{S} Кнез је без зазора исказивао своје пожуде; он се нарочито обраћао доктору. 
 сенку.</p> <p>Кнез прво сркну, па онда искапи чашу.</p> <p>— Дивно вино! рече он и показа Зару 
Па?</p> <p>— Не пије ми се.</p> <p>Кнез искапи и другу чашу.{S} У томе се спољна врата нагло от 
ла код кнеза, па шта, зар би је ти смео искати?</p> <pb n="258" /> <p>Радован погледа доктора м 
уо и расцепљен да се и сам кнез зачуди, искашља се, и у своје оправдање рече да је јамачно био  
и.{S} Још се једном загледа у огледалу, искашља се па се упути право у салу, где га је чекала н 
елику савијену хартију.{S} Кмет се мало искашља, рече људима да приђу ближе и да добро слушају  
n="387" /> време прилично смо га у томе искварили.{S} Ја сам га узимао у помоћ за државне интер 
ре је блато лепо мирисало, сад се народ искварио, светитељска се глава на то наљутила и почела  
.</p> <p>— Е, кандило му његово, што ме искида, стрвина!{S} Не памтим да ме је ико икад овако н 
а, који је нањушио лисичији траг, па се искида од нестрпљења да што пре почне потеру.{S} У општ 
сетиш да је ту сваки отпор већ у напред искључен и немогућан, свака је одбрана бесмислена и теб 
ати откуда би могло доћи то тровање.{S} Искључив дакле могућност тровања, лекари ставе другу ди 
а народ за добра, која данас има, треба искључиво вама, намесништву, да благодари.</p> <p>— Ах  
рајао је ваљада читав сахат, а тицао се искључно мојих веза с г. Црнојевићем и његовом браћом:  
угих госпођа јаузне биле по правилу <hi>искључно женски скуп</hi>, састанак самих женскиња, док 
S} - Он! јес, ово је он, крвав, исечен, искомадан, без носа — ђенерал је полако повлачио прстом 
ао два духа мржње, који су се мрзели од искони и који ће се мрзети до века.{S} Поглед Врбавчев  
а не легне крв, да ми се кућа сасвим не ископа.</p> <p>- Ама ко вам то каза да је девојка довед 
 Мучко убиство великог творца Балканије ископало је страшну провалију, из које још и сада лиже  
е стражу.{S} После две недеље мртвац је ископан: печати су нађени неповређени, но је био већ са 
уковниче, да копајући очи овој земљи не ископате своје рођене...</p> <p>У тај мах на вратима се 
у крајње огорчење...</p> <p>— Али ја ћу ископати то око, г. Растиславе, што се као ухода завлач 
ати.{S} Пуна месечева кругла ненадно се искотрља из згомиланих црних и покретних облака, и, као 
а не осећа, а после 2 3 дана по лицу му искоче грдни лишајеви, и то неће нигде на другом месту, 
.</p> <p>— Тако, потврди црна придика и искочи из кола.{S} Изађоше и остали.{S} Црна прилика ре 
авлију утутњаше затворена кола из којих искочи повисок господин, увијен од пете до главе у црн  
ош лупало срце тако јако, мислиш сад ће искочити. „Јадниче моје“, — рече Мона с материнском неж 
ника, који се око њих бејаху склептали, искочише на сред авлије и направише читав урнебес.{S} П 
ије могло бити ни помена док се прво не искошкају, а кад би се искошкали, они би и сами устали, 
а док се прво не искошкају, а кад би се искошкали, они би и сами устали, не без боја, но и без  
 та ја родила.“</p> <p>Ова је баба била искрен и лојалан поданик његовог височанства нејака кне 
ико ни с које стране не ствара истински искрен, топал, братски загрљај, нити му ико пружа искре 
надмећем у увредама.{S} Ви у мени имате искрена пријатеља и државника збиљски одана интересима  
а, наговорити га да разагна од себе све искрене пријатеље и искусне људе, који му могу бити ист 
тна бујност и младићски заноси, невини, искрени, у свој привидној покварености својој?{S} Никак 
а груди своје мајке отаџбине, оросио је искреним сузама и ижљубио је топлим, срдачним пољупцима 
 Кнез није међу туђим људима.{S} Он има искрених пријатеља, ја ћу се постарати да га окружим јо 
ве лозе, и да он у њима никад неће наћи искрених саветника и пријатеља.{S} Ако му сад ласкају и 
S} У тој дружини младих људи ти си имао искрених пријатеља.{S} Они су ти симпатисали из даљине, 
ругог на дивану и разговарали се топло, искрено, <pb n="325" /> као најбољи другови.{S} Како је 
самом собом и искрено је веровала т. ј. искрено се варала да је попустила за љубав Мони.{S} Међ 
ђе услед тога прилично збуњен.</p> <p>— Искрено вас жалим; господине ђенерале, рече кнез рукују 
га рођеног да га истински пожали, да га искрено и срдачно загрли, да с његова млада срца отопи  
биле једине сузе, које су тога тренутка искрено и из срца текле.</p> <p>Пратња удари широком ка 
онављао доктору:</p> <p>— Само хоћу све искрено да ми говориш; ја хоћу да познам и махне, па и  
га расположи за се и да му покаже своје искрено пријатељство, будећи у њему, мало по мало, сазн 
о не отера!{S} Не!{S} Мене нико не воле искрено!{S} Нико за ме не мари!..{S} Спекуланти!{S} Сви 
не би то признала ни пред самом собом и искрено је веровала т. ј. искрено се варала да је попус 
 поверљиве разговоре, где би отворено и искрено оцењивали Врбавца.</p> <p>Услед тога Растислав  
а он је замоли и закле да му отворено и искрено каже, има ли кога на свету који би јој у овом т 
> <p>— Али, кнеже, господару, реците ми искрено шта знате, шта вам је све наплетено против мене 
 Да збиља, кад смо већ на томе, кажи ми искрено, докторе, верујеш ли ти у будућност Балканије?  
се на једном једином месту могло видети искрено жаљење.{S} Кад мртва ђенерала понеше, на кутњем 
 и ако се растајемо.{S} Јес, ја вам ево искрено кажем да сам намеран, да вам дам одмора, после  
 је то моје право.{S} Али то не би било искрено с моје стране, а ја хоћу да будем милостиван сп 
 мога народа.</p> <p>Доктор је говорио „искрено“ и они су тако редом претресали једну но једну  
све то тражила сам само једино: — твоју искреност, твоје поверење — да да ми кажеш кад дође тре 
ђину великодушност да ме извини за моју искреност.{S} Али ово је факт, госпођа је прошла поред  
оспођа ми јамачно неће замерити за моју искреност, кад рекнем да ме је свемоћ њене лепоте амо д 
пал, братски загрљај, нити му ико пружа искрену пријатељску руку, да га поведе правим путем!{S} 
у сухе штапове, а кичмењача се повије и искриви.</p> <p>„Од снажна, млада човека, кога је милин 
 лупи Маврикија по рамену тако, да овај искриви леђа.{S} Но како Маврикије не одговори одмах —  
 тек пред зору враћао блед, изможден, с искривљеним цртама на лицу, с раздрљеним, вином поливен 
же је према свећи.{S} Лепо, бистро вино искрило се у чаши у пријатној рубин боји, бацајући кнез 
отери кад би тек наједан пут пред тобом искрсао медвед?</p> <p>— Шта бих радио?{S} Наранио бих  
ави у народу, да ненадно <pb n="529" /> искрсне у Тополовцу, у оном славном, повесничком месту, 
кве две људске прилике, које на једаред искрсоше из мрака.{S} Ако се не варам ово су биле оне д 
ије!{S} Не би имала чему позавидети.{S} Искрхани фотељи, распарене столице, као да је све у тел 
 а не нама, зашто кад је она једном већ искукала смрт Мустај-паши, онда ту већ нису више чиста  
ије доживео да му се цигло за по сахата искупе сви чланови као ово сад код нас.{S} Колико смо м 
 он домами и ухвати.{S} Светина се била искупила гомилама.{S} Ишли су <pb n="381" /> као на ком 
ија извршена и сви се окружни код Ратка искупили, морало је проћи времена.</p> <pb n="562" /> < 
а га или молбом одмолимо, или покајањем искупимо, или мудрошћу одбранимо, или другим робом заме 
ашу као ужас и страх.{S} Смрт је велика искупитељка, јер утољава болове, односи тугу и избавља  
в присни пријатељ.</p> <p>Даме се одмах искупише око два млада весела човека.{S} Њина бујна мла 
шце, тако интересно са чудних контраста искупљених на њему, гледао је у оне бадем очи, дубоке к 
un agneau pascal</foreign> (Ти си жртва искупљења) — рече кнез.</p> <p>Каја се исправи: — Негов 
грех повеснички; грех који тек покољења искупљују!</p> <p>Враничић не бејаше још добро изустио  
оје полако, гласом човека који је много искусио и стекао <pb n="527" /> уверење, да је стрпљење 
— протепаше механички њене усне.</p> <p>Искусна пратиља њена знала је какав је овај тренутак ко 
разагна од себе све искрене пријатеље и искусне људе, који му могу бити истинска потпора, па ка 
са старошћу иде мудрост, човек бива све искуснији, све разумнији и по томе све бољи.</p> <p>Код 
 и ти.{S} Имам га и више но ти, јер сам искуснији, мудрији.{S} Али ја долазим на престо силом,  
 - али ту је било толико људи старијих, искуснијих, давнашњи државници, саветници..., и какав ј 
 учевнији људи.{S} По некад је та своја искуства и скупо плаћао.{S} Тако му се једном приликом  
"329" /> престолу владаоца зрела и пуна искуства.{S} Том разлогу ти си био жртвован.{S} Наравно 
а много.{S} Ја истина немам много лична искуства у томе, јер моја пракса није ме доводила у дод 
ствар пропадне.{S} Да омужаш, да стечеш искуства, теби ће требати пуних двајестак година.{S} До 
ју на расположење своју мудрост и своје искуство.{S} Тешко сваком оном владару који, да би се у 
 овоме уверити.{S} Дај боже само да ово искуство не стечете доцкан, кад вам од њега не може бит 
 природи бујних младића, код којих грко искуство и сурови ударци живота још нису успели да расх 
еност, ваша голема мудрост и ваше зрело искуство.{S} Па лепо, то би значило да се ја овде силом 
е разбојништво....{S} Али ја ћу се брзо искусурати с вама....</p> <p>Доктор бојажљиво и полако  
и позва их живо да похитају, јер ће сад искуцати поноћ и седница одмах почиње.</p> <p>Говорећи  
ку од непуна сахата доживели тако тешка искушења, и Перуну, а нарочито Жики, паде на ум да ту у 
 случајно дође до знања среске власти — иследник <pb n="149" /> живу муку док похвата крајеве з 
 Последње што памтим то је, како ми мој иследник показа руком наслоњачу и даде ми знак да опет  
 окривљења било већ отворено и формално ислеђење против кнеза, и друштвени тужитељ тражио је см 
прозори на мојој соби.{S} Осећао сам се испаван и одморан, само што сам по ногама и рукама осећ 
а? — рече Ратко.</p> <p>— О, на против, испавао сам се царски_ Ово је већ трећа ноћ како спавам 
вониграду, он се још није могао честито испавати, а јамачно као доказ уз то пусти и једно дугач 
д није више угађао и никад му није горе испадало.{S} То му је убијало и вољу за рад и наду на у 
p> <p>Како је месец на изменце упадао и испадао из ових облакова, тако се и по беличастом Дунав 
ој се нађе у руци некакав завој из кога испаде женска слика.{S} То је била фотографија младе, в 
отером, док му тога дана, око подне, не испаде за руком да и сам набави шињел, откупив га за до 
 џеп.{S} У једном таком покушају, Лепши испаде за руком да прочита у писму ове речи:</p> <p>„.. 
а један пут, он стаде дрхтати, писмо му испаде из руку, наочаре се смакоше и остадоше да висе н 
алнијем кретању, по извесним младићским испадима, који су још тада бележили кнежев карактер и д 
м <pb n="282" /> варакајући да нигде не испадну на месечину.{S} Тако стигоше до у средину града 
револвери, као да гледа како из шумарка испадоше некакви страшни, ужасни људи и голим ножевима  
имо.{S} Јединица да је, из ока да ми је испала, сто пута је боље да је видим мртву но да ту сра 
 извади и писмо из завоја, из кога беше испала ова загонетна фотографија.</p> <p>Мутимир скочи: 
S} Неда ми проћи!{S} Једнако намигује — испале му!</p> <p>— Море какви калуђери!{S} Ђаво ти узе 
махну руком преко чела те уздиже прамен испале косе, па онда мету леву шаку на срце, а десном с 
ечистоту, он се сети, истргне револвер, испали неколико метака — ађутанти притрче и кнез се спа 
о Боја извуче пиштољ, окрете га у вис и испали.{S} Добро набијена цев рикну као прангија, а Бој 
олика.{S} Њене црте нису биле правилне; испало чело, а нарочито угнут нос јако су хулили лепоти 
/p> <p>— Нешто тако јесте.{S} Али то је испало са свим како не треба.{S} То нико није хтео.{S}  
е лак, црно обојан чун, који, као муња, испара Дунав и као лака стрела прелете на супротну обал 
 (цинобер), зелена, плава и друге, чија испарења врло убитачно дејствују на здравље, а човек, д 
ак — то је био облак винског и ракиског испарења.</p> <p>Орловчани су дуго памтили ово весеље.{ 
дејствују удисањем.{S} То су гасови или испарења од разних боја и других препарата.{S} Има мине 
ађутанта, па да иде.{S} Свакако не може испасти ништа што би чак по живот било опасно, а иначе  
 целе земље.{S} Попијено је много пића, испевано је много песама, престо је засут химнама.{S} У 
13" /> и више му нема мира ни станка од испизмљене полиције.{S} Стотинама је таквих људи у Балк 
, овај је то ухватио и нагнао га да сам испије тај отров, и сад, на један пут, тај исти ђенерал 
цео организам не буде исцеђен, сасушен, испијен и спржен, те бедна жртва испушта помућену душу  
нама била пуна уста свију Звониграђана, испили су први пехар своје младе и ведре љубавне среће, 
и похвалили, у брзо сте једно за другим испили три чаше, а одмах за тим ућутасте се; погледам,  
 неопходност.{S} Он је сам својом руком испио отров, који је за ме био спремљен.</p> <pb n="355 
 говори!{S} Последње пијанице тиме уста испирају! — поче Боја, а сузе му заблисташе у очима.</p 
ров, који по белој кожи Лепшиној бејаху исписали његови ситни зуби и усијане усне.</p> <p>— Јао 
твртасте хартије за писма, а био је сав исписан лепим, читким али ванредно ситним рукописом.{S} 
>Пошто је дуго и дуго пиљио у ову ситно исписану хартију, пуковник устаде и узе ходати.{S} Изгл 
лом селу.{S} Кад су их после потегли на испит, они су се изговарали да они нису људи писмени а  
на испита, он свечано изјави да никакав испит неће полагати.{S} Рекло му се да то не може бити  
 да се покорим неопходности.{S} Отпочне испит.{S} Трајао је ваљада читав сахат, а тицао се искљ 
е за сто и нада мном се отпоче формалан испит: ко сам? шта сам? и од кад сам овде у Звониграду? 
и ја, да ће они јавно потрзати овај ваш испит.{S} Али има ту стотина других начина да се њиме п 
изађу на јавност с протоколом тога мога испита — рече Белини.</p> <p>— Ах! то не мислим ни ја,  
штудије — он се јави, али место свечана испита, он свечано изјави да никакав испит неће полагат 
 су чињене припреме за свечано полагање испита зрелости, којим је млади кнез требао да заврши с 
она женскиња, и да њу пронађе, ухвати и испита по чијем је упуству радила све ово.</p> <p>Прва  
 глас да је кнез погинуо, он прво мирно испита војника од кога је, кад је и како је то чуо?{S}  
неког тровања, али кад се све околности испитају, не може да се ухвати откуда би могло доћи то  
о су чули од намесника Врбавца“.{S} Има испитаних сведока који су под заклетвом потврдили да су 
ересна и ваљало би је брижљиво и научно испитати.</p> <p>— Да, рече доктор, могуће је да је то  
лава ађутанта, и очински га саветовали, испитивали, па и кушали — али сви ти дипломатски кораци 
 његови агенти измислили, његови агенти испитивали, његови агенти сведочили.{S} Све је удешено, 
 се окрете детету и узе га преда се.{S} Испитивао га је редом и дете је у својој наивности све  
не; конзул је звао момка и сам га лично испитивао — употребљено је све што би могло ствар ма с  
е ближе, и узе га у шали <pb n="142" /> испитивати, да ли доручак прија овако ванредно са ванре 
 почетку ја сам се бојао да ме не стану испитивати о стварима које би се тицале мога службеног  
н се нагло окрете и баци на жену оштар, испитнички поглед.</p> <p>— Шта ти је? — упита Каја изн 
, и шта је где ухваћено, и шта је ко на испиту рекао, и све!{S} Заиста карактеристично!</p> <p> 
 чак ни сам кмет, ни сама власт неће да испитује и да открива такве ствари.{S} Деси ли се да та 
по томе никоме не признајем права да ме испитује и води неке истраге нада мном.{S} Тада устаде  
>Растислав диже главу и упре у Мутимира испитујући поглед.</p> <p>— Ви то мене питате, господар 
> као што сте и ви хтели мене убити.{S} Испићете сами отров који сте мени спремили.</p> <p>Кнез 
; зора их је затекла изнурене, измучене исплакане, а једно другом у наручју....</p> <p>Кад је з 
онде вијуга дуга врзина, или бело кишом исплакано, накривљено прошће.</p> <p>Али нада свим цару 
есто морала испод руке и кришом од мужа исплаћивати за свога Никицу доста знатне суме, само да  
з кога би после неколико тренутака опет испливала.</p> <p>Како је месец на изменце упадао и исп 
пла и тиха, ведра и јасна.{S} Пун месец испливао у ведре небеске <pb n="281" /> висине и извео  
тала код чесме, опрала руке, умила се и испљускала по лицу па се онда брисала с <hi>твоје марам 
ез одлучно махну руком: — „Не дирај!“ а испљускану чашу баци.</p> <p>Растислав даде прстом знак 
себе људе, г. Растиславе, који отворено исповедају да је за Балканију боља република но монархи 
ласова.{S} Она се чак и сама пред собом исповедала да су то само „каприци“ и тренутни прохтеви  
ово кућа у опште?{S} Црна ми се прилика исповеди да је ово блуднички дом и нагласи ми како би н 
е убије.{S} Једном се беше решила да се исповеди човеку кога <pb n="55" /> је волела.{S} Но то  
, да попију белу каву и да једна другој исповеди шта јој је на срцу.</p> <p>Како је, кад и од к 
та више, он је био вољан да му се и сам исповеди шта је, ко је и да проматра какав би утисак то 
тимања, Мутимир поче молити.{S} Удари у исповест; признаде, да је то слика једне париске лепоти 
бучена — гуњче и чакшире од црна сукна, испод гуњчета танка антерија од ћитајке, на глави јагње 
мрака.{S} Наједаред из кантарске улице, испод кестенова, указаше се две сенке; оне брзо и лако  
во јато врабаца копуњало се по прашини, испод стрехе францускога конзулата, дижући несносну вре 
ао је час у кнеза, час у слику кнежеву, испод које је било тајно долапче.{S} Кад кнез ућута ђен 
не две пријатељске руке како се рукују, испод њих лавров венац, а испод венца укрштена пушка и  
е ађутанту:</p> <p>— Скините ону слику, испод ње ћете наћи малу кључаницу, завуците у њу кључ,  
ега велику кнежеву слику <pb n="300" /> испод које, после дужега тражења, нађу мајушну рупицу;  
долапа, узиданог у дувар <pb n="305" /> испод ваше слике.{S} А сад би у име бога могли поћи.{S} 
о ње и покуша да устане, да се отме.{S} Испод њених ногу, крај отомана, стајао је велики долап, 
ко се рукују, испод њих лавров венац, а испод венца укрштена пушка и сабља, а одоздо мач и секи 
 жицама што иду из јастучића од каучука испод кнежеве главе, а на други крај вешали су слику, к 
 дугови, где је она, мати, често морала испод руке и кришом од мужа исплаћивати за свога Никицу 
кад беше подигао главу у вис да откопча испод гуше копчу на мундиру.</p> <p>Тако, с подигнутом  
иђење казниће сад вас.{S} Отров је онде испод моје слике у тајној фијоци у зиду — кнез показа п 
ом, <pb n="455" /> како чак силазе ниже испод ње — оне исте даме које су јој још јуче прекорно  
 Своју „престоницу“ био је подигао доле испод манастира у бурјану, недалеко од манастирске чешм 
 мрачну јаму, која се на једаред отвори испод плоче онога истога гроба, на коме је мало час сед 
“, живо, голо месо човечије.{S} Међутим испод овога лицемерног проклињања „плоти“ крио се често 
 /> с одваљеном полом, с пуклом хаљином испод мишке — то је она.</p> <p>Тек кад се тако и нехот 
су чак и голема шарова како се испрућио испод кола — само Паве није било!</p> <p>Боји се одсеко 
 он чу са свим јасно и разговетно, како испод њега у гробници неко дубоко и болно уздахну....</ 
 у сукњи и женској рекли, па извирујемо испод јоргана да га видимо, и све се смејемо.</p> <p>Ра 
 док је она међу тим откопчавала хаљину испод гуше.) - А ово шта ти је?{S} Кнез беше узео у рук 
љиво била снабдевена свака вила.</p> <p>Испод ових слика долазили су стихови у црвеној, плавој, 
им рукописом.{S} Поједина места била су исподвлачена или закрштена црвеним мастилом.</p> <p>Врб 
ећ цео свет види.</p> <p>госпођа Софија исправи се, она погледа свога мужа право у очи, она зау 
аже с <hi>углађеност</hi> (г. Растислав исправи <pb n="31" /> га опет: „с у-гла-ђе-но-шћу,“ уда 
акле, није врат него шија (г. Растислав исправи га: „није шија, него врат,“) Та да, није шија н 
песницама по глави.{S} Хоџа поуми да се исправи, но Срећко га стегнутом песницом понова удари у 
 искупљења) — рече кнез.</p> <p>Каја се исправи: — Неговори тако!{S} Знам шта мислиш, али не го 
> <p>— Бојим се и није.</p> <p>Лепша се исправи и погледа кнеза озбиљно: — Мире,<ref target="#S 
“...</p> <p>Мутимир прогледа и малко се исправи.</p> <p>— Опет ти бунтовници!{S} Ама ја ћу то ђ 
- Јес, ваши поступци - рече Растислав и исправи се у фотељи.</p> <p>— Именујте их.</p> <p>- Хоћ 
их се извори</hi>.{S} Растислав га опет исправи: „не могу да се изговоре.</p> <p>Кнез се чисто  
Она не одговори мужу одмах.{S} Пошто је исправила брош и загладила један чуперак, који се беше  
з нова, то је једино што би у њему имао исправити.{S} Лажне науке уче да један човек не може у  
чени су и набијени нови шипови, мост је исправљен и у Орловцу је једна знаменитост мање.</p> <p 
тали на помоћ чим виде да се негде чаше испразне.{S} Сад је кнезу наздрављао здравицу некакав с 
само једну једину неодољиву потребу, да испразни своје срце, у коме се било накупило тако много 
зика.</p> <pb n="83" /> <p>Растислав га испрати подругљивим осмејком и климањем главе.</p> <p>Н 
мало код кола, па онда пође.{S} Свет га испрати громовитим „ура“ и „живео.“ Под изговором да им 
о — „збогом“ и изађе.</p> <p>Врбавац га испрати дугим, значајним погледом, тако, да и начелнику 
ања он реши да ће најбоље бити да кнеза испрати на пут по унутрашњости Балканије.</p> <p>Изгово 
у поведе је напред.</p> <p>Кнез Мутимир испрати их до врата од дворане.</p> <milestone unit="su 
и страних држава и многи виши чиновници испратили су покојника на колима до саме костурнице.</p 
е пешке.</p> <p>Огрнут у плашт, кнез је испратило капиџика.</p> <p>Лепша изађе на улицу.{S} Бил 
 сте ми да вам посветлим.{S} Ја сам вас испратио до у собу, помогао вам да се свучете, скинуо в 
unit="subSection" /> <p>Боју и Радована испратише.{S} Нису пошли они ни 100 корака, кад у мраку 
 разилазити.{S} Добра и весела домаћица испраћа их једне по једне, старајући се да на растанку  
почело разилазити.{S} Домаћица је редом испраћала своје госте.{S} Неке је нарочито молила да о  
 пут.{S} Уз пут су га свуд дочекивали и испраћали с највећим <pb n="27" /> светковинама.{S} Дођ 
а и пуцњавом из прангија, а тако исто и испраћали.{S} Кнез се заустављао овде онде, излазио пре 
зда ће сад долетети с оплавком у руци и испребијаће нас на мртво име.{S} Нас страхоба хвата од  
гуће да кочијаш за непуна 4 минута може испрегнути и упрегнути 4 коња.</p> <p>-— Видећеш, сад н 
p>„Шта ћеш ти овде, лоло?{S} Вуци ми се испред очију“...</p> <p>Наш јунак побегне, али гнев ста 
Маврикије, на шта ви мислите...{S} Бежи испред коња, не краљицу под коља...{S} Збиља, г. Маврик 
 свежем ваздуху.{S} Ходајући по баштини испред куће, Мона је у памети прибирала шта је све дана 
 сокачки и за неколико дана већ су биле испредене читаве скаске.</p> <p>Прокљувало се и то да ј 
е могао чути; долетале су само поједине испрекидане речи; — „довека сретан“... „пуна кућа“..... 
> <p>— Пара! — рече мајор Тоша полако с испрекиданим дисањем, као оно човек кога си на један пу 
прво ширила мокра и црна пољана, гдегде испресецана ниским врбовим чечваром.{S} За овим се бела 
рни осети како му нешто застаде у гуши, испречи се као песница, а после, рапаво и кисело, здера 
 поскочица похита <pb n="211" /> сад да исприча.{S} Тада се могло свашта чути.{S} Девојке су се 
 то продерана врећа!{S} Одмах отрчао да исприча сукњи.{S} Просто би цркао да њој не каже све.{S 
 овакве везе и познанства.{S} Па баш да исприча целу ту ствар сама та особа — ипак, ко ће <hi>њ 
пресече начелника, бојећи се да овај не исприча још вешто лепше, и примети му:</p> <p>— Добро б 
Растислав били су опет заједно.{S} Кнез исприча у кратко шта је било код ђенерала.{S} Растислав 
 нађе код тога високог господина, да му исприча све и да апелује на његову племенитост.</p> </d 
коме беше свратио Маврикије да му одмах исприча шта се све десило у конаку.</p> <p>Маврикије би 
 <p>Тако пођу даље.{S} Анђелија би прво испричала деверу шта је трабуњао пијани Ралека, али се  
ју све те мере, али што је прећутао он, испричали су они којима је он то мало час говорио.{S} Ј 
ео реч Милоје, и, по ранијем споразуму, испричао сељацима читаву измишљену скаску.{S} Познавао  
, да је доиста и веровао све оно што је испричао проти.{S} Бар њему се чинило да је све то тако 
се скамениш какве ми је ствари мало час испричао; то је просто ужас!{S} И каква ти чудовишта ми 
 у памети, или је било друкчије.</p> <p>Испричао је полазак из двора, сретање црне прилике, даљ 
истина Црнојевић, кажи ми па ћу ти онда испричати све по реду како је било“ — изговарао се сељо 
ш нема три.{S} Још ми можеш бар укратко испричати“....</p> <p>За тренутак Мона ућута, после дод 
а, ми ћемо сретати и доцније; овде ћемо испричати само у кратко шта је даље било с овом јадном  
. — Но чек да седнем овде до тебе да ми испричаш како је то било.{S} Куку, колико ли је ово сах 
p>У подножју ови камени брегови били су испроваљивани, где ужим, где ширим отворима, који су во 
а доврши.{S} Она прогледа, ратоборно се испрси, заустављајући љуљушку, жмиркајући и погледајући 
м дерну хоџу по глави.</p> <p>Старац се испрси, спусти наргиле, прекрсти руке на груди, подиже  
p> <p>Он у томе стиже пред Растислава и испрси се пред њим.</p> <p>— Како рекосте? „намесник не 
вама ноћас?</p> <p>Кнез прекрсти руке и испрси се пред ђенералом: — Шта ми је!{S} И ви мене пит 
ресе.</p> <p>Његова погнута леђа, његов испружен, разголићен врат лепо се видео према јасноме о 
 хтео тај изасланик — рече кнез и стаде испружен пред Лепшу.</p> <p>Лепша устаде, узе са стола  
часа по подне.{S} госпођа Мона, немарно испружена на огромној љуљушки клацкала се полако, дрему 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>С испруженим ногама, с прекрштеним рукама на прсима, са з 
ак Срдан само их погледа, па тек зевне, испружи шапу, извуче нокте; а браца Мика вели војницима 
За тим су приступиле послу.{S} Кнеза су испружили по леђушке на миндерлуку, наместили му под гл 
и мирно, заваљен у столицу.</p> <p>Ноге испружио, прса истурио, руке прекрстио на прсима, а заг 
 покуша да га подигне, али ђенерал оста испрућен и грчевито укрућен.{S} Мишићи на образима и ок 
, видели су чак и голема шарова како се испрућио испод кола — само Паве није било!</p> <p>Боји  
рилике су сазреле, дошло је време да се испуне најлепши снови ђенерала Врбавца.{S} Само сам му  
асти још многе жртве, док се она једном испуни и поравни.</p> <p>Враничић је изговорио ове речи 
и рече му:</p> <p>— Господине ђенерале, испуните своју дужност.{S} Говорећи то кнез му пружи ст 
, а ко би други могао ту улогу згодније испунити, ако не он, г. Растислав.{S} Удаљен од Звонигр 
 — Много обричете!{S} Ја мој завет могу испунити, али ви ваш не.</p> <p>— Ох, не говори ми само 
овом остваривању.{S} Како му се наде не испунише видли смо мало час.</p> <p>Но хоџа је скупо пл 
 Растислав је видео да цело његово биће испуњава само један једини осећај, да он није у стању н 
рећним случајем постигао, долеподписани испуњавају једну тужну дужност примајући у своје руке,  
ли, скромно тајно доброчинство, то јест испуњавају људи бајаги оне свете речи из светога писма: 
ти атмосвера љубави и лепоте, атмосвера испуњена неким чудним, специфичним мирисом, који би се  
атиће се у Звониград усхићени, умирени, испуњени осећајем потпуне безбедности, а то ће бити нај 
слепе, како читају прстима, пипајући по испупченим словима.{S} И он покуша сад, да тако исто пр 
сушен, испијен и спржен, те бедна жртва испушта помућену душу своју у најстрашнијим мукама.</p> 
ком, постав уједно и министар војни.{S} Испуштајући из руку кнежевску власт, коју је дотле имао 
ну, али ни то већ нису могли.</p> <p>Не испуштајући точак, и ако је видео да га не може заустав 
лишити једне знаменитости своје.</p> <p>Иста је судбина постигла и други један споменик орловач 
едате да ставите књаза у присенак, а да иставите себе.{S} Ви јасно говорите пред гомилом света: 
акће, али шта да ради кад су га прилике истакле на врхунац државних послова, где сад, хтео не х 
е око старијих, и те су га особине брзо истакле.{S} Постао је официр.{S} Прилично се прочуо у п 
и где су се и кад су се до сад чим било истакли?{S} Шапуће се о њима већ друга година дана, али 
е!{S} Ономад су на свом тајном састанку истакли књажеву слику у природној величини.{S} За тим с 
ужан да савије руке око оне особе, коју истакне пред њега државни разлог.</p> <p>Док је Лепша о 
 све су то ствари позитивне и с рачуном истакнуте.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Скачу 
tion" /> <p>Била је скоро поноћ.{S} Ове исте вечери господа окружни имали су част бити позвани  
 <milestone unit="subSection" /> <p>Ове исте ноћи када су Перун Црнојевић и његов пратилац Жика 
 по нешто, и то махом би понављао једне исте речи, као што се то при игрању шаха обично ради.</ 
 /> како чак силазе ниже испод ње — оне исте даме које су јој још јуче прекорно истицане као уз 
и на оном истом месту где је стајао оне исте ноћи, кад је мој дед, бежећи од Руса, пребродио Ду 
већ су знале цео догађај о Лепши.{S} Те исте вечери знао га је цео Звониград, а сутра и цела Ба 
 огранака великих омаљскнх планина — те исте ноћи, велимо, у свима околним селима, и с ове и с  
а и пића у Врбавчевој кући?{S} Ко је те исте ноћи, после свечане забаве, на којој си требао да  
 учитељевим, капетан оде и одмах још те исте вечери напише г. министру опширан извештај, управо 
отери где је био и Црнојевић.</p> <p>Те исте ноћи, кад су потере стражариле крај Дунава, на јед 
ити да те због начела из државне службе истерају —- то је по мојој памети проста бесмислица.{S} 
ја му је нуђена, и с тога је морао бити истеран из академије и чак одагнат из престонице.</p> < 
 требају људи од снаге и положаја, а не истерани чиновнички инвалиди.{S} Но бива случајева где  
вао, и то траје за све време заноса.{S} Исти је Турчин причао да ти дервиши имају и своје засеб 
ћин хоће једног радника више у кући.{S} Исти је разлог био код Руса.{S} Не знам да ли се сад од 
је могао ухватити никаква смисла.{S} На исти начин одговори и особа с поља.{S} Тако се између њ 
то и јуче и данас били и остали једни и исти људи. — Они знају шта је добро и за државу корисно 
ци!</p> <p>— Све су то живи људи, оваки исти људи као и ми, рече Заре.</p> <p>У томе изађоше на 
мо?</p> <p>То је био писар Срећко, онај исти што му кнежев доктор отоич повери једну важну тајн 
има света онај исти моћни Врбавац, онај исти министар преседник, човек мало болестан, али човек 
е он још једнако био у очима света онај исти моћни Врбавац, онај исти министар преседник, човек 
рао, да голотрбом арслану не приђе онај исти чичица у олињалом ћурчету, ухвати га за руку и реч 
 огледалу своју жену и угледа је у онај исти мах, кад изусти последње речи.</p> <p>Врбавцу се у 
ије тај отров, и сад, на један пут, тај исти ђенерал Врбавац осећа неодољиву потребу да се наса 
 једно!{S} Зар твоји претци нису на тај исти начин дошли на престо, зар пут, којим је корачала  
ога и усијану главу, а данас им ево тај исти човек долази за министра, и то још долази у друштв 
„Бог ти помогао, господару!“, али у тај исти мах они угледаше пред собом свога витешкога начелн 
аусти нешто да му рекне...</p> <p>У тај исти мах из оближњег буквика с горње стране моста пуче  
етак минута три пут су прескакали један исти планински поток, а сад му бејаху дошли до самога в 
на земљи, и то обоје осећала је у један исти мах.{S} Готова је била сваки час да заплаче, осећа 
му од тога ништа не буде.</p> <p>„Један исти отров у већој дози може донети одмах, тако рећи тр 
ци и прислони јој чинију на груди.{S} У исти мах Кугић дочепа један нож из црне кутије и снажни 
зине, које су уз пут били скинули.{S} У исти мах црна прилика извади из џепа два запечаћена пис 
 руку и енергично повуче за собом.{S} У исти мах осврте се и викну:</p> <p>— Господин докторе!< 
ло наређено да потера иде у ланцу.{S} У исти мах на другом крају водили су се други разговори — 
нежношћу, меко, благо, пријатељски, а у исти мах беше пришао кнезу и покуша да га узме за руку  
 човек имао је у изразу нечега што је у исти мах и племенито и дивљачко, а нада свим ширио се и 
о га пустити.</p> <p>Ове речи чуше се у исти мах с две стране, и као да су их изговарала два чо 
оћ.{S} Мутимир јој је био одвратан, и у исти мах опет је осећала <pb n="701" /> да га никад јач 
му се почне будити слаба нада.{S} Али у исти мах он осети, како га његови мртваци још јаче стеж 
а божијег што она и њен комшија скоро у исти мах остају удови.{S} Као добра, хришћанка гђа удов 
у Милојевом, да га је нестајало скоро у исти мах кад се и појављивао.{S} Али — Жики се опет за  
риотског рада!“</p> <pb n="360" /> <p>У исти мах службене новине донеле су кнежев указ, којим с 
је сузама, обасу је пољупцима.</p> <p>У исти мах Жика осети како му се нешто сави око врата; тр 
уди су доиста промишљали: „Начелници су исти; пре нас од њих није ни глава заболела; сад нас ха 
ораку.</p> <p>— Хоће! — понови начелник истим тоном.</p> <p>Писмо је било Милојево, упућено нек 
о, поверљиво и присно изразговара с тим истим човеком, из чије је руке мало час примио самртну  
а Мунтијано.</p> <p>„Ударићемо поготову истим путем куда је пре по века прошао мој дед.{S} Прох 
.{S} И оно што види треба да буде јава, истина — ствар која се даје рукама опипати.</p> <pb n=" 
одозриво Враничића и опет упита: — Ама, истина, да, почем, ниси ти Перун Црнојевић?</p> <p>Вран 
а у пуном сјају лепоте.{S} Година дана, истина прилично бурна, али опет сретна живота, проведен 
е убио!{S} Гле, обали ми цвет!{S} Боже, истина благо теби, црна Петрија, кад ти је тако увек до 
Шта си окупила богорадити и причати!{S} Истина ја не знам шта је теби _ рече он и приђе жени пр 
су, не ћеш имати где да их метнеш...{S} Истина бре! а шта би радио кад би ти Црни место обећани 
уката, брајко, одвојиле су од свега.{S} Истина, крст сам пољубио, али ту би и Бог опростио; мор 
 ви још млада, неутврђена династија.{S} Истина, ти си већ четврти из те династије, али ваља има 
илично пара, најмање око 100 дуката.{S} Истина, тапетар ми још није поднео предрачун, али и без 
ам ту био тек само један од стотине.{S} Истина, један од главних, ја сам водио - али ту је било 
да печата сваковрсне бунтовне списе.{S} Истина, Шваба, код кога је то ухваћено, тврди да су то  
одавна познати и у нечему договорни.{S} Истина, то је био тако тренутан, тако пролазан израз на 
а то већ нису учинили конзервативци.{S} Истина, ови млади људи већ инстинктивно мрзе све што је 
договор да дође са свим други човек.{S} Истина Милоје је после објаснио како се десила та проме 
и човека пред којим сам ја то рекао.{S} Истина је да сам то од многих слушао, као што је истина 
вац, леп, да очи од њега не одвојиш.{S} Истина, новајлија је, тек сад отвара самосталну радњу,  
и кнегиња ја била, здравља ми!</p> <p>— Истина нос ми није баш тако згодан за светлу кнегињу, а 
 да везеш.{S} Него, батали то.{S} Је л’ истина велиш, да смо ово против Црног дигли потеру?</p> 
вно потегне, трпи се веома много.{S} Ја истина немам много лична искуства у томе, јер моја прак 
неће насрнути кад је сит, и то је сушта истина.</p> <p>Код људи опет опажа се ова црта: да су п 
ачи ово увијање и избегавање да се каже истина, кад је то једини пут, да се кнезу укаже брза по 
.{S} Али све ово што сам рекао сушта је истина.{S} Према томе ви сад наређујте што буде потребн 
 је по уму био нешто изванредно; пре је истина, да је био човек обичне, бистре памети.{S} Али т 
ља се користити и том околношћу, ако је истина што се говори, да кнез истински воле Лепшу.{S} У 
а питам тебе, је ли то истина, и ако је истина, онда какав си ми ти муж, (Јес, г. Растислав је  
 да сам то од многих слушао, као што је истина и то да многи ваши поступци на то личе.</p> <p>- 
мерка кнежева није имала места.{S} Није истина да се на акт спаривања данас гледа као на неко п 
 он је убијен...{S} Ко то каже?{S} Није истина да сам ја узео паре; то је лаж, развукли су друг 
 Без девојке не идемо!</p> <p>— То није истина да је тамо; она је још ту — викну Радован. _</p> 
Заре неће вам никад ништа рећи што није истина.</p> <p>- Па, па!...{S} Шта је после било? — пит 
вам прво не ваља, а и просто — <hi>није истина</hi>.{S} Шта може бити истински неваљало и поква 
могласно довикне и објави:</p> <p>„Није истина!{S} Није мој син пропао и изгубљен човек!“</p> < 
адознало.</p> <p>— Може!</p> <p>- Је ли истина да је управитељ казнених завода у Пламеновцу био 
, милостиви господине.</p> <p>- А је ли истина да сте једном, док сте били у Пламеновцу на роби 
де је Растислав.</p> <p>— Кажи ми је ли истина да ти је кнез Мутимир понудио преседништво у мин 
 није хтео казати прави разлог. „Ако си истина Црнојевић, кажи ми па ћу ти онда испричати све п 
subSection" /> <p>— Рачунаш ли да би ти истина дали триста дуката, да ти нешто упали па ти да у 
 да у ствари ту нико није крив.{S} Дело истина постоји, ала нема учиниоца.{S} Изашло је дакле к 
ујем...{S} То јест, наравно, ако је оно истина што сам чула..</p> <p>— Шта ли си то чула! — пре 
 ништа спрам тог екватора.“</p> <p>„Оно истина, тај екватор може бити и највећи мислилац на све 
све једно; само ја питам тебе, је ли то истина, и ако је истина, онда какав си ми ти муж, (Јес, 
ођенога оца свога, папу Александра VI. (Истина нехотице и случајно, јер су на гозби били измења 
>Много љета посред нас!</l> </quote> <p>Истина, жеља, исказана у овом последњем стиху, кад би с 
вељаше у шали) за своју душицу. </p> <p>Истина, Синђа је била Пави рођена стрина.{S} То је до н 
 ма то била и светитељска глава.</p> <p>Истина, два млада безбожника, г. варошки лекар и г. окр 
ик, томе сам се од вас и надао.“</p> <p>Истина, ми смо напред видели какав је био кнежев састан 
ећко похита да објасни даље: </p> <p>— „Истина нико не зна шта је у глави господаревој.{S} Можд 
а не зна за њих.</p> <pb n="101" /> <p>„Истина, и код нас има данас пуно отрова који дејствује  
цело биће дише љубављу и вером.</p> <p>„Истина, она је жена пуковника Врбавца, али она је моја  
, али осећам, осећам!{S} Ту има жалосне истине..</p> <p>Баш у тај мах на супротним вратима указ 
ао забезекнуто.{S} Ово Кугићево кресање истине у очи као да га је почело мало освешћавати.{S} Г 
н Црнојевић, носећи кнежевску титулу, у истини вршио дужности једнога председника републике.</p 
н по спољашности, кнез Мутимир био је у истини још узбуђен; мисли и осећаји брзо су се мењали.{ 
и садашњост, снови и јава, оно што је у истини било и оно што се које кад тек само као мисао за 
у срџбу.{S} Ја сам рекао само оно што у истини постоји.{S} Јес, књажевска власт је данас у ваши 
 - Наравно, ово говоримо кад би нешто у истини било, као што није! — опет настави доктор.</p> < 
буња, а бог свети зна да ли је и десета истинита што се прича и казује.{S} Тек име Перуна Црној 
у с њеном судбом.</p> <pb n="430" /> <p>Истините или измишљене, ове су речи кнежеве брујале по  
 смишљена басна.{S} У ствари то су биди истинити догађаји које ћемо овде споменути у најкраћим  
ено је да Перуна Црнојевића нема туна — истинито ће, дакле, бити тврђење онога другог жандарма, 
p> <p>Од свију ових прича нешто је било истинито, али, као обично, много је било и измишљено, д 
д нарочити, поуздан човек да се увери о истинитости навода онога загонетног младића, и све је н 
ма говорите нема никакве везе с јавом и истином.{S} У дугом сну ви сте јамачно много што шта са 
на страну лепи снови и љубичасте маште, истинска, сурова стварност говорила је: да се Враничић  
ребрни новци најгоре врсте.{S} Била би, истинска, корист за државу да се те збрке једном ослобо 
ну дати израз жива, природна човека.{S} Истинска природа људска толико је високо цењена, да је  
 је осећао сад, ово је била његова прва истинска љубав и ово што је говорио, говорио је са срца 
 погрешке, што нисте од кнеза направили истинска, права добра и ваљана владаоца.{S} Најгоре је  
атеље и искусне људе, који му могу бити истинска потпора, па кад остане усамљен, неопитан, неве 
ма њене хаљине да се увере да ли је баш истинска свила и кадива.</p> <pb n="223" /> <p>- Тако б 
колутова.</p> <p>У првим наступима прве истинске љубави, у души бујна и ватрена младића наступа 
нису успели да расхладе нов вулкан прве истинске љубави.</p> <p>У таком се стању налазио кнез М 
бесмртили су се представљајући у камену истинске облике гола, жива човека.{S} Ми пак дотерали с 
е могао уверити, колико си му ти прави, истински пријатељ и колико на тебе може рачунати — разл 
може истински мрзити, истински злобити, истински бити зао и неваљао?{S} Зар сви кнежеви поступц 
 таком раном добу може истински мрзити, истински злобити, истински бити зао и неваљао?{S} Зар с 
ко време.{S} Он је више година мировао, истински је избегавао све прилике, где би морао учинити 
игде никога свога, никога рођеног да га истински пожали, да га искрено и срдачно загрли, да с њ 
 свима врлинама.{S} Али оно чиме је она истински велика, узвишена, недостижна то је она неисцрп 
е, коме нико ни с које стране не ствара истински искрен, топал, братски загрљај, нити му ико пр 
ивидној покварености својој?{S} Никакав истински порок не може имати дубока корена у младој душ 
дина?{S} Зар се у таком раном добу може истински мрзити, истински злобити, истински бити зао и  
у, ако је истина што се говори, да кнез истински воле Лепшу.{S} У таквим приликама жена много м 
 <hi>није истина</hi>.{S} Шта може бити истински неваљало и покварено у једном младићу од 18 го 
 кнеза на челу народа, где се јавља као истински вођ свога племена.{S} Ствар је у кнежевој руци 
годио тај цинизам Монин.{S} Он је Лепшу истински волео и ово вучење по блату њенога имена, осећ 
 <p>— Јесте, височанство; ово је доиста истинско одушевљење.</p> <p>— Да, да, одушевљење јесте, 
</p> <p>— Да, да, одушевљење јесте, а и истинско јесте, само не знам да ли за мене, или ради зг 
нуло да прати кнеза.</p> <p>— Је ли ово истинско одушевљење? - упита кнез свога доктора, показу 
збиља тако млели, и је ли то баш његово истинско уверење, на што доктор одлучно изјави, да тако 
о право <pb n="330" /> гледиште и једно истинско мерило — то је човек.{S} Ја сам хтео убити чов 
ја, да ме научи ценити верност по њеној истинској вредности!{S} Малодушност је најружнија црта  
у притворном стиду, да не можемо трпети истинску природу људску чак ни онда, кад се она појављу 
гао бити.{S} Али ја волем истину, волем истинску природу и мрзим лицемере који хоће да се покаж 
 лед и студен и да пробуди у њему топлу истинску љубав.</p> <p>Њене су очи биле влажне; госпођа 
мам на моју душу.{S} Ја ћу прва богу на истину, па кад се ја не бојим, шта се ти бојиш.</p> <p> 
 из милоште прозвана Лепша, говорила је истину, кад је рекла да је обична грађанка.{S} Кћи бога 
subSection" /> <p>— Веле да људи говоре истину кад стану пред отворен гроб — поче разговор ђене 
 ни с места није макао.{S} И они говоре истину.{S} Сумње о томе није више могло бити, кад то ев 
шта је занос, али бадава, ваља говорити истину: пет минута у сличним приликама и готово с потпу 
и, вама ни ваша рођена жена не сме рећи истину у очи, не сме вам је рећи ни онда кад грешите та 
д да бих то могао бити.{S} Али ја волем истину, волем истинску природу и мрзим лицемере који хо 
ило никакве сумње.{S} Старац је говорио истину.{S} Ови људи имају право.</p> <p>Дежурни осети к 
е и непријатне.{S} Прими их као корисну истину, коју можда никад више ни од кога нећеш чути.{S} 
лиње срећом и лепотом њеном да му одмах истину у очи каже, то је ова једна једина ствар: је ли  
 спремити цео план, како се има извести истискивање стране монете.{S} Ови стари новци хемијски  
 ће кнеза Мутимира отуђити од Русије, и истиснути из Балканије руски уплив, ако им ове велесиле 
госпођа Софија имала је сина од прилике истих година и истих склоности као и кнез Мутимир.{S} У 
имала је сина од прилике истих година и истих склоности као и кнез Мутимир.{S} У овом тренутку  
исте даме које су јој још јуче прекорно истицане као узор и пример, и којима цео Звониград скид 
на, али знаш ли ти да ми за десетак дан истиче рок великој меници, од које бар петину морам отп 
ло до народних интереса.{S} И то све ви истичете преда мном!{S} Буди бог с нама!{S} Волете наро 
а — није тако сретна да је звониграђани истичу као узор чедности.{S} На против, било је једно д 
е нестане, а на њено место, дође друга, исто тако мутна и нејасна.{S} И то се непрестано тако м 
 ње опет се дизала стрма шумовита коса, исто онако мрачна и омчата као и ова с ове стране.</p>  
зађе некуда, а уђоше две нове личности, исто тако увијене од пете до <pb n="480" /> главе у црн 
ст својих трупа, тако је <pb n="133" /> исто Врбавац сад осећао потребу да прегледа целокупну с 
билачких средстава, која би дејствовала исто тако поуздано, али без ларме, а била би уједно и г 
сети исту школу.{S} Случај га намери на исто девојче са бриљантским минђушама.{S} Кнез викне де 
++смркне+++, па док не сване, а тако је исто и за дневне часове док траје дан.{S} Кад се рекне  
hi>Кураре</hi> — познат у медецини није исто што и индиски куруру).</p> <p>„Дакле онаквих отров 
уче, кад им је то и заповедано, тако ће исто све то вршити и данас, кад им људи зло обавештени  
личе на <hi>ујед бесног пса</hi> и врше исто дејство.{S} Као оно ујед бесног пса, тако и оне ун 
итање, но само порумени.{S} Кнез понови исто питање.{S} Пава сави главу у страну, после је опет 
 бежећи од Руса, пребродио Дунаво овако исто тајно и ноћу као што ћу га ја пребродити ноћас, кр 
атко ћутање.{S} Враничић продужи, онако исто полако, онако исто једнолико.</p> <p>— „Убили га!{ 
ничић продужи, онако исто полако, онако исто једнолико.</p> <p>— „Убили га!{S} Убили га тајно,  
за.{S} А како?{S} Врло просто.{S} Онако исто <pb n="313" /> као што сте и ви хтели мене убити.{ 
рао да има право да га „уклони“ — онако исто, као што су Мутимирови претци уклањали оне који су 
е и после читава часа бављења оду онако исто нечујно као што су и дошла.</p> <milestone unit="s 
ни, што се шире лево поред Дунава, тако исто и кршне врлети и оштре литице што се, парајући обл 
оне који верују у анђеле и ђаволе, тако исто и он није веровао у поштење и непоштење, у зло и д 
 воље да воле бело или црно одело, тако исто зависи само од његова укуса и његове користи хоће  
изрази бело, црно, црвено, зелено, тако исто постоје <pb n="75" /> изрази добро, зло, поштено,  
су мушка, а друкчија су женска.{S} Тако исто друга су имена за младе, а друга за старије укућан 
имо у њој читав свет животињица, — тако исто наше душевно око са несавршенства свога не опажа,  
 песмама и пуцњавом из прангија, а тако исто и испраћали.{S} Кнез се заустављао овде онде, изла 
као и обично, изнутра закључана, а тако исто, као обично, стајали су затворени и прозори на мој 
ш нејасну на јутерњој замаглици, а тако исто бејаше почео и мислима да се губи у далекој прошло 
им словима.{S} И он покуша сад, да тако исто прочита, пипајући прстима по издубљеним словима.{S 
осту, у овом исток тренутку, можда тако исто издише и његов драги господар.</p> <p>Ова мисао ка 
ло бити ни у интересу Русије, која тако исто халапљиво погледа на Цариград.{S} И ко зна докле б 
тиче.</p> <p>Али лепа Пава била је тако исто и мудра, као што је била лепа.{S} Сва ова пажња кн 
одана мала челица, али на њу слеће тако исто и отровни ноћни лептир; на њу силази весели славуљ 
уђење тек сад настаде.{S} Они чуше тако исто кретање и у другом суседном гробу, па одмах и у тр 
 својих танких, припијених усана и тако исто танких, дугачких, као гар црних бркова.{S} Мршав у 
, у избледелом, отрцаном ћурчету и тако исто изношеним чоханим чакширама, приђе овим колима, и, 
министара примети му:</p> <p>„И ми тако исто имамо наш део одговорности; ми смо влада — и ми см 
к о чијој се енергији и одлучности тако исто много причало, као и о његовом слободоумљу.</p> <p 
анас нису покидане.{S} Они и данас тако исто мисле о младом кнезу, као што су пре мислили о ста 
 обилном просипању лепих жеља, већ тако исто и у обилном просипању лоја и катрана.</p> <p>Цео т 
требљавају.</p> <pb n="100" /> <p>„Тако исто знају за многе чудне отрове и дивљачка племена у с 
ар председник; вас се ствар тиче толико исто, колико и министра у чију струку то спада.</p> <p> 
асуда.{S} Сматрао сам да ја имам толико исто права на престо као и ти.{S} Имам га и више но ти, 
стислава и његове политике таман толико исто колико и до лањског снега.{S} Она је и сувише мудр 
 весео Црнојевићу, који је скоро толико исто био изненађен као и онај сељак коме узеше шињел.</ 
и Балканије још смо деца Истока.{S} Оно исто топло сунце источно, које даје гавран боју нашем г 
 му сутра бити „милостиви господар“ оно исто дете, коме је он до јуче заповедао.</p> <p>Кнез Му 
оставља своју жеравицу у нашем вину, то исто сунце гаси своје пламене зраке и у крви нашој, сип 
ењена.{S} Спасло ме је провиђење.{S} То исто провиђење казниће сад вас.{S} Отров је онде испод  
госпођом.{S} Отишао подводници он, а то исто учинила и његова госпођа.{S} Подводница њему обећа 
од мене; не бој се.{S} Уверен сам да то исто ради и твоја каћиперка и све остале њене друге — п 
змем натуцати па прилично и успем да то исто поновим и на балканиском језику, но особа у црнини 
храни, онда је увек сит!{S} Власт је то исто што и сласт; разлика је само у једном писмену.{S}  
Кнез узе мислити, да ли Богодан није то исто што и Богдан, т. ј. да Богдан није скраћено од Бог 
 да си у греху рођен и да си по томе то исто, што и остали људи? — упита Кугић.</p> <p>Кнежева  
јеш сваку девојку.{S} У Балканији се то исто постиже уверавањем да нико неће знати.{S} Кад би м 
ес хтео те је и он сам, баш некако у то исто доба, остао удовац.{S} Смирена и побожни попа, дом 
 у помоћ, отеше нам девојку“!</p> <p>То исто учини и Радован.{S} И његов пиштољ грмну, а његов  
као да су их изговарала два човека; а у исто доба кнез осети, како га снажно дочепаше, управо с 
ажне науке уче да један човек не може у исто доба бити и добар човек и добар владалац.{S} То је 
— Јес, то су извешћа вашег Ратка, онога истог што у сред Звониграда шаље људима шпијуне у кућу. 
 буђав, али што је главно - жив, и тога истог дана до мрака већ се повратио толико да је у вече 
 други до Перун Црнојевић.</p> <p>Одмах истог дана десио се и крвави догађај на тајанственом но 
е фигуре, допуњене још другим „особама“ истога рувета, а мушкога пола, ми ћемо сретати и доцниј 
 се на једаред отвори испод плоче онога истога гроба, на коме је мало час седео.</p> <p>Кнез по 
рупнији, мушки глас, који је долазио из истога гроба, али с много плиће површине.</p> <p>И овај 
 у министарству спољних послова, у оној истој дворани, где је пре неколико година Врбавац, пред 
 да понесу хоџине ствари.</p> <p>У оној истој соби, где је мало час Срећко изударао хоџу, пре п 
јући скоро читав километар у ширину.{S} Исток тек бејаше почео најлак рудити.</p> <milestone un 
раничић неколико тренутака гледао је на Исток непомично.{S} После се окрете Западу.</p> <p>Док  
, да тамо, на оном кобном мосту, у овом исток тренутку, можда тако исто издише и његов драги го 
ствар схватали и сами начелници.</p> <p>Исток је већ био почео најлак рудети кад су начелници,  
 па се разлију ао целом обзорју.</p> <p>Исток се није видео иза високих планинских врхова, али  
S} Ми становници Балканије још смо деца Истока.{S} Оно исто топло сунце источно, које даје гавр 
а; замисао, која је као муња укрстила с истока на запад и са севера на југ цело балканско тропо 
 су ни како се спремају.{S} Међу тим на Истоку се тиме јако баве; ту је развијено врачање, лече 
море шаренила, какво се само код нас на Истоку виђа.</p> <p>Извирући из вароши, ове су гомиле,  
— таквих је отрова било и јамачно их на Истоку има и данас, но наша модерна наука не зна за њих 
х је било и да их и сад има.</p> <p>„На истоку има и дан дањи много тајних отрова, с чудним деј 
огао је по недељу дана мислити о једном истом предмету, а упорним мишљењем често је продирао и  
о бар није било тако давно?{S} У једном истом броју, па често и у једном истом чланку, они су п 
једном истом броју, па често и у једном истом чланку, они су проповедали како блаженопочившег к 
) рече доктор дежурном официру, на оном истом страном језику, којим му је већ два пут до сад го 
 између две наше породице стоји на оном истом месту где је стајао оне исте ноћи, кад је мој дед 
мо заступао среског начелника.{S} У том истом месту био је некакав учитељ црвењак, опасан човек 
ћемо.{S} Зашто не би баш и она остала у истом уверењу као и остала публика, да сам умро од гушо 
е сад сећао свега тога.{S} И, ето, томе истоме г. Вујадину, пало је сад у део да игра улогу дом 
радње твојих предака.{S} Али све једно, историја се свети и у деветом колену — рече ђенерал.</p 
одговорност за увођење устава.</p> <p>— Историја!{S} Далеко је историја!{S} И ја бих пристао да 
је овде што друго до једна обична ђачка историја?{S} И што бајаги не би се могло учинити за љуб 
устава.</p> <p>— Историја!{S} Далеко је историја!{S} И ја бих пристао да одговарам историји, по 
ладаоца, а коме су ипак и сувременици и историја замерили за по неке грубости у карактеру.{S} К 
утимир имао је до сад неколико љубавних историја — неке од њих и ми смо видели напред али још н 
м рукама.{S} Никакав суд, па чак ни суд историје, не би могао окривити њега за овај поступак са 
p> <p>Кад се ствар тицала какве љубавне историје, где је чаршија узимала на нишан кнежеву лично 
талом, ја сам вазда готов да пред судом историје примим на се сву одговорност за увођење устава 
уповић, а играо је неку улогу и у новој историји балканиској.{S} У њему је била сахрањена и пра 
орија!{S} И ја бих пристао да одговарам историји, после, кад мене већ не буде.{S} Мало је теже  
ко, како се замишља — рече Врбавац. — У историји нема понављања.{S} Јеленик је могао само једно 
дом у Балканији, местом такође важним у историји династије Косанића, одакле се кнез после имао  
ли најстарији народи, који се спомињу у историји.</p> <p>„Бивала су понекад времена и налазили  
8" /> пред људима, и пред Богом, и пред историјом“ носи одговорност он, г. Растислав, коме је с 
 једини вучем и сву одговорност, и пред историјом, <pb n="22" /> и пред потомством за све, и за 
ограму за рад.{S} Наша одговорност пред историјом и пре је била велика, али сад, по смрти ђенер 
анију да тамо започне велико дело, чији историјски замашај нико тада није могао ни слутити.</p> 
} Он је и више и боље познавао класичку историју но кнез, и јасно је видео како су неке поставк 
 Реч дође и на последњу кнежеву љубавну историју.{S} То је долазило као поручено.{S} Ваља се ко 
јне академије, кнежев професор за војну историју, који је такође пратио кнеза на овом путу, за  
отворено говоре да Балканија има велике историске задаће пред собом, да она мора сад имати влад 
ите отрове, којима су се служили чувени историски тровачи, отрове, који су имали тако чудна и н 
таром дворцу могли читати ови знаменити историски стихови:</p> <quote> <l>Твој велики деда овде 
арских универзитета, — скренути са свог историског пута и отићи у анархију.{S} Неколико сокачки 
ноћас влада?“ Они на то да одговоре: — „Источна.“ Стражар ће питати даље „Под којим знаком?“ Он 
а Милоје отпутује „трговачким послом“ у источне крајеве Балканије, а г. начелник извести г. Рат 
 устанак.“</p> <p>Један од начелника из источних крајева јављао је, да његовим округом путују д 
 рано пролетње сунце помаља иза далеких источних планина.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
мо деца Истока.{S} Оно исто топло сунце источно, које даје гавран боју нашем грожђу, које остав 
} После се окрете Западу.</p> <p>Док су источно обзорје заклањали високи, шумовити, планински в 
ни кључић, показа прстом своју слику на источном дувару и рече ађутанту:</p> <p>— Скините ону с 
е извадише мали челични кључић, приђоше источном дувару, скидоше с њега велику кнежеву слику <p 
зроци разни, светлости, ми смо прилично источњаци, бујна раса, топла крв, а поглавито сам начин 
 хаљкавости; развио је читаву теорију о источњачкој индоленцији и чамотињи; правио је упоређења 
 није ударила!{S} Нареди се најстрожија истрага, и госпођа Ловимук морала би бесповратно пропас 
и страшна распикућа.{S} Кад је поведена истрага над кривцима, који оваке гласове протурају, уве 
рнојевића.{S} Отворена је била кривична истрага.{S} У први мах једно младо калуђерче све је при 
 увек да заузмете владалачки престо.{S} Истраге по унутрашњости <pb n="87" /> доказале су да љу 
знајем права да ме испитује и води неке истраге нада мном.{S} Тада устаде један од ове двојице, 
ује како ви то тачно знате и за најмање истраге по Србији, и шта је где ухваћено, и шта је ко н 
канцеларију.{S} А кад је ствар дошла до истраге, нико од сељака неће да сведочи.{S} А?{S} Како  
 нађе повода да превије табак и отпочне истрагу, а већ ако се доцније ништа не обелодани, онда  
 је упуству радила све ово.</p> <p>Прва истраживања дала су само тај резултат: дознао је да се  
 политички угурсузлук, ади он није хтео истраживати где је и шта је то.{S} Та му се ствар допад 
же десити свакој кући — па то нико и не истражује.{S} За то зна и кмет; често је то у кући њего 
што о томе сведочи; још мање да трага и истражује шта је било с дететом?{S} У опште, то се смат 
је у Балканији, док га из те улоге није истргло поверење младога кнеза Страшимира Косанића, кој 
ко полако тоне у нечистоту, он се сети, истргне револвер, испали неколико метака — ађутанти при 
твори крило прозорско, на што се мајмун истргне и утече на поље у аздију.</p> <p>За све време д 
ше сео на земљу, изуо десну чизму па је истреса.{S} Притрча му млађи ађутант и узе га карати: „ 
} Видели су кола, видели су слушче како истреса и савија коњске зобнице, видели су чак и голема 
т он диже руку нагло изврте стакленце и истресе га себи у уста, и у два велика гутљаја попи коб 
и.{S} Куцну се и наш начелник Вујадин и истресе двадесету чашу.{S} Бар он рече да је већ двадес 
{S} Хоће ногу да ми осакати Морам да га истресем.“ И он је полако засукивао рукав, завлачио рук 
 знамените ноћи усахнуло је много буре, истресене су многе оканице; поједено је много, попијено 
 и она би у том тренутку била готова да истрчи на раскрсницу и да на све четири стране света гр 
а се то тиче кнеза Мутимира).{S} Срећом истрчи дежурни официр, тек га <hi>унесу</hi> у спаваћу  
и.{S} Сад о Петровудне кнез опет посети исту школу.{S} Случај га намери на исто девојче са бриљ 
{S} На против, обојица су осећала једну исту потребу: да се што пре одавде удале и да по могућс 
четири месеца, нашли су на њему још ону исту крваву кошуљу, у којој је у затвор одвучен и ту би 
 а он ту висину употребљује да обори ту исту династију.{S} Растислав је скројио цео план, а кне 
је Мона данас чула да ју је муж жестоко истукао и Мона је једва чекала сутрашњи дан, када ће от 
неза у позитури, с прекрштеним рукама и истуреним прсима, стоји пред доктором, гледа га с висин 
тења, но опет се брзо поврати и седе, с истуреним прсима као и пре.</p> <p>— Неваљали сине!{S}  
н у столицу.</p> <p>Ноге испружио, прса истурио, руке прекрстио на прсима, а загледао се у једн 
 седети.</p> <p>Кад на Врбавчеву капију истутњаше и последња кола и њихова се треска на скоро и 
ксао.{S} Сваки делић тела био ми је као истуцан.{S} Једила ме је цела ова комедија и ја сам био 
ли те је у ракији попила сок од некаква истуцана семена, те после тога добила праву падајућу бо 
 смо с тешком муком и с големим ризиком исцедили од оног француског звекана, свакојако јесте не 
уштине од лудила, цео организам не буде исцеђен, сасушен, испијен и спржен, те бедна жртва испу 
 <pb n="25" /> <p>- И ју, гром га убио, исцепа ми фистан, викала је једна баба, а за тим је при 
онолико, колико користи може од њега да исцрпе.</p> <p>Умео је дубоко у себи да држи закопане с 
ли ми даље не можемо: наша малена снага исцрпена је.“ И слабачки вочићи доиста су дрхтали; дрхт 
ужи се.</p> <p>Пошто је догађај о Лепши исцрпно био претресен и свестрано процењен, ово поштова 
 сударила с потерама из других седа.{S} Ићи ће се у ланцу, размакнути по двајестак корака један 
 јаузне; за што је најпосле Мона морала ићи њој у посету два пут, и то ићи прва, док се милости 
ете - Знаш шта, Софија, ти би сад могла ићи — рече јој он.</p> <p>— Ако имате какве тајне, или  
 Човек, који не зна, хтео не хтео, мора ићи за оним, који одмиче напред.{S} Наравно, сасвим је  
 те ваше керефеке.{S} Код мене све мора ићи...</p> <p>При овој речи Мона крочи у будоар и најед 
тојадине!{S} Шта рекох ја, како се мора ићи кад се иде у потеру! — зачу се срдит глас командиро 
одсудније.{S} На против, рече да ће сад ићи да гледа како игра народно коло и да чује народне п 
 ово он налази, и да ли му ваља куд год ићи или остати где је?{S} Час му се учини да је у свом  
исуство.{S} Помишљао је да сад већ може ићи; ствар је свршена.</p> <p>Но баш у тај мах ђенерал  
а у напред је познато и то, докле ће се ићи у побијању поједине монете, онда је ту рачун лак, к 
ако они буду вршили те послове, тако ће ићи цела државна машина.{S} С тога је сад и нужно да св 
ве тајне, или ако вам сметам, ја могу и ићи — рече она хладно.</p> <p>— Којешта, пред тобом тај 
дала, који је већ пукао по свој околини ићи кроз овај народ и уз неку пратњу било би као шетња  
шао у земаљске послове, у толико ће они ићи боље.{S} Околности су се веома згодно стекле да га  
лове кнез устаде.</p> <p>— Ја бих могао ићи — рече он ђенералу — ви сте почели извињавањем, а с 
а морала ићи њој у посету два пут, и то ићи прва, док се милостивна једва једном одлучила, да б 
лав подругљиво.</p> <p>— Али неће ствар ићи баш тако лако, како се замишља — рече Врбавац. — У  
усамљен, неопитан, невешт — онда ће већ ићи лако!{S} Какав паклени план! — понови Врбавац.</p>  
тео остати.{S} Правдао се да мора одмах ићи војном министру да чује шта он зна о тој тајанствен 
лако!{S} Шта га сам их ја овде виђео... их хи... каквих људи!{S} Па камо их данас?{S} Сви сте в 
добро, де; казаћу ти; има времена...{S} Их, ала се ово залепило; као да је у воду умочено — реч 
е... ви сте фуч — ево на! мат сте...{S} Их — баш ништа не знате, баш сте глупи, г. Маврикије!</ 
 Ја сам мислила да је доле у потоку.{S} Их, да знаш, стрина Синђо, како ме мрзи улазити овде.{S 
 руку и, теглећи се, рече:</p> <p>— И — их, докторе!{S} Ово ће бити диван идилски тренутак.{S}  
вљачне тмуше азијатске,</l> <l>Гутајућ’ их ватреним погледом;</l> <l>Ка’ мало пре што гордо иђа 
вану.{S} Он их узе чисто молити и једва их склони да спусте пиштоље.{S} Војницима викну да одст 
зби из мрака незнани вођ кнежев и позва их живо да похитају, јер ће сад искуцати поноћ и седниц 
рекао би, и саме мртве загрева и позива их да устану из хладних гробова својих.{S} У Звониграду 
а, које је она давала младим људима, да их придобије <pb n="407" /> за своје кућевне пријатеље. 
 левом руком намести поле од хаљине, да их при седању не згужва, а десном руком прихвати се за  
предани госпођи управитељки Ловимук, да их она разда, што она савесно и изврши.{S} Сад о Петров 
м је продужио казивати да су сви ту, да их је прешло два чамца, да су други остали доле с чича  
{S} Њих је дакле њин домаћин био сад да их <hi>казни</hi>, и ко зна докле би их тако ударао, да 
а л’ си сашио кесу, не ћеш имати где да их метнеш...{S} Истина бре! а шта би радио кад би ти Цр 
ик; има речи које просто <hi>не може да их се извори</hi>.{S} Растислав га опет исправи: „не мо 
ом што га дају гостима кад хоће дуже да их задрже код себе.</p> <p>- Упитам какви су то гости и 
b n="112" /> њему, увек је паметније да их узима из оних друштвених редова, у којима се злочин  
 залуд му мука.{S} Начелници опазише да их министар слуша и ућуташе као заливени.</p> <p>— Моли 
а отрпи највеће увреде и понижења, и да их крије дубоко у души, само ако је то потребно ради ус 
 као кнез разумева државне послове и да их мудро руководи, ви мислите сва је мудрост ту, да га  
, ма да је несумњиво да их је било и да их и сад има.</p> <p>„На истоку има и дан дањи много та 
стајкивали, освртали се и разгледали да их ко год не види или не прати.{S} Кад чују какав ход,  
није више био вочиће да му пођу, зли да их натера да устану, не, они су лежали, а главе су им б 
 Међу сликама, које су вам подносили да их гледате у огледалу и иначе била је, сећам се, и слик 
о на какве стране, непознате људе ми да их терамо кмету.{S} Забрањивало се да не смемо никога с 
ођоше напред.</p> <p>— Оставите мени да их ја пропитам — рече Милоје.</p> <p>— Питај их ти, а п 
али знатне количине барута, у намери да их употребе за буну против династије.{S} Капетан је био 
док коњи позобају, а после ће устати да их отимаре, напоје и спреме.</p> <p>Из једнога угла чул 
ледаше Радована, водио коње на поток да их напоји, па их враћа.{S} Али око кола нигде се није в 
еч.{S} Оставите то....{S} Ето, морам да их псујем; помислите, већ сам три пут звонио и још нико 
тицали као јава и ако се он усиљавао да их сматра као снове.</p> <p>Кад год би у вече у сумрак  
 из овога писма.{S} Изгледало је као да их нарочито проучава и цени.</p> <p>Ево, каква је била  
еких црта, које су наговештавале као да их је урезала дуготрајна патња и страдање.{S} Ово је би 
зик, али пре но што се језик и макао да их изусти, њих је опет нестало, изгубиле се, и она упра 
оскочице уз игру, о којима је слушао да их има врло лепих, али и врло масних.</p> <p>Растислав  
наука о отровима, ма да је несумњиво да их је било и да их и сад има.</p> <p>„На истоку има и д 
гледао их тако зорно, као да је хтео да их прогута погледом.</p> <p>Кад би око 3 часа по подне  
 и одлично грађанство, које је дошло да их поздрави.</p> <pb n="176" /> <p>У 9½ часова велика д 
 није било, а он је једини био кадар да их проведе кроз ове пусте планине.{S} И шта је могло би 
да је само прошла влада била у стању да их држи у запту: чим је ње нестало, ови се незадовољни  
 Дунава да разгледамо околину.{S} Можда их је занела <pb n="521" /> јака водена струја и бацила 
е надзору и прегледу блуднички дом куда их је одвела она женскиња, и да њу пронађе, ухвати и ис 
руче, све је то из поштовања, а госпођа их дочеку је, као гостољубива домаћица!{S} Шта ту има г 
ити дете кад си и сам дете?</p> <p>— Ја их нисам ни правио, но мој отац — одговори дечко.</p> < 
у је у близини била и прва стража, која их заустави, но после дата одзива пусти их даље.</p> <p 
своје младе и ведре љубавне среће, која их је доцније неодступно и верно пратила кроз цео низ г 
поруком да то предаду првој стражи која их заустави.{S} После им рече да упамте ове одговоре.{S 
p>Баба Кату обрадоваше ове речи.{S} Ока их је разумела као да се Јела једном већ решила, најпос 
рохотом смејала овим причама и називала их простим фантазијама.{S} Гласове о завери сматрала је 
 прећи ноћу, а већ у првом граду чекала их је гомила пријатеља, који би их прихватили и безопас 
би из кнежеве кесе гртала паре и сипала их себи у недра), а кад би се овде набућило овако (она  
 је хаљинице његове млађе браће, трпала их у некакву велику котарицу, а једнако је кецељом брис 
 су осуђенице од ње пропиштале.{S} Била их је, мучила, опкрадала облагивала и кварила им скидањ 
нула очи, саставила три прста, пољубила их и додала: „не роди мати.“</p> <p>Госпођи Софији, бив 
 побеснели ти жутокљунићи.{S} Размазила их моја трпељивост, па су уобразили да нешто јесу и да  
 n="521" /> јака водена струја и бацила их куд год ниже доле - рече Враничић - тако је било име 
це, Је л те господин, докторе?{S} А има их веле дивотних.{S} Мој професор књижевности говорио м 
ова има и једно и друго дејство, но има их и који дејствују само на један начин.</p> <p>„Тако,  
м сабљом или на турском коцу, а Турцима их је издавао крвави оснивалац династије Косанића.{S} П 
 Цео су се дан гонили с потером.{S} Она их је на махове пристизала, на махове су јој опет утица 
а у 4½ већ су све биле на окупу.{S} Она их је по гомилицама намештала у дворани и будоару — Уве 
рости, кроз рупицу гледали.</p> <p>Мона их је карала и претила им, да тако што не износе из њен 
а, водио коње на поток да их напоји, па их враћа.{S} Али око кола нигде се није видела Пава.</p 
по два-троицу.{S} Задржи их по мало, па их онда пусти, а људи отуда излазе забринути, покуњени, 
срели и похватали.{S} У два маха потера их је и гађала из пушака.{S} Тако их стигне и сумрак.</ 
ио тихи плач.{S} Плакали су обоје; зора их је затекла изнурене, измучене исплакане, а једно дру 
ити.{S} Добра и весела домаћица испраћа их једне по једне, старајући се да на растанку свакоме  
а њој „отмена господина“.{S} Подводница их сведе у мраку и обоје су били у седмом небу; обоје с 
 стоје овде у реду као оно војници, кад их браца Мика наређа поред дувара, и заповеди им да сви 
ко били прешли скоро целу пољаницу, кад их ту при крају нешто изненади.{S} Они угледаше у трави 
 бесан пас, има своје оштре зубе; и кад их она ком год забије у срце — та се рана после лако не 
о су се толико над њом натресале, а сад их, ево, где се ваљају по прашини у коју она неће ни св 
 да пије сладости живота свуда, где год их нађе.{S} Иначе он би био шоња, мама, а она баш таве  
једно по једно узимати на крило.{S} Све их је миловао, љубио, па онда на једанпут узе плакати.{ 
дност, ни једно није за презирање и све их треба грабити себи.</hi> Власт, власт и опет власт!{ 
у као да и не додирују земљу, и нестаде их у мраку широке, разјапљене капије.{S} Одмах за тим у 
 јамачно још седе тамо под шатором, где их је отоич видела, а да јој најмлађи брат још ваљаде и 
у отворену авлију и црна прилика поведе их једном осветљеном прозору, на који куцну; врата се и 
е је био одсео кнез.{S} На капији хтеде их задржати стража, но <pb n="253" /> они одсудно упадо 
ник баци лак поглед на ове момке, обиђе их и оде даље.</p> <p>Кад се пуковник удали кнез и Каја 
сари, па чак и ћате, а?{S} Мислите није их било који су настојавали да се продужи тај обичај.{S 
, у чијем ће табору настати врење, које их може и на власт довести.{S} Кад се нађу на делу, вид 
.{S} Питања су била интересна, али Заре их није могао добро чути.{S} Час је натицан кнезу на гл 
да стану — они не стадоше.{S} Из потере их позваше да стану, или ће пуцати, али ова двојица ни  
ругом, која се доста стрмо спуштала, те их брзо сведе до огромних урвина, познатих у Звониграду 
, неким кадом успавали све стражаре, те их сутра дан све поистеривали из службе?</p> <p>- Страж 
S} После као да му се то учини мало, те их узе бити ногама по очима по устима, куд стигне.{S} К 
речи кнежеве брујале по целом граду, те их је Лепша морала чути.{S} А како је све ово утицало н 
јих најближих интереса.{S} Још срећа те их је бог умудрио да се обрате на ме.</p> <p>Говорећи т 
ах иде, сељаци пођоше онако измешани те их било који се и не познају међу собом.</p> <p>Док се  
и.{S} Војници потрче за њима, не ухвате их, али уз пут, куда су непознати људи бежали, војници  
оје држите раширене пред собом и читате их пажљиво; ту је препад тако јак да и најачи човек дре 
 је, уздржавајући глас — викао: „водите их“ - Боја и Радован извише се од војника, који се око  
S} Он викну стражи: „вуците ове, вуците их на поље.“</p> <p>Војници притрчаше, дежурни се колеб 
о ледене учтивости.</p> <p>— Погледајте их шта раде! — рече кнез још поиздаље, сав радостан. ^< 
 исправи се у фотељи.</p> <p>— Именујте их.</p> <p>- Хоћу!{S} Млађи официри причају да им ви го 
— Знају, да богме да сад знају, кад сте их ви отровали.{S} Јес, ви сте отровали овај народ, - п 
прешна и врло важна посао.</p> <p>Пусте их пред дежурног, но он не бејаше сам.</p> <p>Боја нагл 
и знатне суме понудити, без зебње да ће их задржати за се.{S} Последњих година чича Степа био с 
ој руци крајеве те мреже, по потреби ће их притезати или попуштати, а уловљени кнежић копрцаће  
рвативаца, и, ако бог да здравља, он ће их једног дана похватати на самом делу.</p> <p>Говорећи 
} Кад буду на другој стражи, стражар ће их упитати на ухо: „Која страна ноћас влада?“ Они на то 
638" /> повика на целу фамилију, гониће их на сваком кораку.</p> <p>— Хоће! — понови начелник и 
 сад притрча полумртвим вочићима и поче их ударати дреновим прутем по леђима, по глави, по губи 
и у једну сјајну точку над собом и више их није скидао.{S} Та се тачка сијала.{S} Тај га је сја 
 не беше већ на своме месту.{S} Највише их се беше скупило око кнеза да чују шта говори.{S} Кне 
ни пођоше.{S} Доктор и дежурни поведоше их ходником.{S} На вратим им доктор рече.</p> <p>Хајд с 
ње.</p> <p>На уласку у конак пресретоше их гардисте.{S} Радован је служио у војсци и знао је ма 
црном чохом, упалише две свеће и метуше их на крајеве стола.{S} За тим обе особе седоше за сто  
а је било 6 повеликих стаклета.{S} Кнез их покупи и потрпа у џепове; кутију бацну на сто; једно 
говлачила?{S} Знаш ли, лудо моја, да би их стотину других полетело да ти то преотму, само, само 
банути с елементарном силином.{S} Да би их дочекали како ваља, треба имати на <pb n="329" /> пр 
{S} Нападаји су били сувише оштри да би их и даље могао слушати.</p> <p>Но ђенерал то опази.</p 
ад да им се не примичу тако близу да би их когод из кола могао осетити.</p> <p>Само то је био и 
да их <hi>казни</hi>, и ко зна докле би их тако ударао, да голотрбом арслану не приђе онај исти 
Ко би их сад овако видео и чуо, а не би их знао, би рекао да су отац и син, па забринути родите 
 чекала их је гомила пријатеља, који би их прихватили и безопасно спровели даље.{S} Бар тако је 
во одељење потере или на чобане који би их на вику потере пресрели и похватали.{S} У два маха п 
авити, или, ако би се и јавила, свак би их сматрао само као нову, занимљиву врсту лудила.</p> < 
ад чита неке придике и савете.{S} Ко би их сад овако видео и чуо, а не би их знао, би рекао да  
зједначи с мушкињем.{S} Тек тада ако би их ми жене могле научити реду и уредности — примети гос 
очне пуштати и по два-троицу.{S} Задржи их по мало, па их онда пусти, а људи отуда излазе забри 
ниград.{S} С тврђаве звониградске опази их стража и викне им да стану, но они нагну бежати.{S}  
у зликовци уцењени великом уценом, који их похвата или побије добиће новчану награду до 300 дук 
ратима на прагу се указа господин, који их дочека с осмејком.</p> <p>- Гле, страна Синђе; гле и 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Али их има и друкчијих.</p> <milestone unit="subSection" /> 
овели у башту, а на крај баште потрпали их у затворена, путничка кола и одмах погнали даље.{S}  
рала је или као просту измишљотину, или их је сводила на њихову праву вредност; каква гомилица  
 речи буду тешке и непријатне.{S} Прими их као корисну истину, коју можда никад више ни од кога 
да им ваља говорити на само.{S} Дежурни их уведе у побочну собу.</p> <p>— Господине, зло је што 
еп, <pb n="318" /> јурну вратима одјапи их ширимице и викну гласно:</p> <p>— „Унутра, господине 
уштај ни једну згодну прилику.{S} Увери их да је права династија већ изумрла и да је ово само п 
ворећи ово кнез притрча вратима, отвори их широм и махну руком на једнога од својих ађутаната д 
/hi>!{S} Ти такве живце нећеш имати, ти их не можеш имати, јер си син ђенерала Врбавца — и ти н 
 је напред.</p> <p>Кнез Мутимир испрати их до врата од дворане.</p> <milestone unit="subSection 
у угнетених народа балканских и повести их на заједничку борбу за ослобођење и нацијонално једи 
их заустави, но после дата одзива пусти их даље.</p> <p>Подземни ходник јако је вијугао то лево 
е, а ађутанти могу и чекати.{S} Отпусти их, па ходи да се разговоримо.{S} Ја се још осећам добр 
 пропитам — рече Милоје.</p> <p>— Питај их ти, а питаћемо и ми — рече Жика — а већ ако успитају 
су сад широм отворена сва врата — момак их је био отворио да мало изађе дим.{S} Два момка ишла  
бадве на мом столу.{S} Хоћете ли да вам их покажем? — рече кнез одсечно.</p> <p>— Па шта има у  
олако, господине, полако!{S} Шта га сам их ја овде виђео... их хи... каквих људи!{S} Па камо их 
ве?{S} Али ја сам те волела и вољно сам их приносила, мислила сам на твоју круну, и радила само 
у.{S} Подваљено им.{S} Добро је што сам их имао у рукама.{S} Они су знали да су им конци у мојо 
разних страна силазе у урвине, а за тим их нестане у мрачним, подземним ходницима.</p> <p>У брз 
 женску прилику у сељачком руху.{S} Чим их виде ова жена брзо врдну и сакри се унутра.{S} И ако 
ола а за њим и сви остали.{S} За столом их остаде само пет шест: двојица су спавала, један је д 
 познанства и пријатељства, а с рачуном их кварио.{S} Осећаји никад нису имали власт над њим.</ 
 ноћи.{S} Извели су их у авлију, кришом их провели у башту, а на крај баште потрпали их у затво 
ркивале и шапутале:</p> <p>„Куку, часан их убио!{S} Шта им би те овако галатно говоре!“ И жене  
х је подигао на ове високе положаје, он их је школовао у полициској вештини и задахнуо својим п 
рију.</p> <p>Долазиле су махом жене, он их је примао све по две и две.{S} Свакоме је прорицао ш 
вор његових руку.{S} Он их је бирао, он их је подигао на ове високе положаје, он их је школовао 
или су управо створ његових руку.{S} Он их је бирао, он их је подигао на ове високе положаје, о 
ни официр дотрча Боји и Радовану.{S} Он их узе чисто молити и једва их склони да спусте пиштоље 
ије заслужио. „Ово су његове сузе, а он их није достојан“ — мислила је она у себи, и окренув се 
дити, долазили су у руке Хаџијине, а он их је умео извршивати тако, да је, поред добре новчане  
оју и Радована узе на страну и уверавао их је свим на свету да је учинио све што треба и да је  
, час на појединим предметима, и гледао их тако зорно, као да је хтео да их прогута погледом.</ 
{S} Неко је продро у моје тајне и издао их кнезу.{S} Све је пропало.“ То је била прва мисао Врб 
о предузимач секао дрва и грађу) и знао их као што зна свој длан, па опет је морао почешће заст 
 сам с прозора видео њена кола и познао их по оним красним белцима.{S} То је било довољно да ми 
ати, то једном, то другом човеку; питао их је за име и одакле су; разбирао је за старе породице 
, сатано.{S} Хоћеш дакле доказа?{S} Ево их!...{S} Но чек’ да викнемо и сведоке.</p> <p>Говорећи 
вио сва акта о њеној парници и брижљиво их прочитао.{S} Ту је видео све и нашао све што га је м 
но да је утекао, издао, преварио, завео их па напустио у сред ове пусте, непроходне шуме, и то  
ек с белом маском, везао им очи и повео их даље.{S} Ишли су дуго; по свежем ваздуху кнезу се чи 
о којима је хтео да остану тајна, радио их је сам, не поверавајући се никоме, сем оних који су  
зором путовала и кад су овде стигла, ко их дочекао, ко их је примио и сакрио, једном речи све с 
и кад су овде стигла, ко их дочекао, ко их је примио и сакрио, једном речи све се зна, само што 
че.</p> <p>Ако има светитељака, или ако их је икада било, оне су морале бити оваке, као ова сли 
отера их је и гађала из пушака.{S} Тако их стигне и сумрак.</p> <pb n="665" /> <p>За преноћиште 
ним редовима окруже кнежева кола и тако их прате.{S} Понекад поделе се на две поле; једна јаше  
децу; неку понеле, а неку повеле и тако их све одвели у велики салон.{S} Ту затеку бабу.{S} Он  
на рамена, на врат, па и на главу, било их је и прегажених; радознале женске главе извиривале с 
да уреди људе, сељаци се поређају; било их је на броју до 40 пушака.{S} Ту им је саопштено да с 
<p>Али ни на томе није застало.{S} Било их је који су уверавали да су се од кнеза чуле чак и та 
 се тројица милостиви господине; а било их је свакојаких, <pb n="117" /> и добрих и злих.{S} А  
 човек?</p> <p>- За моје време изменило их се тројица милостиви господине; а било их је свакоја 
ђео... их хи... каквих људи!{S} Па камо их данас?{S} Сви сте ви овде гости, данас јесте, сутра  
да лају на њега, а наш мачак Срдан само их погледа, па тек зевне, испружи шапу, извуче нокте; а 
је понова Растислав.</p> <p>— Онда ћемо их оборити на првим скупштинским изборима — рече Ратко. 
ад, кад имамо власт у рукама, како ћемо их надјачати после, кад они узму власт у руке, а ми ост 
 упропашћивати своје рођене чланове, но их дизати, богатити и величати, јер богати и велики, он 
 и многобројни, и то не само за дан, но их је било спремљених и за ноћ, т. ј. удешених да се и  
ма узбурла у њима и јело и пиће, и вино их на један пут ухвати, па како је кога стизало, онака  
овања — таквих је отрова било и јамачно их на Истоку има и данас, но наша модерна наука не зна  
е стране кнеза с друге Зара и енергично их повуче напред.</p> <p>И Заре и Мутимир старали су се 
 књиге тих људи?</p> <p>- Јесам!{S} Ето их обадве на мом столу.{S} Хоћете ли да вам их покажем? 
о прилике за остварење оних идеала, што их ово братство гаји - никад нису биле повољније од сад 
рикупила гомилица највећих швалера, што их је било у овоме друштву.{S} Све млади, весели, распо 
војих присталица није тражио ништа, што их доводи у сукоб с њиним рођеним интересима.</p> <p>Ра 
олико, по изгледу незнатних ствари, што их онај непознати младић саопшти Растиславу, као да су  
 какве се виђају само код оних баба што их обично зову вештицама; друга, на против, млада, разв 
уче у рукав што може дубље.{S} Није што их се боји, не, не би му нико ништа рекао, али ред је т 
ви крволоци, ни такве паликуће, као што их назадњаци престављају.{S} Закон им не може ништа, је 
е купе ови оружани људи, али већ то што их скупљају није слутило на добро.{S} Некаква нужда јес 
 и сами запиткивати путнике о свему што их је могло интересовати.{S} Разговор брзо оживе.{S} Вр 
века.</p> <p>— Без ичега није.{S} Нешто их је морало омести.{S} Но ја се опет надам, да неће ду 
, које си подигао из ништавила и обасуо их златом — </p> <p>Кнез је заустави: — Збиља, Лепшо —  
е нико не верује, <pb n="548" /> а опет их свак понавља и један другом прича.{S} Тако се, на пр 
назваше: „добро јутро!“</p> <p>Враничић их отпоздрави и упита јесу ли оно њини волови што пасу  
 дланови, како одупиру о врата и гурају их.{S} Но зато се на прагу указа непозната дама, сва од 
; неко из потере опази ове људе и викну их.</p> <p>Они се не одазваше.{S} Викнуше им из потере  
еђе преко собе, дочепа се врата, тресну их за собом и љутито изађе из одаје.</p> <p>Јела остаде 
се у исти мах с две стране, и као да су их изговарала два човека; а у исто доба кнез осети, как 
носали цео дан по целом селу.{S} Кад су их после потегли на испит, они су се изговарали да они  
утовања у сред мркле ноћи.{S} Извели су их у авлију, кришом их провели у башту, а на крај баште 
дође, а ови сладострасни говори само су их још више распаљивали.</p> <pb n="212" /> <p>Кнез се  
и рече.</p> <pb n="86" /> <p>- Радо бих их чуо - људи смо; можда сам где што и погрешио.{S} Сва 
говоре ваши поступци.</p> <p>— Радо бих их чуо — рече Растислав мирно.{S} Он у почетку беше пре 
 се појаве Црнојевића агенти.{S} Ти ћеш их ужурбано гонити и хватити, а кад <pb n="496" /> се к 
ширеним, прстима на њега, рече:</p> <p>„Их, баш си глуп, бога ми си као коњ глуп, г. Маврикије  
е један од ова два човека.</p> <p>— Без ичега није.{S} Нешто их је морало омести.{S} Но ја се о 
 се усиљавати да се одржи на ногама.{S} Ишао је полако.{S} Још по издаље видео је да су гости н 
 и погнуте главе пође полако напред.{S} Ишао је као победоносни војсковођа <pb n="662" /> пооде 
ашао сам да ходам јеленичким друмом.{S} Ишао сам као и обично левом страном, поред академије.{S 
 га је сјај занео, очарао, омађијао.{S} Ишао је за њим као намамљен путник за луталачком<pb n=" 
твореном прозору.{S} Друмом од Јеленика ишао је дуг ред кола, натоварених сеном, пењући се пола 
ако је једном скоро пуно по године дана ишао с једним ушиљеним брком, и како је смешан, чисто р 
 мало претварао.{S} Њему је смех доиста ишао од срца.{S} Он није ни мало презао од тога што га  
аме и нагло изађе из колебе.{S} Жика је ишао за њим узастопце и ћутећки.{S} Враничић се упути п 
се видели из големе траве.{S} Напред је ишао чича Милоје, за њим Враничић, а за овим Жика.{S} В 
и и придржавајући се за ограде, кнез је ишао полако.</p> <p>Ноћ је била без месеца, али не са с 
 мрака нека не иде у буџаке.{S} Кнез је ишао низбрдицом, а ко корача низбрдицом, увек може лако 
unit="subSection" /> <p>Правац којим је ишао Враничић водио је на југ. — Велимо правац, јер кро 
упалим очима, као земља у образу, он је ишао као сенка, мрачан и забринут, тако, да су му укућа 
Кнежев пут није се могао убрзати; он је ишао по распореду унапред скројеном и промене није могл 
е и на по пута стигну Грујицу.{S} Он је ишао у гомилици момака и девојака, и баш у тај мах вија 
ем.{S} Што се онда крио од мене, што је ишао Растиславу, кад они Растислава и тако не воле; што 
ne unit="subSection" /> <p>Црнојевић је ишао полако, а потера је била ту за њим у непосредној б 
е био сав путовођа.</p> <p>Црнојевић је ишао напред, носећи пушку у руци.{S} Да се не види заво 
трашна сиротиња.</p> <p>Један такав ђак ишао је замишљен и брижан широком кантарском улицом, са 
ренут да дахне, за тим продужи: „Ја сам ишао све даље и даље напред.{S} Дођем до последњих кућа 
потмула хука.</p> <p>Чамац с Враничићем ишао је напред, но кад се примакоше обали, он пропусти  
се отворише и кнез уђе.{S} Одмах за њим ишао је г. Растислав, а за овим остала свита.</p> <p>Чи 
 опазила како је кнез непрестано за њом ишао, стајао близу до ње, помицао се за њом час лево ча 
бринуо да побија овај глас, пошто је он ишао у прилог његове радње.{S} Читав месец дана непрест 
је и овај часовник.{S} Ту је после дуго ишао из руке у руку, променио је био многе сајбије док  
 заплашио.{S} Он је поступно али стално ишао све даље и даље по путу једном замишљена династичк 
од њим од умора.{S} Но он је опет за то ишао брзо за црном приликом.{S} Страх је убрзавао његов 
морао видити у колевци, кад је мало час ишао жени у спаваћу собу.</p> <pb n="345" /> <p>Међутим 
не, угасито зеленкаст, или плав мундир, ишаран многим жутим гајтанима и тракама, с калпаком на  
ејајући се. — Па он те болан живу изео, ишарао те као да су те дивљаци тетовирали.</p> <p>Лепша 
i>, а не „на балкански језик“ — шибати, ишибати.{S} Али ја држим да кнез уопште не би имао потр 
 некакво оружје, а мати, љута као гуја, ишла је од одаје до одаје и само хукала и понављала: „Е 
 часа он је већ бродио преко Дунава.{S} Ишла су два чамца, а у сваком по три веслача.{S} У једн 
ознаде да је човек.{S} Ова црна прилика ишла им је управо у сусрет.{S} Жика обиђе Враничића, из 
отворио да мало изађе дим.{S} Два момка ишла су од собе до собе, те редом гасили лампе и свеће  
а, па и удесеторостручава.{S} Услуга је ишла за услугу: таст је зетовима плодио капитале, а зет 
ано свирала кнежеву химну.{S} Музика је ишла напред, а за њом четири дуга реда с буктињама.{S}  
, како јој се ноге скратише, али она је ишла, чак је осећала како је нешто мами и вуче тамо, та 
<p>— Има једна ствар која ми никад није ишла, па ни сад ми не иде у главу, — поче опет Ратко.{S 
ло раскомоти“.</p> <p>Јела је све дотле ишла као слепа.{S} Бојећи се да је не познаду, она се т 
сад пунолетан, и сад би ствар већ лакше ишла но пре.{S} Он има приватних добара и на њих би се  
 би дигла главу, вако би полако поносно ишла, и како би с висине гледала на своје другарице и п 
ом из Јеленика кнежева кола, за њима су ишла још двоја кола, а око њих било је неколико коњаник 
макоше поред мене и одоше журно даље, а ишле су упоредо и у корак, као што иду војници.{S} На с 
еда с буктињама.{S} Две певачке дружине ишле су са стране, а около налегла непрегледна гомила с 
 <pb n="628" /> сам бакрене жице што су ишле од главе ногама и осетио сам да кроз њих бије елек 
сти био је јачи од свију других.</p> <p>Ишле су брзо.{S} После два три минута Синђа поврте у ма 
 оближњег гајића указаше се два сељака; ишли су полако, а упутили се право оном месту где је се 
} Светина се била искупила гомилама.{S} Ишли су <pb n="381" /> као на комедију.{S} Жандармски н 
аском, везао им очи и повео их даље.{S} Ишли су дуго; по свежем ваздуху кнезу се чинило као да  
ет се нађоше у уској, мрачној улици.{S} Ишли су њоме по дуже.{S} Кнезу је падало у очи да нигде 
олеба.</p> <p>Зашли су дубље у шуму.{S} Ишли су омчатом косом.{S} С десне руке зијала им је мра 
ена, пођоше полако на више уз улицу.{S} Ишли су лагано и веома опрезно.{S} Често су застајкивал 
ада.{S} Држали су се све покрај кућа, а ишли су ћутећки један за другим <pb n="282" /> варакају 
ку из Звониграда, куда су сви начелници ишли новом министру на подворење, орловачком начелнику  
ви међу собом, како смо ми једен другом ишли на руку, како смо се помагали, један другом ствара 
анаца.</p> <pb n="669" /> <p>Нису много ишли кад на једном, на двајестак корака пред собом, опа 
у гробове и гробничке ограде.{S} Сад су ишли полако, и црна прилика морала се сваки час окретат 
>Са ове узане природне путање, којом су ишли наши путници, није се дакле имало куд ни лево ни д 
ре је грабио поред њега.</p> <p>Тако су ишли десетак минута.{S} Прво су се пели уз малу узбрдиц 
/p> <p>Перун Црнојевић и његов пратилац ишли су на сумце, знали су само толико да им се ваља др 
, црна прилика пође брзо напред.</p> <p>Ишли су-прво равницом, али на скоро окретоше низ брдо,  
ширио у читаве подземне дворане.</p> <p>Ишли су подуже; прошли су и другу стражу; на трећој су  
у у порту да се ни чему не чуди.</p> <p>Ишли су даље, и што су дубље залазили у гробље, оно је  
наду месност и да погоде где су.</p> <p>Ишли су поред дугачке осниске куће.{S} Затим повише у л 
ше срдило баба Кату.{S} Њој просто није ишло у главу, „што се та девојчура толика отима“.</p> < 
и откуда ова промена, а свако упоређење ишло је у корист пређашњега стања.</p> <p>Али један слу 
 долазити к себи.{S} Но и ово је буђење ишло споро.{S} Кнез је прво у 2—3 маха отварао очи, уко 
Нема ништа, молим покорно, што би онако ишло куд год у страну.{S} Собу смо, велимо, окадили.{S} 
 једну ствар о којој данас мучно да има ишта писано, а која је веома интересна као штудија до ч 
ему новом, бољем.{S} Цео свет само њега ишчекује, па да за њим пође у гору, у воду и да једним  
 бројао своје последње тренутке живота, ишчекујући бесну руљу бунтовних дахија, која <pb n="572 
некакву старинску кожну књигу, те из ње ишчитава, па ти каже од прве до последње све што ће ти  
едао је у воду и бацао белеге; најпосле ишчитавао је судбину из књиге; за све то плаћало се цва 
 и боље слушају.</p> <p>Док се Тодорика ишчуђао откуда гости тако у недоба, ћата рече да немају 
рмусајући Јелу за косу.</p> <p>Бабетина ишчупа пуну шаку косе и још неколико пута удари у главу 
алу збијати, за што... хм!... е... е... ј, може те он опкорачити где му се не надаш, па да игра 
 гласа, што га грло доноси: „А.. а..а.. ј потеците у помоћ, отеше нам девојку“!</p> <p>То исто  
уради, место ексера, били наполеони, т. ј. ексери и наполеони били су помешани, а у сваком буре 
о Јела може онако бити срећна с њим, т. ј. може се добро наплатити.</p> <p>Кад је видела да је  
и Богодан није то исто што и Богдан, т. ј. да Богдан није скраћено од Богодан или Богомдан.{S}  
ј прекор; да ли на мене, или на вас, т. ј. управо на оне који су мене без разлога и поводе вређ 
, но их је било спремљених и за ноћ, т. ј. удешених да се и ноћу могу читати.{S} На свима углов 
 амо доведена... и да је.., овај!... т. ј. ко вам је све то казао? — опет упита дежурни, муцају 
 саслушаш.{S} Отпусти твоје људе.... т. ј. мислим војнике, жандарме, а ађутанти могу и чекати.{ 
мати за последицу хронично тровање — т. ј. може се човек њиме <pb n="102" /> тровати све више и 
ед самом собом и искрено је веровала т. ј. искрено се варала да је попустила за љубав Мони.{S}  
 змије.{S} Али како се све то спрема, т ј. како то дивљаци спремају — није се могло тачно сазна 
оје образовање стекао је „по чувењу“, т.ј. слушајући како о чему мисле и суде други учевнији љу 
 увек завршиване у мешовитом друштву, т.ј. при крају јаузне обично је долазило и по неколико му 
чи:</p> <p>„Сироче! јес, ја сам сироче! ја немам никога свога.{S} Ова гадна тичурна чупа ми срц 
добро ни изустити.</p> <p>— Пристрасан! ја у овоме тренутку пристрасан!{S} За што, кнеже?{S} У  
ни.{S} Ствар ми је изгледала подозрива, ја сам ставио под присмотру и Милоја и жандарма, а поте 
S} Жена не одговори ништа.</p> <p>- Да, ја рачунам да ви све те ствари и сами разумете — додаде 
љив глас Растислављев:</p> <p>— Софија, ја те питам од кога си чула све то?</p> <p>Ове речи бил 
но мараму на врат.{S} Јао, слатка моја, ја овако нагрђена нисам ти никуд <pb n="446" /> пристал 
 код чесме и ту се напила воде из шака, ја случајно ударим одозго — био сам с неким пријатељима 
 ја овде?{S} Ја немам ту никаква посла, ја ником нисам крив...</p> <p>— Ја га нисам убио!{S} Ка 
м људима.{S} Он има искрених пријатеља, ја ћу се постарати да га окружим још и бољим људима.</p 
уно дивљења и нежности.</p> <p>— Збиља, ја не знам да ли ти у опште схваташ данашњи положај.{S} 
, г. начелниче — рече он.</p> <p>— Ама, ја рекох, нећу ја то умети!{S} Баш да беше то узео ко д 
 отров — то ви не брините.</p> <p>— Па, ја вам ето кажем шта хоћу.{S} Хоћу, да ми кажете, знате 
је факт, госпођа је прошла поред двора, ја сам с прозора видео њена кола и познао их по оним кр 
мене?!{S} Али поред свију мојих напора, ја сам, како рекох, сазнао само толико, да ме на, колим 
ма, старче, овде никаква ваша чељадета, ја сам ти већ казао једном — рече доктор немарно.</p> < 
.</p> <p>— Кнез плану:</p> <p>— Заиста, ја се морам дивити вашој дрскости, господине ђенерале.{ 
олем, волем, волем... ја сам његов роб, ја сам готова на све, па за што ме онда карате!“ ...</p 
сла ништа бити неће.{S} Док сам ја жив, ја не дам Црнојевићима у Балканију.{S} А ако, по несрећ 
ад су сви навалили?{S} Зар сам ја крив, ја ево само тебе волим!{S} Шта ћу кад су ме они окупили 
Ваша Светлост не би имала ништа против, ја бих се могао повући.</p> <p>Кнез је ћутао и ходао.</ 
д ствар тако стоји, ја ту морам напред, ја другога пута немам“....</p> <p>Један од г. г. минист 
е, иди куд си пошла, а кад свршим овде, ја ћу доћи доле.{S} Не знам и што си долазила; ниси има 
</p> <p>— Бојећи се да вам што не буде, ја сам за сваки случај хтео да имам у рукама главнога п 
стију, ево, хоћу је и ја.{S} Нека дође, ја ћу се уклонити; па и опет, и опет — не треба ми ваша 
ликовче!</p> <pb n="308" /> <p>— Кнеже, ја вам забрањујем да ме зовете таким погрдним именима,  
питање!{S} Ако не знаш ништа паметније, ја имам своје име, па ме зови но имену.{S} То грмаљско: 
ари.{S} Што се мене тиче, боже здравље, ја ћу показати овде шта ми жене можемо баш у политици,  
 но госпођа га пресече.</p> <p>— О, не, ја не водим бригу о државним пословима, но само ти каже 
 си ми и сама говорила...{S} Разуме се, ја не могу остати до века неожењен.</p> <p>— А ко ти то 
као да је говорио из њега „Ето, видите, ја вам отворено кажем —- јес, био сам у кујни и то вам  
чујте од мене сама, јер као што видите, ја вас се не бојим“ —</p> <p>Кнез се захвали на толикој 
е Црнојевић.</p> <p>— За ме не брините, ја ћу се промаћи и без тога, само да видим вас једном д 
овора књаз.“ —„Нека говори ко шта хоће, ја што знам, знам.{S} Од наше Повратнице нема лепша нам 
ању, но кад опет почех долазити к себи, ја осетих да се возим у некаквим колима.{S} Кола су јур 
госпођа одмах оде у спаваћу собу. „Иди, ја још имам нешто мало посла, рече пуковник својој госп 
уја.{S} Бојећи се да вам што не нахуди, ја хтедох у два маха дигнути оне жице, али ме црна прил 
рече Растислав.</p> <p>— Молим те сиђи, ја ћу те чекати — прихвати госпођа Софија.</p> <p>— Доб 
икога не пита.{S} Кад ствар тако стоји, ја ту морам напред, ја другога пута немам“....</p> <p>Ј 
горко!...{S} Јао!{S} Мене су преварили, ја сам обманут.... дали су ми да поједем креслу јерусал 
 са нашим тајним седницама!{S} Помисли, ја тек синоћ у мрак добио писмо од њега а јутрос већ це 
м мало час саопштио, и, ако је по вољи, ја бих вам о томе дао неке податке.</p> <p>— Молим, мол 
ад су сви моји разлози остали узалудни, ја извадим револвер, метнем га на сто и подвикнем, да о 
уги; ја имам записку, ја могу доказати, ја сам био само посредник...{S} А и шта је двадесет хиљ 
рли око паса.</p> <p>— Ја ћу ти писати, ја ћу наћи начина да будемо у непрекидној вези.{S} Ми с 
љаћеш ти мене, еј! стопе ћеш ми љубити, ја ти кажем....{S} Да се чуваш!{S} Не знам за кога?{S}  
треба, и ако жив човек може то учинити, ја ћу учинити.</p> <p>Растислав се осмехну и пљесну паш 
 око границе.{S} Ради сваке сигурности, ја сам му придодао два жандарма, преобучена као сељаци, 
цениш целу ову ствар.</p> <p>— Па ипак, ја осећам потребу да се извиним пред тобом. — Не мене р 
њем право њему:</p> <p>— Ја сам војник, ја нисам дипломата — а код нас војника, што на уму то н 
којима седе мртваци.{S} Ја сам ђенерал, ја имам војску, војска има пушке, пушке имају грлиће, г 
ујем, ја ни од чега на свету не презам, ја немам ни једне тајне за коју бих стрепио да је ко не 
лава за њих вама припасти.{S} Понављам, ја не знам како да разумем вашу срџбу.{S} Ваљда не би х 
 имате какве тајне, или ако вам сметам, ја могу и ићи — рече она хладно.</p> <p>— Којешта, пред 
и говориш — ја никоме ништа не дугујем, ја ни од чега на свету не презам, ја немам ни једне тај 
ацујете?...{S} Ако се ја срдим и вичем, ја имам и право — ја ту нисам суделовао.{S} Али ви не м 
рбавац. — Но ја нисам само пред гробом, ја сам у гробу.{S} Ја нисам само осуђен нам смрт, ја са 
шег <pb n="510" /> кнеза.{S} У осталом, ја сам вазда готов да пред судом историје примим на се  
ар јасна, и да је догађај овде завршен, ја не би био ни у каквој двоумици.{S} Али у ствари тако 
и народну мржњу од г. Растислава.{S} О, ја тога човека знам.{S} Кнеже, чувај га се; кад год те  
крајња неделикатност; управо... управо, ја не знам, каквим би именом назвао такав поступак!...{ 
ње смо спремили!{S} А шта би још друго, ја не знам.{S} Народ је ту; провизори, свештеници, све  
, да раскопавам ово бунтовничко гнездо, ја ћу прво тебе за врат.{S} Кад си ти њихна посредница, 
горе споменух...{S} У осталом, господо, ја сам готов на све.{S} Овај дом, у коме се ми саветује 
азумели?{S} То код мене мора бити брзо, ја не волем дуго дипломатисање — чу се из дворане весео 
и, ипак све је то увеличано, претерано, ја вас уверавам; све се то још да међу нама лепо уредит 
у!{S} То је најтеже питање.{S} Наравно, ја ти у томе не могу дати потпун рецепт, могу ти само у 
говорио је Мутимир.</p> <p>— Све једно, ја ћу га онда читати код куће.</p> <pb n="695" /> <p>—  
ом династијом.{S} И не био, чича Степо, ја Балканац и балкански кнез Страшимир, но био Турчин,  
узе јој говорити:</p> <p>— Чујеш, ћеро, ја теби да кажем.{S} Ти се сад дусаш с тога зашто и не  
 само осуђен нам смрт, ја сам већ умро, ја сам покојник.{S} Смрт није више ван мене, она је у м 
 било довољно да ми одузме душевни мир, ја више нисам имао ни тренутка спокојства, вукла ме нек 
но чујем ове речи:</p> <p>„Сироче! јес, ја сам сироче! ја немам никога свога.{S} Ова гадна тичу 
Растиславе, и ако се растајемо.{S} Јес, ја вам ево искрено кажем да сам намеран, да вам дам одм 
робу.{S} Ја нисам само осуђен нам смрт, ја сам већ умро, ја сам покојник.{S} Смрт није више ван 
 су други; јес, други; ја имам записку, ја могу доказати, ја сам био само посредник...{S} А и ш 
ала.{S} Да си био с ким другим у послу, ја бих причекала у другој <pb n="370" /> соби, али кад  
сам могао разабрати у ономе изненађењу, ја не падох на земљу, већ ударим на неке жице, које ме  
ече.</p> <pb n="309" /> <p>— Господару, ја вас преклињем зауставите се — рече ђенерал Врбавац п 
 пред кнеза и поче:</p> <p>— Господару, ја сам, молим покорно, овде началник....</p> <p>Вујадин 
д стотине.{S} Истина, један од главних, ја сам водио - али ту је било толико људи старијих, иск 
ра за моју част могу одговарати на њих, ја ћу одговарати.</p> <p>— Свакако то је зликовачки: ух 
 људи, људи, еј! секретари, начелници - ја теби кажем...{S} Зна Ката шта говори, море, зна!.... 
м слушао разметања Мутимирова.</p> <p>- Ја бих могао да вам ништа и не говорим о овоме; једно ј 
а купи своје прње па нека иде.</p> <p>- Ја више не могу а и не смем да те држим.{S} Што ће ми т 
</p> <p>Белини је причао даље.</p> <p>- Ја покушам да викнем у помоћ, али нисам могао ни писнут 
радим да се дочепам диктатуре.</p> <p>- Ја то нигде никоме нисам говорио.{S} Кажите ми човека п 
вајати.</p> <p>Он протрља очи.</p> <p>- Ја сам почео нешто говорити некој девојци? - упита он д 
м именом? — упита кнез лукаво.</p> <p>- Ја о томе ништа не знам! одсече се кратко Растислав.</p 
 одрећи послушност Растиславу.</p> <p>- Ја ако одрекне? — питао је Растислав.</p> <p>— Не сме!< 
} Правник! учеван човек!...{S} О! п.... ја на његову науку, кад он учи једну оваку вашљивицу да 
...{S} Али ја га волем, волем, волем... ја сам његов роб, ја сам готова на све, па за што ме он 
оса, гладна и жедна...{S} Свет!{S} П... ја на тај свет!{S} Он ми је бајаги поштенији!{S} Послед 
 вели.“ — „Ама шта, шта вели?“ — „Вели: ја ћу, браћо, све с народом.“ — „Ама ћути да чујем даље 
 Ваља притегнути њу, она ће све казати: ја све држим да је ту било неке злочиначке замисли.{S}  
 разговарајте, као да мене овде и нема; ја вам нећу сметати; ја ћу се завући овде... овако.</p> 
сироче, остала је мала без оца и мајке; ја сам је и подигла.</p> <p>— А је ли вам удата ћерка?< 
 да терате?“ Нећу да учим; ја сам кнез; ја не морам да слушам; ви морате мене да слушате.“</p>  
 је лаж, развукли су други; јес, други; ја имам записку, ја могу доказати, ја сам био само поср 
 мене овде и нема; ја вам нећу сметати; ја ћу се завући овде... овако.</p> <p>Говорећи то, госп 
оћ — ја се још не бојим, још се не дам; ја сам још млад“....</p> <pb n="367" /> <p>У таквом се  
ви смете мене да терате?“ Нећу да учим; ја сам кнез; ја не морам да слушам; ви морате мене да с 
.</p> <p>- А.. а.. а!{S} Тако!{S} Зато; ја видим где је нешто утрпано — рече сељак, па пошто је 
а и безбрижно слуша метежну борбу њину; ја ћу слетити и једним махом лаког крила мога распирићу 
>— Само хоћу све искрено да ми говориш; ја хоћу да познам и махне, па и пороке мога народа.</p> 
ба да можемо што радити. <pb n="115" /> Ја вас ништа нећу питати из празне радозналости.{S} А в 
да вас пробудим — не иде.</p> <p>— Шта? ја заспао у оној непознатој кући, после чаше вина? — уп 
се као неко интересовање.</p> <p>— Шта? ја болестан!{S} Још ћете ме ваљда и лудим начинити! — р 
get="#SRP18892_N2" /> Неваљала жена!{S} Ја сам је укротила.{S} Пошто је 7 пута прошла кроз мачи 
викну кнез Мутимир.{S} Никад, никад!{S} Ја бих пре у свет утекао, но што бих пристао да из држа 
рече конзул.</p> <p>— Ах, г. бароне!{S} Ја бих хтео видети тога који би се усудио да те моје ис 
Пуста шума, пусто поље.. пусто море!{S} Ја сам лутам по тој пустињи!{S} Сам, сам! сам!{S} Остав 
n="449" /> полако: — Много обричете!{S} Ја мој завет могу испунити, али ви ваш не.</p> <p>— Ох, 
ким осмехом — Али шта ме се то тиче!{S} Ја овако осећам.{S} Мени је ово из срца потекло.{S} За  
</p> <p>— Случај је доиста необичан!{S} Ја не могу да га протумачим — рече Белини.</p> <p>— Или 
ама спремао.</p> <p>— О!... о!... о!{S} Ја ћу оставити потомству страховит пример како се казне 
аш?{S} Ја сам свему крив!{S} Лудило!{S} Ја сам био у правом лудилу — Све ово изговорио је кнез  
 му ово:</p> <p>— Чујеш, чича Степо!{S} Ја знам да ти радиш на преврату и да су ти прсти једнак 
депутацији ове речи:</p> <p>- Браћо!{S} Ја држим да сте и до сада били задовољни делима владини 
Ја сам те амо довела за твоју срећу!{S} Ја баш нећу с тога понети свиле и кадиве.{S} А ти кад н 
, ви ме доводите у голему забуну!...{S} Ја не знам шта да мислим — рече Лепша збуњена.</p> <p>К 
мо хоџи дошли само преворме ради....{S} Ја ћу сад да идем, никака посла немам овде — рече Пава  
искују од жене, кад су сами таки....{S} Ја! ваљда ћемо ми женске довека бити луде!{S} Чувај се, 
p> <p>— Не знам!{S} Ето, не знам....{S} Ја све мислим да су ме они овамо донели — домишљао се с 
 мене не може десити ништа рђаво....{S} Ја рачунам да ми потпуно верујете, да безбрижно можете  
енерал — крв, али ово је моја крв...{S} Ја нисам убилац.{S} Он се сам убио; убило га његово зло 
, кад смо оно последњи пут јахали...{S} Ја не умем да јашем, а Ваша Светлост навлаш ми дала коб 
род у томе доста <hi>либералан</hi>.{S} Ја сам слушао да у Балканији има крајева, где домаћин н 
век тако строго судио г. Растислава.{S} Ја још памтим време кад је г. ђенерал хвалио г. Растисл 
, рече Растислав, гледајући у кнеза.{S} Ја кажем да Ваша Светлост нема потребе да се спрам млађ 
и далеко заостале иза мојих осећаја.{S} Ја опет апелујем на госпођину великодушност да ме извин 
вде се са мном тера читава комедија.{S} Ја нисам дете.{S} Зар не видим шта се ово ради.{S} Па ш 
ребра“.{S} Али таква је моја навика.{S} Ја волем да сваку ствар зовем њеним правим именом.{S} Ј 
Мора бити да је кривица била велика.{S} Ја сам нешто начуо.{S} То је било некакво тровање; потр 
 и повратим врати се и црна прилика.{S} Ја је оштро упита шта је ово, показујући руком: на вас  
нема места.{S} Овде је вођена битка.{S} Ја сам побеђен — право је да погинем.{S} Улог за који с 
то пре поновимо наша вечерња посела.{S} Ја мислим сад у четвртак.{S} А?{S} Шта велиш?{S} Може л 
S} Мене ћеш наћи доле на басамацима.{S} Ја ћу ту чекати твој извештај.</p> <milestone unit="sub 
 многим корисним и сретним корацима.{S} Ја не умем да ти кажем где је извор оној снази што је и 
ба младога кнеза и мени је поверена.{S} Ја не могу бити равнодушан спрам ствари, које тако дубо 
 Омладина га је мрзила као тиранина.{S} Ја сам нашао готову заверу.{S} Ја је нисам први створио 
не кошта, а и гвоздена врата отвара.{S} Ја нисам нихилиста, али сам ово дана читао једну руску  
 поноћ — рече он. — Ова је ноћ наша.{S} Ја те нећу пустити да одеш док се с тобом не разговорим 
а и изрекама, као што има наш народ.{S} Ја хоћу да чујем све.{S} Наредите, господин докторе, да 
ове вечери, сад се мора свршити све.{S} Ја нећу крочити из ове собе док с вама не буде свршено. 
неки.{S} Силом баба у рај! — не иде.{S} Ја сам те амо довела за твоју срећу!{S} Ја баш нећу с т 
<p>— Затворите врата.{S} Свршено је.{S} Ја сам се решио.{S} Молим вас затворите врата.</p> <p>К 
тав и закони мртво су парче хартије.{S} Ја гледам шта у ствари бива..</p> <p>И кнез је сад поче 
, што су мало час прошле поред мене.{S} Ја осетих како ме дочепаше нечије снажне руке, стрпаше  
подесније свршити тај посао од мене.{S} Ја умем и да радим и да ћутим; умем управо све, што је  
{S} Није хапса ништа, мој господине.{S} Ја сам дошао амо да погинем.{S} Но одмах нам чељаде амо 
ожда је и ту било умешано провиђење.{S} Ја верујем у провиђење — примети ђенерал озбиљно </p> < 
ислав, па увек дипломатски говорите.{S} Ја бих волео да са мном обично говорите, да не лупам ув 
леиздајник стрељани.{S} Сад бирајте.{S} Ја сам учинио своју последњу дужност.{S} Око те ствари  
е страшне бунтовничке химне слободи.{S} Ја, мој господине!{S} А ви ништа то не знате!</p> <p>Ли 
и за длаку, па ма како се ви држали.{S} Ја сам решен да се не дам ничим омести.{S} Једино могла 
 Светлост увек се тако са мном шали.{S} Ја то увек примам као милост од Ваше Светлости — за што 
ме прилично смо га у томе искварили.{S} Ја сам га узимао у помоћ за државне интересе, а ђенерал 
ви сте узбуђени.{S} Будите слободни.{S} Ја вас волем, с тога сам и тежио толико да вас видим ов 
е доцније узалудно кајати и вајкати.{S} Ја вас молим дајте ми 10 минута времена да се насамо ра 
илу не морате им ништа ни спомињати.{S} Ја сам то вама рекао тек онако узгред.{S} А и шта ће то 
ње. — Мене мрзи ваздан философирати.{S} Ја сам човек од дела.{S} Мисли како год знаш, и смисли  
ршти — Немој ме о томе ништа питати.{S} Ја нисам ни имао мајке.{S} Би ли ти волела своју мајку  
ише не могу зауставити ни повратити.{S} Ја вас преклињем... и мене ради и вас ради....</p> <p>Д 
ја нећу да живим ни од чије милости.{S} Ја хоћу једном да знам: седим ли ја на балканијском пре 
и су столице на којима седе мртваци.{S} Ја сам ђенерал, ја имам војску, војска има пушке, пушке 
лепо пољуби руку и моли за опроштај.{S} Ја ћу изаћи за један тренут, да видим јесу ли спремљена 
једно истинско мерило — то је човек.{S} Ја сам хтео убити човека, и ја сам крив...</p> <p>Ђенер 
{S} Ја се у тим стварима не разумем.{S} Ја сам што рекле Швабе. <foreign xml:lang="de">Ein alte 
 на престо с неким страхопоштовањем.{S} Ја сам био слободан од тих предрасуда.{S} Сматрао сам д 
сник, измучен дуготрајним страдањем.{S} Ја сам стајао над њим; гледао га и чисто се нађох у неп 
ично; рекли сте ми да вам посветлим.{S} Ја сам вас испратио до у собу, помогао вам да се свучет 
аку ствар зовем њеним правим именом.{S} Ја идем ствари увек најкраћим путем.{S} Не видим шта би 
 је ситничарио, можда је и сам крао.{S} Ја ту нисам радио за новац.{S} Ја сам се машао много ви 
 јавно потегне, трпи се веома много.{S} Ја истина немам много лична искуства у томе, јер моја п 
 и сажаљење оно што се синоћ десило.{S} Ја сам одмах сазнао целу ствар.{S} Срамота је велика, и 
ж је већ почела била да окреће коло.{S} Ја сам био однео гибаницу и тикву вина на трпезу где су 
пусти их, па ходи да се разговоримо.{S} Ја се још осећам добро.{S} Но то неће дуго трајати.{S}  
Ама зар туна? — упита Пава зачуђено.{S} Ја сам мислила да је доле у потоку.{S} Их, да знаш, стр 
p>— Ово је збиља дипломатски речено.{S} Ја сад не знам на кога се управо односи овај прекор; да 
то некако друкчије.{S} Али то је то.{S} Ја знам шта је.{S} Има дакле отрова, од кога се добија  
ни сад не поричем његову увиђавност.{S} Ја и сада оберучке потписујем све што сам некада говори 
вета дужност!{S} Јес, света дужност.{S} Ја одговарам.{S} Јес, молим покорно, одговарам и богу,  
ам само пред гробом, ја сам у гробу.{S} Ја нисам само осуђен нам смрт, ја сам већ умро, ја сам  
.</p> <p>— Ја не разумем вашу срџбу.{S} Ја сам рекао само оно што у истини постоји.{S} Јес, кња 
екнем неколико речи о г. Растиславу.{S} Ја умирем, а он остаје, и то ће ти бити први доглавник. 
е, које закони казне као велеиздају.{S} Ја сам га спасао од те срамоте, али његовом опасном ров 
нина.{S} Ја сам нашао готову заверу.{S} Ја је нисам први створио.{S} Кад сам ја дошао, ствар је 
а кнез само спомене војном министру.{S} Ја сам г. министру о томе већ говорио, само нека му сад 
ево ја сав грех узимам на моју душу.{S} Ја ћу прва богу на истину, па кад се ја не бојим, шта с 
крао.{S} Ја ту нисам радио за новац.{S} Ја сам се машао много више.{S} А Турска је морала.{S} О 
ета.{S} С тобом говори један мртвац.{S} Ја сам већ свршио с овим светом и немам више ништа заје 
а ти огади све, па да што пре бежиш.{S} Ја сам те зауставила.{S} Чувам и сад оно твоје значајно 
Јесам ли ја ово?{S} Јесам ли ово ја?{S} Ја, ђенерал Врбавац? — Ја; крај мртва кнеза...{S} Је ли 
 свој лик на слици — Шта ћу ја овде?{S} Ја немам ту никаква посла, ја ником нисам крив...</p> < 
славе, какво је ваше мишљење о томе?{S} Ја се у тим стварима не разумем.{S} Ја сам што рекле Шв 
а се не срдиш?{S} Ти нам не замераш?{S} Ја сам свему крив!{S} Лудило!{S} Ја сам био у правом лу 
није да постанеш добар и ваљан човек, — ја се управо грозим каква ће бити твоја владавина.{S} Т 
> <p>— Молим, молим — рече Растислав. — Ја бих вас баш молио за то.{S} Ствар је невероватна.</p 
се загрцну, али он брзо опет настави. — Ја не знам, рече он хватајући се оберучке за главу — не 
 ласкавих речи, али Лепша га пресече: — Ја морам хитати!</p> <p>Кнез је загрли око паса.</p> <p 
аниског...</p> <p>Ђенерал га пресече: — Ја ни сад не поричем његову увиђавност.{S} Ја и сада об 
ам ли ово ја?{S} Ја, ђенерал Врбавац? — Ја; крај мртва кнеза...{S} Је ли ово мртав кнез?...{S}  
 не би дао! — Радован шкргутну зубима — Ја бих таква кнеза, убио; убио бих га... убио бих га ка 
али која је вајда, кад се кобила рита — ја морам да паднем...</p> <p>Кнез се смејао.</p> <p>— . 
ска је данас једина пресудна чињеница — ја је имам данас у рукама, а тим самим ја већ имам и ди 
 тихо јој прошапута: „Ништа се не бој — ја сам уза те; куражно само, голубице моја“.</p> <p>Јел 
е најлукавији Балканац — поче ђенерал — ја тога човека мрзим.{S} Он је сто пута већи грешник од 
гаром.</p> <p>— Јес — настави ђенерал — ја сам те хтео убити.{S} Отров сам изабрао с тога што о 
ече ђенерал Врбавац потресеним гласом — Ја вас преклињем не наглите с поступком, за који ћете с 
 се ја срдим и вичем, ја имам и право — ја ту нисам суделовао.{S} Али ви не можете никога криви 
м вас — прихвати пуковник нестрпељиво — ја вам опет понављам, никаква снебивања, никаква оћутки 
ја, не зановетај ту, рече Пави срдито — Ја! он књаз, па ће гледати на ме сељанку. _</p> <p>Пава 
ој је пут прав, и правилан, и законит — ја не дам да се квари законити ред наследства.{S} Малол 
адост, ово је још снага, крепост, моћ — ја се још не бојим, још се не дам; ја сам још млад“.... 
ни — рече он, хватајући кнеза за руку — Ја сам прекардашио.{S} Није ми то била намера.{S} Сасви 
нство, а ти спокојно сам себи говориш — ја никоме ништа не дугујем, ја ни од чега на свету не п 
рукама опипати.</p> <pb n="495" /> <p>— Ја те разумем и не разумем! — рече Ратко. — Видим шта х 
више изненађен.</p> <pb n="477" /> <p>— Ја нити сам више што чуо, нити сам више што видео, а да 
p>Ката настави:</p> <pb n="128" /> <p>— Ја вам опет понављам; ове се ствари врше у поверењу.{S} 
внички планови, читаве завере!</p> <p>— Ја то сад први пут чујем од тебе — рече Тоша, изненађен 
е на врх главе, иди одавде....</p> <p>— Ја ово не говорим себе ради, но тебе, мене, свију нас р 
 посла, ја ником нисам крив...</p> <p>— Ја га нисам убио!{S} Камо? где је крв?{S} Моје су руке  
жеве; веровала је и жалила га.</p> <p>— Ја сам грешник.{S} Нисам требао правити такве шале. — р 
амо корачати крупним корацима.</p> <p>— Ја не разумем вашу срџбу.{S} Ја сам рекао само оно што  
p> <p>Кнез је загрли око паса.</p> <p>— Ја ћу ти писати, ја ћу наћи начина да будемо у непрекид 
а коју смо већ познали напред.</p> <p>— Ја знам по нешто из ваше прошлости, госпођо.{S} С тога  
е речи ђенералове кнез устаде.</p> <p>— Ја бих могао ићи — рече он ђенералу — ви сте почели изв 
ну; он се на фотељи попридиже.</p> <p>— Ја против вас?!{S} Ко вам је то рекао да ја имам што пр 
он је говорио све даље и даље.</p> <p>— Ја нисам развратник, управо ја сам још и сувише млад да 
дали кнез и Каја се погледаше.</p> <p>— Ја сам грешница! — како сам могла онако о не у помислит 
ча надувено и с напетим носом.</p> <p>— Ја да се наљутим?!{S} Како бих ја себи тако што допусти 
интрига спасао један њин члан.</p> <p>— Ја то не разумем.{S} Што се онда крио од мене, што је и 
p>— Ко је то тамо? — упита он.</p> <p>— Ја сам — одговори Растислав.</p> <p>— Па шта ти је мало 
 отпоче своју чудновату причу.</p> <p>— Ја не знам, г. бароне, да ли је ово била јава или рушан 
што је мало поћутао он додаде:</p> <p>— Ја умирем.{S} Али, ако се ти не постараш најозбиљније д 
/p> <p>Кнежева слика одговори:</p> <p>— Ја сам по милости божијој владалац Балканије, а рођен с 
е обрати с питањем право њему:</p> <p>— Ја сам војник, ја нисам дипломата — а код нас војника,  
равити дете кад си и сам дете?</p> <p>— Ја их нисам ни правио, но мој отац — одговори дечко.</p 
е ди да је лепо гостопримство?</p> <p>— Ја мислим, Ваша Светлост, да је овај обичај остао од Ту 
с госпођин:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Ја сам; могу ли унутра? - упита кнез.</p> <p>Ушао је.{S 
има:</p> <p>— С ким имам част?</p> <p>— Ја сам ђак — одговори младић.{S} Глас му је био јасан.< 
а мисао која му дође била је: „Издаја!“ Ја сам издан.{S} Неко је продро у моје тајне и издао их 
људи, баш из дружине „Балканска Браћа.“ Ја сам тим људима много обвезана, а и сам им дугујеш.{S 
 одсечно одговори: „3 часа, господине.“ Ја га опоменем да пази шта говори, али он оста при свом 
лако ћемо“, а после викне само „касом.“ Ја се сиромах оберучке држим за ункаш, али која је вајд 
 јој набрекла и одскочила пуна недра) а ја бих онда за часак кући да сручим у мој сандук, па он 
мислите — то је нека средовечна жена, а ја сам непрестано мислио да је мушко.{S} Дошав у двор н 
>— Све су то твоје ствари — рече она, а ја кад сам једном рекла доста, онда доста, па квит.{S}  
ошла госпа Цанка, па ми жена честита, а ја ништа не знам као Тотов.{S} Чисто се жена и наљути,  
ће бити поноћ.{S} Ви причекајте овде, а ја ћу овога тренутка доћи.</p> <p>И пре, но што је кнез 
 то не би било искрено с моје стране, а ја хоћу да будем милостиван спрам <pb n="515" /> вас, г 
едајте, питајте, милостиви господине, а ја ћу казивати што будем умела и знала - рече Ката скро 
што буде потребно да се кнез заклони, а ја ако што дознам важно и на време, нећу пропустити при 
и, то ће показати најближа будућност, а ја се, у име Бога, надам најлепшему.{S} Узмите обратно. 
 мало повучем <pb n="218" /> за руку, а ја све стрепим да јој се што не откине за што ухватим.{ 
ати својој кући, која је ту на друму, а ја продужим шетњу даље.{S} Кад сам био на по алеје, пор 
ти то? па, црна Петро, откуда ти ово? а ја само погледам преко рамена и велим: „Откуда ми? купи 
те али гледате сваки свој интерес!{S} А ја сам хтела рећи то, да ви нити сте једини, ни сте нај 
p>- Ти си ме заборавио, господару!{S} А ја сам пређашњих година бивао толико пута у вашем дому. 
, колико вреди овака једна услуга.{S} А ја ћу вам вашега кнежића тако лепо спремити да управо н 
ло, то се парама не може да плати.{S} А ја и рачунам да ћу и иначе имати господина пуковника ка 
ник...{S} Море! шта ме није питао.{S} А ја све по реду, па ово је овако, господару; па ово има, 
а верује.{S} И ја сам јавно жалио.{S} А ја га мрзим.{S} И други су га мрзели.{S} Он је био апсо 
ртију шаха, — рече кнез расположено — а ја ћу вас тако бити, г. Маврикије, тако ћу вас бити...< 
, овако никад нисам путовао.</p> <p>— А ја увек тако путујем.{S} Из Звониграда у Јеленик обично 
орање, ми ћемо сви с драге воље доћи“ а ја нисам хтео, молим покорно, под морање...</p> <p>Раст 
м дошао?“ — питао <pb n="485" /> сам га ја. — „Изгледали сте као обично; рекли сте ми да вам по 
о овако исто тајно и ноћу као што ћу га ја пребродити ноћас, кријући се од Аустријанаца.{S} Три 
ата.</p> <p>Добро, кад свршимо код њега ја ћу је увести у велику собу, а ти онда улази.{S} Знаш 
и да оно што ја теби желим...{S} И кога ја имам другог сем тебе.{S} А и ти? ко ти може бити већ 
се увек умео боље претварати.{S} С тога ја умирем као преступник, а он остаје да живи као добро 
сам није био добар човек.{S} Баш с тога ја и могу боље но ико да осетим колики је то губитак, ш 
, (Јес, г. Растислав је био њен муж) да ја такве ствари, које се ваљда и мене што год, што год  
тебе увек бијем, је ли г. Маврикије, да ја тебе увек лупам,....{S} Излази, шта ме нудиш, кад са 
ито мрачни.{S} Знала је само толико, да ја он живо покретао руком, да је јако дувао, да је нешт 
ите шта хоћете, али имајте на ум то, да ја знам све, да имам у рукама све, и да вам одрицања ни 
одине пуковниче.{S} Сумњате!{S} Онда да ја идем.{S} Нема ту ништа.</p> <p>Пуковник је гледао у  
 одвоји од мене и да се усами, тежња да ја, рођак и природни заштитник кнежев, будем удаљен од  
p>— Добро, кресну кнез — онда је ред да ја говорим.{S} Он заклопи сахат, стрпа га у џеп, <pb n= 
мљу до коначне пропасти.{S} Дај боже да ја не наслутим.</p> <p>На те речи ђенералове кнез устад 
S} Место тога, ти сад тражиш од мене да ја доказујем како су ништавни.{S} Кажи ми где су се и к 
е знати шта ви мислите кад остављате да ја вама учиним овако — шах краљу!...{S} Хм!{S} Тако зна 
.</p> <p>— Па како је онда то могуће да ја на сну видим баш оно што би од прилике морао видети  
е моје титуле не могу ништа помоћи и да ја имам избор само између овога двога: или да одговарам 
ите добри па ми кажите, желите ли ви да ја свршим посао, или хоћете само да вам ја дам што треб 
але!{S} Ти си дипломата; али дозволи да ја не морам дипломатисати, бар онда кад говорим с мужем 
а што и ти сам у себи мораш признати да ја имам право.</p> <p>— О, таман — рече Растислав.</p>  
 анђелска душа могла икада допустити да ја будем отрован у сред њиховога дома, да примим смрт у 
ом изузетном стању.{S} То опет значи да ја једини вучем и сву одговорност, и пред историјом, <p 
ан од тих предрасуда.{S} Сматрао сам да ја имам толико исто права на престо као и ти.{S} Имам г 
а против вас?!{S} Ко вам је то рекао да ја имам што против вас? рече Растислав и упре очи у пук 
аже глуп!</p> <p>...{S}О, па наравно да ја то теби кажем <hi>из милост</hi>; да те не волем зар 
на против, било би чудно па и грешно да ја то не знам — примети Растислав.</p> <p>— Да, да, раз 
и читава — рече секретар.</p> <p>— Онда ја не знам!{S} Онда сте ви то просто морали сањати, јер 
ад желите и како желите, па ћу вам онда ја казати шта могу ја ту учинити.</p> <p>— Кажите ми, з 
али тек што сам крочио, неколико корака ја за једанпут запнем о нешто ногом и посрнем.{S} У том 
мојој глави, ни једног јединог тренутка ја нисам осећао спрам тебе никакву мржњу и злобу; не ст 
.{S} Али чудно.{S} Подижући вас из кола ја вам прошапутах на ухо: „пазите, држте се на ногама“  
ви.</p> <p>— Опет ти бунтовници!{S} Ама ја ћу то ђубре очистити једним ударцем.{S} Нешто су ми  
ве ја ово моје, све је пода мном, свима ја заповедам и за све ја одговарам.{S} Ето јуче, дошао  
Ђенерал продужи.</p> <p>— Кроз три дана ја ћу бити под земљом. — Смрт је већ у мени; ни богови, 
окупила богорадити и причати!{S} Истина ја не знам шта је теби _ рече он и приђе жени пружајући 
 предрачун, али и без његова предрачуна ја знам колико ће ствар од прилике коштати.{S} Хоћу да  
али бајаги.{S} Море вајн бих ти кнегиња ја била, здравља ми!</p> <p>— Истина нос ми није баш та 
азиш?...{S} Тако овај коњ дође овде, па ја тебе овако бијем... оде пијон — тако..{S} Е, сад и о 
војске.{S} Е мој драги г. Маврикије, па ја тебе бијем као ништа.... као ништа те бијем.{S} Тако 
теници, све је ту, и ђаци ће певати, па ја, као велим, спремни смо.</p> <pb n="180" /> <p>Млађи 
уд...{S} И зар сам ја ту био сам!{S} Та ја сам ту био тек само један од стотине.{S} Истина, јед 
е жао да само дангубимо око тога.{S} Та ја не бих била Ката, кад не бих одмах видела у чему је  
сам мало промислио видим да није.{S} Та ја нисам био луд ни пијан, за бога, г. конзуле.{S} Као  
ли ово је наљути. „Та шта је ово?{S} Та ја ћу најпосле изгледати као право чудо, сва подерана.“ 
Деле мајке, како је леп - као да сам та ја родила.“</p> <p>Ова је баба била искрен и лојалан по 
су се скоро пун сахат.{S} Неколико пута ја сам прилазио ближе да видим како вам је.{S} Додирива 
она рече јетко:</p> <p>— Колико ћу пута ја теби говорити. <hi>господине</hi>, да ту простачку р 
не, а уз то је кроз сузе понављао — Шта ја могу, кад су сви навалили?{S} Зар сам ја крив, ја ев 
че.</p> <p>— Да! „то није начин.“ А шта ја друго говорим!{S} Дужности једнога владара друкчије  
ог вишег политичког и државног гледишта ја бих могао да се правдам, па можда да се и оправдам.{ 
гри: „изволте“!{S} А што „изволте“, кад ја теби кажем да увек бели почињу....{S} Но ја тебе уве 
Није ми жао; што да ми буде жао?{S} Кад ја порастем тако ћу и ја живети са женама мојих синова  
, ти си нама говорио да није здраво кад ја и Боца лежимо заједно у кревету и једно другоме дува 
двикну и обрецну се доктор — где ту кад ја кажем да је нема.</p> <p>— Ту је код кнеза — рече Ра 
а он ипак може мирно спавати, докле год ја, ти, и наше друштво стојимо на челу власти, као беде 
ета, што се беше расуо по пољу. — А све ја ово моје, све је пода мном, свима ја заповедам и за  
 пода мном, свима ја заповедам и за све ја одговарам.{S} Ето јуче, дошао господар, па никога не 
на и наљути, а има и право, мисли да је ја лажем.{S} Не <pb n="373" /> може ни да замисли да ме 
наша Даринка из Звониграда.{S} Узмем је ја овако за образ, а оно меко, сестро рођена, као пабуш 
орале бити оваке, као ова слика како је ја сад представљам.</p> <p>Па и ово је била једна жена  
авом он рече подругљиво.</p> <p>— Дакле ја спавам два дана и две ноћи узастопце?!{S} За тим се  
зор по мало дисати.{S} Шта је било даље ја не знам; сва је прилика да сам у тај мах изгубио све 
е буде свршена.{S} Свако ваше одупирање ја ћу морати да сматрам као покушај буне против законит 
абраним изразима даде ми на знање да се ја, у томе тренутку налазим у ванредном положају, где м 
куство.{S} Па лепо, то би значило да се ја овде силом држим!</p> <p>— Па мислите да није тако?  
 — Море, нека се они добро чувају да се ја на њих где год не намерим, а они ће, бога ми, ево ов 
S} Ја ћу прва богу на истину, па кад се ја не бојим, шта се ти бојиш.</p> <p>Јела покуша да отр 
</p> <pb n="223" /> <p>- Тако бих ти се ја богме увалила код мога кнежића, изем му око.{S} А шт 
ре продужи причање.</p> <p>- Док сам се ја мучио да вас разберем и повратим врати се и црна при 
аљда и ти) као г. Растислав, што сам се ја мало шалио.{S} А? хе? хе? је ли?{S} Не љутиш се, хе? 
отимати да се ослободим, али што сам се ја више отимао и напирао то на једну то на другу страну 
 још имате да пребацујете?...{S} Ако се ја срдим и вичем, ја имам и право — ја ту нисам суделов 
p> <p>— Где ли су то, боже!{S} И што се ја, убио ме бог, одвојих од Паунице<ref target="#SRP188 
</p> <pb n="695" /> <p>— Јес, кад би те ја пустио, да с писмом одеш.</p> <p>— Него шта ћеш?{S}  
е тикати) ти ваљда и не знаш кад сам те ја први пут видео.{S} То је било у Јеленику.{S} Ти си п 
не могадох учинити.{S} Од главе до пете ја сам био увијен некаквом јаком стегом, каквим ужетом  
ве шакама по коленима, — да сам богдице ја млада, па да нешто срећом мени когод понуди...{S} Пи 
то ја нисам тако лепа, а да сам богдице ја као то ти, виделе би ви све ћеркане шта би Петра ура 
нтересовао о отровима, и како бих иначе ја дошла до части, да овако говорим с господин намесник 
о је навалично кињење!{S} А колико јуче ја сам га спасао од сигурне смрти.{S} Како злобно срце  
лужио благодарност целог нашег клуба, и ја ћу колико данас предложити да те бирамо <pb n="454"  
е човек.{S} Ја сам хтео убити човека, и ја сам крив...</p> <p>Ђенерал се загрцну, поћута, па он 
нао целу ствар.{S} Срамота је велика, и ја сам још синоћ, наредио да јутрос рано све буде готов 
све то!?{S} Вама треба сигуран отров, и ја вам га нудим.{S} Ако хоћете, узмите.{S} Нећете ли, о 
ици се већ зна који су у тој дружини, и ја те могу уверити да то коло младих људи тече све више 
тереси.{S} А овде ће тако нешто бити, и ја се бојим да ваши искази не послуже као повод гоњењу  
има средствима“ — рече ми овај човек, и ја сам ову реченицу нарочито упамтио, пошто ми је она у 
је паре — све то вечито ме је бунило, и ја сам се вазда старао да одагнам те мисли и да не мисл 
ме нека неодољива снага да дођем амо, и ја сам одмах наредио да се преже.{S} Можда с моје стран 
ла баш тако! — потврди Лешна одсудно, и ја ти то могу потврдити са стотину необоривих доказа.</ 
— <pb n="347" /> Ово је његова крв... и ја је пијем, — те опет узе звучно сисати своју крваву п 
— Историја!{S} Далеко је историја!{S} И ја бих пристао да одговарам историји, после, кад мене в 
} Добро је нека глупа маса верује.{S} И ја сам јавно жалио.{S} А ја га мрзим.{S} И други су га  
наје, како сам се на жице нажуљио.{S} И ја мислим кад би отишао сад на алеју, онде где су ме си 
мене поштује онако... као брата.{S} А и ја њу.{S} Шта ћу, нашла ми се жена и у нужди.{S} Није,  
p> <p>— Кога?{S} Кога то?{S} То треба и ја унапред да знам као домаћица — узе запиткивати Каја. 
ан.{S} Једила ме је цела ова комедија и ја сам био зловољан и нерасположен да одговарам на пост 
о краја.{S} Ова је ствар врло озбиљна и ја бих вас замолио још за нека објашњења.</p> <p>Није и 
од хоће другу династију, ево, хоћу је и ја.{S} Нека дође, ја ћу се уклонити; па и опет, и опет  
 кнез показа прстом — Но од те фијоке и ја имам кључ.— Кнез показа на длану малу кутију од плиш 
тадоше.{S} Око њих наста неко шушкање и ја осетих како ме неко узе, пребаци ме прело рамена као 
е је боље нећете наћи.</p> <p>— То се и ја надам....</p> <p>Пуковник застаде; после опет продуж 
о ове се две женске изгубише у даљини и ја сам у мрачној алеји, за неко време, назирао само њин 
ени знак, наша коњичка стража притрчи и ја јој наредим да ухвате црну прилику и да је одведу и  
{S} Јес, балканац је страсан љубавник и ја бих му то пре урачунао у врлину но у махну.</p> <p>— 
ро загледаше.{S} Хтео сам да загледам и ја њих, али како су биле јако увијене у мараму, то, сем 
се сваки владалац млад жени, па морам и ја.</p> <p>Лепша га оберучке одгурну од себе, после се  
ога који би вам могао рећи: овима сам и ја помагао да дођу на престо.{S} Никад никоме нисте зах 
ика све сеоске девојке, могу да чујем и ја.</p> <p>Доктор је с једне стране услужно одобравао к 
м затворише.</p> <p>- Ах, бићу једном и ја пунољетан.{S} Друкчије ћете ви онда слушати.{S} Чека 
 ви бајаги бољи од мене! - кљусад као и ја — и, утешив се таком философијом, равнодушно продужи 
тао по кога шетача, који је жудно као и ја гутао свеж, вечерњи ваздух.{S} Прођем поред војне ак 
 „Па наравно!... да богме!...{S} Тако и ја знам.</p> <p>У причању Заре дође до тренутка када је 
S} Оно има, има брзо; знам нешто мало и ја како се иде на јуриш, али ово је све превазишло.{S}  
публиканци, какве тајне дружине? — то и ја питам.{S} Дакле?!{S} Каква је то разузданост у омлад 
огуће, па и то, да се свак пита: „што и ја не бих могао бити кнез?“</p> <p>Једном избачена, ова 
потпоручика.{S} Она вели, тата, да ћу и ја бити потпоручик, да ће и мени звецкати сабља, имаћу  
 буде жао?{S} Кад ја порастем тако ћу и ја живети са женама мојих синова — одговори дечко филос 
д он у мене издражди очи, гледала бих и ја у њега; баш овако слободно као ово у тебе. </p> <p>О 
ије речи.</p> <p>— Поштена! умела бих и ја бити поштена, да не треба јести.{S} Нема, ћерко, ту  
 А ако би ми што год рекао, рекла бих и ја њему, па ето ти.</p> <p>Петрија се пљесну рукама и о 
овде видиш?{S} Је ли?{S} Е, ето дођох и ја једном после толико година да видим како изгледа овд 
 свега још двајестак корака“.</p> <p>„И ја пођем, али тек што сам крочио, неколико корака ја за 
онда би био сан и цео живот наш, или би ја морао бити будала, која више не уме разликовати сан  
запиткивити какав је то отров.{S} То би ја морала бити последња будала да вам још сад то причам 
..{S} Није, здравља ми, ћеро.{S} Зар би ја тебе навела на какво зло.{S} Толико ми било зла мојо 
о у души набубрео и дозрео злочин, који ја имао да се изврши у најкраћем року и да створи Балка 
те за увек привежем за ме.{S} Ни сам ли ја одбила твоју понуду да бегамо?{S} Ни сам ли ја одсуд 
ла твоју понуду да бегамо?{S} Ни сам ли ја одсудно одбила твоју другу понуду, да се тајно венча 
 рече чисто зачуђено:</p> <p>- Јесам ли ја ово?{S} Јесам ли ово ја?{S} Ја, ђенерал Врбавац? — Ј 
ти.{S} Ја хоћу једном да знам: седим ли ја на балканијском престолу по праву наслеђа, но заслуг 
 речи, као што наш народ вели, висим ли ја о свом пикљу или ме на овом месту држи ваша милости  
тако и учинио.</p> <p>— А не - рекох ли ја теби, животињо, да девојку треба спремити.</p> <p>-  
Ти одбијаш на шалу мој говор, Рале, али ја ти озбиљно кажем: ви грдно грешите.{S} За што држите 
дрхтаним, срдитим гласом — терајте, али ја, жена, ево вам кажем да ћете се једнога дана горко к 
улазећи — он је хтео да ме пријави, али ја нисам дала.{S} Да си био с ким другим у послу, ја би 
нице.</p> <p>Извините, височанство, али ја ваше питање нисам разумео; не знам кога замишљате по 
и да ме не остављате сама.</p> <p>- Али ја бих вас молио да се јутрошња појава више не понови,  
S} Не буде ди ме дотле, ручајте!{S} Али ја ћу свакојако сићи, ма било пред ноћ — рече Растислав 
политика, то је разбојништво....{S} Али ја ћу се брзо искусурати с вама....</p> <p>Доктор бојаж 
о овде још има што за спасење...{S} Али ја га волем, волем, волем... ја сам његов роб, ја сам г 
рили сви који су га познавали...{S} Али ја луда!...{S} Ако ће!{S} Тако ми и треба! — рече Лепша 
ко га навлаш ви сами не отежете.{S} Али ја вам унапред кажем да се ствар не може и неће изменит 
 ти, јер сам искуснији, мудрији.{S} Али ја долазим на престо силом, убиством, преко мртва трупа 
кански језик“ — шибати, ишибати.{S} Али ја држим да кнез уопште не би имао потребе да помиње ту 
увише млад да бих то могао бити.{S} Али ја волем истину, волем истинску природу и мрзим лицемер 
претрпа моју лепу румену ружицу.{S} Али ја сам галеб, бурна тица морска, што слободно полеће на 
а гледати, па јамачно и не знаш.{S} Али ја заварам, заварам очи, па тек варакнем погледом на ње 
о с моје стране нису биле жртве?{S} Али ја сам те волела и вољно сам их приносила, мислила сам  
 пали у крајње огорчење...</p> <p>— Али ја ћу ископати то око, г. Растиславе, што се као ухода  
 с почетка.{S} Док је био малолетан, ни ја, ни покојни ђенерал нисмо му давали да се плете у др 
че Белини.</p> <p>— Ах! то не мислим ни ја, да ће они јавно потрзати овај ваш испит.{S} Али има 
 ма од кога то слушала.{S} О тој ствари ја говорим само овде с вама, јер се ствар вас <pb n="12 
 благодари за некакво спасење, и шта ти ја знам, и нуди ти преседништво?</p> <p>Растислав побле 
и тај белај на врату.{S} Иди, па жад ти ја не ваљам, ти тражи где има боље.{S} Јела је плакала, 
ечим што не постоји — како то може бити ја не знам.</p> <p>Растислав се љутио:{S} Ратко узима ц 
S} Пази ти шта говориш!{S} За таке речи ја ћу тебе сад ухапсити!{S} То је лаж! — одбрецну се де 
ечи погодише је.{S} - Што!{S} Богме јој ја лепо желим....{S} Но дед јој мети белег....</p> <p>Х 
ријатељ мојој династији, но што сам јој ја сам...{S} А шта оно рекосте друго?..{S} Ах, да! „Пос 
рикије, тако знаш — у буџак.... у буџак ја како!... стерају људи у буџак....{S} А овако, шта ве 
енски глас проговори:</p> <p>„А шта тек ја да кажем?{S} Затворили су ме овде још у доба, кад су 
неће бити дуго време овако у двоје, док ја за тренутак отпаднем до у кујну.</p> <p>Домаћица иза 
 и мој братац.{S} Па <pb n="459" /> док ја изађох у кујну да надгледам јаузн, деца омлатише заб 
ћете ви мени пипиревку)....{S} Само док ја узмем пуну власт у руке.{S} Такви ниткови!{S} Једног 
а шта неваља!{S} Гад смрдљиви!...{S} Ал ја сам крива!{S} Знам ја ко је теби напунио главу!{S} Т 
 нађосте мене, човека туђе вере, да вам ја благословим курварство ваше!..{S} Ето вам ваших калу 
ја свршим посао, или хоћете само да вам ја дам што треба, па да свршујете сами.</p> <p>— Ви не  
е против мене од неко доба; шта сам вам ја натрунио?</p> <p>Растислав се чисто прену; он се на  
"311" /> што ме кривите?{S} Шта сам вам ја учинио? и шта је то „све“ што велите да знате.</p> < 
 плашити.{S} Не мислите ваљда да ћу вам ја како зло учинити.</p> <p>Млади господин обгрли Јелу  
 белим, пуначким образима. — Море недам ја ово за десет варошанки, еј, — она уштину Паву за обр 
 је Црни?</p> <p>— Што да не знам; знам ја то боље но твој чукундеда, но откуд теби сад паде на 
мрдљиви!...{S} Ал ја сам крива!{S} Знам ја ко је теби напунио главу!{S} То је онај шугљанер пра 
едан рукав — Одлази од мене!{S} Не знам ја ваша ђидиска пренемагања — рече она одсечно.</p> <p> 
доктор.</p> <pb n="265" /> <p>— Не знам ја ваше Звониградске куке и закуке.{S} Код нас се за об 
га Растислав.</p> <p>— Не!{S} Не сумњам ја у ваше речи.{S} Верујем све што кажете; верујем чак  
и? и знаду ли они, који то раде, да сам ја поданик, грађанин и представник Француске?{S} Непозн 
 отимао и копрцао.{S} Не, не!{S} Да сам ја био прошле ноћи ухваћен, о томе не може бити никакве 
то рекнем овим непознатим људима да сам ја слободан грађанин француски, уз то и чиновник у фран 
..{S} Ко то каже?{S} Није истина да сам ја узео паре; то је лаж, развукли су други; јес, други; 
 срдито!</p> <p>— Ви заборављате да сам ја унук човека који је узвикнуо — „Народе, снаго моја!“ 
424" /> и гласно се насмеја. „Знала сам ја то.“ - рече она с очевидним задовољством.</p> <miles 
 Мутимир њој рекао.</p> <p>— Па шта сам ја крив, за Бога!{S} Најпосле то је само био говор, још 
о никакав карактер.</p> <p>— Па шта сам ја могао!</p> <p>— Немој се пренемагати, немој шеретски 
зе лижу пламенови.</p> <p>— Али шта сам ја за то крив!{S} Растислав, Ратко, Митрополит, сви су  
е?{S} Улили ми?{S} Па, лепо!{S} Кад сам ја тако човек који се даје надувати са стране, што ме о 
S} Ја је нисам први створио.{S} Кад сам ја дошао, ствар је већ била зрела.{S} Они су хтели, сам 
 који пут?</p> <p>- Не знам; од кад сам ја овде чини ми се да није....{S} А и забунђала се по г 
/p> <p>— Упитам особу у домино, где сам ја ово? и шта се ово самном ради? и знаду ли они, који  
ам имала.{S} У моме крају, тамо где сам ја рођена, тровање је врло често.{S} Ту обично жене тру 
у ово настала последња времена, или сам ја луд, или ви нисте Срби но некаква друга вера!{S} Шта 
S} Нити сте ви, <pb n="621" /> нити сам ја икуд одмицао за ово доба — говорио је доктор мирно и 
 тога посла ништа бити неће.{S} Док сам ја жив, ја не дам Црнојевићима у Балканију.{S} А ако, п 
о горе поменух, био је разлог којим сам ја заваркавао своју савест.</p> <p>— Многогодишња служб 
рио.{S} Кажите ми човека пред којим сам ја то рекао.{S} Истина је да сам то од многих слушао, к 
и од кога захтева какав рачун, само сам ја на плацу.{S} Извео <pb n="199" /> ме па „г. начелник 
оклони — Благодарим на поверењу, то сам ја у неку руку госпођа Помпадурин кандидат! — рече он с 
 сукњу?</p> <p>— Па зато, сине, што сам ја мушко, а стара мајка је женско; ето, и ти си мушко,  
 је Лепша од сад само моја, као што сам ја тврдо решен, да од сад будем само њен?</p> <p>Лепша  
дњом погледа на твоју круну, но што сам ја то икад чинио.{S} Само што је он лично страшљив, па  
век и спаситељ престола.{S} Оно што сам ја помишљао, мисли и он, он с много већом жудњом поглед 
нижим но што си. <pb n="699" /> Вар сам ја икада од тебе тражила да се не жениш, да останем веч 
о да трудим бога, што се дереш, зар сам ја слеп те не видим ко је устао да говори“ — „Бре, не г 
а могу, кад су сви навалили?{S} Зар сам ја крив, ја ево само тебе волим!{S} Шта ћу кад су ме он 
ку.{S} То није нико луд...{S} И зар сам ја ту био сам!{S} Та ја сам ту био тек само један од ст 
 што је нужно за такав посао.{S} Ту сам ја заиста прави доктор —- рече Ката осмејкујући се и по 
ла — свак те презире...{S} Мислиш нисам ја то пробала.{S} И сад она хоће мене да учи, и она зна 
...{S} Чекајте!..{S} Она још чека; идем ја да је умирим, нека легне; али ти немој отићи; чекај  
 воде.{S} Но ако је твоја воља, да одем ја сам да погледам - рече онај други.</p> <p>- Најбоље  
 план! — понови Врбавац.</p> <p>— Кажем ја да ви сами најбоље можете објаснити целу ствар! — пр 
к и калуђери слушају, а што да не чујем ја; то је народни обичај.{S} А ви, господин Растиславе, 
/foreign>!{S} Ваша Светлост, не одричем ја Вама углађеност, но тврдим само да се с углађеношћу  
 кукати за мртвима.</p> <p>— Не уздишем ја за њима но за собом, за худом и црном срећом мојом.< 
у злато ће те оковати...</p> <p>— Видим ја моје добро јутро — рече Јела жалосно и климну главом 
 ја је имам данас у рукама, а тим самим ја већ имам и диктатуру у оваком изузетном стању.{S} То 
сте радили о глави; ту вам милост чиним ја.</p> <p>— Неће те ли то, онда ћу овог тренутка учини 
еровање мора бити потпуно.{S} У осталом ја сам ту; из Звониграда се никуд не мичем.{S} И зар би 
почети разговор.</p> <p>....— У осталом ја тебе увек бијем, је ли г. Маврикије, да ја тебе увек 
 ово питање:</p> <p>„А што не бих могао ја бити кнез“? </p> <p>У западној Европи, у старим мона 
ђенерала Врбавца.{S} Само сам му сметао ја, фактички кнез и господар, и јуначки ђенерал прибега 
 рекао ти, али то нисам рекао ни обећао ја — примети хоџа.</p> <p>- Па што ми не рече одмах да  
е.</p> <p>— Ја нисам развратник, управо ја сам још и сувише млад да бих то могао бити.{S} Али ј 
</p> <p>— Имам... поћерка ми је; управо ја сам јој тетка; сироче, остала је мала без оца и мајк 
ан пут, а слободно, ако буде греха, ево ја сав грех узимам на моју душу.{S} Ја ћу прва богу на  
то тако, зар ја морам бити овде?{S} Ево ја нећу силом да владам; не тражим од вас услуге да ме  
> <p>- Јесам ли ја ово?{S} Јесам ли ово ја?{S} Ја, ђенерал Врбавац? — Ја; крај мртва кнеза...{S 
ајвећи мислилац на свету, али свакојако ја опет за то мислим, да је то велеиздајство хвалити ту 
те шта раде ваши рођени ђаци?{S} И како ја то да знам, а ти да не знаш?{S} Ви нисте никакви про 
 Толико ми било зла мојој Стани, колико ја теби желела... — правдала се збуњена Синђа.</p> <p>- 
е грицкао горњу усну...</p> <p>- Колико ја знам убијен је један опасан хајдук, који је спровође 
е гости, данас јесте, сутра нисте, само ја издржавам једнако без смене, ево већ више од тридесе 
 сам да сам чула, то је све једно; само ја питам тебе, је ли то истина, и ако је истина, онда к 
ута јој на ухо:</p> <p>- Да се уклонимо ја и ти, снашо, одавде; ми смо овде залишни.{S} И, пола 
 рече Растислав зловољно. — Није то, но ја сад посла имам с пашом, (Растислав и Ратко, као што  
- Велики бог куша моју малену снагу, но ја ћу доказати да сам достојан понети његов свети крст  
еби кажем да увек бели почињу....{S} Но ја тебе увек лупам, па почињао ти или не почињао...{S}  
> <p>— То се види на први поглед.{S} Но ја бих радо чуо ваше име; чији сте и одакле?{S} Јамачно 
је.{S} Нешто их је морало омести.{S} Но ја се опет надам, да неће дуго изостати.{S} А имамо још 
б — поче разговор ђенерал Врбавац. — Но ја нисам само пред гробом, ја сам у гробу.{S} Ја нисам  
чај рећи:</p> <p>— Прво ваља живети, то ја знам!</p> <p>Радила је све за што се могло добити па 
на, тек он с тебе није скидао очију, то ја знам.{S} А најпосле, зар што смо ми сељанке, те смо  
ори ономад оне загонетне речи!{S} За то ја опажам где ме баба од неко доба онако чудно погледа. 
аврши Мона свој говор.</p> <p>— Па зато ја и предлажем и војујем да се женске у политичким прав 
{S} То се најбоље види баш по томе, што ја одлазим, а он остаје.{S} То ти је најопаснији подани 
е господину пуковнику мало зазорно, што ја овако, што но реч „с неба па у ребра“.{S} Али таква  
p> <p>„Погледај ти гадуре једне!{S} Што ја с њом, лепше и боље, то она све црње и горе....{S} С 
 на своје груди. — Прави доктор!{S} Што ја изоперирам, то је свршено; ту више никакви мелеми не 
 и прилика у којима се ко креће.{S} Што ја могу рећи онако у опште, и што вреди за све наше људ 
! благо теби лудој!{S} Мука је мени што ја нисам тако лепа, а да сам богдице ја као то ти, виде 
не!{S} Онда би морао бити сан и ово што ја сад с вама овде говорим, онда би био сан и цео живот 
 томе не само што није никакво чудо што ја то знам, на против, било би чудно па и грешно да ја  
, снебивате, стиде се деца!{S} Само што ја нећу да знам за те ваше керефеке.{S} Код мене све мо 
Јадна лудо моја!{S} Да ти знаш само што ја знам...{S} Море, благосиљаћеш ти мене, еј! стопе ћеш 
зло желела!{S} Нека бог мени да оно што ја теби желим...{S} И кога ја имам другог сем тебе.{S}  
углађеност, само одричете да се оно што ја говорим слаже с <hi>углађеност</hi> (г. Растислав ис 
 мени старој и дртој.{S} А да сам нешто ја!... — Она се пљесну што игда може с обадве шакама по 
дстављате — али ако је све то тако, зар ја морам бити овде?{S} Ево ја нећу силом да владам; не  
о питајте њу“ — уверава он. — „Шта? зар ја! боже сачувај!{S} Ете питајте њега“ — уверава она.</ 
да им се шта слично десило. — „Шта? зар ја! боже сачувај!{S} Ето питајте њу“ — уверава он. — „Ш 
 ме вређате, господин Растислав!{S} Зар ја нисам углађен — викну млади кнез жустро.</p> <p>— <f 
овде?{S} Што си ме доводила амо?{S} Зар ја не видим да смо хоџи дошли само преворме ради....{S} 
ијања, г. председниче, извијања!{S} Јер ја имам уверења да ви знате за тај допис, да сте га чит 
n> ви се никад нећете опаметити док вас ја једном не дам ваљано... <foreign xml:lang="fr">fouet 
 врло проста, само, молим покорно, опет ја то не ћу умети.</p> <p>Растислав повуче начелника за 
од њега најлакша смрт...{S} А ту лакост ја ћу већ видети сад сам на себи - примети ђенерал с ла 
 настави:</p> <p>— Јес, не од ваше, већ ја нећу да живим ни од чије милости.{S} Ја хоћу једном  
 писмо?</p> <p>— Ако је по вољи... могу ја отићи!</p> <p>— О, молим — рече Врбавац, који већ бе 
лите, па ћу вам онда ја казати шта могу ја ту учинити.</p> <p>— Кажите ми, знате ли ви какав от 
на Црнојевића у Балканију; за ту услугу ја ћу пред тобом спалити ово писмо.</p> <p>Чича Милоје  
ним везама с Црнојевићима.{S} У почетку ја сам се бојао да ме не стану испитивати о стварима ко 
е рођаку, као првом балканском ђенералу ја вам чиним милост остављам да изберете начин како ћет 
<p>— Не, господине пуковниче.{S} Напољу ја то нисам чула, нити бих ја напољу ма с ким то говори 
 сте већи пријатељ народу но што сам му ја.{S} Да ме уверите како је вама јако стало до народни 
што ногом и посрнем.{S} У томе посртању ја запнем и другом ногом и колико сам дуг паднем на зем 
е ми ви сведок да смо још јутрос у зору ја и ви били заједно на отменоме скупу честитке <hi>Бал 
могао и за часак један помислити, да ћу ја - хоџа махну руком низ дугу, седу браду — да ћу ја,  
ахну руком низ дугу, седу браду — да ћу ја, слуга божији, постати ортак и помоћник твој у твоме 
.</p> <p>— Уведи је у салу и реци да ћу ја сад; нека ме малко причека.</p> <p>Момак оде.{S} Пук 
ујући прстом свој лик на слици — Шта ћу ја овде?{S} Ја немам ту никаква посла, ја ником нисам к 
 диже очи на слику.</p> <p>— Али шта ћу ја овде? — викну он, показујући прстом свој лик на слиц 
е; али ти немој отићи; чекај ме, сад ћу ја — заврши ђенерал и брзо оде жени у собу.</p> <p>Ђене 
ресече:</p> <p>- Е, није, није, него ћу ја бити као калуђер.</p> <p>Доктор с осмехом примети:</ 
сти ваш део славе; буде ли зло, само ћу ја вући одговорност, јер ће свак, рећи: „он је могао уч 
њаче један!{S} Али чекај само, показаћу ја теби како се у туђој кући залуђују и маме младе женс 
— рече он.</p> <p>— Ама, ја рекох, нећу ја то умети!{S} Баш да беше то узео ко други — вајкао с 
ило, само, молим покорно, бојим се нећу ја то умети.</p> <p>— Та шта не ћете умети, то је прост 
у.</p> <pb n="183" /> <p>— Бога ми нећу ја то умети.{S} Баш да је то узео ко други, молим покор 
ма: до данас никаква дела.{S} Разјурићу ја то, нема ту друга спаса.</p> <p>- Ти мислиш да немај 
ше напред.</p> <p>— Оставите мени да их ја пропитам — рече Милоје.</p> <p>— Питај их ти, а пита 
ко, господине, полако!{S} Шта га сам их ја овде виђео... их хи... каквих људи!{S} Па камо их да 
је с њом тако једном већ било, онда бих ја њу тек тада слатко бацио.{S} Далеко њој лепа кућа, п 
е.{S} Напољу ја то нисам чула, нити бих ја напољу ма с ким то говорила, и ма од кога то слушала 
/p> <p>— Ја да се наљутим?!{S} Како бих ја себи тако што допустио да се на Вашу Светлост наљути 
акве користи више.{S} То је све што бих ја умео рећи о будућности.{S} Односно садашњости примет 
тислав.</p> <p>— Није, није!{S} Чуо бих ја то.{S} Казали би ми јутрос, као сва она друга чуда.{ 
ниграда се никуд не мичем.{S} И зар бих ја смела вас обманути.</p> <p>- Добро! али како се узим 
и даље, и даље.</p> <p>....{S}И зар бих ја теби зло желела!{S} Нека бог мени да оно што ја теби 
ти, Милићу!!{S} Стојадине!{S} Шта рекох ја, како се мора ићи кад се иде у потеру! — зачу се срд 
ме ће скоро бити крај.{S} За који месец ја ћу постати пунолетан и примити пуну књажевску власт  
останем вечно са мном?{S} Ни сам ли баш ја спречила и пресекла твој корак, који је једини био у 
анцу: „Бен ага, сен ага — измећар јок! (Ја ага, ти ага — а да ради нема ко) — заврши доктор сво 
е Пава.{S} Но Грујица није ништа знао. „Ја сам мислио да је с вама.{S} Ваљада је горе с батом“  
ођи Софији, бив. министарки казала је: „Ја данас дупло треба да частим; управо треба да части м 
ађи официри причају да им ви говорите: „Ја сам ваш балканиски врховни командант.{S} У мене ви г 
де за тренут да дахне, за тим продужи: „Ја сам ишао све даље и даље напред.{S} Дођем до последњ 
ршити ни највештији токсиколог.</p> <p>„Ја ћу овде споменути само неколике примере.</p> <p>„Так 
ам доле конаку да потражи кћер.</p> <p>„Ја сам отац; мени то најбоље личи да је осветим, ако је 
, у њему има људи свакојаких, те нам са јабане може какво зло доћи на врат.{S} Има рђавих људи  
апије и пођоше уз друм, засађен високим јабланима и брснастим кестеновима.</p> </div> <div type 
p> <p>— Ето, ви’ш несреће! „Са Синђом“! јабогме, Синђа јој је врат и сломила — рече Радован.</p 
овде заговара, а тамокана!... они...{S} Јабогме!</p> <p>Доктор се нађе у неприлици са ове вике. 
рс кажипут, избоден од шивења.</p> <p>— Јабогме,— продужи баба Ката — прегни тако један пут, а  
жица у ђул-башћи, као но ти једра зрела јабука на витој гранчици, така си, бива, ти.{S} Ко год  
старе очинске куће, и оне дебеле, криве јабуке у башти, на коју се пре тако радо пео, и ту, међ 
b n="272" /> <p>— У Звониграду, у улици Јабуковој, броја нема, али у кући калдрмџије Станка, у  
аду хлеба, у парчету меса, у крушци или јабуци коју несретник загризе.{S} Вид тако ослаби, да п 
унени куповни појас, иза кога су вириле јабучице од два револвера; о куку усарачен нож.{S} Но и 
ке застадоше; прво подуже не би никаква јава, после се чу мек, пријатан, али уздрхтан одзив..</ 
на није плакала гласно, она није давала јава од себе; из њених плавих, лепих очију лила је само 
а не знам, г. бароне, да ли је ово била јава или рушан сан, тек мени се десило нешто тако чудно 
="275" /> младићу ни откуда ни трага на јава.{S} Тако и оста...</p> <p>Преобучени жандарм Јовиц 
спрема.{S} И оно што види треба да буде јава, истина — ствар која се даје рукама опипати.</p> < 
ним огртачима, склизнуше у собу.{S} Без јава, без гласа, без и најмање лупе, као сенке, као дух 
нског.{S} Прошлост и садашњост, снови и јава, оно што је у истини било и оно што се које кад те 
 вама што згрешили.{S} Код вас је сан и јава још смешана, и ви још не можете да издвојите једно 
"> <head>ГЛАВА XX.</head> <head>Сан или јава?</head> <p>Дан је већ био у велико освојио, сунце  
 ђенералом.{S} Од родбине нико не пусти јава да закука за покојником — јамачно с тога, што у ов 
а.{S} Они су на његову душу утицали као јава и ако се он усиљавао да их сматра као снове.</p> < 
ла, која више не уме разликовати сан од јаве! — правдао се секретар</p> <p>— Па дајте онда друг 
било клонуло под тешким ударцима сурове јаве.</p> <p>Перун је седео читав час непомично на једн 
на таква младића, и ко га први нађе, да јави одмах.{S} Издата је строга наредба и милановачкој  
вне одаје; али кад је понекад сањала на јави да је царска кћи; па замишљала како би наместила с 
његовој.{S} Прво је мислио, после је на јави сањао, најпосле сви ти снови постали су били живе  
оно што би од прилике морао видети и на јави, да се обистинило писмо непозната човека, које ме  
но пратила.{S} Ноћу, дању, у сну или на јави, она се мешала у сваку помисао, у сваки осећај њег 
 заврши своје младићске штудије — он се јави, али место свечана испита, он свечано изјави да ни 
, доктор и Синђа изађоше из одаје, и не јавив се кнезу, који у тај мах стајаше с Павом крај про 
имир зажели да види ту женску што им се јавила као црна прилика, и представила се као мушко, с  
 се могла ни појавити, или, ако би се и јавила, свак би их сматрао само као нову, занимљиву врс 
е, нећу пропустити прилику а да опет не јавим.</p> <p>Завршив ове речи младић врло званично сав 
ао...{S} И да ми је знати кад ли је пре јавио све то оној својој шиндивили, — рече Растислав, п 
у канцеларију, а Растислав сео за сто и јавио момку, ако има ко да чека, нека редом пушта једно 
ужности спрам отаџбине, а у скоро ће се јавити прилике, где ће се јасно видети ко је с народом, 
где је сад скупштина на окупу; ту ће се јавити и поднети писмо од царева, и онда ће скупштина п 
— Врло просто!{S} Позваће га пријатељи; јавићемо да је сад време и да ову прилику не треба нипо 
угој страни.{S} Само ти пази да ми увек јавиш ко с њим долази у додир.</p> <p>Између Растислава 
рте се натраг, напред и нигде ништа.{S} Јавише му се свакојаке мисли и он већ бејаше почео сумњ 
никога није пуштао све дотле, док му не јавише де га чека писмо из двора.</p> <p>Писмо је било  
имер за то.{S} Као реакција против тога јавља се доба ренесанса, препорођења, повраћања и углед 
ја се управо упали.{S} Таква прилика не јавља се често; сад ваља грабити; што је год ко знао од 
но да види кнеза на челу народа, где се јавља као истински вођ свога племена.{S} Ствар је у кне 
> <pb n="438" /> <p>Тај осећај често се јавља у једној најобичнијој појави у животу — намериш с 
се опази што сумњиво одмах да се власти јавља, а где затреба, богме, и да се вегне. — „Боље је  
{S} Има тренутака, када се у мени нешто јавља, што је јаче од мене самога.{S} Госпођа ми јамачн 
s</foreign> (вук, курјак)- Та се болест јавља обично на лицу.{S} Прво поједе кожу, те остане го 
але у животу, јер се измученом паћенику јавља као спасење, а задовољном богаташу као ужас и стр 
си на првом месту ти.{S} Што будеш имао јављај преко прије“.</p> <p>ТВОЈ</p> <p>„<hi>Наклоњени< 
акако ће будућност бити њина.{S} Они се јављају под именом тајне дружине, тајнога братства, с т 
, и штогод опазе подозриво, по дужности јављају министру.{S} А подозриве ствари избијају на све 
аступу смрти и по начину, где се и како јављају болови.</p> <p>„Међу тим отрови Борџије имали с 
х и каквих ти чуда ту није било!{S} Час јављају како су у вароши освануле прокламације, писане  
о.{S} Од ноћас њему се у два - три маха јављала та мисао.{S} Али при свакој тој помисли сви њег 
ига и празних разговора, ту се по некад јављала и по каква ствар од озбиљна значаја.{S} Ту су с 
 трпети.</p> <p>То јест та јој се мисао јављала, али не овако јасно — У том тренутку у њеној гл 
се најбоље видело по тежњама које су се јављале код Кугића, за оно мало времена док је био мини 
есно извештавао кнеза о свему што су му јављали начелници из унутрашњости, а што би се тицало т 
<pb n="578" /> <p>С друге, опет, стране јављано је како су два човека опажена, где преко границ 
>Један од начелника из источних крајева јављао је, да његовим округом путују два подозрива чове 
дале у сред глухе ноћи.{S} Месец се час јављао, а час опет губио иза облака, и његови непостоја 
 команданта.</p> <p>Други начелник опет јављао је, да су калуђери једнога подручног му манастир 
 себе; једини мутан осећај, који се још јављао у њему, било је то, да се налази дубоко под земљ 
последице њихова рада брзо су се почеле јављати.{S} Није прошло ни десетак дана, а од једног на 
/hi>: место дрвених лутака почели су се јављати профили других лутака, и лутака који су окружив 
b n="574" /> тако, да он имадне највише јављати у Звониград.</p> <p>У опште за њих, начелнике л 
амесничке столице супарништво се почело јављати.</p> <p>Но у почетку намесништва опште стање би 
у говори.</p> <p>Тако је с једног краја јављено, да је неки хук ушао у најбоље грађане, да се,  
е балканијске.</p> <p>Отуда је први пут јављено како се дознало да се Перун Црнојевић примакао  
ј закон, и ова ће дружина сутра постати јавна.{S} Али и ако су чланови тајне дружине, <pb n="68 
ило све улице, куда је кнез имао проћи: јавне зграде украшене натписима, а на њих се угледали и 
 толико, да прочита писмо једне париске јавне женске.</p> <p>— О! откуда да то није интересно,  
p> <pb n="73" /> <p>Ма да је јако волео јавне почасти и слављење, није се отимао за популарношћ 
њем тешком магновењу прва потреба да се јавни поредак и обшта безбедност одржи....“ <pb n="10"  
аспростре на случајеве где спокојство и јавни поредак то изискује.“</p> <p>„Да се ванредно стањ 
зиле као притисак и полициска стега над јавним мњењем.</p> <p>Састанци, зборови, друштва, штамп 
орловачки није хтео изостати од осталих јавних грађевина.{S} На уласку блистао је овакав натпис 
мотно, што ваља крити и о чему не треба јавно говорити.{S} Напротив, то се рачунало као један о 
 врше се читаве саблазни, и то све бива јавно на очима света, па и самих родитеља девојачких.</ 
ан.{S} Сви тако раде, а ко би изашао да јавно призна оно што у ствари <hi>сви практикују</hi> — 
 <pb n="156" /> притворна чедност, која јавно не сме ни да спомене извесне природне односе, а у 
а је простачки и да није у реду да жена јавно запева за мртвим мужем.</p> <p>Само се на једном  
лукав, притворан, свет, оно што се зове јавно мњење, најпосле ће га прозрети.{S} Доћиће тренута 
 Они, који су још јуче били вољни да се јавно одрекну свију начела и ако хоћете и целе прошлост 
рскост!...{S} Али нека!{S} Дакле хоћете јавно убиство?{S} Учинићемо вам по вољи.{S} Чујте ме са 
давање о њокалици, г. Маврикије; држите јавно предавање, или напишите расправу... за... ха.. ха 
, па да се неби много предомишљао баш и јавно пред законом да споји своју личну судбу с њеном с 
а мене спремили, или да будете стрељани јавно као велеиздајник.</p> <p>Ђенерал је ћутао, оборен 
љен и један указ:</p> <p>„Да се забрани јавно весеље и да траје жалост до другога дана по погре 
 <p>— Ах! то не мислим ни ја, да ће они јавно потрзати овај ваш испит.{S} Али има ту стотина др 
 је нека глупа маса верује.{S} И ја сам јавно жалио.{S} А ја га мрзим.{S} И други су га мрзели. 
одмах овако у почетку прозрети и‘ овако јавно у очи креснути.{S} Ката као да је опазила ову заб 
осуђује, али док дође дотле да се ствар јавно потегне, трпи се веома много.{S} Ја истина немам  
ног.{S} Један грчки философ врши обљубу јавно на улици; питају га шта то радиш и он одговара:</ 
а од својих 40 година; намазао га је ту јавно пред скупљеним светом неком машћу, увио га у дуга 
ена, кад се оспобљава да буде мати, <hi>јавно је светкован</hi>.</p> <p>Место да се крије и да  
х људи тече све више угледа и кредита у јавном мњењу.</p> <p>Но сва ова разлагања Лепшина нису  
уваће се они добро да нигде не изађу на јавност с протоколом тога мога испита — рече Белини.</p 
могло ослабити или пореметити поредак и јавну безбедност“...</p> <p>У прокламацији обзнањује се 
су причали да се кнез заљубио у некакву јавну женскињу и да је за њом дотрчао и у блуднички дом 
натим човеком, било би мало и за обичну јавну женскињу, а за чедну Лепшу то је било доста.{S} И 
и сад нама говорите нема никакве везе с јавом и истином.{S} У дугом сну ви сте јамачно много шт 
/p> <p>Чума, гвоздензуба, вештица, баба-Јага, — и друге ругобне прилике људске фантазије — зами 
р пуче глас: „одведоше Турци Арсенијеву Јаглику.“ То је била кршна млада из чувене Арсенијеве к 
одбочи пред Лепшом и рече: — На пример, јагње моје?</p> <p>Лепша је била села, она опет устаде. 
</p> <p>— Ђери моја!{S} Јеси ли гледала јагње доведено пред кућу и везано за шљиву.{S} У кући о 
ета танка антерија од ћитајке, на глави јагњећа црна шубара, на ногама високе чарапе, као што н 
 грешне руке.{S} Развратници!{S} Вуци у јагњећој кожи!{S} Бог вам је поверио овај народ да га б 
аврши Жика бацив пред сељака своју нову јагњећу шубару.</p> <p>Сељак покорно пружи капу, после  
амакао је био сасвим на чело своју црну јагњећу шубару.{S} Бледоћа у лицу и немиран поглед изда 
> <p>И он је био узбуђен.</p> <p>— Моје јагњешце, рече јој он и хтеде је пољубити у уста.{S} Он 
их лимунада и слатких сокова од малина, јагода и других плодова.{S} Најпосле долазили су разнов 
 јао моја слатка усташца; румене се као јагода, мислиш сад ће крв из њих канути.</p> <p>— Ама о 
х бркова.{S} Мршав у лицу, с две велике јагодичне кости, овај човек имао је у изразу нечега што 
се чим пође сто корачаји, и без големих јада не би могао никако ни изаћи из ове пустиње, а камо 
ози сад.{S} Куку мени затећиће ме ко! — јадала се Лепша, трчкарајући по будоару збуњено, не зна 
јама, сигра се с мајмуном!{S} Па шта ће јадан!{S} Како сте му друштво дали?{S} Све неки луткови 
а: — Па што кријеш, јадниче!{S} Како си јадан и мали, а заузимаш тако висок положај!...</p> <p> 
ета, Мона продужи:</p> <p>— Које сте се јаде ућутали?{S} Зар сте тако брзо казали једно другом  
е доведоше људи отету младу.{S} Сва је, јадна, била бледа као дувар, а леви јој рукав сав крвав 
рити — рече она живо.{S} Зрео човек!{S} Јадна му зрелост његова, деветнајеста година, најлуђе д 
 трчати за овим од чега сад бегаш...{S} Јадна лудо моја!{S} Да ти знаш само што ја знам...{S} М 
 мараму, пребачену преко лица, а ова је јадна жена убрзаним корацима хитала преко звониградских 
срцу.</p> <p>— Ох, ала смо ти ми женске јадна и беспомоћна створења кад љубимо.{S} Јес, Бог је  
учинити крај, и то је учињено...</p> <p>Јадна жена, не дишући, бленула је у кнеза. </p> <p>...{ 
ма људи јаке природе!</p> <p>— Та какве јадне природе, црна му природа, а гори му живот!{S} Да  
о себи проматрајући друге, какви су они јадни — рече пуковник.</p> <p>— А најлепше је, кад уобр 
> <p>„Да га отмете, да га силом узмете, јадници!{S} Ни то не знате, да се од смрти ништа не оти 
 тоном пуним презрења: — Па што кријеш, јадниче!{S} Како си јадан и мали, а заузимаш тако висок 
 Мутимир с досадом.</p> <p>— Ћути! ћути јадниче!{S} Сад би хтео још и у инћар — рече Лепша, дов 
рце тако јако, мислиш сад ће искочити. „Јадниче моје“, — рече Мона с материнском нежношћу.{S} Н 
ање Растислав.</p> <p>— Та да, о кнезу; јадно му и кнештво његово!{S} Тешко њему јадном!{S} Ниг 
ће и добра; он је доиста <pb n="396" /> јадно, бедио створење — госпођа Софија прекрсти се — да 
} Тешко њему међу таким пријатељима!{S} Јадно му пријатељство његово а гори му живот!{S} Какви  
ај у коме је.{S} Шта уме и шта може ово јадно, младо, неискусно, напуштено, само себи остављено 
гао по коњу, он је непрестано шибао ово јадно живинче, које се већ беше обукло у белу пену.</p> 
е и још неколико пута удари у главу ово јадно девојче.</p> <p>Кукавна Јела стропошта се на коле 
 још беше остало.</p> <pb n="244" /> <p>Јадно девојче!{S} Куда да окрене, шта да избере?</p> <p 
 на миру морао је просто њу митити).{S} Јадној удовици најлакше је натрунити, па се боји да јој 
а шта у милости, господине!{S} У каквој јадној и несрећној милости!{S} Шта! наложница кнежева д 
и само у кратко шта је даље било с овом јадном девојком.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
, Рале, како можете тако говорити о том јадном детету?</p> <p>— О коме детету?</p> <p>— О детет 
адно му и кнештво његово!{S} Тешко њему јадном!{S} Нигде никога свога, никога рођеног да га ист 
 проклетим страним речима Свакоме би се јаду могао досетити, али шта ли му сад ово значи еквато 
преноћиште.</p> <p>Жика се одмах досети јаду.{S} Паде му наум како су се Турци у рату служили п 
дом тада злопатили и у невољи се сваком јаду довијали.</p> <p>Старац је говорио дуго.{S} Кнез ј 
 и читате их пажљиво; ту је препад тако јак да и најачи човек дрекне.</p> <p>Растислав се тако  
 где год у заклон, где блесак није тако јак.</p> <p>У једном углу стајао је мали, кадивли диван 
често има случајева кад је нападај тако јак и неодољив, да нападнута особа не сме ни да помисли 
учајан, но опет за то бол је био толико јак, да млади господин викну, и ухвати се руком за болн 
вно, наравно, ако отров не буде довољно јак, па све остане на самом покушају?</p> <p>Ката разву 
у.{S} Можда их је занела <pb n="521" /> јака водена струја и бацила их куд год ниже доле - рече 
.{S} За све то време на гробу је чувала јака стража, а с њом је увек био и по један пуномоћник  
сном јој поднесе стакаоце некаква веома јака спирта или мириса, од чега се Каја опет поврати.</ 
/l> <l>Човек с поља;</l> <l>Мртвачка је јака сила,</l> <l>Велика је ваша моћ,</l> <l>Далеко је  
ста присталица и она мора бити велика и јака.{S} Тежећи општем добру, она неће упропашћивати св 
} Отишли су у Орловац и ту већ ухватили јака корена међу грађанством, које су умели тако заинте 
 китку на својој јопни, што је био знак јака узбуђења.</p> <p>Госпођа Софија није била никаква  
 је отров најјачи, и има ли отрова тако јака, да би од њега морала црћи и така снажна зверка, к 
 софи, кад се наједанпут из даљине зачу јака тутњава кола, која је долазила све ближе и ближе,  
ен, пун, маркирана лица.{S} Веома црне, јаке обрве и као крв дрвена, подебела доња усна, нарочи 
 да попију белу каву, или ако је лето и јаке жеге да једу и сладолед, и да пију лимунаду.{S} Пр 
ланини.{S} Перун је осећао голем умор и јаке бодове од ране, на којој су ивици биле задуле, так 
нам — прекиде је Врбавац — али има људи јаке природе!</p> <p>— Та какве јадне природе, црна му  
 стрихнин, плава киселина и друге.{S} У јаке отрове спада и морфијум.</p> <p>„По дејству своме  
крију као лојални људи.{S} Они су и сад јаки, а у будуће све ће више јачати.{S} Овој дружини ко 
она) и много што шта друго.</p> <p>„Као јаки отрови, који, узети у потребној дози, производе та 
о тек онда кад су обојица били већ тако јаки, да један другоме није могао лако досадити.{S} У п 
камењено частољубље.{S} Потресеним, али јаким и подругљивим нагласком он рече:</p> <p>— Млади к 
водио нов, тек саграђен узани мостић, с јаким оградама са стране.{S} Ово је још више изненадило 
 <p>Кад су о томе известили Растислава, јако се срдио.{S} Наредио је одмах да се закључаном деп 
чином и без лисичине, нови сури и црни, јако гајтанисани, сељачки гуњчићи и углађени, тек јутро 
не предмете, па познаде и неке људе.{S} Јако је био изненађен кад у овоме друштву угледа и нека 
 било је друго писмо, које г. начелника јако обрадова, а о коме је Ратко писао да га је нашао с 
ам му ја.{S} Да ме уверите како је вама јако стало до народних интереса.{S} И то све ви истичет 
ини веће симпатије за тебе, а то би све јако отежало положај нове династије.</p> <p>- С тога су 
им очима на махове <pb n="648" /> га је јако штрецало и севало.{S} Срећом опет су били наишли н 
ицу кнежеву.{S} У два три маха он га је јако похвалио, наравно „иза леђа“, али тако да су ове х 
ко, да ја он живо покретао руком, да је јако дувао, да је нешто вукао.{S} Сећала се доцније тол 
илосрдно.</p> <pb n="73" /> <p>Ма да је јако волео јавне почасти и слављење, није се отимао за  
а, у коју уђе кнез с домаћицом, била је јако осветљена.{S} Ова светлост непријатно дирну кнеза  
њих.{S} Али у почетку овога века био је јако развијен.{S} О томе прича веома интересан случај С 
 средство које води циљу.</p> <p>Био је јако словољубив, а ипак је умео да отрпи највеће увреде 
ромуца:{S} - Тражи вас кнез... нешто је јако срдит на вас.</p> <p>- На мене! — упита Кугић зачу 
ме долази кнез, мртав или жив, пошто је јако било утврђено и то мњење, да је кнез само рањен.</ 
о врачање, лечење травама, па се негује јако и справљање отрова, који се понекад и као лек упот 
 да загледам и ја њих, али како су биле јако увијене у мараму, то, сем очију, ништа друго од ли 
земљу, већ ударим на неке жице, које ме јако нажуљише и чисто ме одбацише.</p> <p>— Гле, гле!{S 
спремају.{S} Међу тим на Истоку се тиме јако баве; ту је развијено врачање, лечење травама, па  
ећи, вештина сликања и резања почела се јако губити.{S} Поље, где се она највише ширила — приро 
; у опште, разговор с доктором кнезу се јако допао.</p> <p>Високи путници нису дуго овде остали 
а то учини?“ По несрећи кмет је и иначе јако личио на гусана.{S} Његов дугачки црвени нос био ј 
p>Растислав је брзо опазио како се кнез јако рашћеретао услед обилна доручка, па да га не би ст 
ета, где је овај у вече обично радио, и јако закуца.</p> <p>— Унутра — викну ђенерал.</p> <p>Вр 
а слика силом ми је излазила пред очи и јако ме бунила у мојим плановима.{S} Твоја младост, тво 
 <p>Ма да је кавански живот у Балканији јако развијен, и ма да није никаква реткост видети по к 
ао је војни министар.</p> <p>Ови успеси јако су га заносили.{S} Он је доиста био човек великих  
ијале као две живе жеравице, овај човек јако је падао у очи са својих танких, припијених усана  
а пусти их даље.</p> <p>Подземни ходник јако је вијугао то лево, то десно; час се сужавао тако, 
 спољ. послова.</p> <p>— Њ. Височанство јако жали што данас не може доћи на састав Светли књаз  
х изасланика откопан и нађен жив, и ако јако опао.{S} За све то време на гробу је чувала јака с 
 И збиља, Лепши је још лупало срце тако јако, мислиш сад ће искочити. „Јадниче моје“, — рече Мо 
утом песницом понова удари у груди тако јако, да се старац устури натраг, простења, но опет се  
 упре прстом у кнежев мртвачки лик тако јако, да стакло на слици одмах пуче, и повика загушљиво 
о.{S} Сем свега он је још био и душевно јако раздраган.{S} После двадесет година растанка, он ј 
знао, пуковник се учини као да га је то јако зачудило.</p> <p>— Пет година! то је много, веома  
илне; испало чело, а нарочито угнут нос јако су хулили лепоти њена лица.{S} Али у целој појави  
а граничи скоро безверјем, да побожност јако опада, да су цркве како који дан све празније и да 
не пази.{S} Породични односи код њих су јако разривени.{S} Родитељи и деда, браћа и сестре — то 
 да ослободи ухваћена љубазника!</p> <p>Јако је жаљен некакав кадет, који је, као дечак од свој 
чети да долазе тек око 4 часа, а сад је јаком три.{S} Мона зна све шта треба, и она ће све, свр 
лаве до пете ја сам био увијен некаквом јаком стегом, каквим ужетом или чак и жицом те сам изгл 
ме говорио тихо, скоро шапућући, само с јаком афектацијом и мимиком.{S} Сад на један пут он про 
ар најближу околину.</p> <p>Свикнуте на јаку светлост у колеби, њине зенице тек су се поступно  
 у конак.{S} Растислав те вечери добије јаку грозницу, с тешком ватруштином.{S} Тек после три н 
 ће и мени звецкати сабља, имаћу златну јаку и рукаве, и све златна дугмета.</p> <p>— Добро, до 
 и то прво тихо и нечујно, па после све јале и јаче, тако, да се његово певање сад и у будоару  
>Политичким нужничким пацовима нужничка јама дала је само оно што она у опште може дати — одвра 
на познаде, да то пролазе нека сељачка, јамачно рабаџиска кола.{S} То је дакле био друм.{S} То  
био тамо, тамо негде далеко, тамо горе, јамачно на једној од оних сјајних звездица, што се почи 
 предузећа, подигнута је тужба и он ће, јамачно, у најкраћем року бити осуђен и отеран у Пламен 
је лајао у близини, и сад удвоји лавеж, јамачно осетив шушкање у густишу, где су Црнојевић и Жи 
а алеју, онде где су ме синоћ ухватили, јамачно још би се познавали по прашини трагови, како са 
 <p>— Немам потребе да вас представљам, јамачно се познајете — рече Мона.</p> <p>И кнез и гошћа 
лити да се поново вратите.{S} А ви нам, јамачно, нећете одбити ту молбу.</p> <p>Једак као гуја  
 да се изврши баш сад пред пунолетство, јамачно сад по вашем повратку у Звониград.{S} То је све 
68" /> <p>— Ти си јутрос нешто поранио, јамачно опет ниси имао сна? — рече Ратко.</p> <p>— О, н 
е? - пресече га Враничић.</p> <p>- Јес, јамачно ће и то бити у вези.{S} С Дунава се чује неко з 
не.{S} Похитај синко, ако бога знаш!{S} Јамачно, и сам имаш деце или родбине!{S} Помисли каква  
плота уздише он, с друге стране она.{S} Јамачно дирнут тим уздасима, плот се поводи као пијан,  
вазда вам је милија од своје рођене.{S} Јамачно ни ти не ћеш бити бољи у томе.</p> <p>— Најпосл 
 да је диплација просто надлагивање.{S} Јамачно, ту је дозвољено и шпијунисати.{S} Збиља, г. Ра 
аља само помислити на њино стрнџање.{S} Јамачно сте слушали о томе.{S} То је права саблазан.{S} 
адо чуо ваше име; чији сте и одакле?{S} Јамачно из какве добре куће?</p> <p>— Извините, господи 
ово чекање.</p> <p>- Где смо ми ово?{S} Јамачно у каквој обичној звониградској страћари.{S} Зар 
а ли с тога што је кнезу дрхтала рука — јамачно од узбуђења, — да ли са чега другог, тек кнежев 
не пусти јава да закука за покојником — јамачно с тога, што у овако високим круговима сматрају  
<p>— Неки људи!</p> <pb n="541" /> <p>— Јамачно смо близу каква села - одговори Жика.</p> <p>Ма 
е им нико нашта не умеле рећи.</p> <p>— Јамачно су горе код коња; спремају ваљада кола — рече ч 
е госпођа Софија назва Лепшом.</p> <p>— Јамачно синоћ пред ону теревенку.</p> <p>— О, не — умеш 
о га хоџа беше учинио на Паву.</p> <p>— Јамачно пијано! — поче Синђа — старо, а дохватило се не 
н се још није могао честито испавати, а јамачно као доказ уз то пусти и једно дугачко, гласно з 
незом, вичући: „ура! живео!“ Тако би га јамачно пратили чак до његова стана у манастиру, да офи 
особа ништа не одговори.{S} Помислим да јамачно не зна француски, с тога узмем натуцати па прил 
</p> <p>— Кад ви тако много знате, онда јамачно морате знати и то, који је отров најјачи, и има 
шао да спреми кола, да јој отац и снаја јамачно још седе тамо под шатором, где их је отоич виде 
, бога ми.{S} Ти ниси смела гледати, па јамачно и не знаш.{S} Али ја заварам, заварам очи, па т 
ашља се, и у своје оправдање рече да је јамачно био жедан, а није било никога да му дода воде.  
какво особито добро.</p> <p>— Заседа је јамачно удешена у споразуму с чича Милојем? — упита Црн 
створење, способно на свашта.{S} Сад је јамачно избегла у Румунију.</p> <pb n="634" /> <milesto 
дмерено куцкање шеталице.{S} Ђенерал је јамачно био чак у крајњој спаваћој соби своје жене.{S}  
сврши наста кратко ћутање.{S} Оно би се јамачно претворило и у дуго ћутање, јер збуњени Вујадин 
 јавом и истином.{S} У дугом сну ви сте јамачно много што шта сањали: можда је било и таквих сн 
хат пило, Растислав примети кнезу да ће јамачно <pb n="208" /> бити уморан и да би добро било д 
стави пред самом кућом.</p> <p>— Ово ће јамачно неко теби.{S} Ко ли ће то бити у ово доба — реч 
!{S} И ви се још зовете свештено лице и јамачно ћете тражити да вас целивамо у руку...</p> <p>И 
услед тровања — таквих је отрова било и јамачно их на Истоку има и данас, но наша модерна наука 
 <p>Начелнику узеше мрдати усне и он би јамачно и продекламовао ову песму, да га не помете у то 
о је јаче од мене самога.{S} Госпођа ми јамачно неће замерити за моју искреност, кад рекнем да  
равнодушно да ће овде где год у близини јамачно бити каква трла, а можда је ко год тек намеран  
си ми тако леп, изела те дајка, онда си јамачно и богат.{S} Па дед, рођо моја, одреши дер ту тв 
се окрете Растиславу:</p> <p>- А? ти си јамачно изненађен што ме овде видиш?{S} Је ли?{S} Е, ет 
че дежурни чисто чудећи се.</p> <p>— Ти јамачно не знаш, господине!{S} Али девојка је ту.</p> < 
би цркао да њој не каже све.{S} Тако ти јамачно бива и са нашим тајним седницама!{S} Помисли, ј 
ласти подмећу људима шпијуне у кућу, то јамачно данас нигде нема!..{S} То је ваљда само наша ба 
тног младића дознало се толико да ће то јамачно бити један правник <pb n="276" /> звониградски, 
оже бити прикривен.{S} У осталом, ти то јамачно већ знаш, јер по свему видим да си се од некуд  
> <pb n="525" /> <p>Господару!{S} Ствар јамачно није ни од каква значаја, али свакојако треба д 
е се....{S} А сад изволте, идите... вас јамачно тамо чекају — рече доктор, и ухвати ађутанта за 
апоље, понављајући у два три маха: „вас јамачно тамо чекају!“</p> <p>По одласку ађутантовом док 
на.{S} Пава одговори да је старији брат јамачно отишао да спреми кола, да јој отац и снаја јама 
с видесмо овде жентурину што је девојку јамачно и домамила.</p> <p>— Па где је та жентурина? —  
 био сад овако зловољан, а с тога су му јамачно и они димчићи избијали из рукава.</p> <p>Чиновн 
ечији глас, који виче за помоћ.</p> <p>„Јамачно каква несрећа на води“, примети Жика у себи.</p 
није могао уздићи над обичном нужничком јамом; у њу су полагали све уздање своје и од ње су изг 
адне руке и почеше га свлачити у мрачну јаму, која се на једаред отвори испод плоче онога истог 
све што се те вечери од њега затражи, а јамчено му је да се неће тражити ништа што би било недо 
 је ствар поверена човеку чија прошлост јамчи за успех. (Доктор је познавао ћату израније).</p> 
укавим господином Растиславом?</p> <p>— Јамчим вам чашћу мојом, господине ђенерале, да није — р 
 дужност.{S} И ти за сваку длаку његову јамчиш главом својом.{S} Устежући се, скоро и нехотице, 
 друго; он је увек <pb n="35" /> до-сто-јан-ствен — кнез мету две песнице на нос и пође преко с 
а!</p> <p>— Црна, Петрија, па она уста! јао моја слатка усташца; румене се као јагода, мислиш с 
т се врте.</p> <p>— Јао, роспије једне, јао вашљивице и смрдљивице, — рикну бабетина.</p> <p>Он 
ишта не знаш да играш, г. Маврикије.... јао! тако ништа не знаш, погледај како си овде дошао по 
p>— Јао, лоћо једна, где ми крв попи... јао шуго смрдљива... на, на, на, — рикала је бабетина д 
руком за уста... — „Ала је горко!...{S} Јао!{S} Мене су преварили, ја сам обманут.... дали су м 
рено, намичући журно мараму на врат.{S} Јао, слатка моја, ја овако нагрђена нисам ти никуд <pb  
раменима, врату и по образима.</p> <p>— Јао, ала те је тај изгризао, сортицу ли му његову — реч 
ови ситни зуби и усијане усне.</p> <p>— Јао тешко мени! — рече Лепша усплахирено, намичући журн 
крете и пође; но опет се врте.</p> <p>— Јао, роспије једне, јао вашљивице и смрдљивице, — рикну 
па за кике и поче је дрмусати.</p> <p>— Јао, лоћо једна, где ми крв попи... јао шуго смрдљива.. 
ласније.</p> <p>Баба је удари и викну: „јао, роспије једне“; па се окрете и пође; но опет се вр 
плача јаукао је:</p> <pb n="538" /> <p>„Јао децо! сиротани моји.{S} Ви ћете ми остати сирочад,  
својио, сунце високо одскочило, а врела јара жарка летња дана најако се осећала и већ почела би 
д собом пар волова, један носи о рамену јарам, други пребацили мотике; кад им жандарми викну, о 
ањем задржи кола.</p> <pb n="419" /> <p>Јарам, измичући се заједно с колима, све је више затеза 
а му је воде!{S} Хо, хо!{S} Ала ће, као јаребицу, да је преко...</p> <p>Пијани Ралека не могаде 
 изливала се кроз те прозоре на улицу и јарко је осветљавала на приличној даљини.</p> <pb n="28 
тигне.{S} Кукавни вочићи, са затегнутим јармом око врата, скоро већ удављени, покушавали су још 
бузет струјом усијана ваздуха и уљуљкан јаром, која му бије на сваку пору на телу, плива у слат 
атрени, частољубиви, а оружани; пашће у јарост и починиће триста чуда..</p> <p>Преломе тако да  
ламене зраке и у крви нашој, сипа своју јару у жиле наше, зажиже огањ у срцу нашем, огањ на ком 
век уме наћи у оном непрегледном сплету јаруга, дубодолина, коса, провалија, ћувика и брдских г 
тоше низ брдо, управо пођоше прокопаном јаругом, која се доста стрмо спуштала, те их брзо сведе 
ивици где почиње коса, видела се крвава јаружица. <pb n="643" /> Жика се охлади — куршум је мор 
овољства.{S} Његов је поглед био ведар, јасан, слободан, око усана играо је непрестано лак, јед 
та хоће, а знао је и како и чиме хоће — јасан циљ и јасна средства.</p> <pb n="72" /> <p>Одмера 
лед тама и на левој обали Дунава угледа јасан, велики пламен, где се диже у вис.{S} Жика није р 
изини.{S} Ту, за првим шумарком, чуо се јасан мушки глас где дозива другога човека.{S} Чу се и  
аређивати.{S} У осталом, њин је положај јасан.{S} Њин је министар човек новајлија; што они буду 
остајао све живљи.{S} Растислав је имао јасан, одређен план у глави и тражио је сад само његово 
уковниче — рече жена, а глас јој је био јасан, звучан, али уздрхтан, но то дрхтање давало му је 
ак — одговори младић.{S} Глас му је био јасан.</p> <p>Растислав се лако осмехну.</p> <p>— То се 
ивци овде нешто узврпољили, одмах је то јасан знак да Црнојевић планира какав удар против динас 
У томе на оближњем парном млину одјекну јасан, дугачак писак парне звиждаљке, дајући знак радни 
ао, од које су се пренули робови, а као јасиков лист задрхтали господари; мисао коју је у Франц 
оче је читати.{S} Рука му се тресла као јасиков лист.{S} На плавом табачићу било је свега дваје 
чин ево овде код мене у џепу — ствар је јасна...</p> <p>Док је кнез Мутимир ово говорио, ђенера 
вна пролетња ноћ, топла и тиха, ведра и јасна.{S} Пун месец испливао у ведре небеске <pb n="281 
нао је и како и чиме хоће — јасан циљ и јасна средства.</p> <pb n="72" /> <p>Одмерао је да се у 
з ваших уста о себи; кад се узме на око јасна тежња да се кнез одвоји од мене и да се усами, те 
настави: — Довде ми је, ето, цела ствар јасна, и да је догађај овде завршен, ја не би био ни у  
— двоуме се многи.{S} Али и ту је ствар јасна.{S} Пре свега редак је министар који ће то баш та 
о, није разумео.</p> <p>Речи су му биле јасне, али смисао, смисао... ко?... шта?... где?... кад 
она није имала у овом тренутку ни једне јасне и одређене мисли у глава; у овај мах њом су превл 
епу румену ружицу и изнећу је у ведре и јасне сунчане висине....{S} Али ах, откинута од стабла  
а круне.</p> <p>Но и ако су докази били јасни, Растислав је опет знао колико је ризичан овај ње 
ији делокруг, и односи власти сасвим су јасни — примети Растислав.</p> <p>— Устав и закони мртв 
ао даље и Враничићу је бивала ствар све јаснија.{S} Кмет није поименце казао од кога се то боје 
ш из сива заборава, и како постајеш све јаснија и живља, и како је одмах ведрије на души, чим с 
аље, и Пави је постајало пред очима све јасније и јасније.{S} Кад Синђа заврши последњу реч — П 
ом сумраку, но мало по мало он поче све јасније распознавати поједине предмете, па познаде и не 
и је постајало пред очима све јасније и јасније.{S} Кад Синђа заврши последњу реч — Пави је већ 
амчину — рече она са свим другим, много јаснијим и много оштријим гласом, но што је до сад гово 
, терајте као што сте почели — рече она јасним, уздрхтаним, срдитим гласом — терајте, али ја, ж 
 се тако мало користите у практици тако јасним схватањем ствари у теорији — рече Растислав.</p> 
и се мој предлог? — рече кнез кроз смех јасним, веселим гласом, гласом на коме се познавало да  
милости и ваша добра воља...{S} Кратко, јасно, мора једном да се зна; г. председниче, ко је овд 
p>— Тако!{S} То ми се допада.{S} Чисто, јасно и отворено.{S} Е, саслушајте сад и ви мене.{S} Та 
гледалом и огледао се у њему.{S} Чисто, јасно огледало показивало је снажан врат, широка плећа, 
на послетку једва је загушљиво шапутао; јасно се видело како се говор поступно гаси и загушује. 
брдом, некакав леп, пун мушки глас пева јасно гласовито:</p> <quote> <l>Колико је одавде до мор 
не оставља на миру!{S} А бар из гробова јасно се види, како је живот горе на земљи гола таштина 
.{S} Трагови те лепоте још су се и сада јасно опажали; њено је лице и сада било веома интересно 
ом.</p> <p>— Јес, пара — понови госпођа јасно и одсечно — пара, и то поприлично пара, најмање о 
ве ближе и он је по појачаним гласовима јасно распознавао у ком се правцу креће ова гунгула.{S} 
ла шта би настало после, али што је она јасно знала и целим бићем својим разговетно осећала — т 
не стоје баш на вратима која је изнутра јасно осветљавао широк пламен с огњишта и узеше разглед 
рши последњу реч — Пави је већ било све јасно.</p> <p>Чим је Синђа почела уплетати у свој говор 
зано слатку наду...</p> <p>Јес, Пава је јасно сазнавала да се налази на такој раскрсници, да ст 
ити на озбиљну љубав кнежеву.{S} Она је јасно сазнавала да кнеза и њу, просту сељанку, дели так 
ак удаљен од гроба, кнез Мутимир сад је јасно чуо, како се у гробу нешто трља и стење.{S} Прост 
утање.{S} Шапутали су костури и кнез је јасно разабрао ове речи: „Овај ће га одвести!{S} Он зна 
о других домаћих ситница, а Враничић је јасно видео да је ово човек који зна све његове породич 
еном <hi>Ташмаден</hi>.</p> <p>Само име јасно је казивало како су постале ове урвине.{S} Од век 
тава гомила људи дође до гроба и сад се јасно чуло како говоре, како ходају по каменој плочи.</ 
у скоро ће се јавити прилике, где ће се јасно видети ко је с народом, а ко против њега.{S} Тајн 
 сан, ади, кад промислим боље, сетим се јасно шта је било синоћ у алеји, а после никако се ниса 
доару, на кнезу, на Лепши, видели су се јасно трагови мало час одигране љубавне сцене.{S} Кнеже 
е познавао класичку историју но кнез, и јасно је видео како су неке поставке кнежеве нетачне, а 
ај, он се дичио и поносио самим собом и јасно је чуо како му некакав унутрашњи глас говори.</p> 
 /> <p>Све то у једном тренутку, живо и јасно васкрсло је пред њеним очима, и она се питала, св 
шире по граду.{S} Тада је осећао живо и јасно като је цела његова грађевина, како су сви планов 
Углачано, сјајно белгиско стакло живо и јасно показа сав вештачки молерски рад Мутимиров, који  
ао да је било вешто што је тако ведро и јасно, тако светло и радосно, тако неисказано мило, и д 
ову напомену.{S} Он рече кнезу просто и јасно да је за повратак сад доцне, да су дружинске стра 
ор, лепо познаде малу дворску баштицу и јасно чу узвике: „Стој ко иде!“</p> <p>Никакве сумње ни 
а у присенак, а да иставите себе.{S} Ви јасно говорите пред гомилом света: „наредићу књазу да т 
{S} Обасјани месечином, ови голи врхови јасно су се издвајали од других пошумљених врхова, чија 
тим, не отварајући очију, узе тихо, али јасно говорити нешто.{S} Ослушнем и разговетно чујем ов 
 свим мрачна.{S} Предмети се нису могли јасно видети, али су се у сумраку ипак назирали.{S} Пон 
вокатница, на којој су сви прозори били јасно осветљени, а средњи прозори на горњем спрату још  
 и онако мало ћефлеисани, не схватајући јасно шта се то управо догодило у оном мраку, јурну јед 
 дисати.</p> <p>И заиста, он чу са свим јасно и разговетно, како испод њега у гробници неко дуб 
нез, климајући главом. — Мени је сасвим јасно како наш сељак гледа на те ствари.{S} Горега од с 
ез масака.{S} Кнез с почетка није могао јасно видети у оном сумраку, но мало по мало он поче св 
 око себе, он у том тренутку није могао јасно дати себи рачуна чак ни о томе: шта је, која је т 
редсреди сва пажна.</p> <p>Увек је знао јасно шта хоће, а знао је и како и чиме хоће — јасан ци 
 и брката, а њино вилинско достојанство јасно се познавало по ћуранским крилима, којима је бриж 
т та јој се мисао јављала, али не овако јасно — У том тренутку у њеној глави у опште није било  
 не поремети памећу.{S} Та њему је тако јасно стајала пред очима слика, коју је пре неколико ча 
> <p>У томе тренутку њему се учини тако јасно да пуковник Врбавац мора радити на његовом убиств 
!“ ...</p> <p>Јес, Пави је сад све било јасно; у њеној збуњеној глави као из неке магле разгове 
 просто стропошта.{S} И за њега је било јасно, да мртвац из овога гроба покушава да се окрене,  
в Врбавца, доказе, из којих је излазило јасно, да ђенерал смера да се дочепа круне.</p> <p>Но и 
згубљено је све.</p> <p>Јес, Пава је то јасно сазнавала да пред њом стоји избор, али избор који 
укла је 155 кола ђубрета, као што је то јасно сведочио општински рабош.</p> <p>Колико ли је ђуб 
боље, после прилеже земљи, и сад је већ јасно могао разабрати пуп човечији глас, који виче за п 
да се његово певање сад и у будоару већ јасно чуло.{S} Мона сврати Лепши пажњу на ово: — Чујеш  
ча столу и уврну лампу да не сија одвећ јасно.{S} Други на прстима приђе пуковнику и опрезно му 
ља оживети у успомени кнежевој, ваља му јасно изнети пред <pb n="493" /> очи, да су конзерватив 
ла рђаво израђена, али на предњем плану јасно се распознавао облик ђенерала Врбавца.{S} У војни 
закрвављеним очима, на којима су се још јасно познавали трагови суза, он уђе у собу тихо, полак 
 у њеној глави у опште није било ничега јасног.</p> <p>Нека неодређена збрка од мисли и осећаја 
била ту у близини, изби поноћ.{S} Звуци јаснога звона још су одјекивали по ваздуху, кад кнез уг 
 реда густих, брснатих кестенова.{S} На јасној месечини, где је све било тако лепо осветљено, в 
ен, разголићен врат лепо се видео према јасноме огњу, и Жика опази како по снажном затиљку Вран 
итуација.{S} С ванредним даром и дивном јасношћу Лепша је у неколико слика обележила цело тадаш 
вету, да лепо лежи полеђушке на везеном јастуку, што му га о имендану даде на „презент“ госпођа 
 „А, лоло једна, лежиш ли, лежиш на том јастуку?{S} А Митра... а?“ А он као одговара: „Није, бо 
индерлуку, наместили му под главу једно јастуче од каучука, из ког су <pb n="627" /> излазиле т 
 жице, те се спајале с другим пљоснатим јастучетом, које метуше кнезу под ноге.{S} Затим су кне 
 крај везивали с оним жицама што иду из јастучића од каучука испод кнежеве главе, а на други кр 
ине и извео у своју ноу шетњу безбројна јата сјајних звездица, те заједно с њима просипа на зем 
 и већ почела бивати досадна.{S} Читаво јато врабаца копуњало се по прашини, испод стрехе франц 
ујне, где је издала последње наредбе за јаузн.</p> <p>Она застаде за тренутак у сали да загледа 
е била да обиђе да ли је све спремно за јаузн, кад пред капијом стадоше господска, затворена ко 
једанајест особа, скупљених код Моне на јаузн, већ су знале цео догађај о Лепши.{S} Те исте веч 
" /> док ја изађох у кујну да надгледам јаузн, деца омлатише забрањен плод.{S} За пет минута, р 
шке собе.</p> <p>— А ти данас опет имаш јаузн — поче муж после кратка ћутања.{S} Ако случајно б 
892_C19"> <head>ГЛАВА XIX.</head> <head>ЈАУЗН</head> <p>Ма да је кавански живот у Балканији јак 
ј састанак прозван страним именом — <hi>јаузн</hi>.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И ак 
 само у томе, што су код других госпођа јаузне биле по правилу <hi>искључно женски скуп</hi>, с 
она позива да и она — Лепша — долази на јаузне и да постане члан овога „женског клуба“, где се  
оре, док се успело да обећа долазити на јаузне; за што је најпосле Мона морала ићи њој у посету 
 благотворна улога коју врше ове женске јаузне.</p> <p>Око 5 часова почело је послуживање.{S} Н 
самих женскиња, док су код госпође Моне јаузне увек завршиване у мешовитом друштву, т.ј. при кр 
а!{S} Нека говори ко шта хоће, ове наше јаузне дивна су ствар.{S} Права друштвена школа!{S} Ми  
ане у мешовитом друштву, т.ј. при крају јаузне обично је долазило и по неколико мушкараца, то с 
 су и код госпође Моне биле уређене <hi>јаузне</hi>.{S} Разлика је била само у томе, што су код 
{S} Ти женски састанци — то су њине <hi>јаузне</hi>.</p> <p>Око 3—4 часа по подне скупљају се п 
 била задовољна <pb n="471" /> данашњим јаузном; дознала је доста интересних ствари.{S} Нарочит 
 да би задржала <pb n="457" /> кнеза на јаузну, али он никако није хтео остати.{S} Правдао се д 
с пукла пушка и откуда се сад чуо болан јаук.</p> <p>У двајестак корачаји, прескачући као јелен 
При другом метку из буквика се чу болан јаук.</p> <pb n="642" /> <p>И ако је било и нерасудно и 
шио се од суза и зацењујући се од плача јаукао је:</p> <pb n="538" /> <p>„Јао децо! сиротани мо 
епша била сваког часа готова, да гласно јаукне од бола.{S} Кнез је Мутимир личио на ону ужасну  
спремљен.</p> <pb n="355" /> <p>Госпођа јаукну и јурну соби, где је ђенерал лежао.{S} Кнез је п 
о сам пре пао, кад смо оно последњи пут јахали...{S} Ја не умем да јашем, а Ваша Светлост навла 
{S} Преко двеста грађана, махом сељака, јахало је далеко напред.{S} Остраг се нанизало преко тр 
.{S} За њима, но ближе кнежевим колима, јахало је два гардиста.{S} За тим су долазила кнежева к 
ђе пратио кнеза на овом путу, за сад је јахао у непосредној близини кнежевих кола.</p> <p>То је 
етлост....</p> <p>— Нема ништа, мора се јахати; хајд сад „пошол“ — па сутра у 4½ тачно!...</p>  
ећици, прилепљеној за даску, крпи своје јахаће панталоне.{S} Најбоље му се видело погнуто теме  
анизму, у сваку капљу крви, ту сазрева, јача, шири се, осваја све, обузима све, отровним клицам 
и.{S} Једино могла би ме стукнути каква јача војничка сила, које богу хвала нема. — А мој је пу 
ла је старија, — викну он — јер сила је јача, ко ће против силе?{S} Ви мени хоћете да судите.</ 
и су и сад јаки, а у будуће све ће више јачати.{S} Овој дружини корен је у народу, а то значи њ 
и га пажљиво, непрестано понављала, кад јаче кад слабије: „ју, ју, ју! — ју, ју, ју, ју!“ изјав 
т је осећала <pb n="701" /> да га никад јаче није волела.{S} Хтела је да бежи из ове собе, за к 
говорити гласније, после је говорио све јаче, и на послетку његове речи пређоше у праву вику.{S 
 за дозволу, да можеш предузети и друге јаче мере, које се покажу као неопходне.{S} У опште, из 
ака, када се у мени нешто јавља, што је јаче од мене самога.{S} Госпођа ми јамачно неће замерит 
тим разговорима он је осећао да му срце јаче бије, да му крв бујније тече, и као оно после креп 
рво тихо и нечујно, па после све јале и јаче, тако, да се његово певање сад и у будоару већ јас 
о.{S} Ђенерал је продужавао све живље и јаче:</p> <p>— У вашој породици нема јунака.{S} Ни једа 
морала послужити оним чиме су жене увек јаче но разлогом — морала је обиснути молбама око кнеза 
н да га целива у руку.{S} Сад му се још јаче даде на смех онај израз ћелавог господина: <hi>њок 
ах он осети, како га његови мртваци још јаче стежу, као да се спремају да га никако не даду ово 
о хоће! а и чврст је, према потреби.{S} Јачи кад — дужи и чвршћи сан; слабији кад — краћи и лак 
цао и овај осећај Врбавчев бивао је све јачи и досаднији.{S} Сад пак, кад је то пунолетство так 
ли осећај пробуђене радозналости био је јачи од свију других.</p> <p>Ишле су брзо.{S} После два 
> <l>Али има један Добри,</l> <l>Што је јачи од свих вас,</l> <l>И јачи је од свег злог!</l> <l 
l> <l>Што је јачи од свих вас,</l> <l>И јачи је од свег злог!</l> <l>Мртваци:</l> <l>У зао час, 
 је оборена; на њено место долази други јачи, вреднији, спремнији.</p> <p>„Шта је кнез Мутимир? 
тив зла и кварежи.{S} Имао је још један јачи узрок — Јела је волела.{S} Она је имала човека, ко 
едно доба кад је Врбавац био несравњено јачи.{S} Тада се Растислав приљубљивао за њега као за с 
ма да је закон ту строг, обичај је опет јачи од закона, ту чак ни сам кмет, ни сама власт неће  
гледа цео свој скројени план, да опроба јачину појединих поставака својих, да види да се није г 
руга за колима, или најпосле цела гарда јаше остраг, као што је сад био случај.</p> <p>У кнежев 
S} Понекад поделе се на две поле; једна јаше пред колима друга за колима, или најпосле цела гар 
ом на глави.{S} Пратећи кнеза, гардисте јаше како кад.{S} Кад су у граду, онда обично у двојним 
последњи пут јахали...{S} Ја не умем да јашем, а Ваша Светлост навлаш ми дала кобилу што баца ч 
нглеском конзулу да ћемо сутра изаћи да јашимо, а наравно, држим да ће ти бити пријатно да буде 
ра у 4½ тачно да си овде — изаћићемо да јашимо.{S} Обећао сам инглеском конзулу да ћемо сутра и 
note xml:id="SRP18892_N6">+++Свршена+++ је +++комедија+++.</note> <note xml:id="SRP18892_N7">Љу 
о, само нека му сад и кнез рекне.{S} А, је ли да хоћеш?</p> <p>— Доста, доста! — рекао си већ ј 
т упаде у дворану и упита г. начелника, је ли све у реду, јер ће господар одмах доћи.</p> <p>—  
а, то је све једно; само ја питам тебе, је ли то истина, и ако је истина, онда какав си ми ти м 
 <p>— За име божије, господине маркиже, је ли могуће да се све то с вама десило?! — рече Жермин 
х и краљ, а г. Маврикије, које је боље, је ли шах или краљ?</p> <p>Кнез је гонио Маврикијевог к 
>— „Је ли, мајка, ти ниси срдита на ме, је ли, ти волеш твога Никицу, ти му све прашташ?{S} Оди 
твар?{S} Туђим, је л те?{S} Научили ме, је л те?{S} Улили ми?{S} Па, лепо!{S} Кад сам ја тако ч 
му Заре прича прави сан.</p> <p>— Заре, је ли могуће да је ствар текла тако како ти причаш? — у 
— Да видимо игру, да чујемо подскочице, Је л те господин, докторе?{S} А има их веле дивотних.{S 
 часа.</p> <p>Доктор зину! — Светлости, је ли могуће да кочијаш за непуна 4 минута може испрегн 
 <p>....— У осталом ја тебе увек бијем, је ли г. Маврикије, да ја тебе увек лупам,....{S} Излаз 
 молим, гледам сада на ствар?{S} Туђим, је л те?{S} Научили ме, је л те?{S} Улили ми?{S} Па, ле 
јим смртним часом и свом срећом твојом, је ли и моја жена припомогла да се мој план открије? је 
пао, где је био пре тога, шта је радио, је ли што пио или јео? послуга је одговарала неодређено 
оја!{S} А? шта велиш?!{S} Ништа од нас, је ли?{S} Ми то, црнице, нисмо умеле!“</p> <p>Госпођи П 
 Ко ти је она жена што ти изнесе торбу, је ли ти мајка или снаја? — Упита Текелија</p> <p>— Ниј 
<p>— Ама о коме ти то говориш, о кнезу, је ли? — понови питање Растислав.</p> <p>— Та да, о кне 
вник радознало.</p> <p>— Може!</p> <p>- Је ли истина да је управитељ казнених завода у Пламенов 
обу, а ти онда улази.{S} Знаш!</p> <p>- Је л што год обећала?... — упита Срећко, но Синђа се ве 
да њима ни помаћи нисам могао.</p> <p>- Је ли могуће, драги маркиже?{S} Је ли могуће?! — чудио  
, за што сте ви управо били осуђени.... је л те, ви сте били осуђени? — упита пуковник нагло.</ 
цимо 10.{S} Од Звониграда до Јеленика 5 је километара! значи, за сахат прелазим 30 километара!< 
 стављајући увек једно те једно питање: је ли барон већ устао?{S} Било је већ близу 11 часова к 
ћ?{S} Доктор стави Зару одсечно питање: је ли био с кнезом ове ноћи или не?{S} Тек тада и Заре  
очи каже, то је ова једна једина ствар: је ли њено срце слободно и има ли каквих симпатија спра 
Али сви озбиљнији људи одмах се питају: је ли могуће да он тако што учини?{S} И пошто је ствар  
то твоје кљусе, ти и коњ, г. Маврикије; је ли, ти и коњ, или коњ и ти...{S} Или коњ и ти и ти и 
то управити послом и кад <pb n="651" /> је посао такав, да они што га послују могу што и заслуж 
у бунтовних дахија, која <pb n="572" /> је већ рушила и пљачкала по осталим одајама везирова ко 
 поспавати.{S} Уверавала <pb n="625" /> је најживље да јо погрешка учињена нехотично: место чис 
а се исповеди човеку кога <pb n="55" /> је волела.{S} Но то је смислила ноћу, а сутра дан видел 
мрт.{S} Тражећи то, њима <pb n="106" /> је пало на ум да чине опите с отровом псећа беснила, с  
ме и може од других, и то <pb n="76" /> је створило у њем уверење да је више нешто од обичних љ 
оцени материјал, који ти <pb n="679" /> је после предао г. Растислав, те си, једино на основу о 
ове народне династије. <hi>Орловац</hi> је био „у свечаном руву,“ како се то обично каже службе 
аша преписка, приватног или политичког? је ли Црнојевић, преко мене, стајао у вези и преписци с 
жена припомогла да се мој план открије? је ли и она била у друштву с тобом<ref target="#SRP1889 
што сам се ја мало шалио.{S} А? хе? хе? је ли?{S} Не љутиш се, хе?{S} Растислав, он је друго; о 
. — Моја мила сестрице, ти се не срдиш? је ли да се не срдиш?{S} Ти нам не замераш?{S} Ја сам с 
ни министре, узданицо престола мога!{S} Је ли тако?! — Кнез срдито лупи ногом, а све се више и  
аде.</p> <p>— Па она роспија, Синђа!{S} Је л је сад видесмо!...</p> <pb n="256" /> <p>Боја прих 
 Наравно, ти ништа ниси знао о томе!{S} Је ли?{S} А погледај жене! — Растислав показа руком на  
 То је прича из хиљаду и једне ноћи!{S} Је ли могуће да се све то вама десило, драги маркиже?!  
— П. Ц. <hi>Перун Црнојевић</hi>!...{S} Је ли?{S} То је твоје право име?...</p> <p>На ове ненад 
его... како се оно каже?... шија....{S} Је ли шија? рече кнез, обрнув се г. Растиславу на што о 
л Врбавац? — Ја; крај мртва кнеза...{S} Је ли ово мртав кнез?...{S} - Он! јес, ово је он, крвав 
одобрења у самим погледима народним.{S} Је ли, докторе, како ти оно рече: наш је народ у томе д 
у, све да везеш.{S} Него, батали то.{S} Је л’ истина велиш, да смо ово против Црног дигли потер 
у трпети оскудицу.{S} А? докторе, а?{S} Је ли да не ћемо ни у чему трпети оскудицу?</p> <p>Кнез 
</p> <p>— Баш је лепа, а докторе, а?{S} Је ли да је лепа? <foreign xml:lang="fr">Une beauté ext 
p> <p>— Каква је то госпођа Јованка?{S} Је ли долазила још који пут?</p> <p>- Не знам; од кад с 
врикије.</p> <p>— А да како се зове?{S} Је ли множина <hi>уши</hi>?</p> <p>- Јесте множина уши, 
p> <p>- Је ли могуће, драги маркиже?{S} Је ли могуће?! — чудио се конзул све више изненађен.</p 
 је и ове свете речи.{S} А? докторе?{S} Је ли тако?{S} Делиш ли и ти моје мишљење.</p> <pb n="1 
пуковнику.</p> <p>— Вама смета кнез?{S} Је л те?{S} Обратили сте се мени, као старој мајсторици 
 ко је онда био онај млади господин?{S} Је ли могуће, да је то био он?....{S} Зар кнез Мутимир! 
о ти се чини?{S} Лепо гостопримство?{S} Је ди да је лепо гостопримство?</p> <p>— Ја мислим, Ваш 
, богу хвала.{S} Но где је господар?{S} Је ли ово он што иде за тобом? — упита газда Милоје, а  
јамачно изненађен што ме овде видиш?{S} Је ли?{S} Е, ето дођох и ја једном после толико година  
 опет викну:</p> <p>— Еј!{S} Стеване! — Је л ти ту пушка?{S} И кад доби одговор да јесте, он до 
сао... ко?... шта?... где?... кад?... — је ли могуће?{S} Ето то је оно што свет није разумевао. 
прогутала ова треска кола пред кућом. — Је ли могуће да је он!{S} Од куда тако рано?{S} Да л’ ј 
соби и раскопчавајући своју униформу. — Је ли, докторе, <pb n="215" /> а да ли би се ово могло  
њу забезекнуто.</p> <pb n="126" /> <p>— Је ли могуће да има таква отрова?{S} То је баш како ваљ 
д срца смејати.</p> <pb n="489" /> <p>— Је ли, тата, а је ли то лепо кад је човек потпоручик?</ 
 ни будили нисте, све до сада.</p> <p>— Је ли могуће?</p> <p>— Могуће, господару.{S} Ваш Заре н 
овољно кренуло да прати кнеза.</p> <p>— Је ли ово истинско одушевљење? - упита кнез свога докто 
} Други, наравно, био је опао.</p> <p>— Је л те да то не може бити?</p> <p>— Па бива, милостиви 
ве ћеш имати — одговори Ратко.</p> <p>— Је ли, тата, а зашто ти носиш панталоне а стара мајка н 
т поче враћати отичње беснило.</p> <p>— Је ли тако, мој верни министре, узданицо престола мога! 
уг, неисказано сладак пољубац.</p> <p>— Је ли све у реду? — упита Мона с врата.</p> <p>— Све! с 
мо?</p> <p>Госпођа се смејала:</p> <p>— Је ли да ти је чудно?{S} Мислила сам да ћу те изненадит 
тељски му стиште руку и упита:</p> <p>— Је ли све у реду?</p> <p>Место одговора, Растислав (јер 
а је он!{S} Од куда тако рано?{S} Да л’ је дознао да је она овде, или долази случајно другим ка 
/> се, очима својим не верујете. „Да л’ је она? да л’ није?“ „Аја! није она, откуд би њој онака 
на, у тањиру супе — све је једно. „Лек“ је без боје (она је непрестано звала свој отров „леком“ 
е, но што се могло очекивати. „Боловао“ је равно 20 дана.{S} Свет је имао времена да се поступн 
</p> <pb n="489" /> <p>— Је ли, тата, а је ли то лепо кад је човек потпоручик?</p> <p>— Како ка 
 траве, милостиви господине.</p> <p>- А је ли истина да сте једном, док сте били у Пламеновцу н 
есто, милостиви господине. _</p> <p>- А је ли био овакав случај како рекох?</p> <p>- Био, био,  
 мајке; ја сам је и подигла.</p> <p>— А је ли вам удата ћерка?</p> <p>— Није.</p> <p>— А иначе  
обио војнички, мушка изглед.</p> <p>— А је ли поцрнио? упита госпођа.</p> <p>— Јес, мало је пре 
ог ударца, кад дете продужи.</p> <p>— А је ли, тата, ти си нама говорио да није здраво кад ја и 
p>Кнез приђе ближе ђенералу.</p> <p>— А је ли противно војничкој части кад се један ђенерал тол 
 руке, врат, и отпочели трљање.{S} Баба је трљала око слепих очију и по челу, а млада лепотица  
д њега се не ћеш отимати...</p> <p>Баба је постајала све нежнија; она чисто привуче Јелу к себи 
родужи јецати још гласније.</p> <p>Баба је удари и викну: „јао, роспије једне“; па се окрете и  
ника и непријатеља престола.{S} Оптужба је <pb n="304" /> била страшна; Растислав је говорио ре 
дини намештај у овој одаји.</p> <p>Соба је била пуна дима, а како се напољу већ био почео хвата 
="157" /> не би кварила раса.{S} Држава је бирала најлепше, најкрупније и најснажније младиће,  
оје је боље шах или краљ? ха?{S} И кава је разлика <hi>између шах и краљ</hi>? — један заповеда 
а, и што се то име чешће помињало, Пава је све више дрхтала...{S} Кад Синђа престаде говориш, П 
сказано слатку наду...</p> <p>Јес, Пава је јасно сазнавала да се налази на такој раскрсници, да 
ве — изгубљено је све.</p> <p>Јес, Пава је то јасно сазнавала да пред њом стоји избор, али избо 
воласта Петрија имала је право.{S} Пава је доиста опазила како је кнез непрестано за њом ишао,  
ој жени познадоше стрина Синђу.{S} Пава је дакле у конаку.{S} За њих је то ван сумње.</p> <p>На 
во.{S} Ништа друго не може бити. — Пава је уграбљена и одвучена у конак; стара, поштена и чувен 
о.</p> <p>У почетку Синђина говора Пава је прво <pb n="242" /> бленула зачуђено, не разумевајућ 
ло се негде ракичине....</p> <p>Но Пава је пресече.</p> <p>— Нећу тако, стрина Синђо!{S} Овде с 
<milestone unit="subSection" /> <p>Пава је брисала сузе, кад се побочна врата отворише; Срећко  
кнеш драгичка — рече Синђа.</p> <p>Пава је ћутала и гледала, не знајући шта да почне.{S} Синђа  
пођоше за г. ћатом ћутећки.</p> <p>Пава је осећала како јој срце лупа, како јој се ноге скратиш 
ло!</p> <p>Боји се одсекоше ноге; једва је корачао; није знао како пређе оно неколико корака шт 
ло и Врбавац се осећао уморан.{S} Једва је чекао да се рахатлише и да одахне.</p> <p>Крај њега  
 слабији и потмулији, на послетку једва је загушљиво шапутао; јасно се видело како се говор пос 
зори се почеше китити свећама.{S} Врева је одјекивала као да из земље извире.{S} Орловац је лич 
н, кнез Мутимир узе распиткивати, каква је то „важна ствар“ и обигравао је око лепе жене као де 
чито проучава и цени.</p> <p>Ево, каква је била садржина тога акта, који је толико привукао паж 
е? — то и ја питам.{S} Дакле?!{S} Каква је то разузданост у омладини?{S} Ноћни, тајни састанци, 
 <pb n="335" /> ваше нападаје.{S} Каква је да је моја династија, она је створила ову државу.{S} 
о, а момку рече немарно:</p> <p>— Каква је то госпођа Јованка?{S} Је ли долазила још који пут?< 
> <p>Растислав примети мирно: — А каква је нужда вама да држите шпијуне у својој кући.{S} Бар ј 
, може бити интересно за Лепшу, и каква је то радозналост без укуса, наваљивати толико, да проч 
аје.{S} Зар то није безумно?{S} И каква је вајда од свега тога?{S} Која је то држава, којој су  
и се зачуде шта ли то може бити и каква је то толика преша, да се људи ноћу дижу из постеље.{S} 
> <p>- Упитам какви су то гости и каква је ово кућа у опште?{S} Црна ми се прилика исповеди да  
мало пре отпочео њин састанак.{S} Таква Је младост и таква је љубав!</p> <p>Кнез Мутимир био је 
н састанак.{S} Таква Је младост и таква је љубав!</p> <p>Кнез Мутимир био је и сад у том распол 
о реч „с неба па у ребра“.{S} Али таква је моја навика.{S} Ја волем да сваку ствар зовем њеним  
 а и по које липсало кљусе — али „таква је служба“!{S} Кад кнез изда такву заповест, онда обичн 
м срцем, с дубоком раном у грудима, ова је жена хитала преко звониградске улице.{S} Она се осећ 
вај пут.</p> <p>Кад се Јела стресе, ова је женска загрли руком око паса, привуче је к себи и уп 
 то неће дуго трајати.{S} Кажем ти, ова је ноћ још наша.{S} Сутра ће већ почети надување у гуши 
огните нам својски бар до краја.{S} Ова је ствар врло озбиљна и ја бих вас замолио још за нека  
а живим, али упалим плавим очима, — ова је жена некада морала бити доста лепа.{S} Трагови те ле 
p>— Сад је скоро поноћ — рече он. — Ова је ноћ наша.{S} Ја те нећу пустити да одеш док се с тоб 
 су мараму, пребачену преко лица, а ова је јадна жена убрзаним корацима хитала преко звониградс 
 - као да сам та ја родила.“</p> <p>Ова је баба била искрен и лојалан поданик његовог височанст 
р Тоша по жени био кнежев рођак, његова је ствар била заташкана.{S} По књигама се развело да је 
игара није више могла држати, чича Јова је угаси међу прстима и баци кроз отворен <pb n="362" / 
је се тако ванџамент.“</p> <p>Чича Јова је остарио у овој служби; измењао је некаквих двајестак 
 осећала је у један исти мах.{S} Готова је била сваки час да заплаче, осећала је како јој се су 
о је добила четири ране од куршума, сва је по лицу и телу најгрознијим начином изсечена неким о 
у да за вас нема никакве опасности; сва је ствар у томе што ћете мало дуже поспавати.{S} Уверав 
ти.{S} Шта је било даље ја не знам; сва је прилика да сам у тај мах изгубио свест и пао у занос 
орак на страну, стаде, обори главу; сва је дрхтала.</p> <p>Млади господин приђе јој одрешито, в 
аник, али се одавно нису виђали.{S} Сва је прилика да су њих двоје заједно и какав злочин изврш 
после доведоше људи отету младу.{S} Сва је, јадна, била бледа као дувар, а леви јој рукав сав к 
 нису биле повољније од садашњих. — Сва је опасност само у томе, да Растислав и Ратко са својом 
 и да их мудро руководи, ви мислите сва је мудрост ту, да га удалите од државних послова и да г 
лепим очима на махове <pb n="648" /> га је јако штрецало и севало.{S} Срећом опет су били наишл 
то чинило да је опазио тај израз, да га је уловио и у оном кратком тренутку, кад као муња сене  
пролазан израз на лицу Милојевом, да га је нестајало скоро у исти мах кад се и појављивао.{S} А 
познати, ко би га добро загледао, да га је долазак ове женске узбудио.{S} Стаде пред огледало и 
ле и затегле, језик одебљао тако, да га је с муком кретао и често запињао; цело тело у грознича 
зити ни сад, ни довече.</p> <p>Ма да га је ађутант уверавао да је Растислав доиста нешто мало с 
гушљиво али одсечно.{S} Видело се да га је веома потресло ово одбијање кнежево. — Добро, — рече 
начај.{S} Вилице му се стегоше, и да га је ко у тај мах ословио, он не би могао реч проговорити 
ица жалила га је.{S} Може се рећи да га је жалила цела Балканија.{S} О томе је био објављен и ј 
 прашине на широком друму.{S} Као да га је вихор гонио, <pb n="5" /> овај облак јурио је необич 
ве то знао, пуковник се учини као да га је то јако зачудило.</p> <p>— Пет година! то је много,  
Кугићево кресање истине у очи као да га је почело мало освешћавати.{S} Говор је био и сувише др 
обрадова, а о коме је Ратко писао да га је нашао случајно, премећући своје хартије.{S} Начелник 
? и откуда све то зна?{S} Ма како да га је Растислав на то наводио, младић је увек одговарао: „ 
но; јетко, и тако брзо и задувано да га је већ тешко било разумети, јер је махом гутао последње 
, — ко је мудар, па прими срећу која га је снашла — благо њему!{S} Ко двоуми, устеже се, колеба 
, како би боље могао чути причу која га је све више интересовала.</p> <p>- Па, па?{S} Шта би да 
бегунаца свега 10—15 корака.{S} Жика га је гледао.{S} На један пут он узе у руку револвер, погн 
ју рањену и забринуту главу.{S} Жика га је узалуд опомињао да треба ма шта предузети, да је, по 
> црвен, с погнутом главом — кићанка га је куцкала по рамену — с набреклом мешином, он је крупн 
унисана глава, господар земља трзала га је из овога заноса и он је мирно, с погнутом главом слу 
био мртав и његова престоница жалила га је.{S} Може се рећи да га је жалила цела Балканија.{S}  
њој политици.{S} У том стању затекла га је „Катастрофа“.{S} Велика Народна Скупштина <pb n="71" 
гова бујна млађана радозналост вукла га је да се изложи ма и најозбиљнијем ризику, само да задо 
 апсолутиста <pb n="350" /> Омладина га је мрзила као тиранина.{S} Ја сам нашао готову заверу.{ 
е није давала станка ни одморка; она га је, као сенка његова, свуда неодступно пратила.{S} Ноћу 
арочито допадне госпођи Мони.{S} Она га је дозвала к себи; у „неглижеу“ , лешкарећи на свом див 
зала очи да види тај поглед, али она га је осећала, осећала је како јој се у срце лије и по цел 
ок је кнез Мутимир ово говорио, Мона га је мерила од главе до пете, погледала је час у <pb n="4 
сна си ти, моја ћерко, бесна!{S} Шта га је њих које би сматрале да су најсрећније на свету, да  
скрено <pb n="700" /> држање.{S} Шта га је могло навести да од ње крије своју женидбу!{S} Ништа 
Паву и прошапута јој: — Погледај шта га је чарапа надобијао.{S} Све цванцик и чарапе, цванцик и 
о но реч: усео на свог коњића, и сад га је тешко било скренути с пута којим се једном већ захук 
шља се па се упути право у салу, где га је чекала непозната госпођа.</p> <milestone unit="subSe 
дитим, муњевитим погледом.{S} Подуже га је мерила очима, после климну главом.</p> <p>— Међер, о 
в на ове речи погледа Ратка и подуже га је гледао, али му ништа не рече.</p> <p>Говорило се још 
к да би могао бити лажан.{S} Највише га је убеђивало то што и доктор и министар <pb n="623" />  
 стане, одахне, па иде даље.{S} Кнез га је слушао ћутећки, непомично, палећи цигару за цигаром. 
ремице.</p> <p>Ђенерал ућута, а кнез га је још дуго гледао немо и хладно.{S} За тим се окрете с 
астислав је скројио цео план, а кнез га је тачно извршио.</p> <p>Али и после, пошто је ђенерал  
/p> <p>Док је Кугић ово говорио кнез га је гледао забезекнуто.{S} Ово Кугићево кресање истине у 
јатна и веома нелагодна осећаја који га је обузимао, кад год би му јутром донели извештаје да с 
лушати све што му заповеди онај који га је успавао, и то траје за све време заноса.{S} Исти је  
 је два пут покушавао да устане, али га је клупа нешто вукла к себи, и он је обадва пута понова 
излетале су страшне речи.{S} Дежурни га је једва мало умирио.{S} Морао му је обећати и зајамчит 
кидао.{S} Та се тачка сијала.{S} Тај га је сјај занео, очарао, омађијао.{S} Ишао је за њим као  
м коју.</p> <p>Кнез застаде; ђенерал га је погодио у танку жицу.{S} Још од малена кнез је био с 
један је лежао сав у крви.{S} Куршум га је погодио управо у котлац.{S} На малу округлу рану тек 
ице почешће погледао у Милоја.{S} Он га је гледао и онда, кад је Милоје разговарао са сељацима. 
ом и то тек пре неколико дана.{S} Он га је одмах познао, па ипак читао га је 2—3 пут узастопце. 
у жицу кнежеву.{S} У два три маха он га је јако похвалио, наравно „иза леђа“, али тако да су ов 
ове дубоко су утицале на кнеза, и он га је слушао, скоро не дишући.{S} Ђенерал продужи.</p> <p> 
шање изгледало му је чудновато, и он га је посматрао.</p> <pb n="618" /> <p>— Од кад смо овде,  
чном разговору, пред друговима, звао га је „Кнез.“ У разговору с њим избегавао је у опште да не 
тету и узе га преда се.{S} Испитивао га је редом и дете је у својој наивности све казивало, шар 
 гледа своје успавано одојче, гледао га је и мислио, мислио на много и на далеко, док и њега, о 
раничића и неколико тренутака гледао га је нетремице, за тим рече: </p> <p>— П. Ц. <hi>Перун Цр 
, он диже главу, погледа га и гледао га је дуго.</p> <p>— Збиља, г. Растиславе, рече пуковник о 
 Овај је манастир из 15. века, зидао га је велики челник Радич Поступовић, а играо је неку улог 
љава, а од својих 40 година; намазао га је ту јавно пред скупљеним светом неком машћу, увио га  
ога верног ађутанта Зара.{S} Дочекао га је питањем: „Где смо ми били ноћас?“ али је одмах добио 
 друго — а за такве погрешке прогнао га је.</p> <p>Растислав се одвоји да изда потребне наредбе 
ађај о Лепши.{S} Те исте вечери знао га је цео Звониград, а сутра и цела Балканија.{S} Тако је  
Он га је одмах познао, па ипак читао га је 2—3 пут узастопце.{S} Руке му клонуше и он несвесно  
да још у почетку прошлога века донео га је у Цариград из Немачке некакав мајстор бродовља и пос 
прављао спољним пословима.{S} Кривио га је да се плете и у унутрашње ствари.</p> <p>Сем тога, ђ 
 отворен говор <pb n="122" /> збунио га је.{S} Ова жена својим фамилијарним понашањем управо се 
љиво улазила у собу свога сина, како га је будила, како се он трзао с осмејком на уснама, како  
 онако брзо и сврши свој говор, како га је брзо био започео.{S} И доиста, као министар, Ратко н 
а о кнезу.{S} Врбавац је причао како га је кнез изненадио великом променом за тако кратко време 
јући да су са њега пропали, у толико га је сад благосиљао, видећи да он чисто препороди Црнојев 
="390" /> замасковану теорију, Ратко га је слушао пажљиво, непрестано климајући главом у знак о 
но.{S} Просто присуство њено опијало га је, и он је тада био неспособан за сваки други рад, за  
ије најбоље расположен! управо, мало га је интересовало све што је Мона даље говорила.</p> <p>Д 
Отров је стар као и род људски; било га је од кад је људи на земљи.{S} Имамо необоривих податак 
на месту као окамењен.{S} Неисказано га је болело ово очигледно багателисање и подсмевање кнеже 
ар с Павом не стоји како ваља.{S} То га је грдно кидало.{S} Још никад није више угађао и никад  
дубоким, мирним, слатким сном.{S} То га је одморило, опоравило, повратило.{S} Синоћ је легао од 
 тврђаве од турских посада.{S} За то га је покојни кнез Страшимир нарочито одликовао.{S} Нудио  
и вечито будно око свога друга, и то га је дражило.</p> <p>Све то заоштравало је борбу између в 
 био је Мутимира управо у лице, и то га је заносило и опијало.{S} Он је осећао лупање њенога ср 
еби; и да сам одахне од надзора, што га је опет он, Врбавац, водио над кнезом.</p> <p>У опште,  
 је тај избор био у толико тежи, што га је она сама морала вршити, што је само од њене добре во 
Ту је још једном прочитао писмо, што га је синоћ добио од кнеза Мутимира, па је онда узео ходат 
у још је пунио страхобан призор, што га је мало час доживео у гробу.{S} Он је осећао да на њему 
о како пређе оно неколико корака што га је још делило од кола.</p> <p>Кад приђе колима Боја се  
.{S} Ту је видео све и нашао све што га је могло интересовати код ове жене.{S} Он је знао многе 
упо поверење нових власника, као што га је уживао и код старих.{S} Постао је у толикој мери пов 
!</p> <p>Кнез отпуши стакаоце, пошто га је прво пажљиво промућкао.{S} У стаклу је била течност  
ој да му покаже десни длан.{S} Пошто га је загледао и с десна и с лева и пребројао неке рецке н 
 га одмери од главе до нете, и пошто га је тако за један тренутак гледала, она климну главом и  
а чича Степа био се мало смирио, јер га је, веле, још покојни кнез Страшимир звао к себи и река 
удесио и хоће ли што бити?{S} Доктор га је уверавао да је све у реду, да је ствар поверена чове 
оказивао да му није хладно, а доктор га је салетао <pb n="205" /> да су лични осећаји варљиви,  
е ситне капље хладна зноја.{S} Жалос га је било погледати.{S} Изгледао је <pb n="383" /> као те 
ина, њен говор, њен дах — све то већ га је почело опијати, и он је хтео само у две-три речи да  
/p> <p>Било је одупирања, но Врбавац га је сломио.{S} Помињато је да покојни кнез има свој тест 
ме, управљало намесништво.</p> <p>Свега је било три намесника, али стварну власт имали су у рук 
 у очи.</p> <p>Доктор се збуни.{S} Њега је изненадило ово питање.{S} Управо изгледало му је чуд 
о коју он држи у своме наручју?{S} Њега је до последња живчана кончића потресао само један осећ 
уграбљена; за њега је доведена, за њега је све зло учињено.{S} А и ко би смео тако што учинити  
 је!{S} За њега је и уграбљена; за њега је доведена, за њега је све зло учињено.{S} А и ко би с 
ј да јесте!{S} Код кнеза је!{S} За њега је и уграбљена; за њега је доведена, за њега је све зло 
 Заре се просто стропошта.{S} И за њега је било јасно, да мртвац из овога гроба покушава да се  
достићи у једној држави.{S} Али за њега је било мало да буде обичан грађанин.{S} Није се имао к 
уре у шаху.{S} Човек и пријатељ за њега је вредио онолико, колико користи може од њега да исцрп 
му је узор, на њега се угледао, од њега је препочињао.</p> <p>Имао је душу на којој злочин ниче 
днога свога поверљивог човека и од њега је чуо многе ствари.{S} Командант на сва уста грди свог 
дева њему мудрост, но поштење; код њега је мозак на свом месту, но код њега срце није где би тр 
исних спиртова и лекарија.{S} Крај њега је седео на столици омален, неугледан човек у војничкој 
олеђушке на гробовој плочи, а крај њега је седео Заре.{S} Кнез је бленуо у мрак и још није <pb  
рахатлише и да одахне.</p> <p>Крај њега је стајала његова лепа жена Каја и распитивала га о кне 
кама велику стаклену чинију.{S} До њега је стајала друга маска, која поднесе Кугићу велику црну 
о, кад се опет видео слободан, око њега је све било друго и друкчије, други људи, друге одаје,  
 се — вели — чуло запомагање, због чега је чича Мунтијано и упалио буктињу, да пострадали виде  
отежући реч по реч, каза хоџи ради чега је дошла, и она и ова девојка.</p> <p>Хоџа упита шта јо 
.</p> <p>„Од снажна, млада човека, кога је милина било погледати, за 5—6 месеци постаје ругобна 
је волела.{S} Она је имала човека, кога је обожавала.{S} Но све то било је скривено у најдубљој 
ања, гнушања и мржње спрам човека, кога је династија Косанића дигла на висину, а он ту висину у 
е то могуће?! -— чудио се Жермини, кога је већ почела да једи ова загонетка.</p> <p>— Случај је 
 се све ближе и ближе Мустај паши, кога је мало за тим и удавила.</p> <p>Многи начелници поуста 
л ово говорио о свом нејаком сину, кога је морао видити у колевци, кад је мало час ишао жени у  
аш јунак.{S} Он је личио на човека кога је ујео бесан пас, па сад у страху чека развој болести  
а цртала чича Милоја као човека на кога је ваљало припазити, пошто је по предању наклоњен палој 
у својим једнозвучним џивкањем, од кога је одјекивала цела кућа, а понајаче сама соба г. конзул 
о, он прво мирно испита војника од кога је, кад је и како је то чуо?{S} Упита даље шта се ради  
товне списе.{S} Истина, Шваба, код кога је то ухваћено, тврди да су то просто мустре слова, кој 
 у томе.</p> <p>— Главни извор, из кога је поникла замисао да ти преотмем престо, свакако је мо 
згледао г. пуковник Врбавац, човек кога је ненадна смрт кнежева затекла као војног министра, и  
е мртав — Живео Краљ“</head> <p>Једнога је кнеза нестало, ваљало је наћи другог. „Краљ је мртав 
ићи и чибикџије код њиних очева, с тога је сада млађем колену тешко да гледа како му заповедају 
 велики љубитељ добре црне каве, с тога је пуковник наредио те је кнез имао и своју засебну шољ 
д собом збуњено, невино девојче, с тога је осећао неку слободу и одрешивост у понашању, али то  
, ни попушити цигару, као човек, с тога је био сад овако зловољан, а с тога су му јамачно и они 
ејао се Жикиној жељи да буде во, с тога је Жика апеловао: „Је ли, господару, да имам право, што 
Барон се вратио кући тек у зору, с тога је сад и спавао као заклан и ако је већ било 10 часова  
о је колико вреди новац у свету, с тога је брижљиво гомилао злато.</p> <p>Умео је много да трпи 
, ту држимо министарске седнице; с тога је ово мало и наређено.{S} Али да видиш друге канцелари 
{S} Али он је умро од отрова.{S} С тога је било потребно доказивати, да је умро природном смрћу 
о ће ићи цела државна машина.{S} С тога је сад и нужно да сви они очувају своја начелничка мест 
од малолетног кнеза Мутимира.{S} С тога је сматрао да има право да га „уклони“ — онако исто, ка 
дно овако из даљине и с пута.{S} С тога је Растислав једва чекао да се врати с кнезом у Звонигр 
Он је дакле радио као војник.{S} С тога је у свом држању био и одсуднији.</p> <p>Растислав је т 
а отаљају све државне послове. — С тога је учињен распоред, те једни мисле и наређују, а други  
оју „срећу“ која му је нуђена, и с тога је морао бити истеран из академије и чак одагнат из пре 
рнојевића.</p> <pb n="549" /> <p>С тога је он сад и прешао у Балканију и отићи ће право у Орлов 
ле постала цела ова бара.</p> <p>С тога је блато из ове баре сматрано као лековито.{S} Свет је  
е радио, је ли што пио или јео? послуга је одговарала неодређено.{S} Једни су говорили да је кн 
раја, па и удесеторостручава.{S} Услуга је ишла за услугу: таст је зетовима плодио капитале, а  
д мине крај ружице хоће му се, бива, да је узбере; ружа мирише и опија, и што год се назвало ик 
 његова рођака била је тако пажљива, да је свуда намештала пуно, пуно цвећа, кад год је кнез Му 
>Могла би се саставити читава књига, да је ко год зашао те покупио све те натписе.{S} Натписи с 
 нераздвојну целину, да њоме овлада, да је има....</p> <p>Под утицајем ове неодољиве силе, кнез 
ом, услед чега се дигла таква граја, да је чак морала притрчати ноћна стража да ослободи ухваће 
то се на послетку дигне таква граја, да је власт морала попустити.{S} Једног јутра сви џинови н 
ава наша оде и до најдаљих потомака, да је славни град Орловац био тако осветљен, да није знао  
ва Перунова била му је толико тешка, да је он одмах, после првог тренутка, опет спусти на талпу 
ати протокол да је ствар тако текла, да је закопани дервиш одиста провео у земљи две недеље дан 
ачи, с грациозним осмехом на уснама, да је по свој прилици утицало и једно и друго, па свој гов 
пет њу уверавао необоривим доказима, да је навлаш дошао да хвата њу.{S} Сад сваки дан заједничк 
 бити тврђење онога другог жандарма, да је Перун само рањен.{S} Да ли је он међу онима што беже 
рода људска толико је високо цењена, да је само снимање и препочињање њено сматрано као голема  
био нешто изванредно; пре је истина, да је био човек обичне, бистре памети.{S} Али ту је помага 
а је он човек који стоји ван закона, да је свакоме не само слободно убити га, но би још за то и 
е руке.{S} Растислав је био мишљења, да је опасност велика и да против конзервативаца треба упо 
лекарима да не буде изазивана сумња, да је он отрован.{S} Ето то мени треба.{S} Ето то је-</p>  
оследњи пут у животу кнеза Мутимира, да је његов избор пао доиста на лепоту, пристојну крунисан 
о је да се загонетна жена зове Ката, да је опасно створење, способно на свашта.{S} Сад је јамач 
S} Госпа <pb n="376" /> Цанка прича, да је Лепша говорила како је он њу прво питао кога да узме 
икој мери поверљив човек нове владе, да је био одаслан у суседну велику државу, да тамо изврши  
лити.{S} Удари у исповест; признаде, да је то слика једне париске лепотице из <foreign xml:lang 
здизали у мраку.{S} Прво распознаде, да је оно што је пред њом нека башта.{S} Видела је у близи 
та.</p> <p>Друга госпођа тврдила је, да је ово дана, у једној виноградској кући у околини Звони 
/p> <p>Загонетна девојка тврдила је, да је она прапраунука најславнијега балканскога владара, Д 
} Шта више вољан је био да поверује, да је тек ово сад што му Заре прича прави сан.</p> <p>— За 
ш.{S} Како је сад ту кад се рашчује, да је овај прокартао једне ноћи само три хиљаде дуката.</p 
 самовољан, себичан, никога не воле, да је без срца и осећаја, да нема ни мало љубави за ову зе 
S} Држећи је тако одигнуту од земље, да је патос једва прстима додиривала, он је обасу пољупцим 
то је јако било утврђено и то мњење, да је кнез само рањен.</p> <p>И доиста, око 10 часова у ве 
сио и стекао <pb n="527" /> уверење, да је стрпљење најбољи друг у сваком послу.{S} За тим је п 
нај млади господин?{S} Је ли могуће, да је то био он?....{S} Зар кнез Мутимир!...{S} Кнез Мутим 
тако крепке воље и тако снажне душе, да је сву ову буру умео сакрити и закопати дубоко у душу и 
ржи у наручју, утисне у своје груди, да је стопи са својим срцем, да се с њом слије у једну нер 
вар тако <pb n="494" /> рђаво стоји, да је чак и њин пад могућан, и то у најкраћем року.</p> <p 
и се опет мужу и Ратку — Право вели, да је сироче, и да за њега нико не мари.</p> <p>— Е, право 
 сада налази у непријатељској земљи, да је он човек који стоји ван закона, да је свакоме не сам 
ишљања.{S} Њему се на једаред учини, да је управо под собом чуо неко шушкање, а за тим и притај 
у.</p> <p>У први мах кнезу се учини, да је ово просто слика на платну: али наскоро примети, да  
ко желео да се све то баш тако деси, да је доиста и веровао све оно што је испричао проти.{S} Б 
 С тога је било потребно доказивати, да је умро природном смрћу.{S} Дозвани су одмах „поуздани“ 
ом пак случају не треба заборављати, да је ваш књаз до сада био малолетан.{S} Но и томе ће скор 
 опомињао да треба ма шта предузети, да је, после свега што се десило, управо безумно помишљати 
а, која је имала толико лепе памети, да је често кнезу давала најкорисније и најмудрије савете, 
о су се запетљали, Ратко им примети, да је за то посао у држави и подељен, што један човек и по 
ренаглити.{S} По чему ти можеш рећи, да је ништавна и незначајна ова тајна дружина?{S} Ти немаш 
ом, тако, да и начелнику паде у очи, да је између ове двојице било нешто.</p> <p>— Заповеда ли  
екла бих му да је леп, да је сладак, да је шећеран, да цркох за њим и да бих волела с њим се иг 
е изаћи на крај с оваким извештајем, да је био само он један и да није стотину других прилика д 
 али свакојако ја опет за то мислим, да је то велеиздајство хвалити туђега владаоца екватора у  
олико, да ја он живо покретао руком, да је јако дувао, да је нешто вукао.{S} Сећала се доцније  
 напад био је тако неодољиво снажан, да је Лепша одмах клонула и предала се целим телом.{S} Као 
рогове.</p> <p>Но Ратко је уверавао, да је он спрам тога већ предузео своје мере.{S} Старијим г 
во покретао руком, да је јако дувао, да је нешто вукао.{S} Сећала се доцније толико, да је на ј 
е десетак нових села у потеру, тако, да је сад било већ неколико потерних ланаца, а наши бегунц 
не, а он их је умео извршивати тако, да је, поред добре новчане зараде, брао и славу што је свр 
 вукао.{S} Сећала се доцније толико, да је на један пут осетила по снази неко голицање, некакву 
мом.{S} Знао је доцније само толико, да је присуство ове лепе жене на један пут одагнало све цр 
p> <p>Растислав примети само толико, да је по његовом мишљењу кнез млад човек, код кога се сад  
дао нешто тако гадно, ниско и подло, да је пре свега осталог помислио на освету.{S} Људи, који  
 било је већ и крајње време.{S} Зло, да је још дуже потрајала ова неизвесност.{S} Већ сам био с 
летеше биле су:</p> <p>„Па, наравно, да је <hi>отрован</hi>.“</p> <p>Реч је била о пауку, да ли 
 с успехом даље трагати.{S} Наравно, да је то било незгодно овако из даљине и с пута.{S} С тога 
p> <p>Најпосле, оно мишљење народно, да је баба гора и од ђавола, да она може чак и оно што ни  
> <p>Тако је с једног краја јављено, да је неки хук ушао у најбоље грађане, да се, под изговоро 
 су се пољупци низали тако брутално, да је Лепша била сваког часа готова, да гласно јаукне од б 
династије, али ваља имати на уму то, да је оснивалац династије провео двајест година у изгнанст 
но величанство било је тако дирнуто, да је прекинуло посету у половини.{S} Три дана доцније дир 
 Прво и прво рекла бих му да је леп, да је сладак, да је шећеран, да цркох за њим и да бих воле 
а на пољу на <pb n="270" /> одговор, да је за путом, и мора полазити још ове вечери, а ствар је 
јно десио у Јеленику, и донесе глас, да је кнез доиста погинуо; да је с њим пало још неколико њ 
 и пала би управо главачки на патос, да је Мутимир не задржа.{S} Но у томе он и сам посрте напр 
ним потписом утврдили несумњив факт, да је ђенерал Врбавац умро од гушобоље.{S} Дакле „природна 
?</p> <p>— Ја мислим, Ваша Светлост, да је овај обичај остао од Турака, и да се до сада готово  
 провео двајест година у изгнанству, да је други владалац од те лозе владао само 17 дана; да је 
тор га је уверавао да је све у реду, да је ствар поверена човеку чија прошлост јамчи за успех.  
нт је тражио да му позајми ту слику, да је да једноме своме добром цртачу да му је копира.</p>  
и љутито приметио да је кнез у селу, да је кнез што и кмет, а он је владалац, он је „<hi>књаз</ 
сао, сем једино да се припије уз њу, да је стегне у наручја, да дише онај слатки балзам, којим  
едмети толико су јој привукли пажњу, да је за тренутак била заборавила где је, заборавила је и  
и....{S} Она се клела свим на свету, да је навлаш дошла да хвата њега, а он је опет њу уверавао 
Смем ли рачунати на неизмерну срећу, да је Лепша од сад само моја, као што сам ја тврдо решен,  
се казати само толико с поузданошћу, да је имао много среће.{S} Неколико одличних особина, тама 
{S} Хо, хо!{S} Ала ће, као јаребицу, да је преко...</p> <p>Пијани Ралека не могаде довршити сво 
глави, али ова душевна рана на срцу, да је одмах на првом кораку наишао на гадне преваре и ниск 
алац од те лозе владао само 17 дана; да је трећи владалац прво био протеран, а после, кад се оп 
спремио све да Зликовца жива ухвате; да је чак био саграђен и узан мост преко потока, на коме ј 
а су се у околини појавили зли људи; да је наређено да се околна села дигну у потеру, да су зли 
ами ће бити доцкан; тражиће ме моји; да је било мало раније!“ и т. д. поуми Пава да се изговара 
 да управо није никад ништа ни било; да је госпођа Мона изврсна жена и да су само пакосни завид 
есе глас, да је кнез доиста погинуо; да је с њим пало још неколико његових рођака, да се све то 
то чу толико од једне <pb n="250" /> да је Пава „отоич“ стајала онамо под дуњом с Петријом и јо 
ло! мора бити оњушило <pb n="668" /> да је овуд прошла каква веверица, или друго што.{S} Ови се 
} Е... хеј, да си ти жив и здрав!{S} Да је ко други, тај би одавно заглавио — Њега ухвате, а он 
, био би чувен хајдучки арамбаша.{S} Да је био лепа женска, био би каква чувена балканиска Помп 
ит!</p> <p>Мајор стаде убезекнут.{S} Да је наишао на непријатељски батаљон, не би се више прене 
који вечито пљачка еснавску касу.{S} Да је отишао у калуђере био би први владика и највећи језу 
 у ствари?{S} И на што је све то?{S} Да је Лепша дошла и рекла: имаш брата кнеза, леп човек, до 
 једа амо дошли!{S} Није лаж, а кам’ да је.{S} Но, господине и сине мој, помози, по богу син да 
, која пише ово писмо.{S} Кнез треба да је прими у кола, она ће му показати пут и одвести га на 
 два, то је множина, па од уши треба да је ушета, а ви кажете још <hi>увета</hi>. „Ухо,“ „уши,“ 
} Ова грмљавина то је радосна објава да је наша топла љубав и на небу примљена и записана међу  
ао.{S} Милоје опет неоступно уверава да је он био спремио све да Зликовца жива ухвате; да је ча 
ва пољаница није била широка — једва да је имала две-три стотине корачаји, а иза ње опет се диз 
 да пређе у Балканију.{S} Увериће га да је сад најбоља згода за рад и да ће народ за њим листом 
 би јој лакнуло кад би сад било кога да је нагна на једно или на друго.{S} Она, која је мало ча 
ао да му значи онај мост!{S} Изгледа да је нарочито зато прављен да те баш на њему гађају.</p>  
 ископа.</p> <p>- Ама ко вам то каза да је девојка доведена амо.{S} То не може бити!{S} Ко би т 
 Чекајте!..{S} Она још чека; идем ја да је умирим, нека легне; али ти немој отићи; чекај ме, са 
дарм тврди обратно, окривљује Милоја да је био у дослуху са <hi>Зликовцем</hi>, и да су они прв 
ао што ћемо мало даље и видети Ратка да је брани.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Била ј 
 је веровала т. ј. искрено се варала да је попустила за љубав Мони.{S} Међутим Мона је била нач 
обро наплатити.</p> <p>Кад је видела да је питање просто у томе да постане наложница, — Јела је 
 снебивала, после се тако ослободила да је већ прелазило у раскалашност.{S} Један по један сеос 
ита Пава зачуђено.{S} Ја сам мислила да је доле у потоку.{S} Их, да знаш, стрина Синђо, како ме 
 министарски салон.{S} Нисам мислила да је све овако лепо — примети гђа Софија.</p> <p>— Па ово 
ша, говорила је истину, кад је рекла да је обична грађанка.{S} Кћи богатога звониградског тргов 
ни главе не осврте да га погледа, ма да је чуо његов долазак.</p> <p>Доктор се правдао; министа 
 не зна данашња наука о отровима, ма да је несумњиво да их је било и да их и сад има.</p> <p>„Н 
вуче га.{S} Мутимир скочи и пође, ма да је све то чинио скоро несвесно.{S} Његову душу још је п 
и сада било веома интересно лице, ма да је било по неких црта, које су наговештавале као да их  
 се бејаху примакли један другом, ма да је било наређено да потера иде у ланцу.{S} У исти мах н 
а жалост, било крунисано успехом, ма да је чињено све што се могло.“</p> <p>После две недеље ор 
 директор је изгубио своје место, ма да је био и сам чувен <pb n="159" /> уметник и управитељ с 
 кући његова најближег комшије, и ма да је закон ту строг, обичај је опет јачи од закона, ту ча 
немилосрдно.</p> <pb n="73" /> <p>Ма да је јако волео јавне почасти и слављење, није се отимао  
XIX.</head> <head>ЈАУЗН</head> <p>Ма да је кавански живот у Балканији јако развијен, и ма да ни 
p>Ратко се насмеја и објасни гостима да је то драгоцен старински часовник, коме има близу два с 
рне звиждаљке, дајући знак радницима да је поноћ и да настаје смена.</p> <p>Младићи поскакаше и 
а Лепши за њену слабост, али кад зна да је таква, шта се онда бајаги пући, шта се дури и издвај 
пет обична девојка.{S} Цело село зна да је ту извршен какав злочин, — али нико ту неће уста отв 
 министарске наредбе, начелник дозна да је некаква издајничка рука направила везу на телеграфск 
умре одмах и да му се одмах не позна да је отрован, но да последице тровања наступе тек доцније 
ке не идемо!</p> <p>— То није истина да је тамо; она је још ту — викну Радован. _</p> <p>— Ми о 
/p> <p>— Може!</p> <p>- Је ли истина да је управитељ казнених завода у Пламеновцу био суров чов 
ма.{S} Она — Мона — није тако сретна да је звониграђани истичу као узор чедности.{S} На против, 
 сложили.{S} Обојица су били мишљења да је Балканац, нарочито балканиски сељак, велики шерет, д 
династије.{S} Капетан је био мишљења да је то проста крађа, без икаквих политичких смерова, кра 
ажњу на пса.{S} Перун је био мишљења да је то какав залутали чобански пас, на кога не треба свр 
во:{S} Кнез треба да дође до уверења да је земља пуна незадовољника и да је само прошла влада б 
 је више од две хиљаде дуката.{S} Па да је бар само штета, но и срамота.{S} Овај се свуд хвали, 
е, и тек сад при крају једва разабра да је ђенерал ово говорио о свом нејаком сину, кога је мор 
ој ствари“, али та „нека ствар“ мора да је била веома важна, кад г. начелник, код толика посла  
анији таква дувана нема, а овај мора да је донесен са стране.</p> <p>Затим један од сељака опет 
кав Илија Кондић жандарм.{S} Он мора да је Кати стари познаник, али се одавно нису виђали.{S} С 
је знао.</p> <p>Његовом другару мора да је пало то име на ум с тога, што се оно од два-три дана 
сности и једна група родољуба сматра да је у праву да се послужи свима средствима“ — рече ми ов 
и има крајева, где домаћин не сматра да је почастио госта како ваља, <pb n="164" /> ако му у ве 
н примаче устима и таман напући уста да је цмокне, кнез махну руком и туцну га по зубима.</p> < 
о учинила, слутећи што?...{S} Ма шта да је било, тек у овом <hi>привиђењу</hi> било је и <hi>пр 
могуће и да није.{S} Најпосле ма шта да је, Пава ништа не може штетовати, а увек је добро кад ј 
и таке среће не тражимо.{S} Јединица да је, из ока да ми је испала, сто пута је боље да је види 
ре проговори одрешитије.{S} Признаде да је био с кнезом, али ни по што не хтеде казати, где су  
е, из бабина разговора, Јела дознаде да је то тако висок господин, да ту о женидби не може бити 
рилику.{S} Загледа се боље и познаде да је човек.{S} Ова црна прилика ишла им је управо у сусре 
ек после подужег гледања, он познаде да је то некаква људска прилика; али, како се изненадио, к 
ред брснатих дрва.{S} Она распознаде да је то некаква алеја.</p> <p>Ваш у тај мах алејом се зач 
е је преко собе, но у који мах хтеде да је спусти на сниски отоман <pb n="440" /> у углу, њена  
адесети пут отвори сахат, и кад виде да је 9½ у вече, он махну главом и пође столу где је стаја 
</p> <p>Растислав се зачуди кад виде да је и кнез већ на ногама.{S} У једном углу манастирске а 
ктор и министар <pb n="623" /> тврде да је провео у заносу скоро 50 часова.{S} Паде му на памет 
 непоштено.{S} Има глупака који држе да је једно поносно, а друго стидно за човека, али то су н 
="335" /> ваше нападаје.{S} Каква је да је моја династија, она је створила ову државу.{S} Нарав 
с кнез и мора се трпети, па какав је да је.{S} Али да кнез не би својим ветропирством штетио оз 
</p> <p>— Да, рече доктор, могуће је да је то у старини и имало какав озбиљан значај, али сад ј 
е није веровао начелнику; сматрао је да је ово само намама.{S} Међу тим начелник је говорио оно 
 <p>Средства није бирао и сматрао је да је добро свако средство које води циљу.</p> <p>Био је ј 
 је било да јој то каже, а осећао је да је најприличније да је он о томе извести, јер ђенералу  
3 месеца, намесник Врбавац осећао је да је одсудни час дошао и да више за дуго не може бити раз 
 и што вреди за све наше људе, то је да је сваком богом просто нека употребљава средства каква  
аже, а осећао је да је најприличније да је он о томе извести, јер ђенералу било би свакако веом 
.{S} Само нека се појави, да се чује да је прешао, па после 2-3 дана макар опет утекао натраг.< 
е у Балканију, колико тек да се чује да је амо прешао.</p> <p>- Ух! зар његовом главом да откуп 
огле бити познате, увериле су сељаке да је чича Милоје са својим друштвом доиста из оближњега с 
ве опасности које га чекају.{S} Веле да је младић био сувише дрвенаст, није хтео ни чути ни раз 
слушао сам за то — рече кнез. — Веле да је то некакав старински обичај румунски.{S} По свој при 
дим, туђим човеком, за кога сви веле да је велики господин.{S} Радо је хтела веровати да је све 
и десница твоја.{S} Но у ствари веле да је то само приформа.{S} Прави је пак смер друштва полит 
кне; боље да је мртву прострем, боље да је мојом рођеном руком закољем - рече чича Боја срдито. 
 n="259" /> - Па боље да цркне; боље да је мртву прострем, боље да је мојом рођеном руком закољ 
ка да ми је испала, сто пута је боље да је видим мртву но да ту срамоту дочека!“</p> <p>- А по  
и.{S} Помислите само то, кад се узме да је добри Мустај паша баш на овоме часовнику можда броја 
који мах он поуми понова да се сагне да је опет љуби и угризе, она махну руком одоздо, <pb n="6 
јутро“, а уједно да га још и опомене да је већ време устајању.</p> <p>Но јутрос ни врева врабац 
ке случајеве кривица кад они процене да је неко ванредно што скривио пред правдом револуционара 
 је полеђушке; имао је мутно сазнање да је још жив, али иначе није ништа више осећао, нити је з 
 Ратку. — Поткрепи и ти моје мишљење да је ваш спас у томе, да од кнеза направите што боља чове 
но.{S} Напротив, о њој влада уверење да је поштена жена.</p> <pb n="451" /> <p>Мока се осмејкив 
 n="76" /> је створило у њем уверење да је више нешто од обичних људи.</p> <p>На династију Коса 
ло.</p> <p>Околина кнежева жалила се да је постао прзница и џангризало, а лекари су имали голем 
земљу, а у тевтере и књиге запише се да је умро од гушобоље.{S} Никоме ни на памет не пада да с 
{S} По свима знацима као рекло би се да је код госпође било неког тровања, али кад се све околн 
аветова жену да се одмори; извини се да је као домаћин дужан обићи и господу у побочној соби (т 
е дотле ишла као слепа.{S} Бојећи се да је не познаду, она се толико била увила у мараму, да ни 
да не спомиње ту титулу, и старао се да је замени са „ви“, „вас“ и т. д.{S} Кнез Мутимир није в 
 Илијом, а даљим трагањем сазнало се да је овај жандарм дуго служио код Врбавца и бројао се нек 
ласу као и иначе по држању видело се да је ово стар човек.{S} Промислим се свакојако и најпосле 
 с липе и пођу даље.{S} Тешили су се да је потера измакла напред, и да су они сад већ позади по 
то се отимате?!{S} Зар ви не осећате да је провиђење спојило наша срца?!{S} Па зар може слаба ч 
е имао кључ калауз!{S} Али ви велите да је ваш кључ био у брави? (Белини потврди то главом).{S} 
ек без срца.</p> <p>— Па ипак — биће да је овај ваш суд мало пристрасан — рече кнез.{S} Но ђене 
вишом политиком.{S} Пред светом хоће да је светитељка, а овамо у мраку да бира младиће као гнил 
 хоће да га види из ближе.{S} Могуће да је то, а могуће и да није.{S} Најпосле ма шта да је, Па 
ави сан.</p> <p>— Заре, је ли могуће да је ствар текла тако како ти причаш? — упита кнез најпос 
еска кола пред кућом. — Је ли могуће да је он!{S} Од куда тако рано?{S} Да л’ је дознао да је о 
 донесе нестрпељивом маркизу извешће да је г-н барон будан.{S} Још неће устајати, али ће г-на с 
искашља се, и у своје оправдање рече да је јамачно био жедан, а није било никога да му дода вод 
 интересује на кутији.{S} Сељак рече да је у војски научио нешто мало читати, па сад гледа да л 
та ћеш наћи тако особито!{S} Он рече да је то давнашња слика једне његове познанице још из дети 
тресе двадесету чашу.{S} Бар он рече да је већ двадесета, а што рекла песма „да ко броји и више 
цванцика.{S} Али кад јој Срећко рече да је то за кнеза и помуљи јој пет „минџурана“, прихвати с 
 хтеде казати, где су били, јер рече да је то кнежева тајна; кнез му је то саопштио под изречно 
биште око ње.{S} Пошто она не даваше да је пољуби ни у образ, ни у голу руку, то је он обасу по 
 лености народној обојица се сложише да је балканиски народ — лен!{S} Ту је нарочито г. доктор  
 пет минута.{S} И нека не мисли кнез да је то каква случајност, да се то чудним стицајем околно 
та провео у земљи две недеље дана, и да је за тим у присуству друштвених изасланика откопан и н 
овде ми је, ето, цела ствар јасна, и да је догађај овде завршен, ја не би био ни у каквој двоум 
евић примакао балканиској граници, и да је сва прилика да ће вребати згоду да упадне у Балканиј 
мосвера око ње, да јој пиљи у очи, и да је обасипа пољупцима.{S} И Мутимир је сасвим озбиљно тв 
 је најсретнија девојка под небом, и да је најнесретније створење на земљи, и то обоје осећала  
 је то казао да је амо доведена... и да је.., овај!... т. ј. ко вам је све то казао? — опет упи 
а свету да је учинио све што треба и да је девојка на пољу.</p> <p>Разјарен чича викао је очајн 
ења да је земља пуна незадовољника и да је само прошла влада била у стању да их држи у запту: ч 
никад није било!{S} Она је осећала и да је најсретнија девојка под небом, и да је најнесретније 
 да је права династија већ изумрла и да је ово само превара и срамота наша, да нам на престолу  
јој наредим да ухвате црну прилику и да је одведу и привремено склоне у мом стану.{S} Још је и  
з заљубио у некакву јавну женскињу и да је за њом дотрчао и у блуднички дом.{S} Газда овога дом 
Ама шалим се, лудо једна!{S} А баш и да је, па шта!{S} О! благо теби лудој!{S} Мука је мени што 
е; али кад је понекад сањала на јави да је царска кћи; па замишљала како би наместила своју соб 
олине, г. пуковниче, шире се гласови да је кнез наклоњен падавици, да има махну у срцу и да мож 
ини?{S} Лепо гостопримство?{S} Је ди да је лепо гостопримство?</p> <p>— Ја мислим, Ваша Светлос 
пште?{S} Црна ми се прилика исповеди да је ово блуднички дом и нагласи ми како би незгодно било 
 отмена изгледа.{S} По свему се види да је висока, господска рода.{S} Код ње је нађен велики ок 
ља!...{S} Дакле тако, реците господи да је све добро, и да ће се Њ. Височанство за сахат два пр 
 Баш је лепа, а докторе, а?{S} Је ли да је лепа? <foreign xml:lang="fr">Une beauté extraordinai 
 зло.{S} Најпосле трећи су уверавали да је кнез са старијим ађутантом Заром био у дворској башт 
оспође, о којој смо напред спомињали да је била позната као „лиферант“ за „отмјену класу“.</p>  
 разлога, и коме на корист, сматрали да је ваша дужност да се дете одвести у оделите собе, где  
а ме одмах ухапсите, ако би сматрали да је моје држање штетно и, опасно по земљу. —</p> <p>„Али 
на сва уста грди свог министра, вели да је то пијана баба, који није ни зашта и да би боље учин 
ице.{S} Али извештај начелников вели да је то тајна штампарија, и онда мора бити онако како он  
но одлучила или да преломи Јелу, или да је доиста одјури, бар на време — Јела је мислила шта да 
у је ту позлило.{S} Други су тврдили да је легао био у кревет и заспао, па је тек доцније ађута 
ала неодређено.{S} Једни су говорили да је кнез седео у свом канабету и нешто писао и да му је  
 <p>У опште ови су натписи сведочили да је грађанство било веома издашно у лепим жељама.{S} Жељ 
 жена и наљути, а има и право, мисли да је ја лажем.{S} Не <pb n="373" /> може ни да замисли да 
— настави госпа живо, — на она мисли да је тако и код мене.{S} Јес!...</p> <p>После ове енергич 
ала се по глави, па не могу добро ни да је видим — одговори момак.</p> <p>— Уведи је у салу и р 
како не може да се помири с мишљу ни да је стар, те му с тога веома пријатно пада, кад на себи  
<p>О овој бари веровало се у околини да је постала од суза и крви некаква мученика и праведника 
ај мах он се накашља и мени се учини да је будан.{S} На прстима приђем дивану.{S} Он је лежао п 
ли остати где је?{S} Час му се учини да је у свом кревету, да лепо лежи полеђушке на везеном ја 
где јој је родбина.{S} Пава одговори да је старији брат јамачно отишао да спреми кола, да јој о 
упита куда?{S} Црна прилика одговори да је кочијашу већ издата наредба.</p> <p>На томе се разго 
а 3 часа по подне готов, он одговори да је слаб и да никако не може излазити ни сад, ни довече. 
> <p>Ађутант замуца и једва изговори да је дошао г. министар унутрашњих послова, и да би радо г 
 — ипак, ко ће <hi>њој</hi> веровати да је Врбавац с њом лично општио?</p> <p>А после он је ова 
 господин.{S} Радо је хтела веровати да је све то само нескладна прича, која се негде с неким д 
речац, при чему је увек лако познати да је човек отрован.{S} Данас, на прилику, скоро је немогу 
 чашу воде.{S} Кад се толико поврати да је могао говорити, чича Милоје рече: — Пропао сам!</p>  
друкчије уверење.{S} Тада ће увидети да је она Мона имала право.{S} А сада неће више говорити о 
оја обухвата сваку женску, кад осети да је повређено и оно најсветије право, које она има као ж 
и главом жалосно.</p> <p>- Мора бити да је кривица била велика.{S} Ја сам нешто начуо.{S} То је 
пут.{S} Жена је били лепа; мора бити да је Текелији било замакло око за њом, те кад су мало одм 
вац</hi> пао, ади тврди да може бити да је само рањен.{S} Но тек сад настаје забуна.{S} Откуда  
 ма шта да ми говорите, не може бити да је све ово само празан сан.</p> <p>— Дакле, видели сте  
аке, и никакве сумње није могло бити да је Милоја друштво послало да проведе Враничића преко ов 
угих разлога.{S} Не треба заборавити да је госпођа Ловимук тек од скора удовица.{S} И ако је, б 
о оделу, по понашању могло се судити да је један од ове двојице господар ономе другом, но да се 
ово извршење.{S} Кнеза треба уверити да је ударац већ спремљен, и да Црнојевић сад очекује само 
коме да не верују што ће ко говорити да је сељак из оближњег села, или износити друге какве изг 
ада оста оборен, али она мирно пусти да је кнез ухвати за руку, коју он обасу пољупцима.</p> <p 
срећа почела.</p> <p>Не може се рећи да је по уму био нешто изванредно; пре је истина, да је би 
знак министру као да му је хтео рећи да је кнез болестан и да га ваља штедити.</p> <p>Кугић је  
<p>— Шалим се — рече кнез, осећајући да је претерао.</p> <p>Каја махну главом, у знак да му не  
челников говор с пажњом, потврђујући да је све то тако, и да он по себи зна како је то тешко ка 
ако и опрезно, маши се кнежевој руци да је пољуби; кнез преко обичаја пусти да му се пољуби рук 
p>„Ја сам отац; мени то најбоље личи да је осветим, ако је за освету.</p> <p>Али синови му неда 
твују тек доцније и да не пада у очи да је болест морала доћи услед тровања — таквих је отрова  
рихвати и поведе; уз пут објасни јој да је ово само први наступ код ђенерала; да ће несвест про 
орње усне час по час грчио се — знак да је био веома срдит.{S} Растислав је изгледао веома мира 
/p> <p>Климањем главе Заре даде знак да је тако.</p> <p>Кнез је опет ћутао замишљен неколико тр 
друштва морали су потписати протокол да је ствар тако текла, да је закопани дервиш одиста прове 
ије погинуо, Растислав додаде: — Кам да је!{S} И то је нека лупача!</p> <pb n="378" /> <p>— Па  
уком: на вас успаване.{S} Тврдио сам да је у вину морало бити неких успављујућих напитака и пре 
ецну се доктор — где ту кад ја кажем да је нема.</p> <p>— Ту је код кнеза — рече Радован кроз з 
 њу, она ће све казати: ја све држим да је ту било неке злочиначке замисли.{S} За што да вас од 
имичне болове.{S} У почетку помислим да је све ово, што се тиче мога хватања и одвођења био сам 
м страшном и неодољивом жељом, жељом да је има.{S} Ма како озбиљно да се отпочне Лепшина посета 
твују тако да никоме и не пада на ум да је то од отрова.</p> <p>„Тако су Борџије знали за један 
најпосле једном лекару не паде на ум да је госпа много година употребљавала белило, (сублимат ж 
 извела Паву, Синђи првој паде на ум да је изведе доле у поток, где оно хоџа погађа.</p> <p>Чим 
ије га није било могуће одузети, мањ да је веже.</p> <pb n="694" /> <p>После узалудна отимања,  
је имао начина да то избегне.{S} Мањ да је најури.{S} Али сад је већ и то било незгодно.{S} Он  
и што бити?{S} Доктор га је уверавао да је све у реду, да је ствар поверена човеку чија прошлос 
</p> <p>Ма да га је ађутант уверавао да је Растислав доиста нешто мало слаб и да с тога не може 
е дебате, у којима је свак доказивао да је пред његовом капијом већа бара и покваренија калдрма 
аким одушевљењем и тако је узвикивао да је Растислав у два три маха морао <pb n="201" /> вадити 
...</p> <p>— Ама, ко вам је то казао да је амо доведена... и да је.., овај!... т. ј. ко вам је  
и тело.</p> <p>Опит је одмах показао да је Срећков рачун био тачан.{S} Понуђена, Синђа се с поч 
 овај ударац одбије.{S} Изгледа, као да је кнезу тешко да поред себе гледа човека коме дугује б 
 на говорника, час на свог мужа, као да је хтела рећи: „па шта мислите ви ту?“.</p> <p>Кад Ратк 
тицај.</p> <p>Но госпођа Софија, као да је погађала ове мисли мужевљеве, држећи се за кваку, он 
не стране до начелника Вујадина, као да је неким „наитијем“ прозрео мисли начелникове (а ко зна 
 Ратко превуче шаком преко лица, као да је хтео скинути с образа некакву паучину, па настави од 
и, а усне су се грчевито купиле, као да је хтео нешто рећи што не може да изговори.</p> <p>Наче 
рхани фотељи, распарене столице, као да је све у телалници куповано — рече Растислав.</p> <p>За 
а...</p> <p>Враничићу се чинило, као да је провиђење њему наменило да доврши велики задатак осл 
стислав живо и чисто обрадовано, као да је хтео рећи: „Ево обећаћу ти што год хоћеш, учинићу ти 
и и погледа мужа чисто зачуђено, као да је хтела рећи:</p> <p>„Ако буде“!{S} Е мој будаче, па т 
дметима, и гледао их тако зорно, као да је хтео да их прогута погледом.</p> <p>Кад би око 3 час 
ез Мутимир осети страшан потрес, као да је тај нож доиста њега погодио. — На очи му се навуче м 
ритегнут за хладну влажну земљу, као да је опасан гвозденим карикама.{S} Кнез осети да се налаз 
 опет окрете и погледа по свету, као да је некога тражила у оној гомили.</p> <p>— Но чек’ да се 
а...{S} Их, ала се ово залепило; као да је у воду умочено — рече Врбавац показујући жени мокру  
а се шире такви безобразлуци!{S} Као да је то могуће, тако благородна жена да буде тако разврат 
сито-плавом небу.{S} И лепа Пава као да је жалила за нечим из те давне давнине, а у једно као д 
едње време између ова два човека као да је, што но реч, протрчала црна мачка.{S} Они су се мало 
и тебе силовала!</p> <p>Мутимира као да је вређало ово багателисање, с којим је Мона говорила о 
ко јавно у очи креснути.{S} Ката као да је опазила ову забуну пуковникову.{S} Не чекајући га да 
којно сведе очи и њен поглед сад као да је говорио:</p> <p>„Па наравно!{S} То је са свим природ 
измученим погледом, а тај поглед као да је говорио:</p> <p>„Милост, добри људи!{S} Спасавајте м 
акле решила се да дође!{S} То је као да је већ и <hi>пристала</hi>, јер да се не мисли предати  
едини препукла, а из те пукотине као да је струјала румена, топла крв.</p> <p>Овај величанствен 
апетане“ доктор се трже, трже се као да је био у заносу, па као да хита да надокнади што је про 
чност, јер по гласу чинило му се као да је познаје.{S} Али личност му никако није долазила на у 
тног давно одбеглог живота, који као да је био тамо, тамо негде далеко, тамо горе, јамачно на ј 
му она наговести, да јој се чини као да је остала тешка.{S} Он је на то употребио једину гадну  
и, чисто му се чини, боже прости као да је све труло.{S} Јес здравља ми, кад је мало повучем <p 
.</p> <p>Међу тим млади господин као да је још више био раздражен овим пролазним болом.{S} Он с 
дано.</p> <p>Но сад је изгледало као да је наишао на неки кончић од тога великог клупчета.{S} О 
 казати.{S} Младића беше нестало као да је у земљу пропао.</p> <p>Кад су о томе известили Расти 
познавала.</p> <p>Пави се чинило као да је она живела још одавно, врло давно, још много пре но  
о свежем ваздуху кнезу се чинило као да је изашао на поље.{S} Кад су му опет скинули повез с оч 
} Међутим некакав унутрашњи глас као да је говорио из њега „Ето, видите, ја вам отворено кажем  
ох у рачуну...“</p> <p>Овај глас као да је долазио из много веће дубине но глас из првога гроба 
поремећен.{S} У самом Звониграду као да је нешто мало шушнуло код универзитетских ђака, али је  
том далеком, заборављеном животу као да је било вешто што је тако ведро и јасно, тако светло и  
препирака с Растиславом, Врбавац као да је навлаш једнако потезао реч „господар“.</p> <p>— Мала 
<p>У разговору кнез јој бејаше рекао да је она слободна жена, да може слободно располагати собо 
ије о томе ником причао, јер је знао да је свет махнит и притворан.{S} Сви тако раде, а ко би и 
д куда тако рано?{S} Да л’ је дознао да је она овде, или долази случајно другим каквим послом?  
 ће бити.</p> <p>Ратко додирну мисао да је незадовољству, које се код кнеза опажа, велики узрок 
 узе Зара за руку.{S} Заре је осећао да је кнежева рука веома врела и да дрхти.</p> <p>— Ви сте 
 „доктор радикалац“ вазда је порицао да је ствар била у том облику.</p> <milestone unit="subSec 
х ситница, а Враничић је јасно видео да је ово човек који зна све његове породичне прилике, - д 
не стоји тако; нико не би више желео да је млади кнез у свему човек и владар на свом месту.{S}  
јица није ништа знао. „Ја сам мислио да је с вама.{S} Ваљада је горе с батом“ — рече он.</p> <p 
чна жена, а ја сам непрестано мислио да је мушко.{S} Дошав у двор најгоре ми је било при уласку 
ји није ни зашта и да би боље учинио да је својој госпођи уступио министарску столицу.{S} Кнеже 
м ни једне тајне за коју бих стрепио да је ко не дозна — моја је савест чиста и мирна...{S} То  
„Кнез“.{S} Обично би љутито приметио да је кнез у селу, да је кнез што и кмет, а он је владалац 
 па је тек доцније ађутанат приметио да је кнезу зло.{S} Најпосле трећи су уверавали да је кнез 
ва питања?“ Одмах је у себи закључио да је овде моро радити нечији туђ утицај, само што се није 
су онда и они зрели људи.{S} Ма како да је био млад, цигло после десетак месеци свога „кнежевањ 
ад свима суседима својим.{S} Ма како да је наш свет сладострасан и склон да се заборави и изгуб 
е видети на мушкоме лицу.{S} Ма како да је нејасан и критичан наш положај, ми ћемо напред, јер  
ки намештај</hi>.</p> <p>Али ма како да је било гнусно ово кропљење у људској нечистоти, оно ип 
 са сваке стране, покушавали ма како да је објасне; конзул је звао момка и сам га лично испитив 
 и стане га страховита дерњава, тако да је сав конак одлегао.{S} Послуга дотрчи са свећама и мо 
а, потера се разбила на гомиле, тако да је сада најлакше увући се у гомилу и проћи неопажен, са 
в њега најлакше помоћи.{S} Ма колико да је лукав, притворан, свет, оно што се зове јавно мњење, 
дана до мрака већ се повратио толико да је у вече могао узети авдес и очитати главније вечерње  
ве ствари имати големих мука и тешко да је и сврши: међу тим на делу ствар је пошла као подмаза 
но код њега срце није где би требало да је.{S} То је у правом смислу речи — човек без срца.</p> 
 заташкана.{S} По књигама се развело да је г. мајор за три месеца изузео плату унапред „а конто 
раше, лице оживе; по свему се видело да је писмо пробудило у њој живо интересовање.{S} Пошто је 
радње пуковникове.{S} Вредно би било да је човек изненади, да јој на једном каже целу ствар, да 
 велеиздаје.{S} Из писма је излазило да је Милоје био главни покретач завере, кривљи и од самог 
ва ађутанта.{S} О другоме се мислило да је сам кнез.{S} Свет га поздрави бурним усклицима, а мн 
спричао проти.{S} Бар њему се чинило да је све то тако било, а најпосле ко зна — можда је и бал 
.{S} Али — Жики се опет за то чинило да је опазио тај израз, да га је уловио и у оном кратком т 
ати се по лицу, јер од кнеза не само да је сипала жива ватра, но је, простићете, прскало и подо 
о!{S} Позваће га пријатељи; јавићемо да је сад време и да ову прилику не треба нипошто пропусти 
 могао желети више за своје дете, но да је у милости код кнеза?{S} Где би њој могло бити лепше, 
нак није могуће тумачити друкчије но да је утекао, издао, преварио, завео их па напустио у сред 
 природно, управо несумњиво доказано да је његово тровање већ одлучена, решена, свршена ствар;  
етету?</p> <p>— О детету, па наравно да је дете.{S} Шта је друго но дете; тек деветнајеста годи 
ену.{S} Он рече кнезу просто и јасно да је за повратак сад доцне, да су дружинске страже већ ра 
ве скаске.</p> <p>Прокљувало се и то да је кнез долазио у <pb n="635" /> блуднички дом, и на пр 
м, у осталом то је већ давно познато да је диплација просто надлагивање.{S} Јамачно, ту је дозв 
вај притисак.{S} На тај начин, место да је оно чиме се хвали: спаситељ и одбрана династије, Рат 
и уме стићи и <hi>утећи</hi>.{S} Што да је срамота <hi>једноме</hi> бежати пред стотином.{S} Шт 
ме</hi> бежати пред стотином.{S} Што да је стид уклонити се онде где нећеш сукоб и бој, а ми ва 
а скоро врати сам.{S} Донесе одговор да је та женска јутрос утекла од г. ађутантове куће.{S} Из 
одно било кад би по граду пукао глас да је кнез био у овако злогласној кући.{S} Мислио сам шта  
ву.{S} С почетка се пронео само глас да је ђенерал болестан.{S} Од какве болести? - то нико ниј 
и присебан човек.</p> <p>Кад чу глас да је кнез погинуо, он прво мирно испита војника од кога ј 
ковац</hi>, жандарм не оспорава факт да је <hi>Зликовац</hi> пао, ади тврди да може бити да је  
 нихилистичког одбора добије пресуду да је осуђен да буде убијен отровом псећа беснила и једног 
јући прстом на главну полицију, кажу да је узвикнуо:</p> <p>„Онде лежи зло; оно треба раскопати 
 <p>Кад се Лепша изви и недаде кнезу да је ухвати за руку, Мутимир устаде, стаде близу до Лепше 
 на владу.</p> <p>Они пуне уши кнезу да је г. Растислав непријатељ престола, што је за време кн 
Растиславе, који отворено исповедају да је за Балканију боља република но монархија.</p> <p>— А 
о у овако високим круговима сматрају да је простачки и да није у реду да жена јавно запева за м 
ти не волиш твоју мајку; чак причају да је ниси хтео трпети овде.{S} Никад не спомињеш њено име 
лолетства створио устав.{S} Доказују да је устав отео власт од кнеза, али је није дао народу, к 
Још те ноћи рашчуло се по целом селу да је у Балканију прешао Перун Црнојевић, најстарији син А 
тити се назад, и измирити се с мишљу да је и <pb n="645" /> овај покушај пропао.{S} На све те о 
едставила се као мушко, с тога пошљу да је доведу.{S} Али жандарм се на скоро врати сам.{S} Дон 
кобнога моста.{S} Ради утехе рече му да је гадни, подмукли убилац платио главом и да није био н 
треба...{S} Прво и прво рекла бих му да је леп, да је сладак, да је шећеран, да цркох за њим и  
овој — кнежевој — жељи; хоће у свему да је његова старија; не може по својој вољи ни једног офи 
тка.{S} Но конзул је нагињао уверењу да је <pb n="488" /> маркиз морао то сањати, с тога се с њ 
 чули од она два сељака, сматрали су да је разложно повући се мало дубље у планину, тим пре што 
трану и уверавао их је свим на свету да је учинио све што треба и да је девојка на пољу.</p> <p 
ико није говорио.</p> <p>После се чу да је неко запаљење.{S} Последњих дана почело се говорити  
ни једну згодну прилику.{S} Увери их да је права династија већ изумрла и да је ово само превара 
а — примети Жермини. — Али и он, баш да је био и он, како би могао закључати собу изнутра?{S} Д 
p>— Бога ми нећу ја то умети.{S} Баш да је то узео ко други, молим покорно..</p> <p>Али излаза  
 осврнув се Радовану — и ти баш знаш да је она туна...</p> <p>— Знамо, господине, на нашу несре 
 њега пустити саме власти.{S} Мислиш да је он један пут био хватан?{S} Е... хеј, да си ти жив и 
те стегне за руку, на једаред осетиш да је ту сваки отпор већ у напред искључен и немогућан, св 
ора бити мек, попустљив и послушан. (Да је Растислав овде добро рачунао, видећемо доцније.)</p> 
ао је од наступа властољубља.</p> <p>Да је био мајстор био би вечити устабаша, који вечито пљач 
у смрт и службено га ожалиле.</p> <p>Да је ђенерал умро природном смрћу, њега би обично спремил 
астали смо се са Црнојевићем онде, када је он, савладан боловима и умором, заспао између две кл 
лично, или ма ко његов?{S} Где је, када је и чиме је он могао заслужити тако велику казну, да г 
 пред очима онај ризични тренутак, када је његов дед, још као млад човек, кришом прелазио у Бал 
такав је био његов дед у тренутку, када је, кријући се од аустриских власти, у колима сена дове 
заслуга при једном значајном делу, када је Балканија дипломатским путем успела да очисти своје  
<p>У причању Заре дође до тренутка када је непозната женска унела у собу бутељу вина.</p> <p>—  
штеник госпођин, одмах прве недеље када је дошао да освети водицу, с уздахом је напоменуо тужно 
емперамента.</p> <p>Баш у тренутку када је госпођа дала својој љуљушки нов покрет, врата на дво 
овално огледало у црном оквиру, а млада је узимала кнеза за руку, дизала му прст горе спрам огл 
 „Ја сам мислио да је с вама.{S} Ваљада је горе с батом“ — рече он.</p> <p>Боја је ћутао, али ј 
а приложила је по свој камичак и зграда је била готова, док удариш длан о длан.{S} Око 6 часова 
словену и њему тако милу земљу!{S} Тада је пао на колена, бацио се ничице на груди своје мајке  
преседник болује од „гушобоље“.{S} Тада је први пут постала популарна реч „дифтерит“.</p> <p>По 
ом приликом деси ова неприлика.{S} Тада је <pb n="177" /> био још тек срески начелник, управо б 
се такви гласови шире по граду.{S} Тада је осећао живо и јасно като је цела његова грађевина, к 
ло опет прометнуло у бриљант и — правда је била задовољена.{S} Наравно, да госпођа Ловимук ника 
 десило, он потражи очима жену, погледа је чудно разрогачено, и пошто је тако дуго гледао, он с 
е угледа у огледалу своју жену и угледа је у онај исти мах, кад изусти последње речи.</p> <p>Вр 
на какво особито добро.</p> <p>— Заседа је јамачно удешена у споразуму с чича Милојем? — упита  
зрео мисли начелникове (а ко зна, можда је начелник и гласно изговорио ово што мисли) окрете се 
упан политички смер.{S} И ко зна, можда је још срећа што се цела ствар и овако свршила!{S} Тек  
иновници!...{S} Не знам, не знам, можда је то код вас тамо адет!{S} Но нама сељацима то не подн 
оси на тај догађај.{S} У осталом, можда је и ту било умешано провиђење.{S} Ја верујем у провиђе 
е по мало.{S} Паша је ситничарио, можда је и сам крао.{S} Ја ту нисам радио за новац.{S} Ја сам 
сте јамачно много што шта сањали: можда је било и таквих снова где се ми појављујемо као да смо 
 извор и порекло томе обичају!{S} Можда је он некад имао свој дубок и важан друштвени значај.{S 
здајника и ствар је откривена.{S} Можда је у завери против мене и моја рођена жена...{S} Све је 
убок и важан друштвени значај.{S} Можда је то било нешто налик на оно што Русо тражи у свом дел 
ечи биле су тако изговорене, да — можда је срамота рећи — пуковник осети да му целим телом прођ 
то тако било, а најпосле ко зна — можда је и бало.</p> <p>Г. прота саслушао је начелников говор 
орави, она продужи даље.</p> <p>— Можда је господину пуковнику мало зазорно, што ја овако, што  
лизини јамачно бити каква трла, а можда је ко год тек намеран да овде где год подигне планинску 
е? - понови кнез питање.</p> <p>- Нужда је лежала у духу времена, у целокупним тадашњим прилика 
а интересовала за кнеза Мутимира, вазда је жалила што његово васпитање не иде како треба, а ова 
ик.{S} Бар сам „доктор радикалац“ вазда је порицао да је ствар била у том облику.</p> <mileston 
е видео да га не може зауставити, газда је остраг грдно чврчао и просипао на вочиће најгадније  
 Брже бежи, брже бежи одатле!“ Но газда је безбрижно тресао и даље своју чизму: „Ете, господине 
ладару.</p> <pb n="30" /> <p>— Е, ваљда је мој деда друкчије говорио, он није само псовао, он ј 
еш другим чим да зарадиш хлеб.{S} Ваљда је мени ласно било кад сам морала сваког гада...{S} Али 
а.{S} Свет гурну на ту страну.{S} Банда је непрестано свирала кнежеву химну.{S} Музика је ишла  
ватати, или ако се пусти да прође, онда је свршено све — изгубљено је све.</p> <p>Јес, Пава је  
а опажа нека живост, неко кретање, онда је то за кнеза баш најбоља опомена да му ваља бита на о 
се ићи у побијању поједине монете, онда је ту рачун лак, како се и колико се на томе послу може 
може одрешити, а кад кривац утече, онда је то зло које се више не може поправити,“ — тако пише  
војка дозру да могу бити родитељи, онда је била дужност њиних родитеља да спреме тај акт спарив 
ако се доцније ништа не обелодани, онда је то с тога, што завереници вешто крију своје трагове. 
чи.{S} Кад се ко куршумом нахрани, онда је увек сит!{S} Власт је то исто што и сласт; разлика ј 
S} А ако се ствар тиче ове вечери, онда је „незнани пријатељ“ опет доцне дошао, јер и вечерас с 
круга.{S} А кад већ морају чекати, онда је боље да сиђу доле где ће све видети, но да дремају о 
е махне.</p> <p>А кад је већ тако, онда је ствар проста — ваља отићи горе, тамо је и кнез, а по 
о били дотерали у ред.{S} Наравно, онда је то било лако, јер смо то од њега захтевали с правом. 
Кад кнез командује ту страшну реч, онда је то значило: сад ваља летети, па остало што или не ос 
чан.</p> <p>— Добро, кресну кнез — онда је ред да ја говорим.{S} Он заклопи сахат, стрпа га у џ 
p>— Он! — прихвати други.</p> <p>— Онда је све доцкан; тровање ће се још вечерас извршити.</p>  
иста одупирала.{S} Ако има кривице онда је крив он.{S} И ако Мона то осуђује, -онда она управо  
 ово писмо могу сазнати и други, и онда је све доцкан.{S} Дакле, ако си рад да се спасаваш, спа 
веће и зеленило уресило све улице, куда је кнез имао проћи: јавне зграде украшене натписима, а  
 догодило у једном густом шумарку, куда је кнез био изашао у шетњу, да су убице побегле, и још  
з се опет почео повраћати и сећати куда је пошао.{S} Али сад се већ био угасио у њему пређашњи  
<p>„Ударићемо поготову истим путем куда је пре по века прошао мој дед.{S} Прохујала половина ст 
супротних Врбавцу и намесништву, откуда је, веле, и потекла мисао о промени политичка правца и  
S} Но тек сад настаје забуна.{S} Откуда је настало ово узајамно убијање не објашњује ни једна с 
сред улице, па никад да не дозна откуда је дошао. </p> <p>„Но тек сад настаје оно што је најваж 
 из чекаонице и упутио се страни откуда је долазила вика, кад га ађутант срете, блед и пренераж 
лаву, погледа тамо на ону страну откуда је долазио тај разговор и рече:</p> <p>— Неки људи!</p> 
дунавске међе балканијске.</p> <p>Отуда је први пут јављено како се дознало да се Перун Црнојев 
 за своју душицу. </p> <p>Истина, Синђа је била Пави рођена стрина.{S} То је до некле могло и о 
и шта она управо хоће.</p> <p>Али Синђа је говорила све даље и даље, и Пави је постајало пред о 
ава љутито.</p> <pb n="241" /> <p>Синђа је дотле била блага, чисто збуњена; она је са страхом п 
milestone unit="subSection" /> <p>Синђа је ушла заједно с Павом у кнежеву одају, али она није д 
 време док је Ратко ово причао, госпођа је, слушајући га пажљиво, непрестано понављала, кад јач 
 искреност.{S} Али ово је факт, госпођа је прошла поред двора, ја сам с прозора видео њена кола 
е да она добије своје право.{S} Госпођа је завршила свој говор тиме, да ће можда то, <pb n="469 
е у неки мрак.{S} Из овога заноса кнеза је тргло неко шапутање.{S} Шапутали су костури и кнез ј 
не слободно знај да јесте!{S} Код кнеза је!{S} За њега је и уграбљена; за њега је доведена, за  
још пре две ноћи.{S} Овај одговор кнеза је запрепастио.{S} Он је на један пут осетио страх за с 
повратим врати се и црна прилика.{S} Ја је оштро упита шта је ово, показујући руком: на вас усп 
а.{S} Ја сам нашао готову заверу.{S} Ја је нисам први створио.{S} Кад сам ја дошао, ствар је ве 
 је данас једина пресудна чињеница — ја је имам данас у рукама, а тим самим ја већ имам и дикта 
pb n="347" /> Ово је његова крв... и ја је пијем, — те опет узе звучно сисати своју крваву песн 
нда одоше и мушкарци.{S} На скоро алеја је била готово сасвим пуста, тек сам поизретка сретао п 
мушки око овога споразумевали, Анђелија је нечујно цвилела, ударајући се кришом песницама у гру 
д њега не одвојиш.{S} Истина, новајлија је, тек сад отвара самосталну радњу, али са својом вред 
нијим и најподлијим убиством, Балканија је данас лишена свога прељубезног владаоца.{S} Остављај 
 /> се каже.{S} Шта је то?{S} Балканија је добар спахилук.{S} Каква круна, какав престо, каква  
крупне државне злочине.{S} Но Балканија је била сретна те јој се родио такав <pb n="463" /> јед 
!{S} Владалачка благодарност несталнија је од жива песка у врелим пустињама пешчане Сахаре, и к 
 да се заслужи која крајцара.{S} Кирија је, дрва су, обући се треба, крвљосати треба, и све се  
евојке су се једнако смејале, а Петрија је бројала даље:</p> <p>- Па бих онда прво и прво извук 
у у плач.</p> <pb n="219" /> <p>Петрија је загрли.</p> <p>- Немој тако, рођена моја:{S} Па зар  
ilestone unit="subSection" /> <p>Русија је природна заштитница свију балканских народа и свију  
ак имао је потребне вештине — династија је основана.{S} Један потомак нема ни снаге ни вештине  
 нема ни снаге ни вештине и — династија је оборена; на њено место долази други јачи, вреднији,  
ки други млад човек.{S} Ова фотографија је једне од његових љубазница, с којом се два три дана  
ајали од других пошумљених врхова, чија је китњаста зелена одећа сад изгледала црна и мрачна на 
псујући где ди ће наћи жељени лов, чија је кожа тако скупоцена.</p> <p>Кад се сељачки говор изг 
ојке.</p> <p>— Гле, лепе слике!{S} Чија је ово слика? — рећиће Лепша.{S} Кнез се брзо маши и хт 
је горе с батом“ — рече он.</p> <p>Боја је ћутао, али је осећао као да му је на прси пала читав 
Ралека, али се бојала свекра.{S} А Воја је само ћутао и дувао кроз нос.</p> <p>Дођоше на избреж 
.{S} Ако изведеш ствар како ваља, твоја је будућност осигурана.{S} Мене ћеш наћи доле на басама 
 калауз за једну „високу госпођу“, која је опет била позната као „лиферант“ за сву „отменију кл 
а са њима и њина лепа сестра Пава, која је била млађа од обојице.</p> <p>Боја са снахом приђе к 
ишта,“ у њеном срцу никла је нада, која је неком неизмерном сладошћу запојила цело биће њено.{S 
па се брзо повуче.</p> <p>Госпођа, која је све довде водила Јелу под <pb n="58" /> руку, овде ј 
е само жагор једне гомиле радника, која је хитала на посао.{S} Избуђени врапци цвркутали су на  
 из даљине зачу јака тутњава кола, која је долазила све ближе и ближе, док се најпосле не зауст 
вом милосницом.</p> <p>И ова жена, која је имала толико лепе памети, да је често кнезу давала н 
гна на једно или на друго.{S} Она, која је мало час била решена да одмах одлази одавде, сад је  
нехотице просу шоља отроване каве, која је била мени намењена.{S} Спасло ме је провиђење.{S} То 
ио и светлу буктињу свете слободе, која је требала да запали цео Балкан.“</p> <p>Као укопан, не 
ој моћној десници буктињу слободе, која је имала да запали цело балканско полуострво.{S} То ник 
себи рачуна чак ни о томе: шта је, која је то коју он држи у своме наручју?{S} Њега је до после 
је могло бити у интересу Аустрије, која је вребала згодан тренутак да ове лепе земље себи пригр 
о је он нешто друго од ове женске, која је трговала својим лепим телом.{S} Грешна слабост људск 
ојој части, клонило се од г. Моне, која је својом прошлошћу и својом страсном наклоношћу спрам  
p>Пре свега нестало је једне баре, која је била читава знаменитост у Орловцу.{S} Та бара бала ј 
стао дуг низ кошкања између Лепше, која је пошто-по то хтела да чита писмо, и између Мутимира,  
и упутише се право високој капији, која је водила у гробље.</p> <p>— Ово је гробље? рече кнез.< 
ко речи.{S} Он сврати својој кући, која је ту на друму, а ја продужим шетњу даље.{S} Кад сам би 
 круни, или по огромној перјаници, која је више личила на пласт сена но на перјаницу.</p> <p>Ви 
/p> <p>На општој градској болници, која је била ту у близини, изби поноћ.{S} Звуци јаснога звон 
а голема турска царевина; замисао, која је као муња укрстила с истока на запад и са севера на ј 
а прегледа целокупну спрему своју, која је требала да га дигне на престо и да му мете на главу  
.{S} Кнежеву <pb n="579" /> слику, која је случајно стајала у тој соби, окрену с лицем дувару и 
ас, с тога пређе у велику дворану, која је била одмах ту до његова кабинета, где је могао по во 
ак пуковнику Врбавцу некакву жену, која је, сва у црнини, чекала у предсобљу.</p> <p>Пуковник ј 
една, од првих дама звониградских, која је потпуно европски образована.</p> <p>Али ни на томе н 
И каква је вајда од свега тога?{S} Која је то држава, којој су у деветнајестом веку помогле жен 
 данас мучно да има ишта писано, а која је веома интересна као штудија до чега може да дотера ч 
и либералних политичких начела, за која је и мало час ломила против конзервативаца своја најошт 
страну, да не стоје баш на вратима која је изнутра јасно осветљавао широк пламен с огњишта и уз 
 своју одећу, она јурну вратима на која је ушла у собу.{S} Врата су била закључана.{S} Ово је ј 
етно чуо с улице, на прагу дворане која је стајала отворена и у коју је домаћица могла сваки ча 
ромах оберучке држим за ункаш, али која је вајда, кад се кобила рита — ја морам да паднем...</p 
> <pb n="420" /> <p>Он пусти точак која је до сад узалудно подупирао и подметну камен под њега. 
 мало даље стојао је дуд,</l> <l>О која је вешан свак, који је био луд.</l> <l>А народ је слуша 
емо дизати ту мараму да завирујемо која је ово женска.{S} Доста нам је то што је видимо где пра 
 Шта је теби?{S} Изгледаш као авет која је из гроба устала) — упита Каја.</p> <p>Кнез не одгово 
вимук никад неће заборавити услугу која је овде указана њеној невиности.</p> <p>То је један раз 
ију познаницу, госпођу Лепшу, жену која је збиља заслужила да носи овако лепо име, не само по г 
а ће народ то радосно дочекати!{S} Моја је жеља, а и моје је поуздање у бога, да ће балканиски  
ју бих стрепио да је ко не дозна — моја је савест чиста и мирна...{S} То је срећа — <hi>Срећа с 
бранила.{S} Тако се отимала!{S} Но моја је снага била џиновска — као код свију лудака.</p> <p>П 
ећ у напред искључен и немогућан, свака је одбрана бесмислена и теби само остаје да рекнеш: „мо 
 ухвати, па како је кога стизало, онака је и падао.{S} Неке су нашли чак у башти, пали, повраћа 
b n="517" /> <p>После по сахата оставка је била написана и послата у конак.{S} Растислав те веч 
} Беше притрчао и срески пандур; Ралека је већ био оборен.{S} За руке и за ноге њега су већ вук 
p>- Џаба таке среће, господине.{S} Нека је она од нас три дана далеко.{S} Несретна је то срећа  
рца твога и сваки поглед ока твога нека је мржњом просочен.{S} Као што упаљен вулкан издише вре 
p> <p>Као укопан, непомичан и нем, Жика је седео у свом углу и отуда из мрака, чисто с побожним 
ion" /> <p>Савладан тешким умором, Жика је спавао дубоким сном, кад га траже оштро лајање некак 
ћ близу примакла.{S} Састадоше се; Жика је био изненађен.</p> <p>- Од куда ти, газда Милоје, ак 
ежала је његова пуна магацинка.{S} Жика је дочепа и скреса у буквик још три метка.{S} При друго 
о раме и нагло изађе из колебе.{S} Жика је ишао за њим узастопце и ћутећки.{S} Враничић се упут 
е, док је он застао ради нужде.{S} Жика је то гледао скривен на дрвету, а за тим је поиздаље по 
они, па и да потрчи по потреби.{S} Жика је био срећан.{S} Колико је у почетку проклињао онај пу 
 <p>Услед овога нелагодног осећаја Жика је и нехотице почешће погледао у Милоја.{S} Он га је гл 
ш за видела при тражењу преноћишта Жика је уочио велику ракљату липу, на коју се лако било попе 
p> <pb n="665" /> <p>За преноћиште Жика је био нашао згодно место у једном густишу, али ту им н 
н скочи, држећи гаће у рукама, али Жика је већ био над њим с револвером у руци.{S} Шињел сељако 
 видимо здрава и весела.</p> <p>Но Жика је с нестрпљењем обилазио око Милоја и чим уграби згода 
<p>- Уједе ме пас за главу!</p> <p>Жика је до сад плакао од бола, али сад му ударише сузе од ра 
же, опет сведе очи и заспа.</p> <p>Жика је дуго седео будан над успаваним Перуном; гледао га ка 
ругом мисли у том тренутку.</p> <p>Жика је, познавао ово душевно стање Црнојевића и бојао га се 
таквим приликама обично бива.{S} Музика је свирала, певачи су певали, свет је викао „ура, живео 
естано свирала кнежеву химну.{S} Музика је ишла напред, а за њом четири дуга реда с буктињама.{ 
<l>Мртвачка је јака сила,</l> <l>Велика је ваша моћ,</l> <l>Далеко је Безданија,</l> <l>И тешко 
} Власт је то исто што и сласт; разлика је само у једном писмену.{S} Краљеви место мозга имају  
иле уређене <hi>јаузне</hi>.{S} Разлика је била само у томе, што су код других госпођа јаузне б 
ега би опет имао ко служити.{S} Разлика је само у томе, што кад га служиш ти, онда га служиш он 
е наводећи разлоге за што, црна прилика је само уверавала да се не сме ни пошто одмицати од кућ 
евара.{S} Кмет још једном понови колика је уцена, додајући: „кога послужи талија, па довека сре 
не нос на слици мртвога кнеза.{S} Слика је била мала, и ђенерал место носа откиде целу главу, п 
лустером с безбројним свећама.{S} Слика је у опште била рђаво израђена, али на предњем плану ја 
етлост, па се за тим уклонише.{S} Слика је представљала кнеза Мутимира, како седи на престолу.< 
ала да се с њим изједначи.{S} Пуковника је то вређало, али он није имао начина да то избегне.{S 
, сине, што сам ја мушко, а стара мајка је женско; ето, и ти си мушко, (Ратко помилова дете, ко 
ачно не знаш, господине!{S} Али девојка је ту.</p> <p>Но дежурни опет прекиде Боју.</p> <p>— Ам 
више не можемо рече Жика тужно. — Замка је затегнута.{S} Потере ено пред нама у првој планини.{ 
ућа Крсманова осрамоћена је.{S} Лозинка је: спасавати или светити.{S} Спасавати част ако је још 
асле по стрмим обалама.{S} Преко потока је водио нов, тек саграђен узани мостић, с јаким ограда 
ике ванредне, стање је изузетно, војска је данас једина пресудна чињеница — ја је имам данас у  
 <pb n="24" /> у великој касарни војска је прокламовала за кнеза од Балканије младога Мутимира. 
тници..., и какав је то грех.{S} Турска је наша сузеренка; султан је ваш цар; наша је дужност.. 
Ја сам се машао много више.{S} А Турска је морала.{S} Она је сваки час могла планути.{S} Морала 
не одриче и да не крије шта је. — Ратка је интересовало ово питање, — То је, о чему је он управ 
осподар на делу.</p> <p>У осталом Ратка је лако било и слушати; он од својих присталица није тр 
мало по мало крвнички омрзли; с почетка је та омраза скривана, после је почела овда онда избија 
азде и њих је узивао прве.{S} С почетка је примао једнога по једнога, а после почне пуштати и п 
ен књаз!“</p> <pb n="8" /> <p>С почетка је све било нејасно; ништа се није знало утврдо, па чак 
р значајан натпис.</p> <quote> <l>Наука је света и велика стварка,</l> <l>С тога ова шкода и је 
па шта!{S} О! благо теби лудој!{S} Мука је мени што ја нисам тако лепа, а да сам богдице ја као 
пљати свет и низати око плота.{S} Брука је била голема.</p> <p>Дежурни официр дотрча Боји и Рад 
..</l> <l>Човек с поља;</l> <l>Мртвачка је јака сила,</l> <l>Велика је ваша моћ,</l> <l>Далеко  
у је држао и паре које добије.{S} Дечка је обично слао да огласи по вашару његово присуство, и  
 о патос, давала, нов покрет, и љуљушка је опет летела у пуном размаху.</p> <pb n="412" /> <p>г 
тану га учити да се егзерцира.{S} Пушка је била пуна.</p> <p>— И ју! — рече госпођа.</p> <p>- П 
кнез, па продужи даље:</p> <p>— Ух! ала је тежак овај балкански језик; има речи које просто <hi 
отров... капље мени на језик....{S} Ала је горко! —</p> <p>Ђенерал се стресе и ухвати се руком  
 xml:lang="fr">Animal</foreign>“ — (ала је глуп) мислио је кнез с једне стране врата....</p> <p 
есе и ухвати се руком за уста... — „Ала је горко!...{S} Јао!{S} Мене су преварили, ја сам обман 
 знаменитост у Орловцу.{S} Та бара бала је <pb n="172" /> на самом уласку у град, а имала је не 
 већ његова појава у Балканији, требала је Ратку.{S} Црнојевић је требао да се појави у сред Ба 
 наваљивање.{S} Окушала је све, пробала је лепим, најпосле видели смо и ону сурову сцену, кад ј 
га заволе или да ко кога омрзне; давала је девојкама колачиће којима су могле обрнути сваког мо 
пељив.</p> <p>Ова нестрпљивост издавала је све више и више Врбавчеве планове.{S} Постајало је о 
<p>— Јес, лепо би то било — продужавала је баба — кад 6и Ката била луда и од сад, као што је би 
свођеној.{S} Ову просторију осветљавала је само једна омалена, ручна лампица, намештена у малом 
а.</p> <p>Сва околина кнежева сазнавала је да ће с пунолетством настати големе промене; неко се 
купљала на затвореној трепавици, бивала је све већа, све већа, најпосле се скотрља низ образ и  
понуђено председништво мужу а очекивала је да ће из његова разговора с Ратком чути што више о т 
ла сигурна да ће родити.{S} Потпасивала је струњене.{S} Лечила је од урока, заварчивала је децу 
ене.{S} Лечила је од урока, заварчивала је децу од страве; знала је уврачати да ко кога заволе  
 тај тренутак кнежеве женидбе; веровала је да ће он тај корак учинити с њоме у споразуму, а она 
 отоичње страшне речи кнежеве; веровала је и жалила га.</p> <p>— Ја сам грешник.{S} Нисам треба 
м нужничким пацовима нужничка јама дала је само оно што она у опште може дати — одвратан задах! 
елу ствар је пошла као подмазана и дала је тако повољне резултате, каквима се Ратко није никад  
и с ове и с оне стране планине, владала је нека чудна живост, необична за ова мирна, забачена п 
ало очисти.“ Читаву недељу дана владала је та лозинка „да се мало очистимо.“ И за ту недељу дан 
 у ходању.{S} За један тренутак владала је мртва тишина.</p> <p>— Мутимире! ти се жениш? — рече 
ко неба, сјајна месечева кругла упадала је у ове црне облаке, као у какво дубоко <pb n="531" /> 
 за сузом, а она, бледа, тужна, гледала је у Синђу измученим погледом, а тај поглед као да је г 
ако нешто излазило пред очи.{S} Гледала је свуда по соби убезекнуто.{S} Нови, дивни предмети то 
главу и сузним, помућеним очима гледала је Мону нетрепљући.{S} Мона је помилова по образима: „Ц 
овито дубок бол.{S} Лепа Пава изгледала је у том тренутку као анђелска слика Рафаелове мученице 
{S} Капија на дворској авлији изгледала је као лето у кошници.{S} Отмене особе свију звања и по 
лих усева — ова огромна раван изгледала је као мек, шарен и мирисан персиски ћилим, који те чис 
а је мерила од главе до пете, погледала је час у <pb n="443" /> њега, час у Лепшу, и, осмејкују 
 хаљина, коју је имала на себи, скидала је једну по једну ствар и бацала је преко столице, док  
ом читав философски диспут и бомбардала је писмима све дотле, док Лепша најпосле није пристала. 
има, бледа и бела као алабастер, лежала је на узглављу дивана.{S} Кнез је прихвати левом руком  
 није било доста.{S} Крај Перуна лежала је његова пуна магацинка.{S} Жика је дочепа и скреса у  
>Госпођи Софији, бив. министарки казала је: „Ја данас дупло треба да частим; управо треба да ча 
а сваком другом-трећом крстачом стајала је по <pb n="591" /> каква људска прилика, мушка или же 
ма од каучука.{S} У једном углу стајала је округла, повелика кутија од хартије.{S} На заклопцу  
пирка, између ова два човека, постајала је све оштрија и крупнија.{S} На кнезу се могло опазити 
сушивала, никад се није мрзла, избијала је некако из дубине и имала је чудан мирис, од кога се  
а изразе саучешћа.{S} До по ноћи чекала је гомила тај свечани тренутак, и кад га никако не би,  
 гром га убио, исцепа ми фистан, викала је једна баба, а за тим је прикупила у шаке оцепљену по 
о шуго смрдљива... на, на, на, — рикала је бабетина дрмусајући Јелу за косу.</p> <p>Бабетина иш 
пи, али узалуд.{S} С леве стране хркала је на глас његова баба, а с десне кењкало је на махове  
 запиткивала Лепшу све којешта, пецкала је и давала јој познати да су сад њих две једнаке.</p>  
ела старити, одала се на свашто; трљала је жене нероткиње и давала им нешто да пију.{S} Напитци 
ву метални обруч, а лепа девојка трљала је палцима, час по том обручу, час кнеза по челу и очњи 
схватала је свет веома реално.{S} Имала је обичај рећи:</p> <p>— Прво ваља живети, то ја знам!< 
172" /> на самом уласку у град, а имала је неке чудне особине.{S} Никад није пресушивала, никад 
чев.{S} Млада кнежевина Балканија имала је опет свога кнеза. „Краљ је мртав — живео Краљ.“</p>  
bSection" /> <p>Ђаволаста Петрија имала је право.{S} Пава је доиста опазила како је кнез непрес 
ему говоре.</p> <p>госпођа Софија имала је сина од прилике истих година и истих склоности као и 
 Ловимук тек пре две - три недеље имала је такав један случај.{S} Снашла је невидовна беда, ако 
а, избијала је некако из дубине и имала је чудан мирис, од кога се морао затварати нос.{S} Била 
а, заварчивала је децу од страве; знала је уврачати да ко кога заволе или да ко кога омрзне; да 
остали су за њу вечито мрачни.{S} Знала је само толико, да ја он живо покретао руком, да је јак 
 старце.</p> <p>„Ова страшна жена знала је такве тајне у вештини тровања, које ни пре ни после  
усне.</p> <p>Искусна пратиља њена знала је какав је овај тренутак код женске.{S} Она прихвати Ј 
pb n="471" /> данашњим јаузном; дознала је доста интересних ствари.{S} Нарочито се радовала за  
ру с малолетним слугом својим — дознала је за једно убиство, за један покушај тровања (љубазниц 
о да и хоџу употребе у овој ствари пала је Срећку овако:</p> <p>После разговора с кнежевим докт 
месец дана после „катастрофе“, изабрала је за кнеза младога Мутимира — управо потврдила је још  
 сва омладина звониградска промарширала је кроз ове капиџике, гоњена радозналошћу да види ону з 
а је сваки час могла планути.{S} Морала је да се брани.{S} Она је имала право; она се бранила.{ 
 су жене увек јаче но разлогом — морала је обиснути молбама око кнеза, те га склони бар толико  
нтазијама.{S} Гласове о завери сматрала је или као просту измишљотину, или их је сводила на њих 
гична Мона није се дала сузбити, писала је писмо за писмом, у сваком писму износила је све нове 
икла на све суровости живота и схватала је свет веома реално.{S} Имала је обичај рећи:</p> <p>— 
ижљиво прикупљени, свака гошћа похитала је да каже шта зна, свака друга приложила је по свој ка 
управо ја сам јој тетка; сироче, остала је мала без оца и мајке; ја сам је и подигла.</p> <p>—  
расла у сред мрака и разврата, а остала је светла и чиста.{S} Била је веома стидљива.{S} Стидљи 
а.{S} У плавом, мирисном будоару остала је сама Јела, узбуђена, уздрхтана, збуњена.</p> <p>Не п 
<p>Од тог дана баба Катина кућа постала је за Јелу права тавница.{S} Баба Ката се решила да од  
шобран.</p> <p>госпођа Софија намештала је свој брош пред великим огледалом.{S} Она не одговори 
ла се по кад кад само стресала, осећала је како јој хртењачом пролазе жмарци.</p> <p>Кола су ту 
 поглед, али она га је осећала, осећала је како јој се у срце лије и по целом телу струји, као  
јкорисније и најмудрије савете, осећала је сад, да у питању своје рођене љубави није имала ни д 
а је била сваки час да заплаче, осећала је како јој се сузе саме пењу, како се капља по капља п 
it="subSection" /> <p>Лепа Пава осећала је нешто чудно у души.{S} Овако као ово сад њој никад н 
е створење на земљи, и то обоје осећала је у један исти мах.{S} Готова је била сваки час да зап 
што ми се ноге одсекоше.</p> <p>Осећала је како је на махове обузима ватра, а на махове опет це 
едну ноту више, а зачуђен поглед бацала је час на говорника, час на свог мужа, као да је хтела  
кидала је једну по једну ствар и бацала је преко столице, док најпосле не извади некакву црну,  
дили“ да има страст да измишља, причала је, како је чула од једног врло поверљивог господина, д 
о за два корака удаљена од њега, чучала је крај малена дрвена крста некаква крупна црна људска  
одужила је своје наваљивање.{S} Окушала је све, пробала је лепим, најпосле видели смо и ону сур 
Тако је.“!</p> <p>Но овај говор слушала је и госпођа Софија, само што су на њу са свим друкчији 
 Балканију.</p> <p>На то извешће стигла је из Звониграда строга наредба, да се Црнојевић узме н 
и џбун, свако дрво, свака удољица могла је бити за њега по једна смртоносна заседа.</p> <p>И Вр 
послова!{S} Туга сиротице удовице могла је г. Ратку бити у толико ближа срцу, што је зао удес х 
сети слободна пред овим човеком и могла је сасвим мирно говорити о започетој ствари, као да се  
нашла се тако код ове бабетине и живела је код ње, радећи дан и ноћ.{S} Лепо је шила и прилично 
 је лакше.{S} Док је била млађа „живела је“ — као што је она то звала.{S} Од кад је почела стар 
лу главу и падала чак до појаса, седела је у колима — Јела.</p> <p>Завесе на прозорима биле су  
 прошетала у јутру крај Орловца, видела је како се над овим градом диже чудан облак — то је био 
о што је пред њом нека башта.{S} Видела је у близини велики круг, засађен ружама.{S} Даље је ви 
то је смислила ноћу, а сутра дан видела је да то нипошто не сме учинити.{S} Најпосле њене се ми 
е ваљам, ти тражи где има боље.{S} Јела је плакала, превијала се, молила, но <pb n="54" /> све  
сто у томе да постане наложница, — Јела је одбила те понуде.{S} Баба Ката, не казујући никако к 
а је доиста одјури, бар на време — Јела је мислила шта да ради.{S} Куда ће сама у свет?{S} Шта  
{S} Имао је још један јачи узрок — Јела је волела.{S} Она је имала човека, кога је обожавала.{S 
>Баба Ката је била сиротна жена, а Јела је била некаква њена суродица, сироче без оца и мајке;  
на диван.</p> <p>Бранећи се рукама Јела је млатарала и лево и десно.</p> <p>На један пут млади  
сао све више учвршћивала; најпосле Јела је у њу тврдо веровала и решила се да се преда тетки на 
<milestone unit="subSection" /> <p>Јела је изашла; стрпали су је у кола и после четврт часа она 
ебе сравњивала с мртвацима!</p> <p>Јела је ћутала.{S} Заћута и непозната жена <pb n="57" /> у к 
е! „сад се мало раскомоти“.</p> <p>Јела је све дотле ишла као слепа.{S} Бојећи се да је не позн 
оје тетке — рече баба Ката.</p> <p>Јела је ћутала и замишљено гледала кроз прозор.</p> <p>— А?{ 
о толико да вас видим овде.</p> <p>Јела је само дрхтала и гледала у земљу.{S} Њени млађани, све 
и нежно јој загледа у лице.</p> <p>Јела је дрхтала као прут.</p> <p>— Драга госпођице, ви сте у 
...</p> <p>Обоје застадоше.</p> <p>Јела је била збуњена, али ово је наљути. „Та шта је ово?{S}  
љиво, и притиште је одозго.</p> <p>Јела је покушала да се отме — али, сем покрета у раменима, н 
о се рђа не хвата за злато.</p> <p>Јела је одрасла у сред мрака и разврата, а остала је светла  
једног празника у Јеленику.</p> <p>Јела је у почетку била премрла од радости, али њена радост н 
е крај ње и узе је за руку.</p> <p>Јела је још једнако стајала крај прозора.</p> <p>— Ама тако, 
се све ближе и ближе уз њу.</p> <p>Јела је ћутала; она је трпела она нежна миловања, а и самој  
А?{S} Па шта рече најпосле?</p> <p>Јела је опет ћутала.</p> <p>Прође још неколико тренутака.{S} 
ете? а? за што не говорите?</p> <p>Јела је до сад ћутала; сад узе полако плакати.</p> <p>Млади  
 <p>„Цркни! стрвино једна!“</p> <p>Јела је лежала у ћошку ничице и горко, <pb n="50" /> горко п 
одан случај.{S} Проста случајност омела је ствар пре 5—6 дана.{S} Предузете су мере да се такве 
 у свет?{S} Шта ће бити с њом?{S} Умела је мислити.{S} Питала се, зар ће други бити бољи спрам  
 је већ био дан, али овде у соби горела је лампа.</p> <p>— С поља дан, а изнутра сјај од лампе  
бијена сељака.{S} Вест о томе пролетела је као муња кроз целу <pb n="664" /> потеру, сви потрче 
шу, и, осмејкујући се ђаволасто, вртела је главом, по мало као да се чуди, а по мало као да пре 
 да га никад јаче није волела.{S} Хтела је да бежи из ове собе, за коју су биле везане толике с 
 гајде су бректале, а коло тресло, цела је пољана одјекивала.</p> <p>— Дивно, рече кнез — ови р 
адожења, од то доба госпођа Мона почела је улазити у моду и постајати средиште једном делу звон 
p> <p>Женска, што је седе а до ње, била је такође увијена у велики вунени огртач, а преко главе 
рана, у коју уђе кнез с домаћицом, била је јако осветљена.{S} Ова светлост непријатно дирну кне 
та, а остала је светла и чиста.{S} Била је веома стидљива.{S} Стидљивост је често врло снажан ш 
баци мараму и погледа око себе.{S} Била је у маленом али врло укусном будоару.{S} Јела никад ни 
од кога се морао затварати нос.{S} Била је црвенкаста.</p> <p>О овој бари веровало се у околини 
hi>провиђења</hi>.{S} Кнежева кава била је отровна.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пуко 
е то ње тиче.</p> <p>Али лепа Пава била је тако исто и мудра, као што је била лепа.{S} Сва ова  
не по један.</p> <p>Кућа Врбавчева била је кнезу Мутимиру добро позната.{S} Пошто је ово нареди 
елика колска и мала пешачка капија била је затворена.{S} Али црна прилика показа кнезу крај кап 
ез је волео цвеће, а његова рођака била је тако пажљива, да је свуда намештала пуно, пуно цвећа 
о је била Перунова рука, и та рука била је топла и полако се тресла.</p> <p>„Жив је“ — узвикну  
ајновијем журналу.{S} По нека вила била је и брката, а њино вилинско достојанство јасно се позн 
ало губити из вада. — госпођа Мона била је рођака кнежева код које је он често одлазио и по нек 
/p> <pb n="412" /> <p>госпођа Мона била је обична дана од својих 40 година.{S} Смеђа, дугуљасти 
 од кога?{S} Иза свију ових питања била је само нејасна магла, у којој ни она сама није ништа д 
 зору.{S} Судбина ђенерала Врбавца била је већ решена.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Б 
ога стања и ових данашњих трзавица била је очевидна.{S} Није било могуће да кнез то не опази и  
лаву.{S} И прва мисао која му дође била је: „Издаја!“ Ја сам издан.{S} Неко је продро у моје та 
хартије.{S} На заклопцу ове кутије била је нацртана мртвачка глава.{S} Кнез узе ову кутију и от 
и да их гледате у огледалу и иначе била је, сећам се, и слика г. Кугића.</p> <p>— Па како је у  
 кнезу Мутимиру и његовој љубави и била је сретна.</p> <p>Такво је било Лепшино душевно стање к 
 је било места за све.{S} Сутрадан била је свечана аудијенција, где су кнезу престављене све ме 
S} Влади и привременом намесништву била је прва брига да одрже ред и тишину, као што се у прокл 
 су окренути Дунаву и на ту страну била је управљена сва њина пажња.{S} Пред њима се прво ширил 
сту на употребу, а вештоме трговцу била је дужност да те капитале увеличава, удваја, утраја, па 
ва велика дворана у староме дворцу била је већ пуна света.{S} Парадни официрски мундири, нове п 
 није био случајан; свака ваша реч била је нарочито одмерена и спремљена с извесном намером.</p 
<milestone unit="subSection" /> <p>Била је дивна пролетња ноћ, топла и тиха, ведра и јасна.{S}  
<milestone unit="subSection" /> <p>Била је скоро поноћ.{S} Ове исте вечери господа окружни имал 
лико тешко прозорско крило.</p> <p>Била је налик на уловљену тицу, коју тек што су пустили у ка 
ада најмање бити на опрезу.</p> <p>Била је само једна једина незгода — Растислав ће употребити  
астира, побили неке Турке.</p> <p>„Била је преслава, света подолазило, боже, са свију страна, к 
утак била заборавила где је, заборавила је и цело стање своје —</p> <p>Но она се брзо трже из т 
 ваља живети, то ја знам!</p> <p>Радила је све за што се могло добити пара, али је увек некако  
Као добра, хришћанка гђа удовица водила је рачуна о прсту божијем.{S} Последице свега тога лако 
а лудује.{S} Но као главну радњу водила је сад проводаџилук и подвођење, али је у прошлости сво 
о пет, све би остало подлегло — тврдила је Мона с дрским цинизмом и непоколебљивом самоуверенош 
их дуката.</p> <p>Друга госпођа тврдила је, да је ово дана, у једној виноградској кући у околин 
теном.</p> <p>Загонетна девојка тврдила је, да је она прапраунука најславнијега балканскога вла 
еза младога Мутимира — управо потврдила је још ранији избор Врбавчев.{S} Млада кнежевина Балкан 
ткова о Мутимировим пијанкама пробудила је у њој помешан осећај срџбе и жаљења, те се интересов 
 да каже шта зна, свака друга приложила је по свој камичак и зграда је била готова, док удариш  
ко ко је тај високи господин, продужила је своје наваљивање.{S} Окушала је све, пробала је лепи 
себе; из њених плавих, лепих очију лила је само суза за сузом, а она, бледа, тужна, гледала је  
ероватно.</p> <p>Ова околност распалила је код сељака апетит да га ухвате или убију.{S} Команди 
 сузе, а он их није достојан“ — мислила је она у себи, и окренув се нагло прозору, трудила се д 
сли предати не би ни долазила — мислила је Мона у себи.{S} За тим додаде гласно: „Ето ти женска 
 мало не растресу и не освеже — мислила је Мона улазећи у кућу.</p> </div> <div type="chapter"  
.{S} Одмах иза првог савијутка, чкиљила је о каменом своду малена лампица, налик на лампе што с 
на у једном шумарку у Јеленику, учинила је свему крај.</p> <p>Догађај је чудновато назван стран 
сан плач.{S} Његова стара дадиља купила је хаљинице његове млађе браће, трпала их у некакву вел 
ва, из милоште прозвана Лепша, говорила је истину, кад је рекла да је обична грађанка.{S} Кћи б 
, као за законитом царицом.{S} Говорила је, како она има већ и својих људи, који на томе раде д 
о тебе, мене, свију нас ради — говорила је Софија.</p> <pb n="402" /> <p>— Добро, добро, добро, 
да се чуди.{S} Но црна прилика говорила је у опште загонетно.{S} Она рече, како је главно, да з 
те, истинска, сурова стварност говорила је: да се Враничић сада налази у непријатељској земљи,  
 нове и нове примаме за Лепшу, отворила је с њом читав философски диспут и бомбардала је писмим 
м.{S} Одлучност једнога претка створила је од обичне сељачке породице владалачку династију.{S}  
pb n="439" /> <p>Ова лепа жена створила је око себе неку чудну, заношљиву атмосверу, која би се 
дити друкче?{S} Сила је сила, јес, сила је сила!... </p> <p>Ђенерал стиште обадве песнице и пог 
ди друкче, ко ће радити друкче?{S} Сила је сила, јес, сила је сила!... </p> <p>Ђенерал стиште о 
да ће на некога јуришати.</p> <p>— Сила је старија, — викну он — јер сила је јача, ко ће против 
 Сила је старија, — викну он — јер сила је јача, ко ће против силе?{S} Ви мени хоћете да судите 
једина лампа, чађава и поцрнела, висила је о средини таванице, осветљавајући мутном светлошћу ј 
уке неких ствари, а црна придика носила је за њима некакво црно сандуче, опет пуно ствари.{S} З 
исмо за писмом, у сваком писму износила је све нове и нове примаме за Лепшу, отворила је с њом  
турској <pb n="349" /> царевини претила је опасност од њега, она је просула паре, и он је убије 
ије.</p> <p>— Класичка Грчка обесмртила је оне своје суграђане, који су умели мртвом камену дат 
својој присној пријатељици, наговестила је мало разговетније: „Е моја слатка, ми стара гарда од 
павати те ноћи.{S} Цела потера заноћила је у планини, али кад се добро ухватио мрак, две-три го 
.{S} Потпасивала је струњене.{S} Лечила је од урока, заварчивала је децу од страве; знала је ув 
 шума, осветљена у стотини боја, личила је на какву вилинску башту, из хиљаду и једне ноћи, а п 
е тај?{S} После дугих размишљања решила је да то мора бити добар, племенит човек, кад је тако в 
му одају.</p> <p>госпођа Мона дремушила је.{S} Овда онда преко њених усана прелетао је једва пр 
е оданде где се најлакше вади, порушила је сад многе од тих интересних грађевина, а многе је за 
ни говорила.{S} Госпођи протиници рекла је: „Ах, какву сам визиту данас имала..“ — на то је пре 
е!“</p> <p>Госпођи Поли Ђокичиној рекла је: „Од сад ћемо имати у нашем друштву једну нову члани 
у котлац.{S} На малу округлу рану текла је густа, црвена крв, градећи беле клобучке.{S} Рањеник 
ећ био готов.{S} госпођа Ловимук стекла је тада уверење о изврсности либералних политичких наче 
 „све је ово ништа,“ у њеном срцу никла је нада, која је неком неизмерном сладошћу запојила цел 
 и авлија и са општинских имања извукла је 155 кола ђубрета, као што је то јасно сведочио општи 
е боји, ух како се грозно боји, премрла је од страха....{S} А пред њом се диже висок, висок пло 
дном крај.{S} Ђенерала Врбавца притисла је тешка мраморна плоча у манастиру Гробовици, а тиме ј 
ама својим.{S} Једна његова суза канула је у ову пусту долину.{S} То је била суза љубави, <pb n 
.</p> <p>Јадна жена, не дишући, бленула је у кнеза. </p> <p>...{S}Ђенерал је напослетку и сам с 
ом стану.{S} Још је и сад тамо, скинула је маску и, помислите — то је нека средовечна жена, а ј 
 имала је такав један случај.{S} Снашла је невидовна беда, ако почем знате шта је то „невидовна 
кво оружје, а мати, љута као гуја, ишла је од одаје до одаје и само хукала и понављала: „Еј, пу 
 адјутантом и једним само момком изишла је по своме обичају око пет сати по подне у шетњу у Јел 
алосан и очајан.</p> <p>Ова слика дошла је ту у ђенералову собу са свим случајно, и ту је стаја 
иде наопако.{S} Пакост старих жена ушла је већ у причу. „Стара <pb n="108" /> вештица“ као да п 
тислав лаконски одговорио: „Да“! „Збиља је дивно!“ У већи говор он се није могао упуштати с тог 
ти дубоко у душу и срце своје, а с поља је све било мирно и глатко.</p> <p>Тако је изгледао г.  
{S} Нарочито ви, г. Растиславе.{S} Вама је веома потребно да се свикнете понова на улогу да има 
а.{S} Ипак он је упита:</p> <p>— С вама је, чини ми се, још неко био осуђен?{S} Неке жене, мисл 
 није била за моју околину.</p> <p>Дама је протестовала; она није блудна кћи; као и сви други п 
че га дежурни.</p> <p>— Господине, нама је уграбљено једно чељаде.{S} Моја сестра, девојка, дов 
 мене, господине ђенерале.{S} Међу нама је све свршено.{S} Маните сад ваше нежности.{S} Оне су  
ка од испизмљене полиције.{S} Стотинама је таквих људи у Балканији, које гоне и киње и то све у 
к и то не узме.</p> <p>Баба Ката и сама је одрасла као сироче. <pb n="52" /> Она се од рана дет 
и господин обгрли Јелу око паса, прижма је к себи и повуче је на диван, где седоше <pb n="60" / 
чност, све је то био његов народ, свима је њима он заповедао.{S} Поглед му се оте далеко низ по 
м односима с његовим дедом, и с многима је проговорио доста пријатних речи.</p> <p>И Растислав  
в низ црвених и модрих колутова, којима је Лепша била покривена но грудима, по затиљку, по раме 
 познавало по ћуранским крилима, којима је брижљиво била снабдевена свака вила.</p> <p>Испод ов 
јкрупније и најснажније младиће, којима је била дужност да оплођавају све жене роткиње, код кој 
одиривала, он је обасу пољупцима којима је тешко наћи права имена.{S} То нису били врели пољупц 
од бабе, окружене низом покољења којима је она дала живот.{S} Она је у средини на старачкој сто 
можда у Балканији може наћи људи којима је чак и то могло пасти на ум, да и така места употребе 
његово доба.{S} Либерали су људи којима је дугим службовањем и владањем омилила власт.{S} Они к 
је прећутао он, испричали су они којима је он то мало час говорио.{S} Још те ноћи рашчуло се по 
ује народне поскочице уз игру, о којима је слушао да их има врло лепих, али и врло масних.</p>  
hi> само себи веровао — ствари о којима је хтео да остану тајна, радио их је сам, не поверавају 
ане сосовима и другим јелима, по којима је скакао па столу.{S} Кад му се весела дружина приближ 
ајлепших и најслађих успомена, у којима је била мрачна само једна једина тачка.{S} То је давно  
ових опасних омаљских планина, у којима је он знао тако рећи сваку стазу.</p> <p>Па и поред све 
/p> <p>Замишљао је разне позе, у којима је он учитељ.</p> <p>Једном руком он ухвати Јелу за рук 
су се дуге и занимљиве дебате, у којима је свак доказивао да је пред његовом капијом већа бара  
 за коју од чувенијих породица у којима је једаред већ бивао, овај би часовник могао имати неоц 
их за људе, за време и прилике у којима је живео, дочеле су оно што је срећа почела.</p> <p>Не  
на прозорима биле су спуштене, у колима је било мрачно као у паклу.{S} Јела се стресе.{S} Прође 
{S} Колико сам могао разабрати у колима је било два човека.{S} Осећао сам по дуванском диму да  
у браћа, они су синови; ако икоме, њима је дужност да спасу сестру и да освете очеву част!</p>  
едних светитељака то иде друкчије; њима је доста и пет минута!</p> <p>Кнез се поче џапати.{S} М 
стаде; застадоше и остали.{S} Пред њима је био <pb n="557" /> дубок, бујан планински поток, кој 
потребити сваки течан отров.{S} Но њима је то мало.{S} Садашњим отровима махнишу што се лако ра 
 она пресеца по средини.{S} По буџацима је мрак.{S} Ко се боји мрака нека не иде у буџаке.{S} К 
азлога и поводе вређали.</p> <p>— Веома је то лепо кад човек има о себи узвишено мишљење, рече  
а буде отрован.</p> <p>„Од гасова веома је опасан угљени диоксид, који се развија при сагоревањ 
 начелнике.</p> <p>Но ова прилика веома је добро дошла и бив. министру полиције — Ратку.{S} Сви 
и на преноћишту.</p> <p>Наш народ веома је згодно обележио, како има места куда и сами цареви „ 
ни стрељан због велеиздаје.{S} Из писма је излазило да је Милоје био главни покретач завере, кр 
е, но и саме девојке, опет за то кавана је поглавито мушка забава.{S} Женске долазе у каване са 
ајужем породичном кругу.</p> <p>Дозвана је поверљива послуга ђенералова, да се нађе госпођи на  
} То је било некакво тровање; потрована је, како ми се чини, цела једна породица.</p> <p>— Нешт 
</p> <p>Према томе овоме чину поклањана је општа пажња, установљене су биле нарочито светковине 
је онесвеснуо од ударца и потреса, рана је била скопчана с боловима, али опасности за живот ниј 
екује од њихна весела смеха.{S} Љубавна је страст прекипела, и они су обоје сретни и задовољни, 
ила своме коначном решењу.{S} Проливена је најплеменитија крв <pb n="522" /> из два заслужна до 
>Ова главна улица звониградска засађена је по средини с два реда густих, брснатих кестенова.{S} 
ребало да му буде храна уз пут.{S} Жена је били лепа; мора бити да је Текелији било замакло око 
{S} Напитци су били скупи, али бар жена је била сигурна да ће родити.{S} Потпасивала је струњен 
знала за 3 крађе — на једном месту жена је поткрадала мужу чекмеџе у договору с малолетним слуг 
еђу мужа и жене, а на једном месту жена је утекла од мужа.{S} Даље је дознала за 3 крађе — на ј 
 За тим је кнез био послужен; послужена је и цела свита.{S} Кнез је највише разговарао с команд 
 будућност.</p> <p>Младоме кнезу жељена је не само краљевска, но и царска круна; а било је и та 
жини корен је у народу, а то значи њена је будућност обезбеђена.{S} Људи с високим положајем ла 
али за све његове планове.{S} Промењена је и шифра телеграфска.{S} Неки подозриви телеграфски ч 
е не можемо: наша малена снага исцрпена је.“ И слабачки вочићи доиста су дрхтали; дрхтали су од 
помињали Перуна Црнојевића.{S} Отворена је била кривична истрага.{S} У први мах једно младо кал 
брижљиво; прегледано је све, претресена је цела околина, парче по парче, али од паука ни трага, 
вли диван.{S} Управо пред њим намештена је била округла трокатна полица, претрпана саксијама с  
тена и чувена кућа Крсманова осрамоћена је.{S} Лозинка је: спасавати или светити.{S} Спасавати  
 разлоге он је само понављао: „Изречена је заповест господарева да не говорим ником ништа“.</p> 
љаде.{S} Моја сестра, девојка, довучена је у ову кућу да овде буде осрамоћена — рече Радован.</ 
очима три друштвена изасланика извршена је ова операција.</p> <p>Један дервиш узео је другога,  
је од мене ономад с уверењем, да не зна је ли Зликовац<ref target="#SRP18892_N9" /> већ прешао  
има решеним на све крајности. „Отаџбина је у опасности и једна група родољуба сматра да је у пр 
е и плач.{S} Кад девојка паде, бабетина је рину ногом.</p> <p>„Цркни! стрвино једна!“</p> <p>Је 
pb n="50" /> горко плакала.{S} Бабетина је, са затуреним рукама на леђа, ходала по соби и цалал 
тење!{S} О, жабо једна!</p> <p>Бабетина је сиктала најскаредније речи.</p> <p>— Поштена! умела  
форму и извели га на параду.{S} Светина је јурила.{S} Скакали су један другом на рамена, на вра 
а нејака кнеза Мутимира.</p> <p>Светина је викала: „ура, живео“; детету су рекли: „ово је твој  
а пред којим сам ја то рекао.{S} Истина је да сам то од многих слушао, као што је истина и то д 
- Раскомоти се, скини рукавице, врућина је, а била би и штета да стоји покривена овака красна р 
жати.{S} Обична кавена кашичица довољна је да успава најачега човека, тако да га успава, да се  
ревини претила је опасност од њега, она је просула паре, и он је убијен...{S} Ко то каже?{S} Ни 
.{S} Каква је да је моја династија, она је створила ову државу.{S} Наравно, ту је била народна  
а ипак, кад се кнез удалио од кола, она је на један пут осетила неки немир и одмах се пустила.{ 
о је разумети.{S} Као озбиљна жена, она је покушавала да се брани од лаковерна примања таквих г 
ше љубављу и вером.</p> <p>„Истина, она је жена пуковника Врбавца, али она је моја сестра.{S} Љ 
ама се помешао читав поток прекора, она је горко пребацивала Мутимиру његово неискрено <pb n="7 
 супруга једнога од бољих адвоката, она је сада већ од две године била удовица, у целом-Звонигр 
рош, изговарала су је свачија уста, она је прелетала од капиџика до капиџика, с прозора на проз 
 боре.{S} Овако озбиљна, забринута, она је изгледала још лепша но обично.{S} Мутимир је пратио  
којник.{S} Смрт није више ван мене, она је у мени; она је у срцу моме, у свакој капљи крви моје 
 кћи; као и сви други поштени људи, она је трговала оним што је имала и што јој је Бог дао, да  
 на брзу руку могла ухватити рачун, она је данас дознала за 3 нове прошевине, за 2 браколомства 
то и опазила, не слутећи ништа зло, она је могла оставити без пажње поједине подозриве радње пу 
им погледима.</p> <p>Па не само то, она је чак чула хвалу његову: „Лепа девојка!{S} Баш лепа де 
 већ је бала достигла свој врхунац, она је била на свом зениту; ту је још сијала и трептала нек 
 руком, и, ох ужас!... то је крв!.. она је рањена!...{S} Али и ако је рањена она не осећа бол,  
ближе уз њу.</p> <p>Јела је ћутала; она је трпела она нежна миловања, а и самој јој се чинило ч 
је дотле била блага, чисто збуњена; она је са страхом пратила сваки покрет, сваку реч Павину.{S 
ромаху....{S} Смрт све изједначује; она је једина праведна, која никад не ради по хатару или ин 
Section" /> <p>Јела није била дете; она је већ знала шта то значи.{S} Једног дана баба Ката јој 
 није више ван мене, она је у мени; она је у срцу моме, у свакој капљи крви моје.{S} С тога мој 
на је добра као добар дан у години; она је блага као сама благост; она је оличено доброчинство, 
/p> <p>— То није истина да је тамо; она је још ту — викну Радован. _</p> <p>— Ми одавде живи не 
ини; она је блага као сама благост; она је оличено доброчинство, богата свима врлинама.{S} Али  
као ово сад њој никад није било!{S} Она је осећала и да је најсретнија девојка под небом, и да  
 има право, тако са свим просто!{S} Она је сама лепо рекла: што не дамо ми, даће други; и што г 
Она је сва љубав, љубав и жртва.{S} Она је дала живот целом једном свету и она осећа да сва, ду 
 исто колико и до лањског снега.{S} Она је и сувише мудра и практична да би се још због начела  
 <p>У јутру освану прокламација.{S} Она је објаснила бар најнужније:</p> <p>„Најгрознијим и нај 
ого више.{S} А Турска је морала.{S} Она је сваки час могла планути.{S} Морала је да се брани.{S 
дан јачи узрок — Јела је волела.{S} Она је имала човека, кога је обожавала.{S} Но све то било ј 
а неки немир и одмах се пустила.{S} Она је и нехотице гледала дуго за кнезом, све док се није и 
 одаје.</p> <p>Јела остаде сама.{S} Она је била као омађијана.{S} Нашла се у голему чуду.{S} Ка 
е речи, Лепша стаде као укопана.{S} Она је дубоко дисала, груди су јој се високо надимале; погл 
сцрпна, она безмерна љубав њена.{S} Она је сва љубав, љубав и жртва.{S} Она је дала живот целом 
је велика, величанствена, вечна.{S} Она је избавитељка; а људи је се боје само с тога, што је н 
 неке миле, драге и слатке туге.{S} Она је жалила, туговала — али шта, за чим?{S} Она се радова 
Пава се устезала, али опет пође.{S} Она је осећала и страх и наду, али осећај пробуђене радозна 
илоште, или мудре речи од поуке.{S} Она је добра као добар дан у години; она је блага као сама  
Јела осети како јој клопну зуби.{S} Она је била у будном заносу.</p> <pb n="62" /> <p>Шта је до 
кле био друм.{S} То Јелу зачуди.{S} Она је дакле у некој кући близу сокака.{S} Сад јој се погле 
неће ни својом ципелом да згази.{S} Она је осећала неко демонско задовољство да види како се из 
кнез и лепа гошћа остадоше сами.{S} Она је ћутала и хладила се својом лепезом.{S} Кнез устаде,  
кнез и Лепша опет остадоше сами.{S} Она је гледала у врхове својих рукавица, које је баш тада н 
анути.{S} Морала је да се брани.{S} Она је имала право; она се бранила.{S} Свак има право да се 
акве сумње није могло више бити.{S} Она је била у двору....</p> <p>Тек сад у Јелиној глави наст 
Она никад то није могла мислити.{S} Она је сасвим другче замишљала да дочека тај тренутак кнеже 
савест и он је свим тим трговао.{S} Она је имала само своју лепоту; па зар је какво чудо, ако с 
кољења којима је она дала живот.{S} Она је у средини на старачкој столици својој.{S} Све друге  
уђих планова навали јој у главу.{S} Она је била готова да скочи, да загрли ово младо, овако све 
ислити на озбиљну љубав кнежеву.{S} Она је јасно сазнавала да кнеза и њу, просту сељанку, дели  
 пробудила никакву сујетну наду.{S} Она је знала да би с њене стране била махнитост кад би за ј 
те та мисао једној обичној жени?{S} Она је подметута од кога већег и лукавијег.{S} У целу ствар 
м, плавим очима заблиста се суза. — Она је ћутећки гледала у Петрију, и само што промуца:</p> < 
 она се опет вратила на прву меру — она је опет обична девојка.{S} Цело село зна да је ту изврш 
 закопча.{S} Руке су јој дрхтале, а она је у огледалу лепо видела, како јој уз образе лижу плам 
годно.{S} Он је пред њом говорио, а она је тако брзо прозрела у његове тајне.{S} Није знао упра 
о дан, Лепша скочи да иде, пре тога она је у оваким приликама увек одлазила колима; сад то одби 
 подводница, али у ранијим годинама она је била и тровачица.{S} За то је и на робију осуђивана. 
им рукама на леђа, крупним корацима она је мушкобанасто ходала по соби и чисто кивним погледима 
у династију.{S} Кроз дуг низ година она је немилосрдно уништавала све што је било ма само и нал 
ли су је у кола и после четврт часа она је била у својој ниској, а сад већ и запуштеној собици  
знавао још из раније.{S} У два маха она је њему чинила сличне услуге, у приликама кад је господ 
опасност за њу.{S} Од пете до главе она је сва попрскана крвљу и покривена злочином.{S} Колико  
Кад су остали викали „ура, живео! и она је неколико пута у себи поновила „ура, живео!“ „живео к 
што неодољиво вукло да ту остане, и она је остала до пред зору.{S} До два часа по поноћи сипали 
ило је у два маха до њених ушију, и она је знала да се то ње тиче.</p> <p>Али лепа Пава била је 
 ако га није ни чула ни знала.{S} И она је морала савесно вршити своју „дужност“.{S} Име је бил 
 она је жена пуковника Врбавца, али она је моја сестра.{S} Љубљена жена увек зва све тајне муже 
упа, како јој се ноге скратише, али она је ишла, чак је осећала како је нешто мами и вуче тамо, 
огла дати рачуна за што и како, али она је сад веровала у оне отоичње страшне речи кнежеве; вер 
 брзо маши и хтеде узети слику, али она је већ била у Лепшиној руци.</p> <p>— Остави, молим те! 
о шта му госпођа говори.{S} Међутим она је већ по други пут стављала питање на које ни сад не д 
има женска поштења.{S} У туђем паду она је гледала своје рођено уздизање.{S} Годило јој је да в 
за један трен ока, а у другом трену она је већ била у наручју Мутимировом, док су услужне руке  
у, па овако, па овако, па овако... (она је показивала то једном, то другом руком, како би из кн 
 — све је једно. „Лек“ је без боје (она је непрестано звала свој отров „леком“) ни на шта не ми 
едини осећај.</p> <pb n="391" /> <p>Она је осећала да младоме кнезу чине голему неправду кад га 
и умела рећи.</p> <pb n="224" /> <p>Она је осећала да су јој груди пуне неке тихе, благе, сетне 
и једнако мења свој облик...</p> <p>Она је хтела да што помисли, но а она да прибере ту мисао,  
лика лепота?“ — запиткујете се ви. „Она је, пос јој њен“ — вели мој клипан Вилип, — „она, ено п 
и овде било.{S} Он би први повикао „она је, пос јој њен“, а ви би све нагрнуле за мном, па, „цр 
је то жена коју он воле и поштује, Мона је узвикнула, да таква осетљивост кнежева нема места.{S 
} Ходајући по баштини испред куће, Мона је у памети прибирала шта је све данас чула и са колико 
ор.{S} По дужности добре домаћице, Мона је ревносно обилазила гомилицу за гомилицом, код сваке  
утећки и држала главу у шакама.{S} Мона је узе за руку и повуче да јој скине шаке с очију.{S} У 
 /> <p>Сад је настало спремање.{S} Мона је повраћала ред и спремала што треба, а узгред је запи 
та!</p> <p>Кнез се поче џапати.{S} Мона је неправедна кад толико пребацује Лепши тих пет минута 
има гледала је Мону нетрепљући.{S} Мона је помилова по образима: „Циганче моје!{S} Па сад си ми 
 д и т. д.</p> <p>На крају крајева Мона је била задовољна <pb n="471" /> данашњим јаузном; дозн 
ула да ју је муж жестоко истукао и Мона је једва чекала сутрашњи дан, када ће отићи да види, ка 
 све у заштиту Лепшину.</p> <p>Али Мона је преко свега тога прелазила с подругљивим осмејцима.{ 
опустила за љубав Мони.{S} Међутим Мона је била начисто да долазак Лепшин у њену кућу значи пре 
 да почне и шта да чини.</p> <p>Но Мона је умири.{S} Лепша не треба ничега да се плаши, јер ће  
том.</p> <p>Најпосле, госпођу Мицу Мона је одвела у будоар показала јој полупане ствари са орма 
 је и Мона слабо што знала.</p> <p>Мона је потегла овај разговор да би задржала <pb n="457" />  
она од нас три дана далеко.{S} Несретна је то срећа коју човек тражи у срамоти својој.</p> <p>- 
 Међу тим, Растислављева владавина пуна је погрешака и како који дан, све се више претвара у вл 
овека сретан“... „пуна кућа“..... „Пуна је она била и до сада, богу хвала“ чу се гласна примедб 
а присталица куће Црнојевића!{S} Перуна је и болела и није она физичка рана на глави, али ова д 
те изреке. „Народе снаго моја“ — обична је фраза, без икаква даља значаја Она нити је коме што  
ји књизи и свима књижевним стварима, па је гледао сваком приликом да закачи г. среског за његов 
га је синоћ добио од кнеза Мутимира, па је онда узео ходати.</p> <p>Ходао је великом двораном,  
{S} Он одступи корак два од прозора, па је тако замишљен стајао још неколико тренутака.{S} Посл 
у узе у своје две шаке, помилуши је, па је онда притиште на усне и обасу пољупцима.</p> <p>— Во 
 и стиште јој главу у своје наручје, па је хтеде тако стегнуту опет обалити на диван.</p> <p>Бр 
ека осуђеница; одлежала 3-—4 године, па је пустили да послужује мало у заводу као слободњака.{S 
 данас у вашим рукама.{S} Ви делате, па је право да за та дела и одговорност носите, као што ће 
.{S} Рада би да седи на две столице, па је сад између столица села на земљу.{S} Тако увек прола 
.{S} Он диже руку и понесе је глави, па је опет малаксало упусти те паде на диван.{S} Дубоко уз 
тери казано како изгледају зликовци, па је онда кренута.{S} Кмет, писар Глуварић и чича Среја п 
и да је легао био у кревет и заспао, па је тек доцније ађутанат приметио да је кнезу зло.{S} На 
није то знао; он је мислио на друго, па је и овим речима придао други значај.{S} Вилице му се с 
и чисто зарежа као оно острвљен пас, па је узе љубити и уједати по врату, по образу, по раздрље 
 прса, прекрсти руке и затури главу, па је тако чекао лекара да му се приближи, а из очију су м 
а опет удари Јелу песницама у главу, па је онда дочепа за кике и поче је дрмусати.</p> <p>— Јао 
апуће, а браца Мика све дави фрајлу, па је све мува, а мени жао за фрајлу па сам плакао.....</p 
, <pb n="377" /> она се окрете њему, па је и њега с интересом слушала.{S} Сад опет узе реч Ратк 
апске руке лепу, белу ручицу Јелину, па је стаде авољити својим рукама и загледати у Јелин прс  
где је он седео, није добро видела — па је онда кивно и душмански гледао у њу за све време док  
у.{S} Најпосле упита дечка:</p> <p>— Па је ли ти жао што твој отац живи с твојом женом сад, док 
лику Црнојевића, окачили је о барјак па је тако носали цео дан по целом селу.{S} Кад су их посл 
 беше сео на земљу, изуо десну чизму па је истреса.{S} Притрча му млађи ађутант и узе га карати 
ута пет, двадесет.{S} И тако чича Степа је донео равно двадесет ока злата да се утроши на пропа 
ју хаљину.</p> <p>Млади господин дочепа је оберучке за врат, загрли је и стиште јој главу у сво 
тила се с другог спрата.</p> <p>За Зара је ово био нов доказ да се у овој ствари крије некакав  
> <p>Црнојевић је ишао полако, а потера је била ту за њим у непосредној близини.{S} На све молб 
ковати.</p> <p>Овога првога дана потера је дала ове резултате:</p> <p>Нађен је убијени жандармс 
<milestone unit="subSection" /> <p>Зора је рудила; ћарлијао је тих поветарац; прве пролећне лас 
, осниској кућици од набоја.{S} Прозора је било свега два с улице, били су омалени и ниски, а и 
ез узе ову кутију и отвори је. — Унутра је било 6 повеликих стаклета.{S} Кнез их покупи и потрп 
ић се осврте, диже пушку на око, скреса је и један сељак из потере паде на земљу мртав; земља г 
 тренутку смаче пушку с рамена и скреса је у буквик из ког је планула пушка, и над којим се још 
о пута обавише око главе...</p> <p>- Та је ли могуће!{S} Та шта говорите, мој драги маркиже?! — 
рану удољицу пред старим конаком.{S} Та је удољица обично празна, но сад је била засађена зелен 
министарску, власт коју има влада, а та је власт била голема по новом устану, направљеном, за в 
 га први нађе, да јави одмах.{S} Издата је строга наредба и милановачкој полицији.</p> <p>Међут 
војску.{S} Командантима батаљона издата је наредба, да ће од сада све заповести примати непосре 
 Овде, у овој ствари с Јелом, баба Ката је била само калауз за једну „високу госпођу“, која је  
 својих 19 година...</p> <p>— Баба Ката је сад проводачика и подводница, али у ранијим годинама 
и о целој овој ствари.</p> <p>Баба Ката је била сиротна жена, а Јела је била некаква њена сурод 
спрам другог.{S} Преко овога Илије Ката је дошла у додир с г. Врбавцем, који се с њом погодио,  
вори женска.</p> <pb n="113" /> <p>Ката је била остара жена, тако око својих 50 година.{S} Висо 
ваља.{S} Какав је то отров?</p> <p>Ката је ћутала и гледала га својим хладним, подругљивим погл 
ој казати где јој је срећа!</p> <p>Ћата је ово примио као пристанак хоџин.{S} Како се ствар пос 
сам одмах сазнао целу ствар.{S} Срамота је велика, и ја сам још синоћ, наредио да јутрос рано с 
 да што ли ће помоћи младићу!{S} Љепота је голема опасност.{S} На лијепу ружицу свашто наиђе; н 
угим „жентурачама“ — мрзи је.{S} Сирота је, удовица је, па мора од свакога да се склања и снеби 
заслужити кору хлеба.{S} Господин прота је имао своју службу, свој чин, своју науку, имао је св 
 повратка из Париза.{S} Јес, па куверта је из Париза, ево жиг Француске поште.{S} Дакле си ме п 
и једне знаменитости своје.</p> <p>Иста је судбина постигла и други један споменик орловачки.{S 
а срећан да буде; <pb n="653" /> триста је то жућака... хеј!“ Још је потери казано како изгледа 
 зивкати:</p> <p>— Хајдете, децо, доста је било играња; земан је кући да се иде — на што су мом 
долазе с једном свећицом у руци и доста је неколико стопа ледине и највећем богаташу, као и пос 
казивале су само мутно беланце, на уста је у клобуцима извирала бела пена.</p> <p>Кнез викну сп 
 и душе целог овог предузећа, подигнута је тужба и он ће, јамачно, у најкраћем року бити осуђен 
да је, из ока да ми је испала, сто пута је боље да је видим мртву но да ту срамоту дочека!“</p> 
одно није помогло — „света бара“ насута је и Орловац се тако морао лишити једне знаменитости св 
трашан притисак и тиранија, а подметута је династија, да на њена леђа падају сви ударци народно 
кад је заспао, где је био пре тога, шта је радио, је ли што пио или јео? послуга је одговарала  
ори. — Шта је то било, а?{S} Збиља, шта је то било? — понови он питање журно и чисто плашљиво,  
{S} Бар то није више никаква тајна, шта је реч „народ“ значила у устима старога кнеза.{S} Јес,  
га.{S} Кад кнежеви тако газе образ, шта је стало за другу простоту?{S} Но није нама сад до тога 
gn> (Али шта значи све то?{S} Кажи, шта је то било?) — упита опет госпођа радознало.</p> <p>— < 
државом.{S} Него молим те да чујем, шта је хтео тај изасланик — рече кнез и стаде испружен пред 
и и сви се сећамо како је изгледао, шта је био и шта је радио човек који сад пише у својој титу 
ће те онда ви?</p> <p>— Море, жено, шта је теби данас! — викну Растислав гневно и озбиљно — Шта 
 једва протепа:</p> <p>— Господару, шта је вама ноћас?</p> <p>Кнез прекрсти руке и испрси се пр 
тор повика:</p> <pb n="257" /> <p>- Шта је?{S} Шта тражите ви овде, газде?{S} Каква девојка?</p 
це скочи с плоче.{S} Заре га упита: шта је?</p> <p>— У овом гробу нешто шушка, рече кнез, показ 
сно дати себи рачуна чак ни о томе: шта је, која је то коју он држи у своме наручју?{S} Њега је 
а је, пријатељу мој? <pb n="288" /> Шта је теби?{S} Изгледаш као авет која је из гроба устала)  
постојали <pb n="482" /> међу нама? шта је настало по мом доласку у Балканију? јесу ли наше вез 
није истина.</p> <p>- Па, па!...{S} Шта је после било? — питао је кнез пун радозналости.</p> <p 
 мојој памети проста бесмислица.{S} Шта је начело?{S} План, мисао коју желимо остварити.{S} А ш 
} Обично <pb n="145" /> се каже.{S} Шта је то?{S} Балканија је добар спахилук.{S} Каква круна,  
О детету, па наравно да је дете.{S} Шта је друго но дете; тек деветнајеста година, као наш Ники 
 у канцеларију по једно девојче.{S} Шта је тај радио?{S} До каквих је рафинерија тај долазио!{S 
ађоше, њини се погледи сукобише.{S} Шта је само у том једном погледу могао прочитати један о др 
 такве се ствари милијуни троше.{S} Шта је двадесет хиљада?{S} Па и то је давано све по мало.{S 
два могао на зор по мало дисати.{S} Шта је било даље ја не знам; сва је прилика да сам у тај ма 
имећују обично идеалисте.{S} Па?{S} Шта је с тиме?{S} Колико је вајде министру противнику од то 
ићемо им у рукама. </p> <p>— Па?{S} Шта је с тим? — примети Црнојевић нехатно, а очевидно је би 
дођем к себи.</p> <p>— Шта, шта?{S} Шта је то могле бити, мој драги маркиже? — упита барон Жерм 
 ђенерал и застаде. „Шта је ово?{S} Шта је овоме човеку?“ — сену Врбавцу кроз главу.{S} И прва  
е несрећник је то!</p> <p>- Што?{S} Шта је радио?{S} Да нема што ново? — упита Растислав живо.< 
ере шта му његов секретар говори. — Шта је то било, а?{S} Збиља, шта је то било? — понови он пи 
рбавац је запита чисто забринуто: — Шта је теби?{S} Тако си бледа.</p> <p>- Глава ме боли — реч 
и спусти му руку на раме..</p> <p>— Шта је? — додаде она.</p> <p>Пуковник се опет окрете огледа 
ну — упита госпођа Софија.</p> <p>— Шта је било — рече Ратко — пили и банчили до зоре и правили 
 сва потресена и узбуђена.</p> <p>— Шта је, за бога? — упита Каја.</p> <p>Кнез је хтео да говор 
мах он угледа Павине сузе.</p> <p>— Шта је теби, сеја Паво?{S} Што си плакала?{S} Збиља, стрина 
„све“ што велите да знате.</p> <p>— Шта је — прихвати кнез подругљиво — па није ништа особито.{ 
стаде пажљиво ослушкивати.</p> <p>— Шта је? — Упита га кнез.</p> <p>— Ђенерал ништа не одговори 
раму и прислони је на очи.</p> <p>— Шта је теби, жено? — рече Растислав изненађено, и затури гл 
 срете, блед и пренеражен.</p> <p>— Шта је? — упита министар забринуто и стаде.{S} Ађутант једв 
 одговори начелник учтиво.</p> <p>— Шта је господару?...</p> <p>После оштрих препирака с Растис 
ваша — примети кнез опоро.</p> <p>— Шта је сад! — рече ђенерал и застаде. „Шта је ово?{S} Шта ј 
<p>Мрднуше мало на страну.</p> <p>— Шта је, како стоји? — похита Срећко с питањем, пун нестрпље 
на столу и упита га оштро:</p> <p>— Шта је ово, чича Милоје?</p> <p>Старац је био шаљивчина; не 
е и прошапута Зару на ухо:</p> <p>— Шта је ово?{S} Ово изгледа као да су поустајали сви мртваци 
, мисао коју желимо остварити.{S} А шта је државна служба?{S} Власт, снага која нам даје средст 
ије: „њукалица“?{S} Ха, ха, ха, — а шта је то „њукалица“, г. Маврикије.... ха, ха, ха.</p> <pb  
рије тај као змија ноге.</p> <p>— А шта је то било ноћас, зете, што помену — упита госпођа Софи 
иде је муж.</p> <p>— Сиротан!{S} Да шта је но сиротан!{S} Свако је дете сиротан које нема матер 
ријете?{S} Што ми ниси одмах казала шта је?{S} Што ћемо ми овде?{S} Што си ме доводила амо?{S}  
ед куће, Мона је у памети прибирала шта је све данас чула и са колико је новости, ово после под 
а јесте ли растумачили вашим ђацима шта је то њокалица, ха, ха, ха...{S} Хајде једно предавање  
 како је дивно!), <pb n="141" /> на шта је Растислав лаконски одговорио: „Да“! „Збиља је дивно! 
 то не би тражио.{S} Сељак и не зна шта је то устав; али ви — ви сте све покварили?</p> <p>Кнез 
 <p>Кад кнез рече да сељак и не зна шта је устав, Маврикије примети:</p> <p>- Е, немојте то гов 
ветлост.{S} Како то да сељак не зна шта је устав.{S} Још како они знају.{S} Они су, бога ми, ви 
о, изгубиле се, и она управо не зна шта је хтела рећи.{S} Ускључала крв јури јој кроз жиле и шу 
даље: </p> <p>— „Истина нико не зна шта је у глави господаревој.{S} Можда он зове Паву просто с 
foreign>! (животиња).{S} Он и незна шта је рекао!...</p> <p>— За што, Ваша Светлост? — знам, ре 
!{S} Баш и да би било за, кнеза, па шта је с тим?</p> <p>— О молим! није ништа.{S} Добро је.{S} 
агледао се нешто.{S} Чуда, боже, па шта је! — узе се правдати Тоша, но госпођа га пресече:</p>  
„Па добро, возите кнеза, возите, па шта је с тим, шта дижете толику џеву, шта сте ви бајаги бољ 
ила збуњена, али ово је наљути. „Та шта је ово?{S} Та ја ћу најпосле изгледати као право чудо,  
, но кнез га спази и оштро га упита шта је?</p> <p>Ађутант замуца и једва изговори да је дошао  
 једва дочека ову прилику, да упита шта је ово?{S} Но црна прилика рече, да сад немају времена  
ковника.{S} Он приђе гомили и упита шта је.{S} Кад <pb n="297" /> му казаше шта се десило, он п 
 црна прилика.{S} Ја је оштро упита шта је ово, показујући руком: на вас успаване.{S} Тврдио са 
у би и Бог опростио; море зна и Бог шта је 400 све суха жућака, па се све цакли као сунце...</p 
о.{S} Ни једна гошћа није знала све шта је било, али је свака знала по нешто.{S} Ти одломци бил 
Заре је морао сад редом причати све шта је било, а кнез је узео да по његовој причи контролише  
 себе и вас, тако поуздано знам све шта је синоћ било, док ме ово чудо није снашло.{S} Гледао с 
 земље.{S} Једва се разаберу и виде шта је.{S} Међу тим укљештеном мајмуну није се могло прићи, 
а другара што се „бенави“ и не каже шта је, па онда одреши торбу и узе сам причати све што је з 
 око лепе жене као дете, да му каже шта је све то.</p> <p>У овој госпи лако је било распознати  
ачела да се не одриче и да не крије шта је. — Ратка је интересовало ово питање, — То је, о чему 
дочи; још мање да трага и истражује шта је било с дететом?{S} У опште, то се сматра као обичан  
} Каја хтеде још наваљивати да чује шта је, но муж је пресече.</p> <p>— Кнез ми рече да се ужел 
 је невидовна беда, ако почем знате шта је то „невидовна беда“ те у мало није страдала на правд 
ком и ућута.</p> <p>— Чек да чујете шта је било даље — рече Ратко — још није свршено.{S} Елем,  
с иначе звао!{S} Али дед те, кажите шта је, како је; одредите мало из ближе.</p> <p>— Не рекох  
е и за најмање истраге по Србији, и шта је где ухваћено, и шта је ко на испиту рекао, и све!{S} 
по Србији, и шта је где ухваћено, и шта је ко на испиту рекао, и све!{S} Заиста карактеристично 
ривите?{S} Шта сам вам ја учинио? и шта је то „све“ што велите да знате.</p> <p>— Шта је — прих 
роведе кроз ове пусте планине.{S} И шта је могло бити с њим?{S} Његов нестанак није могуће тума 
би се нашла у сличној прилици.{S} И шта је то било тако необично! <pb n="444" /> Млада жена под 
д?{S} Чиме се све то завршило?{S} И шта је она управо радила овде?{S} Била се, чупала се с неки 
ја сам био само посредник...{S} А и шта је двадесет хиљада дуката? зар је то какав новац?{S} На 
>— Па помажи, ако знаш шта је Бог и шта је нужда голема.</p> <p>— Све до тебе стоји.{S} Бар дан 
ице гледао и једва разабра где је и шта је с њим, те одмах скочи из постеље и потеже за сахат д 
и он није хтео истраживати где је и шта је то.{S} Та му се ствар допадала онако у целини, и он  
n="604" /> могао разабрати где је и шта је.{S} Но у том тренутку изби из мрака незнани вођ кнеж 
 требају.{S} Јер, најпосле, ко је и шта је тај народ?{S} У крајњој линији то је она несхватљива 
појми и шта је страст; она разуме и шта је занос, али бадава, ваља говорити истину: пет минута  
равно, само донекле.{S} Она појми и шта је страст; она разуме и шта је занос, али бадава, ваља  
и знак да опет седнем.{S} Сео сам и шта је даље било — не знам ништа!{S} Кад сам се пробудио ју 
ћамо како је изгледао, шта је био и шта је радио човек који сад пише у својој титули „па милост 
е био вољан да му се и сам исповеди шта је, ко је и да проматра какав би утисак то учинило на с 
 те молим, у две речи само, кажи ми шта је, рече кнез с досадом и кењкањем.{S} - Кажи! - он се  
ом, о коме управо и не зна ко је ни шта је.</p> <p>Све ово изгледало јој као ружан сан.{S} Није 
чисто мазећи се, узе га запиткивати шта је наредио, како је удесио и хоће ли што бити?{S} Докто 
ересује за ствар и узме распитивати шта је, ти ћеш га блажити и храбрити да он мирно гледа свој 
екају све мирно, па ће им се казати шта је.{S} Док су се сељаци гурали око суднице, кмет и њего 
не радозналости.{S} А ваља ми знати шта је било да бих могао проценити шта може бити.{S} На пам 
ку, у којој је тешко било разазнати шта је стварност, а шта ли машта.</p> <p>Већ у два маха Вра 
и сумрак, једва су могле распознати шта је и који је у соби.{S} Оне опазише огромну човечију пр 
о тише, што се није могло разабрати шта је, а изгледало је као да први глас нешто опсова, а пос 
з кад би могао тако брзо заборавити шта је, тако рећи јуче, било с Врбавцем.{S} И зар то није б 
ре и ружне стране живога и да слути шта је то притворност људска.</p> <p>Било је још и других п 
укчије.{S} Али то је то.{S} Ја знам шта је.{S} Има дакле отрова, од кога се добија гушобоља, ка 
ити и причати!{S} Истина ја не знам шта је теби _ рече он и приђе жени пружајући јој кишобран.< 
о намамио у заседу.{S} Само не знам шта је требао да му значи онај мост!{S} Изгледа да је нароч 
 очи и рече одсудно:</p> <p>— Вадим шта је.{S} Г. Растислав успео је да ме надмудри.{S} Нашло с 
оме, дигнем се сам у конак да видим шта је.{S} Пођем његовој соби.{S} Пред вратима нађем дежурн 
вац био тако осветљен, да није знао шта је ноћ и мрак, но му је дан био као и ноћ, а ноћ као и  
страх од нечега, што нико није знао шта је.</p> <p>Тама се поче помаљати из недогледних даљина, 
пех био сјајан.{S} Ниси управо знао шта је лепше: да ли дубина мисли, или лепота и поетичност с 
е није одзивао.{S} На питање његово шта је било кнезу, кад је заспао, где је био пре тога, шта  
т заједно.{S} Кнез исприча у кратко шта је било код ђенерала.{S} Растислав је пажљиво саслушао  
; овде ћемо испричати само у кратко шта је даље било с овом јадном девојком.</p> <milestone uni 
мо на пољу да свиснемо што не знамо шта је.{S} Обиснемо око оних што су већ били унутра, а они  
 кад промислим боље, сетим се јасно шта је било синоћ у алеји, а после никако се нисам могао се 
до зоре и правили сто комедија, ето шта је било.{S} Просто прокарта где год што би.</p> <p>— Не 
а гушу и удави.{S} Доктори не знају шта је болеснику; они виде гукруе, гуши, прогласе болест за 
тали једни и исти људи. — Они знају шта је добро и за државу корисно, и као год што су то вршил 
ичим збунити.{S} Имајте увек на уму шта је он вама спремао.</p> <p>— О!... о!... о!{S} Ја ћу ос 
} Анђелија би прво испричала деверу шта је трабуњао пијани Ралека, али се бојала свекра.{S} А В 
ењивали девојачку лепоту, мерили су шта је код које боље, слободно су просипали све што им на у 
ш шта је и како је то; ти и не знаш шта је то мушка страна и како пуста жена после заћори и гин 
се сад дусаш с тога зашто и не знаш шта је и како је то; ти и не знаш шта је то мушка страна и  
ако, рођена моја:{S} Па зар не знаш шта је шала, рђо једна, но још и за то да плачеш.{S} Боже,  
 (кривила се бабетина) и ти ми знаш шта је поштење!...{S} Чуваш поштење у...{S} Ту ти је поштењ 
елник!</p> <p>— Па помажи, ако знаш шта је Бог и шта је нужда голема.</p> <p>— Све до тебе стој 
e qui sort d’un rombeau?</foreign> (Шта је, пријатељу мој? <pb n="288" /> Шта је теби?{S} Изгле 
будном заносу.</p> <pb n="62" /> <p>Шта је дотле радио млади господин, док се она у овој магли  
ворио с начелником Врбавцем.</p> <p>Шта је чича Милоје имао с покрајинским начелником. као и то 
S} Жика пође за њим радосно.</p> <p>Шта је даље било с ова два залутала човека то изгледа управ 
 је сад! — рече ђенерал и застаде. „Шта је ово?{S} Шта је овоме човеку?“ — сену Врбавцу кроз гл 
 јачи, вреднији, спремнији.</p> <p>„Шта је кнез Мутимир?{S} Сам за се ништа.{S} Обично размажен 
ари.{S} Али све ово што сам рекао сушта је истина.{S} Према томе ви сад наређујте што буде потр 
мир, срећа је душевно спокојство, срећа је мирна савест, срећа је кад се у јутру тргнеш иза сна 
чина..{S} Срећа је унутрашњи мир, срећа је душевно спокојство, срећа је мирна савест, срећа је  
покојство, срећа је мирна савест, срећа је кад се у јутру тргнеш иза сна, па осетиш да ти целим 
 срећа није сујетна величина..{S} Срећа је унутрашњи мир, срећа је душевно спокојство, срећа је 
које нико више не зна.</p> <p>— Несрећа је велики учитељ.</p> <pb n="114" /> <p>— Збиља, за што 
p>Разговор се продужавао.{S} Црнојевића је интересовало да ли је Милоје ово учинио у споразуму  
емља мирише.“</p> <p>Од ноћас Враничића је још једнако пратио тај осећај.{S} Он се налазио чист 
сана поглавара свога.</p> <p>Катастрофа је одиграна.{S} Насилно је уклоњен с престола један вла 
гао показати никаква рачуна.{S} Кривица је била озбиљна.{S} Лане један капетан проневерио је мн 
ачама“ — мрзи је.{S} Сирота је, удовица је, па мора од свакога да се склања и снебива. (У ствар 
то добаци, али не опази ништа.{S} Улица је била пуста и мирна, а наш незнани ноћник већ се беше 
уштво се почело разилазити.{S} Домаћица је редом испраћала своје госте.{S} Неке је нарочито мол 
вог.{S} И ако је био веома стар, чичица је жестоко подвикивао, а његове старачке очи бејаху се  
о се „тревио тако рђав случај.“ Пијанца је већ грдио на сва уста.</p> <p>Боја плати ћутећки, па 
ао два жишка.{S} Уз своју здравицу чича је казивао занимљиву причу, како су једном, баш ту код  
тације да се придруже погребу.{S} Плоча је спуштена над телом генерала Врбавца, и сад чека пове 
рчала ту украј њега.{S} Место чалме оџа је био повезао око главе зајтинли калемћарку шамију, у  
- видели смо.{S} Место да помогне, хоџа је покушао да одврати девојку да не подлегне.</p> <p>Ми 
Срећко је извршио своје претње.{S} Хоџа је прво свучен у подрум, ту је провео целу ноћ везан за 
ако је ћата завршио свој говор.{S} Хоџа је ћутећки климао главом.{S} Само што на послетку рече: 
ехе ваше.</p> <p>Ове последње речи хоџа је изговорио под ударцима Срећковим.{S} Он је прво поче 
нише видли смо мало час.</p> <p>Но хоџа је скупо платио за ћатине „преварене наде.“ Срећко је и 
<milestone unit="subSection" /> <p>Хоџа је грдно прошао са свога „упорства.“</p> <p>Његово је ж 
вог тренутка учинити ово:</p> <p>— Ваша је кућа опкољена.{S} Одмах ћу дати да се дозове министа 
наша сузеренка; султан је ваш цар; наша је дужност.... била... јес, дужност!{S} А најзад, народ 
 Па и то је давано све по мало.{S} Паша је ситничарио, можда је и сам крао.{S} Ја ту нисам ради 
а да малаксава и да се стишава.{S} Киша је још пљуштала, силовита грмљава још се с часа на час  
о питати?{S} Професор у академији (Тоша је предавао један од споредних предмета у војној академ 
 тако рећи кришом и од себе саме, Лепша је сањала о кнезу Мутимиру и његовој љубави и била је с 
</p> <p>Узбуђена, сва у жеравици, Лепша је убрзано дисала, а срце јој је, као челичан чекић, уд 
та ћеш ми-</p> <p>У овом кошкању, Лепша је у два три маха покушавала да почне читати писмо, али 
..</p> <p>И сама опијена страшћу, Лепша је, неко време мирно ћутала, не дајући ни најмања отпор 
Лепшом у соби, Мона јој приђе.{S} Лепша је још седела ћутећки и држала главу у шакама.{S} Мона  
уо нека своја писма и хартије.{S} Лепша је сад механички и не мислећи преметала по тим писмима. 
тиснутом међу стегнуте мишице.{S} Лепша је седела на дивану, обузета читавим ројем изукрштаних  
чевито стегнуто у десној руци.{S} Лепша је личила на статују.{S} Кнез Мутимир, зачуђен, застаде 
ванредним даром и дивном јасношћу Лепша је у неколико слика обележила цело тадашње политичко ст 
 није имао никаква успеха.</p> <p>Лепша је седела на отоману, у пола окренута зиду, са шакама н 
: — На пример, јагње моје?</p> <p>Лепша је била села, она опет устаде.</p> <p>— На пример, сећа 
паклу је зубе надио,</l> <l>И сваки зуб је оштра секира,</l> <l>Педаљ дугачка, шаку широка;</l> 
а природа.{S} Љубав није грех!{S} Љубав је најлепша химна што је земља пева небесима.{S} Ова гр 
угљивим погледом.</p> <p>— Збиља, какав је то отров? понови пуковник.</p> <p>Ката климну полако 
 <p>— А, како ти се чини докторе, какав је ово обичај.{S} И то у православној Русији?{S} А!</p> 
реч „жено“ нећу више да чујем!{S} Какав је то говор!{S} Какви су то изрази! „Жено“ „жено“ — так 
 баш како ваља, баш како ваља.{S} Какав је то отров?</p> <p>Ката је ћутала и гледала га својим  
; ево га пред вратима.</p> <p>— А какав је, какав изгледа?</p> <p>— Младић, како ћу рећи, одеве 
е данас кнез и мора се трпети, па какав је да је.{S} Али да кнез не би својим ветропирством ште 
 <p>Искусна пратиља њена знала је какав је овај тренутак код женске.{S} Она прихвати Јелу под р 
внашњи државници, саветници..., и какав је то грех.{S} Турска је наша сузеренка; султан је ваш  
 Те ствари, како што дејствује, и какав је сок од које траве, то би требали да знаду апотекари, 
> <p>Истина, ми смо напред видели какав је био кнежев састанак с начелником, и, колико се сећам 
Ви сте сад узели мене запиткивити какав је то отров.{S} То би ја морала бити последња будала да 
остиви господине, с онаким светом какав је тамо.{S} Ви знате ко тамо долази, милостиви господин 
рци резали човека природно, онако какав је — ми смо се данас цивилизовали толико да и на сликам 
 неколико добрих пријатеља — ето, такав је био његов дед у тренутку, када је, кријући се од аус 
.{S} Код нас се за образ гине!{S} Такав је наш адет! — одсече Боја.</p> <p>— <foreign xml:lang= 
> <p>Име му је било Растислав.{S} Такав је ето био један намесник.</p> <milestone unit="subSect 
игурно! ту не може бити сумње.{S} Такав је био договор, рече трећи.</p> <p>— Знам, али зар није 
еби, кад тако зло о њој мисли.{S} Такав је суд неправедан.{S} Лепша то није ничим заслужила.{S} 
набавиће ти па ма шта коштало.{S} Такав је био спрам мене, а наравно, спрам тебе ће бити још не 
 који су њима сметали.</p> <p>Ето такав је био Врбавац, други намесник малолетна кнеза Мутимира 
ом ће страном ударити.</p> <p>Ето такав је био предео куда су пролазили Враничић и његова мала  
 спаситељ и одбрана династије, Ратислав је у ствари њен упропаститељ, њен зао дух, који је код  
е Ратко.</p> <pb n="504" /> <p>Ратислав је био мишљења да се све може остварити, а не само поло 
ако штуче у другу собу.</p> <p>Ратислав је остао на месту као окамењен.{S} Неисказано га је бол 
 прогласа кнежева пунолества, Растислав је једне вечери седео у кнежевом кабинету, и развијао п 
 <p>Једак као гуја отровница, Растислав је стајао као укопан и немо посматрао кнеза.</p> <p>„Ов 
пре почне потеру.{S} У опште, Растислав је имао дара за овака трагања.{S} У њему је пропао извр 
о и ако су докази били јасни, Растислав је опет знао колико је ризичан овај његов последњи кора 
све док није постао намесним, Растислав је некако вазда био <hi>млађи</hi> пријатељ.{S} Али тек 
ога.{S} И ако није безопасан, Растислав је сад сам и с њим ти се лакше борити.</p> <p>— А још д 
је могла довршити свој говор, Растислав је узе за рамена и потискујући је полако пред собом, го 
 жени био рођак младом кнезу, Растислав је ипак успео да наклоност кнежеву за се задобије.</p>  
 какав си ми ти муж, (Јес, г. Растислав је био њен муж) да ја такве ствари, које се ваљда и мен 
н оговарачки дар.</p> <p>— Г. Растислав је најлукавији Балканац — поче ђенерал — ја тога човека 
 <pb n="304" /> била страшна; Растислав је говорио речито и убедљиво, а сваку важнију поставку  
 шта је било код ђенерала.{S} Растислав је пажљиво саслушао ово казивање и <pb n="356" /> задов 
чепају власт у своје руке.{S} Растислав је био мишљења, да је опасност велика и да против конзе 
> <p>Њене су руке дрхтале.{S} Растислав је упита зачуђено:</p> <p>— Шта ти је, жено!</p> <pb n= 
.{S} Сукоби су се множили.{S} Растислав је осећао да се примиче критичан тренутак, где се мора  
вор је постајао све живљи.{S} Растислав је имао јасан, одређен план у глави и тражио је сад сам 
но што се могло очекивати.{S} Растислав је умео да пробуди у њему све осећаје младога, бујнога  
вима редовима чиновничким.{S} Растислав је ушао у ново министарство као мин. спољ. послова.</p> 
аленим, глатким подваљком.{S} Растислав је све то разгледао с интересом и проматрао с пажњом; з 
а црта за кнежев карактер.{S} Растислав је тако рећи ономад спасао кнеза од извесне смрти, отео 
нак да је био веома срдит.{S} Растислав је изгледао веома миран.{S} Кад Врбавац прође поред њег 
а обори ту исту династију.{S} Растислав је скројио цео план, а кнез га је тачно извршио.</p> <p 
оју дугачку јутрењу песму.{S} Растислав је узе слушати..{S} Сан га превари.</p> <milestone unit 
Ђенерал је тражио и титулу. — Растислав је остављао титулу кнезу и задовољавао се да има фактич 
ец дана после повратка с пута Растислав је имао у рукама цео план завере.</p> <p>Кад је овако ц 
ло прво приказивање народу, и Растислав је сматрао за умесно да ту, у име намесника, рекне реч  
то спада.</p> <p>Блед и једак Растислав је грицкао горњу усну...</p> <p>- Колико ја знам убијен 
астанак с народом.{S} Па ипак Растислав је изашао из дворане незадовољан, љут.{S} Пред сам изла 
аставка с непознатим младићем Растислав је сав био утонуо у мисли о ономе што је од њега чуо.{S 
="subSection" /> <p>Сутра дан Растислав је био рано на ногама.{S} Још бејаше мрак на пољу, а он 
д онога што је младић говорио Растислав је по нешто и записивао.{S} Младић је вољно казивао све 
о је ствар стојала.</p> <p>Но Растислав је имао своју срећну звезду.{S} Кнез се покаже чвршћи и 
у уста.</p> <p>У том тренутку Растислав је видео да цело његово биће испуњава само један једини 
аниског.</p> <pb n="81" /> <p>Растислав је стајао пред великим огледалом и прелиставао некаку ф 
и круне.</p> <pb n="78" /> <p>Растислав је умео да умери своје властољубље у толико што му је о 
head>Прва немилост.</head> <p>Растислав је стајао до прозора и замишљено грицкао усне.{S} Ово ј 
у шпијуне!{S} Коме!...</p> <p>Растислав је ћутао.{S} После првог сукоба, који се изродио око ни 
о још као малолетан...</p> <p>Растислав је говорио даље куцкајући прстом о мраморни сто, на кој 
заше поред Растислава.</p> <p>Растислав је ћутао.</p> <p>— Да човек не може бити миран ни у сво 
 потече својим колима.</p> <p>Растислав је брзо опазио како се кнез јако рашћеретао услед обилн 
више да трпи те стеге.</p> <p>Растислав је доказивао, да њему лично ништа не треба, да он за се 
ржању био и одсуднији.</p> <p>Растислав је тражио снагу на другом месту.</p> <p>С једне стране  
им елементима у земљи.</p> <p>Растислав је покушао неколико пута да заустави кнеза у овим напад 
че безобразно бројати.</p> <p>Растислав је већ давно био изуакао.{S} Око кнеза се беше непримет 
аквим својим вршњаком.</p> <p>Растислав је био погодио слабу жицу кнежеву.{S} У два три маха он 
писао је кнез Мутимир.</p> <p>Растислав је рикао од бола, прочитав ово писмо: „Није могао звер  
час тама, час уморна месечина.{S} Дунав је шуштао, весла су равномерно ударала, чамци су, под с 
је да изгледа подмлађен, подновљен, сав је чисто просијао, а <pb n="366" /> на души било му је  
у <pb n="505" /> тим патос око њега сав је био покривен целим тек начетим цигарама.</p> <p>Мути 
е топла и полако се тресла.</p> <p>„Жив је“ — узвикну Жика пун радости и диже Перуна у своја на 
некаква унутрашња задовољства.{S} Његов је поглед био ведар, јасан, слободан, око усана играо ј 
сто провиђење казниће сад вас.{S} Отров је онде испод моје слике у тајној фијоци у зиду — кнез  
исам до сад имала така посла, али отров је такав да би најјачега човека оборио, па ће ваљда и м 
ilestone unit="subSection" /> <p>„Отров је стар као и род људски; било га је од кад је људи на  
у на жртвеник ове крваве распре и она Г је и сада онде, где је била и пре по века, ни за длаку  
омоћна створења кад љубимо.{S} Јес, Бог је проклео жену, кад јој је метнуо срце у груди и рекао 
га? јесмо ли стајали у преписци? каквог је карактера била та наша преписка, приватног или полит 
ире.{S} Орловац је личио на град из ког је кренуло све живо да се сели.</p> <p>Око 9 часова чу  
ку с рамена и скреса је у буквик из ког је планула пушка, и над којим се још вио прамен беличас 
па сина у брачним дужностима.{S} Разлог је био — домаћин хоће једног радника више у кући.{S} Ис 
 своју.{S} И вели се да могу.{S} Разлог је овај:{S} Дотични министар, или дотични чиновник нема 
 Милоја.{S} Он га је гледао и онда, кад је Милоје разговарао са сељацима....{S} И чудновато!{S} 
био је утољен, како веле, тек онда, кад је наш јунак био избијен (ударено му је 25 батина, казу 
ање и избегавање да се каже истина, кад је то једини пут, да се кнезу укаже брза помоћ?{S} Докт 
У првим вековима хришћанске победе, кад је хришћански фанатизам био највећи, вештина сликања и  
во мирно испита војника од кога је, кад је и како је то чуо?{S} Упита даље шта се ради на улици 
то се за ово путовање нашао Милоје, кад је био договор да дође са свим други човек.{S} Истина М 
рт или тешка болест.</p> <p>„Дакле, кад је питање како се и којим се отровом може данас отроват 
за ствари које су подједнако добре, кад је свака на свом месту и кад се свака на време употреби 
да је све труло.{S} Јес здравља ми, кад је мало повучем <pb n="218" /> за руку, а ја све стрепи 
мо на кратко време, поглавито лети, кад је у јеку пивска сезона, те на жарким, врелим данима до 
 месту где је стајао оне исте ноћи, кад је мој дед, бежећи од Руса, пребродио Дунаво овако исто 
ну, кога је морао видити у колевци, кад је мало час ишао жени у спаваћу собу.</p> <pb n="345" / 
е све јачи и досаднији.{S} Сад пак, кад је то пунолетство тако рећи на прагу, код нас од њега н 
то мора бити добар, племенит човек, кад је тако висок господин.{S} Та се мисао све више учвршћи 
то је слушао друге, што се поводио, кад је могао све сам учинити, а да никога не пита.{S} Кад с 
да она износи шта се код ње десило, кад је сама дозвала Лепшу и обећала јој сигурност као у соп 
На питање његово шта је било кнезу, кад је заспао, где је био пре тога, шта је радио, је ли што 
осле видели смо и ону сурову сцену, кад је онако немилостивно изударала Јелу.</p> <p>Од тог дан 
прозвана Лепша, говорила је истину, кад је рекла да је обична грађанка.{S} Кћи богатога звонигр 
 онда, тата, браца Мика носи сукњу, кад је он официр и дупло мушко? — рече дете наивно.</p> <pb 
раве устави.{S} Апсолутан владалац, кад је зрео човек и у пуној снази и власти, он и не да да с 
 дао? — упита доктор даље.</p> <p>- Кад је не би дао! — Радован шкргутну зубима — Ја бих таква  
јима женска глава море бити сретна: кад је дјевојка или кад је законита жена.{S} Оно што је изм 
сели дани бивали су, <pb n="636" /> кад је кнез цело после подне проводио код своје лепе скораш 
 друго! погледај само ноћашњицу!{S} Кад је већ такав, онда ту друга избора нема већ предузети с 
толико времена при промени коња.{S} Кад је највештији кочијаш ипак му треба три и по минута док 
у, да ће бити страшна распикућа.{S} Кад је поведена истрага над кривцима, који оваке гласове пр 
а и продужи своје гласно јецање.{S} Кад је бабетина удари, она се и не маче, само уздиже рамена 
е круне блистају на мојој глави.{S} Кад је сабља оштра, она пресеца по средини.{S} По буџацима  
и путници нису дуго овде остали.{S} Кад је било равно један час од доласка, кнез нареди полазак 
 <p>Али жбир не хтеде одступити.{S} Кад је стао и даље досађивати, пружајући једнако медаљу, ђа 
истарства, или иде он — ђенерал.{S} Кад је ствар већ дотле била догнала, Растислав се одлучи на 
о је дрзак, али и врло покривен.{S} Кад је имао да учини што ризично, решавао се обично на оно  
тимир имао је код себе револвер.{S} Кад је видео како полако тоне у нечистоту, он се сети, истр 
у и проћи се пешке кроз Орловац.{S} Кад је кнез поручио Растиславу да буде за 3 часа по подне г 
 видео да браца Мика носи сукњу?{S} Кад је он то носио сукњу? — узе распиткивати Ратко, све виш 
ио у ческо стакло, <pb n="465" /> а кад је кнез повикао, онда се то стакло опет прометнуло у бр 
ло је кроз његову канцеларију.{S} А кад је ствар дошла до истраге, нико од сељака неће да сведо 
 наћи кнезу никакве махне.</p> <p>А кад је већ тако, онда је ствар проста — ваља отићи горе, та 
вим друкчије.{S} Било је једно доба кад је Врбавац био несравњено јачи.{S} Тада се Растислав пр 
/p> <p>У животу често има случајева кад је нападај тако јак и неодољив, да нападнута особа не с 
е говорио.{S} Застајао би само онда кад је хтео да упали нову цигару, а међу <pb n="505" /> тим 
у чинила сличне услуге, у приликама кад је господин ћата тражио те „<hi>створове</hi>“ (како он 
и си узрок свему овом!“ У опште, од кад је ђенерал понио отров, кнезу је било некако незгодно ђ 
 свраћана особита пажња.{S} Али, од кад је кнез поодрастао, омужао, постао млад љубавник и млад 
е“ — као што је она то звала.{S} Од кад је почела старити, одала се на свашто; трљала је жене н 
иђан у свима одличним кућама.{S} Од кад је кнез Мутимир постао пунолетан и почео чешће приређив 
ак.{S} Други неко опет додаде да од кад је у Звониграду, он се још није могао честито испавати, 
орани и будоару — Уверена сам да од кад је Балканије и од кад је скупова у њој, никад ни један  
 може бити неког силовања.{S} Та од кад је света и века, болан, још ни једна удовица никад није 
али с правом.{S} Сад је већ теже од кад је проглашен за пунолетна.{S} У последње <pb n="387" /> 
тар као и род људски; било га је од кад је људи на земљи.{S} Имамо необоривих података и несумњ 
ена сам да од кад је Балканије и од кад је скупова у њој, никад ни један мушки скуп није доживе 
чик у двадесетој години, а ружно је кад је потпоручик у четрдесетој — рече Ратко смешећи се.</p 
/p> <p>— Како кад, сине!{S} Лепо је кад је човек потпоручик у двадесетој години, а ружно је кад 
 Растислава.{S} Ја још памтим време кад је г. ђенерал хвалио г. Растислава као најувиђавнијег д 
Такво је било Лепшино душевно стање кад је добила прво писмо којим је гђа Мона позива да и она  
аја пусти да му се пољуби рука, али кад је ћелави господин примаче устима и таман напући уста д 
 Па што смо дошли амо!</p> <p>- Али кад је кнез не би дао? — упита доктор даље.</p> <p>- Кад је 
д није виђала таке дивне одаје; али кад је понекад сањала на јави да је царска кћи; па замишљал 
овек и владар на свом месту.{S} Али кад је већ зла судба тако хтела онда, шта ће се, он је дана 
ре бити сретна: кад је дјевојка или кад је законита жена.{S} Оно што је између дјевојке и жене  
ку да на човека никад неће насрнути кад је сит, и то је сушта истина.</p> <p>Код људи опет опаж 
крваво убиство, као на прилику онај кад је удешено да паднем у нужник? — примети кнез.{S} Ђенер 
 први пуцади на жандарме, а он, тек кад је видео да му паде друг самртно рањен, опали пушку и о 
чак и нека изрека: „Пило се као оно кад је кнез долазио.“</p> <milestone unit="subSection" /> < 
> <p>— Је ли, тата, а је ли то лепо кад је човек потпоручик?</p> <p>— Како кад, сине!{S} Лепо ј 
 не може штетовати, а увек је добро кад је човек унапред спреман на све.“</p> <p>Ово је био као 
ука својој стрини, а не нама, зашто кад је она једном већ искукала смрт Мустај-паши, онда ту ве 
е да су врата с поља закључана, јер кад је један кључ у брави онда други нити ту може ући ни бр 
а по тим писмима.{S} Баш у тренутку кад је кнез љубљаше, њој се нађе у руци некакав завој из ко 
а једно другом у наручју....</p> <p>Кад је забелио дан, Лепша скочи да иде, пре тога она је у о 
ове светлости младога кнеза.</p> <p>Кад је било четврт до 10 часова кнежев млађи ађутант упаде  
овде мало тиче Јелина љубав.</p> <p>Кад је баба Ката озбиљно одлучила или да преломи Јелу, или  
 хтедне седати, па онда оде.</p> <p>Кад је било тачно 10 часова, врата на дворани широм се отво 
ао у рукама цео план завере.</p> <p>Кад је овако целу ствар већ имао у рукама, Растислав се реш 
 певало се и викало највише.</p> <p>Кад је румена зора прошетала у јутру крај Орловца, видела ј 
а да га нарочито не похвали.</p> <p>Кад је било у сред јела, кнез викну г. доктора, рече му да  
има веома интересних ствари.</p> <p>Кад је и то било сређено и сложено у један велики завежљај, 
 ј. може се добро наплатити.</p> <p>Кад је видела да је питање просто у томе да постане наложни 
арод“ — и њему је било мило.</p> <p>Кад је доведен у Балканију и изабран за кнеза, млади Мутими 
ећ више од тридесет година.“</p> <p>Кад је већ тргао и последњи дим, те се догорела цигара није 
помогле женидбе њених владара?{S} Некад је то и вредило, данас не...</p> <p>— Па опет све влада 
и суде други учевнији људи.{S} По некад је та своја искуства и скупо плаћао.{S} Тако му се једн 
с Растиславом заједно путује и по некад је с њим тако слатко ћеретао, као с каквим својим вршња 
ли попови, кметови и командири по некад је депутацију предводио капетан.{S} Отмене преставнике  
/p> <p>— Ова притворна чедност по некад је терала дотле, да су уметници морали кварити своја ум 
орити и што год озбиљно.</p> <p>Понекад је бивало да Лепша долази срдита, и још с врата удара у 
 још га тера стара земаљска сујета, рад је да покаже, како је он нешто друго од ове женске, кој 
е разумевао шта ова ватра значи.{S} Рад је био да не узнемирује свога господара, а овамо се бој 
нике.{S} Десетак дана доцније Звониград је био пун „окружних,“ као што скраћено титулишу окружн 
tion" /> <p>Кнез је погинуо и Звониград је личио на узрујану кошницу, у којој је на један пут н 
из једнога села знаду се — али сад! сад је жива згода — само ваља имати шињел и шајкачу.</p> <p 
аљене пушке Црнојевић као да оживе, сад је хтео и да пође живље и да се склони, па и да потрчи  
била решена да одмах одлази одавде, сад је страшљиво гледала на Синђу и стрепила да јој ова опе 
ој звижде око <pb n="291" /> ушију, сад је погађају: један, други, трећи, но она не осећа ништа 
у беду; опасност је била велика!{S} Сад је поље рашчишћено, прилике су повољне и њима се треба  
твори и спољне крило од прозора.{S} Сад је већ све боље и видела и чула.{S} Она промоли главу к 
но створење, способно на свашта.{S} Сад је јамачно избегла у Румунију.</p> <pb n="634" /> <mile 
 виде да се негде чаше испразне.{S} Сад је кнезу наздрављао здравицу некакав стогодишњи чича, р 
— млади господин опет је пољуби.{S} Сад је пољубац пао на образ.</p> <p>Јела заусти да нешто ре 
лазе код њене родбине у Америци.{S} Сад је дошла амо или да се уда за кнеза Мутимира, или, ако  
о то од њега захтевали с правом.{S} Сад је већ теже од кад је проглашен за пунолетна.{S} У посл 
обођење и нацијонално јединство.{S} Сад је и с тим страховањем свршено.{S} Грозна сеча, извршен 
>— Свршено је — прихвати ђенерал. — Сад је то већ прошлост, о којој не вреди говорити.{S} Сажаљ 
у је он ускоро опет морао вратити — сад је његово доба.{S} Либерали су људи којима је дугим слу 
риђе кнезу:</p> <pb n="324" /> <p>— Сад је скоро поноћ — рече он. — Ова је ноћ наша.{S} Ја те н 
 почети да долазе тек око 4 часа, а сад је јаком три.{S} Мона зна све шта треба, и она ће све,  
а памет није <pb n="226" /> пало; а сад је у себи осећала, како јој је некако лакше рећи „слатк 
акође пратио кнеза на овом путу, за сад је јахао у непосредној близини кнежевих кола.</p> <p>То 
ојевића рашчуло се на све стране, и сад је у свачијим устима — тако заврши сељак своје интересн 
слушну боље, после прилеже земљи, и сад је већ јасно могао разабрати пуп човечији глас, који ви 
се на топлоти тих нада грејало, — и сад је сва та огромна зграда лежала пред њим разорена, упра 
у.{S} Срећом то није дуго трајало и сад је згода да га једним ударцем стукнемо у старе међе, гд 
ње: <hi>јес или није</hi>!</p> <p>И сад је питање било решено; решено је са <hi>јесте</hi>.{S}  
и и имало какав озбиљан значај, али сад је постало проста саблазан.</p> <p>— Па ипак тај румунс 
ећ су се могли кренути даље.{S} Али сад је настало питање куда ће?{S} Чича Милоја није било, а  
збегне.{S} Мањ да је најури.{S} Али сад је већ и то било незгодно.{S} Он је пред њом говорио, а 
{S} Та је удољица обично празна, но сад је била засађена зеленим гранама, окићеним безбројним,  
тија, спремајући је поиздаље.{S} Но сад је цео тај план „поступности“ био покварен.{S} Раздраже 
е магловито и непоуздано.</p> <p>Но сад је изгледало као да је наишао на неки кончић од тога ве 
корак удаљен од гроба, кнез Мутимир сад је јасно чуо, како се у гробу нешто трља и стење.{S} Пр 
је ми још сахат времена до поласка (сад је 3 часа по поноћи), те хитам да вам саопштим још неке 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Сад је настало спремање.{S} Мона је повраћала ред и спремал 
ито кад пише једном владару.</p> <p>Сад је настао дуг низ кошкања између Лепше, која је пошто-п 
о нису спадали у свиту кнежеву.{S} Обед је завршен шампањцем, а људи из народа нису знали меру  
 не, не би му нико ништа рекао, али ред је тако, старији су чиновници.{S} Пред млађим чиновници 
ћала ред и спремала што треба, а узгред је запиткивала Лепшу све којешта, пецкала је и давала ј 
су се видели из големе траве.{S} Напред је ишао чича Милоје, за њим Враничић, а за овим Жика.{S 
 вредност.{S} Кад се то зна, а у напред је познато и то, докле ће се ићи у побијању поједине мо 
уда намештала пуно, пуно цвећа, кад год је кнез Мутимир долазио на ова присна посела.</p> <pb n 
једну страну као какав богаљ.{S} Ко год је први пут видео овај мост, морао је стати и гледати и 
лим! није ништа.{S} Добро је.{S} Штогод је на путу треба уклањати...{S} Али да не дангубимо, го 
аша.{S} Каква сјајна будућност!{S} Плод је узрео.{S} Ваља само имати куражи да се пружи рука и  
ва.{S} Извештен о проласку кнеза, народ је гомилама излазио на пут да га види и поздрави.{S} До 
 шта би још друго, ја не знам.{S} Народ је ту; провизори, свештеници, све је ту, и ђаци ће пева 
н свак, који је био луд.</l> <l>А народ је слушао господара свог;</l> <l>И хвалио зато Бога вел 
 пресечене повисоком косом.{S} Око себе је видео неравно, каменито земљиште, а мало даље огромн 
арам, измичући се заједно с колима, све је више затезао око вратова попадалих вочића, и све им  
е народа, сви ови људи, жене, деца, све је то спадало у његову подручност, све је то био његов  
очувала приступ у његов двор — све, све је она другче замишљала!</p> <p>А сад?{S} Сад она тек р 
в се претвори у ухо.{S} Руке, ноге, све је мировало.{S} Чак је престао трептати и дисати.</p> < 
расуо по пољу. — А све ја ово моје, све је пода мном, свима ја заповедам и за све ја одговарам. 
> боље „песничке снаге“ из околине, све је то неуморно суделовало на стварању натписа.</p> <p>А 
азе послом, неки и да се препоруче, све је то из поштовања, а госпођа их дочеку је, као гостољу 
и после догађаја у непознатој кући, све је то само го сан, празна машта? — упита он озбиљно.</p 
Народ је ту; провизори, свештеници, све је ту, и ђаци ће певати, па ја, као велим, спремни смо. 
9" /> <p>И што је кнез дуже гледао, све је боље распознавао личности у сумрачној дворани.{S} То 
 Све је удешено, све је ујдурисано, све је лаж!...</p> <p>Растислав саслуша мирно овај протест  
генти сведочили.{S} Све је удешено, све је ујдурисано, све је лаж!...</p> <p>Растислав саслуша  
е, г. намесник, благодарим покорно, све је из мог подручја.{S} Све отмјен свет, благодарим поко 
 је то спадало у његову подручност, све је то био његов народ, свима је њима он заповедао.{S} П 
о неки нов живот; све је у покрету, све је у живом врењу.{S} Свак се вада нечему новом, бољем.{ 
ух; свуда се осетио неки нов живот; све је у покрету, све је у живом врењу.{S} Свак се вада неч 
е тако развратна!{S} Не, завист!{S} Све је то само завист и злоба!</p> <p>И тако се поступно до 
о мени како немам војничка духа.{S} Све је удешено како треба, прилике су сазреле, дошло је вре 
надне, нагле, бујне и неодољиве.{S} Све је немоћно да се противу њих бори.{S} Оваке су промене  
и гледајте и од мене се надајте.{S} Све је остало дим.{S} Овде је сила!“ - О великим празницима 
ресто — то је било његово сунце.{S} Све је друго за њега био мрак.{S} Боловао је од наступа вла 
службено га ожалили и сахранили.{S} Све је у реду. <foreign xml:lang="it">Finita la commedia</f 
тивали, његови агенти сведочили.{S} Све је удешено, све је ујдурисано, све је лаж!...</p> <p>Ра 
а може настати одсудан тренутак.{S} Све је спремљено.{S} Вреба се само згодан случај.{S} Проста 
о у моје тајне и издао их кнезу.{S} Све је пропало.“ То је била прва мисао Врбавчева.{S} Али он 
и од кнеза, па до последњег слуге — све је било весело и расположено, и то не тек онако весело, 
чаши ракије и вина, у тањиру супе — све је једно. „Лек“ је без боје (она је непрестано звала св 
{S} Ви велите отров ми велимо лек — све је једно.{S} Дакле сто жутих дуката лек, сто жутих дука 
и говорити:</p> <pb n="615" /> <p>— Све је добро; крвоток је са свим уредан, дисање правилно и  
одају својом разноликошћу.</p> <p>— Све је ово од њега, ово су махом његови поклони; не знаш ка 
бијати.{S} Нарочито у последње доба све је пошло на горе.{S} Ђенерал је био мрачан, раздражљив, 
>Састанци, зборови, друштва, штампа све је било угушено, притиснуто, завиличено, с цензурском к 
У кнежевским одајама кнеза Мутимира све је било запојено неким нежним мирисом, неком пријатном  
 овде могла бити!{S} Што је официра све је сад било у мојој соби, овде напред.{S} Код њих није. 
 овај се крај био стишао.{S} Но сад све је опет пошло на јеро.{S} Стари <pb n="577" /> чича Сте 
а читаве романе, и његово подозрење све је већма расло.</p> <p>Околина кнежева жалила се да је  
p> <p>Само то је био изнимак, иначе све је удешено онако како се у писму препоручивало.</p> <p> 
 — то се још једино штеди.{S} Иначе све је друго помешано!{S} Бар тако је код наших Румуна у Ба 
S} У први мах једно младо калуђерче све је признавало, само се извињавало да су тако певали с т 
 навода онога загонетног младића, и све је нађено онако како је он рекао.{S} Улица, кућа, име ж 
атко беше почео долазити у ватру, и све је живље говорио.</p> <pb n="566" /> <p>— Али остајући  
> <p>— Све сам брижљиво прегледао и све је било у потпуном реду.{S} Прозори су били чврсто затв 
ругова његове данашње владе.{S} Али све је заличило, кад кнез ту виде најпосле и самога свога м 
можда и има какве грешке; али, ипак све је то увеличано, претерано, ја вас уверавам; све се то  
у сну нисмо чули.{S} Ништа друго но све је то масло новога министра.{S} Хоће да се удобри кнезу 
p>Још од ране зоре у кнежевом двору све је било на ногама.{S} Спремана су кола, коњи, пртљаг —  
еза Мутимира.</p> <pb n="365" /> <p>Све је то утицало те је Растислав у последње време био стра 
послови уз које иде и слава.</p> <p>Све је радио с рачуном.{S} С рачуном је волео, с рачуном је 
видети по какав стран орден.</p> <p>Све је ово било и важно и значајно, али начелник орловачки, 
.{S} Али док су њена уста говорила „све је ово ништа,“ у њеном срцу никла је нада, која је неко 
ге од тих интересних грађевина, а многе је засула земљом и шламом.{S} Но у ово доба Ташмаденски 
одила Јелу под <pb n="58" /> руку, овде је пусти, или управо спусти је на укусан, свилени диван 
} Обиђите удесно!...{S} Пазите!{S} Овде је плоча.“ Пипајући и придржавајући се за ограде, кнез  
ворити.{S} Сажаљењу нема места.{S} Овде је вођена битка.{S} Ја сам побеђен — право је да погине 
који ни сами не знају шта хоће.{S} Овде је ствар проста: хоћете „лек“ или нећете?</p> <p>— Добр 
 надајте.{S} Све је остало дим.{S} Овде је сила!“ - О великим празницима ви нарочито узимате ул 
ају по каменој плочи.</p> <p>„Јес’ овде је!...{S} Овде има жива човека!...{S} Јес’ он је ту; тр 
нисте погрешили!{S} Партиска борба овде је веома дивљачка, нарочито кад се у њу умешају и динас 
и:</p> <quote> <l>Твој велики деда овде је био,</l> <l>На овом доксату каву је пио.</l> <l>Он ј 
, отварало се сад широко поље рада, где је сваки имао да покаже и своје личне способности, и св 
једне ноћи у дому његових родитеља, где је пре увек било тако <pb n="537" /> мирно, сад на једа 
), па онда протеран у место рођења, где је живео као заточеник све до смрти старога кнеза.</p>  
е била одмах ту до његова кабинета, где је могао по вољи пустити корак.{S} Г. министар је ходао 
правце вратима ђенералова кабинета, где је овај у вече обично радио, и јако закуца.</p> <p>— Ун 
цу погледом, јер се одоздо с места, где је он седео, није добро видела — па је онда кивно и душ 
за 4 случаја домаће кавге и заваде, где је у 2 случаја било боја између мужа и жене, а на једно 
ваве распре и она Г је и сада онде, где је била и пре по века, ни за длаку се није приближила с 
дним ударцем стукнемо у старе међе, где је био још као малолетан...</p> <p>Растислав је говорио 
твар тицала какве љубавне историје, где је чаршија узимала на нишан кнежеву личност, Врбавцу је 
омаћичин, која се враћаше из кујне, где је издала последње наредбе за јаузн.</p> <p>Она застаде 
ion" /> <p>Мона се враћаш из кујне, где је била да обиђе да ли је све спремно за јаузн, кад пре 
е ствари.</p> <p>У оној истој соби, где је мало час Срећко изударао хоџу, пре по сахата њих дво 
 /> <p>Госпођа јаукну и јурну соби, где је ђенерал лежао.{S} Кнез је прихвати и поведе; уз пут  
вљеним, и, најпосле, његови дугови, где је она, мати, често морала испод руке и кришом од мужа  
љних послова, у оној истој дворани, где је пре неколико година Врбавац, пред запрепашћеним мини 
х кестенова.{S} На јасној месечини, где је све било тако лепо осветљено, владао је сумрак само  
у налазила Пава, кад оној гомилици, где је она стојала с Петријом и друге две другарице — приђе 
во пренесе у тако звани Мали Конак, где је до сахране било изложено народу на углед.{S} По кнеж 
о шта је било кнезу, кад је заспао, где је био пре тога, шта је радио, је ли што пио или јео? п 
њима, ђенерал је писао кнезу писмо, где је стављао ултиматум — или Растислав из министарства, и 
ћ се беше склонио у оближњу капију, где је у залатку чекао згодну прилику да умакне даље.</p> < 
дног дана дође тај учитељ у кавану, где је било много света, па и г. срески.{S} Реч по реч док  
ствар тако, кнез је приведе дивану, где је ђенерал још лежао у заносу.</p> <p>Жена паде на њега 
 коњаника, отишао у главну касарну, где је одмах сакупио све батаљоне команданте и преко њих уз 
 у оном славном, повесничком месту, где је сури соко балканиски први пут свио своје јуначко гне 
ви, <pb n="342" /> и на оном месту, где је она канула, израстао је овај стручак бела љиљана.</p 
а свита одсели су у староме дворцу, где је било места за све.{S} Сутрадан била је свечана аудиј 
лканију и отићи ће право у Орловац, где је сад скупштина на окупу; ту ће се јавити и поднети пи 
и сама сагне, да види <pb n="64" /> где је ударила господина и где га то боле — но опет се трже 
арница<ref target="#SRP18892_N4" /> где је још био заостао по какав доцни гост, просипала се кр 
ља, а кад иду улицом <pb n="478" /> где је гора калдрма.{S} У два три маха кола су застајала, н 
манастира Гробовице, <pb n="359" /> где је ђенерал сахрањен у породичној костурницу своје супру 
/p> <p>— Ја га нисам убио!{S} Камо? где је крв?{S} Моје су руке чисте....</p> <p>Ђенерал диже р 
ad>Партија шаха</head> <p>Симон!{S} Где је мој шах? — одјекну кроз дворске одаје звонки глас мл 
ђе и процеди кроз зубе: „Полако!{S} Где је хоџа?“</p> <p>Срећко јој очима показа врата.</p> <p> 
инио, он лично, или ма ко његов?{S} Где је, када је и чиме је он могао заслужити тако велику ка 
 На мене! — упита Кугић зачуђено. — Где је кнез - додаде он за тим, и као човек који нема ништа 
ресу и потпис „један ђак.“</p> <p>— Где је тај господин? — упита он момка.</p> <p>— Ту је; ево  
аји, где ће стати да измене коње, а где је био спреман и мали доручак.{S} То је било на сумеђи  
{S} Снаја га одмах викну и упита га где је Пава.{S} Но Грујица није ништа знао. „Ја сам мислио  
 морао почешће застајати да погледа где је и да се промисли којом ће страном ударити.</p> <p>Ет 
, да је за тренутак била заборавила где је, заборавила је и цело стање своје —</p> <p>Но она се 
ухваћен на време, и сад нико не зна где је.</p> <p>Тако је у главноме гласио службени извештај  
и једна и две собе, па да човек зна где је.{S} Смотрисмо је ту на прагу.{S} Штуче некуд амо уну 
а се као некакав празник.{S} Ко зна где је извор и порекло томе обичају!{S} Можда је он некад и 
јку јамачно и домамила.</p> <p>— Па где је та жентурина? — упита дежурни.</p> <p>— А ко је зна. 
је нетремице гледао и једва разабра где је и шта је с њим, те одмах скочи из постеље и потеже з 
у, у онај сјај, у она незнана места где је <hi>он</hi>.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
умарне куд год у свет, да оде некуд где је нико не познаје, па тамо што буде, нек буде.{S} Дола 
опасне клопке.{S} И не мислећи више где је и у каквом се стању налази, заборављајући да јој ваљ 
и само песма вечне славе и љубави и где је бескрајњи живот.</p> <p>Међутим, ако икада, Враничић 
После овога Жика се придружи потери где је био и Црнојевић.</p> <p>Те исте ноћи, кад су потере  
узлук, ади он није хтео истраживати где је и шта је то.{S} Та му се ствар допадала онако у цели 
није <pb n="604" /> могао разабрати где је и шта је.{S} Но у том тренутку изби из мрака незнани 
а ли му ваља куд год ићи или остати где је?{S} Час му се учини да је у свом кревету, да лепо ле 
д никакво зло не може десити у кући где је домаћица ова анђелска жена, чије цело биће дише љуба 
корацима.{S} Ја не умем да ти кажем где је извор оној снази што је имају владари који се држе с 
. а.. а!{S} Тако!{S} Зато; ја видим где је нешто утрпано — рече сељак, па пошто је још мало заг 
тоницом обновљене Балканије, местом где је деда Мутимиров први пут засновао своју власт као пог 
руцкању се познавало кад иду улицом где је боља, а кад иду улицом <pb n="478" /> где је гора ка 
; распитано је; ваше је чељаде тамо где је играла коло; ту ћете је наћи.{S} Хајд сад.</p> <pb n 
.{S} Своје добро, богу хвала.{S} Но где је господар?{S} Је ли ово он што иде за тобом? — упита  
дован.</p> <p>Упуте се право конаку где је био одсео кнез.{S} На капији хтеде их задржати страж 
 вече, он махну главом и пође столу где је стајало дугме од електричног звонцета.{S} Али пре но 
е су се гости скупили на оном месту где је мало час оставио кнеза и своју госпођу.{S} Нешто се  
лако, а упутили се право оном месту где је седео Враничић с дружином.{S} Угледаше волове и једа 
 породице стоји на оном истом месту где је стајао оне исте ноћи, кад је мој дед, бежећи од Руса 
иже огњишту, други остраг на трупац где је мало час седео чича Мунтијано.</p> <p>„Ударићемо пог 
и „пливају“ због кнежева доласка; негде је призиван божји благослов, а негде су исказиване најл 
оју љубав спрам младога кнеза.{S} Негде је описивана радост у којој орловчани „пливају“ због кн 
а.{S} Ако вам треба верна служба, нигде је боље нећете наћи.</p> <p>— То се и ја надам....</p>  
 рече кнез, и узев Кају под руку поведе је у собу осталим гостима.</p> <milestone unit="subSect 
рече Мона, и узев Лепшу под руку поведе је напред.</p> <p>Кнез Мутимир испрати их до врата од д 
<p>— Моје јагњешце, рече јој он и хтеде је пољубити у уста.{S} Она окрете главу и он је пољуби  
.</p> <p>— Шта ли си то чула! — прекиде је Растислав.</p> <p>— Кажи ми је ли истина да ти је кн 
ана.</p> <p>— Што је сиротан? — прекиде је муж.</p> <p>— Сиротан!{S} Да шта је но сиротан!{S} С 
те пробе.</p> <p>— Знам, знам — прекиде је Врбавац — али има људи јаке природе!</p> <p>— Та как 
дрости.</p> <p>— Добро, добро — прекиде је муж намештајући јој јопну и журећи је да што пре иде 
м открива своје осећаје.</p> <p>На људе је гледао као на фигуре у шаху.{S} Човек и пријатељ за  
ао у паклу.{S} Јела се стресе.{S} Прође је нека језа.</p> <p>Женска, што је седе а до ње, била  
 ово вино.</p> <p>Кнез нали чашу и диже је према свећи.{S} Лепо, бистро вино искрило се у чаши  
м Кугић умочи десну руку у крв и издиже је над чинијом и повикну гласно: овим ћемо се миросати; 
епа Паву за руку и три четири пута трже је што игда може.</p> <p>Пава посрте.</p> <p>— Куку, цр 
за руку, другом руком, с два прста, узе је за лепу, белу брадицу, наже се к њој и нежно јој заг 
на друга женска; она прихвати Јелу, узе је под руку и брзо поведе, прво преко 2—3 степена, па к 
устави на њој свој немиран поглед и узе је гледати нетремице.</p> <p>Шта се тада збило у души М 
цу, примаче је Јели, седе крај ње и узе је за руку.</p> <p>Јела је још једнако стајала крај про 
дити!</p> <p>Баба Ката приђе Јели и узе је гладити руком ко глави:</p> <p>— Моја лепа косица!{S 
Кнез је ћутао и ходао.</p> <p>Маврикије је стајао на сред собе и окретао шешир међу прстима.</p 
врхове зелених планинских главица, чије је зеленило било чисто црно спрам светлих зракова зорин 
од непрестане пажње Растислављеве, чије је око непрекидно осећао на себи; и да сам одахне од на 
дела, али се вараш.{S} Шта мислиш, чије је дело устанак у Херцеговини?{S} Ти не знаш колико им  
зразговара с тим истим човеком, из чије је руке мало час примио самртну чашу!</p> <p>Кнез није  
а што се сетила тога слатког доба, које је дуго и дуго било заборављено.</p> <p>Јес, с једне сј 
ође светковина кнежева пунолества, које је било на прагу; друго да саопшти ствар кнезу тако, ка 
{S} Говорило се о замашним сумама, које је она давала младим људима, да их придобије <pb n="407 
Кад су у бурним политичким данима, које је претурила преко главе млада кнежевина Балканија, нас 
 гледала у врхове својих рукавица, које је баш тада навлачила.{S} Мутимир јој приђе лаганим кор 
да прегледа све енжењерске радове, које је наш главни штаб спремио за утврђење међа.{S} То је л 
.{S} Он покаже кнезу своје доказе, које је био прикупио против Врбавца, доказе, из којих је изл 
 Елем, како рекосмо, г. Маврикије, које је боље шах или краљ? ха?{S} И кава је разлика <hi>изме 
 а.. а шах и краљ, а г. Маврикије, које је боље, је ли шах или краљ?</p> <p>Кнез је гонио Маври 
зервативне <pb n="134" /> странке, које је Врбавац за сад сматрао као најопасније противнике св 
оветно, потмуло, пометено брујање, које је свашта могло значити.{S} Влади и привременом намесни 
аву да поткопају углед и поверење, које је до сад имао код кнеза.</p> <p>Ловимук је уверавала д 
а оне тајанствене и чаробне приче, које је још као дете у мајчином крилу слушао о бурној, чудно 
мемоаре о новом стању у Балканији, које је настало услед доласка старога кнеза Косанића.{S} Нар 
трованим врхом, то су биле ствари, које је некаква <hi>тајанствена зликовачка рука</hi> почела  
вче, коме је он до јуче заповедао, које је јуче спасао из чељусти поуздане смрти, оно му данас  
 на бледо, непомично лице кнежево, које је са затвореним очима изгледало као маска од воска, па 
е депутације и одлично грађанство, које је дошло да их поздрави.</p> <pb n="176" /> <p>У 9½ час 
="subSection" /> <p>— Хришћанство, које је у многим стварима донело напредак, донело је огроман 
вале и губиле се у општем брујању, које је владало у доњем крају стола, док је у зачељу кнез го 
ена вода.{S} Круне роде на дрвету, које је крвљу заливано.{S} Престоли су столице на којима сед 
осле и да види своје „ново сунце,“ које је дотле само у мраку назирао.{S} Кад жигица плану, сре 
а узме кутију од сељака и упита га које је село овде најближе, старајући се да тиме окрене разг 
S} Претресано је питање о изменама које је потребно <pb n="405" /> учинити у личностима што су  
па одоздо удари зврчку по новинама које је Растислав читао.</p> <p>То је чудна ствар.{S} Ништа  
в човек, а Каја безазлена жена, од које је муж лако могао све сакрити.{S} Ако је што и опазила, 
муке да се боре против несанице од које је кнез патио.{S} Једини ведри и весели дани бивали су, 
ђа Мона била је рођака кнежева код које је он често одлазио и по некад проводио читаве часове.< 
 кнеза, час у слику кнежеву, испод које је било тајно долапче.{S} Кад кнез ућута ђенерал рече з 
астанка скупштине сачува оно стање које је велики родољуб Страшимир Косанић III. по себи остави 
светом — Јес, ви Косанићи људи сте које је веома тешко волети.{S} Ви сте веома саможиви; ви сте 
 сам, у маленој, тесној ћелици, из које је, кроз округло прозорче, видео пред собом велику двор 
 је носио своју свештену књигу, из које је погађао судбу, шта ће коме бити до послетка, а ту је 
ио је и оне степене подрумске, низ које је тако често стрчавао, поред све забране строга учитељ 
к <pb n="630" /> Балканске Браће и које је и било повод целој овој авантури?</p> <p>Заре слеже  
 постеље и потеже за сахат да види које је доба.</p> <p>- Господару, ваља нам се одмах кретати  
иславе... јес, шпијуни....{S} Људи које је бог створио да буду шпијуни!</p> <p>Пуковник се поче 
ах иза планине, а у потврду тога Милоје је по именце распитивао за околне кметове; за сувоборск 
е са свим други човек.{S} Истина Милоје је после објаснио како се десила та промена, показао је 
етити крупне земаљске интересе.{S} Моје је основно уверење, од њега увек полазим — да што се го 
 не мичући се са своје наслоњаче — моје је мишљење, да нико нема права вређати друге без узрока 
другљиво, с пуно ироније.</p> <p>— Моје је мишљење — рече Растислав апатично, не мичући се са с 
сно дочекати!{S} Моја је жеља, а и моје је поуздање у бога, да ће балканиски народ имати разлог 
је редом испраћала своје госте.{S} Неке је нарочито молила да о Лепши не причају ништа.{S} Око  
е с чуђењем за њом трчале и запиткивале је шта ти је ово, па шта ти је оно хватајући прстима ње 
рди то главом).{S} Ето видите!{S} Дакле је немогуће да су врата с поља закључана, јер кад је је 
гнездо славе и величине народне, одакле је поклич слободе у брзо одјекнуо кроз све балканске зе 
жете што изближе о овој господи, одакле је који и како је коме име.</p> <p>— Име, име, молим по 
угу нож и јурну право оном месту одакле је мало час пукла пушка и откуда се сад чуо болан јаук. 
летку Балканија мора напредовати „докле је год води и док над њом <pb n="146" /> сија срећна зв 
 с почетка је та омраза скривана, после је почела овда онда избијати.{S} Нарочито у последње до 
одбина.{S} Прво је погребена она, после је дошао ред и на самога кнеза...</p> <p>Уз голему тугу 
ари, хоџа поче говорити гласније, после је говорио све јаче, и на послетку његове речи пређоше  
 7 пута прошла кроз мачије нокте, после је била мирна.</p> <p>Док је ово говорила, у Кате се за 
 души његовој.{S} Прво је мислио, после је на јави сањао, најпосле сви ти снови постали су били 
ање.{S} Пава сави главу у страну, после је опет поврте и, место свака одговора, она притисну кн 
часа по поноћи сипали су прекори; после је срџбу заменио тихи плач.{S} Плакали су обоје; зора и 
анствено, декламујући реч по реч; после је говорио све брже, све живље, док најпосле не прође у 
грудима, слабинама и око срца.{S} После је настао читав низ операција којих се сад редом и не с 
тна а да се печати не повреде.{S} После је све метуто у дебео, једноставно плетен џак, који одо 
ци у груди по један оштар нож.{S} После је слика свечано спаљена, уз певање <pb n="423" /> нека 
 „децо моја! ах, мила децо моја!“ После је стао јецати и јецао је све више.{S} Најпосле је на г 
чи, не проговорив ни речи.</p> <p>После је заустављао поглед час на доктору, час на појединим п 
јецати и јецао је све више.{S} Најпосле је на глас плакао, гушио се од суза и зацењујући се од  
а опажале на кнежевом челу.{S} Најпосле је узвикнуо: „Господару, учините ми ту милост, узмите о 
жљиво сипао знаке свога допадања, дотле је она неколико пута нестрпељиво прошапутала „уф!“, „уф 
сети, да се окрене кнезу лицем, а дотле је једнако стајао окренут леђима.</p> <p>Међу тим кнез. 
 приметан у големој, густој трави; даље је зелен пољанаст брежуљак, пропланак у густом гајићу,  
м месту жена је утекла од мужа.{S} Даље је дознала за 3 крађе — на једном месту жена је поткрад 
ни велики круг, засађен ружама.{S} Даље је видела ред џбуња, а иза џбуња распознавала се гвозде 
ити.</p> <p>— А још даље?</p> <p>— Даље је то, што помоћу ових људи једино можеш знати шта ти с 
нога председника републике.</p> <p>Даље је Кугић разлагао, како прилике за остварење оних идеал 
аса; здравицама није било краја; весеље је доиста било срдачно — почињући од кнеза, па до после 
да има и претераности, али свакако боље је и ово, но ова данашња лицемерна, <pb n="156" /> прит 
 затреба, богме, и да се вегне. — „Боље је и десет невиних да буде везано, но један крив да уте 
ци; знаш и то, колико <pb n="686" /> ме је муке стало да ти разбијем ту махниту мисао и да те о 
ити за моју искреност, кад рекнем да ме је свемоћ њене лепоте амо довела,.</p> <p>Мона се умеша 
 ме искида, стрвина!{S} Не памтим да ме је ико икад овако напсио као он — поче Срећко, но у тај 
ела био ми је као истуцан.{S} Једила ме је цела ова комедија и ја сам био зловољан и нерасполож 
стинило писмо непозната човека, које ме је позивало да видим тајни састанак <pb n="630" /> Балк 
човек, наишао сам на један опис који ме је подсетио на ово причање старога Турчина.{S} Енглеско 
аш, и положај мој као домаћина могао ме је уздржати те на прву увреду нисам одмах сам себи приб 
е су ме жуљиле, а несносан бол пекао ме је по целом телу.{S} Покушам да мрднем ногама и рукама, 
оја је била мени намењена.{S} Спасло ме је провиђење.{S} То исто провиђење казниће сад вас.{S}  
положај и твоје паре — све то вечито ме је бунило, и ја сам се вазда старао да одагнам те мисли 
але — рече кнез и крочи му ближе, време је протекло, говорите шта сте решили?</p> <p>Но ђенерал 
ћи поскакаше иза стола. „Хајдемо, време је“ — рече један. „Хајде“ прихвати други.{S} Погасише ц 
кога очекује с нестрпљењем.{S} Но време је протицало, а никога да дође.{S} Кнез Мутимир ваљда в 
 савесно вршити своју „дужност“.{S} Име је било непознато; за тога шипарца нико није знао.{S} С 
вонило је кнезу веома чудновато.{S} Име је балканиско; речи у имену имају свака свој значај, па 
ју свака свој значај, па опет за то име је било чудновато.</p> <pb n="594" /> <p>Кнез узе мисли 
а Цинцар-Станковићка.{S} Ти знаш с киме је она опет род.{S} Лепша! знаш! — рече госпођа Софија  
рна плоча у манастиру Гробовици, а тиме је десет пута тако велики камен спао с груди министра Р 
љубац у сред румена образа.</p> <p>Тиме је она казала све.</p> <milestone unit="subSection" />  
 ма ко његов?{S} Где је, када је и чиме је он могао заслужити тако велику казну, да га његова р 
е лекари не би могли одмах познати чиме је човек отрован, нити би могли брзо дати како противно 
 богата свима врлинама.{S} Али оно чиме је она истински велика, узвишена, недостижна то је она  
: куда ће ко путовати овога лета?, коме је затворена радња?, ко тешко болује? које су се угледн 
носи одговорност он, г. Растислав, коме је стицајем прилика пала у део тегобна задаћа да се у о 
милостиви господар“ оно исто дете, коме је он до јуче заповедао.</p> <p>Кнез Мутимир био је брз 
матрао кнеза.</p> <p>„Ово балавче, коме је он до јуче заповедао, које је јуче спасао из чељусти 
ео веровати својим очима. — Човек, коме је поверена безбедност престола, ред и мир целе кнежеви 
у Звониграду, млад, духовит човек, коме је ванредно дивно доликовала његова сјајна, капетанска  
ш више изненадило наше путнике.{S} Коме је могао требати овај прелаз у овој пустој планини, где 
</p> <p>Ово је било изненађење.{S} Коме је могло што требати овде у сред ове пусте планине, где 
испод плоче онога истога гроба, на коме је мало час седео.</p> <p>Кнез покуша да се брани, да в 
рађен и узан мост преко потока, на коме је Зликовца требало напасти с обадве стране, али да су  
нез, показујући прстом на гроб, на коме је мало час седео.</p> <p>— Шушка? упита Заре и наже се 
 своме начелнику парче хартије, на коме је писало:</p> <p>„Желим да се састанем с господом окру 
 над собом високо, мрачно небо, на коме је тек где где светлуцала по која сићана звезда.{S} Кне 
еђу тим Лепша беше села за сто, на коме је пре њена доласка кнез Мутимир био разасуо нека своја 
ечи.</p> <p>Прво проговори гроб на коме је кнез Мутимир мало час седео.{S} После дубока уздаха  
ева затекла као војног министра, и коме је било суђено да наскоро одигра кратку, али значајну у 
је г. начелника јако обрадова, а о коме је Ратко писао да га је нашао случајно, премећући своје 
прочуо у покрету од 1848—9 год., у коме је и Балканија учествовала изашиљући своје добровољце б 
ади из једне преграде завијутак, у коме је било једно писмо и још некакав предмет, па пружи пис 
о Лепша га понуди да чита писмо, у коме је стајало између осталога и ово:</p> <p>„Овој дружини  
окојни кнез има свој тестаменат, у коме је назначен други наследник, но Врбавац је прешао преко 
.</p> <p>Међу тим вест о заносу, у коме је кнез провео пуних 50 часова, полако продре на улицу, 
аборављате доба његово и положај у коме је.{S} Шта уме и шта може ово јадно, младо, неискусно,  
риво и још се више увуче у фотељ у коме је седео.</p> <p>Врбавац је при ходању обично гледао у  
 овога настао је подужи разговор у коме је махом говорио сам кнез, и то час правећи примедбе за 
 је примао све по две и две.{S} Свакоме је прорицао шта ко хоће, било прошлост, било будућност. 
.{S} Огромна омаљска планина у главноме је већ била преброђена и сумрак је затекао нише путнике 
чело се говорити о гушобољи.{S} На томе је и остало.{S} Цео град знао је да министар преседник  
 речи у највећој озбиљности, а при томе је непрестано нетремице гледао Лепши право у очи, док ј 
ће момак и девојка доћи у додир, о томе је водила бригу породица, па и цело друштво.{S} Кад мла 
 га је жалила цела Балканија.{S} О томе је био објављен и један указ:</p> <p>„Да се забрани јав 
S} Жив...{S} Жив...{S} Мртав...“ у томе је прошла цела ноћ.</p> <p>У јутру освану прокламација. 
{S} То су учинили моји претци, и у томе је главна заслуга династије Косанића.</p> <p>Ђенерал ск 
ао своју „теорију природности“ и у томе је терао до краја.</p> <milestone unit="subSection" />  
 за тренутак, на опет отклизи и нестане је.{S} Тако је то подуже трајало, а ови незнани људи је 
 ово сад са мном бива.{S} У ствари мене је ово он отровао, само што је то вешто извршено преко  
атра, а на махове опет целим телом шине је студена језа, и њени румени образи побледе као крпа. 
 потпун господски бифе.</p> <p>Код Моне је био уведен овакав ред: послужи се само једанпут, а з 
Само један осећај <pb n="292" /> код ње је био још веома жив, осећај жаљења.{S} Она не би могла 
да је висока, господска рода.{S} Код ње је нађен велики окован сандук, пун највећих драгоценост 
 крају, тамо где сам ја рођена, тровање је врло често.{S} Ту обично жене трују своје мужеве.{S} 
 кнез Мутимир — време пролази; одлагање је немогуће.</p> <p>Ђенерал подиже главу; био је у обра 
екари, они су ђенерала сецирали; парање је успешно извршено, лекари су нашли <pb n="357" /> зад 
оју судбину Ствар је пропала.{S} Питање је шта настаје сад?</p> <p>Кнез га пресече:</p> <p>- За 
он — али ово су прилике ванредне, стање је изузетно, војска је данас једина пресудна чињеница — 
до власти и висока положаја.{S} Владаре је сматрао као сујетне будале, којима се треба користит 
з се окрете и узе Зара за руку.{S} Заре је осећао да је кнежева рука веома врела и да дрхти.</p 
м ађутантом.{S} Сели су на диван и Заре је морао сад редом причати све шта је било, а кнез је у 
е није смео окренути назад.</p> <p>Заре је грабио поред њега.</p> <p>Тако су ишли десетак минут 
нтролисати шта с вама раде.</p> <p>Заре је причао даље интересне ствари.{S} Сем црне прилике у  
ава добра и ваљана владаоца.{S} Најгоре је што ће од њега страдати сама земља, која није ни у ч 
 да је по уму био нешто изванредно; пре је истина, да је био човек обичне, бистре памети.{S} Ал 
и „мирис“ свет је тумачио овако.{S} Пре је блато лепо мирисало, сад се народ искварио, светитељ 
} Наша одговорност пред историјом и пре је била велика, али сад, по смрти ђенералој, на нас пад 
шу, као лако перце, у два крока пренесе је преко собе, но у који мах хтеде да је спусти на снис 
 средини, и, као оно кобац пиле, понесе је преко собе.</p> <p>Ово снажно стезање, ова близина и 
ћу од других.{S} Кнез узе каву и понесе је устима.{S} На један пут Каја цикну, скочи и гурну кн 
 узеше мрдати.{S} Он диже руку и понесе је глави, па је опет малаксало упусти те паде на диван. 
 борбу између властољубих намесника, те је при крају кнежева малолетства било и неколико озбиљн 
и од ње законита господара престола, те је с тога у војсци и раширен глас о мени како немам вој 
ет пример из суседне Аустро-Угарске, те је и сам тај састанак прозван страним именом — <hi>јауз 
а само возим даље; тресе Петра море, те је на далеко нема.</p> <p>Она показа како би дигла глав 
ија, настали големи политички обрти, те је један кнез био протеран, и династија Косанића оборен 
>— Даље?{S} Даље сам ти већ рекла да те је од Врбавчевих интрига спасао један њин члан.</p> <p> 
е.{S} Би ли ти волела своју мајку да те је малу одбацила од себе и пратила те да одрастеш у сир 
ату и по образима.</p> <p>— Јао, ала те је тај изгризао, сортицу ли му његову — рече Мона смеја 
/p> <p>— Па што сте онда једној дали те је у ракији попила сок од некаква истуцана семена, те п 
ико ближа срцу, што је зао удес хтео те је и он сам, баш некако у то исто доба, остао удовац.{S 
рне каве, с тога је пуковник наредио те је кнез имао и своју засебну шољу, већу од других.{S} К 
RP18892_N11" /> зло те је научио, ко те је учио да багателишеш народ и да потцењујеш његов знач 
ио у ствар.{S} Сад се чешће дешавало те је ради тога и ноћу бивао буђен.{S} Разлика између пређ 
 <pb n="365" /> <p>Све је то утицало те је Растислав у последње време био страшно забринут, узн 
е,<ref target="#SRP18892_N11" /> зло те је научио, ко те је учио да багателишеш народ и да потц 
упаљ с позадног краја, што је чинило те је метак даље носио.{S} Најпосле, постао је војни минис 
 грешни плод — и тек једног дана видате је а она се опет вратила на прву меру — она је опет оби 
еда се.{S} Испитивао га је редом и дете је у својој наивности све казивало, шарајући говор зани 
>Она дочепа другарицу за рамена, окрете је к себи и упиљи јој у очи:</p> <p>— Ево овако!{S} А а 
чељаде тамо где је играла коло; ту ћете је наћи.{S} Хајд сад.</p> <pb n="263" /> <p>Ово је било 
обу из аустро-угарска консулата, држите је код себе по читаве сахате, стављајући јој на располо 
ом руком стиснуту десну песницу, изврте је и алапљиво узе сисати и лизати крв са ње, жмиркајући 
морало пењати или силазити.{S} Земљиште је било тако ломно, да често ниси могао видети пред соб 
S} Она прихвати Јелу под руку, притиште је уза се, и тихо јој прошапута: „Ништа се не бој — ја  
или, али као мало заједљиво, и притиште је одозго.</p> <p>Јела је покушала да се отме — али, се 
жи руку ђенералу, који је прими, стиште је страсно, привуче кнеза к себи и пољуби га у чело.</p 
мишице, као две челичне полуге и стиште је у наручја тако, да се њој чинило сад ће јој поломити 
 да будеш!.... а она се смрзла ка да ће је неко на вешала водити!</p> <p>Баба Ката приђе Јели и 
а да ће он појмити њен положај, и да ће је оставити на миру, ако је доиста поштен човек.{S} А с 
амо некакву тешку горчину и осети да ће је засладити метком из пушке.{S} У тренутку ока, и баш  
есвесно.</p> <p>Ту је гђа Мона и она ће је, по добивеним упуствима, употребити као оруђе.</p> < 
исао у памети „сходну беседицу“, што ће је изговорити на првој постаји, где ће стати да измене  
реко којег она мора прећи; мора, јер ће је иначе стићи и убити они страшни људи...{S} Јес, њих  
о: јес! будала! но да отимате девојчиће је л’!{S} Пресешће вам, вала), на ходи овамо да ти нешт 
итати.</p> <p>— Да, рече доктор, могуће је да је то у старини и имало какав озбиљан значај, али 
пу биле су фине и отмене, у целини лице је изгледало сићушно и веома живо и покретно.</p> <p>Об 
шанца још су дуго разговарала.{S} Сунце је већ било у велико нагло на заранке, кад два државник 
почнем се спуштати низбрдицом.{S} Сунце је већ било зашло и почео се хватати мрки сумрак.{S} Ше 
ба Ката радосно дочепа столицу, примаче је Јели, седе крај ње и узе је за руку.</p> <p>Јела је  
 стојале у њиној авлији.</p> <p>И иначе је Орловац због овога кнежевог доласка претрпио многе и 
дан зној с чела.{S} У слепим очима поче је штрецати.</p> <p>— Што ти је, Паво, бог с тобом, дру 
главу, па је онда дочепа за кике и поче је дрмусати.</p> <p>— Јао, лоћо једна, где ми крв попи. 
 хартије.{S} Ђенерал узе хартију и поче је читати.{S} Рука му се тресла као јасиков лист.{S} На 
и господин опет узе Јелу за руку и поче је миловати, час по глави, час по леђима, прислањајући  
едај! — Она узе.{S} Монину руку, завуче је себи у недра и мету на срце. — Осећаш ли?{S} И збиља 
е женска загрли руком око паса, привуче је к себи и упита: „Шта ти је“?</p> <p>Јела не одговори 
елу око паса, прижма је к себи и повуче је на диван, где седоше <pb n="60" /> заједно, управо п 
ршити, она сподби Паву за руку и повуче је напред.....</p> <p>Пава се устезала, али опет пође.{ 
пите оскудицу.{S} Но, височанство, ваше је само да заповедате, а ова земља има свега, свега, св 
> <p>Хајд сад идите; распитано је; ваше је чељаде тамо где је играла коло; ту ћете је наћи.{S}  
с осмехом:</p> <pb n="195" /> <p>— Ваше је височанство неумитан и ненадмашан критичар.</p> <p>К 
аправи увод у разговор.</p> <p>- А ваше је право име? — упита он.</p> <p>— Ката! — одговори жен 
о у руке црну дрвену кутију и загледаше је откуда се отвара.</p> <p>3- Ух, баш си као дете!{S}  
рате те крваве распре.</p> <p>А највише је, веле, наваљивао руски цар да се та ствар једном уре 
p>Синђа се узврда; хоџине речи погодише је.{S} - Што!{S} Богме јој ја лепо желим....{S} Но дед  
 њу митити).{S} Јадној удовици најлакше је натрунити, па се боји да јој не извуку какав реп, ак 
да балканиског.{S} Црни зликовци могоше је у усамљеном месту по вољи извршити и утећи.{S} Али в 
ни — рече пуковник.</p> <p>— А најлепше је, кад уобрази да свет од њега почиње, па све своје пр 
пило и веселило, као ово сад.{S} Младеж је већ почела била да окреће коло.{S} Ја сам био однео  
е још наваљивати да чује шта је, но муж је пресече.</p> <p>— Кнез ми рече да се ужелео престони 
анас не може доћи на састав Светли књаз је нешто <pb n="93" /> мало слаб.{S} Моли господу намес 
их двоје, у мислима и персони — и савез је тада већ био готов.{S} госпођа Ловимук стекла је тад 
јући и придржавајући се за ограде, кнез је ишао полако.</p> <p>Ноћ је била без месеца, али не с 
пријатеља, уз саучешће целе земље, кнез је сахрањен у породичну костурницу, у храму свете Богор 
може бити зазорно о томе говорити, кнез је био пустио свом језику на вољу и ништа га више није  
ло слаб и да с тога не може изаћи, кнез је разумео да Растислав не излази с тога што је срдит.{ 
="131" /> <p>Уз то, како који дан, кнез је све мање бивао дете, а све више постајао човек, муж, 
венути!</p> <p>Изненађен и збуњен, кнез је зачуђено гледао у ђенерала, док је овај продужавао с 
ту зна цео народ.</p> <p>Намрштен, кнез је ћутао и слушао.{S} Ђенерал је продужавао све живље и 
 забуну.{S} И што је више говорио, кнез је све мање бирао изразе.{S} На послетку прешао је у от 
/p> <p>Док је ђенерал ово говорио, кнез је стајао подбочен и гледао га нетремице.</p> <p>Ђенера 
ивети.{S} Тумачећи јој ствар тако, кнез је приведе дивану, где је ђенерал још лежао у заносу.</ 
 иде пешке.</p> <p>Огрнут у плашт, кнез је испратило капиџика.</p> <p>Лепша изађе на улицу.{S}  
но четврт часа.{S} Једну по једну, кнез је покупио своме такмацу готово све фигуре.{S} Напослет 
ту, пристојну крунисане главе).{S} Кнез је без зазора исказивао своје пожуде; он се нарочито об 
етлуцала по која сићана звезда.{S} Кнез је лежао полеђушке на гробовој плочи, а крај њега је се 
това, да гласно јаукне од бола.{S} Кнез је Мутимир личио на ону ужасну матер из народне приче,  
т сахата одоше и последња кола.{S} Кнез је отишао међу првима....{S} Уморна, госпођа одмах оде  
ћао се мирис од дуванског дима.{S} Кнез је прво дуго ходао и пушио.{S} После приђе прозору и уз 
, лежала је на узглављу дивана.{S} Кнез је прихвати левом руком а десном јој поднесе стакаоце н 
ало тугаљива династичка питања.{S} Кнез је мало по мало улазио у ствар.{S} Сад се чешће дешавал 
жен; послужена је и цела свита.{S} Кнез је највише разговарао с командантом меснога гарнизона.{ 
га старца, да му набаве новаца.{S} Кнез је сад пунолетан, и сад би ствар већ лакше ишла но пре. 
јлакше преваре човека да озебе.{S} Кнез је био тврдоглав и доктор је морао призвати у помоћ и с 
оји мрака нека не иде у буџаке.{S} Кнез је ишао низбрдицом, а ко корача низбрдицом, увек може л 
 салетати и молити да се огрне.{S} Кнез је доказивао да му није хладно, а доктор га је салетао  
ој.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Кнез је стајао наслоњен на зид, с прекрштеним рукама, с глав 
очи, а крај њега је седео Заре.{S} Кнез је бленуо у мрак и још није <pb n="604" /> могао разабр 
с врата удара у плач и прекоре.{S} Кнез је дочекује такође срдито и одмах плане међу њима такав 
о око кнеза да чују шта говори.{S} Кнез је напијао овоме крају, називајући га „гнездом из кога  
 пипајући у мраку где ће сести.{S} Кнез је понуди да седне комотно, уверавајући је да има доста 
ва, да се нађе госпођи на руци.{S} Кнез је објаснио да сад ђенерала не треба ништа дирати; ваља 
, претрпана саксијама с цвећем.{S} Кнез је волео цвеће, а његова рођака била је тако пажљива, д 
у његову нарочиту шољу с грбом.{S} Кнез је био велики љубитељ добре црне каве, с тога је пуковн 
рну соби, где је ђенерал лежао.{S} Кнез је прихвати и поведе; уз пут објасни јој да је ово само 
</p> <p>Старац је говорио дуго.{S} Кнез је стајао пред њим и држао чашу у руци.{S} Да ли с тога 
ор се продужавао прилично дуго.{S} Кнез је ухватио смисао само последњим речима, па и то доста  
астислава веома немило дирнуло.{S} Кнез је на растанку изговорио депутацији ове речи:</p> <p>-  
 Но и ово је буђење ишло споро.{S} Кнез је прво у 2—3 маха отварао очи, укочено гледао по двора 
{S} Али све то било је познато.{S} Кнез је знао да одмах ту у десно иде велики Ђурђевградски др 
сли о ономе што је од њега чуо.{S} Кнез је остао на путу још читавих 20 лана, и за све то време 
у редом и стајали сасвим близу.{S} Кнез је све видео и све чуо.{S} Момчадија, која се у почетку 
 засветлише се наивном радошћу.{S} Кнез је имао обичај уз пут да тако почешће овесели своју пра 
ренута зиду, са шакама на дицу.{S} Кнез је стајао мало даље код прозора и кад се Мона појави, о 
личанственој борби за ослобођење.“ Кнез је говорио с таким одушевљењем и тако је узвикивао да ј 
д редом причати све шта је било, а кнез је узео да по његовој причи контролише своје памћење, д 
ије ћутао!</p> <p>После овога бала кнез је у више прилика отворено износио своје симпатије за Л 
дио у танку жицу.{S} Још од малена кнез је био свикао да радо слуша оцене појединих људи.{S} Во 
} У једном углу манастирске авлије кнез је стојао и гледао како се играју два <pb n="268" /> кр 
 <pb n="624" /> <p>За све то време кнез је понављао: „Па наравно!... да богме!...{S} Тако и ја  
шапутање.{S} Шапутали су костури и кнез је јасно разабрао ове речи: „Овај ће га одвести!{S} Он  
ледам шта у ствари бива..</p> <p>И кнез је сад почео живо набрајати како му Растислав прави сме 
н за даном, месец за месец - млади кнез је растао, развијао се.{S} Наравно, још је био дете и ч 
реместити у постељу.{S} Још једном кнез је опоменуо своју рођаку да буде „на висини положаја“ п 
аво.</p> <p>Међутим, сав зајапурен кнез је ходао по соби крупним корицама, непрестано је гледао 
ена паде на њега и узе цвилити, но кнез је опомену да се уздржава; на пољу пред вратима стоје а 
е!{S} Тако!.. поче Мона.</p> <p>Но кнез је пресече.{S} Он јој притрча и оберучке узе њену десну 
<milestone unit="subSection" /> <p>Кнез је био као у грозници.{S} Осећао се као Арављанин, који 
<milestone unit="subSection" /> <p>Кнез је био мртав и његова престоница жалила га је.{S} Може  
<milestone unit="subSection" /> <p>Кнез је био наишао на своју омиљену тему-што но реч: усео на 
<milestone unit="subSection" /> <p>Кнез је погинуо и Звониград је личио на узрујану кошницу, у  
<milestone unit="subSection" /> <p>Кнез је путовао сухим.{S} Одлучено јо било да на путу пробав 
авила и обасуо их златом — </p> <p>Кнез је заустави: — Збиља, Лепшо — рече јој он став управо п 
вили устав — Паметан устав!</p> <p>Кнез је ходио и говорио, а Маврикије седео је још на свом ме 
пресече: — Ја морам хитати!</p> <p>Кнез је загрли око паса.</p> <p>— Ја ћу ти писати, ја ћу наћ 
а слушати.{S} Чекајте само!</p> <p>Кнез је сад био сам с Маврикијем.</p> <p>— <foreign xml:lang 
издајник, ви сте кукавица).</p> <p>Кнез је био ван себе од беснила, а ђенерал је стајао као ока 
ега ми дај!...{S} Кугића...</p> <p>Кнез је толико викао да се разлегало по целој кући.{S} Чујућ 
један мој лични пријатељ...</p> <p>Кнез је пресече: — Он је то чинио као лични пријатељ, а не к 
— и ти нећеш бити срећан...</p> <p>Кнез је у недоумици слушао ове загонетне декламације ђенерал 
 је, за бога? — упита Каја.</p> <p>Кнез је хтео да говори са својом рођаком сроднички и срдачно 
ити моја од сад па до века.</p> <p>Кнез је изговорио ове речи у највећој озбиљности, а при томе 
губи међу густим гробовима.</p> <p>Кнез је седео на мраморној хладној плочи и гледао у мрак.{S} 
изгледала сувише пластична.</p> <p>Кнез је збуњено гледао у ову загонетну прилику, не знајући у 
говори о жени коју он воли.</p> <p>Кнез је говорио још дуго, говорио је с ватром и осећајем, св 
ив, ја бих се могао повући.</p> <p>Кнез је ћутао и ходао.</p> <p>Маврикије је стајао на сред со 
у и затвори врата за собом.</p> <p>Кнез је ходао по соби и чекао.{S} Прође пет, прође десет, пр 
ивен под кнежевим прозором.</p> <p>Кнез је стајао сасвим уз прозор, коленима се одупирао о проз 
 <p>Ђенерал оста непомичан.</p> <p>Кнез је ходао и час по час загледао у сахат.</p> <p>На један 
мрамор на који се наслањао.</p> <p>Кнез је размажен и самовољан деран, склон на сваковрсне разу 
 Заре даде знак да је тако.</p> <p>Кнез је опет ћутао замишљен неколико тренутака.</p> <p>— Па  
околебљивом самоувереношћу.</p> <p>Кнез је у неколико признавао да Мона има право.{S} Али код њ 
е ћеш <hi>се да</hi> пушиш.</p> <p>Кнез је говорио Маврикију и Ви и Ти, како му кад дође згодни 
пажња на ове две околности:</p> <p>Кнез је млад човек, код кога се тек сад развијају мушки осећ 
 ви — ви сте све покварили?</p> <p>Кнез је праскао, а Маврикије избуљио очи и забленуо се у њег 
е боље, је ли шах или краљ?</p> <p>Кнез је гонио Маврикијевог краља, а он је сиромах бежао по ц 
 Или коњ и ти и ти и коњ. —</p> <p>Кнез је при сваком помицају својих фигура изговарао по нешто 
не врата....</p> <pb n="44" /> <p>„Кнез је, може му се“ — мислио је Маврикије с друге стране вр 
 га упита, да ли он збиља тако млели, и је ли то баш његово истинско уверење, на што доктор одл 
<p>- А колико може да траје такав сан и је ли чврст?</p> <p>- Траје, милостиви господине, колик 
ко других угледних чиновника за које би је кнез после могао удати — рече доктор.</p> <p>Боја га 
вакојако ствар је интересна и ваљало би је брижљиво и научно испитати.</p> <p>— Да, рече доктор 
би баш и била код кнеза, па шта, зар би је ти смео искати?</p> <pb n="258" /> <p>Радован поглед 
доктора мрко и попреко.</p> <p>- Зар би је смели чекати!{S} Па што смо дошли амо!</p> <p>- Али  
ић упита Жику.</p> <p>— Чини ми се теби је чика Милоје још од ноћас изгледао подозрив?</p> <p>— 
љу већ био почео хватати сумрак, у соби је био готов мрак.{S} Синђа и Пава, кроз овај дим и сум 
вало се да га нешто гуши.</p> <p>У соби је био сам кнез Мутимир.{S} Он приђе, откопча ђенерала  
ења јопна од вишњева плиша.{S} На глави је имала висок, шиљат француски шешир, по тадашњој моди 
о ме онда карате!“ ...</p> <p>Јес, Пави је сад све било јасно; у њеној збуњеној глави као из не 
S} Кад Синђа заврши последњу реч — Пави је већ било све јасно.</p> <p>Чим је Синђа почела уплет 
нђа је говорила све даље и даље, и Пави је постајало пред очима све јасније и јасније.{S} Кад С 
и веле да је то само приформа.{S} Прави је пак смер друштва политичка агитација и династички см 
ударајући гласом на сваку реч.{S} Други је удахнуо душу у онесвешћено и умртвљено тело народно. 
надзора над овом двојицом.</p> <p>Други је начелник извештавао да у његовом месту неколико угле 
 реч једну проговорио.</p> <p>— Чија ди је секира овде одјекивала? — прекиде Враничић ово дуго  
 видим — одговори момак.</p> <p>— Уведи је у салу и реци да ћу ја сад; нека ме малко причека.</ 
е Мону за руку и рече јој полако: — Иди је разговори.{S} Молим те иди!{S} Охрабри је, реци јој  
ева, а свом овом руљом командује и води је његов министар Кугић, и сви они замахују да ударе ње 
а, вечна.{S} Она је избавитељка; а људи је се боје само с тога, што је не познају.{S} Како би с 
ко се спусти на њега.</p> <p>На госпођи је била лака, плавичаста, вунена хаљина, без многих укр 
 а да иде с другим „жентурачама“ — мрзи је.{S} Сирота је, удовица је, па мора од свакога да се  
 је Анђелија звала Паву.{S} У Балканији је обичај да млада кад се доведе у кућу, од милоште сви 
 завириваше с радозналошћу.{S} У кутији је било две преграде.{S} Лепша извади из једне преграде 
кавез с дугачком гвозденом мотком, чији је врх усијан да се скоро топи.{S} Један додир те страш 
ма отворено нападао на Растислава, који је управљао спољним пословима.{S} Кривио га је да се пл 
тале се из кола и бегале од онога, који је поче безобразно бројати.</p> <p>Растислав је већ дав 
да се оправдате, за што од дечака, који је дошао у ваше руке мек као восак, нисте могли начинит 
 у очи, она заузе положај ратника, који је намеран да погине на заузетој позицији, али да не си 
сам га... њега, најлепшег анђелка, који је, играјући се са сјајним звездама, с неба залутао на  
нути.{S} После синотњега скандала, који је већ пукао по свој околини ићи кроз овај народ и уз н 
оком, пуном човеку у бакенбартима, који је ту седео у фотељи до прозора задубљен у француски ли 
ека, коме нема поправке и спасења, који је већ морално мртва лешина, коју треба само склањати ш 
зила у политички значај разговора, који је овде чула, она није ни покушавала да тај разговор це 
ичког противника, служиш министра, који је вођ противничке странке — примећују обично идеалисте 
рнога — толико и лукавога пандура, који је у крви великога ратника утулио и светлу буктињу свет 
е сад личио на вредна ловачка пса, који је нањушио лисичији траг, па се искида од нестрпљења да 
 каква је била садржина тога акта, који је толико привукао пажњу пуковникову.</p> <milestone un 
младога кнеза Страшимира Косанића, који је дошао на престо по смрти свога старога оца, владао н 
арили пуцањем и убијањем Зликовца, који је убијен остао на мостићу у планини.{S} Ствар ми је из 
м поизретка сретао по кога шетача, који је жудно као и ја гутао свеж, вечерњи ваздух.{S} Прођем 
! — зачу се срдит глас командиров, који је из даљине јурио на свом коњићу.{S} Сељаци се размако 
н је сам својом руком испио отров, који је за ме био спремљен.</p> <pb n="355" /> <p>Госпођа ја 
ветом остаде ужас, забуна и неред, који је он посејао својим проласком.</p> <p>Као на стотину к 
 државног савета, министар правде, који је уједно био и чувар државног печата, и председник кас 
 Враничић; у другом Жика и Милоје, који је управљао думеном.{S} На небу се бејаху почели указив 
лим телом.{S} И да није било Жике, који је својим одлучним погледом приковао Милоја за место, о 
ло се и о неком просјаку без руке, који је госпођи Мони дошао управо го, а она узела нове кошуљ 
ати у томе.{S} А кад кнез једноме, који је највише и најбоље бројао, даде преко ађутанта пет ду 
ај орловачког начелника, извештај, који је као ствар, од голема значаја и велика поверења, по н 
 планула страховита срџба, осећај, који је на мах угушио сва друга чуства.{S} Њему је овај подм 
 дуд,</l> <l>О која је вешан свак, који је био луд.</l> <l>А народ је слушао господара свог;</l 
у, а из ње убрзо изађоше на сокак, који је кнез Мутимир са свим добро познавао.{S} То је била г 
ја спречила и пресекла твој корак, који је једини био у стању да те за увек привежем за ме.{S}  
веника да оцене превелики губитак, који је Балканију овим несрећним случајем постигао, долеподп 
ша.{S} Тиранину је најслађи ручак, који је скуван у сиротињским сузама.{S} На нож натакнуто срц 
вац кивно, и јурну даље као човек, који је једва задржао у себи тешку погрду, која му у мало не 
 члан овога братства, и као човек, који је одрастао у републици, и сам је по убеђењу републикан 
ји и данас; за буквоглавски поток, који је оставио своје корито, па ударио људима по сред најбо 
нам убијен је један опасан хајдук, који је спровођен власти, па у путу покушао <pb n="511" /> д 
у за <pb n="380" /> „непријатељем, који је већ измакао с бојног поља“.{S} А тај непријатељ није 
непогашене.{S} Престрављен пуцњем, који је у затвореној соби грдно одјекнуо, мајмун јурне на ст 
тајала у вези с маленим мехурићем, који је тако удешен да се кроз иглу излије, кад она у што уд 
 један владалац није прошао рђаво, који је заснивао темељ своме престолу на симпатијама и привр 
и добио тако писмо? — упита Ратко, који је до сада цео говор између Растислава и његове госпође 
е, онда јамачно морате знати и то, који је отров најјачи, и има ли отрова тако јака, да би од њ 
 боље види, и угледа велики фењер, који је просипао светлост на оближњу околину.{S} Још даље ви 
рна <pb n="593" /> прилика, говор, који је чудно звонио сад у овој мрачној ноћи, у сред овога г 
p>Међу њима се водио жив разговор, који је по каткад прелазио и даље, и даље.</p> <p>....{S}И з 
ресече други крупнији, мушки глас, који је долазио из истога гроба, али с много плиће површине. 
{S} А није вам познат један допис, који је о тој ствари послат једноме овд. листу, па га, случа 
p> <p>Јако је жаљен некакав кадет, који је, као дечак од својих 19 година, имао несрећу да се н 
ашен као стидан и низак један акт, који је тако природан и тако неопходан, акт спаривања, акт р 
{S} То је био наерени дрвени мост, који је већ пуних 20 година тако стојао, накривљен на једну  
околне кметове; за сувоборски пут, који је још пре три године измерен, обележен и почет да се н 
нагиње заранцима, и хладан ветрић, који је мало час почео дувати, и загрејаност за време седења 
ледајући се на свога славног деду, који је, по народном казивању, увек носио на пут плоскицу ра 
 ниже, потискујући полако и газду, који је узалудно одупирао голим раменом у точак и безуспешно 
им приђе тајноме орманчићу у зиду, који је још стајао отворен, и покупи из њега све ђенералове  
ост? — знам, рече Маврикије кнезу, који је још стајао и непрестано гледао у њега.</p> <p>— Бога 
кнежев професор за војну историју, који је такође пратио кнеза на овом путу, за сад је јахао у  
з се окрете и пружи руку ђенералу, који је прими, стиште је страсно, привуче кнеза к себи и пољ 
ти симпатисали као младом владару, који је још у раној младости пао у шаке бездушних политичких 
<p>Жика се врати весео Црнојевићу, који је скоро толико исто био изненађен као и онај сељак ком 
ари њен упропаститељ, њен зао дух, који је код народа сваким даном све више мрази.{S} Династија 
 највећи родољуб и мудри управљач, који је уздигао углед Балканије.</p> <milestone unit="subSec 
ци.{S} Један официр, <pb n="21" /> који је хтео повести свој батаљон да њиме заузме главну поли 
 били налик на онога „добротворца“ који је дао човеку једну маслинку да прогута, <pb n="333" /> 
те, да види оборена и у крви онога који је оборио његовога господара, Жика дочепа у једну руку  
 заборављате да сам ја унук човека који је узвикнуо — „Народе, снаго моја!“ и постао чувен са т 
 рече Милоје полако, гласом човека који је много искусио и стекао <pb n="527" /> уверење, да је 
ави и одмах савије руке око човека који је воле.</p> <p>- Ствар је проста, реци девојци ето ту  
} Кнез опет удари у мраку на момка који је држао у руци чинију с кохом и шатоом, те му момак св 
му је био помућен, лудачки, поглед који је страшно било видети.{S} Тај тешки, оловни поглед Бој 
га увек тражи да се веже с ким год који је смелији од њега, па се онда стара, да од тога човека 
 с човеком, који га толико воле, и који је тако вољан да га обаспе својим владалачким милостима 
једва су могле распознати шта је и који је у соби.{S} Оне опазише огромну човечију прилику на м 
уд би се онда, врага, извукао онај који је затворио врата изнутра, и како је у опште све то мог 
алог вели:</p> <p>„Жалостан утисак који је учинила вест генералове смрти, огледа се не само на  
ебита, а овамо се осећао као човек који је добро пијнуо.{S} Непрестано је ходао.</p> <p>Међу ти 
 се у понашању изједначи с човеком који је поникао у народној простоти, који није умео ни имена 
ћи право супротној обали.{S} Ветар који је још пре по сахата на махове подухивао, сад беше прес 
и неочекивано угасила, као жижак у који је ненадно духнуо страшни дах судбине, духнуо и — угаси 
 било Милојево, упућено неком попу који је пре две години стрељан због велеиздаје.{S} Из писма  
 још су синоћ известили начелника (који је био на десном крилу потере) о свему шта се десило на 
о кнеза тискала се читава гомила, сваки је грабио да се с господаром куцне.{S} Некакав добро ће 
јници нађу три огромна дуката.{S} Сваки је дукат скоро читаву шаку велики и вреди бар до 20—30  
и.{S} За тим су прилазили редом и сваки је забо слици у груди по један оштар нож.{S} После је с 
о Милојево; управо, <pb n="552" /> Жики је био Милоје оно, што је уморном и ознојеном човеку от 
не преко лица и опет се изгуби.{S} Жики је сад било још незгодније крај чича Милоја, али ту ниј 
 сачувај!{S} Али од самога почетка Жики је било неугодно што се за ово путовање нашао Милоје, к 
 ја и могу боље но ико да осетим колики је то губитак, што нисам био то у животу, што нисам био 
м свету!{S} Округ! помисли болан колики је један округ; и то је све под твојом влашћу!{S} Баш с 
ив ње, заједнички је дочепају и својски је излупају, па се онда узму под руку и оду кући утешен 
{S} Он је више година мировао, истински је избегавао све прилике, где би морао учинити ма што п 
вдао; министар стаде у страну и ћутећки је слушао.</p> <p>— Још ономад на ноћ позван сам хитно  
крену своју срчбу против ње, заједнички је дочепају и својски је излупају, па се онда узму под  
о је!“ рече један.</p> <p>— Боже! да ли је свршено, рече други.</p> <pb n="6" /> <p>— Сигурно,  
p>Кнез погледа лакеја и упита га, да ли је он видео паука.{S} Слуга махну главом одричући.</p>  
.</p> <p>— Ја не знам, г. бароне, да ли је ово била јава или рушан сан, тек мени се десило нешт 
војка?{S} А, шта мислиш, докторе, да ли је девојка?{S} Врло је интересно да ли је овако лепа мо 
али се.{S} Једни су се препирали, да ли је мајмун полковник или ђенерал, кад већ носи официрско 
 Упита даље шта се ради на улици, да ли је свет миран, или се узрујао?{S} За тим; заповеди да м 
 није знало утврдо, па чак ни то, да ли је кнез доиста убијен.</p> <p>Ствар се разјашњавала тек 
леђима два начелника разговарају, да ли је боље очувати свој чиновнички положај, па ма се с тог 
рнога официра.{S} На моје питање: да ли је будан? рече ми да ће по свој прилици бити будан; мал 
и од паука ни трага, ни гласа.{S} Да ли је био паук, па се изгубио, или није ни био, или је све 
дарма, да је Перун само рањен.{S} Да ли је он међу онима што беже и што убише човека из потере, 
ича Јова уђе на прстима.</p> <p>— Да ли је дошао г. министар Ратко? — упита Растислав.</p> <p>Р 
говори и трабуња, а бог свети зна да ли је и десета истинита што се прича и казује.{S} Тек име  
Тако се бар говорило.{S} А ко зна да ли је у опште и било што на то налик.{S} Бар сам „доктор р 
аш из кујне, где је била да обиђе да ли је све спремно за јаузн, кад пред капијом стадоше госпо 
 то споредне ствари.{S} Главно је да ли је верно и тачно оно што сам вам мало час саопштио, и,  
и прстима њене хаљине да се увере да ли је баш истинска свила и кадива.</p> <pb n="223" /> <p>- 
 селу!{S} Како је то могуће?{S} И да ли је девојка?{S} А, шта мислиш, докторе, да ли је девојка 
контролише своје памћење, да види да ли је ствар текла онако како се њему урезало у памети, или 
 махну дланом преко браде да види да ли је добро избријан; усука обадва своја пуна брка, а лево 
да на махове није могао разазнати да ли је то њено или његово рођено срце.</p> <pb n="439" /> < 
 нађох у неприлици.{S} Нисам знао да ли је будан или спава. — Ваша Светлост, прошапућем полако. 
ао.{S} Црнојевића је интересовало да ли је Милоје ово учинио у споразуму с влашћу, и какве су м 
 је девојка?{S} Врло је интересно да ли је овако лепа могла да се очува у селу као девојка до с 
отпун мрак.</p> <pb n="600" /> <p>Да ли је дуго или кратко трајао овај занос, кнез није знао; о 
Разговор мртвог човека.</head> <p>Да ли је то био утицај попијеног отрова, или помисао на скору 
ао, вели, некакав Турчин, хоџа, која ли је вера — брада му баш до појаса, а сва седа — па чудо  
, али је свакога копкало да чује шта ли је то тако важно.{S} Комшија избуди комшије, сачекају с 
мевајући више од њих, ко ли је и шта ли је ово.</p> <p>Час сретнеш но два три, но три-четири се 
ле почеше застајкивати и гледати шта ли је то, а облак прашине јурио је непрестано све ближе и  
 накашљао...{S} И да ми је знати кад ли је пре јавио све то оној својој шиндивили, — рече Расти 
p>— Ко ли је сад то, боже мој, и где ли је онај сметењак да прво човека пријави — рече Растисла 
 мисли почну занимати питањем: „који ли је тај, коме хоће да ме даду“.{S} Зачудила се, како јој 
вод, не разумевајући више од њих, ко ли је и шта ли је ово.</p> <p>Час сретнеш но два три, но т 
их тица, а камо ли живих људи!{S} Ко ли је ово тесао и шта ли му је требало? — То је питање сви 
тима зачу појаче куцање.</p> <p>— Ко ли је сад то, боже мој, и где ли је онај сметењак да прво  
да не чује шта ли јој је суђено и ко ли је њен суђеник.</p> <p>Ту Синђа гурну Паву: - „А онај ц 
чаш како је то било.{S} Куку, колико ли је ово сахати? рече Мона седајући крај Лешне на отоман  
дочио општински рабош.</p> <p>Колико ли је ђубрета извезено из других књажевско-балканиских над 
 о твојој данашњој влади?{S} Сматраш ли је онако како је ми с поља сматрамо, као слабу играчку  
<p>Мален и незнатан био је он тада, али је у души носио огромну замисао, од које се затресла це 
ју да је устав отео власт од кнеза, али је није дао народу, као што би био ред у уставној монар 
о шушнуло код универзитетских ђака, али је одмах опет све легло.{S} Један професор, о коме се б 
је све за што се могло добити пара, али је увек некако умела пробрати оно што је лакше.{S} Док  
лобучке.{S} Рањеник је још био жив, али је умирао.{S} Тек сад, гледећи човека како умире, Жика  
шћу.{S} Није марио да га свет воле, али је много полагао на то да га се боји, да га слуша и да  
ла је сад проводаџилук и подвођење, али је у прошлости својој имала и нешто страшно.{S} Овде, у 
 из постеље.{S} Многи не би отишли, али је свакога копкало да чује шта ли је то тако важно.{S}  
није се могло с извесношћу тврдити, али је било врло вероватно.</p> <p>Ова околност распалила ј 
м“ — рече он.</p> <p>Боја је ћутао, али је осећао као да му је на прси пала читава стена.</p> < 
а гошћа није знала све шта је било, али је свака знала по нешто.{S} Ти одломци били су брижљиво 
есило.{S} Пуковник пође и сам тамо, али је осећао да га подилази нека дрхтавица.{S} Морао се ус 
у пуној ворми, као ђенерал Врбавац, али је тежио да постане најмоћнији власник, кога ће у ствар 
.{S} Она није гледала у свога мужа; али је очекивала да се он почне извињавати како је заборави 
о раде весели и раздрагани људи.{S} Али је било и неколико жалосних појава.{S} Ми ћемо овде пом 
е питањем: „Где смо ми били ноћас?“ али је одмах добио одговор да то није било ноћас, но још пр 
овоме крају. (Родом је био из Босне али је причао, да су му се стари одувуд однекуд доселили у  
еловало на стварању натписа.</p> <p>Али је за то и успех био сјајан.{S} Ниси управо знао шта је 
лење, да су је се и бојали и избегавали је.</p> <p>Али једно није требало губити из вада. — гос 
а-три у гомилицама, долазили су и звали је да „отаљају још по једну,“ но она никако не хтеде.{S 
ванредно са ванредне доброте своје, или је свему узрок ванредно добар апетит, услед кретања по  
ли није мислила никако ни казивати, или је рачунала да то каже Пави тек поступно, поистија, спр 
нако како се њему урезало у памети, или је било друкчије.</p> <p>Испричао је полазак из двора,  
ук, па се изгубио, или није ни био, или је све то <pb n="296" /> било просто привиђење, изазван 
оја, баба Ката објави Јели одсечно, или је мора послушати, да оде с њом једној госпођи, где ће  
је дугим гледањем у сјајну зраку? — или је Каја можда то намерно учинила, слутећи што?...{S} Ма 
 протумачим — рече Белини.</p> <p>— Или је ваљада и наш момак био у дослуку и споразуму с тима  
сност за Црнојевића и његова друга били је већа но што су они могли и ценити.{S} Дотични кметов 
 су дуго говорила о овој ствари, ценили је са сваке стране, покушавали ма како да је објасне; к 
 некуда нашли слику Црнојевића, окачили је о барјак па је тако носали цео дан по целом селу.{S} 
один дочепа је оберучке за врат, загрли је и стиште јој главу у своје наручје, па је хтеде тако 
м поднесем оставку, да не изгледа да ми је отета“ — мислио је Растислав у себи. „Ово је навалич 
ражимо.{S} Јединица да је, из ока да ми је испала, сто пута је боље да је видим мртву но да ту  
а — рече кнез вршећи рокаду — Ама да ми је знати шта ви мислите кад остављате да ја вама учиним 
ута у Звониграду накашљао...{S} И да ми је знати кад ли је пре јавио све то оној својој шиндиви 
{S} Чинио сам оно што сам сматрао да ми је дужност спрам земље, која ми је поверила своју судби 
, да није — рече кнез.</p> <p>— Онда ми је смрт три пут лакша.</p> </div> <pb n="322" /> <div t 
о да ми је дужност спрам земље, која ми је поверила своју судбину Ствар је пропала.{S} Питање ј 
 погледа Паву и слага: — Па... ћерка ми је.</p> <p>- Вала није - рече хоџа.{S} - То не море бит 
мате ћерку?</p> <p>— Имам... поћерка ми је; управо ја сам јој тетка; сироче, остала је мала без 
то и рече му: „Ти боље ћути!{S} Пола ми је ове муке од тебе.“ —</p> <p>Најпосле сећао се хитног 
ке и испрси се пред ђенералом: — Шта ми је!{S} И ви мене питате шта ми је!..{S} Па ништа, г. ро 
е беше припила уз њега.</p> <p>— Шта ми је — рече госпођа Софија озбиљно, није ми ништа, жао ми 
— Шта ми је!{S} И ви мене питате шта ми је!..{S} Па ништа, г. рођаче, ништа, г. ђенерале, дико  
т?</p> <p>— Како шта ми је? како шта ми је! — рече Растислав с досадом, и штедљиво изви своју р 
и би на један пут?</p> <p>— Како шта ми је? како шта ми је! — рече Растислав с досадом, и штедљ 
 Најпосле, нек буде што буде!{S} Бог ми је сведок да нисам могла друкчије.</p> <p>Баба Кату обр 
чварак овде.{S} Да се скамениш какве ми је ствари мало час испричао; то је просто ужас!{S} И ка 
г. маркиз, а за тим настави: — Довде ми је, ето, цела ствар јасна, и да је догађај овде завршен 
да је мушко.{S} Дошав у двор најгоре ми је било при уласку.{S} Морао сам пазити да слуге не при 
 прекиде је Растислав.</p> <p>— Кажи ми је ли истина да ти је кнез Мутимир понудио преседништво 
слио о тој ствари, твоја слика силом ми је излазила пред очи и јако ме бунила у мојим плановима 
 Свет!{S} П... ја на тај свет!{S} Он ми је бајаги поштенији!{S} Последња дроља да си, па кад им 
а: „Погледај! сестро рођена..{S} Ово ми је спомен од Лепше и мога браце.“</p> <p>Ето, то је све 
 и малаксао.{S} Сваки делић тела био ми је као истуцан.{S} Једила ме је цела ова комедија и ја  
{S} Мој професор књижевности говорио ми је да ни један народ на свету нема толико духа, појезиј 
оварамо.{S} Један наш пријатељ бацио ми је пре десетак дана једну веома лепу мисао.{S} У нас се 
редом свој задигнути нос — ене, како ми је леп нос; по некад ми дође да га од милоште откинем,  
 спава и бунца. <pb n="384" /> Тешко ми је било да га гледам.{S} - Окренем се и полако изађем.< 
/p> <p>— Дуго сам тако лежао, а било ми је као да сам у паклу.{S} Поред свију мука, које сам и  
pb n="120" /> <p>— Хм, хм! да!{S} То ми је натоварио бригу на врат један пријатељ.{S} Њему то т 
{S} То ми је сад благодарност!{S} То ми је хвала што сам туђе радила да тебе, гада, отхраним и  
... пелене и брисала твоја...?{S} То ми је сад благодарност!{S} То ми је хвала што сам туђе рад 
ебра стајала читава на ртењачи, и то ми је била још једина успомена од мојих негдашњих груди, а 
ову реченицу нарочито упамтио, пошто ми је она у неколико објашњавала где сам и у чије сам руке 
остао на мостићу у планини.{S} Ствар ми је изгледала подозрива, ја сам ставио под присмотру и М 
си ни чуо добро.{S} Кажем ти, јутрос ми је била госпођа Цанка.{S} Од ње сам све чула.{S} А њој  
говор!{S} То и мене занима!{S} И баш ми је мило да чујем, шта о оваким стварима мислите ви прак 
оме стигоше већ и до кола.{S} На пољани је било управо три кола: једноме свирала свирајка, друг 
ворану, потмуло осветљену.{S} У дворани је било већ доста људи, а још су једнако долазили.{S} Н 
е одведен; уз пут је и бијен; у хапсани је изубијан, а затим је суђен и осуђен — <hi>четири год 
е ћутећки ходао.</p> <p>— Свакако, мени је дужност да известим домаћицу куће о ономе што се овд 
се то тиче!{S} Ја овако осећам.{S} Мени је ово из срца потекло.{S} За то ти опет велим: од срца 
, — рече кнез, климајући главом. — Мени је сасвим јасно како наш сељак гледа на те ствари.{S} Г 
змеђу мушкиња и женскиња.</p> <p>— Мени је мило што бар у неколико моји назори о тим стварима н 
 да знам.{S} Судба младога кнеза и мени је поверена.{S} Ја не могу бити равнодушан спрам ствари 
 цигару и узе ходати по соби.{S} Белини је причао даље.</p> <p>— Дуго сам тако лежао, а било ми 
иваше Жермини нестрпљиво.</p> <p>Белини је причао даље.</p> <p>- Ја покушам да викнем у помоћ,  
све, отровним клицама пали крв и нагони је да кључа по жилама, док најпосле, на страшном огњу б 
јући очију, оне нађе њену руку, наслони је себи на уста и љубећи је рече немарно: — Хајд ми при 
вади своју намирисану мараму и прислони је на очи.</p> <p>— Шта је теби, жено? — рече Растислав 
ра.</p> <p>И ако је разговарао, дежурни је све до сад једнако мислио о овој ствари, и то упорно 
притрча Јели и обадвема песницама удари је у главу што игда може.</p> <p>Јела оста наслоњена на 
 разговори.{S} Молим те иди!{S} Охрабри је, реци јој да то није ништа.</p> <p>Док је кнез Мутим 
 глава.{S} Кнез узе ову кутију и отвори је. — Унутра је било 6 повеликих стаклета.{S} Кнез их п 
е са стола црну, дрвену кутију и отвори је пред кнезом, који завириваше с радозналошћу.{S} У ку 
ове док траје дан.{S} Кад се рекне „три је сахата ноћи,“ онда то значи од кад се смркло.</note> 
о јој низ леђа пури нешто топло и кваси је све више и више; она се маши руком, и, ох ужас!... т 
окрете живо, счепа пушку из угла, обеси је о раме и нагло изађе из колебе.{S} Жика је ишао за њ 
оби одговор да јесте, он додаде: понеси је, па хајд овамо!</p> <p>Враничић диже главу, погледа  
робну светлост, што опија душу и заноси је неком чудном сањалачком маштом.{S} Све побочне улице 
S} Све ово само развлачи ствар и износи је у шири круг.{S} Он се окрете Жики, рече му да иде од 
удио преседништво у министарству, да ти је писао некакво захвално писмо, у коме ти благодари за 
ав.</p> <p>— Кажи ми је ли истина да ти је кнез Мутимир понудио преседништво у министарству, да 
оспођа се смејала:</p> <p>— Је ли да ти је чудно?{S} Мислила сам да ћу те изненадити.{S} Е, ево 
ћом мојом.</p> <p>— Ене!{S} А што да ти је худа срећа.{S} Она ти, богме, није црна, но баш бела 
 Боже Рале (тако је тепала мужу) шта ти је!</p> <p>Тек сад она погледа добро у Растислава и про 
надимају...</p> <p>— Ама, збиља, шта ти је? — понови Каја нежно, приђе мужу и спусти му руку на 
упита га полако:</p> <p>— Збиља, шта ти је?{S} Шта ти би на један пут?</p> <p>— Како шта ми је? 
тар, испитнички поглед.</p> <p>— Шта ти је? — упита Каја изненађена овим наглим освртањем.</p>  
слав је упита зачуђено:</p> <p>— Шта ти је, жено!</p> <pb n="394" /> <p>— Није ми ништа — одгов 
запиткивале је шта ти је ово, па шта ти је оно хватајући прстима њене хаљине да се увере да ли  
 одговори Растислав.</p> <p>— Па шта ти је мало ноћас? — упита слуга и опет се саже своме шаву. 
м за њом трчале и запиткивале је шта ти је ово, па шта ти је оно хватајући прстима њене хаљине  
вала хаљину испод гуше.) - А ово шта ти је?{S} Кнез беше узео у руке црну дрвену кутију и загле 
аса, привуче је к себи и упита: „Шта ти је“?</p> <p>Јела не одговори ништа, али се поново стрес 
истина благо теби, црна Петрија, кад ти је тако увек до ђавољења — рече Пава подижући цвет са з 
 </p> <p>- Богме си лијепа.{S} Богме ти је и срећа лијепа, а биће ти, ћерко, по памети.{S} Свак 
им дугујеш.{S} Многи мој савет дошао ти је по њиховој иницијативи.</p> <p>Кнез се подбочи пред  
ликом твога путовања.{S} Па онда, ко ти је послао опомену да се чуваш јела и пића у Врбавчевој  
е и кадиве.{S} А ти кад не умеш — ко ти је крив?{S} И ко ће још теби умостити кад ти и поред је 
вије се овакав разговор:</p> <p>— Ко ти је она жена што ти изнесе торбу, је ли ти мајка или сна 
ости.</p> <p>- Добри господару, како ти је?</p> <p>— Мало воде, Жико, па ће бити добро!</p> <p> 
? - уздахну чича Милоје.</p> <p>- То ти је! - рече начелник равнодушно.{S} - У осталом ти не мо 
уо?{S} То није из твоје главе.{S} То ти је неко казао рече кнез.</p> <p>— Јок, бога ми, нико ми 
, што ја одлазим, а он остаје.{S} То ти је најопаснији поданик у целој држави твојој.{S} Г. Рас 
ину гомиле.{S} Револуционарка, па то ти је!</p> <p>— Боже сачувај, нисам револуционарка, већ гл 
ане, баш не верујеш у екватор, па то ти је! - и кикоћући се он оде кући.</p> <p>Увређен оваким  
очима поче је штрецати.</p> <p>— Што ти је, Паво, бог с тобом, друго.{S} Шта он мисли, ко му га 
е Ратку.</p> <p>— Чујеш ли!{S} Е што ти је то продерана врећа!{S} Одмах отрчао да исприча сукњи 
тење!...{S} Чуваш поштење у...{S} Ту ти је поштење!{S} О, жабо једна!</p> <p>Бабетина је сиктал 
ој, црној трепавици.</p> <p>— Е, баш ти је сад вајде уздисати и кукати за мртвима.</p> <p>— Не  
е другарице узеше смејати и запиткивати је у шали:</p> <p>„Шта би му рекла?{S} Шта би му рекла? 
ношћу слепе, неодољиве страсти, дохвати је преко среде.{S} Он склопи око ње своје снажне, младе 
м болом.{S} Он се рину на Јелу, дохвати је оберучке по средини, и, као оно кобац пиле, понесе ј 
колност није имала велика значаја, нити је на њу свраћана особита пажња.{S} Али, од кад је кнез 
икад није мислила да буде кнегиња, нити је сањала о улогама Помпадуре, али никад, никад није по 
није мешала у његов политички рад, нити је имала воље и укуса, да се занима политичким стварима 
ко није делио зебње Растислављеве, нити је сматрао да ствар тако <pb n="494" /> рђаво стоји, да 
ко бива, али то не мора тако бити, нити је паметно што увек тако бива.{S} С каквим правом <pb n 
 али иначе није ништа више осећао, нити је знао за себе; једини мутан осећај, који се још јавља 
 случајно, и ту је стајала одавно, нити је ђенерал икад свраћао пажњу на њу.</p> <p>Откуда сад  
фраза, без икаква даља значаја Она нити је коме што помогла, ни одмогла.{S} Рђав сте пример узе 
зговору остајало до у мрак.</p> <p>Нити је госпођа Мона, ни ма ко други то нарочито удешавао; т 
следства.{S} Малолетни Мутимир законити је наследник, и он ће за 2 сата бити прокламован за кне 
коју је згодно држати у шаки и склонити је у рукав, тако, да се <pb n="105" /> можеш њоме послу 
и то траје за све време заноса.{S} Исти је Турчин причао да ти дервиши имају и своје засебно им 
оће једног радника више у кући.{S} Исти је разлог био код Руса.{S} Не знам да ли се сад одржао  
/p> <p>Он је донесе до дивана, и спусти је, па јој онда разапе и притиште обадве руке.</p> <p>— 
 услужно прихвати шољу од Каје и спусти је на сто.</p> <pb n="295" /> <p>Момак се сад окрете и  
 руку, овде је пусти, или управо спусти је на укусан, свилени диван, и прошапута:</p> <p>„Ту см 
ави, додирну је руком по леђима и упути је у побочну собу.{S} Синђа и сама пође за Павом.{S} Ср 
 руку, наслони је себи на уста и љубећи је рече немарно: — Хајд ми причај.</p> <p>— Долазио ми  
 држави твојој.{S} Г. Растислав највећи је лицемер балканиски, шерет каквога одавно није грејал 
о лакта, опет је узе за длан и, гледећи је право у очи, рече: </p> <p>- Богме си лијепа.{S} Бог 
стегом његових железних руку.{S} Држећи је тако одигнуту од земље, да је патос једва прстима до 
имали су у рукама њих двојица.{S} Трећи је био већ престарео, изнемогао човек, склонит и миран  
е је муж намештајући јој јопну и журећи је да што пре иде — добро, кад се нађемо у тој беди, он 
одиже Перунову крваву главу, и, квасећи је сузама, обасу је пољупцима.</p> <p>У исти мах Жика о 
у лепоту, коју треба овековечити режући је у мрамору, дотле се ми данас грозимо гола човека, а  
је понуди да седне комотно, уверавајући је да има доста места, и показујући седиште руком.</p>  
Пави тек поступно, поистија, спремајући је поиздаље.{S} Но сад је цео тај план „поступности“ би 
астислав је узе за рамена и потискујући је полако пред собом, говорио је: — Иди, молим те, иди. 
ак вез на њеним рукавима, и запиткујући је нешто о томе.</p> <pb n="247" /> <milestone unit="su 
 удари.{S} Кнез узе другу фигуру и баци је г. Маврикију на главу, па, махнув раширеним, прстима 
а се маши своје велике мараме и пребаци је опет преко главе.{S} Укрштајући преко појаса њене кр 
Мутимир приђе скрушеном ђенералу у руци је држао свежањ писама.{S} Ударајући шаком по том свежњ 
>Што је јачи од свих вас,</l> <l>И јачи је од свег злог!</l> <l>Мртваци:</l> <l>У зао час, кажи 
на срце. — Осећаш ли?{S} И збиља, Лепши је још лупало срце тако јако, мислиш сад ће искочити. „ 
milestone unit="subSection" /> <p>Лепши је ово било ужасна ноћ.{S} Мутимир јој је био одвратан, 
ви спрам родитеља и друго.</p> <p>Лепши је већ било лакше да одговори на оно питање; она поглед 
ену руку узе у своје две шаке, помилуши је, па је онда притиште на усне и обасу пољупцима.</p>  
ах пуче, и повика загушљиво: „Ево, овај је срећан!“</p> <pb n="346" /> <p>Затим се загледа у св 
авац спремао отров кнезу Мутимиру, овај је то ухватио и нагнао га да сам испије тај отров, и са 
и манастир <hi>Повратница</hi>.{S} Овај је манастир из 15. века, зидао га је велики челник Ради 
 са својим народом.</p> <p>И иначе овај је пут сасвим згодно одговарао потребама Врбавчевим.{S} 
, учинила је свему крај.</p> <p>Догађај је чудновато назван страним именом: — „Катастрофа“ — по 
м крају.{S} Као колевка Црнојевића, тај је крај вазда био немиран.{S} У њему је до века по нешт 
иш!{S} Зар три хиљаде изгубио! — Е, тај је сад загустио!{S} Ко ли му то узе?</p> <p>— Зар је је 
шије, и ма да је закон ту строг, обичај је опет јачи од закона, ту чак ни сам кмет, ни сама вла 
 да једи ова загонетка.</p> <p>— Случај је доиста необичан!{S} Ја не могу да га протумачим — ре 
ом, све знаци жива одобравања, а случај је хтео да Ратко заврши свој говор баш у тренутку, кад  
правога оца нашег народног васкрса твој је деда, кнеже, као каква крмка, секиром убио!</p> <p>У 
p> <pb n="63" /> <p>Но кад виде, да јој је онака одбрана слаба помоћ, она се окрете и хтеде поб 
сле се сети да ће то бити друго, да јој је хаљина овде откопчана.{S} Једном руком брзо намаче м 
е и грдно се запрепасти кад виде да јој је хаљина на прсима сва раскопчана.{S} Није могла појми 
азила колима; сад то одби и рече да јој је пријатније да иде пешке.</p> <p>Огрнут у плашт, кнез 
то наравно као мушкарац, као муж да јој је ближи к срцу, остављајући на страну рођачке, породич 
као на мрак.{S} Учини јој се као да јој је познато ово место.{S} Загледа лево, загледа десно, к 
 и у конзулову спаваћу собу, и тада јој је душа да прилети одмах г. конзулу, да му стане на нос 
 како би наместила своју собу, онда јој је овако нешто излазило пред очи.{S} Гледала је свуда п 
есреће! „Са Синђом“! јабогме, Синђа јој је врат и сломила — рече Радован.</p> <p>Упуте се право 
е велику, црну мараму с главе, која јој је падала до пола леђа.</p> <p>— Дозволите да збацим ов 
љена великом свиленом марамом, која јој је покривала целу главу и падала чак до појаса, седела  
 ова девојка.</p> <p>Хоџа упита шта јој је та девојка.{S} Синђа се окрете, погледа Паву и слага 
каву и да једна другој исповеди шта јој је на срцу.</p> <p>Како је, кад и од куда дошао овај об 
атку натмурен.</p> <p>— Не знам шта јој је данас — рече он као да се хтео извинити пред Ратком  
ице; те стаде распиткивати жену шта јој је и наговарати јо да збиља мало прилегне.{S} У опште В 
о.{S} Јес, Бог је проклео жену, кад јој је метнуо срце у груди и рекао јој: „жено ти ћеш љубити 
че, на последњем дворском балу, где јој је одмах указао и нарочиту почаст.{S} Три пута узастопц 
</p> <p>Стрина Синђа прво упита где јој је родбина.{S} Пава одговори да је старији брат јамачно 
- Хоћу, вала, баш ћу јој казати где јој је срећа!</p> <p>Ћата је ово примио као пристанак хоџин 
ци, Лепша је убрзано дисала, а срце јој је, као челичан чекић, ударало о забрекле груди.</p> <p 
раво сажиже се на живоме огњу, који јој је страшни отров запалио у крви.{S} По жилама више не т 
усти ову прилику, да не чује шта ли јој је суђено и ко ли је њен суђеник.</p> <p>Ту Синђа гурну 
је покушавао да ашикује с Павом) он јој је могао рећи све отворено па црно бело, како избере.</ 
ће му га предати?{S} Као капару дао јој је пуковник педесет дуката, па су се онда лепо руковали 
 <pb n="442" /> <p>Један поглед био јој је доваљан да види шта се десило.{S} Никакве двоумице н 
 била никаква политичарка.{S} И ако јој је муж био дипломата по занату, она се никад није мешал 
пало; а сад је у себи осећала, како јој је некако лакше рећи „слатки кнез,“ но само „кнез.“</p> 
он трзао с осмејком на уснама, како јој је онда наивно и добродушно причао своје младићске лудо 
 ако ми збиља прашташ“...{S} И како јој је он тада пружао своје младе, снажне и развијене мишиц 
имала више од тога еспапа, у толико јој је био већи глас и углед међу дружином.</p> <p>Али у ма 
више ширила — природа људска — било јој је забрањено.{S} Уз то су фанатички хришћани варварски  
жена али опет за то пет минута било јој је довољно да у туђој кући чији праг прелази први пут у 
ла своје рођено уздизање.{S} Годило јој је да види око себе и да може назвати својим другама он 
ду.{S} Као кроз неки мрак, долазило јој је на ум нејасно сећање како се била решила да све каже 
уге, па једна другој казује све што јој је на срцу и на језику.</p> <p>— И ју, рођена моја, па  
је трговала оним што је имала и што јој је Бог дао, да тиме може у свету заслужити кору хлеба.{ 
 је ово било ужасна ноћ.{S} Мутимир јој је био одвратан, и у исти мах опет је осећала <pb n="70 
одине пуковниче — рече жена, а глас јој је био јасан, звучан, али уздрхтан, но то дрхтање давал 
рпељиво се вртела око столице, на којој је Јела седела крај прозора.</p> <pb n="45" /> <p>— Ох, 
ним вратима на будоару, у соби на којој је један прозор стајао отворен и с подигнутим завесама, 
p>Своје неинтересовање за ствар о којој је господин говорио, а можда и своје неверовање <pb n=" 
9" /> реда огроздовог, путање, по којој је он тако слатко трчао, особито кад се игра, па га јур 
жине, изговори „сјајну беседу“, у којој је развашарену собу сравнио с „бојним пољем“, просуто в 
ештај, управо тужбу на учитеља, у којој је, између осталога, стојало и ово: „И тако је наш учит 
би, и давала јој изглед капеле, у којој је он изгледао као мртвац.{S} Блед као смрт, с упалим о 
угићу велику црну кожну кутију, у којој је било поређано <pb n="612" /> неколико ножева разне в 
ојну, једноставну шарену слику, у којој је тешко било разазнати шта је стварност, а шта ли машт 
ему још ону исту крваву кошуљу, у којој је у затвор одвучен и ту бијен.{S} Отеран у тврђаву, он 
д је личио на узрујану кошницу, у којој је на један пут нестало матице.{S} Чуло се неко неразго 
година.</p> <p>Лепша сакри руку у којој је држала слику међу боре од хаљине, па рече кнезу нена 
ту мисао и да те од ње повратим.{S} Мој је успех био у толико тежи, што је баш у твојој непосре 
мо довела,.</p> <p>Мона се умеша: — Мој је брат велики каваљер спрам дама.{S} Ти му, Лепшо, нећ 
чка сила, које богу хвала нема. — А мој је пут прав, и правилан, и законит — ја не дам да се кв 
S} Просто на просто морамо утећи, и мој је савет да се одмах изда наредба за полазак.</p> <p>-  
е молећи, скуцкала близу 45 година, њој је опет зато била потребна утеха и разблажење после смр 
е- Смешан је био положај штампе.{S} Њој је било просто заповеђено да хвали младога избраника, и 
 Цанка.{S} Од ње сам све чула.{S} А њој је, вели, казала госпођа Цинцар-Станковићка.{S} Ти знаш 
ана.</p> <p>— Пре једно шест недеља њој је дошао некакав Илија Кондић жандарм.{S} Он мора да је 
 ђаволе.</p> <p>Живот је борба.{S} Свак је себи најпречи.{S} Свак је позван у првом реду да се  
орба.{S} Свак је себи најпречи.{S} Свак је позван у првом реду да се о себи побрине.{S} За тим  
ту никада нећеш намесити колача, а свак је себи најближи.{S} С тога у доброчинству пођи од себе 
и ту је ствар јасна.{S} Пре свега редак је министар који ће то баш тако <pb n="567" /> отворено 
можеш наћи на сваки прст по две.{S} Лак је то еспап који се цео пазари за пет минута.{S} И нека 
х имена.</p> <pb n="544" /> <p>Но сељак је оћуткивао и није хтео казати прави разлог. „Ако си и 
ити,“ — тако пише капетан.</p> <p>Сељак је причао даље и Враничићу је бивала ствар све јаснија. 
лног намесника.</p> <p>— Ко вређа, знак је да нема бољих разлога — примети Растислав, загледају 
.</p> <p>Био је јако словољубив, а ипак је умео да отрпи највеће увреде и понижења, и да их кри 
лавноме је већ била преброђена и сумрак је затекао нише путнике на висоравњу, са кога се већ ви 
ој се има и самих министара.{S} Задатак је ове дружине, како се вели, скромно тајно доброчинств 
рце само је обично парче меса.{S} Петак је недељни посинак, а у суботу даје се под кирију пакао 
 прилику? — упита Каја.</p> <p>Тренутак је био згодан и кнез се одлучи да баци реч као бомбу —  
 се ноге скратише, али она је ишла, чак је осећала како је нешто мами и вуче тамо, тамо у ону н 
{S} Руке, ноге, све је мировало.{S} Чак је престао трептати и дисати.</p> <p>И заиста, он чу са 
баба Катине усињенице Јеле — бој се чак је и заљубљен у њу.</p> <p>Све ово сазнао је Растислав  
о је ходао по своме кабинету, сваки чак је загледао <pb n="473" /> у сахат и једнако зивкао слу 
доиста постарао да „обели образ.“ Ручак је био више но изврсан, „прави царски ручак“, као што с 
 — прешло се на доручак.</p> <p>Доручак је морао бити изврсан, кад се чак ни сам кнез није мога 
и његове зреле, мушке особине.{S} Човек је звер!{S} Укротитељи <pb n="500" /> зверова не улазе  
е с тога што и они њу бране.{S} А човек је грешан.{S} Ма како богоугодно живео, увек се нађе <p 
 саучесника у <pb n="112" /> њему, увек је паметније да их узима из оних друштвених редова, у к 
е, Пава ништа не може штетовати, а увек је добро кад је човек унапред спреман на све.“</p> <p>О 
лавно усредсреди сва пажна.</p> <p>Увек је знао јасно шта хоће, а знао је и како и чиме хоће —  
о изостати.{S} А имамо још времена, тек је 11 сахати.{S} Да се кренемо око по ноћи, па ћемо опе 
 бунтовника.{S} Но право изненађење тек је сада настајало.{S} Наскоро на сред дворане био је на 
</head> <head>Женско срце</head> <p>Тек је било 7½ часова из јутра, а на вратима, пред канцелар 
.</p> <p>Док је Ката говорила, пуковник је гледао у њу забезекнуто.</p> <pb n="126" /> <p>— Је  
идем.{S} Нема ту ништа.</p> <p>Пуковник је гледао у њу зачуђено, док је она намештала своју мар 
чак с ердељске границе.</p> <p>Пуковник је знао потанко цео живот ове жене, но он је опет запит 
— Сто жутих дуката лек.</p> <p>Пуковник је прекиде: „Какав лек?“</p> <pb n="129" /> <p>Ката се  
јући прстом своје чело.</p> <p>Пуковник је саслушао све ово, чисто пренеражен.{S} Овака дрскост 
ни, чекала у предсобљу.</p> <p>Пуковник је у тај мах нешто писао.{S} Кад чу име „госпођа Јованк 
"125" /> <p>— А!{S} То?</p> <p>Пуковник је пресече:</p> <p>— Молим вас да се разумемо.{S} Отров 
="610" /> <p>У даљем разговору беседник је развио, да се тај претходни рад састоји у збацивању  
, па сад она нека шапуће.{S} Јемственик је прошивен — сад може тражити сведоке како је чедна.{S 
— У историји нема понављања.{S} Јеленик је могао само једном успети...{S} У осталом, узмите се  
 крв, градећи беле клобучке.{S} Рањеник је још био жив, али је умирао.{S} Тек сад, гледећи чове 
е за своје злочиначке заседе.{S} Нужник је био нарочито припремљен за кнеза; греде су биле прес 
шта се десило на левом крилу и начелник је наредио да се још те ноћи дигне десетак нових села у 
ди барут да га продају.{S} Али начелник је указао на блиске везе између главнога кривца у овој  
е ово само намама.{S} Међу тим начелник је говорио оно што мисли.{S} Ни Ратко у Звониграду, на  
 имали су и све делове тела.{S} Уметник је сматрао да не мора шкопити и обрезивати ове своје ка 
 мука с овим дераном.{S} Море несрећник је то!</p> <p>- Што?{S} Шта је радио?{S} Да нема што но 
кнез је зачуђено гледао у ђенерала, док је овај продужавао своја заносна декламовања.</p> <p>—  
оје је владало у доњем крају стола, док је у зачељу кнез говорио.</p> <p>За столом нико не беше 
 твој отац живи с твојом женом сад, док је млада, а кад ти порастеш, она ће већ бити стара?</p> 
="671" /> га бајаги изневери и оде, док је он застао ради нужде.{S} Жика је то гледао скривен н 
на продужи своје жмурење и љушкање, док је међу тим муж развијао даље своју молбу.</p> <p>— Ако 
едима мерила Паву од главе до пете, док је ова говорила последње речи.</p> <p>- Да идеш! — рече 
нетремице гледао Лепши право у очи, док је она измицала погледом и избегавала да јој се очи не  
бе стоји.{S} Бар данас је још тако, док је ствар само у мојим рукама.{S} Колико сутра за ово пи 
 траг што боље заметне.{S} Наравно, док је цела ова операција извршена и сви се окружни код Рат 
p>Пуковник је гледао у њу зачуђено, док је она намештала своју мараму. — „Ама молим вас“ рече о 
то свикнемо још одмах с почетка.{S} Док је био малолетан, ни ја, ни покојни ђенерал нисмо му да 
обро заповедање и добро слушање.{S} Док је имао претпостављених, вазда се старао да буде код њи 
умела пробрати оно што је лакше.{S} Док је била млађа „живела је“ — као што је она то звала.{S} 
оја начела! — заврши Пола говор.{S} Док је Пола овако транџирала госпођу Ловимук у дну сале, на 
у отели.{S} Сила узела; сила држала док је могла; сад’ нема више силе, и ко први уграби, тај ра 
але код Кугића, за оно мало времена док је био министар.</p> <p>Тако званом либерализму припада 
 душмански гледао у њу за све време док је кукала, а кад год се кукавица нагне и мрдне вратом д 
 поље у аздију.</p> <p>За све време док је Ратко ово причао, госпођа је, слушајући га пажљиво,  
о Курјачића и других великаша.{S} И док је тако радио — добро му је и било.{S} Чим је окренуо д 
а реци ми. (Он је још једном пољуби док је она међу тим откопчавала хаљину испод гуше.) - А ово 
 „народе, снаго моја“ говорио је он док је та снага била уз њега.{S} А кад се народ поведе за д 
/p> <p>Изгледало је као да се ломио док је ставио ово питање, а питао је за ствари које су му б 
 на комаде, но што би пустила слику док је добро не размотри.</p> <p>После подуже борбе Мутимир 
</head> <head>Два профила</head> <p>Док је млади кнез Мутимир овако невешто и неуспешно кушао с 
ко наместе, и што год хоћеш!</p> <p>Док је Петрија овако ђаволила, а њене се другарице смејале, 
. и мене ради и вас ради....</p> <p>Док је ђенерал ово говорио, кнез је стајао подбочен и гледа 
е у џепу — ствар је јасна...</p> <p>Док је кнез Мутимир ово говорио, ђенерал је почео бледети;  
оказивала; и њему се допада.</p> <p>Док је госпођа ово говорила, Тоша приђе расејано отвореном  
ничка мудровања њенога мужа.</p> <p>Док је Ратко дарежљиво сипао знаке свога допадања, дотле је 
ше дискредитовати код кнеза.</p> <p>Док је Кугић ово говорио, остали чланови слушали су мирно у 
 нокте, после је била мирна.</p> <p>Док је ово говорила, у Кате се засветлише, очи.{S} Она први 
 већ било 10 часова изјутра.</p> <p>Док је барон Жермини овако слатко спавао, његов секретар, м 
, реци јој да то није ништа.</p> <p>Док је кнез Мутимир ово говорио, Мона га је мерила од главе 
не пред њега државни разлог.</p> <p>Док је Лепша ово говорила, кнежево лице <pb n="434" /> пост 
екад проводио читаве часове.</p> <p>Док је кнез био дете, ова околност није имала велика значај 
не слуге и доглавнике своје.</p> <p>Док је Кугић ово говорио кнез га је гледао забезекнуто.{S}  
но да јој сам о томе казује.</p> <p>Док је кнез премишљао како би ђенералу било тешко да сам са 
ипада, наћи својске потпоре.</p> <p>Док је Растислав у лепим, одабраним изразима развијао ову с 
ажи други какав узрок смрти.</p> <p>Док је Ката говорила, пуковник је гледао у њу забезекнуто.< 
би још тога тренутка утекао.</p> <p>Док је код Милоја владао овакав страх и забуна, код Жике на 
имук своју ватрену филипику.</p> <p>Док је на једној страни дворане госпођа Ловимук овако мушки 
b n="615" /> <p>— Све је добро; крвоток је са свим уредан, дисање правилно и равномерно; око по 
схватали и сами начелници.</p> <p>Исток је већ био почео најлак рудети кад су начелници, после  
е до сад имао код кнеза.</p> <p>Ловимук је уверавала да се конзервативци у овој борби служе вео 
/p> <p>— Па она роспија, Синђа!{S} Је л је сад видесмо!...</p> <pb n="256" /> <p>Боја прихвати: 
трашње ствари.</p> <p>Сем тога, ђенерал је почео био да му подрива положај и код кнеза.{S} Суко 
ји смо видели напред међу њима, ђенерал је писао кнезу писмо, где је стављао ултиматум — или Ра 
зрогаченим, закрвављеним очима, ђенерал је сва ова последња бунцања изговорио брзо, силовито, с 
еђи и блеђи а кад кнез застаде, ђенерал је био као земља потавнио у липу.{S} Израз на лицу, пог 
 се држи кад јој злочин ухвате, ђенерал је нарочито био набавио сва акта о њеној парници и бриж 
 кнеза.</p> <p>Стиснуто у рупи, ђенерал је то стакленце држао скоро читав један минут, а груди  
ction" /> <p>Намештен на диван, ђенерал је лежао полеђушке, с полуотвореним очима.{S} Дисао је  
ок је кнез Мутимир ово говорио, ђенерал је почео бледети; бивао је све блеђи и блеђи а кад кнез 
ко чудно бејаху утекле у главу, ђенерал је изгледао просто страшан.</p> <p>— Идем... долазим... 
и над свим осталим обзирима.{S} Ђенерал је био опасан такмац нашој династији.{S} Занесен безмер 
е доба све је пошло на горе.{S} Ђенерал је био мрачан, раздражљив, нестрпељив.{S} Као министар  
о одмерено куцкање шеталице.{S} Ђенерал је јамачно био чак у крајњој спаваћој соби своје жене.{ 
у ствари и сам кнез слушати.{S} Ђенерал је тражио и титулу. — Растислав је остављао титулу кнез 
 још није био без опасности.{S} Ђенерал је живео још</p> <p>20 пуних дана.{S} Он је још био сна 
н овај његов последњи корак.{S} Ђенерал је имао на кнеза веома голем утицај.{S} Ту се лако могл 
тен, кнез је ћутао и слушао.{S} Ђенерал је продужавао све живље и јаче:</p> <p>— У вашој породи 
, исечен, искомадан, без носа — ђенерал је полако повлачио прстом преко кнежеве слике, док не д 
морао говорити о свом злочину — ђенерал је ћутећки ходао.</p> <p>— Свакако, мени је дужност да  
з је био ван себе од беснила, а ђенерал је стајао као окамењен.{S} Но ове страшне речи Мутимиро 
ов мрзости...</p> <p>Све до сад ђенерал је у заносу своме говорио тихо, скоро шапућући, само с  
b n="320" /> <p>За све то време ђенерал је седео на дивану и држао главу у шакама гледајући неп 
популарише код народа, у то име ђенерал је узео чврсто у руке сву војску и старао се да се што  
зи и на женску линију, у то име ђенерал је гледао свима средствима да се популарише код народа, 
о и неприродно.</p> <p>Међу тим ђенерал је продужавао:</p> <p>— Нарочито вама, владарима из дин 
ote> <note xml:id="SRP18892_N5">Ђенерал је сад говорио кнезу „Ти“.</note> <note xml:id="SRP1889 
; убило га његово зло...</p> <p>Ђенерал је сад говорио кивно; јетко, и тако брзо и задувано да  
да ли ћеш бити срећан?..</p> <p>Ђенерал је даље говорио полако, скрушено, гледајући непрестано  
међу нама лепо уредити..</p> <p>Ђенерал је све ово изговорио с ванредном нежношћу, меко, благо, 
 која варница од заваде.</p> <p>Ђенерал је своју снагу црпео у војсци; он је брижљиво неговао д 
 сећања на овај догађај.</p> <p>Ђенерал је говорио на одморке.{S} Искаже по једну мисао, стане, 
 јавно као велеиздајник.</p> <p>Ђенерал је ћутао, оборене главе и наслоњен на диван.</p> <p>— Б 
енула је у кнеза. </p> <p>...{S}Ђенерал је напослетку и сам сазнао ту неопходност.{S} Он је сам 
 се, богу хвала, ништа не види, и морал је спасен.{S} Пре неколико година десио се овај интерес 
удар је био случајан, но опет за то бол је био толико јак, да млади господин викну, и ухвати се 
окушавали ма како да је објасне; конзул је звао момка и сам га лично испитивао — употребљено је 
то, необјашњена загонетка.{S} Но конзул је нагињао уверењу да је <pb n="488" /> маркиз морао то 
канија имала је опет свога кнеза. „Краљ је мртав — живео Краљ.“</p> </div> <div type="chapter"  
а нестало, ваљало је наћи другог. „Краљ је мртав — живео краљ!“</p> <p>Оно после подне, када ће 
3"> <head>ГЛАВА III.</head> <head>„Краљ је мртав — Живео Краљ“</head> <p>Једнога је кнеза неста 
мукла, али врло очајна борба.{S} Учитељ је био вештији књизи и свима књижевним стварима, па је  
 се утврдили по свом повратку, прва вам је брига била да ослабите ону политичку групу, која вам 
ква значаја, али свакојако треба да вам је кажем.</p> <p>- Шта? оне пушке? - пресече га Враничи 
е жртве поднели.{S} Изгледа, као да вам је тешко трпети да има ма кога на свету, коме сте и ви  
а, ма и најгора и најружнија, вазда вам је милија од своје рођене.{S} Јамачно ни ти не ћеш бити 
 ослабите ону политичку групу, која вам је била ослонац за повратак, а после да једну по једну  
у, реците ми искрено шта знате, шта вам је све наплетено против мене....{S} Код мене можда и им 
 n="199" /> ме па „г. начелник, шта вам је ово? па, г. начелник, како вам је оно! па г. начелни 
длака на глави, а ви ми причате шта вам је ко поручио и шта коме треба!{S} Мени!{S} О, господин 
ци!{S} Вуци у јагњећој кожи!{S} Бог вам је поверио овај народ да га браните као добри пастири,  
малу кутију од црвена плиша. — Овде вам је кључић од тајног гвозденог долапа, узиданог у дувар  
скоро у један глас.</p> <p>— Па где вам је та девојка?{S} Што је тражите овде?</p> <p>— Тражимо 
на не сме рећи истину у очи, не сме вам је рећи ни онда кад грешите тако очевидно, да већ цео с 
, кукавац сињи!...</p> <p>— Ама, ко вам је то казао да је амо доведена... и да је.., овај!... т 
ена... и да је.., овај!... т. ј. ко вам је све то казао? — опет упита дежурни, муцајући, и пође 
иже.</p> <p>— Ја против вас?!{S} Ко вам је то рекао да ја имам што против вас? рече Растислав и 
ити!{S} Ко би то смео чинити!{S} Ко вам је то казао? — рече дежурни чисто чудећи се.</p> <p>— Т 
а вам је ово? па, г. начелник, како вам је оно! па г. начелник, има те ли то и то? па г. начелн 
S} Он упита зловољно:</p> <p>— Како вам је то могло пасти на ум, да мени кнез смета?</p> <p>— О 
ја сам прилазио ближе да видим како вам је.{S} Додиривао <pb n="628" /> сам бакрене жице што су 
ађанина.{S} Покажите на делу колико вам је народ мио.{S} Ето, покушајте! — то је први корак на  
о одговарају стварности.{S} Либерализам је без либералности, а они што се зову конзервативци, и 
ки за честа и велика мењања, с тога нам је најпрече да очувамо места где смо.{S} Ту разумем вас 
рујемо која је ово женска.{S} Доста нам је то што је видимо где прати Јелу на овај пут.</p> <p> 
 је узнемирену, усплахирену — једва сам је склонио да легне у постељу.{S} Кад би бог дао да одм 
 остала је мала без оца и мајке; ја сам је и подигла.</p> <p>— А је ли вам удата ћерка?</p> <p> 
RP18892_N2" /> Неваљала жена!{S} Ја сам је укротила.{S} Пошто је 7 пута прошла кроз мачије нокт 
оје старије, да не слуша мене, која сам је подигла од литре меса...</p> <p>— Јес, лепо би то би 
ек, који је одрастао у републици, и сам је по убеђењу републиканац. — А то је најбољи прелаз од 
вари, често и најмање ситнице.{S} И сам је имао веома развијен оговарачки дар.</p> <p>— Г. Раст 
>— Она као да нешто слути.{S} Нашао сам је узнемирену, усплахирену — једва сам је склонио да ле 
ево бог се кара.“ - О.. о.. о! како сам је тада топло загрлио. „Није, милошто моја!{S} Добри бо 
да њу пронађе, ухвати и испита по чијем је упуству радила све ово.</p> <p>Прва истраживања дала 
зи наша Даринка из Звониграда.{S} Узмем је ја овако за образ, а оно меко, сестро рођена, као па 
ла свирајка, другоме цигани, а у трећем је дрњокао гајдаш.{S} Кнез се упути овом последњем колу 
оје су умели тако заинтересовати, да им је оно, о свом трошку, чак и штампарију подигло, те и с 
догна кнеза, али сви убрзо видеше да им је мука узалуд, с тога један по један почне изостајати, 
ме; вели, да су они први пуцали и да им је намера била да убију и њега (Милоја) и Зликовца, и т 
ико чиста сребра има у њима и колика им је права вредност.{S} Кад се то зна, а у напред је позн 
} Нечија немилосрдна рука поодбијала им је све чиме су се као мужеви одликовали, а дубоке ране  
мчатом косом.{S} С десне руке зијала им је мрачна и страшна провалија.{S} Из ње се чуло како у  
 огртачима, а и сва друга одећа била им је црна, па су црне биле чак и саме рукавице.{S} У допу 
а је човек.{S} Ова црна прилика ишла им је управо у сусрет.{S} Жика обиђе Враничића, изађе пред 
за лист.{S} Шта су они сањали, а шта им је остало!{S} Али су морали увући рогове.{S} Са мном ни 
и као год што су то вршили јуче, кад им је то и заповедано, тако ће исто све то вршити и данас, 
, а Ратка срцем; <pb n="561" /> први им је био министар по имену, а други заповедник и господар 
нојевићи су преко њега вршили.{S} Он им је у томе био веома подесан, као богат човек, коме су м 
р била од општијег значаја.{S} Давао им је савете шта се има предузети сад одмах.</p> <p>„Почет 
 приликама ви би имали право — рекао им је он — али ово су прилике ванредне, стање је изузетно, 
вином.</p> <p>— Да окушамо бар какво им је ово вино.</p> <p>Кнез нали чашу и диже је према свећ 
ма вијугања и обилазака.{S} Остајало им је да се спусте до планинских коса понајближих подножју 
рака један од другог.{S} Препоручено им је да се много не удаљавају, да им когод не би промакао 
 <pb n="646" /> јужнога правца, и то им је био сав путовођа.</p> <p>Црнојевић је ишао напред, н 
ређују, а други мисле и извршују што им је наређено.{S} Тако бива свуда, па ће тако бити и овде 
љски продужавају вршити власт, „коју им је блаженопочивши кнез поверио.“ Најпосле намесништво н 
о их је на броју до 40 пушака.{S} Ту им је саопштено да су се у околини појавили зли људи; да ј 
има Перун превијао као црв.{S} С каквим је идеалима он крочио на ову милу, свету земљу, а шта г 
 друму.{S} У дипломацији, веле, са свим је друкчије.{S} Ту кажу много је што шта слободно.{S} Т 
очености и неповерљива устезања са свим је нестало.{S} Бар Враничићу се тако учинило и он је ос 
ојевим причањем; пређашње сумње са свим је нестало и сељаци су изгледали <pb n="551" /> тако по 
 који одмиче напред.{S} Наравно, сасвим је друкчије ствар текла кад су државним пословима управ 
ривица није до мене, но до оних у чијим је рукама данас власт.“ Кнез се извињује пред народом.{ 
се беше вратио са свечана дочека, којим је предусретнут кнез Мутимир, при повратку са свога прв 
свечано полагање испита зрелости, којим је млади кнез требао да заврши своје младићске штудије  
учја, да дише онај слатки балзам, којим је напојена сва атмосвера око ње, да јој пиљи у очи, и  
и начин дошли на престо, зар пут, којим је корачала твоја династија, није засејан лешевима?</p> 
ледао као прегладнели тигар, пред којим је замирисало парче свежа, крвава меса.</p> <p>Он јој п 
а, пресудно, растежући парче коже којим је ваљало потшити панталоне!</p> <p>Растислав се осмехн 
но стање кад је добила прво писмо којим је гђа Мона позива да и она — Лепша — долази на јаузне  
да је вређало ово багателисање, с којим је Мона говорила о Лепшиној чедности.{S} Он покуша да б 
ви пут у веку, подлегне човеку, с којим је дотле само два три пут говорила.{S} То је оно чувено 
ne unit="subSection" /> <p>Правац којим је ишао Враничић водио је на југ. — Велимо правац, јер  
} Он је у њима већ био нашао кључ којим је могао отворити загонетку, откуда овај младић све то  
оменика, но све најезде варвара.{S} Рим је жив пример за то.{S} Као реакција против тога јавља  
ијао и дотерао своје бакенбарте; за тим је потрошио скоро по акова воде умивајући се, перући гр 
ије писмене и усмене наредбе.{S} За тим је сео на коња и, у пратњи два коњаника, отишао у главн 
и окрпили грдне, дубоке ране.{S} За тим је кнез био изложен да га народ види и да му ода послед 
; на трећој су били задржани.{S} За тим је дошао човек с белом маском, везао им очи и повео их  
слав се с многима разговарао.{S} За тим је кнез био послужен; послужена је и цела свита.{S} Кне 
јушан отвор код уста и очију.{S} За тим је тако увијени дервиш сав опшивен у платно; на платно  
 најбољи друг у сваком послу.{S} За тим је продужио казивати да су сви ту, да их је прешло два  
 фистан, викала је једна баба, а за тим је прикупила у шаке оцепљену полу и опет трчала кроз го 
е то гледао скривен на дрвету, а за тим је поиздаље пошао за потером, док му тога дана, око под 
две трећине цела Орловца.</p> <p>За тим је настало оно што у таквим приликама обично бива.{S} М 
ма, употребити као оруђе.</p> <p>За тим је настао разговор о покрету, који се опажа у омладини  
ао у дубок, мртвачки сан.</p> <p>За тим је настао формалан претрес собе.{S} Прво је претресен с 
је одлежао више од три године.{S} Затим је помилован.{S} После неколико година умро је од сухе  
и бијен; у хапсани је изубијан, а затим је суђен и осуђен — <hi>четири године затвора, за увред 
 кући, а камо ли што више.</p> <p>Затим је узео реч Милоје, и, по ранијем споразуму, испричао с 
а!</p> <pb n="613" /> <p>Још одмах, чим је Кугић сјурио нож кнежевој прилици у груди, кнез Мути 
да била у стању да их држи у запту: чим је ње нестало, ови се незадовољни елементи крећу, бујај 
тако радио — добро му је и било.{S} Чим је окренуо друкчије — изгубио је престо.{S} Узбудио је  
> <p>— „Увета“! а што сад увета?{S} Чим је два, то је множина, па од уши треба да је ушета, а в 
куда овај младић све то зна!</p> <p>Чим је овај незнани гост изашао од Растислава, по намеснико 
 Пави је већ било све јасно.</p> <p>Чим је Синђа почела уплетати у свој говор кнежево име, Паву 
 нађе у таком стању и положају у каквом је он.{S} Тешко њему - рече она и неколико крупних суза 
етковине и саборе у овоме крају. (Родом је био из Босне али је причао, да су му се стари одувуд 
њу пошту.</p> <pb n="14" /> <p>С кнезом је, као што смо видели, била изгинула и нека његова род 
оњена радозналошћу да види ону за којом је чак и кнез потрчао.</p> <p>Други су опет шапућући пр 
народну династију Црнојевића, под којом је некада тако благовао и у свему напредовао.</p> <p>Ча 
ала за једну своју пријатељицу, с којом је дуго била „фаше“, а недавно су се помириле.{S} За њу 
!</p> <p>Кнез скочи и баци фигуру којом је матао противника; фигура удари о даску и одскочи на  
p> <p>Међу тим Кугић беше устао и руком је давао знак човеку у маски, што је до њега стајао, др 
е позивају, но и остала чељад.{S} Селом је овладао страх.{S} Нико није могао знати ради чега се 
рече им да га воде у полицију.{S} Силом је одведен; уз пут је и бијен; у хапсани је изубијан, а 
ве кораке у љубавним авантурама, земљом је, у његово име, управљало намесништво.</p> <p>Свега ј 
, како ли ћемо то!?“ За то време једном је руком витлао шешир, а другом зачешљавао своју велику 
ђен од свију стега и веза, а преда мном је стајала некаква људска прилика, умотана у црно домин 
чуном.{S} С рачуном је волео, с рачуном је мрзео, с рачуном градио познанства и пријатељства, а 
<p>Све је радио с рачуном.{S} С рачуном је волео, с рачуном је мрзео, с рачуном градио познанст 
 чело, упре поглед на поље.{S} Пред њом је зијала мркла, црна ноћ.{S} Она се напрезала да бар ш 
, позната под именом „Баба Ката.“ С њом је њена усињеница Јела, девојка од својих 19 година...< 
на гробу је чувала јака стража, а с њом је увек био и по један пуномоћник друштва лекарског, ка 
ој страни госпођа Пола Ђокичина шапатом је причала занимљиве ствари о самој госпођи Ловимук.</p 
да је дошао да освети водицу, с уздахом је напоменуо тужној удовици, да ту има мало прста божиј 
страну.{S} Подуже су шапутали.{S} Махом је говорио доктор, а старац је само вртео главом.{S} Це 
 <pb n="643" /> Жика се охлади — куршум је морао просвирати кроз сред мозга.{S} Жики заплака са 
, Жико, па ће бити добро!</p> <p>Куршум је срећом омакао поврх чеоне кости и расцепио само кожу 
жасан је Злодух силни.</l> <l>Страхобан је његов глас;</l> <l>Али има један Добри,</l> <l>Што ј 
онак пресретоше их гардисте.{S} Радован је служио у војсци и знао је мало овај ред.{S} Он упита 
head> <head>Сан или јава?</head> <p>Дан је већ био у велико освојио, сунце високо одскочило, а  
амо пет шест: двојица су спавала, један је два пут покушавао да устане, али га је клупа нешто в 
 су се мало час видели на ливади, један је лежао сав у крви.{S} Куршум га је погодио управо у к 
 То су били млади, отресити људи: један је носио о рамену пушку, а други пребацио преко руке се 
 баш у тај мах ступише у дворану; један је носио раван послужавник од кинеског порцулана, начич 
и калуђерче удари у инћар.</p> <p>Један је начелник извештавао како су у његовом округу сељаци  
milestone unit="subSection" /> <p>Чудан је удес пратио Црнојевића и Жику тога дана.{S} Цео су с 
томе и радио.</p> <p>Још с пута одаслан је био у Звониград нарочити, поуздан човек да се увери  
а.{S} Један примерак те пашквиле послан је министру у прилогу.</p> <p>То је био почетак.{S} Нас 
<pb n="629" /> ушима.{S} Шта више вољан је био да поверује, да је тек ово сад што му Заре прича 
дете, децо, доста је било играња; земан је кући да се иде — на што су момци и девојке обично од 
је чељади.{S} Спрам равнога — љубоморан је, а спрам бољег, отменијег, вишег, нарочито спрам осо 
 <l>И тешко је у њу доћ’;</l> <l>Ужасан је Злодух силни.</l> <l>Страхобан је његов глас;</l> <l 
била нешто тужна.</p> <p>— „Куку, часан је убио, шта говори.“</p> <p>Петрија продужи:</p> <p>—  
бе за буну против династије.{S} Капетан је био мишљења да је то проста крађа, без икаквих полит 
х агитатора на томе крају.{S} И капетан је морао попустити.{S} Министру је ствар отишла као отк 
ех.{S} Турска је наша сузеренка; султан је ваш цар; наша је дужност.... била... јес, дужност!{S 
вљено прокламацијом целој земље- Смешан је био положај штампе.{S} Њој је било просто заповеђено 
?</p> <p>— Младић, како ћу рећи, одевен је, као какав ђак из боље куће — рече момак.</p> <p>Рас 
а су њему пала у задатак, на име: нађен је поуздан човек, који ће удесити ствар да најугледнији 
ера је дала ове резултате:</p> <p>Нађен је убијени жандармски наредник код мостића и утврђено ј 
 посети Повратница, и тај излет одређен је за данас.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још 
мртав; земља га жива не сачека; погођен је био у сред чела.</p> <p>Међу потером наста забуна и  
 и закон давно су то одредили; обележен је свачији делокруг, и односи власти сасвим су јасни —  
p>— Причаћу ти.{S} Главно је то, убијен је и закопан под именом хајдука Дуговића — одговори Рат 
 усну...</p> <p>- Колико ја знам убијен је један опасан хајдук, који је спровођен власти, па у  
 поуздани знаци дифтерита!{S} Састављен је секцијони протокол, где су лекари својеручним потпис 
ка лепа касарна.{S} На зачељу постављен је ред балкона, а балконе држи ред снажних голијата, из 
гао надати.{S} Перун Црнојевић намамљен је у замке лакше и брже, него што се икад могло <pb n=" 
 своје насиље зове саветовањем) опкољен је војском.{S} Ваш је положај лак ако га навлаш ви сами 
човек који нема ништа на души, а уверен је у своју невиност, упути се право одаји коју му показ 
е ће више јачати.{S} Овој дружини корен је у народу, а то значи њена је будућност обезбеђена.{S 
тече, јер његов живот најпосле драгоцен је и Ратку, и Растиславу, и целом њином друштву.{S} Та  
ховито надимала.{S} Уздржавао се; решен је био да саслуша до краја.{S} Па ипак прште:</p> <p>—  
а пунолетна владара балканиског извршен је с великим сјајем <pb n="301" /> и големим свечаности 
 друкчије наређивати.{S} У осталом, њин је положај јасан.{S} Њин је министар човек новајлија; ш 
мали рачуна да се сретају с људима; њин је задатак био да кроз пусте планине и усамљене крајеве 
У осталом, њин је положај јасан.{S} Њин је министар човек новајлија; што они буду хтели, то мор 
 дате, други ће све више дати!{S} И њин је изговор лак: „Тако су га други васпитали!“ А вама ће 
p> <p>Костури одговорише нешто, али њин је одговор био чудноват — речи су биле балканиске, али  
> <p>Кнез цикну:</p> <p>— А.. а.. а! он је ту!{S} Он!{S} И смео је доћи!....{S} Амо! дајте ми г 
.{S} После двадесет година растанка, он је ноћас први пут ступио ногом на ову благословену и ње 
ао оно после крепка, опојна напитка, он је падао у сладак полусањив занос, где су се очи саме з 
а је патос једва прстима додиривала, он је обасу пољупцима којима је тешко наћи права имена.{S} 
 упалим образима и затвореним очима, он је изгледао као мученик, кога су сву ноћ гује пиле.{S}  
ом узглављу, с полузатвореним очима, он је скоро већ био и заборавио да има још кога крај себе. 
.</p> <p>Што се тиче кнеза Мутимира, он је једва дочекао овај пут.{S} Млад, здрав, снажан, пун  
и?{S} Не љутиш се, хе?{S} Растислав, он је друго; он је увек <pb n="35" /> до-сто-јан-ствен — к 
о Растислав није само мислио о томе, он је на томе и радио.</p> <p>Још с пута одаслан је био у  
ла судба тако хтела онда, шта ће се, он је данас кнез и мора се трпети, па какав је да је.{S} А 
а њом жуди, он је тражи, он је хоће, он је чека —- или све то ствар је само једног тренутка, а  
сељак почиње познавати.{S} Шта више, он је био вољан да му се и сам исповеди шта је, ко је и да 
је виче, зове, моли, он за њом жуди, он је тражи, он је хоће, он је чека —- или све то ствар је 
 на шалу.{S} Као сви малодушни људи, он је осећао потребу, да се извуче само за овај тренутак,  
, моли, он за њом жуди, он је тражи, он је хоће, он је чека —- или све то ствар је само једног  
мирна Црна Мора.{S} Ту, у Балканији, он је први пут научио да воле њене бистре потоке, њене кит 
м сељак, место да пружи кутију Жики, он је диже према себи, понова загледа у монограм, опет пог 
пну из све снаге — морају га ухвати, он је ту негде, а ко га ухвати — каква слава. „Прво и прво 
рав, снажан, пун младићске бујности, он је видео у овоме путу само <pb n="135" /> једну нову пр 
трпељив.{S} Као министар председник, он је често у седницама отворено нападао на Растислава, ко 
је мали конак манастирски с великим, он је изводио право на широке степенице, које воде на горњ 
ала по рамену — с набреклом мешином, он је крупним корацима корачао унаоколо, по колу, гајде су 
се у овоме.{S} Рукујући неком касом, он је био потрошио преко три тисуће пореских гроша, о који 
 капље зноја, разбарушен, раскопчан, он је изгледао као прегладнели тигар, пред којим је замири 
ога се тек био пробудио полни нагон, он је осећао неку неисказану сласт у самом говору о тој ст 
укчије говорио, он није само псовао, он је и био, за то су га и слушали.</p> <p>— Зар би Ваша С 
о мраморни сто, на који се наслањао, он је мирно, хладно, полако, одбрајајући реч по реч, разви 
м провлачити у отачбину.{S} Наравно, он је носио у својој моћној десници буктињу слободе, која  
о електрицитета.{S} Готово бесвесно, он је говорио све даље и даље.</p> <p>— Ја нисам развратни 
остао од осталих.{S} Седајућ за сто, он је мислио у себи:</p> <p>„Овде ће данас бити пијаних, м 
ју је пред њим полако попадао пухор, он је говорио споро, једнолико и полако, а Жика се није ус 
оји га беху допратили.</p> <p>— Јес, он је — рече Мона гошћи, која такође заусти да нешто рекне 
о спрам особе која представља власт, он је покоран у тим стварима, и шта више, донекле чак смат 
чен и ту бијен.{S} Отеран у тврђаву, он је одлежао више од три године.{S} Затим је помилован.{S 
 с упалим очима, као земља у образу, он је ишао као сенка, мрачан и забринут, тако, да су му ук 
над обичним појмовима о добру и злу, он је гледао људе с неке висине.{S} У многим приликама уве 
ирена потреба.{S} Изваљен на дивану, он је слатко дремушио и немарно и размажено одговарао на п 
пуковник Врбавац.{S} Ушав у дворану, он је корачао полако поред гомилица, што су овде онде разг 
е један коњаник.{S} Полегао по коњу, он је непрестано шибао ово јадно живинче, које се већ беше 
 Умирен појавом Кајином на први мах, он је одмах за тим опет почео двоумити.{S} Спопадоше га ми 
е кнез што и кмет, а он је владалац, он је „<hi>књаз</hi>“.</p> <p>- На служби — одговори начел 
 једна особина, доста ретка особина: он је био неуморни мислилац.{S} Могао је по недељу дана ми 
p>Неугледан човек не одговори ништа: он је и даље ћутао, пажљиво бројао било и укочено гледао у 
жали, нико му не жели среће и добра; он је доиста <pb n="396" /> јадно, бедио створење — госпођ 
ети да се налази између два мртваца; он је чуо како клепећу њине сухе кости; осећао је како га  
на.</p> <p>На једаред Ратко застаде; он је био чуо како се за његовим леђима два начелника разг 
{S} Страх је убрзавао његове кораке; он је измицао напред, а никако се није смео окренути назад 
е треба, да он за се ништа не тражи; он је роб своје дужности и свога посла.{S} Ако кнез збиља  
овечи спомен, да буде цар балкански; он је био немирна глава, опасан човек, турској <pb n="349" 
<p>Кнежев пут није се могао убрзати; он је ишао по распореду унапред скројеном и промене није м 
нерал је своју снагу црпео у војсци; он је брижљиво неговао добре односе с официрима, и старао  
аукова.{S} Али Врбавац није то знао; он је мислио на друго, па је и овим речима придао други зн 
ода.“</p> <p>Кнез се био расћеретао; он је радознало распитивао за разне особине народне и једн 
ш се, хе?{S} Растислав, он је друго; он је увек <pb n="35" /> до-сто-јан-ствен — кнез мету две  
одбио од династије школску омладину; он је одгурнуо од ње све млађе, интелигенте снаге и завади 
{S} Као мудар владар, <pb n="189" /> он је тако и требао и морао радити. „Народе снаго моја!“ — 
8" /> без поуке за младога кнеза.{S} Он је ту први пут почео да назире и ружне стране живога и  
ј се чини као да је остала тешка.{S} Он је на то употребио једину гадну реч, која личи на убист 
удно је звонила у његовим устима.{S} Он је обично никад није изговарао.{S} У обичном разговору, 
е живео још</p> <p>20 пуних дана.{S} Он је још био снажан, присебит, могао је говорити, писати; 
е бити да пошљемо чича Мунтијана.{S} Он је вичан овој обали и најбоље ће извидети - предомисли  
ислав и сад све даље и даље тера.{S} Он је одбио од династије школску омладину; он је одгурнуо  
ај престравио је новога министра.{S} Он је ту први пут осетио како је немоћан да се бори против 
 неколико горњих речи било доста.{S} Он је у њима већ био нашао кључ којим је могао отворити за 
авно, не може радити с њом ништа.{S} Он је и сам мислио да јој доцније мало наговести ствар, ал 
о Враничића прође лака дрхтавица.{S} Он је продужавао.</p> <p>— „Убили га, па у ђубре закопали! 
рочито г. доктор био красноречив.{S} Он је живим бојама цртао примере народна нерада, нехата, х 
он узима сву одговорност на себе.{S} Он је насликао осталој господи сву безисходност њина полож 
е црне мисли и зле слутње његове.{S} Он је гледао у оно лепо, овално лишце, тако интересно са ч 
 <pb n="570" /> <p>Ратко застаде.{S} Он је и сам осећао да у овој проповеди његовој има нечега  
тукнуло чича Степу за неко време.{S} Он је више година мировао, истински је избегавао све прили 
 могло интересовати код ове жене.{S} Он је знао многе појединости из њена живота.{S} Ипак он је 
о, овако скромно држање ове жене.{S} Он је њу сасвим друкчије замишљао: окретна, разговорна, <p 
 сам лично предузме даље трагање.{S} Он је сад личио на вредна ловачка пса, који је нањушио лис 
о стање Црнојевића и бојао га се.{S} Он је стрепио од ове расејаности у тренутцима кад ваља бит 
, а љут као гуја, кмет се окрете.{S} Он је видео како се кнез грохотом насмејао његовом паду.{S 
n="60" /> заједно, управо падоше.{S} Он је хтеде наместити да му седне на колено, но она се изв 
у состојанију.“ Доктор се одвоји.{S} Он је био вешт и практичан човек.{S} Његовом оку није изма 
а мрзим.{S} И други су га мрзели.{S} Он је био апсолутиста <pb n="350" /> Омладина га је мрзила 
p>Ови успеси јако су га заносили.{S} Он је доиста био човек великих способности, али ипак његов 
а писмено не могу више понављати.{S} Он је развијао своју „теорију природности“ и у томе је тер 
 увек може са поуздањем ослонити.{S} Он је дакле радио као војник.{S} С тога је у свом држању б 
незу — овде не може бити ни речи.{S} Он је мушко и његово је право, ако хоће и дужност, да пада 
ком се стању налазио и наш јунак.{S} Он је личио на човека кога је ујео бесан пас, па сад у стр 
изговорио под ударцима Срећковим.{S} Он је прво почео говор полако, али кад га Срећко удари, хо 
е ђенерал — ја тога човека мрзим.{S} Он је сто пута већи грешник од мене, али се увек умео боље 
био и орловачки начелник Вујадин.{S} Он је седео у средини совре и својим орловским погледом ме 
 да није годио тај цинизам Монин.{S} Он је Лепшу истински волео и ово вучење по блату њенога им 
и!</p> <p>А кнез се доиста срдио.{S} Он је ходао и говорио, и што је више говорио, све се више  
о, и непристрасно и хладно судио.{S} Он је решавао ово једно једино питање: <hi>јес или није</h 
вај одговор кнеза је запрепастио.{S} Он је на један пут осетио страх за свој мозак — бојао се д 
 није Врбавца стукнуо и заплашио.{S} Он је поступно али стално ишао све даље и даље по путу јед 
е, и то га је заносило и опијало.{S} Он је осећао лупање њенога срца тако близу, да на махове н 
ли сад је већ и то било незгодно.{S} Он је пред њом говорио, а она је тако брзо прозрела у њего 
асвим нов, њему непознат предмет.{S} Он је тада већ био превалио четрдесету годину, био је дакл 
етку и сам сазнао ту неопходност.{S} Он је сам својом руком испио отров, који је за ме био спре 
 велики салон.{S} Ту затеку бабу.{S} Он је седео на великој столици на сред собе и стењао је, к 
о га је мало час доживео у гробу.{S} Он је осећао да на њему трепери сваки кончић живаца, у гла 
радалнику и прихвати га за главу.{S} Он је то учинио тако механички, као што нехотице и механич 
е стоје у задатку овоме братству.{S} Он је дакле и као министар радио на ширењу друштвених наче 
 нарочито спремао за ову прилику.{S} Он је руководио говор, и по вољи му давао овакав или онака 
дејствовати на кнежеву уобразиљу.{S} Он је сео на крвав престо, и та страшна слика и сад му се  
љење — бар га није делио у свему.{S} Он је и више и боље познавао класичку историју но кнез, и  
дан.{S} На прстима приђем дивану.{S} Он је лежао полеђушке са затвореним очима.{S} На пољу је в 
 сазнао је Растислав још на путу.{S} Он је још изодавна био на чисто с намерама Врбавчевим.{S}  
горе и на по пута стигну Грујицу.{S} Он је ишао у гомилици момака и девојака, и баш у тај мах в 
дликован први намесник — Врбавац.{S} Он је постао ђенерал.{S} Овај чин нарочито је за њега уста 
је тако лепо, тако ведро и весело! — Он је осећао да има један добри анђео, који стражари над њ 
а, све то само га још више острви. — Он је понесе канабету.</p> <p>Јела се копрцала и бранила.{ 
ријатељ...</p> <p>Кнез је пресече: — Он је то чинио као лични пријатељ, а не као члан политичке 
аво око једног најобичнијег питања — он је држао да може сматрати као да се овај Врбавчев говор 
ли смртни, непомирљиви непријатељи — он је победио лукавством...</p> <p>— Хтео-не хтео, кнеже,  
 <pb n="77" /> <p>Ваља му признати — он је доиста имао тврдо уверење да би био бољи владалац од 
чича Јовану — рече госпођа улазећи — он је хтео да ме пријави, али ја нисам дала.{S} Да си био  
зацрвени се.</p> <p>Други начелник — он је опет био један од најстаријих у овоме скупу — диже г 
, који стражари над његовом срећом — он је веровао у своју срећну звезду и с тим расположењем д 
ашности, а врло љубазан у опхођењу — он је убрзо стекао симпатије звониградских отмених кругова 
{S} Овде има жива човека!...{S} Јес’ он је ту; треба га узети, извадити!....</p> <p>Такве речи  
лаготворни утицај „презрена метала.“ Он је имао од кнежева доктора усмено овлашћење да може на  
јд’ у ђубре и с <pb n="302" /> њом.“ Он је ово изговорио не дижући главе и не знајући, шта му о 
 да је навлаш дошла да хвата њега, а он је опет њу уверавао необоривим доказима, да је навлаш д 
>Кнез је гонио Маврикијевог краља, а он је сиромах бежао по целој дасци штићен коњем.</p> <p>—  
ти.{S} Прво су му само текле сузе, а он је полако шапутао: „децо моја! ах, мила децо моја!“ Пос 
куда ће?{S} Чича Милоја није било, а он је једини био кадар да их проведе кроз ове пусте планин 
нез у селу, да је кнез што и кмет, а он је владалац, он је „<hi>књаз</hi>“.</p> <p>- На служби  
огама.{S} Још бејаше мрак на пољу, а он је већ био устао <pb n="266" /> и обукао се.{S} Момак г 
ебаци на мост.{S} У неколико скокова он је опет био крај оборена Перуна.{S} Али он га нађе сама 
т.{S} Уз лупу звона и грување топова он је изашао из своје престонице, баш у тренутку кад се ра 
Враничића превлађивало.{S} Сем свега он је још био и душевно јако раздраган.{S} После двадесет  
у чак и тих средстава.{S} Услед тога он је морао мењати све своје раније наредбе, пошто је рачу 
азгађања. </p> <p>Али баш услед тога он је осећао потребу да мало дахне, да се прибере, да још  
га другчије.{S} Са склопљеним рукама он је замоли и закле да му отворено и искрено каже, има ли 
 правац.{S} Својим ненадвим питањима он је често доводио Растислава у велику <pb n="512" /> заб 
е говори.</p> <p>При тим разговорима он је осећао да му срце јаче бије, да му крв бујније тече, 
о.</p> <p>„Чувај се јела и пића.“ На он је већ и јео и пио у овој кући, и ти толико пута!{S} А  
ему дубок утисак.{S} За ова три дана он је био опорављен од физичка потреса и растројства, али  
ђе низ обалу...</p> <p>После по часа он је већ бродио преко Дунава.{S} Ишла су два чамца, а у с 
ина избацује из недара својих.{S} Та он је у њој први пут угледао свет божији, у њој први пут п 
а махну главом одричући.</p> <p>— Та он је ту; он мора бити ту негде — рече госпођа и узе завир 
 више рећи ни речи, и на све разлоге он је само понављао: „Изречена је заповест господарева да  
ивао збуњен и неспретан.{S} Али овде он је имао пред собом збуњено, невино девојче, с тога је о 
ц с њом лично општио?</p> <p>А после он је овако мислио: ко чини какав злочин, ако већ мора има 
).{S} Обилазећи тако вашаре и саборе он је био завео оваку праксу.{S} Обично је путовао још с ј 
атко.{S} Више од 10 година узастопце он је долазио на вашаре, светковине и саборе у овоме крају 
али су узбуђено душевно стање, иначе он је корачао срчано, корак му је био лак и поуздан.{S} По 
е јој одрешито, весело.</p> <p>Иначе он је пред женскима обично бивао збуњен и неспретан.{S} Ал 
ца изузео плату унапред „а конто“, и он је тако поступно одуживао тај дуг, кубурећи непрестано  
чи кнежеве увредиле су Растислава, и он је одмах дао и видљива знака својој срдњи. <pb n="186"  
итеља да спреме тај акт спаривања, и он је често, као један од светих обреда, вршен у самом хра 
осто присуство њено опијало га је, и он је тада био неспособан за сваки други рад, за сваку дру 
ност од њега, она је просула паре, и он је убијен...{S} Ко то каже?{S} Није истина да сам ја уз 
ли га је клупа нешто вукла к себи, и он је обадва пута понова седао на њу.{S} Најпосле реши се  
— све то већ га је почело опијати, и он је хтео само у две-три речи да чује у чему је та „озбиљ 
 ми осакати Морам да га истресем.“ И он је полако засукивао рукав, завлачио руку у чизму, пипао 
 При тој замисли кожа му се јежила и он је у таквим тренутцима осећао само једну једину потребу 
нут њој, стоји са раширеним рукама и он је виче, зове, моли, он за њом жуди, он је тражи, он је 
земља трзала га је из овога заноса и он је мирно, с погнутом главом слушао разметања Мутимирова 
ју.{S} Вика се примицала све ближе и он је по појачаним гласовима јасно распознавао у ком се пр 
тане њега распитивати о кнезу, али и он је давао околишне, нејасне одговоре.</p> <p>Расрђен сви 
и младић штуче у мрак; За тренутак и он је већ био прикривен под кнежевим прозором.</p> <p>Кнез 
 Један од жандарма био је наредник и он је погинуо, као што сам имао част известити вас.{S} Чич 
.{S} Бар Враничићу се тако учинило и он је остао потпуно умирен, не зебећи ни најмање да ће ови 
ин... како га оно зову?....{S} Оно и он је, молим покорно, провизор, али, опет, њега некако дру 
имао је своју памет и своју савест и он је свим тим трговао.{S} Она је имала само своју лепоту; 
љубити у уста.{S} Она окрете главу и он је пољуби у потиљак.{S} То је био дуг, сладак пољубац.< 
 то ћутање било је мучно пуковнику и он је хтео да га прекине.</p> <p>Кушао је још у два три ма 
 и седе крај њега на диван.</p> <p>И он је био узбуђен.</p> <p>— Моје јагњешце, рече јој он и х 
.</p> <p>Он то није философирао, али он је то <hi>осећао</hi> и према томе се управљао у животу 
 чувена балканиска Помпадура.{S} Али он је био војник, и за то је био Наполеон, али не први, но 
 на ово што г. Вујадин прича.{S} Али он је толико желео да се све то баш тако деси, да је доист 
 обично спремили и сахранили.{S} Али он је умро од отрова.{S} С тога је било потребно доказиват 
Рекло му се да то не може бити — али он је остао при своме.{S} После читаве недеље дана бактања 
ак када ће настати криза.</p> <p>Али он је био човек тако крепке воље и тако снажне душе, да је 
 појединости из њена живота.{S} Ипак он је упита:</p> <p>— С вама је, чини ми се, још неко био  
чке дружине.</p> <p>— Све једно, тек он је помагао да се спасе ситуација.</p> <p>— Шта има даље 
им плачем нејаке макање.{S} А за тим он је ту растао и крепчао, под умереним зракама блага сунц 
з одахну душом.{S} Далеко пред собом он је видео равне пољане, тек где где засејане брежуљцима, 
ки батаљон, не би се више пренеразио Он је био изненађен и збуњен, и није знао шта управо да од 
 знао потанко цео живот ове жене, но он је опет запиткивао то ово, то оно, колико тек да направ 
е су клецале под њим од умора.{S} Но он је опет за то ишао брзо за црном приликом.{S} Страх је  
 прошлости.</p> <p>Чича Милоје — јер он је био трећи у друштву — смејао се Жикиној жељи да буде 
а и планова.{S} Полазећи у Балканију он је полазио с уверењем и чврстом решеношћу да се отуда ж 
би Лепшу за врат.{S} Збиља реци ми. (Он је још једном пољуби док је она међу тим откопчавала ха 
вар — рече млади господин!...{S} Ти (он је већ поче тикати) ти ваљда и не знаш кад сам те ја пр 
кнеза и рече му одмерено и с тактом (он је увек говорио само одмерено и с тактом) <foreign xml: 
>На овом доксату каву је пио.</l> <l>Он је свој род љубио,</l> <l>И с овог доксата му судио.</l 
а и једно дугме с прслука....</p> <p>Он је донесе до дивана, и спусти је, па јој онда разапе и  
 на највећу висину у друштву.</p> <p>Он је <hi>потпуно</hi> само себи веровао — ствари о којима 
ући одговорност, јер ће свак, рећи: „он је могао учинити све, што није чинио, што је слушао дру 
оиста одмах сви и потрче.</p> <p>Мајмун је био у авлији на клупи и ту лизао своје ноге и руке,  
вића и сврати му пажњу на пса.{S} Перун је био мишљења да је то какав залутали чобански пас, на 
и расцепио само кожу на глави.{S} Перун је онесвеснуо од ударца и потреса, рана је била скопчан 
 су морали заноћити у планини.{S} Перун је осећао голем умор и јаке бодове од ране, на којој су 
ушај пропао.{S} На све те опомене Перун је само слегао раменима и од времена на време дубоко уз 
шким ударцима сурове јаве.</p> <p>Перун је седео читав час непомично на једном месту, не дижући 
Није се имао куда више пењати.{S} Упр’о је очи у једну сјајну точку над собом и више их није ск 
ном мајмуну није се могло прићи, гребао је ноктима.{S} Најпосле једном момку пође за руком те о 
родни новац и народна снага, али требао је неко да покрене и оживи све то, да даде свему томе к 
 је „Кнез.“ У разговору с њим избегавао је у опште да не спомиње ту титулу, и старао се да је з 
ежене некакве турске каракуке - додавао је још по два гроша.{S} Тај запис ваљало је ушити и нос 
уче љубили турски буздован — продужавао је кнез — а данас им треба устав!...{S} Свињари, неписм 
ма читаву измишљену скаску.{S} Познавао је сву околину, знао је не само имена села и како које  
вде се каже „обадва увета“ — објашњавао је Маврикије.</p> <p>— „Увета“! а што сад увета?{S} Чим 
слава.</p> <p>Три ноћи узастопце спавао је по 10 пуних часова дубоким, мирним, слатким сном.{S} 
т Тодорика беше рано легао.{S} Одспавао је био добар један сан кад му се од некуда присни, да г 
, каква је то „важна ствар“ и обигравао је око лепе жене као дете, да му каже шта је све то.</p 
воду и бацао белеге; најпосле ишчитавао је судбину из књиге; за све то плаћало се цванцик и пар 
етао слике, а уз то и певушио.{S} Певао је некакву <pb n="447" /> талијанску љубавну романцу, и 
са столице министра председника изазвао је с почетка голему узрујаност у свима чиновничким редо 
оворио, ђенерал је почео бледети; бивао је све блеђи и блеђи а кад кнез застаде, ђенерал је био 
е примицао и овај осећај Врбавчев бивао је све јачи и досаднији.{S} Сад пак, кад је то пунолетс 
 сваку важнију поставку своју утврђивао је писменим документима.</p> <p>Све ово учинило је на к 
<p>Један од присутних грађана показивао је осталим гостима некакву фотографију, која ће по свој 
 успавана момка.{S} Овда онда одјекивао је кроз тиху коњушницу појачи, случајни ударац коњски о 
о и премишљао.{S} Овда онда застајкивао је пред огромним огледалом и огледао се у њему.{S} Чист 
случајно, на пошти нестало — запиткивао је кнез даље.</p> <p>- Господару!....{S} Каква су то чу 
тересом и проматрао с пажњом; завиривао је сваку ситницу на себи, као да то није био он сам, ве 
интересовао променом владе у распитивао је о узроцима те промене.</p> <p>Чича Милоје и ту је пр 
у је покојник опојан.{S} Чинодејствовао је митрополит с многим свештенством.{S} Архимандрит Нес 
е је друго за њега био мрак.{S} Боловао је од наступа властољубља.</p> <p>Да је био мајстор био 
лио ове зебње Растислављеве.{S} Веровао је у свемоћност Растислављева утицаја над кнезом, и држ 
i>Хубава мома род нема.</hi>“ А веровао је и у благотворни утицај „презрена метала.“ Он је имао 
колико на тебе може рачунати — разлагао је Ратко.</p> <p>— Ти дакле рачунаш на благодарност!{S} 
 и господар, и јуначки ђенерал прибегао је врло простом средству да ме се курталише — решио се  
> <p>Ко је пажљиво загледао људе, могао је опазити да сваки човек личи на по неку животињу.{S}  
} Он је још био снажан, присебит, могао је говорити, писати; имао је људи који би још били вољн 
: он је био неуморни мислилац.{S} Могао је по недељу дана мислити о једном истом предмету, а уп 
је све било тако лепо осветљено, владао је сумрак само у дугој кестеновој алеји, покривеној деб 
а руку, с одупртим лактом о сто, гледао је шта се ради у зачељу стола, час је нешто мрдао устим 
их контраста искупљених на њему, гледао је у оне бадем очи, дубоке као морска пучина, а црне ка 
 будућност.{S} Гледао је у длан; гледао је у воду и бацао белеге; најпосле ишчитавао је судбину 
ило прошлост, било будућност.{S} Гледао је у длан; гледао је у воду и бацао белеге; најпосле иш 
у, и Враничић неколико тренутака гледао је на Исток непомично.{S} После се окрете Западу.</p> < 
ди.</p> <p>На династију Косанића гледао је с презирањем.</p> <p>„Свињари, као и сам што сам.{S} 
очне декламацију.</p> <p>Све ово гледао је пуковник Врбавац с чуђењем.{S} Он виде како се ова ж 
pb n="421" /> <p>Цео овај призор гледао је мајор Тоша и у томе се чисто бејаше занео.{S} И несв 
Жалос га је било погледати.{S} Изгледао је <pb n="383" /> као тешки болесник, измучен дуготрајн 
ковник устаде и узе ходати.{S} Изгледао је уморан и замишљен.{S} На његовом лицу беше се скупил 
лед му је био укочен, помућен, погледао је час у кнеза, час у слику кнежеву, испод које је било 
ст часова у вече.{S} Кнез Мутимир ходао је узбуђено крупним корацима по свом кабинету, и непрес 
t="subSection" /> <p>Кнез Мутимир ходао је по соби и звиждукао напев неке веселе француске рома 
а, па је онда узео ходати.</p> <p>Ходао је великом двораном, ходао и премишљао.{S} Овда онда за 
; он се доцније сећао само овога: лежао је полеђушке; имао је мутно сазнање да је још жив, али  
ебаченим преко ногу, кнез Мутимир лежао је полеђушке на дивану до отворена прозора, а око њега  
стислављева утицаја над кнезом, и држао је да кнез просто не сме одрећи послушност Растиславу.< 
 калемћарку шамију, у десној руци држао је пушљик од наргиле, а левом се наслонио на читаво бре 
> <p>Снажни организам ђенералов издржао је, дуже и више, но што се могло очекивати. „Боловао“ ј 
снио како се десила та промена, показао је све уговорене тајне знаке, и никакве сумње није могл 
, и том приликом, како се вели, довезао је, између осталог еспапа, и тријестак буради с разним  
рачан ходник.</p> <p>Овај ходник спајао је мали конак манастирски с великим, он је изводио прав 
опходности.{S} Отпочне испит.{S} Трајао је ваљада читав сахат, а тицао се искључно мојих веза с 
 Испод њених ногу, крај отомана, стајао је велики долап, с пуно ситница на њему.{S} У копрцању, 
ничком оделу, наслоњен на сабљу, стајао је он ту оборене главе, жалосан и очајан.</p> <p>Ова сл 
 он оста укочен на сред собе.{S} Стајао је и бесмислено бленуо, гледајући у врх својих ципела.< 
.. ха... ха!</p> <p>Г. Маврикије стајао је на сред собе, с бесмисленим изразом на лицу, а Расти 
ој посниској соби.{S} На средини стајао је округао сто, а око њега две три столице; свуда у нао 
загледао у сахат.{S} Пред двором стајао је упарађен вод жандарма, под командом једног капетана, 
—</p> <p>Међу тим млади господин стајао је пред њом скоро ван себе од узбуђења.{S} Црвен као ра 
ао.</p> <p>Међу тим кнез Мутимир стајао је на сред собе, премишљајући шта сад да ради.{S} Осећа 
е тако јак.</p> <p>У једном углу стајао је мали, кадивли диван.{S} Управо пред њим намештена је 
о 8 часова у јутру, а сутра дан устајао је освежен и окрепљен.</p> </div> <div type="chapter" x 
 Растислав.</p> <p>- Не, не! — развијао је он даље свој поглед. — У будућност нема право да се  
Section" /> <p>Зора је рудила; ћарлијао је тих поветарац; прве пролећне ласте, већ избуђене, пр 
олвером у руци.{S} Шињел сељаков стојао је два корака даље набачен на глогов трн.{S} Жика дочеп 
ата му судио.</l> <l>А мало даље стојао је дуд,</l> <l>О која је вешан свак, који је био луд.</ 
} Да се не види завој на глави, намакао је био сасвим на чело своју црну јагњећу шубару.{S} Бле 
х.{S} То му је много помогло.{S} Стекао је нарочитих заслуга при једном значајном делу, када је 
адвоцира.“ Цело своје образовање стекао је „по чувењу“, т.ј. слушајући како о чему мисле и суде 
 династије Црнојевића, наш јунак стекао је одмах пупо поверење нових власника, као што га је уж 
јка на пољу.</p> <p>Разјарен чича викао је очајно.{S} Из његових уста излетале су страшне речи. 
з му приђе и с песницом под носом викао је: „Дај ми га амо! њега ми дај!...{S} Кугића...</p> <p 
од суза и зацењујући се од плача јаукао је:</p> <pb n="538" /> <p>„Јао децо! сиротани моји.{S}  
ан, а садашња начелник, Вујадин повукао је грдну вуру и у мало није чак и службу изгубио.{S} Од 
ри су на окупу.{S} Г. председник послао је да нита како је Њ. Височанству.</p> <p>Неугледан чов 
од начелника из источних крајева јављао је, да његовим округом путују два подозрива човека: пут 
анта.</p> <p>Други начелник опет јављао је, да су калуђери једнога подручног му манастира, једн 
/> <p>— Добро, добро, добро, — понављао је Растислав гурајући полако жену све више вратима.</p> 
 орловачки, он сам за себе, представљао је читаву знаменитост.{S} То је био висок, средовечан ч 
собите дражи и насладе.</p> <p>Замишљао је разне позе, у којима је он учитељ.</p> <p>Једном рук 
годно ђенералово присуство.{S} Помишљао је да сад већ може ићи; ствар је свршена.</p> <p>Но баш 
оју службу, свој чин, своју науку, имао је своју памет и своју савест и он је свим тим трговао. 
ао само овога: лежао је полеђушке; имао је мутно сазнање да је још жив, али иначе није ништа ви 
исебит, могао је говорити, писати; имао је људи који би још били вољни да све учине по његовој  
ажан штит против зла и кварежи.{S} Имао је још један јачи узрок — Јела је волела.{S} Она је има 
 томе смислу начелник министарства имао је да састави писмо за све окружне начелнике.{S} Десета 
ипано много речи.{S} Пијани Ралека имао је право.{S} Ништа друго не може бити. — Пава је уграбљ 
} Ствар је у сили.{S} Један предак имао је потребне вештине — династија је основана.{S} Један п 
велике јагодичне кости, овај човек имао је у изразу нечега што је у исти мах и племенито и дивљ 
/p> <p>....{S}Срећом, кнез Мутимир имао је код себе револвер.{S} Кад је видео како полако тоне  
it="subSection" /> <p>Кнез Мутимир имао је до сад неколико љубавних историја — неке од њих и ми 
<pb n="111" /> <p>Пуковник Врбавац имао је неке особине, које су му много помогле да се из друш 
д нису имали власт над њим.</p> <p>Имао је душу која не осећа потребу за личним пријатељством и 
дао, од њега је препочињао.</p> <p>Имао је душу на којој злочин ниче тако природно, као што при 
ви морате мене да слушате.“</p> <p>Имао је бабу, очеву мајку, која би га у оваким горким часови 
 Растислављеве мин. полиције предузимао је непрестано све нове и нове мере опрезности, које су  
pb n="239" /> као практичан човек, знао је за ону народну изреку „<hi>Хубава мома род нема.</hi 
каску.{S} Познавао је сву околину, знао је не само имена села и како које село лежи, но још по  
остало је нејасно и њему самом.{S} Знао је доцније само толико, да је присуство ове лепе жене н 
 <p>Увек је знао јасно шта хоће, а знао је и како и чиме хоће — јасан циљ и јасна средства.</p> 
село лежи, но још по многим селима знао је и све главније људе, нарочито кметове.{S} С тога му  
} На томе је и остало.{S} Цео град знао је да министар преседник болује од „гушобоље“.{S} Тада  
е.{S} Радован је служио у војсци и знао је мало овај ред.{S} Он упита за дежурна официра и рече 
а..а. а. ас!</p> <p>Кнежев кочијаш знао је шта то значи.{S} То је била засебна команда.{S} Кад  
них сматрао је као дрскост.</p> <p>Знао је колико вреди новац у свету, с тога је брижљиво гомил 
 и заљубљен у њу.</p> <p>Све ово сазнао је Растислав још на путу.{S} Он је још изодавна био на  
ивања дала су само тај резултат: дознао је да се загонетна жена зове Ката, да је опасно створењ 
 њему вредна и способна човека, рачунао је да му може бити од големе помоћи и помогао му је да  
 Јова је остарио у овој служби; измењао је некаквих двајестак министара; министарство-спољних п 
а великој столици на сред собе и стењао је, као да га нешто боле.{S} Кад му доведоше децу, он с 
з у опште постане неповерљивији; сумњао је на свакога; чак и његов омиљени ађутант Заре није ви 
 Мутимир се није дао зауставити и сипао је оптужбу за оптужбом.{S} Напослетку је завршио узвико 
/p> <p>Писац загонетног писма наговарао је кнеза да не пропусти ову згоду, напомињући му, да та 
велики челник Радич Поступовић, а играо је неку улогу и у новој историји балканиској.{S} У њему 
ведар, јасан, слободан, око усана играо је непрестано лак, једва приметан осмејак, образи добил 
иту почаст.{S} Три пута узастопце играо је он с њом те вечери, што је одмах пало у очи свима пр 
рохотом се насмејаше, а овај смех дерао је бедном Мутимиру кроз сами мозак.</p> <p>„Да га отмет 
 средства.</p> <pb n="72" /> <p>Одмерао је да се увек лати само онога, што може остварити.</p>  
ницу једнога по једног сељака.{S} Бирао је све отреситије људе и боље газде и њих је узивао прв 
онога, што може остварити.</p> <p>Бирао је да њему у део вазда падну послови уз које иде и слав 
итао их је за име и одакле су; разбирао је за старе породице, чији су претци били у ближим одно 
ељак, само у гаћама и кошуљи, подупирао је раменима предњи точак и шибао дугим прутом задуване  
 год је први пут видео овај мост, морао је стати и гледати и дивити се чуду — како ди то не пад 
> <p>Тако препоручен, чича Милоје морао је доћи у додир с покрајинским начелником, и у неколико 
мет, а орловачки окружни начелник морао је узети на се улогу домаћина, њему је пало у део да пр 
и, а ко је хтео да остане на миру морао је просто њу митити).{S} Јадној удовици најлакше је нат 
 Милоје није веровао начелнику; сматрао је да је ово само намама.{S} Међу тим начелник је говор 
а; министарство-спољних послова сматрао је као своју кућу, управо као неки свој мал — с тога му 
а.</p> <p>Средства није бирао и сматрао је да је добро свако средство које води циљу.</p> <p>Би 
лучајно десио.{S} Причу о пауку сматрао је као смишљен изговор.{S} У његовој души зачедила се с 
мостално мишљење код потчињених сматрао је као дрскост.</p> <p>Знао је колико вреди новац у све 
хапшен.{S} Себе и своју породицу спасао је од срамоте једино самоубиством скочив с трећег спрат 
.</head> <head>Варнице</head> <p>Кресао је шљунак о белутак, обадва хладна, обадва чврста, обад 
еђушке, с полуотвореним очима.{S} Дисао је тешко и дубоко, његова широка прса високо су се нади 
ик, кога су сву ноћ гује пиле.{S} Дисао је дубоко, тешко; уста му се болно и жалосно укосила на 
твар је само како може бити.{S} Замисао је дивна, али извршење! — извршење ће бити ђаволски теш 
ога тирјанина“ кнеза Косанића.{S} Писао је Порти представке и вреко градскога паше слао „девлет 
 са целим својим министарством“ — писао је кнез Мутимир.</p> <p>Растислав је рикао од бола, про 
ћи овај издатак, општински одбор уписао је поред тога свог решења о набавци вењера и ове знамен 
S} Овда онда преко њених усана прелетао је једва приметан осмејак.{S} Изгледало је као да њене  
 n="528" /> како је она то звала; питао је о браћи Враничићевој и о +пуно других домаћих ситниц 
 то треба да значи, г. маркиже? — питао је задивљени барен Жермини.</p> <p>Белини слеже раменим 
славу.</p> <p>- Ја ако одрекне? — питао је Растислав.</p> <p>— Не сме!</p> <p>— Не сме, не сме! 
о је ви објашњавате и разумете? — питао је кнез.</p> <p>Не знам, али се сећам да сам још као де 
 власт да саставе министарство? — питао је понова Растислав.</p> <p>— Онда ћемо их оборити на п 
а, па!...{S} Шта је после било? — питао је кнез пун радозналости.</p> <p>Заре продужи причање.< 
наш, и ко ти каза нашу лозинку? — питао је Жика зачуђено.</p> <p>— Све ћеш чути.{S} Своје добро 
 /> <p>- Шта цвили?{S} Ко цвили — питао је даље кнез.</p> <p>- Ах, она! она цвили! — рече ђенер 
ломио док је ставио ово питање, а питао је за ствари које су му биле познате до ситница.</p> <p 
ледње фигуре.</p> <p>После овога настао је подужи разговор у коме је махом говорио сам кнез, и  
оном месту, где је она канула, израстао је овај стручак бела љиљана.</p> <p>— Инокосан и усамље 
 јавних грађевина.{S} На уласку блистао је овакав натпис:</p> <quote> <l>Ова света богомоља</l> 
 дружине недирнут и неприкоснован остао је Растислав.{S} И он се тако одржао без икаква усиљава 
unit="subSection" /> <p>Пун сахат остао је кнез код кола.{S} Обилазили су редом и стајали сасви 
е метак даље носио.{S} Најпосле, постао је војни министар.</p> <p>Ови успеси јако су га заносил 
е су га особине брзо истакле.{S} Постао је официр.{S} Прилично се прочуо у покрету од 1848—9 го 
, намесник се умео савладати.{S} Постао је с кнезом много дружевнији.{S} Кад су се, после сврше 
а влада и заповеда апсолутно.{S} Постао је читав диктатор и не трпи ни најмање замерке своме ра 
то га је уживао и код старих.{S} Постао је у толикој мери поверљив човек нове владе, да је био  
а посела у двору — барон Жермини постао је редовни гост тих забава, које се обично завршавале м 
дмах после 9 час., а јутрос око 6 устао је ведар, расположен, крепак.</p> <p>Прво се обријао и  
во вучење по блату њенога имена, осећао је као своју рођену увреду.{S} Он пребаци Мони, да није 
во <pb n="162" /> све то говори, осећао је само једну једину неодољиву потребу, да испразни сво 
уо како клепећу њине сухе кости; осећао је како га жуље њине разголићене, коштуњаве руке.{S} Ле 
ше тешко ове речи ђенералове.{S} Осећао је као да у овим речима звучи прекор њему: „ти си узрок 
премишљајући шта сад да ради.{S} Осећао је да не може отићи одавде док не извести своју рођаку  
на топлина и у телу и у души.{S} Осећао је да се загрева, и у том стању било му је добро.{S} Гл 
шко му је било да јој то каже, а осећао је да је најприличније да је он о томе извести, јер ђен 
..</p> <p>Нови министар полиције осећао је потребу да се лично позна с крупнијим чиновницима у  
ше од 3 месеца, намесник Врбавац осећао је да је одсудни час дошао и да више за дуго не може би 
ецо моја!“ После је стао јецати и јецао је све више.{S} Најпосле је на глас плакао, гушио се од 
 све што се могло рећи.</p> <p>Протицао је дан за даном, месец за месец - млади кнез је растао, 
 сноси низ некакве басамаке.{S} Корачао је полако и опрезно и силазио је дуго.{S} Најпосле хукн 
 шта очекују?</p> <p>Чича Милоје причао је пуно интересних и радосних ствари:{S} - Балканију је 
, или је било друкчије.</p> <p>Испричао је полазак из двора, сретање црне прилике, даљи пут, ос 
 зрелим човеком и државником.{S} Изашао је на глас доста брзо.{S} Посветио се био дипломатској  
у службеним балканиским новинама изашао је мирољубив распис новога министра полиције, у коме об 
ање бирао изразе.{S} На послетку прешао је у отворене нападаје.{S} Његове оптужбе биле су тешке 
сиљавати да се одржи на ногама.{S} Ишао је полако.{S} Још по издаље видео је да су гости нешто  
гнуте главе пође полако напред.{S} Ишао је као победоносни војсковођа <pb n="662" /> пооде прве 
е сјај занео, очарао, омађијао.{S} Ишао је за њим као намамљен путник за луталачком<pb n="74" / 
ном прозору.{S} Друмом од Јеленика ишао је дуг ред кола, натоварених сеном, пењући се полако уз 
а сиротиња.</p> <p>Један такав ђак ишао је замишљен и брижан широком кантарском улицом, сав пот 
ла хука.</p> <p>Чамац с Враничићем ишао је напред, но кад се примакоше обали, он пропусти мимо  
ворише и кнез уђе.{S} Одмах за њим ишао је г. Растислав, а за овим остала свита.</p> <p>Чим се  
{S} Жандарм зађе по механама.{S} Обишао је све, распитивао свуда и нико му не умеде ништа казат 
 како министар Растислав хода.{S} Дошао је још око 7 и по часова, и одмах је узео ходати.{S} Пр 
ан човек, а до овако висока звања дошао је, како је сам говорио, „трудом и приљежањем“, поглави 
рећну звезду и с тим расположењем дошао је јутрос у министарство још пре 8 часова.{S} Ту је још 
еобичне околности.{S} Чича Милоје пошао је од мене ономад с уверењем, да не зна је ли Зликовац< 
гу ли унутра? - упита кнез.</p> <p>Ушао је.{S} Госпођа га дочека стојећки, сва потресена и узбу 
 он је хтео да га прекине.</p> <p>Кушао је још у два три маха да онако узгред изазове Растислав 
ешће.{S} Растислав, на против, саслушао је целу причу с очевидном равнодушношћу.</p> <p>Ратко н 
жда је и бало.</p> <p>Г. прота саслушао је начелников говор с пажњом, потврђујући да је све то  
као и пре.</p> <p>Кнез Мутимир саслушао је ову причу Заретову, а још није могао веровати својим 
д изгубите родитеља свога.“</p> <p>Бабо је тако на глас плакао, а стари чича Сима, што смо се у 
рно спрам светлих зракова зориних, небо је изгледало као огромна, до бела усијана железна плоча 
 разумети госпођу и њене разлоге, грубо је одбио своју „срећу“ која му је нуђена, и с тога је м 
вођена битка.{S} Ја сам побеђен — право је да погинем.{S} Улог за који се играло био је велики  
све стране.{S} Ваљаном полицајцу управо је све подозриво, и он у свачему нађе повода да превије 
и чуо.{S} Пођоше сва тројица.{S} У лево је остајао отворен пут, али црна прилика поврте у десно 
ов секретар, маркиз Белини, нестрпељиво је ходао по своме кабинету, сваки чак је загледао <pb n 
у два, малишана, беше застала и пажљиво је посматрала шта се ради (а можда и слушала шта се псу 
унисати.{S} Збиља, г. Растиславе, какво је ваше мишљење о томе?{S} Ја се у тим стварима не разу 
адашњим приликама, у целом стању, какво је остало после ненадне смрти блаженопочившег <pb n="51 
за коју би увек све жртвовао?!{S} Какво је зло он њој учинио, он лично, или ма ко његов?{S} Где 
не дете и загледа минђуше.{S} Али какво је било изненађење његово кад место бриљанта нађе у мин 
ј љубави и била је сретна.</p> <p>Такво је било Лепшино душевно стање кад је добила прво писмо  
 поглед говори: „ово је добра жена, ово је паметна жена“.</p> <p>Седајући на диван, госпођа јед 
— Није никаква срећа.{S} На против, ово је најкобнија ноћ ваша — примети кнез опоро.</p> <p>— Ш 
 није осећао ово што је осећао сад, ово је била његова прва истинска љубав и ово што је говорио 
решина, он заповеда.{S} А ови овде, ово је г. Стојко провизор <pb n="184" /> старији, провизор  
есто, каква династија!{S} Али ипак, ово је једна земља, један народ, засебна држава!...</p> <p> 
визор старији!{S} А ови с брадицом, ово је провизор млађи.{S} А онај на крају риђи, високи, оно 
 Име, име, молим покорно, јес, ево, ово је поп Стево, поп Стево Џиброња, из Свињарице.{S} А ово 
ли ово мртав кнез?...{S} - Он! јес, ово је он, крвав, исечен, искомадан, без носа — ђенерал је  
 може рећи: „та ово је још младост, ово је још снага, крепост, моћ — ја се још не бојим, још се 
главића.{S} А ови овде млади попић, ово је поп Бумбар из Преклада....{S} И њега тако зову, а не 
прати.</p> <p>— Јесте, височанство; ово је доиста истинско одушевљење.</p> <p>— Да, да, одушевљ 
 се ђенерал понова — <pb n="347" /> Ово је његова крв... и ја је пијем, — те опет узе звучно си 
, на против, испавао сам се царски_ Ово је већ трећа ноћ како спавам као заклан.</p> <p>Ратко т 
обу.{S} Врата су била закључана.{S} Ово је још више преплаши.{S} Унезверено она узе тражити очи 
тић, с јаким оградама са стране.{S} Ово је још више изненадило наше путнике.{S} Коме је могао т 
розора и замишљено грицкао усне.{S} Ово је већ шеста година како он кнеза познаје, непрестано ј 
ала дуготрајна патња и страдање.{S} Ово је била баба Ката коју смо већ познали напред.</p> <p>— 
="69" /> креће нека гомила људи.{S} Ово је толико заинтересова да она покуша, па и отвори и спо 
!{S} Зваћу те како год ти хоћеш.{S} Ово је навика — правдао се мајор.</p> <p>— Ружна навика! —  
 узе цедити крв из убодена места. — Ово је доиста брука — рече он срдито. <foreign xml:lang="fr 
 Растислав.</p> <pb n="182" /> <p>— Ово је све, г. начелниче, из вашега подручја.</p> <p>— Јест 
, она отрже руку од бабе. </p> <p>— Ово је право чудо; оваке бруке нигде нема!{S} Место да ме с 
друге без узрока и повода.</p> <p>— Ово је збиља дипломатски речено.{S} Ја сад не знам на кога  
, која је водила у гробље.</p> <p>— Ово је гробље? рече кнез.</p> <p>— Гробље, одговори шапатом 
ати мећу детињске играчке његове, а ово је утицало да дете почне брзо сазревати.{S} Тако је рас 
п Стево Џиброња, из Свињарице.{S} А ово је поп из Лојана, поп... поп... поп Шиља.{S} Тако га зо 
није питао.{S} А ја све по реду, па ово је овако, господару; па ово има, господару; па све лепо 
, по којима с правом може рећи: „та ово је још младост, ово је још снага, крепост, моћ — ја се  
о, али га тако зову!{S} А овај овде ово је поп Ристо из Заглавића.{S} А ови овде млади попић, о 
p> <p>Па и ово је била једна жена и ово је била једна баба.</p> <milestone unit="subSection" /> 
 је ја сад представљам.</p> <p>Па и ово је била једна жена и ово је била једна баба.</p> <miles 
имир почне долазити к себи.{S} Но и ово је буђење ишло споро.{S} Кнез је прво у 2—3 маха отвара 
е.</p> <p>Јела је била збуњена, али ово је наљути. „Та шта је ово?{S} Та ја ћу најпосле изгледа 
p>— Крв! — викну ђенерал — крв, али ово је моја крв...{S} Ја нисам убилац.{S} Он се сам убио; у 
мало и ја како се иде на јуриш, али ово је све превазишло.{S} Кад пре уграбисте, часан вас убио 
ме извини за моју искреност.{S} Али ово је факт, госпођа је прошла поред двора, ја сам с прозор 
> <p>Место одговора, Растислав (јер ово је он био) извади из џепа завијутак хартије и положи га 
шао ову твоју причу.{S} У неку руку ово је као наручено и добро је дошло што се овако догодило. 
{S} Хајд сад.</p> <pb n="263" /> <p>Ово је било на ниским степенима, при изласку у авлију.</p>  
, тек отесана букова иверја.</p> <p>Ово је било изненађење.{S} Коме је могло што требати овде у 
не чу лавеж још једнога пса.</p> <p>Ово је за њих било право спасење.{S} Јер не прође ни четврт 
ивење против моје династије.</p> <p>Ово је, веле, застрашило и стукнуло чича Степу за неко врем 
е ће бити по раду и заслузи.</p> <p>Ово је окуражило чиновнике те опет почну дизати главу.{S} О 
а на очи му сенуше светлаци.</p> <p>Ово је био прави мушки шамар.</p> <p>Млади господин стукну  
 му је било:{S} Марко Пајић.</p> <p>Ово је била последња жртва страшне четворогодишње намесничк 
век унапред спреман на све.“</p> <p>Ово је био као неки увод.{S} После њега дошло је отворено п 
ета“ — мислио је Растислав у себи. „Ово је навалично кињење!{S} А колико јуче ја сам га спасао  
ла: „ура, живео“; детету су рекли: „ово је твој народ“ — и њему је било мило.</p> <p>Кад је дов 
то ти одмах на први поглед говори: „ово је добра жена, ово је паметна жена“.</p> <p>Седајући на 
е бити ни речи.{S} Он је мушко и његово је право, ако хоће и дужност, да пада на сваки цвет кој 
ошао са свога „упорства.“</p> <p>Његово је житије кратко.{S} Више од 10 година узастопце он је  
.{S} Јес!{S} Три су слова.{S} Ево, прво је <hi>П.</hi>, друго <hi>А</hi>, треће <hi>Ц</hi>...</ 
изгинула и нека његова родбина.{S} Прво је погребена она, после је дошао ред и на самога кнеза. 
ац.{S} То је лаж.{S} На против.{S} Прво је погодба за друго.{S} Нема добра владаоца без добра ч 
е настао формалан претрес собе.{S} Прво је претресен сам пуковник, после су кључевима које нађо 
часова, и одмах је узео ходати.{S} Прво је ходао по свом кабинету, где обично ради, али кабинет 
ећ била сазрела у души његовој.{S} Прво је мислио, после је на јави сањао, најпосле сви ти снов 
се то дело некако само учинило.{S} Прво је био бриљант, затим се тај бриљант претворио у ческо  
као остатке незнабоштва.{S} Хришћанство је разорило више класичких <pb n="161" /> зграда и спом 
 чистоту њедара своијех.{S} Дјевојаштво је најљевши урес за женску.{S} Само је име „мајка“ још  
ниград и цела Балканија.{S} Намесништво је свечаним актом, штампаним у много тисућа примерака,  
же, г. Растислав, који ти остаје, много је већи лисац од мене, који одлазим.{S} То се најбоље в 
е било истинито, али, као обично, много је било и измишљено, додато.</p> <pb n="408" /> <p>Па и 
ири хиљаде.{S} Убиство онога гада много је прогутало.</p> <p>— Збиља, ти ми још ниси потанко пр 
ругих ствари.</p> <p>Том приликом много је куче остало без своје кочине, многа квочка без свог  
, са свим је друкчије.{S} Ту кажу много је што шта слободно.{S} Ту је дозвољено и оно што се у  
ици.{S} Дете заглаба палац у уста, дуго је посматрао начелнике, како седе непомично на својим с 
.</p> <p>Кнез застаде зачуђено.{S} Дуго је гледао Маврикија, после се грохотом насмеја, погледа 
ection" /> <p>Разговор са сељацима дуго је трајао, а трајао би још и дуже да га Враничић не пре 
тројства, али душевно стање његово дуго је остало под утицајем оних страшних снова.{S} Они су н 
рави, благодарење у цркви и остало дуго је трајало и Врбавац се осећао уморан.{S} Једва је чека 
ијих у овоме скупу — диже главу, подуго је тражио док нађе кукавицу погледом, јер се одоздо с м 
ићу.{S} Но то сад није главно.{S} Друго је сад на реду: мени треба пара.!</p> <pb n="417" /> <p 
 престо.</p> <p>— То је једно.{S} Друго је, што сте ви, Косанићи, по свом карактеру, људи мало  
сви веле да је велики господин.{S} Радо је хтела веровати да је све то само нескладна прича, ко 
задовољи своје љубопитство.</p> <p>Радо је хтео да упита кога за савет, али то му се у писму из 
ко, на прилику, немачки радник, и извео је закључак, како је Балканац мекушац и неиздржљив у ра 
ћи једнако на југ.{S} Пет година провео је Милоје по овим планинама (као предузимач секао дрва  
никуда излазио; цело после подне провео је код куће, ходајући по својој соби.</p> <p>Кад му пре 
е, на другом месту до Растислава, седео је кнежев доктор.</p> <p>Гостију је било много.{S} Сем  
 лица, у турском дервишком оделу, седео је прекрштених ногу на миндерлуку, и пуштао дим по дим  
рним завесама изнутра, а у колима седео је кнез Мутимир и његов верни ађутант Заре.{S} Обојица  
ection" /> <p>Газда Боја Крсманов седео је под шатром са својом љубимицом снајом Анђелијом, кад 
з је ходио и говорио, а Маврикије седео је још на свом месту и зачуђено гледао на кнеза.{S} Учи 
 ђенерала понеше, на кутњем прагу седео је згучен један жандарм и горко је плакао и јецао.{S} М 
дало, при поласку у министарство, видео је да изгледа подмлађен, подновљен, сав је чисто просиј 
ло велики, врло велики господин.“ Видео је случајно једног празника у Јеленику.</p> <p>Јела је  
 Ишао је полако.{S} Још по издаље видео је да су гости нешто ужурбани.{S} Прве речи што до њега 
ло шегу и с државним пословима.{S} Узео је за министре људе незгодне у сваком погледу, с тога ћ 
> <p>— Зар је један — рече Ратко — узео је сваки по нешто, а највише она протува француска.{S}  
ова операција.</p> <p>Један дервиш узео је другога, човека суха и чкољава, а од својих 40 годин 
арни, где се смести стално.{S} Предузео је и све друге мере, које су биле потребне да учврсте њ 
до слуша оцене појединих људи.{S} Волео је да зна свачије личне ствари, често и најмање ситнице 
— А.. а.. а! он је ту!{S} Он!{S} И смео је доћи!....{S} Амо! дајте ми га амо!...</p> <p>Ађутант 
н, учио је и радио неуморно, уз то умео је око старијих, и те су га особине брзо истакле.{S} По 
сти може од њега да исцрпе.</p> <p>Умео је дубоко у себи да држи закопане све мисли своје, и ка 
 је брижљиво гомилао злато.</p> <p>Умео је много да трпи и чека.{S} Трпељивост и време били су  
 /> <p>Први број службених новина донео је кратак опис крваве кнежеве погибије, где се вели:</p 
 паше, те, полазећи за Балканију, понео је и овај часовник.{S} Ту је после дуго ишао из руке у  
Косанића, у то име ђенерал Врбавац унео је у устав одредбу да наследство престола прелази и на  
p>— Вадим шта је.{S} Г. Растислав успео је да ме надмудри.{S} Нашло се издајника и ствар је отк 
ротив мађарске обести.{S} Доцније успео је да постане и државни питомац, да га пошљу о државном 
ње слогове у речима.</p> <p>— Јес, хтео је да се дигне, да се прослави, да овековечи спомен, да 
 Сваки отменији грађанин орловачки хтео је да та „звезда даница сија и трепери“ пред његовом ка 
екога значаја.{S} Начелник Врбавац хтео је да се обезбеди за сваки случај, да не буде у страху  
 све, јер ти све то ништа не треба, цео је овај свет за тебе ништа, само је она све, и кад њу и 
годно употребити у овој ствари.{S} Брзо је скројен читав план и Срећко је одмах приступио његов 
астислав се с почетка одупирао, но брзо је попустио, разагнав своје сумње, а намамљен помишљу:  
 крајева Балканије и нови министар брзо је био претрпан само тим стварима.</p> <pb n="575" /> < 
(рођени брат пок. ђенерала Врбавца) био је опрезан човек.{S} И ако је ствар са чича Милојем уде 
p> <p>У кнежевим колима, сем кнеза, био је још намесник Растислав и кнежев ађутант, капетан Зар 
ратећи неуморно сваки покрет његов, био је пун неповерења спрам свију и свакога, само је његов  
вницима, што дођоше да га поздраве, био је и наш јунак.{S} Кад га стари кнез угледа, одмах га п 
се показао достојан толике милости, био је ванредно вредан; радио је дан ноћ; учинио је и неке  
с лева, по нарочитој жељи кнежевој, био је посађен манастирски старешина.{S} Даље се низала сви 
истар унутрашњих послова, г. Ратко, био је сад управо у таком расположењу.{S} Тек што беше руча 
им једним брком.{S} Други, наравно, био је опао.</p> <p>— Је л те да то не може бити?</p> <p>—  
љон да њиме заузме главну полицију, био је ухваћен, одмах предат преком суду и стрељан.</p> <p> 
већ био превалио четрдесету годину, био је дакле у добу кад човек на један пут с ужасом опажа д 
бом оправда- Ово, што горе поменух, био је разлог којим сам ја заваркавао своју савест.</p> <p> 
огуће.</p> <p>Ђенерал подиже главу; био је у образу као земља.</p> <p>— Би ли ми хтели показати 
"subSection" /> <p>Сиромах кнез!{S} Био је грдно измрцварен.{S} Убили су га из револвера, па га 
> <p>Сјајни успеси занели су га.{S} Био је на врхунцу власти, коју обичан грађанин може достићи 
за њега као за свога заштитника.{S} Био је скроман, повучен, чисто послушан.{S} Врбавац је опаз 
на с великим цилиндром на глави.{S} Био је љут као рис, од љутине није могао ни говорити.{S} Он 
.</p> <p>Кнез се једнако смејао.{S} Био је тако расположен да му је свака ситница изазивала чит 
јући полако и гледајући у патос.{S} Био је мрачан и зловољан.{S} Он није могао веровати да се д 
јаџија, најпосле ступи у војску.{S} Био је веома вредан, схватљив, окретан, учио је и радио неу 
опходни помагачи у каквом послу.{S} Био је дрзак, али и врло покривен.{S} Кад је имао да учини  
у светковину.{S} Своју „престоницу“ био је подигао доле испод манастира у бурјану, недалеко од  
ике, четвртасте хартије за писма, а био је сав исписан лепим, читким али ванредно ситним рукопи 
нак побегне, али гнев старога кнеза био је утољен, како веле, тек онда, кад је наш јунак био из 
лом тај обичај жењења младих дечака био је до скора и код нас.{S} Наравно, без овога чудног дод 
од њих.{S} Али у почетку овога века био је јако развијен.{S} О томе прича веома интересан случа 
ка униформа.</p> <p>У трећим колима био је кнежев бив. професор природних наука, уважена старин 
 и контролишу.{S} Један од жандарма био је наредник и он је погинуо, као што сам имао част изве 
{S} Стари <pb n="577" /> чича Степа био је недавно у Бечу по еспап, и том приликом, како се вел 
 мрзети до века.{S} Поглед Врбавчев био је пун гнева, поглед Растислављев пун хладна презирања. 
налазила сад Лепша.{S} Кнежев напад био је тако неодољиво снажан, да је Лепша одмах клонула и п 
.</p> <p>Јес, с једне сјајне звезде био је слетео један малени анђелак љубави и облетајући око  
е десило у конаку.</p> <p>Маврикије био је министар просвете.</p> </div> <div type="chapter" xm 
У нови кабинет за министра полиције био је ушао човек о чијој се енергији и одлучности тако ист 
стајало.{S} Наскоро на сред дворане био је намештен велики, округао сто и на њему у накрст упаљ 
</l> </quote> <p>На школској згради био је такођер значајан натпис.</p> <quote> <l>Наука је све 
чи, сав <hi>персонал</hi> општински био је већ на ногама.{S} Одмах је сваки добио свој посао, п 
ти г. конзула.</p> <p>Барон Жермини био је ево већ трећа година француски конзул у Звониграду.{ 
жениној соби.{S} Кад се отуда врати био је веома румен у образу, а очи су му необично сијале.{S 
, али осећај пробуђене радозналости био је јачи од свију других.</p> <p>Ишле су брзо.{S} После  
или су отпуштени.{S} Читав тај крај био је усколебан, по селима су наређене ноћне страже, а дуж 
 он оста — себе ради.{S} Овај човек био је удаљен од наших бегунаца свега 10—15 корака.{S} Жика 
ајна дочека у Орловцу, за сутра дан био је спремљен излет у околину.</p> <p>На запад од Орловца 
 <pb n="530" /> <p>Мален и незнатан био је он тада, али је у души носио огромну замисао, од кој 
м Сарукбоцећаеју.{S} Сарукбејов син био је доцније кавеџибаша код познатога Мустај паше, те, по 
рекле груди.</p> <p>Врео дах Лепшин био је Мутимира управо у лице, и то га је заносило и опијал 
био још тек срески начелник, управо био је писар, па само заступао среског начелника.{S} У том  
 погинем.{S} Улог за који се играло био је велики — једна круна и један престо.{S} Те две ствар 
под ладњаком.{S} Кнежев млађи кувар био је изаслан у Повратници још у очи тога дана, и он се до 
енога господара, и љубљени господар био је доиста најсвечаније примљен.</p> <p>И кнез и његова  
>Миран по спољашности, кнез Мутимир био је у истини још узбуђен; мисли и осећаји брзо су се мењ 
сеци свога „кнежевања“ кнез Мутимир био је већ прилично сујетан на своју владалачку титулу.{S}  
 /> <p>После 10 минута кнез Мутимир био је у кући Врбавчевој.</p> <p>Ушав у предсобље, кнез нар 
таква је љубав!</p> <p>Кнез Мутимир био је и сад у том расположењу; присуство Лепшино, њена бли 
јуче заповедао.</p> <p>Кнез Мутимир био је брз и лак на мишљењу.{S} Све ово пролетило му је за  
у и изабран за кнеза, млади Мутимир био је дечак од својих 14 година; смеђ, пуначак шипарчић, с 
збор, да га саслуша.{S} Његов говор био је као неки извештај о његовом министарском раду.{S} У  
гусана.{S} Његов дугачки црвени нос био је прави гусански кљун, па још кад узе сад шиштати, сви 
га кнеза — Овај нос — јес, овај нос био је одсечен, овога носа нема више. — Говорећи то, ђенера 
 Растислав.</p> <p>Ратко Милитковић био је министар унутрашњих послова.</p> <p>— Не знам, да ст 
/p> <p>Али мимо све и више од свију био је одликован први намесник — Врбавац.{S} Он је постао ђ 
 <p>Цело његово сећање на Балканију био је само низ најлепших и најслађих успомена, у којима је 
седело по старешинству.{S} У зачељу био је кнез; с десна намесник Растислав, а с лева, по нароч 
а.{S} Главни разлог њеном попуштању био је тај, што је знала да ће ту имати прилике да чешће бу 
ког начелника.{S} У том истом месту био је некакав учитељ црвењак, опасан човек и усијава глава 
м по три веслача.{S} У једном чамцу био је Враничић; у другом Жика и Милоје, који је управљао д 
а, одсудна ударца, пуковник Врбавац био је мрачан, ћутљив, строг.</p> <p>Растислав, опет, на оп 
"subSection" /> <p>Пуковник Врбавац био је у побочној соби кад се све ово десило.{S} Он није ни 
ако средство које води циљу.</p> <p>Био је јако словољубив, а ипак је умео да отрпи највеће увр 
аве, а цео овај миришљави догађај добио је име: <hi>Ђурђевградски намештај</hi>.</p> <p>Али ма  
ишћанство.{S} Хришћански аскетизам убио је вештину сликања и резања у самој клици, јер ту је тр 
о.{S} Чим је окренуо друкчије — изгубио је престо.{S} Узбудио је против себе великаше, и они су 
ма по леђима, по раменима, управо љубио је по хаљини где стигне, а уз то је кроз сузе понављао  
не, оросио је искреним сузама и ижљубио је топлим, срдачним пољупцима благодарна сина, а душа м 
 је ко долазио згодно под секиру, рубио је немилосрдно.</p> <pb n="73" /> <p>Ма да је јако воле 
очњачкој индоленцији и чамотињи; правио је упоређења како ради балканиски, а како, на прилику,  
Сутра дан покрајински начелник отправио је г. министру шифровану депешу велику 4 бланкета.{S} Т 
разговор.</p> <p>Овај случај престравио је новога министра.{S} Он је ту први пут осетио како је 
> <p>Овај чудан случај с кнезом оставио је на њему дубок утисак.{S} За ова три дана он је био о 
ега и ђенерала.{S} Сам ђенерал поставио је био питање тако.{S} После жестоког сукоба, који смо  
одна нерада, нехата, хаљкавости; развио је читаву теорију о источњачкој индоленцији и чамотињи; 
следња пута у Париз.{S} Овда онда вадио је свој велики златан сахат и загледао га, по чему се м 
 све млађе, интелигенте снаге и завадио је са свима самосталнијим елементима у земљи.</p> <p>Ра 
 милости, био је ванредно вредан; радио је дан ноћ; учинио је и неке проналаске, изумео куршум  
га, и то само од њега.</p> <p>Заповедио је да му се растреби и очисти једна соба у касарни, где 
и Растислава, јако се срдио.{S} Наредио је одмах да се закључаном депешом изда налог свима окол 
 <p>Правац којим је ишао Враничић водио је на југ. — Велимо правац, јер кроз ове планине о путу 
тавнике орловачког грађанства предводио је орловачки кмет, а орловачки окружни начелник морао ј 
ешавати, он удари у одрицање.{S} Тврдио је како је то шала између њега и једног пријатеља: како 
е умешан нечији политички прст — тврдио је Заре.</p> <pb n="633" /> <p>Кнез Мутимир зажели да в 
рукчије — изгубио је престо.{S} Узбудио је против себе великаше, и они су га сломили, а „народ“ 
илици бити будан; мало час вели, тражио је воде, а сад овога часа чуо сам га да кашље.{S} Куцне 
ао јасан, одређен план у глави и тражио је сад само његово извршење.{S} Кнеза треба уверити да  
ротив кнеза, и друштвени тужитељ тражио је смртну казну.{S} Но тужитељска страна није поднела < 
м у руци, војни министар Врбавац тражио је од својих другова да прокламују за кнеза једно дете, 
пломатској струци.{S} Неко време служио је под старешинством једнога од најбољих старих државни 
ти.</p> <p>Тако је и учинио.{S} Погазио је упутства у писму само у толико, што је наредио, да и 
тку се допадала ова замисао.{S} Налазио је незгоде само у томе, што би било тешкоћа на случај д 
} Корачао је полако и опрезно и силазио је дуго.{S} Најпосле хукну и спусти ме.{S} Осећао сам д 
и место природе, као што рекох, долазио је глупи листић, или парче какве крпе.</p> <milestone u 
.</p> <p>Десет година усастопце долазио је тако хоџа у Балканију, обилазио вашаре, добро пазари 
ађутант појави се на вратима.{S} Улазио је опрезно, на прстима.{S} Но кад угледа кнеза, где раз 
ед све забране строга учитеља.{S} Жалио је и шталу, и таван њен, где се по меком сену тако слат 
 опет штрц, па по њему!...</p> <p>Жалио је и оне степене подрумске, низ које је тако често стрч 
младе, снажне и развијене мишице, грлио је, наслањао главу на њене груди, а она, пуна неке неис 
nimal</foreign>“ — (ала је глуп) мислио је кнез с једне стране врата....</p> <pb n="44" /> <p>„ 
 да не изгледа да ми је отета“ — мислио је Растислав у себи. „Ово је навалично кињење!{S} А кол 
4" /> <p>„Кнез је, може му се“ — мислио је Маврикије с друге стране врата.</p> <p>„Неваспитано, 
тешко да ће се дотерати далеко — мислио је Ратко....</p> <p>Растислав примети само толико, да ј 
осле дуго ишао из руке у руку, променио је био многе сајбије док најпосле не падне шака старој  
нредно вредан; радио је дан ноћ; учинио је и неке проналаске, изумео куршум шупаљ с позадног кр 
ступити.</p> <p>Овај дрзак говор учинио је своје дејство.{S} Влада се потчинила неопходности.{S 
моћан у војсци, министар Врбавац учинио је први покушај своје диктатуре тиме, што је с четом во 
помешан с топлим сунчаним зрацима пунио је голему одају.</p> <p>госпођа Мона дремушила је.{S} О 
а под називом „Доктор радикалац“ скупио је био, како веле, ђаке пред школско здање, говорио им  
биљна.{S} Лане један капетан проневерио је много мању суму и одмах је био ухапшен.{S} Себе и св 
тискујући је полако пред собом, говорио је: — Иди, молим те, иди.{S} Твоја тешка мудровања већ  
p> <p>Кнез је говорио још дуго, говорио је с ватром и осећајем, све у заштиту Лепшину.</p> <p>А 
ска љубав и ово што је говорио, говорио је са срца.</p> <p>Кад се Лепша изви и недаде кнезу да  
ли су сва стакла била читава? — говорио је конзул.</p> <p>— Све сам брижљиво прегледао и све је 
м ја икуд одмицао за ово доба — говорио је доктор мирно и убедљиво.{S} Кнез га пресече; климају 
е, а ми останемо празних шака — говорио је Растислав.</p> <p>- Не, не! — развијао је он даље св 
 <p>— Овде га нећеш прочитати — говорио је Мутимир.</p> <p>— Све једно, ја ћу га онда читати ко 
а.{S} Јес, „народе, снаго моја“ говорио је он док је та снага била уз њега.{S} А кад се народ п 
 тобом? — упита газда Милоје, а говорио је све тише, што се Враничић више примицао.{S} Жика пот 
едњем путу у Париз.{S} Најпосле говорио је са свим отворено.</p> <p>— Ваљда не мислиш, да сам з 
шње владе.“</p> <p>У том правцу говорио је Ратко даље.{S} Његови савети били су различити, прем 
био у правом лудилу — Све ово изговорио је кнез скоро шапатом и нагласком који моли и уједно се 
нством.{S} Архимандрит Нестор изговорио је „сходно слово“ о заслугама покојниковим.{S} Опелу је 
ати шта ли је то, а облак прашине јурио је непрестано све ближе и ближе, и све у ковитлац.</p>  
ор гонио, <pb n="5" /> овај облак јурио је необичном брзином и долазио све ближе и ближе.{S} Св 
p> <p>Овај величанствени призор заносио је душу, и Враничић неколико тренутака гледао је на Ист 
Беча. „<title>Кикирики</title>“ доносио је сваки час слике о томе, између осталога и слику, как 
е на груди своје мајке отаџбине, оросио је искреним сузама и ижљубио је топлим, срдачним пољупц 
 подручју биле војене барутане, ухватио је читаву заверу међу раденицима, који су прикривали зн 
тресен.</p> <p>Цео последњи месец патио је од несанице.{S} По 3—4 ноћи узастопце није сводио оч 
 најтеже прашта.{S} Вашем деди опростио је и његову амишност, и његово среброљубље и још друго  
р Ратко, и поред избуљених очију, личио је на слепога миша.{S} На његовом лицу било је нешто шт 
е веома вредан, схватљив, окретан, учио је и радио неуморно, уз то умео је око старијих, и те с 
но запиткивао: „Мутимир!{S} Мутимир! ко је тај Мутимир?{S} Али главно је достигнуто.{S} Велика  
ољан да му се и сам исповеди шта је, ко је и да проматра какав би утисак то учинило на сељака.{ 
сваки час требају.{S} Јер, најпосле, ко је и шта је тај народ?{S} У крајњој линији то је она не 
ра једном да се зна; г. председниче, ко је овде старији по власти? ко заповеда — ко слуша?</p>  
х интрига Врбавчевих.{S} Шта мислиш, ко је саопштио Растиславу податке који су га одвели на вре 
 столу, и то још убијен владалац!{S} Ко је радио друкче, ко ради друкче, ко ће радити друкче?{S 
 плаћало се цванцик и пар чарапа.{S} Ко је желео да <pb n="237" /> још добије и „запис“ - парче 
аш јела и пића у Врбавчевој кући?{S} Ко је те исте ноћи, после свечане забаве, на којој си треб 
е дотичноме шта све има очекивати, — ко је мудар, па прими срећу која га је снашла — благо њему 
иже главу и погледа у мрак.</p> <p>— Ко је то тамо? — упита он.</p> <p>— Ја сам — одговори Раст 
знутра се чу глас госпођин:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Ја сам; могу ли унутра? - упита кнез.</ 
је могло дати џевапа стрина Синђи, а ко је хтео да остане на миру морао је просто њу митити).{S 
нтурина? — упита дежурни.</p> <p>— А ко је зна.{S} Зар је у овој пуштињи једна и две собе, па д 
и!...{S} Ал ја сам крива!{S} Знам ја ко је теби напунио главу!{S} То је онај шугљанер правник.{ 
уђим човеком, о коме управо и не зна ко је ни шта је.</p> <p>Све ово изгледало јој као ружан са 
збрка.</p> <p>— Дакле у двору!{S} Па ко је онда био онај млади господин?{S} Је ли могуће, да је 
а неко промаче ходником.{S} Он упита ко је, викну по имену другога момка, али се не одазва нико 
она ће изаћи пред народ, показати се ко је, и сав ће народ за њом поћи, као за законитом царицо 
- Ама, молим те, кад си прешао?... и ко је управо с тобом?... или боље, с киме си ти?...{S} Дог 
.{S} Али баба Кату није смела питати ко је тај?{S} После дугих размишљања решила је да то мора  
вити прилике, где ће се јасно видети ко је с народом, а ко против њега.{S} Тајно братство не би 
S} Кнез Мутимир старао се да се сети ко је ова загонетна личност, јер по гласу чинило му се као 
е дереш, зар сам ја слеп те не видим ко је устао да говори“ — „Бре, не гурај, обалићеш столицу“ 
 то име Перун Црнојевић, и зна ли он ко је тај човек?</p> <p>Сељак одговори да зна; загледа под 
атко ниједном речицом није напомињао ко је то <hi>он</hi>, сви су знали да се то тиче кнеза Мут 
милостиви господине.</p> <p>— Е него ко је био? — упита пуковник заинтересован.</p> <p>— То је  
де.{S} Баба Ката, не казујући никако ко је тај високи господин, продужила је своје наваљивање.{ 
зано, но један крив да утече, за што ко је невино везан, лако се може одрешити, а кад кривац ут 
им си ми после благодарио.{S} А знаш ко је мени помагао саветима у тим тешким данима?{S} Један  
— Еј, џиброња, зар ни то још не знаш ко је Црни?</p> <p>— Што да не знам; знам ја то боље но тв 
у особито оштар немио изглед.</p> <p>Ко је пажљиво загледао људе, могао је опазити да сваки чов 
агло, усплахирено и нервозно викну: „Ко је то?“ Глас му је био храпав и промукао.</p> <p>Млада, 
о тога начелника, час у гомилицама, ако је ствар била од општијег значаја.{S} Давао им је савет 
ан за светлу кнегињу, ал, најпосле, ако је само до носа стало могла би поручити да ми се скроји 
начелницима оделито, час појединце, ако је ствар била важна и тицала се само тога начелника, ча 
о што сам вам мало час саопштио, и, ако је по вољи, ја бих вам о томе дао неке податке.</p> <p> 
мени то најбоље личи да је осветим, ако је за освету.</p> <p>Али синови му недадоше ни поменути 
досадно.</p> <pb n="385" /> <p>— О, ако је само то, онда се ништа небрини.{S} Дирнула ме ова пр 
протестујем...{S} То јест, наравно, ако је оно истина што сам чула..</p> <p>— Шта ли си то чула 
у ништа помогло.{S} У осталом, ето, ако је по вољи учините пробу сами са собом.{S} Ви сте баш с 
те.</p> <p>У писму је нуђено кнезу, ако је вољан, да баш сам лично види једну седницу тога тајн 
ложај, и да ће је оставити на миру, ако је доиста поштен човек.{S} А сад?{S} Чиме се све то зав 
још жива; светити нанесену срамоту, ако је част већ погинула.</p> <pb n="252" /> <p>Старац хтед 
 Ваља се користити и том околношћу, ако је истина што се говори, да кнез истински воле Лепшу.{S 
ћ говорили:</p> <p>— Па наравно!{S} Ако је и министар, он мора водити рачуна о нашим убеђењима. 
е је муж лако могао све сакрити.{S} Ако је што и опазила, не слутећи ништа зло, она је могла ос 
ри сахат.{S} Чича примети:</p> <p>— Ако је с њом тако једном већ било, онда бих ја њу тек тада  
 однети кнезу једно писмо?</p> <p>— Ако је по вољи... могу ја отићи!</p> <p>— О, молим — рече В 
то му је три дана на промишљење, па ако је вољан, онда првога понедеоника око девет часова у ве 
е да скрешем одоздо једну пушку, па ако је горе, што му бог да.</p> <p>— Немој, бре, узнемириће 
о ја питам тебе, је ли то истина, и ако је истина, онда какав си ми ти муж, (Јес, г. Растислав  
о дан, они су прешли доста места, и ако је пут био тежак.{S} Огромна омаљска планина у главноме 
гли.</p> <p>Не испуштајући точак, и ако је видео да га не може зауставити, газда је остраг грдн 
ас да видим.</p> <p>— Види!...{S} И ако је ту, реци му да дође амо к мени.</p> <p>После десетак 
 брзо врдну и сакри се унутра.{S} И ако је био већ сумрак, они у овој жени познадоше стрина Син 
 Ловимук тек од скора удовица.{S} И ако је, богу се молећи, скуцкала близу 45 година, њој је оп 
 ратни друг још деде кнежевог.{S} И ако је био веома стар, чичица је жестоко подвикивао, а њего 
13" /> коме се треба обратити.{S} И ако је овде био и окружни начелник, и капетан, доктор се об 
Врбавца) био је опрезан човек.{S} И ако је ствар са чича Милојем удесио тако, да се није имао н 
ојевића за руку и прошапута му: — И ако је негде задремала, наша срећа опет је још жива.</p> <p 
, и кад имаш њих, онда имаш све.“ И ако је био прост, ваш је дед знао ово мудро правило.{S} С т 
јати се.{S} Чак се и Пава смејала и ако је иначе једнако била нешто тужна.</p> <p>— „Куку, часа 
е крв!.. она је рањена!...{S} Али и ако је рањена она не осећа бол, само се боји, ух како се гр 
с тога је сад и спавао као заклан и ако је већ било 10 часова изјутра.</p> <p>Док је барон Жерм 
 о томе ништа говорити.</p> <p>Но и ако је жандарм одмах изашао, он не виде више младића на ули 
 не одвоји да иде кући.</p> <p>Но и ако је коло почињало већ и трећу игру, Пава Крсманова, најл 
болан јаук.</p> <pb n="642" /> <p>И ако је било и нерасудно и очевидно опасно улазити сам у неп 
milestone unit="subSection" /> <p>И ако је госпођа Мона кнежева рођака и жена човека који заузи 
на провела сам у затвору. </p> <p>И ако је све то знао, пуковник се учини као да га је то јако  
ћај неповерења спрам њега.</p> <p>И ако је Врбавац по жени био рођак младом кнезу, Растислав је 
S} Штуче некуд амо унутра.</p> <p>И ако је разговарао, дежурни је све до сад једнако мислио о о 
сада приближених личности.</p> <p>И ако је Врбавац контролисао сваки покрет кнежев и имао увере 
х дванајест сетних „куку.“</p> <p>И ако је ово сустицање било проста случајност, опет је то бар 
оре но што је ви представљате — али ако је све то тако, зар ја морам бити овде?{S} Ево ја нећу  
аква год хоће, само нека стече, или ако је већ има нека очува власт.{S} Кад тако будемо радили, 
и осећаје, да попију белу каву, или ако је лето и јаке жеге да једу и сладолед, и да пију лимун 
и прошапута — „Валимо те, боже! тек ако је поноћ.“</p> <p>У томе се зачу из даљине нејасна нека 
, и да их крије дубоко у души, само ако је то потребно ради успеха његових замисли и планова, к 
вде познају сваки педаљ воде.{S} Но ако је твоја воља, да одем ја сам да погледам - рече онај д 
вати или светити.{S} Спасавати част ако је још жива; светити нанесену срамоту, ако је част већ  
 target="#SRP18892_N6" /></head> <p>Ако је живот људски комедија, онда су људи комедијаши, који 
зумео кмет, молим покорно.{S} Вели „ако је под морање, ми ћемо сви с драге воље доћи“ а ја ниса 
отан!{S} Да шта је но сиротан!{S} Свако је дете сиротан које нема матере.</p> <pb n="395" /> <p 
едмете, па познаде и неке људе.{S} Јако је био изненађен кад у овоме друштву угледа и нека свеш 
 као две живе жеравице, овај човек јако је падао у очи са својих танких, припијених усана и так 
ти их даље.</p> <p>Подземни ходник јако је вијугао то лево, то десно; час се сужавао тако, да д 
слободи ухваћена љубазника!</p> <p>Јако је жаљен некакав кадет, који је, као дечак од својих 19 
а столицу, те с „висине пирамида“, како је сам рекао, уз урнебесни смех и пљескање веселе дружи 
ао ни сам како је изашао из двора, како је сишао на улицу, како је отишао кући.{S} Дошав кући,  
и како је убрзо чека голема срећа, како је у њу заљубљен један велики господин и како ће и они  
а како је у опште та ствар могућа, како је ви објашњавате и разумете? — питао је кнез.</p> <p>Н 
земаљска сујета, рад је да покаже, како је он нешто друго од ове женске, која је трговала своји 
reign> (Ах, како је лепо!{S} Боже, како је дивно!), <pb n="141" /> на шта је Растислав лаконски 
има страст да измишља, причала је, како је чула од једног врло поверљивог господина, да су пре  
вао!{S} Али дед те, кажите шта је, како је; одредите мало из ближе.</p> <p>— Не рекох ли вам, у 
 а до овако висока звања дошао је, како је сам говорио, „трудом и приљежањем“, поглавито умешно 
нула би пуна радости: „Деле мајке, како је леп - као да сам та ја родила.“</p> <p>Ова је баба б 
атеринске нежности поучне прекоре, како је већ време, да се једном тргне од тих својих лудорија 
под овим каменом лежи.{S} Сети се, како је некада гледао слепе, како читају прстима, пипајући п 
рет имати много дубљи корен; рече, како је озбиљно о томе премишљао да ову струју окрене у кори 
је у опште загонетно.{S} Она рече, како је главно, да за кнеза нема овде никакве опасности, а у 
S} А бар из гробова јасно се види, како је живот горе на земљи гола таштина и празна сујета.{S} 
 <p>Даље се у прокламацији говори, како је „у садањем тешком магновењу прва потреба да се јавни 
ој поче са свим цинички разлагати, како је он као млад човек, са свим природно, своје време у П 
сред овог разговора Ратко примети, како је ово веома жалостан знак времена и ружна црта за кнеж 
ко књаз не ваља, како неће да учи, како је склон многим махнама: лакомислен, женкарош, самовоља 
ас опет лежи телеграфски извештај, како је ту и ту ухваћена тајна штампарија, спремна да печата 
мачки радник, и извео је закључак, како је Балканац мекушац и неиздржљив у раду, тако да нигде  
очне извињавати како је заборавио, како је писмо доцне добио, или тако што.</p> <p>Али место из 
узе га запиткивати шта је наредио, како је удесио и хоће ли што бити?{S} Доктор га је уверавао  
“</p> <p>Даље се у писму говорило, како је услед тих тешких окривљења било већ отворено и форма 
ору, пуковник узгред спомену и то, како је сам лично свратио у кујну да надгледа спремање црне  
S} Урезало му се у памети само то, како је једне ноћи у дому његових родитеља, где је пре увек  
ти.{S} Заклињући се свим на свету, како је то ту близу и како ће оне то за часак свршити, она с 
 из двора, како је сишао на улицу, како је отишао кући.{S} Дошав кући, затворио се у свој кабин 
comme s'est superbe</foreign> (Ах, како је лепо!{S} Боже, како је дивно!), <pb n="141" /> на шт 
валу династије и кнежеве личности: како је мудрост и јунаштво деде кнежева створило ово државе  
„отети кућни праг,“ <pb n="528" /> како је она то звала; питао је о браћи Враничићевој и о +пун 
 оде ли Лепша? како оде? шта вели? како је расположена? срди ли се на њега? криви ли га за сило 
reign>.{S} И то одрасло у селу!{S} Како је то могуће?{S} И да ли је девојка?{S} А, шта мислиш,  
n="325" /> као најбољи другови.{S} Како је чудна душа човекова!{S} Како су по некад загонетни п 
те се овде господски наместили.{S} Како је све ово лепо и укусно; прави министарски салон.{S} Н 
и газде, па пазе на сваки грош.{S} Како је сад ту кад се рашчује, да је овај прокартао једне но 
ника заосталих од прошле владе?{S} Како је само била жалосна улога, коју је твој бив. министар  
огим доброчинствима госпође Моне — како је за један обновљен, стари манастир сама „својеручно“  
ла „диван чаршав за часну трпезу,“ како је сиротици Јулки не само дала сву свадбену спрему, но  
, те их је Лепша морала чути.{S} А како је све ово утицало на њену младу душу — лако је разумет 
у морале бити оваке, као ова слика како је ја сад представљам.</p> <p>Па и ово је била једна же 
дној помисла!</p> <p>Она се сећала како је, после таквих теревенака, сутра дан пред подне, пола 
е, али она је ишла, чак је осећала како је нешто мами и вуче тамо, тамо у ону непознату маглу,  
е право.{S} Пава је доиста опазила како је кнез непрестано за њом ишао, стајао близу до ње, пом 
 Цанка прича, да је Лепша говорила како је он њу прво питао кога да узме за председника министа 
е све то тако, и да он по себи зна како је то тешко кад човек мора водити бригу о толиком народ 
 и вино их на један пут ухвати, па како је кога стизало, онака је и падао.{S} Неке су нашли чак 
 /> по какав грешић на души.{S} Па како је онда то згодно, кад се нађепоуздан пријатељ да те у  
ен неколико тренутака.</p> <p>— Па како је онда то могуће да ја на сну видим баш оно што би од  
се, и слика г. Кугића.</p> <p>— Па како је у опште та ствар могућа, како је ви објашњавате и ра 
S} Г. председник послао је да нита како је Њ. Височанству.</p> <p>Неугледан човек не одговори н 
 велику 4 бланкета.{S} Ту се прича како је „Зликовац“ доиста био прешао у Балканију, „с најопас 
да се откопа земља, па да сви виде како је тој „светој бари“ врело управо у нужнику, али <pb n= 
е ноге одсекоше.</p> <p>Осећала је како је на махове обузима ватра, а на махове опет целим тело 
 он удари у одрицање.{S} Тврдио је како је то шала између њега и једног пријатеља: како у ствар 
рошивен — сад може тражити сведоке како је чедна.{S} Шта ћемо, сажаљевам рђав случај, ал тако ј 
се даје лако замислити према ономе како је било у општини.</p> <p>Пошто се тако читаву недељу д 
пним, црним брковима, сетила га се како је једном скоро пуно по године дана ишао с једним ушиље 
е кућевне пријатеље.{S} Причало се како је некакав младић, ускачући око 2 часа по ноћи у стан г 
но што сам му ја.{S} Да ме уверите како је вама јако стало до народних интереса.{S} И то све ви 
ко постајеш све јаснија и живља, и како је одмах ведрије на души, чим се осети анђелска близина 
 који је затворио врата изнутра, и како је у опште све то могуће?! -— чудио се Жермини, кога је 
итиковао своје синоћње понашање, и како је тада био добар, благ, нежан и како би јој тада обичн 
на ишао с једним ушиљеним брком, и како је смешан, чисто разрок изгледао с тим једним брком.{S} 
p> <p>„Али како те моћи немате — и како је ваша фактичка снага малена, то је и дужност ваша вео 
аш с тога зашто и не знаш шта је и како је то; ти и не знаш шта је то мушка страна и како пуста 
спита војника од кога је, кад је и како је то чуо?{S} Упита даље шта се ради на улици, да ли је 
е о овој господи, одакле је који и како је коме име.</p> <p>— Име, име, молим покорно, јес, ево 
о избере.</p> <p>Прво он каза Пави како је кнез просто заповедио да му се она доведе, „а чик ко 
ео двоумити.{S} Спопадоше га мисли како је Врбавац лукав човек, а Каја безазлена жена, од које  
о у себе сама.</p> <p>— Причате ми како је земља нуна непријатеља моје династије, како завере и 
трављеност код кнеза и да га увери како је нова влада слаба, немоћна, и можда и издајничка, и д 
уштину Паву за образ — погледај ти како је ово једро, па забрекло, па здраво, а код варошанке о 
чекивала да се он почне извињавати како је заборавио, како је писмо доцне добио, или тако што.< 
 од ових села, па ћемо одмах знати како је у другима.{S} Хајдемо у село Пирлитор.</p> <mileston 
ом случају.{S} Интересно је видети како је један писар — млад човек, хоп лола, а пало му у део  
е кувати у глави и она се сад сети како је лик младог господина доста био налик на кнежеву слик 
ом.{S} Хоџа треба да рекне девојци како је убрзо чека голема срећа, како је у њу заљубљен један 
 за срце ујео.{S} Није звао ни сам како је изашао из двора, како је сишао на улицу, како је оти 
 у збиљи тумачио би јој и разлагао како је то младост, и како ће временом и годинама све то про 
иља, ти ми још ниси потанко причао како је та ствар изведена — напомену узгред Растислав.</p> < 
истра.{S} Он је ту први пут осетио како је немоћан да се бори против завера, које се лаћају чак 
шњој влади?{S} Сматраш ли је онако како је ми с поља сматрамо, као слабу играчку у рукама чинов 
ног младића, и све је нађено онако како је он рекао.{S} Улица, кућа, име жене, њена прошлост, с 
 јуче били једнаки и сви се сећамо како је изгледао, шта је био и шта је радио човек који сад п 
зетом за три месеца унапред.{S} Но како је јесенас излазио на јужну границу Балканије, ради нек 
 је породица добила пенсију.{S} Но како је мајор Тоша по жени био кнежев рођак, његова је ствар 
 после потрошила војска.</p> <p>Но како је до сад за војску био набављач Хаџија, то су се два п 
n="534" /> погледа ону дивну траву како је волови слатко-млаве.</p> <p>Ова шала Жикина поврати  
а ћу ти онда испричати све по реду како је било“ — изговарао се сељо.</p> <p>Али ту се нађе сад 
ви начелници; удесили га да покажу како је Кугић немоћан да те зашити од династичких претендент 
и и задовољни, нити се више сећају како је жалосно и сумрачно мало пре отпочео њин састанак.{S} 
 опет сва чаршија да јој виче: „Ох како је то поштена и чедна жена!“ А кад се обоје хоће — онда 
њавати:{S} Па молим те!...{S} Знаш како је!...{S} Ти си ми и сама говорила...{S} Разуме се, ја  
о су махом његови поклони; не знаш како је нежан и пажљив у тим стварима.{S} Кад примети да ти  
.{S} Овај се свуд хвали, а ти знаш како је код нашега сиротног света.{S} Код нас бајаги газде,  
седнем овде до тебе да ми испричаш како је то било.{S} Куку, колико ли је ово сахати? рече Мона 
о тренутака опет испливала.</p> <p>Како је месец на изменце упадао и испадао из ових облакова,  
споведи шта јој је на срцу.</p> <p>Како је, кад и од куда дошао овај обичај — нећемо овде распр 
 замисао да ти преотмем престо, свакако је моје лично властољубље и славољубље.{S} Али у то су  
 причао своје младићске лудорије, икако је и сам осуђиво и критиковао своје синоћње понашање, и 
е ово утицало на њену младу душу — лако је разумети.{S} Као озбиљна жена, она је покушавала да  
у божијем.{S} Последице свега тога лако је предвидети.{S} Комшија удовац, комшиница удовица. <p 
шта је све то.</p> <p>У овој госпи лако је било распознати нашу ранију познаницу, госпођу Лепшу 
ласт наклоњена.{S} У такој странци лако је бити; таква странка имаће доста присталица и она мор 
их у некакву велику котарицу, а једнако је кецељом брисала сузе и викала: „Боже, боже! шта се о 
ивао за разне особине народне и једнако је понављао доктору:</p> <p>— Само хоћу све искрено да  
е онако пијан копрцао, отимао и једнако је сипао погрду за погрдом, ма да му је њушка већ сва б 
купну бојну готовост својих трупа, тако је <pb n="133" /> исто Врбавац сад осећао потребу да пр 
риликама....{S} Да, да, кнеже мој, тако је то!“ — заврши свој говор црна <pb n="593" /> прилика 
{S} Као у многом које чему другом, тако је и овде узет пример из суседне Аустро-Угарске, те је  
ке људе ваља пазити.</p> <p>— Ето, тако је говорио наш кмет — рече сељак даље — па онда позва ћ 
главе...{S} Па што, Ваша Светлост, тако је.</p> <p>— Ох....хо....хо! — насмеја се кнез и опет п 
 твоја прорицања, и то ће помоћи - тако је ћата завршио свој говор.{S} Хоџа је ћутећки климао г 
уд год ниже доле - рече Враничић - тако је било име, или тако су бар звали овога црнога човека. 
град, а сутра и цела Балканија.{S} Тако је благотворна улога коју врше ове женске јаузне.</p> < 
све у име династичких интереса.{S} Тако је, без праве нужде, у земља створен страшан притисак и 
, на опет отклизи и нестане је.{S} Тако је то подуже трајало, а ови незнани људи једнако су ста 
прилици, морао бежати из земље.{S} Тако је ствар стојала.</p> <p>Но Растислав је имао своју сре 
е су и друге знамените реформе.{S} Тако је отесано и побијено двадесет нових дирека, а на њих н 
е политичке или приватне тајне.{S} Тако је и овом приликом госпођа Ловимук, ревносна обожатељка 
о да дете почне брзо сазревати.{S} Тако је растао млади кнез полако у загушљивој придворној атм 
о завршавале махнитим картањем.{S} Тако је било и синоћ.{S} Барон се вратио кући тек у зору, с  
 Ствар се свршила лепо и мирно.{S} Тако је бар изгледало и тако су ствар узимали и Враничић, а  
рећи даље, он опет нешто викну.{S} Тако је то поновио неколико пута, јурећи непрестано напред.{ 
рема томе се управљао у животу.{S} Тако је радио, али није о томе ником причао, јер је знао да  
P18892_N11">Скраћено од Мутимире — Тако је +++Лепша+++ ***тепајући звала сад ***кнеза.</note> < 
е +++смркне+++, па док не сване, а тако је исто и за дневне часове док траје дан.{S} Кад се рек 
елник и министар стојали у вези, и тако је могао бити ухваћен цео њин разговор.</p> <p>Овај слу 
; то ништа не доприноси ствари.“ И тако је остао упоран у томе да се Растислав чисто чудио толи 
 <p>Кнез стаде пред Лепшу, ућута и тако је нетремице гледао у њу за неки тренутак.{S} То је био 
з је говорио с таким одушевљењем и тако је узвикивао да је Растислав у два три маха морао <pb n 
оњачу, узе на крило велики албум и тако је преметао слике, а уз то и певушио.{S} Певао је некак 
 тој соби, окрену с лицем дувару и тако је остала за све време њине гозбе.</p> <p>Један од прис 
између осталога, стојало и ово: „И тако је наш учитељ цело боговетно вече хвалио само <hi>екват 
та ћемо, сажаљевам рђав случај, ал тако је кад неко има повластицу на чедност и светитељство.{S 
наче све је друго помешано!{S} Бар тако је код наших Румуна у Балканији.{S} А, докторе, шта мис 
 и безопасно спровели даље.{S} Бар тако је било уговорено.{S} И да се није десио несрећни случа 
/p> <pb n="374" /> <p>— Боже Рале (тако је тепала мужу) шта ти је!</p> <p>Тек сад она погледа д 
</note> <note xml:id="SRP18892_N3">Тако је Анђелија звала Паву.{S} У Балканији је обичај да мла 
 се задобије.</p> <pb n="80" /> <p>Тако је та прикривена борба између ова два човека тињала год 
седи и мисли.</p> <pb n="95" /> <p>Тако је провео ваљда читаво по сахата, не мичући се.{S} За т 
<milestone unit="subSection" /> <p>Тако је срећно окончан и овај кнежев састанак с народом.{S}  
гим другим поштеним женама.</p> <p>Тако је сад госпођа Мона излазила на глас-као жена „веома на 
, и сад нико не зна где је.</p> <p>Тако је у главноме гласио службени извештај орловачког начел 
 би кнез и даље остао кнез.</p> <p>Тако је Врбавац смислио овај пут, па га одмах сутра дан изне 
батина па га онда прогнали.</p> <p>Тако је грдно прошао хоџа.</p> <milestone unit="subSection"  
стати, па ма сви поскапали.</p> <p>Тако је било и сад.{S} Наместив се згодно у колима кнез кома 
 што се у извештају говори.</p> <p>Тако је с једног краја јављено, да је неки хук ушао у најбољ 
ако ће на њу подејствовати.</p> <p>Тако је мислио Мутимир.{S} Под утицајем те мисли он учини пр 
ијатности, може се отрпети.</p> <p>Тако је и учинио.{S} Погазио је упутства у писму само у толи 
 и тумаче шта ли што значи.</p> <p>Тако је између кнеза и Растислава опет повраћено оно добро р 
или многи балкан. великаши.</p> <p>Тако је у неку руку постао вођ турске партије у Балканији, д 
арио и нико му није сметао.</p> <p>Тако је дошао и сад на ову светковину.{S} Своју „престоницу“ 
је све било мирно и глатко.</p> <p>Тако је изгледао г. пуковник Врбавац, човек кога је ненадна  
тимир немарно и равнодушно.</p> <p>Тако је, Ваша Светлост; што би се замерило обичном образован 
те Богородице у Звониграду.</p> <p>Тако је млада кнежевина Балканија на један пут изгубила крун 
авно“! — „Да богме“! „Разуме се,“ „Тако је.“!</p> <p>Но овај говор слушала је и госпођа Софија, 
ње устава.</p> <p>— Историја!{S} Далеко је историја!{S} И ја бих пристао да одговарам историји, 
l> <l>Велика је ваша моћ,</l> <l>Далеко је Безданија,</l> <l>И тешко је у њу доћ’;</l> <l>Ужаса 
ила је: „Издаја!“ Ја сам издан.{S} Неко је продро у моје тајне и издао их кнезу.{S} Све је проп 
 владарима из династије Косанића, преко је потребно да постанете добри људи.</p> <pb n="332" /> 
мах момка и упитам га, околишно, колико је било часова кад сам ноћас дошао кући.{S} Он ми одсеч 
свију звониградских сплетака.{S} Колико је онако на памет и на брзу руку могла ухватити рачун,  
а крвљу и покривена злочином.{S} Колико је угледних и заслужних војвода народних издахнуло муче 
треби.{S} Жика је био срећан.{S} Колико је у почетку проклињао онај пуцањ, сматрајући да су са  
сте.{S} Па?{S} Шта је с тиме?{S} Колико је вајде министру противнику од тога и колика би му бил 
ирала шта је све данас чула и са колико је новости, ово после подне, обогатила своје познавање  
парче.</p> <p>Ратко показа руком колико је парче од пећи одбијено.{S} Госпођа изрази свој страх 
ли јасни, Растислав је опет знао колико је ризичан овај његов последњи корак.{S} Ђенерал је има 
уди.</l> </quote> <p>Овај натпис колико је значајан са своје поетске лепоте, толико је још више 
олико су је мање интересовале, у колико је чешће имала прилике видети, како њен драги супруг од 
 и тако га повуче, да кмет љосну колико је дуг.{S} Чаша се проли, оближњи му пружише руку да га 
 јасно гласовито:</p> <quote> <l>Колико је одавде до мора,</l> <l>Седамдесет и седам градова,</ 
начајан са своје поетске лепоте, толико је још више важан са свог дубоког научно-философског са 
века.{S} Истинска природа људска толико је високо цењена, да је само снимање и препочињање њено 
ђанин спали пред својом кућом, у толико је топлија његова оданост престолу.{S} А по чему би се  
ров „леком“) ни на шта не мирише, малко је накисео, иначе ни по чему га човек не би распознао о 
ала се кроз те прозоре на улицу и јарко је осветљавала на приличној даљини.</p> <pb n="283" />  
ари бог, једне благе јесење ноћи, горко је плакао у превишњим висинама својим.{S} Једна његова  
у седео је згучен један жандарм и горко је плакао и јецао.{S} Можда су то биле једине сузе, кој 
ским везама и породичном предању блиско је везана с кућом Враничића.{S} Ово свакако не може ост 
.{S} Заваљен у тршчану наслоњачу, Ратко је полако завијао цигару, а његов најмлађи синчић пентр 
још сад стуцати рогове.</p> <p>Но Ратко је уверавао, да је он спрам тога већ предузео своје мер 
што да се не руга светина.</p> <p>Ратко је причао даље:</p> <p>- Међу тим они махом попадају.{S 
и столу и сами се служили.</p> <p>Ратко је сад разговарао с начелницима оделито, час појединце, 
ин позив неизоставно доћи.</p> <p>Ратко је зебао да ће око ове ствари имати големих мука и тешк 
 је мишљење Растислављево.</p> <p>Ратко је налазио да се може чинити све ово што Растислав пред 
дан, управо с часа на час.</p> <p>Ратко је из прикрајка проматрао све ове догађаје, радосно је  
 пут, кад се опет састану.</p> <p>Ратко је за тим сишао у своју канцеларију, а Растислав сео за 
, кад се побочна врата отворише; Срећко је био свршио своје песничање с хоџом, он уђе, с усиљен 
оје су се бајаги споразумели.{S} Срећко је прво претио хоџи да ће га казнити за обмањивање свет 
атио за ћатине „преварене наде.“ Срећко је извршио своје претње.{S} Хоџа је прво свучен у подру 
{S} Одведе кнез Паву....{S} Ћата Срећко је проводаџија!</p> <p>У томе стигоше још два пандура.{ 
њом још из раније (у своје време Срећко је покушавао да ашикује с Павом) он јој је могао рећи с 
{S} Брзо је скројен читав план и Срећко је одмах приступио његовом остваривању.{S} Како му се н 
м тренутку зби у души Црнојевића, тешко је рећи.{S} Он осети само некакву тешку горчину и осети 
што му баш она привуче сву пажњу, тешко је рећи; доста то, ђенерал се чудно загледа у ту слику, 
="117" /> и добрих и злих.{S} А и тешко је бити добар, милостиви господине, с онаким светом как 
 <l>Далеко је Безданија,</l> <l>И тешко је у њу доћ’;</l> <l>Ужасан је Злодух силни.</l> <l>Стр 
а је дражило.</p> <p>Све то заоштравало је борбу између властољубих намесника, те је при крају  
му.{S} Чисто, јасно огледало показивало је снажан врат, широка плећа, глатко чело, ведре очи, ц 
дано грађанство свију редова исказивало је своју приврженост династији, своју љубав спрам младо 
 рећи може довикнути — а све то уливало је Мутимиру поуздање и слободу, два осећаја који су бил 
лика жена.{S} Иза њених леђа извиривало је престрављено лице чича Јовино.</p> <p>- Гле, откуда  
скиња.{S} Античко грчко друштво гледало је на тело човечије природно, а полни односи сматрани с 
ве да би још нешто имао рећи: изгледало је да се бори са самим собом.{S} Паву је гледао право у 
{S} Он у почетку беше пренуо; изгледало је као да га дирају речи пуковника.{S} После се опет ут 
дина места из овога писма.{S} Изгледало је као да их нарочито проучава и цени.</p> <p>Ево, какв 
 капије зачу неко кретање.{S} Изгледало је као да се ту <pb n="69" /> креће нека гомила људи.{S 
ну и полако се опет врати.{S} Изгледало је као да су му у току разговора дошле неке мисли које  
је једва приметан осмејак.{S} Изгледало је као да њене полузатворене очи виде нешто пријатно и  
оворио, све се више срдио.{S} Изгледало је као да га драже његове рођене речи.</p> <p>— До јуче 
ај.</p> <p>Кнез се смешио.{S} Изгледало је као да му се допада овај говор ђенералов.{S} Он прим 
ије могло разабрати шта је, а изгледало је као да први глас нешто опсова, а после опет викну:</ 
о су овде онде разговарале, а изгледало је као да очима некога тражи.{S} И доиста, дошав на сре 
ута, али ово прекидање говора изгледало је неприродно.{S} Видело <pb n="233" /> се да још није  
 упита пуковник нагло.</p> <p>Изгледало је као да се ломио док је ставио ово питање, а питао је 
а посред тога сјаја и зеленила гамизало је хиљадама људи, обојега пола, свакога стања и доба.{S 
доше сами.{S} Неколико тренутка трајало је мучно ћутање.</p> <p>— Шта хоћете сад? — прекиде прв 
, кнежево лице <pb n="434" /> постајало је све мрачније и тужније; његове сјајне очи помутише с 
 и више Врбавчеве планове.{S} Постајало је очигледно да он нешто припрема и смера.{S} То није м 
.{S} Младоме кнезу Мутимиру предстојало је да се састане у једној руској пограничној вароши с р 
. „Убијен књаз, убијен књаз!“ — брујало је Звониградом.</p> <p>У граду (вароши<ref target="#SRP 
 на глас његова баба, а с десне кењкало је на махове његово најмлађе унуче, буве су га штипале  
ad> <p>Једнога је кнеза нестало, ваљало је наћи другог. „Краљ је мртав — живео краљ!“</p> <p>Он 
ком кораку могло се заврљати.{S} Ваљало је познавати, што но реч сваку стопу, тих пустих <pb n= 
алканске Браће“.{S} Од две снаге ваљало је уништити једну, и они су решили да то постигну уздиж 
рдњи. <pb n="186" /> После подне ваљало је изаћи мало у чаршију и проћи се пешке кроз Орловац.{ 
е још по два гроша.{S} Тај запис ваљало је ушити и носити га уза се.{S} По уверавању хоџином то 
рнио? упита госпођа.</p> <p>— Јес, мало је преплануо; но баш му то и даје изглед озбиљнија чове 
и, после, кад мене већ не буде.{S} Мало је теже одговорити сад овде, садашњости — рече кнез с о 
} И, ето, томе истоме г. Вујадину, пало је сад у део да игра улогу домаћина при дочеку његове с 
теника.{S} У току од непуна сахата пало је бар стотина усрдних климања главом, све знаци жива о 
иство великог творца Балканије ископало је страшну провалију, из које још и сада лиже опасан пл 
је звониградских отмених кругова и рало је виђан у свима одличним кућама.{S} Од кад је кнез Мут 
и се окружни код Ратка искупили, морало је проћи времена.</p> <pb n="562" /> <p>Сад су били сви 
ско лекарско друштво у Бомбају записало је овај чудновати и невероватан случај.{S} Пред очима т 
аје куца села ради но себе ради.“ Стало је госпођи Ловимук до Растислава и његове политике тама 
аје изглед озбиљнија човека.{S} Нестало је оне беле, бледе, чисто женске коже; заруменио се пре 
и ван Орловца.</p> <p>Пре свега нестало је једне баре, која је била читава знаменитост у Орловц 
се тада збило у души Мутимировој остало је нејасно и њему самом.{S} Знао је доцније само толико 
 земаљска - државно министарство остало је без способних радника, и та се штета опажа у државни 
е удесило управо само по себи и постало је као некакав обичај: два пут недељно, у среду и у суб 
ко двеста грађана, махом сељака, јахало је далеко напред.{S} Остраг се нанизало преко тридесет  
 њима, но ближе кнежевим колима, јахало је два гардиста.{S} За тим су долазила кнежева кола, кр 
 о ствари дуго и упорно мисли, поницало је свестрано гледање на ствари, далеко предвиђање, спос 
и пријатељи.{S} То пријатељство помогло је Растиславу и при избору за намеснике. <pb n="363" /> 
многим стварима донело напредак, донело је огроман назадак у појмовима о љубави и полним односи 
били!</p> <p>Све ово притворство донело је Хришћанство.{S} Хришћански аскетизам убио је вештину 
етака.</p> <p>Није прошло много, а цело је село било на ногама.{S} Избуђени су не само они што  
а што су ми у томе отворили очи за цело је заслуга неколицине разборитих људи, баш из дружине „ 
и пустити да те закоље као овцу за цело је само овновско јунаштво.</p> <p>Црнојевић закрвављени 
поштовано друштво <pb n="461" /> почело је поступно прелазити на друге разговоре.{S} Уз звецкар 
ство.{S} Место <hi>играчака</hi> почело је наступати <hi>забављање</hi>: место дрвених лутака п 
нске јаузне.</p> <p>Око 5 часова почело је послуживање.{S} На огромним послужавницима послуга д 
у побочну собу.</p> <p>— Господине, зло је што се чини у овој кући — поче Боја.</p> <p>— Ћути с 
у као узор чедности.{S} На против, било је једно доба кад су је звониградске лапараче градиле и 
што је Растислава понајаче болело, било је то, што је на махове и сам осећао да кнез понегде им 
 часова.</p> <p>Још ономад на ноћ, било је већ близу 2 часа по поноћи, кад су изненадно дотрчал 
осећај, који се још јављао у њему, било је то, да се налази дубоко под земљом.</p> <p>Наједаред 
м; обадве су беседе биле китњасте; било је ваздан узајамних хваљења.{S} Кнез хвали „свој драги  
ило, тек у овом <hi>привиђењу</hi> било је и <hi>провиђења</hi>.{S} Кнежева кава била је отровн 
, он извади сахат и загледа га.{S} Било је близу 9 часова.{S} Он удари у звонце.{S} Чича Јова у 
очетку је било сасвим друкчије.{S} Било је једно доба кад је Врбавац био несравњено јачи.{S} Та 
рала поћи својим обичним током.{S} Било је што обично увек бива.</p> <milestone unit="subSectio 
д.</p> <p>Кнез загледа у сахат.{S} Било је десет и по часова.{S} Њему је већ постајало досадно  
причали како кнез има падавицу.{S} Било је чак и таквих булажњења до кнеза муче нечастиви, да о 
а.</p> <p>Лепша изађе на улицу.{S} Било је ведро, свеже, прилично хладно пролетње јутро.{S} Ули 
 питање: је ли барон већ устао?{S} Било је већ близу 11 часова кад слуга, једва једном, донесе  
аче од њих прети голема опасност — било је мишљење Растислављево.</p> <p>Ратко је налазио да се 
мо краљевска, но и царска круна; а било је и таквих позива који су апеловали на младога владара 
ам добро.{S} То сам и сам опазио А било је већ и крајње време.{S} Зло, да је још дуже потрајала 
on" /> <p>Услед кнежева пунолества било је много награда и унапређења, у свима струкама и свима 
чића за умакање, а оделито од тога било је и разних лимунада и слатких сокова од малина, јагода 
века тињала годинама.{S} Овда онда било је и оштрих сукоба.{S} Но тактични Растислав вешто се п 
.</p> <p>Сем свију других припрема било је решено још и „онако у опште“ да се Орловац „мало очи 
„Она, ништа не зна“ — у тим речима било је за њега неке особите дражи и насладе.</p> <p>Замишља 
ило овако:</p> <p>Пре два-три дана било је већ, бога ми, добра три сахата ноћи<ref target="#SRP 
вом се осмејкивао.</p> <p>Тих дана било је свршено и једно од најтежих дела, која су њему пала  
 </p> <p>Око намештања ових вењера било је и дуге препирке и оштре борбе.{S} Сваки отменији гра 
ажног стида.</p> <p>Код шпартанаца било је законом забрањено слабим и кржљавим људима да граде  
д гробовску плочу; два метра земље било је доста да сместе све његове неизмерне пожуде и све го 
све, што је он до сада знао о томе било је магловито и непоуздано.</p> <p>Но сад је изгледало к 
ца.{S} Али у целој појави ове жене било је нешто симпатично, <pb n="371" /> нешто добро и мило, 
се провлаче.</p> <p>Такво путовање било је веома тегобно.{S} На сваком кораку могло се заврљати 
 у почетку намесништва опште стање било је толико ровито да се ни један од њих није смео усудит 
 не тиче.</p> <p>Али баш то ћутање било је мучно пуковнику и он је хтео да га прекине.</p> <p>К 
е било много.{S} Сем кнежеве свите било је још преко 50 одличних грађана и чиновника.{S} Ту је  
дну слику на зиду.{S} На тој слици било је представљено мртво тело последњег убијенога кнеза ба 
љење у овој ствари.</p> <p>Све ово било је изговорено подругљиво, с пуно ироније.</p> <p>— Моје 
е, природне људе, њено величанство било је тако дирнуто, да је прекинуло посету у половини.{S}  
м приликама жена много може.{S} Но било је сумње, да ли ће Лепша хтети да послужи њиним интерес 
ившег кнеза балканиског.{S} Све то било је ономад и од тога дана узаврела су сва околна села.{S 
не рупчаге и пећине.{S} Али све то било је познато.{S} Кнез је знао да одмах ту у десно иде вел 
а, кога је обожавала.{S} Но све то било је скривено у најдубљој дубини њене душе.</p> <p>Али на 
 се један мали парк, а у том парку било је једно старинско државно здање, које поодавно служи к 
атка из Звониграда.{S} У том писму било је друго писмо, које г. начелника јако обрадова, а о ко 
или су помешани, а у сваком бурету било је по четири оке дуката и наполеона.{S} Четири пута пет 
асиков лист.{S} На плавом табачићу било је свега двајестак редака:</p> <p>„Драги Јоцо.“</p> <p> 
а слепога миша.{S} На његовом лицу било је нешто што те подсећа на мрак.</p> <p>Како уђе, он се 
 су ишла још двоја кола, а око њих било је неколико коњаника.{S} У кнежевим колима видла су се  
<milestone unit="subSection" /> <p>Било је 2 часа по подне.{S} госпођа Мона, немарно испружена  
<milestone unit="subSection" /> <p>Било је близу поноћи.{S} На крај Звониграда, у једној од пос 
<milestone unit="subSection" /> <p>Било је дивно пролетње јутро, сјајно и свеже.{S} Бујно проле 
<milestone unit="subSection" /> <p>Било је једанаест часова у вече.{S} Кнез Мутимир ходао је уз 
<milestone unit="subSection" /> <p>Било је то у великој дворани, у министарству спољних послова 
</head> <head>Катастрофа</head> <p>Било је после подне једног од оних хубавих пролећних дана, к 
d> <head>Стручно мишљење</head> <p>Било је већ два часа по поноћи, а пуковник Врбавац још је се 
ква рођака убијенога кнеза.</p> <p>Било је одупирања, но Врбавац га је сломио.{S} Помињато је д 
а је то притворност људска.</p> <p>Било је још и других појава, згодних да из раног детињства п 
ч којој не зна крсна имена.</p> <p>Било је у животу г. Вујадина још и много других занимљивих п 
итајте њега“ — уверава она.</p> <p>Било је говора међу Мониним гостима и о најновијем политичко 
утали су сељаци мећу собом.</p> <p>Било је свакојаких нагађања: да се нису где год појавици хај 
ахранити о државном трошку.</p> <p>Било је лицем на Благовести (28 марта 1873; год.), пролеће т 
гле, и још се не зна ко су.</p> <p>Било је још и ваздан других причања, нагађања и свакојаких к 
екад и потпуно бесмислених.</p> <p>Било је већ 9 часова у вече, а улице су још биле пуне света. 
етири године своје владавине, направило је од ње баука и страшило за народ, а ту кобну политику 
<p>— Он што је за тим настало, оставило је само нејасну и збркану слику у моме памћењу.{S} Сећа 
а на час проламала, али све то одлазило је некуд у даљину и бивало све потмулије и слабије.{S}  
 земљу“.{S} Ружно лицемерство оскрвнило је и ове свете речи.{S} А? докторе?{S} Је ли тако?{S} Д 
ним документима.</p> <p>Све ово учинило је на кнеза дубок, страшан утисак.{S} Растислав се раст 
„Богодан Слаткодушић“ — ово име звонило је кнезу веома чудновато.{S} Име је балканиско; речи у  
Па ипак, све то узето у скупа, створило је о Мони такво мишлење, да су је се и бојали и избегав 
Св. Илије).</p> <p>Кнежева кола пратило је 30—40 гардиста, под командом два официра.{S} Овај га 
девојка!{S} Баш лепа девојка!“ долетило је у два маха до њених ушију, и она је знала да се то њ 
, да би се спасла душа, све то помутило је и збркало древне класичке грчке погледе на природу љ 
во стално присуство код војске спречило је бунтовнички покрет у војсци.{S} Један официр, <pb n= 
ритичар.</p> <p>Кнежево путовање личило је на веселу свадбу.{S} Целим путем ориле су се песме и 
м избором.</p> <p>На једну страну вукло је срце, на другу оно мало памети, што још беше остало. 
у.“</p> <p>А поред „само још ову,“ коло је отпочело већ и трећу игру по одласку кнежевом, а још 
 то није интересно, баш на против, врло је интересно и баш ме то копка да видим како пише једна 
лиш, докторе, да ли је девојка?{S} Врло је интересно да ли је овако лепа могла да се очува у се 
 једном тренутку, живо и јасно васкрсло је пред њеним очима, и она се питала, сва претрнула од  
ара.“</p> <p>Те знамените ноћи усахнуло је много буре, истресене су многе оканице; поједено је  
а постоји, ала нема учиниоца.{S} Изашло је дакле као да се то дело некако само учинило.{S} Прво 
уда ова промена, а свако упоређење ишло је у корист пређашњега стања.</p> <p>Али један случај н 
о како треба, прилике су сазреле, дошло је време да се испуне најлепши снови ђенерала Врбавца.{ 
 био као неки увод.{S} После њега дошло је отворено питање:{S} Шта би Пава бајаги могла махниса 
алога и ово:</p> <p>„Овој дружини дошло је до знања, да ви, као кнез балканиски, у овом судбоно 
S} Ваљда преко тридесет девојака прошло је кроз његову канцеларију.{S} А кад је ствар дошла до  
ilestone unit="subSection" /> <p>Прошло је десетак минута; подводница се уклонила.{S} У плавом, 
 неповерења спрам свију и свакога, само је његов пашанац тадашњи министар полиције, уживао њего 
а, цео је овај свет за тебе ништа, само је она све, и кад њу имаш онда имаш све, и кад би те ко 
нос, где су се очи саме затварале, само је језик непрестано, неуморно валатао све даље и даље,  
свирајком и њихна кола престадоше, само је још гајдаш својски дувао — Сав <pb n="210" /> црвен, 
тво је најљевши урес за женску.{S} Само је име „мајка“ још веће и светлије.{S} И само овоме дру 
и и смерови.{S} Десетак пуних дана само је о томе мислило, само се у томе живело, само се тим в 
м сузама.{S} На нож натакнуто срце само је обично парче меса.{S} Петак је недељни посинак, а у  
зврзе хвалити екватор, и цело вече само је о томе говорио.{S} Најпосле, полазећи кући, он се јо 
е, молила, но <pb n="54" /> све то само је још више срдило баба Кату.{S} Њој просто није ишло у 
је ствар проста — ваља отићи горе, тамо је и кнез, а поћи ће <pb n="246" /> и стрина Синђа.{S}  
ко! — викну Радован.</p> <p>— Да видимо је ли ово турски зулум - викну Боја.</p> <p>Доктор план 
во годину и неколико месеци, од кад смо је последњи пут видели на првоме састанку с кнезом код  
имале; поглед јој лутао по одаји; писмо је стајало грчевито стегнуто у десној руци.{S} Лепша је 
њени</hi>“.</p> <pb n="315" /> <p>Писмо је било писано ђенераловом руком и то тек пре неколико  
де га чека писмо из двора.</p> <p>Писмо је било кратке садржине и управо врхунац дрскости.</p>  
вученим рукавом од капута.</p> <p>Писмо је било кратко</p> <quote> <p>„Штовани Господине Намесн 
нови начелник истим тоном.</p> <p>Писмо је било Милојево, упућено неком попу који је пре две го 
ед правдом револуционара.“</p> <p>Писмо је било још дуже; но ми смо овде навели само она места, 
е, па да човек зна где је.{S} Смотрисмо је ту на прагу.{S} Штуче некуд амо унутра.</p> <p>И ако 
еза не само да је сипала жива ватра, но је, простићете, прскало и подоста пљувачке.{S} Ала, как 
копан: печати су нађени неповређени, но је био већ сав буђав, али што је главно - жив, и тога и 
ље.{S} Попијено је много пића, испевано је много песама, престо је засут химнама.{S} У опште, р 
 је било код старих Грка.{S} Дотеривано је до појаса, па се ту застајало, и место природе, као  
 Тражило се дуго и брижљиво; прегледано је све, претресена је цела околина, парче по парче, али 
78" /> <p>С друге, опет, стране јављано је како су два човека опажена, где преко границе нешто  
још и о другим приликама.{S} Претресано је питање о изменама које је потребно <pb n="405" /> уч 
 рече.</p> <p>Хајд сад идите; распитано је; ваше је чељаде тамо где је играла коло; ту ћете је  
ао по соби крупним корицама, непрестано је гледао у земљу и непрестано је говорио.{S} Застајао  
одина како он кнеза познаје, непрестано је с њим и још га никад није видео овако оштра и пакосн 
век који је добро пијнуо.{S} Непрестано је ходао.</p> <p>Међу тим кнез Мутимир стајао је на сре 
ас лево час десно око кола и непрестано је гутао својим ватреним погледима.</p> <p>Па не само т 
 пентрао се тати уз колена и непрестано је чаврљао, запиткујући с детињском наивношћу час о јед 
престано је гледао у земљу и непрестано је говорио.{S} Застајао би само онда кад је хтео да упа 
оја пуна брка, а левом ногом непрестано је цупкао, што је код њега увек био знак да нешто врло  
ати пунолетан и примити владу, потребно је да се млади кнез позна са својим народом.</p> <p>И и 
овник као мало прекорно у шали. — Давно је већ време да се служи кава.{S} Но видећи жену бледу  
ад се оспобљава да буде мати, <hi>јавно је светкован</hi>.</p> <p>Место да се крије и да се ост 
беседничка копља.</p> <p>Бадава, главно је кад човек има своја начела! — заврши Пола говор.{S}  
их ствари за цену се не пита.{S} Главно је добар, сигуран посао.{S} А то Ката зна, — рече она п 
да су све то споредне ствари.{S} Главно је да ли је верно и тачно оно што сам вам мало час саоп 
стислав.</p> <p>— Причаћу ти.{S} Главно је то, убијен је и закопан под именом хајдука Дуговића  
тимир! ко је тај Мутимир?{S} Али главно је достигнуто.{S} Велика народна скупштина, која се сас 
ом, врши претрес један капетан противно је свима појмовима о војничкој части и субординацији.“< 
ubSection" /> <p>Министар Кугић редовно је и савесно извештавао кнеза о свему што су му јављали 
>„Пошто је већ реч о свему томе, вредно је поменути и отрове, који се пренашају у облику прилеп 
о и полако устаде, набра чело, очевидно је премишљао шта да ради.</p> <p>Устаде и кнез, и пође  
— примети Црнојевић нехатно, а очевидно је било да о нечем другом мисли у том тренутку.</p> <p> 
зервативаца против г. Растислава згодно је поље где ми женске можемо много учинити за победу пр 
е све.{S} Оно што иде преко тога згодно је за појесију, али не за управљање државом.{S} Него мо 
ветујеш?“ Да му учини по вољи, незгодно је.{S} Доктор прибеже философији.{S} За тили часак њему 
моралној вредности човековој неприродно је спојена и доведене у везу и зависност с већом или ма 
 разговори добише други облик, и, чудно је рећи, постадоше учтивији и образнији.{S} Помешани му 
а Врбавац.</p> <p>Реч „господара“ чудно је звонила у његовим устима.{S} Он је обично никад није 
ело у осоју омаљских планина.{S} Чувено је на далеко с добрих људи и добре стоке.</p> <p>Ове но 
е, истресене су многе оканице; поједено је много, попијено још више, а певало се и викало најви 
они утеку.{S} У заосталом пакету нађено је неколико пушака и револвера и једна записка с оваким 
то је засут химнама.{S} У опште, рађено је све оно што у оваким приликама обично раде весели и  
.{S} Надзором над њеном кућом потврђено је и то, да баба Ката стоји у саобраћају с жандармом Ил 
дармски наредник код мостића и утврђено је да Перуна Црнојевића нема туна — истинито ће, дакле, 
жбеним језиком именом Зликовац бележено је име Перуна Црнојевића.</note> <note xml:id="SRP18892 
вет се поче брзо разилазити.{S} Убијено је било четири Турчина.{S} После су Турци дуго трагали  
 и поклонима из целе земље.{S} Попијено је много пића, испевано је много песама, престо је засу 
 и лој у почаст кнезу Мутимиру; спаљено је ту још и стотине других ствари.</p> <p>Том приликом  
аг плановима Врбавчевим.{S} Употребљено је све: вештина, лукавство, обећање, новац, па и сама с 
 и сам га лично испитивао — употребљено је све што би могло ствар ма с које стране објаснити Ал 
 прође, онда је свршено све — изгубљено је све.</p> <p>Јес, Пава је то јасно сазнавала да пред  
био спремљен диван ручак.{S} Постављено је било на пољу под ладњаком.{S} Кнежев млађи кувар био 
етитом, нарочито за мушкарце, спремљено је било шунке, саламе, сува језика, разних сирева — у о 
г прага, ни нежне рођачке везе; купљено је све што се могло купити, и успех је постигнут.{S} На 
те још су се и сада јасно опажали; њено је лице и сада било веома интересно лице, ма да је било 
 признала ни пред самом собом и искрено је веровала т. ј. искрено се варала да је попустила за  
 две најважније ствари.</p> <p>Говорено је још и о другим приликама.{S} Претресано је питање о  
 мере.{S} Старијим грађанима припрећено је да се окану ћорава, дечурлиска посла.{S} Против глав 
ију редова.{S} Тело покојниково окићено је около цвећем, а цела слика одозго осветљена лустером 
ло, да извести кмета.{S} У опште речено је, да се најстрожије мотри на све непознате људе, па г 
ир поклонио гробу своје прабабе, решено је било још у напред да се посети Повратница, и тај изл 
 <p>И сад је питање било решено; решено је са <hi>јесте</hi>.{S} Оно што му се у први мах учини 
вим добрим животињама — све то изношено је на улицу да ту у вече буде спаљено, а све у славу кн 
м:</p> <p>— Затворите врата.{S} Свршено је.{S} Ја сам се решио.{S} Молим вас затворите врата.</ 
гог изласка није било.</p> <p>— Свршено је — прихвати ђенерал. — Сад је то већ прошлост, о којо 
сто поскочише са свога легала. „Свршено је!“ рече један.</p> <p>— Боже! да ли је свршено, рече  
потпоручик у двадесетој години, а ружно је кад је потпоручик у четрдесетој — рече Ратко смешећи 
 хвали „свога мила господара“; достојно је похваљена <pb n="193" /> садашњост, с обадве стране  
пшу и, без великих церемонија, формално је отимао од ње писмо, тако, да јој откиде чипку с хаљи 
> <p>Катастрофа је одиграна.{S} Насилно је уклоњен с престола један владалац, о коме се држало  
е“ звониградске.{S} У Баварској довољно је обећати само да ћеш се оженити њоме, па да добијеш с 
>— А оно што сам ти мало час рекла, оно је онако.{S} То слободно знај, и промисли мало о томе!{ 
, и што су дубље залазили у гробље, оно је све више оживљавало.{S} На скоро за сваком другом-тр 
и.{S} А онај на крају риђи, високи, оно је господин... како га оно зову?....{S} Оно и он је, мо 
, њега некако друкчије зову... јес, оно је г. цртало.{S} А они седи, мали, ено они што се крије 
 Кнез се упути овом последњем колу; оно је било највеће.</p> <p>Чим угледаше кнеза, цигани умук 
Оно што је између дјевојке и жене — оно је ђаво, ту је свака несрећа; ту је стид и пропаст, ту  
пређе на просветну струку:</p> <p>— Оно је г. Ђуро, директор, старешина, он заповеда.{S} А ови  
hi>Ташмаден</hi>.</p> <p>Само име јасно је казивало како су постале ове урвине.{S} Од векова ту 
авао класичку историју но кнез, и јасно је видео како су неке поставке кнежеве нетачне, а неке  
 се дичио и поносио самим собом и јасно је чуо како му некакав унутрашњи глас говори.</p> <p>„Б 
ме се чисто бејаше занео.{S} И несвесно је сравњивао себе с оним немоћним вочићима.{S} Њему је  
 веома занимљивом случају.{S} Интересно је видети како је један писар — млад човек, хоп лола, а 
јка проматрао све ове догађаје, радосно је трљао руке и са задовољством се осмејкивао.</p> <p>Т 
d> <p>Стара престоница Косанића радосно је дочекала најмлађи изданак ове народне династије. <hi 
 <p>На звониградској Великој Школи пуно је сиротних ђака.{S} Ови су махом веома добри ђаци и вр 
он је био завео оваку праксу.{S} Обично је путовао још с једним шипарцем.{S} Кад дође у какво м 
ле оваких првих лекција, доцније обично је доста и прост црн штапчић, с црвеним врхом, па да се 
м друштву, т.ј. при крају јаузне обично је долазило и по неколико мушкараца, то се тако у друшт 
и дан и ноћ.{S} Лепо је шила и прилично је зарађивала, али се све трошило у кући.{S} Кад Јела с 
а — рече Ратко.</p> <p>- Оборити; мучно је то после обарати, мој пашо!{S} Ваља запети сад и бра 
ручик?</p> <p>— Како кад, сине!{S} Лепо је кад је човек потпоручик у двадесетој години, а ружно 
ла је код ње, радећи дан и ноћ.{S} Лепо је шила и прилично је зарађивала, али се све трошило у  
 отоман и вадећи часовник. „Ћути, добро је, још нема три.{S} Још ми можеш бар укратко испричати 
/> <p>- Двоглави орлови.</p> <p>- Добро је; наш је човек — рече Жика после овога разговора и по 
</p> <p>— О молим! није ништа.{S} Добро је.{S} Штогод је на путу треба уклањати...{S} Али да не 
} Сад кукају.{S} Подваљено им.{S} Добро је што сам их имао у рукама.{S} Они су знали да су им к 
 је притворство пред светином.{S} Добро је нека глупа маса верује.{S} И ја сам јавно жалио.{S}  
на више мере у томе.{S} Сам народ добро је карактерисао ту своју особину пословицом: „пусти пет 
чиста посла.</p> <p>Ово мало шале добро је утицало.{S} Седећи ћутећки на једном месту, људи су  
У неку руку ово је као наручено и добро је дошло што се овако догодило.</p> <p>— Боже! — рече г 
омилован.{S} После неколико година умро је од сухе болести.{S} Име му је било:{S} Марко Пајић.< 
ек отрован.{S} Данас, на прилику, скоро је немогуће извршити тровање, а да се то одмах не позна 
 јако зачудило.</p> <p>— Пет година! то је много, веома много, особито за једну - даму....{S} П 
gn>.{S} То је измислио г. Растислав! то је његова посла... <foreign xml:lang="fr">son oevre...  
и толико поверења да заслужи!{S} Ох! то је горко, горко!</p> <p>Лепша није могла више издржати: 
та“! а што сад увета?{S} Чим је два, то је множина, па од уши треба да је ушета, а ви кажете јо 
.{S} Кад би сад почео живот из нова, то је једино што би у њему имао исправити.{S} Лажне науке  
латити....{S} То више није политика, то је разбојништво....{S} Али ја ћу се брзо искусурати с в 
прилика.{S} То више није била сенка, то је био жив човек.{S} Наша вребала загледаше га добро и  
о:</p> <p>— Од кога сам да сам чула, то је све једно; само ја питам тебе, је ли то истина, и ак 
продају му се са својим симпатијама, то је с тога: што им сад у овом тренутку треба пошто по то 
естоничка друштва.{S} Другим речима, то је опомена да што пре поновимо наша вечерња посела.{S}  
уздрхталим уснама, с усијаним очима, то је била њена глава.{S} Јес, она раздрљена женска, <pb n 
 како је ваша фактичка снага малена, то је и дужност ваша веома малена и проста — да се покорит 
о за једну - даму....{S} Пет година, то је читав век.</p> <p>— У два маха пет година само у зат 
ати и у нечему договорни.{S} Истина, то је био тако тренутан, тако пролазан израз на лицу Милој 
та, господине пуковниче.</p> <p>- Е, то је сувише!{S} Двеста педесет дуката, та то је читав кап 
опште, и што вреди за све наше људе, то је да је сваком богом просто нека употребљава средства  
њеном да му одмах истину у очи каже, то је ова једна једина ствар: је ли њено срце слободно и и 
 Ух! господин појка, што ви хуњкате, то је просто страшно! — зачу се из суседнога гроба танак,  
 и за то имао примати неке дневнице, то је мајор Тоша сад настојавао да се те дневнице пребију  
là tout</foreign> (Ти си моје сунце, то је све) — рече кнез, и узев Кају под руку поведе је у с 
о је све ово било срочено у поезији, то је и прошло без икакве двоумице.</p> <p>Ни св. храм орл 
мети.</p> <p>— Та шта не ћете умети, то је проста ствар, казаћете нам ко су господа и одакле, — 
S} Што ви нама дакле, можете помоћи, то је да набавите потребна средства, и да нам објасните њи 
ерсиски краљ, Ваша Светлост, а краљ, то је европски шах.... примети Маврикије...</p> <p>— Ех... 
 Прави доктор!{S} Што ја изоперирам, то је свршено; ту више никакви мелеми не требају.{S} Нарав 
зумем, — настави Врбавац подругљиво, то је све из превелике љубави спрам кнеза....{S} Разумем!{ 
/> ухо планинца одмах је распознало, то је био коњски топот и примицао се све ближе.{S} Тодорик 
 од Лепше и мога браце.“</p> <p>Ето, то је све што је Мона рекла!{S} Као што се види, дакле, он 
ј високи позив.{S} Слепа послушност, то је једина врлина по којој Растислав мери људе.{S} Таким 
су Косанићи понова враћени на владу, то је њин рок таман одслужен, и сад би као имао ред да дођ 
е пољуби ни у образ, ни у голу руку, то је он обасу пољупцима по леђима, по раменима, управо љу 
на не оспорава Лепши ниједну врлину, то је и чедна и поштена, и у сваком погледу узорита жена а 
и ниска лукава подвођења на заседе - то је била рана под чијим се боловима Перун превијао као ц 
 примети доктор подругљиво.</p> <p>- То је несретан случај, господине!{S} То је као кад се чове 
начела из државне службе истерају —- то је по мојој памети проста бесмислица.{S} Шта је начело? 
е; она се маши руком, и, ох ужас!... то је крв!.. она је рањена!...{S} Али и ако је рањена она  
уђери слушају, а што да не чујем ја; то је народни обичај.{S} А ви, господин Растиславе, ако не 
е велики успех у данашњим приликама; то је снага која расте, и ако ће она бити против нас, онда 
{S} Није истина да сам ја узео паре; то је лаж, развукли су други; јес, други; ја имам записку, 
о.{S} То сте ви раније где год чули; то је вама морао неко рећи; то су ваљда каква сокачка траб 
 не хранимо за нашим рођеним столом; то је просто отров за децу!{S} И то није само случај код м 
акве ми је ствари мало час испричао; то је просто ужас!{S} И каква ти чудовишта ми не хранимо з 
<p>— Јес, да ли ћеш бити срећан?!{S} То је главно и најважније питање: да ли ћеш бити срећан?.. 
/p> <p>— Дакле решила се да дође!{S} То је као да је већ и <hi>пристала</hi>, јер да се не мисл 
То је несретан случај, господине!{S} То је као кад се човеку упали кућа, или му плане и изгоре  
било....{S} Али шта то сад вреди!{S} То је дугачка прича, милостиви господине — ако допустите д 
аке речи ја ћу тебе сад ухапсити!{S} То је лаж! — одбрецну се дежурни.</p> <p>— Да ме ухапсиш!. 
оже мој!{S} Та то је читав роман!{S} То је прича из хиљаду и једне ноћи!{S} Је ли могуће да се  
а је говорио:</p> <p>„Па наравно!{S} То је са свим природно!{S} Такав дедак, као што је он, зар 
 народом.{S} Какав опасан пример!{S} То је мажење масе, која, кад пође једном тим правцем, не з 
Знам ја ко је теби напунио главу!{S} То је онај шугљанер правник.{S} Ух, чуда <pb n="51" /> бож 
ми сад код вас да дођемо у школу!{S} То је <pb n="445" /> заслуга мога брата!{S} Но право има.{ 
 то један пут томе матором лисцу!{S} То је најтеже питање.{S} Наравно, ја ти у томе не могу дат 
524" /> <p>„Страховит је то грех!{S} То је грех повеснички; грех који тек покољења искупљују!</ 
ога, оче прото?{S} Јух, јух, јух!{S} То је нешто страшно, ужасно, грозно!{S} И ви се још зовете 
у, то јамачно данас нигде нема!..{S} То је ваљда само наша балканиска брука!{S} И то коме подме 
— моја је савест чиста и мирна...{S} То је срећа — <hi>Срећа су здрави, мирни, снажни живци</hi 
lang="fr">Constitution</foreign>.{S} То је измислио г. Растислав! то је његова посла... <foreig 
раздрагало се, па му се сад пева.{S} То је твоја заслуга, Лепшо.{S} Треба да се поносиш што мож 
ни штаб спремио за утврђење међа.{S} То је лице, рекло се, нарочито послано из Беча, а узето је 
з гомилу да се протисне до кнеза.{S} То је био кмет из оближњег села.{S} Тешким трудом он се ве 
је листиће и затвара њедра своја.{S} То је наук и за велика човјека.{S} Научи од цвијећа како ћ 
авој из кога испаде женска слика.{S} То је била фотографија младе, веома лепе девојке.</p> <p>— 
ше гомилицу од 4 народна војника.{S} То је од какве потере па им друштво измакло напред.{S} Црн 
а мрачна само једна једина тачка.{S} То је давно било.{S} Он се тога сад једва сећао.{S} Урезал 
 дотле само два три пут говорила.{S} То је оно чувено грађанско поштење звониградских чедних да 
 сељачка, јамачно рабаџиска кола.{S} То је дакле био друм.{S} То Јелу зачуди.{S} Она је дакле у 
луга мога брата!{S} Но право има.{S} То је право јуначки, мушки!{S} Види се Косанића крв!{S} Са 
вој прилици и у другим крајевима.{S} То је била последица спахиске системе, где спахија тражи д 
им светим владалачким дужностима.{S} То је веома жалосно; нико не би био сретнији, но он, Расти 
ознао их по оним красним белцима.{S} То је било довољно да ми одузме душевни мир, ја више нисам 
Синђа је била Пави рођена стрина.{S} То је до некле могло и отежати ствар.{S} Но, Срећко, <pb n 
да дочекају и поздраве господара.{S} То је било прво приказивање народу, и Растислав је сматрао 
за од Балканије младога Мутимира.{S} То је одмах објављено прокламацијом целој земље- Смешан је 
и очувају своја начелничка места.{S} То је прва и најпреча потреба.{S} С тих места они сад све  
 видели сте и г. министра Кугића.{S} То је веома интересно!{S} Међу сликама, које су вам поднос 
иће неокаљану успомену свога оца.{S} То је милост коју вам чини ваш господар, коме сте радили о 
ад по вашем повратку у Звониград.{S} То је све што знам о овој ствари.{S} Али све ово што сам р 
икли да гледају као ниже од себе.{S} То је дакле нека мала вајна аристокрација наша.{S} Хтели б 
у обично жене трују своје мужеве.{S} То је код Влаха постало као неки обичај.</p> <p>Пуковник с 
а срце није где би требало да је.{S} То је у правом смислу речи — човек без срца.</p> <p>— Па и 
ажније и што нас овде интересује.{S} То је, какав отров ови опасни људи мисле метати у мехуриће 
љ даје мудре савете детету своме.{S} То је и кнез осећао.{S} С тога му је то и изгледало чудно  
е.{S} Јамачно сте слушали о томе.{S} То је права саблазан.{S} То је некакав њин обичај.{S} Млад 
, спремили сте се да ме отрујете.{S} То је требало да буде пре <pb n="312" /> неки дан, кад се  
се у мрежи као свако друго сомче.{S} То је био сав смисао Растислављевих других разлагања.</p>  
е може бити никакве користи више.{S} То је све што бих ја умео рећи о будућности.{S} Односно са 
ста пара, вртела јој се по глави.{S} То је био некакав дим!{S} И тај дим непрестано кружи, непр 
успава, да се тек у рају пробуди.{S} То је, господине пуковниче, и Ката вам нема ништа више да  
и други један споменик орловачки.{S} То је био наерени дрвени мост, који је већ пуних 20 година 
ијају мушки осећаји и наклоности.{S} То је најопасније доба, кад би кнез најлакше могао потпаст 
жев кочијаш знао је шта то значи.{S} То је била засебна команда.{S} Кад кнез командује ту страш 
е главу и он је пољуби у потиљак.{S} То је био дуг, сладак пољубац.</p> <p>— Чудна ствар — рече 
те спреми за онако одсудан корак.{S} То је била управо тактика „Балканске Браће“.{S} Од две сна 
ице гледао у њу за неки тренутак.{S} То је био мек, топао, нежан поглед, који из срца потиче и  
де је био спреман и мали доручак.{S} То је било на сумеђи два округа и већ се унапред знало да  
А најзад, народ и није био с њим.{S} То је обмана.{S} Сад сви кукају!{S} Кукају сад пошто је уб 
 о томе.{S} То је права саблазан.{S} То је некакав њин обичај.{S} Младићи полежу по трави полеђ 
з Мутимир са свим добро познавао.{S} То је била гробљанска улица.{S} Пређоше преко те улице и у 
наш кад сам те ја први пут видео.{S} То је било у Јеленику.{S} Ти си пре тога нешто играла с не 
вешћено и умртвљено тело народно.{S} То је давно још највећи народни песник потврдио овим речим 
ла велика.{S} Ја сам нешто начуо.{S} То је било некакво тровање; потрована је, како ми се чини, 
варати.{S} У томе уђоше у будоар.{S} То је била мала, веома укусно намештена собица, пуна свако 
ни помишљао да вуче кмета за тур.{S} То је учинио жандармски поручик, који се ту случајно десио 
воју умешност и своју поузданост.{S} То је било мишљење Ратково, а тако су ствар схватали и сам 
редстављао је читаву знаменитост.{S} То је био висок, средовечан човек, избријане браде, а брко 
ју подигло, те и свој лист имају.{S} То је велики успех у данашњим приликама; то је снага која  
оследњу кнежеву љубавну историју.{S} То је долазило као поручено.{S} Ваља се користити и том ок 
а крста види црну људску прилику.{S} То је било с десне руке.{S} Но баш у тај мах шушну му нешт 
уза канула је у ову пусту долину.{S} То је била суза љубави, <pb n="342" /> и на оном месту, гд 
 се сиграо на последњем стрнџању.{S} То је дакле као некакав оглед, нека проба.{S} И то се све  
Ви сте веома галантни, господару.{S} То је сувише части и пажње за једну обичну грађанку — рече 
и и добар човек и добар владалац.{S} То је лаж.{S} На против.{S} Прво је погодба за друго.{S} Н 
Је ли могуће да има таква отрова?{S} То је баш како ваља, баш како ваља.{S} Какав је то отров?< 
ерун Црнојевић</hi>!...{S} Је ли?{S} То је твоје право име?...</p> <p>На ове ненадне речи сељак 
м је народ мио.{S} Ето, покушајте! — то је први корак на путу народњаштва — заврши Растислав по 
тимире, ти се жениш!{S} Не одричи! — То је било изговорено таким тоном и пропраћено таким погле 
го) — примети доктор, пун дивљења, — то је брзина обична путничка воза.</p> <p>— Да — рече кнез 
 Ратка је интересовало ово питање, — То је, о чему је он управо и имао да говори са свом овом г 
т.</p> <p>Кнез се Мутимир насмеја. — То је сад нов начин доказивања.{S} По правилу ред би био,  
рност</hi> и <hi>непризнавање</hi> — то је главна црта више породице — и за ту црту зна цео нар 
/p> <p>Како да се дочепа престола? — то је била непрекидна тема његових сањања.</p> <p>После ду 
 ово тесао и шта ли му је требало? — То је питање свима лебдило на уснама, но Враничић проговор 
 сави око врата; трже се и погледа — то је била Перунова рука, и та рука била је топла и полако 
им бићем својим разговетно осећала — то је, да би она за тај један тренутак незнане рајевине да 
ају власт, при свима тим променама — то је питање на које има толико одговора, колико има разно 
у, један пут 5, други пут 9 месеца — то је још једну годину и два месеца одозго — рече жена кли 
ма да заповеда, народ има да слуша — то је све.{S} Оно што иде преко тога згодно је за појесију 
олом, с пуклом хаљином испод мишке — то је она.</p> <p>Тек кад се тако и нехотице виде у огледа 
амо, скинула је маску и, помислите — то је нека средовечна жена, а ја сам непрестано мислио да  
рахоте беснила, па тек онда умрети — то је нешто преужасно.{S} Ту човека страва хвата при самој 
е над овим градом диже чудан облак — то је био облак винског и ракиског испарења.</p> <p>Орловч 
оло поред зида пружао се миндерлук — то је био једини намештај у овој одаји.</p> <p>Соба је бил 
 замисли.</p> <p>— Да, да, поче он — то је ваше — ви - сте правили устав... а књаз вам малолета 
> гледиште и једно истинско мерило — то је човек.{S} Ја сам хтео убити човека, и ја сам крив... 
 — рече ћелави господин жалостивно — то је ево ово — он целом шаком обухвати нос, показујући до 
4" /> светлошћу.{S} Круна и престо — то је било његово сунце.{S} Све је друго за њега био мрак. 
 се госпођа Софија опет у разговор — То је морало бити раније.{S} Госпа <pb n="376" /> Цанка пр 
ква оћуткивања, потпуна отвореност — то је права погодба да можемо што радити. <pb n="115" /> Ј 
ог.{S} Лепушкаст, пријатан шипарац — то је све што се могло рећи.</p> <p>Протицао је дан за дан 
ђење? — упита даље Жермини.</p> <p>— То је и мени прво пало на ум, али чим сам мало промислио в 
ита пуковник заинтересован.</p> <p>— То је била нека осуђеница; одлежала 3-—4 године, па је пус 
 малолетан на крвав престо.</p> <p>— То је једно.{S} Друго је, што сте ви, Косанићи, по свом ка 
ји покушаји били ваше дело?</p> <p>— То је друга тема — примети ђенерал.{S} Ако доспемо, о томе 
 издао их кнезу.{S} Све је пропало.“ То је била прва мисао Врбавчева.{S} Али он сад осети да му 
„одведоше Турци Арсенијеву Јаглику.“ То је била кршна млада из чувене Арсенијеве куће, а доведе 
у, све мисли и све осећаје његове, а то је једини начин да на миру остави крупне државне послов 
 сам је по убеђењу републиканац. — А то је најбољи прелаз од монархије републици.</p> <p>Под Цр 
ли једно се рачунало као извесно — а то је, да ће нови министар разјурити све старе полициске ч 
то доћи ће после; што мени сад треба то је.. — Растислав се наже и рече Ратку нешто на ухо.{S}  
инама она је била и тровачица.{S} За то је и на робију осуђивана.</p> <p>— Пре једно шест недељ 
око њега збивало <pb n="663" /> — за то је мало марио и за Жикине опомене.</p> <p>Али потера се 
адура.{S} Али он је био војник, и за то је био Наполеон, али не први, но трећи.</p> <p>Наполеон 
 званим отровима алкалоидима — но за то је потребно да се отров узима стално у омањим дозама, а 
по тадашњој моди.</p> <p>По годинама то је била таман зрела жена, али веома добро очувана и мла 
какву сам визиту данас имала..“ — на то је преврнула очи, саставила три прста, пољубила их и до 
стински велика, узвишена, недостижна то је она неисцрпна, она безмерна љубав њена.{S} Она је св 
емља пева небесима.{S} Ова грмљавина то је радосна објава да је наша топла љубав и на небу прим 
, да мени кнез смета?</p> <p>— О, па то је тако близу памети; то се управо само каже.{S} За што 
сувише!{S} Двеста педесет дуката, та то је читав капитал.</p> <p>- Не говорите ништа о цени, го 
ише не може ни мотком отерати!{S} Та то је сад за тебе, наравно, само за тебе, обична динаруша! 
.</p> <p>— Боже мој, боже мој!{S} Та то је читав роман!{S} То је прича из хиљаду и једне ноћи!{ 
а се изврши!“</p> <p>Госпођин поглед то је говорио.{S} Пошто је два пута одмерила мужа од пете  
та сам ја крив, за Бога!{S} Најпосле то је само био говор, још ништа није свршено.{S} Ето слобо 
 кнеза по челу и очњим капцима, а уз то је шапутала неке тајанствене, мађионичке речи.{S} Час с 
 љубио је по хаљини где стигне, а уз то је кроз сузе понављао — Шта ја могу, кад су сви навалил 
ишта да нам кажу.{S} Чућете, веле, и то је све...</p> <p>Сељак застаде за тренутак са својом пр 
?{S} Један члан ове тајне дружине, и то је било у Милиновцу, приликом твога путовања.{S} Па онд 
пошто је убијен.{S} А и то је лаж, и то је притворство пред светином.{S} Добро је нека глупа ма 
сном ровењу морао се учинити крај, и то је учињено...</p> <p>Јадна жена, не дишући, бленула је  
ка никад неће насрнути кад је сит, и то је сушта истина.</p> <p>Код људи опет опажа се ова црта 
но у шали шљисне шамаром по врату, и то је као нека наплата за партију.{S} Но овај пут шамар из 
мисли болан колики је један округ; и то је све под твојом влашћу!{S} Баш си човек, Вујадине!“</ 
 Растислав додаде: — Кам да је!{S} И то је нека лупача!</p> <pb n="378" /> <p>— Па што, за бога 
рловац је имао свој криви мост.{S} И то је тако трајало скоро четврт века, а сад се и то морало 
вчић, или какав отрцани наредник — и то је сад боље но први човек.</p> <milestone unit="subSect 
ађем.</p> <p>Ратко ућута.</p> <p>— И то је све било данас? — упита госпођа промењеним гласом.</ 
} Кукају сад пошто је убијен.{S} А и то је лаж, и то је притворство пред светином.{S} Добро је  
.{S} Шта је двадесет хиљада?{S} Па и то је давано све по мало.{S} Паша је ситничарио, можда је  
први уграби, тај развлачи и односи и то је право!“</p> <pb n="77" /> <p>Ваља му признати — он ј 
ну кнеза.</p> <p>— Лепша мора кући и то је твоја кривица, необуздани нестрпељивче мој.{S} Хајд  
дносно Лепше резултат је постигнут и то је за сад доста.</p> <p>Кнез остаде, али се по њему вид 
та је тај народ?{S} У крајњој линији то је она несхватљива и нестална маса, коју води за собом  
емирена природа још је бректала, али то је било већ дисање груди које се сваким дахом све више  
{S} Има у писму и других ствари, али то је главно — Даћу ти, прочитаћеш га после.{S} Мислио сам 
одговори ништа; Жика рече нешто, али то је пре било продужење његове раније започете мисли, но  
ци зовете то некако друкчије.{S} Али то је то.{S} Ја знам шта је.{S} Има дакле отрова, од кога  
а.</p> <p>— Нешто тако јесте.{S} Али то је испало са свим како не треба.{S} То нико није хтео.{ 
о преко собе.{S} Последње што памтим то је, како ми мој иследник показа руком наслоњачу и даде  
и непоштено.{S} У осталом, у осталом то је већ давно познато да је диплација просто надлагивање 
и га уза се.{S} По уверавању хоџином то је заклањало од несреће и болештине.</p> <p>Десет годин 
, ја ћу одговарати.</p> <p>— Свакако то је зликовачки: ухватити човека и нагнати га силом да од 
д из кола могао осетити.</p> <p>Само то је био изнимак, иначе све је удешено онако како се у пи 
у више не може бити.{S} Што уграбимо то је још ноћас.</p> <p>Чудновато!{S} Ђенерал Врбавац спре 
еза као ађутанти, ордонанси и др. Но то је питање остављено да се Ратко боље обавести о неким м 
 вратима, као да се нешто двоуми; но то је било само за један трен ока, а у другом трену она је 
 кога <pb n="55" /> је волела.{S} Но то је смислила ноћу, а сутра дан видела је да то нипошто н 
 ваља радити у таквој прилици.{S} Но то је могло долазити и отуда, што је пуковник Врбавац у оп 
трован.{S} Ето то мени треба.{S} Ето то је-</p> <p>Ката се смешила.</p> <p>— Тако!{S} То ми се  
е?... кад?... — је ли могуће?{S} Ето то је оно што свет није разумевао.</p> <p>Настаде жагор, у 
 и његовим плановима.{S} У неку руку то је за Растислава била постала читава <foreign xml:lang= 
је за Лепшу.{S} По његовом уверавању то је била најлепша женска у Звониграду и једна, од првих  
чну јавну женскињу, а за чедну Лепшу то је било доста.{S} И Мона то не говори из какве пакости  
лити да ће покварити делу ствар, баш то је ствари одлучно помогло.</p> <p>У почетку Синђина гов 
l:lang="fr">C’est énorme</foreign>! (То је много) — примети доктор, пун дивљења, — то је брзина 
о за једном заиста дивном сељанком. (То је ваљда био први и последњи пут у животу кнеза Мутимир 
сећао затрпан под развалинама њеним (то је његов разорени Јерусалим.) Сав прогутан овом страшно 
ажи тог!</l> <l>Човек с поља:</l> <l>То је добри Бог.</l> </quote> <p>На ове речи кнез осети да 
у ни у колико његова прилика.</p> <p>То је многе доводило у двоумицу, али једно се рачунало као 
редној близини кнежевих кола.</p> <p>То је у главноме била сва пратња кнежева.{S} Наравно, даље 
ижу праменови беличаста дама.</p> <p>То је какво село.</p> <p>Опијен балзамом свежа пролетња ју 
онзервативци и промениће име.</p> <p>То је недалека будућност.{S} Што иза ње долази — то припад 
лади кнез се не даде сломити.</p> <p>То је била његова црва победа.</p> <p>Завршило се детињств 
овде указана њеној невиности.</p> <p>То је један разлог што госпођа управитељка данас обожава г 
нама које је Растислав читао.</p> <p>То је чудна ствар.{S} Ништа не може тако уплашити човека,  
послан је министру у прилогу.</p> <p>То је био почетак.{S} Наскоро слични извештаји поврвели су 
 разврнута пред њим на столу.</p> <p>То је био обичан табак велике, четвртасте хартије за писма 
гле и Паве!{S} Откуда ви амо?</p> <p>То је био писар Срећко, онај исти што му кнежев доктор ото 
, а Милоја није ни погледао.{S} Но зато је Жика пратио сваки покрет Милојев.{S} Он то није чини 
ду.{S} Тада је осећао живо и јасно като је цела његова грађевина, како су сви планови његови за 
ода на тај пут и занат.</p> <p>„Познато је да у Русији постоје завереничке нихилистичке дружине 
а, но Врбавац га је сломио.{S} Помињато је да покојни кнез има свој тестаменат, у коме је назна 
о се, нарочито послано из Беча, а узето је међу најспособнијим официрима бечког ђенерал штаба.< 
.</p> <p>Чудно и јесте било.{S} Особито је било чудно то одупирање код девојке, одрасле у кући  
 биле оцењене све прилике.{S} Поглавито је свраћала пажња на ове две околности:</p> <p>Кнез је  
длучни.</p> <p>Ово расположење нарочито је код Враничића превлађивало.{S} Сем свега он је још б 
стања.</p> <p>Али један случај нарочито је чинио на кнеза дубок утисак.</p> <p>Једног дана кнез 
је постао ђенерал.{S} Овај чин нарочито је за њега установљен, јер дотле га није било у балкани 
 пића, испевано је много песама, престо је засут химнама.{S} У опште, рађено је све оно што у о 
е истражује.{S} За то зна и кмет; често је то у кући његова најближег комшије, и ма да је закон 
стом предмету, а упорним мишљењем често је продирао и прозревао у ствар много дубље но људи вео 
проведена поред човека кога љуби, чисто је освежило и оснажило Лепшу, — рекли би да ју је то и  
на.</p> <p>Овај помамни ђипај њен чисто је освести.{S} Она се на један пут нађе на сред собе и  
ако одржао без икаква усиљавања, просто је рекао у себи: „Намесник не сме данас ни у чем претер 
 са свију страна, господару!{S} Дигнуто је у потеру седам села, и око нас је на далеко разапета 
 наредио по вашој заповести.{S} Дигнуто је седам села и чим се укаже зора, и сам ћу се кренути. 
м доиста из оближњега села Брегова, што је одмах ту с оне стране планине.</p> <p>За време овога 
аћин, и једва се сад тек сети тога, што је одавна знао, али у псовци и вици на невине волове чи 
азлога, отров сам изабрао и с тога, што је, по мом нахођењу, од њега најлакша смрт...{S} А ту л 
звињавало да су тако певали с тога, што је дошла једна гомила богатих сељака и платила им да та 
р он се није могао упуштати с тога, што је баш тада концентрисао у памети „сходну беседицу“, шт 
 Растиславу је отишао човек с тога, што је мудро одмерио, да ће Растислав једини бити у стању д 
 <p>— Непосредно није дошао с тога, што је до тебе тешко било доћи непосредно, па ти не би у ст 
љка; а људи је се боје само с тога, што је не познају.{S} Како би са свим друкчији били људи, к 
ништа више не може дати већ с тога, што је давно аконтирао чак за три месеца у напред.{S} Али м 
требала да, штеди Лепшу већ с тога, што је то жена коју он воле и поштује, Мона је узвикнула, д 
ју се поглавите наде полажу с тога, што је претендент престола Перун Црнојевић и сам члан овога 
S} Но то је могло долазити и отуда, што је пуковник Врбавац у опште био веома прибран и присеба 
умео куршум шупаљ с позадног краја, што је чинило те је метак даље носио.{S} Најпосле, постао ј 
 показа руком на гомилу свештеника, што је стојала у једном крају.</p> <pb n="183" /> <p>— Бога 
 Прође је нека језа.</p> <p>Женска, што је седе а до ње, била је такође увијена у велики вунени 
е г. Растислав непријатељ престола, што је за време кнежева малолетства створио устав.{S} Доказ 
нутака, када се у мени нешто јавља, што је јаче од мене самога.{S} Госпођа ми јамачно неће заме 
ујадине!“</p> <p>Међу тим г. прота, што је седео с десне стране до начелника Вујадина, као да ј 
астислава није била тајна; али све, што је он до сада знао о томе било је магловито и непоуздан 
 радим и да ћутим; умем управо све, што је нужно за такав посао.{S} Ту сам ја заиста прави докт 
уштао дим по дим из шарене наргиле, што је чврчала ту украј њега.{S} Место чалме оџа је био пов 
неограничени господар оружане силе, што је одмах и постигао, пошто је војсци и иначе већ била д 
лканија би задржала монархиско име, што је потребно ради заклона од моћних, околних монархиских 
а Косанића некада се поносила тиме, што је била представница слободоумне народне струје, а наме 
 први покушај своје диктатуре тиме, што је с четом војника и неколико најпоузданијих официра от 
зумем.{S} Што се онда крио од мене, што је ишао Растиславу, кад они Растислава и тако не воле;  
{S} Мој је успех био у толико тежи, што је баш у твојој непосредној околини било људи, који су  
руком је давао знак човеку у маски, што је до њега стајао, држећи у рукама велику стаклену чини 
живо прстима китку на својој јопни, што је био знак јака узбуђења.</p> <p>Госпођа Софија није б 
стопце играо је он с њом те вечери, што је одмах пало у очи свима присутним гостима.{S} Сутрада 
, што га је она сама морала вршити, што је само од њене добре воље зависило на коју ће страну к 
 разлог њеном попуштању био је тај, што је знала да ће ту имати прилике да чешће буде с кнезом, 
, у четвртој стадоше.</p> <p>Лакеј, што је непрестано трчао пред дамама, показивао им руком пут 
емо опет добро стићи.</p> <p>Човек, што је ово говорио, био |е осредња раста, средовечан, плећа 
 даде дечку торбу с хлебом и сиром, што је требало да му буде храна уз пут.{S} Жена је били леп 
и толико чекао и трпио, камо ли он, што је научио да куд он оком, туда други скоком.{S} А и што 
а левом ногом непрестано је цупкао, што је код њега увек био знак да нешто врло живо мисли.{S}  
 могао учинити све, што није чинио, што је слушао друге, што се поводио, кад је могао све сам у 
 је упутства у писму само у толико, што је наредио, да из даљине опрезно пођу за колима четири  
е у тај мах учинити коме какво зло, што је доказ да су вукови и људи ближи рођаци но што се оби 
а да чини, да ли да јој призна оно, што је већ и сама видела и да говори с њом отворено, или да 
 n="552" /> Жики је био Милоје оно, што је уморном и ознојеном човеку отворен прозор, који му с 
ја снага да раскине и раздвоји оно, што је спојила и сјединила свемоћ вишњега Бога!...{S} Лепшо 
ислава понајаче болело, било је то, што је на махове и сам осећао да кнез понегде има право.</p 
има некакву неисказано тешку борбу, што је ствара сама са собом завађена савест.</p> </div> <di 
прелиставао некаку француску књигу, што је ту лежала на огледалском сточићу.{S} Врбавац је хода 
и опет се наже над некакву хартију, што је стојала разврнута пред њим на столу.</p> <p>То је би 
 кнеза и на ону тајанствену женску, што је госпођа Софија назва Лепшом.</p> <p>— Јамачно синоћ  
рале и ћаскале бог вас пита о чему, што је било далеко, далеко од жаљења за ђенералом.{S} Од ро 
нисмо ми видели ону роспију матору, што је овде кријете викну Радован.</p> <p>- Ћути ти!{S} Гле 
 г. Ратку бити у толико ближа срцу, што је зао удес хтео те је и он сам, баш некако у то исто д 
ку, а затим се маши за свој огртач, што је стајао ту до ње на столици.{S} Спремала се да пође.{ 
е јавља се често; сад ваља грабити; што је год ко знао од поскочица похита <pb n="211" /> сад д 
{S} Код кога би овде могла бити!{S} Што је официра све је сад било у мојој соби, овде напред.{S 
елазила с подругљивим осмејцима.{S} Што је кнез више бранио Лепшу, Мона ју је све више нападала 
ни, којој као да се ушло у траг.{S} Што је најопасније, изгледа као да та опасна секта има свој 
тарао се да њега увек има за се.{S} Што је кнез бивао све старији и Растиславу је постајала све 
 Ова гадна тичурна чупа ми срце.{S} Што је ко не отера!{S} Не!{S} Мене нико не воле искрено!{S} 
та којим се једном већ захуктао.{S} Што је више говорио о овим стварима, све му се више отварал 
> <p>— Па где вам је та девојка?{S} Што је тражите овде?</p> <p>— Тражимо ту с тога што туна и  
ишта, жао ми га, сиротана.</p> <p>— Што је сиротан? — прекиде је муж.</p> <p>— Сиротан!{S} Да ш 
Враничић не прекиде.{S} После свега што је чуо од њих, њему се није више седело на једном месту 
 овај човек имао је у изразу нечега што је у исти мах и племенито и дивљачко, а нада свим ширио 
ојединости и објашњења.{S} Од онога што је младић говорио Растислав је по нешто и записивао.{S} 
зумео да Растислав не излази с тога што је срдит.{S} По повратку из шетње но граду, кнез око 6  
 је чаша била препуна, да ли с тога што је кнезу дрхтала рука — јамачно од узбуђења, — да ли са 
 држао чашу у руци.{S} Да ли с тога што је чаша била препуна, да ли с тога што је кнезу дрхтала 
плакала?{S} Збиља, стрина Синђо, за што је Пава плакала?</p> <p>— За што?{S} За то што је луда! 
ело да обећа долазити на јаузне; за што је најпосле Мона морала ићи њој у посету два пут, и то  
 долазити њој — Мони — у посету; за што је било нужно водити, читаве месеце формалне дипломатск 
први пут чула из твојих уста.{S} За што је то?</p> <p>Мутимир се намршти — Немој ме о томе ништ 
е.{S} Каква бесмислица!</p> <p>— За што је проклет, осуђен и проглашен као стидан и низак један 
ше мало из света Синђа каза Пави за што је зове, наводећи ово:</p> <p>Дошао, вели, некакав Турч 
то скочи.{S} После као да се покаја што је тако учинио пред момком, те се опет поврати и седе з 
е и ућута.{S} Као да се љуто покаја што је ово рекао.</p> <pb n="274" /> <p>То јест, управо ниј 
 неће бити ни од селе.{S} Међу нама што је људи сви смо наши, сви се у главу знамо, и од нас ве 
 под оно што није у ствари?{S} И на што је све то?{S} Да је Лепша дошла и рекла: имаш брата кне 
је грех!{S} Љубав је најлепша химна што је земља пева небесима.{S} Ова грмљавина то је радосна  
, и где се немам чега бојати!{S} Па што је то страшно толико што сам рекла да шпекулишете с кне 
 у милости код Звониграђана.{S} Све што је водило рачуна о своме имену и својој части, клонило  
без покрета, отока и живота.{S} Све што је боље и самосталније међу њима пребећиће у тако зване 
апред, а кнез и Заре за њом.{S} Све што је од тога тренутка настало, кнезу је доцније изгледало 
а она је немилосрдно уништавала све што је било ма само и налик на какву опасност за њу.{S} Од  
лади људи већ инстинктивно мрзе све што је старо и назадно, али ко зна како се конзервативни де 
 мога браце.“</p> <p>Ето, то је све што је Мона рекла!{S} Као што се види, дакле, она управо ни 
ан дах њен и ево одмах оживљује све што је било клонуло под тешким ударцима сурове јаве.</p> <p 
ца младићскога, на коме изумире све што је младо и лепо, а место њега долази ругобна, превремен 
 одреши торбу и узе сам причати све што је знао.</p> <p>Његовом другару мора да је пало то име  
а земљу падати.{S} Отруј мржњом све што је у теби, на теби и око тебе, нека света мржња све обу 
вао.{S} Младић је вољно казивао све што је знао.{S} Само о две ствари не хтеде реч једну просло 
управо, мало га је интересовало све што је Мона даље говорила.</p> <p>Да би га више заинтересов 
оворе што је за оговарање, да осуде што је за претрес и осуду, да и деле узајамно своје мисли и 
в је сав био утонуо у мисли о ономе што је од њега чуо.{S} Кнез је остао на путу још читавих 20 
есу све градске новости, да оговоре што је за оговарање, да осуде што је за претрес и осуду, да 
ћи се мало дубље у планину, тим пре што је већ и дан настао, те би се на подножју <pb n="555" / 
да радим, а црна прилика вајкала се што је покварена посета код „Балканске браће.“ Питао сам ко 
чи и сплетака, новости и гласова, и што је која имала више од тога еспапа, у толико јој је био  
рте, управо потпуно га преставља, и што је дуже гледао, сличност му је бивала све већа.</p> <p> 
необично дебео, храпав, промукао, и што је ђенерал више говорио, глас му је бивао све слабији и 
 срдио.{S} Он је ходао и говорио, и што је више говорио, све се више срдио.{S} Изгледало је као 
 велику <pb n="512" /> забуну.{S} И што је више говорио, кнез је све мање бирао изразе.{S} На п 
е чак овде!</p> <pb n="609" /> <p>И што је кнез дуже гледао, све је боље распознавао личности у 
заносу, па као да хита да надокнади што је пропустио, он рече брзо, ужурбано, питајући се и одг 
да ти кажем где је извор оној снази што је имају владари који се држе с народом; <pb n="680" /> 
еђени, но је био већ сав буђав, али што је главно - жив, и тога истог дана до мрака већ се повр 
ије знала шта би настало после, али што је она јасно знала и целим бићем својим разговетно осећ 
ога се предузимају све те мере, али што је прећутао он, испричали су они којима је он то мало ч 
имала да се он с Лепшом саживи, али што је претерано, претерано.{S} Најпосле она не замера Лепш 
јеси!{S} Видео сам те у оној гомили што је стајала у присенку!{S} Али сви ћете <pb n="619" /> м 
Кнез се поче још с врата извињавати што је бануо тако рано и изненадно.{S} Домаћица изађе пред  
 (28 марта 1873; год.), пролеће тек што је зенуло, а сунце се осмехнуло над Звониградом и целив 
 поштени људи, она је трговала оним што је имала и што јој је Бог дао, да тиме може у свету зас 
ђена.</p> <p>„Његова Светлост окром што је добила четири ране од куршума, сва је по лицу и телу 
Млади секретар продужи:</p> <p>— Он што је за тим настало, оставило је само нејасну и збркану с 
, и председник касационог суда, као што је то још раније законом већ било предвиђено.</p> <pb n 
рала црћи и така снажна зверка, као што је....на прилику... та да, на прилику... рецимо, као шт 
 мењала са таквим светитељкама, као што је Лепша.{S} Она — Мона — не парадира својом чедношћу,  
твар је после овако и завршена, као што је Жика предсказивао.</p> <p>Првој потери која јо наишл 
Пава била је тако исто и мудра, као што је била лепа.{S} Сва ова пажња кнежева није у њој пробу 
ња извукла је 155 кола ђубрета, као што је то јасно сведочио општински рабош.</p> <p>Колико ли  
ајпосле цела гарда јаше остраг, као што је сад био случај.</p> <p>У кнежевим колима, сем кнеза, 
кад 6и Ката била луда и од сад, као што је била до сад; трчи дању, трчи ноћу, јури као луда, са 
ободна обожавања чисте природе, као што је било код старих Грка.{S} Дотеривано је до појаса, па 
а, и туна разапела своје мреже, као што је то случај код мене.</p> <p>Из суседнога гроба чу се  
ачке, породичне везе и осећаје, као што је на прилику осећај детињске љубави спрам родитеља и д 
драсле у кући такве једне жене, као што је баба Ката.</p> <p>Но има душа тако чистих, да би се  
ти тако фине и суптилне ствари, као што је <hi>ова</hi>.{S} С тога није ни чудо кад он вели: „а 
 свим природно!{S} Такав дедак, као што је он, зар може и разумевати тако фине и суптилне ствар 
pb n="463" /> један велики син, као што је мудри Растислав.{S} Он прати све ове издајничке покр 
 је да сам то од многих слушао, као што је истина и то да многи ваши поступци на то личе.</p> < 
.. та да, на прилику... рецимо, као што је медвед?</p> <p>- Ката се опет мало осмехну.</p> <p>— 
а онако страховито тутње; (јер, као што је познато, грмљавина није ништа друго но треска интова 
, златним монограмом на завоју, као што је у то доба била мода код отмених особа.</p> <p>Мона с 
Док је била млађа „живела је“ — као што је она то звала.{S} Од кад је почела старити, одала се  
ела из некалаисаних судова; или као што је споменути случај од употребе белила (сириџика), спре 
ла његова прва истинска љубав и ово што је говорио, говорио је са срца.</p> <p>Кад се Лепша изв 
још никад до сад он није осећао ово што је осећао сад, ово је била његова прва истинска љубав и 
 Официр је још дупло мушко.{S} Прво што је мушкарац, друго што је војник — рече Ратко весело.</ 
шко.{S} Прво што је мушкарац, друго што је војник — рече Ратко весело.</p> <p>— Па што онда, та 
ствари мене је ово он отровао, само што је то вешто извршено преко тебе, твојим рукама.{S} Ника 
о што сам ја то икад чинио.{S} Само што је он лично страшљив, па му страх зауздава властољубље, 
зар ће други бити бољи спрам ње, но што је баба Ката?{S} Не ће ли на крају крајева опет изаћи н 
ога тренутка доћи.</p> <p>И пре, но што је кнез ма шта могао изустити, црна прилика штуче у мра 
аснијим и много оштријим гласом, но што је до сад говорила.{S} За тим поправи мало хаљину око в 
 видео овако оштра и пакосна.{S} Но што је Растислава понајаче болело, било је то, што је на ма 
ури и издваја? што се гради боља но што је, за што се онолико устезала да почне долазити њој —  
 верујем чак да ствар стоји горе но што је ви представљате — али ако је све то тако, зар ја мор 
, да викне, да се отме; али, пре но што је могао и писнути, он се већ нађе свучен у гроб и прит 
 вис, те га начини још прћавијим но што је.</p> <p>— Ене — рече она, показујући тако другарицам 
лост и садашњост, снови и јава, оно што је у истини било и оно што се које кад тек само као мис 
ка или кад је законита жена.{S} Оно што је између дјевојке и жене — оно је ђаво, ту је свака не 
и важно од неважнога и да се на оно што је главно усредсреди сва пажна.</p> <p>Увек је знао јас 
 других церемонија прешло се на оно што је било најлепше и најважније у целој ово ствари, чак л 
 Лепша и не свраћајући пажњу на оно што је Мутимир њој рекао.</p> <p>— Па шта сам ја крив, за Б 
еси, да је доиста и веровао све оно што је испричао проти.{S} Бар њему се чинило да је све то т 
раку.{S} Прво распознаде, да је оно што је пред њом нека башта.{S} Видела је у близини велики к 
ао. </p> <p>„Но тек сад настаје оно што је најважније и што нас овде интересује.{S} То је, кака 
ини.</p> <p>— Сад тек и настаје оно што је најчудније, и што ме до лудила доводи — рече г. марк 
ок су две жене овако поправљале оно што је кнез Мутимир поломио и развашарио у својој љубавној  
рекао сам да ћу дјевојци казати оно што је <hi>за њену срећу</hi>, па сам тако и учинио.</p> <p 
и је увек некако умела пробрати оно што је лакше.{S} Док је била млађа „живела је“ — као што је 
и предмет за предметом, тражећи оно што је њих највише интересовало.</p> <p>Ови наши незнани зн 
у шта он викну.{S} Нешто чу, ал оно што је чуо, није разумео.</p> <p>Речи су му биле јасне, али 
кријући <pb n="654" /> брижљиво оно што је уговорио с начелником Врбавцем.</p> <p>Шта је чича М 
жи опасности и погибели не само оно што је он звао својом „великом мисијом,“ но и саму главу св 
ке у којима је живео, дочеле су оно што је срећа почела.</p> <p>Не може се рећи да је по уму би 
 плакала?</p> <p>— За што?{S} За то што је луда!{S} Место баш данас да пева и да хвали бога, а  
а је ово женска.{S} Доста нам је то што је видимо где прати Јелу на овај пут.</p> <p>Кад се Јел 
ављеном животу као да је било вешто што је тако ведро и јасно, тако светло и радосно, тако неис 
 сам излазак кнежев десило се нешто што је државника Растислава веома немило дирнуло.{S} Кнез ј 
ка, кад се једног дана догоди нешто што је сведочило да на њега не гледају више као на дете.{S} 
дице.{S} Одасвуд се изражава жалост што је народ изгубио таког мужа, државника и војника, одасв 
 добре новчане зараде, брао и славу што је свршио за државу корисно дело.</p> <p>У последње вре 
пе и свеће и успремали на брзу руку што је најнужније.{S} Један од њих таман се беше попео на с 
{S} Мало час видесмо овде жентурину што је девојку јамачно и домамила.</p> <p>— Па где је та же 
</l> <l>Али има један Добри,</l> <l>Што је јачи од свих вас,</l> <l>И јачи је од свег злог!</l> 
о што износите из моје куће.</p> <p>Што је Мона више наваљивала на своје гошће да не претресају 
S} О чему би она имала да мисли и зашто је он преклиње срећом и лепотом њеном да му одмах истин 
итала га на ухо: види ли то и то, нашто је он одговарао мрдањем главе.{S} Питања су била интере 
а промуца:{S} - Тражи вас кнез... нешто је јако срдит на вас.</p> <p>- На мене! — упита Кугић з 
клоне!</p> <p>Од свију ових прича нешто је било истинито, али, као обично, много је било и изми 
е купили као слику св. Спиридона, пошто је то њин пољски светац и њега празнују да им се добро  
ојој шиндивили, — рече Растислав, пошто је мало поћутао, поврћући разговор опет на кнеза и на о 
време долази кнез, мртав или жив, пошто је јако било утврђено и то мњење, да је кнез само рањен 
 мењати све своје раније наредбе, пошто је рачунао да су противници сазнали за све његове плано 
ао сав политички живот Балканије, пошто је спремано, да се у Орловцу у најкраћем року састане н 
ачно извршио.</p> <p>Али и после, пошто је ђенерал Врбавац већ био попио отров, положај Растисл 
ешто оштро; но опет се уздржа, и, пошто је мало поћутао, он покуша да и сам окрене ствар на шал 
л се чудно загледа у ту слику, и, пошто је тако непомично стајао неколико тренутака, он јурну с 
 да све учине по његовој наредби, пошто је он још једнако био у очима света онај исти моћни Врб 
на ту управо и нема шта да мисли, пошто је он сам довољно већ мислио о томе.{S} О чему би она и 
века на кога је ваљало припазити, пошто је по предању наклоњен палој династији, а то, у данашњи 
ели ни упитати за што тако радим, пошто је то моје право.{S} Али то не би било искрено с моје с 
не силе, што је одмах и постигао, пошто је војсци и иначе већ била дужност да га слуша као војн 
право! — рече Растислав презриво, пошто је целу ову причу Раткову саслушао мирно и равнодушно.{ 
војке! — додаде Радован узбуђено, пошто је мало ћутнуо.</p> <p>- Много си жустар, момче!{S} Уби 
с тога и има веће право за вењер, пошто је и опасност већа да при уласку у свој дом може главу  
много бринуо да побија овај глас, пошто је он ишао у прилог његове радње.{S} Читав месец дана н 
јица имали на лицу по црну маску, пошто је писмо и то захтевало.</p> <p>По уговору, кола стану  
а жена!{S} Ја сам је укротила.{S} Пошто је 7 пута прошла кроз мачије нокте, после је била мирна 
 кнезу Мутимиру добро позната.{S} Пошто је ово наредио, он се упути крупним корацима правце вра 
удило у њој живо интересовање.{S} Пошто је дочитала до краја, она још једном подиже поглед и јо 
иге, колико тек да се потпише.{S} Пошто је прво био <pb n="15" /> сељак, па шпекулант, па бојаџ 
Госпођин поглед то је говорио.{S} Пошто је два пута одмерила мужа од пете до главе, она опет сп 
 момка, али се не одазва нико.{S} Пошто је погасио свеће, момак изађе у ходник и погледа — нема 
ратима, наслони ухо и ослушну.{S} Пошто је тако мало послушао, он опет одступи, махну главом, м 
S} Она не одговори мужу одмах.{S} Пошто је исправила брош и загладила један чуперак, који се бе 
и климну главом, пуна очајања, па пошто је мало поћутала, она додаде:</p> <p>— Најпосле, нек бу 
>Ђенерал на један пут застаде, па пошто је мало поћутао он додаде:</p> <p>— Ја умирем.{S} Али,  
је нешто утрпано — рече сељак, па пошто је још мало загледао он додаде: — Е, јес, ево сад лепо  
{S} Сад сви кукају!{S} Кукају сад пошто је убијен.{S} А и то је лаж, и то је притворство пред с 
, погледа је чудно разрогачено, и пошто је тако дуго гледао, он се полако измаче, одступи на ст 
могуће да он тако што учини?{S} И пошто је ствар сувише неприлична за њега, одмах сви одговарај 
 изазвати и неке двоумице.{S} Али пошто је све ово било срочено у поезији, то је и прошло без и 
ео!{S} Ура!{S} Живео!“</p> <p>Тек пошто је тако издао наредбу, која се чак у ходнику могла чути 
..</l> </quote> <pb n="348" /> <p>Пошто је издекламовао ове стихове, ђенерал обори главу и оста 
ead>По лисичијем трагу.</head> <p>Пошто је пуна три сахата бесно тутњала и ломила се, страшна б 
вца нарочито интересовала.</p> <p>Пошто је дуго и дуго пиљио у ову ситно исписану хартију, пуко 
е личи ни мало на бумбара.</p> <p>Пошто је овако достојно преставио свештенички чин, г. начелни 
о хоће прилази и служи се.</p> <p>Пошто је догађај о Лепши исцрпно био претресен и свестрано пр 
су биле снажно притиснуте.</p> <p>Пошто је тако продржа неколико секунада, гледајући жудно у ње 
ичне напомене о отровима.</p> <p>„Пошто је већ реч о свему томе, вредно је поменути и отрове, к 
ар, а леви јој рукав сав крвав, окрзнуо је пурак по више лакта.{S} Арсенијева вамилија одведе ж 
 прича друкчије.{S} Милоје вели погинуо је <hi>Зликовац</hi>, жандарм не оспорава факт да је <h 
нистар председник у Балканији, преминуо је, измучен дуготрајном ватром, која му је поступно спр 
 Растислав наоружао стрпљењем и прионуо је био да се бар што више <pb n="277" /> користи овим п 
 није од ње отела“.</p> <p>Ове речи чуо је кнез од своја два мртва заповедника и оне су у њему  
 премишљања, припрема, планирања, ствар је већ била сазрела у души његовој.{S} Прво је мислио,  
рви створио.{S} Кад сам ја дошао, ствар је већ била зрела.{S} Они су хтели, само да га протерај 
ес, јес, молим покорно, оно, јео, ствар је врло проста, само, молим покорно, опет ја то не ћу у 
око човека који је воле.</p> <p>- Ствар је проста, реци девојци ето ту је и ту твоја срећа, и т 
 Помишљао је да сад већ може ићи; ствар је свршена.</p> <p>Но баш у тај мах ђенерал приђе кнезу 
д ваља озбиљно да се разговарамо; ствар је од предсудна значаја.</p> <p>Не отварајући очију, он 
ати но соби.</p> <p>— Изврсно!{S} Ствар је само како може бити.{S} Замисао је дивна, али изврше 
<pb n="246" /> и стрина Синђа.{S} Ствар је дакле веома проста, тако проста, да Срећко већ устад 
ао истински вођ свога племена.{S} Ствар је у кнежевој руци, од њега зависи да буде добротвор ил 
 праву ту не може бити говора.{S} Ствар је у сили.{S} Један предак имао је потребне вештине — д 
 у једној ствари буде на руци.{S} Ствар је лака и проста.{S} Мало час доћи ће хоџи једна девојк 
орале пасти кнезу право у уши.{S} Ствар је била у реду!</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
 — Ја бих вас баш молио за то.{S} Ствар је невероватна.</p> <p>— Ако ми дозволите да извадим бе 
ганду за Црнојевића династију.{S} Ствар је сва лепо ухваћена:{S} Зна се кад су бурад експедован 
х обреда, вршен у самом храму.{S} Ствар је узимана природно и није било данашњег лажног стида.< 
злочин ево овде код мене у џепу — ствар је јасна...</p> <p>Док је кнез Мутимир ово говорио, ђен 
ју плату.</p> <pb n="415" /> <p>— Ствар је замашна — рече мајор Тоша приближив се жени, — знаш  
 њој сијала на образима.</p> <p>— Ствар је озбиљна; о њој не смемо говорити тек онако узгред, н 
и мора полазити још ове вечери, а ствар је веома важна, с тога моли господина намесника да изво 
 распаљен сладострасним жељама, и ствар је морала поћи својим обичним током.{S} Било је што оби 
надмудри.{S} Нашло се издајника и ствар је откривена.{S} Можда је у завери против мене и моја р 
их</hi> доказа за своје тврђење и ствар је морала бити одложена, о чему се кнез извештава ради  
рече кнез рукујући се с њим — али ствар је дотле била доведена, да другог изласка није било.</p 
 пре но што се узму.{S} Свакојако ствар је интересна и ваљало би је брижљиво и научно испитати. 
је хоће, он је чека —- или све то ствар је само једног тренутка, а тај тренутак промиче, <pb n= 
о да је и сврши: међу тим на делу ствар је пошла као подмазана и дала је тако повољне резултате 
која ми је поверила своју судбину Ствар је пропала.{S} Питање је шта настаје сад?</p> <p>Кнез г 
 ако се случајно раздвоје.</p> <p>Ствар је после овако и завршена, као што је Жика предсказивао 
длучује прост политички рачун, и владар је дужан да савије руке око оне особе, коју истакне пре 
торе, чините своју дужност!{S} Господар је болестан и ви то треба да му кажете и да га успокоји 
ред цволике.{S} Она то није хтела; удар је био случајан, но опет за то бол је био толико јак, д 
 <pb n="582" /> <p>— Шта ћу, брате! зар је мени мило?{S} Ето!{S} Што те нисам пре хапсио!{S} Пр 
 у једном од тих природних будоара, зар је ту далеко до греха! — рече доктор и развуче усне у ш 
лико и јело и пило.</p> <p>А после, зар је могуће да би пуковник Врбавац учинио тако што с њима 
 А и шта је двадесет хиљада дуката? зар је то какав новац?{S} На такве се ствари милијуни троше 
а дежурни.</p> <p>— А ко је зна.{S} Зар је у овој пуштињи једна и две собе, па да човек зна где 
а то крсти каквим ружним именом.{S} Зар је овде што друго до једна обична ђачка историја?{S} И  
р није могло бити да се промаши?{S} Зар је немогуће, да се све свршило простим покушајем, или п 
Па шта хоћеш онда; што се срдиш?{S} Зар је мени мало муке и онако?....{S} Кад би ти знала!..</p 
ема матере.</p> <pb n="395" /> <p>— Зар је он дете?{S} Зрео човек, близу 20 година — примети Ра 
ој сахат, а за тим устаде.</p> <p>— Зар је за вас увреда кад вам се рекне да сте слободњак!{S}  
устио!{S} Ко ли му то узе?</p> <p>— Зар је један — рече Ратко — узео је сваки по нешто, а најви 
осле свега тога питала:</p> <p>- Па зар је с тога мој Никица већ са свим пропао, крајње покваре 
 Она је имала само своју лепоту; па зар је какво чудо, ако се њоме користила, кад се дала згодн 
ају кораке, узгред само прошапућу: „Зар је већ дошао г. министар?“ — па брже боље сваки трчи на 
> <p>Бојећи се да га не узнемири, лекар је непомично седео на својој столици, а кад уграби згод 
о по вољи пустити корак.{S} Г. министар је ходао и нешто размишљао, али, већ на први поглед, да 
ру+++ каже град, ми зовемо тврђава, јер је тако правилније.</note> <note xml:id="SRP18892_N2">П 
а да њега овај устав ништа не веже, јер је грађен без његовога питања и пристанка, и на тај нач 
о да га је већ тешко било разумети, јер је махом гутао последње слогове у речима.</p> <p>— Јес, 
дан био као и ноћ, а ноћ као и дан, јер је у свакој <pb n="174" /> улици без изузетка имао <hi> 
адио, али није о томе ником причао, јер је знао да је свет махнит и притворан.{S} Сви тако раде 
="260" /> но он опет прима невесту, јер је пружа рука кнежевска.{S} И то су после човек и жена; 
S} Спремана су кола, коњи, пртљаг — јер је тамо требало и преноћити. —</p> <p>Око 8 часова крен 
.</p> <p>Притеран у тескобу, г. енжењер је чак нудио да се откопа земља, па да сви виде како је 
ићен, али засићен у пуној мери, Мутимир је осећао оно пријатно задовољство, које у човеку ствар 
ва су сузбијања била бесплодна; Мутимир је већ буктао, распаљен сладострасним жељама, и ствар ј 
а Лепши.</p> <p>Лешна крочи.{S} Мутимир је опет ухвати за руку и ижљуби врхове њених прстију, ј 
гледала још лепша но обично.{S} Мутимир је пратио очима с пуно дивљења и нежности.</p> <p>— Зби 
берализму припада садашњост.{S} Мутимир је покушао да му одузме власт, али му је он ускоро опет 
 те извештаје подноси кнезу.{S} Мутимир је читао пажљиво те саставе начелничке, који су понекад 
отри.</p> <p>После подуже борбе Мутимир је најпосле морао попустити. — Е, добро, дед види!{S} Д 
и да је обасипа пољупцима.{S} И Мутимир је сасвим озбиљно тврдио да Лепша има неки свој специфи 
lestone unit="subSection" /> <p>Мутимир је с нестрпљењем чекао да се Мона врати.{S} Одмах је са 
ме о томе пишта више!...</p> <p>Мутимир је ово изговорио тако тужно, да се Лепша чисто сажали,  
им тек начетим цигарама.</p> <p>Мутимир је горко пребацивао Растиславу да се у свима државнима  
>— Како да официр није мушко!{S} Официр је још дупло мушко.{S} Прво што је мушкарац, друго што  
га је почело мало освешћавати.{S} Говор је био и сувише дрзак да би могао бити лажан.{S} Највиш 
тислав одговарајући Ратку.</p> <p>Говор је постајао све живљи.{S} Растислав је имао јасан, одре 
 од прилике трајати тај сан.{S} Одговор је био „најмање неколико часов“, с тога ће најбоље бити 
 унутрашњости Балканије.</p> <p>Изговор је био лак: пред што ће постати пунолетан и примити вла 
. или боље, с киме си ти?...{S} Договор је био друкчији!..{S} Где су остали?..</p> <p>— „Стрпен 
estone unit="subSection" /> <p>Пирлитор је највеће и најугледније планинско село у осоју омаљск 
 половини.{S} Три дана доцније директор је изгубио своје место, ма да је био и сам чувен <pb n= 
октору.“</p> <p>Богорадећи тако, доктор је с раширеним шињелом обигравао око кнеза док једва уг 
ући се да прикрије своју забуну, доктор је одговарао околишно, уплећући у свој одговор похвалу  
и притрчаше, дежурни се колебао; доктор је, уздржавајући глас — викао: „водите их“ - Боја и Рад 
</p> <p>Па ипак на крају крајева доктор је био као и остали.{S} Ништа му није помогло што се чу 
зебе.{S} Кнез је био тврдоглав и доктор је морао призвати у помоћ и сунце, које већ нагиње зара 
Све то и још много што шта друго доктор је имао да примети кнезу, али он не примети ништа.{S} Н 
у чија прошлост јамчи за успех. (Доктор је познавао ћату израније).</p> <p>Кнез радосно стеже д 
 па и пороке мога народа.</p> <p>Доктор је говорио „искрено“ и они су тако редом претресали јед 
ојке, могу да чујем и ја.</p> <p>Доктор је с једне стране услужно одобравао кнезу, а с друге бо 
ак, трљајући палцем чело.</p> <p>Доктор је ћутећки пратио кнеза очима.{S} Кнежево понашање изгл 
емљена с извесном намером.</p> <p>— Вас је, дакле, увредио мој опроштај с народом?</p> <p>— Увр 
 Кад сте већ кнезу ради добра и кад вас је та племенита побуда амо довела, онда помогните нам с 
ве трпате под државне интересе; код вас је државни интерес сваки ваш ћев...</p> <p>— На пример? 
 смо пред вама што згрешили.{S} Код вас је сан и јава још смешана, и ви још не можете да издвој 
че ђенерал после подужа ћутања — Да нас је ко гледао, рекао би да смо сад као глумци одиграли ј 
милости <pb n="18" /> божјој“ — код нас је све могуће, па и то, да се свак пита: „што и ја не б 
p>— Друкчије није могло бити.{S} Он нас је просто намамио у заседу.{S} Само не знам шта је треб 
гнуто је у потеру седам села, и око нас је на далеко разапета мрежа од живих људи.{S} Та се мре 
лизу 50 часова у заносу и сну.{S} Данас је среда а ви сте још у понедељак заспали: ви сте сад н 
p> <p>— Све до тебе стоји.{S} Бар данас је још тако, док је ствар само у мојим рукама.{S} Колик 
 дима од сакривене цигаре.</p> <p>Данас је г. министар тако поранио, да чича Јова није имао кад 
каква пса.{S} Диже се и ослушну.{S} Пас је лајао у близини, и сад удвоји лавеж, јамачно осетив  
едао је шта се ради у зачељу стола, час је нешто мрдао устима, час се кељио и покушавао да се и 
па се од препуности снаге и живота; час је све ледено, намрзнуто, а час опет све букти у живом  
г могао ухватити краја и рачуна.{S} Час је све мртво и клонуло, час опет све кључа, буни се, ск 
ја којих се сад редом и не сећа.{S} Час је стара држала пред кнезом некакво овално огледало у ц 
и Заре их није могао добро чути.{S} Час је натицан кнезу на главу метални обруч, а лепа девојка 
е срета се и по који живи створ.{S} Час је то чопор говеди, која мирно пасу у ливади <pb n="139 
у живом разговору пођу даље.</p> <p>Час је то опет какво старо кљусе, пасе у чајиру крај пута.{ 
тњом, па онда продуже пасти.</p> <p>Час је то сељанка, са заденутом сукњом за појас, с котарицо 
орити о томе.{S} Односно Лепше резултат је постигнут и то је за сад доста.</p> <p>Кнез остаде,  
зика је свирала, певачи су певали, свет је викао „ура, живео!“, кмет је поздравио кнеза беседом 
ти. „Боловао“ је равно 20 дана.{S} Свет је имао времена да се поступно свикне на смрт ђенералов 
ове баре сматрано као лековито.{S} Свет је долазио, односио блато кући парио се њиме, и, вели,  
гало.</p> <p>Онај несносни „мирис“ свет је тумачио овако.{S} Пре је блато лепо мирисало, сад се 
велика зијана не може бити.{S} Али свет је велики, у њему има људи свакојаких, те нам са јабане 
наго моја!“ — говорила су уста, а памет је налагала: „држи се моћних великаша око себе, њих при 
вали, свет је викао „ура, живео!“, кмет је поздравио кнеза беседом; кнез се захвалио с балкона  
е куће гомилало се све више света; кмет је наредио да се много не ларма, да чекају све мирно, п 
шаше те ову двојицу раздвојеше.{S} Кмет је још шиштао: „ш... ш... ш... што ме дира?“</p> <p>Међ 
грохотом насмејао његовом паду.{S} Кмет је сматрао да после ове срамоте, „не вреди му више ни ж 
... ш... шта то учини?“ По несрећи кмет је и иначе јако личио на гусана.{S} Његов дугачки црвен 
 кабинету, где обично ради, али кабинет је био мален, морао се окретати сваки час, с тога пређе 
ав Павин, опипа јој руку до лакта, опет је узе за длан и, гледећи је право у очи, рече: </p> <p 
 сустицање било проста случајност, опет је то бар неке од гостију непријатно дирнуло.</p> <p>Је 
е везане толике слатке успомене, а опет је нешто неодољиво вукло да ту остане, и она је остала  
 знао их као што зна свој длан, па опет је морао почешће застајати да погледа где је и да се пр 
ако је негде задремала, наша срећа опет је још жива.</p> <p>Целу ноћ проведи су њих двоје на ли 
n ange</foreign>! — млади господин опет је пољуби.{S} Сад је пољубац пао на образ.</p> <p>Јела  
већег и лукавијег.{S} У целу ствар опет је умешан нечији политички прст — тврдио је Заре.</p> < 
 јој је био одвратан, и у исти мах опет је осећала <pb n="701" /> да га никад јаче није волела. 
ли!...</p> <pb n="524" /> <p>„Страховит је то грех!{S} То је грех повеснички; грех који тек пок 
а; купити им и душу и тело.</p> <p>Опит је одмах показао да је Срећков рачун био тачан.{S} Пону 
ре, шта мислиш ти о томе?</p> <p>— Факт је, светлости, да смо ми куд и камо чистији и чеднији о 
и слика Перуна Црнојевића.{S} Командант је тражио да му позајми ту слику, да је да једноме свом 
 верују у анђеле и ђаволе.</p> <p>Живот је борба.{S} Свак је себи најпречи.{S} Свак је позван у 
ју вечнога <pb n="599" /> мира.{S} Смрт је велика, величанствена, вечна.{S} Она је избавитељка; 
љном богаташу као ужас и страх.{S} Смрт је велика искупитељка, јер утољава болове, односи тугу  
 три дана ја ћу бити под земљом. — Смрт је већ у мени; ни богови, ни људине <pb n="326" /> могу 
мом нахрани, онда је увек сит!{S} Власт је то исто што и сласт; разлика је само у једном писмен 
ларитет, већ хоћу аукторитет“.{S} Власт је волео страсно.</p> <p>Идеал му је било добро заповед 
истини постоји.{S} Јес, књажевска власт је данас у вашим рукама.{S} Ви делате, па је право да з 
чава.{S} Услуга је ишла за услугу: таст је зетовима плодио капитале, а зетови су тасту били на  
 једноме трговцу.{S} На, тај начин таст је умножавао не само капитале својих зетова, но и своје 
} Била је веома стидљива.{S} Стидљивост је често врло снажан штит против зла и кварежи.{S} Имао 
принети на жртву оно прво. — Стидљивост је највећи штит невиности.{S} Чувај чистоту образа и ст 
дмах на првом кораку!</p> <p>Но младост је божанско неисцрпно врело снаге, с којим се ништа не  
Осечени су и набијени нови шипови, мост је исправљен и у Орловцу је једна знаменитост мање.</p> 
 му да доврши своју претњу. — Умереност је <pb n="678" /> прва врлина сваког владара: ти не сме 
а код кнеза створе тако уверење дужност је начелника, и они то могу постићи својим вешто смишље 
лој ствари даје други облик, а околност је ова, кнез није обичан човек, но глава државе.{S} Пре 
о скинули с врата голему беду; опасност је била велика!{S} Сад је поље рашчишћено, прилике су п 
ној истинској вредности!{S} Малодушност је најружнија црта која се у опште може видети на мушко 
ви господине, колико ко хоће! а и чврст је, према потреби.{S} Јачи кад — дужи и чвршћи сан; сла 
е Косанића.{S} Престо Косанића подигнут је на злочину.{S} О праву ту не може бити говора.{S} Ст 
лканиски.</p> <p>Почињући Орловцем, пут је имао проћи кроз седам окружних градова, па се заврши 
у полицију.{S} Силом је одведен; уз пут је и бијен; у хапсани је изубијан, а затим је суђен и о 
 /> задовољан се вратио кући.{S} Уз пут је сретао подраниле раднике, који су у гомилицама хитал 
од сваких потреса.{S} Млади кнез обасут је био даровима и поклонима из целе земље.{S} Попијено  
e unit="subSection" /> <p>И доиста, већ је више од сахата како министар Растислав хода.{S} Доша 
то би био ред у уставној монархији, већ је предао министрима, градећи од кнеза просту лутку мин 
д доласка новога министра Кугића, а већ је у сваком окружном месту, у свакој варошици, па и по  
 преврата.</p> <p>Али његова звезда већ је бала достигла свој врхунац, она је била на свом зени 
— рече кнез мало после — три минута већ је прошло.</p> <p>Ђенерал оста непомичан.</p> <p>Кнез ј 
и догађаји.{S} У сусеству Балканије већ је плануо устанак.{S} Он ће се ширити и даље.{S} Балкан 
петанових људи, а у општинској кући већ је кипео посао: два кметовска помоћника, општински ћата 
рела и ту сели да се одморе.</p> <p>Већ је било почело свитати.{S} Ноћне тмине све су се дубље  
 но Враничић проговори први.</p> <p>Већ је било близу читав сахат како су се кренули са извора, 
струг папуле (гњечена пасуља) Црнојевић је носио у торби погачу и пуну каленицу папуле с велико 
Зачуђено, разрогаченим очима, Црнојевић је нетремице гледао и једва разабра где је и шта је с њ 
м унутрашњом радњом душевном, Црнојевић је био туп и неосетљив за све што се с поља с њим и око 
лканији, требала је Ратку.{S} Црнојевић је требао да се појави у сред Балканије, да направи лар 
stone unit="subSection" /> <p>Црнојевић је ишао полако, а потера је била ту за њим у непосредно 
м је био сав путовођа.</p> <p>Црнојевић је ишао напред, носећи пушку у руци.{S} Да се не види з 
на језику и драстичан у изразима, Кугић је брзо изашао на глас не само међу интелигенцијом, но  
ситуацију као мрачну и ровиту.{S} Кугић је сматрао за своју доглавничку дужност да све те извеш 
стан и да га ваља штедити.</p> <p>Кугић је ово разумео, али место да прими ствар за се он се ок 
објашњења.</p> <p>Није имао куд, младић је морао остати.{S} Растислав га узе запиткивати за сто 
а га је Растислав на то наводио, младић је увек одговарао: „Што ће то; то ништа не доприноси ст 
слав је по нешто и записивао.{S} Младић је вољно казивао све што је знао.{S} Само о две ствари  
тање гладна планинска орла.{S} Враничић је био ловац, те окрете главу на ову страну.</p> <p>С л 
а имам право, што тако желим.“ Враничић је морао нешто одговорити, и то га сасвим поврати.</p>  
пуно других домаћих ситница, а Враничић је јасно видео да је ово човек који зна све његове поро 
.</p> <p>За време овога говора Враничић је више мотрио на сељаке но на Милоја, и њему се учини  
ика.</p> <p>За време разговора Враничић је понајвише мотрио на сељаке, а Милоја није ни погледа 
на смртоносна заседа.</p> <p>И Враничић је све то знао.{S} Од ноћас њему се у два - три маха ја 
едном испуни и поравни.</p> <p>Враничић је изговорио ове речи као да говори себи самом.{S} С ла 
узастопце какву потеру.</p> <p>Враничић је, дакле, био безбрижан, али ту безбрижност није делио 
сле бурне кише и страховите олујине ноћ је била тиха и спокојна, само се још из даљине чуло хуч 
ограде, кнез је ишао полако.</p> <p>Ноћ је била без месеца, али не са свим мрачна.{S} Предмети  
 устаде и изађе пред колебу.</p> <p>Ноћ је била тиха, само што с јужне стране бејаше почео пона 
дморило, опоравило, повратило.{S} Синоћ је легао одмах после 9 час., а јутрос око 6 устао је ве 
 јако опао.{S} За све то време на гробу је чувала јака стража, а с њом је увек био и по један п 
вде је био,</l> <l>На овом доксату каву је пио.</l> <l>Он је свој род љубио,</l> <l>И с овог до 
“</p> <p>Гледајући га овако, Растиславу је долазило на ум да се рине на кнеза, да га дочепа за  
<pb n="687" /> поверовао.{S} Растиславу је отишао човек с тога, што је мудро одмерио, да ће Рас 
 је кнез бивао све старији и Растиславу је постајала све лакше, да на млада кнеза дејствује, да 
че младић збуњено.</p> <p>Но Растиславу је и оно неколико горњих речи било доста.{S} Он је у њи 
о је да се бори са самим собом.{S} Паву је гледао право у очи, њену руку још је држао у својој, 
од именом „Милоја Мислошивца.“ У позиву је стајало да се позива „ради саслушања по некој ствари 
ће господар одмах доћи.</p> <p>— У реду је, молим покорно, — рече начелник и рашири обадве руке 
неће вас више, г. Растиславе!{S} Народу је додијало једно те <pb n="514" /> једно.{S} Хоће пром 
е, од кад је ђенерал понио отров, кнезу је било некако незгодно ђенералово присуство.{S} Помишљ 
у отрова, и, место благодарности, кнезу је сад прва брига да одагна од себе тога спаситеља свог 
 позвали га да одмах иде у конак, кнезу је наједаред нешто позлило.</p> <pb n="616" /> <p>Докто 
 што је од тога тренутка настало, кнезу је доцније изгледало некако збрисано и нејасно, као оно 
лици.{S} Ишли су њоме по дуже.{S} Кнезу је падало у очи да нигде не сретају живу душу, а још ни 
 тако му је била жива пред очима, да ју је доцније и нацртао, те то још и сад чува као успомену 
риле.{S} За њу је Мона данас чула да ју је муж жестоко истукао и Мона је једва чекала сутрашњи  
жило и оснажило Лепшу, — рекли би да ју је то и подмладило, кад би могли замислити што млађе и  
 Што је кнез више бранио Лепшу, Мона ју је све више нападала, сипајући на њу најтеже прекоре, п 
змија ноге!{S} То неповерење страшно ју је болело!...</p> <p>О!...{S} Она никад то није могла м 
? — један заповеда, а другом заповедају је ли тако, г. Маврикије.</p> <p>Шах је персиски краљ,  
есних и радосних ствари:{S} - Балканију је задахнуо некакав нов дух; свуда се осетио неки нов ж 
је мађије негују као неку науку и крију је од света <pb n="631" /> као највећу тајну; нико ко н 
 седео је кнежев доктор.</p> <p>Гостију је било много.{S} Сем кнежеве свите било је још преко 5 
} Како је само била жалосна улога, коју је твој бив. министар унутрашњих послова играо у афери  
а, једна случајност и цела зграда, коју је он тако дуго и тако трудно подизао, може се срушити  
и постаје ругобна старачка наказа, коју је страшно и у сну снити.</p> <p>„Тако ужасно онакажена 
ко јасно стајала пред очима слика, коју је пре неколико часова гледао у подземним ходницима таш 
е полако извлачила из хрпе хаљина, коју је имала на себи, скидала је једну по једну ствар и бац 
ричало се и о некој болесној баби, коју је госпођа Мона десетак дана држала у својој кући, док  
ли из планине и дочепали се равни, коју је ваљало прећи ноћу, а већ у првом граду чекала их је  
пуштајући из руку кнежевску власт, коју је дотле имао као намесник, он се постарао, да фактички 
ичићеву и њену неизмерну енергију, коју је развијала да поврати свој „отети кућни праг,“ <pb n= 
ке, гледећи у жеравицу на огњишту, коју је пред њим полако попадао пухор, он је говорио споро,  
а цела велика нација, француска, а коју је у Балканији на своја плећа узео један једини човек — 
 били везани, и она школска зграда коју је заграђивао овај плот, — једном речи цео тај крај као 
рани, сам помаче напред столицу за коју је имао сести кнез, ако већ хтедне седати, па онда оде. 
би се згодно дала носити у џепу, и коју је згодно држати у шаки и склонити је у рукав, тако, да 
ов лист задрхтали господари; мисао коју је у Француској једва понела цела велика нација, францу 
 ова моја проклетиња.</p> <p>Ствар коју је г. мајор називао својом проклетињом, састојала се у  
оране која је стајала отворена и у коју је домаћица могла сваки час ући, задувани, разбарушени, 
ти полако, учитељски:</p> <p>- За сваку је осуду и сажаљење оно што се синоћ десило.{S} Ја сам  
је то из поштовања, а госпођа их дочеку је, као гостољубива домаћица!{S} Шта ту има грешно?{S}  
> <p>Па и поред све те уверености, Жику је непрестано дирало присуство Милојево; управо, <pb n= 
о је оптужбу за оптужбом.{S} Напослетку је завршио узвиком:</p> <p>— Прави, криви, тек овај нар 
 није могао лако досадити.{S} У почетку је било сасвим друкчије.{S} Било је једно доба кад је В 
ово“ о заслугама покојниковим.{S} Опелу је присуствовала и Његова Светлост кнез Мутимир.</p> <p 
леже на „пољу славе и части“.{S} Веселу је завршио позивом да сви одмах с места пођу у потеру з 
ло чела смук се савио,</l> <l>А у паклу је зубе надио,</l> <l>И сваки зуб је оштра секира,</l>  
 је прво пажљиво промућкао.{S} У стаклу је била течност чиста, бистра, као вода без икакве боје 
леђушке са затвореним очима.{S} На пољу је већ био дан, али овде у соби горела је лампа.</p> <p 
смехну и изађе из коњушнице.{S} На пољу је још било тавно.{S} Он се врати у своју собу и наслон 
том стању било му је добро.{S} Глава му је била ведра, присебита, а овамо се осећао као човек к 
је људе, нарочито кметове.{S} С тога му је лако било да завара сељаке причајући им како су њих  
е.{S} То је и кнез осећао.{S} С тога му је то и изгледало чудно и неприродно.</p> <p>Међу тим ђ 
у, па направио човек прво прелаз, да му је лакше преходити с једне стране на другу.</p> <p>На о 
лато кући парио се њиме, и, вели, да му је помагало.</p> <p>Онај несносни „мирис“ свет је тумач 
а му природа, а гори му живот!{S} Да му је врат као она пећ — она показа руком на пећ у углу —  
ко је сипао погрду за погрдом, ма да му је њушка већ сва била крвава од удараца преко зуба...</ 
ништво наглашава, како оно сматра да му је „света дужност да до састанка скупштине сачува оно с 
{S} Он јој пружи руку, но не даде да му је пољуби.</p> <p>— Ви живите стално сад овде у Звонигр 
рже кад кукавица узе кукати, виде да му је дружина то опазила, би му стидно и зацрвени се.</p>  
о се кнез у лепу...{S} Вечерас ће да му је воде!{S} Хо, хо!{S} Ала ће, као јаребицу, да је прек 
зме за председника министарства и да му је она највише наваљивала за тебе.</p> <p>Растислав се  
о у свом канабету и нешто писао и да му је ту позлило.{S} Други су тврдили да је легао био у кр 
смејао.{S} Био је тако расположен да му је свака ситница изазивала читав наступ смеха.{S} Нароч 
ком ужасном ватруштином, која као да му је упалила сваку капљу крви, а у јутру устаје из постељ 
>Боја је ћутао, али је осећао као да му је на прси пала читава стена.</p> <p>Тако пођу даље.{S} 
мах доктор даде знак министру као да му је хтео рећи да је кнез болестан и да га ваља штедити.< 
је да једноме своме добром цртачу да му је копира.</p> <p>Војници овога гарнизона отворено напа 
је, измучен дуготрајном ватром, која му је поступно спржила цео организам.{S} У јутру, службене 
е, грубо је одбио своју „срећу“ која му је нуђена, и с тога је морао бити истеран из академије  
домишљао да ли да облачи шињел, Жика му је разлагао у чему се управо састоји вредност тога одел 
ејала његовој осетљивости, прорицала му је да ће доћи један дан када ће о женама стећи друкчије 
 даље.{S} Крвава глава Перунова била му је толико тешка, да је он одмах, после првог тренутка,  
жеу“ , лешкарећи на свом дивану, она му је, веле, тачно и разговетно објаснила све дужности, св 
ховита џелата и гонитеља његова; она му је одагнала сан с очију; она му је одузела прохтев за ј 
 она му је одагнала сан с очију; она му је одузела прохтев за јело, убила мир и спокојство душе 
 најбоље зна да Мона воле Лепшу; она му је прво и свратила пажњу на њу и највише се заузимала д 
гледати најмање вероватно.</p> <p>Та му је тактика често помагала.{S} Разнесе се на прилику как 
уњени Вујадин беше већ заборавио шта му је ваљало рећи кнезу, — али сам кнез поправи ситуацију. 
им пољупцима благодарна сина, а душа му је у заносу говорила: „Мила, слатка <pb n="535" /> мајк 
да га издигну на врхунац.{S} Али кад му је ко долазио згодно под секиру, рубио је немилосрдно.< 
чинило тако чудно и невероватно, сад му је изгледало сасвим природно и тако просто, да управо н 
 одскочи, гушећи се од смеха.{S} Сад му је опет било смешно како се Растислав уплашио.</p> <p>К 
, све му се беше изменило.{S} Поглед му је био укочен, помућен, погледао је час у кнеза, час у  
вати погледом целу околину, а поглед му је био помућен, лудачки, поглед који је страшно било ви 
 и неки разговори с Растиславом, где му је овај у завијеним наговештајима свраћао пажњу на неке 
ореном Перуну и тек сада загледа где му је рана.{S} На сред чела, на ивици где почиње коса, вид 
зајамчити сам лично да му покаже где му је ћерка.{S} Једва се на тај начин ствар мало утишала.{ 
и ширење сујеверице по народу; после му је наговестио како би му најзад могао баш и опростити,  
остојно висока положаја његова; даље му је као услов стављано да не сме водити са собом више од 
дина умро је од сухе болести.{S} Име му је било:{S} Марко Пајић.</p> <p>Ово је била последња жр 
 многим његовим успесима.</p> <p>Име му је било Растислав.{S} Такав је ето био један намесник.< 
вести ствар, али се није надао да ће му је она одмах овако у почетку прозрети и‘ овако јавно у  
мети, да се та слика миче, а и иначе му је изгледала сувише пластична.</p> <p>Кнез је збуњено г 
ер рече да је то кнежева тајна; кнез му је то саопштио под изречном погодбом, да никад никоме н 
трепери сваки кончић живаца, у глави му је било мутно а ноге су клецале под њим од умора.{S} Но 
о њему и разумеде Жикин поглед, који му је говорио: „наш човек“ с тога упита даље.</p> <p>— Как 
ве кладе, у кревету од папради, који му је припремила Жикина нежност.{S} Ту је Црнојевић спавао 
људи!{S} Ко ли је ово тесао и шта ли му је требало? — То је питање свима лебдило на уснама, но  
р је покушао да му одузме власт, али му је он ускоро опет морао вратити — сад је његово доба.{S 
е, иначе он је корачао срчано, корак му је био лак и поуздан.{S} После подужа ћутања Црнојевић  
> <p>Капетан се нађе у чуду.{S} Увек му је најгоре било с тим проклетим страним речима Свакоме  
Власт је волео страсно.</p> <p>Идеал му је било добро заповедање и добро слушање.{S} Док је има 
 на оном истом страном језику, којим му је већ два пут до сад говорио.</p> <milestone unit="sub 
може бити од големе помоћи и помогао му је да се дигне.{S} Били су <pb n="79" /> пријатељи, али 
ни га је једва мало умирио.{S} Морао му је обећати и зајамчити сам лично да му покаже где му је 
огао одбити ђенералову молбу и морао му је учинити све по вољи.</p> <p>После неколико тренутака 
би требало прогнати.{S} Он сам однео му је више од две хиљаде дуката.{S} Па да је бар само штет 
 но трећи.</p> <p>Наполеон трећи био му је узор, на њега се угледао, од њега је препочињао.</p> 
> <pb n="520" /> <p>Његов другар био му је сличан по узрасту и годинама, али сасвим друкчија из 
рашимир нарочито одликовао.{S} Нудио му је чак и министарство.{S} Но ту су дошли у опреку због  
њавања, млади Белини — једва тек ако му је било 22 године — одмах отпоче своју чудновату причу. 
 башта, све друкчије.</p> <p>О, како му је тада било жао његове старе очинске куће, и оне дебел 
а Жика са свим озбиљно примети: како му је чисто жао што није во, кад <pb n="534" /> погледа он 
 хтеде реч једну прословити:{S} Како му је име? и откуда све то зна?{S} Ма како да га је Растис 
ио намерно, но управо нехотице, тако му је некако дошло само од себе.{S} Жики није ни на ум пад 
> <p>Јес, та слика старе дадиље тако му је била жива пред очима, да ју је доцније и нацртао, те 
прата. — Мртвоме нису судили, и тако му је породица добила пенсију.{S} Но како је мајор Тоша по 
еној осуди над њеним мужем.{S} Тешко му је било да јој то каже, а осећао је да је најприличније 
, али уздрхтан, но то дрхтање давало му је само још већу снагу.</p> <p>— Господине пуковниче —  
ше загледао у ђенерала.{S} Изгледало му је чудно да му овај сад чита неке придике и савете.{S}  
очима.{S} Кнежево понашање изгледало му је чудновато, и он га је посматрао.</p> <pb n="618" />  
дило ово питање.{S} Управо изгледало му је чудно: „откуд овом шипарцу оваква питања?“ Одмах је  
сијао, а <pb n="366" /> на души било му је тако лепо, тако ведро и весело! — Он је осећао да им 
ежевску круну.</p> <p>Али за то било му је потребно двоје: да се ослободи од непрестане пажње Р 
је да се загрева, и у том стању било му је добро.{S} Глава му је била ведра, присебита, а овамо 
и крије се овом путањом.</p> <p>Било му је жао и онога лепог водоскока пред кућом, где се тако  
лак на мишљењу.{S} Све ово пролетило му је за тренутак кроз главу.</p> <pb n="286" /> <p>После  
, да није знао шта је ноћ и мрак, но му је дан био као и ноћ, а ноћ као и дан, јер је у свакој  
.</p> <p>Но као услов за то стављано му је да мора вршити све што се те вечери од њега затражи, 
дној плочи и гледао у мрак.{S} Чудно му је било, како Заре ћути и неће ни о чему да проговори,  
ад је наш јунак био избијен (ударено му је 25 батина, казује прича), па онда протеран у место р 
те вечери од њега затражи, а јамчено му је да се неће тражити ништа што би било недостојно висо 
ем није одвајао од њега.{S} Пријатно му је бало да с Растиславом заједно путује и по некад је с 
каша.{S} И док је тако радио — добро му је и било.{S} Чим је окренуо друкчије — изгубио је прес 
.{S} Ако сте кад коме што и дали, то му је после крваво три пут на нос изашло, јер сте ви били  
и никад му није горе испадало.{S} То му је убијало и вољу за рад и наду на успех.{S} С тога се  
авника и дипломата балканских.{S} То му је много помогло.{S} Стекао је нарочитих заслуга при је 
е госпођа с пуно учешћа.</p> <p>— То му је покојни ђенерал Врбавац учинио љубав.{S} Наравно Врб 
боду и одрешивост у понашању, али то му је уједно будило страховит апетит.</p> <p>„Она, ништа н 
мерове своје рођене владе.{S} Давато му је три дана на промишљење, па ако је вољан, онда првога 
д којим може бити отворен, а познато му је било и име чича Милојево.{S} И он га узе распитивати 
еке доста важне државне послове, што му је већ пробудило приличну жељу да барата час по једном, 
умери своје властољубље у толико што му је обележио међе, које се могу достићи обичним, мирним  
 и што је ђенерал више говорио, глас му је бивао све слабији и потмулији, на послетку једва је  
а сам ђак — одговори младић.{S} Глас му је био јасан.</p> <p>Растислав се лако осмехну.</p> <p> 
о и нервозно викну: „Ко је то?“ Глас му је био храпав и промукао.</p> <p>Млада, лепа домаћица с 
е? — упита кнез на један пут, а глас му је био тако храпав и дебео, тако непријатан, потмуо и р 
авља, и што је дуже гледао, сличност му је бивала све већа.</p> <p>Црвени носачи метнуше слику  
из личних обзира, одрекао улоге коју му је „само провиђење одредило“.{S} Он ће се дакле примити 
ове познанице још из детињства; а ту му је слику послала, вели, његова мајка још пре толико год 
рао је узети на се улогу домаћина, њему је пало у део да представи младоме кнезу и његовом наме 
.{S} Било је десет и по часова.{S} Њему је већ постајало досадно ово чекање.</p> <p>- Где смо м 
на мах угушио сва друга чуства.{S} Њему је овај подмукли нападај на усамљена путника изгледао н 
 себе с оним немоћним вочићима.{S} Њему је тако добро било познато оно страшно душевно стање, к 
И он се није ни мало претварао.{S} Њему је смех доиста ишао од срца.{S} Он није ни мало презао  
ао се да не поремети памећу.{S} Та њему је тако јасно стајала пред очима слика, коју је пре нек 
 су рекли: „ово је твој народ“ — и њему је било мило.</p> <p>Кад је доведен у Балканију и изабр 
е имао дара за овака трагања.{S} У њему је пропао изврсан полицајац.</p> <milestone unit="subSe 
у новој историји балканиској.{S} У њему је била сахрањена и прабаба кнеза Мутимира.</p> <pb n=" 
твртаст долап прилично дубок.{S} У њему је стајало поређано неколико пакета сложених хартија, у 
ај је крај вазда био немиран.{S} У њему је до века по нешто шушкало.{S} Али последњих година, у 
 не дејствују одмах на пречац, при чему је увек лако познати да је човек отрован.{S} Данас, на  
нтересовало ово питање, — То је, о чему је он управо и имао да говори са свом овом господом.</p 
у томе громовито „многаја љета,“ у чему је и он морао учествовати. „Многаја.... могаја... многа 
ла Ката, кад не бих одмах видела у чему је овде ствар.</p> <p>Она спусти глас и крочи корак бли 
хтео само у две-три речи да чује у чему је та „озбиљна ствар,“ па да се одмах преда својој неод 
е: можда ће нам разјаснити писмо у чему је ствар, кад ти кријеш.</p> <p>На оне речи Лепша се зб 
рнојевићи да се поврате.</p> <p>У писму је нуђено кнезу, ако је вољан, да баш сам лично види је 
из тога заноса.{S} Њена пратиља опомену је да се прибере, „Он ће скоро доћи“.</p> <milestone un 
није ништа особито.{S} Без сумње у вину је био какав напитак што успављује.{S} Кајем се што се  
а имају у глави слепа миша.{S} Тиранину је најслађи ручак, који је скуван у сиротињским сузама. 
“</p> <p>За тим се окрете Пави, додирну је руком по леђима и упути је у побочну собу.{S} Синђа  
 од њега куглицу и једном зврчком бацну је чак иза врата.</p> <p>Ђенерал се опет окрете слици.{ 
} Одмах се намери на „стрина Синђу.“ Њу је Срећко познавао још из раније.{S} У два маха она је  
ћи отворено: „тога и тога волим“, за њу је то и сувише просто.{S} Она се бави знате само вишом  
ше“, а недавно су се помириле.{S} За њу је Мона данас чула да ју је муж жестоко истукао и Мона  
тако лако и тако радо умрла.{S} И за њу је то тако просто и природно!{S} Она не може себи ни да 
 да окрене, шта да избере?</p> <p>За њу је тај избор био у толико тежи, што га је она сама мора 
 Тек сад, посла свршених догађаја, Зару је цела ствар изгледала крајње безумна и непромишљена.{ 
one unit="subSection" /> <p>У манастиру је био спремљен диван ручак.{S} Постављено је било на п 
капетан је морао попустити.{S} Министру је ствар отишла као откривена политичка завера.</p> <p> 
створило је о Мони такво мишлење, да су је се и бојали и избегавали је.</p> <p>Али једно није т 
оро понављала цела варош, изговарала су је свачија уста, она је прелетала од капиџика до капиџи 
дну,“ но она никако не хтеде.{S} Кад су је салетали питањем што не игра, она се извињавала:</p> 
S} На против, било је једно доба кад су је звониградске лапараче градиле и кусом и репатом.{S}  
и притворно, прошла кроз ходник, где су је вребале радознале очи пуковникова момка.</p> </div>  
 се заклони од Мутимира.{S} Али сузе су је гушиле, и њен плач брзо пређе у гласно јецање.</p> < 
ction" /> <p>Јела је изашла; стрпали су је у кола и после четврт часа она је била у својој ниск 
<pb n="580" /> што су је носали, они су је купили као слику св. Спиридона, пошто је то њин пољс 
тници нису смели силазити у њу и ако су је жудно погледали.{S} Тамо су обрађена поља, тамо су п 
мена, а на огромност посла, у толико су је мање интересовале, у колико је чешће имала прилике в 
и писмени а слику <pb n="580" /> што су је носали, они су је купили као слику св. Спиридона, по 
носних даждева њених, а уз песму што су је, кад тише, кад бурније, извијали крилати ветрови бал 
ваву главу, и, квасећи је сузама, обасу је пољупцима.</p> <p>У исти мах Жика осети како му се н 
дочепа њену руку <pb n="433" /> и обасу је пољупцима.{S} Лепша се није отимала.{S} У њеним мисл 
 и оберучке узе њену десну руку и обасу је пољупцима. — Моја мила сестрице, ти се не срдиш? је  
ед вратима стоје ађутанти, а у интересу је самога ђенерала, да се ствар не веша на велико звоно 
јала.{S} После десетак минута хода косу је на једаред пресецала лепа удољица, непошумљена, али  
цири, у сјајним парадним униформама, ту је и војна музика, па чиновници грађанског реда, певачк 
ње.{S} Хоџа је прво свучен у подрум, ту је провео целу ноћ везан за дирек; сутра дан извели су  
змеђу дјевојке и жене — оно је ђаво, ту је свака несрећа; ту је стид и пропаст, ту је мрак и зл 
 је створила ову државу.{S} Наравно, ту је била народна мука, народна крв, народни новац и наро 
ција просто надлагивање.{S} Јамачно, ту је дозвољено и шпијунисати.{S} Збиља, г. Растиславе, ка 
свака несрећа; ту је стид и пропаст, ту је мрак и зло...</p> <p>Старац на један пут ућута, али  
х 50 часова, полако продре на улицу, ту је подухвати стокраки језик сокачки и за неколико дана  
Хајд још малко, ено до онога дрвета; ту је и крај алеје, а нема свега још двајестак корака“.</p 
 — оно је ђаво, ту је свака несрећа; ту је стид и пропаст, ту је мрак и зло...</p> <p>Старац на 
еђу тим на Истоку се тиме јако баве; ту је развијено врачање, лечење травама, па се негује јако 
есече.</p> <p>— Има, има, господине; ту је она.</p> <p>— Ама где ту? — подвикну и обрецну се до 
рене пред собом и читате их пажљиво; ту је препад тако јак да и најачи човек дрекне.</p> <p>Рас 
врхунац, она је била на свом зениту; ту је још сијала и трептала неко кратко време, па се онда  
>Европа</hi> нема <pb n="39" /> шах; ту је устав, <foreign xml:lang="fr">Constitution</foreign> 
ише да је балканиски народ — лен!{S} Ту је нарочито г. доктор био красноречив.{S} Он је живим б 
бо, и миле песме веселих тица....{S} Ту је познао прве сласти чисте и невине детињске љубави —  
ојега пола, свакога стања и доба.{S} Ту је било добре две трећине цела Орловца.</p> <p>За тим ј 
 у министарство још пре 8 часова.{S} Ту је још једном прочитао писмо, што га је синоћ добио од  
ору по неколико дана без прекида.{S} Ту је у близини била и прва стража, која их заустави, но п 
 50 одличних грађана и чиновника.{S} Ту је био и орловачки начелник Вујадин.{S} Он је седео у с 
та га више није могло зауставити.{S} Ту је пало и таквих речи, које се на писмено не могу више  
канију, понео је и овај часовник.{S} Ту је после дуго ишао из руке у руку, променио је био мног 
ј парници и брижљиво их прочитао.{S} Ту је видео све и нашао све што га је могло интересовати к 
у кажу много је што шта слободно.{S} Ту је дозвољено и оно што се у обичним животу сматра као р 
 му је припремила Жикина нежност.{S} Ту је Црнојевић спавао и сањао:</p> <p>...„Огромно каменит 
господин? — упита он момка.</p> <p>— Ту је; ево га пред вратима.</p> <p>— А какав је, какав изг 
ту кад ја кажем да је нема.</p> <p>— Ту је код кнеза — рече Радован кроз зубе, а очи му се поче 
„Убијен Књаз!“</p> <p>„Убијен Књаз!“ ту је реч на скоро понављала цела варош, изговарала су је  
дбу, шта ће коме бити до послетка, а ту је држао и паре које добије.{S} Дечка је обично слао да 
 су постале ове урвине.{S} Од векова ту је вађен камен.{S} Мало по мало, непрестаним копањем ст 
ња (љубазница љубазника). — Најпосле ту је било пуно свакојаких новости из приватна живота као: 
 ђенералову собу са свим случајно, и ту је стајала одавно, нити је ђенерал икад свраћао пажњу н 
се на томе послу може зарадити.{S} И ту је зарада огромна!</p> <p>— Да бог поможе!{S} Ти данас  
и чисте и невине детињске љубави — и ту је први пут био сретан.</p> <p>Цело његово сећање на Ба 
има те промене.</p> <p>Чича Милоје и ту је промену приписивао промењеном расположењу народном.{ 
ликама љубав не зна мере и границе и ту је грешење лако и природно.{S} Па ипак наш народ стоји  
се ради? — двоуме се многи.{S} Али и ту је ствар јасна.{S} Пре свега редак је министар који ће  
један од главних, ја сам водио - али ту је било толико људи старијих, искуснијих, давнашњи држа 
 човек обичне, бистре памети.{S} Али ту је помагала друга једна особина, доста ретка особина: о 
 поче запиткивати за појединости, но ту је и Мона слабо што знала.</p> <p>Мона је потегла овај  
остима, власт дању, власт ноћу — ето ту је све.{S} А сад шта све треба чинити да наши људи увек 
>- Ствар је проста, реци девојци ето ту је и ту твоја срећа, и то ће бити доста.{S} Женскадија  
 сликања и резања у самој клици, јер ту је требало представити баш „плот“, живо, голо месо чове 
алеко од манастирске чешме...</p> <p>Ту је добро пазарио цео дан.{S} Кад би око заранака ненадн 
ави напољу, а сам уђе унутра.</p> <p>Ту је сад настала сцена вредна молерске кичице.{S} С револ 
акле сиђе вазнесенској цркви.</p> <p>Ту је покојник опојан.{S} Чинодејствовао је митрополит с м 
но, она ће послужиш несвесно.</p> <p>Ту је гђа Мона и она ће је, по добивеним упуствима, употре 
ју себи смрт на други начин.</p> <p>„Ту је довољно да се добро запуше сви отвори на одаји, па с 
абету.{S} Он узе њену десну руку и мету је себи око врата; леву њену руку узе у своје две шаке, 
ом и једно црно сандуче.{S} У сандучету је носио своју свештену књигу, из које је погађао судбу 
p> <p>Добро, кад свршимо код њега ја ћу је увести у велику собу, а ти онда улази.{S} Знаш!</p>  
 из ње моју лепу румену ружицу и изнећу је у ведре и јасне сунчане висине....{S} Али ах, откину 
т.</p> <p>Међутим, ако икада, Враничићу је баш сада било потребно да прибере сву своју пажњу на 
де добио.{S} Услед свега тога Враничићу је претила опасност на сваком кораку; сваки џбун, свако 
/p> <p>Сељак је причао даље и Враничићу је бивала ствар све јаснија.{S} Кмет није поименце каза 
о народ хоће другу династију, ево, хоћу је и ја.{S} Нека дође, ја ћу се уклонити; па и опет, и  
имала на нишан кнежеву личност, Врбавцу је годило ово вучење кнежева имена по уличном блату, и  
и шипови, мост је исправљен и у Орловцу је једна знаменитост мање.</p> <p>Извршене су и друге з 
оту даје се под кирију пакао.{S} Месецу је од жалости препукло срце, а из његова рањена срца ка 
и своја уметничка дела.</p> <p>— У Бечу је недавно подигнута велика лепа касарна.{S} На зачељу  
 да непрестано идеш напред.</p> <p>Тошу је толико био занео овај призор да није ништа чуо шта м 
то год рекне против те владавине, одмах је премазан бојом антидинастичном <pb n="513" /> и више 
зервативци овде нешто узврпољили, одмах је то јасан знак да Црнојевић планира какав удар против 
пштински био је већ на ногама.{S} Одмах је сваки добио свој посао, па како се главна задаћа сас 
пљењем чекао да се Мона врати.{S} Одмах је салете запиткивати: оде ли Лепша? како оде? шта вели 
ткуд овом шипарцу оваква питања?“ Одмах је у себи закључио да је овде моро радити нечији туђ ут 
Оштро <pb n="650" /> ухо планинца одмах је распознало, то је био коњски топот и примицао се све 
Дошао је још око 7 и по часова, и одмах је узео ходати.{S} Прво је ходао по свом кабинету, где  
н проневерио је много мању суму и одмах је био ухапшен.{S} Себе и своју породицу спасао је од с 
</p> <p>......„По вашој заповести одмах је наређено да се дигне потера из свију околних села.{S 
ије природна!</p> <p>Кнез Мутимир одмах је наредио да се мртво тело ђенералово пренесе у тако з 
о ишао брзо за црном приликом.{S} Страх је убрзавао његове кораке; он је измицао напред, а ника 
ју је ли тако, г. Маврикије.</p> <p>Шах је персиски краљ, Ваша Светлост, а краљ, то је европски 
<p>Врбавац се грохотом насмеја.{S} Смех је био усиљен.</p> <p>— Ха, ха; ха!{S} Како мој колега  
ено је све што се могло купити, и успех је постигнут.{S} На месец дана после повратка с пута Ра 
е продужио казивати да су сви ту, да их је прешло два чамца, да су други остали доле с чича Мун 
х црта, које су наговештавале као да их је урезала дуготрајна патња и страдање.{S} Ово је била  
ка о отровима, ма да је несумњиво да их је било и да их и сад има.</p> <p>„На истоку има и дан  
нава да разгледамо околину.{S} Можда их је занела <pb n="521" /> јака водена струја и бацила их 
адзору и прегледу блуднички дом куда их је одвела она женскиња, и да њу пронађе, ухвати и испит 
је младе и ведре љубавне среће, која их је доцније неодступно и верно пратила кроз цео низ годи 
аба Кату обрадоваше ове речи.{S} Ока их је разумела као да се Јела једном већ решила, најпосле  
ећи ноћу, а већ у првом граду чекала их је гомила пријатеља, који би их прихватили и безопасно  
 осуђенице од ње пропиштале.{S} Била их је, мучила, опкрадала облагивала и кварила им скидање р 
абљом или на турском коцу, а Турцима их је издавао крвави оснивалац династије Косанића.{S} Прес 
о су се дан гонили с потером.{S} Она их је на махове пристизала, на махове су јој опет утицали: 
 4½ већ су све биле на окупу.{S} Она их је по гомилицама намештала у дворани и будоару — Уверен 
ти, кроз рупицу гледали.</p> <p>Мона их је карала и претила им, да тако што не износе из њене к 
ли и похватали.{S} У два маха потера их је и гађала из пушака.{S} Тако их стигне и сумрак.</p>  
тихи плач.{S} Плакали су обоје; зора их је затекла изнурене, измучене исплакане, а једно другом 
но по једно узимати на крило.{S} Све их је миловао, љубио, па онда на једанпут узе плакати.{S}  
мачно још седе тамо под шатором, где их је отоич видела, а да јој најмлађи брат још ваљаде игра 
и кнежеве брујале по целом граду, те их је Лепша морала чути.{S} А како је све ово утицало на њ 
 најближих интереса.{S} Још срећа те их је бог умудрио да се обрате на ме.</p> <p>Говорећи то д 
а је или као просту измишљотину, или их је сводила на њихову праву вредност; каква гомилица мла 
сад широм отворена сва врата — момак их је био отворио да мало изађе дим.{S} Два момка ишла су  
е подигао на ове високе положаје, он их је школовао у полициској вештини и задахнуо својим парт 
у.</p> <p>Долазиле су махом жене, он их је примао све по две и две.{S} Свакоме је прорицао шта  
 његових руку.{S} Он их је бирао, он их је подигао на ове високе положаје, он их је школовао у  
 су управо створ његових руку.{S} Он их је бирао, он их је подигао на ове високе положаје, он и 
и, долазили су у руке Хаџијине, а он их је умео извршивати тако, да је, поред добре новчане зар 
 и Радована узе на страну и уверавао их је свим на свету да је учинио све што треба и да је дев 
, то једном, то другом човеку; питао их је за име и одакле су; разбирао је за старе породице, ч 
ојима је хтео да остану тајна, радио их је сам, не поверавајући се никоме, сем оних који су бил 
ад су овде стигла, ко их дочекао, ко их је примио и сакрио, једном речи све се зна, само што не 
</p> <p>Ако има светитељака, или ако их је икада било, оне су морале бити оваке, као ова слика  
рамена, на врат, па и на главу, било их је и прегажених; радознале женске главе извиривале су с 
уреди људе, сељаци се поређају; било их је на броју до 40 пушака.{S} Ту им је саопштено да су с 
Али ни на томе није застало.{S} Било их је који су уверавали да су се од кнеза чуле чак и тако  
 тројица милостиви господине; а било их је свакојаких, <pb n="117" /> и добрих и злих.{S} А и т 
многобројни, и то не само за дан, но их је било спремљених и за ноћ, т. ј. удешених да се и ноћ 
упила гомилица највећих швалера, што их је било у овоме друштву.{S} Све млади, весели, располож 
сами запиткивати путнике о свему што их је могло интересовати.{S} Разговор брзо оживе.{S} Врани 
а.</p> <p>— Без ичега није.{S} Нешто их је морало омести.{S} Но ја се опет надам, да неће дуго  
ојче.{S} Шта је тај радио?{S} До каквих је рафинерија тај долазио!{S} Ваљда преко тридесет дево 
лест морала доћи услед тровања — таквих је отрова било и јамачно их на Истоку има и данас, но н 
 врати у ведре висине небесне, са којих је и сишао...</p> <p>— Али ено где се пустом пољаном ву 
чу.</p> <p>Два су разлога била са којих је госпођа желела да остане овде још мало.{S} Прво, инт 
лико тренутака ова два човека, од којих је први другоме радио о глави, а други првоме дошао гла 
рови Лукреције Борџије, отрови од којих је за једну ноћ седила коса у младића, а снажни људи у  
 америчка индијанска племена, код којих је особито на гласу чувени отров куруру („кураре“) у ко 
 оплођавају све жене роткиње, код којих је такође вршен избор, које се могу узети као роткиње.{ 
икупио против Врбавца, доказе, из којих је излазило јасно, да ђенерал смера да се дочепа круне. 
ојима се у животу управља.{S} Код неких је то свесно, код већине несвесно.</p> <p>Снажан телесн 
 што се језик и макао да их изусти, њих је опет нестало, изгубиле се, и она управо не зна шта ј 
е без боја, но и без ружне речи.{S} Њих је дакле њин домаћин био сад да их <hi>казни</hi>, и ко 
у.{S} Пава је дакле у конаку.{S} За њих је то ван сумње.</p> <p>На уласку у конак пресретоше их 
живају симпатију млађега колена; уз њих је сва школска омладина.{S} Њима симпатишу многи и мног 
 све отреситије људе и боље газде и њих је узивао прве.{S} С почетка је примао једнога по једно 
тока, надошлих од плахе кише.{S} Ваздух је био свеж и пријатан.</p> <p>- Шта ли може бити да се 
што за који дан треба да пукне, Врбавац је носио у души набубрео и дозрео злочин, који ја имао  
дио над кнезом.</p> <p>У опште, Врбавац је осећао потребу да за неко време удали од себе и кнез 
аве.</p> <p>Наста мала почивка; Врбавац је ходао, само се чула шкрипа његових ципела.</p> <p>Ра 
ажљива и опрезна Растислава.{S} Врбавац је осећао на себи вечито будно око свога друга, и то га 
ан, повучен, чисто послушан.{S} Врбавац је опазио у њему вредна и способна човека, рачунао је д 
ја и распитивала га о кнезу.{S} Врбавац је причао како га је кнез изненадио великом променом за 
 слободнији у своме кретању.{S} Врбавац је почео бивати нестрпељив.</p> <p>Ова нестрпљивост изд 
жала на огледалском сточићу.{S} Врбавац је ходао.{S} Један брк му се непрестано подизао у вис,  
сци.{S} Сем <pb n="303" /> тога Врбавац је постао министар председник и узео у своје руке управ 
збиља мало прилегне.{S} У опште Врбавац је говорио тако мирно и спокојно, да никоме не би ни на 
 на прсима, са затуреном главом Врбавац је <pb n="299" /> лежао у широкој наслоњачи, са затворе 
је назначен други наследник, но Врбавац је прешао преко тога питања простом напоменом да он узи 
рбавац учинио љубав.{S} Наравно Врбавац је гледао да има поред кнеза свога поуздана човека; а з 
о видећи жену бледу и малаксалу Врбавац је запита чисто забринуто: — Шта је теби?{S} Тако си бл 
/head> <head>Ноћници.</head> <p>Врбавац је стајао пред огледалом у спаваћој соби и раскопчавао  
да су то од вас чули....</p> <p>Врбавац је слушао до сад с разрогаченим очима, а прса му се неп 
та! — примети Растислав.</p> <p>Врбавац је продужавао:</p> <p>— Међер византизам још није празн 
а овим наглим освртањем.</p> <p>Врбавац је подуго гледао у жену; учини, му се да види како јој  
у фотељ у коме је седео.</p> <p>Врбавац је при ходању обично гледао у земљу, пред ноге.{S} Кад  
<pb n="672" /> су предузете, и Зликовац је „сузбијен натраг“.</p> <p>„Настојавање власти да га  
!{S} Пиза има свој криви тороњ; Орловац је имао свој криви мост.{S} И то је тако трајало скоро  
вала као да из земље извире.{S} Орловац је личио на град из ког је кренуло све живо да се сели. 
/> <p>Што се више примицао мрак Орловац је бивао све живљи.{S} Гомиле света извирале су из свиј 
таве стражу.{S} После две недеље мртвац је ископан: печати су нађени неповређени, но је био већ 
времена вршиоца дужности.</p> <p>Мртвац је учинио услугу живима - склонио се под гробовску плоч 
мерне, безумне љубави.{S} Јес, балканац је страсан љубавник и ја бих му то пре урачунао у врлин 
није више било никакве сумње.{S} Старац је говорио истину.{S} Ови људи имају право.</p> <p>Дежу 
и.{S} Махом је говорио доктор, а старац је само вртео главом.{S} Цео разговор није се могао чут 
 се сваком јаду довијали.</p> <p>Старац је говорио дуго.{S} Кнез је стајао пред њим и држао чаш 
 Шта је ово, чича Милоје?</p> <p>Старац је био шаљивчина; не слутећи ништа рђаво, он и сад хтед 
најлак дувати слабачак ветрић.{S} Месец је још у пуном сјају грејао земљу својим хладним зракам 
та му овај управо нуди.</p> <p>Изазивач је то и чекао. „Дакле ти владаочеву слику у ђубре бацаш 
но, да је <hi>отрован</hi>.“</p> <p>Реч је била о пауку, да ли спада у ред отровних паукова.{S} 
 он с доктором уђе у собу.</p> <p>— Баш је лепа, а докторе, а?{S} Је ли да је лепа? <foreign xm 
онда имаш све.“ И ако је био прост, ваш је дед знао ово мудро правило.{S} С тога се и држао Кур 
саветовањем) опкољен је војском.{S} Ваш је положај лак ако га навлаш ви сами не отежете.{S} Али 
} Је ли, докторе, како ти оно рече: наш је народ у томе доста <hi>либералан</hi>.{S} Ја сам слу 
Двоглави орлови.</p> <p>- Добро је; наш је човек — рече Жика после овога разговора и пође брзо  
што се тога тиче — узе реч доктор — наш је свет веома.... како ћу рећи.... — <foreign xml:lang= 
је растао, развијао се.{S} Наравно, још је био дете и чинио много што шта детињски.</p> <p>Деца 
руку и ижљуби врхове њених прстију, још је једном привуче к себи, њине усне опет се спојише у с 
и привремено склоне у мом стану.{S} Још је и сад тамо, скинула је маску и, помислите — то је не 
ње, рече Растислав хладно.</p> <p>— Још је лепше, кад човек дође до тога мишљења о себи проматр 
53" /> триста је то жућака... хеј!“ Још је потери казано како изгледају зликовци, па је онда кр 
је и слабије.{S} Узнемирена природа још је бректала, али то је било већ дисање груди које се св 
вим, црним велом, а од уста до уста још је непрестано прелетала злогласна лозинка: „Убијен књаз 
у ли слуге коње.</p> <p>У коњушници још је било тихо и мрачно.{S} Једна једина лампа, чађава и  
ву је гледао право у очи, њену руку још је држао у својој, и ова старачка рука сад се на један  
инио скоро несвесно.{S} Његову душу још је пунио страхобан призор, што га је мало час доживео у 
 часа по поноћи, а пуковник Врбавац још је седео за својим писаћим столом.</p> <p>Сад, кад га м 
. n’est pas M-r Mavriquie</foreign>... (Је ли тако г. Маврикије?).{S} Ах, па ви сте фуч... г Ма 
ng="de">Schaukelstuhl</foreign> зову ***је +++Немци+++.</note> <note xml:id="SRP18892_N8">У Бал 
оз главу јој сену мисао — конак!</p> <p>Је ли могуће?!{S} Конак!{S} Зар она у конаку?</p> <p>Но 
на се питала, сва претрнула од страха: „Је ли могуће, да ће због тих, тако обичних и тако приро 
и да буде во, с тога је Жика апеловао: „Је ли, господару, да имам право, што тако желим.“ Врани 
о би јој тада обично говорио:</p> <p>— „Је ли, мајка, ти ниси срдита на ме, је ли, ти волеш тво 
о ширило се на све стране.{S} Овде, као јед зелена, густа шеница; тамо шарена ливада, посута на 
м — рече Пава сва црвена као паприка од једа и узбуђења.</p> <p>- И ју, тешко мени...{S} Није,  
p> <p>Врбавац се већ црвенио као рак од једа.{S} Он се унесе у очи Растиславу.</p> <p>- Не мора 
S} Зар би ми на лаж пошли и без големих једа амо дошли!{S} Није лаж, а кам’ да је.{S} Но, госпо 
.{S} О, боже, има ли те где год!</p> <p>Једа пређе у гласно јецање; она се гушила од плача, она 
а у чију струку то спада.</p> <p>Блед и једак Растислав је грицкао горњу усну...</p> <p>- Колик 
јамачно, нећете одбити ту молбу.</p> <p>Једак као гуја отровница, Растислав је стајао као укопа 
и сељака, терају пред собом пар волова, један носи о рамену јарам, други пребацили мотике; кад  
истра.{S} Тек, пошто су изашли од њега, један по један упутио се Ратковој кући, бирајући месече 
м данима?{S} Један члан тајнога савеза, један мој лични пријатељ...</p> <p>Кнез је пресече: — О 
</p> <p>На три четири корака иза кнеза, један гост беше сео на земљу, изуо десну чизму па је ис 
таде само пет шест: двојица су спавала, један је два пут покушавао да устане, али га је клупа н 
стија!{S} Али ипак, ово је једна земља, један народ, засебна држава!...</p> <p>— Наравно, госпо 
, они су се само погуркивали лактовима, један другом шапутали „море, ово слатко;“ и говорили сл 
о тек само један од стотине.{S} Истина, један од главних, ја сам водио - али ту је било толико  
ети кад су начелници, после дуга бдења, један по један почели измицати кроз Ратков капиџик, губ 
којима су се мало час видели на ливади, један је лежао сав у крви.{S} Куршум га је погодио упра 
гом ишли на руку, како смо се помагали, један другом стварали згоде и прилике да се дође у доди 
и.</p> <p>Три сељака, с пушкама у руци, један с упаљеном цигаром, дођоше такође под липу.{S} Па 
на вратима.</p> <p>— Чекајте, до један, један и по најдаље.{S} Не буде ди ме дотле, ручајте!{S} 
а само у затвору; а два пут у притвору, један пут 5, други пут 9 месеца — то је још једну годин 
ше.{S} То су били млади, отресити људи: један је носио о рамену пушку, а други пребацио преко р 
 <pb n="291" /> ушију, сад је погађају: један, други, трећи, но она не осећа ништа; осећа само  
, који баш у тај мах ступише у дворану; један је носио раван послужавник од кинеског порцулана, 
у да пусти на вољу своме млађаном срцу; један нов повод за стотине нових забава и задовољстава. 
 одмах сви одговарају. „Зар г. Врбавац; један пуковник, намесник да учини тако што.{S} Ох, то н 
на те јој се родио такав <pb n="463" /> један велики син, као што је мудри Растислав.{S} Он пра 
савање.</p> <p>— Из вас говори инат!{S} Један владалац не може тако мислити.{S} Кад би владаоци 
бне вештине — династија је основана.{S} Један потомак нема ни снаге ни вештине и — династија је 
је се у звезде династија Црнојевића.{S} Један примерак те пашквиле послан је министру у прилогу 
 нема ничега тајанственог и грешног.{S} Један грчки философ врши обљубу јавно на улици; питају  
мали на брзу руку што је најнужније.{S} Један од њих таман се беше попео на столицу, да погаси  
 <p>Кнез викну споља своје ађутанте.{S} Један узе ђенерала под мишке, други за ноге, подигоше г 
оже бити говора.{S} Ствар је у сили.{S} Један предак имао је потребне вештине — династија је ос 
чији је врх усијан да се скоро топи.{S} Један додир те страшне мотке укроћава најљућега звера.{ 
у.{S} Пас притрча и опет узе лајати.{S} Један од сељака рече: — Море!{S} Што ли лаје овај пас,  
ге, с којим се ништа не може мерити.{S} Један дах њен и ево одмах оживљује све што је било клон 
чило је бунтовнички покрет у војсци.{S} Један официр, <pb n="21" /> који је хтео повести свој б 
алском сточићу.{S} Врбавац је ходао.{S} Један брк му се непрестано подизао у вис, крај горње ус 
х ђака, али је одмах опет све легло.{S} Један професор, о коме се баш тада водила по новинама п 
 којој сам мислио да се разговарамо.{S} Један наш пријатељ бацио ми је пре десетак дана једну в 
 да је већ прелазило у раскалашност.{S} Један по један сеоски Дон Жуан поче износити целу болту 
ару.</p> <p>Пас опет залаја уз липу.{S} Један му од сељака навикну: „Марш, џукело! мора бити оњ 
руге стране да га мало и контролишу.{S} Један од жандарма био је наредник и он је погинуо, као  
омагао саветима у тим тешким данима?{S} Један члан тајнога савеза, један мој лични пријатељ...< 
га одвели на врело Врбавчеве завере?{S} Један члан ове тајне дружине, и то је било у Милиновцу, 
е разлика <hi>између шах и краљ</hi>? — један заповеда, а другом заповедају је ли тако, г. Мавр 
ојица властољубиви; обојица саможиви, а један с другим у завади.</p> <p>Врбавац се већ био поче 
ега обузме неодољив страх, и савлада га један једини осећај: да бежи одавде, и то да бежи што п 
рзо видеше да им је мука узалуд, с тога један по један почне изостајати, а кнез и доктор, праће 
а кад су обојица били већ тако јаки, да један другоме није могао лако досадити.{S} У почетку је 
у имао исправити.{S} Лажне науке уче да један човек не може у исто доба бити и добар човек и до 
 Растислав били су тако властољубиви да један поред другог није могао стално остати.{S} Али то  
војим — дознала је за једно убиство, за један покушај тровања (љубазница љубазника). — Најпосле 
тимир, зачуђен, застаде у ходању.{S} За један тренутак владала је мртва тишина.</p> <p>— Мутими 
оброчинствима госпође Моне — како је за један обновљен, стари манастир сама „својеручно“ извезл 
е цванцик и чарапе, цванцик и чарапе за један белег и једно гледање.</p> <pb n="231" /> <p>Синђ 
оле и да нареди људима, да се спусте за један пушкомет ниже, да се спреме за прелазак и ту да г 
 љубавно ћаскање; она устаде нагло и за један корак одмаче се од кнеза.</p> <p>— Господару, ви  
 с њене стране била махнитост кад би за један тренутак могла помислити на озбиљну љубав кнежеву 
трова.</p> <p>„Тако су Борџије знали за један отров с оваким дејством.</p> <p>„Помешају отров у 
у и моли за опроштај.{S} Ја ћу изаћи за један тренут, да видим јесу ли спремљена Лепшина кола,  
од главе до нете, и пошто га је тако за један тренутак гледала, она климну главом и рече тоном  
 се нешто двоуми; но то је било само за један трен ока, а у другом трену она је већ била у нару 
у ланцу, размакнути по двајестак корака један од другог.{S} Препоручено им је да се много не уд 
{S} Пошто је исправила брош и загладила један чуперак, који се беше остраг на глави подигао, он 
p> <p>- Па бих онда прво и прво извукла један оволики дукат; (Она састави палце и кажипуте пока 
грана.{S} Насилно је уклоњен с престола један владалац, о коме се држало да може у згодном трен 
о ведро и весело! — Он је осећао да има један добри анђео, који стражари над његовом срећом — о 
о рече:{S} У овим мртвачким дворима има један живи роб.{S} Да ли су вољни мртви да нам дарују о 
Страхобан је његов глас;</l> <l>Али има један Добри,</l> <l>Што је јачи од свих вас,</l> <l>И ј 
о га да сам испије тај отров, и сад, на један пут, тај исти ђенерал Врбавац осећа неодољиву пот 
писмо у руке, диже га према себи, и, на један пут, он стаде дрхтати, писмо му испаде из руку, н 
на, збуњена.</p> <p>Не потраја дуго, на један пут отворише се побочна врата, која су била закло 
адом, који мало час беше тако весео, на један пут рашири своја огромна крила црни дух смрти!</p 
мерном дисању видело се да спава.{S} На један мах врата на његовој соби отворише се тихо и нечу 
Кнез узе каву и понесе је устима.{S} На један пут Каја цикну, скочи и гурну кнеза тако, да он ч 
/p> <p>Тако прође десетак минута.{S} На један пут кнез жустро диже главу и упре у доктора свој  
све даље и даље, све даље и даље.{S} На један пут осети се где коњи успорише ход; не потраја ду 
 речи ђенерал узе ходати но соби.{S} На један пут он се трже. „Ах, моја жена!{S} Сирота моја же 
—15 корака.{S} Жика га је гледао.{S} На један пут он узе у руку револвер, погну се и брзо као м 
гом зачешљавао своју велику косу.{S} На један пут он натуче шешир на главу и рече одсудно:</p>  
<p>Ђенерал застаде, као да се нечега на један пут сетио, но брзо опет продужи.</p> <pb n="331"  
н, и пође полако преко собе, па онда на један пут плану.</p> <p>— Но, чекај да видиш, дете, — р 
</p> <p>И за што све то?{S} И откуда на један пут све то?{S} Како то дође?{S} Нема одговора.{S} 
ово дана.{S} Једна постарија госпођа на један пут се разболе.{S} Зове једног лекара, другог, тр 
ам да ти кажем....</p> <p>Но госпођа на један пут застаде, поћута, као да се предомишљала шта ћ 
<p>Тако је млада кнежевина Балканија на један пут изгубила крунисана поглавара свога.</p> <p>Ка 
 собом однесе све, и ону срећу, која на један пут као да беше слетела с једне лепе звезде, и он 
грао се, потезао, дрмао док се пушка на један пут окине.</p> <p>- И ју, ју — рече госпођа и пон 
д кнез заврши овај свој узвик, Лепша на један пут осети да ово није обично љубавно ћаскање; она 
лим у себи и хтедох се уклонити, кад на један пут кнежева уста узеше мрдати.{S} Он диже руку и  
а његова, до јуче још црна коса, сад на један пут почиње нагло белити, а после и опадати.{S} С  
 јаком афектацијом и мимиком.{S} Сад на један пут он проговори гласно, чисто цикну и јурну напр 
ни му се чудно што ли се то кнез сад на један пут сети устава и поче се срдити!</p> <p>А кнез с 
 да прође забадава, Синђа изручи сад на један пут све — и баш то, за што би се могло мислити да 
ним и познатим средствима.{S} Но сад на један пут као да су им та средства постала недовољна. „ 
 покрет, сваку реч Павину.{S} Но сад на један пут она се чисто измени; њено лице доби нов, подр 
об.</p> <p>Незнани вођ застаде, седе на један од тих гробова, па позва и кнеза и његова пратиоц 
.{S} Сећала се доцније толико, да је на један пут осетила по снази неко голицање, некакву топло 
, кад се кнез удалио од кола, она је на један пут осетила неки немир и одмах се пустила.{S} Она 
ичио на узрујану кошницу, у којој је на један пут нестало матице.{S} Чуло се неко неразговетно, 
говор кнеза је запрепастио.{S} Он је на један пут осетио страх за свој мозак — бојао се да не п 
олико, да је присуство ове лепе жене на један пут одагнало све црне мисли и зле слутње његове.{ 
ачелнику Вујадину учини се као да се на један пут поче окретати и онај низ везаних коња, и онај 
 нагло пође вратима.{S} Но као да се на један пут нешто предомисли, он застаде на сред дворане  
ипај њен чисто је освести.{S} Она се на један пут нађе на сред собе и грдно се запрепасти кад в 
тислав остави жену, кад то чу, па се на један пут окрете Ратку.</p> <p>— Чујеш ли!{S} Е што ти  
у својој, и ова старачка рука сад се на један пут загреја и узе се трести; у очима старога хоџе 
 и кисело, здера низ груди.{S} Он се на један пут беше загрцнуо.{S} Он изађе из собе, махнув гл 
великом лустеру у дворани, кад му се на један пут учини да неко промаче ходником.{S} Он упита к 
 би се морало отимати од њега - рече на један пут Маврикије и устаде.</p> <p>Кнез застаде зачуђ 
 кад смо овде, докторе? — упита кнез на један пут, а глас му је био тако храпав и дебео, тако н 
 устав?{S} Реците ми то — упита кнез на један пут.</p> <p>- То ми зар пребацујете?</p> <p>- Ост 
сјајну булументу, што лети друмом, и на један пут, поплашена, окрену леђа, напну реп и утеку уз 
а, повезаних за школску ограду.{S} И на један пут њему прође кроз главу мисао: „Јес, и они коњи 
и, што сијају као два црна сунца — и на један пут он осети како се из ових дивних очију лије у  
убоко уздише“ — помисли она у себи и на један пут би јој га тако жао, тако неисказано жао, да б 
 веома зачуди ова промена.{S} Шта би на један пут овој жени!{S} Но она га брзо изведе из недоум 
 <p>— Збиља, шта ти је?{S} Шта ти би на један пут?</p> <p>— Како шта ми је? како шта ми је! — р 
даним дисањем, као оно човек кога си на један пут полио хладном водом.</p> <p>— Јес, пара — пон 
одину, био је дакле у добу кад човек на један пут с ужасом опажа да већ више није млад, али још 
старији људи, <pb n="203" /> кад тек на један пут кроз цео сабор пуче глас: „одведоше Турци Арс 
{S} Дед овако, дед овако, док ће тек на један пут рећи учитељ: </p> <p>- Добро, добро, г. капет 
е мане у карактеру...</p> <p>Ђенерал на један пут застаде, па пошто је мало поћутао он додаде:< 
S} Треба па мени што?</p> <p>Ђенерал на један пут умуче, наже се побочним собним вратима, чисто 
није, већ као зрео човек, наишао сам на један опис који ме је подсетио на ово причање старога Т 
<p>„Младић од својих 25—6 година, он на један пут с ужасом опажа да његова, до јуче још црна ко 
азговора о дужностима владарским, он на један пут пређе <pb n="437" /> на ватрено заклињање шта 
тво, но има их и који дејствују само на један начин.</p> <p>„Тако, на прилику, змијин отров (ви 
 тетку...</p> <p>Тако поче младић но на један пут он сав поцрвене и ућута.{S} Као да се љуто по 
м очима, на целом оном дивотном лицу на један пут се појави тих, миран али страховито дубок бол 
урла у њима и јело и пиће, и вино их на један пут ухвати, па како је кога стизало, онака је и п 
т, ту је мрак и зло...</p> <p>Старац на један пут ућута, али ово прекидање говора изгледало је  
авим ројем изукрштаних мисли.</p> <p>На један пут Мутимир одскочи од зида и пође по соби круним 
безумној страсти Мутимировој.</p> <p>На један пут она као да поче појимати шта се дешава око ње 
, и то с великим нестрпљењем.</p> <p>На један пут, у даљини указа се облак прашине на широком д 
 је млатарала и лево и десно.</p> <p>На један пут млади господин одскочи.{S} Стискујући Јелу за 
же и ближе, и све у ковитлац.</p> <p>На један пут из овога облака указа се један коњаник.{S} По 
 да владају, и то наизменце — 15 година један, а 15 година други.{S} А после, може се десити да 
е мимо њега три лица; поздравише га, па један од њих пенали на њ острага револвер.{S} Пуста рук 
ју на груди.{S} У исти мах Кугић дочепа један нож из црне кутије и снажним и брзим ударом сјури 
тек пре две - три недеље имала је такав један случај.{S} Снашла је невидовна беда, ако почем зн 
јство (хронично тровање).</p> <p>„Такав један случај имали смо баш ово дана.{S} Једна постарија 
е сувише слаби да повуку за собом читав један народ, па ма они уживали и највишу наклоност слоб 
нерал је то стакленце држао скоро читав један минут, а груди су му се високо надимале.{S} На је 
још лепше наде на будућност.</p> <p>Кад један другом нису имали више шта рећи — растали су се:  
л, стајући пред кнеза.{S} Држим, да сад један другом можемо пружити руку, рече он и пружи <pb n 
ицима.</p> <p>У брзо дођоше и сами пред један такав ходник и уђоше унутра.{S} Одмах иза првог с 
 неке истраге нада мном.{S} Тада устаде један од ове двојице, приђе ми, и чистим француским јез 
 да се по њему проваљушкаш, и тада дође један тренутак кад човек завиди оној стоци што тако сло 
а пут, даду му кола, а као кочијаш пође један дечко <pb n="153" /> од 10—12 година.{S} Кад су х 
делу, по понашању могло се судити да је један од ове двојице господар ономе другом, но да се у  
а су врата с поља закључана, јер кад је један кључ у брави онда други нити ту може ући ни браву 
, настали големи политички обрти, те је један кнез био протеран, и династија Косанића оборена у 
вету!{S} Округ! помисли болан колики је један округ; и то је све под твојом влашћу!{S} Баш си ч 
 вратима на будоару, у соби на којој је један прозор стајао отворен и с подигнутим завесама, уз 
ну...</p> <p>- Колико ја знам убијен је један опасан хајдук, који је спровођен власти, па у пут 
случају.{S} Интересно је видети како је један писар — млад човек, хоп лола, а пало му у део да  
е указана њеној невиности.</p> <p>То је један разлог што госпођа управитељка данас обожава г. Р 
ио!{S} Ко ли му то узе?</p> <p>— Зар је један — рече Ратко — узео је сваки по нешто, а највише  
S} Зуби се прво почну клатити, па после један по један остаје у комаду хлеба, у парчету меса, у 
на.{S} Кривица је била озбиљна.{S} Лане један капетан проневерио је много мању суму и одмах је  
p>На један пут из овога облака указа се један коњаник.{S} Полегао по коњу, он је непрестано шиб 
b n="7" /> <p>На широком друму указа се један вод коњаника.{S} У оближњој касарни зачу се необи 
А је ли противно војничкој части кад се један ђенерал толико заборави, да.....</p> <p>Ђенерал г 
т, док ова гомилица прође.{S} У томе се један од оне четворице одвоји, врдну мало у страну и за 
>— Ама тако, само, лепото моја, реши се један пут јуначки, мајковићу, па што бог да!{S} - Што т 
ета.</p> <p>Крај тога друма, налазио се један мали парк, а у том парку било је једно старинско  
пажњом слушали интересну причу, како се један угледан господин звониградски нашао на подозривом 
ас викну: „Ај, недајте — утече!“ Осу се један грозд пушака, па други, па онда све умуче.{S} Пос 
p>Ко би на прилику могао веровати да ће један Врбавац — он лично ступати у овакве везе и познан 
и рече кнезу: — Певаш, певаш, обешењаче један!{S} Али чекај само, показаћу ја теби како се у ту 
 може бити да се толико задоцне? — рече један од ова два човека.</p> <p>— Без ичега није.{S} Не 
ему кнеза Мутимира.</p> <p>— Он? — рече један.</p> <p>— Он! — прихвати други.</p> <p>— Онда је  
е иза стола. „Хајдемо, време је“ — рече један. „Хајде“ прихвати други.{S} Погасише цигаре, духн 
ише са свога легала. „Свршено је!“ рече један.</p> <p>— Боже! да ли је свршено, рече други.</p> 
покретом отрже од њега огртач, и навуче један рукав — Одлази од мене!{S} Не знам ја ваша ђидиск 
/p> <p>Међу тим Жика узе доглед, и кроз један пропланак баци поглед на оближње брдо и у узе га  
апред.{S} Црнојевић м Жика прилегоше уз један храст, док ова гомилица прође.{S} У томе се један 
 у оном мраку, јурну један на другога и један преко другога, попадају, поруше столове, посваљуј 
<pb n="548" /> а опет их свак понавља и један другом прича.{S} Тако се, на прилику, говори, да  
.</p> <p>— Би ли ми хтели показати ма и један једини од тих документа који потврђују моју криви 
се играло био је велики — једна круна и један престо.{S} Те две ствари вреде једне главе.</p> < 
а су и два мушкарца, кнежев рођак Аца и један његов присни пријатељ.</p> <p>Даме се одмах искуп 
аничић с дружином.{S} Угледаше волове и један од сељака викну: „Ене лопова!{S} Погледај ти куда 
 осврте, диже пушку на око, скреса је и један сељак из потере паде на земљу мртав; земља га жив 
 Балканија.{S} О томе је био објављен и један указ:</p> <p>„Да се забрани јавно весеље и да тра 
ем!</p> <p>— Наравно да разумете.{S} Ви један и можете ствар разумети тек како ваља — примети Р 
/p> <p>Иста је судбина постигла и други један споменик орловачки.{S} То је био наерени дрвени м 
реши се да и не покушава устајати Други један опет, наслоњен на руку, с одупртим лактом о сто,  
се златна врата небеска, а из њих изиђи један од најмлађих и најмилијих анђелака божијих, те се 
у се све покрај кућа, а ишли су ћутећки један за другим <pb n="282" /> варакајући да нигде не и 
е у корист пређашњега стања.</p> <p>Али један случај нарочито је чинио на кнеза дубок утисак.</ 
ратници.{S} Остали су полако приспевали један за другим.{S} Неки су стигли тек око 2 часа по по 
их десетак минута три пут су прескакали један исти планински поток, а сад му бејаху дошли до са 
рекао би да смо сад као глумци одиграли један дирљив акт — настави ђенерал с горким осмехом — А 
линама извесно бити затрпан — тако вели један стих у једној песми персијској — рече Растислав о 
ом пирлитораца, који се бејаху примакли један другом, ма да је било наређено да потера иде у ла 
p>— У вашој породици нема јунака.{S} Ни један члан ваше династије није се нигде одликовао никак 
дом; <pb n="680" /> знам само то, да ни један владалац није прошао рђаво, који је заснивао теме 
рофесор књижевности говорио ми је да ни један народ на свету нема толико духа, појезије, досетљ 
и имали су чудна дејства, каква нема ни један од данашњих, у науци познатих отрова.</p> <pb n=" 
ије и од кад је скупова у њој, никад ни један мушки скуп није доживео да му се цигло за по саха 
о није начин!{S} Тим средствима није ни један владар помогао своме народу — поче кнез, но Расти 
те стање било је толико ровито да се ни један од њих није смео усудити да га још више слаби и к 
 називате ме издајником, не наводећи ни један доказ у потврду тих гадних клевета.{S} Само младо 
са извора, где су се одмарали, а још ни један не бејаше реч једну проговорио.</p> <p>— Чија ди  
да Враничића, који баш у тај мах измени један поглед са Жиком.</p> <p>Жика пружи руку да узме к 
губиле своје девојаштво, оно, што учини један владалац, не би се ни познало — рече доктор.</p>  
борба за насушни хлеб.{S} Њему приступи један преобучен жандарм и понуди му да купи медаљу с кн 
 с оног другог света.{S} С тобом говори један мртвац.{S} Ја сам већ свршио с овим светом и нема 
уго, а имати на уму само то, да си и ти један члан владалачке династије Косанића.{S} Спас и инт 
 за њим и да бих волела с њим се играти један пут но да ми бог да здравље.</p> <p>Девојке помет 
мо у том једном погледу могао прочитати један о другом!{S} У том тренутку та два супарника изгл 
че, кад га потревиш у ластару — примети један. — Па што?{S} Морао би се предати код нас оволико 
дознало се толико да ће то јамачно бити један правник <pb n="276" /> звониградски, који обилази 
осетљивости, прорицала му је да ће доћи један дан када ће о женама стећи друкчије уверење.{S} Т 
сна, млада манастирска кера, прескачући један другог.{S} Кнез се грохотом смејао овој њиховој и 
нама.</p> <p>Јела скочи с дивана, крочи један корак на страну, стаде, обори главу; сва је дрхта 
ли <hi>осећаји</hi> и то поглавито овај један једини осећај.</p> <pb n="391" /> <p>Она је осећа 
ветно осећала — то је, да би она за тај један тренутак незнане рајевине дала све: прошлост, сад 
, осуђен и проглашен као стидан и низак један акт, који је тако природан и тако неопходан, акт  
и младићу!{S} А зар си могао и за часак један помислити, да ћу ја - хоџа махну руком низ дугу,  
аћори и гине за мушким.{S} Али само док један пут будеш.... док се мало познаш и ослободиш код  
ам.</p> <p>Боја нагласи да имају „голем један посла“ и да им ваља говорити на само.{S} Дежурни  
у Враничића и његову дружину.{S} За тим један од сељака викну:</p> <p>— Еј, буразере, који сте  
а да је донесен са стране.</p> <p>Затим један од сељака опет узе кутију и опет стаде брижљиво з 
их послова.</p> <p>— Не знам, да стрчим један час да видим.</p> <p>— Види!...{S} И ако је ту, р 
иновници министарства долазили су редом један по један.{S} Обично корачају споро, пењу се уз ст 
.{S} Ако игде, а оно у говору с народом један владар мора мерити сваку реч своју, пошто се такв 
а потомцима заједно са његовим споменом један од најсјајнијих примера разумног и неуморног патр 
ека голема срећа, како је у њу заљубљен један велики господин и како ће и они <pb n="238" /> и  
понеше, на кутњем прагу седео је згучен један жандарм и горко је плакао и јецао.{S} Можда су то 
рао би се предати код нас оволико, а он један — додаде други. — А шта би му радио да га нешто у 
пустити саме власти.{S} Мислиш да је он један пут био хватан?{S} Е... хеј, да си ти жив и здрав 
 с оваким извештајем, да је био само он један и да није стотину других прилика давало вероватно 
 Професор у академији (Тоша је предавао један од споредних предмета у војној академији, свега 2 
/> „радосну вест“ како се у њу загледао један „врло велики, врло велики господин.“ Видео је слу 
е тај акт спаривања, и он је често, као један од светих обреда, вршен у самом храму.{S} Ствар ј 
ворити.{S} Напротив, то се рачунало као један од најузвишенијих и најсветијих акција људских, < 
а да те је од Врбавчевих интрига спасао један њин члан.</p> <p>— Ја то не разумем.{S} Што се он 
Софија на вратима.</p> <p>— Чекајте, до један, један и по најдаље.{S} Не буде ди ме дотле, руча 
атио главом и да није био нико други до један од она два сељака, што су мало пре били с њима.{S 
коју је у Балканији на своја плећа узео један једини човек — мисао велике и светле револуције з 
ес, с једне сјајне звезде био је слетео један малени анђелак љубави и облетајући око лепе Паве  
.{S} У њему се бејаше тумбе окренуо цео један свет мисли, осећаја и планова.{S} Полазећи у Балк 
 је било Растислав.{S} Такав је ето био један намесник.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
</p> <p>Други начелник — он је опет био један од најстаријих у овоме скупу — диже главу, подуго 
А овако, шта велиш, г. Маврикије, овако један мали шахић краљу!....</p> <p>Тако се игра продужа 
богме,— продужи баба Ката — прегни тако један пут, а слободно, ако буде греха, ево ја сав грех  
рима све што се око њега збива.{S} Само један осећај <pb n="292" /> код ње је био још веома жив 
видео да цело његово биће испуњава само један једини осећај, да он није у стању ни да што друго 
ој кривици.{S} Целу јој душу обузе само један једини осећај, — да бежи, да бежи што пре и што б 
а помисао на какав отпор, она види само један излаз, само једну могућност: да се потчини, да се 
у био сам!{S} Та ја сам ту био тек само један од стотине.{S} Истина, један од главних, ја сам в 
 последња живчана кончића потресао само један осећај, прождирала га само једна жудња и растрзал 
о за све друго, а изоштрило у њему само један једини осећај, осећај страховите, огњене, управо  
одлубљени патос коњушнички.</p> <p>Само један од слугу беше будан.{S} Кроз многе коњске ноге, о 
/p> </quote> <p>Растислав прочита писмо један пут; прочита га и други пут; за тим га окрете, за 
Овде није у питању ничије самољубље, но један велики државни принцип.</p> <p>— Државни принцип? 
е је и десет невиних да буде везано, но један крив да утече, за што ко је невино везан, лако се 
 дуго овде остали.{S} Кад је било равно један час од доласка, кнез нареди полазак.{S} Одјекну ј 
ову кућу и да под сваки прозор стане по један.</p> <p>Кућа Врбавчева била је кнезу Мутимиру доб 
а јака стража, а с њом је увек био и по један пуномоћник друштва лекарског, као нарочити изасла 
 редом и сваки је забо слици у груди по један оштар нож.{S} После је слика свечано спаљена, уз  
јушним шољама, а други у свакој руци по један велики порцулански кавеник.{S} Пуковник баци лак  
 Тек, пошто су изашли од њега, један по један упутио се Ратковој кући, бирајући месечеве залатк 
у начелници, после дуга бдења, један по један почели измицати кроз Ратков капиџик, губећи се у  
ћ прелазило у раскалашност.{S} Један по један сеоски Дон Жуан поче износити целу болту своје љу 
е да им је мука узалуд, с тога један по један почне изостајати, а кнез и доктор, праћени гардом 
е прво почну клатити, па после један по један остаје у комаду хлеба, у парчету меса, у крушци и 
министарства долазили су редом један по један.{S} Обично корачају споро, пењу се уз степене пол 
тко даде пример и начелници су један по један прилазили столу и сами се служили.</p> <p>Ратко ј 
пасење.{S} Жика се вајкао што немају по један војнички шињел, као што носе народни војници, па  
"174" /> улици без изузетка имао <hi>по један вењер</hi>, а у сваком вењеру по једну лампу, кој 
и послужити.{S} Али како да доскочиш то један пут томе матором лисцу!{S} То је најтеже питање.{ 
 носили некакве хартије и заузели место један с леве, други с десне стране Кугићеве, он седе за 
воја владавина.{S} Та то ће бити просто један ужас, и ти можеш врло лако довести ову земљу до к 
 је за то посао у држави и подељен, што један човек и поједина група људи нису у стању да прихв 
да држите шпијуне у својој кући.{S} Бар један намесник не мора то чинити.</p> <p>Врбавац беше п 
ше рано легао.{S} Одспавао је био добар један сан кад му се од некуда присни, да га нападе нека 
 кнез загледа.{S} А знам да си му макар један пут намигнула.</p> <p>Пава прво плану, па одмах з 
} Да нада мном, ђенералом, врши претрес један капетан противно је свима појмовима о војничкој ч 
 ништа не знате!..{S} А није вам познат један допис, који је о тој ствари послат једноме овд. л 
да!{S} То ми је натоварио бригу на врат један пријатељ.{S} Њему то треба, а не знам управо зашт 
?</p> <p>— Доста, доста! — рекао си већ један пут, па доста — рече Мона зловољна.</p> <p>— Река 
и да му се мисли и осећаји бркају, да у један мах мисли на сто ствари, мисли на све, и да баш с 
орење на земљи, и то обоје осећала је у један исти мах.{S} Готова је била сваки час да заплаче, 
д сваки дан заједнички ходају и обоје у један глас одричу да им се шта слично десило. — „Шта? з 
а помоћ, она се окрете и хтеде побећи у један угао.</p> <p>Млади господин погна се за њом и у с 
шта? — нисам могао разабрати.{S} Само у један мах долетеше до мене ове речи које сам сасвим раз 
<p>Кад је и то било сређено и сложено у један велики завежљај, кнез се полако упути у побочну с 
јка — одговорише Боја и Радован скоро у један глас.</p> <p>— Па где вам је та девојка?{S} Што ј 
или неправилно поређани, али тако близу један уз други, да се рахат могло корачати с гроба на г 
 браца Мика и фрајла све дувају, дувају један другом у уста, а фрајла све нешто шапуће, а браца 
 то управо догодило у оном мраку, јурну један на другога и један преко другога, попадају, поруш 
 ове пустиње, а камо ли одржати кроз њу један правац, путујући једнако на југ.{S} Пет година пр 
зу у зубе неку бакрену жицу, од које су један крај везивали с оним жицама што иду из јастучића  
ду.{S} Светина је јурила.{S} Скакали су један другом на рамена, на врат, па и на главу, било их 
, а други првоме дошао главе, седели су један до другог на дивану и разговарали се топло, искре 
ша.{S} Ратко даде пример и начелници су један по један прилазили столу и сами се служили.</p> < 
— Али није то, душо, „остави ме“, но ту један пут треба кидати.{S} То ни какав обичан човек не  
<p>— Хајд тамо, па чекај, ветропировићу један — рече Мона бајаги прекорно, затварајући врата за 
 тихо цвиљење:</p> <p>— Ах!{S} Зликовац један!{S} Још су ми цигло два ребра стајала читава на р 
ђусобним завадама.{S} Осећали су да још један другом требају и трпели су се.</p> <p>Али потмуло 
ит против зла и кварежи.{S} Имао је још један јачи узрок — Јела је волела.{S} Она је имала чове 
гонетног чуда, онда се окрену, баце још један срдит поглед за кнезом и његовом пратњом, па онда 
pb n="180" /> <p>Млађи ађутант баци још један поглед по дворани, сам помаче напред столицу за к 
прагу од будоара.</p> <pb n="442" /> <p>Један поглед био јој је доваљан да види шта се десило.{ 
пред, ја другога пута немам“....</p> <p>Један од г. г. министара примети му:</p> <p>„И ми тако  
нда жигицом да виде има ли чега.</p> <p>Један пас дотрча под липу и узе ту лајати.{S} После опе 
аника извршена је ова операција.</p> <p>Један дервиш узео је другога, човека суха и чкољава, а  
ици, али пука, страшна сиротиња.</p> <p>Један такав ђак ишао је замишљен и брижан широком канта 
 остала за све време њине гозбе.</p> <p>Један од присутних грађана показивао је осталим гостима 
е од гостију непријатно дирнуло.</p> <p>Један од најмлађих начелника чисто се трже кад кукавица 
после и калуђерче удари у инћар.</p> <p>Један је начелник извештавао како су у његовом округу с 
м се добро одрже поља и берићет.</p> <p>Један од начелника, у чијем су подручју биле војене бар 
алој спреми за народни устанак.“</p> <p>Један од начелника из источних крајева јављао је, да ње 
хом на уснама и броји редом капље крви „један, два, три“...{S} Крв, крв! узвикну он за тим и ух 
рете, загледа рукопис, адресу и потпис „један ђак.“</p> <p>— Где је тај господин? — упита он мо 
па да му од тога ништа не буде.</p> <p>„Један исти отров у већој дози може донети одмах, тако р 
их вас да ме изволите примити.“</p> <p>„Један ђак.“</p> </quote> <p>Растислав прочита писмо јед 
lestone unit="subSection" /> <p>Било је једанаест часова у вече.{S} Кнез Мутимир ходао је узбуђ 
ок удариш длан о длан.{S} Око 6 часова, једанајест особа, скупљених код Моне на јаузн, већ су з 
Кнез извади сахат, загледа га и рече: — Једанајест и 25 минута.</p> <p>— Имам још 72 сахата.{S} 
к што сам крочио, неколико корака ја за једанпут запнем о нешто ногом и посрнем.{S} У томе поср 
а груди су му се високо надимале.{S} На једанпут он диже руку нагло изврте стакленце и истресе  
ку погоди у коме се правцу крећу.{S} На једанпут му се учини да коњи успорише свој ход.{S} И за 
S} Све их је миловао, љубио, па онда на једанпут узе плакати.{S} Прво су му само текле сузе, а  
тако, да се госпа чисто трже.{S} Она на једанпут изгуби цело своје војничко држање и заборави ц 
 било тако <pb n="537" /> мирно, сад на једанпут настао некакав неред, нека трка, хука; где где 
> <p>Кад би око 3 часа по подне кнез на једанпут нагло скочи с дивана, поузданим корацима приђе 
ла; мишићи као да се окамене и човек на једанпут постаје потпуно узет.</p> <p>„За овај отров је 
ло упита сељака да му каже откуда му на једанпут паде на ум то тако ретко име Перун Црнојевић,  
 час по час загледао у сахат.</p> <p>На једанпут кнез стаде, подиже сахат, „пет минута и два се 
 био уведен овакав ред: послужи се само једанпут, а за тим се сва пива и јестива сместе на дуга 
снажна човека, он те стегне за руку, на једаред осетиш да је ту сваки отпор већ у напред искључ 
 на куверат у коме јо била слика.{S} На једаред узвикну: — Ах, та ево, погледа жиг поштански.{S 
 ком се правцу креће ова гунгула.{S} На једаред читава гомила људи дође до гроба и сад се јасно 
ва гадна животиња таква облика, Јела на једаред трже руке себи и жестоко скочи...{S} Она скочи  
S} После десетак минута хода косу је на једаред пресецала лепа удољица, непошумљена, али с лепо 
 ми некакве две људске прилике, које на једаред искрсоше из мрака.{S} Ако се не варам ово су би 
— једном речи цео тај крај као да се на једаред помаче у лево и поче се окретати све на лево, с 
е га свлачити у мрачну јаму, која се на једаред отвори испод плоче онога истога гроба, на коме  
у ни сама није разумевала.{S} Она се на једаред осети слободна пред овим човеком и могла је сас 
о изговорио ово што мисли) окрете се на једаред Вујадину:</p> <p>— Начелник, тешка дужност! — р 
 доврши своја размишљања.{S} Њему се на једаред учини, да је управо под собом чуо неко шушкање, 
ковник ради да ме уклони — рече кнез на једаред.</p> <p>Каја разрогачи очи. — Да те уклони!{S}  
i>, треће <hi>Ц</hi>...</p> <p>Сељак на једаред умуче, спусти руке на крило и оштро погледа Вра 
времена на време дубоко уздисао, док на једаред не скочи.</p> <p>- Велики бог куша моју малену  
изговорених бурно и страсно, ђенерал на једаред стаде, клонуло опусти низа се обадве руке, а гл 
ку састане народна скупштина.</p> <p>На једаред Ратко застаде; он је био чуо како се за његовим 
, а они остадоше као укопани.</p> <p>На једаред на средњем отвореном прозору на горњем спрату у 
 се занео за лепом месечином.</p> <p>На једаред пред кнеза нешто наде и то га трже.{S} Он погле 
 коју од чувенијих породица у којима је једаред већ бивао, овај би часовник могао имати неоцење 
 Било је већ близу 11 часова кад слуга, једва једном, донесе нестрпељивом маркизу извешће да је 
" /> жива, дрска, а она се пресамитила, једва реч изговара, као каква калуђерица.</p> <p>- Чуо  
но, озбиљан, дешператан, оборене главе, једва држећи равнотежу да не почне посртати.</p> <p>Па  
пођи и намести столицу управо спрам ње, једва на корак растојања од њених колена.</p> <p>— Ако  
дан, око усана играо је непрестано лак, једва приметан осмејак, образи добили белу, пријатну, л 
} Синђа и Пава, кроз овај дим и сумрак, једва су могле распознати шта је и који је у соби.{S} О 
ез гласа, без имена, незнан и не чувен, једва познат међу неколико добрих пријатеља — ето, така 
ена удољица, којом вијуга мали поточић, једва <pb n="138" /> приметан у големој, густој трави;  
ије било!</p> <p>Боји се одсекоше ноге; једва је корачао; није знао како пређе оно неколико кор 
> свуче и да легне у кревет.{S} Аја!{S} Једва допусти те му скину ципеле, па се онако обучен, а 
 лично да му покаже где му је ћерка.{S} Једва се на тај начин ствар мало утишала.{S} Беше приша 
ку виделе слуге код господара земље.{S} Једва се разаберу и виде шта је.{S} Међу тим укљештеном 
а се чуло чак на улици пред конаком.{S} Једва у зло доба суварак се пребије и мајмун падне доле 
 трајало и Врбавац се осећао уморан.{S} Једва је чекао да се рахатлише и да одахне.</p> <p>Крај 
" /> <p>Ова пољаница није била широка — једва да је имала две-три стотине корачаји, а иза ње оп 
 претходних објашњавања, млади Белини — једва тек ако му је било 22 године — одмах отпоче своју 
 Нашао сам је узнемирену, усплахирену — једва сам је склонио да легне у постељу.{S} Кад би бог  
загрлише се и слатко ижљубише.</p> <p>— Једва једном!{S} Не знаш како се радујем!{S} А видећеш, 
да запливаше у дубоко, зелено језеро, а једва су се видели из големе траве.{S} Напред је ишао ч 
 што обично чува и храни мајмуна, те га једва он домами и ухвати.{S} Светина се била искупила г 
 друштва да ти помогне.</p> <p>Тек тада једва дође к себи и овај вајни домаћин, и једва се сад  
а пут, и то ићи прва, док се милостивна једва једном одлучила, да благонаклоно врати визиту.{S} 
даљине и с пута.{S} С тога је Растислав једва чекао да се врати с кнезом у Звониград, па да сам 
— Добро, добро, добро! — рече Растислав једва уздржавајући гнев. — Добро, сад ћете и ви жене ве 
аје потпуно узет.</p> <p>„За овај отров једва се у новије доба дознало само толико, да га дивља 
{S} То је давно било.{S} Он се тога сад једва сећао.{S} Урезало му се у памети само то, како је 
етале су страшне речи.{S} Дежурни га је једва мало умирио.{S} Морао му је обећати и зајамчити с 
 да ју је муж жестоко истукао и Мона је једва чекала сутрашњи дан, када ће отићи да види, како  
 кивно, и јурну даље као човек, који је једва задржао у себи тешку погрду, која му у мало не сл 
p> <p>Што се тиче кнеза Мутимира, он је једва дочекао овај пут.{S} Млад, здрав, снажан, пун мла 
Овда онда преко њених усана прелетао је једва приметан осмејак.{S} Изгледало је као да њене пол 
... — Радован се загцну од гнева, после једва прошапута.., —. као пса!...{S} - То и није кнез!{ 
 унутра неку муку ћућорили.{S} Најпосле једва се отворише врата и кмет поче узивати у судницу ј 
 кандиоце с црним стаклом, кроз које се једва пробијала слаба светлост, па се за тим уклонише.{ 
> дубок, бујан планински поток, који се једва видео из густе траве, израсле по стрмим обалама.{ 
ало као неки обичај.</p> <p>Пуковник се једва једном опорави.{S} Он упита зловољно:</p> <p>— Ка 
е чак у ходнику могла чути, начелник се једва сети, да се окрене кнезу лицем, а дотле је једнак 
дио. — На очи му се навуче мрак и он се једва држао управо да не падне.{S} Кад прободеној прили 
 за столом, и капљице зноја, које су се једва опажале на кнежевом челу.{S} Најпосле је узвикнуо 
гроб у непосредној близини.</p> <p>Кнез једва дочека ову прилику, да упита шта је ово?{S} Но цр 
два дође к себи и овај вајни домаћин, и једва се сад тек сети тога, што је одавна знао, али у п 
а упита шта је?</p> <p>Ађутант замуца и једва изговори да је дошао г. министар унутрашњих посло 
и Радовану.{S} Он их узе чисто молити и једва их склони да спусте пиштоље.{S} Војницима викну д 
 очима, Црнојевић је нетремице гледао и једва разабра где је и шта је с њим, те одмах скочи из  
 огромни борови, али њини високи врхови једва да су допирали до половину провалије.{S} Са такво 
и господари; мисао коју је у Француској једва понела цела велика нација, француска, а коју је у 
ширеним шињелом обигравао око кнеза док једва уграби тренутак и набаци му шињел на рамена.</p>  
а била тако запушена и стегнута, да сам једва могао на зор по мало дисати.{S} Шта је било даље  
е зна ни шта мисли, ни шта осећа.{S} Он једва протепа:</p> <p>— Господару, шта је вама ноћас?</ 
од љутине није могао ни говорити.{S} Он једва промуца: „ш... ш... ш... шта то учини?“ По несрећ 
д <pb n="234" /> главом хоџином, Срећко једва изговори, гушећи се од гнева:</p> <p>— Што ме пре 
 је тако одигнуту од земље, да је патос једва прстима додиривала, он је обасу пољупцима којима  
 министар забринуто и стаде.{S} Ађутант једва промуца:{S} - Тражи вас кнез... нешто је јако срд 
амације ђенералове, и тек сад при крају једва разабра да је ђенерал ово говорио о свом нејаком  
ао све слабији и потмулији, на послетку једва је загушљиво шапутао; јасно се видело како се гов 
. послова.{S} После дугог трагања, њему једва једном пође за руком те доказа, да у ствари ту ни 
 непосредној околини било људи, који су једва чекали да ти учиниш такву будалаштину и стварали  
аванице, осветљавајући мутном светлошћу једва најближу околину.{S} У коњушници се осећао оштар, 
риса се рукавом па продужи живо.</p> <p>Једва у зло доба ево ти и кмета, појави се пред судницо 
нехотично тровање; на прилику кад човек једе накисела јела из некалаисаних судова; или као што  
остане голо, црвено месо, па онда редом једе и месо све слој по слој, док најпосле не почну изб 
дили ми другови међу собом, како смо ми једен другом ишли на руку, како смо се помагали, један  
чудио се Жермини, кога је већ почела да једи ова загонетка.</p> <p>— Случај је доиста необичан! 
ки делић тела био ми је као истуцан.{S} Једила ме је цела ова комедија и ја сам био зловољан и  
ици још је било тихо и мрачно.{S} Једна једина лампа, чађава и поцрнела, висила је о средини та 
дмах истину у очи каже, то је ова једна једина ствар: је ли њено срце слободно и има ли каквих  
вом лицу беше се скупила и савила једна једина мисао, мисао мутна, мисао мрачна, мисао тешка и  
о једна жудња и растрзала га само једна једина, неодољива, несавладљива потреба, да ону, коју д 
ена, у којима је била мрачна само једна једина тачка.{S} То је давно било.{S} Он се тога сад је 
ти на опрезу.</p> <p>Била је само једна једина незгода — Растислав ће употребити ову прилику, д 
аху....{S} Смрт све изједначује; она је једина праведна, која никад не ради по хатару или инату 
исоки позив.{S} Слепа послушност, то је једина врлина по којој Растислав мери људе.{S} Таким по 
гђа Софија.</p> <p>— Па ово нам и јесте једина уљудна соба што имамо.{S} Ту примамо странце, ту 
дне, стање је изузетно, војска је данас једина пресудна чињеница — ја је имам данас у рукама, а 
 читава на ртењачи, и то ми је била још једина успомена од мојих негдашњих груди, а он ми, злик 
ука а рањен остаде и сам момак.</p> <p>„Једина од пратње кнежеве, стрина његова, не би погођена 
S} Име ће вам остати чисто, светло, Ваш јединац наследиће неокаљану успомену свога оца.{S} То ј 
 је плакао и јецао.{S} Можда су то биле једине сузе, које су тога тренутка искрено и из срца те 
ишта више осећао, нити је знао за себе; једини мутан осећај, који се још јављао у њему, било је 
отив несанице од које је кнез патио.{S} Једини ведри и весели дани бивали су, <pb n="636" /> ка 
изузетном стању.{S} То опет значи да ја једини вучем и сву одговорност, и пред историјом, <pb n 
, што је мудро одмерио, да ће Растислав једини бити у стању да се носи с оном халом и да те спр 
спречила и пресекла твој корак, који је једини био у стању да те за увек привежем за ме.{S} Ни  
а ће?{S} Чича Милоја није било, а он је једини био кадар да их проведе кроз ове пусте планине.{ 
све мисли и све осећаје његове, а то је једини начин да на миру остави крупне државне послове.{ 
 А ја сам хтела рећи то, да ви нити сте једини, ни сте највештији људи у Балканији.{S} Наћиће с 
узме неодољив страх, и савлада га један једини осећај: да бежи одавде, и то да бежи што пре, шт 
<p>— Би ли ми хтели показати ма и један једини од тих документа који потврђују моју кривицу? —  
>осећаји</hi> и то поглавито овај један једини осећај.</p> <pb n="391" /> <p>Она је осећала да  
е у Балканији на своја плећа узео један једини човек — мисао велике и светле револуције за спас 
да цело његово биће испуњава само један једини осећај, да он није у стању ни да што друго мисли 
вици.{S} Целу јој душу обузе само један једини осећај, — да бежи, да бежи што пре и што брже из 
ве друго, а изоштрило у њему само један једини осећај, осећај страховите, огњене, управо паклен 
ресудан утицај у војсци, како би постао једини и неограничени господар оружане силе, што је одм 
ед зида пружао се миндерлук — то је био једини намештај у овој одаји.</p> <p>Соба је била пуна  
избегавање да се каже истина, кад је то једини пут, да се кнезу укаже брза помоћ?{S} Доктор ста 
р и овде, господине, још малко.“</p> <p>Једини од целе дружине недирнут и неприкоснован остао ј 
 образ!{S} Ми таке среће не тражимо.{S} Јединица да је, из ока да ми је испала, сто пута је бољ 
/> је после предао г. Растислав, те си, једино на основу онаких података, и смео узети на се, д 
{S} Још би могли издрети <pb n="660" /> једино на ону страну, и то кад би се кренули одмах.{S}  
сам решен да се не дам ничим омести.{S} Једино могла би ме стукнути каква јача војничка сила, к 
орите неопходности.{S} У тренутцима где једино сила пресуђује, људи без силе уједно су и људи б 
} Кад би сад почео живот из нова, то је једино што би у њему имао исправити.{S} Лажне науке уче 
е и своју породицу спасао је од срамоте једино самоубиством скочив с трећег спрата. — Мртвоме н 
> <p>— Даље је то, што помоћу ових људи једино можеш знати шта ти се плете.{S} На Балкану се сп 
ки други рад, за сваку другу мисао, сем једино да се припије уз њу, да је стегне у наручја, да  
а себе.{S} А за све то тражила сам само једино: — твоју искреност, твоје поверење — да да ми ка 
ладно судио.{S} Он је решавао ово једно једино питање: <hi>јес или није</hi>!</p> <p>И сад је п 
према и такви напори већ постоје.{S} То једино може, за овај мах, сузбити конзервативце, иначе  
тељи и деда, браћа и сестре — то се још једино штеди.{S} Иначе све је друго помешано!{S} Бар та 
се она залегла у мојој глави, ни једног јединог тренутка ја нисам осећао спрам тебе никакву мрж 
а <hi>вас</hi> преузносе као највећег и јединог пријатеља кнежева, а да све друге људе пањкају. 
ав се и душом и срцем био предао једној јединој ствари — да уђе у траг плановима Врбавчевим.{S} 
 мртвим мужем.</p> <p>Само се на једном једином месту могло видети искрено жаљење.{S} Кад мртва 
ржавнима пословима руководи само једном једином мишљу: — да се одржи на власти.{S} Отаџбина, оп 
пали му крв и пуни му груди само једном једином страшном и неодољивом жељом, жељом да је има.{S 
 се миросати; ово ће бити знамење нашег јединства!</p> <pb n="613" /> <p>Још одмах, чим је Куги 
ничку борбу за ослобођење и нацијонално јединство.{S} Сад је и с тим страховањем свршено.{S} Гр 
 остала тешка.{S} Он је на то употребио једину гадну реч, која личи на убиство.</p> <milestone  
 /> све то говори, осећао је само једну једину неодољиву потребу, да испразни своје срце, у ком 
е у таквим тренутцима осећао само једну једину потребу: „да се свршава, да се што пре свршава“. 
 твојим, ти би рекао да имаш само једну једину, да тај тренутак љубавна загрљаја траје читаву в 
 и клизавом земљишту.{S} Једна ситница, једна случајност и цела зграда, коју је он тако дуго и  
 вратима се указаше две женске прилике, једна млада, витка, веома лепа девојка; друго средовечн 
 собу код кнеза ушле су још две женске, једна мала, стара, суха, са шиљастим носом и веома живи 
ад отежа, развуче, на половини прекине, једна пола падне доле на патос, а друга се опет прикупи 
рате.{S} Понекад поделе се на две поле; једна јаше пред колима друга за колима, или најпосле це 
ди сваки од њих лати се свога посла.{S} Једна притрча столу и уврну лампу да не сија одвећ јасн 
један случај имали смо баш ово дана.{S} Једна постарија госпођа на један пут се разболе.{S} Зов 
 плакао у превишњим висинама својим.{S} Једна његова суза канула је у ову пусту долину.{S} То ј 
у своју собу и наслони на мек диван.{S} Једна разбуђена ластавица, управо над његовим прозором, 
коњушници још је било тихо и мрачно.{S} Једна једина лампа, чађава и поцрнела, висила је о сред 
вани на ровитом и клизавом земљишту.{S} Једна ситница, једна случајност и цела зграда, коју је  
 Улог за који се играло био је велики — једна круна и један престо.{S} Те две ствари вреде једн 
ехотице, стаде јој на хаљину.{S} Читава једна пола опори се од појаса....</p> <p>Обоје застадош 
а му одмах истину у очи каже, то је ова једна једина ствар: је ли њено срце слободно и има ли к 
 ови опале из револвера, те падне мртва једна сестра кнежева, њена кћи допаде рана, адјутанту б 
тре памети.{S} Али ту је помагала друга једна особина, доста ретка особина: он је био неуморни  
астају, да се пријатељски разговоре, да једна другој саопште најсвежије новости, да се узајамно 
арају, нашале, да попију белу каву и да једна другој исповеди шта јој је на срцу.</p> <p>Како ј 
на други.{S} А после, може се десити да једна кућа у мушкој линији и изумре — онда би се женидб 
ћете и сами оценити, колико вреди овака једна услуга.{S} А ја ћу вам вашега кнежића тако лепо с 
ње; потрована је, како ми се чини, цела једна породица.</p> <p>— Нешто тако јесте.{S} Али то је 
 и ово је била једна жена и ово је била једна баба.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Али  
ад представљам.</p> <p>Па и ово је била једна жена и ово је била једна баба.</p> <milestone uni 
а његовом лицу беше се скупила и савила једна једина мисао, мисао мутна, мисао мрачна, мисао те 
 да су тако певали с тога, што је дошла једна гомила богатих сељака и платила им да тако певају 
би да заповедају и да господаре.{S} Има једна турска изрека која лепо карактерише ту особину на 
чека док се послуга удали.</p> <p>— Има једна ствар која ми никад није ишла, па ни сад ми не ид 
их планинских коса што су се, наслоњена једна на другу, скрећући неправилно час лево час десно, 
е младе девојке, кад су добре друге, па једна другој казује све што јој је на срцу и на језику. 
ше још две пушке, пукоше у брзо, недаде једна другој да издуши.{S} Враничић диже главу и ослушн 
ела да што рекне, али речи редом долазе једна по једна на језик, али пре но што се језик и мака 
ом га убио, исцепа ми фистан, викала је једна баба, а за тим је прикупила у шаке оцепљену полу  
о, каква династија!{S} Али ипак, ово је једна земља, један народ, засебна држава!...</p> <p>— Н 
ипови, мост је исправљен и у Орловцу је једна знаменитост мање.</p> <p>Извршене су и друге знам 
е даје варати на сваком кораку, кога ће једна туђа суза нагнати да рад ње жртвује стотину корис 
зложим немилим последицама, од којих ће једна бити та да одавде ипак нећу изаћи докле год не да 
но и баш ме то копка да видим како пише једна таква женска, нарочито кад пише једном владару.</ 
оше поред мене веома журио и то обиђоше једна с једне, а друга с друге стране, а у проласку, об 
ко.{S} И сад као да мину крај њене душе једна лака, провидљива, сјајна успомена из те лепе дале 
и други женски накити, а сем осталога и једна царска женска круна и једна златна преслица, са з 
 осталога и једна царска женска круна и једна златна преслица, са златним вретеном.</p> <p>Заго 
нађено је неколико пушака и револвера и једна записка с оваким натписом: „Магационару седмога к 
рише ову трећу у кола: за тим се попе и једна од њих две (друга се <pb n="56" /> врати), кочија 
е крајности. „Отаџбина је у опасности и једна група родољуба сматра да је у праву да се послужи 
 је била најлепша женска у Звониграду и једна, од првих дама звониградских, која је потпуно евр 
 женидбом спојиле те две лозе и биле би једна.{S} Само тако може се избећи, да се ове две куће  
ужаснијих и најгаднијих болести.{S} Ими једна ужасна болест, позната под именом <foreign xml:la 
ладаоци тако лако уступали престоле, ни једна династија не би <pb n="506" /> могла саставити ни 
<pb n="460" /> све више говорило.{S} Ни једна гошћа није знала све шта је било, али је свака зн 
ло ово узајамно убијање не објашњује ни једна страна.{S} Милоје криви жандарме; вели, да су они 
достан. ^</p> <p>Растиславу не мрдну ни једна цртица на лицу.{S} Он остаде хладан, озбиљен, ско 
а од кад је света и века, болан, још ни једна удовица никад није била силована.{S} А овде, у ов 
— А ко је зна.{S} Зар је у овој пуштињи једна и две собе, па да човек зна где је.{S} Смотрисмо  
 политички разговор, док га не прекрати једна ситна случајност.{S} Кнез Мутимир наже се, и, љуб 
Заповедио је да му се растреби и очисти једна соба у касарни, где се смести стално.{S} Предузео 
лака и проста.{S} Мало час доћи ће хоџи једна девојка с једном женом.{S} Хоџа треба да рекне де 
а оставимо то.{S} Сад баш паде ми на ум једна мисао.</p> <p>— Ви владари много уображавате о се 
ње у...{S} Ту ти је поштење!{S} О, жабо једна!</p> <p>Бабетина је сиктала најскаредније речи.</ 
ним именом.{S} Зар је овде што друго до једна обична ђачка историја?{S} И што бајаги не би се м 
ишући сузе.</p> <p>— Ама шалим се, лудо једна!{S} А баш и да је, па шта!{S} О! благо теби лудој 
оја:{S} Па зар не знаш шта је шала, рђо једна, но још и за то да плачеш.{S} Боже, боже, баш си  
ганче моје!{S} Па сад си ми, снаха, рђо једна; сад треба дар заови, него шта мислиш, кад сам од 
{S} Срам те било, срам те било, роспијо једна!{S} За то сам вукла твоје по... пелене и брисала  
илости:</p> <p>— Та ућути ти, чегртаљко једна, која ни ноћу не даш никоме мира! — А за тим прод 
ао да му неко иза леђа шапуће: „А, лоло једна, лежиш ли, лежиш на том јастуку?{S} А Митра... а? 
га само једна жудња и растрзала га само једна једина, неодољива, несавладљива потреба, да ону,  
о само један осећај, прождирала га само једна жудња и растрзала га само једна једина, неодољива 
онају тако, да Балканијом не влада само једна династија, но по реду да се мењају.{S} Обадве су  
 успомена, у којима је била мрачна само једна једина тачка.{S} То је давно било.{S} Он се тога  
.{S} Ову просторију осветљавала је само једна омалена, ручна лампица, намештена у малом прозорч 
ање бити на опрезу.</p> <p>Била је само једна једина незгода — Растислав ће употребити ову прил 
и шамарају своју непослушну децу.{S} Но једна помисао да пред њим стоји крунисана глава, господ 
а је рину ногом.</p> <p>„Цркни! стрвино једна!“</p> <p>Јела је лежала у ћошку ничице и горко, < 
 свака удољица могла је бити за њега по једна смртоносна заседа.</p> <p>И Враничић је све то зн 
о рекне, али речи редом долазе једна по једна на језик, али пре но што се језик и макао да их и 
стављале лик кнежев, над којим лебди по једна или по више вила, с венцима у руци.{S} Спремиле с 
 и поче је дрмусати.</p> <p>— Јао, лоћо једна, где ми крв попи... јао шуго смрдљива... на, на,  
очима указаше се сузе.{S} На десном оку једна се суза полако скупљала на затвореној трепавици,  
 зар још једно разорење Јерусалима, још једна рушевина до темеља, где не остаје камен на камену 
јутрос почело шапутати по граду.</p> <p>Једна од госпођа, коју су обично „бедили“ да има страст 
 и давала јој познати да су сад њих две једнаке.</p> <p>Док су две жене овако поправљале оно шт 
знамо у главу, где смо сви до јуче били једнаки и сви се сећамо како је изгледао, шта је био и  
 куку усарачен нож.{S} Но и ако су били једнаки по оделу, по понашању могло се судити да је јед 
 Он неће гледати на партије; за њега су једнаки сви балканиски грађани, који часно и савесно вр 
иве утворе, које га гоне и дању и ноћу, једнако га прате и једнако му вичу: „Свршуј!{S} Свршуј! 
и ни десет корачаји по равном земљишту; једнако се морало пењати или силазити.{S} Земљиште је б 
накарет Мелентије.{S} Неда ми проћи!{S} Једнако намигује — испале му!</p> <p>— Море какви калуђ 
 трпала их у некакву велику котарицу, а једнако је кецељом брисала сузе и викала: „Боже, боже!  
 у мачка, што лежи горе на прозору и да једнако вичу мачку: ам! ам! ам! — да лају на њега, а на 
ко је разговарао, дежурни је све до сад једнако мислио о овој ствари, и то упорно мислио, и неп 
и, да се окрене кнезу лицем, а дотле је једнако стајао окренут леђима.</p> <p>Међу тим кнез. ка 
ра до врата.</p> <p>Уз пут Маврикије се једнако освртао: „Да ме поштеди Ваша Светлост, ако може 
 докле се зове њокалица.</p> <p>Кнез се једнако смејао.{S} Био је тако расположен да му је свак 
то за њен рачун...</p> <p>Девојке су се једнако смејале, а Петрија је бројала даље:</p> <p>- Па 
S} Чак се и Пава смејала и ако је иначе једнако била нешто тужна.</p> <p>— „Куку, часан је убио 
о распитивао за разне особине народне и једнако је понављао доктору:</p> <p>— Само хоћу све иск 
 гоне и дању и ноћу, једнако га прате и једнако му вичу: „Свршуј!{S} Свршуј!“</p> <p>Као приспе 
епрестано кружи, непрестано се окреће и једнако мења свој облик...</p> <p>Она је хтела да што п 
 но он се онако пијан копрцао, отимао и једнако је сипао погрду за погрдом, ма да му је њушка в 
ак је загледао <pb n="473" /> у сахат и једнако зивкао слугу, стављајући увек једно те једно пи 
е то подуже трајало, а ови незнани људи једнако су стајали и посматрали.{S} Прође десет минута, 
јер ће са свога раскалашног живота бити једнако у дуговима.{S} Јес, то би све било лепо да сте  
а ти радиш на преврату и да су ти прсти једнако у Црнојевића <pb n="576" /> ткиву.{S} Али добро 
ад је стао и даље досађивати, пружајући једнако медаљу, ђак се обрецне срдито: — „Хајд’ у ђубре 
 одржати кроз њу један правац, путујући једнако на југ.{S} Пет година провео је Милоје по овим  
с јесте, сутра нисте, само ја издржавам једнако без смене, ево већ више од тридесет година.“</p 
али су из болница мају (гној и воду што једнако слизи с разједена лица) чак и од те ужасне боле 
колико ће те му дати пара, које ће њему једнако требати, јер ће са свога раскалашног живота бит 
ворани је било већ доста људи, а још су једнако долазили.{S} Неки су седели, други су у гомилиц 
с Растиславом, Врбавац као да је навлаш једнако потезао реч „господар“.</p> <p>— Мала главобоља 
а те додаде. — Тако смо у послу!{S} Још једнако ти проклети спискови обвезника.</p> <p>Своје не 
о тражи? — рече Лепша, гледајући га још једнако попреко.</p> <p>— Па шта хоћеш онда; што се срд 
ње и узе је за руку.</p> <p>Јела је још једнако стајала крај прозора.</p> <p>— Ама тако, само,  
рише.“</p> <p>Од ноћас Враничића је још једнако пратио тај осећај.{S} Он се налазио чисто у нек 
ине по његовој наредби, пошто је он још једнако био у очима света онај исти моћни Врбавац, онај 
а.</p> <p>Мање више гости су били сви у једнаком стању.{S} Чак и сам доктор није био ни мало из 
анесен за Лепшом, он није дао да се она једначи с обичним сокачким закачаљкама.{S} Кад Мона пот 
ајмилијега створа — човека — стари бог, једне благе јесење ноћи, горко је плакао у превишњим ви 
ито!{S} Он рече да је то давнашња слика једне његове познанице још из детињства; а ту му је сли 
ри у исповест; признаде, да је то слика једне париске лепотице из <foreign xml:lang="fr">demi-m 
толико, да га дивљаци справљају од сока једне биљке америчке, мешајући у њега и отров од змије. 
> <p>Али још за живота кнеза Страшимира једне вечери овај човек стави сам себи ово питање:</p>  
аста Петрија прихвати, подигравајући од једне до друге другарице и вртећи се међу њима.</p> <p> 
е он, неустрашљиви државник, уплашио од једне зврчке по новинама.</p> <p>Растислав се љутну.{S} 
 кога од њених, и само што чу толико од једне <pb n="250" /> да је Пава „отоич“ стајала онамо п 
ирање код девојке, одрасле у кући такве једне жене, као што је баба Ката.</p> <p>Но има душа та 
је лудачке улоге.</p> <p>Свршетак такве једне комедије одигравао се баш сад у соби ђенерала Врб 
 и један престо.{S} Те две ствари вреде једне главе.</p> <p>После ових речи ђенерал узе ходати  
на подворење, орловачком начелнику дође једне вечери, у први сумрак, непознат човек, с поверљив 
други млад човек.{S} Ова фотографија је једне од његових љубазница, с којом се два три дана про 
огласа кнежева пунолества, Растислав је једне вечери седео у кнежевом кабинету, и развијао прав 
Урезало му се у памети само то, како је једне ноћи у дому његових родитеља, где је пре увек бил 
ан Орловца.</p> <p>Пре свега нестало је једне баре, која је била читава знаменитост у Орловцу.{ 
и мирно, да би све то било тако да није једне околности, која целој ствари даје други облик, а  
 но опет се врте.</p> <p>— Јао, роспије једне, јао вашљивице и смрдљивице, — рикну бабетина.</p 
<p>Баба је удари и викну: „јао, роспије једне“; па се окрете и пође; но опет се врте.</p> <p>—  
како њен драги супруг одмах после оваке једне жалбе, одлази у кавану и до мркла мрака већ не из 
би и цалала:</p> <p>„Погледај ти гадуре једне!{S} Што ја с њом, лепше и боље, то она све црње и 
ужваном качкетом, без џепна сахата, без једне паре у џепу, с опуштеном сабљом, која за њим танд 
же прегледати.</p> <p>Баш у тај мах, из једне рибарске колебице, на левој страни дунавској, иза 
е било две преграде.{S} Лепша извади из једне преграде завијутак, у коме је било једно писмо и  
не усне, румене, забрекле образе, без и једне боре, с омаленим, глатким подваљком.{S} Растислав 
склон на сваковрсне разузданости, без и једне озбиљне мисли у глави, без појма о свом узвишеном 
је на какву вилинску башту, из хиљаду и једне ноћи, а посред тога сјаја и зеленила гамизало је  
твара.{S} Као оно у причама из хиљаду и једне ноћи, он би могао три дана и три ноћи седети и гл 
читав роман!{S} То је прича из хиљаду и једне ноћи!{S} Је ли могуће да се све то вама десило, д 
.{S} Око те ствари нећу више трошити ни једне речи.{S} Имате пет минута на промишљање.</p> <p>К 
од чега на свету не презам, ја немам ни једне тајне за коју бих стрепио да је ко не дозна — мој 
пште, она није имала у овом тренутку ни једне јасне и одређене мисли у глава; у овај мах њом су 
асута је и Орловац се тако морао лишити једне знаменитости своје.</p> <p>Иста је судбина постиг 
ниграду.{S} Млад, образован човек, члан једне од најугледнијих француских племићских породица,  
оварао по нешто, и то махом би понављао једне исте речи, као што се то при игрању шаха обично р 
ту кад се рашчује, да је овај прокартао једне ноћи само три хиљаде дуката.</p> <p>Још не беше Р 
са, наваљивати толико, да прочита писмо једне париске јавне женске.</p> <p>— О! откуда да то ни 
а и весела домаћица испраћа их једне по једне, старајући се да на растанку свакоме рекне по што 
биле пусте, из даљине чуо се само жагор једне гомиле радника, која је хитала на посао.{S} Избуђ 
о се овај интересан случај.{S} Директор једне велике европске галерије статуа поскида све ове л 
 два жандарма, преобучена као сељаци, с једне стране да му буду на руци, с друге стране да га м 
 и дуго било заборављено.</p> <p>Јес, с једне сјајне звезде био је слетео један малени анђелак  
 у црнини; она у тузи и он у тузи.{S} С једне стране плота уздише он, с друге стране она.{S} Ја 
5" /> <p>Кнез се дуго предомишљао.{S} С једне стране бојао се какве преваре, с друге опет стран 
која на један пут као да беше слетела с једне лепе звезде, и ону страховиту жудњу, која тако то 
д мене веома журио и то обиђоше једна с једне, а друга с друге стране, а у проласку, обадве ме  
 могу да чујем и ја.</p> <p>Доктор је с једне стране услужно одобравао кнезу, а с друге бојажљи 
eign>“ — (ала је глуп) мислио је кнез с једне стране врата....</p> <pb n="44" /> <p>„Кнез је, м 
ав пожар.{S} Дуж целе главне улице, и с једне и с друге стране, биле су понамештане катрањаве т 
прво прелаз, да му је лакше преходити с једне стране на другу.</p> <p>На ове речи Милоје се упу 
да чека.</p> <p>Затим шчепа под мишку с једне стране кнеза с друге Зара и енергично их повуче н 
 тражио снагу на другом месту.</p> <p>С једне стране он се савијао око кнез и старао се да њега 
о мустре слова, која он носи као агенат једне виђене бечке словоливнице.{S} Али извештај начелн 
и дан, све се више претвара у владавину једне обесне и разуздане касте, састављене из неваљалих 
твених начела, а поглавито на остварењу једне од главних тачака у претходном раду друштвеном.</ 
.{S} Добра и весела домаћица испраћа их једне по једне, старајући се да на растанку свакоме рек 
удници, упалили свеће па нешто раде.{S} Једни, што су вирили кроз врата, вељаху да кмет и ћата  
оги правили досетке и подсмевали се.{S} Једни су се препирали, да ли је мајмун полковник или ђе 
ласова и претпоставака ту није било.{S} Једни су причали да се кнез заљубио у некакву јавну жен 
о? послуга је одговарала неодређено.{S} Једни су говорили да је кнез седео у свом канабету и не 
ослове. — С тога је учињен распоред, те једни мисле и наређују, а други мисле и извршују што им 
земље.</p> <p>Тако су гатали и нагађали једни.{S} Други су опет причали са свим друкчије.</p> < 
а да су то и јуче и данас били и остали једни и исти људи. — Они знају шта је добро и за државу 
а, али ту су нехотице радиле и ноге.{S} Једним измахом ноге она га удари врхом своје шиљате цип 
 није дуго трајало и сад је згода да га једним ударцем стукнемо у старе међе, где је био још ка 
, па да за њим пође у гору, у воду и да једним дахом одува цело ово садашње, труло и нездраво с 
ена“.</p> <p>Седајући на диван, госпођа једним погледом обухвати целу пространу дворану: и наме 
узе каву.{S} Њен поглед био се занео за једним зрачком који се беше пробио кроз цвеће, пао кнез 
 јес пуна ђака.</l> <l>И сви ђаци скупа једним грлом вичу:</l> <l>Добро дошо кнеже, тако скупа  
....{S} Кад би ти знала!..</p> <p>Лепша једним снажним покретом отрже од њега огртач, и навуче  
то „природне ствари“ и да нарочито пред једним лекаром не може бити зазорно о томе говорити, кн 
али, а вешти људи користили се тиме, те једним уништили другога.{S} И ако није безопасан, Расти 
 слогу платио престолом и главом, или и једним и другим.{S} Али они су се побркали, а вешти људ 
уша метежну борбу њину; ја ћу слетити и једним махом лаког крила мога распирићу морску пену и у 
 праћена својом породицом, адјутантом и једним само момком изишла је по своме обичају око пет с 
рцању, Лепша одупре ногом у тај орман и једним снажним потиском помаче на више цео отоман, али  
 понуди га да га огрне, но кнез то одби једним покретом руке.</p> <p>Сад прискочи кнезу доктор. 
товници!{S} Ама ја ћу то ђубре очистити једним ударцем.{S} Нешто су ми сувише побеснели ти жуто 
ко развијени — непрестаним бављењем тим једним предметом успевали су по некад да открију и прон 
 је смешан, чисто разрок изгледао с тим једним брком.{S} Други, наравно, био је опао.</p> <p>—  
госпођа нехатно погледав господина само једним оком, и то пола затвореним, продужујући своје љу 
тално, што се мора развијати непрекидно једним правцем, и што морају признавати све владе — јес 
ицајем ове неодољиве силе, кнез Мутимир једним напором диже Лепшу, као лако перце, у два крока  
а се с њом збило све оно ружно гушање с једним младим, туђим човеком, за кога сви веле да је ве 
о све фигуре.{S} Напослетку га остави с једним коњем.</p> <p>— Сад сте остали само вас двоје, г 
једном скоро пуно по године дана ишао с једним ушиљеним брком, и како је смешан, чисто разрок и 
 писмо са стола и узе га читати онако с једним свученим рукавом од капута.</p> <p>Писмо је било 
ноћне авантуре и тумарања, и то цигло с једним ађутантом. — Какво безумље! — Заре се није могао 
од људи грубих и грамзивих, у друштву с једним циганчетом?!{S} И то рад чега?....{S} Ах! не пит 
ваку праксу.{S} Обично је путовао још с једним шипарцем.{S} Кад дође у какво место, он разгледа 
ехнуло над Звониградом и целивало земљу једним од оних топлих пролећних пољубаца, који, рекао б 
већом; капија шкрипну и њена оба крила, једно за другим, затворише се с луном.</p> <milestone u 
о одласку чичином, он напише два писма, једно начелнику краја, у који чича Милоје одлази, а дру 
огао да вам ништа и не говорим о овоме; једно јутро могао бих вам рећи просто: „г. Растиславе д 
и потрпа у џепове; кутију бацну на сто; једно стакло узе у руку и приђе лампи.</p> <pb n="320"  
оду је додијало једно те <pb n="514" /> једно.{S} Хоће промене, па ма знао да ће оно што после  
 Каква га кавалерија чува и прати...{S} Једно кљусе, па и њему окрњено ухо....{S} Ко то одгризе 
цима у <pb n="560" /> својој струци.{S} Једно јутро он предаде своме начелнику парче хартије, н 
затекла изнурене, измучене исплакане, а једно другом у наручју....</p> <p>Кад је забелио дан, Л 
алолетним слугом својим — дознала је за једно убиство, за један покушај тровања (љубазница љуба 
д својих другова да прокламују за кнеза једно дете, некаква рођака убијенога кнеза.</p> <p>Било 
љу!....</p> <p>Тако се игра продужавала једно четврт часа.{S} Једну по једну, кнез је покупио с 
уло кад би сад било кога да је нагна на једно или на друго.{S} Она, која је мало час била решен 
е кочијашу да крене мало на више, па на једно педесет шесет корачаји да стане под какав багрем  
приликама.{S} Најпосле све се смисли на једно:{S} Прешао <hi>он</hi>, појавио се <hi>Црни</hi>! 
у!{S} За што добровољно отурати од себе једно средство које ти највише може помоћи при остварењ 
ротив мене и моја рођена жена...{S} Све једно!{S} Чинио сам оно што сам сматрао да ми је дужнос 
ом, убиством, преко мртва трупа.{S} Све једно!{S} Зар твоји претци нису на тај исти начин дошли 
ао члан политичке дружине.</p> <p>— Све једно, тек он је помагао да се спасе ситуација.</p> <p> 
тати — говорио је Мутимир.</p> <p>— Све једно, ја ћу га онда читати код куће.</p> <pb n="695" / 
<p>— Од кога сам да сам чула, то је све једно; само ја питам тебе, је ли то истина, и ако је ис 
крваве радње твојих предака.{S} Али све једно, историја се свети и у деветом колену — рече ђене 
из џепа два запечаћена писамцета и даде једно кнезу, друго Зару, с препоруком да то предаду прв 
боле.{S} Кад му доведоше децу, он стаде једно по једно узимати на крило.{S} Све их је миловао,  
 је то њокалица, ха, ха, ха...{S} Хајде једно предавање о њокалици, г. Маврикије; држите јавно  
поштено.{S} Има глупака који држе да је једно поносно, а друго стидно за човека, али то су невј 
и ракије и вина, у тањиру супе — све је једно. „Лек“ је без боје (она је непрестано звала свој  
 Ви велите отров ми велимо лек — све је једно.{S} Дакле сто жутих дуката лек, сто жутих дуката  
ао узор чедности.{S} На против, било је једно доба кад су је звониградске лапараче градиле и ку 
тку је било сасвим друкчије.{S} Било је једно доба кад је Врбавац био несравњено јачи.{S} Тада  
 један мали парк, а у том парку било је једно старинско државно здање, које поодавно служи као  
лолетан на крвав престо.</p> <p>— То је једно.{S} Друго је, што сте ви, Косанићи, по свом карак 
 је и на робију осуђивана.</p> <p>— Пре једно шест недеља њој је дошао некакав Илија Кондић жан 
дседниче, какви су то људи изгинули пре једно месец дана, на путу између Ожеге и Чичка? </p> <p 
 зивкао слугу, стављајући увек једно те једно питање: је ли барон већ устао?{S} Било је већ бли 
 „Ао, лоло!“, „ао лоћо!“ и одмах полете једно другом за кике.{S} Подводница одмах дотрчи са све 
мешана, и ви још не можете да издвојите једно од другог.{S} Вама сад у првом реду треба одмора  
 Ви сте га пили и похвалили, у брзо сте једно за другим испили три чаше, а одмах за тим ућутаст 
врт часа, а они већ <pb n="676" /> ћуте једно другом у загрљају, или обоје плачу или се обоје в 
 он повуче Кају на ту страну, те седоше једно до другог на диван...</p> <p>— Међер није празна  
или уштрцавањем.{S} Већина отрова има и једно и друго дејство, но има их и који дејствују само  
на му у отимању откиде мараму с врата и једно дугме с прслука....</p> <p>Он је донесе до дивана 
рапе, цванцик и чарапе за један белег и једно гледање.</p> <pb n="231" /> <p>Синђа се обриса ру 
о једно право <pb n="330" /> гледиште и једно истинско мерило — то је човек.{S} Ја сам хтео уби 
вати, а јамачно као доказ уз то пусти и једно дугачко, гласно зевање.</p> <p>Чу се и пријатно к 
џаде; крај себе метне тестију с водом и једно црно сандуче.{S} У сандучету је носио своју свешт 
уснама, да је по свој прилици утицало и једно и друго, па свој говор заврши шаљивом примедбом,  
ивао.</p> <p>Тих дана било је свршено и једно од најтежих дела, која су њему пала у задатак, на 
ад ја и Боца лежимо заједно у кревету и једно другоме дувамо у уста?{S} Па што онда браца Мика  
в злочин извршили.{S} Врло су поверљиви једно спрам другог.{S} Преко овога Илије Ката је дошла  
<p>То је многе доводило у двоумицу, али једно се рачунало као извесно — а то је, да ће нови мин 
руги горе у зачељу гласно смеју.{S} Али једно никако није могао да појми: где се управо ово он  
се и бојали и избегавали је.</p> <p>Али једно није требало губити из вада. — госпођа Мона била  
де ућутали?{S} Зар сте тако брзо казали једно другом све што имате!{S} Или се ваљда још „штелуј 
то има свој значај и своју вредност, ни једно није за презирање и све их треба грабити себи.</h 
едио — а од бојине чељади ту не беше ни једно.</p> <p>— Где ли су то, боже!{S} И што се ја, уби 
свима укућанима надене нова имена, и ни једно, па ни децу, не зове више њиним обичним именом.{S 
ма и рукама, и да покренем тело, али ни једно не могадох учинити.{S} Од главе до пете ја сам би 
и по какав заљубљен пар, где, наслоњени једно другом на руку, тихо ходају и будни сањају у овој 
и једнако зивкао слугу, стављајући увек једно те једно питање: је ли барон већ устао?{S} Било ј 
ла и мудра човека, а не може чекати док једно дете подрасте и сазре, за што ће требати још бар  
но и хладно судио.{S} Он је решавао ово једно једино питање: <hi>јес или није</hi>!</p> <p>И са 
уклим гласом:</p> <p>— Именујте ми тако једно лице?</p> <p>— За што не!{S} Ако хоћете и два — р 
е, г. Растиславе!{S} Народу је додијало једно те <pb n="514" /> једно.{S} Хоће промене, па ма з 
едне преграде завијутак, у коме је било једно писмо и још некакав предмет, па пружи писмо кнезу 
видим шта би овде имали да се снебивамо једно од другог.{S} Вама треба власти, господине пуковн 
и.{S} За све ствари и поступке има само једно право <pb n="330" /> гледиште и једно истинско ме 
 у тој кући.</p> <p>Одлучимо да пошљемо једно дете из куће.{S} Међу тим црна прилика предложи м 
.</p> <p>— Господине, нама је уграбљено једно чељаде.{S} Моја сестра, девојка, довучена је у ов 
 то може само у почетку, а после све по једно....{S} Зар ни то не знаш?....{S} Знаш!{S} Па кад  
Кад му доведоше децу, он стаде једно по једно узимати на крило.{S} Све их је миловао, љубио, па 
во има, господару; па све лепо једно по једно отаљавај, отаљавај, док даде Бог те се све добро  
аке ноћи сељаци доводе у канцеларију по једно девојче.{S} Шта је тај радио?{S} До каквих је раф 
ару; па ово има, господару; па све лепо једно по једно отаљавај, отаљавај, док даде Бог те се с 
алила за нечим из те давне давнине, а у једно као да се радовала што се сетила тога слатког доб 
 на скоро за тим отпутује с породицом у једно страно купатило.</p> </div> <div type="chapter" x 
е на миндерлуку, наместили му под главу једно јастуче од каучука, из ког су <pb n="627" /> изла 
и ко поуздан који би могао однети кнезу једно писмо?</p> <p>— Ако је по вољи... могу ја отићи!< 
 /> <p>Млади кнез и лепа Пава седели су једно до другог на канабету.{S} Он узе њену десну руку  
је била кривична истрага.{S} У први мах једно младо калуђерче све је признавало, само се извиња 
ек све ће постићи.</p> <p>— Ах, зар још једно разорење Јерусалима, још једна рушевина до темеља 
пуну власт у руке.{S} Такви ниткови!{S} Једног кнеза убили, другог ухватили малолетна — па онда 
граја, да је власт морала попустити.{S} Једног јутра сви џинови на новој касарни освану, не ушк 
дете; она је већ знала шта то значи.{S} Једног дана баба Ката јој саопшти <pb n="53" /> „радосн 
ли до половину провалије.{S} Са таквога једног врха боровог чуло се сад гласно кликтање гладна  
ст, управо „национално „вјерују“ целога једног народа.“</p> <p>Кнез се био расћеретао; он је ра 
 се насмеши.{S} Она се у тај мах сетила једног Црногорца, стражара, великог женкароша и великог 
у реч.{S} Она тако ружно звучи у устима једног владара!{S} Бар преда ме немате потребе излазити 
прво утече на стражару, после се дочепа једног дрвета; на дрвету, скачући с гране на грану, зак 
у, ако има ко да чека, нека редом пушта једног по једног.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
тола, повуче га, свуче судове с читавог једног краја, те све с треском полети по патосу.{S} Кне 
 Донде, док кнез хтедне слушати.{S} Кад једног дана њему прасне ћев и рекне: „хоћу сад овако“ — 
 ко ће још теби умостити кад ти и поред једног кнеза још нешто пробираш....</p> <p>Синђа се беш 
и.{S} Није прошло ни десетак дана, а од једног начелника с југозападне међе стиже телеграфски и 
да измишља, причала је, како је чула од једног врло поверљивог господина, да су пре два дана не 
 и друго.</p> <p>„Недавно сам дознао од једног пријатеља за једну ствар о којој данас мучно да  
 се сећам да сам још као дете слушао од једног старог Турчина, да код њих има дервиша, који мог 
оспођа на један пут се разболе.{S} Зове једног лекара, другог, трећег — сви се буне.{S} По свим 
атастрофа</head> <p>Било је после подне једног од оних хубавих пролећних дана, кад ти се чини д 
ђа промењеним гласом.</p> <p>— Сад, пре једног сахата — рече Ратко. </p> <p>Госпођа се окрене в 
ајбоље знате!{S} А ко ће!{S} Само да се једног дана не кајете!{S} Није ни он ћурка!{S} Види и о 
 сасвим изашао из доба играчака, кад се једног дана догоди нешто што је сведочило да на њега не 
ко мотљала, Црнојевић и Жика дохвате се једног потока и, заклоњени високим обалама, измакну дал 
аљати руке — опет њене и његове, док се једног дана кроз ту деру нису почели провлачити и њих д 
остима.{S} Разлог је био — домаћин хоће једног радника више у кући.{S} Исти је разлог био код Р 
тан кнез не сме се пустити сам, бар без једног намесника, а ко би други могао ту улогу згодније 
овољни елементи крећу, бујају, расту, и једног дана лако могу постати господари ситуације.{S} Д 
Тврдио је како је то шала између њега и једног пријатеља: како у ствари нема ништа и т. д. и т. 
 да буде убијен отровом псећа беснила и једног дана доиста добија на сред улице стрелицу у леђа 
од кад се она залегла у мојој глави, ни једног јединог тренутка ја нисам осећао спрам тебе ника 
гова старија; не може по својој вољи ни једног официра да аванзује. <pb n="507" /> Окружили су  
20 лана, и за све то време није било ни једног дана кад Растислав није мислио о пуковнику Врбав 
 уским путањама; бој се да ћете се наћи једног дана у ћорсокаку, из кога више нема изласка!</p> 
 месецима носи свој грешни плод — и тек једног дана видате је а она се опет вратила на прву мер 
n="102" /> тровати све више и више, док једног дана не наступе зле последице тровања, смрт или  
 је упарађен вод жандарма, под командом једног капетана, а пред кнежевим вратима чекала су два  
 и тако вешто згурну низ степенице прво једног на другог, да се за тили час обојица нађоше на з 
среског за његову простоту.</p> <p>Тако једног дана дође тај учитељ у кавану, где је било много 
 који се изродио око ничега, управо око једног најобичнијег питања — он је држао да може сматра 
 он је чека —- или све то ствар је само једног тренутка, а тај тренутак промиче, <pb n="243" /> 
рло велики господин.“ Видео је случајно једног празника у Јеленику.</p> <p>Јела је у почетку би 
 кмет поче узивати у судницу једнога по једног сељака.{S} Бирао је све отреситије људе и боље г 
 ко да чека, нека редом пушта једног по једног.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18892 
о можеш усрећити једнога владара, уз то једног овако красна млада човека.</p> <p>Не чекајући од 
се у извештају говори.</p> <p>Тако је с једног краја јављено, да је неки хук ушао у најбоље гра 
тиваца, и, ако бог да здравља, он ће их једног дана похватати на самом делу.</p> <p>Говорећи ов 
загушљивој придворној атмосвери.</p> <p>Једног дана, баш кад су чињене припреме за свечано пола 
 је чинио на кнеза дубок утисак.</p> <p>Једног дана кнез добије писмо без потписа, где му се пр 
ете и два — рече кнез, и доиста именова једнога Немца и једнога Француза.</p> <p>Растислав јетк 
 звониградског трговца, доцније супруга једнога од бољих адвоката, она је сада већ од две годин 
та природа!... широко изобиље!...{S} За једнога човека овде има свега, а божанске љубави има за 
ађанку — рече Лепша.</p> <p>- Реците за једнога небеснога анђела — прошапута кнез узбуђено и ма 
м, кнезу се на једном учини, као да иза једнога белога крста види црну људску прилику.{S} То је 
атима, отвори их широм и махну руком на једнога од својих ађутаната да уђе унутра; затим му дал 
вљано да не сме водити са собом више од једнога служитеља и да се не сме нигде послужити својом 
елник се постарао да у то друштво уведе једнога свога поверљивог човека и од њега је чуо многе  
 али ја, жена, ево вам кажем да ћете се једнога дана горко кајати за све те ваше мудрости.</p>  
а брани кнеза и оберучке дочепа за косе једнога разбојника, а он јој наслони револвер на слепо  
да се свикнете понова на улогу да имате једнога свог господара и да се научите вршити његове за 
598" /> <p>— Криви сте обоје — чу се из једнога гроба у лево благ и тих, очевидно старачки глас 
 туђин није лако могао промаћи: људи из једнога села знаду се — али сад! сад је жива згода — са 
 их отимаре, напоје и спреме.</p> <p>Из једнога угла чуло се гласно хркање некаква успавана мом 
 кнез, и доиста именова једнога Немца и једнога Француза.</p> <p>Растислав јетко развуче усне:< 
 између главнога кривца у овој похари и једнога од главних политичких агитатора на томе крају.{ 
а у трговачким пословима.</p> <p>Зетови једнога од првих звониградских трговаца, два пашанца уп 
 није у томе тренутку имала у Балканији једнога свога, колико вернога — толико и лукавога панду 
да кнезу треба новаца, ни су потпустили једнога банкара да му понуди десетак хиљада дуката под  
полако не пређе и на чисто личне ствари једнога и другога пашенога.</p> <p>Оба пашанца, поред с 
начелник опет јављао је, да су калуђери једнога подручног му манастира, једном при служби, мест 
 Треба да се поносиш што можеш усрећити једнога владара, уз то једног овако красна млада човека 
н.“ А шта ја друго говорим!{S} Дужности једнога владара друкчије су но дужности обична грађанин 
ежевску титулу, у истини вршио дужности једнога председника републике.</p> <p>Даље је Кугић раз 
егове оптужбе биле су тешке:</p> <p>Сем једнога Ратка, Растислав се окружио у министарству сами 
 Неко време служио је под старешинством једнога од најбољих старих државника и дипломата балкан 
 је узивао прве.{S} С почетка је примао једнога по једнога, а после почне пуштати и по два-трои 
прве.{S} С почетка је примао једнога по једнога, а после почне пуштати и по два-троицу.{S} Задр 
у!{S} Господине, господине, поштеди бар једнога несретна старца, да не мора слушати срамоту сво 
ите се своје књажевске плате!{S} На вас једнога ова земља троши толико колико би било доста да  
ук — примети кнез.</p> <p>— Популарност једнога владара почиње на његовом прагу.{S} Он прво мор 
вињари, као и сам што сам.{S} Одлучност једнога претка створила је од обичне сељачке породице в 
ише врата и кмет поче узивати у судницу једнога по једног сељака.{S} Бирао је све отреситије љу 
 тек онда кад се из даљине чу лавеж још једнога пса.</p> <p>Ово је за њих било право спасење.{S 
>„Краљ је мртав — Живео Краљ“</head> <p>Једнога је кнеза нестало, ваљало је наћи другог. „Краљ  
 животиње, биље, цела природа, све пева једнодушну песму благодарења, песму радости, песму срећ 
њем гледао на Враничића и слушао његове једнозвучне, једнолике речи, које су се полако лиле, ка 
конзулата, дижући несносну вреву својим једнозвучним џивкањем, од кога је одјекивала цела кућа, 
иликом обдари многе сиротне ученице.{S} Једној девојци даде красне бриљантске минђуше.{S} Покло 
дине, добре...</p> <p>— Па што сте онда једној дали те је у ракији попила сок од некаква истуца 
ад су потере стражариле крај Дунава, на једној окуки дунавској чуло се прво неко шапутање, па л 
воју ватрену филипику.</p> <p>Док је на једној страни дворане госпођа Ловимук овако мушки претр 
<p>„Ух!{S} Педесет година како лежим на једној страни, па ми већ утрнула!“</p> <p>На то се чу м 
амо негде далеко, тамо горе, јамачно на једној од оних сјајних звездица, што се почињу палити н 
ћаји, сва утроба њена бунила се при тој једној помисла!</p> <p>Она се сећала како је, после так 
но, или је мора послушати, да оде с њом једној госпођи, где ће прво остати два три дана а после 
запиткујући с детињском наивношћу час о једној час о другој ствари, и то тако, да му се човек ч 
Растислав се и душом и срцем био предао једној јединој ствари — да уђе у траг плановима Врбавче 
ичку кућу?{S} И откуда у опште та мисао једној обичној жени?{S} Она је подметута од кога већег  
итичким хамелеонима, прибрајаће нас час једној час другој странци; викаће на нас, али ће нас св 
 близу поноћи.{S} На крај Звониграда, у једној од последњих улица на дунавској страни, још су с 
а госпођа тврдила је, да је ово дана, у једној виноградској кући у околини Звониграда, ухваћена 
"438" /> <p>Тај осећај често се јавља у једној најобичнијој појави у животу — намериш се на как 
Мутимиру предстојало је да се састане у једној руској пограничној вароши с руским царем, и он с 
ти, коју обичан грађанин може достићи у једној држави.{S} Али за њега је било мало да буде обич 
 најзад могао баш и опростити, ако му у једној ствари буде на руци.{S} Ствар је лака и проста.{ 
о бити затрпан — тако вели један стих у једној песми персијској — рече Растислав одговарајући Р 
 Враничића и слушао његове једнозвучне, једнолике речи, које су се полако лиле, као побожна мол 
ако попадао пухор, он је говорио споро, једнолико и полако, а Жика се није усуђивао да га узнем 
 продужи, онако исто полако, онако исто једнолико.</p> <p>— „Убили га!{S} Убили га тајно, мучки 
ласте, већ избуђене, припевале су своју једнолику јутрењу песму, када се кнез Мутимир брзим кор 
ву наслеђа, но заслугама мојих предака, једном речи, као што наш народ вели, висим ли ја о свом 
алуђери једнога подручног му манастира, једном при служби, место свог законитог кнеза помињали  
ата, општински биров и општински пољак, једном речи, сав <hi>персонал</hi> општински био је већ 
о их дочекао, ко их је примио и сакрио, једном речи све се зна, само што несрећним случајем нов 
чи су крилате; оне су као пушчано зрно; једном избачено, оне се више не могу зауставити ни повр 
 позитивно с непоузданим чињеницама.{S} Једном речи као што војсковођа у очи главне битке прегл 
го, да јој је хаљина овде откопчана.{S} Једном руком брзо намаче мараму на груди, и узе се зако 
олазило јој на ум чак и да се убије.{S} Једном се беше решила да се исповеди човеку кога <pb n= 
прилику не треба нипошто пропустити.{S} Једном речи, пружиће му се трула дашчица.</p> <pb n="49 
 зграда коју је заграђивао овај плот, — једном речи цео тај крај као да се на једаред помаче у  
деветом колену — рече ђенерал.</p> <p>— Једном речи, решио сам се био да те уклоним и рачуно са 
је већ близу 11 часова кад слуга, једва једном, донесе нестрпељивом маркизу извешће да је г-н б 
ше се и слатко ижљубише.</p> <p>— Једва једном!{S} Не знаш како се радујем!{S} А видећеш, благо 
 и то ићи прва, док се милостивна једва једном одлучила, да благонаклоно врати визиту.{S} Јес,  
о неки обичај.</p> <p>Пуковник се једва једном опорави.{S} Он упита зловољно:</p> <p>— Како вам 
ова.{S} После дугог трагања, њему једва једном пође за руком те доказа, да у ствари ту нико ниј 
градскога спахије Шеремет бега, која га једном приликом поклони старом Симићу, а од њега ]е дош 
 стола писмо које мало час доби, још га једном загледа, после га сави и мету у џеп.</p> <p>— Да 
ојевићи и Косанићи конабе, па решили да једном прекрате те крваве распре.</p> <p>А највише је,  
b n="212" /> <p>Кнез се беше натурио за једном заиста дивном сељанком. (То је ваљда био први и  
е видиш?{S} Је ли?{S} Е, ето дођох и ја једном после толико година да видим како изгледа овде к 
ви се никад нећете опаметити док вас ја једном не дам ваљано... <foreign xml:lang="fr">fouetter 
и.{S} Ока их је разумела као да се Јела једном већ решила, најпосле се преломила.{S} Баба Ката  
ужа.{S} Даље је дознала за 3 крађе — на једном месту жена је поткрадала мужу чекмеџе у договору 
чаја било боја између мужа и жене, а на једном месту жена је утекла од мужа.{S} Даље је дознала 
извуче из џепа бележник, прелиста га на једном месту застаде.</p> <p>— Да, знао сам да има још  
pb n="669" /> <p>Нису много ишли кад на једном, на двајестак корака пред собом, опазише гомилиц 
путање, па лак пљусак весала, док се на једном од балканиске обаде не отиште лак, црно обојан ч 
пева за мртвим мужем.</p> <p>Само се на једном једином месту могло видети искрено жаљење.{S} Ка 
ући тако за црном приликом, кнезу се на једном учини, као да иза једнога белога крста види црну 
аочаре се смакоше и остадоше да висе на једном уху, старац пребледе као крпа, брада му стаде иг 
" /> као да ове две женске застадоше на једном месту и као да су ту, за неко кратко време, нешт 
 добро је утицало.{S} Седећи ћутећки на једном месту, људи су већ били почели дремати.{S} Сад с 
би било да је човек изненади, да јој на једном каже целу ствар, да види како ће на њу подејство 
ани умором боравили дубок, миран сан на једном од јужних огранака великих омаљскнх планина — те 
чуо од њих, њему се није више седело на једном месту.{S} Он скочи и викну дружину да полазе.{S} 
p>Перун је седео читав час непомично на једном месту, не дижући с руке своју рањену и забринуту 
.{S} За мало и коњици стигоше; топот на једном престаде, они се зауставише пред капијом. — „Бог 
алим — рече Мона, намештајући завесу на једном прозору, а затим се окрете својој гошћи.</p> <p> 
јој стрини, а не нама, зашто кад је она једном већ искукала смрт Мустај-паши, онда ту већ нису  
лавце пасти још многе жртве, док се она једном испуни и поравни.</p> <p>Враничић је изговорио о 
ша добра воља...{S} Кратко, јасно, мора једном да се зна; г. председниче, ко је овде старији по 
и он шта од њега радите...</p> <p>— Кад једном стане на снагу, о, не бојте се; вратиће вам свим 
прокарта.{S} Док има нека расипа, а кад једном нестане, онда неће ништа имати па неће ништа ни  
ане могу да буду за престо незгодни кад једном изгубе власт.</p> <p>Тако звани конзервативци љу 
а десетак корака с пуном штрцаљком и од једном прсне.{S} Момак се тргне, звера, гледа у небо, о 
очајавати.</p> <p>Али и тим мукама дође једном крај.{S} Ђенерала Врбавца притисла је тешка мрам 
р!{S} То је мажење масе, која, кад пође једном тим правцем, не зна више мере у томе.{S} Сам нар 
м, црним брковима, сетила га се како је једном скоро пуно по године дана ишао с једним ушиљеним 
у и ижљуби врхове њених прстију, још је једном привуче к себи, њине усне опет се спојише у слад 
тинска, корист за државу да се те збрке једном ослободимо, па се уведе једноставна, десетична с 
о прићи, гребао је ноктима.{S} Најпосле једном момку пође за руком те отвори крило прозорско, н 
госпођу без икаква успеха, док најпосле једном лекару не паде на ум да је госпа много година уп 
дило му, како ли ћемо то!?“ За то време једном је руком витлао шешир, а другом зачешљавао своју 
оучне прекоре, како је већ време, да се једном тргне од тих својих лудорија, а он, умирен, стиш 
 буде и кнез, молим те подсети га да се једном сврши ова моја проклетиња.</p> <p>Ствар коју је  
 каћиперке, којој се дала прилика да се једном освети свима тим чедним и поштеним женама, што с 
у, да учини све што ова тражи, а кад се једном нађе код тога високог господина, да му исприча с 
> <p>— А.. а.. а.. ах!{S} Прођите ме се једном само с тим вашим државним интересом.{S} Ви све т 
 је тешко било скренути с пута којим се једном већ захуктао.{S} Што је више говорио о овим ства 
 искуства и скупо плаћао.{S} Тако му се једном приликом деси ова неприлика.{S} Тада је <pb n="1 
нак да нешто врло живо мисли.{S} Још се једном загледа у огледалу, искашља се па се упути право 
ретегоше низ брдо, огроман товар још се једном љутну и прекрете, предњи точак удари о велики ка 
сподине.</p> <p>- А је ли истина да сте једном, док сте били у Пламеновцу на робији, неким кадо 
 је улазити у моду и постајати средиште једном делу звониградског отменог женског света.</p> <p 
е једна таква женска, нарочито кад пише једном владару.</p> <p>Сад је настао дуг низ кошкања из 
међу прстима, направи од њега куглицу и једном зврчком бацну је чак иза врата.</p> <p>Ђенерал с 
оже и требати <hi>популаритет</hi>, али једном владару треба само <hi>ауторитет</hi>.</p> <pb n 
у нашег народа, где некакав Турчин вели једном нашем Балканцу: „Бен ага, сен ага — измећар јок! 
гло.{S} Стекао је нарочитих заслуга при једном значајном делу, када је Балканија дипломатским п 
о твоје ствари — рече она, а ја кад сам једном рекла доста, онда доста, па квит.{S} Што могнем, 
бав и жртва.{S} Она је дала живот целом једном свету и она осећа да сва, душом и срцем припада  
 погледи сукобише.{S} Шта је само у том једном погледу могао прочитати један о другом!{S} У том 
јући га даље.</p> <p>— Читао сам акта о једном веома занимљивом случају.{S} Интересно је видети 
ц.{S} Могао је по недељу дана мислити о једном истом предмету, а упорним мишљењем често је прод 
ања.{S} Ви имате да се побринете само о једном питању: како ће те умрети?</p> <p>- Пустићу да м 
аква ваша чељадета, ја сам ти већ казао једном — рече доктор немарно.</p> <pb n="261" /> <p>— Ш 
ича примети:</p> <p>— Ако је с њом тако једном већ било, онда бих ја њу тек тада слатко бацио.{ 
свима државнима пословима руководи само једном једином мишљу: — да се одржи на власти.{S} Отаџб 
си га, пали му крв и пуни му груди само једном једином страшном и неодољивом жељом, жељом да је 
ку.{S} Буде ди то једном; успеш ли само једном у томе, онда га се више немој бојати; после тога 
ема понављања.{S} Јеленик је могао само једном успети...{S} У осталом, узмите се на ум, г. Раст 
, и да реши одмах оно, што се неминовно једном већ мора решавати, он удари у одрицање.{S} Тврди 
јње безумна и непромишљена.{S} Да се по једном обичном и безименом писму кнез крене на ноћне ав 
робудило приличну жељу да барата час по једном, час по другом министарству.{S} Срећом то није д 
ех.</p> <p>Кнез се узе сам обраћати, то једном, то другом човеку; питао их је за име и одакле с 
вако, па овако... (она је показивала то једном, то другом руком, како би из кнежеве кесе гртала 
у опет ти не пружиш руку.{S} Буде ди то једном; успеш ли само једном у томе, онда га се више не 
а. <hi>Граби на све стране власт, и што једном дочепаш, чувај као очи у глави.{S} Од сеоског пу 
еле, наваљивао руски цар да се та ствар једном уреди.{S} По његовом настојавању цареви најпосле 
} Мало час доћи ће хоџи једна девојка с једном женом.{S} Хоџа треба да рекне девојци како је уб 
ниче — рече она — ви имате овде посла с једном робијашицом!</p> <p>Ове речи биле су тако изгово 
име, положај, богатство, а амо долазе с једном свећицом у руци и доста је неколико стопа ледине 
е промаћи и без тога, само да видим вас једном да се ућушнете у какав ред.</p> <p>Још су се дог 
отера човек у смишљању зала, кад се већ једном ода на тај пут и занат.</p> <p>„Познато је да у  
тија, увезаних опутама од каучука.{S} У једном углу стајала је округла, повелика кутија од харт 
д виде да је и кнез већ на ногама.{S} У једном углу манастирске авлије кнез је стојао и гледао  
 чамца, а у сваком по три веслача.{S} У једном чамцу био је Враничић; у другом Жика и Милоје, к 
 узме, и она га одмах стрпа у џеп.{S} У једном таком покушају, Лепши испаде за руком да прочита 
S} Та то бар није било тако давно?{S} У једном истом броју, па често и у једном истом чланку, о 
 на гомилу свештеника, што је стојала у једном крају.</p> <pb n="183" /> <p>— Бога ми нећу ја т 
њем свршено.{S} Грозна сеча, извршена у једном шумарку у Јеленику, учинила је свему крај.</p> < 
раво, г. намесник,“ опет се поклони и у једном скоку окрете се, дохвати за мишку кнежева млађа  
?{S} У једном истом броју, па често и у једном истом чланку, они су проповедали како блаженопоч 
 <p>Да загледамо из ближе шта се ради у једном од ових села, па ћемо одмах знати како је у друг 
вати да од оваких ствари зависи морал у једном друштву и да би бечко друштво с тога постало нем 
његових рођака, да се све то догодило у једном густом шумарку, куда је кнез био изашао у шетњу, 
 то исто што и сласт; разлика је само у једном писмену.{S} Краљеви место мозга имају у глави сл 
же бити истински неваљало и покварено у једном младићу од 18 година?{S} Зар се у таком раном до 
н човек!</p> <pb n="393" /> <p>Све то у једном тренутку, живо и јасно васкрсло је пред њеним оч 
оћиште Жика је био нашао згодно место у једном густишу, али ту им није било суђени конаковати.< 
, и кад се тако момчић и девојка нађу у једном од тих природних будоара, зар је ту далеко до гр 
жи као министарство финансије.</p> <p>У једном шумарку, у томе парку, лежала су потрбушке три м 
лон, где блесак није тако јак.</p> <p>У једном углу стајао је мали, кадивли диван.{S} Управо пр 
бом.{S} С тога се мораш постарати да му једном даш да <pb n="338" /> осети твоју песницу, треба 
ича је казивао занимљиву причу, како су једном, баш ту код манастира, побили неке Турке.</p> <p 
али стално ишао све даље и даље по путу једном замишљена династичка преврата.</p> <p>Али његова 
астиславом затворише.</p> <p>- Ах, бићу једном и ја пунољетан.{S} Друкчије ћете ви онда слушати 
да живим ни од чије милости.{S} Ја хоћу једном да знам: седим ли ја на балканијском престолу по 
творену авлију и црна прилика поведе их једном осветљеном прозору, на који куцну; врата се изну 
ик рече још неколико љубазних речи, још једном посаветова жену да се одмори; извини се да је ка 
па га онда преместити у постељу.{S} Још једном кнез је опоменуо своју рођаку да буде „на висини 
бу да мало дахне, да се прибере, да још једном с почетка до краја брижљиво прегледа цео свој ск 
 њих не дође мисао да се сврате, да још једном виде ту крваву лешину.{S} На против, обојица су  
бданце се вратити: с тога устаде да још једном положи коњу, и да се мало расхлади да тако после 
 и подметну камен под њега.{S} Кола још једном претегоше низ брдо, огроман товар још се једном  
{S} Пошто је дочитала до краја, она још једном подиже поглед и још једном прелети очима преко п 
за руку — Лепша, знаш! — понови она још једном.</p> <pb n="375" /> <p>Растислав остави жену, ка 
у за врат.{S} Збиља реци ми. (Он је још једном пољуби док је она међу тим откопчавала хаљину ис 
старство још пре 8 часова.{S} Ту је још једном прочитао писмо, што га је синоћ добио од кнеза М 
.{S} Најпосле, полазећи кући, он се још једном грохотом насмеја и подругљиво рече капетану:</p> 
аја, она још једном подиже поглед и још једном прелети очима преко писма.{S} За тим скочи живо, 
сева обрамица.{S} Чек само, нека ми још једном присмрди овде!{S} Правник! учеван човек!...{S} О 
пору и узвику домаћина добри вочићи још једном прегнуше из све снаге и поспе узалудних усиљавањ 
Све то може бити и превара.{S} Кмет још једном понови колика је уцена, додајући: „кога послужи  
ype="notes"> <note xml:id="SRP18892_N1">Једном за свагда напомињемо овде, да град код нас овде  
обро рачунао, видећемо доцније.)</p> <p>Једном речи: млади кнез има својих махна и слабости; тр 
зне позе, у којима је он учитељ.</p> <p>Једном руком он ухвати Јелу за руку, другом руком, с дв 
то и ја не бих могао бити кнез?“</p> <p>Једном избачена, ова мисмо није се више дала стукнути.{ 
.{S} На пољани је било управо три кола: једноме свирала свирајка, другоме цигани, а у трећем је 
тражио да му позајми ту слику, да је да једноме своме добром цртачу да му је копира.</p> <p>Вој 
се поче надметати у томе.{S} А кад кнез једноме, који је највише и најбоље бројао, даде преко а 
највиша власт у земљи може бити на руци једноме трговцу.{S} На, тај начин таст је умножавао не  
ред кнежева конака; и то се прича у очи једноме оцу!{S} Господине, господине, поштеди бар једно 
едан допис, који је о тој ствари послат једноме овд. листу, па га, случајно, на пошти нестало — 
ла су се два човека, обојица седе.{S} У једноме свет познаде кнежева ађутанта.{S} О другоме се  
hi>утећи</hi>.{S} Што да је срамота <hi>једноме</hi> бежати пред стотином.{S} Што да је стид ук 
те збрке једном ослободимо, па се уведе једноставна, десетична система новаца, као што ће се мо 
овреде.{S} После је све метуто у дебео, једноставно плетен џак, који одозго добро завежу и опет 
 нада свим царује свеопште, непрекидно, једноставно зеленило.</p> <p>По овом зеленилу, као раст 
ј, све се то сад смешало у нераздвојну, једноставну шарену слику, у којој је тешко било разазна 
несени црни капути, све се то сливало у једноставну шарену гомилу, из које се дизао неодређен,  
 видео у овоме путу само <pb n="135" /> једну нову прилику да пусти на вољу своме млађаном срцу 
 игра продужавала једно четврт часа.{S} Једну по једну, кнез је покупио своме такмацу готово св 
је била ослонац за повратак, а после да једну по једну виђенију личност из те групе таманите и  
сних ствари.{S} Нарочито се радовала за једну своју пријатељицу, с којом је дуго била „фаше“, а 
давно сам дознао од једног пријатеља за једну ствар о којој данас мучно да има ишта писано, а к 
укреције Борџије, отрови од којих је за једну ноћ седила коса у младића, а снажни људи у најкра 
одару.{S} То је сувише части и пажње за једну обичну грађанку — рече Лепша.</p> <p>- Реците за  
 петролеа, и сав тај петролеј изгоре за једну ноћ, те сија и трепери као звезда даница.“ </p> < 
Јелом, баба Ката је била само калауз за једну „високу госпођу“, која је опет била позната као „ 
а! то је много, веома много, особито за једну - даму....{S} Пет година, то је читав век.</p> <p 
ешину.{S} На против, обојица су осећала једну исту потребу: да се што пре одавде удале и да по  
; уста му се болно и жалосно укосила на једну страну, а крајеви усана повели се доле, као оно у 
т се поводи као пијан, накривљује се на једну страну, док му сутра дан од големе туге најпосле  
ми, рече Заре.</p> <p>У томе изађоше на једну пољаницу.{S} Ту у близини није било великих гробо 
аш ни тако!{S} Не може он сам извити на једну страну, кад сви ми стојимо <hi>сложни</hi> на дру 
них 20 година тако стојао, накривљен на једну страну као какав богаљ.{S} Ко год је први пут вид 
 се прешло на <hi>шеретлук</hi>, као на једну црту и особину у карактеру народном, па и ту су с 
о сам се ја више отимао и напирао то на једну то на другу страну, све сам се више заплетао у не 
ручке за сто, и климајући главом час на једну час на другу страну, Ралека викну:</p> <p>- Како  
м журним, неодложним избором.</p> <p>На једну страну вукло је срце, на другу оно мало памети, ш 
ш пријатељ бацио ми је пре десетак дана једну веома лепу мисао.{S} У нас се већ давно осећа пот 
е полако упути у побочну собу.{S} Прође једну, прође и другу одају; из треће, кроз затворена вр 
љина, коју је имала на себи, скидала је једну по једну ствар и бацала је преко столице, док нај 
Били сте окривљени да сваки дан примате једну особу из аустро-угарска консулата, држите је код  
мака и девојака, и баш у тај мах вијаше једну девојку да јој отме цвет.{S} Кад угледа оца — зас 
едсобље, из кога поврнуше у десно, кроз једну собу, кроз другу, кроз трећу, у четвртој стадоше. 
доктор отоич повери једну важну тајну и једну тугаљиву мисију.{S} Писар у том срезу, Срећко се  
зу, ако је вољан, да баш сам лично види једну седницу тога тајнога друштва и да присуствује на  
, сад смо сами!{S} Хе, хе!{S} Хоћемо ли једну партију шаха? хе, хе? — рече кнез расположено, пр 
искрено“ и они су тако редом претресали једну но једну особину народну.</p> <p>У питању о вредн 
; он није ни оставио, ни понео из ње ни једну мрску и душманску успомену — двадесет пуних годин 
поистија твоје људе.{S} Не пропуштај ни једну згодну прилику.{S} Увери их да је права династија 
 исти што му кнежев доктор отоич повери једну важну тајну и једну тугаљиву мисију.{S} Писар у т 
ће“.{S} Од две снаге ваљало је уништити једну, и они су решили да то постигну уздижући противу  
би га убио?{S} За то што хоће да усрећи једну девојку, и њу и све њене - рече доктор као зачуђе 
О! п.... ја на његову науку, кад он учи једну оваку вашљивицу да не слуша своје старије, да не  
двоглави орао балканиски сада већ држао једну главу на белом, а другу на црном мору, да сретна  
нисам нихилиста, али сам ово дана читао једну руску нихилистичку расправу, с којом се потпуно с 
тово!{S} Или још боље да скрешем одоздо једну пушку, па ако је горе, што му бог да.</p> <p>— Не 
 отпор, она види само један излаз, само једну могућност: да се потчини, да се преда потпунце и  
="162" /> све то говори, осећао је само једну једину неодољиву потребу, да испразни своје срце, 
х појава.{S} Ми ћемо овде поменути само једну.</p> <p>На звониградској Великој Школи пуно је си 
и он је у таквим тренутцима осећао само једну једину потребу: „да се свршава, да се што пре свр 
73" /> твојим, ти би рекао да имаш само једну једину, да тај тренутак љубавна загрљаја траје чи 
и они су тако редом претресали једну но једну особину народну.</p> <p>У питању о вредноћи или у 
ази свој страх са неколико „ју“, све по једну ноту више, а зачуђен поглед бацала је час на гово 
рал је говорио на одморке.{S} Искаже по једну мисао, стане, одахне, па иде даље.{S} Кнез га је  
дужавала једно четврт часа.{S} Једну по једну, кнез је покупио своме такмацу готово све фигуре. 
слонац за повратак, а после да једну по једну виђенију личност из те групе таманите и уклањате  
у је имала на себи, скидала је једну по једну ствар и бацала је преко столице, док најпосле не  
 један вењер</hi>, а у сваком вењеру по једну лампу, која хвата по 100 драма петролеа, и сав та 
лазили су и звали је да „отаљају још по једну,“ но она никако не хтеде.{S} Кад су је салетали п 
борио његовога господара, Жика дочепа у једну руку револвер, у другу нож и јурну право оном мес 
ђенерал Врбавац застаде и упре поглед у једну слику на зиду.{S} На тој слици било је представље 
пи са својим срцем, да се с њом слије у једну нераздвојну целину, да њоме овлада, да је има.... 
ке прекрстио на прсима, а загледао се у једну тачку на зиду, на тако седи и мисли.</p> <pb n="9 
и Никица у том тренутку стопили су се у једну нераздвојну личност, у њој се пробудио матерински 
 у лево, уђоше у тесан сокачић, уђоше у једну отворену авлију и црна прилика поведе их једном о 
мао куда више пењати.{S} Упр’о је очи у једну сјајну точку над собом и више их није скидао.{S}  
ако чисто створење, да се стопи с њим у једну нераздвојну целину, да му се преда сва, да за нав 
 је: „Од сад ћемо имати у нашем друштву једну нову чланицу.{S} Остала би и данас да јој се, слу 
ајем постигао, долеподписани испуњавају једну тужну дужност примајући у своје руке, на основу з 
 онога „добротворца“ који је дао човеку једну маслинку да прогута, <pb n="333" /> а после тражи 
<p>— Е, па ви сте се сад ухватили за ту једну реч.{S} Оставите то....{S} Ето, морам да их псује 
знао.{S} Само о две ствари не хтеде реч једну прословити:{S} Како му је име? и откуда све то зн 
 одмарали, а још ни један не бејаше реч једну проговорио.</p> <p>— Чија ди је секира овде одјек 
н пут 5, други пут 9 месеца — то је још једну годину и два месеца одозго — рече жена климајући  
.{S} Мало доцније Растислав потражи још једну каву.{S} После изађе у авлију и упути се коњушниц 
ом жару прекувана, пречишћена, снажна и једра крв, румена као рубин, густа као сладак сок са уз 
ти лијепа ружица у ђул-башћи, као но ти једра зрела јабука на витој гранчици, така си, бива, ти 
да, глатка, фина кожа огруби и орапави; једре, румене образе избраздају наказне старачке боре,  
жу на облим плећима, пуначким грудима и једрим, наливеним, образима Лепшиним, по којима за часа 
Паву за образ — погледај ти како је ово једро, па забрекло, па здраво, а код варошанке отобољио 
и кажипут, припрети кнезу, шљисну га по једром, још зажареном образу, за тим га оберучке узе за 
лу каву, или ако је лето и јаке жеге да једу и сладолед, и да пију лимунаду.{S} Пред ноћ дође и 
кандалом.{S} При тој замисли кожа му се јежила и он је у таквим тренутцима осећао само једну је 
ци и осети да му целим телом прође нека језа, не од страха за себе, већ за свог болесника.</p>  
вник осети да му целим телом прође нека језа.{S} Он се уплаши.</p> <pb n="121" /> <p>Њега веома 
лу.{S} Јела се стресе.{S} Прође је нека језа.</p> <p>Женска, што је седе а до ње, била је такођ 
здахну....</p> <p>Мутимира прође ледена језа.{S} Он се сав најежи и нехотице скочи с плоче.{S}  
махове опет целим телом шине је студена језа, и њени румени образи побледе као крпа.</p> <p>Њен 
црна људска прилика.</p> <p>Кнеза прође језа и он нехотице опипа стоји ли му на месту револвер. 
ао се даље.{S} Пред подне кнез и главно језгро његове пратње били су у Повратници.{S} Остали су 
 пећина,</l> <l>И крај њих девет мртвих језера,</l> <l>И до њих девет шума без краја,</l> <l>У  
лаке, као у какво дубоко <pb n="531" /> језеро, из кога би после неколико тренутака опет исплив 
ст либерала ће све више постајати мртво језеро, без покрета, отока и живота.{S} Све што је боље 
 али пред њим се ствара огромно, широко језеро, пуно густе, црвене крви, која се полако љушка и 
раву, као да запливаше у дубоко, зелено језеро, а једва су се видели из големе траве.{S} Напред 
е полако љушка и пуши.{S} Он скаче у то језеро и покушава да плива; али густа крв лепи се, смет 
а; усне по средини набубреле и затегле, језик одебљао тако, да га је с муком кретао и често зап 
воља за говор.{S} Чисто му се лепила за језик свака ова реч.{S} Младић, код кога се тек био про 
али речи редом долазе једна по једна на језик, али пре но што се језик и макао да их изусти, њи 
ањена срца капље отров... капље мени на језик....{S} Ала је горко! —</p> <p>Ђенерал се стресе и 
, где су се очи саме затварале, само је језик непрестано, неуморно валатао све даље и даље, као 
на по једна на језик, али пре но што се језик и макао да их изусти, њих је опет нестало, изгуби 
одре на улицу, ту је подухвати стокраки језик сокачки и за неколико дана већ су биле испредене  
г. Растислав, како се каже на балкански језик <foreign xml:lang="fr">fouetter</foreign>? — упит 
канском језику</hi>, а не „на балкански језик“ — шибати, ишибати.{S} Али ја држим да кнез уопшт 
p> <p>— Ух! ала је тежак овај балкански језик; има речи које просто <hi>не може да их се извори 
, г. Маврикије што у овај <hi>балкански језик</hi>!{S} Смешан језик!...{S} А овде, шах краљу..{ 
вај <hi>балкански језик</hi>!{S} Смешан језик!...{S} А овде, шах краљу..{S} Елем, како рекосмо, 
е крије ономе иза леђа, он и не зна ваш језик, он мрнџа само швапски — и он учи децу вранцуски. 
, спремљено је било шунке, саламе, сува језика, разних сирева — у опште, потпун господски бифе. 
тешку погрду, која му у мало не слете с језика.</p> <pb n="83" /> <p>Растислав га испрати подру 
 двојице, приђе ми, и чистим француским језиком и одабраним изразима даде ми на знање да се ја, 
им, он му проговори нешто неким страним језиком.</p> <p>— Хајд изађите — рече дежурни.</p> <p>— 
руву,“ како се то обично каже службеним језиком.{S} Чаршија окићена заставама; на три места под 
e> <note xml:id="SRP18892_N9">Службеним језиком именом Зликовац бележено је име Перуна Црнојеви 
угој казује све што јој је на срцу и на језику.</p> <p>— И ју, рођена моја, па видели му оне пу 
х „пречишћених појмова,“ уз то оштар на језику и драстичан у изразима, Кугић је брзо изашао на  
 томе говорити, кнез је био пустио свом језику на вољу и ништа га више није могло зауставити.{S 
пем да то исто поновим и на балканиском језику, но особа у црнини опет ништа не одговори.{S} Ма 
ter</foreign> каже се на <hi>балканском језику</hi>, а не „на балкански језик“ — шибати, ишибат 
скога паше слао „девлету“ на француском језику мемоаре о новом стању у Балканији, које је наста 
дежурном официру, на оном истом страном језику, којим му је већ два пут до сад говорио.</p> <mi 
 падоше и тако остадоше.{S} Њини црвени језици висили су на пољу, отомбољене доње усне дрхтале  
 дворане.</p> <p>Ове црне и неме урвине језовито су изгледале у сред глухе ноћи.{S} Месец се ча 
 калуђере био би први владика и највећи језуита.{S} Да се одао обичној крађи, био би чувен хајд 
ирмом оданости и привржености!{S} Какве језуите! — кресну Врбавац!</p> <p>— Заиста, заиста! — п 
да читав низ кретена, богаља, блесана и јектичавих људи стварају читава покољења нових богаља,  
 кратко време, поглавито лети, кад је у јеку пивска сезона, те на жарким, врелим данима дођу и  
нда тешко и теби и овој земљи.</p> <p>- Јел’ тако мисле и твоја Балканска Браћа? упита кнез с о 
руга каква гадна животиња таква облика, Јела на једаред трже руке себи и жестоко скочи...{S} Он 
га.{S} Мало после, из бабина разговора, Јела дознаде да је то тако висок господин, да ту о жени 
="57" /> у колима наста нема тишина.{S} Јела се по кад кад само стресала, осећала је како јој х 
 ја не ваљам, ти тражи где има боље.{S} Јела је плакала, превијала се, молила, но <pb n="54" /> 
свуд!..</p> <p>Његова стега олабави.{S} Јела изви десну руку, и у који мах он поуми понова да с 
у колима је било мрачно као у паклу.{S} Јела се стресе.{S} Прође је нека језа.</p> <p>Женска, ш 
 у маленом али врло укусном будоару.{S} Јела никад није виђала таке дивне одаје; али кад је пон 
е просто у томе да постане наложница, — Јела је одбила те понуде.{S} Баба Ката, не казујући ник 
ала чак до појаса, седела је у колима — Јела.</p> <p>Завесе на прозорима биле су спуштене, у ко 
или да је доиста одјури, бар на време — Јела је мислила шта да ради.{S} Куда ће сама у свет?{S} 
режи.{S} Имао је још један јачи узрок — Јела је волела.{S} Она је имала човека, кога је обожава 
p> <p>Баба Ката је била сиротна жена, а Јела је била некаква њена суродица, сироче без оца и ма 
ање; на прилику кад човек једе накисела јела из некалаисаних судова; или као што је споменути с 
лити на диван.</p> <p>Бранећи се рукама Јела је млатарала и лево и десно.</p> <p>На један пут м 
плавом, мирисном будоару остала је сама Јела, узбуђена, уздрхтана, збуњена.</p> <p>Не потраја д 
главу ово јадно девојче.</p> <p>Кукавна Јела стропошта се на колена; она заби главу у буџак и п 
е онако обучен, а сав умазан од просута јела, прући на канабе.{S} Кад сам јутрос добио рапорт о 
ом „Баба Ката.“ С њом је њена усињеница Јела, девојка од својих 19 година...</p> <p>— Баба Ката 
вала, али се све трошило у кући.{S} Кад Јела склони и приштеди који цванцик, баба јој чантра до 
о не похвали.</p> <p>Кад је било у сред јела, кнез викну г. доктора, рече му да седне ближе, и  
љиво се вртела око столице, на којој је Јела седела крај прозора.</p> <pb n="45" /> <p>— Ох, ма 
се мисао све више учвршћивала; најпосле Јела је у њу тврдо веровала и решила се да се преда тет 
е речи.{S} Ока их је разумела као да се Јела једном већ решила, најпосле се преломила.{S} Баба  
е прати Јелу на овај пут.</p> <p>Кад се Јела стресе, ова је женска загрли руком око паса, приву 
чита ове речи:</p> <quote> <l>„Чувај се јела и пића у овој кући.{S} У њима лежи смрт.“</l> <l>  
 слутити ко би то био.</p> <p>„Чувај се јела и пића.“ На он је већ и јео и пио у овој кући, и т 
т прочита ону хартицу:</p> <p>„Чувај се јела и пића у овој кући.{S} У њима лежи смрт.{S} Пријат 
 на сусрет.</p> <p>— Не, не, не! — рече Јела у страху, бранећи се руком од господина, који већ  
.</p> <p>— Извините, нисам хтела — рече Јела збуњено и поуми да се и сама сагне, да види <pb n= 
в...</p> <p>— Никога и не кривим — рече Јела.</p> <p>— Бесна си ти, моја ћерко, бесна!{S} Шта г 
> <p>— Видим ја моје добро јутро — рече Јела жалосно и климну главом, пуна очајања, па пошто је 
баба Ката и седамнајестогодишње девојче Јела.</p> <p>Међу њима се водио жив разговор, који је п 
p>— Јес, тако спремају мртваца, примети Јела. —</p> <p>— Којешта, све ти којешта пада на памет! 
ту о женидби не може бити ни говора; но Јела може онако бити срећна с њим, т. ј. може се добро  
и!....</p> <p>— Дакле он!....</p> <p>Но Јела није имала кад довршити ове мисли и ово чуђење.{S} 
 n="45" /> <p>— Ох, мајко моја, уздахну Јела, и обриса сузу, која се беше почела скупљати на ње 
, а срце тако лупа, да при сваком удару Јела осети како јој клопну зуби.{S} Она је била у будно 
да, ко ти је послао опомену да се чуваш јела и пића у Врбавчевој кући?{S} Ко је те исте ноћи, п 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Јела је изашла; стрпали су је у кола и после четврт час 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Јела није била дете; она је већ знала шта то значи.{S}  
 ти себе сравњивала с мртвацима!</p> <p>Јела је ћутала.{S} Заћута и непозната жена <pb n="57" / 
 Ката шта говори, море, зна!....</p> <p>Јела узе плакати, она отрже руку од бабе. </p> <p>— Ово 
е; куражно само, голубице моја“.</p> <p>Јела се још боље уви у своју огромну мараму.</p> <p>Вра 
додаде! „сад се мало раскомоти“.</p> <p>Јела је све дотле ишла као слепа.{S} Бојећи се да је не 
уђе нагло, с осмејком на уснама.</p> <p>Јела скочи с дивана, крочи један корак на страну, стаде 
од твоје тетке — рече баба Ката.</p> <p>Јела је ћутала и замишљено гледала кроз прозор.</p> <p> 
 тежио толико да вас видим овде.</p> <p>Јела је само дрхтала и гледала у земљу.{S} Њени млађани 
 удари је у главу што игда може.</p> <p>Јела оста наслоњена на зид, с поклопљеном главом на рук 
а собом и љутито изађе из одаје.</p> <p>Јела остаде сама.{S} Она је била као омађијана.{S} Нашл 
 њој и нежно јој загледа у лице.</p> <p>Јела је дрхтала као прут.</p> <p>— Драга госпођице, ви  
јаса....</p> <p>Обоје застадоше.</p> <p>Јела је била збуњена, али ово је наљути. „Та шта је ово 
{S} Сад је пољубац пао на образ.</p> <p>Јела заусти да нешто рекне, али јој реч застаде у грлу. 
деш срећна, и ти... и сви твоји.</p> <p>Јела опет дубоко уздахну, скочи са столице само да се о 
заједљиво, и притиште је одозго.</p> <p>Јела је покушала да се отме — али, сем покрета у рамени 
ао што се рђа не хвата за злато.</p> <p>Јела је одрасла у сред мрака и разврата, а остала је св 
ајно једног празника у Јеленику.</p> <p>Јела је у почетку била премрла од радости, али њена рад 
, седе крај ње и узе је за руку.</p> <p>Јела је још једнако стајала крај прозора.</p> <p>— Ама  
јући се све ближе и ближе уз њу.</p> <p>Јела је ћутала; она је трпела она нежна миловања, а и с 
острви. — Он је понесе канабету.</p> <p>Јела се копрцала и бранила.{S} Она му у отимању откиде  
се ја не бојим, шта се ти бојиш.</p> <p>Јела покуша да отргне своју руку из бабиних, но баба Ка 
 је к себи и упита: „Шта ти је“?</p> <p>Јела не одговори ништа, али се поново стресе и увуче вр 
<p>— А?{S} Па шта рече најпосле?</p> <p>Јела је опет ћутала.</p> <p>Прође још неколико тренутак 
ознајете? а? за што не говорите?</p> <p>Јела је до сад ћутала; сад узе полако плакати.</p> <p>М 
.</p> <p>„Цркни! стрвино једна!“</p> <p>Јела је лежала у ћошку ничице и горко, <pb n="50" /> го 
 који обилази око баба Катине усињенице Јеле — бој се чак је и заљубљен у њу.</p> <p>Све ово са 
гради ову услугу, нека се сети сиротице Јеле.{S} Њој ће та помоћ бити у толико потребнија, ако  
</p> <p>Млади господин стукну и скочи с Јеле.{S} Он опсова врло ружно француски.</p> <p>— Но, о 
друштво.{S} Каквога витеза имаш!{S} Као јелен у гори.{S} Завидеће ти цео Звониград, цела Балкан 
<p>У двајестак корачаји, прескачући као јелен читаве џбунове, Жика доспе на место и застаде зач 
ам с неким пријатељима да гледамо младе јелене — и ту те видим....{S} Допала ми се одмах твоја  
рбавац. — У историји нема понављања.{S} Јеленик је могао само једном успети...{S} У осталом, уз 
а увек тако путујем.{S} Из Звониграда у Јеленик обично стижем за непуних 9 минута.{S} Рецимо 10 
обичају око пет сати по подне у шетњу у Јеленик.{S} Кад се доцније Господар пео уз стражњу стра 
 из Звониграда води у оближње сеоце <hi>Јеленик</hi>, дивно месташце, обрасло шумом, с лепим во 
асејано отвореном прозору.{S} Друмом од Јеленика ишао је дуг ред кола, натоварених сеном, пењућ 
10 часова у вече, појавише се друмом из Јеленика кнежева кола, за њима су ишла још двоја кола,  
нута.{S} Рецимо 10.{S} Од Звониграда до Јеленика 5 је километара! значи, за сахат прелазим 30 к 
н.“ Видео је случајно једног празника у Јеленику.</p> <p>Јела је у почетку била премрла од радо 
екакав воскар, који се случајно десио у Јеленику, и донесе глас, да је кнез доиста погинуо; да  
м те ја први пут видео.{S} То је било у Јеленику.{S} Ти си пре тога нешто играла с неким твојим 
розна сеча, извршена у једном шумарку у Јеленику, учинила је свему крај.</p> <p>Догађај је чудн 
часа по подне спровод се крене из цркве јеленичким друмом пут манастира Гробовице, <pb n="359"  
синоћ око 7 часова, изашао сам да ходам јеленичким друмом.{S} Ишао сам као и обично левом стран 
а, крвава, у пола већ заборављена слика Јеленичког убиства оживе опет пред њом у свима поједино 
 доцније Господар пео уз стражњу страну јеленичког брда, прођоше мимо њега три лица; поздравише 
на ока.</p> <p>Баба Ката скочи, притрча Јели и обадвема песницама удари је у главу што игда мож 
а вешала водити!</p> <p>Баба Ката приђе Јели и узе је гладити руком ко глави:</p> <p>— Моја леп 
Ката радосно дочепа столицу, примаче је Јели, седе крај ње и узе је за руку.</p> <p>Јела је још 
дана после онога боја, баба Ката објави Јели одсечно, или је мора послушати, да оде с њом једно 
 ноге и руке, умазане сосовима и другим јелима, по којима је скакао па столу.{S} Кад му се весе 
аде авољити својим рукама и загледати у Јелин прс кажипут, избоден од шивења.</p> <p>— Јабогме, 
 душе.</p> <p>Али нас се овде мало тиче Јелина љубав.</p> <p>Кад је баба Ката озбиљно одлучила  
на је била у двору....</p> <p>Тек сад у Јелиној глави настаде права збрка.</p> <p>— Дакле у дво 
коштуњаве бапске руке лепу, белу ручицу Јелину, па је стаде авољити својим рукама и загледати у 
 боже, са свију страна, као ово сад.{S} Јело се, пило и веселило, као ово сад.{S} Младеж је већ 
н с очију; она му је одузела прохтев за јело, убила мир и спокојство душе његове, управо направ 
 друштва, остају до зоре.{S} Међутим уз јело и пиће они најживље претресају политичке прилике.{ 
а мајмуном по дрветима узбурла у њима и јело и пиће, и вино их на један пут ухвати, па како је  
не дошао, јер и вечерас се већ толико и јело и пило.</p> <p>А после, зар је могуће да би пуковн 
нешто страшно.{S} Овде, у овој ствари с Јелом, баба Ката је била само калауз за једну „високу г 
тог дана баба Катина кућа постала је за Јелу права тавница.{S} Баба Ката се решила да од сад де 
ну, кад је онако немилостивно изударала Јелу.</p> <p>Од тог дана баба Катина кућа постала је за 
p> <p>Госпођа, која је све довде водила Јелу под <pb n="58" /> руку, овде је пусти, или управо  
 овим пролазним болом.{S} Он се рину на Јелу, дохвати је оберучке по средини, и, као оно кобац  
дете, — рече он одлучно и опет јурну на Јелу.</p> <p>Она бејаше устала е дивана, и, сва збуњена 
pb n="61" /> <p>Млади господин опет узе Јелу за руку и поче је миловати, час по глави, час по л 
остајала све нежнија; она чисто привуче Јелу к себи и узе јој говорити:</p> <p>— Чујеш, ћеро, ј 
о учинити.</p> <p>Млади господин обгрли Јелу око паса, прижма је к себи и повуче је на диван, г 
ба Ката озбиљно одлучила или да преломи Јелу, или да је доиста одјури, бар на време — Јела је м 
— рикну бабетина.</p> <p>Она опет удари Јелу песницама у главу, па је онда дочепа за кике и поч 
во изађе она друга женска; она прихвати Јелу, узе је под руку и брзо поведе, прво преко 2—3 сте 
ај тренутак код женске.{S} Она прихвати Јелу под руку, притиште је уза се, и тихо јој прошапута 
н учитељ.</p> <p>Једном руком он ухвати Јелу за руку, другом руком, с два прста, узе је за лепу 
Доста нам је то што је видимо где прати Јелу на овај пут.</p> <p>Кад се Јела стресе, ова је жен 
на, на, — рикала је бабетина дрмусајући Јелу за косу.</p> <p>Бабетина ишчупа пуну шаку косе и ј 
т млади господин одскочи.{S} Стискујући Јелу за главу, он се беше жестоко начапарио на некакву  
ка кола.{S} То је дакле био друм.{S} То Јелу зачуди.{S} Она је дакле у некој кући близу сокака. 
 у сред њиховога дома, да примим смрт у јелу и пићу, које ми се подноси у њено име као домаћице 
; не потраја дуго, кола стадоше.</p> <p>Јелу парну као ножем по срцу, она сва уздрхта. „Ту смо“ 
 сред улице, па сад она нека шапуће.{S} Јемственик је прошивен — сад може тражити сведоке како  
 двор, изгубите престо; а тражили сте и јемство, да вам Аустро-Угарска силом поврати круну, ако 
<p>— Ама, јес, јес, молим покорно, оно, јео, ствар је врло проста, само, молим покорно, опет ја 
>„Чувај се јела и пића.“ На он је већ и јео и пио у овој кући, и ти толико пута!{S} А ако се ст 
е тога, шта је радио, је ли што пио или јео? послуга је одговарала неодређено.{S} Једни су гово 
о је као да је већ и <hi>пристала</hi>, јер да се не мисли предати не би ни долазила — мислила  
говору+++ каже град, ми зовемо тврђава, јер је тако правилније.</note> <note xml:id="SRP18892_N 
дају сви ударци народног незадовољства, јер се вели да се због династије и ради њене сигурности 
е би се тицале мога службеног положаја, јер ту, наравно, пре би се изложио свакој неприлици но  
и страх.{S} Смрт је велика искупитељка, јер утољава болове, односи тугу и избавља од свију неду 
нежевим беше се скупила огромна гомила, јер се беше разнео глас, да за кратко време долази кнез 
тој ствари ја говорим само овде с вама, јер се ствар вас <pb n="124" /> тиче.{S} Иначе таке ств 
и то вам не кријем, чујте од мене сама, јер као што видите, ја вас се не бојим“ —</p> <p>Кнез с 
ља запети сад и бранити ово што се има, јер ако ми не будемо у стању сузбити и победити конзерв 
 немогуће да су врата с поља закључана, јер кад је један кључ у брави онда други нити ту може у 
а и практична интереса да све то сазна, јер ће му то у неколико бити кључ да позна смерове свој 
плот, преко којег она мора прећи; мора, јер ће је иначе стићи и убити они страшни људи...{S} Је 
престављају.{S} Закон им не може ништа, јер немате у рукама никаквих доказа да баш ти и ти људи 
 заусти да нешто рекне, али немаде кад, јер баш у тај мах врата на дворани ширимице се отворише 
и критичан наш положај, ми ћемо напред, јер још далеко тамо пред нама налази се наш Ханаан.{S}  
ављајући на Бога, заборављајући на све, јер ти све то ништа не треба, цео је овај свет за тебе  
кнеза да њега овај устав ништа не веже, јер је грађен без његовога питања и пристанка, и на тај 
тина немам много лична искуства у томе, јер моја пракса није ме доводила у додир са сеоским све 
в, мисли су морале бити веома пријатне, јер се Растислав сав сијао од некаква унутрашња задовољ 
ј наложници; осуђена на вечито удовање, јер ко ће се оженити кнежевом милосницом.</p> <p>И ова  
 се јамачно претворило и у дуго ћутање, јер збуњени Вујадин беше већ заборавио шта му је ваљало 
> <p>— Г. пуковниче, пазите шта радите, јер што год урадите, прати вас моје буду око.</p> <p>Ов 
е дотерали, да и клавиру облаче гаћице, јер има ноге налик на човечије.</p> <p>— Класичка Грчка 
пет да га нестане, да се спасе и утече, јер његов живот најпосле драгоцен је и Ратку, и Растисл 
зађоше на ову чистину и чисто одахнуше, јер више није било ни онога склопа планинског, који са  
е стране — наравно добре само по нужди, јер г. Растислав није рад да црпе користи из махна и сл 
ни по што не хтеде казати, где су били, јер рече да је то кнежева тајна; кнез му је то саопштио 
есто као и ти.{S} Имам га и више но ти, јер сам искуснији, мудрији.{S} Али ја долазим на престо 
ати пара, које ће њему једнако требати, јер ће са свога раскалашног живота бити једнако у дугов 
ивце нећеш имати, ти их не можеш имати, јер си син ђенерала Врбавца — и ти нећеш бити срећан... 
S} Онда сте ви то просто морали сањати, јер друкчије то се не да објаснити.</p> <p>— Али какав  
ове, но их дизати, богатити и величати, јер богати и велики, они ће и њу начинити великом.</p>  
увано да га је већ тешко било разумети, јер је махом гутао последње слогове у речима.</p> <p>—  
 најприличније да је он о томе извести, јер ђенералу било би свакако веома незгодно да јој сам  
вештину сликања и резања у самој клици, јер ту је требало представити баш „плот“, живо, голо ме 
.{S} Лепша не треба ничега да се плаши, јер ће гости почети да долазе тек око 4 часа, а сад је  
о је тражио док нађе кукавицу погледом, јер се одоздо с места, где је он седео, није добро виде 
еп, ако би отишла с другом којом женом, јер најпосле, шта зна она шта јој хоџа може све погодит 
 је дан био као и ноћ, а ноћ као и дан, јер је у свакој <pb n="174" /> улици без изузетка имао  
вај чин нарочито је за њега установљен, јер дотле га није било у балканиској војсци.{S} Сем <pb 
ј јутрошњи говор треба да вам се допао, јер се у њему наглашује да народ за добра, која данас и 
је радио, али није о томе ником причао, јер је знао да је свет махнит и притворан.{S} Сви тако  
је „незнани пријатељ“ опет доцне дошао, јер и вечерас се већ толико и јело и пило.</p> <p>А пос 
онови он питање журно и чисто плашљиво, јер не толико речи већ забезекнут и престрављен израз м 
 бити срећан; јер срећа није богатство, јер срећа није власт, јер срећа није сујетна величина.. 
х година чича Степа био се мало смирио, јер га је, веле, још покојни кнез Страшимир звао к себи 
 ред.{S} Наравно, онда је то било лако, јер смо то од њега захтевали с правом.{S} Сад је већ те 
 је после крваво три пут на нос изашло, јер сте ви били налик на онога „добротворца“ који је да 
у, лако заруделу боју — добили, велимо, јер за ово неколико последњих недеља „г. министар извол 
сандра VI. (Истина нехотице и случајно, јер су на гозби били измењани пехари, те они с отровом, 
и најзгоднији тренутак за одсудан удар, јер ће ови тада најмање бити на опрезу.</p> <p>Била је  
/p> <p>Г. Маврикије зажмури, сави врат, јер у таким приликама кнез га обично у шали шљисне шама 
а није богатство, јер срећа није власт, јер срећа није сујетна величина..{S} Срећа је унутрашњи 
о да сам саопштава жени страшну новост, јер би јој ту морао говорити о свом злочину — ђенерал ј 
де ли зло, само ћу ја вући одговорност, јер ће свак, рећи: „он је могао учинити све, што није ч 
да се сети ко је ова загонетна личност, јер по гласу чинило му се као да је познаје.{S} Али лич 
ово прелете Мони у тренутку кроз главу, јер по лупи кола и <pb n="426" /> ударању коњских копит 
и упита г. начелника, је ли све у реду, јер ће господар одмах доћи.</p> <p>— У реду је, молим п 
вођ кнежев и позва их живо да похитају, јер ће сад искуцати поноћ и седница одмах почиње.</p> < 
га сваки час да се осврне на ту страну, јер му отуда непрестано дува и пирка у потиљак.</p> <p> 
данас имамо свечаности у почаст химену, јер шта су најпосле наше свадбе, и све оне свечаности,  
, интересовали су се још и за трговину, јер и ако нису сами лично трговали, ипак су имали лични 
 живу муку док похвата крајеве злочину, јер нико од сељака неће ништа да сведочи.</p> <p>— Јес, 
еколико пута мењали су правац у бежању, јер су ненадно наилазили на какво ново одељење потере и 
ом, но пуковник му рече да упали лампу, јер ће дуже седети.</p> <p>Кад на Врбавчеву капију исту 
ном да виде хоће ли моћи кога да спасу, јер изгледа да су неки људи ноћас настрадали на Дунаву. 
ује разлике које су постојале у животу, јер се измученом паћенику јавља као спасење, а задовољн 
pb n="260" /> но он опет прима невесту, јер је пружа рука кнежевска.{S} И то су после човек и ж 
 /> вадити мараму и брисати се по лицу, јер од кнеза не само да је сипала жива ватра, но је, пр 
ити још и гори од свију предака твојих, јер ниси провео детињство у народу, као они, да ти бар  
ничић водио је на југ. — Велимо правац, јер кроз ове планине о путу није могло ни бити говора.{ 
.{S} У осталом, ти то јамачно већ знаш, јер по свему видим да си се од некуд дочепао мога „Днев 
ти срећан, сине мој, нећеш бити срећан; јер срећа није богатство, јер срећа није власт, јер сре 
 извијања, г. председниче, извијања!{S} Јер ја имам уверења да ви знате за тај допис, да сте га 
<p>Ово је за њих било право спасење.{S} Јер не прође ни четврт сахата од кад се попеше на <pb n 
мњиви докази орловачке привржености.{S} Јер у колико више лоја и катрана који грађанин спали пр 
е онда друго објашњење ако није сан.{S} Јер свакако неко објашњење морамо имати.{S} Не могу ваљ 
ко њега и који му сваки час требају.{S} Јер, најпосле, ко је и шта је тај народ?{S} У крајњој л 
ком мисијом,“ но и саму главу своју.{S} Јер, кад се оставе на страну лепи снови и љубичасте маш 
ма.{S} Спремана су кола, коњи, пртљаг — јер је тамо требало и преноћити. —</p> <p>Око 8 часова  
далекој прошлости.</p> <p>Чича Милоје — јер он је био трећи у друштву — смејао се Жикиној жељи  
н, али човек који ће ускоро оздравити — јер свет још ништа није знао од свега онога што се деси 
</p> <p>— Сила је старија, — викну он — јер сила је јача, ко ће против силе?{S} Ви мени хоћете  
да по небесима онако страховито тутње; (јер, као што је познато, грмљавина није ништа друго но  
реду?</p> <p>Место одговора, Растислав (јер ово је он био) извади из џепа завијутак хартије и п 
 стишао.{S} Но сад све је опет пошло на јеро.{S} Стари <pb n="577" /> чича Степа био је недавно 
развалинама њеним (то је његов разорени Јерусалим.) Сав прогутан овом страшном унутрашњом радњо 
ћи.</p> <p>— Ах, зар још једно разорење Јерусалима, још једна рушевина до темеља, где не остаје 
бманут.... дали су ми да поједем креслу јерусалимском храму и да попијем воду у којој се крстио 
говетно чујем ове речи:</p> <p>„Сироче! јес, ја сам сироче! ја немам никога свога.{S} Ова гадна 
..{S} Је ли ово мртав кнез?...{S} - Он! јес, ово је он, крвав, исечен, искомадан, без носа — ђе 
, ко ће радити друкче?{S} Сила је сила, јес, сила је сила!... </p> <p>Ђенерал стиште обадве пес 
одакле, — рече Растислав.</p> <p>— Ама, јес, јес, молим покорно, оно, јео, ствар је врло проста 
то је још мало загледао он додаде: — Е, јес, ево сад лепо видим.{S} Јес!{S} Три су слова.{S} Ев 
 име.</p> <p>— Име, име, молим покорно, јес, ево, ово је поп Стево, поп Стево Џиброња, из Свиња 
е, — рече Растислав.</p> <p>— Ама, јес, јес, молим покорно, оно, јео, ствар је врло проста, сам 
p>— Извијања?! господару!</p> <p>- Јес, јес, извијања, г. председниче, извијања!{S} Јер ја имам 
ценимо шта ваља, а шта не ваља.{S} Јес, јес, господине, да ценимо!...</p> <p>Нови министар поли 
не?</p> <p>Мона га опет пресече: — Јес, јес, какви републиканци, какве тајне дружине? — то и ја 
главом?</p> <p>Растислав климну: — Јес, јес!{S} Он главом.</p> <p>Ратко слеже раменима: — Не ра 
 осмејком.</p> <pb n="428" /> <p>— Јес, јес, робови, прави робова!{S} Сироти ви!{S} Ах, како ва 
 осмејком.</p> <pb n="688" /> <p>— Јес, јес, тако млеле и моја Балканска Браћа, и врло добро чи 
 знамо ко су и одакле су.</p> <p>— Јес, јес, молим покорно, добро би било, врло би добро било,  
 кнез да удаје туђе девојке!{S} Но јес, јес!{S} Ти си то већ протумачио.{S} То би било <hi>посл 
де:{S} - Него знаш шта, Лепшо, што јес, јес, за цело сте пишкин деца!{S} Оно има, има брзо; зна 
/p> <p>— Извијања?! господару!</p> <p>- Јес, јес, извијања, г. председниче, извијања!{S} Јер ја 
њо, да девојку треба спремити.</p> <p>- Јес, то си рекао ти, али то нисам рекао ни обећао ја —  
 пушке? - пресече га Враничић.</p> <p>- Јес, јамачно ће и то бити у вези.{S} С Дунава се чује н 
уди и приближив се Растиславу.</p> <p>- Јес, ваши поступци - рече Растислав и исправи се у фоте 
b n="256" /> <p>Боја прихвати:</p> <p>- Јес, и то!{S} Мало час видесмо овде жентурину што је де 
 „Ето, видите, ја вам отворено кажем —- јес, био сам у кујни и то вам не кријем, чујте од мене  
 вршитељи дужности, министри, особе.... јес, све су то <hi>особе</hi>, свака са својим планом,  
је ваш цар; наша је дужност.... била... јес, дужност!{S} А најзад, народ и није био с њим.{S} Т 
икну он — ко? шпијуни; г. Растиславе... јес, шпијуни....{S} Људи које је бог створио да буду шп 
али, опет, њега некако друкчије зову... јес, оно је г. цртало.{S} А они седи, мали, ено они што 
 не дере! (Радован се обрецну осорљиво: јес! будала! но да отимате девојчиће је л’!{S} Пресешће 
Јес, њих ено горе, они тамо нешто раде; јес раде нешто, измахују рукама, прегибавају се и опет  
зео паре; то је лаж, развукли су други; јес, други; ја имам записку, ја могу доказати, ја сам б 
икако није скидао очију. <pb n="217" /> Јес, бога ми.{S} Ти ниси смела гледати, па јамачно и не 
гурну Паву: - „А онај црче за тобом!{S} Јес очију ми!{S} Лудује!{S} Ал неће га шале <pb n="228" 
велика г. прото!{S} И света дужност!{S} Јес, света дужност.{S} Ја одговарам.{S} Јес, молим поко 
е је!...{S} Овде има жива човека!...{S} Јес’ он је ту; треба га узети, извадити!....</p> <p>Так 
 Можда баш те владалачке милоште!...{S} Јес, може бити баш оне и гоне пуковника на оваке мрачне 
и пушта из њих већ загрљена роба....{S} Јес’, овај ће га одвести!“ —</p> <p>У тај мах чу се на  
сочанство за сахат два пробудити....{S} Јес, пробудиће се....{S} А сад изволте, идите... вас ја 
че стићи и убити они страшни људи...{S} Јес, њих ено горе, они тамо нешто раде; јес раде нешто, 
ијаним очима, то је била њена глава.{S} Јес, она раздрљена женска, <pb n="67" /> с одваљеном по 
род“ значила у устима старога кнеза.{S} Јес, „народе, снаго моја“ говорио је он док је та снага 
дмах после твога повратка из Париза.{S} Јес, па куверта је из Париза, ево жиг Француске поште.{ 
и да ценимо шта ваља, а шта не ваља.{S} Јес, јес, господине, да ценимо!...</p> <p>Нови министар 
шног живота бити једнако у дуговима.{S} Јес, то би све било лепо да сте где год на каквом пусто 
га, а он запиљио у те, па не трепље.{S} Јес, обадве ми очи.</p> <p>— Ћути бога ти, Петрија, не  
 се образ као у краве измузено виме.{S} Јес, здравља ми!{S} Ето, кад оно лане долази наша Дарин 
 на она мисли да је тако и код мене.{S} Јес!...</p> <p>После ове енергичне придике госпа напући 
е, слатке, безмерне, безумне љубави.{S} Јес, балканац је страсан љубавник и ја бих му то пре ур 
рекао само оно што у истини постоји.{S} Јес, књажевска власт је данас у вашим рукама.{S} Ви дел 
а сад знају, кад сте их ви отровали.{S} Јес, ви сте отровали овај народ, - продужи кнез, али че 
Јес, света дужност.{S} Ја одговарам.{S} Јес, молим покорно, одговарам и богу, и господару, и љу 
одаде: — Е, јес, ево сад лепо видим.{S} Јес!{S} Три су слова.{S} Ево, прво је <hi>П.</hi>, друг 
ни, боже прости као да је све труло.{S} Јес здравља ми, кад је мало повучем <pb n="218" /> за р 
, г. Растиславе, и ако се растајемо.{S} Јес, ја вам ево искрено кажем да сам намеран, да вам да 
на и беспомоћна створења кад љубимо.{S} Јес, Бог је проклео жену, кад јој је метнуо срце у груд 
учити да ми се скроји други нов нос.{S} Јес, очију ми, бата ми прича да у Звониграду има мајсто 
учила, да благонаклоно врати визиту.{S} Јес, зашто су биле нужне све те параде, сва та комендиј 
ажи да пориче, и он покорно признаде! — Јес, женим се.</p> <p>Лепша га одмери од главе до нете, 
дружине?</p> <p>Мона га опет пресече: — Јес, јес, какви републиканци, какве тајне дружине? — то 
- Он главом?</p> <p>Растислав климну: — Јес, јес!{S} Он главом.</p> <p>Ратко слеже раменима: —  
ем, и што морају признавати све владе — јес, <pb n="691" /> то треба издвојити и то после чуват 
и интереса с овим материјалним светом — Јес, ви Косанићи људи сте које је веома тешко волети.{S 
нос на слици мртвога кнеза — Овај нос — јес, овај нос био је одсечен, овога носа нема више. — Г 
ишта да учини док не упита своју жену — јес, неће ништа ни оволико да учини, док њу не упита, — 
 све меко као памук - Петрија отпљуну — јес, очију ми; чисто човеку гадно и да ухвати, чисто му 
а га претече...</p> <pb n="255" /> <p>— Јес господине слободно знај да јесте!{S} Код кнеза је!{ 
итати код куће.</p> <pb n="695" /> <p>— Јес, кад би те ја пустио, да с писмом одеш.</p> <p>— Не 
лаким осмејком.</p> <pb n="428" /> <p>— Јес, јес, робови, прави робова!{S} Сироти ви!{S} Ах, ка 
нез с осмејком.</p> <pb n="688" /> <p>— Јес, јес, тако млеле и моја Балканска Браћа, и врло доб 
окупана, обучена, спремљена!..</p> <p>— Јес, тако спремају мртваца, примети Јела. —</p> <p>— Ко 
ам је подигла од литре меса...</p> <p>— Јес, лепо би то било — продужавала је баба — кад 6и Кат 
 је ли поцрнио? упита госпођа.</p> <p>— Јес, мало је преплануо; но баш му то и даје изглед озби 
тао последње слогове у речима.</p> <p>— Јес, хтео је да се дигне, да се прослави, да овековечи  
 Раткова хвала допадала му се.</p> <p>— Јес, данас изгледам добро.{S} То сам и сам опазио А бил 
рдиста који га беху допратили.</p> <p>— Јес, он је — рече Мона гошћи, која такође заусти да неш 
ти.{S} Он узе још више викати.</p> <p>— Јес па шта!...{S} Загледао се кнез у лепу...{S} Вечерас 
 сељака неће ништа да сведочи.</p> <p>— Јес, то сам чуо — рече кнез - да по селима девојке обич 
један пут полио хладном водом.</p> <p>— Јес, пара — понови госпођа јасно и одсечно — пара, и то 
чно, палећи цигару за цигаром.</p> <p>— Јес — настави ђенерал — ја сам те хтео убити.{S} Отров  
ним, куд и камо блажим гласом.</p> <p>— Јес, господару, ви сте болесни: ви сте провели близу 50 
ми дајте! — рече Боја одсечно.</p> <p>— Јес, чељаде наше! — викну Радован.</p> <p>Доктор се згл 
и му се почеше наливати крвљу.</p> <p>— Јес, код кнеза! — потврди и Боја.</p> <p>— Код кнеза? — 
е, да знамо ко су и одакле су.</p> <p>— Јес, јес, молим покорно, добро би било, врло би добро б 
а и самих родитеља девојачких.</p> <p>— Јес, слушао сам за то — рече кнез. — Веле да је то нека 
ша до краја.{S} Па ипак прште:</p> <p>— Јес, то су извешћа вашег Ратка, онога истог што у сред  
почету мисао, он живо настави:</p> <p>— Јес, не од ваше, већ ја нећу да живим ни од чије милост 
руке малаксало и тихо настави:</p> <p>— Јес, да ли ћеш бити срећан?!{S} То је главно и најважни 
а места куда и сами цареви „пешке иду.“ Јес, има места, куда и сами владаоци иду без пратње, бе 
лика стварка,</l> <l>С тога ова шкода и јес пуна ђака.</l> <l>И сви ђаци скупа једним грлом вич 
А што кнез да удаје туђе девојке!{S} Но јес, јес!{S} Ти си то већ протумачио.{S} То би било <hi 
 додаде:{S} - Него знаш шта, Лепшо, што јес, јес, за цело сте пишкин деца!{S} Оно има, има брзо 
ко је истина, онда какав си ми ти муж, (Јес, г. Растислав је био њен муж) да ја такве ствари, к 
је решавао ово једно једино питање: <hi>јес или није</hi>!</p> <p>И сад је питање било решено;  
, па за што ме онда карате!“ ...</p> <p>Јес, Пави је сад све било јасно; у њеној збуњеној глави 
, тако неисказано слатку наду...</p> <p>Јес, Пава је јасно сазнавала да се налази на такој раск 
 свршено све — изгубљено је све.</p> <p>Јес, Пава је то јасно сазнавала да пред њом стоји избор 
 се дете не срамоти пред светом.</p> <p>Јес, њој изађе пред очи све то, и она се после свега то 
по меком сену тако слатко ваљао.</p> <p>Јес, то су биле његове успомене из Балканије.{S} Он се  
је дуго и дуго било заборављено.</p> <p>Јес, с једне сјајне звезде био је слетео један малени а 
ворити, као да се с ким препире:</p> <p>Јес, ви имате право.{S} То тако јесте, и то тако бива,  
 „Боже, боже! шта се ово учини!“</p> <p>Јес, та слика старе дадиље тако му је била жива пред оч 
један пут њему прође кроз главу мисао: „Јес, и они коњи спадају у моју подручност.“</p> <p>Посл 
, како ходају по каменој плочи.</p> <p>„Јес’ овде је!...{S} Овде има жива човека!...{S} Јес’ он 
а слици и рече чисто зачуђено:</p> <p>- Јесам ли ја ово?{S} Јесам ли ово ја?{S} Ја, ђенерал Врб 
е ли ви читали књиге тих људи?</p> <p>- Јесам!{S} Ето их обадве на мом столу.{S} Хоћете ли да в 
 зачуђено:</p> <p>- Јесам ли ја ово?{S} Јесам ли ово ја?{S} Ја, ђенерал Врбавац? — Ја; крај мрт 
маркиже? — рече барон Жермини.</p> <p>— Јесам, потписао сам — рече Белини.</p> <p>— Одмах сам м 
о срдити, господине намесниче?</p> <p>— Јесам — одговори Растислав сухо.</p> <p>- Бих ли могао  
 патриотизму; они да ми издају кондуиту јесам ли родољуб!{S} То за жива Мутимира неће бити!</p> 
ом за три месеца унапред.{S} Но како је јесенас излазио на јужну границу Балканије, ради неких  
з многих украса, али укусно скројена, и јесења јопна од вишњева плиша.{S} На глави је имала вис 
твора — човека — стари бог, једне благе јесење ноћи, горко је плакао у превишњим висинама своји 
асовима тешила.</p> <p>„Јеси, сине мој, јеси, ти си књаз, они тебе морају да слушају, чекај сам 
ича Милоје рече: — Пропао сам!</p> <p>- Јеси — одговори начелник хладно.</p> <p>Старац дубоко у 
кулишете кнезом,...</p> <p>— Софија!{S} Јеси ли ти при себи, жено, — обрецну се Растислав. — Ка 
отресеним гласом</p> <p>— Ђери моја!{S} Јеси ли гледала јагње доведено пред кућу и везано за шљ 
 <p>Овде Боја прекиде доктора,</p> <p>— Јеси ли жењен, господине, и имаш ли деце? — упита Боја  
а себе, већ за свог болесника.</p> <p>— Јеси ли и ти био међу оним буновницима? — продера се кн 
продужи, вичући још страшније.</p> <p>— Јеси, да богме да јеси!{S} Видео сам те у оној гомили ш 
ш страшније.</p> <p>— Јеси, да богме да јеси!{S} Видео сам те у оној гомили што је стајала у пр 
 оваким горким часовима тешила.</p> <p>„Јеси, сине мој, јеси, ти си књаз, они тебе морају да сл 
су ли наше везе продужене и после тога? јесмо ли стајали у преписци? каквог је карактера била т 
није слутило на добро.{S} Некаква нужда јест, шапутали су сељаци мећу собом.</p> <p>Било је сва 
се вели, скромно тајно доброчинство, то јест испуњавају људи бајаги оне свете речи из светога п 
те?</p> <p>— Добро, али ако отров... то јест, наравно, наравно, ако отров не буде довољно јак,  
олазак.</p> <p>- Е, чуда боже!...{S} То јест, не марим; можемо одмах полазити...{S} Али шта, си 
м да те псујем, да протестујем...{S} То јест, наравно, ако је оно истина што сам чула..</p> <p> 
 је ово рекао.</p> <pb n="274" /> <p>То јест, управо није ништа нужно!....{S} Сиротињи тако мал 
 трпи, и како може то трпети.</p> <p>То јест та јој се мисао јављала, али не овако јасно — У то 
есте — одговори Радован.</p> <p>— Туна! јесте! — рече доктор подругљиво, осврнув се Радовану —  
S} Је ли множина <hi>уши</hi>?</p> <p>- Јесте множина уши, али овде се каже „обадва увета“ — об 
ога отрова има, господине пуковниче.{S} Јесте ли чули за бољку, што се зове гушобоља?{S} Ви уче 
оњењу <pb n="483" /> неких личности.{S} Јесте ли потписали те ваше исказе, господине маркиже? — 
 речи које сам сасвим разговетно чуо: — Јесте ли му оставили отвор за дисање да се не угуши, не 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Јесте ли се споразумели?{S} То код мене мора бити брзо, 
начелниче, из вашега подручја.</p> <p>— Јесте, г. намесник, благодарим покорно, све је из мог п 
>Растислав га упита из далека.</p> <p>— Јесте ли намирили коње, момче?</p> <p>Слуга диже главу  
што рекне, но кнез га пресече.</p> <p>— Јесте, господине ђенерале, спремили сте се да ме отрује 
а се беше кренула да га прати.</p> <p>— Јесте, височанство; ово је доиста истинско одушевљење.< 
 осуђен?{S} Неке жене, мислим.</p> <p>— Јесте, милостиви господине, још четири жене.</p> <p>— В 
В. Шкоди, г. Маврикије, ха, ха, ха... а јесте ли растумачили вашим ђацима шта је то њокалица, х 
 /> <p>— Јес господине слободно знај да јесте!{S} Код кнеза је!{S} За њега је и уграбљена; за њ 
л ти ту пушка?{S} И кад доби одговор да јесте, он додаде: понеси је, па хајд овамо!</p> <p>Вран 
азвуче усне:</p> <pb n="508" /> <p>— Па јесте ли ви читали књиге тих људи?</p> <p>- Јесам!{S} Е 
ва од удараца преко зуба...</p> <p>— Па јесте.{S} Шта ме бијете!...{S} То цео свет говори....{S 
одушевљење.</p> <p>— Да, да, одушевљење јесте, а и истинско јесте, само не знам да ли за мене,  
римети Ратко.</p> <p>— А ко зна можда и јесте — рече Растислав.</p> <p>— Није, није!{S} Чуо бих 
?</p> <p>— Тражимо ту с тога што туна и јесте — одговори Радован.</p> <p>— Туна! јесте! — рече  
имети гђа Софија.</p> <p>— Па ово нам и јесте једина уљудна соба што имамо.{S} Ту примамо стран 
рло добро чине што тако мисле, и тако и јесте као што они мисле.</p> <p>Лепша узе ходати по соб 
девојчура толика отима“.</p> <p>Чудно и јесте било.{S} Особито је било чудно то одупирање код д 
и од оног француског звекана, свакојако јесте нешто, али то ни из далека није оно што би требал 
</p> <p>Јес, ви имате право.{S} То тако јесте, и то тако бива, али то не мора тако бити, нити ј 
ела једна породица.</p> <p>— Нешто тако јесте.{S} Али то је испало са свим како не треба.{S} То 
 Да, да, одушевљење јесте, а и истинско јесте, само не знам да ли за мене, или ради згодне прил 
.</p> <p>— Пропали смо ми с тога што то јесте, а камо среће да то није, па проста му свака друг 
Свет свашта трабуња.{S} Нагађа се и што јесте и што није; причају се ствари у које нико не веру 
 данас?{S} Сви сте ви овде гости, данас јесте, сутра нисте, само ја издржавам једнако без смене 
је питање било решено; решено је са <hi>јесте</hi>.{S} Оно што му се у први мах учинило тако чу 
мела бих и ја бити поштена, да не треба јести.{S} Нема, ћерко, ту поштења, кад си ти голог....  
е само једанпут, а за тим се сва пива и јестива сместе на дугачак сто, где према потреби ко хоћ 
е, и какве су ствари поименце долазиле? јесу ли пријатељи из Балканије, преко мене, писали Црно 
 је настало по мом доласку у Балканију? јесу ли наше везе продужене и после тога? јесмо ли стај 
> <pb n="542" /> <p>Сељаци потврдише да јесу, а за тим узеше и сами запиткивати путнике о свему 
“</p> <p>Враничић их отпоздрави и упита јесу ли оно њини волови што пасу ту на десетак корака.< 
} Ја ћу изаћи за један тренут, да видим јесу ли спремљена Лепшина кола, а ти сад памет у главу  
ћ гледам на ствари природно, онако како јесу, а што су ми у томе отворили очи за цело је заслуг 
ја трпељивост, па су уобразили да нешто јесу и да бајаги они нешто могу!...</p> <p>Лепша метну  
{S} Чу се и одзив.{S} Први глас упита: „јесу ли тамо волови.“ Други глас одговори да нису.{S} П 
же прекоре, пуне пакосне заједљивости и јетких пецкања.{S} У Мони се беше пробудио осећај старе 
..</p> <p>Ђенерал је сад говорио кивно; јетко, и тако брзо и задувано да га је већ тешко било р 
ца и једнога Француза.</p> <p>Растислав јетко развуче усне:</p> <pb n="508" /> <p>— Па јесте ли 
 погледајући мужу право у очи, она рече јетко:</p> <p>— Колико ћу пута ја теби говорити. <hi>го 
 казне оваки гнусни злочини — рече кнез јетко, и јурну напред.{S} У проласку он дочепа Растисла 
во ми још никад није пасирало — рече он јетко, па, трљајући ошинути образ, стаде пред огледало  
а трка, хука; где где се чуло уздржљиво јецање, а где где и гласан плач.{S} Његова стара дадиља 
непомичне и неме.{S} Код других се чуло јецање или тихи уздаси, или се видело уздизање руку к н 
главом на рукама и продужи своје гласно јецање.{S} Кад је бабетина удари, она се и не маче, сам 
она заби главу у буџак и продужи гласно јецање и плач.{S} Кад девојка паде, бабетина је рину но 
 те где год!</p> <p>Једа пређе у гласно јецање; она се гушила од плача, она утече у буџак и поч 
 гушиле, и њен плач брзо пређе у гласно јецање.</p> <p>Са сузама се помешао читав поток прекора 
мила децо моја!“ После је стао јецати и јецао је све више.{S} Најпосле је на глас плакао, гушио 
гучен један жандарм и горко је плакао и јецао.{S} Можда су то биле једине сузе, које су тога тр 
е шаке с очију.{S} У тај мах Лепша поче јецати.</p> <p>— Е, де, де!{S} Чуда боже!{S} Свет ће пр 
же рамена и чисто увуче врат па продужи јецати још гласније.</p> <p>Баба је удари и викну: „јао 
оја! ах, мила децо моја!“ После је стао јецати и јецао је све више.{S} Најпосле је на глас плак 
Уверавала <pb n="625" /> је најживље да јо погрешка учињена нехотично: место чиста вина у брзин 
 предсказивао.</p> <p>Првој потери која јо наишла, Црнојевић се придружи сасвим слободно, псују 
то, Лепша баци поглед на куверат у коме јо била слика.{S} На једаред узвикну: — Ах, та ево, пог 
спиткивати жену шта јој је и наговарати јо да збиља мало прилегне.{S} У опште Врбавац је говори 
> у мужевљеве речи (дебели господин био јо, по свима службеним документима, законити супруг гос 
> <p>Кнез је путовао сухим.{S} Одлучено јо било да на путу пробави 25 дана и да обиђе југо запа 
 прође који од старијих чиновника, чича Јова се уозбиљи, учтиво га поздрави, а цигару увуче у р 
ела цигара није више могла држати, чича Јова је угаси међу прстима и баци кроз отворен <pb n="3 
.{S} А ако би му ко што и замерио, чича Јова би му обично одговорио: „Полако, господине, полако 
9 часова.{S} Он удари у звонце.{S} Чича Јова уђе на прстима.</p> <p>— Да ли је дошао г. министа 
ас је г. министар тако поранио, да чича Јова није имао кад ни попити каву, ни попушити цигару,  
ова, већ стоји момак.</p> <p>Стари чича Јова џоња ту натмурен, намргођен, мало погрбљен, руке м 
служује се тако ванџамент.“</p> <p>Чича Јова је остарио у овој служби; измењао је некаквих двај 
Section" /> <pb n="110" /> <p>— Госпођа Јованка! пријави момак пуковнику Врбавцу некакву жену,  
е немарно:</p> <p>— Каква је то госпођа Јованка?{S} Је ли долазила још који пут?</p> <p>- Не зн 
мах нешто писао.{S} Кад чу име „госпођа Јованка“ — он баци перо и чисто скочи.{S} После као да  
 <p>— Пре свега немој што замерити чича Јовану — рече госпођа улазећи — он је хтео да ме пријав 
ђа извиривало је престрављено лице чича Јовино.</p> <p>- Гле, откуда ти амо? — рече Растислав з 
ако и оста...</p> <p>Преобучени жандарм Јовица вајкао се, да му нико никад није тако умакао.</p 
елијом, кад оближњем столу приђе Ралека Јовкин, позната сеоска пијаница, и како дође, он одмах  
 уз степене полако, а кад угледују чича Јову <pb n="361" /> пред министровим вратима, они убрза 
ла склони и приштеди који цванцик, баба јој чантра дотле, док и то не узме.</p> <p>Баба Ката и  
 брат јамачно отишао да спреми кола, да јој отац и снаја јамачно још седе тамо под шатором, где 
у.</p> <pb n="63" /> <p>Но кад виде, да јој је онака одбрана слаба помоћ, она се окрете и хтеде 
им је напојена сва атмосвера око ње, да јој пиљи у очи, и да је обасипа пољупцима.{S} И Мутимир 
Вредно би било да је човек изненади, да јој на једном каже целу ствар, да види како ће на њу по 
омадашње речи, кад му она наговести, да јој се чини као да је остала тешка.{S} Он је на то упот 
} После се сети да ће то бити друго, да јој је хаљина овде откопчана.{S} Једном руком брзо нама 
ормално је отимао од ње писмо, тако, да јој откиде чипку с хаљине и огули јој лакат, којим беше 
д шатором, где их је отоич видела, а да јој најмлађи брат још ваљаде игра у колу.</p> <p>Синђа  
 кнеза милосника, и опет сва чаршија да јој виче: „Ох како је то поштена и чедна жена!“ А кад с 
е она измицала погледом и избегавала да јој се очи не сретну с кнежевим.</p> <pb n="432" /> <p> 
трашљиво гледала на Синђу и стрепила да јој ова опет не понови отоичње речи „Па иди!“</p> <mile 
таде, заустави црну прилику и покуша да јој рекне како би најбоље било да се врате.{S} Но црни  
 собе и грдно се запрепасти кад виде да јој је хаљина на прсима сва раскопчана.{S} Није могла п 
е погодити или прорећи, па што после да јој пуца брука по селу.{S} А с Павом су своји; баш што  
 одлазила колима; сад то одби и рече да јој је пријатније да иде пешке.</p> <p>Огрнут у плашт,  
ама.{S} Мона је узе за руку и повуче да јој скине шаке с очију.{S} У тај мах Лепша поче јецати. 
} И то наравно као мушкарац, као муж да јој је ближи к срцу, остављајући на страну рођачке, пор 
а знатне суме, само да ствар легне и да јој се дете не срамоти пред светом.</p> <p>Јес, њој иза 
ци најлакше је натрунити, па се боји да јој не извуку какав реп, ако би отишла с другом којом ж 
 Није знао управо шта да чини, да ли да јој призна оно, што је већ и сама видела и да говори с  
аквом се стању налази, заборављајући да јој ваља бар колико толико довести у ред своју одећу, о 
n="218" /> за руку, а ја све стрепим да јој се што не откине за што ухватим.{S} А гле ово — Пет 
навикао на мрак.{S} Учини јој се као да јој је познато ово место.{S} Загледа лево, загледа десн 
и с њом ништа.{S} Он је и сам мислио да јој доцније мало наговести ствар, али се није надао да  
над њеним мужем.{S} Тешко му је било да јој то каже, а осећао је да је најприличније да је он о 
ералу било би свакако веома незгодно да јој сам о томе казује.</p> <p>Док је кнез премишљао как 
у нову чланицу.{S} Остала би и данас да јој се, случајно, није десила нека мала неприлика...</p 
и баш у тај мах вијаше једну девојку да јој отме цвет.{S} Кад угледа оца — застиде се.{S} Снаја 
ти велим! — поче салетати кнез Лепшу да јој узме слику.{S} Али баш то салетање његово пробуди р 
весе и у конзулову спаваћу собу, и тада јој је душа да прилети одмах г. конзулу, да му стане на 
сте, и ако ће она бити против нас, онда јој треба још сад стуцати рогове.</p> <p>Но Ратко је ув 
љала како би наместила своју собу, онда јој је овако нешто излазило пред очи.{S} Гледала је сву 
’ш несреће! „Са Синђом“! јабогме, Синђа јој је врат и сломила — рече Радован.</p> <p>Упуте се п 
штрим нагласком, и, ушав у собу, показа јој руком врата...</p> <milestone unit="subSection" />  
 знак, наша коњичка стража притрчи и ја јој наредим да ухвате црну прилику и да је одведу и при 
смаче велику, црну мараму с главе, која јој је падала до пола леђа.</p> <p>— Дозволите да збаци 
екриљена великом свиленом марамом, која јој је покривала целу главу и падала чак до појаса, сед 
ја се разливала по целој соби, и давала јој изглед капеле, у којој је он изгледао као мртвац.{S 
 Лепшу све којешта, пецкала је и давала јој познати да су сад њих две једнаке.</p> <p>Док су дв 
у Мицу Мона је одвела у будоар показала јој полупане ствари са ормана и само додала: „Погледај! 
ло, кад је сама дозвала Лепшу и обећала јој сигурност као у сопственој кући.</p> <p>И она збиља 
и и осећаја, као беличаста пара, вртела јој се по глави.{S} То је био некакав дим!{S} И тај дим 
ак био би и природан и оправдан.{S} Она јој тада не би ништа замерила.{S} Али неће Лепша то!{S} 
p>Кад остаде сама с Лепшом у соби, Мона јој приђе.{S} Лепша је још седела ћутећки и држала глав 
доба — рече гошћа радознало.{S} Но Мона јој ништа не одговори.{S} Сву њену пажњу бејаше прогута 
Он је донесе до дивана, и спусти је, па јој онда разапе и притиште обадве руке.</p> <p>— Тако,  
лану, он задиже мало рукав Павин, опипа јој руку до лакта, опет је узе за длан и, гледећи је пр 
 како може то трпети.</p> <p>То јест та јој се мисао јављала, али не овако јасно — У том тренут 
 шта то значи.{S} Једног дана баба Ката јој саопшти <pb n="53" /> „радосну вест“ како се у њу з 
 тренутака њој приђе доктор и прошапута јој на ухо:</p> <p>- Да се уклонимо ја и ти, снашо, ода 
џа.</p> <p>Синђа гурну Паву и прошапута јој: — Погледај шта га је чарапа надобијао.{S} Све цван 
зе му букнуше пламенови од гнева. — Шта јој фали!...{S} Издајниче!....</p> <pb n="307" /> <p>—  
би? — упита ђенерал дрско.</p> <p>— Шта јој фали? — промуца кнез кроз зубе, а уз образе му букн 
ом женом, јер најпосле, шта зна она шта јој хоџа може све погодити или прорећи, па што после да 
на и ова девојка.</p> <p>Хоџа упита шта јој је та девојка.{S} Синђа се окрете, погледа Паву и с 
елу каву и да једна другој исповеди шта јој је на срцу.</p> <p>Како је, кад и од куда дошао ова 
се Ратку натмурен.</p> <p>— Не знам шта јој је данас — рече он као да се хтео извинити пред Рат 
.</p> <p>Изненађен, кнез упита Кају шта јој би.{S} Она се стресе као човек кад се на нешто гади 
но лице; те стаде распиткивати жену шта јој је и наговарати јо да збиља мало прилегне.{S} У опш 
убимо.{S} Јес, Бог је проклео жену, кад јој је метнуо срце у груди и рекао јој: „жено ти ћеш љу 
е ли ова жена ћутати и како се држи кад јој злочин ухвате, ђенерал је нарочито био набавио сва  
 пре, понудити 5-6 цванцика.{S} Али кад јој Срећко рече да је то за кнеза и помуљи јој пет „мин 
дакле у некој кући близу сокака.{S} Сад јој се поглед већ беше прилично навикао на мрак.{S} Учи 
} Богме јој ја лепо желим....{S} Но дед јој мети белег....</p> <p>Хоџа викну девојку и рече јој 
груди су јој се високо надимале; поглед јој лутао по одаји; писмо је стајало грчевито стегнуто  
, нема ли других којих врата.{S} Поглед јој паде на заклоњена врата, кроз која се удалио млади  
е и стаде крај другог прозора, а поглед јој се опет губио кроз прозор некуд у даљину.</p> <pb n 
а се изговара, али стрина Синђа не даде јој ни осолити.{S} Заклињући се свим на свету, како је  
на се за њом и у скоку, нехотице, стаде јој на хаљину.{S} Читава једна пола опори се од појаса. 
м рече, на последњем дворском балу, где јој је одмах указао и нарочиту почаст.{S} Три пута узас 
ану.</p> <p>Стрина Синђа прво упита где јој је родбина.{S} Пава одговори да је старији брат јам 
 <p>- Хоћу, вала, баш ћу јој казати где јој је срећа!</p> <p>Ћата је ово примио као пристанак х 
је дрхтала.</p> <p>Млади господин приђе јој одрешито, весело.</p> <p>Иначе он је пред женскима  
а.</p> <p>Тек после великих напора пође јој за руком да отвори велико крило.{S} Брзо диже обема 
з Мутимир наже се, и, љубећи Лепшу, узе јој тепати како би она могла бити посланик на каквом на 
ја; она чисто привуче Јелу к себи и узе јој говорити:</p> <p>— Чујеш, ћеро, ја теби да кажем.{S 
ир!...{S} Кнез Мутимир!....</p> <p>Таке јој се мисли узеше кувати у глави и она се сад сети как 
не речи погодише је.{S} - Што!{S} Богме јој ја лепо желим....{S} Но дед јој мети белег....</p>  
 Мутимир“, „добри, слатки Мутимир.“ Пре јој то ни на памет није <pb n="226" /> пало; а сад је у 
чине.{S} Но Балканија је била сретна те јој се родио такав <pb n="463" /> један велики син, као 
је оберучке за врат, загрли је и стиште јој главу у своје наручје, па је хтеде тако стегнуту оп 
ђа се с почетка устезала, мислећи да ће јој се, као оно пре, понудити 5-6 цванцика.{S} Али кад  
у наручја тако, да се њој чинило сад ће јој поломити сва ребра која су се доиста и повијала под 
равици, Лепша је убрзано дисала, а срце јој је, као челичан чекић, ударало о забрекле груди.</p 
лте, госпођице, молим вас изволте, рече јој он оштрим нагласком, и, ушав у собу, показа јој рук 
о узбуђен.</p> <p>— Моје јагњешце, рече јој он и хтеде је пољубити у уста.{S} Она окрете главу  
шта, Софија, ти би сад могла ићи — рече јој он.</p> <p>— Ако имате какве тајне, или ако вам сме 
Кнез је заустави: — Збиља, Лепшо — рече јој он став управо предњом — ти си по твојим назорима п 
трина Синђа, дрпну Паву за рукав и рече јој: — „да ти кажем нешто“!</p> <p>Њих две одмакоше мал 
мир устаде, стаде близу до Лепше и рече јој озбиљно:</p> <p>— Лепшо!...{S} Зашто се отимате?!{S 
ег....</p> <p>Хоџа викну девојку и рече јој да му покаже десни длан.{S} Пошто га је загледао и  
.{S} Мутимир повуче Мону за руку и рече јој полако: — Иди је разговори.{S} Молим те иди!{S} Охр 
че она и неколико крупних суза потекоше јој низ образ.</p> <p>- Е, лепо, то су ваше обичне женс 
е односи на њу.</p> <p>У разговору кнез јој бејаше рекао да је она слободна жена, да може слобо 
ислим — рече Лепша збуњена.</p> <p>Кнез јој на то примети да она ту управо и нема шта да мисли, 
а да се скоро са свим заустави, Мона би јој лаким, еластичним отискивањем ноге о патос, давала, 
рено каже, има ли кога на свету који би јој у овом тренутку био ближи к срцу но он, Мутимир.{S} 
н, пола у шали, пола у збиљи тумачио би јој и разлагао како је то младост, и како ће временом и 
 коју ће страну корачити.{S} О, како би јој лакнуло кад би сад било кога да је нагна на једно и 
е тада био добар, благ, нежан и како би јој тада обично говорио:</p> <p>— „Је ли, мајка, ти нис 
абућило овако (она показа руком како би јој набрекла и одскочила пуна недра) а ја бих онда за ч 
м саопштава жени страшну новост, јер би јој ту морао говорити о свом злочину — ђенерал је ћутећ 
 — помисли она у себи и на један пут би јој га тако жао, тако неисказано жао, да би у ток трену 
је, јадна, била бледа као дувар, а леви јој рукав сав крвав, окрзнуо је пурак по више лакта.{S} 
о пред Мону, и не гледајући Тошу, пружи јој на сребрном послужавнику мало, миришљаво писамце, с 
гледа у саксији свој красни фикус, који јој од неког доба беше нешто клонуо.{S} Бришући широке, 
 а другу диже према младом човеку, који јој, сав зајапурен, иђаше на сусрет.</p> <p>— Не, не, н 
, управо сажиже се на живоме огњу, који јој је страшни отров запалио у крви.{S} По жилама више  
пропусти ову прилику, да не чује шта ли јој је суђено и ко ли је њен суђеник.</p> <p>Ту Синђа г 
</p> <p>Јела заусти да нешто рекне, али јој реч застаде у грлу.</p> <p>— Ти си одавде из <hi>Зв 
</p> <p>Стотине најлуђих планова навали јој у главу.{S} Она је била готова да скочи, да загрли  
о, да јој откиде чипку с хаљине и огули јој лакат, којим беше ударила о сто, отимајући се.{S} А 
ицу за рамена, окрете је к себи и упиљи јој у очи:</p> <p>— Ево овако!{S} А ако би ми што год р 
 Срећко рече да је то за кнеза и помуљи јој пет „минџурана“, прихвати стрина Синђа оберучке и о 
, и опет пада, а за њом пуцају; куршуми јој звижде око <pb n="291" /> ушију, сад је погађају: ј 
беше прилично навикао на мрак.{S} Учини јој се као да јој је познато ово место.{S} Загледа лево 
 човек с чинијом приђе слици и прислони јој чинију на груди.{S} У исти мах Кугић дочепа један н 
ез је прихвати и поведе; уз пут објасни јој да је ово само први наступ код ђенерала; да ће несв 
та је хтела рећи.{S} Ускључала крв јури јој кроз жиле и шушти, у слепим очима дамари бију као д 
а, снахо, била опака мајка.{S} Можда си јој маћеха, али мајка, бела ниси.</p> <p>Синђа се узврд 
нерал ће још подуже живети.{S} Тумачећи јој ствар тако, кнез је приведе дивану, где је ђенерал  
ојој кући, док није прездравила, дајући јој лекарску помоћ преко свога рођеног домаћег лекара.< 
<p>Он бејаше ухватио за огртач недајући јој да га обуче.{S} Она га погледа преко рамена и упита 
е теби _ рече он и приђе жени пружајући јој кишобран.</p> <p>госпођа Софија намештала је свој б 
е код себе по читаве сахате, стављајући јој на расположење да прегледа све енжењерске радове, к 
бро, добро — прекиде је муж намештајући јој јопну и журећи је да што пре иде — добро, кад се на 
и.{S} Молим те иди!{S} Охрабри је, реци јој да то није ништа.</p> <p>Док је кнез Мутимир ово го 
исмо, отвори га и узе га читати.{S} Очи јој се разиграше, лице оживе; по свему се видело да је  
.</p> <p>— Смем ли? — упита кнез и маши јој се за руку!</p> <p>Лепша ни сада не одговори ништа, 
је трпела она нежна миловања, а и самој јој се чинило чудно што то трпи, и како може то трпети. 
>— Имам... поћерка ми је; управо ја сам јој тетка; сироче, остала је мала без оца и мајке; ја с 
ћи пријатељ мојој династији, но што сам јој ја сам...{S} А шта оно рекосте друго?..{S} Ах, да!  
} Кнез је прихвати левом руком а десном јој поднесе стакаоце некаква веома јака спирта или мири 
ћко је покушавао да ашикује с Павом) он јој је могао рећи све отворено па црно бело, како избер 
чуђено и тиме прекиде Растислава.{S} Он јој се окрете - Знаш шта, Софија, ти би сад могла ићи — 
 Мона.</p> <p>Но кнез је пресече.{S} Он јој притрча и оберучке узе њену десну руку и обасу је п 
 одмах се маши руци пуковниковој.{S} Он јој пружи руку, но не даде да му је пољуби.</p> <p>— Ви 
дочепа за косе једнога разбојника, а он јој наслони револвер на слепо око и скреса га.{S} Мати  
ало парче свежа, крвава меса.</p> <p>Он јој пође; она се узе бранити рукама, али ту су нехотице 
где ће му га предати?{S} Као капару дао јој је пуковник педесет дуката, па су се онда лепо руко 
 кад јој је метнуо срце у груди и рекао јој: „жено ти ћеш љубити.“</p> <p>Таква се мисао врзла  
риђе Ратку, који већ беше устао и пошао јој на сусрет, грациозно му пружи своју мајушну, веома  
</p> <pb n="442" /> <p>Један поглед био јој је доваљан да види шта се десило.{S} Никакве двоуми 
 неприлика, што јој се десило? — Развио јој се пупак — рече Мона, смејући се грохотом.</p> <p>Н 
није била никаква политичарка.{S} И ако јој је муж био дипломата по занату, она се никад није м 
 /> пало; а сад је у себи осећала, како јој је некако лакше рећи „слатки кнез,“ но само „кнез.“ 
, а она је у огледалу лепо видела, како јој уз образе лижу пламенови.</p> <p>— Али шта сам ја з 
 се он трзао с осмејком на уснама, како јој је онда наивно и добродушно причао своје младићске  
ава је осећала како јој срце лупа, како јој се ноге скратише, али она је ишла, чак је осећала к 
 хоће да ме даду“.{S} Зачудила се, како јој пре није пало на ум да о томе више и боље промисли. 
ом ћутећки.</p> <p>Пава је осећала како јој срце лупа, како јој се ноге скратише, али она је иш 
 кад кад само стресала, осећала је како јој хртењачом пролазе жмарци.</p> <p>Кола су тутњала, с 
 али она га је осећала, осећала је како јој се у срце лије и по целом телу струји, као најслађа 
а сваки час да заплаче, осећала је како јој се сузе саме пењу, како се капља по капља полако ск 
уби, ако ми збиља прашташ“...{S} И како јој је он тада пружао своје младе, снажне и развијене м 
ледао у жену; учини, му се да види како јој се груди високо надимају...</p> <p>— Ама, збиља, шт 
па, да при сваком удару Јела осети како јој клопну зуби.{S} Она је била у будном заносу.</p> <p 
 но она не осећа ништа; осећа само како јој низ леђа пури нешто топло и кваси је све више и виш 
оја имала више од тога еспапа, у толико јој је био већи глас и углед међу дружином.</p> <p>Али  
„Полако!{S} Где је хоџа?“</p> <p>Срећко јој очима показа врата.</p> <p>Добро, кад свршимо код њ 
ају крајева опет изаћи на то?{S} Падало јој на памет да тумарне куд год у свет, да оде некуд гд 
 је ни шта је.</p> <p>Све ово изгледало јој као ружан сан.{S} Није могла веровати, да се с њом  
 Ви жене знате само да слините!{S} Пало јој на памет да плаче за махнитањем кнеза Мутимира!{S}  
 највише ширила — природа људска — било јој је забрањено.{S} Уз то су фанатички хришћани варвар 
ита жена али опет за то пет минута било јој је довољно да у туђој кући чији праг прелази први п 
ледала своје рођено уздизање.{S} Годило јој је да види око себе и да може назвати својим другам 
у чуду.{S} Као кроз неки мрак, долазило јој је на ум нејасно сећање како се била решила да све  
па тамо што буде, нек буде.{S} Долазило јој на ум чак и да се убије.{S} Једном се беше решила д 
нагло окрене да сакрије сузе.{S} Чинило јој се да се понижава кад плаче пред човеком који то ни 
ки не само дала сву свадбену спрему, но јој нашла и красна младожењу; диван, млад, вредан тргов 
пу, белу брадицу, наже се к њој и нежно јој загледа у лице.</p> <p>Јела је дрхтала као прут.</p 
ије просипао се прамен светлости.{S} То јој привуче пажњу.{S} Помаче се мало у лево да боље вид 
едати као право чудо, сва подерана.“ То јој сену кроз главу. —</p> <p>Међу тим млади господин с 
ована, Пола упита: каква неприлика, што јој се десило? — Развио јој се пупак — рече Мона, смеју 
е друге, па једна другој казује све што јој је на срцу и на језику.</p> <p>— И ју, рођена моја, 
она је трговала оним што је имала и што јој је Бог дао, да тиме може у свету заслужити кору хле 
бави и облетајући око лепе Паве окрзнуо јој срце врхом перцета из злаћана крилашца свога.</p> < 
лу под руку, притиште је уза се, и тихо јој прошапута: „Ништа се не бој — ја сам уза те; куражн 
 које је баш тада навлачила.{S} Мутимир јој приђе лаганим корацима.</p> <p>— Лепшо, лепото моја 
ици.{S} Спремала се да пође.{S} Мутимир јој прискочи.</p> <p>— Куда ћеш?...{S} Молим те немој!< 
епши је ово било ужасна ноћ.{S} Мутимир јој је био одвратан, и у исти мах опет је осећала <pb n 
у живео у каквом манастиру! — и Мутимир јој поче са свим цинички разлагати, како је он као млад 
Господине пуковниче — рече жена, а глас јој је био јасан, звучан, али уздрхтан, но то дрхтање д 
ота?“ — запиткујете се ви. „Она је, пос јој њен“ — вели мој клипан Вилип, — „она, ено познајем  
ило.{S} Он би први повикао „она је, пос јој њен“, а ви би све нагрнуле за мном, па, „црна Петро 
ну.</p> <pb n="46" /> <p>Баба Ката опет јој приђе.</p> <p>— Шта да му кажем?</p> <p>— Бога ти,  
Загледа лево, загледа десно, кроз главу јој сену мисао — конак!</p> <p>Је ли могуће?!{S} Конак! 
су ухватили у некаквој кривици.{S} Целу јој душу обузе само један једини осећај, — да бежи, да  
 <p>Лепша узе ходати по соби, а на челу јој се указаше две малене боре.{S} Овако озбиљна, забри 
 <pb n="224" /> <p>Она је осећала да су јој груди пуне неке тихе, благе, сетне радости, неке ми 
х је на махове пристизала, на махове су јој опет утицали: час су мислили да су изгубљени, а час 
е ниже испод ње — оне исте даме које су јој још јуче прекорно истицане као узор и пример, и кој 
ред огледало, да га закопча.{S} Руке су јој дрхтале, а она је у огледалу лепо видела, како јој  
пана.{S} Она је дубоко дисала, груди су јој се високо надимале; поглед јој лутао по одаји; писм 
нуто.{S} Нови, дивни предмети толико су јој привукли пажњу, да је за тренутак била заборавила г 
летку рече:</p> <p>- Хоћу, вала, баш ћу јој казати где јој је срећа!</p> <p>Ћата је ово примио  
м и прислони шаку на чело.</p> <p>— Баш јој сад говорим да оде у собу да мало одахне — рече кне 
То ти је неко казао рече кнез.</p> <p>— Јок, бога ми, нико ми није казао, но баш из моје главе. 
епенима, при изласку у авлију.</p> <p>— Јок ми — рече Боја, окренув се.{S} Без девојке не идемо 
м Балканцу: „Бен ага, сен ага — измећар јок! (Ја ага, ти ага — а да ради нема ко) — заврши докт 
х украса, али укусно скројена, и јесења јопна од вишњева плиша.{S} На глави је имала висок, шиљ 
 чупкајући живо прстима китку на својој јопни, што је био знак јака узбуђења.</p> <p>Госпођа Со 
 добро — прекиде је муж намештајући јој јопну и журећи је да што пре иде — добро, кад се нађемо 
њи и женској рекли, па извирујемо испод јоргана да га видимо, и све се смејемо.</p> <p>Ратко се 
жени да сте се са вашим поочимом Фрањом Јосифом чак упуштали и у погодбе, колико да вам се одре 
е свега двајестак редака:</p> <p>„Драги Јоцо.“</p> <p>„Буди спреман.{S} Сваког часа може настат 
ланинске гудуре, од куда се, овда онда, још чула његова потмула хука.</p> <p>Чамац с Враничићем 
 окруживали младог <pb n="29" /> кнеза, још непунолетни, али на прагу пунолетства.</p> </div> < 
 века.</p> <p>— Док су код старих Грка, још пре три тисуће година, људи били већ толико развије 
 Ах, зар још једно разорење Јерусалима, још једна рушевина до темеља, где не остаје камен на ка 
оред свију њиних заклетава и уверавања, још ни до данас није доказано, да не постоји засебан ду 
ише широм, а на прагу се указа осредња, још младолика жена.{S} Иза њених леђа извиривало је пре 
 Радован, Анђин човек, и млађи Грујица, још нежењено, угледно момче, а са њима и њина лепа сест 
ај ризични тренутак, када је његов дед, још као млад човек, кришом прелазио у Балканију да тамо 
ељак удари кундаком о липу.</p> <p>— Е, још ће се по дрвећу пентрати.{S} Нису ваљда веверице. — 
де оцеви жене своје синове веома младе, још као децу од десетак година, а за жене узимају им об 
ман и вадећи часовник. „Ћути, добро је, још нема три.{S} Још ми можеш бар укратко испричати“... 
па био се мало смирио, јер га је, веле, још покојни кнез Страшимир звао к себи и рекао му ово:< 
 шампањац: „сун’ дер и овде, господине, још малко.“</p> <p>Једини од целе дружине недирнут и не 
м.</p> <p>— Јесте, милостиви господине, још четири жене.</p> <p>— Ваљда ухватили што код њих? — 
 упита:</p> <p>— С вама је, чини ми се, још неко био осуђен?{S} Неке жене, мислим.</p> <p>— Јес 
о увек обезоружани спрам женске лепоте, још кад издамо све слабости своје, онда смо, у најкраће 
диже са стола писмо које мало час доби, још га једном загледа, после га сави и мету у џеп.</p>  
уста.</p> <p>И ако су гости поустајали, још се нису одмицали од стола.{S} Ту у близини, разбије 
од последњих улица на дунавској страни, још су се светлили прозори на малој, осниској кућици од 
ом он се већ беше примакао својој мети, још мало, и он би већ поднео чашу кнезу са свим под нос 
ерале.{S} И то сад одмах, још ове ноћи, још ове вечери, сад се мора свршити све.{S} Ја нећу кро 
 друштво; даме, које су већ хтеле поћи, још застану за који тренутак, и кад већ падне сумрак, о 
ковник рече још неколико љубазних речи, још једном посаветова жену да се одмори; извини се да ј 
ага, крепост, моћ — ја се још не бојим, још се не дам; ја сам још млад“....</p> <pb n="367" />  
т, припрети кнезу, шљисну га по једром, још зажареном образу, за тим га оберучке узе за рамена  
а.{S} Та од кад је света и века, болан, још ни једна удовица никад није била силована.{S} А овд 
но: „Хајдемо онамо!“</p> <p>- Још тамо, још тамо, трећа врата, рече писар Срећко, показујући пр 
а је она живела још одавно, врло давно, још много пре но што се и родила, и у том далеком, забо 
нез је растао, развијао се.{S} Наравно, још је био дете и чинио много што шта детињски.</p> <p> 
Бога!{S} Најпосле то је само био говор, још ништа није свршено.{S} Ето слободно читај писмо, па 
 за руку и ижљуби врхове њених прстију, још је једном привуче к себи, њине усне опет се спојише 
н бејаше утопио погледе у даљну даљину, још нејасну на јутерњој замаглици, а тако исто бејаше п 
умрети, г. ђенерале.{S} И то сад одмах, још ове ноћи, још ове вечери, сад се мора свршити све.{ 
одаде гласно: „Хајдемо онамо!“</p> <p>- Још тамо, још тамо, трећа врата, рече писар Срећко, пок 
ће уста отворити да што о томе сведочи; још мање да трага и истражује шта је било с дететом?{S} 
 — рече Пава.</p> <p>— Ћути! и ако смо; још боље! — прихвати Синђа.</p> <pb n="229" /> <p>Кад п 
арапа.{S} Ко је желео да <pb n="237" /> још добије и „запис“ - парче хартије на коме су биле за 
ење:</p> <p>— Ах!{S} Зликовац један!{S} Још су ми цигло два ребра стајала читава на ртењачи, и  
ресовање.</p> <p>— Шта? ја болестан!{S} Још ћете ме ваљда и лудим начинити! — рече кнез спуштен 
охита те додаде. — Тако смо у послу!{S} Још једнако ти проклети спискови обвезника.</p> <p>Свој 
, тако грмаљски; права грмаљска реч!{S} Још само да викнеш чак с врата: „жено! спремај постељу! 
е месту где су јутрос оставили кола.{S} Још из далека угледаше Радована, водио коње на поток да 
дан Растислав је био рано на ногама.{S} Још бејаше мрак на пољу, а он је већ био устао <pb n="2 
идела у даљини лепа моравска долина.{S} Још сахат два хода и они би изашли из планине и дочепал 
се тицала твојих најближих интереса.{S} Још срећа те их је бог умудрио да се обрате на ме.</p>  
ако то да сељак не зна шта је устав.{S} Још како они знају.{S} Они су, бога ми, више нас гурали 
к био знак да нешто врло живо мисли.{S} Још се једном загледа у огледалу, искашља се па се упут 
 ћемо у њој до мрака бити похватани.{S} Још би могли издрети <pb n="660" /> једино на ону стран 
изгледала црна и мрачна на месечини.{S} Још даље поглед се губио у нејасној маси неправилних, и 
вник. „Ћути, добро је, још нема три.{S} Још ми можеш бар укратко испричати“....</p> <p>За трену 
ежурни се врати с кнежевим доктором.{S} Још с врата доктор повика:</p> <pb n="257" /> <p>- Шта  
ркизу извешће да је г-н барон будан.{S} Још неће устајати, али ће г-на секретара примити и онак 
ни којима је он то мало час говорио.{S} Још те ноћи рашчуло се по целом селу да је у Балканију  
 одржи на ногама.{S} Ишао је полако.{S} Још по издаље видео је да су гости нешто ужурбани.{S} П 
како ваља.{S} То га је грдно кидало.{S} Још никад није више угађао и никад му није горе испадал 
ћи да сукоби не плану у отворен рат.{S} Још се није осећао довољно снажан ни да даде ни да прим 
 сву огромну чинију изручи на главу.{S} Још горе престрављен од овога урнебеса, мајмун с дреком 
ти, па га онда преместити у постељу.{S} Још једном кнез је опоменуо своју рођаку да буде „на ви 
еду и привремено склоне у мом стану.{S} Још је и сад тамо, скинула је маску и, помислите — то ј 
росипао светлост на оближњу околину.{S} Још даље видео се дуги ред брснатих дрва.{S} Она распоз 
 ђенерал га је погодио у танку жицу.{S} Још од малена кнез је био свикао да радо слуша оцене по 
да се „предузму мере.“</p> <p>Какве?{S} Још за видела при тражењу преноћишта Жика је уочио вели 
ити пред Ратком за неупутности женине — Још ми никад није овако говорила.{S} Но Ратко га предус 
кве ће ресултате дати ти грозни опити — још се не зна.{S} Али ако злочинци успеју да те отрове  
 чујете шта је било даље — рече Ратко — још није свршено.{S} Елем, кад мајмун окине пушку и пуш 
 баци за врата.</p> <pb n="683" /> <p>— Још ћу од бунтовника и завереника тражити сведоџбе о мо 
 у страну и ћутећки је слушао.</p> <p>— Још ономад на ноћ позван сам хитно к вама; рекли су ми  
ишљење, рече Растислав хладно.</p> <p>— Још је лепше, кад човек дође до тога мишљења о себи про 
n="653" /> триста је то жућака... хеј!“ Још је потери казано како изгледају зликовци, па је онд 
 урес за женску.{S} Само је име „мајка“ још веће и светлије.{S} И само овоме другом имену врије 
{S} У дворани је било већ доста људи, а још су једнако долазили.{S} Неки су седели, други су у  
ренули са извора, где су се одмарали, а још ни један не бејаше реч једну проговорио.</p> <p>— Ч 
већ и трећу игру по одласку кнежевом, а још се нико не одвоји да иде кући.</p> <p>Но и ако је к 
држи још само чеона и потиљачна кост, а још га тера стара земаљска сујета, рад је да покаже, ка 
тимир саслушао је ову причу Заретову, а још није могао веровати својим рођеним <pb n="629" /> у 
 у очи да нигде не сретају живу душу, а још није било 11 часова.{S} Из уске удице повише у друг 
 и с њим ти се лакше борити.</p> <p>— А још даље?</p> <p>— Даље је то, што помоћу ових људи јед 
 ће она бити против нас, онда јој треба још сад стуцати рогове.</p> <p>Но Ратко је уверавао, да 
 што згрешили.{S} Код вас је сан и јава још смешана, и ви још не можете да издвојите једно од д 
 Киша је још пљуштала, силовита грмљава још се с часа на час проламала, али све то одлазило је  
ни један од њих није смео усудити да га још више слаби и колеба својим међусобним завадама.{S}  
у честита „добро јутро“, а уједно да га још и опомене да је већ време устајању.</p> <p>Но јутро 
ти то тражи? — рече Лепша, гледајући га још једнако попреко.</p> <p>— Па шта хоћеш онда; што се 
, ова близина и топлина, све то само га још више острви. — Он је понесе канабету.</p> <p>Јела с 
авице.{S} У допуну <pb n="586" /> свега још су обојица имали на лицу по црну маску, пошто је пи 
рвета; ту је и крај алеје, а нема свега још двајестак корака“.</p> <p>„И ја пођем, али тек што  
?</p> <p>— Господину проти остало свега још неколико костију; од главе му се држи још само чеон 
отребу да мало дахне, да се прибере, да још једном с почетка до краја брижљиво прегледа цео сво 
м од њих не дође мисао да се сврате, да још једном виде ту крваву лешину.{S} На против, обојица 
сило нешто тако чудно и неочекивано, да још и сад не могу да дођем к себи.</p> <p>— Шта, шта?{S 
исли које га заустављају, опомињу га да још по што шта промисли и не дају му да онако брзо и св 
 и обданце се вратити: с тога устаде да још једном положи коњу, и да се мало расхлади да тако п 
риродно.{S} Видело <pb n="233" /> се да још није казао све да би још нешто имао рећи: изгледало 
 слободно читај писмо, па ћеш видети да још ништа није свршено — рече Мутимир с досадом.</p> <p 
ћ да сте будни, али у соби тек видим да још спавате као и пре.</p> <p>Кнез Мутимир саслушао је  
м међусобним завадама.{S} Осећали су да још један другом требају и трпели су се.</p> <p>Али пот 
ржан неразговетан жубор.{S} Ордена тада још није било, као ово сад, и тек си овде онде из ретка 
к, коме има близу два столећа.{S} Можда још у почетку прошлога века донео га је у Цариград из Н 
и старом румеником и шампањцем, а можда још више оним сјајним очима сеоских лепотица, и оним ру 
о другом све што имате!{S} Или се ваљда још „штелујете“, снебивате, стиде се деца!{S} Само што  
мулије и слабије.{S} Узнемирена природа још је бректала, али то је било већ дисање груди које с 
доше и последње гошће, а Мона се задржа још неко време на свежем ваздуху.{S} Ходајући по баштин 
би умостити кад ти и поред једног кнеза још нешто пробираш....</p> <p>Синђа се беше захуктала,  
it="subSection" /> <p>Наша два Француза још су дуго говорила о овој ствари, ценили је са сваке  
пођа одмах оде у спаваћу собу. „Иди, ја још имам нешто мало посла, рече пуковник својој госпођи 
 тако строго судио г. Растислава.{S} Ја још памтим време кад је г. ђенерал хвалио г. Растислава 
ала су овде ова двојица, а црна прилика још се не врати.{S} У томе чекању отворише се полако за 
му је слику послала, вели, његова мајка још пре толико година.</p> <p>Лепша сакри руку у којој  
ко озбиљна, забринута, она је изгледала још лепша но обично.{S} Мутимир је пратио очима с пуно  
 <p>Пави се чинило као да је она живела још одавно, врло давно, још много пре но што се и родил 
јала читава на ртењачи, и то ми је била још једина успомена од мојих негдашњих груди, а он ми,  
е то госпођа Јованка?{S} Је ли долазила још који пут?</p> <p>- Не знам; од кад сам ја овде чини 
прима и по вољи враћа; али никаква сила још никад ништа није од ње отела“.</p> <p>Ове речи чуо  
ирао и подметну камен под њега.{S} Кола још једном претегоше низ брдо, огроман товар још се јед 
 Јеленика кнежева кола, за њима су ишла још двоја кола, а око њих било је неколико коњаника.{S} 
аци давали су овим горостасним урвинама још дирљивији и фантастичнији изглед.</p> <p>Наша три н 
Гледао сам јутрос на кожи и на бутинама још ми се познаје, како сам се на жице нажуљио.{S} И ја 
рву.{S} Али на жалост тако није.{S} Има још и других људи!{S} И оно што не дате ви, даће други. 
у застаде.</p> <p>— Да, знао сам да има још ствари о којој сам мислио да се разговарамо.{S} Јед 
 он је скоро већ био и заборавио да има још кога крај себе.{S} Не дајући себи тачна рачуна ни ш 
 тога, такав начин кнежева живовања има још и друге своје добре стране — наравно добре само по  
цније, доцније — рече ђенерал за то има још времена.{S} Бар ове ноћи она нетреба ништа да зна.. 
на.</p> <p>Било је у животу г. Вујадина још и много других занимљивих прича и причица, али ко б 
ање.{S} Пошто је дочитала до краја, она још једном подиже поглед и још једном прелети очима пре 
 моја жена!{S} Сирота моја жена!{S} Она још чека на ме....“ Затим се окрете кнезу. — Кнеже, зак 
ба ништа да зна...{S} Чекајте!..{S} Она још чека; идем ја да је умирим, нека легне; али ти немо 
ужа за руку — Лепша, знаш! — понови она још једном.</p> <pb n="375" /> <p>Растислав остави жену 
ини, изби поноћ.{S} Звуци јаснога звона још су одјекивали по ваздуху, кад кнез угледа више мрач 
 земљи, код нашега живога господара, па још говорити, да сви ми, па и наш господар, нисмо ништа 
вени нос био је прави гусански кљун, па још кад узе сад шиштати, сви около опет прскоше у смех. 
правили храмове стида и разврата.{S} Па још и мене хоћете да увлачите у ваше ђубре...{S} И бије 
а подала се младом, лепом човеку.{S} Па још уз то жена удовица, а младић кнез!{S} Та то би опро 
их грко искуство и сурови ударци живота још нису успели да расхладе нов вулкан прве истинске љу 
stone unit="subSection" /> <p>Кнез оста још мало код кола, па онда пође.{S} Свет га испрати гро 
дава, то морам рећи, овако отмена госта још нисам имала.{S} У моме крају, тамо где сам ја рођен 
ма ничега натприродног, а оно има доста још веома загонетних и не објашњених ствари.{S} И поред 
та говориш!{S} И ти у твоја пијана уста још и кнеза узимаш!{S} Хајд марш!</p> <p>Али пијани Рал 
идљивим, црним велом, а од уста до уста још је непрестано прелетала злогласна лозинка: „Убијен  
ивца строго казни, да нареди да се деца још ове вечери одвоје да не спавају с фрајлом, а њу мож 
приватних на опште послове, два пашанца још су дуго разговарала.{S} Сунце је већ било у велико  
начелника, бојећи се да овај не исприча још вешто лепше, и примети му:</p> <p>— Добро би било,  
 њу.</p> <p>Све ово сазнао је Растислав још на путу.{S} Он је још изодавна био на чисто с намер 
ћ био попио отров, положај Растислављев још није био без опасности.{S} Ђенерал је живео још</p> 
атрају то као неко зло и грех, напротив још се поносе тиме и држе за глупане оне који верују у  
ицу некакав стогодишњи чича, ратни друг још деде кнежевог.{S} И ако је био веома стар, чичица ј 
ли: ви сте сад на ногама, али ви ни сад још нисте потпуно будни.{S} То о чему ви сад нама говор 
 ме нешто изнутра копкаше:</p> <p>„Хајд још малко, ено до онога дрвета; ту је и крај алеје, а н 
У опште, прилике су тако повољне, какве још никад нису биле.{S} Он треба само да се појави у на 
ко настави.</p> <p>— Најпосле ни то све још им није било доста.{S} Кад су се мало повратили, кн 
мислећи ништа и сасвим механички додаде још: „факир фукара“.</p> <p>— Шта „факир фукара“ — прод 
ек ја да кажем?{S} Затворили су ме овде још у доба, кад су Аустријанци држали ове земље.{S} Не  
 којих је госпођа желела да остане овде још мало.{S} Прво, интересовала се за понуђено председн 
 добри људи!{S} Спасавајте ме, ако овде још има што за спасење...{S} Али ја га волем, волем, во 
 код образованих и отмених људи!{S} Где још образован човек тако титулише своју госпођу.</p> <p 
вних људи још нико није чуо, које нигде још нису записане и које ће се тешко кад и записати.{S} 
одужи откопчавати мундир.{S} Каја хтеде још наваљивати да чује шта је, но муж је пресече.</p> < 
p> <p>Јела је опет ћутала.</p> <p>Прође још неколико тренутака.{S} Баба Ката нестрпељиво се врт 
ка није се дан лако избацити.{S} Он узе још више викати.</p> <p>— Јес па шта!...{S} Загледао се 
ице.</p> <p>Ђенерал ућута, а кнез га је још дуго гледао немо и хладно.{S} За тим се окрете свом 
ако пређе оно неколико корака што га је још делило од кола.</p> <p>Кад приђе колима Боја се обе 
ло је већ и крајње време.{S} Зло, да је још дуже потрајала ова неизвесност.{S} Већ сам био ском 
 полеђушке; имао је мутно сазнање да је још жив, али иначе није ништа више осећао, нити је знао 
p> <p>Међу тим млади господин као да је још више био раздражен овим пролазним болом.{S} Он се р 
н политички смер.{S} И ко зна, можда је још срећа што се цела ствар и овако свршила!{S} Тек сад 
рај ње и узе је за руку.</p> <p>Јела је још једнако стајала крај прозора.</p> <p>— Ама тако, са 
 младога Мутимира — управо потврдила је још ранији избор Врбавчев.{S} Млада кнежевина Балканија 
 <p>— То није истина да је тамо; она је још ту — викну Радован. _</p> <p>— Ми одавде живи не ид 
а мирише.“</p> <p>Од ноћас Враничића је још једнако пратио тај осећај.{S} Он се налазио чисто у 
а малаксава и да се стишава.{S} Киша је још пљуштала, силовита грмљава још се с часа на час про 
шом у соби, Мона јој приђе.{S} Лепша је још седела ћутећки и држала главу у шакама.{S} Мона је  
ица<ref target="#SRP18892_N4" /> где је још био заостао по какав доцни гост, просипала се кроз  
не тајанствене и чаробне приче, које је још као дете у мајчином крилу слушао о бурној, чудној и 
лне кметове; за сувоборски пут, који је још пре три године измерен, обележен и почет да се наси 
приђе тајноме орманчићу у зиду, који је још стајао отворен, и покупи из њега све ђенералове хар 
? — знам, рече Маврикије кнезу, који је још стајао и непрестано гледао у њега.</p> <p>— Бога ти 
симпатисали као младом владару, који је још у раној младости пао у шаке бездушних политичких сп 
право супротној обали.{S} Ветар који је још пре по сахата на махове подухивао, сад беше престао 
срце. — Осећаш ли?{S} И збиља, Лепши је још лупало срце тако јако, мислиш сад ће искочити. „Јад 
в, градећи беле клобучке.{S} Рањеник је још био жив, али је умирао.{S} Тек сад, гледећи човека  
ивео још</p> <p>20 пуних дана.{S} Он је још био снажан, присебит, могао је говорити, писати; им 
знао је Растислав још на путу.{S} Он је још изодавна био на чисто с намерама Врбавчевим.{S} Да  
ничића превлађивало.{S} Сем свега он је још био и душевно јако раздраган.{S} После двадесет год 
Лепшу за врат.{S} Збиља реци ми. (Он је још једном пољуби док је она међу тим откопчавала хаљин 
не некакве турске каракуке - додавао је још по два гроша.{S} Тај запис ваљало је ушити и носити 
н штит против зла и кварежи.{S} Имао је још један јачи узрок — Јела је волела.{S} Она је имала  
ко министар Растислав хода.{S} Дошао је још око 7 и по часова, и одмах је узео ходати.{S} Прво  
 је хтео да га прекине.</p> <p>Кушао је још у два три маха да онако узгред изазове Растислава н 
же рећи: „та ово је још младост, ово је још снага, крепост, моћ — ја се још не бојим, још се не 
.{S} Врата су била закључана.{S} Ово је још више преплаши.{S} Унезверено она узе тражити очима  
, с јаким оградама са стране.{S} Ово је још више изненадило наше путнике.{S} Коме је могао треб 
о којима с правом може рећи: „та ово је још младост, ово је још снага, крепост, моћ — ја се још 
е ходио и говорио, а Маврикије седео је још на свом месту и зачуђено гледао на кнеза.{S} Учини  
<p>У кнежевим колима, сем кнеза, био је још намесник Растислав и кнежев ађутант, капетан Заре,  
и или светити.{S} Спасавати част ако је још жива; светити нанесену срамоту, ако је част већ пог 
ајан са своје поетске лепоте, толико је још више важан са свог дубоког научно-философског садрж 
ило много.{S} Сем кнежеве свите било је још преко 50 одличних грађана и чиновника.{S} Ту је био 
е то притворност људска.</p> <p>Било је још и других појава, згодних да из раног детињства потх 
, и још се не зна ко су.</p> <p>Било је још и ваздан других причања, нагађања и свакојаких кази 
рајком и њихна кола престадоше, само је још гајдаш својски дувао — Сав <pb n="210" /> црвен, с  
молила, но <pb n="54" /> све то само је још више срдило баба Кату.{S} Њој просто није ишло у гл 
е најважније ствари.</p> <p>Говорено је још и о другим приликама.{S} Претресано је питање о изм 
један пут 5, други пут 9 месеца — то је још једну годину и два месеца одозго — рече жена климај 
ише не може бити.{S} Што уграбимо то је још ноћас.</p> <p>Чудновато!{S} Ђенерал Врбавац спремао 
нешто утрпано — рече сељак, па пошто је још мало загледао он додаде: — Е, јес, ево сад лепо вид 
Како да официр није мушко!{S} Официр је још дупло мушко.{S} Прво што је мушкарац, друго што је  
<p>— Све до тебе стоји.{S} Бар данас је још тако, док је ствар само у мојим рукама.{S} Колико с 
е те ову двојицу раздвојеше.{S} Кмет је још шиштао: „ш... ш... ш... што ме дира?“</p> <p>Међу т 
 је негде задремала, наша срећа опет је још жива.</p> <p>Целу ноћ проведи су њих двоје на липи. 
хну и изађе из коњушнице.{S} На пољу је још било тавно.{S} Он се врати у своју собу и наслони н 
унац, она је била на свом зениту; ту је још сијала и трептала неко кратко време, па се онда наг 
министарство још пре 8 часова.{S} Ту је још једном прочитао писмо, што га је синоћ добио од кне 
лак дувати слабачак ветрић.{S} Месец је још у пуном сјају грејао земљу својим хладним зракама;  
ао, докторе!{S} Ми становници Балканије још смо деца Истока.{S} Оно исто топло сунце источно, к 
љета“, а за тим продужи се куцање, које још раније бејаху отпочели они који су раније били песм 
 ископало је страшну провалију, из које још и сада лиже опасан пламен освете; провалију, у коју 
/p> <p>— Чини ми се теби је чика Милоје још од ноћас изгледао подозрив?</p> <p>— Чим сам га угл 
00 дуката.</p> <p>- Да су дукати крушке још би се могло и поверовати — примети Растислав....{S} 
су.“</p> <p>Ове мрачне фигуре, допуњене још другим „особама“ истога рувета, а мушкога пола, ми  
ештини тровања, које ни пре ни после ње још нико није постигао.</p> <p>„Ти отрови имали су чудн 
амо с тога, што су наша чула за опажање још и сувише груба....</p> <p>— „Као год што просто око 
левом крилу и начелник је наредио да се још те ноћи дигне десетак нових села у потеру, тако, да 
их, па ходи да се разговоримо.{S} Ја се још осећам добро.{S} Но то неће дуго трајати.{S} Кажем  
 ово је још снага, крепост, моћ — ја се још не бојим, још се не дам; ја сам још млад“....</p> < 
но само, голубице моја“.</p> <p>Јела се још боље уви у своју огромну мараму.</p> <p>Врата се на 
!{S} Зар она у конаку?</p> <p>Но она се још не беше прибрала ни од првог изненађења, када се на 
 мирно саслушали ову декламацију, па се још мирније разишли кућама.</p> <p>Тако се бар говорило 
аринској грчкој статуи.</p> <p>Гошћа се још не беше ни наместила на маленој софи, кад се наједа 
 то уврбованих у службу.</p> <p>Није се још напунио ни месец дана од доласка новога министра Ку 
 глас одјекну и <pb n="264" /> после се још дуго таласао кроз први вечерњи сумрак.</p> <p>У авл 
 <p>— Онда је све доцкан; тровање ће се још вечерас извршити.</p> <p>— Мислиш?</p> <p>— Насигур 
о ужасно онакажена, бедна жртва вуче се још неко време, а сваким даном све се више губи, управо 
 је и сувише мудра и практична да би се још због начела и политичких праваца с киме слагала или 
што страшно, ужасно, грозно!{S} И ви се још зовете свештено лице и јамачно ћете тражити да вас  
о за себе; једини мутан осећај, који се још јављао у њему, било је то, да се налази дубоко под  
о огранци њена моћна стабла.{S} Неки се још играју по патосу, други седе наслоњени око бабине с 
92_N9" /> већ прешао у Балканију или се још шуња где год око границе.{S} Ради сваке сигурности, 
о понуди што се теби нуди...{S} А ти се још предомишљаш!{S} Море, ноге да му переш, па воду да  
нешто на зло.</p> <p>— А слути ли ти се још? пресече га Перун.</p> <p>— Жика поћута: — Не знам! 
из ког је планула пушка, и над којим се још вио прамен беличаста дима.{S} Но то као да му није  
орио.{S} Најпосле, полазећи кући, он се још једном грохотом насмеја и подругљиво рече капетану: 
додаде да од кад је у Звониграду, он се још није могао честито испавати, а јамачно као доказ уз 
димо, и све се смејемо.</p> <p>Ратко се још не беше опоравио ни од овог првог ударца, кад дете  
ли му ништа не рече.</p> <p>Говорило се још о политици и општим политичким пословима, док разго 
не ноћ је била тиха и спокојна, само се још из даљине чуло хучно шуштање бујних планинских пото 
 његове најпоузданије момке.{S} Само се још није могло сазнати, да ли Илија и сад општи с Врбав 
Родитељи и деда, браћа и сестре — то се још једино штеди.{S} Иначе све је друго помешано!{S} Ба 
ју и оно мало сумњиве светлости, што се још пробијаше кроз мрачну ноћ.{S} Свуда унаоколо били с 
реман да га целива у руку.{S} Сад му се још јаче даде на смех онај израз ћелавог господина: <hi 
 са закрвављеним очима, на којима су се још јасно познавали трагови суза, он уђе у собу тихо, п 
 службених положаја, интересовали су се још и за трговину, јер и ако нису сами лично трговали,  
лав ступајући у собу.</p> <p>— Гони, те још како ме гони!{S} И то знаш ко?{S} Ево овај чварак о 
{S} Постоји, постоји, господине мој, те још како постоји.{S} Па какве се разбојничке ствари там 
а од уши треба да је ушета, а ви кажете још <hi>увета</hi>. „Ухо,“ „уши,“ „увета“ — <foreign xm 
а бити доста лепа.{S} Трагови те лепоте још су се и сада јасно опажали; њено је лице и сада бил 
аносу и сну.{S} Данас је среда а ви сте још у понедељак заспали: ви сте сад на ногама, али ви н 
ерала; да ће несвест проћи и ђенерал ће још подуже живети.{S} Тумачећи јој ствар тако, кнез је  
кад не умеш — ко ти је крив?{S} И ко ће још теби умостити кад ти и поред једног кнеза још нешто 
аскалашан и раскошан живот кнежев имаће још те добре стране, што ће кнез вечито бити у новчаној 
 више нас гурали на скупштини, све хоће још више и више.</p> <p>— Знају, да богме да сад знају, 
х загонетног чуда, онда се окрену, баце још један срдит поглед за кнезом и његовом пратњом, па  
о давнашња слика једне његове познанице још из детињства; а ту му је слику послала, вели, његов 
ј пажњи и галантерији.{S} Пуковник рече још неколико љубазних речи, још једном посаветова жену  
 а угледаше и оне њега.{S} Кнез се поче још с врата извињавати што је бануо тако рано и изненад 
н пут с ужасом опажа да његова, до јуче још црна коса, сад на један пут почиње нагло белити, а  
ња искупљују!</p> <p>Враничић не бејаше још добро изустио последње речи, кад се из даљине чу пу 
вакој други на ухо, на шта се оне узеше још више смејати.</p> <p>Петрија настави:</p> <p>— Кад  
р на Враничићево питање.</p> <p>Крочише још неколико корачаји.{S} Милоје застаде; застадоше и о 
о је проводаџија!</p> <p>У томе стигоше још два пандура.{S} Пијанога Ралеку, свега крвава и изу 
шке.{S} Наста кратка почивка, па пукоше још две пушке, пукоше у брзо, недаде једна другој да из 
таде тек онда кад се из даљине чу лавеж још једнога пса.</p> <p>Ово је за њих било право спасењ 
рђава, и неће бити од штете, да се кнез још чвршће привеже, али он никако, никако није делио зе 
p>— Погледајте их шта раде! — рече кнез још поиздаље, сав радостан. ^</p> <p>Растиславу не мрдн 
tone unit="subSection" /> <p>Млади кнез још није био сасвим изашао из доба играчака, кад се јед 
кад је бивало да Лепша долази срдита, и још с врата удара у плач и прекоре.{S} Кнез је дочекује 
 изашао у шетњу, да су убице побегле, и још се не зна ко су.</p> <p>Било је још и ваздан других 
 Писар Срећко упаде у собу као бесан, и још с врата повика шкрипећи зубима: „Ћут’, стрвино, ћут 
едовечан, ћелав човек, средњег раста; и још с врата поче се клањати: „Добар дан, добар дан... с 
о краја, она још једном подиже поглед и још једном прелети очима преко писма.{S} За тим скочи ж 
његову амишност, и његово среброљубље и још друго — а за такве погрешке прогнао га је.</p> <p>Р 
ку линију.{S} Сети се тога, а сети се и још много које чега другог.{S} На ум му дођоше и неки р 
/p> <p>Бабетина ишчупа пуну шаку косе и још неколико пута удари у главу ово јадно девојче.</p>  
 седео Заре.{S} Кнез је бленуо у мрак и још није <pb n="604" /> могао разабрати где је и шта је 
он кнеза познаје, непрестано је с њим и још га никад није видео овако оштра и пакосна.{S} Но шт 
ч“ стајала онамо под дуњом с Петријом и још неке 2—3 девојке.{S} Више им нико нашта не умеле ре 
 намесника! — рече Растислав презриво и још се више увуче у фотељ у коме је седео.</p> <p>Врбав 
ем; помислите, већ сам три пут звонио и још нико не долази.{S} Симон!{S} Симон! — Слуга утрча,  
завијутак, у коме је било једно писмо и још некакав предмет, па пружи писмо кнезу.{S} Он га нем 
е се том приликом врше?</p> <p>Све то и још много што шта друго доктор је имао да примети кнезу 
ка капетанова: старији писар Глуварић и још старији срески пандур чича Среја, који служи већ пр 
"233" /> се да још није казао све да би још нешто имао рећи: изгледало је да се бори са самим с 
{S} Послужење смо спремили!{S} А шта би још друго, ја не знам.{S} Народ је ту; провизори, свешт 
 говорити, писати; имао је људи који би још били вољни да све учине по његовој наредби, пошто ј 
, и да чича Милоје није побегао, они би још ноћас стигли у град пријатељима.{S} Овако су морали 
огледом приковао Милоја за место, он би још тога тренутка утекао.</p> <p>Док је код Милоја влад 
са сељацима дуго је трајао, а трајао би још и дуже да га Враничић не прекиде.{S} После свега шт 
вакоме не само слободно убити га, но би још за то и големе новчане награде добио.{S} Услед свег 
ара“ — продера се кнез срдито — коме ви још имате да пребацујете?...{S} Ако се ја срдим и вичем 
кад ваш владалац говори.{S} И зар се ви још усуђујете уста отворити!{S} Ви сте погазили вашу за 
имети кнез.</p> <p>- За то — што сте ви још млада, неутврђена династија.{S} Истина, ти си већ ч 
Код вас је сан и јава још смешана, и ви још не можете да издвојите једно од другог.{S} Вама сад 
немој шеретски извијати!{S} То те прави још нижим но што си. <pb n="699" /> Вар сам ја икада од 
о чути подскочица, које од учевних људи још нико није чуо, које нигде још нису записане и које  
авом.{S} Мало доцније Растислав потражи још једну каву.{S} После изађе у авлију и упути се коњу 
ш неколико костију; од главе му се држи још само чеона и потиљачна кост, а још га тера стара зе 
target="#SRP18892_N8" /> кад људи, који још нису биди заспали, чуше где општински биров виче љу 
ретерао.</p> <p>Пошто се овако стојећки још читав сахат пило, Растислав примети кнезу да ће јам 
ужасом опажа да већ више није млад, али још никако не може да се помири с мишљу ни да је стар,  
, Ваша Светлост, врло сам захвалан, али још носим модрицу на куку како сам пре пао, кад смо оно 
 неке од њих и ми смо видели напред али још никад до сад он није осећао ово што је осећао сад,  
, као што смо напред видели.</p> <p>Али још за живота кнеза Страшимира једне вечери овај човек  
и пунолетан, и да нас од тога дана дели још само неколико месеци.</p> <p>— Из ваше се околине,  
ла комедија свршила, твој министар дели још награде начелницима који су били главни глумци у ов 
аможиви; ви сте или ружни цицијаши, или још ружније распикуће.{S} Ви никад никоме нисте учинили 
и — ако мислиш.</p> <p>— Готово!{S} Или још боље да скрешем одоздо једну пушку, па ако је горе, 
 да сева обрамица.{S} Чек само, нека ми још једном присмрди овде!{S} Правник! учеван човек!...{ 
пандура господину среском.{S} Остаје ми још сахат времена до поласка (сад је 3 часа по поноћи), 
ого је прогутало.</p> <p>— Збиља, ти ми још ниси потанко причао како је та ствар изведена — нап 
ло ружно француски.</p> <p>— Но, ово ми још никад није пасирало — рече он јетко, па, трљајући о 
е око 100 дуката.{S} Истина, тапетар ми још није поднео предрачун, али и без његова предрачуна  
ољашности, кнез Мутимир био је у истини још узбуђен; мисли и осећаји брзо су се мењали.{S} Умир 
х од носа и диже га у вис, те га начини још прћавијим но што је.</p> <p>— Ене — рече она, показ 
рављају <pb n="690" /> они, које су они још из ране младости свикли да гледају као ниже од себе 
После у салон уђе и мајка, а бабо удари још више у плач и пође пред мајку, а она га погледа срд 
 ценити.{S} Дотични кметови и командири још су синоћ известили начелника (који је био на десном 
> <p>„Ако буде“!{S} Е мој будаче, па ти још ни то не знаш шта све данас има овде да се изврши!“ 
епша се горко насмеја. — Зашто!{S} И ти још питаш зашто!{S} За то, што си кукавица, шерет, прит 
 да се његови непријатељи множе, али ти још осећаш да си им дорастао и да имаш довољно снаге, д 
ете подрасте и сазре, за што ће требати још бар десетак година; скупљате људе, који се ругају к 
рбавац.</p> <p>— Што, да нећеш позивати још кога новог? — упита госпођа.</p> <p>— Та, да! — реч 
а може настати доцније, а ми ћемо имати још грдних мука с овим дераном.{S} Море несрећник је то 
на и чисто увуче врат па продужи јецати још гласније.</p> <p>Баба је удари и викну: „јао, роспи 
 знао да ће оно што после вас дође бити још горе но што сте ви били.{S} Најпосле одморите се ма 
p>— Маленкост!{S} Не верујем да ће бити још ни три четири хиљаде.{S} Убиство онога гада много ј 
рам мене, а наравно, спрам тебе ће бити још нежнији — рече Мона указујући гошћи место где ће се 
го другчији.{S} Шта више, ти можеш бити још и гори од свију предака твојих, јер ниси провео дет 
дговор, да је за путом, и мора полазити још ове вечери, а ствар је веома важна, с тога моли гос 
ро моје, коме ли остајеш!“</p> <p>Памти још и то како су слушкиње ушле у спаваћу собу, избудиле 
 провалију, у коју ће стрмоглавце пасти још многе жртве, док се она једном испуни и поравни.</p 
м напору и узвику домаћина добри вочићи још једном прегнуше из све снаге и поспе узалудних усиљ 
Жика замаче, пође за друштвом не могући још да дође к себи шта ово би с њиме.</p> <pb n="670" / 
 преко звониградских улица, и незнајући још посигурно, да под појасом већ носи плод своје грешн 
ктор што одговори, кнез продужи, вичући још страшније.</p> <p>— Јеси, да богме да јеси!{S} Виде 
p> <pb n="180" /> <p>Млађи ађутант баци још један поглед по дворани, сам помаче напред столицу  
ти мах он осети, како га његови мртваци још јаче стежу, као да се спремају да га никако не даду 
у ово доба Ташмаденски подземни ходници још су били доста добро одржани.</p> <p>Кнез Мутимир са 
млађи кувар био је изаслан у Повратници још у очи тога дана, и он се доиста постарао да „обели  
емају ли слуге коње.</p> <p>У коњушници још је било тихо и мрачно.{S} Једна једина лампа, чађав 
же испод ње — оне исте даме које су јој још јуче прекорно истицане као узор и пример, и којима  
равно! држава! и то млада држава, којој још цела будућност стоји тек пред њом, држава која тек  
унски.{S} По свој прилици какав остатак још из старих римских времена.{S} Кажу да после младић  
ка.{S} Жика је дочепа и скреса у буквик још три метка.{S} При другом метку из буквика се чу бол 
иче.</p> <p>— Добро.</p> <p>Но пуковник још и не изусти потпуно ову реч, кад Ката прихвати:</p> 
 кнез је приведе дивану, где је ђенерал још лежао у заносу.</p> <p>Жена паде на њега и узе цвил 
и ја морала бити последња будала да вам још сад то причам.{S} И што ће вама све то!?{S} Вама тр 
е продужавао:</p> <p>— Међер византизам још није празна реч.{S} Какав паклени план!{S} Прво га  
— Једанајест и 25 минута.</p> <p>— Имам још 72 сахата.{S} У петак, у ово доба, биће све свршено 
аш жену?</p> <p>— Не само жену, но имам још и два детета — одговори дечко.</p> <p>— Шта, зар ти 
 љутну:</p> <p>— Е, па лепо!{S} Не знам још добро балкански, али учићу, научићу се.... други пу 
ез.</p> <p>Не знам, али се сећам да сам још као дете слушао од једног старог Турчина, да код њи 
 се још не бојим, још се не дам; ја сам још млад“....</p> <pb n="367" /> <p>У таквом се располо 
у ствар.{S} Срамота је велика, и ја сам још синоћ, наредио да јутрос рано све буде готово за пу 
<p>— Ја нисам развратник, управо ја сам још и сувише млад да бих то могао бити.{S} Али ја волем 
подине.</p> <pb n="118" /> <p>— Чуо сам још нешто, али то не верујем.{S} Кажу да ви знате некак 
атеља, ја ћу се постарати да га окружим још и бољим људима.</p> <p>госпођа Софија насмеја се го 
осталом кнез ће свратити к теби, мислим још колико по подне.{S} Па споразумите се.{S} Само не з 
са по поноћи), те хитам да вам саопштим још неке подробности о току целе ове ствари.“</p> <p>„П 
е кратак и одсечан.</p> <p>Познат с њом још из раније (у своје време Срећко је покушавао да аши 
ерили су престрављени полицајци, а гром још никако да пукне.{S} Најпосле осмог дана, место стра 
е учине по његовој наредби, пошто је он још једнако био у очима света онај исти моћни Врбавац,  
а „стрина Синђу.“ Њу је Срећко познавао још из раније.{S} У два маха она је њему чинила сличне  
авео оваку праксу.{S} Обично је путовао још с једним шипарцем.{S} Кад дође у какво место, он ра 
 од прозора, па је тако замишљен стајао још неколико тренутака.{S} После опет прочита ону харти 
едност.....</p> <p>Овај се човек свикао још израна да не преза ни од чега.{S} Њему су била добр 
сти био просто ужасан, само кад би имао још и личне куражи да изврши све оно куда га понесе њег 
оложењем дошао је јутрос у министарство још пре 8 часова.{S} Ту је још једном прочитао писмо, ш 
 био без опасности.{S} Ђенерал је живео још</p> <p>20 пуних дана.{S} Он је још био снажан, прис 
<p>— Ћути! ћути јадниче!{S} Сад би хтео још и у инћар — рече Лепша, довршујући намештање мараме 
еприлика.{S} Тада је <pb n="177" /> био још тек срески начелник, управо био је писар, па само з 
арцем стукнемо у старе међе, где је био још као малолетан...</p> <p>Растислав је говорио даље к 
дан осећај <pb n="292" /> код ње је био још веома жив, осећај жаљења.{S} Она не би могла дати р 
ствар врло озбиљна и ја бих вас замолио још за нека објашњења.</p> <p>Није имао куд, младић је  
ни коју он воли.</p> <p>Кнез је говорио још дуго, говорио је с ватром и осећајем, све у заштиту 
е кнез доиста погинуо; да је с њим пало још неколико његових рођака, да се све то догодило у је 
а и опет се изгуби.{S} Жики је сад било још незгодније крај чича Милоја, али ту није било помоћ 
ом револуционара.“</p> <p>Писмо је било још дуже; но ми смо овде навели само она места, која су 
нио гробу своје прабабе, решено је било још у напред да се посети Повратница, и тај излет одређ 
 пратње кнежеве, сад се беше придружило још и много друга света.{S} Преко двеста грађана, махом 
еда свој мали бриљантски сахат. — Имамо још читава два часа.{S} Можемо се на тенане сите наразг 
адам, да неће дуго изостати.{S} А имамо још времена, тек је 11 сахати.{S} Да се кренемо око по  
„поштене душе.“ Споразумели су се, само још о томе кад ће му она донети „лек“ и где ће му га пр 
али:</p> <p>„Сад, мајо! сад, бато, само још ову.“</p> <p>А поред „само још ову,“ коло је отпоче 
дрхтан, но то дрхтање давало му је само још већу снагу.</p> <p>— Господине пуковниче — рече она 
Учинићемо вам по вољи.{S} Чујте ме само још ово.{S} Ваше ствари стоје овако:{S} Можете попити о 
 код госпође Моне, Лепша се бејаше само још више развила у пуном сјају лепоте.{S} Година дана,  
то, само још ову.“</p> <p>А поред „само још ову,“ коло је отпочело већ и трећу игру по одласку  
еома згодно стекле да га на то свикнемо још одмах с почетка.{S} Док је био малолетан, ни ја, ни 
 да се вара; будите ми ви сведок да смо још јутрос у зору ја и ви били заједно на отменоме скуп 
 зар не знаш шта је шала, рђо једна, но још и за то да плачеш.{S} Боже, боже, баш си дете!</p>  
мо имена села и како које село лежи, но још по многим селима знао је и све главније људе, нароч 
добио одговор да то није било ноћас, но још пре две ноћи.{S} Овај одговор кнеза је запрепастио. 
 умртвљено тело народно.{S} То је давно још највећи народни песник потврдио овим речима:</p> <q 
ге оканице; поједено је много, попијено још више, а певало се и викало највише.</p> <p>Кад је р 
ем свију других припрема било је решено још и „онако у опште“ да се Орловац „мало очисти.“ Чита 
 онде где су ме синоћ ухватили, јамачно још би се познавали по прашини трагови, како сам се но  
преми кола, да јој отац и снаја јамачно још седе тамо под шатором, где их је отоич видела, а да 
рчку и римску класичност.{S} Али све то још није могло потпуно повратити класичну природност.{S 
едседник касационог суда, као што је то још раније законом већ било предвиђено.</p> <pb n="11"  
, претерано, ја вас уверавам; све се то још да међу нама лепо уредити..</p> <p>Ђенерал је све о 
чима, да ју је доцније и нацртао, те то још и сад чува као успомену.</p> <p>Још се сећао како с 
тај исти човек долази за министра, и то још долази у друштву с људима који ни по годинама, ни п 
 где владалац лежи мртав на столу, и то још убијен владалац!{S} Ко је радио друкче, ко ради дру 
Црнога?</p> <p>— Еј, џиброња, зар ни то још не знаш ко је Црни?</p> <p>— Што да не знам; знам ј 
{S} Шта ту има чудно!{S} И где си ти то још чуо код образованих и отмених људи!{S} Где још обра 
уди, или иначе која од виших особа, што још више оживи женско друштво; даме, које су већ хтеле  
 је срце, на другу оно мало памети, што још беше остало.</p> <pb n="244" /> <p>Јадно девојче!{S 
ни собу те помрачи и оно мало свећа што још осташе непогашене.{S} Престрављен пуцњем, који је у 
едном претегоше низ брдо, огроман товар још се једном љутну и прекрете, предњи точак удари о ве 
 човек све ће постићи.</p> <p>— Ах, зар још једно разорење Јерусалима, још једна рушевина до те 
итичан наш положај, ми ћемо напред, јер још далеко тамо пред нама налази се наш Ханаан.{S} С то 
те под именом бунтовници.</p> <p>Доктор још не беше довршио а врата се собња полако отворише.{S 
ди њиној младићској машти и што код нас још нема никаквих закона о политичким удружењима.{S} До 
је отоич видела, а да јој најмлађи брат још ваљаде игра у колу.</p> <p>Синђа се окрете и поглед 
век који ће ускоро оздравити — јер свет још ништа није знао од свега онога што се десило између 
{S} Све то може бити и превара.{S} Кмет још једном понови колика је уцена, додајући: „кога посл 
елој одаји.</p> <pb n="611" /> <p>Кугић још не беше свршио свој говор, кад се из мрака указаше  
е дуго трајати.{S} Кажем ти, ова је ноћ још наша.{S} Сутра ће већ почети надување у гуши и гуше 
> <p>У прокламацији обзнањује се народу још и то, да ће се народна скупштина сазвати од данас з 
ама, долазили су и звали је да „отаљају још по једну,“ но она никако не хтеде.{S} Кад су је сал 
муче.{S} После пукоше у кратком размаку још две усамљене пушке, па све занеме.</p> <milestone u 
пољупцима, али му на његов захтев слику још не хтеде вратити.</p> <p>Лепша поново узе загледати 
} Паву је гледао право у очи, њену руку још је држао у својој, и ова старачка рука сад се на је 
ско одело.{S} Други су се чудили што му још није изашао указ у службеним новинама.</p> <p>— Пра 
у после четири месеца, нашли су на њему још ону исту крваву кошуљу, у којој је у затвор одвучен 
ове куће бејаху дошла на ову светковину још и два сина Бојина, старији Радован, Анђин човек, и  
оласка, кнез нареди полазак.{S} Одјекну још последње куцање чаша, па онда сваки потече својим к 
} Напослетку кроз пусте планине одјекну још и последњи потмуо тутањ удаљене грмљавине, киша се  
е му се доктор.</p> <p>Но Радован викну још више:</p> <p>— Да ћутим! а што да ћутим!{S} Није ов 
м црне прилике у собу код кнеза ушле су још две женске, једна мала, стара, суха, са шиљастим но 
 садашњост, с обадве стране исказане су још лепше наде на будућност.</p> <p>Кад један другом ни 
Било је већ 9 часова у вече, а улице су још биле пуне света.{S} Особито пред дворцем кнежевим б 
о извесним младићским испадима, који су још тада бележили кнежев карактер и давали повода и хра 
пет почну дизати главу.{S} Они, који су још јуче били вољни да се јавно одрекну свију начела и  
рата, скоро већ удављени, покушавали су још да склоне главу куд год на страну од удараца, а кад 
љубавном ватром загрејана тела, само су још више распаљивали безумну страст Мутимирову.</p> <p> 
S} Ови сељаци довикнуше и остале што су још тражили по густишу, и свих 7—8 одоше даље вајкајући 
 у почаст кнезу Мутимиру; спаљено је ту још и стотине других ствари.</p> <p>Том приликом много  
кушао од забрањена плода.{S} И ти се ту још вајкаш!{S} Хајд прођи се будалаштине, па реци благо 
а ће овај одговорити.</p> <p>— Зар и ту још треба да ми ко што каже.{S} Ту дела говоре, г. Раст 
љени, а средњи прозори на горњем спрату још и отворени.</p> <p>Читава река светлости изливала с 
е од њега чуо.{S} Кнез је остао на путу још читавих 20 лана, и за све то време није било ни јед 
рићу се овде заједно с вама, а наредићу још раније да се у подрум мете преко двадесет врећа бар 
то чинио скоро несвесно.{S} Његову душу још је пунио страхобан призор, што га је мало час дожив 
нашањем учитељевим, капетан оде и одмах још те исте вечери напише г. министру опширан извештај, 
е, а ови сладострасни говори само су их још више распаљивали.</p> <pb n="212" /> <p>Кнез се беш 
 два часа по поноћи, а пуковник Врбавац још је седео за својим писаћим столом.</p> <p>Сад, кад  
ти ђаволски тешко.</p> <p>— Колико имаш још у твом диспозиционом фонду? — упита Растислав.</p>  
риво:</p> <pb n="697" /> <p>— Шта хоћеш још од мене?</p> <p>Мутимир се поче извињавати:{S} Па м 
 нашег јединства!</p> <pb n="613" /> <p>Још одмах, чим је Кугић сјурио нож кнежевој прилици у г 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још од ране зоре у кнежевом двору све је било на ногама 
га мучи ево већ близу 40 часова.</p> <p>Још ономад на ноћ, било је већ близу 2 часа по поноћи,  
так и набаци му шињел на рамена.</p> <p>Још се пило.{S} Око кнеза тискала се читава гомила, сва 
дне ноћи само три хиљаде дуката.</p> <p>Још не беше Ратко изустио последњу реч, кад се на врати 
дном да се ућушнете у какав ред.</p> <p>Још су се договорили где ће се наћи на Дунаву ако се сл 
ични грађани из места и околине.</p> <p>Још од рана јутра, ужурбане гомилице свечано обучена св 
о о томе, он је на томе и радио.</p> <p>Још с пута одаслан је био у Звониград нарочити, поуздан 
 то још и сад чува као успомену.</p> <p>Још се сећао како су момци трчкарали из собе у собу, ву 
м, мигну оком и прошапута као за себе: „још хода!{S} Планира нешто!“</p> <milestone unit="subSe 
е ово тровање, а отац му умре).</p> <p>„Још мање су познати страховити отрови Лукреције Борџије 
кад слабије: „ју, ју, ју! — ју, ју, ју, ју!“ изјављујући тиме своје саучешће.{S} Растислав, на  
аче кад слабије: „ју, ју, ју! — ју, ју, ју, ју!“ изјављујући тиме своје саучешће.{S} Растислав, 
нављала, кад јаче кад слабије: „ју, ју, ју! — ју, ју, ју, ју!“ изјављујући тиме своје саучешће. 
ад јаче кад слабије: „ју, ју, ју! — ју, ју, ју, ју!“ изјављујући тиме своје саучешће.{S} Растис 
ушка на један пут окине.</p> <p>- И ју, ју — рече госпођа и понесе обадве руке ушима.</p> <p>—  
о понављала, кад јаче кад слабије: „ју, ју, ју! — ју, ју, ју, ју!“ изјављујући тиме своје сауче 
а, кад јаче кад слабије: „ју, ју, ју! — ју, ју, ју, ју!“ изјављујући тиме своје саучешће.{S} Ра 
иље тако му је била жива пред очима, да ју је доцније и нацртао, те то још и сад чува као успом 
омириле.{S} За њу је Мона данас чула да ју је муж жестоко истукао и Мона је једва чекала сутраш 
свежило и оснажило Лепшу, — рекли би да ју је то и подмладило, кад би могли замислити што млађе 
{S} Што је кнез више бранио Лепшу, Мона ју је све више нападала, сипајући на њу најтеже прекоре 
љави шегрти. —</p> <pb n="25" /> <p>- И ју, гром га убио, исцепа ми фистан, викала је једна баб 
 паприка од једа и узбуђења.</p> <p>- И ју, тешко мени...{S} Није, здравља ми, ћеро.{S} Зар би  
се пушка на један пут окине.</p> <p>- И ју, ју — рече госпођа и понесе обадве руке ушима.</p> < 
дај, па стежи, па ваљај, па гњави.... и ју, леле мене, да ме ко не чује, рече несретна Петрија, 
цира.{S} Пушка је била пуна.</p> <p>— И ју! — рече госпођа.</p> <p>- Пушка била, пуна — продужи 
 јој је на срцу и на језику.</p> <p>— И ју, рођена моја, па видели му оне пусте брчиће?{S} Стој 
ао змија ноге!{S} То неповерење страшно ју је болело!...</p> <p>О!...{S} Она никад то није могл 
стано понављала, кад јаче кад слабије: „ју, ју, ју! — ју, ју, ју, ју!“ изјављујући тиме своје с 
реке.{S} По некад су девојке с узвиком „ју!“ пуштале се из кола и бегале од онога, који је поче 
 Госпођа изрази свој страх са неколико „ју“, све по једну ноту више, а зачуђен поглед бацала је 
рстила с истока на запад и са севера на југ цело балканско тропоље; мисао, од које су се пренул 
авац којим је ишао Враничић водио је на југ. — Велимо правац, јер кроз ове планине о путу није  
оз њу један правац, путујући једнако на југ.{S} Пет година провео је Милоје по овим планинама ( 
о да на путу пробави 25 дана и да обиђе југо западне крајеве отаџбине.{S} Низ градова (окружних 
но час лево час десно, низале далеко на југозапад.</p> <p>После бурне кише и страховите олујине 
и десетак дана, а од једног начелника с југозападне међе стиже телеграфски извештај, да су у ње 
бу.</p> <p>Ноћ је била тиха, само што с јужне стране бејаше почео понајлак дувати слабачак ветр 
 боравили дубок, миран сан на једном од јужних огранака великих омаљскнх планина — те исте ноћи 
ико да им се ваља држати <pb n="646" /> јужнога правца, и то им је био сав путовођа.</p> <p>Црн 
ништа знао.</p> <p>Држећи се непрестано јужнога правца, наши путници путовали су тако неуморно  
ступно престаде; облаци се процепише на јужној половини обзорја, и, као огромна завеса, коју са 
p>— О, не!{S} Обичај!{S} Обичај у целој јужној Русији, а по свој прилици и у другим крајевима.{ 
апред.{S} Но како је јесенас излазио на јужну границу Балканије, ради неких војничких извиђања, 
ршав за часну трпезу,“ како је сиротици Јулки не само дала сву свадбену спрему, но јој нашла и  
рена у корист династије Црнојевића, наш јунак стекао је одмах пупо поверење нових власника, као 
утољен, како веле, тек онда, кад је наш јунак био избијен (ударено му је 25 батина, казује прич 
што дођоше да га поздраве, био је и наш јунак.{S} Кад га стари кнез угледа, одмах га познаде и  
9" /> <p>У таком се стању налазио и наш јунак.{S} Он је личио на човека кога је ујео бесан пас, 
 Вуци ми се испред очију“...</p> <p>Наш јунак побегне, али гнев старога кнеза био је утољен, ка 
 као кукавице, господару!{S} Народ пева јунака који уме стићи и <hi>утећи</hi>.{S} Што да је ср 
 и јаче:</p> <p>— У вашој породици нема јунака.{S} Ни један члан ваше династије није се нигде о 
ко мучки нападају, не могу бити никакви јунаци, то су бескарактерне лопуже и кукавице:{S} Жика  
пане флаше и судове с „мртвим и рањеним јунацима“, који у „дирљивим позама“ леже на „пољу славе 
 <p>„Бравос, Вујадине!{S} Алал ти вера, јуначки сине, кад си умео дотерати до толике славе да т 
 сметао ја, фактички кнез и господар, и јуначки ђенерал прибегао је врло простом средству да ме 
мрзи!{S} И кад будеш својски, страсно и јуначки мрзио, онда ћеш достићи...{S} Шта?...{S} Бићеш  
 мржњом, и ти ћеш мрзети.{S} Мрзи! мрзи јуначки, мрзи свето и неуморно!{S} Нека ти мржња отрује 
 брата!{S} Но право има.{S} То је право јуначки, мушки!{S} Види се Косанића крв!{S} Сад га тек  
о, само, лепото моја, реши се један пут јуначки, мајковићу, па што бог да!{S} - Што ту ваздан т 
ури соко балканиски први пут свио своје јуначко гнездо слободе и независности, поносно гнездо с 
ојним пољем“, просуто вино по патосу с „јуначком крвљу“, а полупане флаше и судове с „мртвим и  
и обамрла срца народна на нов живот, на јуначку борбу, и на светлу победу...</p> <p>Слушајући о 
е и кнежеве личности: како је мудрост и јунаштво деде кнежева створило ово државе што данас има 
акоље као овцу за цело је само овновско јунаштво.</p> <p>Црнојевић закрвављеним погледом одмери 
игде одликовао никаквим особитим личним јунаштвом.</p> <pb n="334" /> <p>— Додајте томе вашу по 
латко трчао, особито кад се игра, па га јуре да га ухвате, а он бежи и крије се овом путањом.</ 
у.{S} Тако је то поновио неколико пута, јурећи непрестано напред.{S} Свет и чу и не чу шта он в 
иле света, овај коњаник викну нешто.{S} Јурећи даље, он опет нешто викну.{S} Тако је то поновио 
своме и са дну мора граби песак и муље, јури на површину и куша да ми тиме заспе и претрпа моју 
о је била до сад; трчи дању, трчи ноћу, јури као луда, само да се заслужи која крајцара.{S} Кир 
зна шта је хтела рећи.{S} Ускључала крв јури јој кроз жиле и шушти, у слепим очима дамари бију  
њу лизати кроз набрекле жиле, кроз које јури ускључала, згуснута, црна отровна крв.</p> <p>Баш  
ојом рођеном песмом, њиха на грани, или јури кроз неизмерне ваздушне просторије, играјући се на 
тај тренутак промиче, <pb n="243" /> он јури, пролази, њега или треба одмах, сад одмах хватати, 
 унапред, с бедим кајишима преко груди, јурила су, као извидница, два жандармска <pb n="136" /> 
му и извели га на параду.{S} Светина је јурила.{S} Скакали су један другом на рамена, на врат,  
 се возим у некаквим колима.{S} Кола су јурила брзо, и, по лаком гибању, бих рекао да су била ф 
рдит глас командиров, који је из даљине јурио на свом коњићу.{S} Сељаци се размакоше и пођоше д 
и гледати шта ли је то, а облак прашине јурио је непрестано све ближе и ближе, и све у ковитлац 
је вихор гонио, <pb n="5" /> овај облак јурио је необичном брзином и долазио све ближе и ближе. 
зо; знам нешто мало и ја како се иде на јуриш, али ово је све превазишло.{S} Кад пре уграбисте, 
 и погну се напред, као да ће на некога јуришати.</p> <p>— Сила је старија, — викну он — јер си 
тати писмо, али чим га она извади, кнез јурне да га узме, и она га одмах стрпа у џеп.{S} У једн 
вљен од овога урнебеса, мајмун с дреком јурне на <pb n="379" /> прозор, сруши завесу, разбије о 
 затвореној соби грдно одјекнуо, мајмун јурне на сто, удари кроз чаше, флаше, тањире, вазне и с 
шта се то управо догодило у оном мраку, јурну један на другога и један преко другога, попадају, 
и сахат, стрпа га у џеп, <pb n="318" /> јурну вратима одјапи их ширимице и викну гласно:</p> <p 
ди господин.{S} И не мислећи ништа, она јурну овим вратима.{S} И она су била затворена.{S} Она  
о толико довести у ред своју одећу, она јурну вратима на која је ушла у собу.{S} Врата су била  
мах долазим — рече ђенерал ужурбано, па јурну у побочну собу и затвори врата за собом.</p> <p>К 
аки гнусни злочини — рече кнез јетко, и јурну напред.{S} У проласку он дочепа Растислава за рук 
>— О.. о.. о..! — рече Врбавац кивно, и јурну даље као човек, који је једва задржао у себи тешк 
па у једну руку револвер, у другу нож и јурну право оном месту одакле је мало час пукла пушка и 
рал Врбавац пљесну се жестоко по челу и јурну напред, понављајући узвик:</p> <p>— Да ли ћеш бит 
 пут он проговори гласно, чисто цикну и јурну напред.</p> <p>— Сине мој! - викну ђенерал — Сине 
</p> <pb n="355" /> <p>Госпођа јаукну и јурну соби, где је ђенерал лежао.{S} Кнез је прихвати и 
 да не падне.{S} Кад прободеној прилици јурну крв из груди, кнез Мутимир осети нов потрес.{S} О 
последњим речима: „Бежи, бежи“, ђенерал јурну напред и на сред собе сруши с« као свећа.</p> <p> 
непомично стајао неколико тренутака, он јурну слици, упре прстом у кнежев мртвачки лик тако јак 
 жудно у њено лепо, зајапурено лице, он јурну главом страсно, слепимице и чисто зарежа као оно  
а видиш, дете, — рече он одлучно и опет јурну на Јелу.</p> <p>Она бејаше устала е дивана, и, св 
 погледе у даљну даљину, још нејасну на јутерњој замаглици, а тако исто бејаше почео и мислима  
 из места и околине.</p> <p>Још од рана јутра, ужурбане гомилице свечано обучена света тискале  
.</p> <p>Опијен балзамом свежа пролетња јутра, очаран красотом дана, лепотом природе, новином п 
да је власт морала попустити.{S} Једног јутра сви џинови на новој касарни освану, не ушкопљени, 
срце</head> <p>Тек је било 7½ часова из јутра, а на вратима, пред канцеларијом г. министра спољ 
препили.{S} Али оно обадање по хладном, јутрењем ваздуху и оно пентрање за мајмуном по дрветима 
 његове главе већ се беше сав ражарио у јутрењем руменилу.{S} Он скочи и одмах изађе напоље.{S} 
ед младим маркизом, набаци на леђа свој јутрењи огртач, упали цигару и узе ходати по соби.{S} Б 
 избуђене, припевале су своју једнолику јутрењу песму, када се кнез Мутимир брзим корацима враћ 
ром, баш у тај мах отпоче своју дугачку јутрењу песму.{S} Растислав је узе слушати..{S} Сан га  
ubSection" /> <p>Било је дивно пролетње јутро, сјајно и свеже.{S} Бујно пролетње зеленило ширил 
 ведро, свеже, прилично хладно пролетње јутро.{S} Улице су биле пусте, из даљине чуо се само жа 
а вам ништа и не говорим о овоме; једно јутро могао бих вам рећи просто: „г. Растиславе дајте о 
 <pb n="560" /> својој струци.{S} Једно јутро он предаде своме начелнику парче хартије, на коме 
оковати...</p> <p>— Видим ја моје добро јутро — рече Јела жалосно и климну главом, пуна очајања 
6 корака од Враничића и назваше: „добро јутро!“</p> <p>Враничић их отпоздрави и упита јесу ли о 
ај усана, и одатле да му честита „добро јутро“, а уједно да га још и опомене да је већ време ус 
ћаја који га је обузимао, кад год би му јутром донели извештаје да се такви гласови шире по гра 
нуо, на ниси ни чуо добро.{S} Кажем ти, јутрос ми је била госпођа Цанка.{S} Од ње сам све чула. 
у те изненадити.{S} Е, ево да чујеш.{S} Јутрос си отишао рано, нисмо се ни видели.{S} А имала с 
S} Синоћ је легао одмах после 9 час., а јутрос око 6 устао је ведар, расположен, крепак.</p> <p 
 тек синоћ у мрак добио писмо од њега а јутрос већ цео Звониград зна му садржину.</p> <p>— Дакл 
 велика, и ја сам још синоћ, наредио да јутрос рано све буде готово за пут, како би се одмах мо 
 сам.{S} Донесе одговор да је та женска јутрос утекла од г. ађутантове куће.{S} Изглавила гвожђ 
ој републиканској завери, о којој се од јутрос почело шапутати по граду.</p> <p>Једна од госпођ 
ну звезду и с тим расположењем дошао је јутрос у министарство још пре 8 часова.{S} Ту је још је 
ем прво из комшилука!{S} Па како сам се јутрос бламирала! у каквој сам се прпи нашла! — боже, д 
и да сте сами дошли; сами велите да сте јутрос нашли врата на спаваћој соби затворена изнутра,  
није!{S} Чуо бих ја то.{S} Казали би ми јутрос, као сва она друга чуда.{S} Није!{S} У осталом,  
 обојица.</p> <pb n="368" /> <p>— Ти си јутрос нешто поранио, јамачно опет ниси имао сна? — реч 
нисани, сељачки гуњчићи и углађени, тек јутрос од кројача донесени црни капути, све се то слива 
ти су били жандарми да га траже.{S} Тек јутрос, кад се већ лепо свануло, нашли су га у порти ко 
 на нашу несрећу, а боље би било да сам јутрос врат сломио кад сам амо пошао, па да сад ништа н 
осута јела, прући на канабе.{S} Кад сам јутрос добио рапорт о свему овоме, дигнем се сам у кона 
 ме ово чудо није снашло.{S} Гледао сам јутрос на кожи и на бутинама још ми се познаје, како са 
— не знам ништа!{S} Кад сам се пробудио јутрос у 8 сати, видео сам, изненађен, да лепо, као и о 
ене да је већ време устајању.</p> <p>Но јутрос ни врева врабаца, ни опомене мушица нису могле п 
 <p>Боја са својима окрете месту где су јутрос оставили кола.{S} Још из далека угледаше Радован 
се вара; будите ми ви сведок да смо још јутрос у зору ја и ви били заједно на отменоме скупу че 
ма.</p> <p>- Али ја бих вас молио да се јутрошња појава више не понови, да то буде први и после 
<pb n="188" /> онда, баш на против, мој јутрошњи говор треба да вам се допао, јер се у њему наг 
је поступно спржила цео организам.{S} У јутру, службене новине, у црном оквиру, објавиле су ђен 
 да му је упалила сваку капљу крви, а у јутру устаје из постеље сав окупан у зној с тешким зада 
и тада би мирно проспавао до 8 часова у јутру, а сутра дан устајао је освежен и окрепљен.</p> < 
.</p> <p>Кад је румена зора прошетала у јутру крај Орловца, видела је како се над овим градом д 
рећа је мирна савест, срећа је кад се у јутру тргнеш иза сна, па осетиш да ти целим телом струј 
це.</p> <p>Међу тим мушки су у кавани у јутру, у подне, у вече, они ту доручкују, ту пију пиво  
..“ у томе је прошла цела ноћ.</p> <p>У јутру освану прокламација.{S} Она је објаснила бар најн 
орити, за бога, оче прото?{S} Јух, јух, јух!{S} То је нешто страшно, ужасно, грозно!{S} И ви се 
и говорити, за бога, оче прото?{S} Јух, јух, јух!{S} То је нешто страшно, ужасно, грозно!{S} И  
!{S} Два паука!{S} Два паука у носу!{S} Јух, тешко мени!{S} Како можете тако што и говорити, за 
 што и говорити, за бога, оче прото?{S} Јух, јух, јух!{S} То је нешто страшно, ужасно, грозно!{ 
ко што не износе из њене куће.</p> <p>— Јух! часан вас убио, одкуд вам све те ђаволиштине падај 
еднога гроба чу се лак врисак:</p> <p>— Јух!{S} Два паука!{S} Два паука у носу!{S} Јух, тешко м 
, коме је он до јуче заповедао, које је јуче спасао из чељусти поуздане смрти, оно му данас ова 
тересован.</p> <p>- Па синоћ, тата... и јуче... и свако вече кад год дође ноћу код фрајле.</p>  
ћевих начелника. — Он сматра да су то и јуче и данас били и остали једни и исти људи. — Они зна 
аву корисно, и као год што су то вршили јуче, кад им је то и заповедано, тако ће исто све то вр 
 тако брзо заборавити шта је, тако рећи јуче, било с Врбавцем.{S} И зар то није био случај где  
 један пут с ужасом опажа да његова, до јуче још црна коса, сад на један пут почиње нагло белит 
и ништа много, ништа особито од њих, до јуче његових, а данас Кугићевих начелника. — Он сматра  
а драже његове рођене речи.</p> <p>— До јуче љубили турски буздован — продужавао је кнез — а да 
де се сви знамо у главу, где смо сви до јуче били једнаки и сви се сећамо како је изгледао, шта 
и међу сељацима.{S} Полициске власти до јуче су гледале у њему опасна демагога и усијану главу, 
 господар“ оно исто дете, коме је он до јуче заповедао.</p> <p>Кнез Мутимир био је брз и лак на 
еза.</p> <p>„Ово балавче, коме је он до јуче заповедао, које је јуче спасао из чељусти поуздане 
 му ти учинио.{S} Ниси ли га ти, колико јуче, спасао од сигурне смрти?{S} Какав би човек био кн 
. „Ово је навалично кињење!{S} А колико јуче ја сам га спасао од сигурне смрти.{S} Како злобно  
гло учинити за љубав кнезу оно, што смо јуче обичним друговима чинили.</p> <p>И доктор нађе изл 
заповедам и за све ја одговарам.{S} Ето јуче, дошао господар, па никога не тражи, никога не пит 
спод ње — оне исте даме које су јој још јуче прекорно истицане као узор и пример, и којима цео  
почну дизати главу.{S} Они, који су још јуче били вољни да се јавно одрекну свију начела и ако  
прими, стиште је страсно, привуче кнеза к себи и пољуби га у чело.</p> <p>Настаподуже ћутање.</ 
адне госпођи Мони.{S} Она га је дозвала к себи; у „неглижеу“ , лешкарећи на свом дивану, она му 
војног и обојица су наизменце призивала к себи тврдоглава ађутанта, и очински га саветовали, ис 
 да устане, али га је клупа нешто вукла к себи, и он је обадва пута понова седао на њу.{S} Најп 
 <p>Одмах сутра дан г. начелник призове к себи старог орловачког грађанина и доста угледна трго 
 ти, Паво, како лепо замириса кад приђе к нама.{S} Удари нека мира од њега, па, боже прости, ка 
 ти помогне.</p> <p>Тек тада једва дође к себи и овај вајни домаћин, и једва се сад тек сети то 
 пође за друштвом не могући још да дође к себи шта ово би с њиме.</p> <pb n="670" /> <p>Жика се 
ст новог, младог кнеза, који га чак узе к себи за ађутанта, да би тако загладио „суровост“ очев 
осподин обгрли Јелу око паса, прижма је к себи и повуче је на диван, где седоше <pb n="60" /> з 
а дочепа другарицу за рамена, окрете је к себи и упиљи јој у очи:</p> <p>— Ево овако!{S} А ако  
енска загрли руком око паса, привуче је к себи и упита: „Шта ти је“?</p> <p>Јела не одговори ни 
, узе је за лепу, белу брадицу, наже се к њој и нежно јој загледа у лице.</p> <p>Јела је дрхтал 
ве њених прстију, још је једном привуче к себи, њине усне опет се спојише у сладострасан пољуба 
о као мушкарац, као муж да јој је ближи к срцу, остављајући на страну рођачке, породичне везе и 
у који би јој у овом тренутку био ближи к срцу но он, Мутимир.{S} И то наравно као мушкарац, ка 
ом стању.{S} Кад сам се почео повраћати к себи, нађем се намештен у наслоњачу.{S} Био сам ослоб 
буновна сна кнез Мутимир почне долазити к себи.{S} Но и ово је буђење ишло споро.{S} Кнез је пр 
и човека како умире, Жика поче долазити к себи од љутине и сети се, да тамо, на оном кобном мос 
аквом стању, но кад опет почех долазити к себи, ја осетих да се возим у некаквим колима.{S} Кол 
и да изволе вечерас око 8 час. свратити к њему.{S} Њ. Светлост примиће господу намеснике у свом 
ђа.</p> <p>— У осталом кнез ће свратити к теби, мислим још колико по подне.{S} Па споразумите с 
чекивано, да још и сад не могу да дођем к себи.</p> <p>— Шта, шта?{S} Шта је то могле бити, мој 
, веле, још покојни кнез Страшимир звао к себи и рекао му ово:</p> <p>— Чујеш, чича Степо!{S} Ј 
...{S} И ако је ту, реци му да дође амо к мени.</p> <p>После десетак минута у дворану код Расти 
<p>— Још ономад на ноћ позван сам хитно к вама; рекли су ми да сте озбиљно болесни.{S} Дошао са 
ихи уздаси, или се видело уздизање руку к небу или ударање у груди.</p> <p>Кнез се окрете и узе 
ала све нежнија; она чисто привуче Јелу к себи и узе јој говорити:</p> <p>— Чујеш, ћеро, ја теб 
ци Мони, да није требала ни звати Лепшу к себи, кад тако зло о њој мисли.{S} Такав је суд непра 
<l>Ка’ мало пре што гордо иђаше,</l> <l>К светом гробу бесмртна живота,</l> <l>Презирући људско 
у кола, седе с десна, и викну кочијашу: ка..а. а. ас!</p> <p>Кнежев кочијаш знао је шта то знач 
.. царица да будеш!.... а она се смрзла ка да ће је неко на вешала водити!</p> <p>Баба Ката при 
ије, но ћу ваљаде кукати, или мудровати ка’ то ти?{S} Али и ти си онај потуљени ђаво.{S} Бајаги 
<l>Под кључевма крви благородне,</l> <l>Ка’ мало пре што гордо иђаше,</l> <l>Кроз дивљачне тмуш 
l>Гутајућ’ их ватреним погледом;</l> <l>Ка’ мало пре што гордо иђаше,</l> <l>К светом гробу бес 
стив се згодно у колима кнез командова „ка..а..ас“! — и кочије полетеше равним друмом као лака  
ач, и без пријаве појури одмах у кнежев кабинет.</p> <p>Кнез Мутимир дочека господина на вратим 
су зебли полициски чиновници.{S} У нови кабинет за министра полиције био је ушао човек о чијој  
 по свом кабинету, где обично ради, али кабинет је био мален, морао се окретати сваки час, с то 
кући.{S} Дошав кући, затворио се у свој кабинет и никога није пуштао све дотле, док му не јавиш 
ек што беше ручао, па се повукао у свој кабинет, да попуши цигару, а можда малко и да дремне пр 
е пуковник својој госпођи, и упути се у кабинет за рад.{S} Момак потрча пред њим са свећом, но  
ворану, која је била одмах ту до његова кабинета, где је могао по вољи пустити корак.{S} Г. мин 
пним корацима правце вратима ђенералова кабинета, где је овај у вече обично радио, и јако закуц 
.{S} То би само учврстило положај новог кабинета, и Кугић, место да изгуби, баш би тиме добио м 
з Белини, нестрпељиво је ходао по своме кабинету, сваки чак је загледао <pb n="473" /> у сахат  
тислав је једне вечери седео у кнежевом кабинету, и развијао праву формалну оптужбу против Врба 
ао је узбуђено крупним корацима по свом кабинету, и непрестано загледао у сахат.{S} Пред двором 
е узео ходати.{S} Прво је ходао по свом кабинету, где обично ради, али кабинет је био мален, мо 
етлост примиће господу намеснике у свом кабинету.</p> <p>Г. начелник се дубоко поклони, изговор 
ило је и <hi>провиђења</hi>.{S} Кнежева кава била је отровна.</p> <milestone unit="subSection"  
је, које је боље шах или краљ? ха?{S} И кава је разлика <hi>између шах и краљ</hi>? — један зап 
 шали. — Давно је већ време да се служи кава.{S} Но видећи жену бледу и малаксалу Врбавац је за 
и какву дивну гарду има....{S} Каква га кавалерија чува и прати...{S} Једно кљусе, па и њему ок 
 <p>Мона се умеша: — Мој је брат велики каваљер спрам дама.{S} Ти му, Лепшо, нећеш замерити, ба 
мци пронесу пуне послужавнике с вином и кавама и причека док се послуга удали.</p> <p>— Има јед 
p>Свеће су свуда биле погашене, само из кавана и готварница<ref target="#SRP18892_N4" /> где је 
ате жене, но и саме девојке, опет за то кавана је поглавито мушка забава.{S} Женске долазе у ка 
 и ма да није никаква реткост видети по каванама и пивницама не само удате жене, но и саме дево 
рум, да су ту одмах близу куће, дућани, каване; да овде у <pb n="605" /> лево долази тобџиска к 
лавито мушка забава.{S} Женске долазе у каване само на кратко време, поглавито лети, кад је у ј 
орал-уснице.</p> <p>Међу тим мушки су у кавани у јутру, у подне, у вече, они ту доручкују, ту п 
.</head> <head>ЈАУЗН</head> <p>Ма да је кавански живот у Балканији јако развијен, и ма да није  
е почне посртати.</p> <p>Па онда његови кавански скандали, његове свађе у касарни са својим пре 
одмах после оваке једне жалбе, одлази у кавану и до мркла мрака већ не излази више из карташке  
> <p>Тако једног дана дође тај учитељ у кавану, где је било много света, па и г. срески.{S} Реч 
за 2 развода брака, за 4 случаја домаће кавге и заваде, где је у 2 случаја било боја између муж 
д се онако нехотице просу шоља отроване каве, која је била мени намењена.{S} Спасло ме је прови 
ратио у кујну да надгледа спремање црне каве, знајући како кнез много полаже на добру црну каву 
} Кнез је био велики љубитељ добре црне каве, с тога је пуковник наредио те је кнез имао и свој 
ал.</p> <p>— Како год желите.{S} У шољи каве, у чаши ракије и вина, у тањиру супе — све је једн 
гао веровати да се догађај с просипањем каве случајно десио.{S} Причу о пауку сматрао је као см 
ловљену тицу, коју тек што су пустили у кавез, на се сад лупа по њему, кушајући неће ли где наћ 
n="500" /> зверова не улазе од обести у кавез с дугачком гвозденом мотком, чији је врх усијан д 
 али га дуго не треба држати.{S} Обична кавена кашичица довољна је да успава најачега човека, т 
свакој руци по један велики порцулански кавеник.{S} Пуковник баци лак поглед на ове момке, обиђ 
ћаеју.{S} Сарукбејов син био је доцније кавеџибаша код познатога Мустај паше, те, полазећи за Б 
букао се.{S} Момак га послужи слатком и кавом.{S} Мало доцније Растислав потражи још једну каву 
еуспех због случаја с пауком и просутом кавом, види се дакле, није Врбавца стукнуо и заплашио.{ 
ни пролаз слузи, који у тај мах приђе с кавом.{S} Момак се окрете прво кнезу, но он показа глав 
оју белу, округлу руку и негледушке узе каву.{S} Њен поглед био се занео за једним зрачком који 
себну шољу, већу од других.{S} Кнез узе каву и понесе је устима.{S} На један пут Каја цикну, ск 
о, да чича Јова није имао кад ни попити каву, ни попушити цигару, као човек, с тога је био сад  
те на поље да се игра, зазвони и поручи каву, и разговор између њега и Растислава брзо се отпоч 
о своје мисли и осећаје, да попију белу каву, или ако је лето и јаке жеге да једу и сладолед, и 
 се разговарају, нашале, да попију белу каву и да једна другој исповеди шта јој је на срцу.</p> 
ало доцније Растислав потражи још једну каву.{S} После изађе у авлију и упути се коњушници да в 
служавницима послуга донесе млеко, црну каву, скоруп, масло, чоколаду, слаткише, неколико врста 
, ту пију пиво пред подне, ту пију црну каву по подне, ту читају новине, ту се састају на разго 
ћи како кнез много полаже на добру црну каву.{S} Ову узгредну напомену Врбавац пропрати лаким о 
еда овде је био,</l> <l>На овом доксату каву је пио.</l> <l>Он је свој род љубио,</l> <l>И с ов 
S} Док су услужни момци брисали просуту каву, Каја обавести кнеза како се по сјајном кончићу, о 
ине, па рече кнезу ненадно.{S} - Збиља! кад помену твоју мајку.{S} За што ти не волиш твоју мај 
ој игри: „изволте“!{S} А што „изволте“, кад ја теби кажем да увек бели почињу....{S} Но ја тебе 
 наклоности.{S} То је најопасније доба, кад би кнез најлакше могао потпасти под уплив какве веш 
ем?{S} Затворили су ме овде још у доба, кад су Аустријанци држали ове земље.{S} Не знам већ ни  
 — ето у таквом се стању налазила Пава, кад оној гомилици, где је она стојала с Петријом и друг 
стар, те му с тога веома пријатно пада, кад на себи види ма какве знаке, по којима с правом мож 
учке држим за ункаш, али која је вајда, кад се кобила рита — ја морам да паднем...</p> <p>Кнез  
 желити да Перун Црнојевић погине онда, кад су на влади њини противници.{S} То би само учврстил 
ао у Милоја.{S} Он га је гледао и онда, кад је Милоје разговарао са сељацима....{S} И чудновато 
ти истинску природу људску чак ни онда, кад се она појављује у мртвом, хладном мрамору.{S} Док  
еза био је утољен, како веле, тек онда, кад је наш јунак био избијен (ударено му је 25 батина,  
би могло имати неког значаја само онда, кад би кнез и даље остао кнез.</p> <p>Тако је Врбавац с 
 нужне све те параде, сва та комендија, кад се цела ствар имала завршити овим чиме се и завршил 
Сви капу доле.{S} А да си најпоштенија, кад си гола — свак те презире...{S} Мислиш нисам ја то  
 Боже, истина благо теби, црна Петрија, кад ти је тако увек до ђавољења — рече Пава подижући цв 
сан пример!{S} То је мажење масе, која, кад пође једном тим правцем, не зна више мере у томе.{S 
атише.{S} Нису пошли они ни 100 корака, кад у мраку угледаше две женске прилике, где грабе уз б 
ије био сасвим изашао из доба играчака, кад се једног дана догоди нешто што је сведочило да на  
утио се страни откуда је долазила вика, кад га ађутант срете, блед и пренеражен.</p> <p>— Шта ј 
а може да дотера човек у смишљању зала, кад се већ једном ода на тај пут и занат.</p> <p>„Позна 
ајући га пажљиво, непрестано понављала, кад јаче кад слабије: „ју, ју, ју! — ју, ју, ју, ју!“ и 
р је какво чудо, ако се њоме користила, кад се дала згодна прилика, а нашао се погодан муштериј 
она и њени владаоци.</p> <p>— Да збиља, кад смо већ на томе, кажи ми искрено, докторе, верујеш  
кле отрова, од кога се добија гушобоља, кад га човек узме.{S} Он врло просто ради — стегне за г 
купља у велику капљу, како се та капља, кад отежа, развуче, на половини прекине, једна пола пад 
 срамоту дочека!“</p> <p>- А по селима, кад пре удадбе по два пута копиле, онда то није ништа — 
 једног од оних хубавих пролећних дана, кад ти се чини да цела природа дише мирисом, нежном топ 
ности, и акт, кад девојка постаје жена, кад се оспобљава да буде мати, <hi>јавно је светкован</ 
ека ствар“ мора да је била веома важна, кад г. начелник, код толика посла његова, не <pb n="637 
увијање и избегавање да се каже истина, кад је то једини пут, да се кнезу укаже брза помоћ?{S}  
реба јести.{S} Нема, ћерко, ту поштења, кад си ти голог.... но.... на плац, кад не можеш другим 
 коју од вас будем тражио.</p> <p>— Па, кад сам већ дошла, милостиви господине, можете се слобо 
у Балканију да отме престо од Мутимира, кад он неће лепим да прими - а шта би му, бајаги, фалил 
мо око тога.{S} Та ја не бих била Ката, кад не бих одмах видела у чему је овде ствар.</p> <p>Он 
о.{S} Од то доба решио се да увек пита, кад чује какву страну реч којој не зна крсна имена.</p> 
да је свуда намештала пуно, пуно цвећа, кад год је кнез Мутимир долазио на ова присна посела.</ 
 беше опоравио ни од овог првог ударца, кад дете продужи.</p> <p>— А је ли, тата, ти си нама го 
а лична мржња спрам тебе.{S} На против, кад год сам дубље мислио о тој ствари, твоја слика сило 
у сузбити и победити конзервативце сад, кад имамо власт у рукама, како ћемо их надјачати после, 
о за својим писаћим столом.</p> <p>Сад, кад га ми ту затичемо, он нити чита, нити пише, већ сед 
збиљним државним пословима.</p> <p>— Е, кад већ и ви жене почињете водити ту бригу о државним п 
 <p>— Ви се врло варате, г. Растиславе, кад мислите да ће ова земља, за љубав неколико недоучен 
 <p>У првим вековима хришћанске победе, кад је хришћански фанатизам био највећи, вештина сликањ 
и боље било, и за вас и за више народе, кад би се задовољили оним што сте, кад би пристали да б 
subSection" /> <p>Пава је брисала сузе, кад се побочна врата отворише; Срећко је био свршио сво 
н прво мирно испита војника од кога је, кад је и како је то чуо?{S} Упита даље шта се ради на у 
 рече пуковник.</p> <p>— А најлепше је, кад уобрази да свет од њега почиње, па све своје прогла 
еди шта јој је на срцу.</p> <p>Како је, кад и од куда дошао овај обичај — нећемо овде расправља 
их даждева њених, а уз песму што су је, кад тише, кад бурније, извијали крилати ветрови балкани 
 кељио и покушавао да се и сам насмеје, кад чује како се други горе у зачељу гласно смеју.{S} А 
о овај пут шамар изостаде, а Маврикије, кад виде да нема шамара, опет прогледа и диже главу.</p 
 је тако удешен да се кроз иглу излије, кад она у што удари и забоде се.</p> <p>„Тако би ова сп 
обу и почео свлачити капут да се умије, кад му момак унесе некакво писамце.</p> <p>Огуглао на с 
но што се за ово путовање нашао Милоје, кад је био договор да дође са свим други човек.{S} Исти 
а махну главом, у знак да му не верује, кад вели да се шалио.</p> <p>Речи кнежеве учиниле су на 
онако како обично говоре младе девојке, кад су добре друге, па једна другој казује све што јој  
 је већ било у велико нагло на заранке, кад два државника изађоше упоредо из Раткове капије и п 
о гуја...</p> <p>— Ћутите, г. ђенерале, кад ваш владалац говори.{S} И зар се ви још усуђујете у 
, смрт или тешка болест.</p> <p>„Дакле, кад је питање како се и којим се отровом може данас отр 
х пристао да одговарам историји, после, кад мене већ не буде.{S} Мало је теже одговорити сад ов 
ћи владалац прво био протеран, а после, кад се опет вратио, био убијен и да си ти дошао малолет 
у рукама, како ћемо их надјачати после, кад они узму власт у руке, а ми останемо празних шака — 
љ: </p> <p>- Добро, добро, г. капетане, кад ти тако то велиш, онда кажи ти мени, бога ти, веруј 
78" /> <p>- Е, мој, господине капетане, кад ви као ви као власт ни у екватор верујете, онда ћем 
S} Па шта они могу да изискују од жене, кад су сами таки....{S} Ја! ваљда ћемо ми женске довека 
ујадине!{S} Алал ти вера, јуначки сине, кад си умео дотерати до толике славе да ти будеш глава  
било познато оно страшно душевно стање, кад осетиш своју потпуну немоћ и знаш да не можеш даље, 
ази за ствари које су подједнако добре, кад је свака на свом месту и кад се свака на време упот 
 га живо упита:</p> <p>- Ама, молим те, кад си прешао?... и ко је управо с тобом?... или боље,  
ковниче.{S} Изволте ми рећи шта желите, кад желите и како желите, па ћу вам онда ја казати шта  
оде, кад би се задовољили оним што сте, кад би пристали да будете - људи, али добри људи.</p> < 
јаше. — Но, кад би он био као оно зече, кад га потревиш у ластару — примети један. — Па што?{S} 
рисно, и као год што су то вршили јуче, кад им је то и заповедано, тако ће исто све то вршити и 
 њених, а уз песму што су је, кад тише, кад бурније, извијали крилати ветрови балканиски, кад п 
астислав хладно.</p> <p>— Још је лепше, кад човек дође до тога мишљења о себи проматрајући друг 
 да није требала ни звати Лепшу к себи, кад тако зло о њој мисли.{S} Такав је суд неправедан.{S 
те!{S} Немаш шта видети!{S} Али остави, кад ти велим! — поче салетати кнез Лепшу да јој узме сл 
 само какав ружан а веома жив сан, ади, кад промислим боље, сетим се јасно шта је било синоћ у  
{S} Како би са свим друкчији били људи, кад би могли из смрти погледати на живот, па се после о 
бро у Растислава и просто се пренерази, кад га виде како беше помодрио од љутине.{S} Она устаде 
то, са кога би пропао сав морал људски, кад би нешто, не дај боже, остало откривено.{S} Неће ли 
е, извијали крилати ветрови балканиски, кад пирну с топле Адрије, па за непуну ноћ прохује чак  
као да је све труло.{S} Јес здравља ми, кад је мало повучем <pb n="218" /> за руку, а ја све ст 
аси свеће на великом лустеру у дворани, кад му се на један пут учини да неко промаче ходником.{ 
е само на кратко време, поглавито лети, кад је у јеку пивска сезона, те на жарким, врелим даним 
.{S} Сумње о томе није више могло бити, кад то ево тврди и његов верни и омиљени ађутант Заре.< 
, помислим у себи и хтедох се уклонити, кад на један пут кнежева уста узеше мрдати.{S} Он диже  
 како ћеш то кнезу на делу посведочити, кад, међу нама буди речено, тога дела нема.{S} Оно што  
их људи и добре стоке.</p> <p>Ове ноћи, кад се дешава ова наша прича, пирлиторски кмет Тодорика 
рне, голе, неме пустиње.{S} Сваке ноћи, кад звонце вечности огласи поноћ, тихо и нечујно отворе 
стом месту где је стајао оне исте ноћи, кад је мој дед, бежећи од Руса, пребродио Дунаво овако  
е био и Црнојевић.</p> <p>Те исте ноћи, кад су потере стражариле крај Дунава, на једној окуки д 
оћ, било је већ близу 2 часа по поноћи, кад су изненадно дотрчали г. докторовој кући и позвали  
ш не беше ни наместила на маленој софи, кад се наједанпут из даљине зачу јака тутњава кола, кој 
м сину, кога је морао видити у колевци, кад је мало час ишао жени у спаваћу собу.</p> <pb n="34 
ници стоје овде у реду као оно војници, кад их браца Мика наређа поред дувара, и заповеди им да 
венке с друштвом, његови доцни доласци, кад се тек пред зору враћао блед, изможден, с искривљен 
бејаше још добро изустио последње речи, кад се из даљине чу пуцањ пушке.{S} Наста кратка почивк 
ек разуме и оне његове ономадашње речи, кад му она наговести, да јој се чини као да је остала т 
ао је све јачи и досаднији.{S} Сад пак, кад је то пунолетство тако рећи на прагу, код нас од ње 
у огрешила о чедност своју.{S} Па ипак, кад се кнез удалио од кола, она је на један пут осетила 
сле ће га прозрети.{S} Доћиће тренутак, кад ће он постати непопуларан.{S} Граби тај тренутак и  
есницу, треба увребати згодан тренутак, кад ћеш га тако оборити, како се никад више неће подигн 
 да то мора бити добар, племенит човек, кад је тако висок господин.{S} Та се мисао све више учв 
 да ли је мајмун полковник или ђенерал, кад већ носи официрско одело.{S} Други су се чудили што 
решио.{S} Свакако радо бих чуо где сам, кад сам и шта сам учинио против вас. </p> <p>- Ви ширит 
рече Ратко — још није свршено.{S} Елем, кад мајмун окине пушку и пушка пукне, у соби настане пр 
м са својом љубимицом снајом Анђелијом, кад оближњем столу приђе Ралека Јовкин, позната сеоска  
им умором, Жика је спавао дубоким сном, кад га траже оштро лајање некаква пса.{S} Диже се и осл 
ло да буде пре <pb n="312" /> неки дан, кад се онако нехотице просу шоља отроване каве, која је 
само да ово искуство не стечете доцкан, кад вам од њега не може бити никакве користи више.{S} Т 
.</p> <p>Доручак је морао бити изврсан, кад се чак ни сам кнез није могао уздржати, а да га нар 
да обиђе да ли је све спремно за јаузн, кад пред капијом стадоше господска, затворена кола запр 
 нелагодна осећаја који га је обузимао, кад год би му јутром донели извештаје да се такви гласо 
носим модрицу на куку како сам пре пао, кад смо оно последњи пут јахали...{S} Ја не умем да јаш 
мети: како му је чисто жао што није во, кад <pb n="534" /> погледа ону дивну траву како је воло 
људска прилика; али, како се изненадио, кад мало доцније виде, да та прилика има његове црте, у 
о, што је слушао друге, што се поводио, кад је могао све сам учинити, а да никога не пита.{S} К 
и ни куда су путовали, зна само толико, кад се опет видео слободан, око њега је све било друго  
 ко слуша?</p> <p>— Наопако би то било, кад би ти односи-тек сад имали да се расправљају и регу 
у, — рекли би да ју је то и подмладило, кад би могли замислити што млађе и од саме младости, ко 
епо да она износи шта се код ње десило, кад је сама дозвала Лепшу и обећала јој сигурност као у 
 данашње владе.{S} Али све је заличило, кад кнез ту виде најпосле и самога свога министра полиц 
 на свету, да ту ништа и нема, а овамо, кад ту капљицу метемо под микроскоп, ми налазимо у њој  
о.{S} Околни се сељаци засмејаше. — Но, кад би он био као оно зече, кад га потревиш у ластару — 
 на души.{S} Па како је онда то згодно, кад се нађепоуздан пријатељ да те у незгодном тренутку  
 <p>— Иначе.... не би ми било пријатно, кад <pb n="40" /> ми се рекне.... оно наравно, кнез вел 
пну и журећи је да што пре иде — добро, кад се нађемо у тој беди, онда <pb n="398" /> ћемо се о 
следњу реч; после настави тихо — Добро, кад би баш и била код кнеза, па шта, зар би је ти смео  
о јој очима показа врата.</p> <p>Добро, кад свршимо код њега ја ћу је увести у велику собу, а т 
цењене вредности.{S} Помислите само то, кад се узме да је добри Мустај паша баш на овоме часовн 
узено виме.{S} Јес, здравља ми!{S} Ето, кад оно лане долази наша Даринка из Звониграда.{S} Узме 
е нам разјаснити писмо у чему је ствар, кад ти кријеш.</p> <p>На оне речи Лепша се збиља маши,  
исијом,“ но и саму главу своју.{S} Јер, кад се оставе на страну лепи снови и љубичасте маште, и 
<p>Кугић још не беше свршио свој говор, кад се из мрака указаше четири човека, обучена у дугачк 
но, тако ће исто све то вршити и данас, кад им људи зло обавештени могу и друкчије наређивати.{ 
 код куће.</p> <pb n="695" /> <p>— Јес, кад би те ја пустио, да с писмом одеш.</p> <p>— Него шт 
ли жандарми да га траже.{S} Тек јутрос, кад се већ лепо свануло, нашли су га у порти код гробља 
тва вршене су читаве свечаности, и акт, кад девојка постаје жена, кад се оспобљава да буде мати 
амачно неће замерити за моју искреност, кад рекнем да ме је свемоћ њене лепоте амо довела,.</p> 
м официрима, па ће то решити идући пут, кад се опет састану.</p> <p>Ратко је за тим сишао у сво 
а крио од мене, што је ишао Растиславу, кад они Растислава и тако не воле; што није дошао непос 
то је кроз сузе понављао — Шта ја могу, кад су сви навалили?{S} Зар сам ја крив, ја ево само те 
{S} На питање његово шта је било кнезу, кад је заспао, где је био пре тога, шта је радио, је ли 
</p> <p>— Знају, да богме да сад знају, кад сте их ви отровали.{S} Јес, ви сте отровали овај на 
 крије и да се оставља мраку и случају, кад ће момак и девојка доћи у додир, о томе је водила б 
ом сујетом, која обухвата сваку женску, кад осети да је повређено и оно најсветије право, које  
га је уловио и у оном кратком тренутку, кад као муња сене преко лица и опет се изгуби.{S} Жики  
Ратко заврши свој говор баш у тренутку, кад на његовом великом старинском часовнику кукавица гл 
век!...{S} О! п.... ја на његову науку, кад он учи једну оваку вашљивицу да не слуша своје стар 
 девојке црвениле су и гледале у земљу, кад би какав момак до њих почео ујујукати и набрајати с 
ложај, као оно Наполеон на бојном пољу, кад пусти у борбу своју оклопничку коњицу, па, с пуно д 
 Не може он сам извити на једну страну, кад сви ми стојимо <hi>сложни</hi> на другој страни.{S} 
pb n="375" /> <p>Растислав остави жену, кад то чу, па се на један пут окрете Ратку.</p> <p>— Чу 
ад љубимо.{S} Јес, Бог је проклео жену, кад јој је метнуо срце у груди и рекао јој: „жено ти ће 
најпосле видели смо и ону сурову сцену, кад је онако немилостивно изударала Јелу.</p> <p>Од тог 
ште прозвана Лепша, говорила је истину, кад је рекла да је обична грађанка.{S} Кћи богатога зво 
>Чун се већ давно био скрио у помрчину, кад на балканијској страни плану на самој обали велика  
 што онда, тата, браца Мика носи сукњу, кад је он официр и дупло мушко? — рече дете наивно.</p> 
д кад се попеше на <pb n="667" /> липу, кад у близини кресну варница, а мало за тим чу се разго 
ој лепи, мој слатки и мој мали кнежићу, кад си ми тако леп, изела те дајка, онда си јамачно и б 
 жеља, исказана у овом последњем стиху, кад би се превела у прозу, могла би изазвати и неке дво 
ога звона још су одјекивали по ваздуху, кад кнез угледа више мрачних прилика, где с разних стра 
у тако били прешли скоро целу пољаницу, кад их ту при крају нешто изненади.{S} Они угледаше у т 
, да ли и да узима у руку ову гранчицу, кад опази где око петељке стоји увијено парче хартије.{ 
ала бар за његову љубав да штеди Лепшу, кад зна да њему не може бити пријатно кад се у његовом  
своју жену и угледа је у онај исти мах, кад изусти последње речи.</p> <p>Врбавцу се учини да на 
црна отровна крв.</p> <p>Баш у тај мах, кад се кнез Мутимир беше почео губити и заносити у ове  
исти могла имати странка од вас таквих, кад њој требају људи од снаге и положаја, а не истерани 
 и праве устави.{S} Апсолутан владалац, кад је зрео човек и у пуној снази и власти, он и не да  
ња, кад си ти голог.... но.... на плац, кад не можеш другим чим да зарадиш хлеб.{S} Ваљда је ме 
ковник још и не изусти потпуно ову реч, кад Ката прихвати:</p> <p>- И за претрпљени страх педес 
Још не беше Ратко изустио последњу реч, кад се на вратима зачу појаче куцање.</p> <p>— Ко ли је 
век лупам,....{S} Излази, шта ме нудиш, кад сам ти сто пута казао да <pb n="36" /> бели почињу. 
; сад треба дар заови, него шта мислиш, кад сам однеговала онакога брата сокола — рече она шале 
о шта бих — прихвати Петрија живо.{S} - Кад он у мене издражди очи, гледала бих и ја у њега; ба 
е би дао? — упита доктор даље.</p> <p>- Кад је не би дао! — Радован шкргутну зубима — Ја бих та 
, не отварајући склопљене очи:</p> <p>- Кад се пролази страшна грмљавина, она ухвати за ме обер 
мисао, смисао... ко?... шта?... где?... кад?... — је ли могуће?{S} Ето то је оно што свет није  
си дете!</p> <p>— Што ми то говориш?... кад знаш да није! — рече Пава бришући сузе.</p> <p>— Ам 
.... оно наравно, кнез вели, али тек... кад се каже глуп!</p> <p>...{S}О, па наравно да ја то т 
у којима женска глава море бити сретна: кад је дјевојка или кад је законита жена.{S} Оно што је 
а мном можете имати само озбиљна посла; кад вам за то затребам, можете ме звати.{S} Али са мном 
о рамену јарам, други пребацили мотике; кад им жандарми викну, они прејуре волове преко рова, с 
ога човека знам.{S} Кнеже, чувај га се; кад год те могне удавити <hi>туђим рукама</hi>, он ће т 
 — примети доктор.</p> <p>— Тиче ме се; кад имаднеш женске деце, сети се ових твојих речи!{S} О 
 сам мало час чуо из ваших уста о себи; кад се узме на око јасна тежња да се кнез одвоји од мен 
 су седели старији људи, <pb n="203" /> кад тек на један пут кроз цео сабор пуче глас: „одведош 
и весели дани бивали су, <pb n="636" /> кад је кнез цело после подне проводио код своје лепе ск 
ахата ноћи<ref target="#SRP18892_N8" /> кад људи, који још нису биди заспали, чуше где општинск 
псало кљусе — али „таква је служба“!{S} Кад кнез изда такву заповест, онда обично сва остала ко 
 и шта је даље било — не знам ништа!{S} Кад сам се пробудио јутрос у 8 сати, видео сам, изненађ 
 по парче и тиме да га вежете за се!{S} Кад ви хоћете да шпекулишете кнезом,...</p> <p>— Софија 
, је л те?{S} Улили ми?{S} Па, лепо!{S} Кад сам ја тако човек који се даје надувати са стране,  
нећете, како желите?</p> <p>— Добро!{S} Кад ми можете донети?</p> <p>— За пет дана.</p> <p>— А  
реба друго! погледај само ноћашњицу!{S} Кад је већ такав, онда ту друга избора нема већ предузе 
} Зар је мени мало муке и онако?....{S} Кад би ти знала!..</p> <p>Лепша једним снажним покретом 
омињало, Пава је све више дрхтала...{S} Кад Синђа престаде говориш, Пава бризну у плач.</p> <p> 
рвом реду треба одмора и спокојства.{S} Кад се опоравите можемо се о свему обавестити.{S} Ми см 
.</p> <p>- Гори се угледа на бољега.{S} Кад кнежеви тако газе образ, шта је стало за другу прос 
начи.{S} То је била засебна команда.{S} Кад кнез командује ту страшну реч, онда је то значило:  
другоме ком, то да иде сама по кола.{S} Кад су сви моји разлози остали узалудни, ја извадим рев 
начи с обичним сокачким закачаљкама.{S} Кад Мона потера и даље у том правцу, он скочи, дочепа к 
ко је нежан и пажљив у тим стварима.{S} Кад примети да ти се нешто допада, набавиће ти па ма шт 
а пусти нека га сурва мржња народна.{S} Кад га доцније дигнеш, — он ће ти пољубити руку, коју м 
ечко <pb n="153" /> од 10—12 година.{S} Кад су хтели поћи, изађе угледна, лепа жена те даде деч 
ило толико времена при промени коња.{S} Кад је највештији кочијаш ипак му треба три и по минута 
ве сам учинити, а да никога не пита.{S} Кад ствар тако стоји, ја ту морам напред, ја другога пу 
ле ни то све још им није било доста.{S} Кад су се мало повратили, кнез се попне на столицу, те  
у у ливади <pb n="139" /> крај пута.{S} Кад чују из далека зврку кола говеда престану пасти, ди 
таро кљусе, пасе у чајиру крај пута.{S} Кад се путници приближе кљусе дигне главу, гледа за тре 
земљу, да ће бити страшна распикућа.{S} Кад је поведена истрага над кривцима, који оваке гласов 
а руци, тера пред собом чопор оваца.{S} Кад чује треску за собом, она се окрене, сјури овце с д 
ри из пратње не вратише свет натраг.{S} Кад кнез већ замаче, младеж се опет поче купити око гај 
атећи кнеза, гардисте јаше како кад.{S} Кад су у граду, онда обично у двојним редовима окруже к 
ан од просута јела, прући на канабе.{S} Кад сам јутрос добио рапорт о свему овоме, дигнем се са 
но снаге, да им не даш подићи главе.{S} Кад будеш осећао да ти та снага није довољна, ти ћеш би 
њу обично гледао у земљу, пред ноге.{S} Кад Растислав ово рече, он диже главу, погледа га и гле 
ш по једну,“ но она никако не хтеде.{S} Кад су је салетали питањем што не игра, она се извињава 
 капља, скочи и додаде му чашу воде.{S} Кад се толико поврати да је могао говорити, чича Милоје 
.{S} Он приђе гомили и упита шта је.{S} Кад <pb n="297" /> му казаше шта се десило, он потражи  
ло пред очима све јасније и јасније.{S} Кад Синђа заврши последњу реч — Пави је већ било све ја 
едочило при повратку ваше династије.{S} Кад сте се утврдили по свом повратку, прва вам је брига 
е и стењао је, као да га нешто боле.{S} Кад му доведоше децу, он стаде једно по једно узимати н 
 на друму, а ја продужим шетњу даље.{S} Кад сам био на по алеје, поред мене прођоше две женске, 
 се чинило као да је изашао на поље.{S} Кад су му опет скинули повез с очију, он се налазио сам 
н се једва држао управо да не падне.{S} Кад прободеној прилици јурну крв из груди, кнез Мутимир 
 развуче своје танке, успијене усне.{S} Кад будете мој муштерија, видећете и то.</p> <p>— Муште 
укама и продужи своје гласно јецање.{S} Кад је бабетина удари, она се и не маче, само уздиже ра 
м месту могло видети искрено жаљење.{S} Кад мртва ђенерала понеше, на кутњем прагу седео је згу 
осле им рече да упамте ове одговоре.{S} Кад буду на другој стражи, стражар ће их упитати на ухо 
е да ме овако необавештена оставите.{S} Кад сте већ кнезу ради добра и кад вас је та племенита  
 и многим стварима гледа кроз прсте.{S} Кад избије на површину какав случај, свет га строго осу 
у, испод које је било тајно долапче.{S} Кад кнез ућута ђенерал рече збуњено и сметено:</p> <p>— 
тавих десетак минута У жениној соби.{S} Кад се отуда врати био је веома румен у образу, а очи с 
ри се круне блистају на мојој глави.{S} Кад је сабља оштра, она пресеца по средини.{S} По буџац 
Постао је с кнезом много дружевнији.{S} Кад су се, после свршена пута, враћали у Звониград, кне 
исоки путници нису дуго овде остали.{S} Кад је било равно један час од доласка, кнез нареди пол 
а он зна о тој тајанственој дружини.{S} Кад прве гошће почеше долазити, он се извини и оде, с т 
е грохотом смејао овој њиховој игри.{S} Кад угледа Растислава, он му пође на сусрет, са широким 
стиже уверавањем да нико неће знати.{S} Кад би могао уверити само да нико никад неће чути не би 
и да их ко год не види или не прати.{S} Кад чују какав ход, или какав говор из даљине они заста 
?{S} Донде, док кнез хтедне слушати.{S} Кад једног дана њему прасне ћев и рекне: „хоћу сад овак 
прве до последње све што ће ти бити.{S} Кад му иде толики други свет, хтела би да му отиде и он 
Један владалац не може тако мислити.{S} Кад би владаоци тако лако уступали престоле, ни једна д 
</p> <p>Али жбир не хтеде одступити.{S} Кад је стао и даље досађивати, пружајући једнако медаљу 
ње, које их може и на власт довести.{S} Кад се нађу на делу, видеће да нису конзервативци и про 
рађивала, али се све трошило у кући.{S} Кад Јела склони и приштеди који цванцик, баба јој чантр 
ићи говоре; куршуми су пушчане речи.{S} Кад се ко куршумом нахрани, онда је увек сит!{S} Власт  
ресе и нек су ти они од свега пречи.{S} Кад будеш добар себи, добар си и странци.{S} Та она ниш 
стоке по нешто <pb n="119" /> научи.{S} Кад би пошао за волом кад пасе, па гледао само коју тра 
 да га поздраве, био је и наш јунак.{S} Кад га стари кнез угледа, одмах га познаде и викну му:< 
пет сати по подне у шетњу у Јеленик.{S} Кад се доцније Господар пео уз стражњу страну јеленичко 
 министарства, или иде он — ђенерал.{S} Кад је ствар већ дотле била догнала, Растислав се одлуч 
но је путовао још с једним шипарцем.{S} Кад дође у какво место, он разгледа околину, избере где 
то и за дневне часове док траје дан.{S} Кад се рекне „три је сахата ноћи,“ онда то значи од кад 
</p> <p>Ту је добро пазарио цео дан.{S} Кад би око заранака ненадно бану срески ћата Срећко, на 
} Растислав је изгледао веома миран.{S} Кад Врбавац прође поред њега и оде даље, Растислав баци 
} Био је дрзак, али и врло покривен.{S} Кад је имао да учини што ризично, решавао се обично на  
 које је дотле само у мраку назирао.{S} Кад жигица плану, срећни љубавници повичу у глас: „Ао,  
p>Пуковник је у тај мах нешто писао.{S} Кад чу име „госпођа Јованка“ — он баци перо и чисто ско 
о кнезу, госпођа га слушаше пажљиво.{S} Кад реч прихвати Растислав, <pb n="377" /> она се окрет 
а бригу породица, па и цело друштво.{S} Кад младић и девојка дозру да могу бити родитељи, онда  
добар човек, па тек после све друго.{S} Кад би сад почео живот из нова, то је једино што би у њ 
 за кнезом, све док се није изгубио.{S} Кад су остали викали „ура, живео! и она је неколико пут 
заверу.{S} Ја је нисам први створио.{S} Кад сам ја дошао, ствар је већ била зрела.{S} Они су хт 
на јуриш, али ово је све превазишло.{S} Кад пре уграбисте, часан вас убио!...{S} То ми сад код  
ору и узе прстима добошарити у окно.{S} Кад му се и то досадило, он се завали у наслоњачу, узе  
е очи виде нешто пријатно и радосно.{S} Кад би љуљушка<ref target="#SRP18892_N7" /> у којој се  
вом друштву дају тако почасно место.{S} Кад се то доведе у везу с оним што сам мало час чуо из  
з Мутимир имао је код себе револвер.{S} Кад је видео како полако тоне у нечистоту, он се сети,  
чко гнездо, ја ћу прво тебе за врат.{S} Кад си ти њихна посредница, онда ти све знаш, а чича Ми 
јаше једну девојку да јој отме цвет.{S} Кад угледа оца — застиде се.{S} Снаја га одмах викну и  
или ако је већ има нека очува власт.{S} Кад тако будемо радили, зваће нас политичким хамелеоним 
 њима и колика им је права вредност.{S} Кад се то зна, а у напред је познато и то, докле ће се  
 огрлица, беле наруквице, црн капут.{S} Кад се погледао у огледало, при поласку у министарство, 
у леђа, напну реп и утеку уз ливаду.{S} Кад мисле да су довољно далеко умакла, од онога за, њих 
е „паљевине“ код вас чешће дешавају.{S} Кад девојке не би друкчије губиле своје девојаштво, оно 
ко рова, стану крај друма и гледају.{S} Кад се спровод приближи, они скину капе и зину.{S} Тако 
град он преноћи у неком руском селу.{S} Кад се сутра дан кретао на пут, даду му кола, а као коч 
е тако носали цео дан по целом селу.{S} Кад су их после потегли на испит, они су се изговарали  
елима, по којима је скакао па столу.{S} Кад му се весела дружина приближи, он прво утече на стр 
 сујетан на своју владалачку титулу.{S} Кад би му силом отргнули његовога драгог мајмуна, с кој 
а сам је склонио да легне у постељу.{S} Кад би бог дао да одмах заспи.{S} Сирота!</p> <p>Кнезу  
ам дуго остао у том несвесном стању.{S} Кад сам се почео повраћати к себи, нађем се намештен у  
се сви дигну те пред општинску кућу.{S} Кад тамо, а кмет и ћата већ се затворили у <pb n="545"  
ршију и проћи се пешке кроз Орловац.{S} Кад је кнез поручио Растиславу да буде за 3 часа по под 
у бити осуђен и отеран у Пламеновац.{S} Кад њега нестане посрнуће и цело ово врзино коло.</p> < 
уџак и продужи гласно јецање и плач.{S} Кад девојка паде, бабетина је рину ногом.</p> <p>„Цркни 
у Мутимира из династије Косанића IV.{S} Кад би имали фактичке моћи, можда би ваша дужност била  
p>— Није ми жао; што да ми буде жао?{S} Кад ја порастем тако ћу и ја живети са женама мојих син 
и то видео да браца Мика носи сукњу?{S} Кад је он то носио сукњу? — узе распиткивати Ратко, све 
лепо би то било — продужавала је баба — кад 6и Ката била луда и од сад, као што је била до сад; 
.</p> <p>— Право имају — рече госпођа — кад ви горе терате сами комедију с официрским оделом, ш 
зацело треба да плачеш, — рече му она — кад си тако никакав карактер.</p> <p>— Па шта сам ја мо 
иди и он шта од њега радите...</p> <p>— Кад једном стане на снагу, о, не бојте се; вратиће вам  
ешта сазнао што пре није знао.</p> <p>— Кад ви тако много знате, онда јамачно морате знати и то 
ука Дуговића — одговори Ратко.</p> <p>— Кад тако стојиш с новцем, онда ти морамо набавити с дру 
ејати.</p> <p>Петрија настави:</p> <p>— Кад сутра дан, а Петра вози ли вози!{S} Шушти ова ђида  
 на уснама.{S} За тим продужи:</p> <p>— Кад сам се одлучивао на тај корак није ме ни мало руков 
ом и рекне <pb n="571" /> полако: „хм!“ Кад кукавица најзад сврши своју причу и стресе крилима, 
ртала паре и сипала их себи у недра), а кад би се овде набућило овако (она показа руком како би 
иви с твојом женом сад, док је млада, а кад ти порастеш, она ће већ бити стара?</p> <p>— Није м 
едао у њу за све време док је кукала, а кад год се кукавица нагне и мрдне вратом да викне „куку 
зловољно.{S} Хајде, иди куд си пошла, а кад свршим овде, ја ћу доћи доле.{S} Не знам и што си д 
познавало кад иду улицом где је боља, а кад иду улицом <pb n="478" /> где је гора калдрма.{S} У 
ека прокарта.{S} Док има нека расипа, а кад једном нестане, онда неће ништа имати па неће ништа 
е главу куд год на страну од удараца, а кад ни то нису могли, они само зажмурише, предајући се  
 на вољу, да учини све што ова тражи, а кад се једном нађе код тога високог господина, да му ис 
 Ти ћеш их ужурбано гонити и хватити, а кад <pb n="496" /> се кнез заинтересује за ствар и узме 
 невино везан, лако се може одрешити, а кад кривац утече, онда је то зло које се више не може п 
је непомично седео на својој столици, а кад уграби згоду бацио би по који крадимичан поглед на  
ају споро, пењу се уз степене полако, а кад угледују чича Јову <pb n="361" /> пред министровим  
и ни помена док се прво не искошкају, а кад би се искошкали, они би и сами устали, не без боја, 
пљену полу и опет трчала кроз гомилу, а кад би угледала дете, узвикнула би пуна радости: „Деле  
, онда га служиш онако како ти хоћеш, а кад га служи други, онда га служи онако како он хоће.{S 
е - рече хоџа.{S} - То не море бит’.. а кад би и било тако, ти би вала, снахо, била опака мајка 
творио у ческо стакло, <pb n="465" /> а кад је кнез повикао, онда се то стакло опет прометнуло  
е он док је та снага била уз њега.{S} А кад се народ поведе за другим вођама, онда ваш деда, бе 
 не може изаћи жив из овога круга.{S} А кад већ морају чекати, онда је боље да сиђу доле где ће 
зашити од династичких претендента.{S} А кад се цела комедија свршила, твој министар дели још на 
омчадија се поче надметати у томе.{S} А кад кнез једноме, који је највише и најбоље бројао, дад 
зних села помешаше се и згомилаше.{S} А кад после навикаше командири да се одмах иде, сељаци по 
а на то наљутила и почела трунути.{S} А кад нешто трули оно мора мало заударати, па ма то била  
прошло је кроз његову канцеларију.{S} А кад је ствар дошла до истраге, нико од сељака неће да с 
„Ох како је то поштена и чедна жена!“ А кад се обоје хоће — онда се обично овако пролази.{S} И  
о бледети; бивао је све блеђи и блеђи а кад кнез застаде, ђенерал је био као земља потавнио у л 
огла наћи кнезу никакве махне.</p> <p>А кад је већ тако, онда је ствар проста — ваља отићи горе 
ности.{S} На против, било је једно доба кад су је звониградске лапараче градиле и кусом и репат 
 сасвим друкчије.{S} Било је једно доба кад је Врбавац био несравњено јачи.{S} Тада се Растисла 
е сузе.{S} Чинило јој се да се понижава кад плаче пред човеком који то није заслужио. „Ово су њ 
ви.</p> <p>У животу често има случајева кад је нападај тако јак и неодољив, да нападнута особа  
ћ устао?{S} Било је већ близу 11 часова кад слуга, једва једном, донесе нестрпељивом маркизу из 
там га, околишно, колико је било часова кад сам ноћас дошао кући.{S} Он ми одсечно одговори: „3 
Паву.{S} У Балканији је обичај да млада кад се доведе у кућу, од милоште свима укућанима надене 
м устаде.</p> <p>— Зар је за вас увреда кад вам се рекне да сте слободњак!{S} Па ви нарочито тр 
села, која обично остају на миру и онда кад какав ванредни догађај потресе и узбуди целу осталу 
стину у очи, не сме вам је рећи ни онда кад грешите тако очевидно, да већ цео свет види.</p> <p 
S} Овај се одупирао и пристаде тек онда кад се из даљине чу лавеж још једнога пса.</p> <p>Ово ј 
 остати.{S} Али то се показало тек онда кад су обојица били већ тако јаки, да један другоме ниј 
но је говорио.{S} Застајао би само онда кад је хтео да упали нову цигару, а међу <pb n="505" /> 
 да ја не морам дипломатисати, бар онда кад говорим с мужем! (Уступам теби да будеш дипломатича 
ван...</p> <p>— Међер није празна фраза кад се говори о радозналости женској — рече кнез францу 
Све су то твоје ствари — рече она, а ја кад сам једном рекла доста, онда доста, па квит.{S} Што 
 лепо што плаче; шта ће рећи женскадија кад он као муж плаче и кука!</p> <p>После у салон уђе и 
Дакле он!....</p> <p>Но Јела није имала кад довршити ове мисли и ово чуђење.{S} На соби се отво 
толико ваљаних ствари, да би срећа била кад би се и половина од њих могла остварити рече Ратко. 
Наравно, сасвим је друкчије ствар текла кад су државним пословима управљали људи служби вични,  
 њему чинила сличне услуге, у приликама кад је господин ћата тражио те „<hi>створове</hi>“ (как 
 флашу с оним вином што га дају гостима кад хоће дуже да их задрже код себе.</p> <p>- Упитам ка 
стрепио од ове расејаности у тренутцима кад ваља бити најприбранији, стога покуша да Црнојевића 
а све то време није било ни једног дана кад Растислав није мислио о пуковнику Врбавцу и његовим 
з се поче џапати.{S} Мона је неправедна кад толико пребацује Лепши тих пет минута.{S} Она се си 
и ми женске јадна и беспомоћна створења кад љубимо.{S} Јес, Бог је проклео жену, кад јој је мет 
 који му могу бити истинска потпора, па кад остане усамљен, неопитан, невешт — онда ће већ ићи  
е човек умива, само десетак капљица, па кад се човек после тим умије, он с почетка ништа не осе 
 поштенији!{S} Последња дроља да си, па кад имаш, свуда те примају, свуда ти одају почаст.{S} О 
 душу.{S} Ја ћу прва богу на истину, па кад се ја не бојим, шта се ти бојиш.</p> <p>Јела покуша 
 правдала се збуњена Синђа.</p> <p>- Па кад није ништа шта онда кријете?{S} Што ми ниси одмах к 
} Зар ни то не знаш?....{S} Знаш!{S} Па кад знаш што не пазиш?...{S} Тако овај коњ дође овде, п 
продужили започети народни посао.{S} Па кад су тако обадва дома заслужна, онда обадва треба и д 
а осети ли ти, Паво, како лепо замириса кад приђе к нама.{S} Удари нека мира од њега, па, боже  
сише у страну, као оно код малог детета кад хоће да се заплаче.{S} У оним бајним очима, на цело 
 усана повели се доле, као оно у детета кад хоће да заплаче.{S} По лицу га пробиле ситне капље  
07" /> поједине тешке случајеве кривица кад они процене да је неко ванредно што скривио пред пр 
ма наста нема тишина.{S} Јела се по кад кад само стресала, осећала је како јој хртењачом пролаз 
е крије цигару, а на практиканте по кад кад богме и навикне: „Брже, брже, мајка ти певала, зар  
дрму.{S} Но како се, ваљда, ипак по кад кад дешавало, да се по којој од ових кћери Евиних и нех 
: „ти си узрок свему овом!“ У опште, од кад је ђенерал понио отров, кнезу је било некако незгод 
а њу свраћана особита пажња.{S} Али, од кад је кнез поодрастао, омужао, постао млад љубавник и  
{S} За ово годину и неколико месеци, од кад смо је последњи пут видели на првоме састанку с кне 
зила још који пут?</p> <p>- Не знам; од кад сам ја овде чини ми се да није....{S} А и забунђала 
ла је“ — као што је она то звала.{S} Од кад је почела старити, одала се на свашто; трљала је же 
је виђан у свима одличним кућама.{S} Од кад је кнез Мутимир постао пунолетан и почео чешће прир 
е посматрао.</p> <pb n="618" /> <p>— Од кад смо овде, докторе? — упита кнез на један пут, а гла 
олазак.{S} Други неко опет додаде да од кад је у Звониграду, он се још није могао честито испав 
у дворани и будоару — Уверена сам да од кад је Балканије и од кад је скупова у њој, никад ни је 
се баш сад некако навршује 15 година од кад су Косанићи понова враћени на владу, то је њин рок  
и ту може бити неког силовања.{S} Та од кад је света и века, болан, још ни једна удовица никад  
ње.{S} Јер не прође ни четврт сахата од кад се попеше на <pb n="667" /> липу, кад у близини кре 
хтевали с правом.{S} Сад је већ теже од кад је проглашен за пунолетна.{S} У последње <pb n="387 
је стар као и род људски; било га је од кад је људи на земљи.{S} Имамо необоривих података и не 
 У целој овој ствари, и за све време од кад се она залегла у мојој глави, ни једног јединог тре 
лканији сељаци рачунају ноћне сахате од кад се +++смркне+++, па док не сване, а тако је исто и  
е формалан испит: ко сам? шта сам? и од кад сам овде у Звониграду?{S} Осећао сам се веома умора 
Уверена сам да од кад је Балканије и од кад је скупова у њој, никад ни један мушки скуп није до 
 „три је сахата ноћи,“ онда то значи од кад се смркло.</note> <note xml:id="SRP18892_N9">Службе 
акође заусти да нешто рекне, али немаде кад, јер баш у тај мах врата на дворани ширимице се отв 
с, какав повратак? поче Заре али немаде кад довршити; на десном прозору на колима чу се тихо ку 
овде началник....</p> <p>Вујадин немаде кад довршити, неко га снажно повуче за капут и опет му  
ан од најмлађих начелника чисто се трже кад кукавица узе кукати, виде да му је дружина то опази 
ојство, срећа је мирна савест, срећа је кад се у јутру тргнеш иза сна, па осетиш да ти целим те 
ћемо, сажаљевам рђав случај, ал тако је кад неко има повластицу на чедност и светитељство.{S} Н 
едничка копља.</p> <p>Бадава, главно је кад човек има своја начела! — заврши Пола говор.{S} Док 
поручик у двадесетој години, а ружно је кад је потпоручик у четрдесетој — рече Ратко смешећи се 
ик?</p> <p>— Како кад, сине!{S} Лепо је кад је човек потпоручик у двадесетој години, а ружно је 
 што је у истини било и оно што се које кад тек само као мисао зачедило у глави његовој, све се 
 то дана.{S} Све се узруја као оно челе кад треснеш празник.{S} Што би боље, одмах потрча за Ту 
ује строг, учитељски тон, да он не воле кад му се читају буквице, а врло радо пристаје уз шалу  
чините сад, можете рећи и учинити после кад год хоћете.{S} Али што учините сад у овом раздражен 
/> <p>— Ух, боже, боже!{S} Да л’ ћеш ме кад год спасти одавде?{S} Од ове баба Марте просто се н 
о г. Растислава.{S} Ја још памтим време кад је г. ђенерал хвалио г. Растислава као најувиђавниј 
ше.“ Споразумели су се, само још о томе кад ће му она донети „лек“ и где ће му га предати?{S} К 
ладић примети.</p> <p>— Ако кнезу падне кад год на ум да награди ову услугу, нека се сети сирот 
ако сам осећао да ме болу ноге и бутине кад сам пошао преко собе.{S} Последње што памтим то је, 
и механички <pb n="641" /> човек трепне кад му когод махне руком пред очима.{S} Али одма идућег 
 <p>Такво је било Лепшино душевно стање кад је добила прво писмо којим је гђа Мона позива да и  
 /> и преливало као најлепше-плаво море кад га лак поветарац тек почне најлак браздити и гипкат 
} Ствар је сва лепо ухваћена:{S} Зна се кад су бурад експедована из Беча; зна се како су под на 
рже.{S} Он погледа преда се и зачуди се кад угледа леп кестенов цвет.{S} Наже се преко прозора, 
устаде.</p> <p>— На пример, сећаш ли се кад оно пролетос бејаше навалио да напустиш Балканију,  
 растанку им рече као у шали: — „Ако се кад год намерите на Црнојевића, поздравите <pb n="553"  
је Текелији било замакло око за њом, те кад су мало одмакли, између њега и дечка развије се ова 
лија. — Како си ти могао направити дете кад си и сам дете?</p> <p>— Ја их нисам ни правио, но м 
аду — Ама да ми је знати шта ви мислите кад остављате да ја вама учиним овако — шах краљу!...{S 
чинили никаква трајна добра.{S} Ако сте кад коме што и дали, то му је после крваво три пут на н 
з махна и слабости кнежевих, али шта ће кад су по несрећи такве прилике да се то мора чинити.{S 
пажљиво, непрестано понављала, кад јаче кад слабије: „ју, ју, ју! — ју, ју, ју, ју!“ изјављујућ 
а синоћ, тата... и јуче... и свако вече кад год дође ноћу код фрајле.</p> <p>Ратко зину од чуда 
гурне смрти?{S} Какав би човек био кнез кад би могао тако брзо заборавити шта је, тако рећи јуч 
 свет за тебе ништа, само је она све, и кад њу имаш онда имаш све, и кад би те ко упитао о жеља 
она све, и кад њу имаш онда имаш све, и кад би те ко упитао о жељама <pb n="673" /> твојим, ти  
еликаша око себе, њих привезуј за се, и кад имаш њих, онда имаш све.“ И ако је био прост, ваш ј 
ати.{S} Сви ће рећи — бежали, бежали, и кад су већ пали на нос, браћа стигла и ухватила!...{S}  
ослу, често се налази у пољу, у шуми, и кад се тако момчић и девојка нађу у једном од тих приро 
е поћи, још застану за који тренутак, и кад већ падне сумрак, онда се гости почну разилазити.{S 
екала је гомила тај свечани тренутак, и кад га никако не би, она се поче разилазити.</p> <p>Ули 
да већ по двадесети пут отвори сахат, и кад виде да је 9½ у вече, он махну главом и пође столу  
 својој деци, као год и у старо доба; и кад дозру за брачне односе, родитељи се брину да те одн 
ао и бесан пас, има своје оштре зубе; и кад их она ком год забије у срце — та се рана после лак 
очајно.</p> <p>— Мрзи, мрзи, мрзи!{S} И кад будеш својски, страсно и јуначки мрзио, онда ћеш до 
ј!{S} Стеване! — Је л ти ту пушка?{S} И кад доби одговор да јесте, он додаде: понеси је, па хај 
 зна се како су под надзором путовала и кад су овде стигла, ко их дочекао, ко их је примио и са 
вите.{S} Кад сте већ кнезу ради добра и кад вас је та племенита побуда амо довела, онда помогни 
 Кнез је стајао мало даље код прозора и кад се Мона појави, он се окрете њој.</p> <p>- А. а.. а 
и обични људи назремо га само тек кад и кад у каквим изванредним приликама....{S} Да, да, кнеже 
рава груди,</l> <l>Да свог кнеза љубе и кад буду људи.</l> </quote> <p>Овај натпис колико је зн 
ке чисте....</p> <p>Ђенерал диже руке и кад на десној шаци опази мало крви, он се чисто трже и  
ако су ништавни.{S} Кажи ми где су се и кад су се до сад чим било истакли?{S} Шапуће се о њима  
и писмо кнезу.{S} Он га немарно разви и кад виде на врху револуционарни знак — печат на коме су 
а бити лепо и топло и кад су на влади и кад су у опозицији.{S} Они неће пунити хапсане; они нећ 
човек, који уме вешто управити послом и кад <pb n="651" /> је посао такав, да они што га послуј 
{S} Нашим ће људима бити лепо и топло и кад су на влади и кад су у опозицији.{S} Они неће пунит 
ако добре, кад је свака на свом месту и кад се свака на време употреби.{S} Као што има људи кој 
е нема никакве твоје девојке, али баш и кад би била.,.</p> <p>Боја га пресече.</p> <p>— Има, им 
Пуковник Врбавац био је у побочној соби кад се све ово десило.{S} Он није ништа чуо, али, изиша 
.{S} Збиља, г. Маврикије, мислите ли ви кад год....</p> <p>— Наравно да мислим, Ваша Светлост,  
оје, и као из закључана ковчега да вади кад му што затреба.</p> <p>Средства није бирао и сматра 
и да се око тога бакће, али шта да ради кад су га прилике истакле на врхунац државних послова,  
мање за пут.</p> <p>Растислав се зачуди кад виде да је и кнез већ на ногама.{S} У једном углу м 
о уме ли ова жена ћутати и како се држи кад јој злочин ухвате, ђенерал је нарочито био набавио  
} Јачи кад — дужи и чвршћи сан; слабији кад — краћи и лакши сан.{S} А може се окадити и тако да 
обичаја пусти да му се пољуби рука, али кад је ћелави господин примаче устима и таман напући ус 
 је код госпође било неког тровања, али кад се све околности испитају, не може да се ухвати отк 
екала у другој <pb n="370" /> соби, али кад ми рече да си са зетом, рачунала сам да могу ући и  
 Цела потера заноћила је у планини, али кад се добро ухватио мрак, две-три гомилице сељака издв 
.{S} Он је прво почео говор полако, али кад га Срећко удари, хоџа поче говорити гласније, после 
на не замера Лепши за њену слабост, али кад зна да је таква, шта се онда бајаги пући, шта се ду 
!{S} Па што смо дошли амо!</p> <p>- Али кад је кнез не би дао? — упита доктор даље.</p> <p>- Ка 
никад није виђала таке дивне одаје; али кад је понекад сањала на јави да је царска кћи; па зами 
а смо? па радимо за парче хлеба.{S} Али кад би се право гледало, то се парама не може да плати. 
 оно пре, понудити 5-6 цванцика.{S} Али кад јој Срећко рече да је то за кнеза и помуљи јој пет  
му човек и владар на свом месту.{S} Али кад је већ зла судба тако хтела онда, шта ће се, он је  
 треба да га издигну на врхунац.{S} Али кад му је ко долазио згодно под секиру, рубио је немило 
утак на све и на цео свет.</p> <p>— Али кад те молим, у две речи само, кажи ми шта је, рече кне 
а море бити сретна: кад је дјевојка или кад је законита жена.{S} Оно што је између дјевојке и ж 
.</p> <pb n="669" /> <p>Нису много ишли кад на једном, на двајестак корака пред собом, опазише  
б, а врати крвав вишек.</p> <p>— Ако ми кад год затреба, да раскопавам ово бунтовничко гнездо,  
 стране могу да буду за престо незгодни кад једном изгубе власт.</p> <p>Тако звани конзервативц 
астислав климну главом, као што се чини кад човек кога сажаљева.</p> <p>- Прочитајте ове књиге  
</p> <p>— Бре, шта би ти радио у потери кад би тек наједан пут пред тобом искрсао медвед?</p> < 
, кажу, да човек најбоље примере износи кад сам себе узме за пример — рече Врбовац и продужи оп 
у с тога понети свиле и кадиве.{S} А ти кад не умеш — ко ти је крив?{S} И ко ће још теби умости 
аузети, и ко ће ми вас нејаке погледати кад изгубите родитеља свога.“</p> <p>Бабо је тако на гл 
<p>— То су питања која ћемо расправљати кад се вратимо у Звониград — рече он благо - а сада на  
ниграду накашљао...{S} И да ми је знати кад ли је пре јавио све то оној својој шиндивили, — реч 
 <p>— Бог с тобом, па ко ће ти мирисати кад он не ће.{S} Њему и душа мирише.</p> <p>- Црна, Пав 
<p>Исток је већ био почео најлак рудети кад су начелници, после дуга бдења, један по један поче 
славе, ако нећете, ви се можете удалити кад то почне, а ми ћемо се чинити невешти.</p> <p>У том 
те у корди тиме, што ће од вас зависити кад ћете и колико ће те му дати пара, које ће њему једн 
и, а после никако се нисам могао сетити кад сам и како сам дошао кући!{S} Дозовем одмах момка и 
и је крив?{S} И ко ће још теби умостити кад ти и поред једног кнеза још нешто пробираш....</p>  
нађе на сред собе и грдно се запрепасти кад виде да јој је хаљина на прсима сва раскопчана.{S}  
> <p>— А је ли противно војничкој части кад се један ђенерал толико заборави, да.....</p> <p>Ђе 
о вуку да на човека никад неће насрнути кад је сит, и то је сушта истина.</p> <p>Код људи опет  
дине!{S} Шта рекох ја, како се мора ићи кад се иде у потеру! — зачу се срдит глас командиров, к 
е! а и чврст је, према потреби.{S} Јачи кад — дужи и чвршћи сан; слабији кад — краћи и лакши са 
али крваво убиство, као на прилику онај кад је удешено да паднем у нужник? — примети кнез.{S} Ђ 
 гадну пљоснату главу.{S} Мали цвијетак кад осјети е му се ближи каква отровна буба, брже боље  
проваљушкаш, и тада дође један тренутак кад човек завиди оној стоци што тако слободно пландује  
 шта јој би.{S} Она се стресе као човек кад се на нешто гади. — Паук, огроман, гадан паук!{S} З 
 они први пуцади на жандарме, а он, тек кад је видео да му паде друг самртно рањен, опали пушку 
ви и ми обични људи назремо га само тек кад и кад у каквим изванредним приликама....{S} Да, да, 
ном испод мишке — то је она.</p> <p>Тек кад се тако и нехотице виде у огледалу, њу обузе нека с 
 сам се на жице нажуљио.{S} И ја мислим кад би отишао сад на алеју, онде где су ме синоћ ухвати 
119" /> научи.{S} Кад би пошао за волом кад пасе, па гледао само коју траву он обиђе и коју не  
но и као у шали, да би он био задовољан кад би <pb n="550" /> био макар и први слуга у Црнојеви 
гао.{S} Одспавао је био добар један сан кад му се од некуда присни, да га нападе некакав црни б 
е и неке људе.{S} Јако је био изненађен кад у овоме друштву угледа и нека свештена лица, за кој 
не, па овде смо сви своји! - примети он кад га ађутант окрупни крупним речима.</p> <p>Мање више 
Ништа не може тако уплашити човека, као кад неко ненадно зврцне одоздо новине које држите рашир 
ки камен и кола са шкрипом стадоше, као кад какав голем терет с висине падне на земљу.</p> <p>Р 
ц, а ове му речи излетеше из груди, као кад из парна котла шибне дуго уздржавана пара.</p> <p>— 
есретан случај, господине!{S} То је као кад се човеку упали кућа, или му плане и изгоре саденут 
„Па како сам изгледао, шта сам ти рекао кад сам дошао?“ — питао <pb n="485" /> сам га ја. — „Из 
ар тако поранио, да чича Јова није имао кад ни попити каву, ни попушити цигару, као човек, с то 
тата, ти си нама говорио да није здраво кад ја и Боца лежимо заједно у кревету и једно другоме  
{S} Али какво је било изненађење његово кад место бриљанта нађе у минђушама — ческо стакло.{S}  
је <hi>ова</hi>.{S} С тога није ни чудо кад он вели: „ако буде кнез.“</p> <pb n="414" /> <p>Усп 
метнеш...{S} Истина бре! а шта би радио кад би ти Црни место обећаних триста пружио 400 у готов 
 боље би било да сам јутрос врат сломио кад сам амо пошао, па да сад ништа не знам!...{S} Но те 
мски поручик, који се ту случајно десио кад се кмет гурао кроз гомилу.</p> <p>На три четири кор 
је</title>“.{S} Како се био запрепастио кад сам просто заповедио да му се растури већ спремљен  
 кад је човек потпоручик?</p> <p>— Како кад, сине!{S} Лепо је кад је човек потпоручик у двадесе 
и.{S} Пратећи кнеза, гардисте јаше како кад.{S} Кад су у граду, онда обично у двојним редовима  
о су добре воље и нежнија срца, и ретко кад да ће у тај мах учинити коме какво зло, што је дока 
де још нису записане и које ће се тешко кад и записати.{S} Мало по мало, момчадија се поче надм 
о, и да он по себи зна како је то тешко кад човек мора водити бригу о толиком народу.</p> <p>До 
то савијала, а по труцкању се познавало кад иду улицом где је боља, а кад иду улицом <pb n="478 
 дом и нагласи ми како би незгодно било кад би по граду пукао глас да је кнез био у овако злогл 
радиш хлеб.{S} Ваљда је мени ласно било кад сам морала сваког гада...{S} Али, шта ћу.{S} Боље и 
ану корачити.{S} О, како би јој лакнуло кад би сад било кога да је нагна на једно или на друго. 
га прилика пресече:</p> <p>— Сад немамо кад!{S} Скоро ће бити поноћ.{S} Ви причекајте овде, а ј 
рекао да сте ви министар полиције, само кад вас чује како ви то тачно знате и за најмање истраг 
властољубивости био просто ужасан, само кад би имао још и личне куражи да изврши све оно куда г 
х полетело да ти то преотму, само, само кад би дознале....{S} И шта ти лепше можеш пожелети?{S} 
 да добре и сретне, господару!{S}- Само кад тебе видимо здрава и весела.</p> <p>Но Жика је с не 
кој чврстоћи тако млада човека.{S} Само кад Растислав помену о награди — младић примети.</p> <p 
не би распознао од обичне воде.{S} Само кад дуго стоји постане љигав и почне заударати на бели  
рече кнез, с видним задовољством — само кад се не би губило толико времена при промени коња.{S} 
а корисније?{S} - Наравно, ово говоримо кад би нешто у истини било, као што није! — опет настав 
p>Чамац с Враничићем ишао је напред, но кад се примакоше обали, он пропусти мимо се други чамац 
гред изазове Растислава на разговор, но кад овај никако не хтеде, пуковник се обрати с питањем  
ам колико сам провео у таквом стању, но кад опет почех долазити к себи, ја осетих да се возим у 
S} Улазио је опрезно, на прстима.{S} Но кад угледа кнеза, где разјарен стоји на сред собе, он з 
итницама које су се тицале Лепше.{S} Но кад он помену реч „силовање“, Мона се грохотом засмеја. 
већ беше уз њу.</p> <pb n="63" /> <p>Но кад виде, да јој је онака одбрана слаба помоћ, она се о 
 мира од њега, па, боже прости, као оно кад си у цркви.</p> <p>— Бог с тобом, па ко ће ти мирис 
дало некако збрисано и нејасно, као оно кад се човек сећа давнашњега сна.</p> <p>На општој град 
ад успаваним Перуном; гледао га као оно кад нежна мајка гледа своје успавано одојче, гледао га  
на чело. (Она састави три прста као оно кад човек хоће да се прекрсти и показа њима <pb n="221" 
 се чак и нека изрека: „Пило се као оно кад је кнез долазио.“</p> <milestone unit="subSection"  
, кад зна да њему не може бити пријатно кад се у његовом присуству тако што говори о жени коју  
колима наста нема тишина.{S} Јела се по кад кад само стресала, осећала је како јој хртењачом пр 
 и не крије цигару, а на практиканте по кад кад богме и навикне: „Брже, брже, мајка ти певала,  
 калдрму.{S} Но како се, ваљда, ипак по кад кад дешавало, да се по којој од ових кћери Евиних и 
воде вређали.</p> <p>— Веома је то лепо кад човек има о себи узвишено мишљење, рече Растислав х 
9" /> <p>— Је ли, тата, а је ли то лепо кад је човек потпоручик?</p> <p>— Како кад, сине!{S} Ле 
ишта не може штетовати, а увек је добро кад је човек унапред спреман на све.“</p> <p>Ово је био 
b n="660" /> једино на ону страну, и то кад би се кренули одмах.{S} Господару! да не дангубимо. 
 којој је он тако слатко трчао, особито кад се игра, па га јуре да га ухвате, а он бежи и крије 
да буду брзи и окретни у послу, особито кад се деси на месту човек, који уме вешто управити пос 
 како пише једна таква женска, нарочито кад пише једном владару.</p> <p>Сад је настао дуг низ к 
 борба овде је веома дивљачка, нарочито кад се у њу умешају и династички интереси.{S} А овде ће 
служити.{S} Разлика је само у томе, што кад га служиш ти, онда га служиш онако како ти хоћеш, а 
на кука својој стрини, а не нама, зашто кад је она једном већ искукала смрт Мустај-паши, онда т 
огуће да су врата с поља закључана, јер кад је један кључ у брави онда други нити ту може ући н 
се будалаштине, па реци благословен час кад си прешла овај праг и ушла у наше друштво.{S} Какво 
нала да би с њене стране била махнитост кад би за један тренутак могла помислити на озбиљну љуб 
 четрдесету годину, био је дакле у добу кад човек на један пут с ужасом опажа да већ више није  
а да младоме кнезу чине голему неправду кад га овако цене и овако о њему говоре.</p> <p>госпођа 
к година; скупљате људе, који се ругају кад им се рекне да ће кнез у 18. години бити пунолетан, 
есто врши нехотично тровање; на прилику кад човек једе накисела јела из некалаисаних судова; ил 
шао из своје престонице, баш у тренутку кад се рано пролетње сунце помаља иза далеких источних  
етала по тим писмима.{S} Баш у тренутку кад је кнез љубљаше, њој се нађе у руци некакав завој и 
ковник изговори ове речи баш у тренутку кад беше подигао главу у вис да откопча испод гуше копч 
веле, сељак се сам хвали по целоме селу кад са женом изиђе у град па се деси да му какав господ 
је говорио Маврикију и Ви и Ти, како му кад дође згодније — на само обично ти; пред светом обич 
ion" /> <p>— Веле да људи говоре истину кад стану пред отворен гроб — поче разговор ђенерал Врб 
а пазе на сваки грош.{S} Како је сад ту кад се рашчује, да је овај прокартао једне ноћи само тр 
— подвикну и обрецну се доктор — где ту кад ја кажем да је нема.</p> <p>— Ту је код кнеза — реч 
S} У тренутку ока, и баш у оном моменту кад га Жика понова хтеде ухватити за рукав да га повуче 
крив, ја ево само тебе волим!{S} Шта ћу кад су ме они окупили како се сваки владалац млад жени, 
ом, да га је нестајало скоро у исти мах кад се и појављивао.{S} Али — Жики се опет за то чинило 
пуковник Врбавац срдито, баш у онај мах кад пролазаше поред Растислава.</p> <p>Растислав је ћут 
рној атмосвери.</p> <p>Једног дана, баш кад су чињене припреме за свечано полагање испита зрело 
.{S} Била си уморна, зајапурена.{S} Баш кад си дошла код чесме и ту се напила воде из шака, ја  
 је већ поче тикати) ти ваљда и не знаш кад сам те ја први пут видео.{S} То је било у Јеленику. 
реност, твоје поверење — да да ми кажеш кад дође тренутак твоје женидбе, да се о томе самном по 
ек обезоружани спрам женске лепоте, још кад издамо све слабости своје, онда смо, у најкраћем ро 
 нос био је прави гусански кљун, па још кад узе сад шиштати, сви около опет прскоше у смех.</p> 
 ни пут се више не ухвати у коло од <hi>кад кнез оде</hi>. <pb n="216" /> Она се бејаше одвојил 
l>И ми ове земље осуђени синови,</l> <l>Кад видимо књаза свог,</l> <l>Ми смо чисто џинови.</l>  
омоља</l> <l>Објатије шири своје</l> <l>Кад божији помазаник</l> <l>У њу ступи — она поје! “</l 
ретну с кнежевим.</p> <pb n="432" /> <p>Кад кнез заврши овај свој узвик, Лепша на један пут осе 
ну Паву за рукав.</p> <pb n="227" /> <p>Кад се издвојише мало из света Синђа каза Пави за што ј 
— прихвати Синђа.</p> <pb n="229" /> <p>Кад приђоше вратима на прагу се указа господин, који их 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад Вранчевић паде ничице на мост, а на белим, тек отес 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад кнез оде од кола и коло за часак престаде.{S} Свет  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се нађоше саме у побочној соби, Синђа покуша да изг 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се Растислав понова трже, прозор више његове главе  
„Chercher la Famme</foreign>“</head> <p>Кад ђаво не може да сврши неки посао он шаље бабу да га 
ави улицом, која води у двор....</p> <p>Кад коњаник би спрам парка, она три човека чисто поскоч 
не, а једно другом у наручју....</p> <p>Кад је забелио дан, Лепша скочи да иде, пре тога она је 
а рећи: „па шта мислите ви ту?“.</p> <p>Кад Ратко рече да ађутант Светозар у мало није погинуо, 
 његове светлости младога кнеза.</p> <p>Кад је било четврт до 10 часова кнежев млађи ађутант уп 
иле се девојке да крунишу кнеза.</p> <p>Кад се у вече ови транспаренти осветле изнутра - слике  
ка што га је још делило од кола.</p> <p>Кад приђе колима Боја се оберучке ухвати за шариге — мо 
о нек се нађе пред њим отворена.</p> <p>Кад прође који од старијих чиновника, чича Јова се уозб 
ов, чија је кожа тако скупоцена.</p> <p>Кад се сељачки говор изгуби у даљини, Жика стиште Црној 
 је говорио, говорио је са срца.</p> <p>Кад се Лепша изви и недаде кнезу да је ухвати за руку,  
 се овде мало тиче Јелина љубав.</p> <p>Кад је баба Ката озбиљно одлучила или да преломи Јелу,  
усиљавао да их сматра као снове.</p> <p>Кад год би у вече у сумрак ушао у своју спаваћу собу, у 
 већ хтедне седати, па онда оде.</p> <p>Кад је било тачно 10 часова, врата на дворани широм се  
а догура мужа до врата и он оде.</p> <p>Кад остаде сама, Мона диже са стола писмо које мало час 
 ове момке, обиђе их и оде даље.</p> <p>Кад се пуковник удали кнез и Каја се погледаше.</p> <p> 
 и забленуо се у њега па трепље.</p> <p>Кад кнез рече да сељак и не зна шта је устав, Маврикије 
е имао у рукама цео план завере.</p> <p>Кад је овако целу ствар већ имао у рукама, Растислав се 
е, а певало се и викало највише.</p> <p>Кад је румена зора прошетала у јутру крај Орловца, виде 
д куће, ходајући по својој соби.</p> <p>Кад му пред мрак дотрча војник с кобном вешћу: „убијен  
ти, а да га нарочито не похвали.</p> <p>Кад је било у сред јела, кнез викну г. доктора, рече му 
 ту има веома интересних ствари.</p> <p>Кад је и то било сређено и сложено у један велики завеж 
упали лампу, јер ће дуже седети.</p> <p>Кад на Врбавчеву капију истутњаше и последња кола и њих 
, т. ј. може се добро наплатити.</p> <p>Кад је видела да је питање просто у томе да постане нал 
 веома прибран и присебан човек.</p> <p>Кад чу глас да је кнез погинуо, он прво мирно испита во 
корно, затварајући врата за њим.</p> <p>Кад остаде сама с Лепшом у соби, Мона јој приђе.{S} Леп 
 је хтео да их прогута погледом.</p> <p>Кад би око 3 часа по подне кнез на једанпут нагло скочи 
ес над старим протераним кнезом.</p> <p>Кад се, после много година, стари кнез вратио натраг у  
да се вратио с одличним успехом.</p> <p>Кад су у бурним политичким данима, које је претурила пр 
естало као да је у земљу пропао.</p> <p>Кад су о томе известили Растислава, јако се срдио.{S} Н 
ој народ“ — и њему је било мило.</p> <p>Кад је доведен у Балканију и изабран за кнеза, млади Му 
ати — примети Растислав немарно.</p> <p>Кад Ратко отпоче говор о кнезу, госпођа га слушаше пажљ 
 су још лепше наде на будућност.</p> <p>Кад један другом нису имали више шта рећи — растали су  
димо где прати Јелу на овај пут.</p> <p>Кад се Јела стресе, ова је женска загрли руком око паса 
ворима и тумачењу по Звониграду.</p> <p>Кад се ствар тицала какве љубавне историје, где је чарш 
ст своме упокојеном председнику.</p> <p>Кад изнесоше мртва ђенерала, нигде се не опазише какви  
 се већ беше обукло у белу пену.</p> <p>Кад дође до гомиле света, овај коњаник викну нешто.{S}  
нка: „Убијен књаз, убијен књаз!“</p> <p>Кад се сумрак већ ухвати, она три млада човека изађоше  
 од громовитих: „Ура!{S} Живео!“</p> <p>Кад се и то сврши наста кратко ћутање.{S} Оно би се јам 
во већ више од тридесет година.“</p> <p>Кад је већ тргао и последњи дим, те се догорела цигара  
ма „да ко броји и више би било.“</p> <p>Кад поново седоше, начелник Вујадин опет баци поглед у  
 мога греха.{S} Има у животу поступака, када човек не може да буде сам <pb n="427" /> свој госп 
е као лутке на дроту.{S} Има тренутака, када се у мени нешто јавља, што је јаче од мене самога. 
е беше прибрала ни од првог изненађења, када се на улици код капије зачу неко кретање.{S} Изгле 
 <p>Растали смо се са Црнојевићем онде, када је он, савладан боловима и умором, заспао између д 
, он лично, или ма ко његов?{S} Где је, када је и чиме је он могао заслужити тако велику казну, 
 — живео краљ!“</p> <p>Оно после подне, када ће кнез погинути, пуковник Врбавац није никуда изл 
стави пред очима онај ризични тренутак, када је његов дед, још као млад човек, кришом прелазио  
ао и Мона је једва чекала сутрашњи дан, када ће отићи да види, како сад изгледа та њена бијена  
ето, такав је био његов дед у тренутку, када је, кријући се од аустриских власти, у колима сена 
итих заслуга при једном значајном делу, када је Балканија дипломатским путем успела да очисти с 
евале су своју једнолику јутрењу песму, када се кнез Мутимир брзим корацима враћао у свој двор. 
</p> <p>У причању Заре дође до тренутка када је непозната женска унела у собу бутељу вина.</p>  
и свештеник госпођин, одмах прве недеље када је дошао да освети водицу, с уздахом је напоменуо  
 Ако ви то сад превиђате, доћи ће време када ћете се о овоме уверити.{S} Дај боже само да ово и 
e unit="subSection" /> <p>Ове исте ноћи када су Перун Црнојевић и његов пратилац Жика, савладан 
 чека развој болести и страшан тренутак када ће настати криза.</p> <p>Али он је био човек тако  
и, прорицала му је да ће доћи један дан када ће о женама стећи друкчије уверење.{S} Тада ће уви 
Пут</head> <p>Што се ближе примицао дан када ће млади кнез Мутимир напунити 18 година, те по ус 
ена темперамента.</p> <p>Баш у тренутку када је госпођа дала својој љуљушки нов покрет, врата н 
о се цело друштво налазило у оном стању када „винце улегне у лице, а ракија почне беседити,“ то 
онај, који има све у садашњости, а није кадар да то очува.{S} Што год се мисли чинити после, ва 
ча Милоја није било, а он је једини био кадар да их проведе кроз ове пусте планине.{S} И шта је 
љубазника!</p> <p>Јако је жаљен некакав кадет, који је, као дечак од својих 19 година, имао нес 
 се увере да ли је баш истинска свила и кадива.</p> <pb n="223" /> <p>- Тако бих ти се ја богме 
у!{S} Ја баш нећу с тога понети свиле и кадиве.{S} А ти кад не умеш — ко ти је крив?{S} И ко ће 
аједно са својим драгим теретом паде на кадивени отоман....</p> <p>И сама опијена страшћу, Лепш 
93" /> <p>Пуковник примаче ногом сниски кадивени пуф, седе на њега спрам кнеза и жене, опре лак 
као у колевци полако љуљушкала на меком кадивеном узглављу, с полузатвореним очима, он је скоро 
ињење — рече кнез, седајући на округлу, кадивену столицу. — Али ту нема мога греха.{S} Има у жи 
ти ова ђида сва у само-самцитој свили и кадиви, а три нишке дуката спустиле се довде.{S} А ви с 
к.</p> <p>У једном углу стајао је мали, кадивли диван.{S} Управо пред њим намештена је била окр 
махне нашла....{S} Обућиће те у свилу и кадиву; у злато ће те оковати...</p> <p>— Видим ја моје 
 сте били у Пламеновцу на робији, неким кадом успавали све стражаре, те их сутра дан све поисте 
{S} А оно што се у ***обичном говору+++ каже град, ми зовемо тврђава, јер је тако правилније.</ 
 нов нос, па ништа ти красније.{S} Они, каже, и вилице људима умећу, и зубе ти нове усаде и ста 
oreign xml:lang="fr">Fouetter</foreign> каже се на <hi>балканском језику</hi>, а не „на балканс 
 прикупљени, свака гошћа похитала је да каже шта зна, свака друга приложила је по свој камичак  
уковниче, и Ката вам нема ништа више да каже.{S} Сад изберите: хоћете, нећете, како желите?</p> 
јасно сећање како се била решила да све каже овом високом господину, и како се надала да ће он  
коре свога другара што се „бенави“ и не каже шта је, па онда одреши торбу и узе сам причати све 
ича сукњи.{S} Просто би цркао да њој не каже све.{S} Тако ти јамачно бива и са нашим тајним сед 
ки кнез! а?{S} Обично <pb n="145" /> се каже.{S} Шта је то?{S} Балканија је добар спахилук.{S}  
та значи ово увијање и избегавање да се каже истина, кад је то једини пут, да се кнезу укаже бр 
о наравно, кнез вели, али тек... кад се каже глуп!</p> <p>...{S}О, па наравно да ја то теби каж 
/p> <p>- Јесте множина уши, али овде се каже „обадва увета“ — објашњавао је Маврикије.</p> <p>— 
reign>.... збиља, г. Растислав, како се каже на балкански језик <foreign xml:lang="fr">fouetter 
у кожну књигу, те из ње ишчитава, па ти каже од прве до последње све што ће ти бити.{S} Кад му  
 лепотом њеном да му одмах истину у очи каже, то је ова једна једина ствар: је ли њено срце сло 
ка вели војницима: ето виш’ и мачак вам каже да сте глупи!....</p> <p>Ратко мету прст детету на 
 да је човек изненади, да јој на једном каже целу ствар, да види како ће на њу подејствовати.</ 
мпарија, и онда мора бити онако како он каже.{S} А за Швабу вели, да то управо и није Шваба, но 
је тако близу памети; то се управо само каже.{S} За што би се иначе господин пуковник толико ин 
замоли и закле да му отворено и искрено каже, има ли кога на свету који би јој у овом тренутку  
</p> <p>— Није врат него... како се оно каже?... шија....{S} Је ли шија? рече кнез, обрнув се г 
ио „у свечаном руву,“ како се то обично каже службеним језиком.{S} Чаршија окићена заставама; н 
ати:</p> <p>— Ево, господин доктор лепо каже, то чак и калуђери слушају, а што да не чујем ја;  
како ни казивати, или је рачунала да то каже Пави тек поступно, поистија, спремајући је поиздаљ 
им мужем.{S} Тешко му је било да јој то каже, а осећао је да је најприличније да је он о томе и 
росула паре, и он је убијен...{S} Ко то каже?{S} Није истина да сам ја узео паре; то је лаж, ра 
p> <p>— Зар и ту још треба да ми ко што каже.{S} Ту дела говоре, г. Растиславе; говоре ваши пос 
о сам се угрувао....{S} А Ваша Светлост каже „полако ћемо“, а после викне само „касом.“ Ја се с 
гравао је око лепе жене као дете, да му каже шта је све то.</p> <p>У овој госпи лако је било ра 
меја и понова весело упита сељака да му каже откуда му на једанпут паде на ум то тако ретко име 
м добро.{S} Но то неће дуго трајати.{S} Кажем ти, ова је ноћ још наша.{S} Сутра ће већ почети н 
 ти си плануо, на ниси ни чуо добро.{S} Кажем ти, јутрос ми је била госпођа Цанка.{S} Од ње сам 
аклени план! — понови Врбавац.</p> <p>— Кажем ја да ви сами најбоље можете објаснити целу ствар 
глас проговори:</p> <p>„А шта тек ја да кажем?{S} Затворили су ме овде још у доба, кад су Аустр 
орити:</p> <p>— Чујеш, ћеро, ја теби да кажем.{S} Ти се сад дусаш с тога зашто и не знаш шта је 
 поправљате за сваку реч; не дате ми да кажем моју мисао.</p> <p>Молим, молим, молим! — прихват 
ече Растислав, гледајући у кнеза.{S} Ја кажем да Ваша Светлост нема потребе да се спрам млађих  
кну и обрецну се доктор — где ту кад ја кажем да је нема.</p> <p>— Ту је код кнеза — рече Радов 
 сами не отежете.{S} Али ја вам унапред кажем да се ствар не може и неће изменити ни за длаку,  
 значаја, али свакојако треба да вам је кажем.</p> <p>- Шта? оне пушке? - пресече га Враничић.< 
уди, еј! секретари, начелници - ја теби кажем...{S} Зна Ката шта говори, море, зна!....</p> <p> 
волте“!{S} А што „изволте“, кад ја теби кажем да увек бели почињу....{S} Но ја тебе увек лупам, 
p> <p>...{S}О, па наравно да ја то теби кажем <hi>из милост</hi>; да те не волем зар бих ти рек 
ам много што шта на души што ваља да ти кажем.{S} Учинићеш ми ваљда ту последњу услугу да ме са 
Боја и пође из угла.</p> <p>— Ама да ти кажем — рече доктор сломијеним гласом.</p> <p>— Нећу ни 
м осмејком на уснама). — Пусти ме да ти кажем отворено шта мислим, бар овде где смо сви своји,  
ислити овако!{S} Могао бих и више да ти кажем, али нећу.{S} Нису ми крива невина деца! — рече Б 
исмо се ни видели.{S} А имала сам да ти кажем....</p> <p>Но госпођа на један пут застаде, поћут 
и сретним корацима.{S} Ја не умем да ти кажем где је извор оној снази што је имају владари који 
 склонимо мало одавде; одидер амо да ти кажем нешто — рече она и опет дрпну Паву за рукав.</p>  
 Благо теби срећна ли си.... само да ти кажем... ал прво да рекнеш драгичка — рече Синђа.</p> < 
рпну Паву за рукав и рече јој: — „да ти кажем нешто“!</p> <p>Њих две одмакоше мало у страну.</p 
ти мене, еј! стопе ћеш ми љубити, ја ти кажем....{S} Да се чуваш!{S} Не знам за кога?{S} Чудо ш 
 бригу о државним пословима, но само ти кажем то, да ви грдно грешите, што с кнезом тако поступ 
а одеш с писмом.{S} Части ми, ето то ти кажем.</p> <p>— Добро, да видимо шта ћеш ми-</p> <p>У о 
гласом — терајте, али ја, жена, ево вам кажем да ћете се једнога дана горко кајати за све те ва 
ухо и опет га упита:</p> <p>— Шта да им кажем, г. докторе?{S} А за тим се одмах поправи и место 
е растајемо.{S} Јес, ја вам ево искрено кажем да сам намеран, да вам дам одмора, после многогод 
о из њега „Ето, видите, ја вам отворено кажем —- јес, био сам у кујни и то вам не кријем, чујте 
шалу мој говор, Рале, али ја ти озбиљно кажем: ви грдно грешите.{S} За што држите кнеза као так 
 ви не брините.</p> <p>— Па, ја вам ето кажем шта хоћу.{S} Хоћу, да ми кажете, знате ли за кака 
е вам, вала), на ходи овамо да ти нешто кажем.</p> <p>Доктор узе старца на страну.{S} Подуже су 
Ката опет јој приђе.</p> <p>— Шта да му кажем?</p> <p>— Бога ти, тетка Като, остави ме.</p> <p> 
жина, па од уши треба да је ушета, а ви кажете још <hi>увета</hi>. „Ухо,“ „уши,“ „увета“ — <for 
 вам ето кажем шта хоћу.{S} Хоћу, да ми кажете, знате ли за какав онакав отров како рекох.</p>  
е.</p> <p>— Хтео сам рећи да ми ви ипак кажете да нисам углађен, само ми то кажете дипломатски. 
 Али ми би желели, г. начелниче, да нам кажете што изближе о овој господи, одакле је који и как 
пак кажете да нисам углађен, само ми то кажете дипломатски.{S} Ви сте дипломата, г. Растислав,  
мњам ја у ваше речи.{S} Верујем све што кажете; верујем чак да ствар стоји горе но што је ви пр 
осподар је болестан и ви то треба да му кажете и да га успокојите.{S} Ћутање ту не помаже.</p>  
ју искреност, твоје поверење — да да ми кажеш кад дође тренутак твоје женидбе, да се о томе сам 
лицији постараће се онда, да и нама што кажеш — рече кнез у шали.</p> <p>- А у ком би случају т 
/p> <p>— Да збиља, кад смо већ на томе, кажи ми искрено, докторе, верујеш ли ти у будућност Бал 
естано гледао у њега.</p> <p>— Бога ти, кажи ми од кога си то чуо?{S} То није из твоје главе.{S 
<p>— Али кад те молим, у две речи само, кажи ми шта је, рече кнез с досадом и кењкањем.{S} - Ка 
злог!</l> <l>Мртваци:</l> <l>У зао час, кажи тог!</l> <l>Човек с поља:</l> <l>То је добри Бог.< 
прави разлог. „Ако си истина Црнојевић, кажи ми па ћу ти онда испричати све по реду како је бил 
е, рече кнез с досадом и кењкањем.{S} - Кажи! - он се преви и пољуби Лепшу за врат.{S} Збиља ре 
не да ја доказујем како су ништавни.{S} Кажи ми где су се и кад су се до сад чим било истакли?{ 
vé?</foreign> (Али шта значи све то?{S} Кажи, шта је то било?) — упита опет госпођа радознало.< 
 чула! — прекиде је Растислав.</p> <p>— Кажи ми је ли истина да ти је кнез Мутимир понудио прес 
г. капетане, кад ти тако то велиш, онда кажи ти мени, бога ти, верујеш ли ти у <hi>екватор</hi> 
знаш, и смисли што год хоћеш, мени само кажи шта ти треба, и ако жив човек може то учинити, ја  
ао да прети Мутимиру.{S} Сад диже десни кажипут, припрети кнезу, шљисну га по једром, још зажар 
и својим рукама и загледати у Јелин прс кажипут, избоден од шивења.</p> <p>— Јабогме,— продужи  
дан оволики дукат; (Она састави палце и кажипуте показујући колутом од прстију колики би голем  
 Што бих вас иначе звао!{S} Али дед те, кажите шта је, како је; одредите мало из ближе.</p> <p> 
>- Ја то нигде никоме нисам говорио.{S} Кажите ми човека пред којим сам ја то рекао.{S} Истина  
казати шта могу ја ту учинити.</p> <p>— Кажите ми, знате ли ви какав отров, где лекари не би мо 
но средство да отрована спасу.</p> <p>— Кажите ви мени само шта ви желите, а за отров — то ви н 
ине, да знам.{S} Али будите добри па ми кажите, желите ли ви да ја свршим посао, или хоћете сам 
ивања, али какве сте нужде имали, то ми кажите? - понови кнез питање.</p> <p>- Нужда је лежала  
к и грешење.</p> <pb n="85" /> <p>— Да, кажу, да човек најбоље примере износи кад сам себе узме 
, показујући прстом на главну полицију, кажу да је узвикнуо:</p> <p>„Онде лежи зло; оно треба р 
сам чуо, немаш родитеље.{S} Имаш тетку, кажу разумна жена.{S} Треба њу да слушаш....</p> <pb n= 
татак још из старих римских времена.{S} Кажу да после младић обично узима ону девојку с којом с 
уо сам још нешто, али то не верујем.{S} Кажу да ви знате некакав сок од кога ваља метути у воду 
амо одмахују рукама и неће ништа да нам кажу.{S} Чућете, веле, и то је све...</p> <p>Сељак заст 
ацији, веле, са свим је друкчије.{S} Ту кажу много је што шта слободно.{S} Ту је дозвољено и он 
с ноге на ногу, па, отежући реч по реч, каза хоџи ради чега је дошла, и она и ова девојка.</p>  
есовала, Мона окрете други разговор.{S} Каза му новост о тајној републиканској дружини, којој к 
<p>Кад се издвојише мало из света Синђа каза Пави за што је зове, наводећи ово:</p> <p>Дошао, в 
и, газда Милоје, ако бога знаш, и ко ти каза нашу лозинку? — питао је Жика зачуђено.</p> <p>— С 
 црно бело, како избере.</p> <p>Прво он каза Пави како је кнез просто заповедио да му се она до 
асвим не ископа.</p> <p>- Ама ко вам то каза да је девојка доведена амо.{S} То не може бити!{S} 
 Од ње сам све чула.{S} А њој је, вели, казала госпођа Цинцар-Станковићка.{S} Ти знаш с киме је 
 сред румена образа.</p> <p>Тиме је она казала све.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Газд 
о се види, дакле, она управо није ништа казала, с тога се и чудила како ови њени гости, ђаволи, 
</p> <p>Госпођи Софији, бив. министарки казала је: „Ја данас дупло треба да частим; управо треб 
 шта онда кријете?{S} Што ми ниси одмах казала шта је?{S} Што ћемо ми овде?{S} Што си ме доводи 
> <p>— Није, није!{S} Чуо бих ја то.{S} Казали би ми јутрос, као сва она друга чуда.{S} Није!{S 
е се јаде ућутали?{S} Зар сте тако брзо казали једно другом све што имате!{S} Или се ваљда још  
ста је то жућака... хеј!“ Још је потери казано како изгледају зликовци, па је онда кренута.{S}  
лази, шта ме нудиш, кад сам ти сто пута казао да <pb n="36" /> бели почињу.{S} И ти опет при св 
ез.</p> <p>— Јок, бога ми, нико ми није казао, но баш из моје главе...{S} Па што, Ваша Светлост 
S} Видело <pb n="233" /> се да још није казао све да би још нешто имао рећи: изгледало је да се 
твар све јаснија.{S} Кмет није поименце казао од кога се то боје и против кога се предузимају с 
о није из твоје главе.{S} То ти је неко казао рече кнез.</p> <p>— Јок, бога ми, нико ми није ка 
а је.., овај!... т. ј. ко вам је све то казао? — опет упита дежурни, муцајући, и пође по соби к 
вац сињи!...</p> <p>— Ама, ко вам је то казао да је амо доведена... и да је.., овај!... т. ј. к 
} Ко би то смео чинити!{S} Ко вам је то казао? — рече дежурни чисто чудећи се.</p> <p>— Ти јама 
де никаква ваша чељадета, ја сам ти већ казао једном — рече доктор немарно.</p> <pb n="261" />  
желите и како желите, па ћу вам онда ја казати шта могу ја ту учинити.</p> <p>— Кажите ми, знат 
спитивао свуда и нико му не умеде ништа казати.{S} Младића беше нестало као да је у земљу пропа 
нску.{S} Ваља притегнути њу, она ће све казати: ја све држим да је ту било неке злочиначке зами 
је био с кнезом, али ни по што не хтеде казати, где су били, јер рече да је то кнежева тајна; к 
смрт.“</l> <l> <hi>Пријатељ, који ће се казати доцније.</hi> </l> </quote> <pb n="285" /> <p>Пр 
 њима лежи смрт.{S} Пријатељ који ће се казати доцније.“ </p> <p>Ко би могао бити тај пријатељ? 
ларма, да чекају све мирно, па ће им се казати шта је.{S} Док су се сељаци гурали око суднице,  
а, то нико не би умео рећи.{S} Могло се казати само толико с поузданошћу, да је имао много срећ 
им с наргиле — рекао сам да ћу дјевојци казати оно што је <hi>за њену срећу</hi>, па сам тако и 
у рече:</p> <p>- Хоћу, вала, баш ћу јој казати где јој је срећа!</p> <p>Ћата је ово примио као  
збркало у глави; ништа одређено не умем казати.{S} Али не слути ми се ни на какво особито добро 
/> <p>Но сељак је оћуткивао и није хтео казати прави разлог. „Ако си истина Црнојевић, кажи ми  
 шта не ћете умети, то је проста ствар, казаћете нам ко су господа и одакле, — рече Растислав.< 
.</p> <pb n="280" /> <p>— Та добро, де; казаћу ти; има времена...{S} Их, ала се ово залепило; к 
 упита шта је.{S} Кад <pb n="297" /> му казаше шта се десило, он потражи очима жену, погледа је 
 редом и дете је у својој наивности све казивало, шарајући говор занимљивим детињским примедбам 
Ташмаден</hi>.</p> <p>Само име јасно је казивало како су постале ове урвине.{S} Од векова ту је 
ангрљање ножева, отпочети су разговори, казивања, па и препирке скоро о свима најважнијим дневн 
н других причања, нагађања и свакојаких казивања, често потпуно супротних, по некад и потпуно б 
ва.</p> <pb n="97" /> <p>„Има поузданих казивања од сувременика да су ти отрови производили чит 
а.{S} Растислав је пажљиво саслушао ово казивање и <pb n="356" /> задовољан се вратио кући.{S}  
вога славног деду, који је, по народном казивању, увек носио на пут плоскицу ракије, и заструг  
два жишка.{S} Уз своју здравицу чича је казивао занимљиву причу, како су једном, баш ту код ман 
о нешто и записивао.{S} Младић је вољно казивао све што је знао.{S} Само о две ствари не хтеде  
што шта, што или није мислила никако ни казивати, или је рачунала да то каже Пави тек поступно, 
г у сваком послу.{S} За тим је продужио казивати да су сви ту, да их је прешло два чамца, да су 
, питајте, милостиви господине, а ја ћу казивати што будем умела и знала - рече Ката скромно и  
и брата свога, предлажем да се извршење казне повери твојој бајној гошћи, сестрице моја.{S} А?  
вити потомству страховит пример како се казне оваки гнусни злочини — рече кнез јетко, и јурну н 
он се увалио био у злочине, које закони казне као велеиздају.{S} Ја сам га спасао од те срамоте 
!</p> <p>- Је ли истина да је управитељ казнених завода у Пламеновцу био суров човек?</p> <p>-  
извиди целу ову ствар, да кривца строго казни, да нареди да се деца још ове вечери одвоје да не 
ко би било свирепо да сестра својеручно казни брата свога, предлажем да се извршење казне повер 
 је дакле њин домаћин био сад да их <hi>казни</hi>, и ко зна докле би их тако ударао, да голотр 
{S} Срећко је прво претио хоџи да ће га казнити за обмањивање света и ширење сујеверице по наро 
{S} Нихилисте веле да ће тим страхотама казнити само <pb n="107" /> поједине тешке случајеве кр 
о ме је провиђење.{S} То исто провиђење казниће сад вас.{S} Отров је онде испод моје слике у та 
 смрти и опомену да нико не може избећи казну на коју га братство осуди — а кнез нека сад избер 
 чиме је он могао заслужити тако велику казну, да га његова рођена отаџбина избацује из недара  
и пепелом посутом главом чекам достојну казну.{S} Но како би било свирепо да сестра својеручно  
а, и друштвени тужитељ тражио је смртну казну.{S} Но тужитељска страна није поднела <hi>позитив 
из женине и мало се одмаче. — Молим те, казуј од кога си све то чула!... — а онога ниткова одма 
к био избијен (ударено му је 25 батина, казује прича), па онда протеран у место рођења, где је  
проливен.{S} Он то само оној својој све казује, иначе крије тај као змија ноге.</p> <p>— А шта  
вакако веома незгодно да јој сам о томе казује.</p> <p>Док је кнез премишљао како би ђенералу б 
чном погодбом, да никад никоме ништа не казује о тој ствари.</p> <pb n="617" /> <p>Најпосле при 
 ли је и десета истинита што се прича и казује.{S} Тек име Перуна Црнојевића рашчуло се на све  
ке, кад су добре друге, па једна другој казује све што јој је на срцу и на језику.</p> <p>— И ј 
 неприлици но што бах пристао да ма што казујем.{S} Али видећи да се ствар тиче мојих чисто лич 
 гласом.</p> <p>— Нећу ништа више да ми казујеш!{S} Чувај то за себе.{S} Него дете ми дајте! —  
а је одбила те понуде.{S} Баба Ката, не казујући никако ко је тај високи господин, продужила је 
некаквим каишем, али тако, да су ми под каишем и руке око чланака биле притегнуте - тако притег 
аса и ту га притегоше и везаше некаквим каишем, али тако, да су ми под каишем и руке око чланак 
 и паде наузнако.{S} Престрављена, она, Каја, бежи шумовитом низбрдицом; запиње о грање, о шибљ 
 су услужни момци брисали просуту каву, Каја обавести кнеза како се по сјајном кончићу, озго с  
ини примедбу о радозналости женској.{S} Каја се правдала.{S} Кнез продужи.</p> <p>— Страхота ст 
ече он и продужи откопчавати мундир.{S} Каја хтеде још наваљивати да чује шта је, но муж је пре 
га мисли како је Врбавац лукав човек, а Каја безазлена жена, од које је муж лако могао све сакр 
p>Крај њега је стајала његова лепа жена Каја и распитивала га о кнезу.{S} Врбавац је причао как 
о авет која је из гроба устала) — упита Каја.</p> <p>Кнез не одговори ништа.{S} Он продужи и да 
ђена.</p> <p>— Шта је, за бога? — упита Каја.</p> <p>Кнез је хтео да говори са својом рођаком с 
чки поглед.</p> <p>— Шта ти је? — упита Каја изненађена овим наглим освртањем.</p> <p>Врбавац ј 
жеви раде!</p> <p>— На прилику? — упита Каја.</p> <p>Тренутак је био згодан и кнез се одлучи да 
нова.</p> <p>— То није шала — прошапута Каја тужно и махну главом.</p> <p>— Дакле ти нешто знаш 
огла онако о не у помислити — прошапута Каја.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Tu es un agneau p 
дугим гледањем у сјајну зраку? — или је Каја можда то намерно учинила, слутећи што?...{S} Ма шт 
еома јака спирта или мириса, од чега се Каја опет поврати.</p> <p>— Шалим се — рече кнез, осећа 
си бледа.</p> <p>- Глава ме боли — рече Каја слабим гласом и прислони шаку на чело.</p> <p>— Ба 
ље.</p> <p>Кад се пуковник удали кнез и Каја се погледаше.</p> <p>— Ја сам грешница! — како сам 
p> <p>— Ама, збиља, шта ти је? — понови Каја нежно, приђе мужу и спусти му руку на раме..</p> < 
 да знам као домаћица — узе запиткивати Каја.</p> <pb n="280" /> <p>— Та добро, де; казаћу ти;  
аву и понесе је устима.{S} На један пут Каја цикну, скочи и гурну кнеза тако, да он чисто посрт 
е уклони — рече кнез на једаред.</p> <p>Каја разрогачи очи. — Да те уклони!{S} Како да те уклон 
си жртва искупљења) — рече кнез.</p> <p>Каја се исправи: — Неговори тако!{S} Знам шта мислиш, а 
м на Кају и момак се окрете њој.</p> <p>Каја диже полако своју белу, округлу руку и негледушке  
 кнез, осећајући да је претерао.</p> <p>Каја махну главом, у знак да му не верује, кад вели да  
вам кажем да ћете се једнога дана горко кајати за све те ваше мудрости.</p> <p>— Добро, добро — 
упком, за који ћете се доцније узалудно кајати и вајкати.{S} Ја вас молим дајте ми 10 минута вр 
аморни сточић, услужно прихвати шољу од Каје и спусти је на сто.</p> <pb n="295" /> <p>Момак се 
 /> било просто привиђење, изазвано код Каје дугим гледањем у сјајну зраку? — или је Каја можда 
 је био какав напитак што успављује.{S} Кајем се што се не сетих да узмем ону флашу.{S} У остал 
} А ко ће!{S} Само да се једног дана не кајете!{S} Није ни он ћурка!{S} Види и он шта од њега р 
ејствовати и да <pb n="290" /> ће се на Каји одмах познати слути ли она бар што о овој ствари.< 
единостима и у свем ужасу своме.</p> <p>Каји се учини у том тренутку као да опет слуша како пуц 
ји брзо су се мењали.{S} Умирен појавом Кајином на први мах, он је одмах за тим опет почео двоу 
} На 150 до 200 корака унапред, с бедим кајишима преко груди, јурила су, као извидница, два жан 
вих: његове журне и загонетне женидбе с Кајом (рођаком кнежевом), па неких одредаба у уставу, п 
рете прво кнезу, но он показа главом на Кају и момак се окрете њој.</p> <p>Каја диже полако сво 
 не разби.</p> <p>Изненађен, кнез упита Кају шта јој би.{S} Она се стресе као човек кад се на н 
е сунце, то је све) — рече кнез, и узев Кају под руку поведе је у собу осталим гостима.</p> <mi 
Кнез први опази овај заладак; он повуче Кају на ту страну, те седоше једно до другог на диван.. 
ошав на сред дворане, он угледа кнеза и Кају у углу, готово сасвим заклоњене цвећем и приђе им  
 дирну кнеза и он узе жмиркати и замоли Кају да седну где год у заклон, где блесак није тако ја 
агласком потпуно убеђена човека.</p> <p>Кају обухвати самртни, ледени ужас.{S} Страшна, крвава, 
, подругљивим погледом.</p> <p>— Збиља, какав је то отров? понови пуковник.</p> <p>Ката климну  
нија је добар спахилук.{S} Каква круна, какав престо, каква династија!{S} Али ипак, ово је једн 
о га пред вратима.</p> <p>— А какав је, какав изгледа?</p> <p>— Младић, како ћу рећи, одевен је 
је и што нас овде интересује.{S} То је, какав отров ови опасни људи мисле метати у мехуриће на  
54" /> <p>— А, како ти се чини докторе, какав је ово обичај.{S} И то у православној Русији?{S}  
 да се вратимо?</p> <p>— Ах, молим вас, какав повратак? поче Заре али немаде кад довршити; на д 
тачку реч „жено“ нећу више да чујем!{S} Какав је то говор!{S} Какви су то изрази! „Жено“ „жено“ 
итан, невешт — онда ће већ ићи лако!{S} Какав паклени план! — понови Врбавац.</p> <p>— Кажем ја 
 То је баш како ваља, баш како ваља.{S} Какав је то отров?</p> <p>Ката је ћутала и гледала га с 
аст.“ Кнез се извињује пред народом.{S} Какав опасан пример!{S} То је мажење масе, која, кад по 
еђер византизам још није празна реч.{S} Какав паклени план!{S} Прво га усамити, одвојити га од  
олико јуче, спасао од сигурне смрти?{S} Какав би човек био кнез кад би могао тако брзо заборави 
 Ту је; ево га пред вратима.</p> <p>— А какав је, какав изгледа?</p> <p>— Младић, како ћу рећи, 
оглавито умешношћу, - „коме свецу треба какав тропар.“ Народу се допадао што са сваким уме лепо 
и, никога не пита, нити од кога захтева какав рачун, само сам ја на плацу.{S} Извео <pb n="199" 
 је ли то истина, и ако је истина, онда какав си ми ти муж, (Јес, г. Растислав је био њен муж)  
, а од њега ]е дошао амо.{S} С тога, за какав музеј, нарочито за коју од чувенијих породица у к 
{S} За што, кнеже?{S} У име чега?{S} За какав рачун?{S} За какву и за чију корист?{S} Треба па  
оћу.{S} Хоћу, да ми кажете, знате ли за какав онакав отров како рекох.</p> <p>— Па наравно, гос 
век се може поступно навикнути да узима какав отров па да му од тога ништа не буде.</p> <p>„Јед 
} Њој изгледа безумна и сама помисао на какав отпор, она види само један излаз, само једну могу 
, он је данас кнез и мора се трпети, па какав је да је.{S} Али да кнез не би својим ветропирств 
х је то јасан знак да Црнојевић планира какав удар против династије Косанића.{S} И ту сад кнезу 
ам исповеди шта је, ко је и да проматра какав би утисак то учинило на сељака.{S} Он се, дакле,  
, која обично остају на миру и онда кад какав ванредни догађај потресе и узбуди целу осталу зем 
амен и кола са шкрипом стадоше, као кад какав голем терет с висине падне на земљу.</p> <p>Разја 
свој помућен, разрогачен поглед, поглед какав се само но лудницама виђа.</p> <p>Доктор и нехоти 
дно педесет шесет корачаји да стане под какав багрем и ту да чека.</p> <p>Затим шчепа под мишку 
е.</p> <p>Искусна пратиља њена знала је какав је овај тренутак код женске.{S} Она прихвати Јелу 
јмање замерке своме раду.{S} Нађе ли се какав родољуб да против тога што рекне, Растислав одмах 
м по дуванском диму да пуше, и као кроз какав дебео зид чинило ми се да чујем где шапатом разго 
их, давнашњи државници, саветници..., и какав је то грех.{S} Турска је наша сузеренка; султан ј 
ар.{S} Те ствари, како што дејствује, и какав је сок од које траве, то би требали да знаду апот 
ва је прилика да су њих двоје заједно и какав злочин извршили.{S} Врло су поверљиви једно спрам 
е црвениле су и гледале у земљу, кад би какав момак до њих почео ујујукати и набрајати свакојак 
ко растварају и брзо ветре.{S} Хтели би какав отров који се годинама може носити сакривен, а да 
чинити.</p> <p>— Кажите ми, знате ли ви какав отров, где лекари не би могли одмах познати чиме  
памет не пада да сумња и да тражи други какав узрок смрти.</p> <p>Док је Ката говорила, пуковни 
ко ћу за лице!{S} Шта ћу ту?{S} Имаш ли какав црни вео да се покријем?{S} Молим те помози сад.{ 
ије то се не да објаснити.</p> <p>— Али какав сан, драги г. бароне!{S} Онда би морао бити сан и 
е више, рече Ката одсечно.</p> <p>— Али какав може бити тај отров?{S} То изгледа нешто врло чуд 
о.“</p> <p>Истина, ми смо напред видели какав је био кнежев састанак с начелником, и, колико се 
ли не прати.{S} Кад чују какав ход, или какав говор из даљине они застану, заклоне се за кестен 
 прамен косе, или парче какве крпе, или какав цвет, или најпосле чак и каква тица, случајно пад 
кав шугљанер писарчић или трговчић, или какав отрцани наредник — и то је сад боље но први човек 
 но ту један пут треба кидати.{S} То ни какав обичан човек не би толико чекао и трпио, камо ли  
 <p>А после он је овако мислио: ко чини какав злочин, ако већ мора имати саучесника у <pb n="11 
 поштење.{S} Учуваћеш се, док се намери какав шугљанер писарчић или трговчић, или какав отрцани 
сад ово значи екватор?!{S} Да л ће бити какав човек, или некаква књига, а и бог би га знао шта  
у.{S} Ви сте сад узели мене запиткивити какав је то отров.{S} То би ја морала бити последња буд 
ски обичај румунски.{S} По свој прилици какав остатак још из старих римских времена.{S} Кажу да 
р, милостиви господине, с онаким светом какав је тамо.{S} Ви знате ко тамо долази, милостиви го 
ојка.{S} Цело село зна да је ту извршен какав злочин, — али нико ту неће уста отворити да што о 
 равница, окружена са свију страна, као какав горостасни амфитеатаор, џиновским, косо срезаним  
>— Младић, како ћу рећи, одевен је, као какав ђак из боље куће — рече момак.</p> <p>Растислав н 
е неко узе, пребаци ме прело рамена као какав џак и некуд ме понесе.{S} Осећао сам да ме мој но 
а залутала човека то изгледа управо као какав роман или смишљена басна.{S} У ствари то су биди  
о стојао, накривљен на једну страну као какав богаљ.{S} Ко год је први пут видео овај мост, мор 
шта особито.{S} Без сумње у вину је био какав напитак што успављује.{S} Кајем се што се не сети 
ислим.</p> <p>— За бога, да то није био какав жив сан, то ваше хватање и одвођење? — упита даље 
де год појавици хајдуци, да није ударио какав чопор вукова, или се где год у хатару општинском  
тари Грци резали човека природно, онако какав је — ми смо се данас цивилизовали толико да и на  
р, могуће је да је то у старини и имало какав озбиљан значај, али сад је постало проста саблаза 
е тиче мога хватања и одвођења био само какав ружан а веома жив сан, ади, кад промислим боље, с 
ви онда, богме, много знате.{S} Више но какав професор медецине, или најбољи апотекар.{S} Те ст 
и какво згодно склониште за се — обично какав трњак, бурјан, или другу какву травуљину; ту, на  
о живео, увек се нађе <pb n="464" /> по какав грешић на души.{S} Па како је онда то згодно, кад 
к си овде онде из ретка могао видети по какав стран орден.</p> <p>Све је ово било и важно и зна 
лавном улицом могао овда онда срести по какав заљубљен пар, где, наслоњени једно другом на руку 
P18892_N4" /> где је још био заостао по какав доцни гост, просипала се кроз прљаве прозоре мутн 
а пса.{S} Перун је био мишљења да је то какав залутали чобански пас, на кога не треба свраћати  
та је двадесет хиљада дуката? зар је то какав новац?{S} На такве се ствари милијуни троше.{S} Ш 
на себи, као да то није био он сам, већ какав сасвим нов, њему непознат предмет.{S} Он је тада  
мо да видим вас једном да се ућушнете у какав ред.</p> <p>Још су се договорили где ће се наћи н 
би био, да они чим било докажу да имају какав значај.{S} Место тога, ти сад тражиш од мене да ј 
о год не види или не прати.{S} Кад чују какав ход, или какав говор из даљине они застану, закло 
есто помагала.{S} Разнесе се на прилику какав ружан глас о њему.{S} Неко и поверује.{S} Али сви 
 натрунити, па се боји да јој не извуку какав реп, ако би отишла с другом којом женом, јер најп 
 са женом изиђе у град па се деси да му какав господин дирне жену.{S} Сељак се поноси што има т 
а кроз прсте.{S} Кад избије на површину какав случај, свет га строго осуђује, али док дође дотл 
уката лек.</p> <p>Пуковник је прекиде: „Какав лек?“</p> <pb n="129" /> <p>Ката се насмеја: „Па  
> <p>„Ти отрови имали су чудна дејства, каква нема ни један од данашњих, у науци познатих отров 
ресован, кнез Мутимир узе распиткивати, каква је то „важна ствар“ и обигравао је око лепе жене  
х нарочито проучава и цени.</p> <p>Ево, каква је била садржина тога акта, који је толико привук 
спахилук.{S} Каква круна, какав престо, каква династија!{S} Али ипак, ово је једна земља, један 
з њу и прошапута полако:</p> <p>„Видиш, каква сад изгледаш? како си сад намирисана, окупана, об 
смејала.{S} Заинтересована, Пола упита: каква неприлика, што јој се десило? — Развио јој се пуп 
их је сводила на њихову праву вредност; каква гомилица младих људи, можда понајвише ђака, склоп 
м крстачом стајала је по <pb n="591" /> каква људска прилика, мушка или женска.{S} Неке су биле 
дружине? — то и ја питам.{S} Дакле?!{S} Каква је то разузданост у омладини?{S} Ноћни, тајни сас 
га пресече:</p> <p>- Г. председниче!{S} Каква су то чудна извијања!!</p> <p>— Извијања?! господ 
н говори о туђој убилачкој слави!...{S} Каква дрскост!...{S} Али нека!{S} Дакле хоћете јавно уб 
е кнез даље.</p> <p>- Господару!....{S} Каква су то чудна запиткивања? — поче Растислав.{S} Но  
жи!{S} Али какву дивну гарду има....{S} Каква га кавалерија чува и прати...{S} Једно кљусе, па  
одагна од себе тога спаситеља свога.{S} Каква неблагодарност!{S} И сад се морају измишљати свак 
в ред балканске властеле и великаша.{S} Каква сјајна будућност!{S} Плод је узрео.{S} Ваља само  
 трпим <pb n="335" /> ваше нападаје.{S} Каква је да је моја династија, она је створила ову држа 
знаци очуване, или изгубљене врлине.{S} Каква бесмислица!</p> <p>— За што је проклет, осуђен и  
 то?{S} Балканија је добар спахилук.{S} Каква круна, какав престо, каква династија!{S} Али ипак 
и да га злоупотребе приватним путем.{S} Каква дрскост!{S} Но дед’те, молим вас, шта би даље? —  
 Господару!{S} Побиће нас као стоку.{S} Каква срамота!{S} Да нас полове на леглу као зечеве!... 
а је?{S} Шта тражите ви овде, газде?{S} Каква девојка?</p> <p>— Наша девојка — одговорише Боја  
хвати, он је ту негде, а ко га ухвати — каква слава. „Прво и прво 300 дуката“.... и т. д. — Наб 
 за сто, а момку рече немарно:</p> <p>— Каква је то госпођа Јованка?{S} Је ли долазила још који 
"82" /> <p>Растислав примети мирно: — А каква је нужда вама да држите шпијуне у својој кући.{S} 
 богом просто нека употребљава средства каква год хоће, само нека стече, или ако је већ има нек 
 ненадно пао у руку зелембаћ, или друга каква гадна животиња таква облика, Јела на једаред трже 
то је вама морао неко рећи; то су ваљда каква сокачка трабуњања — примети пуковник осорљиво.</p 
на тај корак није ме ни мало руководила каква лична мржња спрам тебе.{S} На против, кад год сам 
њушило <pb n="668" /> да је овуд прошла каква веверица, или друго што.{S} Ови сељаци довикнуше  
ивни у министарским седницама, да се ма каква помоћ указује браћи преко границе, наводећи као р 
тара примити и онако у кревету, ако има каква прешна посла.{S} Крупним и брзим корацима маркиз  
ичнијој појави у животу — намериш се на каква сувише снажна човека, он те стегне за руку, на је 
ко њега?{S} Што му не дате за, ађутанта каква паметна, ваљана човека, који би га могао што добр 
ај, дакле, као да ти ове речи долазе од каква невидљива духа, који нема никаквих веза и интерес 
>Господару!{S} Ствар јамачно није ни од каква значаја, али свакојако треба да вам је кажем.</p> 
на, господару.</p> <p>- А да то не буде каква превара?</p> <p>— Није господару.</p> <p>Црнојеви 
потребу.</p> <p>Бојећи се да то не буде каква замка Врбавчева и да се кнезу што не деси баш на  
шалу те примети:</p> <p>- Само ако није каква меница!</p> <p>Начелник ништа не одговори.{S} Чич 
 дакле, може бити интересно за Лепшу, и каква је то радозналост без укуса, наваљивати толико, д 
о час испричао; то је просто ужас!{S} И каква ти чудовишта ми не хранимо за нашим рођеним столо 
е осећаје.{S} Зар то није безумно?{S} И каква је вајда од свега тога?{S} Која је то држава, кој 
{S} Сви се зачуде шта ли то може бити и каква је то толика преша, да се људи ноћу дижу из посте 
бе.</p> <p>- Упитам какви су то гости и каква је ово кућа у опште?{S} Црна ми се прилика испове 
рпе, или какав цвет, или најпосле чак и каква тица, случајно падне баш тако, да заклони оно опа 
мбаша.{S} Да је био лепа женска, био би каква чувена балканиска Помпадура.{S} Али он је био вој 
ниградској страћари.{S} Зар овде бајаги каква тајна дружина да држи своје скупове?</p> <p>Заре  
 Мали цвијетак кад осјети е му се ближи каква отровна буба, брже боље савија своје листиће и за 
и сам имаш деце или родбине!{S} Помисли каква грдна срамота!{S} Куку мени, шта под старост доче 
и и свога посла.{S} Ако кнез збиља трпи каква ограничења, онда му ту међу стављају државни инте 
 ће овде где год у близини јамачно бити каква трла, а можда је ко год тек намеран да овде где г 
 омести.{S} Једино могла би ме стукнути каква јача војничка сила, које богу хвала нема. — А мој 
 најпосле рекнем, да покушамо, да видим каква ће ми питања стављати, па ако нађем да без прекор 
ар и ваљан човек, — ја се управо грозим каква ће бити твоја владавина.{S} Та то ће бити просто  
се пресамитила, једва реч изговара, као каква калуђерица.</p> <p>- Чуо сам да знате неку траву  
родног васкрса твој је деда, кнеже, као каква крмка, секиром убио!</p> <p>Увређен, кнез се узе  
сам изгледао као дете у повоју, или као каква мисирска мумија.</p> <p>— За име божије, господин 
 Лепшо, зрела жена, а овамо говориш као каква десетогодишња шипарица.{S} Шта ти би!{S} Би ти он 
почетој ствари, као да се све то тицало каква најобичнија догађаја, који се и не односи на њу.< 
ас, који виче за помоћ.</p> <p>„Јамачно каква несрећа на води“, примети Жика у себи.</p> <p>На  
> <p>Овда онда на прозорима се укаже по каква црна човечија сенка, застане за тренутак, на опет 
 разговора, ту се по некад јављала и по каква ствар од озбиљна значаја.{S} Ту су се по некад мо 
инута.{S} И нека не мисли кнез да је то каква случајност, да се то чудним стицајем околности де 
> <pb n="541" /> <p>— Јамачно смо близу каква села - одговори Жика.</p> <p>Мало за тим иза обли 
 xml:lang="fr">Quelle honte</foreign>! (Каква срамота) рече млади господин, и пође полако преко 
Мутимир сруши се у провалију....</p> <p>Каква страховита сцена — кнез, владар помазана глава уд 
обито“, „ванредно“ ; обоје су мислили, „каква разлика!“ Напослетку, господин кресне жигицу да у 
 са шиљастим носом и веома живим очима, какве се виђају само код оних баба што их обично зову в 
су ти отрови производили читава чудеса, какве данас не би могао извршити ни највештији токсикол 
ије.“ У опште, прилике су тако повољне, какве још никад нису биле.{S} Он треба само да се појав 
су то републиканци код вас у академији, какве су то тајне дружине!</p> <pb n="422" /> <p>Тоша з 
ресече: — Јес, јес, какви републиканци, какве тајне дружине? — то и ја питам.{S} Дакле?!{S} Как 
/> <p>Тоша зину!{S} Какви републиканци, какве тајне дружине?</p> <p>Мона га опет пресече: — Јес 
рнице над женским осуђеничким одељењем, какве су оне?</p> <p>— Па добре, милостиви господине, д 
ете замерити данашњој влади...</p> <p>- Какве сте нужде ви имали, г. Растиславе, да дајете овој 
оз главу ове мисли:</p> <p>„Којешта!{S} Какве су то бајаги скрупуле.{S} За што узимати ствар та 
 под фирмом оданости и привржености!{S} Какве језуите! — кресну Врбавац!</p> <p>— Заиста, заист 
неко би од вас можда сад и гладовао.{S} Какве би користи могла имати странка од вас таквих, кад 
вали и неке твоје махне у карактеру.{S} Какве нужде ти имаш да долазиш у заваду и опреку с овом 
и себи, жено, — обрецну се Растислав. — Какве су то речи од тебе?{S} Да шпекулишемо!{S} Ко шпек 
ријатељ“?</p> <p>- Из планике.</p> <p>— Какве су тице у планини?</p> <pb n="526" /> <p>- Двогла 
„наш човек“ с тога упита даље.</p> <p>— Какве нам гласе носите из домовине?</p> <p>— Ако бог да 
 Звониграду.</p> <p>Кад се ствар тицала какве љубавне историје, где је чаршија узимала на нишан 
еома пријатно пада, кад на себи види ма какве знаке, по којима с правом може рећи: „та ово је ј 
против мене....{S} Код мене можда и има какве грешке; али, ипак све је то увеличано, претерано, 
о куд иде и пролази, па како наиђемо на какве стране, непознате људе ми да их терамо кмету.{S}  
сподине мој, те још како постоји.{S} Па какве се разбојничке ствари тамо врше!{S} Ономад су на  
 али има људи јаке природе!</p> <p>— Та какве јадне природе, црна му природа, а гори му живот!{ 
се лако могло познати да долази из уста какве кокете.</p> <pb n="597" /> <p>— Е! хуњкам, ћерко! 
 кнез најлакше могао потпасти под уплив какве веште жене!{S} С тога на ту страну треба особито  
само глас да је ђенерал болестан.{S} Од какве болести? - то нико није говорио.</p> <p>После се  
илицу од 4 народна војника.{S} То је од какве потере па им друштво измакло напред.{S} Црнојевић 
орамо набавити с друге стране, из друге какве буџетске партије.{S} Ту без пара нећеш ни маћи, а 
ак из оближњег села, или износити друге какве изговоре.{S} Све то може бити и превара.{S} Кмет  
виде да ли ће што о њој сазнати с друге какве стране.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
те на то нагнају.{S} Болан, болан, Мире какве су гадне шпекулације у томе теране на твој рачун! 
предомишљао.{S} С једне стране бојао се какве преваре, с друге опет стране његова бујна млађана 
а ићи — рече јој он.</p> <p>— Ако имате какве тајне, или ако вам сметам, ја могу и ићи — рече о 
ава тако, да или прамен косе, или парче какве крпе, или какав цвет, или најпосле чак и каква ти 
кох, долазио је глупи листић, или парче какве крпе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кнез 
е било доста.{S} И Мона то не говори из какве пакости боже сачувај!{S} Кнез најбоље зна да Мона 
е име; чији сте и одакле?{S} Јамачно из какве добре куће?</p> <p>— Извините, господине намеснич 
а пријатељима у Балканији, и то коме, и какве су ствари поименце долазиле? јесу ли пријатељи из 
лоје ово учинио у споразуму с влашћу, и какве су му биле побуде за <pb n="647" /> то — страх ид 
на буњиште он ће скочит, на огњиште.“ И какве сте нужде имали за то!{S} И за што да ми то раниј 
пет за то она би могла показати какве и какве људе, који су узалуд месецима око ње чепали.{S} А 
ред, а по потреби може бити поверљиво и какве позајмице из државне касе.{S} Све то снажиће поло 
p>- Оставите на страну пребацивања, али какве сте нужде имали, то ми кажите? - понови кнез пита 
ћу, ал опет за то она би могла показати какве и какве људе, који су узалуд месецима око ње чепа 
У осталом ти не мораш њега уводити ни у какве заседе, не мораш шетати с њиме по селима и градов 
сле подужа ћутања.</p> <p>— Ако ти знаш какве помоћи, по богу син да си - рече Милоје, а његове 
Ево овај чварак овде.{S} Да се скамениш какве ми је ствари мало час испричао; то је просто ужас 
аваљивати да се „предузму мере.“</p> <p>Какве?{S} Још за видела при тражењу преноћишта Жика је  
 чуме (куге) — да и то окушају.</p> <p>„Какве ће ресултате дати ти грозни опити — још се не зна 
тога мишљења о себи проматрајући друге, какви су они јадни — рече пуковник.</p> <p>— А најлепше 
 упита:</p> <p>- Збиља, г. председниче, какви су то људи изгинули пре једно месец дана, на путу 
p> <p>Мона га опет пресече: — Јес, јес, какви републиканци, какве тајне дружине? — то и ја пита 
и Тоша, но госпођа га пресече:</p> <p>- Какви су то републиканци код вас у академији, какве су  
лико смо времена заједно били у Паризу? какви су односи тада постојали <pb n="482" /> међу нама 
више да чујем!{S} Какав је то говор!{S} Какви су то изрази! „Жено“ „жено“ — тако гадно, тако гр 
пријатељство његово а гори му живот!{S} Какви пријатељи!{S} Све су то служитељи, чиновници, врш 
не!</p> <pb n="422" /> <p>Тоша зину!{S} Какви републиканци, какве тајне дружине?</p> <p>Мона га 
е.{S} Не ће ми се онда овуд вртети које какви шугљанери практиканти, но ће доћи људи, људи, еј! 
ако намигује — испале му!</p> <p>— Море какви калуђери!{S} Ђаво ти узео и калуђере; нећемо ми њ 
оше мртва ђенерала, нигде се не опазише какви знаци жаљења.{S} Гомилице света и даље су безбриж 
Балканије? да ли су преко мене долазили какви поклони од Црнојевића пријатељима у Балканији, и  
гу храну.{S} А ако би им ненадно банули какви страни, непознати људи, па силом хтели што од њих 
 да их задрже код себе.</p> <p>- Упитам какви су то гости и каква је ово кућа у опште?{S} Црна  
 рогату стоку, а у ствари биће да су то какви агенти Црнојевићеви.{S} С тога тражи од г. минист 
икатност; управо... управо, ја не знам, каквим би именом назвао такав поступак!...{S} То нико н 
а сам био увијен некаквом јаком стегом, каквим ужетом или чак и жицом те сам изгледао као дете  
Жика се није усуђивао да га узнемири ма каквим питањем.{S} Враничић продужи:</p> <p>- „Бежећи о 
никоме није ни на ум падало да то крсти каквим ружним именом.{S} Зар је овде што друго до једна 
је она овде, или долази случајно другим каквим послом? — Све ово прелете Мони у тренутку кроз г 
„Тако, на прилику, ми ни данас не знамо каквим су се отровима служиле чувене тровачице из влада 
 начелници, тек по где где прешарани по каквим помотњиком или другим којим угледнијим полициски 
ити је паметно што увек тако бива.{S} С каквим правом <pb n="435" /> траже од владаоца да угушу 
е боловима Перун превијао као црв.{S} С каквим је идеалима он крочио на ову милу, свету земљу,  
555" /> планинском лакше могли срести с каквим људима, који туда по пропланцима имају својих тр 
кад је с њим тако слатко ћеретао, као с каквим својим вршњаком.</p> <p>Растислав је био погодио 
ни људи назремо га само тек кад и кад у каквим изванредним приликама....{S} Да, да, кнеже мој,  
азана и дала је тако повољне резултате, каквима се Ратко није никад могао надати.{S} Перун Црно 
Шта га сам их ја овде виђео... их хи... каквих људи!{S} Па камо их данас?{S} Сви сте ви овде го 
 на пређашње приче накачене су нове.{S} Каквих ти гласова и претпоставака ту није било.{S} Једн 
 мужевљеве.{S} Ако пуковник Врбавац има каквих злих намера против мене, њих би морала знати ова 
га потчињеног, он нема право ни да пита каквих си начела, ни да ти натура некаква своја начела. 
 по живот било опасно, а иначе ако буде каквих непријатности, може се отрпети.</p> <p>Тако је и 
спеју да те отрове примењују, замислите каквих ће ужасних случајева бити!{S} Ништа друго, но за 
тварима.</p> <pb n="575" /> <p>Каквих и каквих ти чуда ту није било!{S} Час јављају како су у в 
твар: је ли њено срце слободно и има ли каквих симпатија спрам њега (кнеза)?{S} Али тек што изу 
дно девојче.{S} Шта је тај радио?{S} До каквих је рафинерија тај долазио!{S} Ваљда преко тридес 
а гониш ово друштво?</p> <p>— У случају каквих интрига и покушаја против престола.</p> <p>— Ах, 
амо тим стварима.</p> <pb n="575" /> <p>Каквих и каквих ти чуда ту није било!{S} Час јављају ка 
о и стварало непрегледно море шаренила, какво се само код нас на Истоку виђа.</p> <p>Извирући и 
и шпијунисати.{S} Збиља, г. Растиславе, какво је ваше мишљење о томе?{S} Ја се у тим стварима н 
пним тадашњим приликама, у целом стању, какво је остало после ненадне смрти блаженопочившег <pb 
оле и за коју би увек све жртвовао?!{S} Какво је зло он њој учинио, он лично, или ма ко његов?{ 
зједначио с паланчанским простацима.{S} Какво неваспитање!{S} Ако не знаш ништа паметније, ја и 
арено дериште.{S} Али право предака?{S} Какво право предака?{S} Што год су имали они су отели.{ 
арања, и то цигло с једним ађутантом. — Какво безумље! — Заре се није могао начудити како њему  
е отрцано-знаменитим листићем.</p> <p>— Какво ситничарско лицемерство.{S} Има ли иоле озбиљна ч 
с пуно дрске уверености у победу, гледа какво ће дејство тај напад произвести на непријатеља.{S 
а ми, ћеро.{S} Зар би ја тебе навела на какво зло.{S} Толико ми било зла мојој Стани, колико ја 
ц у бежању, јер су ненадно наилазили на какво ново одељење потере или на чобане који би их на в 
мем казати.{S} Али не слути ми се ни на какво особито добро.</p> <p>— Заседа је јамачно удешена 
 људи свакојаких, те нам са јабане може какво зло доћи на врат.{S} Има рђавих људи који тумарај 
 праменови беличаста дама.</p> <p>То је какво село.</p> <p>Опијен балзамом свежа пролетња јутра 
а је имала само своју лепоту; па зар је какво чудо, ако се њоме користила, кад се дала згодна п 
 ретко кад да ће у тај мах учинити коме какво зло, што је доказ да су вукови и људи ближи рођац 
ез викне дете и загледа минђуше.{S} Али какво је било изненађење његово кад место бриљанта нађе 
згледа околину, избере гдегод у близини какво згодно склониште за се — обично какав трњак, бурј 
 флашу с вином.</p> <p>— Да окушамо бар какво им је ово вино.</p> <p>Кнез нали чашу и диже је п 
говору пођу даље.</p> <p>Час је то опет какво старо кљусе, пасе у чајиру крај пута.{S} Кад се п 
ао још с једним шипарцем.{S} Кад дође у какво место, он разгледа околину, избере гдегод у близи 
гла упадала је у ове црне облаке, као у какво дубоко <pb n="531" /> језеро, из кога би после не 
осле тога? јесмо ли стајали у преписци? каквог је карактера била та наша преписка, приватног ил 
рска силом поврати круну, ако би, услед каквог народног покрета, били збачени с престола.“</p>  
т за час открије обичан смисао и значај каквог предмета, они се тиме задовоље, даље се не муче  
 прешло у тешку болест.</p> <p>„Дејство каквог отрова зависи од дозе у којој се узме.</p> <p>„У 
шла овај праг и ушла у наше друштво.{S} Каквога витеза имаш!{S} Као јелен у гори.{S} Завидеће т 
"298" /> капија као разглављене чељусти каквога ноћног чудовишта, које зија из мрака.{S} Наједа 
ав највећи је лицемер балканиски, шерет каквога одавно није грејало сунце балканско — заврши ђе 
лој, на нас пада сав терет.{S} Ти видиш каквога кнеза, по несрећи, имамо.{S} Шта ти треба друго 
ој, облој, дивној, као најлепша рука на каквој старинској грчкој статуи.</p> <p>Гошћа се још не 
вршило простим покушајем, или прошло на каквој олакој рани?</p> <p>После су опет прилегли сва т 
одара, а овамо се бојао да се не изложи каквој опасности и да што не погреши, ако га не извести 
ту, и он се често и сам слатко насмејао каквој згодној досетци сокачкој избаченој на кнежев рач 
!{S} Па како сам се јутрос бламирала! у каквој сам се прпи нашла! — боже, да сам могла у земљу  
<p>- Ама шта у милости, господине!{S} У каквој јадној и несрећној милости!{S} Шта! наложница кн 
догађај овде завршен, ја не би био ни у каквој двоумици.{S} Али у ствари тако није било.{S} Ево 
.</p> <p>- Где смо ми ово?{S} Јамачно у каквој обичној звониградској страћари.{S} Зар овде баја 
, то би све било лепо да сте где год на каквом пустом острву.{S} Али на жалост тако није.{S} Им 
пати како би она могла бити посланик на каквом највећем европском двору.{S} Међу тим Лепша беше 
ти то размишљање.{S} Затим узе пазити с каквом брзином иду кола и трудио се да онако у <pb n="5 
, биће речено с таком непристрасношћу с каквом само мртви могу говорити о живим стварима овога  
а ђенерал се врати.{S} Али, ах, боже, у каквом стању!</p> <p>Откопчан, раздрљених груди, разбар 
андиром.{S} Нису они туна, но где год у каквом потоку или шушњару.</p> <p>Пас опет залаја уз ли 
 Морао сам пазити да слуге не примете у каквом вас стању доводим.{S} Али чудно.{S} Подижући вас 
клопке.{S} И не мислећи више где је и у каквом се стању налази, заборављајући да јој ваља бар к 
 оних који су били неопходни помагачи у каквом послу.{S} Био је дрзак, али и врло покривен.{S}  
за време свога бављења у Паризу живео у каквом манастиру! — и Мутимир јој поче са свим цинички  
је дете нађе у таком стању и положају у каквом је он.{S} Тешко њему - рече она и неколико крупн 
ла.{S} Госпођи протиници рекла је: „Ах, какву сам визиту данас имала..“ — на то је преврнула оч 
да би се примање пренело на другога, за какву страну фирму — примети Растислав.</p> <pb n="503" 
S} У име чега?{S} За какав рачун?{S} За какву и за чију корист?{S} Треба па мени што?</p> <p>Ђе 
о, журно седа за сто и одмах разврће ма какву хартију, само нек се нађе пред њим отворена.</p>  
 или продати <pb n="547" /> хлеб или ма какву другу храну.{S} А ако би им ненадно банули какви  
 осветљена у стотини боја, личила је на какву вилинску башту, из хиљаду и једне ноћи, а посред  
вала све што је било ма само и налик на какву опасност за њу.{S} Од пете до главе она је сва по 
то доба решио се да увек пита, кад чује какву страну реч којој не зна крсна имена.</p> <p>Било  
 чим год обавезни, и коме и ви дугујете какву благодарност.{S} То се несумњиво посведочило при  
у сумњу у село, и натурити му узастопце какву потеру.</p> <p>Враничић је, дакле, био безбрижан, 
ни меким зракама месечевим, тихо певуше какву љубавну песмицу, или се живо разговарају, или се  
аврикије, <pb n="38" /> а, бежи!{S} Али какву дивну гарду има....{S} Каква га кавалерија чува и 
уга дотрчи са свећама и може се мислити какву су слику виделе слуге код господара земље.{S} Јед 
ају у овој лепој, чаробној ноћи, или по какву гомилицу веселе омладине, где, раздрагани меким з 
.</p> <p>— Ви не можете ући стално ни у какву већу кућу.{S} Ваша прошлост затвара вам врата.{S} 
— обично какав трњак, бурјан, или другу какву травуљину; ту, на два коца, разапне двоструко пла 
инили! - ево бог се кара.“ - О.. о.. о! како сам је тада топло загрлио. „Није, милошто моја!{S} 
пне на столицу, те с „висине пирамида“, како је сам рекао, уз урнебесни смех и пљескање веселе  
 философски.</p> <pb n="154" /> <p>— А, како ти се чини докторе, какав је ово обичај.{S} И то у 
еме удали од себе и кнеза и Растислава, како би се сам што боље прибрао и спремио за одсудан тр 
верио.“ Најпосле намесништво наглашава, како оно сматра да му је „света дужност да до састанка  
Милићу!!{S} Стојадине!{S} Шта рекох ја, како се мора ићи кад се иде у потеру! — зачу се срдит г 
те, прскало и подоста пљувачке.{S} Ала, како се цело друштво налазило у оном стању када „винце  
"226" /> пало; а сад је у себи осећала, како јој је некако лакше рећи „слатки кнез,“ но само „к 
хтале, а она је у огледалу лепо видела, како јој уз образе лижу пламенови.</p> <p>— Али шта сам 
а у собу свога сина, како га је будила, како се он трзао с осмејком на уснама, како јој је онда 
е су да људи причају како књаз не ваља, како неће да учи, како је склон многим махнама: лакомис 
реле и трују њиме врхове својих копаља, како би непријатељу нанели што сигурнију смрт.</p> <p>„ 
 су представљени свештеници у одеждама, како читају мртвачке молитве и гомиле тужна, плачна нар 
рвативце сад, кад имамо власт у рукама, како ћемо их надјачати после, кад они узму власт у руке 
 како се он трзао с осмејком на уснама, како јој је онда наивно и добродушно причао своје млади 
ешто почиње палити по утроби и грудима, како му мали пламичци већ почињу лизати кроз набрекле ж 
 и јасно като је цела његова грађевина, како су сви планови његови засновани на ровитом и клиза 
о, бојажљиво улазила у собу свога сина, како га је будила, како се он трзао с осмејком на уснам 
 <p>Пава је осећала како јој срце лупа, како јој се ноге скратише, али она је ишла, чак је осећ 
против, има много веома ружних примера, како сте крвнички гонили баш оне, који су вам највише д 
} Слика је представљала кнеза Мутимира, како седи на престолу.</p> <p>У први мах кнезу се учини 
је звао ни сам како је изашао из двора, како је сишао на улицу, како је отишао кући.{S} Дошав к 
евојци како је убрзо чека голема срећа, како је у њу заљубљен један велики господин и како ће и 
p>— Па како је у опште та ствар могућа, како је ви објашњавате и разумете? — питао је кнез.</p> 
<hi>њокалица</hi>.</p> <p>— Ха, ха, ха, како рекосте г. Маврикије: „њукалица“?{S} Ха, ха, ха, — 
tter</foreign>.... збиља, г. Растислав, како се каже на балкански језик <foreign xml:lang="fr"> 
тара земаљска сујета, рад је да покаже, како је он нешто друго од ове женске, која је трговала  
e</foreign> (Ах, како је лепо!{S} Боже, како је дивно!), <pb n="141" /> на шта је Растислав лак 
“ да има страст да измишља, причала је, како је чула од једног врло поверљивог господина, да су 
о за законитом царицом.{S} Говорила је, како она има већ и својих људи, који на томе раде да он 
 је било некакво тровање; потрована је, како ми се чини, цела једна породица.</p> <p>— Нешто та 
рднуше мало на страну.</p> <p>— Шта је, како стоји? — похита Срећко с питањем, пун нестрпљења.< 
аче звао!{S} Али дед те, кажите шта је, како је; одредите мало из ближе.</p> <p>— Не рекох ли в 
овек, а до овако висока звања дошао је, како је сам говорио, „трудом и приљежањем“, поглавито у 
еко собе.{S} Последње што памтим то је, како ми мој иследник показа руком наслоњачу и даде ми з 
а кожи и на бутинама још ми се познаје, како сам се на жице нажуљио.{S} И ја мислим кад би отиш 
 земља нуна непријатеља моје династије, како завере избијају на све стране, како би мој пад сут 
ац у уста, дуго је посматрао начелнике, како седе непомично на својим столицама у наоколо, а за 
узвикнула би пуна радости: „Деле мајке, како је леп - као да сам та ја родила.“</p> <p>Ова је б 
— Није ма ништа!{S} Али, за бога, Рале, како можете тако говорити о том јадном детету?</p> <p>— 
невнице пребију за оне неисправне суме, како би опет дошао редовно на своју плату.</p> <pb n="4 
је, како завере избијају на све стране, како би мој пад сутра био готов да ме не брани ваша гол 
арицама редом свој задигнути нос — ене, како ми је леп нос; по некад ми дође да га од милоште о 
х министара.{S} Задатак је ове дружине, како се вели, скромно тајно доброчинство, то јест испуњ 
м се рећи, па после све онако да учине, како се нареди, за што изговарање никоме неће помоћи.{S 
} Сети се, како је некада гледао слепе, како читају прстима, пипајући по испупченим словима.{S} 
 гроба и сад се јасно чуло како говоре, како ходају по каменој плочи.</p> <p>„Јес’ овде је!...{ 
оје материнске нежности поучне прекоре, како је већ време, да се једном тргне од тих својих луд 
 погледима народним.{S} Је ли, докторе, како ти оно рече: наш је народ у томе доста <hi>либерал 
тко смејати.</p> <p>- А?... а? докторе, како ти се чини?{S} Лепо гостопримство?{S} Је ди да је  
 коме хоће да ме даду“.{S} Зачудила се, како јој пре није пало на ум да о томе више и боље пром 
који под овим каменом лежи.{S} Сети се, како је некада гледао слепе, како читају прстима, пипај 
 каже.{S} Сад изберите: хоћете, нећете, како желите?</p> <p>— Добро!{S} Кад ми можете донети?</ 
ј покрет имати много дубљи корен; рече, како је озбиљно о томе премишљао да ову струју окрене у 
рила је у опште загонетно.{S} Она рече, како је главно, да за кнеза нема овде никакве опасности 
ата на будоару била су отворена и кнез, како ступи у дворану, угледа домаћицу и гошћу у будоару 
о томе.{S} Наравно, она рачуна по себи, како њен муж неће ништа ни оволицко — госпа диже своју  
још би се познавали по прашини трагови, како сам се но прашини отимао и копрцао.{S} Не, не!{S}  
 но му се угледаше само широки дланови, како одупиру о врата и гурају их.{S} Но зато се на праг 
ла сутрашњи дан, када ће отићи да види, како сад изгледа та њена бијена друга.</p> <p>— Бадава! 
иру!{S} А бар из гробова јасно се види, како је живот горе на земљи гола таштина и празна сујет 
ако крв из расечене ивице полако слизи, како се скупља у велику капљу, како се та капља, кад от 
град</hi>, продужи млади господин, али, како сам чуо, немаш родитеље.{S} Имаш тетку, кажу разум 
е да је то некаква људска прилика; али, како се изненадио, кад мало доцније виде, да та прилика 
<pb n="9" /> да су својим очима видели, како кнез на поздраве одговара салутирањем.</p> <p>Кола 
не, или најбољи апотекар.{S} Те ствари, како што дејствује, и какав је сок од које траве, то би 
“</p> <p>Даље се у прокламацији говори, како је „у садањем тешком магновењу прва потреба да се  
<p>Кнез је говорио Маврикију и Ви и Ти, како му кад дође згодније — на само обично ти; пред све 
мир јој поче са свим цинички разлагати, како је он као млад човек, са свим природно, своје врем 
в уплашио.</p> <p>Кнез га почне дирати, како се он, неустрашљиви државник, уплашио од једне звр 
у колико је чешће имала прилике видети, како њен драги супруг одмах после оваке једне жалбе, од 
<p>У сред овог разговора Ратко примети, како је ово веома жалостан знак времена и ружна црта за 
а два човека; а у исто доба кнез осети, како га снажно дочепаше, управо стегоше га као кљеште н 
а студ прође му целим телом и он осети, како му у глави бива све мутније и мутније, док најпосл 
стане.{S} Од саме ове помисли он осети, како му почиње свест смркавати.{S} Али кнежево и Зарево 
слаба нада.{S} Али у исти мах он осети, како га његови мртваци још јаче стежу, као да се спрема 
ет угасиле сваку наду, и он опет осети, како тоне у неки мрак.{S} Из овога заноса кнеза је тргл 
одан тренутак, кад ћеш га тако оборити, како се никад више неће подигнути док му опет ти не пру 
епо спремити да управо неће ни осетити, како ће се све то свршити.{S} О! ту за мном за цело нећ 
рага сенко из далеке, минуле прошлости, како се полако помаљаш из сива заборава, и како постаје 
учврсте његов пресудан утицај у војсци, како би постао једини и неограничени господар оружане с 
ју како књаз не ваља, како неће да учи, како је склон многим махнама: лакомислен, женкарош, сам 
е се у кревету и заузе седећки положај, како би боље могао чути причу која га је све више интер 
 <p>Час опет лежи телеграфски извештај, како је ту и ту ухваћена тајна штампарија, спремна да п 
 поједине монете, онда је ту рачун лак, како се и колико се на томе послу може зарадити.{S} И т 
у, немачки радник, и извео је закључак, како је Балканац мекушац и неиздржљив у раду, тако да н 
елник, шта вам је ово? па, г. начелник, како вам је оно! па г. начелник, има те ли то и то? па  
} Али поред свију мојих напора, ја сам, како рекох, сазнао само толико, да ме на, колима некуд  
зик!...{S} А овде, шах краљу..{S} Елем, како рекосмо, г. Маврикије, које је боље шах или краљ?  
.</p> <p>— Да умрем!{S} Зашто да умрем, како да умрем? — рече ђенерал чисто зачуђено.</p> <p>—  
па свој говор заврши шаљивом примедбом, како ће се, ако овако и даље пође, млади прасци балкани 
мо обично радили ми другови међу собом, како смо ми једен другом ишли на руку, како смо се пома 
едавно у Бечу по еспап, и том приликом, како се вели, довезао је, између осталог еспапа, и триј 
 показивала то једном, то другом руком, како би из кнежеве кесе гртала паре и сипала их себи у  
 у тајности, а овамо спремити цео план, како се има извести истискивање стране монете.{S} Ови с 
, али гнев старога кнеза био је утољен, како веле, тек онда, кад је наш јунак био избијен (удар 
ермини. — Али и он, баш да је био и он, како би могао закључати собу изнутра?{S} Да није имао к 
исило на коју ће страну корачити.{S} О, како би јој лакнуло кад би сад било кога да је нагна на 
р, друга башта, све друкчије.</p> <p>О, како му је тада било жао његове старе очинске куће, и о 
публике.</p> <p>Даље је Кугић разлагао, како прилике за остварење оних идеала, што их ово братс 
канути.</p> <p>— Ама осети ли ти, Паво, како лепо замириса кад приђе к нама.{S} Удари нека мира 
у потоку.{S} Их, да знаш, стрина Синђо, како ме мрзи улазити овде.{S} Ове калуђерштине!{S} Па о 
зивом „Доктор радикалац“ скупио је био, како веле, ђаке пред школско здање, говорио им о слобод 
 он почне извињавати како је заборавио, како је писмо доцне добио, или тако што.</p> <p>Али мес 
 се, узе га запиткивати шта је наредио, како је удесио и хоће ли што бити?{S} Доктор га је увер 
 <p>Наш народ веома је згодно обележио, како има места куда и сами цареви „пешке иду.“ Јес, има 
 <p>— Али неће ствар ићи баш тако лако, како се замишља — рече Врбавац. — У историји нема понав 
азговору с овим сељацима погледа онако, како се погледају људи одавна познати и у нечему догово 
, своје време у Паризу употребио онако, како би га употребио и сваки други млад човек.{S} Ова ф 
агу; друго да саопшти ствар кнезу тако, како ће га одлучити да свршава с Врбавцем.</p> <milesto 
покојно, да никоме не би ни на ум пало, како баш у овом тренутку у души овога човека бесни најс 
е могао рећи све отворено па црно бело, како избере.</p> <p>Прво он каза Пави како је кнез прос 
и и гледао у мрак.{S} Чудно му је било, како Заре ћути и неће ни о чему да проговори, али га не 
тола.“</p> <p>Даље се у писму говорило, како је услед тих тешких окривљења било већ отворено и  
ва створило ово државе што данас имамо, како ће мудрост и врлине „достојна потомка“ увећати и о 
и ништа.{S} Но на против, рече понизно, како и он „у начелу дели све погледе кнежеве.“</p> <p>К 
иста, он чу са свим јасно и разговетно, како испод њега у гробници неко дубоко и болно уздахну. 
а.{S} Овај човек сврати ми пажњу на то, како већ по самом начину, на која сам амо доведен, могу 
и брујање.</p> <pb n="131" /> <p>Уз то, како који дан, кнез је све мање бивао дете, а све више  
аче и пришао столу, па чак памтим и то, како сам осећао да ме болу ноге и бутине кад сам пошао  
азговору, пуковник узгред спомену и то, како је сам лично свратио у кујну да надгледа спремање  
ћао.{S} Урезало му се у памети само то, како је једне ноћи у дому његових родитеља, где је пре  
д гроба, кнез Мутимир сад је јасно чуо, како се у гробу нешто трља и стење.{S} Просто изгледа к 
ју му да онако брзо и сврши свој говор, како га је брзо био започео.{S} И доиста, као министар, 
ац.</p> <p>Кроз гомилу пронесе се глас, како ће кнез сад изаћи на балкон, да благодари свету за 
 <p>— Наравно да мислим, Ваша Светлост, како не бих мислио?{S} Сваки човек мора да мисли.{S} И  
 да јутрос рано све буде готово за пут, како би се одмах могли кренути.{S} После синотњега скан 
рском раду.{S} У говору напомену Кугић, како га висока служба није спречила, да мисли о узвишен 
кав је, какав изгледа?</p> <p>— Младић, како ћу рећи, одевен је, као какав ђак из боље куће — р 
У томе кнез отпоче своју кратку беседу, како он, као потомак династије Косанића и т. д. долази  
бићу веома срећан да седнем тако близу, како ћу осећати дах ваше божанствено душе.</p> <p>- Ви  
ња.{S} Наглашујете му да памти разлику, како владалачка власт није данас у вашим рукама, већ у  
 слике о томе, између осталога и слику, како поред те касарне пролазе девојчице из женске школе 
 како смо ми једен другом ишли на руку, како смо се помагали, један другом стварали згоде и при 
њске ноге, он се видео чак тамо у углу, како седи на патосу међу коњима и према маленој свећици 
о слизи, како се скупља у велику капљу, како се та капља, кад отежа, развуче, на половини преки 
 и у два три маха рече: „О, кандило му, како ли ћемо то!?“ За то време једном је руком витлао ш 
не опази и да се не заустави на питању, како то и откуда ова промена, а свако упоређење ишло је 
 осећала је како јој се сузе саме пењу, како се капља по капља полако скупља у оку, али да ли с 
е од радости.</p> <p>- Добри господару, како ти је?</p> <p>— Мало воде, Жико, па ће бити добро! 
 треба раскопати“...</p> <p>Но ђаци су, како се прича, мирно саслушали ову декламацију, па се ј 
осолити.{S} Заклињући се свим на свету, како је то ту близу и како ће оне то за часак свршити,  
зашао из двора, како је сишао на улицу, како је отишао кући.{S} Дошав кући, затворио се у свој  
равицу чича је казивао занимљиву причу, како су једном, баш ту код манастира, побили неке Турке 
ви су с пажњом слушали интересну причу, како се један угледан господин звониградски нашао на по 
ови, прави робова!{S} Сироти ви!{S} Ах, како вас жалим — рече Мона, намештајући завесу на једно 
ieu, comme s'est superbe</foreign> (Ах, како је лепо!{S} Боже, како је дивно!), <pb n="141" />  
на другу страну, Ралека викну:</p> <p>- Како ко, ал наш газда Боја најбоље...{S} Родио лепу кће 
 узе реч доктор — наш је свет веома.... како ћу рећи.... — <foreign xml:lang="fr">passe <pb n=" 
 крају риђи, високи, оно је господин... како га оно зову?....{S} Оно и он је, молим покорно, пр 
ст призната.</p> <p>— Није врат него... како се оно каже?... шија....{S} Је ли шија? рече кнез, 
о окренут леђима.</p> <p>Међу тим кнез. како уђе, он оштро и гласно узвикну; „Помози бог, браћо 
ије.{S} Али како се све то спрема, т ј. како то дивљаци спремају — није се могло тачно сазнати, 
то шала између њега и једног пријатеља: како у ствари нема ништа и т. д. и т. д.</p> <p>Али му  
траву, да Жика са свим озбиљно примети: како му је чисто жао што није во, кад <pb n="534" /> по 
р похвалу династије и кнежеве личности: како је мудрост и јунаштво деде кнежева створило ово др 
загнав своје сумње, а намамљен помишљу: како ће овај пут бити ванредна згода да се што присније 
е да се побринете само о једном питању: како ће те умрети?</p> <p>- Пустићу да ме ви убијете.{S 
 ножевима нападоше на кнеза Страшимира; како њена мати скочи да брани кнеза и оберучке дочепа з 
ко се изједначују с њом, <pb n="455" /> како чак силазе ниже испод ње — оне исте даме које су ј 
свој „отети кућни праг,“ <pb n="528" /> како је она то звала; питао је о браћи Враничићевој и о 
ах је салете запиткивати: оде ли Лепша? како оде? шта вели? како је расположена? срди ли се на  
 на један пут?</p> <p>— Како шта ми је? како шта ми је! — рече Растислав с досадом, и штедљиво  
вати: оде ли Лепша? како оде? шта вели? како је расположена? срди ли се на њега? криви ли га за 
ако:</p> <p>„Видиш, каква сад изгледаш? како си сад намирисана, окупана, обучена, спремљена!..< 
м носом.</p> <p>— Ја да се наљутим?!{S} Како бих ја себи тако што допустио да се на Вашу Светло 
ови.{S} Како је чудна душа човекова!{S} Како су по некад загонетни прохтеви њени!</p> <mileston 
/p> <p>— Међер, од тебе никад ништа!{S} Како који дан ти си све гори.{S} Шта си сад толико блен 
 је био усиљен.</p> <p>— Ха, ха; ха!{S} Како мој колега све то тако лепо зна.{S} Као да из књиг 
{S} Мени!{S} О, господине пуковниче!{S} Како вас није жао да само дангубимо око тога.{S} Та ја  
 презрења: — Па што кријеш, јадниче!{S} Како си јадан и мали, а заузимаш тако висок положај!... 
ва паука у носу!{S} Јух, тешко мени!{S} Како можете тако што и говорити, за бога, оче прото?{S} 
>Каја разрогачи очи. — Да те уклони!{S} Како да те уклони?!</p> <p>— Како?{S} Да ме убије, отру 
p>— Ах, наравно, наравно, светлости!{S} Како би то било да Ви ма у чему трпите оскудицу.{S} Но, 
а се с мајмуном!{S} Па шта ће јадан!{S} Како сте му друштво дали?{S} Све неки луткови, гори од  
јешта, све ти којешта пада на памет!{S} Како би ти себе сравњивала с мртвацима!</p> <p>Јела је  
e</foreign>.{S} И то одрасло у селу!{S} Како је то могуће?{S} И да ли је девојка?{S} А, шта мис 
} Уредник <title>Балканије</title>“.{S} Како се био запрепастио кад сам просто заповедио да му  
pb n="71" /> избере га за намесника.{S} Како се попео до тог врхунца, то нико не би умео рећи.{ 
ије одмах разумео захтев начелников.{S} Како да доведе Црнојевића?{S} Где да га доведе?{S} Наче 
 кретале се ове чудне ноћне прилике.{S} Како уђоше, одмах као по некој команди сваки од њих лат 
 можда би се могао наћи други излаз.{S} Како би било да покушају они преко свога старца, да му  
 <pb n="325" /> као најбољи другови.{S} Како је чудна душа човекова!{S} Како су по некад загоне 
 ви сте се овде господски наместили.{S} Како је све ово лепо и укусно; прави министарски салон. 
е ја сам га спасао од сигурне смрти.{S} Како злобно срце мора имати овај младић и како гадан из 
 Ово ће бити диван идилски тренутак.{S} Како ћу ти бити обвезан <foreign xml:lang="fr">mon cher 
а је ово примио као пристанак хоџин.{S} Како се ствар после свршила - видели смо.{S} Место да п 
 немојте то говорити, Ваша Светлост.{S} Како то да сељак не зна шта је устав.{S} Још како они з 
боје само с тога, што је не познају.{S} Како би са свим друкчији били људи, кад би могли из смр 
одмах приступио његовом остваривању.{S} Како му се наде не испунише видли смо мало час.</p> <p> 
или за по неке грубости у карактеру.{S} Како би се тек Вама замерило, који сте имали све погодб 
бајаги газде, па пазе на сваки грош.{S} Како је сад ту кад се рашчује, да је овај прокартао јед 
твари не хтеде реч једну прословити:{S} Како му је име? и откуда све то зна?{S} Ма како да га ј 
ико од сељака неће да сведочи.{S} А?{S} Како ти се то чини, докторе?</p> <p>— Наравно, Ваша Све 
нез ударајући доктора по колену — а?{S} Како ти се допада ово?{S} Лепа вожња!{S} Жива железница 
чиновника заосталих од прошле владе?{S} Како је само била жалосна улога, коју је твој бив. мини 
то?{S} И откуда на један пут све то?{S} Како то дође?{S} Нема одговора.{S} Нека магла, некаква  
Она се радовала и надала — али чему?{S} Како? од кога?{S} Иза свију ових питања била је само не 
 погледаше.</p> <p>— Ја сам грешница! — како сам могла онако о не у помислити — прошапута Каја. 
имаш децу? — упита задивљен Текелија. — Како си ти могао направити дете кад си и сам дете?</p>  
 прасне ћев и рекне: „хоћу сад овако“ — како, чиме ћеш га уздржати?</p> <pb n="404" /> <p>А! не 
 о многим доброчинствима госпође Моне — како је за један обновљен, стари манастир сама „својеру 
, да се послужиш нечим што не постоји — како то може бити ја не знам.</p> <p>Растислав се љутио 
аклетва, па верност књазу и отачаству — како ћемо то? — упита ђаволасти сељак.</p> <p>— Не мељи 
о је стати и гледати и дивити се чуду — како ди то не падне!{S} Пиза има свој криви тороњ; Орло 
ога да одбијем.</p> <pb n="386" /> <p>— Како да одбијеш! — примети Ратко одсудно.</p> <p>— Прим 
уклони!{S} Како да те уклони?!</p> <p>— Како?{S} Да ме убије, отрује, да ме баци у воду, да ме  
вања и одржавања рода људског!</p> <p>— Како су свете и узвишене оне божанске речи: „љубите се, 
а, није мушко? — продужи дете.</p> <p>— Како да официр није мушко!{S} Официр је још дупло мушко 
узима тај отров упита ђенерал.</p> <p>— Како год желите.{S} У шољи каве, у чаши ракије и вина,  
стислава и испрси се пред њим.</p> <p>— Како рекосте? „намесник не мора да трпи шпијуне“ — рече 
 — рече Ратко — она има право.</p> <p>— Како има право, — чисто се продера Растислав,</p> <p>—  
о прост друг своме послушнику.</p> <p>— Како би било, Жико, да сиђемо до Дунава да разгледамо о 
е спасаваш, спасавај се одмах.</p> <p>— Како, син рођени да си ми?</p> <p>— Лако, доведи Перуна 
опорави.{S} Он упита зловољно:</p> <p>— Како вам је то могло пасти на ум, да мени кнез смета?</ 
е Зара за руку и прошапута му:</p> <p>— Како би било да се вратимо?</p> <p>— Ах, молим вас, как 
 лепо кад је човек потпоручик?</p> <p>— Како кад, сине!{S} Лепо је кад је човек потпоручик у дв 
је?{S} Шта ти би на један пут?</p> <p>— Како шта ми је? како шта ми је! — рече Растислав с доса 
>Орловац</hi> је био „у свечаном руву,“ како се то обично каже службеним језиком.{S} Чаршија ок 
извезла „диван чаршав за часну трпезу,“ како је сиротици Јулки не само дала сву свадбену спрему 
ој саопшти <pb n="53" /> „радосну вест“ како се у њу загледао један „врло велики, врло велики г 
одаји.</p> <p>Соба је била пуна дима, а како се напољу већ био почео хватати сумрак, у соби је  
ала на своје другарице и пућила уста, а како би другарице с чуђењем за њом трчале и запиткивале 
ио је упоређења како ради балканиски, а како, на прилику, немачки радник, и извео је закључак,  
 ваља имати шињел и шајкачу.</p> <p>- А како ћеш ти — вајкао се Црнојевић.</p> <p>— За ме не бр 
то сте хтели отровати свога кнеза.{S} А како?{S} Врло просто.{S} Онако исто <pb n="313" /> као  
граду, те их је Лепша морала чути.{S} А како је све ово утицало на њену младу душу — лако је ра 
нутом главом, представљајући Растислава како корача надувено и с напетим носом.</p> <p>— Ја да  
 у коме се виде широка леђа пуковникова како замичу даље.{S} Погледа и себи у лице и нађе га ми 
 зобнице, видели су чак и голема шарова како се испрућио испод кола — само Паве није било!</p>  
авате.{S} Скоро ће бити пуних 50 часова како од вас не одмичем.{S} Нити сте ви, <pb n="621" />  
крадимице баци поглед на њега и виде га како на махове уздиже рамена и стреса се. „Или плаче, и 
у од себе, после се окрете и гледаше га како брише сузе с очију.</p> <p>— Плачеш! зацело треба  
т., примети г. Маврикије.</p> <p>— А да како се зове?{S} Је ли множина <hi>уши</hi>?</p> <p>- Ј 
 На против, рече да ће сад ићи да гледа како игра народно коло и да чује народне поскочице уз и 
ају разбојнички револвери, као да гледа како из шумарка испадоше некакви страшни, ужасни људи и 
га је сада млађем колену тешко да гледа како му заповедају и овом земљом управљају <pb n="690"  
те је на далеко нема.</p> <p>Она показа како би дигла главу, вако би полако поносно ишла, и как 
исали просуту каву, Каја обавести кнеза како се по сјајном кончићу, озго с тавана, спустио огро 
Оно има, има брзо; знам нешто мало и ја како се иде на јуриш, али ово је све превазишло.{S} Кад 
ије, тако знаш — у буџак.... у буџак ја како!... стерају људи у буџак....{S} А овако, шта велиш 
ашити.{S} Не мислите ваљда да ћу вам ја како зло учинити.</p> <p>Млади господин обгрли Јелу око 
ељу дана доцније видели смо чича Милоја како у глухо доба ноћи превози преко Дунава Жику и њего 
не своје меке посребрене зраке и обасја како непрегледне равни, што се шире лево поред Дунава,  
и је умирао.{S} Тек сад, гледећи човека како умире, Жика поче долазити к себи од љутине и сети  
оне су морале бити оваке, као ова слика како је ја сад представљам.</p> <p>Па и ово је била јед 
ше пред собом свога витешкога начелника како из све снаге измахује обадвема рукама и оштро запо 
 земље ради; да по Европи не пуца брука како су у Балканији први ђенерали отровници, убице и из 
 на јави да је царска кћи; па замишљала како би наместила своју собу, онда јој је овако нешто и 
ој једној помисла!</p> <p>Она се сећала како је, после таквих теревенака, сутра дан пред подне, 
. ћатом ћутећки.</p> <p>Пава је осећала како јој срце лупа, како јој се ноге скратише, али она  
ратише, али она је ишла, чак је осећала како је нешто мами и вуче тамо, тамо у ону непознату ма 
потуљени ђаво.{S} Бајаги ти ниси видела како те кнез загледа.{S} А знам да си му макар један пу 
о није ништа казала, с тога се и чудила како ови њени гости, ђаволи, све погађају, као да су, б 
ала је право.{S} Пава је доиста опазила како је кнез непрестано за њом ишао, стајао близу до ње 
6" /> Цанка прича, да је Лепша говорила како је он њу прво питао кога да узме за председника ми 
стеш.“</p> <p>Баба није тада ни слутила како ће њене речи некада постати велико пророчанство.</ 
валим на црну прилику да ми набави кола како зна, а пошто се ствар није смела поверавати другом 
а и господи мигне оком.{S} Најпосле, ма како било, ми нећемо ни у чему трпети оскудицу.{S} А? д 
 можеш трајно ни обићи, ни уклонити; ма како ти врдао, он ће увек умети да се нађе пред тобом.{ 
еодољивом жељом, жељом да је има.{S} Ма како озбиљно да се отпочне Лепшина посета, та озбиљност 
м се да су онда и они зрели људи.{S} Ма како да је био млад, цигло после десетак месеци свога „ 
о више над свима суседима својим.{S} Ма како да је наш свет сладострасан и склон да се заборави 
и њу бране.{S} А човек је грешан.{S} Ма како богоугодно живео, увек се нађе <pb n="464" /> по к 
пште може видети на мушкоме лицу.{S} Ма како да је нејасан и критичан наш положај, ми ћемо напр 
о му је име? и откуда све то зна?{S} Ма како да га је Растислав на то наводио, младић је увек о 
може и неће изменити ни за длаку, па ма како се ви држали.{S} Ја сам решен да се не дам ничим о 
ђевградски намештај</hi>.</p> <p>Али ма како да је било гнусно ово кропљење у људској нечистоти 
енили је са сваке стране, покушавали ма како да је објасне; конзул је звао момка и сам га лично 
стре, па заповедај у државним пословима како <pb n="400" /> хоћеш и узимај пара колико хоћеш!{S 
S} Да би показао пред непознатим људима како и он нешто зна, и ако није онако писмен као онај п 
 да је све то тако, и да он по себи зна како је то тешко кад човек мора водити бригу о толиком  
 све што је старо и назадно, али ко зна како се конзервативни демагог Кугић умео представити и  
рицкао усне.{S} Ово је већ шеста година како он кнеза познаје, непрестано је с њим и још га ник 
ове речи:</p> <p>„Ух!{S} Педесет година како лежим на једној страни, па ми већ утрнула!“</p> <p 
ленцији и чамотињи; правио је упоређења како ради балканиски, а како, на прилику, немачки радни 
ерен, обележен и почет да се насипа, па како тада, тако стоји и данас; за буквоглавски поток, к 
ска крв.{S} Тако су доконали цареви, па како се баш сад некако навршује 15 година од кад су Кос 
да сви мотримо ко куд иде и пролази, па како наиђемо на какве стране, непознате људе ми да их т 
пиће, и вино их на један пут ухвати, па како је кога стизало, онака је и падао.{S} Неке су нашл 
{S} Одмах је сваки добио свој посао, па како се главна задаћа састојала у томе, да избуде све о 
а томе да саслушају мишљење тастово, па како рекне Хаџија онако ће бити.</p> <p>Ратко додирну м 
од тичу, чујем прво из комшилука!{S} Па како сам се јутрос бламирала! у каквој сам се прпи нашл 
"464" /> по какав грешић на души.{S} Па како је онда то згодно, кад се нађепоуздан пријатељ да  
амишљен неколико тренутака.</p> <p>— Па како је онда то могуће да ја на сну видим баш оно што б 
ећам се, и слика г. Кугића.</p> <p>— Па како је у опште та ствар могућа, како је ви објашњавате 
ошао?“ Вели ми: „дошли сте сами.“ — „Па како сам изгледао, шта сам ти рекао кад сам дошао?“ — п 
" /> <p>И доиста, већ је више од сахата како министар Растислав хода.{S} Дошао је још око 7 и п 
упу.{S} Г. председник послао је да нита како је Њ. Височанству.</p> <p>Неугледан човек не одгов 
 домаћин не сматра да је почастио госта како ваља, <pb n="164" /> ако му у вече не понуди које  
 за велика човјека.{S} Научи од цвијећа како ћеш чувати чистоту њедара своијех.{S} Дјевојаштво  
а размахне како ваља рукама, и он осећа како полако тоне у топлу, љигаву крв.</p> <milestone un 
бије писмо без потписа, где му се прича како у Звониграду постоји занимљива а и опасна дружина  
епешу велику 4 бланкета.{S} Ту се прича како је „Зликовац“ доиста био прешао у Балканију, „с на 
 комедију.{S} Жандармски наредник прича како су многи правили досетке и подсмевали се.{S} Једни 
 учини у том тренутку као да опет слуша како пуцају разбојнички револвери, као да гледа како из 
 кажете, знате ли за какав онакав отров како рекох.</p> <p>— Па наравно, господине, да знам.{S} 
о последњег убијенога кнеза балканиског како лежи у мртвачком сандуку, на столу, у сред дворане 
м, да побожност јако опада, да су цркве како који дан све празније и да су томе злу много криви 
а је жалила што његово васпитање не иде како треба, а ова отоичња прича Раткова о Мутимировим п 
лава и просто се пренерази, кад га виде како беше помодрио од љутине.{S} Она устаде, приђе му,  
ави се кнез Мутимир, и пуковник га виде како мирно рује око стола с цвећем, као човек који нешт 
љца.{S} При последњим речима, Жика виде како се Враничић чисто стресе.</p> <p>Његова погнута ле 
удио да се откопа земља, па да сви виде како је тој „светој бари“ врело управо у нужнику, али < 
 пуковник Врбавац с чуђењем.{S} Он виде како се ова женска наједанпут преобрази и од оног скром 
се по кад кад само стресала, осећала је како јој хртењачом пролазе жмарци.</p> <p>Кола су тутња 
глед, али она га је осећала, осећала је како јој се у срце лије и по целом телу струји, као нај 
е била сваки час да заплаче, осећала је како јој се сузе саме пењу, како се капља по капља пола 
 ми се ноге одсекоше.</p> <p>Осећала је како је на махове обузима ватра, а на махове опет целим 
ошетала у јутру крај Орловца, видела је како се над овим градом диже чудан облак — то је био об 
како клепећу њине сухе кости; осећао је како га жуље њине разголићене, коштуњаве руке.{S} Леден 
вати, он удари у одрицање.{S} Тврдио је како је то шала између њега и једног пријатеља: како у  
 /> <p>С друге, опет, стране јављано је како су два човека опажена, где преко границе нешто кри 
ја... многаја...“ пође у почетку и које како сложно, на половини се замрси, а на свршетку се са 
покушавао да се и сам насмеје, кад чује како се други горе у зачељу гласно смеју.{S} Али једно  
ви министар полиције, само кад вас чује како ви то тачно знате и за најмање истраге по Србији,  
</p> <pb n="564" /> <p>Видећи начелнике како су се запетљали, Ратко им примети, да је за то пос 
 је прошивен — сад може тражити сведоке како је чедна.{S} Шта ћемо, сажаљевам рђав случај, ал т 
ме су представљене две пријатељске руке како се рукују, испод њих лавров венац, а испод венца у 
одар.“ — „Ала се онај попа ољољао;“ гле како се поводи.“ — „Ћут, бре, ти си ми бољи.“ — „Шта ре 
 али се даје лако замислити према ономе како је било у општини.</p> <p>Пошто се тако читаву нед 
тави црну прилику и покуша да јој рекне како би најбоље било да се врате.{S} Но црни вођа одби  
а покретању удова, не да му да размахне како ваља рукама, и он осећа како полако тоне у топлу,  
е.“</p> <p>Кнез се опет врати на питање како српски сељак гледа на чедност и на односе између м 
ка болест.</p> <p>„Дакле, кад је питање како се и којим се отровом може данас отровати човек, п 
к, долазило јој је на ум нејасно сећање како се била решила да све каже овом високом господину, 
то би требало, те да кнез стече уверење како ти желиш.{S} Ти хоћеш, дакле, да се послужиш нечим 
м крупним, црним брковима, сетила га се како је једном скоро пуно по године дана ишао с једним  
ад су бурад експедована из Беча; зна се како су под надзором путовала и кад су овде стигла, ко  
 крупну суху зоб.{S} По где где чује се како коњ фрче у зобницу, или тако дубоко увуче ваздух д 
 и узданицо престола.{S} Приснило ми се како први ђенерал балканиски верно служи престо, па сам 
то пре свршава ствар.{S} Домишљајући се како би најлакше извела Паву, Синђи првој паде на ум да 
 своје кућевне пријатеље.{S} Причало се како је некакав младић, ускачући око 2 часа по ноћи у с 
еселост и безбрижност.{S} Гледао сам те како си стала код чесме, опрала руке, умила се и испљус 
 већу више; хајд нећу више!{S} Зваћу те како год ти хоћеш.{S} Ово је навика — правдао се мајор. 
мрти остаће тајна за народ.{S} Ви знате како дејствује ваш отров.{S} Стегнуће вас у гуши.{S} Бо 
 И шта ви управо хоћете!{S} Да докажете како сте већи пријатељ народу но што сам му ја.{S} Да м 
сне болести те чак и тиме правили опите како дејствује и како се држи.</p> <p>„Слали су изаслан 
роду но што сам му ја.{S} Да ме уверите како је вама јако стало до народних интереса.{S} И то с 
ну.{S} Видели су кола, видели су слушче како истреса и савија коњске зобнице, видели су чак и г 
 глави.{S} Пратећи кнеза, гардисте јаше како кад.{S} Кад су у граду, онда обично у двојним редо 
 ћерку, али прво наш кнез да се потпише како прима швапску веру и како унапред пристаје да сва  
о се полако помаљаш из сива заборава, и како постајеш све јаснија и живља, и како је одмах ведр 
а главу, вако би полако поносно ишла, и како би с висине гледала на своје другарице и пућила ус 
 и како постајеш све јаснија и живља, и како је одмах ведрије на души, чим се осети анђелска бл 
ковник толико интересовао о отровима, и како бих иначе ја дошла до части, да овако говорим с го 
аре тековине предака новим добитцима, и како на послетку Балканија мора напредовати „докле је г 
 онај који је затворио врата изнутра, и како је у опште све то могуће?! -— чудио се Жермини, ко 
лека Јовкин, позната сеоска пијаница, и како дође, он одмах начини ларму да сви у њега погледаш 
 послова спасти на окружне начелнике, и како они буду вршили те послове, тако ће ићи цела држав 
 и критиковао своје синоћње понашање, и како је тада био добар, благ, нежан и како би јој тада  
амој јој се чинило чудно што то трпи, и како може то трпети.</p> <p>То јест та јој се мисао јав 
јом; нови министар биће у њиној руци, и како они са својим извештајима из унутрашњости буду сви 
не дана ишао с једним ушиљеним брком, и како је смешан, чисто разрок изгледао с тим једним брко 
би јој и разлагао како је то младост, и како ће временом и годинама све то проћи, а од бујна ла 
а да све каже овом високом господину, и како се надала да ће он појмити њен положај, и да ће је 
е пољуби, ако ми збиља прашташ“...{S} И како јој је он тада пружао своје младе, снажне и развиј 
е знате шта раде ваши рођени ђаци?{S} И како ја то да знам, а ти да не знаш?{S} Ви нисте никакв 
. —</p> <p>„Али како те моћи немате — и како је ваша фактичка снага малена, то је и дужност ваш 
 — Спадају, спадају, охрабри се он, а и како би могло бити друкчије.{S} Но шта се оно окреће?{S 
ије управо ником ништа говорила.{S} А и како би!{S} То не би било лепо да она износи шта се код 
ислављева владавина пуна је погрешака и како који дан, све се више претвара у владавину једне о 
у околину, знао је не само имена села и како које село лежи, но још по многим селима знао је и  
; ти и не знаш шта је то мушка страна и како пуста жена после заћори и гине за мушким.{S} Али с 
, на односе између мушкиња и женскиња и како на то гледају старији, отац или браћа девојачка.{S 
д дусаш с тога зашто и не знаш шта је и како је то; ти и не знаш шта је то мушка страна и како  
рно испита војника од кога је, кад је и како је то чуо?{S} Упита даље шта се ради на улици, да  
век је знао јасно шта хоће, а знао је и како и чиме хоће — јасан циљ и јасна средства.</p> <pb  
к и тиме правили опите како дејствује и како се држи.</p> <p>„Слали су изасланике чак дубоко у  
зом наступу смрти и по начину, где се и како јављају болови.</p> <p>„Међу тим отрови Борџије им 
а група људи нису у стању да прихвате и како ваља отаљају све државне послове. — С тога је учињ 
зволте ми рећи шта желите, кад желите и како желите, па ћу вам онда ја казати шта могу ја ту уч 
зближе о овој господи, одакле је који и како је коме име.</p> <p>— Име, име, молим покорно, јес 
p>Да би сазнао уме ли ова жена ћутати и како се држи кад јој злочин ухвате, ђенерал је нарочито 
ако блаженопочившег кнеза треба убити и како сте ви први муж и дипломата балканиски.{S} Те ваше 
 никако се нисам могао сетити кад сам и како сам дошао кући!{S} Дозовем одмах момка и упитам га 
и како је тада био добар, благ, нежан и како би јој тада обично говорио:</p> <p>— „Је ли, мајка 
е у њу заљубљен један велики господин и како ће и они <pb n="238" /> и цела њена породица бити  
S} Она не би могла дати рачуна за што и како, али она је сад веровала у оне отоичње страшне реч 
ко злобно срце мора имати овај младић и како гадан изгледа са овом својом, на памет наученим ул 
 опет, могли доћи у вашу спаваћу собу и како <pb n="486" /> тога да се не сећате? — рече барон  
се свим на свету, како је то ту близу и како ће оне то за часак свршити, она сподби Паву за рук 
да се потпише како прима швапску веру и како унапред пристаје да сва Балканија припадне Аустриј 
ан!{S} Али чекај само, показаћу ја теби како се у туђој кући залуђују и маме младе женске.</p>  
, како избере.</p> <p>Прво он каза Пави како је кнез просто заповедио да му се она доведе, „а ч 
ик одговара хоћу, а после у пракси ради како најбоље може и уме.</p> <p>Ратко се прокашља, оде  
 јој на једном каже целу ствар, да види како ће на њу подејствовати.</p> <p>Тако је мислио Мути 
уго гледао у жену; учини, му се да види како јој се груди високо надимају...</p> <p>— Ама, збиљ 
ећала неко демонско задовољство да види како се изједначују с њом, <pb n="455" /> како чак сила 
 видео према јасноме огњу, и Жика опази како по снажном затиљку Враничићевом у два три маха про 
рмке балканиске!</p> <p>Жика опет опази како Враничића прође лака дрхтавица.{S} Он је продужава 
естише Срећку да ствар с Павом не стоји како ваља.{S} То га је грдно кидало.{S} Још никад није  
смела вас обманути.</p> <p>- Добро! али како се узима тај отров упита ђенерал.</p> <p>— Како го 
.{S} Хтео сам да загледам и ја њих, али како су биле јако увијене у мараму, то, сем очију, ништ 
 рече Белини.</p> <p>— Па добро!{S} Али како сте онда, врага, опет, могли доћи у вашу спаваћу с 
 да ме не затекну други гости...{S} Али како ћу за лице!{S} Шта ћу ту?{S} Имаш ли какав црни ве 
ешајући у њега и отров од змије.{S} Али како се све то спрема, т ј. како то дивљаци спремају —  
етку се сасвим збрка и растроји.{S} Али како тако одјекну и последњи глас „љета“, а за тим прод 
ога може ти он лепо и послужити.{S} Али како да доскочиш то један пут томе матором лисцу!{S} То 
тетно и, опасно по земљу. —</p> <p>„Али како те моћи немате — и како је ваша фактичка снага мал 
једном истом чланку, они су проповедали како блаженопочившег кнеза треба убити и како сте ви пр 
сује) док су малишани радознало гледали како огроман товар сена полако клизи све више и више ни 
ментарном силином.{S} Да би их дочекали како ваља, треба имати на <pb n="329" /> престолу влада 
.</p> <p>Други су опет шапућући причали како кнез има падавицу.{S} Било је чак и таквих булажње 
 волим!{S} Шта ћу кад су ме они окупили како се сваки владалац млад жени, па морам и ја.</p> <p 
рати.{S} Ја сам човек од дела.{S} Мисли како год знаш, и смисли што год хоћеш, мени само кажи ш 
т почео двоумити.{S} Спопадоше га мисли како је Врбавац лукав човек, а Каја безазлена жена, од  
рском улицом, сав потонуо у тешке мисли како да се издржи мучна борба за насушни хлеб.{S} Њему  
убљено у себе сама.</p> <p>— Причате ми како је земља нуна непријатеља моје династије, како зав 
ди да је ово блуднички дом и нагласи ми како би незгодно било кад би по граду пукао глас да је  
је цивилизован свет не зна ни шта су ни како се спремају.{S} Међу тим на Истоку се тиме јако ба 
е с тога у војсци и раширен глас о мени како немам војничка духа.{S} Све је удешено како треба, 
 престрављеност код кнеза и да га увери како је нова влада слаба, немоћна, и можда и издајничка 
 она уштину Паву за образ — погледај ти како је ово једро, па забрекло, па здраво, а код вароша 
 је очекивала да се он почне извињавати како је заборавио, како је писмо доцне добио, или тако  
 човек отрован, нити би могли брзо дати како противно средство да отрована спасу.</p> <p>— Кажи 
им, лудачким осмехом, узе зорно гледати како крв из расечене ивице полако слизи, како се скупља 
> <p>И кнез је сад почео живо набрајати како му Растислав прави сметње на сваком кораку, не да  
едном од ових села, па ћемо одмах знати како је у другима.{S} Хајдемо у село Пирлитор.</p> <mil 
аже се, и, љубећи Лепшу, узе јој тепати како би она могла бити посланик на каквом највећем евро 
имљивом случају.{S} Интересно је видети како је један писар — млад човек, хоп лола, а пало му у 
 узеше кувати у глави и она се сад сети како је лик младог господина доста био налик на кнежеву 
пољупцима.</p> <p>У исти мах Жика осети како му се нешто сави око врата; трже се и погледа — то 
ко лупа, да при сваком удару Јела осети како јој клопну зуби.{S} Она је била у будном заносу.</ 
 људи имају право.</p> <p>Дежурни осети како му нешто застаде у гуши, испречи се као песница, а 
 чудотворни, умирујући балзам, он осети како му се никад никакво зло не може десити у кући где  
ва црна сунца — и на један пут он осети како се из ових дивних очију лије у његову младу душу ч 
ни му се тако очигледно, да чисто осети како га нешто почиње палити по утроби и грудима, како м 
— сети се свега тога, и у тај мах осети како га проби хладан, самртни зној.</p> <p>У томе трену 
 безумље! — Заре се није могао начудити како њему не паде на ум да одврати кнеза од те будалашт 
а сва раскопчана.{S} Није могла појмити како се то могла преварити да пође од куће с откопчаном 
 трагичне стране?{S} Зашто се не сетити како смо обично радили ми другови међу собом, како смо  
да надгледа спремање црне каве, знајући како кнез много полаже на добру црну каву.{S} Ову узгре 
 падали, не питајући куда и не питајући како.{S} По глави, по коси, по затиљку, по голом телу,  
е стекао је „по чувењу“, т.ј. слушајући како о чему мисле и суде други учевнији људи.{S} По нек 
м женом.{S} Хоџа треба да рекне девојци како је убрзо чека голема срећа, како је у њу заљубљен  
њазу припада.{S} Целом свету пада у очи како ви сваком приликом гледате да ставите књаза у прис 
е.... јао! тако ништа не знаш, погледај како си овде дошао под моју артилерију.... баш ништа не 
е. _</p> <p>- А је ли био овакав случај како рекох?</p> <p>- Био, био, милостиви господине.</p> 
S} Ви један и можете ствар разумети тек како ваља — примети Растислав.</p> <pb n="89" /> <p>Врб 
 вама припасти.{S} Понављам, ја не знам како да разумем вашу срџбу.{S} Ваљда не би хтели то, да 
е Ратко. — Видим шта хоћеш, али не знам како ћеш.{S} Хоћеш на делу да осведочиш кнеза, да Црној 
 тако за срце ујео.{S} Није звао ни сам како је изашао из двора, како је сишао на улицу, како ј 
, ти сад тражиш од мене да ја доказујем како су ништавни.{S} Кажи ми где су се и кад су се до с 
> <p>Ратко слеже раменима: — Не разумем како би то могло бити.</p> <p>— Врло просто!{S} Позваће 
ема удар.{S} То разумем, али не разумем како ћеш то кнезу на делу посведочити, кад, међу нама б 
лако било да завара сељаке причајући им како су њих тројица из тога и тога села, ту одмах иза п 
тако јесте.{S} Али то је испало са свим како не треба.{S} То нико није хтео.{S} Ту моје праве к 
је интересно и баш ме то копка да видим како пише једна таква женска, нарочито кад пише једном  
 ја једном после толико година да видим како изгледа овде код вас у министарству....{S} Но, чек 
ико пута ја сам прилазио ближе да видим како вам је.{S} Додиривао <pb n="628" /> сам бакрене жи 
ива и нестална маса, коју води за собом како ко дочепа.{S} И ради некаквих далеких људи, који в 
е овде набућило овако (она показа руком како би јој набрекла и одскочила пуна недра) а ја бих о 
а се одмах досети јаду.{S} Паде му наум како су се Турци у рату служили псима као извидницама и 
чиним милост остављам да изберете начин како ћете умрети.{S} А само су два начина: или да попиј 
ар.</p> <p>Један је начелник извештавао како су у његовом округу сељаци приликом неке сеоске ли 
 пола у збиљи тумачио би јој и разлагао како је то младост, и како ће временом и годинама све т 
астирске авлије кнез је стојао и гледао како се играју два <pb n="268" /> красна, млада манасти 
ме казује.</p> <p>Док је кнез премишљао како би ђенералу било тешко да сам саопштава жени страш 
екоше ноге; једва је корачао; није знао како пређе оно неколико корака што га је још делило од  
одно и тако просто, да управо није знао како би друкчије и могло бити.{S} За дежурнога није виш 
 окретном Срећку одмах паде на ум мисао како би се и хоџа могао згодно употребити у овој ствари 
 чува као успомену.</p> <p>Још се сећао како су момци трчкарали из собе у собу, вукли некакве т 
тивала га о кнезу.{S} Врбавац је причао како га је кнез изненадио великом променом за тако крат 
>— Збиља, ти ми још ниси потанко причао како је та ствар изведена — напомену узгред Растислав.< 
ониград.</p> <p>Кугић би се зар и нашао како ће изаћи на крај с оваким извештајем, да је био са 
о је код себе револвер.{S} Кад је видео како полако тоне у нечистоту, он се сети, истргне револ 
ао гуја, кмет се окрете.{S} Он је видео како се кнез грохотом насмејао његовом паду.{S} Кмет је 
ичку историју но кнез, и јасно је видео како су неке поставке кнежеве нетачне, а неке просто и  
колима.</p> <p>Растислав је брзо опазио како се кнез јако рашћеретао услед обилна доручка, па д 
век.{S} Истина Милоје је после објаснио како се десила та промена, показао је све уговорене тај 
а министра.{S} Он је ту први пут осетио како је немоћан да се бори против завера, које се лаћај 
ерице по народу; после му је наговестио како би му најзад могао баш и опростити, ако му у једно 
а, већ гледам на ствари природно, онако како јесу, а што су ми у томе отворили очи за цело је з 
ење, да види да ли је ствар текла онако како се њему урезало у памети, или је било друкчије.</p 
 данашњој влади?{S} Сматраш ли је онако како је ми с поља сматрамо, као слабу играчку у рукама  
кад га служи други, онда га служи онако како он хоће.{S} Ево најбоља примера на вама самима.{S} 
ајна штампарија, и онда мора бити онако како он каже.{S} А за Швабу вели, да то управо и није Ш 
гонетног младића, и све је нађено онако како је он рекао.{S} Улица, кућа, име жене, њена прошло 
био изнимак, иначе све је удешено онако како се у писму препоручивало.</p> <p>У први понедељак, 
рице говориле и даље; говориле су онако како обично говоре младе девојке, кад су добре друге, п 
 кад га служиш ти, онда га служиш онако како ти хоћеш, а кад га служи други, онда га служи онак 
ре, је ли могуће да је ствар текла тако како ти причаш? — упита кнез најпосле.</p> <p>— Тако, г 
/hi>.</p> <p>Само име јасно је казивало како су постале ове урвине.{S} Од векова ту је вађен ка 
апора на власти.{S} Хоћу да пробам мало како иде рад и с другим људима.{S} Можда вама, на први  
а је загушљиво шапутао; јасно се видело како се говор поступно гаси и загушује.</p> <p>При посл 
а и страшна провалија.{S} Из ње се чуло како у дубини шушти некакав изгубљен планински поток.{S 
 људи дође до гроба и сад се јасно чуло како говоре, како ходају по каменој плочи.</p> <p>„Јес’ 
рећи, но она не осећа ништа; осећа само како јој низ леђа пури нешто топло и кваси је све више  
оби.</p> <p>— Изврсно!{S} Ствар је само како може бити.{S} Замисао је дивна, али извршење! — из 
ви до јуче били једнаки и сви се сећамо како је изгледао, шта је био и шта је радио човек који  
амену тако, да овај искриви леђа.{S} Но како Маврикије не одговори одмах — кнез продужи.</p> <p 
том узетом за три месеца унапред.{S} Но како је јесенас излазио на јужну границу Балканије, рад 
астицу на чедност и светитељство.{S} Но како у томе има и твоје заслуге, то си ти за данашњицу  
ко му је породица добила пенсију.{S} Но како је мајор Тоша по жени био кнежев рођак, његова је  
јчице морале су пиљити у калдрму.{S} Но како се, ваљда, ипак по кад кад дешавало, да се по којо 
утом главом чекам достојну казну.{S} Но како би било свирепо да сестра својеручно казни брата с 
је би после потрошила војска.</p> <p>Но како је до сад за војску био набављач Хаџија, то су се  
то жућака... хеј!“ Још је потери казано како изгледају зликовци, па је онда кренута.{S} Кмет, п 
ијске.</p> <p>Отуда је први пут јављено како се дознало да се Перун Црнојевић примакао балканис 
 немам војничка духа.{S} Све је удешено како треба, прилике су сазреле, дошло је време да се ис 
лимајући главом. — Мени је сасвим јасно како наш сељак гледа на те ствари.{S} Горега од себе го 
ецо, нема шта да се види) а нама смешно како браца Мика изгледа у сукњи и женској рекли, па изв 
ио се од смеха.{S} Пало му веома смешно како ћелави господин, пун страхопоштовања, беше напућио 
од смеха.{S} Сад му је опет било смешно како се Растислав уплашио.</p> <p>Кнез га почне дирати, 
едња питања; памтим <pb n="484" /> лепо како сам позван да потпишем моје исказе, памтим лепо ка 
ан да потпишем моје исказе, памтим лепо како сам устао с наслоњаче и пришао столу, па чак памти 
о.{S} Ево шта се десило.{S} Памтим лепо како су ми стављена последња питања; памтим <pb n="484" 
своју нову драгану.{S} Позивао се на то како звониградске торокуше никога не штеде, па опет зат 
е свеједно шта ко о мени мисли, па и то како ти цениш целу ову ствар.</p> <p>— Па ипак, ја осећ 
коме ли остајеш!“</p> <p>Памти још и то како су слушкиње ушле у спаваћу собу, избудиле мању дец 
се налази између два мртваца; он је чуо како клепећу њине сухе кости; осећао је како га жуље њи 
ио и поносио самим собом и јасно је чуо како му некакав унутрашњи глас говори.</p> <p>„Бравос,  
На једаред Ратко застаде; он је био чуо како се за његовим леђима два начелника разговарају, да 
} Овде глава игра.{S} Ако изведеш ствар како ваља, твоја је будућност осигурана.{S} Мене ћеш на 
 ћу оставити потомству страховит пример како се казне оваки гнусни злочини — рече кнез јетко, и 
и.</p> <p>Већ је било близу читав сахат како су се кренули са извора, где су се одмарали, а још 
вао сам се царски_ Ово је већ трећа ноћ како спавам као заклан.</p> <p>Ратко тек сад загледа до 
 <pb n="534" /> погледа ону дивну траву како је волови слатко-млаве.</p> <p>Ова шала Жикина пов 
 ми па ћу ти онда испричати све по реду како је било“ — изговарао се сељо.</p> <p>Али ту се нађ 
ција наша.{S} Хтели би власт, да покажу како нису гори од својих очева и дедова.{S} У колико се 
Раткови начелници; удесили га да покажу како је Кугић немоћан да те зашити од династичких прете 
ењу.{S} Досадило се царевима да гледају како се Црнојевићи и Косанићи конабе, па решили да једн 
их ти чуда ту није било!{S} Час јављају како су у вароши освануле прокламације, писане крвљу, к 
сретни и задовољни, нити се више сећају како је жалосно и сумрачно мало пре отпочео њин састана 
b n="87" /> доказале су да људи причају како књаз не ваља, како неће да учи, како је склон мног 
захвалан, али још носим модрицу на куку како сам пре пао, кад смо оно последњи пут јахали...{S} 
ало час прошле поред мене.{S} Ја осетих како ме дочепаше нечије снажне руке, стрпаше ми некакву 
 Око њих наста неко шушкање и ја осетих како ме неко узе, пребаци ме прело рамена као какав џак 
ка, и опет сва чаршија да јој виче: „Ох како је то поштена и чедна жена!“ А кад се обоје хоће — 
њена она не осећа бол, само се боји, ух како се грозно боји, премрла је од страха....{S} А пред 
ква отрова?{S} То је баш како ваља, баш како ваља.{S} Какав је то отров?</p> <p>Ката је ћутала  
огуће да има таква отрова?{S} То је баш како ваља, баш како ваља.{S} Какав је то отров?</p> <p> 
 извињавати:{S} Па молим те!...{S} Знаш како је!...{S} Ти си ми и сама говорила...{S} Разуме се 
а, ово су махом његови поклони; не знаш како је нежан и пажљив у тим стварима.{S} Кад примети д 
бише.</p> <p>— Једва једном!{S} Не знаш како се радујем!{S} А видећеш, благосиљаћеш овај дан —  
p>Кнез Мутимир устаде.</p> <p>— Не знаш како су ми бљутаве те придике о народној љубави.{S} Вла 
 па да бежиш са мном у свет.{S} Ти знаш како си био тврдоглав у тој твојој одлуци; знаш и то, к 
амота.{S} Овај се свуд хвали, а ти знаш како је код нашега сиротног света.{S} Код нас бајаги га 
разнесе на ножевима..{S} Па ти бар знаш како то бива.{S} Рођеним си очима гледала ужасну смрт б 
к да седнем овде до тебе да ми испричаш како је то било.{S} Куку, колико ли је ово сахати? рече 
и ти у праву да ту злоупотребу сузбијеш како год можеш; у овом случају у праву си да дадеш изну 
а код имаднеш пара и „шмука“ - да видиш како ће облетати око тебе.{S} Не ће ми се онда овуд врт 
то да сељак не зна шта је устав.{S} Још како они знају.{S} Они су, бога ми, више нас гурали на  
ступајући у собу.</p> <p>— Гони, те још како ме гони!{S} И то знаш ко?{S} Ево овај чварак овде. 
Постоји, постоји, господине мој, те још како постоји.{S} Па какве се разбојничке ствари тамо вр 
дин ћата тражио те „<hi>створове</hi>“ (како он вељаше у шали) за своју душицу. </p> <p>Истина, 
колико тренутака опет испливала.</p> <p>Како је месец на изменце упадао и испадао из ових облак 
месник малолетна кнеза Мутимира.</p> <p>Како да се дочепа престола? — то је била непрекидна тем 
 па не може, запињући о крајеве.</p> <p>Како се беше нагао гробу, Заре се просто стропошта.{S}  
је нешто што те подсећа на мрак.</p> <p>Како уђе, он се упути Растиславу.{S} Поздравише се.{S}  
гој исповеди шта јој је на срцу.</p> <p>Како је, кад и од куда дошао овај обичај — нећемо овде  
 срдито кроз плач протествовао:</p> <p>„Како ви смете мене да терате?“ Нећу да учим; ја сам кне 
 ствари с Јелом, баба Ката је била само калауз за једну „високу госпођу“, која је опет била поз 
чати собу изнутра?{S} Да није имао кључ калауз!{S} Али ви велите да је ваш кључ био у брави? (Б 
, скочи на козла и ошину добре коње.{S} Калдрма загрме под колима и жустрим ударима коњских коп 
његовом капијом већа бара и покваренија калдрма но код његовог комшије, те с тога и има веће пр 
д иду улицом <pb n="478" /> где је гора калдрма.{S} У два три маха кола су застајала, но после  
не, сироте девојчице морале су пиљити у калдрму.{S} Но како се, ваљда, ипак по кад кад дешавало 
тлост, падајући на нечисту звониградску калдрму.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Изишав  
улици Јабуковој, броја нема, али у кући калдрмџије Станка, у авлији с леве стране, станује женс 
е оџа је био повезао око главе зајтинли калемћарку шамију, у десној руци држао је пушљик од нар 
рнојевић је носио у торби погачу и пуну каленицу папуле с великом обареном шумком.</p> <p>Путуј 
е тако рећи тренутну смрт — то су цијан-калијум, стрихнин, плава киселина и друге.{S} У јаке от 
ран многим жутим гајтанима и тракама, с калпаком на глави.{S} Пратећи кнеза, гардисте јаше како 
<p>- Е, није, није, него ћу ја бити као калуђер.</p> <p>Доктор с осмехом примети:</p> <p>— Па к 
вим курварство ваше!..{S} Ето вам ваших калуђера; обратите се њима за таке услуге....</p> <pb n 
 Море какви калуђери!{S} Ђаво ти узео и калуђере; нећемо ми њих ни видети — рече Синђа, грабећи 
пљачка еснавску касу.{S} Да је отишао у калуђере био би први владика и највећи језуита.{S} Да с 
p>Доктор с осмехом примети:</p> <p>— Па калуђери то најчешће и слушају. </p> <p>Кнез прихвати:< 
во, господин доктор лепо каже, то чак и калуђери слушају, а што да не чујем ја; то је народни о 
мигује — испале му!</p> <p>— Море какви калуђери!{S} Ђаво ти узео и калуђере; нећемо ми њих ни  
и платила им да тако певају.{S} Старији калуђери то не признају, а после и калуђерче удари у ин 
<p>Други начелник опет јављао је, да су калуђери једнога подручног му манастира, једном при слу 
самитила, једва реч изговара, као каква калуђерица.</p> <p>- Чуо сам да знате неку траву од кој 
рији калуђери то не признају, а после и калуђерче удари у инћар.</p> <p>Један је начелник извеш 
ична истрага.{S} У први мах једно младо калуђерче све је признавало, само се извињавало да су т 
инђо, како ме мрзи улазити овде.{S} Ове калуђерштине!{S} Па онај жмирави, риђи накарет Мелентиј 
ено! спремај постељу!{S} Жено изувај ми каљаве ципеле!“ — па си се онда таман изједначио с пала 
 мало није погинуо, Растислав додаде: — Кам да је!{S} И то је нека лупача!</p> <pb n="378" /> < 
 големих једа амо дошли!{S} Није лаж, а кам’ да је.{S} Но, господине и сине мој, помози, по бог 
, или му плане и изгоре саденуто жито у камари.{S} То свак жали, али нико не одобрава — рече Бо 
p>— Подмети овај камен, подмети, синко, камен под точак, па зови кога од друштва да ти помогне. 
једна рушевина до темеља, где не остаје камен на камену!...</p> <p>Ове загонетне речи отеше се  
и прекрете, предњи точак удари о велики камен и кола са шкрипом стадоше, као кад какав голем те 
овици, а тиме је десет пута тако велики камен спао с груди министра Растислава.</p> <p>Три ноћи 
 своју чизму: „Ете, господине, запао ми камен па ме жуљи.{S} Хоће ногу да ми осакати Морам да г 
уту, рече сељаку:</p> <p>— Подмети овај камен, подмети, синко, камен под точак, па зови кога од 
; он се ћутећки окрете зиду и на хладан камен наслови своју врелу главу.{S} Лепша крадимице бац 
ле ове урвине.{S} Од векова ту је вађен камен.{S} Мало по мало, непрестаним копањем створене су 
је до сад узалудно подупирао и подметну камен под њега.{S} Кола још једном претегоше низ брдо,  
мењара, грабећи само да извали што више камена, и да га узме оданде где се најлакше вади, поруш 
ако затвореној, упали мангал дрвена или камена угља.{S} Тај опасан гас уљуљка човека те се зане 
бадва хладна, обадва чврста, обадва <hi>камена</hi> - излетале су варнице.</p> <p>Два намесника 
 не мора шкопити и обрезивати ове своје камене људе.{S} То се учинило зазорно чедним Бечлијама. 
 тридесет метара.</p> <p>У подножју ови камени брегови били су испроваљивани, где ужим, где шир 
о с тога постало неморалније, да су ови камени људи остали у пуној природи својој, онакви као ш 
обови, с белим плочама и белим осниским каменим крстачама.{S} Гробови су били неправилно поређа 
и амфитеатаор, џиновским, косо срезаним каменим бреговима, високим местимице и преко тридесет м 
} А ви све зинуле, па се само крстите и камените <pb n="222" /> се, очима својим не верујете. „ 
 се час оштрији, час тупљи врхови голих каменитих брегова.{S} Обасјани месечином, ови голи врхо 
н сребрн појас вила око подножја стрмих каменитих висова.{S} Даље иза ове бразде, из опште масе 
ом косом.{S} Око себе је видео неравно, каменито земљиште, а мало даље огромне, мрачне рупчаге  
па га гоне да се бос пење уз оно оштро, каменито брдо, покривено <pb n="659" /> раздробљеним ши 
евић спавао и сањао:</p> <p>...„Огромно каменито брдо, а њему, Црнојевићу, стегли руке наопако, 
 јасно чуло како говоре, како ходају по каменој плочи.</p> <p>„Јес’ овде је!...{S} Овде има жив 
и читаво име покојниково, који под овим каменом лежи.{S} Сети се, како је некада гледао слепе,  
Одмах иза првог савијутка, чкиљила је о каменом своду малена лампица, налик на лампе што се ста 
евина до темеља, где не остаје камен на камену!...</p> <p>Ове загонетне речи отеше се као очупа 
е своје суграђане, који су умели мртвом камену дати израз жива, природна човека.{S} Истинска пр 
вих огромних дворана, изрезаних у самом камену.{S} Варварска рука грубих и незналичких камењара 
иђе овим колима, и, ударајући штапом по камену, који се десио ту на путу, рече сељаку:</p> <p>— 
други обесмртили су се представљајући у камену истинске облике гола, жива човека.{S} Ми пак дот 
 држи ред снажних голијата, изрезаних у камену.{S} Голијати су били природни људи и у сразмери  
 кутију, с великим монограмом од драгог камења; после су хвалили изврсан дуван и тврдили да у Б 
{S} Варварска рука грубих и незналичких камењара, грабећи само да извали што више камена, и да  
>сви практикују</hi> — њега би затрпали камењем.</p> <p>Свет живи од формула.{S} Свак има по не 
ки прота, фино свештено лице у вишњевој камилавци.</p> <p>У четвртим колима долазили су други а 
а зна, свака друга приложила је по свој камичак и зграда је била готова, док удариш длан о длан 
, завлачио руку у чизму, пипао и тражио камичак.</p> <pb n="207" /> <p>— Боже, господине, па ов 
бичан човек не би толико чекао и трпио, камо ли он, што је научио да куд он оком, туда други ск 
м крив...</p> <p>— Ја га нисам убио!{S} Камо? где је крв?{S} Моје су руке чисте....</p> <p>Ђене 
о врати.</p> <p>- Шта? — шта велите?{S} Камо рекосте?</p> <p>Он у томе стиже пред Растислава и  
ема чак ни зверова, па ни самих тица, а камо ли живих људи!{S} Ко ли је ово тесао и шта ли му ј 
могао никако ни изаћи из ове пустиње, а камо ли одржати кроз њу један правац, путујући једнако  
— Пропали смо ми с тога што то јесте, а камо среће да то није, па проста му свака друга пропаст 
ора да мисли.{S} И кокошка, па мисли, а камо ли човек!</p> <pb n="37" /> <p>— А! и кокошка мисл 
з који би и тици било тешко узлетети, а камо ли човеку попети се.</p> <p>Са ове узане природне  
макар и први слуга у Црнојевића кући, а камо ли што више.</p> <p>Затим је узео реч Милоје, и, п 
де виђео... их хи... каквих људи!{S} Па камо их данас?{S} Сви сте ви овде гости, данас јесте, с 
 начинити! — рече кнез спуштеним, куд и камо блажим гласом.</p> <p>— Јес, господару, ви сте бол 
S} Па ипак наш народ стоји у томе куд и камо више над свима суседима својим.{S} Ма како да је н 
p>— Факт је, светлости, да смо ми куд и камо чистији и чеднији од Румуна — прихвати доктор. — В 
промуклим и рапавим он прошапута сину: „Камо ти сестра?“</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
е згужва, а десном руком прихвати се за канабе и полако се спусти на њега.</p> <p>На госпођи је 
 а сав умазан од просута јела, прући на канабе.{S} Кад сам јутрос добио рапорт о свему овоме, д 
познаници.{S} Растислав му показа руком канабе.{S} Седоше обојица.</p> <pb n="368" /> <p>— Ти с 
 лепа Пава седели су једно до другог на канабету.{S} Он узе њену десну руку и мету је себи око  
само га још више острви. — Он је понесе канабету.</p> <p>Јела се копрцала и бранила.{S} Она му  
дни су говорили да је кнез седео у свом канабету и нешто писао и да му је ту позлило.{S} Други  
шта друго до излив из некаква старинска канала, у који се стиче нечистота из свију варошких нуж 
о сам ја у неку руку госпођа Помпадурин кандидат! — рече он с подругљивим осмехом.</p> <p>— Чуд 
сиљеним осмејком на уснама.</p> <p>— Е, кандило му његово, што ме искида, стрвина!{S} Не памтим 
во, то десно и у два три маха рече: „О, кандило му, како ли ћемо то!?“ За то време једном је ру 
кретних облака, и, као огромно заљуљано кандило, просу на све стране своје меке посребрене зрак 
ране; с обадве стране наместише омалено кандиоце с црним стаклом, кроз које се једва пробијала  
треска на скоро изгуби у даљини, широка кантарска улица остаде пуста и нема.{S} Месец се већ бе 
игоше до у средину града и дохватише се кантарске улице.</p> <p>Ова главна улица звониградска з 
та, које зија из мрака.{S} Наједаред из кантарске улице, испод кестенова, указаше се две сенке; 
 тако као мачке, они стигоше на средину кантарске улице и ту стадоше.{S} Спрам њих се дизала ос 
срца текле.</p> <p>Пратња удари широком кантарском улицом, спусти се у кројачку чаршију, одакле 
в ђак ишао је замишљен и брижан широком кантарском улицом, сав потонуо у тешке мисли како да се 
а за гомилицом, и све се стиче у широку кантарску улицу.{S} Пред Малим Конаком ври.{S} Ту су по 
транске тулуме и бурад, старе зеитинске канте, остатке покварена лоја, ужежене масти и смрдљива 
м висинама својим.{S} Једна његова суза канула је у ову пусту долину.{S} То је била суза љубави 
 n="342" /> и на оном месту, где је она канула, израстао је овај стручак бела љиљана.</p> <p>—  
се као јагода, мислиш сад ће крв из њих канути.</p> <p>— Ама осети ли ти, Паво, како лепо замир 
и час су руменили, мислиш крв ће из њих канути, час су опет бледили као крпа.</p> <p>— Немојте  
 мало и наређено.{S} Али да видиш друге канцеларије!{S} Не би имала чему позавидети.{S} Искрхан 
 7½ часова из јутра, а на вратима, пред канцеларијом г. министра спољних послова, већ стоји мом 
неотварајући очију.</p> <p>— Идем.... у канцеларију — рече господин, па онда похита те додаде.  
еђивао да му сваке ноћи сељаци доводе у канцеларију по једно девојче.{S} Шта је тај радио?{S} Д 
тридесет девојака прошло је кроз његову канцеларију.{S} А кад је ствар дошла до истраге, нико о 
у.</p> <p>Ратко је за тим сишао у своју канцеларију, а Растислав сео за сто и јавио момку, ако  
ussi</foreign> (Не пућиш се ваљда и ти) као г. Растислав, што сам се ја мало шалио.{S} А? хе? х 
p>После се прешло на <hi>шеретлук</hi>, као на једну црту и особину у карактеру народном, па и  
д кнеза одстране сви „опасни елементи“, као што су се тим општим именом називали сви они, који  
 више но изврсан, „прави царски ручак“, као што се изразио сам кнез.{S} За столом се остало до  
ћа беснила, с отровом од трулих лешева, као и с отровима од разних најужаснијих и најгаднијих б 
гледа њега ради, но себе ради.{S} Њега, као човека, нико не воли, нико не жали, нико му не жели 
ршује и да вуче одговорност.{S} С тога, као министар председник, он ће увек бирати за министре  
, да се овај ударац одбије.{S} Изгледа, као да је кнезу тешко да поред себе гледа човека коме д 
 вас највеће жртве поднели.{S} Изгледа, као да вам је тешко трпети да има ма кога на свету, ком 
г печата, и председник касационог суда, као што је то још раније законом већ било предвиђено.</ 
 је час на говорника, час на свог мужа, као да је хтела рећи: „па шта мислите ви ту?“.</p> <p>К 
ци, све је ту, и ђаци ће певати, па ја, као велим, спремни смо.</p> <pb n="180" /> <p>Млађи ађу 
ка неодређена збрка од мисли и осећаја, као беличаста пара, вртела јој се по глави.{S} То је би 
д туђ утицај.</p> <p>Но госпођа Софија, као да је погађала ове мисли мужевљеве, држећи се за кв 
ну срећу, да је Лепша од сад само моја, као што сам ја тврдо решен, да од сад будем само њен?</ 
сти на стотину најфаталнијих погрешака, као год што ти вера у народног генија може бити путевођ 
{S} Ништа не може тако уплашити човека, као кад неко ненадно зврцне одоздо новине које држите р 
 је одмах пупо поверење нових власника, као што га је уживао и код старих.{S} Постао је у толик 
м друговима, осталој двојици намесника, као важну политичку потребу.</p> <p>Бојећи се да то не  
 њега морала црћи и така снажна зверка, као што је....на прилику... та да, на прилику... рецимо 
па се онда нагло и неочекивано угасила, као жижак у који је ненадно духнуо страшни дах судбине, 
 као два вечно непомирљива непријатеља, као два духа мржње, који су се мрзели од искони и који  
и и хијене на просту појаву укротитеља, као послушна деца поваљају пред њим...</p> <p>На ова ра 
еч „господар“.</p> <p>— Мала главобоља, као што ми сам господар изволе рећи.</p> <p>— Али <hi>г 
дивне шале у својим песмама и изрекама, као што има наш народ.{S} Ја хоћу да чујем све.{S} Наре 
би никад мењала са таквим светитељкама, као што је Лепша.{S} Она — Мона — не парадира својом че 
, на прстима, дајући знак обема рукама, као оно човек који се стара да некога не пробуди.</p> < 
у.</p> <p>Дама застаде мало на вратима, као да се нешто двоуми; но то је било само за један тре 
м покретима и меким, нежним нагласцима, као да декламује:</p> <pb n="341" /> <p>— Она ми спава! 
низму.</p> <p>Малаксао, с упалим очима, као земља у образу, он је ишао као сенка, мрачан и забр 
узе ходати замишљено, с обореним очима, као да што тражи у трави.</p> <p>Међу тим Жика узе догл 
вета подолазило, боже, са свију страна, као ово сад.{S} Јело се, пило и веселило, као ово сад.{ 
рока равница, окружена са свију страна, као какав горостасни амфитеатаор, џиновским, косо среза 
ко за образ, а оно меко, сестро рођена, као пабушина.{S} Па оне руке, па груди, све меко као па 
/p> <p>Ствар је после овако и завршена, као што је Жика предсказивао.</p> <p>Првој потери која  
о с десне стране до начелника Вујадина, као да је неким „наитијем“ прозрео мисли начелникове (а 
друго но дете; тек деветнајеста година, као наш Никица.</p> <p>— Ама о коме ти то говориш, о кн 
она се пресамитила, једва реч изговара, као каква калуђерица.</p> <p>- Чуо сам да знате неку тр 
ли лепа Пава била је тако исто и мудра, као што је била лепа.{S} Сва ова пажња кнежева није у њ 
У стаклу је била течност чиста, бистра, као вода без икакве боје.{S} Кнез помириса стакаоце и н 
и дах буне, преврата и грађанског рата, као нека тајанствена дрхтавица, прође целим Звониградом 
столици стоје моје хаљине; собња врата, као и обично, изнутра закључана, а тако исто, као обичн 
ских имања извукла је 155 кола ђубрета, као што је то јасно сведочио општински рабош.</p> <p>Ко 
ко га је брзо био започео.{S} И доиста, као министар, Ратко никад не би проповедао ову теорију  
о госпођа на један пут застаде, поћута, као да се предомишљала шта ће рећи, за тим настави живо 
 бранити и ценити и с другога гледишта, као што ћемо мало даље и видети Ратка да је брани.</p>  
а се дође циљу.{S} Није пожаљено ништа, као што није ништа ни пренебрегнуто.{S} Нису поштеђени  
 једноставна, десетична система новаца, као што ће се морати завести и у мерама.{S} Том прилико 
тка.{S} Ратко превуче шаком преко лица, као да је хтео скинути с образа некакву паучину, па нас 
у, под снажним и вештим рукама веслача, као стреле крижали глатку површину дунавску, гонећи пра 
а, или најпосле цела гарда јаше остраг, као што је сад био случај.</p> <p>У кнежевим колима, се 
 по један пуномоћник друштва лекарског, као нарочити изасланик.{S} Сви друштвени печати на заво 
 баба — кад 6и Ката била луда и од сад, као што је била до сад; трчи дању, трчи ноћу, јури као  
тиште обадве песнице и погну се напред, као да ће на некога јуришати.</p> <p>— Сила је старија, 
а кук.{S} Леву ногу избаци мало напред, као глумац који се спрема да отпочне декламацију.</p> < 
али добри људи.</p> <p>Ђенерал застаде, као да се нечега на један пут сетио, но брзо опет проду 
енило ширило се на све стране.{S} Овде, као јед зелена, густа шеница; тамо шарена ливада, посут 
ћи до слободна обожавања чисте природе, као што је било код старих Грка.{S} Дотеривано је до по 
а, па се ту застајало, и место природе, као што рекох, долазио је глупи листић, или парче какве 
г народног васкрса твој је деда, кнеже, као каква крмка, секиром убио!</p> <p>Увређен, кнез се  
мна паука, и туна разапела своје мреже, као што је то случај код мене.</p> <p>Из суседнога гроб 
је давала станка ни одморка; она га је, као сенка његова, свуда неодступно пратила.{S} Ноћу, да 
p>Јако је жаљен некакав кадет, који је, као дечак од својих 19 година, имао несрећу да се нароч 
Лепша је убрзано дисала, а срце јој је, као челичан чекић, ударало о забрекле груди.</p> <p>Вре 
ошту.</p> <pb n="14" /> <p>С кнезом је, као што смо видели, била изгинула и нека његова родбина 
> <p>— Младић, како ћу рећи, одевен је, као какав ђак из боље куће — рече момак.</p> <p>Растисл 
ликој столици на сред собе и стењао је, као да га нешто боле.{S} Кад му доведоше децу, он стаде 
о из поштовања, а госпођа их дочеку је, као гостољубива домаћица!{S} Шта ту има грешно?{S} Обич 
рану рођачке, породичне везе и осећаје, као што је на прилику осећај детињске љубави спрам роди 
е икада било, оне су морале бити оваке, као ова слика како је ја сад представљам.</p> <p>Па и о 
ва кругла упадала је у ове црне облаке, као у какво дубоко <pb n="531" /> језеро, из кога би по 
з гласа, без и најмање лупе, као сенке, као духови без тела ступале су и кретале се ове чудне н 
једнолике речи, које су се полако лиле, као побожна молитва усрднога богомољца.{S} При последњи 
> <p>Извирући из вароши, ове су гомиле, као голема река, текле у правцу широка друма, што из Зв 
е играти, а усне су се грчевито купиле, као да је хтео нешто рећи што не може да изговори.</p>  
о за навек умукнути.{S} Сматрај, дакле, као да ти ове речи долазе од каква невидљива духа, који 
страну, а крајеви усана повели се доле, као оно у детета кад хоће да заплаче.{S} По лицу га про 
овимук, управитељици Више Женске Школе, као својој присној пријатељици, наговестила је мало раз 
ез с очевидним багателисањем.{S} После, као да се наједаред нечега сетио, он се окрете Растисла 
ако надолази и шири се све даље и даље, као обилне што прелију своје обале па се разлију ао цел 
тано, неуморно валатао све даље и даље, као оно шеталица у добро навијена часовника.</p> <pb n= 
</p> <p>Кнез Мутимир упознао се с њоме, као што мало час и сам рече, на последњем дворском балу 
војке, одрасле у кући такве једне жене, као што је баба Ката.</p> <p>Но има душа тако чистих, д 
а црна шубара, на ногама високе чарапе, као што носе сељаци у Балканији, и црвени, уштављени оп 
ез јава, без гласа, без и најмање лупе, као сенке, као духови без тела ступале су и кретале се  
почетка устезала, мислећи да ће јој се, као оно пре, понудити 5-6 цванцика.{S} Али кад јој Срећ 
ознавати поједине предмете, који су се, као црне сенке, уздизали у мраку.{S} Прво распознаде, д 
, а она би му дала најискреније савете, као своме рођеноме брату, а после би задржала његово пр 
аво да за та дела и одговорност носите, као што ће и слава за њих вама припасти.{S} Понављам, ј 
 повратим.{S} Ви слободно разговарајте, као да мене овде и нема; ја вам нећу сметати; ја ћу се  
играду чувена са своје ванредне лепоте, као и са отмена понашања, такта и поштења.</p> <p>Кнез  
ће да му је воде!{S} Хо, хо!{S} Ала ће, као јаребицу, да је преко...</p> <p>Пијани Ралека не мо 
у ни такви крволоци, ни такве паликуће, као што их назадњаци престављају.{S} Закон им не може н 
{S} Искрхани фотељи, распарене столице, као да је све у телалници куповано — рече Растислав.</p 
лопи око ње своје снажне, младе мишице, као две челичне полуге и стиште је у наручја тако, да с 
хотом насмеја, погледа око себе и рече, као да се обраћао неком трећем.</p> <p> <foreign xml:la 
 Ето, молим покорно, онако што се тиче, као што и сами видите, људи су мирни, слушају, чекају.{ 
велики камен и кола са шкрипом стадоше, као кад какав голем терет с висине падне на земљу.</p>  
овде десило мојим утицајем — рече кнез, као питајући ђенерала.</p> <p>— Да, али не сад одмах —  
роцепише на јужној половини обзорја, и, као огромна завеса, коју савија некаква моћна невидљива 
згомиланих црних и покретних облака, и, као огромно заљуљано кандило, просу на све стране своје 
 звера.{S} Бесан лав пада пред ноге, и, као кротко псетанце, лиже ти обућу, само да избегне уда 
елу, дохвати је оберучке по средини, и, као оно кобац пиле, понесе је преко собе.</p> <p>Ово сн 
енутак да ове лепе земље себи приграби, као што није могло бити ни у интересу Русије, која тако 
ом; завиривао је сваку ситницу на себи, као да то није био он сам, већ какав сасвим нов, њему н 
„Овој дружини дошло је до знања, да ви, као кнез балканиски, у овом судбоносном добу, не <pb n= 
згледали <pb n="551" /> тако поверљиви, као да су међу својим знанцима и комшијама, с којима се 
{S} То нису били млади, непознати људи, као што се кнез надао, но већином високи чиновници, чес 
бавац, а ове му речи излетеше из груди, као кад из парна котла шибне дуго уздржавана пара.</p>  
ј протест пуковников, а за тим продужи, као да није ништа ни чуо.</p> <p>— Има поватане преписк 
е не отиште лак, црно обојан чун, који, као муња, испара Дунав и као лака стрела прелете на суп 
 се у срце лије и по целом телу струји, као најслађа медовина.</p> <p>— А за тебе, за тебе, Леп 
аву.{S} Он је то учинио тако механички, као што нехотице и механички <pb n="641" /> човек трепн 
ових прича нешто је било истинито, али, као обично, много је било и измишљено, додато.</p> <pb  
помишљао да постане кнез у пуној ворми, као ђенерал Врбавац, али је тежио да постане најмоћнији 
з?{S} Је л те?{S} Обратили сте се мени, као старој мајсторици у тим стварима.{S} И добро сте уч 
аљини, и баш с те стране Жики се учини, као да чу неко дозивање.{S} Он ослушну боље, после прил 
ном приликом, кнезу се на једном учини, као да иза једнога белога крста види црну људску прилик 
разумевати тако фине и суптилне ствари, као што је <hi>ова</hi>.{S} С тога није ни чудо кад он  
свим мирно говорити о започетој ствари, као да се све то тицало каква најобичнија догађаја, кој 
ледао је с презирањем.</p> <p>„Свињари, као и сам што сам.{S} Одлучност једнога претка створила 
луша како пуцају разбојнички револвери, као да гледа како из шумарка испадоше некакви страшни,  
господине, можете се слободно поуздати, као у себе сама.{S} Ако вам треба верна служба, нигде ј 
стано у патос, он отпоче живо говорити, као да се с ким препире:</p> <p>Јес, ви имате право.{S} 
 и наше друштво стојимо на челу власти, као бедеми његови.{S} Но све то доћи ће после; што мени 
ари нека мира од њега, па, боже прости, као оно кад си у цркви.</p> <p>— Бог с тобом, па ко ће  
и се ко је, и сав ће народ за њом поћи, као за законитом царицом.{S} Говорила је, како она има  
>— Као но ти лијепа ружица у ђул-башћи, као но ти једра зрела јабука на витој гранчици, така си 
ашњи родитељи воде бригу о својој деци, као год и у старо доба; и кад дозру за брачне односе, р 
послу.{S} Сви домаћи орловачки песници, као и по неке <pb n="168" /> боље „песничке снаге“ из о 
ве и дивљачка племена у средњој Африци, као и америчка индијанска племена, код којих је особито 
 поче дежурни, запињући код сваке речи, као оно човек који се толико занео за мислима, да на ре 
и то махом би понављао једне исте речи, као што се то при игрању шаха обично ради.</p> <p>....„ 
о заслугама мојих предака, једном речи, као што наш народ вели, висим ли ја о свом пикљу или ме 
ји у најкраћем року треба да се изврши, као узрео чир, што за који дан треба да пукне, Врбавац  
о главу на страну, заузимајући положај, као оно Наполеон на бојном пољу, кад пусти у борбу свој 
по десној руци пуначкој, облој, дивној, као најлепша рука на каквој старинској грчкој статуи.</ 
> <p>Приче о незгодној прошлости њеној, као и о свима другим прошлим и садашњим гресима, почеле 
То је са свим природно!{S} Такав дедак, као што је он, зар може и разумевати тако фине и суптил 
урно даље, а ишле су упоредо и у корак, као што иду војници.{S} На скоро ове се две женске изгу 
ве руке дизао се висок планински одсек, као го, усправан зид, уз који би и тици било тешко узле 
а и пријатељства и до поло крвав вишек, као знак смрти и опомену да нико не може избећи казну н 
златне душе.{S} За њих не приања порок, као што се рђа не хвата за злато.</p> <p>Јела је одрасл 
као што немају по један војнички шињел, као што носе народни војници, па се он не би бринуо за  
јор Тоша полако с испрекиданим дисањем, као оно човек кога си на један пут полио хладном водом. 
иде како мирно рује око стола с цвећем, као човек који нешто безбрижно тражи.{S} Та кнежева пој 
тереси.</p> <p>Растислав климну главом, као што се чини кад човек кога сажаљева.</p> <p>- Прочи 
шумљена, али с лепом планинском травом, као што су многи пропланци у овим планинама.</p> <p>Наш 
ела?{S} И ако се поносите својим радом, као што сте мм увек говорили, <pb n="188" /> онда, баш  
 веру; убили га ноћу; убили га секиром, као што убијају крмке балканиске!</p> <p>Жика опет опаз 
.{S} Он им је у томе био веома подесан, као богат човек, коме су могли и знатне суме понудити,  
о неколико година, а за тим био убијен, као што смо напред видели.</p> <p>Али још за живота кне 
 такав <pb n="463" /> један велики син, као што је мудри Растислав.{S} Он прати све ове издајни 
и то мене питате, господару? — рече он, као с неким чуђењем и упре прстом у своје груди.....</p 
ез отпоче своју кратку беседу, како он, као потомак династије Косанића и т. д. долази у стару п 
.</p> <p>— Е, е, куда си ти тако нагао, као да те неко гони? — рече Растислав ступајући у собу. 
најстрашнијим мукама.</p> <p>Зла мисао, као и бесан пас, има своје оштре зубе; и кад их она ком 
 по некад је с њим тако слатко ћеретао, као с каквим својим вршњаком.</p> <p>Растислав је био п 
 на махове подухивао, сад беше престао, као да се повукао дубље у планинске гудуре, од куда се, 
само што сам по ногама и рукама осећао, као што и сад осећам, местимичне болове.{S} У почетку п 
} Истина је да сам то од многих слушао, као што је истина и то да многи ваши поступци на то лич 
чима преко писма.{S} За тим скочи живо, као девојчица од 16 година, дохвати мужа за десно раме, 
ији покушаји избегавали крваво убиство, као на прилику онај кад је удешено да паднем у нужник?  
 две женске прилике, где грабе уз брдо, као да долазе одонуд из преко манастирска потока.{S} Ра 
ачелници су саслушали његов говор тако, као што побожни хришћани слушају лепу службу смирена св 
ино загушљиво рипање чуло се на далеко, као стругање неподмазане <pb n="418" /> тестере, али гл 
посла имам с пашом, (Растислав и Ратко, као што смо већ споменули, били су пашанци) па као вели 
и и одлучности тако исто много причало, као и о његовом слободоумљу.</p> <p>Сељачки син, париск 
ан жубор.{S} Ордена тада још није било, као ово сад, и тек си овде онде из ретка могао видети п 
во говоримо кад би нешто у истини било, као што није! — опет настави доктор.</p> <p>- Ама шта у 
о ово сад.{S} Јело се, пило и веселило, као ово сад.{S} Младеж је већ почела била да окреће кол 
робовања...</p> <p>Враничићу се чинило, као да је провиђење њему наменило да доврши велики зада 
ли је онако како је ми с поља сматрамо, као слабу играчку у рукама чиновника заосталих од прошл 
прилику... та да, на прилику... рецимо, као што је медвед?</p> <p>- Ката се опет мало осмехну.< 
итке <hi>Балканске браће</hi>, где смо, као добре патриоте, већали о спасу отаџбине, о збацивањ 
рече Растислав живо и чисто обрадовано, као да је хтео рећи: „Ево обећаћу ти што год хоћеш, учи 
окторе, да младићи певају све слободно, као што то обично раде.{S} Све, све!{S} Нећу ништа да п 
ушу на којој злочин ниче тако природно, као што природно ничу печурке на ђубревитој земљи.{S} С 
вори очи и погледа мужа чисто зачуђено, као да је хтела рећи:</p> <p>„Ако буде“!{S} Е мој будач 
ним предметима, и гледао их тако зорно, као да је хтео да их прогута погледом.</p> <p>Кад би ок 
је изгледало некако збрисано и нејасно, као оно кад се човек сећа давнашњега сна.</p> <p>На опш 
 неком машћу, увио га у дугачко платно, као мумију, остављајући му само мајушан отвор код уста  
ро доба није сматрано као нешто грешно, као нешто ружно и срамотно, што ваља крити и о чему не  
 8 сати, видео сам, изненађен, да лепо, као и обично, лежим у моме кревету.{S} Крај мене на сто 
преме тај акт спаривања, и он је често, као један од светих обреда, вршен у самом храму.{S} Ств 
 има право да га „уклони“ — онако исто, као што су Мутимирови претци уклањали оне који су њима  
обично, изнутра закључана, а тако исто, као обично, стајали су затворени и прозори на мојој соб 
ндарма био је наредник и он је погинуо, као што сам имао част известити вас.{S} Чича Милоје и д 
 небесима онако страховито тутње; (јер, као што је познато, грмљавина није ништа друго но треск 
е не прође у буран, киван, срдит говор, као да се с неким свађао. </p> <p>— Без главе — поче ђе 
уди, кнез Мутимир осети страшан потрес, као да је тај нож доиста њега погодио. — На очи му се н 
 сјајне коњанике, па онда фркне на нос, као да би хтело рећи: „Па добро, возите кнеза, возите,  
 Чуо бих ја то.{S} Казали би ми јутрос, као сва она друга чуда.{S} Није!{S} У осталом, није он  
, неписмени свињари, а хоће парламенат, као енглески лордови!...{S} Фукара!....</p> <p>Кнез зас 
ај непознати младић саопшти Растиславу, као да су га биле извеле на траг, по коме се дало с усп 
и путници загазише у бујну густу траву, као да запливаше у дубоко, зелено језеро, а једва су се 
власт од кнеза, али је није дао народу, као што би био ред у уставној монархији, већ је предао  
их, јер ниси провео детињство у народу, као они, да ти бар успомене из детињства ублаже те мане 
 како га његови мртваци још јаче стежу, као да се спремају да га никако не даду овој гомили, шт 
и данас тако исто мисле о младом кнезу, као што су пре мислили о старом.{S} Ви сте и данас у њи 
е.{S} Чинило се као да нешто изгледају, као да некога очекују, и то с великим нестрпљењем.</p>  
о ови њени гости, ђаволи, све погађају, као да су, боже прости, кроз рупицу гледали.</p> <p>Мон 
и мешкољити, они као да нешто спремају, као да се нечему надају; на њих треба живо мотрити, да  
ње устанка, на напасти одмах Балканију, као врело одакле потичу немири у Турској.</p> <p>„Сазна 
 великим, златним монограмом на завоју, као што је у то доба била мода код отмених особа.</p> < 
, ви морате умрети.{S} Као моме рођаку, као првом балканском ђенералу ја вам чиним милост остав 
 тегобна задатка, у нади да ће у Ратку, као и у целој оној групи родољуба, којој и сам политичк 
авно зеленило.</p> <p>По овом зеленилу, као растопљено сребро, блистају се сјајне росне капљице 
роб и притегнут за хладну влажну земљу, као да је опасан гвозденим карикама.{S} Кнез осети да с 
е, па се онда жалосно укосише у страну, као оно код малог детета кад хоће да се заплаче.{S} У о 
на половина његова губила у недогледну, као тепсија глатку, ода свуда отворену раван.</p> <p>Пу 
ла је прва брига да одрже ред и тишину, као што се у прокламацији и наглашавало.{S} Према томе  
мер, и којима цео Звониград скида капу, као идеалима женска поштења.{S} У туђем паду она је гле 
кад ни попити каву, ни попушити цигару, као човек, с тога је био сад овако зловољан, а с тога с 
 бедим кајишима преко груди, јурила су, као извидница, два жандармска <pb n="136" /> коњаника,  
инђа се опет окрете и погледа по свету, као да је некога тражила у оној гомили.</p> <p>— Но чек 
н, доктор, пошто они својом изврсношћу, као дивно печење, много више доприносе здрављу ове отме 
олико стопа ледине и највећем богаташу, као и последњем сиромаху....{S} Смрт све изједначује; о 
кнез Мутимир једним напором диже Лепшу, као лако перце, у два крока пренесе је преко собе, но у 
гонетне речи отеше се као очупан уздах, као налет вихора из груди Црнојевићеви и његово лепо че 
них усана и тако исто танких, дугачких, као гар црних бркова.{S} Мршав у лицу, с две велике јаг 
 Мутимир.{S} И то наравно као мушкарац, као муж да јој је ближи к срцу, остављајући на страну р 
уна радости: „Деле мајке, како је леп - као да сам та ја родила.“</p> <p>Ова је баба била искре 
врикије, па ја тебе бијем као ништа.... као ништа те бијем.{S} Тако, бежи твој краљ...{S} Ти ни 
02" /> ми.{S} Она мене поштује онако... као брата.{S} А и ја њу.{S} Шта ћу, нашла ми се жена и  
у од гнева, после једва прошапута.., —. као пса!...{S} - То и није кнез!{S} Зар би то био кнез, 
 Милоје имао с покрајинским начелником. као и то чиме су завршени ти њихни односи, најбоље се в 
а је протестовала; она није блудна кћи; као и сви други поштени људи, она је трговала оним што  
 времена...{S} Их, ала се ово залепило; као да је у воду умочено — рече Врбавац показујући жени 
о њој разне измишљотине, <pb n="410" /> као што износе о многим другим поштеним женама.</p> <p> 
ауку и крију је од света <pb n="631" /> као највећу тајну; нико ко није ступио у њин ред не мож 
ила гомилама.{S} Ишли су <pb n="381" /> као на комедију.{S} Жандармски наредник прича како су м 
пошто се тај говор ређао <pb n="602" /> као у некој песми где су мртваци и човек с поља говорил 
ло просто.{S} Онако исто <pb n="313" /> као што сте и ви хтели мене убити.{S} Испићете сами отр 
огледати.{S} Изгледао је <pb n="383" /> као тешки болесник, измучен дуготрајним страдањем.{S} Ј 
арали се топло, искрено, <pb n="325" /> као најбољи другови.{S} Како је чудна душа човекова!{S} 
пре тога, мени се учини, <pb n="475" /> као да ове две женске застадоше на једном месту и као д 
ти ствар.{S} Но, Срећко, <pb n="239" /> као практичан човек, знао је за ону народну изреку „<hi 
 — тако поче ђенерал — Она ми спава!{S} Као узабрана ружа на узбурканим и запенушеним сланим та 
<p>Ето, то је све што је Мона рекла!{S} Као што се види, дакле, она управо није ништа казала, с 
о да сад за нас настаје страшни суд!{S} Као рис разјарен, газда ће сад долетети с оплавком у ру 
о њој да се шире такви безобразлуци!{S} Као да је то могуће, тако благородна жена да буде тако  
аше друштво.{S} Каквога витеза имаш!{S} Као јелен у гори.{S} Завидеће ти цео Звониград, цела Ба 
че ваш злочин, вашу издају престола.{S} Као велеисдајник, ви морате умрети.{S} Као моме рођаку, 
га његова“ дочека топовским метцима.{S} Као мудар владар, <pb n="189" /> он је тако и требао и  
ако мој колега све то тако лепо зна.{S} Као да из књиге чита!{S} Прави министар полиције.{S} Ко 
ри, и у атмосфери која се ту ствара.{S} Као оно у причама из хиљаду и једне ноћи, он би могао т 
а један пут он сав поцрвене и ућута.{S} Као да се љуто покаја што је ово рекао.</p> <pb n="274" 
 био мрачан, раздражљив, нестрпељив.{S} Као министар председник, он је често у седницама отворе 
о луд ни пијан, за бога, г. конзуле.{S} Као што сад гледам овде себе и вас, тако поуздано знам  
Section" /> <p>Боја и Радован одоше.{S} Као на крилима слетеше они доле манастиру.{S} Уз пут ра 
ту и кад се свака на време употреби.{S} Као што има људи који не верују ни у анђела, ни у ђавол 
мшија скоро у исти мах остају удови.{S} Као добра, хришћанка гђа удовица водила је рачуна о прс 
ај обичај — нећемо овде расправљати.{S} Као у многом које чему другом, тако је и овде узет прим 
 њену младу душу — лако је разумети.{S} Као озбиљна жена, она је покушавала да се брани од лако 
 Као велеисдајник, ви морате умрети.{S} Као моме рођаку, као првом балканском ђенералу ја вам ч 
ах клонула и предала се целим телом.{S} Као ружица, којој преко половине прекршиш стабљику, так 
д ока твога нека је мржњом просочен.{S} Као што упаљен вулкан издише врелу пару, тако сваки дах 
бесног пса</hi> и врше исто дејство.{S} Као оно ујед бесног пса, тако и оне уносе у тело човечи 
 зло и добро, у морално и неморално.{S} Као што постоје изрази бело, црно, црвено, зелено, тако 
варвара.{S} Рим је жив пример за то.{S} Као реакција против тога јавља се доба ренесанса, препо 
мађијана.{S} Нашла се у голему чуду.{S} Као кроз неки мрак, долазило јој је на ум нејасно сећањ 
ино познало се одмах на целом крају.{S} Као колевка Црнојевића, тај је крај вазда био немиран.{ 
имир покуша да окрене ствар на шалу.{S} Као сви малодушни људи, он је осећао потребу, да се изв 
а се облак прашине на широком друму.{S} Као да га је вихор гонио, <pb n="5" /> овај облак јурио 
донети „лек“ и где ће му га предати?{S} Као капару дао јој је пуковник педесет дуката, па су се 
ицање, некакву топлоту.{S} А за тим?{S} Као оно човек коме би ненадно пао у руку зелембаћ, или  
ал јурну напред и на сред собе сруши с« као свећа.</p> <p>Он паде ничице, али се у грчевитом ко 
совао конзулу.</p> <p>Белини продужи: — Као и обично, синоћ око 7 часова, изашао сам да ходам ј 
кше.{S} Док је била млађа „живела је“ — као што је она то звала.{S} Од кад је почела старити, о 
ла!{S} Но моја је снага била џиновска — као код свију лудака.</p> <p>Показујући главом на Лепшу 
том по челу.{S} Затим настави:</p> <p>— Као но ти лијепа ружица у ђул-башћи, као но ти једра зр 
оцније Звониград је био пун „окружних,“ као што скраћено титулишу окружне начелнике.</p> <p>Но  
у причу. „Стара <pb n="108" /> вештица“ као да постаје обичан назив за жене, пошто пређу неки б 
утра дан кретао на пут, даду му кола, а као кочијаш пође један дечко <pb n="153" /> од 10—12 го 
 мисао, од које су се пренули робови, а као јасиков лист задрхтали господари; мисао коју је у Ф 
 кад је г. ђенерал хвалио г. Растислава као најувиђавнијег дипломата и државника балканиског... 
се усудио да те моје исказе употребљава као срество да ма ко буде гоњен.{S} Онога тренутка ми б 
ом, угасито-плавом небу.{S} И лепа Пава као да је жалила за нечим из те давне давнине, а у једн 
овечан човек, избријане браде, а бркова као у Краљевића Марка.{S} Није био никакав школован чов 
доцније и нацртао, те то још и сад чува као успомену.</p> <p>Још се сећао како су момци трчкара 
му — Црнојевићу — на темењачу и пече га као да му се ту слива млаз разстопљења челика...{S} Он  
о га снажно дочепаше, управо стегоше га као кљеште некакве хладне руке и почеше га свлачити у м 
у оптужбу против Врбавца, оптужујући га као велеиздајника и непријатеља престола.{S} Оптужба је 
 будан над успаваним Перуном; гледао га као оно кад нежна мајка гледа своје успавано одојче, гл 
кнеза, убио; убио бих га... убио бих га као... — Радован се загцну од гнева, после једва прошап 
ра као добар дан у години; она је блага као сама благост; она је оличено доброчинство, богата с 
} Тада се Растислав приљубљивао за њега као за свога заштитника.{S} Био је скроман, повучен, чи 
ко поступате.{S} Место да га научите да као кнез разумева државне послове и да их мудро руковод 
, збиља, има тако семе, од кога се пада као од падавице.</p> <p>— Има, милостиви господине.</p> 
ету младу.{S} Сва је, јадна, била бледа као дувар, а леви јој рукав сав крвав, окрзнуо је пурак 
тина да се на акт спаривања данас гледа као на неко проклетство.{S} И данашњи родитељи воде бри 
 у траг.{S} Што је најопасније, изгледа као да та опасна секта има својих присталица чак и међу 
хо:</p> <p>— Шта је ово?{S} Ово изгледа као да су поустајали сви мртваци!</p> <p>— Све су то жи 
у нешто трља и стење.{S} Просто изгледа као човек, који се мучи да се окрене у тесном простору  
лавом страсно, слепимице и чисто зарежа као оно острвљен пас, па је узе љубити и уједати по вра 
и грдно грешите.{S} За што држите кнеза као тако покварена и пропала човека да о његовој поправ 
> учинити у личностима што су око кнеза као ађутанти, ордонанси и др. Но то је питање остављено 
ја нисам тако лепа, а да сам богдице ја као то ти, виделе би ви све ћеркане шта би Петра урадил 
јапљена Врбавчева <pb n="298" /> капија као разглављене чељусти каквога ноћног чудовишта, које  
 зашто, али ова два тиха звиждања, која као да су се дозивала кроз мрак, пробудише у њему осећа 
екује с неком ужасном ватруштином, која као да му је упалила сваку капљу крви, а у јутру устаје 
.{S} Обадва су писма цртала чича Милоја као човека на кога је ваљало припазити, пошто је по пре 
 доведена тек то дана.{S} Све се узруја као оно челе кад треснеш празник.{S} Што би боље, одмах 
 у последње време између ова два човека као да је, што но реч, протрчала црна мачка.{S} Они су  
да ћу и иначе имати господина пуковника као пријатеља у свакој нужди.</p> <p>— Та наравно, нара 
 китити свећама.{S} Врева је одјекивала као да из земље извире.{S} Орловац је личио на град из  
бежећи с месечине, која бејаше огрејала као дан.{S} Дохватив се сенке и залатка, они пођоше уз  
 загледа у лице.</p> <p>Јела је дрхтала као прут.</p> <p>— Драга госпођице, ви сте узбуђени.{S} 
лава, са затвореним очима, бледа и бела као алабастер, лежала је на узглављу дивана.{S} Кнез је 
адоваше ове речи.{S} Ока их је разумела као да се Јела једном већ решила, најпосле се преломила 
/p> <p>Јела остаде сама.{S} Она је била као омађијана.{S} Нашла се у голему чуду.{S} Као кроз н 
жели да види ту женску што им се јавила као црна прилика, и представила се као мушко, с тога по 
та <pb n="350" /> Омладина га је мрзила као тиранина.{S} Ја сам нашао готову заверу.{S} Ја је н 
упна гласина начелникова, која се орила као труба на страшном суду:</p> <p>— Ура!{S} Живео!</p> 
ек кога је ненадна смрт кнежева затекла као војног министра, и коме је било суђено да наскоро о 
зме.</p> <p>Баба Ката и сама је одрасла као сироче. <pb n="52" /> Она се од рана детињства свик 
 и поче је читати.{S} Рука му се тресла као јасиков лист.{S} На плавом табачићу било је свега д 
скомоти“.</p> <p>Јела је све дотле ишла као слепа.{S} Бојећи се да је не познаду, она се толико 
 попустити.{S} Министру је ствар отишла као откривена политичка завера.</p> <p>Али сви ови изве 
 сврши: међу тим на делу ствар је пошла као подмазана и дала је тако повољне резултате, каквима 
види кнеза на челу народа, где се јавља као истински вођ свога племена.{S} Ствар је у кнежевој  
животу, јер се измученом паћенику јавља као спасење, а задовољном богаташу као ужас и страх.{S} 
но и оно најсветије право, које она има као жена, и у које, по женским појмовима, нико не сме д 
м како су се Турци у рату служили псима као извидницама и опрезном стражом којој се нико не мож 
брзо поврати и седе, с истуреним прсима као и пре.</p> <p>— Неваљали сине!{S} Не боле ме твоји  
ећег — сви се буне.{S} По свима знацима као рекло би се да је код госпође било неког тровања, а 
еће, песму обновљена живота, а та песма као да позива целу природу да живи, да расте, да се раз 
ете овде са мном — рече Пава сва црвена као паприка од једа и узбуђења.</p> <p>- И ју, тешко ме 
ији и по томе све бољи.</p> <p>Код жена као да све то иде наопако.{S} Пакост старих жена ушла ј 
ко ме неко узе, пребаци ме прело рамена као какав џак и некуд ме понесе.{S} Осећао сам да ме мо 
 пречишћена, снажна и једра крв, румена као рубин, густа као сладак сок са узрела чокота балкан 
ам му придодао два жандарма, преобучена као сељаци, с једне стране да му буду на руци, с друге  
 кућа.{S} А она четири умлаћена Турчина као да су у земљу пропала, нигде им трага не могоше Тур 
им уђе он се окрете кнезу.</p> <p>— Она као да нешто слути.{S} Нашао сам је узнемирену, усплахи 
ти Мутимировој.</p> <p>На један пут она као да поче појимати шта се дешава око ње и покуша да у 
 ишта писано, а која је веома интересна као штудија до чега може да дотера човек у смишљању зал 
 на диван.{S} Дубоко уздахну и простења као тешки рањеник, а за тим, не отварајући очију, узе т 
 смо већ споменули, били су пашанци) па као велим биће ти досадно.</p> <pb n="385" /> <p>— О, а 
рже, трже се као да је био у заносу, па као да хита да надокнади што је пропустио, он рече брзо 
ава живце и чини те набрекло срце удара као прекаљен челични чекић, а бујна, ватрена младост ст 
ли мудре речи од поуке.{S} Она је добра као добар дан у години; она је блага као сама благост;  
ша не би тебе силовала!</p> <p>Мутимира као да је вређало ово багателисање, с којим је Мона гов 
овека преварити и да то после не сматра као грех, већ, на против, поноси се тиме као доказом ве 
ило с дететом?{S} У опште, то се сматра као обичан несрећан случај, који се може десити свакој  
p> <p>— Е, ето, а у Русији то се сматра као обична ствар, и то тако сматра баш прост свет, који 
но и оно што се у обичним животу сматра као ружно <pb n="84" /> и непоштено.{S} У осталом, у ос 
 јава и ако се он усиљавао да их сматра као снове.</p> <p>Кад год би у вече у сумрак ушао у сво 
 и‘ овако јавно у очи креснути.{S} Ката као да је опазила ову забуну пуковникову.{S} Не чекајућ 
смо напред спомињали да је била позната као „лиферант“ за „отмјену класу“.</p> <p>Не потраја ду 
оку госпођу“, која је опет била позната као „лиферант“ за сву „отменију класу.“</p> <p>Ове мрач 
мовита коса, исто онако мрачна и омчата као и ова с ове стране.</p> <p>Наши путници загазише у  
о свакојаких новости из приватна живота као: куда ће ко путовати овога лета?, коме је затворена 
де себи на чело. (Она састави три прста као оно кад човек хоће да се прекрсти и показа њима <pb 
на и једра крв, румена као рубин, густа као сладак сок са узрела чокота балканиског, надима <pb 
ке ствари, некакво оружје, а мати, љута као гуја, ишла је од одаје до одаје и само хукала и пон 
и, махну главом, мигну оком и прошапута као за себе: „још хода!{S} Планира нешто!“</p> <milesto 
аже да престане бити човек, да не осећа као човек, или да се претвара и крије своје осећаје.{S} 
ци и иначе већ била дужност да га слуша као војног министра.</p> <p>Његово стално присуство код 
S} У то име тајно му братство шаље хлеб као знак братства и пријатељства и до поло крвав вишек, 
е уловио и у оном кратком тренутку, кад као муња сене преко лица и опет се изгуби.{S} Жики је с 
пет спокојно сведе очи и њен поглед сад као да је говорио:</p> <p>„Па наравно!{S} То је са свим 
о мило, и драго и срцу слатко.{S} И сад као да мину крај њене душе једна лака, провидљива, сјај 
а нас је ко гледао, рекао би да смо сад као глумци одиграли један дирљив акт — настави ђенерал  
та сте ви бајаги бољи од мене! - кљусад као и ја — и, утешив се таком философијом, равнодушно п 
поглед Боја спусти на Радована.{S} Блед као смрт, гласом промуклим и рапавим он прошапута сину: 
>Но Врбавац не могаде довршити.{S} Блед као смрт, кнез му се унесе у очи и рече загушљиво:</p>  
ојој је он изгледао као мртвац.{S} Блед као смрт, с упалим образима и затвореним очима, он је и 
е услуге....</p> <pb n="235" /> <p>Блед као смрт, Срећко прискочи хоџи и опет га мазну песницам 
 Синђу измученим погледом, а тај поглед као да је говорио:</p> <p>„Милост, добри људи!{S} Спаса 
 се утркују, гложе, боре; често се даве као дивљи зверови, да стеку име, положај, богатство, а  
“</p> <p>Прочитав ове речи, Лепша стаде као укопана.{S} Она је дубоко дисала, груди су јој се в 
рочио два корака у страну, па сад стаде као укопан; само се Враничић није збунио, нити се на ње 
 да висе на једном уху, старац пребледе као крпа, брада му стаде играти, а усне су се грчевито  
дена језа, и њени румени образи побледе као крпа.</p> <p>Њене су другарице говориле и даље; гов 
ава прво плану, па одмах за тим побледе као мртвац.{S} Она хтеде нешто рећи, али њене бледе усн 
ојим другама оне, које код публике важе као представнице чедности.</p> <p>На кнежеву примедбу,  
дили богатији Звониграђани, да им служе као место за забаву и живовање преко лета.</p> <p>Крај  
ако запаљиве ствари имале су да послуже као видни и несумњиви докази орловачке привржености.{S} 
и ја се бојим да ваши искази не послуже као повод гоњењу <pb n="483" /> неких личности.{S} Јест 
това жену да се одмори; извини се да је као домаћин дужан обићи и господу у побочној соби (ту с 
олема турска царевина; замисао, која је као муња укрстила с истока на запад и са севера на југ  
 Капија на дворској авлији изгледала је као лето у кошници.{S} Отмене особе свију звања и полож 
 усева — ова огромна раван изгледала је као мек, шарен и мирисан персиски ћилим, који те чисто  
ена сељака.{S} Вест о томе пролетела је као муња кроз целу <pb n="664" /> потеру, сви потрче да 
орловачког начелника, извештај, који је као ствар, од голема значаја и велика поверења, по наро 
малаксао.{S} Сваки делић тела био ми је као истуцан.{S} Једила ме је цела ова комедија и ја сам 
 <p>— Дуго сам тако лежао, а било ми је као да сам у паклу.{S} Поред свију мука, које сам и ина 
министарство-спољних послова сматрао је као своју кућу, управо као неки свој мал — с тога му ни 
ајно десио.{S} Причу о пауку сматрао је као смишљен изговор.{S} У његовој души зачедила се сумњ 
тално мишљење код потчињених сматрао је као дрскост.</p> <p>Знао је колико вреди новац у свету, 
вучење по блату њенога имена, осећао је као своју рођену увреду.{S} Он пребаци Мони, да није тр 
тешко ове речи ђенералове.{S} Осећао је као да у овим речима звучи прекор њему: „ти си узрок св 
те главе пође полако напред.{S} Ишао је као победоносни војсковођа <pb n="662" /> пооде прве из 
 ову твоју причу.{S} У неку руку ово је као наручено и добро је дошло што се овако догодило.</p 
р, да га саслуша.{S} Његов говор био је као неки извештај о његовом министарском раду.{S} У гов 
 Он у почетку беше пренуо; изгледало је као да га дирају речи пуковника.{S} После се опет утиша 
а места из овога писма.{S} Изгледало је као да их нарочито проучава и цени.</p> <p>Ево, каква ј 
пије зачу неко кретање.{S} Изгледало је као да се ту <pb n="69" /> креће нека гомила људи.{S} О 
и полако се опет врати.{S} Изгледало је као да су му у току разговора дошле неке мисли које га  
једва приметан осмејак.{S} Изгледало је као да њене полузатворене очи виде нешто пријатно и рад 
рио, све се више срдио.{S} Изгледало је као да га драже његове рођене речи.</p> <p>— До јуче љу 
</p> <p>Кнез се смешио.{S} Изгледало је као да му се допада овај говор ђенералов.{S} Он примети 
 могло разабрати шта је, а изгледало је као да први глас нешто опсова, а после опет викну:</p>  
у овде онде разговарале, а изгледало је као да очима некога тражи.{S} И доиста, дошав на сред д 
ита пуковник нагло.</p> <p>Изгледало је као да се ломио док је ставио ово питање, а питао је за 
десило управо само по себи и постало је као некакав обичај: два пут недељно, у среду и у суботу 
 <p>— Дакле решила се да дође!{S} То је као да је већ и <hi>пристала</hi>, јер да се не мисли п 
је несретан случај, господине!{S} То је као кад се човеку упали кућа, или му плане и изгоре сад 
у шали шљисне шамаром по врату, и то је као нека наплата за партију.{S} Но овај пут шамар изост 
ојно висока положаја његова; даље му је као услов стављано да не сме водити са собом више од је 
пецифични мирис, који на њега дејствује као опијум, заноси га, пали му крв и пуни му груди само 
 новијој повесници“, а кнез се оплакује као највећи родољуб и мудри управљач, који је уздигао у 
њему, гледао је у оне бадем очи, дубоке као морска пучина, а црне као мркла, црна ноћ, очи, што 
 крупноће своје.{S} По оделу ове женске као да су припадале радничком сталежу.{S} Оне прођоше п 
ло по неких црта, које су наговештавале као да их је урезала дуготрајна патња и страдање.{S} Ов 
гнева, те су се из својих дупаља сијале као два зажагрена змијина ока.</p> <p>Баба Ката скочи,  
 с црним немирним очима, које су сијале као две живе жеравице, овај човек јако је падао у очи с 
гово најмлађе унуче, буве су га штипале као шкорпије, а све то скупа не даде газда Тодорики да  
им образима и белим гроцима што се беле као снези на планини.</p> <p>Кнез се био заборавио.{S}  
се сјајне росне капљице, у залатку беле као грумичци слеђена шећера, на сунцу ватрено сјајне, с 
ао вам да се свучете, скинуо вам ципеле као и обично, а за тим сте сами закључали врата изнутра 
о чела и слепих очију одскочиле му жиле као прут; жиле на врату набрекле и чисто <pb n="352" /> 
д и многе друге ствари, које су служиле као станови овим добрим животињама — све то изношено је 
ости, које су на крају крајева излазиле као притисак и полициска стега над јавним мњењем.</p> < 
, ала нема учиниоца.{S} Изашло је дакле као да се то дело некако само учинило.{S} Прво је био б 
о на последњем стрнџању.{S} То је дакле као некакав оглед, нека проба.{S} И то се све сврши у о 
леђима, по глави, по губицама.{S} После као да му се то учини мало, те их узе бити ногама по оч 
 — он баци перо и чисто скочи.{S} После као да се покаја што је тако учинио пред момком, те се  
и, и ту здрави и читави људи раде после као лутке на дроту.{S} Има тренутака, када се у мени не 
падају у моју подручност.“</p> <p>После као да наиђе на њега нека сумња, да л’ баш и они спадај 
ма наста вриска.{S} Коњаник одјури даље као муња, и последњи редови света видоше га где сави ул 
о..! — рече Врбавац кивно, и јурну даље као човек, који је једва задржао у себи тешку погрду, к 
м џелату под нож и пустити да те закоље као овцу за цело је само овновско јунаштво.</p> <p>Црно 
у и пићу, које ми се подноси у њено име као домаћице“....</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Qu’-e 
ез“; „живео кнез Мутимир!“, а уз то име као да су се и нехотице у њеној души низали додатци: „Л 
ао грех, већ, на против, поноси се тиме као доказом веће памети своје.</p> <p>Говорећи о вери и 
Он је то чинио као лични пријатељ, а не као члан политичке дружине.</p> <p>— Све једно, тек он  
дир с кнезом.{S} За сада то су сматране као две најважније ствари.</p> <p>Говорено је још и о д 
 које су јој још јуче прекорно истицане као узор и пример, и којима цео Звониград скида капу, к 
жна ствар“ и обигравао је око лепе жене као дете, да му каже шта је све то.</p> <p>У овој госпи 
увалио био у злочине, које закони казне као велеиздају.{S} Ја сам га спасао од те срамоте, али  
, по средини препукла, а из те пукотине као да је струјала румена, топла крв.</p> <p>Овај велич 
м очи, дубоке као морска пучина, а црне као мркла, црна ноћ, очи, што сијају као два црна сунца 
не говори ни речи, и све то крије од ње као змија ноге!{S} То неповерење страшно ју је болело!. 
о од њих узети, они онда да се притворе као да радо и од добре воље дају, па да те људе заговар 
 у колима, с наслоњеном главом, која се као у колевци полако љуљушкала на меком кадивеном узгла 
лу, њу обузе нека страва.{S} Осећала се као човек, кога су ухватили у некаквој кривици.{S} Целу 
вила као црна прилика, и представила се као мушко, с тога пошљу да је доведу.{S} Али жандарм се 
о није се више дала стукнути.{S} Она се као црв улегла у срце и душу овога човека.{S} Она му ви 
у облику свечаности; стрнџање сматра се као некакав празник.{S} Ко зна где је извор и порекло т 
и „г. капетане“ доктор се трже, трже се као да је био у заносу, па као да хита да надокнади што 
ста! јао моја слатка усташца; румене се као јагода, мислиш сад ће крв из њих канути.</p> <p>— А 
!...</p> <p>Ове загонетне речи отеше се као очупан уздах, као налет вихора из груди Црнојевићев 
мати кнеза, стуче, а место ње појави се као неко интересовање.</p> <p>— Шта? ја болестан!{S} Јо 
"197" /> <p>Начелнику Вујадину учини се као да се на један пут поче окретати и онај низ везаних 
шу, све се умртви и бедна жртва гаси се као догорео пламичак.{S} Страшна смрт!</p> <p>„Ето за т 
ако му нешто застаде у гуши, испречи се као песница, а после, рапаво и кисело, здера низ груди. 
илично навикао на мрак.{S} Учини јој се као да јој је познато ово место.{S} Загледа лево, загле 
нез је био као у грозници.{S} Осећао се као Арављанин, који се насркао хашиша, извалио се на вр 
гвоздена ограда.{S} Иза ограде видео се као некакав зид, капија, тако нешто.{S} Од те капије пр 
 друм зорне погледе своје.{S} Чинило се као да нешто изгледају, као да некога очекују, и то с в 
Створила се чак и нека изрека: „Пило се као оно кад је кнез долазио.“</p> <milestone unit="subS 
а, <pb n="519" /> глатка бразда, што се као огроман сребрн појас вила око подножја стрмих камен 
цима, изумреше на врелим уснама, што се као усијано железо упише у меку, белу кожу на облим пле 
 ископати то око, г. Растиславе, што се као ухода завлачи чак у туђе породице.</p> <p>— Пазите, 
{S} Незнатне физичке промене узимају се као несумњиви знаци очуване, или изгубљене врлине.{S} К 
од земљом.</p> <p>Наједаред учини му се као да из даљине чује неку ларму и грају.{S} Вика се пр 
етна личност, јер по гласу чинило му се као да је познаје.{S} Али личност му никако није долази 
на рука поодбијала им је све чиме су се као мужеви одликовали, а дубоке ране њине биле су покри 
упита Кају шта јој би.{S} Она се стресе као човек кад се на нешто гади. — Паук, огроман, гадан  
читаве књиге, да <hi>вас</hi> преузносе као највећег и јединог пријатеља кнежева, а да све друг 
. — Па он те болан живу изео, ишарао те као да су те дивљаци тетовирали.</p> <p>Лепша скочи: —  
ни, али у соби тек видим да још спавате као и пре.</p> <p>Кнез Мутимир саслушао је ову причу За 
зона отворено нападају грађане, познате као лојалне присталице законите династије Косанића, па  
hi>вас</hi> хвале, на то после сматрате као државни интерес и плаћате из државне касе.</p> <p>Р 
ито за кнежев пролазак спремљеном, лете као стрела брзе кочије кнежеве.</p> <p>Овде онде срета  
ћемо вас о државном трошку.{S} Умрећете као велики државник.{S} Име ће вам остати чисто, светло 
вам је поверио овај народ да га браните као добри пастири, а ви га сами кољете.{S} Оскврнили ст 
да не сиђе с ње.</p> <p>— Лепо, терајте као што сте почели — рече она јасним, уздрхтаним, срдит 
 n="485" /> сам га ја. — „Изгледали сте као обично; рекли сте ми да вам посветлим.{S} Ја сам ва 
бро чине што тако мисле, и тако и јесте као што они мисле.</p> <p>Лепша узе ходати по соби, а н 
итељка, а овамо у мраку да бира младиће као гниле крушке.{S} Рада би да седи на две столице, па 
ко би ова справица избацивала те иглице као стрелице, а оне би биле удешене тако да рахат могу  
а се само пљесну шакама по глави и рече као за себе: — „Боже, шта ми би!“</p> <p>— Боже, Лепшо, 
ацима се поздрави и на растанку им рече као у шали: — „Ако се кад год намерите на Црнојевића, п 
а и узе се трести; у очима старога хоџе као да се упали некакав пламичак — оне су сијале у оном 
е, пао кнезу на лево раме, те изгледаше као златва трака.{S} Њена уздигнута рука узе дрхтати; к 
 опазише да их министар слуша и ућуташе као заливени.</p> <p>— Молим, молим, — продужите разгов 
је сведочило да на њега не гледају више као на дете.{S} Нашло се политичара чији се узвишени па 
ечаности, где се покојни ђенерал уздише као велики родољуб и мудар државник те се између остало 
т часа, прође и по часа, а они остадоше као укопани.</p> <p>На једаред на средњем отвореном про 
раво, а код варошанке отобољио се образ као у краве измузено виме.{S} Јес, здравља ми!{S} Ето,  
="191" /> <p>У току овог разговора кнез као да се одобровољи.</p> <p>— То су питања која ћемо р 
не рече Растислав мирно.</p> <p>Но кнез као да није ни слушао шта он говори.{S} Продужујући даљ 
 Црнојевић и сам члан овога братства, и као човек, који је одрастао у републици, и сам је по уб 
еби да држи закопане све мисли своје, и као из закључана ковчега да вади кад му што затреба.</p 
речи чуше се у исти мах с две стране, и као да су их изговарала два човека; а у исто доба кнез  
це јаче бије, да му крв бујније тече, и као оно после крепка, опојна напитка, он је падао у сла 
Осећао сам по дуванском диму да пуше, и као кроз какав дебео зид чинило ми се да чујем где шапа 
но. — Где је кнез - додаде он за тим, и као човек који нема ништа на души, а уверен је у своју  
зрази добро, зло, поштено, непоштено, и као што човеку стоји до воље да воле бело или црно одел 
ају шта је добро и за државу корисно, и као год што су то вршили јуче, кад им је то и заповедан 
тра дан бити крвавих, огуљених бутина и као биволска кожа дебелих задњица, а и по које липсало  
јан чун, који, као муња, испара Дунав и као лака стрела прелете на супротну обалу.</p> <p>Чун с 
о и справљање отрова, који се понекад и као лек употребљавају.</p> <pb n="100" /> <p>„Тако исто 
ирана лица.{S} Веома црне, јаке обрве и као крв дрвена, подебела доња усна, нарочито су каракте 
адатку овоме братству.{S} Он је дакле и као министар радио на ширењу друштвених начела, а погла 
но смејао.{S} Кнез узе ходати по соби и као да се нешто замисли.</p> <p>— Да, да, поче он — то  
n="317" /> Ви ћете бити одмах оковани и као тешки ++преступник државни одвучен у град.{S} Ујутр 
овао своју власт као поглавар државни и као наследни кнез балканиски.</p> <p>Почињући Орловцем, 
три дана ви ћете бити суђени, осуђени и као велеиздајник стрељани.{S} Сад бирајте.{S} Ја сам уч 
 обрати месном среском писару, младом и као видра окретном човеку, и у пробраним изразима, штед 
о и спокојно; после додаде равнодушно и као у шали, да би он био задовољан кад би <pb n="550" / 
 две женске застадоше на једном месту и као да су ту, за неко кратко време, нешто радиле.</p> < 
 то је њин рок таман одслужен, и сад би као имао ред да дође на Црнојевића.</p> <pb n="549" />  
роз овај народ и уз неку пратњу било би као шетња кроз шибу.{S} Просто на просто морамо утећи,  
<p>- Е, мој, господине капетане, кад ви као ви као власт ни у екватор верујете, онда ћемо далек 
окошка мисли, велите; а мислите ли и ви као кокошка — рече кнез вршећи рокаду — Ама да ми је зн 
 мој, господине капетане, кад ви као ви као власт ни у екватор верујете, онда ћемо далеко отићи 
 све било јасно; у њеној збуњеној глави као из неке магле разговетно се појављивала сад ова сли 
рем као преступник, а он остаје да живи као добродетељан човек и спаситељ престола.{S} Оно што  
и остали у пуној природи својој, онакви као што су и били!</p> <p>Све ово притворство донело је 
е цигло за по сахата искупе сви чланови као ово сад код нас.{S} Колико смо ми жене ту у уреднос 
чно дирнут тим уздасима, плот се поводи као пијан, накривљује се на једну страну, док му сутра  
>— Све су то живи људи, оваки исти људи као и ми, рече Заре.</p> <p>У томе изађоше на једну пољ 
, а уловљени кнежић копрцаће се у мрежи као свако друго сомче.{S} То је био сав смисао Растисла 
нско државно здање, које поодавно служи као министарство финансије.</p> <p>У једном шумарку, у  
ога сретног давно одбеглог живота, који као да је био тамо, тамо негде далеко, тамо горе, јамач 
ад ћемо бити мирни, рече он у шили, али као мало заједљиво, и притиште је одозго.</p> <p>Јела ј 
развијени, да су тело човечије сматрали као богодану лепоту, коју треба овековечити режући је у 
авио.“</p> <p>Прокламацију су потписали као привремени намесници: председник државног савета, м 
 пријатељства.{S} Они су ти симпатисали као младом владару, који је још у раној младости пао у  
снова.{S} Они су на његову душу утицали као јава и ако се он усиљавао да их сматра као снове.</ 
или као на господара, кога се боје, или као на будалу, коју треба варати, или као на грешника,  
и као на будалу, коју треба варати, или као на грешника, чије слабости треба употребити у своју 
 те сам изгледао као дете у повоју, или као каква мисирска мумија.</p> <p>— За име божије, госп 
кисела јела из некалаисаних судова; или као што је споменути случај од употребе белила (сириџик 
ма.{S} Гласове о завери сматрала је или као просту измишљотину, или их је сводила на њихову пра 
м засебном намером, на њега гледају или као на господара, кога се боје, или као на будалу, коју 
то код њега појмови о злочину нису били као код обичних људи.{S} Поштено, непоштено; морално, н 
/p> <p>— Шта?{S} Па да нас не би побили као зечеве, ми да бежимо као кукавице!</p> <p>- А што к 
в ће из њих канути, час су опет бледили као крпа.</p> <p>— Немојте се плашити.{S} Не мислите ва 
" /> што су је носали, они су је купили као слику св. Спиридона, пошто је то њин пољски светац  
је 400 све суха жућака, па се све цакли као сунце...</p> <p>— Море ви, тамо!{S} Еј, ти, Милићу! 
дели су у наоколо крај дувара, сабијени као харинге у тенећеној кутији.</p> <p>Најмлађи Ратков  
и, кад му она наговести, да јој се чини као да је остала тешка.{S} Он је на то употребио једину 
резент“ госпођа Митра, и све му се чини као да му неко иза леђа шапуће: „А, лоло једна, лежиш л 
И ако је све то знао, пуковник се учини као да га је то јако зачудило.</p> <p>— Пет година! то  
на сељаке но на Милоја, и њему се учини као да су сељаци са свим умирени и разуверени овим Мило 
уће: „Чек’ овако!“ Час му се опет учини као да лежи у некаквом чуну.{S} Чун се љуља а он се све 
ци почињу се прибирати и мешкољити, они као да нешто спремају, као да се нечему надају; на њих  
овањем и владањем омилила власт.{S} Они као политичка странка немају програма, немају начела и  
 изгоре за једну ноћ, те сија и трепери као звезда даница.“ </p> <p>Око намештања ових вењера б 
{S} На кнезу се могло опазити да говори као човек, који се нарочито спремао за ову прилику.{S}  
била до сад; трчи дању, трчи ноћу, јури као луда, само да се заслужи која крајцара.{S} Кирија ј 
че:</p> <p>„Их, баш си глуп, бога ми си као коњ глуп, г. Маврикије — и кнез га прстима гурну у  
 откуда се отвара.</p> <p>3- Ух, баш си као дете!{S} У свашта хоћеш да завириш; остави то - реч 
су то просто мустре слова, која он носи као агенат једне виђене бечке словоливнице.{S} Али изве 
 у те своје грехе тако заплете и замрси као у стоструку мрежу, из које му више нема изласка, ни 
вљева, Ратко примети с осмејком: — А ти као да би радо био укротитељ људи?</p> <p>Растислав на  
 је ово?{S} Та ја ћу најпосле изгледати као право чудо, сва подерана.“ То јој сену кроз главу.  
млади прасци балканиски ускоро показати као много већи ауторитети у медецини, но он, доктор, по 
днијих грађана, који су у опште познати као немирни људи и усијане главе, у последње време нешт 
, у чијој су порти били, могла сматрати као проста гробљанска капела.</p> <p>Црна прилика пође  
г питања — он је држао да може сматрати као да се овај Врбавчев говор њега ништа и не тиче.</p> 
оје.{S} С тога моје речи можеш сматрати као речи које долазе с оне стране гроба; долазе с оног  
 народ. скупштине, која су имала остати као највећа државна тајна.</p> <p>„Даље се говорило да  
ање устаничке нејачи Турска могла узети као помагање устанка, на напасти одмах Балканију, као в 
 такође вршен избор, које се могу узети као роткиње.{S} Ми се тога данас грозимо?{S} Бринемо се 
/p> <p>- Е, није, није, него ћу ја бити као калуђер.</p> <p>Доктор с осмехом примети:</p> <p>—  
 је, по добивеним упуствима, употребити као оруђе.</p> <p>За тим је настао разговор о покрету,  
 прилике истих година и истих склоности као и кнез Мутимир.{S} У овом тренутку њој изиђе пред о 
а ухвати, чисто му се чини, боже прости као да је све труло.{S} Јес здравља ми, кад је мало пов 
/> нарочито оне, који су били нетакнути као Растислављеве и Раткове присталице.</p> <p>Читаву н 
ћ указује браћи преко границе, наводећи као разлог, да би наше помагање устаничке нејачи Турска 
парализа) у свима деловима тела; мишићи као да се окамене и човек на једанпут постаје потпуно у 
/p> <p>У двајестак корачаји, прескачући као јелен читаве џбунове, Жика доспе на место и застаде 
ван закона, да га вреба с пушком у руци као дивља звера!...</p> <pb n="540" /> <p>То не може, н 
.</p> <p>Враничић је изговорио ове речи као да говори себи самом.{S} С лактовима наслоњеним на  
 непоузданим чињеницама.{S} Једном речи као што војсковођа у очи главне битке прегледа војску,  
али око себе и њине тужне, измучене очи као да су говориле:</p> <p>„Ето, ми знамо да сад за нас 
о.{S} Ово Кугићево кресање истине у очи као да га је почело мало освешћавати.{S} Говор је био и 
ране власт, и што једном дочепаш, чувај као очи у глави.{S} Од сеоског пудара па до министра св 
о овај плот, — једном речи цео тај крај као да се на једаред помаче у лево и поче се окретати с 
оној својој све казује, иначе крије тај као змија ноге.</p> <p>— А шта је то било ноћас, зете,  
ни шта је.</p> <p>Све ово изгледало јој као ружан сан.{S} Није могла веровати, да се с њом збил 
 о тајној републиканској дружини, којој као да се ушло у траг.{S} Што је најопасније, изгледа к 
адост ваша и положај ваш, и положај мој као домаћина могао ме је уздржати те на прву увреду нис 
о, нећете одбити ту молбу.</p> <p>Једак као гуја отровница, Растислав је стајао као укопан и не 
уго и могао учинити такав неваљао човек као што си ти — рече хоџа мирно.</p> <pb n="236" /> <mi 
д дечака, који је дошао у ваше руке мек као восак, нисте могли начинити добра човека.... молим  
>— Домаћице, где си ти? — рече пуковник као мало прекорно у шали. — Давно је већ време да се сл 
арски_ Ово је већ трећа ноћ како спавам као заклан.</p> <p>Ратко тек сад загледа добро Растисла 
тако са мном шали.{S} Ја то увек примам као милост од Ваше Светлости — за што иначе....</p> <p> 
га то?{S} То треба и ја унапред да знам као домаћица — узе запиткивати Каја.</p> <pb n="280" /> 
 па ми жена честита, а ја ништа не знам као Тотов.{S} Чисто се жена и наљути, а има и право, ми 
 ваше одупирање ја ћу морати да сматрам као покушај буне против законитог наследника престола.{ 
да ходам јеленичким друмом.{S} Ишао сам као и обично левом страном, поред академије.{S} Два пут 
ој драги г. Маврикије, па ја тебе бијем као ништа.... као ништа те бијем.{S} Тако, бежи твој кр 
ео боље претварати.{S} С тога ја умирем као преступник, а он остаје да живи као добродетељан чо 
ео, очарао, омађијао.{S} Ишао је за њим као намамљен путник за луталачком<pb n="74" /> светлошћ 
а глава, украшена чистом седином, белом као најбељи снег на планини.</p> <p>А око ње пуно плаву 
.ас“! — и кочије полетеше равним друмом као лака стрела из добро одапета лука.</p> <p>Изненађен 
ежеве, са свом свитом, летеле су друмом као лаки вихор.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
ом скоро ван себе од узбуђења.{S} Црвен као рак, с разрогаченим очима, с усијаним челом, по ком 
му пружише руку да га подигну.{S} Црвен као паприка, а љут као гуја, кмет се окрете.{S} Он је в 
који је скоро толико исто био изненађен као и онај сељак коме узеше шињел.</p> <p>— Сад смо спа 
и он нешто зна, и ако није онако писмен као онај први, он се умеша у разговор, прекоре свога др 
дине буде тако мудар, озбиљан и одмерен као што сте ви у четрдесетој!{S} Ви просто заборављате  
— За што је проклет, осуђен и проглашен као стидан и низак један акт, који је тако природан и т 
се трже.</p> <p>Међу тим млади господин као да је још више био раздражен овим пролазним болом.{ 
 ђенерала Врбавца узеше мрдати усне; он као да беше заустао да што рекне, но кнез га пресече.</ 
 на том јастуку?{S} А Митра... а?“ А он као одговара: „Није, бога ми, није, здравља <pb n="202" 
то плаче; шта ће рећи женскадија кад он као муж плаче и кука!</p> <p>После у салон уђе и мајка, 
е са свим цинички разлагати, како је он као млад човек, са свим природно, своје време у Паризу  
<p>— Не знам шта јој је данас — рече он као да се хтео извинити пред Ратком за неупутности жени 
а била, пуна — продужи Ратко — а мајмун као мајмун, играо се, потезао, дрмао док се пушка на је 
кући тек у зору, с тога је сад и спавао као заклан и ако је већ било 10 часова изјутра.</p> <p> 
своје осећаје.</p> <p>На људе је гледао као на фигуре у шаху.{S} Човек и пријатељ за њега је вр 
зима и затвореним очима, он је изгледао као мученик, кога су сву ноћ гује пиле.{S} Дисао је дуб 
, разбарушен, раскопчан, он је изгледао као прегладнели тигар, пред којим је замирисало парче с 
 ужетом или чак и жицом те сам изгледао као дете у повоју, или као каква мисирска мумија.</p> < 
ј изглед капеле, у којој је он изгледао као мртвац.{S} Блед као смрт, с упалим образима и затво 
као гуја отровница, Растислав је стајао као укопан и немо посматрао кнеза.</p> <p>„Ово балавче, 
ан себе од беснила, а ђенерал је стајао као окамењен.{S} Но ове страшне речи Мутимирове чисто к 
на под чијим се боловима Перун превијао као црв.{S} С каквим је идеалима он крочио на ову милу, 
уку кнежевску власт, коју је дотле имао као намесник, он се постарао, да фактички прикупи у сво 
странке, које је Врбавац за сад сматрао као најопасније противнике своје.{S} Дочеци, светковине 
 висока положаја.{S} Владаре је сматрао као сујетне будале, којима се треба користити.</p> <p>О 
 његов драги господар.</p> <p>Ова мисао као електрични ударац чисто га диже са земље и пребаци  
он.</p> <p>Боја је ћутао, али је осећао као да му је на прси пала читава стена.</p> <p>Тако пођ 
ила ведра, присебита, а овамо се осећао као човек који је добро пијнуо.{S} Непрестано је ходао. 
м очима, као земља у образу, он је ишао као сенка, мрачан и забринут, тако, да су му укућани, н 
слова сматрао је као своју кућу, управо као неки свој мал — с тога му нико није ни замерао на о 
а два залутала човека то изгледа управо као какав роман или смишљена басна.{S} У ствари то су б 
} Растислав је ушао у ново министарство као мин. спољ. послова.</p> <p>Али мимо све и више од с 
а протеран у место рођења, где је живео као заточеник све до смрти старога кнеза.</p> <p>Отуда  
он узе у руку револвер, погну се и брзо као муња притрча оном сељаку, кога застаде баш у најгор 
one unit="subSection" /> <p>Кнез је био као у грозници.{S} Осећао се као Арављанин, који се нас 
леђи а кад кнез застаде, ђенерал је био као земља потавнио у липу.{S} Израз на лицу, поглед, др 
пред спреман на све.“</p> <p>Ово је био као неки увод.{S} После њега дошло је отворено питање:{ 
>Па ипак на крају крајева доктор је био као и остали.{S} Ништа му није помогло што се чувао.</p 
нао шта је ноћ и мрак, но му је дан био као и ноћ, а ноћ као и дан, јер је у свакој <pb n="174" 
е сељаци засмејаше. — Но, кад би он био као оно зече, кад га потревиш у ластару — примети један 
оуздањем ослонити.{S} Он је дакле радио као војник.{S} С тога је у свом држању био и одсуднији. 
јој је срећа!</p> <p>Ћата је ово примио као пристанак хоџин.{S} Како се ствар после свршила - в 
ав мирно.</p> <p>Врбавац се већ црвенио као рак од једа.{S} Он се унесе у очи Растиславу.</p> < 
p> <p>Кнез је пресече: — Он је то чинио као лични пријатељ, а не као члан политичке дружине.</p 
е памтим да ме је ико икад овако напсио као он — поче Срећко, но у тај мах он угледа Павине суз 
осећала је нешто чудно у души.{S} Овако као ово сад њој никад није било!{S} Она је осећала и да 
икаква одговорност.{S} Од прилике овако као што ово сад са мном бива.{S} У ствари мене је ово о 
 пришије неколико врућих шамара - онако као што родитељи шамарају своју непослушну децу.{S} Но  
људи прођу.</p> <p>Прикрадајући се тако као мачке, они стигоше на средину кантарске улице и ту  
ина.{S} Па оне руке, па груди, све меко као памук - Петрија отпљуну — јес, очију ми; чисто чове 
мпаним у много тисућа примерака, давало као неки рачун о својој четворогодишњој владавини, нагл 
е се плавило <pb n="518" /> и преливало као најлепше-плаво море кад га лак поветарац тек почне  
, које је са затвореним очима изгледало као маска од воска, па се опет удуби у питање, које га  
 непоуздано.</p> <p>Но сад је изгледало као да је наишао на неки кончић од тога великог клупчет 
тлих зракова зориних, небо је изгледало као огромна, до бела усијана железна плоча, по средини  
се ђаволасто, вртела је главом, по мало као да се чуди, а по мало као да прети Мутимиру.{S} Сад 
авом, по мало као да се чуди, а по мало као да прети Мутимиру.{S} Сад диже десни кажипут, припр 
то за ово, то за оно, све се то узимало као објашњене и разлог за односе госпођине с младим људ 
одило у двоумицу, али једно се рачунало као извесно — а то је, да ће нови министар разјурити св 
о говорити.{S} Напротив, то се рачунало као један од најузвишенијих и најсветијих акција људски 
е ништа казати.{S} Младића беше нестало као да је у земљу пропао.</p> <p>Кад су о томе известил 
воје мужеве.{S} То је код Влаха постало као неки обичај.</p> <p>Пуковник се једва једном опорав 
p>Даље се у чланку карактерише ово дело као „најцрњи злочин у новијој повесници“, а кнез се опл 
еву љубавну историју.{S} То је долазило као поручено.{S} Ваља се користити и том околношћу, ако 
аље распознавала.</p> <p>Пави се чинило као да је она живела још одавно, врло давно, још много  
дуго; по свежем ваздуху кнезу се чинило као да је изашао на поље.{S} Кад су му опет скинули пов 
о!{S} Тада му се у два три маха учинило као да се Милоје у разговору с овим сељацима погледа он 
лаби, да паћеник све предмете види само као кроз неку замаглицу.{S} Изда и слух, па чак и моћ м 
ини било и оно што се које кад тек само као мисао зачедило у глави његовој, све се то сад смеша 
би се и јавила, свак би их сматрао само као нову, занимљиву врсту лудила.</p> <p>Али код нас, г 
ло и таквих снова где се ми појављујемо као да смо пред вама што згрешили.{S} Код вас је сан и  
с не би побили као зечеве, ми да бежимо као кукавице!</p> <p>- А што као кукавице, господару!{S 
ћ, а сад молим те остави нас да грешимо као што смо почели.</p> <p>— Ти одбијаш на шалу мој гов 
ислав журно и нагло пође вратима.{S} Но као да се на један пут нешто предомисли, он застаде на  
и сваког момка да за њима лудује.{S} Но као главну радњу водила је сад проводаџилук и подвођење 
штва и да присуствује на њој.</p> <p>Но као услов за то стављано му је да мора вршити све што с 
са женскињем у старо доба није сматрано као нешто грешно, као нешто ружно и срамотно, што ваља  
<p>С тога је блато из ове баре сматрано као лековито.{S} Свет је долазио, односио блато кући па 
амо снимање и препочињање њено сматрано као голема <pb n="158" /> заслуга.{S} Фидије, Поликлет, 
 спремили, или да будете стрељани јавно као велеиздајник.</p> <p>Ђенерал је ћутао, оборене глав 
 к срцу но он, Мутимир.{S} И то наравно као мушкарац, као муж да јој је ближи к срцу, остављају 
за нечим из те давне давнине, а у једно као да се радовала што се сетила тога слатког доба, кој 
ала бих и ја у њега; баш овако слободно као ово у тебе. </p> <p>Она дочепа другарицу за рамена, 
ка сретао по кога шетача, који је жудно као и ја гутао свеж, вечерњи ваздух.{S} Прођем поред во 
ава часа бављења оду онако исто нечујно као што су и дошла.</p> <milestone unit="subSection" /> 
 није могао честито испавати, а јамачно као доказ уз то пусти и једно дугачко, гласно зевање.</ 
ле су спуштене, у колима је било мрачно као у паклу.{S} Јела се стресе.{S} Прође је нека језа.< 
/> и пред потомством за све, и за добро као и за зло, што би се могло догодити.{S} Буде ли добр 
менике старинске вештине, сматрајући то као остатке незнабоштва.{S} Хришћанство је разорило виш 
још вио прамен беличаста дима.{S} Но то као да му није било доста.{S} Крај Перуна лежала је њег 
 у анђела, ни у ђавола и не сматрају то као неко зло и грех, напротив још се поносе тиме и држе 
 да ја имам толико исто права на престо као и ти.{S} Имам га и више но ти, јер сам искуснији, м 
S} Но ове страшне речи Мутимирове чисто као да га тргоше из заноса.{S} Тешке увреде пробудише у 
 да бежимо као кукавице!</p> <p>- А што као кукавице, господару!{S} Народ пева јунака који уме  
.....</p> <p>— Вас, да, вас!{S} И зашто као бајаги, да то не питам вас? — То спада у делокруг в 
те не волем зар бих ти рекао да си глуп као коњ!....</p> <p>Маврикије се блажено смејао.{S} Кне 
 unit="subSection" /> <p>„Отров је стар као и род људски; било га је од кад је људи на земљи.{S 
 вам не кријем, чујте од мене сама, јер као што видите, ја вас се не бојим“ —</p> <p>Кнез се за 
 девојку, и њу и све њене - рече доктор као зачуђено.</p> <p>Боја отресе крај од ћурчета.</p> < 
јком.{S} Међутим некакав унутрашњи глас као да је говорио из њега „Ето, видите, ја вам отворено 
е пометох у рачуну...“</p> <p>Овај глас као да је долазио из много веће дубине но глас из првог 
="661" /> <p>— Господару!{S} Побиће нас као стоку.{S} Каква срамота!{S} Да нас полове на леглу  
лево и десно, час као уски ходници, час као горостасне подземне дворане.</p> <p>Ове црне и неме 
под брег, кривудајући лево и десно, час као уски ходници, час као горостасне подземне дворане.< 
рода, а гори му живот!{S} Да му је врат као она пећ — она показа руком на пећ у углу — не би му 
слите.{S} Баш сте лоле!“ А његов кревет као све се љуља, све се љуља.{S} А Митра, ђаво, подвлач 
лило да буде зет ћесаров!</p> <p>- Свет као свет, свашта говори и трабуња, а бог свети зна да л 
Мутимиров први пут засновао своју власт као поглавар државни и као наследни кнез балканиски.</p 
а дозвала Лепшу и обећала јој сигурност као у сопственој кући.</p> <p>И она збиља није готово н 
га подигну.{S} Црвен као паприка, а љут као гуја, кмет се окрете.{S} Он је видео како се кнез г 
ликим цилиндром на глави.{S} Био је љут као рис, од љутине није могао ни говорити.{S} Он једва  
есе све, и ону срећу, која на један пут као да беше слетела с једне лепе звезде, и ону страхови 
атим средствима.{S} Но сад на један пут као да су им та средства постала недовољна. „Много прав 
 који чине читава чуда.{S} Доцније, већ као зрео човек, наишао сам на један опис који ме је под 
отере.{S} После опаљене пушке Црнојевић као да оживе, сад је хтео и да пође живље и да се склон 
мрак, но му је дан био као и ноћ, а ноћ као и дан, јер је у свакој <pb n="174" /> улици без изу 
с треском.{S} Писар Срећко упаде у собу као бесан, и још с врата повика шкрипећи зубима: „Ћут’, 
је био поремећен.{S} У самом Звониграду као да је нешто мало шушнуло код универзитетских ђака,  
, тата, ови начелници стоје овде у реду као оно војници, кад их браца Мика наређа поред дувара, 
а је пустили да послужује мало у заводу као слободњака.{S} Мало по мало она се поред управитељк 
узети и друге јаче мере, које се покажу као неопходне.{S} У опште, изнећеш му слику, да га тала 
p>Ђенерал подиже главу; био је у образу као земља.</p> <p>— Би ли ми хтели показати ма и један  
сник почне осећати да га ноћу спопадају као <pb n="98" /> неке грознице, да ноћ дочекује с неко 
 још из ране младости свикли да гледају као ниже од себе.{S} То је дакле нека мала вајна аристо 
криве, голе, чворновате гране изгледају као сухе руке немоћна старца, који, усамљен, у сред пољ 
не као мркла, црна ноћ, очи, што сијају као два црна сунца — и на један пут он осети како се из 
лако падају у заблуду да народ сматрају као бесвесну гомилу....</p> <p>Мутимир пресече своју ле 
иле и шушти, у слепим очима дамари бију као два чекића, а срце тако лупа, да при сваком удару Ј 
нездраво стање, које притиска Балканију као тешка мора.</p> <p>Враничић се интересовао променом 
многи и многи грађани, ма да то и крију као лојални људи.{S} Они су и сад јаки, а у будуће све  
о тачно сазнати, пошто они све то крију као своју племенску тајну, коју нико не сме издати. (<h 
ачелнички извештаји цртали су ситуацију као мрачну и ровиту.{S} Кугић је сматрао за своју догла 
равио сам га) да те своје мађије негују као неку науку и крију је од света <pb n="631" /> као н 
} Лепа Пава изгледала је у том тренутку као анђелска слика Рафаелове мученице.{S} У њеним дивни 
ме.</p> <p>Каји се учини у том тренутку као да опет слуша како пуцају разбојнички револвери, ка 
аква срамота!{S} Да нас полове на леглу као зечеве!...</p> <p>— Шта?{S} Па да нас не би побили  
 је овако лепа могла да се очува у селу као девојка до своје осамнајесте године?{S} А, докторе, 
видели му оне пусте брчиће?{S} Стоје му као коврчице.{S} Куку, изем га!</p> <p>— Црна, Петрија, 
 му очи; туђа слава и величина звуче му као неки прекор.{S} То су опасне црте, и ако кнез тако  
 се љуља.{S} А Митра, ђаво, подвлачи му као руку под леђа и шапуће: „Чек’ овако!“ Час му се опе 
а на кнежева наваљивања.</p> <p>Но њему као да није било до озбиљних ствари.{S} У присуству Леп 
 тако стојао, накривљен на једну страну као какав богаљ.{S} Ко год је први пут видео овај мост, 
иљену „државну теорију“, мртву и хладну као онај мрамор на који се наслањао.</p> <p>Кнез је раз 
с и испали.{S} Добро набијена цев рикну као прангија, а Боја запе из свег гласа, што га грло до 
рбавац, али Мутимир лупну ногом и цикну као гуја...</p> <p>— Ћутите, г. ђенерале, кад ваш влада 
а дуго, кола стадоше.</p> <p>Јелу парну као ножем по срцу, она сва уздрхта. „Ту смо“, — протепа 
 не би баш и она остала у истом уверењу као и остала публика, да сам умро од гушобоље.</p> <p>К 
ући кнеза по образу.</p> <p>Но Мутимиру као да није годио тај цинизам Монин.{S} Он је Лепшу ист 
 <p>У тај мах доктор даде знак министру као да му је хтео рећи да је кнез болестан и да га ваља 
рачке очи бејаху се упалиле и сијале су као два жишка.{S} Уз своју здравицу чича је казивао зан 
а поправити.{S} Речи су крилате; оне су као пушчано зрно; једном избачено, оне се више не могу  
 тренутку та два супарника изгледали су као два вечно непомирљива непријатеља, као два духа мрж 
ама држава.{S} Полни односи сматрани су као природна ствар, у којој нема ничега тајанственог и  
је природно, а полни односи сматрани су као важно друштвено питање, о чијем се регулисању озбиљ 
е посла с поштеним људима“.{S} По гласу као и иначе по држању видело се да је ово стар човек.{S 
а, и у том далеком, заборављеном животу као да је било вешто што је тако ведро и јасно, тако св 
собу.</p> <p>Ратислав је остао на месту као окамењен.{S} Неисказано га је болело ово очигледно  
онављам, свако ваше противљење сматраћу као побуну против законитога наследника и према томе ћу 
ребродио Дунаво овако исто тајно и ноћу као што ћу га ја пребродити ноћас, кријући се од Аустри 
<p>— Говори се о новој Банци.{S} Шапућу као да ће се ту извршити нека операција, која би створи 
игде послужити својом кнежевском влашћу као и то да доцније неће никог гонити од оних личности  
 сенке; оне брзо и лако прелетеше улицу као да и не додирују земљу, и нестаде их у мраку широке 
е тако сретна да је звониграђани истичу као узор чедности.{S} На против, било је једно доба кад 
авља као спасење, а задовољном богаташу као ужас и страх.{S} Смрт је велика искупитељка, јер ут 
х се одатле вратити натраг но у тај мах као да ме нешто изнутра копкаше:</p> <p>„Хајд још малко 
дне ноћне прилике.{S} Како уђоше, одмах као по некој команди сваки од њих лати се свога посла.{ 
чи буду тешке и непријатне.{S} Прими их као корисну истину, коју можда никад више ни од кога не 
редузимач секао дрва и грађу) и знао их као што зна свој длан, па опет је морао почешће застаја 
оштрих препирака с Растиславом, Врбавац као да је навлаш једнако потезао реч „господар“.</p> <p 
обном вешћу: „убијен кнез“ — г. Врбавац као да није био много изненађен.{S} Бар по његовим <pb  
тео да га узнемиравам — примети Врбавац као за себе.</p> <p>Не говорећи ни речи, Растислав узе  
био згодан и кнез се одлучи да баци реч као бомбу — ненадно и са свом тежином, уверен да ће ово 
<pb n="288" /> Шта је теби?{S} Изгледаш као авет која је из гроба устала) — упита Каја.</p> <p> 
енидбе, да се о томе самном посаветујеш као са најбољим твојим пријатељем.{S} И сва љубав моја, 
оже, Лепшо, зрела жена, а овамо говориш као каква десетогодишња шипарица.{S} Шта ти би!{S} Би т 
изични тренутак, када је његов дед, још као млад човек, кришом прелазио у Балканију да тамо зап 
цеви жене своје синове веома младе, још као децу од десетак година, а за жене узимају им обично 
ајанствене и чаробне приче, које је још као дете у мајчином крилу слушао о бурној, чудној и сла 
/p> <p>Не знам, али се сећам да сам још као дете слушао од једног старог Турчина, да код њих им 
м стукнемо у старе међе, где је био још као малолетан...</p> <p>Растислав је говорио даље куцка 
ина провео је Милоје по овим планинама (као предузимач секао дрва и грађу) и знао их као што зн 
ко је сад госпођа Мона излазила на глас-као жена „веома на свом месту“, и бар у извесним вишим  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Као и код других госпођа звониградских, таво су и код г 
 је он посејао својим проласком.</p> <p>Као на стотину крила, по целој овој гомили; света, по ц 
ко му вичу: „Свршуј!{S} Свршуј!“</p> <p>Као приспели порођај, који у најкраћем року треба да се 
е требала да запали цео Балкан.“</p> <p>Као укопан, непомичан и нем, Жика је седео у свом углу  
пажање још и сувише груба....</p> <p>— „Као год што просто око у капљици бистре воде не види ап 
руке запао.{S} Овај човек саветовао ме „као сина“, да учиним што се од мене тражи, а не тражи с 
еладона) и много што шта друго.</p> <p>„Као јаки отрови, који, узети у потребној дози, производ 
м отвори врата.{S} Тежак дебео гвоздени капак отвори се тихо и нечујно.{S} У зиду се указа четв 
ти „лек“ и где ће му га предати?{S} Као капару дао јој је пуковник педесет дуката, па су се онд 
е, а из расечене песнице ђенералове узе капати крв...</p> <p>Ђенерал издиже стиснуту, расечену  
.{S} Кад се спровод приближи, они скину капе и зину.{S} Тако стоје док цело оно чудо не пројури 
и, могла сматрати као проста гробљанска капела.</p> <p>Црна прилика пође напред и рече кнезу, д 
вала по целој соби, и давала јој изглед капеле, у којој је он изгледао као мртвац.{S} Блед као  
<p>Увређен оваким понашањем учитељевим, капетан оде и одмах још те исте вечери напише г. минист 
ош намесник Растислав и кнежев ађутант, капетан Заре, млад, отресит, угледан официр.</p> <p>За  
 С тога, пошто се подобро размислио, г. капетан рече:</p> <p>- Е, не верујем, господине учо, ет 
ту да нам прочита из артије шта пише г. капетан.{S} А ту се строго наређивало да сви мотримо ко 
х употребе за буну против династије.{S} Капетан је био мишљења да је то проста крађа, без икакв 
се више не може поправити,“ — тако пише капетан.</p> <p>Сељак је причао даље и Враничићу је бив 
И ако је овде био и окружни начелник, и капетан, доктор се обрати месном среском писару, младом 
олитичких агитатора на томе крају.{S} И капетан је морао попустити.{S} Министру је ствар отишла 
је мере.“</p> <p>За ову доставу тадашњи капетан, а садашња начелник, Вујадин повукао је грдну в 
 Кривица је била озбиљна.{S} Лане један капетан проневерио је много мању суму и одмах је био ух 
ада мном, ђенералом, врши претрес један капетан противно је свима појмовима о војничкој части и 
андири по некад је депутацију предводио капетан.{S} Отмене преставнике орловачког грађанства пр 
ерујеш ли ти у <hi>екватор</hi>.</p> <p>Капетан се нађе у чуду.{S} Увек му је најгоре било с ти 
к, хоп лола, а пало му у део да заступа капетана — наређивао да му сваке ноћи сељаци доводе у к 
рађен вод жандарма, под командом једног капетана, а пред кнежевим вратима чекала су два његова  
рећи учитељ: </p> <p>- Добро, добро, г. капетане, кад ти тако то велиш, онда кажи ти мени, бога 
ругљиво рече капетану:</p> <p>- И ти г. капетане, баш не верујеш у екватор, па то ти је! - и ки 
одине капетане.“</p> <p>Тек на речи „г. капетане“ доктор се трже, трже се као да је био у занос 
> <pb n="178" /> <p>- Е, мој, господине капетане, кад ви као ви као власт ни у екватор верујете 
ви и место „г. докторе“ рече „господине капетане.“</p> <p>Тек на речи „г. капетане“ доктор се т 
ио изгубио! мислите да се изгубио?{S} А капетани, писари, па чак и ћате, а?{S} Мислите није их  
 страже, а дуж Дунава морали су дотични капетани сваке ноћи патролирати с читавом четом поуздан 
учаном депешом изда налог свима околним капетанима да пазе на таква младића, и ко га први нађе, 
апију.</p> <p>Била су то два изасланика капетанова: старији писар Глуварић и још старији срески 
 <p>Није прошао ни пун сахат од доласка капетанових људи, а у општинској кући већ је кипео поса 
а да иду општинској судници, да ту чује капетанову наредбу, па да се одмах свршује посао, пошто 
анредно дивно доликовала његова сјајна, капетанска униформа.</p> <p>У трећим колима био је кнеж 
дном грохотом насмеја и подругљиво рече капетану:</p> <p>- И ти г. капетане, баш не верујеш у е 
 ађутантима да остану ту, а жандармском капетану даде руком знак да чини своју дужност, на што  
S} Иза ограде видео се као некакав зид, капија, тако нешто.{S} Од те капије просипао се прамен  
тим указа се из авлије момак са свећом; капија шкрипну и њена оба крила, једно за другим, затво 
мна разјапљена Врбавчева <pb n="298" /> капија као разглављене чељусти каквога ноћног чудовишта 
 то мешало, тискало и некуда журило.{S} Капија на дворској авлији изгледала је као лето у кошни 
пије.{S} И велика колска и мала пешачка капија била је затворена.{S} Али црна прилика показа кн 
/p> <p>Не потраја дуго, отвори се кућна капија и на њој се указаше три женске прилике, увијене  
 првог изненађења, када се на улици код капије зачу неко кретање.{S} Изгледало је као да се ту  
ва државника изађоше упоредо из Раткове капије и пођоше уз друм, засађен високим јабланима и бр 
и нестаде их у мраку широке, разјапљене капије.{S} Одмах за тим указа се из авлије момак са све 
какав зид, капија, тако нешто.{S} Од те капије просипао се прамен светлости.{S} То јој привуче  
.{S} Али црна прилика показа кнезу крај капије две одваљене даске на плоту и рече му, да ће туд 
 и доктор, да изведе Боју и Радована до капије.</p> <p>— Што направисте ову бруку за бадава! —  
</p> <p>— Овде!</p> <p>У томе дођоше до капије.{S} И велика колска и мала пешачка капија била ј 
аво конаку где је био одсео кнез.{S} На капији хтеде их задржати стража, но <pb n="253" /> они  
ута Тодорика.{S} У томе се зачу лупа на капији, а после и позивање газда по имену.{S} Тодорика  
еко те улице и упутише се право високој капији, која је водила у гробље.</p> <p>— Ово је гробље 
да ли је све спремно за јаузн, кад пред капијом стадоше господска, затворена кола запрегнута с  
једном престаде, они се зауставише пред капијом. — „Бог и душа код мене ће!“ - прошапута Тодори 
зда даница сија и трепери“ пред његовом капијом.{S} Развиле су се дуге и занимљиве дебате, у ко 
ма је свак доказивао да је пред његовом капијом већа бара и покваренија калдрма но код његовог  
stone unit="subSection" /> <p>Изишав на капију она два младића одмах пређоше на супротну страну 
.{S} Тодорика се одазва и оде да отвори капију.</p> <p>Била су то два изасланика капетанова: ст 
епа и укусно одевена.{S} Кочијаш отвори капију, женска ступи у авлију.{S} Мона с осмејком на ус 
ће дуже седети.</p> <p>Кад на Врбавчеву капију истутњаше и последња кола и њихова се треска на  
да изађе пред свој дворац на жандармску капију, да удари кестеновом алејом и у половини алеје д 
ни ноћник већ се беше склонио у оближњу капију, где је у залатку чекао згодну прилику да умакне 
} Двеста педесет дуката, та то је читав капитал.</p> <p>- Не говорите ништа о цени, господине п 
вога таста.{S} Све своје <pb n="501" /> капитале давали су тасту на употребу, а вештоме трговцу 
а вештоме трговцу била је дужност да те капитале увеличава, удваја, утраја, па и удесетороструч 
ишла за услугу: таст је зетовима плодио капитале, а зетови су тасту били на руци у свему, чиме  
На, тај начин таст је умножавао не само капитале својих зетова, но и своје рођене...</p> <p>Све 
ан по један почели измицати кроз Ратков капиџик, губећи се у мрачним и кривим сокачићима.</p> < 
су је свачија уста, она је прелетала од капиџика до капиџика, с прозора на прозор, из улице у у 
а уста, она је прелетала од капиџика до капиџика, с прозора на прозор, из улице у улицу. „Убије 
p> <p>Огрнут у плашт, кнез је испратило капиџика.</p> <p>Лепша изађе на улицу.{S} Било је ведро 
а звониградска промарширала је кроз ове капиџике, гоњена радозналошћу да види ону за којом је ч 
и, а ноћу су се провлачили кроз Раткове капиџике из љубави.{S} Кугића су слушали ушима, а Ратка 
Читав месец дана непрестано су шкрипали капиџици ове забачене опале куће; сва омладина звонигра 
е у минђушама — ческо стакло.{S} Мал га капља није ударила!{S} Нареди се најстрожија истрага, и 
ко се скупља у велику капљу, како се та капља, кад отежа, развуче, на половини прекине, једна п 
 је како јој се сузе саме пењу, како се капља по капља полако скупља у оку, али да ли су то суз 
друга се опет прикупи и приљуби руци, и капља опет расте, и опет се развлачи и прекида, и тако  
p>Начелник се побоја да старца не удари капља, скочи и додаде му чашу воде.{S} Кад се толико по 
јој се сузе саме пењу, како се капља по капља полако скупља у оку, али да ли су то сузе радости 
кама блага сунца балканиска, под росним капљама плодоносних даждева њених, а уз песму што су је 
 а из његова рањена срца капље отров... капље мени на језик....{S} Ала је горко! —</p> <p>Ђенер 
 препукло срце, а из његова рањена срца капље отров... капље мени на језик....{S} Ала је горко! 
кнежева се чаша пљускала, румене винске капље цедиле су се низ његову кнежевску униформу.{S} Ст 
челом, по коме бејаху поискакале крупне капље зноја, разбарушен, раскопчан, он је изгледао као  
да заплаче.{S} По лицу га пробиле ситне капље хладна зноја.{S} Жалос га је било погледати.{S} И 
да то с осмехом на уснама и броји редом капље крви „један, два, три“...{S} Крв, крв! узвикну он 
звлачи и прекида, и тако крв непрестано капље, а ђенерал гледа то с осмехом на уснама и броји р 
је у мени; она је у срцу моме, у свакој капљи крви моје.{S} С тога моје речи можеш сматрати као 
оду, којом се човек умива, само десетак капљица, па кад се човек после тим умије, он с почетка  
вај усамљени цветак и окропи га бистрим капљицама рајске воде од живота, наточене на врелу што  
опљено сребро, блистају се сјајне росне капљице, у залатку беле као грумичци слеђена шећера, на 
даљене грмљавине, киша се разби у ситне капљице и поступно престаде; облаци се процепише на јуж 
агрејаност за време седења за столом, и капљице зноја, које су се једва опажале на кнежевом чел 
....</p> <p>— „Као год што просто око у капљици бистре воде не види апсолутно ништа, и ми би се 
ту, да ту ништа и нема, а овамо, кад ту капљицу метемо под микроскоп, ми налазимо у њој читав с 
штином, која као да му је упалила сваку капљу крви, а у јутру устаје из постеље сав окупан у зн 
неуморно!{S} Нека ти мржња отрује сваку капљу крви; сваки откуцај срца твога и сваки поглед ока 
уђе у сваку ћелију у организму, у сваку капљу крви, ту сазрева, јача, шири се, осваја све, обуз 
е полако слизи, како се скупља у велику капљу, како се та капља, кад отежа, развуче, на половин 
ма пред собом исповедала да су то само „каприци“ и тренутни прохтеви кнежеви.{S} Али док су њен 
 и пример, и којима цео Звониград скида капу, као идеалима женска поштења.{S} У туђем паду она  
а и даље у том правцу, он скочи, дочепа капу и викну: „Збогом!“ </p> <p>Но Мона га заустави.{S} 
>Увређен, кнез се узе освртати, да нађе капу, па да иде.{S} Нападаји су били сувише оштри да би 
> <p>Не говорећи ни речи, Растислав узе капу, поклони се Врбавцу хладно и учтиво и пође.{S} На  
е, накити се, изађи, — госпођа!.{S} Сви капу доле.{S} А да си најпоштенија, кад си гола — свак  
њећу шубару.</p> <p>Сељак покорно пружи капу, после се опреми, покупи дукате из траве, и поглед 
 кад довршити, неко га снажно повуче за капут и опет му прошапута:</p> <p>— Чекај сад.</p> <p>У 
беше ушао у своју собу и почео свлачити капут да се умије, кад му момак унесе некакво писамце.< 
као — бела огрлица, беле наруквице, црн капут.{S} Кад се погледао у огледало, при поласку у мин 
момак.</p> <p>Растислав навуче рукав од капута заглади бакенбраре пред огледалом и рече: „пусти 
тати онако с једним свученим рукавом од капута.</p> <p>Писмо је било кратко</p> <quote> <p>„Што 
јразличнијом одећом, све помешано: црни капути с црвеним бињишима, алови весови с углађеним цил 
ни, тек јутрос од кројача донесени црни капути, све се то сливало у једноставну шарену гомилу,  
о том обручу, час кнеза по челу и очњим капцима, а уз то је шапутала неке тајанствене, мађионич 
шко нама, шта смо учинили! - ево бог се кара.“ - О.. о.. о! како сам је тада топло загрлио. „Ни 
еш, — рече му она — кад си тако никакав карактер.</p> <p>— Па шта сам ја могао!</p> <p>— Немој  
тан знак времена и ружна црта за кнежев карактер.{S} Растислав је тако рећи ономад спасао кнеза 
адима, који су још тада бележили кнежев карактер и давали повода и хране сваковрсним разговорим 
 јесмо ли стајали у преписци? каквог је карактера била та наша преписка, приватног или политичк 
дрвена, подебела доња усна, нарочито су карактерисале ово младо лице.</p> <p>Младић се поклони  
више мере у томе.{S} Сам народ добро је карактерисао ту своју особину пословицом: „пусти петла  
 причали су ми многе, веома интересне и карактеристичне случајеве.</p> <p>— Тако, на прилику, в 
се на све стране и дубине чуло потмуло, карактеристично, метежно гунђање и брујање.</p> <pb n=" 
је ко на испиту рекао, и све!{S} Заиста карактеристично!</p> <p>— Тиче ме се, па треба да знам. 
е.{S} Има једна турска изрека која лепо карактерише ту особину нашег народа, где некакав Турчин 
.</p> <pb n="12" /> <p>Даље се у чланку карактерише ово дело као „најцрњи злочин у новијој пове 
Друго је, што сте ви, Косанићи, по свом карактеру, људи мало симпатични.{S} Немој да ти моје ре 
 и репатом.{S} Но опет за то, она се по карактеру не би никад мењала са таквим светитељкама, ка 
 успомене из детињства ублаже те мане у карактеру...</p> <p>Ђенерал на један пут застаде, па по 
Тиме су извињавали и неке твоје махне у карактеру.{S} Какве нужде ти имаш да долазиш у заваду и 
историја замерили за по неке грубости у карактеру.{S} Како би се тек Вама замерило, који сте им 
лук</hi>, као на једну црту и особину у карактеру народном, па и ту су се брзо сложили.{S} Обој 
 коме су биле забележене некакве турске каракуке - додавао је још по два гроша.{S} Тај запис ва 
ти, прилазила би му, грлила га, љубила, карала га, тепајући му и мешајући у своје материнске не 
 кроз рупицу гледали.</p> <p>Мона их је карала и претила им, да тако што не износе из њене куће 
ја сам готова на све, па за што ме онда карате!“ ...</p> <p>Јес, Пави је сад све било јасно; у  
а.{S} Притрча му млађи ађутант и узе га карати: „Шта то радиш, море!{S} Зар се туна изуваш?{S}  
лажну земљу, као да је опасан гвозденим карикама.{S} Кнез осети да се налази између два мртваца 
</p> <p>- РОМАН -</p> <p>НАПИСАО</p> <p>КАРИО АМУРЕЛИ</p> <!-- Недостаје доњи део странице -->  
од државних послова.{S} Нека га нека се карта, пије, банчи и махнита, само нек не дира у оно гд 
 се већ од 2 сахата њих неколико очајно картало), устаде, поклони се с младићском гипкошћу и, п 
у опет барлијали, и опет му придигли на картама преко три хиљаде дуката — рече Ратко срдито.</p 
ава, које се обично завршавале махнитим картањем.{S} Тако је било и синоћ.{S} Барон се вратио к 
 и до мркла мрака већ не излази више из карташке собе.</p> <p>— А ти данас опет имаш јаузн — по 
м.</p> <p>„Тако се догодила ова зверска касапница над кнезом народа балканиског.{S} Црни зликов 
е у <pb n="605" /> лево долази тобџиска касарна, до које се тако рећи може довикнути — а све то 
У Бечу је недавно подигнута велика лепа касарна.{S} На зачељу постављен је ред балкона, а балко 
.“ И за све време док пролазе поред ове касарне, сироте девојчице морале су пиљити у калдрму.{S 
 између осталога и слику, како поред те касарне пролазе девојчице из женске школе, па им учитељ 
ти.{S} Једног јутра сви џинови на новој касарни освану, не ушкопљени, но до темења <pb n="160"  
а сата доцније, <pb n="24" /> у великој касарни војска је прокламовала за кнеза од Балканије мл 
за се један вод коњаника.{S} У оближњој касарни зачу се необична лупа добоша, негде у даљини за 
да му се растреби и очисти једна соба у касарни, где се смести стално.{S} Предузео је и све дру 
егови кавански скандали, његове свађе у касарни са својим претпостављеним, и, најпосле, његови  
 у пратњи два коњаника, отишао у главну касарну, где је одмах сакупио све батаљоне команданте и 
о и чувар државног печата, и председник касационог суда, као што је то још раније законом већ б 
S} Но он има друго нешто.{S} Из државне касе кнезу се ништа више не може дати већ с тога, што ј 
ао државни интерес и плаћате из државне касе.</p> <p>Растислава прође лака дрхтавица.{S} Он грч 
 поверљиво и какве позајмице из државне касе.{S} Све то снажиће положај и ауторитет министра пр 
>- Ви, г. Растиславе, новцем из државне касе плаћате којекаква шкрабала европска да пишу о вама 
састојала се у овоме.{S} Рукујући неком касом, он је био потрошио преко три тисуће пореских гро 
каже „полако ћемо“, а после викне само „касом.“ Ја се сиромах оберучке држим за ункаш, али која 
ра у владавину једне обесне и разуздане касте, састављене из неваљалих чиновника, а ко год се у 
и устабаша, који вечито пљачка еснавску касу.{S} Да је отишао у калуђере био би први владика и  
... рецимо, као што је медвед?</p> <p>- Ката се опет мало осмехну.</p> <p>— Знам, рече она, диж 
зрети и‘ овако јавно у очи креснути.{S} Ката као да је опазила ову забуну пуковникову.{S} Не че 
ваше је право име? — упита он.</p> <p>— Ката! — одговори женска.</p> <pb n="113" /> <p>Ката је  
.{S} На три дана после онога боја, баба Ката објави Јели одсечно, или је мора послушати, да оде 
о.{S} Овде, у овој ствари с Јелом, баба Ката је била само калауз за једну „високу госпођу“, кој 
 да <pb n="47" /> ти знаш само!{S} Баба Ката успи лолски устима.{S} Еј, леле мени старој и дрто 
p>Прође још неколико тренутака.{S} Баба Ката нестрпељиво се вртела око столице, на којој је Јел 
 решила, најпосле се преломила.{S} Баба Ката радосно дочепа столицу, примаче је Јели, седе крај 
стала је за Јелу права тавница.{S} Баба Ката се решила да од сад дејствује само насилним мерама 
ца, — Јела је одбила те понуде.{S} Баба Ката, не казујући никако ко је тај високи господин, про 
> <p>У соби су биле само њих две — баба Ката и седамнајестогодишње девојче Јела.</p> <p>Међу њи 
ка од својих 19 година...</p> <p>— Баба Ката је сад проводачика и подводница, али у ранијим год 
 њеном кућом потврђено је и то, да баба Ката стоји у саобраћају с жандармом Илијом, а даљим тра 
а патња и страдање.{S} Ово је била баба Ката коју смо већ познали напред.</p> <p>— Ја знам по н 
знала шта то значи.{S} Једног дана баба Ката јој саопшти <pb n="53" /> „радосну вест“ како се у 
о тиче Јелина љубав.</p> <p>Кад је баба Ката озбиљно одлучила или да преломи Јелу, или да је до 
 кући такве једне жене, као што је баба Ката.</p> <p>Но има душа тако чистих, да би се могле на 
руги бити бољи спрам ње, но што је баба Ката?{S} Не ће ли на крају крајева опет изаћи на то?{S} 
ећи пријатељ од твоје тетке — рече баба Ката.</p> <p>Јела је ћутала и замишљено гледала кроз пр 
шивења.</p> <p>— Јабогме,— продужи баба Ката — прегни тако један пут, а слободно, ако буде грех 
а отргне своју руку из бабиних, но баба Ката не даде...</p> <p>— Шта се отимаш?{S} Гребу те мој 
куд у даљину.</p> <pb n="46" /> <p>Баба Ката опет јој приђе.</p> <p>— Шта да му кажем?</p> <p>— 
глас плакати.</p> <pb n="49" /> <p>Баба Ката се помами.{S} Њене мале, зелене очи, утекле у глав 
е је неко на вешала водити!</p> <p>Баба Ката приђе Јели и узе је гладити руком ко глави:</p> <p 
би се причало на далеко!...</p> <p>Баба Ката узе у своје сухе, коштуњаве бапске руке лепу, белу 
 два зажагрена змијина ока.</p> <p>Баба Ката скочи, притрча Јели и обадвема песницама удари је  
ра дотле, док и то не узме.</p> <p>Баба Ката и сама је одрасла као сироче. <pb n="52" /> Она се 
о речи о целој овој ствари.</p> <p>Баба Ката је била сиротна жена, а Јела је била некаква њена  
 40—50 година, позната под именом „Баба Ката.“ С њом је њена усињеница Јела, девојка од својих  
ангубимо око тога.{S} Та ја не бих била Ката, кад не бих одмах видела у чему је овде ствар.</p> 
ри, начелници - ја теби кажем...{S} Зна Ката шта говори, море, зна!....</p> <p>Јела узе плакати 
ик још и не изусти потпуно ову реч, кад Ката прихвати:</p> <p>- И за претрпљени страх педесет д 
ат: дознао је да се загонетна жена зове Ката, да је опасно створење, способно на свашта.{S} Сад 
 други какав узрок смрти.</p> <p>Док је Ката говорила, пуковник је гледао у њу забезекнуто.</p> 
едно спрам другог.{S} Преко овога Илије Ката је дошла у додир с г. Врбавцем, који се с њом пого 
тегне и удави.{S} Шта хоћете више, рече Ката одсечно.</p> <p>— Али какав може бити тај отров?{S 
казивати што будем умела и знала - рече Ката скромно и са снебивањем.</p> <p>Да би сазнао уме л 
} Ту сам ја заиста прави доктор —- рече Ката осмејкујући се и показујући прстом на своје груди. 
за медведа, милостиви господине? — рече Ката чисто с подругљивим осмејком на уснама.</p> <p>Пук 
обом.{S} Ви сте баш снажан човек — рече Ката смешкајући се шаљиво.</p> <p>И пуковник развуче ус 
обуди.{S} То је, господине пуковниче, и Ката вам нема ништа више да каже.{S} Сад изберите: хоће 
 то било — продужавала је баба — кад 6и Ката била луда и од сад, као што је била до сад; трчи д 
Главно је добар, сигуран посао.{S} А то Ката зна, — рече она показујући прстом своје чело.</p>  
дећи да пуковник одмах пристаде на цену Ката се поправи:</p> <p>— Сто жутих дуката лек.</p> <p> 
 одговори женска.</p> <pb n="113" /> <p>Ката је била остара жена, тако око својих 50 година.{S} 
иде: „Какав лек?“</p> <pb n="129" /> <p>Ката се насмеја: „Па лек!{S} Ви велите отров ми велимо  
Ето то мени треба.{S} Ето то је-</p> <p>Ката се смешила.</p> <p>— Тако!{S} То ми се допада.{S}  
</p> <p>И пуковник развуче усне.</p> <p>Ката настави:</p> <pb n="128" /> <p>— Ја вам опет понав 
еђе, а мушкима и обрве и бркови.</p> <p>Ката се насмеши.{S} Она се у тај мах сетила једног Црно 
ав је то отров? понови пуковник.</p> <p>Ката климну полако главом и само малко, тек приметно ра 
то врло чудно.{S} То не верујем.</p> <p>Ката се маши своје велике мараме и пребаци је опет прек 
зашто — рече пуковник нерешљиво.</p> <p>Ката устаде жустро и оштрим покретом руке смаче велику, 
како ваља.{S} Какав је то отров?</p> <p>Ката је ћутала и гледала га својим хладним, подругљивим 
па све остане на самом покушају?</p> <p>Ката развуче усне подругљиво и климну главом.</p> <p>—  
RP18892_C1"> <head>ГЛАВА I</head> <head>Катастрофа</head> <p>Било је после подне једног од оних 
убила крунисана поглавара свога.</p> <p>Катастрофа је одиграна.{S} Насилно је уклоњен с престол 
 је чудновато назван страним именом: — „Катастрофа“ — под тим називом зна га цела земља.</p> </ 
политици.{S} У том стању затекла га је „Катастрофа“.{S} Велика Народна Скупштина <pb n="71" />  
а, која се састала на месец дана после „катастрофе“, изабрала је за кнеза младога Мутимира — уп 
/p> <pb n="319" /> <p>— Кнеже, одложите катастрофу бар за 24 часа, да доведем у ред своје ствар 
 а сад већ и запуштеној собици код баба Кате...</p> </div> <pb n="70" /> <div type="chapter" xm 
ла мирна.</p> <p>Док је ово говорила, у Кате се засветлише, очи.{S} Она први пут мало оживе у г 
 Илија Кондић жандарм.{S} Он мора да је Кати стари познаник, али се одавно нису виђали.{S} Сва  
 се треба, крвљосати треба, и све се то Кати бије о главу, а фрајла само да седи, да чека на го 
изударала Јелу.</p> <p>Од тог дана баба Катина кућа постала је за Јелу права тавница.{S} Баба К 
 /> звониградски, који обилази око баба Катине усињенице Јеле — бој се чак је и заљубљен у њу.< 
прилично грубом, али умесном доскочицом Катином.{S} Но њега опет више дирну оно подругљиво пита 
ане, стоји усамљен храст, каткад зелен, каткад са сухим врхом, а понекад и сав сух и оголео.{S} 
ред зелене пољане, стоји усамљен храст, каткад зелен, каткад са сухим врхом, а понекад и сав су 
мена од милоште друкчија су но обична и каткад су врло лепа.{S} Друкчија су мушка, а друкчија с 
 њима се водио жив разговор, који је по каткад прелазио и даље, и даље.</p> <p>....{S}И зар бих 
та да му кажем?</p> <p>— Бога ти, тетка Като, остави ме.</p> <p>— Али није то, душо, „остави ме 
о граду.{S} Тада је осећао живо и јасно като је цела његова грађевина, како су сви планови њего 
ина?</p> <p>Али није Орловац палио само катран и лој у почаст кнезу Мутимиру; спаљено је ту још 
ивржености.{S} Јер у колико више лоја и катрана који грађанин спали пред својом кућом, у толико 
 тако исто и у обилном просипању лоја и катрана.</p> <p>Цео тај дан из подрума, шупа и с тавана 
ци и шегрти убили су се извлачећи старе катранске тулуме и бурад, старе зеитинске канте, остатк 
и висини пламена, који лиже од упаљених катранских тулумина?</p> <p>Али није Орловац палио само 
е и с друге стране, биле су понамештане катрањаве тулумине и гомилице луча.{S} Све се то <pb n= 
 томе више и боље промисли.{S} Али баба Кату није смела питати ко је тај?{S} После дугих размиш 
 /> све то само је још више срдило баба Кату.{S} Њој просто није ишло у главу, „што се та девој 
ок да нисам могла друкчије.</p> <p>Баба Кату обрадоваше ове речи.{S} Ока их је разумела као да  
.{S} Уверен сам да то исто ради и твоја каћиперка и све остале њене друге — поче Ратко ватрено. 
е пробудио осећај старе, дуго презиране каћиперке, којој се дала прилика да се једном освети св 
а сложених хартија, увезаних опутама од каучука.{S} У једном углу стајала је округла, повелика  
и с оним жицама што иду из јастучића од каучука испод кнежеве главе, а на други крај вешали су  
наместили му под главу једно јастуче од каучука, из ког су <pb n="627" /> излазиле танке бакарн 
 вином поливеним мундиром, са згужваном качкетом, без џепна сахата, без једне паре у џепу, с оп 
 дуго не треба држати.{S} Обична кавена кашичица довољна је да успава најачега човека, тако да  
ти на друге разговоре.{S} Уз звецкарање кашичица, куцање чаша и шоља и чангрљање ножева, отпоче 
рафију Ваше будуће заручнице, госпођице Кашко...“</p> <p>Прочитав ове речи, Лепша стаде као уко 
је воде, а сад овога часа чуо сам га да кашље.{S} Куцнем веома полако.{S} Не би никаква одговор 
на Растислава.{S} Растислав се намршти, кашљуцну и поче:</p> <pb n="209" /> <p>- Неће бити поде 
ађала ове мисли мужевљеве, држећи се за кваку, она рече:</p> <p>— А оно што сам ти мало час рек 
ти себи тако понашање, које управо нема квалификације.{S} У мојој рођеној кући ви мене обасипат 
 је често врло снажан штит против зла и кварежи.{S} Имао је још један јачи узрок — Јела је воле 
ртак и помоћник твој у твоме разврату и кварежу!{S} Зар код толика света вашег нађосте мене, чо 
и правилан, и законит — ја не дам да се квари законити ред наследства.{S} Малолетни Мутимир зак 
а их је, мучила, опкрадала облагивала и кварила им скидање робије.<ref target="#SRP18892_N2" /> 
 граде децу, да се <pb n="157" /> не би кварила раса.{S} Држава је бирала најлепше, најкрупније 
знанства и пријатељства, а с рачуном их кварио.{S} Осећаји никад нису имали власт над њим.</p>  
 је терала дотле, да су уметници морали кварити своја уметничка дела.</p> <p>— У Бечу је недавн 
 Ништа друго но помисао да ће му она то кварити.{S} Дакле, сва њена преданост и толики њени док 
 — већ подиже Перунову крваву главу, и, квасећи је сузама, обасу је пољупцима.</p> <p>У исти ма 
мо како јој низ леђа пури нешто топло и кваси је све више и више; она се маши руком, и, ох ужас 
 <p>Под њом су дрктале ноге, вреле сузе квасиле су мараму, пребачену преко лица, а ова је јадна 
 сам једном рекла доста, онда доста, па квит.{S} Што могнем, учинићу.{S} Но то сад није главно. 
ресече га госпођа. — Одучи се од ње, па квит — рече она стишавајући се.</p> <p>— Добро, хоћу, р 
Ви нисте никакви професори, никакви, па квит — срдила се Мона.</p> <p>— А ко зна да ли то баш и 
: „жено!“ просто нећу више да чујем, па квит!</p> <p>Мајор стаде убезекнут.{S} Да је наишао на  
е мој!{S} Не волем да ме тако зовеш, па квит.{S} Шта ту има чудно!{S} И где си ти то још чуо ко 
 је куче остало без своје кочине, многа квочка без свог гнезда, а поремећени су доста и сами ми 
ена прозора, а око њега осећао се задах келнске воде и других мирисних спиртова и лекарија.{S}  
тола, час је нешто мрдао устима, час се кељио и покушавао да се и сам насмеје, кад чује како се 
ркала је на глас његова баба, а с десне кењкало је на махове његово најмлађе унуче, буве су га  
; из треће, кроз затворена врата, чу се кењкање <pb n="354" /> разбуђена детета и нечији глас к 
, кажи ми шта је, рече кнез с досадом и кењкањем.{S} - Кажи! - он се преви и пољуби Лепшу за вр 
pb n="268" /> красна, млада манастирска кера, прескачући један другог.{S} Кнез се грохотом смеј 
{S} Само што ја нећу да знам за те ваше керефеке.{S} Код мене све мора ићи...</p> <p>При овој р 
ом, то другом руком, како би из кнежеве кесе гртала паре и сипала их себи у недра), а кад би се 
ођо моја, одреши дер ту твоју кнежевску кесицу да бркне у њу мало твоја слатка Петра и да види  
ор из даљине они застану, заклоне се за кестен и одатле ослушкују да ли се ход и говор примиче  
дочепаше се ове алеје, и, кријући се од кестена до кестена, пођоше полако на више уз улицу.{S}  
 ове алеје, и, кријући се од кестена до кестена, пођоше полако на више уз улицу.{S} Ишли су лаг 
еда преда се и зачуди се кад угледа леп кестенов цвет.{S} Наже се преко прозора, да види ко му  
{S} Наједаред из кантарске улице, испод кестенова, указаше се две сенке; оне брзо и лако прелет 
 по средини с два реда густих, брснатих кестенова.{S} На јасној месечини, где је све било тако  
ало.</p> <p>По уговору, кола стану у по кестенове алеје, а одмах затим чу се у два маха тихо зв 
, засађен високим јабланима и брснастим кестеновима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
би, а ако се примиче, они се сакрију за кестеново дебло и ту чекају док људи прођу.</p> <p>Прик 
и људи изабраше место у густој ладовини кестеновој и одатле узеше посматрати шта се ради у осве 
светљено, владао је сумрак само у дугој кестеновој алеји, покривеној дебелим сенкама густих и б 
ј дворац на жандармску капију, да удари кестеновом алејом и у половини алеје да застане, ту ће  
а.</p> <p>— Не знам само да л’ си сашио кесу, не ћеш имати где да их метнеш...{S} Истина бре! а 
 сред чела).{S} Па бих онда опет руку у кесу, па овако, па овако, па овако... (она је показивал 
 тим натакоше ми на главу некакву кожну кесу, управо некакав кожни џак, који ми навукоше чак до 
анили!</p> <p>— Чудан образ!{S} Образ у кецељи — рече доктор.</p> <pb n="265" /> <p>— Не знам ј 
у некакву велику котарицу, а једнако је кецељом брисала сузе и викала: „Боже, боже! шта се ово  
е живље, док најпосле не прође у буран, киван, срдит говор, као да се с неким свађао. </p> <p>— 
учним таласима грка живота људска.{S} А кивна пучина риче у беснилу своме и са дну мора граби п 
о што би изгубио министарство, но му од кивна ђенерала ни сама глава не би била сигурна, и он б 
 је мушкобанасто ходала по соби и чисто кивним погледима мерила Паву од главе до пете, док је о 
н седео, није добро видела — па је онда кивно и душмански гледао у њу за све време док је кукал 
во зло...</p> <p>Ђенерал је сад говорио кивно; јетко, и тако брзо и задувано да га је већ тешко 
а.</p> <p>— О.. о.. о..! — рече Врбавац кивно, и јурну даље као човек, који је једва задржао у  
м не стоји како ваља.{S} То га је грдно кидало.{S} Још никад није више угађао и никад му није г 
ушо, „остави ме“, но ту један пут треба кидати.{S} То ни какав обичан човек не би толико чекао  
p>— Моја лепа косица!{S} Немој ми се ти кидати, ћеро моја, но ти лепо послушај твоју тетку, па  
песницама у главу, па је онда дочепа за кике и поче је дрмусати.</p> <p>— Јао, лоћо једна, где  
о лоћо!“ и одмах полете једно другом за кике.{S} Подводница одмах дотрчи са свећом и све дотле  
ив ових голих људи у сред Беча. „<title>Кикирики</title>“ доносио је сваки час слике о томе, из 
 не верујеш у екватор, па то ти је! - и кикоћући се он оде кући.</p> <p>Увређен оваким понашање 
трељачки ланац, захватајући скоро читав километар у ширину.{S} Исток тек бејаше почео најлак ру 
километара! значи, за сахат прелазим 30 километара!</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">C’est énorm 
о 10.{S} Од Звониграда до Јеленика 5 је километара! значи, за сахат прелазим 30 километара!</p> 
ио лепу кћер, па му сад све ласно!{S} С ким хоће, с тим се може ородити...{S} Ђенерал, полковни 
ђе и пружи му руку с речима:</p> <p>— С ким имам част?</p> <p>— Ја сам ђак — одговори младић.{S 
 то нисам чула, нити бих ја напољу ма с ким то говорила, и ма од кога то слушала.{S} О тој ства 
сазнаје, с тога увек тражи да се веже с ким год који је смелији од њега, па се онда стара, да о 
с, он отпоче живо говорити, као да се с ким препире:</p> <p>Јес, ви имате право.{S} То тако јес 
јави, али ја нисам дала.{S} Да си био с ким другим у послу, ја бих причекала у другој <pb n="37 
 и ко је управо с тобом?... или боље, с киме си ти?...{S} Договор је био друкчији!..{S} Где су  
 још због начела и политичких праваца с киме слагала или свађала.{S} Њене заваде и њена пријате 
 преко мене, стајао у вези и преписци с киме из Балканије? да ли су преко мене долазили какви п 
оспођа Цинцар-Станковићка.{S} Ти знаш с киме је она опет род.{S} Лепша! знаш! — рече госпођа Со 
оста при свом тврђењу.{S} Упитам га: „с киме сам дошао?“ Вели ми: „дошли сте сами.“ — „Па како  
ну; један је носио раван послужавник од кинеског порцулана, начичкан мајушним шољама, а други у 
је таквих људи у Балканији, које гоне и киње и то све у име династичких интереса.{S} Тако је, б 
 је Растислав у себи. „Ово је навалично кињење!{S} А колико јуче ја сам га спасао од сигурне см 
анових људи, а у општинској кући већ је кипео посао: два кметовска помоћника, општински ћата, о 
а, само да се заслужи која крајцара.{S} Кирија је, дрва су, обући се треба, крвљосати треба, и  
недељни посинак, а у суботу даје се под кирију пакао.{S} Месецу је од жалости препукло срце, а  
 — то су цијан-калијум, стрихнин, плава киселина и друге.{S} У јаке отрове спада и морфијум.</p 
пречи се као песница, а после, рапаво и кисело, здера низ груди.{S} Он се на један пут беше заг 
92" /> сад палило.{S} Прозори се почеше китити свећама.{S} Врева је одјекивала као да из земље  
!“, „уф! боже!“, чупкајући живо прстима китку на својој јопни, што је био знак јака узбуђења.</ 
ли од других пошумљених врхова, чија је китњаста зелена одећа сад изгледала црна и мрачна на ме 
а другом беседом; обадве су беседе биле китњасте; било је ваздан узајамних хваљења.{S} Кнез хва 
научио да воле њене бистре потоке, њене китњасте гајеве, њена мирисна поља, њено шарено цвеће и 
b n="210" /> црвен, с погнутом главом — кићанка га је куцкала по рамену — с набреклом мешином,  
, стражара, великог женкароша и великог кицоша, који се особито поносио својим крупним, црним б 
ела човека.{S} Њина бујна младост, њине кицошке потпоручичке униформе, а нарочито њини румени,  
Ту је сад настала сцена вредна молерске кичице.{S} С револвером и голим ножем у руци, војни мин 
сви удови претворе се у сухе штапове, а кичмењача се повије и искриви.</p> <p>„Од снажна, млада 
оследњи потмуо тутањ удаљене грмљавине, киша се разби у ситне капљице и поступно престаде; обла 
почела да малаксава и да се стишава.{S} Киша је још пљуштала, силовита грмљава још се с часа на 
у, земљу далеку,</l> <l>Где никад росна киша не пада,</l> <l>Где никад топло сунце не греје,</l 
далеко на југозапад.</p> <p>После бурне кише и страховите олујине ноћ је била тиха и спокојна,  
их планинских потока, надошлих од плахе кише.{S} Ваздух је био свеж и пријатан.</p> <p>- Шта ли 
би _ рече он и приђе жени пружајући јој кишобран.</p> <p>госпођа Софија намештала је свој брош  
>Овде онде вијуга дуга врзина, или бело кишом исплакано, накривљено прошће.</p> <p>Али нада сви 
диже руке небесима и проси - шта? росу? кишу? топло сунце, младост! — не, њему то више не треба 
дри Инглези чак су дотле дотерали, да и клавиру облаче гаћице, јер има ноге налик на човечије.< 
ак.{S} Жика насече папради и између две кладе направи Црнојевићу леп кревет, па му онда понуди  
ан боловима и умором, заспао између две кладе, у кревету од папради, који му је припремила Жики 
 — рече кнез с подругљивим осмејком, и, клањајући се лако штуче у другу собу.</p> <p>Ратислав ј 
к, средњег раста; и још с врата поче се клањати: „Добар дан, добар дан... слуга сам понизан, Ва 
ер има ноге налик на човечије.</p> <p>— Класичка Грчка обесмртила је оне своје суграђане, који  
ша, све то помутило је и збркало древне класичке грчке погледе на природу људску и на односе из 
боштва.{S} Хришћанство је разорило више класичких <pb n="161" /> зграда и споменика, но све нај 
 свему.{S} Он је и више и боље познавао класичку историју но кнез, и јасно је видео како су нек 
ћања и угледања на стару грчку и римску класичност.{S} Али све то још није могло потпуно поврат 
све то још није могло потпуно повратити класичну природност.{S} Највећи уметници из доба обновљ 
позната као „лиферант“ за сву „отменију класу.“</p> <p>Ове мрачне фигуре, допуњене још другим „ 
била позната као „лиферант“ за „отмјену класу“.</p> <p>Не потраја дуго, отвори се кућна капија  
ро пепељаву боју.{S} Зуби се прво почну клатити, па после један по један остаје у комаду хлеба, 
, немарно испружена на огромној љуљушки клацкала се полако, дремушећи, час отварајући, час затв 
ећи ни један доказ у потврду тих гадних клевета.{S} Само младост ваша и положај ваш, и положај  
нима, ви немате никаквих доказа за ваше клевете — продера се Врбавац,</p> <p>— Немам доказа, не 
у кући утешени и помирени....{S} Она се клела свим на свету, да је навлаш дошла да хвата њега,  
лази између два мртваца; он је чуо како клепећу њине сухе кости; осећао је како га жуље њине ра 
аца, у глави му је било мутно а ноге су клецале под њим од умора.{S} Но он је опет за то ишао б 
и планови његови засновани на ровитом и клизавом земљишту.{S} Једна ситница, једна случајност и 
 гледали како огроман товар сена полако клизи све више и више низ брдо.</p> <p>Некакав чичица,  
 једног врха боровог чуло се сад гласно кликтање гладна планинска орла.{S} Враничић је био лова 
="165" /> <p>- Знам, знам, — рече кнез, климајући главом. — Мени је сасвим јасно како наш сељак 
р мирно и убедљиво.{S} Кнез га пресече; климајући главом он рече подругљиво.</p> <p>— Дакле ја  
 годину и два месеца одозго — рече жена климајући главом жалосно.</p> <p>- Мора бити да је крив 
оглед, па, гледећи га право у очи, поче климајући главом.</p> <p>— Безумни младићу!{S} А зар си 
ше.</p> <p>Држећи се оберучке за сто, и климајући главом час на једну час на другу страну, Рале 
рушено, гледајући непрестано преда се и климајући главом жалосно:</p> <p>— И ти нећеш бити срећ 
в се г. Растиславу на што овај одговори климајући главом ћутећки, а кнез продужи:</p> <p>— Дакл 
 Ратко га је слушао пажљиво, непрестано климајући главом у знак одобравања, додајући од времена 
пуна сахата пало је бар стотина усрдних климања главом, све знаци жива одобравања, а случај је  
имицао.{S} Жика потврди Милојево питање климањем главе.{S} У томе приђе и Враничић.{S} Он загле 
ислав га испрати подругљивим осмејком и климањем главе.</p> <p>Наста мала почивка; Врбавац је х 
разна машта? — упита он озбиљно.</p> <p>Климањем главе Заре даде знак да је тако.</p> <p>Кнез ј 
 завршио свој говор.{S} Хоџа је ћутећки климао главом.{S} Само што на послетку рече:</p> <p>- Х 
 је тако за један тренутак гледала, она климну главом и рече тоном пуним презрења: — Па што кри 
 то отров? понови пуковник.</p> <p>Ката климну полако главом и само малко, тек приметно развуче 
и ваши општи интереси.</p> <p>Растислав климну главом, као што се чини кад човек кога сажаљева. 
упита:{S} - Он главом?</p> <p>Растислав климну: — Јес, јес!{S} Он главом.</p> <p>Ратко слеже ра 
ом.{S} Подуже га је мерила очима, после климну главом.</p> <p>— Међер, од тебе никад ништа!{S}  
уски....</p> <p>Растислав махну руком и климну главом:</p> <p>— Доста, доста, хвала, г. начелни 
?</p> <p>Ката развуче усне подругљиво и климну главом.</p> <p>— Е, мој господине, да вам не да  
 моје добро јутро — рече Јела жалосно и климну главом, пуна очајања, па пошто је мало поћутала, 
, господине пуковниче</p> <p>— Пуковник климну главу одобравајући.</p> <p>— Видећи да пуковник  
ми дође да га од милоште откинем, а мој клипа Вилип вели да би ме по носу у хиљади познао.{S} Т 
се ви. „Она је, пос јој њен“ — вели мој клипан Вилип, — „она, ено познајем онај њени прћави нос 
и се, осваја све, обузима све, отровним клицама пали крв и нагони је да кључа по жилама, док на 
био је вештину сликања и резања у самој клици, јер ту је требало представити баш „плот“, живо,  
чу:</l> <l>Добро дошо кнеже, тако скупа кличу.</l> <l>А наука њима све разиграва груди,</l> <l> 
але су само мутно беланце, на уста је у клобуцима извирала бела пена.</p> <p>Кнез викну споља с 
екла је густа, црвена крв, градећи беле клобучке.{S} Рањеник је још био жив, али је умирао.{S}  
стојећи закона, и да се више него икада клоне од свега што би могло ослабити или пореметити пор 
ло рачуна о своме имену и својој части, клонило се од г. Моне, која је својом прошлошћу и својо 
така пуковник опусти обе руке, глава му клону, цело тело омлитави — по свему се познавало даје  
ако неодољиво снажан, да је Лепша одмах клонула и предала се целим телом.{S} Као ружица, којој  
но и страсно, ђенерал на једаред стаде, клонуло опусти низа се обадве руке, а глава му малаксал 
и краја и рачуна.{S} Час је све мртво и клонуло, час опет све кључа, буни се, скаче, устаје, пр 
ен и ево одмах оживљује све што је било клонуло под тешким ударцима сурове јаве.</p> <p>Перун ј 
икус, који јој од неког доба беше нешто клонуо.{S} Бришући широке, зелене, чисто лаковане, лист 
д моста, али одмах и њу упусти, руке му клонуше и он се ничице поклопи по крајњој мостовој гред 
тао га је 2—3 пут узастопце.{S} Руке му клонуше и он несвесно згужва писмо у шаку.</p> <p>Кнез  
а бежи што пре и што брже из ове опасне клопке.{S} И не мислећи више где је и у каквом се стању 
да при сваком удару Јела осети како јој клопну зуби.{S} Она је била у будном заносу.</p> <pb n= 
шњицу заслужио благодарност целог нашег клуба, и ја ћу колико данас предложити да те бирамо <pb 
јаузне и да постане члан овога „женског клуба“, где се време тако пријатно проводи.{S} Лепша се 
 два пут покушавао да устане, али га је клупа нешто вукла к себи, и он је обадва пута понова се 
чудна гада!</p> <p>— Неки су заспали по клупама — продужи Ратко — <hi>Он</hi> се добатргао до д 
ак тамо, до по авлије.{S} Момак седи на клупи и дрема; он му се примакне на десетак корака с пу 
отрче.</p> <p>Мајмун је био у авлији на клупи и ту лизао своје ноге и руке, умазане сосовима и  
еје и вреба, па чим момак опет седне на клупу, а он опет штрц, па по њему!...</p> <p>Жалио је и 
е наишао на неки кончић од тога великог клупчета.{S} Оно неколико, по изгледу незнатних ствари, 
 снажно дочепаше, управо стегоше га као кљеште некакве хладне руке и почеше га свлачити у мрачн 
угачки црвени нос био је прави гусански кљун, па још кад узе сад шиштати, сви около опет прскош 
ог крила мога распирићу морску пену и у кљуну уграбити из ње моју лепу румену ружицу и изнећу ј 
џеву, шта сте ви бајаги бољи од мене! - кљусад као и ја — и, утешив се таком философијом, равно 
у крај пута.{S} Кад се путници приближе кљусе дигне главу, гледа за тренутак оне хитре <pb n="1 
 вас двоје, г. Маврикије, ти и то твоје кљусе, ти и коњ, г. Маврикије; је ли, ти и коњ, или коњ 
уда ћеш сад?{S} А?{S} Тамо?{S} Али моје кљусе има обадва <hi>ушета</hi>... па ће овако...</p> < 
{S} Мора бити он....{S} А погледај моје кљусе, г. Маврикије, оно ће овако.... хм! куда ћеш сад? 
жа дебелих задњица, а и по које липсало кљусе — али „таква је служба“!{S} Кад кнез изда такву з 
 га кавалерија чува и прати...{S} Једно кљусе, па и њему окрњено ухо....{S} Ко то одгризе ухо т 
даље.</p> <p>Час је то опет какво старо кљусе, пасе у чајиру крај пута.{S} Кад се путници прибл 
крњено ухо....{S} Ко то одгризе ухо том кљусету, г. Маврикије?{S} А?{S} Наш Симон?{S} Мора бити 
ноћи у стан госпође Моне, био ухваћен у кљусу, разапету под њеним прозором, услед чега се дигла 
м се окрете своме ађутанту, узе од њега кључ и рече му да изађе и да причека на пољу.</p> <p>Кн 
{S} Онога тренутка ми би имали у рукама кључ да похватамо све кривце, који су нада мном извршил 
тије од плиша, нађе рупу у зиду, завуче кључ и простим притиском отвори врата.{S} Тежак дебео г 
 то сазна, јер ће му то у неколико бити кључ да позна смерове своје рођене владе.{S} Давато му  
каза прстом — Но од те фијоке и ја имам кључ.— Кнез показа на длану малу кутију од плиша.{S} Пи 
рата с поља закључана, јер кад је један кључ у брави онда други нити ту може ући ни браву закљу 
закључати собу изнутра?{S} Да није имао кључ калауз!{S} Али ви велите да је ваш кључ био у брав 
ло доста.{S} Он је у њима већ био нашао кључ којим је могао отворити загонетку, откуда овај мла 
ћете наћи малу кључаницу, завуците у њу кључ, ту ћете наћи тајан гвоздени долап, а у њему...</p 
ј старији закључа врата за собом и мету кључ у џеп.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Била 
кључ калауз!{S} Али ви велите да је ваш кључ био у брави? (Белини потврди то главом).{S} Ето ви 
тровним клицама пали крв и нагони је да кључа по жилама, док најпосле, на страшном огњу болесни 
ас је све мртво и клонуло, час опет све кључа, буни се, скаче, устаје, пршти и пресипа се од пр 
 зажиже огањ у срцу нашем, огањ на коме кључају сви сокови организма, а на том сунчаном жару пр 
ните ону слику, испод ње ћете наћи малу кључаницу, завуците у њу кључ, ту ћете наћи тајан гвозд 
рво је претресен сам пуковник, после су кључевима које нађоше код њега, поотварали све фијоке и 
>„Гордо лежи велики војвода,</l> <l>Под кључевма крви благородне,</l> <l>Ка’ мало пре што гордо 
у кутију од црвена плиша. — Овде вам је кључић од тајног гвозденог долапа, узиданог у дувар <pb 
 уђе унутра; затим му дале мали челични кључић, показа прстом своју слику на источном дувару и  
на плиша, из које извадише мали челични кључић, приђоше источном дувару, скидоше с њега велику  
скиде своју слику, извади мален челични кључић из кутије од плиша, нађе рупу у зиду, завуче кљу 
ња, нађу мајушну рупицу; завуку челични кључић и отворе тајни метални долап с више преграда.{S} 
су певали, свет је викао „ура, живео!“, кмет је поздравио кнеза беседом; кнез се захвалио с бал 
.{S} Црвен као паприка, а љут као гуја, кмет се окрете.{S} Он је видео како се кнез грохотом на 
S} Док су се сељаци гурали око суднице, кмет и његови помоћници, одборници и неколико отмених с 
тинске куће гомилало се све више света; кмет је наредио да се много не ларма, да чекају све мир 
аничићу је бивала ствар све јаснија.{S} Кмет није поименце казао од кога се то боје и против ко 
воре.{S} Све то може бити и превара.{S} Кмет још једном понови колика је уцена, додајући: „кога 
ледају зликовци, па је онда кренута.{S} Кмет, писар Глуварић и чича Среја пандур пошли су на ко 
е умешаше те ову двојицу раздвојеше.{S} Кмет је још шиштао: „ш... ш... ш... што ме дира?“</p> < 
удници.{S} Већање није дуго трајало.{S} Кмет изађе и рече командиру да уреди људе, сељаци се по 
кнез грохотом насмејао његовом паду.{S} Кмет је сматрао да после ове срамоте, „не вреди му више 
уци некакву велику савијену хартију.{S} Кмет се мало искашља, рече људима да приђу ближе и да д 
ре.{S} Веле, ћата чита, па тек запне, а кмет њему на то: „узми мало поистрке, г. ћато, узми; ла 
 те пред општинску кућу.{S} Кад тамо, а кмет и ћата већ се затворили у <pb n="545" /> судници,  
о не ухвати за тур и тако га повуче, да кмет љосну колико је дуг.{S} Чаша се проли, оближњи му  
ни, што су вирили кроз врата, вељаху да кмет и ћата нешто пишу, док су они, што су кришом гледа 
ор, пошто су они наводили чак и то, шта кмет и ћата говоре.{S} Веле, ћата чита, па тек запне, а 
ручик, који се ту случајно десио кад се кмет гурао кроз гомилу.</p> <p>На три четири корака иза 
 то нико и не истражује.{S} За то зна и кмет; често је то у кући његова најближег комшије, и ма 
.{S} Најпосле једва се отворише врата и кмет поче узивати у судницу једнога по једног сељака.{S 
тио да је кнез у селу, да је кнез што и кмет, а он је владалац, он је „<hi>књаз</hi>“.</p> <p>- 
д се дешава ова наша прича, пирлиторски кмет Тодорика беше рано легао.{S} Одспавао је био добар 
ачког грађанства предводио је орловачки кмет, а орловачки окружни начелник морао је узети на се 
ако пред судницом, док су ћата и главни кмет унутра неку муку ћућорили.{S} Најпосле једва се от 
... ш... ш... шта то учини?“ По несрећи кмет је и иначе јако личио на гусана.{S} Његов дугачки  
ј је опет јачи од закона, ту чак ни сам кмет, ни сама власт неће да испитује и да открива такве 
окорно, није заступљен.{S} Није разумео кмет, молим покорно.{S} Вели „ако је под морање, ми ћем 
у да се протисне до кнеза.{S} То је био кмет из оближњег села.{S} Тешким трудом он се већ беше  
зити.</p> <p>— Ето, тако је говорио наш кмет — рече сељак даље — па онда позва ћату да нам проч 
у годину дана ослобођено порезе.</p> <p>Кмет обавести сељаке куда ће ударити њина потера, на ко 
, сви около опет прскоше у смех.</p> <p>Кмет већ није знао шта ради, он оберучке удари малена г 
ке времена за дангубљење, и одмах позва кмета да иду општинској судници, да ту чује капетанову  
дин у цилиндру није ни помишљао да вуче кмета за тур.{S} То је учинио жандармски поручик, који  
 живо.</p> <p>Једва у зло доба ево ти и кмета, појави се пред судницом, он напред, а ћата за њи 
 Црног дигли потеру?</p> <p>- Ето, зови кмета Тодорику, па питај њега.</p> <p>Овај што питаше н 
 одмах да прате кога у село, да извести кмета.{S} У опште речено је, да се најстрожије мотри на 
ме неће помоћи.{S} Ми се прикучисмо око кмета, а он нам рече:</p> <p>„Чујете ли људи, наше село 
имити на конак, док најпре не известимо кмета.{S} Наређивало се да закажемо слугама и чобанима  
 и наш г. Вујадин.{S} А што се већ тиче кметова, трговаца и других људи из народа, они су се са 
илоје је по именце распитивао за околне кметове; за сувоборски пут, који је још пре три године  
а знао је и све главније људе, нарочито кметове.{S} С тога му је лако било да завара сељаке при 
азити депутације.{S} Ту су били попови, кметови и командири по некад је депутацију предводио ка 
о што су они могли и ценити.{S} Дотични кметови и командири још су синоћ известили начелника (к 
општинској кући већ је кипео посао: два кметовска помоћника, општински ћата, општински биров и  
 стране, непознате људе ми да их терамо кмету.{S} Забрањивало се да не смемо никога страног при 
а.</p> <p>- Него шта?{S} Ваљаде би била кнегиња!{S} Прођи се, бога ти, господине, ћорава и грдн 
аком.{S} Она никад није мислила да буде кнегиња, нити је сањала о улогама Помпадуре, али никад, 
не, ћорава и грдна посла...</p> <p>— Не кнегиња, али зар нема толико других угледних чиновника  
Шта ми вали бајаги.{S} Море вајн бих ти кнегиња ја била, здравља ми!</p> <p>— Истина нос ми ниј 
а нос ми није баш тако згодан за светлу кнегињу, ал, најпосле, ако је само до носа стало могла  
потврди кнез,</p> <p>— Зар баш никаква, кнеже?</p> <p>— Никаква, господине ђенерале.</p> <p>Ђен 
им изванредним приликама....{S} Да, да, кнеже мој, тако је то!“ — заврши свој говор црна <pb n= 
ца нашег народног васкрса твој је деда, кнеже, као каква крмка, секиром убио!</p> <p>Увређен, к 
 Знам, — рече кнез мирно.</p> <p>— Али, кнеже, господару, реците ми искрено шта знате, шта вам  
ио лукавством...</p> <p>— Хтео-не хтео, кнеже, ти ћеш морати целога века да имаш посла с тим чо 
еће бити тако опасан.</p> <p>— Свакако, кнеже, г. Растислав, који ти остаје, много је већи лиса 
нас у тај свети дом </l> <l>Викни само, кнеже, ми смо сви с тобом.</l> </quote> <p>На школској  
у овоме тренутку пристрасан!{S} За што, кнеже?{S} У име чега?{S} За какав рачун?{S} За какву и  
лед у кнеза и упита га хладно.</p> <p>- Кнеже, нема ли друга излаза да се из ове куће не мора и 
стислава.{S} О, ја тога човека знам.{S} Кнеже, чувај га се; кад год те могне удавити <hi>туђим  
ека на ме....“ Затим се окрете кнезу. — Кнеже, заклињем те овим мојим смртним часом и свом срећ 
 Издајниче!....</p> <pb n="307" /> <p>— Кнеже, да нисте у моме.... — поче Врбавац, али Мутимир  
знаш, зликовче!</p> <pb n="308" /> <p>— Кнеже, ја вам забрањујем да ме зовете таким погрдним им 
и кнез одлучно.</p> <pb n="319" /> <p>— Кнеже, одложите катастрофу бар за 24 часа, да доведем у 
ошли да буду отац готовом детету, млади кнеже мој — рече ђенерал снажно, ударајући гласом на св 
љивим нагласком он рече:</p> <p>— Млади кнеже, то само ви можете допустити себи тако понашање,  
па једним грлом вичу:</l> <l>Добро дошо кнеже, тако скупа кличу.</l> <l>А наука њима све разигр 
женско друштво дошла су и два мушкарца, кнежев рођак Аца и један његов присни пријатељ.</p> <p> 
ник Драгишић, професор војне академије, кнежев професор за војну историју, који је такође прати 
таком се положју налазила сад Лепша.{S} Кнежев напад био је тако неодољиво снажан, да је Лепша  
ови мало час одигране љубавне сцене.{S} Кнежев ужурбани покушај да те трагове склони није имао  
ављено је било на пољу под ладњаком.{S} Кнежев млађи кувар био је изаслан у Повратници још у оч 
рује наизменце ће добијати превласт.{S} Кнежев би задатак био да издвоји шта у томе колебању тр 
твар које се Растислав највише плашио — кнежев потпадај под туђ утицај.</p> <p>Но госпођа Софиј 
</p> <p>Кад је било четврт до 10 часова кнежев млађи ађутант упаде у дворану и упита г. начелни 
а жалостан знак времена и ружна црта за кнежев карактер.{S} Растислав је тако рећи ономад спаса 
м путу, журно поправљеном и нарочито за кнежев пролазак спремљеном, лете као стрела брзе кочије 
ј згодној досетци сокачкој избаченој на кнежев рачун.</p> <p>Али по некад се дешавало да кроз ч 
 том тренутку изби из мрака незнани вођ кнежев и позва их живо да похитају, јер ће сад искуцати 
на другом месту до Растислава, седео је кнежев доктор.</p> <p>Гостију је било много.{S} Сем кне 
униформа.</p> <p>У трећим колима био је кнежев бив. професор природних наука, уважена старина,  
 кнеза, био је још намесник Растислав и кнежев ађутант, капетан Заре, млад, отресит, угледан оф 
ким испадима, који су још тада бележили кнежев карактер и давали повода и хране сваковрсним раз 
on" /> <p>Тако је срећно окончан и овај кнежев састанак с народом.{S} Па ипак Растислав је изаш 
е незадовољан, љут.{S} Пред сам излазак кнежев десило се нешто што је државника Растислава веом 
ама.{S} Слике су махом представљале лик кнежев, над којим лебди по једна или по више вила, с ве 
тежња да ја, рођак и природни заштитник кнежев, будем удаљен од њега — онда, г. Растиславе, онд 
 опет се врати, носећи преко руке шињел кнежев.{S} Он приђе кнезу и понуди га да га огрне, но к 
 два официра.{S} Овај гардиски ескадрон кнежев, који обично никад не иде на пут цео, има нарочи 
тина, ми смо напред видели какав је био кнежев састанак с начелником, и, колико се сећамо, међу 
у.{S} Но како је мајор Тоша по жени био кнежев рођак, његова је ствар била заташкана.{S} По књи 
b n="137" /> послова, г. Ратко, и лекар кнежев, у то доба први медецински ауторитет у Звониград 
ако је Врбавац контролисао сваки покрет кнежев и имао уверење да су ови проносени гласови празн 
твртим колима долазили су други ађутант кнежев и дворски писар, два млада, весела човека.</p> < 
p> <p>У собу уђе гологлав млађи ађутант кнежев, крадимице баци поглед на успавана кнеза, приђе  
.{S} Дакле, раскалашан и раскошан живот кнежев имаће још те добре стране, што ће кнез вечито би 
говара салутирањем.</p> <p>Кола уђоше у кнежев дворац.</p> <p>Кроз гомилу пронесе се глас, како 
ренутака, он јурну слици, упре прстом у кнежев мртвачки лик тако јако, да стакло на слици одмах 
рн огртач, и без пријаве појури одмах у кнежев кабинет.</p> <p>Кнез Мутимир дочека господина на 
о је био писар Срећко, онај исти што му кнежев доктор отоич повери једну важну тајну и једну ту 
<p>У исти мах службене новине донеле су кнежев указ, којим се у војном министарству, наместо по 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кнежев пут није се могао убрзати; он је ишао по распоре 
 и викну кочијашу: ка..а. а. ас!</p> <p>Кнежев кочијаш знао је шта то значи.{S} То је била засе 
овратку омиљене лозе Црнојевића.</p> <p>Кнежев наступ срџбе беше за часак прешао у подругљиво п 
у</hi> било је и <hi>провиђења</hi>.{S} Кнежева кава била је отровна.</p> <milestone unit="subS 
 из вада. — госпођа Мона била је рођака кнежева код које је он често одлазио и по некад проводи 
 се напуни.{S} За тим прободена прилика кнежева посрте назад и паде на узнако.{S} Међу тим Куги 
 у вече, појавише се друмом из Јеленика кнежева кола, за њима су ишла још двоја кола, а око њих 
е просто и неистините.{S} Многа замерка кнежева није имала места.{S} Није истина да се на акт с 
 је два гардиста.{S} За тим су долазила кнежева кола, красан интов, запрегнут са 4 ватрена белц 
узносе као највећег и јединог пријатеља кнежева, а да све друге људе пањкају.</p> <p>- Ви пушта 
питање најозбиљније — одговори Лепша на кнежева наваљивања.</p> <p>Но њему као да није било до  
саопштава кнезу док не прође светковина кнежева пунолества, које је било на прагу; друго да сао 
иградским круговима.</p> <p>Сва околина кнежева сазнавала је да ће с пунолетством настати голем 
рење све је већма расло.</p> <p>Околина кнежева жалила се да је постао прзница и џангризало, а  
subSection" /> <p>И ако је госпођа Мона кнежева рођака и жена човека који заузима повисок полож 
 као што је била лепа.{S} Сва ова пажња кнежева није у њој пробудила никакву сујетну наду.{S} О 
/p> <p>То је у главноме била сва пратња кнежева.{S} Наравно, даље су долазиле слуге, кувари и д 
љући кола и пратњу сухим.</p> <p>Пратња кнежева није била многобројна.{S} На 150 до 200 корака  
 револвера, те падне мртва једна сестра кнежева, њена кћи допаде рана, адјутанту би куршумом ра 
> <p>Три месеца доцније, поспе прогласа кнежева пунолества, Растислав је једне вечери седео у к 
човек који нешто безбрижно тражи.{S} Та кнежева појава охрабри пуковника.{S} Он приђе гомили и  
рски старешина.{S} Даље се низала свита кнежева, прешарана овде онде угледнијим личностима из ч 
 и несрећној милости!{S} Шта! наложница кнежева да буде, да буде његова блудница! <pb n="259" / 
радост у којој орловчани „пливају“ због кнежева доласка; негде је призиван божји благослов, а н 
ловачки пали су чак у такав севдах због кнежева доласка, да су попалили гомиле ђубрета што су г 
milestone unit="subSection" /> <p>Услед кнежева пунолества било је много награда и унапређења,  
i>!{S} И то се без зазора говори у сред кнежева конака; и то се прича у очи једноме оцу!{S} Гос 
рекне.</p> <p>Растислав се тако трже од кнежева удара да викну из гласа и упусти новине из руку 
утицај „презрена метала.“ Он је имао од кнежева доктора усмено овлашћење да може на ту „комедиј 
обојица седе.{S} У једноме свет познаде кнежева ађутанта.{S} О другоме се мислило да је сам кне 
чности: како је мудрост и јунаштво деде кнежева створило ово државе што данас имамо, како ће му 
, онда обично у двојним редовима окруже кнежева кола и тако их прате.{S} Понекад поделе се на д 
е Зара за руку.{S} Заре је осећао да је кнежева рука веома врела и да дрхти.</p> <p>— Ви сте уз 
 по новом устану, направљеном, за време кнежева малолества.</p> <p>Неуспех због случаја с пауко 
ав непријатељ престола, што је за време кнежева малолетства створио устав.{S} Доказују да је ус 
у личност, Врбавцу је годило ово вучење кнежева имена по уличном блату, и он се често и сам сла 
д узбуђења, — да ли са чега другог, тек кнежева се чаша пљускала, румене винске капље цедиле су 
рча прозору, и доиста угледа пред кућом кнежева кола с четири гардиста који га беху допратили.< 
 се што пре свршава“.</p> <p>Што се дан кнежева пунолества ближе примицао и овај осећај Врбавче 
жавне послове.{S} Сем тога, такав начин кнежева живовања има још и друге своје добре стране — н 
њу коњских копита она познаде да су ово кнежева кола што стадоше пред кућу.{S} Она притрча проз 
 казати, где су били, јер рече да је то кнежева тајна; кнез му је то саопштио под изречном пого 
ник Врбавац, човек кога је ненадна смрт кнежева затекла као војног министра, и коме је било суђ 
љу с кнежевом сликом, израђену у почаст кнежева пунолества.{S} Забринути ђак махну руком и рече 
 Мона је узвикнула, да таква осетљивост кнежева нема места.{S} Шта се он боји?{S} Ваљда не мисл 
 и хтедох се уклонити, кад на један пут кнежева уста узеше мрдати.{S} Он диже руку и понесе је  
 властољубих намесника, те је при крају кнежева малолетства било и неколико озбиљних сукоба.</p 
едном скоку окрете се, дохвати за мишку кнежева млађа ађутанта, рече му нешто живо и оштро, два 
уго но треска интова Св. Илије).</p> <p>Кнежева кола пратило је 30—40 гардиста, под командом дв 
то и остали људи? — упита Кугић.</p> <p>Кнежева слика одговори:</p> <p>— Ја сам по милости божи 
млад, цигло после десетак месеци свога „кнежевања“ кнез Мутимир био је већ прилично сујетан на  
ама доказе да му ради о глави.{S} Зарад кнежеве безбедности молио бих вас да ме изволите примит 
а што иду из јастучића од каучука испод кнежеве главе, а на други крај вешали су слику, коју су 
ених новина донео је кратак опис крваве кнежеве погибије, где се вели:</p> <p>„Тај за сву Балка 
о, како и он „у начелу дели све погледе кнежеве.“</p> <p>Кнез се опет врати на питање како српс 
е на горњи спрат, где су сад биле одаје кнежеве.</p> <p>Обрнув се с прага, Срећко рече: „Хајдет 
атњу.</p> <p>Сахат доцније, брзе кочије кнежеве, са свом свитом, летеле су друмом као лаки вихо 
спремљеном, лете као стрела брзе кочије кнежеве.</p> <p>Овде онде срета се и по који живи створ 
 и јасно је видео како су неке поставке кнежеве нетачне, а неке просто и неистините.{S} Многа з 
е и сам момак.</p> <p>„Једина од пратње кнежеве, стрина његова, не би погођена.</p> <p>„Његова  
ула се цела свита.{S} Сем обичне пратње кнежеве, сад се беше придружило још и много друга света 
 то једном, то другом руком, како би из кнежеве кесе гртала паре и сипала их себи у недра), а к 
ћући у свој одговор похвалу династије и кнежеве личности: како је мудрост и јунаштво деде кнеже 
срећнијих дана својих.“</p> <p>Ове речи кнежеве увредиле су Растислава, и он је одмах дао и вид 
сад веровала у оне отоичње страшне речи кнежеве; веровала је и жалила га.</p> <p>— Ја сам грешн 
, што су обични људи.</p> <p>На те речи кнежеве слике, Кугић даде знак, те човек с чинијом приђ 
 <p>Истините или измишљене, ове су речи кнежеве брујале по целом граду, те их је Лепша морала ч 
рује, кад вели да се шалио.</p> <p>Речи кнежеве учиниле су на њу чудан утисак.{S} После прве пр 
другче замишљала да дочека тај тренутак кнежеве женидбе; веровала је да ће он тај корак учинити 
р.</p> <p>Гостију је било много.{S} Сем кнежеве свите било је још преко 50 одличних грађана и ч 
ца; а?</p> <p>Усхићен овим новим знаком кнежеве милости, што му кнез поче говорити „ти“ — млади 
ђенерал је полако повлачио прстом преко кнежеве слике, док не дотера до носа, ту застаде и викн 
рођених слика, и старате се да на место кнежеве слике свуда дође ваша.</p> <p>- Г. Растиславе,  
fr">mon cher</foreign>!</p> <p>Дођоше у кнежеве одаје.{S} Кнез рече ађутанту да остане доле пре 
 тога што може чути да се о њој у кругу кнежеве родбине рђаво мисли: — <foreign xml:lang="fr">O 
ело блаженство, све, све, све...</p> <p>Кнежеве се речи изгубише и утопише у жарким пољупцима,  
> <p>- Гори се угледа на бољега.{S} Кад кнежеви тако газе образ, шта је стало за другу простоту 
у то само „каприци“ и тренутни прохтеви кнежеви.{S} Али док су њена уста говорила „све је ово н 
истински бити зао и неваљао?{S} Зар сви кнежеви поступци нису пре обичне младићске лудорије и л 
лад, отресит, угледан официр.</p> <p>За кнежевим колима долазила су кола Растислављева, а у њим 
коверима, гардеробом и другим потребама кнежевим.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Било ј 
} Говорило со о неким тајним састанцима кнежевим с политичким људима из логора сасвим супротних 
а, под командом једног капетана, а пред кнежевим вратима чекала су два његова ађутанта.{S} У дв 
 тренутак и он је већ био прикривен под кнежевим прозором.</p> <p>Кнез је стајао сасвим уз проз 
 кнежеву проласку.{S} За њима, но ближе кнежевим колима, јахало је два гардиста.{S} За тим су д 
иле пуне света.{S} Особито пред дворцем кнежевим беше се скупила огромна гомила, јер се беше ра 
 Срећку овако:</p> <p>После разговора с кнежевим доктором Срећко пође да нађе згодно лице преко 
> <p>Не потраја дуго дежурни се врати с кнежевим доктором.{S} Још с врата доктор повика:</p> <p 
 и избегавала да јој се очи не сретну с кнежевим.</p> <pb n="432" /> <p>Кад кнез заврши овај св 
око њих било је неколико коњаника.{S} У кнежевим колима видла су се два човека, обојица седе.{S 
аг, као што је сад био случај.</p> <p>У кнежевим колима, сем кнеза, био је још намесник Растисл 
 је још ранији избор Врбавчев.{S} Млада кнежевина Балканија имала је опет свога кнеза. „Краљ је 
ма, које је претурила преко главе млада кнежевина Балканија, настали големи политички обрти, те 
дице у Звониграду.</p> <p>Тако је млада кнежевина Балканија на један пут изгубила крунисана пог 
ена безбедност престола, ред и мир целе кнежевине, тај човек сам главом находи се у редовима за 
 љубавној битци, из сале се чула шкрипа кнежевих корака и осећао се мирис од дуванског дима.{S} 
ђе или <pb n="411" /> кнез, или који од кнежевих блиских људи, или иначе која од виших особа, ш 
еш од руке сина човечија!....</p> <p>Из кнежевих груди шибну дебео млаз крви и велика стаклена  
, за сад је јахао у непосредној близини кнежевих кола.</p> <p>То је у главноме била сва пратња  
рад да црпе користи из махна и слабости кнежевих, али шта ће кад су по несрећи такве прилике да 
злог.</p> <p>Док је Лепша ово говорила, кнежево лице <pb n="434" /> постајало је све мрачније и 
октор је ћутећки пратио кнеза очима.{S} Кнежево понашање изгледало му је чудновато, и он га је  
p>У томе се направи читава збрка.{S} На кнежево „помози бог, браћо,“ неки сељаци заустише да од 
 хладан, озбиљен, скоро натмурен.{S} На кнежево показивање паса ништа не одговори, а пошто се у 
ово очигледно багателисање и подсмевање кнежево.{S} Чинило му се да га није нико никад тако за  
се да га је веома потресло ово одбијање кнежево. — Добро, — рече ђенерал - овда изволите ми сао 
 уживао оно старо неограничено поверење кнежево.</p> <p>Међу тим вест о заносу, у коме је кнез  
S} Баци поглед на бледо, непомично лице кнежево, које је са затвореним очима изгледало као маск 
 како му почиње свест смркавати.{S} Али кнежево и Зарево чуђење тек сад настаде.{S} Они чуше та 
 <pb n="163" /> <p>Г. доктор није делио кнежево мишљење — бар га није делио у свему.{S} Он је и 
аде ни да прими главну битку.</p> <p>Но кнежево малолетство примицало се крају.{S} Обадва намес 
м је Синђа почела уплетати у свој говор кнежево име, Паву прође нека дрхтавица, и што се то име 
отру, а г. г. министри остану да чекају кнежево пробуђење.</p> <milestone unit="subSection" />  
 неумитан и ненадмашан критичар.</p> <p>Кнежево путовање личило је на веселу свадбу.{S} Целим п 
и.</p> <p>И иначе је Орловац због овога кнежевог доласка претрпио многе и многе промене.</p> <p 
ав стогодишњи чича, ратни друг још деде кнежевог.{S} И ако је био веома стар, чичица је жестоко 
ораку, не да ништа да буде по његовој — кнежевој — жељи; хоће у свему да је његова старија; не  
 коме <pb n="702" /> не може бити места кнежевој наложници; осуђена на вечито удовање, јер ко ћ 
е.{S} Праћен овом двојицом, Кугић приђе кнежевој слици и стаде пред њу.</p> <p>— Признајеш ли,  
ин уђе унутра полако и опрезно, маши се кнежевој руци да је пољуби; кнез преко обичаја пусти да 
> <p>Још одмах, чим је Кугић сјурио нож кнежевој прилици у груди, кнез Мутимир осети страшан по 
 Растислав, а с лева, по нарочитој жељи кнежевој, био је посађен манастирски старешина.{S} Даље 
 привиђа.{S} Њу ваља оживети у успомени кнежевој, ваља му јасно изнети пред <pb n="493" /> очи, 
, не толико томе обичају руском, колико кнежевој познатости са свима тим стварима. — Свакако то 
не било изложено народу на углед.{S} По кнежевој наредби ђенерал се имао сахранити о државном т 
ва: они се не даду прекинути.</p> <p>По кнежевој наредби, доктор махну руком да и она друга два 
тински вођ свога племена.{S} Ствар је у кнежевој руци, од њега зависи да буде добротвор или зло 
љице зноја, које су се једва опажале на кнежевом челу.{S} Најпосле је узвикнуо: „Господару, учи 
на вечито удовање, јер ко ће се оженити кнежевом милосницом.</p> <p>И ова жена, која је имала т 
баци.</p> <p>Растислав даде прстом знак кнежевом доктору.{S} Сав зајапурен, весела лица и жива  
не и загонетне женидбе с Кајом (рођаком кнежевом), па неких одредаба у уставу, по којима право  
"143" /> <p>Чисто збуњен толиком пажњом кнежевом, млади доктор топио се у изразима захвалности  
ен жандарм и понуди му да купи медаљу с кнежевом сликом, израђену у почаст кнежева пунолества.{ 
ком сандуку, на столу, у сред дворане у кнежевом двору, изложено да га народ последњи пут види  
t="subSection" /> <p>Још од ране зоре у кнежевом двору све је било на ногама.{S} Спремана су ко 
ства, Растислав је једне вечери седео у кнежевом кабинету, и развијао праву формалну оптужбу пр 
је отпочело већ и трећу игру по одласку кнежевом, а још се нико не одвоји да иде кући.</p> <p>Н 
“ затрпава.</p> <p>Али сад, при доласку кнежевом, гунђање народно није помогло — „света бара“ н 
н опет прима невесту, јер је пружа рука кнежевска.{S} И то су после човек и жена; и то се после 
ијој владалац Балканије, а рођен сам од кнежевске лозе, а четврти сам из племена Косанића, те в 
XVII</head> <head>Опроштај.</head> <p>У кнежевским одајама кнеза Мутимира све је било запојено  
а и да се не сме нигде послужити својом кнежевском влашћу као и то да доцније неће никог гонити 
ика, у којој би Перун Црнојевић, носећи кнежевску титулу, у истини вршио дужности једнога предс 
оснује нову династију, да мете на главу кнежевску круну.{S} У то име ђенерал се оженио девојком 
а дигне на престо и да му мете на главу кнежевску круну.</p> <p>Али за то било му је потребно д 
не винске капље цедиле су се низ његову кнежевску униформу.{S} Старији ађутант услужно <pb n="2 
 Па дед, рођо моја, одреши дер ту твоју кнежевску кесицу да бркне у њу мало твоја слатка Петра  
 министар војни.{S} Испуштајући из руку кнежевску власт, коју је дотле имао као намесник, он се 
госпођи уступио министарску столицу.{S} Кнежеву <pb n="579" /> слику, која је случајно стајала  
 страну.{S} Банда је непрестано свирала кнежеву химну.{S} Музика је ишла напред, а за њом четир 
трука.{S} Пре свега ваља дејствовати на кнежеву уобразиљу.{S} Он је сео на крвав престо, и та с 
кију, он ни сам не би умео рећи, тек на кнежеву реч „фукара“, он, г. Маврикије, <pb n="41" /> н 
лик младог господина доста био налик на кнежеву слику, што се продаје по чаршији!....</p> <p>—  
же као представнице чедности.</p> <p>На кнежеву примедбу, да би требала да, штеди Лепшу већ с т 
е, у опште све што би могло бити сметња кнежеву проласку.{S} За њима, но ближе кнежевим колима, 
енутак могла помислити на озбиљну љубав кнежеву.{S} Она је јасно сазнавала да кнеза и њу, прост 
 своју белу намирисану мараму да убрише кнежеву униформу.{S} Но кнез није био спреман на ову ус 
јпосле су ђаци из побочне собе отпевали кнежеву химну, а око 11 часова кнез се опростио и удали 
дремају овде на утрини.{S} Не пуштајући кнежеву руку, црна прилика пође брзо напред.</p> <p>Ишл 
торије, где је чаршија узимала на нишан кнежеву личност, Врбавцу је годило ово вучење кнежева и 
ећи то, доктор пажљиво спусти на кревет кнежеву руку, ухвати ађутанта за дугме од мундира, одве 
сто да изгуби, баш би тиме добио милост кнежеву.{S} Дакле, не убиство Перуна Црнојевића, већ ње 
у, Растислав је ипак успео да наклоност кнежеву за се задобије.</p> <pb n="80" /> <p>Тако је та 
" /> <p>Синђа је ушла заједно с Павом у кнежеву одају, али она није дуго ту остала.{S} После не 
 источном дувару, скидоше с њега велику кнежеву слику <pb n="300" /> испод које, после дужега т 
н, погледао је час у кнеза, час у слику кнежеву, испод које је било тајно долапче.{S} Кад кнез  
и, држао на свом колену пуну, белу руку кнежеву и пажљиво бројао ударе била пулса, не скидајући 
а саветовања.{S} Реч дође и на последњу кнежеву љубавну историју.{S} То је долазило као поручен 
ки после оних страхобних слика, које су кнежеву душу до мало час трзале.{S} Тек сад кнез се опе 
и, у опште сви што нису спадали у свиту кнежеву.{S} Обед је завршен шампањцем, а људи из народа 
 <p>Растислав је био погодио слабу жицу кнежеву.{S} У два три маха он га је јако похвалио, нара 
 их притезати или попуштати, а уловљени кнежић копрцаће се у мрежи као свако друго сомче.{S} То 
амена и велим: „Откуда ми? купио ми мој кнежић“ — па само возим даље; тресе Петра море, те је н 
ака једна услуга.{S} А ја ћу вам вашега кнежића тако лепо спремити да управо неће ни осетити, к 
ако бих ти се ја богме увалила код мога кнежића, изем му око.{S} А што!.... ни њему не би било  
у мој сандук, па онда потрч натраг моме кнежићу.{S} Сад му више не би ништа говорила, но бих га 
би му: „Мој лепи, мој слатки и мој мали кнежићу, кад си ми тако леп, изела те дајка, онда си ја 
 Стојећки, читав корак удаљен од гроба, кнез Мутимир сад је јасно чуо, како се у гробу нешто тр 
ри даје други облик, а околност је ова, кнез није обичан човек, но глава државе.{S} Према томе  
 г. Растислав.{S} Удаљен од Звониграда, кнез неће имати прилике да се састаје са шефовима други 
Кад је било равно један час од доласка, кнез нареди полазак.{S} Одјекну још последње куцање чаш 
охвали.</p> <p>Кад је било у сред јела, кнез викну г. доктора, рече му да седне ближе, и узе га 
обезбеђено, а корист би била очигледна, кнез би био дупло обвезан.</p> <p>Ратку се допадала ова 
“</p> <p>Не скидајући поглед с доктора, кнез га упита, да ли он збиља тако млели, и је ли то ба 
 хаљина запе о наслоњачу и трже натраг, кнез посрте и, заједно са својим драгим теретом паде на 
осле свршена пута, враћали у Звониград, кнез се већ био толико ослободио и укалашио пред Растис 
 Пипајући и придржавајући се за ограде, кнез је ишао полако.</p> <p>Ноћ је била без месеца, али 
ом да се ниси шалио!</p> <p>Мона изађе, кнез и Лепша опет остадоше сами.{S} Она је гледала у вр 
/p> <p>Под утицајем ове неодољиве силе, кнез Мутимир једним напором диже Лепшу, као лако перце, 
ати на светлост, за сахат, два најдаље, кнез ће се пробудити...</p> <p>Доктор замуцну:</p> <p>— 
ћи Врбавчевој.</p> <p>Ушав у предсобље, кнез нареди својим ађутантима да остану ту, а жандармск 
сних пријатеља, уз саучешће целе земље, кнез је сахрањен у породичну костурницу, у храму свете  
стима и таман напући уста да је цмокне, кнез махну руком и туцну га по зубима.</p> <p>— Ух, ух, 
га? криви ли га за силовање? — у опште, кнез се интересовао свима ситницама које су се тицале Л 
не читати писмо, али чим га она извади, кнез јурне да га узме, и она га одмах стрпа у џеп.{S} У 
 прободеној прилици јурну крв из груди, кнез Мутимир осети нов потрес.{S} Од крваве руке Кугиће 
ић сјурио нож кнежевој прилици у груди, кнез Мутимир осети страшан потрес, као да је тај нож до 
ило доста.{S} Кад су се мало повратили, кнез се попне на столицу, те с „висине пирамида“, како  
а и не чекајући да доктор што одговори, кнез продужи, вичући још страшније.</p> <p>— Јеси, да б 
м не може бити зазорно о томе говорити, кнез је био пустио свом језику на вољу и ништа га више  
ћи цигару.</p> <p>Миран по спољашности, кнез Мутимир био је у истини још узбуђен; мисли и осећа 
то мало слаб и да с тога не може изаћи, кнез је разумео да Растислав не излази с тога што је ср 
ђено и сложено у један велики завежљај, кнез се полако упути у побочну собу.{S} Прође једну, пр 
а удавио се у....</p> <p>....{S}Срећом, кнез Мутимир имао је код себе револвер.{S} Кад је видео 
во спусти на сто.</p> <p>Заинтересован, кнез Мутимир узе распиткивати, каква је то „важна ствар 
<pb n="131" /> <p>Уз то, како који дан, кнез је све мање бивао дете, а све више постајао човек, 
сто, али се не разби.</p> <p>Изненађен, кнез упита Кају шта јој би.{S} Она се стресе као човек  
ва крмка, секиром убио!</p> <p>Увређен, кнез се узе освртати, да нађе капу, па да иде.{S} Напад 
ора свенути!</p> <p>Изненађен и збуњен, кнез је зачуђено гледао у ђенерала, док је овај продужа 
ту црту зна цео народ.</p> <p>Намрштен, кнез је ћутао и слушао.{S} Ђенерал је продужавао све жи 
2" /> забуну.{S} И што је више говорио, кнез је све мање бирао изразе.{S} На послетку прешао је 
....</p> <p>Док је ђенерал ово говорио, кнез је стајао подбочен и гледао га нетремице.</p> <p>Ђ 
уже живети.{S} Тумачећи јој ствар тако, кнез је приведе дивану, где је ђенерал још лежао у зано 
 n="40" /> ми се рекне.... оно наравно, кнез вели, али тек... кад се каже глуп!</p> <p>...{S}О, 
ју времена за дуга објашњења; доста то, кнез не треба ни чему да се чуди.{S} Но црна прилика го 
и је дуго или кратко трајао овај занос, кнез није знао; он се доцније сећао само овога: лежао ј 
ц не могаде довршити.{S} Блед као смрт, кнез му се унесе у очи и рече загушљиво:</p> <p>— А...  
је да иде пешке.</p> <p>Огрнут у плашт, кнез је испратило капиџика.</p> <p>Лепша изађе на улицу 
аким покривачем, пребаченим преко ногу, кнез Мутимир лежао је полеђушке на дивану до отворена п 
рдит.{S} По повратку из шетње но граду, кнез око 6 часова оде Растиславу.</p> <p>Између њих дво 
а једно четврт часа.{S} Једну по једну, кнез је покупио своме такмацу готово све фигуре.{S} Нап 
сама.{S} Ударајући шаком по том свежњу, кнез рече:</p> <p>— Ђенерале, ево, ово су сва потребна  
су имали више шта рећи — растали су се: кнез се повукао у своје одаје, а свет се повратио у гра 
 били, јер рече да је то кнежева тајна; кнез му је то саопштио под изречном погодбом, да никад  
седе и кнез — почеше размештати фигуре; кнез продужи:</p> <p>Тако ћу те лупати, све ћеш <hi>се  
но, маши се кнежевој руци да је пољуби; кнез преко обичаја пусти да му се пољуби рука, али кад  
 рука осушила се на веки, добро погоди; кнез се на земљу сруши.{S} Адјутант изтргне одма сабљу  
ка.{S} Њена уздигнута рука узе дрхтати; кнез то опази, привуче мали мраморни сточић, услужно пр 
вео!“, кмет је поздравио кнеза беседом; кнез се захвалио с балкона другом беседом; обадве су бе 
ду.{S} Пред ноћ дође или <pb n="411" /> кнез, или који од кнежевих блиских људи, или иначе која 
патосу — крунисана глава <pb n="441" /> кнез Мутимир и лепа удовица, чедна Лепша, о чијим су вр 
.{S} Ђенерал, полковник, <pb n="248" /> кнез, — све то стоји готово...{S} Бог да има сина, и он 
 плаче за махнитањем кнеза Мутимира!{S} Кнез прави сваки дан лудорије!{S} И сад и за тим треба  
овори из какве пакости боже сачувај!{S} Кнез најбоље зна да Мона воле Лепшу; она му је прво и с 
 лепоту, пристојну крунисане главе).{S} Кнез је без зазора исказивао своје пожуде; он се нарочи 
 био он?....{S} Зар кнез Мутимир!...{S} Кнез Мутимир!....</p> <p>Таке јој се мисли узеше кувати 
 пратње, без надзора, без сведока...{S} Кнез Мутимир оде у нужник.{S} Само се можда у Балканији 
n viex</foreign>, ви сте баш тачни..{S} Кнез извади велики златан ремонтоар, — равно шест; тако 
 с тајним савезом „Балканска Браћа“.{S} Кнез прими хлеб, а врати крвав вишек.</p> <p>— Ако ми к 
ије била је нацртана мртвачка глава.{S} Кнез узе ову кутију и отвори је. — Унутра је било 6 пов 
ћу у будоару, а угледаше и оне њега.{S} Кнез се поче још с врата извињавати што је бануо тако р 
де светлуцала по која сићана звезда.{S} Кнез је лежао полеђушке на гробовој плочи, а крај њега  
аревом ћерком не имаде мушка порода.{S} Кнез Мутимир није пристао, ћесар се на то грдно наљутио 
евитом копрцању брзо окрете на леђа.{S} Кнез потрча да га прихвати, покуша да га подигне, али ђ 
били у маскама, а други, без масака.{S} Кнез с почетка није могао јасно видети у оном сумраку,  
у старији, отац или браћа девојачка.{S} Кнез се нарочито интересовао вако та ствар стоји у наро 
алости женској.{S} Каја се правдала.{S} Кнез продужи.</p> <p>— Страхота сте радознале, а опет н 
са готова, да гласно јаукне од бола.{S} Кнез је Мутимир личио на ону ужасну матер из народне пр 
четврт сахата одоше и последња кола.{S} Кнез је отишао међу првима....{S} Уморна, госпођа одмах 
као да је опасан гвозденим карикама.{S} Кнез осети да се налази између два мртваца; он је чуо к 
то девојче са бриљантским минђушама.{S} Кнез викне дете и загледа минђуше.{S} Али какво је било 
и осећао се мирис од дуванског дима.{S} Кнез је прво дуго ходао и пушио.{S} После приђе прозору 
астер, лежала је на узглављу дивана.{S} Кнез је прихвати левом руком а десном јој поднесе стака 
е тицало тугаљива династичка питања.{S} Кнез је мало по мало улазио у ствар.{S} Сад се чешће де 
е; било је ваздан узајамних хваљења.{S} Кнез хвали „свој драги народ“; народ хвали „свога мила  
Унутра је било 6 повеликих стаклета.{S} Кнез их покупи и потрпа у џепове; кутију бацну на сто;  
послужен; послужена је и цела свита.{S} Кнез је највише разговарао с командантом меснога гарниз 
о свога старца, да му набаве новаца.{S} Кнез је сад пунолетан, и сад би ствар већ лакше ишла но 
ти.{S} После се поступно опет утиша.{S} Кнез осети чист свеж ваздух; није било пређашње стеге и 
} Чија је ово слика? — рећиће Лепша.{S} Кнез се брзо маши и хтеде узети слику, али она је већ б 
ирска кера, прескачући један другог.{S} Кнез се грохотом смејао овој њиховој игри.{S} Кад углед 
 да је замени са „ви“, „вас“ и т. д.{S} Кнез Мутимир није волео да му се говори „Кнез“.{S} Обич 
ни најлакше преваре човека да озебе.{S} Кнез је био тврдоглав и доктор је морао призвати у помо 
породичној костурницу своје супруге.{S} Кнез, министри, преставници страних држава и многи виши 
реме је протицало, а никога да дође.{S} Кнез Мутимир ваљда већ по двадесети пут отвори сахат, и 
, да ће туда проћи, па прва и прође.{S} Кнез прође за њом, а за њим уђе и Заре.</p> <p>Сад се с 
ign>!</p> <p>Дођоше у кнежеве одаје.{S} Кнез рече ађутанту да остане доле пред вратима а он с д 
а, бистра, као вода без икакве боје.{S} Кнез помириса стакаоце и не осети никакав мирис.{S} Он  
 се боји мрака нека не иде у буџаке.{S} Кнез је ишао низбрдицом, а ко корача низбрдицом, увек м 
у мисао, стане, одахне, па иде даље.{S} Кнез га је слушао ћутећки, непомично, палећи цигару за  
 поче салетати и молити да се огрне.{S} Кнез је доказивао да му није хладно, а доктор га је сал 
је знао шта да <pb n="620" /> почне.{S} Кнез му приђе и с песницом под носом викао је: „Дај ми  
атим чу се у два маха тихо звиждање.{S} Кнез се прену.{S} Он сам није знао зашто, али ова два т 
шкање, а за тим и притајено стењање.{S} Кнез и нехотимице сав се претвори у ухо.{S} Руке, ноге, 
от свој.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Кнез је стајао наслоњен на зид, с прекрштеним рукама, с 
ој плочи, а крај њега је седео Заре.{S} Кнез је бленуо у мрак и још није <pb n="604" /> могао р 
 још с врата удара у плач и прекоре.{S} Кнез је дочекује такође срдито и одмах плане међу њима  
у одмах с почетка, најдуже се памте.{S} Кнез <pb n="573" /> треба одмах да позна разлику између 
ма.</p> <p>Доктор му пође узастопце.{S} Кнез осети да се доктор приближује, стаде, окрете се, и 
 <p>Било је једанаест часова у вече.{S} Кнез Мутимир ходао је узбуђено крупним корацима по свом 
 седиште руком.</p> <p>Кола кретоше.{S} Кнез упита куда?{S} Црна прилика одговори да је кочијаш 
з прангија, а тако исто и испраћали.{S} Кнез се заустављао овде онде, излазио пред народ, и, по 
Сваки се удуби у своје рођене мисли.{S} Кнез Мутимир старао се да се сети ко је ова загонетна л 
шта на ово питање, но само порумени.{S} Кнез понови исто питање.{S} Пава сави главу у страну, п 
мало главу да га та Фигура не удари.{S} Кнез узе другу фигуру и баци је г. Маврикију на главу,  
купило око кнеза да чују шта говори.{S} Кнез је напијао овоме крају, називајући га „гнездом из  
ајест минута, а ђенерал се не врати.{S} Кнез ослушну на вратима.{S} Из побочне собе чуло се сам 
амо слеже раменима и продужи ћутати.{S} Кнез се протегли, зену досадно и маши се за флашу с вин 
кола, пипајући у мраку где ће сести.{S} Кнез је понуди да седне комотно, уверавајући је да има  
ералова, да се нађе госпођи на руци.{S} Кнез је објаснио да сад ђенерала не треба ништа дирати; 
и ту треба да говоре дела а не речи.{S} Кнез треба рођеним очима да види шта се спрема.{S} И он 
зда потребне наредбе за брз полазак.{S} Кнез дозва свога ађутанта и нареди му да подели гардист 
олица, претрпана саксијама с цвећем.{S} Кнез је волео цвеће, а његова рођака била је тако пажљи 
ући му његову нарочиту шољу с грбом.{S} Кнез је био велики љубитељ добре црне каве, с тога је п 
 ћутала и хладила се својом лепезом.{S} Кнез устаде, приђе госпођи и намести столицу управо спр 
е, подигоше га и наместише на диван.{S} Кнез махну руком на ађутанте да изађу.</p> </div> <pb n 
 и јурну соби, где је ђенерал лежао.{S} Кнез је прихвати и поведе; уз пут објасни јој да је ово 
</p> <p>Маврикије се блажено смејао.{S} Кнез узе ходати по соби и као да се нешто замисли.</p>  
 говорио је доктор мирно и убедљиво.{S} Кнез га пресече; климајући главом он рече подругљиво.</ 
јали.</p> <p>Старац је говорио дуго.{S} Кнез је стајао пред њим и држао чашу у руци.{S} Да ли с 
} Говор се продужавао прилично дуго.{S} Кнез је ухватио смисао само последњим речима, па и то д 
ика Растислава веома немило дирнуло.{S} Кнез је на растанку изговорио депутацији ове речи:</p>  
кирана личност, која пише ово писмо.{S} Кнез треба да је прими у кола, она ће му показати пут и 
ће.</p> <p>Тако се завршивало писмо.{S} Кнез га прочита, згужва и баци за врата.</p> <pb n="683 
тник Растислав били су опет заједно.{S} Кнез исприча у кратко шта је било код ђенерала.{S} Раст 
и.{S} Но и ово је буђење ишло споро.{S} Кнез је прво у 2—3 маха отварао очи, укочено гледао по  
ћине.{S} Али све то било је познато.{S} Кнез је знао да одмах ту у десно иде велики Ђурђевградс 
 у мисли о ономе што је од њега чуо.{S} Кнез је остао на путу још читавих 20 лана, и за све то  
, у горњем челу наста читав урнебес.{S} Кнез беше устао с чашом у руци да некоме наздрави.{S} С 
 За њим пође доктор и млађи ађутант.{S} Кнез узе доктора под руку и, <pb n="214" /> чисто мазећ 
 не прекрати једна ситна случајност.{S} Кнез Мутимир наже се, и, љубећи Лепшу, узе јој тепати к 
стислав је имао своју срећну звезду.{S} Кнез се покаже чвршћи и куражнији но што се могло очеки 
или су редом и стајали сасвим близу.{S} Кнез је све видео и све чуо.{S} Момчадија, која се у по 
руци.{S} Лепша је личила на статују.{S} Кнез Мутимир, зачуђен, застаде у ходању.{S} За један тр 
цајући сенку на малени диван у углу.{S} Кнез први опази овај заладак; он повуче Кају на ту стра 
 најјаснији докази ништа не помогну.{S} Кнез се могао показати малодушан, неспособан да удари о 
 кроз облаке и осветли целу околину.{S} Кнез одахну душом.{S} Далеко пред собом он је видео рав 
, те све с треском полети по патосу.{S} Кнез опет удари у мраку на момка који је држао у руци ч 
 лица засветлише се наивном радошћу.{S} Кнез је имао обичај уз пут да тако почешће овесели свој 
ла окренута зиду, са шакама на дицу.{S} Кнез је стајао мало даље код прозора и кад се Мона поја 
 своју засебну шољу, већу од других.{S} Кнез узе каву и понесе је устима.{S} На један пут Каја  
трајно „ура! живео!“ проломи ваздух.{S} Кнез устаде иза стола а за њим и сви остали.{S} За стол 
игани, а у трећем је дрњокао гајдаш.{S} Кнез се упути овом последњем колу; оно је било највеће. 
ети сводили су се у главноме на ово:{S} Кнез треба да дође до уверења да је земља пуна незадово 
има?</p> <p>— Што међу туђим људима?{S} Кнез није међу туђим људима.{S} Он има искрених пријате 
љину испод гуше.) - А ово шта ти је?{S} Кнез беше узео у руке црну дрвену кутију и загледаше је 
p> <p>Ко би могао бити тај пријатељ?{S} Кнез се губио у нагађању, али ни приближно није могао с 
даницо престола мога!{S} Је ли тако?! — Кнез срдито лупи ногом, а све се више и више црвенио у  
ране, што ме онда ви не надувате?.... — кнез се подругљиво <pb n="509" /> осмехну и махну руком 
ију....</p> <p>Каква страховита сцена — кнез, владар помазана глава удавио се у....</p> <p>.... 
ана, лепотом природе, новином призора — кнез се осећао веома расположен, управо блажен.{S} Трља 
љен у облаку и диму разбуктане пожуде — кнез Мутимир није више био обичан човек, но оличење нај 
е увек <pb n="35" /> до-сто-јан-ствен — кнез мету две песнице на нос и пође преко собе с уздигн 
под моје слике у тајној фијоци у зиду — кнез показа прстом — Но од те фијоке и ја имам кључ.— К 
} Но како Маврикије не одговори одмах — кнез продужи.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Voyons, t 
стом — Но од те фијоке и ја имам кључ.— Кнез показа на длану малу кутију од плиша.{S} Писмени д 
ује шта је, но муж је пресече.</p> <p>— Кнез ми рече да се ужелео престоничка друштва.{S} Други 
ругљиво, и узе ходати по соби.</p> <p>— Кнез плану:</p> <p>— Заиста, ја се морам дивити вашој д 
 у величанственој борби за ослобођење.“ Кнез је говорио с таким одушевљењем и тако је узвикивао 
до оних у чијим је рукама данас власт.“ Кнез се извињује пред народом.{S} Какав опасан пример!{ 
 после десетак месеци свога „кнежевања“ кнез Мутимир био је већ прилично сујетан на своју влада 
„најцрњи злочин у новијој повесници“, а кнез се оплакује као највећи родољуб и мудри управљач,  
ва, и онда ће скупштина примити њега, а кнез Мутимир опростиће се с народом и отићи из земље.</ 
о га нетремице.</p> <p>Ђенерал ућута, а кнез га је још дуго гледао немо и хладно.{S} За тим се  
ти.{S} Црна прилика опет пође напред, а кнез и Заре за њом.{S} Све што је од тога тренутка наст 
ем до у кујну.</p> <p>Домаћица изађе, а кнез и лепа гошћа остадоше сами.{S} Она је ћутала и хла 
луша га подругљиво.</p> <p>Кугић уђе, а кнез ни главе не осврте да га погледа, ма да је чуо њег 
ај одговори климајући главом ћутећки, а кнез продужи:</p> <p>— Дакле, није врат него шија (г. Р 
тога један по један почне изостајати, а кнез и доктор, праћени гардом, наскоро се изгубише у да 
ју.{S} Растислав је скројио цео план, а кнез га је тачно извршио.</p> <p>Али и после, пошто је  
ао сад редом причати све шта је било, а кнез је узео да по његовој причи контролише своје памће 
и кнез.{S} Ђенерал не одговори одмах, а кнез на то додаде:</p> <p>- Збиља, да ли су и ранији по 
ећи казну на коју га братство осуди — а кнез нека сад избере које хоће.</p> <p>Тако се завршива 
 сети устава и поче се срдити!</p> <p>А кнез се доиста срдио.{S} Он је ходао и говорио, и што ј 
у и састанку с њим.</p> <p>Од тога доба кнез у опште постане неповерљивији; сумњао је на сваког 
о шешир међу прстима.</p> <p>У зло доба кнез га погледа.</p> <p>— Шта, хоћеш да идеш?{S} Не бра 
их изговарала два човека; а у исто доба кнез осети, како га снажно дочепаше, управо стегоше га  
отпевали кнежеву химну, а око 11 часова кнез се опростио и удалио из дворане, праћен <pb n="185 
слушкивати.</p> <p>— Шта је? — Упита га кнез.</p> <p>— Ђенерал ништа не одговори, но продужи сл 
</p> <p>— Шта би било иначе? пресече га кнез</p> <p>— Иначе.... не би ми било пријатно, кад <pb 
замисли.</p> <p>— Ђенерале — опомену га кнез после подужег ћутања.</p> <p>Врбавац диже главу, у 
ј има чак његових доглавника.{S} С тога кнез стаде, заустави црну прилику и покуша да јој рекне 
лношћу, ако је истина што се говори, да кнез истински воле Лепшу.{S} У таквим приликама жена мн 
 прилика никад више неће поновити, а да кнез има и практична интереса да све то сазна, јер ће м 
вљева утицаја над кнезом, и држао је да кнез просто не сме одрећи послушност Растиславу.</p> <p 
з далека није оно што би требало, те да кнез стече уверење како ти желиш.{S} Ти хоћеш, дакле, д 
ила је очевидна.{S} Није било могуће да кнез то не опази и да се не заустави на питању, како то 
се трпети, па какав је да је.{S} Али да кнез не би својим ветропирством штетио озбиљне државне  
“ — шибати, ишибати.{S} Али ја држим да кнез уопште не би имао потребе да помиње ту реч.</p> <p 
је то, што је на махове и сам осећао да кнез понегде има право.</p> <p>Међутим, сав зајапурен к 
боравити.{S} Заузми се својски.{S} Нека кнез само спомене војном министру.{S} Ја сам г. министр 
ела за сто, на коме је пре њена доласка кнез Мутимир био разасуо нека своја писма и хартије.{S} 
нез није ћутао!</p> <p>После овога бала кнез је у више прилика отворено износио своје симпатије 
жмури, сави врат, јер у таким приликама кнез га обично у шали шљисне шамаром по врату, и то је  
о и сад.{S} Наместив се згодно у колима кнез командова „ка..а..ас“! — и кочије полетеше равним  
ече он одважно.</p> <p>Лаганим корацима кнез приђе зиду, скиде своју слику, извади мален челичн 
 кнеза дубок утисак.</p> <p>Једног дана кнез добије писмо без потписа, где му се прича како у З 
 задовољстава.</p> <p>После недељу дана кнез се кренуо на пут.{S} Уз лупу звона и грување топов 
 погодио у танку жицу.{S} Још од малена кнез је био свикао да радо слуша оцене појединих људи.{ 
Тек после 46 часова тешка и буновна сна кнез Мутимир почне долазити к себи.{S} Но и ово је буђе 
<pb n="191" /> <p>У току овог разговора кнез као да се одобровољи.</p> <p>— То су питања која ћ 
ао у свој двор....</p> <p>После по часа кнез и његов саветник Растислав били су опет заједно.{S 
ачуђеном пуковнику.</p> <p>— Вама смета кнез?{S} Је л те?{S} Обратили сте се мени, као старој м 
p> <p>— Ја сам; могу ли унутра? - упита кнез.</p> <p>Ушао је.{S} Госпођа га дочека стојећки, св 
 Је ли ово истинско одушевљење? - упита кнез свога доктора, показујући руком на огромну масу св 
ко мисле и твоја Балканска Браћа? упита кнез с осмејком.</p> <pb n="688" /> <p>— Јес, јес, тако 
е не стадоше.</p> <p>— Што стаде? упита кнез.</p> <p>— Стигли смо — примети црна прилика.</p> < 
цип.</p> <p>— Државни принцип?! — упита кнез зачуђено.</p> <pb n="187" /> <p>— Да, ваша светлос 
l:lang="fr">fouetter</foreign>? — упита кнез обрнув се повисоком, пуном човеку у бакенбартима,  
познатој кући, после чаше вина? — упита кнез зачуђено.</p> <p>— Да, господару, тако сте заспали 
туација.</p> <p>— Шта има даље? — упита кнез.</p> <p>— Даље?{S} Даље сам ти већ рекла да те је  
 <p>— Од кад смо овде, докторе? — упита кнез на један пут, а глас му је био тако храпав и дебео 
а се не срди.</p> <p>— Смем ли? — упита кнез и маши јој се за руку!</p> <p>Лепша ни сада не одг 
никакав човек под туђим именом? — упита кнез лукаво.</p> <p>- Ја о томе ништа не знам! одсече с 
.</p> <p>— Дакле ти нешто знаш? — упита кнез.</p> <p>— Не; не знам ништа, али осећам, осећам!{S 
твар текла тако како ти причаш? — упита кнез најпосле.</p> <p>— Тако, господару.</p> <p>— А одл 
леш ли и ти мене, голубице моја — упита кнез.</p> <p>Пава не одговори ништа на ово питање, но с 
ој земљи устав?{S} Реците ми то — упита кнез на један пут.</p> <p>- То ми зар пребацујете?</p>  
unit="subSection" /> <p>После 10 минута кнез Мутимир био је у кући Врбавчевој.</p> <p>Ушав у пр 
за једнога небеснога анђела — прошапута кнез узбуђено и маши се оберучке да ухвати Лепшу за рук 
дрско.</p> <p>— Шта јој фали? — промуца кнез кроз зубе, а уз образе му букнуше пламенови од гне 
 крај мртва кнеза...{S} Је ли ово мртав кнез?...{S} - Он! јес, ово је он, крвав, исечен, искома 
оно што бити мора: биће прокламован нов кнез у лицу Мутимира из династије Косанића IV.{S} Кад б 
ашње владе.{S} Али све је заличило, кад кнез ту виде најпосле и самога свога министра полиције, 
звона још су одјекивали по ваздуху, кад кнез угледа више мрачних прилика, где с разних страна с 
о кљусе — али „таква је служба“!{S} Кад кнез изда такву заповест, онда обично сва остала кола о 
.{S} То је била засебна команда.{S} Кад кнез командује ту страшну реч, онда је то значило: сад  
з пратње не вратише свет натраг.{S} Кад кнез већ замаче, младеж се опет поче купити око гајдаша 
спод које је било тајно долапче.{S} Кад кнез ућута ђенерал рече збуњено и сметено:</p> <p>— Па  
дија се поче надметати у томе.{S} А кад кнез једноме, који је највише и најбоље бројао, даде пр 
едети; бивао је све блеђи и блеђи а кад кнез застаде, ђенерал је био као земља потавнио у липу. 
пут се више не ухвати у коло од <hi>кад кнез оде</hi>. <pb n="216" /> Она се бејаше одвојила с  
у с кнежевим.</p> <pb n="432" /> <p>Кад кнез заврши овај свој узвик, Лепша на један пут осети д 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Кад кнез оде од кола и коло за часак престаде.{S} Свет нагр 
абленуо се у њега па трепље.</p> <p>Кад кнез рече да сељак и не зна шта је устав, Маврикије при 
еву душу до мало час трзале.{S} Тек сад кнез се опет почео повраћати и сећати куда је пошао.{S} 
е, од њега увек полазим — да што се год кнез буде мање мешао у земаљске послове, у толико ће он 
: што не дамо ми, даће други; и што год кнез буде раскошнији, порочнији, све су већи изгледи да 
 наслутим.</p> <p>На те речи ђенералове кнез устаде.</p> <p>— Ја бих могао ићи — рече он ђенера 
...{S} То цео свет говори....{S} Одведе кнез Паву....{S} Ћата Срећко је проводаџија!</p> <p>У т 
ога није ни чудо кад он вели: „ако буде кнез.“</p> <pb n="414" /> <p>Успокојена таквим размишља 
="subSection" /> <p>Дворана, у коју уђе кнез с домаћицом, била је јако осветљена.{S} Ова светло 
о у најкраћем року.</p> <p>— Та не може кнез тако брзо заборавити добро, које си му ти учинио.{ 
 кнезу.{S} Врбавац је причао како га је кнез изненадио великом променом за тако кратко време.</ 
је јако било утврђено и то мњење, да је кнез само рањен.</p> <p>И доиста, око 10 часова у вече, 
 десио у Јеленику, и донесе глас, да је кнез доиста погинуо; да је с њим пало још неколико њего 
утито приметио да је кнез у селу, да је кнез што и кмет, а он је владалац, он је „<hi>књаз</hi> 
не, г. пуковниче, шире се гласови да је кнез наклоњен падавици, да има махну у срцу и да може н 
о.{S} Најпосле трећи су уверавали да је кнез са старијим ађутантом Заром био у дворској башти у 
 неодређено.{S} Једни су говорили да је кнез седео у свом канабету и нешто писао и да му је ту  
 оста оборен, али она мирно пусти да је кнез ухвати за руку, коју он обасу пољупцима.</p> <p>—  
к министру као да му је хтео рећи да је кнез болестан и да га ваља штедити.</p> <p>Кугић је ово 
ез“.{S} Обично би љутито приметио да је кнез у селу, да је кнез што и кмет, а он је владалац, о 
скаске.</p> <p>Прокљувало се и то да је кнез долазио у <pb n="635" /> блуднички дом, и на пређа 
о било кад би по граду пукао глас да је кнез био у овако злогласној кући.{S} Мислио сам шта да  
рисебан човек.</p> <p>Кад чу глас да је кнез погинуо, он прво мирно испита војника од кога је,  
е и зеленило уресило све улице, куда је кнез имао проћи: јавне зграде украшене натписима, а на  
годило у једном густом шумарку, куда је кнез био изашао у шетњу, да су убице побегле, и још се  
чи, вреднији, спремнији.</p> <p>„Шта је кнез Мутимир?{S} Сам за се ништа.{S} Обично размажено,  
и дани бивали су, <pb n="636" /> кад је кнез цело после подне проводио код своје лепе скорашње  
 проћи се пешке кроз Орловац.{S} Кад је кнез поручио Растиславу да буде за 3 часа по подне гото 
у ческо стакло, <pb n="465" /> а кад је кнез повикао, онда се то стакло опет прометнуло у бриља 
раћана особита пажња.{S} Али, од кад је кнез поодрастао, омужао, постао млад љубавник и младоже 
н у свима одличним кућама.{S} Од кад је кнез Мутимир постао пунолетан и почео чешће приређивати 
 што смо дошли амо!</p> <p>- Али кад је кнез не би дао? — упита доктор даље.</p> <p>- Кад је не 
 и нека изрека: „Пило се као оно кад је кнез долазио.“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>П 
о тим писмима.{S} Баш у тренутку кад је кнез љубљаше, њој се нађе у руци некакав завој из кога  
 намештала пуно, пуно цвећа, кад год је кнез Мутимир долазио на ова присна посела.</p> <pb n="2 
 мене! — упита Кугић зачуђено. — Где је кнез - додаде он за тим, и као човек који нема ништа на 
е да се боре против несанице од које је кнез патио.{S} Једини ведри и весели дани бивали су, <p 
.</p> <p>Прво проговори гроб на коме је кнез Мутимир мало час седео.{S} После дубока уздаха из  
p> <p>Међу тим вест о заносу, у коме је кнез провео пуних 50 часова, полако продре на улицу, ту 
 каве, с тога је пуковник наредио те је кнез имао и своју засебну шољу, већу од других.{S} Кнез 
других угледних чиновника за које би је кнез после могао удати — рече доктор.</p> <p>Боја га пр 
а из ње убрзо изађоше на сокак, који је кнез Мутимир са свим добро познавао.{S} То је била гроб 
је знало утврдо, па чак ни то, да ли је кнез доиста убијен.</p> <p>Ствар се разјашњавала тек по 
</p> <p>— Кажи ми је ли истина да ти је кнез Мутимир понудио преседништво у министарству, да ти 
 џепу — ствар је јасна...</p> <p>Док је кнез Мутимир ово говорио, ђенерал је почео бледети; бив 
еци јој да то није ништа.</p> <p>Док је кнез Мутимир ово говорио, Мона га је мерила од главе до 
д проводио читаве часове.</p> <p>Док је кнез био дете, ова околност није имала велика значаја,  
да јој сам о томе казује.</p> <p>Док је кнез премишљао како би ђенералу било тешко да сам саопш 
крпили грдне, дубоке ране.{S} За тим је кнез био изложен да га народ види и да му ода последњу  
в се с многима разговарао.{S} За тим је кнез био послужен; послужена је и цела свита.{S} Кнез ј 
 љубили турски буздован — продужавао је кнез — а данас им треба устав!...{S} Свињари, неписмени 
чајно, на пошти нестало — запиткивао је кнез даље.</p> <p>- Господару!....{S} Каква су то чудна 
 целим својим министарством“ — писао је кнез Мутимир.</p> <p>Растислав је рикао од бола, прочит 
е ви објашњавате и разумете? — питао је кнез.</p> <p>Не знам, али се сећам да сам још као дете  
па!...{S} Шта је после било? — питао је кнез пун радозналости.</p> <p>Заре продужи причање.</p> 
t="subSection" /> <p>Пун сахат остао је кнез код кола.{S} Обилазили су редом и стајали сасвим б 
м завесама изнутра, а у колима седео је кнез Мутимир и његов верни ађутант Заре.{S} Обојица су  
ело по старешинству.{S} У зачељу био је кнез; с десна намесник Растислав, а с лева, по нарочито 
al</foreign>“ — (ала је глуп) мислио је кнез с једне стране врата....</p> <pb n="44" /> <p>„Кне 
 у правом лудилу — Све ово изговорио је кнез скоро шапатом и нагласком који моли и уједно се ма 
раво.{S} Пава је доиста опазила како је кнез непрестано за њом ишао, стајао близу до ње, помица 
збере.</p> <p>Прво он каза Пави како је кнез просто заповедио да му се она доведе, „а чик који  
зила с подругљивим осмејцима.{S} Што је кнез више бранио Лепшу, Мона ју је све више нападала, с 
ао се да њега увек има за се.{S} Што је кнез бивао све старији и Растиславу је постајала све ла 
ак овде!</p> <pb n="609" /> <p>И што је кнез дуже гледао, све је боље распознавао личности у су 
 тренутка доћи.</p> <p>И пре, но што је кнез ма шта могао изустити, црна прилика штуче у мрак и 
су две жене овако поправљале оно што је кнез Мутимир поломио и развашарио у својој љубавној бит 
је од ње отела“.</p> <p>Ове речи чуо је кнез од своја два мртва заповедника и оне су у њему опе 
ма.{S} У једном углу манастирске авлије кнез је стојао и гледао како се играју два <pb n="268"  
шапута.., —. као пса!...{S} - То и није кнез!{S} Зар би то био кнез, који краде по саборима сељ 
e> <pb n="285" /> <p>Прочитав ове ретке кнез Мутимир се замисли.{S} Он одступи корак два од про 
нања и даљег управљања.</p> <p>Најпосле кнез се у писму светује да ни за тренутак не заборавља  
 Шта цвили?{S} Ко цвили — питао је даље кнез.</p> <p>- Ах, она! она цвили! — рече ђенерал плахо 
.</p> <pb n="624" /> <p>За све то време кнез је понављао: „Па наравно!... да богме!...{S} Тако  
азговор - разговор неразговетан, у коме кнез није ништа разумевао.{S} Говор се продужавао прили 
пута:</p> <p>— Чекај сад.</p> <p>У томе кнез отпоче своју кратку беседу, како он, као потомак д 
скокова.{S} Он није помишљао да постане кнез у пуној ворми, као ђенерал Врбавац, али је тежио д 
азговора, кретао се даље.{S} Пред подне кнез и главно језгро његове пратње били су у Повратници 
едом.</p> <p>Кад би око 3 часа по подне кнез на једанпут нагло скочи с дивана, поузданим кораци 
а савесно и изврши.{S} Сад о Петровудне кнез опет посети исту школу.{S} Случај га намери на ист 
нити и хватити, а кад <pb n="496" /> се кнез заинтересује за ствар и узме распитивати шта је, т 
није рђава, и неће бити од штете, да се кнез још чвршће привеже, али он никако, никако није дел 
о, па зашто се и сад не употреби, да се кнез боље привеже.{S} Конзервативци ако успеју, успеће  
и; кад се узме на око јасна тежња да се кнез одвоји од мене и да се усами, тежња да ја, рођак и 
ту није било.{S} Једни су причали да се кнез заљубио у некакву јавну женскињу и да је за њом до 
ме, што би било тешкоћа на случај да се кнез узјогуни, па не хтедне лепим начином вратити дуг.{ 
и сад наређујте што буде потребно да се кнез заклони, а ја ако што дознам важно и на време, нећ 
 своју једнолику јутрењу песму, када се кнез Мутимир брзим корацима враћао у свој двор....</p>  
.</p> <p>— Ох....хо....хо! — насмеја се кнез и опет пође ходати.</p> <p>Маврикије уграби прилик 
био међу оним буновницима? — продера се кнез својим страшним, расцепљеним гласом, од кога одјек 
p> <p>— Шта „факир фукара“ — продера се кнез срдито — коме ви још имате да пребацујете?...{S} А 
ила о чедност своју.{S} Па ипак, кад се кнез удалио од кола, она је на један пут осетила неки н 
ровна крв.</p> <p>Баш у тај мах, кад се кнез Мутимир беше почео губити и заносити у ове мрачне  
цем.{S} И зар то није био случај где се кнез најбоље могао уверити, колико си му ти прави, исти 
 историји династије Косанића, одакле се кнез после имао вратити у Звониград паробродом, одашиљу 
" /> <p>Ради лепа предела, а и да би се кнез Мутимир поклонио гробу своје прабабе, решено је би 
ворити.{S} Но у томе тренутку појави се кнез Мутимир, и пуковник га виде како мирно рује око ст 
, а за овим остала свита.</p> <p>Чим се кнез указа, начелник Вујадин окрете се свету, и, машући 
м неби никад пало на памет — правдао се кнез.</p> <pb n="698" /> <p>— У осталом није ми нико кр 
</p> <p>— Јес па шта!...{S} Загледао се кнез у лепу...{S} Вечерас ће да му је воде!{S} Хо, хо!{ 
лика.</p> <p>— Зар тако близу, чудио се кнез.</p> <p>— Тако, потврди црна придика и искочи из к 
 кмет се окрете.{S} Он је видео како се кнез грохотом насмејао његовом паду.{S} Кмет је сматрао 
/p> <p>Растислав је брзо опазио како се кнез јако рашћеретао услед обилна доручка, па да га не  
 били млади, непознати људи, као што се кнез надао, но већином високи чиновници, често људи, ко 
твар је морала бити одложена, о чему се кнез извештава ради знања и даљег управљања.</p> <p>Нај 
 ђаво.{S} Бајаги ти ниси видела како те кнез загледа.{S} А знам да си му макар један пут намигн 
едње време два три пут проносило, да ће кнез Мутимир, чим постане пунолетан одмах удалити све л 
е, који се ругају кад им се рекне да ће кнез у 18. години бити пунолетан, и да нас од тога дана 
 краљ!“</p> <p>Оно после подне, када ће кнез погинути, пуковник Врбавац није никуда излазио; це 
} Низ градова (окружних места), које ће кнез посетити, отпочињао се <hi>Орловцем</hi>, градом у 
ји људи, старих државника, људи које ће кнез послушати, а који ће сутра, ако хоћеш, дати кнезу  
<p>Кроз гомилу пронесе се глас, како ће кнез сад изаћи на балкон, да благодари свету за изразе  
нежев имаће још те добре стране, што ће кнез вечито бити у новчаној <hi>оскудици</hi>, и кризи. 
њивало.</p> <p>После тродневне двоумице кнез се реши, да узме са собом свога најпоузданијега ађ 
ноћ није било ништа страшно!{S} Е! рече кнез.</p> <pb n="269" /> <p>Растислав махну главом.</p> 
/p> <p>— У овом гробу нешто шушка, рече кнез, показујући прстом на гроб, на коме је мало час се 
, у две речи само, кажи ми шта је, рече кнез с досадом и кењкањем.{S} - Кажи! - он се преви и п 
ено вас жалим; господине ђенерале, рече кнез рукујући се с њим — али ствар је дотле била доведе 
>-— Видећеш, сад на првој станици, рече кнез с осмехом, мењајући нагло разговор.</p> <p>— А, до 
пољана одјекивала.</p> <p>— Дивно, рече кнез — ови разуму своја права: они се не даду прекинути 
и.</p> <p>— Није ваљда баш тако? - рече кнез.</p> <p>— Вала баш тако! — потврди Лешна одсудно,  
> <p>- Скорашња успомена из лова - рече кнез.</p> </div> <pb n="167" /> <div type="chapter" xml 
лаженопочившег кнеза Страшимира —- рече кнез нагласком потпуно убеђена човека.</p> <p>Кају обух 
p>- Шта!{S} Да се не бојиш мађија? рече кнез и нали себи другу чашу.</p> <p>— О, то не, господа 
о каже?... шија....{S} Је ли шија? рече кнез, обрнув се г. Растиславу на што овај одговори клим 
 у гробље.</p> <p>— Ово је гробље? рече кнез.</p> <p>— Гробље, одговори шапатом црна прилика.</ 
/p> <p>— Погледајте их шта раде! — рече кнез још поиздаље, сав радостан. ^</p> <p>Растиславу не 
 ћете ме ваљда и лудим начинити! — рече кнез спуштеним, куд и камо блажим гласом.</p> <p>— Јес, 
е своју причу.</p> <p>— Не знам! — рече кнез с досадом — то су бајке које мени не иду у главу.{ 
foreign> (Ти си жртва искупљења) — рече кнез.</p> <p>Каја се исправи: — Неговори тако!{S} Знам  
n> (Ти си моје сунце, то је све) — рече кнез, и узев Кају под руку поведе је у собу осталим гос 
ичега што би вређало твој понос) — рече кнез и покупи ноге да начини пролаз слузи, који у тај м 
; онда ћемо играти партију шаха, — рече кнез расположено — а ја ћу вас тако бити, г. Маврикије, 
оњен на диван.</p> <p>— Бирајте, — рече кнез Мутимир — време пролази; одлагање је немогуће.</p> 
 <pb n="165" /> <p>- Знам, знам, — рече кнез, климајући главом. — Мени је сасвим јасно како наш 
 уздржавана пара.</p> <p>— Знам, — рече кнез мирно.</p> <p>— Али, кнеже, господару, реците ми и 
лав мрачно.</p> <p>— Тако, тако, — рече кнез брзо — И то државу кошта само три хаљаде дуката!{S 
Нисам требао правити такве шале. — рече кнез понова.</p> <p>— То није шала — прошапута Каја туж 
? а?{S} Прима ли се мој предлог? — рече кнез кроз смех јасним, веселим гласом, гласом на коме с 
јеш ли ти у будућност Балканије? — рече кнез и упре поглед право доктору у очи.</p> <p>Доктор с 
о ли једну партију шаха? хе, хе? — рече кнез расположено, приђе и лупи Маврикија по рамену тако 
{S} Хоћете ли да вам их покажем? — рече кнез одсечно.</p> <p>— Па шта има у тим књигама? — упит 
— За што не!{S} Ако хоћете и два — рече кнез, и доиста именова једнога Немца и једнога Француза 
бична путничка воза.</p> <p>— Да — рече кнез, с видним задовољством — само кад се не би губило  
е; а мислите ли и ви као кокошка — рече кнез вршећи рокаду — Ама да ми је знати шта ви мислите  
ње ту реч.</p> <p>— Е, чуда боже — рече кнез Мутимир немарно и равнодушно.</p> <p>Тако је, Ваша 
јом, господине ђенерале, да није — рече кнез.</p> <p>— Онда ми је смрт три пут лакша.</p> </div 
ање!</p> <p>— Господине ђенерале — рече кнез и крочи му ближе, време је протекло, говорите шта  
атриотске службе, лепо провеселе — рече кнез пењући се у кола.</p> <p>Доктор се дубоко поклони  
рим да оде у собу да мало одахне — рече кнез прилично збуњен.</p> <pb n="293" /> <p>Пуковник пр 
ам вас понова молити за извињење — рече кнез, седајући на округлу, кадивену столицу. — Али ту н 
 опет поврати.</p> <p>— Шалим се — рече кнез, осећајући да је претерао.</p> <p>Каја махну главо 
 својих ципела.</p> <p>— Хитајте — рече кнез мало после — три минута већ је прошло.</p> <p>Ђене 
ко се казне оваки гнусни злочини — рече кнез јетко, и јурну напред.{S} У проласку он дочепа Рас 
то да пуковник ради да ме уклони — рече кнез на једаред.</p> <p>Каја разрогачи очи. — Да те укл 
мо, уверен сам да ће вам пријати — рече кнез с подругљивим осмејком, и, клањајући се лако штуче 
 одговорити сад овде, садашњости — рече кнез с очевидним багателисањем.{S} После, као да се нај 
јкраћем року, прости робови ваши — рече кнез, пратећи свој говор лаким осмејком.</p> <pb n="428 
се говори о радозналости женској — рече кнез француски, палећи цигару.</p> <p>Миран по спољашно 
чујем, шта је хтео тај изасланик — рече кнез и стаде испружен пред Лепшу.</p> <p>Лепша устаде,  
то се овде десило мојим утицајем — рече кнез, као питајући ђенерала.</p> <p>— Да, али не сад од 
, па сам дошао да вам благодарим — рече кнез подругљиво.</p> <p>— А шта фали мојој служби? — уп 
 је овај ваш суд мало пристрасан — рече кнез.{S} Но ђенерал му не даде добро ни изустити.</p> < 
.</p> <p>— Јес, слушао сам за то — рече кнез. — Веле да је то некакав старински обичај румунски 
ведочи.</p> <p>— Јес, то сам чуо — рече кнез - да по селима девојке обично губе девојштво пре у 
шће са мном и највише ми требају — рече кнез подругљиво.</p> <p>— Ваши саветници и заступници н 
оследњем, скромном дворском балу — рече кнез, пружајући руку госпођи, с којом се срдачно рукова 
аће се онда, да и нама што кажеш — рече кнез у шали.</p> <p>- А у ком би случају то могла насту 
воје главе.{S} То ти је неко казао рече кнез.</p> <p>— Јок, бога ми, нико ми није казао, но баш 
> <pb n="144" /> <p>— А, докторе — поче кнез ударајући доктора по колену — а?{S} Како ти се доп 
ло разговор.</p> <p>— А, докторе — поче кнез, ударајући опет доктора по колену — а?{S} На крају 
едан владар помогао своме народу — поче кнез, но Растислав га пресече.</p> <p>— Да! „то није на 
/p> <p>— Никако не може бити, хајд! — и кнез чисто изгурну Маврикија.</p> <p>Врата се затворише 
га ми си као коњ глуп, г. Маврикије — и кнез га прстима гурну у главу.</p> <p>Г. Маврикије зажм 
 <p>Врата на будоару била су отворена и кнез, како ступи у дворану, угледа домаћицу и гошћу у б 
да, добро: с у-гла-ђе-но-шћу просрица и кнез, па продужи даље:</p> <p>— Ух! ала је тежак овај б 
 о томе већ говорио, само нека му сад и кнез рекне.{S} А, је ли да хоћеш?</p> <p>— Доста, доста 
 премишљао шта да ради.</p> <p>Устаде и кнез, и пође по соби крупним корацима, лупајући срдито  
е сести; он учтиво приђе и седе; седе и кнез — почеше размештати фигуре; кнез продужи:</p> <p>Т 
е кратка ћутања.{S} Ако случајно буде и кнез....</p> <p>На ове речи госпођа отвори очи и поглед 
оју молбу.</p> <p>— Ако случајно буде и кнез, молим те подсети га да се једном сврши ова моја п 
<p>Растислав се зачуди кад виде да је и кнез већ на ногама.{S} У једном углу манастирске авлије 
вар проста — ваља отићи горе, тамо је и кнез, а поћи ће <pb n="246" /> и стрина Синђа.{S} Ствар 
е мудре савете детету своме.{S} То је и кнез осећао.{S} С тога му је то и изгледало чудно и неп 
ли неколико метака — ађутанти притрче и кнез се спасе.</p> <p>Политичким нужничким пацовима нуж 
а, врата на дворани широм се отворише и кнез уђе.{S} Одмах за њим ишао је г. Растислав, а за ов 
неко шапутање.{S} Шапутали су костури и кнез је јасно разабрао ове речи: „Овај ће га одвести!{S 
ти свуда око стола.{S} Узе га тражити и кнез.{S} На узвик госпођин бејаху притрчали и други гос 
озналошћу да види ону за којом је чак и кнез потрчао.</p> <p>Други су опет шапућући причали как 
а Каја.</p> <p>Тренутак је био згодан и кнез се одлучи да баци реч као бомбу — ненадно и са сво 
ке истих година и истих склоности као и кнез Мутимир.{S} У овом тренутку њој изиђе пред очи цео 
 Ја гледам шта у ствари бива..</p> <p>И кнез је сад почео живо набрајати како му Растислав прав 
ачно се познајете — рече Мона.</p> <p>И кнез и гошћа поклонише се.</p> <p>— Ту ретку срећу, да  
е доиста најсвечаније примљен.</p> <p>И кнез и његова свита одсели су у староме дворцу, где је  
ости.{S} То је најопасније доба, кад би кнез најлакше могао потпасти под уплив какве веште жене 
о имати неког значаја само онда, кад би кнез и даље остао кнез.</p> <p>Тако је Врбавац смислио  
S} Ево шта се десило.</p> <p>О св. Сави кнез посети Вишу Женску школу и том приликом обдари мно 
сте нужде имали, то ми кажите? - понови кнез питање.</p> <p>- Нужда је лежала у духу времена, у 
 <p>— Шта има?{S} Шта слушате? — понови кнез. </p> <p>— Цвили! — рече ђенерал брзо и оштро.</p> 
ви.</p> <p>...„Тако ћу те бити,“ понови кнез и по трећи пут, намештајући последње фигуре.</p> < 
/p> <p>— Шта хоћете сад? — прекиде први кнез ову тишину.</p> <p>Ђенерал заусти нешто, па опет у 
бактања, најпосле су дигли руке - млади кнез се не даде сломити.</p> <p>То је била његова црва  
је дан за даном, месец за месец - млади кнез је растао, развијао се.{S} Наравно, још је био дет 
емо доцније.)</p> <p>Једном речи: млади кнез има својих махна и слабости; треба га пустити нека 
 обезбеђену од сваких потреса.{S} Млади кнез обасут је био даровима и поклонима из целе земље.{ 
p>Кола су летела равним друмом, а млади кнез, наслоњен на меко узглавље, поче склапати очи и др 
тако; нико не би више желео да је млади кнез у свему човек и владар на свом месту.{S} Али кад ј 
head>Два профила</head> <p>Док је млади кнез Мутимир овако невешто и неуспешно кушао своје прве 
олагање испита зрелости, којим је млади кнез требао да заврши своје младићске штудије — он се ј 
 примити владу, потребно је да се млади кнез позна са својим народом.</p> <p>И иначе овај је пу 
Што се ближе примицао дан када ће млади кнез Мутимир напунити 18 година, те по уставу постати п 
еза; греде су биле престругане, и млади кнез Мутимир сруши се у провалију....</p> <p>Каква стра 
брзо сазревати.{S} Тако је растао млади кнез полако у загушљивој придворној атмосвери.</p> <p>Ј 
!{S} Зар ја нисам углађен — викну млади кнез жустро.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Pardon</fo 
milestone unit="subSection" /> <p>Млади кнез и лепа Пава седели су једно до другог на канабету. 
milestone unit="subSection" /> <p>Млади кнез још није био сасвим изашао из доба играчака, кад с 
бар одложи?</p> <p>— Никаква! — потврди кнез,</p> <p>— Зар баш никаква, кнеже?</p> <p>— Никаква 
, ви сте отровали овај народ, - продужи кнез, али чекајте само.{S} Видећете ви ваш устав... <fo 
 разнео глас, да за кратко време долази кнез, мртав или жив, пошто је јако било утврђено и то м 
омичан, за тим продужи.</p> <p>— Велики кнез, славан човек, мученик; дали су му име „блаженопоч 
рајева ипак нешто вреди бити балканиски кнез! а?{S} Обично <pb n="145" /> се каже.{S} Шта је то 
ио, чича Степо, ја Балканац и балкански кнез Страшимир, но био Турчин, ако ову реч не одржао, с 
, како јој је некако лакше рећи „слатки кнез,“ но само „кнез.“</p> <p>И за што све то?{S} И отк 
— Опрости ми, ако можеш!</p> <p>Ћутећки кнез се окрете и пружи руку ђенералу, који је прими, ст 
вца.{S} Само сам му сметао ја, фактички кнез и господар, и јуначки ђенерал прибегао је врло про 
ав покуша да одврати кнеза од тога, али кнез га дочепа под руку и енергично повуче за собом.{S} 
кој ватри.{S} Покуша да га пробуди, али кнез се није одзивао.{S} На питање његово шта је било к 
риђе и хтеде поновити своју услугу, али кнез одлучно махну руком: — „Не дирај!“ а испљускану ча 
 оде даље.</p> <p>Кад се пуковник удали кнез и Каја се погледаше.</p> <p>— Ја сам грешница! — к 
азари за пет минута.{S} И нека не мисли кнез да је то каква случајност, да се то чудним стицаје 
аст као поглавар државни и као наследни кнез балканиски.</p> <p>Почињући Орловцем, пут је имао  
ко вам је то могло пасти на ум, да мени кнез смета?</p> <p>— О, па то је тако близу памети; то  
ац опет узе ходати.</p> <p>— За то мени кнез говори ономад оне загонетне речи!{S} За то ја опаж 
га је сломио.{S} Помињато је да покојни кнез има свој тестаменат, у коме је назначен други насл 
 турских посада.{S} За то га је покојни кнез Страшимир нарочито одликовао.{S} Нудио му је чак и 
ло смирио, јер га је, веле, још покојни кнез Страшимир звао к себи и рекао му ово:</p> <p>— Чуј 
зу његове грехе, и презадужени и грешни кнез мора бити мек, попустљив и послушан. (Да је Растис 
а се нагло широм отворише; у собу ступи кнез Мутимир.{S} Ђенерал се веома зачуди. <pb n="306" / 
p> <p>Кад се, после много година, стари кнез вратио натраг у отаџбину, мећу чиновницима, што до 
ве, био је и наш јунак.{S} Кад га стари кнез угледа, одмах га познаде и викну му:</p> <pb n="16 
 Има то, понајвише хвале вас - одговори кнез.</p> <p>- Та....ако! — рече Растислав мрачно.</p>  
осити мртвац?</p> <p>— Нема! — одговори кнез одлучно.</p> <pb n="319" /> <p>— Кнеже, одложите к 
 с врата.</p> <p>— Све! све, — одговори кнез.</p> <p>— Хајде сада, мила моја — рече Мона Лепши. 
ead> <p>Довели су га и рекли му: „Ти си кнез.“ Обукли му војничку униформу и извели га на парад 
асна раса, бујна, топла, крв — прихвати кнез — то си добро рекао, докторе!{S} Ми становници Бал 
те да знате.</p> <p>— Шта је — прихвати кнез подругљиво — па није ништа особито.{S} Ђенералу Вр 
о, тако, тим боље, тим лепше — прихвати кнез, ходајући весело по соби и раскопчавајући своју ун 
и остави, кад ти велим! — поче салетати кнез Лепшу да јој узме слику.{S} Али баш то салетање ње 
— Зашто баш нама, „нарочито“? — примети кнез.</p> <p>- За то — што сте ви још млада, неутврђена 
е удешено да паднем у нужник? — примети кнез.{S} Ђенерал не одговори одмах, а кнез на то додаде 
в, ово је најкобнија ноћ ваша — примети кнез опоро.</p> <p>— Шта је сад! — рече ђенерал и заста 
стао чувен са те своје изреке — примети кнез кратко.</p> <p>— Не стоји тако — прихвати Растисла 
популарност“ није празан звук — примети кнез.</p> <p>— Популарност једнога владара почиње на ње 
ање:</p> <p>„А што не бих могао ја бити кнез“? </p> <p>У западној Европи, у старим монархијама, 
 свак пита: „што и ја не бих могао бити кнез?“</p> <p>Једном избачена, ова мисмо није се више д 
че напред столицу за коју је имао сести кнез, ако већ хтедне седати, па онда оде.</p> <p>Кад је 
 добри Бог.</l> </quote> <p>На ове речи кнез осети да се гроб страховито потресе.{S} Наста урне 
ршити власт, „коју им је блаженопочивши кнез поверио.“ Најпосле намесништво наглашава, како оно 
докле се то може бранити?{S} Донде, док кнез хтедне слушати.{S} Кад једног дана њему прасне ћев 
е мене да терате?“ Нећу да учим; ја сам кнез; ја не морам да слушам; ви морате мене да слушате. 
анта.{S} О другоме се мислило да је сам кнез.{S} Свет га поздрави бурним усклицима, а многи су  
ријатан, потмуо и расцепљен да се и сам кнез зачуди, искашља се, и у своје оправдање рече да је 
моћнији власник, кога ће у ствари и сам кнез слушати.{S} Ђенерал је тражио и титулу. — Растисла 
 шта му је ваљало рећи кнезу, — али сам кнез поправи ситуацију.{S} Он се окрете начелнику и упи 
 томе шапутало по целом граду, а ни сам кнез није ћутао!</p> <p>После овога бала кнез је у више 
е морао бити изврсан, кад се чак ни сам кнез није могао уздржати, а да га нарочито не похвали.< 
га нешто гуши.</p> <p>У соби је био сам кнез Мутимир.{S} Он приђе, откопча ђенерала и раздрљи м 
и царски ручак“, као што се изразио сам кнез.{S} За столом се остало до 3 часа; здравицама није 
жи разговор у коме је махом говорио сам кнез, и то час правећи примедбе за игру, час продужујућ 
новат — речи су биле балканиске, али им кнез није могао ухватити никаква смисла.{S} На исти нач 
руга два кола продуже игру.{S} Међу тим кнез с целом булументом, што беше пошла с њим, стаде кр 
 стајао окренут леђима.</p> <p>Међу тим кнез. како уђе, он оштро и гласно узвикну; „Помози бог, 
S} Непрестано је ходао.</p> <p>Међу тим кнез Мутимир стајао је на сред собе, премишљајући шта с 
 — прихвати госпођа.</p> <p>— У осталом кнез ће свратити к теби, мислим још колико по подне.{S} 
нда преместити у постељу.{S} Још једном кнез је опоменуо своју рођаку да буде „на висини положа 
збиљних ствари.{S} У присуству Лепшином кнез Мутимир никад није могао ни о чему другом мислити  
али големи политички обрти, те је један кнез био протеран, и династија Косанића оборена у корис 
ли се неће моћи одбранити.{S} Малолетан кнез не сме се пустити сам, бар без једног намесника, а 
к дотрча војник с кобном вешћу: „убијен кнез“ — г. Врбавац као да није био много изненађен.{S}  
ма право.</p> <p>Међутим, сав зајапурен кнез је ходао по соби крупним корицама, непрестано је г 
ј дружини дошло је до знања, да ви, као кнез балканиски, у овом судбоносном добу, не <pb n="681 
оступате.{S} Место да га научите да као кнез разумева државне послове и да их мудро руководи, в 
аја само онда, кад би кнез и даље остао кнез.</p> <p>Тако је Врбавац смислио овај пут, па га од 
 викнемо и сведоке.</p> <p>Говорећи ово кнез притрча вратима, отвори их широм и махну руком на  
вила „ура, живео!“ „живео кнез“; „живео кнез Мутимир!“, а уз то име као да су се и нехотице у њ 
та у себи поновила „ура, живео!“ „живео кнез“; „живео кнез Мутимир!“, а уз то име као да су се  
>Упуте се право конаку где је био одсео кнез.{S} На капији хтеде их задржати стража, но <pb n=" 
од сигурне смрти?{S} Какав би човек био кнез кад би могао тако брзо заборавити шта је, тако рећ 
.{S} - То и није кнез!{S} Зар би то био кнез, који краде по саборима сељачке девојке! — додаде  
љубави.</p> <p>У таком се стању налазио кнез Мутимир.{S} У сред мирна, управо философска разгов 
 своје.</p> <p>Док је Кугић ово говорио кнез га је гледао забезекнуто.{S} Ово Кугићево кресање  
да сва Балканија припадне Аустрији, ако кнез с царевом ћерком не имаде мушка порода.{S} Кнез Му 
об своје дужности и свога посла.{S} Ако кнез збиља трпи каква ограничења, онда му ту међу стављ 
еки прекор.{S} То су опасне црте, и ако кнез тако пође тешко да ће се дотерати далеко — мислио  
="9" /> да су својим очима видели, како кнез на поздраве одговара салутирањем.</p> <p>Кола уђош 
 <p>Други су опет шапућући причали како кнез има падавицу.{S} Било је чак и таквих булажњења до 
дгледа спремање црне каве, знајући како кнез много полаже на добру црну каву.{S} Ову узгредну н 
/p> <p>С једне стране он се савијао око кнез и старао се да њега увек има за се.{S} Што је кнез 
а, па и више позади; напред одјури само кнез и гарда, која не сме заостати, па ма сви поскапали 
зима захвалности и учтива снебивања, но кнез му заповеди, да без многих парада заузме место с л 
он као да беше заустао да што рекне, но кнез га пресече.</p> <p>— Јесте, господине ђенерале, сп 
приђе кнезу и понуди га да га огрне, но кнез то одби једним покретом руке.</p> <p>Сад прискочи  
 <p>Жена паде на њега и узе цвилити, но кнез је опомену да се уздржава; на пољу пред вратима ст 
застаде, збуни се, хтеде се вратити, но кнез га спази и оштро га упита шта је?</p> <p>Ађутант з 
лучајева... изузетака — поче доктор, но кнез га пресече, не слушајући га даље.</p> <p>— Читао с 
на запиткивања? — поче Растислав.{S} Но кнез га пресече:</p> <p>- Г. председниче!{S} Каква су т 
 и да би добро било да се одмори.{S} Но кнез то одби најодсудније.{S} На против, рече да ће сад 
и да га поведе да седну на диван.{S} Но кнез то одби, он изви руку, стукну корак назад, и, поди 
араму да убрише кнежеву униформу.{S} Но кнез није био спреман на ову услугу, његова рука судари 
Ваша Светлост, — опет поче доктор, — но кнез га и по други пут пресече.</p> <pb n="165" /> <p>- 
ше и боље познавао класичку историју но кнез, и јасно је видео како су неке поставке кнежеве не 
 сељаци баш тако пред вама...</p> <p>Но кнез не даде чедноме намеснику да продужи.{S} Он затишт 
 дакле!{S} Тако!.. поче Мона.</p> <p>Но кнез је пресече.{S} Он јој притрча и оберучке узе њену  
Е није тако — поче Растислав.</p> <p>Но кнез га опет пресече:</p> <p>- Е, није, није, него ћу ј 
адавине рече Растислав мирно.</p> <p>Но кнез као да није ни слушао шта он говори.{S} Продужујућ 
неза.{S} Учини му се чудно што ли се то кнез сад на један пут сети устава и поче се срдити!</p> 
 испуните своју дужност.{S} Говорећи то кнез му пружи стакло.</p> <p>Ђенерал Врбавац диже главу 
 прорезане.{S} Они су носили нешто, што кнез у дочетку није могао распознати.{S} Тек после поду 
</p> <p>Боја га пресече:</p> <p>— А што кнез да удаје туђе девојке!{S} Но јес, јес!{S} Ти си то 
 кнеза опажа, велики узрок и у томе што кнез нема пара.{S} На ту околност и раније <pb n="502"  
 ли могуће, да је то био он?....{S} Зар кнез Мутимир!...{S} Кнез Мутимир!....</p> <p>Таке јој с 
} Ађутант једва промуца:{S} - Тражи вас кнез... нешто је јако срдит на вас.</p> <p>- На мене! — 
тако хтела онда, шта ће се, он је данас кнез и мора се трпети, па какав је да је.{S} Али да кне 
није ништа тако страшно, — узе реч опет кнез — тиче се ипак младића и девојке, који се доцније  
акеј гласно узвикну:{S} Његова Светлост кнез Мутимир.</p> <p>Врата на будоару била су отворена  
пелу је присуствовала и Његова Светлост кнез Мутимир.</p> <p>Око 4 часа по подне спровод се кре 
а свечана дочека, којим је предусретнут кнез Мутимир, при повратку са свога првог пута по земљи 
о прође десетак минута.{S} На један пут кнез жустро диже главу и упре у доктора свој помућен, р 
ас загледао у сахат.</p> <p>На једанпут кнез стаде, подиже сахат, „пет минута и два секунда“ —  
{S} Па још уз то жена удовица, а младић кнез!{S} Та то би опростио и најстрожији светитељ, који 
ло у доњем крају стола, док је у зачељу кнез говорио.</p> <p>За столом нико не беше већ на свом 
им новим знаком кнежеве милости, што му кнез поче говорити „ти“ — млади доктор одговори сав пот 
 се по једном обичном и безименом писму кнез крене на ноћне авантуре и тумарања, и то цигло с ј 
</p> <p>— Моја неће бити таква! — викну кнез Мутимир.{S} Никад, никад!{S} Ја бих пре у свет уте 
очен, непомичан.</p> <p>— Добро, кресну кнез — онда је ред да ја говорим.{S} Он заклопи сахат,  
и само толико, да је по његовом мишљењу кнез млад човек, код кога се сад тек управо почињу разв 
е и не односи на њу.</p> <p>У разговору кнез јој бејаше рекао да је она слободна жена, да може  
lestone unit="subSection" /> <p>Сиромах кнез!{S} Био је грдно измрцварен.{S} Убили су га из рев 
мира да му да своју ћерку, али прво наш кнез да се потпише како прима швапску веру и како унапр 
више распаљивали.</p> <pb n="212" /> <p>Кнез се беше натурио за једном заиста дивном сељанком.  
— тврдио је Заре.</p> <pb n="633" /> <p>Кнез Мутимир зажели да види ту женску што им се јавила  
упита он храпаво.</p> <pb n="314" /> <p>Кнез брзо одви завежљај, претури по њему и пружи ђенера 
ти новине из руку.</p> <pb n="34" /> <p>Кнез одскочи, гушећи се од смеха.{S} Сад му је опет бил 
е било чудновато.</p> <pb n="594" /> <p>Кнез узе мислити, да ли Богодан није то исто што и Богд 
а надлежно место.</p> <pb n="585" /> <p>Кнез се дуго предомишљао.{S} С једне стране бојао се ка 
кну престрављена.</p> <pb n="287" /> <p>Кнез Мутимир заустави на њој свој немиран поглед и узе  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кнез је био као у грозници.{S} Осећао се као Арављанин, 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кнез је био мртав и његова престоница жалила га је.{S}  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кнез је био наишао на своју омиљену тему-што но реч: ус 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кнез је погинуо и Звониград је личио на узрујану кошниц 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кнез је путовао сухим.{S} Одлучено јо било да на путу п 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кнез Мутимир имао је до сад неколико љубавних историја  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кнез Мутимир ходао је по соби и звиждукао напев неке ве 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кнез оста још мало код кола, па онда пође.{S} Свет га и 
пример? — пресече га Растислав. </p> <p>Кнез стаде у право пред Растиславом и ћутећки га поглед 
слав одсечно, поклони се и оде. </p> <p>Кнез Мутимир оста на сред себе, гледајући у врата која  
калуђери то најчешће и слушају. </p> <p>Кнез прихвати:</p> <p>— Ево, господин доктор лепо каже, 
 ништавила и обасуо их златом — </p> <p>Кнез је заустави: — Збиља, Лепшо — рече јој он став упр 
 !{S} А која смрт није природна!</p> <p>Кнез Мутимир одмах је наредио да се мртво тело ђенерало 
ије; њима је доста и пет минута!</p> <p>Кнез се поче џапати.{S} Мона је неправедна кад толико п 
ква Је младост и таква је љубав!</p> <p>Кнез Мутимир био је и сад у том расположењу; присуство  
, правили устав — Паметан устав!</p> <p>Кнез је ходио и говорио, а Маврикије седео је још на св 
те, баш сте глупи, г. Маврикије!</p> <p>Кнез скочи и баци фигуру којом је матао противника; фиг 
а га пресече: — Ја морам хитати!</p> <p>Кнез је загрли око паса.</p> <p>— Ја ћу ти писати, ја ћ 
} То за жива Мутимира неће бити!</p> <p>Кнез изговори ово срдито, за тим узе хлеб, што му бејах 
и онда слушати.{S} Чекајте само!</p> <p>Кнез је сад био сам с Маврикијем.</p> <p>— <foreign xml 
ама гледајући непомично у патос!</p> <p>Кнез отпуши стакаоце, пошто га је прво пажљиво промућка 
ке мало час примио самртну чашу!</p> <p>Кнез није имао куд; он није могао одбити ђенералову мол 
 сте издајник, ви сте кукавица).</p> <p>Кнез је био ван себе од беснила, а ђенерал је стајао ка 
ктор је познавао ћату израније).</p> <p>Кнез радосно стеже доктора за руку и, теглећи се, рече: 
 велика света божанска љубави!..</p> <p>Кнез се трже из лаког сна, који га беше почео освајати. 
пошол“ — па сутра у 4½ тачно!...</p> <p>Кнез дохвати Маврикија за рамена и готово га догура до  
лески лордови!...{S} Фукара!....</p> <p>Кнез застаде.</p> <p>Шта би Маврикију, он ни сам не би  
 божанске љубави има за све!....</p> <p>Кнез поћута мало после ових речи; за тим настави, не от 
а памет — Ви на игру мислите....</p> <p>Кнез га пресече — А ви, г Маврикије, на шта ви мислите. 
били сте ми <hi>њокалицу</hi>...</p> <p>Кнез се хватао за трбух и поводио се од смеха.{S} Пало  
мо! њега ми дај!...{S} Кугића...</p> <p>Кнез је толико викао да се разлегало по целој кући.{S}  
е, одушевљења и т. д., и т. д...</p> <p>Кнез ућута, а дворана се поче разлегати од громовитих:  
алише — решио се да ме отрује...</p> <p>Кнез застаде да одахне.{S} У ђенерала Врбавца узеше мрд 
. Маврикије, тако ћу вас бити...</p> <p>Кнез показа руком Маврикију где ће сести; он учтиво при 
еза, један мој лични пријатељ...</p> <p>Кнез је пресече: — Он је то чинио као лични пријатељ, а 
ила рита — ја морам да паднем...</p> <p>Кнез се смејао.</p> <p>— ...{S}Па да ме поштеди Ваша св 
авца — и ти нећеш бити срећан...</p> <p>Кнез је у недоумици слушао ове загонетне декламације ђе 
и га умирује - пс... пс... пс...</p> <p>Кнез полако куцну на врата.{S} Изнутра се чу глас госпо 
ајан гвоздени долап, а у њему...</p> <p>Кнез се окрете Врбавцу и рече подругљиво: — А? шта има  
е из гроба устала) — упита Каја.</p> <p>Кнез не одговори ништа.{S} Он продужи и даље гледати у  
— Шта је, за бога? — упита Каја.</p> <p>Кнез је хтео да говори са својом рођаком сроднички и ср 
ете бити моја од сад па до века.</p> <p>Кнез је изговорио ове речи у највећој озбиљности, а при 
маден нисмо видели ни из далека.</p> <p>Кнез застаде, подуже се мислио, за тим рече:</p> <p>— Д 
 и да одавде седне у своја кола.</p> <p>Кнез прими ову понуду, даде знак своме ађутанту да се т 
ву шољу, да га она није гурнула.</p> <p>Кнез погледа лакеја и упита га, да ли је он видео паука 
се изгуби међу густим гробовима.</p> <p>Кнез је седео на мраморној хладној плочи и гледао у мра 
ури?</p> <p>Заре слеже раменима.</p> <p>Кнез се удари шакама по бутинама, устаде и узе ходати п 
 да мислим — рече Лепша збуњена.</p> <p>Кнез јој на то примети да она ту управо и нема шта да м 
 у клобуцима извирала бела пена.</p> <p>Кнез викну споља своје ађутанте.{S} Један узе ђенерала  
хватио својих француских новина.</p> <p>Кнез се прикраде полако Растиславу, па одоздо удари звр 
у је изгледала сувише пластична.</p> <p>Кнез је збуњено гледао у ову загонетну прилику, не знај 
тмена понашања, такта и поштења.</p> <p>Кнез Мутимир упознао се с њоме, као што мало час и сам  
о.{S} Молим вас затворите врата.</p> <p>Кнез махну руком на официра да не улази; затвори врата  
јући намештање мараме око врата.</p> <p>Кнез Мутимир обиште око ње.{S} Пошто она не даваше да ј 
 постигнут и то је за сад доста.</p> <p>Кнез остаде, али се по њему видело да није најбоље расп 
казујући докле се зове њокалица.</p> <p>Кнез се једнако смејао.{S} Био је тако расположен да му 
ећи ни речи, и не дижући поглед.</p> <p>Кнез загледа у сахат.{S} Било је десет и по часова.{S}  
Лепшу под руку поведе је напред.</p> <p>Кнез Мутимир испрати их до врата од дворане.</p> <miles 
на један пут Маврикије и устаде.</p> <p>Кнез застаде зачуђено.{S} Дуго је гледао Маврикија, пос 
е, узе шешир, поклони се и пође.</p> <p>Кнез мало заустави смех и пристаде за њим.</p> <p>- Куд 
о згодну прилику да умакне даље.</p> <p>Кнез управо није знао од куда му наде тај цвет.{S} Освр 
ублика, да сам умро од гушобоље.</p> <p>Кнез га пресече.</p> <p>— То би било незгодно.{S} Она н 
 Имате пет минута на промишљање.</p> <p>Кнез извади сахат, отвори га, загледа га, — и узе ходат 
 на грудима да му олакша дисање.</p> <p>Кнез затим приђе тајноме орманчићу у зиду, који је још  
справи: „не могу да се изговоре.</p> <p>Кнез се чисто љутну:</p> <p>— Е, па лепо!{S} Не знам јо 
ају неке чудне прилике и утворе.</p> <p>Кнез заусти да нешто рекне, но црна га прилика пресече: 
 видим да још спавате као и пре.</p> <p>Кнез Мутимир саслушао је ову причу Заретову, а још није 
<p>— Па?</p> <p>— Не пије ми се.</p> <p>Кнез искапи и другу чашу.{S} У томе се спољна врата наг 
дским без мудрости нема доброте.</p> <p>Кнез се беше загледао у ђенерала.{S} Изгледало му је чу 
ао ти је по њиховој иницијативи.</p> <p>Кнез се подбочи пред Лепшом и рече: — На пример, јагње  
и које од млађих женских чељади.</p> <p>Кнез се узе слатко смејати.</p> <p>- А?... а? докторе,  
руку к небу или ударање у груди.</p> <p>Кнез се окрете и узе Зара за руку.{S} Заре је осећао да 
е дружине, но он, лекар дворски.</p> <p>Кнез се смејао овој шали докторовој; у опште, разговор  
ми отров који сте мени спремили.</p> <p>Кнез ућута и упре поглед у ђенерала.{S} Ђенерал диже гл 
 што говори о жени коју он воли.</p> <p>Кнез је говорио још дуго, говорио је с ватром и осећаје 
још су били доста добро одржани.</p> <p>Кнез Мутимир са своја два пратиоца нађе се сад на уласк 
руги гроб у непосредној близини.</p> <p>Кнез једва дочека ову прилику, да упита шта је ово?{S}  
то се беле као снези на планини.</p> <p>Кнез се био заборавио.{S} Он се у овом тренутку потпуно 
 узмем жену коју не могу волети.</p> <p>Кнез стаде пред Лепшу, ућута и тако је нетремице гледао 
ал плаховито, пун узнемирености.</p> <p>Кнез ослушну; ништа се није чуло.{S} Он погледа ђенерал 
 против, ја бих се могао повући.</p> <p>Кнез је ћутао и ходао.</p> <p>Маврикије је стајао на ср 
о — заврши ђенерал свој нападај.</p> <p>Кнез се смешио.{S} Изгледало је као да му се допада ова 
атијама и привржености народној.</p> <p>Кнез Мутимир устаде.</p> <p>— Не знаш како су ми бљутав 
сподару? рече Заре са саучешћем.</p> <p>Кнез не одговори ништа на ово питање.{S} Он се саже и п 
у собу и затвори врата за собом.</p> <p>Кнез је ходао по соби и чекао.{S} Прође пет, прође десе 
прикривен под кнежевим прозором.</p> <p>Кнез је стајао сасвим уз прозор, коленима се одупирао о 
а би радо говорио с г. доктором.</p> <p>Кнез цикну:</p> <p>— А.. а.. а! он је ту!{S} Он!{S} И с 
ша промуклим, уздрхталим гласом.</p> <p>Кнез Мутимир покуша да окрене ствар на шалу.{S} Као сви 
алаксао чисто се сруши на диван.</p> <p>Кнез Мутимир приђе скрушеном ђенералу у руци је држао с 
.</p> <p>Ђенерал оста непомичан.</p> <p>Кнез је ходао и час по час загледао у сахат.</p> <p>На  
е, коме је он до јуче заповедао.</p> <p>Кнез Мутимир био је брз и лак на мишљењу.{S} Све ово пр 
онај мрамор на који се наслањао.</p> <p>Кнез је размажен и самовољан деран, склон на сваковрсне 
огла омести — рече Мутимир живо.</p> <p>Кнез хтеде понова да се изгуби у читавом потоку ласкави 
роба, на коме је мало час седео.</p> <p>Кнез покуша да се брани, да викне, да се отме; али, пре 
мешно како се Растислав уплашио.</p> <p>Кнез га почне дирати, како се он, неустрашљиви државник 
главе Заре даде знак да је тако.</p> <p>Кнез је опет ћутао замишљен неколико тренутака.</p> <p> 
кушамо бар какво им је ово вино.</p> <p>Кнез нали чашу и диже је према свећи.{S} Лепо, бистро в 
ан податак, но говориш на памет.</p> <p>Кнез се Мутимир насмеја. — То је сад нов начин доказива 
е појури одмах у кнежев кабинет.</p> <p>Кнез Мутимир дочека господина на вратима, пријатељски м 
линдру, и натуче му га до ушију.</p> <p>Кнез се грохотом смејао.{S} Људи се умешаше те ову двој 
 Вреди да ти о њему рекнем коју.</p> <p>Кнез застаде; ђенерал га је погодио у танку жицу.{S} Јо 
он несвесно згужва писмо у шаку.</p> <p>Кнез приђе и пружи руку да узме писмо.{S} Ђенерал поћут 
кнезу на руку лепу црвену сенку.</p> <p>Кнез прво сркну, па онда искапи чашу.</p> <p>— Дивно ви 
у да изађе и да причека на пољу.</p> <p>Кнез и ђенерал остадоше сами.{S} Неколико тренутка трај 
и непоколебљивом самоувереношћу.</p> <p>Кнез је у неколико признавао да Мона има право.{S} Али  
ицу му се сијао подругљив осмех.</p> <p>Кнез се узе сам обраћати, то једном, то другом човеку;  
и, све ћеш <hi>се да</hi> пушиш.</p> <p>Кнез је говорио Маврикију и Ви и Ти, како му кад дође з 
но се појављивала сад ова слика:</p> <p>Кнез Мутимир стоји на далеком вису; стоји окренут њој,  
ћала пажња на ове две околности:</p> <p>Кнез је млад човек, код кога се тек сад развијају мушки 
а.{S} Питање је шта настаје сад?</p> <p>Кнез га пресече:</p> <p>- За вас, господине ђенерале, с 
; али ви — ви сте све покварили?</p> <p>Кнез је праскао, а Маврикије избуљио очи и забленуо се  
оје је боље, је ли шах или краљ?</p> <p>Кнез је гонио Маврикијевог краља, а он је сиромах бежао 
>— Господару, шта је вама ноћас?</p> <p>Кнез прекрсти руке и испрси се пред ђенералом: — Шта ми 
 ћемо ни у чему трпети оскудицу?</p> <p>Кнез потапка доктора по рамену и чисто га протресе.{S}  
замерао ни за речи ни за дела. _</p> <p>Кнез заврши говор и громовито, дуготрајно „ура! живео!“ 
..{S} Или коњ и ти и ти и коњ. —</p> <p>Кнез је при сваком помицају својих фигура изговарао по  
то видите, ја вас се не бојим“ —</p> <p>Кнез се захвали на толикој пажњи и галантерији.{S} Пуко 
ој син пропао и изгубљен човек!“</p> <p>Кнез Мутимир и њен драги Никица у том тренутку стопили  
Живела смрт!{S} Њој наздрављам!“</p> <p>Кнез извади сахат, загледа га и рече: — Једанајест и 25 
„вјерују“ целога једног народа.“</p> <p>Кнез се био расћеретао; он је радознало распитивао за р 
ачелу дели све погледе кнежеве.“</p> <p>Кнез се опет врати на питање како српски сељак гледа на 
ојничкој части и субординацији.“</p> <p>Кнез приђе ближе ђенералу.</p> <p>— А је ли противно во 
 разговору, пред друговима, звао га је „Кнез.“ У разговору с њим избегавао је у опште да не спо 
нез Мутимир није волео да му се говори „Кнез“.{S} Обично би љутито приметио да је кнез у селу,  
како лакше рећи „слатки кнез,“ но само „кнез.“</p> <p>И за што све то?{S} И откуда на један пут 
 стране врата....</p> <pb n="44" /> <p>„Кнез је, може му се“ — мислио је Маврикије с друге стра 
 <p>— Па добро!{S} Баш и да би било за, кнеза, па шта је с тим?</p> <p>— О молим! није ништа.{S 
не смрти блаженопочившег <pb n="510" /> кнеза.{S} У осталом, ја сам вазда готов да пред судом и 
уге гробове, но он позва <pb n="592" /> кнеза да седне баш до њега, а Зару указа други гроб у н 
 разговор да би задржала <pb n="457" /> кнеза на јаузну, али он никако није хтео остати.{S} Пра 
који су окруживали младог <pb n="29" /> кнеза, још непунолетни, али на прагу пунолетства.</p> < 
 тражио је сад само његово извршење.{S} Кнеза треба уверити да је ударац већ спремљен, и да Црн 
/p> <pb n="616" /> <p>Доктор дотрчи.{S} Кнеза застане у дубоком сну, а у великој ватри.{S} Поку 
војих присталица чак и међу војском.{S} Кнеза ово заиста заинтересова.{S} Он поче запиткивати з 
 изнутра - слике су изгледале дивно.{S} Кнеза сте могли познати или по његовој војничкој унифор 
вари.{S} За тим су приступиле послу.{S} Кнеза су испружили по леђушке на миндерлуку, наместили  
 бунтовнички планова старога тирјанина“ кнеза Косанића.{S} Писао је Порти представке и вреко гр 
.{S} У њему је била сахрањена и прабаба кнеза Мутимира.</p> <pb n="194" /> <p>Ради лепа предела 
 три речи што се толико задржао и позва кнеза и његова пратиоца да пођу.</p> <p>Опет се нађоше  
 Радован шкргутну зубима — Ја бих таква кнеза, убио; убио бих га... убио бих га као... — Радова 
} Ја, ђенерал Врбавац? — Ја; крај мртва кнеза...{S} Је ли ово мртав кнез?...{S} - Он! јес, ово  
ије.</p> <p>Аустрински цар нудио нашега кнеза Мутимира да му да своју ћерку, али прво наш кнез  
нас пада сав терет.{S} Ти видиш каквога кнеза, по несрећи, имамо.{S} Шта ти треба друго! поглед 
!{S} За то што сте хтели отровати свога кнеза.{S} А како?{S} Врло просто.{S} Онако исто <pb n=" 
кнежевина Балканија имала је опет свога кнеза. „Краљ је мртав — живео Краљ.“</p> </div> <div ty 
а покуша да откине нос на слици мртвога кнеза.{S} Слика је била мала, и ђенерал место носа отки 
и опет упре прст у нос на слици мртвога кнеза — Овај нос — јес, овај нос био је одсечен, овога  
 се, па треба да знам.{S} Судба младога кнеза и мени је поверена.{S} Ја не могу бити равнодушан 
ошло <pb n="28" /> без поуке за младога кнеза.{S} Он је ту први пут почео да назире и ружне стр 
Ето таква су била два намесника младога кнеза Мутимира.{S} Обојица властољубиви; обојица саможи 
 те улоге није истргло поверење младога кнеза Страшимира Косанића, који је дошао на престо по с 
ина при дочеку његове светлости младога кнеза.</p> <p>Кад је било четврт до 10 часова кнежев мл 
ст династији, своју љубав спрам младога кнеза.{S} Негде је описивана радост у којој орловчани „ 
 кроз дворске одаје звонки глас младога кнеза Мутимира — <foreign xml:lang="fr">Ah, sacré chien 
ена она, после је дошао ред и на самога кнеза...</p> <p>Уз голему тугу родбине и присних пријат 
за једно дете, некаква рођака убијенога кнеза.</p> <p>Било је одупирања, но Врбавац га је сломи 
стављено мртво тело последњег убијенога кнеза балканиског како лежи у мртвачком сандуку, на сто 
, које је настало услед доласка старога кнеза Косанића.{S} Наравно, везе с Турцима у то доба би 
је реч „народ“ значила у устима старога кнеза.{S} Јес, „народе, снаго моја“ говорио је он док ј 
ба користити.</p> <p>Огорчен на старога кнеза Косанића, овај човек није презао чак ни од тога д 
 <p>Наш јунак побегне, али гнев старога кнеза био је утољен, како веле, тек онда, кад је наш ју 
ивео као заточеник све до смрти старога кнеза.</p> <p>Отуда га врати милост новог, младог кнеза 
 учинити, они су готови чак и на то, да кнеза прогнају, да династију Косанића збаце а на место  
в кнежеву.{S} Она је јасно сазнавала да кнеза и њу, просту сељанку, дели таква провалија, коју  
ремишљања он реши да ће најбоље бити да кнеза испрати на пут по унутрашњости Балканије.</p> <p> 
тички нитковлук овај разроки покушај да кнеза у нужнику удаве, а цео овај миришљави догађај доб 
 Орловцу и Повратници доказали су му да кнеза отуђује строг, учитељски тон, да он не воле кад м 
аву је постајала све лакше, да на млада кнеза дејствује, да га расположи за се и да му покаже с 
 да одговори на оно питање; она погледа кнеза право у очи и двапут му рече да нема.{S} Он дочеп 
није.</p> <p>Лепша се исправи и погледа кнеза озбиљно: — Мире,<ref target="#SRP18892_N11" /> зл 
ужности!</p> <p>Доктор зачуђено погледа кнеза. — То нисам знао — рече он — чудећи се, не толико 
е опрезно, на прстима.{S} Но кад угледа кнеза, где разјарен стоји на сред собе, он застаде, збу 
оиста, дошав на сред дворане, он угледа кнеза и Кају у углу, готово сасвим заклоњене цвећем и п 
ант.</p> <p>Улазећи у собу Кугић угледа кнеза у позитури, с прекрштеним рукама и истуреним прси 
тно.{S} Она рече, како је главно, да за кнеза нема овде никакве опасности, а у природи ако нема 
и.{S} Сад је дошла амо или да се уда за кнеза Мутимира, или, ако он то неће, она ће изаћи пред  
ликој касарни војска је прокламовала за кнеза од Балканије младога Мутимира.{S} То је одмах обј 
оме; друго она се вазда интересовала за кнеза Мутимира, вазда је жалила што његово васпитање не 
ити нека операција, која би створила за кнеза суму од 10.000 дуката.</p> <p>- Да су дукати круш 
аветом, прокламовао младога Мутимира за кнеза балканиског.</p> <pb n="81" /> <p>Растислав је ст 
дана после „катастрофе“, изабрала је за кнеза младога Мутимира — управо потврдила је још ранији 
, и он ће за 2 сата бити прокламован за кнеза.{S} Према томе изволте се одлучити.{S} Понављам,  
Кад је доведен у Балканију и изабран за кнеза, млади Мутимир био је дечак од својих 14 година;  
S} Нужник је био нарочито припремљен за кнеза; греде су биле престругане, и млади кнез Мутимир  
{S} Али кад јој Срећко рече да је то за кнеза и помуљи јој пет „минџурана“, прихвати стрина Син 
ека живост, неко кретање, онда је то за кнеза баш најбоља опомена да му ваља бита на опрезу.{S} 
о је од својих другова да прокламују за кнеза једно дете, некаква рођака убијенога кнеза.</p> < 
гомилу.</p> <p>На три четири корака иза кнеза, један гост беше сео на земљу, изуо десну чизму п 
алан поданик његовог височанства нејака кнеза Мутимира.</p> <p>Светина је викала: „ура, живео“; 
 гомила народа, у свечаном руху, дочека кнеза дуготрајним и поновљеним узвицима „Живео“, „Ура ж 
 тим уклонише.{S} Слика је представљала кнеза Мутимира, како седи на престолу.</p> <p>У први ма 
дало у црном оквиру, а млада је узимала кнеза за руку, дизала му прст горе спрам огледала и пит 
проштај.</head> <p>У кнежевским одајама кнеза Мутимира све је било запојено неким нежним мирисо 
ране.{S} Дабогме!{S} Хоће жена и да има кнеза милосника, и опет сва чаршија да јој виче: „Ох ка 
у бацио би по који крадимичан поглед на кнеза. </p> <p>Тако прође десетак минута.{S} На један п 
апну на ухо, доктор баци брзо поглед на кнеза, рече: „имате пуно право, г. намесник,“ опет се п 
кументима.</p> <p>Све ово учинило је на кнеза дубок, страшан утисак.{S} Растислав се растао од  
ве речи ђенералове дубоко су утицале на кнеза, и он га је слушао, скоро не дишући.{S} Ђенерал п 
тиславу је долазило на ум да се рине на кнеза, да га дочепа за уво и да му пришије неколико вру 
жасни људи и голим ножевима нападоше на кнеза Страшимира; како њена мати скочи да брани кнеза и 
еном називали сви они, који су могли на кнеза утицати у другом правцу, противно намерама Растис 
Овај Кугићев говор неочекивано учини на кнеза врло повољно дејство: љутина, која већ беше почел 
 још на свом месту и зачуђено гледао на кнеза.{S} Учини му се чудно што ли се то кнез сад на је 
в последњи корак.{S} Ђенерал је имао на кнеза веома голем утицај.{S} Ту се лако могло десити, д 
p>Али један случај нарочито је чинио на кнеза дубок утисак.</p> <p>Једног дана кнез добије писм 
мало поћутао, поврћући разговор опет на кнеза и на ону тајанствену женску, што је госпођа Софиј 
ежев, крадимице баци поглед на успавана кнеза, приђе на прстима неугледном човеку и прошапута м 
ненађена, остала пратња покуша да догна кнеза, али сви убрзо видеше да им је мука узалуд, с тог 
е био Врбавац, други намесник малолетна кнеза Мутимира.</p> <p>Како да се дочепа престола? — то 
ко тоне у неки мрак.{S} Из овога заноса кнеза је тргло неко шапутање.{S} Шапутали су костури и  
} Да је Лепша дошла и рекла: имаш брата кнеза, леп човек, допада ми се, буди ми на руци да се с 
напред видели.</p> <p>Али још за живота кнеза Страшимира једне вечери овај човек стави сам себи 
нтересе од штетних утицаја ветрогоњаста кнеза.{S} А за то нема боља и поузданија средства, но п 
већ отворено и формално ислеђење против кнеза, и друштвени тужитељ тражио је смртну казну.{S} Н 
арији син Александра Црнојевића, бившег кнеза балканиског.{S} Све то било је ономад и од тога д 
они су проповедали како блаженопочившег кнеза треба убити и како сте ви први муж и дипломата ба 
има гледала ужасну смрт блаженопочившег кнеза Страшимира —- рече кнез нагласком потпуно убеђена 
има све разиграва груди,</l> <l>Да свог кнеза љубе и кад буду људи.</l> </quote> <p>Овај натпис 
 <p>Отуда га врати милост новог, младог кнеза, који га чак узе к себи за ађутанта, да би тако з 
г. пуковник Врбавац плете против младог кнеза и имам у рукама доказе да му ради о глави.{S} Зар 
аст у руке.{S} Такви ниткови!{S} Једног кнеза убили, другог ухватили малолетна — па онда дај пр 
још теби умостити кад ти и поред једног кнеза још нешто пробираш....</p> <p>Синђа се беше захук 
е да би био бољи владалац од малолетног кнеза Мутимира.{S} С тога је сматрао да има право да га 
једном при служби, место свог законитог кнеза помињали Перуна Црнојевића.{S} Отворена је била к 
 Наравно Врбавац је гледао да има поред кнеза свога поуздана човека; а за друго - Растислав мах 
лепом месечином.</p> <p>На једаред пред кнеза нешто наде и то га трже.{S} Он погледа преда се и 
а за тим протрља очи, скочи, стаде пред кнеза, погледа га прво у очи и рече одсудно:</p> <p>— В 
измирили, продужи ђенерал, стајући пред кнеза.{S} Држим, да сад један другом можемо пружити рук 
си.</p> <p>Вујадин крочи незграпно пред кнеза и поче:</p> <p>— Господару, ја сам, молим покорно 
"588" /> уђе у собу, спусти на сто пред кнеза послужавник с боцом вина и три чаше, па се опет п 
је мишљење да је ваш спас у томе, да од кнеза направите што боља човека.</p> <p>Рекав ово, госп 
им мерама, које ваља предузети да се од кнеза одстране сви „опасни елементи“, као што су се тим 
аде нагло и за један корак одмаче се од кнеза.</p> <p>— Господару, ви ме доводите у голему забу 
ило их је који су уверавали да су се од кнеза чуле чак и тако крупне речи, да би он с том женом 
ити своје рођене погрешке, што нисте од кнеза направили истинска, права добра и ваљана владаоца 
пута, Лепша и вештим покретом склони од кнеза своју белу, лепу, разголићену руку.</p> <pb n="42 
и, већ је предао министрима, градећи од кнеза просту лутку министарску.{S} Уверавају кнеза да њ 
ље је доиста било срдачно — почињући од кнеза, па до последњег слуге — све је било весело и рас 
рашан утисак.{S} Растислав се растао од кнеза Мутимира тек у зору.{S} Судбина ђенерала Врбавца  
рочитао писмо, што га је синоћ добио од кнеза Мутимира, па је онда узео ходати.</p> <p>Ходао је 
ац диже главу, поћута и прими стакло од кнеза.</p> <p>Стиснуто у рупи, ђенерал је то стакленце  
атку:</p> <p>— Синоћ сам добио писмо од кнеза, у коме ми нуди председништво министарства.{S} Им 
ити мараму и брисати се по лицу, јер од кнеза не само да је сипала жива ватра, но је, простићет 
.{S} Доказују да је устав отео власт од кнеза, али је није дао народу, као што би био ред у уст 
очеше наливати крвљу.</p> <p>— Јес, код кнеза! — потврди и Боја.</p> <p>— Код кнеза? — повика д 
осподине слободно знај да јесте!{S} Код кнеза је!{S} За њега је и уграбљена; за њега је доведен 
д кнеза! — потврди и Боја.</p> <p>— Код кнеза? — повика доктор, ударајући гласом на последњу ре 
 постати господари ситуације.{S} Да код кнеза створе тако уверење дужност је начелника, и они т 
ави тихо — Добро, кад би баш и била код кнеза, па шта, зар би је ти смео искати?</p> <pb n="258 
ја кажем да је нема.</p> <p>— Ту је код кнеза — рече Радован кроз зубе, а очи му се почеше нали 
 мисао да је незадовољству, које се код кнеза опажа, велики узрок и у томе што кнез нема пара.{ 
е почео био да му подрива положај и код кнеза.{S} Сукоби су се множили.{S} Растислав је осећао  
 Растислава што више дискредитовати код кнеза.</p> <p>Док је Кугић ово говорио, остали чланови  
е за своје дете, но да је у милости код кнеза?{S} Где би њој могло бити лепше, а вама корисније 
лед и поверење, које је до сад имао код кнеза.</p> <p>Ловимук је уверавала да се конзервативци  
х није...</p> <p>— Није код њих, но код кнеза — одсече Радован.</p> <p>Официр хтеде навикнути,  
ојом дружином опет не дођу у милост код кнеза. — То би упропастило све дојакошње спреме.{S} С т 
ви ларму, да изазове престрављеност код кнеза и да га увери како је нова влада слаба, немоћна,  
 ствари.{S} Сем црне прилике у собу код кнеза ушле су још две женске, једна мала, стара, суха,  
ртав — Живео Краљ“</head> <p>Једнога је кнеза нестало, ваљало је наћи другог. „Краљ је мртав —  
 <p>Писац загонетног писма наговарао је кнеза да не пропусти ову згоду, напомињући му, да таква 
<p>Затим шчепа под мишку с једне стране кнеза с друге Зара и енергично их повуче напред.</p> <p 
ладом лицу.</p> <p>Растислав предусрете кнеза с пуно ледене учтивости.</p> <p>— Погледајте их ш 
жем: ви грдно грешите.{S} За што држите кнеза као тако покварена и пропала човека да о његовој  
као да би хтело рећи: „Па добро, возите кнеза, возите, па шта је с тим, шта дижете толику џеву, 
ској, Аустро-Угарској и Енглеској да ће кнеза Мутимира отуђити од Русије, и истиснути из Балкан 
S} Дочеци, светковине, гозбе, којима ће кнеза сретати по унутрашњости, таман ће бити згодне да  
оље придобије за се.</p> <p>Што се тиче кнеза Мутимира, он је једва дочекао овај пут.{S} Млад,  
<hi>он</hi>, сви су знали да се то тиче кнеза Мутимира).{S} Срећом истрчи дежурни официр, тек г 
ји је прими, стиште је страсно, привуче кнеза к себи и пољуби га у чело.</p> <p>Настаподуже ћут 
но је било највеће.</p> <p>Чим угледаше кнеза, цигани умукоше, умуче и онај са свирајком и њихн 
и, на против, морао се и сам смејати уз кнеза, који се беше заценуо.</p> <p>— Вашој Светлости л 
еде на један од тих гробова, па позва и кнеза и његова пратиоца.{S} Они хтедоше сести на друге  
а онога што се десило између ђенерала и кнеза Мутимира.</p> <pb n="365" /> <p>Све је то утицало 
отребу да за неко време удали од себе и кнеза и Растислава, како би се сам што боље прибрао и с 
потребама Врбавчевим.{S} Он ће однети и кнеза и Растислава.{S} Овај последњи можда ће се мало и 
читају забрањене књиге, грде полицију и кнеза и ћаскају о републици.{S} Ништа озбиљно ту не мож 
ориш!{S} И ти у твоја пијана уста још и кнеза узимаш!{S} Хајд марш!</p> <p>Али пијани Ралека ни 
ав је покушао неколико пута да заустави кнеза у овим нападајима, но Мутимир се није дао заустав 
во не би желело ништа друго, но да види кнеза на челу народа, где се јавља као истински вођ сво 
 деликатном предусретљивошћу сам понуди кнеза да га остави слободна и да одавде седне у своја к 
95" /> <p>Момак се сад окрете и послужи кнеза, пружајући му његову нарочиту шољу с грбом.{S} Кн 
рашимира; како њена мати скочи да брани кнеза и оберучке дочепа за косе једнога разбојника, а о 
вчевим.{S} Да пуковник спрема да уклони кнеза — то за Растислава није била тајна; али све, што  
ви 5 флашица отрова, којима ће отровати кнеза.{S} Тровање би имало да се изврши баш сад пред пу 
p> <p>Говорећи то, црна прилика дохвати кнеза за руку и повуче га.{S} Мутимир скочи и пође, ма  
 љутина, која већ беше почела обузимати кнеза, стуче, а место ње појави се као неко интересовањ 
них.</p> <p>Растислав покуша да одврати кнеза од тога, али кнез га дочепа под руку и енергично  
дити како њему не паде на ум да одврати кнеза од те будалаштине.</p> <p>Заре узме на се да без  
} Све се то добровољно кренуло да прати кнеза.</p> <p>— Је ли ово истинско одушевљење? - упита  
ици; шта да ради?{S} Да почне одвраћати кнеза, викнуће му: „зар и ти хоћеш да ме саветујеш?“ Да 
мци брисали просуту каву, Каја обавести кнеза како се по сјајном кончићу, озго с тавана, спусти 
човеку, и у пробраним изразима, штедећи кнеза, саопшти писару шта ваља свршити.</p> <p>Писар пр 
ракама, с калпаком на глави.{S} Пратећи кнеза, гардисте јаше како кад.{S} Кад су у граду, онда  
и.</p> <p>— Извини — рече он, хватајући кнеза за руку — Ја сам прекардашио.{S} Није ми то била  
 невино полетарче! — рече Мона милујући кнеза по глави. — Зар ти збиља мислиш да и ту може бити 
часног члана — смејала се Мона, тапшући кнеза по образу.</p> <p>Но Мутимиру као да није годио т 
ју с поља! —</p> <p>Обадва костура крај кнеза грохотом се насмејаше, а овај смех дерао је бедно 
ати на своје пређашње место и седе крај кнеза.{S} Баци поглед на бледо, непомично лице кнежево, 
 велики зелени вењак, спремљен за дочек кнеза.{S} Огромна гомила народа, у свечаном руху, дочек 
сниски кадивени пуф, седе на њега спрам кнеза и жене, опре лактове о колена и узе у шаке своје  
лав приметно промени своје држање спрам кнеза.{S} Догађаји у Орловцу и Повратници доказали су м 
во, то је све из превелике љубави спрам кнеза....{S} Разумем!{S} После оваких разговора ваших с 
ало јој на памет да плаче за махнитањем кнеза Мутимира!{S} Кнез прави сваки дан лудорије!{S} И  
о случај.</p> <p>У кнежевим колима, сем кнеза, био је још намесник Растислав и кнежев ађутант,  
сне.{S} Ово је већ шеста година како он кнеза познаје, непрестано је с њим и још га никад није  
р Кугић редовно је и савесно извештавао кнеза о свему што су му јављали начелници из унутрашњос 
в је стајао као укопан и немо посматрао кнеза.</p> <p>„Ово балавче, коме је он до јуче заповеда 
S} Растислав је тако рећи ономад спасао кнеза од извесне смрти, отео му из руке већ натегнуту ч 
у.{S} Било је чак и таквих булажњења до кнеза муче нечастиви, да он има везе с хрђавим духовима 
 гурао се кроз гомилу да се протисне до кнеза.{S} То је био кмет из оближњег села.{S} Тешким тр 
и!....</p> <p>Такве речи допирале су до кнеза и у њему се почне будити слаба нада.{S} Али у ист 
 викао „ура, живео!“, кмет је поздравио кнеза беседом; кнез се захвалио с балкона другом беседо 
и на оном месту где је мало час оставио кнеза и своју госпођу.{S} Нешто се десило.{S} Пуковник  
а војну историју, који је такође пратио кнеза на овом путу, за сад је јахао у непосредној близи 
м чело.</p> <p>Доктор је ћутећки пратио кнеза очима.{S} Кнежево понашање изгледало му је чуднов 
 могао разабрати.{S} Заре се наже преко кнеза и отвори врата на колима.</p> <p>Црна прилика кро 
тислав је већ давно био изуакао.{S} Око кнеза се беше неприметно прикупила гомилица највећих шв 
л на рамена.</p> <p>Још се пило.{S} Око кнеза тискала се читава гомила, сваки је грабио да се с 
арали.{S} Највећа се гомила тискала око кнеза.{S} Слуге су се провлачиле кроз гомиле с пуним бо 
злогом — морала је обиснути молбама око кнеза, те га склони бар толико да не ступа у борбу с та 
у пристојној даљини узео обигравати око кнеза и намесника.</p> <p>— Да видимо игру, да чујемо п 
ор је с раширеним шињелом обигравао око кнеза док једва уграби тренутак и набаци му шињел на ра 
есту.{S} Највише их се беше скупило око кнеза да чују шта говори.{S} Кнез је напијао овоме крај 
405" /> учинити у личностима што су око кнеза као ађутанти, ордонанси и др. Но то је питање ост 
с, но још пре две ноћи.{S} Овај одговор кнеза је запрепастио.{S} Он је на један пут осетио стра 
lestone unit="subSection" /> <p>Проглас кнеза Мутимира за пунолетна владара балканиског извршен 
љала је палцима, час по том обручу, час кнеза по челу и очњим капцима, а уз то је шапутала неке 
усти полако новине на колена, погледа у кнеза и рече му одмерено и с тактом (он је увек говорио 
p> <p>Врбавац диже главу, упре поглед у кнеза и упита га хладно.</p> <p>- Кнеже, нема ли друга  
.{S} Ђенерал диже главу и упре поглед у кнеза.{S} Њини се погледи сусретоше и тако остадоше нек 
 <p>Јадна жена, не дишући, бленула је у кнеза. </p> <p>...{S}Ђенерал је напослетку и сам сазнао 
p>— Да, да, рече Растислав, гледајући у кнеза.{S} Ја кажем да Ваша Светлост нема потребе да се  
 био укочен, помућен, погледао је час у кнеза, час у слику кнежеву, испод које је било тајно до 
омилу свештеника, па, погледајући час у кнеза, час у Растислава, отпоче овако:</p> <p>- Ево, ов 
а ту у вече буде спаљено, а све у славу кнеза Мутимира.{S} Неки домаћини орловачки пали су чак  
шта ли што значи.</p> <p>Тако је између кнеза и Растислава опет повраћено оно добро расположење 
 просту лутку министарску.{S} Уверавају кнеза да њега овај устав ништа не веже, јер је грађен б 
е ниче ширење гласова који представљају кнеза у ружној светлости...</p> <p>Врбавац се грохотом  
вониградски конзервативци, да придобију кнеза на своју руку, а Растиславу да поткопају углед и  
екивала пуцњава.{S} Извештен о проласку кнеза, народ је гомилама излазио на пут да га види и по 
а загледаше га добро и познадоше у њему кнеза Мутимира.</p> <p>— Он? — рече један.</p> <p>— Он! 
на опет отвори врата на будоару и викну кнеза.</p> <p>— Лепша мора кући и то је твоја кривица,  
тљена.{S} Ова светлост непријатно дирну кнеза и он узе жмиркати и замоли Кају да седну где год  
 На један пут Каја цикну, скочи и гурну кнеза тако, да он чисто посрте.{S} Шоља му излете из ру 
које метуше кнезу под ноге.{S} Затим су кнеза откопчали, разголитили му груди, руке, врат, и от 
 ваљда био први и последњи пут у животу кнеза Мутимира, да је његов избор пао доиста на лепоту, 
руци.{S} Спремиле се девојке да крунишу кнеза.</p> <p>Кад се у вече ови транспаренти осветле из 
како ћеш.{S} Хоћеш на делу да осведочиш кнеза, да Црнојевић у друштву с конзервативцима спрема  
о и има ли каквих симпатија спрам њега (кнеза)?{S} Али тек што изусти ово питање, Мутимир се пр 
је +++Лепша+++ ***тепајући звала сад ***кнеза.</note> </div> </back> </text> </TEI> 
аква крупна црна људска прилика.</p> <p>Кнеза прође језа и он нехотице опипа стоји ли му на мес 
 окрену, баце још један срдит поглед за кнезом и његовом пратњом, па онда продуже пасти.</p> <p 
а.{S} Она је и нехотице гледала дуго за кнезом, све док се није изгубио.{S} Кад су остали викал 
ло за часак престаде.{S} Свет нагрну за кнезом, вичући: „ура! живео!“ Тако би га јамачно пратил 
 у свемоћност Растислављева утицаја над кнезом, и држао је да кнез просто не сме одрећи послушн 
о се догодила ова зверска касапница над кнезом народа балканиског.{S} Црни зликовци могоше је у 
, што га је опет он, Врбавац, водио над кнезом.</p> <p>У опште, Врбавац је осећао потребу да за 
 и не сећа.{S} Час је стара држала пред кнезом некакво овално огледало у црном оквиру, а млада  
ла црну, дрвену кутију и отвори је пред кнезом, који завириваше с радозналошћу.{S} У кутији је  
 за се!{S} Кад ви хоћете да шпекулишете кнезом,...</p> <p>— Софија!{S} Јеси ли ти при себи, жен 
иће се и других који хоће да се користе кнезом.{S} Све оно чиме ви мислите да га држите у шкрип 
тварање и претрес над старим протераним кнезом.</p> <p>Кад се, после много година, стари кнез в 
не одговори, а пошто се учтиво рукова с кнезом, он примети полако, учитељски:</p> <p>- За сваку 
 помишљала ни то, да ће се њена љубав с кнезом овако жалосно свршити.</p> <p>С препуклим срцем, 
 да ће ту имати прилике да чешће буде с кнезом, <pb n="431" /> али она никад не би то признала  
есник се умео савладати.{S} Постао је с кнезом много дружевнији.{S} Кад су се, после свршена пу 
 n="277" /> користи овим путем, да се с кнезом што боље зблизи, да га свикне на поверљиве разго 
о толико што сам рекла да шпекулишете с кнезом?{S} Добро, хајде, не шпекулишете али гледате сва 
редна згода да се што присније зблизи с кнезом, да младога владара што боље придобије за се.</p 
ти ову прилику, да се што више зблизи с кнезом!{S} Но то би могло имати неког значаја само онда 
 је Растислав једва чекао да се врати с кнезом у Звониград, па да сам лично предузме даље трага 
="subSection" /> <p>Овај чудан случај с кнезом оставио је на њему дубок утисак.{S} За ова три д 
ори одрешитије.{S} Признаде да је био с кнезом, али ни по што не хтеде казати, где су били, јер 
 стави Зару одсечно питање: је ли био с кнезом ове ноћи или не?{S} Тек тада и Заре проговори од 
ти кажем то, да ви грдно грешите, што с кнезом тако поступате.{S} Место да га научите да као кн 
стити да таки људи дођу у ближи додир с кнезом и да стеку уплив над њим — рече Растислав.</p> < 
о мотрити, да не дођу у интимни додир с кнезом.{S} За сада то су сматране као две најважније ст 
оследњи пут видели на првоме састанку с кнезом код госпође Моне, Лепша се бејаше само још више  
у Звониградском — о Лепшином састанку с кнезом Мутимиром.{S} Знале су се чак и неке појединости 
нзервативци покушавају да то постигну с кнезом Мутимиром, но ако ту не могну ништа учинити, они 
 последњу пошту.</p> <pb n="14" /> <p>С кнезом је, као што смо видели, била изгинула и нека њег 
У опште, од кад је ђенерал понио отров, кнезу је било некако незгодно ђенералово присуство.{S}  
ту чашу отрова, и, место благодарности, кнезу је сад прва брига да одагна од себе тога спаситељ 
кући и позвали га да одмах иде у конак, кнезу је наједаред нешто позлило.</p> <pb n="616" /> <p 
е.</p> <p>Идући тако за црном приликом, кнезу се на једном учини, као да иза једнога белога крс 
S} Све што је од тога тренутка настало, кнезу је доцније изгледало некако збрисано и нејасно, к 
у одани.{S} Но сад су друга времена.{S} Кнезу Мутимиру прохтело се да протера мало шегу и с држ 
чној улици.{S} Ишли су њоме по дуже.{S} Кнезу је падало у очи да нигде не сретају живу душу, а  
ктора по рамену и чисто га протресе.{S} Кнезу се сијао широк осмех на лицу и доктор се постара  
ентификовати с прогнатом династијом.{S} Кнезу треба доказати, да су конзервативци прости агенти 
опепелити оваким разлозима.{S} О њему — кнезу — овде не може бити ни речи.{S} Он је мушко и њег 
на двоје:{S} Прво да ствар не саопштава кнезу док не прође светковина кнежева пунолества, које  
утије и снажним и брзим ударом сјури га кнезу управо у срце с узвиком:{S} Сине човечији!{S} Хте 
 изврши државни удар.</p> <p>Знајући да кнезу треба новаца, ни су потпустили једнога банкара да 
е затворена.{S} Али црна прилика показа кнезу крај капије две одваљене даске на плоту и рече му 
олазак Лепшин у њену кућу значи предаја кнезу Мутимиру.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
мице није могло бити.{S} На будоару, на кнезу, на Лепши, видели су се јасно трагови мало час од 
тајала је све оштрија и крупнија.{S} На кнезу се могло опазити да говори као човек, који се нар 
</p> <p>Ова промена одмах се познала на кнезу.{S} Место пређашње бујности код њега сад беше нас 
 бајаги не би се могло учинити за љубав кнезу оно, што смо јуче обичним друговима чинили.</p> < 
овато!{S} Ђенерал Врбавац спремао отров кнезу Мутимиру, овај је то ухватио и нагнао га да сам и 
 против династије Косанића.{S} И ту сад кнезу ваља дати доказа, да таква спрема и такви напори  
срца.</p> <p>Кад се Лепша изви и недаде кнезу да је ухвати за руку, Мутимир устаде, стаде близу 
ји ађутант услужно <pb n="204" /> приђе кнезу несигурним корацима и извади из џепа своју белу н 
.</p> <p>Но баш у тај мах ђенерал приђе кнезу:</p> <pb n="324" /> <p>— Сад је скоро поноћ — реч 
ћи преко руке шињел кнежев.{S} Он приђе кнезу и понуди га да га огрне, но кнез то одби једним п 
 на последњу одсудну меру.{S} Он покаже кнезу своје доказе, које је био прикупио против Врбавца 
ај ударац одбије.{S} Изгледа, као да је кнезу тешко да поред себе гледа човека коме дугује благ 
 је тек доцније ађутанат приметио да је кнезу зло.{S} Најпосле трећи су уверавали да је кнез са 
по један.</p> <p>Кућа Врбавчева била је кнезу Мутимиру добро позната.{S} Пошто је ово наредио,  
де да се негде чаше испразне.{S} Сад је кнезу наздрављао здравицу некакав стогодишњи чича, ратн 
годан Слаткодушић“ — ово име звонило је кнезу веома чудновато.{S} Име је балканиско; речи у име 
 чаша била препуна, да ли с тога што је кнезу дрхтала рука — јамачно од узбуђења, — да ли са че 
, Ваша Светлост? — знам, рече Маврикије кнезу, који је још стајао и непрестано гледао у њега.</ 
да и свију малених државица.{S} Младоме кнезу Мутимиру предстојало је да се састане у једној ру 
шњој владавини, наглашујући, да младоме кнезу предаје престо и отаџбину учвршћену и обезбеђену  
n="391" /> <p>Она је осећала да младоме кнезу чине голему неправду кад га овако цене и овако о  
њему је пало у део да представи младоме кнезу и његовом намеснику све ове депутације и одлично  
лепше жеље за будућност.</p> <p>Младоме кнезу жељена је не само краљевска, но и царска круна; а 
и, начелник се једва сети, да се окрене кнезу лицем, а дотле је једнако стајао окренут леђима.< 
рвативци и њини покушаји, да се додворе кнезу и да дочепају власт у своје руке.{S} Растислав је 
га отмемо, да га узмемо силом;“ — допре кнезу до ушију с поља! —</p> <p>Обадва костура крај кне 
аже истина, кад је то једини пут, да се кнезу укаже брза помоћ?{S} Доктор стави Зару одсечно пи 
о не буде каква замка Врбавчева и да се кнезу што не деси баш на овом путу, Растислав се с поче 
и Синђа изађоше из одаје, и не јавив се кнезу, који у тај мах стајаше с Павом крај прозора, заг 
та, ништа, — рече Растислав и окрете се кнезу, који му беше почео нешто говорити француски, а н 
бразованом човеку много пре замериће се кнезу, владару.</p> <pb n="30" /> <p>— Е, ваљда је мој  
рошапута му на ухо:</p> <p>— Поклони се кнезу и представи се ко си.</p> <p>Вујадин крочи незгра 
 он има друго нешто.{S} Из државне касе кнезу се ништа више не може дати већ с тога, што је дав 
само преко мене мртва.“ После се окрете кнезу: „Господару, поштедите униформу балканискога ђене 
а с ђаволским осмејком, затим се окрете кнезу: — Збиља, уздам се, да вам неће бити дуго време о 
Она још чека на ме....“ Затим се окрете кнезу. — Кнеже, заклињем те овим мојим смртним часом и  
еобично сијале.{S} Чим уђе он се окрете кнезу.</p> <p>— Она као да нешто слути.{S} Нашао сам је 
о успеју, успеће поглавито тиме, што ће кнезу набавити новаца...</p> <p>- Не знам од куд? — при 
рала се сваки час окретати да прошапуће кнезу: „Овуда, овуда!{S} Држите у лево!....{S} Обиђите  
/p> <pb n="607" /> <p>Црна прилика рече кнезу и Зару да овде сад понова морају метути своје обр 
жала слику међу боре од хаљине, па рече кнезу ненадно.{S} - Збиља! кад помену твоју мајку.{S} З 
</p> <p>Црна прилика пође напред и рече кнезу, да иде за њим и да се ни чему не чуди и да ни од 
ину врата од сале, промили главу и рече кнезу: — Певаш, певаш, обешењаче један!{S} Али чекај са 
а одби одсудно ову напомену.{S} Он рече кнезу просто и јасно да је за повратак сад доцне, да су 
 Измирен са самим собом, он весело рече кнезу да ће ствар бити „у состојанију.“ Доктор се одвој 
ругим пљоснатим јастучетом, које метуше кнезу под ноге.{S} Затим су кнеза откопчали, разголитил 
не бејаше никога.{S} Црна придика пружи кнезу столицу да седне, извини се да ће сад доћи и штуч 
је већ знате — рече он.{S} За тим пружи кнезу малу кутију од црвена плиша. — Овде вам је кључић 
 мађионичке речи.{S} Час су опет давали кнезу у зубе неку бакрену жицу, од које су један крај в 
о новога министра.{S} Хоће да се удобри кнезу.</p> <p>И мржња и незадовољство против Кугића рас 
чку дужност да све те извештаје подноси кнезу.{S} Мутимир је читао пажљиво те саставе начелничк 
ушати, а који ће сутра, ако хоћеш, дати кнезу све оно што му ви данас кратите, или што мислите  
:{S} Шта би Пава бајаги могла махнисати кнезу?...</p> <p>Наравно да Пава није могла наћи кнезу  
што шта друго доктор је имао да примети кнезу, али он не примети ништа.{S} Но на против, рече п 
још читав сахат пило, Растислав примети кнезу да ће јамачно <pb n="208" /> бити уморан и да би  
 Има ли ко поуздан који би могао однети кнезу једно писмо?</p> <p>— Ако је по вољи... могу ја о 
ру.{S} Сад диже десни кажипут, припрети кнезу, шљисну га по једром, још зажареном образу, за ти 
 да су ове хвале насигурно морале пасти кнезу право у уши.{S} Ствар је била у реду!</p> </div>  
pb n="389" /> довољно да само наговести кнезу његове грехе, и презадужени и грешни кнез мора би 
</p> <p>Наравно да Пава није могла наћи кнезу никакве махне.</p> <p>А кад је већ тако, онда је  
те неће се сутра наћи људи који ће рећи кнезу: узми нас за министре, па заповедај у државним по 
еше већ заборавио шта му је ваљало рећи кнезу, — али сам кнез поправи ситуацију.{S} Он се окрет 
у чаши у пријатној рубин боји, бацајући кнезу на руку лепу црвену сенку.</p> <p>Кнез прво сркну 
дним покретом руке.</p> <p>Сад прискочи кнезу доктор.{S} И он га поче салетати и молити да се о 
у да дођу на владу.</p> <p>Они пуне уши кнезу да је г. Растислав непријатељ престола, што је за 
ако је Врбавац по жени био рођак младом кнезу, Растислав је ипак успео да наклоност кнежеву за  
S} Они и данас тако исто мисле о младом кнезу, као што су пре мислили о старом.{S} Ви сте и дан 
ле онако прикачену показивали успаваном кнезу, и уз то му стављали разна питања и давали сваков 
окторовој; у опште, разговор с доктором кнезу се јако допао.</p> <p>Високи путници нису дуго ов 
ије могао добро чути.{S} Час је натицан кнезу на главу метални обруч, а лепа девојка трљала је  
ови питање Растислав.</p> <p>— Та да, о кнезу; јадно му и кнештво његово!{S} Тешко њему јадном! 
а.</p> <p>— Ама о коме ти то говориш, о кнезу, је ли? — понови питање Растислав.</p> <p>— Та да 
егова лепа жена Каја и распитивала га о кнезу.{S} Врбавац је причао како га је кнез изненадио в 
ришом и од себе саме, Лепша је сањала о кнезу Мутимиру и његовој љубави и била је сретна.</p> < 
а чује шта ће даље говорити њих двоје о кнезу.</p> <p>Увучена у наслоњачу, госпођа се беше прит 
ара.{S} Доктор стане њега распитивати о кнезу, али и он је давао околишне, нејасне одговоре.</p 
емарно.</p> <p>Кад Ратко отпоче говор о кнезу, госпођа га слушаше пажљиво.{S} Кад реч прихвати  
тор је с једне стране услужно одобравао кнезу, а с друге бојажљиво погледао на Растислава.{S} Р 
ком који се беше пробио кроз цвеће, пао кнезу на лево раме, те изгледаше као златва трака.{S} Њ 
дели напред међу њима, ђенерал је писао кнезу писмо, где је стављао ултиматум — или Растислав и 
, пријатељски, а у исти мах беше пришао кнезу и покуша да га узме за руку и да га поведе да сед 
 приђе с кавом.{S} Момак се окрете прво кнезу, но он показа главом на Кају и момак се окрете њо 
id="SRP18892_N5">Ђенерал је сад говорио кнезу „Ти“.</note> <note xml:id="SRP18892_N6">+++Свршен 
ћесар се на то грдно наљутио и запретио кнезу да ће дати Црнојевићу своју војску и да ће га пос 
 награди — младић примети.</p> <p>— Ако кнезу падне кад год на ум да награди ову услугу, нека с 
дзивао.{S} На питање његово шта је било кнезу, кад је заспао, где је био пре тога, шта је радио 
о и још некакав предмет, па пружи писмо кнезу.{S} Он га немарно разви и кад виде на врху револу 
а два запечаћена писамцета и даде једно кнезу, друго Зару, с препоруком да то предаду првој стр 
да се поврате.</p> <p>У писму је нуђено кнезу, ако је вољан, да баш сам лично види једну седниц 
 То разумем, али не разумем како ћеш то кнезу на делу посведочити, кад, међу нама буди речено,  
е имала толико лепе памети, да је често кнезу давала најкорисније и најмудрије савете, осећала  
е било на прагу; друго да саопшти ствар кнезу тако, како ће га одлучити да свршава с Врбавцем.< 
рловац палио само катран и лој у почаст кнезу Мутимиру; спаљено је ту још и стотине других ства 
о необавештена оставите.{S} Кад сте већ кнезу ради добра и кад вас је та племенита побуда амо д 
ку, рече он и пружи <pb n="321" /> руку кнезу, који се нађе услед тога прилично збуњен.</p> <p> 
 титулу. — Растислав је остављао титулу кнезу и задовољавао се да има фактичку власт.</p> </div 
е и, место свака одговора, она притисну кнезу дуг, страсан, топал пољубац у сред румена образа. 
и они нешто могу!...</p> <p>Лепша метну кнезу прст на уста и не даде му да доврши своју претњу. 
дан била је свечана аудијенција, где су кнезу престављене све месне власти и одлични грађани из 
у ту остали до после по ноћи и да се ту кнезу и смучило.</p> <p>Дозову старијег ађутанта Зара.{ 
аље.{S} Ишли су дуго; по свежем ваздуху кнезу се чинило као да је изашао на поље.{S} Кад су му  
мети, још мало, и он би већ поднео чашу кнезу са свим под нос, да га у тај мах неко не ухвати з 
ако седи на престолу.</p> <p>У први мах кнезу се учини, да је ово просто слика на платну: али н 
осподине ађутанте“.</p> <p>Но у тај мах кнезу прискочи ђенерал Врбавац, ухвати га за руку и реч 
 Неко је продро у моје тајне и издао их кнезу.{S} Све је пропало.“ То је била прва мисао Врбавч 
г дао да одмах заспи.{S} Сирота!</p> <p>Кнезу падоше тешко ове речи ђенералове.{S} Осећао је ка 
ав.</p> <p>— Та да, о кнезу; јадно му и кнештво његово!{S} Тешко њему јадном!{S} Нигде никога с 
 <l>Да нам живи свети књаз </l> <l>Ура, Књаже, живео,</l> <l>Много љета посред нас!</l> </quote 
 само оно што у истини постоји.{S} Јес, књажевска власт је данас у вашим рукама.{S} Ви делате,  
те народ!{S} Па лепо, одреците се своје књажевске плате!{S} На вас једнога ова земља троши толи 
 делима владиним и очинском бригом коју књажевско намесништво води о народу.{S} У будуће надајм 
Колико ли је ђубрета извезено из других књажевско-балканиских надлештава и приватних домова не  
није данас у вашим рукама, већ у рукама књажевског намесништва.{S} Другим речима то значи: „Зна 
љски закона, власт привремени намесника књажевскога достојанства и обзнањујући то свима властим 
 ја ћу постати пунолетан и примити пуну књажевску власт у рођене руке.{S} Мислим да ће народ то 
омад су на свом тајном састанку истакли књажеву слику у природној величини.{S} За тим су прилаз 
 сад на дрвету да спава!</p> <p>— Знам, књаз, али нужда закон мења!</p> <p>— Па ти хајде попењи 
о је ваше — ви - сте правили устав... а књаз вам малолетан — и господа хитају да праве устав, а 
м те, да трчим горе да чујем шта говора књаз.“ —„Нека говори ко шта хоће, ја што знам, знам.{S} 
што данас не може доћи на састав Светли књаз је нешто <pb n="93" /> мало слаб.{S} Моли господу  
ла.</p> <p>„Јеси, сине мој, јеси, ти си књаз, они тебе морају да слушају, чекај само док пораст 
а Боже подржи </l> <l>Да нам живи свети књаз </l> <l>Ура, Књаже, живео,</l> <l>Много љета посре 
але су кобне речи: „Убијен књаз! убијен књаз!“</p> <pb n="7" /> <p>На широком друму указа се је 
 из улице у улицу. „Убијен књаз, убијен књаз!“ — брујало је Звониградом.</p> <p>У граду (вароши 
злогласна лозинка: „Убијен књаз, убијен књаз!“</p> <p>Кад се сумрак већ ухвати, она три млада ч 
ра на прозор, из улице у улицу. „Убијен књаз, убијен књаз!“ — брујало је Звониградом.</p> <p>У  
но прелетала злогласна лозинка: „Убијен књаз, убијен књаз!“</p> <p>Кад се сумрак већ ухвати, он 
 одјека, звучале су кобне речи: „Убијен књаз! убијен књаз!“</p> <pb n="7" /> <p>На широком друм 
граду, разлети се страшна, реч: „Убијен Књаз!“</p> <p>„Убијен Књаз!“ ту је реч на скоро понавља 
lestone unit="subSection" /> <p>„Убијен књаз!“</p> <pb n="8" /> <p>С почетка је све било нејасн 
шна, реч: „Убијен Књаз!“</p> <p>„Убијен Књаз!“ ту је реч на скоро понављала цела варош, изговар 
зановетај ту, рече Пави срдито — Ја! он књаз, па ће гледати на ме сељанку. _</p> <p>Пава диже м 
87" /> доказале су да људи причају како књаз не ваља, како неће да учи, како је склон многим ма 
пентрати.{S} Нису ваљда веверице. — Зар књаз па сад на дрвету да спава!</p> <p>— Знам, књаз, ал 
случају не треба заборављати, да је ваш књаз до сада био малолетан.{S} Но и томе ће скоро бити  
то и кмет, а он је владалац, он је „<hi>књаз</hi>“.</p> <p>- На служби — одговори начелник учти 
ан — и господа хитају да праве устав, а књаза и не лита нико.{S} И Ви сте, г. Маврикије, правил 
о ви сваком приликом гледате да ставите књаза у присенак, а да иставите себе.{S} Ви јасно говор 
земље осуђени синови,</l> <l>Кад видимо књаза свог,</l> <l>Ми смо чисто џинови.</l> <l>С тога Б 
рочито узимате улогу која по праву само књазу припада.{S} Целом свету пада у очи како ви сваком 
, па онда војничка заклетва, па верност књазу и отачаству — како ћемо то? — упита ђаволасти сељ 
и одликовани за ревносну и верну службу књазу и отачаству</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
ћу књазу да то и то учини“, „заповедићу књазу да то и ти не учини“.{S} У цркви старате се увек  
 говорите пред гомилом света: „наредићу књазу да то и то учини“, „заповедићу књазу да то и ти н 
/quote> <p>Могла би се саставити читава књига, да је ко год зашао те покупио све те натписе.{S} 
} Да л ће бити какав човек, или некаква књига, а и бог би га знао шта све може бити.{S} С тога, 
 <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>КЊИГА ЗА ГРОШ</p> <p>НА ОДМОРКУ</p> <p>РОМАН.</p> <p>СИ 
кнез одсечно.</p> <p>— Па шта има у тим књигама? — упита Растислав натмурено.</p> <p>— Има то,  
, његова је ствар била заташкана.{S} По књигама се развело да је г. мајор за три месеца изузео  
 премда су у ствари људи слабоумни и од књиге давно одвојени.... опет зато, у понизности ради с 
шкрабала европска да пишу о вама читаве књиге, да <hi>вас</hi> преузносе као највећег и јединог 
 кога сажаљева.</p> <p>- Прочитајте ове књиге после 5-6 година.{S} Тада ћете гледати на ствар с 
или тајну дружину, где читају забрањене књиге, грде полицију и кнеза и ћаскају о републици.{S}  
рођеним очима, и онда ћете видети да те књиге не уздижу мене, но вашу династију.</p> <p>— Ама н 
лега све то тако лепо зна.{S} Као да из књиге чита!{S} Прави министар полиције.{S} Ко не би рек 
елеге; најпосле ишчитавао је судбину из књиге; за све то плаћало се цванцик и пар чарапа.{S} Ко 
и отровани оде под земљу, а у тевтере и књиге запише се да је умро од гушобоље.{S} Никоме ни на 
b n="508" /> <p>— Па јесте ли ви читали књиге тих људи?</p> <p>- Јесам!{S} Ето их обадве на мом 
алканије.{S} Које где научио нешто мало књиге, колико тек да се потпише.{S} Пошто је прво био < 
гледалом и прелиставао некаку француску књигу, што је ту лежала на огледалском сточићу.{S} Врба 
{S} У сандучету је носио своју свештену књигу, из које је погађао судбу, шта ће коме бити до по 
погодио.{S} Има некакву старинску кожну књигу, те из ње ишчитава, па ти каже од прве до последњ 
 прелете облачак преко чела, он одгурну књигу и окрете се унутра у собу.</p> <p>— А ко вас то ш 
{S} Учитељ је био вештији књизи и свима књижевним стварима, па је гледао сваком приликом да зак 
А има их веле дивотних.{S} Мој професор књижевности говорио ми је да ни један народ на свету не 
 очајна борба.{S} Учитељ је био вештији књизи и свима књижевним стварима, па је гледао сваком п 
уђено запиткивао: „Мутимир!{S} Мутимир! ко је тај Мутимир?{S} Али главно је достигнуто.{S} Вели 
 овога лета?, коме је затворена радња?, ко тешко болује? које су се угледније даме завадиле, а  
у, приликом твога путовања.{S} Па онда, ко ти је послао опомену да се чуваш јела и пића у Врбав 
надзором путовала и кад су овде стигла, ко их дочекао, ко их је примио и сакрио, једном речи св 
дочеках, кукавац сињи!...</p> <p>— Ама, ко вам је то казао да је амо доведена... и да је.., ова 
старија, — викну он — јер сила је јача, ко ће против силе?{S} Ви мени хоћете да судите.</p> <p> 
о вољан да му се и сам исповеди шта је, ко је и да проматра какав би утисак то учинило на сељак 
му сваки час требају.{S} Јер, најпосле, ко је и шта је тај народ?{S} У крајњој линији то је она 
глава котрљнути.</p> <p>— Г. пуковниче, ко бесмислено тумара ловећи туђе главе, лако може да из 
 мора једном да се зна; г. председниче, ко је овде старији по власти? ко заповеда — ко слуша?</ 
{S} Ко је радио друкче, ко ради друкче, ко ће радити друкче?{S} Сила је сила, јес, сила је сила 
убијен владалац!{S} Ко је радио друкче, ко ради друкче, ко ће радити друкче?{S} Сила је сила, ј 
о, бог с тобом, друго.{S} Шта он мисли, ко му га зна, тек он с тебе није скидао очију, то ја зн 
кочи иза стола.{S} Могло му се познати, ко би га добро загледао, да га је долазак ове женске уз 
ича целу ту ствар сама та особа — ипак, ко ће <hi>њој</hi> веровати да је Врбавац с њом лично о 
ла и кад су овде стигла, ко их дочекао, ко их је примио и сакрио, једном речи све се зна, само  
et="#SRP18892_N11" /> зло те је научио, ко те је учио да багателишеш народ и да потцењујеш њего 
разлогу ти си био жртвован.{S} Наравно, ко чини злочин, увек тражи некако, ма и несвесно, да се 
и спровод, не разумевајући више од њих, ко ли је и шта ли је ово.</p> <p>Час сретнеш но два три 
сних интрига Врбавчевих.{S} Шта мислиш, ко је саопштио Растиславу податке који су га одвели на  
че дете наивно.</p> <pb n="490" /> <p>- Ко носи сукњу? — упита Ратко заинтересован.</p> <p>— Па 
су му биле јасне, али смисао, смисао... ко?... шта?... где?... кад?... — је ли могуће?{S} Ето т 
о доведена... и да је.., овај!... т. ј. ко вам је све то казао? — опет упита дежурни, муцајући, 
тио?</p> <p>А после он је овако мислио: ко чини какав злочин, ако већ мора имати саучесника у < 
о и нада мном се отпоче формалан испит: ко сам? шта сам? и од кад сам овде у Звониграду?{S} Осе 
докле би се сад шириле међе Балканиске; ко зна да ли не би моћни двоглави орао балканиски сада  
ога ја имам другог сем тебе.{S} А и ти? ко ти може бити већи пријатељ од твоје тетке — рече баб 
дседниче, ко је овде старији по власти? ко заповеда — ко слуша?</p> <p>— Наопако би то било, ка 
 попридиже.</p> <p>— Ја против вас?!{S} Ко вам је то рекао да ја имам што против вас? рече Раст 
ни самих тица, а камо ли живих људи!{S} Ко ли је ово тесао и шта ли му је требало? — То је пита 
 хоћете да судите.</p> <p>— Ви мени!{S} Ко сме ударити на рогатог бога.{S} Три се круне блистај 
ка доведена амо.{S} То не може бити!{S} Ко би то смео чинити!{S} Ко вам је то казао? — рече деж 
 може бити!{S} Ко би то смео чинити!{S} Ко вам је то казао? — рече дежурни чисто чудећи се.</p> 
жим да нисам погрешио.</p> <p>— Пхи!{S} Ко зна да ли баш нисте погрешили!{S} Партиска борба овд 
е изгубио! — Е, тај је сад загустио!{S} Ко ли му то узе?</p> <p>— Зар је један — рече Ратко — у 
 то речи од тебе?{S} Да шпекулишемо!{S} Ко шпекулише?...</p> <pb n="401" /> <p>— Боже, Рале!{S} 
рећу која га је снашла — благо њему!{S} Ко двоуми, устеже се, колеба, тога просто — склоне!</p> 
 на столу, и то још убијен владалац!{S} Ко је радио друкче, ко ради друкче, ко ће радити друкче 
дно кљусе, па и њему окрњено ухо....{S} Ко то одгризе ухо том кљусету, г. Маврикије?{S} А?{S} Н 
а је просула паре, и он је убијен...{S} Ко то каже?{S} Није истина да сам ја узео паре; то је л 
 сва седа — па чудо живо што погађа.{S} Ко му није отишао, томе није погодио.{S} Има некакву ст 
 то плаћало се цванцик и пар чарапа.{S} Ко је желео да <pb n="237" /> још добије и „запис“ - па 
ге чита!{S} Прави министар полиције.{S} Ко не би рекао да сте ви министар полиције, само кад ва 
овај сад чита неке придике и савете.{S} Ко би их сад овако видео и чуо, а не би их знао, би рек 
.</p> <p>— Ово ће јамачно неко теби.{S} Ко ли ће то бити у ово доба — рече гошћа радознало.{S}  
а витој гранчици, така си, бива, ти.{S} Ко год мине крај ружице хоће му се, бива, да је узбере; 
 користити. — Само и ту ваља хитати.{S} Ко зна шта може настати доцније, а ми ћемо имати још гр 
 по средини.{S} По буџацима је мрак.{S} Ко се боји мрака нека не иде у буџаке.{S} Кнез је ишао  
нџање сматра се као некакав празник.{S} Ко зна где је извор и порекло томе обичају!{S} Можда је 
љен на једну страну као какав богаљ.{S} Ко год је први пут видео овај мост, морао је стати и гл 
ића, изађе пред њега и викну влашки:{S} Ко иде?{S} Црна прилика одговори чисто влашким нагласко 
.</p> <pb n="340" /> <p>- Шта цвили?{S} Ко цвили — питао је даље кнез.</p> <p>- Ах, она! она цв 
чуваш јела и пића у Врбавчевој кући?{S} Ко је те исте ноћи, после свечане забаве, на којој си т 
каже дотичноме шта све има очекивати, — ко је мудар, па прими срећу која га је снашла — благо њ 
е овде старији по власти? ко заповеда — ко слуша?</p> <p>— Наопако би то било, кад би ти односи 
е Растиславу.</p> <p>— Ко? — викну он — ко? шпијуни; г. Растиславе... јес, шпијуни....{S} Људи  
и свиле и кадиве.{S} А ти кад не умеш — ко ти је крив?{S} И ко ће још теби умостити кад ти и по 
оумног и либералног намесника.</p> <p>— Ко вређа, знак је да нема бољих разлога — примети Расти 
на вратима зачу појаче куцање.</p> <p>— Ко ли је сад то, боже мој, и где ли је онај сметењак да 
а диже главу и погледа у мрак.</p> <p>— Ко је то тамо? — упита он.</p> <p>— Ја сам — одговори Р 
икну Растислав, претећи руком.</p> <p>— Ко?{S} Момак што ти чисти хаљине, мислиш!{S} Боже Рале! 
к стаде, окрете се Растиславу.</p> <p>— Ко? — викну он — ко? шпијуни; г. Растиславе... јес, шпи 
} Изнутра се чу глас госпођин:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Ја сам; могу ли унутра? - упита кнез 
ка развије се овакав разговор:</p> <p>— Ко ти је она жена што ти изнесе торбу, је ли ти мајка и 
е, састављене из неваљалих чиновника, а ко год се усуди да што год рекне против те владавине, о 
устити сам, бар без једног намесника, а ко би други могао ту улогу згодније испунити, ако не он 
махнит и притворан.{S} Сви тако раде, а ко би изашао да јавно призна оно што у ствари <hi>сви п 
е — морају га ухвати, он је ту негде, а ко га ухвати — каква слава. „Прво и прво 300 дуката“... 
 није могло дати џевапа стрина Синђи, а ко је хтео да остане на миру морао је просто њу митити) 
е ће се јасно видети ко је с народом, а ко против њега.{S} Тајно братство не би желело ништа др 
у буџаке.{S} Кнез је ишао низбрдицом, а ко корача низбрдицом, увек може лако пасти. <pb n="351" 
е бој се!{S} Ви све најбоље знате!{S} А ко ће!{S} Само да се једног дана не кајете!{S} Није ни  
 разблажење после смрти мужевљеве.{S} А ко пре и да се сети удовице сиротице, ако не њен први к 
ћама.</p> <p>Тако се бар говорило.{S} А ко зна да ли је у опште и било што на то налик.{S} Бар  
и, па квит — срдила се Мона.</p> <p>— А ко зна да ли то баш и постоји — примети Тоша.</p> <p>—  
 жентурина? — упита дежурни.</p> <p>— А ко је зна.{S} Зар је у овој пуштињи једна и две собе, п 
огу остати до века неожењен.</p> <p>— А ко ти то тражи? — рече Лепша, гледајући га још једнако  
ј булументи — примети Ратко.</p> <p>— А ко зна можда и јесте — рече Растислав.</p> <p>— Није, н 
у и окрете се унутра у собу.</p> <p>— А ко вас то шпијунише, г. пуковниче — упита он хладно.</p 
„наитијем“ прозрео мисли начелникове (а ко зна, можда је начелник и гласно изговорио ово што ми 
ла је уврачати да ко кога заволе или да ко кога омрзне; давала је девојкама колачиће којима су  
је децу од страве; знала је уврачати да ко кога заволе или да ко кога омрзне; давала је девојка 
је већ двадесета, а што рекла песма „да ко броји и више би било.“</p> <p>Кад поново седоше, нач 
љиви!...{S} Ал ја сам крива!{S} Знам ја ко је теби напунио главу!{S} То је онај шугљанер правни 
је исказе употребљава као срество да ма ко буде гоњен.{S} Онога тренутка ми би имали у рукама к 
 је зло он њој учинио, он лично, или ма ко његов?{S} Где је, када је и чиме је он могао заслужи 
рак.</p> <p>Нити је госпођа Мона, ни ма ко други то нарочито удешавао; то се удесило управо сам 
 се кућа сасвим не ископа.</p> <p>- Ама ко вам то каза да је девојка доведена амо.{S} То не мож 
р јок! (Ја ага, ти ага — а да ради нема ко) — заврши доктор свој говор.</p> <p>После се прешло  
ислав сео за сто и јавио момку, ако има ко да чека, нека редом пушта једног по једног.</p> </di 
у, да су убице побегле, и још се не зна ко су.</p> <p>Било је још и ваздан других причања, нага 
м туђим човеком, о коме управо и не зна ко је ни шта је.</p> <p>Све ово изгледало јој као ружан 
ад си у цркви.</p> <p>— Бог с тобом, па ко ће ти мирисати кад он не ће.{S} Њему и душа мирише.< 
ва збрка.</p> <p>— Дакле у двору!{S} Па ко је онда био онај млади господин?{S} Је ли могуће, да 
и да неко промаче ходником.{S} Он упита ко је, викну по имену другога момка, али се не одазва н 
о две и две.{S} Свакоме је прорицао шта ко хоће, било прошлост, било будућност.{S} Гледао је у  
рема томе може ми бити све свеједно шта ко о мени мисли, па и то како ти цениш целу ову ствар.< 
 се често; сад ваља грабити; што је год ко знао од поскочица похита <pb n="211" /> сад да испри 
ај.{S} Вилице му се стегоше, и да га је ко у тај мах ословио, он не би могао реч проговорити.{S 
гла би се саставити читава књига, да је ко год зашао те покупио све те натписе.{S} Натписи су б 
... хеј, да си ти жив и здрав!{S} Да је ко други, тај би одавно заглавио — Њега ухвате, а он са 
и једне тајне за коју бих стрепио да је ко не дозна — моја је савест чиста и мирна...{S} То је  
ини јамачно бити каква трла, а можда је ко год тек намеран да овде где год подигне планинску ко 
Србији, и шта је где ухваћено, и шта је ко на испиту рекао, и све!{S} Заиста карактеристично!</ 
ка на глави, а ви ми причате шта вам је ко поручио и шта коме треба!{S} Мени!{S} О, господине п 
а гадна тичурна чупа ми срце.{S} Што је ко не отера!{S} Не!{S} Мене нико не воле искрено!{S} Ни 
ђенерал после подужа ћутања — Да нас је ко гледао, рекао би да смо сад као глумци одиграли једа 
га издигну на врхунац.{S} Али кад му је ко долазио згодно под секиру, рубио је немилосрдно.</p> 
нило да је све то тако било, а најпосле ко зна — можда је и бало.</p> <p>Г. прота саслушао је н 
ај, па гњави.... и ју, леле мене, да ме ко не чује, рече несретна Петрија, осврћући се живо око 
те помози сад.{S} Куку мени затећиће ме ко! — јадала се Лепша, трчкарајући по будоару збуњено,  
 други, његови потчињени, те и они гоне ко им што год замери.{S} Међу тим, Растислављева владав 
а да вас вратим у двор.{S} Наста питање ко да иде за кола.{S} Не наводећи разлоге за што, црна  
а разноликих људи и прилика у којима се ко креће.{S} Што ја могу рећи онако у опште, и што вред 
оре; куршуми су пушчане речи.{S} Кад се ко куршумом нахрани, онда је увек сит!{S} Власт је то и 
p> <p>— Поклони се кнезу и представи се ко си.</p> <p>Вујадин крочи незграпно пред кнеза и поче 
е, она ће изаћи пред народ, показати се ко је, и сав ће народ за њом поћи, као за законитом цар 
 кад њу имаш онда имаш све, и кад би те ко упитао о жељама <pb n="673" /> твојим, ти би рекао д 
наким светом какав је тамо.{S} Ви знате ко тамо долази, милостиви господине!</p> <p>— А надзорн 
ћи и обележити; такав отров, од кога ће ко га узме, на сигурно умрети, а ни његовој родбини ни  
новости из приватна живота као: куда ће ко путовати овога лета?, коме је затворена радња?, ко т 
омандиру.{S} Никоме да не верују што ће ко говорити да је сељак из оближњег села, или износити  
домаћин био сад да их <hi>казни</hi>, и ко зна докле би их тако ударао, да голотрбом арслану не 
 капетанима да пазе на таква младића, и ко га први нађе, да јави одмах.{S} Издата је строга нар 
ла док је могла; сад’ нема више силе, и ко први уграби, тај развлачи и односи и то је право!“</ 
ка у врелим пустињама пешчане Сахаре, и ко на владалачкој благодарности зида дом свој, ствара г 
у мени!{S} И ко ће се за вас заузети, и ко ће ми вас нејаке погледати кад изгубите родитеља сво 
куда ти, газда Милоје, ако бога знаш, и ко ти каза нашу лозинку? — питао је Жика зачуђено.</p>  
<p>- Ама, молим те, кад си прешао?... и ко је управо с тобом?... или боље, с киме си ти?...{S}  
ћете ми остати сирочад, куку мени!{S} И ко ће се за вас заузети, и ко ће ми вас нејаке погледат 
сто халапљиво погледа на Цариград.{S} И ко зна докле би се сад шириле међе Балканиске; ко зна д 
 некакав преступан политички смер.{S} И ко зна, можда је још срећа што се цела ствар и овако св 
 А ти кад не умеш — ко ти је крив?{S} И ко ће још теби умостити кад ти и поред једног кнеза још 
дмери Жику.{S} Овај продужи.</p> <p>— И ко ће нам веровати да смо изгинули или похватани с тога 
ена, за њега је све зло учињено.{S} А и ко би смео тако што учинити без њега и преко његове нар 
лику, да не чује шта ли јој је суђено и ко ли је њен суђеник.</p> <p>Ту Синђа гурну Паву: - „А  
месте на дугачак сто, где према потреби ко хоће прилази и служи се.</p> <p>Пошто је догађај о Л 
цвет.{S} Наже се преко прозора, да види ко му то добаци, али не опази ништа.{S} Улица је била п 
о, после кратка ћутања.</p> <p>- Има ли ко поуздан који би могао однети кнезу једно писмо?</p>  
 — „Еј, ти, чича, ћути сад.{S} Видиш ли ко наздравља?“ — „Е, па живео господар!{S} Вичите, бре  
 других занимљивих прича и причица, али ко би се сад сећао свега тога.{S} И, ето, томе истоме г 
но мрзе све што је старо и назадно, али ко зна како се конзервативни демагог Кугић умео предста 
} После су Турци дуго трагали и тражили ко поби ону четворицу.{S} И од целога сабора нико се не 
рити.</p> <p>— Зар и ту још треба да ми ко што каже.{S} Ту дела говоре, г. Растиславе; говоре в 
 друга.</p> <p>— Бадава!{S} Нека говори ко шта хоће, ове наше јаузне дивна су ствар.{S} Права д 
а чујем шта говора књаз.“ —„Нека говори ко шта хоће, ја што знам, знам.{S} Од наше Повратнице н 
сли.{S} Али баба Кату није смела питати ко је тај?{S} После дугих размишљања решила је да то мо 
 јавити прилике, где ће се јасно видети ко је с народом, а ко против њега.{S} Тајно братство не 
и.{S} Кнез Мутимир старао се да се сети ко је ова загонетна личност, јер по гласу чинило му се  
њу, али ни приближно није могао слутити ко би то био.</p> <p>„Чувај се јела и пића.“ На он је в 
ворску баштицу и јасно чу узвике: „Стој ко иде!“</p> <p>Никакве сумње није могло више бити.{S}  
умети, то је проста ствар, казаћете нам ко су господа и одакле, — рече Растислав.</p> <p>— Ама, 
е сад прекрстио од муке.{S} А и не знам ко ми стави овде у непосредну близину ову блудну кћер,  
о се дереш, зар сам ја слеп те не видим ко је устао да говори“ — „Бре, не гурај, обалићеш столи 
 Ката приђе Јели и узе је гладити руком ко глави:</p> <p>— Моја лепа косица!{S} Немој ми се ти  
 ум то име Перун Црнојевић, и зна ли он ко је тај човек?</p> <p>Сељак одговори да зна; загледа  
ео би свога човека, и њега би опет имао ко служити.{S} Разлика је само у томе, што кад га служи 
о Ратко ниједном речицом није напомињао ко је то <hi>он</hi>, сви су знали да се то тиче кнеза  
а, милостиви господине.</p> <p>— Е него ко је био? — упита пуковник заинтересован.</p> <p>— То  
 нећу ја то умети.{S} Баш да је то узео ко други, молим покорно..</p> <p>Али излаза није било и 
ећу ја то умети!{S} Баш да беше то узео ко други — вајкао се начелник,</p> <p>— Ништа, ништа, — 
угу страну, Ралека викну:</p> <p>- Како ко, ал наш газда Боја најбоље...{S} Родио лепу кћер, па 
 нестална маса, коју води за собом како ко дочепа.{S} И ради некаквих далеких људи, који вас и  
онуде.{S} Баба Ката, не казујући никако ко је тај високи господин, продужила је своје наваљивањ 
<p>- Траје, милостиви господине, колико ко хоће! а и чврст је, према потреби.{S} Јачи кад — дуж 
 <pb n="631" /> као највећу тајну; нико ко није ступио у њин ред не може дознати те тајне.</p>  
нам представите мало ове људе, да знамо ко су и одакле су.</p> <p>— Јес, јес, молим покорно, до 
 ту се строго наређивало да сви мотримо ко куд иде и пролази, па како наиђемо на какве стране,  
 везано, но један крив да утече, за што ко је невино везан, лако се може одрешити, а кад кривац 
ложници; осуђена на вечито удовање, јер ко ће се оженити кнежевом милосницом.</p> <p>И ова жена 
ерао на оваком понашању.{S} А ако би му ко што и замерио, чича Јова би му обично одговорио: „По 
јкивали, освртали се и разгледали да их ко год не види или не прати.{S} Кад чују какав ход, или 
којим си ми после благодарио.{S} А знаш ко је мени помагао саветима у тим тешким данима?{S} Јед 
меш ти за управитеља вароши, па да знаш ко се колико пута у Звониграду накашљао...{S} И да ми ј 
<p>— Еј, џиброња, зар ни то још не знаш ко је Црни?</p> <p>— Што да не знам; знам ја то боље но 
Гони, те још како ме гони!{S} И то знаш ко?{S} Ево овај чварак овде.{S} Да се скамениш какве ми 
трани.{S} Само ти пази да ми увек јавиш ко с њим долази у додир.</p> <p>Између Растислава и Рат 
тељ који ће се казати доцније.“ </p> <p>Ко би могао бити тај пријатељ?{S} Кнез се губио у нагађ 
у му особито оштар немио изглед.</p> <p>Ко је пажљиво загледао људе, могао је опазити да сваки  
ико не би веровао да ће учинити.</p> <p>Ко би на прилику могао веровати да ће један Врбавац — о 
е нагло, усплахирено и нервозно викну: „Ко је то?“ Глас му је био храпав и промукао.</p> <p>Мла 
вати је оберучке по средини, и, као оно кобац пиле, понесе је преко собе.</p> <p>Ово снажно сте 
жим за ункаш, али која је вајда, кад се кобила рита — ја морам да паднем...</p> <p>Кнез се смеј 
а јашем, а Ваша Светлост навлаш ми дала кобилу што баца чифтета....{S} Грдно сам се угрувао.... 
8892_C15"> <head>ГЛАВА XV.</head> <head>Кобна здравица.</head> <p>Три месеца доцније, поспе про 
гомилице у небројено одјека, звучале су кобне речи: „Убијен књаз! убијен књаз!“</p> <pb n="7" / 
 Ударише косом.{S} Одмичући се од овога кобног места, где су у кратком року од непуна сахата до 
.{S} Жика помогне Перуну да се склони с кобнога моста.{S} Ради утехе рече му да је гадни, подму 
и од љутине и сети се, да тамо, на оном кобном мосту, у овом исток тренутку, можда тако исто из 
/p> <p>Кад му пред мрак дотрча војник с кобном вешћу: „убијен кнез“ — г. Врбавац као да није би 
еби у уста, и у два велика гутљаја попи кобну течност, а стакло баци за врата с узвиком:</p> <p 
е од ње баука и страшило за народ, а ту кобну политику Ратислав и сад све даље и даље тера.{S}  
еш ли да си добар либерал Растислављева кова, — гледај мудро своје рођене интересе и нек су ти  
послуга, с прилично великим пртљагом, с коверима, гардеробом и другим потребама кнежевим.</p> < 
е непрестано све ближе и ближе, и све у ковитлац.</p> <p>На један пут из овога облака указа се  
ли му оне пусте брчиће?{S} Стоје му као коврчице.{S} Куку, изем га!</p> <p>— Црна, Петрија, па  
ане све мисли своје, и као из закључана ковчега да вади кад му што затреба.</p> <p>Средства ниј 
 под главу једно јастуче од каучука, из ког су <pb n="627" /> излазиле танке бакарне жице, те с 
 извире.{S} Орловац је личио на град из ког је кренуло све живо да се сели.</p> <p>Око 9 часова 
 пушку с рамена и скреса је у буквик из ког је планула пушка, и над којим се још вио прамен бел 
криви.</p> <p>„Од снажна, млада човека, кога је милина било погледати, за 5—6 месеци постаје ру 
Јела је волела.{S} Она је имала човека, кога је обожавала.{S} Но све то било је скривено у најд 
резирања, гнушања и мржње спрам човека, кога је династија Косанића дигла на висину, а он ту вис 
, на њега гледају или као на господара, кога се боје, или као на будалу, коју треба варати, или 
те све то могуће?! -— чудио се Жермини, кога је већ почела да једи ова загонетка.</p> <p>— Случ 
ичући се све ближе и ближе Мустај паши, кога је мало за тим и удавила.</p> <p>Многи начелници п 
јствује само убодом кроз крв.{S} Човек, кога уједе змија, може слободно исисати устима тај отро 
е нека страва.{S} Осећала се као човек, кога су ухватили у некаквој кривици.{S} Целу јој душу о 
еним очима, он је изгледао као мученик, кога су сву ноћ гује пиле.{S} Дисао је дубоко, тешко; у 
је тежио да постане најмоћнији власник, кога ће у ствари и сам кнез слушати.{S} Ђенерал је траж 
ен!{S} Зар сан и мој министар г. Кугић, кога сам рођеним очима гледао шта ради у седници „Балка 
се и брзо као муња притрча оном сељаку, кога застаде баш у најгорем тренутку.{S} Сељак изненађе 
, који се даје варати на сваком кораку, кога ће једна туђа суза нагнати да рад ње жртвује стоти 
енерал ово говорио о свом нејаком сину, кога је морао видити у колевци, кад је мало час ишао же 
<ref target="#SRP18892_N10" /></p> <p>- Кога Црнога?</p> <p>— Еј, џиброња, зар ни то још не зна 
 им когод не би промакао између њих.{S} Кога год сретну и нађу да задрже и да пријаве командиру 
че пуковник расејано.</p> <p>— Кога?{S} Кога то?{S} То треба и ја унапред да знам као домаћица  
и оштро заповеда: „вичите ура живео!“ — Кога сад да послушају.{S} Људи се побркаше.{S} Из гомил 
 да! — рече пуковник расејано.</p> <p>— Кога?{S} Кога то?{S} То треба и ја унапред да знам као  
шање с једним младим, туђим човеком, за кога сви веле да је велики господин.{S} Радо је хтела в 
кажем....{S} Да се чуваш!{S} Не знам за кога?{S} Чудо што су данашњи младићи момчад заслужна да 
ко паса шарен вунени куповни појас, иза кога су вириле јабучице од два револвера; о куку усарач 
о и наш јунак.{S} Он је личио на човека кога је ујео бесан пас, па сад у страху чека развој бол 
т сретна живота, проведена поред човека кога љуби, чисто је освежило и оснажило Лепшу, — рекли  
а, као да вам је тешко трпети да има ма кога на свету, коме сте и ви чим год обавезни, и коме и 
а је то какав залутали чобански пас, на кога не треба свраћати пажњу, али опрезни Жика није се  
 писма цртала чича Милоја као човека на кога је ваљало припазити, пошто је по предању наклоњен  
ипломатски речено.{S} Ја сад не знам на кога се управо односи овај прекор; да ли на мене, или н 
ш тако, да заклони оно опасно место, са кога би пропао сав морал људски, кад би нешто, не дај б 
е затекао нише путнике на висоравњу, са кога се већ видела у даљини лепа моравска долина.{S} Јо 
бопитство.</p> <p>Радо је хтео да упита кога за савет, али то му се у писму изреком забрањивало 
аде на памет Црни?</p> <p>- А да против кога смо се овако подигли, враг те уз месојеђе појашио. 
менце казао од кога се то боје и против кога се предузимају све те мере, али што је прећутао он 
Ја знам шта је.{S} Има дакле отрова, од кога се добија гушобоља, кад га човек узме.{S} Он врло  
 да сте, по савету аустрискога цара, од кога сте, вели се, и тражили „очинске савете,“ били одс 
ко пронаћи и обележити; такав отров, од кога ће ко га узме, на сигурно умрети, а ни његовој род 
p> <p>— Дакле, збиља, има тако семе, од кога се пада као од падавице.</p> <p>— Има, милостиви г 
нека издише загушљиви отров мрзости, од кога ће се трава и лишће сушити и од кога ће тице небес 
 вреву својим једнозвучним џивкањем, од кога је одјекивала цела кућа, а понајаче сама соба г. к 
својим страшним, расцепљеним гласом, од кога одјекнуше одаје.{S} Па и не чекајући да доктор што 
ко из дубине и имала је чудан мирис, од кога се морао затварати нос.{S} Била је црвенкаста.</p> 
довала и надала — али чему?{S} Како? од кога?{S} Иза свију ових питања била је само нејасна маг 
а доња му усна узе дрхтати.</p> <p>— Од кога си то чула? — упита он промуклим гласом, силом узд 
 промену, она продужи живо:</p> <p>— Од кога сам да сам чула, то је све једно; само ја питам те 
дару! да не дангубимо....</p> <p>- А од кога си чуо све то?</p> <p>— Од чобана, господару.</p>  
огинуо, он прво мирно испита војника од кога је, кад је и како је то чуо?{S} Упита даље шта се  
ја напољу ма с ким то говорила, и ма од кога то слушала.{S} О тој ствари ја говорим само овде с 
ој обичној жени?{S} Она је подметута од кога већег и лукавијег.{S} У целу ствар опет је умешан  
од кога ће се трава и лишће сушити и од кога ће тице небесне, у лету отроване, мртве на земљу п 
ао у њега.</p> <p>— Бога ти, кажи ми од кога си то чуо?{S} То није из твоје главе.{S} То ти је  
сну истину, коју можда никад више ни од кога нећеш чути.{S} Ово говоре уста која ће кроз неколи 
икога не тражи, никога не пита, нити од кога захтева какав рачун, само сам ја на плацу.{S} Изве 
 и мало се одмаче. — Молим те, казуј од кога си све то чула!... — а онога ниткова одмах ћу дати 
јем.{S} Кажу да ви знате некакав сок од кога ваља метути у воду, којом се човек умива, само дес 
лављев:</p> <p>— Софија, ја те питам од кога си чула све то?</p> <p>Ове речи биле су изговорене 
јаснија.{S} Кмет није поименце казао од кога се то боје и против кога се предузимају све те мер 
е бунтовне списе.{S} Истина, Шваба, код кога је то ухваћено, тврди да су то просто мустре слова 
олности:</p> <p>Кнез је млад човек, код кога се тек сад развијају мушки осећаји и наклоности.{S 
по његовом мишљењу кнез млад човек, код кога се сад тек управо почињу развијати његове зреле, м 
 за језик свака ова реч.{S} Младић, код кога се тек био пробудио полни нагон, он је осећао неку 
оју.</p> <p>— Ама где ту старче?{S} Код кога би овде могла бити!{S} Што је официра све је сад б 
 упита онде две три жене, видоше ли где кога од њених, и само што чу толико од једне <pb n="250 
вино их на један пут ухвати, па како је кога стизало, онака је и падао.{S} Неке су нашли чак у  
ју и заваравају, а овамо одмах да прате кога у село, да извести кмета.{S} У опште речено је, да 
а маши, да извади и писмо из завоја, из кога беше испала ова загонетна фотографија.</p> <p>Мути 
мали трем, па кроз велико предсобље, из кога поврнуше у десно, кроз једну собу, кроз другу, кро 
вчану награду до 300 дуката, а село, из кога су људи, који похватају зликовце, биће за читаву г 
 какво дубоко <pb n="531" /> језеро, из кога би после неколико тренутака опет испливала.</p> <p 
су ме у томе.</p> <p>— Главни извор, из кога је поникла замисао да ти преотмем престо, свакако  
ете се наћи једног дана у ћорсокаку, из кога више нема изласка!</p> <pb n="90" /> <p>Врбавац се 
ше, њој се нађе у руци некакав завој из кога испаде женска слика.{S} То је била фотографија мла 
 овоме крају, називајући га „гнездом из кога су излетели први соколови у величанственој борби з 
г мени да оно што ја теби желим...{S} И кога ја имам другог сем тебе.{S} А и ти? ко ти може бит 
а на његово место нови министар постави кога свог присталицу, на то се не треба жалити.{S} Вас  
одмети, синко, камен под точак, па зови кога од друштва да ти помогне.</p> <p>Тек тада једва до 
е да му отворено и искрено каже, има ли кога на свету који би јој у овом тренутку био ближи к с 
 с чича Мунтијаном да виде хоће ли моћи кога да спасу, јер изгледа да су неки људи ноћас настра 
 је изгледао г. пуковник Врбавац, човек кога је ненадна смрт кнежева затекла као војног министр 
лимну главом, као што се чини кад човек кога сажаљева.</p> <p>- Прочитајте ове књиге после 5-6  
о с испрекиданим дисањем, као оно човек кога си на један пут полио хладном водом.</p> <p>— Јес, 
и ја ваше питање нисам разумео; не знам кога замишљате под именом бунтовници.</p> <p>Доктор још 
Лепша говорила како је он њу прво питао кога да узме за председника министарства и да му је она 
је уврачати да ко кога заволе или да ко кога омрзне; давала је девојкама колачиће којима су мог 
децу од страве; знала је уврачати да ко кога заволе или да ко кога омрзне; давала је девојкама  
м Срећко пође да нађе згодно лице преко кога би добавио Паву у манастирски конак.{S} Одмах се н 
ства, велики доласци, положај мужа, око кога се купе млади људи, молећи то за ово, то за оно, с 
тво, били су управо политичко сунце око кога се окретао сав овај свет од начелника.</p> <p>Чети 
 О, како би јој лакнуло кад би сад било кога да је нагна на једно или на друго.{S} Она, која је 
свим пуста, тек сам поизретка сретао по кога шетача, који је жудно као и ја гутао свеж, вечерњи 
ом се беше решила да се исповеди човеку кога <pb n="55" /> је волела.{S} Но то је смислила ноћу 
 кроз одећу, и забости се у тело човеку кога гађају.{S} Све то вршило би се без пуцња, без ларм 
је скоро већ био и заборавио да има још кога крај себе.{S} Не дајући себи тачна рачуна ни шта г 
ац.</p> <p>— Што, да нећеш позивати још кога новог? — упита госпођа.</p> <p>— Та, да! — рече пу 
дном понови колика је уцена, додајући: „кога послужи талија, па довека срећан да буде; <pb n="6 
гдице ја млада, па да нешто срећом мени когод понуди...{S} Пи!{S} То би се причало на далеко!.. 
о им је да се много не удаљавају, да им когод не би промакао између њих.{S} Кога год сретну и н 
ички <pb n="641" /> човек трепне кад му когод махне руком пред очима.{S} Али одма идућега трену 
да им се не примичу тако близу да би их когод из кола могао осетити.</p> <p>Само то је био изни 
врсне бунтовне списе.{S} Истина, Шваба, код кога је то ухваћено, тврди да су то просто мустре с 
неражености, од које се брзо опоравила, код ње беше настала нека сетна немарност и неинтересова 
ици, као и америчка индијанска племена, код којих је особито на гласу чувени отров куруру („кур 
од Милоја владао овакав страх и забуна, код Жике на против, беше планула страховита срџба, осећ 
 и већ но самој природи бујних младића, код којих грко искуство и сурови ударци живота још нису 
ко иза нас.{S} Сем најближе крвне везе, код њих се ни на што више не пази.{S} Породични односи  
ора бити „популаран“ код своје околине, код најближих људи: који га окружавају, који су сваки ч 
дужност да оплођавају све жене роткиње, код којих је такође вршен избор, које се могу узети као 
ла те да одрастеш у сиротињској колеби, код људи грубих и грамзивих, у друштву с једним циганче 
ладаоца екватора у нашој рођеног земљи, код нашега живога господара, па још говорити, да сви ми 
е околности:</p> <p>Кнез је млад човек, код кога се тек сад развијају мушки осећаји и наклоност 
 је по његовом мишљењу кнез млад човек, код кога се сад тек управо почињу развијати његове зрел 
а је била веома важна, кад г. начелник, код толика посла његова, не <pb n="637" /> даде никоме  
вносно обилазила гомилицу за гомилицом, код сваке се заустављала, <pb n="458" /> свакој би по н 
оту управља.{S} Код неких је то свесно, код већине несвесно.</p> <p>Снажан телесно, уздигнут ду 
се почеше наливати крвљу.</p> <p>— Јес, код кнеза! — потврди и Боја.</p> <p>— Код кнеза? — пови 
а ум то тако ретко име Перун Црнојевић, код толиких других обичнијих имена.</p> <pb n="544" />  
пила за језик свака ова реч.{S} Младић, код кога се тек био пробудио полни нагон, он је осећао  
д је то пунолетство тако рећи на прагу, код нас од њега не дели више од 3 месеца, намесник Врба 
мо се о свему обавестити.{S} Ми смо ту, код вас и уз вас, и господар ће се уверити да у нама им 
} Не оскудева њему мудрост, но поштење; код њега је мозак на свом месту, но код њега срце није  
{S} Ви све трпате под државне интересе; код вас је државни интерес сваки ваш ћев...</p> <p>— На 
ва.{S} Само један осећај <pb n="292" /> код ње је био још веома жив, осећај жаљења.{S} Она не б 
ес господине слободно знај да јесте!{S} Код кнеза је!{S} За њега је и уграбљена; за њега је дов 
вам је све наплетено против мене....{S} Код мене можда и има какве грешке; али, ипак све је то  
е види да је висока, господска рода.{S} Код ње је нађен велики окован сандук, пун највећих драг 
муле, по којима се у животу управља.{S} Код неких је то свесно, код већине несвесно.</p> <p>Сна 
ш како је код нашега сиротног света.{S} Код нас бајаги газде, па пазе на сваки грош.{S} Како је 
 сад било у мојој соби, овде напред.{S} Код њих није...</p> <p>— Није код њих, но код кнеза — о 
ја нећу да знам за те ваше керефеке.{S} Код мене све мора ићи...</p> <p>При овој речи Мона кроч 
 ја ваше Звониградске куке и закуке.{S} Код нас се за образ гине!{S} Такав је наш адет! — одсеч 
а.{S} Неке су биле непомичне и неме.{S} Код других се чуло јецање или тихи уздаси, или се видел 
о као да смо пред вама што згрешили.{S} Код вас је сан и јава још смешана, и ви још не можете д 
преме за прелазак и ту да га чекају.{S} Код буктиње може остати само чича Мунтијано.</p> <p>Жик 
де Боју.</p> <p>— Ама где ту старче?{S} Код кога би овде могла бити!{S} Што је официра све је с 
ули „па милости <pb n="18" /> божјој“ — код нас је све могуће, па и то, да се свак пита: „што и 
, код кнеза! — потврди и Боја.</p> <p>— Код кнеза? — повика доктор, ударајући гласом на последњ 
а.</p> <p>- Само што се таке „паљевине“ код вас чешће дешавају.{S} Кад девојке не би друкчије г 
прагу.{S} Он прво мора бити „популаран“ код своје околине, код најближих људи: који га окружава 
је ово једро, па забрекло, па здраво, а код варошанке отобољио се образ као у краве измузено ви 
 мећемо међу ноге некакав глупи лист, а код женскиња, срећом, увек се дешава тако, да или праме 
— Ја сам војник, ја нисам дипломата — а код нас војника, што на уму то на друму.{S} У дипломаци 
. — госпођа Мона била је рођака кнежева код које је он често одлазио и по некад проводио читаве 
ете слушао од једног старог Турчина, да код њих има дервиша, који могу простим погледом да успа 
могу постати господари ситуације.{S} Да код кнеза створе тако уверење дужност је начелника, и о 
 завоју, као што је у то доба била мода код отмених особа.</p> <p>Мона се маши руком немарно и  
рижност.{S} Гледао сам те како си стала код чесме, опрала руке, умила се и испљускала по лицу п 
настави тихо — Добро, кад би баш и била код кнеза, па шта, зар би је ти смео искати?</p> <pb n= 
/> <p>- Тако бих ти се ја богме увалила код мога кнежића, изем му око.{S} А што!.... ни њему не 
упадоше унутра, говорећи да имају посла код официра.</p> <p>Ушав у авлију они угледаше на врати 
уморна, зајапурена.{S} Баш кад си дошла код чесме и ту се напила воде из шака, ја случајно удар 
имали су част бити позвани на чашу вина код свога новог министра.{S} Тек, пошто су изашли од ње 
не знам за што?...{S} Овако ти лепо, па код имаднеш пара и „шмука“ - да видиш како ће облетати  
 па док син не порасте, отац га заступа код невесте и врши синовље брачне дужности!</p> <p>Докт 
лика вајкала се што је покварена посета код „Балканске браће.“ Питао сам колико ће од прилике т 
арукбејов син био је доцније кавеџибаша код познатога Мустај паше, те, полазећи за Балканију, п 
 зауставише пред капијом. — „Бог и душа код мене ће!“ - прошапута Тодорика.{S} У томе се зачу л 
дном за свагда напомињемо овде, да град код нас овде увек значи варош.{S} А оно што се у ***оби 
абисте, часан вас убио!...{S} То ми сад код вас да дођемо у школу!{S} То је <pb n="445" /> засл 
о сахата искупе сви чланови као ово сад код нас.{S} Колико смо ми жене ту у уредности умакле —  
 се мислити какву су слику виделе слуге код господара земље.{S} Једва се разаберу и виде шта је 
олико година да видим како изгледа овде код вас у министарству....{S} Но, чек прво да мало одах 
} Писмени докази за ваш злочин ево овде код мене у џепу — ствар је јасна...</p> <p>Док је кнез  
ретпостављених, вазда се старао да буде код њих у милости.</p> <p>Није трпио противречење и опо 
све што ова тражи, а кад се једном нађе код тога високог господина, да му исприча све и да апел 
дају гостима кад хоће дуже да их задрже код себе.</p> <p>- Упитам какви су то гости и каква је  
мене доказе и документа, која се налазе код њене родбине у Америци.{S} Сад је дошла амо или да  
 По свима знацима као рекло би се да је код госпође било неког тровања, али кад се све околност 
ла се тако код ове бабетине и живела је код ње, радећи дан и ноћ.{S} Лепо је шила и прилично је 
ватно.</p> <p>Ова околност распалила је код сељака апетит да га ухвате или убију.{S} Командири  
вали девојачку лепоту, мерили су шта је код које боље, слободно су просипали све што им на уста 
 из аустро-угарска консулата, држите је код себе по читаве сахате, стављајући јој на расположењ 
 њен упропаститељ, њен зао дух, који је код народа сваким даном све више мрази.{S} Династија Ко 
још тога тренутка утекао.</p> <p>Док је код Милоја владао овакав страх и забуна, код Жике на пр 
 <p>....{S}Срећом, кнез Мутимир имао је код себе револвер.{S} Кад је видео како полако тоне у н 
уда излазио; цело после подне провео је код куће, ходајући по својој соби.</p> <p>Кад му пред м 
} Овај се свуд хвали, а ти знаш како је код нашега сиротног света.{S} Код нас бајаги газде, па  
е све је друго помешано!{S} Бар тако је код наших Румуна у Балканији.{S} А, докторе, шта мислиш 
бично жене трују своје мужеве.{S} То је код Влаха постало као неки обичај.</p> <p>Пуковник се ј 
чни.</p> <p>Ово расположење нарочито је код Враничића превлађивало.{S} Сем свега он је још био  
евом ногом непрестано је цупкао, што је код њега увек био знак да нешто врло живо мисли.{S} Још 
кад ја кажем да је нема.</p> <p>— Ту је код кнеза — рече Радован кроз зубе, а очи му се почеше  
апред.{S} Код њих није...</p> <p>— Није код њих, но код кнеза — одсече Радован.</p> <p>Официр х 
 великаши били су писарчићи и чибикџије код њиних очева, с тога је сада млађем колену тешко да  
а може назвати својим другама оне, које код публике важе као представнице чедности.</p> <p>На к 
ље видело по тежњама које су се јављале код Кугића, за оно мало времена док је био министар.</p 
алу, шупљу, челичну иглу, налик на игле код штрцаљке за упрскавање морфијума.</p> <p>„Та би игл 
ма на дицу.{S} Кнез је стајао мало даље код прозора и кад се Мона појави, он се окрете њој.</p> 
ут недељно, у среду и у суботу по подне код госпође Моне скупљало се десетак отмених дама звони 
зимо?{S} Бринемо се о побољшању пасмине код наших коња и говеда, и у нарочитим заводима држимо  
.{S} Особито је било чудно то одупирање код девојке, одрасле у кући такве једне жене, као што ј 
чење и опозицију.{S} Самостално мишљење код потчињених сматрао је као дрскост.</p> <p>Знао је к 
цама, а све ове скаске налазиле су вере код публике.</p> <p>Међу тим непрестано су се множили г 
не умеле рећи.</p> <p>— Јамачно су горе код коња; спремају ваљада кола — рече чича Боја.</p> <p 
То не би било лепо да она износи шта се код ње десило, кад је сама дозвала Лепшу и обећала јој  
ирну мисао да је незадовољству, које се код кнеза опажа, велики узрок и у томе што кнез нема па 
сте амо дошли за ваше добро и да вам се код мене не може десити ништа рђаво....{S} Ја рачунам д 
о подне скупљају се познате пријатељице код ове или оне друге, да поседе, да се разговарају, на 
ледао свима средствима да се популарише код народа, у то име ђенерал је узео чврсто у руке сву  
уковник, после су кључевима које нађоше код њега, поотварали све фијоке и пажљиво по њима прегл 
bSection" /> <p>Пун сахат остао је кнез код кола.{S} Обилазили су редом и стајали сасвим близу. 
а њих.</p> <pb n="101" /> <p>„Истина, и код нас има данас пуно отрова који дејствује полако, по 
 жењења младих дечака био је до скора и код нас.{S} Наравно, без овога чудног додатка да отац з 
ал је почео био да му подрива положај и код кнеза.{S} Сукоби су се множили.{S} Растислав је осе 
 нових власника, као што га је уживао и код старих.{S} Постао је у толикој мери поверљив човек  
milestone unit="subSection" /> <p>Као и код других госпођа звониградских, таво су и код госпође 
госпа живо, — на она мисли да је тако и код мене.{S} Јес!...</p> <p>После ове енергичне придике 
других госпођа звониградских, таво су и код госпође Моне биле уређене <hi>јаузне</hi>.{S} Разли 
о, господин пуковниче, то кошта.{S} Али код таквих ствари за цену се не пита.{S} Главно је доба 
у узалуд месецима око ње чепали.{S} Али код чедних светитељака то иде друкчије; њима је доста и 
ико признавао да Мона има право.{S} Али код њега су преовлађивали нежнији осећаји.{S} Занесен з 
ову, занимљиву врсту лудила.</p> <p>Али код нас, где се сви знамо у главу, где смо сви до јуче  
ова операција извршена и сви се окружни код Ратка искупили, морало је проћи времена.</p> <pb n= 
а што више не пази.{S} Породични односи код њих су јако разривени.{S} Родитељи и деда, браћа и  
 нашао све што га је могло интересовати код ове жене.{S} Он је знао многе појединости из њена ж 
отле Растислава што више дискредитовати код кнеза.</p> <p>Док је Кугић ово говорио, остали члан 
један. — Па што?{S} Морао би се предати код нас оволико, а он један — додаде други. — А шта би  
p> <p>„Држим да на толико могу рачунати код својих пријатеља, међу којима си на првом месту ти. 
p> <p>— Све једно, ја ћу га онда читати код куће.</p> <pb n="695" /> <p>— Јес, кад би те ја пус 
е већ лепо свануло, нашли су га у порти код гробља.{S} Морали су звати из конака онога момка шт 
 више за своје дете, но да је у милости код кнеза?{S} Где би њој могло бити лепше, а вама корис 
кућа и њено друштво није било у милости код Звониграђана.{S} Све што је водило рачуна о своме и 
ла на кнезу.{S} Место пређашње бујности код њега сад беше настала нека смиреност, чисто нека ма 
јих предака и т. д., нада се да ће наћи код народа потпоре, одушевљења и т. д., и т. д...</p> < 
... не буде... — поче дежурни, запињући код сваке речи, као оно човек који се толико занео за м 
ј ниској, а сад већ и запуштеној собици код баба Кате...</p> </div> <pb n="70" /> <div type="ch 
и од првог изненађења, када се на улици код капије зачу неко кретање.{S} Изгледало је као да се 
сече:</p> <p>- Какви су то републиканци код вас у академији, какве су то тајне дружине!</p> <pb 
 Не знам да ли се сад одржао тај обичај код њих.{S} Али у почетку овога века био је јако развиј 
отров за децу!{S} И то није само случај код мене; не бој се.{S} Уверен сам да то исто ради и тв 
апела своје мреже, као што је то случај код мене.</p> <p>Из суседнога гроба чу се лак врисак:</ 
ља њена знала је какав је овај тренутак код женске.{S} Она прихвати Јелу под руку, притиште је  
<p>Нађен је убијени жандармски наредник код мостића и утврђено је да Перуна Црнојевића нема тун 
 пут видели на првоме састанку с кнезом код госпође Моне, Лепша се бејаше само још више развила 
S} Но моја је снага била џиновска — као код свију лудака.</p> <p>Показујући главом на Лепшу.{S} 
од њега појмови о злочину нису били као код обичних људи.{S} Поштено, непоштено; морално, немор 
у углед и поверење, које је до сад имао код кнеза.</p> <p>Ловимук је уверавала да се конзервати 
инистра.</p> <p>Његово стално присуство код војске спречило је бунтовнички покрет у војсци.{S}  
ника више у кући.{S} Исти је разлог био код Руса.{S} Не знам да ли се сад одржао тај обичај код 
> кад је кнез цело после подне проводио код своје лепе скорашње пријатељице Лепше.{S} Тада се в 
знало се да је овај жандарм дуго служио код Врбавца и бројао се некад у његове најпоузданије мо 
, сироче без оца и мајке; нашла се тако код ове бабетине и живела је код ње, радећи дан и ноћ.{ 
t="subSection" /> <p>Кнез оста још мало код кола, па онда пође.{S} Свет га испрати громовитим „ 
о.{S} Кнез исприча у кратко шта је било код ђенерала.{S} Растислав је пажљиво саслушао ово кази 
божавања чисте природе, као што је било код старих Грка.{S} Дотеривано је до појаса, па се ту з 
Звониграду као да је нешто мало шушнуло код универзитетских ђака, али је одмах опет све легло.{ 
епрегледно море шаренила, какво се само код нас на Истоку виђа.</p> <p>Извирући из вароши, ове  
веома живим очима, какве се виђају само код оних баба што их обично зову вештицама; друга, на п 
показа врата.</p> <p>Добро, кад свршимо код њега ја ћу је увести у велику собу, а ти онда улази 
ње; код њега је мозак на свом месту, но код њега срце није где би требало да је.{S} То је у пра 
д њих није...</p> <p>— Није код њих, но код кнеза — одсече Радован.</p> <p>Официр хтеде навикну 
ијом већа бара и покваренија калдрма но код његовог комшије, те с тога и има веће право за вење 
гова су застрањивања несравњено мања но код суседа његових.{S} Узмимо на прилику Румуне.{S} Они 
296" /> било просто привиђење, изазвано код Каје дугим гледањем у сјајну зраку? — или је Каја м 
 онда жалосно укосише у страну, као оно код малог детета кад хоће да се заплаче.{S} У оним бајн 
 /> <p>— Јесте ли се споразумели?{S} То код мене мора бити брзо, ја не волем дуго дипломатисање 
ци!...{S} Не знам, не знам, можда је то код вас тамо адет!{S} Но нама сељацима то не подноси об 
то то годи њиној младићској машти и што код нас још нема никаквих закона о политичким удружењим 
етири жене.</p> <p>— Ваљда ухватили што код њих? — упита пуковник.</p> <p>— Саме се проказале,  
ечурке на ђубревитој земљи.{S} Само што код њега појмови о злочину нису били као код обичних љу 
ту има чудно!{S} И где си ти то још чуо код образованих и отмених људи!{S} Где још образован чо 
 објасни јој да је ово само први наступ код ђенерала; да ће несвест проћи и ђенерал ће још поду 
твој у твоме разврату и кварежу!{S} Зар код толика света вашег нађосте мене, човека туђе вере,  
мију, остављајући му само мајушан отвор код уста и очију.{S} За тим је тако увијени дервиш сав  
а својом дружином опет не дођу у милост код кнеза. — То би упропастило све дојакошње спреме.{S} 
аправи ларму, да изазове престрављеност код кнеза и да га увери како је нова влада слаба, немоћ 
есне ствари.{S} Сем црне прилике у собу код кнеза ушле су још две женске, једна мала, стара, су 
пита за дежурна официра и рече да имају код њега врло прешна и врло важна посао.</p> <p>Пусте и 
 али шта велиш, докторе, о оном обичају код Руса, где оцеви жене своје синове веома младе, још  
.</p> <p>После десетак минута у дворану код Растислава уђе средовечан човек, средња раста, пуне 
п</hi>, састанак самих женскиња, док су код госпође Моне јаузне увек завршиване у мешовитом дру 
рал деветнајестог века.</p> <p>— Док су код старих Грка, још пре три тисуће година, људи били в 
{S} Разлика је била само у томе, што су код других госпођа јаузне биле по правилу <hi>искључно  
занимљиву причу, како су једном, баш ту код манастира, побили неке Турке.</p> <p>„Била је пресл 
 јуче... и свако вече кад год дође ноћу код фрајле.</p> <p>Ратко зину од чуда!{S} Он се окрете  
о 6 часова, једанајест особа, скупљених код Моне на јаузн, већ су знале цео догађај о Лепши.{S} 
удеш.... док се мало познаш и ослободиш код њега...{S} Шта? ни с пет чивта волова после те не и 
није било данашњег лажног стида.</p> <p>Код шпартанаца било је законом забрањено слабим и кржља 
ад је сит, и то је сушта истина.</p> <p>Код људи опет опажа се ова црта: да су после доброга об 
 у опште, потпун господски бифе.</p> <p>Код Моне је био уведен овакав ред: послужи се само једа 
ве разумнији и по томе све бољи.</p> <p>Код жена као да све то иде наопако.{S} Пакост старих же 
крвавих, огуљених бутина и као биволска кожа дебелих задњица, а и по које липсало кљусе — али „ 
ке боре, а рапава, набрчкана, смежурана кожа добије црно жуту, скоро пепељаву боју.{S} Зуби се  
риродна старост.{S} Млада, глатка, фина кожа огруби и орапави; једре, румене образе избраздају  
јући где ди ће наћи жељени лов, чија је кожа тако скупоцена.</p> <p>Кад се сељачки говор изгуби 
м шумом и скандалом.{S} При тој замисли кожа му се јежила и он је у таквим тренутцима осећао са 
естало је оне беле, бледе, чисто женске коже; заруменио се преплануо, а ушиљио оно мало брчића, 
— рече слуга, пресудно, растежући парче коже којим је ваљало потшити панталоне!</p> <p>Растисла 
до није снашло.{S} Гледао сам јутрос на кожи и на бутинама још ми се познаје, како сам се на жи 
и молерски рад Мутимиров, који по белој кожи Лепшиној бејаху исписали његови ситни зуби и усија 
уке.{S} Развратници!{S} Вуци у јагњећој кожи!{S} Бог вам је поверио овај народ да га браните ка 
лаву некакву кожну кесу, управо некакав кожни џак, који ми навукоше чак до појаса и ту га прите 
мах за тим натакоше ми на главу некакву кожну кесу, управо некакав кожни џак, који ми навукоше  
 није погодио.{S} Има некакву старинску кожну књигу, те из ње ишчитава, па ти каже од прве до п 
 маска, која поднесе Кугићу велику црну кожну кутију, у којој је било поређано <pb n="612" /> н 
о своје „хуљење“ млади мудраци мал нису кожом платили.</p> <p>Притеран у тескобу, г. енжењер је 
ст јавља обично на лицу.{S} Прво поједе кожу, те остане голо, црвено месо, па онда редом једе и 
макао поврх чеоне кости и расцепио само кожу на глави.{S} Перун је онесвеснуо од ударца и потре 
е као усијано железо упише у меку, белу кожу на облим плећима, пуначким грудима и једрим, налив 
очијаш залупи врата на колима, скочи на козла и ошину добре коње.{S} Калдрма загрме под колима  
 отресит и чисто обучен кочијаш слете с козла и отвори врата на колима, из којих се појави млад 
а подругљиво.{S} - Па иди!{S} И није за козу сено, што рекли неки.{S} Силом баба у рај! — не ид 
о личи на чавку, неко на мачку, неко на козу, неко на вола.{S} Министар Ратко, и поред избуљени 
 само калауз за једну „високу госпођу“, која је опет била позната као „лиферант“ за сву „отмени 
мче, а са њима и њина лепа сестра Пава, која је била млађа од обојице.</p> <p>Боја са снахом пр 
а проучавање нових убилачких средстава, која би дејствовала исто тако поуздано, али без ларме,  
чула силна, крупна гласина начелникова, која се орила као труба на страшном суду:</p> <p>— Ура! 
но, тврди да су то просто мустре слова, која он носи као агенат једне виђене бечке словоливнице 
и само у главноме наговестити средства, која ће ти против њега најлакше помоћи.{S} Ма колико да 
су имали тако чудна и необична дејства, која ћу споменути мало даље.</p> <p>„Тако, на прилику,  
ци Звониградскога спахије Шеремет бега, која га једном приликом поклони старом Симићу, а од њег 
ово ништа,“ у њеном срцу никла је нада, која је неком неизмерном сладошћу запојила цело биће ње 
озади; напред одјури само кнез и гарда, која не сме заостати, па ма сви поскапали.</p> <p>Тако  
дну, па се брзо повуче.</p> <p>Госпођа, која је све довде водила Јелу под <pb n="58" /> руку, о 
{S} Ту је у близини била и прва стража, која их заустави, но после дата одзива пусти их даље.</ 
з је све видео и све чуо.{S} Момчадија, која се у почетку мало снебивала, после се тако ослобод 
ишчекујући бесну руљу бунтовних дахија, која <pb n="572" /> је већ рушила и пљачкала по осталим 
ао да ће се ту извршити нека операција, која би створила за кнеза суму од 10.000 дуката.</p> <p 
чуо се само жагор једне гомиле радника, која је хитала на посао.{S} Избуђени врапци цвркутали с 
ију.{S} До њега је стајала друга маска, која поднесе Кугићу велику црну кожну кутију, у којој ј 
 лепим телом.{S} Грешна слабост људска, која ни у гробу људе не оставља на миру!{S} А бар из гр 
живот наш, или би ја морао бити будала, која више не уме разликовати сан од јаве! — правдао се  
ло је свршено и једно од најтежих дела, која су њему пала у задатак, на име: нађен је поуздан ч 
 за ова мирна, забачена планинска села, која обично остају на миру и онда кад какав ванредни до 
анпут из даљине зачу јака тутњава кола, која је долазила све ближе и ближе, док се најпосле не  
 је што ће од њега страдати сама земља, која није ни у чему...</p> <p>Госпођа Софија није могла 
ве изједначује; она је једина праведна, која никад не ради по хатару или инату.{S} Она бар на к 
</p> <p>— Та ућути ти, чегртаљко једна, која ни ноћу не даш никоме мира! — А за тим продужи ход 
кнежевом милосницом.</p> <p>И ова жена, која је имала толико лепе памети, да је често кнезу дав 
 на кнеза врло повољно дејство: љутина, која већ беше почела обузимати кнеза, стуче, а место ње 
остигнуто.{S} Велика народна скупштина, која се састала на месец дана после „катастрофе“, изабр 
је нагна на једно или на друго.{S} Она, која је мало час била решена да одмах одлази одавде, са 
 знао зашто, али ова два тиха звиждања, која као да су се дозивала кроз мрак, пробудише у њему  
 или да одговарам на постављена питања, која у осталом неће имати за мене ничега увредљивог, ил 
 се у њему наглашује да народ за добра, која данас има, треба искључиво вама, намесништву, да б 
на један пут отворише се побочна врата, која су била заклоњена ћилимом тако, да се готово нису  
показујући руком на огромну масу света, која се беше кренула да га прати.</p> <p>— Јесте, височ 
има за то и писмене доказе и документа, која се налазе код њене родбине у Америци.{S} Сад је до 
; но ми смо овде навели само она места, која су г. Врбавца нарочито интересовала.</p> <p>Пошто  
вати да је све то само нескладна прича, која се негде с неким десила.{S} Па ипак, она зајапурен 
> <p>Дошао, вели, некакав Турчин, хоџа, која ли је вера — брада му баш до појаса, а сва седа —  
нако нехотице просу шоља отроване каве, која је била мени намењена.{S} Спасло ме је провиђење.{ 
руке смаче велику, црну мараму с главе, која јој је падала до пола леђа.</p> <p>— Дозволите да  
 утулио и светлу буктињу свете слободе, која је требала да запали цео Балкан.“</p> <p>Као укопа 
 својој моћној десници буктињу слободе, која је имала да запали цело балканско полуострво.{S} Т 
дати себи рачуна чак ни о томе: шта је, која је то коју он држи у своме наручју?{S} Њега је до  
да није могло бити у интересу Аустрије, која је вребала згодан тренутак да ове лепе земље себи  
о није могло бити ни у интересу Русије, која тако исто халапљиво погледа на Цариград.{S} И ко з 
да ли за мене, или ради згодне прилике, која се дала, да се људи, под изговором патриотске служ 
, како је он нешто друго од ове женске, која је трговала својим лепим телом.{S} Грешна слабост  
м сматрао да ми је дужност спрам земље, која ми је поверила своју судбину Ствар је пропала.{S}  
 слуша своје старије, да не слуша мене, која сам је подигла од литре меса...</p> <p>— Јес, лепо 
акључке своје владе и народ. скупштине, која су имала остати као највећа државна тајна.</p> <p> 
протну страну улице, бежећи с месечине, која бејаше огрејала као дан.{S} Дохватив се сенке и за 
 и својој части, клонило се од г. Моне, која је својом прошлошћу и својом страсном наклоношћу с 
/p> <p>Пре свега нестало је једне баре, која је била читава знаменитост у Орловцу.{S} Та бара б 
ав опасан пример!{S} То је мажење масе, која, кад пође једном тим правцем, не зна више мере у т 
ехар своје младе и ведре љубавне среће, која их је доцније неодступно и верно пратила кроз цео  
ао напев неке веселе француске романце, која му бејаше остала у памети с његова последња пута у 
о на ону ужасну матер из народне приче, која од неодољиве милоште свако своје дете у наручју уд 
је настао дуг низ кошкања између Лепше, која је пошто-по то хтела да чита писмо, и између Мутим 
широко језеро, пуно густе, црвене крви, која се полако љушка и пуши.{S} Он скаче у то језеро и  
 живи створ.{S} Час је то чопор говеди, која мирно пасу у ливади <pb n="139" /> крај пута.{S} К 
лице и упутише се право високој капији, која је водила у гробље.</p> <p>— Ово је гробље? рече к 
замислити што млађе и од саме младости, која се њој сијала на образима.</p> <p>— Ствар је озбиљ 
али беличасти трагови дневне светлости, која полако надолази и шири се све даље и даље, као оби 
е то било тако да није једне околности, која целој ствари даје други облик, а околност је ова,  
ему, мало по мало, сазнање о опасности, која му прети од Врбавца, а будећи тиме и осећај непове 
еколико речи.{S} Он сврати својој кући, која је ту на друму, а ја продужим шетњу даље.{S} Кад с 
</p> <p>— Јес, он је — рече Мона гошћи, која такође заусти да нешто рекне, али немаде кад, јер  
ра и пође брзо на сусрет црној прилици, која им се беше већ близу примакла.{S} Састадоше се; Жи 
ли по круни, или по огромној перјаници, која је више личила на пласт сена но на перјаницу.</p>  
сна.</p> <p>На општој градској болници, која је била ту у близини, изби поноћ.{S} Звуци јаснога 
о и мени, и другој, и трећој, и свакој, која би се нашла у сличној прилици.{S} И шта је то било 
>Заваљен у колима, с наслоњеном главом, која се као у колевци полако љуљушкала на меком кадивен 
брдо, управо пођоше прокопаном јаругом, која се доста стрмо спуштала, те их брзо сведе до огром 
 једне паре у џепу, с опуштеном сабљом, која за њим тандрче, а он корача немарно, озбиљан, дешп 
ч, прекриљена великом свиленом марамом, која јој је покривала целу главу и падала чак до појаса 
ћ дочекује с неком ужасном ватруштином, која као да му је упалила сваку капљу крви, а у јутру у 
трујом усијана ваздуха и уљуљкан јаром, која му бије на сваку пору на телу, плива у слатком, ра 
реминуо је, измучен дуготрајном ватром, која му је поступно спржила цео организам.{S} У јутру,  
поносно, понесена оном женском сујетом, која обухвата сваку женску, кад осети да је повређено и 
редови света видоше га где сави улицом, која води у двор....</p> <p>Кад коњаник би спрам парка, 
з дворане весео и шаљив глас домаћичин, која се враћаше из кујне, где је издала последње наредб 
а цела голема турска царевина; замисао, која је као муња укрстила с истока на запад и са севера 
е у непосредну близину ову блудну кћер, која никако није била за моју околину.</p> <p>Дама је п 
 жућкасту, прљаву, непријатну светлост, која се разливала по целој соби, и давала јој изглед ка 
ерна, <pb n="156" /> притворна чедност, која јавно не сме ни да спомене извесне природне односе 
тане, ту ће му прићи маскирана личност, која пише ово писмо.{S} Кнез треба да је прими у кола,  
ашиљући своје добровољце браћи у помоћ, која бејаху устала против мађарске обести.{S} Доцније у 
/p> <p>Тек пошто је тако издао наредбу, која се чак у ходнику могла чути, начелник се једва сет 
и је једва задржао у себи тешку погрду, која му у мало не слете с језика.</p> <pb n="83" /> <p> 
ајко моја, уздахну Јела, и обриса сузу, која се беше почела скупљати на њеној дугој, црној треп 
је осталим гостима некакву фотографију, која ће по свој прилици бити слика Перуна Црнојевића.{S 
ебу да прегледа целокупну спрему своју, која је требала да га дигне на престо и да му мете на г 
олицу.{S} Кнежеву <pb n="579" /> слику, која је случајно стајала у тој соби, окрену с лицем дув 
ате.“</p> <p>Имао је бабу, очеву мајку, која би га у оваким горким часовима тешила.</p> <p>„Јес 
уке и почеше га свлачити у мрачну јаму, која се на једаред отвори испод плоче онога истога гроб 
аки час, с тога пређе у велику дворану, која је била одмах ту до његова кабинета, где је могао  
и момак пуковнику Врбавцу некакву жену, која је, сва у црнини, чекала у предсобљу.</p> <p>Пуков 
главу назад да боље погледа своју жену, која се беше припила уз њега.</p> <p>— Шта ми је — рече 
не лепе звезде, и ону страховиту жудњу, која тако топло разгрева груди, и ону наду, ону тако не 
/hi>, а у сваком вењеру по једну лампу, која хвата по 100 драма петролеа, и сав тај петролеј из 
а била да ослабите ону политичку групу, која вам је била ослонац за повратак, а после да једну  
о себе неку чудну, заношљиву атмосверу, која би се могла назвати атмосвера љубави и лепоте, атм 
ејаху оставили шумовиту планинску косу, која се без прекида пружа на пространству од неколико ч 
 и да са собом однесе све, и ону срећу, која на један пут као да беше слетела с једне лепе звез 
опе (конструишу) малу металну справицу, која би се згодно дала носити у џепу, и коју је згодно  
у и једна, од првих дама звониградских, која је потпуно европски образована.</p> <p>Али ни на т 
Он је на то употребио једину гадну реч, која личи на убиство.</p> <milestone unit="subSection"  
итрча оцу, и, вукући га за рукав упита: која су ово господа, што седе овако у наоколо?</p> <p>О 
ослушности и обмањивања, <pb n="568" /> која му се сад из опозиције чинила тако природна.{S} Но 
?{S} И каква је вајда од свега тога?{S} Која је то држава, којој су у деветнајестом веку помогл 
е разлоге, грубо је одбио своју „срећу“ која му је нуђена, и с тога је морао бити истеран из ак 
којој данас мучно да има ишта писано, а која је веома интересна као штудија до чега може да дот 
шобоље.{S} Дакле „природна смрт“ !{S} А која смрт није природна!</p> <p>Кнез Мутимир одмах је н 
ла будућност стоји тек пред њом, држава која тек има да расте, да се развија, да се слави, и он 
ика предложи ми да окуша, нека средства која ће можда помоћи да се разбудите.{S} Пристанем под  
 шта је државна служба?{S} Власт, снага која нам даје средстава да те своје планове извршимо.{S 
успех у данашњим приликама; то је снага која расте, и ако ће она бити против нас, онда јој треб 
сности либералних политичких начела, за која је и мало час ломила против конзервативаца своја н 
друштву угледа и нека свештена лица, за која никад није могао мислити да се мешају у политику,  
а господаре.{S} Има једна турска изрека која лепо карактерише ту особину нашег народа, где нека 
ло у страну, да не стоје баш на вратима која је изнутра јасно осветљавао широк пламен с огњишта 
жњу на то, како већ по самом начину, на која сам амо доведен, могу видети, <pb n="481" /> да им 
у ред своју одећу, она јурну вратима на која је ушла у собу.{S} Врата су била закључана.{S} Ово 
да се одобровољи.</p> <p>— То су питања која ћемо расправљати кад се вратимо у Звониград — рече 
ани плану на самој обали велика буктиња која осветли пола Дунава.{S} Нечији глас викну: „Ај, не 
е нека теку себи већину у скупштини, па која победи на изборима, оној предавати власт.</p> <mil 
ој чинило сад ће јој поломити сва ребра која су се доиста и повијала под страховитом стегом њег 
ђа напред а Пава за њом, уђоше на врата која им Срећко показа.</p> <p>Нађоше се у повеликој пос 
ир оста на сред себе, гледајући у врата која се за Растиславом затворише.</p> <p>- Ах, бићу јед 
але, ево, ово су сва потребна документа која несумњиво сведоче ваш злочин, вашу издају престола 
истар правде.{S} Прочитаћу им документа која несумњиво сведоче ваш злочин.{S} Сачиниће се акт о 
ости!{S} Малодушност је најружнија црта која се у опште може видети на мушкоме лицу.{S} Ма како 
 од кога нећеш чути.{S} Ово говоре уста која ће кроз неколико часова само за навек умукнути.{S} 
 отменијег, вишег, нарочито спрам особе која представља власт, он је покоран у тим стварима, и  
и сплетака, новости и гласова, и што је која имала више од тога еспапа, у толико јој је био већ 
азговетно чуо с улице, на прагу дворане која је стајала отворена и у коју је домаћица могла сва 
оји од кнежевих блиских људи, или иначе која од виших особа, што још више оживи женско друштво; 
оглед јој паде на заклоњена врата, кроз која се удалио млади господин.{S} И не мислећи ништа, о 
с препоруком да то предаду првој стражи која их заустави.{S} После им рече да упамте ове одгово 
ноћу, јури као луда, само да се заслужи која крајцара.{S} Кирија је, дрва су, обући се треба, к 
се сиромах оберучке држим за ункаш, али која је вајда, кад се кобила рита — ја морам да паднем. 
 Жика предсказивао.</p> <p>Првој потери која јо наишла, Црнојевић се придружи сасвим слободно,  
амом говору о тој ствари, и у атмосфери која се ту ствара.{S} Као оно у причама из хиљаду и јед 
читати, па сад гледа да ли може познати која су она два писмена на кутији.{S} Враничић примети  
у који, да би се удобрио варљивој сенци која се зове „народ,“ вређа и одбија од себе људе, који 
о.</p> <pb n="420" /> <p>Он пусти точак која је до сад узалудно подупирао и подметну камен под  
 <l>А мало даље стојао је дуд,</l> <l>О која је вешан свак, који је био луд.</l> <l>А народ је  
ену Врбавцу кроз главу.{S} И прва мисао која му дође била је: „Издаја!“ Ја сам издан.{S} Неко ј 
 Не ћемо дизати ту мараму да завирујемо која је ово женска.{S} Доста нам је то што је видимо гд 
о, на коме је тек где где светлуцала по која сићана звезда.{S} Кнез је лежао полеђушке на гробо 
се отпочело, а овда онда сенула би и по која варница од заваде.</p> <p>Ђенерал је своју снагу ц 
види треба да буде јава, истина — ствар која се даје рукама опипати.</p> <pb n="495" /> <p>— Ја 
послуга удали.</p> <p>— Има једна ствар која ми никад није ишла, па ни сад ми не иде у главу, — 
 за што да тек сад први пут чујеш ствар која ти се под носом дешава?{S} Шта сте ви, ако смемо п 
8" /> Шта је теби?{S} Изгледаш као авет која је из гроба устала) — упита Каја.</p> <p>Кнез не о 
им празницима ви нарочито узимате улогу која по праву само књазу припада.{S} Целом свету пада у 
ђа Ловимук никад неће заборавити услугу која је овде указана њеној невиности.</p> <p>То је једа 
у ранију познаницу, госпођу Лепшу, жену која је збиља заслужила да носи овако лепо име, не само 
има закона, позвати да избере скупштину која ће донети своје закључке о попуњењу владалачког пр 
 то више не треба, но проси појачу буру која би га оборила и спустила на земљу, да преда вечном 
И хоћу, и могу, и нема те силе на свету која би ме у томе могла омести — рече Мутимир живо.</p> 
чекивати, — ко је мудар, па прими срећу која га је снашла — благо њему!{S} Ко двоуми, устеже се 
 положај, како би боље могао чути причу која га је све више интересовала.</p> <p>- Па, па?{S} Ш 
мали власт над њим.</p> <p>Имао је душу која не осећа потребу за личним пријатељством и другова 
 стражи, стражар ће их упитати на ухо: „Која страна ноћас влада?“ Они на то да одговоре: — „Ист 
џбине.{S} Низ градова (окружних места), које ће кнез посетити, отпочињао се <hi>Орловцем</hi>,  
довала што се сетила тога слатког доба, које је дуго и дуго било заборављено.</p> <p>Јес, с јед 
мини постао је редовни гост тих забава, које се обично завршавале махнитим картањем.{S} Тако је 
морају се добровољно одрећи ових права, које има и последњи међу њиним грађанима: владалац се н 
не прође светковина кнежева пунолества, које је било на прагу; друго да саопшти ствар кнезу так 
улази у читав сплет политичких интрига, које су се плеле око два остала намесника. —</p> <miles 
ова, где су владаоци чланови династија, које владају од више столећа, овака питања не би се мог 
реме седења за столом, и капљице зноја, које су се једва опажале на кнежевом челу.{S} Најпосле  
а се обистинило писмо непозната човека, које ме је позивало да видим тајни састанак <pb n="630" 
и ово спомињање свију помесних прилика, које су само ондашњим људима могле бити познате, уверил 
ано слатки после оних страхобних слика, које су кнежеву душу до мало час трзале.{S} Тек сад кне 
ао да сам у паклу.{S} Поред свију мука, које сам и иначе имао, сад ме спопаде и нека страшна вр 
и ме стукнути каква јача војничка сила, које богу хвала нема. — А мој је пут прав, и правилан,  
на патосу, међу комађем полупаних шоља, које су попадале с ормана, при отвореним вратима на буд 
адском, него и у многобројним изјавама, које су са свију страна из унутрашњости земље стигле на 
 западној Европи, у старим монархијама, које постоје већ од много векова, где су владаоци члано 
То је веома интересно!{S} Међу сликама, које су вам подносили да их гледате у огледалу и иначе  
Моне.{S} Говорило се о замашним сумама, које је она давала младим људима, да их придобије <pb n 
 дуг разговор о свима потребним мерама, које ваља предузети да се од кнеза одстране сви „опасни 
пречила, да мисли о узвишеним задаћама, које стоје у задатку овоме братству.{S} Он је дакле и к 
ићи својим вешто смишљеним извештајима, које ће слати министру.{S} Они мотре на све, и штогод о 
> <p>Кад су у бурним политичким данима, које је претурила преко главе млада кнежевина Балканија 
 с лепим водама, с многим летњиковцима, које су поградили богатији Звониграђани, да им служе ка 
чисто се трже.{S} С разрогаченим очима, које му некако чудно бејаху утекле у главу, ђенерал је  
еома црне боје, с црним немирним очима, које су сијале као две живе жеравице, овај човек јако ј 
знала је такве тајне у вештини тровања, које ни пре ни после ње још нико није постигао.</p> <p> 
и кад ћете и колико ће те му дати пара, које ће њему једнако требати, јер ће са свога раскалашн 
ко је немоћан да се бори против завера, које се лаћају чак и тих средстава.{S} Услед тога он је 
 говорити о живим стварима овога света, које се њих лично већ ништа више не тичу.{S} С тога те  
есно лице, ма да је било по неких црта, које су наговештавале као да их је урезала дуготрајна п 
вљене чељусти каквога ноћног чудовишта, које зија из мрака.{S} Наједаред из кантарске улице, ис 
на је гледала у врхове својих рукавица, које је баш тада навлачила.{S} Мутимир јој приђе лагани 
аких <pb n="425" /> скупоцених ситница, које тако лепо красе одају својом разноликошћу.</p> <p> 
поезије, и ту си могао чути подскочица, које од учевних људи још нико није чуо, које нигде још  
жење да прегледа све енжењерске радове, које је наш главни штаб спремио за утврђење међа.{S} То 
љубље у толико што му је обележио међе, које се могу достићи обичним, мирним путем, без вратоло 
ада крв, но растопљено, усијано гвожђе, које све сажиже.</p> <p>„Најпосле сви органи редом отка 
 меру.{S} Он покаже кнезу своје доказе, које је био прикупио против Врбавца, доказе, из којих ј 
јецао.{S} Можда су то биле једине сузе, које су тога тренутка искрено и из срца текле.</p> <p>П 
..{S} Елем, како рекосмо, г. Маврикије, које је боље шах или краљ? ха?{S} И кава је разлика <hi 
} А.. а.. а шах и краљ, а г. Маврикије, које је боље, је ли шах или краљ?</p> <p>Кнез је гонио  
ритрчаше ми некакве две људске прилике, које на једаред искрсоше из мрака.{S} Ако се не варам о 
з конзервативне <pb n="134" /> странке, које је Врбавац за сад сматрао као најопасније противни 
о алеје, поред мене прођоше две женске, које ми падоше у очи са необичне висине и крупноће свој 
то још више оживи женско друштво; даме, које су већ хтеле поћи, још застану за који тренутак, и 
могле дуго одупирати ни озбиљније даме, које су већ поодавнО биле прешле преко тријестака.</p>  
>Пуковник Врбавац имао је неке особине, које су му много помогле да се из друштвене низине попн 
стоје завереничке нихилистичке дружине, које раде на буни и преврату.{S} У својој борби против  
ад понова морају метути своје образине, које су уз пут били скинули.{S} У исти мах црна прилика 
астољубљем, он се увалио био у злочине, које закони казне као велеиздају.{S} Ја сам га спасао о 
 открију и пронађу у томе велике тајне, које су понајвише после односили са собом у гроб.</p> < 
е и да може назвати својим другама оне, које код публике важе као представнице чедности.</p> <p 
 било је једно старинско државно здање, које поодавно служи као министарство финансије.</p> <p> 
еразговетно, потмуло, пометено брујање, које је свашта могло значити.{S} Влади и привременом на 
ка од воска, па се опет удуби у питање, које га мучи ево већ близу 40 часова.</p> <p>Још ономад 
ло ово садашње, труло и нездраво стање, које притиска Балканију као тешка мора.</p> <p>Враничић 
лас „љета“, а за тим продужи се куцање, које још раније бејаху отпочели они који су раније били 
 чу се на гробовској плочи тихо куцање, које се понови три пут.{S} После се зачу мек, пријатан  
ви можете допустити себи тако понашање, које управо нема квалификације.{S} У мојој рођеној кући 
тивце, у чијем ће табору настати врење, које их може и на власт довести.{S} Кад се нађу на делу 
стиславу да поткопају углед и поверење, које је до сад имао код кнеза.</p> <p>Ловимук је уверав 
тално.{S} Предузео је и све друге мере, које су биле потребне да учврсте његов пресудан утицај  
, да можеш предузети и друге јаче мере, које се покажу као неопходне.{S} У опште, изнећеш му сл 
и ти снови постали су били живе утворе, које га гоне и дању и ноћу, једнако га прате и једнако  
о, и ти си мушко, (Ратко помилова дете, које се узе отимати) па зато и ти носиш панталоне — реч 
ве сам се више заплетао у некакве жице, које ми се обавише и око руку и око ногу, <pb n="476" / 
адох на земљу, већ ударим на неке жице, које ме јако нажуљише и чисто ме одбацише.</p> <p>— Гле 
евним питањима.{S} Подељена у гомилице, које су се непрестано мењале и бивале час мање час веће 
купоцено прстење, брилијантске огрлице, које милионе вреде, свакојаки други женски накити, а се 
н је изводио право на широке степенице, које воде на горњи спрат, где су сад биле одаје кнежеве 
ктор је морао призвати у помоћ и сунце, које већ нагиње заранцима, и хладан ветрић, који је мал 
ање на оне тајанствене и чаробне приче, које је још као дете у мајчином крилу слушао о бурној,  
ју мудре речи, или лепе, заносне приче, које „стара мајка“ тако складно и тако лепо прича.</p>  
 је непрестано шибао ово јадно живинче, које се већ беше обукло у белу пену.</p> <p>Кад дође до 
а на сто. — Ево, ово су писмени докази, које већ знате — рече он.{S} За тим пружи кнезу малу ку 
нерале?{S} А?{S} Да нису ту они докази, које ви тражите?</p> <p>Ађутант приђе слици, али Врбава 
} Стотинама је таквих људи у Балканији, које гоне и киње и то све у име династичких интереса.{S 
зику мемоаре о новом стању у Балканији, које је настало услед доласка старога кнеза Косанића.{S 
ом земљом управљају <pb n="690" /> они, које су они још из ране младости свикли да гледају као  
инистри, твоји дворски љубавници — они, које си подигао из ништавила и обасуо их златом — </p>  
лав је био њен муж) да ја такве ствари, које се ваљда и мене што год, што год тичу, чујем прво  
чана чамова бурад и многе друге ствари, које су служиле као станови овим добрим животињама — св 
и с отрованим врхом, то су биле ствари, које је некаква <hi>тајанствена зликовачка рука</hi> по 
а не могу бити равнодушан спрам ствари, које тако дубоко засецају у целу будућност његову, а пр 
, господине пуковниче.{S} То су ствари, које се парама не могу никада довољно платити.{S} Шта ћ 
инио?{S} А има и стотину других ствари, које сведоче да су Балканска Браћа голема снага, коју н 
осле наше свадбе, и све оне свечаности, које се том приликом врше?</p> <p>Све то и још много шт 
естано све нове и нове мере опрезности, које су на крају крајева излазиле као притисак и полици 
шао његове једнозвучне, једнолике речи, које су се полако лиле, као побожна молитва усрднога бо 
ауставити.{S} Ту је пало и таквих речи, које се на писмено не могу више понављати.{S} Он је раз 
4" /> <p>Успокојена таквим размишљањем, које се и нехотице рађало у њеној глави, госпођа Мона п 
 ухватили јака корена међу грађанством, које су умели тако заинтересовати, да им је оно, о свом 
рпу у уста и завезаше некаквим платном, које ми неколико пута обавише око главе...</p> <p>- Та  
 спајале с другим пљоснатим јастучетом, које метуше кнезу под ноге.{S} Затим су кнеза откопчали 
 балавче, коме је он до јуче заповедао, које је јуче спасао из чељусти поуздане смрти, оно му д 
ајући за собом ведро, тек умивено небо, које се плавило <pb n="518" /> и преливало као најлепше 
да је повређено и оно најсветије право, које она има као жена, и у које, по женским појмовима,  
оглед на бледо, непомично лице кнежево, које је са затвореним очима изгледало као маска од воск 
мир је осећао оно пријатно задовољство, које у човеку ствара потпуно намирена потреба.{S} Изваљ 
ве ове депутације и одлично грађанство, које је дошло да их поздрави.</p> <pb n="176" /> <p>У 9 
 unit="subSection" /> <p>— Хришћанство, које је у многим стварима донело напредак, донело је ог 
да.{S} У том писму било је друго писмо, које г. начелника јако обрадова, а о коме је Ратко писа 
стока.{S} Оно исто топло сунце источно, које даје гавран боју нашем грожђу, које оставља своју  
е може кнез тако брзо заборавити добро, које си му ти учинио.{S} Ниси ли га ти, колико јуче, сп 
које од учевних људи још нико није чуо, које нигде још нису записане и које ће се тешко кад и з 
ткиње, код којих је такође вршен избор, које се могу узети као роткиње.{S} Ми се тога данас гро 
а у натури, понајвише у храни и вариву, које би после потрошила војска.</p> <p>Но како је до са 
атко додирну мисао да је незадовољству, које се код кнеза опажа, велики узрок и у томе што кнез 
но, које даје гавран боју нашем грожђу, које оставља своју жеравицу у нашем вину, то исто сунце 
ши освануле прокламације, писане крвљу, које позивају народ да збаци династију лажних Косанића, 
дјекивале и губиле се у општем брујању, које је владало у доњем крају стола, док је у зачељу кн 
о црвена вода.{S} Круне роде на дрвету, које је крвљу заливано.{S} Престоли су столице на којим 
ога дома, да примим смрт у јелу и пићу, које ми се подноси у њено име као домаћице“....</p> <p> 
авао по свежем руменилу, <pb n="533" /> које се на тој страни беше разлило по обзорју.{S} Кроз  
е је затворена радња?, ко тешко болује? које су се угледније даме завадиле, а које опет помирил 
ној сељачкој кући, у сред Балканије.{S} Које где научио нешто мало књиге, колико тек да се потп 
га лепог дрвета, Мона продужи:</p> <p>— Које сте се јаде ућутали?{S} Зар сте тако брзо казали ј 
 најпосле и да види своје „ново сунце,“ које је дотле само у мраку назирао.{S} Кад жигица плану 
? које су се угледније даме завадиле, а које опет помириле и т. д и т. д.</p> <p>На крају краје 
 n="427" /> свој господар.{S} Има особа које тако моћно утичу на своју околину, да све потчињав 
уку да узме кутију од сељака и упита га које је село овде најближе, старајући се да тиме окрене 
руру).</p> <p>„Дакле онаквих отрова, за које се ви нарочито интересујете, поглавито с особином  
вом штетио озбиљне државне интересе, за које „и <pb n="388" /> пред људима, и пред Богом, и пре 
го тајних отрова, с чудним дејством, за које цивилизован свет не зна ни шта су ни како се спрем 
ема толико других угледних чиновника за које би је кнез после могао удати — рече доктор.</p> <p 
знајемо, с којима се често виђамо, и за које посигурно знамо да нису ни такви крволоци, ни такв 
ија</hi>. — Ту су описани сви отрови за које се данас зна, па ипак ту нећете наћи оне страховит 
ма томе он нема својих личних ствари за које би могао рећи да се не тичу државе.{S} Најмање се  
ама.{S} Претресано је питање о изменама које је потребно <pb n="405" /> учинити у личностима шт 
аву, па одоздо удари зврчку по новинама које је Растислав читао.</p> <p>То је чудна ствар.{S} Н 
 руке, што се најбоље видело по тежњама које су се јављале код Кугића, за оно мало времена док  
те, кнез се интересовао свима ситницама које су се тицале Лепше.{S} Но кад он помену реч „силов 
тресен сам пуковник, после су кључевима које нађоше код њега, поотварали све фијоке и пажљиво п 
олитике, забринуто причала о покушајима које чине звониградски конзервативци, да придобију кнез 
ао да ме не стану испитивати о стварима које би се тицале мога службеног положаја, јер ту, нара 
 је већ по други пут стављала питање на које ни сад не доби одговора.</p> <p>— Тошо! — продера  
и свима тим променама — то је питање на које има толико одговора, колико има разноликих људи и  
 лукав човек, а Каја безазлена жена, од које је муж лако могао све сакрити.{S} Ако је што и опа 
тисак.{S} После прве пренеражености, од које се брзо опоравила, код ње беше настала нека сетна  
сетак дан истиче рок великој меници, од које бар петину морам отплатити....</p> <p>Госпођа га о 
а југ цело балканско тропоље; мисао, од које су се пренули робови, а као јасиков лист задрхтали 
али је у души носио огромну замисао, од које се затресла цела голема турска царевина; замисао,  
вали кнезу у зубе неку бакрену жицу, од које су један крај везивали с оним жицама што иду из ја 
леме муке да се боре против несанице од које је кнез патио.{S} Једини ведри и весели дани бивал 
, како што дејствује, и какав је сок од које траве, то би требали да знаду апотекари, или можда 
/p> <p>- Чуо сам да знате неку траву од које се лако побацује — поврте он разговор.</p> <p>- Им 
l>Те из ње отров пару издише,</l> <l>Од које вену лузи зелени:</l> <l>Том Злодуху ћемо роба пре 
госпођа Мона била је рођака кнежева код које је он често одлазио и по некад проводио читаве час 
 девојачку лепоту, мерили су шта је код које боље, слободно су просипали све што им на уста дођ 
час у кнеза, час у слику кнежеву, испод које је било тајно долапче.{S} Кад кнез ућута ђенерал р 
лику кнежеву слику <pb n="300" /> испод које, после дужега тражења, нађу мајушну рупицу; завуку 
у.{S} Она бар на крају ублажује разлике које су постојале у животу, јер се измученом паћенику ј 
ам! — рече кнез с досадом — то су бајке које мени не иду у главу.{S} То се противи целој данашњ 
ак силазе ниже испод ње — оне исте даме које су јој још јуче прекорно истицане као узор и приме 
о кад неко ненадно зврцне одоздо новине које држите раширене пред собом и читате их пажљиво; ту 
 до састанка скупштине сачува оно стање које је велики родољуб Страшимир Косанић III. по себи о 
 бити до послетка, а ту је држао и паре које добије.{S} Дечка је обично слао да огласи по вашар 
братство осуди — а кнез нека сад избере које хоће.</p> <p>Тако се завршивало писмо.{S} Кнез га  
, оно што је у истини било и оно што се које кад тек само као мисао зачедило у глави његовој, с 
лним светом — Јес, ви Косанићи људи сте које је веома тешко волети.{S} Ви сте веома саможиви; в 
после нађоше кутицу од црвена плиша, из које извадише мали челични кључић, приђоше источном дув 
лазио сам, у маленој, тесној ћелици, из које је, кроз округло прозорче, видео пред собом велику 
учету је носио своју свештену књигу, из које је погађао судбу, шта ће коме бити до послетка, а  
лете и замрси као у стоструку мрежу, из које му више нема изласка, ни спаса.{S} Министар предсе 
аније ископало је страшну провалију, из које још и сада лиже опасан пламен освете; провалију, у 
сливало у једноставну шарену гомилу, из које се дизао неодређен, мало накисео задах и уздржан н 
p>Жалио је и оне степене подрумске, низ које је тако често стрчавао, поред све забране строга у 
 почињу лизати кроз набрекле жиле, кроз које јури ускључала, згуснута, црна отровна крв.</p> <p 
 омалено кандиоце с црним стаклом, кроз које се једва пробијала слаба светлост, па се за тим ук 
је да њему у део вазда падну послови уз које иде и слава.</p> <p>Све је радио с рачуном.{S} С р 
ије чуо, које нигде још нису записане и које ће се тешко кад и записати.{S} Мало по мало, момча 
станак <pb n="630" /> Балканске Браће и које је и било повод целој овој авантури?</p> <p>Заре с 
 могаја... многаја...“ пође у почетку и које како сложно, на половини се замрси, а на свршетку  
чи из постеље и потеже за сахат да види које је доба.</p> <p>- Господару, ваља нам се одмах кре 
 Балканији људи, старих државника, људи које ће кнез послушати, а који ће сутра, ако хоћеш, дат 
 Растиславе... јес, шпијуни....{S} Људи које је бог створио да буду шпијуни!</p> <p>Пуковник се 
ине, <pb n="684" /> у ствари то су људи које ми сви познајемо, с којима се често виђамо, и за к 
 <pb n="164" /> ако му у вече не понуди које од млађих женских чељади.</p> <p>Кнез се узе слатк 
ектала, али то је било већ дисање груди које се сваким дахом све више стишавају.{S} Напослетку  
} У ствари то су биди истинити догађаји које ћемо овде споменути у најкраћим потезима.</p> <mil 
а чудовиште од човека.</p> <p>Има мисли које у свему потпуно личе на <hi>ујед бесног пса</hi> и 
су му у току разговора дошле неке мисли које га заустављају, опомињу га да још по што шта проми 
ставио ово питање, а питао је за ствари које су му биле познате до ситница.</p> <p>— Пет година 
то били само разнолики изрази за ствари које су подједнако добре, кад је свака на свом месту и  
ла; сад нас хапсе и окривљују за ствари које ни у сну нисмо чули.{S} Ништа друго но све је то м 
> <p>— Чуо сам да ви знате многе ствари које нико више не зна.</p> <p>— Несрећа је велики учите 
о тебе.{S} Не ће ми се онда овуд вртети које какви шугљанери практиканти, но ће доћи људи, људи 
све дужности, сва права и све опасности које га чекају.{S} Веле да је младић био сувише дрвенас 
не пунолетан одмах удалити све личности које га сада окружавају.{S} Говорило се и о великим про 
није неће никог гонити од оних личности које би случајно овде могао познати. </p> <p>Писац заго 
је тежак овај балкански језик; има речи које просто <hi>не може да их се извори</hi>.{S} Растис 
о у један мах долетеше до мене ове речи које сам сасвим разговетно чуо: — Јесте ли му оставили  
 тога моје речи можеш сматрати као речи које долазе с оне стране гроба; долазе с оног другог св 
ећемо овде расправљати.{S} Као у многом које чему другом, тако је и овде узет пример из суседне 
је но сиротан!{S} Свако је дете сиротан које нема матере.</p> <pb n="395" /> <p>— Зар је он дет 
ира; баци на сто писмо и фотографију, о које се до мало час тако суревњиво отимала, поправи спр 
и сматрао је да је добро свако средство које води циљу.</p> <p>Био је јако словољубив, а ипак ј 
бровољно отурати од себе једно средство које ти највише може помоћи при остварењу твојих планов 
{S} Сети се тога, а сети се и још много које чега другог.{S} На ум му дођоше и неки разговори с 
05" /> лево долази тобџиска касарна, до које се тако рећи може довикнути — а све то уливало је  
лину, знао је не само имена села и како које село лежи, но још по многим селима знао је и све г 
е и опет измахују рукама....</p> <p>Око које се склопи нека беличаста магла, њена лепа глава, с 
ити, а кад кривац утече, онда је то зло које се више не може поправити,“ — тако пише капетан.</ 
д остаде сама, Мона диже са стола писмо које мало час доби, још га једном загледа, после га сав 
о биволска кожа дебелих задњица, а и по које липсало кљусе — али „таква је служба“!{S} Кад кнез 
ном</hi>, разумевајући под „оним“ ствар које се Растислав највише плашио — кнежев потпадај под  
требљено је све што би могло ствар ма с које стране објаснити Али сви ти покушаји остадоше узал 
себи остављено створење, коме нико ни с које стране не ствара истински искрен, топал, братски з 
етије право, које она има као жена, и у које, по женским појмовима, нико не сме дирнути.</p> <p 
о јесте и што није; причају се ствари у које нико не верује, <pb n="548" /> а опет их свак пона 
вом снагом да паднеш у наручја створењу које волеш, да се с њим слијеш и стопиш уједно, да утон 
ти, моја ћерко, бесна!{S} Шта га је њих које би сматрале да су најсрећније на свету, да им се и 
ед њом се диже висок, висок плот, преко којег она мора прећи; мора, јер ће је иначе стићи и уби 
тиславе, новцем из државне касе плаћате којекаква шкрабала европска да пишу о вама читаве књиге 
 могу и ићи — рече она хладно.</p> <p>— Којешта, пред тобом тајне! — рече Растислав зловољно. — 
емају мртваца, примети Јела. —</p> <p>— Којешта, све ти којешта пада на памет!{S} Како би ти се 
 обиђе и коју не дира — па би већ доста којешта сазнао што пре није знао.</p> <p>— Кад ви тако  
реба, а узгред је запиткивала Лепшу све којешта, пецкала је и давала јој познати да су сад њих  
римети Јела. —</p> <p>— Којешта, све ти којешта пада на памет!{S} Како би ти себе сравњивала с  
пролетоше кроз главу ове мисли:</p> <p>„Којешта!{S} Какве су то бајаги скрупуле.{S} За што узим 
и судове с „мртвим и рањеним јунацима“, који у „дирљивим позама“ леже на „пољу славе и части“.{ 
ог министра, вели да је то пијана баба, који није ни зашта и да би боље учинио да је својој гос 
тислав је ћутао.{S} После првог сукоба, који се изродио око ничега, управо око једног најобични 
 питање тако.{S} После жестоког сукоба, који смо видели напред међу њима, ђенерал је писао кнез 
урна наслона на поштену групу родољуба, који гледају на догађаје из публике, из народа и имају  
дницама отворено нападао на Растислава, који је управљао спољним пословима.{S} Кривио га је да  
 ради успеха његових замисли и планова, који на крај крајева треба да га издигну на врхунац.{S} 
, па се негује јако и справљање отрова, који се понекад и као лек употребљавају.</p> <pb n="100 
.</p> <p>„Има најпосле и таквих отрова, који дејствују удисањем.{S} То су гасови или испарења о 
о њега, који му дају савете и упутства, који му стављају на расположење своју мудрост и своје и 
у, који су сваки час с њим, и око њега, који му дају савете и упутства, који му стављају на рас 
“ пуштале се из кола и бегале од онога, који је поче безобразно бројати.</p> <p>Растислав је ве 
кољења нових богаља, кретена, и наказа, који само руже род људски, а целом друштву служе на ште 
да га врати милост новог, младог кнеза, који га чак узе к себи за ађутанта, да би тако загладио 
ротив, морао се и сам смејати уз кнеза, који се беше заценуо.</p> <p>— Вашој Светлости лако се  
е то тицало каква најобичнија догађаја, који се и не односи на њу.</p> <p>У разговору кнез јој  
и још старији срески пандур чича Среја, који служи већ преко 25 година, и многе ствари зна боље 
це Медичи, или злогласни Цезар Борџија, који најпосле отрова и рођенога оца свога, папу Алексан 
ешко да се оправдате, за што од дечака, који је дошао у ваше руке мек као восак, нисте могли на 
, лежала су потрбушке три млада човека, који се нису скоро ни видели из велике траве.{S} Наслоњ 
 ађутанта каква паметна, ваљана човека, који би га могао што добро научити — рече госпођа с пун 
{S} Водећи уза се два маскирана човека, који су у рукама носили некакве хартије и заузели место 
мерство.{S} Има ли иоле озбиљна човека, који би могао веровати да од оваких ствари зависи морал 
, налик на осећаје веома уморна човека, који равнодушно прима све што се око њега збива.{S} Сам 
 - Боја и Радован извише се од војника, који се око њих бејаху склептали, искочише на сред авли 
право у очи, она заузе положај ратника, који је намеран да погине на заузетој позицији, али да  
идео сам га... њега, најлепшег анђелка, који је, играјући се са сјајним звездама, с неба залута 
и кренути.{S} После синотњега скандала, који је већ пукао по свој околини ићи кроз овај народ и 
ом граду чекала их је гомила пријатеља, који би их прихватили и безопасно спровели даље.{S} Бар 
вратима пуковник срете два послужитеља, који баш у тај мах ступише у дворану; један је носио ра 
етању, по извесним младићским испадима, који су још тада бележили кнежев карактер и давали пово 
ком лакше могли срести с каквим људима, који туда по пропланцима имају својих трла и колеба.</p 
о са свима младим образованијим људима, који су се ту нашли.</p> <p>Они су оцењивали девојачку  
ваљивани, где ужим, где ширим отворима, који су водили даље под брег, кривудајући лево и десно, 
о припада овим несталоженим елементима, који сад носе разна бунтовна имена.</p> <p>У Балканији  
повисоком, пуном човеку у бакенбартима, који је ту седео у фотељи до прозора задубљен у францус 
} Кад је поведена истрага над кривцима, који оваке гласове протурају, увек се на криј крајева н 
ватио је читаву заверу међу раденицима, који су прикривали знатне количине барута, у намери да  
овом месту неколико угледнијих грађана, који су у опште познати као немирни људи и усијане глав 
ст,“ ако не по ширини и висини пламена, који лиже од упаљених катранских тулумина?</p> <p>Али н 
 страху, бранећи се руком од господина, који већ беше уз њу.</p> <pb n="63" /> <p>Но кад виде,  
ви!..</p> <p>Кнез се трже из лаког сна, који га беше почео освајати.</p> <p>Он протрља очи.</p> 
; човека, коме нема поправке и спасења, који је већ морално мртва лешина, коју треба само склањ 
тно да будеш у друштву твога господара, који те тако одликује.</p> <p>— Благодарим много, Ваша  
хтела да чита писмо, и између Мутимира, који то ни пошто није давао.</p> <p>— Овде га нећеш про 
о улазила у политички значај разговора, који је овде чула, она није ни покушавала да тај разгов 
политичког противника, служиш министра, који је вођ противничке странке — примећују обично идеа 
ко вернога — толико и лукавога пандура, који је у крви великога ратника утулио и светлу буктињу 
 животом.{S} Одрешен од свију интереса, који човека вежу за овај свет, на мој говор не може виш 
 Он је сад личио на вредна ловачка пса, који је нањушио лисичији траг, па се искида од нестрпље 
ци, свештенство и огромна гомила света, који се увек скупља где има оваква шаренила.</p> <p>Око 
>Ево, каква је била садржина тога акта, који је толико привукао пажњу пуковникову.</p> <milesto 
 из тога сретног давно одбеглог живота, који као да је био тамо, тамо негде далеко, тамо горе,  
рење младога кнеза Страшимира Косанића, који је дошао на престо по смрти свога старога оца, вла 
/> сија срећна звезда великих Косанића, који с правом могу понети име „оцеви отаџбине.“</p> <p> 
о Дунава Жику и његова друга Враничића, који није био нико други до Перун Црнојевић.</p> <p>Одм 
уке на крило и оштро погледа Враничића, који баш у тај мах измени један поглед са Жиком.</p> <p 
ве речи долазе од каква невидљива духа, који нема никаквих веза и интереса с овим материјалним  
дним од оних топлих пролећних пољубаца, који, рекао би, и саме мртве загрева и позива их да уст 
вор водио међу два-троицом пирлитораца, који се бејаху примакли један другом, ма да је било нар 
 покварили пуцањем и убијањем Зликовца, који је убијен остао на мостићу у планини.{S} Ствар ми  
ан интов, запрегнут са 4 ватрена белца, који би се по брзини потпуно могли мерити с крилатим ал 
изгледају као сухе руке немоћна старца, који, усамљен, у сред пољане диже руке небесима и проси 
ек сам поизретка сретао по кога шетача, који је жудно као и ја гутао свеж, вечерњи ваздух.{S} П 
 је био мајстор био би вечити устабаша, који вечито пљачка еснавску касу.{S} Да је отишао у кал 
старог Турчина, да код њих има дервиша, који могу простим погледом да успавају човека, а после  
ра, великог женкароша и великог кицоша, који се особито поносио својим крупним, црним брковима, 
</p> <p>— Свакако, кнеже, г. Растислав, који ти остаје, много је већи лисац од мене, који одлаз 
цира.{S} Овај гардиски ескадрон кнежев, који обично никад не иде на пут цео, има нарочито одело 
ровољно да ноћас потраже драгоцени лов, који су цео дан гонили.{S} Били су уверени да су бегунц 
отеру! — зачу се срдит глас командиров, који је из даљине јурио на свом коњићу.{S} Сељаци се ра 
за сав вештачки молерски рад Мутимиров, који по белој кожи Лепшиној бејаху исписали његови ситн 
ело човечије страшан, неизлечљив отров, који се полако угнезди, уђе у крв, у месо, у живце, у к 
о су два начина: или да попијете отров, који сте за мене спремили, или да будете стрељани јавно 
{S} Он је сам својом руком испио отров, који је за ме био спремљен.</p> <pb n="355" /> <p>Госпо 
е није било ни онога склопа планинског, који са свију страна заклања небо и чисто належе на чов 
{S} То је био мек, топао, нежан поглед, који из срца потиче и у срце утиче.{S} Лепша није дизал 
та Жику о њему и разумеде Жикин поглед, који му је говорио: „наш човек“ с тога упита даље.</p>  
еђу светом остаде ужас, забуна и неред, који је он посејао својим проласком.</p> <p>Као на стот 
 гасова веома је опасан угљени диоксид, који се развија при сагоревању угља.</p> <p>„Овим гасом 
 скупљате око себе људе, г. Растиславе, који отворено исповедају да је за Балканију боља републ 
ужили чувени историски тровачи, отрове, који су имали тако чудна и необична дејства, која ћу сп 
вему томе, вредно је поменути и отрове, који се пренашају у облику прилепчивих болести.{S} Такв 
едник државног савета, министар правде, који је уједно био и чувар државног печата, и председни 
е „народ,“ вређа и одбија од себе људе, који су ту око њега и који му сваки час требају.{S} Јер 
а би могла показати какве и какве људе, који су узалуд месецима око ње чепали.{S} Али код чедни 
хоћете да одбијете од себе блиске људе, који вам сваки дан требају, и без којих маћи не можете. 
е све искрене пријатеље и искусне људе, који му могу бити истинска потпора, па кад остане усамљ 
 још бар десетак година; скупљате људе, који се ругају кад им се рекне да ће кнез у 18. години  
ароду, али то ће уједно бити громовође, који ће одводити народну мржњу од г. Растислава.{S} О,  
о по мало утону у таке мисли и осећаје, који га брзо однеше у далеку прошлост и пробудише у њем 
ио је Враничић; у другом Жика и Милоје, који је управљао думеном.{S} На небу се бејаху почели у 
ти целим телом.{S} И да није било Жике, који је својим одлучним погледом приковао Милоја за мес 
{S} Уз пут је сретао подраниле раднике, који су у гомилицама хитали у варош и зачуђено погледал 
 кондотијере, за спекуланте, најамнике, који служе свима странкама, али док они буду пливали у  
 кнез — тиче се ипак младића и девојке, који се доцније обично <pb n="152" /> узимају; али шта  
пуштати кроз учестане брдске пропланке, који су место шумом били обрасли бујном високом, планин 
Причало се и о неком просјаку без руке, који је госпођи Мони дошао управо го, а она узела нове  
је читао пажљиво те саставе начелничке, који су понекад личили на читаве романе, и његово подоз 
адметати у томе.{S} А кад кнез једноме, који је највише и најбоље бројао, даде преко ађутанта п 
рчка обесмртила је оне своје суграђане, који су умели мртвом камену дати израз жива, природна ч 
мати за министре људе слабе и ништавне, који ће му чинити по вољи.</p> <p>— Знам, али не треба  
ти остаје, много је већи лисац од мене, који одлазим.{S} То се најбоље види баш по томе, што ја 
чиновнике, <pb n="559" /> нарочито оне, који су били нетакнути као Растислављеве и Раткове прис 
мера, како сте крвнички гонили баш оне, који су вам највише добра чинили и који су рад вас најв 
ирљива непријатеља, као два духа мржње, који су се мрзели од искони и који ће се мрзети до века 
од сељака викну:</p> <p>— Еј, буразере, који сте ви?</p> <p>Жика се одазва: — Наши смо!{S} Добр 
 опрезно му поднесе под нос комад вате, који прво накваси некаквом течношћу.</p> <p>После некол 
по мало распознавати поједине предмете, који су се, као црне сенке, уздизали у мраку.{S} Прво р 
 у рукама кључ да похватамо све кривце, који су нада мном извршили ово насиље.{S} Не, не!{S} Чу 
 прибирате око себе људе, г. пуковниче, који отворено говоре да Балканија има велике историске  
 То и није кнез!{S} Зар би то био кнез, који краде по саборима сељачке девојке! — додаде Радова 
што шта друго.</p> <p>„Као јаки отрови, који, узети у потребној дози, производе тако рећи трену 
између две кладе, у кревету од папради, који му је припремила Жикина нежност.{S} Ту је Црнојеви 
а су за отрове знали најстарији народи, који се спомињу у историји.</p> <p>„Бивала су понекад в 
га осталог помислио на освету.{S} Људи, који овако мучки нападају, не могу бити никакви јунаци, 
<ref target="#SRP18892_N8" /> кад људи, који још нису биди заспали, чуше где општински биров ви 
некад времена и налазили се такви људи, који су проучавању отрова посветили цео живот свој.{S}  
у твојој непосредној околини било људи, који су једва чекали да ти учиниш такву будалаштину и с 
о већином високи чиновници, често људи, који су у служби остарили: многи баш из кругова његове  
до 300 дуката, а село, из кога су људи, који похватају зликовце, биће за читаву годину дана осл 
ила је, како она има већ и својих људи, који на томе раде да она добије своје право.{S} Госпођа 
очепа.{S} И ради некаквих далеких људи, који вас и не познају, ви <pb n="190" /> хоћете да одби 
з и покупи ноге да начини пролаз слузи, који у тај мах приђе с кавом.{S} Момак се окрете прво к 
ан правник <pb n="276" /> звониградски, који обилази око баба Катине усињенице Јеле — бој се ча 
за увреду владаоца.</hi>!{S} Пријатељи, који су отишли да га виде у затвору после четири месеца 
њега су једнаки сви балканиски грађани, који часно и савесно врше своје грађанске дужности; од  
ике те опет почну дизати главу.{S} Они, који су још јуче били вољни да се јавно одрекну свију н 
 се тим општим именом називали сви они, који су могли на кнеза утицати у другом правцу, противн 
шта се ово самном ради? и знаду ли они, који то раде, да сам ја поданик, грађанин и представник 
су огромне подземне галерије и поткопи, који се у разним <pb n="606" /> правцима и облицима пру 
у га на рукама његови другови министри, који су овим указали последњу почаст своме упокојеном п 
оти, који није умео ни имена потписати, који се никад није ни спремао за владаоца, а коме су ип 
 били врели пољупци, но усијани печати, који су с беснилом падали, не питајући куда и не питају 
 на земљу.{S} Тако увек пролазе шерети, који траже ћара на обадве стране.{S} Дабогме!{S} Хоће ж 
ом који је поникао у народној простоти, који није умео ни имена потписати, који се никад није н 
се често највећи разврат.{S} Свети оци, који су тако ревносно проклињали природу људску у <hi>х 
/p> <p>„Почетак много значи!{S} Утисци, који се добију одмах с почетка, најдуже се памте.{S} Кн 
дски комедија, онда су људи комедијаши, који целога века упорно, по некад врло озбиљно, играју  
} Свршуј!“</p> <p>Као приспели порођај, који у најкраћем року треба да се изврши, као узрео чир 
У будућност нема право да се узда онај, који има све у садашњости, а није кадар да то очува.{S} 
то не мари што ти овај савет даје онај, који ни сам није био добар човек.{S} Баш с тога ја и мо 
звештај орловачког начелника, извештај, који је као ствар, од голема значаја и велика поверења, 
 беше планула страховита срџба, осећај, који је на мах угушио сва друга чуства.{S} Њему је овај 
и је знао за себе; једини мутан осећај, који се још јављао у њему, било је то, да се налази дуб 
о се сматра као обичан несрећан случај, који се може десити свакој кући — па то нико и не истра 
ао је дуд,</l> <l>О која је вешан свак, који је био луд.</l> <l>А народ је слушао господара сво 
ар човек не значи бити мекушац и дедак, који се даје варати на сваком кораку, кога ће једна туђ 
у ширу, а из ње убрзо изађоше на сокак, који је кнез Мутимир са свим добро познавао.{S} То је б 
правила брош и загладила један чуперак, који се беше остраг на глави подигао, она се окрете муж 
 баш ја спречила и пресекла твој корак, који је једини био у стању да те за увек привежем за ме 
ечественика да оцене превелики губитак, који је Балканију овим несрећним случајем постигао, дол 
па миша.{S} Тиранину је најслађи ручак, који је скуван у сиротињским сузама.{S} На нож натакнут 
у кожну кесу, управо некакав кожни џак, који ми навукоше чак до појаса и ту га притегоше и веза 
метуто у дебео, једноставно плетен џак, који одозго добро завежу и опет запечате друштвеним печ 
ују и да му заповедају.</p> <p>— Човек, који не зна, хтео не хтео, мора ићи за оним, који одмич 
адатак, на име: нађен је поуздан човек, који ће удесити ствар да најугледнији људи из партије Ц 
а и стење.{S} Просто изгледа као човек, који се мучи да се окрене у тесном простору па не може, 
 Врбавац кивно, и јурну даље као човек, који је једва задржао у себи тешку погрду, која му у ма 
и сам члан овога братства, и као човек, који је одрастао у републици, и сам је по убеђењу репуб 
у се могло опазити да говори као човек, који се нарочито спремао за ову прилику.{S} Он је руков 
лу, особито кад се деси на месту човек, који уме вешто управити послом и кад <pb n="651" /> је  
ур.{S} То је учинио жандармски поручик, који се ту случајно десио кад се кмет гурао кроз гомилу 
о стоји и данас; за буквоглавски поток, који је оставио своје корито, па ударио људима по сред  
="557" /> дубок, бујан планински поток, који се једва видео из густе траве, израсле по стрмим о 
 ја знам убијен је један опасан хајдук, који је спровођен власти, па у путу покушао <pb n="511" 
јоке, покупио онај драгоцени материјал, који ти <pb n="679" /> је после предао г. Растислав, те 
 њима лежи смрт.“</l> <l> <hi>Пријатељ, који ће се казати доцније.</hi> </l> </quote> <pb n="28 
 то би опростио и најстрожији светитељ, који никад није окушао од забрањена плода.{S} И ти се т 
потеру за <pb n="380" /> „непријатељем, који је већ измакао с бојног поља“.{S} А тај непријатељ 
таше непогашене.{S} Престрављен пуцњем, који је у затвореној соби грдно одјекнуо, мајмун јурне  
ица стајала у вези с маленим мехурићем, који је тако удешен да се кроз иглу излије, кад она у ш 
је Ката је дошла у додир с г. Врбавцем, који се с њом погодио, да му за 250 дуката направи 5 фл 
ао мек, шарен и мирисан персиски ћилим, који те чисто мами да се по њему проваљушкаш, и тада до 
ставимо, г. пуковниче, људима збуњеним, који ни сами не знају шта хоће.{S} Овде је ствар проста 
не зна, хтео не хтео, мора ићи за оним, који одмиче напред.{S} Наравно, сасвим је друкчије ства 
јима, што наступају, а над Звониградом, који мало час беше тако весео, на један пут рашири свој 
 дрвену кутију и отвори је пред кнезом, који завириваше с радозналошћу.{S} У кутији је било две 
о с њима, са својим рођаком, с човеком, који га толико воле, и који је тако вољан да га обаспе  
 да су зликовци уцењени великом уценом, који их похвата или побије добиће новчану награду до 30 
њена неким чудним, специфичним мирисом, који би се могао назвати мирис чисте женске душе...</p> 
оше вратима на прагу се указа господин, који их дочека с осмејком.</p> <p>- Гле, страна Синђе;  
у грозници.{S} Осећао се као Арављанин, који се насркао хашиша, извалио се на врелу мраморну пл 
 носио у души набубрео и дозрео злочин, који ја имао да се изврши у најкраћем року и да створи  
е обаде не отиште лак, црно обојан чун, који, као муња, испара Дунав и као лака стрела прелете  
да ни један владалац није прошао рђаво, који је заснивао темељ своме престолу на симпатијама и  
начин прочитати читаво име покојниково, који под овим каменом лежи.{S} Сети се, како је некада  
 Он је осећао да има један добри анђео, који стражари над његовом срећом — он је веровао у свој 
иља си добио тако писмо? — упита Ратко, који је до сада цео говор између Растислава и његове го 
ктеру.{S} Како би се тек Вама замерило, који сте имали све погодбе да се спремите за потпуно уг 
 знате, онда јамачно морате знати и то, који је отров најјачи, и има ли отрова тако јака, да би 
тупно.</p> <p>Прво дође некакав воскар, који се случајно десио у Јеленику, и донесе глас, да је 
во да боље види, и угледа велики фењер, који је просипао светлост на оближњу околину.{S} Још да 
вор црна <pb n="593" /> прилика, говор, који је чудно звонио сад у овој мрачној ноћи, у сред ов 
/p> <p>Међу њима се водио жив разговор, који је по каткад прелазио и даље, и даље.</p> <p>....{ 
ла, тутњаву фијакера и гласан разговор, који се разговетно чуо с улице, на прагу дворане која ј 
рном и ознојеном човеку отворен прозор, који му стоји управо иза леђа, и гони га сваки час да с 
асно могао разабрати пуп човечији глас, који виче за помоћ.</p> <p>„Јамачно каква несрећа на во 
ине пресече други крупнији, мушки глас, који је долазио из истога гроба, али с много плиће повр 
т.{S} После се зачу мек, пријатан глас, који тихо и скромно рече:{S} У овим мртвачким дворима и 
те!..{S} А није вам познат један допис, који је о тој ствари послат једноме овд. листу, па га,  
а Лепша има неки свој специфични мирис, који на њега дејствује као опијум, заноси га, пали му к 
да загледа у саксији свој красни фикус, који јој од неког доба беше нешто клонуо.{S} Бришући ши 
 колима чу се тихо куцање и неки шапат, који се у колима није могао разабрати.{S} Заре се наже  
оји живи својим оделитим животом; свет, који ми обично не опажамо само с тога, што су наша чула 
но, да не постоји засебан духовни свет, који живи својим оделитим животом; свет, који ми обично 
ствар, и то тако сматра баш прост свет, који највише полаже на веру!</p> <milestone unit="subSe 
ка!</p> <p>Јако је жаљен некакав кадет, који је, као дечак од својих 19 година, имао несрећу да 
проглашен као стидан и низак један акт, који је тако природан и тако неопходан, акт спаривања,  
ачки.{S} То је био наерени дрвени мост, који је већ пуних 20 година тако стојао, накривљен на ј 
о за околне кметове; за сувоборски пут, који је још пре три године измерен, обележен и почет да 
 већ нагиње заранцима, и хладан ветрић, који је мало час почео дувати, и загрејаност за време с 
 кутији.</p> <p>Најмлађи Ратков синчић, који бејаше силом устао и у ово позно доба, утрча у соб 
 - Угледајући се на свога славног деду, који је, по народном казивању, увек носио на пут плоски 
иже и ниже, потискујући полако и газду, који је узалудно одупирао голим раменом у точак и безус 
з затим приђе тајноме орманчићу у зиду, који је још стајао отворен, и покупи из њега све ђенера 
Светлост? — знам, рече Маврикије кнезу, који је још стајао и непрестано гледао у њега.</p> <p>— 
 изађоше из одаје, и не јавив се кнезу, који у тај мах стајаше с Павом крај прозора, загледајућ 
та, — рече Растислав и окрете се кнезу, који му беше почео нешто говорити француски, а на лицу  
е он и пружи <pb n="321" /> руку кнезу, који се нађе услед тога прилично збуњен.</p> <p>— Искре 
код најближих људи: који га окружавају, који су сваки час с њим, и око њега, који му дају савет 
ије, кнежев професор за војну историју, који је такође пратио кнеза на овом путу, за сад је јах 
вати, а другу диже према младом човеку, који јој, сав зајапурен, иђаше на сусрет.</p> <p>— Не,  
/p> <p>Говорећи ово, госпа приђе Ратку, који већ беше устао и пошао јој на сусрет, грациозно му 
и кнез се окрете и пружи руку ђенералу, који је прими, стиште је страсно, привуче кнеза к себи  
 колима, и, ударајући штапом по камену, који се десио ту на путу, рече сељаку:</p> <p>— Подмети 
 губи, управо сажиже се на живоме огњу, који јој је страшни отров запалио у крви.{S} По жилама  
и су ти симпатисали као младом владару, који је још у раној младости пао у шаке бездушних полит 
<p>За тим је настао разговор о покрету, који се опажа у омладини и који све више осваја земљишт 
" /> <p>Жика се врати весео Црнојевићу, који је скоро толико исто био изненађен као и онај сеља 
 приликом при побијању вредности новцу, који сад оптиче у земљи, дала би се зарадити лепа крајц 
у ствари њен упропаститељ, њен зао дух, који је код народа сваким даном све више мрази.{S} Дина 
тићи!</p> <p>— О, молим — рече Врбавац, који већ беше почео писати.</p> </div> <div type="chapt 
е као највећи родољуб и мудри управљач, који је уздигао углед Балканије.</p> <milestone unit="s 
 код своје околине, код најближих људи: који га окружавају, који су сваки час с њим, и око њега 
 војсци.{S} Један официр, <pb n="21" /> који је хтео повести свој батаљон да њиме заузме главну 
ју кроз стомак, и отрове <pb n="103" /> који дејствују кроз крв, унети убодом или уштрцавањем.{ 
те ви били налик на онога „добротворца“ који је дао човеку једну маслинку да прогута, <pb n="33 
жавника, људи које ће кнез послушати, а који ће сутра, ако хоћеш, дати кнезу све оно што му ви  
царска круна; а било је и таквих позива који су апеловали на младога владара да оде у Цариград  
Истина, и код нас има данас пуно отрова који дејствује полако, поступно, али ту стално, полако  
b n="88" /> околине ниче ширење гласова који представљају кнеза у ружној светлости...</p> <p>Вр 
да изненаде и преваре некога од друштва који се био задоцнио.{S} После даду мајмуну пушку и ста 
дитеља, без правих пријатеља, без икога који би волео тебе лично, а <pb n="328" /> не твоју тит 
лањате с позорнице.{S} Не трпите никога који би вам могао рећи: овима сам и ја помагао да дођу  
 освете, да види оборена и у крви онога који је оборио његовога господара, Жика дочепа у једну  
, г. бароне!{S} Ја бих хтео видети тога који би се усудио да те моје исказе употребљава као сре 
рију своје трагове.</p> <p>На случај да који од начелника буде уклоњен, а на његово место нови  
ас преклињем не наглите с поступком, за који ћете се доцније узалудно кајати и вајкати.{S} Ја в 
{S} Но и томе ће скоро бити крај.{S} За који месец ја ћу постати пунолетан и примити пуну књаже 
беђен — право је да погинем.{S} Улог за који се играло био је велики — једна круна и један прес 
иђе огледалу и ту се ћутећки огледао за који тренутак, трљајући палцем чело.</p> <p>Доктор је ћ 
еба да се изврши, као узрео чир, што за који дан треба да пукне, Врбавац је носио у души набубр 
и онај низ везаних коња, и онај плот за који су коњи били везани, и она школска зграда коју је  
 које су већ хтеле поћи, још застану за који тренутак, и кад већ падне сумрак, онда се гости по 
утимиру поуздање и слободу, два осећаја који су били тако неисказано слатки после оних страхобн 
од непријатна и веома нелагодна осећаја који га је обузимао, кад год би му јутром донели извешт 
кавице, господару!{S} Народ пева јунака који уме стићи и <hi>утећи</hi>.{S} Што да је срамота < 
е што се зове непоштено.{S} Има глупака који држе да је једно поносно, а друго стидно за човека 
јављати профили других лутака, и лутака који су окруживали младог <pb n="29" /> кнеза, још непу 
спођа Мона кнежева рођака и жена човека који заузима повисок положај у балканиском друштву, опе 
>— Ви заборављате да сам ја унук човека који је узвикнуо — „Народе, снаго моја!“ и постао чувен 
ен“ — рече Милоје полако, гласом човека који је много искусио и стекао <pb n="527" /> уверење,  
ј љубави и одмах савије руке око човека који је воле.</p> <p>- Ствар је проста, реци девојци ет 
шта друго, но замислите само несретника који од тајнога нихилистичког одбора добије пресуду да  
су.{S} Кнез опет удари у мраку на момка који је држао у руци чинију с кохом и шатоом, те му мом 
ника Врбавца“.{S} Има испитаних сведока који су под заклетвом потврдили да су то од вас чули... 
тра, и то још долази у друштву с људима који ни по годинама, ни по начелима нису ни у колико ње 
ј министар дели још награде начелницима који су били главни глумци у овој шаљивој игри.</p> <p> 
аље куцкајући прстом о мраморни сто, на који се наслањао, он је мирно, хладно, полако, одбрајај 
поведе их једном осветљеном прозору, на који куцну; врата се изнутра отворише и гости уђоше, ал 
ију“, мртву и хладну као онај мрамор на који се наслањао.</p> <p>Кнез је размажен и самовољан д 
ти.{S} Јер у колико више лоја и катрана који грађанин спали пред својом кућом, у толико је топл 
тајном савезу, али у публици се већ зна који су у тој дружини, и ја те могу уверити да то коло  
зати ма и један једини од тих документа који потврђују моју кривицу? — упита он храпаво.</p> <p 
ед кућом кнежева кола с четири гардиста који га беху допратили.</p> <p>— Јес, он је — рече Мона 
<p>- У Индији, вели, има таквих дервиша који чине читава чуда.{S} Доцније, већ као зрео човек,  
 Отров, необичан, непознат отров, отров који се ни по дејству своме, ни по последицама својим н 
у и брзо ветре.{S} Хтели би какав отров који се годинама може носити сакривен, а да не изгуби с 
тели мене убити.{S} Испићете сами отров који сте мени спремили.</p> <p>Кнез ућута и упре поглед 
глед му је био помућен, лудачки, поглед који је страшно било видети.{S} Тај тешки, оловни погле 
 с тога увек тражи да се веже с ким год који је смелији од њега, па се онда стара, да од тога ч 
своме отрови се могу поделити на отрове који дејствују кроз стомак, и отрове <pb n="103" /> кој 
 изгуби снагу.{S} Даље, хтели би отрове који производе тако страшна дејства, да се човек ужасав 
ађе пред њим отворена.</p> <p>Кад прође који од старијих чиновника, чича Јова се уозбиљи, учтив 
е што изближе о овој господи, одакле је који и како је коме име.</p> <p>— Име, име, молим покор 
 ни на томе није застало.{S} Било их је који су уверавали да су се од кнеза чуле чак и тако кру 
слиш, ко је саопштио Растиславу податке који су га одвели на врело Врбавчеве завере?{S} Један ч 
какво ново одељење потере или на чобане који би их на вику потере пресрели и похватали.{S} У дв 
а мене, или на вас, т. ј. управо на оне који су мене без разлога и поводе вређали.</p> <p>— Вео 
ош се поносе тиме и држе за глупане оне који верују у анђеле и ђаволе, тако исто и он није веро 
о што су Мутимирови претци уклањали оне који су њима сметали.</p> <p>Ето такав је био Врбавац,  
волем истинску природу и мрзим лицемере који хоће да се покажу чеднији но што су.</p> <p>— Дана 
вати од притворства људског, оклоп кроз који никад неће пробити опасан и штетан осећај човекољу 
анински одсек, као го, усправан зид, уз који би и тици било тешко узлетети, а камо ли човеку по 
аком, с човеком, који га толико воле, и који је тако вољан да га обаспе својим владалачким мило 
ија од себе људе, који су ту око њега и који му сваки час требају.{S} Јер, најпосле, ко је и шт 
рак, једва су могле распознати шта је и који је у соби.{S} Оне опазише огромну човечију прилику 
оне, који су вам највише добра чинили и који су рад вас највеће жртве поднели.{S} Изгледа, као  
р о покрету, који се опажа у омладини и који све више осваја земљиште.{S} Вешти агитатори утекл 
ха мржње, који су се мрзели од искони и који ће се мрзети до века.{S} Поглед Врбавчев био је пу 
ма и једно и друго дејство, но има их и који дејствују само на један начин.</p> <p>„Тако, на пр 
и нико крив!{S} Лепо су ми говорили сви који су га познавали...{S} Али ја луда!...{S} Ако ће!{S 
о у кући.{S} Кад Јела склони и приштеди који цванцик, баба јој чантра дотле, док и то не узме.< 
.</p> <p>— Шта сам знао чинити!{S} Људи који су били у стању да ме онако брутално нападну и она 
 на време употреби.{S} Као што има људи који не верују ни у анђела, ни у ђавола и не сматрају т 
могао је говорити, писати; имао је људи који би још били вољни да све учине по његовој наредби, 
уги.{S} Мислите неће се сутра наћи људи који ће рећи кнезу: узми нас за министре, па заповедај  
рошици, па и по многим селима било људи који леже у затвору „због династичних ровења.“ На више  
во зло доћи на врат.{S} Има рђавих људи који тумарају по народу, лажу га и узбуњују га и чине с 
ар сан сви они чудни и страшни догађаји који су се тако живо урезали у мојој памети.{S} Зар сан 
д ноћ дође или <pb n="411" /> кнез, или који од кнежевих блиских људи, или иначе која од виших  
погледа.{S} Међер се то нашли пријатељи који се труде да унесу неповерење и интриге у сам пород 
ње, које још раније бејаху отпочели они који су раније били песму свршили.{S} Куцну се и наш на 
е извор оној снази што је имају владари који се држе с народом; <pb n="680" /> знам само то, да 
к мора слушати све што му заповеди онај који га је успавао, и то траје за све време заноса.{S}  
 па куд би се онда, врага, извукао онај који је затворио врата изнутра, и како је у опште све т 
у осталог вели:</p> <p>„Жалостан утисак који је учинила вест генералове смрти, огледа се не сам 
еседник, човек мало болестан, али човек који ће ускоро оздравити — јер свет још ништа није знао 
 у непријатељској земљи, да је он човек који стоји ван закона, да је свакоме не само слободно у 
ирно рује око стола с цвећем, као човек који нешто безбрижно тражи.{S} Та кнежева појава охрабр 
је кнез - додаде он за тим, и као човек који нема ништа на души, а уверен је у своју невиност,  
 присебита, а овамо се осећао као човек који је добро пијнуо.{S} Непрестано је ходао.</p> <p>Ме 
Враничић је јасно видео да је ово човек који зна све његове породичне прилике, - дакле, човек б 
гледао, шта је био и шта је радио човек који сад пише у својој титули „па милости <pb n="18" /> 
?{S} Па, лепо!{S} Кад сам ја тако човек који се даје надувати са стране, што ме онда ви не наду 
дајући знак обема рукама, као оно човек који се стара да некога не пробуди.</p> <p>Ушав, он отп 
 запињући код сваке речи, као оно човек који се толико занео за мислима, да на речи и не пази.< 
о заповедио да му се она доведе, „а чик који би смео не послушати господареву заповест.“</p> <p 
 кући.{S} У њима лежи смрт.{S} Пријатељ који ће се казати доцније.“ </p> <p>Ко би могао бити та 
е да се понижава кад плаче пред човеком који то није заслужио. „Ово су његове сузе, а он их ниј 
ла да се у понашању изједначи с човеком који је поникао у народној простоти, који није умео ни  
ворио је кнез скоро шапатом и нагласком који моли и уједно се мази.{S} За тим додаде, шапћући М 
н поглед био се занео за једним зрачком који се беше пробио кроз цвеће, пао кнезу на лево раме, 
атка ћутања.</p> <p>- Има ли ко поуздан који би могао однети кнезу једно писмо?</p> <p>— Ако је 
их акција људских, <hi>величанствен чин који одржава и расплођава род људски</hi>.</p> <p>Према 
јање.</p> <pb n="131" /> <p>Уз то, како који дан, кнез је све мање бивао дете, а све више поста 
p>— Међер, од тебе никад ништа!{S} Како који дан ти си све гори.{S} Шта си сад толико бленуо!</ 
 побожност јако опада, да су цркве како који дан све празније и да су томе злу много криви и са 
љева владавина пуна је погрешака и како који дан, све се више претвара у владавину једне обесне 
 чак и ћате, а?{S} Мислите није их било који су настојавали да се продужи тај обичај.{S} А, а?< 
сељаци пођоше онако измешани те их било који се и не познају међу собом.</p> <p>Док се потера о 
о 25 година, и многе ствари зна боље но који ти драго писар, а и људи га више вермају и боље сл 
кнежеве.</p> <p>Овде онде срета се и по који живи створ.{S} Час је то чопор говеди, која мирно  
столици, а кад уграби згоду бацио би по који крадимичан поглед на кнеза. </p> <p>Тако прође дес 
а сваки прст по две.{S} Лак је то еспап који се цео пазари за пет минута.{S} И нека не мисли кн 
зме и нека ти она буде непробојни оклоп који ће те чувати од притворства људског, оклоп кроз ко 
 гонећи право супротној обали.{S} Ветар који је још пре по сахата на махове подухивао, сад беше 
р јасна.{S} Пре свега редак је министар који ће то баш тако <pb n="567" /> отворено тражити.{S} 
вала да пред њом стоји избор, али избор који се мора одмах извршити.{S} Она или треба одмах да  
"354" /> разбуђена детета и нечији глас који га умирује - пс... пс... пс...</p> <p>Кнез полако  
ао зрео човек, наишао сам на један опис који ме је подсетио на ово причање старога Турчина.{S}  
о хоће и дужност, да пада на сваки цвет који <pb n="452" /> му се допадне, да пије сладости жив 
 гласу чувени отров куруру („кураре“) у који они умачу своје стреле и трују њиме врхове својих  
 скидајући очију с креветска перваза, у који се бијаше загледао несвесно и укочено.</p> <p>У со 
ише два писма, једно начелнику краја, у који чича Милоје одлази, а друго господ. министру.{S} О 
до излив из некаква старинска канала, у који се стиче нечистота из свију варошких нужника, али  
</p> <p>Хоџа не доврши свој говор.{S} У који мах он изусти пола последње речи, побочна врата на 
а олабави.{S} Јела изви десну руку, и у који мах он поуми понова да се сагне да је опет љуби и  
агло и неочекивано угасила, као жижак у који је ненадно духнуо страшни дах судбине, духнуо и —  
у два крока пренесе је преко собе, но у који мах хтеде да је спусти на сниски отоман <pb n="440 
мо је било Милојево, упућено неком попу који је пре две години стрељан због велеиздаје.{S} Из п 
 искуство.{S} Тешко сваком оном владару који, да би се удобрио варљивој сенци која се зове „нар 
но и искрено каже, има ли кога на свету који би јој у овом тренутку био ближи к срцу но он, Мут 
то грех!{S} То је грех повеснички; грех који тек покољења искупљују!</p> <p>Враничић не бејаше  
људи у Балканији.{S} Наћиће се и других који хоће да се користе кнезом.{S} Све оно чиме ви мисл 
ам, не поверавајући се никоме, сем оних који су били неопходни помагачи у каквом послу.{S} Био  
еву ногу избаци мало напред, као глумац који се спрема да отпочне декламацију.</p> <p>Све ово г 
 госпођа Јованка?{S} Је ли долазила још који пут?</p> <p>- Не знам; од кад сам ја овде чини ми  
ндири још су синоћ известили начелника (који је био на десном крилу потере) о свему шта се деси 
 њене се мисли почну занимати питањем: „који ли је тај, коме хоће да ме даду“.{S} Зачудила се,  
> што се беше вратио са свечана дочека, којим је предусретнут кнез Мутимир, при повратку са сво 
 службене новине донеле су кнежев указ, којим се у војном министарству, наместо покојнога Врбав 
ме за свечано полагање испита зрелости, којим је млади кнез требао да заврши своје младићске шт 
 у наручја, да дише онај слатки балзам, којим је напојена сва атмосвера око ње, да јој пиљи у о 
} Чувам и сад оно твоје значајно писмо, којим си ми после благодарио.{S} А знаш ко је мени пома 
ткиде чипку с хаљине и огули јој лакат, којим беше ударила о сто, отимајући се.{S} Али Лепша бе 
ај исти начин дошли на престо, зар пут, којим је корачала твоја династија, није засејан лешевим 
 официру, на оном истом страном језику, којим му је већ два пут до сад говорио.</p> <milestone  
јатељ није био нико други до мајмун, за којим доиста одмах сви и потрче.</p> <p>Мајмун је био у 
 и сад га је тешко било скренути с пута којим се једном већ захуктао.{S} Што је више говорио о  
а- Ово, што горе поменух, био је разлог којим сам ја заваркавао своју савест.</p> <p>— Многогод 
е су махом представљале лик кнежев, над којим лебди по једна или по више вила, с венцима у руци 
у буквик из ког је планула пушка, и над којим се још вио прамен беличаста дима.{S} Но то као да 
не прилике, - дакле, човек близак, пред којим може бити отворен, а познато му је било и име чич 
је изгледао као прегладнели тигар, пред којим је замирисало парче свежа, крвава меса.</p> <p>Он 
нисам говорио.{S} Кажите ми човека пред којим сам ја то рекао.{S} Истина је да сам то од многих 
 „Источна.“ Стражар ће питати даље „Под којим знаком?“ Они да одговоре: „Под знаком троугла с к 
е слуга, пресудно, растежући парче коже којим је ваљало потшити панталоне!</p> <p>Растислав се  
</p> <p>„Дакле, кад је питање како се и којим се отровом може данас отровати човек, па да не ум 
јете, да напишете, ако хоћете, протокол којим се ограђујете — а за тим има, да буде оно што бит 
ешарани по каквим помотњиком или другим којим угледнијим полициским чиновником.{S} Седели су у  
 душевно стање кад је добила прво писмо којим је гђа Мона позива да и она — Лепша — долази на ј 
лом отргнули његовога драгог мајмуна, с којим <pb n="26" /> се тако радо забављао, па га натера 
ст је божанско неисцрпно врело снаге, с којим се ништа не може мерити.{S} Један дах њен и ево о 
а као да је вређало ово багателисање, с којим је Мона говорила о Лепшиној чедности.{S} Он покуш 
ази први пут у веку, подлегне човеку, с којим је дотле само два три пут говорила.{S} То је оно  
 тек после тога Мутимир постаје човек с којим можеш проговорити и што год озбиљно.</p> <p>Понек 
најсветије дело љубави, на свештени акт којим се обнавља и одржава цела природа.{S} Љубав није  
ilestone unit="subSection" /> <p>Правац којим је ишао Враничић водио је на југ. — Велимо правац 
ста.{S} Он је у њима већ био нашао кључ којим је могао отворити загонетку, откуда овај младић с 
за 250 дуката направи 5 флашица отрова, којима ће отровати кнеза.{S} Тровање би имало да се изв 
да читав низ црвених и модрих колутова, којима је Лепша била покривена но грудима, по затиљку,  
бералима има голих и гладних почетника, којима треба власт, да што стеку; међу конзервативцима  
асно се познавало по ћуранским крилима, којима је брижљиво била снабдевена свака вила.</p> <p>И 
рхиву Врбавчеву.{S} По самим натписима, којима су били обележени поједини смотуљци, могло се ве 
ке своје.{S} Дочеци, светковине, гозбе, којима ће кнеза сретати по унутрашњости, таман ће бити  
Страшна смрт!</p> <p>„Ето за те отрове, којима су убијани људи тако поступно и на тако грозан и 
к ту нећете наћи оне страховите отрове, којима су се служили чувени историски тровачи, отрове,  
е људи убијају сами — поглавито женске, којима досади живот, а страше се да задају себи смрт на 
 Владаре је сматрао као сујетне будале, којима се треба користити.</p> <p>Огорчен на старога кн 
дића наступају ненадне и чудне промене, којима би тешко и највештији психолог могао ухватити кр 
 дужност да предузме све потребне мере, којима ће заклонити и заштити државне интересе од штетн 
пше, најкрупније и најснажније младиће, којима је била дужност да оплођавају све жене роткиње,  
икакве тегобне, непријатне и зле мисли, којима се носио.{S} На против, мисли су морале бити вео 
вар много дубље но људи веома виспрени, којима њина виспреност за час открије обичан смисао и з 
ативцима има људи с оронулим богаством, којима би власт помогла да поврате ранији сјај својих д 
и су дубоки, тужни и дирљиви уздаси, за којима се на скоро чуше и саме речи.</p> <p>Прво прогов 
стима додиривала, он је обасу пољупцима којима је тешко наћи права имена.{S} То нису били врели 
, разбарушен, са закрвављеним очима, на којима су се још јасно познавали трагови суза, он уђе у 
ације; сви крупни послови за државу, на којима се дало зарадити, долазили су у руке Хаџијине, а 
вљу заливано.{S} Престоли су столице на којима седе мртваци.{S} Ја сам ђенерал, ја имам војску, 
 слике од бабе, окружене низом покољења којима је она дала живот.{S} Она је у средини на старач 
љати кровови и високи бели димњаци, над којима се дижу праменови беличаста дама.</p> <p>То је к 
 по дрвећу, вукли некакве огромне мотке којима су гонили мајмуна с дрвета на дрво, док се овај  
га омрзне; давала је девојкама колачиће којима су могле обрнути сваког момка да за њима лудује. 
 прекорно истицане као узор и пример, и којима цео Звониград скида капу, као идеалима женска по 
амо се можда у Балканији може наћи људи којима је чак и то могло пасти на ум, да и така места у 
сад је његово доба.{S} Либерали су људи којима је дугим службовањем и владањем омилила власт.{S 
ли што је прећутао он, испричали су они којима је он то мало час говорио.{S} Још те ноћи рашчул 
ошио преко три тисуће пореских гроша, о којима није могао показати никаква рачуна.{S} Кривица ј 
{S} Данас би били немоћни пензионари, о којима нико више не води никаква рачуна.{S} По неко би  
 и да чује народне поскочице уз игру, о којима је слушао да их има врло лепих, али и врло масни 
тпуно</hi> само себи веровао — ствари о којима је хтео да остану тајна, радио их је сам, не пов 
е, умазане сосовима и другим јелима, по којима је скакао па столу.{S} Кад му се весела дружина  
да, кад на себи види ма какве знаке, по којима с правом може рећи: „та ово је још младост, ово  
 су прибране разне изреке и формуле, по којима се у животу управља.{S} Код неких је то свесно,  
едрим, наливеним, образима Лепшиним, по којима за часак нашараше читав низ црвених и модрих кол 
ежевом), па неких одредаба у уставу, по којима право наследства прелази и на женску линију.{S}  
 су међу својим знанцима и комшијама, с којима се сваки дан састају.{S} Оне првашње хладне укоч 
ари то су људи које ми сви познајемо, с којима се често виђамо, и за које посигурно знамо да ни 
застаде зачуђен.{S} Од она два сељака с којима су се мало час видели на ливади, један је лежао  
а их узима из оних друштвених редова, у којима се злочин сматра за обичну ствар.</p> <milestone 
о низ најлепших и најслађих успомена, у којима је била мрачна само једна једина тачка.{S} То је 
{S} Сви су се бојали великих промена, у којима би могли погубити службе и хлеб!{S} Но највише с 
 преко ових опасних омаљских планина, у којима је он знао тако рећи сваку стазу.</p> <p>Па и по 
сладе.</p> <p>Замишљао је разне позе, у којима је он учитељ.</p> <p>Једном руком он ухвати Јелу 
 растурене по вароши писане пашквиле, у којима се напада садашња династија а кује се у звезде д 
азвиле су се дуге и занимљиве дебате, у којима је свак доказивао да је пред његовом капијом већ 
 колико има разноликих људи и прилика у којима се ко креће.{S} Што ја могу рећи онако у опште,  
на великој дворани, и на свима собама у којима су до мало час били гости Врбавчеви, стајала су  
различити, према разноликим приликама у којима су поједини начелници имали да се крећу.{S} Но о 
стидљивост душе.{S} Само су два стања у којима женска глава море бити сретна: кад је дјевојка и 
арочито за коју од чувенијих породица у којима је једаред већ бивао, овај би часовник могао има 
 подесних за људе, за време и прилике у којима је живео, дочеле су оно што је срећа почела.</p> 
огу рачунати код својих пријатеља, међу којима си на првом месту ти.{S} Што будеш имао јављај п 
{S} После је настао читав низ операција којих се сад редом и не сећа.{S} Час је стара држала пр 
пет не врати у ведре висине небесне, са којих је и сишао...</p> <p>— Али ено где се пустом поља 
аслоњачу.</p> <p>Два су разлога била са којих је госпођа желела да остане овде још мало.{S} Прв 
е неколико тренутака ова два човека, од којих је први другоме радио о глави, а други првоме дош 
и да се изложим немилим последицама, од којих ће једна бити та да одавде ипак нећу изаћи докле  
да будем хладан спрам многих ствари, од којих се обичан човек грози и преза.{S} Проста маса гле 
ити отрови Лукреције Борџије, отрови од којих је за једну ноћ седила коса у младића, а снажни љ 
господине, бива!{S} Има доста ствари од којих се човек може олишавити.{S} То није ништа чудно.  
 као и америчка индијанска племена, код којих је особито на гласу чувени отров куруру („кураре“ 
ећ но самој природи бујних младића, код којих грко искуство и сурови ударци живота још нису усп 
ост да оплођавају све жене роткиње, код којих је такође вршен избор, које се могу узети као рот 
људе, који вам сваки дан требају, и без којих маћи не можете.</p> <p>— Онда да се удварам моме  
те с козла и отвори врата на колима, из којих се појави млада женска, стасита, лепа и укусно од 
био прикупио против Врбавца, доказе, из којих је излазило јасно, да ђенерал смера да се дочепа  
орску авлију утутњаше затворена кола из којих искочи повисок господин, увијен од пете до главе  
 дужности.{S} Мањ ако би ви, не знам из којих разлога, и коме на корист, сматрали да је ваша ду 
авила везу на телеграфским жицама преко којих су начелник и министар стојали у вези, и тако је  
е тражити очима по соби, нема ли других којих врата.{S} Поглед јој паде на заклоњена врата, кро 
тку, као и у целој оној групи родољуба, којој и сам политички припада, наћи својске потпоре.</p 
ру, наравно! држава! и то млада држава, којој још цела будућност стоји тек пред њом, држава кој 
да од свега тога?{S} Која је то држава, којој су у деветнајестом веку помогле женидбе њених вла 
 предала се целим телом.{S} Као ружица, којој преко половине прекршиш стабљику, так се и Лепша  
осећај старе, дуго презиране каћиперке, којој се дала прилика да се једном освети свима тим чед 
новост о тајној републиканској дружини, којој као да се ушло у траг.{S} Што је најопасније, изг 
мала су неку неодољиву привлачну снагу, којој се нису могле дуго одупирати ни озбиљније даме, к 
ам њих се дизала осниска двокатница, на којој су сви прозори били јасно осветљени, а средњи про 
 те исте ноћи, после свечане забаве, на којој си требао да будеш отрован, ушао кришом у Врбавче 
ао голем умор и јаке бодове од ране, на којој су ивици биле задуле, тако, да се црвенило спусти 
а нестрпељиво се вртела око столице, на којој је Јела седела крај прозора.</p> <pb n="45" /> <p 
аши за гранчицу, разви с ње хартију, на којој прочита ове речи:</p> <quote> <l>„Чувај се јела и 
скопчавао своју пуковничку униформу, на којој су звецкали многи ордени.{S} Тек <pb n="278" /> ш 
отвореним вратима на будоару, у соби на којој је један прозор стајао отворен и с подигнутим зав 
а је препочињао.</p> <p>Имао је душу на којој злочин ниче тако природно, као што природно ничу  
сима као извидницама и опрезном стражом којој се нико не може прикучити.</p> <p>Шта да се ради? 
ола стадоше пред кућу отмене госпође, о којој смо напред спомињали да је била позната као „лифе 
ку, о некаквој републиканској завери, о којој се од јутрос почело шапутати по граду.</p> <p>Јед 
ти ђенерал. — Сад је то већ прошлост, о којој не вреди говорити.{S} Сажаљењу нема места.{S} Овд 
> <p>— Да, знао сам да има још ствари о којој сам мислио да се разговарамо.{S} Један наш пријат 
</p> <p>Своје неинтересовање за ствар о којој је господин говорио, а можда и своје неверовање < 
ао од једног пријатеља за једну ствар о којој данас мучно да има ишта писано, а која је веома и 
 n="539" /> реда огроздовог, путање, по којој је он тако слатко трчао, особито кад се игра, па  
лепа послушност, то је једина врлина по којој Растислав мери људе.{S} Таким поступањем, врховна 
љда, ипак по кад кад дешавало, да се по којој од ових кћери Евиних и нехотице отео поглед на ов 
ле дружине, изговори „сјајну беседу“, у којој је развашарену собу сравнио с „бојним пољем“, про 
споди сву безисходност њина положаја, у којој се налазе.</p> <p>— „У редовним приликама ви би и 
ари пак, Балканија би била република, у којој би Перун Црнојевић, носећи кнежевску титулу, у ис 
их питања била је само нејасна магла, у којој ни она сама није ништа даље распознавала.</p> <p> 
ан извештај, управо тужбу на учитеља, у којој је, између осталога, стојало и ово: „И тако је на 
дух.{S} Прођем поред војне академије, у којој су баш тада палили свеће.{S} Мало даље, иза акаде 
лој соби, и давала јој изглед капеле, у којој је он изгледао као мртвац.{S} Блед као смрт, с уп 
дноси сматрани су као природна ствар, у којој нема ничега тајанственог и грешног.{S} Један грчк 
несе Кугићу велику црну кожну кутију, у којој је било поређано <pb n="612" /> неколико ножева р 
ераздвојну, једноставну шарену слику, у којој је тешко било разазнати шта је стварност, а шта л 
у на њему још ону исту крваву кошуљу, у којој је у затвор одвучен и ту бијен.{S} Отеран у тврђа 
ђашњи интерес, да види тајну дружину, у којој има чак његових доглавника.{S} С тога кнез стаде, 
ониград је личио на узрујану кошницу, у којој је на један пут нестало матице.{S} Чуло се неко н 
 љуљушка<ref target="#SRP18892_N7" /> у којој се госпођа њихала, правећи све мање и мање нагибе 
„Дејство каквог отрова зависи од дозе у којој се узме.</p> <p>„У врло малим дозама човек се мож 
и, износећи му сву блискост опасности у којој се налази.</p> <pb n="661" /> <p>— Господару!{S}  
а кнеза.{S} Негде је описивана радост у којој орловчани „пливају“ због кнежева доласка; негде ј 
јерусалимском храму и да попијем воду у којој се крстио антихрист....{S} Сунце има подерану ног 
олико година.</p> <p>Лепша сакри руку у којој је држала слику међу боре од хаљине, па рече кнез 
да увек пита, кад чује какву страну реч којој не зна крсна имена.</p> <p>Било је у животу г. Ву 
 густ зелен шумарак, па зелена удољица, којом вијуга мали поточић, једва <pb n="138" /> примета 
е.</p> <p>Са ове узане природне путање, којом су ишли наши путници, није се дакле имало куд ни  
некакав сок од кога ваља метути у воду, којом се човек умива, само десетак капљица, па кад се ч 
ике, гоњена радозналошћу да види ону за којом је чак и кнез потрчао.</p> <p>Други су опет шапућ 
 у службеним новинама моја прокламација којом ћу објавити земљи ваше издајство.{S} Биће склопље 
своју народну династију Црнојевића, под којом је некада тако благовао и у свему напредовао.</p> 
јати да погледа где је и да се промисли којом ће страном ударити.</p> <p>Ето такав је био преде 
звуку какав реп, ако би отишла с другом којом женом, јер најпосле, шта зна она шта јој хоџа мож 
xml:lang="fr">demi-monde</foreign>-а, с којом се упознао на последњем путу у Париз.{S} Најпосле 
рафија је једне од његових љубазница, с којом се два три дана проводио по Паризу.{S} Она му сад 
 — рече кнез, пружајући руку госпођи, с којом се срдачно рукова.</p> <p>— Морам вас понова моли 
ао једну руску нихилистичку расправу, с којом се потпуно слажем.{S} Ту се расправља питање да л 
 радовала за једну своју пријатељицу, с којом је дуго била „фаше“, а недавно су се помириле.{S} 
после младић обично узима ону девојку с којом се сиграо на последњем стрнџању.{S} То је дакле к 
рикије!</p> <p>Кнез скочи и баци фигуру којом је матао противника; фигура удари о даску и одско 
оче да су Балканска Браћа голема снага, коју не треба презирати.{S} Они уживају симпатију млађе 
де?{S} Како је само била жалосна улога, коју је твој бив. министар унутрашњих послова играо у а 
итница, једна случајност и цела зграда, коју је он тако дуго и тако трудно подизао, може се сру 
тати по граду.</p> <p>Једна од госпођа, коју су обично „бедили“ да има страст да измишља, прича 
месеци постаје ругобна старачка наказа, коју је страшно и у сну снити.</p> <p>„Тако ужасно онак 
, просту сељанку, дели таква провалија, коју ништа не може премостити.{S} Ова се дакле није ни  
је тако јасно стајала пред очима слика, коју је пре неколико часова гледао у подземним ходницим 
а мрзела тако душмански ова лепа земља, коју он толико воле и за коју би увек све жртвовао?!{S} 
ајима беше се извршила некаква промена, коју ни сама није разумевала.{S} Она се на једаред осет 
ама се полако извлачила из хрпе хаљина, коју је имала на себи, скидала је једну по једну ствар  
сења, који је већ морално мртва лешина, коју треба само склањати што даље, да се и други од ње  
 то је она несхватљива и нестална маса, коју води за собом како ко дочепа.{S} И ради некаквих д 
оловини обзорја, и, као огромна завеса, коју савија некаква моћна невидљива рука, смоташе се у  
 је дужан да савије руке око оне особе, коју истакне пред њега државни разлог.</p> <p>Док је Ле 
 <p>Причало се и о некој болесној баби, коју је госпођа Мона десетак дана држала у својој кући, 
 изашли из планине и дочепали се равни, коју је ваљало прећи ноћу, а већ у првом граду чекала и 
ели су га.{S} Био је на врхунцу власти, коју обичан грађанин може достићи у једној држави.{S} А 
 овом својом, на памет наученим улогом, коју су му други метули у уста.</p> <p>У том тренутку Р 
S} Испуштајући из руку кнежевску власт, коју је дотле имао као намесник, он се постарао, да фак 
 Шта ту има грешно?{S} Обична учтивост, коју само простаци не разуму.</p> <pb n="409" /> <p>Сад 
 Враничићеву и њену неизмерну енергију, коју је развијала да поврати свој „отети кућни праг,“ < 
главе, а на други крај вешали су слику, коју су после онако прикачену показивали успаваном кнез 
 мирно пусти да је кнез ухвати за руку, коју он обасу пољупцима.</p> <p>— Смем ли рачунати на н 
цније дигнеш, — он ће ти пољубити руку, коју му пружиш, и после ти неће бити тако опасан.</p> < 
одара, кога се боје, или као на будалу, коју треба варати, или као на грешника, чије слабости т 
ијатне.{S} Прими их као корисну истину, коју можда никад више ни од кога нећеш чути.{S} Ово гов 
све то крију као своју племенску тајну, коју нико не сме издати. (<hi>Кураре</hi> — познат у ме 
еодољива, несавладљива потреба, да ону, коју држи у наручју, утисне у своје груди, да је стопи  
 човечије сматрали као богодану лепоту, коју треба овековечити режући је у мрамору, дотле се ми 
ђу шаке, гледећи у жеравицу на огњишту, коју је пред њим полако попадао пухор, он је говорио сп 
</p> <p>Била је налик на уловљену тицу, коју тек што су пустили у кавез, на се сад лупа по њему 
понела цела велика нација, француска, а коју је у Балканији на своја плећа узео један једини чо 
Балканија.{S} Тако је благотворна улога коју врше ове женске јаузне.</p> <p>Око 5 часова почело 
 коњи били везани, и она школска зграда коју је заграђивао овај плот, — једном речи цео тај кра 
ла.{S} Хтела је да бежи из ове собе, за коју су биле везане толике слатке успомене, а опет је н 
е шта ми жене можемо баш у политици, за коју нам не признају ни најмање способности — заврши Ло 
у не презам, ја немам ни једне тајне за коју бих стрепио да је ко не дозна — моја је савест чис 
ва лепа земља, коју он толико воле и за коју би увек све жртвовао?!{S} Какво је зло он њој учин 
{S} С тога, за какав музеј, нарочито за коју од чувенијих породица у којима је једаред већ бива 
о дворани, сам помаче напред столицу за коју је имао сести кнез, ако већ хтедне седати, па онда 
 сељаке куда ће ударити њина потера, на коју ће страну савијати и докле ће хватати у ширину, да 
давно прогнане династије Црнојевића, на коју се поглавите наде полажу с тога, што је претендент 
 и оне дебеле, криве јабуке у башти, на коју се пре тако радо пео, и ту, међу њеним сплетеним г 
а Жика је уочио велику ракљату липу, на коју се лако било попети, а по дебелим гранама њеним мо 
а загонетку смрти и тајанствену реч, на коју смрт отвара своја наручија и пушта из њих већ загр 
и упалио буктињу, да пострадали виде на коју страну могу изаћи.</p> <p>Враничић набра чело.{S}  
 је само од њене добре воље зависило на коју ће страну корачити.{S} О, како би јој лакнуло кад  
опомену да нико не може избећи казну на коју га братство осуди — а кнез нека сад избере које хо 
 штеди Лепшу већ с тога, што је то жена коју он воле и поштује, Мона је узвикнула, да таква осе 
ња и страдање.{S} Ово је била баба Ката коју смо већ познали напред.</p> <p>— Ја знам по нешто  
ри дана далеко.{S} Несретна је то срећа коју човек тражи у срамоти својој.</p> <p>- Па шта ба,  
 се он, из личних обзира, одрекао улоге коју му је „само провиђење одредило“.{S} Он ће се дакле 
. Растиславе, пошли сте низбрдицом, низ коју се лако може и глава котрљнути.</p> <p>— Г. пуковн 
која би се згодно дала носити у џепу, и коју је згодно држати у шаки и склонити је у рукав, так 
е, па гледао само коју траву он обиђе и коју не дира — па би већ доста којешта сазнао што пре н 
 у своју невиност, упути се право одаји коју му показа ађутант.</p> <p>Улазећи у собу Кугић угл 
еговом присуству тако што говори о жени коју он воли.</p> <p>Кнез је говорио још дуго, говорио  
ба, у парчету меса, у крушци или јабуци коју несретник загризе.{S} Вид тако ослаби, да паћеник  
доглавник.{S} Вреди да ти о њему рекнем коју.</p> <p>Кнез застаде; ђенерал га је погодио у танк 
вољни делима владиним и очинском бригом коју књажевско намесништво води о народу.{S} У будуће н 
слица.{S} Шта је начело?{S} План, мисао коју желимо остварити.{S} А шта је државна служба?{S} В 
јасиков лист задрхтали господари; мисао коју је у Француској једва понела цела велика нација, ф 
пошао за волом кад пасе, па гледао само коју траву он обиђе и коју не дира — па би већ доста ко 
ачуна чак ни о томе: шта је, која је то коју он држи у своме наручју?{S} Њега је до последња жи 
сврши ова моја проклетиња.</p> <p>Ствар коју је г. мајор називао својом проклетињом, састојала  
своје руке сву власт министарску, власт коју има влада, а та је власт била голема по новом уста 
ану успомену свога оца.{S} То је милост коју вам чини ваш господар, коме сте радили о глави; ту 
tone unit="subSection" /> <p>Дворана, у коју уђе кнез с домаћицом, била је јако осветљена.{S} О 
лиже опасан пламен освете; провалију, у коју ће стрмоглавце пасти још многе жртве, док се она ј 
гу дворане која је стајала отворена и у коју је домаћица могла сваки час ући, задувани, разбару 
сад их, ево, где се ваљају по прашини у коју она неће ни својом ципелом да згази.{S} Она је осе 
а безбрижно можете учинити сваку услугу коју од вас будем тражио.</p> <p>— Па, кад сам већ дошл 
истао да из државних разлога узмем жену коју не могу волети.</p> <p>Кнез стаде пред Лепшу, ућут 
е не извади некакву црну, дрвену кутицу коју брижљиво спусти на сто.</p> <p>Заинтересован, кнез 
ици земаљски продужавају вршити власт, „коју им је блаженопочивши кнез поверио.“ Најпосле намес 
о могло познати да долази из уста какве кокете.</p> <pb n="597" /> <p>— Е! хуњкам, ћерко!{S} Да 
о ли човек!</p> <pb n="37" /> <p>— А! и кокошка мисли, велите; а мислите ли и ви као кокошка —  
лио?{S} Сваки човек мора да мисли.{S} И кокошка, па мисли, а камо ли човек!</p> <pb n="37" /> < 
ка мисли, велите; а мислите ли и ви као кокошка — рече кнез вршећи рокаду — Ама да ми је знати  
ла даље.{S} Најпосле, након дуге вожње, кола стадоше.{S} Око њих наста неко шушкање и ја осетих 
где коњи успорише ход; не потраја дуго, кола стадоше.</p> <p>Јелу парну као ножем по срцу, она  
исмо и то захтевало.</p> <p>По уговору, кола стану у по кестенове алеје, а одмах затим чу се у  
ја и са општинских имања извукла је 155 кола ђубрета, као што је то јасно сведочио општински ра 
подупирао и подметну камен под њега.{S} Кола још једном претегоше низ брдо, огроман товар још с 
сетих да се возим у некаквим колима.{S} Кола су јурила брзо, и, по лаком гибању, бих рекао да с 
 наједанпут из даљине зачу јака тутњава кола, која је долазила све ближе и ближе, док се најпос 
, доктор махну руком да и она друга два кола продуже игру.{S} Међу тим кнез с целом булументом, 
 појавише се друмом из Јеленика кнежева кола, за њима су ишла још двоја кола, а око њих било је 
гардиста.{S} За тим су долазила кнежева кола, красан интов, запрегнут са 4 ватрена белца, који  
бично у двојним редовима окруже кнежева кола и тако их прате.{S} Понекад поделе се на две поле; 
ору, и доиста угледа пред кућом кнежева кола с четири гардиста који га беху допратили.</p> <p>— 
их копита она познаде да су ово кнежева кола што стадоше пред кућу.{S} Она притрча прозору, и д 
реска интова Св. Илије).</p> <p>Кнежева кола пратило је 30—40 гардиста, под командом два официр 
с оваким натписом: „Магационару седмога кола да придружи осталој спреми за народни устанак.“</p 
мачно су горе код коња; спремају ваљада кола — рече чича Боја.</p> <p>Пођу горе и на по пута ст 
им у двор.{S} Наста питање ко да иде за кола.{S} Не наводећи разлоге за што, црна прилика је са 
кнежева кола, за њима су ишла још двоја кола, а око њих било је неколико коњаника.{S} У кнежеви 
тави слободна и да одавде седне у своја кола.</p> <p>Кнез прими ову понуду, даде знак своме ађу 
.{S} И заиста, после неколико тренутака кола се кретаху приметно лакше и све лакше и лакше, док 
а у вече.{S} Лепа, затворена, господска кола стадоше пред кућу отмене госпође, о којој смо напр 
 њену пажњу бејаше прогутала ова треска кола пред кућом. — Је ли могуће да је он!{S} Од куда та 
пролазе нека сељачка, јамачно рабаџиска кола.{S} То је дакле био друм.{S} То Јелу зачуди.{S} Он 
баште потрпали их у затворена, путничка кола и одмах погнали даље.{S} Не зна колико су путовали 
газде с оплавком.</p> <p>Међу тим тешка кола, с огромним товаром сена, уз гласну шкрипу и пуцањ 
 такву заповест, онда обично сва остала кола остају по читав сахат, два, па и више позади; напр 
.</p> <p>Дођоше на избрежак где су била кола.{S} И овде се било проредило.{S} Многа су кола поо 
 потребне даљине да мотре непрестано на кола, али никад да им се не примичу тако близу да би их 
и кола.{S} Помогну ми, натоварим вас на кола и донесем кући.</p> <p>— Бојећи се да вам што не б 
оред двора, ја сам с прозора видео њена кола и познао их по оним красним белцима.{S} То је било 
ед капијом стадоше господска, затворена кола запрегнута с два красна белца.{S} Млад, отресит и  
{S} У дворску авлију утутњаше затворена кола из којих искочи повисок господин, увијен од пете д 
часова у вече, из двора изађу затворена кола с неупаљеним фењерима, са спуштеним црним завесама 
не <pb n="418" /> тестере, али гломазна кола с тешким товаром нису се помицала.</p> <p>При посл 
нут, да видим јесу ли спремљена Лепшина кола, а ти сад памет у главу — она му припрети прстом.  
коше, умуче и онај са свирајком и њихна кола престадоше, само је још гајдаш својски дувао — Сав 
а Врбавчеву капију истутњаше и последња кола и њихова се треска на скоро изгуби у даљини, широк 
а.{S} За четврт сахата одоше и последња кола.{S} Кнез је отишао међу првима....{S} Уморна, госп 
 n="136" /> коњаника, склањајући с пута кола, стоку, људе, у опште све што би могло бити сметња 
 где је гора калдрма.{S} У два три маха кола су застајала, но после неколико тренутака опет су  
 беше пошла с њим, стаде крај гајдашког кола.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пун сахат  
.{S} Друмом од Јеленика ишао је дуг ред кола, натоварених сеном, пењући се полако уз брдо.{S} С 
unit="subSection" /> <p>Кад кнез оде од кола и коло за часак престаде.{S} Свет нагрну за кнезом 
воју.{S} Па ипак, кад се кнез удалио од кола, она је на један пут осетила неки немир и одмах се 
неколико корака што га је још делило од кола.</p> <p>Кад приђе колима Боја се оберучке ухвати з 
tion" /> <p>Пун сахат остао је кнез код кола.{S} Обилазили су редом и стајали сасвим близу.{S}  
ubSection" /> <p>Кнез оста још мало код кола, па онда пође.{S} Свет га испрати громовитим „ура“ 
глед свуда у наоколо, чак загледа и под кола, после опет обухвати погледом целу околину, а погл 
 и голема шарова како се испрућио испод кола — само Паве није било!</p> <p>Боји се одсекоше ног 
ко ми се одмах не <pb n="626" /> набаве кола да ћу чинити оно што ми налаже моја војничка дужно 
етање црне прилике, даљи пут, остављање кола и свраћање у непознату кућу.</p> <pb n="624" /> <p 
не примичу тако близу да би их когод из кола могао осетити.</p> <p>Само то је био изнимак, инач 
у девојке с узвиком „ју!“ пуштале се из кола и бегале од онога, који је поче безобразно бројати 
и доиста, уз моју припомоћ, изађосте из кола и прођосте сав простор до у вашу спаваћу собу.{S}  
 Тако, потврди црна придика и искочи из кола.{S} Изађоше и остали.{S} Црна прилика рече кочијаш 
водим.{S} Али чудно.{S} Подижући вас из кола ја вам прошапутах на ухо: „пазите, држте се на ног 
се продужавало док најпосле не дођоше и кола.{S} Помогну ми, натоварим вас на кола и донесем ку 
те, предњи точак удари о велики камен и кола са шкрипом стадоше, као кад какав голем терет с ви 
га навалим на црну прилику да ми набави кола како зна, а пошто се ствар није смела поверавати д 
ешно кушао да својим подупирањем задржи кола.</p> <pb n="419" /> <p>Јарам, измичући се заједно  
има окрете месту где су јутрос оставили кола.{S} Још из далека угледаше Радована, водио коње на 
е старији брат јамачно отишао да спреми кола, да јој отац и снаја јамачно још седе тамо под шат 
Мони у тренутку кроз главу, јер по лупи кола и <pb n="426" /> ударању коњских копита она познад 
о кола.{S} На пољани је било управо три кола: једноме свирала свирајка, другоме цигани, а у тре 
атити у Звониград паробродом, одашиљући кола и пратњу сухим.</p> <p>Пратња кнежева није била мн 
невешти.</p> <p>У томе стигоше већ и до кола.{S} На пољани је било управо три кола: једноме сви 
к да их напоји, па их враћа.{S} Али око кола нигде се није видела Пава.</p> <pb n="251" /> <p>И 
омицао се за њом час лево час десно око кола и непрестано је гутао својим ватреним погледима.</ 
веравати другоме ком, то да иде сама по кола.{S} Кад су сви моји разлози остали узалудни, ја из 
 да нема друге помоћи но да идем сам по кола.</p> <p>Нисам се смео одважити да вас оставим сама 
сов“, с тога ће најбоље бити да идем по кола, па да вас вратим у двор.{S} Наста питање ко да ид 
д.{S} Остраг се нанизало преко тридесет кола Орловчана и сељака из околине.{S} Све се то добров 
— можда и за то да не падне — погледа у кола, баци поглед свуда у наоколо, чак загледа и под ко 
p> <p>Црна прилика крочи с поља и уђе у кола, пипајући у мраку где ће сести.{S} Кнез је понуди  
" /> <p>Јела је изашла; стрпали су је у кола и после четврт часа она је била у својој ниској, а 
 лепо провеселе — рече кнез пењући се у кола.</p> <p>Доктор се дубоко поклони и рече с осмехом: 
 ово писмо.{S} Кнез треба да је прими у кола, она ће му показати пут и одвести га на надлежно м 
узме место с леве стране, скочи и сам у кола, седе с десна, и викну кочијашу: ка..а. а. ас!</p> 
не две женске чисто утурише ову трећу у кола: за тим се попе и једна од њих две (друга се <pb n 
} Затим узе пазити с каквом брзином иду кола и трудио се да онако у <pb n="587" /> мраку погоди 
 крај пута.{S} Кад чују из далека зврку кола говеда престану пасти, дигну главу, гледају зачуђе 
Кад се сутра дан кретао на пут, даду му кола, а као кочијаш пође један дечко <pb n="153" /> од  
орен и с подигнутим завесама, уз шкрипу кола, тутњаву фијакера и гласан разговор, који се разго 
} И овде се било проредило.{S} Многа су кола поодлазила; нека су се баш сад кретала.{S} Људи су 
смо се дуго возили.{S} Чини ми се да су кола често савијала, а по труцкању се познавало кад иду 
.</p> <p>За кнежевим колима долазила су кола Растислављева, а у њима министар унутрашњих <pb n= 
у све је било на ногама.{S} Спремана су кола, коњи, пртљаг — јер је тамо требало и преноћити. — 
о су гледали на ту страну.{S} Видели су кола, видели су слушче како истреса и савија коњске зоб 
је јахао у непосредној близини кнежевих кола.</p> <p>То је у главноме била сва пратња кнежева.{ 
 да извуку огроман товар.{S} Газда ових кола, млад сељак, само у гаћама и кошуљи, подупирао је  
почасти свога љубљенога владара.</p> <p>Кола су летела равним друмом, а млади кнез, наслоњен на 
ко јој хртењачом пролазе жмарци.</p> <p>Кола су тутњала, све даље и даље, све даље и даље.{S} Н 
а поздраве одговара салутирањем.</p> <p>Кола уђоше у кнежев дворац.</p> <p>Кроз гомилу пронесе  
ста, и показујући седиште руком.</p> <p>Кола кретоше.{S} Кнез упита куда?{S} Црна прилика одгов 
и!{S} Целом свету никада нећеш намесити колача, а свак је себи најближи.{S} С тога у доброчинст 
„сретнија од свију“.... „намесити свету колача“... „прота, начелник, и они би“..</p> <pb n="262 
сло, чоколаду, слаткише, неколико врста колачића за умакање, а оделито од тога било је и разних 
 да ко кога омрзне; давала је девојкама колачиће којима су могле обрнути сваког момка да за њим 
 — благо њему!{S} Ко двоуми, устеже се, колеба, тога просто — склоне!</p> <p>Од свију ових прич 
туда по пропланцима имају својих трла и колеба.</p> <p>Зашли су дубље у шуму.{S} Ишли су омчато 
ије смео усудити да га још више слаби и колеба својим међусобним завадама.{S} Осећали су да још 
жемо слугама и чобанима да на трла и по колебама у шуми никога не примају ни дању ни ноћу, ако  
те ближе на разговор!</p> <p>После мала колебања сељаци пођоше напред.</p> <p>— Оставите мени д 
озиције чинила тако природна.{S} Но ово колебање није трајало дуже од тренутка.{S} Ратко превуч 
ев би задатак био да издвоји шта у томе колебању треба да остане непроменљиво, стално, што се м 
.“</p> <p>Војници притрчаше, дежурни се колебао; доктор је, уздржавајући глас — викао: „водите  
 угла, обеси је о раме и нагло изађе из колебе.{S} Жика је ишао за њим узастопце и ћутећки.{S}  
изда заповест старцу, што сеђаше у углу колебе на ониском трупцу.</p> <p>Стари Влах оде да разг 
 и пратила те да одрастеш у сиротињској колеби, код људи грубих и грамзивих, у друштву с једним 
ину.</p> <p>Свикнуте на јаку светлост у колеби, њине зенице тек су се поступно шириле, а они су 
/p> <p>Баш у тај мах, из једне рибарске колебице, на левој страни дунавској, изађоше два човека 
 и ослушну.{S} Жика устаде и изађе пред колебу.</p> <p>Ноћ је била тиха, само што с јужне стран 
звести о овим појавама.{S} С тога уђе у колебу и рече:</p> <pb n="525" /> <p>Господару!{S} Ства 
видети - предомисли се Враничић и уђе у колебу да изда заповест старцу, што сеђаше у углу колеб 
раничић и Жика седоше опет крај ватре у колебу, први ближе огњишту, други остраг на трупац где  
меран да овде где год подигне планинску колебу, па направио човек прво прелаз, да му је лакше п 
познало се одмах на целом крају.{S} Као колевка Црнојевића, тај је крај вазда био немиран.{S} У 
ом нејаком сину, кога је морао видити у колевци, кад је мало час ишао жени у спаваћу собу.</p>  
има, с наслоњеном главом, која се као у колевци полако љуљушкала на меком кадивеном узглављу, с 
сиљен.</p> <p>— Ха, ха; ха!{S} Како мој колега све то тако лепо зна.{S} Као да из књиге чита!{S 
ила у додир са сеоским светом, али моје колеге срески и окружни лекари причали су ми многе, вео 
а.{S} Но у томе он и сам посрте напред, колена му се омакоше с глатког отомана и они обоје-падо 
ајима, онда то неће долазити од млађега колена, ни од овога тајнога братства.{S} Ту су много ви 
ирати.{S} Они уживају симпатију млађега колена; уз њих је сва школска омладина.{S} Њима симпати 
се танке ноге омицале, они су падала на колена, устајали, опет запињали и опет падали.{S} На от 
е врати дивану, седе, ослони лактове на колена, узе главу међу шаке и дубоко се замисли.</p> <p 
че пушка.{S} Враничић се сроза, паде на колена и обема рукама грчевито се ухвати за ограду од м 
н с бакенбартом спусти полако новине на колена, погледа у кнеза и рече му одмерено и с тактом ( 
че.</p> <p>Кукавна Јела стропошта се на колена; она заби главу у буџак и продужи гласно јецање  
еби самом.{S} С лактовима наслоњеним на колена, с главом стиснутом међу шаке, гледећи у жеравиц 
њему тако милу земљу!{S} Тада је пао на колена, бацио се ничице на груди своје мајке отаџбине,  
удних усиљавања обадва падоше на предња колена — падоше и тако остадоше.{S} Њини црвени језици  
егов најмлађи синчић пентрао се тати уз колена и непрестано је чаврљао, запиткујући с детињском 
њега спрам кнеза и жене, опре лактове о колена и узе у шаке своје пуно, глатко избријано лице;  
 речи:</p> <p>„Те нека се зна, и нека с колена на колено слава наша оде и до најдаљих потомака, 
м ње, једва на корак растојања од њених колена.</p> <p>— Ако дозволите, драга госпођо, бићу вео 
/p> <p>Кнез је стајао сасвим уз прозор, коленима се одупирао о прозорски перваз, а руке беше ме 
пљесну што игда може с обадве шакама по коленима, — да сам богдице ја млада, па да нешто срећом 
 <p>„Те нека се зна, и нека с колена на колено слава наша оде и до најдаљих потомака, да је сла 
S} Он је хтеде наместити да му седне на колено, но она се изви и седе крај њега на диван.</p> < 
 код њиних очева, с тога је сада млађем колену тешко да гледа како му заповедају и овом земљом  
 <pb n="614" /> униформи, држао на свом колену пуну, белу руку кнежеву и пажљиво бројао ударе б 
ве једно, историја се свети и у деветом колену — рече ђенерал.</p> <p>— Једном речи, решио сам  
окторе — поче кнез ударајући доктора по колену — а?{S} Како ти се допада ово?{S} Лепа вожња!{S} 
 — поче кнез, ударајући опет доктора по колену — а?{S} На крају крајева ипак нешто вреди бити б 
 је вајде министру противнику од тога и колика би му била штета, да си га напустио, да га ниси  
е види колико чиста сребра има у њима и колика им је права вредност.{S} Кад се то зна, а у напр 
ти и превара.{S} Кмет још једном понови колика је уцена, додајући: „кога послужи талија, па дов 
 с тога ја и могу боље но ико да осетим колики је то губитак, што нисам био то у животу, што ни 
оволиком свету!{S} Округ! помисли болан колики је један округ; и то је све под твојом влашћу!{S 
 кажипуте показујући колутом од прстију колики би голем дукат извукла), па бих онда тај дукат ц 
енутку имала у Балканији једнога свога, колико вернога — толико и лукавога пандура, који је у к 
 је питање на које има толико одговора, колико има разноликих људи и прилика у којима се ко кре 
рањом Јосифом чак упуштали и у погодбе, колико да вам се одреди годишње <pb n="682" /> плате, а 
е.{S} Које где научио нешто мало књиге, колико тек да се потпише.{S} Пошто је прво био <pb n="1 
т?</p> <p>- Траје, милостиви господине, колико ко хоће! а и чврст је, према потреби.{S} Јачи ка 
је био кнежев састанак с начелником, и, колико се сећамо, међу њима нија се ништа десило што би 
колико сам дуг паднем на земљу.{S} Али, колико сам могао разабрати у ономе изненађењу, ја не па 
зло.{S} Толико ми било зла мојој Стани, колико ја теби желела... — правдала се збуњена Синђа.</ 
које си му ти учинио.{S} Ниси ли га ти, колико јуче, спасао од сигурне смрти?{S} Какав би човек 
е пуковниче.{S} Ви ћете и сами оценити, колико вреди овака једна услуга.{S} А ја ћу вам вашега  
учај где се кнез најбоље могао уверити, колико си му ти прави, истински пријатељ и колико на те 
дећи се, не толико томе обичају руском, колико кнежевој познатости са свима тим стварима. — Сва 
к и пријатељ за њега је вредио онолико, колико користи може од њега да исцрпе.</p> <p>Умео је д 
о он је опет запиткивао то ово, то оно, колико тек да направи увод у разговор.</p> <p>- А ваше  
овем одмах момка и упитам га, околишно, колико је било часова кад сам ноћас дошао кући.{S} Он м 
рдоглав у тој твојој одлуци; знаш и то, колико <pb n="686" /> ме је муке стало да ти разбијем т 
дседник; вас се ствар тиче толико исто, колико и министра у чију струку то спада.</p> <p>Блед и 
 га <pb n="639" /> преведе у Балканију, колико тек да се чује да је амо прешао.</p> <p>- Ух! за 
а ми испричаш како је то било.{S} Куку, колико ли је ово сахати? рече Мона седајући крај Лешне  
ислав је грицкао горњу усну...</p> <p>- Колико ја знам убијен је један опасан хајдук, који је с 
говом браћом: где сам се с њим упознао? колико смо времена заједно били у Паризу? какви су одно 
навање свију звониградских сплетака.{S} Колико је онако на памет и на брзу руку могла ухватити  
о, док је ствар само у мојим рукама.{S} Колико сутра за ово писмо могу сазнати и други, и онда  
, да ме на, колима некуд журно возе.{S} Колико сам могао разабрати у колима је било два човека. 
што најближе стоји обичној животињи.{S} Колико би боље било, и за вас и за више народе, кад би  
опрскана крвљу и покривена злочином.{S} Колико је угледних и заслужних војвода народних издахну 
и по потреби.{S} Жика је био срећан.{S} Колико је у почетку проклињао онај пуцањ, сматрајући да 
упе сви чланови као ово сад код нас.{S} Колико смо ми жене ту у уредности умакле — заврши Мона  
 идеалисте.{S} Па?{S} Шта је с тиме?{S} Колико је вајде министру противнику од тога и колика би 
вршење ће бити ђаволски тешко.</p> <p>— Колико имаш још у твом диспозиционом фонду? — упита Рас 
у право у очи, она рече јетко:</p> <p>— Колико ћу пута ја теби говорити. <hi>господине</hi>, да 
о, био, милостиви господине.</p> <p>- А колико може да траје такав сан и је ли чврст?</p> <p>-  
 у себи. „Ово је навалично кињење!{S} А колико јуче ја сам га спасао од сигурне смрти.{S} Како  
е ти против њега најлакше помоћи.{S} Ма колико да је лукав, притворан, свет, оно што се зове ја 
ка кола и одмах погнали даље.{S} Не зна колико су путовали ни куда су путовали, зна само толико 
како <pb n="400" /> хоћеш и узимај пара колико хоћеш!{S} Да видим шта ће те онда ви?</p> <p>— М 
ти прибирала шта је све данас чула и са колико је новости, ово после подне, обогатила своје поз 
 сматрао је као дрскост.</p> <p>Знао је колико вреди новац у свету, с тога је брижљиво гомилао  
у корист.{S} Сваки га цени само по томе колико вајде може имати од њега.{S} Нико га не гледа ње 
 за управитеља вароши, па да знаш ко се колико пута у Звониграду накашљао...{S} И да ми је знат 
} Ви сте данас сви окружни начелници, и колико вајде може бити од вас нашој странци, то ће пока 
монете, онда је ту рачун лак, како се и колико се на томе послу може зарадити.{S} И ту је зарад 
тиме, што ће од вас зависити кад ћете и колико ће те му дати пара, које ће њему једнако требати 
ико си му ти прави, истински пријатељ и колико на тебе може рачунати — разлагао је Ратко.</p> < 
оме посртању ја запнем и другом ногом и колико сам дуг паднем на земљу.{S} Али, колико сам мога 
 хемијски би се анализовали, да се види колико чиста сребра има у њима и колика им је права вре 
 Такви људи, нарочито ако су иначе били колико толико развијени — непрестаним бављењем тим једн 
нци држали ове земље.{S} Не знам већ ни колико има година од тада!{S} Донекле сам бројала, па с 
ун, али и без његова предрачуна ја знам колико ће ствар од прилике коштати.{S} Хоћу да реновира 
изгубио свест и пао у занос.{S} Не знам колико сам провео у таквом стању, но кад опет почех дол 
посета код „Балканске браће.“ Питао сам колико ће од прилике трајати тај сан.{S} Одговор је био 
волико парче.</p> <p>Ратко показа руком колико је парче од пећи одбијено.{S} Госпођа изрази сво 
кази били јасни, Растислав је опет знао колико је ризичан овај његов последњи корак.{S} Ђенерал 
} На вас једнога ова земља троши толико колико би било доста да се у потлаченим крајевима нашим 
ава и његове политике таман толико исто колико и до лањског снега.{S} Она је и сувише мудра и п 
у налази, заборављајући да јој ваља бар колико толико довести у ред своју одећу, она јурну врат 
 буду људи.</l> </quote> <p>Овај натпис колико је значајан са своје поетске лепоте, толико је ј 
ла, у толико су је мање интересовале, у колико је чешће имала прилике видети, како њен драги су 
ису гори од својих очева и дедова.{S} У колико се материјални интереси уплећу у ово питање о жу 
и по годинама, ни по начелима нису ни у колико његова прилика.</p> <p>То је многе доводило у дв 
кторе!{S} Све ће бити у реду.{S} Само у колико сахати?</p> <p>— Па, сад одмах, у први сумрак.{S 
докази орловачке привржености.{S} Јер у колико више лоја и катрана који грађанин спали пред сво 
лканиска грађанина.{S} Покажите на делу колико вам је народ мио.{S} Ето, покушајте! — то је прв 
 за тур и тако га повуче, да кмет љосну колико је дуг.{S} Чаша се проли, оближњи му пружише рук 
у отпочеше тих разговор.{S} Рачунали су колико имају изгледа на спасење.{S} Жика се вајкао што  
благодарност целог нашег клуба, и ја ћу колико данас предложити да те бирамо <pb n="454" /> за  
ло устанак у Херцеговини?{S} Ти не знаш колико им тек ти сам лично имаш да захвалиш што си спас 
лом кнез ће свратити к теби, мислим још колико по подне.{S} Па споразумите се.{S} Само не забор 
ас пева јасно гласовито:</p> <quote> <l>Колико је одавде до мора,</l> <l>Седамдесет и седам гра 
 јасно сведочио општински рабош.</p> <p>Колико ли је ђубрета извезено из других књажевско-балка 
ко рекох, сазнао само толико, да ме на, колима некуд журно возе.{S} Колико сам могао разабрати  
е поле; једна јаше пред колима друга за колима, или најпосле цела гарда јаше остраг, као што је 
е наредио, да из даљине опрезно пођу за колима четири оружана коњаника и с потребне даљине да м 
она је у оваким приликама увек одлазила колима; сад то одби и рече да јој је пријатније да иде  
иши чиновници испратили су покојника на колима до саме костурнице.</p> <p>Сутра дан службене но 
"56" /> врати), кочијаш залупи врата на колима, скочи на козла и ошину добре коње.{S} Калдрма з 
е се наже преко кнеза и отвори врата на колима.</p> <p>Црна прилика крочи с поља и уђе у кола,  
кочијаш слете с козла и отвори врата на колима, из којих се појави млада женска, стасита, лепа  
воју огромну мараму.</p> <p>Врата се на колима широм отворише — прво изађе она друга женска; он 
маде кад довршити; на десном прозору на колима чу се тихо куцање и неки шапат, који се у колима 
 поделе се на две поле; једна јаше пред колима друга за колима, или најпосле цела гарда јаше ос 
ошину добре коње.{S} Калдрма загрме под колима и жустрим ударима коњских копита.</p> <p>Окупана 
је још делило од кола.</p> <p>Кад приђе колима Боја се оберучке ухвати за шариге — можда и за т 
сит, угледан официр.</p> <p>За кнежевим колима долазила су кола Растислављева, а у њима министа 
проласку.{S} За њима, но ближе кнежевим колима, јахало је два гардиста.{S} За тим су долазила к 
ило је неколико коњаника.{S} У кнежевим колима видла су се два човека, обојица седе.{S} У једно 
то је сад био случај.</p> <p>У кнежевим колима, сем кнеза, био је још намесник Растислав и кнеж 
 себи, ја осетих да се возим у некаквим колима.{S} Кола су јурила брзо, и, по лаком гибању, бих 
изношеним чоханим чакширама, приђе овим колима, и, ударајући штапом по камену, који се десио ту 
ако уз брдо.{S} Слабачки вочићи у првим колима бејаху застали на узбрдици, немогући да извуку о 
па, узев доктора под руку, приђе својим колима.</p> <pb n="143" /> <p>Чисто збуњен толиком пажњ 
уцање чаша, па онда сваки потече својим колима.</p> <p>Растислав је брзо опазио како се кнез ја 
а око девет часова у вече, у затвореним колима да изађе пред свој дворац на жандармску капију,  
у вишњевој камилавци.</p> <p>У четвртим колима долазили су други ађутант кнежев и дворски писар 
а, капетанска униформа.</p> <p>У трећим колима био је кнежев бив. професор природних наука, ува 
419" /> <p>Јарам, измичући се заједно с колима, све је више затезао око вратова попадалих вочић 
Завесе на прозорима биле су спуштене, у колима је било мрачно као у паклу.{S} Јела се стресе.{S 
 је, кријући се од аустриских власти, у колима сена довезен до Саве и пребачен преко ње.</p> <p 
Заћута и непозната жена <pb n="57" /> у колима наста нема тишина.{S} Јела се по кад кад само ст 
а спуштеним црним завесама изнутра, а у колима седео је кнез Мутимир и његов верни ађутант Заре 
аву и падала чак до појаса, седела је у колима — Јела.</p> <p>Завесе на прозорима биле су спушт 
 се тихо куцање и неки шапат, који се у колима није могао разабрати.{S} Заре се наже преко кнез 
о возе.{S} Колико сам могао разабрати у колима је било два човека.{S} Осећао сам по дуванском д 
асних слика и прилика.</p> <p>Заваљен у колима, с наслоњеном главом, која се као у колевци пола 
 је било и сад.{S} Наместив се згодно у колима кнез командова „ка..а..ас“! — и кочије полетеше  
чицу и гребну ноктом о нокат, да покаже колицко муж госпа Цанкин неће ништа да учини док не упи 
у раденицима, који су прикривали знатне количине барута, у намери да их употребе за буну против 
ош ову.“</p> <p>А поред „само још ову,“ коло је отпочело већ и трећу игру по одласку кнежевом,  
унаоколо, по колу, гајде су бректале, а коло тресло, цела је пољана одјекивала.</p> <p>— Дивно, 
о је; ваше је чељаде тамо где је играла коло; ту ћете је наћи.{S} Хајд сад.</p> <pb n="263" />  
 одвоји да иде кући.</p> <p>Но и ако је коло почињало већ и трећу игру, Пава Крсманова, најлепш 
{S} Младеж је већ почела била да окреће коло.{S} Ја сам био однео гибаницу и тикву вина на трпе 
ubSection" /> <p>Кад кнез оде од кола и коло за часак престаде.{S} Свет нагрну за кнезом, вичућ 
а ће сад ићи да гледа како игра народно коло и да чује народне поскочице уз игру, о којима је с 
њега нестане посрнуће и цело ово врзино коло.</p> <p>Растислав није делио ове ружичне погледе Р 
тој дружини, и ја те могу уверити да то коло младих људи тече све више угледа и кредита у јавно 
два - три маха прилазили су и зивкали у коло лепу Паву и њене друге.{S} Али оне никако не хтедо 
а на сабору, ни пут се више не ухвати у коло од <hi>кад кнез оде</hi>. <pb n="216" /> Она се бе 
<p>У томе дођоше до капије.{S} И велика колска и мала пешачка капија била је затворена.{S} Али  
од обојице.</p> <p>Боја са снахом приђе колу — свет се већ беше проредио — а од бојине чељади т 
гајдаш.{S} Кнез се упути овом последњем колу; оно је било највеће.</p> <p>Чим угледаше кнеза, ц 
е крупним корацима корачао унаоколо, по колу, гајде су бректале, а коло тресло, цела је пољана  
 да јој најмлађи брат још ваљаде игра у колу.</p> <p>Синђа се окрете и погледа свуд у наоколо.< 
х она угледа читав низ црвених и модрих колутова, којима је Лепша била покривена но грудима, по 
сак нашараше читав низ црвених и модрих колутова.</p> <p>У првим наступима прве истинске љубави 
Она састави палце и кажипуте показујући колутом од прстију колики би голем дукат извукла), па б 
...{S} Бежи испред коња, не краљицу под коља...{S} Збиља, г. Маврикије, мислите ли ви кад год.. 
браните као добри пастири, а ви га сами кољете.{S} Оскврнили сте и свете домове молитве; од бог 
пас, има своје оштре зубе; и кад их она ком год забије у срце — та се рана после лако не лечи.< 
 се ствар није смела поверавати другоме ком, то да иде сама по кола.{S} Кад су сви моји разлози 
 кажеш — рече кнез у шали.</p> <p>- А у ком би случају то могла наступити потреба, да гониш ово 
бити удешено тако, да на њега, <hi>ни у ком случају</hi>, не може пасти никаква одговорност.{S} 
појачаним гласовима јасно распознавао у ком се правцу креће ова гунгула.{S} На једаред читава г 
 а љути белутак одгриза с ногу комад по комад меса, црвени млазови свеже крви бележе траг куда  
 пуковнику и опрезно му поднесе под нос комад вате, који прво накваси некаквом течношћу.</p> <p 
н корача, а љути белутак одгриза с ногу комад по комад меса, црвени млазови свеже крви бележе т 
о даље.{S} Убијте, закољите, исеците на комаде — али ми даље не можемо: наша малена снага исцрп 
 <pb n="692" /> би се пре дала исећи на комаде, но што би пустила слику док је добро не размотр 
више по лицу.{S} Но лекари су саставили комаде, сашили и окрпили грдне, дубоке ране.{S} За тим  
в би био у стању да растргне Мутимира у комаде, зубима да га растргне и шакама да се насрче њег 
атити, па после један по један остаје у комаду хлеба, у парчету меса, у крушци или јабуци коју  
рај отомана.</p> <p>Ту, на патосу, међу комађем полупаних шоља, које су попадале с ормана, при  
 је шта то значи.{S} То је била засебна команда.{S} Кад кнез командује ту страшну реч, онда је  
рилици бити слика Перуна Црнојевића.{S} Командант је тражио да му позајми ту слику, да је да је 
овека и од њега је чуо многе ствари.{S} Командант на сва уста грди свог министра, вели да је то 
оворите: „Ја сам ваш балканиски врховни командант.{S} У мене ви гледајте и од мене се надајте.{ 
нића, па и то неће бити без мига самога команданта.</p> <p>Други начелник опет јављао је, да су 
арну, где је одмах сакупио све батаљоне команданте и преко њих узео под своју непосредну команд 
воју непосредну команду целу војску.{S} Командантима батаљона издата је наредба, да ће од сада  
ешто много пријатељују с месним војеним командантом.{S} Свако друго треће вече састају се на ве 
 свита.{S} Кнез је највише разговарао с командантом меснога гарнизона.{S} Најпосле су ђаци из п 
лике.{S} Како уђоше, одмах као по некој команди сваки од њих лати се свога посла.{S} Једна прит 
>Међу потером наста забуна и страх, али командир брзо дотрча и нареди да се из потере издвоји д 
ељака апетит да га ухвате или убију.{S} Командири су пооштравали своје људе да не жале умор, да 
се и згомилаше.{S} А кад после навикаше командири да се одмах иде, сељаци пођоше онако измешани 
тације.{S} Ту су били попови, кметови и командири по некад је депутацију предводио капетан.{S}  
ни могли и ценити.{S} Дотични кметови и командири још су синоћ известили начелника (који је био 
д се иде у потеру! — зачу се срдит глас командиров, који је из даљине јурио на свом коњићу.{S}  
риће се цела потера, па да имамо речи с командиром.{S} Нису они туна, но где год у каквом поток 
од сретну и нађу да задрже и да пријаве командиру.{S} Никоме да не верују што ће ко говорити да 
није дуго трајало.{S} Кмет изађе и рече командиру да уреди људе, сељаци се поређају; било их је 
ад.{S} Наместив се згодно у колима кнез командова „ка..а..ас“! — и кочије полетеше равним друмо 
ом стајао је упарађен вод жандарма, под командом једног капетана, а пред кнежевим вратима чекал 
ева кола пратило је 30—40 гардиста, под командом два официра.{S} Овај гардиски ескадрон кнежев, 
е и преко њих узео под своју непосредну команду целу војску.{S} Командантима батаљона издата је 
тало што или не остало.{S} На ту грозну команду бедне гардисте само се обично згледају.{S} Они  
ојчице из женске школе, па им учитељица командује: „очи на лево.“ И за све време док пролазе по 
То је била засебна команда.{S} Кад кнез командује ту страшну реч, онда је то значило: сад ваља  
их завитланих ножева, а свом овом руљом командује и води је његов министар Кугић, и сви они зам 
а као: куда ће ко путовати овога лета?, коме је затворена радња?, ко тешко болује? које су се у 
 ни бог ни људи не могу помоћи; човека, коме нема поправке и спасења, који је већ морално мртва 
ена сина за пропала и изгубљена човека, коме више ни бог ни људи не могу помоћи; човека, коме н 
а и крви некаква мученика и праведника, коме су Турци одсекли главу, па та одсечена глава утекл 
јом“ носи одговорност он, г. Растислав, коме је стицајем прилика пала у део тегобна задаћа да с 
 распуштено дериште!“ — рече Растислав, коме беше свратио Маврикије да му одмах исприча шта се  
ала и понављала: „Еј, пусто добро моје, коме ли остајеш!“</p> <p>Памти још и то како су слушкињ 
апуштено, само себи остављено створење, коме нико ни с које стране не ствара истински искрен, т 
ити „милостиви господар“ оно исто дете, коме је он до јуче заповедао.</p> <p>Кнез Мутимир био ј 
о посматрао кнеза.</p> <p>„Ово балавче, коме је он до јуче заповедао, које је јуче спасао из че 
очну занимати питањем: „који ли је тај, коме хоће да ме даду“.{S} Зачудила се, како јој пре ниј 
је хтео веровати својим очима. — Човек, коме је поверена безбедност престола, ред и мир целе кн 
оме био веома подесан, као богат човек, коме су могли и знатне суме понудити, без зебње да ће и 
итет у Звониграду, млад, духовит човек, коме је ванредно дивно доликовала његова сјајна, капета 
а да је то драгоцен старински часовник, коме има близу два столећа.{S} Можда још у почетку прош 
о је милост коју вам чини ваш господар, коме сте радили о глави; ту вам милост чиним ја.</p> <p 
е тешко трпети да има ма кога на свету, коме сте и ви чим год обавезни, и коме и ви дугујете ка 
Његовом оку није измакло <pb n="213" /> коме се треба обратити.{S} И ако је овде био и окружни  
брука!{S} И то коме подмећу шпијуне!{S} Коме!...</p> <p>Растислав је ћутао.{S} После првог суко 
је још више изненадило наше путнике.{S} Коме је могао требати овај прелаз у овој пустој планини 
ерја.</p> <p>Ово је било изненађење.{S} Коме је могло што требати овде у сред ове пусте планине 
ам.</p> <p>— А?{S} Шта да им рекнеш?{S} Коме?{S} Да, да!{S} Господи министрима...{S} Да!...{S}  
акир фукара“ — продера се кнез срдито — коме ви још имате да пребацујете?...{S} Ако се ја срдим 
се никад није ни спремао за владаоца, а коме су ипак и сувременици и историја замерили за по не 
 кнезу тешко да поред себе гледа човека коме дугује благодарност.{S} Туђе заслуге боду му очи;  
вори испод плоче онога истога гроба, на коме је мало час седео.</p> <p>Кнез покуша да се брани, 
уби са свежа, лепа лица младићскога, на коме изумире све што је младо и лепо, а место њега дола 
о саграђен и узан мост преко потока, на коме је Зликовца требало напасти с обадве стране, али д 
ече кнез, показујући прстом на гроб, на коме је мало час седео.</p> <p>— Шушка? упита Заре и на 
едаде своме начелнику парче хартије, на коме је писало:</p> <p>„Желим да се састанем с господом 
тије, с црвеним покривачем на глави, на коме су само очи биле прорезане.{S} Они су носили нешто 
гледа над собом високо, мрачно небо, на коме је тек где где светлуцала по која сићана звезда.{S 
{S} Међу тим Лепша беше села за сто, на коме је пре њена доласка кнез Мутимир био разасуо нека  
аме речи.</p> <p>Прво проговори гроб на коме је кнез Мутимир мало час седео.{S} После дубока уз 
још добије и „запис“ - парче хартије на коме су биле забележене некакве турске каракуке - додав 
 смех јасним, веселим гласом, гласом на коме се познавало да потиче из груди сретна, радосна и  
наше, зажиже огањ у срцу нашем, огањ на коме кључају сви сокови организма, а на том сунчаном жа 
 на врху револуционарни знак — печат на коме су представљене две пријатељске руке како се рукуј 
 ми причате шта вам је ко поручио и шта коме треба!{S} Мени!{S} О, господине пуковниче!{S} Како 
ли никаква трајна добра.{S} Ако сте кад коме што и дали, то му је после крваво три пут на нос и 
за, без икаква даља значаја Она нити је коме што помогла, ни одмогла.{S} Рђав сте пример узели! 
 овој господи, одакле је који и како је коме име.</p> <p>— Име, име, молим покорно, јес, ево, о 
књигу, из које је погађао судбу, шта ће коме бити до послетка, а ту је држао и паре које добије 
 ако би ви, не знам из којих разлога, и коме на корист, сматрали да је ваша дужност да се дете  
 кнежева затекла као војног министра, и коме је било суђено да наскоро одигра кратку, али знача 
вету, коме сте и ви чим год обавезни, и коме и ви дугујете какву благодарност.{S} То се несумњи 
ући себи тачна рачуна ни шта говори, ни коме говори, ни за шта управо <pb n="162" /> све то гов 
ца, и ретко кад да ће у тај мах учинити коме какво зло, што је доказ да су вукови и људи ближи  
ико исто био изненађен као и онај сељак коме узеше шињел.</p> <p>— Сад смо спасени.{S} Овај шињ 
 топлоту.{S} А за тим?{S} Као оно човек коме би ненадно пао у руку зелембаћ, или друга каква га 
ио бих га да га уквржим, а после отерам коме треба да примим својих 300 минџурана.</p> <p>— Не  
 се, чупала се с неким туђим човеком, о коме управо и не зна ко је ни шта је.</p> <p>Све ово из 
ах опет све легло.{S} Један професор, о коме се баш тада водила по новинама препирка под називо 
је уклоњен с престола један владалац, о коме се држало да може у згодном тренутку постати вођа  
оворити о том јадном детету?</p> <p>— О коме детету?</p> <p>— О детету, па наравно да је дете.{ 
о, које г. начелника јако обрадова, а о коме је Ратко писао да га је нашао случајно, премећући  
 година, као наш Никица.</p> <p>— Ама о коме ти то говориш, о кнезу, је ли? — понови питање Рас 
ј мрачној ноћи, у сред овога гробља, по коме се виђају неке чудне прилике и утворе.</p> <p>Кнез 
у, као да су га биле извеле на траг, по коме се дало с успехом даље трагати.{S} Наравно, да је  
азрогаченим очима, с усијаним челом, по коме бејаху поискакале крупне капље зноја, разбарушен,  
 живахан, чисто весео, узбуђен глас, по коме се лако могло познати да долази из уста какве коке 
рнојевића пријатељима у Балканији, и то коме, и какве су ствари поименце долазиле? јесу ли приј 
љда само наша балканиска брука!{S} И то коме подмећу шпијуне!{S} Коме!...</p> <p>Растислав је ћ 
о се прочуо у покрету од 1848—9 год., у коме је и Балканија учествовала изашиљући своје доброво 
навек изгубљена, одсечена од друштва, у коме <pb n="702" /> не може бити места кнежевој наложни 
 <p>— Синоћ сам добио писмо од кнеза, у коме ми нуди председништво министарства.{S} Има у писму 
убив распис новога министра полиције, у коме објављује подручном чиновништву свој програм и сво 
љиву потребу, да испразни своје срце, у коме се било накупило тако много електрицитета.{S} Гото 
а извади из једне преграде завијутак, у коме је било једно писмо и још некакав предмет, па пруж 
{S} Свак има по неки свој молитвеник, у коме су прибране разне изреке и формуле, по којима се у 
до, ја сам готов на све.{S} Овај дом, у коме се ми саветујемо (Преседник министарства примети д 
лином и обновљеним пролећним животом, у коме свака травчица, сваки листак, сваки лептирић, што  
тав разговор - разговор неразговетан, у коме кнез није ништа разумевао.{S} Говор се продужавао  
ље, Растислав баци поглед у огледало, у коме се виде широка леђа пуковникова како замичу даље.{ 
{S} Но Лепша га понуди да чита писмо, у коме је стајало између осталога и ово:</p> <p>„Овој дру 
а ти је писао некакво захвално писмо, у коме ти благодари за некакво спасење, и шта ти ја знам, 
страховито потресе.{S} Наста урнебес, у коме се дуго није могло ништа разабрати.{S} После се по 
 да покојни кнез има свој тестаменат, у коме је назначен други наследник, но Врбавац је прешао  
ежево.</p> <p>Међу тим вест о заносу, у коме је кнез провео пуних 50 часова, полако продре на у 
89" /> веома жив и интересан говор, и у коме збиља претресена цела сувремена ситуација.{S} С ва 
а онако у <pb n="587" /> мраку погоди у коме се правцу крећу.{S} На једанпут му се учини да коњ 
сто заборављате доба његово и положај у коме је.{S} Шта уме и шта може ово јадно, младо, неиску 
 презриво и још се више увуче у фотељ у коме је седео.</p> <p>Врбавац је при ходању обично глед 
После овога настао је подужи разговор у коме је махом говорио сам кнез, и то час правећи примед 
рећи то, Лепша баци поглед на куверат у коме јо била слика.{S} На једаред узвикну: — Ах, та ево 
 и приљежањем“, поглавито умешношћу, - „коме свецу треба какав тропар.“ Народу се допадао што с 
а Синђо!{S} Овде се са мном тера читава комедија.{S} Ја нисам дете.{S} Зар не видим шта се ово  
е као истуцан.{S} Једила ме је цела ова комедија и ја сам био зловољан и нерасположен да одгова 
настичких претендента.{S} А кад се цела комедија свршила, твој министар дели још награде начелн 
92_N6" /></head> <p>Ако је живот људски комедија, онда су људи комедијаши, који целога века упо 
 — пили и банчили до зоре и правили сто комедија, ето шта је било.{S} Просто прокарта где год ш 
ml:id="SRP18892_N6">+++Свршена+++ је +++комедија+++.</note> <note xml:id="SRP18892_N7">Љуљушка  
 је живот људски комедија, онда су људи комедијаши, који целога века упорно, по некад врло озби 
ачке улоге.</p> <p>Свршетак такве једне комедије одигравао се баш сад у соби ђенерала Врбавца.< 
илама.{S} Ишли су <pb n="381" /> као на комедију.{S} Жандармски наредник прича како су многи пр 
 рече госпођа — кад ви горе терате сами комедију с официрским оделом, што да се не руга светина 
доктора усмено овлашћење да може на ту „комедију“ потрошити 50-60, па у крајњем случају и до 10 
што су биле нужне све те параде, сва та комендија, кад се цела ствар имала завршити овим чиме с 
ли: — Хајдмо у мој будоар, ту ћемо бити комотније. — Мона загледа свој мали бриљантски сахат. — 
де ће сести.{S} Кнез је понуди да седне комотно, уверавајући је да има доста места, и показујућ 
едице свега тога лако је предвидети.{S} Комшија удовац, комшиница удовица. <pb n="466" /> Он у  
ало да чује шта ли је то тако важно.{S} Комшија избуди комшије, сачекају се и тако се сви дигну 
 сети удовице сиротице, ако не њен први комшија, пашанац г. Растислављев, мекосрдачни г. Ратко, 
ту има мало прста божијег што она и њен комшија скоро у исти мах остају удови.{S} Као добра, хр 
рљиви, као да су међу својим знанцима и комшијама, с којима се сваки дан састају.{S} Оне првашњ 
ет; често је то у кући његова најближег комшије, и ма да је закон ту строг, обичај је опет јачи 
ра и покваренија калдрма но код његовог комшије, те с тога и има веће право за вењер, пошто је  
 ли је то тако важно.{S} Комшија избуди комшије, сачекају се и тако се сви дигну те пред општин 
не што год, што год тичу, чујем прво из комшилука!{S} Па како сам се јутрос бламирала! у каквој 
 лако је предвидети.{S} Комшија удовац, комшиница удовица. <pb n="466" /> Он у црнини и она у ц 
а гледају како се Црнојевићи и Косанићи конабе, па решили да једном прекрате те крваве распре.< 
мисао — конак!</p> <p>Је ли могуће?!{S} Конак!{S} Зар она у конаку?</p> <p>Но она се још не беш 
леда десно, кроз главу јој сену мисао — конак!</p> <p>Је ли могуће?!{S} Конак!{S} Зар она у кон 
е да не смемо никога страног примити на конак, док најпре не известимо кмета.{S} Наређивало се  
е га страховита дерњава, тако да је сав конак одлегао.{S} Послуга дотрчи са свећама и може се м 
и на бистар планински поток, и ту учине конак.{S} Жика насече папради и између две кладе направ 
 нареди му да пође за њим у манастирски конак; пандурима заповеди да понесу хоџине ствари.</p>  
реко кога би добавио Паву у манастирски конак.{S} Одмах се намери на „стрина Синђу.“ Њу је Срећ 
дник.</p> <p>Овај ходник спајао је мали конак манастирски с великим, он је изводио право на шир 
ло ђенералово пренесе у тако звани Мали Конак, где је до сахране било изложено народу на углед. 
 речи учинити: довући ћу вас све у овај конак, затворићу се овде заједно с вама, а наредићу још 
 бити. — Пава је уграбљена и одвучена у конак; стара, поштена и чувена кућа Крсманова осрамоћен 
та оставка је била написана и послата у конак.{S} Растислав те вечери добије јаку грозницу, с т 
оровој кући и позвали га да одмах иде у конак, кнезу је наједаред нешто позлило.</p> <pb n="616 
о рапорт о свему овоме, дигнем се сам у конак да видим шта је.{S} Пођем његовој соби.{S} Пред в 
њих је то ван сумње.</p> <p>На уласку у конак пресретоше их гардисте.{S} Радован је служио у во 
 то се без зазора говори у сред кнежева конака; и то се прича у очи једноме оцу!{S} Господине,  
 и пљачкала по осталим одајама везирова конака, примичући се све ближе и ближе Мустај паши, ког 
порти код гробља.{S} Морали су звати из конака онога момка што обично чува и храни мајмуна, те  
ном густишу, али ту им није било суђени конаковати.</p> <p>Овога првога дана потера је дала ове 
дрека тако да се чуло чак на улици пред конаком.{S} Једва у зло доба суварак се пребије и мајму 
у широку кантарску улицу.{S} Пред Малим Конаком ври.{S} Ту су постројени дуги редови војске, св 
ајпосле у пространу удољицу пред старим конаком.{S} Та је удољица обично празна, но сад је била 
"subSection" /> <p>Те вечери били су на конаку у окружном граду Милиновцу.{S} Одсели су у зград 
="252" /> <p>Старац хтеде поћи сам доле конаку да потражи кћер.</p> <p>„Ја сам отац; мени то на 
е у лево и упути се манастирском „малом конаку,“ сави око угла, зађе с позадне стране и пође пр 
а — рече Радован.</p> <p>Упуте се право конаку где је био одсео кнез.{S} На капији хтеде их зад 
p>Је ли могуће?!{S} Конак!{S} Зар она у конаку?</p> <p>Но она се још не беше прибрала ни од прв 
надоше стрина Синђу.{S} Пава је дакле у конаку.{S} За њих је то ван сумње.</p> <p>На уласку у к 
да му одмах исприча шта се све десило у конаку.</p> <p>Маврикије био је министар просвете.</p>  
ти можеш врло лако довести ову земљу до коначне пропасти.{S} Дај боже да ја не наслутим.</p> <p 
а, ни за длаку се није приближила своме коначном решењу.{S} Проливена је најплеменитија крв <pb 
 шест недеља њој је дошао некакав Илија Кондић жандарм.{S} Он мора да је Кати стари познаник, а 
ас и тражити, рачунаће нас за политичке кондотијере, за спекуланте, најамнике, који служе свима 
џбе о мом патриотизму; они да ми издају кондуиту јесам ли родољуб!{S} То за жива Мутимира неће  
лица, она рече:</p> <p>— Ова нова борба конзервативаца против г. Растислава згодно је поље где  
љења, да је опасност велика и да против конзервативаца треба употребити последње средство.</p>  
ла, за која је и мало час ломила против конзервативаца своја најоштрија беседничка копља.</p> < 
{S} Он прати све ове издајничке покрете конзервативаца, и, ако бог да здравља, он ће их једног  
ијално о неким угледнијим личностима из конзервативне групе, и питан сам шта знам о њиним везам 
нака, нарочито са старим државницима из конзервативне <pb n="134" /> странке, које је Врбавац з 
ру поглавито ова три правца: либерални, конзервативни и слободњачки.{S} Но имена мало одговарај 
 је старо и назадно, али ко зна како се конзервативни демагог Кугић умео представити и продати  
а, за повраћај династије Црнојевића.{S} Конзервативце треба индентификовати с прогнатом династи 
алније међу њима пребећиће у тако зване конзервативце, у чијем ће табору настати врење, које их 
S} То једино може, за овај мах, сузбити конзервативце, иначе од њих прети голема опасност — бил 
ми не будемо у стању сузбити и победити конзервативце сад, кад имамо власт у рукама, како ћемо  
умни да се пошто по то дочепају власти, конзервативци покушавају да то постигну с кнезом Мутими 
е употреби, да се кнез боље привеже.{S} Конзервативци ако успеју, успеће поглавито тиме, што ће 
неза.</p> <p>Ловимук је уверавала да се конзервативци у овој борби служе веома ружним, па често 
ала о покушајима које чине звониградски конзервативци, да придобију кнеза на своју руку, а Раст 
руг.{S} Бојао се да то већ нису учинили конзервативци.{S} Истина, ови млади људи већ инстинктив 
 једном изгубе власт.</p> <p>Тако звани конзервативци људи су с извесном прошлошћу.{S} Садашњи  
 ваља бита на опрезу.{S} Чим су се наши конзервативци овде нешто узврпољили, одмах је то јасан  
 је без либералности, а они што се зову конзервативци, извршили би највеће промене и реформе, д 
астијом.{S} Кнезу треба доказати, да су конзервативци прости агенти Црнојевића куће, и ако се с 
о изнети пред <pb n="493" /> очи, да су конзервативци, по предању већ, крвави и непомирљиви про 
тпоче.</p> <p>Предмет разговора били су конзервативци и њини покушаји, да се додворе кнезу и да 
{S} Кад се нађу на делу, видеће да нису конзервативци и промениће име.</p> <p>То је недалека бу 
, ако одрекне послушност, ако се обрати конзервативцима и њима понуди власт да саставе министар 
ведочиш кнеза, да Црнојевић у друштву с конзервативцима спрема удар.{S} То разумем, али не разу 
 којима треба власт, да што стеку; међу конзервативцима има људи с оронулим богаством, којима б 
ране, покушавали ма како да је објасне; конзул је звао момка и сам га лично испитивао — употреб 
су сва стакла била читава? — говорио је конзул.</p> <p>— Све сам брижљиво прегледао и све је би 
 били умешани у ову појаву! — одсече се конзул.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Наша два 
и маркиже?{S} Је ли могуће?! — чудио се конзул све више изненађен.</p> <pb n="477" /> <p>— Ја н 
репреденом византиском политиком — рече конзул.</p> <p>— Ах, г. бароне!{S} Ја бих хтео видети т 
и био је ево већ трећа година француски конзул у Звониграду.{S} Млад, образован човек, члан јед 
х, просто, необјашњена загонетка.{S} Но конзул је нагињао уверењу да је <pb n="488" /> маркиз м 
 опомене мушица нису могле пробудити г. конзула.</p> <p>Барон Жермини био је ево већ трећа годи 
се по прашини, испод стрехе францускога конзулата, дижући несносну вреву својим једнозвучним џи 
 ја нисам био луд ни пијан, за бога, г. конзуле.{S} Као што сад гледам овде себе и вас, тако по 
вала цела кућа, а понајаче сама соба г. конзулова, под чијим се отвореним прозорима и разлегала 
и брзим корацима маркиз Белини уђе у г. конзулову спаваћу собу.{S} Без увода, без икаквих претх 
д њих промакне кроз спуштене завесе и у конзулову спаваћу собу, и тада јој је душа да прилети о 
 и тада јој је душа да прилети одмах г. конзулу, да му стане на нос, или на крај усана, и одатл 
ћемо да јашимо.{S} Обећао сам инглеском конзулу да ћемо сутра изаћи да јашимо, а наравно, држим 
ављен израз маркижев беше заинтересовао конзулу.</p> <p>Белини продужи: — Као и обично, синоћ о 
оло, топло, меко, ружичасто тело својих конкубина.</p> <p>У првим вековима хришћанске победе, к 
дри хитрином.{S} Министар заповеда буди консервативац; послушан чиновник одговара хоћу, а после 
ати у своју корист.</p> <p>Друго, стари консервативци почињу се прибирати и мешкољити, они као  
љада дуката под погодбом да владу преда консервативцима.</p> <p>Наумни да се пошто по то дочепа 
<p>„Тако на прилику они раде да склопе (конструишу) малу металну справицу, која би се згодно да 
а и нагнати га силом да одговара — рече консул увређено.</p> <p>— Шта сам знао чинити!{S} Људи  
н примате једну особу из аустро-угарска консулата, држите је код себе по читаве сахате, стављај 
ранцуски, уз то и чиновник у француском консулату, и да по томе никоме не признајем права да ме 
р за три месеца изузео плату унапред „а конто“, и он је тако поступно одуживао тај дуг, кубурећ 
 овално лишце, тако интересно са чудних контраста искупљених на њему, гледао је у оне бадем очи 
жених личности.</p> <p>И ако је Врбавац контролисао сваки покрет кнежев и имао уверење да су ов 
оставим отворена, тако да сам све могао контролисати шта с вама раде.</p> <p>Заре је причао даљ 
ило, а кнез је узео да по његовој причи контролише своје памћење, да види да ли је ствар текла  
ду на руци, с друге стране да га мало и контролишу.{S} Један од жандарма био је наредник и он ј 
а неко време, назирао само њине нејасне контуре и црне силуете, док се најпосле и то не изгуби. 
 могао упуштати с тога, што је баш тада концентрисао у памети „сходну беседицу“, што ће је изго 
имао у рукама.{S} Они су знали да су им конци у мојој шаци.{S} Ха! ха! ха!{S} Уредник <title>Ба 
} Он је осећао да на њему трепери сваки кончић живаца, у глави му је било мутно а ноге су клеца 
д је изгледало као да је наишао на неки кончић од тога великог клупчета.{S} Оно неколико, по из 
наручју?{S} Њега је до последња живчана кончића потресао само један осећај, прождирала га само  
 Каја обавести кнеза како се по сјајном кончићу, озго с тавана, спустио огроман, гадан, црн пау 
г. Маврикије, ти и то твоје кљусе, ти и коњ, г. Маврикије; је ли, ти и коњ, или коњ и ти...{S}  
се, ти и коњ, г. Маврикије; је ли, ти и коњ, или коњ и ти...{S} Или коњ и ти и ти и коњ. —</p>  
 или коњ и ти...{S} Или коњ и ти и ти и коњ. —</p> <p>Кнез је при сваком помицају својих фигура 
коњ, г. Маврикије; је ли, ти и коњ, или коњ и ти...{S} Или коњ и ти и ти и коњ. —</p> <p>Кнез ј 
је ли, ти и коњ, или коњ и ти...{S} Или коњ и ти и ти и коњ. —</p> <p>Кнез је при сваком помица 
ао?{S} За тим; заповеди да му се спреми коњ и да му донесу парадно одело.{S} Разасла и друге на 
 кад знаш што не пазиш?...{S} Тако овај коњ дође овде, па ја тебе овако бијем... оде пијон — та 
/p> <p>„Их, баш си глуп, бога ми си као коњ глуп, г. Маврикије — и кнез га прстима гурну у глав 
е волем зар бих ти рекао да си глуп као коњ!....</p> <p>Маврикије се блажено смејао.{S} Кнез уз 
ну суху зоб.{S} По где где чује се како коњ фрче у зобницу, или тако дубоко увуче ваздух да ти  
и.</p> <p>....„Хајде да те матам, а <hi>коњ</hi> да ти не дирам...{S} Може ли то, г. Маврикије. 
 4 минута може испрегнути и упрегнути 4 коња.</p> <p>-— Видећеш, сад на првој станици, рече кне 
е и усмене наредбе.{S} За тим је сео на коња и, у пратњи два коњаника, отишао у главну касарну, 
је, на шта ви мислите...{S} Бежи испред коња, не краљицу под коља...{S} Збиља, г. Маврикије, ми 
меле рећи.</p> <p>— Јамачно су горе код коња; спремају ваљада кола — рече чича Боја.</p> <p>Пођ 
из поље и он угледа чак тамо далеко низ коња, повезаних за школску ограду.{S} И на један пут ње 
јадин опет баци поглед у даљину; редови коња мирно су стојали везани за школски плот, само су р 
не би губило толико времена при промени коња.{S} Кад је највештији кочијаш ипак му треба три и  
ан пут поче окретати и онај низ везаних коња, и онај плот за који су коњи били везани, и она шк 
ринемо се о побољшању пасмине код наших коња и говеда, и у нарочитим заводима држимо добре атов 
ашћено.{S} Међу женама наста вриска.{S} Коњаник одјури даље као муња, и последњи редови света в 
улицом, која води у двор....</p> <p>Кад коњаник би спрам парка, она три човека чисто поскочише  
.</p> <p>Кад дође до гомиле света, овај коњаник викну нешто.{S} Јурећи даље, он опет нешто викн 
едан пут из овога облака указа се један коњаник.{S} Полегао по коњу, он је непрестано шибао ово 
звидница, два жандармска <pb n="136" /> коњаника, склањајући с пута кола, стоку, људе, у опште  
} За тим је сео на коња и, у пратњи два коњаника, отишао у главну касарну, где је одмах сакупио 
е опрезно пођу за колима четири оружана коњаника и с потребне даљине да мотре непрестано на кол 
 <p>На широком друму указа се један вод коњаника.{S} У оближњој касарни зачу се необична лупа д 
 двоја кола, а око њих било је неколико коњаника.{S} У кнежевим колима видла су се два човека,  
ца у траву и продужили разговор.</p> <p>Коњаника нестаде, а међу светом остаде ужас, забуна и н 
е хитре <pb n="140" /> коње, оне сјајне коњанике, па онда фркне на нос, као да би хтело рећи: „ 
вање, узајамно чуђење, неки потрчаше за коњаником, неки, пренеражени, стадоше на сред друма, бл 
да за тренутак оне хитре <pb n="140" /> коње, оне сјајне коњанике, па онда фркне на нос, као да 
 се коњушници да види спремају ли слуге коње.</p> <p>У коњушници још је било тихо и мрачно.{S}  
а првој постаји, где ће стати да измене коње, а где је био спреман и мали доручак.{S} То је бил 
на колима, скочи на козла и ошину добре коње.{S} Калдрма загрме под колима и жустрим ударима ко 
а из далека.</p> <p>— Јесте ли намирили коње, момче?</p> <p>Слуга диже главу и погледа у мрак.< 
ак му треба три и по минута док промени коње, и то се обично понавља свака два часа.</p> <p>Док 
 Још из далека угледаше Радована, водио коње на поток да их напоји, па их враћа.{S} Али око кол 
игуре.{S} Напослетку га остави с једним коњем.</p> <p>— Сад сте остали само вас двоје, г. Маври 
 је сиромах бежао по целој дасци штићен коњем.</p> <p>— Хм!{S} Бежи твоје величанство, г. Маври 
је било на ногама.{S} Спремана су кола, коњи, пртљаг — јер је тамо требало и преноћити. —</p> < 
цу крећу.{S} На једанпут му се учини да коњи успорише свој ход.{S} И заиста, после неколико тре 
ље и даље.{S} На један пут осети се где коњи успорише ход; не потраја дуго, кола стадоше.</p> < 
/p> <p>— Ништа, гледам да ли су спремни коњи.</p> <p>— Одвали! — рече слуга, пресудно, растежућ 
ему прође кроз главу мисао: „Јес, и они коњи спадају у моју подручност.“</p> <p>После као да на 
има зоб, па опет прилегле да дремну док коњи позобају, а после ће устати да их отимаре, напоје  
страна чуло се звучно врускање зоби; то коњи својим снажним зубима жрвњају крупну суху зоб.{S}  
из везаних коња, и онај плот за који су коњи били везани, и она школска зграда коју је заграђив 
луварић и чича Среја пандур пошли су на коњима, да заштеде ноге бар где се могне.{S} Кроз село  
 тежак уздисај.{S} Слуге устале те дале коњима зоб, па опет прилегле да дремну док коњи позобај 
к тамо у углу, како седи на патосу међу коњима и према маленој свећици, прилепљеној за даску, к 
у омиљену тему-што но реч: усео на свог коњића, и сад га је тешко било скренути с пута којим се 
ндиров, који је из даљине јурио на свом коњићу.{S} Сељаци се размакоше и пођоше даље по заповес 
 дочека ове позне путнике.{S} За мало и коњици стигоше; топот на једном престаде, они се зауста 
ољу, кад пусти у борбу своју оклопничку коњицу, па, с пуно дрске уверености у победу, гледа как 
ри поласку звизнем уговорени знак, наша коњичка стража притрчи и ја јој наредим да ухвате црну  
седнуте стражама, по граду су крстариле коњичке патроле.{S} Те се ноћи у Звониграду мало спавал 
 видели су слушче како истреса и савија коњске зобнице, видели су чак и голема шарова како се и 
едан од слугу беше будан.{S} Кроз многе коњске ноге, он се видео чак тамо у углу, како седи на  
планинца одмах је распознало, то је био коњски топот и примицао се све ближе.{S} Тодорика стаде 
 тиху коњушницу појачи, случајни ударац коњски о дрвени, подлубљени патос коњушнички.</p> <p>Са 
рма загрме под колима и жустрим ударима коњских копита.</p> <p>Окупана, намирисана, лепо обучен 
р по лупи кола и <pb n="426" /> ударању коњских копита она познаде да су ово кнежева кола што с 
ити: с тога устаде да још једном положи коњу, и да се мало расхлади да тако после боље и заспи. 
а указа се један коњаник.{S} Полегао по коњу, он је непрестано шибао ово јадно живинче, које се 
</p> <p>Растислав се осмехну и изађе из коњушнице.{S} На пољу је још било тавно.{S} Он се врати 
ле боље и заспи.</p> <p>Враћајући се из коњушнице газда Тодорика, онако распојас и босоног, ста 
аву.{S} После изађе у авлију и упути се коњушници да види спремају ли слуге коње.</p> <p>У коњу 
 светлошћу једва најближу околину.{S} У коњушници се осећао оштар, али пријатан мирис свежа про 
а види спремају ли слуге коње.</p> <p>У коњушници још је било тихо и мрачно.{S} Једна једина ла 
ка.{S} Овда онда одјекивао је кроз тиху коњушницу појачи, случајни ударац коњски о дрвени, подл 
дарац коњски о дрвени, подлубљени патос коњушнички.</p> <p>Само један од слугу беше будан.{S} К 
дице.</p> <p>— Пазите, г. пуковниче, да копајући очи овој земљи не ископате своје рођене...</p> 
своје стреле и трују њиме врхове својих копаља, како би непријатељу нанели што сигурнију смрт.< 
ђен камен.{S} Мало по мало, непрестаним копањем створене су огромне подземне галерије и поткопи 
А по селима, кад пре удадбе по два пута копиле, онда то није ништа — примети доктор подругљиво. 
 наша, да нам на престолу седи туђинско копиле.{S} Нова династија донеће нову срећу, нов напред 
да једноме своме добром цртачу да му је копира.</p> <p>Војници овога гарнизона отворено нападај 
ме под колима и жустрим ударима коњских копита.</p> <p>Окупана, намирисана, лепо обучена, увије 
и кола и <pb n="426" /> ударању коњских копита она познаде да су ово кнежева кола што стадоше п 
а против, врло је интересно и баш ме то копка да видим како пише једна таква женска, нарочито к 
.{S} Многи не би отишли, али је свакога копкало да чује шта ли је то тако важно.{S} Комшија изб 
аг но у тај мах као да ме нешто изнутра копкаше:</p> <p>„Хајд још малко, ено до онога дрвета; т 
зервативаца своја најоштрија беседничка копља.</p> <p>Бадава, главно је кад човек има своја нач 
— Он је понесе канабету.</p> <p>Јела се копрцала и бранила.{S} Она му у отимању откиде мараму с 
> <p>Он паде ничице, али се у грчевитом копрцању брзо окрете на леђа.{S} Кнез потрча да га прих 
ики долап, с пуно ситница на њему.{S} У копрцању, Лепша одупре ногом у тај орман и једним снажн 
рагови, како сам се но прашини отимао и копрцао.{S} Не, не!{S} Да сам ја био прошле ноћи ухваће 
 га избаце напоље, но он се онако пијан копрцао, отимао и једнако је сипао погрду за погрдом, м 
S} Сећам се само толико да сам се почео копрцати и отимати да се ослободим, али што сам се ја в 
тезати или попуштати, а уловљени кнежић копрцаће се у мрежи као свако друго сомче.{S} То је био 
 бивати досадна.{S} Читаво јато врабаца копуњало се по прашини, испод стрехе францускога конзул 
дигао главу у вис да откопча испод гуше копчу на мундиру.</p> <p>Тако, с подигнутом главом, Врб 
евно стање, иначе он је корачао срчано, корак му је био лак и поуздан.{S} После подужа ћутања Ц 
мести столицу управо спрам ње, једва на корак растојања од њених колена.</p> <p>— Ако дозволите 
 није било потребно.{S} Стојећки, читав корак удаљен од гроба, кнез Мутимир сад је јасно чуо, к 
b n="254" /> <p>Дежурни плану, он стуче корак назад, удари ногом о патос и викну:</p> <p>- Гле  
од мио.{S} Ето, покушајте! — то је први корак на путу народњаштва — заврши Растислав подругљиво 
све његове покрете, да му пазе на сваки корак и о свему тачно да извештавају г. министра.</p> < 
ружили су га шпијунима и прате му сваки корак.{S} Он неће више да трпи те стеге.</p> <p>Растисл 
о колико је ризичан овај његов последњи корак.{S} Ђенерал је имао на кнеза веома голем утицај.{ 
 кнез Мутимир се замисли.{S} Он одступи корак два од прозора, па је тако замишљен стајао још не 
 кабинета, где је могао по вољи пустити корак.{S} Г. министар је ходао и нешто размишљао, али,  
е ствар.</p> <p>Она спусти глас и крочи корак ближе зачуђеном пуковнику.</p> <p>— Вама смета кн 
и:</p> <p>— Кад сам се одлучивао на тај корак није ме ни мало руководила каква лична мржња спра 
ежеве женидбе; веровала је да ће он тај корак учинити с њоме у споразуму, а она би му дала наји 
 сам ли баш ја спречила и пресекла твој корак, који је једини био у стању да те за увек привеже 
но ћаскање; она устаде нагло и за један корак одмаче се од кнеза.</p> <p>— Господару, ви ме дов 
/p> <p>Јела скочи с дивана, крочи један корак на страну, стаде, обори главу; сва је дрхтала.</p 
м халом и да те спреми за онако одсудан корак.{S} То је била управо тактика „Балканске Браће“.{ 
одоше журно даље, а ишле су упоредо и у корак, као што иду војници.{S} На скоро ове се две женс 
} Но кнез то одби, он изви руку, стукну корак назад, и, подижући у вис обадве руке, рече опоро  
ана испратише.{S} Нису пошли они ни 100 корака, кад у мраку угледаше две женске прилике, где гр 
није била многобројна.{S} На 150 до 200 корака унапред, с бедим кајишима преко груди, јурила су 
је удаљен од наших бегунаца свега 10—15 корака.{S} Жика га је гледао.{S} На један пут он узе у  
 справица избацивала на даљину од 10—15 корака малу, шупљу, челичну иглу, налик на игле код штр 
ко руке секиру.{S} Зауставише се на 5—6 корака од Враничића и назваше: „добро јутро!“</p> <p>Вр 
S} Он се прену и окрете.{S} Само за два корака удаљена од њега, чучала је крај малена дрвена кр 
 у руци.{S} Шињел сељаков стојао је два корака даље набачен на глогов трн.{S} Жика дочепа шињел 
ребледи; Милоје беше устао и крочио два корака у страну, па сад стаде као укопан; само се Врани 
гурао кроз гомилу.</p> <p>На три четири корака иза кнеза, један гост беше сео на земљу, изуо де 
и и дрема; он му се примакне на десетак корака с пуном штрцаљком и од једном прсне.{S} Момак се 
 оно њини волови што пасу ту на десетак корака.</p> <pb n="542" /> <p>Сељаци потврдише да јесу, 
 овим лепим пољанама.</p> <p>На десетак корака од Враничића два вола тако су слатко пасла и сав 
 много ишли кад на једном, на двајестак корака пред собом, опазише гомилицу од 4 народна војник 
 ће се у ланцу, размакнути по двајестак корака један од другог.{S} Препоручено им је да се мног 
 крај алеје, а нема свега још двајестак корака“.</p> <p>„И ја пођем, али тек што сам крочио, не 
пођем, али тек што сам крочио, неколико корака ја за једанпут запнем о нешто ногом и посрнем.{S 
ачао; није знао како пређе оно неколико корака што га је још делило од кола.</p> <p>Кад приђе к 
 битци, из сале се чула шкрипа кнежевих корака и осећао се мирис од дуванског дима.{S} Кнез је  
м приликом.{S} Страх је убрзавао његове кораке; он је измицао напред, а никако се није смео окр 
ко невешто и неуспешно кушао своје прве кораке у љубавним авантурама, земљом је, у његово име,  
> пред министровим вратима, они убрзају кораке, узгред само прошапућу: „Зар је већ дошао г. мин 
баци добро мараму на главу и пође брзим кораком.{S} Она никад није мислила да буде кнегиња, нит 
свети крст мучеништва.{S} Мене на првом кораку срета издаја, да ме научи ценити верност по њено 
ту земљу, а шта га срета одмах на првом кораку!</p> <p>Но младост је божанско неисцрпно врело с 
евна рана на срцу, да је одмах на првом кораку наишао на гадне преваре и ниска лукава подвођења 
ање било је веома тегобно.{S} На сваком кораку могло се заврљати.{S} Ваљало је познавати, што н 
ако му Растислав прави сметње на сваком кораку, не да ништа да буде по његовој — кнежевој — жељ 
 и дедак, који се даје варати на сваком кораку, кога ће једна туђа суза нагнати да рад ње жртву 
Враничићу је претила опасност на сваком кораку; сваки џбун, свако дрво, свака удољица могла је  
а на целу фамилију, гониће их на сваком кораку.</p> <p>— Хоће! — понови начелник истим тоном.</ 
де своје румене, а понекад и нарумењене корал-уснице.</p> <p>Међу тим мушки су у кавани у јутру 
и, па и кушали — али сви ти дипломатски кораци нису донели никакве користи; Заре не хтеде више  
 каква прешна посла.{S} Крупним и брзим корацима маркиз Белини уђе у г. конзулову спаваћу собу. 
асвим заклоњене цвећем и приђе им брзим корацима.</p> <p>— Домаћице, где си ти? — рече пуковник 
трењу песму, када се кнез Мутимир брзим корацима враћао у свој двор....</p> <p>После по часа кн 
 све живо измилело на улице.{S} Лаганим корацима у безбрижном разговору, промиче гомилица за го 
навлачила.{S} Мутимир јој приђе лаганим корацима.</p> <p>— Лепшо, лепото моја!{S} Ти се не срди 
о пре — рече он одважно.</p> <p>Лаганим корацима кнез приђе зиду, скиде своју слику, извади мал 
еданпут нагло скочи с дивана, поузданим корацима приђе огледалу и ту се ћутећки огледао за који 
реко лица, а ова је јадна жена убрзаним корацима хитала преко звониградских улица, и незнајући  
S} Са затуреним рукама на леђа, крупним корацима она је мушкобанасто ходала по соби и чисто кив 
ну — с набреклом мешином, он је крупним корацима корачао унаоколо, по колу, гајде су бректале,  
p>Устаде и кнез, и пође по соби крупним корацима, лупајући срдито ногама.</p> <p>Доктор му пође 
ућута.{S} Продужи само корачати крупним корацима.</p> <p>— Ја не разумем вашу срџбу.{S} Ја сам  
што је ово наредио, он се упути крупним корацима правце вратима ђенералова кабинета, где је ова 
 врло ружно француски, а за тим крупним корацима пређе преко собе, дочепа се врата, тресну их з 
 Кнез Мутимир ходао је узбуђено крупним корацима по свом кабинету, и непрестано загледао у саха 
ајући, и пође по соби крупним, немирним корацима.</p> <p>— Видели људи, господине!...{S} Видели 
о <pb n="204" /> приђе кнезу несигурним корацима и извади из џепа своју белу намирисану мараму  
ти путевођа у многим корисним и сретним корацима.{S} Ја не умем да ти кажем где је извор оној с 
р одскочи од зида и пође по соби круним корацима.{S} Гледајући непрестано у патос, он отпоче жи 
 /> раздробљеним шиљастим стењем.{S} Он корача, а љути белутак одгриза с ногу комад по комад ме 
теном сабљом, која за њим тандрче, а он корача немарно, озбиљан, дешператан, оборене главе, јед 
уџаке.{S} Кнез је ишао низбрдицом, а ко корача низбрдицом, увек може лако пасти. <pb n="351" /> 
 главом, представљајући Растислава како корача надувено и с напетим носом.</p> <p>— Ја да се на 
о ниси могао видети пред собом ни на 10 корачаји.{S} Уз то се свако по сахата ваљало провлачити 
ока — једва да је имала две-три стотине корачаји, а иза ње опет се дизала стрма шумовита коса,  
 сад чуо болан јаук.</p> <p>У двајестак корачаји, прескачући као јелен читаве џбунове, Жика дос 
ево питање.</p> <p>Крочише још неколико корачаји.{S} Милоје застаде; застадоше и остали.{S} Пре 
евичан човек изгубио би се чим пође сто корачаји, и без големих јада не би могао никако ни изаћ 
главица.{S} Ниси могао крочити ни десет корачаји по равном земљишту; једнако се морало пењати и 
мало на више, па на једно педесет шесет корачаји да стане под какав багрем и ту да чека.</p> <p 
зили су редом један по један.{S} Обично корачају споро, пењу се уз степене полако, а кад угледу 
он се полако измаче, одступи на страну, корачајући полако и гледајући у патос.{S} Био је мрачан 
ачин дошли на престо, зар пут, којим је корачала твоја династија, није засејан лешевима?</p> <p 
ој носач сноси низ некакве басамаке.{S} Корачао је полако и опрезно и силазио је дуго.{S} Најпо 
бреклом мешином, он је крупним корацима корачао унаоколо, по колу, гајде су бректале, а коло тр 
</p> <p>Боји се одсекоше ноге; једва је корачао; није знао како пређе оно неколико корака што г 
овник Врбавац.{S} Ушав у дворану, он је корачао полако поред гомилица, што су овде онде разгова 
 су узбуђено душевно стање, иначе он је корачао срчано, корак му је био лак и поуздан.{S} После 
Не снебивајући се пред доктором, он узе корачати пољаном, то лево, то десно и у два три маха ре 
близу један уз други, да се рахат могло корачати с гроба на гроб.</p> <p>Незнани вођ застаде, с 
/p> <p>Растислав ућута.{S} Продужи само корачати крупним корацима.</p> <p>— Ја не разумем вашу  
е добре воље зависило на коју ће страну корачити.{S} О, како би јој лакнуло кад би сад било ког 
а тера своје лудорије, а да га држите у корди тиме, што ће од вас зависити кад ћете и колико ће 
 се да ће овај покрет имати много дубљи корен; рече, како је озбиљно о томе премишљао да ову ст 
уће све ће више јачати.{S} Овој дружини корен је у народу, а то значи њена је будућност обезбеђ 
шли су у Орловац и ту већ ухватили јака корена међу грађанством, које су умели тако заинтересов 
кав истински порок не може имати дубока корена у младој души његовој.{S} И шта би хтели ви од њ 
 догађаје из публике, из народа и имају корена у земљи, без тога, велим, ти ћеш постати играчка 
рене и оживи све то, да даде свему томе корисан правац и да удахне душу у ту успавану снагу нар 
{S} Где би њој могло бити лепше, а вама корисније?{S} - Наравно, ово говоримо кад би нешто у ис 
дног генија може бити путевођа у многим корисним и сретним корацима.{S} Ја не умем да ти кажем  
 суза нагнати да рад ње жртвује стотину корисних ствари.{S} Добар човек значи уједно и паметан  
и. — Они знају шта је добро и за државу корисно, и као год што су то вршили јуче, кад им је то  
е, брао и славу што је свршио за државу корисно дело.</p> <p>У последње време појавила се била  
уду тешке и непријатне.{S} Прими их као корисну истину, коју можда никад више ни од кога нећеш  
ци најгоре врсте.{S} Била би, истинска, корист за државу да се те збрке једном ослободимо, па с 
ација.{S} Примање би било обезбеђено, а корист би била очигледна, кнез би био дупло обвезан.</p 
ви, не знам из којих разлога, и коме на корист, сматрали да је ваша дужност да се дете одвести  
побуде за <pb n="647" /> то — страх иди корист?{S} Обојица су нагађали: позитивно није нико ниш 
ротеран, и династија Косанића оборена у корист династије Црнојевића, наш јунак стекао је одмах  
е може остати без утицаја на даљи рад у корист „законите династије.“ У опште, прилике су тако п 
ва промена, а свако упоређење ишло је у корист пређашњега стања.</p> <p>Али један случај нарочи 
о томе премишљао да ову струју окрене у корист данашњега <pb n="499" /> стања, и да све ове мла 
} За какав рачун?{S} За какву и за чију корист?{S} Треба па мени што?</p> <p>Ђенерал на један п 
о пазити, и тај утицај сачувати у своју корист.</p> <p>Друго, стари консервативци почињу се при 
 чије слабости треба употребити у своју корист.{S} Сваки га цени само по томе колико вајде може 
шанца употребила су ову околност, да се користе положајем свога таста.{S} Све своје <pb n="501" 
.{S} Наћиће се и других који хоће да се користе кнезом.{S} Све оно чиме ви мислите да га држите 
е био да се бар што више <pb n="277" /> користи овим путем, да се с кнезом што боље зблизи, да  
 дипломатски кораци нису донели никакве користи; Заре не хтеде више рећи ни речи, и на све разл 
н, кад вам од њега не може бити никакве користи више.{S} То је све што бих ја умео рећи о будућ 
то зависи само од његова укуса и његове користи хоће ли нагињати ономе што се зове поштено, или 
ата“.... и т. д. — Набројане су и друге користи, али се на крају крајева опет враћало на 300 ду 
ужди, јер г. Растислав није рад да црпе користи из махна и слабости кнежевих, али шта ће кад су 
д вас можда сад и гладовао.{S} Какве би користи могла имати странка од вас таквих, кад њој треб 
а некаква своја начела.{S} Но ако се он користи својим положајем и злоупотреби своју власт, па  
јатељ за њега је вредио онолико, колико користи може од њега да исцрпе.</p> <p>Умео је дубоко у 
поту; па зар је какво чудо, ако се њоме користила, кад се дала згодна прилика, а нашао се погод 
S} Али они су се побркали, а вешти људи користили се тиме, те једним уништили другога.{S} И ако 
>— Само се могу чудити, да се тако мало користите у практици тако јасним схватањем ствари у тео 
рао као сујетне будале, којима се треба користити.</p> <p>Огорчен на старога кнеза Косанића, ов 
ено, прилике су повољне и њима се треба користити. — Само и ту ваља хитати.{S} Ко зна шта може  
То је долазило као поручено.{S} Ваља се користити и том околношћу, ако је истина што се говори, 
квоглавски поток, који је оставио своје корито, па ударио људима по сред најбољих ливада и орни 
зајапурен кнез је ходао по соби крупним корицама, непрестано је гледао у земљу и непрестано је  
о, притиснуто, завиличено, с цензурском корпом на устима, са чега се на све стране и дубине чул 
Бог дао, да тиме може у свету заслужити кору хлеба.{S} Господин прота је имао своју службу, сво 
непрегледном сплету јаруга, дубодолина, коса, провалија, ћувика и брдских главица.{S} Ниси мога 
 отрови од којих је за једну ноћ седила коса у младића, а снажни људи у најкраћем року претвара 
жасом опажа да његова, до јуче још црна коса, сад на један пут почиње нагло белити, а после и о 
 а иза ње опет се дизала стрма шумовита коса, исто онако мрачна и омчата као и ова с ове стране 
а.{S} На сред чела, на ивици где почиње коса, видела се крвава јаружица. <pb n="643" /> Жика се 
тајало им је да се спусте до планинских коса понајближих подножју, па тим косама да се провлаче 
аси неправилних, издробљених планинских коса што су се, наслоњена једна на другу, скрећући непр 
нских коса понајближих подножју, па тим косама да се провлаче.</p> <p>Такво путовање било је ве 
 стање које је велики родољуб Страшимир Косанић III. по себи оставио.“</p> <p>Прокламацију су п 
внички планова старога тирјанина“ кнеза Косанића.{S} Писао је Порти представке и вреко градског 
 је настало услед доласка старога кнеза Косанића.{S} Наравно, везе с Турцима у то доба биде су  
истити.</p> <p>Огорчен на старога кнеза Косанића, овај човек није презао чак ни од тога да ступ 
аким даном све више мрази.{S} Династија Косанића некада се поносила тиме, што је била представн 
и мржње спрам човека, кога је династија Косанића дигла на висину, а он ту висину употребљује да 
је један кнез био протеран, и династија Косанића оборена у корист династије Црнојевића, наш јун 
 се оженио девојком из владалачког дома Косанића, у то име ђенерал Врбавац унео је у устав одре 
нежевске лозе, а четврти сам из племена Косанића, те већ по самоме рођењу никад не могу бити он 
тргло поверење младога кнеза Страшимира Косанића, који је дошао на престо по смрти свога старог 
и смерови <pb n="584" /> да се породица Косанића обори, а Црнојевићи да се поврате.</p> <p>У пи 
 <head>Дочек</head> <p>Стара престоница Косанића радосно је дочекала најмлађи изданак ове народ 
ике, где би морао учинити ма што против Косанића.{S} И ово мирно држање чича Степино познало се 
дичне црте ваше.{S} Ако у теби тече крв Косанића — нећеш ни ти бити много другчији.{S} Шта више 
и, и у томе је главна заслуга династије Косанића.</p> <p>Ђенерал скочи с дивана.{S} Очи су му н 
вић планира какав удар против династије Косанића.{S} И ту сад кнезу ваља дати доказа, да таква  
си и ти један члан владалачке династије Косанића.{S} Спас и интереси династије морају сада овде 
о лојалне присталице законите династије Косанића, па и то неће бити без мига самога команданта. 
— Нарочито вама, владарима из династије Косанића, преко је потребно да постанете добри људи.</p 
н нов кнез у лицу Мутимира из династије Косанића IV.{S} Кад би имали фактичке моћи, можда би ва 
стом такође важним у историји династије Косанића, одакле се кнез после имао вратити у Звониград 
 беседу, како он, као потомак династије Косанића и т. д. долази у стару престоницу Косанића и т 
ходни рад састоји у збацивању династије Косанића, а повратку давно прогнане династије Црнојевић 
х је издавао крвави оснивалац династије Косанића.{S} Престо Косанића подигнут је на злочину.{S} 
 То је право јуначки, мушки!{S} Види се Косанића крв!{S} Сад га тек признајем за права брата.</ 
оснивалац династије Косанића.{S} Престо Косанића подигнут је на злочину.{S} О праву ту не може  
 на то, да кнеза прогнају, да династију Косанића збаце а на место ње да дигну пређашњу династиј 
то од обичних људи.</p> <p>На династију Косанића гледао је с презирањем.</p> <p>„Свињари, као и 
анића и т. д. долази у стару престоницу Косанића и т. д., иде стопама својих предака и т. д., н 
b n="146" /> сија срећна звезда великих Косанића, који с правом могу понети име „оцеви отаџбине 
озивају народ да збаци династију лажних Косанића, па да поврати своју народну династију Црнојев 
таџбине, о збацивању изанђале династије Косанићеве и о повратку омиљене лозе Црнојевића.</p> <p 
— То је једно.{S} Друго је, што сте ви, Косанићи, по свом карактеру, људи мало симпатични.{S} Н 
} Очи су му необично светлиле.</p> <p>— Косанићи су дошли да буду отац готовом детету, млади кн 
ићи за то, што су први подигли народ, а Косанићи што су после прихватили и продужили започети н 
аревима да гледају како се Црнојевићи и Косанићи конабе, па решили да једном прекрате те крваве 
са с овим материјалним светом — Јес, ви Косанићи људи сте које је веома тешко волети.{S} Ви сте 
сад некако навршује 15 година од кад су Косанићи понова враћени на владу, то је њин рок таман о 
очи да брани кнеза и оберучке дочепа за косе једнога разбојника, а он јој наслони револвер на с 
еве муњу обвио,</l> <l>Низ снажна плећа косе спустио,</l> <l>Витице су му гујски сплетови,</l>  
стио ниско за западном обзорју и његове косе зраке већ су слабије осветљавале пусту улицу.{S} У 
уком преко чела те уздиже прамен испале косе, па онда мету леву шаку на срце, а десном се подбо 
едња раста, пуне браде и кратко ошишане косе.{S} Његове живе, избуљене очи давале су му особито 
ећа, глатко чело, ведре очи, црне, пуне косе, румене усне, румене, забрекле образе, без и једне 
ћом, увек се дешава тако, да или прамен косе, или парче какве крпе, или какав цвет, или најпосл 
 косу.</p> <p>Бабетина ишчупа пуну шаку косе и још неколико пута удари у главу ово јадно девојч 
уда и не питајући како.{S} По глави, по коси, по затиљку, по голом телу, по хаљини ови су се по 
дити руком ко глави:</p> <p>— Моја лепа косица!{S} Немој ми се ти кидати, ћеро моја, но ти лепо 
акав горостасни амфитеатаор, џиновским, косо срезаним каменим бреговима, високим местимице и пр 
го, но да и сам пође за њим.{S} Ударише косом.{S} Одмичући се од овога кобног места, где су у к 
љцима, а на обзорју пресечене повисоком косом.{S} Око себе је видео неравно, каменито земљиште, 
тих, присувих образа, с проседом, црном косом и веома живим, али упалим плавим очима, — ова је  
шли су дубље у шуму.{S} Ишли су омчатом косом.{S} С десне руке зијала им је мрачна и страшна пр 
е му се држи још само чеона и потиљачна кост, а још га тера стара земаљска сујета, рад је да по 
об; нашим рукама и ногама, од саме беле кости, тако ћемо га стегнути, да, хтео не хтео, мора ос 
ој, док најпосле не почну избијати голе кости.{S} Ужасно!{S} Набављали су из болница мају (гној 
 <p>Куршум је срећом омакао поврх чеоне кости и расцепио само кожу на глави.{S} Перун је онесве 
љу, да преда вечном одмору своје уморне кости, своје стогодишње, шупље груди.</p> <p>Овде онде  
S} Мршав у лицу, с две велике јагодичне кости, овај човек имао је у изразу нечега што је у исти 
тваца; он је чуо како клепећу њине сухе кости; осећао је како га жуље њине разголићене, коштуња 
 угнезди, уђе у крв, у месо, у живце, у кости, уђе у сваку ћелију у организму, у сваку капљу кр 
сподину проти остало свега још неколико костију; од главе му се држи још само чеона и потиљачна 
 кнезу до ушију с поља! —</p> <p>Обадва костура крај кнеза грохотом се насмејаше, а овај смех д 
 је тргло неко шапутање.{S} Шапутали су костури и кнез је јасно разабрао ове речи: „Овај ће га  
нимо, или другим робом заменимо?</p> <p>Костури одговорише нешто, али њин је одговор био чуднов 
спратили су покојника на колима до саме костурнице.</p> <p>Сутра дан службене новине донеле су  
/> где је ђенерал сахрањен у породичној костурницу своје супруге.{S} Кнез, министри, преставниц 
еле земље, кнез је сахрањен у породичну костурницу, у храму свете Богородице у Звониграду.</p>  
о трајала.{S} После десетак минута хода косу је на једаред пресецала лепа удољица, непошумљена, 
— рикала је бабетина дрмусајући Јелу за косу.</p> <p>Бабетина ишчупа пуну шаку косе и још некол 
шешир, а другом зачешљавао своју велику косу.{S} На један пут он натуче шешир на главу и рече о 
 што бејаху оставили шумовиту планинску косу, која се без прекида пружа на пространству од неко 
поправи спрам огледала мало разбарушену косу, и прикачи откинуту чипку, а затим се маши за свој 
ељанка, са заденутом сукњом за појас, с котарицом на руци, тера пред собом чопор оваца.{S} Кад  
млађе браће, трпала их у некакву велику котарицу, а једнако је кецељом брисала сузе и викала: „ 
ечи излетеше из груди, као кад из парна котла шибне дуго уздржавана пара.</p> <p>— Знам, — рече 
 крви.{S} Куршум га је погодио управо у котлац.{S} На малу округлу рану текла је густа, црвена  
лаци, с оперваженим сјајним ивицама.{S} Котрљајући се преко неба, сјајна месечева кругла упадал 
збрдицом, низ коју се лако може и глава котрљнути.</p> <p>— Г. пуковниче, ко бесмислено тумара  
 на момка који је држао у руци чинију с кохом и шатоом, те му момак сву огромну чинију изручи н 
, или другу какву травуљину; ту, на два коца, разапне двоструко платно налик на мали чадорић, п 
смрћу под турском сабљом или на турском коцу, а Турцима их је издавао крвави оснивалац династиј 
њих две (друга се <pb n="56" /> врати), кочијаш залупи врата на колима, скочи на козла и ошину  
ска, стасита, лепа и укусно одевена.{S} Кочијаш отвори капију, женска ступи у авлију.{S} Мона с 
не.{S} Две су водиле трећу под руку.{S} Кочијаш слете те отвори врата.{S} Оне две женске чисто  
ктор зину! — Светлости, је ли могуће да кочијаш за непуна 4 минута може испрегнути и упрегнути  
у кочијашу: ка..а. а. ас!</p> <p>Кнежев кочијаш знао је шта то значи.{S} То је била засебна ком 
 при промени коња.{S} Кад је највештији кочијаш ипак му треба три и по минута док промени коње, 
 белца.{S} Млад, отресит и чисто обучен кочијаш слете с козла и отвори врата на колима, из који 
 дан кретао на пут, даду му кола, а као кочијаш пође један дечко <pb n="153" /> од 10—12 година 
та куда?{S} Црна прилика одговори да је кочијашу већ издата наредба.</p> <p>На томе се разговор 
 Изађоше и остали.{S} Црна прилика рече кочијашу да крене мало на више, па на једно педесет шес 
очи и сам у кола, седе с десна, и викну кочијашу: ка..а. а. ас!</p> <p>Кнежев кочијаш знао је ш 
воју пратњу.</p> <p>Сахат доцније, брзе кочије кнежеве, са свом свитом, летеле су друмом као ла 
олазак спремљеном, лете као стрела брзе кочије кнежеве.</p> <p>Овде онде срета се и по који жив 
 колима кнез командова „ка..а..ас“! — и кочије полетеше равним друмом као лака стрела из добро  
приликом много је куче остало без своје кочине, многа квочка без свог гнезда, а поремећени су д 
пада у уста, у трбушну дупљу и у грудни кош.{S} Није вас ни срамота тако махнитати пред свештен 
м владару.</p> <p>Сад је настао дуг низ кошкања између Лепше, која је пошто-по то хтела да чита 
ро, да видимо шта ћеш ми-</p> <p>У овом кошкању, Лепша је у два три маха покушавала да почне чи 
дворској авлији изгледала је као лето у кошници.{S} Отмене особе свију звања и положаја сновале 
огинуо и Звониград је личио на узрујану кошницу, у којој је на један пут нестало матице.{S} Чул 
 тражити.{S} А друго, лепа реч ништа не кошта, а и гвоздена врата отвара.{S} Ја нисам нихилиста 
ају.{S} Наравно, господин пуковниче, то кошта.{S} Али код таквих ствари за цену се не пита.{S}  
о, тако, — рече кнез брзо — И то државу кошта само три хаљаде дуката!{S} То су ти ваши општи ин 
 се нешто допада, набавиће ти па ма шта коштало.{S} Такав је био спрам мене, а наравно, спрам т 
чуна ја знам колико ће ствар од прилике коштати.{S} Хоћу да реновирам мали салон.{S} Жута свила 
сећао је како га жуље њине разголићене, коштуњаве руке.{S} Ледена студ прође му целим телом и о 
!...</p> <p>Баба Ката узе у своје сухе, коштуњаве бапске руке лепу, белу ручицу Јелину, па је с 
таде пред огледало и поправи огрлицу од кошуље, махну дланом преко браде да види да ли је добро 
 Мони дошао управо го, а она узела нове кошуље и одело свога мужа и одела га.</p> <p>Причало се 
 ових кола, млад сељак, само у гаћама и кошуљи, подупирао је раменима предњи точак и шибао дуги 
а, нашли су на њему још ону исту крваву кошуљу, у којој је у затвор одвучен и ту бијен.{S} Отер 
Он приђе, откопча ђенерала и раздрљи му кошуљу око врата и на грудима да му олакша дисање.</p>  
но — рече Врбавац показујући жени мокру кошуљу, прионулу за гојазно тело.</p> <milestone unit=" 
а код варошанке отобољио се образ као у краве измузено виме.{S} Јес, здравља ми!{S} Ето, кад он 
 није кнез!{S} Зар би то био кнез, који краде по саборима сељачке девојке! — додаде Радован узб 
собу уђе гологлав млађи ађутант кнежев, крадимице баци поглед на успавана кнеза, приђе на прсти 
мен наслови своју врелу главу.{S} Лепша крадимице баци поглед на њега и виде га како на махове  
ци, а кад уграби згоду бацио би по који крадимичан поглед на кнеза. </p> <p>Тако прође десетак  
 Капетан је био мишљења да је то проста крађа, без икаквих политичких смерова, крали људи барут 
утекла од мужа.{S} Даље је дознала за 3 крађе — на једном месту жена је поткрадала мужу чекмеџе 
 највећи језуита.{S} Да се одао обичној крађи, био би чувен хајдучки арамбаша.{S} Да је био леп 
дан брк му се непрестано подизао у вис, крај горње усне час по час грчио се — знак да је био ве 
стане, да се отме.{S} Испод њених ногу, крај отомана, стајао је велики долап, с пуно ситница на 
а и они обоје-падоше на меку простирку, крај отомана.</p> <p>Ту, на патосу, међу комађем полупа 
и ово ја?{S} Ја, ђенерал Врбавац? — Ја; крај мртва кнеза...{S} Је ли ово мртав кнез?...{S} - Он 
 на мали чадорић, простре своје сиџаде; крај себе метне тестију с водом и једно црно сандуче.{S 
која мирно пасу у ливади <pb n="139" /> крај пута.{S} Кад чују из далека зврку кола говеда прес 
уто теме и половина погрбљених леђа.{S} Крај њега се димила упаљена цигара.</p> <pb n="267" />  
других мирисних спиртова и лекарија.{S} Крај њега је седео на столици омален, неугледан човек у 
{S} Но то као да му није било доста.{S} Крај Перуна лежала је његова пуна магацинка.{S} Жика је 
 као и обично, лежим у моме кревету.{S} Крај мене на столици стоје моје хаљине; собња врата, ка 
је лежао полеђушке на гробовој плочи, а крај њега је седео Заре.{S} Кнез је бленуо у мрак и још 
оро већ био и заборавио да има још кога крај себе.{S} Не дајући себи тачна рачуна ни шта говори 
.{S} Зауставили су се само око заранака крај лепа, бистра потока, да се прихвате залогајем хлеб 
уку.</p> <p>Јела је још једнако стајала крај прозора.</p> <p>— Ама тако, само, лепото моја, реш 
ла око столице, на којој је Јела седела крај прозора.</p> <pb n="45" /> <p>— Ох, мајко моја, уз 
рекле и чисто <pb n="352" /> задуле; на крај усана показала се бела пена; усне по средини набуб 
tion" /> <p>Било је близу поноћи.{S} На крај Звониграда, у једној од последњих улица на дунавск 
авлију, кришом их провели у башту, а на крај баште потрпали их у затворена, путничка кола и одм 
пеха његових замисли и планова, који на крај крајева треба да га издигну на врхунац.{S} Али кад 
 г. конзулу, да му стане на нос, или на крај усана, и одатле да му честита „добро јутро“, а ује 
угић би се зар и нашао како ће изаћи на крај с оваким извештајем, да је био само он један и да  
и на далеко, док и њега, онако наваљена крај Перунове главе, не превари сан.</p> <milestone uni 
о ушију с поља! —</p> <p>Обадва костура крај кнеза грохотом се насмејаше, а овај смех дерао је  
булументом, што беше пошла с њим, стаде крај гајдашког кола.</p> <milestone unit="subSection" / 
се овога досадног милушења, оде и стаде крај другог прозора, а поглед јој се опет губио кроз пр 
о дочепа столицу, примаче је Јели, седе крај ње и узе је за руку.</p> <p>Јела је још једнако ст 
 седне на колено, но она се изви и седе крај њега на диван.</p> <p>И он је био узбуђен.</p> <p> 
ет врати на своје пређашње место и седе крај кнеза.{S} Баци поглед на бледо, непомично лице кне 
а два корака удаљена од њега, чучала је крај малена дрвена крста некаква крупна црна људска при 
рају.{S} Као колевка Црнојевића, тај је крај вазда био немиран.{S} У њему је до века по нешто ш 
уби.{S} Жики је сад било још незгодније крај чича Милоја, али ту није било помоћи.</p> <milesto 
>Те исте ноћи, кад су потере стражариле крај Дунава, на једној окуки дунавској чуло се прво нек 
чици, така си, бива, ти.{S} Ко год мине крај ружице хоће му се, бива, да је узбере; ружа мирише 
услед чича Степиног мировања, и овај се крај био стишао.{S} Но сад све је опет пошло на јеро.{S 
доктор као зачуђено.</p> <p>Боја отресе крај од ћурчета.</p> <p>- Џаба таке среће, господине.{S 
још малко, ено до онога дрвета; ту је и крај алеје, а нема свега још двајестак корака“.</p> <p> 
>Где има девет мрачних пећина,</l> <l>И крај њих девет мртвих језера,</l> <l>И до њих девет шум 
каучука испод кнежеве главе, а на други крај вешали су слику, коју су после онако прикачену пок 
>Говорећи то, госпођа пређе чак у други крај дворане, седе и чисто се увуче у велику наслоњачу. 
а, а и вас, молим покорно.{S} Само доњи крај Лепетнице, молим покорно, није заступљен.{S} Није  
о малолетан.{S} Но и томе ће скоро бити крај.{S} За који месец ја ћу постати пунолетан и примит 
његовом опасном ровењу морао се учинити крај, и то је учињено...</p> <p>Јадна жена, не дишући,  
то год се назвало иксаном не море проћи крај ње а да му срце не закуца и да <pb n="232" /> му п 
ко ли је ово сахати? рече Мона седајући крај Лешне на отоман и вадећи часовник. „Ћути, добро је 
новници били су отпуштени.{S} Читав тај крај био је усколебан, по селима су наређене ноћне стра 
ађивао овај плот, — једном речи цео тај крај као да се на једаред помаче у лево и поче се окрет 
е кнезу, који у тај мах стајаше с Павом крај прозора, загледајући кроз сумрачак вез на њеним ру 
ти.</p> <p>Али и тим мукама дође једном крај.{S} Ђенерала Врбавца притисла је тешка мраморна пл 
убе неку бакрену жицу, од које су један крај везивали с оним жицама што иду из јастучића од кау 
ву у тренутку док се с дружином одмарао крај бистра врела планинског.{S} Прошлост и садашњост,  
т.{S} У неколико скокова он је опет био крај оборена Перуна.{S} Али он га нађе сама.{S} Чича Ми 
ским чиновником.{S} Седели су у наоколо крај дувара, сабијени као харинге у тенећеној кутији.</ 
 плести, и са својим овцама стоји мирно крај пута, гледа заједно с њима овај сјајни спровод, не 
да обалу, а Враничић и Жика седоше опет крај ватре у колебу, први ближе огњишту, други остраг н 
орена.{S} Али црна прилика показа кнезу крај капије две одваљене даске на плоту и рече му, да ћ 
ом шумарку у Јеленику, учинила је свему крај.</p> <p>Догађај је чудновато назван страним именом 
у, они прејуре волове преко рова, стану крај друма и гледају.{S} Кад се спровод приближи, они с 
аго и срцу слатко.{S} И сад као да мину крај њене душе једна лака, провидљива, сјајна успомена  
о опет какво старо кљусе, пасе у чајиру крај пута.{S} Кад се путници приближе кљусе дигне главу 
<p>Кад је румена зора прошетала у јутру крај Орловца, видела је како се над овим градом диже чу 
за забаву и живовање преко лета.</p> <p>Крај тога друма, налазио се један мали парк, а у том па 
као да се рахатлише и да одахне.</p> <p>Крај њега је стајала његова лепа жена Каја и распитивал 
наласке, изумео куршум шупаљ с позадног краја, што је чинило те је метак даље носио.{S} Најпосл 
овуче га, свуче судове с читавог једног краја, те све с треском полети по патосу.{S} Кнез опет  
вештају говори.</p> <p>Тако је с једног краја јављено, да је неки хук ушао у најбоље грађане, д 
 језера,</l> <l>И до њих девет шума без краја,</l> <l>У свакој шуми девет лавова,</l> <l>На сва 
ко и највештији психолог могао ухватити краја и рачуна.{S} Час је све мртво и клонуло, час опет 
чање.</p> <p>Враничић саслуша сељака до краја, саслуша га мирно и спокојно; после додаде равнод 
 се прибере, да још једном с почетка до краја брижљиво прегледа цео свој скројени план, да опро 
о интересовање.{S} Пошто је дочитала до краја, она још једном подиже поглед и још једном прелет 
здржавао се; решен је био да саслуша до краја.{S} Па ипак прште:</p> <p>— Јес, то су извешћа ва 
орију природности“ и у томе је терао до краја.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Хришћан 
вела, онда помогните нам својски бар до краја.{S} Ова је ствар врло озбиљна и ја бих вас замоли 
 остало до 3 часа; здравицама није било краја; весеље је доиста било срдачно — почињући од кнез 
м, он напише два писма, једно начелнику краја, у који чича Милоје одлази, а друго господ. минис 
i>.{S} Ја сам слушао да у Балканији има крајева, где домаћин не сматра да је почастио госта как 
његових замисли и планова, који на крај крајева треба да га издигну на врхунац.{S} Али кад му ј 
ваке гласове протурају, увек се на криј крајева налазило да неко тврди: „тако су чули од намесн 
опет доктора по колену — а?{S} На крају крајева ипак нешто вреди бити балканиски кнез! а?{S} Об 
ане су и друге користи, али се на крају крајева опет враћало на 300 дуката.</p> <p>Ове 300 дука 
ље се не муче и не прозиру, те на крају крајева изађе да су и мање видели, и непотпуније ствар  
 што је баба Ката?{S} Не ће ли на крају крајева опет изаћи на то?{S} Падало јој на памет да тум 
 пазити на се.“</p> <p>Па ипак на крају крајева доктор је био као и остали.{S} Ништа му није по 
 нове мере опрезности, које су на крају крајева излазиле као притисак и полициска стега над јав 
помириле и т. д и т. д.</p> <p>На крају крајева Мона је била задовољна <pb n="471" /> данашњим  
о слични извештаји поврвели су с многих крајева Балканије и нови министар брзо је био претрпан  
.</p> <p>Али сви ови извештаји с других крајева Балканије били су незнатни према извештајима шт 
“</p> <p>Један од начелника из источних крајева јављао је, да његовим округом путују два подозр 
чохом, упалише две свеће и метуше их на крајеве стола.{S} За тим обе особе седоше за сто и нада 
ик <pb n="149" /> живу муку док похвата крајеве злочину, јер нико од сељака неће ништа да сведо 
пробави 25 дана и да обиђе југо западне крајеве отаџбине.{S} Низ градова (окружних места), које 
ак био да кроз пусте планине и усамљене крајеве продру што дубље у Балканију.</p> <p>У равницу, 
 главе.{S} Укрштајући преко појаса њене крајеве, она рече немарно:</p> <p>— Дакле не верујете,  
 отпутује „трговачким послом“ у источне крајеве Балканије, а г. начелник извести г. Ратка о усп 
инистар председник држаће у својој руци крајеве те мреже, по потреби ће их притезати или попушт 
 тесном простору па не може, запињући о крајеве.</p> <p>Како се беше нагао гробу, Заре се прост 
но и жалосно укосила на једну страну, а крајеви усана повели се доле, као оно у детета кад хоће 
ој Русији, а по свој прилици и у другим крајевима.{S} То је била последица спахиске системе, гд 
колико би било доста да се у потлаченим крајевима нашим издржава неколико стотина народних школ 
> да имам посла с људима решеним на све крајности. „Отаџбина је у опасности и једна група родољ 
ј у писмо.{S} С твоје стране то би била крајња неделикатност; управо... управо, ја не знам, как 
ар и наједан пут она занеми од чуда, и, крајње задивљена, заустави се на прагу од будоара.</p>  
е с тога мој Никица већ са свим пропао, крајње покварен и изгубљен човек, о чијој поправци више 
 догађаја, Зару је цела ствар изгледала крајње безумна и непромишљена.{S} Да се по једном обичн 
оспођа Софија скочи.{S} Сва уздрхтала и крајње узбуђена, она брзо приђе своме зачуђеном мужу и  
{S} То сам и сам опазио А било је већ и крајње време.{S} Зло, да је још дуже потрајала ова неиз 
зајамним уједањем обојица бејаху пали у крајње огорчење...</p> <p>— Али ја ћу ископати то око,  
 на ту „комедију“ потрошити 50-60, па у крајњем случају и до 100 дуката, а за те паре може купи 
ке му клонуше и он се ничице поклопи по крајњој мостовој греди.{S} На белим отесаним талпама ук 
ајпосле, ко је и шта је тај народ?{S} У крајњој линији то је она несхватљива и нестална маса, к 
талице.{S} Ђенерал је јамачно био чак у крајњој спаваћој соби своје жене.{S} Тек после двајеста 
ајући опет доктора по колену — а?{S} На крају крајева ипак нешто вреди бити балканиски кнез! а? 
Набројане су и друге користи, али се на крају крајева опет враћало на 300 дуката.</p> <p>Ове 30 
ље, даље се не муче и не прозиру, те на крају крајева изађе да су и мање видели, и непотпуније  
ње, но што је баба Ката?{S} Не ће ли на крају крајева опет изаћи на то?{S} Падало јој на памет  
ом, ово је провизор млађи.{S} А онај на крају риђи, високи, оно је господин... како га оно зову 
 морам пазити на се.“</p> <p>Па ипак на крају крајева доктор је био као и остали.{S} Ништа му н 
ради по хатару или инату.{S} Она бар на крају ублажује разлике које су постојале у животу, јер  
нове и нове мере опрезности, које су на крају крајева излазиле као притисак и полициска стега н 
 опет помириле и т. д и т. д.</p> <p>На крају крајева Мона је била задовољна <pb n="471" /> дан 
ју шта говори.{S} Кнез је напијао овоме крају, називајући га „гнездом из кога су излетели први  
 на вашаре, светковине и саборе у овоме крају. (Родом је био из Босне али је причао, да су му с 
отмена госта још нисам имала.{S} У моме крају, тамо где сам ја рођена, тровање је врло често.{S 
од главних политичких агитатора на томе крају.{S} И капетан је морао попустити.{S} Министру је  
 <p>Но кнежево малолетство примицало се крају.{S} Обадва намесника осећали су се мало слободниј 
авршиване у мешовитом друштву, т.ј. при крају јаузне обично је долазило и по неколико мушкараца 
е декламације ђенералове, и тек сад при крају једва разабра да је ђенерал ово говорио о свом не 
између властољубих намесника, те је при крају кнежева малолетства било и неколико озбиљних суко 
ешли скоро целу пољаницу, кад их ту при крају нешто изненади.{S} Они угледаше у трави две повел 
општем брујању, које је владало у доњем крају стола, док је у зачељу кнез говорио.</p> <p>За ст 
ра иде у ланцу.{S} У исти мах на другом крају водили су се други разговори — друкчији, али опет 
 чича Степино познало се одмах на целом крају.{S} Као колевка Црнојевића, тај је крај вазда био 
илу свештеника, што је стојала у једном крају.</p> <pb n="183" /> <p>— Бога ми нећу ја то умети 
то се оно од два-три дана у целом њином крају на сва уста шапуће: „Перун Црнојевић!“ — за то им 
 јури као луда, само да се заслужи која крајцара.{S} Кирија је, дрва су, обући се треба, крвљос 
птиче у земљи, дала би се зарадити лепа крајцара.{S} Ствар би требало држати у тајности, а овам 
 крађа, без икаквих политичких смерова, крали људи барут да га продају.{S} Али начелник је указ 
>Шах је персиски краљ, Ваша Светлост, а краљ, то је европски шах.... примети Маврикије...</p> < 
 пример — шах краљу!{S} А.. а.. а шах и краљ, а г. Маврикије, које је боље, је ли шах или краљ? 
?{S} И кава је разлика <hi>између шах и краљ</hi>? — један заповеда, а другом заповедају је ли  
о, г. Маврикије.</p> <p>Шах је персиски краљ, Ваша Светлост, а краљ, то је европски шах.... при 
смо, г. Маврикије, које је боље шах или краљ? ха?{S} И кава је разлика <hi>између шах и краљ</h 
 Маврикије, које је боље, је ли шах или краљ?</p> <p>Кнез је гонио Маврикијевог краља, а он је  
 као ништа те бијем.{S} Тако, бежи твој краљ...{S} Ти ништа не знаш да играш, г. Маврикије....  
пет свога кнеза. „Краљ је мртав — живео Краљ.“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18892_ 
 је наћи другог. „Краљ је мртав — живео краљ!“</p> <p>Оно после подне, када ће кнез погинути, п 
II.</head> <head>„Краљ је мртав — Живео Краљ“</head> <p>Једнога је кнеза нестало, ваљало је наћ 
а Балканија имала је опет свога кнеза. „Краљ је мртав — живео Краљ.“</p> </div> <div type="chap 
 кнеза нестало, ваљало је наћи другог. „Краљ је мртав — живео краљ!“</p> <p>Оно после подне, ка 
892_C3"> <head>ГЛАВА III.</head> <head>„Краљ је мртав — Живео Краљ“</head> <p>Једнога је кнеза  
краљ?</p> <p>Кнез је гонио Маврикијевог краља, а он је сиромах бежао по целој дасци штићен коње 
озбиљно пљусну, ађутантов десни рукав и краљева лева половина груди огрезоше у црвеној течности 
т; разлика је само у једном писмену.{S} Краљеви место мозга имају у глави слепа миша.{S} Тирани 
 човек, избријане браде, а бркова као у Краљевића Марка.{S} Није био никакав школован човек, а  
</p> <p>Младоме кнезу жељена је не само краљевска, но и царска круна; а било је и таквих позива 
 статуа грчких.{S} На скоро за тим дође краљица да посети ту галерију.{S} Наилазећи на саме гол 
а ви мислите...{S} Бежи испред коња, не краљицу под коља...{S} Збиља, г. Маврикије, мислите ли  
ш, г. Маврикије, овако један мали шахић краљу!....</p> <p>Тако се игра продужавала једно четврт 
hi>!{S} Смешан језик!...{S} А овде, шах краљу..{S} Елем, како рекосмо, г. Маврикије, које је бо 
остављате да ја вама учиним овако — шах краљу!...{S} Хм!{S} Тако знаш ти, г. Маврикије, тако зн 
 Маврикије.... а? овако на пример — шах краљу!{S} А.. а.. а шах и краљ, а г. Маврикије, које је 
.{S} Паша је ситничарио, можда је и сам крао.{S} Ја ту нисам радио за новац.{S} Ја сам се машао 
та.{S} За тим су долазила кнежева кола, красан интов, запрегнут са 4 ватрена белца, који би се  
" /> скупоцених ситница, које тако лепо красе одају својом разноликошћу.</p> <p>— Све је ово од 
ледао како се играју два <pb n="268" /> красна, млада манастирска кера, прескачући један другог 
подска, затворена кола запрегнута с два красна белца.{S} Млад, отресит и чисто обучен кочијаш с 
ила би и штета да стоји покривена овака красна ручица — рече Мона, пљескајући гошћу по десној р 
ала сву свадбену спрему, но јој нашла и красна младожењу; диван, млад, вредан трговац, леп, да  
ити једнога владара, уз то једног овако красна млада човека.</p> <p>Не чекајући одговор од Лепш 
сиротне ученице.{S} Једној девојци даде красне бриљантске минђуше.{S} Поклони су били предани г 
енутак у сали да загледа у саксији свој красни фикус, који јој од неког доба беше нешто клонуо. 
ора, скроје ти они нов нос, па ништа ти красније.{S} Они, каже, и вилице људима умећу, и зубе т 
ора видео њена кола и познао их по оним красним белцима.{S} То је било довољно да ми одузме душ 
 — лен!{S} Ту је нарочито г. доктор био красноречив.{S} Он је живим бојама цртао примере народн 
ола тако су слатко пасла и савијала ону красну, сочну и свежу траву, да Жика са свим озбиљно пр 
н балзамом свежа пролетња јутра, очаран красотом дана, лепотом природе, новином призора — кнез  
х.{S} С тога се олучи да и с Павом буде кратак и одсечан.</p> <p>Познат с њом још из раније (у  
 <p>Први број службених новина донео је кратак опис крваве кнежеве погибије, где се вели:</p> < 
ћеш, дати кнезу све оно што му ви данас кратите, или што мислите да му делите парче по парче и  
шала Жикина поврати Враничића из његова кратка заноса.{S} Очаран лепом природом, он бејаше утоп 
д се из даљине чу пуцањ пушке.{S} Наста кратка почивка, па пукоше још две пушке, пукоше у брзо, 
овде онде, излазио пред народ, и, после кратка љубазна разговора, кретао се даље.{S} Пред подне 
месник? — упита начелник услужно, после кратка ћутања.</p> <p>- Има ли ко поуздан који би могао 
 данас опет имаш јаузн — поче муж после кратка ћутања.{S} Ако случајно буде и кнез....</p> <p>Н 
и сада не би никаква одговора.{S} После кратке почивке звиждање се понови и трећи пут.{S} Тада  
ка писмо из двора.</p> <p>Писмо је било кратке садржине и управо врхунац дрскости.</p> <pb n="5 
жи ваша милости и ваша добра воља...{S} Кратко, јасно, мора једном да се зна; г. председниче, к 
 гомила, јер се беше разнео глас, да за кратко време долази кнез, мртав или жив, пошто је јако  
бава.{S} Женске долазе у каване само на кратко време, поглавито лети, кад је у јеку пивска сезо 
ло се и по целом осталом телу.{S} Наста кратко ћутање.{S} Враничић продужи, онако исто полако,  
 Живео!“</p> <p>Кад се и то сврши наста кратко ћутање.{S} Оно би се јамачно претворило и у дуго 
оју срећу, сав живот свој.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Кнез је стајао наслоњен на зид, с пре 
ога „упорства.“</p> <p>Његово је житије кратко.{S} Више од 10 година узастопце он је долазио на 
<p>- Ја о томе ништа не знам! одсече се кратко Растислав.</p> <p>- Тако, тако!{S} Ви о томе ниш 
чувен са те своје изреке — примети кнез кратко.</p> <p>— Не стоји тако — прихвати Растислав одс 
вечан човек, средња раста, пуне браде и кратко ошишане косе.{S} Његове живе, избуљене очи давал 
/p> <pb n="600" /> <p>Да ли је дуго или кратко трајао овај занос, кнез није знао; он се доцније 
кнез изненадио великом променом за тако кратко време.</p> <p>— Просто му се познаје; порастао,  
на једном месту и као да су ту, за неко кратко време, нешто радиле.</p> <p>Белини стаде за трен 
ениту; ту је још сијала и трептала неко кратко време, па се онда нагло и неочекивано угасила, к 
рукавом од капута.</p> <p>Писмо је било кратко</p> <quote> <p>„Штовани Господине Намесниче!</p> 
били су опет заједно.{S} Кнез исприча у кратко шта је било код ђенерала.{S} Растислав је пажљив 
и и доцније; овде ћемо испричати само у кратко шта је даље било с овом јадном девојком.</p> <mi 
зио тај израз, да га је уловио и у оном кратком тренутку, кад као муња сене преко лица и опет с 
одног уједињења доћи ће на дневни ред у кратком року.{S} Та бурна и тешка времена затећиће на п 
и, па онда све умуче.{S} После пукоше у кратком размаку још две усамљене пушке, па све занеме.< 
чући се од овога кобног места, где су у кратком року од непуна сахата доживели тако тешка искуш 
ним мрштењем.{S} Ове жалбе мужевљеве на краткоћу времена, а на огромност посла, у толико су је  
и коме је било суђено да наскоро одигра кратку, али значајну улогу.</p> </div> <div type="chapt 
ај сад.</p> <p>У томе кнез отпоче своју кратку беседу, како он, као потомак династије Косанића  
 кад — дужи и чвршћи сан; слабији кад — краћи и лакши сан.{S} А може се окадити и тако да се ви 
p>— Да, да, страсна раса, бујна, топла, крв — прихвати кнез — то си добро рекао, докторе!{S} Ми 
капље крви „један, два, три“...{S} Крв, крв! узвикну он за тим и ухвати левом руком стиснуту де 
срце живље куца, груди слободније дишу, крв топлије тече.</p> <p>Ако има светитељака, или ако и 
м, увек може лако пасти. <pb n="351" /> Крв није ништа друго до црвена вода.{S} Круне роде на д 
едом капље крви „један, два, три“...{S} Крв, крв! узвикну он за тим и ухвати левом руком стисну 
 слике.</p> <p>— Крв! — викну ђенерал — крв, али ово је моја крв...{S} Ја нисам убилац.{S} Он с 
ашљиво стукну натраг од слике.</p> <p>— Крв! — викну ђенерал — крв, али ово је моја крв...{S} Ј 
л понова — <pb n="347" /> Ово је његова крв... и ја је пијем, — те опет узе звучно сисати своју 
{S} По жилама више не тече топла, млада крв, но растопљено, усијано гвожђе, које све сажиже.</p 
 решењу.{S} Проливена је најплеменитија крв <pb n="522" /> из два заслужна дома, и пламен динас 
 — викну ђенерал — крв, али ово је моја крв...{S} Ја нисам убилац.{S} Он се сам убио; убило га  
смрти!</p> <p>Замириса проливена људска крв, и дах буне, преврата и грађанског рата, као нека т 
нски и да се не пролива у залуд братска крв.{S} Тако су доконали цареви, па како се баш сад нек 
 не зна шта је хтела рећи.{S} Ускључала крв јури јој кроз жиле и шушти, у слепим очима дамари б 
котине као да је струјала румена, топла крв.</p> <p>Овај величанствени призор заносио је душу,  
о прилично источњаци, бујна раса, топла крв, а поглавито сам начин живљења но селима, сама прир 
 јури ускључала, згуснута, црна отровна крв.</p> <p>Баш у тај мах, кад се кнез Мутимир беше поч 
равно, ту је била народна мука, народна крв, народни новац и народна снага, али требао је неко  
алу округлу рану текла је густа, црвена крв, градећи беле клобучке.{S} Рањеник је још био жив,  
у прекувана, пречишћена, снажна и једра крв, румена као рубин, густа као сладак сок са узрела ч 
о језеро и покушава да плива; али густа крв лепи се, смета покретању удова, не да му да размахн 
аво јуначки, мушки!{S} Види се Косанића крв!{S} Сад га тек признајем за права брата.</p> <p>Леп 
 <p>— Ја га нисам убио!{S} Камо? где је крв?{S} Моје су руке чисте....</p> <p>Ђенерал диже руке 
она се маши руком, и, ох ужас!... то је крв!.. она је рањена!...{S} Али и ако је рањена она не  
...{S} Деца су ми плаховита да не легне крв, да ми се кућа сасвим не ископа.</p> <p>- Ама ко ва 
ца; румене се као јагода, мислиш сад ће крв из њих канути.</p> <p>— Ама осети ли ти, Паво, како 
породичне црте ваше.{S} Ако у теби тече крв Косанића — нећеш ни ти бити много другчији.{S} Шта  
ов (виперин) дејствује само убодом кроз крв.{S} Човек, кога уједе змија, може слободно исисати  
рове <pb n="103" /> који дејствују кроз крв, унети убодом или уштрцавањем.{S} Већина отрова има 
све, обузима све, отровним клицама пали крв и нагони је да кључа по жилама, док најпосле, на ст 
усати.</p> <p>— Јао, лоћо једна, где ми крв попи... јао шуго смрдљива... на, на, на, — рикала ј 
зврте је и алапљиво узе сисати и лизати крв са ње, жмиркајући очима.</p> <p>Крв, продера се ђен 
 расечене песнице ђенералове узе капати крв...</p> <p>Ђенерал издиже стиснуту, расечену песницу 
ело месо на длану.</p> <p>Он узе цедити крв из убодена места. — Ово је доиста брука — рече он с 
а лица.{S} Веома црне, јаке обрве и као крв дрвена, подебела доња усна, нарочито су карактериса 
удачким осмехом, узе зорно гледати како крв из расечене ивице полако слизи, како се скупља у ве 
е, и опет се развлачи и прекида, и тако крв непрестано капље, а ђенерал гледа то с осмехом на у 
ив отров, који се полако угнезди, уђе у крв, у месо, у живце, у кости, уђе у сваку ћелију у орг 
о.{S} Међу тим Кугић умочи десну руку у крв и издиже је над чинијом и повикну гласно: овим ћемо 
 осећа како полако тоне у топлу, љигаву крв.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Чувари поре 
н је осећао да му срце јаче бије, да му крв бујније тече, и као оно после крепка, опојна напитк 
ејствује као опијум, заноси га, пали му крв и пуни му груди само једном једином страшном и неод 
 падне.{S} Кад прободеној прилици јурну крв из груди, кнез Мутимир осети нов потрес.{S} Од крва 
свежи обрашчићи час су руменили, мислиш крв ће из њих канути, час су опет бледили као крпа.</p> 
ати крв са ње, жмиркајући очима.</p> <p>Крв, продера се ђенерал понова — <pb n="347" /> Ово је  
мртав кнез?...{S} - Он! јес, ово је он, крвав, исечен, искомадан, без носа — ђенерал је полако  
ио убијен и да си ти дошао малолетан на крвав престо.</p> <p>— То је једно.{S} Друго је, што ст 
и на кнежеву уобразиљу.{S} Он је сео на крвав престо, и та страшна слика и сад му се по чешће п 
а бледа као дувар, а леви јој рукав сав крвав, окрзнуо је пурак по више лакта.{S} Арсенијева ва 
ска Браћа“.{S} Кнез прими хлеб, а врати крвав вишек.</p> <p>— Ако ми кад год затреба, да раскоп 
 знак братства и пријатељства и до поло крвав вишек, као знак смрти и опомену да нико не може и 
, пред којим је замирисало парче свежа, крвава меса.</p> <p>Он јој пође; она се узе бранити рук 
хвати самртни, ледени ужас.{S} Страшна, крвава, у пола већ заборављена слика Јеленичког убиства 
а бежи што пре, што брже и што даље.{S} Крвава глава Перунова била му је толико тешка, да је он 
 два пандура.{S} Пијанога Ралеку, свега крвава и изубијана, одвукоше У хапсу....</p> <pb n="249 
погрдом, ма да му је њушка већ сва била крвава од удараца преко зуба...</p> <p>— Па јесте.{S} Ш 
ла, на ивици где почиње коса, видела се крвава јаружица. <pb n="643" /> Жика се охлади — куршум 
сећаја, Жика само што се сави и додирну крвава Перуна, па одмах за тим скочи, у тренутку смаче  
p>- Наравно, не можеш се ти окривити за крваве радње твојих предака.{S} Али све једно, историја 
и, кнез Мутимир осети нов потрес.{S} Од крваве руке Кугићеве учини му се, да се хиљадама крвави 
ачке главе принесене су на жртвеник ове крваве распре и она Г је и сада онде, где је била и пре 
ску униформу...{S} Убицо, твоје су руке крваве... <foreign xml:lang="fr">Vous êtes un traître,  
конабе, па решили да једном прекрате те крваве распре.</p> <p>А највише је, веле, наваљивао рус 
ј службених новина донео је кратак опис крваве кнежеве погибије, где се вели:</p> <p>„Тај за св 
и, да су конзервативци, по предању већ, крвави и непомирљиви противници његове лозе, и да он у  
ј дед.{S} Прохујала половина столећа, а крвави спор између две наше породице стоји на оном исто 
вић.</p> <p>Одмах истог дана десио се и крвави догађај на тајанственом новом мостићу, у сред пу 
а турском коцу, а Турцима их је издавао крвави оснивалац династије Косанића.{S} Престо Косанића 
ке Кугићеве учини му се, да се хиљадама крвавих руку на њега дигло и свака та рука замахује ошт 
Они тада већ знају да ће сутра дан бити крвавих, огуљених бутина и као биволска кожа дебелих за 
ине уздигнутих крвавих руку, са стотину крвавих завитланих ножева, а свом овом руљом командује  
инило да у углу види стотине уздигнутих крвавих руку, са стотину крвавих завитланих ножева, а с 
сте кад коме што и дали, то му је после крваво три пут на нос изашло, јер сте ви били налик на  
- Елем, изабро сам отров с тога, што би крваво убиство немогуће било прикрити, и што би крваво  
биство немогуће било прикрити, и што би крваво убиство пробудило у светини веће симпатије за те 
а су ваљда и ранији покушаји избегавали крваво убиство, као на прилику онај кад је удешено да п 
нокте пустио,</l> <l>А разглавио чељуст крваву,</l> <pb n="603" /> <l>Те из ње отров пару издиш 
 се ничега пречег — већ подиже Перунову крваву главу, и, квасећи је сузама, обасу је пољупцима. 
ијем, — те опет узе звучно сисати своју крваву песницу.</p> <p>— А нос, викну он сад и опет упр 
сао да се сврате, да још једном виде ту крваву лешину.{S} На против, обојица су осећала једну и 
и месеца, нашли су на њему још ону исту крваву кошуљу, у којој је у затвор одвучен и ту бијен.{ 
ежи велики војвода,</l> <l>Под кључевма крви благородне,</l> <l>Ка’ мало пре што гордо иђаше,</ 
а растргне и шакама да се насрче његове крви.{S} У том тренутку, у њему се бејаше изгубило све  
мад по комад меса, црвени млазови свеже крви бележе траг куда прођу!...</p> <p>...„Стигли су на 
с осмехом на уснама и броји редом капље крви „један, два, три“...{S} Крв, крв! узвикну он за ти 
омно, широко језеро, пуно густе, црвене крви, која се полако љушка и пуши.{S} Он скаче у то јез 
отесаним талпама указа се струја црвене крви, чича Милоје и нехотице потрча страдалнику и прихв 
отесаним талпама указа се струја црвене крви.{S} Жика и Милоје притрчаше!...</p> </div> <pb n=" 
> <p>Из кнежевих груди шибну дебео млаз крви и велика стаклена чивија брзо се напуни.{S} За тим 
ло се у околини да је постала од суза и крви некаква мученика и праведника, коме су Турци одсек 
ени; она је у срцу моме, у свакој капљи крви моје.{S} С тога моје речи можеш сматрати као речи  
же руке и кад на десној шаци опази мало крви, он се чисто трже и страшљиво стукну натраг од сли 
 видели на ливади, један је лежао сав у крви.{S} Куршум га је погодио управо у котлац.{S} На ма 
 — толико и лукавога пандура, који је у крви великога ратника утулио и светлу буктињу свете сло 
им осећајем освете, да види оборена и у крви онога који је оборио његовога господара, Жика доче 
исто сунце гаси своје пламене зраке и у крви нашој, сипа своју јару у жиле наше, зажиже огањ у  
њу, који јој је страшни отров запалио у крви.{S} По жилама више не тече топла, млада крв, но ра 
, која као да му је упалила сваку капљу крви, а у јутру устаје из постеље сав окупан у зној с т 
но!{S} Нека ти мржња отрује сваку капљу крви; сваки откуцај срца твога и сваки поглед ока твога 
сваку ћелију у организму, у сваку капљу крви, ту сазрева, јача, шири се, осваја све, обузима св 
{S} Кирија је, дрва су, обући се треба, крвљосати треба, и све се то Кати бије о главу, а фрајл 
} Од пете до главе она је сва попрскана крвљу и покривена злочином.{S} Колико је угледних и зас 
 вода.{S} Круне роде на дрвету, које је крвљу заливано.{S} Престоли су столице на којима седе м 
 у вароши освануле прокламације, писане крвљу, које позивају народ да збаци династију лажних Ко 
 кроз зубе, а очи му се почеше наливати крвљу.</p> <p>— Јес, код кнеза! — потврди и Боја.</p> < 
ем“, просуто вино по патосу с „јуначком крвљу“, а полупане флаше и судове с „мртвим и рањеним ј 
 у томе далеко иза нас.{S} Сем најближе крвне везе, код њих се ни на што више не пази.{S} Пород 
ма много веома ружних примера, како сте крвнички гонили баш оне, који су вам највише добра чини 
а црна мачка.{S} Они су се мало по мало крвнички омрзли; с почетка је та омраза скривана, после 
а које посигурно знамо да нису ни такви крволоци, ни такве паликуће, као што их назадњаци прест 
:</p> <pb n="615" /> <p>— Све је добро; крвоток је са свим уредан, дисање правилно и равномерно 
p>Говорећи то, доктор пажљиво спусти на кревет кнежеву руку, ухвати ађутанта за дугме од мундир 
о ви мислите.{S} Баш сте лоле!“ А његов кревет као све се љуља, све се љуља.{S} А Митра, ђаво,  
између две кладе направи Црнојевићу леп кревет, па му онда понуди да му мете на рану неколико х 
да се <pb n="382" /> свуче и да легне у кревет.{S} Аја!{S} Једва допусти те му скину ципеле, па 
.{S} Други су тврдили да је легао био у кревет и заспао, па је тек доцније ађутанат приметио да 
вама десило?! — рече Жермини и скочи из кревета.{S} Он се извини пред младим маркизом, набаци н 
 три недеље тешка боловања устане он из кревета, изнемогао, сломљен телесно и душевно, и на ско 
 ударе била пулса, не скидајући очију с креветска перваза, у који се бијаше загледао несвесно и 
 пажљиво бројао било и укочено гледао у креветски перваз.</p> <p>Но ађутант му се опет саже на  
ен, да лепо, као и обично, лежим у моме кревету.{S} Крај мене на столици стоје моје хаљине; соб 
где је?{S} Час му се учини да је у свом кревету, да лепо лежи полеђушке на везеном јастуку, што 
траха пробуди.{S} Подуго се мешкољио по кревету: покуша понова да заспи, али узалуд.{S} С леве  
ма и умором, заспао између две кладе, у кревету од папради, који му је припремила Жикина нежнос 
.</p> <p>— Али <hi>господар</hi> није у кревету, није?...</p> <p>Врбавац и по трећи пут понови  
че зачуђено барон Жермини, придиже се у кревету и заузе седећки положај, како би боље могао чут 
али ће г-на секретара примити и онако у кревету, ако има каква прешна посла.{S} Крупним и брзим 
е здраво кад ја и Боца лежимо заједно у кревету и једно другоме дувамо у уста?{S} Па што онда б 
коло младих људи тече све више угледа и кредита у јавном мњењу.</p> <p>Но сва ова разлагања Леп 
стали.{S} Црна прилика рече кочијашу да крене мало на више, па на једно педесет шесет корачаји  
.</p> <p>Око 4 часа по подне спровод се крене из цркве јеленичким друмом пут манастира Гробовиц 
раничној вароши с руским царем, и он се крене на тај пут.{S} Уз пут су га свуд дочекивали и исп 
о једном обичном и безименом писму кнез крене на ноћне авантуре и тумарања, и то цигло с једним 
још времена, тек је 11 сахати.{S} Да се кренемо око по ноћи, па ћемо опет добро стићи.</p> <p>Ч 
бало и преноћити. —</p> <p>Око 8 часова кренула се цела свита.{S} Сем обичне пратње кнежеве, са 
ком на огромну масу света, која се беше кренула да га прати.</p> <p>— Јесте, височанство; ово ј 
/> једино на ону страну, и то кад би се кренули одмах.{S} Господару! да не дангубимо....</p> <p 
ећ је било близу читав сахат како су се кренули са извора, где су се одмарали, а још ни један н 
.{S} Орловац је личио на град из ког је кренуло све живо да се сели.</p> <p>Око 9 часова чу се  
ака из околине.{S} Све се то добровољно кренуло да прати кнеза.</p> <p>— Је ли ово истинско оду 
става.</p> <p>После недељу дана кнез се кренуо на пут.{S} Уз лупу звона и грување топова он је  
ано како изгледају зликовци, па је онда кренута.{S} Кмет, писар Глуварић и чича Среја пандур по 
 </p> <p>После ових упутстава ваљало се кренути.{S} Црна прилика опет пође напред, а кнез и Зар 
м села и чим се укаже зора, и сам ћу се кренути.{S} Милоја и жандарма повешћу са собом да покаж 
м и после сахат времена већ су се могли кренути даље.{S} Али сад је настало питање куда ће?{S}  
е готово за пут, како би се одмах могли кренути.{S} После синотњега скандала, који је већ пукао 
утрос око 6 устао је ведар, расположен, крепак.</p> <p>Прво се обријао и дотерао своје бакенбар 
лином, нечим што те одушевљава, заноси, крепи, што буди у теби сладострасне пожуде, што изазива 
да му крв бујније тече, и као оно после крепка, опојна напитка, он је падао у сладак полусањив  
 криза.</p> <p>Али он је био човек тако крепке воље и тако снажне душе, да је сву ову буру умео 
а ово је још младост, ово је још снага, крепост, моћ — ја се још не бојим, још се не дам; ја са 
е макање.{S} А за тим он је ту растао и крепчао, под умереним зракама блага сунца балканиска, п 
 је гледао забезекнуто.{S} Ово Кугићево кресање истине у очи као да га је почело мало освешћава 
ЛАВА IX.</head> <head>Варнице</head> <p>Кресао је шљунак о белутак, обадва хладна, обадва чврст 
а сам обманут.... дали су ми да поједем креслу јерусалимском храму и да попијем воду у којој се 
, „каква разлика!“ Напослетку, господин кресне жигицу да упали цигару, а најпосле и да види сво 
нем, укочен, непомичан.</p> <p>— Добро, кресну кнез — онда је ред да ја говорим.{S} Он заклопи  
сти и привржености!{S} Какве језуите! — кресну Врбавац!</p> <p>— Заиста, заиста! — примети Раст 
е на <pb n="667" /> липу, кад у близини кресну варница, а мало за тим чу се разговор неких 7—8  
у почетку прозрети и‘ овако јавно у очи креснути.{S} Ката као да је опазила ову забуну пуковник 
 су кола поодлазила; нека су се баш сад кретала.{S} Људи су се поздрављали, праштали се, натеза 
 но после неколико тренутака опет су се кретала даље.{S} Најпосле, након дуге вожње, кола стадо 
сенке, као духови без тела ступале су и кретале се ове чудне ноћне прилике.{S} Како уђоше, одма 
вему узрок ванредно добар апетит, услед кретања по чистом, пољском ваздуху.</p> <p>Доктор проту 
аса по подне у овоме мору од људи наста кретање.{S} Из дворца се појави мртво <pb n="358" /> те 
ђу тим агентима опажа нека живост, неко кретање, онда је то за кнеза баш најбоља опомена да му  
, када се на улици код капије зачу неко кретање.{S} Изгледало је као да се ту <pb n="69" /> кре 
 па одмах и у трећем и у четвртом, а то кретање пратили су дубоки, тужни и дирљиви уздаси, за к 
 тек сад настаде.{S} Они чуше тако исто кретање и у другом суседном гробу, па одмах и у трећем  
а осећали су се мало слободнији у своме кретању.{S} Врбавац је почео бивати нестрпељив.</p> <p> 
е познати по слободнијем, самосталнијем кретању, по извесним младићским испадима, који су још т 
род, и, после кратка љубазна разговора, кретао се даље.{S} Пред подне кнез и главно језгро њего 
е, језик одебљао тако, да га је с муком кретао и често запињао; цело тело у грозничавој ватри и 
 неком руском селу.{S} Кад се сутра дан кретао на пут, даду му кола, а као кочијаш пође један д 
.</p> <p>- Господару, ваља нам се одмах кретати одавде — поче Жика.</p> <p>— За што?</p> <p>- О 
аиста, после неколико тренутака кола се кретаху приметно лакше и све лакше и лакше, док најпосл 
 стварају читава покољења нових богаља, кретена, и наказа, који само руже род људски, а целом д 
о са свим слободно и мирно да читав низ кретена, богаља, блесана и јектичавих људи стварају чит 
и показујући седиште руком.</p> <p>Кола кретоше.{S} Кнез упита куда?{S} Црна прилика одговори д 
Изгледало је као да се ту <pb n="69" /> креће нека гомила људи.{S} Ово је толико заинтересова д 
азноликих људи и прилика у којима се ко креће.{S} Што ја могу рећи онако у опште, и што вреди з 
овима јасно распознавао у ком се правцу креће ова гунгула.{S} На једаред читава гомила људи дођ 
ојима су поједини начелници имали да се крећу.{S} Но опет за то сви ти савети сводили су се у г 
ње нестало, ови се незадовољни елементи крећу, бујају, расту, и једног дана лако могу постати г 
="587" /> мраку погоди у коме се правцу крећу.{S} На једанпут му се учини да коњи успорише свој 
 унутра и пажљиво су преметали шумарак, крешући овда онда жигицом да виде има ли чега.</p> <p>Ј 
наца било је законом забрањено слабим и кржљавим људима да граде децу, да се <pb n="157" /> не  
тимир њој рекао.</p> <p>— Па шта сам ја крив, за Бога!{S} Најпосле то је само био говор, још ни 
огу, кад су сви навалили?{S} Зар сам ја крив, ја ево само тебе волим!{S} Шта ћу кад су ме они о 
а одупирала.{S} Ако има кривице онда је крив он.{S} И ако Мона то осуђује, -онда она управо њег 
 кадиве.{S} А ти кад не умеш — ко ти је крив?{S} И ко ће још теби умостити кад ти и поред једно 
 умеш, а ако не умеш, онда ти нико није крив...</p> <p>— Никога и не кривим — рече Јела.</p> <p 
ком те доказа, да у ствари ту нико није крив.{S} Дело истина постоји, ала нема учиниоца.{S} Иза 
.{S} Ја сам хтео убити човека, и ја сам крив...</p> <p>Ђенерал се загрцну, поћута, па онда дода 
 немам ту никаква посла, ја ником нисам крив...</p> <p>— Ја га нисам убио!{S} Камо? где је крв? 
 десет невиних да буде везано, но један крив да утече, за што ко је невино везан, лако се може  
 n="698" /> <p>— У осталом није ми нико крив!{S} Лепо су ми говорили сви који су га познавали.. 
ламенови.</p> <p>— Али шта сам ја за то крив!{S} Растислав, Ратко, Митрополит, сви су навалили  
?{S} Ти нам не замераш?{S} Ја сам свему крив!{S} Лудило!{S} Ја сам био у правом лудилу — Све ов 
 више да ти кажем, али нећу.{S} Нису ми крива невина деца! — рече Боја и пође из угла.</p> <p>— 
еваља!{S} Гад смрдљиви!...{S} Ал ја сам крива!{S} Знам ја ко је теби напунио главу!{S} То је он 
 залуђују и маме младе женске.</p> <p>— Кривац сам, с обореном и пепелом посутом главом чекам д 
ино везан, лако се може одрешити, а кад кривац утече, онда је то зло које се више не може попра 
егове старе очинске куће, и оне дебеле, криве јабуке у башти, на коју се пре тако радо пео, и т 
а понекад и сав сух и оголео.{S} Његове криве, голе, чворновате гране изгледају као сухе руке н 
тку је завршио узвиком:</p> <p>— Прави, криви, тек овај народ неће вас више, г. Растиславе!{S}  
ако је расположена? срди ли се на њега? криви ли га за силовање? — у опште, кнез се интересовао 
во благ и тих, очевидно старачки глас — криви сте обоје, што почињете мешати тренутни живот с в 
одан муштерија?</p> <pb n="598" /> <p>— Криви сте обоје — чу се из једнога гроба у лево благ и  
не објашњује ни једна страна.{S} Милоје криви жандарме; вели, да су они први пуцали и да им је  
— како ди то не падне!{S} Пиза има свој криви тороњ; Орловац је имао свој криви мост.{S} И то ј 
 свој криви тороњ; Орловац је имао свој криви мост.{S} И то је тако трајало скоро четврт века,  
дан све празније и да су томе злу много криви и сами попови.</p> <p>Најпосле дођоше на морал на 
е никога кривити, ви сте сви подједнако криви.{S} Управо ви интелигенција — ви сте то и измисли 
ним и подигнем...{S} Поштење! поштење! (кривила се бабетина) и ти ми знаш шта је поштење!...{S} 
живо око себе, док су се њене другарице кривиле од смеха.</p> <p>- Море, црне друге, немојте се 
 нико није крив...</p> <p>— Никога и не кривим — рече Јела.</p> <p>— Бесна си ти, моја ћерко, б 
one unit="subSection" /> <p>По тесним и кривим улицама Звониграда жуљале су силне гомиле света. 
з Ратков капиџик, губећи се у мрачним и кривим сокачићима.</p> <milestone unit="subSection" />  
 који је управљао спољним пословима.{S} Кривио га је да се плете и у унутрашње ствари.</p> <p>С 
вашу тужбу.{S} За <pb n="311" /> што ме кривите?{S} Шта сам вам ја учинио? и шта је то „све“ шт 
м суделовао.{S} Али ви не можете никога кривити, ви сте сви подједнако криви.{S} Управо ви инте 
ољни данашњом владавином, али, верујте, кривица није до мене, но до оних у чијим је рукама дана 
 није могао показати никаква рачуна.{S} Кривица је била озбиљна.{S} Лане један капетан проневер 
</p> <p>— Лепша мора кући и то је твоја кривица, необуздани нестрпељивче мој.{S} Хајд сад тамо, 
<pb n="107" /> поједине тешке случајеве кривица кад они процене да је неко ванредно што скривио 
лавом жалосно.</p> <p>- Мора бити да је кривица била велика.{S} Ја сам нешто начуо.{S} То је би 
 се сирота доиста одупирала.{S} Ако има кривице онда је крив он.{S} И ако Мона то осуђује, -онд 
{S} То нико није хтео.{S} Ту моје праве кривице није било....{S} Али шта то сад вреди!{S} То је 
 као човек, кога су ухватили у некаквој кривици.{S} Целу јој душу обузе само један једини осећа 
н поглавар земље, и то онесвешћен вашом кривицом.{S} Претио сам ако ми се одмах не <pb n="626"  
ни од тих документа који потврђују моју кривицу? — упита он храпаво.</p> <pb n="314" /> <p>Кнез 
 Перуна Црнојевића.{S} Отворена је била кривична истрага.{S} У први мах једно младо калуђерче с 
а је Милоје био главни покретач завере, кривљи и од самог стрељаног попа.</p> <p>— Па? шта ћемо 
отворима, који су водили даље под брег, кривудајући лево и десно, час као уски ходници, час као 
е указао на блиске везе између главнога кривца у овој похари и једнога од главних политичких аг 
мери да одмах извиди целу ову ствар, да кривца строго казни, да нареди да се деца још ове вечер 
би имали у рукама кључ да похватамо све кривце, који су нада мном извршили ово насиље.{S} Не, н 
спикућа.{S} Кад је поведена истрага над кривцима, који оваке гласове протурају, увек се на криј 
ним и вештим рукама веслача, као стреле крижали глатку површину дунавску, гонећи право супротно 
ести и страшан тренутак када ће настати криза.</p> <p>Али он је био човек тако крепке воље и та 
то бити у новчаној <hi>оскудици</hi>, и кризи.{S} Ту ће онда од министарског доброг расположења 
оји оваке гласове протурају, увек се на криј крајева налазило да неко тврди: „тако су чули од н 
и својих начела да се не одриче и да не крије шта је. — Ратка је интересовало ово питање, — То  
 чиновницима не мари.{S} Од писара и не крије цигару, а на практиканте по кад кад богме и навик 
ње.{S} Шта га је могло навести да од ње крије своју женидбу!{S} Ништа друго но помисао да ће му 
о је светкован</hi>.</p> <p>Место да се крије и да се оставља мраку и случају, кад ће момак и д 
ло.{S} А они седи, мали, ено они што се крије ономе иза леђа, он и не зна ваш језик, он мрнџа с 
н то само оној својој све казује, иначе крије тај као змија ноге.</p> <p>— А шта је то било ноћ 
е осећа као човек, или да се претвара и крије своје осећаје.{S} Зар то није безумно?{S} И каква 
а, па га јуре да га ухвате, а он бежи и крије се овом путањом.</p> <p>Било му је жао и онога ле 
е ово био нов доказ да се у овој ствари крије некакав преступан политички смер.{S} И ко зна, мо 
време ћути, не говори ни речи, и све то крије од ње као змија ноге!{S} То неповерење страшно ју 
.. хо... онда то значи да се овде нешто крије: можда ће нам разјаснити писмо у чему је ствар, к 
трпи највеће увреде и понижења, и да их крије дубоко у души, само ако је то потребно ради успех 
жем —- јес, био сам у кујни и то вам не кријем, чујте од мене сама, јер као што видите, ја вас  
немам разлога да ма што прећуткујем или кријем, и држим да нисам погрешио.</p> <p>— Пхи!{S} Ко  
ђа.</p> <p>- Па кад није ништа шта онда кријете?{S} Што ми ниси одмах казала шта је?{S} Што ћем 
 видели ону роспију матору, што је овде кријете викну Радован.</p> <p>- Ћути ти!{S} Гле ти њега 
азјаснити писмо у чему је ствар, кад ти кријеш.</p> <p>На оне речи Лепша се збиља маши, да изва 
м и рече тоном пуним презрења: — Па што кријеш, јадниче!{S} Како си јадан и мали, а заузимаш та 
атишу многи и многи грађани, ма да то и крију као лојални људи.{S} Они су и сад јаки, а у будућ 
те своје мађије негују као неку науку и крију је од света <pb n="631" /> као највећу тајну; ник 
е могло тачно сазнати, пошто они све то крију као своју племенску тајну, коју нико не сме издат 
онда је то с тога, што завереници вешто крију своје трагове.</p> <p>На случај да који од начелн 
ичић продужи:</p> <p>- „Бежећи од Руса, кријући се од Аустријанаца, мој дед морао се кришом про 
в је био његов дед у тренутку, када је, кријући се од аустриских власти, у колима сена довезен  
а два младића дочепаше се ове алеје, и, кријући се од кестена до кестена, пођоше полако на више 
ноћу као што ћу га ја пребродити ноћас, кријући се од Аустријанаца.{S} Три прогонства и две вла 
о га посветити у своје послове, наравно кријући <pb n="654" /> брижљиво оно што је уговорио с н 
ак са свећом; капија шкрипну и њена оба крила, једно за другим, затворише се с луном.</p> <mile 
есео, на један пут рашири своја огромна крила црни дух смрти!</p> <p>Замириса проливена људска  
них даљина, мајска ноћ разви своја црна крила, и тихо, полако, нечујно, спусти се над овај узбу 
ину; ја ћу слетити и једним махом лаког крила мога распирићу морску пену и у кљуну уграбити из  
> <pb n="491" /> <p>Ратко спусти дете с крила, нагло устаде, журно крочи вратима, у намери да о 
својим проласком.</p> <p>Као на стотину крила, по целој овој гомили; света, по целом Звониграду 
ди престолу,</l> <l>На крилу држи змаја крилата,</l> <l>У десној руци змијски буздован,</l> <l> 
роду.</p> <p>И доиста, после два сахата крилате трке сјајни путници стадоше пред велики зелени  
 то се више не да поправити.{S} Речи су крилате; оне су као пушчано зрно; једном избачено, оне  
 су је, кад тише, кад бурније, извијали крилати ветрови балканиски, кад пирну с топле Адрије, п 
 би се по брзини потпуно могли мерити с крилатим алатима св. Илије, што овда онда по небесима о 
рзнуо јој срце врхом перцета из злаћана крилашца свога.</p> <pb n="225" /> <milestone unit="sub 
" /> <p>Боја и Радован одоше.{S} Као на крилима слетеше они доле манастиру.{S} Уз пут разабраше 
авица најзад сврши своју причу и стресе крилима, па се увуче у часовник, чича мигну с обадва ок 
јанство јасно се познавало по ћуранским крилима, којима је брижљиво била снабдевена свака вила. 
адило, он се завали у наслоњачу, узе на крило велики албум и тако је преметао слике, а уз то и  
>Сељак на једаред умуче, спусти руке на крило и оштро погледа Враничића, који баш у тај мах изм 
ецу, он стаде једно по једно узимати на крило.{S} Све их је миловао, љубио, па онда на једанпут 
ова да она покуша, па и отвори и спољне крило од прозора.{S} Сад је већ све боље и видела и чул 
ле једном момку пође за руком те отвори крило прозорско, на што се мајмун истргне и утече на по 
пора пође јој за руком да отвори велико крило.{S} Брзо диже обема рукама спуштену завесу, и нас 
шаваше да отвори велико тешко прозорско крило.</p> <p>Била је налик на уловљену тицу, коју тек  
м одељку — доктор показа руком на десно крило манастирско. — А ти сад гледај, само пази, момче! 
>Он на високом седи престолу,</l> <l>На крилу држи змаја крилата,</l> <l>У десној руци змијски  
 потере) о свему шта се десило на левом крилу и начелник је наредио да се још те ноћи дигне дес 
 приче, које је још као дете у мајчином крилу слушао о бурној, чудној и славној прошлости свога 
естили начелника (који је био на десном крилу потере) о свему шта се десило на левом крилу и на 
под овога лицемерног проклињања „плоти“ крио се често највећи разврат.{S} Свети оци, који су та 
> <p>— Ја то не разумем.{S} Што се онда крио од мене, што је ишао Растиславу, кад они Растислав 
о, као нешто ружно и срамотно, што ваља крити и о чему не треба јавно говорити.{S} Напротив, то 
ћске лудорије, икако је и сам осуђиво и критиковао своје синоћње понашање, и како је тада био д 
и.{S} Растислав је осећао да се примиче критичан тренутак, где се мора ломити између њега и ђен 
ушкоме лицу.{S} Ма како да је нејасан и критичан наш положај, ми ћемо напред, јер још далеко та 
ше је височанство неумитан и ненадмашан критичар.</p> <p>Кнежево путовање личило је на веселу с 
 када је његов дед, још као млад човек, кришом прелазио у Балканију да тамо започне велико дело 
д мркле ноћи.{S} Извели су их у авлију, кришом их провели у башту, а на крај баште потрпали их  
ђелија је нечујно цвилела, ударајући се кришом песницама у груди, и шапућући: „куку мени, куку, 
ћи се од Аустријанаца, мој дед морао се кришом провлачити у отачбину.{S} Наравно, он је носио у 
је она, мати, често морала испод руке и кришом од мужа исплаћивати за свога Никицу доста знатне 
 цело биће њено.{S} У потаји, тако рећи кришом и од себе саме, Лепша је сањала о кнезу Мутимиру 
 којој си требао да будеш отрован, ушао кришом у Врбавчеву кућу, претресао све његове фијоке, п 
човека опажена, где преко границе нешто кришом увлаче у Балканију.{S} Потерани, они утеку.{S} У 
т и ћата нешто пишу, док су они, што су кришом гледали кроз прозор, тврдили одсудно, да рашчита 
 васкрса твој је деда, кнеже, као каква крмка, секиром убио!</p> <p>Увређен, кнез се узе осврта 
ноћу; убили га секиром, као што убијају крмке балканиске!</p> <p>Жика опет опази како Враничића 
зелених шљивика провирују црвени шиљати кровови и високи бели димњаци, над којима се дижу праме 
сао.{S} Избуђени врапци цвркутали су на крову, очекујући први сунчеви зрачак.</p> <p>Лепша наба 
оби је био готов мрак.{S} Синђа и Пава, кроз овај дим и сумрак, једва су могле распознати шта ј 
{S} Поглед јој паде на заклоњена врата, кроз која се удалио млади господин.{S} И не мислећи ниш 
, у маленој, тесној ћелици, из које је, кроз округло прозорче, видео пред собом велику дворану, 
и већ почињу лизати кроз набрекле жиле, кроз које јури ускључала, згуснута, црна отровна крв.</ 
е једну, прође и другу одају; из треће, кроз затворена врата, чу се кењкање <pb n="354" /> разб 
, све погађају, као да су, боже прости, кроз рупицу гледали.</p> <p>Мона их је карала и претила 
стише омалено кандиоце с црним стаклом, кроз које се једва пробијала слаба светлост, па се за т 
 место.{S} Загледа лево, загледа десно, кроз главу јој сену мисао — конак!</p> <p>Је ли могуће? 
ко предсобље, из кога поврнуше у десно, кроз једну собу, кроз другу, кроз трећу, у четвртој ста 
кога поврнуше у десно, кроз једну собу, кроз другу, кроз трећу, у четвртој стадоше.</p> <p>Лаке 
е у десно, кроз једну собу, кроз другу, кроз трећу, у четвртој стадоше.</p> <p>Лакеј, што је не 
а, да заштеде ноге бар где се могне.{S} Кроз село потера прође у двојним редовима, ван села се  
 туге најпосле и груди не препукоше.{S} Кроз ту пукотину прво су пролазили удовички уздаси — ње 
> <p>Само један од слугу беше будан.{S} Кроз многе коњске ноге, он се видео чак тамо у углу, ка 
љачке породице владалачку династију.{S} Кроз дуг низ година она је немилосрдно уништавала све ш 
 тој страни беше разлило по обзорју.{S} Кроз мрке врхове зелених планинских главица, чије је зе 
не дишући.{S} Ђенерал продужи.</p> <p>— Кроз три дана ја ћу бити под земљом. — Смрт је већ у ме 
су били луди да се свађају око ништа, а кроз по сахата цела одаја одјекује од њихна весела смех 
ена, престрављена и зачуђена лица.{S} А кроз те гомилице у небројено одјека, звучале су кобне р 
су ишле од главе ногама и осетио сам да кроз њих бије електрична струја.{S} Бојећи се да вам шт 
сретају с људима; њин је задатак био да кроз пусте планине и усамљене крајеве продру што дубље  
чун.</p> <p>Али по некад се дешавало да кроз чаршију бруји глас са свим друкчије природе.{S} Та 
S} Ту се многим и многим стварима гледа кроз прсте.{S} Кад избије на површину какав случај, све 
ха звиждања, која као да су се дозивала кроз мрак, пробудише у њему осећаје некаква чудна сујев 
> <p>Јела је ћутала и замишљено гледала кроз прозор.</p> <p>— А?{S} Па шта рече најпосле?</p> < 
пила у шаке оцепљену полу и опет трчала кроз гомилу, а кад би угледала дете, узвикнула би пуна  
х је доцније неодступно и верно пратила кроз цео низ година.</p> <milestone unit="subSection" / 
ну мараму и, уздишући притворно, прошла кроз ходник, где су је вребале радознале очи пуковников 
 је укротила.{S} Пошто је 7 пута прошла кроз мачије нокте, после је била мирна.</p> <p>Док је о 
 опет њене и његове, док се једног дана кроз ту деру нису почели провлачити и њих двоје, у мисл 
арод и уз неку пратњу било би као шетња кроз шибу.{S} Просто на просто морамо утећи, и мој је с 
а.{S} Вест о томе пролетела је као муња кроз целу <pb n="664" /> потеру, сви потрче да виде пог 
брзо поведе, прво преко 2—3 степена, па кроз мали трем, па кроз велико предсобље, из кога поврн 
реко 2—3 степена, па кроз мали трем, па кроз велико предсобље, из кога поврнуше у десно, кроз ј 
је пандура и да утекне - рече Растислав кроз зубе.</p> <p>- Тако!{S} А није ту погинуо никакав  
 а он је једини био кадар да их проведе кроз ове пусте планине.{S} И шта је могло бити с њим?{S 
ку ограду.{S} И на један пут њему прође кроз главу мисао: „Јес, и они коњи спадају у моју подру 
а омладина звониградска промарширала је кроз ове капиџике, гоњена радозналошћу да види ону за к 
павана момка.{S} Овда онда одјекивао је кроз тиху коњушницу појачи, случајни ударац коњски о др 
Ваљда преко тридесет девојака прошло је кроз његову канцеларију.{S} А кад је ствар дошла до ист 
био је по хаљини где стигне, а уз то је кроз сузе понављао — Шта ја могу, кад су сви навалили?{ 
е изаћи мало у чаршију и проћи се пешке кроз Орловац.{S} Кад је кнез поручио Растиславу да буде 
ла око кнеза.{S} Слуге су се провлачиле кроз гомиле с пуним бокалима и прилетали на помоћ чим в 
ној припеци.{S} По нека од њих промакне кроз спуштене завесе и у конзулову спаваћу собу, и тада 
им мехурићем, који је тако удешен да се кроз иглу излије, кад она у што удари и забоде се.</p>  
p> <p>Читава река светлости изливала се кроз те прозоре на улицу и јарко је осветљавала на прил 
остао по какав доцни гост, просипала се кроз прљаве прозоре мутна, жута светлост, падајући на н 
ну.{S} Баш у тај мах пун месец проби се кроз облаке и осветли целу околину.{S} Кнез одахну душо 
ћевлеисан газда у чоханом руху гурао се кроз гомилу да се протисне до кнеза.{S} То је био кмет  
 нећеш чути.{S} Ово говоре уста која ће кроз неколико часова само за навек умукнути.{S} Сматрај 
сумњиве светлости, што се још пробијаше кроз мрачну ноћ.{S} Свуда унаоколо били су осниски гроб 
софији.{S} За тили часак њему пролетоше кроз главу ове мисли:</p> <p>„Којешта!{S} Какве су то б 
.</p> <p>— Шта јој фали? — промуца кнез кроз зубе, а уз образе му букнуше пламенови од гнева. — 
S} Прима ли се мој предлог? — рече кнез кроз смех јасним, веселим гласом, гласом на коме се поз 
ави.</p> <p>Међу тим Жика узе доглед, и кроз један пропланак баци поглед на оближње брдо и у уз 
адићске радости, а његове румене усне и кроз дремеж су шапутале о љубави:</p> <p>- Лепа земља!. 
ле удешене тако да рахат могу пробити и кроз одећу, и забости се у тело човеку кога гађају.{S}  
 га погледа оштро, набра веђе и процеди кроз зубе: „Полако!{S} Где је хоџа?“</p> <p>Срећко јој  
купује срећу своју.{S} Она прво пролази кроз блудничку ложницу, па тек онда иде у цркву и стаје 
пишу, док су они, што су кришом гледали кроз прозор, тврдили одсудно, да рашчитавају некакву ар 
 па нешто раде.{S} Једни, што су вирили кроз врата, вељаху да кмет и ћата нешто пишу, док су он 
ло се више веровати овима што су вирили кроз прозор, пошто су они наводили чак и то, шта кмет и 
ћу по дужности, а ноћу су се провлачили кроз Раткове капиџике из љубави.{S} Кугића су слушали у 
но одјекнуо, мајмун јурне на сто, удари кроз чаше, флаше, тањире, вазне и све пообаљује.{S} Пре 
рођеном песмом, њиха на грани, или јури кроз неизмерне ваздушне просторије, играјући се на топл 
изаћи из ове пустиње, а камо ли одржати кроз њу један правац, путујући једнако на југ.{S} Пет г 
како му мали пламичци већ почињу лизати кроз набрекле жиле, кроз које јури ускључала, згуснута, 
 се охлади — куршум је морао просвирати кроз сред мозга.{S} Жики заплака само срце, и он у том  
 неколико часова, па се почели спуштати кроз учестане брдске пропланке, који су место шумом бил 
а бдења, један по један почели измицати кроз Ратков капиџик, губећи се у мрачним и кривим сокач 
нове оструге и густе трњаке, или газити кроз високу, бујну планинску папрад.{S} Невичан човек и 
то се свако по сахата ваљало провлачити кроз сплетене павитњаке, опасне купинове оструге и густ 
, који је већ пукао по свој околини ићи кроз овај народ и уз неку пратњу било би као шетња кроз 
<p>Почињући Орловцем, пут је имао проћи кроз седам окружних градова, па се завршити градом Шапц 
ајаше с Павом крај прозора, загледајући кроз сумрачак вез на њеним рукавима, и запиткујући је н 
 чича Јова је угаси међу прстима и баци кроз отворен <pb n="362" /> прозор; за тим извади марам 
е хтела рећи.{S} Ускључала крв јури јој кроз жиле и шушти, у слепим очима дамари бију као два ч 
{S} Све ово пролетило му је за тренутак кроз главу.</p> <pb n="286" /> <p>После се сети неких и 
н отров (виперин) дејствује само убодом кроз крв.{S} Човек, кога уједе змија, може слободно иси 
/p> <p>— Ту је код кнеза — рече Радован кроз зубе, а очи му се почеше наливати крвљу.</p> <p>—  
свекра.{S} А Воја је само ћутао и дувао кроз нос.</p> <p>Дођоше на избрежак где су била кола.{S 
јана.{S} Нашла се у голему чуду.{S} Као кроз неки мрак, долазило јој је на ум нејасно сећање ка 
ао сам по дуванском диму да пуше, и као кроз какав дебео зид чинило ми се да чујем где шапатом  
, да паћеник све предмете види само као кроз неку замаглицу.{S} Изда и слух, па чак и моћ мирис 
 се ту случајно десио кад се кмет гурао кроз гомилу.</p> <p>На три четири корака иза кнеза, јед 
pb n="264" /> после се још дуго таласао кроз први вечерњи сумрак.</p> <p>У авлији се направи ло 
о за једним зрачком који се беше пробио кроз цвеће, пао кнезу на лево раме, те изгледаше као зл 
гог прозора, а поглед јој се опет губио кроз прозор некуд у даљину.</p> <pb n="46" /> <p>Баба К 
о, па га натерали да учи — он би срдито кроз плач протествовао:</p> <p>„Како ви смете мене да т 
дакле је поклич слободе у брзо одјекнуо кроз све балканске земље, позивајући на борбу ропством  
те чувати од притворства људског, оклоп кроз који никад неће пробити опасан и штетан осећај чов 
ћ водио је на југ. — Велимо правац, јер кроз ове планине о путу није могло ни бити говора.{S} С 
чи састоји се цео програм наш.{S} Власт кроз сва времена, власт под свима министрима, <pb n="56 
ди, <pb n="203" /> кад тек на један пут кроз цео сабор пуче глас: „одведоше Турци Арсенијеву Ја 
е и видела и чула.{S} Она промоли главу кроз прозор, лепо познаде малу дворску баштицу и јасно  
 и отрове <pb n="103" /> који дејствују кроз крв, унети убодом или уштрцавањем.{S} Већина отров 
 могу поделити на отрове који дејствују кроз стомак, и отрове <pb n="103" /> који дејствују кро 
дахом све више стишавају.{S} Напослетку кроз пусте планине одјекну још и последњи потмуо тутањ  
слом? — Све ово прелете Мони у тренутку кроз главу, јер по лупи кола и <pb n="426" /> ударању к 
 право чудо, сва подерана.“ То јој сену кроз главу. —</p> <p>Међу тим млади господин стајао је  
 <p>Симон!{S} Где је мој шах? — одјекну кроз дворске одаје звонки глас младога кнеза Мутимира — 
е, а овај смех дерао је бедном Мутимиру кроз сами мозак.</p> <p>„Да га отмете, да га силом узме 
S} Шта је овоме човеку?“ — сену Врбавцу кроз главу.{S} И прва мисао која му дође била је: „Изда 
 улице стрелицу у леђа.{S} Знати да ћеш кроз недељу две побеснити, да ћеш прво пролајати и подн 
<l>Ка’ мало пре што гордо иђаше,</l> <l>Кроз дивљачне тмуше азијатске,</l> <l>Гутајућ’ их ватре 
> <p>Кола уђоше у кнежев дворац.</p> <p>Кроз гомилу пронесе се глас, како ће кнез сад изаћи на  
љачки гуњчићи и углађени, тек јутрос од кројача донесени црни капути, све се то сливало у једно 
 широком кантарском улицом, спусти се у кројачку чаршију, одакле сиђе вазнесенској цркви.</p> < 
уда жив више не враћа.{S} Упоредо с тим кројени су и сви други планови и смерови.{S} Десетак пу 
пором диже Лепшу, као лако перце, у два крока пренесе је преко собе, но у који мах хтеде да је  
p> <p>Али ма како да је било гнусно ово кропљење у људској нечистоти, оно ипак није прошло <pb  
ра.{S} Бесан лав пада пред ноге, и, као кротко псетанце, лиже ти обућу, само да избегне ударац  
 на уснама.</p> <p>Јела скочи с дивана, крочи један корак на страну, стаде, обори главу; сва је 
ри врата на колима.</p> <p>Црна прилика крочи с поља и уђе у кола, пипајући у мраку где ће сест 
е мора ићи...</p> <p>При овој речи Мона крочи у будоар и наједан пут она занеми од чуда, и, кра 
ла моја — рече Мона Лепши.</p> <p>Лешна крочи.{S} Мутимир је опет ухвати за руку и ижљуби врхов 
> <p>— Господине ђенерале — рече кнез и крочи му ближе, време је протекло, говорите шта сте реш 
је овде ствар.</p> <p>Она спусти глас и крочи корак ближе зачуђеном пуковнику.</p> <p>— Вама см 
зу и представи се ко си.</p> <p>Вујадин крочи незграпно пред кнеза и поче:</p> <p>— Господару,  
p> <p>Изговорив ове речи, Перун одважно крочи напред, и Жики не остаде ништа друго, но да и сам 
пусти дете с крила, нагло устаде, журно крочи вратима, у намери да одмах извиди целу ову ствар, 
 двадесет пуних година његова нога није крочила на балканиско земљиште — за што би, дакле, овај 
кове Жика пребледи; Милоје беше устао и крочио два корака у страну, па сад стаде као укопан; са 
а“.</p> <p>„И ја пођем, али тек што сам крочио, неколико корака ја за једанпут запнем о нешто н 
јао као црв.{S} С каквим је идеалима он крочио на ову милу, свету земљу, а шта га срета одмах н 
ћувика и брдских главица.{S} Ниси могао крочити ни десет корачаји по равном земљишту; једнако с 
ри, сад се мора свршити све.{S} Ја нећу крочити из ове собе док с вама не буде свршено.{S} Ви м 
ј страни дунавској, изађоше два човека, крочише мало у страну, да не стоје баш на вратима која  
о одговор на Враничићево питање.</p> <p>Крочише још неколико корачаји.{S} Милоје застаде; заста 
висе на једном уху, старац пребледе као крпа, брада му стаде играти, а усне су се грчевито купи 
 језа, и њени румени образи побледе као крпа.</p> <p>Њене су другарице говориле и даље; говорил 
 из њих канути, час су опет бледили као крпа.</p> <p>— Немојте се плашити.{S} Не мислите ваљда  
ко, да или прамен косе, или парче какве крпе, или какав цвет, или најпосле чак и каква тица, сл 
олазио је глупи листић, или парче какве крпе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кнез је би 
 маленој свећици, прилепљеној за даску, крпи своје јахаће панталоне.{S} Најбоље му се видело по 
 нечије снажне руке, стрпаше ми некакву крпу у уста и завезаше некаквим платном, које ми неколи 
tone unit="subSection" /> <p>Газда Боја Крсманов седео је под шатром са својом љубимицом снајом 
је коло почињало већ и трећу игру, Пава Крсманова, најлепша девојка на сабору, ни пут се више н 
а у конак; стара, поштена и чувена кућа Крсманова осрамоћена је.{S} Лозинка је: спасавати или с 
у.</p> <p>Сем Боје, домаћина, из велике Крсманове куће бејаху дошла на ову светковину још и два 
 познавао са свима угледнијим људима, а Крсмановој кући (Павином оду) одлазио се толико пута и  
 кад чује какву страну реч којој не зна крсна имена.</p> <p>Било је у животу г. Вујадина још и  
рајко, одвојиле су од свега.{S} Истина, крст сам пољубио, али ту би и Бог опростио; море зна и  
 владара да оде у Цариград и да подигне крст на Аја Софији!</p> <p>У опште ови су натписи сведо 
зати да сам достојан понети његов свети крст мучеништва.{S} Мене на првом кораку срета издаја,  
једном учини, као да иза једнога белога крста види црну људску прилику.{S} То је било с десне р 
а од њега, чучала је крај малена дрвена крста некаква крупна црна људска прилика.</p> <p>Кнеза  
иле све поседнуте стражама, по граду су крстариле коњичке патроле.{S} Те се ноћи у Звониграду м 
зини није било великих гробова, високих крстача и ограда, а није било ни високих дрва, да закла 
 белим плочама и белим осниским каменим крстачама.{S} Гробови су били неправилно поређани, али  
онајјасније су се виделе беле гробовске крстаче, или беле мраморне плоче.</p> <p>Идући тако за  
ло.{S} На скоро за сваком другом-трећом крстачом стајала је по <pb n="591" /> каква људска прил 
вим речима:</p> <quote> <l>„Диже народ, крсти земљу и варварске ланце сруши,</l> <l>Из мртвијех 
,“ па никоме није ни на ум падало да то крсти каквим ружним именом.{S} Зар је овде што друго до 
зида и утече на поље.</p> <p>Госпођа се крстила — Боже чудне бруке.{S} Чудне бруке!{S} Ратко пр 
ском храму и да попијем воду у којој се крстио антихрист....{S} Сунце има подерану ногавицу.... 
е довде.{S} А ви све зинуле, па се само крстите и камените <pb n="222" /> се, очима својим не в 
 и упамти ово, и ево ти се кунем часним крстом да ћу овако од речи до речи учинити: довући ћу в 
 Они да одговоре: „Под знаком троугла с крстом.“ У осталом да чине све оно што буде чинио њин н 
ка башта.{S} Видела је у близини велики круг, засађен ружама.{S} Даље је видела ред џбуња, а из 
су неповерење и интриге у сам породични круг.{S} И то све иде под фирмом оданости и приврженост 
 само развлачи ствар и износи је у шири круг.{S} Он се окрете Жики, рече му да иде одмах доле и 
резирања спрам свега што није улазило у круг његових „пречишћених појмова,“ уз то оштар на јези 
 поноћи нико не може изаћи жив из овога круга.{S} А кад већ морају чекати, онда је боље да сиђу 
трљајући се преко неба, сјајна месечева кругла упадала је у ове црне облаке, као у какво дубоко 
ак браздити и гипкати.{S} Пуна месечева кругла ненадно се искотрља из згомиланих црних и покрет 
који су у служби остарили: многи баш из кругова његове данашње владе.{S} Али све је заличило, к 
 стекао симпатије звониградских отмених кругова и рало је виђан у свима одличним кућама.{S} Од  
м — јамачно с тога, што у овако високим круговима сматрају да је простачки и да није у реду да  
марина осећала се у вишим звониградским круговима.</p> <p>Сва околина кнежева сазнавала је да ћ 
 на свом месту“, и бар у извесним вишим круговима њено пријатељство и њена дружба високо су се  
е, окрете га и рече живо:</p> <p>— Лево кругом, марш, хајд, „пашол,“ одлази, сад ће гости почет 
, но да све остане у најужем породичном кругу.</p> <p>Дозвана је поверљива послуга ђенералова,  
вити с тога што може чути да се о њој у кругу кнежеве родбине рђаво мисли: — <foreign xml:lang= 
ио некакав дим!{S} И тај дим непрестано кружи, непрестано се окреће и једнако мења свој облик.. 
ександрову царевину, сто <pb n="436" /> круна, сто царевина, цео свет, сву вечност, цело блажен 
а луталачком<pb n="74" /> светлошћу.{S} Круна и престо — то је било његово сунце.{S} Све је дру 
} Балканија је добар спахилук.{S} Каква круна, какав престо, каква династија!{S} Али ипак, ово  
и, а сем осталога и једна царска женска круна и једна златна преслица, са златним вретеном.</p> 
ељена је не само краљевска, но и царска круна; а било је и таквих позива који су апеловали на м 
за који се играло био је велики — једна круна и један престо.{S} Те две ствари вреде једне глав 
Крв није ништа друго до црвена вода.{S} Круне роде на дрвету, које је крвљу заливано.{S} Престо 
ло јасно, да ђенерал смера да се дочепа круне.</p> <p>Но и ако су докази били јасни, Растислав  
 сме ударити на рогатог бога.{S} Три се круне блистају на мојој глави.{S} Кад је сабља оштра, о 
</p> <p>Врбавац се већ био почео машати круне.</p> <pb n="78" /> <p>Растислав је умео да умери  
и по његовој војничкој униформи, или по круни, или по огромној перјаници, која је више личила н 
 Мутимир одскочи од зида и пође по соби круним корацима.{S} Гледајући непрестано у патос, он от 
аљинама, уз брутално суљање по патосу — крунисана глава <pb n="441" /> кнез Мутимир и лепа удов 
ежевина Балканија на један пут изгубила крунисана поглавара свога.</p> <p>Катастрофа је одигран 
.{S} Но једна помисао да пред њим стоји крунисана глава, господар земља трзала га је из овога з 
в избор пао доиста на лепоту, пристојну крунисане главе).{S} Кнез је без зазора исказивао своје 
хвати, или убију, није, на жалост, било крунисано успехом, ма да је чињено све што се могло.“</ 
 пуне блата, а ви се обадате сад туна и круните земљу те ми непрестано пада у уста, у трбушну д 
нцима у руци.{S} Спремиле се девојке да крунишу кнеза.</p> <p>Кад се у вече ови транспаренти ос 
во, да вам Аустро-Угарска силом поврати круну, ако би, услед каквог народног покрета, били збач 
е по уставу постати пунолетан и примити круну и владавину у своје руке, све то већа загушљивост 
, рају, мило срце моје, за тебе бих дао круну, царевину, Александрову царевину, сто <pb n="436" 
н с много већом жудњом погледа на твоју круну, но што сам ја то икад чинио.{S} Само што је он л 
 сам их приносила, мислила сам на твоју круну, и радила само у твом интересу, заборављајући пот 
у династију, да мете на главу кнежевску круну.{S} У то име ђенерал се оженио девојком из владал 
 престо и да му мете на главу кнежевску круну.</p> <p>Али за то било му је потребно двоје: да с 
о се отворише и на њима се указа висок, крупан, трбушат господин, у мајорској униформи, с отомб 
орише врата, а на њима се појави висок, крупан, углађен господин с црним бакенбартима и у црном 
омну човечију прилику на миндерлуку.{S} Крупан човек с дугачком белом брадом, збрчкана, дугуљас 
дован.{S} И његов пиштољ грмну, а његов крупан мушки глас одјекну и <pb n="264" /> после се још 
Од свију гласова најјаче се чула силна, крупна гласина начелникова, која се орила као труба на  
ала је крај малена дрвена крста некаква крупна црна људска прилика.</p> <p>Кнеза прође језа и о 
ијаним челом, по коме бејаху поискакале крупне капље зноја, разбарушен, раскопчан, он је изглед 
 а то је једини начин да на миру остави крупне државне послове.{S} Сем тога, такав начин кнежев 
нек не дира у оно где би могао оштетити крупне земаљске интересе.{S} Моје је основно уверење, о 
авали да су се од кнеза чуле чак и тако крупне речи, да би он с том женом могао бити потпуно ср 
настију Црнојевића.{S} То већ прелази у крупне државне злочине.{S} Но Балканија је била сретна  
сподару, али 16—17 имаће.{S} Сељанке су крупне и развијене, оне брзо расту...</p> <p>— Тако, та 
> <p>Све велике државне лицитације; сви крупни послови за државу, на којима се дало зарадити, д 
 ти се плете.{S} На Балкану се спремају крупни догађаји.{S} У сусеству Балканије већ је плануо  
 два човека, постајала је све оштрија и крупнија.{S} На кнезу се могло опазити да говори као чо 
томе, што ове речи бабине пресече други крупнији, мушки глас, који је долазио из истога гроба,  
е осећао је потребу да се лично позна с крупнијим чиновницима у <pb n="560" /> својој струци.{S 
 израз.{S} Са затуреним рукама на леђа, крупним корацима она је мушкобанасто ходала по соби и ч 
кревету, ако има каква прешна посла.{S} Крупним и брзим корацима маркиз Белини уђе у г. конзуло 
 по рамену — с набреклом мешином, он је крупним корацима корачао унаоколо, по колу, гајде су бр 
и.</p> <p>Устаде и кнез, и пође по соби крупним корацима, лупајући срдито ногама.</p> <p>Доктор 
упита дежурни, муцајући, и пође по соби крупним, немирним корацима.</p> <p>— Видели људи, госпо 
им, сав зајапурен кнез је ходао по соби крупним корицама, непрестано је гледао у земљу и непрес 
ји! - примети он кад га ађутант окрупни крупним речима.</p> <p>Мање више гости су били сви у је 
стислав ућута.{S} Продужи само корачати крупним корацима.</p> <p>— Ја не разумем вашу срџбу.{S} 
а.{S} Пошто је ово наредио, он се упути крупним корацима правце вратима ђенералова кабинета, гд 
 кицоша, који се особито поносио својим крупним, црним брковима, сетила га се како је једном ск 
ова опет врло ружно француски, а за тим крупним корацима пређе преко собе, дочепа се врата, тре 
вече.{S} Кнез Мутимир ходао је узбуђено крупним корацима по свом кабинету, и непрестано загледа 
их 14 година; смеђ, пуначак шипарчић, с крупним, благим очима и припијеним уснама.{S} Цела поја 
он.{S} Тешко њему - рече она и неколико крупних суза потекоше јој низ образ.</p> <p>- Е, лепо,  
је ми падоше у очи са необичне висине и крупноће своје.{S} По оделу ове женске као да су припад 
; то коњи својим снажним зубима жрвњају крупну суху зоб.{S} По где где чује се како коњ фрче у  
овамо у мраку да бира младиће као гниле крушке.{S} Рада би да седи на две столице, па је сад из 
од 10.000 дуката.</p> <p>- Да су дукати крушке још би се могло и поверовати — примети Растислав 
стаје у комаду хлеба, у парчету меса, у крушци или јабуци коју несретник загризе.{S} Вид тако о 
е Турци Арсенијеву Јаглику.“ То је била кршна млада из чувене Арсенијеве куће, а доведена тек т 
 се шире лево поред Дунава, тако исто и кршне врлети и оштре литице што се, парајући облаке, ни 
иће ти, ћерко, по памети.{S} Сваки свој ксмет ево овде носи - он куцну Паву прстом по челу.{S}  
ц хтеде поћи сам доле конаку да потражи кћер.</p> <p>„Ја сам отац; мени то најбоље личи да је о 
ви овде у непосредну близину ову блудну кћер, која никако није била за моју околину.</p> <p>Дам 
наш газда Боја најбоље...{S} Родио лепу кћер, па му сад све ласно!{S} С ким хоће, с тим се може 
ад кад дешавало, да се по којој од ових кћери Евиних и нехотице отео поглед на ове снажне, муск 
 кад је рекла да је обична грађанка.{S} Кћи богатога звониградског трговца, доцније супруга јед 
 је понекад сањала на јави да је царска кћи; па замишљала како би наместила своју собу, онда јо 
p>Дама је протестовала; она није блудна кћи; као и сви други поштени људи, она је трговала оним 
 падне мртва једна сестра кнежева, њена кћи допаде рана, адјутанту би куршумом размрскана десна 
и он је тако поступно одуживао тај дуг, кубурећи непрестано с платом узетом за три месеца унапр 
о на пољу под ладњаком.{S} Кнежев млађи кувар био је изаслан у Повратници још у очи тога дана,  
ва.{S} Наравно, даље су долазиле слуге, кувари и друга послуга, с прилично великим пртљагом, с  
мир!....</p> <p>Таке јој се мисли узеше кувати у глави и она се сад сети како је лик младог гос 
p> <p>Говорећи то, Лепша баци поглед на куверат у коме јо била слика.{S} На једаред узвикну: —  
ле твога повратка из Париза.{S} Јес, па куверта је из Париза, ево жиг Француске поште.{S} Дакле 
 набаве мају од мртваца умрлих од чуме (куге) — да и то окушају.</p> <p>„Какве ће ресултате дат 
оштар на језику и драстичан у изразима, Кугић је брзо изашао на глас не само међу интелигенцијо 
 људи.</p> <p>На те речи кнежеве слике, Кугић даде знак, те човек с чинијом приђе слици и присл 
азне величине.{S} Праћен овом двојицом, Кугић приђе кнежевој слици и стаде пред њу.</p> <p>— Пр 
 Ташмаден!{S} Зар сан и мој министар г. Кугић, кога сам рођеним очима гледао шта ради у седници 
ли су ситуацију као мрачну и ровиту.{S} Кугић је сматрао за своју доглавничку дужност да све те 
срдит на вас.</p> <p>- На мене! — упита Кугић зачуђено. — Где је кнез - додаде он за тим, и као 
оме то исто, што и остали људи? — упита Кугић.</p> <p>Кнежева слика одговори:</p> <p>— Ја сам п 
ли ко зна како се конзервативни демагог Кугић умео представити и продати пред омладином.</p> <p 
а председника републике.</p> <p>Даље је Кугић разлагао, како прилике за остварење оних идеала,  
дискредитовати код кнеза.</p> <p>Док је Кугић ово говорио, остали чланови слушали су мирно у су 
слуге и доглавнике своје.</p> <p>Док је Кугић ово говорио кнез га је гледао забезекнуто.{S} Ово 
/p> <pb n="613" /> <p>Још одмах, чим је Кугић сјурио нож кнежевој прилици у груди, кнез Мутимир 
начелници; удесили га да покажу како је Кугић немоћан да те зашити од династичких претендента.{ 
амо учврстило положај новог кабинета, и Кугић, место да изгуби, баш би тиме добио милост кнежев 
рте назад и паде на узнако.{S} Међу тим Кугић умочи десну руку у крв и издиже је над чинијом и  
 управо шта да мисли. —</p> <p>Међу тим Кугић беше устао и руком је давао знак човеку у маски,  
ој кући.{S} Чујући неку ларму, министар Кугић бејаше изашао из чекаонице и упутио се страни отк 
уљом командује и води је његов министар Кугић, и сви они замахују да ударе њега, Мутимира по ср 
estone unit="subSection" /> <p>Министар Кугић редовно је и савесно извештавао кнеза о свему што 
у показа ађутант.</p> <p>Улазећи у собу Кугић угледа кнеза у позитури, с прекрштеним рукама и и 
министарском раду.{S} У говору напомену Кугић, како га висока служба није спречила, да мисли о  
лони јој чинију на груди.{S} У исти мах Кугић дочепа један нож из црне кутије и снажним и брзим 
и по целој одаји.</p> <pb n="611" /> <p>Кугић још не беше свршио свој говор, кад се из мрака ук 
оши послат министру у Звониград.</p> <p>Кугић би се зар и нашао како ће изаћи на крај с оваким  
з болестан и да га ваља штедити.</p> <p>Кугић је ово разумео, али место да прими ствар за се он 
 с висине и слуша га подругљиво.</p> <p>Кугић уђе, а кнез ни главе не осврте да га погледа, ма  
е се више и више црвенио у лицу.</p> <p>Кугић га пресече: — Није тако, господару — рече он мирн 
у и иначе била је, сећам се, и слика г. Кугића.</p> <p>— Па како је у опште та ствар могућа, ка 
 је: „Дај ми га амо! њега ми дај!...{S} Кугића...</p> <p>Кнез је толико викао да се разлегало п 
или кроз Раткове капиџике из љубави.{S} Кугића су слушали ушима, а Ратка срцем; <pb n="561" />  
мога свога министра полиције, господина Кугића.</p> <p>Мутимир се ухвати оберучке за главу и ни 
p> <p>— Дакле, видели сте и г. министра Кугића.{S} То је веома интересно!{S} Међу сликама, које 
и месец дана од доласка новога министра Кугића, а већ је у сваком окружном месту, у свакој варо 
.</p> <p>И мржња и незадовољство против Кугића расли су с дана у дан, управо с часа на час.</p> 
идело по тежњама које су се јављале код Кугића, за оно мало времена док је био министар.</p> <p 
> <p>С тога Мутимир мало по мало омрзне Кугића, бар никако се није могао отети од непријатног о 
у не помаже.</p> <pb n="622" /> <p>Овај Кугићев говор неочекивано учини на кнеза врло повољно д 
мир осети нов потрес.{S} Од крваве руке Кугићеве учини му се, да се хиљадама крвавих руку на ње 
есто један с леве, други с десне стране Кугићеве, он седе за сто и позва збор, да га саслуша.{S 
собито од њих, до јуче његових, а данас Кугићевих начелника. — Он сматра да су то и јуче и дана 
о кнез га је гледао забезекнуто.{S} Ово Кугићево кресање истине у очи као да га је почело мало  
га је стајала друга маска, која поднесе Кугићу велику црну кожну кутију, у којој је било поређа 
су што шта научили.{S} Дању су одлазили Кугићу по дужности, а ноћу су се провлачили кроз Ратков 
нека малаксалост.{S} Он даде руком знак Кугићу и доктору да изађу, а сам оста са својим ађутант 
е растрља међу прстима, направи од њега куглицу и једном зврчком бацну је чак иза врата.</p> <p 
 их узе бити ногама по очима по устима, куд стигне.{S} Кукавни вочићи, са затегнутим јармом око 
 лудим начинити! — рече кнез спуштеним, куд и камо блажим гласом.</p> <p>— Јес, господару, ви с 
 начин живљења но селима, сама природа; куд год се окренете готови природни будоари, овде шумар 
о и трпио, камо ли он, што је научио да куд он оком, туда други скоком.{S} А и што би одуговлач 
е управо ово он налази, и да ли му ваља куд год ићи или остати где је?{S} Час му се учини да је 
лите да су и прозори били затворени, па куд би се онда, врага, извукао онај који је затворио вр 
 набавити новаца...</p> <p>- Не знам од куд? — примети Растислав.</p> <p>— Говори се о новој Ба 
одно.{S} Па ипак наш народ стоји у томе куд и камо више над свима суседима својим.{S} Ма како д 
ања Жикина да похита мало, или да врдне куд год у страну Црнојевић не хтеде осврнути главе.{S}  
а то?{S} Падало јој на памет да тумарне куд год у свет, да оде некуд где је нико не познаје, па 
посла - рече он зловољно.{S} Хајде, иди куд си пошла, а кад свршим овде, ја ћу доћи доле.{S} Не 
 Повратнице нема лепша намастира па иди куд ти драго.“ — „Еј, ти, чича, ћути сад.{S} Видиш ли к 
</p> <p>— Факт је, светлости, да смо ми куд и камо чистији и чеднији од Румуна — прихвати докто 
мио самртну чашу!</p> <p>Кнез није имао куд; он није могао одбити ђенералову молбу и морао му ј 
још за нека објашњења.</p> <p>Није имао куд, младић је морао остати.{S} Растислав га узе запитк 
 се строго наређивало да сви мотримо ко куд иде и пролази, па како наиђемо на какве стране, неп 
 ишли наши путници, није се дакле имало куд ни лево ни десно.</p> <p>Но ова тескоба није дуго т 
ништа, молим покорно, што би онако ишло куд год у страну.{S} Собу смо, велимо, окадили.{S} Окад 
љени, покушавали су још да склоне главу куд год на страну од удараца, а кад ни то нису могли, о 
"521" /> јака водена струја и бацила их куд год ниже доле - рече Враничић - тако је било име, и 
усе, г. Маврикије, оно ће овако.... хм! куда ћеш сад?{S} А?{S} Тамо?{S} Али моје кљусе има обад 
е три недеље по повратку из Звониграда, куда су сви начелници ишли новом министру на подворење, 
ами цареви „пешке иду.“ Јес, има места, куда и сами владаоци иду без пратње, без надзора, без с 
ом, и чисто се сударише.</p> <p>— Е, е, куда си ти тако нагао, као да те неко гони? — рече Раст 
ци; цвеће и зеленило уресило све улице, куда је кнез имао проћи: јавне зграде украшене натписим 
трче за њима, не ухвате их, али уз пут, куда су непознати људи бежали, војници нађу три огромна 
ве то догодило у једном густом шумарку, куда је кнез био изашао у шетњу, да су убице побегле, и 
устави смех и пристаде за њим.</p> <p>- Куда ћете, г. Растислав, за што не седите?</p> <p>- Ви  
којаких новости из приватна живота као: куда ће ко путовати овога лета?, коме је затворена радњ 
ам сву своју снагу да разберем где сам? куда ме воде и шта се збива око мене?!{S} Али поред сви 
/p> <pb n="244" /> <p>Јадно девојче!{S} Куда да окрене, шта да избере?</p> <p>За њу је тај избо 
Растиславе, пазите куда сте ударили!{S} Куда год задрете, памтите, да ћете мене наћи на путу!</ 
време — Јела је мислила шта да ради.{S} Куда ће сама у свет?{S} Шта ће бити с њом?{S} Умела је  
— Хајд изађите — рече дежурни.</p> <p>— Куда ћемо?{S} Ми одавде нећемо без девојке.{S} Девојку  
пође.{S} Мутимир јој прискочи.</p> <p>— Куда ћеш?...{S} Молим те немој!</p> <p>Он бејаше ухвати 
ла увила у мараму, да ништа није видела куда управо иде.{S} Сад збаци мараму и погледа око себе 
ком.</p> <p>Кола кретоше.{S} Кнез упита куда?{S} Црна прилика одговори да је кочијашу већ издат 
еома је згодно обележио, како има места куда и сами цареви „пешке иду.“ Јес, има места, куда и  
, црвени млазови свеже крви бележе траг куда прођу!...</p> <p>...„Стигли су на врх брда; али на 
се повукао дубље у планинске гудуре, од куда се, овда онда, још чула његова потмула хука.</p> < 
 се; Жика је био изненађен.</p> <p>- Од куда ти, газда Милоје, ако бога знаш, и ко ти каза нашу 
 се глас опет учини познат.</p> <p>- Од куда иде „добар пријатељ“?</p> <p>- Из планике.</p> <p> 
д кућом. — Је ли могуће да је он!{S} Од куда тако рано?{S} Да л’ је дознао да је она овде, или  
ој је на срцу.</p> <p>Како је, кад и од куда дошао овај обичај — нећемо овде расправљати.{S} Ка 
 хитали у варош и зачуђено погледали од куда ли се то г. Растислав враћа тако рано.</p> <milest 
е даље.</p> <p>Кнез управо није знао од куда му наде тај цвет.{S} Осврте се натраг, напред и ни 
ено порезе.</p> <p>Кмет обавести сељаке куда ће ударити њина потера, на коју ће страну савијати 
нути даље.{S} Али сад је настало питање куда ће?{S} Чича Милоја није било, а он је једини био к 
ђе ваша.</p> <p>- Г. Растиславе, пазите куда сте ударили!{S} Куда год задрете, памтите, да ћете 
ако успитају одакле смо, откуда идемо и куда ћемо, онда одговарај сам.</p> <p>У томе и сељаци п 
и даље.{S} Не зна колико су путовали ни куда су путовали, зна само толико, кад се опет видео сл 
љака викну: „Ене лопова!{S} Погледај ти куда су они прокрхали.“ Но у тај мах он угледа наше пут 
д кнез се опет почео повраћати и сећати куда је пошао.{S} Али сад се већ био угасио у њему пређ 
 који су с беснилом падали, не питајући куда и не питајући како.{S} По глави, по коси, по затиљ 
</p> <p>„Ударићемо поготову истим путем куда је пре по века прошао мој дед.{S} Прохујала полови 
двргне надзору и прегледу блуднички дом куда их је одвела она женскиња, и да њу пронађе, ухвати 
а буде обичан грађанин.{S} Није се имао куда више пењати.{S} Упр’о је очи у једну сјајну точку  
ударити.</p> <p>Ето такав је био предео куда су пролазили Враничић и његова мала дружина.</p> < 
ао још и личне куражи да изврши све оно куда га понесе његово властољубље.{S} Све то он сазнаје 
е из траве, и погледајући на ону страну куда Жика замаче, пође за друштвом не могући још да дођ 
 у којима се напада садашња династија а кује се у звезде династија Црнојевића.{S} Један примера 
аљив глас домаћичин, која се враћаше из кујне, где је издала последње наредбе за јаузн.</p> <p> 
it="subSection" /> <p>Мона се враћаш из кујне, где је била да обиђе да ли је све спремно за јау 
ја вам отворено кажем —- јес, био сам у кујни и то вам не кријем, чујте од мене сама, јер као ш 
двоје, док ја за тренутак отпаднем до у кујну.</p> <p>Домаћица изађе, а кнез и лепа гошћа остад 
омену и то, како је сам лично свратио у кујну да надгледа спремање црне каве, знајући како кнез 
ц.{S} Па <pb n="459" /> док ја изађох у кујну да надгледам јаузн, деца омлатише забрањен плод.{ 
ву шаку на срце, а десном се подбочи на кук.{S} Леву ногу избаци мало напред, као глумац који с 
лика...{S} Он хоће да виче за помоћ, да кука, али...</p> <p>— Господару, разбери се — рече Жика 
о.{S} Далеко њој лепа кућа, па нека она кука својој стрини, а не нама, зашто кад је она једном  
избациш из куће ову вештицу, но ти овде кука над главом?</p> <p>Ратко се насмеја и објасни гост 
 рећи женскадија кад он као муж плаче и кука!</p> <p>После у салон уђе и мајка, а бабо удари јо 
{S} Куку мени, шта под старост дочеках, кукавац сињи!...</p> <p>— Ама, ко вам је то казао да је 
 рекне <pb n="571" /> полако: „хм!“ Кад кукавица најзад сврши своју причу и стресе крилима, па  
д најмлађих начелника чисто се трже кад кукавица узе кукати, виде да му је дружина то опазила,  
а све време док је кукала, а кад год се кукавица нагне и мрдне вратом да викне „куку,“ чича наб 
âche</foreign> (Ви сте издајник, ви сте кукавица).</p> <p>Кнез је био ван себе од беснила, а ђе 
 И ти још питаш зашто!{S} За то, што си кукавица, шерет, притворица...</p> <p>Лепша отрже и дру 
на његовом великом старинском часовнику кукавица гласно откука својих дванајест сетних „куку.“< 
ви јунаци, то су бескарактерне лопуже и кукавице:{S} Жика сам био би у стању у том тренутку да  
 би побили као зечеве, ми да бежимо као кукавице!</p> <p>- А што као кукавице, господару!{S} На 
бежимо као кукавице!</p> <p>- А што као кукавице, господару!{S} Народ пева јунака који уме стић 
— диже главу, подуго је тражио док нађе кукавицу погледом, јер се одоздо с места, где је он сед 
удари у главу ово јадно девојче.</p> <p>Кукавна Јела стропошта се на колена; она заби главу у б 
гама по очима по устима, куд стигне.{S} Кукавни вочићи, са затегнутим јармом око врата, скоро в 
{S} То је обмана.{S} Сад сви кукају!{S} Кукају сад пошто је убијен.{S} А и то је лаж, и то је п 
-или!{S} Ту се друкчије не ради.{S} Сад кукају.{S} Подваљено им.{S} Добро је што сам их имао у  
 био с њим.{S} То је обмана.{S} Сад сви кукају!{S} Кукају сад пошто је убијен.{S} А и то је лаж 
шмански гледао у њу за све време док је кукала, а кад год се кукавица нагне и мрдне вратом да в 
ени први и најугледнији људи.{S} Они су кукали, жалили се, протестовали, а начелници су у четир 
емље....</p> <p>— Е, није, но ћу ваљаде кукати, или мудровати ка’ то ти?{S} Али и ти си онај по 
ачелника чисто се трже кад кукавица узе кукати, виде да му је дружина то опазила, би му стидно  
 <p>— Е, баш ти је сад вајде уздисати и кукати за мртвима.</p> <p>— Не уздишем ја за њима но за 
5" /> <p>— Не знам ја ваше Звониградске куке и закуке.{S} Код нас се за образ гине!{S} Такав је 
ани моји.{S} Ви ћете ми остати сирочад, куку мени!{S} И ко ће се за вас заузети, и ко ће ми вас 
ницама у груди, и шапућући: „куку мени, куку, куку мени!“</p> <milestone unit="subSection" /> < 
 у груди, и шапућући: „куку мени, куку, куку мени!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Боја 
ине!{S} Помисли каква грдна срамота!{S} Куку мени, шта под старост дочеках, кукавац сињи!...</p 
се покријем?{S} Молим те помози сад.{S} Куку мени затећиће ме ко! — јадала се Лепша, трчкарајућ 
те брчиће?{S} Стоје му као коврчице.{S} Куку, изем га!</p> <p>— Црна, Петрија, па она уста! јао 
тебе да ми испричаш како је то било.{S} Куку, колико ли је ово сахати? рече Мона седајући крај  
ође правце средњим отвореним вратима. — Куку, саме смо самците — рече Пава.</p> <p>— Ћути! и ак 
вљаци тетовирали.</p> <p>Лепша скочи: — Куку мени! — рече она и притрча великом огледалу у углу 
игда може.</p> <p>Пава посрте.</p> <p>— Куку, црна Петрија, не дрмусај ме тако, часан те убио!{ 
 сам захвалан, али још носим модрицу на куку како сам пре пао, кад смо оно последњи пут јахали. 
 су вириле јабучице од два револвера; о куку усарачен нож.{S} Но и ако су били једнаки по оделу 
 кришом песницама у груди, и шапућући: „куку мени, куку, куку мени!“</p> <milestone unit="subSe 
аче једнако била нешто тужна.</p> <p>— „Куку, часан је убио, шта говори.“</p> <p>Петрија продуж 
кукавица нагне и мрдне вратом да викне „куку,“ чича набере леву обрву, мрдне главом и рекне <pb 
 гласно откука својих дванајест сетних „куку.“</p> <p>И ако је ово сустицање било проста случај 
е су се погуркивале и шапутале:</p> <p>„Куку, часан их убио!{S} Шта им би те овако галатно гово 
а густа пшеница, или сврх човека високи кукурузи; сеоска младеж обојега пола, по послу, често с 
о те молим, господине, и живим те богом кумим, скидај ме с ове ватре — пуштајте нам чељаде — ре 
рили?...</p> <p>Говорећи то сељак удари кундаком о липу.</p> <p>— Е, још ће се по дрвећу пентра 
та, онда знај и упамти ово, и ево ти се кунем часним крстом да ћу овако од речи до речи учинити 
тим отпутује с породицом у једно страно купатило.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 
.{S} Нико није могао знати ради чега се купе ови оружани људи, али већ то што их скупљају није  
лики доласци, положај мужа, око кога се купе млади људи, молећи то за ово, то за оно, све се то 
 један преобучен жандарм и понуди му да купи медаљу с кнежевом сликом, израђену у почаст кнежев 
ћ наредити што треба, или слободно нека купи своје прње па нека иде.</p> <p>- Ја више не могу а 
е и гласан плач.{S} Његова стара дадиља купила је хаљинице његове млађе браће, трпала их у нека 
ене доње усне дрхтале су, и грчевито се купиле, вочићи су жалосно погледали око себе и њине туж 
 му стаде играти, а усне су се грчевито купиле, као да је хтео нешто рећи што не може да изгово 
 n="580" /> што су је носали, они су је купили као слику св. Спиридона, пошто је то њин пољски  
влачити кроз сплетене павитњаке, опасне купинове оструге и густе трњаке, или газити кроз високу 
ледам преко рамена и велим: „Откуда ми? купио ми мој кнежић“ — па само возим даље; тресе Петра  
ата, а за те паре може купити 20 Синђа; купити им и душу и тело.</p> <p>Опит је одмах показао д 
чају и до 100 дуката, а за те паре може купити 20 Синђа; купити им и душу и тело.</p> <p>Опит ј 
ад кнез већ замаче, младеж се опет поче купити око гајдаша.{S} Бабе и старци већ су били почели 
ђачке везе; купљено је све што се могло купити, и успех је постигнут.{S} На месец дана после по 
а домаћег прага, ни нежне рођачке везе; купљено је све што се могло купити, и успех је постигну 
рене столице, као да је све у телалници куповано — рече Растислав.</p> <p>За тим настави, гледа 
ављени опанци.{S} Око паса шарен вунени куповни појас, иза кога су вириле јабучице од два револ 
 ви говорите!{S} Девојка курварством да купује срећу своју.{S} Она прво пролази кроз блудничку  
дозрива човека: путују под изговором да купују ситну рогату стоку, а у ствари биће да су то как 
то ужасан, само кад би имао још и личне куражи да изврши све оно куда га понесе његово властољу 
ледом, да Мутимир, збиља, не имаде више куражи да пориче, и он покорно признаде! — Јес, женим с 
т!{S} Плод је узрео.{S} Ваља само имати куражи да се пружи рука и плод убере.</p> <p>„Држим да  
ећну звезду.{S} Кнез се покаже чвршћи и куражнији но што се могло очекивати.{S} Растислав је ум 
пута: „Ништа се не бој — ја сам уза те; куражно само, голубице моја“.</p> <p>Јела се још боље у 
ку тајну, коју нико не сме издати. (<hi>Кураре</hi> — познат у медецини није исто што и индиски 
 особито на гласу чувени отров куруру („кураре“) у који они умачу своје стреле и трују њиме врх 
човека туђе вере, да вам ја благословим курварство ваше!..{S} Ето вам ваших калуђера; обратите  
га вера!{S} Шта ви говорите!{S} Девојка курварством да купује срећу своју.{S} Она прво пролази  
ign xml:lang="la">Lupus</foreign> (вук, курјак)- Та се болест јавља обично на лицу.{S} Прво пој 
ово мудро правило.{S} С тога се и држао Курјачића и других великаша.{S} И док је тако радио — д 
бегао је врло простом средству да ме се курталише — решио се да ме отрује...</p> <p>Кнез застад 
 којих је особито на гласу чувени отров куруру („кураре“) у који они умачу своје стреле и трују 
знат у медецини није исто што и индиски куруру).</p> <p>„Дакле онаквих отрова, за које се ви на 
а ливади, један је лежао сав у крви.{S} Куршум га је погодио управо у котлац.{S} На малу округл 
ружица. <pb n="643" /> Жика се охлади — куршум је морао просвирати кроз сред мозга.{S} Жики зап 
оћ; учинио је и неке проналаске, изумео куршум шупаљ с позадног краја, што је чинило те је мета 
етозар у мало није погинуо, прозујао му куршум поред самих ушију и одбио од пећи оволико парче. 
ло воде, Жико, па ће бити добро!</p> <p>Куршум је срећом омакао поврх чеоне кости и расцепио са 
лост окром што је добила четири ране од куршума, сва је по лицу и телу најгрознијим начином изс 
шке, пушке имају грлиће, грлићи говоре; куршуми су пушчане речи.{S} Кад се ко куршумом нахрани, 
пет бежи, и опет пада, а за њом пуцају; куршуми јој звижде око <pb n="291" /> ушију, сад је пог 
.{S} Оне су биле опаљене у ветар и њини куршуми пресвираше високо изнад главе Црнојевићеве и Жи 
ева, њена кћи допаде рана, адјутанту би куршумом размрскана десна рука а рањен остаде и сам мом 
; куршуми су пушчане речи.{S} Кад се ко куршумом нахрани, онда је увек сит!{S} Власт је то исто 
д су је звониградске лапараче градиле и кусом и репатом.{S} Но опет за то, она се по карактеру  
едном углу стајала је округла, повелика кутија од хартије.{S} На заклопцу ове кутије била је на 
а кутија од хартије.{S} На заклопцу ове кутије била је нацртана мртвачка глава.{S} Кнез узе ову 
исти мах Кугић дочепа један нож из црне кутије и снажним и брзим ударом сјури га кнезу управо у 
у слику, извади мален челични кључић из кутије од плиша, нађе рупу у зиду, завуче кључ и прости 
може познати која су она два писмена на кутији.{S} Враничић примети да су три а не два писмена. 
ић га упита шта га толико интересује на кутији.{S} Сељак рече да је у војски научио нешто мало  
увара, сабијени као харинге у тенећеној кутији.</p> <p>Најмлађи Ратков синчић, који бејаше сило 
м, који завириваше с радозналошћу.{S} У кутији је било две преграде.{S} Лепша извади из једне п 
а.{S} Кнез их покупи и потрпа у џепове; кутију бацну на сто; једно стакло узе у руку и приђе ла 
.</p> <p>Затим један од сељака опет узе кутију и опет стаде брижљиво загледати у монограм.{S} В 
а Жиком.</p> <p>Жика пружи руку да узме кутију од сељака и упита га које је село овде најближе, 
3" /> <p>Међу тим сељак, место да пружи кутију Жики, он је диже према себи, понова загледа у мо 
ацртана мртвачка глава.{S} Кнез узе ову кутију и отвори је. — Унутра је било 6 повеликих стакле 
е — рече он.{S} За тим пружи кнезу малу кутију од црвена плиша. — Овде вам је кључић од тајног  
а имам кључ.— Кнез показа на длану малу кутију од плиша.{S} Писмени докази за ваш злочин ево ов 
Лепша устаде, узе са стола црну, дрвену кутију и отвори је пред кнезом, који завириваше с радоз 
е?{S} Кнез беше узео у руке црну дрвену кутију и загледаше је откуда се отвара.</p> <p>3- Ух, б 
ли његову сјајну, сребрну, па позлаћену кутију, с великим монограмом од драгог камења; после су 
, која поднесе Кугићу велику црну кожну кутију, у којој је било поређано <pb n="612" /> неколик 
 рече Лепша живо, и, узимајући Мутимиру кутију из руку, она га у шали удари по прстима.</p> <pb 
 и документа из њих.{S} Најпосле нађоше кутицу од црвена плиша, из које извадише мали челични к 
најпосле не извади некакву црну, дрвену кутицу коју брижљиво спусти на сто.</p> <p>Заинтересова 
аљење.{S} Кад мртва ђенерала понеше, на кутњем прагу седео је згучен један жандарм и горко је п 
ађено онако како је он рекао.{S} Улица, кућа, име жене, њена прошлост, све се подударало.{S} На 
о прокаже.{S} Тако се спасла Арсенијева кућа.{S} А она четири умлаћена Турчина као да су у земљ 
ињења.</p> <p>— Чувена породица, велика кућа, многа познанства, велики доласци, положај мужа, о 
им џивкањем, од кога је одјекивала цела кућа, а понајаче сама соба г. конзулова, под чијим се о 
одмах позвати полицију, дати да се цела кућа претресе и да се позатвара све што се ту нађе. </p 
ги.{S} А после, може се десити да једна кућа у мушкој линији и изумре — онда би се женидбом спо 
вучена у конак; стара, поштена и чувена кућа Крсманова осрамоћена је.{S} Лозинка је: спасавати  
 у балканиском друштву, опет за то њена кућа и њено друштво није било у милости код Звониграђан 
ла Јелу.</p> <p>Од тог дана баба Катина кућа постала је за Јелу права тавница.{S} Баба Ката се  
кидане речи; — „довека сретан“... „пуна кућа“..... „Пуна је она била и до сада, богу хвала“ чу  
к тада слатко бацио.{S} Далеко њој лепа кућа, па нека она кука својој стрини, а не нама, зашто  
 тренутка учинити ово:</p> <p>— Ваша је кућа опкољена.{S} Одмах ћу дати да се дозове министар п 
 ми плаховита да не легне крв, да ми се кућа сасвим не ископа.</p> <p>- Ама ко вам то каза да ј 
одине!{S} То је као кад се човеку упали кућа, или му плане и изгоре саденуто жито у камари.{S}  
 Звониграда.{S} Држали су се све покрај кућа, а ишли су ћутећки један за другим <pb n="282" />  
Упитам какви су то гости и каква је ово кућа у опште?{S} Црна ми се прилика исповеди да је ово  
ље и даље напред.{S} Дођем до последњих кућа звониградских.{S} Хтедох се одатле вратити натраг  
под сваки прозор стане по један.</p> <p>Кућа Врбавчева била је кнезу Мутимиру добро позната.{S} 
 декламацију, па се још мирније разишли кућама.</p> <p>Тако се бар говорило.{S} А ко зна да ли  
ругова и рало је виђан у свима одличним кућама.{S} Од кад је кнез Мутимир постао пунолетан и по 
 конзервативци прости агенти Црнојевића куће, и ако се сад међу тим агентима опажа нека живост, 
тари пријатељ и многогодишња присталица куће Црнојевића!{S} Перуна је и болела и није она физич 
 ваздуху.{S} Ходајући по баштини испред куће, Мона је у памети прибирала шта је све данас чула  
и како се то могла преварити да пође од куће с откопчаном хаљином.{S} После се сети да ће то би 
лика наговести зашто не сме одмицати од куће: рече да и сама носи одговорност за ваш живот и ба 
авала да се не сме ни пошто одмицати од куће, и да нема друге помоћи но да идем сам по кола.</p 
о на то употребити, разаслати да иду од куће до куће, да буде сељаке и да им закажу да одмах тр 
излазио; цело после подне провео је код куће, ходајући по својој соби.</p> <p>Кад му пред мрак  
p>— Све једно, ја ћу га онда читати код куће.</p> <pb n="695" /> <p>— Јес, кад би те ја пустио, 
Само тако може се избећи, да се ове две куће не гоне душмански и да се не пролива у залуд братс 
е била кршна млада из чувене Арсенијеве куће, а доведена тек то дана.{S} Све се узруја као оно  
неже, нема ли друга излаза да се из ове куће не мора износити мртвац?</p> <p>— Нема! — одговори 
Сем Боје, домаћина, из велике Крсманове куће бејаху дошла на ову светковину још и два сина Боји 
а женска јутрос утекла од г. ађутантове куће.{S} Изглавила гвожђе на прозору и спустила се с др 
гради окружна начелства, пошто удобније куће нису могли наћи у целом граду.{S} Растислав тек бе 
вом шалити да тако што износите из моје куће.</p> <p>Што је Мона више наваљивала на своје гошће 
у.</p> <p>Ишли су поред дугачке осниске куће.{S} Затим повише у лево, уђоше у тесан сокачић, уђ 
Црни</hi>! <pb n="652" /> Око општинске куће гомилало се све више света; кмет је наредио да се  
у је тада било жао његове старе очинске куће, и оне дебеле, криве јабуке у башти, на коју се пр 
су шкрипали капиџици ове забачене опале куће; сва омладина звониградска промарширала је кроз ов 
 рећи, одевен је, као какав ђак из боље куће — рече момак.</p> <p>Растислав навуче рукав од кап 
етила им, да тако што не износе из њене куће.</p> <p>— Јух! часан вас убио, одкуд вам све те ђа 
сте и одакле?{S} Јамачно из какве добре куће?</p> <p>— Извините, господине намесниче.{S} Држим  
о по реду да се мењају.{S} Обадве су те куће заслужне за земљу — Црнојевићи за то, што су први  
p> <p>Одлучимо да пошљемо једно дете из куће.{S} Међу тим црна прилика предложи ми да окуша, не 
 Што, бога ти, господине, не избациш из куће ову вештицу, но ти овде кука над главом?</p> <p>Ра 
употребити, разаслати да иду од куће до куће, да буде сељаке и да им закажу да одмах трче у опш 
урђевградски друм, да су ту одмах близу куће, дућани, каване; да овде у <pb n="605" /> лево дол 
о, мени је дужност да известим домаћицу куће о ономе што се овде десило мојим утицајем — рече к 
 весело, но ако хоћеш да ти скаче с врх куће.</p> <pb n="196" /> <p>За столом се седело по стар 
да их придобије <pb n="407" /> за своје кућевне пријатеље.{S} Причало се како је некакав младић 
оару и викну кнеза.</p> <p>— Лепша мора кући и то је твоја кривица, необуздани нестрпељивче мој 
 /> био макар и први слуга у Црнојевића кући, а камо ли што више.</p> <p>Затим је узео реч Мило 
на улицу, како је отишао кући.{S} Дошав кући, затворио се у свој кабинет и никога није пуштао с 
нежевом, а још се нико не одвоји да иде кући.</p> <p>Но и ако је коло почињало већ и трећу игру 
ор, па то ти је! - и кикоћући се он оде кући.</p> <p>Увређен оваким понашањем учитељевим, капет 
е, децо, доста је било играња; земан је кући да се иде — на што су момци и девојке обично одгов 
о: „г. Растиславе дајте оставку и идите кући,“ и ви би морали то учинити, а не би ме смели ни у 
е о томе говорио.{S} Најпосле, полазећи кући, он се још једном грохотом насмеја и подругљиво ре 
ну да се чуваш јела и пића у Врбавчевој кући?{S} Ко је те исте ноћи, после свечане забаве, на к 
<quote> <l>„Чувај се јела и пића у овој кући.{S} У њима лежи смрт.“</l> <l> <hi>Пријатељ, који  
цу:</p> <p>„Чувај се јела и пића у овој кући.{S} У њима лежи смрт.{S} Пријатељ који ће се казат 
>— Господине, зло је што се чини у овој кући — поче Боја.</p> <p>— Ћути старче! — пресече га де 
 пића.“ На он је већ и јео и пио у овој кући, и ти толико пута!{S} А ако се ствар тиче ове вече 
њега, један по један упутио се Ратковој кући, бирајући месечеве залатке и обилазећи и подаљим у 
а свима угледнијим људима, а Крсмановој кући (Павином оду) одлазио се толико пута и знао му сву 
кад су изненадно дотрчали г. докторовој кући и позвали га да одмах иде у конак, кнезу је наједа 
т минута било јој је довољно да у туђој кући чији праг прелази први пут у веку, подлегне човеку 
 само, показаћу ја теби како се у туђој кући залуђују и маме младе женске.</p> <p>— Кривац сам, 
орим неколико речи.{S} Он сврати својој кући, која је ту на друму, а ја продужим шетњу даље.{S} 
спођа Мона десетак дана држала у својој кући, док није прездравила, дајући јој лекарску помоћ п 
е нужда вама да држите шпијуне у својој кући.{S} Бар један намесник не мора то чинити.</p> <p>В 
} Сад разумем откуда и шпијуни по мојој кући.{S} Све разумем!</p> <p>— Наравно да разумете.{S}  
кочи, стаде пред њега и рече: — У мојој кући, а без моје дозволе, може се извршити претрес само 
ећан случај, који се може десити свакој кући — па то нико и не истражује.{S} За то зна и кмет;  
То Јелу зачуди.{S} Она је дакле у некој кући близу сокака.{S} Сад јој се поглед већ беше прилич 
, да је ово дана, у једној виноградској кући у околини Звониграда, ухваћена некаква млада, веом 
Глуварићем и чича Срејом оде општинској кући.</p> <p>Понекад и сељаци умеју да буду брзи и окре 
оласка капетанових људи, а у општинској кући већ је кипео посао: два кметовска помоћника, општи 
</head> <p>Родио се у сиротној сељачкој кући, у сред Балканије.{S} Које где научио нешто мало к 
е толико викао да се разлегало по целој кући.{S} Чујући неку ларму, министар Кугић бејаше изаша 
 обећала јој сигурност као у сопственој кући.</p> <p>И она збиља није готово ништа ни говорила. 
 не може бити миран ни у својој рођеној кући!{S} И ту надзор, и ту шпијунажа — додаде Врбавац.< 
 нема квалификације.{S} У мојој рођеној кући ви мене обасипате најгрубљим циничким увредама и н 
е посматрати шта се ради у осветлењеној кући — до њих су долетали звуци музике, одломци лепе же 
 глас да је кнез био у овако злогласној кући.{S} Мислио сам шта да радим, а црна прилика вајкал 
сме одвајати од вас докле год сте у тој кући.</p> <p>Одлучимо да пошљемо једно дете из куће.{S} 
> <p>— Шта? ја заспао у оној непознатој кући, после чаше вина? — упита кнез зачуђено.</p> <p>—  
 што долази после догађаја у непознатој кући, све је то само го сан, празна машта? — упита он о 
чила пуна недра) а ја бих онда за часак кући да сручим у мој сандук, па онда потрч натраг моме  
гну ми, натоварим вас на кола и донесем кући.</p> <p>— Бојећи се да вам што не буде, ја сам за  
ње пријатељице Лепше.{S} Тада се враћао кући тек пред поноћ и тада би мирно проспавао до 8 часо 
 како је сишао на улицу, како је отишао кући.{S} Дошав кући, затворио се у свој кабинет и никог 
м могао сетити кад сам и како сам дошао кући!{S} Дозовем одмах момка и упитам га, околишно, кол 
лико је било часова кад сам ноћас дошао кући.{S} Он ми одсечно одговори: „3 часа, господине.“ Ј 
ње и <pb n="356" /> задовољан се вратио кући.{S} Уз пут је сретао подраниле раднике, који су у  
ако је било и синоћ.{S} Барон се вратио кући тек у зору, с тога је сад и спавао као заклан и ак 
вито.{S} Свет је долазио, односио блато кући парио се њиме, и, вели, да му је помагало.</p> <p> 
едено пред кућу и везано за шљиву.{S} У кући оштре нож да га закољу, а оно мирно и невино стоји 
p>После 10 минута кнез Мутимир био је у кући Врбавчевој.</p> <p>Ушав у предсобље, кнез нареди с 
дно то одупирање код девојке, одрасле у кући такве једне жене, као што је баба Ката.</p> <p>Но  
ио — домаћин хоће једног радника више у кући.{S} Исти је разлог био код Руса.{S} Не знам да ли  
у, у улици Јабуковој, броја нема, али у кући калдрмџије Станка, у авлији с леве стране, станује 
у се никад никакво зло не може десити у кући где је домаћица ова анђелска жена, чије цело биће  
чно је зарађивала, али се све трошило у кући.{S} Кад Јела склони и приштеди који цванцик, баба  
ује.{S} За то зна и кмет; често је то у кући његова најближег комшије, и ма да је закон ту стро 
злупају, па се онда узму под руку и оду кући утешени и помирени....{S} Она се клела свим на све 
кта.{S} Арсенијева вамилија одведе жену кући, свирајке престадоше, цело се весеље поквари и све 
 се светлили прозори на малој, осниској кућици од набоја.{S} Прозора је било свега два с улице, 
асу“.</p> <p>Не потраја дуго, отвори се кућна капија и на њој се указаше три женске прилике, ув 
оју је развијала да поврати свој „отети кућни праг,“ <pb n="528" /> како је она то звала; питао 
а притрча прозору, и доиста угледа пред кућом кнежева кола с четири гардиста који га беху допра 
 му је жао и онога лепог водоскока пред кућом, где се тако често сиграо, прскајући својом велик 
у бејаше прогутала ова треска кола пред кућом. — Је ли могуће да је он!{S} Од куда тако рано?{S 
катрана који грађанин спали пред својом кућом, у толико је топлија његова оданост престолу.{S}  
 док се најпосле не заустави пред самом кућом.</p> <p>— Ово ће јамачно неко теби.{S} Ко ли ће т 
ве се подударало.{S} Надзором над њеном кућом потврђено је и то, да баба Ката стоји у саобраћај 
и породичном предању блиско је везана с кућом Враничића.{S} Ово свакако не може остати без утиц 
 затворена, господска кола стадоше пред кућу отмене госпође, о којој смо напред спомињали да је 
да су ово кнежева кола што стадоше пред кућу.{S} Она притрча прозору, и доиста угледа пред кућо 
{S} Јеси ли гледала јагње доведено пред кућу и везано за шљиву.{S} У кући оштре нож да га закољ 
нији је обичај да млада кад се доведе у кућу, од милоште свима укућанима надене нова имена, и н 
у сред Звониграда шаље људима шпијуне у кућу.{S} То су његови агенти измислили, његови агенти и 
Да саме власти подмећу људима шпијуне у кућу, то јамачно данас нигде нема!..{S} То је ваљда сам 
и не освеже — мислила је Мона улазећи у кућу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18892_C 
 будеш отрован, ушао кришом у Врбавчеву кућу, претресао све његове фијоке, покупио онај драгоце 
Моја сестра, девојка, довучена је у ову кућу да овде буде осрамоћена — рече Радован.</p> <p>— Е 
 заузму све излазе и улазе у ђенералову кућу и да под сваки прозор стане по један.</p> <p>Кућа  
во-спољних послова сматрао је као своју кућу, управо као неки свој мал — с тога му нико није ни 
е и тако се сви дигну те пред општинску кућу.{S} Кад тамо, а кмет и ћата већ се затворили у <pb 
а што да вас одведе баш у ону блудничку кућу?{S} И откуда у опште та мисао једној обичној жени? 
е била начисто да долазак Лепшин у њену кућу значи предаја кнезу Мутимиру.</p> <milestone unit= 
, остављање кола и свраћање у непознату кућу.</p> <pb n="624" /> <p>За све то време кнез је пон 
Ви не можете ући стално ни у какву већу кућу.{S} Ваша прошлост затвара вам врата.{S} А с поља р 
 „Ама ћути да чујем даље.“ — „Ене, ене, куца се.“</p> <p>Оваке и стотину других речи прелетале  
> <p>Пре свега Пола нагласи да „не лаје куца села ради но себе ради.“ Стало је госпођи Ловимук  
ети анђелска близина твоја — срце живље куца, груди слободније дишу, крв топлије тече.</p> <p>А 
е разговоре.{S} Уз звецкарање кашичица, куцање чаша и шоља и чангрљање ножева, отпочети су разг 
нареди полазак.{S} Одјекну још последње куцање чаша, па онда сваки потече својим колима.</p> <p 
следњи глас „љета“, а за тим продужи се куцање, које још раније бејаху отпочели они који су ран 
едњу реч, кад се на вратима зачу појаче куцање.</p> <p>— Ко ли је сад то, боже мој, и где ли је 
 на десном прозору на колима чу се тихо куцање и неки шапат, који се у колима није могао разабр 
 тај мах чу се на гробовској плочи тихо куцање, које се понови три пут.{S} После се зачу мек, п 
...</p> <p>У тај мах на вратима се зачу куцање.{S} Уђе начелник мин. спољ. послова.</p> <p>— Њ. 
тан...</p> <p>Растислав је говорио даље куцкајући прстом о мраморни сто, на који се наслањао, о 
рвен, с погнутом главом — кићанка га је куцкала по рамену — с набреклом мешином, он је крупним  
} Из побочне собе чуло се само одмерено куцкање шеталице.{S} Ђенерал је јамачно био чак у крајњ 
 гласно зевање.</p> <p>Чу се и пријатно куцкање чаша.{S} Ратко даде пример и начелници су један 
ила, сваки је грабио да се с господаром куцне.{S} Некакав добро ћевлеисан газда у чоханом руху  
 сад овога часа чуо сам га да кашље.{S} Куцнем веома полако.{S} Не би никаква одговора.{S} Најл 
и који су раније били песму свршили.{S} Куцну се и наш начелник Вујадин и истресе двадесету чаш 
е их једном осветљеном прозору, на који куцну; врата се изнутра отворише и гости уђоше, али у с 
{S} Сваки свој ксмет ево овде носи - он куцну Паву прстом по челу.{S} Затим настави:</p> <p>— К 
 - пс... пс... пс...</p> <p>Кнез полако куцну на врата.{S} Изнутра се чу глас госпођин:</p> <p> 
их ствари.</p> <p>Том приликом много је куче остало без своје кочине, многа квочка без свог гне 
а једаред не скочи.</p> <p>- Велики бог куша моју малену снагу, но ја ћу доказати да сам достој 
 граби песак и муље, јури на површину и куша да ми тиме заспе и претрпа моју лепу румену ружицу 
_C6"> <head>ГЛАВА VI.</head> <head>Ђаво куша анђела</head> <p>У соби су биле само њих две — баб 
устили у кавез, на се сад лупа по њему, кушајући неће ли где наћи излаза.</p> <p>Тек после вели 
очински га саветовали, испитивали, па и кушали — али сви ти дипломатски кораци нису донели ника 
 кнез Мутимир овако невешто и неуспешно кушао своје прве кораке у љубавним авантурама, земљом ј 
ирао голим раменом у точак и безуспешно кушао да својим подупирањем задржи кола.</p> <pb n="419 
нику и он је хтео да га прекине.</p> <p>Кушао је још у два три маха да онако узгред изазове Рас 
тели би да сте нешто више од човека.{S} Кушате да се приближите богу, а у ствари постајете нешт 
сле као да наиђе на њега нека сумња, да л’ баш и они спадају. — Спадају, спадају, охрабри се он 
а својим не верујете. „Да л’ је она? да л’ није?“ „Аја! није она, откуд би њој онака руба и оно 
шта ли му сад ово значи екватор?!{S} Да л ће бити какав човек, или некаква књига, а и бог би га 
b n="596" /> <p>— Ух, боже, боже!{S} Да л’ ћеш ме кад год спасти одавде?{S} Од ове баба Марте п 
е да је он!{S} Од куда тако рано?{S} Да л’ је дознао да је она овде, или долази случајно другим 
300 минџурана.</p> <p>— Не знам само да л’ си сашио кесу, не ћеш имати где да их метнеш...{S} И 
2" /> се, очима својим не верујете. „Да л’ је она? да л’ није?“ „Аја! није она, откуд би њој он 
р?{S} Туђим, је л те?{S} Научили ме, је л те?{S} Улили ми?{S} Па, лепо!{S} Кад сам ја тако чове 
а видимо игру, да чујемо подскочице, Је л те господин, докторе?{S} А има их веле дивотних.{S} М 
лим, гледам сада на ствар?{S} Туђим, је л те?{S} Научили ме, је л те?{S} Улили ми?{S} Па, лепо! 
, а ти онда улази.{S} Знаш!</p> <p>- Је л што год обећала?... — упита Срећко, но Синђа се већ б 
а што сте ви управо били осуђени.... је л те, ви сте били осуђени? — упита пуковник нагло.</p>  
.</p> <p>— Па она роспија, Синђа!{S} Је л је сад видесмо!...</p> <pb n="256" /> <p>Боја прихват 
све да везеш.{S} Него, батали то.{S} Је л’ истина велиш, да смо ово против Црног дигли потеру?< 
овнику.</p> <p>— Вама смета кнез?{S} Је л те?{S} Обратили сте се мени, као старој мајсторици у  
ет викну:</p> <p>— Еј!{S} Стеване! — Је л ти ту пушка?{S} И кад доби одговор да јесте, он додад 
руги, наравно, био је опао.</p> <p>— Је л те да то не може бити?</p> <p>— Па бива, милостиви го 
јес! будала! но да отимате девојчиће је л’!{S} Пресешће вам, вала), на ходи овамо да ти нешто к 
отке укроћава најљућега звера.{S} Бесан лав пада пред ноге, и, као кротко псетанце, лиже ти обу 
S} Пас је лајао у близини, и сад удвоји лавеж, јамачно осетив шушкање у густишу, где су Црнојев 
и пристаде тек онда кад се из даљине чу лавеж још једнога пса.</p> <p>Ово је за њих било право  
а без краја,</l> <l>У свакој шуми девет лавова,</l> <l>На сваком лаву девет орлова;</l> <l>Окол 
 црн штапчић, с црвеним врхом, па да се лавови, тигрови, пантери и хијене на просту појаву укро 
јатељске руке како се рукују, испод њих лавров венац, а испод венца укрштена пушка и сабља, а о 
кој шуми девет лавова,</l> <l>На сваком лаву девет орлова;</l> <l>Около тече река пламена,</l>  
ониграду све живо измилело на улице.{S} Лаганим корацима у безбрижном разговору, промиче гомили 
аш тада навлачила.{S} Мутимир јој приђе лаганим корацима.</p> <p>— Лепшо, лепото моја!{S} Ти се 
ствар што пре — рече он одважно.</p> <p>Лаганим корацима кнез приђе зиду, скиде своју слику, из 
оше полако на више уз улицу.{S} Ишли су лагано и веома опрезно.{S} Често су застајкивали, осврт 
учак.{S} Постављено је било на пољу под ладњаком.{S} Кнежев млађи кувар био је изаслан у Поврат 
>Непознати људи изабраше место у густој ладовини кестеновој и одатле узеше посматрати шта се ра 
>- Није лаж, господине!{S} Зар би ми на лаж пошли и без големих једа амо дошли!{S} Није лаж, а  
е је удешено, све је ујдурисано, све је лаж!...</p> <p>Растислав саслуша мирно овај протест пук 
 Није истина да сам ја узео паре; то је лаж, развукли су други; јес, други; ја имам записку, ја 
 речи ја ћу тебе сад ухапсити!{S} То је лаж! — одбрецну се дежурни.</p> <p>— Да ме ухапсиш!...{ 
 добар човек и добар владалац.{S} То је лаж.{S} На против.{S} Прво је погодба за друго.{S} Нема 
укају сад пошто је убијен.{S} А и то је лаж, и то је притворство пред светином.{S} Добро је нек 
“, па пристаде дежурноме.</p> <p>- Није лаж, господине!{S} Зар би ми на лаж пошли и без големих 
и и без големих једа амо дошли!{S} Није лаж, а кам’ да је.{S} Но, господине и сине мој, помози, 
глави.{S} И младожења зна сву ту стидну лаж, <pb n="260" /> но он опет прима невесту, јер је пр 
 је био и сувише дрзак да би могао бити лажан.{S} Највише га је убеђивало то што и доктор и мин 
и наљути, а има и право, мисли да је ја лажем.{S} Не <pb n="373" /> може ни да замисли да мени  
једино што би у њему имао исправити.{S} Лажне науке уче да један човек не може у исто доба бити 
 које позивају народ да збаци династију лажних Косанића, па да поврати своју народну династију  
е узимана природно и није било данашњег лажног стида.</p> <p>Код шпартанаца било је законом заб 
} Убили га тајно, мучки, на превару, на лажну веру; убили га ноћу; убили га секиром, као што уб 
ма рђавих људи који тумарају по народу, лажу га и узбуњују га и чине свако зло.{S} На таке људе 
спавао дубоким сном, кад га траже оштро лајање некаква пса.{S} Диже се и ослушну.{S} Пас је лај 
ва пса.{S} Диже се и ослушну.{S} Пас је лајао у близини, и сад удвоји лавеж, јамачно осетив шуш 
ође под липу.{S} Пас притрча и опет узе лајати.{S} Један од сељака рече: — Море!{S} Што ли лаје 
> <p>Један пас дотрча под липу и узе ту лајати.{S} После опет отрча сељацима и опет се врати ли 
к.</p> <p>Пре свега Пола нагласи да „не лаје куца села ради но себе ради.“ Стало је госпођи Лов 
Један од сељака рече: — Море!{S} Што ли лаје овај пас, да се нису они ђаволи овде сакрили?...</ 
да једнако вичу мачку: ам! ам! ам! — да лају на њега, а наш мачак Срдан само их погледа, па тек 
вих можеш наћи на сваки прст по две.{S} Лак је то еспап који се цео пазари за пет минута.{S} И  
реливало као најлепше-плаво море кад га лак поветарац тек почне најлак браздити и гипкати.{S} П 
унавској чуло се прво неко шапутање, па лак пљусак весала, док се на једном од балканиске обаде 
д мене.</p> <p>Из суседнога гроба чу се лак врисак:</p> <p>— Јух!{S} Два паука!{S} Два паука у  
на једном од балканиске обаде не отиште лак, црно обојан чун, који, као муња, испара Дунав и ка 
ведао.</p> <p>Кнез Мутимир био је брз и лак на мишљењу.{S} Све ово пролетило му је за тренутак  
и порцулански кавеник.{S} Пуковник баци лак поглед на ове момке, обиђе их и оде даље.</p> <p>Ка 
) опкољен је војском.{S} Ваш је положај лак ако га навлаш ви сами не отежете.{S} Али ја вам уна 
ијању поједине монете, онда је ту рачун лак, како се и колико се на томе послу може зарадити.{S 
шњости Балканије.</p> <p>Изговор је био лак: пред што ће постати пунолетан и примити владу, пот 
е он је корачао срчано, корак му је био лак и поуздан.{S} После подужа ћутања Црнојевић упита Ж 
слободан, око усана играо је непрестано лак, једва приметан осмејак, образи добили белу, пријат 
и ће све више дати!{S} И њин је изговор лак: „Тако су га други васпитали!“ А вама ће бити тешко 
в муж“, његовој жени плану преко образа лака румен.</p> <pb n="279" /> <p>Он се нагло окрете и  
усти на њега.</p> <p>На госпођи је била лака, плавичаста, вунена хаљина, без многих украса, али 
 И сад као да мину крај њене душе једна лака, провидљива, сјајна успомена из те лепе далеке про 
з државне касе.</p> <p>Растислава прође лака дрхтавица.{S} Он грчевито стеже зубе и рече промук 
<p>Жика опет опази како Враничића прође лака дрхтавица.{S} Он је продужавао.</p> <p>— „Убили га 
тиљку Враничићевом у два три маха прође лака дрхтавица, а по покретима леђа могло се познати уб 
једној ствари буде на руци.{S} Ствар је лака и проста.{S} Мало час доћи ће хоџи једна девојка с 
чун, који, као муња, испара Дунав и као лака стрела прелете на супротну обалу.</p> <p>Чун се ве 
! — и кочије полетеше равним друмом као лака стрела из добро одапета лука.</p> <p>Изненађена, о 
а јој откиде чипку с хаљине и огули јој лакат, којим беше ударила о сто, отимајући се.{S} Али Л 
рата на дворани ширимице се отворише, а лакеј гласно узвикну:{S} Његова Светлост кнез Мутимир.< 
 кроз трећу, у четвртој стадоше.</p> <p>Лакеј, што је непрестано трчао пред дамама, показивао и 
а она није гурнула.</p> <p>Кнез погледа лакеја и упита га, да ли је он видео паука.{S} Слуга ма 
— Ваши саветници и заступници нису ваши лакеји.{S} И шта ви управо хоћете!{S} Да докажете како  
се удварам моме Антону, мојим слугама и лакејима; они су најчешће са мном и највише ми требају  
и растресени и они су се осећали чили и лаки, добро расположени и одлучни.</p> <p>Ово расположе 
е, са свом свитом, летеле су друмом као лаки вихор.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Те в 
руг госпође Моне) — госпођа Мона изрази лаким пућењем усана и два пут поновљеним мрштењем.{S} О 
 Ову узгредну напомену Врбавац пропрати лаким осмејком.{S} Међутим некакав унутрашњи глас као д 
 се скоро са свим заустави, Мона би јој лаким, еластичним отискивањем ноге о патос, давала, нов 
ви ваши — рече кнез, пратећи свој говор лаким осмејком.</p> <pb n="428" /> <p>— Јес, јес, робов 
ње.</head> <p>С разголићеним грудима, с лаким покривачем, пребаченим преко ногу, кнез Мутимир л 
оматичан и за мене — рече она шаљиво, с лаким осмејком на уснама). — Пусти ме да ти кажем отвор 
ети сад сам на себи - примети ђенерал с лаким осмејком на уснама.{S} За тим продужи:</p> <p>— К 
у ће страну корачити.{S} О, како би јој лакнуло кад би сад било кога да је нагна на једно или н 
ко бесмислено тумара ловећи туђе главе, лако може да изгуби своју рођену.</p> <p>Ви скупљате ок 
ив да утече, за што ко је невино везан, лако се може одрешити, а кад кривац утече, онда је то з 
 осмејак, образи добили белу, пријатну, лако заруделу боју — добили, велимо, јер за ово неколик 
 паћеник већ више не може <pb n="99" /> лако да распознаје мирис од смрада.{S} Руке, ноге сви у 
је све ово утицало на њену младу душу — лако је разумети.{S} Као озбиљна жена, она је покушавал 
p>— Како, син рођени да си ми?</p> <p>— Лако, доведи Перуна Црнојевића у Балканију; за ту услуг 
 прсту божијем.{S} Последице свега тога лако је предвидети.{S} Комшија удовац, комшиница удовиц 
у своме, ни по последицама својим не да лако пронаћи и обележити; такав отров, од кога ће ко га 
нти крећу, бујају, расту, и једног дана лако могу постати господари ситуације.{S} Да код кнеза  
 зејтина.</p> <pb n="171" /> <p>Све ове лако запаљиве ствари имале су да послуже као видни и не 
ицом, а ко корача низбрдицом, увек може лако пасти. <pb n="351" /> Крв није ништа друго до црве 
одар на делу.</p> <p>У осталом Ратка је лако било и слушати; он од својих присталица није тражи 
људе, нарочито кметове.{S} С тога му је лако било да завара сељаке причајући им како су њих тро 
 домова не зна се поуздано, али се даје лако замислити према ономе како је било у општини.</p>  
се село држало одвојено онда туђин није лако могао промаћи: људи из једнога села знаду се — али 
ом год забије у срце — та се рана после лако не лечи.</p> <pb n="19" /> <p>У таком се стању нал 
в не зна мере и границе и ту је грешење лако и природно.{S} Па ипак наш народ стоји у томе куд  
наваљивала за тебе.</p> <p>Растислав се лако поклони — Благодарим на поверењу, то сам ја у неку 
ас му је био јасан.</p> <p>Растислав се лако осмехну.</p> <p>— То се види на први поглед.{S} Но 
 Чуо сам да знате неку траву од које се лако побацује — поврте он разговор.</p> <p>- Има такве  
, чисто весео, узбуђен глас, по коме се лако могло познати да долази из уста какве кокете.</p>  
с подругљивим осмејком, и, клањајући се лако штуче у другу собу.</p> <p>Ратислав је остао на ме 
воје. <pb n="123" /> А држим да ћемо се лако погодити.{S} Што буде право, господине пуковниче.{ 
ло.{S} Садашњим отровима махнишу што се лако растварају и брзо ветре.{S} Хтели би какав отров к 
е уочио велику ракљату липу, на коју се лако било попети, а по дебелим гранама њеним могло се о 
лаве, пошли сте низбрдицом, низ коју се лако може и глава котрљнути.</p> <p>— Г. пуковниче, ко  
о на кнеза веома голем утицај.{S} Ту се лако могло десити, да ни <pb n="364" /> најјаснији дока 
 и ужасне мисли, иза његових леђа чу се лако шуштање женске хаљине.</p> <p>Он се окрете нагло,  
, а Каја безазлена жена, од које је муж лако могао све сакрити.{S} Ако је што и опазила, не слу 
енова, указаше се две сенке; оне брзо и лако прелетеше улицу као да и не додирују земљу, и нест 
каже шта је све то.</p> <p>У овој госпи лако је било распознати нашу ранију познаницу, госпођу  
 беше заценуо.</p> <p>— Вашој Светлости лако се смејати, али мени бриди нос; разбили сте ми <hi 
љен, неопитан, невешт — онда ће већ ићи лако!{S} Какав паклени план! — понови Врбавац.</p> <p>— 
 им власт наклоњена.{S} У такој странци лако је бити; таква странка имаће доста присталица и он 
твују одмах на пречац, при чему је увек лако познати да је човек отрован.{S} Данас, на прилику, 
обезбеђена.{S} Људи с високим положајем лако падају у заблуду да народ сматрају као бесвесну го 
ш!</p> <p>Али пијани Ралека није се дан лако избацити.{S} Он узе још више викати.</p> <p>— Јес  
 тако јаки, да један другоме није могао лако досадити.{S} У почетку је било сасвим друкчије.{S} 
 Мутимир једним напором диже Лепшу, као лако перце, у два крока пренесе је преко собе, но у кој 
за њега живи, она би за њега сутра тако лако и тако радо умрла.{S} И за њу је то тако просто и  
е тако мислити.{S} Кад би владаоци тако лако уступали престоле, ни једна династија не би <pb n= 
о.</p> <p>— Али неће ствар ићи баш тако лако, како се замишља — рече Врбавац. — У историји нема 
рали у ред.{S} Наравно, онда је то било лако, јер смо то од њега захтевали с правом.{S} Сад је  
бити просто један ужас, и ти можеш врло лако довести ову земљу до коначне пропасти.{S} Дај боже 
лонуо.{S} Бришући широке, зелене, чисто лаковане, листове овога лепог дрвета, Мона продужи:</p> 
 жена, она је покушавала да се брани од лаковерна примања таквих гласова.{S} Она се чак и сама  
жанска љубави!..</p> <p>Кнез се трже из лаког сна, који га беше почео освајати.</p> <p>Он протр 
орбу њину; ја ћу слетити и једним махом лаког крила мога распирићу морску пену и у кљуну уграби 
м колима.{S} Кола су јурила брзо, и, по лаком гибању, бих рекао да су била фијакер.{S} Напрезао 
ад, пун, угледан <pb n="59" /> човек, у лаком летњем оделу.{S} Он уђе нагло, с осмејком на усна 
е да учи, како је склон многим махнама: лакомислен, женкарош, самовољан, себичан, никога не вол 
ном и годинама све то проћи, а од бујна лакомислена младића он ће постати озбиљан, тактичан чов 
ци нису пре обичне младићске лудорије и лакомислености, тренутна бујност и младићски заноси, не 
о!), <pb n="141" /> на шта је Растислав лаконски одговорио: „Да“! „Збиља је дивно!“ У већи гово 
ођењу, од њега најлакша смрт...{S} А ту лакост ја ћу већ видети сад сам на себи - примети ђенер 
кав сав крвав, окрзнуо је пурак по више лакта.{S} Арсенијева вамилија одведе жену кући, свирајк 
иже мало рукав Павин, опипа јој руку до лакта, опет је узе за длан и, гледећи је право у очи, р 
видели из велике траве.{S} Наслоњени на лактове, они су пушили, а овда онда попридигли би се и  
, седе на њега спрам кнеза и жене, опре лактове о колена и узе у шаке своје пуно, глатко избриј 
} Ђенерал се врати дивану, седе, ослони лактове на колена, узе главу међу шаке и дубоко се зами 
и из народа, они су се само погуркивали лактовима, један другом шапутали „море, ово слатко;“ и  
ове речи као да говори себи самом.{S} С лактовима наслоњеним на колена, с главом стиснутом међу 
едан опет, наслоњен на руку, с одупртим лактом о сто, гледао је шта се ради у зачељу стола, час 
 кнез.</p> <p>— Онда ми је смрт три пут лакша.</p> </div> <pb n="322" /> <div type="chapter" xm 
то: „узми мало поистрке, г. ћато, узми; лакше ћеш доскочити.“ Више од два сахата џуприло се так 
е старији и Растиславу је постајала све лакше, да на млада кнеза дејствује, да га расположи за  
ка кола се кретаху приметно лакше и све лакше и лакше, док најпосле не стадоше.</p> <p>— Што ст 
е увек некако умела пробрати оно што је лакше.{S} Док је била млађа „живела је“ — као што је он 
па направио човек прво прелаз, да му је лакше преходити с једне стране на другу.</p> <p>На ове  
{S} Перун Црнојевић намамљен је у замке лакше и брже, него што се икад могло <pb n="583" /> рач 
сан, Растислав је сад сам и с њим ти се лакше борити.</p> <p>— А још даље?</p> <p>— Даље је то, 
се кретаху приметно лакше и све лакше и лакше, док најпосле не стадоше.</p> <p>— Што стаде? упи 
е на подножју <pb n="555" /> планинском лакше могли срести с каквим људима, који туда по пропла 
д је у себи осећала, како јој је некако лакше рећи „слатки кнез,“ но само „кнез.“</p> <p>И за ш 
итеља и друго.</p> <p>Лепши је већ било лакше да одговори на оно питање; она погледа кнеза прав 
лико тренутака кола се кретаху приметно лакше и све лакше и лакше, док најпосле не стадоше.</p> 
ез је сад пунолетан, и сад би ствар већ лакше ишла но пре.{S} Он има приватних добара и на њих  
ужи и чвршћи сан; слабији кад — краћи и лакши сан.{S} А може се окадити и тако да се више никад 
 је било тихо и мрачно.{S} Једна једина лампа, чађава и поцрнела, висила је о средини таванице, 
 већ био дан, али овде у соби горела је лампа.</p> <p>— С поља дан, а изнутра сјај од лампе меш 
 каменом своду малена лампица, налик на лампе што се стављају на гробове и <pb n="608" /> у гро 
</p> <p>— С поља дан, а изнутра сјај од лампе мешали су се и градили некакву жућкасту, прљаву,  
шла су од собе до собе, те редом гасили лампе и свеће и успремали на брзу руку што је најнужниј 
на сто; једно стакло узе у руку и приђе лампи.</p> <pb n="320" /> <p>За све то време ђенерал је 
м гранама, окићеним безбројним, шареним лампионима.{S} Ова чаробна шума, осветљена у стотини бо 
утка, чкиљила је о каменом своду малена лампица, налик на лампе што се стављају на гробове и <p 
светљавала је само једна омалена, ручна лампица, намештена у малом прозорчету, издубљеном у деб 
са свећом, но пуковник му рече да упали лампу, јер ће дуже седети.</p> <p>Кад на Врбавчеву капи 
 вењер</hi>, а у сваком вењеру по једну лампу, која хвата по 100 драма петролеа, и сав тај петр 
а посла.{S} Једна притрча столу и уврну лампу да не сија одвећ јасно.{S} Други на прстима приђе 
S} Кнез је остао на путу још читавих 20 лана, и за све то време није било ни једног дана кад Ра 
ма, ван села се одмах распе у стрељачки ланац, захватајући скоро читав километар у ширину.{S} И 
о, да је сад било већ неколико потерних ланаца, а наши бегунци налазили су се управо у средини  
азили су се управо у средини између тих ланаца.</p> <pb n="669" /> <p>Нису много ишли кад на је 
 рачуна.{S} Кривица је била озбиљна.{S} Лане један капетан проневерио је много мању суму и одма 
ме.{S} Јес, здравља ми!{S} Ето, кад оно лане долази наша Даринка из Звониграда.{S} Узмем је ја  
ед, и да су они сад већ позади потерина ланца.</p> <p>Међу тим опасност за Црнојевића и његова  
<l>„Диже народ, крсти земљу и варварске ланце сруши,</l> <l>Из мртвијех народ дозва, духну живо 
 ма да је било наређено да потера иде у ланцу.{S} У исти мах на другом крају водили су се други 
потерама из других седа.{S} Ићи ће се у ланцу, размакнути по двајестак корака један од другог.{ 
 политике таман толико исто колико и до лањског снега.{S} Она је и сувише мудра и практична да  
ло је једно доба кад су је звониградске лапараче градиле и кусом и репатом.{S} Но опет за то, о 
е света; кмет је наредио да се много не ларма, да чекају све мирно, па ће им се казати шта је.{ 
.{S} Све то вршило би се без пуцња, без ларме — тихо; човек би могао добити такав удар на сред  
алаштине.</p> <p>Заре узме на се да без ларме подвргне надзору и прегледу блуднички дом куда их 
дејствовала исто тако поуздано, али без ларме, а била би уједно и грознија по последицама од св 
сам изабрао с тога што он најмање прави ларме и најзгодније може бити прикривен.{S} У осталом,  
редства постала недовољна. „Много праве ларму“ — веле они.</p> <p>„С тога су се сад бацили на п 
 се појави у сред Балканије, да направи ларму, да изазове престрављеност код кнеза и да га увер 
 пијаница, и како дође, он одмах начини ларму да сви у њега погледаше.</p> <p>Држећи се оберучк 
 учини му се као да из даљине чује неку ларму и грају.{S} Вика се примицала све ближе и он је п 
разлегало по целој кући.{S} Чујући неку ларму, министар Кугић бејаше изашао из чекаонице и упут 
де понова да се изгуби у читавом потоку ласкавих речи, али Лепша га пресече: — Ја морам хитати! 
их саветника и пријатеља.{S} Ако му сад ласкају и продају му се са својим симпатијама, то је с  
ље...{S} Родио лепу кћер, па му сад све ласно!{S} С ким хоће, с тим се може ородити...{S} Ђенер 
м чим да зарадиш хлеб.{S} Ваљда је мени ласно било кад сам морала сваког гада...{S} Али, шта ћу 
аслони на мек диван.{S} Једна разбуђена ластавица, управо над његовим прозором, баш у тај мах о 
 он био као оно зече, кад га потревиш у ластару — примети један. — Па што?{S} Морао би се преда 
арлијао је тих поветарац; прве пролећне ласте, већ избуђене, припевале су своју једнолику јутре 
а можда малко и да дремне пре но што се лати посла.{S} Заваљен у тршчану наслоњачу, Ратко је по 
 <pb n="72" /> <p>Одмерао је да се увек лати само онога, што може остварити.</p> <p>Бирао је да 
одмах као по некој команди сваки од њих лати се свога посла.{S} Једна притрча столу и уврну лам 
моћан да се бори против завера, које се лаћају чак и тих средстава.{S} Услед тога он је морао м 
ахом представљале лик кнежев, над којим лебди по једна или по више вила, с венцима у руци.{S} С 
 ли му је требало? — То је питање свима лебдило на уснама, но Враничић проговори први.</p> <p>В 
пљусну, ађутантов десни рукав и краљева лева половина груди огрезоше у црвеној течности. (Он ни 
у пољу гомилице људи — раде нешто.{S} С лева чују се ударци секире: „тап туп“.... - то неко сеч 
е кнез; с десна намесник Растислав, а с лева, по нарочитој жељи кнежевој, био је посађен манаст 
.{S} Пошто га је загледао и с десна и с лева и пребројао неке рецке на длану, он задиже мало ру 
адила.</p> <p>Она се окрете другарици с лева и продужи. </p> <p>- Бих, очију ми, бих сунца ми!< 
е.{S} Но баш у тај мах шушну му нешто с лева.{S} Он се прену и окрете.{S} Само за два корака уд 
ној руци змијски буздован,</l> <l>А око леве муњу обвио,</l> <l>Низ снажна плећа косе спустио,< 
окуша понова да заспи, али узалуд.{S} С леве стране хркала је на глас његова баба, а с десне ке 
ли у кући калдрмџије Станка, у авлији с леве стране, станује женска од својих 40—50 година, поз 
некакве хартије и заузели место један с леве, други с десне стране Кугићеве, он седе за сто и п 
ди, да без многих парада заузме место с леве стране, скочи и сам у кола, седе с десна, и викну  
те окрете главу на ову страну.</p> <p>С леве руке дизао се висок планински одсек, као го, успра 
 Сва је, јадна, била бледа као дувар, а леви јој рукав сав крвав, окрзнуо је пурак по више лакт 
вете речи из светога писма: и да не зна левица што удели десница твоја.{S} Но у ствари веле да  
ућани, каване; да овде у <pb n="605" /> лево долази тобџиска касарна, до које се тако рећи може 
о раме, окрете га и рече живо:</p> <p>— Лево кругом, марш, хајд, „пашол,“ одлази, сад ће гости  
да јој је познато ово место.{S} Загледа лево, загледа десно, кроз главу јој сену мисао — конак! 
 већ заборављена песма:</p> <p>„Хајд на лево, браца Стево!“</p> <p>Начелнику узеше мрдати усне  
 и поче се окретати све на лево, све на лево.{S} А начелнику Вујадину од некуда изненада паде н 
помаче у лево и поче се окретати све на лево, све на лево.{S} А начелнику Вујадину од некуда из 
оле, па им учитељица командује: „очи на лево.“ И за све време док пролазе поред ове касарне, си 
се беше пробио кроз цвеће, пао кнезу на лево раме, те изгледаше као златва трака.{S} Њена уздиг 
сја како непрегледне равни, што се шире лево поред Дунава, тако исто и кршне врлети и оштре лит 
p>Бранећи се рукама Јела је млатарала и лево и десно.</p> <p>На један пут млади господин одскоч 
аши путници, није се дакле имало куд ни лево ни десно.</p> <p>Но ова тескоба није дуго трајала. 
ји су водили даље под брег, кривудајући лево и десно, час као уски ходници, час као горостасне  
совре и својим орловским погледом мерио лево и десно своје „подручно грађанство“, а његове наче 
д доктором, он узе корачати пољаном, то лево, то десно и у два три маха рече: „О, кандило му, к 
> <p>Подземни ходник јако је вијугао то лево, то десно; час се сужавао тако, да два човека упор 
ајао близу до ње, помицао се за њом час лево час десно око кола и непрестано је гутао својим ва 
једна на другу, скрећући неправилно час лево час десно, низале далеко на југозапад.</p> <p>Посл 
ео или чуо.{S} Пођоше сва тројица.{S} У лево је остајао отворен пут, али црна прилика поврте у  
ви сте обоје — чу се из једнога гроба у лево благ и тих, очевидно старачки глас — криви сте обо 
Ама шта би, шта би? — упита другарица у лево.</p> <p>- Шта бих?{S} Ево шта бих — прихвати Петри 
апуће кнезу: „Овуда, овуда!{S} Држите у лево!....{S} Обиђите удесно!...{S} Пазите!{S} Овде је п 
ђа, грабећи напред.</p> <p>Она поврте у лево и упути се манастирском „малом конаку,“ сави око у 
 тај крај као да се на једаред помаче у лево и поче се окретати све на лево, све на лево.{S} А  
дугачке осниске куће.{S} Затим повише у лево, уђоше у тесан сокачић, уђоше у једну отворену авл 
 јој привуче пажњу.{S} Помаче се мало у лево да боље види, и угледа велики фењер, који је проси 
тај мах, из једне рибарске колебице, на левој страни дунавској, изађоше два човека, крочише мал 
е стране.{S} Он окрете поглед тама и на левој обали Дунава угледа јасан, велики пламен, где се  
бријан; усука обадва своја пуна брка, а левом ногом непрестано је цупкао, што је код њега увек  
сној руци држао је пушљик од наргиле, а левом се наслонио на читаво бреме сељачких чарапа, што  
 крилу потере) о свему шта се десило на левом крилу и начелник је наредио да се још те ноћи диг 
аше басамаке.</p> <p>Говорећи то, госпа левом руком намести поле од хаљине, да их при седању не 
на узглављу дивана.{S} Кнез је прихвати левом руком а десном јој поднесе стакаоце некаква веома 
S} Крв, крв! узвикну он за тим и ухвати левом руком стиснуту десну песницу, изврте је и алапљив 
ничким друмом.{S} Ишао сам као и обично левом страном, поред академије.{S} Два пут сам већ био  
ну десну руку и мету је себи око врата; леву њену руку узе у своје две шаке, помилуши је, па је 
на срце, а десном се подбочи на кук.{S} Леву ногу избаци мало напред, као глумац који се спрема 
дне вратом да викне „куку,“ чича набере леву обрву, мрдне главом и рекне <pb n="571" /> полако: 
.</p> <p>— Знам, рече она, дижући у вис леву веђу. — Не могу рећи баш за медведа, пошто с медве 
уздиже прамен испале косе, па онда мету леву шаку на срце, а десном се подбочи на кук.{S} Леву  
она три човека чисто поскочише са свога легала. „Свршено је!“ рече један.</p> <p>— Боже! да ли  
жали.{S} Тек сам ту пре дванаест година легао овако потрбушке, мишљах да се малко одморим, а па 
е ту позлило.{S} Други су тврдили да је легао био у кревет и заспао, па је тек доцније ађутанат 
рило, опоравило, повратило.{S} Синоћ је легао одмах после 9 час., а јутрос око 6 устао је ведар 
ча, пирлиторски кмет Тодорика беше рано легао.{S} Одспавао је био добар један сан кад му се од  
 тим сте сами закључали врата изнутра и легли.“</p> <p>— Па шта онда све то треба да значи, г.  
ерзитетских ђака, али је одмах опет све легло.{S} Један професор, о коме се баш тада водила по  
.{S} Каква срамота!{S} Да нас полове на леглу као зечеве!...</p> <p>— Шта?{S} Па да нас не би п 
аговоре да се <pb n="382" /> свуче и да легне у кревет.{S} Аја!{S} Једва допусти те му скину ци 
, усплахирену — једва сам је склонио да легне у постељу.{S} Кад би бог дао да одмах заспи.{S} С 
на још чека; идем ја да је умирим, нека легне; али ти немој отићи; чекај ме, сад ћу ја — заврши 
рамоте...{S} Деца су ми плаховита да не легне крв, да ми се кућа сасвим не ископа.</p> <p>- Ама 
Никицу доста знатне суме, само да ствар легне и да јој се дете не срамоти пред светом.</p> <p>Ј 
но загрли, да с његова млада срца отопи лед и студен и да пробуди у њему топлу истинску љубав.< 
ље њине разголићене, коштуњаве руке.{S} Ледена студ прође му целим телом и он осети, како му у  
болно уздахну....</p> <p>Мутимира прође ледена језа.{S} Он се сав најежи и нехотице скочи с пло 
и воде залеђене, воде претворене у саме ледене иглице.{S} Тај млаз пада с огромне висине и пада 
p> <p>Растислав предусрете кнеза с пуно ледене учтивости.</p> <p>— Погледајте их шта раде! — ре 
а човека.</p> <p>Кају обухвати самртни, ледени ужас.{S} Страшна, крвава, у пола већ заборављена 
д препуности снаге и живота; час је све ледено, намрзнуто, а час опет све букти у живом пламену 
ећицом у руци и доста је неколико стопа ледине и највећем богаташу, као и последњем сиромаху... 
и, мали, ено они што се крије ономе иза леђа, он и не зна ваш језик, он мрнџа само швапски — и  
творен прозор, који му стоји управо иза леђа, и гони га сваки час да се осврне на ту страну, је 
ра, и све му се чини као да му неко иза леђа шапуће: „А, лоло једна, лежиш ли, лежиш на том јас 
ха он га је јако похвалио, наравно „иза леђа“, али тако да су ове хвале насигурно морале пасти  
оглед у огледало, у коме се виде широка леђа пуковникова како замичу даље.{S} Погледа и себи у  
аму с главе, која јој је падала до пола леђа.</p> <p>— Дозволите да збацим ову марамчину — рече 
ха прође лака дрхтавица, а по покретима леђа могло се познати убрзано и ојачано дисање.{S} Бурн 
{S} Бабетина је, са затуреним рукама на леђа, ходала по соби и цалала:</p> <p>„Погледај ти гаду 
акосан израз.{S} Са затуреним рукама на леђа, крупним корацима она је мушкобанасто ходала по со 
 се у грчевитом копрцању брзо окрете на леђа.{S} Кнез потрча да га прихвати, покуша да га подиг 
 извини пред младим маркизом, набаци на леђа свој јутрењи огртач, упали цигару и узе ходати по  
намргођен, мало погрбљен, руке метуо на леђа, а из десног рукава избијају му полако малени прам 
а, а подметута је династија, да на њена леђа падају сви ударци народног незадовољства, јер се в 
чић чисто стресе.</p> <p>Његова погнута леђа, његов испружен, разголићен врат лепо се видео пре 
А Митра, ђаво, подвлачи му као руку под леђа и шапуће: „Чек’ овако!“ Час му се опет учини као д 
не осећа ништа; осећа само како јој низ леђа пури нешто топло и кваси је све више и више; она с 
врикија по рамену тако, да овај искриви леђа.{S} Но како Маврикије не одговори одмах — кнез про 
а.{S} Вујадин осети где га неко гурну у леђа и прошапута му на ухо:</p> <p>— Поклони се кнезу и 
 доиста добија на сред улице стрелицу у леђа.{S} Знати да ћеш кроз недељу две побеснити, да ћеш 
умом, и на један пут, поплашена, окрену леђа, напну реп и утеку уз ливаду.{S} Кад мисле да су д 
 ове мрачне и ужасне мисли, иза његових леђа чу се лако шуштање женске хаљине.</p> <p>Он се окр 
дело погнуто теме и половина погрбљених леђа.{S} Крај њега се димила упаљена цигара.</p> <pb n= 
редња, још младолика жена.{S} Иза њених леђа извиривало је престрављено лице чича Јовино.</p> < 
стаде; он је био чуо како се за његовим леђима два начелника разговарају, да ли је боље очувати 
 голу руку, то је он обасу пољупцима по леђима, по раменима, управо љубио је по хаљини где стиг 
ма и поче их ударати дреновим прутем по леђима, по глави, по губицама.{S} После као да му се то 
тим се окрете Пави, додирну је руком по леђима и упути је у побочну собу.{S} Синђа и сама пође  
 поче је миловати, час по глави, час по леђима, прислањајући се све ближе и ближе уз њу.</p> <p 
ицем, а дотле је једнако стајао окренут леђима.</p> <p>Међу тим кнез. како уђе, он оштро и глас 
ступиле послу.{S} Кнеза су испружили по леђушке на миндерлуку, наместили му под главу једно јас 
еним очима, бледа и бела као алабастер, лежала је на узглављу дивана.{S} Кнез је прихвати левом 
</p> <p>У једном шумарку, у томе парку, лежала су потрбушке три млада човека, који се нису скор 
ејало, — и сад је сва та огромна зграда лежала пред њим разорена, управо он се осећао затрпан п 
о да му није било доста.{S} Крај Перуна лежала је његова пуна магацинка.{S} Жика је дочепа и ск 
- понови кнез питање.</p> <p>- Нужда је лежала у духу времена, у целокупним тадашњим приликама, 
>„Цркни! стрвино једна!“</p> <p>Јела је лежала у ћошку ничице и горко, <pb n="50" /> горко плак 
тавао некаку француску књигу, што је ту лежала на огледалском сточићу.{S} Врбавац је ходао.{S}  
е у густиш, где су ова двојица мало час лежали, на што сељаци опколише мали густиш, уђоше унутр 
 зли да их натера да устану, не, они су лежали, а главе су им биле тако заврнуте натраг, да од  
е знао; он се доцније сећао само овога: лежао је полеђушке; имао је мутно сазнање да је још жив 
уреном главом Врбавац је <pb n="299" /> лежао у широкој наслоњачи, са затвореним очима.{S} По т 
уцала по која сићана звезда.{S} Кнез је лежао полеђушке на гробовој плочи, а крај њега је седео 
on" /> <p>Намештен на диван, ђенерал је лежао полеђушке, с полуотвореним очима.{S} Дисао је теш 
 се мало час видели на ливади, један је лежао сав у крви.{S} Куршум га је погодио управо у котл 
.{S} На прстима приђем дивану.{S} Он је лежао полеђушке са затвореним очима.{S} На пољу је већ  
ођа јаукну и јурну соби, где је ђенерал лежао.{S} Кнез је прихвати и поведе; уз пут објасни јој 
 је причао даље.</p> <p>— Дуго сам тако лежао, а било ми је као да сам у паклу.{S} Поред свију  
ем, пребаченим преко ногу, кнез Мутимир лежао је полеђушке на дивану до отворена прозора, а око 
з је приведе дивану, где је ђенерал још лежао у заносу.</p> <p>Жена паде на њега и узе цвилити, 
ним јунацима“, који у „дирљивим позама“ леже на „пољу славе и части“.{S} Веселу је завршио пози 
и, па и по многим селима било људи који леже у затвору „због династичних ровења.“ На више места 
ек’ овако!“ Час му се опет учини као да лежи у некаквом чуну.{S} Чун се љуља а он се све боји д 
ј се јела и пића у овој кући.{S} У њима лежи смрт.{S} Пријатељ који ће се казати доцније.“ </p> 
ј се јела и пића у овој кући.{S} У њима лежи смрт.“</l> <l> <hi>Пријатељ, који ће се казати доц 
то и подвикнем, да овде нема шале, овде лежи онесвешћен поглавар земље, и то онесвешћен вашом к 
цију, кажу да је узвикнуо:</p> <p>„Онде лежи зло; оно треба раскопати“...</p> <p>Но ђаци су, ка 
 име покојниково, који под овим каменом лежи.{S} Сети се, како је некада гледао слепе, како чит 
 лежиш без главе:</p> <quote> <l>„Гордо лежи велики војвода,</l> <l>Под кључевма крви благородн 
ледњег убијенога кнеза балканиског како лежи у мртвачком сандуку, на столу, у сред дворане у кн 
 је не само имена села и како које село лежи, но још по многим селима знао је и све главније љу 
 се учини да је у свом кревету, да лепо лежи полеђушке на везеном јастуку, што му га о имендану 
заповеди им да сви гледају у мачка, што лежи горе на прозору и да једнако вичу мачку: ам! ам! а 
о и у свему напредовао.</p> <p>Час опет лежи телеграфски извештај, како је ту и ту ухваћена тај 
ар може бити без притиска, где владалац лежи мртав на столу, и то још убијен владалац!{S} Ко је 
 сам, изненађен, да лепо, као и обично, лежим у моме кревету.{S} Крај мене на столици стоје мој 
сле хукну и спусти ме.{S} Осећао сам да лежим на некаквим даскама.{S} Даске су ме жуљиле, а нес 
ечи:</p> <p>„Ух!{S} Педесет година како лежим на једној страни, па ми већ утрнула!“</p> <p>На т 
ма говорио да није здраво кад ја и Боца лежимо заједно у кревету и једно другоме дувамо у уста? 
у неко иза леђа шапуће: „А, лоло једна, лежиш ли, лежиш на том јастуку?{S} А Митра... а?“ А он  
 леђа шапуће: „А, лоло једна, лежиш ли, лежиш на том јастуку?{S} А Митра... а?“ А он као одгова 
> <p>— Без главе — поче ђенерал тужно - лежиш без главе:</p> <quote> <l>„Гордо лежи велики војв 
 <pb n="129" /> <p>Ката се насмеја: „Па лек!{S} Ви велите отров ми велимо лек — све је једно.{S 
а се поправи:</p> <p>— Сто жутих дуката лек.</p> <p>Пуковник је прекиде: „Какав лек?“</p> <pb n 
све је једно.{S} Дакле сто жутих дуката лек, сто жутих дуката ћутање.</p> <p>- Е, да неће то би 
лек.</p> <p>Пуковник је прекиде: „Какав лек?“</p> <pb n="129" /> <p>Ката се насмеја: „Па лек!{S 
справљање отрова, који се понекад и као лек употребљавају.</p> <pb n="100" /> <p>„Тако исто зна 
: „Па лек!{S} Ви велите отров ми велимо лек — све је једно.{S} Дакле сто жутих дуката лек, сто  
 и вина, у тањиру супе — све је једно. „Лек“ је без боје (она је непрестано звала свој отров „л 
 хоће.{S} Овде је ствар проста: хоћете „лек“ или нећете?</p> <p>— Добро, али ако отров... то је 
, само још о томе кад ће му она донети „лек“ и где ће му га предати?{S} Као капару дао јој је п 
ра.</p> <p>Бојећи се да га не узнемири, лекар је непомично седео на својој столици, а кад уграб 
носе здрављу ове отмене дружине, но он, лекар дворски.</p> <p>Кнез се смејао овој шали докторов 
њих <pb n="137" /> послова, г. Ратко, и лекар кнежев, у то доба први медецински ауторитет у Зво 
стина, два млада безбожника, г. варошки лекар и г. окружни енжењер били су пустили глас да та б 
арску помоћ преко свога рођеног домаћег лекара.</p> <p>— Таква добродушна жена!{S} Такав анђео! 
на један пут се разболе.{S} Зове једног лекара, другог, трећег — сви се буне.{S} По свима знаци 
и руке и затури главу, па је тако чекао лекара да му се приближи, а из очију су му сипале варни 
е.{S} Искључив дакле могућност тровања, лекари ставе другу дијагнозу и дуго су лечили госпођу б 
а сецирали; парање је успешно извршено, лекари су нашли <pb n="357" /> задувану, болесну и рања 
ти.{S} Објавићемо вашу смрт свечано.{S} Лекари ће издати сведоџбе да сте умрли од гушобоље.{S}  
м смрћу.{S} Дозвани су одмах „поуздани“ лекари, они су ђенерала сецирали; парање је успешно изв 
се да је постао прзница и џангризало, а лекари су имали големе муке да се боре против несанице  
Кажите ми, знате ли ви какав отров, где лекари не би могли одмах познати чиме је човек отрован, 
ветом, али моје колеге срески и окружни лекари причали су ми многе, веома интересне и карактери 
 ножевима секли, највише по лицу.{S} Но лекари су саставили комаде, сашили и окрпили грдне, дуб 
Састављен је секцијони протокол, где су лекари својеручним потписом утврдили несумњив факт, да  
лнске воде и других мирисних спиртова и лекарија.{S} Крај њега је седео на столици омален, неуг 
сигурно умрети, а ни његовој родбини ни лекарима да не буде изазивана сумња, да је он отрован.{ 
родне ствари“ и да нарочито пред једним лекаром не може бити зазорно о томе говорити, кнез је б 
во причање старога Турчина.{S} Енглеско лекарско друштво у Бомбају записало је овај чудновати и 
 увек био и по један пуномоћник друштва лекарског, као нарочити изасланик.{S} Сви друштвени печ 
н у платно; на платно су ударени печати лекарског друштва тако, да није могуће изићи из платна  
632" /> <p>На захтев дервиша изасланици лекарскога друштва морали су потписати протокол да је с 
 кући, док није прездравила, дајући јој лекарску помоћ преко свога рођеног домаћег лекара.</p>  
место да прими ствар за се он се окрете лекару:</p> <p>— Господине докторе, чините своју дужнос 
 без икаква успеха, док најпосле једном лекару не паде на ум да је госпа много година употребља 
 тога је блато из ове баре сматрано као лековито.{S} Свет је долазио, односио блато кући парио  
је (она је непрестано звала свој отров „леком“) ни на шта не мирише, малко је накисео, иначе ни 
рац ужасне мотке.{S} После оваких првих лекција, доцније обично је доста и прост црн штапчић, с 
S} Баба Ката успи лолски устима.{S} Еј, леле мени старој и дртој.{S} А да сам нешто ја!... — Он 
 па стежи, па ваљај, па гњави.... и ју, леле мене, да ме ко не чује, рече несретна Петрија, осв 
ица се сложише да је балканиски народ — лен!{S} Ту је нарочито г. доктор био красноречив.{S} Он 
/p> <p>У питању о вредноћи или управо о лености народној обојица се сложише да је балканиски на 
 Лепша дошла и рекла: имаш брата кнеза, леп човек, допада ми се, буди ми на руци да се с њиме б 
младожењу; диван, млад, вредан трговац, леп, да очи од њега не одвојиш.{S} Истина, новајлија је 
..{S} И шта ти лепше можеш пожелети?{S} Леп, млад, човек два ока од њега да не одвојиш.{S} Царе 
погледа преда се и зачуди се кад угледа леп кестенов цвет.{S} Наже се преко прозора, да види ко 
 опет, чак тамо горе под брдом, некакав леп, пун мушки глас пева јасно гласовито:</p> <quote> < 
ба...{S} Прво и прво рекла бих му да је леп, да је сладак, да је шећеран, да цркох за њим и да  
ом свој задигнути нос — ене, како ми је леп нос; по некад ми дође да га од милоште откинем, а м 
а би пуна радости: „Деле мајке, како је леп - као да сам та ја родила.“</p> <p>Ова је баба била 
атки и мој мали кнежићу, кад си ми тако леп, изела те дајка, онда си јамачно и богат.{S} Па дед 
и и између две кладе направи Црнојевићу леп кревет, па му онда понуди да му мете на рану неколи 
је био храпав и промукао.</p> <p>Млада, лепа домаћица стукну престрављена.</p> <pb n="287" /> < 
} Бајна младост нагло се губи са свежа, лепа лица младићскога, на коме изумире све што је младо 
а.{S} Кад су хтели поћи, изађе угледна, лепа жена те даде дечку торбу с хлебом и сиром, што је  
 којих се појави млада женска, стасита, лепа и укусно одевена.{S} Кочијаш отвори капију, женска 
="567" /> отворено тражити.{S} А друго, лепа реч ништа не кошта, а и гвоздена врата отвара.{S}  
з дремеж су шапутале о љубави:</p> <p>- Лепа земља!... богата природа!... широко изобиље!...{S} 
орној цркви откуда 11 часова у вече.{S} Лепа, затворена, господска кола стадоше пред кућу отмен 
тих, миран али страховито дубок бол.{S} Лепа Пава изгледала је у том тренутку као анђелска слик 
олену — а?{S} Како ти се допада ово?{S} Лепа вожња!{S} Жива железница; а?</p> <p>Усхићен овим н 
натицан кнезу на главу метални обруч, а лепа девојка трљала је палцима, час по том обручу, час  
а што би њега мрзела тако душмански ова лепа земља, коју он толико воле и за коју би увек све ж 
 рођено срце.</p> <pb n="439" /> <p>Ова лепа жена створила је око себе неку чудну, заношљиву ат 
хне.</p> <p>Крај њега је стајала његова лепа жена Каја и распитивала га о кнезу.{S} Врбавац је  
е гладити руком ко глави:</p> <p>— Моја лепа косица!{S} Немој ми се ти кидати, ћеро моја, но ти 
<p>— У Бечу је недавно подигнута велика лепа касарна.{S} На зачељу постављен је ред балкона, а  
инута хода косу је на једаред пресецала лепа удољица, непошумљена, али с лепом планинском траво 
а је тако исто и мудра, као што је била лепа.{S} Сва ова пажња кнежева није у њој пробудила ник 
ониграда, ухваћена некаква млада, веома лепа женска, врло отмена изгледа.{S} По свему се види д 
нске прилике, једна млада, витка, веома лепа девојка; друго средовечна жена, оштрих црта и веом 
ив, млада, развијена и веома, али веома лепа.{S} Обадве ове женске донеле су пуне руке неких ст 
је се склопи нека беличаста магла, њена лепа глава, са затвореним очима, бледа и бела као алаба 
жењено, угледно момче, а са њима и њина лепа сестра Пава, која је била млађа од обојице.</p> <p 
 — ова је жена некада морала бити доста лепа.{S} Трагови те лепоте још су се и сада јасно опажа 
ш је лепа, а докторе, а?{S} Је ли да је лепа? <foreign xml:lang="fr">Une beauté extraordinaire< 
 с доктором уђе у собу.</p> <p>— Баш је лепа, а докторе, а?{S} Је ли да је лепа? <foreign xml:l 
и на широком, угасито-плавом небу.{S} И лепа Пава као да је жалила за нечим из те давне давнине 
 кујну.</p> <p>Домаћица изађе, а кнез и лепа гошћа остадоше сами.{S} Она је ћутала и хладила се 
ne unit="subSection" /> <p>Млади кнез и лепа Пава седели су једно до другог на канабету.{S} Он  
ана глава <pb n="441" /> кнез Мутимир и лепа удовица, чедна Лепша, о чијим су врлинама била пун 
за Мутимира.</p> <pb n="194" /> <p>Ради лепа предела, а и да би се кнез Мутимир поклонио гробу  
а је знала да се то ње тиче.</p> <p>Али лепа Пава била је тако исто и мудра, као што је била ле 
а му буде храна уз пут.{S} Жена је били лепа; мора бити да је Текелији било замакло око за њом, 
соравњу, са кога се већ видела у даљини лепа моравска долина.{S} Још сахат два хода и они би из 
сад оптиче у земљи, дала би се зарадити лепа крајцара.{S} Ствар би требало држати у тајности, а 
Зауставили су се само око заранака крај лепа, бистра потока, да се прихвате залогајем хлеба - У 
њу тек тада слатко бацио.{S} Далеко њој лепа кућа, па нека она кука својој стрини, а не нама, з 
и чувен хајдучки арамбаша.{S} Да је био лепа женска, био би каква чувена балканиска Помпадура.{ 
ка?{S} Врло је интересно да ли је овако лепа могла да се очува у селу као девојка до своје осам 
удој!{S} Мука је мени што ја нисам тако лепа, а да сам богдице ја као то ти, виделе би ви све ћ 
 друкчија су но обична и каткад су врло лепа.{S} Друкчија су мушка, а друкчија су женска.{S} Та 
ула хвалу његову: „Лепа девојка!{S} Баш лепа девојка!“ долетило је у два маха до њених ушију, и 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Лепа Пава осећала је нешто чудно у души.{S} Овако као о 
само то, она је чак чула хвалу његову: „Лепа девојка!{S} Баш лепа девојка!“ долетило је у два м 
ладе, веома лепе девојке.</p> <p>— Гле, лепе слике!{S} Чија је ово слика? — рећиће Лепша.{S} Кн 
ести г. Ратка о успеху и остане да чека лепе гласе од чича Милоја.</p> <milestone unit="subSect 
{S} То је била фотографија младе, веома лепе девојке.</p> <p>— Гле, лепе слике!{S} Чија је ово  
 која је вребала згодан тренутак да ове лепе земље себи приграби, као што није могло бити ни у  
оцније само толико, да је присуство ове лепе жене на један пут одагнало све црне мисли и зле сл 
нез цело после подне проводио код своје лепе скорашње пријатељице Лепше.{S} Тада се враћао кући 
а један пут као да беше слетела с једне лепе звезде, и ону страховиту жудњу, која тако топло ра 
шта.{S} Он продужи и даље гледати у оне лепе очи, а његове усне, неосетно и за њега сама, поче  
лака, провидљива, сјајна успомена из те лепе далеке прошлости, из тога сретног давно одбеглог ж 
около и пажљиво слушају мудре речи, или лепе, заносне приче, које „стара мајка“ тако складно и  
о њих су долетали звуци музике, одломци лепе женске песме и весели жагор многих гласова.</p> <p 
 овда онда допирали су на улицу и звуци лепе и складне музике, час тихи и благи, час бујни и за 
/p> <p>И ова жена, која је имала толико лепе памети, да је често кнезу давала најкорисније и на 
 је то „важна ствар“ и обигравао је око лепе жене као дете, да му каже шта је све то.</p> <p>У  
 малени анђелак љубави и облетајући око лепе Паве окрзнуо јој срце врхом перцета из злаћана кри 
и.{S} Она је ћутала и хладила се својом лепезом.{S} Кнез устаде, приђе госпођи и намести столиц 
и вас, молим покорно.{S} Само доњи крај Лепетнице, молим покорно, није заступљен.{S} Није разум 
зеро и покушава да плива; али густа крв лепи се, смета покретању удова, не да му да размахне ка 
> <p>— Друго и друго, рекла би му: „Мој лепи, мој слатки и мој мали кнежићу, кад си ми тако леп 
 своју.{S} Јер, кад се оставе на страну лепи снови и љубичасте маште, истинска, сурова стварнос 
 нехотице у њеној души низали додатци: „Лепи Мутимир“, „добри, слатки Мутимир.“ Пре јој то ни н 
 отварала воља за говор.{S} Чисто му се лепила за језик свака ова реч.{S} Младић, код кога се т 
ваљивање.{S} Окушала је све, пробала је лепим, најпосле видели смо и ону сурову сцену, кад је о 
лучај да се кнез узјогуни, па не хтедне лепим начином вратити дуг.{S} За тај случај веома би не 
да отме престо од Мутимира, кад он неће лепим да прими - а шта би му, бајаги, фалило да буде зе 
тоци што тако слободно пландује по овим лепим пољанама.</p> <p>На десетак корака од Враничића д 
 од ове женске, која је трговала својим лепим телом.{S} Грешна слабост људска, која ни у гробу  
е весела Петрија и пљесну Паву по њеним лепим, белим, пуначким образима. — Море недам ја ово за 
 хартије за писма, а био је сав исписан лепим, читким али ванредно ситним рукописом.{S} Поједин 
</hi>, дивно месташце, обрасло шумом, с лепим водама, с многим летњиковцима, које су поградили  
јске потпоре.</p> <p>Док је Растислав у лепим, одабраним изразима развијао ову своју бездушну,  
и да је грађанство било веома издашно у лепим жељама.{S} Жеље су махом исказиване у стиховима.{ 
е давала јава од себе; из њених плавих, лепих очију лила је само суза за сузом, а она, бледа, т 
ошћу и својом страсном наклоношћу спрам лепих младих људи била изашла на незгодан, донекле упра 
игру, о којима је слушао да их има врло лепих, али и врло масних.</p> <p>Растислав покуша да од 
је се огледала само у обилном просипању лепих жеља, већ тако исто и у обилном просипању лоја и  
ких копита.</p> <p>Окупана, намирисана, лепо обучена, увијена у огртач, прекриљена великом свил 
аучили ме, је л те?{S} Улили ми?{S} Па, лепо!{S} Кад сам ја тако човек који се даје надувати са 
уза потекоше јој низ образ.</p> <p>- Е, лепо, то су ваше обичне женске лудорије — рече Растисла 
ако титулише своју госпођу.</p> <p>— Е, лепо добро, душо, већу више; хајд нећу више!{S} Зваћу т 
 људи, под изговором патриотске службе, лепо провеселе — рече кнез пењући се у кола.</p> <p>Док 
чула.{S} Она промоли главу кроз прозор, лепо познаде малу дворску баштицу и јасно чу узвике: „С 
 подигла од литре меса...</p> <p>— Јес, лепо би то било — продужавала је баба — кад 6и Ката бил 
 последња питања; памтим <pb n="484" /> лепо како сам позван да потпишем моје исказе, памтим ле 
/> <p>— У осталом није ми нико крив!{S} Лепо су ми говорили сви који су га познавали...{S} Али  
потпоручик?</p> <p>— Како кад, сине!{S} Лепо је кад је човек потпоручик у двадесетој години, а  
нез нали чашу и диже је према свећи.{S} Лепо, бистро вино искрило се у чаши у пријатној рубин б 
 живела је код ње, радећи дан и ноћ.{S} Лепо је шила и прилично је зарађивала, али се све троши 
- А?... а? докторе, како ти се чини?{S} Лепо гостопримство?{S} Је ди да је лепо гостопримство?< 
позицији, али да не сиђе с ње.</p> <p>— Лепо, терајте као што сте почели — рече она јасним, узд 
а Црнојевића династију.{S} Ствар је сва лепо ухваћена:{S} Зна се кад су бурад експедована из Бе 
трос у 8 сати, видео сам, изненађен, да лепо, као и обично, лежим у моме кревету.{S} Крај мене  
ас му се учини да је у свом кревету, да лепо лежи полеђушке на везеном јастуку, што му га о име 
 пуковник педесет дуката, па су се онда лепо руковали, госпођа се завила у своју црну мараму и, 
 погодише је.{S} - Што!{S} Богме јој ја лепо желим....{S} Но дед јој мети белег....</p> <p>Хоџа 
подаре.{S} Има једна турска изрека која лепо карактерише ту особину нашег народа, где некакав Т 
 трајало.{S} Начелник прими чича Милоја лепо, рече му да седне и сам му намести столицу сасвим  
реким путем у село.{S} Ствар се свршила лепо и мирно.{S} Тако је бар изгледало и тако су ствар  
ас уверавам; све се то још да међу нама лепо уредити..</p> <p>Ђенерал је све ово изговорио с ва 
во, тако са свим просто!{S} Она је сама лепо рекла: што не дамо ми, даће други; и што год кнез  
 <p>Кнез се чисто љутну:</p> <p>— Е, па лепо!{S} Не знам још добро балкански, али учићу, научић 
Буди бог с нама!{S} Волете народ!{S} Па лепо, одреците се своје књажевске плате!{S} На вас једн 
ма мудрост и ваше зрело искуство.{S} Па лепо, то би значило да се ја овде силом држим!</p> <p>— 
оказа главом на Лепшу) хајд сад тамо па лепо пољуби руку и моли за опроштај.{S} Ја ћу изаћи за  
о загледао он додаде: — Е, јес, ево сад лепо видим.{S} Јес!{S} Три су слова.{S} Ево, прво је <h 
осподару; па ово има, господару; па све лепо једно по једно отаљавај, отаљавај, док даде Бог те 
?{S} Лепо гостопримство?{S} Је ди да је лепо гостопримство?</p> <p>— Ја мислим, Ваша Светлост,  
me s'est superbe</foreign> (Ах, како је лепо!{S} Боже, како је дивно!), <pb n="141" /> на шта ј 
ликом туру, теши бабу и вели му да није лепо што плаче; шта ће рећи женскадија кад он као муж п 
е господар?“ — „Бог га живео, он бог ме лепо вели.“ — „Ама шта, шта вели?“ — „Вели: ја ћу, браћ 
р.“ Народу се допадао што са сваким уме лепо, народски, а претпостављенима се допадао што „не з 
ога, на коме изумире све што је младо и лепо, а место њега долази ругобна, превремена, неприрод 
пропада, не знам за што?...{S} Овако ти лепо, па код имаднеш пара и „шмука“ - да видиш како ће  
Немој ми се ти кидати, ћеро моја, но ти лепо послушај твоју тетку, па да будеш срећна, и ти...  
а наше странке.{S} Нашим ће људима бити лепо и топло и кад су на влади и кад су у опозицији.{S} 
 позван да потпишем моје исказе, памтим лепо како сам устао с наслоњаче и пришао столу, па чак  
е било.{S} Ево шта се десило.{S} Памтим лепо како су ми стављена последња питања; памтим <pb n= 
ише немој бојати; после тога може ти он лепо и послужити.{S} Али како да доскочиш то један пут  
господски наместили.{S} Како је све ово лепо и укусно; прави министарски салон.{S} Нисам мислил 
т вихора из груди Црнојевићеви и његово лепо чело застре густ облак.{S} Он се окрете нагло, узе 
салон.{S} Нисам мислила да је све овако лепо — примети гђа Софија.</p> <p>— Па ово нам и јесте  
у која је збиља заслужила да носи овако лепо име, не само по гиздавости тела, но и по душевној  
и.</p> <p>— Ама осети ли ти, Паво, како лепо замириса кад приђе к нама.{S} Удари нека мира од њ 
уга.{S} А ја ћу вам вашега кнежића тако лепо спремити да управо неће ни осетити, како ће се све 
 <pb n="366" /> на души било му је тако лепо, тако ведро и весело! — Он је осећао да има један  
="425" /> скупоцених ситница, које тако лепо красе одају својом разноликошћу.</p> <p>— Све је о 
ове заповести.{S} Та ви сте то пре тако лепо знали, али сте се доцније одучили намесникујући ду 
 које „стара мајка“ тако складно и тако лепо прича.</p> <pb n="109" /> <p>А из њених светитељск 
а јасној месечини, где је све било тако лепо осветљено, владао је сумрак само у дугој кестеново 
 ха; ха!{S} Како мој колега све то тако лепо зна.{S} Као да из књиге чита!{S} Прави министар по 
нако у дуговима.{S} Јес, то би све било лепо да сте где год на каквом пустом острву.{S} Али на  
орила.{S} А и како би!{S} То не би било лепо да она износи шта се код ње десило, кад је сама до 
колико секунада, гледајући жудно у њено лепо, зајапурено лице, он јурну главом страсно, слепими 
а цмок, цмок, цмок, па у уста, па у оно лепо окце, па под грло, па заврат, па удри љуби, па удр 
ле слутње његове.{S} Он је гледао у оно лепо, овално лишце, тако интересно са чудних контраста  
 и поводе вређали.</p> <p>— Веома је то лепо кад човек има о себи узвишено мишљење, рече Растис 
n="489" /> <p>— Је ли, тата, а је ли то лепо кад је човек потпоручик?</p> <p>— Како кад, сине!{ 
 свет је тумачио овако.{S} Пре је блато лепо мирисало, сад се народ искварио, светитељска се гл 
прихвати:</p> <p>— Ево, господин доктор лепо каже, то чак и калуђери слушају, а што да не чујем 
а леђа, његов испружен, разголићен врат лепо се видео према јасноме огњу, и Жика опази како по  
 да га траже.{S} Тек јутрос, кад се већ лепо свануло, нашли су га у порти код гробља.{S} Морали 
уке су јој дрхтале, а она је у огледалу лепо видела, како јој уз образе лижу пламенови.</p> <p> 
, зелене, чисто лаковане, листове овога лепог дрвета, Мона продужи:</p> <p>— Које сте се јаде у 
 путањом.</p> <p>Било му је жао и онога лепог водоскока пред кућом, где се тако често сиграо, п 
руку, тихо ходају и будни сањају у овој лепој, чаробној ноћи, или по какву гомилицу веселе омла 
ној завери, бити у вези с овом причом о лепој непознатој девојци.</p> <p>Мона се грохотом смеја 
n="444" /> Млада жена подала се младом, лепом човеку.{S} Па још уз то жена удовица, а младић кн 
о загледао у даљину и чисто се занео за лепом месечином.</p> <p>На једаред пред кнеза нешто над 
чића из његова кратка заноса.{S} Очаран лепом природом, он бејаше утопио погледе у даљну даљину 
сецала лепа удољица, непошумљена, али с лепом планинском травом, као што су многи пропланци у о 
" /> <milestone unit="subSection" /> <p>Лепосава, из милоште прозвана Лепша, говорила је истину 
 она, откуд би њој онака руба и онолика лепота?“ — запиткујете се ви. „Она је, пос јој њен“ — в 
о шта је лепше: да ли дубина мисли, или лепота и поетичност стиха.</p> <p>Тако су се на старом  
иначе смо увек обезоружани спрам женске лепоте, још кад издамо све слабости своје, онда смо, у  
тмосверу, опијен свемоћним дахом женске лепоте, распаљен жаром срдачне љубави занесен, изгубљен 
пис колико је значајан са своје поетске лепоте, толико је још више важан са свог дубоког научно 
лом-Звониграду чувена са своје ванредне лепоте, као и са отмена понашања, такта и поштења.</p>  
реност, кад рекнем да ме је свемоћ њене лепоте амо довела,.</p> <p>Мона се умеша: — Мој је брат 
а морала бити доста лепа.{S} Трагови те лепоте још су се и сада јасно опажали; њено је лице и с 
 би се могла назвати атмосвера љубави и лепоте, атмосвера испуњена неким чудним, специфичним ми 
аше само још више развила у пуном сјају лепоте.{S} Година дана, истина прилично бурна, али опет 
ло, а нарочито угнут нос јако су хулили лепоти њена лица.{S} Али у целој појави ове жене било ј 
мо по гиздавости тела, но и по душевној лепоти својој.{S} За ово годину и неколико месеци, од к 
ала око слепих очију и по челу, а млада лепотица по грудима, слабинама и око срца.{S} После је  
жда још више оним сјајним очима сеоских лепотица, и оним руменим образима и белим гроцима што с 
 признаде, да је то слика једне париске лепотице из <foreign xml:lang="fr">demi-monde</foreign> 
 крај прозора.</p> <p>— Ама тако, само, лепото моја, реши се један пут јуначки, мајковићу, па ш 
на.</p> <p>— А за тебе, за тебе, Лепшо, лепото моја, за тебе анђеле, рају, мило срце моје, за т 
приђе лаганим корацима.</p> <p>— Лепшо, лепото моја!{S} Ти се не срдиш на ме?</p> <p>Лепша не п 
а пролетња јутра, очаран красотом дана, лепотом природе, новином призора — кнез се осећао веома 
а мисли и зашто је он преклиње срећом и лепотом њеном да му одмах истину у очи каже, то је ова  
тимира, да је његов избор пао доиста на лепоту, пристојну крунисане главе).{S} Кнез је без зазо 
уљ да својом свиленом песмицом прослави лепоту њену, али око ње се по некад савије и отровна гу 
тим трговао.{S} Она је имала само своју лепоту; па зар је какво чудо, ако се њоме користила, ка 
ашли.</p> <p>Они су оцењивали девојачку лепоту, мерили су шта је код које боље, слободно су про 
 су тело човечије сматрали као богодану лепоту, коју треба овековечити режући је у мрамору, дот 
и на њу слеће тако исто и отровни ноћни лептир; на њу силази весели славуљ да својом свиленом п 
оме свака травчица, сваки листак, сваки лептирић, што лети с цвета на цветак, свака тичица, што 
им покретом склони од кнеза своју белу, лепу, разголићену руку.</p> <pb n="429" /> <milestone u 
у, другом руком, с два прста, узе је за лепу, белу брадицу, наже се к њој и нежно јој загледа у 
пружи своју мајушну, веома белу и веома лепу ручицу, поздрави се с њим и одмах га фамилијарно у 
ацио ми је пре десетак дана једну веома лепу мисао.{S} У нас се већ давно осећа потреба, да се  
узе у своје сухе, коштуњаве бапске руке лепу, белу ручицу Јелину, па је стаде авољити својим ру 
, ал наш газда Боја најбоље...{S} Родио лепу кћер, па му сад све ласно!{S} С ким хоће, с тим се 
е жену.{S} Сељак се поноси што има тако лепу жену да и господи мигне оком.{S} Најпосле, ма како 
 три маха прилазили су и зивкали у коло лепу Паву и њене друге.{S} Али оне никако не хтедоше.{S 
>— Јес па шта!...{S} Загледао се кнез у лепу...{S} Вечерас ће да му је воде!{S} Хо, хо!{S} Ала  
 тако, као што побожни хришћани слушају лепу службу смирена свештеника.{S} У току од непуна сах 
гомилу....</p> <p>Мутимир пресече своју лепу сабесеодицу.</p> <p>— Бојим се и није.</p> <p>Лепш 
 и куша да ми тиме заспе и претрпа моју лепу румену ружицу.{S} Али ја сам галеб, бурна тица мор 
рску пену и у кљуну уграбити из ње моју лепу румену ружицу и изнећу је у ведре и јасне сунчане  
тној рубин боји, бацајући кнезу на руку лепу црвену сенку.</p> <p>Кнез прво сркну, па онда иска 
 није имала на себи ничега особитог.{S} Лепушкаст, пријатан шипарац — то је све што се могло ре 
ang="fr">Pardon</foreign>! — прошапута, Лепша и вештим покретом склони од кнеза своју белу, леп 
отаји, тако рећи кришом и од себе саме, Лепша је сањала о кнезу Мутимиру и његовој љубави и бил 
оме састанку с кнезом код госпође Моне, Лепша се бејаше само још више развила у пуном сјају леп 
ирову.</p> <p>Узбуђена, сва у жеравици, Лепша је убрзано дисала, а срце јој је, као челичан чек 
ице Кашко...“</p> <p>Прочитав ове речи, Лепша стаде као укопана.{S} Она је дубоко дисала, груди 
сок положај!...</p> <p>После ових речи, Лепша се жустро окрете од Мутимира; баци на сто писмо и 
 /> <p>Кад кнез заврши овај свој узвик, Лепша на један пут осети да ово није обично љубавно ћас 
 наручју....</p> <p>Кад је забелио дан, Лепша скочи да иде, пре тога она је у оваким приликама  
адили овакве слике.</p> <p>Говорећи то, Лепша баци поглед на куверат у коме јо била слика.{S} Н 
димо шта ћеш ми-</p> <p>У овом кошкању, Лепша је у два три маха покушавала да почне читати писм 
 с пуно ситница на њему.{S} У копрцању, Лепша одупре ногом у тај орман и једним снажним потиско 
оман....</p> <p>И сама опијена страшћу, Лепша је, неко време мирно ћутала, не дајући ни најмања 
<pb n="433" /> и обасу је пољупцима.{S} Лепша се није отимала.{S} У њеним мислима и осећајима б 
.{S} Ти знаш с киме је она опет род.{S} Лепша! знаш! — рече госпођа Софија и значајно повуче му 
у.{S} У кутији је било две преграде.{S} Лепша извади из једне преграде завијутак, у коме је бил 
ама с Лепшом у соби, Мона јој приђе.{S} Лепша је још седела ћутећки и држала главу у шакама.{S} 
 разасуо нека своја писма и хартије.{S} Лепша је сад механички и не мислећи преметала по тим пи 
авом утиснутом међу стегнуте мишице.{S} Лепша је седела на дивану, обузета читавим ројем изукрш 
 који из срца потиче и у срце утиче.{S} Лепша није дизала очи да види тај поглед, али она га је 
нема зашта презати од његове љубави.{S} Лепша сад на то одговори мирно, да би све то било тако  
 где се време тако пријатно проводи.{S} Лепша се учтиво захвали на пажњи, али одбије понуду.{S} 
та да чини.</p> <p>Но Мона је умири.{S} Лепша не треба ничега да се плаши, јер ће гости почети  
ве шта треба, и она ће све, свршити.{S} Лепша само нека се умије и мало дотера фризуру.</p> <mi 
ало грчевито стегнуто у десној руци.{S} Лепша је личила на статују.{S} Кнез Мутимир, зачуђен, з 
ј мисли.{S} Такав је суд неправедан.{S} Лепша то није ничим заслужила.{S} У осталом, ма се шта  
дан камен наслови своју врелу главу.{S} Лепша крадимице баци поглед на њега и виде га како на м 
смо којим је гђа Мона позива да и она — Лепша — долази на јаузне и да постане члан овога „женск 
Софија и значајно повуче мужа за руку — Лепша, знаш! — понови она још једном.</p> <pb n="375" / 
с!{S} Данас сам имала необичну посету — Лепша Стевићева и мој братац.{S} Па <pb n="459" /> док  
рата на будоару и викну кнеза.</p> <p>— Лепша мора кући и то је твоја кривица, необуздани нестр 
се он боји?{S} Ваљда не мисли, да ће га Лепша оставити с тога што може чути да се о њој у кругу 
} И Мутимир је сасвим озбиљно тврдио да Лепша има неки свој специфични мирис, који на њега дејс 
од озбиљно.</p> <p>Понекад је бивало да Лепша долази срдита, и још с врата удара у плач и преко 
 знам, знам.{S} Од наше Повратнице нема лепша намастира па иди куд ти драго.“ — „Еј, ти, чича,  
on" /> <p>Лепосава, из милоште прозвана Лепша, говорила је истину, кад је рекла да је обична гр 
" /> кнез Мутимир и лепа удовица, чедна Лепша, о чијим су врлинама била пуна уста свију Звонигр 
се сам одазовеш, бојим се да наша чедна Лепша не би тебе силовала!</p> <p>Мутимира као да је вр 
</p> <p>У таком се положју налазила сад Лепша.{S} Кнежев напад био је тако неодољиво снажан, да 
Госпа <pb n="376" /> Цанка прича, да је Лепша говорила како је он њу прво питао кога да узме за 
пад био је тако неодољиво снажан, да је Лепша одмах клонула и предала се целим телом.{S} Као ру 
 се пољупци низали тако брутално, да је Лепша била сваког часа готова, да гласно јаукне од бола 
м ли рачунати на неизмерну срећу, да је Лепша од сад само моја, као што сам ја тврдо решен, да  
ствари?{S} И на што је све то?{S} Да је Лепша дошла и рекла: имаш брата кнеза, леп човек, допад 
из црвених и модрих колутова, којима је Лепша била покривена но грудима, по затиљку, по раменим 
пред њега државни разлог.</p> <p>Док је Лепша ово говорила, кнежево лице <pb n="434" /> постаја 
њала са таквим светитељкама, као што је Лепша.{S} Она — Мона — не парадира својом чедношћу, ал  
нежеве брујале по целом граду, те их је Лепша морала чути.{S} А како је све ово утицало на њену 
имир је ово изговорио тако тужно, да се Лепша чисто сажали, и она га обасу пољупцима, али му на 
} Куку мени затећиће ме ко! — јадала се Лепша, трчкарајући по будоару збуњено, не знајући управ 
орио, говорио је са срца.</p> <p>Кад се Лепша изви и недаде кнезу да је ухвати за руку, Мутимир 
ого може.{S} Но било је сумње, да ли ће Лепша хтети да послужи њиним интересима.{S} У осталом,  
 тада не би ништа замерила.{S} Али неће Лепша то!{S} Рећи отворено: „тога и тога волим“, за њу  
е слике!{S} Чија је ово слика? — рећиће Лепша.{S} Кнез се брзо маши и хтеде узети слику, али он 
ашта хоћеш да завириш; остави то - рече Лепша живо, и, узимајући Мутимиру кутију из руку, она г 
.{S} Ако ће!{S} Тако ми и треба! — рече Лепша и не свраћајући пажњу на оно што је Мутимир њој р 
е усне.</p> <p>— Јао тешко мени! — рече Лепша усплахирено, намичући журно мараму на врат.{S} Ја 
ењен.</p> <p>— А ко ти то тражи? — рече Лепша, гледајући га још једнако попреко.</p> <p>— Па шт 
</p> <p>— Мутимире! ти се жениш? — рече Лепша промуклим, уздрхталим гласом.</p> <p>Кнез Мутимир 
!...{S} Ја не знам шта да мислим — рече Лепша збуњена.</p> <p>Кнез јој на то примети да она ту  
че!{S} Сад би хтео још и у инћар — рече Лепша, довршујући намештање мараме око врата.</p> <p>Кн 
и пажње за једну обичну грађанку — рече Лепша.</p> <p>- Реците за једнога небеснога анђела — пр 
ње његово пробуди радозналост женску, и Лепша <pb n="692" /> би се пре дала исећи на комаде, но 
ко половине прекршиш стабљику, так се и Лепша одмах преви и приљуби, управо целом тежином тела  
е ниси шалио!</p> <p>Мона изађе, кнез и Лепша опет остадоше сами.{S} Она је гледала у врхове св 
пнуше врата; Мона се враћала; Мутимир и Лепша загрлише се и спојише своје вреле усне у дуг, дуг 
{S} Одмах је салете запиткивати: оде ли Лепша? како оде? шта вели? како је расположена? срди ли 
уби у читавом потоку ласкавих речи, али Лепша га пресече: — Ја морам хитати!</p> <p>Кнез је заг 
еше ударила о сто, отимајући се.{S} Али Лепша беше успела да стрпа писмо у џеп и друкчије га ни 
ретрести питање најозбиљније — одговори Лепша на кнежева наваљивања.</p> <p>Но њему као да није 
ас су чисто политичке женидбе — примети Лепша полако...</p> <p>— Моја неће бити таква! — викну  
твар, кад ти кријеш.</p> <p>На оне речи Лепша се збиља маши, да извади и писмо из завоја, из ко 
 и бомбардала је писмима све дотле, док Лепша најпосле није пристала.{S} Главни разлог њеном по 
м највећем европском двору.{S} Међу тим Лепша беше села за сто, на коме је пре њена доласка кне 
!{S} И они бајаги некоме прете...{S} Но Лепша га понуди да чита писмо, у коме је стајало између 
ема ништа и т. д. и т. д.</p> <p>Али му Лепша не даде да измакне.{S} Она му приђе, узе га оберу 
{S} С ванредним даром и дивном јасношћу Лепша је у неколико слика обележила цело тадашње полити 
да јој скине шаке с очију.{S} У тај мах Лепша поче јецати.</p> <p>— Е, де, де!{S} Чуда боже!{S} 
збиљна, забринута, она је изгледала још лепша но обично.{S} Мутимир је пратио очима с пуно дивљ 
_N11">Скраћено од Мутимире — Тако је +++Лепша+++ ***тепајући звала сад ***кнеза.</note> </div>  
лужи!{S} Ох! то је горко, горко!</p> <p>Лепша није могла више издржати: она груну у плач.</p> < 
пита кнез и маши јој се за руку!</p> <p>Лепша ни сада не одговори ништа, њен поглед и сада оста 
онако?....{S} Кад би ти знала!..</p> <p>Лепша једним снажним покретом отрже од њега огртач, и н 
у и да бајаги они нешто могу!...</p> <p>Лепша метну кнезу прст на уста и не даде му да доврши с 
и кукавица, шерет, притворица...</p> <p>Лепша отрже и други рукав од огртача, навуче га, и стад 
адалац млад жени, па морам и ја.</p> <p>Лепша га оберучке одгурну од себе, после се окрете и гл 
ашт, кнез је испратило капиџика.</p> <p>Лепша изађе на улицу.{S} Било је ведро, свеже, прилично 
ова мајка још пре толико година.</p> <p>Лепша сакри руку у којој је држала слику међу боре од х 
га тек признајем за права брата.</p> <p>Лепша мету Мони руку на уста: — Молим те, слатка моја,  
склони није имао никаква успеха.</p> <p>Лепша је седела на отоману, у пола окренута зиду, са ша 
одицу.</p> <p>— Бојим се и није.</p> <p>Лепша се исправи и погледа кнеза озбиљно: — Мире,<ref t 
 тако и јесте као што они мисле.</p> <p>Лепша узе ходати по соби, а на челу јој се указаше две  
корно признаде! — Јес, женим се.</p> <p>Лепша га одмери од главе до нете, и пошто га је тако за 
као да су те дивљаци тетовирали.</p> <p>Лепша скочи: — Куку мени! — рече она и притрча великом  
хтев слику још не хтеде вратити.</p> <p>Лепша поново узе загледати слику.</p> <pb n="693" /> <p 
, очекујући први сунчеви зрачак.</p> <p>Лепша набаци добро мараму на главу и пође брзим кораком 
 се бар избриши мокрим пешкиром.</p> <p>Лепша ништа не одговори на ове речи Монине: она се само 
 Балканија - рече Мона убедљиво.</p> <p>Лепша диже главу и сузним, помућеним очима гледала је М 
нез и стаде испружен пред Лепшу.</p> <p>Лепша устаде, узе са стола црну, дрвену кутију и отвори 
и рече: — На пример, јагње моје?</p> <p>Лепша је била села, она опет устаде.</p> <p>— На пример 
о моја!{S} Ти се не срдиш на ме?</p> <p>Лепша не подиже очи и не одговори ништа, али главом дад 
м!</p> <p>— Али зашто, молим те?</p> <p>Лепша се горко насмеја. — Зашто!{S} И ти још питаш зашт 
решен, да од сад будем само њен?</p> <p>Лепша даде главом знак одобравања, ала одмах за тим реч 
ледај ти гадуре једне!{S} Што ја с њом, лепше и боље, то она све црње и горе....{S} Срам те бил 
 не иде на пут цео, има нарочито одело, лепше но у остале војске: црвенкасте панталоне, угасито 
 облику бабе.</p> <p>А међу тим шта има лепше, узвишеније и светије од старе жене, окружене пор 
 се.</p> <p>— А сеја вели да нема ништа лепше од потпоручика.{S} Она вели, тата, да ћу и ја бит 
 сестро рођена..{S} Ово ми је спомен од Лепше и мога браце.“</p> <p>Ето, то је све што је Мона  
а човека.</p> <p>Не чекајући одговор од Лепше, Мона полако отшкрину врата од сале, промили глав 
 био сјајан.{S} Ниси управо знао шта је лепше: да ли дубина мисли, или лепота и поетичност стих 
 рече Растислав хладно.</p> <p>— Још је лепше, кад човек дође до тога мишљења о себи проматрају 
совао свима ситницама које су се тицале Лепше.{S} Но кад он помену реч „силовање“, Мона се грох 
дио код своје лепе скорашње пријатељице Лепше.{S} Тада се враћао кући тек пред поноћ и тада би  
мо, само кад би дознале....{S} И шта ти лепше можеш пожелети?{S} Леп, млад, човек два ока од ње 
и праунучићима својим.{S} Зар може бити лепше и дирљивије слике од бабе, окружене низом покољењ 
сти код кнеза?{S} Где би њој могло бити лепше, а вама корисније?{S} - Наравно, ово говоримо кад 
ше и најважније у целој ово ствари, чак лепше и важније и од саме „сходне беседице“ намесникове 
у...</p> <p>— Тако, тако, тим боље, тим лепше — прихвати кнез, ходајући весело по соби и раскоп 
за руку, Мутимир устаде, стаде близу до Лепше и рече јој озбиљно:</p> <p>— Лепшо!...{S} Зашто с 
е убедљиво.</p> <p>— Тим боље, у толико лепше; онда ћемо играти партију шаха, — рече кнез распо 
а неће више говорити о томе.{S} Односно Лепше резултат је постигнут и то је за сад доста.</p> < 
 бојећи се да овај не исприча још вешто лепше, и примети му:</p> <p>— Добро би било, г. начелни 
догађај и с личности на личност, између Лепше и Мутимира разви се <pb n="689" /> веома жив и ин 
<p>Сад је настао дуг низ кошкања између Лепше, која је пошто-по то хтела да чита писмо, и измеђ 
ашњост, с обадве стране исказане су још лепше наде на будућност.</p> <p>Кад један другом нису и 
 мету на срце. — Осећаш ли?{S} И збиља, Лепши је још лупало срце тако јако, мислиш сад ће искоч 
трпа у џеп.{S} У једном таком покушају, Лепши испаде за руком да прочита у писму ове речи:</p>  
а се осмејкивала.{S} Ни она не оспорава Лепши ниједну врлину, то је и чедна и поштена, и у свак 
могло бити.{S} На будоару, на кнезу, на Лепши, видели су се јасно трагови мало час одигране љуб 
 <p>— Хајде сада, мила моја — рече Мона Лепши.</p> <p>Лешна крочи.{S} Мутимир је опет ухвати за 
о, претерано.{S} Најпосле она не замера Лепши за њену слабост, али кад зна да је таква, шта се  
Мона је неправедна кад толико пребацује Лепши тих пет минута.{S} Она се сирота доиста одупирала 
 будоару већ јасно чуло.{S} Мона сврати Лепши пажњу на ово: — Чујеш ли га!{S} Мило детету, сркн 
 госте.{S} Неке је нарочито молила да о Лепши не причају ништа.{S} Око 8 часова одоше и последњ 
е гошће да не претресају Лепшу, то се о Лепши <pb n="460" /> све више говорило.{S} Ни једна гош 
и и служи се.</p> <p>Пошто је догађај о Лепши исцрпно био претресен и свестрано процењен, ово п 
не на јаузн, већ су знале цео догађај о Лепши.{S} Те исте вечери знао га је цео Звониград, а су 
орокуше никога не штеде, па опет зато о Лепши нису могле ништа изнети ружно.{S} Напротив, о њој 
при томе је непрестано нетремице гледао Лепши право у очи, док је она измицала погледом и избег 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Лепши је ово било ужасна ноћ.{S} Мутимир јој је био одв 
е љубави спрам родитеља и друго.</p> <p>Лепши је већ било лакше да одговори на оно питање; она  
Међутим Мона је била начисто да долазак Лепшин у њену кућу значи предаја кнезу Мутимиру.</p> <m 
арало о забрекле груди.</p> <p>Врео дах Лепшин био је Мутимира управо у лице, и то га је заноси 
едан тренут, да видим јесу ли спремљена Лепшина кола, а ти сад памет у главу — она му припрети  
вном мњењу.</p> <p>Но сва ова разлагања Лепшина нису ништа помогла.{S} Она се најпосле морала п 
немарно и размажено одговарао на питања Лепшина.</p> <p>Она седе до њега на диван и, трљајући г 
е има.{S} Ма како озбиљно да се отпочне Лепшина посета, та озбиљност увек траје само неколико т 
м грудима и једрим, наливеним, образима Лепшиним, по којима за часак нашараше читав низ црвених 
о је и сад у том расположењу; присуство Лепшино, њена близина, њен говор, њен дах — све то већ  
 и била је сретна.</p> <p>Такво је било Лепшино душевно стање кад је добила прво писмо којим је 
ерски рад Мутимиров, који по белој кожи Лепшиној бејаху исписали његови ситни зуби и усијане ус 
агателисање, с којим је Мона говорила о Лепшиној чедности.{S} Он покуша да бране своју нову дра 
љубити.“</p> <p>Таква се мисао врзла по Лепшиној болној глави.{S} До синоћ најсрећнија, она се  
теде узети слику, али она је већ била у Лепшиној руци.</p> <p>— Остави, молим те!{S} Немаш шта  
о најновијем догађају Звониградском — о Лепшином састанку с кнезом Мутимиром.{S} Знале су се ча 
било до озбиљних ствари.{S} У присуству Лепшином кнез Мутимир никад није могао ни о чему другом 
 на ватрено заклињање шта би све дао за Лепшину љубав, а у сред ове заклетве, он се наједаред р 
о је с ватром и осећајем, све у заштиту Лепшину.</p> <p>Али Мона је преко свега тога прелазила  
му се сад пева.{S} То је твоја заслуга, Лепшо.{S} Треба да се поносиш што можеш усрећити једног 
ом — </p> <p>Кнез је заустави: — Збиља, Лепшо — рече јој он став управо предњом — ти си по твој 
ћута, после додаде:{S} - Него знаш шта, Лепшо, што јес, јес, за цело сте пишкин деца!{S} Оно им 
 медовина.</p> <p>— А за тебе, за тебе, Лепшо, лепото моја, за тебе анђеле, рају, мило срце мој 
бе: — „Боже, шта ми би!“</p> <p>— Боже, Лепшо, зрела жена, а овамо говориш као каква десетогоди 
ат велики каваљер спрам дама.{S} Ти му, Лепшо, нећеш замерити, баш ако где год и претера.</p> < 
 и сјединила свемоћ вишњега Бога!...{S} Лепшо, дајте ми руку и реците ми да ћете бити моја од с 
на фотографија.</p> <p>Мутимир скочи: — Лепшо! — викну он срдито — не дирај у писмо.{S} С твоје 
ир јој приђе лаганим корацима.</p> <p>— Лепшо, лепото моја!{S} Ти се не срдиш на ме?</p> <p>Леп 
ренемагања — рече она одсечно.</p> <p>— Лепшо! ти ме презиреш? рече Мутимир жалосно.</p> <p>— Н 
у до Лепше и рече јој озбиљно:</p> <p>— Лепшо!...{S} Зашто се отимате?!{S} Зар ви не осећате да 
 се окрете својој гошћи.</p> <p>- Драга Лепшо, предајем ти, ево, у аманет овога нашег најновије 
ену женску, што је госпођа Софија назва Лепшом.</p> <p>— Јамачно синоћ пред ону теревенку.</p>  
лађивали нежнији осећаји.{S} Занесен за Лепшом, он није дао да се она једначи с обичним сокачки 
ницијативи.</p> <p>Кнез се подбочи пред Лепшом и рече: — На пример, јагње моје?</p> <p>Лепша је 
 врата за њим.</p> <p>Кад остаде сама с Лепшом у соби, Мона јој приђе.{S} Лепша је још седела ћ 
на њу и највише се заузимала да се он с Лепшом саживи, али што је претерано, претерано.{S} Најп 
чудним стицајем околности десило само с Лепшом.{S} Такве су и све остале „светитељке“ звониград 
ика отворено износио своје симпатије за Лепшу.{S} По његовом уверавању то је била најлепша женс 
 износила је све нове и нове примаме за Лепшу, отворила је с њом читав философски диспут и бомб 
, шта ту, дакле, може бити интересно за Лепшу, и каква је то радозналост без укуса, наваљивати  
а се код ње десило, кад је сама дозвала Лепшу и обећала јој сигурност као у сопственој кући.</p 
мала што треба, а узгред је запиткивала Лепшу све којешта, пецкала је и давала јој познати да с 
S} Хајд сад тамо,(Мона показа главом на Лепшу) хајд сад тамо па лепо пољуби руку и моли за опро 
ију лудака.</p> <p>Показујући главом на Лепшу.{S} Мутимир повуче Мону за руку и рече јој полако 
>Говорећи ово, Мутимир се беше ринуо на Лепшу и, без великих церемонија, формално је отимао од  
д ове заклетве, он се наједаред рину на Лепшу, с неописаном снагом, и с бруталношћу слепе, неод 
 /> <p>- Доста већ! — рече Мона, и узев Лепшу под руку поведе је напред.</p> <p>Кнез Мутимир ис 
 не могу волети.</p> <p>Кнез стаде пред Лепшу, ућута и тако је нетремице гледао у њу за неки тр 
ланик — рече кнез и стаде испружен пред Лепшу.</p> <p>Лепша устаде, узе са стола црну, дрвену к 
 силе, кнез Мутимир једним напором диже Лепшу, као лако перце, у два крока пренесе је преко соб 
 није годио тај цинизам Монин.{S} Он је Лепшу истински волео и ово вучење по блату њенога имена 
чувај!{S} Кнез најбоље зна да Мона воле Лепшу; она му је прво и свратила пажњу на њу и највише  
на што се говори, да кнез истински воле Лепшу.{S} У таквим приликама жена много може.{S} Но бил 
ави, кад ти велим! — поче салетати кнез Лепшу да јој узме слику.{S} Али баш то салетање његово  
ањем.{S} - Кажи! - он се преви и пољуби Лепшу за врат.{S} Збиља реци ми. (Он је још једном пољу 
ежеву примедбу, да би требала да, штеди Лепшу већ с тога, што је то жена коју он воле и поштује 
би требала бар за његову љубав да штеди Лепшу, кад зна да њему не може бити пријатно кад се у њ 
 пребаци Мони, да није требала ни звати Лепшу к себи, кад тако зло о њој мисли.{S} Такав је суд 
з узбуђено и маши се оберучке да ухвати Лепшу за руку.</p> <p> <foreign xml:lang="fr">Pardon</f 
ост.{S} Кнез Мутимир наже се, и, љубећи Лепшу, узе јој тепати како би она могла бити посланик н 
м осмејцима.{S} Што је кнез више бранио Лепшу, Мона ју је све више нападала, сипајући на њу нај 
кога љуби, чисто је освежило и оснажило Лепшу, — рекли би да ју је то и подмладило, кад би могл 
ала је час у <pb n="443" /> њега, час у Лепшу, и, осмејкујући се ђаволасто, вртела је главом, п 
спознати нашу ранију познаницу, госпођу Лепшу, жену која је збиља заслужила да носи овако лепо  
аљивала на своје гошће да не претресају Лепшу, то се о Лепши <pb n="460" /> све више говорило.{ 
 и за обичну јавну женскињу, а за чедну Лепшу то је било доста.{S} И Мона то не говори из какве 
ва.{S} Династије су му биле само згодна лествица да брзо доспе до власти и висока положаја.{S}  
а живота као: куда ће ко путовати овога лета?, коме је затворена радња?, ко тешко болује? које  
же као место за забаву и живовање преко лета.</p> <p>Крај тога друма, налазио се један мали пар 
нарочито за кнежев пролазак спремљеном, лете као стрела брзе кочије кнежеве.</p> <p>Овде онде с 
е стигнеш.{S} Оставимо друге млађе нека лете по облацима, а ми смо људи већ у годинама, нама ва 
, давала, нов покрет, и љуљушка је опет летела у пуном размаху.</p> <pb n="412" /> <p>госпођа М 
свога љубљенога владара.</p> <p>Кола су летела равним друмом, а млади кнез, наслоњен на меко уз 
е, брзе кочије кнежеве, са свом свитом, летеле су друмом као лаки вихор.</p> <milestone unit="s 
рашну реч, онда је то значило: сад ваља летети, па остало што или не остало.{S} На ту грозну ко 
 каване само на кратко време, поглавито лети, кад је у јеку пивска сезона, те на жарким, врелим 
чица, сваки листак, сваки лептирић, што лети с цвета на цветак, свака тичица, што се, у сладосн 
ју зачуђено у ону сјајну булументу, што лети друмом, и на један пут, поплашена, окрену леђа, на 
и застаде.</p> <p>Мона отвори очи, баци летимичан поглед на господина, па брзо опет зажмури.</p 
.</p> <pb n="104" /> <p>„Ово су укратко летимичне напомене о отровима.</p> <p>„Пошто је већ реч 
це високо одскочило, а врела јара жарка летња дана најако се осећала и већ почела бивати досадн 
н, угледан <pb n="59" /> човек, у лаком летњем оделу.{S} Он уђе нагло, с осмејком на уснама.</p 
обрасло шумом, с лепим водама, с многим летњиковцима, које су поградили богатији Звониграђани,  
сећаје, да попију белу каву, или ако је лето и јаке жеге да једу и сладолед, и да пију лимунаду 
ија на дворској авлији изгледала је као лето у кошници.{S} Отмене особе свију звања и положаја  
лијих анђелака божијих, те се у сјајном лету спусти над овај усамљени цветак и окропи га бистри 
шће сушити и од кога ће тице небесне, у лету отроване, мртве на земљу падати.{S} Отруј мржњом с 
име јако баве; ту је развијено врачање, лечење травама, па се негује јако и справљање отрова, к 
абије у срце — та се рана после лако не лечи.</p> <pb n="19" /> <p>У таком се стању налазио и н 
 родити.{S} Потпасивала је струњене.{S} Лечила је од урока, заварчивала је децу од страве; знал 
 лекари ставе другу дијагнозу и дуго су лечили госпођу без икаква успеха, док најпосле једном л 
овом псећа беснила, с отровом од трулих лешева, као и с отровима од разних најужаснијих и најга 
 корачала твоја династија, није засејан лешевима?</p> <p>- Наравно, не можеш се ти окривити за  
ке и спасења, који је већ морално мртва лешина, коју треба само склањати што даље, да се и друг 
се сврате, да још једном виде ту крваву лешину.{S} На против, обојица су осећала једну исту пот 
на га је дозвала к себи; у „неглижеу“ , лешкарећи на свом дивану, она му је, веле, тачно и разг 
кнез.</p> <p>— Вала баш тако! — потврди Лешна одсудно, и ја ти то могу потврдити са стотину нео 
да, мила моја — рече Мона Лепши.</p> <p>Лешна крочи.{S} Мутимир је опет ухвати за руку и ижљуби 
 је ово сахати? рече Мона седајући крај Лешне на отоман и вадећи часовник. „Ћути, добро је, још 
ствар не мења: не хтедне <pb n="498" /> ли послужити свесно, она ће послужиш несвесно.</p> <p>Т 
шено је!“ рече један.</p> <p>— Боже! да ли је свршено, рече други.</p> <pb n="6" /> <p>— Сигурн 
> <p>Кнез погледа лакеја и упита га, да ли је он видео паука.{S} Слуга махну главом одричући.</ 
ја, то су се два пашанца саветовала, да ли ће бити добро да се уведе ово наплаћивање заостале п 
а кнез на то додаде:</p> <p>- Збиља, да ли су и ранији покушаји били ваше дело?</p> <p>— То је  
 ли с тога што је чаша била препуна, да ли с тога што је кнезу дрхтала рука — јамачно од узбуђе 
ући поглед с доктора, кнез га упита, да ли он збиља тако млели, и је ли то баш његово истинско  
ичу.</p> <p>— Ја не знам, г. бароне, да ли је ово била јава или рушан сан, тек мени се десило н 
ена много може.{S} Но било је сумње, да ли ће Лепша хтети да послужи њиним интересима.{S} У ост 
 девојка?{S} А, шта мислиш, докторе, да ли је девојка?{S} Врло је интересно да ли је овако лепа 
мевали се.{S} Једни су се препирали, да ли је мајмун полковник или ђенерал, кад већ носи официр 
не.{S} Није знао управо шта да чини, да ли да јој призна оно, што је већ и сама видела и да гов 
га у шали <pb n="142" /> испитивати, да ли доручак прија овако ванредно са ванредне доброте сво 
.{S} Само се још није могло сазнати, да ли Илија и сад општи с Врбавцем.</p> <p>За онога загоне 
мисли и он већ бејаше почео сумњати, да ли и да узима у руку ову гранчицу, кад опази где око пе 
 <pb n="594" /> <p>Кнез узе мислити, да ли Богодан није то исто што и Богдан, т. ј. да Богдан н 
{S} Упита даље шта се ради на улици, да ли је свет миран, или се узрујао?{S} За тим; заповеди д 
 се није знало утврдо, па чак ни то, да ли је кнез доиста убијен.</p> <p>Ствар се разјашњавала  
аксало и тихо настави:</p> <p>— Јес, да ли ћеш бити срећан?!{S} То је главно и најважније питањ 
им леђима два начелника разговарају, да ли је боље очувати свој чиновнички положај, па ма се с  
н</hi>.“</p> <p>Реч је била о пауку, да ли спада у ред отровних паукова.{S} Али Врбавац није то 
S} То је главно и најважније питање: да ли ћеш бити срећан?..</p> <p>Ђенерал је даље говорио по 
ежурнога официра.{S} На моје питање: да ли је будан? рече ми да ће по свој прилици бити будан;  
н.{S} Ниси управо знао шта је лепше: да ли дубина мисли, или лепота и поетичност стиха.</p> <p> 
а кога се управо односи овај прекор; да ли на мене, или на вас, т. ј. управо на оне који су мен 
ли добро затворени? и <pb n="487" /> да ли су сва стакла била читава? — говорио је конзул.</p>  
вези и преписци с киме из Балканије? да ли су преко мене долазили какви поклони од Црнојевића п 
 али од паука ни трага, ни гласа.{S} Да ли је био паук, па се изгубио, или није ни био, или је  
ачким дворима има један живи роб.{S} Да ли су вољни мртви да нам дарују овога роба, па да га ил 
јао пред њим и држао чашу у руци.{S} Да ли с тога што је чаша била препуна, да ли с тога што је 
жандарма, да је Перун само рањен.{S} Да ли је он међу онима што беже и што убише човека из поте 
а ли сте добро загледали прозоре?{S} Да ли су они били добро затворени? и <pb n="487" /> да ли  
рхтала рука — јамачно од узбуђења, — да ли са чега другог, тек кнежева се чаша пљускала, румене 
} Чича Јова уђе на прстима.</p> <p>— Да ли је дошао г. министар Ратко? — упита Растислав.</p> < 
ш и постоји — примети Тоша.</p> <p>— Да ли постоји!{S} Постоји, постоји, господине мој, те још  
 напред, понављајући узвик:</p> <p>— Да ли ћеш бити срећан!</p> <pb n="344" /> <p>А за тим опет 
. — Је ли, докторе, <pb n="215" /> а да ли би се ово могло повести и у Звониград? ако би се...  
учио нешто мало читати, па сад гледа да ли може познати која су она два писмена на кутији.{S} В 
та говори и трабуња, а бог свети зна да ли је и десета истинита што се прича и казује.{S} Тек и 
е сад шириле међе Балканиске; ко зна да ли не би моћни двоглави орао балканиски сада већ држао  
ам погрешио.</p> <p>— Пхи!{S} Ко зна да ли баш нисте погрешили!{S} Партиска борба овде је веома 
<p>Тако се бар говорило.{S} А ко зна да ли је у опште и било што на то налик.{S} Бар сам „докто 
 — срдила се Мона.</p> <p>— А ко зна да ли то баш и постоји — примети Тоша.</p> <p>— Да ли пост 
држи у највећој тајности, те да виде да ли ће што о њој сазнати с друге какве стране.</p> </div 
раћаш из кујне, где је била да обиђе да ли је све спремно за јаузн, кад пред капијом стадоше го 
све то споредне ствари.{S} Главно је да ли је верно и тачно оно што сам вам мало час саопштио,  
но слажем.{S} Ту се расправља питање да ли нихилисте могу служити у државној служби, а да се не 
јући прстима њене хаљине да се увере да ли је баш истинска свила и кадива.</p> <pb n="223" /> < 
ојми: где се управо ово он налази, и да ли му ваља куд год ићи или остати где је?{S} Час му се  
о у селу!{S} Како је то могуће?{S} И да ли је девојка?{S} А, шта мислиш, докторе, да ли је дево 
чи контролише своје памћење, да види да ли је ствар текла онако како се њему урезало у памети,  
ље, махну дланом преко браде да види да ли је добро избријан; усука обадва своја пуна брка, а л 
ља по капља полако скупља у оку, али да ли су то сузе радости или сузе жалости ни она сама не б 
огат, чувен, силан, велики...{S} Али да ли ћеш бити срећан?</p> <p>Ђенерал Врбавац пљесну се же 
у, да на махове није могао разазнати да ли је то њено или његово рођено срце.</p> <pb n="439" / 
е своме шаву.</p> <p>— Ништа, гледам да ли су спремни коњи.</p> <p>— Одвали! — рече слуга, прес 
и је разлог био код Руса.{S} Не знам да ли се сад одржао тај обичај код њих.{S} Али у почетку о 
 муци свест ми опет мрче.{S} Не знам да ли сам дуго остао у том несвесном стању.{S} Кад сам се  
нежности.</p> <p>— Збиља, ја не знам да ли ти у опште схваташ данашњи положај.{S} На прилику, ш 
те, а и истинско јесте, само не знам да ли за мене, или ради згодне прилике, која се дала, да с 
</p> <p>Док се Црнојевић предомишљао да ли да облачи шињел, Жика му је разлагао у чему се управ 
 се нађох у неприлици.{S} Нисам знао да ли је будан или спава. — Ваша Светлост, прошапућем пола 
жавао.{S} Црнојевића је интересовало да ли је Милоје ово учинио у споразуму с влашћу, и какве с 
 браву закључати ни откључати.{S} Но да ли сте добро загледали прозоре?{S} Да ли су они били до 
 ли је девојка?{S} Врло је интересно да ли је овако лепа могла да се очува у селу као девојка д 
лоне се за кестен и одатле ослушкују да ли се ход и говор примиче или удаљава?{S} Ако одмиче, о 
у потпун мрак.</p> <pb n="600" /> <p>Да ли је дуго или кратко трајао овај занос, кнез није знао 
ad>Разговор мртвог човека.</head> <p>Да ли је то био утицај попијеног отрова, или помисао на ск 
е двојице било нешто.</p> <p>— Заповеда ли што г. намесник? — упита начелник услужно, после кра 
ли у варош и зачуђено погледали од куда ли се то г. Растислав враћа тако рано.</p> <milestone u 
Дошао, вели, некакав Турчин, хоџа, која ли је вера — брада му баш до појаса, а сва седа — па чу 
и упита га хладно.</p> <p>- Кнеже, нема ли друга излаза да се из ове куће не мора износити мртв 
ено она узе тражити очима по соби, нема ли других којих врата.{S} Поглед јој паде на заклоњена  
акле да му отворено и искрено каже, има ли кога на свету који би јој у овом тренутку био ближи  
анем туђа наложница!...{S} О, боже, има ли те где год!</p> <p>Једа пређе у гласно јецање; она с 
ужно, после кратка ћутања.</p> <p>- Има ли ко поуздан који би могао однети кнезу једно писмо?</ 
— Какво ситничарско лицемерство.{S} Има ли иоле озбиљна човека, који би могао веровати да од ов 
, крешући овда онда жигицом да виде има ли чега.</p> <p>Један пас дотрча под липу и узе ту лаја 
нати и то, који је отров најјачи, и има ли отрова тако јака, да би од њега морала црћи и така с 
а ствар: је ли њено срце слободно и има ли каквих симпатија спрам њега (кнеза)?{S} Али тек што  
у мало твоја слатка Петра и да види има ли ту што за њен рачун...</p> <p>Девојке су се једнако  
гошћи, сестрице моја.{S} А? а?{S} Прима ли се мој предлог? — рече кнез кроз смех јасним, весели 
аде на ум то име Перун Црнојевић, и зна ли он ко је тај човек?</p> <p>Сељак одговори да зна; за 
д у наоколо.</p> <p>— Благо теби срећна ли си.... само да ти кажем... ал прво да рекнеш драгичк 
ух је био свеж и пријатан.</p> <p>- Шта ли може бити да се толико задоцне? — рече један од ова  
укчије.{S} Но шта се оно окреће?{S} Шта ли се оно окреће?</p> <pb n="197" /> <p>Начелнику Вујад 
 оно истина што сам чула..</p> <p>— Шта ли си то чула! — прекиде је Растислав.</p> <p>— Кажи ми 
 било разазнати шта је стварност, а шта ли машта.</p> <p>Већ у два маха Враничић се губио у ова 
 људе на састанак.{S} Сви се зачуде шта ли то може бити и каква је то толика преша, да се људи  
шли, али је свакога копкало да чује шта ли је то тако важно.{S} Комшија избуди комшије, сачекај 
да пропусти ову прилику, да не чује шта ли јој је суђено и ко ли је њен суђеник.</p> <p>Ту Синђ 
е и годинама се претресају и тумаче шта ли што значи.</p> <p>Тако је између кнеза и Растислава  
азумевајући више од њих, ко ли је и шта ли је ово.</p> <p>Час сретнеш но два три, но три-четири 
живих људи!{S} Ко ли је ово тесао и шта ли му је требало? — То је питање свима лебдило на уснам 
 у небо, окреће се, брише се и чуди шта ли га то попрска.{S} А он се само смеје и вреба, па чим 
коме би се јаду могао досетити, али шта ли му сад ово значи екватор?!{S} Да л ће бити какав чов 
омиле почеше застајкивати и гледати шта ли је то, а облак прашине јурио је непрестано све ближе 
аду накашљао...{S} И да ми је знати кад ли је пре јавио све то оној својој шиндивили, — рече Ра 
ељади ту не беше ни једно.</p> <p>— Где ли су то, боже!{S} И што се ја, убио ме бог, одвојих од 
> <p>— Ко ли је сад то, боже мој, и где ли је онај сметењак да прво човека пријави — рече Расти 
ти.{S} Одмах је салете запиткивати: оде ли Лепша? како оде? шта вели? како је расположена? срди 
е по праву припасти ваш део славе; буде ли зло, само ћу ја вући одговорност, јер ће свак, рећи: 
 зло, што би се могло догодити.{S} Буде ли добро вама ће по праву припасти ваш део славе; буде  
 ни најмање замерке своме раду.{S} Нађе ли се какав родољуб да против тога што рекне, Растислав 
ова на мраморној плочи и да окуша, може ли на тај начин прочитати читаво име покојниково, који  
 <hi>коњ</hi> да ти не дирам...{S} Може ли то, г. Маврикије.... а? овако на пример — шах краљу! 
у четвртак.{S} А?{S} Шта велиш?{S} Може ли?</p> <p>— За што не! — прихвати госпођа.</p> <p>— У  
само нека му сад и кнез рекне.{S} А, је ли да хоћеш?</p> <p>— Доста, доста! — рекао си већ једа 
паде у дворану и упита г. начелника, је ли све у реду, јер ће господар одмах доћи.</p> <p>— У р 
то је све једно; само ја питам тебе, је ли то истина, и ако је истина, онда какав си ми ти муж, 
>— За име божије, господине маркиже, је ли могуће да се све то с вама десило?! — рече Жермини и 
 краљ, а г. Маврикије, које је боље, је ли шах или краљ?</p> <p>Кнез је гонио Маврикијевог краљ 
„Је ли, мајка, ти ниси срдита на ме, је ли, ти волеш твога Никицу, ти му све прашташ?{S} Оди ме 
Заре прича прави сан.</p> <p>— Заре, је ли могуће да је ствар текла тако како ти причаш? — упит 
са.</p> <p>Доктор зину! — Светлости, је ли могуће да кочијаш за непуна 4 минута може испрегнути 
>....— У осталом ја тебе увек бијем, је ли г. Маврикије, да ја тебе увек лупам,....{S} Излази,  
 смртним часом и свом срећом твојом, је ли и моја жена припомогла да се мој план открије? је ли 
, где је био пре тога, шта је радио, је ли што пио или јео? послуга је одговарала неодређено.{S 
!{S} А? шта велиш?!{S} Ништа од нас, је ли?{S} Ми то, црнице, нисмо умеле!“</p> <p>Госпођи Поли 
 ти је она жена што ти изнесе торбу, је ли ти мајка или снаја? — Упита Текелија</p> <p>— Није м 
— Ама о коме ти то говориш, о кнезу, је ли? — понови питање Растислав.</p> <p>— Та да, о кнезу; 
к радознало.</p> <p>— Може!</p> <p>- Је ли истина да је управитељ казнених завода у Пламеновцу  
њима ни помаћи нисам могао.</p> <p>- Је ли могуће, драги маркиже?{S} Је ли могуће?! — чудио се  
ављајући увек једно те једно питање: је ли барон већ устао?{S} Било је већ близу 11 часова кад  
S} Доктор стави Зару одсечно питање: је ли био с кнезом ове ноћи или не?{S} Тек тада и Заре про 
 каже, то је ова једна једина ствар: је ли њено срце слободно и има ли каквих симпатија спрам њ 
 сви озбиљнији људи одмах се питају: је ли могуће да он тако што учини?{S} И пошто је ствар сув 
твоје кљусе, ти и коњ, г. Маврикије; је ли, ти и коњ, или коњ и ти...{S} Или коњ и ти и ти и ко 
 преписка, приватног или политичког? је ли Црнојевић, преко мене, стајао у вези и преписци с ки 
а припомогла да се мој план открије? је ли и она била у друштву с тобом<ref target="#SRP18892_N 
 сам се ја мало шалио.{S} А? хе? хе? је ли?{S} Не љутиш се, хе?{S} Растислав, он је друго; он ј 
 Моја мила сестрице, ти се не срдиш? је ли да се не срдиш?{S} Ти нам не замераш?{S} Ја сам свем 
министре, узданицо престола мога!{S} Је ли тако?! — Кнез срдито лупи ногом, а све се више и виш 
равно, ти ништа ниси знао о томе!{S} Је ли?{S} А погледај жене! — Растислав показа руком на сво 
 је прича из хиљаду и једне ноћи!{S} Је ли могуће да се све то вама десило, драги маркиже?! — р 
. Ц. <hi>Перун Црнојевић</hi>!...{S} Је ли?{S} То је твоје право име?...</p> <p>На ове ненадне  
... како се оно каже?... шија....{S} Је ли шија? рече кнез, обрнув се г. Растиславу на што овај 
рбавац? — Ја; крај мртва кнеза...{S} Је ли ово мртав кнез?...{S} - Он! јес, ово је он, крвав, и 
брења у самим погледима народним.{S} Је ли, докторе, како ти оно рече: наш је народ у томе дост 
рпети оскудицу.{S} А? докторе, а?{S} Је ли да не ћемо ни у чему трпети оскудицу?</p> <p>Кнез по 
> <p>— Баш је лепа, а докторе, а?{S} Је ли да је лепа? <foreign xml:lang="fr">Une beauté extrao 
<p>— Каква је то госпођа Јованка?{S} Је ли долазила још који пут?</p> <p>- Не знам; од кад сам  
кије.</p> <p>— А да како се зове?{S} Је ли множина <hi>уши</hi>?</p> <p>- Јесте множина уши, ал 
<p>- Је ли могуће, драги маркиже?{S} Је ли могуће?! — чудио се конзул све више изненађен.</p> < 
 и ове свете речи.{S} А? докторе?{S} Је ли тако?{S} Делиш ли и ти моје мишљење.</p> <pb n="163" 
 је онда био онај млади господин?{S} Је ли могуће, да је то био он?....{S} Зар кнез Мутимир!... 
огу хвала.{S} Но где је господар?{S} Је ли ово он што иде за тобом? — упита газда Милоје, а гов 
ачно изненађен што ме овде видиш?{S} Је ли?{S} Е, ето дођох и ја једном после толико година да  
... ко?... шта?... где?... кад?... — је ли могуће?{S} Ето то је оно што свет није разумевао.</p 
гутала ова треска кола пред кућом. — Је ли могуће да је он!{S} Од куда тако рано?{S} Да л’ је д 
и и раскопчавајући своју униформу. — Је ли, докторе, <pb n="215" /> а да ли би се ово могло пов 
забезекнуто.</p> <pb n="126" /> <p>— Је ли могуће да има таква отрова?{S} То је баш како ваља,  
рца смејати.</p> <pb n="489" /> <p>— Је ли, тата, а је ли то лепо кад је човек потпоручик?</p>  
 будили нисте, све до сада.</p> <p>— Је ли могуће?</p> <p>— Могуће, господару.{S} Ваш Заре неће 
љно кренуло да прати кнеза.</p> <p>— Је ли ово истинско одушевљење? - упита кнез свога доктора, 
ћеш имати — одговори Ратко.</p> <p>— Је ли, тата, а зашто ти носиш панталоне а стара мајка не н 
оче враћати отичње беснило.</p> <p>— Је ли тако, мој верни министре, узданицо престола мога!{S} 
 неисказано сладак пољубац.</p> <p>— Је ли све у реду? — упита Мона с врата.</p> <p>— Све! све, 
</p> <p>Госпођа се смејала:</p> <p>— Је ли да ти је чудно?{S} Мислила сам да ћу те изненадити.{ 
ски му стиште руку и упита:</p> <p>— Је ли све у реду?</p> <p>Место одговора, Растислав (јер ов 
> <pb n="489" /> <p>— Је ли, тата, а је ли то лепо кад је човек потпоручик?</p> <p>— Како кад,  
аве, милостиви господине.</p> <p>- А је ли истина да сте једном, док сте били у Пламеновцу на р 
о, милостиви господине. _</p> <p>- А је ли био овакав случај како рекох?</p> <p>- Био, био, мил 
јке; ја сам је и подигла.</p> <p>— А је ли вам удата ћерка?</p> <p>— Није.</p> <p>— А иначе род 
о војнички, мушка изглед.</p> <p>— А је ли поцрнио? упита госпођа.</p> <p>— Јес, мало је препла 
ударца, кад дете продужи.</p> <p>— А је ли, тата, ти си нама говорио да није здраво кад ја и Бо 
нез приђе ближе ђенералу.</p> <p>— А је ли противно војничкој части кад се један ђенерал толико 
од мене ономад с уверењем, да не зна је ли Зликовац<ref target="#SRP18892_N9" /> већ прешао у Б 
S} Најпосле упита дечка:</p> <p>— Па је ли ти жао што твој отац живи с твојом женом сад, док је 
ута обавише око главе...</p> <p>- Та је ли могуће!{S} Та шта говорите, мој драги маркиже?! — ре 
 упита, да ли он збиља тако млели, и је ли то баш његово истинско уверење, на што доктор одлучн 
- А колико може да траје такав сан и је ли чврст?</p> <p>- Траје, милостиви господине, колико к 
екиде је Растислав.</p> <p>— Кажи ми је ли истина да ти је кнез Мутимир понудио преседништво у  
 — викну Радован.</p> <p>— Да видимо је ли ово турски зулум - викну Боја.</p> <p>Доктор плану.{ 
 један заповеда, а другом заповедају је ли тако, г. Маврикије.</p> <p>Шах је персиски краљ, Ваш 
’est pas M-r Mavriquie</foreign>... (Је ли тако г. Маврикије?).{S} Ах, па ви сте фуч... г Маври 
главу јој сену мисао — конак!</p> <p>Је ли могуће?!{S} Конак!{S} Зар она у конаку?</p> <p>Но он 
се питала, сва претрнула од страха: „Је ли могуће, да ће због тих, тако обичних и тако природни 
а буде во, с тога је Жика апеловао: „Је ли, господару, да имам право, што тако желим.“ Враничић 
и јој тада обично говорио:</p> <p>— „Је ли, мајка, ти ниси срдита на ме, је ли, ти волеш твога  
 понављала: „Еј, пусто добро моје, коме ли остајеш!“</p> <p>Памти још и то како су слушкиње ушл 
 са снебивањем.</p> <p>Да би сазнао уме ли ова жена ћутати и како се држи кад јој злочин ухвате 
како вам је оно! па г. начелник, има те ли то и то? па г. начелник...{S} Море! шта ме није пита 
у вам милост чиним ја.</p> <p>— Неће те ли то, онда ћу овог тренутка учинити ово:</p> <p>— Ваша 
 шта хоћу.{S} Хоћу, да ми кажете, знате ли за какав онакав отров како рекох.</p> <p>— Па наравн 
а ту учинити.</p> <p>— Кажите ми, знате ли ви какав отров, где лекари не би могли одмах познати 
gn>!....{S} Збиља, госпођице, познајете ли ви мене?{S} Е? познајете? а? за што не говорите?</p> 
ко кмета, а он нам рече:</p> <p>„Чујете ли људи, наше село до данас, богу хвала, никад ни у чем 
нудим.{S} Ако хоћете, узмите.{S} Нећете ли, онда да идем...</p> <p>— Добро, али ако...</p> <p>— 
} Ето их обадве на мом столу.{S} Хоћете ли да вам их покажем? — рече кнез одсечно.</p> <p>— Па  
, изговорив ове речи.</p> <p>- Долазите ли лично од господара? — упита Врбавац.</p> <p>Реч „гос 
} Али будите добри па ми кажите, желите ли ви да ја свршим посао, или хоћете само да вам ја дам 
коља...{S} Збиља, г. Маврикије, мислите ли ви кад год....</p> <p>— Наравно да мислим, Ваша Свет 
— А! и кокошка мисли, велите; а мислите ли и ви као кокошка — рече кнез вршећи рокаду — Ама да  
рова има, господине пуковниче.{S} Јесте ли чули за бољку, што се зове гушобоља?{S} Ви учевњаци  
<pb n="483" /> неких личности.{S} Јесте ли потписали те ваше исказе, господине маркиже? — рече  
које сам сасвим разговетно чуо: — Јесте ли му оставили отвор за дисање да се не угуши, несретни 
lestone unit="subSection" /> <p>— Јесте ли се споразумели?{S} То код мене мора бити брзо, ја не 
слав га упита из далека.</p> <p>— Јесте ли намирили коње, момче?</p> <p>Слуга диже главу и погл 
ди, г. Маврикије, ха, ха, ха... а јесте ли растумачили вашим ђацима шта је то њокалица, ха, ха, 
 усне:</p> <pb n="508" /> <p>— Па јесте ли ви читали књиге тих људи?</p> <p>- Јесам!{S} Ето их  
спрам ње, но што је баба Ката?{S} Не ће ли на крају крајева опет изаћи на то?{S} Падало јој на  
 не дај боже, остало откривено.{S} Неће ли се тако, онда се прибегава овој досетци, женска стат 
, на се сад лупа по њему, кушајући неће ли где наћи излаза.</p> <p>Тек после великих напора пођ 
али доле с чича Мунтијаном да виде хоће ли моћи кога да спасу, јер изгледа да су неки људи ноћа 
и шта је наредио, како је удесио и хоће ли што бити?{S} Доктор га је уверавао да је све у реду, 
о од његова укуса и његове користи хоће ли нагињати ономе што се зове поштено, или ономе што се 
 <p>Она упита онде две три жене, видоше ли где кога од њених, и само што чу толико од једне <pb 
итати.{S} Ја нисам ни имао мајке.{S} Би ли ти волела своју мајку да те је малу одбацила од себе 
 био је у образу као земља.</p> <p>— Би ли ми хтели показати ма и један једини од тих документа 
 расположена? срди ли се на њега? криви ли га за силовање? — у опште, кнез се интересовао свима 
спрам огледала и питала га на ухо: види ли то и то, нашто је он одговарао мрдањем главе.{S} Пит 
де? шта вели? како је расположена? срди ли се на њега? криви ли га за силовање? — у опште, кнез 
и:</p> <p>— Кад сутра дан, а Петра вози ли вози!{S} Шушти ова ђида сва у само-самцитој свили и  
 се мисли почну занимати питањем: „који ли је тај, коме хоће да ме даду“.{S} Зачудила се, како  
за прође језа и он нехотице опипа стоји ли му на месту револвер.{S} Хтеде зауставити свога вођу 
тује и да открива такве ствари.{S} Деси ли се да такав злочин случајно дође до знања среске вла 
ете кнезом,...</p> <p>— Софија!{S} Јеси ли ти при себи, жено, — обрецну се Растислав. — Какве с 
еним гласом</p> <p>— Ђери моја!{S} Јеси ли гледала јагње доведено пред кућу и везано за шљиву.{ 
вде Боја прекиде доктора,</p> <p>— Јеси ли жењен, господине, и имаш ли деце? — упита Боја гласн 
е, већ за свог болесника.</p> <p>— Јеси ли и ти био међу оним буновницима? — продера се кнез св 
ти добро, које си му ти учинио.{S} Ниси ли га ти, колико јуче, спасао од сигурне смрти?{S} Кака 
е крв из њих канути.</p> <p>— Ама осети ли ти, Паво, како лепо замириса кад приђе к нама.{S} Уд 
 слутило нешто на зло.</p> <p>— А слути ли ти се још? пресече га Перун.</p> <p>— Жика поћута: — 
0" /> ће се на Каји одмах познати слути ли она бар што о овој ствари.</p> <p>— Па ето, ти не зн 
је, преко мене, писали Црнојевићу? знам ли садржину те прениске, бар у главноме? и т. д. и т. д 
да те за увек привежем за ме.{S} Ни сам ли ја одбила твоју понуду да бегамо?{S} Ни сам ли ја од 
иш, да останем вечно са мном?{S} Ни сам ли баш ја спречила и пресекла твој корак, који је једин 
дбила твоју понуду да бегамо?{S} Ни сам ли ја одсудно одбила твоју другу понуду, да се тајно ве 
и и рече чисто зачуђено:</p> <p>- Јесам ли ја ово?{S} Јесам ли ово ја?{S} Ја, ђенерал Врбавац?  
ено:</p> <p>- Јесам ли ја ово?{S} Јесам ли ово ја?{S} Ја, ђенерал Врбавац? — Ја; крај мртва кне 
отизму; они да ми издају кондуиту јесам ли родољуб!{S} То за жива Мутимира неће бити!</p> <p>Кн 
 коју он обасу пољупцима.</p> <p>— Смем ли рачунати на неизмерну срећу, да је Лепша од сад само 
 даде знак да се не срди.</p> <p>— Смем ли? — упита кнез и маши јој се за руку!</p> <p>Лепша ни 
лости.{S} Ја хоћу једном да знам: седим ли ја на балканијском престолу по праву наслеђа, но зас 
ном речи, као што наш народ вели, висим ли ја о свом пикљу или ме на овом месту држи ваша милос 
провод, не разумевајући више од њих, ко ли је и шта ли је ово.</p> <p>Час сретнеш но два три, н 
самих тица, а камо ли живих људи!{S} Ко ли је ово тесао и шта ли му је требало? — То је питање  
згубио! — Е, тај је сад загустио!{S} Ко ли му то узе?</p> <p>— Зар је један — рече Ратко — узео 
p> <p>— Ово ће јамачно неко теби.{S} Ко ли ће то бити у ово доба — рече гошћа радознало.{S} Но  
вратима зачу појаче куцање.</p> <p>— Ко ли је сад то, боже мој, и где ли је онај сметењак да пр 
у, да не чује шта ли јој је суђено и ко ли је њен суђеник.</p> <p>Ту Синђа гурну Паву: - „А она 
два три маха рече: „О, кандило му, како ли ћемо то!?“ За то време једном је руком витлао шешир, 
причаш како је то било.{S} Куку, колико ли је ово сахати? рече Мона седајући крај Лешне на отом 
сведочио општински рабош.</p> <p>Колико ли је ђубрета извезено из других књажевско-балканиских  
 човек не би толико чекао и трпио, камо ли он, што је научио да куд он оком, туда други скоком. 
ак ни зверова, па ни самих тица, а камо ли живих људи!{S} Ко ли је ово тесао и шта ли му је тре 
 никако ни изаћи из ове пустиње, а камо ли одржати кроз њу један правац, путујући једнако на ју 
а мисли.{S} И кокошка, па мисли, а камо ли човек!</p> <pb n="37" /> <p>— А! и кокошка мисли, ве 
и би и тици било тешко узлетети, а камо ли човеку попети се.</p> <p>Са ове узане природне путањ 
 и први слуга у Црнојевића кући, а камо ли што више.</p> <p>Затим је узео реч Милоје, и, по ран 
gn>, сад смо сами!{S} Хе, хе!{S} Хоћемо ли једну партију шаха? хе, хе? — рече кнез расположено, 
наше везе продужене и после тога? јесмо ли стајали у преписци? каквог је карактера била та наша 
S} Један од сељака рече: — Море!{S} Што ли лаје овај пас, да се нису они ђаволи овде сакрили?.. 
његова не би ту много помогле, а да што ли ће помоћи младићу!{S} Љепота је голема опасност.{S}  
едао на кнеза.{S} Учини му се чудно што ли се то кнез сад на један пут сети устава и поче се ср 
p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Ја сам; могу ли унутра? - упита кнез.</p> <p>Ушао је.{S} Госпођа га  
 ово? и шта се ово самном ради? и знаду ли они, који то раде, да сам ја поданик, грађанин и пре 
у и упути се коњушници да види спремају ли слуге коње.</p> <p>У коњушници још је било тихо и мр 
n="240" /> га, обалили на мацке и цепну ли му 25 батина па га онда прогнали.</p> <p>Тако је грд 
какве су ствари поименце долазиле? јесу ли пријатељи из Балканије, преко мене, писали Црнојевић 
астало по мом доласку у Балканију? јесу ли наше везе продужене и после тога? јесмо ли стајали у 
 <p>Враничић их отпоздрави и упита јесу ли оно њини волови што пасу ту на десетак корака.</p> < 
ћу изаћи за један тренут, да видим јесу ли спремљена Лепшина кола, а ти сад памет у главу — она 
у се и одзив.{S} Први глас упита: „јесу ли тамо волови.“ Други глас одговори да нису.{S} Први г 
>— Јао, ала те је тај изгризао, сортицу ли му његову — рече Мона смејајући се. — Па он те болан 
— одговори Растислав сухо.</p> <p>- Бих ли могао знати за узрок?</p> <p>— Држим да га већ знате 
ам тако и учинио.</p> <p>— А не - рекох ли ја теби, животињо, да девојку треба спремити.</p> <p 
редите мало из ближе.</p> <p>— Не рекох ли вам, ухвати за гушу, стегне и удави.{S} Шта хоћете в 
 како ћу за лице!{S} Шта ћу ту?{S} Имаш ли какав црни вео да се покријем?{S} Молим те помози са 
> <p>— Јеси ли жењен, господине, и имаш ли деце? — упита Боја гласно.</p> <p>— То те се слабо т 
ом.{S} А и што би одуговлачила?{S} Знаш ли, лудо моја, да би их стотину других полетело да ти т 
Но Ратко га предусрете:</p> <p>— И знаш ли шта — рече Ратко — она има право.</p> <p>— Како има  
љна.</p> <p>— Рекао сам, Мона, али знаш ли ти да ми за десетак дан истиче рок великој меници, о 
stone unit="subSection" /> <p>— Рачунаш ли да би ти истина дали триста дуката, да ти нешто упал 
лиш о твојој данашњој влади?{S} Сматраш ли је онако како је ми с поља сматрамо, као слабу играч 
 опет устаде.</p> <p>— На пример, сећаш ли се кад оно пролетос бејаше навалио да напустиш Балка 
е себи у недра и мету на срце. — Осећаш ли?{S} И збиља, Лепши је још лупало срце тако јако, мис 
ици и стаде пред њу.</p> <p>— Признајеш ли, да си син човечији и да си у греху рођен и да си по 
томе, кажи ми искрено, докторе, верујеш ли ти у будућност Балканије? — рече кнез и упре поглед  
иш, онда кажи ти мени, бога ти, верујеш ли ти у <hi>екватор</hi>.</p> <p>Капетан се нађе у чуду 
Мона сврати Лепши пажњу на ово: — Чујеш ли га!{S} Мило детету, сркнуло љубавна нектара, раздраг 
 један пут окрете Ратку.</p> <p>— Чујеш ли!{S} Е што ти је то продерана врећа!{S} Одмах отрчао  
 усне и обасу пољупцима.</p> <p>— Волеш ли и ти мене, голубице моја — упита кнез.</p> <p>Пава н 
ружиш руку.{S} Буде ди то једном; успеш ли само једном у томе, онда га се више немој бојати; по 
, никаквих напора за туђ рачун. — Хоћеш ли да си добар либерал Растислављева кова, — гледај муд 
о.“ — „Еј, ти, чича, ћути сад.{S} Видиш ли ко наздравља?“ — „Е, па живео господар!{S} Вичите, б 
 иза леђа шапуће: „А, лоло једна, лежиш ли, лежиш на том јастуку?{S} А Митра... а?“ А он као од 
{S} А? докторе?{S} Је ли тако?{S} Делиш ли и ти моје мишљење.</p> <pb n="163" /> <p>Г. доктор н 
ра за туђ рачун. — Хоћеш ли да си добар либерал Растислављева кова, — гледај мудро своје рођене 
а боље од његових старих <pb n="640" /> либерала — тај утисак да направи, па опет да га нестане 
сјај својих домова.</p> <p>За будућност либерала ће све више постајати мртво језеро, без покрет 
n="148" /> moi le mot</foreign> — веома либералан!{S} Ту се многим и многим стварима гледа кроз 
оно рече: наш је народ у томе доста <hi>либералан</hi>.{S} Ја сам слушао да у Балканији има кра 
 морао вратити — сад је његово доба.{S} Либерали су људи којима је дугим службовањем и владањем 
Но имена мало одговарају стварности.{S} Либерализам је без либералности, а они што се зову конз 
нтересима.</p> <p>Ратков и Растислављев либерализам управо се тиме и одликовао од осталих полит 
док је био министар.</p> <p>Тако званом либерализму припада садашњост.{S} Мутимир је покушао да 
а влашћу, ту би се могло рећи: ако међу либералима има голих и гладних почетника, којима треба  
иград.</p> <p>У опште за њих, начелнике либералне, отварало се сад широко поље рада, где је сва 
алканији деру поглавито ова три правца: либерални, конзервативни и слободњачки.{S} Но имена мал 
уди су с извесном прошлошћу.{S} Садашњи либерални великаши били су писарчићи и чибикџије код њи 
мук стекла је тада уверење о изврсности либералних политичких начела, за која је и мало час лом 
вали и највишу наклоност слободоумног и либералног намесника.</p> <p>— Ко вређа, знак је да нем 
арају стварности.{S} Либерализам је без либералности, а они што се зову конзервативци, извршили 
о јед зелена, густа шеница; тамо шарена ливада, посута најразличнијим бојама разнолика цвећа; п 
па опет њива, опет шумарак, опет шарена ливада, и тако све даље и даље, докле ти год око допире 
рито, па ударио људима по сред најбољих ливада и орница и начинио им грдне штете.{S} Ова ситна  
ељака с којима су се мало час видели на ливади, један је лежао сав у крви.{S} Куршум га је пого 
с је то чопор говеди, која мирно пасу у ливади <pb n="139" /> крај пута.{S} Кад чују из далека  
шена, окрену леђа, напну реп и утеку уз ливаду.{S} Кад мисле да су довољно далеко умакла, од он 
дине!{S} А ви ништа то не знате!</p> <p>Ливреисани слуга полако отвори врата, стаде смерно пред 
пада пред ноге, и, као кротко псетанце, лиже ти обућу, само да избегне ударац ужасне мотке.{S}  
е страшну провалију, из које још и сада лиже опасан пламен освете; провалију, у коју ће стрмогл 
ако не по ширини и висини пламена, који лиже од упаљених катранских тулумина?</p> <p>Али није О 
гледалу лепо видела, како јој уз образе лижу пламенови.</p> <p>— Али шта сам ја за то крив!{S}  
<p>Мајмун је био у авлији на клупи и ту лизао своје ноге и руке, умазане сосовима и другим јели 
ницу, изврте је и алапљиво узе сисати и лизати крв са ње, жмиркајући очима.</p> <p>Крв, продера 
удима, како му мали пламичци већ почињу лизати кроз набрекле жиле, кроз које јури ускључала, зг 
 осећала, осећала је како јој се у срце лије и по целом телу струји, као најслађа медовина.</p> 
т он осети како се из ових дивних очију лије у његову младу душу чудотворни, умирујући балзам,  
Богме си лијепа.{S} Богме ти је и срећа лијепа, а биће ти, ћерко, по памети.{S} Сваки свој ксме 
е право у очи, рече: </p> <p>- Богме си лијепа.{S} Богме ти је и срећа лијепа, а биће ти, ћерко 
у.{S} Затим настави:</p> <p>— Као но ти лијепа ружица у ђул-башћи, као но ти једра зрела јабука 
а бива и да му се рука сама не пружи да лијепу мирисну ружицу узбере.{S} Ни старцу старост и му 
ћу!{S} Љепота је голема опасност.{S} На лијепу ружицу свашто наиђе; на њу пада чиста и богодана 
109" /> <p>А из њених светитељских уста лију се слатке речи од милоште, или мудре речи од поуке 
увати у глави и она се сад сети како је лик младог господина доста био налик на кнежеву слику,  
сликама.{S} Слике су махом представљале лик кнежев, над којим лебди по једна или по више вила,  
ну слици, упре прстом у кнежев мртвачки лик тако јако, да стакло на слици одмах пуче, и повика  
вде? — викну он, показујући прстом свој лик на слици — Шта ћу ја овде?{S} Ја немам ту никаква п 
b n="346" /> <p>Затим се загледа у свој лик на слици и рече чисто зачуђено:</p> <p>- Јесам ли ј 
 Најпосле долазили су разноврсни слатки ликери, а за особе с бољим апетитом, нарочито за мушкар 
а од себе; из њених плавих, лепих очију лила је само суза за сузом, а она, бледа, тужна, гледал 
рипање прикљештених вочића; бале и пена лиле су им на уста.{S} У два маха они покушаше понова д 
учне, једнолике речи, које су се полако лиле, као побожна молитва усрднога богомољца.{S} При по 
ање, а оделито од тога било је и разних лимунада и слатких сокова од малина, јагода и других пл 
јаке жеге да једу и сладолед, и да пију лимунаду.{S} Пред ноћ дође или <pb n="411" /> кнез, или 
, може се десити да једна кућа у мушкој линији и изумре — онда би се женидбом спојиле те две ло 
 ко је и шта је тај народ?{S} У крајњој линији то је она несхватљива и нестална маса, коју води 
ма право наследства прелази и на женску линију.{S} Сети се тога, а сети се и још много које чег 
наследство престола прелази и на женску линију, у то име ђенерал је гледао свима средствима да  
е.{S} Тако дочекаше и дан.{S} Сиђу се с липе и пођу даље.{S} Тешили су се да је потера измакла  
/p> <p>Целу ноћ проведи су њих двоје на липи.{S} Махом су ћутали.{S} Пред зору отпочеше тих раз 
сле опет отрча сељацима и опет се врати липи.</p> <p>Три сељака, с пушкама у руци, један с упаљ 
олска кожа дебелих задњица, а и по које липсало кљусе — али „таква је служба“!{S} Кад кнез изда 
хата од кад се попеше на <pb n="667" /> липу, кад у близини кресну варница, а мало за тим чу се 
ве, безмерне енергије.{S} Иначе црте на липу биле су фине и отмене, у целини лице је изгледало  
ма ли чега.</p> <p>Један пас дотрча под липу и узе ту лајати.{S} После опет отрча сељацима и оп 
н с упаљеном цигаром, дођоше такође под липу.{S} Пас притрча и опет узе лајати.{S} Један од сељ 
 или шушњару.</p> <p>Пас опет залаја уз липу.{S} Један му од сељака навикну: „Марш, џукело! мор 
> <p>Говорећи то сељак удари кундаком о липу.</p> <p>— Е, још ће се по дрвећу пентрати.{S} Нису 
де, ђенерал је био као земља потавнио у липу.{S} Израз на лицу, поглед, држање, све му се беше  
} Он позва Црнојевића да се попну на ту липу.{S} Овај се одупирао и пристаде тек онда кад се из 
преноћишта Жика је уочио велику ракљату липу, на коју се лако било попети, а по дебелим гранама 
астислав, који ти остаје, много је већи лисац од мене, који одлазим.{S} То се најбоље види баш  
23"> <head>ГЛАВА XXIII.</head> <head>По лисичијем трагу.</head> <p>Пошто је пуна три сахата бес 
 на вредна ловачка пса, који је нањушио лисичији траг, па се искида од нестрпљења да што пре по 
ва трговачка ћурчета, с лисичином и без лисичине, нови сури и црни, јако гајтанисани, сељачки г 
ном поставом, нова трговачка ћурчета, с лисичином и без лисичине, нови сури и црни, јако гајтан 
о да му се растури већ спремљен слог за лист.{S} Шта су они сањали, а шта им је остало!{S} Али  
оје су се пренули робови, а као јасиков лист задрхтали господари; мисао коју је у Француској је 
итати.{S} Рука му се тресла као јасиков лист.{S} На плавом табачићу било је свега двајестак ред 
 фотељи до прозора задубљен у француски лист <title xml:lang="FR">Journal des Débats</title>.</ 
, или им мећемо међу ноге некакав глупи лист, а код женскиња, срећом, увек се дешава тако, да и 
ку, чак и штампарију подигло, те и свој лист имају.{S} То је велики успех у данашњим приликама; 
м животом, у коме свака травчица, сваки листак, сваки лептирић, што лети с цвета на цветак, сва 
г расположења зависити издавање цивилне листе у напред, а по потреби може бити поверљиво и какв 
рироде, као што рекох, долазио је глупи листић, или парче какве крпе.</p> <milestone unit="subS 
вропске галерије статуа поскида све ове листиће са старих статуа грчких.{S} На скоро за тим дођ 
ва отровна буба, брже боље савија своје листиће и затвара њедра своја.{S} То је наук и за велик 
не биле су покривене отрцано-знаменитим листићем.</p> <p>— Какво ситничарско лицемерство.{S} Им 
Бришући широке, зелене, чисто лаковане, листове овога лепог дрвета, Мона продужи:</p> <p>— Које 
јбоља згода за рад и да ће народ за њим листом поћи.{S} Њих су тако уверили „људи из народа“, а 
оји је о тој ствари послат једноме овд. листу, па га, случајно, на пошти нестало — запиткивао ј 
о да доскочиш то један пут томе матором лисцу!{S} То је најтеже питање.{S} Наравно, ја ти у том 
ода хитају да праве устав, а књаза и не лита нико.{S} И Ви сте, г. Маврикије, правили устав — П 
овом округу сељаци приликом неке сеоске литије од некуда нашли слику Црнојевића, окачили је о б 
унава, тако исто и кршне врлети и оштре литице што се, парајући облаке, нижу с десне стране ове 
а не слуша мене, која сам је подигла од литре меса...</p> <p>— Јес, лепо би то било — продужава 
апред спомињали да је била позната као „лиферант“ за „отмјену класу“.</p> <p>Не потраја дуго, о 
оспођу“, која је опет била позната као „лиферант“ за сву „отменију класу.“</p> <p>Ове мрачне фи 
} Али већ су позатварана нека подозрива лица“.</p> <pb n="12" /> <p>Даље се у чланку карактериш 
жевом доктору.{S} Сав зајапурен, весела лица и жива раздрагана погледа, млади доктор гипко прис 
граорастих очију, румен, пун, маркирана лица.{S} Веома црне, јаке обрве и као крв дрвена, подеб 
ој и воду што једнако слизи с разједена лица) чак и од те ужасне болести те чак и тиме правили  
амо изненађена, престрављена и зачуђена лица.{S} А кроз те гомилице у небројено одјека, звучале 
то угнут нос јако су хулили лепоти њена лица.{S} Али у целој појави ове жене било је нешто симп 
 у овоме друштву угледа и нека свештена лица, за која никад није могао мислити да се мешају у п 
ђу гардистима, и њина млада, добродушна лица засветлише се наивном радошћу.{S} Кнез је имао оби 
на младост нагло се губи са свежа, лепа лица младићскога, на коме изумире све што је младо и ле 
ачком белом брадом, збрчкана, дугуљаста лица, у турском дервишком оделу, седео је прекрштених н 
у мараму, то, сем очију, ништа друго од лица нисам могао видети.{S} Оне промакоше поред мене и  
 јеленичког брда, прођоше мимо њега три лица; поздравише га, па један од њих пенали на њ остраг 
атком тренутку, кад као муња сене преко лица и опет се изгуби.{S} Жики је сад било још незгодни 
 тренутка.{S} Ратко превуче шаком преко лица, као да је хтео скинути с образа некакву паучину,  
сузе квасиле су мараму, пребачену преко лица, а ова је јадна жена убрзаним корацима хитала прек 
ватру.{S} Бришући пред огледалом зној с лица, она рече:</p> <p>— Ова нова борба конзервативаца  
звештени да сте, преко неких поверљивих лица, дошли у додир с бечким двором и бечком владом и д 
ерама <pb n="92" /> неких виших војених лица.{S} Тиме се наноси руга целој балканској војсци.</ 
узе га читати.{S} Очи јој се разиграше, лице оживе; по свему се видело да је писмо пробудило у  
атекну други гости...{S} Али како ћу за лице!{S} Шта ћу ту?{S} Имаш ли какав црни вео да се пок 
сахата, не мичући се.{S} За тим протрља лице шакама и опет се наже над некакву хартију, што је  
још су се и сада јасно опажали; њено је лице и сада било веома интересно лице, ма да је било по 
штаб спремио за утврђење међа.{S} То је лице, рекло се, нарочито послано из Беча, а узето је ме 
на липу биле су фине и отмене, у целини лице је изгледало сићушно и веома живо и покретно.</p>  
ружи.{S} Тада се устури на диван, покри лице рукама, остаде тако неколико тренутака, а за тим п 
> <p>Док је Лепша ово говорила, кнежево лице <pb n="434" /> постајало је све мрачније и тужније 
на, нарочито су карактерисале ово младо лице.</p> <p>Младић се поклони ћутећки.{S} Растислав пр 
узе у шаке своје пуно, глатко избријано лице; те стаде распиткивати жену шта јој је и наговарат 
гласом:</p> <p>— Именујте ми тако једно лице?</p> <p>— За што не!{S} Ако хоћете и два — рече кн 
вим доктором Срећко пође да нађе згодно лице преко кога би добавио Паву у манастирски конак.{S} 
а њених леђа извиривало је престрављено лице чича Јовино.</p> <p>- Гле, откуда ти амо? — рече Р 
 на један пут она се чисто измени; њено лице доби нов, подругљив, скоро пакосан израз.{S} Са за 
гледајући жудно у њено лепо, зајапурено лице, он јурну главом страсно, слепимице и чисто зарежа 
 грозно!{S} И ви се још зовете свештено лице и јамачно ћете тражити да вас целивамо у руку...</ 
поред њега дворски прота, фино свештено лице у вишњевој камилавци.</p> <p>У четвртим колима дол 
ено је лице и сада било веома интересно лице, ма да је било по неких црта, које су наговештавал 
еза.{S} Баци поглед на бледо, непомично лице кнежево, које је са затвореним очима изгледало као 
цу, наже се к њој и нежно јој загледа у лице.</p> <p>Јела је дрхтала као прут.</p> <p>— Драга г 
ја наручја, и сад га први пут загледа у лице.{S} Перун отвори очи и проговори:</p> <p>- Уједе м 
азило у оном стању када „винце улегне у лице, а ракија почне беседити,“ то нико никоме није зам 
а како замичу даље.{S} Погледа и себи у лице и нађе га мирно и хладно.</p> <p>— То већ прелази  
рео дах Лепшин био је Мутимира управо у лице, и то га је заносило и опијало.{S} Он је осећао лу 
анити о државном трошку.</p> <p>Било је лицем на Благовести (28 марта 1873; год.), пролеће тек  
и срамота тако махнитати пред свештеним лицем!</p> <p>— Ух! господин појка, што ви хуњкате, то  
е случајно стајала у тој соби, окрену с лицем дувару и тако је остала за све време њине гозбе.< 
елник се једва сети, да се окрене кнезу лицем, а дотле је једнако стајао окренут леђима.</p> <p 
жави твојој.{S} Г. Растислав највећи је лицемер балканиски, шерет каквога одавно није грејало с 
 истину, волем истинску природу и мрзим лицемере који хоће да се покажу чеднији но што су.</p>  
и свакако боље је и ово, но ова данашња лицемерна, <pb n="156" /> притворна чедност, која јавно 
о месо човечије.{S} Међутим испод овога лицемерног проклињања „плоти“ крио се често највећи раз 
им листићем.</p> <p>— Какво ситничарско лицемерство.{S} Има ли иоле озбиљна човека, који би мог 
 плодите се и напуните земљу“.{S} Ружно лицемерство оскрвнило је и ове свете речи.{S} А? доктор 
оје рођене...</p> <p>Све велике државне лицитације; сви крупни послови за државу, на којима се  
ше почео нешто говорити француски, а на лицу му се сијао подругљив осмех.</p> <p>Кнез се узе са 
образа, без икаквих особитих знакова на лицу, она ничим није привлачила нарочиту пажњу, сем што 
блед, изможден, с искривљеним цртама на лицу, с раздрљеним, вином поливеним мундиром, са згужва 
 средовечан, плећат, с оштрим цртама на лицу, избријане браде, а повеликих бркова.</p> <pb n="5 
>Растиславу не мрдну ни једна цртица на лицу.{S} Он остаде хладан, озбиљен, скоро натмурен.{S}  
 као земља потавнио у липу.{S} Израз на лицу, поглед, држање, све му се беше изменило.{S} Погле 
о тако тренутан, тако пролазан израз на лицу Милојевом, да га је нестајало скоро у исти мах кад 
="586" /> свега још су обојица имали на лицу по црну маску, пошто је писмо и то захтевало.</p>  
 на сред собе, с бесмисленим изразом на лицу, а Растислав се опет беше прихватио својих францус 
, курјак)- Та се болест јавља обично на лицу.{S} Прво поједе кожу, те остане голо, црвено месо, 
тресе.{S} Кнезу се сијао широк осмех на лицу и доктор се постара да се и сам што пре почне смеј 
 која се у опште може видети на мушкоме лицу.{S} Ма како да је нејасан и критичан наш положај,  
личио је на слепога миша.{S} На његовом лицу било је нешто што те подсећа на мрак.</p> <p>Како  
дао је уморан и замишљен.{S} На његовом лицу беше се скупила и савила једна једина мисао, мисао 
т, са широким осмехом на свежем, младом лицу.</p> <p>Растислав предусрете кнеза с пуно ледене у 
<pb n="166" /> <p>На његовом младићском лицу сијао се ведар осмех непомућене младићске радости, 
ачити благ, срдачан осмејак те се целом лицу опет врати обичан, ведар и весео израз.</p> <p>— < 
им бајним очима, на целом оном дивотном лицу на један пут се појави тих, миран али страховито д 
оно у детета кад хоће да заплаче.{S} По лицу га пробиле ситне капље хладна зноја.{S} Жалос га ј 
, опрала руке, умила се и испљускала по лицу па се онда брисала с <hi>твоје марамче</hi>. <fore 
тка ништа не осећа, а после 2 3 дана по лицу му искоче грдни лишајеви, и то неће нигде на друго 
обила четири ране од куршума, сва је по лицу и телу најгрознијим начином изсечена неким оштрим  
="201" /> вадити мараму и брисати се по лицу, јер од кнеза не само да је сипала жива ватра, но  
 па га после ножевима секли, највише по лицу.{S} Но лекари су саставили комаде, сашили и окрпил 
 неће нигде на другом месту, но само по лицу, по носу, око очију и усана, тако, да женским опад 
годинама, али сасвим друкчија изгледа у лицу.{S} Веома црне боје, с црним немирним очима, које  
своју црну јагњећу шубару.{S} Бледоћа у лицу и немиран поглед издавали су узбуђено душевно стањ 
ачких, као гар црних бркова.{S} Мршав у лицу, с две велике јагодичне кости, овај човек имао је  
 бити мора: биће прокламован нов кнез у лицу Мутимира из династије Косанића IV.{S} Кад би имали 
реседништво?</p> <p>Растислав побледи у лицу, а доња му усна узе дрхтати.</p> <p>— Од кога си т 
вник се поче све више и више црвенети у лицу.</p> <pb n="82" /> <p>Растислав примети мирно: — А 
" /> <p>Врбавац се опет поче црвенити у лицу, знак да му се срџба опет повраћала.</p> <p>— Само 
и ногом, а све се више и више црвенио у лицу.</p> <p>Кугић га пресече: — Није тако, господару — 
.</p> <p>Има мисли које у свему потпуно личе на <hi>ујед бесног пса</hi> и врше исто дејство.{S 
стина и то да многи ваши поступци на то личе.</p> <p>- Моји поступци?! — рече пуковник, показуј 
 на то употребио једину гадну реч, која личи на убиство.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
р.</p> <p>„Ја сам отац; мени то најбоље личи да је осветим, ако је за освету.</p> <p>Али синови 
тако зову, а не личи, молим покорно, не личи ни мало на бумбара.</p> <p>Пошто је овако достојно 
 Преклада....{S} И њега тако зову, а не личи, молим покорно, не личи ни мало на бумбара.</p> <p 
ицу, или тако дубоко увуче ваздух да ти личи на тежак уздисај.{S} Слуге устале те дале коњима з 
о људе, могао је опазити да сваки човек личи на по неку животињу.{S} Неко личи на чавку, неко н 
човек личи на по неку животињу.{S} Неко личи на чавку, неко на мачку, неко на козу, неко на вол 
чаробна шума, осветљена у стотини боја, личила је на какву вилинску башту, из хиљаду и једне но 
ито стегнуто у десној руци.{S} Лепша је личила на статују.{S} Кнез Мутимир, зачуђен, застаде у  
или по огромној перјаници, која је више личила на пласт сена но на перјаницу.</p> <p>Виле су об 
 те саставе начелничке, који су понекад личили на читаве романе, и његово подозрење све је већм 
машан критичар.</p> <p>Кнежево путовање личило је на веселу свадбу.{S} Целим путем ориле су се  
инистар Ратко, и поред избуљених очију, личио је на слепога миша.{S} На његовом лицу било је не 
чно предузме даље трагање.{S} Он је сад личио на вредна ловачка пса, који је нањушио лисичији т 
n" /> <p>Кнез је погинуо и Звониград је личио на узрујану кошницу, у којој је на један пут нест 
 се стању налазио и наш јунак.{S} Он је личио на човека кога је ујео бесан пас, па сад у страху 
а као да из земље извире.{S} Орловац је личио на град из ког је кренуло све живо да се сели.</p 
учини?“ По несрећи кмет је и иначе јако личио на гусана.{S} Његов дугачки црвени нос био је пра 
асно јаукне од бола.{S} Кнез је Мутимир личио на ону ужасну матер из народне приче, која од нео 
е застире нека тама, те све више почињу личити на посукнуло стакло.{S} Бајна младост нагло се г 
 корак није ме ни мало руководила каква лична мржња спрам тебе.{S} На против, кад год сам дубље 
е веома много.{S} Ја истина немам много лична искуства у томе, јер моја пракса није ме доводила 
единих људи.{S} Волео је да зна свачије личне ствари, често и најмање ситнице.{S} И сам је имао 
да, где је сваки имао да покаже и своје личне способности, и своју умешност и своју поузданост. 
о просто ужасан, само кад би имао још и личне куражи да изврши све оно куда га понесе његово вл 
вор најпосле полако не пређе и на чисто личне ствари једнога и другога пашенога.</p> <p>Оба паш 
нем с господом окружним начелницима.{S} Лични састанак много вреди.{S} У расписима министар ник 
.{S} За то су потребни лични састанци и лични разговори и обавештаји.“</p> <p>У томе смислу нач 
вога министровања.{S} За то су потребни лични састанци и лични разговори и обавештаји.“</p> <p> 
S} Један члан тајнога савеза, један мој лични пријатељ...</p> <p>Кнез је пресече: — Он је то чи 
p>Кнез је пресече: — Он је то чинио као лични пријатељ, а не као члан политичке дружине.</p> <p 
ктор га је салетао <pb n="205" /> да су лични осећаји варљиви, а пролетњи дани најлакше преваре 
p>Имао је душу која не осећа потребу за личним пријатељством и друговањем.{S} Никад није падао  
је се нигде одликовао никаквим особитим личним јунаштвом.</p> <pb n="334" /> <p>— Додајте томе  
за све даље последице, ако би се он, из личних обзира, одрекао улоге коју му је „само провиђење 
нису сами лично трговали, ипак су имали личних интереса у трговачким пословима.</p> <p>Зетови ј 
Али видећи да се ствар тиче мојих чисто личних односа, сматрао сам да немам разлога да ма што п 
ва државе.{S} Према томе он нема својих личних ствари за које би могао рећи да се не тичу држав 
 објасне; конзул је звао момка и сам га лично испитивао — употребљено је све што би могло ствар 
пријатеља, без икога који би волео тебе лично, а <pb n="328" /> не твоју титулу, твој положај и 
 да ти преотмем престо, свакако је моје лично властољубље и славољубље.{S} Али у то су се мешал 
 му на жалост обојица дали повода да се лично умеша у неке доста важне државне послове, што му  
нистар полиције осећао је потребу да се лично позна с крупнијим чиновницима у <pb n="560" /> св 
 симпатисали из даљине, и не знајући те лично.{S} Твоји богати столови, твоје сјајне вечерње за 
 одагнам те мисли и да не мислим о теби лично.</p> <p>— Дакле, упамти ово.{S} У целој овој ства 
зговорив ове речи.</p> <p>- Долазите ли лично од господара? — упита Врбавац.</p> <p>Реч „господ 
 још и за трговину, јер и ако нису сами лично трговали, ипак су имали личних интереса у трговач 
е врати с кнезом у Звониград, па да сам лично предузме даље трагање.{S} Он је сад личио на вред 
ковник узгред спомену и то, како је сам лично свратио у кујну да надгледа спремање црне каве, з 
ини?{S} Ти не знаш колико им тек ти сам лично имаш да захвалиш што си спасен од опасних интрига 
{S} Морао му је обећати и зајамчити сам лично да му покаже где му је ћерка.{S} Једва се на тај  
 другом да саслуша чича Милоја, већ сам лично узе ту ствар у поступак.</p> <p>Саслушање није ду 
 нуђено кнезу, ако је вољан, да баш сам лично види једну седницу тога тајнога друштва и да прис 
i>њој</hi> веровати да је Врбавац с њом лично општио?</p> <p>А после он је овако мислио: ко чин 
вао?!{S} Какво је зло он њој учинио, он лично, или ма ко његов?{S} Где је, када је и чиме је он 
могао веровати да ће један Врбавац — он лично ступати у овакве везе и познанства.{S} Па баш да  
сам ја то икад чинио.{S} Само што је он лично страшљив, па му страх зауздава властољубље, иначе 
 <p>— Ту ретку срећу, да познам госпођу лично, имао сам на нашем последњем, скромном дворском б 
</p> <p>Растислав је доказивао, да њему лично ништа не треба, да он за се ништа не тражи; он је 
живим стварима овога света, које се њих лично већ ништа више не тичу.{S} С тога те молим саслуш 
и с догађаја на догађај и с личности на личност, између Лепше и Мутимира разви се <pb n="689" / 
је да застане, ту ће му прићи маскирана личност, која пише ово писмо.{S} Кнез треба да је прими 
тарао се да се сети ко је ова загонетна личност, јер по гласу чинило му се као да је познаје.{S 
 чинило му се као да је познаје.{S} Али личност му никако није долазила на ум и он брзо напусти 
где је чаршија узимала на нишан кнежеву личност, Врбавцу је годило ово вучење кнежева имена по  
так, а после да једну по једну виђенију личност из те групе таманите и уклањате с позорнице.{S} 
нутку стопили су се у једну нераздвојну личност, у њој се пробудио матерински осећај у свој све 
вој одговор похвалу династије и кнежеве личности: како је мудрост и јунаштво деде кнежева створ 
ва особа изађе некуда, а уђоше две нове личности, исто тако увијене од пете до <pb n="480" /> г 
чим постане пунолетан одмах удалити све личности које га сада окружавају.{S} Говорило се и о ве 
 руке од вас, одагнаће вас, узеће друге личности, друге саветнике, друге поверенике, и ви ћете  
састанке, њени су чланови многе угледне личности из Звониграда, па бој се има и самих министара 
ез дуже гледао, све је боље распознавао личности у сумрачној дворани.{S} То нису били млади, не 
 <p>Прелазећи с догађаја на догађај и с личности на личност, између Лепше и Мутимира разви се < 
е као повод гоњењу <pb n="483" /> неких личности.{S} Јесте ли потписали те ваше исказе, господи 
чка правца и удаљавању сада приближених личности.</p> <p>И ако је Врбавац контролисао сваки пок 
то да доцније неће никог гонити од оних личности које би случајно овде могао познати. </p> <p>П 
кнежева, прешарана овде онде угледнијим личностима из чиновништва и грађанства.{S} С десне стра 
ми питања специјално о неким угледнијим личностима из конзервативне групе, и питан сам шта знам 
је је потребно <pb n="405" /> учинити у личностима што су око кнеза као ађутанти, ордонанси и д 
баш и јавно пред законом да споји своју личну судбу с њеном судбом.</p> <pb n="430" /> <p>Истин 
 после 2 3 дана по лицу му искоче грдни лишајеви, и то неће нигде на другом месту, но само по л 
ајподлијим убиством, Балканија је данас лишена свога прељубезног владаоца.{S} Остављајући праве 
бара“ насута је и Орловац се тако морао лишити једне знаменитости своје.</p> <p>Иста је судбина 
ви отров мрзости, од кога ће се трава и лишће сушити и од кога ће тице небесне, у лету отроване 
> <p>Високи струкови цвећа и изукрштано лишће таман су заклањали светлост од великог лустера, б 
ије и отровна гуја и на румено, мирисно лишће њено наслања своју хладну, гадну пљоснату главу.{ 
ове.{S} Он је гледао у оно лепо, овално лишце, тако интересно са чудних контраста искупљених на 
јући се и псујући где ди ће наћи жељени лов, чија је кожа тако скупоцена.</p> <p>Кад се сељачки 
е добровољно да ноћас потраже драгоцени лов, који су цео дан гонили.{S} Били су уверени да су б 
осмејком.</p> <p>- Скорашња успомена из лова - рече кнез.</p> </div> <pb n="167" /> <div type=" 
адна планинска орла.{S} Враничић је био ловац, те окрете главу на ову страну.</p> <p>С леве рук 
ини, с тога узму са собом два извеџбана ловачка пса и пођу у потеру ноћу.</p> <pb n="666" /> <m 
е трагање.{S} Он је сад личио на вредна ловачка пса, који је нањушио лисичији траг, па се искид 
<p>— Г. пуковниче, ко бесмислено тумара ловећи туђе главе, лако може да изгуби своју рођену.</p 
савез је тада већ био готов.{S} госпођа Ловимук стекла је тада уверење о изврсности либералних  
ренутку заклони и помогне.{S} А госпођа Ловимук тек пре две - три недеље имала је такав један с 
била задовољена.{S} Наравно, да госпођа Ловимук никад неће заборавити услугу која је овде указа 
а.{S} Не треба заборавити да је госпођа Ловимук тек од скора удовица.{S} И ако је, богу се моле 
Док је на једној страни дворане госпођа Ловимук овако мушки претресала високу политику, на друг 
ареди се најстрожија истрага, и госпођа Ловимук морала би бесповратно пропасти, да се у ствар н 
јне.{S} Тако је и овом приликом госпођа Ловимук, ревносна обожатељка државника Растислава и њег 
ла ради но себе ради.“ Стало је госпођи Ловимук до Растислава и његове политике таман толико ис 
ричала занимљиве ствари о самој госпођи Ловимук.</p> <p>Пре свега Пола нагласи да „не лаје куца 
али фамилијарну радост.“</p> <p>Госпођи Ловимук, управитељици Више Женске Школе, као својој при 
они су били предани госпођи управитељки Ловимук, да их она разда, што она савесно и изврши.{S}  
ризнају ни најмање способности — заврши Ловимук своју ватрену филипику.</p> <p>Док је на једној 
S} Док је Пола овако транџирала госпођу Ловимук у дну сале, на врху сале чу се грохотан смех.{S 
, које је до сад имао код кнеза.</p> <p>Ловимук је уверавала да се конзервативци у овој борби с 
тати на самом делу.</p> <p>Говорећи ово Ловимуковица беше пала у ватру.{S} Бришући пред огледал 
танцима кнежевим с политичким људима из логора сасвим супротних Врбавцу и намесништву, откуда ј 
оју.{S} Она прво пролази кроз блудничку ложницу, па тек онда иде у цркву и стаје пред олтар с д 
ре — онда би се женидбом спојиле те две лозе и биле би једна.{S} Само тако може се избећи, да с 
 крвави и непомирљиви противници његове лозе, и да он у њима никад неће наћи искрених саветника 
лац Балканије, а рођен сам од кнежевске лозе, а четврти сам из племена Косанића, те већ по само 
настије Косанићеве и о повратку омиљене лозе Црнојевића.</p> <p>Кнежев наступ срџбе беше за час 
 изгнанству, да је други владалац од те лозе владао само 17 дана; да је трећи владалац прво био 
чувена кућа Крсманова осрамоћена је.{S} Лозинка је: спасавати или светити.{S} Спасавати част ак 
а још је непрестано прелетала злогласна лозинка: „Убијен књаз, убијен књаз!“</p> <p>Кад се сумр 
исти.“ Читаву недељу дана владала је та лозинка „да се мало очистимо.“ И за ту недељу дана сама 
илоје, ако бога знаш, и ко ти каза нашу лозинку? — питао је Жика зачуђено.</p> <p>— Све ћеш чут 
<p>Али није Орловац палио само катран и лој у почаст кнезу Мутимиру; спаљено је ту још и стотин 
таре зеитинске канте, остатке покварена лоја, ужежене масти и смрдљива зејтина.</p> <pb n="171" 
ачке привржености.{S} Јер у колико више лоја и катрана који грађанин спали пред својом кућом, у 
ља, већ тако исто и у обилном просипању лоја и катрана.</p> <p>Цео тај дан из подрума, шупа и с 
дила.“</p> <p>Ова је баба била искрен и лојалан поданик његовог височанства нејака кнеза Мутими 
 отворено нападају грађане, познате као лојалне присталице законите династије Косанића, па и то 
и и многи грађани, ма да то и крију као лојални људи.{S} Они су и сад јаки, а у будуће све ће в 
броња, из Свињарице.{S} А ово је поп из Лојана, поп... поп... поп Шиља.{S} Тако га зову.{S} Оно 
и како је један писар — млад човек, хоп лола, а пало му у део да заступа капетана — наређивао д 
здравља, ми, што ви мислите.{S} Баш сте лоле!“ А његов кревет као све се љуља, све се љуља.{S}  
ини као да му неко иза леђа шапуће: „А, лоло једна, лежиш ли, лежиш на том јастуку?{S} А Митра. 
</p> <pb n="16" /> <p>„Шта ћеш ти овде, лоло?{S} Вуци ми се испред очију“...</p> <p>Наш јунак п 
у, срећни љубавници повичу у глас: „Ао, лоло!“, „ао лоћо!“ и одмах полете једно другом за кике. 
"47" /> ти знаш само!{S} Баба Ката успи лолски устима.{S} Еј, леле мени старој и дртој.{S} А да 
ерњи сумрак.</p> <p>У авлији се направи лом.{S} Војници се склепташе око Боје и Радована.{S} Об 
ошто је пуна три сахата бесно тутњала и ломила се, страшна бура беше већ почела да малаксава и  
олитичких начела, за која је и мало час ломила против конзервативаца своја најоштрија беседничк 
ик нагло.</p> <p>Изгледало је као да се ломио док је ставио ово питање, а питао је за ствари ко 
 примиче критичан тренутак, где се мора ломити између њега и ђенерала.{S} Сам ђенерал поставио  
 или силазити.{S} Земљиште је било тако ломно, да често ниси могао видети пред собом ни на 10 к 
ше волове и један од сељака викну: „Ене лопова!{S} Погледај ти куда су они прокрхали.“ Но у тај 
ити никакви јунаци, то су бескарактерне лопуже и кукавице:{S} Жика сам био би у стању у том тре 
вињари, а хоће парламенат, као енглески лордови!...{S} Фукара!....</p> <p>Кнез застаде.</p> <p> 
 кике и поче је дрмусати.</p> <p>— Јао, лоћо једна, где ми крв попи... јао шуго смрдљива... на, 
бавници повичу у глас: „Ао, лоло!“, „ао лоћо!“ и одмах полете једно другом за кике.{S} Подводни 
во настала последња времена, или сам ја луд, или ви нисте Срби но некаква друга вера!{S} Шта ви 
l> <l>О која је вешан свак, који је био луд.</l> <l>А народ је слушао господара свог;</l> <l>И  
ислио видим да није.{S} Та ја нисам био луд ни пијан, за бога, г. конзуле.{S} Као што сад гледа 
да седи скрштених руку.{S} То није нико луд...{S} И зар сам ја ту био сам!{S} Та ја сам ту био  
и сви који су га познавали...{S} Али ја луда!...{S} Ако ће!{S} Тако ми и треба! — рече Лепша и  
 продужавала је баба — кад 6и Ката била луда и од сад, као што је била до сад; трчи дању, трчи  
акала?</p> <p>— За што?{S} За то што је луда!{S} Место баш данас да пева и да хвали бога, а мен 
л се горко насмеја — Пала ми била на ум луда мисао да водим дневник о свему што се односи на та 
 до сад; трчи дању, трчи ноћу, јури као луда, само да се заслужи која крајцара.{S} Кирија је, д 
 је снага била џиновска — као код свију лудака.</p> <p>Показујући главом на Лепшу.{S} Мутимир п 
но, по некад врло озбиљно, играју своје лудачке улоге.</p> <p>Свршетак такве једне комедије оди 
лу околину, а поглед му је био помућен, лудачки, поглед који је страшно било видети.{S} Тај теш 
аспрам себе, па, с чудним, подругљивим, лудачким осмехом, узе зорно гледати како крв из расечен 
S} Ја! ваљда ћемо ми женске довека бити луде!{S} Чувај се, снебивај се, бежи од среће своје...  
 плачу или се обоје вајкају што су били луди да се свађају око ништа, а кроз по сахата цела ода 
 страшном огњу болесничке ватруштине од лудила, цео организам не буде исцеђен, сасушен, испијен 
таје оно што је најчудније, и што ме до лудила доводи — рече г. маркиз, а за тим настави: — Дов 
 сматрао само као нову, занимљиву врсту лудила.</p> <p>Али код нас, где се сви знамо у главу, г 
ам не замераш?{S} Ја сам свему крив!{S} Лудило!{S} Ја сам био у правом лудилу — Све ово изговор 
крив!{S} Лудило!{S} Ја сам био у правом лудилу — Све ово изговорио је кнез скоро шапатом и нагл 
та? ја болестан!{S} Још ћете ме ваљда и лудим начинити! — рече кнез спуштеним, куд и камо блажи 
рогачен поглед, поглед какав се само но лудницама виђа.</p> <p>Доктор и нехотице затрепера на с 
ва бришући сузе.</p> <p>— Ама шалим се, лудо једна!{S} А баш и да је, па шта!{S} О! благо теби  
S} А и што би одуговлачила?{S} Знаш ли, лудо моја, да би их стотину других полетело да ти то пр 
и за овим од чега сад бегаш...{S} Јадна лудо моја!{S} Да ти знаш само што ја знам...{S} Море, б 
А баш и да је, па шта!{S} О! благо теби лудој!{S} Мука је мени што ја нисам тако лепа, а да сам 
 Они су хтели, само да га протерају.{S} Лудорија!{S} Младићи, шта су они знали.{S} Или-или!{S}  
м по печату и рече: — Ево, зар ово није лудорија и детињарија!{S} И они бајаги некоме прете...{ 
време, да се једном тргне од тих својих лудорија, а он, умирен, стишан, добар и нежан, пола у ш 
правим путем!{S} Бави <pb n="399" /> се лудоријама, сигра се с мајмуном!{S} Па шта ће јадан!{S} 
послова и да га пустите нека тера своје лудорије, а да га држите у корди тиме, што ће од вас за 
 <p>- Е, лепо, то су ваше обичне женске лудорије — рече Растислав ослобођавајући полако своју р 
 неспречено тера и даље своје младићске лудорије.{S} Оне ће га прогутати целога, заузеће му све 
вно и добродушно причао своје младићске лудорије, икако је и сам осуђиво и критиковао своје син 
жеви поступци нису пре обичне младићске лудорије и лакомислености, тренутна бујност и младићски 
кнеза Мутимира!{S} Кнез прави сваки дан лудорије!{S} И сад и за тим треба слинити! — рече Расти 
талоне — рече Ратко, смешећи си детињој лудорији.</p> <p>— А зар официр, тата, није мушко? — пр 
идећи где сва њена мука хоће да буде за луду и да прође забадава, Синђа изручи сад на један пут 
онај црче за тобом!{S} Јес очију ми!{S} Лудује!{S} Ал неће га шале <pb n="228" /> омастити брк, 
у могле обрнути сваког момка да за њима лудује.{S} Но као главну радњу водила је сад проводаџил 
 и тебе, ћато, у руку да љуби — она ето лудује — рече Синђа набусито.</p> <pb n="245" /> <p>Ове 
 отров пару издише,</l> <l>Од које вену лузи зелени:</l> <l>Том Злодуху ћемо роба предати.</l>  
постане љигав и почне заударати на бели лук; али га дуго не треба држати.{S} Обична кавена каши 
друмом као лака стрела из добро одапета лука.</p> <p>Изненађена, остала пратња покуша да догна  
ега најлакше помоћи.{S} Ма колико да је лукав, притворан, свет, оно што се зове јавно мњење, на 
.{S} Спопадоше га мисли како је Врбавац лукав човек, а Каја безазлена жена, од које је муж лако 
 кораку наишао на гадне преваре и ниска лукава подвођења на заседе - то је била рана под чијим  
ни?{S} Она је подметута од кога већег и лукавијег.{S} У целу ствар опет је умешан нечији полити 
 тобом<ref target="#SRP18892_N5" /> и с лукавим господином Растиславом?</p> <p>— Јамчим вам чаш 
ав човек под туђим именом? — упита кнез лукаво.</p> <p>- Ја о томе ништа не знам! одсече се кра 
еднога свога, колико вернога — толико и лукавога пандура, који је у крви великога ратника утули 
вчевим.{S} Употребљено је све: вештина, лукавство, обећање, новац, па и сама сила да се дође ци 
непомирљиви непријатељи — он је победио лукавством...</p> <p>— Хтео-не хтео, кнеже, ти ћеш мора 
>„Још мање су познати страховити отрови Лукреције Борџије, отрови од којих је за једну ноћ седи 
ражесном Цезару Борџији, или о дивотној Лукрецији Борџији.</p> <p>„Тек после десетак дана отров 
 крила, једно за другим, затворише се с луном.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>На ходник 
p>У томе се зачу из даљине нејасна нека лупа, некакав удаљен бат.{S} Тодорика ослушну.{S} Оштро 
{S} У оближњој касарни зачу се необична лупа добоша, негде у даљини засвира труба на узбуну, на 
у тек што су пустили у кавез, на се сад лупа по њему, кушајући неће ли где наћи излаза.</p> <p> 
и.</p> <p>Пава је осећала како јој срце лупа, како јој се ноге скратише, али она је ишла, чак ј 
 у тај мах алејом се зачу нека шкрипа и лупа, она наоштри уши и стаде слушати с притајаним диса 
дамари бију као два чекића, а срце тако лупа, да при сваком удару Јела осети како јој клопну зу 
- прошапута Тодорика.{S} У томе се зачу лупа на капији, а после и позивање газда по имену.{S} Т 
 кнез, и пође по соби крупним корацима, лупајући срдито ногама.</p> <p>Доктор му пође узастопце 
. — Осећаш ли?{S} И збиља, Лепши је још лупало срце тако јако, мислиш сад ће искочити. „Јадниче 
волео да са мном обично говорите, да не лупам увек главу шта сте хтели рећи.</p> <p>— Да, да, р 
ем, је ли г. Маврикије, да ја тебе увек лупам,....{S} Излази, шта ме нудиш, кад сам ти сто пута 
увек бели почињу....{S} Но ја тебе увек лупам, па почињао ти или не почињао...{S} Ех, хе, момче 
 је заносило и опијало.{S} Он је осећао лупање њенога срца тако близу, да на махове није могао  
имала завршити овим чиме се и завршила: лупањем шоља и ваљањем по патосу?{S} Зар то није притво 
фигуре; кнез продужи:</p> <p>Тако ћу те лупати, све ћеш <hi>се да</hi> пушиш.</p> <p>Кнез је го 
ав додаде: — Кам да је!{S} И то је нека лупача!</p> <pb n="378" /> <p>— Па што, за бога, мећете 
.{S} Без јава, без гласа, без и најмање лупе, као сенке, као духови без тела ступале су и крета 
Тошо! — продера се Мона, и што год може лупи о патос својом малом, округластом ножицом, утегнут 
е, хе? — рече кнез расположено, приђе и лупи Маврикија по рамену тако, да овај искриви леђа.{S} 
лете Мони у тренутку кроз главу, јер по лупи кола и <pb n="426" /> ударању коњских копита она п 
ола мога!{S} Је ли тако?! — Кнез срдито лупи ногом, а све се више и више црвенио у лицу.</p> <p 
 у моме.... — поче Врбавац, али Мутимир лупну ногом и цикну као гуја...</p> <p>— Ћутите, г. ђен 
едељу дана кнез се кренуо на пут.{S} Уз лупу звона и грување топова он је изашао из своје прест 
 таман су заклањали светлост од великог лустера, бацајући сенку на малени диван у углу.{S} Кнез 
о цвећем, а цела слика одозго осветљена лустером с безбројним свећама.{S} Слика је у опште била 
 на столицу, да погаси свеће на великом лустеру у дворани, кад му се на један пут учини да неко 
 су се јављати профили других лутака, и лутака који су окруживали младог <pb n="29" /> кнеза, ј 
ака почели су се јављати профили других лутака, и лутака који су окруживали младог <pb n="29" / 
упати <hi>забављање</hi>: место дрвених лутака почели су се јављати профили других лутака, и лу 
} Ишао је за њим као намамљен путник за луталачком<pb n="74" /> светлошћу.{S} Круна и престо —  
ума, пусто поље.. пусто море!{S} Ја сам лутам по тој пустињи!{S} Сам, сам! сам!{S} Остављено си 
и су јој се високо надимале; поглед јој лутао по одаји; писмо је стајало грчевито стегнуто у де 
 ту здрави и читави људи раде после као лутке на дроту.{S} Има тренутака, када се у мени нешто  
} Како сте му друштво дали?{S} Све неки луткови, гори од њега.{S} Што се не постарате да га заи 
дао министрима, градећи од кнеза просту лутку министарску.{S} Уверавају кнеза да њега овај уста 
намештане катрањаве тулумине и гомилице луча.{S} Све се то <pb n="192" /> сад палило.{S} Прозор 
огле, а да што ли ће помоћи младићу!{S} Љепота је голема опасност.{S} На лијепу ружицу свашто н 
 га не помете у томе громовито „многаја љета,“ у чему је и он морао учествовати. „Многаја.... м 
</l> <l>Ура, Књаже, живео,</l> <l>Много љета посред нас!</l> </quote> <p>Истина, жеља, исказана 
 Али како тако одјекну и последњи глас „љета“, а за тим продужи се куцање, које још раније беја 
не воде.{S} Само кад дуго стоји постане љигав и почне заударати на бели лук; али га дуго не тре 
а, и он осећа како полако тоне у топлу, љигаву крв.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Чува 
а канула, израстао је овај стручак бела љиљана.</p> <p>— Инокосан и усамљен расте он усред неиз 
вости људске расте усамљен стручак бела љиљана.{S} Растужен неваљалством свога најмилијега ство 
сну, пљоснату главу и у бео пехар нежна љиљана изригава свој смрдљиви гујски отров мрзости...</ 
вори у малена славуја, стане на стручак љиљана, и ту до румене зоре извија својим меким, свилен 
ухвати за тур и тако га повуче, да кмет љосну колико је дуг.{S} Чаша се проли, оближњи му пружи 
змерна љубав њена.{S} Она је сва љубав, љубав и жртва.{S} Она је дала живот целом једном свету  
ва цела природа.{S} Љубав није грех!{S} Љубав је најлепша химна што је земља пева небесима.{S}  
м се обнавља и одржава цела природа.{S} Љубав није грех!{S} Љубав је најлепша химна што је земљ 
 она безмерна љубав њена.{S} Она је сва љубав, љубав и жртва.{S} Она је дала живот целом једном 
са најбољим твојим пријатељем.{S} И сва љубав моја, није могла од тебе ни толико поверења да за 
иславе, кад мислите да ће ова земља, за љубав неколико недоучених ђака, са швајцарских универзи 
ј. искрено се варала да је попустила за љубав Мони.{S} Међутим Мона је била начисто да долазак  
 И што бајаги не би се могло учинити за љубав кнезу оно, што смо јуче обичним друговима чинили. 
о сад, ово је била његова прва истинска љубав и ово што је говорио, говорио је са срца.</p> <p> 
а то је радосна објава да је наша топла љубав и на небу примљена и записана међу најлепша дела  
ну.</p> <p>— Наравно у таквим приликама љубав не зна мере и границе и ту је грешење лако и прир 
кад није помишљала ни то, да ће се њена љубав с кнезом овако жалосно свршити.</p> <p>С препукли 
/p> <p>Али нас се овде мало тиче Јелина љубав.</p> <p>Кад је баба Ката озбиљно одлучила или да  
тижна то је она неисцрпна, она безмерна љубав њена.{S} Она је сва љубав, љубав и жртва.{S} Она  
астанак.{S} Таква Је младост и таква је љубав!</p> <p>Кнез Мутимир био је и сад у том расположе 
То му је покојни ђенерал Врбавац учинио љубав.{S} Наравно Врбавац је гледао да има поред кнеза  
Најпосле, Мона би требала бар за његову љубав да штеди Лепшу, кад зна да њему не може бити приј 
о је своју приврженост династији, своју љубав спрам младога кнеза.{S} Негде је описивана радост 
уден и да пробуди у њему топлу истинску љубав.</p> <p>Њене су очи биле влажне; госпођа Софија и 
ено заклињање шта би све дао за Лепшину љубав, а у сред ове заклетве, он се наједаред рину на Л 
дан тренутак могла помислити на озбиљну љубав кнежеву.{S} Она је јасно сазнавала да кнеза и њу, 
 у ову пусту долину.{S} То је била суза љубави, <pb n="342" /> и на оном месту, где је она кану 
воритељева.{S} О, велика света божанска љубави!..</p> <p>Кнез се трже из лаког сна, који га беш 
еру, која би се могла назвати атмосвера љубави и лепоте, атмосвера испуњена неким чудним, специ 
собом и да нема зашта презати од његове љубави.{S} Лепша сад на то одговори мирно, да би све то 
авац подругљиво, то је све из превелике љубави спрам кнеза....{S} Разумем!{S} После оваких разг 
днога човека овде има свега, а божанске љубави има за све!....</p> <p>Кнез поћута мало после ов 
</p> <p>У првим наступима прве истинске љубави, у души бујна и ватрена младића наступају ненадн 
ли да расхладе нов вулкан прве истинске љубави.</p> <p>У таком се стању налазио кнез Мутимир.{S 
нао прве сласти чисте и невине детињске љубави — и ту је први пут био сретан.</p> <p>Цело његов 
, као што је на прилику осећај детињске љубави спрам родитеља и друго.</p> <p>Лепши је већ било 
иленим гласом најлепше и најслађе песме љубави, док се у расвитак опет не врати у ведре висине  
сећала је сад, да у питању своје рођене љубави није имала ни драма памети, и да се поводила сам 
ливу заносне, слатке, безмерне, безумне љубави.{S} Јес, балканац је страсан љубавник и ја бих м 
м женске лепоте, распаљен жаром срдачне љубави занесен, изгубљен у облаку и диму разбуктане пож 
 под појасом већ носи плод своје грешне љубави.</p> </div> </body> <back> <div type="notes"> <n 
 се провлачили кроз Раткове капиџике из љубави.{S} Кугића су слушали ушима, а Ратка срцем; <pb  
а, где се хори само песма вечне славе и љубави и где је бескрајњи живот.</p> <p>Међутим, ако ик 
сва њена преданост и толики њени докази љубави и несебичности, нису могли ни толико да га загре 
она буде паметна, па се одазове његовој љубави и одмах савије руке око човека који је воле.</p> 
ша је сањала о кнезу Мутимиру и његовој љубави и била је сретна.</p> <p>Такво је било Лепшино д 
ако су ми бљутаве те придике о народној љубави.{S} Владалац има да заповеда, народ има да слуша 
езде био је слетео један малени анђелак љубави и облетајући око лепе Паве окрзнуо јој срце врхо 
донело је огроман назадак у појмовима о љубави и полним односила Хришћанска теорија о грешности 
румене усне и кроз дремеж су шапутале о љубави:</p> <p>- Лепа земља!... богата природа!... широ 
доктора.</p> <p>- Почели сте говорити о љубави - рече доктор с осмејком.</p> <p>- Скорашња успо 
е мој! - викну ђенерал — Сине мој! чедо љубави!{S} Ти ћеш бити човек и ти ћеш <pb n="343" /> мр 
 је без срца и осећаја, да нема ни мало љубави за ову земљу, да ће бити страшна распикућа.{S} К 
ог не може се срдити на најсветије дело љубави, на свештени акт којим се обнавља и одржава цела 
 ова анђелска жена, чије цело биће дише љубављу и вером.</p> <p>„Истина, она је жена пуковника  
даја одјекује од њихна весела смеха.{S} Љубавна је страст прекипела, и они су обоје сретни и за 
имаш само једну једину, да тај тренутак љубавна загрљаја траје читаву вечност.</p> <milestone u 
 — Чујеш ли га!{S} Мило детету, сркнуло љубавна нектара, раздрагало се, па му се сад пева.{S} Т 
граду.</p> <p>Кад се ствар тицала какве љубавне историје, где је чаршија узимала на нишан кнеже 
Дон Жуан поче износити целу болту своје љубавне поезије, и ту си могао чути подскочица, које од 
и су се јасно трагови мало час одигране љубавне сцене.{S} Кнежев ужурбани покушај да те трагове 
спили су први пехар своје младе и ведре љубавне среће, која их је доцније неодступно и верно пр 
брегнуто.{S} Нису поштеђени ни брачни и љубавни односи, ни светиња домаћег прага, ни нежне рођа 
је кнез поодрастао, омужао, постао млад љубавник и младожења, од то доба госпођа Мона почела је 
мне љубави.{S} Јес, балканац је страсан љубавник и ја бих му то пре урачунао у врлину но у махн 
о и неуспешно кушао своје прве кораке у љубавним авантурама, земљом је, у његово име, управљало 
<p>Кнез Мутимир имао је до сад неколико љубавних историја — неке од њих и ми смо видели напред  
инистри и бивши министри, твоји дворски љубавници — они, које си подигао из ништавила и обасуо  
ку назирао.{S} Кад жигица плану, срећни љубавници повичу у глас: „Ао, лоло!“, „ао лоћо!“ и одма 
тренутака, после чега неминовно настаје љубавно мажење, а све се завршује страсним, заносним ми 
а на један пут осети да ово није обично љубавно ћаскање; она устаде нагло и за један корак одма 
з Мутимир поломио и развашарио у својој љубавној битци, из сале се чула шкрипа кнежевих корака  
ко млада, подједнако бујна, подједнаком љубавном ватром загрејана тела, само су још више распаљ 
вања.{S} Реч дође и на последњу кнежеву љубавну историју.{S} То је долазило као поручено.{S} Ва 
им зракама месечевим, тихо певуше какву љубавну песмицу, или се живо разговарају, или се око че 
ао је некакву <pb n="447" /> талијанску љубавну романцу, и то прво тихо и нечујно, па после све 
з то човек пријатне спољашности, а врло љубазан у опхођењу — он је убрзо стекао симпатије звони 
де, излазио пред народ, и, после кратка љубазна разговора, кретао се даље.{S} Пред подне кнез и 
рчати ноћна стража да ослободи ухваћена љубазника!</p> <p>Јако је жаљен некакав кадет, који је, 
во, за један покушај тровања (љубазница љубазника). — Најпосле ту је било пуно свакојаких новос 
антерији.{S} Пуковник рече још неколико љубазних речи, још једном посаветова жену да се одмори; 
{S} Ова фотографија је једне од његових љубазница, с којом се два три дана проводио по Паризу.{ 
едно убиство, за један покушај тровања (љубазница љубазника). — Најпосле ту је било пуно свакој 
та га:</p> <p>— Ви сте овде начелник? и љубазно проговори с њим неколико речи.{S} У томе приђе  
астанку свакоме рекне по што пријатно и љубазно.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Било је 
е разиграва груди,</l> <l>Да свог кнеза љубе и кад буду људи.</l> </quote> <p>Овај натпис колик 
случајност.{S} Кнез Мутимир наже се, и, љубећи Лепшу, узе јој тепати како би она могла бити пос 
ђе њену руку, наслони је себи на уста и љубећи је рече немарно: — Хајд ми причај.</p> <p>— Дола 
тна живота, проведена поред човека кога љуби, чисто је освежило и оснажило Лепшу, — рекли би да 
ли бога, а мене и тебе, ћато, у руку да љуби — она ето лудује — рече Синђа набусито.</p> <pb n= 
о окце, па под грло, па заврат, па удри љуби, па удри грли, па удри гризи, па уједај, па стежи, 
 он поуми понова да се сагне да је опет љуби и угризе, она махну руком одоздо, <pb n="65" /> и  
ане сласти, прилазила би му, грлила га, љубила, карала га, тепајући му и мешајући у своје матер 
же његове рођене речи.</p> <p>— До јуче љубили турски буздован — продужавао је кнез — а данас и 
 чврстом мрамору</hi>, благосиљали су и љубили голо, топло, меко, ружичасто тело својих конкуби 
 Крсманов седео је под шатром са својом љубимицом снајом Анђелијом, кад оближњем столу приђе Ра 
 женске јадна и беспомоћна створења кад љубимо.{S} Јес, Бог је проклео жену, кад јој је метнуо  
узимати на крило.{S} Све их је миловао, љубио, па онда на једанпут узе плакати.{S} Прво су му с 
сату каву је пио.</l> <l>Он је свој род љубио,</l> <l>И с овог доксата му судио.</l> <l>А мало  
ом сам ноћцу преноћио</l> <l>И у сваком љубио девојку.</l> </quote> <p>Чак тамо на обзорју, из  
ољупцима по леђима, по раменима, управо љубио је по хаљини где стигне, а уз то је кроз сузе пон 
су свете и узвишене оне божанске речи: „љубите се, плодите се и напуните земљу“.{S} Ружно лицем 
иту шољу с грбом.{S} Кнез је био велики љубитељ добре црне каве, с тога је пуковник наредио те  
 зарежа као оно острвљен пас, па је узе љубити и уједати по врату, по образу, по раздрљеним гру 
 благосиљаћеш ти мене, еј! стопе ћеш ми љубити, ја ти кажем....{S} Да се чуваш!{S} Не знам за к 
 срце у груди и рекао јој: „жено ти ћеш љубити.“</p> <p>Таква се мисао врзла по Лепшиној болној 
р, кад се оставе на страну лепи снови и љубичасте маште, истинска, сурова стварност говорила је 
 писмима.{S} Баш у тренутку кад је кнез љубљаше, њој се нађе у руци некакав завој из кога испад 
ика Врбавца, али она је моја сестра.{S} Љубљена жена увек зва све тајне мужевљеве.{S} Ако пуков 
n="175" /> свога љубљенога господара, и љубљени господар био је доиста најсвечаније примљен.</p 
способио“ да прими <pb n="175" /> свога љубљенога господара, и љубљени господар био је доиста н 
вега, свега, да у изобиљу почасти свога љубљенога владара.</p> <p>Кола су летела равним друмом, 
 спрам своје чељади.{S} Спрам равнога — љубоморан је, а спрам бољег, отменијег, вишег, нарочито 
биљнијем ризику, само да задовољи своје љубопитство.</p> <p>Радо је хтео да упита кога за савет 
нехотице његови најбољи и најпоузданији људа.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Министар К 
оњаника, склањајући с пута кола, стоку, људе, у опште све што би могло бити сметња кнежеву прол 
тву, где су држане министарске седнице; људе остави напољу, а сам уђе унутра.</p> <p>Ту је сад  
к бирати за министре унутрашљих послова људе одсудне и преке; смеле и наклоњене апсолутизму.{S} 
ико одличних особина, таман подесних за људе, за време и прилике у којима је живео, дочеле су о 
другим открива своје осећаје.</p> <p>На људе је гледао као на фигуре у шаху.{S} Човек и пријате 
се зове „народ,“ вређа и одбија од себе људе, који су ту око њега и који му сваки час требају.{ 
оју рођену.</p> <p>Ви скупљате око себе људе, г. Растиславе, који отворено исповедају да је за  
рхија.</p> <p>— А ви прибирате око себе људе, г. пуковниче, који отворено говоре да Балканија и 
че он би био шоња, мама, а она баш таве људе мрзи.{S} Она то право не пориче ни женскима, али,  
 то она би могла показати какве и какве људе, који су узалуд месецима око ње чепали.{S} Али код 
е изврне.{S} Види тамо на обали некакве људе и хтео би да им што довикне.{S} Али таман он зауст 
" /> <p>— Па што, за бога, мећете такве људе око њега?{S} Што му не дате за, ађутанта каква пам 
 се примицала; неко из потере опази ове људе и викну их.</p> <p>Они се не одазваше.{S} Викнуше  
 начелниче, да нам представите мало ове људе, да знамо ко су и одакле су.</p> <p>— Јес, јес, мо 
диног пријатеља кнежева, а да све друге људе пањкају.</p> <p>- Ви пуштате да се државним новцем 
pb n="499" /> стања, и да све ове младе људе увуче у своју сферу и свој делокруг.{S} Бојао се д 
по многим селима знао је и све главније људе, нарочито кметове.{S} С тога му је лако било да за 
дног сељака.{S} Бирао је све отреситије људе и боље газде и њих је узивао прве.{S} С почетка је 
бију.{S} Командири су пооштравали своје људе да не жале умор, да запну из све снаге — морају га 
не понављају.{S} Спремај поистија твоје људе.{S} Не пропуштај ни једну згодну прилику.{S} Увери 
услугу да ме саслушаш.{S} Отпусти твоје људе.... т. ј. мислим војнике, жандарме, а ађутанти мог 
збуњују га и чине свако зло.{S} На таке људе ваља пазити.</p> <p>— Ето, тако је говорио наш кме 
ти поједине предмете, па познаде и неке људе.{S} Јако је био изненађен кад у овоме друштву угле 
0" /> хоћете да одбијете од себе блиске људе, који вам сваки дан требају, и без којих маћи не м 
 поглед на ове снажне, мускулозне, голе људе, то се на послетку дигне таква граја, да је власт  
ју.{S} Наилазећи на саме голе, природне људе, њено величанство било је тако дирнуто, да је прек 
а шкопити и обрезивати ове своје камене људе.{S} То се учинило зазорно чедним Бечлијама.{S} Заб 
од себе све искрене пријатеље и искусне људе, који му могу бити истинска потпора, па кад остане 
авним пословима.{S} Узео је за министре људе незгодне у сваком погледу, с тога ће сад сав терет 
ћи изгледи да ће он узимати за министре људе слабе и ништавне, који ће му чинити по вољи.</p> < 
 да радо и од добре воље дају, па да те људе заговарају и заваравају, а овамо одмах да прате ко 
рнојевић одсудно.{S} Хоћу да дочекам те људе, да видим шта хоће они од мене, за што ме онолико  
ребати још бар десетак година; скупљате људе, који се ругају кад им се рекне да ће кнез у 18. г 
како наиђемо на какве стране, непознате људе ми да их терамо кмету.{S} Забрањивало се да не сме 
а се најстрожије мотри на све непознате људе, па где год се опази што сумњиво одмах да се власт 
 заспали, чуше где општински биров виче људе на састанак.{S} Сви се зачуде шта ли то може бити  
 онако у опште, и што вреди за све наше људе, то је да је сваком богом просто нека употребљава  
S} Кмет изађе и рече командиру да уреди људе, сељаци се поређају; било их је на броју до 40 пуш 
е једина врлина по којој Растислав мери људе.{S} Таким поступањем, врховна управа земаљска - др 
м појмовима о добру и злу, он је гледао људе с неке висине.{S} У многим приликама уверио се на  
о изглед.</p> <p>Ко је пажљиво загледао људе, могао је опазити да сваки човек личи на по неку ж 
 Грешна слабост људска, која ни у гробу људе не оставља на миру!{S} А бар из гробова јасно се в 
ема у Балканији људи, старих државника, људи које ће кнез послушати, а који ће сутра, ако хоћеш 
су обрађена поља, тамо су путови, села, људи, а наши путници нису имали рачуна да се сретају с  
старих Грка, још пре три тисуће година, људи били већ толико развијени, да су тело човечије сма 
е су силне гомиле света.{S} Жене; деца, људи, <pb n="4" /> старо, младо, најразличнији типови,  
У тренутцима где једино сила пресуђује, људи без силе уједно су и људи без <pb n="23" /> дужнос 
ако што се тиче, као што и сами видите, људи су мирни, слушају, чекају.{S} Нема ништа, молим по 
шугљанери практиканти, но ће доћи људи, људи, еј! секретари, начелници - ја теби кажем...{S} Зн 
sont au désespoir</foreign> (Има право, људи су у очајању) рече доктор дежурном официру, на оно 
то сте ви, Косанићи, по свом карактеру, људи мало симпатични.{S} Немој да ти моје речи буду теш 
ало.{S} Седећи ћутећки на једном месту, људи су већ били почели дремати.{S} Сад се мало разрако 
им што сте, кад би пристали да будете - људи, али добри људи.</p> <p>Ђенерал застаде, као да се 
p> <pb n="86" /> <p>- Радо бих их чуо - људи смо; можда сам где што и погрешио.{S} Свакако радо 
 а мало за тим чу се разговор неких 7—8 људи.{S} Два пса с арлуком упадоше у густиш, где су ова 
ено онда туђин није лако могао промаћи: људи из једнога села знаду се — али сад! сад је жива зг 
еђено.</p> <p>— Шта сам знао чинити!{S} Људи који су били у стању да ме онако брутално нападну  
и; г. Растиславе... јес, шпијуни....{S} Људи које је бог створио да буду шпијуни!</p> <p>Пуковн 
длазила; нека су се баш сад кретала.{S} Људи су се поздрављали, праштали се, натезали последњу  
 значи њена је будућност обезбеђена.{S} Људи с високим положајем лако падају у заблуду да народ 
 земљи гола таштина и празна сујета.{S} Људи се утркују, гложе, боре; често се даве као дивљи з 
ију.</p> <p>Кнез се грохотом смејао.{S} Људи се умешаше те ову двојицу раздвојеше.{S} Кмет је ј 
ура живео!“ — Кога сад да послушају.{S} Људи се побркаше.{S} Из гомиле се зачу збуњено: „Бог ти 
ре свега осталог помислио на освету.{S} Људи, који овако мучки нападају, не могу бити никакви ј 
осе госпођине с младим људима.</p> <p>— Људи долазе послом, неки и да се препоруче, све је то и 
 Задржи их по мало, па их онда пусти, а људи отуда излазе забринути, покуњени, а по неки бога м 
нежеву.{S} Обед је завршен шампањцем, а људи из народа нису знали меру овом пићу.{S} Ту се прев 
ствена, вечна.{S} Она је избавитељка; а људи је се боје само с тога, што је не познају.{S} Како 
stone unit="subSection" /> <p>— Веле да људи говоре истину кад стану пред отворен гроб — поче р 
утрашњости <pb n="87" /> доказале су да људи причају како књаз не ваља, како неће да учи, како  
ва гунгула.{S} На једаред читава гомила људи дође до гроба и сад се јасно чуло како говоре, как 
а се ту <pb n="69" /> креће нека гомила људи.{S} Ово је толико заинтересова да она покуша, па и 
а сјаја и зеленила гамизало је хиљадама људи, обојега пола, свакога стања и доба.{S} Ту је било 
 да што стеку; међу конзервативцима има људи с оронулим богаством, којима би власт помогла да п 
ам, знам — прекиде је Врбавац — али има људи јаке природе!</p> <p>— Та какве јадне природе, црн 
свака на време употреби.{S} Као што има људи који не верују ни у анђела, ни у ђавола и не сматр 
бити.{S} Али свет је велики, у њему има људи свакојаких, те нам са јабане може какво зло доћи н 
дељен, што један човек и поједина група људи нису у стању да прихвате и како ваља отаљају све д 
ветљену.{S} У дворани је било већ доста људи, а још су једнако долазили.{S} Неки су седели, дру 
а ноћи<ref target="#SRP18892_N8" /> кад људи, који још нису биди заспали, чуше где општински би 
ледна гомила света.{S} Цело ово море од људи сли се најпосле у пространу удољицу пред старим ко 
е човечији!{S} Хтео си да будеш виши од људи, браће твоје, за то си осуђен да погинеш од руке с 
 <p>Око 2 часа по подне у овоме мору од људи наста кретање.{S} Из дворца се појави мртво <pb n= 
е да одрастеш у сиротињској колеби, код људи грубих и грамзивих, у друштву с једним циганчетом? 
е сит, и то је сушта истина.</p> <p>Код људи опет опажа се ова црта: да су после доброга оброка 
 као и род људски; било га је од кад је људи на земљи.{S} Имамо необоривих података и несумњиви 
бит, могао је говорити, писати; имао је људи који би још били вољни да све учине по његовој нар 
ће бити ни од селе.{S} Међу нама што је људи сви смо наши, сви се у главу знамо, и од нас велик 
ади згодне прилике, која се дала, да се људи, под изговором патриотске службе, лепо провеселе — 
 бити и каква је то толика преша, да се људи ноћу дижу из постеље.{S} Многи не би отишли, али ј 
евању угља.</p> <p>„Овим гасом често се људи убијају сами — поглавито женске, којима досади жив 
} У својој борби против власти ти су се људи до сад служили револвером, ножем, бомбом, пожаром  
е о себи.{S} Чини вам се мало да будете људи.{S} Хтели би да сте нешто више од човека.{S} Кушат 
онда виде се по где где у пољу гомилице људи — раде нешто.{S} С лева чују се ударци секире: „та 
 припуцаше пушке, а мало после доведоше људи отету младу.{S} Сва је, јадна, била бледа као дува 
отеру, сви потрче да виде погинулога, и људи из разних села помешаше се и згомилаше.{S} А кад п 
ри зна боље но који ти драго писар, а и људи га више вермају и боље слушају.</p> <p>Док се Тодо 
 какво зло, што је доказ да су вукови и људи ближи рођаци но што се обично узима.</p> <p>Минист 
ла пресуђује, људи без силе уједно су и људи без <pb n="23" /> дужности.{S} Мањ ако би ви, не з 
хапсио!{S} Промисли само то!..</p> <p>И људи су доиста промишљали: „Начелници су исти; пре нас  
аким стварима мислите ви практичари, ви људи из народа?</p> <p>Начелници промуцаше, да и они... 
авају својој вољи, и ту здрави и читави људи раде после као лутке на дроту.{S} Има тренутака, к 
ли сви мртваци!</p> <p>— Све су то живи људи, оваки исти људи као и ми, рече Заре.</p> <p>У том 
рова посветили цео живот свој.{S} Такви људи, нарочито ако су иначе били колико толико развијен 
 су понекад времена и налазили се такви људи, који су проучавању отрова посветили цео живот сво 
ње.{S} Старац је говорио истину.{S} Ови људи имају право.</p> <p>Дежурни осети како му нешто за 
у црна домина.{S} Не говорећи ништа ови људи донеше из угла преда ме мала сточић, застрт црном  
 пољани, све ове гомиле народа, сви ови људи, жене, деца, све је то спадало у његову подручност 
ицима ташмаденским — а међу тим сви ови људи тврде да се он има већ 50 часова ни с места није м 
ега је све било друго и друкчије, други људи, друге одаје, други говор, друга башта, све друкчи 
и, положај мужа, око кога се купе млади људи, молећи то за ово, то за оно, све се то узимало ка 
или конзервативци.{S} Истина, ови млади људи већ инстинктивно мрзе све што је старо и назадно,  
 таман!{S} Што?{S} Зар нема у Балканији људи, старих државника, људи које ће кнез послушати, а  
како о чему мисле и суде други учевнији људи.{S} По некад је та своја искуства и скупо плаћао.{ 
, који ће удесити ствар да најугледнији људи из партије Црнојевића позову Перуна да пређе у Бал 
вари били окривљени први и најугледнији људи.{S} Они су кукали, жалили се, протестовали, а наче 
} Неко и поверује.{S} Али сви озбиљнији људи одмах се питају: је ли могуће да он тако што учини 
ву вина на трпезу где су седели старији људи, <pb n="203" /> кад тек на један пут кроз цео сабо 
а ви нити сте једини, ни сте највештији људи у Балканији.{S} Наћиће се и других који хоће да се 
>— Знам, али не треба допустити да таки људи дођу у ближи додир с кнезом и да стеку уплив над њ 
азио тај разговор и рече:</p> <p>— Неки људи!</p> <pb n="541" /> <p>— Јамачно смо близу каква с 
и кога да спасу, јер изгледа да су неки људи ноћас настрадали на Дунаву.{S} С реке се — вели —  
кмета, а он нам рече:</p> <p>„Чујете ли људи, наше село до данас, богу хвала, никад ни у чему н 
кла кад су државним пословима управљали људи служби вични, а престолу одани.{S} Но сад су друга 
, без икаквих политичких смерова, крали људи барут да га продају.{S} Али начелник је указао на  
н и да си по томе то исто, што и остали људи? — упита Кугић.</p> <p>Кнежева слика одговори:</p> 
ним, немирним корацима.</p> <p>— Видели људи, господине!...{S} Видели!..{S} По механама се чак  
тори; чини им се да су онда и они зрели људи.{S} Ма како да је био млад, цигло после десетак ме 
општено да су се у околини појавили зли људи; да је наређено да се околна села дигну у потеру,  
знају.{S} Како би са свим друкчији били људи, кад би могли из смрти погледати на живот, па се п 
леко отићи.{S} Екватор признају најбољи људи на свету из свију земаља, из свију народа, а то се 
и изгубљена човека, коме више ни бог ни људи не могу помоћи; човека, коме нема поправке и спасе 
иликама обично раде весели и раздрагани људи.{S} Али је било и неколико жалосних појава.{S} Ми  
гао знати ради чега се купе ови оружани људи, али већ то што их скупљају није слутило на добро. 
<p>„Ето за те отрове, којима су убијани људи тако поступно и на тако грозан и ужасан начин — не 
ако је то подуже трајало, а ови незнани људи једнако су стајали и посматрали.{S} Прође десет ми 
анију.{S} А ако, по несрећи, ви угледни људи у народу доведете ствар до преврата, онда знај и у 
 у камену.{S} Голијати су били природни људи и у сразмери према величини својој имали су и све  
штву.{S} Све млади, весели, расположени људи, пуни снаге и добре воље, а својски подгрејани ста 
а постало неморалније, да су ови камени људи остали у пуној природи својој, онакви као што су и 
ова, и то су после у вашим очима отмени људи, угледни чиновници!...{S} Не знам, не знам, можда  
ије блудна кћи; као и сви други поштени људи, она је трговала оним што је имала и што јој је Бо 
дну ноћ седила коса у младића, а снажни људи у најкраћем року претварали се у немоћне старце.</ 
и грађани, ма да то и крију као лојални људи.{S} Они су и сад јаки, а у будуће све ће више јача 
на, који су у опште познати као немирни људи и усијане главе, у последње време нешто много приј 
умарка испадоше некакви страшни, ужасни људи и голим ножевима нападоше на кнеза Страшимира; как 
есује.{S} То је, какав отров ови опасни људи мисле метати у мехуриће на тим својим стрелицама!< 
 Али тај свет постоји, живи и ми обични људи назремо га само тек кад и кад у каквим изванредним 
у никад не могу бити оно, што су обични људи.</p> <p>На те речи кнежеве слике, Кугић даде знак, 
р ће је иначе стићи и убити они страшни људи...{S} Јес, њих ено горе, они тамо нешто раде; јес  
ене ствар на шалу.{S} Као сви малодушни људи, он је осећао потребу, да се извуче само за овај т 
муцаше, да и они.... премда су у ствари људи слабоумни и од књиге давно одвојени.... опет зато, 
ко и хранитељко, међер право веле стари људи да балканиска земља мирише.“</p> <p>Од ноћас Врани 
ао да је говорио:</p> <p>„Милост, добри људи!{S} Спасавајте ме, ако овде још има што за спасење 
<p>Жика се одазва: — Наши смо!{S} Добри људи!{S} Ходите ближе на разговор!</p> <p>После мала ко 
а, преко је потребно да постанете добри људи.</p> <pb n="332" /> <p>— Зашто баш нама, „нарочито 
би пристали да будете - људи, али добри људи.</p> <p>Ђенерал застаде, као да се нечега на један 
у рукама никаквих доказа да баш ти и ти људи припадају тајном савезу, али у публици се већ зна  
орани.{S} То нису били млади, непознати људи, као што се кнез надао, но већином високи чиновниц 
 ненадно банули какви страни, непознати људи, па силом хтели што од њих узети, они онда да се п 
а, да су пре два дана некакви непознати људи ноћу прешли <pb n="468" /> на чамцу у Звониград.{S 
хвате их, али уз пут, куда су непознати људи бежали, војници нађу три огромна дуката.{S} Сваки  
анредно живи и весели.</p> <p>Непознати људи изабраше место у густој ладовини кестеновој и одат 
 дружином?{S} То су све млади, даровити људи, и свакако ће будућност бити њина.{S} Они се јавља 
 приђоше.{S} То су били млади, отресити људи: један је носио о рамену пушку, а други пребацио п 
јуче и данас били и остали једни и исти људи. — Они знају шта је добро и за државу корисно, и к 
p> <p>— Све су то живи људи, оваки исти људи као и ми, рече Заре.</p> <p>У томе изађоше на једн 
гим.{S} Али они су се побркали, а вешти људи користили се тиме, те једним уништили другога.{S}  
ће други.{S} Мислите неће се сутра наћи људи који ће рећи кнезу: узми нас за министре, па запов 
{S} Само се можда у Балканији може наћи људи којима је чак и то могло пасти на ум, да и така ме 
 материјалним светом — Јес, ви Косанићи људи сте које је веома тешко волети.{S} Ви сте веома са 
какви шугљанери практиканти, но ће доћи људи, људи, еј! секретари, начелници - ја теби кажем... 
 власт.</p> <p>Тако звани конзервативци људи су с извесном прошлошћу.{S} Садашњи либерални вели 
.{S} А сад шта све треба чинити да наши људи увек очувају власт, при свима тим променама — то ј 
рију за кестеново дебло и ту чекају док људи прођу.</p> <p>Прикрадајући се тако као мачке, они  
ом: — А ти као да би радо био укротитељ људи?</p> <p>Растислав на ове речи погледа Ратка и поду 
о ће исто све то вршити и данас, кад им људи зло обавештени могу и друкчије наређивати.{S} У ос 
<pb n="91" /> благовољењу.{S} А свакако људи знају за што вам у свом друштву дају тако почасно  
х, ја сам водио - али ту је било толико људи старијих, искуснијих, давнашњи државници, саветниц 
ој варошици, па и по многим селима било људи који леже у затвору „због династичних ровења.“ На  
е баш у твојој непосредној околини било људи, који су једва чекали да ти учиниш такву будалашти 
е млађе нека лете по облацима, а ми смо људи већ у годинама, нама ваља што више гледати преда с 
и рачуна о нашим убеђењима.{S} И ми смо људи и равноправни грађани.{S} И ми имамо право да мисл 
ирао и прозревао у ствар много дубље но људи веома виспрени, којима њина виспреност за час откр 
све измешало и збркало, дошли су уједно људи из удаљених села, потера се разбила на гомиле, так 
<p>- Збиља, г. председниче, какви су то људи изгинули пре једно месец дана, на путу између Ожег 
дао, но већином високи чиновници, често људи, који су у служби остарили: многи баш из кругова њ 
и,</l> <l>Да свог кнеза љубе и кад буду људи.</l> </quote> <p>Овај натпис колико је значајан са 
 странка од вас таквих, кад њој требају људи од снаге и положаја, а не истерани чиновнички инва 
 тајно доброчинство, то јест испуњавају људи бајаги оне свете речи из светога писма: и да не зн 
љацима погледа онако, како се погледају људи одавна познати и у нечему договорни.{S} Истина, то 
у буџак.... у буџак ја како!... стерају људи у буџак....{S} А овако, шта велиш, г. Маврикије, о 
граду до 300 дуката, а село, из кога су људи, који похватају зликовце, биће за читаву годину да 
p>Ако је живот људски комедија, онда су људи комедијаши, који целога века упорно, по некад врло 
ти — сад је његово доба.{S} Либерали су људи којима је дугим службовањем и владањем омилила вла 
 дружине, <pb n="684" /> у ствари то су људи које ми сви познајемо, с којима се често виђамо, и 
испит, они су се изговарали да они нису људи писмени а слику <pb n="580" /> што су је носали, о 
е какво зло доћи на врат.{S} Има рђавих људи који тумарају по народу, лажу га и узбуњују га и ч 
з кретена, богаља, блесана и јектичавих људи стварају читава покољења нових богаља, кретена, и  
ас је на далеко разапета мрежа од живих људи.{S} Та се мрежа непрестано стеже, и ми ћемо у њој  
рова, па ни самих тица, а камо ли живих људи!{S} Ко ли је ово тесао и шта ли му је требало? — Т 
сам их ја овде виђео... их хи... каквих људи!{S} Па камо их данас?{S} Сви сте ви овде гости, да 
змљене полиције.{S} Стотинама је таквих људи у Балканији, које гоне и киње и то све у име динас 
е?</p> <p>— Даље је то, што помоћу ових људи једино можеш знати шта ти се плете.{S} На Балкану  
шао ни пун сахат од доласка капетанових људи, а у општинској кући већ је кипео посао: два кмето 
 се већ тиче кметова, трговаца и других људи из народа, они су се само погуркивали лактовима, ј 
а жалост тако није.{S} Има још и других људи!{S} И оно што не дате ви, даће други.{S} Мислите н 
у праву вредност; каква гомилица младих људи, можда понајвише ђака, склопили тајну дружину, где 
иш мудро, Мире.{S} У тој дружини младих људи ти си имао искрених пријатеља.{S} Они су ти симпат 
 и ја те могу уверити да то коло младих људи тече све више угледа и кредита у јавном мњењу.</p> 
 страсном наклоношћу спрам лепих младих људи била изашла на незгодан, донекле управо на скандал 
ларан“ код своје околине, код најближих људи: који га окружавају, који су сваки час с њим, и ок 
 Говорила је, како она има већ и својих људи, који на томе раде да она добије своје право.{S} Г 
о ко дочепа.{S} И ради некаквих далеких људи, који вас и не познају, ви <pb n="190" /> хоћете д 
 толико одговора, колико има разноликих људи и прилика у којима се ко креће.{S} Што ја могу рећ 
" /> кнез, или који од кнежевих блиских људи, или иначе која од виших особа, што још више оживи 
сама штампа устали су против ових голих људи у сред Беча. „<title>Кикирики</title>“ доносио је  
 могао чути подскочица, које од учевних људи још нико није чуо, које нигде још нису записане и  
ђу појединих чиновника и доста угледних људи.{S} Ти <hi>писмени документи</hi> такође носе траг 
ти то још чуо код образованих и отмених људи!{S} Где још образован човек тако титулише своју го 
ио свикао да радо слуша оцене појединих људи.{S} Волео је да зна свачије личне ствари, често и  
ова династија створиће од својих верних људи и поузданих помоћника нов ред балканске властеле и 
њем уверење да је више нешто од обичних људи.</p> <p>На династију Косанића гледао је с презирањ 
ови о злочину нису били као код обичних људи.{S} Поштено, непоштено; морално, неморално; узвише 
ланина.{S} Чувено је на далеко с добрих људи и добре стоке.</p> <p>Ове ноћи, кад се дешава ова  
/> <p>— Па јесте ли ви читали књиге тих људи?</p> <p>- Јесам!{S} Ето их обадве на мом столу.{S} 
а цело је заслуга неколицине разборитих људи, баш из дружине „Балканска Браћа.“ Ја сам тим људи 
жаји ваља да остају увек у рукама наших људи.{S} То ће нашој странци дати несумњиву превагу над 
 се из потере издвоји десетак најлакших људи да „гоне хајдуке што убише човека“.{S} За оном дес 
им листом поћи.{S} Њих су тако уверили „људи из народа“, а они ће тако уверити Перуна Црнојевић 
се окружио у министарству самим нулама, људима без иницијативе и без икакве спреме за свој висо 
Ако“ и „да ако“ оставимо, г. пуковниче, људима збуњеним, који ни сами не знају шта хоће.{S} Овд 
нтересе, за које „и <pb n="388" /> пред људима, и пред Богом, и пред историјом“ носи одговорнос 
 онога истог што у сред Звониграда шаље људима шпијуне у кућу.{S} То су његови агенти измислили 
ти интересима наше странке.{S} Нашим ће људима бити лепо и топло и кад су на влади и кад су у о 
шта ти красније.{S} Они, каже, и вилице људима умећу, и зубе ти нове усаде и стаклено ти око на 
 хартију.{S} Кмет се мало искашља, рече људима да приђу ближе и да добро слушају што ће им се р 
корно, одговарам и богу, и господару, и људима за овај народ. — Вујадин махну руком поносно, по 
, рече му да иде одмах доле и да нареди људима, да се спусте за један пушкомет ниже, да се спре 
 је законом забрањено слабим и кржљавим људима да граде децу, да се <pb n="157" /> не би кварил 
 планинском лакше могли срести с каквим људима, који туда по пропланцима имају својих трла и ко 
 да пробам мало како иде рад и с другим људима.{S} Можда вама, на први мах, то баш и неће бити  
ашним сумама, које је она давала младим људима, да их придобије <pb n="407" /> за своје кућевне 
е и разлог за односе госпођине с младим људима.</p> <p>— Људи долазе послом, неки и да се препо 
га било да се овако нађе сад међу туђим људима?</p> <p>— Што међу туђим људима?{S} Кнез није ме 
у туђим људима?{S} Кнез није међу туђим људима.{S} Он има искрених пријатеља, ја ћу се постарат 
у туђим људима?</p> <p>— Што међу туђим људима?{S} Кнез није међу туђим људима.{S} Он има искре 
м, управо са свима младим образованијим људима, који су се ту нашли.</p> <p>Они су оцењивали де 
 Срећко се познавао са свима угледнијим људима, а Крсмановој кући (Павином оду) одлазио се толи 
тајним састанцима кнежевим с политичким људима из логора сасвим супротних Врбавцу и намесништву 
 се постарати да га окружим још и бољим људима.</p> <p>госпођа Софија насмеја се горко:</p> <p> 
сподине, ви овде имате посла с поштеним људима“.{S} По гласу као и иначе по држању видело се да 
помесних прилика, које су само ондашњим људима могле бити познате, увериле су сељаке да је чича 
з дружине „Балканска Браћа.“ Ја сам тим људима много обвезана, а и сам им дугујеш.{S} Многи мој 
сељак.{S} Да би показао пред непознатим људима како и он нешто зна, и ако није онако писмен као 
S} С тога срдито рекнем овим непознатим људима да сам ја слободан грађанин француски, уз то и ч 
који је оставио своје корито, па ударио људима по сред најбољих ливада и орница и начинио им гр 
 видети, <pb n="481" /> да имам посла с људима решеним на све крајности. „Отаџбина је у опаснос 
сте и што имате достигли сте и стекли с људима, с пријатељима, с помагачима, па ипак ви никад н 
а министра, и то још долази у друштву с људима који ни по годинама, ни по начелима нису ни у ко 
тници нису имали рачуна да се сретају с људима; њин је задатак био да кроз пусте планине и усам 
у свом делу „<title>О Неједнакости међу људима</title>“, где ставља захтев да мушко и женско тр 
одужег ћутања. — Да саме власти подмећу људима шпијуне у кућу, то јамачно данас нигде нема!..{S 
ом. — Смрт је већ у мени; ни богови, ни људине <pb n="326" /> могу ми ништа више ни дати ни узе 
ачом стајала је по <pb n="591" /> каква људска прилика, мушка или женска.{S} Неке су биле непом 
и веза, а преда мном је стајала некаква људска прилика, умотана у црно домино и држала ми под н 
ег гледања, он познаде да је то некаква људска прилика; али, како се изненадио, кад мало доцниј 
ље, где се она највише ширила — природа људска — било јој је забрањено.{S} Уз то су фанатички х 
а, природна човека.{S} Истинска природа људска толико је високо цењена, да је само снимање и пр 
ни дух смрти!</p> <p>Замириса проливена људска крв, и дах буне, преврата и грађанског рата, као 
малена дрвена крста некаква крупна црна људска прилика.</p> <p>Кнеза прође језа и он нехотице о 
а срдитим и хучним таласима грка живота људска.{S} А кивна пучина риче у беснилу своме и са дну 
а својим лепим телом.{S} Грешна слабост људска, која ни у гробу људе не оставља на миру!{S} А б 
живога и да слути шта је то притворност људска.</p> <p>Било је још и других појава, згодних да  
.</p> <p>У тај притрчаше ми некакве две људске прилике, које на једаред искрсоше из мрака.{S} А 
а, баба-Јага, — и друге ругобне прилике људске фантазије — замишљају се и представљају у облику 
 и гадно гамиже страшна змијурина мржње људске.{S} Она право иде овом усамљеном цвету, она се о 
у земљу.{S} У пустој долини саможивости људске расте усамљен стручак бела љиљана.{S} Растужен н 
ствен чин који одржава и расплођава род људски</hi>.</p> <p>Према томе овоме чину поклањана је  
, кретена, и наказа, који само руже род људски, а целом друштву служе на штету, ругу и одврат.{ 
Section" /> <p>„Отров је стар као и род људски; било га је од кад је људи на земљи.{S} Имамо не 
ошени на бурним таласима живота, чунови људски уплове најпосле у мртво пристаниште смрти и нађу 
асно место, са кога би пропао сав морал људски, кад би нешто, не дај боже, остало откривено.{S} 
#SRP18892_N6" /></head> <p>Ако је живот људски комедија, онда су људи комедијаши, који целога в 
чи уједно и паметан човек.{S} У радњама људским без мудрости нема доброте.</p> <p>Кнез се беше  
 од најузвишенијих и најсветијих акција људских, <hi>величанствен чин који одржава и расплођава 
гробу бесмртна живота,</l> <l>Презирући људско ништавило,</l> <l>И плетење безумне скупштине“.. 
 оклоп који ће те чувати од притворства људског, оклоп кроз који никад неће пробити опасан и шт 
вања, акт размножавања и одржавања рода људског!</p> <p>— Како су свете и узвишене оне божанске 
а како да је било гнусно ово кропљење у људској нечистоти, оно ипак није прошло <pb n="28" /> б 
ревне класичке грчке погледе на природу људску и на односе између мушкиња и женскиња.{S} Античк 
оји су тако ревносно проклињали природу људску у <hi>хладном, чврстом мрамору</hi>, благосиљали 
у, да не можемо трпети истинску природу људску чак ни онда, кад се она појављује у мртвом, хлад 
о да иза једнога белога крста види црну људску прилику.{S} То је било с десне руке.{S} Но баш у 
 А његов кревет као све се љуља, све се љуља.{S} А Митра, ђаво, подвлачи му као руку под леђа и 
аш сте лоле!“ А његов кревет као све се љуља, све се љуља.{S} А Митра, ђаво, подвлачи му као ру 
 као да лежи у некаквом чуну.{S} Чун се љуља а он се све боји да се не изврне.{S} Види тамо на  
аним таласима морским, - тако ми се она љуљка на срдитим и хучним таласима грка живота људска.{ 
њем ноге о патос, давала, нов покрет, и љуљушка је опет летела у пуном размаху.</p> <pb n="412" 
иде нешто пријатно и радосно.{S} Кад би љуљушка<ref target="#SRP18892_N7" /> у којој се госпођа 
а+++.</note> <note xml:id="SRP18892_N7">Љуљушка — велика ***наслоњача, нарочито удешена да се * 
ом главом, која се као у колевци полако љуљушкала на меком кадивеном узглављу, с полузатвореним 
 у тренутку када је госпођа дала својој љуљушки нов покрет, врата на дворани полако се отворише 
ођа Мона, немарно испружена на огромној љуљушки клацкала се полако, дремушећи, час отварајући,  
еда, ратоборно се испрси, заустављајући љуљушку, жмиркајући и погледајући мужу право у очи, она 
ислав је изашао из дворане незадовољан, љут.{S} Пред сам излазак кнежев десило се нешто што је  
 да га подигну.{S} Црвен као паприка, а љут као гуја, кмет се окрете.{S} Он је видео како се кн 
с великим цилиндром на глави.{S} Био је љут као рис, од љутине није могао ни говорити.{S} Он је 
ступности“ био покварен.{S} Раздражена, љута, видећи где сва њена мука хоће да буде за луду и д 
е тешке ствари, некакво оружје, а мати, љута као гуја, ишла је од одаје до одаје и само хукала  
бљеним шиљастим стењем.{S} Он корача, а љути белутак одгриза с ногу комад по комад меса, црвени 
е.{S} Сад просто немогу то да чујем, па љутили се, не љутили се.</p> <p>— Е није тако — поче Ра 
то немогу то да чујем, па љутили се, не љутили се.</p> <p>— Е није тако — поче Растислав.</p> < 
но учини на кнеза врло повољно дејство: љутина, која већ беше почела обузимати кнеза, стуче, а  
ром на глави.{S} Био је љут као рис, од љутине није могао ни говорити.{S} Он једва промуца: „ш. 
ислав подругљиво, а очи су му севале од љутине.</p> <p>— То није начин!{S} Тим средствима није  
ако умире, Жика поче долазити к себи од љутине и сети се, да тамо, на оном кобном мосту, у овом 
рази, кад га виде како беше помодрио од љутине.{S} Она устаде, приђе му, ухвати га за руку, пов 
он промуклим гласом, силом уздржавајући љутину да не прсне.</p> <p>Но госпођа не опази ову пром 
же бити ја не знам.</p> <p>Растислав се љутио:{S} Ратко узима целу ствар олако; мрзи га и да пр 
ем, никака посла немам овде — рече Пава љутито.</p> <pb n="241" /> <p>Синђа је дотле била блага 
, дочепа се врата, тресну их за собом и љутито изађе из одаје.</p> <p>Јела остаде сама.{S} Она  
ео да му се говори „Кнез“.{S} Обично би љутито приметио да је кнез у селу, да је кнез што и кме 
 мало шалио.{S} А? хе? хе? је ли?{S} Не љутиш се, хе?{S} Растислав, он је друго; он је увек <pb 
зврчке по новинама.</p> <p>Растислав се љутну.{S} Он устаде, узе шешир, поклони се и пође.</p>  
е низ брдо, огроман товар још се једном љутну и прекрете, предњи точак удари о велики камен и к 
гу да се изговоре.</p> <p>Кнез се чисто љутну:</p> <p>— Е, па лепо!{S} Не знам још добро балкан 
т он сав поцрвене и ућута.{S} Као да се љуто покаја што је ово рекао.</p> <pb n="274" /> <p>То  
пуно густе, црвене крви, која се полако љушка и пуши.{S} Он скаче у то језеро и покушава да пли 
и то пола затвореним, продужујући своје љушкања са затуреном наслоњеном главом.</p> <p>— Одлази 
и, госпођа Мона продужи своје жмурење и љушкање, док је међу тим муж развијао даље своју молбу. 
о удешена да се ***човек на ***њој може љушкати. <foreign xml:lang="de">Schaukelstuhl</foreign> 
им друштво измакло напред.{S} Црнојевић м Жика прилегоше уз један храст, док ова гомилица прође 
а ради у седници „Балканске браће.“ Не! ма шта да ми говорите, не може бити да је све ово само  
 кнез ни главе не осврте да га погледа, ма да је чуо његов долазак.</p> <p>Доктор се правдао; м 
ачин — не зна данашња наука о отровима, ма да је несумњиво да их је било и да их и сад има.</p> 
у неверни и рђави мужеви.{S} Туђа жена, ма и најгора и најружнија, вазда вам је милија од своје 
у и повуче га.{S} Мутимир скочи и пође, ма да је све то чинио скоро несвесно.{S} Његову душу јо 
у да и господи мигне оком.{S} Најпосле, ма како било, ми нећемо ни у чему трпети оскудицу.{S} А 
 лице и сада било веома интересно лице, ма да је било по неких црта, које су наговештавале као  
} Њима симпатишу многи и многи грађани, ма да то и крију као лојални људи.{S} Они су и сад јаки 
, ручајте!{S} Али ја ћу свакојако сићи, ма било пред ноћ — рече Растислав.</p> <p>— Молим те си 
, који се бејаху примакли један другом, ма да је било наређено да потера иде у ланцу.{S} У исти 
о и једнако је сипао погрду за погрдом, ма да му је њушка већ сва била крвава од удараца преко  
 то није ничим заслужила.{S} У осталом, ма се шта говорило, она опет зато остаје узорита жена.{ 
ије, на жалост, било крунисано успехом, ма да је чињено све што се могло.“</p> <p>После две нед 
вно, ко чини злочин, увек тражи некако, ма и несвесно, да се сам бар пред собом оправда- Ово, ш 
оцније директор је изгубио своје место, ма да је био и сам чувен <pb n="159" /> уметник и управ 
 не можеш трајно ни обићи, ни уклонити; ма како ти врдао, он ће увек умети да се нађе пред тобо 
 то намерно учинила, слутећи што?...{S} Ма шта да је било, тек у овом <hi>привиђењу</hi> било ј 
и неодољивом жељом, жељом да је има.{S} Ма како озбиљно да се отпочне Лепшина посета, та озбиљн 
и им се да су онда и они зрели људи.{S} Ма како да је био млад, цигло после десетак месеци свог 
а ће ти против њега најлакше помоћи.{S} Ма колико да је лукав, притворан, свет, оно што се зове 
камо више над свима суседима својим.{S} Ма како да је наш свет сладострасан и склон да се забор 
 они њу бране.{S} А човек је грешан.{S} Ма како богоугодно живео, увек се нађе <pb n="464" /> п 
у опште може видети на мушкоме лицу.{S} Ма како да је нејасан и критичан наш положај, ми ћемо н 
Како му је име? и откуда све то зна?{S} Ма како да га је Растислав на то наводио, младић је уве 
{S} Жика га је узалуд опомињао да треба ма шта предузети, да је, после свега што се десило, упр 
односа, сматрао сам да немам разлога да ма што прећуткујем или кријем, и држим да нисам погреши 
 с поверљивошћу, пошто немате узрока да ма шта прећутите.{S} Ви знате да сте амо дошли за ваше  
 свакој неприлици но што бах пристао да ма што казујем.{S} Али видећи да се ствар тиче мојих чи 
 моје исказе употребљава као срество да ма ко буде гоњен.{S} Онога тренутка ми би имали у рукам 
леда, као да вам је тешко трпети да има ма кога на свету, коме сте и ви чим год обавезни, и ком 
а повуку за собом читав један народ, па ма они уживали и највишу наклоност слободоумног и либер 
b n="514" /> једно.{S} Хоће промене, па ма знао да ће оно што после вас дође бити још горе но ш 
нешто трули оно мора мало заударати, па ма то била и светитељска глава.</p> <p>Истина, два млад 
 кнез и гарда, која не сме заостати, па ма сви поскапали.</p> <p>Тако је било и сад.{S} Намести 
оље очувати свој чиновнички положај, па ма се с тога морало малко и прометанисати пред новим го 
не може и неће изменити ни за длаку, па ма како се ви држали.{S} Ја сам решен да се не дам ничи 
и да ти се нешто допада, набавиће ти па ма шта коштало.{S} Такав је био спрам мене, а наравно,  
 руку и приљубљујући се уз њега. — Није ма ништа!{S} Али, за бога, Рале, како можете тако говор 
 је то, а могуће и да није.{S} Најпосле ма шта да је, Пава ништа не може штетовати, а увек је д 
ротивни у министарским седницама, да се ма каква помоћ указује браћи преко границе, наводећи ка 
есто, журно седа за сто и одмах разврће ма какву хартију, само нек се нађе пред њим отворена.</ 
утка доћи.</p> <p>И пре, но што је кнез ма шта могао изустити, црна прилика штуче у мрак и брзо 
и бих ја напољу ма с ким то говорила, и ма од кога то слушала.{S} О тој ствари ја говорим само  
е то у кући његова најближег комшије, и ма да је закон ту строг, обичај је опет јачи од закона, 
нски живот у Балканији јако развијен, и ма да није никаква реткост видети по каванама и пивница 
но, светлости!{S} Како би то било да Ви ма у чему трпите оскудицу.{S} Но, височанство, ваше је  
а веома пријатно пада, кад на себи види ма какве знаке, по којима с правом може рећи: „та ово ј 
на радозналост вукла га је да се изложи ма и најозбиљнијем ризику, само да задовољи своје љубоп 
Ђурђевградски намештај</hi>.</p> <p>Али ма како да је било гнусно ово кропљење у људској нечист 
, ценили је са сваке стране, покушавали ма како да је објасне; конзул је звао момка и сам га ли 
кво је зло он њој учинио, он лично, или ма ко његов?{S} Где је, када је и чиме је он могао засл 
ати или продати <pb n="547" /> хлеб или ма какву другу храну.{S} А ако би им ненадно банули как 
у мрак.</p> <p>Нити је госпођа Мона, ни ма ко други то нарочито удешавао; то се удесило управо  
 а Жика се није усуђивао да га узнемири ма каквим питањем.{S} Враничић продужи:</p> <p>- „Бежећ 
земља.</p> <p>— Би ли ми хтели показати ма и један једини од тих документа који потврђују моју  
гавао све прилике, где би морао учинити ма што против Косанића.{S} И ово мирно држање чича Степ 
 немилосрдно уништавала све што је било ма само и налик на какву опасност за њу.{S} Од пете до  
у њима нија се ништа десило што би било ма и налик на ово што г. Вујадин прича.{S} Али он је то 
— употребљено је све што би могло ствар ма с које стране објаснити Али сви ти покушаји остадоше 
љу ја то нисам чула, нити бих ја напољу ма с ким то говорила, и ма од кога то слушала.{S} О тој 
е Враничић није збунио, нити се на њему ма по чему могло познати да му се десило што неочекиван 
ио је немилосрдно.</p> <pb n="73" /> <p>Ма да је јако волео јавне почасти и слављење, није се о 
ГЛАВА XIX.</head> <head>ЈАУЗН</head> <p>Ма да је кавански живот у Балканији јако развијен, и ма 
може излазити ни сад, ни довече.</p> <p>Ма да га је ађутант уверавао да је Растислав доиста неш 
? — рече кнез расположено, приђе и лупи Маврикија по рамену тако, да овај искриви леђа.{S} Но к 
утра у 4½ тачно!...</p> <p>Кнез дохвати Маврикија за рамена и готово га догура до врата.</p> <p 
нез застаде зачуђено.{S} Дуго је гледао Маврикија, после се грохотом насмеја, погледа око себе  
може бити, хајд! — и кнез чисто изгурну Маврикија.</p> <p>Врата се затворише.</p> <p>„<foreign  
ез рече да сељак и не зна шта је устав, Маврикије примети:</p> <p>- Е, немојте то говорити, Ваш 
а, ха, ха, — а шта је то „њукалица“, г. Маврикије.... ха, ха, ха.</p> <pb n="33" /> <p>— Њокали 
ња, не краљицу под коља...{S} Збиља, г. Маврикије, мислите ли ви кад год....</p> <p>— Наравно д 
embêtant</foreign>! — то нигде нема, г. Маврикије што у овај <hi>балкански језик</hi>!{S} Смеша 
 <p>— Сад сте остали само вас двоје, г. Маврикије, ти и то твоје кљусе, ти и коњ, г. Маврикије; 
ити он....{S} А погледај моје кљусе, г. Маврикије, оно ће овако.... хм! куда ћеш сад?{S} А?{S}  
а књаза и не лита нико.{S} И Ви сте, г. Маврикије, правили устав — Паметан устав!</p> <p>Кнез ј 
 ха!{S} Ви сте професор на В. Шкоди, г. Маврикије, ха, ха, ха... а јесте ли растумачили вашим ђ 
— баш ништа не знате, баш сте глупи, г. Маврикије!</p> <p>Кнез скочи и баци фигуру којом је мат 
ах краљу!...{S} Хм!{S} Тако знаш ти, г. Маврикије, тако знаш — у буџак.... у буџак ја како!...  
расположено — а ја ћу вас тако бити, г. Маврикије, тако ћу вас бити...</p> <p>Кнез показа руком 
S} Хајде једно предавање о њокалици, г. Маврикије; држите јавно предавање, или напишите расправ 
ћи, тек на кнежеву реч „фукара“, он, г. Маврикије, <pb n="41" /> не мислећи ништа и сасвим меха 
кије, ти и то твоје кљусе, ти и коњ, г. Маврикије; је ли, ти и коњ, или коњ и ти...{S} Или коњ  
 <p>— Хм!{S} Бежи твоје величанство, г. Маврикије, <pb n="38" /> а, бежи!{S} Али какву дивну га 
еда, а другом заповедају је ли тако, г. Маврикије.</p> <p>Шах је персиски краљ, Ваша Светлост,  
, шах краљу..{S} Елем, како рекосмо, г. Маврикије, које је боље шах или краљ? ха?{S} И кава је  
hi> да ти не дирам...{S} Може ли то, г. Маврикије.... а? овако на пример — шах краљу!{S} А.. а. 
аш си глуп, бога ми си као коњ глуп, г. Маврикије — и кнез га прстима гурну у главу.</p> <p>Г.  
..{S} Ко то одгризе ухо том кљусету, г. Маврикије?{S} А?{S} Наш Симон?{S} Мора бити он....{S} А 
Ех...е!...{S} Виц! и ви правите виц, г. Маврикије.{S} Али није добар ваш виц.{S} У <hi>Европа</ 
раљ...{S} Ти ништа не знаш да играш, г. Маврикије.... јао! тако ништа не знаш, погледај како си 
и у буџак....{S} А овако, шта велиш, г. Маврикије, овако један мали шахић краљу!....</p> <p>Так 
удари о даску и одскочи на патос.{S} Г. Маврикије склони мало главу да га та Фигура не удари.{S 
ах краљу!{S} А.. а.. а шах и краљ, а г. Маврикије, које је боље, је ли шах или краљ?</p> <p>Кне 
>.</p> <p>— Ха, ха, ха, како рекосте г. Маврикије: „њукалица“?{S} Ха, ха, ха, — а шта је то „њу 
свим оста без војске.{S} Е мој драги г. Маврикије, па ја тебе бијем као ништа.... као ништа те  
 У осталом ја тебе увек бијем, је ли г. Маврикије, да ја тебе увек лупам,....{S} Излази, шта ме 
и се „ушета“ Ваша Светлост., примети г. Маврикије.</p> <p>— А да како се зове?{S} Је ли множина 
r Mavriquie</foreign>... (Је ли тако г. Маврикије?).{S} Ах, па ви сте фуч... г Маврикије... ви  
ку академију, ха... ха... ха!</p> <p>Г. Маврикије стајао је на сред собе, с бесмисленим изразом 
нез га прстима гурну у главу.</p> <p>Г. Маврикије зажмури, сави врат, јер у таким приликама кне 
ртију.{S} Но овај пут шамар изостаде, а Маврикије, кад виде да нема шамара, опет прогледа и диж 
ве покварили?</p> <p>Кнез је праскао, а Маврикије избуљио очи и забленуо се у њега па трепље.</ 
став!</p> <p>Кнез је ходио и говорио, а Маврикије седео је још на свом месту и зачуђено гледао  
те....</p> <p>Кнез га пресече — А ви, г Маврикије, на шта ви мислите...{S} Бежи испред коња, не 
 Маврикије?).{S} Ах, па ви сте фуч... г Маврикије... ви сте фуч — ево на! мат сте...{S} Их — ба 
 се каже „обадва увета“ — објашњавао је Маврикије.</p> <p>— „Увета“! а што сад увета?{S} Чим је 
/> <p>„Кнез је, може му се“ — мислио је Маврикије с друге стране врата.</p> <p>„Неваспитано, ра 
p>— За што, Ваша Светлост? — знам, рече Маврикије кнезу, који је још стајао и непрестано гледао 
у Светлост наљутим; Боже сачувај — рече Маврикије убедљиво.</p> <p>— Тим боље, у толико лепше;  
 а краљ, то је европски шах.... примети Маврикије...</p> <p>— Ех...е!...{S} Виц! и ви правите в 
е!“ — рече Растислав, коме беше свратио Маврикије да му одмах исприча шта се све десило у конак 
 тако, да овај искриви леђа.{S} Но како Маврикије не одговори одмах — кнез продужи.</p> <p>— <f 
отово га догура до врата.</p> <p>Уз пут Маврикије се једнако освртао: „Да ме поштеди Ваша Светл 
ало отимати од њега - рече на један пут Маврикије и устаде.</p> <p>Кнез застаде зачуђено.{S} Ду 
ти рекао да си глуп као коњ!....</p> <p>Маврикије се блажено смејао.{S} Кнез узе ходати по соби 
меја се кнез и опет пође ходати.</p> <p>Маврикије уграби прилику и узе шешир.</p> <p>- Ако Ваша 
и.</p> <p>Кнез је ћутао и ходао.</p> <p>Маврикије је стајао на сред собе и окретао шешир међу п 
рича шта се све десило у конаку.</p> <p>Маврикије био је министар просвете.</p> </div> <div typ 
е ли шах или краљ?</p> <p>Кнез је гонио Маврикијевог краља, а он је сиромах бежао по целој дасц 
ајте само!</p> <p>Кнез је сад био сам с Маврикијем.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Bravo, mon  
.{S} Кнез узе другу фигуру и баци је г. Маврикију на главу, па, махнув раширеним, прстима на ње 
....</p> <p>Кнез застаде.</p> <p>Шта би Маврикију, он ни сам не би умео рећи, тек на кнежеву ре 
ћу вас бити...</p> <p>Кнез показа руком Маврикију где ће сести; он учтиво приђе и седе; седе и  
е да</hi> пушиш.</p> <p>Кнез је говорио Маврикију и Ви и Ти, како му кад дође згодније — на сам 
а.{S} Крај Перуна лежала је његова пуна магацинка.{S} Жика је дочепа и скреса у буквик још три  
ера и једна записка с оваким натписом: „Магационару седмога кола да придружи осталој спреми за  
ка магла, некаква чудна, заносна магла, магла што опија и сипа сласт у груди — ето у таквом се  
Како то дође?{S} Нема одговора.{S} Нека магла, некаква чудна, заносна магла, магла што опија и  
 свију ових питања била је само нејасна магла, у којој ни она сама није ништа даље распознавала 
.{S} Нека магла, некаква чудна, заносна магла, магла што опија и сипа сласт у груди — ето у так 
p> <p>Око које се склопи нека беличаста магла, њена лепа глава, са затвореним очима, бледа и бе 
сно; у њеној збуњеној глави као из неке магле разговетно се појављивала сад ова слика:</p> <p>К 
радио млади господин, док се она у овој магли борила сама са собом — она то није умела никад ре 
, што је он до сада знао о томе било је магловито и непоуздано.</p> <p>Но сад је изгледало као  
 мами и вуче тамо, тамо у ону непознату маглу, у онај сјај, у она незнана места где је <hi>он</ 
ацији говори, како је „у садањем тешком магновењу прва потреба да се јавни поредак и обшта безб 
раћи у помоћ, која бејаху устала против мађарске обести.{S} Доцније успео је да постане и држав 
н знак.</p> <p>- Шта!{S} Да се не бојиш мађија? рече кнез и нали себи другу чашу.</p> <p>— О, т 
ебно име (заборавио сам га) да те своје мађије негују као неку науку и крију је од света <pb n= 
, а уз то је шапутала неке тајанствене, мађионичке речи.{S} Час су опет давали кнезу у зубе нек 
родом.{S} Какав опасан пример!{S} То је мажење масе, која, кад пође једном тим правцем, не зна  
а, после чега неминовно настаје љубавно мажење, а све се завршује страсним, заносним миловањем, 
октора под руку и, <pb n="214" /> чисто мазећи се, узе га запиткивати шта је наредио, како је у 
патом и нагласком који моли и уједно се мази.{S} За тим додаде, шапћући Мони на ухо:{S} - Она с 
ао смрт, Срећко прискочи хоџи и опет га мазну песницама по глави.{S} Хоџа поуми да се исправи,  
о кад кад богме и навикне: „Брже, брже, мајка ти певала, зар хоћеш да си већи господин и од сам 
ј тада обично говорио:</p> <p>— „Је ли, мајка, ти ниси срдита на ме, је ли, ти волеш твога Ники 
 а ту му је слику послала, вели, његова мајка још пре толико година.</p> <p>Лепша сакри руку у  
ило тако, ти би вала, снахо, била опака мајка.{S} Можда си јој маћеха, али мајка, бела ниси.</p 
им Перуном; гледао га као оно кад нежна мајка гледа своје успавано одојче, гледао га је и мисли 
а зато, сине, што сам ја мушко, а стара мајка је женско; ето, и ти си мушко, (Ратко помилова де 
ата, а зашто ти носиш панталоне а стара мајка не носи панталоне но сукњу?</p> <p>— Па зато, син 
и, или лепе, заносне приче, које „стара мајка“ тако складно и тако лепо прича.</p> <pb n="109"  
лаче и кука!</p> <p>После у салон уђе и мајка, а бабо удари још више у плач и пође пред мајку,  
пака мајка.{S} Можда си јој маћеха, али мајка, бела ниси.</p> <p>Синђа се узврда; хоџине речи п 
а? — Упита Текелија</p> <p>— Није ми ни мајка ни снаја, но моја жена — одговори дечко.</p> <p>З 
 она жена што ти изнесе торбу, је ли ти мајка или снаја? — Упита Текелија</p> <p>— Није ми ни м 
ајљевши урес за женску.{S} Само је име „мајка“ још веће и светлије.{S} И само овоме другом имен 
 колена, бацио се ничице на груди своје мајке отаџбине, оросио је искреним сузама и ижљубио је  
 дете, узвикнула би пуна радости: „Деле мајке, како је леп - као да сам та ја родила.“</p> <p>О 
тетка; сироче, остала је мала без оца и мајке; ја сам је и подигла.</p> <p>— А је ли вам удата  
некаква њена суродица, сироче без оца и мајке; нашла се тако код ове бабетине и живела је код њ 
 томе ништа питати.{S} Ја нисам ни имао мајке.{S} Би ли ти волела своју мајку да те је малу одб 
рај прозора.</p> <pb n="45" /> <p>— Ох, мајко моја, уздахну Јела, и обриса сузу, која се беше п 
 говорила: „Мила, слатка <pb n="535" /> мајко и хранитељко, међер право веле стари људи да балк 
лепото моја, реши се један пут јуначки, мајковићу, па што бог да!{S} - Што ту ваздан тењезгати. 
 бабо удари још више у плач и пође пред мајку, а она га погледа срдито и рече му: „Ти боље ћути 
да слушате.“</p> <p>Имао је бабу, очеву мајку, која би га у оваким горким часовима тешила.</p>  
ни имао мајке.{S} Би ли ти волела своју мајку да те је малу одбацила од себе и пратила те да од 
у ненадно.{S} - Збиља! кад помену твоју мајку.{S} За што ти не волиш твоју мајку; чак причају д 
воју мајку.{S} За што ти не волиш твоју мајку; чак причају да је ниси хтео трпети овде.{S} Ника 
Још горе престрављен од овога урнебеса, мајмун с дреком јурне на <pb n="379" /> прозор, сруши з 
ји је у затвореној соби грдно одјекнуо, мајмун јурне на сто, удари кроз чаше, флаше, тањире, ва 
>- Пушка била, пуна — продужи Ратко — а мајмун као мајмун, играо се, потезао, дрмао док се пушк 
 Ратко — још није свршено.{S} Елем, кад мајмун окине пушку и пушка пукне, у соби настане прави  
 се.{S} Једни су се препирали, да ли је мајмун полковник или ђенерал, кад већ носи официрско од 
ом те отвори крило прозорско, на што се мајмун истргне и утече на поље у аздију.</p> <p>За све  
} Једва у зло доба суварак се пребије и мајмун падне доле на земљу.{S} Његови гонитељи склептај 
и склептају се око њега, али преплашени мајмун вешто скочи преко њих, Сашу добро огребе по врат 
ла, пуна — продужи Ратко — а мајмун као мајмун, играо се, потезао, дрмао док се пушка на један  
А тај непријатељ није био нико други до мајмун, за којим доиста одмах сви и потрче.</p> <p>Мајм 
којим доиста одмах сви и потрче.</p> <p>Мајмун је био у авлији на клупи и ту лизао своје ноге и 
та су само прошле ноћи радили.{S} Онога мајмуна ваљало би просто убити.{S} Помисли шта су чинил 
ад би му силом отргнули његовога драгог мајмуна, с којим <pb n="26" /> се тако радо забављао, п 
ити.{S} Помисли шта су чинили!{S} Узели мајмуна, обукли му официрске хаљине, нарочито за њега н 
 некакве огромне мотке којима су гонили мајмуна с дрвета на дрво, док се овај најпосле не дочеп 
ака онога момка што обично чува и храни мајмуна, те га једва он домами и ухвати.{S} Светина се  
не бруке!{S} Ратко продужи:</p> <p>- За мајмуном послати су били жандарми да га траже.{S} Тек ј 
ном, јутрењем ваздуху и оно пентрање за мајмуном по дрветима узбурла у њима и јело и пиће, и ви 
pb n="399" /> се лудоријама, сигра се с мајмуном!{S} Па шта ће јадан!{S} Како сте му друштво да 
у и виде шта је.{S} Међу тим укљештеном мајмуну није се могло прићи, гребао је ноктима.{S} Најп 
тва који се био задоцнио.{S} После даду мајмуну пушку и стану га учити да се егзерцира.{S} Пушк 
девојке обично одговарали:</p> <p>„Сад, мајо! сад, бато, само још ову.“</p> <p>А поред „само јо 
кана.{S} По књигама се развело да је г. мајор за три месеца изузео плату унапред „а конто“, и о 
оја проклетиња.</p> <p>Ствар коју је г. мајор називао својом проклетињом, састојала се у овоме. 
n="421" /> <p>Цео овај призор гледао је мајор Тоша и у томе се чисто бејаше занео.{S} И несвесн 
 породица добила пенсију.{S} Но како је мајор Тоша по жени био кнежев рођак, његова је ствар би 
за то имао примати неке дневнице, то је мајор Тоша сад настојавао да се те дневнице пребију за  
ти хоћеш.{S} Ово је навика — правдао се мајор.</p> <p>— Ружна навика! — пресече га госпођа. — О 
.!</p> <pb n="417" /> <p>— Пара! — рече мајор Тоша полако с испрекиданим дисањем, као оно човек 
n="415" /> <p>— Ствар је замашна — рече мајор Тоша приближив се жени, — знаш да ми стоји ево ов 
сто нећу више да чујем, па квит!</p> <p>Мајор стаде убезекнут.{S} Да је наишао на непријатељски 
каза висок, крупан, трбушат господин, у мајорској униформи, с отомбољеном доњом усном.{S} Он от 
се поче помаљати из недогледних даљина, мајска ноћ разви своја црна крила, и тихо, полако, нечу 
нео га је у Цариград из Немачке некакав мајстор бродовља и после дуге употребе поклонио га био  
д наступа властољубља.</p> <p>Да је био мајстор био би вечити устабаша, који вечито пљачка есна 
у ми, бата ми прича да у Звониграду има мајстора, скроје ти они нов нос, па ништа ти красније.{ 
те?{S} Обратили сте се мени, као старој мајсторици у тим стварима.{S} И добро сте учинили, мој  
.{S} Ужасно!{S} Набављали су из болница мају (гној и воду што једнако слизи с разједена лица) ч 
изасланике чак дубоко у Азију да набаве мају од мртваца умрлих од чуме (куге) — да и то окушају 
платно, као мумију, остављајући му само мајушан отвор код уста и очију.{S} За тим је тако увије 
ужавник од кинеског порцулана, начичкан мајушним шољама, а други у свакој руци по један велики  
 испод које, после дужега тражења, нађу мајушну рупицу; завуку челични кључић и отворе тајни ме 
јој на сусрет, грациозно му пружи своју мајушну, веома белу и веома лепу ручицу, поздрави се с  
и чаробне приче, које је још као дете у мајчином крилу слушао о бурној, чудној и славној прошло 
рви пут заплакао немоћним плачем нејаке макање.{S} А за тим он је ту растао и крепчао, под умер 
се он има већ 50 часова ни с места није макао.{S} И они говоре истину.{S} Сумње о томе није виш 
дна на језик, али пре но што се језик и макао да их изусти, њих је опет нестало, изгубиле се, и 
се чује да је прешао, па после 2-3 дана макар опет утекао натраг.</p> <p>Чича Милоје није веров 
био задовољан кад би <pb n="550" /> био макар и први слуга у Црнојевића кући, а камо ли што виш 
ако те кнез загледа.{S} А знам да си му макар један пут намигнула.</p> <p>Пава прво плану, па о 
нта нађе у минђушама — ческо стакло.{S} Мал га капља није ударила!{S} Нареди се најстрожија ист 
 али за то своје „хуљење“ млади мудраци мал нису кожом платили.</p> <p>Притеран у тескобу, г. е 
је као своју кућу, управо као неки свој мал — с тога му нико није ни замерао на оваком понашању 
еднако потезао реч „господар“.</p> <p>— Мала главобоља, као што ми сам господар изволе рећи.</p 
део куда су пролазили Враничић и његова мала дружина.</p> <p>Да заварају сељаке они су у почетк 
с да јој се, случајно, није десила нека мала неприлика...</p> <p>Мона се смејала.{S} Заинтересо 
у као ниже од себе.{S} То је дакле нека мала вајна аристокрација наша.{S} Хтели би власт, да по 
а слици мртвога кнеза.{S} Слика је била мала, и ђенерал место носа откиде целу главу, па то пар 
S} У томе уђоше у будоар.{S} То је била мала, веома укусно намештена собица, пуна свакојаких <p 
ашто наиђе; на њу пада чиста и богодана мала челица, али на њу слеће тако исто и отровни ноћни  
код кнеза ушле су још две женске, једна мала, стара, суха, са шиљастим носом и веома живим очим 
осмејком и климањем главе.</p> <p>Наста мала почивка; Врбавац је ходао, само се чула шкрипа њег 
аво ја сам јој тетка; сироче, остала је мала без оца и мајке; ја сам је и подигла.</p> <p>— А ј 
 Ходите ближе на разговор!</p> <p>После мала колебања сељаци пођоше напред.</p> <p>— Оставите м 
 што треба — рече дежурни.</p> <p>После мала устезања они пођоше.{S} Доктор и дежурни поведоше  
 ништа ови људи донеше из угла преда ме мала сточић, застрт црном чохом, упалише две свеће и ме 
 дођоше до капије.{S} И велика колска и мала пешачка капија била је затворена.{S} Али црна прил 
ртва грабљивих суседа, ако остане овако мала и нејаке.{S} Та задаћа народног уједињења доћи ће  
ила се, страшна бура беше већ почела да малаксава и да се стишава.{S} Киша је још пљуштала, сил 
по мало отрована жртва почне осећати да малаксава, да губи снагу, да стари.</p> <p>„Младић од с 
 тим опет обори главу, опет опусти руке малаксало и тихо настави:</p> <p>— Јес, да ли ћеш бити  
диже руку и понесе је глави, па је опет малаксало упусти те паде на диван.{S} Дубоко уздахну и  
 опусти низа се обадве руке, а глава му малаксало паде на прса; он изусти полако, очајно.</p> < 
беше настала нека смиреност, чисто нека малаксалост.{S} Он даде руком знак Кугићу и доктору да  
е служи кава.{S} Но видећи жену бледу и малаксалу Врбавац је запита чисто забринуто: — Шта је т 
тим окрете, полако приђе прозору, и сав малаксао чисто се сруши на диван.</p> <p>Кнез Мутимир п 
играду?{S} Осећао сам се веома уморан и малаксао.{S} Сваки делић тела био ми је као истуцан.{S} 
његовом иначе снажном организму.</p> <p>Малаксао, с упалим очима, као земља у образу, он је иша 
"49" /> <p>Баба Ката се помами.{S} Њене мале, зелене очи, утекле у главу, чисто се упалише од г 
з приђе зиду, скиде своју слику, извади мален челични кључић из кутије од плиша, нађе рупу у зи 
ту, где обично ради, али кабинет је био мален, морао се окретати сваки час, с тога пређе у вели 
ребачен преко ње.</p> <pb n="530" /> <p>Мален и незнатан био је он тада, али је у души носио ог 
 немате — и како је ваша фактичка снага малена, то је и дужност ваша веома малена и проста — да 
нага малена, то је и дужност ваша веома малена и проста — да се покорите неопходности.{S} У тре 
на комаде — али ми даље не можемо: наша малена снага исцрпена је.“ И слабачки вочићи доиста су  
л га је погодио у танку жицу.{S} Још од малена кнез је био свикао да радо слуша оцене појединих 
ћ није знао шта ради, он оберучке удари малена господина по цилиндру, и натуче му га до ушију.< 
 корака удаљена од њега, чучала је крај малена дрвена крста некаква крупна црна људска прилика. 
ре.{S} Затим се мали анђелак претвори у малена славуја, стане на стручак љиљана, и ту до румене 
г савијутка, чкиљила је о каменом своду малена лампица, налик на лампе што се стављају на гробо 
и по соби, а на челу јој се указаше две малене боре.{S} Овако озбиљна, забринута, она је изглед 
т од великог лустера, бацајући сенку на малени диван у углу.{S} Кнез први опази овај заладак; о 
једне сјајне звезде био је слетео један малени анђелак љубави и облетајући око лепе Паве окрзну 
, а из десног рукава избијају му полако малени прамичци беличаста дима од сакривене цигаре.</p> 
.</p> <p>„Та би иглица стајала у вези с маленим мехурићем, који је тако удешен да се кроз иглу  
титница свију балканских народа и свију малених државица.{S} Младоме кнезу Мутимиру предстојало 
оном фонду? — упита Растислав.</p> <p>— Маленкост!{S} Не верујем да ће бити још ни три четири х 
како седи на патосу међу коњима и према маленој свећици, прилепљеној за даску, крпи своје јахаћ 
<p>Гошћа се још не беше ни наместила на маленој софи, кад се наједанпут из даљине зачу јака тут 
ули повез с очију, он се налазио сам, у маленој, тесној ћелици, из које је, кроз округло прозор 
мараму и погледа око себе.{S} Била је у маленом али врло укусном будоару.{S} Јела никад није ви 
ће ништа ни оволицко — госпа диже своју малену, белу ручицу и гребну ноктом о нокат, да покаже  
не скочи.</p> <p>- Велики бог куша моју малену снагу, но ја ћу доказати да сам достојан понети  
. јес, оно је г. цртало.{S} А они седи, мали, ено они што се крије ономе иза леђа, он и не зна  
 своју хладну, гадну пљоснату главу.{S} Мали цвијетак кад осјети е му се ближи каква отровна бу 
умарак, па зелена удољица, којом вијуга мали поточић, једва <pb n="138" /> приметан у големој,  
коца, разапне двоструко платно налик на мали чадорић, простре своје сиџаде; крај себе метне тес 
ан ходник.</p> <p>Овај ходник спајао је мали конак манастирски с великим, он је изводио право н 
ако јак.</p> <p>У једном углу стајао је мали, кадивли диван.{S} Управо пред њим намештена је би 
 ађутаната да уђе унутра; затим му дале мали челични кључић, показа прстом своју слику на источ 
лу што из сред раја извире.{S} Затим се мали анђелак претвори у малена славуја, стане на струча 
ука узе дрхтати; кнез то опази, привуче мали мраморни сточић, услужно прихвати шољу од Каје и с 
утицу од црвена плиша, из које извадише мали челични кључић, приђоше источном дувару, скидоше с 
мало час лежали, на што сељаци опколише мали густиш, уђоше унутра и пажљиво су преметали шумара 
поведе, прво преко 2—3 степена, па кроз мали трем, па кроз велико предсобље, из кога поврнуше у 
што кријеш, јадниче!{S} Како си јадан и мали, а заузимаш тако висок положај!...</p> <p>После ов 
 да измене коње, а где је био спреман и мали доручак.{S} То је било на сумеђи два округа и већ  
во тело ђенералово пренесе у тако звани Мали Конак, где је до сахране било изложено народу на у 
емо бити комотније. — Мона загледа свој мали бриљантски сахат. — Имамо још читава два часа.{S}  
екла би му: „Мој лепи, мој слатки и мој мали кнежићу, кад си ми тако леп, изела те дајка, онда  
д прилике коштати.{S} Хоћу да реновирам мали салон.{S} Жута свила!{S} Све ће бити од жуте свиле 
ш... ш... што ме дира?“</p> <p>Међу тим мали господин у цилиндру није ни помишљао да вуче кмета 
p> <p>Крај тога друма, налазио се један мали парк, а у том парку било је једно старинско државн 
о, шта велиш, г. Маврикије, овако један мали шахић краљу!....</p> <p>Тако се игра продужавала ј 
иње палити по утроби и грудима, како му мали пламичци већ почињу лизати кроз набрекле жиле, кро 
стиче у широку кантарску улицу.{S} Пред Малим Конаком ври.{S} Ту су постројени дуги редови војс 
од дозе у којој се узме.</p> <p>„У врло малим дозама човек се може поступно навикнути да узима  
е и разних лимунада и слатких сокова од малина, јагода и других плодова.{S} Најпосле долазили с 
Некаква гувернанта, држећи за руку два, малишана, беше застала и пажљиво је посматрала шта се р 
(а можда и слушала шта се псује) док су малишани радознало гледали како огроман товар сена пола 
вој отров „леком“) ни на шта не мирише, малко је накисео, иначе ни по чему га човек не би распо 
свој кабинет, да попуши цигару, а можда малко и да дремне пре но што се лати посла.{S} Заваљен  
 је у салу и реци да ћу ја сад; нека ме малко причека.</p> <p>Момак оде.{S} Пуковник опет одмах 
ина легао овако потрбушке, мишљах да се малко одморим, а пази! — она ме опет пробуди... — Умукн 
ске Браће“...</p> <p>Мутимир прогледа и малко се исправи.</p> <p>— Опет ти бунтовници!{S} Ама ј 
овнички положај, па ма се с тога морало малко и прометанисати пред новим господином министром,  
/p> <p>Ката климну полако главом и само малко, тек приметно развуче своје танке, успијене усне. 
пањац: „сун’ дер и овде, господине, још малко.“</p> <p>Једини од целе дружине недирнут и неприк 
нешто изнутра копкаше:</p> <p>„Хајд још малко, ено до онога дрвета; ту је и крај алеје, а нема  
ену гомилу, из које се дизао неодређен, мало накисео задах и уздржан неразговетан жубор.{S} Орд 
 чича Јова џоња ту натмурен, намргођен, мало погрбљен, руке метуо на леђа, а из десног рукава и 
ело да није најбоље расположен! управо, мало га је интересовало све што је Мона даље говорила.< 
и поцрнио? упита госпођа.</p> <p>— Јес, мало је преплануо; но баш му то и даје изглед озбиљнија 
је искрено пријатељство, будећи у њему, мало по мало, сазнање о опасности, која му прети од Врб 
че ми да ће по свој прилици бити будан; мало час вели, тражио је воде, а сад овога часа чуо сам 
став Светли књаз је нешто <pb n="93" /> мало слаб.{S} Моли господу намеснике да га извине и да  
p>Боја прихвати:</p> <p>- Јес, и то!{S} Мало час видесмо овде жентурину што је девојку јамачно  
сти, али њена радост није била дуга.{S} Мало после, из бабина разговора, Јела дознаде да је то  
лужује мало у заводу као слободњака.{S} Мало по мало она се поред управитељке тако осили, да су 
 на руци.{S} Ствар је лака и проста.{S} Мало час доћи ће хоџи једна девојка с једном женом.{S}  
торији, после, кад мене већ не буде.{S} Мало је теже одговорити сад овде, садашњости — рече кне 
е, у којој су баш тада палили свеће.{S} Мало даље, иза академије, сретнем потпуковника Црнимарк 
оба у црнини опет ништа не одговори.{S} Мало после ова особа изађе некуда, а уђоше две нове лич 
е и које ће се тешко кад и записати.{S} Мало по мало, момчадија се поче надметати у томе.{S} А  
S} Момак га послужи слатком и кавом.{S} Мало доцније Растислав потражи још једну каву.{S} После 
ине.{S} Од векова ту је вађен камен.{S} Мало по мало, непрестаним копањем створене су огромне п 
- Добри господару, како ти је?</p> <p>— Мало воде, Жико, па ће бити добро!</p> <p>Куршум је сре 
од кључевма крви благородне,</l> <l>Ка’ мало пре што гордо иђаше,</l> <l>Кроз дивљачне тмуше аз 
тајућ’ их ватреним погледом;</l> <l>Ка’ мало пре што гордо иђаше,</l> <l>К светом гробу бесмртн 
> липу, кад у близини кресну варница, а мало за тим чу се разговор неких 7—8 људи.{S} Два пса с 
.{S} После се чу где припуцаше пушке, а мало после доведоше људи отету младу.{S} Сва је, јадна, 
 је видео неравно, каменито земљиште, а мало даље огромне, мрачне рупчаге и пећине.{S} Али све  
 <l>И с овог доксата му судио.</l> <l>А мало даље стојао је дуд,</l> <l>О која је вешан свак, к 
су страшне речи.{S} Дежурни га је једва мало умирио.{S} Морао му је обећати и зајамчити сам лич 
а му буду на руци, с друге стране да га мало и контролишу.{S} Један од жандарма био је наредник 
 приђе му, ухвати га за руку, повуче га мало на страну и гледајући му у очи, упита га полако:</ 
с у министарству....{S} Но, чек прво да мало одахнем, дозволите ми да седнем; грдно сам се умор 
 сва врата — момак их је био отворио да мало изађе дим.{S} Два момка ишла су од собе до собе, т 
ти никуд <pb n="446" /> пристала, но да мало доведем у ред одело па да бежим одавде да ме не за 
 баш услед тога он је осећао потребу да мало дахне, да се прибере, да још једном с почетка до к 
>— Баш јој сад говорим да оде у собу да мало одахне — рече кнез прилично збуњен.</p> <pb n="293 
емљене ватре по уличким угловима.{S} За мало, па се чаршија претвори у читав пожар.{S} Дуж целе 
н да ту дочека ове позне путнике.{S} За мало и коњици стигоше; топот на једном престаде, они се 
а и ти) као г. Растислав, што сам се ја мало шалио.{S} А? хе? хе? је ли?{S} Не љутиш се, хе?{S} 
ревњиво отимала, поправи спрам огледала мало разбарушену косу, и прикачи откинуту чипку, а зати 
ену шта јој је и наговарати јо да збиља мало прилегне.{S} У опште Врбавац је говорио тако мирно 
 је напоменуо тужној удовици, да ту има мало прста божијег што она и њен комшија скоро у исти м 
онзервативни и слободњачки.{S} Но имена мало одговарају стварности.{S} Либерализам је без либер 
раму, обриса прсте, обриса уста, дотера мало своје чекињаве, проседе бркове, па онда полако, на 
} Кнезу Мутимиру прохтело се да протера мало шегу и с државним пословима.{S} Узео је за министр 
 трунути.{S} А кад нешто трули оно мора мало заударати, па ма то била и светитељска глава.</p>  
све молбе и наваљивања Жикина да похита мало, или да врдне куд год у страну Црнојевић не хтеде  
бави има за све!....</p> <p>Кнез поћута мало после ових речи; за тим настави, не отварајући скл 
ом упадоше у густиш, где су ова двојица мало час лежали, на што сељаци опколише мали густиш, уђ 
ка прилика; али, како се изненадио, кад мало доцније виде, да та прилика има његове црте, управ 
 <p>— Па ипак — биће да је овај ваш суд мало пристрасан — рече кнез.{S} Но ђенерал му не даде д 
ијена у белу чипку.</p> <p>Дама застаде мало на вратима, као да се нешто двоуми; но то је било  
убини њене душе.</p> <p>Али нас се овде мало тиче Јелина љубав.</p> <p>Кад је баба Ката озбиљно 
 милостиви господине.{S} Пуковнику дође мало чудно ово повучено, овако скромно држање ове жене. 
ребројао неке рецке на длану, он задиже мало рукав Павин, опипа јој руку до лакта, опет је узе  
ош је пунио страхобан призор, што га је мало час доживео у гробу.{S} Он је осећао да на њему тр 
 све ближе и ближе Мустај паши, кога је мало за тим и удавила.</p> <p>Многи начелници поустајаш 
 на једно или на друго.{S} Она, која је мало час била решена да одмах одлази одавде, сад је стр 
јој присној пријатељици, наговестила је мало разговетније: „Е моја слатка, ми стара гарда одосм 
је све труло.{S} Јес здравља ми, кад је мало повучем <pb n="218" /> за руку, а ја све стрепим д 
 кога је морао видити у колевци, кад је мало час ишао жени у спаваћу собу.</p> <pb n="345" /> < 
твари.</p> <p>У оној истој соби, где је мало час Срећко изударао хоџу, пре по сахата њих двоје  
у се гости скупили на оном месту где је мало час оставио кнеза и своју госпођу.{S} Нешто се дес 
 огњишту, други остраг на трупац где је мало час седео чича Мунтијано.</p> <p>„Ударићемо погото 
 нож и јурну право оном месту одакле је мало час пукла пушка и откуда се сад чуо болан јаук.</p 
од плоче онога истога гроба, на коме је мало час седео.</p> <p>Кнез покуша да се брани, да викн 
, показујући прстом на гроб, на коме је мало час седео.</p> <p>— Шушка? упита Заре и наже се гр 
 тугаљива династичка питања.{S} Кнез је мало по мало улазио у ствар.{S} Сад се чешће дешавало т 
иње заранцима, и хладан ветрић, који је мало час почео дувати, и загрејаност за време седења за 
говори Растислав.</p> <p>— Па шта ти је мало ноћас? — упита слуга и опет се саже своме шаву.</p 
S} Радован је служио у војсци и знао је мало овај ред.{S} Он упита за дежурна официра и рече да 
 њега збивало <pb n="663" /> — за то је мало марио и за Жикине опомене.</p> <p>Али потера се пр 
ј шиндивили, — рече Растислав, пошто је мало поћутао, поврћући разговор опет на кнеза и на ону  
о оштро; но опет се уздржа, и, пошто је мало поћутао, он покуша да и сам окрене ствар на шалу.< 
ке! — додаде Радован узбуђено, пошто је мало ћутнуо.</p> <p>- Много си жустар, момче!{S} Убио б 
лимну главом, пуна очајања, па пошто је мало поћутала, она додаде:</p> <p>— Најпосле, нек буде  
нерал на један пут застаде, па пошто је мало поћутао он додаде:</p> <p>— Ја умирем.{S} Али, ако 
а.{S} Он је и сам мислио да јој доцније мало наговести ствар, али се није надао да ће му је она 
аде сама, Мона диже са стола писмо које мало час доби, још га једном загледа, после га сави и м 
3-—4 године, па је пустили да послужује мало у заводу као слободњака.{S} Мало по мало она се по 
ра с тим истим човеком, из чије је руке мало час примио самртну чашу!</p> <p>Кнез није имао куд 
{S} Црна прилика рече кочијашу да крене мало на више, па на једно педесет шесет корачаји да ста 
морале би се чисто убајатити да нас оне мало не растресу и не освеже — мислила је Мона улазећи  
таде да још једном положи коњу, и да се мало расхлади да тако после боље и заспи.</p> <p>Враћај 
едељу дана владала је та лозинка „да се мало очистимо.“ И за ту недељу дана сама општина из сво 
и су већ били почели дремати.{S} Сад се мало разраколише.{S} Неко спомену и полазак.{S} Други н 
p> <p>„Ту смо!{S} После додаде! „сад се мало раскомоти“.</p> <p>Јела је све дотле ишла као слеп 
то сте ви били.{S} Најпосле одморите се мало, па ако се баш види да ова земља не може без вас о 
астислава.{S} Овај последњи можда ће се мало и одупирати, али се неће моћи одбранити.{S} Малоле 
.{S} То јој привуче пажњу.{S} Помаче се мало у лево да боље види, и угледа велики фењер, који ј 
а, сматрали су да је разложно повући се мало дубље у планину, тим пре што је већ и дан настао,  
Али само док један пут будеш.... док се мало познаш и ослободиш код њега...{S} Шта? ни с пет чи 
ного уображавате о себи.{S} Чини вам се мало да будете људи.{S} Хтели би да сте нешто више од ч 
.{S} Последњих година чича Степа био се мало смирио, јер га је, веле, још покојни кнез Страшими 
же се побочним собним вратима, чисто се мало пропе и зину, мету руку на ухо и стаде пажљиво осл 
b n="181" /> <p>Тек у зло доба ствар се мало стиша.{S} Вујадин осети где га неко гурну у леђа и 
кву велику савијену хартију.{S} Кмет се мало искашља, рече људима да приђу ближе и да добро слу 
ен.{S} Од она два сељака с којима су се мало час видели на ливади, један је лежао сав у крви.{S 
ве још им није било доста.{S} Кад су се мало повратили, кнез се попне на столицу, те с „висине  
рају.{S} Обадва намесника осећали су се мало слободнији у своме кретању.{S} Врбавац је почео би 
реч, протрчала црна мачка.{S} Они су се мало по мало крвнички омрзли; с почетка је та омраза ск 
епомично.</p> <p>— Та да; с тога сам те мало пре и позвао.{S} Наравно, ти ништа ниси знао о том 
ући уста и срдито, али грациозно окрете мало главу на страну, заузимајући положај, као оно Напо 
опасности; сва је ствар у томе што ћете мало дуже поспавати.{S} Уверавала <pb n="625" /> је нај 
 било, г. начелниче, да нам представите мало ове људе, да знамо ко су и одакле су.</p> <p>— Јес 
ед те, кажите шта је, како је; одредите мало из ближе.</p> <p>— Не рекох ли вам, ухвати за гушу 
очетка није видела ништа.{S} После поче мало по мало распознавати поједине предмете, који су се 
</p> <pb n="227" /> <p>Кад се издвојише мало из света Синђа каза Пави за што је зове, наводећи  
 дунавској, изађоше два човека, крочише мало у страну, да не стоје баш на вратима која је изнут 
и кажем нешто“!</p> <p>Њих две одмакоше мало у страну.</p> <p>Стрина Синђа прво упита где јој ј 
упитам, господин ћато!“ </p> <p>Мрднуше мало на страну.</p> <p>— Шта је, како стоји? — похита С 
их ципела.</p> <p>— Хитајте — рече кнез мало после — три минута већ је прошло.</p> <p>Ђенерал о 
е шешир, поклони се и пође.</p> <p>Кнез мало заустави смех и пристаде за њим.</p> <p>- Куда ћет 
ералних политичких начела, за која је и мало час ломила против конзервативаца своја најоштрија  
 свршити.{S} Лепша само нека се умије и мало дотера фризуру.</p> <milestone unit="subSection" / 
 и штедљиво изви своју руку из женине и мало се одмаче. — Молим те, казуј од кога си све то чул 
о с потпуно непознатим човеком, било би мало и за обичну јавну женскињу, а за чедну Лепшу то је 
о је до сад говорила.{S} За тим поправи мало хаљину око врата, махну руком преко чела те уздиже 
у, на Лепши, видели су се јасно трагови мало час одигране љубавне сцене.{S} Кнежев ужурбани пок 
е ви, Косанићи, по свом карактеру, људи мало симпатични.{S} Немој да ти моје речи буду тешке и  
ал диже руке и кад на десној шаци опази мало крви, он се чисто трже и страшљиво стукну натраг о 
 што наступају, а над Звониградом, који мало час беше тако весео, на један пут рашири своја огр 
 онако.{S} То слободно знај, и промисли мало о томе!{S} Што год ви више не дате, други ће све в 
 па тек запне, а кмет њему на то: „узми мало поистрке, г. ћато, узми; лакше ћеш доскочити.“ Виш 
ламен династичке распре није од тога ни мало смањен.{S} Мучко убиство великог творца Балканије  
е, да је без срца и осећаја, да нема ни мало љубави за ову земљу, да ће бити страшна распикућа. 
им стварима.{S} Па ни сада, она није ни мало улазила у политички значај разговора, који је овде 
ћ се слатко насмеја.{S} И он се није ни мало претварао.{S} Њему је смех доиста ишао од срца.{S} 
смех доиста ишао од срца.{S} Он није ни мало презао од тога што га овај сељак почиње познавати. 
ам се одлучивао на тај корак није ме ни мало руководила каква лична мржња спрам тебе.{S} На про 
у, а не личи, молим покорно, не личи ни мало на бумбара.</p> <p>Пошто је овако достојно престав 
 стању.{S} Чак и сам доктор није био ни мало изостао од осталих.{S} Седајућ за сто, он је мисли 
оћеш онда; што се срдиш?{S} Зар је мени мало муке и онако?....{S} Кад би ти знала!..</p> <p>Леп 
убицама.{S} После као да му се то учини мало, те их узе бити ногама по очима по устима, куд сти 
дскочи на патос.{S} Г. Маврикије склони мало главу да га та Фигура не удари.{S} Кнез узе другу  
е.{S} Да се скамениш какве ми је ствари мало час испричао; то је просто ужас!{S} И каква ти чуд 
ку, она рече:</p> <p>— А оно што сам ти мало час рекла, оно је онако.{S} То слободно знај, и пр 
а и необична дејства, која ћу споменути мало даље.</p> <p>„Тако, на прилику, ми ни данас не зна 
 n="186" /> После подне ваљало је изаћи мало у чаршију и проћи се пешке кроз Орловац.{S} Кад је 
 се подбочи на кук.{S} Леву ногу избаци мало напред, као глумац који се спрема да отпочне декла 
ац, онај исти министар преседник, човек мало болестан, али човек који ће ускоро оздравити — јер 
ве речи Милојеве, његов високи сапутник мало по мало утону у таке мисли и осећаје, који га брзо 
њих напора на власти.{S} Хоћу да пробам мало како иде рад и с другим људима.{S} Можда вама, на  
 да ли је верно и тачно оно што сам вам мало час саопштио, и, ако је по вољи, ја бих вам о томе 
 је и мени прво пало на ум, али чим сам мало промислио видим да није.{S} Та ја нисам био луд ни 
 Кад се то доведе у везу с оним што сам мало час чуо из ваших уста о себи; кад се узме на око ј 
у, са шакама на дицу.{S} Кнез је стајао мало даље код прозора и кад се Мона појави, он се окрет 
емо бити мирни, рече он у шили, али као мало заједљиво, и притиште је одозго.</p> <p>Јела је по 
омаћице, где си ти? — рече пуковник као мало прекорно у шали. — Давно је већ време да се служи  
жимо министарске седнице; с тога је ово мало и наређено.{S} Али да видиш друге канцеларије!{S}  
у већ нису више чиста посла.</p> <p>Ово мало шале добро је утицало.{S} Седећи ћутећки на једном 
Ово управо није ништа друго ни било, до мало дужи и појачи сан.{S} Да, ви господи тамо тако и р 
а сто писмо и фотографију, о које се до мало час тако суревњиво отимала, поправи спрам огледала 
орани, и на свима собама у којима су до мало час били гости Врбавчеви, стајала су сад широм отв 
рахобних слика, које су кнежеву душу до мало час трзале.{S} Тек сад кнез се опет почео повраћат 
плашени гости поскачу од стола, и онако мало ћефлеисани, не схватајући јасно шта се то управо д 
наслони ухо и ослушну.{S} Пошто је тако мало послушао, он опет одступи, махну главом, мигну око 
p> <p>— Само се могу чудити, да се тако мало користите у практици тако јасним схватањем ствари  
 није ништа нужно!....{S} Сиротињи тако мало треба! — рече младић збуњено.</p> <p>Но Растиславу 
ресање истине у очи као да га је почело мало освешћавати.{S} Говор је био и сувише дрзак да би  
у једној држави.{S} Али за њега је било мало да буде обичан грађанин.{S} Није се имао куда више 
ити доцкан; тражиће ме моји; да је било мало раније!“ и т. д. поуми Пава да се изговара, али ст 
нити и с другога гледишта, као што ћемо мало даље и видети Ратка да је брани.</p> <milestone un 
гомили.</p> <p>— Но чек’ да се склонимо мало одавде; одидер амо да ти кажем нешто — рече она и  
} Како му се наде не испунише видли смо мало час.</p> <p>Но хоџа је скупо платио за ћатине „пре 
е могао јасно видети у оном сумраку, но мало по мало он поче све јасније распознавати поједине  
а које су се јављале код Кугића, за оно мало времена док је био министар.</p> <p>Тако званом ли 
ушчани дим напуни собу те помрачи и оно мало свећа што још осташе непогашене.{S} Престрављен пу 
ило ни високих дрва, да заклањају и оно мало сумњиве светлости, што се још пробијаше кроз мрачн 
е; заруменио се преплануо, а ушиљио оно мало брчића, па читав муж!....</p> <p>Пуковник изговори 
едну страну вукло је срце, на другу оно мало памети, што још беше остало.</p> <pb n="244" /> <p 
 више сећају како је жалосно и сумрачно мало пре отпочео њин састанак.{S} Таква Је младост и та 
јући се ђаволасто, вртела је главом, по мало као да се чуди, а по мало као да прети Мутимиру.{S 
је главом, по мало као да се чуди, а по мало као да прети Мутимиру.{S} Сад диже десни кажипут,  
мат живин) — а тиме се, наравно, све по мало тровала, док то најпосле није прешло у тешку болес 
сет хиљада?{S} Па и то је давано све по мало.{S} Паша је ситничарио, можда је и сам крао.{S} Ја 
но пријатељство, будећи у њему, мало по мало, сазнање о опасности, која му прети од Врбавца, а  
ало у заводу као слободњака.{S} Мало по мало она се поред управитељке тако осили, да су осуђени 
 ће се тешко кад и записати.{S} Мало по мало, момчадија се поче надметати у томе.{S} А кад кнез 
Од векова ту је вађен камен.{S} Мало по мало, непрестаним копањем створене су огромне подземне  
а династичка питања.{S} Кнез је мало по мало улазио у ствар.{S} Сад се чешће дешавало те је рад 
трчала црна мачка.{S} Они су се мало по мало крвнички омрзли; с почетка је та омраза скривана,  
ије видела ништа.{S} После поче мало по мало распознавати поједине предмете, који су се, као цр 
Милојеве, његов високи сапутник мало по мало утону у таке мисли и осећаје, који га брзо однеше  
јасно видети у оном сумраку, но мало по мало он поче све јасније распознавати поједине предмете 
ред срца!</p> <p>С тога Мутимир мало по мало омрзне Кугића, бар никако се није могао отети од н 
 зној с тешким задахом.</p> <p>„Мало по мало отрована жртва почне осећати да малаксава, да губи 
 стегнута, да сам једва могао на зор по мало дисати.{S} Шта је било даље ја не знам; сва је при 
уштати и по два-троицу.{S} Задржи их по мало, па их онда пусти, а људи отуда излазе забринути,  
ити сваки течан отров.{S} Но њима је то мало.{S} Садашњим отровима махнишу што се лако раствара 
ао он, испричали су они којима је он то мало час говорио.{S} Још те ноћи рашчуло се по целом се 
Кнез Мутимир упознао се с њоме, као што мало час и сам рече, на последњем дворском балу, где јо 
т уверавао да је Растислав доиста нешто мало слаб и да с тога не може изаћи, кнез је разумео да 
.{S} У самом Звониграду као да је нешто мало шушнуло код универзитетских ђака, али је одмах опе 
у спаваћу собу. „Иди, ја још имам нешто мало посла, рече пуковник својој госпођи, и упути се у  
 деца!{S} Оно има, има брзо; знам нешто мало и ја како се иде на јуриш, али ово је све превазиш 
ред Балканије.{S} Које где научио нешто мало књиге, колико тек да се потпише.{S} Пошто је прво  
 Сељак рече да је у војски научио нешто мало читати, па сад гледа да ли може познати која су он 
е ћерка.{S} Једва се на тај начин ствар мало утишала.{S} Беше пришао и доктор, да изведе Боју и 
ира по сред срца!</p> <p>С тога Мутимир мало по мало омрзне Кугића, бар никако се није могао от 
 проговори гроб на коме је кнез Мутимир мало час седео.{S} После дубока уздаха из гроба се зачу 
ао што је медвед?</p> <p>- Ката се опет мало осмехну.</p> <p>— Знам, рече она, дижући у вис лев 
ате се засветлише, очи.{S} Она први пут мало оживе у говору.</p> <p>— Дакле, збиља, има тако се 
м знате шта је то „невидовна беда“ те у мало није страдала на правда бога.{S} Ево шта се десило 
лник, Вујадин повукао је грдну вуру и у мало није чак и службу изгубио.{S} Од то доба решио се  
руке ушима.</p> <p>— Ађутант Светозар у мало није погинуо, прозујао му куршум поред самих ушију 
<p>Кад Ратко рече да ађутант Светозар у мало није погинуо, Растислав додаде: — Кам да је!{S} И  
 задржао у себи тешку погрду, која му у мало не слете с језика.</p> <pb n="83" /> <p>Растислав  
чке патроле.{S} Те се ноћи у Звониграду мало спавало.</p> <p>„Мртав...{S} Жив...{S} Жив...{S} М 
ошу, пружи јој на сребрном послужавнику мало, миришљаво писамце, с великим, златним монограмом  
.</p> <p>— Можда је господину пуковнику мало зазорно, што ја овако, што но реч „с неба па у реб 
ве чуо.{S} Момчадија, која се у почетку мало снебивала, после се тако ослободила да је већ прел 
се један од оне четворице одвоји, врдну мало у страну и заостаде.{S} Друштво му измаче, а он ос 
ту твоју кнежевску кесицу да бркне у њу мало твоја слатка Петра и да види има ли ту што за њен  
лији било замакло око за њом, те кад су мало одмакли, између њега и дечка развије се овакав раз 
руги до један од она два сељака, што су мало пре били с њима.{S} Перун упита за чича Милоја, ал 
 варам ово су биле оне две жене, што су мало час прошле поред мене.{S} Ја осетих како ме дочепа 
S} Дирнула ме ова прича зетова, па хоћу мало да се повратим.{S} Ви слободно разговарајте, као д 
н се већ беше примакао својој мети, још мало, и он би већ поднео чашу кнезу са свим под нос, да 
e unit="subSection" /> <p>Кнез оста још мало код кола, па онда пође.{S} Свет га испрати громови 
их је госпођа желела да остане овде још мало.{S} Прво, интересовала се за понуђено председништв 
о утрпано — рече сељак, па пошто је још мало загледао он додаде: — Е, јес, ево сад лепо видим.{ 
лизу каква села - одговори Жика.</p> <p>Мало за тим иза оближњег гајића указаше се два сељака;  
е.{S} Нису се свађали, али су се онако „мало фино“ пецкали.{S} Дед овако, дед овако, док ће тек 
но још и „онако у опште“ да се Орловац „мало очисти.“ Читаву недељу дана владала је та лозинка  
окупан у зној с тешким задахом.</p> <p>„Мало по мало отрована жртва почне осећати да малаксава, 
а жалосно укосише у страну, као оно код малог детета кад хоће да се заплаче.{S} У оним бајним о 
а не помогну.{S} Кнез се могао показати малодушан, неспособан да удари отворено на ђенерала, и  
уша да окрене ствар на шалу.{S} Као сви малодушни људи, он је осећао потребу, да се извуче само 
ерност по њеној истинској вредности!{S} Малодушност је најружнија црта која се у опште може вид 
ј страни, још су се светлили прозори на малој, осниској кућици од набоја.{S} Прозора је било св 
м устану, направљеном, за време кнежева малолества.</p> <p>Неуспех због случаја с пауком и прос 
упирати, али се неће моћи одбранити.{S} Малолетан кнез не сме се пустити сам, бар без једног на 
 — ви - сте правили устав... а књаз вам малолетан — и господа хитају да праве устав, а књаза и  
укнемо у старе међе, где је био још као малолетан...</p> <p>Растислав је говорио даље куцкајући 
пет вратио, био убијен и да си ти дошао малолетан на крвав престо.</p> <p>— То је једно.{S} Дру 
заборављати, да је ваш књаз до сада био малолетан.{S} Но и томе ће скоро бити крај.{S} За који  
немо још одмах с почетка.{S} Док је био малолетан, ни ја, ни покојни ђенерал нисмо му давали да 
{S} Једног кнеза убили, другог ухватили малолетна — па онда дај прави устав...</p> <p>— Па, Ваш 
то такав је био Врбавац, други намесник малолетна кнеза Мутимира.</p> <p>Како да се дочепа прес 
да се квари законити ред наследства.{S} Малолетни Мутимир законити је наследник, и он ће за 2 с 
је поткрадала мужу чекмеџе у договору с малолетним слугом својим — дознала је за једно убиство, 
врдо уверење да би био бољи владалац од малолетног кнеза Мутимира.{S} С тога је сматрао да има  
јатељ престола, што је за време кнежева малолетства створио устав.{S} Доказују да је устав отео 
убих намесника, те је при крају кнежева малолетства било и неколико озбиљних сукоба.</p> <miles 
а прими главну битку.</p> <p>Но кнежево малолетство примицало се крају.{S} Обадва намесника осе 
она, и што год може лупи о патос својом малом, округластом ножицом, утегнутом у плитке ципелице 
дна омалена, ручна лампица, намештена у малом прозорчету, издубљеном у дебелом зиду.</p> <p>— Б 
 поврте у лево и упути се манастирском „малом конаку,“ сави око угла, зађе с позадне стране и п 
прилику они раде да склопе (конструишу) малу металну справицу, која би се згодно дала носити у  
ца избацивала на даљину од 10—15 корака малу, шупљу, челичну иглу, налик на игле код штрцаљке з 
м „ура“ и „живео.“ Под изговором да има малу главобољу, он се упути право у своје одаје.{S} За  
ум га је погодио управо у котлац.{S} На малу округлу рану текла је густа, црвена крв, градећи б 
промоли главу кроз прозор, лепо познаде малу дворску баштицу и јасно чу узвике: „Стој ко иде!“< 
S} Би ли ти волела своју мајку да те је малу одбацила од себе и пратила те да одрастеш у сироти 
и десетак минута.{S} Прво су се пели уз малу узбрдицу, па после окретоше низ брдо.{S} Гробови с 
— Скините ону слику, испод ње ћете наћи малу кључаницу, завуците у њу кључ, ту ћете наћи тајан  
 знате — рече он.{S} За тим пружи кнезу малу кутију од црвена плиша. — Овде вам је кључић од та 
е и ја имам кључ.— Кнез показа на длану малу кутију од плиша.{S} Писмени докази за ваш злочин е 
е год их нађе.{S} Иначе он би био шоња, мама, а она баш таве људе мрзи.{S} Она то право не пори 
ја теби како се у туђој кући залуђују и маме младе женске.</p> <p>— Кривац сам, с обореном и пе 
и мирисан персиски ћилим, који те чисто мами да се по њему проваљушкаш, и тада дође један трену 
а је ишла, чак је осећала како је нешто мами и вуче тамо, тамо у ону непознату маглу, у онај сј 
анастир <hi>Повратница</hi>.{S} Овај је манастир из 15. века, зидао га је велики челник Радич П 
 часова растојања, налазио се старински манастир <hi>Повратница</hi>.{S} Овај је манастир из 15 
Моне — како је за један обновљен, стари манастир сама „својеручно“ извезла „диван чаршав за час 
мљиву причу, како су једном, баш ту код манастира, побили неке Турке.</p> <p>„Била је преслава, 
 „престоницу“ био је подигао доле испод манастира у бурјану, недалеко од манастирске чешме...</ 
се крене из цркве јеленичким друмом пут манастира Гробовице, <pb n="359" /> где је ђенерал сахр 
је, да су калуђери једнога подручног му манастира, једном при служби, место свог законитог кнез 
играју два <pb n="268" /> красна, млада манастирска кера, прескачући један другог.{S} Кнез се г 
дмах изађе напоље.{S} Дан се расвануо и манастирска авлија већ почела оживљавати.{S} На све стр 
 уз брдо, као да долазе одонуд из преко манастирска потока.{S} Радован викну:</p> <p>— О, Паво! 
 испод манастира у бурјану, недалеко од манастирске чешме...</p> <p>Ту је добро пазарио цео дан 
 и кнез већ на ногама.{S} У једном углу манастирске авлије кнез је стојао и гледао како се игра 
/p> <p>Овај ходник спајао је мали конак манастирски с великим, он је изводио право на широке ст 
нарочитој жељи кнежевој, био је посађен манастирски старешина.{S} Даље се низала свита кнежева, 
тити.</p> <p>Аустријски наредник, прост манастирски шумар, човек врло танка стања, без гласа, б 
бруси хоџу и нареди му да пође за њим у манастирски конак; пандурима заповеди да понесу хоџине  
годно лице преко кога би добавио Паву у манастирски конак.{S} Одмах се намери на „стрина Синђу. 
ку — доктор показа руком на десно крило манастирско. — А ти сад гледај, само пази, момче!{S} Ов 
ед.</p> <p>Она поврте у лево и упути се манастирском „малом конаку,“ сави око угла, зађе с поза 
{S} После два три минута Синђа поврте у манастирску авлију.{S} - Ама зар туна? — упита Пава зач 
оше.{S} Као на крилима слетеше они доле манастиру.{S} Уз пут разабраше од неких жена да су виде 
е свога бављења у Паризу живео у каквом манастиру! — и Мутимир јој поче са свим цинички разлага 
ву где са стрина Синђом оде некуда тамо манастиру.</p> <p>— Ето, ви’ш несреће! „Са Синђом“! јаб 
а јамачно пратили чак до његова стана у манастиру, да официри из пратње не вратише свет натраг. 
авца притисла је тешка мраморна плоча у манастиру Гробовици, а тиме је десет пута тако велики к 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У манастиру је био спремљен диван ручак.{S} Постављено је 
 се онда у соби, тако затвореној, упали мангал дрвена или камена угља.{S} Тај опасан гас уљуљка 
 ти бар успомене из детињства ублаже те мане у карактеру...</p> <p>Ђенерал на један пут застаде 
нерале.{S} Међу нама је све свршено.{S} Маните сад ваше нежности.{S} Оне су овде по све неумесн 
арадни официрски мундири, нове поповске мантије с црвеном поставом, нова трговачка ћурчета, с л 
четири човека, обучена у дугачке црвене мантије, с црвеним покривачем на глави, на коме су само 
и друкчије га није било могуће одузети, мањ да је веже.</p> <pb n="694" /> <p>После узалудна от 
и он није имао начина да то избегне.{S} Мањ да је најури.{S} Али сад је већ и то било незгодно. 
у и људи без <pb n="23" /> дужности.{S} Мањ ако би ви, не знам из којих разлога, и коме на кори 
 зато његова су застрањивања несравњено мања но код суседа његових.{S} Узмимо на прилику Румуне 
/> <p>Уз то, како који дан, кнез је све мање бивао дете, а све више постајао човек, муж, а ово  
.{S} И што је више говорио, кнез је све мање бирао изразе.{S} На послетку прешао је у отворене  
 у којој се госпођа њихала, правећи све мање и мање нагибе, најпосле долазила да се скоро са св 
 увек полазим — да што се год кнез буде мање мешао у земаљске послове, у толико ће они ићи боље 
а, а на огромност посла, у толико су је мање интересовале, у колико је чешће имала прилике виде 
ј се госпођа њихала, правећи све мање и мање нагибе, најпосле долазила да се скоро са свим заус 
зиру, те на крају крајева изађе да су и мање видели, и непотпуније ствар схватили, но спорији а 
и, по богу син да си, да се прође о што мање бруке и срамоте...{S} Деца су ми плаховита да не л 
је су се непрестано мењале и бивале час мање час веће, према занимљивости покренутог питања, го 
рављен и у Орловцу је једна знаменитост мање.</p> <p>Извршене су и друге знамените реформе.{S}  
ста отворити да што о томе сведочи; још мање да трага и истражује шта је било с дететом?{S} У о 
о тровање, а отац му умре).</p> <p>„Још мање су познати страховити отрови Лукреције Борџије, от 
 ађутант окрупни крупним речима.</p> <p>Мање више гости су били сви у једнаком стању.{S} Чак и  
 одмах, тако рећи тренутну смрт - док у мањим дозама може имати за последицу хронично тровање — 
доведене у везу и зависност с већом или мањом осетљивошћу гениталних органа!{S} Ту се поштење м 
 слушкиње ушле у спаваћу собу, избудиле мању децу; неку понеле, а неку повеле и тако их све одв 
 Лане један капетан проневерио је много мању суму и одмах је био ухапшен.{S} Себе и своју пород 
рујем.</p> <p>Ката се маши своје велике мараме и пребаци је опет преко главе.{S} Укрштајући пре 
нћар — рече Лепша, довршујући намештање мараме око врата.</p> <p>Кнез Мутимир обиште око ње.{S} 
бог да здравље.</p> <p>Девојке пометаше мараме за уста и узеше се грохотом смејати и превијати  
> <p>Госпођа се окрене вратима и обриса марамом очи.{S} - Право вели — рече она, окрећући се оп 
а у огртач, прекриљена великом свиленом марамом, која јој је покривала целу главу и падала чак  
а и бранила.{S} Она му у отимању откиде мараму с врата и једно дугме с прслука....</p> <p>Он је 
а онда брзо окрете главу у страну, диже мараму на очи и бризну у плач.</p> <pb n="219" /> <p>Пе 
едати на ме сељанку. _</p> <p>Пава диже мараму и обриса хладан зној с чела.{S} У слепим очима п 
 откопчана.{S} Једном руком брзо намаче мараму на груди, и узе се закопчавати, а другу диже пре 
ен <pb n="362" /> прозор; за тим извади мараму, обриса прсте, обриса уста, дотера мало своје че 
ва три маха морао <pb n="201" /> вадити мараму и брисати се по лицу, јер од кнеза не само да је 
је видела куда управо иде.{S} Сад збаци мараму и погледа око себе.{S} Била је у маленом али врл 
 рече Лепша усплахирено, намичући журно мараму на врат.{S} Јао, слатка моја, ја овако нагрђена  
нчеви зрачак.</p> <p>Лепша набаци добро мараму на главу и пође брзим кораком.{S} Она никад није 
 не познаду, она се толико била увила у мараму, да ништа није видела куда управо иде.{S} Сад зб 
ја њих, али како су биле јако увијене у мараму, то, сем очију, ништа друго од лица нисам могао  
њу зачуђено, док је она намештала своју мараму. — „Ама молим вас“ рече он сад.</p> <p>— Нема ни 
 госпођа Софија извади своју намирисану мараму и прислони је на очи.</p> <p>— Шта је теби, жено 
 и извади из џепа своју белу намирисану мараму да убрише кнежеву униформу.{S} Но кнез није био  
 а преко главе пребацила велику свилену мараму од чипака.{S} Не ћемо дизати ту мараму да завиру 
<p>Јела се још боље уви у своју огромну мараму.</p> <p>Врата се на колима широм отворише — прво 
оштрим покретом руке смаче велику, црну мараму с главе, која јој је падала до пола леђа.</p> <p 
уковали, госпођа се завила у своју црну мараму и, уздишући притворно, прошла кроз ходник, где с 
 су дрктале ноге, вреле сузе квасиле су мараму, пребачену преко лица, а ова је јадна жена убрза 
 мараму од чипака.{S} Не ћемо дизати ту мараму да завирујемо која је ово женска.{S} Доста нам ј 
ја одвоји се од мужа, обриса сузе, мету мараму у џеп и поправљајући своју хаљину рече озбиљно и 
 по лицу па се онда брисала с <hi>твоје марамче</hi>. <foreign xml:lang="fr">Oh, mon ange</fore 
 леђа.</p> <p>— Дозволите да збацим ову марамчину — рече она са свим другим, много јаснијим и м 
иновници.{S} Пред млађим чиновницима не мари.{S} Од писара и не крије цигару, а на практиканте  
 нико не воле искрено!{S} Нико за ме не мари!..{S} Спекуланти!{S} Сви су гадни спекуланти.{S} С 
ели, да је сироче, и да за њега нико не мари.</p> <p>— Е, право вели!{S} Његово право! — рече Р 
жи.</p> <pb n="331" /> <p>— Ништа то не мари што ти овај савет даје онај, који ни сам није био  
p> <p>- Е, чуда боже!...{S} То јест, не марим; можемо одмах полазити...{S} Али шта, синоћ!....{ 
дно.</p> <p>Старац дубоко уздахну: — Не марим толико за себе, али пропашће ми деца, дићи ће се  
није се отимао за популарношћу.{S} Није марио да га свет воле, али је много полагао на то да га 
 збивало <pb n="663" /> — за то је мало марио и за Жикине опомене.</p> <p>Али потера се примица 
ји, управо у гробљу, пошто се црква св. Марка, у чијој су порти били, могла сматрати као проста 
бријане браде, а бркова као у Краљевића Марка.{S} Није био никакав школован човек, а до овако в 
— Па шта онда све то треба да значи, г. маркиже? — питао је задивљени барен Жермини.</p> <p>Бел 
 ли потписали те ваше исказе, господине маркиже? — рече барон Жермини.</p> <p>— Јесам, потписао 
мија.</p> <p>— За име божије, господине маркиже, је ли могуће да се све то с вама десило?! — ре 
онели, донели, добро, донели, господине маркиже, али ето слуга вели да сте сами дошли; сами вел 
сам могао.</p> <p>- Је ли могуће, драги маркиже?{S} Је ли могуће?! — чудио се конзул све више и 
 могуће да се све то вама десило, драги маркиже?! — рече барон Жермини, све више и више узбуђен 
и могуће!{S} Та шта говорите, мој драги маркиже?! — рече зачуђено барон Жермини, придиже се у к 
шта?{S} Шта је то могле бити, мој драги маркиже? — упита барон Жермини, трљајући сањиве очи и т 
речи већ забезекнут и престрављен израз маркижев беше заинтересовао конзулу.</p> <p>Белини прод 
ни овако слатко спавао, његов секретар, маркиз Белини, нестрпељиво је ходао по своме кабинету,  
је, и што ме до лудила доводи — рече г. маркиз, а за тим настави: — Довде ми је, ето, цела ства 
је нагињао уверењу да је <pb n="488" /> маркиз морао то сањати, с тога се с њим споразуме, да с 
ешна посла.{S} Крупним и брзим корацима маркиз Белини уђе у г. конзулову спаваћу собу.{S} Без у 
из кревета.{S} Он се извини пред младим маркизом, набаци на леђа свој јутрењи огртач, упали циг 
луга, једва једном, донесе нестрпељивом маркизу извешће да је г-н барон будан.{S} Још неће уста 
а, живих, граорастих очију, румен, пун, маркирана лица.{S} Веома црне, јаке обрве и као крв дрв 
 од сухе болести.{S} Име му је било:{S} Марко Пајић.</p> <p>Ово је била последња жртва страшне  
После 20 дана боловања, у очи петка 23. марта ноћу, ђенерал Врбавац, министар војни и министар  
</p> <p>Било је лицем на Благовести (28 марта 1873; год.), пролеће тек што је зенуло, а сунце с 
е кад год спасти одавде?{S} Од ове баба Марте просто се не да мртвовати.{S} Просто не да човеку 
е га и рече живо:</p> <p>— Лево кругом, марш, хајд, „пашол,“ одлази, сад ће гости почети да ми  
пијана уста још и кнеза узимаш!{S} Хајд марш!</p> <p>Али пијани Ралека није се дан лако избацит 
з липу.{S} Један му од сељака навикну: „Марш, џукело! мора бити оњушило <pb n="668" /> да је ов 
линији то је она несхватљива и нестална маса, коју води за собом како ко дочепа.{S} И ради нека 
о пред светином.{S} Добро је нека глупа маса верује.{S} И ја сам јавно жалио.{S} А ја га мрзим. 
е обичан човек грози и преза.{S} Проста маса гледа на престо с неким страхопоштовањем.{S} Ја са 
S} Неки су били у маскама, а други, без масака.{S} Кнез с почетка није могао јасно видети у оно 
S} Какав опасан пример!{S} То је мажење масе, која, кад пође једном тим правцем, не зна више ме 
исова.{S} Даље иза ове бразде, из опште масе црних и неразговетних брда, дизали су се час оштри 
{S} Још даље поглед се губио у нејасној маси неправилних, издробљених планинских коса што су се 
лас и углед међу дружином.</p> <p>Али у маси простих интрига и празних разговора, ту се по нека 
ену чинију.{S} До њега је стајала друга маска, која поднесе Кугићу велику црну кожну кутију, у  
је је са затвореним очима изгледало као маска од воска, па се опет удуби у питање, које га мучи 
ли двораном тамо амо.{S} Неки су били у маскама, а други, без масака.{S} Кнез с почетка није мо 
ше устао и руком је давао знак човеку у маски, што је до њега стајао, држећи у рукама велику ст 
љене четири свеће.{S} Водећи уза се два маскирана човека, који су у рукама носили некакве харти 
ловини алеје да застане, ту ће му прићи маскирана личност, која пише ово писмо.{S} Кнез треба д 
ржани.{S} За тим је дошао човек с белом маском, везао им очи и повео их даље.{S} Ишли су дуго;  
стану.{S} Још је и сад тамо, скинула је маску и, помислите — то је нека средовечна жена, а ја с 
га још су обојица имали на лицу по црну маску, пошто је писмо и то захтевало.</p> <p>По уговору 
 „добротворца“ који је дао човеку једну маслинку да прогута, <pb n="333" /> а после тражио од њ 
ослуга донесе млеко, црну каву, скоруп, масло, чоколаду, слаткише, неколико врста колачића за у 
нисмо чули.{S} Ништа друго но све је то масло новога министра.{S} Хоће да се удобри кнезу.</p>  
слушао да их има врло лепих, али и врло масних.</p> <p>Растислав покуша да одврати кнеза од тог 
 канте, остатке покварена лоја, ужежене масти и смрдљива зејтина.</p> <pb n="171" /> <p>Све ове 
а су исподвлачена или закрштена црвеним мастилом.</p> <p>Врбавац узе понова читати поједина мес 
га доктора, показујући руком на огромну масу света, која се беше кренула да га прати.</p> <p>—  
... г Маврикије... ви сте фуч — ево на! мат сте...{S} Их — баш ништа не знате, баш сте глупи, г 
ха обично ради.</p> <p>....„Хајде да те матам, а <hi>коњ</hi> да ти не дирам...{S} Може ли то,  
p> <p>Кнез скочи и баци фигуру којом је матао противника; фигура удари о даску и одскочи на пат 
ручкове, вечере; спомену стару госпођу, матер Враничићеву и њену неизмерну енергију, коју је ра 
{S} Кнез је Мутимир личио на ону ужасну матер из народне приче, која од неодољиве милоште свако 
тан!{S} Свако је дете сиротан које нема матере.</p> <pb n="395" /> <p>— Зар је он дете?{S} Зрео 
е његове фијоке, покупио онај драгоцени материјал, који ти <pb n="679" /> је после предао г. Ра 
д својих очева и дедова.{S} У колико се материјални интереси уплећу у ово питање о жудњи за вла 
ји нема никаквих веза и интереса с овим материјалним светом — Јес, ви Косанићи људи сте које је 
рала га, тепајући му и мешајући у своје материнске нежности поучне прекоре, како је већ време,  
 нераздвојну личност, у њој се пробудио матерински осећај у свој свежини и неодољивој снази сво 
искочити. „Јадниче моје“, — рече Мона с материнском нежношћу.{S} Но у тај мах она угледа читав  
и, најпосле, његови дугови, где је она, мати, често морала испод руке и кришом од мужа исплаћив 
и револвер на слепо око и скреса га.{S} Мати се поведе и паде наузнако.{S} Престрављена, она, К 
некакве тешке ствари, некакво оружје, а мати, љута као гуја, ишла је од одаје до одаје и само х 
нападоше на кнеза Страшимира; како њена мати скочи да брани кнеза и оберучке дочепа за косе јед 
 постаје жена, кад се оспобљава да буде мати, <hi>јавно је светкован</hi>.</p> <p>Место да се к 
и прста, пољубила их и додала: „не роди мати.“</p> <p>Госпођи Софији, бив. министарки казала је 
ошницу, у којој је на један пут нестало матице.{S} Чуло се неко неразговетно, потмуло, пометено 
— Што ме превари, што ме слага, стрвино матора, што ме слага?!</p> <p>— Слаго те нисам ништа; - 
ски.</p> <p>Деца воле да раде све што и матори; чини им се да су онда и они зрели људи.{S} Ма к 
 Али како да доскочиш то један пут томе матором лисцу!{S} То је најтеже питање.{S} Наравно, ја  
!{S} Мислиш нисмо ми видели ону роспију матору, што је овде кријете викну Радован.</p> <p>- Ћут 
нахо, била опака мајка.{S} Можда си јој маћеха, али мајка, бела ниси.</p> <p>Синђа се узврда; х 
џетске партије.{S} Ту без пара нећеш ни маћи, а ту ће требати доста новаца - рече Растислав про 
који вам сваки дан требају, и без којих маћи не можете.</p> <p>— Онда да се удварам моме Антону 
ла страховита срџба, осећај, који је на мах угушио сва друга чуства.{S} Њему је овај подмукли н 
с другим људима.{S} Можда вама, на први мах, то баш и неће бити тако пријатно, али старајте се  
њали.{S} Умирен појавом Кајином на први мах, он је одмах за тим опет почео двоумити.{S} Спопадо 
ена је била кривична истрага.{S} У први мах једно младо калуђерче све је признавало, само се из 
<hi>јесте</hi>.{S} Оно што му се у први мах учинило тако чудно и невероватно, сад му је изгледа 
а, како седи на престолу.</p> <p>У први мах кнезу се учини, да је ово просто слика на платну: а 
<p>Хоџа не доврши свој говор.{S} У који мах он изусти пола последње речи, побочна врата на соби 
бави.{S} Јела изви десну руку, и у који мах он поуми понова да се сагне да је опет љуби и угриз 
 крока пренесе је преко собе, но у који мах хтеде да је спусти на сниски отоман <pb n="440" />  
далу своју жену и угледа је у онај исти мах, кад изусти последње речи.</p> <p>Врбавцу се учини  
ти помогао, господару!“, али у тај исти мах они угледаше пред собом свога витешкога начелника к 
 нешто да му рекне...</p> <p>У тај исти мах из оближњег буквика с горње стране моста пуче пушка 
мљи, и то обоје осећала је у један исти мах.{S} Готова је била сваки час да заплаче, осећала је 
прислони јој чинију на груди.{S} У исти мах Кугић дочепа један нож из црне кутије и снажним и б 
 које су уз пут били скинули.{S} У исти мах црна прилика извади из џепа два запечаћена писамцет 
 и енергично повуче за собом.{S} У исти мах осврте се и викну:</p> <p>— Господин докторе!</p> < 
ређено да потера иде у ланцу.{S} У исти мах на другом крају водили су се други разговори — друк 
шћу, меко, благо, пријатељски, а у исти мах беше пришао кнезу и покуша да га узме за руку и да  
к имао је у изразу нечега што је у исти мах и племенито и дивљачко, а нада свим ширио се израз  
пустити.</p> <p>Ове речи чуше се у исти мах с две стране, и као да су их изговарала два човека; 
} Мутимир јој је био одвратан, и у исти мах опет је осећала <pb n="701" /> да га никад јаче ниј 
 почне будити слаба нада.{S} Али у исти мах он осети, како га његови мртваци још јаче стежу, ка 
ијег што она и њен комшија скоро у исти мах остају удови.{S} Као добра, хришћанка гђа удовица в 
ојевом, да га је нестајало скоро у исти мах кад се и појављивао.{S} Али — Жики се опет за то чи 
ког рада!“</p> <pb n="360" /> <p>У исти мах службене новине донеле су кнежев указ, којим се у в 
зама, обасу је пољупцима.</p> <p>У исти мах Жика осети како му се нешто сави око врата; трже се 
већ постоје.{S} То једино може, за овај мах, сузбити конзервативце, иначе од њих прети голема о 
 јасне и одређене мисли у глава; у овај мах њом су превлађивали <hi>осећаји</hi> и то поглавито 
ече пуковник Врбавац срдито, баш у онај мах кад пролазаше поред Растислава.</p> <p>Растислав је 
ји остадоше узалудни; ствар оста за тај мах, просто, необјашњена загонетка.{S} Но конзул је наг 
уче да јој скине шаке с очију.{S} У тај мах Лепша поче јецати.</p> <p>— Е, де, де!{S} Чуда боже 
чашу кнезу са свим под нос, да га у тај мах неко не ухвати за тур и тако га повуче, да кмет љос 
а у предсобљу.</p> <p>Пуковник је у тај мах нешто писао.{S} Кад чу име „госпођа Јованка“ — он б 
/p> <p>Ката се насмеши.{S} Она се у тај мах сетила једног Црногорца, стражара, великог женкарош 
и нежнија срца, и ретко кад да ће у тај мах учинити коме какво зло, што је доказ да су вукови и 
околности — сети се свега тога, и у тај мах осети како га проби хладан, самртни зној.</p> <p>У  
ноге да начини пролаз слузи, који у тај мах приђе с кавом.{S} Момак се окрете прво кнезу, но он 
 одаје, и не јавив се кнезу, који у тај мах стајаше с Павом крај прозора, загледајући кроз сумр 
ја не знам; сва је прилика да сам у тај мах изгубио свест и пао у занос.{S} Не знам колико сам  
лице му се стегоше, и да га је ко у тај мах ословио, он не би могао реч проговорити.{S} Но у то 
о напсио као он — поче Срећко, но у тај мах он угледа Павине сузе.</p> <p>— Шта је теби, сеја П 
она с материнском нежношћу.{S} Но у тај мах она угледа читав низ црвених и модрих колутова, кој 
дај ти куда су они прокрхали.“ Но у тај мах он угледа наше путнике и не само што умуче но и ста 
тедох се одатле вратити натраг но у тај мах као да ме нешто изнутра копкаше:</p> <p>„Хајд још м 
а, господине ађутанте“.</p> <p>Но у тај мах кнезу прискочи ђенерал Врбавац, ухвати га за руку и 
ту.{S} Гост попије, и не само што у тај мах не осећа никакве болове но, на против, баш услед уз 
 управо над његовим прозором, баш у тај мах отпоче своју дугачку јутрењу песму.{S} Растислав је 
.{S} Најлак отворим врата.{S} Баш у тај мах он се накашља и мени се учини да је будан.{S} На пр 
е изађоше на чисту пољану.{S} Баш у тај мах пун месец проби се кроз облаке и осветли целу околи 
гомилици момака и девојака, и баш у тај мах вијаше једну девојку да јој отме цвет.{S} Кад углед 
к срете два послужитеља, који баш у тај мах ступише у дворану; један је носио раван послужавник 
оштро погледа Враничића, који баш у тај мах измени један поглед са Жиком.</p> <p>Жика пружи рук 
о је било с десне руке.{S} Но баш у тај мах шушну му нешто с лева.{S} Он се прену и окрете.{S}  
; ствар је свршена.</p> <p>Но баш у тај мах ђенерал приђе кнезу:</p> <pb n="324" /> <p>— Сад је 
то рекне, али немаде кад, јер баш у тај мах врата на дворани ширимице се отворише, а лакеј глас 
у има жалосне истине..</p> <p>Баш у тај мах на супротним вратима указа се пуковник Врбавац.{S}  
ута, црна отровна крв.</p> <p>Баш у тај мах, кад се кнез Мутимир беше почео губити и заносити у 
д око може прегледати.</p> <p>Баш у тај мах, из једне рибарске колебице, на левој страни дунавс 
а је то некаква алеја.</p> <p>Ваш у тај мах алејом се зачу нека шкрипа и лупа, она наоштри уши  
е ископате своје рођене...</p> <p>У тај мах на вратима се зачу куцање.{S} Уђе начелник мин. спо 
ече он мирно, али одсудно.</p> <p>У тај мах доктор даде знак министру као да му је хтео рећи да 
с’, овај ће га одвести!“ —</p> <p>У тај мах чу се на гробовској плочи тихо куцање, које се поно 
 дисању видело се да спава.{S} На један мах врата на његовој соби отворише се тихо и нечујно, а 
у се мисли и осећаји бркају, да у један мах мисли на сто ствари, мисли на све, и да баш с тога  
 нисам могао разабрати.{S} Само у један мах долетеше до мене ове речи које сам сасвим разговетн 
уђење ишло споро.{S} Кнез је прво у 2—3 маха отварао очи, укочено гледао по дворани, па опет ск 
але и пена лиле су им на уста.{S} У два маха они покушаше понова да устану, али ни то већ нису  
Срећко познавао још из раније.{S} У два маха она је њему чинила сличне услуге, у приликама кад  
у потере пресрели и похватали.{S} У два маха потера их је и гађала из пушака.{S} Тако их стигне 
година, то је читав век.</p> <p>— У два маха пет година само у затвору; а два пут у притвору, ј 
S} Баш лепа девојка!“ долетило је у два маха до њених ушију, и она је знала да се то ње тиче.</ 
тенове алеје, а одмах затим чу се у два маха тихо звиждање.{S} Кнез се прену.{S} Он сам није зн 
рност, а шта ли машта.</p> <p>Већ у два маха Враничић се губио у оваком заносу, трзао се и опет 
е да вам што не нахуди, ја хтедох у два маха дигнути оне жице, али ме црна прилика преклињала д 
е смејале, сеоска момчадија у два - три маха прилазили су и зивкали у коло лепу Паву и њене дру 
о знао.{S} Од ноћас њему се у два - три маха јављала та мисао.{S} Али при свакој тој помисли св 
8" /> где је гора калдрма.{S} У два три маха кола су застајала, но после неколико тренутака опе 
огодио слабу жицу кнежеву.{S} У два три маха он га је јако похвалио, наравно „иза леђа“, али та 
 је узвикивао да је Растислав у два три маха морао <pb n="201" /> вадити мараму и брисати се по 
> <p>У овом кошкању, Лепша је у два три маха покушавала да почне читати писмо, али чим га она и 
S} И чудновато!{S} Тада му се у два три маха учинило као да се Милоје у разговору с овим сељаци 
огрнути војнички шињел, он те у два три маха понављао: <foreign xml:lang="fr">Ah, comme s’est b 
 пољаном, то лево, то десно и у два три маха рече: „О, кандило му, како ли ћемо то!?“ За то вре 
ом изгура напоље, понављајући у два три маха: „вас јамачно тамо чекају!“</p> <p>По одласку ађут 
 снажном затиљку Враничићевом у два три маха прође лака дрхтавица, а по покретима леђа могло се 
 прекине.</p> <p>Кушао је још у два три маха да онако узгред изазове Растислава на разговор, но 
. Растислав није рад да црпе користи из махна и слабости кнежевих, али шта ће кад су по несрећи 
> <p>Једном речи: млади кнез има својих махна и слабости; треба га пустити нека се у те своје г 
 како неће да учи, како је склон многим махнама: лакомислен, женкарош, самовољан, себичан, нико 
pb n="641" /> човек трепне кад му когод махне руком пред очима.{S} Али одма идућега тренутка ње 
о да Пава није могла наћи кнезу никакве махне.</p> <p>А кад је већ тако, онда је ствар проста — 
ата.{S} Тиме су извињавали и неке твоје махне у карактеру.{S} Какве нужде ти имаш да долазиш у  
рено да ми говориш; ја хоћу да познам и махне, па и пороке мога народа.</p> <p>Доктор је говори 
да не одвојиш.{S} Царева му ћерка не би махне нашла....{S} Обућиће те у свилу и кадиву; у злато 
ено питање:{S} Шта би Пава бајаги могла махнисати кнезу?...</p> <p>Наравно да Пава није могла н 
ме ником причао, јер је знао да је свет махнит и притворан.{S} Сви тако раде, а ко би изашао да 
S} Нека га нека се карта, пије, банчи и махнита, само нек не дира у оно где би могао оштетити к 
ините!{S} Пало јој на памет да плаче за махнитањем кнеза Мутимира!{S} Кнез прави сваки дан лудо 
грудни кош.{S} Није вас ни срамота тако махнитати пред свештеним лицем!</p> <p>— Ух! господин п 
т тих забава, које се обично завршавале махнитим картањем.{S} Тако је било и синоћ.{S} Барон се 
} Она је знала да би с њене стране била махнитост кад би за један тренутак могла помислити на о 
" /> ме је муке стало да ти разбијем ту махниту мисао и да те од ње повратим.{S} Мој је успех б 
о њима је то мало.{S} Садашњим отровима махнишу што се лако растварају и брзо ветре.{S} Хтели б 
} За тим поправи мало хаљину око врата, махну руком преко чела те уздиже прамен испале косе, па 
д огледало и поправи огрлицу од кошуље, махну дланом преко браде да види да ли је добро избрија 
је тако мало послушао, он опет одступи, махну главом, мигну оком и прошапута као за себе: „још  
а га, да ли је он видео паука.{S} Слуга махну главом одричући.</p> <p>— Та он је ту; он мора би 
, осећајући да је претерао.</p> <p>Каја махну главом, у знак да му не верује, кад вели да се ша 
ви да је кнез наклоњен падавици, да има махну у срцу и да може на пречац умрети.</p> <p>- Ви, г 
 се сагне да је опет љуби и угризе, она махну руком одоздо, <pb n="65" /> и онако измаушке, так 
 часак један помислити, да ћу ја - хоџа махну руком низ дугу, седу браду — да ћу ја, слуга божи 
поуздана човека; а за друго - Растислав махну руком и ућута.</p> <p>— Чек да чујете шта је било 
е кнез.</p> <pb n="269" /> <p>Растислав махну главом.</p> <p>- Те ствари наш народ најтеже праш 
учи децу вранцуски....</p> <p>Растислав махну руком и климну главом:</p> <p>— Доста, доста, хва 
 и таман напући уста да је цмокне, кнез махну руком и туцну га по зубима.</p> <p>— Ух, ух, ух — 
дигоше га и наместише на диван.{S} Кнез махну руком на ађутанте да изађу.</p> </div> <pb n="353 
 Молим вас затворите врата.</p> <p>Кнез махну руком на официра да не улази; затвори врата и обр 
кнез притрча вратима, отвори их широм и махну руком на једнога од својих ађутаната да уђе унутр 
— То није шала — прошапута Каја тужно и махну главом.</p> <p>— Дакле ти нешто знаш? — упита кне 
 се подругљиво <pb n="509" /> осмехну и махну руком. — Ето; ви се баш трудите.</p> <p>Растислав 
ст кнежева пунолества.{S} Забринути ђак махну руком и рече жбиру: „одлази!“</p> <p>Али жбир не  
трапаш на <hi>Црнога</hi>?</p> <p>Сељак махну главом — Набацио бих му гуњ на главу, па га одозг 
дару, и људима за овај народ. — Вујадин махну руком поносно, показујући безбројне шарене гомиле 
и сахат, и кад виде да је 9½ у вече, он махну главом и пође столу где је стајало дугме од елект 
поновити своју услугу, али кнез одлучно махну руком: — „Не дирај!“ а испљускану чашу баци.</p>  
 свакојаке молбе и писма, он равнодушно махну главом момку да мете писмо на сто, где би чекало  
ути.</p> <p>По кнежевој наредби, доктор махну руком да и она друга два кола продуже игру.{S} Ме 
рече му нешто живо и оштро, два три пут махну руком, и млађи ађутант журно некуд отрча.</p> <p> 
ја бих му то пре урачунао у врлину но у махну.</p> <p>— Наравно у таквим приликама љубав не зна 
ру и баци је г. Маврикију на главу, па, махнув раширеним, прстима на њега, рече:</p> <p>„Их, ба 
пут беше загрцнуо.{S} Он изађе из собе, махнув главом на сељаке да га очекну.</p> <milestone un 
.{S} Она их је на махове пристизала, на махове су јој опет утицали: час су мислили да су изгубљ 
е како је на махове обузима ватра, а на махове опет целим телом шине је студена језа, и њени ру 
ао лупање њенога срца тако близу, да на махове није могао разазнати да ли је то њено или његово 
о преко целог чела, а у слепим очима на махове <pb n="648" /> га је јако штрецало и севало.{S}  
.{S} Ветар који је још пре по сахата на махове подухивао, сад беше престао, као да се повукао д 
 одсекоше.</p> <p>Осећала је како је на махове обузима ватра, а на махове опет целим телом шине 
ас његова баба, а с десне кењкало је на махове његово најмлађе унуче, буве су га штипале као шк 
 понајаче болело, било је то, што је на махове и сам осећао да кнез понегде има право.</p> <p>М 
е дан гонили с потером.{S} Она их је на махове пристизала, на махове су јој опет утицали: час с 
е баци поглед на њега и виде га како на махове уздиже рамена и стреса се. „Или плаче, или дубок 
.{S} С тога напред, а прегаоцу бог даје махове!...</p> <p>Изговорив ове речи, Перун одважно кро 
о друга света.{S} Преко двеста грађана, махом сељака, јахало је далеко напред.{S} Остраг се нан 
ца на страну.{S} Подуже су шапутали.{S} Махом је говорио доктор, а старац је само вртео главом. 
лу ноћ проведи су њих двоје на липи.{S} Махом су ћутали.{S} Пред зору отпочеше тих разговор.{S} 
ога настао је подужи разговор у коме је махом говорио сам кнез, и то час правећи примедбе за иг 
а га је већ тешко било разумети, јер је махом гутао последње слогове у речима.</p> <p>— Јес, хт 
ао.{S} Од онога пуцња и силине свеће се махом погасе; густ пушчани дим напуни собу те помрачи и 
о је причао даље:</p> <p>- Међу тим они махом попадају.{S} Да су седели у соби, где су били, мо 
ежну борбу њину; ја ћу слетити и једним махом лаког крила мога распирићу морску пену и у кљуну  
 својих фигура изговарао по нешто, и то махом би понављао једне исте речи, као што се то при иг 
62" /> <p>Сад су били сви на окупу и то махом окружни начелници, тек по где где прешарани по ка 
амо стиховима но и сликама.{S} Слике су махом представљале лик кнежев, над којим лебди по једна 
му доводи муштерију.</p> <p>Долазиле су махом жене, он их је примао све по две и две.{S} Сваком 
еома издашно у лепим жељама.{S} Жеље су махом исказиване у стиховима.{S} Орловачке музе биле су 
 Школи пуно је сиротних ђака.{S} Ови су махом веома добри ђаци и вредни радници, али пука, стра 
ћу.</p> <p>— Све је ово од њега, ово су махом његови поклони; не знаш како је нежан и пажљив у  
в дејствује на нервну систему тако да у маху наступа укрућеност (парализа) у свима деловима тел 
извели су <pb n="240" /> га, обалили на мацке и цепну ли му 25 батина па га онда прогнали.</p>  
 венца укрштена пушка и сабља, а одоздо мач и секира — он удари прстом по печату и рече: — Ево, 
а браца Мика вели војницима: ето виш’ и мачак вам каже да сте глупи!....</p> <p>Ратко мету прст 
у: ам! ам! ам! — да лају на њега, а наш мачак Срдан само их погледа, па тек зевне, испружи шапу 
.{S} Кад је бабетина удари, она се и не маче, само уздиже рамена и чисто увуче врат па продужи  
олако.{S} Он не одговори ништа, нити се маче.{S} Спава, помислим у себи и хтедох се уклонити, к 
кротила.{S} Пошто је 7 пута прошла кроз мачије нокте, после је била мирна.</p> <p>Док је ово го 
а као да је, што но реч, протрчала црна мачка.{S} Они су се мало по мало крвнички омрзли; с поч 
 дувара, и заповеди им да сви гледају у мачка, што лежи горе на прозору и да једнако вичу мачку 
 прођу.</p> <p>Прикрадајући се тако као мачке, они стигоше на средину кантарске улице и ту стад 
ивотињу.{S} Неко личи на чавку, неко на мачку, неко на козу, неко на вола.{S} Министар Ратко, и 
 лежи горе на прозору и да једнако вичу мачку: ам! ам! ам! — да лају на њега, а наш мачак Срдан 
а ту нисам радио за новац.{S} Ја сам се машао много више.{S} А Турска је морала.{S} Она је свак 
завади.</p> <p>Врбавац се већ био почео машати круне.</p> <pb n="78" /> <p>Растислав је умео да 
и господин уђе унутра полако и опрезно, маши се кнежевој руци да је пољуби; кнез преко обичаја  
ијеш.</p> <p>На оне речи Лепша се збиља маши, да извади и писмо из завоја, из кога беше испала  
опло и кваси је све више и више; она се маши руком, и, ох ужас!... то је крв!.. она је рањена!. 
 мода код отмених особа.</p> <p>Мона се маши руком немарно и полако, узе писмо, отвори га и узе 
чудно.{S} То не верујем.</p> <p>Ката се маши своје велике мараме и пребаци је опет преко главе. 
у, и прикачи откинуту чипку, а затим се маши за свој огртач, што је стајао ту до ње на столици. 
о пробуди у њему живи интерес.{S} Он се маши за гранчицу, разви с ње хартију, на којој прочита  
{S} Непозната госпођа устаде и одмах се маши руци пуковниковој.{S} Он јој пружи руку, но не дад 
 срди.</p> <p>— Смем ли? — упита кнез и маши јој се за руку!</p> <p>Лепша ни сада не одговори н 
ти.{S} Кнез се протегли, зену досадно и маши се за флашу с вином.</p> <p>— Да окушамо бар какво 
нога анђела — прошапута кнез узбуђено и маши се оберучке да ухвати Лепшу за руку.</p> <p> <fore 
 слика? — рећиће Лепша.{S} Кнез се брзо маши и хтеде узети слику, али она је већ била у Лепшино 
ли те послове, тако ће ићи цела државна машина.{S} С тога је сад и нужно да сви они очувају сво 
.</p> <p>И сад се ваљало решити: или се машити и ухватити тај тренутак, или га пропустити да пр 
тој кући, све је то само го сан, празна машта? — упита он озбиљно.</p> <p>Климањем главе Заре д 
ло разазнати шта је стварност, а шта ли машта.</p> <p>Већ у два маха Враничић се губио у оваком 
оставе на страну лепи снови и љубичасте маште, истинска, сурова стварност говорила је: да се Вр 
ва, с тога што то годи њиној младићској машти и што код нас још нема никаквих закона о политичк 
ушу и заноси је неком чудном сањалачком маштом.{S} Све побочне улице звониградске биле су неме  
је ту јавно пред скупљеним светом неком машћу, увио га у дугачко платно, као мумију, остављајућ 
а, начелник Вујадин окрете се свету, и, машући обадвема рукама, викну: „вичите ура! живео! вичи 
длуци; знаш и то, колико <pb n="686" /> ме је муке стало да ти разбијем ту махниту мисао и да т 
ам ја на плацу.{S} Извео <pb n="199" /> ме па „г. начелник, шта вам је ово? па, г. начелник, ка 
али не говори; сама та помисао понижава ме — рече она живо.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Il  
 теби?{S} Тако си бледа.</p> <p>- Глава ме боли — рече Каја слабим гласом и прислони шаку на че 
} Мене на првом кораку срета издаја, да ме научи ценити верност по њеној истинској вредности!{S 
> <p>— Како?{S} Да ме убије, отрује, да ме баци у воду, да ме распрска бомбом, да ме разнесе на 
ваљај, па гњави.... и ју, леле мене, да ме ко не чује, рече несретна Петрија, осврћући се живо  
 баци у воду, да ме распрска бомбом, да ме разнесе на ножевима..{S} Па ти бар знаш како то бива 
сам, како рекох, сазнао само толико, да ме на, колима некуд журно возе.{S} Колико сам могао раз 
ме убије, отрује, да ме баци у воду, да ме распрска бомбом, да ме разнесе на ножевима..{S} Па т 
пријатељ народу но што сам му ја.{S} Да ме уверите како је вама јако стало до народних интереса 
ако да те уклони?!</p> <p>— Како?{S} Да ме убије, отрује, да ме баци у воду, да ме распрска бом 
лаж! — одбрецну се дежурни.</p> <p>— Да ме ухапсиш!...{S} Није хапса ништа, мој господине.{S} Ј 
да по томе никоме не признајем права да ме испитује и води неке истраге нада мном.{S} Тада уста 
чке моћи, можда би ваша дужност била да ме одмах ухапсите, ако би сматрали да је моје држање шт 
<p>Кнез се смејао.</p> <p>— ...{S}Па да ме поштеди Ваша светлост....</p> <p>— Нема ништа, мора  
ане, како би мој пад сутра био готов да ме не брани ваша голема приврженост, ваша голема мудрос 
аучићу се.... други пут, немојте сад да ме поправљате за сваку реч; не дате ми да кажем моју ми 
м да владам; не тражим од вас услуге да ме на зор држите.{S} Ако цео народ хоће другу династију 
ведем у ред одело па да бежим одавде да ме не затекну други гости...{S} Али како ћу за лице!{S} 
дим шта је.{S} Г. Растислав успео је да ме надмудри.{S} Нашло се издајника и ствар је откривена 
 господине ђенерале, спремили сте се да ме отрујете.{S} То је требало да буде пре <pb n="312" / 
едству да ме се курталише — решио се да ме отрује...</p> <p>Кнез застаде да одахне.{S} У ђенера 
 питањем: „који ли је тај, коме хоће да ме даду“.{S} Зачудила се, како јој пре није пало на ум  
:</p> <p>- Молим вас.{S} Није могуће да ме овако необавештена оставите.{S} Кад сте већ кнезу ра 
е не одвајате од мене због ситница и да ме не остављате сама.</p> <p>- Али ја бих вас молио да  
 споразумите се.{S} Само не заборави да ме извести дан раније — рече Врбавац.</p> <p>— Што, да  
о, ти не знаш ни то да пуковник ради да ме уклони — рече кнез на једаред.</p> <p>Каја разрогачи 
џак и некуд ме понесе.{S} Осећао сам да ме мој носач сноси низ некакве басамаке.{S} Корачао је  
08" /> <p>— Кнеже, ја вам забрањујем да ме зовете таким погрдним именима, ви немате никаквих до 
то чудна, господине мој!{S} Не волем да ме тако зовеш, па квит.{S} Шта ту има чудно!{S} И где с 
мерити за моју искреност, кад рекнем да ме је свемоћ њене лепоте амо довела,.</p> <p>Мона се ум 
што ме искида, стрвина!{S} Не памтим да ме је ико икад овако напсио као он — поче Срећко, но у  
вићима.{S} У почетку ја сам се бојао да ме не стану испитивати о стварима које би се тицале мог 
атле вратити натраг но у тај мах као да ме нешто изнутра копкаше:</p> <p>„Хајд још малко, ено д 
 па чак памтим и то, како сам осећао да ме болу ноге и бутине кад сам пошао преко собе.{S} Посл 
 — рече госпођа улазећи — он је хтео да ме пријави, али ја нисам дала.{S} Да си био с ким други 
грабе себи.{S} Мени се удварају само да ме боље преваре!{S} За што ме пуштају сама!{S} Пуста шу 
до; оваке бруке нигде нема!{S} Место да ме склоне и сачувају, они ме сами гурају у блато.{S} На 
ад кнежеве безбедности молио бих вас да ме изволите примити.“</p> <p>„Један ђак.“</p> </quote>  
 апелујем на госпођину великодушност да ме извини за моју искреност.{S} Али ово је факт, госпођ 
ал прибегао је врло простом средству да ме се курталише — решио се да ме отрује...</p> <p>Кнез  
Учинићеш ми ваљда ту последњу услугу да ме саслушаш.{S} Отпусти твоје људе.... т. ј. мислим вој 
чинити!{S} Људи који су били у стању да ме онако брутално нападну и онамо одвуку, могли би почи 
 како ће те умрети?</p> <p>- Пустићу да ме ви убијете.{S} Закитите се славом убилца — рече ђене 
авио вилице1.. „Хајд пашол, ти хоћеш да ме учиш“. <pb n="200" /> — „Ама господар говори, бог те 
и кнеза, викнуће му: „зар и ти хоћеш да ме саветујеш?“ Да му учини по вољи, незгодно је.{S} Док 
з пут Маврикије се једнако освртао: „Да ме поштеди Ваша Светлост, ако може бити.“</p> <p>— Ника 
ећи ништа ови људи донеше из угла преда ме мала сточић, застрт црном чохом, упалише две свеће и 
и у устима једног владара!{S} Бар преда ме немате потребе излазити с тим парадама. „Народ!“ Шта 
у своју снагу да разберем где сам? куда ме воде и шта се збива око мене?!{S} Али поред свију мо 
ш ти — вајкао се Црнојевић.</p> <p>— За ме не брините, ја ћу се промаћи и без тога, само да вид 
ам својом руком испио отров, који је за ме био спремљен.</p> <pb n="355" /> <p>Госпођа јаукну и 
ролази страшна грмљавина, она ухвати за ме оберучке и узвикну очајно: „Тешко нама, шта смо учин 
и био у стању да те за увек привежем за ме.{S} Ни сам ли ја одбила твоју понуду да бегамо?{S} Н 
} Мене нико не воле искрено!{S} Нико за ме не мари!..{S} Спекуланти!{S} Сви су гадни спекуланти 
еди је у салу и реци да ћу ја сад; нека ме малко причека.</p> <p>Момак оде.{S} Пуковник опет од 
ћ тела био ми је као истуцан.{S} Једила ме је цела ова комедија и ја сам био зловољан и нераспо 
служба држави и њеним интересима свикла ме да будем хладан спрам многих ствари, од којих се оби 
исам имао ни тренутка спокојства, вукла ме нека неодољива снага да дођем амо, и ја сам одмах на 
о то, онда се ништа небрини.{S} Дирнула ме ова прича зетова, па хоћу мало да се повратим.{S} Ви 
вари, ви сте и сами дипломата.{S} Веома ме интересује да чујем ваше мишљење у овој ствари.</p>  
S} Сирота моја жена!{S} Она још чека на ме....“ Затим се окрете кнезу. — Кнеже, заклињем те ови 
> <p>— „Је ли, мајка, ти ниси срдита на ме, је ли, ти волеш твога Никицу, ти му све прашташ?{S} 
ћа те их је бог умудрио да се обрате на ме.</p> <p>Говорећи то дама се полако извлачила из хрпе 
, Ратко, Митрополит, сви су навалили на ме.{S} Мени то самом неби никад пало на памет — правдао 
 срдито — Ја! он књаз, па ће гледати на ме сељанку. _</p> <p>Пава диже мараму и обриса хладан з 
епшо, лепото моја!{S} Ти се не срдиш на ме?</p> <p>Лепша не подиже очи и не одговори ништа, али 
шљах да се малко одморим, а пази! — она ме опет пробуди... — Умукни! продера се глас срдито и у 
 ништа паметније, ја имам своје име, па ме зови но имену.{S} То грмаљско: „жено!“ просто нећу в 
<pb n="476" /> стегоше ми цело тело, па ме почеше и око врата давити.</p> <p>У тај притрчаше ми 
зму: „Ете, господине, запао ми камен па ме жуљи.{S} Хоће ногу да ми осакати Морам да га истресе 
то и то? па г. начелник...{S} Море! шта ме није питао.{S} А ја све по реду, па ово је овако, го 
 ја тебе увек лупам,....{S} Излази, шта ме нудиш, кад сам ти сто пута казао да <pb n="36" /> бе 
преко зуба...</p> <p>— Па јесте.{S} Шта ме бијете!...{S} То цео свет говори....{S} Одведе кнез  
тави ђенерал с горким осмехом — Али шта ме се то тиче!{S} Ја овако осећам.{S} Мени је ово из ср 
рече господар?“ — „Бог га живео, он бог ме лепо вели.“ — „Ама шта, шта вели?“ — „Вели: ја ћу, б 
 свију мука, које сам и иначе имао, сад ме спопаде и нека страшна врућина.{S} Осећао сам просто 
и ме прело рамена као какав џак и некуд ме понесе.{S} Осећао сам да ме мој носач сноси низ нека 
га с друге стране, а у проласку, обадве ме добро загледаше.{S} Хтео сам да загледам и ја њих, а 
 загонетне речи!{S} За то ја опажам где ме баба од неко доба онако чудно погледа.{S} Међер се т 
 отвори очи и проговори:</p> <p>- Уједе ме пас за главу!</p> <p>Жика је до сад плакао од бола,  
а искуства у томе, јер моја пракса није ме доводила у додир са сеоским светом, али моје колеге  
 Кад сам се одлучивао на тај корак није ме ни мало руководила каква лична мржња спрам тебе.{S}  
обистинило писмо непозната човека, које ме је позивало да видим тајни састанак <pb n="630" /> Б 
на земљу, већ ударим на неке жице, које ме јако нажуљише и чисто ме одбацише.</p> <p>— Гле, гле 
S} Назвала ми се бајаги тетка, а силује ме да постанем туђа наложница!...{S} О, боже, има ли те 
пре.</p> <p>— Неваљали сине!{S} Не боле ме твоји ударци — но ме боле што ме прљаш додиром твоје 
најгрубљим циничким увредама и називате ме издајником, не наводећи ни један доказ у потврду тих 
а посла; кад вам за то затребам, можете ме звати.{S} Али са мном шалу но можете проводити, та з 
да увлачите у ваше ђубре...{S} И бијете ме што нећу с вама у грехе ваше.</p> <p>Ове последње ре 
нека моја питања.{S} А надам се да ћете ме предусрести с поверљивошћу, пошто немате узрока да м 
</p> <p>— Шта? ја болестан!{S} Још ћете ме ваљда и лудим начинити! — рече кнез спуштеним, куд и 
то:</p> <p>— А.. а.. а.. ах!{S} Прођите ме се једном само с тим вашим државним интересом.{S} Ви 
> <p>„Милост, добри људи!{S} Спасавајте ме, ако овде још има што за спасење...{S} Али ја га вол 
тво?{S} Учинићемо вам по вољи.{S} Чујте ме само још ово.{S} Ваше ствари стоје овако:{S} Можете  
ми дозволите да извадим бележник; он ће ме најбоље подсетити.</p> <p>Младић извади из џепа обич 
/p> <p>- Богами ће бити доцкан; тражиће ме моји; да је било мало раније!“ и т. д. поуми Пава да 
им те помози сад.{S} Куку мени затећиће ме ко! — јадала се Лепша, трчкарајући по будоару збуњен 
} Заиста карактеристично!</p> <p>— Тиче ме се, па треба да знам.{S} Судба младога кнеза и мени  
бо тиче — примети доктор.</p> <p>— Тиче ме се; кад имаднеш женске деце, сети се ових твојих реч 
е откинем, а мој клипа Вилип вели да би ме по носу у хиљади познао.{S} Тако би и овде било.{S}  
и могу, и нема те силе на свету која би ме у томе могла омести — рече Мутимир живо.</p> <p>Кнез 
не дам ничим омести.{S} Једино могла би ме стукнути каква јача војничка сила, које богу хвала н 
ћи,“ и ви би морали то учинити, а не би ме смели ни упитати за што тако радим, пошто је то моје 
аче се од кнеза.</p> <p>— Господару, ви ме доводите у голему забуну!...{S} Ја не знам шта да ми 
о модерна европска владара!</p> <p>— Ви ме вређате, господин Растислав!{S} Зар ја нисам углађен 
м?</p> <p>— Бога ти, тетка Като, остави ме.</p> <p>— Али није то, душо, „остави ме“, но ту једа 
оворити о томе.{S} Други пут!{S} Остави ме сад!{S} Погледај! — Она узе.{S} Монину руку, завуче  
ме.</p> <p>— Али није то, душо, „остави ме“, но ту један пут треба кидати.{S} То ни какав обича 
едан, један и по најдаље.{S} Не буде ди ме дотле, ручајте!{S} Али ја ћу свакојако сићи, ма било 
твога Никицу, ти му све прашташ?{S} Оди ме пољуби, ако ми збиља прашташ“...{S} И како јој је он 
ео човек, наишао сам на један опис који ме је подсетио на ово причање старога Турчина.{S} Енгле 
хтедох у два маха дигнути оне жице, али ме црна прилика преклињала да то не радим, за вас ће, в 
арод вели, висим ли ја о свом пикљу или ме на овом месту држи ваша милости и ваша добра воља... 
на ствар?{S} Туђим, је л те?{S} Научили ме, је л те?{S} Улили ми?{S} Па, лепо!{S} Кад сам ја та 
!{S} Место да ме склоне и сачувају, они ме сами гурају у блато.{S} Назвала ми се бајаги тетка,  
а, ево жиг Француске поште.{S} Дакле си ме преварио.{S} Ох... хо... онда то значи да се овде не 
рац први прекиде ћутање.</p> <p>- Ти си ме заборавио, господару!{S} А ја сам пређашњих година б 
 шта је?{S} Што ћемо ми овде?{S} Што си ме доводила амо?{S} Зар ја не видим да смо хоџи дошли с 
 — рече она одсечно.</p> <p>— Лепшо! ти ме презиреш? рече Мутимир жалосно.</p> <p>— Наравно да  
о, с лаким осмејком на уснама). — Пусти ме да ти кажем отворено шта мислим, бар овде где смо св 
зио је дуго.{S} Најпосле хукну и спусти ме.{S} Осећао сам да лежим на некаквим даскама.{S} Даск 
е и ја осетих како ме неко узе, пребаци ме прело рамена као какав џак и некуд ме понесе.{S} Осе 
сподине, и живим те богом кумим, скидај ме с ове ватре — пуштајте нам чељаде — рече Боја.</p> < 
, нека легне; али ти немој отићи; чекај ме, сад ћу ја — заврши ђенерал и брзо оде жени у собу.< 
/p> <p>— Куку, црна Петрија, не дрмусај ме тако, часан те убио!{S} Гле, обали ми цвет!{S} Боже, 
!{S} И то рад чега?....{S} Ах! не питај ме о томе пишта више!...</p> <p>Мутимир је ово изговори 
ше не тичу.{S} С тога те молим саслушај ме пажљиво.</p> <p>Ове речи ђенералове дубоко су утицал 
е то?</p> <p>Мутимир се намршти — Немој ме о томе ништа питати.{S} Ја нисам ни имао мајке.{S} Б 
оуздано знам све шта је синоћ било, док ме ово чудо није снашло.{S} Гледао сам јутрос на кожи и 
сам руке запао.{S} Овај човек саветовао ме „као сина“, да учиним што се од мене тражи, а не тра 
ј ваш, и положај мој као домаћина могао ме је уздржати те на прву увреду нисам одмах сам себи п 
аске су ме жуљиле, а несносан бол пекао ме је по целом телу.{S} Покушам да мрднем ногама и рука 
де ли су то, боже!{S} И што се ја, убио ме бог, одвојих од Паунице<ref target="#SRP18892_N3" /> 
ка силом ми је излазила пред очи и јако ме бунила у мојим плановима.{S} Твоја младост, твоја ус 
оку.{S} Их, да знаш, стрина Синђо, како ме мрзи улазити овде.{S} Ове калуђерштине!{S} Па онај ж 
ас прошле поред мене.{S} Ја осетих како ме дочепаше нечије снажне руке, стрпаше ми некакву крпу 
њих наста неко шушкање и ја осетих како ме неко узе, пребаци ме прело рамена као какав џак и не 
јући у собу.</p> <p>— Гони, те још како ме гони!{S} И то знаш ко?{S} Ево овај чварак овде.{S} Д 
ј опроштај с народом?</p> <p>— Увредило ме није ништа.{S} Овде није у питању ничије самољубље,  
, која је била мени намењена.{S} Спасло ме је провиђење.{S} То исто провиђење казниће сад вас.{ 
и сине!{S} Не боле ме твоји ударци — но ме боле што ме прљаш додиром твоје грешне руке.{S} Разв 
ој положај и твоје паре — све то вечито ме је бунило, и ја сам се вазда старао да одагнам те ми 
еке жице, које ме јако нажуљише и чисто ме одбацише.</p> <p>— Гле, гле!{S} Шта би то могло бити 
вари, што ме слага, стрвино матора, што ме слага?!</p> <p>— Слаго те нисам ништа; - рече хоџа м 
ек који се даје надувати са стране, што ме онда ви не надувате?.... — кнез се подругљиво <pb n= 
 од гнева:</p> <p>— Што ме превари, што ме слага, стрвино матора, што ме слага?!</p> <p>— Слаго 
ама.</p> <p>— Е, кандило му његово, што ме искида, стрвина!{S} Не памтим да ме је ико икад овак 
Кмет је још шиштао: „ш... ш... ш... што ме дира?“</p> <p>Међу тим мали господин у цилиндру није 
ти вашу тужбу.{S} За <pb n="311" /> што ме кривите?{S} Шта сам вам ја учинио? и шта је то „све“ 
овори, гушећи се од гнева:</p> <p>— Што ме превари, што ме слага, стрвино матора, што ме слага? 
, да видим шта хоће они од мене, за што ме онолико траже и што ме гоне?...{S} Не, не ћемо бежат 
рају само да ме боље преваре!{S} За што ме пуштају сама!{S} Пуста шума, пусто поље.. пусто море 
ов роб, ја сам готова на све, па за што ме онда карате!“ ...</p> <p>Јес, Пави је сад све било ј 
Зар не видим шта се ово ради.{S} Па што ме ту вараш.{S} Ви неког ђавола хоћете овде са мном — р 
е боле ме твоји ударци — но ме боле што ме прљаш додиром твоје грешне руке.{S} Развратници!{S}  
 и настаје оно што је најчудније, и што ме до лудила доводи — рече г. маркиз, а за тим настави: 
 од мене, за што ме онолико траже и што ме гоне?...{S} Не, не ћемо бежати.</p> <p>— И да хоћемо 
/p> <p>- А? ти си јамачно изненађен што ме овде видиш?{S} Је ли?{S} Е, ето дођох и ја једном по 
зрив?</p> <p>— Чим сам га угледао нешто ме текну у срце.{S} Нисам знао откуда то, али непрестан 
Ето, не знам....{S} Ја све мислим да су ме они овамо донели — домишљао се секретар.</p> <p>— До 
а ево само тебе волим!{S} Шта ћу кад су ме они окупили како се сваки владалац млад жени, па мор 
кад би отишао сад на алеју, онде где су ме синоћ ухватили, јамачно још би се познавали по праши 
 лежим на некаквим даскама.{S} Даске су ме жуљиле, а несносан бол пекао ме је по целом телу.{S} 
ги разлози и друге побуде руководиле су ме у томе.</p> <p>— Главни извор, из кога је поникла за 
„А шта тек ја да кажем?{S} Затворили су ме овде још у доба, кад су Аустријанци држали ове земље 
 баш на против, врло је интересно и баш ме то копка да видим како пише једна таква женска, наро 
6" /> <p>— Ух, боже, боже!{S} Да л’ ћеш ме кад год спасти одавде?{S} Од ове баба Марте просто с 
н преобучен жандарм и понуди му да купи медаљу с кнежевом сликом, израђену у почаст кнежева пун 
ао и даље досађивати, пружајући једнако медаљу, ђак се обрецне срдито: — „Хајд’ у ђубре и с <pb 
право за медведа, и није ништа друго да медвед, рече пуковник.</p> <p>Ућуташе обоје; обоје су н 
та да, на прилику... рецимо, као што је медвед?</p> <p>- Ката се опет мало осмехну.</p> <p>— Зн 
д би тек наједан пут пред тобом искрсао медвед?</p> <p>— Шта бих радио?{S} Наранио бих га ево о 
 се где год у хатару општинском појавио медвед?{S} Али све то није одговарало оним приликама.{S 
крене ствар на шалу.</p> <p>— Та да, за медведа, управо за медведа, и није ништа друго да медве 
.</p> <p>— Та да, за медведа, управо за медведа, и није ништа друго да медвед, рече пуковник.</ 
ваљда и медведа.{S} А вама треба баш за медведа, милостиви господине? — рече Ката чисто с подру 
подругљиво питање: „а вама треба баш за медведа?“ Он се сав зацрвени до ушију и хтеде рећи нешт 
 у вис леву веђу. — Не могу рећи баш за медведа, пошто с медведима нисам до сад имала така посл 
 најјачега човека оборио, па ће ваљда и медведа.{S} А вама треба баш за медведа, милостиви госп 
 — Не могу рећи баш за медведа, пошто с медведима нисам до сад имала така посла, али отров је т 
 много знате.{S} Више но какав професор медецине, или најбољи апотекар.{S} Те ствари, како што  
ро показати као много већи ауторитети у медецини, но он, доктор, пошто они својом изврсношћу, к 
сме издати. (<hi>Кураре</hi> — познат у медецини није исто што и индиски куруру).</p> <p>„Дакле 
. Ратко, и лекар кнежев, у то доба први медецински ауторитет у Звониграду, млад, духовит човек, 
чувене тровачице из владалачке породице Медичи, или злогласни Цезар Борџија, који најпосле отро 
је и по целом телу струји, као најслађа медовина.</p> <p>— А за тебе, за тебе, Лепшо, лепото мо 
 је наш главни штаб спремио за утврђење међа.{S} То је лице, рекло се, нарочито послано из Беча 
а извештајима што су стизали с дунавске међе балканијске.</p> <p>Отуда је први пут јављено како 
рад.{S} И ко зна докле би се сад шириле међе Балканиске; ко зна да ли не би моћни двоглави орао 
на, а од једног начелника с југозападне међе стиже телеграфски извештај, да су у његовом месту  
а да га једним ударцем стукнемо у старе међе, где је био још као малолетан...</p> <p>Растислав  
властољубље у толико што му је обележио међе, које се могу достићи обичним, мирним путем, без в 
атка <pb n="535" /> мајко и хранитељко, међер право веле стари људи да балканиска земља мирише. 
ба од неко доба онако чудно погледа.{S} Међер се то нашли пријатељи који се труде да унесу непо 
ше једно до другог на диван...</p> <p>— Међер није празна фраза кад се говори о радозналости же 
ла очима, после климну главом.</p> <p>— Међер, од тебе никад ништа!{S} Како који дан ти си све  
</p> <p>Врбавац је продужавао:</p> <p>— Међер византизам још није празна реч.{S} Какав паклени  
ико могу рачунати код својих пријатеља, међу којима си на првом месту ти.{S} Што будеш имао јав 
 ћеш то кнезу на делу посведочити, кад, међу нама буди речено, тога дела нема.{S} Оно што смо с 
анак с начелником, и, колико се сећамо, међу њима нија се ништа десило што би било ма и налик н 
ку, крај отомана.</p> <p>Ту, на патосу, међу комађем полупаних шоља, које су попадале с ормана, 
ти, на коју се пре тако радо пео, и ту, међу њеним сплетеним гранама по читаве часове седео, пе 
.</p> <p>Ратко је причао даље:</p> <p>- Међу тим они махом попадају.{S} Да су седели у соби, гд 
ати големих мука и тешко да је и сврши: међу тим на делу ствар је пошла као подмазана и дала је 
ника, којима треба власт, да што стеку; међу конзервативцима има људи с оронулим богаством, кој 
су односи тада постојали <pb n="482" /> међу нама? шта је настало по мом доласку у Балканију? ј 
ра Кугића.{S} То је веома интересно!{S} Међу сликама, које су вам подносили да их гледате у огл 
у; сматрао је да је ово само намама.{S} Међу тим начелник је говорио оно што мисли.{S} Ни Ратко 
{S} Једва се разаберу и виде шта је.{S} Међу тим укљештеном мајмуну није се могло прићи, гребао 
>— Даље од мене, господине ђенерале.{S} Међу нама је све свршено.{S} Маните сад ваше нежности.{ 
па се надам да неће бити ни од селе.{S} Међу нама што је људи сви смо наши, сви се у главу знам 
учимо да пошљемо једно дете из куће.{S} Међу тим црна прилика предложи ми да окуша, нека средст 
 те и они гоне ко им што год замери.{S} Међу тим, Растислављева владавина пуна је погрешака и к 
ежева посрте назад и паде на узнако.{S} Међу тим Кугић умочи десну руку у крв и издиже је над ч 
на сред друма, бленући запрепашћено.{S} Међу женама наста вриска.{S} Коњаник одјури даље као му 
е зна ни шта су ни како се спремају.{S} Међу тим на Истоку се тиме јако баве; ту је развијено в 
а и она друга два кола продуже игру.{S} Међу тим кнез с целом булументом, што беше пошла с њим, 
 на каквом највећем европском двору.{S} Међу тим Лепша беше села за сто, на коме је пре њена до 
ли разговор.</p> <p>Коњаника нестаде, а међу светом остаде ужас, забуна и неред, који је он пос 
нда кад је хтео да упали нову цигару, а међу <pb n="505" /> тим патос око њега сав је био покри 
 у подземним ходницима ташмаденским — а међу тим сви ови људи тврде да се он има већ 50 часова  
 и представљају у облику бабе.</p> <p>А међу тим шта има лепше, узвишеније и светије од старе ж 
но ту не може бити.</p> <p>Око 6 часова међу Монино женско друштво дошла су и два мушкарца, кне 
е?... ево, узећемо овога и метнућемо га међу нас двојицу у гроб; нашим рукама и ногама, од саме 
рано, ја вас уверавам; све се то још да међу нама лепо уредити..</p> <p>Ђенерал је све ово изго 
целу главу, па то парче хартије растрља међу прстима, направи од њега куглицу и једном зврчком  
пла љубав и на небу примљена и записана међу најлепша дела створитељева.{S} О, велика света бож 
у Орловац и ту већ ухватили јака корена међу грађанством, које су умели тако заинтересовати, да 
ми. (Он је још једном пољуби док је она међу тим откопчавала хаљину испод гуше.) - А ово шта ти 
а“ — уверава она.</p> <p>Било је говора међу Мониним гостима и о најновијем политичком бауку, о 
та би од њега било да се овако нађе сад међу туђим људима?</p> <p>— Што међу туђим људима?{S} К 
ти агенти Црнојевића куће, и ако се сад међу тим агентима опажа нека живост, неко кретање, онда 
, у толико јој је био већи глас и углед међу дружином.</p> <p>Али у маси простих интрига и праз 
жестоког сукоба, који смо видели напред међу њима, ђенерал је писао кнезу писмо, где је стављао 
ли црна прилика поврте у десно, и заиђе међу гробове и гробничке ограде.{S} Сад су ишли полако, 
продужи своје жмурење и љушкање, док је међу тим муж развијао даље своју молбу.</p> <p>— Ако сл 
е, нарочито послано из Беча, а узето је међу најспособнијим официрима бечког ђенерал штаба.</p> 
p>— Што међу туђим људима?{S} Кнез није међу туђим људима.{S} Он има искрених пријатеља, ја ћу  
вота.{S} Све што је боље и самосталније међу њима пребећиће у тако зване конзервативце, у чијем 
 и уздржљивији у говору, но саме женске међу собом.{S} Сад се понајвише говорило <pb n="470" /> 
је дочекује такође срдито и одмах плане међу њима такав пожар раздора, мислиш никад се неће уга 
од једне до друге другарице и вртећи се међу њима.</p> <p>— Шта бих му рекла?{S} Рекла бих му с 
пасна секта има својих присталица чак и међу војском.{S} Кнеза ово заиста заинтересова.{S} Он п 
 глас не само међу интелигенцијом, но и међу сељацима.{S} Полициске власти до јуче су гледале у 
а прилика штуче у мрак и брзо се изгуби међу густим гробовима.</p> <p>Кнез је седео на мраморно 
петодинараца, ађутант се наскоро појави међу гардистима, и њина млада, добродушна лица засветли 
 завесу, разбије окно, па се ту заглави међу ћерчива и стане га страховита дерњава, тако да је  
етити како смо обично радили ми другови међу собом, како смо ми једен другом ишли на руку, како 
 одрећи ових права, које има и последњи међу њиним грађанима: владалац се не сме женити по срцу 
е више могла држати, чича Јова је угаси међу прстима и баци кроз отворен <pb n="362" /> прозор; 
стегнути, да, хтео не хтео, мора остати међу нама, а после ћемо га пустити.</p> <p>Ове речи чуш 
ражи у свом делу „<title>О Неједнакости међу људима</title>“, где ставља захтев да мушко и женс 
аслоњеним на колена, с главом стиснутом међу шаке, гледећи у жеравицу на огњишту, коју је пред  
 прекрштеним рукама, с главом утиснутом међу стегнуте мишице.{S} Лепша је седела на дивану, обу 
 да је Перун само рањен.{S} Да ли је он међу онима што беже и што убише човека из потере, није  
доше и последња кола.{S} Кнез је отишао међу првима....{S} Уморна, госпођа одмах оде у спаваћу  
ог болесника.</p> <p>— Јеси ли и ти био међу оним буновницима? — продера се кнез својим страшни 
угаси...</p> <p>Такав се разговор водио међу два-троицом пирлитораца, који се бејаху примакли ј 
дњи за влашћу, ту би се могло рећи: ако међу либералима има голих и гладних почетника, којима т 
а, Кугић је брзо изашао на глас не само међу интелигенцијом, но и међу сељацима.{S} Полициске в 
 мушкарце обично шкопимо, или им мећемо међу ноге некакав глупи лист, а код женскиња, срећом, у 
ађе сад међу туђим људима?</p> <p>— Што међу туђим људима?{S} Кнез није међу туђим људима.{S} О 
 је стајао на сред собе и окретао шешир међу прстима.</p> <p>У зло доба кнез га погледа.</p> <p 
ction" /> <p>На томе се свршио разговор међу ове две „поштене душе.“ Споразумели су се, само јо 
 имена, незнан и не чувен, једва познат међу неколико добрих пријатеља — ето, такав је био њего 
де, ослони лактове на колена, узе главу међу шаке и дубоко се замисли.</p> <p>— Ђенерале — опом 
змешани те их било који се и не познају међу собом.</p> <p>Док се потера овако мотљала, Црнојев 
епша сакри руку у којој је држала слику међу боре од хаљине, па рече кнезу ненадно.{S} - Збиља! 
<p>— Хо... хо... о... о.!{S} Тешко њему међу таким пријатељима!{S} Јадно му пријатељство његово 
јене барутане, ухватио је читаву заверу међу раденицима, који су прикривали знатне количине бар 
pb n="551" /> тако поверљиви, као да су међу својим знанцима и комшијама, с којима се сваки дан 
ео чак тамо у углу, како седи на патосу међу коњима и према маленој свећици, прилепљеној за дас 
збиља трпи каква ограничења, онда му ту међу стављају државни интереси, а не воља министра пред 
 на друге ствари.</p> <pb n="543" /> <p>Међу тим сељак, место да пружи кутију Жики, он је диже  
едамнајестогодишње девојче Јела.</p> <p>Међу њима се водио жив разговор, који је по каткад прел 
ека; погођен је био у сред чела.</p> <p>Међу потером наста забуна и страх, али командир брзо до 
е једнако стајао окренут леђима.</p> <p>Међу тим кнез. како уђе, он оштро и гласно узвикну; „По 
и сад већ позади потерина ланца.</p> <p>Међу тим опасност за Црнојевића и његова друга били је  
де га то боле — но опет се трже.</p> <p>Међу тим млади господин као да је још више био раздраже 
ке налазиле су вере код публике.</p> <p>Међу тим непрестано су се множили гласови о неком потму 
некад и нарумењене корал-уснице.</p> <p>Међу тим мушки су у кавани у јутру, у подне, у вече, он 
очима, као да што тражи у трави.</p> <p>Међу тим Жика узе доглед, и кроз један пропланак баци п 
 с поља ништа није могло видети.</p> <p>Међу тим унутра у собици седела су за столом два младић 
налет срдитога газде с оплавком.</p> <p>Међу тим тешка кола, с огромним товаром сена, уз гласну 
 пијнуо.{S} Непрестано је ходао.</p> <p>Међу тим кнез Мутимир стајао је на сред собе, премишљај 
о неограничено поверење кнежево.</p> <p>Међу тим вест о заносу, у коме је кнез провео пуних 50  
 и изгледало чудно и неприродно.</p> <p>Међу тим ђенерал је продужавао:</p> <p>— Нарочито вама, 
е знајући управо шта да мисли. —</p> <p>Међу тим Кугић беше устао и руком је давао знак човеку  
рана.“ То јој сену кроз главу. —</p> <p>Међу тим млади господин стајао је пред њом скоро ван се 
шћу!{S} Баш си човек, Вујадине!“</p> <p>Међу тим г. прота, што је седео с десне стране до начел 
о: „ш... ш... ш... што ме дира?“</p> <p>Међу тим мали господин у цилиндру није ни помишљао да в 
, где се и како јављају болови.</p> <p>„Међу тим отрови Борџије имали су ту особину, да дејству 
ти да га још више слаби и колеба својим међусобним завадама.{S} Осећали су да још један другом  
аш „плот“, живо, голо месо човечије.{S} Међутим испод овога лицемерног проклињања „плоти“ крио  
ична весела друштва, остају до зоре.{S} Међутим уз јело и пиће они најживље претресају политичк 
арала да је попустила за љубав Мони.{S} Међутим Мона је била начисто да долазак Лепшин у њену к 
ије ништа чуо шта му госпођа говори.{S} Међутим она је већ по други пут стављала питање на које 
ену Врбавац пропрати лаким осмејком.{S} Међутим некакав унутрашњи глас као да је говорио из њег 
 одма сабљу и потрчи на разбојнике, али међутим ови опале из револвера, те падне мртва једна се 
и у спаваћу собу.</p> <pb n="345" /> <p>Међутим ђенерал Врбавац застаде и упре поглед у једну с 
наредба и милановачкој полицији.</p> <p>Међутим прође дан, два, три, а о загонетном <pb n="275" 
ћи се тако гркој судбини својој.</p> <p>Међутим свирепи домаћин није више био вочиће да му пођу 
сећао да кнез понегде има право.</p> <p>Међутим, сав зајапурен кнез је ходао по соби крупним ко 
љубави и где је бескрајњи живот.</p> <p>Међутим, ако икада, Враничићу је баш сада било потребно 
} Он се врати у своју собу и наслони на мек диван.{S} Једна разбуђена ластавица, управо над њег 
то од дечака, који је дошао у ваше руке мек као восак, нисте могли начинити добра човека.... мо 
, и презадужени и грешни кнез мора бити мек, попустљив и послушан. (Да је Растислав овде добро  
ва — ова огромна раван изгледала је као мек, шарен и мирисан персиски ћилим, који те чисто мами 
дао у њу за неки тренутак.{S} То је био мек, топао, нежан поглед, који из срца потиче и у срце  
 подуже не би никаква јава, после се чу мек, пријатан, али уздрхтан одзив..</p> <p>— Ој!</p> <p 
оје се понови три пут.{S} После се зачу мек, пријатан глас, који тихо и скромно рече:{S} У овим 
љано кандило, просу на све стране своје меке посребрене зраке и обасја како непрегледне равни,  
тово шапућући, али са живим покретима и меким, нежним нагласцима, као да декламује:</p> <pb n=" 
милицу веселе омладине, где, раздрагани меким зракама месечевим, тихо певуше какву љубавну песм 
љана, и ту до румене зоре извија својим меким, свиленим гласом најлепше и најслађе песме љубави 
>, благосиљали су и љубили голо, топло, меко, ружичасто тело својих конкубина.</p> <p>У првим в 
све ово изговорио с ванредном нежношћу, меко, благо, пријатељски, а у исти мах беше пришао кнез 
авним друмом, а млади кнез, наслоњен на меко узглавље, поче склапати очи и дремушити.</p> <pb n 
и право у очи.</p> <p>— Није — рече она меко — ти си плануо, на ниси ни чуо добро.{S} Кажем ти, 
пабушина.{S} Па оне руке, па груди, све меко као памук - Петрија отпљуну — јес, очију ми; чисто 
а.{S} Узмем је ја овако за образ, а оно меко, сестро рођена, као пабушина.{S} Па оне руке, па г 
ја се као у колевци полако љуљушкала на меком кадивеном узглављу, с полузатвореним очима, он је 
алио је и шталу, и таван њен, где се по меком сену тако слатко ваљао.</p> <p>Јес, то су биле ње 
 први комшија, пашанац г. Растислављев, мекосрдачни г. Ратко, министар унутр. послова!{S} Туга  
с глатког отомана и они обоје-падоше на меку простирку, крај отомана.</p> <p>Ту, на патосу, међ 
нама, што се као усијано железо упише у меку, белу кожу на облим плећима, пуначким грудима и је 
ица, те заједно с њима просипа на земљу меку, благу, чаробну светлост, што опија душу и заноси  
авно, да бити добар човек не значи бити мекушац и дедак, који се даје варати на сваком кораку,  
, и извео је закључак, како је Балканац мекушац и неиздржљив у раду, тако да нигде не би могао  
оје сухе бапске руке...{S} Е, његове су мекше, од њега се не ћеш отимати...</p> <p>Баба је пост 
 доброга оброка увек некако пријатнији, мекши.{S} Обично су добре воље и нежнија срца, и ретко  
перирам, то је свршено; ту више никакви мелеми не требају.{S} Наравно, господин пуковниче, то к 
штине!{S} Па онај жмирави, риђи накарет Мелентије.{S} Неда ми проћи!{S} Једнако намигује — испа 
о? — упита ђаволасти сељак.</p> <p>— Не мељи, Бога ти, Милићу.{S} Потера потером и заклетва зак 
пређашње стеге и пређашњег загушљивог и мемливог задаха.{S} Он отвори очи и угледа над собом ви 
аше слао „девлету“ на француском језику мемоаре о новом стању у Балканији, које је настало усле 
интересан случај Сава Текелија у својим мемоарима.{S} Путујући за Петроград он преноћи у неком  
— Ја ово не говорим себе ради, но тебе, мене, свију нас ради — говорила је Софија.</p> <pb n="4 
 срце.{S} Што је ко не отера!{S} Не!{S} Мене нико не воле искрено!{S} Нико за ме не мари!..{S}  
 уста... — „Ала је горко!...{S} Јао!{S} Мене су преварили, ја сам обманут.... дали су ми да пој 
 понети његов свети крст мучеништва.{S} Мене на првом кораку срета издаја, да ме научи ценити в 
 ваља, твоја је будућност осигурана.{S} Мене ћеш наћи доле на басамацима.{S} Ја ћу ту чекати тв 
олако, али неће ни да цркава због ње. — Мене мрзи ваздан философирати.{S} Ја сам човек од дела. 
то баш данас да пева и да хвали бога, а мене и тебе, ћато, у руку да љуби — она ето лудује — ре 
им.{S} Ви слободно разговарајте, као да мене овде и нема; ја вам нећу сметати; ја ћу се завући  
ина: или да попијете отров, који сте за мене спремили, или да будете стрељани јавно као велеизд 
Уступам теби да будеш дипломатичан и за мене — рече она шаљиво, с лаким осмејком на уснама). —  
и истинско јесте, само не знам да ли за мене, или ради згодне прилике, која се дала, да се људи 
на питања, која у осталом неће имати за мене ничега увредљивог, или да се изложим немилим после 
нешто је јако срдит на вас.</p> <p>- На мене! — упита Кугић зачуђено. — Где је кнез - додаде он 
 се управо односи овај прекор; да ли на мене, или на вас, т. ј. управо на оне који су мене без  
није, здравља <pb n="202" /> ми.{S} Она мене поштује онако... као брата.{S} А и ја њу.{S} Шта ћ 
 да не слуша своје старије, да не слуша мене, која сам је подигла од литре меса...</p> <p>— Јес 
к Врбавац има каквих злих намера против мене, њих би морала знати ова жена.{S} А зар би ова анђ 
е према Растиславу, шта ви имате против мене од неко доба; шта сам вам ја натрунио?</p> <p>Раст 
 откривена.{S} Можда је у завери против мене и моја рођена жена...{S} Све једно!{S} Чинио сам о 
 знате, шта вам је све наплетено против мене....{S} Код мене можда и има какве грешке; али, ипа 
есе, а ђенерал га узимао у помоћ против мене — тако смо му на жалост обојица дали повода да се  
истао да одговарам историји, после, кад мене већ не буде.{S} Мало је теже одговорити сад овде,  
даље.{S} Кад сам био на по алеје, поред мене прођоше две женске, које ми падоше у очи са необич 
 две жене, што су мало час прошле поред мене.{S} Ја осетих како ме дочепаше нечије снажне руке, 
радничком сталежу.{S} Оне прођоше поред мене веома журио и то обиђоше једна с једне, а друга с  
ам могао видети.{S} Оне промакоше поред мене и одоше журно даље, а ишле су упоредо и у корак, к 
е околности.{S} Чича Милоје пошао је од мене ономад с уверењем, да не зна је ли Зликовац<ref ta 
 рече опоро и одлучно.</p> <p>— Даље од мене, господине ђенерале.{S} Међу нама је све свршено.{ 
овао ме „као сина“, да учиним што се од мене тражи, а не тражи се ништа нечасно. „Верујте, госп 
уту молио бих вас, да се не одвајате од мене због ситница и да ме не остављате сама.</p> <p>- А 
ам у кујни и то вам не кријем, чујте од мене сама, јер као што видите, ја вас се не бојим“ —</p 
а се у мени нешто јавља, што је јаче од мене самога.{S} Госпођа ми јамачно неће замерити за мој 
и командант.{S} У мене ви гледајте и од мене се надајте.{S} Све је остало дим.{S} Овде је сила! 
гртач, и навуче један рукав — Одлази од мене!{S} Не знам ја ваша ђидиска пренемагања — рече она 
на око јасна тежња да се кнез одвоји од мене и да се усами, тежња да ја, рођак и природни зашти 
 толику џеву, шта сте ви бајаги бољи од мене! - кљусад као и ја — и, утешив се таком философијо 
чекам те људе, да видим шта хоће они од мене, за што ме онолико траже и што ме гоне?...{S} Не,  
ће бити узнемирена, неће се одвајати од мене — разговора ту више не може бити.{S} Што уграбимо  
рзим.{S} Он је сто пута већи грешник од мене, али се увек умео боље претварати.{S} С тога ја ум 
о боље и подесније свршити тај посао од мене.{S} Ја умем и да радим и да ћутим; умем управо све 
а то не разумем.{S} Што се онда крио од мене, што је ишао Растиславу, кад они Растислава и тако 
 који ти остаје, много је већи лисац од мене, који одлазим.{S} То се најбоље види баш по томе,  
значај.{S} Место тога, ти сад тражиш од мене да ја доказујем како су ништавни.{S} Кажи ми где с 
p> <pb n="697" /> <p>— Шта хоћеш још од мене?</p> <p>Мутимир се поче извињавати:{S} Па молим те 
је све наплетено против мене....{S} Код мене можда и има какве грешке; али, ипак све је то увел 
ећу да знам за те ваше керефеке.{S} Код мене све мора ићи...</p> <p>При овој речи Мона крочи у  
ставише пред капијом. — „Бог и душа код мене ће!“ - прошапута Тодорика.{S} У томе се зачу лупа  
смени докази за ваш злочин ево овде код мене у џепу — ствар је јасна...</p> <p>Док је кнез Мути 
амо дошли за ваше добро и да вам се код мене не може десити ништа рђаво....{S} Ја рачунам да ми 
а живо, — на она мисли да је тако и код мене.{S} Јес!...</p> <p>После ове енергичне придике гос 
в за децу!{S} И то није само случај код мене; не бој се.{S} Уверен сам да то исто ради и твоја  
а своје мреже, као што је то случај код мене.</p> <p>Из суседнога гроба чу се лак врисак:</p> < 
<p>— Јесте ли се споразумели?{S} То код мене мора бити брзо, ја не волем дуго дипломатисање — ч 
тежи, па ваљај, па гњави.... и ју, леле мене, да ме ко не чује, рече несретна Петрија, осврћући 
 потребу да се извиним пред тобом. — Не мене ради, но тебе ради!{S} Ти остајеш да живиш.{S} Мож 
ти за победу праведне ствари.{S} Што се мене тиче, боже здравље, ја ћу показати овде шта ми жен 
 кнез; ја не морам да слушам; ви морате мене да слушате.“</p> <p>Имао је бабу, очеву мајку, кој 
лач протествовао:</p> <p>„Како ви смете мене да терате?“ Нећу да учим; ја сам кнез; ја не морам 
!{S} Куда год задрете, памтите, да ћете мене наћи на путу!</p> <p>— Г. пуковниче, пазите шта ра 
!{S} Зар код толика света вашег нађосте мене, човека туђе вере, да вам ја благословим курварств 
 нисам ја то пробала.{S} И сад она хоће мене да учи, и она зна боље шта ваља, а шта неваља!{S}  
 ни повратити.{S} Ја вас преклињем... и мене ради и вас ради....</p> <p>Док је ђенерал ово гово 
уж) да ја такве ствари, које се ваљда и мене што год, што год тичу, чујем прво из комшилука!{S} 
м, молим, — продужите разговор!{S} То и мене занима!{S} И баш ми је мило да чујем, шта о оваким 
и храмове стида и разврата.{S} Па још и мене хоћете да увлачите у ваше ђубре...{S} И бијете ме  
се пред ђенералом: — Шта ми је!{S} И ви мене питате шта ми је!..{S} Па ништа, г. рођаче, ништа, 
о и отворено.{S} Е, саслушајте сад и ви мене.{S} Такога отрова има, господине пуковниче.{S} Јес 
..{S} Збиља, госпођице, познајете ли ви мене?{S} Е? познајете? а? за што не говорите?</p> <p>Је 
алификације.{S} У мојој рођеној кући ви мене обасипате најгрубљим циничким увредама и називате  
/> раде у поверењу.{S} Ви сте сад узели мене запиткивити какав је то отров.{S} То би ја морала  
о <pb n="313" /> као што сте и ви хтели мене убити.{S} Испићете сами отров који сте мени спреми 
о што ово сад са мном бива.{S} У ствари мене је ово он отровао, само што је то вешто извршено п 
обасу пољупцима.</p> <p>— Волеш ли и ти мене, голубице моја — упита кнез.</p> <p>Пава не одгово 
што ја знам...{S} Море, благосиљаћеш ти мене, еј! стопе ћеш ми љубити, ја ти кажем....{S} Да се 
и обично, лежим у моме кревету.{S} Крај мене на столици стоје моје хаљине; собња врата, као и о 
а ма шта коштало.{S} Такав је био спрам мене, а наравно, спрам тебе ће бити још нежнији — рече  
 ја сам покојник.{S} Смрт није више ван мене, она је у мени; она је у срцу моме, у свакој капљи 
адавином, али, верујте, кривица није до мене, но до оних у чијим је рукама данас власт.“ Кнез с 
абрати.{S} Само у један мах долетеше до мене ове речи које сам сасвим разговетно чуо: — Јесте л 
? јесу ли пријатељи из Балканије, преко мене, писали Црнојевићу? знам ли садржину те прениске,  
 или политичког? је ли Црнојевић, преко мене, стајао у вези и преписци с киме из Балканије? да  
ле, може се извршити претрес само преко мене мртва.“ После се окрете кнезу: „Господару, поштеди 
сци с киме из Балканије? да ли су преко мене долазили какви поклони од Црнојевића пријатељима у 
де сам? куда ме воде и шта се збива око мене?!{S} Али поред свију мојих напора, ја сам, како ре 
имира испитујући поглед.</p> <p>— Ви то мене питате, господару? — рече он, као с неким чуђењем  
 ваш балканиски врховни командант.{S} У мене ви гледајте и од мене се надајте.{S} Све је остало 
 — прихвати Петрија живо.{S} - Кад он у мене издражди очи, гледала бих и ја у њега; баш овако с 
 онда ћете видети да те књиге не уздижу мене, но вашу династију.</p> <p>— Ама немојте ви тражит 
или на вас, т. ј. управо на оне који су мене без разлога и поводе вређали.</p> <p>— Веома је то 
јпосле и то не изгуби.{S} Али пре тога, мени се учини, <pb n="475" /> као да ове две женске зас 
рал је ћутећки ходао.</p> <p>— Свакако, мени је дужност да известим домаћицу куће о ономе што с 
 како год знаш, и смисли што год хоћеш, мени само кажи шта ти треба, и ако жив човек може то уч 
 се од прозоре и рече озбиљно:</p> <p>- Мени, господару, ни мој положај, ни моје доба, не дозво 
д није главно.{S} Друго је сад на реду: мени треба пара.!</p> <pb n="417" /> <p>— Пара! — рече  
у да потражи кћер.</p> <p>„Ја сам отац; мени то најбоље личи да је осветим, ако је за освету.</ 
 вам је ко поручио и шта коме треба!{S} Мени!{S} О, господине пуковниче!{S} Како вас није жао д 
, Митрополит, сви су навалили на ме.{S} Мени то самом неби никад пало на памет — правдао се кне 
гадни спекуланти.{S} Сви грабе себи.{S} Мени се удварају само да ме боље преваре!{S} За што ме  
а ме се то тиче!{S} Ја овако осећам.{S} Мени је ово из срца потекло.{S} За то ти опет велим: од 
чу се промукао глас из трећега гроба. — Мени су очне дупље и онако пуне блата, а ви се обадате  
 знам, — рече кнез, климајући главом. — Мени је сасвим јасно како наш сељак гледа на те ствари. 
осе између мушкиња и женскиња.</p> <p>— Мени је мило што бар у неколико моји назори о тим ствар 
Мика све дави фрајлу, па је све мува, а мени жао за фрајлу па сам плакао.....</p> <pb n="491" / 
 осмејак.</p> <p>- Вама треба власти, а мени треба пара.{S} Помоћи ћемо се узајамно.{S} Сваки ћ 
Пре свега, дозволите ми да приметим, да мени цео овај догађај изгледа доста загонетан, а местим 
>— Како вам је то могло пасти на ум, да мени кнез смета?</p> <p>— О, па то је тако близу памети 
Не <pb n="373" /> може ни да замисли да мени мој слатки мужић није ни речице споменуо о томе.{S 
 просу шоља отроване каве, која је била мени намењена.{S} Спасло ме је провиђење.{S} То исто пр 
 За какву и за чију корист?{S} Треба па мени што?</p> <p>Ђенерал на један пут умуче, наже се по 
зар бих ја теби зло желела!{S} Нека бог мени да оно што ја теби желим...{S} И кога ја имам друг 
другим чим да зарадиш хлеб.{S} Ваљда је мени ласно било кад сам морала сваког гада...{S} Али, ш 
шта!{S} О! благо теби лудој!{S} Мука је мени што ја нисам тако лепа, а да сам богдице ја као то 
си ми после благодарио.{S} А знаш ко је мени помагао саветима у тим тешким данима?{S} Један чла 
b n="582" /> <p>— Шта ћу, брате! зар је мени мило?{S} Ето!{S} Што те нисам пре хапсио!{S} Проми 
шта хоћеш онда; што се срдиш?{S} Зар је мени мало муке и онако?....{S} Кад би ти знала!..</p> < 
 рече кнез с досадом — то су бајке које мени не иду у главу.{S} То се противи целој данашњој на 
ба Ката успи лолски устима.{S} Еј, леле мени старој и дртој.{S} А да сам нешто ја!... — Она се  
његова рањена срца капље отров... капље мени на језик....{S} Ала је горко! —</p> <p>Ђенерал се  
та кнез?{S} Је л те?{S} Обратили сте се мени, као старој мајсторици у тим стварима.{S} И добро  
сељаци пођоше напред.</p> <p>— Оставите мени да их ја пропитам — рече Милоје.</p> <p>— Питај их 
 убити.{S} Испићете сами отров који сте мени спремили.</p> <p>Кнез ућута и упре поглед у ђенера 
треба да знам.{S} Судба младога кнеза и мени је поверена.{S} Ја не могу бити равнодушан спрам с 
врата.{S} Баш у тај мах он се накашља и мени се учини да је будан.{S} На прстима приђем дивану. 
 — упита даље Жермини.</p> <p>— То је и мени прво пало на ум, али чим сам мало промислио видим  
та, да ћу и ја бити потпоручик, да ће и мени звецкати сабља, имаћу златну јаку и рукаве, и све  
ти би!{S} Би ти оно што би сутра било и мени, и другој, и трећој, и свакој, која би се нашла у  
 сила је јача, ко ће против силе?{S} Ви мени хоћете да судите.</p> <p>— Ви мени!{S} Ко сме удар 
} Ви мени хоћете да судите.</p> <p>— Ви мени!{S} Ко сме ударити на рогатог бога.{S} Три се крун 
ous ferai danser</foreign> (играћете ви мени пипиревку)....{S} Само док ја узмем пуну власт у р 
о да отрована спасу.</p> <p>— Кажите ви мени само шта ви желите, а за отров — то ви не брините. 
>— Вашој Светлости лако се смејати, али мени бриди нос; разбили сте ми <hi>њокалицу</hi>...</p> 
викну:</p> <p>- Гле безобразника!{S} Ти мени да заповедаш!..</p> <p>Чича Боја прискочи и обиште 
ане, кад ти тако то велиш, онда кажи ти мени, бога ти, верујеш ли ти у <hi>екватор</hi>.</p> <p 
.</p> <p>— Добро, добро!{S} Платићеш ти мени све то — рече Мона расположено и опет увуче главу  
.{S} И ако је ту, реци му да дође амо к мени.</p> <p>После десетак минута у дворану код Растисл 
 ли је ово била јава или рушан сан, тек мени се десило нешто тако чудно и неочекивано, да још и 
ам богдице ја млада, па да нешто срећом мени когод понуди...{S} Пи!{S} То би се причало на дале 
м и све разумем.{S} Разумем сад откуд о мени раструбљени свакојаки ружни гласови.{S} Сад разуме 
чинио против вас. </p> <p>- Ви ширите о мени гласове, да радим да се дочепам диктатуре.</p> <p> 
томе може ми бити све свеједно шта ко о мени мисли, па и то како ти цениш целу ову ствар.</p> < 
 те је с тога у војсци и раширен глас о мени како немам војничка духа.{S} Све је удешено како т 
о саморано сироче!{S} Тешко мени, тешко мени“!</p> <p>На његовим затвореним очима указаше се су 
д једа и узбуђења.</p> <p>- И ју, тешко мени...{S} Није, здравља ми, ћеро.{S} Зар би ја тебе на 
ука!{S} Два паука у носу!{S} Јух, тешко мени!{S} Како можете тако што и говорити, за бога, оче  
{S} Остављено саморано сироче!{S} Тешко мени, тешко мени“!</p> <p>На његовим затвореним очима у 
зуби и усијане усне.</p> <p>— Јао тешко мени! — рече Лепша усплахирено, намичући журно мараму н 
Врбавац опет узе ходати.</p> <p>— За то мени кнез говори ономад оне загонетне речи!{S} За то ја 
вана сумња, да је он отрован.{S} Ето то мени треба.{S} Ето то је-</p> <p>Ката се смешила.</p> < 
његови.{S} Но све то доћи ће после; што мени сад треба то је.. — Растислав се наже и рече Ратку 
к.{S} Смрт није више ван мене, она је у мени; она је у срцу моме, у свакој капљи крви моје.{S}  
е на дроту.{S} Има тренутака, када се у мени нешто јавља, што је јаче од мене самога.{S} Госпођ 
 се с вама надмећем у увредама.{S} Ви у мени имате искрена пријатеља и државника збиљски одана  
 ја ћу бити под земљом. — Смрт је већ у мени; ни богови, ни људине <pb n="326" /> могу ми ништа 
оји.{S} Ви ћете ми остати сирочад, куку мени!{S} И ко ће се за вас заузети, и ко ће ми вас неја 
уди, и шапућући: „куку мени, куку, куку мени!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Боја и Ра 
S} Помисли каква грдна срамота!{S} Куку мени, шта под старост дочеках, кукавац сињи!...</p> <p> 
кријем?{S} Молим те помози сад.{S} Куку мени затећиће ме ко! — јадала се Лепша, трчкарајући по  
 тетовирали.</p> <p>Лепша скочи: — Куку мени! — рече она и притрча великом огледалу у углу.{S}  
ом песницама у груди, и шапућући: „куку мени, куку, куку мени!“</p> <milestone unit="subSection 
е примети:</p> <p>- Само ако није каква меница!</p> <p>Начелник ништа не одговори.{S} Чича Мило 
да ми за десетак дан истиче рок великој меници, од које бар петину морам отплатити....</p> <p>Г 
м интересима.{S} У осталом, то ствар не мења: не хтедне <pb n="498" /> ли послужити свесно, она 
а!</p> <p>— Знам, књаз, али нужда закон мења!</p> <p>— Па ти хајде попењи се те види — ако мисл 
о кружи, непрестано се окреће и једнако мења свој облик...</p> <p>Она је хтела да што помисли,  
а и нејасна.{S} И то се непрестано тако мења.{S} Она би хтела да што рекне, али речи редом дола 
 само једна династија, но по реду да се мењају.{S} Обадве су те куће заслужне за земљу — Црноје 
иновничке положаје.{S} Министри нека се мењају, а сви виши чиновнички положаји ваља да остају у 
 на првој станици, рече кнез с осмехом, мењајући нагло разговор.</p> <p>— А, докторе — поче кне 
 за то, она се по карактеру не би никад мењала са таквим светитељкама, као што је Лепша.{S} Она 
ељена у гомилице, које су се непрестано мењале и бивале час мање час веће, према занимљивости п 
у ван сваке опасности.{S} Неколико пута мењали су правац у бежању, јер су ненадно наилазили на  
још узбуђен; мисли и осећаји брзо су се мењали.{S} Умирен појавом Кајином на први мах, он је од 
мо већ и сувише тешки за честа и велика мењања, с тога нам је најпрече да очувамо места где смо 
их средстава.{S} Услед тога он је морао мењати све своје раније наредбе, пошто је рачунао да су 
азвио се дуг разговор о свима потребним мерама, које ваља предузети да се од кнеза одстране сви 
ешила да од сад дејствује само насилним мерама.{S} На три дана после онога боја, баба Ката обја 
оваца, као што ће се морати завести и у мерама.{S} Том приликом при побијању вредности новцу, к 
Наравно у таквим приликама љубав не зна мере и границе и ту је грешење лако и природно.{S} Па и 
редузимао је непрестано све нове и нове мере опрезности, које су на крају крајева излазиле као  
 ту друга избора нема већ предузети све мере да бар остане што даље од државних послова.{S} Нек 
ести стално.{S} Предузео је и све друге мере, које су биле потребне да учврсте његов пресудан у 
ив реченог учитеља предузму најстрожије мере.“</p> <p>За ову доставу тадашњи капетан, а садашња 
 да је он спрам тога већ предузео своје мере.{S} Старијим грађанима припрећено је да се окану ћ 
 свету дужност да предузме све потребне мере, којима ће заклонити и заштити државне интересе од 
ти за то се благовремено дознало, нужне мере биле <pb n="672" /> су предузете, и Зликовац је „с 
Према томе су одмах предузете и подесне мере.{S} Одмах сутра дан донесени су укази:</p> <p>„Да  
оје и против кога се предузимају све те мере, али што је прећутао он, испричали су они којима ј 
озволу, да можеш предузети и друге јаче мере, које се покажу као неопходне.{S} У опште, изнећеш 
ад пође једном тим правцем, не зна више мере у томе.{S} Сам народ добро је карактерисао ту свој 
ухо, он поче наваљивати да се „предузму мере.“</p> <p>Какве?{S} Још за видела при тражењу прено 
96. и 104. б., в., г., д.</p> <p>Ове су мере помогле.{S} Ред нигде није био поремећен.{S} У сам 
 је ствар пре 5—6 дана.{S} Предузете су мере да се такве случајности више не понављају.{S} Спре 
 то је једина врлина по којој Растислав мери људе.{S} Таким поступањем, врховна управа земаљска 
шћу гениталних органа!{S} Ту се поштење мери на сантиметре!{S} Незнатне физичке промене узимају 
ао и код старих.{S} Постао је у толикој мери поверљив човек нове владе, да је био одаслан у сус 
ја средства, но пустити га нека у пуној мери и потпуно неспречено тера и даље своје младићске л 
овољен, непресићен, али засићен у пуној мери, Мутимир је осећао оно пријатно задовољство, које  
шкрипцу, други ће му дати у много већој мери, и он ће дићи руке од вас, одагнаће вас, узеће дру 
ходала по соби и чисто кивним погледима мерила Паву од главе до пете, док је ова говорила после 
је кнез Мутимир ово говорио, Мона га је мерила од главе до пете, погледала је час у <pb n="443" 
им, муњевитим погледом.{S} Подуже га је мерила очима, после климну главом.</p> <p>— Међер, од т 
престолу.{S} А по чему би се најпосле и мерила „жарка приврженост,“ ако не по ширини и висини п 
> <p>Они су оцењивали девојачку лепоту, мерили су шта је код које боље, слободно су просипали с 
pb n="330" /> гледиште и једно истинско мерило — то је човек.{S} Ја сам хтео убити човека, и ја 
едини совре и својим орловским погледом мерио лево и десно своје „подручно грађанство“, а његов 
но у говору с народом један владар мора мерити сваку реч своју, пошто се такве речи у народу го 
о врело снаге, с којим се ништа не може мерити.{S} Један дах њен и ево одмах оживљује све што ј 
лца, који би се по брзини потпуно могли мерити с крилатим алатима св. Илије, што овда онда по н 
 шампањцем, а људи из народа нису знали меру овом пићу.{S} Ту се преварио чак и сам г. прота, п 
видате је а она се опет вратила на прву меру — она је опет обична девојка.{S} Цело село зна да  
и хладно.</p> <p>— То већ прелази сваку меру; то се претвара у читаву инквизицију — рече пуковн 
Растислав се одлучи на последњу одсудну меру.{S} Он покаже кнезу своје доказе, које је био прик 
којим је замирисало парче свежа, крвава меса.</p> <p>Он јој пође; она се узе бранити рукама, ал 
и белутак одгриза с ногу комад по комад меса, црвени млазови свеже крви бележе траг куда прођу! 
луша мене, која сам је подигла од литре меса...</p> <p>— Јес, лепо би то било — продужавала је  
нож натакнуто срце само је обично парче меса.{S} Петак је недељни посинак, а у суботу даје се п 
 један остаје у комаду хлеба, у парчету меса, у крушци или јабуци коју несретник загризе.{S} Ви 
 рећи.</p> <p>Протицао је дан за даном, месец за месец - млади кнез је растао, развијао се.{S}  
кантарска улица остаде пуста и нема.{S} Месец се већ бејаше спустио ниско за западном обзорју и 
вито су изгледале у сред глухе ноћи.{S} Месец се час јављао, а час опет губио иза облака, и њег 
чео понајлак дувати слабачак ветрић.{S} Месец је још у пуном сјају грејао земљу својим хладним  
е народна скупштина сазвати од данас за месец дана, да министри, државни савет и све власти и ч 
> <p>Протицао је дан за даном, месец за месец - млади кнез је растао, развијао се.{S} Наравно,  
гло купити, и успех је постигнут.{S} На месец дана после повратка с пута Растислав је имао у ру 
а народна скупштина, која се састала на месец дана после „катастрофе“, изабрала је за кнеза мла 
он ишао у прилог његове радње.{S} Читав месец дана непрестано су шкрипали капиџици ове забачене 
 недељу дана само чистио, а скоро читав месец дана журно спремао Орловац се најпосле „успособио 
ренутака опет испливала.</p> <p>Како је месец на изменце упадао и испадао из ових облакова, так 
о и томе ће скоро бити крај.{S} За који месец ја ћу постати пунолетан и примити пуну књажевску  
у службу.</p> <p>Није се још напунио ни месец дана од доласка новога министра Кугића, а већ је  
знемирен, потресен.</p> <p>Цео последњи месец патио је од несанице.{S} По 3—4 ноћи узастопце ни 
оћ, топла и тиха, ведра и јасна.{S} Пун месец испливао у ведре небеске <pb n="281" /> висине и  
е на чисту пољану.{S} Баш у тај мах пун месец проби се кроз облаке и осветли целу околину.{S} К 
че, какви су то људи изгинули пре једно месец дана, на путу између Ожеге и Чичка? </p> <p>Расти 
рагу, код нас од њега не дели више од 3 месеца, намесник Врбавац осећао је да је одсудни час до 
ут у притвору, један пут 5, други пут 9 месеца — то је још једну годину и два месеца одозго — р 
9 месеца — то је још једну годину и два месеца одозго — рече жена климајући главом жалосно.</p> 
 је ишао полако.</p> <p>Ноћ је била без месеца, али не са свим мрачна.{S} Предмети се нису могл 
е прича и приповеда, докле тече сунца и месеца и док траје Балканије, шта су њени народни првац 
тишли да га виде у затвору после четири месеца, нашли су на њему још ону исту крваву кошуљу, у  
тога, што је давно аконтирао чак за три месеца у напред.{S} Али можда би се могао наћи други из 
урећи непрестано с платом узетом за три месеца унапред.{S} Но како је јесенас излазио на јужну  
њигама се развело да је г. мајор за три месеца изузео плату унапред „а конто“, и он је тако пос 
ad> <head>Кобна здравица.</head> <p>Три месеца доцније, поспе прогласа кнежева пунолества, Раст 
ту; за што је било нужно водити, читаве месеце формалне дипломатске преговоре, док се успело да 
ана по погребу и да државне власти за 6 месеци употребљују црн печат на званичним актима, а г.  
, кога је милина било погледати, за 5—6 месеци постаје ругобна старачка наказа, коју је страшно 
ако да је био млад, цигло после десетак месеци свога „кнежевања“ кнез Мутимир био је већ прилич 
оти својој.{S} За ово годину и неколико месеци, од кад смо је последњи пут видели на првоме сас 
нас од тога дана дели још само неколико месеци.</p> <p>— Из ваше се околине, г. Растиславе, фаб 
еши, остане тешка, на очима целога села месецима носи свој грешни плод — и тек једног дана вида 
зати какве и какве људе, који су узалуд месецима око ње чепали.{S} Али код чедних светитељака т 
 да гледа девојку, све се то одуговлачи месецима, и он за све то време ћути, не говори ни речи, 
а у суботу даје се под кирију пакао.{S} Месецу је од жалости препукло срце, а из његова рањена  
ма.{S} Котрљајући се преко неба, сјајна месечева кругла упадала је у ове црне облаке, као у как 
очне најлак браздити и гипкати.{S} Пуна месечева кругла ненадно се искотрља из згомиланих црних 
један упутио се Ратковој кући, бирајући месечеве залатке и обилазећи и подаљим улицама, само да 
омладине, где, раздрагани меким зракама месечевим, тихо певуше какву љубавну песмицу, или се жи 
у наизменце ширила час тама, час уморна месечина.{S} Дунав је шуштао, весла су равномерно удара 
ђоше на супротну страну улице, бежећи с месечине, која бејаше огрејала као дан.{S} Дохватив се  
на одећа сад изгледала црна и мрачна на месечини.{S} Још даље поглед се губио у нејасној маси н 
устих, брснатих кестенова.{S} На јасној месечини, где је све било тако лепо осветљено, владао ј 
ви голих каменитих брегова.{S} Обасјани месечином, ови голи врхови јасно су се издвајали од дру 
едао у даљину и чисто се занео за лепом месечином.</p> <p>На једаред пред кнеза нешто наде и то 
2" /> варакајући да нигде не испадну на месечину.{S} Тако стигоше до у средину града и дохватиш 
дијенција, где су кнезу престављене све месне власти и одлични грађани из места и околине.</p>  
оследње време нешто много пријатељују с месним војеним командантом.{S} Свако друго треће вече с 
нез је највише разговарао с командантом меснога гарнизона.{S} Најпосле су ђаци из побочне собе  
и начелник, и капетан, доктор се обрати месном среском писару, младом и као видра окретном чове 
ре и Мутимир старали су се да разазнаду месност и да погоде где су.</p> <p>Ишли су поред дугачк 
голо, црвено месо, па онда редом једе и месо све слој по слој, док најпосле не почну избијати г 
{S} Игла се беше дубоко забила у дебело месо на длану.</p> <p>Он узе цедити крв из убодена мест 
бало представити баш „плот“, живо, голо месо човечије.{S} Међутим испод овога лицемерног прокли 
рво поједе кожу, те остане голо, црвено месо, па онда редом једе и месо све слој по слој, док н 
в, који се полако угнезди, уђе у крв, у месо, у живце, у кости, уђе у сваку ћелију у организму, 
в кога смо се овако подигли, враг те уз месојеђе појашио.</p> <p>— Само с врагом немој шалу зби 
> <p>Начелници су се повратили на своја места и последице њихова рада брзо су се почеле јављати 
е чак и то могло пасти на ум, да и така места употребе за своје злочиначке заседе.{S} Нужник је 
жно да сви они очувају своја начелничка места.{S} То је прва и најпреча потреба.{S} С тих места 
те.{S} Многа замерка кнежева није имала места.{S} Није истина да се на акт спаривања данас глед 
кнула, да таква осетљивост кнежева нема места.{S} Шта се он боји?{S} Ваљда не мисли, да ће га Л 
јој не вреди говорити.{S} Сажаљењу нема места.{S} Овде је вођена битка.{S} Ја сам побеђен — пра 
уда и сами цареви „пешке иду.“ Јес, има места, куда и сами владаоци иду без пратње, без надзора 
арод веома је згодно обележио, како има места куда и сами цареви „пешке иду.“ Јес, има места, к 
знату маглу, у онај сјај, у она незнана места где је <hi>он</hi>.</p> <milestone unit="subSecti 
ну.</p> <p>Он узе цедити крв из убодена места. — Ово је доиста брука — рече он срдито. <foreign 
 ванредно ситним рукописом.{S} Поједина места била су исподвлачена или закрштена црвеним мастил 
> <p>Врбавац узе понова читати поједина места из овога писма.{S} Изгледало је као да их нарочит 
ош дуже; но ми смо овде навели само она места, која су г. Врбавца нарочито интересовала.</p> <p 
не комотно, уверавајући је да има доста места, и показујући седиште руком.</p> <p>Кола кретоше. 
ујући тако цео дан, они су прешли доста места, и ако је пут био тежак.{S} Огромна омаљска плани 
е косом.{S} Одмичући се од овога кобног места, где су у кратком року од непуна сахата доживели  
вору „због династичних ровења.“ На више места за те су ствари били окривљени први и најугледниј 
е све месне власти и одлични грађани из места и околине.</p> <p>Још од рана јутра, ужурбане гом 
м.{S} Чаршија окићена заставама; на три места подигнути славолуци; цвеће и зеленило уресило све 
тва, у коме <pb n="702" /> не може бити места кнежевој наложници; осуђена на вечито удовање, је 
одсели су у староме дворцу, где је било места за све.{S} Сутрадан била је свечана аудијенција,  
њања, с тога нам је најпрече да очувамо места где смо.{S} Ту разумем вас и ваше чиновничке поло 
трова.{S} Ви бар знате да он не убија с места.</p> <p>— Дакле нема никаква начина да се ствар и 
и тврде да се он има већ 50 часова ни с места није макао.{S} И они говоре истину.{S} Сумње о то 
нађе кукавицу погледом, јер се одоздо с места, где је он седео, није добро видела — па је онда  
еселу је завршио позивом да сви одмах с места пођу у потеру за <pb n="380" /> „непријатељем, ко 
 њихни односи, најбоље се види из неких места у писму начелниковом, упућеном министру.</p> <p>. 
јеве отаџбине.{S} Низ градова (окружних места), које ће кнез посетити, отпочињао се <hi>Орловце 
То је прва и најпреча потреба.{S} С тих места они сад све могу; одатле ће они владати целом сит 
у оближње сеоце <hi>Јеленик</hi>, дивно месташце, обрасло шумом, с лепим водама, с многим летњи 
овај догађај изгледа доста загонетан, а местимице прате га необичне околности.{S} Чича Милоје п 
 покривена свежим зеленилом, овде, онде местимице прешарана пријатним бојама доспелих усева — о 
осо срезаним каменим бреговима, високим местимице и преко тридесет метара.</p> <p>У подножју ов 
 и рукама осећао, као што и сад осећам, местимичне болове.{S} У почетку помислим да је све ово, 
икако да пукне.{S} Најпосле осмог дана, место страховита треска, у службеним балканиским новина 
у из руке већ натегнуту чашу отрова, и, место благодарности, кнезу је сад прва брига да одагна  
главу у страну, после је опет поврте и, место свака одговора, она притисну кнезу дуг, страсан,  
ручног му манастира, једном при служби, место свог законитог кнеза помињали Перуна Црнојевића.{ 
Но после се дознало да су у пет буради, место ексера, били наполеони, т. ј. ексери и наполеони  
.</p> <pb n="543" /> <p>Међу тим сељак, место да пружи кутију Жики, он је диже према себи, поно 
рши сав овај притисак.{S} На тај начин, место да је оно чиме се хвали: спаситељ и одбрана динас 
рстило положај новог кабинета, и Кугић, место да изгуби, баш би тиме добио милост кнежеву.{S} Д 
почело је наступати <hi>забављање</hi>: место дрвених лутака почели су се јављати профили други 
живље да јо погрешка учињена нехотично: место чиста вина у брзини дочепали флашу с оним вином ш 
> <p>— За што?{S} За то што је луда!{S} Место баш данас да пева и да хвали бога, а мене и тебе, 
 право чудо; оваке бруке нигде нема!{S} Место да ме склоне и сачувају, они ме сами гурају у бла 
ргиле, што је чврчала ту украј њега.{S} Место чалме оџа је био повезао око главе зајтинли калем 
решите, што с кнезом тако поступате.{S} Место да га научите да као кнез разумева државне послов 
а проговори, али га не хтеде питати.{S} Место тога, паде му на намет, да прстима пипа изрезана  
м било докажу да имају какав значај.{S} Место тога, ти сад тражиш од мене да ја доказујем како  
обеда.</p> <p>Завршило се детињство.{S} Место <hi>играчака</hi> почело је наступати <hi>забавља 
се ствар после свршила - видели смо.{S} Место да помогне, хоџа је покушао да одврати девојку да 
а промена одмах се познала на кнезу.{S} Место пређашње бујности код њега сад беше настала нека  
а напустио, да га ниси хтео служити?{S} Место тебе он би узео другога; узео би свога човека, и  
ћ беше почела обузимати кнеза, стуче, а место ње појави се као неко интересовање.</p> <p>— Шта? 
коме изумире све што је младо и лепо, а место њега долази ругобна, превремена, неприродна старо 
им одлучним погледом приковао Милоја за место, он би још тога тренутка утекао.</p> <p>Док је ко 
гнају, да династију Косанића збаце а на место ње да дигну пређашњу династију Црнојевића.{S} То  
ваших рођених слика, и старате се да на место кнежеве слике свуда дође ваша.</p> <p>- Г. Растис 
као јелен читаве џбунове, Жика доспе на место и застаде зачуђен.{S} Од она два сељака с којима  
Али какво је било изненађење његово кад место бриљанта нађе у минђушама — ческо стакло.{S} Мал  
ар?“ — па брже боље сваки трчи на своје место, журно седа за сто и одмах разврће ма какву харти 
 дана доцније директор је изгубио своје место, ма да је био и сам чувен <pb n="159" /> уметник  
у заповеди, да без многих парада заузме место с леве стране, скочи и сам у кола, седе с десна,  
 доктор се опет врати на своје пређашње место и седе крај кнеза.{S} Баци поглед на бледо, непом 
 весели.</p> <p>Непознати људи изабраше место у густој ладовини кестеновој и одатле узеше посма 
ано је до појаса, па се ту застајало, и место природе, као што рекох, долазио је глупи листић,  
докторе?{S} А за тим се одмах поправи и место „г. докторе“ рече „господине капетане.“</p> <p>Те 
ка је само у једном писмену.{S} Краљеви место мозга имају у глави слепа миша.{S} Тиранину је на 
оје младићске штудије — он се јави, али место свечана испита, он свечано изјави да никакав испи 
едити.</p> <p>Кугић је ово разумео, али место да прими ствар за се он се окрете лекару:</p> <p> 
о доцне добио, или тако што.</p> <p>Али место извињавања, у занемелој дворани одјекну загушљив  
рукама носили некакве хартије и заузели место један с леве, други с десне стране Кугићеве, он с 
тина бре! а шта би радио кад би ти Црни место обећаних триста пружио 400 у готовом?</p> <pb n=" 
још нежнији — рече Мона указујући гошћи место где ће сести —- Раскомоти се, скини рукавице, вру 
кнеза.{S} Слика је била мала, и ђенерал место носа откиде целу главу, па то парче хартије растр 
 богатији Звониграђани, да им служе као место за забаву и живовање преко лета.</p> <p>Крај тога 
 с једним шипарцем.{S} Кад дође у какво место, он разгледа околину, избере гдегод у близини как 
 Учини јој се као да јој је познато ово место.{S} Загледа лево, загледа десно, кроз главу јој с 
 од начелника буде уклоњен, а на његово место нови министар постави кога свог присталицу, на то 
 Од сеоског пудара па до министра свако место има свој значај и своју вредност, ни једно није з 
>За преноћиште Жика је био нашао згодно место у једном густишу, али ту им није било суђени кона 
штине и — династија је оборена; на њено место долази други јачи, вреднији, спремнији.</p> <p>„Ш 
прибере ту мисао, ње нестане, а на њено место, дође друга, исто тако мутна и нејасна.{S} И то с 
у показати пут и одвести га на надлежно место.</p> <pb n="585" /> <p>Кнез се дуго предомишљао.{ 
подин викну, и ухвати се руком за болно место.</p> <p>— Извините, нисам хтела — рече Јела збуње 
о падне баш тако, да заклони оно опасно место, са кога би пропао сав морал људски, кад би нешто 
то вам у свом друштву дају тако почасно место.{S} Кад се то доведе у везу с оним што сам мало ч 
нутак, а после, доцније, шта буде.{S} У место да погледа <pb n="696" /> питању отворено у очи,  
тина, казује прича), па онда протеран у место рођења, где је живео као заточеник све до смрти с 
а и жандарма повешћу са собом да покажу место.{S} С најближе телеграфске штације известићу вас  
кроз учестане брдске пропланке, који су место шумом били обрасли бујном високом, планинском тра 
ти, <hi>јавно је светкован</hi>.</p> <p>Место да се крије и да се оставља мраку и случају, кад  
пита:</p> <p>— Је ли све у реду?</p> <p>Место одговора, Растислав (јер ово је он био) извади из 
 првом престоницом обновљене Балканије, местом где је деда Мутимиров први пут засновао своју вл 
рестонице најлепшим градом у Балканији, местом такође важним у историји династије Косанића, ода 
окретни у послу, особито кад се деси на месту човек, који уме вешто управити послом и кад <pb n 
другу собу.</p> <p>Ратислав је остао на месту као окамењен.{S} Неисказано га је болело ово очиг 
језа и он нехотице опипа стоји ли му на месту револвер.{S} Хтеде зауставити свога вођу да га шт 
 <p>За столом нико не беше већ на своме месту.{S} Највише их се беше скупило око кнеза да чују  
е стране.</p> <p>Боја са својима окрете месту где су јутрос оставили кола.{S} Још из далека угл 
сподин звониградски нашао на подозривом месту са својом рођеном госпођом.{S} Отишао подводници  
висим ли ја о свом пикљу или ме на овом месту држи ваша милости и ваша добра воља...{S} Кратко, 
уги је начелник извештавао да у његовом месту неколико угледнијих грађана, који су у опште позн 
е телеграфски извештај, да су у његовом месту ноћни стражари нашли растурене по вароши писане п 
ојих пријатеља, међу којима си на првом месту ти.{S} Што будеш имао јављај преко прије“.</p> <p 
 подједнако добре, кад је свака на свом месту и кад се свака на време употреби.{S} Као што има  
злазила на глас-као жена „веома на свом месту“, и бар у извесним вишим круговима њено пријатељс 
, но поштење; код њега је мозак на свом месту, но код њега срце није где би требало да је.{S} Т 
ади кнез у свему човек и владар на свом месту.{S} Али кад је већ зла судба тако хтела онда, шта 
ворио, а Маврикије седео је још на свом месту и зачуђено гледао на кнеза.{S} Учини му се чудно  
рађанства.{S} С десне стране, на другом месту до Растислава, седео је кнежев доктор.</p> <p>Гос 
дни лишајеви, и то неће нигде на другом месту, но само по лицу, по носу, око очију и усана, так 
 <p>Растислав је тражио снагу на другом месту.</p> <p>С једне стране он се савијао око кнез и с 
 Тополовцу, у оном славном, повесничком месту, где је сури соко балканиски први пут свио своје  
 Даље је дознала за 3 крађе — на једном месту жена је поткрадала мужу чекмеџе у договору с мало 
ло боја између мужа и жене, а на једном месту жена је утекла од мужа.{S} Даље је дознала за 3 к 
из џепа бележник, прелиста га на једном месту застаде.</p> <p>— Да, знао сам да има још ствари  
о да ове две женске застадоше на једном месту и као да су ту, за неко кратко време, нешто радил 
је утицало.{S} Седећи ћутећки на једном месту, људи су већ били почели дремати.{S} Сад се мало  
њих, њему се није више седело на једном месту.{S} Он скочи и викну дружину да полазе.{S} Са сељ 
 је седео читав час непомично на једном месту, не дижући с руке своју рањену и забринуту главу. 
{S} Црни зликовци могоше је у усамљеном месту по вољи извршити и утећи.{S} Али већ су позатвара 
стра Кугића, а већ је у сваком окружном месту, у свакој варошици, па и по многим селима било љу 
мужем.</p> <p>Само се на једном једином месту могло видети искрено жаљење.{S} Кад мртва ђенерал 
а суза љубави, <pb n="342" /> и на оном месту, где је она канула, израстао је овај стручак бела 
е, виде где су се гости скупили на оном месту где је мало час оставио кнеза и своју госпођу.{S} 
ишли су полако, а упутили се право оном месту где је седео Враничић с дружином.{S} Угледаше вол 
еволвер, у другу нож и јурну право оном месту одакле је мало час пукла пушка и откуда се сад чу 
и управитељ скулпторске академије у том месту.</p> <p>— Ова притворна чедност по некад је терал 
то се десило на том мрачном и проклетом месту.</p> <p>Перун Црнојевић и његов пратилац ишли су  
у две наше породице стоји на оном истом месту где је стајао оне исте ноћи, кад је мој дед, беже 
тупао среског начелника.{S} У том истом месту био је некакав учитељ црвењак, опасан човек и уси 
љ с позадног краја, што је чинило те је метак даље носио.{S} Најпосле, постао је војни министар 
им — сељак се пљесну по фишеклији пуној метака.</p> <p>— А шта би радио, да нешто натрапаш на < 
сети, истргне револвер, испали неколико метака — ађутанти притрче и кнез се спасе.</p> <p>Полит 
ред сваки да понесе пушку и по неколико метака.</p> <p>Није прошло много, а цело је село било н 
вао је и у благотворни утицај „презрена метала.“ Он је имао од кнежева доктора усмено овлашћење 
у; завуку челични кључић и отворе тајни метални долап с више преграда.{S} Пошто су и њега прегл 
 чути.{S} Час је натицан кнезу на главу метални обруч, а лепа девојка трљала је палцима, час по 
ку они раде да склопе (конструишу) малу металну справицу, која би се згодно дала носити у џепу, 
јена дервиша сад закопају у земљу читав метар дубоко, одозго набију земљу и поставе стражу.{S}  
има, високим местимице и преко тридесет метара.</p> <p>У подножју ови камени брегови били су ис 
о је, какав отров ови опасни људи мисле метати у мехуриће на тим својим стрелицама!</p> <p>„Нар 
Балканије, да оснује нову династију, да мете на главу кнежевску круну.{S} У то име ђенерал се о 
ма, он равнодушно махну главом момку да мете писмо на сто, где би чекало док се не умије.{S} Но 
а, а наредићу још раније да се у подрум мете преко двадесет врећа барута, па ћу онда то запалит 
е требала да га дигне на престо и да му мете на главу кнежевску круну.</p> <p>Али за то било му 
ићу леп кревет, па му онда понуди да му мете на рану неколико хладних облога.{S} Црнојевић одма 
и дубине чуло потмуло, карактеристично, метежно гунђање и брујање.</p> <pb n="131" /> <p>Уз то, 
сним, хучним таласима и безбрижно слуша метежну борбу њину; ја ћу слетити и једним махом лаког  
у ништа и нема, а овамо, кад ту капљицу метемо под микроскоп, ми налазимо у њој читав свет живо 
гме јој ја лепо желим....{S} Но дед јој мети белег....</p> <p>Хоџа викну девојку и рече јој да  
м трудом он се већ беше примакао својој мети, још мало, и он би већ поднео чашу кнезу са свим п 
ика је дочепа и скреса у буквик још три метка.{S} При другом метку из буквика се чу болан јаук. 
ешку горчину и осети да ће је засладити метком из пушке.{S} У тренутку ока, и баш у оном момент 
а у буквик још три метка.{S} При другом метку из буквика се чу болан јаук.</p> <pb n="642" /> < 
адорић, простре своје сиџаде; крај себе метне тестију с водом и једно црно сандуче.{S} У сандуч 
викне.{S} Али таман он заусти а неко му метне шаку на уста.</p> <p>И ако су гости поустајали, ј 
и остали узалудни, ја извадим револвер, метнем га на сто и подвикнем, да овде нема шале, овде л 
’ си сашио кесу, не ћеш имати где да их метнеш...{S} Истина бре! а шта би радио кад би ти Црни  
 бајаги они нешто могу!...</p> <p>Лепша метну кнезу прст на уста и не даде му да доврши своју п 
S} Јес, Бог је проклео жену, кад јој је метнуо срце у груди и рекао јој: „жено ти ћеш љубити.“< 
оже; за што не?... ево, узећемо овога и метнућемо га међу нас двојицу у гроб; нашим рукама и но 
е бивала све већа.</p> <p>Црвени носачи метнуше слику на сред дворане; с обадве стране наместиш 
а - склонио се под гробовску плочу; два метра земље било је доста да сместе све његове неизмерн 
 Софија одвоји се од мужа, обриса сузе, мету мараму у џеп и поправљајући своју хаљину рече озби 
ладић врло званично сави свој бележник, мету га у џеп, поклони се и хтеде поћи.</p> <pb n="273" 
им вратима, чисто се мало пропе и зину, мету руку на ухо и стаде пажљиво ослушкивати.</p> <p>—  
а те уздиже прамен испале косе, па онда мету леву шаку на срце, а десном се подбочи на кук.{S}  
 признајем за права брата.</p> <p>Лепша мету Мони руку на уста: — Молим те, слатка моја, немој  
к <pb n="35" /> до-сто-јан-ствен — кнез мету две песнице на нос и пође преко собе с уздигнутом  
} Монину руку, завуче је себи у недра и мету на срце. — Осећаш ли?{S} И збиља, Лепши је још луп 
 још га једном загледа, после га сави и мету у џеп.</p> <p>— Дакле решила се да дође!{S} То је  
 соби, приђе дивану, уморно се спусти и мету главу у шаке, и не свраћајући више пажњу на доктор 
} Онај старији закључа врата за собом и мету кључ у џеп.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
а канабету.{S} Он узе њену десну руку и мету је себи око врата; леву њену руку узе у своје две  
вам каже да сте глупи!....</p> <p>Ратко мету прст детету на уста и рече пун очинске милости:</p 
памет наученим улогом, коју су му други метули у уста.</p> <p>У том тренутку Растислав је видео 
атмурен, намргођен, мало погрбљен, руке метуо на леђа, а из десног рукава избијају му полако ма 
дупирао о прозорски перваз, а руке беше метуо у џепове, па се тако нешто загледао у даљину и чи 
жу да ви знате некакав сок од кога ваља метути у воду, којом се човек умива, само десетак капљи 
 кнезу и Зару да овде сад понова морају метути своје образине, које су уз пут били скинули.{S}  
а се печати не повреде.{S} После је све метуто у дебео, једноставно плетен џак, који одозго доб 
але с другим пљоснатим јастучетом, које метуше кнезу под ноге.{S} Затим су кнеза откопчали, раз 
застрт црном чохом, упалише две свеће и метуше их на крајеве стола.{S} За тим обе особе седоше  
од и та „снага његова“ дочека топовским метцима.{S} Као мудар владар, <pb n="189" /> он је тако 
пошто хоџа све по две и две пушта да им меће белег а да иде с другим „жентурачама“ — мрзи је.{S 
татуама мушкарце обично шкопимо, или им мећемо међу ноге некакав глупи лист, а код женскиња, ср 
p> <pb n="378" /> <p>— Па што, за бога, мећете такве људе око њега?{S} Што му не дате за, ађута 
а, стари кнез вратио натраг у отаџбину, мећу чиновницима, што дођоше да га поздраве, био је и н 
вена зликовачка рука</hi> почела мешати мећу детињске играчке његове, а ово је утицало да дете  
 Некаква нужда јест, шапутали су сељаци мећу собом.</p> <p>Било је свакојаких нагађања: да се н 
 људи, господине!...{S} Видели!..{S} По механама се чак говори!{S} Последње пијанице тиме уста  
адића не беше нигде.{S} Жандарм зађе по механама.{S} Обишао је све, распитивао свуда и нико му  
вет се повратио у град, расплинуо се по механама, где се пило, певало и банчило до зоре, „све у 
 своја писма и хартије.{S} Лепша је сад механички и не мислећи преметала по тим писмима.{S} Баш 
 она сва уздрхта. „Ту смо“, — протепаше механички њене усне.</p> <p>Искусна пратиља њена знала  
инио тако механички, као што нехотице и механички <pb n="641" /> човек трепне кад му когод махн 
<pb n="41" /> не мислећи ништа и сасвим механички додаде још: „факир фукара“.</p> <p>— Шта „фак 
ти га за главу.{S} Он је то учинио тако механички, као што нехотице и механички <pb n="641" />  
своје погрде.{S} Газда Боја, механџија, механски момци и многи сељаци бејаху прискочили, и по Р 
е довршити своје погрде.{S} Газда Боја, механџија, механски момци и многи сељаци бејаху прискоч 
да Боја викну механџију да му плати.{S} Механџија дотрча и ваздан се вајкао и извињавао што се  
 газда Бојом опријатељио.</p> <p>У томе механџија прискочи Ралеки и поче га гурати.</p> <p>— Ха 
> <p>Срдит и натмурен, газда Боја викну механџију да му плати.{S} Механџија дотрча и ваздан се  
ав отров ови опасни људи мисле метати у мехуриће на тим својим стрелицама!</p> <p>„Наравно, ту  
>„Та би иглица стајала у вези с маленим мехурићем, који је тако удешен да се кроз иглу излије,  
 за која никад није могао мислити да се мешају у политику, а њих гле чак овде!</p> <pb n="609"  
справљају од сока једне биљке америчке, мешајући у њега и отров од змије.{S} Али како се све то 
ла га, љубила, карала га, тепајући му и мешајући у своје материнске нежности поучне прекоре, ка 
 дипломата по занату, она се никад није мешала у његов политички рад, нити је имала воље и укус 
} Ноћу, дању, у сну или на јави, она се мешала у сваку помисао, у сваки осећај његов и поступно 
"la">fixa idea</foreign>; та се помисао мешала у сва његова пословања, у сва осећања и све мисл 
p>— С поља дан, а изнутра сјај од лампе мешали су се и градили некакву жућкасту, прљаву, неприј 
тољубље и славољубље.{S} Али у то су се мешали и неки државни разлози.{S} Веровао сам да ћу бољ 
рађани у најразличнијем руху, све се то мешало, тискало и некуда журило.{S} Капија на дворској  
а с дугачким набраним туром - све се то мешало, бркало и стварало непрегледно море шаренила, ка 
 полазим — да што се год кнез буде мање мешао у земаљске послове, у толико ће они ићи боље.{S}  
тајанствена зликовачка рука</hi> почела мешати мећу детињске играчке његове, а ово је утицало д 
ки глас — криви сте обоје, што почињете мешати тренутни живот с вечним покојом, — Што ће грешна 
а га је куцкала по рамену — с набреклом мешином, он је крупним корацима корачао унаоколо, по ко 
 па ми већ утрнула!“</p> <p>На то се чу мешкољење у другом гробу, а за тим пријатан али веома с 
, те се од страха пробуди.{S} Подуго се мешкољио по кревету: покуша понова да заспи, али узалуд 
ари консервативци почињу се прибирати и мешкољити, они као да нешто спремају, као да се нечему  
д госпође Моне јаузне увек завршиване у мешовитом друштву, т.ј. при крају јаузне обично је дола 
а је мало разговетније: „Е моја слатка, ми стара гарда одосмо ти у пензију!{S} Младеж нас заден 
особама“ истога рувета, а мушкога пола, ми ћемо сретати и доцније; овде ћемо испричати само у к 
ми се жена и у нужди.{S} Није, здравља, ми, што ви мислите.{S} Баш сте лоле!“ А његов кревет ка 
 сам се од вас и надао.“</p> <p>Истина, ми смо напред видели какав је био кнежев састанак с нач 
то се у ***обичном говору+++ каже град, ми зовемо тврђава, јер је тако правилније.</note> <note 
?{S} Па да нас не би побили као зечеве, ми да бежимо као кукавице!</p> <p>- А што као кукавице, 
ај свети дом </l> <l>Викни само, кнеже, ми смо сви с тобом.</l> </quote> <p>На школској згради  
им покорно.{S} Вели „ако је под морање, ми ћемо сви с драге воље доћи“ а ја нисам хтео, молим п 
/p> <p>— Ту су узроци разни, светлости, ми смо прилично источњаци, бујна раса, топла крв, а пог 
о да је нејасан и критичан наш положај, ми ћемо напред, јер још далеко тамо пред нама налази се 
 мигне оком.{S} Најпосле, ма како било, ми нећемо ни у чему трпети оскудицу.{S} А? докторе, а?{ 
не очи као да су говориле:</p> <p>„Ето, ми знамо да сад за нас настаје страшни суд!{S} Као рис  
о, кад ту капљицу метемо под микроскоп, ми налазимо у њој читав свет животињица, — тако исто на 
ти мало даље.</p> <p>„Тако, на прилику, ми ни данас не знамо каквим су се отровима служиле чуве 
олазили.{S} Тако смо се, мој господару, ми с твојим дедом тада злопатили и у невољи се сваком ј 
 Да се уклонимо ја и ти, снашо, одавде; ми смо овде залишни.{S} И, полако, на прстима, доктор и 
и тако исто имамо наш део одговорности; ми смо влада — и ми смо такође позвани да чинимо што го 
 би ми било пријатно, кад <pb n="40" /> ми се рекне.... оно наравно, кнез вели, али тек... кад  
, бога ми, није, здравља <pb n="202" /> ми.{S} Она мене поштује онако... као брата.{S} А и ја њ 
рисенку!{S} Али сви ћете <pb n="619" /> ми ви за то платити....{S} То више није политика, то је 
 су ствар.{S} Права друштвена школа!{S} Ми женске морале би се чисто убајатити да нас оне мало  
и кнез — то си добро рекао, докторе!{S} Ми становници Балканије још смо деца Истока.{S} Оно ист 
о нама сељацима то не подноси образ!{S} Ми таке среће не тражимо.{S} Јединица да је, из ока да  
 <p>- Да, нас смо се двојица бочили!{S} Ми смо били смртни, непомирљиви непријатељи — он је поб 
ме те помисли.{S} Али шта да радимо!{S} Ми ево не можемо даље.{S} Убијте, закољите, исеците на  
 је било и неколико жалосних појава.{S} Ми ћемо овде поменути само једну.</p> <p>На звониградск 
у истинске облике гола, жива човека.{S} Ми пак дотерали смо данас дотле; толико смо залутали у  
тровници, убице и издајице престола.{S} Ми ћемо вас службено ожалити.{S} Објавићемо вашу смрт с 
госпођом све слабе стране мога срца.{S} Ми мушки и иначе смо увек обезоружани спрам женске лепо 
а.{S} Умрећете привидно од гушобоље.{S} Ми, посвећени у ствар, прикрићемо ваш злочин, не вас ра 
Но није нама сад до тога, господине.{S} Ми смо дошли за наше чељаде — рече Боја.</p> <p>— Нема, 
бор, које се могу узети као роткиње.{S} Ми се тога данас грозимо?{S} Бринемо се о побољшању пас 
начина да будемо у непрекидној вези.{S} Ми се морамо виђати, састајати, бити заједно — ти мораш 
равите можемо се о свему обавестити.{S} Ми смо ту, код вас и уз вас, и господар ће се уверити д 
а што изговарање никоме неће помоћи.{S} Ми се прикучисмо око кмета, а он нам рече:</p> <p>„Чује 
њени, а по неки бога ми и преплашен.{S} Ми опет овамо на пољу да свиснемо што не знамо шта је.{ 
 гледати преда се да где не запнемо.{S} Ми смо већ и сувише тешки за честа и велика мењања, с т 
м; управо треба да части мој братац.{S} Ми смо данас имали фамилијарну радост.“</p> <p>Госпођи  
 шта велиш?!{S} Ништа од нас, је ли?{S} Ми то, црнице, нисмо умеле!“</p> <p>Госпођи Поли Ђокичи 
 — рече дежурни.</p> <p>— Куда ћемо?{S} Ми одавде нећемо без девојке.{S} Девојку нам дајте — ви 
— Бруку градите ви — обрецну се Боја. — Ми смо образ бранили!</p> <p>— Чудан образ!{S} Образ у  
езали човека природно, онако какав је — ми смо се данас цивилизовали толико да и на сликама и с 
и, али у гробље писмо улазили.</p> <p>— Ми у гробље нисмо улазили?</p> <p>— Да, господару, нисм 
.</p> <p>— А одлазак у гробље?</p> <p>— Ми смо поред гробља прошли, али у гробље писмо улазили. 
<p>— А наш силазак у Ташмаден?</p> <p>— Ми Ташмаден нисмо видели ни из далека.</p> <p>Кнез заст 
а је још ту — викну Радован. _</p> <p>— Ми одавде живи не идемо — понови Боја.</p> <p>Но доктор 
мо друге млађе нека лете по облацима, а ми смо људи већ у годинама, нама ваља што више гледати  
.{S} Ко зна шта може настати доцније, а ми ћемо имати још грдних мука с овим дераном.{S} Море н 
ати после, кад они узму власт у руке, а ми останемо празних шака — говорио је Растислав.</p> <p 
е, ви се можете удалити кад то почне, а ми ћемо се чинити невешти.</p> <p>У томе стигоше већ и  
лонити се онде где нећеш сукоб и бој, а ми ваљда нисмо пошли амо да се бијемо са сељацима по ом 
ела ће земља под њим’ дрхтати,</l> <l>А ми ћемо им роба предати,</l> <l>Да га на снажна плећа п 
 уклонити; па и опет, и опет — не треба ми ваша заштита и ваше спасавање.</p> <p>— Из вас говор 
ојим писаћим столом.</p> <p>Сад, кад га ми ту затичемо, он нити чита, нити пише, већ седи мирно 
од носом викао је: „Дај ми га амо! њега ми дај!...{S} Кугића...</p> <p>Кнез је толико викао да  
а... а?“ А он као одговара: „Није, бога ми, није, здравља <pb n="202" /> ми.{S} Она мене поштуј 
 њих где год не намерим, а они ће, бога ми, ево ово да омасте!</p> <p>— Не чиниш мудро, Мире.{S 
еко казао рече кнез.</p> <p>— Јок, бога ми, нико ми није казао, но баш из моје главе...{S} Па ш 
га, рече:</p> <p>„Их, баш си глуп, бога ми си као коњ глуп, г. Маврикије — и кнез га прстима гу 
 скидао очију. <pb n="217" /> Јес, бога ми.{S} Ти ниси смела гледати, па јамачно и не знаш.{S}  
> <p>Пре два-три дана било је већ, бога ми, добра три сахата ноћи<ref target="#SRP18892_N8" />  
{S} Још како они знају.{S} Они су, бога ми, више нас гурали на скупштини, све хоће још више и в 
ном крају.</p> <pb n="183" /> <p>— Бога ми нећу ја то умети.{S} Баш да је то узео ко други, мол 
азе забринути, покуњени, а по неки бога ми и преплашен.{S} Ми опет овамо на пољу да свиснемо шт 
 зачу се вајкање:</p> <p>— Хе... еј! да ми није пуста црвоточина сасвим претворила у прашину це 
еца су ми плаховита да не легне крв, да ми се кућа сасвим не ископа.</p> <p>- Ама ко вам то каз 
 ја вам ето кажем шта хоћу.{S} Хоћу, да ми кажете, знате ли за какав онакав отров како рекох.</ 
оворити.</p> <p>— Зар и ту још треба да ми ко што каже.{S} Ту дела говоре, г. Растиславе; говор 
твоју искреност, твоје поверење — да да ми кажеш кад дође тренутак твоје женидбе, да се о томе  
 сам поднесем оставку, да не изгледа да ми је отета“ — мислио је Растислав у себи. „Ово је нава 
е тражимо.{S} Јединица да је, из ока да ми је испала, сто пута је боље да је видим мртву но да  
ошка — рече кнез вршећи рокаду — Ама да ми је знати шта ви мислите кад остављате да ја вама учи 
едници „Балканске браће.“ Не! ма шта да ми говорите, не може бити да је све ово само празан сан 
есак и муље, јури на површину и куша да ми тиме заспе и претрпа моју лепу румену ружицу.{S} Али 
 се. — Но чек да седнем овде до тебе да ми испричаш како је то било.{S} Куку, колико ли је ово  
ним гласом.</p> <p>— Нећу ништа више да ми казујеш!{S} Чувај то за себе.{S} Него дете ми дајте! 
о пута у Звониграду накашљао...{S} И да ми је знати кад ли је пре јавио све то оној својој шинд 
i> на другој страни.{S} Само ти пази да ми увек јавиш ко с њим долази у додир.</p> <p>Између Ра 
жити сведоџбе о мом патриотизму; они да ми издају кондуиту јесам ли родољуб!{S} То за жива Мути 
<p>— Рекао сам, Мона, али знаш ли ти да ми за десетак дан истиче рок великој меници, од које ба 
замка.{S} Никад не треба заборављати да ми овде у Балканији имамо посла с препреденом византиск 
„пашол,“ одлази, сад ће гости почети да ми долазе.{S} Говорећи то она догура мужа до врата и он 
само до носа стало могла би поручити да ми се скроји други нов нос.{S} Јес, очију ми, бата ми п 
звињујући се.</p> <p>— Хтео сам рећи да ми ви ипак кажете да нисам углађен, само ми то кажете д 
десити ништа рђаво....{S} Ја рачунам да ми потпуно верујете, да безбрижно можете учинити сваку  
p> <p>— Него шта ћеш?{S} Ваљда силом да ми га отмеш?</p> <p>— Збиља, нећу ти дати да одеш с пис 
но!{S} Чинио сам оно што сам сматрао да ми је дужност спрам земље, која ми је поверила своју су 
 волела с њим се играти један пут но да ми бог да здравље.</p> <p>Девојке пометаше мараме за ус 
тору:</p> <p>— Само хоћу све искрено да ми говориш; ја хоћу да познам и махне, па и пороке мога 
асним белцима.{S} То је било довољно да ми одузме душевни мир, ја више нисам имао ни тренутка с 
ити стара?</p> <p>— Није ми жао; што да ми буде жао?{S} Кад ја порастем тако ћу и ја живети са  
е сте нужде имали за то!{S} И за што да ми то раније не наговестите?</p> <p>Растислав ућута.{S} 
ао ми камен па ме жуљи.{S} Хоће ногу да ми осакати Морам да га истресем.“ И он је полако засуки 
тању, с тога навалим на црну прилику да ми набави кола како зна, а пошто се ствар није смела по 
мајор Тоша приближив се жени, — знаш да ми стоји ево овде — он се пљесну руком по темену, — с т 
ла: имаш брата кнеза, леп човек, допада ми се, буди ми на руци да се с њиме ближе познам — њен  
 моја војничка дужност.</p> <p>Тек тада ми црна прилика наговести зашто не сме одмицати од куће 
мирави, риђи накарет Мелентије.{S} Неда ми проћи!{S} Једнако намигује — испале му!</p> <p>— Мор 
але, да није — рече кнез.</p> <p>— Онда ми је смрт три пут лакша.</p> </div> <pb n="322" /> <di 
 погледам преко рамена и велим: „Откуда ми? купио ми мој кнежић“ — па само возим даље; тресе Пе 
 што је јаче од мене самога.{S} Госпођа ми јамачно неће замерити за моју искреност, кад рекнем  
трао да ми је дужност спрам земље, која ми је поверила своју судбину Ствар је пропала.{S} Питањ 
га удали.</p> <p>— Има једна ствар која ми никад није ишла, па ни сад ми не иде у главу, — поче 
 ће да сева обрамица.{S} Чек само, нека ми још једном присмрди овде!{S} Правник! учеван човек!. 
те, погледа Паву и слага: — Па... ћерка ми је.</p> <p>- Вала није - рече хоџа.{S} - То не море  
р имате ћерку?</p> <p>— Имам... поћерка ми је; управо ја сам јој тетка; сироче, остала је мала  
 да ма ко буде гоњен.{S} Онога тренутка ми би имали у рукама кључ да похватамо све кривце, који 
 они ме сами гурају у блато.{S} Назвала ми се бајаги тетка, а силује ме да постанем туђа наложн 
прилика, умотана у црно домино и држала ми под носом некакву флашицу.{S} Бацим поглед око себе  
</p> <p>Ђенерал се горко насмеја — Пала ми била на ум луда мисао да водим дневник о свему што с 
де јелене — и ту те видим....{S} Допала ми се одмах твоја свежина, твоја детињска веселост и бе 
рдито и рече му: „Ти боље ћути!{S} Пола ми је ове муке од тебе.“ —</p> <p>Најпосле сећао се хит 
о брата.{S} А и ја њу.{S} Шта ћу, нашла ми се жена и у нужди.{S} Није, здравља, ми, што ви мисл 
итати из празне радозналости.{S} А ваља ми знати шта је било да бих могао проценити шта може би 
ре вајн бих ти кнегиња ја била, здравља ми!</p> <p>— Истина нос ми није баш тако згодан за свет 
>- И ју, тешко мени...{S} Није, здравља ми, ћеро.{S} Зар би ја тебе навела на какво зло.{S} Тол 
 у краве измузено виме.{S} Јес, здравља ми!{S} Ето, кад оно лане долази наша Даринка из Звонигр 
ра, она се извињавала:</p> <p>— Здравља ми, не могу.{S} Нешто ми се ноге одсекоше.</p> <p>Осећа 
сти као да је све труло.{S} Јес здравља ми, кад је мало повучем <pb n="218" /> за руку, а ја св 
Она ми спава! — тако поче ђенерал — Она ми спава!{S} Као узабрана ружа на узбурканим и запенуше 
 декламује:</p> <pb n="341" /> <p>— Она ми спава! — тако поче ђенерал — Она ми спава!{S} Као уз 
S} Али ах, откинута од стабла свога она ми мора свенути!</p> <p>Изненађен и збуњен, кнез је зач 
ти и каква је ово кућа у опште?{S} Црна ми се прилика исповеди да је ово блуднички дом и наглас 
у бих пропала.{S} Дошла госпа Цанка, па ми жена честита, а ја ништа не знам као Тотов.{S} Чисто 
 година како лежим на једној страни, па ми већ утрнула!“</p> <p>На то се чу мешкољење у другом  
подине, да знам.{S} Али будите добри па ми кажите, желите ли ви да ја свршим посао, или хоћете  
"25" /> <p>- И ју, гром га убио, исцепа ми фистан, викала је једна баба, а за тим је прикупила  
никога свога.{S} Ова гадна тичурна чупа ми срце.{S} Што је ко не отера!{S} Не!{S} Мене нико не  
и други нов нос.{S} Јес, очију ми, бата ми прича да у Звониграду има мајстора, скроје ти они но 
 глави и рече као за себе: — „Боже, шта ми би!“</p> <p>— Боже, Лепшо, зрела жена, а овамо говор 
о!.... ни њему не би било рђаво!{S} Шта ми вали бајаги.{S} Море вајн бих ти кнегиња ја била, зд 
 руке и испрси се пред ђенералом: — Шта ми је!{S} И ви мене питате шта ми је!..{S} Па ништа, г. 
а се беше припила уз њега.</p> <p>— Шта ми је — рече госпођа Софија озбиљно, није ми ништа, жао 
, боже здравље, ја ћу показати овде шта ми жене можемо баш у политици, за коју нам не признају  
м: — Шта ми је!{S} И ви мене питате шта ми је!..{S} Па ништа, г. рођаче, ништа, г. ђенерале, ди 
 пут?</p> <p>— Како шта ми је? како шта ми је! — рече Растислав с досадом, и штедљиво изви свој 
а ти би на један пут?</p> <p>— Како шта ми је? како шта ми је! — рече Растислав с досадом, и шт 
је просто ужас!{S} И каква ти чудовишта ми не хранимо за нашим рођеним столом; то је просто отр 
ужи. </p> <p>- Бих, очију ми, бих сунца ми!</p> <p>— Ама шта би, шта би? — упита другарица у ле 
се насмеја: „Па лек!{S} Ви велите отров ми велимо лек — све је једно.{S} Дакле сто жутих дуката 
p>— Најпосле, нек буде што буде!{S} Бог ми је сведок да нисам могла друкчије.</p> <p>Баба Кату  
те, како желите?</p> <p>— Добро!{S} Кад ми можете донети?</p> <p>— За пет дана.</p> <p>— А цена 
а у другој <pb n="370" /> соби, али кад ми рече да си са зетом, рачунала сам да могу ући и без  
нос — ене, како ми је леп нос; по некад ми дође да га од милоште откинем, а мој клипа Вилип вел 
/p> <p>— Жика поћута: — Не знам!{S} Сад ми се све збркало у глави; ништа одређено не умем казат 
твар која ми никад није ишла, па ни сад ми не иде у главу, — поче опет Ратко.{S} За начело напу 
а уста и љубећи је рече немарно: — Хајд ми причај.</p> <p>— Долазио ми изасланик „Балканске Бра 
иљио у те, па не трепље.{S} Јес, обадве ми очи.</p> <p>— Ћути бога ти, Петрија, не зановетај ту 
ај чварак овде.{S} Да се скамениш какве ми је ствари мало час испричао; то је просто ужас!{S} И 
уским језиком и одабраним изразима даде ми на знање да се ја, у томе тренутку налазим у ванредн 
 иследник показа руком наслоњачу и даде ми знак да опет седнем.{S} Сео сам и шта је даље било — 
.{S} Но да оставимо то.{S} Сад баш паде ми на ум једна мисао.</p> <p>— Ви владари много уобража 
че г. маркиз, а за тим настави: — Довде ми је, ето, цела ствар јасна, и да је догађај овде завр 
дрмусати.</p> <p>— Јао, лоћо једна, где ми крв попи... јао шуго смрдљива... на, на, на, — рикал 
нутку налазим у ванредном положају, где ми све моје титуле не могу ништа помоћи и да ја имам из 
против г. Растислава згодно је поље где ми женске можемо много учинити за победу праведне ствар 
наиђемо на какве стране, непознате људе ми да их терамо кмету.{S} Забрањивало се да не смемо ни 
Тада устаде један од ове двојице, приђе ми, и чистим француским језиком и одабраним изразима да 
ћи ни одмоћи. </p> <p>— Према томе може ми бити све свеједно шта ко о мени мисли, па и то како  
ј влади?{S} Сматраш ли је онако како је ми с поља сматрамо, као слабу играчку у рукама чиновник 
ег пандура господину среском.{S} Остаје ми још сахат времена до поласка (сад је 3 часа по поноћ 
 је — рече госпођа Софија озбиљно, није ми ништа, жао ми га, сиротана.</p> <p>— Што је сиротан? 
починити самном и друга насиља.{S} Није ми остајало ништа друго, но да се покорим неопходности. 
а за руку — Ја сам прекардашио.{S} Није ми то била намера.{S} Сасвим сам други говор имао на ум 
 је, жено!</p> <pb n="394" /> <p>— Није ми ништа — одговора она, стискујући мужа за руку и приљ 
ш, она ће већ бити стара?</p> <p>— Није ми жао; што да ми буде жао?{S} Кад ја порастем тако ћу  
и снаја? — Упита Текелија</p> <p>— Није ми ни мајка ни снаја, но моја жена — одговори дечко.</p 
</p> <pb n="698" /> <p>— У осталом није ми нико крив!{S} Лепо су ми говорили сви који су га поз 
осподару!</p> <p>— Па?</p> <p>— Не пије ми се.</p> <p>Кнез искапи и другу чашу.{S} У томе се сп 
је, поред мене прођоше две женске, које ми падоше у очи са необичне висине и крупноће своје.{S} 
м се више заплетао у некакве жице, које ми се обавише и око руку и око ногу, <pb n="476" /> сте 
 уста и завезаше некаквим платном, које ми неколико пута обавише око главе...</p> <p>- Та је ли 
ома, да примим смрт у јелу и пићу, које ми се подноси у њено име као домаћице“....</p> <p>— <fo 
<pb n="684" /> у ствари то су људи које ми сви познајемо, с којима се често виђамо, и за које п 
 Синоћ сам добио писмо од кнеза, у коме ми нуди председништво министарства.{S} Има у писму и др 
ио да је мушко.{S} Дошав у двор најгоре ми је било при уласку.{S} Морао сам пазити да слуге не  
ли: можда је било и таквих снова где се ми појављујемо као да смо пред вама што згрешили.{S} Ко 
ековечити режући је у мрамору, дотле се ми данас грозимо гола човека, а мудри Инглези чак су до 
ам готов на све.{S} Овај дом, у коме се ми саветујемо (Преседник министарства примети другу до  
 се обадате сад туна и круните земљу те ми непрестано пада у уста, у трбушну дупљу и у грудни к 
 да ме поправљате за сваку реч; не дате ми да кажем моју мисао.</p> <p>Молим, молим, молим! — п 
заљубљено у себе сама.</p> <p>— Причате ми како је земља нуна непријатеља моје династије, како  
ујеш!{S} Чувај то за себе.{S} Него дете ми дајте! — рече Боја одсечно.</p> <p>— Јес, чељаде наш 
<p>„Јао децо! сиротани моји.{S} Ви ћете ми остати сирочад, куку мени!{S} И ко ће се за вас зауз 
додаде: реците му ви да се вара; будите ми ви сведок да смо још јутрос у зору ја и ви били заје 
о нигде никоме нисам говорио.{S} Кажите ми човека пред којим сам ја то рекао.{S} Истина је да с 
шта могу ја ту учинити.</p> <p>— Кажите ми, знате ли ви какав отров, где лекари не би могли одм 
— Добро, — рече ђенерал - овда изволите ми саопштити вашу тужбу.{S} За <pb n="311" /> што ме кр 
е ствари.“</p> <p>„Пре свега, дозволите ми да приметим, да мени цео овај догађај изгледа доста  
Но, чек прво да мало одахнем, дозволите ми да седнем; грдно сам се уморила уз ове ваше басамаке 
јпосле је узвикнуо: „Господару, учините ми ту милост, узмите огртач, ваш доктор вас моли, ваш д 
</p> <p>— Али, кнеже, господару, реците ми искрено шта знате, шта вам је све наплетено против м 
, да дајете овој земљи устав?{S} Реците ми то — упита кнез на један пут.</p> <p>- То ми зар пре 
га!...{S} Лепшо, дајте ми руку и реците ми да ћете бити моја од сад па до века.</p> <p>Кнез је  
н!{S} И смео је доћи!....{S} Амо! дајте ми га амо!...</p> <p>Ађутант се бејаше збунио и није зн 
свемоћ вишњега Бога!...{S} Лепшо, дајте ми руку и реците ми да ћете бити моја од сад па до века 
кајати и вајкати.{S} Ја вас молим дајте ми 10 минута времена да се насамо разговоримо нас двоје 
ече промуклим гласом:</p> <p>— Именујте ми тако једно лице?</p> <p>— За што не!{S} Ако хоћете и 
губимо, господине пуковниче.{S} Изволте ми рећи шта желите, кад желите и како желите, па ћу вам 
мејати, али мени бриди нос; разбили сте ми <hi>њокалицу</hi>...</p> <p>Кнез се хватао за трбух  
 — „Изгледали сте као обично; рекли сте ми да вам посветлим.{S} Ја сам вас испратио до у собу,  
 рекнем, да покушамо, да видим каква ће ми питања стављати, па ако нађем да без прекора за моју 
диш како ће облетати око тебе.{S} Не ће ми се онда овуд вртети које какви шугљанери практиканти 
!{S} И ко ће се за вас заузети, и ко ће ми вас нејаке погледати кад изгубите родитеља свога.“</ 
могу а и не смем да те држим.{S} Што ће ми тај белај на врату.{S} Иди, па жад ти ја не ваљам, т 
— Не марим толико за себе, али пропашће ми деца, дићи ће се <pb n="638" /> повика на целу фамил 
S} На моје питање: да ли је будан? рече ми да ће по свој прилици бити будан; мало час вели, тра 
 да се послужи свима средствима“ — рече ми овај човек, и ја сам ову реченицу нарочито упамтио,  
ме дочепаше нечије снажне руке, стрпаше ми некакву крпу у уста и завезаше некаквим платном, кој 
ко врата давити.</p> <p>У тај притрчаше ми некакве две људске прилике, које на једаред искрсоше 
јима; они су најчешће са мном и највише ми требају — рече кнез подругљиво.</p> <p>— Ваши саветн 
руку и око ногу, <pb n="476" /> стегоше ми цело тело, па ме почеше и око врата давити.</p> <p>У 
ао ни писнути.{S} Одмах за тим натакоше ми на главу некакву кожну кесу, управо некакав кожни џа 
S} Отворе се врата побочне собе: рекоше ми да, уђем тамо, што и учиним, али врата оставим отвор 
та је, но муж је пресече.</p> <p>— Кнез ми рече да се ужелео престоничка друштва.{S} Другим реч 
 бистре воде не види апсолутно ништа, и ми би се заклели свим на свету, да ту ништа и нема, а о 
уди.{S} Та се мрежа непрестано стеже, и ми ћемо у њој до мрака бити похватани.{S} Још би могли  
:lang="fr">Constitution</foreign>!{S} И ми имамо <foreign xml:lang="fr">Constitution</foreign>. 
а водити рачуна о нашим убеђењима.{S} И ми смо људи и равноправни грађани.{S} И ми имамо право  
ми смо људи и равноправни грађани.{S} И ми имамо право да мислимо о државним пословима, и да це 
 наш део одговорности; ми смо влада — и ми смо такође позвани да чинимо што год узмогнемо“....< 
одриче.{S} Али тај свет постоји, живи и ми обични људи назремо га само тек кад и кад у каквим и 
односе правилно регулишу.{S} У ствари и ми данас имамо свечаности у почаст химену, јер шта су н 
 су то живи људи, оваки исти људи као и ми, рече Заре.</p> <p>У томе изађоше на једну пољаницу. 
оје.</p> <p>— Питај их ти, а питаћемо и ми — рече Жика — а већ ако успитају одакле смо, откуда  
олико љубавних историја — неке од њих и ми смо видели напред али још никад до сад он није осећа 
диком и он не пропева.</p> <quote> <l>И ми ове земље осуђени синови,</l> <l>Кад видимо књаза св 
д г. г. министара примети му:</p> <p>„И ми тако исто имамо наш део одговорности; ми смо влада — 
ресече га кнез</p> <p>— Иначе.... не би ми било пријатно, кад <pb n="40" /> ми се рекне.... оно 
е, није!{S} Чуо бих ја то.{S} Казали би ми јутрос, као сва она друга чуда.{S} Није!{S} У остало 
 у очи:</p> <p>— Ево овако!{S} А ако би ми што год рекао, рекла бих и ја њему, па ето ти.</p> < 
/p> <p>- Није лаж, господине!{S} Зар би ми на лаж пошли и без големих једа амо дошли!{S} Није л 
ат,“) Та да, није шија него врат.{S} Ви ми не одричете углађеност, само одричете да се оно што  
шта му мисли свака длака на глави, а ви ми причате шта вам је ко поручио и шта коме треба!{S} М 
вога господара, па још говорити, да сви ми, па и наш господар, нисмо ништа према том његовом хв 
 он сам извити на једну страну, кад сви ми стојимо <hi>сложни</hi> на другој страни.{S} Само ти 
<hi>екватор</hi> и доказивао да смо сви ми, па и сам наш владалац управо ништа спрам тог еквато 
та кнеза, леп човек, допада ми се, буди ми на руци да се с њиме ближе познам — њен поступак био 
p>— Да збиља, кад смо већ на томе, кажи ми искрено, докторе, верујеш ли ти у будућност Балканиј 
о гледао у њега.</p> <p>— Бога ти, кажи ми од кога си то чуо?{S} То није из твоје главе.{S} То  
Али кад те молим, у две речи само, кажи ми шта је, рече кнез с досадом и кењкањем.{S} - Кажи! - 
 разлог. „Ако си истина Црнојевић, кажи ми па ћу ти онда испричати све по реду како је било“ —  
 ја доказујем како су ништавни.{S} Кажи ми где су се и кад су се до сад чим било истакли?{S} Ша 
! — прекиде је Растислав.</p> <p>— Кажи ми је ли истина да ти је кнез Мутимир понудио преседниш 
куће.{S} Међу тим црна прилика предложи ми да окуша, нека средства која ће можда помоћи да се р 
ну кесу, управо некакав кожни џак, који ми навукоше чак до појаса и ту га притегоше и везаше не 
иви својим оделитим животом; свет, који ми обично не опажамо само с тога, што су наша чула за о 
о је у образу као земља.</p> <p>— Би ли ми хтели показати ма и један једини од тих документа ко 
 мораш бити моја! — Сметња ће бити, али ми ћемо победоносно изаћи из свију тешкоћа.{S} Време и  
оже,— рече Растислав подругљиво.{S} Али ми би желели, г. начелниче, да нам кажете што изближе о 
ијте, закољите, исеците на комаде — али ми даље не можемо: наша малена снага исцрпена је.“ И сл 
ј ме тако, часан те убио!{S} Гле, обали ми цвет!{S} Боже, истина благо теби, црна Петрија, кад  
обра човека.... молим те, зете, помогли ми <pb n="403" /> и ти, обрати се она Ратку. — Поткрепи 
{S} Упитам га: „с киме сам дошао?“ Вели ми: „дошли сте сами.“ — „Па како сам изгледао, шта сам  
 сврши и господар оста задовољан и вели ми: „врло добро, г. начелник, томе сам се од вас и нада 
што се не сетити како смо обично радили ми другови међу собом, како смо ми једен другом ишли на 
 л те?{S} Научили ме, је л те?{S} Улили ми?{S} Па, лепо!{S} Кад сам ја тако човек који се даје  
к он је упита:</p> <p>— С вама је, чини ми се, још неко био осуђен?{S} Неке жене, мислим.</p> < 
и.{S} Доста смо се дуго возили.{S} Чини ми се да су кола често савијала, а по труцкању се позна 
ања Црнојевић упита Жику.</p> <p>— Чини ми се теби је чика Милоје још од ноћас изгледао подозри 
> <p>- Не знам; од кад сам ја овде чини ми се да није....{S} А и забунђала се по глави, па не м 
, али ви ваш не.</p> <p>— Ох, не говори ми само то!{S} И хоћу, и могу, и нема те силе на свету  
 одмах.</p> <p>— Како, син рођени да си ми?</p> <p>— Лако, доведи Перуна Црнојевића у Балканију 
 истина, и ако је истина, онда какав си ми ти муж, (Јес, г. Растислав је био њен муж) да ја так 
, мој слатки и мој мали кнежићу, кад си ми тако леп, изела те дајка, онда си јамачно и богат.{S 
о образима: „Циганче моје!{S} Па сад си ми, снаха, рђо једна; сад треба дар заови, него шта мис 
гле како се поводи.“ — „Ћут, бре, ти си ми бољи.“ — „Шта рече, шта рече господар?“ — „Бог га жи 
лим те!...{S} Знаш како је!...{S} Ти си ми и сама говорила...{S} Разуме се, ја не могу остати д 
 сад оно твоје значајно писмо, којим си ми после благодарио.{S} А знаш ко је мени помагао савет 
оведи да је ово блуднички дом и нагласи ми како би незгодно било кад би по граду пукао глас да  
 много је прогутало.</p> <p>— Збиља, ти ми још ниси потанко причао како је та ствар изведена —  
ње! поштење! (кривила се бабетина) и ти ми знаш шта је поштење!...{S} Чуваш поштење у...{S} Ту  
а само по срцу.</p> <p>— Ох, ала смо ти ми женске јадна и беспомоћна створења кад љубимо.{S} Је 
постављена питања.{S} Овај човек сврати ми пажњу на то, како већ по самом начину, на која сам а 
нећу ти дати да одеш с писмом.{S} Части ми, ето то ти кажем.</p> <p>— Добро, да видимо шта ћеш  
аде загушљивим гласом:</p> <p>— Опрости ми, ако можеш!</p> <p>Ћутећки кнез се окрете и пружи ру 
дређено не умем казати.{S} Али не слути ми се ни на какво особито добро.</p> <p>— Заседа је јам 
и и пољуби Лепшу за врат.{S} Збиља реци ми. (Он је још једном пољуби док је она међу тим откопч 
" /> <p>„Шта ћеш ти овде, лоло?{S} Вуци ми се испред очију“...</p> <p>Наш јунак побегне, али гн 
 „жено! спремај постељу!{S} Жено изувај ми каљаве ципеле!“ — па си се онда таман изједначио с п 
е и с песницом под носом викао је: „Дај ми га амо! њега ми дај!...{S} Кугића...</p> <p>Кнез је  
на уста: — Молим те, слатка моја, немој ми сад говорити о томе.{S} Други пут!{S} Остави ме сад! 
 га гурати.</p> <p>— Хајд одлази, немој ми госте узнемиравати.{S} Знаш ти шта говориш!{S} И ти  
ви:</p> <p>— Моја лепа косица!{S} Немој ми се ти кидати, ћеро моја, но ти лепо послушај твоју т 
ћеш, учинићу ти све по вољи, само немој ми више говорити о <hi>њему</hi> и о <hi>оном</hi>, раз 
има, при изласку у авлију.</p> <p>— Јок ми — рече Боја, окренув се.{S} Без девојке не идемо!</p 
 мислио о тој ствари, твоја слика силом ми је излазила пред очи и јако ме бунила у мојим планов 
{S} Свет!{S} П... ја на тај свет!{S} Он ми је бајаги поштенији!{S} Последња дроља да си, па кад 
 часова кад сам ноћас дошао кући.{S} Он ми одсечно одговори: „3 часа, господине.“ Ја га опомене 
успомена од мојих негдашњих груди, а он ми, зликовац, сад и то изломи.{S} Гледај ти, молим те!{ 
пођа Софија озбиљно, није ми ништа, жао ми га, сиротана.</p> <p>— Што је сиротан? — прекиде је  
аље своју чизму: „Ете, господине, запао ми камен па ме жуљи.{S} Хоће ногу да ми осакати Морам д 
 врло ружно француски.</p> <p>— Но, ово ми још никад није пасирало — рече он јетко, па, трљајућ 
дала: „Погледај! сестро рођена..{S} Ово ми је спомен од Лепше и мога браце.“</p> <p>Ето, то је  
ран и малаксао.{S} Сваки делић тела био ми је као истуцан.{S} Једила ме је цела ова комедија и  
рно: — Хајд ми причај.</p> <p>— Долазио ми изасланик „Балканске Браће“...</p> <p>Мутимир прогле 
преко рамена и велим: „Откуда ми? купио ми мој кнежић“ — па само возим даље; тресе Петра море,  
их.{S} Мој професор књижевности говорио ми је да ни један народ на свету нема толико духа, поје 
азговарамо.{S} Један наш пријатељ бацио ми је пре десетак дана једну веома лепу мисао.{S} У нас 
{S} Гледај ти, молим те!{S} Ево строшио ми и два обртња на ртењачи!</p> <p>— Мирни будите! зачу 
ад прекрстио од муке.{S} А и не знам ко ми стави овде у непосредну близину ову блудну кћер, кој 
и му све прашташ?{S} Оди ме пољуби, ако ми збиља прашташ“...{S} И како јој је он тада пружао св 
.{S} Ствар је невероватна.</p> <p>— Ако ми дозволите да извадим бележник; он ће ме најбоље подс 
хлеб, а врати крвав вишек.</p> <p>— Ако ми кад год затреба, да раскопавам ово бунтовничко гнезд 
ешћен вашом кривицом.{S} Претио сам ако ми се одмах не <pb n="626" /> набаве кола да ћу чинити  
и сад и бранити ово што се има, јер ако ми не будемо у стању сузбити и победити конзервативце с 
ило некакво тровање; потрована је, како ми се чини, цела једна породица.</p> <p>— Нешто тако је 
обе.{S} Последње што памтим то је, како ми мој иследник показа руком наслоњачу и даде ми знак д 
ма редом свој задигнути нос — ене, како ми је леп нос; по некад ми дође да га од милоште откине 
нушеним сланим таласима морским, - тако ми се она љуљка на срдитим и хучним таласима грка живот 
.{S} Али ја луда!...{S} Ако ће!{S} Тако ми и треба! — рече Лепша и не свраћајући пажњу на оно ш 
 ја тебе навела на какво зло.{S} Толико ми било зла мојој Стани, колико ја теби желела... — пра 
 рече кнез.</p> <p>— Јок, бога ми, нико ми није казао, но баш из моје главе...{S} Па што, Ваша  
 да спава и бунца. <pb n="384" /> Тешко ми је било да га гледам.{S} - Окренем се и полако изађе 
е.</p> <p>— Дуго сам тако лежао, а било ми је као да сам у паклу.{S} Поред свију мука, које сам 
пуше, и као кроз какав дебео зид чинило ми се да чујем где шапатом разговарају, али шта? — ниса 
, дико и узданицо престола.{S} Приснило ми се како први ђенерал балканиски верно служи престо,  
{S} Она је сама лепо рекла: што не дамо ми, даће други; и што год кнез буде раскошнији, порочни 
и ви ипак кажете да нисам углађен, само ми то кажете дипломатски.{S} Ви сте дипломата, г. Расти 
 кад су сами таки....{S} Ја! ваљда ћемо ми женске довека бити луде!{S} Чувај се, снебивај се, б 
и ниси одмах казала шта је?{S} Што ћемо ми овде?{S} Што си ме доводила амо?{S} Зар ја не видим  
ери!{S} Ђаво ти узео и калуђере; нећемо ми њих ни видети — рече Синђа, грабећи напред.</p> <p>О 
ме?</p> <p>— Факт је, светлости, да смо ми куд и камо чистији и чеднији од Румуна — прихвати до 
и док они буду пливали у илузији да смо ми њина оруђа, у ствари ће сви они служити интересима н 
то се нашао да не верујеш!{S} И шта смо ми, од најмањег до највећег, спрам екватора.</p> <p>И т 
ло досадно ово чекање.</p> <p>- Где смо ми ово?{S} Јамачно у каквој обичној звониградској страћ 
ара.{S} Дочекао га је питањем: „Где смо ми били ноћас?“ али је одмах добио одговор да то није б 
на речи и не пази.</p> <p>— Пропали смо ми с тога што то јесте, а камо среће да то није, па про 
 радили ми другови међу собом, како смо ми једен другом ишли на руку, како смо се помагали, јед 
нови као ово сад код нас.{S} Колико смо ми жене ту у уредности умакле — заврши Мона свој говор. 
 то ја знам.{S} А најпосле, зар што смо ми сељанке, те смо ваљаде мимо свет.{S} Што бајаги не б 
"261" /> <p>— Шта нема!{S} Мислиш нисмо ми видели ону роспију матору, што је овде кријете викну 
ара.“</p> <p>Писмо је било још дуже; но ми смо овде навели само она места, која су г. Врбавца н 
S} Нисам знао откуда то, али непрестано ми се слутило нешто на зло.</p> <p>— А слути ли ти се ј 
бацивања, али какве сте нужде имали, то ми кажите? - понови кнез питање.</p> <p>- Нужда је лежа 
 — упита кнез на један пут.</p> <p>- То ми зар пребацујете?</p> <p>- Оставите на страну пребаци 
> <pb n="120" /> <p>— Хм, хм! да!{S} То ми је натоварио бригу на врат један пријатељ.{S} Њему т 
p>Ката се смешила.</p> <p>— Тако!{S} То ми се допада.{S} Чисто, јасно и отворено.{S} Е, саслуша 
..?{S} То ми је сад благодарност!{S} То ми је хвала што сам туђе радила да тебе, гада, отхраним 
пре уграбисте, часан вас убио!...{S} То ми сад код вас да дођемо у школу!{S} То је <pb n="445"  
 по... пелене и брисала твоја...?{S} То ми је сад благодарност!{S} То ми је хвала што сам туђе  
а ребра стајала читава на ртењачи, и то ми је била још једина успомена од мојих негдашњих груди 
кад није ништа шта онда кријете?{S} Што ми ниси одмах казала шта је?{S} Што ћемо ми овде?{S} Шт 
} Боже, боже, баш си дете!</p> <p>— Што ми то говориш?... кад знаш да није! — рече Пава бришући 
ећао ја — примети хоџа.</p> <p>- Па што ми не рече одмах да нећеш, стрвино — цикну Срећко и сте 
одар“.</p> <p>— Мала главобоља, као што ми сам господар изволе рећи.</p> <p>— Али <hi>господар< 
26" /> набаве кола да ћу чинити оно што ми налаже моја војничка дужност.</p> <p>Тек тада ми црн 
</p> <p>— Здравља ми, не могу.{S} Нешто ми се ноге одсекоше.</p> <p>Осећала је како је на махов 
ам ову реченицу нарочито упамтио, пошто ми је она у неколико објашњавала где сам и у чије сам р 
ен остао на мостићу у планини.{S} Ствар ми је изгледала подозрива, ја сам ставио под присмотру  
мање око 100 дуката.{S} Истина, тапетар ми још није поднео предрачун, али и без његова предрачу 
а била, здравља ми!</p> <p>— Истина нос ми није баш тако згодан за светлу кнегињу, ал, најпосле 
 ниси ни чуо добро.{S} Кажем ти, јутрос ми је била госпођа Цанка.{S} Од ње сам све чула.{S} А њ 
гушим <pb n="479" /> и у тој муци свест ми опет мрче.{S} Не знам да ли сам дуго остао у том нес 
и богови, ни људине <pb n="326" /> могу ми ништа више ни дати ни узети, ни помоћи ни одмоћи. </ 
 се скроји други нов нос.{S} Јес, очију ми, бата ми прича да у Звониграду има мајстора, скроје  
ао памук - Петрија отпљуну — јес, очију ми; чисто човеку гадно и да ухвати, чисто му се чини, б 
 с лева и продужи. </p> <p>- Бих, очију ми, бих сунца ми!</p> <p>— Ама шта би, шта би? — упита  
: - „А онај црче за тобом!{S} Јес очију ми!{S} Лудује!{S} Ал неће га шале <pb n="228" /> омасти 
к најпосле не дођоше и кола.{S} Помогну ми, натоварим вас на кола и донесем кући.</p> <p>— Боје 
везаше некаквим каишем, али тако, да су ми под каишем и руке око чланака биле притегнуте - тако 
 т. д. све у том правцу.{S} Стављана су ми питања специјално о неким угледнијим личностима из к 
 што мање бруке и срамоте...{S} Деца су ми плаховита да не легне крв, да ми се кућа сасвим не и 
у преварили, ја сам обманут.... дали су ми да поједем креслу јерусалимском храму и да попијем в 
леге срески и окружни лекари причали су ми многе, веома интересне и карактеристичне случајеве.< 
а ноћ позван сам хитно к вама; рекли су ми да сте озбиљно болесни.{S} Дошао сам и нашао вас где 
о шта се десило.{S} Памтим лепо како су ми стављена последња питања; памтим <pb n="484" /> лепо 
утимир устаде.</p> <p>— Не знаш како су ми бљутаве те придике о народној љубави.{S} Владалац им 
У осталом није ми нико крив!{S} Лепо су ми говорили сви који су га познавали...{S} Али ја луда! 
ари природно, онако како јесу, а што су ми у томе отворили очи за цело је заслуга неколицине ра 
ре очистити једним ударцем.{S} Нешто су ми сувише побеснели ти жутокљунићи.{S} Размазила их мој 
рим није могло бити ни помена, пошто су ми уста била тако запушена и стегнута, да сам једва мог 
е, иди.{S} Твоја тешка мудровања већ су ми овде на врх главе, иди одавде....</p> <p>— Ја ово не 
> <p>— Ах!{S} Зликовац један!{S} Још су ми цигло два ребра стајала читава на ртењачи, и то ми ј 
х и више да ти кажем, али нећу.{S} Нису ми крива невина деца! — рече Боја и пође из угла.</p> < 
дначи с мушкињем.{S} Тек тада ако би их ми жене могле научити реду и уредности — примети госпођ 
разговор!{S} То и мене занима!{S} И баш ми је мило да чујем, шта о оваким стварима мислите ви п 
е умем да јашем, а Ваша Светлост навлаш ми дала кобилу што баца чифтета....{S} Грдно сам се угр 
, ето, не верујем у екватор, па шта ћеш ми сад!{S} Не верујем!</p> <p>Учитељ прсну грохотом у с 
ажем.</p> <p>— Добро, да видимо шта ћеш ми-</p> <p>У овом кошкању, Лепша је у два три маха поку 
ре, благосиљаћеш ти мене, еј! стопе ћеш ми љубити, ја ти кажем....{S} Да се чуваш!{S} Не знам з 
 души што ваља да ти кажем.{S} Учинићеш ми ваљда ту последњу услугу да ме саслушаш.{S} Отпусти  
. „Ћути, добро је, још нема три.{S} Још ми можеш бар укратко испричати“....</p> <p>За тренутак  
пред Ратком за неупутности женине — Још ми никад није овако говорила.{S} Но Ратко га предусрете 
ао сам јутрос на кожи и на бутинама још ми се познаје, како сам се на жице нажуљио.{S} И ја мис 
и,</l> <l>Кад видимо књаза свог,</l> <l>Ми смо чисто џинови.</l> <l>С тога Боже подржи </l> <l> 
настије Косанића, па и то неће бити без мига самога команданта.</p> <p>Други начелник опет јављ 
оси што има тако лепу жену да и господи мигне оком.{S} Најпосле, ма како било, ми нећемо ни у ч 
ослушао, он опет одступи, махну главом, мигну оком и прошапута као за себе: „још хода!{S} Плани 
у чељад.</p> <p>Поздравише се.{S} Синђа мигну Пави, а Срећку рече: „Да те нешто упитам, господи 
е крилима, па се увуче у часовник, чича мигну с обадва ока и прошапута „хм! тако!{S} То ти знаш 
село.</p> <p>— Па што онда, тата, браца Мика носи сукњу, кад је он официр и дупло мушко? — рече 
ста, а фрајла све нешто шапуће, а браца Мика све дави фрајлу, па је све мува, а мени жао за фра 
не, испружи шапу, извуче нокте; а браца Мика вели војницима: ето виш’ и мачак вам каже да сте г 
</p> <p>- А где си ти то видео да браца Мика носи сукњу?{S} Кад је он то носио сукњу? — узе рас 
оме дувамо у уста?{S} Па што онда браца Мика и фрајла све дувају, дувају један другом у уста, а 
 Ратко заинтересован.</p> <p>— Па браца Мика — потврди дете.</p> <p>- А где си ти то видео да б 
та да се види) а нама смешно како браца Мика изгледа у сукњи и женској рекли, па извирујемо исп 
де у реду као оно војници, кад их браца Мика наређа поред дувара, и заповеди им да сви гледају  
ема, а овамо, кад ту капљицу метемо под микроскоп, ми налазимо у њој читав свет животињица, — т 
, — одговори кнез.</p> <p>— Хајде сада, мила моја — рече Мона Лепши.</p> <p>Лешна крочи.{S} Мут 
и могло бити друкчије.</p> <p>О слатка, мила слико, — драга сенко из далеке, минуле прошлости,  
а он је полако шапутао: „децо моја! ах, мила децо моја!“ После је стао јецати и јецао је све ви 
 „свој драги народ“; народ хвали „свога мила господара“; достојно је похваљена <pb n="193" /> с 
десну руку и обасу је пољупцима. — Моја мила сестрице, ти се не срдиш? је ли да се не срдиш?{S} 
 сина, а душа му је у заносу говорила: „Мила, слатка <pb n="535" /> мајко и хранитељко, међер п 
ви одмах.{S} Издата је строга наредба и милановачкој полицији.</p> <p>Међутим прође дан, два, т 
е неке тихе, благе, сетне радости, неке миле, драге и слатке туге.{S} Она је жалила, туговала — 
ено шарено цвеће и ведро, плаво небо, и миле песме веселих тица....{S} Ту је познао прве сласти 
 /> <p>— Задржала сам се важним послом, мили мој!{S} Ствар се тицала твојих најближих интереса. 
лцем по челу, рече му озбиљно: — Чујеш, мили мој, сад ваља озбиљно да се разговарамо; ствар је  
ма и најгора и најружнија, вазда вам је милија од своје рођене.{S} Јамачно ни ти не ћеш бити бо 
е то какав новац?{S} На такве се ствари милијуни троше.{S} Шта је двадесет хиљада?{S} Па и то ј 
p> <p>„Од снажна, млада човека, кога је милина било погледати, за 5—6 месеци постаје ругобна ст 
 члан ове тајне дружине, и то је било у Милиновцу, приликом твога путовања.{S} Па онда, ко ти ј 
чери били су на конаку у окружном граду Милиновцу.{S} Одсели су у згради окружна начелства, пош 
ено прстење, брилијантске огрлице, које милионе вреде, свакојаки други женски накити, а сем ост 
 Ратко? — упита Растислав.</p> <p>Ратко Милитковић био је министар унутрашњих послова.</p> <p>— 
е...</p> <p>— Море ви, тамо!{S} Еј, ти, Милићу!!{S} Стојадине!{S} Шта рекох ја, како се мора ић 
ласти сељак.</p> <p>— Не мељи, Бога ти, Милићу.{S} Потера потером и заклетва заклетвом, али 400 
пшо, лепото моја, за тебе анђеле, рају, мило срце моје, за тебе бих дао круну, царевину, Алекса 
и Лепши пажњу на ово: — Чујеш ли га!{S} Мило детету, сркнуло љубавна нектара, раздрагало се, па 
нагу, о, не бојте се; вратиће вам свима мило за драго!</p> <pb n="397" /> <p>— Добро, добро, до 
ор!{S} То и мене занима!{S} И баш ми је мило да чујем, шта о оваким стварима мислите ви практич 
ђу мушкиња и женскиња.</p> <p>— Мени је мило што бар у неколико моји назори о тим стварима нала 
импатично, <pb n="371" /> нешто добро и мило, нешто што човека привлачи и улива му поверење, не 
582" /> <p>— Шта ћу, брате! зар је мени мило?{S} Ето!{S} Што те нисам пре хапсио!{S} Промисли с 
и: „ово је твој народ“ — и њему је било мило.</p> <p>Кад је доведен у Балканију и изабран за кн 
>Враничић набра чело.{S} Њему није било мило што су се десиле све ове случајности.{S} Све ово с 
 тако светло и радосно, тако неисказано мило, и драго и срцу слатко.{S} И сад као да мину крај  
Јела је ћутала; она је трпела она нежна миловања, а и самој јој се чинило чудно што то трпи, и  
 њега.{S} Онда настаје стезање, дрпање, миловање, ваљање, превртање, девојке често падају у зан 
е, а све се завршује страсним, заносним миловањем, и тек после тога Мутимир постаје човек с кој 
по једно узимати на крило.{S} Све их је миловао, љубио, па онда на једанпут узе плакати.{S} Прв 
осподин опет узе Јелу за руку и поче је миловати, час по глави, час по леђима, прислањајући се  
 се укаже зора, и сам ћу се кренути.{S} Милоја и жандарма повешћу са собом да покажу место.{S}  
аничић је понајвише мотрио на сељаке, а Милоја није ни погледао.{S} Но зато је Жика пратио свак 
 пушку и обори <hi>Зликовца</hi>.{S} На Милоја вели, није нико ни пуцао.{S} Милоје опет неоступ 
ки није ни на ум падало да што сумња на Милоја.{S} Боже сачувај!{S} Али од самога почетка Жики  
Враничић је више мотрио на сељаке но на Милоја, и њему се учини као да су сељаци са свим умирен 
Перуна.{S} Али он га нађе сама.{S} Чича Милоја није више било ту.{S} Жика се осврте и викну га  
 сад је настало питање куда ће?{S} Чича Милоја није било, а он је једини био кадар да их провед 
пре били с њима.{S} Перун упита за чича Милоја, али њега не бејаше нигде на домаки и на догледу 
инистру.{S} Обадва су писма цртала чича Милоја као човека на кога је ваљало припазити, пошто је 
" /> даде никоме другом да саслуша чича Милоја, већ сам лично узе ту ствар у поступак.</p> <p>С 
еху и остане да чека лепе гласе од чича Милоја.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Недељу д 
је дуго трајало.{S} Начелник прими чича Милоја лепо, рече му да седне и сам му намести столицу  
ки је сад било још незгодније крај чича Милоја, али ту није било помоћи.</p> <milestone unit="s 
 <p>Недељу дана доцније видели смо чича Милоја како у глухо доба ноћи превози преко Дунава Жику 
 на <pb n="655" /> три сахата раније од Милоја.{S} Свак прича друкчије.{S} Милоје вели погинуо  
тога тренутка утекао.</p> <p>Док је код Милоја владао овакав страх и забуна, код Жике на против 
, и никакве сумње није могло бити да је Милоја друштво послало да проведе Враничића преко ових  
ну.{S} Жандарм тврди обратно, окривљује Милоја да је био у дослуху са <hi>Зликовцем</hi>, и да  
одозрива, ја сам ставио под присмотру и Милоја и жандарма, а потеру сам наредио по вашој запове 
ји је својим одлучним погледом приковао Милоја за место, он би још тога тренутка утекао.</p> <p 
p>Но Жика је с нестрпљењем обилазио око Милоја и чим уграби згодан тренутак он га живо упита:</ 
а Жика је и нехотице почешће погледао у Милоја.{S} Он га је гледао и онда, кад је Милоје разгов 
и да им је намера била да убију и њега (Милоја) и Зликовца, и то с тога да би добили обећану уц 
оје,“ а ван Орловца већином под именом „Милоја Мислошивца.“ У позиву је стајало да се позива „р 
ве ненадне речи сељакове Жика пребледи; Милоје беше устао и крочио два корака у страну, па сад  
бијање не објашњује ни једна страна.{S} Милоје криви жандарме; вели, да су они први пуцали и да 
е од Милоја.{S} Свак прича друкчије.{S} Милоје вели погинуо је <hi>Зликовац</hi>, жандарм не ос 
p> <p>Крочише још неколико корачаји.{S} Милоје застаде; застадоше и остали.{S} Пред њима је био 
 На Милоја вели, није нико ни пуцао.{S} Милоје опет неоступно уверава да је он био спремио све  
 ту одмах иза планине, а у потврду тога Милоје је по именце распитивао за околне кметове; за су 
о изненађен.</p> <p>- Од куда ти, газда Милоје, ако бога знаш, и ко ти каза нашу лозинку? — пит 
 ово он што иде за тобом? — упита газда Милоје, а говорио је све тише, што се Враничић више при 
 Жику.</p> <p>— Чини ми се теби је чика Милоје још од ноћас изгледао подозрив?</p> <p>— Чим сам 
 да дође са свим други човек.{S} Истина Милоје је после објаснио како се десила та промена, пок 
лпама указа се струја црвене крви, чича Милоје и нехотице потрча страдалнику и прихвати га за г 
лико поврати да је могао говорити, чича Милоје рече: — Пропао сам!</p> <p>- Јеси — одговори нач 
говорност.</p> <p>Тако препоручен, чича Милоје морао је доћи у додир с покрајинским начелником, 
ита га оштро:</p> <p>— Шта је ово, чича Милоје?</p> <p>Старац је био шаљивчина; не слутећи ништ 
 <p>Начелник ништа не одговори.{S} Чича Милоје натаче своје наочаре, узе писмо у руке, диже га  
це прате га необичне околности.{S} Чича Милоје пошао је од мене ономад с уверењем, да не зна је 
то сам имао част известити вас.{S} Чича Милоје и други жандарм вратили су се синоћ, а дошли су  
ио несрећни случај у планини, и да чича Милоје није побегао, они би још ноћас стигли у град при 
пу.</p> <p>После подужег разговора чича Милоје и начелник погоде се.{S} Три дана доцније чича М 
и познате, увериле су сељаке да је чича Милоје са својим друштвом доиста из оближњега села Брег 
начелником Врбавцем.</p> <p>Шта је чича Милоје имао с покрајинским начелником. као и то чиме су 
ник погоде се.{S} Три дана доцније чича Милоје отпутује „трговачким послом“ у источне крајеве Б 
p>Жика одјури напред, а Враничић и чича Милоје пођоше за њим полако.{S} Старац први прекиде ћут 
сма, једно начелнику краја, у који чича Милоје одлази, а друго господ. министру.{S} Обадва су п 
из големе траве.{S} Напред је ишао чича Милоје, за њим Враничић, а за овим Жика.{S} Већ су тако 
, да не буде у страху ни онда, ако чича Милоје падне случајно под одговорност.</p> <p>Тако преп 
главом да откупим своју? - уздахну чича Милоје.</p> <p>- То ти је! - рече начелник равнодушно.{ 
а макар опет утекао натраг.</p> <p>Чича Милоје није веровао начелнику; сматрао је да је ово сам 
о је о узроцима те промене.</p> <p>Чича Милоје и ту је промену приписивао промењеном расположењ 
е губи у далекој прошлости.</p> <p>Чича Милоје — јер он је био трећи у друштву — смејао се Жики 
ед тобом спалити ово писмо.</p> <p>Чича Милоје није одмах разумео захтев начелников.{S} Како да 
ему се надају? шта очекују?</p> <p>Чича Милоје причао је пуно интересних и радосних ствари:{S}  
а, познатога у Орловцу под именом „чича Милоје,“ а ван Орловца већином под именом „Милоја Мисло 
леиздаје.{S} Из писма је излазило да је Милоје био главни покретач завере, кривљи и од самог ст 
лоја.{S} Он га је гледао и онда, кад је Милоје разговарао са сељацима....{S} И чудновато!{S} Та 
{S} Црнојевића је интересовало да ли је Милоје ово учинио у споразуму с влашћу, и какве су му б 
једнако на југ.{S} Пет година провео је Милоје по овим планинама (као предузимач секао дрва и г 
 му се у два три маха учинило као да се Милоје у разговору с овим сељацима погледа онако, како  
 какве помоћи, по богу син да си - рече Милоје, а његове старачке очи заводнише од суза.</p> <p 
тали?..</p> <p>— „Стрпен спасен“ — рече Милоје полако, гласом човека који је много искусио и ст 
 Оставите мени да их ја пропитам — рече Милоје.</p> <p>— Питај их ти, а питаћемо и ми — рече Жи 
 указа се струја црвене крви.{S} Жика и Милоје притрчаше!...</p> </div> <pb n="558" /> <div typ 
 чамцу био је Враничић; у другом Жика и Милоје, који је управљао думеном.{S} На небу се бејаху  
дне стране на другу.</p> <p>На ове речи Милоје се упути мосту, пређе га брзо и позва и остале д 
о неугодно што се за ово путовање нашао Милоје, кад је био договор да дође са свим други човек. 
ево; управо, <pb n="552" /> Жики је био Милоје оно, што је уморном и ознојеном човеку отворен п 
 ни трага од човечија живота!</p> <p>Но Милоје се није ништа чудио.{S} Он рече равнодушно да ће 
о ли што више.</p> <p>Затим је узео реч Милоје, и, по ранијем споразуму, испричао сељацима чита 
рекиде Враничић ово дуго ћутање.</p> <p>Милоје не одговори ништа; Жика рече нешто, али то је пр 
 бивао толико пута у вашем дому.</p> <p>Милоје узе набрајати поједине случајеве, приликом тих њ 
{S} Но зато је Жика пратио сваки покрет Милојев.{S} Он то није чинио намерно, но управо нехотиц 
тлу победу...</p> <p>Слушајући ове речи Милојеве, његов високи сапутник мало по мало утону у та 
ељаци са свим умирени и разуверени овим Милојевим причањем; пређашње сумње са свим је нестало и 
творен, а познато му је било и име чича Милојево.{S} И он га узе распитивати шта се све дешава  
Враничић више примицао.{S} Жика потврди Милојево питање климањем главе.{S} У томе приђе и Врани 
ти, Жику је непрестано дирало присуство Милојево; управо, <pb n="552" /> Жики је био Милоје оно 
елник истим тоном.</p> <p>Писмо је било Милојево, упућено неком попу који је пре две години стр 
о тренутан, тако пролазан израз на лицу Милојевом, да га је нестајало скоро у исти мах кад се и 
презан човек.{S} И ако је ствар са чича Милојем удесио тако, да се није имао ничега бојати, опе 
ста угужвано писмо, рашири га пред чича Милојем на столу и упита га оштро:</p> <p>— Шта је ово, 
а је јамачно удешена у споразуму с чича Милојем? — упита Црнојевић.</p> <p>— Друкчије није могл 
S} Дабогме!{S} Хоће жена и да има кнеза милосника, и опет сва чаршија да јој виче: „Ох како је  
 удовање, јер ко ће се оженити кнежевом милосницом.</p> <p>И ова жена, која је имала толико леп 
 неокаљану успомену свога оца.{S} То је милост коју вам чини ваш господар, коме сте радили о гл 
, па наравно да ја то теби кажем <hi>из милост</hi>; да те не волем зар бих ти рекао да си глуп 
ти старога кнеза.</p> <p>Отуда га врати милост новог, младог кнеза, који га чак узе к себи за а 
сподар, коме сте радили о глави; ту вам милост чиним ја.</p> <p>— Неће те ли то, онда ћу овог т 
 првом балканском ђенералу ја вам чиним милост остављам да изберете начин како ћете умрети.{S}  
 са мном шали.{S} Ја то увек примам као милост од Ваше Светлости — за што иначе....</p> <p>— Шт 
гић, место да изгуби, баш би тиме добио милост кнежеву.{S} Дакле, не убиство Перуна Црнојевића, 
Ратко са својом дружином опет не дођу у милост код кнеза. — То би упропастило све дојакошње спр 
 је узвикнуо: „Господару, учините ми ту милост, узмите огртач, ваш доктор вас моли, ваш доктор  
а тај поглед као да је говорио:</p> <p>„Милост, добри људи!{S} Спасавајте ме, ако овде још има  
човек који сад пише у својој титули „па милости <pb n="18" /> божјој“ — код нас је све могуће,  
ом пикљу или ме на овом месту држи ваша милости и ваша добра воља...{S} Кратко, јасно, мора јед 
p> <p>Усхићен овим новим знаком кнежеве милости, што му кнез поче говорити „ти“ — млади доктор  
д ваше, већ ја нећу да живим ни од чије милости.{S} Ја хоћу једном да знам: седим ли ја на балк 
овани, да би се показао достојан толике милости, био је ванредно вредан; радио је дан ноћ; учин 
 прст детету на уста и рече пун очинске милости:</p> <p>— Та ућути ти, чегртаљко једна, која ни 
сподине!{S} У каквој јадној и несрећној милости!{S} Шта! наложница кнежева да буде, да буде њег 
жева слика одговори:</p> <p>— Ја сам по милости божијој владалац Балканије, а рођен сам од кнеж 
опет настави доктор.</p> <p>- Ама шта у милости, господине!{S} У каквој јадној и несрећној мило 
о желети више за своје дете, но да је у милости код кнеза?{S} Где би њој могло бити лепше, а ва 
то њена кућа и њено друштво није било у милости код Звониграђана.{S} Све што је водило рачуна о 
ених, вазда се старао да буде код њих у милости.</p> <p>Није трпио противречење и опозицију.{S} 
крено с моје стране, а ја хоћу да будем милостиван спрам <pb n="515" /> вас, г. Растиславе, и а 
е да то не може бити?</p> <p>— Па бива, милостиви господине, бива!{S} Има доста ствари од којих 
едведа.{S} А вама треба баш за медведа, милостиви господине? — рече Ката чисто с подругљивим ос 
ест?</p> <p>— То није била управитељка, милостиви господине.</p> <p>— Е него ко је био? — упита 
тражио.</p> <p>— Па, кад сам већ дошла, милостиви господине, можете се слободно поуздати, као у 
 се пада као од падавице.</p> <p>— Има, милостиви господине.</p> <pb n="118" /> <p>— Чуо сам јо 
а то сад вреди!{S} То је дугачка прича, милостиви господине — ако допустите да говоримо што дру 
 он разговор.</p> <p>- Има такве траве, милостиви господине.</p> <p>- А је ли истина да сте јед 
акав сан и је ли чврст?</p> <p>- Траје, милостиви господине, колико ко хоће! а и чврст је, прем 
а пуковник.</p> <p>— Саме се проказале, милостиви господине.{S} Пуковнику дође мало чудно ово п 
љењем, какве су оне?</p> <p>— Па добре, милостиви господине, добре...</p> <p>— Па што сте онда  
.</p> <p>- Па, ви заповедајте, питајте, милостиви господине, а ја ћу казивати што будем умела и 
?{S} Неке жене, мислим.</p> <p>— Јесте, милостиви господине, још четири жене.</p> <p>— Ваљда ух 
ав је тамо.{S} Ви знате ко тамо долази, милостиви господине!</p> <p>— А надзорнице над женским  
уда све то можете ви знати?</p> <p>- О, милостиви господине, жив човек свашта научи; човек чест 
в случај како рекох?</p> <p>- Био, био, милостиви господине.</p> <p>- А колико може да траје та 
стражарима.{S} То на робији бива често, милостиви господине. _</p> <p>- А је ли био овакав случ 
рих и злих.{S} А и тешко је бити добар, милостиви господине, с онаким светом какав је тамо.{S}  
>- За моје време изменило их се тројица милостиви господине; а било их је свакојаких, <pb n="11 
 при самој помисли да ће му сутра бити „милостиви господар“ оно исто дете, коме је он до јуче з 
у посету два пут, и то ићи прва, док се милостивна једва једном одлучила, да благонаклоно врати 
овога нашег најновијег роба.{S} Буди му милостивна — рече Мона с ђаволским осмејком, затим се о 
о вољан да га обаспе својим владалачким милостима!... </p> <p>....{S}Али може бити баш то!..{S} 
бичај да млада кад се доведе у кућу, од милоште свима укућанима надене нова имена, и ни једно,  
и је леп нос; по некад ми дође да га од милоште откинем, а мој клипа Вилип вели да би ме по нос 
е њиним обичним именом.{S} Ова имена од милоште друкчија су но обична и каткад су врло лепа.{S} 
ветитељских уста лију се слатке речи од милоште, или мудре речи од поуке.{S} Она је добра као д 
тер из народне приче, која од неодољиве милоште свако своје дете у наручју удави.</p> <p>У живо 
ти баш то!..{S} Можда баш те владалачке милоште!...{S} Јес, може бити баш оне и гоне пуковника  
ne unit="subSection" /> <p>Лепосава, из милоште прозвана Лепша, говорила је истину, кад је рекл 
 како сам је тада топло загрлио. „Није, милошто моја!{S} Добри бог не може се срдити на најсвет 
о ногом на ову благословену и њему тако милу земљу!{S} Тада је пао на колена, бацио се ничице н 
} С каквим је идеалима он крочио на ову милу, свету земљу, а шта га срета одмах на првом кораку 
 Еј, моје невино полетарче! — рече Мона милујући кнеза по глави. — Зар ти збиља мислиш да и ту  
толице само да се отресе овога досадног милушења, оде и стаде крај другог прозора, а поглед јој 
ро шапућући, само с јаком афектацијом и мимиком.{S} Сад на један пут он проговори гласно, чисто 
, зар што смо ми сељанке, те смо ваљаде мимо свет.{S} Што бајаги не би он могао волети и сељанк 
стражњу страну јеленичког брда, прођоше мимо њега три лица; поздравише га, па један од њих пена 
ство као мин. спољ. послова.</p> <p>Али мимо све и више од свију био је одликован први намесник 
 но кад се примакоше обали, он пропусти мимо се други чамац.{S} Овај измаче прилично напред, па 
ње.{S} Делећи и сам зебње Растислављеве мин. полиције предузимао је непрестано све нове и нове  
вратима се зачу куцање.{S} Уђе начелник мин. спољ. послова.</p> <p>— Њ. Височанство јако жали ш 
стислав је ушао у ново министарство као мин. спољ. послова.</p> <p>Али мимо све и више од свију 
е; свуда у наоколо поред зида пружао се миндерлук — то је био једини намештај у овој одаји.</p> 
лу.{S} Кнеза су испружили по леђушке на миндерлуку, наместили му под главу једно јастуче од кау 
ком оделу, седео је прекрштених ногу на миндерлуку, и пуштао дим по дим из шарене наргиле, што  
Оне опазише огромну човечију прилику на миндерлуку.{S} Крупан човек с дугачком белом брадом, зб 
а намери на исто девојче са бриљантским минђушама.{S} Кнез викне дете и загледа минђуше.{S} Али 
нађење његово кад место бриљанта нађе у минђушама — ческо стакло.{S} Мал га капља није ударила! 
минђушама.{S} Кнез викне дете и загледа минђуше.{S} Али какво је било изненађење његово кад мес 
} Једној девојци даде красне бриљантске минђуше.{S} Поклони су били предани госпођи управитељки 
 гранчици, така си, бива, ти.{S} Ко год мине крај ружице хоће му се, бива, да је узбере; ружа м 
 разних боја и других препарата.{S} Има минералних боја: црвена (цинобер), зелена, плава и друг 
 намесници: председник државног савета, министар правде, који је уједно био и чувар државног пе 
ду и стрељан.</p> <p>Свемоћан у војсци, министар Врбавац учинио је први покушај своје диктатуре 
 г. Растислављев, мекосрдачни г. Ратко, министар унутр. послова!{S} Туга сиротице удовице могла 
ло по целој кући.{S} Чујући неку ларму, министар Кугић бејаше изашао из чекаонице и упутио се с 
 петка 23. марта ноћу, ђенерал Врбавац, министар војни и министар председник у Балканији, преми 
о била жалосна улога, коју је твој бив. министар унутрашњих послова играо у афери Црнојевићева  
е је могао по вољи пустити корак.{S} Г. министар је ходао и нешто размишљао, али, већ на први п 
од сакривене цигаре.</p> <p>Данас је г. министар тако поранио, да чича Јова није имао кад ни по 
да се у ствар није умешао главом сам г. министар унутр. послова.{S} После дугог трагања, њему ј 
 замуца и једва изговори да је дошао г. министар унутрашњих послова, и да би радо говорио с г.  
 на прстима.</p> <p>— Да ли је дошао г. министар Ратко? — упита Растислав.</p> <p>Ратко Милитко 
ед само прошапућу: „Зар је већ дошао г. министар?“ — па брже боље сваки трчи на своје место, жу 
ер за ово неколико последњих недеља „г. министар изволели су изгледати са свим друкчије.“</p> < 
егов долазак.</p> <p>Доктор се правдао; министар стаде у страну и ћутећки је слушао.</p> <p>— Ј 
а мачку, неко на козу, неко на вола.{S} Министар Ратко, и поред избуљених очију, личио је на сл 
које му више нема изласка, ни спаса.{S} Министар председник држаће у својој руци крајеве те мре 
 бије силом — ти њега удри хитрином.{S} Министар заповеда буди консервативац; послушан чиновник 
стислав показа руком на своју госпођу — Министар полиције!{S} Е, мој пашо (Они су били пашенози 
оме је и остало.{S} Цео град знао је да министар преседник болује од „гушобоље“.{S} Тада је прв 
ву, наместо покојнога Врбавца, поставља министар спољних послова г. Растислав за привремена врш 
олазила су кола Растислављева, а у њима министар унутрашњих <pb n="137" /> послова, г. Ратко, и 
ни састанак много вреди.{S} У расписима министар никад не може упознати своје подручне с <hi>ду 
 и пренеражен.</p> <p>— Шта је? — упита министар забринуто и стаде.{S} Ађутант једва промуца:{S 
ом овом руљом командује и води је његов министар Кугић, и сви они замахују да ударе њега, Мутим 
 <p>У таквом се расположењу налазио сад министар Растислав.</p> <p>Пошто се сит находао, он изв 
опкољена.{S} Одмах ћу дати да се дозове министар председник и министар правде.{S} Прочитаћу им  
у је ствар јасна.{S} Пре свега редак је министар који ће то баш тако <pb n="567" /> отворено тр 
сталом, њин је положај јасан.{S} Њин је министар човек новајлија; што они буду хтели, то мора и 
есило у конаку.</p> <p>Маврикије био је министар просвете.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
стислав.</p> <p>Ратко Милитковић био је министар унутрашњих послова.</p> <p>— Не знам, да стрчи 
ј морате зната...{S} А најпосле, ви сте министар председник; вас се ствар тиче толико исто, кол 
орили:</p> <p>— Па наравно!{S} Ако је и министар, он мора водити рачуна о нашим убеђењима.{S} И 
ноћу, ђенерал Врбавац, министар војни и министар председник у Балканији, преминуо је, измучен д 
дати да се дозове министар председник и министар правде.{S} Прочитаћу им документа која несумњи 
афским жицама преко којих су начелник и министар стојали у вези, и тако је могао бити ухваћен ц 
уке управу над војском, постав уједно и министар војни.{S} Испуштајући из руку кнежевску власт, 
јвише га је убеђивало то што и доктор и министар <pb n="623" /> тврде да је провео у заносу ско 
р полиције.{S} Ко не би рекао да сте ви министар полиције, само кад вас чује како ви то тачно з 
 зна.{S} Као да из књиге чита!{S} Прави министар полиције.{S} Ко не би рекао да сте ви министар 
е ће они владати целом ситуацијом; нови министар биће у њиној руци, и како они са својим извешт 
унало као извесно — а то је, да ће нови министар разјурити све старе полициске чиновнике, <pb n 
ли су с многих крајева Балканије и нови министар брзо је био претрпан само тим стварима.</p> <p 
ка буде уклоњен, а на његово место нови министар постави кога свог присталицу, на то се не треб 
с, господине, да ценимо!...</p> <p>Нови министар полиције осећао је потребу да се лично позна с 
 револвером и голим ножем у руци, војни министар Врбавац тражио је од својих другова да проклам 
аље носио.{S} Најпосле, постао је војни министар.</p> <p>Ови успеси јако су га заносили.{S} Он  
 да могу.{S} Разлог је овај:{S} Дотични министар, или дотични чиновник нема право да чини саслу 
 свакога, само је његов пашанац тадашњи министар полиције, уживао његово поверење.{S} Делећи и  
вета онај исти моћни Врбавац, онај исти министар преседник, човек мало болестан, али човек који 
S} А кад се цела комедија свршила, твој министар дели још награде начелницима који су били глав 
аш силазак у Ташмаден!{S} Зар сан и мој министар г. Кугић, кога сам рођеним очима гледао шта ра 
е и да вуче одговорност.{S} С тога, као министар председник, он ће увек бирати за министре унут 
а је брзо био започео.{S} И доиста, као министар, Ратко никад не би проповедао ову теорију чино 
 мрачан, раздражљив, нестрпељив.{S} Као министар председник, он је често у седницама отворено н 
ку овоме братству.{S} Он је дакле и као министар радио на ширењу друштвених начела, а поглавито 
м <pb n="303" /> тога Врбавац је постао министар председник и узео у своје руке управу над војс 
 Кугића, за оно мало времена док је био министар.</p> <p>Тако званом либерализму припада садашњ 
ка срцем; <pb n="561" /> први им је био министар по имену, а други заповедник и господар на дел 
<p>И доиста, већ је више од сахата како министар Растислав хода.{S} Дошао је још око 7 и по час 
луд му мука.{S} Начелници опазише да их министар слуша и ућуташе као заливени.</p> <p>— Молим,  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Министар Кугић редовно је и савесно извештавао кнеза о  
и рођаци но што се обично узима.</p> <p>Министар унутрашњих послова, г. Ратко, био је сад управ 
а пута немам“....</p> <p>Један од г. г. министара примети му:</p> <p>„И ми тако исто имамо наш  
ј служби; измењао је некаквих двајестак министара; министарство-спољних послова сматрао је као  
ти из Звониграда, па бој се има и самих министара.{S} Задатак је ове дружине, како се вели, скр 
у сале чу се грохотан смех.{S} Око бив. министарке госпође Софије беше се скупила велика гомили 
роди мати.“</p> <p>Госпођи Софији, бив. министарки казала је: „Ја данас дупло треба да частим;  
 /> <p>Три дана доцније после те строге министарске наредбе, начелник дозна да је некаква издај 
ручном чиновништву свој програм и своје министарске намере и планове.{S} Он неће гледати на пар 
цира отишао министарству, где су држане министарске седнице; људе остави напољу, а сам уђе унут 
ранкама.{S} То ће убрзо пресећи и честе министарске промене.{S} Стални виши чиновници утицаће д 
имамо.{S} Ту примамо странце, ту држимо министарске седнице; с тога је ово мало и наређено.{S}  
S} Како је све ово лепо и укусно; прави министарски салон.{S} Нисам мислила да је све овако леп 
лико година Врбавац, пред запрепашћеним министарским саветом, прокламовао младога Мутимира за к 
чинске савете,“ били одсудно противни у министарским седницама, да се ма каква помоћ указује бр 
скудици</hi>, и кризи.{S} Ту ће онда од министарског доброг расположења зависити издавање цивил 
овор био је као неки извештај о његовом министарском раду.{S} У говору напомену Кугић, како га  
оље учинио да је својој госпођи уступио министарску столицу.{S} Кнежеву <pb n="579" /> слику, к 
фактички прикупи у своје руке сву власт министарску, власт коју има влада, а та је власт била г 
нистрима, градећи од кнеза просту лутку министарску.{S} Уверавају кнеза да њега овај устав ништ 
 прво питао кога да узме за председника министарства и да му је она највише наваљивала за тебе. 
ници утицаће да постану сталнија и сама министарства. <hi>Граби на све стране власт, и што једн 
је стављао ултиматум — или Растислав из министарства, или иде он — ђенерал.{S} Кад је ствар већ 
м било вајде да сте с мојим изласком из министарства одмах и ви сви подавали оставке?{S} Данас  
ћи избијали из рукава.</p> <p>Чиновници министарства долазили су редом један по један.{S} Обичн 
дом, у коме се ми саветујемо (Преседник министарства примети другу до себе — он ово своје насиљ 
вештаји.“</p> <p>У томе смислу начелник министарства имао је да састави писмо за све окружне на 
 од кнеза, у коме ми нуди председништво министарства.{S} Има у писму и других ствари, али то је 
змењао је некаквих двајестак министара; министарство-спољних послова сматрао је као своју кућу, 
ативцима и њима понуди власт да саставе министарство? — питао је понова Растислав.</p> <p>— Онд 
арочито одликовао.{S} Нудио му је чак и министарство.{S} Но ту су дошли у опреку због његова сл 
 државно здање, које поодавно служи као министарство финансије.</p> <p>У једном шумарку, у томе 
иновничким.{S} Растислав је ушао у ново министарство као мин. спољ. послова.</p> <p>Али мимо св 
ав ту свршио.{S} Не само што би изгубио министарство, но му од кивна ђенерала ни сама глава не  
ањем, врховна управа земаљска - државно министарство остало је без способних радника, и та се ш 
 и с тим расположењем дошао је јутрос у министарство још пре 8 часова.{S} Ту је још једном проч 
д се погледао у огледало, при поласку у министарство, видео је да изгледа подмлађен, подновљен, 
днесете оставку заједно са целим својим министарством“ — писао је кнез Мутимир.</p> <p>Растисла 
 да барата час по једном, час по другом министарству.{S} Срећом то није дуго трајало и сад је з 
онеле су кнежев указ, којим се у војном министарству, наместо покојнога Врбавца, поставља минис 
 неколико најпоузданијих официра отишао министарству, где су држане министарске седнице; људе о 
" /> <p>Било је то у великој дворани, у министарству спољних послова, у оној истој дворани, где 
 је кнез Мутимир понудио преседништво у министарству, да ти је писао некакво захвално писмо, у  
м једнога Ратка, Растислав се окружио у министарству самим нулама, људима без иницијативе и без 
на да видим како изгледа овде код вас у министарству....{S} Но, чек прво да мало одахнем, дозво 
нти Црнојевићеви.{S} С тога тражи од г. министра одобрење да може учинити ванредан издатак ради 
ан сан.</p> <p>— Дакле, видели сте и г. министра Кугића.{S} То је веома интересно!{S} Међу слик 
тра, а на вратима, пред канцеларијом г. министра спољних послова, већ стоји момак.</p> <p>Стари 
корак и о свему тачно да извештавају г. министра.</p> <pb n="581" /> <p>Три дана доцније после  
напунио ни месец дана од доласка новога министра Кугића, а већ је у сваком окружном месту, у св 
/p> <p>Овај случај престравио је новога министра.{S} Он је ту први пут осетио како је немоћан д 
} Ништа друго но све је то масло новога министра.{S} Хоће да се удобри кнезу.</p> <p>И мржња и  
инама изашао је мирољубив распис новога министра полиције, у коме објављује подручном чиновништ 
и своје, охрабрени попустљивошћу новога министра, данас су већ говорили:</p> <p>— Па наравно!{S 
 уништења.{S} На такво поступање првога министра угледају се и други, његови потчињени, те и он 
ад кнез ту виде најпосле и самога свога министра полиције, господина Кугића.</p> <p>Мутимир се  
р хоћеш да си већи господин и од самога министра!{S} Е, мој брајко, не заслужује се тако ванџам 
а данас им ево тај исти човек долази за министра, и то још долази у друштву с људима који ни по 
лициски чиновници.{S} У нови кабинет за министра полиције био је ушао човек о чијој се енергији 
ђу стављају државни интереси, а не воља министра председника.</p> <p>Мутимир плану.{S} Ухватив  
ти позвани на чашу вина код свога новог министра.{S} Тек, пошто су изашли од њега, један по јед 
ари.{S} Командант на сва уста грди свог министра, вели да је то пијана баба, који није ни зашта 
ненадна смрт кнежева затекла као војног министра, и коме је било суђено да наскоро одигра кратк 
већ била дужност да га слуша као војног министра.</p> <p>Његово стално присуство код војске спр 
а</head> <p>Растислављев пад са столице министра председника изазвао је с почетка голему узруја 
вас се ствар тиче толико исто, колико и министра у чију струку то спада.</p> <p>Блед и једак Ра 
сет пута тако велики камен спао с груди министра Растислава.</p> <p>Три ноћи узастопце спавао ј 
 г. министру председнику.{S} Он извести министра војног и обојица су наизменце призивала к себи 
очи у глави.{S} Од сеоског пудара па до министра свако место има свој значај и своју вредност,  
.{S} Све то снажиће положај и ауторитет министра председника.{S} Често ће бити <pb n="389" /> д 
жиш свога политичког противника, служиш министра, који је вођ противничке странке — примећују о 
у и с државним пословима.{S} Узео је за министре људе незгодне у сваком погледу, с тога ће сад  
све су већи изгледи да ће он узимати за министре људе слабе и ништавне, који ће му чинити по во 
нистар председник, он ће увек бирати за министре унутрашљих послова људе одсудне и преке; смеле 
ћи људи који ће рећи кнезу: узми нас за министре, па заповедај у државним пословима како <pb n= 
.{S} Вичеш на дворјане, на великаше, на министре, а проповедаш врлину гомиле.{S} Револуционарка 
беснило.</p> <p>— Је ли тако, мој верни министре, узданицо престола мога!{S} Је ли тако?! — Кне 
чној костурницу своје супруге.{S} Кнез, министри, преставници страних држава и многи виши чинов 
лужитељи, чиновници, вршитељи дужности, министри, особе.... јес, све су то <hi>особе</hi>, свак 
p>Ађутанта ставе под присмотру, а г. г. министри остану да чекају кнежево пробуђење.</p> <miles 
умем вас и ваше чиновничке положаје.{S} Министри нека се мењају, а сви виши чиновнички положаји 
тина сазвати од данас за месец дана, да министри, државни савет и све власти и чиновници земаљс 
и прошапута му на ухо:</p> <p>— Господа министри су на окупу.{S} Г. председник послао је да нит 
 и наклоњене апсолутизму.{S} Сви његови министри унутрашњих послова биће омрзнути у народу, али 
} Носили су га на рукама његови другови министри, који су овим указали последњу почаст своме уп 
инвалиди.{S} Но бива случајева где нови министри баш траже од својих потчињених да пређу у њихо 
оји стари државници и доглавници, твоји министри и бивши министри, твоји дворски љубавници — он 
ци и доглавници, твоји министри и бивши министри, твоји дворски љубавници — они, које си подига 
Власт кроз сва времена, власт под свима министрима, <pb n="569" /> власт у свима околностима, в 
 рекнеш?{S} Коме?{S} Да, да!{S} Господи министрима...{S} Да!...{S} Разумем!...</p> <p>Говорећи  
ред у уставној монархији, већ је предао министрима, градећи од кнеза просту лутку министарску.{ 
и своје подручне с <hi>духом</hi> свога министровања.{S} За то су потребни лични састанци и лич 
 угледују чича Јову <pb n="361" /> пред министровим вратима, они убрзају кораке, узгред само пр 
о и прометанисати пред новим господином министром, — или човек треба да пази на образ, па ако д 
да пази на образ, па ако дође у сукоб с министром, а он богме и оставку да да, али својих начел 
ова прилика веома је добро дошла и бив. министру полиције — Ратку.{S} Сви окружни начелници бил 
дан покрајински начелник отправио је г. министру шифровану депешу велику 4 бланкета.{S} Ту се п 
де и одмах још те исте вечери напише г. министру опширан извештај, управо тужбу на учитеља, у к 
о спомене војном министру.{S} Ја сам г. министру о томе већ говорио, само нека му сад и кнез ре 
" /> <p>Најпосле пријаве ствар самом г. министру председнику.{S} Он извести министра војног и о 
оји чича Милоје одлази, а друго господ. министру.{S} Обадва су писма цртала чича Милоја као чов 
ју.{S} И капетан је морао попустити.{S} Министру је ствар отишла као откривена политичка завера 
а?{S} Шта је с тиме?{S} Колико је вајде министру противнику од тога и колика би му била штета,  
S} Један примерак те пашквиле послан је министру у прилогу.</p> <p>То је био почетак.{S} Наскор 
ве ноћи узастопце?!{S} За тим се окрете министру: — ходите ближе; и, показујући му претом докто 
то смишљеним извештајима, које ће слати министру.{S} Они мотре на све, и штогод опазе подозриво 
удно.</p> <p>У тај мах доктор даде знак министру као да му је хтео рећи да је кнез болестан и д 
града, куда су сви начелници ишли новом министру на подворење, орловачком начелнику дође једне  
их места у писму начелниковом, упућеном министру.</p> <p>......„По вашој заповести одмах је нар 
ојски.{S} Нека кнез само спомене војном министру.{S} Ја сам г. министру о томе већ говорио, сам 
{S} Правдао се да мора одмах ићи војном министру да чује шта он зна о тој тајанственој дружини. 
поверења, по нарочитом гласоноши послат министру у Звониград.</p> <p>Кугић би се зар и нашао ка 
од опазе подозриво, по дужности јављају министру.{S} А подозриве ствари избијају на све стране. 
и струке своје по површности, господину министру, вазда одани и покорно на расположењу премда,  
 и драго и срцу слатко.{S} И сад као да мину крај њене душе једна лака, провидљива, сјајна успо 
а, мила слико, — драга сенко из далеке, минуле прошлости, како се полако помаљаш из сива забора 
је то стакленце држао скоро читав један минут, а груди су му се високо надимале.{S} На једанпут 
estone unit="subSection" /> <p>После 10 минута кнез Мутимир био је у кући Врбавчевој.</p> <p>Уш 
 и вајкати.{S} Ја вас молим дајте ми 10 минута времена да се насамо разговоримо нас двоје.{S} Н 
ти, је ли могуће да кочијаш за непуна 4 минута може испрегнути и упрегнути 4 коња.</p> <p>-— Ви 
 се одлагати, господине ђенерале, ни 24 минута, а ви можете уређивати ваше ствари и после попиј 
т, загледа га и рече: — Једанајест и 25 минута.</p> <p>— Имам још 72 сахата.{S} У петак, у ово  
да у Јеленик обично стижем за непуних 9 минута.{S} Рецимо 10.{S} Од Звониграда до Јеленика 5 је 
>— Хитајте — рече кнез мало после — три минута већ је прошло.</p> <p>Ђенерал оста непомичан.</p 
.</p> <p>Ишле су брзо.{S} После два три минута Синђа поврте у манастирску авлију.{S} - Ама зар  
ед на кнеза. </p> <p>Тако прође десетак минута.{S} На један пут кнез жустро диже главу и упре у 
it="subSection" /> <p>Прошло је десетак минута; подводница се уклонила.{S} У плавом, мирисном б 
оба није дуго трајала.{S} После десетак минута хода косу је на једаред пресецала лепа удољица,  
ра.</p> <pb n="448" /> <p>После десетак минута, Мона опет отвори врата на будоару и викну кнеза 
а дође амо к мени.</p> <p>После десетак минута у дворану код Растислава уђе средовечан човек, с 
поред њега.</p> <p>Тако су ишли десетак минута.{S} Прво су се пели уз малу узбрдицу, па после о 
p> <p>Ђенерал се задржа читавих десетак минута У жениној соби.{S} Кад се отуда врати био је вео 
ком травом.</p> <p>За последњих десетак минута три пут су прескакали један исти планински поток 
соби своје жене.{S} Тек после двајестак минута ђенерал се врати.{S} Али, ах, боже, у каквом ста 
јвештији кочијаш ипак му треба три и по минута док промени коње, и то се обично понавља свака д 
, али бадава, ваља говорити истину: пет минута у сличним приликама и готово с потпуно непознати 
 деца омлатише забрањен плод.{S} За пет минута, рођена моја!{S} А? шта велиш?!{S} Ништа од нас, 
к је то еспап који се цео пазари за пет минута.{S} И нека не мисли кнез да је то каква случајно 
ише трошити ни једне речи.{S} Имате пет минута на промишљање.</p> <p>Кнез извади сахат, отвори  
ка то иде друкчије; њима је доста и пет минута!</p> <p>Кнез се поче џапати.{S} Мона је неправед 
погледу узорита жена али опет за то пет минута било јој је довољно да у туђој кући чији праг пр 
една кад толико пребацује Лепши тих пет минута.{S} Она се сирота доиста одупирала.{S} Ако има к 
једанпут кнез стаде, подиже сахат, „пет минута и два секунда“ — викну он - дакле шта сте се реш 
су стајали и посматрали.{S} Прође десет минута, прође четврт часа, прође и по часа, а они остад 
ође пет, прође десет, прође и петнајест минута, а ђенерал се не врати.{S} Кнез ослушну на врати 
 отерам коме треба да примим својих 300 минџурана.</p> <p>— Не знам само да л’ си сашио кесу, н 
ече да је то за кнеза и помуљи јој пет „минџурана“, прихвати стрина Синђа оберучке и одмах похи 
S} Покажите на делу колико вам је народ мио.{S} Ето, покушајте! — то је први корак на путу наро 
на му је одузела прохтев за јело, убила мир и спокојство душе његове, управо направила чудовишт 
 је поверена безбедност престола, ред и мир целе кнежевине, тај човек сам главом находи се у ре 
То је било довољно да ми одузме душевни мир, ја више нисам имао ни тренутка спокојства, вукла м 
ујетна величина..{S} Срећа је унутрашњи мир, срећа је душевно спокојство, срећа је мирна савест 
ђу се у загрљају вечнога <pb n="599" /> мира.{S} Смрт је велика, величанствена, вечна.{S} Она ј 
амириса кад приђе к нама.{S} Удари нека мира од њега, па, боже прости, као оно кад си у цркви.< 
настичном <pb n="513" /> и више му нема мира ни станка од испизмљене полиције.{S} Стотинама је  
таљко једна, која ни ноћу не даш никоме мира! — А за тим продужи ходање по средини собе, разгов 
 Жика, савладани умором боравили дубок, миран сан на једном од јужних огранака великих омаљскнх 
вотном лицу на један пут се појави тих, миран али страховито дубок бол.{S} Лепа Пава изгледала  
а срдит.{S} Растислав је изгледао веома миран.{S} Кад Врбавац прође поред њега и оде даље, Раст 
ћ престарео, изнемогао човек, склонит и миран старац, без властољубивих тежања, без воље и спос 
е ћутао.</p> <p>— Да човек не може бити миран ни у својој рођеној кући!{S} И ту надзор, и ту шп 
S} После се опет утиша; опет заузе свој миран, хладан положај и рече.</p> <pb n="86" /> <p>- Ра 
аље шта се ради на улици, да ли је свет миран, или се узрујао?{S} За тим; заповеди да му се спр 
е кнез француски, палећи цигару.</p> <p>Миран по спољашности, кнез Мутимир био је у истини још  
е да те на то нагнају.{S} Болан, болан, Мире какве су гадне шпекулације у томе теране на твој р 
ово да омасте!</p> <p>— Не чиниш мудро, Мире.{S} У тој дружини младих људи ти си имао искрених  
а се исправи и погледа кнеза озбиљно: — Мире,<ref target="#SRP18892_N11" /> зло те је научио, к 
ез помириса стакаоце и не осети никакав мирис.{S} Он приђе ђенералу и рече му:</p> <p>— Господи 
е може <pb n="99" /> лако да распознаје мирис од смрада.{S} Руке, ноге сви удови претворе се у  
чула шкрипа кнежевих корака и осећао се мирис од дуванског дима.{S} Кнез је прво дуго ходао и п 
врдио да Лепша има неки свој специфични мирис, који на њега дејствује као опијум, заноси га, па 
ичним мирисом, који би се могао назвати мирис чисте женске душе...</p> <p>Цео умотан у ту атмос 
ла је некако из дубине и имала је чудан мирис, од кога се морао затварати нос.{S} Била је црвен 
коњушници се осећао оштар, али пријатан мирис свежа пролећна сена.{S} Са свију страна чуло се з 
а му је помагало.</p> <p>Онај несносни „мирис“ свет је тумачио овако.{S} Пре је блато лепо мири 
 стакаоце некаква веома јака спирта или мириса, од чега се Каја опет поврати.</p> <p>— Шалим се 
 је тумачио овако.{S} Пре је блато лепо мирисало, сад се народ искварио, светитељска се глава н 
мна раван изгледала је као мек, шарен и мирисан персиски ћилим, који те чисто мами да се по њем 
замаглицу.{S} Изда и слух, па чак и моћ мирисања ослаби — паћеник већ више не може <pb n="99" / 
ркви.</p> <p>— Бог с тобом, па ко ће ти мирисати кад он не ће.{S} Њему и душа мирише.</p> <p>-  
стре потоке, њене китњасте гајеве, њена мирисна поља, њено шарено цвеће и ведро, плаво небо, и  
а осећао се задах келнске воде и других мирисних спиртова и лекарија.{S} Крај њега је седео на  
екад савије и отровна гуја и на румено, мирисно лишће њено наслања своју хладну, гадну пљоснату 
а; подводница се уклонила.{S} У плавом, мирисном будоару остала је сама Јела, узбуђена, уздрхта 
и да му се рука сама не пружи да лијепу мирисну ружицу узбере.{S} Ни старцу старост и мудрост њ 
на, кад ти се чини да цела природа дише мирисом, нежном топлином и обновљеним пролећним животом 
имира све је било запојено неким нежним мирисом, неком пријатном топлином, нечим што те одушевљ 
вера испуњена неким чудним, специфичним мирисом, који би се могао назвати мирис чисте женске ду 
це хоће му се, бива, да је узбере; ружа мирише и опија, и што год се назвало иксаном не море пр 
аво веле стари људи да балканиска земља мирише.“</p> <p>Од ноћас Враничића је још једнако прати 
и мирисати кад он не ће.{S} Њему и душа мирише.</p> <p>- Црна, Паво с тебе никако није скидао о 
 звала свој отров „леком“) ни на шта не мирише, малко је накисео, иначе ни по чему га човек не  
у овој проповеди његовој има нечега што мирише на политички угурсузлук, ади он није хтео истраж 
ај да кнеза у нужнику удаве, а цео овај миришљави догађај добио је име: <hi>Ђурђевградски намеш 
ружи јој на сребрном послужавнику мало, миришљаво писамце, с великим, златним монограмом на зав 
на посредница, онда ти све знаш, а чича Мирко у полицији постараће се онда, да и нама што кажеш 
а је нека чудна живост, необична за ова мирна, забачена планинска села, која обично остају на м 
прошла кроз мачије нокте, после је била мирна.</p> <p>Док је ово говорила, у Кате се засветлише 
е стању налазио кнез Мутимир.{S} У сред мирна, управо философска разговора о дужностима владарс 
, срећа је душевно спокојство, срећа је мирна савест, срећа је кад се у јутру тргнеш иза сна, п 
је ко не дозна — моја је савест чиста и мирна...{S} То је срећа — <hi>Срећа су здрави, мирни, с 
е опази ништа.{S} Улица је била пуста и мирна, а наш незнани ноћник већ се беше склонио у оближ 
.{S} То је срећа — <hi>Срећа су здрави, мирни, снажни живци</hi>!{S} Ти такве живце нећеш имати 
ио ми и два обртња на ртењачи!</p> <p>— Мирни будите! зачу се промукао глас из трећега гроба. — 
адве руке.</p> <p>— Тако, сад ћемо бити мирни, рече он у шили, али као мало заједљиво, и притиш 
се тиче, као што и сами видите, људи су мирни, слушају, чекају.{S} Нема ништа, молим покорно, ш 
но саслушали ову декламацију, па се још мирније разишли кућама.</p> <p>Тако се бар говорило.{S} 
е спавао је по 10 пуних часова дубоким, мирним, слатким сном.{S} То га је одморило, опоравило,  
жио међе, које се могу достићи обичним, мирним путем, без вратоломних скокова.{S} Он није помиш 
и“...</p> <p>Но ђаци су, како се прича, мирно саслушали ову декламацију, па се још мирније рази 
де је пре увек било тако <pb n="537" /> мирно, сад на једанпут настао некакав неред, нека трка, 
чић саслуша сељака до краја, саслуша га мирно и спокојно; после додаде равнодушно и као у шали, 
аље.{S} Погледа и себи у лице и нађе га мирно и хладно.</p> <p>— То већ прелази сваку меру; то  
 створ.{S} Час је то чопор говеди, која мирно пасу у ливади <pb n="139" /> крај пута.{S} Кад чу 
 њен поглед и сада оста оборен, али она мирно пусти да је кнез ухвати за руку, коју он обасу по 
 опет баци поглед у даљину; редови коња мирно су стојали везани за школски плот, само су репови 
{S} После пође даље ходати и рече доста мирно:</p> <p>— Па, на пример, ви најмите странце да <h 
 <p>— Слаго те нисам ништа; - рече хоџа мирно, усркујући дуг дим с наргиле — рекао сам да ћу дј 
неваљао човек као што си ти — рече хоџа мирно.</p> <pb n="236" /> <milestone unit="subSection"  
све је лаж!...</p> <p>Растислав саслуша мирно овај протест пуковников, а за тим продужи, као да 
> <p>— Радо бих их чуо — рече Растислав мирно.{S} Он у почетку беше пренуо; изгледало је као да 
педесет година владавине рече Растислав мирно.</p> <p>Но кнез као да није ни слушао шта он гово 
> <p>— Да! не мора — одговори Растислав мирно.</p> <p>Врбавац се већ црвенио као рак од једа.{S 
дио да се много не ларма, да чекају све мирно, па ће им се казати шта је.{S} Док су се сељаци г 
ју са свију страна, али да он ипак може мирно спавати, докле год ја, ти, и наше друштво стојимо 
раморни сто, на који се наслањао, он је мирно, хладно, полако, одбрајајући реч по реч, развијао 
ља трзала га је из овога заноса и он је мирно, с погнутом главом слушао разметања Мутимирова.</ 
а опијена страшћу, Лепша је, неко време мирно ћутала, не дајући ни најмања отпора безумној стра 
жавана пара.</p> <p>— Знам, — рече кнез мирно.</p> <p>— Али, кнеже, господару, реците ми искрен 
 и бикове, а пуштамо са свим слободно и мирно да читав низ кретена, богаља, блесана и јектичави 
утем у село.{S} Ствар се свршила лепо и мирно.{S} Тако је бар изгледало и тако су ствар узимали 
се враћао кући тек пред поноћ и тада би мирно проспавао до 8 часова у јутру, а сутра дан устаја 
чемо, он нити чита, нити пише, већ седи мирно, заваљен у столицу.</p> <p>Ноге испружио, прса ис 
естане плести, и са својим овцама стоји мирно крај пута, гледа заједно с њима овај сјајни спров 
ове љубави.{S} Лепша сад на то одговори мирно, да би све то било тако да није једне околности,  
</p> <pb n="82" /> <p>Растислав примети мирно: — А каква је нужда вама да држите шпијуне у свој 
дна пред овим човеком и могла је сасвим мирно говорити о започетој ствари, као да се све то тиц 
 је, ти ћеш га блажити и храбрити да он мирно гледа своја посла.{S} Његова безбедност спада у т 
есече: — Није тако, господару — рече он мирно, али одсудно.</p> <p>У тај мах доктор даде знак м 
ошто је целу ову причу Раткову саслушао мирно и равнодушно.{S} За тим настави, осврнув се Ратку 
чинити ма што против Косанића.{S} И ово мирно држање чича Степино познало се одмах на целом кра 
Кад чу глас да је кнез погинуо, он прво мирно испита војника од кога је, кад је и како је то чу 
е кнез Мутимир, и пуковник га виде како мирно рује око стола с цвећем, као човек који нешто без 
гне.{S} У опште Врбавац је говорио тако мирно и спокојно, да никоме не би ни на ум пало, како б 
душу и срце своје, а с поља је све било мирно и глатко.</p> <p>Тако је изгледао г. пуковник Врб 
S} У кући оштре нож да га закољу, а оно мирно и невино стоји и повјерљиво гледа наоколо, неслут 
одмицао за ово доба — говорио је доктор мирно и убедљиво.{S} Кнез га пресече; климајући главом  
 ово говорио, остали чланови слушали су мирно у сумрачној дворани, неки седећки, а неки стојећк 
аједанпут преобрази и од оног скромног, мирног страшљивог створења изађе нешто дрско и одсудно. 
вао буђен.{S} Разлика између пређашњега мирнога стања и ових данашњих трзавица била је очевидна 
е претвори у ухо.{S} Руке, ноге, све је мировало.{S} Чак је престао трептати и дисати.</p> <p>И 
и последњих година, услед чича Степиног мировања, и овај се крај био стишао.{S} Но сад све је о 
епу за неко време.{S} Он је више година мировао, истински је избегавао све прилике, где би мора 
лужбеним балканиским новинама изашао је мирољубив распис новога министра полиције, у коме објав 
 чинијом и повикну гласно: овим ћемо се миросати; ово ће бити знамење нашег јединства!</p> <pb  
ћаје његове, а то је једини начин да на миру остави крупне државне послове.{S} Сем тога, такав  
ска, која ни у гробу људе не оставља на миру!{S} А бар из гробова јасно се види, како је живот  
стрина Синђи, а ко је хтео да остане на миру морао је просто њу митити).{S} Јадној удовици најл 
ити њен положај, и да ће је оставити на миру, ако је доиста поштен човек.{S} А сад?{S} Чиме се  
ба ништа дирати; ваља га ту оставити на миру и чекати да се поврати, па га онда преместити у по 
а планинска села, која обично остају на миру и онда кад какав ванредни догађај потресе и узбуди 
савила једна једина мисао, мисао мутна, мисао мрачна, мисао тешка и пуна двоумица.{S} Видело се 
едина мисао, мисао мутна, мисао мрачна, мисао тешка и пуна двоумица.{S} Видело се да овај човек 
 бесмислица.{S} Шта је начело?{S} План, мисао коју желимо остварити.{S} А шта је државна служба 
се скупила и савила једна једина мисао, мисао мутна, мисао мрачна, мисао тешка и пуна двоумица. 
а севера на југ цело балканско тропоље; мисао, од које су се пренули робови, а као јасиков лист 
а као јасиков лист задрхтали господари; мисао коју је у Француској једва понела цела велика нац 
а своја плећа узео један једини човек — мисао велике и светле револуције за спасавање рода чове 
дише и његов драги господар.</p> <p>Ова мисао као електрични ударац чисто га диже са земље и пр 
зу.{S} Све је пропало.“ То је била прва мисао Врбавчева.{S} Али он сад осети да му се мисли и о 
?“ — сену Врбавцу кроз главу.{S} И прва мисао која му дође била је: „Издаја!“ Ја сам издан.{S}  
горко насмеја — Пала ми била на ум луда мисао да водим дневник о свему што се односи на тај дог 
воју у најстрашнијим мукама.</p> <p>Зла мисао, као и бесан пас, има своје оштре зубе; и кад их  
p> <p>У последње време појавила се била мисао, да се заостале порезе наплате од народа у натури 
намесништву, откуда је, веле, и потекла мисао о промени политичка правца и удаљавању сада прибл 
вимо то.{S} Сад баш паде ми на ум једна мисао.</p> <p>— Ви владари много уображавате о себи.{S} 
у беше се скупила и савила једна једина мисао, мисао мутна, мисао мрачна, мисао тешка и пуна дв 
ћас њему се у два - три маха јављала та мисао.{S} Али при свакој тој помисли сви његови осећаји 
 блудничку кућу?{S} И откуда у опште та мисао једној обичној жени?{S} Она је подметута од кога  
ртав човек, али ниједном од њих не дође мисао да се сврате, да још једном виде ту крваву лешину 
: „жено ти ћеш љубити.“</p> <p>Таква се мисао врзла по Лепшиној болној глави.{S} До синоћ најср 
к, кад је тако висок господин.{S} Та се мисао све више учвршћивала; најпосле Јела је у њу тврдо 
оже то трпети.</p> <p>То јест та јој се мисао јављала, али не овако јасно — У том тренутку у ње 
у хоџу окретном Срећку одмах паде на ум мисао како би се и хоџа могао згодно употребити у овој  
било и оно што се које кад тек само као мисао зачедило у глави његовој, све се то сад смешало у 
S} И на један пут њему прође кроз главу мисао: „Јес, и они коњи спадају у моју подручност.“</p> 
обан за сваки други рад, за сваку другу мисао, сем једино да се припије уз њу, да је стегне у н 
 за сваку реч; не дате ми да кажем моју мисао.</p> <p>Молим, молим, молим! — прихвати Растислав 
 говорио на одморке.{S} Искаже по једну мисао, стане, одахне, па иде даље.{S} Кнез га је слушао 
ево, загледа десно, кроз главу јој сену мисао — конак!</p> <p>Је ли могуће?!{S} Конак!{S} Зар о 
ија онако ће бити.</p> <p>Ратко додирну мисао да је незадовољству, које се код кнеза опажа, вел 
ми је пре десетак дана једну веома лепу мисао.{S} У нас се већ давно осећа потреба, да се отрес 
 да што помисли, но а она да прибере ту мисао, ње нестане, а на њено место, дође друга, исто та 
ори.{S} Продужујући даље отоич започету мисао, он живо настави:</p> <p>— Јес, не од ваше, већ ј 
је муке стало да ти разбијем ту махниту мисао и да те од ње повратим.{S} Мој је успех био у тол 
 одврати девојку да не подлегне.</p> <p>Мисао да и хоџу употребе у овој ствари пала је Срећку о 
само оно што је он звао својом „великом мисијом,“ но и саму главу своју.{S} Јер, кад се оставе  
вери једну важну тајну и једну тугаљиву мисију.{S} Писар у том срезу, Срећко се познавао са сви 
гледао као дете у повоју, или као каква мисирска мумија.</p> <p>— За име божије, господине марк 
ђа, напну реп и утеку уз ливаду.{S} Кад мисле да су довољно далеко умакла, од онога за, њих заг 
ред, те једни мисле и наређују, а други мисле и извршују што им је наређено.{S} Тако бива свуда 
.{S} То је, какав отров ови опасни људи мисле метати у мехуриће на тим својим стрелицама!</p> < 
. — С тога је учињен распоред, те једни мисле и наређују, а други мисле и извршују што им је на 
 тако мисле, и тако и јесте као што они мисле.</p> <p>Лепша узе ходати по соби, а на челу јој с 
и теби и овој земљи.</p> <p>- Јел’ тако мисле и твоја Балканска Браћа? упита кнез с осмејком.</ 
анска Браћа, и врло добро чине што тако мисле, и тако и јесте као што они мисле.</p> <p>Лепша у 
нису покидане.{S} Они и данас тако исто мисле о младом кнезу, као што су пре мислили о старом.{ 
„по чувењу“, т.ј. слушајући како о чему мисле и суде други учевнији људи.{S} По некад је та сво 
 Понуђена, Синђа се с почетка устезала, мислећи да ће јој се, као оно пре, понудити 5-6 цванцик 
ра“, он, г. Маврикије, <pb n="41" /> не мислећи ништа и сасвим механички додаде још: „факир фук 
 што брже из ове опасне клопке.{S} И не мислећи више где је и у каквом се стању налази, заборав 
 која се удалио млади господин.{S} И не мислећи ништа, она јурну овим вратима.{S} И она су била 
хартије.{S} Лепша је сад механички и не мислећи преметала по тим писмима.{S} Баш у тренутку кад 
е мисли, којима се носио.{S} На против, мисли су морале бити веома пријатне, јер се Растислав с 
ју, да у један мах мисли на сто ствари, мисли на све, и да баш с тога не зна ни шта мисли, ни ш 
љ престола.{S} Оно што сам ја помишљао, мисли и он, он с много већом жудњом погледа на твоју кр 
 Чисто се жена и наљути, а има и право, мисли да је ја лажем.{S} Не <pb n="373" /> може ни да з 
ез Мутимир био је у истини још узбуђен; мисли и осећаји брзо су се мењали.{S} Умирен појавом Ка 
лософирати.{S} Ја сам човек од дела.{S} Мисли како год знаш, и смисли што год хоћеш, мени само  
им опет почео двоумити.{S} Спопадоше га мисли како је Врбавац лукав човек, а Каја безазлена жен 
како га висока служба није спречила, да мисли о узвишеним задаћама, које стоје у задатку овоме  
ислио о томе.{S} О чему би она имала да мисли и зашто је он преклиње срећом и лепотом њеном да  
о не бих мислио?{S} Сваки човек мора да мисли.{S} И кокошка, па мисли, а камо ли човек!</p> <pb 
 примети да она ту управо и нема шта да мисли, пошто је он сам довољно већ мислио о томе.{S} О  
нетну прилику, не знајући управо шта да мисли. —</p> <p>Међу тим Кугић беше устао и руком је да 
жавне послове, што га не привикавате да мисли о државним стварима и да се бави озбиљним државни 
ава збрка осећаја, у глави читава збрка мисли.</p> <pb n="310" /> <p>— Дакле, ви знате!.. — реч 
ек!</p> <pb n="37" /> <p>— А! и кокошка мисли, велите; а мислите ли и ви као кокошка — рече кне 
правила чудовиште од човека.</p> <p>Има мисли које у свему потпуно личе на <hi>ујед бесног пса< 
 управо знао шта је лепше: да ли дубина мисли, или лепота и поетичност стиха.</p> <p>Тако су се 
е упита, — настави госпа живо, — на она мисли да је тако и код мене.{S} Јес!...</p> <p>После ов 
и човек мора да мисли.{S} И кокошка, па мисли, а камо ли човек!</p> <pb n="37" /> <p>— А! и кок 
и на све, и да баш с тога не зна ни шта мисли, ни шта осећа.{S} Он једва протепа:</p> <p>— Госп 
јасног.</p> <p>Нека неодређена збрка од мисли и осећаја, као беличаста пара, вртела јој се по г 
 госпођа Софија, као да је погађала ове мисли мужевљеве, држећи се за кваку, она рече:</p> <p>— 
 <p>Но Јела није имала кад довршити ове мисли и ово чуђење.{S} На соби се отворише врата, а на  
или часак њему пролетоше кроз главу ове мисли:</p> <p>„Којешта!{S} Какве су то бајаги скрупуле. 
 му све време, привућиће сву пажњу, све мисли и све осећаје његове, а то је једини начин да на  
о је дубоко у себи да држи закопане све мисли своје, и као из закључана ковчега да вади кад му  
а његова пословања, у сва осећања и све мисли његове.</p> <p>Но Растислав није само мислио о то 
етрес и осуду, да и деле узајамно своје мисли и осећаје, да попију белу каву, или ако је лето и 
 нигде ништа.{S} Јавише му се свакојаке мисли и он већ бејаше почео сумњати, да ли и да узима у 
соки сапутник мало по мало утону у таке мисли и осећаје, који га брзо однеше у далеку прошлост  
ао да су му у току разговора дошле неке мисли које га заустављају, опомињу га да још по што шта 
 кантарском улицом, сав потонуо у тешке мисли како да се издржи мучна борба за насушни хлеб.{S} 
 биле никакве тегобне, непријатне и зле мисли, којима се носио.{S} На против, мисли су морале б 
а места.{S} Шта се он боји?{S} Ваљда не мисли, да ће га Лепша оставити с тога што може чути да  
 цео пазари за пет минута.{S} И нека не мисли кнез да је то каква случајност, да се то чудним с 
е већ и <hi>пристала</hi>, јер да се не мисли предати не би ни долазила — мислила је Мона у себ 
овом тренутку ни једне јасне и одређене мисли у глава; у овај мах њом су превлађивали <hi>осећа 
есече.{S} Сваки се удуби у своје рођене мисли.{S} Кнез Мутимир старао се да се сети ко је ова з 
и други од ње не трују.</p> <p>Све њене мисли, сви њени осећаји, цело душевно биће њено бунило  
врсне разузданости, без и једне озбиљне мисли у глави, без појма о свом узвишеном положају и св 
епе жене на један пут одагнало све црне мисли и зле слутње његове.{S} Он је гледао у оно лепо,  
губити и заносити у ове мрачне и ужасне мисли, иза његових леђа чу се лако шуштање женске хаљин 
а није кадар да то очува.{S} Што год се мисли чинити после, ваља употребити сад.{S} А средства  
што не сме учинити.{S} Најпосле њене се мисли почну занимати питањем: „који ли је тај, коме хоћ 
S} Кнез Мутимир!....</p> <p>Таке јој се мисли узеше кувати у глави и она се сад сети како је ли 
Врбавчева.{S} Али он сад осети да му се мисли и осећаји бркају, да у један мах мисли на сто ств 
 и ја сам се вазда старао да одагнам те мисли и да не мислим о теби лично.</p> <p>— Дакле, упам 
о је мислио Мутимир.{S} Под утицајем те мисли он учини примедбу о радозналости женској.{S} Каја 
е било продужење његове раније започете мисли, но одговор на Враничићево питање.</p> <p>Крочише 
е у једну тачку на зиду, на тако седи и мисли.</p> <pb n="95" /> <p>Тако је провео ваљда читаво 
може ми бити све свеједно шта ко о мени мисли, па и то како ти цениш целу ову ствар.</p> <p>— П 
 звати Лепшу к себи, кад тако зло о њој мисли.{S} Такав је суд неправедан.{S} Лепша то није нич 
о, а очевидно је било да о нечем другом мисли у том тренутку.</p> <p>Жика је, познавао ово душе 
је, Паво, бог с тобом, друго.{S} Шта он мисли, ко му га зна, тек он с тебе није скидао очију, т 
 се о њој у кругу кнежеве родбине рђаво мисли: — <foreign xml:lang="fr">Oh! pas de danger, mon  
д њега увек био знак да нешто врло живо мисли.{S} Још се једном загледа у огледалу, искашља се  
ћај, да он није у стању ни да што друго мисли, ни да што друго осећа до оно, што га бејаше цело 
ина, као да је неким „наитијем“ прозрео мисли начелникове (а ко зна, можда је начелник и гласно 
, на што доктор одлучно изјави, да тако мисли не само он, но „сваки балканиски родољуб“, и да т 
 ове особине, да о ствари дуго и упорно мисли, поницало је свестрано гледање на ствари, далеко  
 је начелник и гласно изговорио ово што мисли) окрете се на једаред Вујадину:</p> <p>— Начелник 
S} Међу тим начелник је говорио оно што мисли.{S} Ни Ратко у Звониграду, на ни његов начелник у 
 се бејаше тумбе окренуо цео један свет мисли, осећаја и планова.{S} Полазећи у Балканију он је 
 младићем Растислав је сав био утонуо у мисли о ономе што је од њега чуо.{S} Кнез је остао на п 
ца.{S} Док погледам човека, знам шта му мисли свака длака на глави, а ви ми причате шта вам је  
 мисли и осећаји бркају, да у један мах мисли на сто ствари, мисли на све, и да баш с тога не з 
вану, обузета читавим ројем изукрштаних мисли.</p> <p>На један пут Мутимир одскочи од зида и по 
сам те волела и вољно сам их приносила, мислила сам на твоју круну, и радила само у твом интере 
јала:</p> <p>— Је ли да ти је чудно?{S} Мислила сам да ћу те изненадити.{S} Е, ево да чујеш.{S} 
у његове сузе, а он их није достојан“ — мислила је она у себи, и окренув се нагло прозору, труд 
се не мисли предати не би ни долазила — мислила је Мона у себи.{S} За тим додаде гласно: „Ето т 
 нас оне мало не растресу и не освеже — мислила је Мона улазећи у кућу.</p> </div> <div type="c 
е доиста одјури, бар на време — Јела је мислила шта да ради.{S} Куда ће сама у свет?{S} Шта ће  
и пође брзим кораком.{S} Она никад није мислила да буде кнегиња, нити је сањала о улогама Помпа 
зе говорити много што шта, што или није мислила никако ни казивати, или је рачунала да то каже  
 туна? — упита Пава зачуђено.{S} Ја сам мислила да је доле у потоку.{S} Их, да знаш, стрина Син 
усно; прави министарски салон.{S} Нисам мислила да је све овако лепо — примети гђа Софија.</p>  
доста ретка особина: он је био неуморни мислилац.{S} Могао је по недељу дана мислити о једном и 
ије ствар схватили, но спорији а упорни мислилац.</p> <p>Из ове особине, да о ствари дуго и упо 
истина, тај екватор може бити и највећи мислилац на свету, али свакојако ја опет за то мислим,  
то мисле о младом кнезу, као што су пре мислили о старом.{S} Ви сте и данас у њином <pb n="91"  
к.</p> <p>Ућуташе обоје; обоје су нешто мислили.</p> <pb n="120" /> <p>— Хм, хм! да!{S} То ми ј 
 нешто „особито“, „ванредно“ ; обоје су мислили, „каква разлика!“ Напослетку, господин кресне ж 
, на махове су јој опет утицали: час су мислили да су изгубљени, а час опет да су ван сваке опа 
и.{S} Десетак пуних дана само је о томе мислило, само се у томе живело, само се тим ваздухом ди 
знаде кнежева ађутанта.{S} О другоме се мислило да је сам кнез.{S} Свет га поздрави бурним ускл 
 се, још неко био осуђен?{S} Неке жене, мислим.</p> <p>— Јесте, милостиви господине, још четири 
<p>— У осталом кнез ће свратити к теби, мислим још колико по подне.{S} Па споразумите се.{S} Са 
слушаш.{S} Отпусти твоје људе.... т. ј. мислим војнике, жандарме, а ађутанти могу и чекати.{S}  
 пуну књажевску власт у рођене руке.{S} Мислим да ће народ то радосно дочекати!{S} Моја је жеља 
 голему забуну!...{S} Ја не знам шта да мислим — рече Лепша збуњена.</p> <p>Кнез јој на то прим 
еже раменима. — Ето и сам незнам шта да мислим.</p> <p>— За бога, да то није био какав жив сан, 
е ли ви кад год....</p> <p>— Наравно да мислим, Ваша Светлост, како не бих мислио?{S} Сваки чов 
пре поновимо наша вечерња посела.{S} Ја мислим сад у четвртак.{S} А?{S} Шта велиш?{S} Може ли?< 
и да је лепо гостопримство?</p> <p>— Ја мислим, Ваша Светлост, да је овај обичај остао од Турак 
е, како сам се на жице нажуљио.{S} И ја мислим кад би отишао сад на алеју, онде где су ме синоћ 
а). — Пусти ме да ти кажем отворено шта мислим, бар овде где смо сви своји, и где се немам чега 
 Не знам!{S} Ето, не знам....{S} Ја све мислим да су ме они овамо донели — домишљао се секретар 
азда старао да одагнам те мисли и да не мислим о теби лично.</p> <p>— Дакле, упамти ово.{S} У ц 
спита — рече Белини.</p> <p>— Ах! то не мислим ни ја, да ће они јавно потрзати овај ваш испит.{ 
} Она има 18 година?</p> <p>— 18, то не мислим, господару, али 16—17 имаће.{S} Сељанке су крупн 
ц на свету, али свакојако ја опет за то мислим, да је то велеиздајство хвалити туђега владаоца  
, као оно човек који се толико занео за мислима, да на речи и не пази.</p> <p>— Пропали смо ми  
ј замаглици, а тако исто бејаше почео и мислима да се губи у далекој прошлости.</p> <p>Чича Мил 
а.{S} Лепша се није отимала.{S} У њеним мислима и осећајима беше се извршила некаква промена, к 
 и уједињења свог племена.</p> <p>У тим мислима приђоше већ и обали.{S} У сумраку видела су се, 
у нису почели провлачити и њих двоје, у мислима и персони — и савез је тада већ био готов.{S} г 
оправни грађани.{S} И ми имамо право да мислимо о државним пословима, и да ценимо шта ваља, а ш 
="fr">Animal</foreign>“ — (ала је глуп) мислио је кнез с једне стране врата....</p> <pb n="44"  
успавано одојче, гледао га је и мислио, мислио на много и на далеко, док и њега, онако наваљена 
та за њима.</p> <p>— Био сам у очајању, мислио сам нећеш већ ни доћи.</p> <pb n="674" /> <p>— З 
авно — Даћу ти, прочитаћеш га после.{S} Мислио сам и смислио да се примим!{S} Не бих имао разло 
је кнез био у овако злогласној кући.{S} Мислио сам шта да радим, а црна прилика вајкала се што  
 сав простор до у вашу спаваћу собу.{S} Мислио сам већ да сте будни, али у соби тек видим да јо 
ставку, да не изгледа да ми је отета“ — мислио је Растислав у себи. „Ово је навалично кињење!{S 
pb n="44" /> <p>„Кнез је, може му се“ — мислио је Маврикије с друге стране врата.</p> <p>„Невас 
о пође тешко да ће се дотерати далеко — мислио је Ратко....</p> <p>Растислав примети само толик 
ао од осталих.{S} Седајућ за сто, он је мислио у себи:</p> <p>„Овде ће данас бити пијаних, мора 
ова.{S} Али Врбавац није то знао; он је мислио на друго, па је и овим речима придао други знача 
била сазрела у души његовој.{S} Прво је мислио, после је на јави сањао, најпосле сви ти снови п 
 ће на њу подејствовати.</p> <p>Тако је мислио Мутимир.{S} Под утицајем те мисли он учини приме 
 било ни једног дана кад Растислав није мислио о пуковнику Врбавцу и његовим плановима.{S} У не 
м тебе.{S} На против, кад год сам дубље мислио о тој ствари, твоја слика силом ми је излазила п 
 далека.</p> <p>Кнез застаде, подуже се мислио, за тим рече:</p> <p>— Дакле све што долази посл 
а своје успавано одојче, гледао га је и мислио, мислио на много и на далеко, док и њега, онако  
{S} Но Грујица није ништа знао. „Ја сам мислио да је с вама.{S} Ваљада је горе с батом“ — рече  
може радити с њом ништа.{S} Он је и сам мислио да јој доцније мало наговести ствар, али се није 
 знао сам да има још ствари о којој сам мислио да се разговарамо.{S} Један наш пријатељ бацио м 
о сам — рече Белини.</p> <p>— Одмах сам мислио!{S} Свакако то ће бити нека замка.{S} Никад не т 
ично општио?</p> <p>А после он је овако мислио: ко чини какав злочин, ако већ мора имати саучес 
зговарао, дежурни је све до сад једнако мислио о овој ствари, и то упорно мислио, и непристрасн 
и његове.</p> <p>Но Растислав није само мислио о томе, он је на томе и радио.</p> <p>Још с пута 
ка средовечна жена, а ја сам непрестано мислио да је мушко.{S} Дошав у двор најгоре ми је било  
днако мислио о овој ствари, и то упорно мислио, и непристрасно и хладно судио.{S} Он је решавао 
а да мисли, пошто је он сам довољно већ мислио о томе.{S} О чему би она имала да мисли и зашто  
о да мислим, Ваша Светлост, како не бих мислио?{S} Сваки човек мора да мисли.{S} И кокошка, па  
бојажљиво.</p> <p>— Е, изгубио изгубио! мислите да се изгубио?{S} А капетани, писари, па чак и  
ицу под коља...{S} Збиља, г. Маврикије, мислите ли ви кад год....</p> <p>— Наравно да мислим, В 
S} И оно што не дате ви, даће други.{S} Мислите неће се сутра наћи људи који ће рећи кнезу: узм 
 капетани, писари, па чак и ћате, а?{S} Мислите није их било који су настојавали да се продужи  
" /> <p>— А! и кокошка мисли, велите; а мислите ли и ви као кокошка — рече кнез вршећи рокаду — 
је мило да чујем, шта о оваким стварима мислите ви практичари, ви људи из народа?</p> <p>Начелн 
 да се ја овде силом држим!</p> <p>— Па мислите да није тако? — пресече га Растислав.</p> <p>—  
вог мужа, као да је хтела рећи: „па шта мислите ви ту?“.</p> <p>Кад Ратко рече да ађутант Свето 
— Ви се врло варате, г. Растиславе, кад мислите да ће ова земља, за љубав неколико недоучених ђ 
рпа.</p> <p>— Немојте се плашити.{S} Не мислите ваљда да ћу вам ја како зло учинити.</p> <p>Мла 
авне послове и да их мудро руководи, ви мислите сва је мудрост ту, да га удалите од државних по 
 пресече — А ви, г Маврикије, на шта ви мислите...{S} Бежи испред коња, не краљицу под коља...{ 
шећи рокаду — Ама да ми је знати шта ви мислите кад остављате да ја вама учиним овако — шах кра 
а се користе кнезом.{S} Све оно чиме ви мислите да га држите у шкрипцу, други ће му дати у мног 
и у нужди.{S} Није, здравља, ми, што ви мислите.{S} Баш сте лоле!“ А његов кревет као све се љу 
ве оно што му ви данас кратите, или што мислите да му делите парче по парче и тиме да га вежете 
вежа, млада, окретна памет — Ви на игру мислите....</p> <p>Кнез га пресече — А ви, г Маврикије, 
/p> <p>О!...{S} Она никад то није могла мислити.{S} Она је сасвим другче замишљала да дочека та 
ни мислилац.{S} Могао је по недељу дана мислити о једном истом предмету, а упорним мишљењем чес 
дновато.</p> <pb n="594" /> <p>Кнез узе мислити, да ли Богодан није то исто што и Богдан, т. ј. 
свет?{S} Шта ће бити с њом?{S} Умела је мислити.{S} Питала се, зар ће други бити бољи спрам ње, 
{S} Послуга дотрчи са свећама и може се мислити какву су слику виделе слуге код господара земље 
тимир никад није могао ни о чему другом мислити до о њој; бар не озбиљно.{S} Просто присуство њ 
и се.</p> <p>— То бар нисам никад могао мислити — поче Врбавац после подужег ћутања. — Да саме  
свештена лица, за која никад није могао мислити да се мешају у политику, а њих гле чак овде!</p 
ри инат!{S} Један владалац не може тако мислити.{S} Кад би владаоци тако лако уступали престоле 
 пут све — и баш то, за што би се могло мислити да ће покварити делу ствар, баш то је ствари од 
сети се ових твојих речи!{S} Онда нећеш мислити овако!{S} Могао бих и више да ти кажем, али нећ 
а слатка усташца; румене се као јагода, мислиш сад ће крв из њих канути.</p> <p>— Ама осети ли  
ах плане међу њима такав пожар раздора, мислиш никад се неће угасити.{S} Погледаш после четврт  
 <p>— Ко?{S} Момак што ти чисти хаљине, мислиш!{S} Боже Рале!{S} Та није, молим те, није, није  
ађани, свежи обрашчићи час су руменили, мислиш крв ће из њих канути, час су опет бледили као кр 
ља, Лепши је још лупало срце тако јако, мислиш сад ће искочити. „Јадниче моје“, — рече Мона с м 
о.</p> <pb n="261" /> <p>— Шта нема!{S} Мислиш нисмо ми видели ону роспију матору, што је овде  
ја, кад си гола — свак те презире...{S} Мислиш нисам ја то пробала.{S} И сад она хоће мене да у 
то, што ће њега пустити саме власти.{S} Мислиш да је он један пут био хватан?{S} Е... хеј, да с 
ње ће се још вечерас извршити.</p> <p>— Мислиш?</p> <p>— Насигурно!</p> <p>— Па?</p> <p>— Покуш 
милујући кнеза по глави. — Зар ти збиља мислиш да и ту може бити неког силовања.{S} Та од кад ј 
огуће?{S} И да ли је девојка?{S} А, шта мислиш, докторе, да ли је девојка?{S} Врло је интересно 
 Румуна у Балканији.{S} А, докторе, шта мислиш ти о томе?</p> <p>— Факт је, светлости, да смо м 
 осамнајесте године?{S} А, докторе, шта мислиш?{S} Она има 18 година?</p> <p>— 18, то не мислим 
таш данашњи положај.{S} На прилику, шта мислиш о твојој данашњој влади?{S} Сматраш ли је онако  
н од опасних интрига Врбавчевих.{S} Шта мислиш, ко је саопштио Растиславу податке који су га од 
ају никаквих дела, али се вараш.{S} Шта мислиш, чије је дело устанак у Херцеговини?{S} Ти не зн 
е исправи: — Неговори тако!{S} Знам шта мислиш, али не говори; сама та помисао понижава ме — ре 
ђо једна; сад треба дар заови, него шта мислиш, кад сам однеговала онакога брата сокола — рече  
 је са свим отворено.</p> <p>— Ваљда не мислиш, да сам за време свога бављења у Паризу живео у  
ја то, нема ту друга спаса.</p> <p>- Ти мислиш да немају никаквих дела, али се вараш.{S} Шта ми 
p>— Па ти хајде попењи се те види — ако мислиш.</p> <p>— Готово!{S} Или још боље да скрешем одо 
 ван Орловца већином под именом „Милоја Мислошивца.“ У позиву је стајало да се позива „ради сас 
бити кнез?“</p> <p>Једном избачена, ова мисмо није се више дала стукнути.{S} Она се као црв уле 
ео да остане на миру морао је просто њу митити).{S} Јадној удовици најлакше је натрунити, па се 
евет као све се љуља, све се љуља.{S} А Митра, ђаво, подвлачи му као руку под леђа и шапуће: „Ч 
а, лежиш ли, лежиш на том јастуку?{S} А Митра... а?“ А он као одговара: „Није, бога ми, није, з 
га о имендану даде на „презент“ госпођа Митра, и све му се чини као да му неко иза леђа шапуће: 
сам ја за то крив!{S} Растислав, Ратко, Митрополит, сви су навалили на ме.{S} Мени то самом неб 
е покојник опојан.{S} Чинодејствовао је митрополит с многим свештенством.{S} Архимандрит Нестор 
и се грохотом.</p> <p>Најпосле, госпођу Мицу Мона је одвела у будоар показала јој полупане ства 
ну: али наскоро примети, да се та слика миче, а и иначе му је изгледала сувише пластична.</p> < 
ом ја сам ту; из Звониграда се никуд не мичем.{S} И зар бих ја смела вас обманути.</p> <p>- Доб 
ко је провео ваљда читаво по сахата, не мичући се.{S} За тим протрља лице шакама и опет се наже 
е мишљење — рече Растислав апатично, не мичући се са своје наслоњаче — моје је мишљење, да нико 
ед избуљених очију, личио је на слепога миша.{S} На његовом лицу било је нешто што те подсећа н 
Краљеви место мозга имају у глави слепа миша.{S} Тиранину је најслађи ручак, који је скуван у с 
ог гнезда, а поремећени су доста и сами мишеви и пацови.{S} Стари сандуци, разобручана чамова б 
еност (парализа) у свима деловима тела; мишићи као да се окамене и човек на једанпут постаје по 
ал оста испрућен и грчевито укрућен.{S} Мишићи на образима и око уста грчевито су дрхтали; полу 
воде умивајући се, перући груди, главу, мишице.{S} После се обукао — бела огрлица, беле нарукви 
S} Он склопи око ње своје снажне, младе мишице, као две челичне полуге и стиште је у наручја та 
 пружао своје младе, снажне и развијене мишице, грлио је, наслањао главу на њене груди, а она,  
укама, с главом утиснутом међу стегнуте мишице.{S} Лепша је седела на дивану, обузета читавим р 
> <p>госпођа Софија обема рукама стиште мишицу свога мужа и чисто се обеси о њу.</p> <p>-— Моли 
оје ађутанте.{S} Један узе ђенерала под мишке, други за ноге, подигоше га и наместише на диван. 
одваљеном полом, с пуклом хаљином испод мишке — то је она.</p> <p>Тек кад се тако и нехотице ви 
 и у једном скоку окрете се, дохвати за мишку кнежева млађа ађутанта, рече му нешто живо и оштр 
ем и ту да чека.</p> <p>Затим шчепа под мишку с једне стране кнеза с друге Зара и енергично их  
узето у скупа, створило је о Мони такво мишлење, да су је се и бојали и избегавали је.</p> <p>А 
 дванаест година легао овако потрбушке, мишљах да се малко одморим, а пази! — она ме опет пробу 
>— Још је лепше, кад човек дође до тога мишљења о себи проматрајући друге, какви су они јадни — 
 су се брзо сложили.{S} Обојица су били мишљења да је Балканац, нарочито балканиски сељак, вели 
.</p> <pb n="504" /> <p>Ратислав је био мишљења да се све може остварити, а не само половина.{S 
власт у своје руке.{S} Растислав је био мишљења, да је опасност велика и да против конзерватива 
уну против династије.{S} Капетан је био мишљења да је то проста крађа, без икаквих политичких с 
сврати му пажњу на пса.{S} Перун је био мишљења да је то какав залутали чобански пас, на кога н 
 мичући се са своје наслоњаче — моје је мишљење, да нико нема права вређати друге без узрока и  
гљиво, с пуно ироније.</p> <p>— Моје је мишљење — рече Растислав апатично, не мичући се са свој 
 од њих прети голема опасност — било је мишљење Растислављево.</p> <p>Ратко је налазио да се мо 
е?{S} Је ли тако?{S} Делиш ли и ти моје мишљење.</p> <pb n="163" /> <p>Г. доктор није делио кне 
рати се она Ратку. — Поткрепи и ти моје мишљење да је ваш спас у томе, да од кнеза направите шт 
{S} Збиља, г. Растиславе, какво је ваше мишљење о томе?{S} Ја се у тим стварима не разумем.{S}  
а.{S} Веома ме интересује да чујем ваше мишљење у овој ствари.</p> <p>Све ово било је изговорен 
163" /> <p>Г. доктор није делио кнежево мишљење — бар га није делио у свему.{S} Он је и више и  
шност и своју поузданост.{S} То је било мишљење Ратково, а тако су ствар схватали и сами начелн 
е то лепо кад човек има о себи узвишено мишљење, рече Растислав хладно.</p> <p>— Још је лепше,  
противречење и опозицију.{S} Самостално мишљење код потчињених сматрао је као дрскост.</p> <p>З 
але су пословичке.</p> <p>Најпосле, оно мишљење народно, да је баба гора и од ђавола, да она мо 
0"> <head>ГЛАВА X.</head> <head>Стручно мишљење</head> <p>Било је већ два часа по поноћи, а пук 
иски родољуб“, и да то није само просто мишљење и уверење, већ политичка исвест, управо „национ 
тури.{S} Остали су на томе да саслушају мишљење тастово, па како рекне Хаџија онако ће бити.</p 
лити о једном истом предмету, а упорним мишљењем често је продирао и прозревао у ствар много ду 
/p> <p>Кнез Мутимир био је брз и лак на мишљењу.{S} Све ово пролетило му је за тренутак кроз гл 
в примети само толико, да је по његовом мишљењу кнез млад човек, код кога се сад тек управо поч 
 пословима руководи само једном једином мишљу: — да се одржи на власти.{S} Отаџбина, општи инте 
путем вратити се назад, и измирити се с мишљу да је и <pb n="645" /> овај покушај пропао.{S} На 
, али још никако не може да се помири с мишљу ни да је стар, те му с тога веома пријатно пада,  
а ону дивну траву како је волови слатко-млаве.</p> <p>Ова шала Жикина поврати Враничића из њего 
вуку огроман товар.{S} Газда ових кола, млад сељак, само у гаћама и кошуљи, подупирао је рамени 
стислав и кнежев ађутант, капетан Заре, млад, отресит, угледан официр.</p> <p>За кнежевим колим 
но јој нашла и красна младожењу; диван, млад, вредан трговац, леп, да очи од њега не одвојиш.{S 
 И шта ти лепше можеш пожелети?{S} Леп, млад, човек два ока од њега да не одвојиш.{S} Царева му 
први медецински ауторитет у Звониграду, млад, духовит човек, коме је ванредно дивно доликовала  
 кола запрегнута с два красна белца.{S} Млад, отресит и чисто обучен кочијаш слете с козла и от 
имира, он је једва дочекао овај пут.{S} Млад, здрав, снажан, пун младићске бујности, он је виде 
одина француски конзул у Звониграду.{S} Млад, образован човек, члан једне од најугледнијих фран 
тересно је видети како је један писар — млад човек, хоп лола, а пало му у део да заступа капета 
аспознавала.</p> <p>На вратима се указа млад, пун, угледан <pb n="59" /> човек, у лаком летњем  
ња на ове две околности:</p> <p>Кнез је млад човек, код кога се тек сад развијају мушки осећаји 
дан пут с ужасом опажа да већ више није млад, али још никако не може да се помири с мишљу ни да 
 развратник, управо ја сам још и сувише млад да бих то могао бити.{S} Али ја волем истину, воле 
о толико, да је по његовом мишљењу кнез млад човек, код кога се сад тек управо почињу развијати 
ако, како би га употребио и сваки други млад човек.{S} Ова фотографија је једне од његових љуба 
 свим цинички разлагати, како је он као млад човек, са свим природно, своје време у Паризу упот 
ни тренутак, када је његов дед, још као млад човек, кришом прелазио у Балканију да тамо започне 
 кад је кнез поодрастао, омужао, постао млад љубавник и младожења, од то доба госпођа Мона поче 
 и они зрели људи.{S} Ма како да је био млад, цигло после десетак месеци свога „кнежевања“ кнез 
у ме они окупили како се сваки владалац млад жени, па морам и ја.</p> <p>Лепша га оберучке одгу 
још не бојим, још се не дам; ја сам још млад“....</p> <pb n="367" /> <p>У таквом се расположењу 
ша Светлост боље зна...— А после свежа, млада, окретна памет — Ви на игру мислите....</p> <p>Кн 
 крви.{S} По жилама више не тече топла, млада крв, но растопљено, усијано гвожђе, које све сажи 
се повије и искриви.</p> <p>„Од снажна, млада човека, кога је милина било погледати, за 5—6 мес 
ко се играју два <pb n="268" /> красна, млада манастирска кера, прескачући један другог.{S} Кне 
бично зову вештицама; друга, на против, млада, развијена и веома, али веома лепа.{S} Обадве ове 
ђа назва Вога.</p> <p>— Бог ти помогао, млада — одговори хоџа.</p> <p>Синђа гурну Паву и прошап 
е то било тако необично! <pb n="444" /> Млада жена подала се младом, лепом човеку.{S} Па још уз 
врдила је још ранији избор Врбавчев.{S} Млада кнежевина Балканија имала је опет свога кнеза. „К 
бна, превремена, неприродна старост.{S} Млада, глатка, фина кожа огруби и орапави; једре, румен 
је трљала око слепих очију и по челу, а млада лепотица по грудима, слабинама и око срца.{S} Пос 
какво овално огледало у црном оквиру, а млада је узимала кнеза за руку, дизала му прст горе спр 
и светитељска глава.</p> <p>Истина, два млада безбожника, г. варошки лекар и г. окружни енжењер 
уги ађутант кнежев и дворски писар, два млада, весела човека.</p> <p>Потпуковник Драгишић, проф 
.</p> <p>Даме се одмах искупише око два млада весела човека.{S} Њина бујна младост, њине кицошк 
иле прешле преко тријестака.</p> <p>Два млада ОФицира одмах постадоше средиште целог друштва; р 
 у околини Звониграда, ухваћена некаква млада, веома лепа женска, врло отмена изгледа.{S} По св 
а искрено и срдачно загрли, да с његова млада срца отопи лед и студен и да пробуди у њему топлу 
звала Паву.{S} У Балканији је обичај да млада кад се доведе у кућу, од милоште свима укућанима  
шакама по коленима, — да сам богдице ја млада, па да нешто срећом мени когод понуди...{S} Пи!{S 
астиславу је постајала све лакше, да на млада кнеза дејствује, да га расположи за се и да му по 
ма се указаше две женске прилике, једна млада, витка, веома лепа девојка; друго средовечна жена 
 наскоро појави међу гардистима, и њина млада, добродушна лица засветлише се наивном радошћу.{S 
нога владара, уз то једног овако красна млада човека.</p> <p>Не чекајући одговор од Лепше, Мона 
и Арсенијеву Јаглику.“ То је била кршна млада из чувене Арсенијеве куће, а доведена тек то дана 
 затећиће на престолу Балканије владара млада, слаба, неискусна, а то може бити узрок да цела с 
м данима, које је претурила преко главе млада кнежевина Балканија, настали големи политички обр 
ој отац живи с твојом женом сад, док је млада, а кад ти порастеш, она ће већ бити стара?</p> <p 
Богородице у Звониграду.</p> <p>Тако је млада кнежевина Балканија на један пут изгубила круниса 
ори врата на колима, из којих се појави млада женска, стасита, лепа и укусно одевена.{S} Кочија 
p> <p>Кад се сумрак већ ухвати, она три млада човека изађоше из шумарка, и, пошто су добро нату 
, у томе парку, лежала су потрбушке три млада човека, који се нису скоро ни видели из велике тр 
а, овај непосредни додир два подједнако млада, подједнако бујна, подједнаком љубавном ватром за 
ислав чисто чудио толикој чврстоћи тако млада човека.{S} Само кад Растислав помену о награди —  
равно, господару, наравно! држава! и то млада држава, којој још цела будућност стоји тек пред њ 
и кнез.</p> <p>- За то — што сте ви још млада, неутврђена династија.{S} Истина, ти си већ четвр 
лас му је био храпав и промукао.</p> <p>Млада, лепа домаћица стукну престрављена.</p> <pb n="28 
реде.{S} Он склопи око ње своје снажне, младе мишице, као две челичне полуге и стиште је у нару 
 женска.{S} Тако исто друга су имена за младе, а друга за старије укућане.</note> <note xml:id= 
женска слика.{S} То је била фотографија младе, веома лепе девојке.</p> <p>— Гле, лепе слике!{S} 
Руса, где оцеви жене своје синове веома младе, још као децу од десетак година, а за жене узимај 
њега <pb n="499" /> стања, и да све ове младе људе увуче у своју сферу и свој делокруг.{S} Боја 
.{S} И како јој је он тада пружао своје младе, снажне и развијене мишице, грлио је, наслањао гл 
вониграђана, испили су први пехар своје младе и ведре љубавне среће, која их је доцније неодсту 
би како се у туђој кући залуђују и маме младе женске.</p> <p>— Кривац сам, с обореном и пепелом 
е; говориле су онако како обично говоре младе девојке, кад су добре друге, па једна другој казу 
 био сам с неким пријатељима да гледамо младе јелене — и ту те видим....{S} Допала ми се одмах  
ше свет натраг.{S} Кад кнез већ замаче, младеж се опет поче купити око гајдаша.{S} Бабе и старц 
 ми стара гарда одосмо ти у пензију!{S} Младеж нас задену за појас!{S} Данас сам имала необичну 
ло се, пило и веселило, као ово сад.{S} Младеж је већ почела била да окреће коло.{S} Ја сам био 
или сврх човека високи кукурузи; сеоска младеж обојега пола, по послу, често се налази у пољу,  
 весела лица и жива раздрагана погледа, млади доктор гипко прискочи, и пун страхопоштовања стад 
доведен у Балканију и изабран за кнеза, млади Мутимир био је дечак од својих 14 година; смеђ, п 
да, без икаквих претходних објашњавања, млади Белини — једва тек ако му је било 22 године — одм 
бом, како ће се, ако овако и даље пође, млади прасци балканиски ускоро показати као много већи  
p>Чисто збуњен толиком пажњом кнежевом, млади доктор топио се у изразима захвалности и учтива с 
и су дошли да буду отац готовом детету, млади кнеже мој — рече ђенерал снажно, ударајући гласом 
 дана бактања, најпосле су дигли руке - млади кнез се не даде сломити.</p> <p>То је била његова 
тицао је дан за даном, месец за месец - млади кнез је растао, развијао се.{S} Наравно, још је б 
 видећемо доцније.)</p> <p>Једном речи: млади кнез има својих махна и слабости; треба га пустит 
т бојао старац да пусти обадва сина.{S} Млади су, ватрени, частољубиви, а оружани; пашће у јаро 
ћену и обезбеђену од сваких потреса.{S} Млади кнез обасут је био даровима и поклонима из целе з 
xml:lang="fr">Oh, mon ange</foreign>! — млади господин опет је пољуби.{S} Сад је пољубац пао на 
лости, што му кнез поче говорити „ти“ — млади доктор одговори сав потресен:</p> <p>— Дивно, све 
подругљивим нагласком он рече:</p> <p>— Млади кнеже, то само ви можете допустити себи тако пона 
ошких нужника, али за то своје „хуљење“ млади мудраци мал нису кожом платили.</p> <p>Притеран у 
</p> <p>Кола су летела равним друмом, а млади кнез, наслоњен на меко узглавље, поче склапати оч 
но опет за то бол је био толико јак, да млади господин викну, и ухвати се руком за болно место. 
 што их је било у овоме друштву.{S} Све млади, весели, расположени људи, пуни снаге и добре вољ 
 и опреку с овом дружином?{S} То су све млади, даровити људи, и свакако ће будућност бити њина. 
е поп Ристо из Заглавића.{S} А ови овде млади попић, ово је поп Бумбар из Преклада....{S} И њег 
стоји тако; нико не би више желео да је млади кнез у свему човек и владар на свом месту.{S} Али 
ead> <head>Два профила</head> <p>Док је млади кнез Мутимир овако невешто и неуспешно кушао свој 
чано полагање испита зрелости, којим је млади кнез требао да заврши своје младићске штудије — о 
доласци, положај мужа, око кога се купе млади људи, молећи то за ово, то за оно, све се то узим 
чи тако нагло, и с таквом снагом, да се млади господин сустури и добро удари главом о сточић до 
етан и примити владу, потребно је да се млади кнез позна са својим народом.</p> <p>И иначе овај 
d> <p>Што се ближе примицао дан када ће млади кнез Мутимир напунити 18 година, те по уставу пос 
e honte</foreign>! (Каква срамота) рече млади господин, и пође полако преко собе, па онда на је 
ак пољубац.</p> <p>— Чудна ствар — рече млади господин!...{S} Ти (он је већ поче тикати) ти ваљ 
 за кнеза; греде су биле престругане, и млади кнез Мутимир сруши се у провалију....</p> <p>Какв 
а.</p> <pb n="251" /> <p>И стари Боја и млади Грујица и Анђелија преплашено су гледали на ту ст 
у учинили конзервативци.{S} Истина, ови млади људи већ инстинктивно мрзе све што је старо и наз 
и одавде из <hi>Звониград</hi>, продужи млади господин, али, како сам чуо, немаш родитеље.{S} И 
>У томе и сељаци приђоше.{S} То су били млади, отресити људи: један је носио о рамену пушку, а  
ти у сумрачној дворани.{S} То нису били млади, непознати људи, као што се кнез надао, но већино 
акле у двору!{S} Па ко је онда био онај млади господин?{S} Је ли могуће, да је то био он?....{S 
боле — но опет се трже.</p> <p>Међу тим млади господин као да је још више био раздражен овим пр 
 јој сену кроз главу. —</p> <p>Међу тим млади господин стајао је пред њом скоро ван себе од узб 
почне брзо сазревати.{S} Тако је растао млади кнез полако у загушљивој придворној атмосвери.</p 
/p> <pb n="62" /> <p>Шта је дотле радио млади господин, док се она у овој магли борила сама са  
на заклоњена врата, кроз која се удалио млади господин.{S} И не мислећи ништа, она јурну овим в 
ала и лево и десно.</p> <p>На један пут млади господин одскочи.{S} Стискујући Јелу за главу, он 
тислав!{S} Зар ја нисам углађен — викну млади кнез жустро.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Pard 
а њу да слушаш....</p> <pb n="61" /> <p>Млади господин опет узе Јелу за руку и поче је миловати 
" /> <milestone unit="subSection" /> <p>Млади кнез и лепа Пава седели су једно до другог на кан 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Млади кнез још није био сасвим изашао из доба играчака, 
де, обори главу; сва је дрхтала.</p> <p>Млади господин приђе јој одрешито, весело.</p> <p>Иначе 
 то могло бити? — упита Жермини.</p> <p>Млади секретар продужи:</p> <p>— Он што је за тим наста 
 ћутала; сад узе полако плакати.</p> <p>Млади господин опсова опет врло ружно француски, а за т 
а да ћу вам ја како зло учинити.</p> <p>Млади господин обгрли Јелу око паса, прижма је к себи и 
ете и хтеде побећи у један угао.</p> <p>Млади господин погна се за њом и у скоку, нехотице, ста 
<p>Ово је био прави мушки шамар.</p> <p>Млади господин стукну и скочи с Јеле.{S} Он опсова врло 
ушаваше да поправи своју хаљину.</p> <p>Млади господин дочепа је оберучке за врат, загрли је и  
е о замашним сумама, које је она давала младим људима, да их придобије <pb n="407" /> за своје  
к са својим секретаром, управо са свима младим образованијим људима, који су се ту нашли.</p> < 
 скочи из кревета.{S} Он се извини пред младим маркизом, набаци на леђа свој јутрењи огртач, уп 
њом збило све оно ружно гушање с једним младим, туђим човеком, за кога сви веле да је велики го 
бјашњене и разлог за односе госпођине с младим људима.</p> <p>— Људи долазе послом, неки и да с 
а нека објашњења.</p> <p>Није имао куд, младић је морао остати.{S} Растислав га узе запиткивати 
 како да га је Растислав на то наводио, младић је увек одговарао: „Што ће то; то ништа не допри 
о Растислав је по нешто и записивао.{S} Младић је вољно казивао све што је знао.{S} Само о две  
му се лепила за језик свака ова реч.{S} Младић, код кога се тек био пробудио полни нагон, он је 
} Само кад Растислав помену о награди — младић примети.</p> <p>— Ако кнезу падне кад год на ум  
p>— А какав је, какав изгледа?</p> <p>— Младић, како ћу рећи, одевен је, као какав ђак из боље  
човеку.{S} Па још уз то жена удовица, а младић кнез!{S} Та то би опростио и најстрожији светите 
ријатеље.{S} Причало се како је некакав младић, ускачући око 2 часа по ноћи у стан госпође Моне 
игу породица, па и цело друштво.{S} Кад младић и девојка дозру да могу бити родитељи, онда је б 
опасности које га чекају.{S} Веле да је младић био сувише дрвенаст, није хтео ни чути ни разуме 
диности и објашњења.{S} Од онога што је младић говорио Растислав је по нешто и записивао.{S} Мл 
тарих римских времена.{S} Кажу да после младић обично узима ону девојку с којом се сиграо на по 
...{S} Сиротињи тако мало треба! — рече младић збуњено.</p> <p>Но Растиславу је и оно неколико  
а, ако изгуби тетку...</p> <p>Тако поче младић но на један пут он сав поцрвене и ућута.{S} Као  
у дозна име и откуда иде, пошто ћутљиви младић није хтео о томе ништа говорити.</p> <p>Но и ако 
ам част?</p> <p>— Ја сам ђак — одговори младић.{S} Глас му је био јасан.</p> <p>Растислав се ла 
незнатних ствари, што их онај непознати младић саопшти Растиславу, као да су га биле извеле на  
b n="284" /> <p>На ове речи црномањасти младић штуче у мрак; За тренутак и он је већ био прикри 
 опет не јавим.</p> <p>Завршив ове речи младић врло званично сави свој бележник, мету га у џеп, 
е могао отворити загонетку, откуда овај младић све то зна!</p> <p>Чим је овај незнани гост изаш 
ти.{S} Како злобно срце мора имати овај младић и како гадан изгледа са овом својом, на памет на 
on" /> <p>У собу уђе црнпураст, буцмаст младић, црних обрва, живих, граорастих очију, румен, пу 
су карактерисале ово младо лице.</p> <p>Младић се поклони ћутећки.{S} Растислав приђе и пружи м 
ник; он ће ме најбоље подсетити.</p> <p>Младић извади из џепа обичан ђачки бележник преврте по  
ксава, да губи снагу, да стари.</p> <p>„Младић од својих 25—6 година, он на један пут с ужасом  
уда и нико му не умеде ништа казати.{S} Младића беше нестало као да је у земљу пропао.</p> <p>К 
Section" /> <p>Изишав на капију она два младића одмах пређоше на супротну страну улице, бежећи  
устих и брснатих дрвета.</p> <p>Она два младића дочепаше се ове алеје, и, кријући се од кестена 
унутра у собици седела су за столом два младића, с упаљеним цигарама, и нешто се живо, али тихо 
има околним капетанима да пазе на таква младића, и ко га први нађе, да јави одмах.{S} Издата је 
ма све то проћи, а од бујна лакомислена младића он ће постати озбиљан, тактичан човек!</p> <pb  
истинске љубави, у души бујна и ватрена младића наступају ненадне и чудне промене, којима би те 
и о истинитости навода онога загонетног младића, и све је нађено онако како је он рекао.{S} Ули 
 с Врбавцем.</p> <p>За онога загонетног младића дознало се толико да ће то јамачно бити један п 
е жандарм одмах изашао, он не виде више младића на улици.{S} Пође да га потражи навири у побочн 
ојицу што су ту на углу разговарали али младића не беше нигде.{S} Жандарм зађе по механама.{S}  
шно, — узе реч опет кнез — тиче се ипак младића и девојке, који се доцније обично <pb n="152" / 
 од којих је за једну ноћ седила коса у младића, а снажни људи у најкраћем року претварали се у 
и снажних и већ но самој природи бујних младића, код којих грко искуство и сурови ударци живота 
 је светитељка, а овамо у мраку да бира младиће као гниле крушке.{S} Рада би да седи на две сто 
ала најлепше, најкрупније и најснажније младиће, којима је била дужност да оплођавају све жене  
као.</p> <p>После саставка с непознатим младићем Растислав је сав био утонуо у мисли о ономе шт 
, само да га протерају.{S} Лудорија!{S} Младићи, шта су они знали.{S} Или-или!{S} Ту се друкчиј 
блазан.{S} То је некакав њин обичај.{S} Младићи полежу по трави полеђушке.{S} Девојке, окићене  
 све.{S} Наредите, господин докторе, да младићи певају све слободно, као што то обично раде.{S} 
Не знам за кога?{S} Чудо што су данашњи младићи момчад заслужна да добију девојку....{S} Распад 
 да је поноћ и да настаје смена.</p> <p>Младићи поскакаше иза стола. „Хајдемо, време је“ — рече 
 и потпуно неспречено тера и даље своје младићске лудорије.{S} Оне ће га прогутати целога, зауз 
им је млади кнез требао да заврши своје младићске штудије — он се јави, али место свечана испит 
е онда наивно и добродушно причао своје младићске лудорије, икако је и сам осуђиво и критиковао 
ом лицу сијао се ведар осмех непомућене младићске радости, а његове румене усне и кроз дремеж с 
ар сви кнежеви поступци нису пре обичне младићске лудорије и лакомислености, тренутна бујност и 
о овај пут.{S} Млад, здрав, снажан, пун младићске бујности, он је видео у овоме путу само <pb n 
чичке униформе, а нарочито њини румени, младићски обрашчићи, пуна обла и широка мушка плећа има 
је и лакомислености, тренутна бујност и младићски заноси, невини, искрени, у свој привидној пок 
јем, самосталнијем кретању, по извесним младићским испадима, који су још тада бележили кнежев к 
због тих, тако обичних и тако природних младићских погрешака, прогласити њена сина за пропала и 
адост нагло се губи са свежа, лепа лица младићскога, на коме изумире све што је младо и лепо, а 
нога братства, с тога што то годи њиној младићској машти и што код нас још нема никаквих закона 
ушити.</p> <pb n="166" /> <p>На његовом младићском лицу сијао се ведар осмех непомућене младићс 
о очајно картало), устаде, поклони се с младићском гипкошћу и, прекрећући с ноге на ногу своје  
два, три, а о загонетном <pb n="275" /> младићу ни откуда ни трага на јава.{S} Тако и оста...</ 
поче климајући главом.</p> <p>— Безумни младићу!{S} А зар си могао и за часак један помислити,  
ту много помогле, а да што ли ће помоћи младићу!{S} Љепота је голема опасност.{S} На лијепу руж 
 истински неваљало и покварено у једном младићу од 18 година?{S} Зар се у таком раном добу може 
их руку.{S} У осталом тај обичај жењења младих дечака био је до скора и код нас.{S} Наравно, бе 
а њихову праву вредност; каква гомилица младих људи, можда понајвише ђака, склопили тајну дружи 
 Не чиниш мудро, Мире.{S} У тој дружини младих људи ти си имао искрених пријатеља.{S} Они су ти 
ружини, и ја те могу уверити да то коло младих људи тече све више угледа и кредита у јавном мње 
 својом страсном наклоношћу спрам лепих младих људи била изашла на незгодан, донекле управо на  
ме је.{S} Шта уме и шта може ово јадно, младо, неискусно, напуштено, само себи остављено створе 
} Жене; деца, људи, <pb n="4" /> старо, младо, најразличнији типови, с најразличнијом одећом, с 
младићскога, на коме изумире све што је младо и лепо, а место њега долази ругобна, превремена,  
о целом тежином тела паде и припи се уз младо и снажно тело Мутимирово.</p> <p>А ова близина, о 
оња усна, нарочито су карактерисале ово младо лице.</p> <p>Младић се поклони ћутећки.{S} Растис 
 је била готова да скочи, да загрли ово младо, овако свеже, овако чисто створење, да се стопи с 
а кривична истрага.{S} У први мах једно младо калуђерче све је признавало, само се извињавало д 
за.</p> <p>Отуда га врати милост новог, младог кнеза, који га чак узе к себи за ађутанта, да би 
ам шта г. пуковник Врбавац плете против младог кнеза и имам у рукама доказе да му ради о глави. 
гих лутака, и лутака који су окруживали младог <pb n="29" /> кнеза, још непунолетни, али на пра 
и у глави и она се сад сети како је лик младог господина доста био налик на кнежеву слику, што  
 Тиче ме се, па треба да знам.{S} Судба младога кнеза и мени је поверена.{S} Ја не могу бити ра 
 да се што присније зблизи с кнезом, да младога владара што боље придобије за се.</p> <p>Што се 
 није прошло <pb n="28" /> без поуке за младога кнеза.{S} Он је ту први пут почео да назире и р 
осле „катастрофе“, изабрала је за кнеза младога Мутимира — управо потврдила је још ранији избор 
" /> <p>Ето таква су била два намесника младога кнеза Мутимира.{S} Обојица властољубиви; обојиц 
је и таквих позива који су апеловали на младога владара да оде у Цариград и да подигне крст на  
в је умео да пробуди у њему све осећаје младога, бујнога частољубља, и да изазове осећаје прези 
а је прокламовала за кнеза од Балканије младога Мутимира.{S} То је одмах објављено прокламацијо 
ок га из те улоге није истргло поверење младога кнеза Страшимира Косанића, који је дошао на пре 
 Њој је било просто заповеђено да хвали младога избраника, и ако га није ни чула ни знала.{S} И 
гу домаћина при дочеку његове светлости младога кнеза.</p> <p>Кад је било четврт до 10 часова к 
риврженост династији, своју љубав спрам младога кнеза.{S} Негде је описивана радост у којој орл 
ћеним министарским саветом, прокламовао младога Мутимира за кнеза балканиског.</p> <pb n="81" / 
 одјекну кроз дворске одаје звонки глас младога кнеза Мутимира — <foreign xml:lang="fr">Ah, sac 
лтар с девојачким венцем на глави.{S} И младожења зна сву ту стидну лаж, <pb n="260" /> но он о 
драстао, омужао, постао млад љубавник и младожења, од то доба госпођа Мона почела је улазити у  
 свадбену спрему, но јој нашла и красна младожењу; диван, млад, вредан трговац, леп, да очи од  
ски порок не може имати дубока корена у младој души његовој.{S} И шта би хтели ви од њега?{S} Д 
н зрела жена, али веома добро очувана и младолика.{S} Њене црте нису биле правилне; испало чело 
широм, а на прагу се указа осредња, још младолика жена.{S} Иза њених леђа извиривало је престра 
а сусрет, са широким осмехом на свежем, младом лицу.</p> <p>Растислав предусрете кнеза с пуно л 
доктор се обрати месном среском писару, младом и као видра окретном човеку, и у пробраним израз 
 узе се закопчавати, а другу диже према младом човеку, који јој, сав зајапурен, иђаше на сусрет 
но! <pb n="444" /> Млада жена подала се младом, лепом човеку.{S} Па још уз то жена удовица, а м 
> <p>И ако је Врбавац по жени био рођак младом кнезу, Растислав је ипак успео да наклоност кнеж 
идане.{S} Они и данас тако исто мисле о младом кнезу, као што су пре мислили о старом.{S} Ви ст 
јатељства.{S} Они су ти симпатисали као младом владару, који је још у раној младости пао у шаке 
ких народа и свију малених државица.{S} Младоме кнезу Мутимиру предстојало је да се састане у ј 
ворогодишњој владавини, наглашујући, да младоме кнезу предаје престо и отаџбину учвршћену и обе 
/p> <pb n="391" /> <p>Она је осећала да младоме кнезу чине голему неправду кад га овако цене и  
маћина, њему је пало у део да представи младоме кнезу и његовом намеснику све ове депутације и  
ване најлепше жеље за будућност.</p> <p>Младоме кнезу жељена је не само краљевска, но и царска  
и проси - шта? росу? кишу? топло сунце, младост! — не, њему то више не треба, но проси појачу б 
о ме бунила у мојим плановима.{S} Твоја младост, твоја усамљеност у свету, околност што си сам, 
рекаљен челични чекић, а бујна, ватрена младост стапа се, утољава и разблажује у изливу заносне 
њу личити на посукнуло стакло.{S} Бајна младост нагло се губи са свежа, лепа лица младићскога,  
 два млада весела човека.{S} Њина бујна младост, њине кицошке потпоручичке униформе, а нарочито 
о пре отпочео њин састанак.{S} Таква Је младост и таква је љубав!</p> <p>Кнез Мутимир био је и  
з у потврду тих гадних клевета.{S} Само младост ваша и положај ваш, и положај мој као домаћина  
 срета одмах на првом кораку!</p> <p>Но младост је божанско неисцрпно врело снаге, с којим се н 
љи тумачио би јој и разлагао како је то младост, и како ће временом и годинама све то проћи, а  
да сва, да за навек свеже с њим и своју младост и своју срећу, сав живот свој.</p> <p>Наста кра 
јима с правом може рећи: „та ово је још младост, ово је још снага, крепост, моћ — ја се још не  
 би могли замислити што млађе и од саме младости, која се њој сијала на образима.</p> <p>— Ства 
n="690" /> они, које су они још из ране младости свикли да гледају као ниже од себе.{S} То је д 
као младом владару, који је још у раној младости пао у шаке бездушних политичких спекуланата.{S 
о се из ових дивних очију лије у његову младу душу чудотворни, умирујући балзам, он осети како  
и.{S} А како је све ово утицало на њену младу душу — лако је разумети.{S} Као озбиљна жена, она 
пушке, а мало после доведоше људи отету младу.{S} Сва је, јадна, била бледа као дувар, а леви ј 
оку окрете се, дохвати за мишку кнежева млађа ађутанта, рече му нешто живо и оштро, два три пут 
а и њина лепа сестра Пава, која је била млађа од обојице.</p> <p>Боја са снахом приђе колу — св 
обрати оно што је лакше.{S} Док је била млађа „живела је“ — као што је она то звала.{S} Од кад  
еваре, с друге опет стране његова бујна млађана радозналост вукла га је да се изложи ма и најоз 
само дрхтала и гледала у земљу.{S} Њени млађани, свежи обрашчићи час су руменили, мислиш крв ће 
дну нову прилику да пусти на вољу своме млађаном срцу; један нов повод за стотине нових забава  
 стара дадиља купила је хаљинице његове млађе браће, трпала их у некакву велику котарицу, а јед 
лску омладину; он је одгурнуо од ње све млађе, интелигенте снаге и завадио је са свима самостал 
бе, па докле стигнеш.{S} Оставимо друге млађе нека лете по облацима, а ми смо људи већ у година 
 подмладило, кад би могли замислити што млађе и од саме младости, која се њој сијала на образим 
им нападајима, онда то неће долазити од млађега колена, ни од овога тајнога братства.{S} Ту су  
еба презирати.{S} Они уживају симпатију млађега колена; уз њих је сва школска омладина.{S} Њима 
бикџије код њиних очева, с тога је сада млађем колену тешко да гледа како му заповедају и овом  
 се собња полако отворише.{S} Гологлав, млађи ађутант појави се на вратима.{S} Улазио је опрезн 
/p> <p>— Именујте их.</p> <p>- Хоћу!{S} Млађи официри причају да им ви говорите: „Ја сам ваш ба 
 некуд отрча.</p> <p>Не потраја дуго, а млађи ађутант опет се врати, носећи преко руке шињел кн 
о и укочено.</p> <p>У собу уђе гологлав млађи ађутант кнежев, крадимице баци поглед на успавана 
је било на пољу под ладњаком.{S} Кнежев млађи кувар био је изаслан у Повратници још у очи тога  
>Кад је било четврт до 10 часова кнежев млађи ађутант упаде у дворану и упита г. начелника, је  
Бојина, старији Радован, Анђин човек, и млађи Грујица, још нежењено, угледно момче, а са њима и 
иво и оштро, два три пут махну руком, и млађи ађутант журно некуд отрча.</p> <p>Не потраја дуго 
 у своје одаје.{S} За њим пође доктор и млађи ађутант.{S} Кнез узе доктора под руку и, <pb n="2 
и!{S} А ови с брадицом, ово је провизор млађи.{S} А онај на крају риђи, високи, оно је господин 
есну чизму па је истреса.{S} Притрча му млађи ађутант и узе га карати: „Шта то радиш, море!{S}  
сним, Растислав је некако вазда био <hi>млађи</hi> пријатељ.{S} Али тек што су обојица сели на  
лим, спремни смо.</p> <pb n="180" /> <p>Млађи ађутант баци још један поглед по дворани, сам пом 
 је тако, старији су чиновници.{S} Пред млађим чиновницима не мари.{S} Од писара и не крије циг 
вљено да се Ратко боље обавести о неким млађим официрима, па ће то решити идући пут, кад се опе 
о беше изједначио са својим доктором, с млађим и старијим ађутантом, чак са својим секретаром,  
164" /> ако му у вече не понуди које од млађих женских чељади.</p> <p>Кнез се узе слатко смејат 
 Ваша Светлост нема потребе да се спрам млађих служи онаким изразима и да слугама напомиње шиба 
емењачу и пече га као да му се ту слива млаз разстопљења челика...{S} Он хоће да виче за помоћ, 
а бије и шиба бистар, сребрнасто сјајни млаз воде, али воде залеђене, воде претворене у саме ле 
претворене у саме ледене иглице.{S} Тај млаз пада с огромне висине и пада управо њему — Црнојев 
..</p> <p>Из кнежевих груди шибну дебео млаз крви и велика стаклена чивија брзо се напуни.{S} З 
риза с ногу комад по комад меса, црвени млазови свеже крви бележе траг куда прођу!...</p> <p>.. 
диван.</p> <p>Бранећи се рукама Јела је млатарала и лево и десно.</p> <p>На један пут млади гос 
 огромним послужавницима послуга донесе млеко, црну каву, скоруп, масло, чоколаду, слаткише, не 
</p> <pb n="688" /> <p>— Јес, јес, тако млеле и моја Балканска Браћа, и врло добро чине што так 
ора, кнез га упита, да ли он збиља тако млели, и је ли то баш његово истинско уверење, на што д 
арали.</p> <p>У томе на оближњем парном млину одјекну јасан, дугачак писак парне звиждаљке, дај 
о се поносите својим радом, као што сте мм увек говорили, <pb n="188" /> онда, баш на против, м 
</p> <p>— Чувена породица, велика кућа, многа познанства, велики доласци, положај мужа, око ког 
 много је куче остало без своје кочине, многа квочка без свог гнезда, а поремећени су доста и с 
нетачне, а неке просто и неистините.{S} Многа замерка кнежева није имала места.{S} Није истина  
а кола.{S} И овде се било проредило.{S} Многа су кола поодлазила; нека су се баш сад кретала.{S 
рао учествовати. „Многаја.... могаја... многаја...“ пође у почетку и које како сложно, на полов 
та,“ у чему је и он морао учествовати. „Многаја.... могаја... многаја...“ пође у почетку и које 
есму, да га не помете у томе громовито „многаја љета,“ у чему је и он морао учествовати. „Многа 
 и телом припада странци Црнојевића.{S} Многе своје послове Црнојевићи су преко њега вршили.{S} 
ад многе од тих интересних грађевина, а многе је засула земљом и шламом.{S} Но у ово доба Ташма 
> <pb n="100" /> <p>„Тако исто знају за многе чудне отрове и дивљачка племена у средњој Африци, 
е где се најлакше вади, порушила је сад многе од тих интересних грађевина, а многе је засула зе 
и у колико његова прилика.</p> <p>То је многе доводило у двоумицу, али једно се рачунало као из 
т продужи:</p> <p>— Чуо сам да ви знате многе ствари које нико више не зна.</p> <p>— Несрећа је 
Само један од слугу беше будан.{S} Кроз многе коњске ноге, он се видео чак тамо у углу, како се 
реја, који служи већ преко 25 година, и многе ствари зна боље но који ти драго писар, а и људи  
ари сандуци, разобручана чамова бурад и многе друге ствари, које су служиле као станови овим до 
овога кнежевог доласка претрпио многе и многе промене.</p> <p>Неке од тих промена имале су утиц 
опет шапатом да се не чује.</p> <p>Те и многе друге сличне операције продужавале су се скоро пу 
а своје тајне састанке, њени су чланови многе угледне личности из Звониграда, па бој се има и с 
е срески и окружни лекари причали су ми многе, веома интересне и карактеристичне случајеве.</p> 
Вишу Женску школу и том приликом обдари многе сиротне ученице.{S} Једној девојци даде красне бр 
нтересовати код ове жене.{S} Он је знао многе појединости из њена живота.{S} Ипак он је упита:< 
го ишао из руке у руку, променио је био многе сајбије док најпосле не падне шака старој Шеремет 
ац због овога кнежевог доласка претрпио многе и многе промене.</p> <p>Неке од тих промена имале 
вога поверљивог човека и од њега је чуо многе ствари.{S} Командант на сва уста грди свог минист 
ћи усахнуло је много буре, истресене су многе оканице; поједено је много, попијено још више, а  
валију, у коју ће стрмоглавце пасти још многе жртве, док се она једном испуни и поравни.</p> <p 
 често људи, који су у служби остарили: многи баш из кругова његове данашње владе.{S} Али све ј 
ша, да се људи ноћу дижу из постеље.{S} Многи не би отишли, али је свакога копкало да чује шта  
нигде им трага не могоше Турци наћи.{S} Многи су од њих тако пролазили.{S} Тако смо се, мој гос 
 много обвезана, а и сам им дугујеш.{S} Многи мој савет дошао ти је по њиховој иницијативи.</p> 
S} Свет га поздрави бурним усклицима, а многи су после уверавали свим на свету, <pb n="9" /> да 
ногих слушао, као што је истина и то да многи ваши поступци на то личе.</p> <p>- Моји поступци? 
анку.{S} Шта ту да се ради? — двоуме се многи.{S} Али и ту је ствар јасна.{S} Пре свега редак ј 
 министри, преставници страних држава и многи виши чиновници испратили су покојника на колима д 
ска омладина.{S} Њима симпатишу многи и многи грађани, ма да то и крију као лојални људи.{S} Он 
ашене натписима, а на њих се угледали и многи угледнији приватни домови.</p> <p>У тим натписима 
Газда Боја, механџија, механски момци и многи сељаци бејаху прискочили, и по Ралеки су сипали у 
ковничку униформу, на којој су звецкали многи ордени.{S} Тек <pb n="278" /> што се беше вратио  
биде су обична ствар.{S} Тако су радили многи балкан. великаши.</p> <p>Тако је у неку руку пост 
у.{S} Жандармски наредник прича како су многи правили досетке и подсмевали се.{S} Једни су се п 
и с лепом планинском травом, као што су многи пропланци у овим планинама.</p> <p>Наши путници и 
сва школска омладина.{S} Њима симпатишу многи и многи грађани, ма да то и крију као лојални људ 
, кога је мало за тим и удавила.</p> <p>Многи начелници поустајаше на ову причу и узеше загледа 
читати.{S} На свима угловима улица и на многим прозорима спремљени су <hi>транспаренти</hi>.{S} 
дуката.</p> <p>Ове 300 дуката нису дале многим сељацима спавати те ноћи.{S} Цела потера заноћил 
t</foreign> — веома либералан!{S} Ту се многим и многим стварима гледа кроз прсте.{S} Кад избиј 
n> — веома либералан!{S} Ту се многим и многим стварима гледа кроз прсте.{S} Кад избије на повр 
ако:</p> <p>„То дејство може се постићи многим отровима, свима тако званим отровима алкалоидима 
сито зеленкаст, или плав мундир, ишаран многим жутим гајтанима и тракама, с калпаком на глави.{ 
е ваља, како неће да учи, како је склон многим махнама: лакомислен, женкарош, самовољан, себича 
љотине, <pb n="410" /> као што износе о многим другим поштеним женама.</p> <p>Тако је сад госпо 
b n="409" /> <p>Сад се већ говорило и о многим доброчинствима госпође Моне — како је за један о 
ужном месту, у свакој варошици, па и по многим селима било људи који леже у затвору „због динас 
а села и како које село лежи, но још по многим селима знао је и све главније људе, нарочито кме 
ташце, обрасло шумом, с лепим водама, с многим летњиковцима, које су поградили богатији Звонигр 
ојан.{S} Чинодејствовао је митрополит с многим свештенством.{S} Архимандрит Нестор изговорио је 
, он је гледао људе с неке висине.{S} У многим приликама уверио се на делу, да више и сме и мож 
 у народног генија може бити путевођа у многим корисним и сретним корацима.{S} Ја не умем да ти 
Section" /> <p>— Хришћанство, које је у многим стварима донело напредак, донело је огроман наза 
пељивост и време били су му савезници у многим његовим успесима.</p> <p>Име му је било Растисла 
пријатних речи.</p> <p>И Растислав се с многима разговарао.{S} За тим је кнез био послужен; пос 
 у ближим односима с његовим дедом, и с многима је проговорио доста пријатних речи.</p> <p>И Ра 
 ја то рекао.{S} Истина је да сам то од многих слушао, као што је истина и то да многи ваши пос 
ла лака, плавичаста, вунена хаљина, без многих украса, али укусно скројена, и јесења јопна од в 
 снебивања, но кнез му заповеди, да без многих парада заузме место с леве стране, скочи и сам у 
ересима свикла ме да будем хладан спрам многих ствари, од којих се обичан човек грози и преза.{ 
дломци лепе женске песме и весели жагор многих гласова.</p> <p>Овда онда на прозорима се укаже  
 Наскоро слични извештаји поврвели су с многих крајева Балканије и нови министар брзо је био пр 
о, кнеже, г. Растислав, који ти остаје, много је већи лисац од мене, који одлазим.{S} То се нај 
дакле и то знате.{S} То ви онда, богме, много знате.{S} Више но какав професор медецине, или на 
ни својом изврсношћу, као дивно печење, много више доприносе здрављу ове отмене дружине, но он, 
ву марамчину — рече она са свим другим, много јаснијим и много оштријим гласом, но што је до са 
ешто је било истинито, али, као обично, много је било и измишљено, додато.</p> <pb n="408" /> < 
збуђено, пошто је мало ћутнуо.</p> <p>- Много си жустар, момче!{S} Убио би га!{S} А зашто би га 
ах за тим рече <pb n="449" /> полако: — Много обричете!{S} Ја мој завет могу испунити, али ви в 
ри четири хиљаде.{S} Убиство онога гада много је прогутало.</p> <p>— Збиља, ти ми још ниси пота 
ме ништа нисте признали, на против, има много веома ружних примера, како сте крвнички гонили ба 
не „Балканска Браћа.“ Ја сам тим људима много обвезана, а и сам им дугујеш.{S} Многи мој савет  
/p> <p>— Пет година! то је много, веома много, особито за једну - даму....{S} Пет година, то је 
а се ствар јавно потегне, трпи се веома много.{S} Ја истина немам много лична искуства у томе,  
ела и ради очувања власти пристајаће на много што шта и употребљаваће сва срества.{S} С те стра 
дојче, гледао га је и мислио, мислио на много и на далеко, док и њега, онако наваљена крај Перу 
 воле Лепшу.{S} У таквим приликама жена много може.{S} Но било је сумње, да ли ће Лепша хтети д 
једном лекару не паде на ум да је госпа много година употребљавала белило, (сублимат живин) — а 
е тако бити и овде. — Он не тражи ништа много, ништа особито од њих, до јуче његових, а данас К 
старим монархијама, које постоје већ од много векова, где су владаоци чланови династија, које в 
че Милоје полако, гласом човека који је много искусио и стекао <pb n="527" /> уверење, да је ст 
.{S} Није марио да га свет воле, али је много полагао на то да га се боји, да га слуша и да му  
 брижљиво гомилао злато.</p> <p>Умео је много да трпи и чека.{S} Трпељивост и време били су му  
на.{S} Лане један капетан проневерио је много мању суму и одмах је био ухапшен.{S} Себе и своју 
 /> <p>Услед кнежева пунолества било је много награда и унапређења, у свима струкама и свима ре 
.“</p> <p>Те знамените ноћи усахнуло је много буре, истресене су многе оканице; поједено је мно 
{S} Попијено је много пића, испевано је много песама, престо је засут химнама.{S} У опште, рађе 
истресене су многе оканице; поједено је много, попијено још више, а певало се и викало највише. 
поклонима из целе земље.{S} Попијено је много пића, испевано је много песама, престо је засут х 
ко зачудило.</p> <p>— Пет година! то је много, веома много, особито за једну - даму....{S} Пет  
ang="fr">C’est énorme</foreign>! (То је много) — примети доктор, пун дивљења, — то је брзина об 
ика и дипломата балканских.{S} То му је много помогло.{S} Стекао је нарочитих заслуга при једно 
еће то бити много.</p> <p>- О, не! није много, господине пуковниче.</p> <p>— Добро.</p> <p>Но п 
протераним кнезом.</p> <p>Кад се, после много година, стари кнез вратио натраг у отаџбину, мећу 
бину, да дејствују тек поступно и после много времена, и да дејствују тако да никоме и не пада  
н од другог.{S} Препоручено им је да се много не удаљавају, да им когод не би промакао између њ 
е све више света; кмет је наредио да се много не ларма, да чекају све мирно, па ће им се казати 
ја, измењене прилике захтевале су да се много што шта измени и попуни и у нашем програму за рад 
ац — одговори дечко.</p> <p>Текелија се много чудио овом чуду.{S} Најпосле упита дечка:</p> <p> 
днички дом.{S} Газда овога дома није се много бринуо да побија овај глас, пошто је он ишао у пр 
а спремање црне каве, знајући како кнез много полаже на добру црну каву.{S} Ову узгредну напоме 
“</p> <p>Овај глас као да је долазио из много веће дубине но глас из првога гроба, а то се најб 
а, сичан, татула, велебиље (беладона) и много што шта друго.</p> <p>„Као јаки отрови, који, узе 
аким мутним временима то може одвести и много даље но што горе споменух...{S} У осталом, господ 
че она са свим другим, много јаснијим и много оштријим гласом, но што је до сад говорила.{S} За 
ана бавили су се окружни у Звониграду и много су што шта научили.{S} Дању су одлазили Кугићу по 
> <p>Било је у животу г. Вујадина још и много других занимљивих прича и причица, али ко би се с 
е кнежеве, сад се беше придружило још и много друга света.{S} Преко двеста грађана, махом сељак 
огао бити потпуно срећан, па да се неби много предомишљао баш и јавно пред законом да споји сво 
д има.</p> <p>„На истоку има и дан дањи много тајних отрова, с чудним дејством, за које цивилиз 
 на ум једна мисао.</p> <p>— Ви владари много уображавате о себи.{S} Чини вам се мало да будете 
 о одлучности госпођиној; она не говори много; одмах у почетку она покаже дотичноме шта све има 
ве.{S} Бојао се да ће овај покрет имати много дубљи корен; рече, како је озбиљно о томе премишљ 
би тече крв Косанића — нећеш ни ти бити много другчији.{S} Шта више, ти можеш бити још и гори о 
ата ћутање.</p> <p>- Е, да неће то бити много.</p> <p>- О, не! није много, господине пуковниче. 
инђа се беше захуктала, те узе говорити много што шта, што или није мислила никако ни казивати, 
окружним начелницима.{S} Лични састанак много вреди.{S} У расписима министар никад не може упоз 
ма предузети сад одмах.</p> <p>„Почетак много значи!{S} Утисци, који се добију одмах с почетка, 
трпи се веома много.{S} Ја истина немам много лична искуства у томе, јер моја пракса није ме до 
док се с тобом не разговорим.{S} Осећам много што шта на души што ваља да ти кажем.{S} Учинићеш 
и те тако одликује.</p> <p>— Благодарим много, Ваша Светлост, врло сам захвалан, али још носим  
е умео савладати.{S} Постао је с кнезом много дружевнији.{S} Кад су се, после свршена пута, вра 
тине других ствари.</p> <p>Том приликом много је куче остало без своје кочине, многа квочка без 
и прасци балканиски ускоро показати као много већи ауторитети у медецини, но он, доктор, пошто  
и само толико с поузданошћу, да је имао много среће.{S} Неколико одличних особина, таман подесн 
исам радио за новац.{S} Ја сам се машао много више.{S} А Турска је морала.{S} Она је сваки час  
ијен кнез“ — г. Врбавац као да није био много изненађен.{S} Бар по његовим <pb n="20" /> поступ 
се.{S} Наравно, још је био дете и чинио много што шта детињски.</p> <p>Деца воле да раде све шт 
 Па ипак, господару, у природи има тако много неиспитаних и непроучених ствари.{S} Ви сте и сам 
што пре није знао.</p> <p>— Кад ви тако много знате, онда јамачно морате знати и то, који је от 
воје срце, у коме се било накупило тако много електрицитета.{S} Готово бесвесно, он је говорио  
а дође тај учитељ у кавану, где је било много света, па и г. срески.{S} Реч по реч док ти се њи 
е кнежев доктор.</p> <p>Гостију је било много.{S} Сем кнежеве свите било је још преко 50 одличн 
 по неколико метака.</p> <p>Није прошло много, а цело је село било на ногама.{S} Избуђени су не 
ава згодно је поље где ми женске можемо много учинити за победу праведне ствари.{S} Што се мене 
="subSection" /> <p>Овде није просипано много речи.{S} Пијани Ралека имао је право.{S} Ништа др 
 истином.{S} У дугом сну ви сте јамачно много што шта сањали: можда је било и таквих снова где  
ијој се енергији и одлучности тако исто много причало, као и о његовом слободоумљу.</p> <p>Сеља 
и усијане главе, у последње време нешто много пријатељују с месним војеним командантом.{S} Свак 
м често је продирао и прозревао у ствар много дубље но људи веома виспрени, којима њина виспрен 
 који је долазио из истога гроба, али с много плиће површине.</p> <p>И овај глас прво дубоко уз 
о што сам ја помишљао, мисли и он, он с много већом жудњом погледа на твоју круну, но што сам ј 
га држите у шкрипцу, други ће му дати у много већој мери, и он ће дићи руке од вас, одагнаће ва 
есништво је свечаним актом, штампаним у много тисућа примерака, давало као неки рачун о својој  
, веле, са свим је друкчије.{S} Ту кажу много је што шта слободно.{S} Ту је дозвољено и оно што 
 се замерило обичном образованом човеку много пре замериће се кнезу, владару.</p> <pb n="30" /> 
 који дан све празније и да су томе злу много криви и сами попови.</p> <p>Најпосле дођоше на мо 
рбавац имао је неке особине, које су му много помогле да се из друштвене низине попне на највећ 
ене заваде и њена пријатељства имала су много стварнију основу.{S} Она брани Растислава и његов 
ији.{S} Помешани мушки и женски били су много умеренији и уздржљивији у говору, но саме женске  
 ни од овога тајнога братства.{S} Ту су много вичнији твоји стари државници и доглавници, твоји 
 тих ланаца.</p> <pb n="669" /> <p>Нису много ишли кад на једном, на двајестак корака пред собо 
тарцу старост и мудрост његова не би ту много помогле, а да што ли ће помоћи младићу!{S} Љепота 
 она живела још одавно, врло давно, још много пре но што се и родила, и у том далеком, заборављ 
инију.{S} Сети се тога, а сети се и још много које чега другог.{S} На ум му дођоше и неки разго 
 том приликом врше?</p> <p>Све то и још много што шта друго доктор је имао да примети кнезу, ал 
 књаз </l> <l>Ура, Књаже, живео,</l> <l>Много љета посред нас!</l> </quote> <p>Истина, жеља, ис 
а су им та средства постала недовољна. „Много праве ларму“ — веле они.</p> <p>„С тога су се сад 
 сухим.</p> <p>Пратња кнежева није била многобројна.{S} На 150 до 200 корака унапред, с бедим к 
тписе.{S} Натписи су били и разнолики и многобројни, и то не само за дан, но их је било спремље 
мо на житељству звониградском, него и у многобројним изјавама, које су са свију страна из унутр 
ам ја заваркавао своју савест.</p> <p>— Многогодишња служба држави и њеним интересима свикла ме 
роходне шуме, и то он, стари пријатељ и многогодишња присталица куће Црнојевића!{S} Перуна је и 
а сам намеран, да вам дам одмора, после многогодишњих напора на власти.{S} Хоћу да пробам мало  
чај — нећемо овде расправљати.{S} Као у многом које чему другом, тако је и овде узет пример из  
, ваља употребити сад.{S} А средства су многострука.{S} Пре свега ваља дејствовати на кнежеву у 
ти ћеш му рећи да се његови непријатељи множе, али ти још осећаш да си им дорастао и да имаш до 
 да се развија, да цвета, да се плоди и множи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>По тесним 
ва положај и код кнеза.{S} Сукоби су се множили.{S} Растислав је осећао да се примиче критичан  
блике.</p> <p>Међу тим непрестано су се множили гласови о неком потмулом врењу у народу.{S} Нач 
! а што сад увета?{S} Чим је два, то је множина, па од уши треба да је ушета, а ви кажете још < 
ли множина <hi>уши</hi>?</p> <p>- Јесте множина уши, али овде се каже „обадва увета“ — објашњав 
е.</p> <p>— А да како се зове?{S} Је ли множина <hi>уши</hi>?</p> <p>- Јесте множина уши, али о 
а, Срећко рече: „Хајдете, ево овуда за, мном.“ И доиста обадве женске главе пођоше за г. ћатом  
форму балканискога ђенерала.{S} Да нада мном, ђенералом, врши претрес један капетан противно је 
да ме испитује и води неке истраге нада мном.{S} Тада устаде један од ове двојице, приђе ми, и  
} За тим обе особе седоше за сто и нада мном се отпоче формалан испит: ко сам? шта сам? и од ка 
ч да похватамо све кривце, који су нада мном извршили ово насиље.{S} Не, не!{S} Чуваће се они д 
слобођен од свију стега и веза, а преда мном је стајала некаква људска прилика, умотана у црно  
интереса.{S} И то све ви истичете преда мном!{S} Буди бог с нама!{S} Волете народ!{S} Па лепо,  
аква тајна.{S} С тога немојте бар преда мном! — рече Растислав, одмахнув руком срдито!</p> <p>— 
 пољу. — А све ја ово моје, све је пода мном, свима ја заповедам и за све ја одговарам.{S} Ето  
, пос јој њен“, а ви би све нагрнуле за мном, па, „црна Петро, откуда ти то? па, црна Петро, от 
 како ће се све то свршити.{S} О! ту за мном за цело неће запети.{S} Но бадава, то морам рећи,  
о!{S} Али су морали увући рогове.{S} Са мном није било шале.{S} Правио, веле, притисак!{S} Прит 
оматски говорите.{S} Ја бих волео да са мном обично говорите, да не лупам увек главу шта сте хт 
{S} Од прилике овако као што ово сад са мном бива.{S} У ствари мене је ово он отровао, само што 
араш.{S} Ви неког ђавола хоћете овде са мном — рече Пава сва црвена као паприка од једа и узбуђ 
 Нећу тако, стрина Синђо!{S} Овде се са мном тера читава комедија.{S} Ја нисам дете.{S} Зар не  
 слугама и лакејима; они су најчешће са мном и највише ми требају — рече кнез подругљиво.</p> < 
ислав, за што не седите?</p> <p>- Ви са мном можете имати само озбиљна посла; кад вам за то зат 
то затребам, можете ме звати.{S} Али са мном шалу но можете проводити, та за то нисам — рече Ра 
могао окривити њега за овај поступак са мном.</p> <p>Ђенерал застаде за тренутак, па опет проду 
</p> <p>— Ваша Светлост увек се тако са мном шали.{S} Ја то увек примам као милост од Ваше Свет 
ила да се не жениш, да останем вечно са мном?{S} Ни сам ли баш ја спречила и пресекла твој кора 
о, да се одрекнеш свега, па да бежиш са мном у свет.{S} Ти знаш како си био тврдоглав у тој тво 
 притворан, свет, оно што се зове јавно мњење, најпосле ће га прозрети.{S} Доћиће тренутак, кад 
и жив, пошто је јако било утврђено и то мњење, да је кнез само рањен.</p> <p>И доиста, око 10 ч 
о притисак и полициска стега над јавним мњењем.</p> <p>Састанци, зборови, друштва, штампа све ј 
тече све више угледа и кредита у јавном мњењу.</p> <p>Но сва ова разлагања Лепшина нису ништа п 
намесник, благодарим покорно, све је из мог подручја.{S} Све отмјен свет, благодарим покорно, и 
е не изађу на јавност с протоколом тога мога испита — рече Белини.</p> <p>— Ах! то не мислим ни 
 школу!{S} То је <pb n="445" /> заслуга мога брата!{S} Но право има.{S} То је право јуначки, му 
а ћу слетити и једним махом лаког крила мога распирићу морску пену и у кљуну уграбити из ње мој 
, мој верни министре, узданицо престола мога!{S} Је ли тако?! — Кнез срдито лупи ногом, а све с 
круглу, кадивену столицу. — Али ту нема мога греха.{S} Има у животу поступака, када човек не мо 
p>- Тако бих ти се ја богме увалила код мога кнежића, изем му око.{S} А што!.... ни њему не би  
 ја хоћу да познам и махне, па и пороке мога народа.</p> <p>Доктор је говорио „искрено“ и они с 
испитивати о стварима које би се тицале мога службеног положаја, јер ту, наравно, пре би се изл 
 издајем пред госпођом све слабе стране мога срца.{S} Ми мушки и иначе смо увек обезоружани спр 
тку помислим да је све ово, што се тиче мога хватања и одвођења био само какав ружан а веома жи 
рођена..{S} Ово ми је спомен од Лепше и мога браце.“</p> <p>Ето, то је све што је Мона рекла!{S 
о свему видим да си се од некуд дочепао мога „Дневника.“</p> <p>Ђенерал се горко насмеја — Пала 
 да је преко...</p> <p>Пијани Ралека не могаде довршити своје погрде.{S} Газда Боја, механџија, 
ио сатисфакције...</p> <p>Но Врбавац не могаде довршити.{S} Блед као смрт, кнез му се унесе у о 
ма, и да покренем тело, али ни једно не могадох учинити.{S} Од главе до пете ја сам био увијен  
је и он морао учествовати. „Многаја.... могаја... многаја...“ пође у почетку и које како сложно 
ед.</p> <p>Ко је пажљиво загледао људе, могао је опазити да сваки човек личи на по неку животињ 
својој.</p> <p>- Па шта ба, ти, старче, могао желети више за своје дете, но да је у милости код 
ана.{S} Он је још био снажан, присебит, могао је говорити, писати; имао је људи који би још бил 
бленуо у мрак и још није <pb n="604" /> могао разабрати где је и шта је.{S} Но у том тренутку и 
х речи!{S} Онда нећеш мислити овако!{S} Могао бих и више да ти кажем, али нећу.{S} Нису ми крив 
собина: он је био неуморни мислилац.{S} Могао је по недељу дана мислити о једном истом предмету 
 тако запушена и стегнута, да сам једва могао на зор по мало дисати.{S} Шта је било даље ја не  
аква паметна, ваљана човека, који би га могао што добро научити — рече госпођа с пуно учешћа.</ 
икакав карактер.</p> <p>— Па шта сам ја могао!</p> <p>— Немој се пренемагати, немој шеретски из 
ао ово сад, и тек си овде онде из ретка могао видети по какав стран орден.</p> <p>Све је ово би 
имичу тако близу да би их когод из кола могао осетити.</p> <p>Само то је био изнимак, иначе све 
положај ваш, и положај мој као домаћина могао ме је уздржати те на прву увреду нисам одмах сам  
ћи.</p> <p>И пре, но што је кнез ма шта могао изустити, црна прилика штуче у мрак и брзо се изг 
дмах паде на ум мисао како би се и хоџа могао згодно употребити у овој ствари.{S} Брзо је скрој 
, којима би тешко и највештији психолог могао ухватити краја и рачуна.{S} Час је све мртво и кл 
осле му је наговестио како би му најзад могао баш и опростити, ако му у једној ствари буде на р 
 резултате, каквима се Ратко није никад могао надати.{S} Перун Црнојевић намамљен је у замке ла 
замисли се.</p> <p>— То бар нисам никад могао мислити — поче Врбавац после подужег ћутања. — Да 
врата оставим отворена, тако да сам све могао контролисати шта с вама раде.</p> <p>Заре је прич 
 од оних личности које би случајно овде могао познати. </p> <p>Писац загонетног писма наговарао 
шу воде.{S} Кад се толико поврати да је могао говорити, чича Милоје рече: — Пропао сам!</p> <p> 
је слушао друге, што се поводио, кад је могао све сам учинити, а да никога не пита.{S} Кад ства 
ила одмах ту до његова кабинета, где је могао по вољи пустити корак.{S} Г. министар је ходао и  
ише изненадило наше путнике.{S} Коме је могао требати овај прелаз у овој пустој планини, где не 
покушавао да ашикује с Павом) он јој је могао рећи све отворено па црно бело, како избере.</p>  
 историји нема понављања.{S} Јеленик је могао само једном успети...{S} У осталом, узмите се на  
н је у њима већ био нашао кључ којим је могао отворити загонетку, откуда овај младић све то зна 
 одговорност, јер ће свак, рећи: „он је могао учинити све, што није чинио, што је слушао друге, 
ик и министар стојали у вези, и тако је могао бити ухваћен цео њин разговор.</p> <p>Овај случај 
а викне, да се отме; али, пре но што је могао и писнути, он се већ нађе свучен у гроб и притегн 
у, на ни његов начелник у Орловцу, није могао желити да Перун Црнојевић погине онда, кад су на  
 чији историјски замашај нико тада није могао ни слутити.</p> <p>Аустријски наредник, прост ман 
уги, без масака.{S} Кнез с почетка није могао јасно видети у оном сумраку, но мало по мало он п 
ри тисуће пореских гроша, о којима није могао показати никаква рачуна.{S} Кривица је била озбиљ 
ање и неки шапат, који се у колима није могао разабрати.{S} Заре се наже преко кнеза и отвори в 
властољубиви да један поред другог није могао стално остати.{S} Али то се показало тек онда кад 
 нека свештена лица, за која никад није могао мислити да се мешају у политику, а њих гле чак ов 
суству Лепшином кнез Мутимир никад није могао ни о чему другом мислити до о њој; бар не озбиљно 
9" /> <p>Чак ни сам апсански завод није могао пропустити а да овом придиком и он не пропева.</p 
нога срца тако близу, да на махове није могао разазнати да ли је то њено или његово рођено срце 
ли већ тако јаки, да један другоме није могао лако досадити.{S} У почетку је било сасвим друкчи 
.{S} Био је љут као рис, од љутине није могао ни говорити.{S} Он једва промуца: „ш... ш... ш... 
тантом. — Какво безумље! — Заре се није могао начудити како њему не паде на ум да одврати кнеза 
биља је дивно!“ У већи говор он се није могао упуштати с тога, што је баш тада концентрисао у п 
 мало омрзне Кугића, бар никако се није могао отети од непријатног осећаја при сваком виђењу и  
ити нечији туђ утицај, само што се није могао одмах сетити чији.</p> <p>Старајући се да прикриј 
ласови празна измишљотина, опет се није могао <pb n="132" /> одбранити од непријатна и веома не 
ти изврсан, кад се чак ни сам кнез није могао уздржати, а да га нарочито не похвали.</p> <p>Кад 
чи су биле балканиске, али им кнез није могао ухватити никаква смисла.{S} На исти начин одговор 
ашу!</p> <p>Кнез није имао куд; он није могао одбити ђенералову молбу и морао му је учинити све 
S} Био је мрачан и зловољан.{S} Он није могао веровати да се догађај с просипањем каве случајно 
 гласно смеју.{S} Али једно никако није могао да појми: где се управо ово он налази, и да ли му 
S} Селом је овладао страх.{S} Нико није могао знати ради чега се купе ови оружани људи, али већ 
губио у нагађању, али ни приближно није могао слутити ко би то био.</p> <p>„Чувај се јела и пић 
чији се узвишени патријотски полет није могао уздићи над обичном нужничком јамом; у њу су полаг 
у носили нешто, што кнез у дочетку није могао распознати.{S} Тек после подужег гледања, он позн 
а свет око себе, он у том тренутку није могао јасно дати себи рачуна чак ни о томе: шта је, кој 
ања су била интересна, али Заре их није могао добро чути.{S} Час је натицан кнезу на главу мета 
лушао је ову причу Заретову, а још није могао веровати својим рођеним <pb n="629" /> ушима.{S}  
 од кад је у Звониграду, он се још није могао честито испавати, а јамачно као доказ уз то пусти 
икао од бола, прочитав ово писмо: „Није могао звер да се претрпи ни неколико сахати да сам подн 
дних чиновника за које би је кнез после могао удати — рече доктор.</p> <p>Боја га пресече:</p>  
ји су били сувише оштри да би их и даље могао слушати.</p> <p>Но ђенерал то опази.</p> <p>— Изв 
у и заузе седећки положај, како би боље могао чути причу која га је све више интересовала.</p>  
 то није био случај где се кнез најбоље могао уверити, колико си му ти прави, истински пријатељ 
о вртео главом.{S} Цео разговор није се могао чути; долетале су само поједине испрекидане речи; 
t="subSection" /> <p>Кнежев пут није се могао убрзати; он је ишао по распореду унапред скројено 
ији докази ништа не помогну.{S} Кнез се могао показати малодушан, неспособан да удари отворено  
три месеца у напред.{S} Али можда би се могао наћи други излаз.{S} Како би било да покушају они 
чудним, специфичним мирисом, који би се могао назвати мирис чисте женске душе...</p> <p>Цео умо 
м стрелицама!</p> <p>„Наравно, ту би се могао употребити сваки течан отров.{S} Но њима је то ма 
ост не би имала ништа против, ја бих се могао повући.</p> <p>Кнез је ћутао и ходао.</p> <p>Мавр 
ака већ се повратио толико да је у вече могао узети авдес и очитати главније вечерње молитве.</ 
 најопасније доба, кад би кнез најлакше могао потпасти под уплив какве веште жене!{S} С тога на 
аце у подрум.</p> <p>— А шта би друго и могао учинити такав неваљао човек као што си ти — рече  
и.{S} Говор је био и сувише дрзак да би могао бити лажан.{S} Највише га је убеђивало то што и д 
веравањем да нико неће знати.{S} Кад би могао уверити само да нико никад неће чути не би се <pb 
мрти?{S} Какав би човек био кнез кад би могао тако брзо заборавити шта је, тако рећи јуче, било 
 махнита, само нек не дира у оно где би могао оштетити крупне земаљске интересе.{S} Моје је осн 
он нема својих личних ствари за које би могао рећи да се не тичу државе.{S} Најмање се то може  
акав суд, па чак ни суд историје, не би могао окривити њега за овај поступак са мном.</p> <p>Ђе 
 сто корачаји, и без големих јада не би могао никако ни изаћи из ове пустиње, а камо ли одржати 
 неиздржљив у раду, тако да нигде не би могао <pb n="147" /> издржати утакмицу с вредним и неум 
ли, мој г. пуковниче.{S} Нико вам не би могао боље и подесније свршити тај посао од мене.{S} Ја 
да га је ко у тај мах ословио, он не би могао реч проговорити.{S} Но у томе тренутку појави се  
водили читава чудеса, какве данас не би могао извршити ни највештији токсиколог.</p> <p>„Ја ћу  
{S} Има ли иоле озбиљна човека, који би могао веровати да од оваких ствари зависи морал у једно 
ања.</p> <p>- Има ли ко поуздан који би могао однети кнезу једно писмо?</p> <p>— Ако је по вољи 
е без пуцња, без ларме — тихо; човек би могао добити такав удар на сред улице, па никад да не д 
у причама из хиљаду и једне ноћи, он би могао три дана и три ноћи седети и гладан и жедан, гово 
ји ће се казати доцније.“ </p> <p>Ко би могао бити тај пријатељ?{S} Кнез се губио у нагађању, а 
— Али и он, баш да је био и он, како би могао закључати собу изнутра?{S} Да није имао кључ кала 
бар без једног намесника, а ко би други могао ту улогу згодније испунити, ако не он, г. Растисл 
дговори Растислав сухо.</p> <p>- Бих ли могао знати за узрок?</p> <p>— Држим да га већ знате.{S 
.</p> <p>— Безумни младићу!{S} А зар си могао и за часак један помислити, да ћу ја - хоџа махну 
лу болту своје љубавне поезије, и ту си могао чути подскочица, које од учевних људи још нико ни 
лија, ћувика и брдских главица.{S} Ниси могао крочити ни десет корачаји по равном земљишту; јед 
љиште је било тако ломно, да често ниси могао видети пред собом ни на 10 корачаји.{S} Уз то се  
— упита задивљен Текелија. — Како си ти могао направити дете кад си и сам дете?</p> <p>— Ја их  
 је једаред већ бивао, овај би часовник могао имати неоцењене вредности.{S} Помислите само то,  
орнице.{S} Не трпите никога који би вам могао рећи: овима сам и ја помагао да дођу на престо.{S 
дуг паднем на земљу.{S} Али, колико сам могао разабрати у ономе изненађењу, ја не падох на земљ 
 колима некуд журно возе.{S} Колико сам могао разабрати у колима је било два човека.{S} Осећао  
е шапатом разговарају, али шта? — нисам могао разабрати.{S} Само у један мах долетеше до мене о 
о, сем очију, ништа друго од лица нисам могао видети.{S} Оне промакоше поред мене и одоше журно 
 синоћ у алеји, а после никако се нисам могао сетити кад сам и како сам дошао кући!{S} Дозовем  
Ја покушам да викнем у помоћ, али нисам могао ни писнути.{S} Одмах за тим натакоше ми на главу  
ако притегнуте, да њима ни помаћи нисам могао.</p> <p>- Је ли могуће, драги маркиже?{S} Је ли м 
 тако крупне речи, да би он с том женом могао бити потпуно срећан, па да се неби много предомиш 
су неме и пусте, само си главном улицом могао овда онда срести по какав заљубљен пар, где, насл 
 његов?{S} Где је, када је и чиме је он могао заслужити тако велику казну, да га његова рођена  
аљаде мимо свет.{S} Што бајаги не би он могао волети и сељанку.{S} Ене гле!{S} Убило би га ово  
посредно, па ти не би у ствар тако брзо могао ући, а можда не би он <pb n="687" /> поверовао.{S 
ло држало одвојено онда туђин није лако могао промаћи: људи из једнога села знаду се — али сад! 
аја безазлена жена, од које је муж лако могао све сакрити.{S} Ако је што и опазила, не слутећи  
после прилеже земљи, и сад је већ јасно могао разабрати пуп човечији глас, који виче за помоћ.< 
ништа и не говорим о овоме; једно јутро могао бих вам рећи просто: „г. Растиславе дајте оставку 
раво ја сам још и сувише млад да бих то могао бити.{S} Али ја волем истину, волем истинску прир 
летим страним речима Свакоме би се јаду могао досетити, али шта ли му сад ово значи екватор?!{S 
ше.{S} Шта је само у том једном погледу могао прочитати један о другом!{S} У том тренутку та дв 
 да ће учинити.</p> <p>Ко би на прилику могао веровати да ће један Врбавац — он лично ступати у 
.{S} А ваља ми знати шта је било да бих могао проценити шта може бити.{S} На памет не сме се ов 
о разметања Мутимирова.</p> <p>- Ја бих могао да вам ништа и не говорим о овоме; једно јутро мо 
ђенералове кнез устаде.</p> <p>— Ја бих могао ићи — рече он ђенералу — ви сте почели извињавање 
г политичког и државног гледишта ја бих могао да се правдам, па можда да се и оправдам.{S} Али  
и то, да се свак пита: „што и ја не бих могао бити кнез?“</p> <p>Једном избачена, ова мисмо ниј 
м себи ово питање:</p> <p>„А што не бих могао ја бити кнез“? </p> <p>У западној Европи, у стари 
црква св. Марка, у чијој су порти били, могла сматрати као проста гробљанска капела.</p> <p>Црн 
едњем стиху, кад би се превела у прозу, могла би изазвати и неке двоумице.{S} Али пошто је све  
ни једна династија не би <pb n="506" /> могла саставити ни педесет година владавине рече Растис 
и наше помагање устаничке нејачи Турска могла узети као помагање устанка, на напасти одмах Балк 
убећи Лепшу, узе јој тепати како би она могла бити посланик на каквом највећем европском двору. 
} Врло је интересно да ли је овако лепа могла да се очува у селу као девојка до своје осамнајес 
; сваки џбун, свако дрво, свака удољица могла је бити за њега по једна смртоносна заседа.</p> < 
е стајала отворена и у коју је домаћица могла сваки час ући, задувани, разбарушени, зајапурени, 
ова жена.{S} А зар би ова анђелска душа могла икада допустити да ја будем отрован у сред њихово 
се окрете - Знаш шта, Софија, ти би сад могла ићи — рече јој он.</p> <p>— Ако имате какве тајне 
 Ама где ту старче?{S} Код кога би овде могла бити!{S} Што је официра све је сад било у мојој с 
и опазила, не слутећи ништа зло, она је могла оставити без пажње поједине подозриве радње пуков 
тели.{S} Сила узела; сила држала док је могла; сад’ нема више силе, и ко први уграби, тај развл 
м пријатељем.{S} И сва љубав моја, није могла од тебе ни толико поверења да заслужи!{S} Ох! то  
аљина на прсима сва раскопчана.{S} Није могла појмити како се то могла преварити да пође од кућ 
во изгледало јој као ружан сан.{S} Није могла веровати, да се с њом збило све оно ружно гушање  
и кнезу?...</p> <p>Наравно да Пава није могла наћи кнезу никакве махне.</p> <p>А кад је већ так 
ни у чему...</p> <p>Госпођа Софија није могла довршити свој говор, Растислав је узе за рамена и 
! то је горко, горко!</p> <p>Лепша није могла више издржати: она груну у плач.</p> <p>Она се на 
одмах дотрчи са свећом и све дотле није могла разабрати шта се ово управо дешава, док обоје зав 
о!...</p> <p>О!...{S} Она никад то није могла мислити.{S} Она је сасвим другче замишљала да доч 
нема те силе на свету која би ме у томе могла омести — рече Мутимир живо.</p> <p>Кнез хтеде пон 
 чудну, заношљиву атмосверу, која би се могла назвати атмосвера љубави и лепоте, атмосвера испу 
 од више столећа, овака питања не би се могла ни појавити, или, ако би се и јавила, свак би их  
 Он има приватних добара и на њих би се могла ставити интабулација.{S} Примање би било обезбеђе 
нутр. послова!{S} Туга сиротице удовице могла је г. Ратку бити у толико ближа срцу, што је зао  
сем покрета у раменима, није ништа више могла учинити, руке су биле снажно притиснуте.</p> <p>П 
њи дим, те се догорела цигара није више могла држати, чича Јова је угаси међу прстима и баци кр 
аред осети слободна пред овим човеком и могла је сасвим мирно говорити о започетој ствари, као  
а својом чедношћу, ал опет за то она би могла показати какве и какве људе, који су узалуд месец 
 веома жив, осећај жаљења.{S} Она не би могла дати рачуна за што и како, али она је сад веровал 
жавао тако, да два човека упоредо не би могла проћи, а час се опет ширио у читаве подземне двор 
 отворено питање:{S} Шта би Пава бајаги могла махнисати кнезу?...</p> <p>Наравно да Пава није м 
жда сад и гладовао.{S} Какве би користи могла имати странка од вас таквих, кад њој требају људи 
била махнитост кад би за један тренутак могла помислити на озбиљну љубав кнежеву.{S} Она је јас 
аквој сам се прпи нашла! — боже, да сам могла у земљу бих пропала.{S} Дошла госпа Цанка, па ми  
е.</p> <p>— Ја сам грешница! — како сам могла онако о не у помислити — прошапута Каја.</p> <p>— 
 што буде!{S} Бог ми је сведок да нисам могла друкчије.</p> <p>Баба Кату обрадоваше ове речи.{S 
ал, најпосле, ако је само до носа стало могла би поручити да ми се скроји други нов нос.{S} Јес 
ен да се не дам ничим омести.{S} Једино могла би ме стукнути каква јача војничка сила, које бог 
пчана.{S} Није могла појмити како се то могла преварити да пође од куће с откопчаном хаљином.{S 
 у шали.</p> <p>- А у ком би случају то могла наступити потреба, да гониш ово друштво?</p> <p>— 
А Турска је морала.{S} Она је сваки час могла планути.{S} Морала је да се брани.{S} Она је имал 
ко издао наредбу, која се чак у ходнику могла чути, начелник се једва сети, да се окрене кнезу  
Колико је онако на памет и на брзу руку могла ухватити рачун, она је данас дознала за 3 нове пр 
ли, а „народ“ та „снага његова“ није му могла ништа помоћи.</p> <p>— Па ипак, реч „популарност“ 
 срећа била кад би се и половина од њих могла остварити рече Ратко.</p> <pb n="504" /> <p>Ратис 
 њу ступи — она поје! “</l> </quote> <p>Могла би се саставити читава књига, да је ко год зашао  
х прилика, које су само ондашњим људима могле бити познате, увериле су сељаке да је чича Милоје 
д озбиљна значаја.{S} Ту су се по некад могле чути чак и највеће и најважније политичке или при 
мушкињем.{S} Тек тада ако би их ми жене могле научити реду и уредности — примети госпођа профес 
p> <p>Но има душа тако чистих, да би се могле назвати златне душе.{S} За њих не приања порок, к 
к себи.</p> <p>— Шта, шта?{S} Шта је то могле бити, мој драги маркиже? — упита барон Жермини, т 
 Пава, кроз овај дим и сумрак, једва су могле распознати шта је и који је у соби.{S} Оне опазиш 
 давала је девојкама колачиће којима су могле обрнути сваког момка да за њима лудује.{S} Но као 
и врева врабаца, ни опомене мушица нису могле пробудити г. конзула.</p> <p>Барон Жермини био је 
еодољиву привлачну снагу, којој се нису могле дуго одупирати ни озбиљније даме, које су већ поо 
ога не штеде, па опет зато о Лепши нису могле ништа изнети ружно.{S} Напротив, о њој влада увер 
бро!{S} Али како сте онда, врага, опет, могли доћи у вашу спаваћу собу и како <pb n="486" /> то 
 онако брутално нападну и онамо одвуку, могли би починити самном и друга насиља.{S} Није ми ост 
спод ваше слике.{S} А сад би у име бога могли поћи.{S} Саме будите енергични; недајте се ничим  
завојем и после сахат времена већ су се могли кренути даље.{S} Али сад је настало питање куда ћ 
 слике су изгледале дивно.{S} Кнеза сте могли познати или по његовој војничкој униформи, или по 
 дошао у ваше руке мек као восак, нисте могли начинити добра човека.... молим те, зете, помогли 
одножју <pb n="555" /> планинском лакше могли срести с каквим људима, који туда по пропланцима  
 обновљења, (ренесанса) нису се смели и могли уздићи до слободна обожавања чисте природе, као ш 
 се бојали великих промена, у којима би могли погубити службе и хлеб!{S} Но највише су зебли по 
о би са свим друкчији били људи, кад би могли из смрти погледати на живот, па се после опет вра 
кли би да ју је то и подмладило, кад би могли замислити што млађе и од саме младости, која се њ 
ате ли ви какав отров, где лекари не би могли одмах познати чиме је човек отрован, нити би могл 
 познати чиме је човек отрован, нити би могли брзо дати како противно средство да отрована спас 
 њој до мрака бити похватани.{S} Још би могли издрети <pb n="660" /> једино на ону страну, и то 
 да није Перуна Црнојевића, чиме би они могли плашити владаоца и држати га у шкрипу.</p> <p>Пос 
његова друга били је већа но што су они могли и ценити.{S} Дотични кметови и командири још су с 
ена белца, који би се по брзини потпуно могли мерити с крилатим алатима св. Илије, што овда онд 
веома подесан, као богат човек, коме су могли и знатне суме понудити, без зебње да ће их задржа 
општим именом називали сви они, који су могли на кнеза утицати у другом правцу, противно намера 
 /> <p>Чувари поретка су учинили што су могли; они су показали докле иде њина дрскост.</p> </di 
њени докази љубави и несебичности, нису могли ни толико да га загреју, да у њој не гледа шпекул 
 не са свим мрачна.{S} Предмети се нису могли јасно видети, али су се у сумраку ипак назирали.{ 
жна начелства, пошто удобније куће нису могли наћи у целом граду.{S} Растислав тек беше ушао у  
 на страну од удараца, а кад ни то нису могли, они само зажмурише, предајући се тако гркој судб 
ше понова да устану, али ни то већ нису могли.</p> <p>Не испуштајући точак, и ако је видео да г 
иха.</p> <p>Тако су се на старом дворцу могли читати ови знаменити историски стихови:</p> <quot 
ве буде готово за пут, како би се одмах могли кренути.{S} После синотњега скандала, који је већ 
ма су били обележени поједини смотуљци, могло се већ судити да ту има веома интересних ствари.< 
Пуковник опет одмах скочи иза стола.{S} Могло му се познати, ко би га добро загледао, да га је  
ог врхунца, то нико не би умео рећи.{S} Могло се казати само толико с поузданошћу, да је имао м 
ође лака дрхтавица, а по покретима леђа могло се познати убрзано и ојачано дисање.{S} Бурно тал 
тмуло, пометено брујање, које је свашта могло значити.{S} Влади и привременом намесништву била  
 у замке лакше и брже, него што се икад могло <pb n="583" /> рачунати.{S} А намамили су га нехо 
ено <pb n="700" /> држање.{S} Шта га је могло навести да од ње крије своју женидбу!{S} Ништа др 
} Ту је видео све и нашао све што га је могло интересовати код ове жене.{S} Он је знао многе по 
еде кроз ове пусте планине.{S} И шта је могло бити с њим?{S} Његов нестанак није могуће тумачит 
> <p>Ово је било изненађење.{S} Коме је могло што требати овде у сред ове пусте планине, где не 
ља радити у таквој прилици.{S} Но то је могло долазити и отуда, што је пуковник Врбавац у опште 
и запиткивати путнике о свему што их је могло интересовати.{S} Разговор брзо оживе.{S} Враничић 
балканско полуострво.{S} То никада није могло бити у интересу Аустрије, која је вребала згодан  
ко заврнуте натраг, да од устајања није могло бити ни помена док се прво не искошкају, а кад би 
 тканином, тако да се с поља ништа није могло видети.</p> <p>Међу тим унутра у собици седела су 
упита Црнојевић.</p> <p>— Друкчије није могло бити.{S} Он нас је просто намамио у заседу.{S} Са 
авоју били су читави: обмане дакле није могло бити — заврши Заре своју причу.</p> <p>— Не знам! 
пореду унапред скројеном и промене није могло бити.{S} С тога се Растислав наоружао стрпљењем и 
орене тајне знаке, и никакве сумње није могло бити да је Милоја друштво послало да проведе Вран 
Стој ко иде!“</p> <p>Никакве сумње није могло више бити.{S} Она је била у двору....</p> <p>Тек  
глас рече на то нешто тише, што се није могло разабрати шта је, а изгледало је као да први глас 
шта се десило.{S} Никакве двоумице није могло бити.{S} На будоару, на кнезу, на Лепши, видели с 
вом језику на вољу и ништа га више није могло зауставити.{S} Ту је пало и таквих речи, које се  
ише што видео, а да што проговорим није могло бити ни помена, пошто су ми уста била тако запуше 
.{S} Наста урнебес, у коме се дуго није могло ништа разабрати.{S} После се поступно опет утиша. 
ања и снебива. (У ствари цело село није могло дати џевапа стрина Синђи, а ко је хтео да остане  
а он нешто припрема и смера.{S} То није могло остати тајна за његову најближу околину а нарочит 
 лепе земље себи приграби, као што није могло бити ни у интересу Русије, која тако исто халапљи 
рече трећи.</p> <p>— Знам, али зар није могло бити да се промаши?{S} Зар је немогуће, да се све 
равац, јер кроз ове планине о путу није могло ни бити говора.{S} С десне стране пружала се недо 
ајпоузданије момке.{S} Само се још није могло сазнати, да ли Илија и сад општи с Врбавцем.</p>  
мску класичност.{S} Али све то још није могло потпуно повратити класичну природност.{S} Највећи 
а Пави рођена стрина.{S} То је до некле могло и отежати ствар.{S} Но, Срећко, <pb n="239" /> ка 
b n="211" /> сад да исприча.{S} Тада се могло свашта чути.{S} Девојке су се погуркивале и шапут 
е и што убише човека из потере, није се могло с извесношћу тврдити, али је било врло вероватно. 
т ј. како то дивљаци спремају — није се могло тачно сазнати, пошто они све то крију као своју п 
{S} Међу тим укљештеном мајмуну није се могло прићи, гребао је ноктима.{S} Најпосле једном момк 
ачка историја?{S} И што бајаги не би се могло учинити за љубав кнезу оно, што смо јуче обичним  
све, и за добро као и за зло, што би се могло догодити.{S} Буде ли добро вама ће по праву припа 
 један пут све — и баш то, за што би се могло мислити да ће покварити делу ствар, баш то је ств 
 ово питање о жудњи за влашћу, ту би се могло рећи: ако међу либералима има голих и гладних поч 
</p> <p>- Да су дукати крушке још би се могло и поверовати — примети Растислав....{S} Но он има 
ја знам!</p> <p>Радила је све за што се могло добити пара, али је увек некако умела пробрати он 
жне рођачке везе; купљено је све што се могло купити, и успех је постигнут.{S} На месец дана по 
ст, пријатан шипарац — то је све што се могло рећи.</p> <p>Протицао је дан за даном, месец за м 
ски биров, и сеоски пољак, и све што се могло на то употребити, разаслати да иду од куће до кућ 
ано успехом, ма да је чињено све што се могло.“</p> <p>После две недеље орловачки и покрајински 
алов издржао је, дуже и више, но што се могло очекивати. „Боловао“ је равно 20 дана.{S} Свет је 
 се покаже чвршћи и куражнији но што се могло очекивати.{S} Растислав је умео да пробуди у њему 
 све оштрија и крупнија.{S} На кнезу се могло опазити да говори као човек, који се нарочито спр 
 златан сахат и загледао га, по чему се могло слутити да некога очекује с нестрпљењем.{S} Но вр 
оворе истину.{S} Сумње о томе није више могло бити, кад то ево тврди и његов верни и омиљени ађ 
 да управо није знао како би друкчије и могло бити.{S} За дежурнога није више било никакве сумњ 
не може себи ни да представи да би то и могло бити друкчије.</p> <p>О слатка, мила слико, — дра 
спитају, не може да се ухвати откуда би могло доћи то тровање.{S} Искључив дакле могућност тров 
ју, спадају, охрабри се он, а и како би могло бити друкчије.{S} Но шта се оно окреће?{S} Шта ли 
е што више зблизи с кнезом!{S} Но то би могло имати неког значаја само онда, кад би кнез и даље 
е више него икада клоне од свега што би могло ослабити или пореметити поредак и јавну безбеднос 
о испитивао — употребљено је све што би могло ствар ма с које стране објаснити Али сви ти покуш 
а кола, стоку, људе, у опште све што би могло бити сметња кнежеву проласку.{S} За њима, но ближ 
а је у милости код кнеза?{S} Где би њој могло бити лепше, а вама корисније?{S} - Наравно, ово г 
било попети, а по дебелим гранама њеним могло се отићи високо, без икакве опасности.{S} Он позв 
кторе, <pb n="215" /> а да ли би се ово могло повести и у Звониград? ако би се... случајно....< 
то весео, узбуђен глас, по коме се лако могло познати да долази из уста какве кокете.</p> <pb n 
кнеза веома голем утицај.{S} Ту се лако могло десити, да ни <pb n="364" /> најјаснији докази ни 
услуга.{S} Оближње вароши одкуд се само могло на време стићи, послале су своје депутације да се 
упита зловољно:</p> <p>— Како вам је то могло пасти на ум, да мени кнез смета?</p> <p>— О, па т 
анији може наћи људи којима је чак и то могло пасти на ум, да и така места употребе за своје зл 
бацише.</p> <p>— Гле, гле!{S} Шта би то могло бити? — упита Жермини.</p> <p>Млади секретар прод 
слеже раменима: — Не разумем како би то могло бити.</p> <p>— Врло просто!{S} Позваће га пријате 
 тако близу један уз други, да се рахат могло корачати с гроба на гроб.</p> <p>Незнани вођ заст 
о је веома тегобно.{S} На сваком кораку могло се заврљати.{S} Ваљало је познавати, што но реч с 
није збунио, нити се на њему ма по чему могло познати да му се десило што неочекивано.{S} С осм 
о су били једнаки по оделу, по понашању могло се судити да је један од ове двојице господар оно 
</p> <p>Само се на једном једином месту могло видети искрено жаљење.{S} Кад мртва ђенерала поне 
у на коњима, да заштеде ноге бар где се могне.{S} Кроз село потера прође у двојним редовима, ва 
знам.{S} Кнеже, чувај га се; кад год те могне удавити <hi>туђим рукама</hi>, он ће то учинити.{ 
екла доста, онда доста, па квит.{S} Што могнем, учинићу.{S} Но то сад није главно.{S} Друго је  
стигну с кнезом Мутимиром, но ако ту не могну ништа учинити, они су готови чак и на то, да кнез 
а су у земљу пропала, нигде им трага не могоше Турци наћи.{S} Многи су од њих тако пролазили.{S 
ом народа балканиског.{S} Црни зликовци могоше је у усамљеном месту по вољи извршити и утећи.{S 
ју свакога празника све сеоске девојке, могу да чујем и ја.</p> <p>Доктор је с једне стране усл 
 самом начину, на која сам амо доведен, могу видети, <pb n="481" /> да имам посла с људима реше 
а ти у томе не могу дати потпун рецепт, могу ти само у главноме наговестити средства, која ће т 
једно писмо?</p> <p>— Ако је по вољи... могу ја отићи!</p> <p>— О, молим — рече Врбавац, који в 
ин:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Ја сам; могу ли унутра? - упита кнез.</p> <p>Ушао је.{S} Госпођ 
ни; ни богови, ни људине <pb n="326" /> могу ми ништа више ни дати ни узети, ни помоћи ни одмоћ 
 огреше о савест своју.{S} И вели се да могу.{S} Разлог је овај:{S} Дотични министар, или дотич 
ми рече да си са зетом, рачунала сам да могу ући и без пријаве.</p> <p>Говорећи ово, госпа приђ 
уштво.{S} Кад младић и девојка дозру да могу бити родитељи, онда је била дужност њиних родитеља 
ћи последњу снагу, запињали су што игда могу да изиђу уз последњи брдањак, али њине су се танке 
ате какве тајне, или ако вам сметам, ја могу и ићи — рече она хладно.</p> <p>— Којешта, пред то 
 други; јес, други; ја имам записку, ја могу доказати, ја сам био само посредник...{S} А и шта  
 а уз то је кроз сузе понављао — Шта ја могу, кад су сви навалили?{S} Зар сам ја крив, ја ево с 
прилика у којима се ко креће.{S} Што ја могу рећи онако у опште, и што вреди за све наше људе,  
ко желите, па ћу вам онда ја казати шта могу ја ту учинити.</p> <p>— Кажите ми, знате ли ви как 
еча потреба.{S} С тих места они сад све могу; одатле ће они владати целом ситуацијом; нови мини 
 око паса) па би га стегла што год боље могу, па цмок одовуд, на цмок одонуд, па цмок, цмок, цм 
 се извињавала:</p> <p>— Здравља ми, не могу.{S} Нешто ми се ноге одсекоше.</p> <p>Осећала је к 
{S} Људи, који овако мучки нападају, не могу бити никакви јунаци, то су бескарактерне лопуже и  
како неко објашњење морамо имати.{S} Не могу ваљада веровати да су духови били умешани у ову по 
 рече она, дижући у вис леву веђу. — Не могу рећи баш за медведа, пошто с медведима нисам до са 
 и сама говорила...{S} Разуме се, ја не могу остати до века неожењен.</p> <p>— А ко ти то тражи 
p>— Случај је доиста необичан!{S} Ја не могу да га протумачим — рече Белини.</p> <p>— Или је ва 
дога кнеза и мени је поверена.{S} Ја не могу бити равнодушан спрам ствари, које тако дубоко зас 
иче.{S} То су ствари, које се парама не могу никада довољно платити.{S} Шта ћемо? сиротиња смо? 
...{S} А и забунђала се по глави, па не могу добро ни да је видим — одговори момак.</p> <p>— Ув 
анића, те већ по самоме рођењу никад не могу бити оно, што су обични људи.</p> <p>На те речи кн 
ко чудно и неочекивано, да још и сад не могу да дођем к себи.</p> <p>— Шта, шта?{S} Шта је то м 
ном положају, где ми све моје титуле не могу ништа помоћи и да ја имам избор само између овога  
еже питање.{S} Наравно, ја ти у томе не могу дати потпун рецепт, могу ти само у главноме нагове 
е прње па нека иде.</p> <p>- Ја више не могу а и не смем да те држим.{S} Што ће ми тај белај на 
о зрно; једном избачено, оне се више не могу зауставити ни повратити.{S} Ја вас преклињем... и  
ена човека, коме више ни бог ни људи не могу помоћи; човека, коме нема поправке и спасења, који 
ло и таквих речи, које се на писмено не могу више понављати.{S} Он је развијао своју „теорију п 
 из државних разлога узмем жену коју не могу волети.</p> <p>Кнез стаде пред Лепшу, ућута и тако 
/hi>.{S} Растислав га опет исправи: „не могу да се изговоре.</p> <p>Кнез се чисто љутну:</p> <p 
отребљаваће сва срества.{S} С те стране могу да буду за престо незгодни кад једном изгубе власт 
толико што му је обележио међе, које се могу достићи обичним, мирним путем, без вратоломних ско 
од којих је такође вршен избор, које се могу узети као роткиње.{S} Ми се тога данас грозимо?{S} 
јум.</p> <p>„По дејству своме отрови се могу поделити на отрове који дејствују кроз стомак, и о 
 срџба опет повраћала.</p> <p>— Само се могу чудити, да се тако мало користите у практици тако  
 већ зна који су у тој дружини, и ја те могу уверити да то коло младих људи тече све више углед 
 Ту се расправља питање да ли нихилисте могу служити у државној служби, а да се не огреше о сав 
 Ох, не говори ми само то!{S} И хоћу, и могу, и нема те силе на свету која би ме у томе могла о 
ије био добар човек.{S} Баш с тога ја и могу боље но ико да осетим колики је то губитак, што ни 
ком непристрасношћу с каквом само мртви могу говорити о живим стварима овога света, које се њих 
г Турчина, да код њих има дервиша, који могу простим погледом да успавају човека, а после такав 
ити и данас, кад им људи зло обавештени могу и друкчије наређивати.{S} У осталом, њин је положа 
 док дође ред да се жене.{S} Па шта они могу да изискују од жене, кад су сами таки....{S} Ја! в 
ј. мислим војнике, жандарме, а ађутанти могу и чекати.{S} Отпусти их, па ходи да се разговоримо 
 звезда великих Косанића, који с правом могу понети име „оцеви отаџбине.“</p> <p>Не скидајући п 
рећу, бујају, расту, и једног дана лако могу постати господари ситуације.{S} Да код кнеза створ 
 плод убере.</p> <p>„Држим да на толико могу рачунати код својих пријатеља, међу којима си на п 
им рукама.{S} Колико сутра за ово писмо могу сазнати и други, и онда је све доцкан.{S} Дакле, а 
 уверење дужност је начелника, и они то могу постићи својим вешто смишљеним извештајима, које ћ 
ко! — потврди Лешна одсудно, и ја ти то могу потврдити са стотину необоривих доказа.</p> <p>Пре 
{S} Безобразно, не брезобразно, оно што могу да слушају свакога празника све сеоске девојке, мо 
или да нешто јесу и да бајаги они нешто могу!...</p> <p>Лепша метну кнезу прст на уста и не дад 
це, а оне би биле удешене тако да рахат могу пробити и кроз одећу, и забости се у тело човеку к 
лако: — Много обричете!{S} Ја мој завет могу испунити, али ви ваш не.</p> <p>— Ох, не говори ми 
а ако нађем да без прекора за моју част могу одговарати на њих, ја ћу одговарати.</p> <p>— Свак 
> је посао такав, да они што га послују могу што и заслужити на њему.</p> <p>Није прошао ни пун 
крене пријатеље и искусне људе, који му могу бити истинска потпора, па кад остане усамљен, неоп 
тињу, да пострадали виде на коју страну могу изаћи.</p> <p>Враничић набра чело.{S} Њему није би 
х и за ноћ, т. ј. удешених да се и ноћу могу читати.{S} На свима угловима улица и на многим про 
а.</p> <p>— Па како је у опште та ствар могућа, како је ви објашњавате и разумете? — питао је к 
94" /> рђаво стоји, да је чак и њин пад могућан, и то у најкраћем року.</p> <p>— Та не може кне 
чно испитати.</p> <p>— Да, рече доктор, могуће је да је то у старини и имало какав озбиљан знач 
кавима; па хоће да га види из ближе.{S} Могуће да је то, а могуће и да није.{S} Најпосле ма шта 
о сада.</p> <p>— Је ли могуће?</p> <p>— Могуће, господару.{S} Ваш Заре неће вам никад ништа рећ 
га види из ближе.{S} Могуће да је то, а могуће и да није.{S} Најпосле ма шта да је, Пава ништа  
 <pb n="18" /> божјој“ — код нас је све могуће, па и то, да се свак пита: „што и ја не бих мога 
о и јело и пило.</p> <p>А после, зар је могуће да би пуковник Врбавац учинио тако што с њима, с 
о није могуће.“ Тако „није могуће, није могуће“ — па на томе и остане.{S} Спасе га баш то, што  
а заустави:</p> <p>- Молим вас.{S} Није могуће да ме овако необавештена оставите.{S} Кад сте ве 
 чудећи се.</p> <p>— Та то за бога није могуће.{S} Зар сан сви они чудни и страшни догађаји кој 
 печати лекарског друштва тако, да није могуће изићи из платна а да се печати не повреде.{S} По 
на нешто слути, сумња!{S} Друкчије није могуће.“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Око два 
огло бити с њим?{S} Његов нестанак није могуће тумачити друкчије но да је утекао, издао, превар 
есник да учини тако што.{S} Ох, то није могуће.“ Тако „није могуће, није могуће“ — па на томе и 
што.{S} Ох, то није могуће.“ Тако „није могуће, није могуће“ — па на томе и остане.{S} Спасе га 
За име божије, господине маркиже, је ли могуће да се све то с вама десило?! — рече Жермини и ск 
е прича прави сан.</p> <p>— Заре, је ли могуће да је ствар текла тако како ти причаш? — упита к 
</p> <p>Доктор зину! — Светлости, је ли могуће да кочијаш за непуна 4 минута може испрегнути и  
а ни помаћи нисам могао.</p> <p>- Је ли могуће, драги маркиже?{S} Је ли могуће?! — чудио се кон 
и озбиљнији људи одмах се питају: је ли могуће да он тако што учини?{S} И пошто је ствар сувише 
 прича из хиљаду и једне ноћи!{S} Је ли могуће да се све то вама десило, драги маркиже?! — рече 
- Је ли могуће, драги маркиже?{S} Је ли могуће?! — чудио се конзул све више изненађен.</p> <pb  
 онда био онај млади господин?{S} Је ли могуће, да је то био он?....{S} Зар кнез Мутимир!...{S} 
 ко?... шта?... где?... кад?... — је ли могуће?{S} Ето то је оно што свет није разумевао.</p> < 
ала ова треска кола пред кућом. — Је ли могуће да је он!{S} Од куда тако рано?{S} Да л’ је дозн 
езекнуто.</p> <pb n="126" /> <p>— Је ли могуће да има таква отрова?{S} То је баш како ваља, баш 
дили нисте, све до сада.</p> <p>— Је ли могуће?</p> <p>— Могуће, господару.{S} Ваш Заре неће ва 
 обавише око главе...</p> <p>- Та је ли могуће!{S} Та шта говорите, мој драги маркиже?! — рече  
ву јој сену мисао — конак!</p> <p>Је ли могуће?!{S} Конак!{S} Зар она у конаку?</p> <p>Но она с 
питала, сва претрнула од страха: „Је ли могуће, да ће због тих, тако обичних и тако природних м 
трзавица била је очевидна.{S} Није било могуће да кнез то не опази и да се не заустави на питањ 
рпа писмо у џеп и друкчије га није било могуће одузети, мањ да је веже.</p> <pb n="694" /> <p>П 
 тренутака.</p> <p>— Па како је онда то могуће да ја на сну видим баш оно што би од прилике мор 
врата изнутра, и како је у опште све то могуће?! -— чудио се Жермини, кога је већ почела да јед 
ире такви безобразлуци!{S} Као да је то могуће, тако благородна жена да буде тако развратна!{S} 
.{S} И то одрасло у селу!{S} Како је то могуће?{S} И да ли је девојка?{S} А, шта мислиш, доктор 
у куда Жика замаче, пође за друштвом не могући још да дође к себи шта ово би с њиме.</p> <pb n= 
огло доћи то тровање.{S} Искључив дакле могућност тровања, лекари ставе другу дијагнозу и дуго  
, она види само један излаз, само једну могућност: да се потчини, да се преда потпунце и неповр 
ебу: да се што пре одавде удале и да по могућству забораве све што се десило на том мрачном и п 
ом на завоју, као што је у то доба била мода код отмених особа.</p> <p>Мона се маши руком немар 
мачно их на Истоку има и данас, но наша модерна наука не зна за њих.</p> <pb n="101" /> <p>„Ист 
е спремите за потпуно углађена, потпуно модерна европска владара!</p> <p>— Ви ме вређате, госпо 
сок, шиљат француски шешир, по тадашњој моди.</p> <p>По годинама то је била таман зрела жена, а 
 тај мах она угледа читав низ црвених и модрих колутова, којима је Лепша била покривена но груд 
а за часак нашараше читав низ црвених и модрих колутова.</p> <p>У првим наступима прве истинске 
тлост, врло сам захвалан, али још носим модрицу на куку како сам пре пао, кад смо оно последњи  
о доба госпођа Мона почела је улазити у моду и постајати средиште једном делу звониградског отм 
м“ прозрео мисли начелникове (а ко зна, можда је начелник и гласно изговорио ово што мисли) окр 
 преступан политички смер.{S} И ко зна, можда је још срећа што се цела ствар и овако свршила!{S 
у вредност; каква гомилица младих људи, можда понајвише ђака, склопили тајну дружину, где читај 
у.{S} Да су седели у соби, где су били, можда им се не би толико познало да су препили.{S} Али  
нића IV.{S} Кад би имали фактичке моћи, можда би ваша дужност била да ме одмах ухапсите, ако би 
едни чиновници!...{S} Не знам, не знам, можда је то код вас тамо адет!{S} Но нама сељацима то н 
се односи на тај догађај.{S} У осталом, можда је и ту било умешано провиђење.{S} Ја верујем у п 
ано све по мало.{S} Паша је ситничарио, можда је и сам крао.{S} Ја ту нисам радио за новац.{S}  
ом кобном мосту, у овом исток тренутку, можда тако исто издише и његов драги господар.</p> <p>О 
. онда то значи да се овде нешто крије: можда ће нам разјаснити писмо у чему је ствар, кад ти к 
ну ви сте јамачно много што шта сањали: можда је било и таквих снова где се ми појављујемо као  
ад успомена на овај догађај бити тешка; можда ће ти сећање на све ово често помутити душевно сп 
86" /> <p>- Радо бих их чуо - људи смо; можда сам где што и погрешио.{S} Свакако радо бих чуо г 
где је извор и порекло томе обичају!{S} Можда је он некад имао свој дубок и важан друштвени зна 
p> <p>....{S}Али може бити баш то!..{S} Можда баш те владалачке милоште!...{S} Јес, може бити б 
ти би вала, снахо, била опака мајка.{S} Можда си јој маћеха, али мајка, бела ниси.</p> <p>Синђа 
мало како иде рад и с другим људима.{S} Можда вама, на први мах, то баш и неће бити тако пријат 
о се издајника и ствар је откривена.{S} Можда је у завери против мене и моја рођена жена...{S}  
асовник, коме има близу два столећа.{S} Можда још у почетку прошлога века донео га је у Царигра 
 и ја сам одмах наредио да се преже.{S} Можда с моје стране није тактично што одмах издајем пре 
е пуковника на оваке мрачне помисли.{S} Можда се он осећа увређен, понижен, постиђен при самој  
свој дубок и важан друштвени значај.{S} Можда је то било нешто налик на оно што Русо тражи у св 
 не зна шта је у глави господаревој.{S} Можда он зове Паву просто с тога што му се допао онај њ 
н жандарм и горко је плакао и јецао.{S} Можда су то биле једине сузе, које су тога тренутка иск 
емо до Дунава да разгледамо околину.{S} Можда их је занела <pb n="521" /> јака водена струја и  
о тебе ради!{S} Ти остајеш да живиш.{S} Можда ће ти некад успомена на овај догађај бити тешка;  
>Ове речи биле су тако изговорене, да — можда је срамота рећи — пуковник осети да му целим тело 
е све то тако било, а најпосле ко зна — можда је и бало.</p> <p>Г. прота саслушао је начелников 
има Боја се оберучке ухвати за шариге — можда и за то да не падне — погледа у кола, баци поглед 
 се опорави, она продужи даље.</p> <p>— Можда је господину пуковнику мало зазорно, што ја овако 
од у близини јамачно бити каква трла, а можда је ко год тек намеран да овде где год подигне пла 
ти не би у ствар тако брзо могао ући, а можда не би он <pb n="687" /> поверовао.{S} Растиславу  
грејани старом румеником и шампањцем, а можда још више оним сјајним очима сеоских лепотица, и о 
за ствар о којој је господин говорио, а можда и своје неверовање <pb n="413" /> у мужевљеве реч 
као у свој кабинет, да попуши цигару, а можда малко и да дремне пре но што се лати посла.{S} За 
 и пажљиво је посматрала шта се ради (а можда и слушала шта се псује) док су малишани радознало 
 гледањем у сјајну зраку? — или је Каја можда то намерно учинила, слутећи што?...{S} Ма шта да  
енти — примети Ратко.</p> <p>— А ко зна можда и јесте — рече Растислав.</p> <p>— Није, није!{S} 
гледишта ја бих могао да се правдам, па можда да се и оправдам.{S} Али све су то софисми.{S} За 
/p> <p>— Садим човека!</p> <p>— У овоме можда има и претераности, али свакако боље је и ово, но 
е наплетено против мене....{S} Код мене можда и има какве грешке; али, ипак све је то увеличано 
} Кнез Мутимир оде у нужник.{S} Само се можда у Балканији може наћи људи којима је чак и то мог 
пођа је завршила свој говор тиме, да ће можда то, <pb n="469" /> што се чује о некакој тајној з 
ложи ми да окуша, нека средства која ће можда помоћи да се разбудите.{S} Пристанем под условом  
ри како је нова влада слаба, немоћна, и можда и издајничка, и да њему ипак нема ништа боље од њ 
ирао чак за три месеца у напред.{S} Али можда би се могао наћи други излаз.{S} Како би било да  
 овога гроба покушава да се окрене, или можда и да <pb n="595" /> устане.{S} Од саме ове помисл 
, то би требали да знаду апотекари, или можда и ботаничари.{S} Али откуда све то можете ви знат 
 и кнеза и Растислава.{S} Овај последњи можда ће се мало и одупирати, али се неће моћи одбранит 
ди никаква рачуна.{S} По неко би од вас можда сад и гладовао.{S} Какве би користи могла имати с 
е.{S} Прими их као корисну истину, коју можда никад више ни од кога нећеш чути.{S} Ово говоре у 
обри Мустај паша баш на овоме часовнику можда бројао своје последње тренутке живота, ишчекујући 
ри одвоје да не спавају с фрајлом, а њу можда одмах да најури.{S} Али на прагу се сретне са сво 
м кроз крв.{S} Човек, кога уједе змија, може слободно исисати устима тај отров и сасвим га прог 
 династији, а то, у данашњим приликама, може бити од некога значаја.{S} Начелник Врбавац хтео ј 
ти и проживети у њему?....</p> <p>- Па, може; за што не?... ево, узећемо овога и метнућемо га м 
на слова на мраморној плочи и да окуша, може ли на тај начин прочитати читаво име покојниково,  
рата....</p> <pb n="44" /> <p>„Кнез је, може му се“ — мислио је Маврикије с друге стране врата. 
ље му своју фотографију, шта ту, дакле, може бити интересно за Лепшу, и каква је то радозналост 
че: — У мојој кући, а без моје дозволе, може се извршити претрес само преко мене мртва.“ После  
а један, а 15 година други.{S} А после, може се десити да једна кућа у мушкој линији и изумре — 
 а иначе ако буде каквих непријатности, може се отрпети.</p> <p>Тако је и учинио.{S} Погазио је 
 збијати, за што... хм!... е... е... ј, може те он опкорачити где му се не надаш, па да играш о 
н у одају, скоро премазану таком бојом, може формално да буде отрован.</p> <p>„Од гасова веома  
 је он тако дуго и тако трудно подизао, може се срушити са страховитим шумом и скандалом.{S} Пр 
а баш те владалачке милоште!...{S} Јес, може бити баш оне и гоне пуковника на оваке мрачне поми 
ела може онако бити срећна с њим, т. ј. може се добро наплатити.</p> <p>Кад је видела да је пит 
и за последицу хронично тровање — т. ј. може се човек њиме <pb n="102" /> тровати све више и ви 
ли да је ја лажем.{S} Не <pb n="373" /> може ни да замисли да мени мој слатки мужић није ни реч 
ам, а <hi>коњ</hi> да ти не дирам...{S} Може ли то, г. Маврикије.... а? овако на пример — шах к 
ав и његова престоница жалила га је.{S} Може се рећи да га је жалила цела Балканија.{S} О томе  
 сад у четвртак.{S} А?{S} Шта велиш?{S} Може ли?</p> <p>— За што не! — прихвати госпођа.</p> <p 
же — упита пуковник радознало.</p> <p>— Може!</p> <p>- Је ли истина да је управитељ казнених за 
; слабији кад — краћи и лакши сан.{S} А може се окадити и тако да се више никад и не буди.</p>  
 је веома интересна као штудија до чега може да дотера човек у смишљању зала, кад се већ једном 
нда га се више немој бојати; после тога може ти он лепо и послужити.{S} Али како да доскочиш то 
ејаше рекао да је она слободна жена, да може слободно располагати собом и да нема зашта презати 
С тога тражи од г. министра одобрење да може учинити ванредан издатак ради надзора над овом дво 
 од кнежева доктора усмено овлашћење да може на ту „комедију“ потрошити 50-60, па у крајњем слу 
{S} Годило јој је да види око себе и да може назвати својим другама оне, које код публике важе  
оњен падавици, да има махну у срцу и да може на пречац умрети.</p> <p>- Ви, г. Растиславе, новц 
 је <hi>Зликовац</hi> пао, ади тврди да може бити да је само рањен.{S} Но тек сад настаје забун 
ог најобичнијег питања — он је држао да може сматрати као да се овај Врбавчев говор њега ништа  
ола један владалац, о коме се држало да може у згодном тренутку постати вођа свију угнетених на 
кну опет - без носа, - па онда што игда може удари песницом у слику тако, да парчета разбијена  
руку и три четири пута трже је што игда може.</p> <p>Пава посрте.</p> <p>— Куку, црна Петрија,  
мер он и сам разглави вилице и што игда може викну: „Живео!{S} Ура!{S} Живео!“</p> <p>Тек пошто 
ема песницама удари је у главу што игда може.</p> <p>Јела оста наслоњена на зид, с поклопљеном  
м нешто ја!... — Она се пљесну што игда може с обадве шакама по коленима, — да сам богдице ја м 
ишта опасније од тога.{S} Та те заблуда може навести на стотину најфаталнијих погрешака, као го 
, као год што ти вера у народног генија може бити путевођа у многим корисним и сретним корацима 
женидби не може бити ни говора; но Јела може онако бити срећна с њим, т. ј. може се добро напла 
рећи тренутну смрт - док у мањим дозама може имати за последицу хронично тровање — т. ј. може с 
} Хтели би какав отров који се годинама може носити сакривен, а да не изгуби снагу.{S} Даље, хт 
но, да је баба гора и од ђавола, да она може чак и оно што ни ђаво не може, довршује ружан суд  
.“</p> <p>„Буди спреман.{S} Сваког часа може настати одсудан тренутак.{S} Све је спремљено.{S}  
ли могуће да кочијаш за непуна 4 минута може испрегнути и упрегнути 4 коња.</p> <p>-— Видећеш,  
и просто — <hi>није истина</hi>.{S} Шта може бити истински неваљало и покварено у једном младић 
 — Само и ту ваља хитати.{S} Ко зна шта може настати доцније, а ми ћемо имати још грдних мука с 
о и положај у коме је.{S} Шта уме и шта може ово јадно, младо, неискусно, напуштено, само себи  
 шта је било да бих могао проценити шта може бити.{S} На памет не сме се овде ништа радити.</p> 
 јер најпосле, шта зна она шта јој хоџа може све погодити или прорећи, па што после да јој пуца 
, рече Ката одсечно.</p> <p>— Али какав може бити тај отров?{S} То изгледа нешто врло чудно.{S} 
шапуће.{S} Јемственик је прошивен — сад може тражити сведоке како је чедна.{S} Шта ћемо, сажаље 
<p>— Тошо! — продера се Мона, и што год може лупи о патос својом малом, округластом ножицом, ут 
ави, истински пријатељ и колико на тебе може рачунати — разлагао је Ратко.</p> <p>— Ти дакле ра 
каква књига, а и бог би га знао шта све може бити.{S} С тога, пошто се подобро размислио, г. ка 
/> <p>Ратислав је био мишљења да се све може остварити, а не само половина.{S} Ту нема никаквих 
Сваки га цени само по томе колико вајде може имати од њега.{S} Нико га не гледа њега ради, но с 
с сви окружни начелници, и колико вајде може бити од вас нашој странци, то ће показати најближа 
то он најмање прави ларме и најзгодније може бити прикривен.{S} У осталом, ти то јамачно већ зн 
оћу, а после у пракси ради како најбоље може и уме.</p> <p>Ратко се прокашља, оде полако у угао 
 је имала и што јој је Бог дао, да тиме може у свету заслужити кору хлеба.{S} Господин прота је 
 помоћи ни одмоћи. </p> <p>— Према томе може ми бити све свеједно шта ко о мени мисли, па и то  
 на њега, <hi>ни у ком случају</hi>, не може пасти никаква одговорност.{S} Од прилике овако као 
ара, то бар за нас, њине доглавнике, не може бити никаква тајна.{S} С тога немојте бар преда мн 
е браће.“ Не! ма шта да ми говорите, не може бити да је све ово само празан сан.</p> <p>— Дакле 
 или да прекине све и онда, наравно, не може радити с њом ништа.{S} Он је и сам мислио да јој д 
, али кад се све околности испитају, не може да се ухвати откуда би могло доћи то тровање.{S} И 
; хоће у свему да је његова старија; не може по својој вољи ни једног официра да аванзује. <pb  
на од друштва, у коме <pb n="702" /> не може бити места кнежевој наложници; осуђена на вечито у 
" /> <p>А! не иде то баш ни тако!{S} Не може он сам извити на једну страну, кад сви ми стојимо  
оведем у ред своје ствари.</p> <p>-— Не може се одлагати, господине ђенерале, ни 24 минута, а в 
мати владара зрела и мудра човека, а не може чекати док једно дете подрасте и сазре, за што ће  
Рачунала сам да од проста познанства не може бити никакве штете — рече гошћа предусретљиво.</p> 
уштајући точак, и ако је видео да га не може зауставити, газда је остраг грдно чврчао и просипа 
ине, где нема живе душе, где за њега не може бити големе опасности.{S} Само нека се појави, да  
о не стечете доцкан, кад вам од њега не може бити никакве користи више.{S} То је све што бих ја 
в доиста нешто мало слаб и да с тога не може изаћи, кнез је разумео да Растислав не излази с то 
ући шта сад да ради.{S} Осећао је да не може отићи одавде док не извести своју рођаку о свршено 
ем, господару!{S} Њих никаква струја не може занети.{S} Они овде познају сваки педаљ воде.{S} Н 
ало, па ако се баш види да ова земља не може без вас опстати, онда ћемо вас умолити да се понов 
ад би се право гледало, то се парама не може да плати.{S} А ја и рачунам да ћу и иначе имати го 
и да му отиде и она, Синђа, али сама не може, пошто хоџа све по две и две пушта да им меће беле 
 главу знамо, и од нас велика зијана не може бити.{S} Али свет је велики, у њему има људи свако 
је то тако просто и природно!{S} Она не може себи ни да представи да би то и могло бити друкчиј 
чи да се окрене у тесном простору па не може, запињући о крајеве.</p> <p>Како се беше нагао гро 
, и то у најкраћем року.</p> <p>— Та не може кнез тако брзо заборавити добро, које си му ти учи 
.</p> <p>То је чудна ствар.{S} Ништа не може тако уплашити човека, као кад неко ненадно зврцне  
S} Најпосле ма шта да је, Пава ништа не може штетовати, а увек је добро кад је човек унапред сп 
сцрпно врело снаге, с којим се ништа не може мерити.{S} Један дах њен и ево одмах оживљује све  
ку, дели таква провалија, коју ништа не може премостити.{S} Ова се дакле није ни помишљу огреши 
о. „Није, милошто моја!{S} Добри бог не може се срдити на најсветије дело љубави, на свештени а 
 <pb n="540" /> <p>То не може, никад не може бити!{S} Он то није ничим заслужио!</p> <milestone 
вреди.{S} У расписима министар никад не може упознати своје подручне с <hi>духом</hi> свога мин 
тајну; нико ко није ступио у њин ред не може дознати те тајне.</p> <p>- У Индији, вели, има так 
 разлозима.{S} О њему — кнезу — овде не може бити ни речи.{S} Он је мушко и његово је право, ак 
м ја био прошле ноћи ухваћен, о томе не може бити никакве сумње — рече Белини.</p> <p>— Па добр 
и за ваше добро и да вам се код мене не може десити ништа рђаво....{S} Ја рачунам да ми потпуно 
 Из државне касе кнезу се ништа више не може дати већ с тога, што је давно аконтирао чак за три 
ц утече, онда је то зло које се више не може поправити,“ — тако пише капетан.</p> <p>Сељак је п 
(ах! не бој се, роде).{S} То се више не може ни мотком отерати!{S} Та то је сад за тебе, наравн 
ћ мирисања ослаби — паћеник већ више не може <pb n="99" /> лако да распознаје мирис од смрада.{ 
одвајати од мене — разговора ту више не може бити.{S} Што уграбимо то је још ноћас.</p> <p>Чудн 
тако висок господин, да ту о женидби не може бити ни говора; но Јела може онако бити срећна с њ 
пропала човека да о његовој поправци не може више бити ни говора!...</p> <p>— Ето то вам прво н 
човек, о чијој поправци више ни речи не може бити?</p> <pb n="392" /> <p>О, не!{S} Сви њени осе 
астислав је ћутао.</p> <p>— Да човек не може бити миран ни у својој рођеној кући!{S} И ту надзо 
} Има у животу поступака, када човек не може да буде сам <pb n="427" /> свој господар.{S} Има о 
и.{S} Лажне науке уче да један човек не може у исто доба бити и добар човек и добар владалац.{S 
ти својој?{S} Никакав истински порок не може имати дубока корена у младој души његовој.{S} И шт 
х назадњаци престављају.{S} Закон им не може ништа, јер немате у рукама никаквих доказа да баш  
и“ и да нарочито пред једним лекаром не може бити зазорно о томе говорити, кнез је био пустио с 
 Famme</foreign>“</head> <p>Кад ђаво не може да сврши неки посао он шаље бабу да га она сврши — 
а, да она може чак и оно што ни ђаво не може, довршује ружан суд и рђаву оцену старих жена.</p> 
 одсудни час дошао и да више за дуго не може бити разгађања. </p> <p>Али баш услед тога он је о 
Ралека имао је право.{S} Ништа друго не може бити. — Пава је уграбљена и одвучена у конак; стар 
јега ађутанта, па да иде.{S} Свакако не може испасти ништа што би чак по живот било опасно, а и 
на с кућом Враничића.{S} Ово свакако не може остати без утицаја на даљи рад у корист „законите  
ост, ако може бити.“</p> <p>— Никако не може бити, хајд! — и кнез чисто изгурну Маврикија.</p>  
, он одговори да је слаб и да никако не може излазити ни сад, ни довече.</p> <p>Ма да га је ађу 
а већ више није млад, али још никако не може да се помири с мишљу ни да је стар, те му с тога в 
ек, као знак смрти и опомену да нико не може избећи казну на коју га братство осуди — а кнез не 
ама и опрезном стражом којој се нико не може прикучити.</p> <p>Шта да се ради?</p> <p>Жика пола 
мештене, и пре 2 часа по поноћи нико не може изаћи жив из овога круга.{S} А кад већ морају чека 
н осети како му се никад никакво зло не може десити у кући где је домаћица ова анђелска жена, ч 
за да је девојка доведена амо.{S} То не може бити!{S} Ко би то смео чинити!{S} Ко вам је то каз 
 неће полагати.{S} Рекло му се да то не може бити — али он је остао при своме.{S} После читаве  
 био је опао.</p> <p>— Је л те да то не може бити?</p> <p>— Па бива, милостиви господине, бива! 
а звера!...</p> <pb n="540" /> <p>То не може, никад не може бити!{S} Он то није ничим заслужио! 
у играти.{S} Са тих разлога сада ето не може бити ни речи о неком напуштању службе у име начела 
упиле, као да је хтео нешто рећи што не може да изговори.</p> <p>Начелник се побоја да старца н 
Али ја вам унапред кажем да се ствар не може и неће изменити ни за длаку, па ма како се ви држа 
века вежу за овај свет, на мој говор не може више утицати никакав земаљски обзир и интерес.{S}  
— Њ. Височанство јако жали што данас не може доћи на састав Светли књаз је нешто <pb n="93" />  
убав да штеди Лепшу, кад зна да њему не може бити пријатно кад се у његовом присуству тако што  
b n="6" /> <p>— Сигурно, сигурно! ту не може бити сумње.{S} Такав је био договор, рече трећи.</ 
ају о републици.{S} Ништа озбиљно ту не може бити.</p> <p>Око 6 часова међу Монино женско друшт 
одигнут је на злочину.{S} О праву ту не може бити говора.{S} Ствар је у сили.{S} Један предак и 
з вас говори инат!{S} Један владалац не може тако мислити.{S} Кад би владаоци тако лако уступал 
нски језик; има речи које просто <hi>не може да их се извори</hi>.{S} Растислав га опет исправи 
е су оно што је срећа почела.</p> <p>Не може се рећи да је по уму био нешто изванредно; пре је  
у има људи свакојаких, те нам са јабане може какво зло доћи на врат.{S} Има рђавих људи који ту 
лазак и ту да га чекају.{S} Код буктиње може остати само чича Мунтијано.</p> <p>Жика одјури нап 
м случају и до 100 дуката, а за те паре може купити 20 Синђа; купити им и душу и тело.</p> <p>О 
слављево.</p> <p>Ратко је налазио да се може чинити све ово што Растислав предлаже.{S} Ствар ни 
тра као обичан несрећан случај, који се може десити свакој кући — па то нико и не истражује.{S} 
е.</p> <p>„У врло малим дозама човек се може поступно навикнути да узима какав отров па да му о 
 сад све ласно!{S} С ким хоће, с тим се може ородити...{S} Ђенерал, полковник, <pb n="248" /> к 
ече, за што ко је невино везан, лако се може одрешити, а кад кривац утече, онда је то зло које  
!</p> <p>— Па?</p> <p>— Покушаћу што се може.</p> <pb n="284" /> <p>На ове речи црномањасти мла 
а јама дала је само оно што она у опште може дати — одвратан задах!{S} Тиме се завршио овај бљу 
ност је најружнија црта која се у опште може видети на мушкоме лицу.{S} Ма како да је нејасан и 
 од себе једно средство које ти највише може помоћи при остварењу твојих планова.</p> <p>Ратко  
одлегао.{S} Послуга дотрчи са свећама и може се мислити какву су слику виделе слуге код господа 
кама уверио се на делу, да више и сме и може од других, и то <pb n="76" /> је створило у њем ув 
еди!{S} Овде се само таком одлучношћу и може што учинити.{S} У земљи треба да се појаве Црнојев 
ње цивилне листе у напред, а по потреби може бити поверљиво и какве позајмице из државне касе.{ 
.</p> <p>„Један исти отров у већој дози може донети одмах, тако рећи тренутну смрт - док у мањи 
 у нужник.{S} Само се можда у Балканији може наћи људи којима је чак и то могло пасти на ум, да 
о нешто мало читати, па сад гледа да ли може познати која су она два писмена на кутији.{S} Вран 
је био свеж и пријатан.</p> <p>- Шта ли може бити да се толико задоцне? — рече један од ова два 
лачким милостима!... </p> <p>....{S}Али може бити баш то!..{S} Можда баш те владалачке милоште! 
уци у свему, чиме највиша власт у земљи може бити на руци једноме трговцу.{S} На, тај начин тас 
 имам другог сем тебе.{S} А и ти? ко ти може бити већи пријатељ од твоје тетке — рече баба Ката 
ода попови то се на први поглед опазити може,— рече Растислав подругљиво.{S} Али ми би желели,  
 њега је вредио онолико, колико користи може од њега да исцрпе.</p> <p>Умео је дубоко у себи да 
 тобџиска касарна, до које се тако рећи може довикнути — а све то уливало је Мутимиру поуздање  
рочито удешена да се ***човек на ***њој може љушкати. <foreign xml:lang="de">Schaukelstuhl</for 
љускују са свију страна, али да он ипак може мирно спавати, докле год ја, ти, и наше друштво ст 
само кажи шта ти треба, и ако жив човек може то учинити, ја ћу учинити.</p> <p>Растислав се осм 
!{S} Има доста ствари од којих се човек може олишавити.{S} То није ништа чудно. </p> <p>— Хм! д 
избрдицом, а ко корача низбрдицом, увек може лако пасти. <pb n="351" /> Крв није ништа друго до 
ирима, и старао се да се на војску увек може са поуздањем ослонити.{S} Он је дакле радио као во 
„За поступно тровање поступним узимањем може се употребити од обичних познатих ствари жива, сич 
лике, - дакле, човек близак, пред којим може бити отворен, а познато му је било и име чича Мило 
види ма какве знаке, по којима с правом може рећи: „та ово је још младост, ово је још снага, кр 
ад је питање како се и којим се отровом може данас отровати човек, па да не умре одмах и да му  
 опасност већа да при уласку у свој дом може главу разбити.</p> <p>Сем свију других припрема би 
на врхунцу власти, коју обичан грађанин може достићи у једној држави.{S} Али за њега је било ма 
вор би гласио овако:</p> <p>„То дејство може се постићи многим отровима, свима тако званим отро 
Лепшу.{S} У таквим приликама жена много може.{S} Но било је сумње, да ли ће Лепша хтети да посл 
ртао: „Да ме поштеди Ваша Светлост, ако може бити.“</p> <p>— Никако не може бити, хајд! — и кне 
јој се чинило чудно што то трпи, и како може то трпети.</p> <p>То јест та јој се мисао јављала, 
/p> <p>— Изврсно!{S} Ствар је само како може бити.{S} Замисао је дивна, али извршење! — извршењ 
смислено тумара ловећи туђе главе, лако може да изгуби своју рођену.</p> <p>Ви скупљате око себ 
 пошли сте низбрдицом, низ коју се лако може и глава котрљнути.</p> <p>— Г. пуковниче, ко бесми 
 две лозе и биле би једна.{S} Само тако може се избећи, да се ове две куће не гоне душмански и  
 милостиви господине.</p> <p>- А колико може да траје такав сан и је ли чврст?</p> <p>- Траје,  
 обале па све даље и даље докле год око може прегледати.</p> <p>Баш у тај мах, из једне рибарск 
 такви напори већ постоје.{S} То једино може, за овај мах, сузбити конзервативце, иначе од њих  
е владара млада, слаба, неискусна, а то може бити узрок да цела ствар пропадне.{S} Да омужаш, д 
тола.{S} А у оваким мутним временима то може одвести и много даље но што горе споменух...{S} У  
зносити друге какве изговоре.{S} Све то може бити и превара.{S} Кмет још једном понови колика ј 
/p> <p>— Не треба дати, али докле се то може бранити?{S} Донде, док кнез хтедне слушати.{S} Кад 
 да се не тичу државе.{S} Најмање се то може рећи о његовој женидби.{S} Сви владалачки бракови  
ше никад и не буди.</p> <p>- Дакле и то може — упита пуковник радознало.</p> <p>— Може!</p> <p> 
на састанак.{S} Сви се зачуде шта ли то може бити и каква је то толика преша, да се људи ноћу д 
кретан пијон не прелази два поља, он то може само у почетку, а после све по једно....{S} Зар ни 
послужиш нечим што не постоји — како то може бити ја не знам.</p> <p>Растислав се љутио:{S} Рат 
ерао је да се увек лати само онога, што може остварити.</p> <p>Бирао је да њему у део вазда пад 
сли, да ће га Лепша оставити с тога што може чути да се о њој у кругу кнежеве родбине рђаво мис 
га поздрави, а цигару увуче у рукав што може дубље.{S} Није што их се боји, не, не би му нико н 
дно!{S} Такав дедак, као што је он, зар може и разумевати тако фине и суптилне ствари, као што  
притисак!{S} Притисак! него шта.{S} Зар може бити без притиска, где владалац лежи мртав на стол 
унучићима и праунучићима својим.{S} Зар може бити лепше и дирљивије слике од бабе, окружене низ 
провиђење спојило наша срца?!{S} Па зар може слаба човечија снага да раскине и раздвоји оно, шт 
атора.“</p> <p>„Оно истина, тај екватор може бити и највећи мислилац на свету, али свакојако ја 
во присуство.{S} Помишљао је да сад већ може ићи; ствар је свршена.</p> <p>Но баш у тај мах ђен 
18 година?{S} Зар се у таком раном добу може истински мрзити, истински злобити, истински бити з 
 лак, како се и колико се на томе послу може зарадити.{S} И ту је зарада огромна!</p> <p>— Да б 
дна и способна човека, рачунао је да му може бити од големе помоћи и помогао му је да се дигне. 
дужности обична грађанина.{S} Грађанину може и требати <hi>популаритет</hi>, али једном владару 
по глави. — Зар ти збиља мислиш да и ту може бити неког силовања.{S} Та од кад је света и века, 
е један кључ у брави онда други нити ту може ући ни браву закључати ни откључати.{S} Но да ли с 
 чијем ће табору настати врење, које их може и на власт довести.{S} Кад се нађу на делу, видеће 
 Е, чуда боже!...{S} То јест, не марим; можемо одмах полазити...{S} Али шта, синоћ!....{S} Па ш 
 сахат. — Имамо још читава два часа.{S} Можемо се на тенане сите наразговарати.{S} У томе уђоше 
уна отвореност — то је права погодба да можемо што радити. <pb n="115" /> Ја вас ништа нећу пит 
Растислава згодно је поље где ми женске можемо много учинити за победу праведне ствари.{S} Што  
 смо залутали у притворном стиду, да не можемо трпети истинску природу људску чак ни онда, кад  
ите, исеците на комаде — али ми даље не можемо: наша малена снага исцрпена је.“ И слабачки вочи 
ежати.</p> <p>— И да хоћемо сад више не можемо рече Жика тужно. — Замка је затегнута.{S} Потере 
сли.{S} Али шта да радимо!{S} Ми ево не можемо даље.{S} Убијте, закољите, исеците на комаде — а 
дравље, ја ћу показати овде шта ми жене можемо баш у политици, за коју нам не признају ни најма 
дмора и спокојства.{S} Кад се опоравите можемо се о свему обавестити.{S} Ми смо ту, код вас и у 
 давали да се плете у државне ствари, и можемо рећи да смо га ту прилично били дотерали у ред.{ 
ед кнеза.{S} Држим, да сад један другом можемо пружити руку, рече он и пружи <pb n="321" /> рук 
Што не рекнете сад, што не учините сад, можете рећи и учинити после кад год хоћете.{S} Али што  
дити — то не иде.{S} Што ви нама дакле, можете помоћи, то је да набавите потребна средства, и д 
кад сам већ дошла, милостиви господине, можете се слободно поуздати, као у себе сама.{S} Ако ва 
 озбиљна посла; кад вам за то затребам, можете ме звати.{S} Али са мном шалу но можете проводит 
још ово.{S} Ваше ствари стоје овако:{S} Можете попити отров.{S} У том случају прави узрок ваше  
ц.</p> <p>— Кажем ја да ви сами најбоље можете објаснити целу ствар! — примети Растислав подруг 
а, па да свршујете сами.</p> <p>— Ви не можете ући стално ни у какву већу кућу.{S} Ваша прошлос 
о — ја ту нисам суделовао.{S} Али ви не можете никога кривити, ви сте сви подједнако криви.{S}  
 сваки дан требају, и без којих маћи не можете.</p> <p>— Онда да се удварам моме Антону, мојим  
некакве ситнице.{S} Ви ништа озбиљно не можете замерити данашњој влади...</p> <p>- Какве сте ну 
а!...“ „што год узмогнете,“ а ви ето не можете ништа друго но да протествујете, да напишете, ак 
 је сан и јава још смешана, и ви још не можете да издвојите једно од другог.{S} Вама сад у прво 
 господин Растиславе, ако нећете, ви се можете удалити кад то почне, а ми ћемо се чинити невешт 
<p>— Наравно да разумете.{S} Ви један и можете ствар разумети тек како ваља — примети Растислав 
 господине ђенерале, ни 24 минута, а ви можете уређивати ваше ствари и после попијева отрова.{S 
 рече:</p> <p>— Млади кнеже, то само ви можете допустити себи тако понашање, које управо нема к 
 како желите?</p> <p>— Добро!{S} Кад ми можете донети?</p> <p>— За пет дана.</p> <p>— А цена?</ 
, за што не седите?</p> <p>- Ви са мном можете имати само озбиљна посла; кад вам за то затребам 
е ма ништа!{S} Али, за бога, Рале, како можете тако говорити о том јадном детету?</p> <p>— О ко 
ука у носу!{S} Јух, тешко мени!{S} Како можете тако што и говорити, за бога, оче прото?{S} Јух, 
можете ме звати.{S} Али са мном шалу но можете проводити, та за то нисам — рече Растислав одсеч 
ам да ми потпуно верујете, да безбрижно можете учинити сваку услугу коју од вас будем тражио.</ 
ожда и ботаничари.{S} Али откуда све то можете ви знати?</p> <p>- О, милостиви господине, жив ч 
 је у рукав, тако, да се <pb n="105" /> можеш њоме послужити и на сред улице, поред толиког све 
лободан да му се обратиш за дозволу, да можеш предузети и друге јаче мере, које се покажу као н 
аву да ту злоупотребу сузбијеш како год можеш; у овом случају у праву си да дадеш изнуђено обећ 
 засејан лешевима?</p> <p>- Наравно, не можеш се ти окривити за крваве радње твојих предака.{S} 
 ће ти засести на сред пута, и ти га не можеш трајно ни обићи, ни уклонити; ма како ти врдао, о 
осетиш своју потпуну немоћ и знаш да не можеш даље, а над тобом стоје са стиснутим песницама и  
 си ти голог.... но.... на плац, кад не можеш другим чим да зарадиш хлеб.{S} Ваљда је мени ласн 
S} Ти такве живце нећеш имати, ти их не можеш имати, јер си син ђенерала Врбавца — и ти нећеш б 
мо кад би дознале....{S} И шта ти лепше можеш пожелети?{S} Леп, млад, човек два ока од њега да  
Ћути, добро је, још нема три.{S} Још ми можеш бар укратко испричати“....</p> <p>За тренутак Мон 
ти бити много другчији.{S} Шта више, ти можеш бити још и гори од свију предака твојих, јер ниси 
} Та то ће бити просто један ужас, и ти можеш врло лако довести ову земљу до коначне пропасти.{ 
меш ни у чему пренаглити.{S} По чему ти можеш рећи, да је ништавна и незначајна ова тајна дружи 
ој капљи крви моје.{S} С тога моје речи можеш сматрати као речи које долазе с оне стране гроба; 
осле тога Мутимир постаје човек с којим можеш проговорити и што год озбиљно.</p> <p>Понекад је  
шљивим гласом:</p> <p>— Опрости ми, ако можеш!</p> <p>Ћутећки кнез се окрете и пружи руку ђенер 
Даље је то, што помоћу ових људи једино можеш знати шта ти се плете.{S} На Балкану се спремају  
луга, Лепшо.{S} Треба да се поносиш што можеш усрећити једнога владара, уз то једног овако крас 
<p>— Ах, небој се, што се тога тиче, ту можеш бити без бриге.{S} Ако престо буде несрећан, да < 
амо за тебе, обична динаруша!{S} Таквих можеш наћи на сваки прст по две.{S} Лак је то еспап кој 
а њему мудрост, но поштење; код њега је мозак на свом месту, но код њега срце није где би треба 
смех дерао је бедном Мутимиру кроз сами мозак.</p> <p>„Да га отмете, да га силом узмете, јадниц 
Он је на један пут осетио страх за свој мозак — бојао се да не поремети памећу.{S} Та њему је т 
 — куршум је морао просвирати кроз сред мозга.{S} Жики заплака само срце, и он у том очајном тр 
само у једном писмену.{S} Краљеви место мозга имају у глави слепа миша.{S} Тиранину је најслађи 
А иначе родом нисте одавде?</p> <p>— А! мој род!{S} И сама сам већ заборавила одакле сам родом. 
 брзо изведе из недоумице.</p> <p>— Да, мој господине! стара робијашица.{S} Док погледам човека 
рашне бунтовничке химне слободи.{S} Ја, мој господине!{S} А ви ништа то не знате!</p> <p>Ливреи 
 Да ме ухапсиш!...{S} Није хапса ништа, мој господине.{S} Ја сам дошао амо да погинем.{S} Но од 
ћи од Руса, кријући се од Аустријанаца, мој дед морао се кришом провлачити у отачбину.{S} Нарав 
ли, <pb n="188" /> онда, баш на против, мој јутрошњи говор треба да вам се допао, јер се у њему 
смех и рече:</p> <pb n="178" /> <p>- Е, мој, господине капетане, кад ви као ви као власт ни у е 
ћи господин и од самога министра!{S} Е, мој брајко, не заслужује се тако ванџамент.“</p> <p>Чич 
воју госпођу — Министар полиције!{S} Е, мој пашо (Они су били пашенози) и моја дипломација и тв 
подругљиво и климну главом.</p> <p>— Е, мој господине, да вам не да бог да правите пробе.</p> < 
 од њих тако пролазили.{S} Тако смо се, мој господару, ми с твојим дедом тада злопатили и у нев 
>- Та је ли могуће!{S} Та шта говорите, мој драги маркиже?! — рече зачуђено барон Жермини, прид 
у тим стварима.{S} И добро сте учинили, мој г. пуковниче.{S} Нико вам не би могао боље и подесн 
 Друго и друго, рекла би му: „Мој лепи, мој слатки и мој мали кнежићу, кад си ми тако леп, изел 
p>- Оборити; мучно је то после обарати, мој пашо!{S} Ваља запети сад и бранити ово што се има,  
<p>— Шта, шта?{S} Шта је то могле бити, мој драги маркиже? — упита барон Жермини, трљајући сањи 
ти отичње беснило.</p> <p>— Је ли тако, мој верни министре, узданицо престола мога!{S} Је ли та 
ахниту мисао и да те од ње повратим.{S} Мој је успех био у толико тежи, што је баш у твојој неп 
 докторе?{S} А има их веле дивотних.{S} Мој професор књижевности говорио ми је да ни један наро 
и.{S} Симон!{S} Симон! — Слуга утрча, — Мој шах, Симон!</p> <pb n="32" /> <p>Слуга отрча, а на  
те амо довела,.</p> <p>Мона се умеша: — Мој је брат велики каваљер спрам дама.{S} Ти му, Лепшо, 
кад ми дође да га од милоште откинем, а мој клипа Вилип вели да би ме по носу у хиљади познао.{ 
ојничка сила, које богу хвала нема. — А мој је пут прав, и правилан, и законит — ја не дам да с 
 тога питала:</p> <p>- Па зар је с тога мој Никица већ са свим пропао, крајње покварен и изгубљ 
ег, спрам екватора.</p> <p>И ту ти онда мој уча разврзе хвалити екватор, и цело вече само је о  
449" /> полако: — Много обричете!{S} Ја мој завет могу испунити, али ви ваш не.</p> <p>— Ох, не 
реса, који човека вежу за овај свет, на мој говор не може више утицати никакав земаљски обзир и 
 је хтела рећи:</p> <p>„Ако буде“!{S} Е мој будаче, па ти још ни то не знаш шта све данас има о 
ез војске, сасвим оста без војске.{S} Е мој драги г. Маврикије, па ја тебе бијем као ништа....  
анредним приликама....{S} Да, да, кнеже мој, тако је то!“ — заврши свој говор црна <pb n="593"  
а буду отац готовом детету, млади кнеже мој — рече ђенерал снажно, ударајући гласом на сваку ре 
у дебелом зиду.</p> <p>— Боже мој, боже мој!{S} Та то је читав роман!{S} То је прича из хиљаду  
 куцање.</p> <p>— Ко ли је сад то, боже мој, и где ли је онај сметењак да прво човека пријави — 
здубљеном у дебелом зиду.</p> <p>— Боже мој, боже мој!{S} Та то је читав роман!{S} То је прича  
ару.</p> <pb n="30" /> <p>— Е, ваљда је мој деда друкчије говорио, он није само псовао, он је и 
сту где је стајао оне исте ноћи, кад је мој дед, бежећи од Руса, пребродио Дунаво овако исто та 
Партија шаха</head> <p>Симон!{S} Где је мој шах? — одјекну кроз дворске одаје звонки глас младо 
 и објави:</p> <p>„Није истина!{S} Није мој син пропао и изгубљен човек!“</p> <p>Кнез Мутимир и 
 и некуд ме понесе.{S} Осећао сам да ме мој носач сноси низ некакве басамаке.{S} Корачао је пол 
— За што чудна, за што чудна, господине мој!{S} Не волем да ме тако зовеш, па квит.{S} Шта ту и 
постоји!{S} Постоји, постоји, господине мој, те још како постоји.{S} Па какве се разбојничке ст 
ким часовима тешила.</p> <p>„Јеси, сине мој, јеси, ти си књаз, они тебе морају да слушају, чека 
:</p> <p>— И ти нећеш бити срећан, сине мој, нећеш бити срећан; јер срећа није богатство, јер с 
> <p>— Сине мој! - викну ђенерал — Сине мој! чедо љубави!{S} Ти ћеш бити човек и ти ћеш <pb n=" 
сто цикну и јурну напред.</p> <p>— Сине мој! - викну ђенерал — Сине мој! чедо љубави!{S} Ти ћеш 
, а кам’ да је.{S} Но, господине и сине мој, помози, по богу син да си, да се прође о што мање  
јом, је ли и моја жена припомогла да се мој план открије? је ли и она била у друштву с тобом<re 
 сестрице моја.{S} А? а?{S} Прима ли се мој предлог? — рече кнез кроз смех јасним, веселим глас 
оје танке, успијене усне.{S} Кад будете мој муштерија, видећете и то.</p> <p>— Муштерија!{S} Па 
 твоја кривица, необуздани нестрпељивче мој.{S} Хајд сад тамо,(Мона показа главом на Лепшу) хај 
бу.{S} Просто на просто морамо утећи, и мој је савет да се одмах изда наредба за полазак.</p> < 
ала необичну посету — Лепша Стевићева и мој братац.{S} Па <pb n="459" /> док ја изађох у кујну  
о, рекла би му: „Мој лепи, мој слатки и мој мали кнежићу, кад си ми тако леп, изела те дајка, о 
ан наш силазак у Ташмаден!{S} Зар сан и мој министар г. Кугић, кога сам рођеним очима гледао шт 
 завере избијају на све стране, како би мој пад сутра био готов да ме не брани ваша голема прив 
 обвезана, а и сам им дугујеш.{S} Многи мој савет дошао ти је по њиховој иницијативи.</p> <p>Кн 
ете се ви. „Она је, пос јој њен“ — вели мој клипан Вилип, — „она, ено познајем онај њени прћави 
p>— Задржала сам се важним послом, мили мој!{S} Ствар се тицала твојих најближих интереса.{S} Ј 
по челу, рече му озбиљно: — Чујеш, мили мој, сад ваља озбиљно да се разговарамо; ствар је од пр 
ко рамена и велим: „Откуда ми? купио ми мој кнежић“ — па само возим даље; тресе Петра море, те  
.{S} Последње што памтим то је, како ми мој иследник показа руком наслоњачу и даде ми знак да о 
е озбиљно:</p> <p>- Мени, господару, ни мој положај, ни моје доба, не дозвољава да се с вама на 
b n="373" /> може ни да замисли да мени мој слатки мужић није ни речице споменуо о томе.{S} Нар 
 треба да частим; управо треба да части мој братац.{S} Ми смо данас имали фамилијарну радост.“< 
о младост ваша и положај ваш, и положај мој као домаћина могао ме је уздржати те на прву увреду 
ма?{S} Један члан тајнога савеза, један мој лични пријатељ...</p> <p>Кнез је пресече: — Он је т 
 истим путем куда је пре по века прошао мој дед.{S} Прохујала половина столећа, а крвави спор и 
амером.</p> <p>— Вас је, дакле, увредио мој опроштај с народом?</p> <p>— Увредило ме није ништа 
ио усиљен.</p> <p>— Ха, ха; ха!{S} Како мој колега све то тако лепо зна.{S} Као да из књиге чит 
ете?</p> <p>— Ја их нисам ни правио, но мој отац — одговори дечко.</p> <p>Текелија се много чуд 
а ја бих онда за часак кући да сручим у мој сандук, па онда потрч натраг моме кнежићу.{S} Сад м 
 салон; после се предомисли: — Хајдмо у мој будоар, ту ћемо бити комотније. — Мона загледа свој 
смо почели.</p> <p>— Ти одбијаш на шалу мој говор, Рале, али ја ти озбиљно кажем: ви грдно греш 
n rombeau?</foreign> (Шта је, пријатељу мој? <pb n="288" /> Шта је теби?{S} Изгледаш као авет к 
:</p> <p>— Друго и друго, рекла би му: „Мој лепи, мој слатки и мој мали кнежићу, кад си ми тако 
ивим — рече Јела.</p> <p>— Бесна си ти, моја ћерко, бесна!{S} Шта га је њих које би сматрале да 
цили преко воде... но дај де да упалим, моја се угаси...</p> <p>Такав се разговор водио међу дв 
 соби.{S} На један пут он се трже. „Ах, моја жена!{S} Сирота моја жена!{S} Она још чека на ме.. 
лим да ће народ то радосно дочекати!{S} Моја је жеља, а и моје је поуздање у бога, да ће балкан 
ине, нама је уграбљено једно чељаде.{S} Моја сестра, девојка, довучена је у ову кућу да овде бу 
њену десну руку и обасу је пољупцима. — Моја мила сестрице, ти се не срдиш? је ли да се не срди 
за коју бих стрепио да је ко не дозна — моја је савест чиста и мирна...{S} То је срећа — <hi>Ср 
идбе — примети Лепша полако...</p> <p>— Моја неће бити таква! — викну кнез Мутимир.{S} Никад, н 
узе је гладити руком ко глави:</p> <p>— Моја лепа косица!{S} Немој ми се ти кидати, ћеро моја,  
им те подсети га да се једном сврши ова моја проклетиња.</p> <p>Ствар коју је г. мајор називао  
тога не треба да вас зачуде нека и нека моја питања.{S} А надам се да ћете ме предусрести с пов 
у Мони руку на уста: — Молим те, слатка моја, немој ми сад говорити о томе.{S} Други пут!{S} Ос 
ћи журно мараму на врат.{S} Јао, слатка моја, ја овако нагрђена нисам ти никуд <pb n="446" /> п 
дговори кнез.</p> <p>— Хајде сада, мила моја — рече Мона Лепши.</p> <p>Лешна крочи.{S} Мутимир  
S} Ујутру освануће у службеним новинама моја прокламација којом ћу објавити земљи ваше издајств 
забрањен плод.{S} За пет минута, рођена моја!{S} А? шта велиш?!{S} Ништа од нас, је ли?{S} Ми т 
 је загрли.</p> <p>- Немој тако, рођена моја:{S} Па зар не знаш шта је шала, рђо једна, но још  
срцу и на језику.</p> <p>— И ју, рођена моја, па видели му оне пусте брчиће?{S} Стоје му као ко 
т он се трже. „Ах, моја жена!{S} Сирота моја жена!{S} Она још чека на ме....“ Затим се окрете к 
бољим твојим пријатељем.{S} И сва љубав моја, није могла од тебе ни толико поверења да заслужи! 
и, наговестила је мало разговетније: „Е моја слатка, ми стара гарда одосмо ти у пензију!{S} Мла 
аве кола да ћу чинити оно што ми налаже моја војничка дужност.</p> <p>Тек тада ми црна прилика  
еч „с неба па у ребра“.{S} Али таква је моја навика.{S} Ја волем да сваку ствар зовем њеним пра 
35" /> ваше нападаје.{S} Каква је да је моја династија, она је створила ову државу.{S} Наравно, 
а је жена пуковника Врбавца, али она је моја сестра.{S} Љубљена жена увек зва све тајне мужевље 
 Крв! — викну ђенерал — крв, али ово је моја крв...{S} Ја нисам убилац.{S} Он се сам убио; убил 
.</p> <p>— Волеш ли и ти мене, голубице моја — упита кнез.</p> <p>Пава не одговори ништа на ово 
— ја сам уза те; куражно само, голубице моја“.</p> <p>Јела се још боље уви у своју огромну мара 
не повери твојој бајној гошћи, сестрице моја.{S} А? а?{S} Прима ли се мој предлог? — рече кнез  
S} Е, мој пашо (Они су били пашенози) и моја дипломација и твоја полиција да се сакрију пред же 
 n="688" /> <p>— Јес, јес, тако млеле и моја Балканска Браћа, и врло добро чине што тако мисле, 
ена.{S} Можда је у завери против мене и моја рођена жена...{S} Све једно!{S} Чинио сам оно што  
ним часом и свом срећом твојом, је ли и моја жена припомогла да се мој план открије? је ли и он 
талим и потресеним гласом</p> <p>— Ђери моја!{S} Јеси ли гледала јагње доведено пред кућу и вез 
 дајте ми руку и реците ми да ћете бити моја од сад па до века.</p> <p>Кнез је изговорио ове ре 
састајати, бити заједно — ти мораш бити моја! — Сметња ће бити, али ми ћемо победоносно изаћи и 
p> <p>— Црна, Петрија, па она уста! јао моја слатка усташца; румене се као јагода, мислиш сад ћ 
а старога кнеза.{S} Јес, „народе, снаго моја“ говорио је он док је та снага била уз њега.{S} А  
овека који је узвикнуо — „Народе, снаго моја!“ и постао чувен са те своје изреке — примети кнез 
остао чувен са те изреке. „Народе снаго моја“ — обична је фраза, без икаква даља значаја Она ни 
 и требао и морао радити. „Народе снаго моја!“ — говорила су уста, а памет је налагала: „држи с 
и што би одуговлачила?{S} Знаш ли, лудо моја, да би их стотину других полетело да ти то преотму 
овим од чега сад бегаш...{S} Јадна лудо моја!{S} Да ти знаш само што ја знам...{S} Море, благос 
нда си јамачно и богат.{S} Па дед, рођо моја, одреши дер ту твоју кнежевску кесицу да бркне у њ 
озора.</p> <pb n="45" /> <p>— Ох, мајко моја, уздахну Јела, и обриса сузу, која се беше почела  
еизмерну срећу, да је Лепша од сад само моја, као што сам ја тврдо решен, да од сад будем само  
</p> <p>— Није ми ни мајка ни снаја, но моја жена — одговори дечко.</p> <p>Зачуђен, Текелија уп 
рота бранила.{S} Тако се отимала!{S} Но моја је снага била џиновска — као код свију лудака.</p> 
 косица!{S} Немој ми се ти кидати, ћеро моја, но ти лепо послушај твоју тетку, па да будеш срећ 
розора.</p> <p>— Ама тако, само, лепото моја, реши се један пут јуначки, мајковићу, па што бог  
 <p>— А за тебе, за тебе, Лепшо, лепото моја, за тебе анђеле, рају, мило срце моје, за тебе бих 
аганим корацима.</p> <p>— Лепшо, лепото моја!{S} Ти се не срдиш на ме?</p> <p>Лепша не подиже о 
м је тада топло загрлио. „Није, милошто моја!{S} Добри бог не може се срдити на најсветије дело 
лако шапутао: „децо моја! ах, мила децо моја!“ После је стао јецати и јецао је све више.{S} Нај 
кле сузе, а он је полако шапутао: „децо моја! ах, мила децо моја!“ После је стао јецати и јецао 
 немам много лична искуства у томе, јер моја пракса није ме доводила у додир са сеоским светом, 
беснели ти жутокљунићи.{S} Размазила их моја трпељивост, па су уобразили да нешто јесу и да бај 
 Мона се грохотом засмеја.</p> <p>— Еј, моје невино полетарче! — рече Мона милујући кнеза по гл 
о оштетити крупне земаљске интересе.{S} Моје је основно уверење, од њега увек полазим — да што  
 га нисам убио!{S} Камо? где је крв?{S} Моје су руке чисте....</p> <p>Ђенерал диже руке и кад н 
ично, не мичући се са своје наслоњаче — моје је мишљење, да нико нема права вређати друге без у 
но подругљиво, с пуно ироније.</p> <p>— Моје је мишљење — рече Растислав апатично, не мичући се 
н.</p> <p>И он је био узбуђен.</p> <p>— Моје јагњешце, рече јој он и хтеде је пољубити у уста.{ 
ме, у свакој капљи крви моје.{S} С тога моје речи можеш сматрати као речи које долазе с оне стр 
Пламеновцу био суров човек?</p> <p>- За моје време изменило их се тројица милостиви господине;  
лато ће те оковати...</p> <p>— Видим ја моје добро јутро — рече Јела жалосно и климну главом, п 
ичате ми како је земља нуна непријатеља моје династије, како завере избијају на све стране, как 
ухо: „пазите, држте се на ногама“ и, на моје велико изненађење, ви доиста, уз моју припомоћ, из 
 вратима нађем дежурнога официра.{S} На моје питање: да ли је будан? рече ми да ће по свој прил 
о ви продужите и даље ово ривење против моје династије.</p> <p>Ово је, веле, застрашило и стукн 
вића, поздравите <pb n="553" /> га и од моје стране и причајте му овај случај.“</p> <p>Затим се 
казниће сад вас.{S} Отров је онде испод моје слике у тајној фијоци у зиду — кнез показа прстом  
алазим у ванредном положају, где ми све моје титуле не могу ништа помоћи и да ја имам избор сам 
е одмах ухапсите, ако би сматрали да је моје држање штетно и, опасно по земљу. —</p> <p>„Али ка 
мисао да ти преотмем престо, свакако је моје лично властољубље и славољубље.{S} Али у то су се  
 кревету.{S} Крај мене на столици стоје моје хаљине; собња врата, као и обично, изнутра закључа 
 пред Лепшом и рече: — На пример, јагње моје?</p> <p>Лепша је била села, она опет устаде.</p> < 
 прекрсти се — да не да бог никад да се моје дете нађе у таком стању и положају у каквом је он. 
тео видети тога који би се усудио да те моје исказе употребљава као срество да ма ко буде гоњен 
...</p> <p>— Шта се отимаш?{S} Гребу те моје сухе бапске руке...{S} Е, његове су мекше, од њега 
о моја, за тебе анђеле, рају, мило срце моје, за тебе бих дао круну, царевину, Александрову цар 
 јако, мислиш сад ће искочити. „Јадниче моје“, — рече Мона с материнском нежношћу.{S} Но у тај  
 Мона је помилова по образима: „Циганче моје!{S} Па сад си ми, снаха, рђо једна; сад треба дар  
пред њега и рече: — У мојој кући, а без моје дозволе, може се извршити претрес само преко мене  
е главом шалити да тако што износите из моје куће.</p> <p>Што је Мона више наваљивала на своје  
 бога ми, нико ми није казао, но баш из моје главе...{S} Па што, Ваша Светлост, тако је.</p> <p 
 радосно дочекати!{S} Моја је жеља, а и моје је поуздање у бога, да ће балканиски народ имати р 
она је у срцу моме, у свакој капљи крви моје.{S} С тога моје речи можеш сматрати као речи које  
доводила у додир са сеоским светом, али моје колеге срески и окружни лекари причали су ми многе 
хм! куда ћеш сад?{S} А?{S} Тамо?{S} Али моје кљусе има обадва <hi>ушета</hi>... па ће овако...< 
p>- Мени, господару, ни мој положај, ни моје доба, не дозвољава да се с вама надмећем у увредам 
 de soleil, voilà tout</foreign> (Ти си моје сунце, то је све) — рече кнез, и узев Кају под рук 
у, људи мало симпатични.{S} Немој да ти моје речи буду тешке и непријатне.{S} Прими их као кори 
окторе?{S} Је ли тако?{S} Делиш ли и ти моје мишљење.</p> <pb n="163" /> <p>Г. доктор није дели 
и, обрати се она Ратку. — Поткрепи и ти моје мишљење да је ваш спас у томе, да од кнеза направи 
имон?{S} Мора бити он....{S} А погледај моје кљусе, г. Маврикије, оно ће овако.... хм! куда ћеш 
84" /> лепо како сам позван да потпишем моје исказе, памтим лепо како сам устао с наслоњаче и п 
о се беше расуо по пољу. — А све ја ово моје, све је пода мном, свима ја заповедам и за све ја  
мо хукала и понављала: „Еј, пусто добро моје, коме ли остајеш!“</p> <p>Памти још и то како су с 
 упитати за што тако радим, пошто је то моје право.{S} Али то не би било искрено с моје стране, 
м одмах наредио да се преже.{S} Можда с моје стране није тактично што одмах издајем пред госпођ 
е право.{S} Али то не би било искрено с моје стране, а ја хоћу да будем милостиван спрам <pb n= 
у понуду, да се тајно венчамо? зар то с моје стране нису биле жртве?{S} Али ја сам те волела и  
 радите, јер што год урадите, прати вас моје буду око.</p> <p>Овим узајамним уједањем обојица б 
аја!“ Ја сам издан.{S} Неко је продро у моје тајне и издао их кнезу.{S} Све је пропало.“ То је  
рече:</p> <p>— Чујеш, Рале, тебе дирају моје речи баш с тога што и ти сам у себи мораш признати 
<p>— О, не!{S} Напротив, у овом случају моје су речи далеко заостале иза мојих осећаја.{S} Ја о 
о не треба.{S} То нико није хтео.{S} Ту моје праве кривице није било....{S} Али шта то сад вред 
ноги ваши поступци на то личе.</p> <p>- Моји поступци?! — рече пуковник, показујући прстом на с 
 <p>- Богами ће бити доцкан; тражиће ме моји; да је било мало раније!“ и т. д. поуми Пава да се 
, то да иде сама по кола.{S} Кад су сви моји разлози остали узалудни, ја извадим револвер, метн 
успавану снагу народа.{S} То су учинили моји претци, и у томе је главна заслуга династије Косан 
> <pb n="538" /> <p>„Јао децо! сиротани моји.{S} Ви ћете ми остати сирочад, куку мени!{S} И ко  
p> <p>— Мени је мило што бар у неколико моји назори о тим стварима налазе одобрења у самим погл 
p> <p>— Онда да се удварам моме Антону, мојим слугама и лакејима; они су најчешће са мном и нај 
окрете кнезу. — Кнеже, заклињем те овим мојим смртним часом и свом срећом твојом, је ли и моја  
омаћицу куће о ономе што се овде десило мојим утицајем — рече кнез, као питајући ђенерала.</p>  
ачунајте шта би нам било вајде да сте с мојим изласком из министарства одмах и ви сви подавали  
је излазила пред очи и јако ме бунила у мојим плановима.{S} Твоја младост, твоја усамљеност у с 
 данас је још тако, док је ствар само у мојим рукама.{S} Колико сутра за ово писмо могу сазнати 
лучају моје су речи далеко заостале иза мојих осећаја.{S} Ја опет апелујем на госпођину великод 
престолу по праву наслеђа, но заслугама мојих предака, једном речи, као што наш народ вели, вис 
 порастем тако ћу и ја живети са женама мојих синова — одговори дечко философски.</p> <pb n="15 
 и то ми је била још једина успомена од мојих негдашњих груди, а он ми, зликовац, сад и то изло 
казујем.{S} Али видећи да се ствар тиче мојих чисто личних односа, сматрао сам да немам разлога 
ваљада читав сахат, а тицао се искључно мојих веза с г. Црнојевићем и његовом браћом: где сам с 
 се збива око мене?!{S} Али поред свију мојих напора, ја сам, како рекох, сазнао само толико, д 
ела на какво зло.{S} Толико ми било зла мојој Стани, колико ја теби желела... — правдала се збу 
ично, стајали су затворени и прозори на мојој соби.{S} Осећао сам се испаван и одморан, само шт 
гатог бога.{S} Три се круне блистају на мојој глави.{S} Кад је сабља оштра, она пресеца по сред 
е сад срдите без узрока.{S} Ви замерате мојој владавини и потежете све некакве ситнице.{S} Ви н 
че кнез подругљиво.</p> <p>— А шта фали мојој служби? — упита ђенерал дрско.</p> <p>— Шта јој ф 
ојте ви тражити да будете већи пријатељ мојој династији, но што сам јој ја сам...{S} А шта оно  
 из државне службе истерају —- то је по мојој памети проста бесмислица.{S} Шта је начело?{S} Пл 
ови.{S} Сад разумем откуда и шпијуни по мојој кући.{S} Све разумем!</p> <p>— Наравно да разумет 
е, које управо нема квалификације.{S} У мојој рођеној кући ви мене обасипате најгрубљим цинички 
ц прискочи, стаде пред њега и рече: — У мојој кући, а без моје дозволе, може се извршити претре 
 и за све време од кад се она залегла у мојој глави, ни једног јединог тренутка ја нисам осећао 
догађаји који су се тако живо урезали у мојој памети.{S} Зар сан наш силазак у Ташмаден!{S} Зар 
укама.{S} Они су знали да су им конци у мојој шаци.{S} Ха! ха! ха!{S} Уредник <title>Балканије< 
ти!{S} Што је официра све је сад било у мојој соби, овде напред.{S} Код њих није...</p> <p>— Ни 
; боље да је мртву прострем, боље да је мојом рођеном руком закољем - рече чича Боја срдито.{S} 
ма но за собом, за худом и црном срећом мојом.</p> <p>— Ене!{S} А што да ти је худа срећа.{S} О 
 Растиславом?</p> <p>— Јамчим вам чашћу мојом, господине ђенерале, да није — рече кнез.</p> <p> 
у блудну кћер, која никако није била за моју околину.</p> <p>Дама је протестовала; она није блу 
тављати, па ако нађем да без прекора за моју част могу одговарати на њих, ја ћу одговарати.</p> 
госпођину великодушност да ме извини за моју искреност.{S} Али ово је факт, госпођа је прошла п 
{S} Госпођа ми јамачно неће замерити за моју искреност, кад рекнем да ме је свемоћ њене лепоте  
о буде греха, ево ја сав грех узимам на моју душу.{S} Ја ћу прва богу на истину, па кад се ја н 
ршину и куша да ми тиме заспе и претрпа моју лепу румену ружицу.{S} Али ја сам галеб, бурна тиц 
аред не скочи.</p> <p>- Велики бог куша моју малену снагу, но ја ћу доказати да сам достојан по 
е знаш, погледај како си овде дошао под моју артилерију.... баш ништа не знаш....</p> <p>— Није 
ћу морску пену и у кљуну уграбити из ње моју лепу румену ружицу и изнећу је у ведре и јасне сун 
а моје велико изненађење, ви доиста, уз моју припомоћ, изађосте из кола и прођосте сав простор  
вљате за сваку реч; не дате ми да кажем моју мисао.</p> <p>Молим, молим, молим! — прихвати Раст 
главу мисао: „Јес, и они коњи спадају у моју подручност.“</p> <p>После као да наиђе на њега нек 
 једини од тих документа који потврђују моју кривицу? — упита он храпаво.</p> <pb n="314" /> <p 
 је поштена жена.</p> <pb n="451" /> <p>Мока се осмејкивала.{S} Ни она не оспорава Лепши ниједн 
 најпосле се скотрља низ образ и остави мокар траг по њему.{S} Видео сам да спава и бунца. <pb  
њина пажња.{S} Пред њима се прво ширила мокра и црна пољана, гдегде испресецана ниским врбовим  
ваћу собу те се уми, или се бар избриши мокрим пешкиром.</p> <p>Лепша ништа не одговори на ове  
 умочено — рече Врбавац показујући жени мокру кошуљу, прионулу за гојазно тело.</p> <milestone  
к јаче но разлогом — морала је обиснути молбама око кнеза, те га склони бар толико да не ступа  
за њим у непосредној близини.{S} На све молбе и наваљивања Жикина да похита мало, или да врдне  
во писамце.</p> <p>Огуглао на свакојаке молбе и писма, он равнодушно махну главом момку да мете 
 да нам дарују овога роба, па да га или молбом одмолимо, или покајањем искупимо, или мудрошћу о 
ао куд; он није могао одбити ђенералову молбу и морао му је учинити све по вољи.</p> <p>После н 
док је међу тим муж развијао даље своју молбу.</p> <p>— Ако случајно буде и кнез, молим те подс 
{S} А ви нам, јамачно, нећете одбити ту молбу.</p> <p>Једак као гуја отровница, Растислав је ст 
.</p> <p>Ту је сад настала сцена вредна молерске кичице.{S} С револвером и голим ножем у руци,  
стакло живо и јасно показа сав вештачки молерски рад Мутимиров, који по белој кожи Лепшиној беј 
ожај мужа, око кога се купе млади људи, молећи то за ово, то за оно, све се то узимало као обја 
 од скора удовица.{S} И ако је, богу се молећи, скуцкала близу 45 година, њој је опет зато била 
са раширеним рукама и он је виче, зове, моли, он за њом жуди, он је тражи, он је хоће, он је че 
аз је нешто <pb n="93" /> мало слаб.{S} Моли господу намеснике да га извине и да изволе вечерас 
 вечери, а ствар је веома важна, с тога моли господина намесника да изволи одмах отворити нисмо 
шу) хајд сад тамо па лепо пољуби руку и моли за опроштај.{S} Ја ћу изаћи за један тренут, да ви 
 је кнез скоро шапатом и нагласком који моли и уједно се мази.{S} За тим додаде, шапћући Мони н 
у милост, узмите огртач, ваш доктор вас моли, ваш доктор господару!{S} Зар добри господар неће  
боље.{S} Јела је плакала, превијала се, молила, но <pb n="54" /> све то само је још више срдило 
раћала своје госте.{S} Неке је нарочито молила да о Лепши не причају ништа.{S} Око 8 часова одо 
ренутак он га живо упита:</p> <p>- Ама, молим те, кад си прешао?... и ко је управо с тобом?...  
и својим рођеним очима.“ А чијим очима, молим, гледам сада на ствар?{S} Туђим, је л те?{S} Науч 
 мирни, слушају, чекају.{S} Нема ништа, молим покорно, што би онако ишло куд год у страну.{S} С 
. како га оно зову?....{S} Оно и он је, молим покорно, провизор, али, опет, њега некако друкчиј 
осподар одмах доћи.</p> <p>— У реду је, молим покорно, — рече начелник и рашири обадве руке, по 
љине, мислиш!{S} Боже Рале!{S} Та није, молим те, није, није — рече госпођа благо, и опет му пр 
 и како је коме име.</p> <p>— Име, име, молим покорно, јес, ево, ово је поп Стево, поп Стево Џи 
S} Тако га зову.{S} Оно му то није име, молим покорно, али га тако зову!{S} А овај овде ово је  
 путем.{S} Каква дрскост!{S} Но дед’те, молим вас, шта би даље? — упита барон Жермини.</p> <p>— 
годари.</p> <p>— Ах народ!{S} Оставите, молим вас, ту демагошку реч.{S} Она тако ружно звучи у  
 уши обадвема рукама:</p> <p>- Немојте, молим вас, господин Растиславе.{S} Оставите ваш морал з 
ом фраку..</p> <p>- Изволте, госпођице, молим вас изволте, рече јој он оштрим нагласком, и, уша 
м покорно.{S} Само доњи крај Лепетнице, молим покорно, није заступљен.{S} Није разумео кмет, мо 
лбу.</p> <p>— Ако случајно буде и кнез, молим те подсети га да се једном сврши ова моја проклет 
 била у Лепшиној руци.</p> <p>— Остави, молим те!{S} Немаш шта видети!{S} Али остави, кад ти ве 
о умети.{S} Баш да је то узео ко други, молим покорно..</p> <p>Али излаза није било и наш бедни 
е полако пред собом, говорио је: — Иди, молим те, иди.{S} Твоја тешка мудровања већ су ми овде  
ликовац, сад и то изломи.{S} Гледај ти, молим те!{S} Ево строшио ми и два обртња на ртењачи!</p 
ови, свештеници, све су ово свештеници, молим покорно, попови!</p> <p>— Да су господа попови то 
ада....{S} И њега тако зову, а не личи, молим покорно, не личи ни мало на бумбара.</p> <p>Пошто 
, не гурај, обалићеш столицу“ — „Чекај, молим те, да трчим горе да чујем шта говора књаз.“ —„Не 
еза и поче:</p> <p>— Господару, ја сам, молим покорно, овде началник....</p> <p>Вујадин немаде  
 кажем моју мисао.</p> <p>Молим, молим, молим! — прихвати Растислав извињујући се.</p> <p>— Хте 
 томе дао неке податке.</p> <p>— Молим, молим — рече Растислав. — Ја бих вас баш молио за то.{S 
и ућуташе као заливени.</p> <p>— Молим, молим, — продужите разговор!{S} То и мене занима!{S} И  
е ми да кажем моју мисао.</p> <p>Молим, молим, молим! — прихвати Растислав извињујући се.</p> < 
, велимо, окадили.{S} Окадили измирном, молим покорно.{S} Послужење смо спремили!{S} А шта би ј 
е по вољи... могу ја отићи!</p> <p>— О, молим — рече Врбавац, који већ беше почео писати.</p> < 
сви с драге воље доћи“ а ја нисам хтео, молим покорно, под морање...</p> <p>Растислав пресече н 
, оно, јео, ствар је врло проста, само, молим покорно, опет ја то не ћу умети.</p> <p>Растислав 
обро би било, врло би добро било, само, молим покорно, бојим се нећу ја то умети.</p> <p>— Та ш 
ри обадве руке, показујући збор. — Ето, молим покорно, онако што се тиче, као што и сами видите 
вно да те презирем!</p> <p>— Али зашто, молим те?</p> <p>Лепша се горко насмеја. — Зашто!{S} И  
д срца, да поздрави господара, а и вас, молим покорно.{S} Само доњи крај Лепетнице, молим покор 
рече Растислав.</p> <p>— Ама, јес, јес, молим покорно, оно, јео, ствар је врло проста, само, мо 
о ко су и одакле су.</p> <p>— Јес, јес, молим покорно, добро би било, врло би добро било, само, 
света дужност.{S} Ја одговарам.{S} Јес, молим покорно, одговарам и богу, и господару, и људима  
, није заступљен.{S} Није разумео кмет, молим покорно.{S} Вели „ако је под морање, ми ћемо сви  
ва, отпоче овако:</p> <p>- Ево, ово су, молим покорно, господа попови, свештеници, све су ово с 
ако би било да се вратимо?</p> <p>— Ах, молим вас, какав повратак? поче Заре али немаде кад дов 
" /> <p>Растислав га заустави:</p> <p>- Молим вас.{S} Није могуће да ме овако необавештена оста 
, нисте могли начинити добра човека.... молим те, зете, помогли ми <pb n="403" /> и ти, обрати  
 јој прискочи.</p> <p>— Куда ћеш?...{S} Молим те немој!</p> <p>Он бејаше ухватио за огртач неда 
рече јој полако: — Иди је разговори.{S} Молим те иди!{S} Охрабри је, реци јој да то није ништа. 
.{S} Свршено је.{S} Ја сам се решио.{S} Молим вас затворите врата.</p> <p>Кнез махну руком на о 
се откуда се и изроди овај разговор.{S} Молим те остани.{S} Говорићемо о другом чему.{S} Имам д 
аш ли какав црни вео да се покријем?{S} Молим те помози сад.{S} Куку мени затећиће ме ко! — јад 
воју руку из женине и мало се одмаче. — Молим те, казуј од кога си све то чула!... — а онога ни 
</p> <p>Лепша мету Мони руку на уста: — Молим те, слатка моја, немој ми сад говорити о томе.{S} 
а мужа и чисто се обеси о њу.</p> <p>-— Молим те, Рале, немој тако говорити — рече она живо.{S} 
ило пред ноћ — рече Растислав.</p> <p>— Молим те сиђи, ја ћу те чекати — прихвати госпођа Софиј 
х вам о томе дао неке податке.</p> <p>— Молим, молим — рече Растислав. — Ја бих вас баш молио з 
 слуша и ућуташе као заливени.</p> <p>— Молим, молим, — продужите разговор!{S} То и мене занима 
пустите да говоримо што друго.</p> <p>— Молим вас — прихвати пуковник нестрпељиво — ја вам опет 
о?</p> <p>Пуковник је пресече:</p> <p>— Молим вас да се разумемо.{S} Отров, необичан, непознат  
кватору.“</p> <pb n="179" /> <p>„С тога молим, да се против реченог учитеља предузму најстрожиј 
к је она намештала своју мараму. — „Ама молим вас“ рече он сад.</p> <p>— Нема ништа, господине  
p> <p>Мутимир се поче извињавати:{S} Па молим те!...{S} Знаш како је!...{S} Ти си ми и сама гов 
ити вама женама за савет и помоћ, а сад молим те остави нас да грешимо као што смо почели.</p>  
но већ ништа више не тичу.{S} С тога те молим саслушај ме пажљиво.</p> <p>Ове речи ђенералове д 
 се пљесну руком по темену, — с тога те молим, жено, настани својски. —</p> <p>Но госпођа му не 
 све и на цео свет.</p> <p>— Али кад те молим, у две речи само, кажи ми шта је, рече кнез с дос 
о, па да сад ништа не знам!...{S} Но те молим, господине, и живим те богом кумим, скидај ме с о 
 за, кнеза, па шта је с тим?</p> <p>— О молим! није ништа.{S} Добро је.{S} Штогод је на путу тр 
у, али не за управљање државом.{S} Него молим те да чујем, шта је хтео тај изасланик — рече кне 
је узалудно кајати и вајкати.{S} Ја вас молим дајте ми 10 минута времена да се насамо разговори 
 не дате ми да кажем моју мисао.</p> <p>Молим, молим, молим! — прихвати Растислав извињујући се 
смислена и теби само остаје да рекнеш: „молим те пусти.“</p> <p>У таком се положју налазила сад 
оде, одучићу се.{S} Само ово што сам те молио немој заборавити.{S} Заузми се својски.{S} Нека к 
и о глави.{S} Зарад кнежеве безбедности молио бих вас да ме изволите примити.“</p> <p>„Један ђа 
остављате сама.</p> <p>- Али ја бих вас молио да се јутрошња појава више не понови, да то буде  
ниград — рече он благо - а сада на путу молио бих вас, да се не одвајате од мене због ситница и 
олим — рече Растислав. — Ја бих вас баш молио за то.{S} Ствар је невероватна.</p> <p>— Ако ми д 
чи, које су се полако лиле, као побожна молитва усрднога богомољца.{S} При последњим речима, Жи 
кољете.{S} Оскврнили сте и свете домове молитве; од богомоља сте направили храмове стида и разв 
теници у одеждама, како читају мртвачке молитве и гомиле тужна, плачна народа, свију редова.{S} 
 узети авдес и очитати главније вечерње молитве.</p> <pb n="632" /> <p>На захтев дервиша изасла 
ви од формула.{S} Свак има по неки свој молитвеник, у коме су прибране разне изреке и формуле,  
дачно рукова.</p> <p>— Морам вас понова молити за извињење — рече кнез, седајући на округлу, ка 
<p>После узалудна отимања, Мутимир поче молити.{S} Удари у исповест; признаде, да је то слика ј 
незу доктор.{S} И он га поче салетати и молити да се огрне.{S} Кнез је доказивао да му није хла 
рча Боји и Радовану.{S} Он их узе чисто молити и једва их склони да спусте пиштоље.{S} Војницим 
ди?</p> <p>- Јесам!{S} Ето их обадве на мом столу.{S} Хоћете ли да вам их покажем? — рече кнез  
товника и завереника тражити сведоџбе о мом патриотизму; они да ми издају кондуиту јесам ли род 
 отров сам изабрао и с тога, што је, по мом нахођењу, од њега најлакша смрт...{S} А ту лакост ј 
n="482" /> међу нама? шта је настало по мом доласку у Балканију? јесу ли наше везе продужене и  
ку и да је одведу и привремено склоне у мом стану.{S} Још је и сад тамо, скинула је маску и, по 
ао је за ону народну изреку „<hi>Хубава мома род нема.</hi>“ А веровао је и у благотворни утица 
одазва нико.{S} Пошто је погасио свеће, момак изађе у ходник и погледа — нема ништа.{S} Приђе н 
вчевим и ослушну — не чује се ништа.{S} Момак одступи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>С 
оспођи, и упути се у кабинет за рад.{S} Момак потрча пред њим са свећом, но пуковник му рече да 
ом штрцаљком чак тамо, до по авлије.{S} Момак седи на клупи и дрема; он му се примакне на десет 
с пуном штрцаљком и од једном прсне.{S} Момак се тргне, звера, гледа у небо, окреће се, брише с 
ио устао <pb n="266" /> и обукао се.{S} Момак га послужи слатком и кавом.{S} Мало доцније Расти 
ме, врата се на соби широм отворише.{S} Момак не приказа никога, чак се и сам не показа, но му  
слузи, који у тај мах приђе с кавом.{S} Момак се окрете прво кнезу, но он показа главом на Кају 
стислав, претећи руком.</p> <p>— Ко?{S} Момак што ти чисти хаљине, мислиш!{S} Боже Рале!{S} Та  
ајала су сад широм отворена сва врата — момак их је био отворио да мало изађе дим.{S} Два момка 
ниле су и гледале у земљу, кад би какав момак до њих почео ујујукати и набрајати свакојаке мрсн 
ије.{S} Одмах за тим указа се из авлије момак са свећом; капија шкрипну и њена оба крила, једно 
и да се оставља мраку и случају, кад ће момак и девојка доћи у додир, о томе је водила бригу по 
н је, као какав ђак из боље куће — рече момак.</p> <p>Растислав навуче рукав од капута заглади  
во кнезу, но он показа главом на Кају и момак се окрете њој.</p> <p>Каја диже полако своју белу 
="110" /> <p>— Госпођа Јованка! пријави момак пуковнику Врбавцу некакву жену, која је, сва у цр 
 г. министра спољних послова, већ стоји момак.</p> <p>Стари чича Јова џоња ту натмурен, намргођ 
не могу добро ни да је видим — одговори момак.</p> <p>— Уведи је у салу и реци да ћу ја сад; не 
мрскана десна рука а рањен остаде и сам момак.</p> <p>„Једина од пратње кнежеве, стрина његова, 
.{S} А он се само смеје и вреба, па чим момак опет седне на клупу, а он опет штрц, па по њему!. 
о, где би чекало док се не умије.{S} Но момак му примети: да господин чека на пољу на <pb n="27 
очео свлачити капут да се умије, кад му момак унесе некакво писамце.</p> <p>Огуглао на свакојак 
о у руци чинију с кохом и шатоом, те му момак сву огромну чинију изручи на главу.{S} Још горе п 
че Белини.</p> <p>— Или је ваљада и наш момак био у дослуку и споразуму с тима зликовцима — при 
спусти је на сто.</p> <pb n="295" /> <p>Момак се сад окрете и послужи кнеза, пружајући му његов 
у ја сад; нека ме малко причека.</p> <p>Момак оде.{S} Пуковник опет одмах скочи иза стола.{S} М 
тигну Грујицу.{S} Он је ишао у гомилици момака и девојака, и баш у тај мах вијаше једну девојку 
учим у мој сандук, па онда потрч натраг моме кнежићу.{S} Сад му више не би ништа говорила, но б 
 не можете.</p> <p>— Онда да се удварам моме Антону, мојим слугама и лакејима; они су најчешће  
 велеисдајник, ви морате умрети.{S} Као моме рођаку, као првом балканском ђенералу ја вам чиним 
вако отмена госта још нисам имала.{S} У моме крају, тамо где сам ја рођена, тровање је врло чес 
> <pb n="307" /> <p>— Кнеже, да нисте у моме.... — поче Врбавац, али Мутимир лупну ногом и цикн 
ненађен, да лепо, као и обично, лежим у моме кревету.{S} Крај мене на столици стоје моје хаљине 
авило је само нејасну и збркану слику у моме памћењу.{S} Сећам се само толико да сам се почео к 
 ван мене, она је у мени; она је у срцу моме, у свакој капљи крви моје.{S} С тога моје речи мож 
 пушке.{S} У тренутку ока, и баш у оном моменту кад га Жика понова хтеде ухватити за рукав да г 
е био отворио да мало изађе дим.{S} Два момка ишла су од собе до собе, те редом гасили лампе и  
су је вребале радознале очи пуковникова момка.</p> </div> <pb n="130" /> <div type="chapter" xm 
 Он упита ко је, викну по имену другога момка, али се не одазва нико.{S} Пошто је погасио свеће 
бља.{S} Морали су звати из конака онога момка што обично чува и храни мајмуна, те га једва он д 
о патосу.{S} Кнез опет удари у мраку на момка који је држао у руци чинију с кохом и шатоом, те  
 чуло се гласно хркање некаква успавана момка.{S} Овда онда одјекивао је кроз тиху коњушницу по 
колачиће којима су могле обрнути сваког момка да за њима лудује.{S} Но као главну радњу водила  
p> <p>— Где је тај господин? — упита он момка.</p> <p>— Ту је; ево га пред вратима.</p> <p>— А  
и ма како да је објасне; конзул је звао момка и сам га лично испитивао — употребљено је све што 
и како сам дошао кући!{S} Дозовем одмах момка и упитам га, околишно, колико је било часова кад  
ник.{S} Пуковник баци лак поглед на ове момке, обиђе их и оде даље.</p> <p>Кад се пуковник удал 
 бројао се некад у његове најпоузданије момке.{S} Само се још није могло сазнати, да ли Илија и 
ао да се покаја што је тако учинио пред момком, те се опет поврати и седе за сто, а момку рече  
јом породицом, адјутантом и једним само момком изишла је по своме обичају око пет сати по подне 
ом, те се опет поврати и седе за сто, а момку рече немарно:</p> <p>— Каква је то госпођа Јованк 
лбе и писма, он равнодушно махну главом момку да мете писмо на сто, где би чекало док се не уми 
, гребао је ноктима.{S} Најпосле једном момку пође за руком те отвори крило прозорско, на што с 
еларију, а Растислав сео за сто и јавио момку, ако има ко да чека, нека редом пушта једног по ј 
ме начела....</p> <p>Ратко се склони да момци пронесу пуне послужавнике с вином и кавама и прич 
рде.{S} Газда Боја, механџија, механски момци и многи сељаци бејаху прискочили, и по Ралеки су  
н из подрума, шупа и с тавана трговачки момци и шегрти убили су се извлачећи старе катранске ту 
 очима тражити паука.{S} Док су услужни момци брисали просуту каву, Каја обавести кнеза како се 
о успомену.</p> <p>Још се сећао како су момци трчкарали из собе у собу, вукли некакве тешке ств 
ња; земан је кући да се иде — на што су момци и девојке обично одговарали:</p> <p>„Сад, мајо! с 
за кога?{S} Чудо што су данашњи младићи момчад заслужна да добију девојку....{S} Распадају се п 
бројао, даде преко ађутанта пет дуката, момчадија се управо упали.{S} Таква прилика не јавља се 
 тешко кад и записати.{S} Мало по мало, момчадија се поче надметати у томе.{S} А кад кнез једно 
изу.{S} Кнез је све видео и све чуо.{S} Момчадија, која се у почетку мало снебивала, после се т 
ла, а њене се другарице смејале, сеоска момчадија у два - три маха прилазили су и зивкали у кол 
 и ту су заједно нешто ћућориле.</p> <p>Момчадија, и посебице, и по два-три у гомилицама, долаз 
алека.</p> <p>— Јесте ли намирили коње, момче?</p> <p>Слуга диже главу и погледа у мрак.</p> <p 
почињао ти или не почињао...{S} Ех, хе, момче, покретан пијон не прелази два поља, он то може с 
астирско. — А ти сад гледај, само пази, момче!{S} Овде глава игра.{S} Ако изведеш ствар како ва 
 мало ћутнуо.</p> <p>- Много си жустар, момче!{S} Убио би га!{S} А зашто би га убио?{S} За то ш 
 и млађи Грујица, још нежењено, угледно момче, а са њима и њина лепа сестра Пава, која је била  
се налази у пољу, у шуми, и кад се тако момчић и девојка нађу у једном од тих природних будоара 
ше.{S} Но кад он помену реч „силовање“, Мона се грохотом засмеја.</p> <p>— Еј, моје невино поле 
а.</p> <p>Да би га више заинтересовала, Мона окрете други разговор.{S} Каза му новост о тајној  
врата и он оде.</p> <p>Кад остаде сама, Мона диже са стола писмо које мало час доби, још га јед 
о лаковане, листове овога лепог дрвета, Мона продужи:</p> <p>— Које сте се јаде ућутали?{S} Зар 
<pb n="448" /> <p>После десетак минута, Мона опет отвори врата на будоару и викну кнеза.</p> <p 
 шта управо да одговори.</p> <p>— Боже, Мона ала си и ти по некад чудна! — поче он.{S} Шта ти с 
 што је то жена коју он воле и поштује, Мона је узвикнула, да таква осетљивост кнежева нема мес 
 зато остаје узорита жена.{S} Најпосле, Мона би требала бар за његову љубав да штеди Лепшу, кад 
ху.{S} Ходајући по баштини испред куће, Мона је у памети прибирала шта је све данас чула и са к 
азговор.{S} По дужности добре домаћице, Мона је ревносно обилазила гомилицу за гомилицом, код с 
а.</p> <p>Не чекајући одговор од Лепше, Мона полако отшкрину врата од сале, промили главу и реч 
/p> <p>Кад остаде сама с Лепшом у соби, Мона јој приђе.{S} Лепша је још седела ћутећки и држала 
 долазила да се скоро са свим заустави, Мона би јој лаким, еластичним отискивањем ноге о патос, 
рече Мона зловољна.</p> <p>— Рекао сам, Мона, али знаш ли ти да ми за десетак дан истиче рок ве 
/p> <p>Док је кнез Мутимир ово говорио, Мона га је мерила од главе до пете, погледала је час у  
цима.{S} Што је кнез више бранио Лепшу, Мона ју је све више нападала, сипајући на њу најтеже пр 
ици.</p> <p>На дворани шкрипнуше врата; Мона се враћала; Мутимир и Лепша загрлише се и спојише  
ела ћутећки и држала главу у шакама.{S} Мона је узе за руку и повуче да јој скине шаке с очију. 
tion" /> <p>Сад је настало спремање.{S} Мона је повраћала ред и спремала што треба, а узгред је 
 тек око 4 часа, а сад је јаком три.{S} Мона зна све шта треба, и она ће све, свршити.{S} Лепша 
 минута!</p> <p>Кнез се поче џапати.{S} Мона је неправедна кад толико пребацује Лепши тих пет м 
им очима гледала је Мону нетрепљући.{S} Мона је помилова по образима: „Циганче моје!{S} Па сад  
вање сад и у будоару већ јасно чуло.{S} Мона сврати Лепши пажњу на ово: — Чујеш ли га!{S} Мило  
твори капију, женска ступи у авлију.{S} Мона с осмејком на устима изађе пред гошћу, загрлише се 
у мој будоар, ту ћемо бити комотније. — Мона загледа свој мали бриљантски сахат. — Имамо још чи 
ење звониградских чедних дама.{S} Она — Мона — није тако сретна да је звониграђани истичу као у 
ветитељкама, као што је Лепша.{S} Она — Мона — не парадира својом чедношћу, ал опет за то она б 
 Око 8 часова одоше и последње гошће, а Мона се задржа још неко време на свежем ваздуху.{S} Ход 
 и т. д и т. д.</p> <p>На крају крајева Мона је била задовољна <pb n="471" /> данашњим јаузном; 
ти боже сачувај!{S} Кнез најбоље зна да Мона воле Лепшу; она му је прво и свратила пажњу на њу  
</p> <p>Кнез је у неколико признавао да Мона има право.{S} Али код њега су преовлађивали нежниј 
е кад је добила прво писмо којим је гђа Мона позива да и она — Лепша — долази на јаузне и да по 
 ће послужиш несвесно.</p> <p>Ту је гђа Мона и она ће је, по добивеним упуствима, употребити ка 
 нехотице рађало у њеној глави, госпођа Мона продужи своје жмурење и љушкање, док је међу тим м 
 <p>Било је 2 часа по подне.{S} госпођа Мона, немарно испружена на огромној љуљушки клацкала се 
законити супруг госпође Моне) — госпођа Мона изрази лаким пућењем усана и два пут поновљеним мр 
 није требало губити из вада. — госпођа Мона била је рођака кнежева код које је он често одлази 
убавник и младожења, од то доба госпођа Мона почела је улазити у моду и постајати средиште једн 
еним женама.</p> <p>Тако је сад госпођа Мона излазила на глас-као жена „веома на свом месту“, и 
није никад ништа ни било; да је госпођа Мона изврсна жена и да су само пакосни завидљивци изнел 
ајало до у мрак.</p> <p>Нити је госпођа Мона, ни ма ко други то нарочито удешавао; то се удесил 
nit="subSection" /> <p>И ако је госпођа Мона кнежева рођака и жена човека који заузима повисок  
 о некој болесној баби, коју је госпођа Мона десетак дана држала у својој кући, док није прездр 
 размаху.</p> <pb n="412" /> <p>госпођа Мона била је обична дана од својих 40 година.{S} Смеђа, 
а пунио је голему одају.</p> <p>госпођа Мона дремушила је.{S} Овда онда преко њених усана преле 
ти са тога састанка, тако, да се и сама Мона чисто чудила.</p> <p>Та она није управо ником ништ 
е уверење.{S} Тада ће увидети да је она Мона имала право.{S} А сада неће више говорити о томе.{ 
жњи, али одбије понуду.{S} Но енергична Мона није се дала сузбити, писала је писмо за писмом, у 
бац.</p> <p>— Је ли све у реду? — упита Мона с врата.</p> <p>— Све! све, — одговори кнез.</p> < 
 с обичним сокачким закачаљкама.{S} Кад Мона потера и даље у том правцу, он скочи, дочепа капу  
ет, све би остало подлегло — тврдила је Мона с дрским цинизмом и непоколебљивом самоувереношћу. 
 предати не би ни долазила — мислила је Мона у себи.{S} За тим додаде гласно: „Ето ти женска по 
ло не растресу и не освеже — мислила је Мона улазећи у кућу.</p> </div> <div type="chapter" xml 
је вређало ово багателисање, с којим је Мона говорила о Лепшиној чедности.{S} Он покуша да бран 
га браце.“</p> <p>Ето, то је све што је Мона рекла!{S} Као што се види, дакле, она управо није  
аво, мало га је интересовало све што је Мона даље говорила.</p> <p>Да би га више заинтересовала 
то износите из моје куће.</p> <p>Што је Мона више наваљивала на своје гошће да не претресају Ле 
, а недавно су се помириле.{S} За њу је Мона данас чула да ју је муж жестоко истукао и Мона је  
 долазити на јаузне; за што је најпосле Мона морала ићи њој у посету два пут, и то ићи прва, до 
<p>Мутимир је с нестрпљењем чекао да се Мона врати.{S} Одмах је салете запиткивати: оде ли Лепш 
/> за нашег почасног члана — смејала се Мона, тапшући кнеза по образу.</p> <p>Но Мутимиру као д 
професори, никакви, па квит — срдила се Мона.</p> <p>— А ко зна да ли то баш и постоји — примет 
и одговора.</p> <p>— Тошо! — продера се Мона, и што год може лупи о патос својом малом, округла 
е стајао мало даље код прозора и кад се Мона појави, он се окрете њој.</p> <p>- А. а.. а.. а..! 
ти цео Звониград, цела Балканија - рече Мона убедљиво.</p> <p>Лепша диже главу и сузним, помуће 
{S} Куку, колико ли је ово сахати? рече Мона седајући крај Лешне на отоман и вадећи часовник. „ 
 <p>— Еј, моје невино полетарче! — рече Мона милујући кнеза по глави. — Зар ти збиља мислиш да  
> <pb n="450" /> <p>- Доста већ! — рече Мона, и узев Лепшу под руку поведе је напред.</p> <p>Кн 
сад ће искочити. „Јадниче моје“, — рече Мона с материнском нежношћу.{S} Но у тај мах она угледа 
.</p> <p>— Хајде сада, мила моја — рече Мона Лепши.</p> <p>Лешна крочи.{S} Мутимир је опет ухва 
ијег роба.{S} Буди му милостивна — рече Мона с ђаволским осмејком, затим се окрете кнезу: — Зби 
рекао си већ један пут, па доста — рече Мона зловољна.</p> <p>— Рекао сам, Мона, али знаш ли ти 
ји покривена овака красна ручица — рече Мона, пљескајући гошћу по десној руци пуначкој, облој,  
у допратили.</p> <p>— Јес, он је — рече Мона гошћи, која такође заусти да нешто рекне, али нема 
редстављам, јамачно се познајете — рече Мона.</p> <p>И кнез и гошћа поклонише се.</p> <p>— Ту р 
, спрам тебе ће бити још нежнији — рече Мона указујући гошћи место где ће сести —- Раскомоти се 
се десило? — Развио јој се пупак — рече Мона, смејући се грохотом.</p> <p>Најпосле, госпођу Миц 
Сироти ви!{S} Ах, како вас жалим — рече Мона, намештајући завесу на једном прозору, а затим се  
А видећеш, благосиљаћеш овај дан — рече Мона срдачно.</p> <p>- Рачунала сам да од проста познан 
о, па чекај, ветропировићу један — рече Мона бајаги прекорно, затварајући врата за њим.</p> <p> 
обро!{S} Платићеш ти мени све то — рече Мона расположено и опет увуче главу унутра.</p> <pb n=" 
ј изгризао, сортицу ли му његову — рече Мона смејајући се. — Па он те болан живу изео, ишарао т 
а.. а..!{S} Тако дакле!{S} Тако!.. поче Мона.</p> <p>Но кнез је пресече.{S} Он јој притрча и об 
а за чедну Лепшу то је било доста.{S} И Мона то не говори из какве пакости боже сачувај!{S} Кне 
 запиткивати за појединости, но ту је и Мона слабо што знала.</p> <p>Мона је потегла овај разго 
нас чула да ју је муж жестоко истукао и Мона је једва чекала сутрашњи дан, када ће отићи да вид 
ајем, све у заштиту Лепшину.</p> <p>Али Мона је преко свега тога прелазила с подругљивим осмејц 
не све мора ићи...</p> <p>При овој речи Мона крочи у будоар и наједан пут она занеми од чуда, и 
 ми жене ту у уредности умакле — заврши Мона свој говор.</p> <p>— Па зато ја и предлажем и воју 
ратко испричати“....</p> <p>За тренутак Мона ућута, после додаде:{S} - Него знаш шта, Лепшо, шт 
 је попустила за љубав Мони.{S} Међутим Мона је била начисто да долазак Лепшин у њену кућу знач 
о има кривице онда је крив он.{S} И ако Мона то осуђује, -онда она управо њега осуђује.</p> <p> 
 ово доба — рече гошћа радознало.{S} Но Мона јој ништа не одговори.{S} Сву њену пажњу бејаше пр 
чепа капу и викну: „Збогом!“ </p> <p>Но Мона га заустави.{S} Она се смејала његовој осетљивости 
онда она управо њега осуђује.</p> <p>Но Мона се није дала ни опепелити оваким разлозима.{S} О њ 
 чиме да почне и шта да чини.</p> <p>Но Мона је умири.{S} Лепша не треба ничега да се плаши, је 
грохотом.</p> <p>Најпосле, госпођу Мицу Мона је одвела у будоар показала јој полупане ствари са 
ани нестрпељивче мој.{S} Хајд сад тамо,(Мона показа главом на Лепшу) хајд сад тамо па лепо пољу 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мона се враћаш из кујне, где је била да обиђе да ли је  
стом. — Главом да се ниси шалио!</p> <p>Мона изађе, кнез и Лепша опет остадоше сами.{S} Она је  
 свемоћ њене лепоте амо довела,.</p> <p>Мона се умеша: — Мој је брат велики каваљер спрам дама. 
је десила нека мала неприлика...</p> <p>Мона се смејала.{S} Заинтересована, Пола упита: каква н 
оба била мода код отмених особа.</p> <p>Мона се маши руком немарно и полако, узе писмо, отвори  
но ту је и Мона слабо што знала.</p> <p>Мона је потегла овај разговор да би задржала <pb n="457 
{S} Он отшкрину врата и застаде.</p> <p>Мона отвори очи, баци летимичан поглед на господина, па 
оже прости, кроз рупицу гледали.</p> <p>Мона их је карала и претила им, да тако што не износе и 
ичом о лепој непознатој девојци.</p> <p>Мона се грохотом смејала овим причама и називала их про 
тете — рече гошћа предусретљиво.</p> <p>Мона уведе гошћу прво у велики салон; после се предомис 
публиканци, какве тајне дружине?</p> <p>Мона га опет пресече: — Јес, јес, какви републиканци, к 
ју да је за Балканију боља република но монархија.</p> <p>— А ви прибирате око себе људе, г. пу 
з“? </p> <p>У западној Европи, у старим монархијама, које постоје већ од много векова, где су в 
публиканац. — А то је најбољи прелаз од монархије републици.</p> <p>Под Црнојевићима Балканија  
о народу, као што би био ред у уставној монархији, већ је предао министрима, градећи од кнеза п 
отребно ради заклона од моћних, околних монархиских држава. — У ствари пак, Балканија би била р 
>Под Црнојевићима Балканија би задржала монархиско име, што је потребно ради заклона од моћних, 
 имену и својој части, клонило се од г. Моне, која је својом прошлошћу и својом страсном наклон 
часова, једанајест особа, скупљених код Моне на јаузн, већ су знале цео догађај о Лепши.{S} Те  
пште, потпун господски бифе.</p> <p>Код Моне је био уведен овакав ред: послужи се само једанпут 
орило и о многим доброчинствима госпође Моне — како је за један обновљен, стари манастир сама „ 
им документима, законити супруг госпође Моне) — госпођа Мона изрази лаким пућењем усана и два п 
у среду и у суботу по подне код госпође Моне скупљало се десетак отмених дама звониградских, да 
ђа звониградских, таво су и код госпође Моне биле уређене <hi>јаузне</hi>.{S} Разлика је била с 
на првоме састанку с кнезом код госпође Моне, Лепша се бејаше само још више развила у пуном сја 
анак самих женскиња, док су код госпође Моне јаузне увек завршиване у мешовитом друштву, т.ј. п 
 су ствари причане из прошлости госпође Моне.{S} Говорило се о замашним сумама, које је она дав 
ачући око 2 часа по ноћи у стан госпође Моне, био ухваћен у кљусу, разапету под њеним прозором, 
 како се има извести истискивање стране монете.{S} Ови стари новци хемијски би се анализовали,  
то, докле ће се ићи у побијању поједине монете, онда је ту рачун лак, како се и колико се на то 
нолико устезала да почне долазити њој — Мони — у посету; за што је било нужно водити, читаве ме 
рено се варала да је попустила за љубав Мони.{S} Међутим Мона је била начисто да долазак Лепшин 
другим каквим послом? — Све ово прелете Мони у тренутку кроз главу, јер по лупи кола и <pb n="4 
еком просјаку без руке, који је госпођи Мони дошао управо го, а она узела нове кошуље и одело с 
 несрећу да се нарочито допадне госпођи Мони.{S} Она га је дозвала к себи; у „неглижеу“ , лешка 
Section" /> <p>Гошће су почеле долазити Мони око 4 часа по подне, а у 4½ већ су све биле на оку 
едно се мази.{S} За тим додаде, шапћући Мони на ухо:{S} - Она се сирота бранила.{S} Тако се оти 
 као своју рођену увреду.{S} Он пребаци Мони, да није требала ни звати Лепшу к себи, кад тако з 
ак, све то узето у скупа, створило је о Мони такво мишлење, да су је се и бојали и избегавали ј 
сне заједљивости и јетких пецкања.{S} У Мони се беше пробудио осећај старе, дуго презиране каћи 
најем за права брата.</p> <p>Лепша мету Мони руку на уста: — Молим те, слатка моја, немој ми са 
 Мутимиру као да није годио тај цинизам Монин.{S} Он је Лепшу истински волео и ово вучење по бл 
 <p>Лепша ништа не одговори на ове речи Монине: она се само пљесну шакама по глави и рече као з 
и сусретоше се са живим, немирним очима Мониним и она га чисто пресече срдитим, муњевитим погле 
уверава она.</p> <p>Било је говора међу Мониним гостима и о најновијем политичком бауку, о нека 
 не може бити.</p> <p>Око 6 часова међу Монино женско друштво дошла су и два мушкарца, кнежев р 
тави ме сад!{S} Погледај! — Она узе.{S} Монину руку, завуче је себи у недра и мету на срце. — О 
он је диже према себи, понова загледа у монограм, опет погледа у Враничића и неколико тренутака 
утију и опет стаде брижљиво загледати у монограм.{S} Враничић га упита шта га толико интересује 
сребрну, па позлаћену кутију, с великим монограмом од драгог камења; после су хвалили изврсан д 
, миришљаво писамце, с великим, златним монограмом на завоју, као што је у то доба била мода ко 
 полако отвори врата, стаде смерно пред Мону, и не гледајући Тошу, пружи јој на сребрном послуж 
ву и сузним, помућеним очима гледала је Мону нетрепљући.{S} Мона је помилова по образима: „Цига 
јући главом на Лепшу.{S} Мутимир повуче Мону за руку и рече јој полако: — Иди је разговори.{S}  
ан му од сељака навикну: „Марш, џукело! мора бити оњушило <pb n="668" /> да је овуд прошла какв 
 Ваша светлост....</p> <p>— Нема ништа, мора се јахати; хајд сад „пошол“ — па сутра у 4½ тачно! 
ако ћемо га стегнути, да, хтео не хтео, мора остати међу нама, а после ћемо га пустити.</p> <p> 
 <p>— Човек, који не зна, хтео не хтео, мора ићи за оним, који одмиче напред.{S} Наравно, сасви 
ржавних послова, где сад, хтео не хтео, мора остати и примити на се сва та тешка бремена, пошто 
 и ваша добра воља...{S} Кратко, јасно, мора једном да се зна; г. председниче, ко је овде стари 
жена климајући главом жалосно.</p> <p>- Мора бити да је кривица била велика.{S} Ја сам нешто на 
уде храна уз пут.{S} Жена је били лепа; мора бити да је Текелији било замакло око за њом, те ка 
висок плот, преко којег она мора прећи; мора, јер ће је иначе стићи и убити они страшни људи... 
а својом вредноћом и <hi>учтивошћу</hi> мора далеко дотерати.</p> <p>Причало се и о неком просј 
у, г. Маврикије?{S} А?{S} Наш Симон?{S} Мора бити он....{S} А погледај моје кљусе, г. Маврикије 
а по некој ствари“, али та „нека ствар“ мора да је била веома важна, кад г. начелник, код толик 
<p>Но као услов за то стављано му је да мора вршити све што се те вечери од њега затражи, а јам 
како није хтео остати.{S} Правдао се да мора одмах ићи војном министру да чује шта он зна о тој 
 вели да је то тајна штампарија, и онда мора бити онако како он каже.{S} А за Швабу вели, да то 
добитцима, и како на послетку Балканија мора напредовати „докле је год води и док над њом <pb n 
тање, које притиска Балканију као тешка мора.</p> <p>Враничић се интересовао променом владе у р 
ике историске задаће пред собом, да она мора сад имати владара зрела и мудра човека, а не може  
диже висок, висок плот, преко којег она мора прећи; мора, јер ће је иначе стићи и убити они стр 
ва странка имаће доста присталица и она мора бити велика и јака.{S} Тежећи општем добру, она не 
ак у недогледне просторије немирна Црна Мора.{S} Ту, у Балканији, он је први пут научио да воле 
— мрзи је.{S} Сирота је, удовица је, па мора од свакога да се склања и снебива. (У ствари цело  
а будоару и викну кнеза.</p> <p>— Лепша мора кући и то је твоја кривица, необуздани нестрпељивч 
ам за те ваше керефеке.{S} Код мене све мора ићи...</p> <p>При овој речи Мона крочи у будоар и  
, баба Ката објави Јели одсечно, или је мора послушати, да оде с њом једној госпођи, где ће прв 
>— То би било незгодно.{S} Она најпосле мора све сазнати.</p> <p>— Доцније, доцније — рече ђене 
“ — рече он, пун гнева.</p> <p>— Да! не мора — одговори Растислав мирно.</p> <p>Врбавац се већ  
 га пресече.</p> <p>— Што наложница! не мора бити наложница.</p> <p>- Него шта?{S} Ваљаде би би 
 се унесе у очи Растиславу.</p> <p>- Не мора! — рече он с особитим нагласком, па се онда заглед 
теди бар једнога несретна старца, да не мора слушати срамоту свога рођенога детета.</p> <p>Боја 
елове тела.{S} Уметник је сматрао да не мора шкопити и обрезивати ове своје камене људе.{S} То  
ма ли друга излаза да се из ове куће не мора износити мртвац?</p> <p>— Нема! — одговори кнез од 
у својој кући.{S} Бар један намесник не мора то чинити.</p> <p>Врбавац беше пошао даље после св 
им.</p> <p>— Како рекосте? „намесник не мора да трпи шпијуне“ — рече он, пун гнева.</p> <p>— Да 
о тако јесте, и то тако бива, али то не мора тако бити, нити је паметно што увек тако бива.{S}  
Јесте ли се споразумели?{S} То код мене мора бити брзо, ја не волем дуго дипломатисање — чу се  
твари врше у поверењу.{S} И ту веровање мора бити потпуно.{S} У осталом ја сам ту; из Звониград 
а се одмах свршује посао, пошто до зоре мора бити све на нокту.</p> <p>Тодорика пробуди слугу и 
х, још ове ноћи, још ове вечери, сад се мора свршити све.{S} Ја нећу крочити из ове собе док с  
да се примиче критичан тренутак, где се мора ломити између њега и ђенерала.{S} Сам ђенерал пост 
пред њом стоји избор, али избор који се мора одмах извршити.{S} Она или треба одмах да иде, да  
{S} Стојадине!{S} Шта рекох ја, како се мора ићи кад се иде у потеру! — зачу се срдит глас кома 
 да остане непроменљиво, стално, што се мора развијати непрекидно једним правцем, и што морају  
о од сигурне смрти.{S} Како злобно срце мора имати овај младић и како гадан изгледа са овом сво 
гове грехе, и презадужени и грешни кнез мора бити мек, попустљив и послушан. (Да је Растислав о 
b n="270" /> одговор, да је за путом, и мора полазити још ове вечери, а ствар је веома важна, с 
ела онда, шта ће се, он је данас кнез и мора се трпети, па какав је да је.{S} Али да кнез не би 
{S} Рачунао сам овако.{S} Балканија или мора извршити своје уједињење народно, или ће постати ж 
Али ах, откинута од стабла свога она ми мора свенути!</p> <p>Изненађен и збуњен, кнез је зачуђе 
те — а за тим има, да буде оно што бити мора: биће прокламован нов кнез у лицу Мутимира из дина 
а у Балканији таква дувана нема, а овај мора да је донесен са стране.</p> <p>Затим један од сељ 
да успавају човека, а после такав човек мора слушати све што му заповеди онај који га је успава 
 по себи зна како је то тешко кад човек мора водити бригу о толиком народу.</p> <p>Док су се на 
ост, како не бих мислио?{S} Сваки човек мора да мисли.{S} И кокошка, па мисли, а камо ли човек! 
>— Па наравно!{S} Ако је и министар, он мора водити рачуна о нашим убеђењима.{S} И ми смо људи  
авом одричући.</p> <p>— Та он је ту; он мора бити ту негде — рече госпођа и узе завиривати свуд 
шао некакав Илија Кондић жандарм.{S} Он мора да је Кати стари познаник, али се одавно нису виђа 
ара почиње на његовом прагу.{S} Он прво мора бити „популаран“ код своје околине, код најближих  
ито:</p> <quote> <l>Колико је одавде до мора,</l> <l>Седамдесет и седам градова,</l> <l>У свако 
очела трунути.{S} А кад нешто трули оно мора мало заударати, па ма то била и светитељска глава. 
човек новајлија; што они буду хтели, то мора и он хтети.{S} Они ће га извештавати и обавештават 
 После дугих размишљања решила је да то мора бити добар, племенит човек, кад је тако висок госп 
ад су по несрећи такве прилике да се то мора чинити.{S} Дакле, раскалашан и раскошан живот кнеж 
, а оно у говору с народом један владар мора мерити сваку реч своју, пошто се такве речи у наро 
 одмах оно, што се неминовно једном већ мора решавати, он удари у одрицање.{S} Тврдио је како ј 
о мислио: ко чини какав злочин, ако већ мора имати саучесника у <pb n="112" /> њему, увек је па 
на пучина риче у беснилу своме и са дну мора граби песак и муље, јури на површину и куша да ми  
све што је знао.</p> <p>Његовом другару мора да је пало то име на ум с тога, што се оно од два- 
се учини тако јасно да пуковник Врбавац мора радити на његовом убиству; учини му се тако природ 
њу, са кога се већ видела у даљини лепа моравска долина.{S} Још сахат два хода и они би изашли  
а не жале умор, да запну из све снаге — морају га ухвати, он је ту негде, а ко га ухвати — какв 
ржави, владаоци плаћају скупом жртвом — морају се добровољно одрећи ових права, које има и посл 
ка рече кнезу и Зару да овде сад понова морају метути своје образине, које су уз пут били скину 
и, сине мој, јеси, ти си књаз, они тебе морају да слушају, чекај само док порастеш.“</p> <p>Баб 
 Косанића.{S} Спас и интереси династије морају сада овде бити над свим осталим обзирима.{S} Ђен 
а.{S} Каква неблагодарност!{S} И сад се морају измишљати свакојаке досетке, да се овај ударац о 
вијати непрекидно једним правцем, и што морају признавати све владе — јес, <pb n="691" /> то тр 
 изаћи жив из овога круга.{S} А кад већ морају чекати, онда је боље да сиђу доле где ће све вид 
различна појма и две различне ствари: — морал и полни односи.{S} Оцена о моралној вредности чов 
 сами попови.</p> <p>Најпосле дођоше на морал народни, на његову чедност, на односе између мушк 
оно опасно место, са кога би пропао сав морал људски, кад би нешто, не дај боже, остало откриве 
оге да се, богу хвала, ништа не види, и морал је спасен.{S} Пре неколико година десио се овај и 
угу и одврат.{S} И то се зове мудрост и морал деветнајестог века.</p> <p>— Док су код старих Гр 
гао веровати да од оваких ствари зависи морал у једном друштву и да би бечко друштво с тога пос 
с, господин Растиславе.{S} Оставите ваш морал за друге трезније прилике.{S} Сад просто немогу т 
.{S} Она је сваки час могла планути.{S} Морала је да се брани.{S} Она је имала право; она се бр 
им чиме су жене увек јаче но разлогом — морала је обиснути молбама око кнеза, те га склони бар  
 има ли отрова тако јака, да би од њега морала црћи и така снажна зверка, као што је....на прил 
алим плавим очима, — ова је жена некада морала бити доста лепа.{S} Трагови те лепоте још су се  
иткивити какав је то отров.{S} То би ја морала бити последња будала да вам још сад то причам.{S 
.{S} Сад су ишли полако, и црна прилика морала се сваки час окретати да прошапуће кнезу: „Овуда 
р био у толико тежи, што га је она сама морала вршити, што је само од њене добре воље зависило  
зити на јаузне; за што је најпосле Мона морала ићи њој у посету два пут, и то ићи прва, док се  
 брујале по целом граду, те их је Лепша морала чути.{S} А како је све ово утицало на њену младу 
сам се машао много више.{S} А Турска је морала.{S} Она је сваки час могла планути.{S} Морала је 
о га није ни чула ни знала.{S} И она је морала савесно вршити своју „дужност“.{S} Име је било н 
спаљен сладострасним жељама, и ствар је морала поћи својим обичним током.{S} Било је што обично 
/hi> доказа за своје тврђење и ствар је морала бити одложена, о чему се кнез извештава ради зна 
 нису ништа помогла.{S} Она се најпосле морала послужити оним чиме су жене увек јаче но разлого 
 каквих злих намера против мене, њих би морала знати ова жена.{S} А зар би ова анђелска душа мо 
ед чега се дигла таква граја, да је чак морала притрчати ноћна стража да ослободи ухваћена љуба 
 најстрожија истрага, и госпођа Ловимук морала би бесповратно пропасти, да се у ствар није умеш 
еб.{S} Ваљда је мени ласно било кад сам морала сваког гада...{S} Али, шта ћу.{S} Боље и то но д 
 његови дугови, где је она, мати, често морала испод руке и кришом од мужа исплаћивати за свога 
послетку дигне таква граја, да је власт морала попустити.{S} Једног јутра сви џинови на новој к 
доцније и да не пада у очи да је болест морала доћи услед тровања — таквих је отрова било и јам 
{S} Права друштвена школа!{S} Ми женске морале би се чисто убајатити да нас оне мало не растрес 
азе поред ове касарне, сироте девојчице морале су пиљити у калдрму.{S} Но како се, ваљда, ипак  
ђа“, али тако да су ове хвале насигурно морале пасти кнезу право у уши.{S} Ствар је била у реду 
ељака, или ако их је икада било, оне су морале бити оваке, као ова слика како је ја сад предста 
којима се носио.{S} На против, мисли су морале бити веома пријатне, јер се Растислав сав сијао  
уло, нашли су га у порти код гробља.{S} Морали су звати из конака онога момка што обично чува и 
 су наређене ноћне страже, а дуж Дунава морали су дотични капетани сваке ноћи патролирати с чит 
в дервиша изасланици лекарскога друштва морали су потписати протокол да је ствар тако текла, да 
 нису смели, а високе, планинске врхове морали су избегавати због тешких прелаза и голема вијуг 
ве дајте оставку и идите кући,“ и ви би морали то учинити, а не би ме смели ни упитати за што т 
о некад је терала дотле, да су уметници морали кварити своја уметничка дела.</p> <p>— У Бечу је 
да ја не знам!{S} Онда сте ви то просто морали сањати, јер друкчије то се не да објаснити.</p>  
и сањали, а шта им је остало!{S} Али су морали увући рогове.{S} Са мном није било шале.{S} Прав 
 стигли у град пријатељима.{S} Овако су морали заноћити у планини.{S} Перун је осећао голем умо 
од обичних људи.{S} Поштено, непоштено; морално, неморално; узвишено, ниско — за њега су то бил 
ме нема поправке и спасења, који је већ морално мртва лешина, коју треба само склањати што даље 
у поштење и непоштење, у зло и добро, у морално и неморално.{S} Као што постоје изрази бело, цр 
ари: — морал и полни односи.{S} Оцена о моралној вредности човековој неприродно је спојена и до 
на и сви се окружни код Ратка искупили, морало је проћи времена.</p> <pb n="562" /> <p>Сад су б 
удно, да рашчитавају некакву артију.{S} Морало се више веровати овима што су вирили кроз прозор 
вој чиновнички положај, па ма се с тога морало малко и прометанисати пред новим господином мини 
>, он ће то учинити.{S} Само то би онда морало бити удешено тако, да на њега, <hi>ни у ком случ 
 госпођа Софија опет у разговор — То је морало бити раније.{S} Госпа <pb n="376" /> Цанка прича 
/p> <p>— Без ичега није.{S} Нешто их је морало омести.{S} Но ја се опет надам, да неће дуго изо 
 и не да да се гради устав.{S} Ту би се морало отимати од њега - рече на један пут Маврикије и  
корачаји по равном земљишту; једнако се морало пењати или силазити.{S} Земљиште је било тако ло 
 сводио очију.</p> <p>Наравно, да се то морало познати и на његовом иначе снажном организму.</p 
рајало скоро четврт века, а сад се и то морало дићи.{S} Осечени су и набијени нови шипови, мост 
ас успаване.{S} Тврдио сам да је у вину морало бити неких успављујућих напитака и претио сам да 
у једну реч.{S} Оставите то....{S} Ето, морам да их псујем; помислите, већ сам три пут звонио и 
би:</p> <p>„Овде ће данас бити пијаних, морам пазити на се.“</p> <p>Па ипак на крају крајева до 
ђи, с којом се срдачно рукова.</p> <p>— Морам вас понова молити за извињење — рече кнез, седају 
скавих речи, али Лепша га пресече: — Ја морам хитати!</p> <p>Кнез је загрли око паса.</p> <p>—  
 која је вајда, кад се кобила рита — ја морам да паднем...</p> <p>Кнез се смејао.</p> <p>— ...{ 
ављате — али ако је све то тако, зар ја морам бити овде?{S} Ево ја нећу силом да владам; не тра 
ли како се сваки владалац млад жени, па морам и ја.</p> <p>Лепша га оберучке одгурну од себе, п 
рате?“ Нећу да учим; ја сам кнез; ја не морам да слушам; ви морате мене да слушате.“</p> <p>Има 
} Ти си дипломата; али дозволи да ја не морам дипломатисати, бар онда кад говорим с мужем! (Уст 
<p>— Кнез плану:</p> <p>— Заиста, ја се морам дивити вашој дрскости, господине ђенерале.{S} Сам 
 па ме жуљи.{S} Хоће ногу да ми осакати Морам да га истресем.“ И он је полако засукивао рукав,  
м за цело неће запети.{S} Но бадава, то морам рећи, овако отмена госта још нисам имала.{S} У мо 
 рок великој меници, од које бар петину морам отплатити....</p> <p>Госпођа га опет прекиде.</p> 
не пита.{S} Кад ствар тако стоји, ја ту морам напред, ја другога пута немам“....</p> <p>Један о 
није сан.{S} Јер свакако неко објашњење морамо имати.{S} Не могу ваљада веровати да су духови б 
 да будемо у непрекидној вези.{S} Ми се морамо виђати, састајати, бити заједно — ти мораш бити  
 <p>— Кад тако стојиш с новцем, онда ти морамо набавити с друге стране, из друге какве буџетске 
ао шетња кроз шибу.{S} Просто на просто морамо утећи, и мој је савет да се одмах изда наредба з 
ћи“ а ја нисам хтео, молим покорно, под морање...</p> <p>Растислав пресече начелника, бојећи се 
мет, молим покорно.{S} Вели „ако је под морање, ми ћемо сви с драге воље доћи“ а ја нисам хтео, 
је смео показати да се срди, на против, морао се и сам смејати уз кнеза, који се беше заценуо.< 
била сигурна, и он би, по свој прилици, морао бежати из земље.{S} Тако је ствар стојала.</p> <p 
 обично ради, али кабинет је био мален, морао се окретати сваки час, с тога пређе у велику двор 
{S} Ко год је први пут видео овај мост, морао је стати и гледати и дивити се чуду — како ди то  
сећао да га подилази нека дрхтавица.{S} Морао се усиљавати да се одржи на ногама.{S} Ишао је по 
{S} Дежурни га је једва мало умирио.{S} Морао му је обећати и зајамчити сам лично да му покаже  
 двор најгоре ми је било при уласку.{S} Морао сам пазити да слуге не примете у каквом вас стању 
у ластару — примети један. — Па што?{S} Морао би се предати код нас оволико, а он један — додад 
а би био сан и цео живот наш, или би ја морао бити будала, која више не уме разликовати сан од  
 сте ви раније где год чули; то је вама морао неко рећи; то су ваљда каква сокачка трабуњања —  
звикивао да је Растислав у два три маха морао <pb n="201" /> вадити мараму и брисати се по лицу 
са, кријући се од Аустријанаца, мој дед морао се кришом провлачити у отачбину.{S} Наравно, он ј 
во говорио о свом нејаком сину, кога је морао видити у колевци, кад је мало час ишао жени у спа 
 „срећу“ која му је нуђена, и с тога је морао бити истеран из академије и чак одагнат из престо 
ђутантом.{S} Сели су на диван и Заре је морао сад редом причати све шта је било, а кнез је узео 
прешло се на доручак.</p> <p>Доручак је морао бити изврсан, кад се чак ни сам кнез није могао у 
b n="643" /> Жика се охлади — куршум је морао просвирати кроз сред мозга.{S} Жики заплака само  
гитатора на томе крају.{S} И капетан је морао попустити.{S} Министру је ствар отишла као открив 
ак и тих средстава.{S} Услед тога он је морао мењати све своје раније наредбе, пошто је рачунао 
е.{S} Кнез је био тврдоглав и доктор је морао призвати у помоћ и сунце, које већ нагиње заранци 
ао их као што зна свој длан, па опет је морао почешће застајати да погледа где је и да се проми 
ашњења.</p> <p>Није имао куд, младић је морао остати.{S} Растислав га узе запиткивати за стотин 
мам право, што тако желим.“ Враничић је морао нешто одговорити, и то га сасвим поврати.</p> <p> 
ст.</p> <p>Тако препоручен, чича Милоје морао је доћи у додир с покрајинским начелником, и у не 
 на сну видим баш оно што би од прилике морао видети и на јави, да се обистинило писмо непознат 
>После подуже борбе Мутимир је најпосле морао попустити. — Е, добро, дед види!{S} Да видим шта  
бине и имала је чудан мирис, од кога се морао затварати нос.{S} Била је црвенкаста.</p> <p>О ов 
њао уверењу да је <pb n="488" /> маркиз морао то сањати, с тога се с њим споразуме, да се ствар 
р, <pb n="189" /> он је тако и требао и морао радити. „Народе снаго моја!“ — говорила су уста,  
он није могао одбити ђенералову молбу и морао му је учинити све по вољи.</p> <p>После неколико  
 какав сан, драги г. бароне!{S} Онда би морао бити сан и ово што ја сад с вама овде говорим, он 
тински је избегавао све прилике, где би морао учинити ма што против Косанића.{S} И ово мирно др 
ачки кмет, а орловачки окружни начелник морао је узети на се улогу домаћина, њему је пало у део 
ромовито „многаја љета,“ у чему је и он морао учествовати. „Многаја.... могаја... многаја...“ п 
света бара“ насута је и Орловац се тако морао лишити једне знаменитости своје.</p> <p>Иста је с 
ствари, и то тако, да му се човек често морао од срца смејати.</p> <pb n="489" /> <p>— Је ли, т 
 одузме власт, али му је он ускоро опет морао вратити — сад је његово доба.{S} Либерали су људи 
 те срамоте, али његовом опасном ровењу морао се учинити крај, и то је учињено...</p> <p>Јадна  
а Синђи, а ко је хтео да остане на миру морао је просто њу митити).{S} Јадној удовици најлакше  
тава жени страшну новост, јер би јој ту морао говорити о свом злочину — ђенерал је ћутећки хода 
 сметено:</p> <p>— Па сад?</p> <p>— Сад морате умрети, г. ђенерале.{S} И то сад одмах, још ове  
 тако и реците.{S} О дисању и о билу не морате им ништа ни спомињати.{S} Ја сам то вама рекао т 
/foreign>.{S} Али ви, г. Растиславе! ви морате боље знати те ствари, ви сте и сами дипломата.{S 
здају престола.{S} Као велеисдајник, ви морате умрети.{S} Као моме рођаку, као првом балканском 
 ја сам кнез; ја не морам да слушам; ви морате мене да слушате.“</p> <p>Имао је бабу, очеву мај 
 собе док с вама не буде свршено.{S} Ви морате умрети...</p> <p>— Да умрем!{S} Зашто да умрем,  
локруг вашега пашанца.{S} Ви тај случај морате зната...{S} А најпосле, ви сте министар председн 
— Кад ви тако много знате, онда јамачно морате знати и то, који је отров најјачи, и има ли отро 
десетична система новаца, као што ће се морати завести и у мерама.{S} Том приликом при побијању 
 свршена.{S} Свако ваше одупирање ја ћу морати да сматрам као покушај буне против законитог нас 
..</p> <p>— Хтео-не хтео, кнеже, ти ћеш морати целога века да имаш посла с тим човеком; он ће т 
ораш њега уводити ни у какве заседе, не мораш шетати с њиме по селима и градовима; то од тебе н 
челник равнодушно.{S} - У осталом ти не мораш њега уводити ни у какве заседе, не мораш шетати с 
ети да се нађе пред тобом.{S} С тога се мораш постарати да му једном даш да <pb n="338" /> осет 
оје речи баш с тога што и ти сам у себи мораш признати да ја имам право.</p> <p>— О, таман — ре 
<p>— Тренутци су тешки — рече он.{S} Ти мораш сад заборавити све друго, а имати на уму само то, 
мо виђати, састајати, бити заједно — ти мораш бити моја! — Сметња ће бити, али ми ћемо победоно 
а теби кажем...{S} Зна Ката шта говори, море, зна!....</p> <p>Јела узе плакати, она отрже руку  
ађутант и узе га карати: „Шта то радиш, море!{S} Зар се туна изуваш?{S} Брже бежи, брже бежи од 
не другарице кривиле од смеха.</p> <p>- Море, црне друге, немојте се од велика смеја... она дов 
 сам пољубио, али ту би и Бог опростио; море зна и Бог шта је 400 све суха жућака, па се све ца 
 нуди...{S} А ти се још предомишљаш!{S} Море, ноге да му переш, па воду да пијеш, еј!.. царица  
његове наредбе!</p> <p>— За њега!...{S} Море, несретници, ви ћете пропасти ако то.... не буде.. 
има те ли то и то? па г. начелник...{S} Море! шта ме није питао.{S} А ја све по реду, па ово је 
а!{S} Да ти знаш само што ја знам...{S} Море, благосиљаћеш ти мене, еј! стопе ћеш ми љубити, ја 
и било рђаво!{S} Шта ми вали бајаги.{S} Море вајн бих ти кнегиња ја била, здравља ми!</p> <p>—  
ог да!{S} - Што ту ваздан тењезгати.{S} Море, да ти знаш, да <pb n="47" /> ти знаш само!{S} Баб 
мати још грдних мука с овим дераном.{S} Море несрећник је то!</p> <p>- Што?{S} Шта је радио?{S} 
еним лепим, белим, пуначким образима. — Море недам ја ово за десет варошанки, еј, — она уштину  
 узе лајати.{S} Један од сељака рече: — Море!{S} Што ли лаје овај пас, да се нису они ђаволи ов 
то; вишек извади, и претећи њим рече: — Море, нека се они добро чувају да се ја на њих где год  
 Једнако намигује — испале му!</p> <p>— Море какви калуђери!{S} Ђаво ти узео и калуђере; нећемо 
, па се све цакли као сунце...</p> <p>— Море ви, тамо!{S} Еј, ти, Милићу!!{S} Стојадине!{S} Шта 
јку нам дајте — викну Радован.</p> <p>— Море не будали, изађи овамо, да се нареди што треба — р 
S} Да видим шта ће те онда ви?</p> <p>— Море, жено, шта је теби данас! — викну Растислав гневно 
Само су два стања у којима женска глава море бити сретна: кад је дјевојка или кад је законита ж 
ежић“ — па само возим даље; тресе Петра море, те је на далеко нема.</p> <p>Она показа како би д 
 опија, и што год се назвало иксаном не море проћи крај ње а да му срце не закуца и да <pb n="2 
 <p>- Вала није - рече хоџа.{S} - То не море бит’.. а кад би и било тако, ти би вала, снахо, би 
"518" /> и преливало као најлепше-плаво море кад га лак поветарац тек почне најлак браздити и г 
а непрегледна гомила света.{S} Цело ово море од људи сли се најпосле у пространу удољицу пред с 
о мешало, бркало и стварало непрегледно море шаренила, какво се само код нас на Истоку виђа.</p 
сама!{S} Пуста шума, пусто поље.. пусто море!{S} Ја сам лутам по тој пустињи!{S} Сам, сам! сам! 
— „Ама господар говори, бог те убио“ — „Море, циганин те убио, што да трудим бога, што се дереш 
ивали лактовима, један другом шапутали „море, ово слатко;“ и говорили слузи што налива шампањац 
а?“ Одмах је у себи закључио да је овде моро радити нечији туђ утицај, само што се није могао о 
ружицу.{S} Али ја сам галеб, бурна тица морска, што слободно полеће над горостасним, хучним тал 
, гледао је у оне бадем очи, дубоке као морска пучина, а црне као мркла, црна ноћ, очи, што сиј 
збурканим и запенушеним сланим таласима морским, - тако ми се она љуљка на срдитим и хучним тал 
једним махом лаког крила мога распирићу морску пену и у кљуну уграбити из ње моју лепу румену р 
ила.</p> <p>Око 2 часа по подне у овоме мору од људи наста кретање.{S} Из дворца се појави мртв 
 једну главу на белом, а другу на црном мору, да сретна Турска <pb n="523" /> није у томе трену 
елина и друге.{S} У јаке отрове спада и морфијум.</p> <p>„По дејству своме отрови се могу подел 
алик на игле код штрцаљке за упрскавање морфијума.</p> <p>„Та би иглица стајала у вези с малени 
.{S} Осечени су и набијени нови шипови, мост је исправљен и у Орловцу је једна знаменитост мање 
ion" /> <p>Кад Вранчевић паде ничице на мост, а на белим, тек отесаним талпама указа се струја  
рац чисто га диже са земље и пребаци на мост.{S} У неколико скокова он је опет био крај оборена 
криви тороњ; Орловац је имао свој криви мост.{S} И то је тако трајало скоро четврт века, а сад  
 орловачки.{S} То је био наерени дрвени мост, који је већ пуних 20 година тако стојао, накривље 
богаљ.{S} Ко год је први пут видео овај мост, морао је стати и гледати и дивити се чуду — како  
 не знам шта је требао да му значи онај мост!{S} Изгледа да је нарочито зато прављен да те баш  
а ухвате; да је чак био саграђен и узан мост преко потока, на коме је Зликовца требало напасти  
а помогне Перуну да се склони с кобнога моста.{S} Ради утехе рече му да је гадни, подмукли убил 
Враничић напред Жика за њим.{S} На сред моста Враничић застаде, наже се на ограду, погледа доле 
 рукама грчевито се ухвати за ограду од моста, али одмах и њу упусти, руке му клонуше и он се н 
 мах из оближњег буквика с горње стране моста пуче пушка.{S} Враничић се сроза, паде на колена  
потока је водио нов, тек саграђен узани мостић, с јаким оградама са стране.{S} Ово је још више  
ађен је убијени жандармски наредник код мостића и утврђено је да Перуна Црнојевића нема туна —  
јањем Зликовца, који је убијен остао на мостићу у планини.{S} Ствар ми је изгледала подозрива,  
 и крвави догађај на тајанственом новом мостићу, у сред пусте планине.</p> <milestone unit="sub 
онуше и он се ничице поклопи по крајњој мостовој греди.{S} На белим отесаним талпама указа се с 
угу.</p> <p>На ове речи Милоје се упути мосту, пређе га брзо и позва и остале да прелазе.{S} Он 
тине и сети се, да тамо, на оном кобном мосту, у овом исток тренутку, можда тако исто издише и  
ан носи о рамену јарам, други пребацили мотике; кад им жандарми викну, они прејуре волове преко 
али се по дрвећу, вукли некакве огромне мотке којима су гонили мајмуна с дрвета на дрво, док се 
ти обућу, само да избегне ударац ужасне мотке.{S} После оваких првих лекција, доцније обично је 
е скоро топи.{S} Један додир те страшне мотке укроћава најљућега звера.{S} Бесан лав пада пред  
бој се, роде).{S} То се више не може ни мотком отерати!{S} Та то је сад за тебе, наравно, само  
 од обести у кавез с дугачком гвозденом мотком, чији је врх усијан да се скоро топи.{S} Један д 
 међу собом.</p> <p>Док се потера овако мотљала, Црнојевић и Жика дохвате се једног потока и, з 
оружана коњаника и с потребне даљине да мотре непрестано на кола, али никад да им се не примичу 
штајима, које ће слати министру.{S} Они мотре на све, и штогод опазе подозриво, по дужности јав 
S} У опште речено је, да се најстрожије мотри на све непознате људе, па где год се опази што су 
ан.{S} А ту се строго наређивало да сви мотримо ко куд иде и пролази, па како наиђемо на какве  
>За време овога говора Враничић је више мотрио на сељаке но на Милоја, и њему се учини као да с 
а време разговора Враничић је понајвише мотрио на сељаке, а Милоја није ни погледао.{S} Но зато 
 да се нечему надају; на њих треба живо мотрити, да не дођу у интимни додир с кнезом.{S} За сад 
још младост, ово је још снага, крепост, моћ — ја се још не бојим, још се не дам; ја сам још мла 
чка је јака сила,</l> <l>Велика је ваша моћ,</l> <l>Далеко је Безданија,</l> <l>И тешко је у њу 
еку замаглицу.{S} Изда и слух, па чак и моћ мирисања ослаби — паћеник већ више не може <pb n="9 
е Косанића IV.{S} Кад би имали фактичке моћи, можда би ваша дужност била да ме одмах ухапсите,  
 опасно по земљу. —</p> <p>„Али како те моћи немате — и како је ваша фактичка снага малена, то  
жда ће се мало и одупирати, али се неће моћи одбранити.{S} Малолетан кнез не сме се пустити сам 
 доле с чича Мунтијаном да виде хоће ли моћи кога да спасу, јер изгледа да су неки људи ноћас н 
као огромна завеса, коју савија некаква моћна невидљива рука, смоташе се у дугачак, округао пра 
глих главица — и све су то огранци њена моћна стабла.{S} Неки се још играју по патосу, други се 
иле међе Балканиске; ко зна да ли не би моћни двоглави орао балканиски сада већ држао једну гла 
још једнако био у очима света онај исти моћни Врбавац, онај исти министар преседник, човек мало 
ко име, што је потребно ради заклона од моћних, околних монархиских држава. — У ствари пак, Бал 
 су уста, а памет је налагала: „држи се моћних великаша око себе, њих привезуј за се, и кад има 
> свој господар.{S} Има особа које тако моћно утичу на своју околину, да све потчињавају својој 
чбину.{S} Наравно, он је носио у својој моћној десници буктињу слободе, која је имала да запали 
оји је код народа сваким даном све више мрази.{S} Династија Косанића некада се поносила тиме, ш 
ом лицу било је нешто што те подсећа на мрак.</p> <p>Како уђе, он се упути Растиславу.{S} Поздр 
 се поглед већ беше прилично навикао на мрак.{S} Учини јој се као да јој је познато ово место.{ 
чео хватати сумрак, у соби је био готов мрак.{S} Синђа и Пава, кроз овај дим и сумрак, једва су 
јући по својој соби.</p> <p>Кад му пред мрак дотрча војник с кобном вешћу: „убијен кнез“ — г. В 
а пресеца по средини.{S} По буџацима је мрак.{S} Ко се боји мрака нека не иде у буџаке.{S} Кнез 
ка несрећа; ту је стид и пропаст, ту је мрак и зло...</p> <p>Старац на један пут ућута, али ово 
ста њега погодио. — На очи му се навуче мрак и он се једва држао управо да не падне.{S} Кад про 
ав је био рано на ногама.{S} Још бејаше мрак на пољу, а он је већ био устао <pb n="266" /> и об 
иждања, која као да су се дозивала кроз мрак, пробудише у њему осећаје некаква чудна сујеверна  
ако осветљен, да није знао шта је ноћ и мрак, но му је дан био као и ноћ, а ноћ као и дан, јер  
ашла се у голему чуду.{S} Као кроз неки мрак, долазило јој је на ум нејасно сећање како се била 
наду, и он опет осети, како тоне у неки мрак.{S} Из овога заноса кнеза је тргло неко шапутање.{ 
мутније, док најпосле не утону у потпун мрак.</p> <pb n="600" /> <p>Да ли је дуго или кратко тр 
"subSection" /> <p>Што се више примицао мрак Орловац је бивао све живљи.{S} Гомиле света извира 
гово сунце.{S} Све је друго за њега био мрак.{S} Боловао је од наступа властољубља.</p> <p>Да ј 
 је у планини, али кад се добро ухватио мрак, две-три гомилице сељака издвојиле су се добровољн 
че?</p> <p>Слуга диже главу и погледа у мрак.</p> <p>— Ко је то тамо? — упита он.</p> <p>— Ја с 
та могао изустити, црна прилика штуче у мрак и брзо се изгуби међу густим гробовима.</p> <p>Кне 
>На ове речи црномањасти младић штуче у мрак; За тренутак и он је већ био прикривен под кнежеви 
о на мраморној хладној плочи и гледао у мрак.{S} Чудно му је било, како Заре ћути и неће ни о ч 
ако у друштву и разговору остајало до у мрак.</p> <p>Нити је госпођа Мона, ни ма ко други то на 
њега је седео Заре.{S} Кнез је бленуо у мрак и још није <pb n="604" /> могао разабрати где је и 
м седницама!{S} Помисли, ја тек синоћ у мрак добио писмо од њега а јутрос већ цео Звониград зна 
једне жалбе, одлази у кавану и до мркла мрака већ не излази више из карташке собе.</p> <p>— А т 
за злато.</p> <p>Јела је одрасла у сред мрака и разврата, а остала је светла и чиста.{S} Била ј 
м, Жика је седео у свом углу и отуда из мрака, чисто с побожним страхопоштовањем гледао на Вран 
 каквога ноћног чудовишта, које зија из мрака.{S} Наједаред из кантарске улице, испод кестенова 
ош не беше свршио свој говор, кад се из мрака указаше четири човека, обучена у дугачке црвене м 
ке прилике, које на једаред искрсоше из мрака.{S} Ако се не варам ово су биле оне две жене, што 
 и шта је.{S} Но у том тренутку изби из мрака незнани вођ кнежев и позва их живо да похитају, ј 
.{S} По буџацима је мрак.{S} Ко се боји мрака нека не иде у буџаке.{S} Кнез је ишао низбрдицом, 
о је главно - жив, и тога истог дана до мрака већ се повратио толико да је у вече могао узети а 
жа непрестано стеже, и ми ћемо у њој до мрака бити похватани.{S} Још би могли издрети <pb n="66 
а и трудио се да онако у <pb n="587" /> мраку погоди у коме се правцу крећу.{S} На једанпут му  
p> <p>Место да се крије и да се оставља мраку и случају, кад ће момак и девојка доћи у додир, о 
апрезала да бар што год распозна у оном мраку. <pb n="68" /> С почетка није видела ништа.{S} По 
 јасно шта се то управо догодило у оном мраку, јурну један на другога и један преко другога, по 
 пламен с огњишта и узеше разгледати по мраку, трудећи се да распознају бар најближу околину.</ 
{S} Нису пошли они ни 100 корака, кад у мраку угледаше две женске прилике, где грабе уз брдо, к 
на господина“.{S} Подводница их сведе у мраку и обоје су били у седмом небу; обоје су веровала  
 који су се, као црне сенке, уздизали у мраку.{S} Прво распознаде, да је оно што је пред њом не 
 полети по патосу.{S} Кнез опет удари у мраку на момка који је држао у руци чинију с кохом и ша 
а крочи с поља и уђе у кола, пипајући у мраку где ће сести.{S} Кнез је понуди да седне комотно, 
светом хоће да је светитељка, а овамо у мраку да бира младиће као гниле крушке.{S} Рада би да с 
воје „ново сунце,“ које је дотле само у мраку назирао.{S} Кад жигица плану, срећни љубавници по 
оступно шириле, а они су тек поступно у мраку распознавали предмет за предметом, тражећи оно шт 
 да и не додирују земљу, и нестаде их у мраку широке, разјапљене капије.{S} Одмах за тим указа  
жавну теорију“, мртву и хладну као онај мрамор на који се наслањао.</p> <p>Кнез је размажен и с 
.{S} Ђенерала Врбавца притисла је тешка мраморна плоча у манастиру Гробовици, а тиме је десет п 
виделе беле гробовске крстаче, или беле мраморне плоче.</p> <p>Идући тако за црном приликом, кн 
зе дрхтати; кнез то опази, привуче мали мраморни сточић, услужно прихвати шољу од Каје и спусти 
слав је говорио даље куцкајући прстом о мраморни сто, на који се наслањао, он је мирно, хладно, 
амет, да прстима пипа изрезана слова на мраморној плочи и да окуша, може ли на тај начин прочит 
стим гробовима.</p> <p>Кнез је седео на мраморној хладној плочи и гледао у мрак.{S} Чудно му је 
 се насркао хашиша, извалио се на врелу мраморну плочу у жарком хамаму, затворио очи, па обузет 
 кад се она појављује у мртвом, хладном мрамору.{S} Док су стари Грци резали човека природно, о 
и природу људску у <hi>хладном, чврстом мрамору</hi>, благосиљали су и љубили голо, топло, меко 
оту, коју треба овековечити режући је у мрамору, дотле се ми данас грозимо гола човека, а мудри 
о земља у образу, он је ишао као сенка, мрачан и забринут, тако, да су му укућани, нарочито жен 
ори позадна врата и изађе у узан, доста мрачан ходник.</p> <p>Овај ходник спајао је мали конак  
и полако и гледајући у патос.{S} Био је мрачан и зловољан.{S} Он није могао веровати да се дога 
одсудна ударца, пуковник Врбавац био је мрачан, ћутљив, строг.</p> <p>Растислав, опет, на опрез 
све је пошло на горе.{S} Ђенерал је био мрачан, раздражљив, нестрпељив.{S} Као министар председ 
 и најслађих успомена, у којима је била мрачна само једна једина тачка.{S} То је давно било.{S} 
том косом.{S} С десне руке зијала им је мрачна и страшна провалија.{S} Из ње се чуло како у дуб 
њаста зелена одећа сад изгледала црна и мрачна на месечини.{S} Још даље поглед се губио у нејас 
>Ноћ је била без месеца, али не са свим мрачна.{S} Предмети се нису могли јасно видети, али су  
 једна једина мисао, мисао мутна, мисао мрачна, мисао тешка и пуна двоумица.{S} Видело се да ов 
 дизала стрма шумовита коса, исто онако мрачна и омчата као и ова с ове стране.</p> <p>Наши пут 
каменито земљиште, а мало даље огромне, мрачне рупчаге и пећине.{S} Али све то било је познато. 
имир беше почео губити и заносити у ове мрачне и ужасне мисли, иза његових леђа чу се лако шушт 
нт“ за сву „отменију класу.“</p> <p>Ове мрачне фигуре, допуњене још другим „особама“ истога рув 
 бити баш оне и гоне пуковника на оваке мрачне помисли.{S} Можда се он осећа увређен, понижен,  
најсрећнија, она се сада осећала на дну мрачне, страховите провалије без изласка.</p> <p>Под њо 
.{S} Ти тренутци остали су за њу вечито мрачни.{S} Знала је само толико, да ја он живо покретао 
во лице <pb n="434" /> постајало је све мрачније и тужније; његове сјајне очи помутише се; он с 
 силазе у урвине, а за тим их нестане у мрачним, подземним ходницима.</p> <p>У брзо дођоше и са 
мицати кроз Ратков капиџик, губећи се у мрачним и кривим сокачићима.</p> <milestone unit="subSe 
ве ноћи будем говорио, бићеш сачуван од мрачних сећања на овај догађај.</p> <p>Ђенерал је говор 
кивали по ваздуху, кад кнез угледа више мрачних прилика, где с разних страна силазе у урвине, а 
ло сунце не греје,</l> <l>Где има девет мрачних пећина,</l> <l>И крај њих девет мртвих језера,< 
н отвори очи и угледа над собом високо, мрачно небо, на коме је тек где где светлуцала по која  
з.</p> <p>- Та....ако! — рече Растислав мрачно.</p> <p>— Тако, тако, — рече кнез брзо — И то др 
.</p> <p>У коњушници још је било тихо и мрачно.{S} Једна једина лампа, чађава и поцрнела, висил 
рима биле су спуштене, у колима је било мрачно као у паклу.{S} Јела се стресе.{S} Прође је нека 
на саборној цркви удари звоно.{S} Нешто мрачно, нејасно и тајанствено поче се помаљати у неизве 
да пођу.</p> <p>Опет се нађоше у уској, мрачној улици.{S} Ишли су њоме по дуже.{S} Кнезу је пад 
 говор, који је чудно звонио сад у овој мрачној ноћи, у сред овога гробља, по коме се виђају не 
две женске изгубише у даљини и ја сам у мрачној алеји, за неко време, назирао само њине нејасне 
ћству забораве све што се десило на том мрачном и проклетом месту.</p> <p>Перун Црнојевић и њег 
ве светлости, што се још пробијаше кроз мрачну ноћ.{S} Свуда унаоколо били су осниски гробови,  
нички извештаји цртали су ситуацију као мрачну и ровиту.{S} Кугић је сматрао за своју доглавнич 
акве хладне руке и почеше га свлачити у мрачну јаму, која се на једаред отвори испод плоче оног 
 види ли то и то, нашто је он одговарао мрдањем главе.{S} Питања су била интересна, али Заре их 
та се ради у зачељу стола, час је нешто мрдао устима, час се кељио и покушавао да се и сам насм 
ти, кад на један пут кнежева уста узеше мрдати.{S} Он диже руку и понесе је глави, па је опет м 
 да одахне.{S} У ђенерала Врбавца узеше мрдати усне; он као да беше заустао да што рекне, но кн 
о, браца Стево!“</p> <p>Начелнику узеше мрдати усне и он би јамачно и продекламовао ову песму,  
а викне „куку,“ чича набере леву обрву, мрдне главом и рекне <pb n="571" /> полако: „хм!“ Кад к 
е кукала, а кад год се кукавица нагне и мрдне вратом да викне „куку,“ чича набере леву обрву, м 
екао ме је по целом телу.{S} Покушам да мрднем ногама и рукама, и да покренем тело, али ни једн 
е, сав радостан. ^</p> <p>Растиславу не мрдну ни једна цртица на лицу.{S} Он остаде хладан, озб 
е нешто упитам, господин ћато!“ </p> <p>Мрднуше мало на страну.</p> <p>— Шта је, како стоји? —  
м села, и око нас је на далеко разапета мрежа од живих људи.{S} Та се мрежа непрестано стеже, и 
 разапета мрежа од живих људи.{S} Та се мрежа непрестано стеже, и ми ћемо у њој до мрака бити п 
ва огромна паука, и туна разапела своје мреже, као што је то случај код мене.</p> <p>Из суседно 
дседник држаће у својој руци крајеве те мреже, по потреби ће их притезати или попуштати, а улов 
уштати, а уловљени кнежић копрцаће се у мрежи као свако друго сомче.{S} То је био сав смисао Ра 
е тако заплете и замрси као у стоструку мрежу, из које му више нема изласка, ни спаса.{S} Минис 
тај тренутак и онда пусти нека га сурва мржња народна.{S} Кад га доцније дигнеш, — он ће ти пољ 
 није ме ни мало руководила каква лична мржња спрам тебе.{S} На против, кад год сам дубље мисли 
 у теби, на теби и око тебе, нека света мржња све обузме и нека ти она буде непробојни оклоп ко 
а.{S} Хоће да се удобри кнезу.</p> <p>И мржња и незадовољство против Кугића расли су с дана у д 
ачки, мрзи свето и неуморно!{S} Нека ти мржња отрује сваку капљу крви; сваки откуцај срца твога 
м вуче и гадно гамиже страшна змијурина мржње људске.{S} Она право иде овом усамљеном цвету, он 
о непомирљива непријатеља, као два духа мржње, који су се мрзели од искони и који ће се мрзети  
ека бесни најстрашнија бура непомирљиве мржње и опаких страсти.</p> <p>У разговору, пуковник уз 
ећај страховите, огњене, управо паклене мржње.{S} У том тренутку Растислав би био у стању да ра 
да изазове осећаје презирања, гнушања и мржње спрам човека, кога је династија Косанића дигла на 
 твога и сваки поглед ока твога нека је мржњом просочен.{S} Као што упаљен вулкан издише врелу  
, познаћеш живот и живот ће те запојити мржњом, и ти ћеш мрзети.{S} Мрзи! мрзи јуначки, мрзи св 
роване, мртве на земљу падати.{S} Отруј мржњом све што је у теби, на теби и око тебе, нека свет 
утка ја нисам осећао спрам тебе никакву мржњу и злобу; не страсну, но у опште никакву мржњу.{S} 
и злобу; не страсну, но у опште никакву мржњу.{S} Сасвим други разлози и друге побуде руководил 
ити громовође, који ће одводити народну мржњу од г. Растислава.{S} О, ја тога човека знам.{S} К 
Истина, ови млади људи већ инстинктивно мрзе све што је старо и назадно, али ко зна како се кон 
а.</p> <pb n="536" /> <p>За што би њега мрзела тако душмански ова лепа земља, коју он толико во 
лио.{S} А ја га мрзим.{S} И други су га мрзели.{S} Он је био апсолутиста <pb n="350" /> Омладин 
ијатеља, као два духа мржње, који су се мрзели од искони и који ће се мрзети до века.{S} Поглед 
ом.{S} С рачуном је волео, с рачуном је мрзео, с рачуном градио познанства и пријатељства, а с  
 ћеш бити човек и ти ћеш <pb n="343" /> мрзети!{S} Ти ћеш ући у свет, познаћеш живот и живот ће 
оји су се мрзели од искони и који ће се мрзети до века.{S} Поглед Врбавчев био је пун гнева, по 
и живот ће те запојити мржњом, и ти ћеш мрзети.{S} Мрзи! мрзи јуначки, мрзи свето и неуморно!{S 
ојити мржњом, и ти ћеш мрзети.{S} Мрзи! мрзи јуначки, мрзи свето и неуморно!{S} Нека ти мржња о 
ти полако, очајно.</p> <p>— Мрзи, мрзи, мрзи!{S} И кад будеш својски, страсно и јуначки мрзио,  
н изусти полако, очајно.</p> <p>— Мрзи, мрзи, мрзи!{S} И кад будеш својски, страсно и јуначки м 
и ти ћеш мрзети.{S} Мрзи! мрзи јуначки, мрзи свето и неуморно!{S} Нека ти мржња отрује сваку ка 
љутио:{S} Ратко узима целу ствар олако; мрзи га и да промисли о њој, — иначе он се не би сад бу 
те запојити мржњом, и ти ћеш мрзети.{S} Мрзи! мрзи јуначки, мрзи свето и неуморно!{S} Нека ти м 
белег а да иде с другим „жентурачама“ — мрзи је.{S} Сирота је, удовица је, па мора од свакога д 
рса; он изусти полако, очајно.</p> <p>— Мрзи, мрзи, мрзи!{S} И кад будеш својски, страсно и јун 
 за што би, дакле, овај свет имао да га мрзи, да га сматра за душмана, да га ставља ван закона, 
 би био шоња, мама, а она баш таве људе мрзи.{S} Она то право не пориче ни женскима, али, нарав 
.{S} Их, да знаш, стрина Синђо, како ме мрзи улазити овде.{S} Ове калуђерштине!{S} Па онај жмир 
, али неће ни да цркава због ње. — Мене мрзи ваздан философирати.{S} Ја сам човек од дела.{S} М 
солутиста <pb n="350" /> Омладина га је мрзила као тиранина.{S} Ја сам нашао готову заверу.{S}  
је.{S} И ја сам јавно жалио.{S} А ја га мрзим.{S} И други су га мрзели.{S} Он је био апсолутист 
алканац — поче ђенерал — ја тога човека мрзим.{S} Он је сто пута већи грешник од мене, али се у 
 волем истину, волем истинску природу и мрзим лицемере који хоће да се покажу чеднији но што су 
 И кад будеш својски, страсно и јуначки мрзио, онда ћеш достићи...{S} Шта?...{S} Бићеш богат, ч 
Зар се у таком раном добу може истински мрзити, истински злобити, истински бити зао и неваљао?{ 
} Никад није пресушивала, никад се није мрзла, избијала је некако из дубине и имала је чудан ми 
ки дах твој нека издише загушљиви отров мрзости, од кога ће се трава и лишће сушити и од кога ћ 
ана изригава свој смрдљиви гујски отров мрзости...</p> <p>Све до сад ђенерал је у заносу своме  
страни беше разлило по обзорју.{S} Кроз мрке врхове зелених планинских главица, чије је зеленил 
це је већ било зашло и почео се хватати мрки сумрак.{S} Шетачи су бивали све ређи; прво нестаде 
е поглед на поље.{S} Пред њом је зијала мркла, црна ноћ.{S} Она се напрезала да бар што год рас 
и, дубоке као морска пучина, а црне као мркла, црна ноћ, очи, што сијају као два црна сунца — и 
оваке једне жалбе, одлази у кавану и до мркла мрака већ не излази више из карташке собе.</p> <p 
о се хитног и ужурбаног путовања у сред мркле ноћи.{S} Извели су их у авлију, кришом их провели 
b n="258" /> <p>Радован погледа доктора мрко и попреко.</p> <p>- Зар би је смели чекати!{S} Па  
оме иза леђа, он и не зна ваш језик, он мрнџа само швапски — и он учи децу вранцуски....</p> <p 
ије ни оставио, ни понео из ње ни једну мрску и душманску успомену — двадесет пуних година њего 
х почео ујујукати и набрајати свакојаке мрсне изреке.{S} По некад су девојке с узвиком „ју!“ пу 
о глас, да за кратко време долази кнез, мртав или жив, пошто је јако било утврђено и то мњење,  
/p> <p>„Мртав...{S} Жив...{S} Жив...{S} Мртав...“ у томе је прошла цела ноћ.</p> <p>У јутру осв 
ија имала је опет свога кнеза. „Краљ је мртав — живео Краљ.“</p> </div> <div type="chapter" xml 
естало, ваљало је наћи другог. „Краљ је мртав — живео краљ!“</p> <p>Оно после подне, када ће кн 
 <head>ГЛАВА III.</head> <head>„Краљ је мртав — Живео Краљ“</head> <p>Једнога је кнеза нестало, 
Жики, паде на ум да ту у близини остаје мртав човек, али ниједном од њих не дође мисао да се св 
же бити без притиска, где владалац лежи мртав на столу, и то још убијен владалац!{S} Ко је ради 
 — Ја; крај мртва кнеза...{S} Је ли ово мртав кнез?...{S} - Он! јес, ово је он, крвав, исечен,  
one unit="subSection" /> <p>Кнез је био мртав и његова престоница жалила га је.{S} Може се рећи 
е и један сељак из потере паде на земљу мртав; земља га жива не сачека; погођен је био у сред ч 
ноћи у Звониграду мало спавало.</p> <p>„Мртав...{S} Жив...{S} Жив...{S} Мртав...“ у томе је про 
p> <p>Ове речи чуо је кнез од своја два мртва заповедника и оне су у њему опет угасиле сваку на 
сту могло видети искрено жаљење.{S} Кад мртва ђенерала понеше, на кутњем прагу седео је згучен  
ходању.{S} За један тренутак владала је мртва тишина.</p> <p>— Мутимире! ти се жениш? — рече Ле 
еђутим ови опале из револвера, те падне мртва једна сестра кнежева, њена кћи допаде рана, адјут 
оже се извршити претрес само преко мене мртва.“ После се окрете кнезу: „Господару, поштедите ун 
ојеном председнику.</p> <p>Кад изнесоше мртва ђенерала, нигде се не опазише какви знаци жаљења. 
 ја?{S} Ја, ђенерал Врбавац? — Ја; крај мртва кнеза...{S} Је ли ово мртав кнез?...{S} - Он! јес 
олазим на престо силом, убиством, преко мртва трупа.{S} Све једно!{S} Зар твоји претци нису на  
поправке и спасења, који је већ морално мртва лешина, коју треба само склањати што даље, да се  
ропошта.{S} И за њега је било јасно, да мртвац из овога гроба покушава да се окрене, или можда  
у и поставе стражу.{S} После две недеље мртвац је ископан: печати су нађени неповређени, но је  
лаза да се из ове куће не мора износити мртвац?</p> <p>— Нема! — одговори кнез одлучно.</p> <pb 
г другог света.{S} С тобом говори један мртвац.{S} Ја сам већ свршио с овим светом и немам више 
прво плану, па одмах за тим побледе као мртвац.{S} Она хтеде нешто рећи, али њене бледе усне са 
глед капеле, у којој је он изгледао као мртвац.{S} Блед као смрт, с упалим образима и затворени 
 за привремена вршиоца дужности.</p> <p>Мртвац је учинио услугу живима - склонио се под гробовс 
.{S} Кнез осети да се налази између два мртваца; он је чуо како клепећу њине сухе кости; осећао 
ке чак дубоко у Азију да набаве мају од мртваца умрлих од чуме (куге) — да и то окушају.</p> <p 
 и особа с поља.{S} Тако се између ње и мртваца отвори читав разговор - разговор неразговетан,  
премљена!..</p> <p>— Јес, тако спремају мртваца, примети Јела. —</p> <p>— Којешта, све ти којеш 
аци?</p> <p>— Никаквих сцена и никаквих мртваца није ту било, господару.</p> <p>— А наш силазак 
.{S} Престоли су столице на којима седе мртваци.{S} Ја сам ђенерал, ја имам војску, војска има  
Али у исти мах он осети, како га његови мртваци још јаче стежу, као да се спремају да га никако 
S} Ово изгледа као да су поустајали сви мртваци!</p> <p>— Све су то живи људи, оваки исти људи  
> <p>— А оне ружне сцене по гробљу, они мртваци?</p> <p>— Никаквих сцена и никаквих мртваца ниј 
<pb n="602" /> као у некој песми где су мртваци и човек с поља говорили наизменце.</p> <quote>  
поља говорили наизменце.</p> <quote> <l>Мртваци:</l> <l>Духнуће девет силних ветрова,</l> <l>Це 
,</l> <l>И јачи је од свег злог!</l> <l>Мртваци:</l> <l>У зао час, кажи тог!</l> <l>Човек с пољ 
 памет!{S} Како би ти себе сравњивала с мртвацима!</p> <p>Јела је ћутала.{S} Заћута и непозната 
леме планове.{S} Живи су учинили услугу мртвацу — службено га ожалили и сахранили.{S} Све је у  
На заклопцу ове кутије била је нацртана мртвачка глава.{S} Кнез узе ову кутију и отвори је. — У 
емоћни!!...</l> <l>Човек с поља;</l> <l>Мртвачка је јака сила,</l> <l>Велика је ваша моћ,</l> < 
љени свештеници у одеждама, како читају мртвачке молитве и гомиле тужна, плачна народа, свију р 
по свему се познавало даје пао у дубок, мртвачки сан.</p> <p>За тим је настао формалан претрес  
а, он јурну слици, упре прстом у кнежев мртвачки лик тако јако, да стакло на слици одмах пуче,  
ас, који тихо и скромно рече:{S} У овим мртвачким дворима има један живи роб.{S} Да ли су вољни 
убијенога кнеза балканиског како лежи у мртвачком сандуку, на столу, у сред дворане у кнежевом  
 кога ће тице небесне, у лету отроване, мртве на земљу падати.{S} Отруј мржњом све што је у теб 
лећних пољубаца, који, рекао би, и саме мртве загрева и позива их да устану из хладних гробова  
а има један живи роб.{S} Да ли су вољни мртви да нам дарују овога роба, па да га или молбом одм 
о с таком непристрасношћу с каквом само мртви могу говорити о живим стварима овога света, које  
емљу и варварске ланце сруши,</l> <l>Из мртвијех народ дозва, духну живот мртвој души.“</l> </q 
 да није у реду да жена јавно запева за мртвим мужем.</p> <p>Само се на једном једином месту мо 
ом крвљу“, а полупане флаше и судове с „мртвим и рањеним јунацима“, који у „дирљивим позама“ ле 
аш ти је сад вајде уздисати и кукати за мртвима.</p> <p>— Не уздишем ја за њима но за собом, за 
мрачних пећина,</l> <l>И крај њих девет мртвих језера,</l> <l>И до њих девет шума без краја,</l 
 с оплавком у руци и испребијаће нас на мртво име.{S} Нас страхоба хвата од саме те помисли.{S} 
 ухватити краја и рачуна.{S} Час је све мртво и клонуло, час опет све кључа, буни се, скаче, ус 
 <p>Кнез Мутимир одмах је наредио да се мртво тело ђенералово пренесе у тако звани Мали Конак,  
и наста кретање.{S} Из дворца се појави мртво <pb n="358" /> тело ђенерала Врбавца.{S} Носили с 
мети Растислав.</p> <p>— Устав и закони мртво су парче хартије.{S} Ја гледам шта у ствари бива. 
удућност либерала ће све више постајати мртво језеро, без покрета, отока и живота.{S} Све што ј 
у.{S} На тој слици било је представљено мртво тело последњег убијенога кнеза балканиског како л 
живота, чунови људски уплове најпосле у мртво пристаниште смрти и нађу се у загрљају вечнога <p 
е?{S} Од ове баба Марте просто се не да мртвовати.{S} Просто не да човеку ока склопити.{S} Свак 
> <head>ГЛАВА XVI</head> <head>Разговор мртвог човека.</head> <p>Да ли је то био утицај попијен 
два прста покуша да откине нос на слици мртвога кнеза.{S} Слика је била мала, и ђенерал место н 
 он сад и опет упре прст у нос на слици мртвога кнеза — Овај нос — јес, овај нос био је одсечен 
<l>Из мртвијех народ дозва, духну живот мртвој души.“</l> </quote> <p>— А тога спаситеља, тога  
а је оне своје суграђане, који су умели мртвом камену дати израз жива, природна човека.{S} Исти 
ску чак ни онда, кад се она појављује у мртвом, хладном мрамору.{S} Док су стари Грци резали чо 
 самоубиством скочив с трећег спрата. — Мртвоме нису судили, и тако му је породица добила пенси 
звијао своју омиљену „државну теорију“, мртву и хладну као онај мрамор на који се наслањао.</p> 
"259" /> - Па боље да цркне; боље да је мртву прострем, боље да је мојом рођеном руком закољем  
је испала, сто пута је боље да је видим мртву но да ту срамоту дочека!“</p> <p>- А по селима, к 
b n="479" /> и у тој муци свест ми опет мрче.{S} Не знам да ли сам дуго остао у том несвесном с 
ких, дугачких, као гар црних бркова.{S} Мршав у лицу, с две велике јагодичне кости, овај човек  
аким пућењем усана и два пут поновљеним мрштењем.{S} Ове жалбе мужевљеве на краткоћу времена, а 
Врбавац је подуго гледао у жену; учини, му се да види како јој се груди високо надимају...</p>  
а му срце не закуца и да <pb n="232" /> му памет не поуми, па бива и да му се рука сама не пруж 
 пада на сваки цвет који <pb n="452" /> му се допадне, да пије сладости живота свуда, где год и 
и и упита шта је.{S} Кад <pb n="297" /> му казаше шта се десило, он потражи очима жену, погледа 
енутака пуковник опусти обе руке, глава му клону, цело тело омлитави — по свему се познавало да 
 у том стању било му је добро.{S} Глава му је била ведра, присебита, а овамо се осећао као чове 
уло опусти низа се обадве руке, а глава му малаксало паде на прса; он изусти полако, очајно.</p 
 и неуморног патриотског рада.{S} Слава му вечна.“</p> <p>Да, да, „разумног и неуморног патриот 
ва ока од њега да не одвојиш.{S} Царева му ћерка не би махне нашла....{S} Обућиће те у свилу и  
мило, нешто што човека привлачи и улива му поверење, нешто што ти одмах на први поглед говори:  
вније људе, нарочито кметове.{S} С тога му је лако било да завара сељаке причајући им како су њ 
воме.{S} То је и кнез осећао.{S} С тога му је то и изгледало чудно и неприродно.</p> <p>Међу ти 
кућу, управо као неки свој мал — с тога му нико није ни замерао на оваком понашању.{S} А ако би 
ном нађе код тога високог господина, да му исприча све и да апелује на његову племенитост.</p>  
 да покушају они преко свога старца, да му набаве новаца.{S} Кнез је сад пунолетан, и сад би ст 
а он је осећао да му срце јаче бије, да му крв бујније тече, и као оно после крепка, опојна нап 
Преобучени жандарм Јовица вајкао се, да му нико никад није тако умакао.</p> <p>После саставка с 
обигравао је око лепе жене као дете, да му каже шта је све то.</p> <p>У овој госпи лако је било 
а брижљиво прате све његове покрете, да му пазе на сваки корак и о свему тачно да извештавају г 
лебу, па направио човек прво прелаз, да му је лакше преходити с једне стране на другу.</p> <p>Н 
о блато кући парио се њиме, и, вели, да му је помагало.</p> <p>Онај несносни „мирис“ свет је ту 
 г. Врбавцем, који се с њом погодио, да му за 250 дуката направи 5 флашица отрова, којима ће от 
дној час о другој ствари, и то тако, да му се човек често морао од срца смејати.</p> <pb n="489 
је душа да прилети одмах г. конзулу, да му стане на нос, или на крај усана, и одатле да му чест 
пи с њим у једну нераздвојну целину, да му се преда сва, да за навек свеже с њим и своју младос 
црна му природа, а гори му живот!{S} Да му је врат као она пећ — она показа руком на пећ у углу 
у: „зар и ти хоћеш да ме саветујеш?“ Да му учини по вољи, незгодно је.{S} Доктор прибеже филосо 
вало иксаном не море проћи крај ње а да му срце не закуца и да <pb n="232" /> му памет не поуми 
} Господар је болестан и ви то треба да му кажете и да га успокојите.{S} Ћутање ту не помаже.</ 
амачно био жедан, а није било никога да му дода воде. _</p> <p>После овога Мутимир баци расејан 
насмеја и понова весело упита сељака да му каже откуда му на једанпут паде на ум то тако ретко  
днако је сипао погрду за погрдом, ма да му је њушка већ сва била крвава од удараца преко зуба.. 
рљи му кошуљу око врата и на грудима да му олакша дисање.</p> <p>Кнез затим приђе тајноме орман 
а је то за кнеза баш најбоља опомена да му ваља бита на опрезу.{S} Чим су се наши конзервативци 
 тај отров и сасвим га прогутати, па да му стомаку апсолутно ништа не буде.</p> <p>„Има најпосл 
но навикнути да узима какав отров па да му од тога ништа не буде.</p> <p>„Један исти отров у ве 
атури главу, па је тако чекао лекара да му се приближи, а из очију су му сипале варнице.</p> <p 
ца, ни су потпустили једнога банкара да му понуди десетак хиљада дуката под погодбом да владу п 
нски цар нудио нашега кнеза Мутимира да му да своју ћерку, али прво наш кнез да се потпише како 
месништво наглашава, како оно сматра да му је „света дужност да до састанка скупштине сачува он 
ба Ката опет јој приђе.</p> <p>— Шта да му кажем?</p> <p>— Бога ти, тетка Като, остави ме.</p>  
раћао пажњу на њу.</p> <p>Откуда сад да му падне у очи, и за што му баш она привуче сву пажњу,  
ти се још предомишљаш!{S} Море, ноге да му переш, па воду да пијеш, еј!.. царица да будеш!....  
ој.{S} Он јој пружи руку, но не даде да му је пољуби.</p> <p>— Ви живите стално сад овде у Звон 
е трже кад кукавица узе кукати, виде да му је дружина то опазила, би му стидно и зацрвени се.</ 
 младог кнеза и имам у рукама доказе да му ради о глави.{S} Зарад кнежеве безбедности молио бих 
вредна и способна човека, рачунао је да му може бити од големе помоћи и помогао му је да се диг 
то само од њега.</p> <p>Заповедио је да му се растреби и очисти једна соба у касарни, где се см 
стислав, коме беше свратио Маврикије да му одмах исприча шта се све десило у конаку.</p> <p>Мав 
лопљеним рукама он је замоли и закле да му отворено и искрено каже, има ли кога на свету који б 
 на нос, или на крај усана, и одатле да му честита „добро јутро“, а уједно да га још и опомене  
в лепи се, смета покретању удова, не да му да размахне како ваља рукама, и он осећа како полако 
реобучена као сељаци, с једне стране да му буду на руци, с друге стране да га мало и контролишу 
да Тодорики да заспи.</p> <p>Сети се да му сутра дан ваља путовати у чаршију и обданце се врати 
му ви данас кратите, или што мислите да му делите парче по парче и тиме да га вежете за се!{S}  
едао се кнез у лепу...{S} Вечерас ће да му је воде!{S} Хо, хо!{S} Ала ће, као јаребицу, да је п 
свирепи домаћин није више био вочиће да му пођу, зли да их натера да устану, не, они су лежали, 
огласи по вашару његово присуство, и да му доводи муштерију.</p> <p>Долазиле су махом жене, он  
232" /> му памет не поуми, па бива и да му се рука сама не пружи да лијепу мирисну ружицу узбер 
а узме за председника министарства и да му је она највише наваљивала за тебе.</p> <p>Растислав  
о на то да га се боји, да га слуша и да му се покорава.{S} Рашчуо се са изреке: „нећу популарит 
а дејствује, да га расположи за се и да му покаже своје искрено пријатељство, будећи у њему, ма 
 кнез био изложен да га народ види и да му ода последњу пошту.</p> <pb n="14" /> <p>С кнезом је 
ен жандарм, да види где ће одсести и да му дозна име и откуда иде, пошто ћутљиви младић није хт 
 тим; заповеди да му се спреми коњ и да му донесу парадно одело.{S} Разасла и друге најнужније  
едео у свом канабету и нешто писао и да му је ту позлило.{S} Други су тврдили да је легао био у 
рине на кнеза, да га дочепа за уво и да му пришије неколико врућих шамара - онако као што родит 
а је требала да га дигне на престо и да му мете на главу кнежевску круну.</p> <p>Али за то било 
твари то ће значити, да га упућују и да му заповедају.</p> <p>— Човек, који не зна, хтео не хте 
тровати човек, па да не умре одмах и да му се одмах не позна да је отрован, но да последице тро 
д му иде толики други свет, хтела би да му отиде и она, Синђа, али сама не може, пошто хоџа све 
 или се узрујао?{S} За тим; заповеди да му се спреми коњ и да му донесу парадно одело.{S} Разас 
јевићу леп кревет, па му онда понуди да му мете на рану неколико хладних облога.{S} Црнојевић о 
кад са женом изиђе у град па се деси да му какав господин дирне жену.{S} Сељак се поноси што им 
 се на њему ма по чему могло познати да му се десило што неочекивано.{S} С осмејком на уснама,  
 тобом.{S} С тога се мораш постарати да му једном даш да <pb n="338" /> осети твоју песницу, тр 
мисао Врбавчева.{S} Али он сад осети да му се мисли и осећаји бркају, да у један мах мисли на с 
ехотице затрепера на столици и осети да му целим телом прође нека језа, не од страха за себе, в 
жда је срамота рећи — пуковник осети да му целим телом прође нека језа.{S} Он се уплаши.</p> <p 
аво падоше.{S} Он је хтеде наместити да му седне на колено, но она се изви и седе крај њега на  
 је пољуби; кнез преко обичаја пусти да му се пољуби рука, али кад је ћелави господин примаче у 
/p> <p>Хоџа викну девојку и рече јој да му покаже десни длан.{S} Пошто га је загледао и с десна 
ц се опет поче црвенити у лицу, знак да му се срџба опет повраћала.</p> <p>— Само се могу чудит 
ао.</p> <p>Каја махну главом, у знак да му не верује, кад вели да се шалио.</p> <p>Речи кнежеве 
е он преклиње срећом и лепотом њеном да му одмах истину у очи каже, то је ова једна једина ства 
а није довољна, ти ћеш бити слободан да му се обратиш за дозволу, да можеш предузети и друге ја 
навати.{S} Шта више, он је био вољан да му се и сам исповеди шта је, ко је и да проматра какав  
ко смејао.{S} Био је тако расположен да му је свака ситница изазивала читав наступ смеха.{S} На 
аседу.{S} Само не знам шта је требао да му значи онај мост!{S} Изгледа да је нарочито зато прав 
 део да заступа капетана — наређивао да му сваке ноћи сељаци доводе у канцеларију по једно дево 
ти да се огрне.{S} Кнез је доказивао да му није хладно, а доктор га је салетао <pb n="205" /> д 
нојевићу — на темењачу и пече га као да му се ту слива млаз разстопљења челика...{S} Он хоће да 
 неком ужасном ватруштином, која као да му је упалила сваку капљу крви, а у јутру устаје из пос 
>Кнез се смешио.{S} Изгледало је као да му се допада овај говор ђенералов.{S} Он примети: <pb n 
 по глави, по губицама.{S} После као да му се то учини мало, те их узе бити ногама по очима по  
 госпођа Митра, и све му се чини као да му неко иза леђа шапуће: „А, лоло једна, лежиш ли, лежи 
 <p>Боја је ћутао, али је осећао као да му је на прси пала читава стена.</p> <p>Тако пођу даље. 
 прамен беличаста дима.{S} Но то као да му није било доста.{S} Крај Перуна лежала је његова пун 
ај мах доктор даде знак министру као да му је хтео рећи да је кнез болестан и да га ваља штедит 
 <p>При тим разговорима он је осећао да му срце јаче бије, да му крв бујније тече, и као оно по 
ада садашњост.{S} Мутимир је покушао да му одузме власт, али му је он ускоро опет морао вратити 
кад ни један мушки скуп није доживео да му се цигло за по сахата искупе сви чланови као ово сад 
 на жандарме, а он, тек кад је видео да му паде друг самртно рањен, опали пушку и обори <hi>Зли 
“ и т. д.{S} Кнез Мутимир није волео да му се говори „Кнез“.{S} Обично би љутито приметио да је 
p> <p>Сем тога, ђенерал је почео био да му подрива положај и код кнеза.{S} Сукоби су се множили 
а Пави како је кнез просто заповедио да му се она доведе, „а чик који би смео не послушати госп 
запрепастио кад сам просто заповедио да му се растури већ спремљен слог за лист.{S} Шта су они  
а Црнојевића.{S} Командант је тражио да му позајми ту слику, да је да једноме своме добром црта 
рбу с хлебом и сиром, што је требало да му буде храна уз пут.{S} Жена је били лепа; мора бити д 
м — По <pb n="43" /> гласу се видело да му се опет почела враћати добра воља - не браним; а сут 
у ђенерала.{S} Изгледало му је чудно да му овај сад чита неке придике и савете.{S} Ко би их сад 
 му је обећати и зајамчити сам лично да му покаже где му је ћерка.{S} Једва се на тај начин ств 
аласе, окрете се Жики и заусти нешто да му рекне...</p> <p>У тај исти мах из оближњег буквика с 
аушке, тако га удари шаком по образу да му ухо запева, а на очи му сенуше светлаци.</p> <p>Ово  
натмурен, газда Боја викну механџију да му плати.{S} Механџија дотрча и ваздан се вајкао и изви 
да је да једноме своме добром цртачу да му је копира.</p> <p>Војници овога гарнизона отворено н 
име „блаженопочивши“, скупљају новац да му споменик подигну, најпосле прогласиће га за свеца, а 
ом уху, старац пребледе као крпа, брада му стаде играти, а усне су се грчевито купиле, као да ј 
в Турчин, хоџа, која ли је вера — брада му баш до појаса, а сва седа — па чудо живо што погађа. 
са сељацима....{S} И чудновато!{S} Тада му се у два три маха учинило као да се Милоје у разгово 
риђе, узе га оберучке за главу, погледа му у очи и рече му понова: — Мутимире, ти се жениш!{S}  
 кнез збиља трпи каква ограничења, онда му ту међу стављају државни интереси, а не воља министр 
е.</p> <p>Кнез управо није знао од куда му наде тај цвет.{S} Осврте се натраг, напред и нигде н 
ејком на уснама, он упита сељака откуда му сад наде на ум то име Перун Црнојевић, и зна ли он к 
а весело упита сељака да му каже откуда му на једанпут паде на ум то тако ретко име Перун Црној 
о, настани својски. —</p> <p>Но госпођа му недаде да доврши.{S} Она прогледа, ратоборно се испр 
ом и скандалом.{S} При тој замисли кожа му се јежила и он је у таквим тренутцима осећао само је 
ла, Мона окрете други разговор.{S} Каза му новост о тајној републиканској дружини, којој као да 
пев неке веселе француске романце, која му бејаше остала у памети с његова последња пута у Пари 
мало по мало, сазнање о опасности, која му прети од Врбавца, а будећи тиме и осећај неповерења  
м усијана ваздуха и уљуљкан јаром, која му бије на сваку пору на телу, плива у слатком, раздраг 
уо је, измучен дуготрајном ватром, која му је поступно спржила цео организам.{S} У јутру, служб 
једва задржао у себи тешку погрду, која му у мало не слете с језика.</p> <pb n="83" /> <p>Расти 
ности и обмањивања, <pb n="568" /> која му се сад из опозиције чинила тако природна.{S} Но ово  
логе, грубо је одбио своју „срећу“ која му је нуђена, и с тога је морао бити истеран из академи 
рбавцу кроз главу.{S} И прва мисао која му дође била је: „Издаја!“ Ја сам издан.{S} Неко је про 
 министру о томе већ говорио, само нека му сад и кнез рекне.{S} А, је ли да хоћеш?</p> <p>— Дос 
предомишљао да ли да облачи шињел, Жика му је разлагао у чему се управо састоји вредност тога о 
л узе хартију и поче је читати.{S} Рука му се тресла као јасиков лист.{S} На плавом табачићу би 
е смешио.{S} Ова Раткова хвала допадала му се.</p> <p>— Јес, данас изгледам добро.{S} То сам и  
 млада је узимала кнеза за руку, дизала му прст горе спрам огледала и питала га на ухо: види ли 
 смејала његовој осетљивости, прорицала му је да ће доћи један дан када ће о женама стећи друкч 
што даље.{S} Крвава глава Перунова била му је толико тешка, да је он одмах, после првог тренутк 
 ваља оживети у успомени кнежевој, ваља му јасно изнети пред <pb n="493" /> очи, да су конзерва 
то је право!“</p> <pb n="77" /> <p>Ваља му признати — он је доиста имао тврдо уверење да би био 
кнеза тако, да он чисто посрте.{S} Шоља му излете из руке, паде на застрт патос, откотрља се ча 
 рече она живо.{S} Зрео човек!{S} Јадна му зрелост његова, деветнајеста година, најлуђе доба!{S 
о у томе он и сам посрте напред, колена му се омакоше с глатког отомана и они обоје-падоше на м 
 од њега а јутрос већ цео Звониград зна му садржину.</p> <p>— Дакле, збиља си добио тако писмо? 
глижеу“ , лешкарећи на свом дивану, она му је, веле, тачно и разговетно објаснила све дужности, 
траховита џелата и гонитеља његова; она му је одагнала сан с очију; она му је одузела прохтев з 
ва; она му је одагнала сан с очију; она му је одузела прохтев за јело, убила мир и спокојство д 
нез најбоље зна да Мона воле Лепшу; она му је прво и свратила пажњу на њу и највише се заузимал 
егла у срце и душу овога човека.{S} Она му више није давала станка ни одморка; она га је, као с 
> <p>Јела се копрцала и бранила.{S} Она му у отимању откиде мараму с врата и једно дугме с прсл 
Али му Лепша не даде да измакне.{S} Она му приђе, узе га оберучке за главу, погледа му у очи и  
два три дана проводио по Паризу.{S} Она му сад пише; шаље му своју фотографију, шта ту, дакле,  
шина кола, а ти сад памет у главу — она му припрети прстом. — Главом да се ниси шалио!</p> <p>М 
!</p> <p>— Та какве јадне природе, црна му природа, а гори му живот!{S} Да му је врат као она п 
/p> <p>Растислав побледи у лицу, а доња му усна узе дрхтати.</p> <p>— Од кога си то чула? — упи 
ку да узме писмо.{S} Ђенерал поћута, па му га онда пружи.{S} Тада се устури на диван, покри лиц 
о.{S} Само што је он лично страшљив, па му страх зауздава властољубље, иначе он би по својој вл 
нуло љубавна нектара, раздрагало се, па му се сад пева.{S} То је твоја заслуга, Лепшо.{S} Треба 
 Боја најбоље...{S} Родио лепу кћер, па му сад све ласно!{S} С ким хоће, с тим се може ородити. 
кладе направи Црнојевићу леп кревет, па му онда понуди да му мете на рану неколико хладних обло 
шао до сад с разрогаченим очима, а прса му се непрестано страховито надимала.{S} Уздржавао се;  
о истраживати где је и шта је то.{S} Та му се ствар допадала онако у целини, и он у појединости 
 изгледати најмање вероватно.</p> <p>Та му је тактика често помагала.{S} Разнесе се на прилику  
свој род љубио,</l> <l>И с овог доксата му судио.</l> <l>А мало даље стојао је дуд,</l> <l>О ко 
сте, а камо среће да то није, па проста му свака друга пропаст! — рече Боја, после настави брзо 
е пиле.{S} Дисао је дубоко, тешко; уста му се болно и жалосно укосила на једну страну, а крајев 
ти где га неко гурну у леђа и прошапута му на ухо:</p> <p>— Поклони се кнезу и представи се ко  
а прстима неугледном човеку и прошапута му на ухо:</p> <p>— Господа министри су на окупу.{S} Г. 
.{S} Он стиште Зара за руку и прошапута му:</p> <p>— Како би било да се вратимо?</p> <p>— Ах, м 
а стиште Црнојевића за руку и прошапута му: — И ако је негде задремала, наша срећа опет је још  
ворио не дижући главе и не знајући, шта му овај управо нуди.</p> <p>Изазивач је то и чекао. „Да 
 видело се да није збуњен и да, зна шта му ваља радити у таквој прилици.{S} Но то је могло дола 
 сањиве очи и трудећи се да разбере шта му његов секретар говори. — Шта је то било, а?{S} Збиља 
ашица.{S} Док погледам човека, знам шта му мисли свака длака на глави, а ви ми причате шта вам  
 збуњени Вујадин беше већ заборавио шта му је ваљало рећи кнезу, — али сам кнез поправи ситуаци 
занео овај призор да није ништа чуо шта му госпођа говори.{S} Међутим она је већ по други пут с 
ва доктор је био као и остали.{S} Ништа му није помогло што се чувао.</p> <p>Но најгоре су прош 
о десну чизму па је истреса.{S} Притрча му млађи ађутант и узе га карати: „Шта то радиш, море!{ 
ачним пољупцима благодарна сина, а душа му је у заносу говорила: „Мила, слатка <pb n="535" /> м 
су стари, добри познаници.{S} Растислав му показа руком канабе.{S} Седоше обојица.</p> <pb n="3 
ника и покорно саже главу.{S} Растислав му нешто шапну на ухо, доктор баци брзо поглед на кнеза 
ао је, да су калуђери једнога подручног му манастира, једном при служби, место свог законитог к 
и почео свлачити капут да се умије, кад му момак унесе некакво писамце.</p> <p>Огуглао на свако 
свеће на великом лустеру у дворани, кад му се на један пут учини да неко промаче ходником.{S} О 
азуме и оне његове ономадашње речи, кад му она наговести, да јој се чини као да је остала тешка 
стењао је, као да га нешто боле.{S} Кад му доведоше децу, он стаде једно по једно узимати на кр 
 до последње све што ће ти бити.{S} Кад му иде толики други свет, хтела би да му отиде и она, С 
и узе прстима добошарити у окно.{S} Кад му се и то досадило, он се завали у наслоњачу, узе на к 
а, по којима је скакао па столу.{S} Кад му се весела дружина приближи, он прво утече на стражар 
строг, учитељски тон, да он не воле кад му се читају буквице, а врло радо пристаје уз шалу и за 
ханички <pb n="641" /> човек трепне кад му когод махне руком пред очима.{S} Али одма идућега тр 
 и као из закључана ковчега да вади кад му што затреба.</p> <p>Средства није бирао и сматрао је 
ба да га издигну на врхунац.{S} Али кад му је ко долазио згодно под секиру, рубио је немилосрдн 
{S} Одспавао је био добар један сан кад му се од некуда присни, да га нападе некакав црни бик,  
ће, ходајући по својој соби.</p> <p>Кад му пред мрак дотрча војник с кобном вешћу: „убијен кнез 
.{S} Још никад није више угађао и никад му није горе испадало.{S} То му је убијало и вољу за ра 
х учинило тако чудно и невероватно, сад му је изгледало сасвим природно и тако просто, да управ 
нез одскочи, гушећи се од смеха.{S} Сад му је опет било смешно како се Растислав уплашио.</p> < 
не, спреман да га целива у руку.{S} Сад му се још јаче даде на смех онај израз ћелавог господин 
 онда потрч натраг моме кнежићу.{S} Сад му више не би ништа говорила, но бих га ухватила овако  
акали један исти планински поток, а сад му бејаху дошли до самога врела и ту сели да се одморе. 
 крвав престо, и та страшна слика и сад му се по чешће привиђа.{S} Њу ваља оживети у успомени к 
>Жика је до сад плакао од бола, али сад му ударише сузе од радости.</p> <p>- Добри господару, к 
, свима је њима он заповедао.{S} Поглед му се оте далеко низ поље и он угледа чак тамо далеко н 
ање, све му се беше изменило.{S} Поглед му је био укочен, помућен, погледао је час у кнеза, час 
бухвати погледом целу околину, а поглед му је био помућен, лудачки, поглед који је страшно било 
окрете и начуљи обадва ува, али у залуд му мука.{S} Начелници опазише да их министар слуша и ућ 
ту главу.{S} Мали цвијетак кад осјети е му се ближи каква отровна буба, брже боље савија своје  
ло свега још неколико костију; од главе му се држи још само чеона и потиљачна кост, а још га те 
 знате!.. — рече ђенерал Врбавац, а ове му речи излетеше из груди, као кад из парна котла шибне 
то је више говорио о овим стварима, све му се више отварала воља за говор.{S} Чисто му се лепил 
.{S} Израз на лицу, поглед, држање, све му се беше изменило.{S} Поглед му је био укочен, помуће 
 даде на „презент“ госпођа Митра, и све му се чини као да му неко иза леђа шапуће: „А, лоло јед 
епша метну кнезу прст на уста и не даде му да доврши своју претњу. — Умереност је <pb n="678" / 
а старца не удари капља, скочи и додаде му чашу воде.{S} Кад се толико поврати да је могао гово 
га не хтеде питати.{S} Место тога, паде му на намет, да прстима пипа изрезана слова на мраморно 
ровео у заносу скоро 50 часова.{S} Паде му на памет да викне свога верног ађутанта Зара.{S} Доч 
> <p>Жика се одмах досети јаду.{S} Паде му наум како су се Турци у рату служили псима као извид 
дана кнез добије писмо без потписа, где му се прича како у Звониграду постоји занимљива а и опа 
оше и неки разговори с Растиславом, где му је овај у завијеним наговештајима свраћао пажњу на н 
 обореном Перуну и тек сада загледа где му је рана.{S} На сред чела, на ивици где почиње коса,  
 и зајамчити сам лично да му покаже где му је ћерка.{S} Једва се на тај начин ствар мало утишал 
 е... е... ј, може те он опкорачити где му се не надаш, па да играш острољанку, све да везеш.{S 
омодрио од љутине.{S} Она устаде, приђе му, ухвати га за руку, повуче га мало на страну и гледа 
зачуди. <pb n="306" /> Он устаде и пође му на сусрет: — Откуд та срећа? — рече он с осмехом, ал 
е, коштуњаве руке.{S} Ледена студ прође му целим телом и он осети, како му у глави бива све мут 
...</p> <pb n="44" /> <p>„Кнез је, може му се“ — мислио је Маврикије с друге стране врата.</p>  
? — промуца кнез кроз зубе, а уз образе му букнуше пламенови од гнева. — Шта јој фали!...{S} Из 
тиме уста испирају! — поче Боја, а сузе му заблисташе у очима.</p> <p>Радован додаде.</p> <p>—  
омили, а „народ“ та „снага његова“ није му могла ништа помоћи.</p> <p>— Па ипак, реч „популарно 
 се трже.{S} С разрогаченим очима, које му некако чудно бејаху утекле у главу, ђенерал је изгле 
и замрси као у стоструку мрежу, из које му више нема изласка, ни спаса.{S} Министар председник  
па видели му оне пусте брчиће?{S} Стоје му као коврчице.{S} Куку, изем га!</p> <p>— Црна, Петри 
у од моста, али одмах и њу упусти, руке му клонуше и он се ничице поклопи по крајњој мостовој г 
 читао га је 2—3 пут узастопце.{S} Руке му клонуше и он несвесно згужва писмо у шаку.</p> <p>Кн 
 ми проћи!{S} Једнако намигује — испале му!</p> <p>— Море какви калуђери!{S} Ђаво ти узео и кал 
{S} Преко чела и слепих очију одскочиле му жиле као прут; жиле на врату набрекле и чисто <pb n= 
та и ширење сујеверице по народу; после му је наговестио како би му најзад могао баш и опростит 
недостојно висока положаја његова; даље му је као услов стављано да не сме водити са собом више 
дио по Паризу.{S} Она му сад пише; шаље му своју фотографију, шта ту, дакле, може бити интересн 
крпи своје јахаће панталоне.{S} Најбоље му се видело погнуто теме и половина погрбљених леђа.{S 
 година умро је од сухе болести.{S} Име му је било:{S} Марко Пајић.</p> <p>Ово је била последња 
и у многим његовим успесима.</p> <p>Име му је било Растислав.{S} Такав је ето био један намесни 
ржао у руци чинију с кохом и шатоом, те му момак сву огромну чинију изручи на главу.{S} Још гор 
 да се помири с мишљу ни да је стар, те му с тога веома пријатно пада, кад на себи види ма какв 
од вас зависити кад ћете и колико ће те му дати пара, које ће њему једнако требати, јер ће са с 
е у кревет.{S} Аја!{S} Једва допусти те му скину ципеле, па се онако обучен, а сав умазан од пр 
07" /> Окружили су га шпијунима и прате му сваки корак.{S} Он неће више да трпи те стеге.</p> < 
Ви позивате народ за судију, признајете му надлежност да <hi>он</hi> процењује дела ваше владе  
аше владе и ваша рођења.{S} Наглашујете му да памти разлику, како владалачка власт није данас у 
 <p>- Ћути ти!{S} Гле ти њега! — окрете му се доктор.</p> <p>Но Радован викну још више:</p> <p> 
ћи му претом доктора, он додаде: реците му ви да се вара; будите ми ви сведок да смо још јутрос 
"553" /> га и од моје стране и причајте му овај случај.“</p> <p>Затим се растадоше.{S} Враничић 
јмуном!{S} Па шта ће јадан!{S} Како сте му друштво дали?{S} Све неки луткови, гори од њега.{S}  
нижен, постиђен при самој помисли да ће му сутра бити „милостиви господар“ оно исто дете, коме  
аговести ствар, али се није надао да ће му је она одмах овако у почетку прозрети и‘ овако јавно 
енидбу!{S} Ништа друго но помисао да ће му она то кварити.{S} Дакле, сва њена преданост и толик 
} Кнез треба да је прими у кола, она ће му показати пут и одвести га на надлежно место.</p> <pb 
оразумели су се, само још о томе кад ће му она донети „лек“ и где ће му га предати?{S} Као капа 
оме кад ће му она донети „лек“ и где ће му га предати?{S} Као капару дао јој је пуковник педесе 
ислите да га држите у шкрипцу, други ће му дати у много већој мери, и он ће дићи руке од вас, о 
министре људе слабе и ништавне, који ће му чинити по вољи.</p> <p>— Знам, али не треба допустит 
ктична интереса да све то сазна, јер ће му то у неколико бити кључ да позна смерове своје рођен 
ом и у половини алеје да застане, ту ће му прићи маскирана личност, која пише ово писмо.{S} Кне 
е га у своје руке, сваки од вас послаће му по штогод подозриво, <pb n="574" /> тако, да он имад 
{S} Оне ће га прогутати целога, заузеће му све време, привућиће сву пажњу, све мисли и све осећ 
е ствари.{S} Горега од себе гони и неће му опростити никакво грешење спрам своје чељади.{S} Спр 
што пропустити.{S} Једном речи, пружиће му се трула дашчица.</p> <pb n="497" /> <p>Ратко скочи  
ва, ти.{S} Ко год мине крај ружице хоће му се, бива, да је узбере; ружа мирише и опија, и што г 
и?{S} Да почне одвраћати кнеза, викнуће му: „зар и ти хоћеш да ме саветујеш?“ Да му учини по во 
м речима придао други значај.{S} Вилице му се стегоше, и да га је ко у тај мах ословио, он не б 
примети, да се та слика миче, а и иначе му је изгледала сувише пластична.</p> <p>Кнез је збуњен 
 сред јела, кнез викну г. доктора, рече му да седне ближе, и узе га у шали <pb n="142" /> испит 
и за мишку кнежева млађа ађутанта, рече му нешто живо и оштро, два три пут махну руком, и млађи 
у шири круг.{S} Он се окрете Жики, рече му да иде одмах доле и да нареди људима, да се спусте з 
} Начелник прими чича Милоја лепо, рече му да седне и сам му намести столицу сасвим уза се.{S}  
ван и, трљајући га палцем по челу, рече му озбиљно: — Чујеш, мили мој, сад ваља озбиљно да се р 
 Плачеш! зацело треба да плачеш, — рече му она — кад си тако никакав карактер.</p> <p>— Па шта  
они с кобнога моста.{S} Ради утехе рече му да је гадни, подмукли убилац платио главом и да није 
</p> <p>Ратко пресече Растислава и рече му да нема права што се срди.{S} Он не узима ствар олак 
овине на колена, погледа у кнеза и рече му одмерено и с тактом (он је увек говорио само одмерен 
ручке за главу, погледа му у очи и рече му понова: — Мутимире, ти се жениш!{S} Не одричи! — То  
д мајку, а она га погледа срдито и рече му: „Ти боље ћути!{S} Пола ми је ове муке од тебе.“ —</ 
нерал Врбавац, ухвати га за руку и рече му потресеним гласом:</p> <p>— Затворите врата.{S} Сврш 
акав мирис.{S} Он приђе ђенералу и рече му:</p> <p>— Господине ђенерале, испуните своју дужност 
пије две одваљене даске на плоту и рече му, да ће туда проћи, па прва и прође.{S} Кнез прође за 
своме ађутанту, узе од њега кључ и рече му да изађе и да причека на пољу.</p> <p>Кнез и ђенерал 
оду му очи; туђа слава и величина звуче му као неки прекор.{S} То су опасне црте, и ако кнез та 
 малена господина по цилиндру, и натуче му га до ушију.</p> <p>Кнез се грохотом смејао.{S} Људи 
м антидинастичном <pb n="513" /> и више му нема мира ни станка од испизмљене полиције.{S} Стоти 
натраг, напред и нигде ништа.{S} Јавише му се свакојаке мисли и он већ бејаше почео сумњати, да 
могаде довршити.{S} Блед као смрт, кнез му се унесе у очи и рече загушљиво:</p> <p>— А... а.... 
, јер рече да је то кнежева тајна; кнез му је то саопштио под изречном погодбом, да никад ником 
ао шта да <pb n="620" /> почне.{S} Кнез му приђе и с песницом под носом викао је: „Дај ми га ам 
захвалности и учтива снебивања, но кнез му заповеди, да без многих парада заузме место с леве с 
ните своју дужност.{S} Говорећи то кнез му пружи стакло.</p> <p>Ђенерал Врбавац диже главу, поћ 
и, виде да му је дружина то опазила, би му стидно и зацрвени се.</p> <p>Други начелник — он је  
ко би му ко што и замерио, чича Јова би му обично одговорио: „Полако, господине, полако!{S} Шта 
министру противнику од тога и колика би му била штета, да си га напустио, да га ниси хтео служи 
на неке неисказане сласти, прилазила би му, грлила га, љубила, карала га, тепајући му и мешајућ 
одужи:</p> <p>— Друго и друго, рекла би му: „Мој лепи, мој слатки и мој мали кнежићу, кад си ми 
ак учинити с њоме у споразуму, а она би му дала најискреније савете, као своме рођеноме брату,  
али:</p> <p>„Шта би му рекла?{S} Шта би му рекла?“</p> <pb n="220" /> <p>Враголаста Петрија при 
, кад он неће лепим да прими - а шта би му, бајаги, фалило да буде зет ћесаров!</p> <p>- Свет к 
, а он један — додаде други. — А шта би му радио да га нешто ухватиш? — Преварио бих га да га у 
и запиткивати је у шали:</p> <p>„Шта би му рекла?{S} Шта би му рекла?“</p> <pb n="220" /> <p>Вр 
н на своју владалачку титулу.{S} Кад би му силом отргнули његовога драгог мајмуна, с којим <pb  
осећаја који га је обузимао, кад год би му јутром донели извештаје да се такви гласови шире по  
убље.{S} Није што их се боји, не, не би му нико ништа рекао, али ред је тако, старији су чиновн 
 она показа руком на пећ у углу — не би му ништа помогло.{S} У осталом, ето, ако је по вољи учи 
мрак ушао у своју спаваћу собу, увек би му се учинило да у углу види стотине уздигнутих крвавих 
замерао на оваком понашању.{S} А ако би му ко што и замерио, чича Јова би му обично одговорио:  
 народу; после му је наговестио како би му најзад могао баш и опростити, ако му у једној ствари 
му трепери сваки кончић живаца, у глави му је било мутно а ноге су клецале под њим од умора.{S} 
им, ако је за освету.</p> <p>Али синови му недадоше ни поменути.{S} Они су браћа, они су синови 
.{S} Кнез дозва свога ађутанта и нареди му да подели гардистима напојницу.{S} С платненом џакуљ 
вет и разагна га; избруси хоџу и нареди му да пође за њим у манастирски конак; пандурима запове 
сматрао да после ове срамоте, „не вреди му више ни живети.“</p> <pb n="206" /> <p>Окренув се, с 
ет овога нашег најновијег роба.{S} Буди му милостивна — рече Мона с ђаволским осмејком, затим с 
иступи један преобучен жандарм и понуди му да купи медаљу с кнежевом сликом, израђену у почаст  
они ћутећки.{S} Растислав приђе и пружи му руку с речима:</p> <p>— С ким имам част?</p> <p>— Ја 
а, који му дају савете и упутства, који му стављају на расположење своју мудрост и своје искуст 
ји су сваки час с њим, и око њега, који му дају савете и упутства, који му стављају на располож 
ку о њему и разумеде Жикин поглед, који му је говорио: „наш човек“ с тога упита даље.</p> <p>—  
 искрене пријатеље и искусне људе, који му могу бити истинска потпора, па кад остане усамљен, н 
у две кладе, у кревету од папради, који му је припремила Жикина нежност.{S} Ту је Црнојевић спа 
и ознојеном човеку отворен прозор, који му стоји управо иза леђа, и гони га сваки час да се осв 
 рече Растислав и окрете се кнезу, који му беше почео нешто говорити француски, а на лицу му се 
д себе људе, који су ту око њега и који му сваки час требају.{S} Јер, најпосле, ко је и шта је  
очека господина на вратима, пријатељски му стиште руку и упита:</p> <p>— Је ли све у реду?</p>  
и: где се управо ово он налази, и да ли му ваља куд год ићи или остати где је?{S} Час му се учи 
их људи!{S} Ко ли је ово тесао и шта ли му је требало? — То је питање свима лебдило на уснама,  
е би се јаду могао досетити, али шта ли му сад ово значи екватор?!{S} Да л ће бити какав човек, 
е сам сасвим разговетно чуо: — Јесте ли му оставили отвор за дисање да се не угуши, несретник?< 
прође језа и он нехотице опипа стоји ли му на месту револвер.{S} Хтеде зауставити свога вођу да 
био! — Е, тај је сад загустио!{S} Ко ли му то узе?</p> <p>— Зар је један — рече Ратко — узео је 
240" /> га, обалили на мацке и цепну ли му 25 батина па га онда прогнали.</p> <p>Тако је грдно  
Јао, ала те је тај изгризао, сортицу ли му његову — рече Мона смејајући се. — Па он те болан жи 
о сажали, и она га обасу пољупцима, али му на његов захтев слику још не хтеде вратити.</p> <p>Л 
 неко сече нешто, човек се не види, али му се чује рад.{S} С десна опет, чак тамо горе под брдо 
огледа Ратка и подуже га је гледао, али му ништа не рече.</p> <p>Говорило се још о политици и о 
познаде да ово није чича Мунтијано, али му се глас опет учини познат.</p> <p>- Од куда иде „доб 
имир је покушао да му одузме власт, али му је он ускоро опет морао вратити — сад је његово доба 
и нема ништа и т. д. и т. д.</p> <p>Али му Лепша не даде да измакне.{S} Она му приђе, узе га об 
а дејствује као опијум, заноси га, пали му крв и пуни му груди само једном једином страшном и н 
 његовом великом туру, теши бабу и вели му да није лепо што плаче; шта ће рећи женскадија кад о 
.</p> <p>— И ју, рођена моја, па видели му оне пусте брчиће?{S} Стоје му као коврчице.{S} Куку, 
То је као кад се човеку упали кућа, или му плане и изгоре саденуто жито у камари.{S} То свак жа 
} Затим су кнеза откопчали, разголитили му груди, руке, врат, и отпочели трљање.{S} Баба је трљ 
или по леђушке на миндерлуку, наместили му под главу једно јастуче од каучука, из ког су <pb n= 
играчке.</head> <p>Довели су га и рекли му: „Ти си кнез.“ Обукли му војничку униформу и извели  
шта су чинили!{S} Узели мајмуна, обукли му официрске хаљине, нарочито за њега начињене, па га п 
 су га и рекли му: „Ти си кнез.“ Обукли му војничку униформу и извели га на параду.{S} Светина  
ку.{S} Он је руководио говор, и по вољи му давао овакав или онакав правац.{S} Својим ненадвим п 
S} Он приђе, откопча ђенерала и раздрљи му кошуљу око врата и на грудима да му олакша дисање.</ 
ц мора радити на његовом убиству; учини му се тако природно, управо несумњиво доказано да је ње 
ту и зачуђено гледао на кнеза.{S} Учини му се чудно што ли се то кнез сад на један пут сети уст 
боко под земљом.</p> <p>Наједаред учини му се као да из даљине чује неку ларму и грају.{S} Вика 
отрес.{S} Од крваве руке Кугићеве учини му се, да се хиљадама крвавих руку на њега дигло и свак 
на, решена, свршена ствар; све то учини му се тако очигледно, да чисто осети како га нешто почи 
о опијум, заноси га, пали му крв и пуни му груди само једном једином страшном и неодољивом жељо 
олико је дуг.{S} Чаша се проли, оближњи му пружише руку да га подигну.{S} Црвен као паприка, а  
 пође.{S} На начелников поклон одговори му тихо — „збогом“ и изађе.</p> <p>Врбавац га испрати д 
 јадне природе, црна му природа, а гори му живот!{S} Да му је врат као она пећ — она показа рук 
{S} Јадно му пријатељство његово а гори му живот!{S} Какви пријатељи!{S} Све су то служитељи, ч 
а како те кнез загледа.{S} А знам да си му макар један пут намигнула.</p> <p>Пава прво плану, п 
нез тако брзо заборавити добро, које си му ти учинио.{S} Ниси ли га ти, колико јуче, спасао од  
е кнез најбоље могао уверити, колико си му ти прави, истински пријатељ и колико на тебе може ра 
на ме, је ли, ти волеш твога Никицу, ти му све прашташ?{S} Оди ме пољуби, ако ми збиља прашташ“ 
е брат велики каваљер спрам дама.{S} Ти му, Лепшо, нећеш замерити, баш ако где год и претера.</ 
Жика полако пробуди Црнојевића и сврати му пажњу на пса.{S} Перун је био мишљења да је то какав 
/p> <p>Један од г. г. министара примети му:</p> <p>„И ми тако исто имамо наш део одговорности;  
ј не исприча још вешто лепше, и примети му:</p> <p>— Добро би било, г. начелниче, да нам предст 
ки искрен, топал, братски загрљај, нити му ико пружа искрену пријатељску руку, да га поведе пра 
 однети о њему сумњу у село, и натурити му узастопце какву потеру.</p> <p>Враничић је, дакле, б 
 понови Каја нежно, приђе мужу и спусти му руку на раме..</p> <p>— Шта је? — додаде она.</p> <p 
нојевића тргне из расејаности, износећи му сву блискост опасности у којој се налази.</p> <pb n= 
за руку, припи се уз њега, и, гледајући му у очи, рече:</p> <p>— Чујеш, Рале, тебе дирају моје  
у, повуче га мало на страну и гледајући му у очи, упита га полако:</p> <p>— Збиља, шта ти је?{S 
е сад окрете и послужи кнеза, пружајући му његову нарочиту шољу с грбом.{S} Кнез је био велики  
дугачко платно, као мумију, остављајући му само мајушан отвор код уста и очију.{S} За тим је та 
 грлила га, љубила, карала га, тепајући му и мешајући у своје материнске нежности поучне прекор 
министру: — ходите ближе; и, показујући му претом доктора, он додаде: реците му ви да се вара;  
за да не пропусти ову згоду, напомињући му, да таква прилика никад више неће поновити, а да кне 
неза док једва уграби тренутак и набаци му шињел на рамена.</p> <p>Још се пило.{S} Око кнеза ти 
</p> <p>— Види!...{S} И ако је ту, реци му да дође амо к мени.</p> <p>После десетак минута у дв 
све се љуља.{S} А Митра, ђаво, подвлачи му као руку под леђа и шапуће: „Чек’ овако!“ Час му се  
д кнеза — рече Радован кроз зубе, а очи му се почеше наливати крвљу.</p> <p>— Јес, код кнеза! — 
е тај нож доиста њега погодио. — На очи му се навуче мрак и он се једва држао управо да не падн 
ом по образу да му ухо запева, а на очи му сенуше светлаци.</p> <p>Ово је био прави мушки шамар 
 Господине ђенерале — рече кнез и крочи му ближе, време је протекло, говорите шта сте решили?</ 
 би чекало док се не умије.{S} Но момак му примети: да господин чека на пољу на <pb n="270" />  
коња.{S} Кад је највештији кочијаш ипак му треба три и по минута док промени коње, и то се обич 
тање, иначе он је корачао срчано, корак му је био лак и поуздан.{S} После подужа ћутања Црнојев 
</p> <p>Капетан се нађе у чуду.{S} Увек му је најгоре било с тим проклетим страним речима Свако 
 потрча пред њим са свећом, но пуковник му рече да упали лампу, јер ће дуже седети.</p> <p>Кад  
евића?{S} Где да га доведе?{S} Начелник му објасни.{S} У опште да га <pb n="639" /> преведе у Б 
нет и никога није пуштао све дотле, док му не јавише де га чека писмо из двора.</p> <p>Писмо је 
а тим је поиздаље пошао за потером, док му тога дана, око подне, не испаде за руком да и сам на 
јан, накривљује се на једну страну, док му сутра дан од големе туге најпосле и груди не препуко 
, како се никад више неће подигнути док му опет ти не пружиш руку.{S} Буде ди то једном; успеш  
чићу.{S} Врбавац је ходао.{S} Један брк му се непрестано подизао у вис, крај горње усне час по  
S} Власт је волео страсно.</p> <p>Идеал му је било добро заповедање и добро слушање.{S} Док је  
о пристрасан — рече кнез.{S} Но ђенерал му не даде добро ни изустити.</p> <p>— Пристрасан! ја у 
анице.{S} Ради сваке сигурности, ја сам му придодао два жандарма, преобучена као сељаци, с једн 
ича Милоја лепо, рече му да седне и сам му намести столицу сасвим уза се.{S} Затим извади из џе 
пши снови ђенерала Врбавца.{S} Само сам му сметао ја, фактички кнез и господар, и јуначки ђенер 
ако сте већи пријатељ народу но што сам му ја.{S} Да ме уверите како је вама јако стало до наро 
ја богме увалила код мога кнежића, изем му око.{S} А што!.... ни њему не би било рђаво!{S} Шта  
ру, на оном истом страном језику, којим му је већ два пут до сад говорио.</p> <milestone unit=" 
д својих ађутаната да уђе унутра; затим му дале мали челични кључић, показа прстом своју слику  
 одведе га у други угао собе, и шапатом му продужи говорити:</p> <pb n="615" /> <p>— Све је доб 
 и још много које чега другог.{S} На ум му дођоше и неки разговори с Растиславом, где му је ова 
p> <p>Пас опет залаја уз липу.{S} Један му од сељака навикну: „Марш, џукело! мора бити оњушило  
овој игри.{S} Кад угледа Растислава, он му пође на сусрет, са широким осмехом на свежем, младом 
</p> <p>Доктор се згледа с дежурним, он му проговори нешто неким страним језиком.</p> <p>— Хајд 
ије.{S} Момак седи на клупи и дрема; он му се примакне на десетак корака с пуном штрцаљком и од 
му може бити од големе помоћи и помогао му је да се дигне.{S} Били су <pb n="79" /> пријатељи,  
 Светозар у мало није погинуо, прозујао му куршум поред самих ушију и одбио од пећи оволико пар 
ојни кнез Страшимир звао к себи и рекао му ово:</p> <p>— Чујеш, чича Степо!{S} Ја знам да ти ра 
ином оду) одлазио се толико пута и знао му сву чељад.</p> <p>Поздравише се.{S} Синђа мигну Пави 
журни га је једва мало умирио.{S} Морао му је обећати и зајамчити сам лично да му покаже где му 
е могао одбити ђенералову молбу и морао му је учинити све по вољи.</p> <p>После неколико тренут 
ну мало у страну и заостаде.{S} Друштво му измаче, а он оста — себе ради.{S} Овај човек био је  
но би требало прогнати.{S} Он сам однео му је више од две хиљаде дуката.{S} Па да је бар само ш 
мад спасао кнеза од извесне смрти, отео му из руке већ натегнуту чашу отрова, и, место благодар 
ви, но трећи.</p> <p>Наполеон трећи био му је узор, на њега се угледао, од њега је препочињао.< 
</p> <pb n="520" /> <p>Његов другар био му је сличан по узрасту и годинама, али сасвим друкчија 
 Страшимир нарочито одликовао.{S} Нудио му је чак и министарство.{S} Но ту су дошли у опреку зб 
бог с тобом, друго.{S} Шта он мисли, ко му га зна, тек он с тебе није скидао очију, то ја знам. 
а седа — па чудо живо што погађа.{S} Ко му није отишао, томе није погодио.{S} Има некакву стари 
т.{S} Наже се преко прозора, да види ко му то добаци, али не опази ништа.{S} Улица је била пуст 
би му најзад могао баш и опростити, ако му у једној ствари буде на руци.{S} Ствар је лака и про 
тио госта како ваља, <pb n="164" /> ако му у вече не понуди које од млађих женских чељади.</p>  
 искрених саветника и пријатеља.{S} Ако му сад ласкају и продају му се са својим симпатијама, т 
јашњавања, млади Белини — једва тек ако му је било 22 године — одмах отпоче своју чудновату при 
рти, оно му данас овако натреса и овако му безобразно пуца под нос прстима.“</p> <p>Гледајући г 
почиње палити по утроби и грудима, како му мали пламичци већ почињу лизати кроз набрекле жиле,  
ез је говорио Маврикију и Ви и Ти, како му кад дође згодније — на само обично ти; пред светом о 
д прође му целим телом и он осети, како му у глави бива све мутније и мутније, док најпосле не  
.{S} Од саме ове помисли он осети, како му почиње свест смркавати.{S} Али кнежево и Зарево чуђе 
уга башта, све друкчије.</p> <p>О, како му је тада било жао његове старе очинске куће, и оне де 
, да Жика са свим озбиљно примети: како му је чисто жао што није во, кад <pb n="534" /> погледа 
 приступио његовом остваривању.{S} Како му се наде не испунише видли смо мало час.</p> <p>Но хо 
 не хтеде реч једну прословити:{S} Како му је име? и откуда све то зна?{S} Ма како да га је Рас 
 сада млађем колену тешко да гледа како му заповедају и овом земљом управљају <pb n="690" /> он 
И кнез је сад почео живо набрајати како му Растислав прави сметње на сваком кораку, не да ништа 
цима.</p> <p>У исти мах Жика осети како му се нешто сави око врата; трже се и погледа — то је б 
 имају право.</p> <p>Дежурни осети како му нешто застаде у гуши, испречи се као песница, а посл 
творни, умирујући балзам, он осети како му се никад никакво зло не може десити у кући где је до 
поносио самим собом и јасно је чуо како му некакав унутрашњи глас говори.</p> <p>„Бравос, Вујад 
дању и ноћу, једнако га прате и једнако му вичу: „Свршуј!{S} Свршуј!“</p> <p>Као приспели порођ 
чинио намерно, но управо нехотице, тако му је некако дошло само од себе.{S} Жики није ни на ум  
 своја искуства и скупо плаћао.{S} Тако му се једном приликом деси ова неприлика.{S} Тада је <p 
</p> <p>Јес, та слика старе дадиље тако му је била жива пред очима, да ју је доцније и нацртао, 
г спрата. — Мртвоме нису судили, и тако му је породица добила пенсију.{S} Но како је мајор Тоша 
 довикне.{S} Али таман он заусти а неко му метне шаку на уста.</p> <p>И ако су гости поустајали 
овека, нико не воли, нико не жали, нико му не жели среће и добра; он је доиста <pb n="396" /> ј 
 Обишао је све, распитивао свуда и нико му не умеде ништа казати.{S} Младића беше нестало као д 
, обилазио вашаре, добро пазарио и нико му није сметао.</p> <p>Тако је дошао и сад на ову светк 
вршеној осуди над њеним мужем.{S} Тешко му је било да јој то каже, а осећао је да је најприличн 
чан, али уздрхтан, но то дрхтање давало му је само још већу снагу.</p> <p>— Господине пуковниче 
 беше загледао у ђенерала.{S} Изгледало му је чудно да му овај сад чита неке придике и савете.{ 
за очима.{S} Кнежево понашање изгледало му је чудновато, и он га је посматрао.</p> <pb n="618"  
енадило ово питање.{S} Управо изгледало му је чудно: „откуд овом шипарцу оваква питања?“ Одмах  
 Он се тога сад једва сећао.{S} Урезало му се у памети само то, како је једне ноћи у дому његов 
за трбух и поводио се од смеха.{S} Пало му веома смешно како ћелави господин, пун страхопоштова 
ан писар — млад човек, хоп лола, а пало му у део да заступа капетана — наређивао да му сваке но 
ик опет одмах скочи иза стола.{S} Могло му се познати, ко би га добро загледао, да га је долаза 
просијао, а <pb n="366" /> на души било му је тако лепо, тако ведро и весело! — Он је осећао да 
 кнежевску круну.</p> <p>Али за то било му је потребно двоје: да се ослободи од непрестане пажњ 
ао је да се загрева, и у том стању било му је добро.{S} Глава му је била ведра, присебита, а ов 
жи и крије се овом путањом.</p> <p>Било му је жао и онога лепог водоскока пред кућом, где се та 
осмејком на уснама.</p> <p>— Е, кандило му његово, што ме искида, стрвина!{S} Не памтим да ме ј 
есно и у два три маха рече: „О, кандило му, како ли ћемо то!?“ За то време једном је руком витл 
елисање и подсмевање кнежево.{S} Чинило му се да га није нико никад тако за срце ујео.{S} Није  
 загонетна личност, јер по гласу чинило му се као да је познаје.{S} Али личност му никако није  
 и лак на мишљењу.{S} Све ово пролетило му је за тренутак кроз главу.</p> <pb n="286" /> <p>Пос 
а никакав испит неће полагати.{S} Рекло му се да то не може бити — али он је остао при своме.{S 
а узимао у помоћ против мене — тако смо му на жалост обојица дали повода да се лично умеша у не 
олетан, ни ја, ни покојни ђенерал нисмо му давали да се плете у државне ствари, и можемо рећи д 
, на један пут, он стаде дрхтати, писмо му испаде из руку, наочаре се смакоше и остадоше да вис 
каза никога, чак се и сам не показа, но му се угледаше само широки дланови, како одупиру о врат 
љен, да није знао шта је ноћ и мрак, но му је дан био као и ноћ, а ноћ као и дан, јер је у свак 
Не само што би изгубио министарство, но му од кивна ђенерала ни сама глава не би била сигурна,  
њој.</p> <p>Но као услов за то стављано му је да мора вршити све што се те вечери од њега затра 
стислав.</p> <p>— Та да, о кнезу; јадно му и кнештво његово!{S} Тешко њему јадном!{S} Нигде ник 
о њему међу таким пријатељима!{S} Јадно му пријатељство његово а гори му живот!{S} Какви пријат 
хладној плочи и гледао у мрак.{S} Чудно му је било, како Заре ћути и неће ни о чему да проговор 
, кад је наш јунак био избијен (ударено му је 25 батина, казује прича), па онда протеран у мест 
се те вечери од њега затражи, а јамчено му је да се неће тражити ништа што би било недостојно в 
ги на прстима приђе пуковнику и опрезно му поднесе под нос комад вате, који прво накваси некакв 
 устао и пошао јој на сусрет, грациозно му пружи своју мајушну, веома белу и веома лепу ручицу, 
злотвор свога народа.{S} У то име тајно му братство шаље хлеб као знак братства и пријатељства  
е спасао из чељусти поуздане смрти, оно му данас овако натреса и овако му безобразно пуца под н 
оп... поп Шиља.{S} Тако га зову.{S} Оно му то није име, молим покорно, али га тако зову!{S} А о 
путем није одвајао од њега.{S} Пријатно му је бало да с Растиславом заједно путује и по некад ј 
еликаша.{S} И док је тако радио — добро му је и било.{S} Чим је окренуо друкчије — изгубио је п 
бра.{S} Ако сте кад коме што и дали, то му је после крваво три пут на нос изашло, јер сте ви би 
ао и никад му није горе испадало.{S} То му је убијало и вољу за рад и наду на успех.{S} С тога  
државника и дипломата балканских.{S} То му је много помогло.{S} Стекао је нарочитих заслуга при 
рече госпођа с пуно учешћа.</p> <p>— То му је покојни ђенерал Врбавац учинио љубав.{S} Наравно  
ену показивали успаваном кнезу, и уз то му стављали разна питања и давали сваковрсна обавештења 
 је хтео да упита кога за савет, али то му се у писму изреком забрањивало.</p> <p>После троднев 
слободу и одрешивост у понашању, али то му је уједно будило страховит апетит.</p> <p>„Она, ништ 
а смерове своје рођене владе.{S} Давато му је три дана на промишљење, па ако је вољан, онда прв 
пред којим може бити отворен, а познато му је било и име чича Милојево.{S} И он га узе распитив 
азивала читав наступ смеха.{S} Нарочито му се чинила смешна реч „њокалица.“</p> <p>— Ха, ха, ха 
; чисто човеку гадно и да ухвати, чисто му се чини, боже прости као да је све труло.{S} Јес здр 
е више отварала воља за говор.{S} Чисто му се лепила за језик свака ова реч.{S} Младић, код ког 
м за тако кратко време.</p> <p>— Просто му се познаје; порастао, раскрупњао се, добио војнички, 
говори ово срдито, за тим узе хлеб, што му бејаху послали, и баци га на сто; вишек извади, и пр 
у неке доста важне државне послове, што му је већ пробудило приличну жељу да барата час по једн 
одоздо једну пушку, па ако је горе, што му бог да.</p> <p>— Немој, бре, узнемириће се цела поте 
 овим новим знаком кнежеве милости, што му кнез поче говорити „ти“ — млади доктор одговори сав  
 лежи полеђушке на везеном јастуку, што му га о имендану даде на „презент“ госпођа Митра, и све 
 А што му ти гледаш ту на хатар!{S} Што му не подвикнеш!{S} Он нас овде заговара, а тамокана!.. 
ога, мећете такве људе око њега?{S} Што му не дате за, ађутанта каква паметна, ваљана човека, к 
 <p>После се окрете оцу:</p> <p>— А што му ти гледаш ту на хатар!{S} Што му не подвикнеш!{S} Он 
S} Можда он зове Паву просто с тога што му се допао онај њен вез на рукавима; па хоће да га вид 
>Откуда сад да му падне у очи, и за што му баш она привуче сву пажњу, тешко је рећи; доста то,  
 био да поверује, да је тек ово сад што му Заре прича прави сан.</p> <p>— Заре, је ли могуће да 
 после такав човек мора слушати све што му заповеди онај који га је успавао, и то траје за све  
цирско одело.{S} Други су се чудили што му још није изашао указ у службеним новинама.</p> <p>—  
p>То је био писар Срећко, онај исти што му кнежев доктор отоич повери једну важну тајну и једну 
да умери своје властољубље у толико што му је обележио међе, које се могу достићи обичним, мирн 
решено је са <hi>јесте</hi>.{S} Оно што му се у први мах учинило тако чудно и невероватно, сад  
утра, ако хоћеш, дати кнезу све оно што му ви данас кратите, или што мислите да му делите парче 
ваки час да се осврне на ту страну, јер му отуда непрестано дува и пирка у потиљак.</p> <p>Усле 
, лупајући срдито ногама.</p> <p>Доктор му пође узастопце.{S} Кнез осети да се доктор приближуј 
ао, и што је ђенерал више говорио, глас му је бивао све слабији и потмулији, на послетку једва  
— Ја сам ђак — одговори младић.{S} Глас му је био јасан.</p> <p>Растислав се лако осмехну.</p>  
рено и нервозно викну: „Ко је то?“ Глас му је био храпав и промукао.</p> <p>Млада, лепа домаћиц 
у грозничавој ватри и дрхтавици, а глас му био необично дебео, храпав, промукао, и што је ђенер 
торе? — упита кнез на један пут, а глас му је био тако храпав и дебео, тако непријатан, потмуо  
а куд год ићи или остати где је?{S} Час му се учини да је у свом кревету, да лепо лежи полеђушк 
ку под леђа и шапуће: „Чек’ овако!“ Час му се опет учини као да лежи у некаквом чуну.{S} Чун се 
 му приђе, опет га ухвати за руку, опет му узе гледати право у очи.</p> <p>— Није — рече она ме 
сла.{S} Ноћас су опет барлијали, и опет му придигли на картама преко три хиљаде дуката — рече Р 
није, није — рече госпођа благо, и опет му приђе, опет га ухвати за руку, опет му узе гледати п 
, неко га снажно повуче за капут и опет му прошапута:</p> <p>— Чекај сад.</p> <p>У томе кнез от 
о у креветски перваз.</p> <p>Но ађутант му се опет саже на ухо и опет га упита:</p> <p>— Шта да 
му се као да је познаје.{S} Али личност му никако није долазила на ум и он брзо напусти то разм 
еставља, и што је дуже гледао, сличност му је бивала све већа.</p> <p>Црвени носачи метнуше сли 
 она погледа кнеза право у очи и двапут му рече да нема.{S} Он дочепа њену руку <pb n="433" />  
 у коме се правцу крећу.{S} На једанпут му се учини да коњи успорише свој ход.{S} И заиста, пос 
S} Кад се сутра дан кретао на пут, даду му кола, а као кочијаш пође један дечко <pb n="153" />  
гује благодарност.{S} Туђе заслуге боду му очи; туђа слава и величина звуче му као неки прекор. 
га да још по што шта промисли и не дају му да онако брзо и сврши свој говор, како га је брзо би 
јатеља.{S} Ако му сад ласкају и продају му се са својим симпатијама, то је с тога: што им сад у 
уо на леђа, а из десног рукава избијају му полако малени прамичци беличаста дима од сакривене ц 
 дигнеш, — он ће ти пољубити руку, коју му пружиш, и после ти неће бити тако опасан.</p> <p>— С 
н, из личних обзира, одрекао улоге коју му је „само провиђење одредило“.{S} Он ће се дакле прим 
оју невиност, упути се право одаји коју му показа ађутант.</p> <p>Улазећи у собу Кугић угледа к 
и кнез угледа, одмах га познаде и викну му:</p> <pb n="16" /> <p>„Шта ћеш ти овде, лоло?{S} Вуц 
с десне руке.{S} Но баш у тај мах шушну му нешто с лева.{S} Он се прену и окрете.{S} Само за дв 
 је био сад овако зловољан, а с тога су му јамачно и они димчићи избијали из рукава.</p> <p>Чин 
ом је био из Босне али је причао, да су му се стари одувуд однекуд доселили у Босну).{S} Обилаз 
о сенка, мрачан и забринут, тако, да су му укућани, нарочито жена, већ били почели очајавати.</ 
е опет врати.{S} Изгледало је као да су му у току разговора дошле неке мисли које га заустављај 
ило као да је изашао на поље.{S} Кад су му опет скинули повез с очију, он се налазио сам, у мал 
учинио у споразуму с влашћу, и какве су му биле побуде за <pb n="647" /> то — страх иди корист? 
ила добра сва средства.{S} Династије су му биле само згодна лествица да брзо доспе до власти и  
к Врбавац имао је неке особине, које су му много помогле да се из друштвене низине попне на нај 
во питање, а питао је за ствари које су му биле познате до ситница.</p> <p>— Пет година провела 
{S} Његове живе, избуљене очи давале су му особито оштар немио изглед.</p> <p>Ко је пажљиво заг 
на плећа косе спустио,</l> <l>Витице су му гујски сплетови,</l> <l>Около чела смук се савио,</l 
жао скоро читав један минут, а груди су му се високо надимале.{S} На једанпут он диже руку нагл 
ки кнез, славан човек, мученик; дали су му име „блаженопочивши“, скупљају новац да му споменик  
ђаји у Орловцу и Повратници доказали су му да кнеза отуђује строг, учитељски тон, да он не воле 
и и чека.{S} Трпељивост и време били су му савезници у многим његовим успесима.</p> <p>Име му ј 
то је чуо, није разумео.</p> <p>Речи су му биле јасне, али смисао, смисао... ко?... шта?... где 
p> <p>Ђенерал скочи с дивана.{S} Очи су му необично светлиле.</p> <p>— Косанићи су дошли да буд 
— заврши Растислав подругљиво, а очи су му севале од љутине.</p> <p>— То није начин!{S} Тим сре 
и био је веома румен у образу, а очи су му необично сијале.{S} Чим уђе он се окрете кнезу.</p>  
нда на једанпут узе плакати.{S} Прво су му само текле сузе, а он је полако шапутао: „децо моја! 
савесно извештавао кнеза о свему што су му јављали начелници из унутрашњости, а што би се тицал 
лекара да му се приближи, а из очију су му сипале варнице.</p> <p>Извините, височанство, али ја 
ојом, на памет наученим улогом, коју су му други метули у уста.</p> <p>У том тренутку Растислав 
његове познанице још из детињства; а ту му је слику послала, вели, његова мајка још пре толико  
чео нешто говорити француски, а на лицу му се сијао подругљив осмех.</p> <p>Кнез се узе сам обр 
ишта не осећа, а после 2 3 дана по лицу му искоче грдни лишајеви, и то неће нигде на другом мес 
, балканац је страсан љубавник и ја бих му то пре урачунао у врлину но у махну.</p> <p>— Наравн 
/p> <p>— Шта бих му рекла?{S} Рекла бих му све што треба...{S} Прво и прво рекла бих му да је л 
е што треба...{S} Прво и прво рекла бих му да је леп, да је сладак, да је шећеран, да цркох за  
и вртећи се међу њима.</p> <p>— Шта бих му рекла?{S} Рекла бих му све што треба...{S} Прво и пр 
/p> <p>Сељак махну главом — Набацио бих му гуњ на главу, па га одозго приклопио.{S} Околни се с 
есно, Цезар преболе ово тровање, а отац му умре).</p> <p>„Још мање су познати страховити отрови 
, што седе овако у наоколо?</p> <p>Отац му одговори, да су то господа начелници.{S} Дете заглаб 
/p> <p>— Јес, мало је преплануо; но баш му то и даје изглед озбиљнија човека.{S} Нестало је оне 
} Устежући се, скоро и нехотице, ти ћеш му рећи да се његови непријатељи множе, али ти још осећ 
кажу као неопходне.{S} У опште, изнећеш му слику, да га таласи опасности запљускују са свију ст 
а браца Мика све дави фрајлу, па је све мува, а мени жао за фрајлу па сам плакао.....</p> <pb n 
отичноме шта све има очекивати, — ко је мудар, па прими срећу која га је снашла — благо њему!{S 
јни ђенерал уздише као велики родољуб и мудар државник те се између осталог вели:</p> <p>„Жалос 
егова“ дочека топовским метцима.{S} Као мудар владар, <pb n="189" /> он је тако и требао и мора 
тку своје деветнајесте године буде тако мудар, озбиљан и одмерен као што сте ви у четрдесетој!{ 
 и до лањског снега.{S} Она је и сувише мудра и практична да би се још због начела и политичких 
, да она мора сад имати владара зрела и мудра човека, а не може чекати док једно дете подрасте  
p> <p>Али лепа Пава била је тако исто и мудра, као што је била лепа.{S} Сва ова пажња кнежева н 
нужника, али за то своје „хуљење“ млади мудраци мал нису кожом платили.</p> <p>Притеран у теско 
у отац и син, па забринути родитељ даје мудре савете детету своме.{S} То је и кнез осећао.{S} С 
ста лију се слатке речи од милоште, или мудре речи од поуке.{S} Она је добра као добар дан у го 
трећи стоје у наоколо и пажљиво слушају мудре речи, или лепе, заносне приче, које „стара мајка“ 
отле се ми данас грозимо гола човека, а мудри Инглези чак су дотле дотерали, да и клавиру облач 
n="463" /> један велики син, као што је мудри Растислав.{S} Он прати све ове издајничке покрете 
 кнез се оплакује као највећи родољуб и мудри управљач, који је уздигао углед Балканије.</p> <m 
мам га и више но ти, јер сам искуснији, мудрији.{S} Али ја долазим на престо силом, убиством, п 
стиславу је отишао човек с тога, што је мудро одмерио, да ће Растислав једини бити у стању да с 
ар либерал Растислављева кова, — гледај мудро своје рођене интересе и нек су ти они од свега пр 
И ако је био прост, ваш је дед знао ово мудро правило.{S} С тога се и држао Курјачића и других  
о кнез разумева државне послове и да их мудро руководи, ви мислите сва је мудрост ту, да га уда 
и, ево ово да омасте!</p> <p>— Не чиниш мудро, Мире.{S} У тој дружини младих људи ти си имао ис 
кчији утисак учинила сва ова државничка мудровања њенога мужа.</p> <p>Док је Ратко дарежљиво си 
е: — Иди, молим те, иди.{S} Твоја тешка мудровања већ су ми овде на врх главе, иди одавде....</ 
 <p>— Е, није, но ћу ваљаде кукати, или мудровати ка’ то ти?{S} Али и ти си онај потуљени ђаво. 
ни ваша голема приврженост, ваша голема мудрост и ваше зрело искуство.{S} Па лепо, то би значил 
аље бабу да га она сврши — вели народна мудрост.</p> <p>Треба да су старе жене починиле голема  
а штету, ругу и одврат.{S} И то се зове мудрост и морал деветнајестог века.</p> <p>— Док су код 
а о њима.</p> <p>Обично са старошћу иде мудрост, човек бива све искуснији, све разумнији и по т 
да их мудро руководи, ви мислите сва је мудрост ту, да га удалите од државних послова и да га п 
у династије и кнежеве личности: како је мудрост и јунаштво деде кнежева створило ово државе што 
ило ово државе што данас имамо, како ће мудрост и врлине „достојна потомка“ увећати и обогатити 
у ружицу узбере.{S} Ни старцу старост и мудрост његова не би ту много помогле, а да што ли ће п 
, који му стављају на расположење своју мудрост и своје искуство.{S} Тешко сваком оном владару  
о о његовој памети.{S} Не оскудева њему мудрост, но поштење; код њега је мозак на свом месту, н 
еднога дана горко кајати за све те ваше мудрости.</p> <p>— Добро, добро — прекиде је муж намешт 
паметан човек.{S} У радњама људским без мудрости нема доброте.</p> <p>Кнез се беше загледао у ђ 
м одмолимо, или покајањем искупимо, или мудрошћу одбранимо, или другим робом заменимо?</p> <p>К 
 бивао дете, а све више постајао човек, муж, а ово његово омужавање дало се познати по слободни 
нуо, а ушиљио оно мало брчића, па читав муж!....</p> <p>Пуковник изговори ове речи баш у тренут 
у се учини да на његове речи: „па читав муж“, његовој жени плану преко образа лака румен.</p> < 
.</p> <p>— Што је сиротан? — прекиде је муж.</p> <p>— Сиротан!{S} Да шта је но сиротан!{S} Свак 
сти.</p> <p>— Добро, добро — прекиде је муж намештајући јој јопну и журећи је да што пре иде —  
овек, а Каја безазлена жена, од које је муж лако могао све сакрити.{S} Ако је што и опазила, не 
ла никаква политичарка.{S} И ако јој је муж био дипломата по занату, она се никад није мешала у 
е.{S} За њу је Мона данас чула да ју је муж жестоко истукао и Мона је једва чекала сутрашњи дан 
 <p>— А ти данас опет имаш јаузн — поче муж после кратка ћутања.{S} Ако случајно буде и кнез... 
ег кнеза треба убити и како сте ви први муж и дипломата балканиски.{S} Те ваше везе ни данас ни 
а, и ако је истина, онда какав си ми ти муж, (Јес, г. Растислав је био њен муж) да ја такве ств 
воје жмурење и љушкање, док је међу тим муж развијао даље своју молбу.</p> <p>— Ако случајно бу 
и ти муж, (Јес, г. Растислав је био њен муж) да ја такве ствари, које се ваљда и мене што год,  
} Наравно, она рачуна по себи, како њен муж неће ништа ни оволицко — госпа диже своју малену, б 
имир.{S} И то наравно као мушкарац, као муж да јој је ближи к срцу, остављајући на страну рођач 
лаче; шта ће рећи женскадија кад он као муж плаче и кука!</p> <p>После у салон уђе и мајка, а б 
ребну ноктом о нокат, да покаже колицко муж госпа Цанкин неће ништа да учини док не упита своју 
хтеде још наваљивати да чује шта је, но муж је пресече.</p> <p>— Кнез ми рече да се ужелео прес 
ђа Софија исправи се, она погледа свога мужа право у очи, она заузе положај ратника, који је на 
, а она узела нове кошуље и одело свога мужа и одела га.</p> <p>Причало се и о некој болесној б 
епријатеља.{S} Она није гледала у свога мужа; али је очекивала да се он почне извињавати како ј 
Софија обема рукама стиште мишицу свога мужа и чисто се обеси о њу.</p> <p>-— Молим те, Рале, н 
ила сва ова државничка мудровања њенога мужа.</p> <p>Док је Ратко дарежљиво сипао знаке свога д 
а ове речи госпођа отвори очи и погледа мужа чисто зачуђено, као да је хтела рећи:</p> <p>„Ако  
 говорио.{S} Пошто је два пута одмерила мужа од пете до главе, она опет спокојно сведе очи и ње 
да ми долазе.{S} Говорећи то она догура мужа до врата и он оде.</p> <p>Кад остаде сама, Мона ди 
бацала је час на говорника, час на свог мужа, као да је хтела рећи: „па шта мислите ви ту?“.</p 
ажава жалост што је народ изгубио таког мужа, државника и војника, одасвуд се дижу гласови приз 
не, а на једном месту жена је утекла од мужа.{S} Даље је дознала за 3 крађе — на једном месту ж 
ито.</p> <p>госпођа Софија одвоји се од мужа, обриса сузе, мету мараму у џеп и поправљајући сво 
ти, често морала испод руке и кришом од мужа исплаћивати за свога Никицу доста знатне суме, сам 
— рече госпођа Софија и значајно повуче мужа за руку — Лепша, знаш! — понови она још једном.</p 
во, као девојчица од 16 година, дохвати мужа за десно раме, окрете га и рече живо:</p> <p>— Лев 
ије ми ништа — одговора она, стискујући мужа за руку и приљубљујући се уз њега. — Није ма ништа 
ога познанства, велики доласци, положај мужа, око кога се купе млади људи, молећи то за ово, то 
де, где је у 2 случаја било боја између мужа и жене, а на једном месту жена је утекла од мужа.{ 
ло често.{S} Ту обично жене трују своје мужеве.{S} То је код Влаха постало као неки обичај.</p> 
ци, сви одреда, били су неверни и рђави мужеви.{S} Туђа жена, ма и најгора и најружнија, вазда  
нале, а опет не знате ни шта вам рођени мужеви раде!</p> <p>— На прилику? — упита Каја.</p> <p> 
ука поодбијала им је све чиме су се као мужеви одликовали, а дубоке ране њине биле су покривене 
а пут поновљеним мрштењем.{S} Ове жалбе мужевљеве на краткоћу времена, а на огромност посла, у  
тра.{S} Љубљена жена увек зва све тајне мужевљеве.{S} Ако пуковник Врбавац има каквих злих наме 
ђа Софија, као да је погађала ове мисли мужевљеве, држећи се за кваку, она рече:</p> <p>— А оно 
потребна утеха и разблажење после смрти мужевљеве.{S} А ко пре и да се сети удовице сиротице, а 
жда и своје неверовање <pb n="413" /> у мужевљеве речи (дебели господин био јо, по свима службе 
е у реду да жена јавно запева за мртвим мужем.</p> <p>Само се на једном једином месту могло вид 
своју рођаку о свршеној осуди над њеним мужем.{S} Тешко му је било да јој то каже, а осећао је  
м дипломатисати, бар онда кад говорим с мужем! (Уступам теби да будеш дипломатичан и за мене —  
> може ни да замисли да мени мој слатки мужић није ни речице споменуо о томе.{S} Наравно, она р 
ђе — на једном месту жена је поткрадала мужу чекмеџе у договору с малолетним слугом својим — до 
"374" /> <p>— Боже Рале (тако је тепала мужу) шта ти је!</p> <p>Тек сад она погледа добро у Рас 
, шта ти је? — понови Каја нежно, приђе мужу и спусти му руку на раме..</p> <p>— Шта је? — дода 
 остраг на глави подигао, она се окрете мужу, узе га опет за руку, припи се уз њега, и, гледају 
у измајсторисану срџбу, журно се окрете мужу и зачуђено, чисто преплашено проговори:</p> <pb n= 
д великим огледалом.{S} Она не одговори мужу одмах.{S} Пошто је исправила брош и загладила једа 
ајући љуљушку, жмиркајући и погледајући мужу право у очи, она рече јетко:</p> <p>— Колико ћу пу 
збуђена, она брзо приђе своме зачуђеном мужу и узе га за руку.</p> <p>Њене су руке дрхтале.{S}  
тересовала се за понуђено председништво мужу а очекивала је да ће из његова разговора с Ратком  
Право вели — рече она, окрећући се опет мужу и Ратку — Право вели, да је сироче, и да за њега н 
ом исказиване у стиховима.{S} Орловачке музе биле су ово дана у големом послу.{S} Сви домаћи ор 
 њега ]е дошао амо.{S} С тога, за какав музеј, нарочито за коју од чувенијих породица у којима  
 што у таквим приликама обично бива.{S} Музика је свирала, певачи су певали, свет је викао „ура 
је непрестано свирала кнежеву химну.{S} Музика је ишла напред, а за њом четири дуга реда с букт 
> <p>Око 9 часова чу се из даљине војна музика.{S} Свет гурну на ту страну.{S} Банда је непрест 
јним парадним униформама, ту је и војна музика, па чиновници грађанског реда, певачка дружина,  
рали су на улицу и звуци лепе и складне музике, час тихи и благи, час бујни и заносни, ванредно 
лењеној кући — до њих су долетали звуци музике, одломци лепе женске песме и весели жагор многих 
 је, па шта!{S} О! благо теби лудој!{S} Мука је мени што ја нисам тако лепа, а да сам богдице ј 
 државу.{S} Наравно, ту је била народна мука, народна крв, народни новац и народна снага, али т 
} Раздражена, љута, видећи где сва њена мука хоће да буде за луду и да прође забадава, Синђа из 
на кнеза, али сви убрзо видеше да им је мука узалуд, с тога један по један почне изостајати, а  
и је као да сам у паклу.{S} Поред свију мука, које сам и иначе имао, сад ме спопаде и нека стра 
ете и начуљи обадва ува, али у залуд му мука.{S} Начелници опазише да их министар слуша и ућута 
ебао да ће око ове ствари имати големих мука и тешко да је и сврши: међу тим на делу ствар је п 
ати доцније, а ми ћемо имати још грдних мука с овим дераном.{S} Море несрећник је то!</p> <p>-  
шта помућену душу своју у најстрашнијим мукама.</p> <p>Зла мисао, као и бесан пас, има своје ош 
били почели очајавати.</p> <p>Али и тим мукама дође једном крај.{S} Ђенерала Врбавца притисла ј 
сну руку, чисто бих се сад прекрстио од муке.{S} А и не знам ко ми стави овде у непосредну близ 
че му: „Ти боље ћути!{S} Пола ми је ове муке од тебе.“ —</p> <p>Најпосле сећао се хитног и ужур 
 знаш и то, колико <pb n="686" /> ме је муке стало да ти разбијем ту махниту мисао и да те од њ 
 и џангризало, а лекари су имали големе муке да се боре против несанице од које је кнез патио.{ 
онда; што се срдиш?{S} Зар је мени мало муке и онако?....{S} Кад би ти знала!..</p> <p>Лепша је 
тога дела нема.{S} Оно што смо с тешком муком и с големим ризиком исцедили од оног француског з 
затегле, језик одебљао тако, да га је с муком кретао и често запињао; цело тело у грозничавој в 
е власти — иследник <pb n="149" /> живу муку док похвата крајеве злочину, јер нико од сељака не 
, док су ћата и главни кмет унутра неку муку ћућорили.{S} Најпосле једва се отворише врата и км 
снилу своме и са дну мора граби песак и муље, јури на површину и куша да ми тиме заспе и претрп 
о дете у повоју, или као каква мисирска мумија.</p> <p>— За име божије, господине маркиже, је л 
ом машћу, увио га у дугачко платно, као мумију, остављајући му само мајушан отвор код уста и оч 
 панталоне, угасито зеленкаст, или плав мундир, ишаран многим жутим гајтанима и тракама, с калп 
— ништа — рече он и продужи откопчавати мундир.{S} Каја хтеде још наваљивати да чује шта је, но 
ежеву руку, ухвати ађутанта за дугме од мундира, одведе га у други угао собе, и шапатом му прод 
је већ пуна света.{S} Парадни официрски мундири, нове поповске мантије с црвеном поставом, нова 
 на лицу, с раздрљеним, вином поливеним мундиром, са згужваном качкетом, без џепна сахата, без  
ву у вис да откопча испод гуше копчу на мундиру.</p> <p>Тако, с подигнутом главом, Врбавац и не 
p> <p>- Најбоље ће бити да пошљемо чича Мунтијана.{S} Он је вичан овој обали и најбоље ће извид 
ли — чуло запомагање, због чега је чича Мунтијано и упалио буктињу, да пострадали виде на коју  
>Жика по гласу познаде да ово није чича Мунтијано, али му се глас опет учини познат.</p> <p>- О 
аг на трупац где је мало час седео чича Мунтијано.</p> <p>„Ударићемо поготову истим путем куда  
у.{S} Код буктиње може остати само чича Мунтијано.</p> <p>Жика одјури напред, а Враничић и чича 
а чамца, да су други остали доле с чича Мунтијаном да виде хоће ли моћи кога да спасу, јер изгл 
 отиште лак, црно обојан чун, који, као муња, испара Дунав и као лака стрела прелете на супротн 
овио и у оном кратком тренутку, кад као муња сене преко лица и опет се изгуби.{S} Жики је сад б 
а турска царевина; замисао, која је као муња укрстила с истока на запад и са севера на југ цело 
сељака.{S} Вест о томе пролетела је као муња кроз целу <pb n="664" /> потеру, сви потрче да вид 
аста вриска.{S} Коњаник одјури даље као муња, и последњи редови света видоше га где сави улицом 
зе у руку револвер, погну се и брзо као муња притрча оном сељаку, кога застаде баш у најгорем т 
Мониним и она га чисто пресече срдитим, муњевитим погледом.{S} Подуже га је мерила очима, после 
уци змијски буздован,</l> <l>А око леве муњу обвио,</l> <l>Низ снажна плећа косе спустио,</l> < 
сне пожуде, што изазива глад у срцу и у мускулима, нешто што те вуче неодољивом снагом да падне 
х и нехотице отео поглед на ове снажне, мускулозне, голе људе, то се на послетку дигне таква гр 
био је доцније кавеџибаша код познатога Мустај паше, те, полазећи за Балканију, понео је и овај 
 конака, примичући се све ближе и ближе Мустај паши, кога је мало за тим и удавила.</p> <p>Мног 
ислите само то, кад се узме да је добри Мустај паша баш на овоме часовнику можда бројао своје п 
што кад је она једном већ искукала смрт Мустај-паши, онда ту већ нису више чиста посла.</p> <p> 
а је то ухваћено, тврди да су то просто мустре слова, која он носи као агенат једне виђене бечк 
ше осећао, нити је знао за себе; једини мутан осећај, који се још јављао у њему, било је то, да 
b n="694" /> <p>После узалудна отимања, Мутимир поче молити.{S} Удари у исповест; признаде, да  
еза)?{S} Али тек што изусти ово питање, Мутимир се предомисли и постави га другчије.{S} Са скло 
, непресићен, али засићен у пуној мери, Мутимир је осећао оно пријатно задовољство, које у чове 
у овом тренутку био ближи к срцу но он, Мутимир.{S} И то наравно као мушкарац, као муж да јој ј 
сто не сме бити...</p> <p>Говорећи ово, Мутимир се беше ринуо на Лепшу и, без великих церемониј 
ви и недаде кнезу да је ухвати за руку, Мутимир устаде, стаде близу до Лепше и рече јој озбиљно 
орани шкрипнуше врата; Мона се враћала; Мутимир и Лепша загрлише се и спојише своје вреле усне  
 <p>Но ова су сузбијања била бесплодна; Мутимир је већ буктао, распаљен сладострасним жељама, и 
ет се зачуђено запиткивао: „Мутимир!{S} Мутимир! ко је тај Мутимир?{S} Али главно је достигнуто 
а дохвати кнеза за руку и повуче га.{S} Мутимир скочи и пође, ма да је све то чинио скоро несве 
укавица, које је баш тада навлачила.{S} Мутимир јој приђе лаганим корацима.</p> <p>— Лепшо, леп 
 на столици.{S} Спремала се да пође.{S} Мутимир јој прискочи.</p> <p>— Куда ћеш?...{S} Молим те 
рече Мона Лепши.</p> <p>Лешна крочи.{S} Мутимир је опет ухвати за руку и ижљуби врхове њених пр 
на је изгледала још лепша но обично.{S} Мутимир је пратио очима с пуно дивљења и нежности.</p>  
ваном либерализму припада садашњост.{S} Мутимир је покушао да му одузме власт, али му је он уск 
 /> <p>Лепши је ово било ужасна ноћ.{S} Мутимир јој је био одвратан, и у исти мах опет је осећа 
т да све те извештаје подноси кнезу.{S} Мутимир је читао пажљиво те саставе начелничке, који су 
.</p> <p>Показујући главом на Лепшу.{S} Мутимир повуче Мону за руку и рече јој полако: — Иди је 
а да му дода воде. _</p> <p>После овога Мутимир баци расејан поглед по соби, приђе дивану, умор 
м, заносним миловањем, и тек после тога Мутимир постаје човек с којим можеш проговорити и што г 
а, Мутимира по сред срца!</p> <p>С тога Мутимир мало по мало омрзне Кугића, бар никако се није  
м тоном и пропраћено таким погледом, да Мутимир, збиља, не имаде више куражи да пориче, и он по 
 не размотри.</p> <p>После подуже борбе Мутимир је најпосле морао попустити. — Е, добро, дед ви 
пала би управо главачки на патос, да је Мутимир не задржа.{S} Но у томе он и сам посрте напред, 
а, да гласно јаукне од бола.{S} Кнез је Мутимир личио на ону ужасну матер из народне приче, кој 
>— Овде га нећеш прочитати — говорио је Мутимир.</p> <p>— Све једно, ја ћу га онда читати код к 
пша и не свраћајући пажњу на оно што је Мутимир њој рекао.</p> <p>— Па шта сам ја крив, за Бога 
ак, но говориш на памет.</p> <p>Кнез се Мутимир насмеја. — То је сад нов начин доказивања.{S} П 
о.</p> <p>— Лепшо! ти ме презиреш? рече Мутимир жалосно.</p> <p>— Наравно да те презирем!</p> < 
у која би ме у томе могла омести — рече Мутимир живо.</p> <p>Кнез хтеде понова да се изгуби у ч 
видети да још ништа није свршено — рече Мутимир с досадом.</p> <p>— Ћути! ћути јадниче!{S} Сад  
ећки, читав корак удаљен од гроба, кнез Мутимир сад је јасно чуо, како се у гробу нешто трља и  
p>Под утицајем ове неодољиве силе, кнез Мутимир једним напором диже Лепшу, као лако перце, у дв 
оденој прилици јурну крв из груди, кнез Мутимир осети нов потрес.{S} Од крваве руке Кугићеве уч 
урио нож кнежевој прилици у груди, кнез Мутимир осети страшан потрес, као да је тај нож доиста  
гару.</p> <p>Миран по спољашности, кнез Мутимир био је у истини још узбуђен; мисли и осећаји бр 
вио се у....</p> <p>....{S}Срећом, кнез Мутимир имао је код себе револвер.{S} Кад је видео како 
усти на сто.</p> <p>Заинтересован, кнез Мутимир узе распиткивати, каква је то „важна ствар“ и о 
покривачем, пребаченим преко ногу, кнез Мутимир лежао је полеђушке на дивану до отворена прозор 
у — крунисана глава <pb n="441" /> кнез Мутимир и лепа удовица, чедна Лепша, о чијим су врлинам 
он?....{S} Зар кнез Мутимир!...{S} Кнез Мутимир!....</p> <p>Таке јој се мисли узеше кувати у гл 
ње, без надзора, без сведока...{S} Кнез Мутимир оде у нужник.{S} Само се можда у Балканији може 
м ћерком не имаде мушка порода.{S} Кнез Мутимир није пристао, ћесар се на то грдно наљутио и за 
е замени са „ви“, „вас“ и т. д.{S} Кнез Мутимир није волео да му се говори „Кнез“.{S} Обично би 
је протицало, а никога да дође.{S} Кнез Мутимир ваљда већ по двадесети пут отвори сахат, и кад  
ило је једанаест часова у вече.{S} Кнез Мутимир ходао је узбуђено крупним корацима по свом каби 
 се удуби у своје рођене мисли.{S} Кнез Мутимир старао се да се сети ко је ова загонетна личнос 
рекрати једна ситна случајност.{S} Кнез Мутимир наже се, и, љубећи Лепшу, узе јој тепати како б 
{S} Лепша је личила на статују.{S} Кнез Мутимир, зачуђен, застаде у ходању.{S} За један тренута 
 облаку и диму разбуктане пожуде — кнез Мутимир није више био обичан човек, но оличење најразуз 
е десетак месеци свога „кнежевања“ кнез Мутимир био је већ прилично сујетан на своју владалачку 
 онда ће скупштина примити њега, а кнез Мутимир опростиће се с народом и отићи из земље.</p> <p 
а сто, на коме је пре њена доласка кнез Мутимир био разасуо нека своја писма и хартије.{S} Лепш 
осле 46 часова тешка и буновна сна кнез Мутимир почне долазити к себи.{S} Но и ово је буђење иш 
"subSection" /> <p>После 10 минута кнез Мутимир био је у кући Врбавчевој.</p> <p>Ушав у предсоб 
реднији, спремнији.</p> <p>„Шта је кнез Мутимир?{S} Сам за се ништа.{S} Обично размажено, поква 
вима одличним кућама.{S} Од кад је кнез Мутимир постао пунолетан и почео чешће приређивати ужа  
штала пуно, пуно цвећа, кад год је кнез Мутимир долазио на ова присна посела.</p> <pb n="289" / 
 <p>Прво проговори гроб на коме је кнез Мутимир мало час седео.{S} После дубока уздаха из гроба 
ње убрзо изађоше на сокак, који је кнез Мутимир са свим добро познавао.{S} То је била гробљанск 
<p>— Кажи ми је ли истина да ти је кнез Мутимир понудио преседништво у министарству, да ти је п 
 — ствар је јасна...</p> <p>Док је кнез Мутимир ово говорио, ђенерал је почео бледети; бивао је 
ој да то није ништа.</p> <p>Док је кнез Мутимир ово говорио, Мона га је мерила од главе до пете 
м својим министарством“ — писао је кнез Мутимир.</p> <p>Растислав је рикао од бола, прочитав ов 
есама изнутра, а у колима седео је кнез Мутимир и његов верни ађутант Заре.{S} Обојица су били  
е жене овако поправљале оно што је кнез Мутимир поломио и развашарио у својој љубавној битци, и 
b n="285" /> <p>Прочитав ове ретке кнез Мутимир се замисли.{S} Он одступи корак два од прозора, 
у једнолику јутрењу песму, када се кнез Мутимир брзим корацима враћао у свој двор....</p> <p>По 
 крв.</p> <p>Баш у тај мах, кад се кнез Мутимир беше почео губити и заносити у ове мрачне и ужа 
<p>Ради лепа предела, а и да би се кнез Мутимир поклонио гробу своје прабабе, решено је било јо 
и.{S} Но у томе тренутку појави се кнез Мутимир, и пуковник га виде како мирно рује око стола с 
време два три пут проносило, да ће кнез Мутимир, чим постане пунолетан одмах удалити све личнос 
на диван.</p> <p>— Бирајте, — рече кнез Мутимир — време пролази; одлагање је немогуће.</p> <p>Ђ 
 реч.</p> <p>— Е, чуда боже — рече кнез Мутимир немарно и равнодушно.</p> <p>Тако је, Ваша Свет 
тих година и истих склоности као и кнез Мутимир.{S} У овом тренутку њој изиђе пред очи цео живо 
Два профила</head> <p>Док је млади кнез Мутимир овако невешто и неуспешно кушао своје прве кора 
е ближе примицао дан када ће млади кнез Мутимир напунити 18 година, те по уставу постати пуноле 
греде су биле престругане, и млади кнез Мутимир сруши се у провалију....</p> <p>Каква страховит 
нагло широм отворише; у собу ступи кнез Мутимир.{S} Ђенерал се веома зачуди. <pb n="306" /> Он  
што гуши.</p> <p>У соби је био сам кнез Мутимир.{S} Он приђе, откопча ђенерала и раздрљи му кош 
престано је ходао.</p> <p>Међу тим кнез Мутимир стајао је на сред собе, премишљајући шта сад да 
их ствари.{S} У присуству Лепшином кнез Мутимир никад није могао ни о чему другом мислити до о  
„ура, живео!“ „живео кнез“; „живео кнез Мутимир!“, а уз то име као да су се и нехотице у њеној  
и.</p> <p>У таком се стању налазио кнез Мутимир.{S} У сред мирна, управо философска разговора о 
огуће, да је то био он?....{S} Зар кнез Мутимир!...{S} Кнез Мутимир!....</p> <p>Таке јој се мис 
гласно узвикну:{S} Његова Светлост кнез Мутимир.</p> <p>Врата на будоару била су отворена и кне 
је присуствовала и Његова Светлост кнез Мутимир.</p> <p>Око 4 часа по подне спровод се крене из 
чана дочека, којим је предусретнут кнез Мутимир, при повратку са свога првог пута по земљи.{S}  
<p>— Моја неће бити таква! — викну кнез Мутимир.{S} Никад, никад!{S} Ја бих пре у свет утекао,  
дио је Заре.</p> <pb n="633" /> <p>Кнез Мутимир зажели да види ту женску што им се јавила као ц 
рестрављена.</p> <pb n="287" /> <p>Кнез Мутимир заустави на њој свој немиран поглед и узе је гл 
<milestone unit="subSection" /> <p>Кнез Мутимир имао је до сад неколико љубавних историја — нек 
<milestone unit="subSection" /> <p>Кнез Мутимир ходао је по соби и звиждукао напев неке веселе  
одсечно, поклони се и оде. </p> <p>Кнез Мутимир оста на сред себе, гледајући у врата која се за 
 А која смрт није природна!</p> <p>Кнез Мутимир одмах је наредио да се мртво тело ђенералово пр 
е младост и таква је љубав!</p> <p>Кнез Мутимир био је и сад у том расположењу; присуство Лепши 
 понашања, такта и поштења.</p> <p>Кнез Мутимир упознао се с њоме, као што мало час и сам рече, 
намештање мараме око врата.</p> <p>Кнез Мутимир обиште око ње.{S} Пошто она не даваше да је пољ 
 под руку поведе је напред.</p> <p>Кнез Мутимир испрати их до врата од дворане.</p> <milestone  
м да још спавате као и пре.</p> <p>Кнез Мутимир саслушао је ову причу Заретову, а још није мога 
у били доста добро одржани.</p> <p>Кнез Мутимир са своја два пратиоца нађе се сад на уласку Таш 
ма и привржености народној.</p> <p>Кнез Мутимир устаде.</p> <p>— Не знаш како су ми бљутаве те  
омуклим, уздрхталим гласом.</p> <p>Кнез Мутимир покуша да окрене ствар на шалу.{S} Као сви мало 
ао чисто се сруши на диван.</p> <p>Кнез Мутимир приђе скрушеном ђенералу у руци је држао свежањ 
ме је он до јуче заповедао.</p> <p>Кнез Мутимир био је брз и лак на мишљењу.{S} Све ово пролети 
ури одмах у кнежев кабинет.</p> <p>Кнез Мутимир дочека господина на вратима, пријатељски му сти 
 појављивала сад ова слика:</p> <p>Кнез Мутимир стоји на далеком вису; стоји окренут њој, стоји 
н пропао и изгубљен човек!“</p> <p>Кнез Мутимир и њен драги Никица у том тренутку стопили су се 
 у очи, и да је обасипа пољупцима.{S} И Мутимир је сасвим озбиљно тврдио да Лепша има неки свој 
 у Паризу живео у каквом манастиру! — и Мутимир јој поче са свим цинички разлагати, како је он  
гично их повуче напред.</p> <p>И Заре и Мутимир старали су се да разазнаду месност и да погоде  
н у Балканију и изабран за кнеза, млади Мутимир био је дечак од својих 14 година; смеђ, пуначак 
додатци: „Лепи Мутимир“, „добри, слатки Мутимир.“ Пре јој то ни на памет није <pb n="226" /> па 
да нисте у моме.... — поче Врбавац, али Мутимир лупну ногом и цикну као гуја...</p> <p>— Ћутите 
и законити ред наследства.{S} Малолетни Мутимир законити је наследник, и он ће за 2 сата бити п 
тице у њеној души низали додатци: „Лепи Мутимир“, „добри, слатки Мутимир.“ Пре јој то ни на пам 
ткивао: „Мутимир!{S} Мутимир! ко је тај Мутимир?{S} Али главно је достигнуто.{S} Велика народна 
њу подејствовати.</p> <p>Тако је мислио Мутимир.{S} Под утицајем те мисли он учини примедбу о р 
да заустави кнеза у овим нападајима, но Мутимир се није дао зауставити и сипао је оптужбу за оп 
 изукрштаних мисли.</p> <p>На један пут Мутимир одскочи од зида и пође по соби круним корацима. 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мутимир је с нестрпљењем чекао да се Мона врати.{S} Одм 
е питај ме о томе пишта више!...</p> <p>Мутимир је ово изговорио тако тужно, да се Лепша чисто  
сматрају као бесвесну гомилу....</p> <p>Мутимир пресече своју лепу сабесеодицу.</p> <p>— Бојим  
и изасланик „Балканске Браће“...</p> <p>Мутимир прогледа и малко се исправи.</p> <p>— Опет ти б 
спала ова загонетна фотографија.</p> <p>Мутимир скочи: — Лепшо! — викну он срдито — не дирај у  
 а не воља министра председника.</p> <p>Мутимир плану.{S} Ухватив се оберучке за главу, он узви 
ивен целим тек начетим цигарама.</p> <p>Мутимир је горко пребацивао Растиславу да се у свима др 
стра полиције, господина Кугића.</p> <p>Мутимир се ухвати оберучке за главу и није хтео вероват 
" /> <p>— Шта хоћеш још од мене?</p> <p>Мутимир се поче извињавати:{S} Па молим те!...{S} Знаш  
из твојих уста.{S} За што је то?</p> <p>Мутимир се намршти — Немој ме о томе ништа питати.{S} Ј 
 знао.{S} Свет се зачуђено запиткивао: „Мутимир!{S} Мутимир! ко је тај Мутимир?{S} Али главно ј 
угић, и сви они замахују да ударе њега, Мутимира по сред срца!</p> <p>С тога Мутимир мало по ма 
ондуиту јесам ли родољуб!{S} То за жива Мутимира неће бити!</p> <p>Кнез изговори ово срдито, за 
тастрофе“, изабрала је за кнеза младога Мутимира — управо потврдила је још ранији избор Врбавче 
кламовала за кнеза од Балканије младога Мутимира.{S} То је одмах објављено прокламацијом целој  
нистарским саветом, прокламовао младога Мутимира за кнеза балканиског.</p> <pb n="81" /> <p>Рас 
 њему је била сахрањена и прабаба кнеза Мутимира.</p> <pb n="194" /> <p>Ради лепа предела, а и  
p> <p>Аустрински цар нудио нашега кнеза Мутимира да му да своју ћерку, али прво наш кнез да се  
ква су била два намесника младога кнеза Мутимира.{S} Обојица властољубиви; обојица саможиви, а  
дворске одаје звонки глас младога кнеза Мутимира — <foreign xml:lang="fr">Ah, sacré chien!</for 
Сад је дошла амо или да се уда за кнеза Мутимира, или, ако он то неће, она ће изаћи пред народ, 
руго она се вазда интересовала за кнеза Мутимира, вазда је жалила што његово васпитање не иде к 
оданик његовог височанства нејака кнеза Мутимира.</p> <p>Светина је викала: „ура, живео“; детет 
клонише.{S} Слика је представљала кнеза Мутимира, како седи на престолу.</p> <p>У први мах кнез 
ј.</head> <p>У кнежевским одајама кнеза Мутимира све је било запојено неким нежним мирисом, нек 
Врбавац, други намесник малолетна кнеза Мутимира.</p> <p>Како да се дочепа престола? — то је би 
и био бољи владалац од малолетног кнеза Мутимира.{S} С тога је сматрао да има право да га „укло 
утисак.{S} Растислав се растао од кнеза Мутимира тек у зору.{S} Судбина ђенерала Врбавца била ј 
о писмо, што га је синоћ добио од кнеза Мутимира, па је онда узео ходати.</p> <p>Ходао је велик 
Аустро-Угарској и Енглеској да ће кнеза Мутимира отуђити од Русије, и истиснути из Балканије ру 
идобије за се.</p> <p>Што се тиче кнеза Мутимира, он је једва дочекао овај пут.{S} Млад, здрав, 
</hi>, сви су знали да се то тиче кнеза Мутимира).{S} Срећом истрчи дежурни официр, тек га <hi> 
а што се десило између ђенерала и кнеза Мутимира.</p> <pb n="365" /> <p>Све је то утицало те је 
ј на памет да плаче за махнитањем кнеза Мутимира!{S} Кнез прави сваки дан лудорије!{S} И сад и  
e unit="subSection" /> <p>Проглас кнеза Мутимира за пунолетна владара балканиског извршен је с  
 вече буде спаљено, а све у славу кнеза Мутимира.{S} Неки домаћини орловачки пали су чак у така 
едаше га добро и познадоше у њему кнеза Мутимира.</p> <p>— Он? — рече један.</p> <p>— Он! — при 
 био први и последњи пут у животу кнеза Мутимира, да је његов избор пао доиста на лепоту, прист 
ле ових речи, Лепша се жустро окрете од Мутимира; баци на сто писмо и фотографију, о које се до 
ло прозору, трудила се да се заклони од Мутимира.{S} Али сузе су је гушиле, и њен плач брзо пре 
а послати у Балканију да отме престо од Мутимира, кад он неће лепим да прими - а шта би му, бај 
ле груди.</p> <p>Врео дах Лепшин био је Мутимира управо у лице, и то га је заносило и опијало.{ 
ку Растислав би био у стању да растргне Мутимира у комаде, зубима да га растргне и шакама да се 
и с личности на личност, између Лепше и Мутимира разви се <pb n="689" /> веома жив и интересан  
? </p> <p>Растислав диже главу и упре у Мутимира испитујући поглед.</p> <p>— Ви то мене питате, 
што-по то хтела да чита писмо, и између Мутимира, који то ни пошто није давао.</p> <p>— Овде га 
 мора: биће прокламован нов кнез у лицу Мутимира из династије Косанића IV.{S} Кад би имали факт 
чедна Лепша не би тебе силовала!</p> <p>Мутимира као да је вређало ово багателисање, с којим је 
 неко дубоко и болно уздахну....</p> <p>Мутимира прође ледена језа.{S} Он се сав најежи и нехот 
у, погледа му у очи и рече му понова: — Мутимире, ти се жениш!{S} Не одричи! — То је било изгов 
нутак владала је мртва тишина.</p> <p>— Мутимире! ти се жениш? — рече Лепша промуклим, уздрхтал 
<note xml:id="SRP18892_N11">Скраћено од Мутимире — Тако је +++Лепша+++ ***тепајући звала сад ** 
обновљене Балканије, местом где је деда Мутимиров први пут засновао своју власт као поглавар др 
 јасно показа сав вештачки молерски рад Мутимиров, који по белој кожи Лепшиној бејаху исписали  
рно, с погнутом главом слушао разметања Мутимирова.</p> <p>- Ја бих могао да вам ништа и не гов 
ао као окамењен.{S} Но ове страшне речи Мутимирове чисто као да га тргоше из заноса.{S} Тешке у 
да га „уклони“ — онако исто, као што су Мутимирови претци уклањали оне који су њима сметали.</p 
ко треба, а ова отоичња прича Раткова о Мутимировим пијанкама пробудила је у њој помешан осећај 
 паде и припи се уз младо и снажно тело Мутимирово.</p> <p>А ова близина, овај непосредни додир 
јући ни најмања отпора безумној страсти Мутимировој.</p> <p>На један пут она као да поче појима 
ремице.</p> <p>Шта се тада збило у души Мутимировој остало је нејасно и њему самом.{S} Знао је  
 другом трену она је већ била у наручју Мутимировом, док су услужне руке брзо затварале врата з 
 су још више распаљивали безумну страст Мутимирову.</p> <p>Узбуђена, сва у жеравици, Лепша је у 
градском — о Лепшином састанку с кнезом Мутимиром.{S} Знале су се чак и неке појединости са тог 
ивци покушавају да то постигну с кнезом Мутимиром, но ако ту не могну ништа учинити, они су гот 
поток прекора, она је горко пребацивала Мутимиру његово неискрено <pb n="700" /> држање.{S} Шта 
ћи може довикнути — а све то уливало је Мутимиру поуздање и слободу, два осећаја који су били т 
 као да се чуди, а по мало као да прети Мутимиру.{S} Сад диже десни кажипут, припрети кнезу, шљ 
тави то - рече Лепша живо, и, узимајући Мутимиру кутију из руку, она га у шали удари по прстима 
 насмејаше, а овај смех дерао је бедном Мутимиру кроз сами мозак.</p> <p>„Да га отмете, да га с 
она, тапшући кнеза по образу.</p> <p>Но Мутимиру као да није годио тај цинизам Монин.{S} Он је  
и.{S} Но сад су друга времена.{S} Кнезу Мутимиру прохтело се да протера мало шегу и с државним  
 Лепшин у њену кућу значи предаја кнезу Мутимиру.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кнез М 
{S} Ђенерал Врбавац спремао отров кнезу Мутимиру, овај је то ухватио и нагнао га да сам испије  
ан.</p> <p>Кућа Врбавчева била је кнезу Мутимиру добро позната.{S} Пошто је ово наредио, он се  
вију малених државица.{S} Младоме кнезу Мутимиру предстојало је да се састане у једној руској п 
и од себе саме, Лепша је сањала о кнезу Мутимиру и његовој љубави и била је сретна.</p> <p>Такв 
 палио само катран и лој у почаст кнезу Мутимиру; спаљено је ту још и стотине других ствари.</p 
 гост, просипала се кроз прљаве прозоре мутна, жута светлост, падајући на нечисту звониградску  
пила и савила једна једина мисао, мисао мутна, мисао мрачна, мисао тешка и пуна двоумица.{S} Ви 
 а на њено место, дође друга, исто тако мутна и нејасна.{S} И то се непрестано тако мења.{S} Он 
ом и он осети, како му у глави бива све мутније и мутније, док најпосле не утону у потпун мрак. 
ети, како му у глави бива све мутније и мутније, док најпосле не утону у потпун мрак.</p> <pb n 
итог наследника престола.{S} А у оваким мутним временима то може одвести и много даље но што го 
само овога: лежао је полеђушке; имао је мутно сазнање да је још жив, али иначе није ништа више  
сваки кончић живаца, у глави му је било мутно а ноге су клецале под њим од умора.{S} Но он је о 
орене, преврнуте очи показивале су само мутно беланце, на уста је у клобуцима извирала бела пен 
ла је о средини таванице, осветљавајући мутном светлошћу једва најближу околину.{S} У коњушници 
повима високо одмахивали, бранећи се од муха.{S} Сад <pb n="198" /> се ништа више није окретало 
 је све то казао? — опет упита дежурни, муцајући, и пође по соби крупним, немирним корацима.</p 
осто да се гушим <pb n="479" /> и у тој муци свест ми опет мрче.{S} Не знам да ли сам дуго оста 
Било је чак и таквих булажњења до кнеза муче нечастиви, да он има везе с хрђавим духовима и веш 
дмета, они се тиме задовоље, даље се не муче и не прозиру, те на крају крајева изађе да су и ма 
жи.</p> <p>— Велики кнез, славан човек, мученик; дали су му име „блаженопочивши“, скупљају нова 
 и затвореним очима, он је изгледао као мученик, кога су сву ноћ гује пиле.{S} Дисао је дубоко, 
ни да је постала од суза и крви некаква мученика и праведника, коме су Турци одсекли главу, па  
м тренутку као анђелска слика Рафаелове мученице.{S} У њеним дивним, плавим очима заблиста се с 
 и заслужних војвода народних издахнуло мученичком смрћу под турском сабљом или на турском коцу 
да сам достојан понети његов свети крст мучеништва.{S} Мене на првом кораку срета издаја, да ме 
ска, па се опет удуби у питање, које га мучи ево већ близу 40 часова.</p> <p>Још ономад на ноћ, 
е.{S} Просто изгледа као човек, који се мучи да се окрене у тесном простору па не може, запињућ 
ђенице од ње пропиштале.{S} Била их је, мучила, опкрадала облагивала и кварила им скидање робиј 
продужи причање.</p> <p>- Док сам се ја мучио да вас разберем и повратим врати се и црна прилик 
има по издубљеним словима.{S} Подуже се мучио око тога.{S} Дотера до половине имена па запне.{S 
ела, хришћански аскетизам, да тело ваља мучити, да би се спасла душа, све то помутило је и збрк 
</p> <p>— „Убили га!{S} Убили га тајно, мучки, на превару, на лажну веру; убили га ноћу; убили  
помислио на освету.{S} Људи, који овако мучки нападају, не могу бити никакви јунаци, то су беск 
е противу њега почну служити заверама и мучким нападајима, онда то неће долазити од млађега кол 
 распре није од тога ни мало смањен.{S} Мучко убиство великог творца Балканије ископало је стра 
потонуо у тешке мисли како да се издржи мучна борба за насушни хлеб.{S} Њему приступи један пре 
зборима — рече Ратко.</p> <p>- Оборити; мучно је то после обарати, мој пашо!{S} Ваља запети сад 
ле ових одсудних речи ђенералових наста мучно ћутање.{S} Ђенерал се врати дивану, седе, ослони  
е сами.{S} Неколико тренутка трајало је мучно ћутање.</p> <p>— Шта хоћете сад? — прекиде први к 
 тиче.</p> <p>Али баш то ћутање било је мучно пуковнику и он је хтео да га прекине.</p> <p>Куша 
 пријатеља за једну ствар о којој данас мучно да има ишта писано, а која је веома интересна као 
>Но јутрос ни врева врабаца, ни опомене мушица нису могле пробудити г. конзула.</p> <p>Барон Же 
егала ова врапчија опера.</p> <p>Ројеви мушица, раздраганих на топлим сунчаним зрацима, весело  
по <pb n="591" /> каква људска прилика, мушка или женска.{S} Неке су биле непомичне и неме.{S}  
орастао, раскрупњао се, добио војнички, мушка изглед.</p> <p>— А је ли поцрнио? упита госпођа.< 
младићски обрашчићи, пуна обла и широка мушка плећа имала су неку неодољиву привлачну снагу, ко 
ији, ако кнез с царевом ћерком не имаде мушка порода.{S} Кнез Мутимир није пристао, ћесар се на 
је и како је то; ти и не знаш шта је то мушка страна и како пуста жена после заћори и гине за м 
девојке, опет за то кавана је поглавито мушка забава.{S} Женске долазе у каване само на кратко  
а и каткад су врло лепа.{S} Друкчија су мушка, а друкчија су женска.{S} Тако исто друга су имен 
ицир је још дупло мушко.{S} Прво што је мушкарац, друго што је војник — рече Ратко весело.</p>  
рцу но он, Мутимир.{S} И то наравно као мушкарац, као муж да јој је ближи к срцу, остављајући н 
јаузне обично је долазило и по неколико мушкараца, то се тако у друштву и разговору остајало до 
ђу Монино женско друштво дошла су и два мушкарца, кнежев рођак Аца и један његов присни пријате 
 за особе с бољим апетитом, нарочито за мушкарце, спремљено је било шунке, саламе, сува језика, 
овали толико да и на сликама и статуама мушкарце обично шкопимо, или им мећемо међу ноге некака 
 прво нестаде женскиња, па онда одоше и мушкарци.{S} На скоро алеја је била готово сасвим пуста 
к управо почињу развијати његове зреле, мушке особине.{S} Човек је звер!{S} Укротитељи <pb n="5 
ове речи бабине пресече други крупнији, мушки глас, који је долазио из истога гроба, али с мног 
} Но право има.{S} То је право јуначки, мушки!{S} Види се Косанића крв!{S} Сад га тек признајем 
а снајом.</p> <p>За све време док су се мушки око овога споразумевали, Анђелија је нечујно цвил 
рече госпођа Софија срдито, — добро, ви мушки све знате, ви сте непогрешни, вама ни ваша рођена 
енуше светлаци.</p> <p>Ово је био прави мушки шамар.</p> <p>Млади господин стукну и скочи с Јел 
пођом све слабе стране мога срца.{S} Ми мушки и иначе смо увек обезоружани спрам женске лепоте, 
адоше учтивији и образнији.{S} Помешани мушки и женски били су много умеренији и уздржљивији у  
арумењене корал-уснице.</p> <p>Међу тим мушки су у кавани у јутру, у подне, у вече, они ту дору 
од кад је скупова у њој, никад ни један мушки скуп није доживео да му се цигло за по сахата иск 
S} И његов пиштољ грмну, а његов крупан мушки глас одјекну и <pb n="264" /> после се још дуго т 
{S} Ту, за првим шумарком, чуо се јасан мушки глас где дозива другога човека.{S} Чу се и одзив. 
к тамо горе под брдом, некакав леп, пун мушки глас пева јасно гласовито:</p> <quote> <l>Колико  
ој страни дворане госпођа Ловимук овако мушки претресала високу политику, на другој страни госп 
ад човек, код кога се тек сад развијају мушки осећаји и наклоности.{S} То је најопасније доба,  
 како пуста жена после заћори и гине за мушким.{S} Али само док један пут будеш.... док се мало 
 усана, тако, да женским опадну веђе, а мушкима и обрве и бркови.</p> <p>Ката се насмеши.{S} Он 
p> <p>Немогући да се изједначе у томе с мушкима, женске су створиле за се друге прилике <pb n=" 
највеће скаредности.</p> <p>— Спаривање мушкиња са женскињем у старо доба није сматрано као неш 
ни, на његову чедност, на односе између мушкиња и женскиња и како на то гледају старији, отац и 
љак гледа на чедност и на односе између мушкиња и женскиња.</p> <p>— Мени је мило што бар у нек 
де на природу људску и на односе између мушкиња и женскиња.{S} Античко грчко друштво гледало је 
женске у политичким правима изједначи с мушкињем.{S} Тек тада ако би их ми жене могле научити р 
у људима</title>“, где ставља захтев да мушко и женско треба да познаду своје узајамне полне ос 
књу?</p> <p>— Па зато, сине, што сам ја мушко, а стара мајка је женско; ето, и ти си мушко, (Ра 
 жена, а ја сам непрестано мислио да је мушко.{S} Дошав у двор најгоре ми је било при уласку.{S 
у — овде не може бити ни речи.{S} Он је мушко и његово је право, ако хоће и дужност, да пада на 
рији.</p> <p>— А зар официр, тата, није мушко? — продужи дете.</p> <p>— Како да официр није муш 
дужи дете.</p> <p>— Како да официр није мушко!{S} Официр је још дупло мушко.{S} Прво што је муш 
, а стара мајка је женско; ето, и ти си мушко, (Ратко помилова дете, које се узе отимати) па за 
 као црна прилика, и представила се као мушко, с тога пошљу да је доведу.{S} Али жандарм се на  
ка носи сукњу, кад је он официр и дупло мушко? — рече дете наивно.</p> <pb n="490" /> <p>- Ко н 
ицир није мушко!{S} Официр је још дупло мушко.{S} Прво што је мушкарац, друго што је војник — р 
рукама на леђа, крупним корацима она је мушкобанасто ходала по соби и чисто кивним погледима ме 
е још другим „особама“ истога рувета, а мушкога пола, ми ћемо сретати и доцније; овде ћемо испр 
А после, може се десити да једна кућа у мушкој линији и изумре — онда би се женидбом спојиле те 
ија црта која се у опште може видети на мушкоме лицу.{S} Ма како да је нејасан и критичан наш п 
 мој муштерија, видећете и то.</p> <p>— Муштерија!{S} Па наравно да ћу вам бити муштерија.{S} Ш 
Муштерија!{S} Па наравно да ћу вам бити муштерија.{S} Што бих вас иначе звао!{S} Али дед те, ка 
танке, успијене усне.{S} Кад будете мој муштерија, видећете и то.</p> <p>— Муштерија!{S} Па нар 
дала згодна прилика, а нашао се погодан муштерија?</p> <pb n="598" /> <p>— Криви сте обоје — чу 
вашару његово присуство, и да му доводи муштерију.</p> <p>Долазиле су махом жене, он их је прим 
се нестрпељивом маркизу извешће да је г-н барон будан.{S} Још неће устајати, али ће г-на секрет 
евојчиће је л’!{S} Пресешће вам, вала), на ходи овамо да ти нешто кажем.</p> <p>Доктор узе стар 
 отвори испод плоче онога истога гроба, на коме је мало час седео.</p> <p>Кнез покуша да се бра 
, кад су потере стражариле крај Дунава, на једној окуки дунавској чуло се прво неко шапутање, п 
е губи са свежа, лепа лица младићскога, на коме изумире све што је младо и лепо, а место њега д 
ба што их обично зову вештицама; друга, на против, млада, развијена и веома, али веома лепа.{S} 
рка, као што је....на прилику... та да, на прилику... рецимо, као што је медвед?</p> <p>- Ката  
урска могла узети као помагање устанка, на напасти одмах Балканију, као врело одакле потичу нем 
 био саграђен и узан мост преко потока, на коме је Зликовца требало напасти с обадве стране, ал 
 бива да девојка погреши, остане тешка, на очима целога села месецима носи свој грешни плод — и 
ром.{S} Она их је на махове пристизала, на махове су јој опет утицали: час су мислили да су изг 
агледа где му је рана.{S} На сред чела, на ивици где почиње коса, видела се крвава јаружица. <p 
е рад и с другим људима.{S} Можда вама, на први мах, то баш и неће бити тако пријатно, али стар 
уди, разбарушен, са закрвављеним очима, на којима су се још јасно познавали трагови суза, он уђ 
 да се заплаче.{S} У оним бајним очима, на целом оном дивотном лицу на један пут се појави тих, 
рв попи... јао шуго смрдљива... на, на, на, — рикала је бабетина дрмусајући Јелу за косу.</p> < 
ми крв попи... јао шуго смрдљива... на, на, на, — рикала је бабетина дрмусајући Јелу за косу.</ 
 то људи изгинули пре једно месец дана, на путу између Ожеге и Чичка? </p> <p>Растислав диже гл 
.{S} Скакали су један другом на рамена, на врат, па и на главу, било их је и прегажених; радозн 
ходати и рече доста мирно:</p> <p>— Па, на пример, ви најмите странце да <hi>вас</hi> хвале, на 
 ћитајке, на глави јагњећа црна шубара, на ногама високе чарапе, као што носе сељаци у Балканиј 
сти сељаке куда ће ударити њина потера, на коју ће страну савијати и докле ће хватати у ширину, 
латку беле као грумичци слеђена шећера, на сунцу ватрено сјајне, с преливањем у најлепше боје.< 
ку давно прогнане династије Црнојевића, на коју се поглавите наде полажу с тога, што је претенд 
 у околину.</p> <p>На запад од Орловца, на 5—6 часова растојања, налазио се старински манастир  
Спрам њих се дизала осниска двокатница, на којој су сви прозори били јасно осветљени, а средњи  
, рече кнез, показујући прстом на гроб, на коме је мало час седео.</p> <p>— Шушка? упита Заре и 
јући тиме своје саучешће.{S} Растислав, на против, саслушао је целу причу с очевидном равнодушн 
ављајући на свет, на дужност, на позив, на породицу, заборављајући на Бога, заборављајући на св 
гнао га да сам испије тај отров, и сад, на један пут, тај исти ђенерал Врбавац осећа неодољиву  
њој не смемо говорити тек онако узгред, на двоје на троје; не, ту <pb n="675" /> ваља сести па  
егла што год боље могу, па цмок одовуд, на цмок одонуд, па цмок, цмок, цмок, па у уста, па у он 
 је те исте ноћи, после свечане забаве, на којој си требао да будеш отрован, ушао кришом у Врба 
<p>Кнез га пресече — А ви, г Маврикије, на шта ви мислите...{S} Бежи испред коња, не краљицу по 
е власти да га ухвати, или убију, није, на жалост, било крунисано успехом, ма да је чињено све  
 предаде своме начелнику парче хартије, на коме је писало:</p> <p>„Желим да се састанем с госпо 
спод гуњчета танка антерија од ћитајке, на глави јагњећа црна шубара, на ногама високе чарапе,  
у тужну дужност примајући у своје руке, на основу земаљски закона, власт привремени намесника к 
 најмите странце да <hi>вас</hi> хвале, на то после сматрате као државни интерес и плаћате из д 
 транџирала госпођу Ловимук у дну сале, на врху сале чу се грохотан смех.{S} Око бив. министарк 
ни је да кључа по жилама, док најпосле, на страшном огњу болесничке ватруштине од лудила, цео о 
ти; такав отров, од кога ће ко га узме, на сигурно умрети, а ни његовој родбини ни лекарима да  
а револуционарка.{S} Вичеш на дворјане, на великаше, на министре, а проповедаш врлину гомиле.{S 
сећао голем умор и јаке бодове од ране, на којој су ивици биле задуле, тако, да се црвенило спу 
ништва и грађанства.{S} С десне стране, на другом месту до Растислава, седео је кнежев доктор.< 
 она туна...</p> <p>— Знамо, господине, на нашу несрећу, а боље би било да сам јутрос врат слом 
и је ли то баш његово истинско уверење, на што доктор одлучно изјави, да тако мисли не само он, 
навља и један другом прича.{S} Тако се, на прилику, говори, да Перун Црнојевић не долази сам од 
већ и обали.{S} У сумраку видела су се, на беличастој воденој површини, два црна предмета, где  
 у тај мах, из једне рибарске колебице, на левој страни дунавској, изађоше два човека, крочише  
Ката нестрпељиво се вртела око столице, на којој је Јела седела крај прозора.</p> <pb n="45" /> 
зговор, који се разговетно чуо с улице, на прагу дворане која је стајала отворена и у коју је д 
е очи показивале су само мутно беланце, на уста је у клобуцима извирала бела пена.</p> <p>Кнез  
.</p> <p>На једну страну вукло је срце, на другу оно мало памети, што још беше остало.</p> <pb  
се с њоме, као што мало час и сам рече, на последњем дворском балу, где јој је одмах указао и н 
, како се та капља, кад отежа, развуче, на половини прекине, једна пола падне доле на патос, а  
рка.{S} Вичеш на дворјане, на великаше, на министре, а проповедаш врлину гомиле.{S} Револуциона 
о жаљење.{S} Кад мртва ђенерала понеше, на кутњем прагу седео је згучен један жандарм и горко ј 
 тицу, коју тек што су пустили у кавез, на се сад лупа по њему, кушајући неће ли где наћи излаз 
зе писмо у руке, диже га према себи, и, на један пут, он стаде дрхтати, писмо му испаде из руку 
на ухо: „пазите, држте се на ногама“ и, на моје велико изненађење, ви доиста, уз моју припомоћ, 
ати.{S} Отруј мржњом све што је у теби, на теби и око тебе, нека света мржња све обузме и нека  
же се срдити на најсветије дело љубави, на свештени акт којим се обнавља и одржава цела природа 
мантије, с црвеним покривачем на глави, на коме су само очи биле прорезане.{S} Они су носили не 
али опет није смео показати да се срди, на против, морао се и сам смејати уз кнеза, који се беш 
ас му је бивао све слабији и потмулији, на послетку једва је загушљиво шапутао; јасно се видело 
>— „Убили га!{S} Убили га тајно, мучки, на превару, на лажну веру; убили га ноћу; убили га секи 
иш, где су ова двојица мало час лежали, на што сељаци опколише мали густиш, уђоше унутра и пажљ 
к ви никад никоме ништа нисте признали, на против, има много веома ружних примера, како сте крв 
 па у ђубре закопали!{S} Главу одсекли, на у Цариград послали!...</p> <pb n="524" /> <p>„Страхо 
p> <p>Најпосле дођоше на морал народни, на његову чедност, на односе између мушкиња и женскиња  
> то треба издвојити и то после чувати, на то уложити сву своју снагу, а за остало оставити пол 
ће, и оне дебеле, криве јабуке у башти, на коју се пре тако радо пео, и ту, међу њеним сплетени 
ла велика, али сад, по смрти ђенералој, на нас пада сав терет.{S} Ти видиш каквога кнеза, по не 
ежих дела, која су њему пала у задатак, на име: нађен је поуздан човек, који ће удесити ствар д 
на човечија сенка, застане за тренутак, на опет отклизи и нестане је.{S} Тако је то подуже трај 
о што није никакво чудо што ја то знам, на против, било би чудно па и грешно да ја то не знам — 
ић и како гадан изгледа са овом својом, на памет наученим улогом, коју су му други метули у уст 
9" /> <p>Нису много ишли кад на једном, на двајестак корака пред собом, опазише гомилицу од 4 н 
војим рачуном, својом засебном намером, на њега гледају или као на господара, кога се боје, или 
 не би стешњавао својим присуством, он, на згодан начин, деликатном предусретљивошћу сам понуди 
иси имао сна? — рече Ратко.</p> <p>— О, на против, испавао сам се царски_ Ово је већ трећа ноћ  
и угледа над собом високо, мрачно небо, на коме је тек где где светлуцала по која сићана звезда 
хтана, збуњена.</p> <p>Не потраја дуго, на један пут отворише се побочна врата, која су била за 
иградом, који мало час беше тако весео, на један пут рашири своја огромна крила црни дух смрти! 
упоређења како ради балканиски, а како, на прилику, немачки радник, и извео је закључак, како ј 
вде; ми смо овде залишни.{S} И, полако, на прстима, доктор и Синђа изађоше из одаје, и не јавив 
агови суза, он уђе у собу тихо, полако, на прстима, дајући знак обема рукама, као оно човек кој 
кињаве, проседе бркове, па онда полако, на прстима, прикучи се вратима, наслони ухо и ослушну.{ 
рактеристичне случајеве.</p> <p>— Тако, на прилику, веле да по селима често бива да девојка пог 
а ћу споменути мало даље.</p> <p>„Тако, на прилику, ми ни данас не знамо каквим су се отровима  
ти само неколике примере.</p> <p>„Тако, на прилику, ти су отрови имали особину да не дејствују  
вују само на један начин.</p> <p>„Тако, на прилику, змијин отров (виперин) дејствује само убодо 
ође за руком те отвори крило прозорско, на што се мајмун истргне и утече на поље у аздију.</p>  
ти к себи од љутине и сети се, да тамо, на оном кобном мосту, у овом исток тренутку, можда тако 
о у тај мах не осећа никакве болове но, на против, баш услед узета отрова, он се осећа веома до 
...“ пође у почетку и које како сложно, на половини се замрси, а на свршетку се сасвим збрка и  
ви се на вратима.{S} Улазио је опрезно, на прстима.{S} Но кад угледа кнеза, где разјарен стоји  
ат једноме овд. листу, па га, случајно, на пошти нестало — запиткивао је кнез даље.</p> <p>- Го 
ру.{S} Међу тим Лепша беше села за сто, на коме је пре њена доласка кнез Мутимир био разасуо не 
о даље куцкајући прстом о мраморни сто, на који се наслањао, он је мирно, хладно, полако, одбра 
>— Није — рече она меко — ти си плануо, на ниси ни чуо добро.{S} Кажем ти, јутрос ми је била го 
ућући последњу реч свакој други на ухо, на шта се оне узеше још више смејати.</p> <p>Петрија на 
.</p> <p>Наполеон трећи био му је узор, на њега се угледао, од њега је препочињао.</p> <p>Имао  
 познати да је човек отрован.{S} Данас, на прилику, скоро је немогуће извршити тровање, а да се 
а да је то какав залутали чобански пас, на кога не треба свраћати пажњу, али опрезни Жика није  
ни сладострашћа, заборављајући на свет, на дужност, на позив, на породицу, заборављајући на Бог 
нтереса, који човека вежу за овај свет, на мој говор не може више утицати никакав земаљски обзи 
 ћутљив, строг.</p> <p>Растислав, опет, на опрезу од изненађења Врбавчевих, пратећи неуморно св 
: „пусти петла на буњиште он ће скочит, на огњиште.“ И какве сте нужде имали за то!{S} И за што 
дећи обамрла срца народна на нов живот, на јуначку борбу, и на светлу победу...</p> <p>Слушајућ 
ше на морал народни, на његову чедност, на односе између мушкиња и женскиња и како на то гледај 
шћа, заборављајући на свет, на дужност, на позив, на породицу, заборављајући на Бога, заборавља 
 даде руком знак да чини своју дужност, на што овај нареди жандармима да заузму све излазе и ул 
 и да то после не сматра као грех, већ, на против, поноси се тиме као доказом веће памети своје 
цитације; сви крупни послови за државу, на којима се дало зарадити, долазили су у руке Хаџијине 
но што мисли.{S} Ни Ратко у Звониграду, на ни његов начелник у Орловцу, није могао желити да Пе 
а, а загледао се у једну тачку на зиду, на тако седи и мисли.</p> <pb n="95" /> <p>Тако је пров 
је могло бити.{S} На будоару, на кнезу, на Лепши, видели су се јасно трагови мало час одигране  
е маши за гранчицу, разви с ње хартију, на којој прочита ове речи:</p> <quote> <l>„Чувај се јел 
one unit="subSection" /> <p>На ходнику, на великој дворани, и на свима собама у којима су до ма 
овако мушки претресала високу политику, на другој страни госпођа Пола Ђокичина шапатом је прича 
каниског како лежи у мртвачком сандуку, на столу, у сред дворане у кнежевом двору, изложено да  
ше снажна човека, он те стегне за руку, на једаред осетиш да је ту сваки отпор већ у напред иск 
 раскопчавао своју пуковничку униформу, на којој су звецкали многи ордени.{S} Тек <pb n="278" / 
 пажњу на то, како већ по самом начину, на која сам амо доведен, могу видети, <pb n="481" /> да 
негде у даљини засвира труба на узбуну, на саборној цркви удари звоно.{S} Нешто мрачно, нејасно 
ишта Жика је уочио велику ракљату липу, на коју се лако било попети, а по дебелим гранама њеним 
!{S} Убили га тајно, мучки, на превару, на лажну веру; убили га ноћу; убили га секиром, као што 
воумице није могло бити.{S} На будоару, на кнезу, на Лепши, видели су се јасно трагови мало час 
 очајању) рече доктор дежурном официру, на оном истом страном језику, којим му је већ два пут д 
ка поведе их једном осветљеном прозору, на који куцну; врата се изнутра отворише и гости уђоше, 
 бурјан, или другу какву травуљину; ту, на два коца, разапне двоструко платно налик на мали чад 
еку простирку, крај отомана.</p> <p>Ту, на патосу, међу комађем полупаних шоља, које су попадал 
 министар постави кога свог присталицу, на то се не треба жалити.{S} Вас два три суседна начелн 
 зна загонетку смрти и тајанствену реч, на коју смрт отвара своја наручија и пушта из њих већ з 
адалац, он је „<hi>књаз</hi>“.</p> <p>- На служби — одговори начелник учтиво.</p> <p>— Шта је г 
.. нешто је јако срдит на вас.</p> <p>- На мене! — упита Кугић зачуђено. — Где је кнез - додаде 
p>Овај што питаше напући уста:</p> <p>- На здравље нам онда триста дуката.</p> <p>— Што?</p> <p 
 ту поштења, кад си ти голог.... но.... на плац, кад не можеш другим чим да зарадиш хлеб.{S} Ва 
где ми крв попи... јао шуго смрдљива... на, на, на, — рикала је бабетина дрмусајући Јелу за кос 
тро упита шта је ово, показујући руком: на вас успаване.{S} Тврдио сам да је у вину морало бити 
ити, но кнез је опомену да се уздржава; на пољу пред вратима стоје ађутанти, а у интересу је са 
 језиком.{S} Чаршија окићена заставама; на три места подигнути славолуци; цвеће и зеленило урес 
ге ни вештине и — династија је оборена; на њено место долази други јачи, вреднији, спремнији.</ 
тражару, после се дочепа једног дрвета; на дрвету, скачући с гране на грану, закучи панталоне з 
ност.{S} На лијепу ружицу свашто наиђе; на њу пада чиста и богодана мала челица, али на њу слећ 
набрекле и чисто <pb n="352" /> задуле; на крај усана показала се бела пена; усне по средини на 
 се данас често врши нехотично тровање; на прилику кад човек једе накисела јела из некалаисаних 
т се нису осећали ни уморни, ни дремни; на против, баш услед напрегнутог ноћног бдења живци су  
так? поче Заре али немаде кад довршити; на десном прозору на колима чу се тихо куцање и неки ша 
ко увијени дервиш сав опшивен у платно; на платно су ударени печати лекарског друштва тако, да  
слеће тако исто и отровни ноћни лептир; на њу силази весели славуљ да својом свиленом песмицом  
ли су подуже; прошли су и другу стражу; на трећој су били задржани.{S} За тим је дошао човек с  
ешто спремају, као да се нечему надају; на њих треба живо мотрити, да не дођу у интимни додир с 
е прекрсти и показа њима <pb n="221" /> на сред чела).{S} Па бих онда опет руку у кесу, па овак 
} Боже, како је дивно!), <pb n="141" /> на шта је Растислав лаконски одговорио: „Да“! „Збиља је 
овцу.{S} Та бара бала је <pb n="172" /> на самом уласку у град, а имала је неке чудне особине.{ 
сав је чисто просијао, а <pb n="366" /> на души било му је тако лепо, тако ведро и весело! — Он 
м, он на један пут пређе <pb n="437" /> на ватрено заклињање шта би све дао за Лепшину љубав, а 
познати људи ноћу прешли <pb n="468" /> на чамцу у Звониград.{S} С тврђаве звониградске опази и 
ану, кад сви ми стојимо <hi>сложни</hi> на другој страни.{S} Само ти пази да ми увек јавиш ко с 
греју, да у њој не гледа шпекуланта!{S} На њега наваљује Растислав, Ратко, цела влада; о томе с 
, одреците се своје књажевске плате!{S} На вас једнога ова земља троши толико колико би било до 
али пушку и обори <hi>Зликовца</hi>.{S} На Милоја вели, није нико ни пуцао.{S} Милоје опет неос 
вномерном дисању видело се да спава.{S} На један мах врата на његовој соби отворише се тихо и н 
ите на висини свога високога позива.{S} На име, били смо извештени да сте, преко неких поверљив 
два реда густих, брснатих кестенова.{S} На јасној месечини, где је све било тако лепо осветљено 
постајала је све оштрија и крупнија.{S} На кнезу се могло опазити да говори као човек, који се  
лед на куверат у коме јо била слика.{S} На једаред узвикну: — Ах, та ево, погледа жиг поштански 
> <p>У томе се направи читава збрка.{S} На кнежево „помози бог, браћо,“ неки сељаци заустише да 
/p> <p>У томе стигоше већ и до кола.{S} На пољани је било управо три кола: једноме свирала свир 
 није могао ухватити никаква смисла.{S} На исти начин одговори и особа с поља.{S} Тако се измеђ 
о у ком се правцу креће ова гунгула.{S} На једаред читава гомила људи дође до гроба и сад се ја 
који је скуван у сиротињским сузама.{S} На нож натакнуто срце само је обично парче меса.{S} Пет 
 сад дејствује само насилним мерама.{S} На три дана после онога боја, баба Ката објави Јели одс 
S} Кнез узе каву и понесе је устима.{S} На један пут Каја цикну, скочи и гурну кнеза тако, да о 
лежао полеђушке са затвореним очима.{S} На пољу је већ био дан, али овде у соби горела је лампа 
у и тек сада загледа где му је рана.{S} На сред чела, на ивици где почиње коса, видела се крвав 
зостати од осталих јавних грађевина.{S} На уласку блистао је овакав натпис:</p> <quote> <l>Ова  
ратња кнежева није била многобројна.{S} На 150 до 200 корака унапред, с бедим кајишима преко гр 
давно подигнута велика лепа касарна.{S} На зачељу постављен је ред балкона, а балконе држи ред  
е и престола, и гони га до уништења.{S} На такво поступање првога министра угледају се и други, 
и узрок и у томе што кнез нема пара.{S} На ту околност и раније <pb n="502" /> се рачунало, па  
ред вратима нађем дежурнога официра.{S} На моје питање: да ли је будан? рече ми да ће по свој п 
. </p> <p>Тако прође десетак минута.{S} На један пут кнез жустро диже главу и упре у доктора св 
Ђенерал заусти нешто, па опет ућута.{S} На њему се видело да се бори.{S} У срцу читава збрка ос 
буњено.</p> <p>— Није никаква срећа.{S} На против, ово је најкобнија ноћ ваша — примети кнез оп 
на, и јесења јопна од вишњева плиша.{S} На глави је имала висок, шиљат француски шешир, по тада 
них очију, личио је на слепога миша.{S} На његовом лицу било је нешто што те подсећа на мрак.</ 
ети се и још много које чега другог.{S} На ум му дођоше и неки разговори с Растиславом, где му  
водила каква лична мржња спрам тебе.{S} На против, кад год сам дубље мислио о тој ствари, твоја 
и се Врбавцу хладно и учтиво и пође.{S} На начелников поклон одговори му тихо — „збогом“ и изађ 
орио, кнез је све мање бирао изразе.{S} На послетку прешао је у отворене нападаје.{S} Његове оп 
им затвореним очима указаше се сузе.{S} На десном оку једна се суза полако скупљала на затворен 
ри.{S} Но кнез то одби најодсудније.{S} На против, рече да ће сад ићи да гледа како игра народн 
округла, повелика кутија од хартије.{S} На заклопцу ове кутије била је нацртана мртвачка глава. 
т, а груди су му се високо надимале.{S} На једанпут он диже руку нагло изврте стакленце и истре 
а, све даље и даље, све даље и даље.{S} На један пут осети се где коњи успорише ход; не потраја 
>Око 5 часова почело је послуживање.{S} На огромним послужавницима послуга донесе млеко, црну к 
кад довршити ове мисли и ово чуђење.{S} На соби се отворише врата, а на њима се појави висок, к 
з, стаде пред огледало и погледа се.{S} На образу се црвенило пет прстију.</p> <p>— <foreign xm 
 једино можеш знати шта ти се плете.{S} На Балкану се спремају крупни догађаји.{S} У сусеству Б 
забуна.{S} Све живо излете на улице.{S} На све стране видео си само изненађена, престрављена и  
лав се осмехну и изађе из коњушнице.{S} На пољу је још било тавно.{S} Он се врати у своју собу  
овек и добар владалац.{S} То је лаж.{S} На против.{S} Прво је погодба за друго.{S} Нема добра в 
око стола.{S} Узе га тражити и кнез.{S} На узвик госпођин бејаху притрчали и други гости.{S} И  
 право конаку где је био одсео кнез.{S} На капији хтеде их задржати стража, но <pb n="253" /> о 
ађоше се у повеликој посниској соби.{S} На средини стајао је округао сто, а око њега две три ст 
вих речи ђенерал узе ходати но соби.{S} На један пут он се трже. „Ах, моја жена!{S} Сирота моја 
е поклопи по крајњој мостовој греди.{S} На белим отесаним талпама указа се струја црвене крви.{ 
тајали, опет запињали и опет падали.{S} На отворена уста текле су им беле бале, њино загушљиво  
 дана почело се говорити о гушобољи.{S} На томе је и остало.{S} Цео град знао је да министар пр 
ила ту за њим у непосредној близини.{S} На све молбе и наваљивања Жикина да похита мало, или да 
тирска авлија већ почела оживљавати.{S} На све стране видело се журно спремање за пут.</p> <p>Р 
. удешених да се и ноћу могу читати.{S} На свима угловима улица и на многим прозорима спремљени 
а бих могао проценити шта може бити.{S} На памет не сме се овде ништа радити.</p> <p>Пуковник у 
S} Никакве двоумице није могло бити.{S} На будоару, на кнезу, на Лепши, видели су се јасно траг 
ониграђани истичу као узор чедности.{S} На против, било је једно доба кад су је звониградске ла 
Section" /> <p>Било је близу поноћи.{S} На крај Звониграда, у једној од последњих улица на дуна 
редо и у корак, као што иду војници.{S} На скоро ове се две женске изгубише у даљини и ја сам у 
 женскиња, па онда одоше и мушкарци.{S} На скоро алеја је била готово сасвим пуста, тек сам пои 
 ти у опште схваташ данашњи положај.{S} На прилику, шта мислиш о твојој данашњој влади?{S} Смат 
игурности, и врши сав овај притисак.{S} На тај начин, место да је оно чиме се хвали: спаситељ и 
ти некакав изгубљен планински поток.{S} На дну провалије расли су огромни борови, али њини висо 
аиђоше; Враничић напред Жика за њим.{S} На сред моста Враничић застаде, наже се на ограду, погл 
ктор и дежурни поведоше их ходником.{S} На вратим им доктор рече.</p> <p>Хајд сад идите; распит 
 и Милоје, који је управљао думеном.{S} На небу се бејаху почели указивати покретни, црни облац 
накашља и мени се учини да је будан.{S} На прстима приђем дивану.{S} Он је лежао полеђушке са з 
и.{S} Изгледао је уморан и замишљен.{S} На његовом лицу беше се скупила и савила једна једина м 
аде хладан, озбиљен, скоро натмурен.{S} На кнежево показивање паса ништа не одговори, а пошто с 
а пробуди, али кнез се није одзивао.{S} На питање његово шта је било кнезу, кад је заспао, где  
 10—15 корака.{S} Жика га је гледао.{S} На један пут он узе у руку револвер, погну се и брзо ка 
 <pb n="645" /> овај покушај пропао.{S} На све те опомене Перун је само слегао раменима и од вр 
ијатне и зле мисли, којима се носио.{S} На против, мисли су морале бити веома пријатне, јер се  
 гробље, оно је све више оживљавало.{S} На скоро за сваком другом-трећом крстачом стајала је по 
летети, па остало што или не остало.{S} На ту грозну команду бедне гардисте само се обично згле 
у га и узбуњују га и чине свако зло.{S} На таке људе ваља пазити.</p> <p>— Ето, тако је говорио 
акво путовање било је веома тегобно.{S} На сваком кораку могло се заврљати.{S} Ваљало је познав 
 Рука му се тресла као јасиков лист.{S} На плавом табачићу било је свега двајестак редака:</p>  
адићу!{S} Љепота је голема опасност.{S} На лијепу ружицу свашто наиђе; на њу пада чиста и богод 
 могло купити, и успех је постигнут.{S} На месец дана после повратка с пута Растислав је имао у 
{S} Враничић се упути правце Дунаву.{S} На скоро он угледа у даљини неку црну прилику.{S} Загле 
и упре поглед у једну слику на зиду.{S} На тој слици било је представљено мртво тело последњег  
да још једном виде ту крваву лешину.{S} На против, обојица су осећала једну исту потребу: да се 
другом зачешљавао своју велику косу.{S} На један пут он натуче шешир на главу и рече одсудно:</ 
мраку погоди у коме се правцу крећу.{S} На једанпут му се учини да коњи успорише свој ход.{S} И 
и може бити на руци једноме трговцу.{S} На, тај начин таст је умножавао не само капитале својих 
ове листиће са старих статуа грчких.{S} На скоро за тим дође краљица да посети ту галерију.{S}  
уршум га је погодио управо у котлац.{S} На малу округлу рану текла је густа, црвена крв, градећ 
дарајући опет доктора по колену — а?{S} На крају крајева ипак нешто вреди бити балканиски кнез! 
иљада дуката? зар је то какав новац?{S} На такве се ствари милијуни троше.{S} Шта је двадесет х 
ок њу не упита, — настави госпа живо, — на она мисли да је тако и код мене.{S} Јес!...</p> <p>П 
ао да је тај нож доиста њега погодио. — На очи му се навуче мрак и он се једва држао управо да  
p>Кнез се подбочи пред Лепшом и рече: — На пример, јагње моје?</p> <p>Лепша је била села, она о 
 „Ах, какву сам визиту данас имала..“ — на то је преврнула очи, саставила три прста, пољубила и 
 било играња; земан је кући да се иде — на што су момци и девојке обично одговарали:</p> <p>„Са 
д мужа.{S} Даље је дознала за 3 крађе — на једном месту жена је поткрадала мужу чекмеџе у догов 
 и Ви и Ти, како му кад дође згодније — на само обично ти; пред светом обично ви.</p> <p>...„Та 
последице тровања наступе тек доцније — на то питање одговор би гласио овако:</p> <p>„То дејств 
исине и пада управо њему — Црнојевићу — на темењачу и пече га као да му се ту слива млаз разсто 
ни шта вам рођени мужеви раде!</p> <p>— На прилику? — упита Каја.</p> <p>Тренутак је био згодан 
жавни интерес сваки ваш ћев...</p> <p>— На пример? — пресече га Растислав. </p> <p>Кнез стаде у 
је била села, она опет устаде.</p> <p>— На пример, сећаш ли се кад оно пролетос бејаше навалио  
же у затвору „због династичних ровења.“ На више места за те су ствари били окривљени први и нај 
 то био.</p> <p>„Чувај се јела и пића.“ На он је већ и јео и пио у овој кући, и ти толико пута! 
е и вреко градскога паше слао „девлету“ на француском језику мемоаре о новом стању у Балканији, 
ари шаком по образу да му ухо запева, а на очи му сенуше светлаци.</p> <p>Ово је био прави мушк 
ано и побијено двадесет нових дирека, а на њих натакнуто 20 нових вењера.</p> <p>Правдајући ова 
на коме кључају сви сокови организма, а на том сунчаном жару прекувана, пречишћена, снажна и је 
оћи: јавне зграде украшене натписима, а на њих се угледали и многи угледнији приватни домови.</ 
ане, тек где где засејане брежуљцима, а на обзорју пресечене повисоком косом.{S} Око себе је ви 
 жалбе мужевљеве на краткоћу времена, а на огромност посла, у толико су је мање интересовале, у 
а је како је на махове обузима ватра, а на махове опет целим телом шине је студена језа, и њени 
d> <p>Тек је било 7½ часова из јутра, а на вратима, пред канцеларијом г. министра спољних посло 
чуђење.{S} На соби се отворише врата, а на њима се појави висок, крупан, углађен господин с црн 
он!</p> <pb n="32" /> <p>Слуга отрча, а на вратима се указа средовечан, ћелав човек, средњег ра 
учића од каучука испод кнежеве главе, а на други крај вешали су слику, коју су после онако прик 
 она да прибере ту мисао, ње нестане, а на њено место, дође друга, исто тако мутна и нејасна.{S 
случаја било боја између мужа и жене, а на једном месту жена је утекла од мужа.{S} Даље је дозн 
сле.</p> <p>Лепша узе ходати по соби, а на челу јој се указаше две малене боре.{S} Овако озбиљн 
одмах осети од тога олакшицу у глави, а на трећој облози он већ сведе очи, два три пут се трже, 
 беше почео нешто говорити француски, а на лицу му се сијао подругљив осмех.</p> <p>Кнез се узе 
е како сложно, на половини се замрси, а на свршетку се сасвим збрка и растроји.{S} Али како так 
p> <p>Врата се полако отворише широм, а на прагу се указа осредња, још младолика жена.{S} Иза њ 
ај да који од начелника буде уклоњен, а на његово место нови министар постави кога свог пристал 
<p>Кад Вранчевић паде ничице на мост, а на белим, тек отесаним талпама указа се струја црвене к 
мари.{S} Од писара и не крије цигару, а на практиканте по кад кад богме и навикне: „Брже, брже, 
 у авлију, кришом их провели у башту, а на крај баште потрпали их у затворена, путничка кола и  
..{S} Сунце има подерану ногавицу.... а на небу се срушио свод... бежи... бежи...</p> <p>Зајапу 
прогнају, да династију Косанића збаце а на место ње да дигну пређашњу династију Црнојевића.{S}  
уги, да се рахат могло корачати с гроба на гроб.</p> <p>Незнани вођ застаде, седе на један од т 
па добоша, негде у даљини засвира труба на узбуну, на саборној цркви удари звоно.{S} Нешто мрач 
на начелникова, која се орила као труба на страшном суду:</p> <p>— Ура!{S} Живео!</p> <mileston 
се народ искварио, светитељска се глава на то наљутила и почела трунути.{S} А кад нешто трули о 
маха да онако узгред изазове Растислава на разговор, но кад овај никако не хтеде, пуковник се о 
матрао сам да ја имам толико исто права на престо као и ти.{S} Имам га и више но ти, јер сам ис 
ош су ми цигло два ребра стајала читава на ртењачи, и то ми је била још једина успомена од моји 
 намести столицу управо спрам ње, једва на корак растојања од њених колена.</p> <p>— Ако дозвол 
их образа, без икаквих особитих знакова на лицу, она ничим није привлачила нарочиту пажњу, сем  
а намет, да прстима пипа изрезана слова на мраморној плочи и да окуша, може ли на тај начин про 
је веома потребно да се свикнете понова на улогу да имате једнога свог господара и да се научит 
о жао, да би у ток тренутку била готова на све, само да њега утеши.</p> <p>Стотине најлуђих пла 
олем... ја сам његов роб, ја сам готова на све, па за што ме онда карате!“ ...</p> <p>Јес, Пави 
олности су се веома згодно стекле да га на то свикнемо још одмах с почетка.{S} Док је био малол 
А ми ћемо им роба предати,</l> <l>Да га на снажна плећа прихвате,</l> <l>Да га понесу, да га пр 
му прст горе спрам огледала и питала га на ухо: види ли то и то, нашто је он одговарао мрдањем  
ав извуче из џепа бележник, прелиста га на једном месту застаде.</p> <p>— Да, знао сам да има ј 
и из џепа завијутак хартије и положи га на сто. — Ево, ово су писмени докази, које већ знате —  
Обукли му војничку униформу и извели га на параду.{S} Светина је јурила.{S} Скакали су један др 
ваља живо пратити и непрестано имати га на оку.</p> <p>У сред овог разговора Ратко примети, как 
ла, она ће му показати пут и одвести га на надлежно место.</p> <pb n="585" /> <p>Кнез се дуго п 
 хлеб, што му бејаху послали, и баци га на сто; вишек извади, и претећи њим рече: — Море, нека  
залудни, ја извадим револвер, метнем га на сто и подвикнем, да овде нема шале, овде лежи онесве 
 тело ђенерала Врбавца.{S} Носили су га на рукама његови другови министри, који су овим указали 
b n="275" /> младићу ни откуда ни трага на јава.{S} Тако и оста...</p> <p>Преобучени жандарм Јо 
колено, но она се изви и седе крај њега на диван.</p> <p>И он је био узбуђен.</p> <p>— Моје јаг 
питања Лепшина.</p> <p>Она седе до њега на диван и, трљајући га палцем по челу, рече му озбиљно 
 никоме ништа не дугујем, ја ни од чега на свету не презам, ја немам ни једне тајне за коју бих 
p> <p>Ђенерал застаде, као да се нечега на један пут сетио, но брзо опет продужи.</p> <pb n="33 
о да вам је тешко трпети да има ма кога на свету, коме сте и ви чим год обавезни, и коме и ви д 
му отворено и искрено каже, има ли кога на свету који би јој у овом тренутку био ближи к срцу н 
и под уплив какве веште жене!{S} С тога на ту страну треба особито пазити, и тај утицај сачуват 
 тиранија, а подметута је династија, да на њена леђа падају сви ударци народног незадовољства,  
век који се толико занео за мислима, да на речи и не пази.</p> <p>— Пропали смо ми с тога што т 
и Растиславу је постајала све лакше, да на млада кнеза дејствује, да га расположи за се и да му 
то би онда морало бити удешено тако, да на њега, <hi>ни у ком случају</hi>, не може пасти никак 
сећао лупање њенога срца тако близу, да на махове није могао разазнати да ли је то њено или њег 
нерала Врбавца, и сад чека повесника да на њу стане, и достојно описавши његова дела преда пото 
ло се да закажемо слугама и чобанима да на трла и по колебама у шуми никога не примају ни дању  
ње ваших рођених слика, и старате се да на место кнежеве слике свуда дође ваша.</p> <p>- Г. Рас 
раћа их једне по једне, старајући се да на растанку свакоме рекне по што пријатно и љубазно.</p 
ила готова да истрчи на раскрсницу и да на све четири стране света громогласно довикне и објави 
следње речи.</p> <p>Врбавцу се учини да на његове речи: „па читав муж“, његовој жени плану прек 
ужи рука и плод убере.</p> <p>„Држим да на толико могу рачунати код својих пријатеља, међу који 
осећаје његове, а то је једини начин да на миру остави крупне државне послове.{S} Сем тога, так 
час доживео у гробу.{S} Он је осећао да на њему трепери сваки кончић живаца, у глави му је било 
е путовао сухим.{S} Одлучено јо било да на путу пробави 25 дана и да обиђе југо западне крајеве 
г дана догоди нешто што је сведочило да на њега не гледају више као на дете.{S} Нашло се полити 
а пашанца.</head> <p>Прича се о вуку да на човека никад неће насрнути кад је сит, и то је сушта 
о је право, ако хоће и дужност, да пада на сваки цвет који <pb n="452" /> му се допадне, да пиј 
—</p> <p>— Којешта, све ти којешта пада на памет!{S} Како би ти себе сравњивала с мртвацима!</p 
и да дејствују тако да никоме и не пада на ум да је то од отрова.</p> <p>„Тако су Борџије знали 
мо у Звониград — рече он благо - а сада на путу молио бих вас, да се не одвајате од мене због с 
има.“ А чијим очима, молим, гледам сада на ствар?{S} Туђим, је л те?{S} Научили ме, је л те?{S} 
век грози и преза.{S} Проста маса гледа на престо с неким страхопоштовањем.{S} Ја сам био слобо 
врати на питање како српски сељак гледа на чедност и на односе између мушкиња и женскиња.</p> < 
ни је сасвим јасно како наш сељак гледа на те ствари.{S} Горега од себе гони и неће му опростит 
ор.{S} Рачунали су колико имају изгледа на спасење.{S} Жика се вајкао што немају по један војни 
и и он, он с много већом жудњом погледа на твоју круну, но што сам ја то икад чинио.{S} Само шт 
усије, која тако исто халапљиво погледа на Цариград.{S} И ко зна докле би се сад шириле међе Ба 
 — рече доктор.</p> <p>- Гори се угледа на бољега.{S} Кад кнежеви тако газе образ, шта је стало 
 жагор многих гласова.</p> <p>Овда онда на прозорима се укаже по каква црна човечија сенка, зас 
один, и пође полако преко собе, па онда на један пут плану.</p> <p>— Но, чекај да видиш, дете,  
о.{S} Све их је миловао, љубио, па онда на једанпут узе плакати.{S} Прво су му само текле сузе, 
 у смишљању зала, кад се већ једном ода на тај пут и занат.</p> <p>„Познато је да у Русији пост 
з.“</p> <p>И за што све то?{S} И откуда на један пут све то?{S} Како то дође?{S} Нема одговора. 
аш ово дана.{S} Једна постарија госпођа на један пут се разболе.{S} Зове једног лекара, другог, 
а сам да ти кажем....</p> <p>Но госпођа на један пут застаде, поћута, као да се предомишљала шт 
ал — Она ми спава!{S} Као узабрана ружа на узбурканим и запенушеним сланим таласима морским, -  
анинску косу, која се без прекида пружа на пространству од неколико часова, па се почели спушта 
улогу.{S} Он подиже обадве руке, показа на гомилу свештеника, па, погледајући час у кнеза, час  
 те фијоке и ја имам кључ.— Кнез показа на длану малу кутију од плиша.{S} Писмени докази за ваш 
вор да би задржала <pb n="457" /> кнеза на јаузну, али он никако није хтео остати.{S} Правдао с 
би желело ништа друго, но да види кнеза на челу народа, где се јавља као истински вођ свога пле 
у историју, који је такође пратио кнеза на овом путу, за сад је јахао у непосредној близини кне 
адски конзервативци, да придобију кнеза на своју руку, а Растиславу да поткопају углед и повере 
равник! учеван човек!...{S} О! п.... ја на његову науку, кад он учи једну оваку вашљивицу да не 
, гладна и жедна...{S} Свет!{S} П... ја на тај свет!{S} Он ми је бајаги поштенији!{S} Последња  
p> <p>— Па како је онда то могуће да ја на сну видим баш оно што би од прилике морао видети и н 
Море, нека се они добро чувају да се ја на њих где год не намерим, а они ће, бога ми, ево ово д 
{S} Ја хоћу једном да знам: седим ли ја на балканијском престолу по праву наслеђа, но заслугама 
д кога захтева какав рачун, само сам ја на плацу.{S} Извео <pb n="199" /> ме па „г. начелник, ш 
вих доказа.</p> <p>Прелазећи с догађаја на догађај и с личности на личност, између Лепше и Мути 
 Ово свакако не може остати без утицаја на даљи рад у корист „законите династије.“ У опште, при 
ећа беснила и једног дана доиста добија на сред улице стрелицу у леђа.{S} Знати да ћеш кроз нед 
p> <p>Тако је млада кнежевина Балканија на један пут изгубила крунисана поглавара свога.</p> <p 
ало, тискало и некуда журило.{S} Капија на дворској авлији изгледала је као лето у кошници.{S}  
к, да те чекамо? — упита госпођа Софија на вратима.</p> <p>— Чекајте, до један, један и по најд 
 са собом однесе све, и ону срећу, која на један пут као да беше слетела с једне лепе звезде, и 
 које су подједнако добре, кад је свака на свом месту и кад се свака на време употреби.{S} Као  
д је свака на свом месту и кад се свака на време употреби.{S} Као што има људи који не верују н 
м човека, знам шта му мисли свака длака на глави, а ви ми причате шта вам је ко поручио и шта к 
 су писма цртала чича Милоја као човека на кога је ваљало припазити, пошто је по предању наклоњ 
о главу, а фрајла само да седи, да чека на готово и да чува своје поштење.{S} Учуваћеш се, док  
} Но момак му примети: да господин чека на пољу на <pb n="270" /> одговор, да је за путом, и мо 
а!{S} Сирота моја жена!{S} Она још чека на ме....“ Затим се окрете кнезу. — Кнеже, заклињем те  
га кључ и рече му да изађе и да причека на пољу.</p> <p>Кнез и ђенерал остадоше сами.{S} Неколи 
веде право у будоар где га гошћа дочека на ногама.</p> <p>— Немам потребе да вас представљам, ј 
ненадно бану срески ћата Срећко, навика на онај свет и разагна га; избруси хоџу и нареди му да  
 деца, дићи ће се <pb n="638" /> повика на целу фамилију, гониће их на сваком кораку.</p> <p>—  
 кнезу се учини, да је ово просто слика на платну: али наскоро примети, да се та слика миче, а  
Јес, може бити баш оне и гоне пуковника на оваке мрачне помисли.{S} Можда се он осећа увређен,  
и виши чиновници испратили су покојника на колима до саме костурнице.</p> <p>Сутра дан службене 
 игру, Пава Крсманова, најлепша девојка на сабору, ни пут се више не ухвати у коло од <hi>кад к 
је учинио све што треба и да је девојка на пољу.</p> <p>Разјарен чича викао је очајно.{S} Из ње 
аласима морским, - тако ми се она љуљка на срдитим и хучним таласима грка живота људска.{S} А к 
сао, која је као муња укрстила с истока на запад и са севера на југ цело балканско тропоље; мис 
њаше и последња кола и њихова се треска на скоро изгуби у даљини, широка кантарска улица остаде 
ђул-башћи, као но ти једра зрела јабука на витој гранчици, така си, бива, ти.{S} Ко год мине кр 
ачкој, облој, дивној, као најлепша рука на каквој старинској грчкој статуи.</p> <p>Гошћа се још 
, играо се, потезао, дрмао док се пушка на један пут окине.</p> <p>- И ју, ју — рече госпођа и  
прозоре на улицу и јарко је осветљавала на приличној даљини.</p> <pb n="283" /> <p>А овда онда  
уће.</p> <p>Што је Мона више наваљивала на своје гошће да не претресају Лепшу, то се о Лепши <p 
пази.</p> <p>„Та би справица избацивала на даљину од 10—15 корака малу, шупљу, челичну иглу, на 
су се танке ноге омицале, они су падала на колена, устајали, опет запињали и опет падали.{S} На 
невидовна беда“ те у мало није страдала на правда бога.{S} Ево шта се десило.</p> <p>О св. Сави 
оносно ишла, и како би с висине гледала на своје другарице и пућила уста, а како би другарице с 
одлази одавде, сад је страшљиво гледала на Синђу и стрепила да јој ова опет не понови отоичње р 
екаку француску књигу, што је ту лежала на огледалском сточићу.{S} Врбавац је ходао.{S} Један б 
та и срећна останућа,“ галама се дизала на све стране.</p> <p>Боја са својима окрете месту где  
 и од саме младости, која се њој сијала на образима.</p> <p>— Ствар је озбиљна; о њој не смемо  
 која се као у колевци полако љуљушкала на меком кадивеном узглављу, с полузатвореним очима, он 
есном оку једна се суза полако скупљала на затвореној трепавици, бивала је све већа, све већа,  
извлачила из хрпе хаљина, коју је имала на себи, скидала је једну по једну ствар и бацала је пр 
снама.{S} Цела појава његова није имала на себи ничега особитог.{S} Лепушкаст, пријатан шипарац 
убавне историје, где је чаршија узимала на нишан кнежеву личност, Врбавцу је годило ово вучење  
ре.</p> <p>Ова промена одмах се познала на кнезу.{S} Место пређашње бујности код њега сад беше  
 дивне одаје; али кад је понекад сањала на јави да је царска кћи; па замишљала како би наместил 
ор једне гомиле радника, која је хитала на посао.{S} Избуђени врапци цвркутали су на крову, оче 
лика народна скупштина, која се састала на месец дана после „катастрофе“, изабрала је за кнеза  
 синоћ најсрећнија, она се сада осећала на дну мрачне, страховите провалије без изласка.</p> <p 
овека, кога је династија Косанића дигла на висину, а он ту висину употребљује да обори ту исту  
авља ми, ћеро.{S} Зар би ја тебе навела на какво зло.{S} Толико ми било зла мојој Стани, колико 
еђу стегнуте мишице.{S} Лепша је седела на дивану, обузета читавим ројем изукрштаних мисли.</p> 
 никаква успеха.</p> <p>Лепша је седела на отоману, у пола окренута зиду, са шакама на дицу.{S} 
каква гадна животиња таква облика, Јела на једаред трже руке себи и жестоко скочи...{S} Она ско 
 столице, па је сад између столица села на земљу.{S} Тако увек пролазе шерети, који траже ћара  
бала достигла свој врхунац, она је била на свом зениту; ту је још сијала и трептала неко кратко 
Ђенерал се горко насмеја — Пала ми била на ум луда мисао да водим дневник о свему што се односи 
ко имаш шињел и шајкачу.{S} Док су била на окупу само 2—3 села, и свако се село држало одвојено 
уди из удаљених села, потера се разбила на гомиле, тако да је сада најлакше увући се у гомилу и 
о просту измишљотину, или их је сводила на њихову праву вредност; каква гомилица младих људи, м 
p> <p>Тако је сад госпођа Мона излазила на глас-као жена „веома на свом месту“, и бар у извесни 
{S} Али личност му никако није долазила на ум и он брзо напусти то размишљање.{S} Затим узе паз 
шко; уста му се болно и жалосно укосила на једну страну, а крајеви усана повели се доле, као он 
ог дана видате је а она се опет вратила на прву меру — она је опет обична девојка.{S} Цело село 
p> <p>Гошћа се још не беше ни наместила на маленој софи, кад се наједанпут из даљине зачу јака  
јачу буру која би га оборила и спустила на земљу, да преда вечном одмору своје уморне кости, св 
гнуто у десној руци.{S} Лепша је личила на статују.{S} Кнез Мутимир, зачуђен, застаде у ходању. 
огромној перјаници, која је више личила на пласт сена но на перјаницу.</p> <p>Виле су обично би 
т пуних година његова нога није крочила на балканиско земљиште — за што би, дакле, овај свет им 
"52" /> Она се од рана детињства свикла на све суровости живота и схватала је свет веома реално 
 своју особину пословицом: „пусти петла на буњиште он ће скочит, на огњиште.“ И какве сте нужде 
шћу спрам лепих младих људи била изашла на незгодан, донекле управо на скандалозан глас.</p> <p 
, из велике Крсманове куће бејаху дошла на ову светковину још и два сина Бојина, старији Радова 
људска, која ни у гробу људе не оставља на миру!{S} А бар из гробова јасно се види, како је жив 
томану, у пола окренута зиду, са шакама на дицу.{S} Кнез је стајао мало даље код прозора и кад  
ла.{S} Бабетина је, са затуреним рукама на леђа, ходала по соби и цалала:</p> <p>„Погледај ти г 
о пакосан израз.{S} Са затуреним рукама на леђа, крупним корацима она је мушкобанасто ходала по 
испруженим ногама, с прекрштеним рукама на прсима, са затуреном главом Врбавац је <pb n="299" / 
ао блед, изможден, с искривљеним цртама на лицу, с раздрљеним, вином поливеним мундиром, са згу 
та, средовечан, плећат, с оштрим цртама на лицу, избријане браде, а повеликих бркова.</p> <pb n 
> <pb n="229" /> <p>Кад приђоше вратима на прагу се указа господин, који их дочека с осмејком.< 
опадале с ормана, при отвореним вратима на будоару, у соби на којој је један прозор стајао отво 
ти у ред своју одећу, она јурну вратима на која је ушла у собу.{S} Врата су била закључана.{S}  
на главу, па, махнув раширеним, прстима на њега, рече:</p> <p>„Их, баш си глуп, бога ми си као  
тило преко целог чела, а у слепим очима на махове <pb n="648" /> га је јако штрецало и севало.{ 
а Мона излазила на глас-као жена „веома на свом месту“, и бар у извесним вишим круговима њено п 
 рођене владе.{S} Давато му је три дана на промишљење, па ако је вољан, онда првога понедеоника 
уна је и болела и није она физичка рана на глави, али ова душевна рана на срцу, да је одмах на  
чка рана на глави, али ова душевна рана на срцу, да је одмах на првом кораку наишао на гадне пр 
акнуло кад би сад било кога да је нагна на једно или на друго.{S} Она, која је мало час била ре 
нинских коса што су се, наслоњена једна на другу, скрећући неправилно час лево час десно, низал 
е, али речи редом долазе једна по једна на језик, али пре но што се језик и макао да их изусти, 
балканске и будећи обамрла срца народна на нов живот, на јуначку борбу, и на светлу победу...</ 
каква зла.{S} Тако си и ти амо доведена на закла...</p> <p>Хоџа не доврши свој говор.{S} У који 
 бити места кнежевој наложници; осуђена на вечито удовање, јер ко ће се оженити кнежевом милосн 
дне.{S} госпођа Мона, немарно испружена на огромној љуљушки клацкала се полако, дремушећи, час  
/p> <p>„Те нека се зна, и нека с колена на колено слава наша оде и до најдаљих потомака, да је  
ун је само слегао раменима и од времена на време дубоко уздисао, док на једаред не скочи.</p> < 
 у знак одобравања, додајући од времена на време.</p> <p>— „Наравно“! — „Да богме“! „Разуме се, 
да живиш.{S} Можда ће ти некад успомена на овај догађај бити тешка; можда ће ти сећање на све о 
ли може познати која су она два писмена на кутији.{S} Враничић примети да су три а не два писме 
о игда може.</p> <p>Јела оста наслоњена на зид, с поклопљеном главом на рукама и продужи своје  
 Ја сам био однео гибаницу и тикву вина на трпезу где су седели старији људи, <pb n="203" /> ка 
т.</p> <p>Кнез Мутимир дочека господина на вратима, пријатељски му стиште руку и упита:</p> <p> 
се запрепасти кад виде да јој је хаљина на прсима сва раскопчана.{S} Није могла појмити како се 
е право у Орловац, где је сад скупштина на окупу; ту ће се јавити и поднети писмо од царева, и  
не тако, да се госпа чисто трже.{S} Она на једанпут изгуби цело своје војничко држање и заборав 
страних дворова.{S} Без сигурна наслона на поштену групу родољуба, који гледају на догађаје из  
елена одећа сад изгледала црна и мрачна на месечини.{S} Још даље поглед се губио у нејасној мас 
анса, препорођења, повраћања и угледања на стару грчку и римску класичност.{S} Али све то још н 
оворио, бићеш сачуван од мрачних сећања на овај догађај.</p> <p>Ђенерал је говорио на одморке.{ 
 гадне преваре и ниска лукава подвођења на заседе - то је била рана под чијим се боловима Перун 
прилике.{S} Поглавито је свраћала пажња на ове две околности:</p> <p>Кнез је млад човек, код ко 
 Жики није ни на ум падало да што сумња на Милоја.{S} Боже сачувај!{S} Али од самога почетка Жи 
олим те!{S} Ево строшио ми и два обртња на ртењачи!</p> <p>— Мирни будите! зачу се промукао гла 
рече кочијашу да крене мало на више, па на једно педесет шесет корачаји да стане под какав багр 
.“ Тако „није могуће, није могуће“ — па на томе и остане.{S} Спасе га баш то, што учини оно што 
них звездица, те заједно с њима просипа на земљу меку, благу, чаробну светлост, што опија душу  
шапута Тодорика.{S} У томе се зачу лупа на капији, а после и позивање газда по имену.{S} Тодори 
ко увек пролазе шерети, који траже ћара на обадве стране.{S} Дабогме!{S} Хоће жена и да има кне 
 укрстила с истока на запад и са севера на југ цело балканско тропоље; мисао, од које су се пре 
ко како он хоће.{S} Ево најбоља примера на вама самима.{S} Ви сте данас сви окружни начелници,  
иђа.</p> <p>Доктор и нехотице затрепера на столици и осети да му целим телом прође нека језа, н 
ак нећу изаћи докле год не дам одговора на постављена питања.{S} Овај човек сврати ми пажњу на  
је живе, немирне очи.{S} Обадва прозора на пространом салону била су отворена и свежи пролетњи  
тала од капиџика до капиџика, с прозора на прозор, из улице у улицу. „Убијен књаз, убијен књаз! 
 дам одмора, после многогодишњих напора на власти.{S} Хоћу да пробам мало како иде рад и с друг 
једнога од главних политичких агитатора на томе крају.{S} И капетан је морао попустити.{S} Мини 
љуштала, силовита грмљава још се с часа на час проламала, али све то одлазило је некуд у даљину 
ћа расли су с дана у дан, управо с часа на час.</p> <p>Ратко је из прикрајка проматрао све ове  
> <p>Кад је било тачно 10 часова, врата на дворани широм се отворише и кнез уђе.{S} Одмах за њи 
а дала својој љуљушки нов покрет, врата на дворани полако се отворише и на њима се указа висок, 
зусти пола последње речи, побочна врата на соби одскочише с треском.{S} Писар Срећко упаде у со 
е чекању отворише се полако задња врата на соби.{S} Висока, средовечна жена, гледајући преда се 
; сами велите да сте јутрос нашли врата на спаваћој соби затворена изнутра, а велите да су и пр 
 n="56" /> врати), кочијаш залупи врата на колима, скочи на козла и ошину добре коње.{S} Калдрм 
Заре се наже преко кнеза и отвори врата на колима.</p> <p>Црна прилика крочи с поља и уђе у кол 
ен кочијаш слете с козла и отвори врата на колима, из којих се појави млада женска, стасита, ле 
 десетак минута, Мона опет отвори врата на будоару и викну кнеза.</p> <p>— Лепша мора кући и то 
али немаде кад, јер баш у тај мах врата на дворани ширимице се отворише, а лакеј гласно узвикну 
дело се да спава.{S} На један мах врата на његовој соби отворише се тихо и нечујно, а две црне  
ова Светлост кнез Мутимир.</p> <p>Врата на будоару била су отворена и кнез, како ступи у дворан 
али.{S} Ветар који је још пре по сахата на махове подухивао, сад беше престао, као да се повука 
мотке којима су гонили мајмуна с дрвета на дрво, док се овај најпосле не дочепа баштенска зида  
истак, сваки лептирић, што лети с цвета на цветак, свака тичица, што се, у сладосном заносу, уљ 
t="subSection" /> <p>Скачући с предмета на предмет, пролазећи од општих на приватне, и од прива 
еза баш најбоља опомена да му ваља бита на опрезу.{S} Чим су се наши конзервативци овде нешто у 
</p> <p>— „Је ли, мајка, ти ниси срдита на ме, је ли, ти волеш твога Никицу, ти му све прашташ? 
 Мутимира, да је његов избор пао доиста на лепоту, пристојну крунисане главе).{S} Кнез је без з 
они се и оде. </p> <p>Кнез Мутимир оста на сред себе, гледајући у врата која се за Растиславом  
шити ни једне речи.{S} Имате пет минута на промишљање.</p> <p>Кнез извади сахат, отвори га, заг 
 не разговорим.{S} Осећам много што шта на души што ваља да ти кажем.{S} Учинићеш ми ваљда ту п 
 он за тим, и као човек који нема ништа на души, а уверен је у своју невиност, упути се право о 
смрти ништа не отима, да се од ње ништа на силу не узима; она по <pb n="601" /> вољи прима и по 
ита кнез.</p> <p>Пава не одговори ништа на ово питање, но само порумени.{S} Кнез понови исто пи 
аучешћем.</p> <p>Кнез не одговори ништа на ово питање.{S} Он се саже и прошапута Зару на ухо:</ 
за помоћ.</p> <p>„Јамачно каква несрећа на води“, примети Жика у себи.</p> <p>На скоро затим Жи 
говом лицу било је нешто што те подсећа на мрак.</p> <p>Како уђе, он се упути Растиславу.{S} По 
м одмах изашао, он не виде више младића на улици.{S} Пође да га потражи навири у побочни сокак, 
езгоде само у томе, што би било тешкоћа на случај да се кнез узјогуни, па не хтедне лепим начин 
у, уљуљкана својом рођеном песмом, њиха на грани, или јури кроз неизмерне ваздушне просторије,  
Звониграда, у једној од последњих улица на дунавској страни, још су се светлили прозори на мало 
 стајао је велики долап, с пуно ситница на њему.{S} У копрцању, Лепша одупре ногом у тај орман  
 <p>Растиславу не мрдну ни једна цртица на лицу.{S} Он остаде хладан, озбиљен, скоро натмурен.{ 
и нешто кажем.</p> <p>Доктор узе старца на страну.{S} Подуже су шапутали.{S} Махом је говорио д 
о не — само ако.....</p> <p>Неко закуца на врата.</p> <p>Доктор притрча и отвори.</p> <p>На вра 
је самога ђенерала, да се ствар не веша на велико звоно, но да све остане у најужем породичном  
>Кад кнез заврши овај свој узвик, Лепша на један пут осети да ово није обично љубавно ћаскање;  
ти питање најозбиљније — одговори Лепша на кнежева наваљивања.</p> <p>Но њему као да није било  
и саме речи.</p> <p>Прво проговори гроб на коме је кнез Мутимир мало час седео.{S} После дубока 
е то зна?{S} Ма како да га је Растислав на то наводио, младић је увек одговарао: „Што ће то; то 
до био укротитељ људи?</p> <p>Растислав на ове речи погледа Ратка и подуже га је гледао, али му 
и без притиска, где владалац лежи мртав на столу, и то још убијен владалац!{S} Ко је радио друк 
ilestone unit="subSection" /> <p>Изишав на капију она два младића одмах пређоше на супротну стр 
 очима некога тражи.{S} И доиста, дошав на сред дворане, он угледа кнеза и Кају у углу, готово  
бема рукама спуштену завесу, и наслонив на хладно стакло своје усијано чело, упре поглед на пољ 
...{S} У осталом, господо, ја сам готов на све.{S} Овај дом, у коме се ми саветујемо (Преседник 
дила један чуперак, који се беше остраг на глави подигао, она се окрете мужу, узе га опет за ру 
олебу, први ближе огњишту, други остраг на трупац где је мало час седео чича Мунтијано.</p> <p> 
 чистом седином, белом као најбељи снег на планини.</p> <p>А око ње пуно плавушастих и црномања 
 дошао главе, седели су један до другог на дивану и разговарали се топло, искрено, <pb n="325"  
на ту страну, те седоше једно до другог на диван...</p> <p>— Међер није празна фраза кад се гов 
з и лепа Пава седели су једно до другог на канабету.{S} Он узе њену десну руку и мету је себи о 
 вешто згурну низ степенице прво једног на другог, да се за тили час обојица нађоше на земљи.</ 
, те му с тога веома пријатно пада, кад на себи види ма какве знаке, по којима с правом може ре 
мислим у себи и хтедох се уклонити, кад на један пут кнежева уста узеше мрдати.{S} Он диже руку 
о заврши свој говор баш у тренутку, кад на његовом великом старинском часовнику кукавица гласно 
 се већ давно био скрио у помрчину, кад на балканијској страни плану на самој обали велика букт 
исте....</p> <p>Ђенерал диже руке и кад на десној шаци опази мало крви, он се чисто трже и стра 
> <pb n="669" /> <p>Нису много ишли кад на једном, на двајестак корака пред собом, опазише гоми 
и лампу, јер ће дуже седети.</p> <p>Кад на Врбавчеву капију истутњаше и последња кола и њихова  
 ћутећки је слушао.</p> <p>— Још ономад на ноћ позван сам хитно к вама; рекли су ми да сте озби 
 већ близу 40 часова.</p> <p>Још ономад на ноћ, било је већ близу 2 часа по поноћи, кад су изне 
а да његова, до јуче још црна коса, сад на један пут почиње нагло белити, а после и опадати.{S} 
век било тако <pb n="537" /> мирно, сад на једанпут настао некакав неред, нека трка, хука; где  
прегнути 4 коња.</p> <p>-— Видећеш, сад на првој станици, рече кнез с осмехом, мењајући нагло р 
о с јаком афектацијом и мимиком.{S} Сад на један пут он проговори гласно, чисто цикну и јурну н 
 Нису ваљда веверице. — Зар књаз па сад на дрвету да спава!</p> <p>— Знам, књаз, али нужда зако 
 презати од његове љубави.{S} Лепша сад на то одговори мирно, да би све то било тако да није је 
 Но то сад није главно.{S} Друго је сад на реду: мени треба пара.!</p> <pb n="417" /> <p>— Пара 
тимир са своја два пратиоца нађе се сад на уласку Ташмадена.{S} По среди се пружала округла, до 
сте још у понедељак заспали: ви сте сад на ногама, али ви ни сад још нисте потпуно будни.{S} То 
Учини му се чудно што ли се то кнез сад на један пут сети устава и поче се срдити!</p> <p>А кне 
није сметао.</p> <p>Тако је дошао и сад на ову светковину.{S} Своју „престоницу“ био је подигао 
у и да прође забадава, Синђа изручи сад на један пут све — и баш то, за што би се могло мислити 
жуљио.{S} И ја мислим кад би отишао сад на алеју, онде где су ме синоћ ухватили, јамачно још би 
бичним и познатим средствима.{S} Но сад на један пут као да су им та средства постала недовољна 
аки покрет, сваку реч Павину.{S} Но сад на један пут она се чисто измени; њено лице доби нов, п 
 стакло своје усијано чело, упре поглед на поље.{S} Пред њом је зијала мркла, црна ноћ.{S} Она  
место и седе крај кнеза.{S} Баци поглед на бледо, непомично лице кнежево, које је са затвореним 
.</p> <p>Говорећи то, Лепша баци поглед на куверат у коме јо била слика.{S} На једаред узвикну: 
и ађутант кнежев, крадимице баци поглед на успавана кнеза, приђе на прстима неугледном човеку и 
у главу.{S} Лепша крадимице баци поглед на њега и виде га како на махове уздиже рамена и стреса 
влије, чешући се и зевајући баци поглед на звездано небо и прошапута — „Валимо те, боже! тек ак 
лед, и кроз један пропланак баци поглед на оближње брдо и у узе га разматрати пажљиво.</p> <p>— 
ки кавеник.{S} Пуковник баци лак поглед на ове момке, обиђе их и оде даље.</p> <p>Кад се пуковн 
году бацио би по који крадимичан поглед на кнеза. </p> <p>Тако прође десетак минута.{S} На једа 
>Мона отвори очи, баци летимичан поглед на господина, па брзо опет зажмури.</p> <p>— Не спаваш? 
вих кћери Евиних и нехотице отео поглед на ове снажне, мускулозне, голе људе, то се на послетку 
о шапну на ухо, доктор баци брзо поглед на кнеза, рече: „имате пуно право, г. намесник,“ опет с 
остадоше као укопани.</p> <p>На једаред на средњем отвореном прозору на горњем спрату указа се  
ка, већ заборављена песма:</p> <p>„Хајд на лево, браца Стево!“</p> <p>Начелнику узеше мрдати ус 
имети.</p> <p>— Ако кнезу падне кад год на ум да награди ову услугу, нека се сети сиротице Јеле 
кушавали су још да склоне главу куд год на страну од удараца, а кад ни то нису могли, они само  
Јес, то би све било лепо да сте где год на каквом пустом острву.{S} Али на жалост тако није.{S} 
евности говорио ми је да ни један народ на свету нема толико духа, појезије, досетљивости, хумо 
унава се чује неко запомагање, а одовуд на нашој обали указа се некаква велика ватра.</p> <p>Вр 
повест старцу, што сеђаше у углу колебе на ониском трупцу.</p> <p>Стари Влах оде да разгледа об 
саму главу своју.{S} Јер, кад се оставе на страну лепи снови и љубичасте маште, истинска, суров 
 људи?</p> <p>- Јесам!{S} Ето их обадве на мом столу.{S} Хоћете ли да вам их покажем? — рече кн 
вљеним мрштењем.{S} Ове жалбе мужевљеве на краткоћу времена, а на огромност посла, у толико су  
оку.{S} Каква срамота!{S} Да нас полове на леглу као зечеве!...</p> <p>— Шта?{S} Па да нас не б 
л се врати дивану, седе, ослони лактове на колена, узе главу међу шаке и дубоко се замисли.</p> 
ево и поче се окретати све на лево, све на лево.{S} А начелнику Вујадину од некуда изненада пад 
ед помаче у лево и поче се окретати све на лево, све на лево.{S} А начелнику Вујадину од некуда 
шује посао, пошто до зоре мора бити све на нокту.</p> <p>Тодорика пробуди слугу и посла га да п 
ће тице небесне, у лету отроване, мртве на земљу падати.{S} Отруј мржњом све што је у теби, на  
 рукавом, помери се два три пута с ноге на ногу, па, отежући реч по реч, каза хоџи ради чега је 
ладићском гипкошћу и, прекрећући с ноге на ногу своје гојазно тело, удали се.</p> <pb n="294" / 
лива у руку.{S} Сад му се још јаче даде на смех онај израз ћелавог господина: <hi>њокалица</hi> 
еном јастуку, што му га о имендану даде на „презент“ госпођа Митра, и све му се чини као да му  
ама, он упита сељака откуда му сад наде на ум то име Перун Црнојевић, и зна ли он ко је тај чов 
бадве стране исказане су још лепше наде на будућност.</p> <p>Кад један другом нису имали више ш 
 пуче пушка.{S} Враничић се сроза, паде на колена и обема рукама грчевито се ухвати за ограду о 
посрте.{S} Шоља му излете из руке, паде на застрт патос, откотрља се чак под сто, али се не раз 
кушења, и Перуну, а нарочито Жики, паде на ум да ту у близини остаје мртав човек, али ниједном  
елнику Вујадину од некуда изненада паде на памет некаква старинска, већ заборављена песма:</p>  
ал још лежао у заносу.</p> <p>Жена паде на њега и узе цвилити, но кнез је опомену да се уздржав 
 твој чукундеда, но откуд теби сад паде на памет Црни?</p> <p>- А да против кога смо се овако п 
е није могао начудити како њему не паде на ум да одврати кнеза од те будалаштине.</p> <p>Заре у 
еха, док најпосле једном лекару не паде на ум да је госпа много година употребљавала белило, (с 
 скреса је и један сељак из потере паде на земљу мртав; земља га жива не сачека; погођен је био 
ви, па је опет малаксало упусти те паде на диван.{S} Дубоко уздахну и простења као тешки рањени 
ена прилика кнежева посрте назад и паде на узнако.{S} Међу тим Кугић умочи десну руку у крв и и 
 најлакше извела Паву, Синђи првој паде на ум да је изведе доле у поток, где оно хоџа погађа.</ 
 других којих врата.{S} Поглед јој паде на заклоњена врата, кроз која се удалио млади господин. 
, заједно са својим драгим теретом паде на кадивени отоман....</p> <p>И сама опијена страшћу, Л 
 обадве руке, а глава му малаксало паде на прса; он изусти полако, очајно.</p> <p>— Мрзи, мрзи, 
а да му каже откуда му на једанпут паде на ум то тако ретко име Перун Црнојевић, код толиких др 
 помену хоџу окретном Срећку одмах паде на ум мисао како би се и хоџа могао згодно употребити у 
реничке нихилистичке дружине, које раде на буни и преврату.{S} У својој борби против власти ти  
дорика, онако распојас и босоног, стаде на сред авлије, чешући се и зевајући баци поглед на зве 
 један пут нешто предомисли, он застаде на сред дворане и рече гласно: — „Слободно.“</p> <p>Вра 
 <p>— Видећи да пуковник одмах пристаде на цену Ката се поправи:</p> <p>— Сто жутих дуката лек. 
S} Твоја тешка мудровања већ су ми овде на врх главе, иди одавде....</p> <p>— Ја ово не говорим 
е где ће све видети, но да дремају овде на утрини.{S} Не пуштајући кнежеву руку, црна прилика п 
 искоче грдни лишајеви, и то неће нигде на другом месту, но само по лицу, по носу, око очију и  
а чича Милоја, али њега не бејаше нигде на домаки и на догледу.{S} Перун се брзо опорави: рану  
и збркало древне класичке грчке погледе на природу људску и на односе између мушкиња и женскиња 
 гроб.</p> <p>Незнани вођ застаде, седе на један од тих гробова, па позва и кнеза и његова прат 
примаче ногом сниски кадивени пуф, седе на њега спрам кнеза и жене, опре лактове о колена и узе 
кадрон кнежев, који обично никад не иде на пут цео, има нарочито одело, лепше но у остале војск 
 брзо; знам нешто мало и ја како се иде на јуриш, али ово је све превазишло.{S} Кад пре уграбис 
незу.{S} Он га немарно разви и кад виде на врху револуционарни знак — печат на коме су представ 
но и упалио буктињу, да пострадали виде на коју страну могу изаћи.</p> <p>Враничић набра чело.{ 
ио право на широке степенице, које воде на горњи спрат, где су сад биле одаје кнежеве.</p> <p>О 
шта друго до црвена вода.{S} Круне роде на дрвету, које је крвљу заливано.{S} Престоли су столи 
 опростити, ако му у једној ствари буде на руци.{S} Ствар је лака и проста.{S} Мало час доћи ће 
али, чуше где општински биров виче људе на састанак.{S} Сви се зачуде шта ли то може бити и как 
а потражи навири у побочни сокак, изађе на чаршију; упита двојицу што су ту на углу разговарали 
 испратило капиџика.</p> <p>Лепша изађе на улицу.{S} Било је ведро, свеже, прилично хладно прол 
је освести.{S} Она се на један пут нађе на сред собе и грдно се запрепасти кад виде да јој је х 
адаћа да се у овако тешком времену нађе на челу државних послова, он сматра за свету дужност да 
авио свештенички чин, г. начелник пређе на просветну струку:</p> <p>— Оно је г. Ђуро, директор, 
г. ађутантове куће.{S} Изглавила гвожђе на прозору и спустила се с другог спрата.</p> <p>За Зар 
 подручност.“</p> <p>После као да наиђе на њега нека сумња, да л’ баш и они спадају. — Спадају, 
це баци поглед на успавана кнеза, приђе на прстима неугледном човеку и прошапута му на ухо:</p> 
ходник и погледа — нема ништа.{S} Приђе на прстима вратима Врбавчевим и ослушну — не чује се ни 
одслужен, и сад би као имао ред да дође на Црнојевића.</p> <pb n="549" /> <p>С тога је он сад и 
и.{S} Кад угледа Растислава, он му пође на сусрет, са широким осмехом на свежем, младом лицу.</ 
{S} Он удари у звонце.{S} Чича Јова уђе на прстима.</p> <p>— Да ли је дошао г. министар Ратко?  
>.... збиља, г. Растислав, како се каже на балкански језик <foreign xml:lang="fr">fouetter</for 
тра баш прост свет, који највише полаже на веру!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кнез је 
не каве, знајући како кнез много полаже на добру црну каву.{S} Ову узгредну напомену Врбавац пр 
рваз.</p> <p>Но ађутант му се опет саже на ухо и опет га упита:</p> <p>— Шта да им кажем, г. до 
унацима“, који у „дирљивим позама“ леже на „пољу славе и части“.{S} Веселу је завршио позивом д 
вију страна заклања небо и чисто належе на човека и гуши га.</p> <pb n="556" /> <p>Ова пољаница 
аши смо!{S} Добри људи!{S} Ходите ближе на разговор!</p> <p>После мала колебања сељаци пођоше н 
нежева доктора усмено овлашћење да може на ту „комедију“ потрошити 50-60, па у крајњем случају  
падавици, да има махну у срцу и да може на пречац умрети.</p> <p>- Ви, г. Растиславе, новцем из 
 руже род људски, а целом друштву служе на штету, ругу и одврат.{S} И то се зове мудрост и мора 
 налог свима околним капетанима да пазе на таква младића, и ко га први нађе, да јави одмах.{S}  
света.{S} Код нас бајаги газде, па пазе на сваки грош.{S} Како је сад ту кад се рашчује, да је  
во прате све његове покрете, да му пазе на сваки корак и о свему тачно да извештавају г. минист 
досадило, он се завали у наслоњачу, узе на крило велики албум и тако је преметао слике, а уз то 
о плота растера.{S} Боју и Радована узе на страну и уверавао их је свим на свету да је учинио с 
као.{S} Сећала се доцније толико, да је на један пут осетила по снази неко голицање, некакву то 
, бледа и бела као алабастер, лежала је на узглављу дивана.{S} Кнез је прихвати левом руком а д 
 али узалуд.{S} С леве стране хркала је на глас његова баба, а с десне кењкало је на махове њег 
ма, осветљена у стотини боја, личила је на какву вилинску башту, из хиљаду и једне ноћи, а поср 
пак, кад се кнез удалио од кола, она је на један пут осетила неки немир и одмах се пустила.{S}  
! није ништа.{S} Добро је.{S} Штогод је на путу треба уклањати...{S} Али да не дангубимо, госпо 
ши његовој.{S} Прво је мислио, после је на јави сањао, најпосле сви ти снови постали су били жи 
ати и јецао је све више.{S} Најпосле је на глас плакао, гушио се од суза и зацењујући се од пла 
амо возим даље; тресе Петра море, те је на далеко нема.</p> <p>Она показа како би дигла главу,  
 око паса, прижма је к себи и повуче је на диван, где седоше <pb n="60" /> заједно, управо падо 
ислава веома немило дирнуло.{S} Кнез је на растанку изговорио депутацији ове речи:</p> <p>- Бра 
анула страховита срџба, осећај, који је на мах угушио сва друга чуства.{S} Њему је овај подмукл 
и своју намирисану мараму и прислони је на очи.</p> <p>— Шта је теби, жено? — рече Растислав из 
ност није имала велика значаја, нити је на њу свраћана особита пажња.{S} Али, од кад је кнез по 
лужно прихвати шољу од Каје и спусти је на сто.</p> <pb n="295" /> <p>Момак се сад окрете и пос 
ку, овде је пусти, или управо спусти је на укусан, свилени диван, и прошапута:</p> <p>„Ту смо!{ 
у и да једна другој исповеди шта јој је на срцу.</p> <p>Како је, кад и од куда дошао овај обича 
{S} Као кроз неки мрак, долазило јој је на ум нејасно сећање како се била решила да све каже ов 
, па једна другој казује све што јој је на срцу и на језику.</p> <p>— И ју, рођена моја, па вид 
е личио на узрујану кошницу, у којој је на један пут нестало матице.{S} Чуло се неко неразговет 
к своју ватрену филипику.</p> <p>Док је на једној страни дворане госпођа Ловимук овако мушки пр 
астислав није само мислио о томе, он је на томе и радио.</p> <p>Још с пута одаслан је био у Зво 
е чини као да је остала тешка.{S} Он је на то употребио једину гадну реч, која личи на убиство. 
 одговор кнеза је запрепастио.{S} Он је на један пут осетио страх за свој мозак — бојао се да н 
и Враничић неколико тренутака гледао је на Исток непомично.{S} После се окрете Западу.</p> <p>Д 
ха... ха!</p> <p>Г. Маврикије стајао је на сред собе, с бесмисленим изразом на лицу, а Растисла 
</p> <p>Међу тим кнез Мутимир стајао је на сред собе, премишљајући шта сад да ради.{S} Осећао ј 
 опште постане неповерљивији; сумњао је на свакога; чак и његов омиљени ађутант Заре није више  
елим човеком и државником.{S} Изашао је на глас доста брзо.{S} Посветио се био дипломатској стр 
p>Сјајни успеси занели су га.{S} Био је на врхунцу власти, коју обичан грађанин може достићи у  
p>Овај чудан случај с кнезом оставио је на њему дубок утисак.{S} За ова три дана он је био опор 
>Правац којим је ишао Враничић водио је на југ. — Велимо правац, јер кроз ове планине о путу ни 
атко, и поред избуљених очију, личио је на слепога миша.{S} На његовом лицу било је нешто што т 
оге одсекоше.</p> <p>Осећала је како је на махове обузима ватра, а на махове опет целим телом ш 
ња.{S} Античко грчко друштво гледало је на тело човечије природно, а полни односи сматрани су к 
 глас његова баба, а с десне кењкало је на махове његово најмлађе унуче, буве су га штипале као 
 документима.</p> <p>Све ово учинило је на кнеза дубок, страшан утисак.{S} Растислав се растао  
ичар.</p> <p>Кнежево путовање личило је на веселу свадбу.{S} Целим путем ориле су се песме и од 
 у осоју омаљских планина.{S} Чувено је на далеко с добрих људи и добре стоке.</p> <p>Ове ноћи, 
 добрим животињама — све то изношено је на улицу да ту у вече буде спаљено, а све у славу кнеза 
ава понајаче болело, било је то, што је на махове и сам осећао да кнез понегде има право.</p> < 
е, породичне везе и осећаје, као што је на прилику осећај детињске љубави спрам родитеља и друг 
то је у потеру седам села, и око нас је на далеко разапета мрежа од живих људи.{S} Та се мрежа  
осанића.{S} Престо Косанића подигнут је на злочину.{S} О праву ту не може бити говора.{S} Ствар 
ја је ћутао, али је осећао као да му је на прси пала читава стена.</p> <p>Тако пођу даље.{S} Ан 
а.{S} После десетак минута хода косу је на једаред пресецала лепа удољица, непошумљена, али с л 
у се дан гонили с потером.{S} Она их је на махове пристизала, на махове су јој опет утицали: ча 
ди људе, сељаци се поређају; било их је на броју до 40 пушака.{S} Ту им је саопштено да су се у 
а ваздуха и уљуљкан јаром, која му бије на сваку пору на телу, плива у слатком, раздраганом зан 
тварима гледа кроз прсте.{S} Кад избије на површину какав случај, свет га строго осуђује, али д 
сто у некој екстази, где душа више није на земљи, но прнула некуда горе у светле небесне висине 
 њих које би сматрале да су најсрећније на свету, да им се и десети део понуди што се теби нуди 
аснија и живља, и како је одмах ведрије на души, чим се осети анђелска близина твоја — срце жив 
/> још добије и „запис“ - парче хартије на коме су биле забележене некакве турске каракуке - до 
емо говорити тек онако узгред, на двоје на троје; не, ту <pb n="675" /> ваља сести па претрести 
а.</p> <p>Целу ноћ проведи су њих двоје на липи.{S} Махом су ћутали.{S} Пред зору отпочеше тих  
аше ми некакве две људске прилике, које на једаред искрсоше из мрака.{S} Ако се не варам ово су 
т.</p> <p>„Овај страшни отров дејствује на нервну систему тако да у маху наступа укрућеност (па 
у тога тајнога друштва и да присуствује на њој.</p> <p>Но као услов за то стављано му је да мор 
сподина, да му исприча све и да апелује на његову племенитост.</p> </div> <div type="chapter" x 
ничић га упита шта га толико интересује на кутији.{S} Сељак рече да је у војски научио нешто ма 
 владао овакав страх и забуна, код Жике на против, беше планула страховита срџба, осећај, који  
рођена и сумрак је затекао нише путнике на висоравњу, са кога се већ видела у даљини лепа морав 
природно, као што природно ничу печурке на ђубревитој земљи.{S} Само што код њега појмови о зло 
за кнезу крај капије две одваљене даске на плоту и рече му, да ће туда проћи, па прва и прође.{ 
рави и читави људи раде после као лутке на дроту.{S} Има тренутака, када се у мени нешто јавља, 
е испрси, спусти наргиле, прекрсти руке на груди, подиже главу и потражи Срећков поглед, па, гл 
 <p>Сељак на једаред умуче, спусти руке на крило и оштро погледа Враничића, који баш у тај мах  
с десна и с лева и пребројао неке рецке на длану, он задиже мало рукав Павин, опипа јој руку до 
послу.{S} Кнеза су испружили по леђушке на миндерлуку, наместили му под главу једно јастуче од  
о ногу, кнез Мутимир лежао је полеђушке на дивану до отворена прозора, а око њега осећао се зад 
 у свом кревету, да лепо лежи полеђушке на везеном јастуку, што му га о имендану даде на „презе 
ћана звезда.{S} Кнез је лежао полеђушке на гробовој плочи, а крај њега је седео Заре.{S} Кнез ј 
капљице зноја, које су се једва опажале на кнежевом челу.{S} Најпосле је узвикнуо: „Господару,  
p>Ове речи ђенералове дубоко су утицале на кнеза, и он га је слушао, скоро не дишући.{S} Ђенера 
ију страна из унутрашњости земље стигле на Његову Светлост или на чланове породице.{S} Одасвуд  
ти Растиславу, као да су га биле извеле на траг, по коме се дало с успехом даље трагати.{S} Нар 
4 часа по подне, а у 4½ већ су све биле на окупу.{S} Она их је по гомилицама намештала у дворан 
 очију одскочиле му жиле као прут; жиле на врату набрекле и чисто <pb n="352" /> задуле; на кра 
о то!{S} И хоћу, и могу, и нема те силе на свету која би ме у томе могла омести — рече Мутимир  
ти покренутог питања, гошће су износиле на ову берзу женског торокања сваковрсну робу женских р 
и шта да ради кад су га прилике истакле на врхунац државних послова, где сад, хтео не хтео, мор 
половини прекине, једна пола падне доле на патос, а друга се опет прикупи и приљуби руци, и кап 
 суварак се пребије и мајмун падне доле на земљу.{S} Његови гонитељи склептају се око њега, али 
ућност осигурана.{S} Мене ћеш наћи доле на басамацима.{S} Ја ћу ту чекати твој извештај.</p> <m 
ше вратима.</p> <p>— Дакле доћићеш доле на ручак, да те чекамо? — упита госпођа Софија на врати 
, како рекох, сазнао само толико, да ме на, колима некуд журно возе.{S} Колико сам могао разабр 
а владам; не тражим од вас услуге да ме на зор држите.{S} Ако цео народ хоће другу династију, е 
д вели, висим ли ја о свом пикљу или ме на овом месту држи ваша милости и ваша добра воља...{S} 
 гошће, а Мона се задржа још неко време на свежем ваздуху.{S} Ходајући по баштини испред куће,  
ив, и ако јако опао.{S} За све то време на гробу је чувала јака стража, а с њом је увек био и п 
еза од те будалаштине.</p> <p>Заре узме на се да без ларме подвргне надзору и прегледу блудничк 
с чуо из ваших уста о себи; кад се узме на око јасна тежња да се кнез одвоји од мене и да се ус 
да строга наредба, да се Црнојевић узме на око, да брижљиво прате све његове покрете, да му паз 
>Његовом другару мора да је пало то име на ум с тога, што се оно од два-три дана у целом њином  
би ви, не знам из којих разлога, и коме на корист, сматрали да је ваша дужност да се дете одвес 
 сви ти савети сводили су се у главноме на ово:{S} Кнез треба да дође до уверења да је земља пу 
во, али тихо разговарали.</p> <p>У томе на оближњем парном млину одјекну јасан, дугачак писак п 
дног дрвета; на дрвету, скачући с гране на грану, закучи панталоне за некакав суварак, и стане  
акве су гадне шпекулације у томе теране на твој рачун!{S} Навлаш су те одржавали у напрегнутом  
да му је лакше преходити с једне стране на другу.</p> <p>На ове речи Милоје се упути мосту, пре 
нђелак претвори у малена славуја, стане на стручак љиљана, и ту до румене зоре извија својим ме 
ега радите...</p> <p>— Кад једном стане на снагу, о, не бојте се; вратиће вам свима мило за дра 
а прилети одмах г. конзулу, да му стане на нос, или на крај усана, и одатле да му честита „добр 
па стрина Синђи, а ко је хтео да остане на миру морао је просто њу митити).{S} Јадној удовици н 
тров не буде довољно јак, па све остане на самом покушају?</p> <p>Ката развуче усне подругљиво  
рему своју, која је требала да га дигне на престо и да му мете на главу кнежевску круну.</p> <p 
ао кад какав голем терет с висине падне на земљу.</p> <p>Разјарени голотрби домаћин тек сад при 
 смеје и вреба, па чим момак опет седне на клупу, а он опет штрц, па по њему!...</p> <p>Жалио ј 
е.{S} Он је хтеде наместити да му седне на колено, но она се изви и седе крај њега на диван.</p 
о толико, да је присуство ове лепе жене на један пут одагнало све црне мисли и зле слутње његов 
да се лавови, тигрови, пантери и хијене на просту појаву укротитеља, као послушна деца поваљају 
ти његов свети крст мучеништва.{S} Мене на првом кораку срета издаја, да ме научи ценити вернос 
чно, лежим у моме кревету.{S} Крај мене на столици стоје моје хаљине; собња врата, као и обично 
ој вароши с руским царем, и он се крене на тај пут.{S} Уз пут су га свуд дочекивали и испраћали 
ом обичном и безименом писму кнез крене на ноћне авантуре и тумарања, и то цигло с једним ађута 
пљицама рајске воде од живота, наточене на врелу што из сред раја извире.{S} Затим се мали анђе 
один с бакенбартом спусти полако новине на колена, погледа у кнеза и рече му одмерено и с такто 
ожај ратника, који је намеран да погине на заузетој позицији, али да не сиђе с ње.</p> <p>— Леп 
Растиславу је долазило на ум да се рине на кнеза, да га дочепа за уво и да му пришије неколико  
ан пут, у даљини указа се облак прашине на широком друму.{S} Као да га је вихор гонио, <pb n="5 
еди на клупи и дрема; он му се примакне на десетак корака с пуном штрцаљком и од једном прсне.{ 
 с кнезом што боље зблизи, да га свикне на поверљиве разговоре, где би отворено и искрено оцењи 
т је имао времена да се поступно свикне на смрт ђенералову.{S} С почетка се пронео само глас да 
оње, оне сјајне коњанике, па онда фркне на нос, као да би хтело рећи: „Па добро, возите кнеза,  
а, једанајест особа, скупљених код Моне на јаузн, већ су знале цео догађај о Лепши.{S} Те исте  
помогле да се из друштвене низине попне на највећу висину у друштву.</p> <p>Он је <hi>потпуно</ 
Кад су се мало повратили, кнез се попне на столицу, те с „висине пирамида“, како је сам рекао,  
 леђа, и гони га сваки час да се осврне на ту страну, јер му отуда непрестано дува и пирка у по 
д овога урнебеса, мајмун с дреком јурне на <pb n="379" /> прозор, сруши завесу, разбије окно, п 
реној соби грдно одјекнуо, мајмун јурне на сто, удари кроз чаше, флаше, тањире, вазне и све поо 
о сахати? рече Мона седајући крај Лешне на отоман и вадећи часовник. „Ћути, добро је, још нема  
 за свој огртач, што је стајао ту до ње на столици.{S} Спремала се да пође.{S} Мутимир јој прис 
но мисли, поницало је свестрано гледање на ствари, далеко предвиђање, способност да се издвоји  
она је већ по други пут стављала питање на које ни сад не доби одговора.</p> <p>— Тошо! — проде 
 при свима тим променама — то је питање на које има толико одговора, колико има разноликих људи 
 догађај бити тешка; можда ће ти сећање на све ово често помутити душевно спокојство.{S} Ако уп 
т био сретан.</p> <p>Цело његово сећање на Балканију био је само низ најлепших и најслађих успо 
леку прошлост и пробудише у њему сећање на оне тајанствене и чаробне приче, које је још као дет 
д небом, и да је најнесретније створење на земљи, и то обоје осећала је у један исти мах.{S} Го 
<p>— Популарност једнога владара почиње на његовом прагу.{S} Он прво мора бити „популаран“ код  
из далека угледаше Радована, водио коње на поток да их напоји, па их враћа.{S} Али око кола ниг 
абрајати како му Растислав прави сметње на сваком кораку, не да ништа да буде по његовој — кнеж 
ћи као јелен читаве џбунове, Жика доспе на место и застаде зачуђен.{S} Од она два сељака с који 
з провео пуних 50 часова, полако продре на улицу, ту је подухвати стокраки језик сокачки и за н 
марка, и, пошто су добро натукли шешире на очи, брао се изгубише у оближњој узбрдној улици.</p> 
м да сви гледају у мачка, што лежи горе на прозору и да једнако вичу мачку: ам! ам! ам! — да ла 
обова јасно се види, како је живот горе на земљи гола таштина и празна сујета.{S} Људи се утрку 
а светлости изливала се кроз те прозоре на улицу и јарко је осветљавала на приличној даљини.</p 
а, које ће слати министру.{S} Они мотре на све, и штогод опазе подозриво, по дужности јављају м 
 закона односно преки судова распростре на случајеве где спокојство и јавни поредак то изискује 
 му покаже где му је ћерка.{S} Једва се на тај начин ствар мало утишала.{S} Беше пришао и докто 
цензурском корпом на устима, са чега се на све стране и дубине чуло потмуло, карактеристично, м 
 није имала места.{S} Није истина да се на акт спаривања данас гледа као на неко проклетство.{S 
Сваких десет петнаест година нађе да се на по што год жали.{S} Тек сам ту пре дванаест година л 
ти тако пријатно, али старајте се да се на то навикнете.{S} Нарочито ви, г. Растиславе.{S} Вама 
е односе с официрима, и старао се да се на војску увек може са поуздањем ослонити.{S} Он је дак 
а се издвоји важно од неважнога и да се на оно што је главно усредсреди сва пажна.</p> <p>Увек  
вино! рече он и показа Зару руком да се на њега угледа.</p> <p>Заре ћутећки даде главом одречан 
p>Начелнику Вујадину учини се као да се на један пут поче окретати и онај низ везаних коња, и о 
т, — једном речи цео тај крај као да се на једаред помаче у лево и поче се окретати све на лево 
о и нагло пође вратима.{S} Но као да се на један пут нешто предомисли, он застаде на сред двора 
ако бих ја себи тако што допустио да се на Вашу Светлост наљутим; Боже сачувај — рече Маврикије 
рибрала ни од првог изненађења, када се на улици код капије зачу неко кретање.{S} Изгледало је  
ждање се понови и трећи пут.{S} Тада се на обали указаше две црне прилике и зачу се уздржљиво,  
чеше га свлачити у мрачну јаму, која се на једаред отвори испод плоче онога истога гроба, на ко 
.{S} Од кад је почела старити, одала се на свашто; трљала је жене нероткиње и давала им нешто д 
рага револвер.{S} Пуста рука осушила се на веки, добро погоди; кнез се на земљу сруши.{S} Адјут 
и, тужни и дирљиви уздаси, за којима се на скоро чуше и саме речи.</p> <p>Прво проговори гроб н 
коју ни сама није разумевала.{S} Она се на једаред осети слободна пред овим човеком и могла је  
и ђипај њен чисто је освести.{S} Она се на један пут нађе на сред собе и грдно се запрепасти ка 
Растислав остави жену, кад то чу, па се на један пут окрете Ратку.</p> <p>— Чујеш ли!{S} Е што  
Али пре но што притисну дугме, врата се на соби широм отворише.{S} Момак не приказа никога, чак 
у своју огромну мараму.</p> <p>Врата се на колима широм отворише — прво изађе она друга женска; 
војче.</p> <p>Кукавна Јела стропошта се на колена; она заби главу у буџак и продужи гласно јеца 
беше Ратко изустио последњу реч, кад се на вратима зачу појаче куцање.</p> <p>— Ко ли је сад то 
ј би.{S} Она се стресе као човек кад се на нешто гади. — Паук, огроман, гадан паук!{S} Зар ниси 
ао у својој, и ова старачка рука сад се на један пут загреја и узе се трести; у очима старога х 
ml:lang="fr">Fouetter</foreign> каже се на <hi>балканском језику</hi>, а не „на балкански језик 
На сред моста Враничић застаде, наже се на ограду, погледа доле у запенушене таласе, окрете се  
аном све се више губи, управо сажиже се на живоме огњу, који јој је страшни отров запалио у крв 
и.{S} Ту је пало и таквих речи, које се на писмено не могу више понављати.{S} Он је развијао св 
свежем руменилу, <pb n="533" /> које се на тој страни беше разлило по обзорју.{S} Кроз мрке врх 
плот се поводи као пијан, накривљује се на једну страну, док му сутра дан од големе туге најпос 
а и тако их прате.{S} Понекад поделе се на две поле; једна јаше пред колима друга за колима, ил 
е тактика често помагала.{S} Разнесе се на прилику какав ружан глас о њему.{S} Неко и поверује. 
асно изговорио ово што мисли) окрете се на једаред Вујадину:</p> <p>— Начелник, тешка дужност!  
ам прошапутах на ухо: „пазите, држте се на ногама“ и, на моје велико изненађење, ви доиста, уз  
едном успети...{S} У осталом, узмите се на ум, г. Растиславе.{S} Ви сте ударили сувише уским пу 
подејствовати и да <pb n="290" /> ће се на Каји одмах познати слути ли она бар што о овој ствар 
цио преко руке секиру.{S} Зауставише се на 5—6 корака од Враничића и назваше: „добро јутро!“</p 
ушила се на веки, добро погоди; кнез се на земљу сруши.{S} Адјутант изтргне одма сабљу и потрчи 
м пре што је већ и дан настао, те би се на подножју <pb n="555" /> планинском лакше могли срест 
е.{S} Гологлав, млађи ађутант појави се на вратима.{S} Улазио је опрезно, на прстима.{S} Но кад 
 чуда, и, крајње задивљена, заустави се на прагу од будоара.</p> <pb n="442" /> <p>Један поглед 
а вели? како је расположена? срди ли се на њега? криви ли га за силовање? — у опште, кнез се ин 
 — Набројане су и друге користи, али се на крају крајева опет враћало на 300 дуката.</p> <p>Ове 
; само се Враничић није збунио, нити се на њему ма по чему могло познати да му се десило што не 
рихвате залогајем хлеба - Угледајући се на свога славног деду, који је, по народном казивању, у 
змерне ваздушне просторије, играјући се на топлом зраку, — да све то: животиње, биље, цела прир 
, који оваке гласове протурају, увек се на криј крајева налазило да неко тврди: „тако су чули о 
 шапутање, па лак пљусак весала, док се на једном од балканиске обаде не отиште лак, црно обоја 
бутинама још ми се познаје, како сам се на жице нажуљио.{S} И ја мислим кад би отишао сад на ал 
а пошљу да је доведу.{S} Али жандарм се на скоро врати сам.{S} Донесе одговор да је та женска ј 
</p> <p>Растислав се чисто прену; он се на фотељи попридиже.</p> <p>— Ја против вас?!{S} Ко вам 
аво и кисело, здера низ груди.{S} Он се на један пут беше загрцнуо.{S} Он изађе из собе, махнув 
бране своју нову драгану.{S} Позивао се на то како звониградске торокуше никога не штеде, па оп 
нин, који се насркао хашиша, извалио се на врелу мраморну плочу у жарком хамаму, затворио очи,  
висине.{S} У многим приликама уверио се на делу, да више и сме и може од других, и то <pb n="76 
да је ту рачун лак, како се и колико се на томе послу може зарадити.{S} И ту је зарада огромна! 
ишљао, али, већ на први поглед, дало се на њему познати да то нису биле никакве тегобне, неприј 
е.{S} Бујно пролетње зеленило ширило се на све стране.{S} Овде, као јед зелена, густа шеница; т 
еле бале, њино загушљиво рипање чуло се на далеко, као стругање неподмазане <pb n="418" /> тест 
S} Тек име Перуна Црнојевића рашчуло се на све стране, и сад је у свачијим устима — тако заврши 
ходне беседице“ намесникове — прешло се на доручак.</p> <p>Доручак је морао бити изврсан, кад с 
едставака и других церемонија прешло се на оно што је било најлепше и најважније у целој ово ст 
о, само се тим ваздухом дисало, само се на топлоти тих нада грејало, — и сад је сва та огромна  
 запева за мртвим мужем.</p> <p>Само се на једном једином месту могло видети искрено жаљење.{S} 
Имамо још читава два часа.{S} Можемо се на тенане сите наразговарати.{S} У томе уђоше у будоар. 
ве снажне, мускулозне, голе људе, то се на послетку дигне таква граја, да је власт морала попус 
ви!</p> <p>— Да су господа попови то се на први поглед опазити може,— рече Растислав подругљиво 
пиру о врата и гурају их.{S} Но зато се на прагу указа непозната дама, сва од главе до пете уви 
{S} Кнез Мутимир није пристао, ћесар се на то грдно наљутио и запретио кнезу да ће дати Црнојев 
>Идући тако за црном приликом, кнезу се на једном учини, као да иза једнога белога крста види ц 
м.{S} Свако друго треће вече састају се на вечеру и, под изговором обична весела друштва, остај 
на великом лустеру у дворани, кад му се на један пут учини да неко промаче ходником.{S} Он упит 
 не доврши своја размишљања.{S} Њему се на једаред учини, да је управо под собом чуо неко шушка 
а и поетичност стиха.</p> <p>Тако су се на старом дворцу могли читати ови знаменити историски с 
е га одвести!“ —</p> <p>У тај мах чу се на гробовској плочи тихо куцање, које се понови три пут 
јобичнијој појави у животу — намериш се на каква сувише снажна човека, он те стегне за руку, на 
едела је у колима — Јела.</p> <p>Завесе на прозорима биле су спуштене, у колима је било мрачно  
у, да ме распрска бомбом, да ме разнесе на ножевима..{S} Па ти бар знаш како то бива.{S} Рођени 
, наочаре се смакоше и остадоше да висе на једном уху, старац пребледе као крпа, брада му стаде 
 а г. г. официри и други чиновници носе на униформи црн превез.“</p> <milestone unit="subSectio 
о лети, кад је у јеку пивска сезона, те на жарким, врелим данима дођу и даме да у чаши свежа пи 
овоље, даље се не муче и не прозиру, те на крају крајева изађе да су и мање видели, и непотпуни 
удалаштину и стварали све прилике да те на то нагнају.{S} Болан, болан, Мире какве су гадне шпе 
ој као домаћина могао ме је уздржати те на прву увреду нисам одмах сам себи прибавио сатисфакци 
срећа те их је бог умудрио да се обрате на ме.</p> <p>Говорећи то дама се полако извлачила из х 
 друга посла.</p> <p>Ратко отправи дете на поље да се игра, зазвони и поручи каву, и разговор и 
 испара Дунав и као лака стрела прелете на супротну обалу.</p> <p>Чун се већ давно био скрио у  
аста огромна забуна.{S} Све живо излете на улице.{S} На све стране видео си само изненађена, пр 
није, да оснује нову династију, да мете на главу кнежевску круну.{S} У то име ђенерал се оженио 
бала да га дигне на престо и да му мете на главу кнежевску круну.</p> <p>Али за то било му је п 
еп кревет, па му онда понуди да му мете на рану неколико хладних облога.{S} Црнојевић одмах осе 
али се у грчевитом копрцању брзо окрете на леђа.{S} Кнез потрча да га прихвати, покуша да га по 
о ми зар пребацујете?</p> <p>- Оставите на страну пребацивања, али какве сте нужде имали, то ми 
бична балканиска грађанина.{S} Покажите на делу колико вам је народ мио.{S} Ето, покушајте! — т 
оносном добу, не <pb n="681" /> стојите на висини свога високога позива.{S} На име, били смо из 
 као у шали: — „Ако се кад год намерите на Црнојевића, поздравите <pb n="553" /> га и од моје с 
жемо даље.{S} Убијте, закољите, исеците на комаде — али ми даље не можемо: наша малена снага ис 
сне.{S} Говорите шта хоћете, али имајте на ум то, да ја знам све, да имам у рукама све, и да ва 
ољиве, безмерне енергије.{S} Иначе црте на липу биле су фине и отмене, у целини лице је изгледа 
, а за тим се сва пива и јестива сместе на дугачак сто, где према потреби ко хоће прилази и слу 
у бар најближу околину.</p> <p>Свикнуте на јаку светлост у колеби, њине зенице тек су се поступ 
 шаке, помилуши је, па је онда притиште на усне и обасу пољупцима.</p> <p>— Волеш ли и ти мене, 
ве песнице и погну се напред, као да ће на некога јуришати.</p> <p>— Сила је старија, — викну о 
S} Та задаћа народног уједињења доћи ће на дневни ред у кратком року.{S} Та бурна и тешка време 
тако уверити Перуна Црнојевића, и он ће на њин позив неизоставно доћи.</p> <p>Ратко је зебао да 
једном каже целу ствар, да види како ће на њу подејствовати.</p> <p>Тако је мислио Мутимир.{S}  
начела и ради очувања власти пристајаће на много што шта и употребљаваће сва срества.{S} С те с 
с час једној час другој странци; викаће на нас, али ће нас сви примати, — чак ће нас и тражити, 
 беше попео на столицу, да погаси свеће на великом лустеру у дворани, кад му се на један пут уч 
ови опасни људи мисле метати у мехуриће на тим својим стрелицама!</p> <p>„Наравно, ту би се мог 
у.{S} Та бурна и тешка времена затећиће на престолу Балканије владара млада, слаба, неискусна,  
 крвљу заливано.{S} Престоли су столице на којима седе мртваци.{S} Ја сам ђенерал, ја имам војс 
о-сто-јан-ствен — кнез мету две песнице на нос и пође преко собе с уздигнутом главом, представљ 
ection" /> <p>Кад Вранчевић паде ничице на мост, а на белим, тек отесаним талпама указа се стру 
 Тада је пао на колена, бацио се ничице на груди своје мајке отаџбине, оросио је искреним сузам 
 орман и једним снажним потиском помаче на више цео отоман, али у томе и сама склизну с отомана 
 Ту би се морало отимати од њега - рече на један пут Маврикије и устаде.</p> <p>Кнез застаде за 
лас одговори да нису.{S} Први глас рече на то нешто тише, што се није могло разабрати шта је, а 
јпосле не дочепа баштенска зида и утече на поље.</p> <p>Госпођа се крстила — Боже чудне бруке.{ 
орско, на што се мајмун истргне и утече на поље у аздију.</p> <p>За све време док је Ратко ово  
 весела дружина приближи, он прво утече на стражару, после се дочепа једног дрвета; на дрвету,  
 <p>Има мисли које у свему потпуно личе на <hi>ујед бесног пса</hi> и врше исто дејство.{S} Као 
шила од плача, она утече у буџак и поче на глас плакати.</p> <pb n="49" /> <p>Баба Ката се пома 
цира.</p> <p>Ушав у авлију они угледаше на вратима женску прилику у сељачком руху.{S} Чим их ви 
 човеку, који јој, сав зајапурен, иђаше на сусрет.</p> <p>— Не, не, не! — рече Јела у страху, б 
вила.</p> <p>Многи начелници поустајаше на ову причу и узеше загледати стари сахат.{S} Чича при 
прође ни четврт сахата од кад се попеше на <pb n="667" /> липу, кад у близини кресну варница, а 
 и утопише у жарким пољупцима, изумреше на врелим уснама, што се као усијано железо упише у мек 
о, да парчета разбијена стакла полетеше на све стране, а из расечене песнице ђенералове узе кап 
 поступно престаде; облаци се процепише на јужној половини обзорја, и, као огромна завеса, коју 
проповеди његовој има нечега што мирише на политички угурсузлук, ади он није хтео истраживати г 
 други за ноге, подигоше га и наместише на диван.{S} Кнез махну руком на ађутанте да изађу.</p> 
и се око њих бејаху склептали, искочише на сред авлије и направише читав урнебес.{S} Прво Боја  
радајући се тако као мачке, они стигоше на средину кантарске улице и ту стадоше.{S} Спрам њих с 
поспе узалудних усиљавања обадва падоше на предња колена — падоше и тако остадоше.{S} Њини црве 
ше с глатког отомана и они обоје-падоше на меку простирку, крај отомана.</p> <p>Ту, на патосу,  
, ужасни људи и голим ножевима нападоше на кнеза Страшимира; како њена мати скочи да брани кнез 
а коњаником, неки, пренеражени, стадоше на сред друма, бленући запрепашћено.{S} Међу женама нас 
475" /> као да ове две женске застадоше на једном месту и као да су ту, за неко кратко време, н 
су бивали све ређи.{S} Најпосле изађоше на чисту пољану.{S} Баш у тај мах пун месец проби се кр 
 и ми, рече Заре.</p> <p>У томе изађоше на једну пољаницу.{S} Ту у близини није било великих гр 
 планинама.</p> <p>Наши путници изађоше на ову чистину и чисто одахнуше, јер више није било ни  
ише у другу ширу, а из ње убрзо изађоше на сокак, који је кнез Мутимир са свим добро познавао.{ 
ругог, да се за тили час обојица нађоше на земљи.</p> <p>Али они се опет окретоше и нагоше уз с 
на капију она два младића одмах пређоше на супротну страну улице, бежећи с месечине, која бејаш 
и и сами попови.</p> <p>Најпосле дођоше на морал народни, на његову чедност, на односе између м 
о ћутао и дувао кроз нос.</p> <p>Дођоше на избрежак где су била кола.{S} И овде се било прореди 
/> <p>Синђа напред а Пава за њом, уђоше на врата која им Срећко показа.</p> <p>Нађоше се у пове 
био као земља потавнио у липу.{S} Израз на лицу, поглед, држање, све му се беше изменило.{S} По 
 био тако тренутан, тако пролазан израз на лицу Милојевом, да га је нестајало скоро у исти мах  
 прозора, загледајући кроз сумрачак вез на њеним рукавима, и запиткујући је нешто о томе.</p> < 
сто с тога што му се допао онај њен вез на рукавима; па хоће да га види из ближе.{S} Могуће да  
з.{S} Ђенерал не одговори одмах, а кнез на то додаде:</p> <p>- Збиља, да ли су и ранији покушај 
 Од кад смо овде, докторе? — упита кнез на један пут, а глас му је био тако храпав и дебео, так 
мљи устав?{S} Реците ми то — упита кнез на један пут.</p> <p>- То ми зар пребацујете?</p> <p>-  
</p> <p>Кад би око 3 часа по подне кнез на једанпут нагло скочи с дивана, поузданим корацима пр 
 пуковник ради да ме уклони — рече кнез на једаред.</p> <p>Каја разрогачи очи. — Да те уклони!{ 
/> да су својим очима видели, како кнез на поздраве одговара салутирањем.</p> <p>Кола уђоше у к 
ађен без његовога питања и пристанка, и на тај начин навлаче га да уништи устав и да изврши држ 
 гласније, после је говорио све јаче, и на послетку његове речи пређоше у праву вику.{S} Срећко 
/> <p>На ходнику, на великој дворани, и на свима собама у којима су до мало час били гости Врба 
сти; Заре не хтеде више рећи ни речи, и на све разлоге он је само понављао: „Изречена је запове 
лазио у <pb n="635" /> блуднички дом, и на пређашње приче накачене су нове.{S} Каквих ти гласов 
ну сјајну булументу, што лети друмом, и на један пут, поплашена, окрену леђа, напну реп и утеку 
изнемогао, сломљен телесно и душевно, и на скоро за тим отпутује с породицом у једно страно куп 
родна на нов живот, на јуначку борбу, и на светлу победу...</p> <p>Слушајући ове речи Милојеве, 
о је била суза љубави, <pb n="342" /> и на оном месту, где је она канула, израстао је овај стру 
коња, повезаних за школску ограду.{S} И на један пут њему прође кроз главу мисао: „Јес, и они к 
е прода под оно што није у ствари?{S} И на што је све то?{S} Да је Лепша дошла и рекла: имаш бр 
 очи, што сијају као два црна сунца — и на један пут он осети како се из ових дивних очију лије 
и смо се данас цивилизовали толико да и на сликама и статуама мушкарце обично шкопимо, или им м 
утао, поврћући разговор опет на кнеза и на ону тајанствену женску, што је госпођа Софија назва  
 потраја дуго, отвори се кућна капија и на њој се указаше три женске прилике, увијене у огртаче 
 ње се по некад савије и отровна гуја и на румено, мирисно лишће њено наслања своју хладну, гад 
доње стране.{S} Он окрете поглед тама и на левој обали Дунава угледа јасан, велики пламен, где  
у један другом на рамена, на врат, па и на главу, било их је и прегажених; радознале женске гла 
ла но пре.{S} Он има приватних добара и на њих би се могла ставити интабулација.{S} Примање би  
енерала и раздрљи му кошуљу око врата и на грудима да му олакша дисање.</p> <p>Кнез затим приђе 
гу читати.{S} На свима угловима улица и на многим прозорима спремљени су <hi>транспаренти</hi>. 
радосна објава да је наша топла љубав и на небу примљена и записана међу најлепша дела створите 
 је погребена она, после је дошао ред и на самога кнеза...</p> <p>Уз голему тугу родбине и прис 
а: „Бежи, бежи“, ђенерал јурну напред и на сред собе сруши с« као свећа.</p> <p>Он паде ничице, 
уди, заборављајући за тренутак на све и на цео свет.</p> <p>— Али кад те молим, у две речи само 
док разговор најпосле полако не пређе и на чисто личне ствари једнога и другога пашенога.</p> < 
одужише своја саветовања.{S} Реч дође и на последњу кнежеву љубавну историју.{S} То је долазило 
ће табору настати врење, које их може и на власт довести.{S} Кад се нађу на делу, видеће да нис 
 она је била и тровачица.{S} За то је и на робију осуђивана.</p> <p>— Пре једно шест недеља њој 
ла — рече чича Боја.</p> <p>Пођу горе и на по пута стигну Грујицу.{S} Он је ишао у гомилици мом 
, врата на дворани полако се отворише и на њима се указа висок, крупан, трбушат господин, у мај 
и дубоко уздише“ — помисли она у себи и на један пут би јој га тако жао, тако неисказано жао, д 
да полазе.{S} Са сељацима се поздрави и на растанку им рече као у шали: — „Ако се кад год намер 
 снашло.{S} Гледао сам јутрос на кожи и на бутинама још ми се познаје, како сам се на жице нажу 
у, по којима право наследства прелази и на женску линију.{S} Сети се тога, а сети се и још мног 
дредбу да наследство престола прелази и на женску линију, у то име ђенерал је гледао свима сред 
а, али њега не бејаше нигде на домаки и на догледу.{S} Перун се брзо опорави: рану привежу спре 
> <p>Наравно, да се то морало познати и на његовом иначе снажном организму.</p> <p>Малаксао, с  
аш оно што би од прилике морао видети и на јави, да се обистинило писмо непозната човека, које  
е <pb n="105" /> можеш њоме послужити и на сред улице, поред толиког света, а опет да те вико н 
огну ништа учинити, они су готови чак и на то, да кнеза прогнају, да династију Косанића збаце а 
а прилично и успем да то исто поновим и на балканиском језику, но особа у црнини опет ништа не  
ледао га је и мислио, мислио на много и на далеко, док и њега, онако наваљена крај Перунове гла 
ез заклони, а ја ако што дознам важно и на време, нећу пропустити прилику а да опет не јавим.</ 
 којима су убијани људи тако поступно и на тако грозан и ужасан начин — не зна данашња наука о  
е био је намештен велики, округао сто и на њему у накрст упаљене четири свеће.{S} Водећи уза се 
сплетака.{S} Колико је онако на памет и на брзу руку могла ухватити рачун, она је данас дознала 
ње како српски сељак гледа на чедност и на односе између мушкиња и женскиња.</p> <p>— Мени је м 
езнани знанци били су окренути Дунаву и на ту страну била је управљена сва њина пажња.{S} Пред  
омутише се; он се ћутећки окрете зиду и на хладан камен наслови своју врелу главу.{S} Лепша кра 
сичке грчке погледе на природу људску и на односе између мушкиња и женскиња.{S} Античко грчко д 
 другој казује све што јој је на срцу и на језику.</p> <p>— И ју, рођена моја, па видели му оне 
ега веома зачуди ова промена.{S} Шта би на један пут овој жени!{S} Но она га брзо изведе из нед 
/p> <p>— Збиља, шта ти је?{S} Шта ти би на један пут?</p> <p>— Како шта ми је? како шта ми је!  
 би веровао да ће учинити.</p> <p>Ко би на прилику могао веровати да ће један Врбавац — он личн 
сталнија и сама министарства. <hi>Граби на све стране власт, и што једном дочепаш, чувај као оч 
па бих онда тај дукат цап.... овде себи на чело. (Она састави три прста као оно кад човек хоће  
ју, оне нађе њену руку, наслони је себи на уста и љубећи је рече немарно: — Хајд ми причај.</p> 
ри отвореним вратима на будоару, у соби на којој је један прозор стајао отворен и с подигнутим  
 после свежа, млада, окретна памет — Ви на игру мислите....</p> <p>Кнез га пресече — А ви, г Ма 
b n="17" /> везу с Турцима, да се стави на услугу „блистателној Порти“ „против бунтовнички план 
да кнез то не опази и да се не заустави на питању, како то и откуда ова промена, а свако упоређ 
ничну варош Ђурђевград и ту се заустави на преноћишту.</p> <p>Наш народ веома је згодно обележи 
<pb n="287" /> <p>Кнез Мутимир заустави на њој свој немиран поглед и узе је гледати нетремице.< 
а попустити.{S} Једног јутра сви џинови на новој касарни освану, не ушкопљени, но до темења <pb 
.</p> <pb n="562" /> <p>Сад су били сви на окупу и то махом окружни начелници, тек по где где п 
 лампу да не сија одвећ јасно.{S} Други на прстима приђе пуковнику и опрезно му поднесе под нос 
ницу шапућући последњу реч свакој други на ухо, на шта се оне узеше још више смејати.</p> <p>Пе 
ко је то чуо?{S} Упита даље шта се ради на улици, да ли је свет миран, или се узрујао?{S} За ти 
Зликовцем</hi>, и да су они први пуцади на жандарме, а он, тек кад је видео да му паде друг сам 
себи већину у скупштини, па која победи на изборима, оној предавати власт.</p> <milestone unit= 
ће као гниле крушке.{S} Рада би да седи на две столице, па је сад између столица села на земљу. 
м чак тамо, до по авлије.{S} Момак седи на клупи и дрема; он му се примакне на десетак корака с 
 представљала кнеза Мутимира, како седи на престолу.</p> <p>У први мах кнезу се учини, да је ов 
 он се видео чак тамо у углу, како седи на патосу међу коњима и према маленој свећици, прилепље 
ав се лако осмехну.</p> <p>— То се види на први поглед.{S} Но ја бих радо чуо ваше име; чији ст 
и род људски; било га је од кад је људи на земљи.{S} Имамо необоривих података и несумњивих док 
отићи.{S} Екватор признају најбољи људи на свету из свију земаља, из свију народа, а то се наша 
 послуга ђенералова, да се нађе госпођи на руци.{S} Кнез је објаснио да сад ђенерала не треба н 
амо једном једином мишљу: — да се одржи на власти.{S} Отаџбина, општи интереси, династија, напр 
вица.{S} Морао се усиљавати да се одржи на ногама.{S} Ишао је полако.{S} Још по издаље видео је 
с, Пава је јасно сазнавала да се налази на такој раскрсници, да стоји пред таким журним, неодло 
а Мона позива да и она — Лепша — долази на јаузне и да постане члан овога „женског клуба“, где  
ом министром, — или човек треба да пази на образ, па ако дође у сукоб с министром, а он богме и 
а и белим гроцима што се беле као снези на планини.</p> <p>Кнез се био заборавио.{S} Он се у ов 
и потрче.</p> <p>Мајмун је био у авлији на клупи и ту лизао своје ноге и руке, умазане сосовима 
ација, француска, а коју је у Балканији на своја плећа узео један једини човек — мисао велике и 
 успеха његових замисли и планова, који на крај крајева треба да га издигну на врхунац.{S} Али  
е, како она има већ и својих људи, који на томе раде да она добије своје право.{S} Госпођа је з 
ша има неки свој специфични мирис, који на њега дејствује као опијум, заноси га, пали му крв и  
ави спор између две наше породице стоји на оном истом месту где је стајао оне исте ноћи, кад је 
Но кад угледа кнеза, где разјарен стоји на сред собе, он застаде, збуни се, хтеде се вратити, н 
ад ова слика:</p> <p>Кнез Мутимир стоји на далеком вису; стоји окренут њој, стоји са раширеним  
 веровала и решила се да се преда тетки на вољу, да учини све што ова тражи, а кад се једном на 
але добро је утицало.{S} Седећи ћутећки на једном месту, људи су већ били почели дремати.{S} Са 
зну с отомана и пала би управо главачки на патос, да је Мутимир не задржа.{S} Но у томе он и са 
ога се управо односи овај прекор; да ли на мене, или на вас, т. ј. управо на оне који су мене б 
 на мраморној плочи и да окуша, може ли на тај начин прочитати читаво име покојниково, који под 
ам ње, но што је баба Ката?{S} Не ће ли на крају крајева опет изаћи на то?{S} Падало јој на пам 
ика је у опште била рђаво израђена, али на предњем плану јасно се распознавао облик ђенерала Вр 
 пада чиста и богодана мала челица, али на њу слеће тако исто и отровни ноћни лептир; на њу сил 
b n="29" /> кнеза, још непунолетни, али на прагу пунолетства.</p> </div> <div type="chapter" xm 
пред.</p> <p>Ишли су-прво равницом, али на скоро окретоше низ брдо, управо пођоше прокопаном ја 
лом, а њу можда одмах да најури.{S} Али на прагу се сретне са својим пашанцем, Растиславом, и ч 
где год на каквом пустом острву.{S} Али на жалост тако није.{S} Има још и других људи!{S} И оно 
ло је и таквих позива који су апеловали на младога владара да оде у Цариград и да подигне крст  
с се не бојим“ —</p> <p>Кнез се захвали на толикој пажњи и галантерији.{S} Пуковник рече још не 
тно проводи.{S} Лепша се учтиво захвали на пажњи, али одбије понуду.{S} Но енергична Мона није  
згледа да су неки људи ноћас настрадали на Дунаву.{S} С реке се — вели — чуло запомагање, због  
рујица и Анђелија преплашено су гледали на ту страну.{S} Видели су кола, видели су слушче како  
 редом гасили лампе и свеће и успремали на брзу руку што је најнужније.{S} Један од њих таман с 
b n="586" /> свега још су обојица имали на лицу по црну маску, пошто је писмо и то захтевало.</ 
; поздравише га, па један од њих пенали на њ острага револвер.{S} Пуста рука осушила се на веки 
ећи — бежали, бежали, и кад су већ пали на нос, браћа стигла и ухватила!...{S} Хајдете, добри г 
ју.{S} Они су, бога ми, више нас гурали на скупштини, све хоће још више и више.</p> <p>— Знају, 
роз гомиле с пуним бокалима и прилетали на помоћ чим виде да се негде чаше испразне.{S} Сад је  
ки вочићи у првим колима бејаху застали на узбрдици, немогући да извуку огроман товар.{S} Газда 
 целом селу.{S} Кад су их после потегли на испит, они су се изговарали да они нису људи писмени 
с су опет барлијали, и опет му придигли на картама преко три хиљаде дуката — рече Ратко срдито. 
 именом називали сви они, који су могли на кнеза утицати у другом правцу, противно намерама Рас 
ио Растиславу податке који су га одвели на врело Врбавчеве завере?{S} Један члан ове тајне друж 
а сељака с којима су се мало час видели на ливади, један је лежао сав у крви.{S} Куршум га је п 
сеци, од кад смо је последњи пут видели на првоме састанку с кнезом код госпође Моне, Лепша се  
ријатељ.{S} Али тек што су обојица сели на намесничке столице супарништво се почело јављати.</p 
 односи овај прекор; да ли на мене, или на вас, т. ј. управо на оне који су мене без разлога и  
мах г. конзулу, да му стане на нос, или на крај усана, и одатле да му честита „добро јутро“, а  
лазили на какво ново одељење потере или на чобане који би их на вику потере пресрели и похватал 
мученичком смрћу под турском сабљом или на турском коцу, а Турцима их је издавао крвави оснивал 
 сад било кога да је нагна на једно или на друго.{S} Она, која је мало час била решена да одмах 
сти земље стигле на Његову Светлост или на чланове породице.{S} Одасвуд се изражава жалост што  
тупно пратила.{S} Ноћу, дању, у сну или на јави, она се мешала у сваку помисао, у сваки осећај  
плодио капитале, а зетови су тасту били на руци у свему, чиме највиша власт у земљи може бити н 
авац у бежању, јер су ненадно наилазили на какво ново одељење потере или на чобане који би их н 
ан извели су <pb n="240" /> га, обалили на мацке и цепну ли му 25 батина па га онда прогнали.</ 
лав, Ратко, Митрополит, сви су навалили на ме.{S} Мени то самом неби никад пало на памет — прав 
в из собе, виде где су се гости скупили на оном месту где је мало час оставио кнеза и своју гос 
ection" /> <p>Начелници су се повратили на своја места и последице њихова рада брзо су се почел 
ле они.</p> <p>„С тога су се сад бацили на проучавање нових убилачких средстава, која би дејств 
таве начелничке, који су понекад личили на читаве романе, и његово подозрење све је већма расло 
и, а овда онда попридигли би се и упрли на друм зорне погледе своје.{S} Чинило се као да нешто  
 у један мах мисли на сто ствари, мисли на све, и да баш с тога не зна ни шта мисли, ни шта осе 
 и осећаји бркају, да у један мах мисли на сто ствари, мисли на све, и да баш с тога не зна ни  
ајеста година, најлуђе доба!{S} Помисли на нашег Никицу.{S} Шта би од њега било да се овако нађ 
да нападнута особа не сме ни да помисли на одбрану.{S} Њој изгледа безумна и сама помисао на ка 
ва, да се човек ужасава од саме помисли на таку смрт.{S} Тражећи то, њима <pb n="106" /> је пал 
им приликама.{S} Најпосле све се смисли на једно:{S} Прешао <hi>он</hi>, појавио се <hi>Црни</h 
ђу собом, како смо ми једен другом ишли на руку, како смо се помагали, један другом стварали зг 
и севало.{S} Срећом опет су били наишли на бистар планински поток, и ту учине конак.{S} Жика на 
оји претци нису на тај исти начин дошли на престо, зар пут, којим је корачала твоја династија,  
им језиком и одабраним изразима даде ми на знање да се ја, у томе тренутку налазим у ванредном  
} Но да оставимо то.{S} Сад баш паде ми на ум једна мисао.</p> <p>— Ви владари много уображават 
ни писнути.{S} Одмах за тим натакоше ми на главу некакву кожну кесу, управо некакав кожни џак,  
 <p>- Није лаж, господине!{S} Зар би ми на лаж пошли и без големих једа амо дошли!{S} Није лаж, 
кнеза, леп човек, допада ми се, буди ми на руци да се с њиме ближе познам — њен поступак био би 
непрестано звала свој отров „леком“) ни на шта не мирише, малко је накисео, иначе ни по чему га 
„с идолом срца свог,“ па никоме није ни на ум падало да то крсти каквим ружним именом.{S} Зар ј 
ако дошло само од себе.{S} Жики није ни на ум падало да што сумња на Милоја.{S} Боже сачувај!{S 
се да је умро од гушобоље.{S} Никоме ни на памет не пада да сумња и да тражи други какав узрок  
е умем казати.{S} Али не слути ми се ни на какво особито добро.</p> <p>— Заседа је јамачно удеш 
 Сем најближе крвне везе, код њих се ни на што више не пази.{S} Породични односи код њих су јак 
ко мирно и спокојно, да никоме не би ни на ум пало, како баш у овом тренутку у души овога човек 
пуно европски образована.</p> <p>Али ни на томе није застало.{S} Било их је који су уверавали д 
а често ниси могао видети пред собом ни на 10 корачаји.{S} Уз то се свако по сахата ваљало пров 
 „добри, слатки Мутимир.“ Пре јој то ни на памет није <pb n="226" /> пало; а сад је у себи осећ 
пода окружни имали су част бити позвани на чашу вина код свога новог министра.{S} Тек, пошто су 
а, како су сви планови његови засновани на ровитом и клизавом земљишту.{S} Једна ситница, једна 
а рањена срца капље отров... капље мени на језик....{S} Ала је горко! —</p> <p>Ђенерал се стрес 
ни видели из велике траве.{S} Наслоњени на лактове, они су пушили, а овда онда попридигли би се 
одина од кад су Косанићи понова враћени на владу, то је њин рок таман одслужен, и сад би као им 
 и избавља од свију недугова.{S} Ношени на бурним таласима живота, чунови људски уплове најпосл 
 је она дала живот.{S} Она је у средини на старачкој столици својој.{S} Све друге главе надмаша 
<p>Овај Кугићев говор неочекивано учини на кнеза врло повољно дејство: љутина, која већ беше по 
 на ухо: „Која страна ноћас влада?“ Они на то да одговоре: — „Источна.“ Стражар ће питати даље  
.{S} Он се врати у своју собу и наслони на мек диван.{S} Једна разбуђена ластавица, управо над  
се мази.{S} За тим додаде, шапћући Мони на ухо:{S} - Она се сирота бранила.{S} Тако се отимала! 
го гледао, он се полако измаче, одступи на страну, корачајући полако и гледајући у патос.{S} Би 
 био би у стању у том тренутку да удари на њих двадесет.</p> <p>Под утицајем ових осећаја, Жика 
ениталних органа!{S} Ту се поштење мери на сантиметре!{S} Незнатне физичке промене узимају се к 
 посети исту школу.{S} Случај га намери на исто девојче са бриљантским минђушама.{S} Кнез викне 
у манастирски конак.{S} Одмах се намери на „стрина Синђу.“ Њу је Срећко познавао још из раније. 
 <p>Лепши је већ било лакше да одговори на оно питање; она погледа кнеза право у очи и двапут м 
ешкиром.</p> <p>Лепша ништа не одговори на ове речи Монине: она се само пљесну шакама по глави  
е довољно да се добро запуше сви отвори на одаји, па се онда у соби, тако затвореној, упали ман 
 обично, стајали су затворени и прозори на мојој соби.{S} Осећао сам се испаван и одморан, само 
ској страни, још су се светлили прозори на малој, осниској кућици од набоја.{S} Прозора је било 
 били јасно осветљени, а средњи прозори на горњем спрату још и отворени.</p> <p>Читава река све 
пште речено је, да се најстрожије мотри на све непознате људе, па где год се опази што сумњиво  
 и са дну мора граби песак и муље, јури на површину и куша да ми тиме заспе и претрпа моју лепу 
 па му га онда пружи.{S} Тада се устури на диван, покри лице рукама, остаде тако неколико трену 
екиданим дисањем, као оно човек кога си на један пут полио хладном водом.</p> <p>— Јес, пара —  
ти код својих пријатеља, међу којима си на првом месту ти.{S} Што будеш имао јављај преко прије 
 и окретни у послу, особито кад се деси на месту човек, који уме вешто управити послом и кад <p 
јобичнија догађаја, који се и не односи на њу.</p> <p>У разговору кнез јој бејаше рекао да је о 
 да водим дневник о свему што се односи на тај догађај.{S} У осталом, можда је и ту било умешан 
 овде, у овоме твом случају, да ниси ти на време похитао да се сам одазовеш, бојим се да наша ч 
гострука.{S} Пре свега ваља дејствовати на кнежеву уобразиљу.{S} Он је сео на крвав престо, и т 
 после 5-6 година.{S} Тада ћете гледати на ствар својим рођеним очима, и онда ћете видети да те 
ави срдито — Ја! он књаз, па ће гледати на ме сељанку. _</p> <p>Пава диже мараму и обриса хлада 
ке намере и планове.{S} Он неће гледати на партије; за њега су једнаки сви балканиски грађани,  
 „После пет шест година тада ћу гледати на ствари својим рођеним очима.“ А чијим очима, молим,  
и људи, кад би могли из смрти погледати на живот, па се после опет вратити и проживети у њему?. 
 година.{S} Догађаји неће толико чекати на тебе.{S} Они ће банути с елементарном силином.{S} Да 
риса сузу, која се беше почела скупљати на њеној дугој, црној трепавици.</p> <p>— Е, баш ти је  
што се десило, управо безумно помишљати на даље продирање — и да би ваљало најкраћим путем врат 
мораш сад заборавити све друго, а имати на уму само то, да си и ти један члан владалачке династ 
а би их дочекали како ваља, треба имати на <pb n="329" /> престолу владаоца зрела и пуна искуст 
четврти из те династије, али ваља имати на уму то, да је оснивалац династије провео двајест год 
е децу, он стаде једно по једно узимати на крило.{S} Све их је миловао, љубио, па онда на један 
су пољупцима.</p> <p>— Смем ли рачунати на неизмерну срећу, да је Лепша од сад само моја, као ш 
ти мекушац и дедак, који се даје варати на сваком кораку, кога ће једна туђа суза нагнати да ра 
ез прекора за моју част могу одговарати на њих, ја ћу одговарати.</p> <p>— Свакако то је зликов 
о стоји постане љигав и почне заударати на бели лук; али га дуго не треба држати.{S} Обична кав 
еде кнежеве.“</p> <p>Кнез се опет врати на питање како српски сељак гледа на чедност и на однос 
дласку ађутантовом доктор се опет врати на своје пређашње место и седе крај кнеза.{S} Баци погл 
илно и равномерно; око почиње реагирати на светлост, за сахат, два најдаље, кнез ће се пробудит 
еши да ће најбоље бити да кнеза испрати на пут по унутрашњости Балканије.</p> <p>Изговор је био 
здравља, он ће их једног дана похватати на самом делу.</p> <p>Говорећи ово Ловимуковица беше па 
на другој стражи, стражар ће их упитати на ухо: „Која страна ноћас влада?“ Они на то да одговор 
 палити на далеком обзорју и светлуцати на широком, угасито-плавом небу.{S} И лепа Пава као да  
чити изасланик.{S} Сви друштвени печати на завоју били су читави: обмане дакле није могло бити  
ужнија црта која се у опште може видети на мушкоме лицу.{S} Ма како да је нејасан и критичан на 
ловачки окружни начелник морао је узети на се улогу домаћина, њему је пало у део да представи м 
на основу онаких података, и смео узети на се, да учиниш оно с Врбавцем, што си учинио?{S} А им 
само овоме другом имену вриједи принети на жртву оно прво. — Стидљивост је највећи штит невинос 
у, чиме највиша власт у земљи може бити на руци једноме трговцу.{S} На, тај начин таст је умнож 
удан удар, јер ће ови тада најмање бити на опрезу.</p> <p>Била је само једна једина незгода — Р 
ојмити њен положај, и да ће је оставити на миру, ако је доиста поштен човек.{S} А сад?{S} Чиме  
треба ништа дирати; ваља га ту оставити на миру и чекати да се поврати, па га онда преместити у 
о баш ни тако!{S} Не може он сам извити на једну страну, кад сви ми стојимо <hi>сложни</hi> на  
о јасно да пуковник Врбавац мора радити на његовом убиству; учини му се тако природно, управо н 
то моја!{S} Добри бог не може се срдити на најсветије дело љубави, на свештени акт којим се обн 
они што га послују могу што и заслужити на њему.</p> <p>Није прошао ни пун сахат од доласка кап 
n="461" /> почело је поступно прелазити на друге разговоре.{S} Уз звецкарање кашичица, куцање ч 
говоре, док се успело да обећа долазити на јаузне; за што је најпосле Мона морала ићи њој у пос 
вде ће данас бити пијаних, морам пазити на се.“</p> <p>Па ипак на крају крајева доктор је био к 
 па је хтеде тако стегнуту опет обалити на диван.</p> <p>Бранећи се рукама Јела је млатарала и  
 сјајних звездица, што се почињу палити на далеком обзорју и светлуцати на широком, угасито-пла 
о дејству своме отрови се могу поделити на отрове који дејствују кроз стомак, и отрове <pb n="1 
ад би за један тренутак могла помислити на озбиљну љубав кнежеву.{S} Она је јасно сазнавала да  
 прихвати доктор. — Ваља само помислити на њино стрнџање.{S} Јамачно сте слушали о томе.{S} То  
о се да не смемо никога страног примити на конак, док најпре не известимо кмета.{S} Наређивало  
ад, хтео не хтео, мора остати и примити на се сва та тешка бремена, пошто ће повесница њега учи 
те.</p> <p>— Ви мени!{S} Ко сме ударити на рогатог бога.{S} Три се круне блистају на мојој глав 
астислав.</p> <p>— Онда ћемо их оборити на првим скупштинским изборима — рече Ратко.</p> <p>- О 
олем један посла“ и да им ваља говорити на само.{S} Дежурни их уведе у побочну собу.</p> <p>— Г 
„сходну беседицу“, што ће је изговорити на првој постаји, где ће стати да измене коње, а где је 
ре нека тама, те све више почињу личити на посукнуло стакло.{S} Бајна младост нагло се губи са  
но:</p> <p>— Како вам је то могло пасти на ум, да мени кнез смета?</p> <p>— О, па то је тако бл 
аћи људи којима је чак и то могло пасти на ум, да и така места употребе за своје злочиначке зас 
 државних <pb n="565" /> послова спасти на окружне начелнике, и како они буду вршили те послове 
 од тога.{S} Та те заблуда може навести на стотину најфаталнијих погрешака, као год што ти вера 
а какво ће дејство тај напад произвести на непријатеља.{S} Она није гледала у свога мужа; али ј 
и његова пратиоца.{S} Они хтедоше сести на друге гробове, но он позва <pb n="592" /> кнеза да с 
ш посла с тим човеком; он ће ти засести на сред пута, и ти га не можеш трајно ни обићи, ни укло 
зећи с догађаја на догађај и с личности на личност, између Лепше и Мутимира разви се <pb n="689 
 n="135" /> једну нову прилику да пусти на вољу своме млађаном срцу; један нов повод за стотине 
тећки <pb n="588" /> уђе у собу, спусти на сто пред кнеза послужавник с боцом вина и три чаше,  
S} Тај тешки, оловни поглед Боја спусти на Радована.{S} Блед као смрт, гласом промуклим и рапав 
 собе, но у који мах хтеде да је спусти на сниски отоман <pb n="440" /> у углу, њена хаљина зап 
рихвати се за канабе и полако се спусти на њега.</p> <p>На госпођи је била лака, плавичаста, ву 
> <p>Говорећи то, доктор пажљиво спусти на кревет кнежеву руку, ухвати ађутанта за дугме од мун 
рну, дрвену кутицу коју брижљиво спусти на сто.</p> <p>Заинтересован, кнез Мутимир узе распитки 
дмах, после првог тренутка, опет спусти на талпу, а сам узе дрхтати целим телом.{S} И да није б 
ћи ништа рђаво, он и сад хтеде окренути на шалу те примети:</p> <p>- Само ако није каква меница 
пронесе се глас, како ће кнез сад изаћи на балкон, да благодари свету за изразе саучешћа.{S} До 
p>Кугић би се зар и нашао како ће изаћи на крај с оваким извештајем, да је био само он један и  
S} Не ће ли на крају крајева опет изаћи на то?{S} Падало јој на памет да тумарне куд год у свет 
год задрете, памтите, да ћете мене наћи на путу!</p> <p>— Г. пуковниче, пазите шта радите, јер  
 <p>Још су се договорили где ће се наћи на Дунаву ако се случајно раздвоје.</p> <p>Ствар је пос 
, обична динаруша!{S} Таквих можеш наћи на сваки прст по две.{S} Лак је то еспап који се цео па 
ица да посети ту галерију.{S} Наилазећи на саме голе, природне људе, њено величанство било је т 
ад пак, кад је то пунолетство тако рећи на прагу, код нас од њега не дели више од 3 месеца, нам 
озвала к себи; у „неглижеу“ , лешкарећи на свом дивану, она му је, веле, тачно и разговетно обј 
пша <pb n="692" /> би се пре дала исећи на комаде, но што би пустила слику док је добро не разм 
S} Трљајући захладнеле руке и навлачећи на рамена огрнути војнички шињел, он те у два три маха  
 испрућен и грчевито укрућен.{S} Мишићи на образима и око уста грчевито су дрхтали; полуотворен 
анство јако жали што данас не може доћи на састав Светли књаз је нешто <pb n="93" /> мало слаб. 
х, те нам са јабане може какво зло доћи на врат.{S} Има рђавих људи који тумарају по народу, ла 
уо кроз све балканске земље, позивајући на борбу ропством успаване народе балканске и будећи об 
 прозоре мутна, жута светлост, падајући на нечисту звониградску калдрму.</p> <milestone unit="s 
, покупи дукате из траве, и погледајући на ону страну куда Жика замаче, пође за друштвом не мог 
олити за извињење — рече кнез, седајући на округлу, кадивену столицу. — Али ту нема мога греха. 
, ово је паметна жена“.</p> <p>Седајући на диван, госпођа једним погледом обухвати целу простра 
у, заборављајући на Бога, заборављајући на све, јер ти све то ништа не треба, цео је овај свет  
рној пучини сладострашћа, заборављајући на свет, на дужност, на позив, на породицу, заборављају 
т, на позив, на породицу, заборављајући на Бога, заборављајући на све, јер ти све то ништа не т 
муж да јој је ближи к срцу, остављајући на страну рођачке, породичне везе и осећаје, као што је 
 Мона ју је све више нападала, сипајући на њу најтеже прекоре, пуне пакосне заједљивости и јетк 
ен, а сав умазан од просута јела, прући на канабе.{S} Кад сам јутрос добио рапорт о свему овоме 
епша се жустро окрете од Мутимира; баци на сто писмо и фотографију, о које се до мало час тако  
n="279" /> <p>Он се нагло окрете и баци на жену оштар, испитнички поглед.</p> <p>— Шта ти је? — 
 се извини пред младим маркизом, набаци на леђа свој јутрењи огртач, упали цигару и узе ходати  
ударац чисто га диже са земље и пребаци на мост.{S} У неколико скокова он је опет био крај обор 
што је одавна знао, али у псовци и вици на невине волове чисто и заборавио.</p> <pb n="420" />  
бабу.{S} Он је седео на великој столици на сред собе и стењао је, као да га нешто боле.{S} Кад  
о је истина и то да многи ваши поступци на то личе.</p> <p>- Моји поступци?! — рече пуковник, п 
о употребио једину гадну реч, која личи на убиство.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Лепш 
или тако дубоко увуче ваздух да ти личи на тежак уздисај.{S} Слуге устале те дале коњима зоб, п 
е, могао је опазити да сваки човек личи на по неку животињу.{S} Неко личи на чавку, неко на мач 
 личи на по неку животињу.{S} Неко личи на чавку, неко на мачку, неко на козу, неко на вола.{S} 
а убили...</p> <p>Ђенерал опет диже очи на слику.</p> <p>— Али шта ћу ја овде? — викну он, пока 
 школе, па им учитељица командује: „очи на лево.“ И за све време док пролазе поред ове касарне, 
 леву шаку на срце, а десном се подбочи на кук.{S} Леву ногу избаци мало напред, као глумац кој 
, кочијаш залупи врата на колима, скочи на козла и ошину добре коње.{S} Калдрма загрме под коли 
тивника; фигура удари о даску и одскочи на патос.{S} Г. Маврикије склони мало главу да га та Фи 
г. министар?“ — па брже боље сваки трчи на своје место, журно седа за сто и одмах разврће ма ка 
S} Адјутант изтргне одма сабљу и потрчи на разбојнике, али међутим ови опале из револвера, те п 
би у том тренутку била готова да истрчи на раскрсницу и да на све четири стране света громоглас 
дотле била догнала, Растислав се одлучи на последњу одсудну меру.{S} Он покаже кнезу своје дока 
, те му момак сву огромну чинију изручи на главу.{S} Још горе престрављен од овога урнебеса, ма 
ар већ имао у рукама, Растислав се реши на двоје:{S} Прво да ствар не саопштава кнезу док не пр 
о равно двадесет ока злата да се утроши на пропаганду за Црнојевића династију.{S} Ствар је сва  
 прозору, и сав малаксао чисто се сруши на диван.</p> <p>Кнез Мутимир приђе скрушеном ђенералу  
уства.{S} Њему је овај подмукли нападај на усамљена путника изгледао нешто тако гадно, ниско и  
ах истог дана десио се и крвави догађај на тајанственом новом мостићу, у сред пусте планине.</p 
мем да те држим.{S} Што ће ми тај белај на врату.{S} Иди, па жад ти ја не ваљам, ти тражи где и 
дицом, ово је провизор млађи.{S} А онај на крају риђи, високи, оно је господин... како га оно з 
ћи пушку у руци.{S} Да се не види завој на глави, намакао је био сасвим на чело своју црну јагњ 
но би било да је човек изненади, да јој на једном каже целу ствар, да види како ће на њу подејс 
нутака њој приђе доктор и прошапута јој на ухо:</p> <p>- Да се уклонимо ја и ти, снашо, одавде; 
е за њом и у скоку, нехотице, стаде јој на хаљину.{S} Читава једна пола опори се од појаса....< 
м — рече Лепша збуњена.</p> <p>Кнез јој на то примети да она ту управо и нема шта да мисли, пош 
ед Мону, и не гледајући Тошу, пружи јој на сребрном послужавнику мало, миришљаво писамце, с вел 
д себе по читаве сахате, стављајући јој на расположење да прегледа све енжењерске радове, које  
 Ратку, који већ беше устао и пошао јој на сусрет, грациозно му пружи своју мајушну, веома белу 
крајева опет изаћи на то?{S} Падало јој на памет да тумарне куд год у свет, да оде некуд где је 
жене знате само да слините!{S} Пало јој на памет да плаче за махнитањем кнеза Мутимира!{S} Кнез 
амо што буде, нек буде.{S} Долазило јој на ум чак и да се убије.{S} Једном се беше решила да се 
квој згодној досетци сокачкој избаченој на кнежев рачун.</p> <p>Али по некад се дешавало да кро 
 мудрост, но поштење; код њега је мозак на свом месту, но код њега срце није где би требало да  
 пролази.{S} И нехотице дигне се барјак на сред улице, па сад она нека шапуће.{S} Јемственик је 
о.</p> <p>Кнез Мутимир био је брз и лак на мишљењу.{S} Све ово пролетило му је за тренутак кроз 
</hi>, треће <hi>Ц</hi>...</p> <p>Сељак на једаред умуче, спусти руке на крило и оштро погледа  
их, морам пазити на се.“</p> <p>Па ипак на крају крајева доктор је био као и остали.{S} Ништа м 
 био рано на ногама.{S} Још бејаше мрак на пољу, а он је већ био устао <pb n="266" /> и обукао  
.{S} Ето, покушајте! — то је први корак на путу народњаштва — заврши Растислав подругљиво, а оч 
>Јела скочи с дивана, крочи један корак на страну, стаде, обори главу; сва је дрхтала.</p> <p>М 
љивој пожуди, заборављајући за тренутак на све и на цео свет.</p> <p>— Али кад те молим, у две  
к, и стане га дрека тако да се чуло чак на улици пред конаком.{S} Једва у зло доба суварак се п 
у годину, био је дакле у добу кад човек на један пут с ужасом опажа да већ више није млад, али  
 тела; мишићи као да се окамене и човек на једанпут постаје потпуно узет.</p> <p>„За овај отров 
лоњача, нарочито удешена да се ***човек на ***њој може љушкати. <foreign xml:lang="de">Schaukel 
едајте се ничим збунити.{S} Имајте увек на уму шта је он вама спремао.</p> <p>— О!... о!... о!{ 
врикију, он ни сам не би умео рећи, тек на кнежеву реч „фукара“, он, г. Маврикије, <pb n="41" / 
ли старији људи, <pb n="203" /> кад тек на један пут кроз цео сабор пуче глас: „одведоше Турци  
ли.{S} Дед овако, дед овако, док ће тек на један пут рећи учитељ: </p> <p>- Добро, добро, г. ка 
“ рече „господине капетане.“</p> <p>Тек на речи „г. капетане“ доктор се трже, трже се као да је 
 — викну он, показујући прстом свој лик на слици — Шта ћу ја овде?{S} Ја немам ту никаква посла 
"346" /> <p>Затим се загледа у свој лик на слици и рече чисто зачуђено:</p> <p>- Јесам ли ја ов 
е о каменом своду малена лампица, налик на лампе што се стављају на гробове и <pb n="608" /> у  
сетна немарност и неинтересовање, налик на осећаје веома уморна човека, који равнодушно прима с 
корака малу, шупљу, челичну иглу, налик на игле код штрцаљке за упрскавање морфијума.</p> <p>„Т 
авиру облаче гаћице, јер има ноге налик на човечије.</p> <p>— Класичка Грчка обесмртила је оне  
идно за човека, али то су невјеже налик на оне што верују у анђеле и ђаволе.</p> <p>Живот је бо 
о прозорско крило.</p> <p>Била је налик на уловљену тицу, коју тек што су пустили у кавез, на с 
 се ништа десило што би било ма и налик на ово што г. Вујадин прича.{S} Али он је толико желео  
штавала све што је било ма само и налик на какву опасност за њу.{S} Од пете до главе она је сва 
ут на нос изашло, јер сте ви били налик на онога „добротворца“ који је дао човеку једну маслинк 
је лик младог господина доста био налик на кнежеву слику, што се продаје по чаршији!....</p> <p 
ва коца, разапне двоструко платно налик на мали чадорић, простре своје сиџаде; крај себе метне  
значај.{S} Можда је то било нешто налик на оно што Русо тражи у свом делу „<title>О Неједнакост 
 тепати како би она могла бити посланик на каквом највећем европском двору.{S} Међу тим Лепша б 
од времена на време дубоко уздисао, док на једаред не скочи.</p> <p>- Велики бог куша моју мале 
и, изговорених бурно и страсно, ђенерал на једаред стаде, клонуло опусти низа се обадве руке, а 
е те мане у карактеру...</p> <p>Ђенерал на један пут застаде, па пошто је мало поћутао он додад 
т?{S} Треба па мени што?</p> <p>Ђенерал на један пут умуче, наже се побочним собним вратима, чи 
једва уграби тренутак и набаци му шињел на рамена.</p> <p>Још се пило.{S} Око кнеза тискала се  
чувај, нисам револуционарка, већ гледам на ствари природно, онако како јесу, а што су ми у томе 
 ако буде греха, ево ја сав грех узимам на моју душу.{S} Ја ћу прва богу на истину, па кад се ј 
ово само превара и срамота наша, да нам на престолу седи туђинско копиле.{S} Нова династија дон 
а дипломатски речено.{S} Ја сад не знам на кога се управо односи овај прекор; да ли на мене, ил 
мо између овога двога: или да одговарам на постављена питања, која у осталом неће имати за мене 
ио зловољан и нерасположен да одговарам на постављена питања.{S} С тога срдито рекнем овим непо 
а и вољно сам их приносила, мислила сам на твоју круну, и радила само у твом интересу, заборављ 
S} А ту лакост ја ћу већ видети сад сам на себи - примети ђенерал с лаким осмејком на уснама.{S 
рећу, да познам госпођу лично, имао сам на нашем последњем, скромном дворском балу — рече кнез, 
Доцније, већ као зрео човек, наишао сам на један опис који ме је подсетио на ово причање старог 
вано писмо, рашири га пред чича Милојем на столу и упита га оштро:</p> <p>— Шта је ово, чича Ми 
 иза мојих осећаја.{S} Ја опет апелујем на госпођину великодушност да ме извини за моју искрено 
 и другом ногом и колико сам дуг паднем на земљу.{S} Али, колико сам могао разабрати у ономе из 
о државном трошку.</p> <p>Било је лицем на Благовести (28 марта 1873; год.), пролеће тек што је 
 и стаје пред олтар с девојачким венцем на глави.{S} И младожења зна сву ту стидну лаж, <pb n=" 
ке црвене мантије, с црвеним покривачем на глави, на коме су само очи биле прорезане.{S} Они су 
 боље, слободно су просипали све што им на уста дође, а ови сладострасни говори само су их још  
љештених вочића; бале и пена лиле су им на уста.{S} У два маха они покушаше понова да устану, а 
ени и помирени....{S} Она се клела свим на свету, да је навлаш дошла да хвата њега, а он је опе 
ана узе на страну и уверавао их је свим на свету да је учинио све што треба и да је девојка на  
 </p> <p>Црна прилика заклињала се свим на свету да за вас нема никакве опасности; сва је ствар 
де јој ни осолити.{S} Заклињући се свим на свету, како је то ту близу и како ће оне то за часак 
лицима, а многи су после уверавали свим на свету, <pb n="9" /> да су својим очима видели, како  
псолутно ништа, и ми би се заклели свим на свету, да ту ништа и нема, а овамо, кад ту капљицу м 
и завој на глави, намакао је био сасвим на чело своју црну јагњећу шубару.{S} Бледоћа у лицу и  
кну и спусти ме.{S} Осећао сам да лежим на некаквим даскама.{S} Даске су ме жуљиле, а несносан  
p> <p>„Ух!{S} Педесет година како лежим на једној страни, па ми већ утрнула!“</p> <p>На то се ч 
м искуснији, мудрији.{S} Али ја долазим на престо силом, убиством, преко мртва трупа.{S} Све је 
тавим сама у оном стању, с тога навалим на црну прилику да ми набави кола како зна, а пошто се  
зда готов да пред судом историје примим на се сву одговорност за увођење устава.</p> <p>— Истор 
и себи самом.{S} С лактовима наслоњеним на колена, с главом стиснутом међу шаке, гледећи у жера 
"481" /> да имам посла с људима решеним на све крајности. „Отаџбина је у опасности и једна груп 
тију, што је стојала разврнута пред њим на столу.</p> <p>То је био обичан табак велике, четврта 
>Растислав се лако поклони — Благодарим на поверењу, то сам ја у неку руку госпођа Помпадурин к 
ађењу, ја не падох на земљу, већ ударим на неке жице, које ме јако нажуљише и чисто ме одбацише 
их мука и тешко да је и сврши: међу тим на делу ствар је пошла као подмазана и дала је тако пов 
шта су ни како се спремају.{S} Међу тим на Истоку се тиме јако баве; ту је развијено врачање, л 
ј.{S} Хајд сад тамо,(Мона показа главом на Лепшу) хајд сад тамо па лепо пољуби руку и моли за о 
 окрете прво кнезу, но он показа главом на Кају и момак се окрете њој.</p> <p>Каја диже полако  
нуо.{S} Он изађе из собе, махнув главом на сељаке да га очекну.</p> <milestone unit="subSection 
 свију лудака.</p> <p>Показујући главом на Лепшу.{S} Мутимир повуче Мону за руку и рече јој пол 
 наслоњена на зид, с поклопљеном главом на рукама и продужи своје гласно јецање.{S} Кад је бабе 
анка, он је ноћас први пут ступио ногом на ову благословену и њему тако милу земљу!{S} Тада је  
а је јурила.{S} Скакали су један другом на рамена, на врат, па и на главу, било их је и прегаже 
љубљен пар, где, наслоњени једно другом на руку, тихо ходају и будни сањају у овој лепој, чароб 
, заварам очи, па тек варакнем погледом на њега, а он запиљио у те, па не трепље.{S} Јес, обадв 
 је на сред собе, с бесмисленим изразом на лицу, а Растислав се опет беше прихватио својих фран 
м жутим гајтанима и тракама, с калпаком на глави.{S} Пратећи кнеза, гардисте јаше како кад.{S}  
 рече Ката чисто с подругљивим осмејком на уснама.</p> <p>Пуковник се осети погођен овом прилич 
ене — рече она шаљиво, с лаким осмејком на уснама). — Пусти ме да ти кажем отворено шта мислим, 
себи - примети ђенерал с лаким осмејком на уснама.{S} За тим продужи:</p> <p>— Кад сам се одлуч 
ње с хоџом, он уђе, с усиљеним осмејком на уснама.</p> <p>— Е, кандило му његово, што ме искида 
тњем оделу.{S} Он уђе нагло, с осмејком на уснама.</p> <p>Јела скочи с дивана, крочи један кора 
е десило што неочекивано.{S} С осмејком на уснама, он упита сељака откуда му сад наде на ум то  
нска ступи у авлију.{S} Мона с осмејком на устима изађе пред гошћу, загрлише се и слатко ижљуби 
 је будила, како се он трзао с осмејком на уснама, како јој је онда наивно и добродушно причао  
 је врат као она пећ — она показа руком на пећ у углу — не би му ништа помогло.{S} У осталом, е 
погледај жене! — Растислав показа руком на своју госпођу — Министар полиције!{S} Е, мој пашо (О 
— Ево, почните одавде — Он показа руком на гомилу свештеника, што је стојала у једном крају.</p 
ено у оном одељку — доктор показа руком на десно крило манастирско. — А ти сад гледај, само паз 
та кнез свога доктора, показујући руком на огромну масу света, која се беше кренула да га прати 
наместише на диван.{S} Кнез махну руком на ађутанте да изађу.</p> </div> <pb n="353" /> <div ty 
атворите врата.</p> <p>Кнез махну руком на официра да не улази; затвори врата и обрте се ђенера 
 вратима, отвори их широм и махну руком на једнога од својих ађутаната да уђе унутра; затим му  
 писамце, с великим, златним монограмом на завоју, као што је у то доба била мода код отмених о 
су се мењали.{S} Умирен појавом Кајином на први мах, он је одмах за тим опет почео двоумити.{S} 
иснуто, завиличено, с цензурском корпом на устима, са чега се на све стране и дубине чуло потму 
е омалена господина с великим цилиндром на глави.{S} Био је љут као рис, од љутине није могао н 
роз смех јасним, веселим гласом, гласом на коме се познавало да потиче из груди сретна, радосна 
— рече ђенерал снажно, ударајући гласом на сваку реч.{S} Други је удахнуо душу у онесвешћено и  
неза? — повика доктор, ударајући гласом на последњу реч; после настави тихо — Добро, кад би баш 
: „с у-гла-ђе-но-шћу,“ ударајући гласом на сваки слог)....{S} Та да, добро: с у-гла-ђе-но-шћу п 
развлачећи сваку реч и ударајући гласом на реч „власти“.{S} При тим речима њене се усне развуко 
што шушка, рече кнез, показујући прстом на гроб, на коме је мало час седео.</p> <p>— Шушка? упи 
боди <pb n="13" /> и, показујући прстом на главну полицију, кажу да је узвикнуо:</p> <p>„Онде л 
ци?! — рече пуковник, показујући прстом на своје груди и приближив се Растиславу.</p> <p>- Јес, 
Ката осмејкујући се и показујући прстом на своје груди. — Прави доктор!{S} Што ја изоперирам, т 
н му пође на сусрет, са широким осмехом на свежем, младом лицу.</p> <p>Растислав предусрете кне 
>Доктор протумачи, с грациозним осмехом на уснама, да је по свој прилици утицало и једно и друг 
ано капље, а ђенерал гледа то с осмехом на уснама и броји редом капље крви „један, два, три“... 
 заденутом сукњом за појас, с котарицом на руци, тера пред собом чопор оваца.{S} Кад чује треск 
е синоћ, а дошли су свак за се, жандарм на <pb n="655" /> три сахата раније од Милоја.{S} Свак  
раво догодило у оном мраку, јурну један на другога и један преко другога, попадају, поруше стол 
асти, час хлад, час топал зид, загрејан на сунчаној припеци.{S} По нека од њих промакне кроз сп 
к је добро кад је човек унапред спреман на све.“</p> <p>Ово је био као неки увод.{S} После њега 
у униформу.{S} Но кнез није био спреман на ову услугу, његова рука судари се с руком старијег а 
ладани умором боравили дубок, миран сан на једном од јужних огранака великих омаљскнх планина — 
нез Мутимир био је већ прилично сујетан на своју владалачку титулу.{S} Кад би му силом отргнули 
, био убијен и да си ти дошао малолетан на крвав престо.</p> <p>— То је једно.{S} Друго је, што 
ади нужде.{S} Жика је то гледао скривен на дрвету, а за тим је поиздаље пошао за потером, док м 
ра потпуно намирена потреба.{S} Изваљен на дивану, он је слатко дремушио и немарно и размажено  
 пуних 20 година тако стојао, накривљен на једну страну као какав богаљ.{S} Ко год је први пут  
рушевина до темеља, где не остаје камен на камену!...</p> <p>Ове загонетне речи отеше се као оч 
а равним друмом, а млади кнез, наслоњен на меко узглавље, поче склапати очи и дремушити.</p> <p 
ава устајати Други један опет, наслоњен на руку, с одупртим лактом о сто, гледао је шта се ради 
Врбавца.{S} У војничком оделу, наслоњен на сабљу, стајао је он ту оборене главе, жалосан и очај 
ерал је ћутао, оборене главе и наслоњен на диван.</p> <p>— Бирајте, — рече кнез Мутимир — време 
атко ћутање.{S} Кнез је стајао наслоњен на зид, с прекрштеним рукама, с главом утиснутом међу с 
estone unit="subSection" /> <p>Намештен на диван, ђенерал је лежао полеђушке, с полуотвореним о 
о несрећним случајем новац није ухваћен на време, и сад нико не зна где је.</p> <p>Тако је у гл 
љаков стојао је два корака даље набачен на глогов трн.{S} Жика дочепа шињел, баци запрепашћеном 
> <p>Ђенерал беше устао; он оста укочен на сред собе.{S} Стајао је и бесмислено бленуо, гледају 
јима се треба користити.</p> <p>Огорчен на старога кнеза Косанића, овај човек није презао чак н 
p> <p>„Младић од својих 25—6 година, он на један пут с ужасом опажа да његова, до јуче још црна 
а разговора о дужностима владарским, он на један пут пређе <pb n="437" /> на ватрено заклињање  
>Земљом управља Злодух опаки,</l> <l>Он на високом седи престолу,</l> <l>На крилу држи змаја кр 
, заузимајући положај, као оно Наполеон на бојном пољу, кад пусти у борбу своју оклопничку коњи 
ез је размажен и самовољан деран, склон на сваковрсне разузданости, без и једне озбиљне мисли у 
ле наше, зажиже огањ у срцу нашем, огањ на коме кључају сви сокови организма, а на том сунчаном 
Сељак махну главом — Набацио бих му гуњ на главу, па га одозго приклопио.{S} Околни се сељаци з 
 продужи:</p> <p>— Кад сам се одлучивао на тај корак није ме ни мало руководила каква лична мрж 
о да га свет воле, али је много полагао на то да га се боји, да га слуша и да му се покорава.{S 
ку.{S} Он их је бирао, он их је подигао на ове високе положаје, он их је школовао у полициској  
запушена и стегнута, да сам једва могао на зор по мало дисати.{S} Шта је било даље ја не знам;  
н је често у седницама отворено нападао на Растислава, који је управљао спољним пословима.{S} К 
исто с побожним страхопоштовањем гледао на Враничића и слушао његове једнозвучне, једнолике реч 
 је још на свом месту и зачуђено гледао на кнеза.{S} Учини му се чудно што ли се то кнез сад на 
вао кнезу, а с друге бојажљиво погледао на Растислава.{S} Растислав се намршти, кашљуцну и поче 
 себи, и он је обадва пута понова седао на њу.{S} Најпосле реши се да и не покушава устајати Др 
ојничкој <pb n="614" /> униформи, држао на свом колену пуну, белу руку кнежеву и пажљиво бројао 
а га продају.{S} Али начелник је указао на блиске везе између главнога кривца у овој похари и ј 
тао и ходао.</p> <p>Маврикије је стајао на сред собе и окретао шешир међу прстима.</p> <p>У зло 
сле се прешло на <hi>шеретлук</hi>, као на једну црту и особину у карактеру народном, па и ту с 
покушаји избегавали крваво убиство, као на прилику онај кад је удешено да паднем у нужник? — пр 
гомилама.{S} Ишли су <pb n="381" /> као на комедију.{S} Жандармски наредник прича како су многи 
ion" /> <p>Боја и Радован одоше.{S} Као на крилима слетеше они доле манастиру.{S} Уз пут разабр 
 да се на акт спаривања данас гледа као на неко проклетство.{S} И данашњи родитељи воде бригу о 
ведочило да на њега не гледају више као на дете.{S} Нашло се политичара чији се узвишени патриј 
као на господара, кога се боје, или као на будалу, коју треба варати, или као на грешника, чије 
о на будалу, коју треба варати, или као на грешника, чије слабости треба употребити у своју кор 
себном намером, на њега гледају или као на господара, кога се боје, или као на будалу, коју тре 
е осећаје.</p> <p>На људе је гледао као на фигуре у шаху.{S} Човек и пријатељ за њега је вредио 
он посејао својим проласком.</p> <p>Као на стотину крила, по целој овој гомили; света, по целом 
јој се поглед већ беше прилично навикао на мрак.{S} Учини јој се као да јој је познато ово мест 
к унесе некакво писамце.</p> <p>Огуглао на свакојаке молбе и писма, он равнодушно махну главом  
егов последњи корак.{S} Ђенерал је имао на кнеза веома голем утицај.{S} Ту се лако могло десити 
 намера.{S} Сасвим сам други говор имао на уму. <pb n="336" /> Управо чудим се откуда се и изро 
i-monde</foreign>-а, с којом се упознао на последњем путу у Париз.{S} Најпосле говорио је са св 
 и њему тако милу земљу!{S} Тада је пао на колена, бацио се ничице на груди своје мајке отаџбин 
угледао свет божији, у њој први пут пао на ову грешну земљу и први пут заплакао немоћним плачем 
н опет је пољуби.{S} Сад је пољубац пао на образ.</p> <p>Јела заусти да нешто рекне, али јој ре 
газда је остраг грдно чврчао и просипао на вочиће најгадније псовке.</p> <p>Некаква гувернанта, 
ремушио и немарно и размажено одговарао на питања Лепшина.</p> <p>Она седе до њега на диван и,  
чно узима ону девојку с којом се сиграо на последњем стрнџању.{S} То је дакле као некакав оглед 
ој мал — с тога му нико није ни замерао на оваком понашању.{S} А ако би му ко што и замерио, чи 
.{S} Њој изгледа безумна и сама помисао на какав отпор, она види само један излаз, само једну м 
ио утицај попијеног отрова, или помисао на скору смрт, тек ђенерала поче обузимати чудна топлин 
руском селу.{S} Кад се сутра дан кретао на пут, даду му кола, а као кочијаш пође један дечко <p 
 у другу собу.</p> <p>Ратислав је остао на месту као окамењен.{S} Неисказано га је болело ово о 
ме што је од њега чуо.{S} Кнез је остао на путу још читавих 20 лана, и за све то време није бил 
убијањем Зликовца, који је убијен остао на мостићу у планини.{S} Ствар ми је изгледала подозрив 
 се са сјајним звездама, с неба залутао на ову грешну земљу.{S} У пустој долини саможивости људ 
презна Растислава.{S} Врбавац је осећао на себи вечито будно око свога друга, и то га је дражил 
слављеве, чије је око непрекидно осећао на себи; и да сам одахне од надзора, што га је опет он, 
аздуху кнезу се чинило као да је изашао на поље.{S} Кад су му опет скинули повез с очију, он се 
стичан у изразима, Кугић је брзо изашао на глас не само међу интелигенцијом, но и међу сељацима 
дан угледан господин звониградски нашао на подозривом месту са својом рођеном госпођом.{S} Отиш 
>Мајор стаде убезекнут.{S} Да је наишао на непријатељски батаљон, не би се више пренеразио Он ј 
<p>Но сад је изгледало као да је наишао на неки кончић од тога великог клупчета.{S} Оно неколик 
t="subSection" /> <p>Кнез је био наишао на своју омиљену тему-што но реч: усео на свог коњића,  
рцу, да је одмах на првом кораку наишао на гадне преваре и ниска лукава подвођења на заседе - т 
 како је изашао из двора, како је сишао на улицу, како је отишао кући.{S} Дошав кући, затворио  
неза Страшимира Косанића, који је дошао на престо по смрти свога старога оца, владао неколико г 
астирски с великим, он је изводио право на широке степенице, које воде на горњи спрат, где су с 
да ли на мене, или на вас, т. ј. управо на оне који су мене без разлога и поводе вређали.</p> < 
била изашла на незгодан, донекле управо на скандалозан глас.</p> <p>Чудне су ствари причане из  
 фуч... г Маврикије... ви сте фуч — ево на! мат сте...{S} Их — баш ништа не знате, баш сте глуп 
а се пљесну рукама и окрете се полулево на петама.</p> <p>Њене се другарице узеше смејати и зап 
 за свеца, а баци ће вечито проклетство на оне што су га убили...</p> <p>Ђенерал опет диже очи  
бере друга, па онако у игри пада одозго на њега.{S} Онда настаје стезање, дрпање, миловање, ваљ 
ртова и лекарија.{S} Крај њега је седео на столици омален, неугледан човек у војничкој <pb n="6 
 густим гробовима.</p> <p>Кнез је седео на мраморној хладној плочи и гледао у мрак.{S} Чудно му 
 /> <p>За све то време ђенерал је седео на дивану и држао главу у шакама гледајући непомично у  
алон.{S} Ту затеку бабу.{S} Он је седео на великој столици на сред собе и стењао је, као да га  
а не узнемири, лекар је непомично седео на својој столици, а кад уграби згоду бацио би по који  
је.{S} Један од њих таман се беше попео на столицу, да погаси свеће на великом лустеру у дворан 
мене и усмене наредбе.{S} За тим је сео на коња и, у пратњи два коњаника, отишао у главну касар 
вати на кнежеву уобразиљу.{S} Он је сео на крвав престо, и та страшна слика и сад му се по чешћ 
и корака иза кнеза, један гост беше сео на земљу, изуо десну чизму па је истреса.{S} Притрча му 
 на своју омиљену тему-што но реч: усео на свог коњића, и сад га је тешко било скренути с пута  
 Жика после овога разговора и пође брзо на сусрет црној прилици, која им се беше већ близу прим 
 још на путу.{S} Он је још изодавна био на чисто с намерама Врбавчевим.{S} Да пуковник спрема д 
 синоћ известили начелника (који је био на десном крилу потере) о свему шта се десило на левом  
 ја продужим шетњу даље.{S} Кад сам био на по алеје, поред мене прођоше две женске, које ми пад 
ву.{S} Он је дакле и као министар радио на ширењу друштвених начела, а поглавито на остварењу ј 
тако рђав случај.“ Пијанца је већ грдио на сва уста.</p> <p>Боја плати ћутећки, па пође са снах 
оласку кнеза, народ је гомилама излазио на пут да га види и поздрави.{S} Дочекивали су га песма 
 унапред.{S} Но како је јесенас излазио на јужну границу Балканије, ради неких војничких извиђа 
ше од 10 година узастопце он је долазио на вашаре, светковине и саборе у овоме крају. (Родом је 
 цвећа, кад год је кнез Мутимир долазио на ова присна посела.</p> <pb n="289" /> <p>Високи стру 
о одојче, гледао га је и мислио, мислио на много и на далеко, док и њега, онако наваљена крај П 
 Али Врбавац није то знао; он је мислио на друго, па је и овим речима придао други значај.{S} В 
подло, да је пре свега осталог помислио на освету.{S} Људи, који овако мучки нападају, не могу  
> <p>Али један случај нарочито је чинио на кнеза дубок утисак.</p> <p>Једног дана кнез добије п 
ди рђав утисак, што га хоџа беше учинио на Паву.</p> <p>— Јамачно пијано! — поче Синђа — старо, 
 пушљик од наргиле, а левом се наслонио на читаво бреме сељачких чарапа, што су стајале поређан 
 за главу, он се беше жестоко начапарио на некакву њену иглу у глави.{S} Игла се беше дубоко за 
овај догађај.</p> <p>Ђенерал је говорио на одморке.{S} Искаже по једну мисао, стане, одахне, па 
ме овога говора Враничић је више мотрио на сељаке но на Милоја, и њему се учини као да су сељац 
 разговора Враничић је понајвише мотрио на сељаке, а Милоја није ни погледао.{S} Но зато је Жик 
лас командиров, који је из даљине јурио на свом коњићу.{S} Сељаци се размакоше и пођоше даље по 
ји је, по народном казивању, увек носио на пут плоскицу ракије, и заструг папуле (гњечена пасуљ 
о сам на један опис који ме је подсетио на ово причање старога Турчина.{S} Енглеско лекарско др 
 испружио, прса истурио, руке прекрстио на прсима, а загледао се у једну тачку на зиду, на тако 
едузме даље трагање.{S} Он је сад личио на вредна ловачка пса, који је нањушио лисичији траг, п 
<p>Кнез је погинуо и Звониград је личио на узрујану кошницу, у којој је на један пут нестало ма 
ању налазио и наш јунак.{S} Он је личио на човека кога је ујео бесан пас, па сад у страху чека  
да из земље извире.{S} Орловац је личио на град из ког је кренуло све живо да се сели.</p> <p>О 
“ По несрећи кмет је и иначе јако личио на гусана.{S} Његов дугачки црвени нос био је прави гус 
аукне од бола.{S} Кнез је Мутимир личио на ону ужасну матер из народне приче, која од неодољиве 
 црв.{S} С каквим је идеалима он крочио на ову милу, свету земљу, а шта га срета одмах на првом 
ији, и шта је где ухваћено, и шта је ко на испиту рекао, и све!{S} Заиста карактеристично!</p>  
у врелим пустињама пешчане Сахаре, и ко на владалачкој благодарности зида дом свој, ствара грађ 
} Може ли то, г. Маврикије.... а? овако на пример — шах краљу!{S} А.. а.. а шах и краљ, а г. Ма 
мице баци поглед на њега и виде га како на махове уздиже рамена и стреса се. „Или плаче, или ду 
ековине предака новим добитцима, и како на послетку Балканија мора напредовати „докле је год во 
односе између мушкиња и женскиња и како на то гледају старији, отац или браћа девојачка.{S} Кне 
се од кестена до кестена, пођоше полако на више уз улицу.{S} Ишли су лагано и веома опрезно.{S} 
 кроз њу један правац, путујући једнако на југ.{S} Пет година провео је Милоје по овим планинам 
ниградских сплетака.{S} Колико је онако на памет и на брзу руку могла ухватити рачун, она је да 
те родитеља свога.“</p> <p>Бабо је тако на глас плакао, а стари чича Сима, што смо се увек смеј 
ак у башти, пали, повраћали, па ту тако на гомили и заспали.</p> <p>Госпођа се стресе:{S} Ух-х- 
ицама од свију досадашњих.</p> <p>„Тако на прилику они раде да склопе (конструишу) малу металну 
вилно час лево час десно, низале далеко на југозапад.</p> <p>После бурне кише и страховите олуј 
авку, неко на мачку, неко на козу, неко на вола.{S} Министар Ратко, и поред избуљених очију, ли 
у животињу.{S} Неко личи на чавку, неко на мачку, неко на козу, неко на вола.{S} Министар Ратко 
Неко личи на чавку, неко на мачку, неко на козу, неко на вола.{S} Министар Ратко, и поред избуљ 
ш!.... а она се смрзла ка да ће је неко на вешала водити!</p> <p>Баба Ката приђе Јели и узе је  
му ти прави, истински пријатељ и колико на тебе може рачунати — разлагао је Ратко.</p> <p>— Ти  
 околине, све је то неуморно суделовало на стварању натписа.</p> <p>Али је за то и успех био сј 
е му, ухвати га за руку, повуче га мало на страну и гледајући му у очи, упита га полако:</p> <p 
 у белу чипку.</p> <p>Дама застаде мало на вратима, као да се нешто двоуми; но то је било само  
рна прилика рече кочијашу да крене мало на више, па на једно педесет шесет корачаји да стане по 
м, господин ћато!“ </p> <p>Мрднуше мало на страну.</p> <p>— Шта је, како стоји? — похита Срећко 
не личи, молим покорно, не личи ни мало на бумбара.</p> <p>Пошто је овако достојно преставио св 
на ме.{S} Мени то самом неби никад пало на памет — правдао се кнез.</p> <pb n="698" /> <p>— У о 
Тражећи то, њима <pb n="106" /> је пало на ум да чине опите с отровом псећа беснила, с отровом  
{S} Зачудила се, како јој пре није пало на ум да о томе више и боље промисли.{S} Али баба Кату  
ермини.</p> <p>— То је и мени прво пало на ум, али чим сам мало промислио видим да није.{S} Та  
и, али се на крају крајева опет враћало на 300 дуката.</p> <p>Ове 300 дуката нису дале многим с 
рала чути.{S} А како је све ово утицало на њену младу душу — лако је разумети.{S} Као озбиљна ж 
од понуди...{S} Пи!{S} То би се причало на далеко!...</p> <p>Баба Ката узе у своје сухе, коштуњ 
ла.{S} Сунце је већ било у велико нагло на заранке, кад два државника изађоше упоредо из Ратков 
ров, и сеоски пољак, и све што се могло на то употребити, разаслати да иду од куће до куће, да  
.{S} Оближње вароши одкуд се само могло на време стићи, послале су своје депутације да се придр 
је чуо од њих, њему се није више седело на једном месту.{S} Он скочи и викну дружину да полазе. 
ојих.{S} У Звониграду све живо измилело на улице.{S} Лаганим корацима у безбрижном разговору, п 
ду.</p> <p>— Тада би се примање пренело на другога, за какву страну фирму — примети Растислав.< 
 ране зоре у кнежевом двору све је било на ногама.{S} Спремана су кола, коњи, пртљаг — јер је т 
ковина кнежева пунолества, које је било на прагу; друго да саопшти ствар кнезу тако, како ће га 
 сад.</p> <pb n="263" /> <p>Ово је било на ниским степенима, при изласку у авлију.</p> <p>— Јок 
мљен диван ручак.{S} Постављено је било на пољу под ладњаком.{S} Кнежев млађи кувар био је изас 
о спреман и мали доручак.{S} То је било на сумеђи два округа и већ се унапред знало да су два „ 
>Није прошло много, а цело је село било на ногама.{S} Избуђени су не само они што се позивају,  
ипацију.</p> <p>Друштво се беше разбило на гомилице и у свакој гомилици водио се жив разговор.{ 
е требало? — То је питање свима лебдило на уснама, но Враничић проговори први.</p> <p>Већ је би 
дајући га овако, Растиславу је долазило на ум да се рине на кнеза, да га дочепа за уво и да му  
 да проматра какав би утисак то учинило на сељака.{S} Он се, дакле, слатко насмеја и понова вес 
ном крилу потере) о свему шта се десило на левом крилу и начелник је наредио да се још те ноћи  
по могућству забораве све што се десило на том мрачном и проклетом месту.</p> <p>Перун Црнојеви 
што је само од њене добре воље зависило на коју ће страну корачити.{S} О, како би јој лакнуло к 
али већ то што их скупљају није слутило на добро.{S} Некаква нужда јест, шапутали су сељаци мећ 
нежев мртвачки лик тако јако, да стакло на слици одмах пуче, и повика загушљиво: „Ево, овај је  
заметао главе назад.{S} Сад се већ чуло на далеко загушљиво рипање прикљештених вочића; бале и  
ктор свој говор.</p> <p>После се прешло на <hi>шеретлук</hi>, као на једну црту и особину у кар 
} Нарочито у последње доба све је пошло на горе.{S} Ђенерал је био мрачан, раздражљив, нестрпељ 
био стишао.{S} Но сад све је опет пошло на јеро.{S} Стари <pb n="577" /> чича Степа био је неда 
е свршило простим покушајем, или прошло на каквој олакој рани?</p> <p>После су опет прилегли св 
и бога ми и преплашен.{S} Ми опет овамо на пољу да свиснемо што не знамо шта је.{S} Обиснемо ок 
руга година дана, али ствар остаје само на празним речима: до данас никаква дела.{S} Разјурићу  
ест генералове смрти, огледа се не само на житељству звониградском, него и у многобројним изјав 
 забава.{S} Женске долазе у каване само на кратко време, поглавито лети, кад је у јеку пивска с 
ејство, но има их и који дејствују само на један начин.</p> <p>„Тако, на прилику, змијин отров  
p> <p>Враничић диже главу, погледа тамо на ону страну откуда је долазио тај разговор и рече:</p 
 све боји да се не изврне.{S} Види тамо на обали некакве људе и хтео би да им што довикне.{S} А 
љубио девојку.</l> </quote> <p>Чак тамо на обзорју, из густих зелених шљивика провирују црвени  
мом. — Сав овај свет, што се видео тамо на пољани, све ове гомиле народа, сви ови људи, жене, д 
о ко куд иде и пролази, па како наиђемо на какве стране, непознате људе ми да их терамо кмету.{ 
окле год ја, ти, и наше друштво стојимо на челу власти, као бедеми његови.{S} Но све то доћи ће 
о мања но код суседа његових.{S} Узмимо на прилику Румуне.{S} Они су у томе далеко иза нас.{S}  
 говорити доцније.{S} Сад да се вратимо на ствар.</p> <p>- Елем, сем политичких разлога, отров  
одушно махну главом момку да мете писмо на сто, где би чекало док се не умије.{S} Но момак му п 
ао даље после својих последњих речи, но на овај говор Растислављев он се нагло врати.</p> <p>-  
и кнезу, али он не примети ништа.{S} Но на против, рече понизно, како и он „у начелу дели све п 
и, која је више личила на пласт сена но на перјаницу.</p> <p>Виле су обично биле набељене и нар 
ра Враничић је више мотрио на сељаке но на Милоја, и њему се учини као да су сељаци са свим уми 
уби тетку...</p> <p>Тако поче младић но на један пут он сав поцрвене и ућута.{S} Као да се љуто 
" /> <p>Сутра дан Растислав је био рано на ногама.{S} Још бејаше мрак на пољу, а он је већ био  
и с потребне даљине да мотре непрестано на кола, али никад да им се не примичу тако близу да би 
е Ката, да је опасно створење, способно на свашта.{S} Сад је јамачно избегла у Румунију.</p> <p 
се читаве саблазни, и то све бива јавно на очима света, па и самих родитеља девојачких.</p> <p> 
} Један грчки философ врши обљубу јавно на улици; питају га шта то радиш и он одговара:</p> <p> 
правне суме, како би опет дошао редовно на своју плату.</p> <pb n="415" /> <p>— Ствар је замашн 
 још јутрос у зору ја и ви били заједно на отменоме скупу честитке <hi>Балканске браће</hi>, гд 
малодушан, неспособан да удари отворено на ђенерала, и онда би Растислав ту свршио.{S} Не само  
осле предао г. Растислав, те си, једино на основу онаких података, и смео узети на се, да учини 
 би могли издрети <pb n="660" /> једино на ону страну, и то кад би се кренули одмах.{S} Господа 
сподину министру, вазда одани и покорно на расположењу премда, наравно, они нису ради никога вр 
 у твом интересу, заборављајући потпуно на себе.{S} А за све то тражила сам само једино: — твој 
, тамо негде далеко, тамо горе, јамачно на једној од оних сјајних звездица, што се почињу палит 
вук, курјак)- Та се болест јавља обично на лицу.{S} Прво поједе кожу, те остане голо, црвено ме 
да учини што ризично, решавао се обично на оно што ће свету изгледати најмање вероватно.</p> <p 
осматрао начелнике, како седе непомично на својим столицама у наоколо, а за тим упита оца:</p>  
> <p>Перун је седео читав час непомично на једном месту, не дижући с руке своју рањену и забрин 
ађење тек је сада настајало.{S} Наскоро на сред дворане био је намештен велики, округао сто и н 
гла се беше дубоко забила у дебело месо на длану.</p> <p>Он узе цедити крв из убодена места. —  
а, осуђеници се свете стражарима.{S} То на робији бива често, милостиви господине. _</p> <p>- А 
 што сам се ја више отимао и напирао то на једну то на другу страну, све сам се више заплетао у 
мата — а код нас војника, што на уму то на друму.{S} У дипломацији, веле, са свим је друкчије.{ 
ја више отимао и напирао то на једну то на другу страну, све сам се више заплетао у некакве жиц 
ндијанска племена, код којих је особито на гласу чувени отров куруру („кураре“) у који они умач 
а ширењу друштвених начела, а поглавито на остварењу једне од главних тачака у претходном раду  
 било би као шетња кроз шибу.{S} Просто на просто морамо утећи, и мој је савет да се одмах изда 
исам дипломата — а код нас војника, што на уму то на друму.{S} У дипломацији, веле, са свим је  
S} А ко зна да ли је у опште и било што на то налик.{S} Бар сам „доктор радикалац“ вазда је пор 
а је ћутећки климао главом.{S} Само што на послетку рече:</p> <p>- Хоћу, вала, баш ћу јој казат 
 то, али непрестано ми се слутило нешто на зло.</p> <p>— А слути ли ти се још? пресече га Перун 
 — Растислав се наже и рече Ратку нешто на ухо.{S} Ратко окрете главу, зачуђено погледа Растисл 
/p> <p>После недељу дана кнез се кренуо на пут.{S} Уз лупу звона и грување топова он је изашао  
 <p>Говорећи ово, Мутимир се беше ринуо на Лепшу и, без великих церемонија, формално је отимао  
н, намргођен, мало погрбљен, руке метуо на леђа, а из десног рукава избијају му полако малени п 
а Заре и наже се гробу, наслањајући ухо на плочу.</p> <p>Али ово нагињање није било потребно.{S 
ломи Јелу, или да је доиста одјури, бар на време — Јела је мислила шта да ради.{S} Куда ће сама 
не ради по хатару или инату.{S} Она бар на крају ублажује разлике које су постојале у животу, ј 
 <p>Кнез Мутимир покуша да окрене ствар на шалу.{S} Као сви малодушни људи, он је осећао потреб 
оћутао, он покуша да и сам окрене ствар на шалу.</p> <p>— Та да, за медведа, управо за медведа, 
да је млади кнез у свему човек и владар на свом месту.{S} Али кад је већ зла судба тако хтела о 
по имену, а други заповедник и господар на делу.</p> <p>У осталом Ратка је лако било и слушати; 
 тихо; човек би могао добити такав удар на сред улице, па никад да не дозна откуда је дошао. </ 
ових „пречишћених појмова,“ уз то оштар на језику и драстичан у изразима, Кугић је брзо изашао  
а разбојника, а он јој наслони револвер на слепо око и скреса га.{S} Мати се поведе и паде науз 
у косу.{S} На један пут он натуче шешир на главу и рече одсудно:</p> <p>— Разумем, господин док 
егове раније започете мисли, но одговор на Враничићево питање.</p> <p>Крочише још неколико кора 
е, старајући се да тиме окрене разговор на друге ствари.</p> <pb n="543" /> <p>Међу тим сељак,  
еорију“, мртву и хладну као онај мрамор на који се наслањао.</p> <p>Кнез је размажен и самовоља 
/p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Ви сте професор на В. Шкоди, г. Маврикије, ха, ха, ха... а јесте ли рас 
ше и кола.{S} Помогну ми, натоварим вас на кола и донесем кући.</p> <p>— Бојећи се да вам што н 
но море шаренила, какво се само код нас на Истоку виђа.</p> <p>Извирући из вароши, ове су гомил 
ети с оплавком у руци и испребијаће нас на мртво име.{S} Нас страхоба хвата од саме те помисли. 
 поглед бацала је час на говорника, час на свог мужа, као да је хтела рећи: „па шта мислите ви  
е заустављао поглед час на доктору, час на појединим предметима, и гледао их тако зорно, као да 
.</p> <p>После је заустављао поглед час на доктору, час на појединим предметима, и гледао их та 
ту више, а зачуђен поглед бацала је час на говорника, час на свог мужа, као да је хтела рећи: „ 
оберучке за сто, и климајући главом час на једну час на другу страну, Ралека викну:</p> <p>- Ка 
то, и климајући главом час на једну час на другу страну, Ралека викну:</p> <p>- Како ко, ал наш 
лику и с два прста покуша да откине нос на слици мртвога кнеза.{S} Слика је била мала, и ђенера 
ос, викну он сад и опет упре прст у нос на слици мртвога кнеза — Овај нос — јес, овај нос био ј 
 чудо није снашло.{S} Гледао сам јутрос на кожи и на бутинама још ми се познаје, како сам се на 
иде на врху револуционарни знак — печат на коме су представљене две пријатељске руке како се ру 
ласти за 6 месеци употребљују црн печат на званичним актима, а г. г. официри и други чиновници  
се други разговори — друкчији, али опет на ове налик.</p> <p>— Бре, шта би ти радио у потери ка 
је мало поћутао, поврћући разговор опет на кнеза и на ону тајанствену женску, што је госпођа Со 
- Тражи вас кнез... нешто је јако срдит на вас.</p> <p>- На мене! — упита Кугић зачуђено. — Где 
 њега је чуо многе ствари.{S} Командант на сва уста грди свог министра, вели да је то пијана ба 
ике.{S} За мало и коњици стигоше; топот на једном престаде, они се зауставише пред капијом. — „ 
 живот, а страше се да задају себи смрт на други начин.</p> <p>„Ту је довољно да се добро запуш 
велики фењер, који је просипао светлост на оближњу околину.{S} Још даље видео се дуги ред брсна 
м напоменом да он узима сву одговорност на себе.{S} Он је насликао осталој господи сву безисход 
вега тога Враничићу је претила опасност на сваком кораку; сваки џбун, свако дрво, свака удољица 
ара да оде у Цариград и да подигне крст на Аја Софији!</p> <p>У опште ови су натписи сведочили  
 могу!...</p> <p>Лепша метну кнезу прст на уста и не даде му да доврши своју претњу. — Умеренос 
о и дали, то му је после крваво три пут на нос изашло, јер сте ви били налик на онога „добротво 
ар је ходао и нешто размишљао, али, већ на први поглед, дало се на њему познати да то нису биле 
 <hi>персонал</hi> општински био је већ на ногама.{S} Одмах је сваки добио свој посао, па како  
орио.</p> <p>За столом нико не беше већ на своме месту.{S} Највише их се беше скупило око кнеза 
лав се зачуди кад виде да је и кнез већ на ногама.{S} У једном углу манастирске авлије кнез је  
ладаоци.</p> <p>— Да збиља, кад смо већ на томе, кажи ми искрено, докторе, верујеш ли ти у буду 
 се нађе <pb n="464" /> по какав грешић на души.{S} Па како је онда то згодно, кад се нађепоузд 
министру опширан извештај, управо тужбу на учитеља, у којој је, између осталога, стојало и ово: 
 Враничић је био ловац, те окрете главу на ову страну.</p> <p>С леве руке дизао се висок планин 
вијене мишице, грлио је, наслањао главу на њене груди, а она, пуна неке неисказане сласти, прил 
срдито, али грациозно окрете мало главу на страну, заузимајући положај, као оно Наполеон на бој 
о балканиски сада већ држао једну главу на белом, а другу на црном мору, да сретна Турска <pb n 
ија? рече кнез, обрнув се г. Растиславу на што овај одговори климајући главом ћутећки, а кнез п 
днији.</p> <p>Растислав је тражио снагу на другом месту.</p> <p>С једне стране он се савијао ок 
Хм, хм! да!{S} То ми је натоварио бригу на врат један пријатељ.{S} Њему то треба, а не знам упр 
узимам на моју душу.{S} Ја ћу прва богу на истину, па кад се ја не бојим, шта се ти бојиш.</p>  
вишком оделу, седео је прекрштених ногу на миндерлуку, и пуштао дим по дим из шарене наргиле, ш 
већ држао једну главу на белом, а другу на црном мору, да сретна Турска <pb n="523" /> није у т 
} То му је убијало и вољу за рад и наду на успех.{S} С тога се олучи да и с Павом буде кратак и 
 где је до сахране било изложено народу на углед.{S} По кнежевој наредби ђенерал се имао сахран 
ече да упамте ове одговоре.{S} Кад буду на другој стражи, стражар ће их упитати на ухо: „Која с 
а као сељаци, с једне стране да му буду на руци, с друге стране да га мало и контролишу.{S} Јед 
} Чуваће се они добро да нигде не изађу на јавност с протоколом тога мога испита — рече Белини. 
може и на власт довести.{S} Кад се нађу на делу, видеће да нису конзервативци и промениће име.< 
ао рећи: овима сам и ја помагао да дођу на престо.{S} Никад никоме нисте захвални. <hi>Неблагод 
ив, ако им ове велесиле помогну да дођу на владу.</p> <p>Они пуне уши кнезу да је г. Растислав  
 поврх чеоне кости и расцепио само кожу на глави.{S} Перун је онесвеснуо од ударца и потреса, р 
 усијано железо упише у меку, белу кожу на облим плећима, пуначким грудима и једрим, наливеним, 
 некаква издајничка рука направила везу на телеграфским жицама преко којих су начелник и минист 
 у пријатној рубин боји, бацајући кнезу на руку лепу црвену сенку.</p> <p>Кнез прво сркну, па о 
гао добро чути.{S} Час је натицан кнезу на главу метални обруч, а лепа девојка трљала је палцим 
ји се беше пробио кроз цвеће, пао кнезу на лево раме, те изгледаше као златва трака.{S} Њена уз 
зумем, али не разумем како ћеш то кнезу на делу посведочити, кад, међу нама буди речено, тога д 
ио, одкуд вам све те ђаволиштине падају на памет.{S} Немојте се главом шалити да тако што износ 
на поштену групу родољуба, који гледају на догађаје из публике, из народа и имају корена у земљ 
ља моје династије, како завере избијају на све стране, како би мој пад сутра био готов да ме не 
инистру.{S} А подозриве ствари избијају на све стране.{S} Ваљаном полицајцу управо је све подоз 
први опази овај заладак; он повуче Кају на ту страну, те седоше једно до другог на диван...</p> 
днако вичу мачку: ам! ам! ам! — да лају на њега, а наш мачак Срдан само их погледа, па тек зевн 
лампица, налик на лампе што се стављају на гробове и <pb n="608" /> у гробнице, а удешене су да 
ају савете и упутства, који му стављају на расположење своју мудрост и своје искуство.{S} Тешко 
оно од два-три дана у целом њином крају на сва уста шапуће: „Перун Црнојевић!“ — за то име знај 
 подне, ту читају новине, ту се састају на разговор, ту се скупљају у вече да проведу време до  
 рогатог бога.{S} Три се круне блистају на мојој глави.{S} Кад је сабља оштра, она пресеца по с 
чена планинска села, која обично остају на миру и онда кад какав ванредни догађај потресе и узб 
узе другу фигуру и баци је г. Маврикију на главу, па, махнув раширеним, прстима на њега, рече:< 
нијом приђе слици и прислони јој чинију на груди.{S} У исти мах Кугић дочепа један нож из црне  
, чија испарења врло убитачно дејствују на здравље, а човек, дуже затворен у одају, скоро према 
и по патосу.{S} Кнез опет удари у мраку на момка који је држао у руци чинију с кохом и шатоом,  
ли таман он заусти а неко му метне шаку на уста.</p> <p>И ако су гости поустајали, још се нису  
рече Каја слабим гласом и прислони шаку на чело.</p> <p>— Баш јој сад говорим да оде у собу да  
мен испале косе, па онда мету леву шаку на срце, а десном се подбочи на кук.{S} Леву ногу избац 
оворити, кнез је био пустио свом језику на вољу и ништа га више није могло зауставити.{S} Ту је 
S} Оне опазише огромну човечију прилику на миндерлуку.{S} Крупан човек с дугачком белом брадом, 
ећа.</p> <p>Црвени носачи метнуше слику на сред дворане; с обадве стране наместише омалено канд 
лични кључић, показа прстом своју слику на источном дувару и рече ађутанту:</p> <p>— Скините он 
вац застаде и упре поглед у једну слику на зиду.{S} На тој слици било је представљено мртво тел 
лост од великог лустера, бацајући сенку на малени диван у углу.{S} Кнез први опази овај заладак 
ф! боже!“, чупкајући живо прстима китку на својој јопни, што је био знак јака узбуђења.</p> <p> 
рава брата.</p> <p>Лепша мету Мони руку на уста: — Молим те, слатка моја, немој ми сад говорити 
Каја нежно, приђе мужу и спусти му руку на раме..</p> <p>— Шта је? — додаде она.</p> <p>Пуковни 
, чисто се мало пропе и зину, мету руку на ухо и стаде пажљиво ослушкивати.</p> <p>— Шта је? —  
чини му се, да се хиљадама крвавих руку на њега дигло и свака та рука замахује оштрим ножем.{S} 
 на прсима, а загледао се у једну тачку на зиду, на тако седи и мисли.</p> <pb n="95" /> <p>Так 
 питомац, да га пошљу о државном трошку на страну, откуда се вратио с одличним успехом.</p> <p> 
а беже, Црнојевић се осврте, диже пушку на око, скреса је и један сељак из потере паде на земљу 
 нам је то што је видимо где прати Јелу на овај пут.</p> <p>Кад се Јела стресе, ова је женска з 
, који је заснивао темељ своме престолу на симпатијама и привржености народној.</p> <p>Кнез Мут 
ак му примети: да господин чека на пољу на <pb n="270" /> одговор, да је за путом, и мора полаз 
есело упита сељака да му каже откуда му на једанпут паде на ум то тако ретко име Перун Црнојеви 
где га неко гурну у леђа и прошапута му на ухо:</p> <p>— Поклони се кнезу и представи се ко си. 
рстима неугледном човеку и прошапута му на ухо:</p> <p>— Господа министри су на окупу.{S} Г. пр 
не хтеде питати.{S} Место тога, паде му на намет, да прстима пипа изрезана слова на мраморној п 
ео у заносу скоро 50 часова.{S} Паде му на памет да викне свога верног ађутанта Зара.{S} Дочека 
уди. <pb n="306" /> Он устаде и пође му на сусрет: — Откуд та срећа? — рече он с осмехом, али п 
ђе језа и он нехотице опипа стоји ли му на месту револвер.{S} Хтеде зауставити свога вођу да га 
ажали, и она га обасу пољупцима, али му на његов захтев слику још не хтеде вратити.</p> <p>Лепш 
зимао у помоћ против мене — тако смо му на жалост обојица дали повода да се лично умеша у неке  
брзо окрете главу у страну, диже мараму на очи и бризну у плач.</p> <pb n="219" /> <p>Петрија ј 
ана.{S} Једном руком брзо намаче мараму на груди, и узе се закопчавати, а другу диже према млад 
епша усплахирено, намичући журно мараму на врат.{S} Јао, слатка моја, ја овако нагрђена нисам т 
рачак.</p> <p>Лепша набаци добро мараму на главу и пође брзим кораком.{S} Она никад није мислил 
е, ћата чита, па тек запне, а кмет њему на то: „узми мало поистрке, г. ћато, узми; лакше ћеш до 
рчину, кад на балканијској страни плану на самој обали велика буктиња која осветли пола Дунава. 
оји на крај крајева треба да га издигну на врхунац.{S} Али кад му је ко долазио згодно под секи 
"282" /> варакајући да нигде не испадну на месечину.{S} Тако стигоше до у средину града и дохва 
га узме за руку и да га поведе да седну на диван.{S} Но кнез то одби, он изви руку, стукну кора 
 и опомену да нико не може избећи казну на коју га братство осуди — а кнез нека сад избере које 
сред ове заклетве, он се наједаред рину на Лепшу, с неописаном снагом, и с бруталношћу слепе, н 
жен овим пролазним болом.{S} Он се рину на Јелу, дохвати је оберучке по средини, и, као оно коб 
саже главу.{S} Растислав му нешто шапну на ухо, доктор баци брзо поглед на кнеза, рече: „имате  
сти.{S} Он позва Црнојевића да се попну на ту липу.{S} Овај се одупирао и пристаде тек онда кад 
е из даљине војна музика.{S} Свет гурну на ту страну.{S} Банда је непрестано свирала кнежеву хи 
ш, дете, — рече он одлучно и опет јурну на Јелу.</p> <p>Она бејаше устала е дивана, и, сва збуњ 
пио погледе у даљну даљину, још нејасну на јутерњој замаглици, а тако исто бејаше почео и мисли 
е за тренутак са својом причом, отпљуну на страну, обриса се рукавом па продужи живо.</p> <p>Је 
 покупи и потрпа у џепове; кутију бацну на сто; једно стакло узе у руку и приђе лампи.</p> <pb  
.. пс... пс...</p> <p>Кнез полако куцну на врата.{S} Изнутра се чу глас госпођин:</p> <p>— Ко ј 
 а ђенерал се не врати.{S} Кнез ослушну на вратима.{S} Из побочне собе чуло се само одмерено ку 
 Лепшу; она му је прво и свратила пажњу на њу и највише се заузимала да се он с Лепшом саживи,  
лаву у шаке, и не свраћајући више пажњу на доктора.</p> <p>Бојећи се да га не узнемири, лекар ј 
а питања.{S} Овај човек сврати ми пажњу на то, како већ по самом начину, на која сам амо доведе 
све ближе и ближе.{S} Свет сврати пажњу на ово, гомиле почеше застајкивати и гледати шта ли је  
еба! — рече Лепша и не свраћајући пажњу на оно што је Мутимир њој рекао.</p> <p>— Па шта сам ја 
 јасно чуло.{S} Мона сврати Лепши пажњу на ово: — Чујеш ли га!{S} Мило детету, сркнуло љубавна  
у завијеним наговештајима свраћао пажњу на неке сумњиве околности — сети се свега тога, и у тај 
вно, нити је ђенерал икад свраћао пажњу на њу.</p> <p>Откуда сад да му падне у очи, и за што му 
ило потребно да прибере сву своју пажњу на земаљске ствари, ако није рад да изложи опасности и  
ко пробуди Црнојевића и сврати му пажњу на пса.{S} Перун је био мишљења да је то какав залутали 
 питање.{S} Он се саже и прошапута Зару на ухо:</p> <p>— Шта је ово?{S} Ово изгледа као да су п 
На једаред на средњем отвореном прозору на горњем спрату указа се човечија прилика.{S} То више  
 немаде кад довршити; на десном прозору на колима чу се тихо куцање и неки шапат, који се у кол 
уљкан јаром, која му бије на сваку пору на телу, плива у слатком, раздраганом заносу, окружен ч 
да су сви начелници ишли новом министру на подворење, орловачком начелнику дође једне вечери, у 
изглед.</p> <p>Наша три ноћника била су на уласку Ташмадена и ту застадоше.</p> <pb n="607" />  
 да Перун Црнојевић погине онда, кад су на влади њини противници.{S} То би само учврстило полож 
им ће људима бити лепо и топло и кад су на влади и кад су у опозицији.{S} Они неће пунити хапса 
бојничке ствари тамо врше!{S} Ономад су на свом тајном састанку истакли књажеву слику у природн 
ве нове и нове мере опрезности, које су на крају крајева излазиле као притисак и полициска стег 
е шалио.</p> <p>Речи кнежеве учиниле су на њу чудан утисак.{S} После прве пренеражености, од ко 
тва и две владалачке главе принесене су на жртвеник ове крваве распре и она Г је и сада онде, г 
облику прилепчивих болести.{S} Такви су на прилику сифилис, богиње и друго.</p> <p>„Недавно сам 
b n="283" /> <p>А овда онда допирали су на улицу и звуци лепе и складне музике, час тихи и благ 
 заостале порезе у натури.{S} Остали су на томе да саслушају мишљење тастово, па како рекне Хаџ 
 посао.{S} Избуђени врапци цвркутали су на крову, очекујући први сунчеви зрачак.</p> <p>Лепша н 
раг куда прођу!...</p> <p>...„Стигли су на врх брда; али над овим првим диже се огромно друго б 
ам оста са својим ађутантом.{S} Сели су на диван и Заре је морао сад редом причати све шта је б 
it="subSection" /> <p>Те вечери били су на конаку у окружном граду Милиновцу.{S} Одсели су у зг 
тадоше.{S} Њини црвени језици висили су на пољу, отомбољене доње усне дрхтале су, и грчевито се 
у затвору после четири месеца, нашли су на њему још ону исту крваву кошуљу, у којој је у затвор 
ерун Црнојевић и његов пратилац ишли су на сумце, знали су само толико да им се ваља држати <pb 
р Глуварић и чича Среја пандур пошли су на коњима, да заштеде ноге бар где се могне.{S} Кроз се 
утицајем оних страшних снова.{S} Они су на његову душу утицали као јава и ако се он усиљавао да 
му на ухо:</p> <p>— Господа министри су на окупу.{S} Г. председник послао је да нита како је Њ. 
лушала је и госпођа Софија, само што су на њу са свим друкчији утисак учинила сва ова државничк 
VI. (Истина нехотице и случајно, јер су на гозби били измењани пехари, те они с отровом, спремљ 
с жалим — рече Мона, намештајући завесу на једном прозору, а затим се окрете својој гошћи.</p>  
{S} Све једно!{S} Зар твоји претци нису на тај исти начин дошли на престо, зар пут, којим је ко 
 и, као огромно заљуљано кандило, просу на све стране своје меке посребрене зраке и обасја како 
и.{S} Он сврати својој кући, која је ту на друму, а ја продужим шетњу даље.{S} Кад сам био на п 
да човек зна где је.{S} Смотрисмо је ту на прагу.{S} Штуче некуд амо унутра.</p> <p>И ако је ра 
јући штапом по камену, који се десио ту на путу, рече сељаку:</p> <p>— Подмети овај камен, подм 
ађе на чаршију; упита двојицу што су ту на углу разговарали али младића не беше нигде.{S} Жанда 
ита јесу ли оно њини волови што пасу ту на десетак корака.</p> <pb n="542" /> <p>Сељаци потврди 
ете оцу:</p> <p>— А што му ти гледаш ту на хатар!{S} Што му не подвикнеш!{S} Он нас овде загова 
ину руку, завуче је себи у недра и мету на срце. — Осећаш ли?{S} И збиља, Лепши је још лупало с 
лупи!....</p> <p>Ратко мету прст детету на уста и рече пун очинске милости:</p> <p>— Та ућути т 
<pb n="501" /> капитале давали су тасту на употребу, а вештоме трговцу била је дужност да те ка 
у то спокојство.{S} Шапућући Црнојевићу на ухо, он поче наваљивати да се „предузму мере.“</p> < 
а сте једном, док сте били у Пламеновцу на робији, неким кадом успавали све стражаре, те их сут 
стиснутом међу шаке, гледећи у жеравицу на огњишту, коју је пред њим полако попадао пухор, он ј 
јним очима, на целом оном дивотном лицу на један пут се појави тих, миран али страховито дубок  
ао с пажњом; завиривао је сваку ситницу на себи, као да то није био он сам, већ какав сасвим но 
рло сам захвалан, али још носим модрицу на куку како сам пре пао, кад смо оно последњи пут јаха 
чај, ал тако је кад неко има повластицу на чедност и светитељство.{S} Но како у томе има и твој 
дар.{S} Има особа које тако моћно утичу на своју околину, да све потчињавају својој вољи, и ту  
главу у вис да откопча испод гуше копчу на мундиру.</p> <p>Тако, с подигнутом главом, Врбавац и 
њега је препочињао.</p> <p>Имао је душу на којој злочин ниче тако природно, као што природно ни 
но да потера иде у ланцу.{S} У исти мах на другом крају водили су се други разговори — друкчији 
а жалосне истине..</p> <p>Баш у тај мах на супротним вратима указа се пуковник Врбавац.{S} Ушав 
копате своје рођене...</p> <p>У тај мах на вратима се зачу куцање.{S} Уђе начелник мин. спољ. п 
милу, свету земљу, а шта га срета одмах на првом кораку!</p> <p>Но младост је божанско неисцрпн 
и ова душевна рана на срцу, да је одмах на првом кораку наишао на гадне преваре и ниска лукава  
но држање чича Степино познало се одмах на целом крају.{S} Као колевка Црнојевића, тај је крај  
и улива му поверење, нешто што ти одмах на први поглед говори: „ово је добра жена, ово је памет 
ови имали особину да не дејствују одмах на пречац, при чему је увек лако познати да је човек от 
 Подижући вас из кола ја вам прошапутах на ухо: „пазите, држте се на ногама“ и, на моје велико  
протресе.{S} Кнезу се сијао широк осмех на лицу и доктор се постара да се и сам што пре почне с 
Он викну стражи: „вуците ове, вуците их на поље.“</p> <p>Војници притрчаше, дежурни се колебао; 
" /> повика на целу фамилију, гониће их на сваком кораку.</p> <p>— Хоће! — понови начелник исти 
ом чохом, упалише две свеће и метуше их на крајеве стола.{S} За тим обе особе седоше за сто и н 
одељење потере или на чобане који би их на вику потере пресрели и похватали.{S} У два маха поте 
гнетених народа балканских и повести их на заједничку борбу за ослобођење и нацијонално јединст 
узбурла у њима и јело и пиће, и вино их на један пут ухвати, па како је кога стизало, онака је  
ња — таквих је отрова било и јамачно их на Истоку има и данас, но наша модерна наука не зна за  
пера.</p> <p>Ројеви мушица, раздраганих на топлим сунчаним зрацима, весело су се витлале око пр 
нтересно са чудних контраста искупљених на њему, гледао је у оне бадем очи, дубоке као морска п 
и од општих на приватне, и од приватних на опште послове, два пашанца још су дуго разговарала.{ 
редмета на предмет, пролазећи од општих на приватне, и од приватних на опште послове, два пашан 
забрати у ономе изненађењу, ја не падох на земљу, већ ударим на неке жице, које ме јако нажуљиш 
ај екватор може бити и највећи мислилац на свету, али свакојако ја опет за то мислим, да је то  
паст, ту је мрак и зло...</p> <p>Старац на један пут ућута, али ово прекидање говора изгледало  
ореним колима да изађе пред свој дворац на жандармску капију, да удари кестеновом алејом и у по 
ка опет испливала.</p> <p>Како је месец на изменце упадао и испадао из ових облакова, тако се и 
 Књаз!“</p> <p>„Убијен Књаз!“ ту је реч на скоро понављала цела варош, изговарала су је свачија 
увек говорили, <pb n="188" /> онда, баш на против, мој јутрошњи говор треба да вам се допао, је 
p>— О! откуда да то није интересно, баш на против, врло је интересно и баш ме то копка да видим 
кад се узме да је добри Мустај паша баш на овоме часовнику можда бројао своје последње тренутке 
 крочише мало у страну, да не стоје баш на вратима која је изнутра јасно осветљавао широк пламе 
а да је нарочито зато прављен да те баш на њему гађају.</p> <p>Разговор се продужавао.{S} Црној 
Врбавчева и да се кнезу што не деси баш на овом путу, Растислав се с почетка одупирао, но брзо  
као што смо почели.</p> <p>— Ти одбијаш на шалу мој говор, Рале, али ја ти озбиљно кажем: ви гр 
гао је Ратко.</p> <p>— Ти дакле рачунаш на благодарност!{S} Владалачка благодарност несталнија  
 <p>— А шта би радио, да нешто натрапаш на <hi>Црнога</hi>?</p> <p>Сељак махну главом — Набацио 
а хоћеш, али не знам како ћеш.{S} Хоћеш на делу да осведочиш кнеза, да Црнојевић у друштву с ко 
назорима права револуционарка.{S} Вичеш на дворјане, на великаше, на министре, а проповедаш врл 
јеш, чича Степо!{S} Ја знам да ти радиш на преврату и да су ти прсти једнако у Црнојевића <pb n 
— Лепшо, лепото моја!{S} Ти се не срдиш на ме?</p> <p>Лепша не подиже очи и не одговори ништа,  
шапуће: „А, лоло једна, лежиш ли, лежиш на том јастуку?{S} А Митра... а?“ А он као одговара: „Н 
 немаш зато ниједан податак, но говориш на памет.</p> <p>Кнез се Мутимир насмеја. — То је сад н 
</p> <p>Све ово сазнао је Растислав још на путу.{S} Он је још изодавна био на чисто с намерама  
дио и говорио, а Маврикије седео је још на свом месту и зачуђено гледао на кнеза.{S} Учини му с 
н будан.{S} Још неће устајати, али ће г-на секретара примити и онако у кревету, ако има каква п 
рћи и така снажна зверка, као што је....на прилику... та да, на прилику... рецимо, као што је м 
> <l>У свакој шуми девет лавова,</l> <l>На сваком лаву девет орлова;</l> <l>Около тече река пла 
<l>Твој велики деда овде је био,</l> <l>На овом доксату каву је пио.</l> <l>Он је свој род љуби 
 <l>Он на високом седи престолу,</l> <l>На крилу држи змаја крилата,</l> <l>У десној руци змијс 
 вечерње молитве.</p> <pb n="632" /> <p>На захтев дервиша изасланици лекарскога друштва морали  
шаћу што се може.</p> <pb n="284" /> <p>На ове речи црномањасти младић штуче у мрак; За тренута 
о тело, удали се.</p> <pb n="294" /> <p>На вратима пуковник срете два послужитеља, који баш у т 
 очи и дремушити.</p> <pb n="166" /> <p>На његовом младићском лицу сијао се ведар осмех непомућ 
књаз! убијен књаз!“</p> <pb n="7" /> <p>На широком друму указа се један вод коњаника.{S} У обли 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>На томе се свршио разговор међу ове две „поштене душе.“ 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>На ходнику, на великој дворани, и на свима собама у кој 
ЛАВА XXVI</head> <head>Потера</head> <p>На две три недеље по повратку из Звониграда, куда су св 
ГЛАВА VII.</head> <head>Шамар</head> <p>На саборној цркви откуда 11 часова у вече.{S} Лепа, зат 
/l> <l>То је добри Бог.</l> </quote> <p>На ове речи кнез осети да се гроб страховито потресе.{S 
же, ми смо сви с тобом.</l> </quote> <p>На школској згради био је такођер значајан натпис.</p>  
о!{S}- Даље чекање нама смисла. </p> <p>На ове речи Враничић се окрете живо, счепа пушку из угл 
оче!{S} Тешко мени, тешко мени“!</p> <p>На његовим затвореним очима указаше се сузе.{S} На десн 
{S} Ако случајно буде и кнез....</p> <p>На ове речи госпођа отвори очи и погледа мужа чисто зач 
ли?{S} То је твоје право име?...</p> <p>На ове ненадне речи сељакове Жика пребледи; Милоје беше 
слушна деца поваљају пред њим...</p> <p>На ова разлагања Растислављева, Ратко примети с осмејко 
 је кочијашу већ издата наредба.</p> <p>На томе се разговор пресече.{S} Сваки се удуби у своје  
набе и полако се спусти на њега.</p> <p>На госпођи је била лака, плавичаста, вунена хаљина, без 
 се готово нису ни распознавала.</p> <p>На вратима се указа млад, пун, угледан <pb n="59" /> чо 
пландује по овим лепим пољанама.</p> <p>На десетак корака од Враничића два вола тако су слатко  
 року састане народна скупштина.</p> <p>На једаред Ратко застаде; он је био чуо како се за њего 
ад се човек сећа давнашњега сна.</p> <p>На општој градској болници, која је била ту у близини,  
оје опет помириле и т. д и т. д.</p> <p>На крају крајева Мона је била задовољна <pb n="471" />  
еници вешто крију своје трагове.</p> <p>На случај да који од начелника буде уклоњен, а на његов 
ед другим открива своје осећаје.</p> <p>На људе је гледао као на фигуре у шаху.{S} Човек и приј 
наку.{S} За њих је то ван сумње.</p> <p>На уласку у конак пресретоше их гардисте.{S} Радован је 
а на води“, примети Жика у себи.</p> <p>На скоро затим Жикину пажњу привуче ненадна светлост, ш 
гу бити оно, што су обични људи.</p> <p>На те речи кнежеве слике, Кугић даде знак, те човек с ч 
а је више нешто од обичних људи.</p> <p>На династију Косанића гледао је с презирањем.</p> <p>„С 
читавим ројем изукрштаних мисли.</p> <p>На један пут Мутимир одскочи од зида и пође по соби кру 
аса, а они остадоше као укопани.</p> <p>На једаред на средњем отвореном прозору на горњем спрат 
</p> <p>Доктор притрча и отвори.</p> <p>На вратима се указаше две женске прилике, једна млада,  
 важе као представнице чедности.</p> <p>На кнежеву примедбу, да би требала да, штеди Лепшу већ  
 и стрпљење биће наши савезници.</p> <p>На дворани шкрипнуше врата; Мона се враћала; Мутимир и  
ра безумној страсти Мутимировој.</p> <p>На један пут она као да поче појимати шта се дешава око 
ују, и то с великим нестрпљењем.</p> <p>На један пут, у даљини указа се облак прашине на широко 
.{S} Дај боже да ја не наслутим.</p> <p>На те речи ђенералове кнез устаде.</p> <p>— Ја бих мога 
сто се занео за лепом месечином.</p> <p>На једаред пред кнеза нешто наде и то га трже.{S} Он по 
аким журним, неодложним избором.</p> <p>На једну страну вукло је срце, на другу оно мало памети 
ела је млатарала и лево и десно.</p> <p>На један пут млади господин одскочи.{S} Стискујући Јелу 
 и у гробу се зачу силан потрес.</p> <p>На то се из дубине чу тихо цвиљење:</p> <p>— Ах!{S} Зли 
о и час по час загледао у сахат.</p> <p>На једанпут кнез стаде, подиже сахат, „пет минута и два 
еходити с једне стране на другу.</p> <p>На ове речи Милоје се упути мосту, пређе га брзо и позв 
ати згоду да упадне у Балканију.</p> <p>На то извешће стигла је из Звониграда строга наредба, д 
о кад се кмет гурао кроз гомилу.</p> <p>На три четири корака иза кнеза, један гост беше сео на  
и ћемо овде поменути само једну.</p> <p>На звониградској Великој Школи пуно је сиротних ђака.{S 
био је спремљен излет у околину.</p> <p>На запад од Орловца, на 5—6 часова растојања, налазио с 
ближе и ближе, и све у ковитлац.</p> <p>На један пут из овога облака указа се један коњаник.{S} 
 у чему је ствар, кад ти кријеш.</p> <p>На оне речи Лепша се збиља маши, да извади и писмо из з 
дној страни, па ми већ утрнула!“</p> <p>На то се чу мешкољење у другом гробу, а за тим пријатан 
pe="titlepage"> <p>КЊИГА ЗА ГРОШ</p> <p>НА ОДМОРКУ</p> <p>РОМАН.</p> <p>СИЛАЗАК С ПРЕСТОЛА</p>  
 кнез је опоменуо своју рођаку да буде „на висини положаја“ па се за тим удалио.</p> <milestone 
се на <hi>балканском језику</hi>, а не „на балкански језик“ — шибати, ишибати.{S} Али ја држим  
а их је било и да их и сад има.</p> <p>„На истоку има и дан дањи много тајних отрова, с чудним  
о сам ако ми се одмах не <pb n="626" /> набаве кола да ћу чинити оно што ми налаже моја војничк 
али су изасланике чак дубоко у Азију да набаве мају од мртваца умрлих од чуме (куге) — да и то  
 покушају они преко свога старца, да му набаве новаца.{S} Кнез је сад пунолетан, и сад би ствар 
у, с тога навалим на црну прилику да ми набави кола како зна, а пошто се ствар није смела повер 
 око подне, не испаде за руком да и сам набави шињел, откупив га за добре паре.</p> <p>После ов 
 злочин ухвате, ђенерал је нарочито био набавио сва акта о њеној парници и брижљиво их прочитао 
 ви нама дакле, можете помоћи, то је да набавите потребна средства, и да нам објасните њихову п 
ад тако стојиш с новцем, онда ти морамо набавити с друге стране, из друге какве буџетске партиј 
ју, успеће поглавито тиме, што ће кнезу набавити новаца...</p> <p>- Не знам од куд? — примети Р 
.{S} Кад примети да ти се нешто допада, набавиће ти па ма шта коштало.{S} Такав је био спрам ме 
очну избијати голе кости.{S} Ужасно!{S} Набављали су из болница мају (гној и воду што једнако с 
</p> <p>Но како је до сад за војску био набављач Хаџија, то су се два пашанца саветовала, да ли 
дбор уписао је поред тога свог решења о набавци вењера и ове знамените речи:</p> <p>„Те нека се 
.{S} Он се извини пред младим маркизом, набаци на леђа свој јутрењи огртач, упали цигару и узе  
ујући први сунчеви зрачак.</p> <p>Лепша набаци добро мараму на главу и пође брзим кораком.{S} О 
о око кнеза док једва уграби тренутак и набаци му шињел на рамена.</p> <p>Још се пило.{S} Око к 
рнога</hi>?</p> <p>Сељак махну главом — Набацио бих му гуњ на главу, па га одозго приклопио.{S} 
Шињел сељаков стојао је два корака даље набачен на глогов трн.{S} Жика дочепа шињел, баци запре 
а перјаницу.</p> <p>Виле су обично биле набељене и нарумењене, а одевене по најновијем журналу. 
не и мрдне вратом да викне „куку,“ чича набере леву обрву, мрдне главом и рекне <pb n="571" />  
тољ, окрете га у вис и испали.{S} Добро набијена цев рикну као прангија, а Боја запе из свег гл 
ад се и то морало дићи.{S} Осечени су и набијени нови шипови, мост је исправљен и у Орловцу је  
пају у земљу читав метар дубоко, одозго набију земљу и поставе стражу.{S} После две недеље мртв 
ли прозори на малој, осниској кућици од набоја.{S} Прозора је било свега два с улице, били су о 
p> <p>Доктор бојажљиво и полако устаде, набра чело, очевидно је премишљао шта да ради.</p> <p>У 
трпљења.</p> <p>Синђа га погледа оштро, набра веђе и процеди кроз зубе: „Полако!{S} Где је хоџа 
коју страну могу изаћи.</p> <p>Враничић набра чело.{S} Њему није било мило што су се десиле све 
ко пута у вашем дому.</p> <p>Милоје узе набрајати поједине случајеве, приликом тих његових дола 
би какав момак до њих почео ујујукати и набрајати свакојаке мрсне изреке.{S} По некад су девојк 
 бива..</p> <p>И кнез је сад почео живо набрајати како му Растислав прави сметње на сваком кора 
потурама и чоханим чакширама с дугачким набраним туром - све се то мешало, бркало и стварало не 
ило овако (она показа руком како би јој набрекла и одскочила пуна недра) а ја бих онда за часак 
му мали пламичци већ почињу лизати кроз набрекле жиле, кроз које јури ускључала, згуснута, црна 
скочиле му жиле као прут; жиле на врату набрекле и чисто <pb n="352" /> задуле; на крај усана п 
0" /> груди, раздрагава живце и чини те набрекло срце удара као прекаљен челични чекић, а бујна 
м — кићанка га је куцкала по рамену — с набреклом мешином, он је крупним корацима корачао унаок 
 „Прво и прво 300 дуката“.... и т. д. — Набројане су и друге користи, али се на крају крајева о 
аздају наказне старачке боре, а рапава, набрчкана, смежурана кожа добије црно жуту, скоро пепељ 
 показала се бела пена; усне по средини набубреле и затегле, језик одебљао тако, да га је с мук 
треба да пукне, Врбавац је носио у души набубрео и дозрео злочин, који ја имао да се изврши у н 
у да љуби — она ето лудује — рече Синђа набусито.</p> <pb n="245" /> <p>Ове речи Синђине нагове 
пала их себи у недра), а кад би се овде набућило овако (она показа руком како би јој набрекла и 
 утеши.</p> <p>Стотине најлуђих планова навали јој у главу.{S} Она је била готова да скочи, да  
сузе понављао — Шта ја могу, кад су сви навалили?{S} Зар сам ја крив, ја ево само тебе волим!{S 
S} Растислав, Ратко, Митрополит, сви су навалили на ме.{S} Мени то самом неби никад пало на пам 
а вас оставим сама у оном стању, с тога навалим на црну прилику да ми набави кола како зна, а п 
ер, сећаш ли се кад оно пролетос бејаше навалио да напустиш Балканију, да оставиш престо, да се 
“ — мислио је Растислав у себи. „Ово је навалично кињење!{S} А колико јуче ја сам га спасао од  
на много и на далеко, док и њега, онако наваљена крај Перунове главе, не превари сан.</p> <mile 
е из моје куће.</p> <p>Што је Мона више наваљивала на своје гошће да не претресају Лепшу, то се 
ика министарства и да му је она највише наваљивала за тебе.</p> <p>Растислав се лако поклони —  
ајозбиљније — одговори Лепша на кнежева наваљивања.</p> <p>Но њему као да није било до озбиљних 
 непосредној близини.{S} На све молбе и наваљивања Жикина да похита мало, или да врдне куд год  
тај високи господин, продужила је своје наваљивање.{S} Окушала је све, пробала је лепим, најпос 
ваве распре.</p> <p>А највише је, веле, наваљивао руски цар да се та ствар једном уреди.{S} По  
у, и каква је то радозналост без укуса, наваљивати толико, да прочита писмо једне париске јавне 
{S} Шапућући Црнојевићу на ухо, он поче наваљивати да се „предузму мере.“</p> <p>Какве?{S} Још  
и откопчавати мундир.{S} Каја хтеде још наваљивати да чује шта је, но муж је пресече.</p> <p>—  
а у њој не гледа шпекуланта!{S} На њега наваљује Растислав, Ратко, цела влада; о томе се воде п 
е осећала сама, напуштена, несретна, за навек изгубљена, одсечена од друштва, у коме <pb n="702 
војну целину, да му се преда сва, да за навек свеже с њим и своју младост и своју срећу, сав жи 
та која ће кроз неколико часова само за навек умукнути.{S} Сматрај, дакле, као да ти ове речи д 
је, здравља ми, ћеро.{S} Зар би ја тебе навела на какво зло.{S} Толико ми било зла мојој Стани, 
>Писмо је било још дуже; но ми смо овде навели само она места, која су г. Врбавца нарочито инте 
опасније од тога.{S} Та те заблуда може навести на стотину најфаталнијих погрешака, као год што 
b n="700" /> држање.{S} Шта га је могло навести да од ње крије своју женидбу!{S} Ништа друго но 
е даље и даље, као оно шеталица у добро навијена часовника.</p> <pb n="155" /> <p>Под изговором 
ранака ненадно бану срески ћата Срећко, навика на онај свет и разагна га; избруси хоџу и нареди 
 неба па у ребра“.{S} Али таква је моја навика.{S} Ја волем да сваку ствар зовем њеним правим и 
вика — правдао се мајор.</p> <p>— Ружна навика! — пресече га госпођа. — Одучи се од ње, па квит 
} Зваћу те како год ти хоћеш.{S} Ово је навика — правдао се мајор.</p> <p>— Ружна навика! — пре 
{S} Сад јој се поглед већ беше прилично навикао на мрак.{S} Учини јој се као да јој је познато  
помешаше се и згомилаше.{S} А кад после навикаше командири да се одмах иде, сељаци пођоше онако 
ру, а на практиканте по кад кад богме и навикне: „Брже, брже, мајка ти певала, зар хоћеш да си  
о пријатно, али старајте се да се на то навикнете.{S} Нарочито ви, г. Растиславе.{S} Вама је ве 
т залаја уз липу.{S} Један му од сељака навикну: „Марш, џукело! мора бити оњушило <pb n="668" / 
а — одсече Радован.</p> <p>Официр хтеде навикнути, но Боја га претече...</p> <pb n="255" /> <p> 
рло малим дозама човек се може поступно навикнути да узима какав отров па да му од тога ништа н 
младића на улици.{S} Пође да га потражи навири у побочни сокак, изађе на чаршију; упита двојицу 
вога питања и пристанка, и на тај начин навлаче га да уништи устав и да изврши државни удар.</p 
о блажен.{S} Трљајући захладнеле руке и навлачећи на рамена огрнути војнички шињел, он те у два 
рхове својих рукавица, које је баш тада навлачила.{S} Мутимир јој приђе лаганим корацима.</p> < 
улације у томе теране на твој рачун!{S} Навлаш су те одржавали у напрегнутом живчаном растројен 
е војском.{S} Ваш је положај лак ако га навлаш ви сами не отежете.{S} Али ја вам унапред кажем  
 њу уверавао необоривим доказима, да је навлаш дошао да хвата њу.{S} Сад сваки дан заједнички х 
..{S} Она се клела свим на свету, да је навлаш дошла да хвата њега, а он је опет њу уверавао не 
пирака с Растиславом, Врбавац као да је навлаш једнако потезао реч „господар“.</p> <p>— Мала гл 
S} Ја не умем да јашем, а Ваша Светлост навлаш ми дала кобилу што баца чифтета....{S} Грдно сам 
поуздан човек да се увери о истинитости навода онога загонетног младића, и све је нађено онако  
з света Синђа каза Пави за што је зове, наводећи ово:</p> <p>Дошао, вели, некакав Турчин, хоџа, 
аква помоћ указује браћи преко границе, наводећи као разлог, да би наше помагање устаничке неја 
м увредама и називате ме издајником, не наводећи ни један доказ у потврду тих гадних клевета.{S 
} Наста питање ко да иде за кола.{S} Не наводећи разлоге за што, црна прилика је само уверавала 
што су вирили кроз прозор, пошто су они наводили чак и то, шта кмет и ћата говоре.{S} Веле, ћат 
на?{S} Ма како да га је Растислав на то наводио, младић је увек одговарао: „Што ће то; то ништа 
онали цареви, па како се баш сад некако навршује 15 година од кад су Косанићи понова враћени на 
кесу, управо некакав кожни џак, који ми навукоше чак до појаса и ту га притегоше и везаше некак 
p>Лепша отрже и други рукав од огртача, навуче га, и стаде пред огледало, да га закопча.{S} Рук 
оље куће — рече момак.</p> <p>Растислав навуче рукав од капута заглади бакенбраре пред огледало 
нож доиста њега погодио. — На очи му се навуче мрак и он се једва држао управо да не падне.{S}  
нажним покретом отрже од њега огртач, и навуче један рукав — Одлази од мене!{S} Не знам ја ваша 
вом доласку.{S} Свет свашта трабуња.{S} Нагађа се и што јесте и што није; причају се ствари у к 
отићи из земље.</p> <p>Тако су гатали и нагађали једни.{S} Други су опет причали са свим друкчи 
/> то — страх иди корист?{S} Обојица су нагађали: позитивно није нико ништа знао.</p> <p>Држећи 
<p>Било је још и ваздан других причања, нагађања и свакојаких казивања, често потпуно супротних 
и мећу собом.</p> <p>Било је свакојаких нагађања: да се нису где год појавици хајдуци, да није  
о бити тај пријатељ?{S} Кнез се губио у нагађању, али ни приближно није могао слутити ко би то  
запињући о крајеве.</p> <p>Како се беше нагао гробу, Заре се просто стропошта.{S} И за њега је  
ударише.</p> <p>— Е, е, куда си ти тако нагао, као да те неко гони? — рече Растислав ступајући  
госпођа њихала, правећи све мање и мање нагибе, најпосле долазила да се скоро са свим заустави, 
аслањајући ухо на плочу.</p> <p>Али ово нагињање није било потребно.{S} Стојећки, читав корак у 
 необјашњена загонетка.{S} Но конзул је нагињао уверењу да је <pb n="488" /> маркиз морао то са 
д његова укуса и његове користи хоће ли нагињати ономе што се зове поштено, или ономе што се зо 
орао призвати у помоћ и сунце, које већ нагиње заранцима, и хладан ветрић, који је мало час поч 
урног, но он не бејаше сам.</p> <p>Боја нагласи да имају „голем један посла“ и да им ваља говор 
 госпођи Ловимук.</p> <p>Пре свега Пола нагласи да „не лаје куца села ради но себе ради.“ Стало 
лика исповеди да је ово блуднички дом и нагласи ми како би незгодно било кад би по граду пукао  
опочившег кнеза Страшимира —- рече кнез нагласком потпуно убеђена човека.</p> <p>Кају обухвати  
е ово изговорио је кнез скоро шапатом и нагласком који моли и уједно се мази.{S} За тим додаде, 
{S} Потресеним, али јаким и подругљивим нагласком он рече:</p> <p>— Млади кнеже, то само ви мож 
{S} Црна прилика одговори чисто влашким нагласком - „Добар пријатељ“.</p> <p>Жика по гласу позн 
, молим вас изволте, рече јој он оштрим нагласком, и, ушав у собу, показа јој руком врата...</p 
</p> <p>- Не мора! — рече он с особитим нагласком, па се онда загледа право у очи Растиславу.</ 
о трећи пут понови реч господар, и то с нагласком.</p> <p>— О, не — прихвати начелник.</p> <pb  
 али са живим покретима и меким, нежним нагласцима, као да декламује:</p> <pb n="341" /> <p>— О 
вши кнез поверио.“ Најпосле намесништво наглашава, како оно сматра да му је „света дужност да д 
д и тишину, као што се у прокламацији и наглашавало.{S} Према томе су одмах предузете и подесне 
ор треба да вам се допао, јер се у њему наглашује да народ за добра, која данас има, треба искљ 
ењује дела ваше владе и ваша рођења.{S} Наглашујете му да памти разлику, како владалачка власт  
чун о својој четворогодишњој владавини, наглашујући, да младоме кнезу предаје престо и отаџбину 
вом пламену.{S} Ове су промене ненадне, нагле, бујне и неодољиве.{S} Све је немоћно да се проти 
Шта ти је? — упита Каја изненађена овим наглим освртањем.</p> <p>Врбавац је подуго гледао у жен 
потресеним гласом — Ја вас преклињем не наглите с поступком, за који ћете се доцније узалудно к 
="491" /> <p>Ратко спусти дете с крила, нагло устаде, журно крочи вратима, у намери да одмах из 
 трептала неко кратко време, па се онда нагло и неочекивано угасила, као жижак у који је ненадн 
и другу чашу.{S} У томе се спољна врата нагло отворише.{S} У собу брзо уђе црна <pb n="589" />  
није обично љубавно ћаскање; она устаде нагло и за један корак одмаче се од кнеза.</p> <p>— Гос 
 човек, у лаком летњем оделу.{S} Он уђе нагло, с осмејком на уснама.</p> <p>Јела скочи с дивана 
 још црна коса, сад на један пут почиње нагло белити, а после и опадати.{S} С његових образа гу 
држати: она груну у плач.</p> <p>Она се нагло окрене да сакрије сузе.{S} Чинило јој се да се по 
Унутра — викну ђенерал.</p> <p>Врача се нагло широм отворише; у собу ступи кнез Мутимир.{S} Ђен 
“ — мислила је она у себи, и окренув се нагло прозору, трудила се да се заклони од Мутимира.{S} 
чи, но на овај говор Растислављев он се нагло врати.</p> <p>- Шта? — шта велите?{S} Камо рекост 
лака румен.</p> <pb n="279" /> <p>Он се нагло окрете и баци на жену оштар, испитнички поглед.</ 
чело застре густ облак.{S} Он се окрете нагло, узе пушку и погнуте главе пође полако напред.{S} 
тање женске хаљине.</p> <p>Он се окрете нагло, усплахирено и нервозно викну: „Ко је то?“ Глас м 
 счепа пушку из угла, обеси је о раме и нагло изађе из колебе.{S} Жика је ишао за њим узастопце 
човека пријави — рече Растислав журно и нагло пође вратима.{S} Но као да се на један пут нешто  
 станици, рече кнез с осмехом, мењајући нагло разговор.</p> <p>— А, докторе — поче кнез, ударај 
, ви сте били осуђени? — упита пуковник нагло.</p> <p>Изгледало је као да се ломио док је стави 
би и жестоко скочи...{S} Она скочи тако нагло, и с таквом снагом, да се млади господин сустури  
говарала.{S} Сунце је већ било у велико нагло на заранке, кад два државника изађоше упоредо из  
и на посукнуло стакло.{S} Бајна младост нагло се губи са свежа, лепа лица младићскога, на коме  
би око 3 часа по подне кнез на једанпут нагло скочи с дивана, поузданим корацима приђе огледалу 
="subSection" /> <p>Пуковник уђе у собу нагло.{S} Непозната госпођа устаде и одмах се маши руци 
о надимале.{S} На једанпут он диже руку нагло изврте стакленце и истресе га себи у уста, и у дв 
 јој лакнуло кад би сад било кога да је нагна на једно или на друго.{S} Она, која је мало час б 
тину и стварали све прилике да те на то нагнају.{S} Болан, болан, Мире какве су гадне шпекулаци 
ов кнезу Мутимиру, овај је то ухватио и нагнао га да сам испије тај отров, и сад, на један пут, 
 сваком кораку, кога ће једна туђа суза нагнати да рад ње жртвује стотину корисних ствари.{S} Д 
ако то је зликовачки: ухватити човека и нагнати га силом да одговара — рече консул увређено.</p 
ме док је кукала, а кад год се кукавица нагне и мрдне вратом да викне „куку,“ чича набере леву  
и их стража и викне им да стану, но они нагну бежати.{S} Војници потрче за њима, не ухвате их,  
познати. </p> <p>Писац загонетног писма наговарао је кнеза да не пропусти ову згоду, напомињући 
те стаде распиткивати жену шта јој је и наговарати јо да збиља мало прилегне.{S} У опште Врбава 
ужност.</p> <p>Тек тада ми црна прилика наговести зашто не сме одмицати од куће: рече да и сама 
 оне његове ономадашње речи, кад му она наговести, да јој се чини као да је остала тешка.{S} Он 
 Он је и сам мислио да јој доцније мало наговести ствар, али се није надао да ће му је она одма 
 ће бити <pb n="389" /> довољно да само наговести кнезу његове грехе, и презадужени и грешни кн 
 Школе, као својој присној пријатељици, наговестила је мало разговетније: „Е моја слатка, ми ст 
ирење сујеверице по народу; после му је наговестио како би му најзад могао баш и опростити, ако 
и за то!{S} И за што да ми то раније не наговестите?</p> <p>Растислав ућута.{S} Продужи само ко 
 потпун рецепт, могу ти само у главноме наговестити средства, која ће ти против њега најлакше п 
</p> <pb n="245" /> <p>Ове речи Синђине наговестише Срећку да ствар с Павом не стоји како ваља. 
е, ма да је било по неких црта, које су наговештавале као да их је урезала дуготрајна патња и с 
Растиславом, где му је овај у завијеним наговештајима свраћао пажњу на неке сумњиве околности — 
 спаваћу собу.{S} Шта нису чинили да га наговоре да се <pb n="382" /> свуче и да легне у кревет 
 њему неповерење спрам свију и свакога, наговорити га да разагна од себе све искрене пријатеље  
дић, код кога се тек био пробудио полни нагон, он је осећао неку неисказану сласт у самом говор 
бузима све, отровним клицама пали крв и нагони је да кључа по жилама, док најпосле, на страшном 
емљи.</p> <p>Али они се опет окретоше и нагоше уз степене.</p> <p>- Нећете тако! — викну Радова 
>Услед кнежева пунолества било је много награда и унапређења, у свима струкама и свима редовима 
ти га, но би још за то и големе новчане награде добио.{S} Услед свега тога Враничићу је претила 
омедија свршила, твој министар дели још награде начелницима који су били главни глумци у овој ш 
> <p>— Ако кнезу падне кад год на ум да награди ову услугу, нека се сети сиротице Јеле.{S} Њој  
 човека.{S} Само кад Растислав помену о награди — младић примети.</p> <p>— Ако кнезу падне кад  
ји их похвата или побије добиће новчану награду до 300 дуката, а село, из кога су људи, који по 
 на врат.{S} Јао, слатка моја, ја овако нагрђена нисам ти никуд <pb n="446" /> пристала, но да  
 кола и коло за часак престаде.{S} Свет нагрну за кнезом, вичући: „ура! живео!“ Тако би га јама 
икао „она је, пос јој њен“, а ви би све нагрнуле за мном, па, „црна Петро, откуда ти то? па, цр 
Слике су махом представљале лик кнежев, над којим лебди по једна или по више вила, с венцима у  
и шиљати кровови и високи бели димњаци, над којима се дижу праменови беличаста дама.</p> <p>То  
отпуну немоћ и знаш да не можеш даље, а над тобом стоје са стиснутим песницама и траже да вучеш 
неизвесним догађајима, што наступају, а над Звониградом, који мало час беше тако весео, на једа 
а распикућа.{S} Кад је поведена истрага над кривцима, који оваке гласове протурају, увек се на  
излазиле као притисак и полициска стега над јавним мњењем.</p> <p>Састанци, зборови, друштва, ш 
ливог задаха.{S} Он отвори очи и угледа над собом високо, мрачно небо, на коме је тек где где с 
о је у свемоћност Растислављева утицаја над кнезом, и држао је да кнез просто не сме одрећи пос 
иш из куће ову вештицу, но ти овде кука над главом?</p> <p>Ратко се насмеја и објасни гостима д 
рете се хоџи.{S} Са стиснутим песницама над <pb n="234" /> главом хоџином, Срећко једва изговор 
 придруже погребу.{S} Плоча је спуштена над телом генерала Врбавца, и сад чека повесника да на  
е учинити ванредан издатак ради надзора над овом двојицом.</p> <p>Други је начелник извештавао  
„Тако се догодила ова зверска касапница над кнезом народа балканиског.{S} Црни зликовци могоше  
у ближи додир с кнезом и да стеку уплив над њим — рече Растислав.</p> <p>— Не треба дати, али д 
 тим протрља лице шакама и опет се наже над некакву хартију, што је стојала разврнута пред њим  
угић умочи десну руку у крв и издиже је над чинијом и повикну гласно: овим ћемо се миросати; ов 
и чиновник нема право да чини саслушање над савешћу свога потчињеног, он нема право ни да пита  
ила, и тихо, полако, нечујно, спусти се над овај узбуркани град, и убрзо га застре са свију стр 
у јутру крај Орловца, видела је како се над овим градом диже чудан облак — то је био облак винс 
 бурна тица морска, што слободно полеће над горостасним, хучним таласима и безбрижно слуша мете 
остиви господине!</p> <p>— А надзорнице над женским осуђеничким одељењем, какве су оне?</p> <p> 
 наш народ стоји у томе куд и камо више над свима суседима својим.{S} Ма како да је наш свет сл 
 је у буквик из ког је планула пушка, и над којим се још вио прамен беличаста дима.{S} Но то ка 
е извести своју рођаку о свршеној осуди над њеним мужем.{S} Тешко му је било да јој то каже, а  
.</p> <p>...„Стигли су на врх брда; али над овим првим диже се огромно друго брдо, с чијег врха 
да има један добри анђео, који стражари над његовом срећом — он је веровао у своју срећну звезд 
нтереси династије морају сада овде бити над свим осталим обзирима.{S} Ђенерал је био опасан так 
ка божијих, те се у сјајном лету спусти над овај усамљени цветак и окропи га бистрим капљицама  
ени патријотски полет није могао уздићи над обичном нужничком јамом; у њу су полагали све уздањ 
итичке природе.{S} Свој узвишен положај над свима другим грађанима у држави, владаоци плаћају с 
ра напредовати „докле је год води и док над њом <pb n="146" /> сија срећна звезда великих Косан 
рошлост, све се подударало.{S} Надзором над њеном кућом потврђено је и то, да баба Ката стоји у 
 заспа.</p> <p>Жика је дуго седео будан над успаваним Перуном; гледао га као оно кад нежна мајк 
дуготрајним страдањем.{S} Ја сам стајао над њим; гледао га и чисто се нађох у неприлици.{S} Нис 
н.{S} Једна разбуђена ластавица, управо над његовим прозором, баш у тај мах отпоче своју дугачк 
жећи гаће у рукама, али Жика је већ био над њим с револвером у руци.{S} Шињел сељаков стојао је 
зора, што га је опет он, Врбавац, водио над кнезом.</p> <p>У опште, Врбавац је осећао потребу д 
ним и поштеним женама, што су се толико над њом натресале, а сад их, ево, где се ваљају по праш 
тек што је зенуло, а сунце се осмехнуло над Звониградом и целивало земљу једним од оних топлих  
/p> <p>Снажан телесно, уздигнут душевно над обичним појмовима о добру и злу, он је гледао људе  
аву, да тамо изврши затварање и претрес над старим протераним кнезом.</p> <p>Кад се, после мног 
арио.{S} Осећаји никад нису имали власт над њим.</p> <p>Имао је душу која не осећа потребу за л 
р председник и узео у своје руке управу над војском, постав уједно и министар војни.{S} Испушта 
ће нашој странци дати несумњиву превагу над свима другим странкама.{S} То ће убрзо пресећи и че 
и.{S} Упр’о је очи у једну сјајну точку над собом и више их није скидао.{S} Та се тачка сијала. 
д., иде стопама својих предака и т. д., нада се да ће наћи код народа потпоре, одушевљења и т.  
је у исти мах и племенито и дивљачко, а нада свим ширио се израз неодољиве, безмерне енергије.{ 
до кнеза и у њему се почне будити слаба нада.{S} Али у исти мах он осети, како га његови мртвац 
е униформу балканискога ђенерала.{S} Да нада мном, ђенералом, врши претрес један капетан против 
рава да ме испитује и води неке истраге нада мном.{S} Тада устаде један од ове двојице, приђе м 
ве је ово ништа,“ у њеном срцу никла је нада, која је неком неизмерном сладошћу запојила цело б 
ла.{S} За тим обе особе седоше за сто и нада мном се отпоче формалан испит: ко сам? шта сам? и  
сплакано, накривљено прошће.</p> <p>Али нада свим царује свеопште, непрекидно, једноставно зеле 
а кључ да похватамо све кривце, који су нада мном извршили ово насиље.{S} Не, не!{S} Чуваће се  
ваздухом дисало, само се на топлоти тих нада грејало, — и сад је сва та огромна зграда лежала п 
 намесништво води о народу.{S} У будуће надајмо се и бољем.{S} У сваком пак случају не треба за 
ант.{S} У мене ви гледајте и од мене се надајте.{S} Све је остало дим.{S} Овде је сила!“ - О ве 
дешава у Балканији? шта говоре? чему се надају? шта очекују?</p> <p>Чича Милоје причао је пуно  
као да нешто спремају, као да се нечему надају; на њих треба живо мотрити, да не дођу у интимни 
 каже овом високом господину, и како се надала да ће он појмити њен положај, и да ће је оставит 
— али шта, за чим?{S} Она се радовала и надала — али чему?{S} Како? од кога?{S} Иза свију ових  
ајближа будућност, а ја се, у име Бога, надам најлепшему.{S} Узмите обратно.{S} Рачунајте шта б 
ас зачуде нека и нека моја питања.{S} А надам се да ћете ме предусрести с поверљивошћу, пошто н 
е боље нећете наћи.</p> <p>— То се и ја надам....</p> <p>Пуковник застаде; после опет продужи:< 
 /> <p>„После нашег последњег разговора надам се, г. преседниче, да нећете чекати да вам понова 
кад ни у чему није било постидно, па се надам да неће бити ни од селе.{S} Међу нама што је људи 
о их је морало омести.{S} Но ја се опет надам, да неће дуго изостати.{S} А имамо још времена, т 
цније мало наговести ствар, али се није надао да ће му је она одмах овако у почетку прозрети и‘ 
 млади, непознати људи, као што се кнез надао, но већином високи чиновници, често људи, који су 
обро, г. начелник, томе сам се од вас и надао.“</p> <p>Истина, ми смо напред видели какав је би 
 настати големе промене; неко се од њих надао добитку, неко се бојао горега.</p> <p>Сав потонуо 
тате, каквима се Ратко није никад могао надати.{S} Перун Црнојевић намамљен је у замке лакше и  
. ј, може те он опкорачити где му се не надаш, па да играш острољанку, све да везеш.{S} Него, б 
о, како је сам лично свратио у кујну да надгледа спремање црне каве, знајући како кнез много по 
<pb n="459" /> док ја изађох у кујну да надгледам јаузн, деца омлатише забрањен плод.{S} За пет 
а уснама, он упита сељака откуда му сад наде на ум то име Перун Црнојевић, и зна ли он ко је та 
џа је скупо платио за ћатине „преварене наде.“ Срећко је извршио своје претње.{S} Хоџа је прво  
упио његовом остваривању.{S} Како му се наде не испунише видли смо мало час.</p> <p>Но хоџа је  
астије Црнојевића, на коју се поглавите наде полажу с тога, што је претендент престола Перун Цр 
, с обадве стране исказане су још лепше наде на будућност.</p> <p>Кад један другом нису имали в 
ном.</p> <p>На једаред пред кнеза нешто наде и то га трже.{S} Он погледа преда се и зачуди се к 
/p> <p>Кнез управо није знао од куда му наде тај цвет.{S} Осврте се натраг, напред и нигде ништ 
веде у кућу, од милоште свима укућанима надене нова имена, и ни једно, па ни децу, не зове више 
миран ни у својој рођеној кући!{S} И ту надзор, и ту шпијунажа — додаде Врбавац.</p> <p>Растисл 
идно осећао на себи; и да сам одахне од надзора, што га је опет он, Врбавац, водио над кнезом.< 
уда и сами владаоци иду без пратње, без надзора, без сведока...{S} Кнез Мутимир оде у нужник.{S 
е да може учинити ванредан издатак ради надзора над овом двојицом.</p> <p>Други је начелник изв 
долази, милостиви господине!</p> <p>— А надзорнице над женским осуђеничким одељењем, какве су о 
е, њена прошлост, све се подударало.{S} Надзором над њеном кућом потврђено је и то, да баба Кат 
експедована из Беча; зна се како су под надзором путовала и кад су овде стигла, ко их дочекао,  
p>Заре узме на се да без ларме подвргне надзору и прегледу блуднички дом куда их је одвела она  
 ће се дакле примити тегобна задатка, у нади да ће у Ратку, као и у целој оној групи родољуба,  
ладак сок са узрела чокота балканиског, надима <pb n="150" /> груди, раздрагава живце и чини те 
 му се да види како јој се груди високо надимају...</p> <p>— Ама, збиља, шта ти је? — понови Ка 
дубоко, његова широка прса високо су се надимала; познавало се да га нешто гуши.</p> <p>У соби  
има, а прса му се непрестано страховито надимала.{S} Уздржавао се; решен је био да саслуша до к 
 а његове начелничке груди високо су се надимале под утегнутом начелничком униформом. — Сав ова 
е дубоко дисала, груди су јој се високо надимале; поглед јој лутао по одаји; писмо је стајало г 
ав један минут, а груди су му се високо надимале.{S} На једанпут он диже руку нагло изврте стак 
смук се савио,</l> <l>А у паклу је зубе надио,</l> <l>И сваки зуб је оштра секира,</l> <l>Педаљ 
 кад имамо власт у рукама, како ћемо их надјачати после, кад они узму власт у руке, а ми остане 
ећ давно познато да је диплација просто надлагивање.{S} Јамачно, ту је дозвољено и шпијунисати. 
 она ће му показати пут и одвести га на надлежно место.</p> <pb n="585" /> <p>Кнез се дуго пред 
сла.{S} Његова безбедност спада у твоју надлежност и твоју дужност.{S} И ти за сваку длаку њего 
позивате народ за судију, признајете му надлежност да <hi>он</hi> процењује дела ваше владе и в 
звезено из других књажевско-балканиских надлештава и приватних домова не зна се поуздано, али с 
чкој столици својој.{S} Све друге главе надмаша њена седа глава, украшена чистом седином, белом 
ати.{S} Мало по мало, момчадија се поче надметати у томе.{S} А кад кнез једноме, који је највиш 
ни моје доба, не дозвољава да се с вама надмећем у увредама.{S} Ви у мени имате искрена пријате 
ун самопоуздања, с тврдом вером у своју надмоћност, прожман осећајем подругљива презирања спрам 
 шта је.{S} Г. Растислав успео је да ме надмудри.{S} Нашло се издајника и ствар је откривена.{S 
шапута јој: — Погледај шта га је чарапа надобијао.{S} Све цванцик и чарапе, цванцик и чарапе за 
о да је био у заносу, па као да хита да надокнади што је пропустио, он рече брзо, ужурбано, пит 
и трагови дневне светлости, која полако надолази и шири се све даље и даље, као обилне што прел 
хучно шуштање бујних планинских потока, надошлих од плахе кише.{S} Ваздух је био свеж и пријата 
ло.{S} То му је убијало и вољу за рад и наду на успех.{S} С тога се олучи да и с Павом буде кра 
 опет пође.{S} Она је осећала и страх и наду, али осећај пробуђене радозналости био је јачи од  
ника и оне су у њему опет угасиле сваку наду, и он опет осети, како тоне у неки мрак.{S} Из ово 
али тако слатку, тако неисказано слатку наду...</p> <p>Јес, Пава је јасно сазнавала да се налаз 
, која тако топло разгрева груди, и ону наду, ону тако нејасну, али тако слатку, тако неисказан 
ва није у њој пробудила никакву сујетну наду.{S} Она је знала да би с њене стране била махнитос 
је ноћ још наша.{S} Сутра ће већ почети надување у гуши и гушење.{S} Жена ће бити узнемирена, н 
е надувати са стране, што ме онда ви не надувате?.... — кнез се подругљиво <pb n="509" /> осмех 
!{S} Кад сам ја тако човек који се даје надувати са стране, што ме онда ви не надувате?.... — к 
, представљајући Растислава како корача надувено и с напетим носом.</p> <p>— Ја да се наљутим?! 
ален челични кључић из кутије од плиша, нађе рупу у зиду, завуче кључ и простим притиском отвор 
 трпи ни најмање замерке своме раду.{S} Нађе ли се какав родољуб да против тога што рекне, Раст 
т био крај оборена Перуна.{S} Али он га нађе сама.{S} Чича Милоја није више било ту.{S} Жика се 
p> <p>Увређен, кнез се узе освртати, да нађе капу, па да иде.{S} Нападаји су били сувише оштри  
вора с кнежевим доктором Срећко пође да нађе згодно лице преко кога би добавио Паву у манастирс 
лопити.{S} Сваких десет петнаест година нађе да се на по што год жали.{S} Тек сам ту пре дванае 
ло изненађење његово кад место бриљанта нађе у минђушама — ческо стакло.{S} Мал га капља није у 
> <p>Кнез Мутимир са своја два пратиоца нађе се сад на уласку Ташмадена.{S} По среди се пружала 
орицу.{S} И од целога сабора нико се не нађе да што прокаже.{S} Тако се спасла Арсенијева кућа. 
начаја.</p> <p>Не отварајући очију, оне нађе њену руку, наслони је себи на уста и љубећи је реч 
 је поверљива послуга ђенералова, да се нађе госпођи на руци.{S} Кнез је објаснио да сад ђенера 
а како ти врдао, он ће увек умети да се нађе пред тобом.{S} С тога се мораш постарати да му јед 
ружи <pb n="321" /> руку кнезу, који се нађе услед тога прилично збуњен.</p> <p>— Искрено вас ж 
 у тренутку кад је кнез љубљаше, њој се нађе у руци некакав завој из кога испаде женска слика.{ 
н.{S} Ма како богоугодно живео, увек се нађе <pb n="464" /> по какав грешић на души.{S} Па како 
х разврће ма какву хартију, само нек се нађе пред њим отворена.</p> <p>Кад прође који од стариј 
и у <hi>екватор</hi>.</p> <p>Капетан се нађе у чуду.{S} Увек му је најгоре било с тим проклетим 
... они...{S} Јабогме!</p> <p>Доктор се нађе у неприлици са ове вике.{S} Он се окрете старцу.</ 
очито обраћао доктору.</p> <p>Доктор се нађе у неприлици; шта да ради?{S} Да почне одвраћати кн 
“ — изговарао се сељо.</p> <p>Али ту се нађе сад онај други сељак.{S} Да би показао пред непозн 
се — да не да бог никад да се моје дете нађе у таком стању и положају у каквом је он.{S} Тешко  
замичу даље.{S} Погледа и себи у лице и нађе га мирно и хладно.</p> <p>— То већ прелази сваку м 
 да пазе на таква младића, и ко га први нађе, да јави одмах.{S} Издата је строга наредба и мила 
купу — диже главу, подуго је тражио док нађе кукавицу погледом, јер се одоздо с места, где је о 
чини све што ова тражи, а кад се једном нађе код тога високог господина, да му исприча све и да 
ицу.{S} Шта би од њега било да се овако нађе сад међу туђим људима?</p> <p>— Што међу туђим људ 
ичним друговима чинили.</p> <p>И доктор нађе изласка.{S} Измирен са самим собом, он весело рече 
исто је освести.{S} Она се на један пут нађе на сред собе и грдно се запрепасти кад виде да јој 
ре но што је могао и писнути, он се већ нађе свучен у гроб и притегнут за хладну влажну земљу,  
управо је све подозриво, и он у свачему нађе повода да превије табак и отпочне истрагу, а већ а 
бна задаћа да се у овако тешком времену нађе на челу државних послова, он сматра за свету дужно 
ретресе и да се позатвара све што се ту нађе. </p> <p>Црна прилика заклињала се свим на свету д 
 пије сладости живота свуда, где год их нађе.{S} Иначе он би био шоња, мама, а она баш таве људ 
.{S} Кад сам се почео повраћати к себи, нађем се намештен у наслоњачу.{S} Био сам ослобођен од  
{S} Пођем његовој соби.{S} Пред вратима нађем дежурнога официра.{S} На моје питање: да ли је бу 
дим каква ће ми питања стављати, па ако нађем да без прекора за моју част могу одговарати на њи 
урећи је да што пре иде — добро, кад се нађемо у тој беди, онда <pb n="398" /> ћемо се обратити 
а, која су њему пала у задатак, на име: нађен је поуздан човек, који ће удесити ствар да најугл 
је висока, господска рода.{S} Код ње је нађен велики окован сандук, пун највећих драгоцености.{ 
исуству друштвених изасланика откопан и нађен жив, и ако јако опао.{S} За све то време на гробу 
на потера је дала ове резултате:</p> <p>Нађен је убијени жандармски наредник код мостића и утвр 
две недеље мртвац је ископан: печати су нађени неповређени, но је био већ сав буђав, али што је 
вода онога загонетног младића, и све је нађено онако како је он рекао.{S} Улица, кућа, име жене 
ерани, они утеку.{S} У заосталом пакету нађено је неколико пушака и револвера и једна записка с 
и.{S} Па како је онда то згодно, кад се нађепоуздан пријатељ да те у незгодном тренутку заклони 
 кварежу!{S} Зар код толика света вашег нађосте мене, човека туђе вере, да вам ја благословим к 
ам стајао над њим; гледао га и чисто се нађох у неприлици.{S} Нисам знао да ли је будан или спа 
ог на другог, да се за тили час обојица нађоше на земљи.</p> <p>Али они се опет окретоше и наго 
м уђе и Заре.</p> <p>Сад се сва тројица нађоше у црквеној авлији, управо у гробљу, пошто се црк 
н сам пуковник, после су кључевима које нађоше код њега, поотварали све фијоке и пажљиво по њим 
а писма и документа из њих.{S} Најпосле нађоше кутицу од црвена плиша, из које извадише мали че 
ilestone unit="subSection" /> <p>Кад се нађоше саме у побочној соби, Синђа покуша да изглади рђ 
његова пратиоца да пођу.</p> <p>Опет се нађоше у уској, мрачној улици.{S} Ишли су њоме по дуже. 
ми и издржа овај поглед.{S} Њине се очи нађоше, њини се погледи сукобише.{S} Шта је само у том  
p>Говорећи о вери и побожности народној нађоше да народна вера граничи скоро безверјем, да побо 
 на врата која им Срећко показа.</p> <p>Нађоше се у повеликој посниској соби.{S} На средини ста 
0" /> испод које, после дужега тражења, нађу мајушну рупицу; завуку челични кључић и отворе тај 
 у шуми, и кад се тако момчић и девојка нађу у једном од тих природних будоара, зар је ту далек 
е их може и на власт довести.{S} Кад се нађу на делу, видеће да нису конзервативци и промениће  
ве најпосле у мртво пристаниште смрти и нађу се у загрљају вечнога <pb n="599" /> мира.{S} Смрт 
омакао између њих.{S} Кога год сретну и нађу да задрже и да пријаве командиру.{S} Никоме да не  
 куда су непознати људи бежали, војници нађу три огромна дуката.{S} Сваки је дукат скоро читаву 
 један споменик орловачки.{S} То је био наерени дрвени мост, који је већ пуних 20 година тако с 
њим.{S} На сред моста Враничић застаде, наже се на ограду, погледа доле у запенушене таласе, ок 
што?</p> <p>Ђенерал на један пут умуче, наже се побочним собним вратима, чисто се мало пропе и  
ва прста, узе је за лепу, белу брадицу, наже се к њој и нежно јој загледа у лице.</p> <p>Јела ј 
уди се кад угледа леп кестенов цвет.{S} Наже се преко прозора, да види ко му то добаци, али не  
о мени сад треба то је.. — Растислав се наже и рече Ратку нешто на ухо.{S} Ратко окрете главу,  
колима није могао разабрати.{S} Заре се наже преко кнеза и отвори врата на колима.</p> <p>Црна  
S} За тим протрља лице шакама и опет се наже над некакву хартију, што је стојала разврнута пред 
час седео.</p> <p>— Шушка? упита Заре и наже се гробу, наслањајући ухо на плочу.</p> <p>Али ово 
једна ситна случајност.{S} Кнез Мутимир наже се, и, љубећи Лепшу, узе јој тепати како би она мо 
 још ми се познаје, како сам се на жице нажуљио.{S} И ја мислим кад би отишао сад на алеју, онд 
, већ ударим на неке жице, које ме јако нажуљише и чисто ме одбацише.</p> <p>— Гле, гле!{S} Шта 
лих вочића, и све им више заметао главе назад.{S} Сад се већ чуло на далеко загушљиво рипање пр 
да би ваљало најкраћим путем вратити се назад, и измирити се с мишљу да је и <pb n="645" /> ова 
За тим прободена прилика кнежева посрте назад и паде на узнако.{S} Међу тим Кугић умочи десну р 
 напред, а никако се није смео окренути назад.</p> <p>Заре је грабио поред њега.</p> <p>Тако су 
54" /> <p>Дежурни плану, он стуче корак назад, удари ногом о патос и викну:</p> <p>- Гле безобр 
нез то одби, он изви руку, стукну корак назад, и, подижући у вис обадве руке, рече опоро и одлу 
ближе, погинућете,“ измичући непрестано назад.{S} С поља се поче прикупљати свет и низати око п 
че Растислав изненађено, и затури главу назад да боље погледа своју жену, која се беше припила  
рима донело напредак, донело је огроман назадак у појмовима о љубави и полним односила Хришћанс 
ећ инстинктивно мрзе све што је старо и назадно, али ко зна како се конзервативни демагог Кугић 
крволоци, ни такве паликуће, као што их назадњаци престављају.{S} Закон им не може ништа, јер н 
ле поређане ту украј њега.</p> <p>Синђа назва Вога.</p> <p>— Бог ти помогао, млада — одговори х 
јанствену женску, што је госпођа Софија назва Лепшом.</p> <p>— Јамачно синоћ пред ону теревенку 
ачувају, они ме сами гурају у блато.{S} Назвала ми се бајаги тетка, а силује ме да постанем туђ 
бере; ружа мирише и опија, и што год се назвало иксаном не море проћи крај ње а да му срце не з 
 његовога пашанца, и све што се његовим назвало.</p> <p>А има и других разлога.{S} Не треба заб 
свему крај.</p> <p>Догађај је чудновато назван страним именом: — „Катастрофа“ — под тим називом 
.. управо, ја не знам, каквим би именом назвао такав поступак!...{S} То нико не ради!{S} То про 
, заношљиву атмосверу, која би се могла назвати атмосвера љубави и лепоте, атмосвера испуњена н 
одило јој је да види око себе и да може назвати својим другама оне, које код публике важе као п 
Но има душа тако чистих, да би се могле назвати златне душе.{S} За њих не приања порок, као што 
, специфичним мирисом, који би се могао назвати мирис чисте женске душе...</p> <p>Цео умотан у  
ставише се на 5—6 корака од Враничића и назваше: „добро јутро!“</p> <p>Враничић их отпоздрави и 
нез беше устао с чашом у руци да некоме наздрави.{S} Са свију страна диже се жагор.{S} Усклици  
„Еј, ти, чича, ћути сад.{S} Видиш ли ко наздравља?“ — „Е, па живео господар!{S} Вичите, бре дец 
 с узвиком:</p> <p>„Живела смрт!{S} Њој наздрављам!“</p> <p>Кнез извади сахат, загледа га и реч 
се негде чаше испразне.{S} Сад је кнезу наздрављао здравицу некакав стогодишњи чича, ратни друг 
"108" /> вештица“ као да постаје обичан назив за жене, пошто пређу неки број година.{S} Опаке п 
говори.{S} Кнез је напијао овоме крају, називајући га „гнездом из кога су излетели први соколов 
Мона се грохотом смејала овим причама и називала их простим фантазијама.{S} Гласове о завери см 
менти“, као што су се тим општим именом називали сви они, који су могли на кнеза утицати у друг 
оклетиња.</p> <p>Ствар коју је г. мајор називао својом проклетињом, састојала се у овоме.{S} Ру 
басипате најгрубљим циничким увредама и називате ме издајником, не наводећи ни један доказ у по 
аш тада водила по новинама препирка под називом „Доктор радикалац“ скупио је био, како веле, ђа 
траним именом: — „Катастрофа“ — под тим називом зна га цела земља.</p> </div> <div type="chapte 
 јасно видети, али су се у сумраку ипак назирали.{S} Понајјасније су се виделе беле гробовске к 
 ја сам у мрачној алеји, за неко време, назирао само њине нејасне контуре и црне силуете, док с 
ново сунце,“ које је дотле само у мраку назирао.{S} Кад жигица плану, срећни љубавници повичу у 
га кнеза.{S} Он је ту први пут почео да назире и ружне стране живога и да слути шта је то притв 
јни кнез има свој тестаменат, у коме је назначен други наследник, но Врбавац је прешао преко то 
>— Мени је мило што бар у неколико моји назори о тим стварима налазе одобрења у самим погледима 
н став управо предњом — ти си по твојим назорима права револуционарка.{S} Вичеш на дворјане, на 
тај свет постоји, живи и ми обични људи назремо га само тек кад и кад у каквим изванредним прил 
 с осмејком на уснама, како јој је онда наивно и добродушно причао своје младићске лудорије, ик 
је он официр и дупло мушко? — рече дете наивно.</p> <pb n="490" /> <p>- Ко носи сукњу? — упита  
на млада, добродушна лица засветлише се наивном радошћу.{S} Кнез је имао обичај уз пут да тако  
спитивао га је редом и дете је у својој наивности све казивало, шарајући говор занимљивим детињ 
ано је чаврљао, запиткујући с детињском наивношћу час о једној час о другој ствари, и то тако,  
у моју подручност.“</p> <p>После као да наиђе на њега нека сумња, да л’ баш и они спадају. — Сп 
ма опасност.{S} На лијепу ружицу свашто наиђе; на њу пада чиста и богодана мала челица, али на  
и мотримо ко куд иде и пролази, па како наиђемо на какве стране, непознате људе ми да их терамо 
рзо и позва и остале да прелазе.{S} Они наиђоше; Враничић напред Жика за њим.{S} На сред моста  
ним државама.{S} Разне политичке струје наизменце ће добијати превласт.{S} Кнежев би задатак би 
 где су мртваци и човек с поља говорили наизменце.</p> <quote> <l>Мртваци:</l> <l>Духнуће девет 
а, онда обадва треба и да владају, и то наизменце — 15 година један, а 15 година други.{S} А по 
блакова, тако се и по беличастом Дунаву наизменце ширила час тама, час уморна месечина.{S} Дуна 
Он извести министра војног и обојица су наизменце призивала к себи тврдоглава ађутанта, и очинс 
 дође краљица да посети ту галерију.{S} Наилазећи на саме голе, природне људе, њено величанство 
њали су правац у бежању, јер су ненадно наилазили на какво ново одељење потере или на чобане ко 
до начелника Вујадина, као да је неким „наитијем“ прозрео мисли начелникове (а ко зна, можда је 
а чуда.{S} Доцније, већ као зрео човек, наишао сам на један опис који ме је подсетио на ово при 
</p> <p>Мајор стаде убезекнут.{S} Да је наишао на непријатељски батаљон, не би се више пренераз 
о.</p> <p>Но сад је изгледало као да је наишао на неки кончић од тога великог клупчета.{S} Оно  
one unit="subSection" /> <p>Кнез је био наишао на своју омиљену тему-што но реч: усео на свог к 
на на срцу, да је одмах на првом кораку наишао на гадне преваре и ниска лукава подвођења на зас 
едсказивао.</p> <p>Првој потери која јо наишла, Црнојевић се придружи сасвим слободно, псујући  
рецало и севало.{S} Срећом опет су били наишли на бистар планински поток, и ту учине конак.{S}  
дскочило, а врела јара жарка летња дана најако се осећала и већ почела бивати досадна.{S} Читав 
а политичке кондотијере, за спекуланте, најамнике, који служе свима странкама, али док они буду 
на кавена кашичица довољна је да успава најачега човека, тако да га успава, да се тек у рају пр 
 их пажљиво; ту је препад тако јак да и најачи човек дрекне.</p> <p>Растислав се тако трже од к 
ава, украшена чистом седином, белом као најбељи снег на планини.</p> <p>А око ње пуно плавушаст 
ти од вас нашој странци, то ће показати најближа будућност, а ја се, у име Бога, надам најлепше 
 од сељака и упита га које је село овде најближе, старајући се да тиме окрене разговор на друге 
S} Они су у томе далеко иза нас.{S} Сем најближе крвне везе, код њих се ни на што више не пази. 
сметено, што није ни бог ни човек и што најближе стоји обичној животињи.{S} Колико би боље било 
 повешћу са собом да покажу место.{S} С најближе телеграфске штације известићу вас о резултату  
о зна и кмет; често је то у кући његова најближег комшије, и ма да је закон ту строг, обичај је 
а нећеш намесити колача, а свак је себи најближи.{S} С тога у доброчинству пођи од себе, па док 
бити „популаран“ код своје околине, код најближих људи: који га окружавају, који су сваки час с 
ом, мили мој!{S} Ствар се тицала твојих најближих интереса.{S} Још срећа те их је бог умудрио д 
е, осветљавајући мутном светлошћу једва најближу околину.{S} У коњушници се осећао оштар, али п 
 по мраку, трудећи се да распознају бар најближу околину.</p> <p>Свикнуте на јаку светлост у ко 
S} То није могло остати тајна за његову најближу околину а нарочито за пажљива и опрезна Растис 
ђе у Балканију.{S} Увериће га да је сад најбоља згода за рад и да ће народ за њим листом поћи.{ 
нда га служи онако како он хоће.{S} Ево најбоља примера на вама самима.{S} Ви сте данас сви окр 
, неко кретање, онда је то за кнеза баш најбоља опомена да му ваља бита на опрезу.{S} Чим су се 
 и то чиме су завршени ти њихни односи, најбоље се види из неких места у писму начелниковом, уп 
да погледам - рече онај други.</p> <p>- Најбоље ће бити да пошљемо чича Мунтијана.{S} Он је вич 
 даску, крпи своје јахаће панталоне.{S} Најбоље му се видело погнуто теме и половина погрбљених 
ну:</p> <p>- Како ко, ал наш газда Боја најбоље...{S} Родио лепу кћер, па му сад све ласно!{S}  
/p> <p>— Отићи ћу, не бој се!{S} Ви све најбоље знате!{S} А ко ће!{S} Само да се једног дана не 
з остаде, али се по њему видело да није најбоље расположен! управо, мало га је интересовало све 
дозволите да извадим бележник; он ће ме најбоље подсетити.</p> <p>Младић извади из џепа обичан  
и лисац од мене, који одлазим.{S} То се најбоље види баш по томе, што ја одлазим, а он остаје.{ 
дубине но глас из првога гроба, а то се најбоље познало по томе, што ове речи бабине пресече др 
е, да им пуна власт дође у руке, што се најбоље видело по тежњама које су се јављале код Кугића 
био „најмање неколико часов“, с тога ће најбоље бити да идем по кола, па да вас вратим у двор.{ 
S} После дугих премишљања он реши да ће најбоље бити да кнеза испрати на пут по унутрашњости Ба 
 из какве пакости боже сачувај!{S} Кнез најбоље зна да Мона воле Лепшу; она му је прво и сврати 
S} И зар то није био случај где се кнез најбоље могао уверити, колико си му ти прави, истински  
} А кад кнез једноме, који је највише и најбоље бројао, даде преко ађутанта пет дуката, момчади 
 Мунтијана.{S} Он је вичан овој обали и најбоље ће извидети - предомисли се Враничић и уђе у ко 
у прилику и покуша да јој рекне како би најбоље било да се врате.{S} Но црни вођа одби одсудно  
и Врбавац.</p> <p>— Кажем ја да ви сами најбоље можете објаснити целу ствар! — примети Растисла 
> <pb n="85" /> <p>— Да, кажу, да човек најбоље примере износи кад сам себе узме за пример — ре 
говара хоћу, а после у пракси ради како најбоље може и уме.</p> <p>Ратко се прокашља, оде полак 
ражи кћер.</p> <p>„Ја сам отац; мени то најбоље личи да је осветим, ако је за освету.</p> <p>Ал 
ог краја јављено, да је неки хук ушао у најбоље грађане, да се, под изговором фамилијарних посе 
м је по убеђењу републиканац. — А то је најбољи прелаз од монархије републици.</p> <p>Под Црној 
 <pb n="527" /> уверење, да је стрпљење најбољи друг у сваком послу.{S} За тим је продужио кази 
ти.{S} А намамили су га нехотице његови најбољи и најпоузданији људа.</p> <milestone unit="subS 
S} Више но какав професор медецине, или најбољи апотекар.{S} Те ствари, како што дејствује, и к 
радски црвени републиканци — то су ваши најбољи пријатељи.{S} Та то бар није било тако давно?{S 
и се топло, искрено, <pb n="325" /> као најбољи другови.{S} Како је чудна душа човекова!{S} Как 
 ћемо далеко отићи.{S} Екватор признају најбољи људи на свету из свију земаља, из свију народа, 
 да се о томе самном посаветујеш као са најбољим твојим пријатељем.{S} И сва љубав моја, није м 
 своје корито, па ударио људима по сред најбољих ливада и орница и начинио им грдне штете.{S} О 
 служио је под старешинством једнога од најбољих старих државника и дипломата балканских.{S} То 
езом.{S} За сада то су сматране као две најважније ствари.</p> <p>Говорено је још и о другим пр 
 </p> <p>„Но тек сад настаје оно што је најважније и што нас овде интересује.{S} То је, какав о 
 се по некад могле чути чак и највеће и најважније политичке или приватне тајне.{S} Тако је и о 
прешло се на оно што је било најлепше и најважније у целој ово ствари, чак лепше и важније и од 
 ли ћеш бити срећан?!{S} То је главно и најважније питање: да ли ћеш бити срећан?..</p> <p>Ђене 
, казивања, па и препирке скоро о свима најважнијим дневним питањима.{S} Подељена у гомилице, к 
јени у гомилице, они су разговарали.{S} Највећа се гомила тискала око кнеза.{S} Слуге су се про 
од. скупштине, која су имала остати као највећа државна тајна.</p> <p>„Даље се говорило да сте, 
one unit="subSection" /> <p>Пирлитор је највеће и најугледније планинско село у осоју омаљских  
.{S} Ту су се по некад могле чути чак и највеће и најважније политичке или приватне тајне.{S} Т 
 што се зову конзервативци, извршили би највеће промене и реформе, да им пуна власт дође у руке 
ако словољубив, а ипак је умео да отрпи највеће увреде и понижења, и да их крије дубоко у души, 
е, а у тами, иза спуштених завеса, врши највеће скаредности.</p> <p>— Спаривање мушкиња са женс 
 упути овом последњем колу; оно је било највеће.</p> <p>Чим угледаше кнеза, цигани умукоше, уму 
 највише добра чинили и који су рад вас највеће жртве поднели.{S} Изгледа, као да вам је тешко  
о не тражи.{S} Преведи га, ако хоћеш, у највеће планине, где нема живе душе, где за њега не мож 
ве књиге, да <hi>вас</hi> преузносе као највећег и јединог пријатеља кнежева, а да све друге љу 
ерујеш!{S} И шта смо ми, од најмањег до највећег, спрам екватора.</p> <p>И ту ти онда мој уча р 
руци и доста је неколико стопа ледине и највећем богаташу, као и последњем сиромаху....{S} Смрт 
ко би она могла бити посланик на каквом највећем европском двору.{S} Међу тим Лепша беше села з 
тпуно повратити класичну природност.{S} Највећи уметници из доба обновљења, (ренесанса) нису се 
 у целој држави твојој.{S} Г. Растислав највећи је лицемер балканиски, шерет каквога одавно ниј 
нети на жртву оно прво. — Стидљивост је највећи штит невиности.{S} Чувај чистоту образа и стидљ 
отишао у калуђере био би први владика и највећи језуита.{S} Да се одао обичној крађи, био би чу 
<p>„Оно истина, тај екватор може бити и највећи мислилац на свету, али свакојако ја опет за то  
ијој повесници“, а кнез се оплакује као највећи родољуб и мудри управљач, који је уздигао углед 
победе, кад је хришћански фанатизам био највећи, вештина сликања и резања почела се јако губити 
мерног проклињања „плоти“ крио се често највећи разврат.{S} Свети оци, који су тако ревносно пр 
твљено тело народно.{S} То је давно још највећи народни песник потврдио овим речима:</p> <quote 
пут су га свуд дочекивали и испраћали с највећим <pb n="27" /> светковинама.{S} Дође и у своју  
а се беше неприметно прикупила гомилица највећих швалера, што их је било у овоме друштву.{S} Св 
д ње је нађен велики окован сандук, пун највећих драгоцености.{S} Скупоцено прстење, брилијантс 
 се с њим споразуме, да се ствар држи у највећој тајности, те да виде да ли ће што о њој сазнат 
ка.</p> <p>Кнез је изговорио ове речи у највећој озбиљности, а при томе је непрестано нетремице 
огле да се из друштвене низине попне на највећу висину у друштву.</p> <p>Он је <hi>потпуно</hi> 
 и крију је од света <pb n="631" /> као највећу тајну; нико ко није ступио у њин ред не може до 
ико времена при промени коња.{S} Кад је највештији кочијаш ипак му треба три и по минута док пр 
 рећи то, да ви нити сте једини, ни сте највештији људи у Балканији.{S} Наћиће се и других који 
адне и чудне промене, којима би тешко и највештији психолог могао ухватити краја и рачуна.{S} Ч 
са, какве данас не би могао извршити ни највештији токсиколог.</p> <p>„Ја ћу овде споменути сам 
ови су тасту били на руци у свему, чиме највиша власт у земљи може бити на руци једноме трговцу 
 револвера, па га после ножевима секли, највише по лицу.{S} Но лекари су саставили комаде, саши 
сувише дрзак да би могао бити лажан.{S} Највише га је убеђивало то што и доктор и министар <pb  
лом нико не беше већ на своме месту.{S} Највише их се беше скупило око кнеза да чују шта говори 
 рече Ратко — узео је сваки по нешто, а највише она протува француска.{S} Оно би требало прогна 
ном прекрате те крваве распре.</p> <p>А највише је, веле, наваљивао руски цар да се та ствар је 
председника министарства и да му је она највише наваљивала за тебе.</p> <p>Растислав се лако по 
ела се јако губити.{S} Поље, где се она највише ширила — природа људска — било јој је забрањено 
јући под „оним“ ствар које се Растислав највише плашио — кнежев потпадај под туђ утицај.</p> <p 
; послужена је и цела свита.{S} Кнез је највише разговарао с командантом меснога гарнизона.{S}  
 у томе.{S} А кад кнез једноме, који је највише и најбоље бројао, даде преко ађутанта пет дукат 
риво, <pb n="574" /> тако, да он имадне највише јављати у Звониград.</p> <p>У опште за њих, нач 
а и лакејима; они су најчешће са мном и највише ми требају — рече кнез подругљиво.</p> <p>— Ваш 
она му је прво и свратила пажњу на њу и највише се заузимала да се он с Лепшом саживи, али што  
, и то тако сматра баш прост свет, који највише полаже на веру!</p> <milestone unit="subSection 
 отурати од себе једно средство које ти највише може помоћи при остварењу твојих планова.</p> < 
те крвнички гонили баш оне, који су вам највише добра чинили и који су рад вас највеће жртве по 
ког престола“.</p> <p>Најпосле, „именом највише власти... и именом најсветијих народних интерес 
попијено још више, а певало се и викало највише.</p> <p>Кад је румена зора прошетала у јутру кр 
 би могли погубити службе и хлеб!{S} Но највише су зебли полициски чиновници.{S} У нови кабинет 
ет за предметом, тражећи оно што је њих највише интересовало.</p> <p>Ови наши незнани знанци би 
 читав један народ, па ма они уживали и највишу наклоност слободоумног и либералног намесника.< 
страг грдно чврчао и просипао на вочиће најгадније псовке.</p> <p>Некаква гувернанта, држећи за 
о и с отровима од разних најужаснијих и најгаднијих болести.{S} Ими једна ужасна болест, познат 
ерни и рђави мужеви.{S} Туђа жена, ма и најгора и најружнија, вазда вам је милија од своје рође 
нска, права добра и ваљана владаоца.{S} Најгоре је што ће од њега страдати сама земља, која ниј 
p>Капетан се нађе у чуду.{S} Увек му је најгоре било с тим проклетим страним речима Свакоме би  
 Нашу су земљу преплавили сребрни новци најгоре врсте.{S} Била би, истинска, корист за државу д 
му није помогло што се чувао.</p> <p>Но најгоре су прошли сељаци, у опште сви што нису спадали  
ано мислио да је мушко.{S} Дошав у двор најгоре ми је било при уласку.{S} Морао сам пазити да с 
уна три сахата путовали без одморка, по најгорем планинском путу, наши путници опет се нису осе 
притрча оном сељаку, кога застаде баш у најгорем тренутку.{S} Сељак изненађен скочи, држећи гаћ 
 ране од куршума, сва је по лицу и телу најгрознијим начином изсечена неким оштрим оруђем.</p>  
на је објаснила бар најнужније:</p> <p>„Најгрознијим и најподлијим убиством, Балканија је данас 
 У мојој рођеној кући ви мене обасипате најгрубљим циничким увредама и називате ме издајником,  
ед нама у првој планини.{S} За по часа, најдаље бићемо им у рукама. </p> <p>— Па?{S} Шта је с т 
ње реагирати на светлост, за сахат, два најдаље, кнез ће се пробудити...</p> <p>Доктор замуцну: 
</p> <p>— Чекајте, до један, један и по најдаље.{S} Не буде ди ме дотле, ручајте!{S} Али ја ћу  
 с колена на колено слава наша оде и до најдаљих потомака, да је славни град Орловац био тако о 
жавала.{S} Но све то било је скривено у најдубљој дубини њене душе.</p> <p>Али нас се овде мало 
Утисци, који се добију одмах с почетка, најдуже се памте.{S} Кнез <pb n="573" /> треба одмах да 
 <p>При овој речи Мона крочи у будоар и наједан пут она занеми од чуда, и, крајње задивљена, за 
ре, шта би ти радио у потери кад би тек наједан пут пред тобом искрсао медвед?</p> <p>— Шта бих 
 чуђењем.{S} Он виде како се ова женска наједанпут преобрази и од оног скромног, мирног страшљи 
ше ни наместила на маленој софи, кад се наједанпут из даљине зачу јака тутњава кола, која је до 
оћног чудовишта, које зија из мрака.{S} Наједаред из кантарске улице, испод кестенова, указаше  
звали га да одмах иде у конак, кнезу је наједаред нешто позлило.</p> <pb n="616" /> <p>Доктор д 
дним багателисањем.{S} После, као да се наједаред нечега сетио, он се окрете Растиславу и упита 
ину љубав, а у сред ове заклетве, он се наједаред рину на Лепшу, с неописаном снагом, и с брута 
 да се налази дубоко под земљом.</p> <p>Наједаред учини му се као да из даљине чује неку ларму  
S} Овај измаче прилично напред, па онда наједном стаде, а из њега се зачу три пут поновљено, ра 
утимира прође ледена језа.{S} Он се сав најежи и нехотице скочи с плоче.{S} Заре га упита: шта  
b n="161" /> зграда и споменика, но све најезде варвара.{S} Рим је жив пример за то.{S} Као реа 
спавати.{S} Уверавала <pb n="625" /> је најживље да јо погрешка учињена нехотично: место чиста  
„најозбиљније заповеда свима властима и најживље саветује и препоручује свему народу да продужи 
 до зоре.{S} Међутим уз јело и пиће они најживље претресају политичке прилике.{S} Начелник се п 
 дужност.... била... јес, дужност!{S} А најзад, народ и није био с њим.{S} То је обмана.{S} Сад 
b n="571" /> полако: „хм!“ Кад кукавица најзад сврши своју причу и стресе крилима, па се увуче  
говоре.</p> <p>Расрђен свим тим, доктор најзад подвикне: шта значи ово увијање и избегавање да  
роду; после му је наговестио како би му најзад могао баш и опростити, ако му у једној ствари бу 
рао с тога што он најмање прави ларме и најзгодније може бити прикривен.{S} У осталом, ти то ја 
ћајем потпуне безбедности, а то ће бити најзгоднији тренутак за одсудан удар, јер ће ови тада н 
ти с њоме у споразуму, а она би му дала најискреније савете, као своме рођеноме брату, а после  
лако могло десити, да ни <pb n="364" /> најјаснији докази ништа не помогну.{S} Кнез се могао по 
} Ура!{S} Ура!“</p> <p>Од свију гласова најјаче се чула силна, крупна гласина начелникова, која 
ла така посла, али отров је такав да би најјачега човека оборио, па ће ваљда и медведа.{S} А ва 
амачно морате знати и то, који је отров најјачи, и има ли отрова тако јака, да би од њега морал 
ије никаква срећа.{S} На против, ово је најкобнија ноћ ваша — примети кнез опоро.</p> <p>— Шта  
о лепе памети, да је често кнезу давала најкорисније и најмудрије савете, осећала је сад, да у  
 издамо све слабости своје, онда смо, у најкраћем року, прости робови ваши — рече кнез, пратећи 
 подигнута је тужба и он ће, јамачно, у најкраћем року бити осуђен и отеран у Пламеновац.{S} Ка 
 седила коса у младића, а снажни људи у најкраћем року претварали се у немоћне старце.</p> <p>„ 
ј!“</p> <p>Као приспели порођај, који у најкраћем року треба да се изврши, као узрео чир, што з 
рео злочин, који ја имао да се изврши у најкраћем року и да створи Балканији нову династију.</p 
ји, да је чак и њин пад могућан, и то у најкраћем року.</p> <p>— Та не може кнез тако брзо забо 
е, пошто је спремано, да се у Орловцу у најкраћем року састане народна скупштина.</p> <p>На јед 
м правим именом.{S} Ја идем ствари увек најкраћим путем.{S} Не видим шта би овде имали да се сн 
љати на даље продирање — и да би ваљало најкраћим путем вратити се назад, и измирити се с мишљу 
ити догађаји које ћемо овде споменути у најкраћим потезима.</p> <milestone unit="subSection" /> 
ила раса.{S} Држава је бирала најлепше, најкрупније и најснажније младиће, којима је била дужно 
а полако.{S} Не би никаква одговора.{S} Најлак отворим врата.{S} Баш у тај мах он се накашља и  
аво море кад га лак поветарац тек почне најлак браздити и гипкати.{S} Пуна месечева кругла нена 
тар у ширину.{S} Исток тек бејаше почео најлак рудити.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>О 
ачелници.</p> <p>Исток је већ био почео најлак рудети кад су начелници, после дуга бдења, један 
 тога, што је, по мом нахођењу, од њега најлакша смрт...{S} А ту лакост ја ћу већ видети сад са 
естити средства, која ће ти против њега најлакше помоћи.{S} Ма колико да је лукав, притворан, с 
а се разбила на гомиле, тако да је сада најлакше увући се у гомилу и проћи неопажен, само ако и 
више камена, и да га узме оданде где се најлакше вади, порушила је сад многе од тих интересних  
...</p> <p>— Па, Ваша Светлост, тако се најлакше <pb n="42" /> и праве устави.{S} Апсолутан вла 
{S} То је најопасније доба, кад би кнез најлакше могао потпасти под уплив какве веште жене!{S}  
вршава ствар.{S} Домишљајући се како би најлакше извела Паву, Синђи првој паде на ум да је изве 
 лични осећаји варљиви, а пролетњи дани најлакше преваре човека да озебе.{S} Кнез је био тврдог 
је просто њу митити).{S} Јадној удовици најлакше је натрунити, па се боји да јој не извуку кака 
 нареди да се из потере издвоји десетак најлакших људи да „гоне хајдуке што убише човека“.{S} З 
ињало већ и трећу игру, Пава Крсманова, најлепша девојка на сабору, ни пут се више не ухвати у  
пшу.{S} По његовом уверавању то је била најлепша женска у Звониграду и једна, од првих дама зво 
рирода.{S} Љубав није грех!{S} Љубав је најлепша химна што је земља пева небесима.{S} Ова грмља 
есној руци пуначкој, облој, дивној, као најлепша рука на каквој старинској грчкој статуи.</p> < 
убав и на небу примљена и записана међу најлепша дела створитељева.{S} О, велика света божанска 
у они јадни — рече пуковник.</p> <p>— А најлепше је, кад уобрази да свет од њега почиње, па све 
не би кварила раса.{S} Држава је бирала најлепше, најкрупније и најснажније младиће, којима је  
 божји благослов, а негде су исказиване најлепше жеље за будућност.</p> <p>Младоме кнезу жељена 
>„Гост одлази са забаве и носи са собом најлепше успомене о дражесном Цезару Борџији, или о див 
ре извија својим меким, свиленим гласом најлепше и најслађе песме љубави, док се у расвитак опе 
 плавило <pb n="518" /> и преливало као најлепше-плаво море кад га лак поветарац тек почне најл 
церемонија прешло се на оно што је било најлепше и најважније у целој ово ствари, чак лепше и в 
на сунцу ватрено сјајне, с преливањем у најлепше боје.</p> <p>По равном путу, журно поправљеном 
амовања.</p> <p>— Видео сам га... њега, најлепшег анђелка, који је, играјући се са сјајним звез 
а будућност, а ја се, у име Бога, надам најлепшему.{S} Узмите обратно.{S} Рачунајте шта би нам  
су сазреле, дошло је време да се испуне најлепши снови ђенерала Врбавца.{S} Само сам му сметао  
авршити градом Шапцем, после престонице најлепшим градом у Балканији, местом такође важним у ис 
ово сећање на Балканију био је само низ најлепших и најслађих успомена, у којима је била мрачна 
му зрелост његова, деветнајеста година, најлуђе доба!{S} Помисли на нашег Никицу.{S} Шта би од  
све, само да њега утеши.</p> <p>Стотине најлуђих планова навали јој у главу.{S} Она је била гот 
говарачки дар.</p> <p>— Г. Растислав је најлукавији Балканац — поче ђенерал — ја тога човека мр 
стоту њедара своијех.{S} Дјевојаштво је најљевши урес за женску.{S} Само је име „мајка“ још већ 
} Један додир те страшне мотке укроћава најљућега звера.{S} Бесан лав пада пред ноге, и, као кр 
, неко време мирно ћутала, не дајући ни најмања отпора безумној страсти Мутимировој.</p> <p>На  
и одсечно — пара, и то поприлично пара, најмање око 100 дуката.{S} Истина, тапетар ми још није  
 би могао рећи да се не тичу државе.{S} Најмање се то може рећи о његовој женидби.{S} Сви влада 
енутак за одсудан удар, јер ће ови тада најмање бити на опрезу.</p> <p>Била је само једна једин 
ад вас чује како ви то тачно знате и за најмање истраге по Србији, и шта је где ухваћено, и шта 
е у собу.{S} Без јава, без гласа, без и најмање лупе, као сенке, као духови без тела ступале су 
је да зна свачије личне ствари, често и најмање ситнице.{S} И сам је имао веома развијен оговар 
} Постао је читав диктатор и не трпи ни најмање замерке своме раду.{S} Нађе ли се какав родољуб 
н је остао потпуно умирен, не зебећи ни најмање да ће ови сељаци однети о њему сумњу у село, и  
 у политици, за коју нам не признају ни најмање способности — заврши Ловимук своју ватрену фили 
се обично на оно што ће свету изгледати најмање вероватно.</p> <p>Та му је тактика често помага 
ити.{S} Отров сам изабрао с тога што он најмање прави ларме и најзгодније може бити прикривен.{ 
ике трајати тај сан.{S} Одговор је био „најмање неколико часов“, с тога ће најбоље бити да идем 
ашао да не верујеш!{S} И шта смо ми, од најмањег до највећег, спрам екватора.</p> <p>И ту ти он 
 љиљана.{S} Растужен неваљалством свога најмилијега створа — човека — стари бог, једне благе је 
ка, а из њих изиђи један од најмлађих и најмилијих анђелака божијих, те се у сјајном лету спуст 
доста мирно:</p> <p>— Па, на пример, ви најмите странце да <hi>вас</hi> хвале, на то после смат 
, а с десне кењкало је на махове његово најмлађе унуче, буве су га штипале као шкорпије, а све  
престоница Косанића радосно је дочекала најмлађи изданак ове народне династије. <hi>Орловац</hi 
Ратко је полако завијао цигару, а његов најмлађи синчић пентрао се тати уз колена и непрестано  
тором, где их је отоич видела, а да јој најмлађи брат још ваљаде игра у колу.</p> <p>Синђа се о 
 као харинге у тенећеној кутији.</p> <p>Најмлађи Ратков синчић, који бејаше силом устао и у ово 
 врата небеска, а из њих изиђи један од најмлађих и најмилијих анђелака божијих, те се у сјајно 
ију непријатно дирнуло.</p> <p>Један од најмлађих начелника чисто се трже кад кукавица узе кука 
енерал Врбавац, али је тежио да постане најмоћнији власник, кога ће у ствари и сам кнез слушати 
да је често кнезу давала најкорисније и најмудрије савете, осећала је сад, да у питању своје ро 
 најсретнија девојка под небом, и да је најнесретније створење на земљи, и то обоје осећала је  
 предајем ти, ево, у аманет овога нашег најновијег роба.{S} Буди му милостивна — рече Мона с ђа 
Било је говора међу Мониним гостима и о најновијем политичком бауку, о некаквој републиканској  
њима, а понегде се већ шапутало чак и о најновијем догађају Звониградском — о Лепшином састанку 
иле набељене и нарумењене, а одевене по најновијем журналу.{S} По нека вила била је и брката, а 
<pb n="470" /> о последњим забавама и о најновијим прошевинама....</p> <p>Око 7 часова у вече д 
чи:</p> <p>„...{S}По обећању, шаљем Вам најновију фотографију Ваше будуће заручнице, госпођице  
онесу парадно одело.{S} Разасла и друге најнужније писмене и усмене наредбе.{S} За тим је сео н 
и свеће и успремали на брзу руку што је најнужније.{S} Један од њих таман се беше попео на стол 
у прокламација.{S} Она је објаснила бар најнужније:</p> <p>„Најгрознијим и најподлијим убиством 
ј ствари, као да се све то тицало каква најобичнија догађаја, који се и не односи на њу.</p> <p 
е изродио око ничега, управо око једног најобичнијег питања — он је држао да може сматрати као  
> <p>Тај осећај често се јавља у једној најобичнијој појави у животу — намериш се на каква суви 
о било да се одмори.{S} Но кнез то одби најодсудније.{S} На против, рече да ће сад ићи да гледа 
"675" /> ваља сести па претрести питање најозбиљније — одговори Лепша на кнежева наваљивања.</p 
а умирем.{S} Али, ако се ти не постараш најозбиљније да постанеш добар и ваљан човек, — ја се у 
 интереса“ ново привремено намесништво „најозбиљније заповеда свима властима и најживље саветуј 
дозналост вукла га је да се изложи ма и најозбиљнијем ризику, само да задовољи своје љубопитств 
ју мушки осећаји и наклоности.{S} То је најопасније доба, кад би кнез најлакше могао потпасти п 
 којој као да се ушло у траг.{S} Што је најопасније, изгледа као да та опасна секта има својих  
нке, које је Врбавац за сад сматрао као најопасније противнике своје.{S} Дочеци, светковине, го 
то ја одлазим, а он остаје.{S} То ти је најопаснији поданик у целој држави твојој.{S} Г. Растис 
овац“ доиста био прешао у Балканију, „с најопаснијим намерама“, али брижљивим настојавањем доти 
 час ломила против конзервативаца своја најоштрија беседничка копља.</p> <p>Бадава, главно је к 
 своме коначном решењу.{S} Проливена је најплеменитија крв <pb n="522" /> из два заслужна дома, 
 /> траже од владаоца да угушује у себи најплеменитије осећаје и да ради против природе?{S} Да  
 бар најнужније:</p> <p>„Најгрознијим и најподлијим убиством, Балканија је данас лишена свога п 
5" /> сељак, па шпекулант, па бојаџија, најпосле ступи у војску.{S} Био је веома вредан, схватљ 
умела као да се Јела једном већ решила, најпосле се преломила.{S} Баба Ката радосно дочепа стол 
е.{S} После читаве недеље дана бактања, најпосле су дигли руке - млади кнез се не даде сломити. 
репавици, бивала је све већа, све већа, најпосле се скотрља низ образ и остави мокар траг по ње 
њихала, правећи све мање и мање нагибе, најпосле долазила да се скоро са свим заустави, Мона би 
ран, свет, оно што се зове јавно мњење, најпосле ће га прозрети.{S} Доћиће тренутак, кад ће он  
у касарни са својим претпостављеним, и, најпосле, његови дугови, где је она, мати, често морала 
 баш тако згодан за светлу кнегињу, ал, најпосле, ако је само до носа стало могла би поручити д 
е.{S} Окушала је све, пробала је лепим, најпосле видели смо и ону сурову сцену, кад је онако не 
Прво је мислио, после је на јави сањао, најпосле сви ти снови постали су били живе утворе, које 
га и који му сваки час требају.{S} Јер, најпосле, ко је и шта је тај народ?{S} У крајњој линији 
 скупљају новац да му споменик подигну, најпосле прогласиће га за свеца, а баци ће вечито прокл 
н.{S} Та се мисао све више учвршћивала; најпосле Јела је у њу тврдо веровала и решила се да се  
 длан; гледао је у воду и бацао белеге; најпосле ишчитавао је судбину из књиге; за све то плаћа 
p> <p>— Па шта сам ја крив, за Бога!{S} Најпосле то је само био говор, још ништа није свршено.{ 
 од малина, јагода и других плодова.{S} Најпосле долазили су разноврсни слатки ликери, а за осо 
е то није одговарало оним приликама.{S} Најпосле све се смисли на једно:{S} Прешао <hi>он</hi>, 
е се могло прићи, гребао је ноктима.{S} Најпосле једном момку пође за руком те отвори крило про 
, она опет зато остаје узорита жена.{S} Најпосле, Мона би требала бар за његову љубав да штеди  
рао с командантом меснога гарнизона.{S} Најпосле су ђаци из побочне собе отпевали кнежеву химну 
Могуће да је то, а могуће и да није.{S} Најпосле ма шта да је, Пава ништа не може штетовати, а  
о тренутака опет су се кретала даље.{S} Најпосле, након дуге вожње, кола стадоше.{S} Око њих на 
лицајци, а гром још никако да пукне.{S} Најпосле осмог дана, место страховита треска, у службен 
 је стао јецати и јецао је све више.{S} Најпосле је на глас плакао, гушио се од суза и зацењују 
е упознао на последњем путу у Париз.{S} Најпосле говорио је са свим отворено.</p> <p>— Ваљда не 
брдо.{S} Гробови су бивали све ређи.{S} Најпосле изађоше на чисту пољану.{S} Баш у тај мах пун  
ђе бити још горе но што сте ви били.{S} Најпосле одморите се мало, па ако се баш види да ова зе 
авни кмет унутра неку муку ћућорили.{S} Најпосле једва се отворише врата и кмет поче узивати у  
ела је да то нипошто не сме учинити.{S} Најпосле њене се мисли почну занимати питањем: „који ли 
о лепу жену да и господи мигне оком.{S} Најпосле, ма како било, ми нећемо ни у чему трпети оску 
 полако и опрезно и силазио је дуго.{S} Најпосле хукну и спусти ме.{S} Осећао сам да лежим на н 
 и цело вече само је о томе говорио.{S} Најпосле, полазећи кући, он се још једном грохотом насм 
то је чинило те је метак даље носио.{S} Најпосле, постао је војни министар.</p> <p>Ови успеси ј 
е ађутанат приметио да је кнезу зло.{S} Најпосле трећи су уверавали да је кнез са старијим ађут 
ви, али што је претерано, претерано.{S} Најпосле она не замера Лепши за њену слабост, али кад з 
p>Текелија се много чудио овом чуду.{S} Најпосле упита дечка:</p> <p>— Па је ли ти жао што твој 
у се једва опажале на кнежевом челу.{S} Најпосле је узвикнуо: „Господару, учините ми ту милост, 
н је обадва пута понова седао на њу.{S} Најпосле реши се да и не покушава устајати Други један  
и поједина писма и документа из њих.{S} Најпосле нађоше кутицу од црвена плиша, из које извадиш 
окушај тровања (љубазница љубазника). — Најпосле ту је било пуно свакојаких новости из приватна 
ни ти не ћеш бити бољи у томе.</p> <p>— Најпосле ви сте осветољубиви, саможиви, без срца; ви ни 
ушношћу.</p> <p>Ратко настави.</p> <p>— Најпосле ни то све још им није било доста.{S} Кад су се 
 је мало поћутала, она додаде:</p> <p>— Најпосле, нек буде што буде!{S} Бог ми је сведок да нис 
оју им је блаженопочивши кнез поверио.“ Најпосле намесништво наглашава, како оно сматра да му ј 
ему се чинило да је све то тако било, а најпосле ко зна — можда је и бало.</p> <p>Г. прота сасл 
сподин кресне жигицу да упали цигару, а најпосле и да види своје „ново сунце,“ које је дотле са 
.{S} Ви тај случај морате зната...{S} А најпосле, ви сте министар председник; вас се ствар тиче 
ебе није скидао очију, то ја знам.{S} А најпосле, зар што смо ми сељанке, те смо ваљаде мимо св 
ку апсолутно ништа не буде.</p> <p>„Има најпосле и таквих отрова, који дејствују удисањем.{S} Т 
е.</p> <p>— То би било незгодно.{S} Она најпосле мора све сазнати.</p> <p>— Доцније, доцније —  
бардала је писмима све дотле, док Лепша најпосле није пристала.{S} Главни разлог њеном попуштањ 
м таласима живота, чунови људски уплове најпосле у мртво пристаниште смрти и нађу се у загрљају 
страну, док му сутра дан од големе туге најпосле и груди не препукоше.{S} Кроз ту пукотину прво 
} Али све је заличило, кад кнез ту виде најпосле и самога свога министра полиције, господина Ку 
 да обећа долазити на јаузне; за што је најпосле Мона морала ићи њој у посету два пут, и то ићи 
и.</p> <p>После подуже борбе Мутимир је најпосле морао попустити. — Е, добро, дед види!{S} Да в 
а Лепшина нису ништа помогла.{S} Она се најпосле морала послужити оним чиме су жене увек јаче н 
ва оданост престолу.{S} А по чему би се најпосле и мерила „жарка приврженост,“ ако не по ширини 
одати пред омладином.</p> <p>Сложили се најпосле томе, да овај покрет ваља живо пратити и непре 
 света.{S} Цело ово море од људи сли се најпосле у пространу удољицу пред старим конаком.{S} Та 
а је долазила све ближе и ближе, док се најпосле не заустави пред самом кућом.</p> <p>— Ово ће  
 нејасне контуре и црне силуете, док се најпосле и то не изгуби.{S} Али пре тога, мени се учини 
тав месец дана журно спремао Орловац се најпосле „успособио“ да прими <pb n="175" /> свога љубљ 
кроз прозор.</p> <p>— А?{S} Па шта рече најпосле?</p> <p>Јела је опет ћутала.</p> <p>Прође још  
текла тако како ти причаш? — упита кнез најпосле.</p> <p>— Тако, господару.</p> <p>— А одлазак  
запне.{S} Повртао се по неколико пута и најпосле прочита име: „Богодан Слаткодушић.“</p> <p>„Бо 
стар човек.{S} Промислим се свакојако и најпосле рекнем, да покушамо, да видим каква ће ми пита 
уреди.{S} По његовом настојавању цареви најпосле доконају тако, да Балканијом не влада само јед 
дичи, или злогласни Цезар Борџија, који најпосле отрова и рођенога оца свога, папу Александра V 
а јаше пред колима друга за колима, или најпосле цела гарда јаше остраг, као што је сад био слу 
и парче какве крпе, или какав цвет, или најпосле чак и каква тица, случајно падне баш тако, да  
и мајмуна с дрвета на дрво, док се овај најпосле не дочепа баштенска зида и утече на поље.</p>  
крв и нагони је да кључа по жилама, док најпосле, на страшном огњу болесничке ватруштине од луд 
у лечили госпођу без икаква успеха, док најпосле једном лекару не паде на ум да је госпа много  
у глави бива све мутније и мутније, док најпосле не утону у потпун мрак.</p> <pb n="600" /> <p> 
сле је говорио све брже, све живље, док најпосле не прође у буран, киван, срдит говор, као да с 
ну ствар и бацала је преко столице, док најпосле не извади некакву црну, дрвену кутицу коју бри 
приметно лакше и све лакше и лакше, док најпосле не стадоше.</p> <p>— Што стаде? упита кнез.</p 
редом једе и месо све слој по слој, док најпосле не почну избијати голе кости.{S} Ужасно!{S} На 
руку, променио је био многе сајбије док најпосле не падне шака старој Шеремет беговици, богатој 
, бити горе.{S} Тако се продужавало док најпосле не дођоше и кола.{S} Помогну ми, натоварим вас 
е, наравно, све по мало тровала, док то најпосле није прешло у тешку болест.</p> <p>„Дејство ка 
ако би отишла с другом којом женом, јер најпосле, шта зна она шта јој хоџа може све погодити ил 
штим политичким пословима, док разговор најпосле полако не пређе и на чисто личне ствари једног 
е, да се спасе и утече, јер његов живот најпосле драгоцен је и Ратку, и Растиславу, и целом њин 
 свечаности у почаст химену, јер шта су најпосле наше свадбе, и све оне свечаности, које се том 
 је наљути. „Та шта је ово?{S} Та ја ћу најпосле изгледати као право чудо, сва подерана.“ То јо 
ује о тој ствари.</p> <pb n="617" /> <p>Најпосле пријаве ствар самом г. министру председнику.{S 
 попуњењу владалачког престола“.</p> <p>Најпосле, „именом највише власти... и именом најсветији 
ва ради знања и даљег управљања.</p> <p>Најпосле кнез се у писму светује да ни за тренутак не з 
 пунице — постале су пословичке.</p> <p>Најпосле, оно мишљење народно, да је баба гора и од ђав 
е злу много криви и сами попови.</p> <p>Најпосле дођоше на морал народни, на његову чедност, на 
 рече Мона, смејући се грохотом.</p> <p>Најпосле, госпођу Мицу Мона је одвела у будоар показала 
 Пола ми је ове муке од тебе.“ —</p> <p>Најпосле сећао се хитног и ужурбаног путовања у сред мр 
официрима бечког ђенерал штаба.</p> <p>„Најпосле били сте оптужени да сте се са вашим поочимом  
сијано гвожђе, које све сажиже.</p> <p>„Најпосле сви органи редом отказују даљу услугу.{S} Стом 
 код Врбавца и бројао се некад у његове најпоузданије момке.{S} Само се још није могло сазнати, 
це кнез се реши, да узме са собом свога најпоузданијега ађутанта, па да иде.{S} Свакако не може 
амамили су га нехотице његови најбољи и најпоузданији људа.</p> <milestone unit="subSection" /> 
тиме, што је с четом војника и неколико најпоузданијих официра отишао министарству, где су држа 
 госпођа!.{S} Сви капу доле.{S} А да си најпоштенија, кад си гола — свак те презире...{S} Мисли 
мо никога страног примити на конак, док најпре не известимо кмета.{S} Наређивало се да закажемо 
своја начелничка места.{S} То је прва и најпреча потреба.{S} С тих места они сад све могу; одат 
за честа и велика мењања, с тога нам је најпрече да очувамо места где смо.{S} Ту разумем вас и  
</p> <p>Живот је борба.{S} Свак је себи најпречи.{S} Свак је позван у првом реду да се о себи п 
 расејаности у тренутцима кад ваља бити најприбранији, стога покуша да Црнојевића тргне из расе 
 било да јој то каже, а осећао је да је најприличније да је он о томе извести, јер ђенералу бил 
чиновници у салонском оделу и грађани у најразличнијем руху, све се то мешало, тискало и некуда 
 деца, људи, <pb n="4" /> старо, младо, најразличнији типови, с најразличнијом одећом, све поме 
уста шеница; тамо шарена ливада, посута најразличнијим бојама разнолика цвећа; па густ зелен шу 
> старо, младо, најразличнији типови, с најразличнијом одећом, све помешано: црни капути с црве 
 није више био обичан човек, но оличење најразузданије страсти.</p> <p>Он није више знао за себ 
 истинској вредности!{S} Малодушност је најружнија црта која се у опште може видети на мушкоме  
ви мужеви.{S} Туђа жена, ма и најгора и најружнија, вазда вам је милија од своје рођене.{S} Јам 
љски разговоре, да једна другој саопште најсвежије новости, да се узајамно оговоре и да проведу 
моја!{S} Добри бог не може се срдити на најсветије дело љубави, на свештени акт којим се обнављ 
женску, кад осети да је повређено и оно најсветије право, које она има као жена, и у које, по ж 
 рачунало као један од најузвишенијих и најсветијих акција људских, <hi>величанствен чин који о 
сле, „именом највише власти... и именом најсветијих народних интереса“ ново привремено намесниш 
одара, и љубљени господар био је доиста најсвечаније примљен.</p> <p>И кнез и његова свита одсе 
ма заједно са његовим споменом један од најсјајнијих примера разумног и неуморног патриотског р 
 жабо једна!</p> <p>Бабетина је сиктала најскаредније речи.</p> <p>— Поштена! умела бих и ја би 
војка тврдила је, да је она прапраунука најславнијега балканскога владара, Душана Силног, да им 
у срце лије и по целом телу струји, као најслађа медовина.</p> <p>— А за тебе, за тебе, Лепшо,  
војим меким, свиленим гласом најлепше и најслађе песме љубави, док се у расвитак опет не врати  
мају у глави слепа миша.{S} Тиранину је најслађи ручак, који је скуван у сиротињским сузама.{S} 
а Балканију био је само низ најлепших и најслађих успомена, у којима је била мрачна само једна  
ржава је бирала најлепше, најкрупније и најснажније младиће, којима је била дужност да оплођава 
рочито послано из Беча, а узето је међу најспособнијим официрима бечког ђенерал штаба.</p> <p>„ 
ад није било!{S} Она је осећала и да је најсретнија девојка под небом, и да је најнесретније ст 
а по Лепшиној болној глави.{S} До синоћ најсрећнија, она се сада осећала на дну мрачне, страхов 
S} Шта га је њих које би сматрале да су најсрећније на свету, да им се и десети део понуди што  
д имати разлога да тај дан запише у ред најсрећнијих дана својих.“</p> <p>Ове речи кнежеве увре 
 је у Балканију прешао Перун Црнојевић, најстарији син Александра Црнојевића, бившег кнеза балк 
несумњивих доказа да су за отрове знали најстарији народи, који се спомињу у историји.</p> <p>„ 
руги начелник — он је опет био један од најстаријих у овоме скупу — диже главу, подуго је тражи 
овом тренутку у души овога човека бесни најстрашнија бура непомирљиве мржње и опаких страсти.</ 
дна жртва испушта помућену душу своју у најстрашнијим мукама.</p> <p>Зла мисао, као и бесан пас 
Мал га капља није ударила!{S} Нареди се најстрожија истрага, и госпођа Ловимук морала би беспов 
ести кмета.{S} У опште речено је, да се најстрожије мотри на све непознате људе, па где год се  
, да се против реченог учитеља предузму најстрожије мере.“</p> <p>За ову доставу тадашњи капета 
, а младић кнез!{S} Та то би опростио и најстрожији светитељ, који никад није окушао од забрање 
ну главом.</p> <p>- Те ствари наш народ најтеже прашта.{S} Вашем деди опростио је и његову амиш 
 један пут томе матором лисцу!{S} То је најтеже питање.{S} Наравно, ја ти у томе не могу дати п 
ју је све више нападала, сипајући на њу најтеже прекоре, пуне пакосне заједљивости и јетких пец 
 <p>Тих дана било је свршено и једно од најтежих дела, која су њему пала у задатак, на име: нађ 
 је г. ђенерал хвалио г. Растислава као најувиђавнијег дипломата и државника балканиског...</p> 
subSection" /> <p>Пирлитор је највеће и најугледније планинско село у осоју омаљских планина.{S 
поуздан човек, који ће удесити ствар да најугледнији људи из партије Црнојевића позову Перуна д 
а за те су ствари били окривљени први и најугледнији људи.{S} Они су кукали, жалили се, протест 
S} Млад, образован човек, члан једне од најугледнијих француских племићских породица, уз то чов 
улих лешева, као и с отровима од разних најужаснијих и најгаднијих болести.{S} Ими једна ужасна 
еша на велико звоно, но да све остане у најужем породичном кругу.</p> <p>Дозвана је поверљива п 
} Напротив, то се рачунало као један од најузвишенијих и најсветијих акција људских, <hi>велича 
 спавају с фрајлом, а њу можда одмах да најури.{S} Али на прагу се сретне са својим пашанцем, Р 
имао начина да то избегне.{S} Мањ да је најури.{S} Али сад је већ и то било незгодно.{S} Он је  
} Та те заблуда може навести на стотину најфаталнијих погрешака, као год што ти вера у народног 
е се у чланку карактерише ово дело као „најцрњи злочин у новијој повесници“, а кнез се оплакује 
смехом примети:</p> <p>— Па калуђери то најчешће и слушају. </p> <p>Кнез прихвати:</p> <p>— Ево 
нтону, мојим слугама и лакејима; они су најчешће са мном и највише ми требају — рече кнез подру 
.</p> <p>— Сад тек и настаје оно што је најчудније, и што ме до лудила доводи — рече г. маркиз, 
 за 5—6 месеци постаје ругобна старачка наказа, коју је страшно и у сну снити.</p> <p>„Тако ужа 
итава покољења нових богаља, кретена, и наказа, који само руже род људски, а целом друштву служ 
рапави; једре, румене образе избраздају наказне старачке боре, а рапава, набрчкана, смежурана к 
 калуђерштине!{S} Па онај жмирави, риђи накарет Мелентије.{S} Неда ми проћи!{S} Једнако намигуј 
" /> блуднички дом, и на пређашње приче накачене су нове.{S} Каквих ти гласова и претпоставака  
к отворим врата.{S} Баш у тај мах он се накашља и мени се учини да је будан.{S} На прстима приђ 
 да знаш ко се колико пута у Звониграду накашљао...{S} И да ми је знати кад ли је пре јавио све 
у поднесе под нос комад вате, који прво накваси некаквом течношћу.</p> <p>После неколико тренут 
ично тровање; на прилику кад човек једе накисела јела из некалаисаних судова; или као што је сп 
 „леком“) ни на шта не мирише, малко је накисео, иначе ни по чему га човек не би распознао од о 
омилу, из које се дизао неодређен, мало накисео задах и уздржан неразговетан жубор.{S} Ордена т 
ју, свуда ти одају почаст.{S} Обуци се, накити се, изађи, — госпођа!.{S} Сви капу доле.{S} А да 
е милионе вреде, свакојаки други женски накити, а сем осталога и једна царска женска круна и је 
ладом кнезу, Растислав је ипак успео да наклоност кнежеву за се задобије.</p> <pb n="80" /> <p> 
едан народ, па ма они уживали и највишу наклоност слободоумног и либералног намесника.</p> <p>— 
га се тек сад развијају мушки осећаји и наклоности.{S} То је најопасније доба, кад би кнез најл 
атне; он, г. Растислав, нема ни воље ни наклоности да се око тога бакће, али шта да ради кад су 
а је својом прошлошћу и својом страсном наклоношћу спрам лепих младих људи била изашла на незго 
. пуковниче, шире се гласови да је кнез наклоњен падавици, да има махну у срцу и да може на пре 
е ваљало припазити, пошто је по предању наклоњен палој династији, а то, у данашњим приликама, м 
од дођу у додир с влашћу, биће им власт наклоњена.{S} У такој странци лако је бити; таква стран 
х послова људе одсудне и преке; смеле и наклоњене апсолутизму.{S} Сви његови министри унутрашњи 
ј преко прије“.</p> <p>ТВОЈ</p> <p>„<hi>Наклоњени</hi>“.</p> <pb n="315" /> <p>Писмо је било пи 
вини и оде, с тврдим обећањем да ће ово накнадити идући пут.</p> <milestone unit="subSection" / 
а опет су се кретала даље.{S} Најпосле, након дуге вожње, кола стадоше.{S} Око њих наста неко ш 
оји је већ пуних 20 година тако стојао, накривљен на једну страну као какав богаљ.{S} Ко год је 
 дуга врзина, или бело кишом исплакано, накривљено прошће.</p> <p>Али нада свим царује свеопште 
тим уздасима, плот се поводи као пијан, накривљује се на једну страну, док му сутра дан од голе 
амештен велики, округао сто и на њему у накрст упаљене четири свеће.{S} Водећи уза се два маски 
 да испразни своје срце, у коме се било накупило тако много електрицитета.{S} Готово бесвесно,  
о моја!“ — говорила су уста, а памет је налагала: „држи се моћних великаша око себе, њих привез 
 /> набаве кола да ћу чинити оно што ми налаже моја војничка дужност.</p> <p>Тек тада ми црна п 
р у неколико моји назори о тим стварима налазе одобрења у самим погледима народним.{S} Је ли, д 
о и писмене доказе и документа, која се налазе код њене родбине у Америци.{S} Сад је дошла амо  
 безисходност њина положаја, у којој се налазе.</p> <p>— „У редовним приликама ви би имали прав 
арност говорила је: да се Враничић сада налази у непријатељској земљи, да је он човек који стој 
о напред, јер још далеко тамо пред нама налази се наш Ханаан.{S} С тога напред, а прегаоцу бог  
се још јављао у њему, било је то, да се налази дубоко под земљом.</p> <p>Наједаред учини му се  
> <p>Јес, Пава је јасно сазнавала да се налази на такој раскрсници, да стоји пред таким журним, 
гвозденим карикама.{S} Кнез осети да се налази између два мртваца; он је чуо како клепећу њине  
ћи му сву блискост опасности у којој се налази.</p> <pb n="661" /> <p>— Господару!{S} Побиће на 
младеж обојега пола, по послу, често се налази у пољу, у шуми, и кад се тако момчић и девојка н 
је могао да појми: где се управо ово он налази, и да ли му ваља куд год ићи или остати где је?{ 
мислећи више где је и у каквом се стању налази, заборављајући да јој ваља бар колико толико дов 
им те пусти.“</p> <p>У таком се положју налазила сад Лепша.{S} Кнежев напад био је тако неодољи 
а сласт у груди — ето у таквом се стању налазила Пава, кад оној гомилици, где је она стојала с  
 духовима и вештицама, а све ове скаске налазиле су вере код публике.</p> <p>Међу тим непрестан 
ји.</p> <p>„Бивала су понекад времена и налазили се такви људи, који су проучавању отрова посве 
еколико потерних ланаца, а наши бегунци налазили су се управо у средини између тих ланаца.</p>  
сове протурају, увек се на криј крајева налазило да неко тврди: „тако су чули од намесника Врба 
 пљувачке.{S} Ала, како се цело друштво налазило у оном стању када „винце улегне у лице, а раки 
{S} Бацим поглед око себе и видим да се налазим у некаквој округлој подземној одаји, одозго зас 
е ми на знање да се ја, у томе тренутку налазим у ванредном положају, где ми све моје титуле не 
кад ту капљицу метемо под микроскоп, ми налазимо у њој читав свет животињица, — тако исто наше  
ање преко лета.</p> <p>Крај тога друма, налазио се један мали парк, а у том парку било је једно 
ад од Орловца, на 5—6 часова растојања, налазио се старински манастир <hi>Повратница</hi>.{S} О 
p> <p>Ратку се допадала ова замисао.{S} Налазио је незгоде само у томе, што би било тешкоћа на  
 мишљење Растислављево.</p> <p>Ратко је налазио да се може чинити све ово што Растислав предлаж 
су му опет скинули повез с очију, он се налазио сам, у маленој, тесној ћелици, из које је, кроз 
још једнако пратио тај осећај.{S} Он се налазио чисто у некој екстази, где душа више није на зе 
.</p> <pb n="19" /> <p>У таком се стању налазио и наш јунак.{S} Он је личио на човека кога је у 
стинске љубави.</p> <p>У таком се стању налазио кнез Мутимир.{S} У сред мирна, управо философск 
b n="367" /> <p>У таквом се расположењу налазио сад министар Растислав.</p> <p>Пошто се сит нах 
њим гресима, почеле су бивати блажије и налазити извињења.</p> <p>— Чувена породица, велика кућ 
ачке дружине ишле су са стране, а около налегла непрегледна гомила света.{S} Цело ово море од љ 
ји са свију страна заклања небо и чисто належе на човека и гуши га.</p> <pb n="556" /> <p>Ова п 
а и страха, очекујући сваки час страшан налет срдитога газде с оплавком.</p> <p>Међу тим тешка  
тне речи отеше се као очупан уздах, као налет вихора из груди Црнојевићеви и његово лепо чело з 
о бар какво им је ово вино.</p> <p>Кнез нали чашу и диже је према свећи.{S} Лепо, бистро вино и 
!{S} Да се не бојиш мађија? рече кнез и нали себи другу чашу.</p> <p>— О, то не, господару!</p> 
море, ово слатко;“ и говорили слузи што налива шампањац: „сун’ дер и овде, господине, још малко 
е Радован кроз зубе, а очи му се почеше наливати крвљу.</p> <p>— Јес, код кнеза! — потврди и Бо 
лим плећима, пуначким грудима и једрим, наливеним, образима Лепшиним, по којима за часак нашара 
љила је о каменом своду малена лампица, налик на лампе што се стављају на гробове и <pb n="608" 
 нека сетна немарност и неинтересовање, налик на осећаје веома уморна човека, који равнодушно п 
10—15 корака малу, шупљу, челичну иглу, налик на игле код штрцаљке за упрскавање морфијума.</p> 
и разговори — друкчији, али опет на ове налик.</p> <p>— Бре, шта би ти радио у потери кад би те 
а и клавиру облаче гаћице, јер има ноге налик на човечије.</p> <p>— Класичка Грчка обесмртила ј 
уго стидно за човека, али то су невјеже налик на оне што верују у анђеле и ђаволе.</p> <p>Живот 
о тешко прозорско крило.</p> <p>Била је налик на уловљену тицу, коју тек што су пустили у кавез 
а нија се ништа десило што би било ма и налик на ово што г. Вујадин прича.{S} Али он је толико  
но уништавала све што је било ма само и налик на какву опасност за њу.{S} Од пете до главе она  
 три пут на нос изашло, јер сте ви били налик на онога „добротворца“ који је дао човеку једну м 
 како је лик младог господина доста био налик на кнежеву слику, што се продаје по чаршији!....< 
, на два коца, разапне двоструко платно налик на мали чадорић, простре своје сиџаде; крај себе  
о зна да ли је у опште и било што на то налик.{S} Бар сам „доктор радикалац“ вазда је порицао д 
твени значај.{S} Можда је то било нешто налик на оно што Русо тражи у свом делу „<title>О Нејед 
 је одмах да се закључаном депешом изда налог свима околним капетанима да пазе на таква младића 
вој јадној и несрећној милости!{S} Шта! наложница кнежева да буде, да буде његова блудница! <pb 
аги тетка, а силује ме да постанем туђа наложница!...{S} О, боже, има ли те где год!</p> <p>Јед 
а да је питање просто у томе да постане наложница, — Јела је одбила те понуде.{S} Баба Ката, не 
е.</p> <p>— Што наложница! не мора бити наложница.</p> <p>- Него шта?{S} Ваљаде би била кнегиња 
ити, но доктор га пресече.</p> <p>— Што наложница! не мора бити наложница.</p> <p>- Него шта?{S 
 n="702" /> не може бити места кнежевој наложници; осуђена на вечито удовање, јер ко ће се ожен 
/p> <p>Јела је била збуњена, али ово је наљути. „Та шта је ово?{S} Та ја ћу најпосле изгледати  
а не знам као Тотов.{S} Чисто се жена и наљути, а има и право, мисли да је ја лажем.{S} Не <pb  
од искварио, светитељска се глава на то наљутила и почела трунути.{S} А кад нешто трули оно мор 
но и с напетим носом.</p> <p>— Ја да се наљутим?!{S} Како бих ја себи тако што допустио да се н 
ако што допустио да се на Вашу Светлост наљутим; Боже сачувај — рече Маврикије убедљиво.</p> <p 
имир није пристао, ћесар се на то грдно наљутио и запретио кнезу да ће дати Црнојевићу своју во 
 тешки за честа и велика мењања, с тога нам је најпрече да очувамо места где смо.{S} Ту разумем 
 је ово само превара и срамота наша, да нам на престолу седи туђинско копиле.{S} Нова династија 
.{S} Али ми би желели, г. начелниче, да нам кажете што изближе о овој господи, одакле је који и 
p> <p>— Добро би било, г. начелниче, да нам представите мало ове људе, да знамо ко су и одакле  
ни само одмахују рукама и неће ништа да нам кажу.{S} Чућете, веле, и то је све...</p> <p>Сељак  
 је да набавите потребна средства, и да нам објасните њихову примену.{S} Отров и поступак — то  
ан живи роб.{S} Да ли су вољни мртви да нам дарују овога роба, па да га или молбом одмолимо, ил 
рече сељак даље — па онда позва ћату да нам прочита из артије шта пише г. капетан.{S} А ту се с 
и.</l> <l>С тога Боже подржи </l> <l>Да нам живи свети књаз </l> <l>Ура, Књаже, живео,</l> <l>М 
је државна служба?{S} Власт, снага која нам даје средстава да те своје планове извршимо.{S} Па  
 које је доба.</p> <p>- Господару, ваља нам се одмах кретати одавде — поче Жика.</p> <p>— За шт 
завирујемо која је ово женска.{S} Доста нам је то што је видимо где прати Јелу на овај пут.</p> 
овек“ с тога упита даље.</p> <p>— Какве нам гласе носите из домовине?</p> <p>— Ако бог да добре 
питаше напући уста:</p> <p>- На здравље нам онда триста дуката.</p> <p>— Што?</p> <p>- Ето то,  
 велики, у њему има људи свакојаких, те нам са јабане може какво зло доћи на врат.{S} Има рђави 
ете умети, то је проста ствар, казаћете нам ко су господа и одакле, — рече Растислав.</p> <p>—  
енита побуда амо довела, онда помогните нам својски бар до краја.{S} Ова је ствар врло озбиљна  
кумим, скидај ме с ове ватре — пуштајте нам чељаде — рече Боја.</p> <p>— Чујеш старче, овде нем 
 значи да се овде нешто крије: можда ће нам разјаснити писмо у чему је ствар, кад ти кријеш.</p 
Жику.{S} Овај продужи.</p> <p>— И ко ће нам веровати да смо изгинули или похватани с тога што н 
седништва — продужи Растислав — и то ће нам олакшати задаћу.{S} Али и да није тога случаја, пос 
: „А.. а..а.. ј потеците у помоћ, отеше нам девојку“!</p> <p>То исто учини и Радован.{S} И њего 
{S} Узмите обратно.{S} Рачунајте шта би нам било вајде да сте с мојим изласком из министарства  
с умолити да се поново вратите.{S} А ви нам, јамачно, нећете одбити ту молбу.</p> <p>Једак као  
е не срдиш? је ли да се не срдиш?{S} Ти нам не замераш?{S} Ја сам свему крив!{S} Лудило!{S} Ја  
ја сам у гробу.{S} Ја нисам само осуђен нам смрт, ја сам већ умро, ја сам покојник.{S} Смрт ниј 
ћи.{S} Ми се прикучисмо око кмета, а он нам рече:</p> <p>„Чујете ли људи, наше село до данас, б 
о — примети гђа Софија.</p> <p>— Па ово нам и јесте једина уљудна соба што имамо.{S} Ту примамо 
ихову примену.{S} Отров и поступак — то нам треба.</p> <pb n="125" /> <p>— А!{S} То?</p> <p>Пук 
 ми жене можемо баш у политици, за коју нам не признају ни најмање способности — заврши Ловимук 
и одавде нећемо без девојке.{S} Девојку нам дајте — викну Радован.</p> <p>— Море не будали, иза 
а сам дошао амо да погинем.{S} Но одмах нам чељаде амо дајте! — поче Радован.</p> <pb n="254" / 
облацима, а ми смо људи већ у годинама, нама ваља што више гледати преда се да где не запнемо.{ 
пресече га дежурни.</p> <p>— Господине, нама је уграбљено једно чељаде.{S} Моја сестра, девојка 
 спавајте, децо, нема шта да се види) а нама смешно како браца Мика изгледа у сукњи и женској р 
ор занимљивим детињским примедбама: — А нама виче фрајла: <foreign xml:lang="fr">dormez, dormez 
исте потпуно будни.{S} То о чему ви сад нама говорите нема никакве везе с јавом и истином.{S} У 
и ћемо напред, јер још далеко тамо пред нама налази се наш Ханаан.{S} С тога напред, а прегаоцу 
 Замка је затегнута.{S} Потере ено пред нама у првој планини.{S} За по часа, најдаље бићемо им  
 је стало за другу простоту?{S} Но није нама сад до тога, господине.{S} Ми смо дошли за наше че 
а, па нека она кука својој стрини, а не нама, зашто кад је она једном већ искукала смрт Мустај- 
ћ - рече он. — Хајдемо!{S}- Даље чекање нама смисла. </p> <p>На ове речи Враничић се окрете жив 
ирко у полицији постараће се онда, да и нама што кажеш — рече кнез у шали.</p> <p>- А у ком би  
 А с поља радити — то не иде.{S} Што ви нама дакле, можете помоћи, то је да набавите потребна с 
 продужи.</p> <p>— А је ли, тата, ти си нама говорио да није здраво кад ја и Боца лежимо заједн 
и, Паво, како лепо замириса кад приђе к нама.{S} Удари нека мира од њега, па, боже прости, као  
за ме оберучке и узвикну очајно: „Тешко нама, шта смо учинили! - ево бог се кара.“ - О.. о.. о! 
м, можда је то код вас тамо адет!{S} Но нама сељацима то не подноси образ!{S} Ми таке среће не  
е ви истичете преда мном!{S} Буди бог с нама!{S} Волете народ!{S} Па лепо, одреците се своје књ 
и уз вас, и господар ће се уверити да у нама има збиља и верне и поуздане слуге и доглавнике св 
то кнезу на делу посведочити, кад, међу нама буди речено, тога дела нема.{S} Оно што смо с тешк 
носи тада постојали <pb n="482" /> међу нама? шта је настало по мом доласку у Балканију? јесу л 
ље од мене, господине ђенерале.{S} Међу нама је све свршено.{S} Маните сад ваше нежности.{S} Он 
 надам да неће бити ни од селе.{S} Међу нама што је људи сви смо наши, сви се у главу знамо, и  
 ја вас уверавам; све се то још да међу нама лепо уредити..</p> <p>Ђенерал је све ово изговорио 
ути, да, хтео не хтео, мора остати међу нама, а после ћемо га пустити.</p> <p>Ове речи чуше се  
људи.</p> <pb n="332" /> <p>— Зашто баш нама, „нарочито“? — примети кнез.</p> <p>- За то — што  
 суха и чкољава, а од својих 40 година; намазао га је ту јавно пред скупљеним светом неком машћ 
 руци.{S} Да се не види завој на глави, намакао је био сасвим на чело своју црну јагњећу шубару 
ао начелнику; сматрао је да је ово само намама.{S} Међу тим начелник је говорио оно што мисли.{ 
кад могло <pb n="583" /> рачунати.{S} А намамили су га нехотице његови најбољи и најпоузданији  
је није могло бити.{S} Он нас је просто намамио у заседу.{S} Само не знам шта је требао да му з 
зо је попустио, разагнав своје сумње, а намамљен помишљу: како ће овај пут бити ванредна згода  
очарао, омађијао.{S} Ишао је за њим као намамљен путник за луталачком<pb n="74" /> светлошћу.{S 
 никад могао надати.{S} Перун Црнојевић намамљен је у замке лакше и брже, него што се икад могл 
 знам.{S} Од наше Повратнице нема лепша намастира па иди куд ти драго.“ — „Еј, ти, чича, ћути с 
на овде откопчана.{S} Једном руком брзо намаче мараму на груди, и узе се закопчавати, а другу д 
ићу се чинило, као да је провиђење њему наменило да доврши велики задатак ослобођења и уједињењ 
у шоља отроване каве, која је била мени намењена.{S} Спасло ме је провиђење.{S} То исто провиђе 
 Ја сам прекардашио.{S} Није ми то била намера.{S} Сасвим сам други говор имао на уму. <pb n="3 
 вели, да су они први пуцали и да им је намера била да убију и њега (Милоја) и Зликовца, и то с 
S} Ако пуковник Врбавац има каквих злих намера против мене, њих би морала знати ова жена.{S} А  
био прешао у Балканију, „с најопаснијим намерама“, али брижљивим настојавањем дотичних власти з 
абрикују неистините вести о издајничким намерама <pb n="92" /> неких виших војених лица.{S} Тим 
кнеза утицати у другом правцу, противно намерама Растислављевим.</p> <p>Ту су потанко биле оцењ 
у.{S} Он је још изодавна био на чисто с намерама Врбавчевим.{S} Да пуковник спрема да уклони кн 
дорика стаде у заладак под велики орах, намеран да ту дочека ове позне путнике.{S} За мало и ко 
очи, она заузе положај ратника, који је намеран да погине на заузетој позицији, али да не сиђе  
 бити каква трла, а можда је ко год тек намеран да овде где год подигне планинску колебу, па на 
S} Јес, ја вам ево искрено кажем да сам намеран, да вам дам одмора, после многогодишњих напора  
ништву свој програм и своје министарске намере и планове.{S} Он неће гледати на партије; за њег 
ез опет посети исту школу.{S} Случај га намери на исто девојче са бриљантским минђушама.{S} Кне 
а своје поштење.{S} Учуваћеш се, док се намери какав шугљанер писарчић или трговчић, или какав  
о Паву у манастирски конак.{S} Одмах се намери на „стрина Синђу.“ Њу је Срећко познавао још из  
а, нагло устаде, журно крочи вратима, у намери да одмах извиди целу ову ствар, да кривца строго 
су прикривали знатне количине барута, у намери да их употребе за буну против династије.{S} Капе 
добро чувају да се ја на њих где год не намерим, а они ће, бога ми, ево ово да омасте!</p> <p>— 
у им рече као у шали: — „Ако се кад год намерите на Црнојевића, поздравите <pb n="553" /> га и  
у једној најобичнијој појави у животу — намериш се на каква сувише снажна човека, он те стегне  
аки покрет Милојев.{S} Он то није чинио намерно, но управо нехотице, тако му је некако дошло са 
 у сјајну зраку? — или је Каја можда то намерно учинила, слутећи што?...{S} Ма шта да је било,  
планом, својим рачуном, својом засебном намером, на њега гледају или као на господара, кога се  
арочито одмерена и спремљена с извесном намером.</p> <p>— Вас је, дакле, увредио мој опроштај с 
лософисати!{S} Целом свету никада нећеш намесити колача, а свак је себи најближи.{S} С тога у д 
ли одломци.... „сретнија од свију“.... „намесити свету колача“... „прота, начелник, и они би“.. 
д нас од њега не дели више од 3 месеца, намесник Врбавац осећао је да је одсудни час дошао и да 
арају. „Зар г. Врбавац; један пуковник, намесник да учини тако што.{S} Ох, то није могуће.“ Так 
ње противило целом бићу Растислављевом, намесник се умео савладати.{S} Постао је с кнезом много 
 из вашега подручја.</p> <p>— Јесте, г. намесник, благодарим покорно, све је из мог подручја.{S 
д на кнеза, рече: „имате пуно право, г. намесник,“ опет се поклони и у једном скоку окрете се,  
 не сме данас ни у чем претерати“, и г. намесник заиста није ни у чему претерао.</p> <p>Пошто с 
било нешто.</p> <p>— Заповеда ли што г. намесник? — упита начелник услужно, после кратка ћутања 
нству.{S} У зачељу био је кнез; с десна намесник Растислав, а с лева, по нарочитој жељи кнежево 
е и више од свију био је одликован први намесник — Врбавац.{S} Он је постао ђенерал.{S} Овај чи 
</p> <p>Ето такав је био Врбавац, други намесник малолетна кнеза Мутимира.</p> <p>Како да се до 
ло Растислав.{S} Такав је ето био један намесник.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сјајни 
ите шпијуне у својој кући.{S} Бар један намесник не мора то чинити.</p> <p>Врбавац беше пошао д 
кнежевску власт, коју је дотле имао као намесник, он се постарао, да фактички прикупи у своје р 
 кнежевим колима, сем кнеза, био је још намесник Растислав и кнежев ађутант, капетан Заре, млад 
ква усиљавања, просто је рекао у себи: „Намесник не сме данас ни у чем претерати“, и г. намесни 
си се пред њим.</p> <p>— Како рекосте? „намесник не мора да трпи шпијуне“ — рече он, пун гнева. 
subSection" /> <p>Ето таква су била два намесника младога кнеза Мутимира.{S} Обојица властољуби 
</hi> - излетале су варнице.</p> <p>Два намесника Врбавац и Растислав били су тако властољубиви 
лолетство примицало се крају.{S} Обадва намесника осећали су се мало слободнији у своме кретању 
на Скупштина <pb n="71" /> избере га за намесника.{S} Како се попео до тог врхунца, то нико не  
нтрига, које су се плеле око два остала намесника. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сре 
р је веома важна, с тога моли господина намесника да изволи одмах отворити нисмо..</p> <p>Расти 
з не сме се пустити сам, бар без једног намесника, а ко би други могао ту улогу згодније испуни 
ишу наклоност слободоумног и либералног намесника.</p> <p>— Ко вређа, знак је да нема бољих раз 
 страхопоштовања стаде по војнички пред намесника и покорно саже главу.{S} Растислав му нешто ш 
алазило да неко тврди: „тако су чули од намесника Врбавца“.{S} Има испитаних сведока који су по 
ислав је сматрао за умесно да ту, у име намесника, рекне реч две народу.</p> <p>И доиста, после 
јној даљини узео обигравати око кнеза и намесника.</p> <p>— Да видимо игру, да чујемо подскочиц 
снову земаљски закона, власт привремени намесника књажевскога достојанства и обзнањујући то сви 
о намесништво.</p> <p>Свега је било три намесника, али стварну власт имали су у рукама њих двој 
изнео својим друговима, осталој двојици намесника, као важну политичку потребу.</p> <p>Бојећи с 
тао.</p> <p>— Разговор потпуно достојан намесника! — рече Растислав презриво и још се више увуч 
заоштравало је борбу између властољубих намесника, те је при крају кнежева малолетства било и н 
о помогло је Растиславу и при избору за намеснике. <pb n="363" /> Али у последње време између о 
 к њему.{S} Њ. Светлост примиће господу намеснике у свом кабинету.</p> <p>Г. начелник се дубоко 
pb n="93" /> мало слаб.{S} Моли господу намеснике да га извине и да изволе вечерас око 8 час. с 
е и важније и од саме „сходне беседице“ намесникове — прешло се на доручак.</p> <p>Доручак је м 
ј незнани гост изашао од Растислава, по намесниковој наредби пође за њим преобучен жандарм, да  
а до части, да овако говорим с господин намесником — рече она скоро подругљиво.</p> <p>— Неће б 
 вама...</p> <p>Но кнез не даде чедноме намеснику да продужи.{S} Он затиште уши обадвема рукама 
ео да представи младоме кнезу и његовом намеснику све ове депутације и одлично грађанство, које 
 лепо знали, али сте се доцније одучили намесникујући дуго...{S} Да, да, г. председниче!{S} Буд 
" /> пријатељи, али све док није постао намесним, Растислав је некако вазда био <hi>млађи</hi>  
рокламацију су потписали као привремени намесници: председник државног савета, министар правде, 
обре куће?</p> <p>— Извините, господине намесниче.{S} Држим да су све то споредне ствари.{S} Гл 
/p> <p>- Ви сте нешто срдити, господине намесниче?</p> <p>— Јесам — одговори Растислав сухо.</p 
ратко</p> <quote> <p>„Штовани Господине Намесниче!</p> <p>„Простим случајем дознао сам шта г. п 
атељ.{S} Али тек што су обојица сели на намесничке столице супарништво се почело јављати.</p> < 
а последња жртва страшне четворогодишње намесничке владавине.</p> <milestone unit="subSection"  
у вашим рукама, већ у рукама књажевског намесништва.{S} Другим речима то значи: „Знам да сте не 
 се почело јављати.</p> <p>Но у почетку намесништва опште стање било је толико ровито да се ни  
селио се Звониград и цела Балканија.{S} Намесништво је свечаним актом, штампаним у много тисућа 
дставница слободоумне народне струје, а намесништво, за четири године своје владавине, направил 
 блаженопочивши кнез поверио.“ Најпосле намесништво наглашава, како оно сматра да му је „света  
адиним и очинском бригом коју књажевско намесништво води о народу.{S} У будуће надајмо се и бољ 
ама, земљом је, у његово име, управљало намесништво.</p> <p>Свега је било три намесника, али ст 
ијих народних интереса“ ново привремено намесништво „најозбиљније заповеда свима властима и нај 
, која данас има, треба искључиво вама, намесништву, да благодари.</p> <p>— Ах народ!{S} Остави 
ма из логора сасвим супротних Врбавцу и намесништву, откуда је, веле, и потекла мисао о промени 
а могло значити.{S} Влади и привременом намесништву била је прва брига да одрже ред и тишину, к 
 и зубе ти нове усаде и стаклено ти око наместе, и што год хоћеш!</p> <p>Док је Петрија овако ђ 
епезом.{S} Кнез устаде, приђе госпођи и намести столицу управо спрам ње, једва на корак растоја 
.</p> <p>Говорећи то, госпа левом руком намести поле од хаљине, да их при седању не згужва, а д 
 Милоја лепо, рече му да седне и сам му намести столицу сасвим уза се.{S} Затим извади из џепа  
оскапали.</p> <p>Тако је било и сад.{S} Наместив се згодно у колима кнез командова „ка..а..ас“! 
 да је царска кћи; па замишљала како би наместила своју собу, онда јој је овако нешто излазило  
 статуи.</p> <p>Гошћа се још не беше ни наместила на маленој софи, кад се наједанпут из даљине  
 су испружили по леђушке на миндерлуку, наместили му под главу једно јастуче од каучука, из ког 
/p> <p>— О, па ви сте се овде господски наместили.{S} Како је све ово лепо и укусно; прави мини 
 заједно, управо падоше.{S} Он је хтеде наместити да му седне на колено, но она се изви и седе  
 слику на сред дворане; с обадве стране наместише омалено кандиоце с црним стаклом, кроз које с 
под мишке, други за ноге, подигоше га и наместише на диван.{S} Кнез махну руком на ађутанте да  
в указ, којим се у војном министарству, наместо покојнога Врбавца, поставља министар спољних по 
хтеде питати.{S} Место тога, паде му на намет, да прстима пипа изрезана слова на мраморној плоч 
едом обухвати целу пространу дворану: и намештај, и размештај, и све.</p> <p>— О, па ви сте се  
догађај добио је име: <hi>Ђурђевградски намештај</hi>.</p> <p>Али ма како да је било гнусно ово 
 пружао се миндерлук — то је био једини намештај у овој одаји.</p> <p>Соба је била пуна дима, а 
 ви!{S} Ах, како вас жалим — рече Мона, намештајући завесу на једном прозору, а затим се окрете 
у те бити,“ понови кнез и по трећи пут, намештајући последње фигуре.</p> <p>После овога настао  
</p> <p>— Добро, добро — прекиде је муж намештајући јој јопну и журећи је да што пре иде — добр 
ођака била је тако пажљива, да је свуда намештала пуно, пуно цвећа, кад год је кнез Мутимир дол 
ући јој кишобран.</p> <p>госпођа Софија намештала је свој брош пред великим огледалом.{S} Она н 
ле на окупу.{S} Она их је по гомилицама намештала у дворани и будоару — Уверена сам да од кад ј 
ник је гледао у њу зачуђено, док је она намештала своју мараму. — „Ама молим вас“ рече он сад.< 
трепери као звезда даница.“ </p> <p>Око намештања ових вењера било је и дуге препирке и оштре б 
 још и у инћар — рече Лепша, довршујући намештање мараме око врата.</p> <p>Кнез Мутимир обиште  
јало.{S} Наскоро на сред дворане био је намештен велики, округао сто и на њему у накрст упаљене 
сам се почео повраћати к себи, нађем се намештен у наслоњачу.{S} Био сам ослобођен од свију сте 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Намештен на диван, ђенерал је лежао полеђушке, с полуот 
а је само једна омалена, ручна лампица, намештена у малом прозорчету, издубљеном у дебелом зиду 
мали, кадивли диван.{S} Управо пред њим намештена је била округла трокатна полица, претрпана са 
удоар.{S} То је била мала, веома укусно намештена собица, пуна свакојаких <pb n="425" /> скупоц 
еда.{S} А знам да си му макар један пут намигнула.</p> <p>Пава прво плану, па одмах за тим побл 
Мелентије.{S} Неда ми проћи!{S} Једнако намигује — испале му!</p> <p>— Море какви калуђери!{S}  
довољство, које у човеку ствара потпуно намирена потреба.{S} Изваљен на дивану, он је слатко др 
в га упита из далека.</p> <p>— Јесте ли намирили коње, момче?</p> <p>Слуга диже главу и погледа 
ударима коњских копита.</p> <p>Окупана, намирисана, лепо обучена, увијена у огртач, прекриљена  
„Видиш, каква сад изгледаш? како си сад намирисана, окупана, обучена, спремљена!..</p> <p>— Јес 
иле влажне; госпођа Софија извади своју намирисану мараму и прислони је на очи.</p> <p>— Шта је 
им корацима и извади из џепа своју белу намирисану мараму да убрише кнежеву униформу.{S} Но кне 
о тешко мени! — рече Лепша усплахирено, намичући журно мараму на врат.{S} Јао, слатка моја, ја  
p> <p>Стари чича Јова џоња ту натмурен, намргођен, мало погрбљен, руке метуо на леђа, а из десн 
ости снаге и живота; час је све ледено, намрзнуто, а час опет све букти у живом пламену.{S} Ове 
це — и за ту црту зна цео народ.</p> <p>Намрштен, кнез је ћутао и слушао.{S} Ђенерал је продужа 
погледао на Растислава.{S} Растислав се намршти, кашљуцну и поче:</p> <pb n="209" /> <p>- Неће  
ста.{S} За што је то?</p> <p>Мутимир се намршти — Немој ме о томе ништа питати.{S} Ја нисам ни  
хове својих копаља, како би непријатељу нанели што сигурнију смрт.</p> <p>„Овај страшни отров д 
Спасавати част ако је још жива; светити нанесену срамоту, ако је част већ погинула.</p> <pb n=" 
, јахало је далеко напред.{S} Остраг се нанизало преко тридесет кола Орловчана и сељака из окол 
/> неких виших војених лица.{S} Тиме се наноси руга целој балканској војсци.</p> <p>- Из ваше о 
ад личио на вредна ловачка пса, који је нањушио лисичији траг, па се искида од нестрпљења да шт 
мирно и невино стоји и повјерљиво гледа наоколо, неслутећи никаква зла.{S} Тако си и ти амо дов 
то, а око њега две три столице; свуда у наоколо поред зида пружао се миндерлук — то је био једи 
е — погледа у кола, баци поглед свуда у наоколо, чак загледа и под кола, после опет обухвати по 
ко седе непомично на својим столицама у наоколо, а за тим упита оца:</p> <p>- Зашто, тата, ови  
/p> <p>Синђа се окрете и погледа свуд у наоколо.</p> <p>— Благо теби срећна ли си.... само да т 
оњени око бабине столице; трећи стоје у наоколо и пажљиво слушају мудре речи, или лепе, заносне 
: која су ово господа, што седе овако у наоколо?</p> <p>Отац му одговори, да су то господа наче 
м полициским чиновником.{S} Седели су у наоколо крај дувара, сабијени као харинге у тенећеној к 
ласти? ко заповеда — ко слуша?</p> <p>— Наопако би то било, кад би ти односи-тек сад имали да с 
бољи.</p> <p>Код жена као да све то иде наопако.{S} Пакост старих жена ушла је већ у причу. „Ст 
о брдо, а њему, Црнојевићу, стегли руке наопако, па га гоне да се бос пење уз оно оштро, камени 
није могло бити.{S} С тога се Растислав наоружао стрпљењем и прионуо је био да се бар што више  
стаде дрхтати, писмо му испаде из руку, наочаре се смакоше и остадоше да висе на једном уху, ст 
е одговори.{S} Чича Милоје натаче своје наочаре, узе писмо у руке, диже га према себи, и, на је 
 алејом се зачу нека шкрипа и лупа, она наоштри уши и стаде слушати с притајаним дисањем.{S} По 
е положју налазила сад Лепша.{S} Кнежев напад био је тако неодољиво снажан, да је Лепша одмах к 
ти у победу, гледа какво ће дејство тај напад произвести на непријатеља.{S} Она није гледала у  
 по вароши писане пашквиле, у којима се напада садашња династија а кује се у звезде династија Ц 
 <p>У животу често има случајева кад је нападај тако јак и неодољив, да нападнута особа не сме  
 друга чуства.{S} Њему је овај подмукли нападај на усамљена путника изгледао нешто тако гадно,  
о сунце балканско — заврши ђенерал свој нападај.</p> <p>Кнез се смешио.{S} Изгледало је као да  
зе.{S} На послетку прешао је у отворене нападаје.{S} Његове оптужбе биле су тешке:</p> <p>Сем ј 
ам потребе да трпим <pb n="335" /> ваше нападаје.{S} Каква је да је моја династија, она је ство 
е почели извињавањем, а сад прелазите у нападаје и ружења.{S} Пристао сам да се с вама разговар 
е освртати, да нађе капу, па да иде.{S} Нападаји су били сувише оштри да би их и даље могао слу 
 неколико пута да заустави кнеза у овим нападајима, но Мутимир се није дао зауставити и сипао ј 
ву њега почну служити заверама и мучким нападајима, онда то неће долазити од млађега колена, ни 
и...{S} Шта?{S} Шта хоћете ви?{S} Њу да нападају, а она да ћути и да седи скрштених руку.{S} То 
ио на освету.{S} Људи, који овако мучки нападају, не могу бити никакви јунаци, то су бескаракте 
/p> <p>Војници овога гарнизона отворено нападају грађане, познате као лојалне присталице закони 
 више бранио Лепшу, Мона ју је све више нападала, сипајући на њу најтеже прекоре, пуне пакосне  
едник, он је често у седницама отворено нападао на Растислава, који је управљао спољним послови 
н сан кад му се од некуда присни, да га нападе некакав црни бик, те се од страха пробуди.{S} По 
ји су били у стању да ме онако брутално нападну и онамо одвуку, могли би починити самном и друг 
 кад је нападај тако јак и неодољив, да нападнута особа не сме ни да помисли на одбрану.{S} Њој 
и страшни, ужасни људи и голим ножевима нападоше на кнеза Страшимира; како њена мати скочи да б 
ка могла узети као помагање устанка, на напасти одмах Балканију, као врело одакле потичу немири 
еко потока, на коме је Зликовца требало напасти с обадве стране, али да су жандарми све поквари 
ез Мутимир ходао је по соби и звиждукао напев неке веселе француске романце, која му бејаше ост 
ући Растислава како корача надувено и с напетим носом.</p> <p>— Ја да се наљутим?!{S} Како бих  
ко кнеза да чују шта говори.{S} Кнез је напијао овоме крају, називајући га „гнездом из кога су  
.{S} Баш кад си дошла код чесме и ту се напила воде из шака, ја случајно ударим одозго — био са 
ободим, али што сам се ја више отимао и напирао то на једну то на другу страну, све сам се више 
" /> <p>После по сахата оставка је била написана и послата у конак.{S} Растислав те вечери доби 
АЗАК С ПРЕСТОЛА</p> <p>- РОМАН -</p> <p>НАПИСАО</p> <p>КАРИО АМУРЕЛИ</p> <!-- Недостаје доњи де 
обито.{S} Без сумње у вину је био какав напитак што успављује.{S} Кајем се што се не сетих да у 
але.</p> <p>Ђенерал поћута — Онда дајте напитак и свршавајте ствар што пре — рече он одважно.</ 
е у вину морало бити неких успављујућих напитака и претио сам да ћу одмах позвати полицију, дат 
је тече, и као оно после крепка, опојна напитка, он је падао у сладак полусањив занос, где су с 
нероткиње и давала им нешто да пију.{S} Напитци су били скупи, али бар жена је била сигурна да  
 капетан оде и одмах још те исте вечери напише г. министру опширан извештај, управо тужбу на уч 
ати, опет за то, по одласку чичином, он напише два писма, једно начелнику краја, у који чича Ми 
ете ништа друго но да протествујете, да напишете, ако хоћете, протокол којим се ограђујете — а  
 Маврикије; држите јавно предавање, или напишите расправу... за... ха.. ха... за француску акад 
исне шамаром по врату, и то је као нека наплата за партију.{S} Но овај пут шамар изостаде, а Ма 
ла се била мисао, да се заостале порезе наплате од народа у натури, понајвише у храни и вариву, 
 бити срећна с њим, т. ј. може се добро наплатити.</p> <p>Кад је видела да је питање просто у т 
ла, да ли ће бити добро да се уведе ово наплаћивање заостале порезе у натури.{S} Остали су на т 
те ми искрено шта знате, шта вам је све наплетено против мене....{S} Код мене можда и има какве 
и на један пут, поплашена, окрену леђа, напну реп и утеку уз ливаду.{S} Кад мисле да су довољно 
обају, а после ће устати да их отимаре, напоје и спреме.</p> <p>Из једнога угла чуло се гласно  
а, да дише онај слатки балзам, којим је напојена сва атмосвера око ње, да јој пиљи у очи, и да  
аше Радована, водио коње на поток да их напоји, па их враћа.{S} Али око кола нигде се није виде 
утанта и нареди му да подели гардистима напојницу.{S} С платненом џакуљицом, пуном сребрних пет 
S} Али он је био војник, и за то је био Наполеон, али не први, но трећи.</p> <p>Наполеон трећи  
на страну, заузимајући положај, као оно Наполеон на бојном пољу, кад пусти у борбу своју оклопн 
Наполеон, али не први, но трећи.</p> <p>Наполеон трећи био му је узор, на њега се угледао, од њ 
м бурету било је по четири оке дуката и наполеона.{S} Четири пута пет, двадесет.{S} И тако чича 
 ексера, били наполеони, т. ј. ексери и наполеони били су помешани, а у сваком бурету било је п 
 да су у пет буради, место ексера, били наполеони, т. ј. ексери и наполеони били су помешани, а 
оведе га до врата и готово силом изгура напоље, понављајући у два три маха: „вас јамачно тамо ч 
њем руменилу.{S} Он скочи и одмах изађе напоље.{S} Дан се расвануо и манастирска авлија већ поч 
 за ноге њега су већ вукли да га избаце напоље, но он се онако пијан копрцао, отимао и једнако  
седне, извини се да ће сад доћи и штуче напоље.{S} Читав сахат чекала су овде ова двојица, а цр 
о.</p> <p>— Не, господине пуковниче.{S} Напољу ја то нисам чула, нити бих ја напољу ма с ким то 
S} Напољу ја то нисам чула, нити бих ја напољу ма с ким то говорила, и ма од кога то слушала.{S 
p> <p>Соба је била пуна дима, а како се напољу већ био почео хватати сумрак, у соби је био гото 
држане министарске седнице; људе остави напољу, а сам уђе унутра.</p> <p>Ту је сад настала сцен 
n="104" /> <p>„Ово су укратко летимичне напомене о отровима.</p> <p>„Пошто је већ реч о свему т 
свога вођу да га што упита, али се сети напомене при уласку у порту да се ни чему не чуди.</p>  
вац је прешао преко тога питања простом напоменом да он узима сву одговорност на себе.{S} Он је 
анко причао како је та ствар изведена — напомену узгред Растислав.</p> <p>— Причаћу ти.{S} Глав 
врате.{S} Но црни вођа одби одсудно ову напомену.{S} Он рече кнезу просто и јасно да је за повр 
аже на добру црну каву.{S} Ову узгредну напомену Врбавац пропрати лаким осмејком.{S} Међутим не 
 његовом министарском раду.{S} У говору напомену Кугић, како га висока служба није спречила, да 
је дошао да освети водицу, с уздахом је напоменуо тужној удовици, да ту има мало прста божијег  
усио (И ако Ратко ниједном речицом није напомињао ко је то <hi>он</hi>, сви су знали да се то т 
ађих служи онаким изразима и да слугама напомиње шибање.</p> <p>— Е, па ви сте се сад ухватили  
e xml:id="SRP18892_N1">Једном за свагда напомињемо овде, да град код нас овде увек значи варош. 
арао је кнеза да не пропусти ову згоду, напомињући му, да таква прилика никад више неће поновит 
о није тражио никаквих жртава, никаквих напора за туђ рачун. — Хоћеш ли да си добар либерал Рас 
ива око мене?!{S} Али поред свију мојих напора, ја сам, како рекох, сазнао само толико, да ме н 
е наћи излаза.</p> <p>Тек после великих напора пође јој за руком да отвори велико крило.{S} Брз 
 да вам дам одмора, после многогодишњих напора на власти.{S} Хоћу да пробам мало како иде рад и 
ља дати доказа, да таква спрема и такви напори већ постоје.{S} То једино може, за овај мах, суз 
ове неодољиве силе, кнез Мутимир једним напором диже Лепшу, као лако перце, у два крока пренесе 
 нису се помицала.</p> <p>При последњем напору и узвику домаћина добри вочићи још једном прегну 
пио своме такмацу готово све фигуре.{S} Напослетку га остави с једним коњем.</p> <p>— Сад сте о 
вити и сипао је оптужбу за оптужбом.{S} Напослетку је завршио узвиком:</p> <p>— Прави, криви, т 
 се сваким дахом све више стишавају.{S} Напослетку кроз пусте планине одјекну још и последњи по 
о“ ; обоје су мислили, „каква разлика!“ Напослетку, господин кресне жигицу да упали цигару, а н 
ла је у кнеза. </p> <p>...{S}Ђенерал је напослетку и сам сазнао ту неопходност.{S} Он је сам св 
 то парче хартије растрља међу прстима, направи од њега куглицу и једном зврчком бацну је чак и 
ребао да се појави у сред Балканије, да направи ларму, да изазове престрављеност код кнеза и да 
<pb n="640" /> либерала — тај утисак да направи, па опет да га нестане, да се спасе и утече, је 
апиткивао то ово, то оно, колико тек да направи увод у разговор.</p> <p>- А ваше је право име?  
и се с њом погодио, да му за 250 дуката направи 5 флашица отрова, којима ће отровати кнеза.{S}  
 Жика насече папради и између две кладе направи Црнојевићу леп кревет, па му онда понуди да му  
; „Помози бог, браћо!“</p> <p>У томе се направи читава збрка.{S} На кнежево „помози бог, браћо, 
први вечерњи сумрак.</p> <p>У авлији се направи лом.{S} Војници се склепташе око Боје и Радован 
ник дозна да је некаква издајничка рука направила везу на телеграфским жицама преко којих су на 
ла мир и спокојство душе његове, управо направила чудовиште од човека.</p> <p>Има мисли које у  
оје рођене погрешке, што нисте од кнеза направили истинска, права добра и ваљана владаоца.{S} Н 
и свете домове молитве; од богомоља сте направили храмове стида и разврата.{S} Па још и мене хо 
штво, за четири године своје владавине, направило је од ње баука и страшило за народ, а ту кобн 
де где год подигне планинску колебу, па направио човек прво прелаз, да му је лакше преходити с  
Боју и Радована до капије.</p> <p>— Што направисте ову бруку за бадава! — рече доктор.</p> <p>— 
љење да је ваш спас у томе, да од кнеза направите што боља човека.</p> <p>Рекав ово, госпођа Со 
а задивљен Текелија. — Како си ти могао направити дете кад си и сам дете?</p> <p>— Ја их нисам  
ху склептали, искочише на сред авлије и направише читав урнебес.{S} Прво Боја извуче пиштољ, ок 
а је власт била голема по новом устану, направљеном, за време кнежева малолества.</p> <p>Неуспе 
уморни, ни дремни; на против, баш услед напрегнутог ноћног бдења живци су им били растресени и  
твој рачун!{S} Навлаш су те одржавали у напрегнутом живчаном растројеном стању, само да ти огад 
 му наде тај цвет.{S} Осврте се натраг, напред и нигде ништа.{S} Јавише му се свакојаке мисли и 
- зовну полако глас из чамца. </p> <p>- Напред!{S} Само полако - одговори прилика с обале. </p> 
 по читав сахат, два, па и више позади; напред одјури само кнез и гарда, која не сме заостати,  
 једва су се видели из големе траве.{S} Напред је ишао чича Милоје, за њим Враничић, а за овим  
ед нама налази се наш Ханаан.{S} С тога напред, а прегаоцу бог даје махове!...</p> <p>Изговорив 
ући прстом.</p> <pb n="230" /> <p>Синђа напред а Пава за њом, уђоше на врата која им Срећко пок 
е.{S} Тешили су се да је потера измакла напред, и да су они сад већ позади потерина ланца.</p>  
вирала кнежеву химну.{S} Музика је ишла напред, а за њом четири дуга реда с буктињама.{S} Две п 
отера.</p> <p>Прва десеторица оду збиља напред, али остала потера дуго се задржа око убијена се 
цира све је сад било у мојој соби, овде напред.{S} Код њих није...</p> <p>— Није код њих, но ко 
љанска капела.</p> <p>Црна прилика пође напред и рече кнезу, да иде за њим и да се ни чему не ч 
о се кренути.{S} Црна прилика опет пође напред, а кнез и Заре за њом.{S} Све што је од тога тре 
е Мона, и узев Лепшу под руку поведе је напред.</p> <p>Кнез Мутимир испрати их до врата од двор 
ти, она сподби Паву за руку и повуче је напред.....</p> <p>Пава се устезала, али опет пође.{S}  
хука.</p> <p>Чамац с Враничићем ишао је напред, но кад се примакоше обали, он пропусти мимо се  
м продужи: „Ја сам ишао све даље и даље напред.{S} Дођем до последњих кућа звониградских.{S} Хт 
енерал стиште обадве песнице и погну се напред, као да ће на некога јуришати.</p> <p>— Сила је  
не задржа.{S} Но у томе он и сам посрте напред, колена му се омакоше с глатког отомана и они об 
још један поглед по дворани, сам помаче напред столицу за коју је имао сести кнез, ако већ хтед 
 не хтео, мора ићи за оним, који одмиче напред.{S} Наравно, сасвим је друкчије ствар текла кад  
неза с друге Зара и енергично их повуче напред.</p> <p>И Заре и Мутимир старали су се да разазн 
p> <p>После мала колебања сељаци пођоше напред.</p> <p>— Оставите мени да их ја пропитам — рече 
 је била баба Ката коју смо већ познали напред.</p> <p>— Ја знам по нешто из ваше прошлости, го 
 После жестоког сукоба, који смо видели напред међу њима, ђенерал је писао кнезу писмо, где је  
 историја — неке од њих и ми смо видели напред али још никад до сад он није осећао ово што је о 
само чича Мунтијано.</p> <p>Жика одјури напред, а Враничић и чича Милоје пођоше за њим полако.{ 
 ми њих ни видети — рече Синђа, грабећи напред.</p> <p>Она поврте у лево и упути се манастирско 
Изговорив ове речи, Перун одважно крочи напред, и Жики не остаде ништа друго, но да и сам пође  
а.{S} Кад ствар тако стоји, ја ту морам напред, ја другога пута немам“....</p> <p>Један од г. г 
ти и кмета, појави се пред судницом, он напред, а ћата за њим, носи <pb n="546" /> у руци некак 
е убрзавао његове кораке; он је измицао напред, а никако се није смео окренути назад.</p> <p>За 
 сав путовођа.</p> <p>Црнојевић је ишао напред, носећи пушку у руци.{S} Да се не види завој на  
ћи кнежеву руку, црна прилика пође брзо напред.</p> <p>Ишли су-прво равницом, али на скоро окре 
, узе пушку и погнуте главе пође полако напред.{S} Ишао је као победоносни војсковођа <pb n="66 
грађана, махом сељака, јахало је далеко напред.{S} Остраг се нанизало преко тридесет кола Орлов 
одбочи на кук.{S} Леву ногу избаци мало напред, као глумац који се спрема да отпочне декламациј 
е од какве потере па им друштво измакло напред.{S} Црнојевић м Жика прилегоше уз један храст, д 
нејасан и критичан наш положај, ми ћемо напред, јер још далеко тамо пред нама налази се наш Хан 
 од вас и надао.“</p> <p>Истина, ми смо напред видели какав је био кнежев састанак с начелником 
е пред кућу отмене госпође, о којој смо напред спомињали да је била позната као „лиферант“ за „ 
одина, а за тим био убијен, као што смо напред видели.</p> <p>Али још за живота кнеза Страшимир 
оновио неколико пута, јурећи непрестано напред.{S} Свет и чу и не чу шта он викну.{S} Нешто чу, 
се други чамац.{S} Овај измаче прилично напред, па онда наједном стаде, а из њега се зачу три п 
ле да прелазе.{S} Они наиђоше; Враничић напред Жика за њим.{S} На сред моста Враничић застаде,  
е права вредност.{S} Кад се то зна, а у напред је познато и то, докле ће се ићи у побијању поје 
 је давно аконтирао чак за три месеца у напред.{S} Али можда би се могао наћи други излаз.{S} К 
ожења зависити издавање цивилне листе у напред, а по потреби може бити поверљиво и какве позајм 
даред осетиш да је ту сваки отпор већ у напред искључен и немогућан, свака је одбрана бесмислен 
обу своје прабабе, решено је било још у напред да се посети Повратница, и тај излет одређен је  
усни злочини — рече кнез јетко, и јурну напред.{S} У проласку он дочепа Растислава за руку и ст 
бавац пљесну се жестоко по челу и јурну напред, понављајући узвик:</p> <p>— Да ли ћеш бити срећ 
н проговори гласно, чисто цикну и јурну напред.</p> <p>— Сине мој! - викну ђенерал — Сине мој!  
њим речима: „Бежи, бежи“, ђенерал јурну напред и на сред собе сруши с« као свећа.</p> <p>Он пад 
траже да вучеш даље, да непрестано идеш напред.</p> <p>Тошу је толико био занео овај призор да  
S} Отаџбина, општи интереси, династија, напредак, све су то празне речи, прост заклон за неизме 
} Нова династија донеће нову срећу, нов напредак, нов полет и благостање.{S} Али зато се ваља п 
нство, које је у многим стварима донело напредак, донело је огроман назадак у појмовима о љубав 
којом је некада тако благовао и у свему напредовао.</p> <p>Час опет лежи телеграфски извештај,  
цима, и како на послетку Балканија мора напредовати „докле је год води и док над њом <pb n="146 
 а сад, а сад!“</p> <p>Слабачки вочићи, напрежући последњу снагу, запињали су што игда могу да  
ом је зијала мркла, црна ноћ.{S} Она се напрезала да бар што год распозна у оном мраку. <pb n=" 
а изговорио брзо, силовито, с очевидним напрезањем.{S} Преко чела и слепих очију одскочиле му ж 
ибању, бих рекао да су била фијакер.{S} Напрезао сам сву своју снагу да разберем где сам? куда  
а и не сматрају то као неко зло и грех, напротив још се поносе тиме и држе за глупане оне који  
о где год и претера.</p> <p>— О, не!{S} Напротив, у овом случају моје су речи далеко заостале и 
ти и о чему не треба јавно говорити.{S} Напротив, то се рачунало као један од најузвишенијих и  
Лепши нису могле ништа изнети ружно.{S} Напротив, о њој влада уверење да је поштена жена.</p> < 
а!{S} Не памтим да ме је ико икад овако напсио као он — поче Срећко, но у тај мах он угледа Пав 
з крви и велика стаклена чивија брзо се напуни.{S} За тим прободена прилика кнежева посрте наза 
свеће се махом погасе; густ пушчани дим напуни собу те помрачи и оно мало свећа што још осташе  
 Ал ја сам крива!{S} Знам ја ко је теби напунио главу!{S} То је онај шугљанер правник.{S} Ух, ч 
уврбованих у службу.</p> <p>Није се још напунио ни месец дана од доласка новога министра Кугића 
божанске речи: „љубите се, плодите се и напуните земљу“.{S} Ружно лицемерство оскрвнило је и ов 
примицао дан када ће млади кнез Мутимир напунити 18 година, те по уставу постати пунолетан и пр 
му никако није долазила на ум и он брзо напусти то размишљање.{S} Затим узе пазити с каквом брз 
ога и колика би му била штета, да си га напустио, да га ниси хтео служити?{S} Место тебе он би  
је утекао, издао, преварио, завео их па напустио у сред ове пусте, непроходне шуме, и то он, ст 
 главу, — поче опет Ратко.{S} За начело напустити државну службу, или допустити да те због наче 
и се кад оно пролетос бејаше навалио да напустиш Балканију, да оставиш престо, да се одрекнеш с 
p> <p>После ове енергичне придике госпа напући уста и срдито, али грациозно окрете мало главу н 
, па питај њега.</p> <p>Овај што питаше напући уста:</p> <p>- На здравље нам онда триста дуката 
 ћелави господин примаче устима и таман напући уста да је цмокне, кнез махну руком и туцну га п 
ави господин, пун страхопоштовања, беше напућио усне, спреман да га целива у руку.{S} Сад му се 
а сада ето не може бити ни речи о неком напуштању службе у име начела....</p> <p>Ратко се склон 
оје планове извршимо.{S} Па за што онда напуштати власт из руку!{S} За што добровољно отурати о 
иградске улице.{S} Она се осећала сама, напуштена, несретна, за навек изгубљена, одсечена од др 
и шта може ово јадно, младо, неискусно, напуштено, само себи остављено створење, коме нико ни с 
 одани и покорно на расположењу премда, наравно, они нису ради никога вређати....</p> <pb n="56 
ом отворено, или да прекине све и онда, наравно, не може радити с њом ништа.{S} Он је и сам мис 
о до њега долетеше биле су:</p> <p>„Па, наравно, да је <hi>отрован</hi>.“</p> <p>Реч је била о  
отком отерати!{S} Та то је сад за тебе, наравно, само за тебе, обична динаруша!{S} Таквих можеш 
 неколико га посветити у своје послове, наравно кријући <pb n="654" /> брижљиво оно што је угов 
а белило, (сублимат живин) — а тиме се, наравно, све по мало тровала, док то најпосле није преш 
 изгледао с тим једним брком.{S} Други, наравно, био је опао.</p> <p>— Је л те да то не може би 
на то право не пориче ни женскима, али, наравно, само донекле.{S} Она појми и шта је страст; он 
 У два три маха он га је јако похвалио, наравно „иза леђа“, али тако да су ове хвале насигурно  
бро, али ако отров... то јест, наравно, наравно, ако отров не буде довољно јак, па све остане н 
ејати, те додаде:</p> <p>— Ах, наравно, наравно, светлости!{S} Како би то било да Ви ма у чему  
ља у свакој нужди.</p> <p>— Та наравно, наравно.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>На томе 
и тај обичај.{S} А, а?</p> <p>- Та оно, наравно, височанство, има случајева... изузетака — поче 
> <p>— Добро, али ако отров... то јест, наравно, наравно, ако отров не буде довољно јак, па све 
е псујем, да протестујем...{S} То јест, наравно, ако је оно истина што сам чула..</p> <p>— Шта  
држава!...</p> <p>— Наравно, господару, наравно! држава! и то млада држава, којој још цела буду 
тицале мога службеног положаја, јер ту, наравно, пре би се изложио свакој неприлици но што бах  
 почне смејати, те додаде:</p> <p>— Ах, наравно, наравно, светлости!{S} Како би то било да Ви м 
огло бити лепше, а вама корисније?{S} - Наравно, ово говоримо кад би нешто у истини било, као ш 
астија, није засејан лешевима?</p> <p>- Наравно, не можеш се ти окривити за крваве радње твојих 
 у главноме била сва пратња кнежева.{S} Наравно, даље су долазиле слуге, кувари и друга послуга 
ема добра владаоца без добра човека.{S} Наравно, да бити добар човек не значи бити мекушац и де 
иљант и — правда је била задовољена.{S} Наравно, да госпођа Ловимук никад неће заборавити услуг 
след доласка старога кнеза Косанића.{S} Наравно, везе с Турцима у то доба биде су обична ствар. 
окојни ђенерал Врбавац учинио љубав.{S} Наравно Врбавац је гледао да има поред кнеза свога поуз 
 га ту прилично били дотерали у ред.{S} Наравно, онда је то било лако, јер смо то од њега захте 
ора ићи за оним, који одмиче напред.{S} Наравно, сасвим је друкчије ствар текла кад су државним 
ужић није ни речице споменуо о томе.{S} Наравно, она рачуна по себи, како њен муж неће ништа ни 
а, само да се траг што боље заметне.{S} Наравно, док је цела ова операција извршена и сви се ок 
ором лисцу!{S} То је најтеже питање.{S} Наравно, ја ти у томе не могу дати потпун рецепт, могу  
- млади кнез је растао, развијао се.{S} Наравно, још је био дете и чинио много што шта детињски 
коме се дало с успехом даље трагати.{S} Наравно, да је то било незгодно овако из даљине и с пут 
.{S} Том разлогу ти си био жртвован.{S} Наравно, ко чини злочин, увек тражи некако, ма и несвес 
да; с тога сам те мало пре и позвао.{S} Наравно, ти ништа ниси знао о томе!{S} Је ли?{S} А погл 
их дечака био је до скора и код нас.{S} Наравно, без овога чудног додатка да отац заступа сина  
настија, она је створила ову државу.{S} Наравно, ту је била народна мука, народна крв, народни  
; ту више никакви мелеми не требају.{S} Наравно, господин пуковниче, то кошта.{S} Али код такви 
рао се кришом провлачити у отачбину.{S} Наравно, он је носио у својој моћној десници буктињу сл 
ња има још и друге своје добре стране — наравно добре само по нужди, јер г. Растислав није рад  
по мојој кући.{S} Све разумем!</p> <p>— Наравно да разумете.{S} Ви један и можете ствар разумет 
едан народ, засебна држава!...</p> <p>— Наравно, господару, наравно! држава! и то млада држава, 
ије, мислите ли ви кад год....</p> <p>— Наравно да мислим, Ваша Светлост, како не бих мислио?{S 
резиреш? рече Мутимир жалосно.</p> <p>— Наравно да те презирем!</p> <p>— Али зашто, молим те?</ 
 урачунао у врлину но у махну.</p> <p>— Наравно у таквим приликама љубав не зна мере и границе  
} Како ти се то чини, докторе?</p> <p>— Наравно, Ваша Светлост, — опет поче доктор, — но кнез г 
 коштало.{S} Такав је био спрам мене, а наравно, спрам тебе ће бити још нежнији — рече Мона ука 
онзулу да ћемо сутра изаћи да јашимо, а наравно, држим да ће ти бити пријатно да будеш у друштв 
.. кад се каже глуп!</p> <p>...{S}О, па наравно да ја то теби кажем <hi>из милост</hi>; да те н 
>— О коме детету?</p> <p>— О детету, па наравно да је дете.{S} Шта је друго но дете; тек деветн 
идећете и то.</p> <p>— Муштерија!{S} Па наравно да ћу вам бити муштерија.{S} Што бих вас иначе  
ав онакав отров како рекох.</p> <p>— Па наравно, господине, да знам.{S} Али будите добри па ми  
тра, данас су већ говорили:</p> <p>— Па наравно!{S} Ако је и министар, он мора водити рачуна о  
p>За све то време кнез је понављао: „Па наравно!... да богме!...{S} Тако и ја знам.</p> <p>У пр 
оглед сад као да је говорио:</p> <p>„Па наравно!{S} То је са свим природно!{S} Такав дедак, као 
о пријатеља у свакој нужди.</p> <p>— Та наравно, наравно.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
аша Светлост, да баш ништа не знам, али наравно, Ваша Светлост боље зна...— А после свежа, млад 
, кад <pb n="40" /> ми се рекне.... оно наравно, кнез вели, али тек... кад се каже глуп!</p> <p 
ио ближи к срцу но он, Мутимир.{S} И то наравно као мушкарац, као муж да јој је ближи к срцу, о 
бајаги могла махнисати кнезу?...</p> <p>Наравно да Пава није могла наћи кнезу никакве махне.</p 
Растислављевих других разлагања.</p> <p>Наравно, све су то ствари и тешке и непријатне; он, г.  
оћи узастопце није сводио очију.</p> <p>Наравно, да се то морало познати и на његовом иначе сна 
додајући од времена на време.</p> <p>— „Наравно“! — „Да богме“! „Разуме се,“ „Тако је.“!</p> <p 
уриће на тим својим стрелицама!</p> <p>„Наравно, ту би се могао употребити сваки течан отров.{S 
а два часа.{S} Можемо се на тенане сите наразговарати.{S} У томе уђоше у будоар.{S} То је била  
рсао медвед?</p> <p>— Шта бих радио?{S} Наранио бих га ево овим — сељак се пљесну по фишеклији  
амију, у десној руци држао је пушљик од наргиле, а левом се наслонио на читаво бреме сељачких ч 
ндерлуку, и пуштао дим по дим из шарене наргиле, што је чврчала ту украј њега.{S} Место чалме о 
 глави.</p> <p>Старац се испрси, спусти наргиле, прекрсти руке на груди, подиже главу и потражи 
 - рече хоџа мирно, усркујући дуг дим с наргиле — рекао сам да ћу дјевојци казати оно што је <h 
 извешће стигла је из Звониграда строга наредба, да се Црнојевић узме на око, да брижљиво прате 
ађе, да јави одмах.{S} Издата је строга наредба и милановачкој полицији.</p> <p>Међутим прође д 
 утећи, и мој је савет да се одмах изда наредба за полазак.</p> <p>- Е, чуда боже!...{S} То јес 
лика одговори да је кочијашу већ издата наредба.</p> <p>На томе се разговор пресече.{S} Сваки с 
ску.{S} Командантима батаљона издата је наредба, да ће од сада све заповести примати непосредно 
ако што учинити без њега и преко његове наредбе!</p> <p>— За њега!...{S} Море, несретници, ви ћ 
ога он је морао мењати све своје раније наредбе, пошто је рачунао да су противници сазнали за с 
ана доцније после те строге министарске наредбе, начелник дозна да је некаква издајничка рука н 
<p>Растислав се одвоји да изда потребне наредбе за брз полазак.{S} Кнез дозва свога ађутанта и  
сла и друге најнужније писмене и усмене наредбе.{S} За тим је сео на коња и, у пратњи два коњан 
раћаше из кујне, где је издала последње наредбе за јаузн.</p> <p>Она застаде за тренутак у сали 
зложено народу на углед.{S} По кнежевој наредби ђенерал се имао сахранити о државном трошку.</p 
е не даду прекинути.</p> <p>По кнежевој наредби, доктор махну руком да и она друга два кола про 
 још били вољни да све учине по његовој наредби, пошто је он још једнако био у очима света онај 
т изашао од Растислава, по намесниковој наредби пође за њим преобучен жандарм, да види где ће о 
 Живео!“</p> <p>Тек пошто је тако издао наредбу, која се чак у ходнику могла чути, начелник се  
штинској судници, да ту чује капетанову наредбу, па да се одмах свршује посао, пошто до зоре мо 
 села.{S} Овога часа издао сам последњу наредбу и послао последњег пандура господину среском.{S 
пиштоље.{S} Војницима викну да одступе; нареди да се свет око плота растера.{S} Боју и Радована 
такло.{S} Мал га капља није ударила!{S} Нареди се најстрожија истрага, и госпођа Ловимук морала 
у ову ствар, да кривца строго казни, да нареди да се деца још ове вечери одвоје да не спавају с 
те Жики, рече му да иде одмах доле и да нареди људима, да се спусте за један пушкомет ниже, да  
<p>— Море не будали, изађи овамо, да се нареди што треба — рече дежурни.</p> <p>После мала усте 
и, па после све онако да учине, како се нареди, за што изговарање никоме неће помоћи.{S} Ми се  
е било равно један час од доласка, кнез нареди полазак.{S} Одјекну још последње куцање чаша, па 
бавчевој.</p> <p>Ушав у предсобље, кнез нареди својим ађутантима да остану ту, а жандармском ка 
полазак.{S} Кнез дозва свога ађутанта и нареди му да подели гардистима напојницу.{S} С платнено 
уна и страх, али командир брзо дотрча и нареди да се из потере издвоји десетак најлакших људи д 
 онај свет и разагна га; избруси хоџу и нареди му да пође за њим у манастирски конак; пандурима 
знак да чини своју дужност, на што овај нареди жандармима да заузму све излазе и улазе у ђенера 
к, наша коњичка стража притрчи и ја јој наредим да ухвате црну прилику и да је одведу и приврем 
 Срамота је велика, и ја сам још синоћ, наредио да јутрос рано све буде готово за пут, како би  
известили Растислава, јако се срдио.{S} Наредио је одмах да се закључаном депешом изда налог св 
то мазећи се, узе га запиткивати шта је наредио, како је удесио и хоће ли што бити?{S} Доктор г 
 се десило на левом крилу и начелник је наредио да се још те ноћи дигне десетак нових села у по 
 упутства у писму само у толико, што је наредио, да из даљине опрезно пођу за колима четири ору 
уће гомилало се све више света; кмет је наредио да се много не ларма, да чекају све мирно, па ћ 
 природна!</p> <p>Кнез Мутимир одмах је наредио да се мртво тело ђенералово пренесе у тако зван 
тељ добре црне каве, с тога је пуковник наредио те је кнез имао и своју засебну шољу, већу од д 
мотру и Милоја и жандарма, а потеру сам наредио по вашој заповести.{S} Дигнуто је седам села и  
Мутимиру добро позната.{S} Пошто је ово наредио, он се упути крупним корацима правце вратима ђе 
љива снага да дођем амо, и ја сам одмах наредио да се преже.{S} Можда с моје стране није тактич 
 наш народ.{S} Ја хоћу да чујем све.{S} Наредите, господин докторе, да младићи певају све слобо 
о остати два три дана а после ће се већ наредити што треба, или слободно нека купи своје прње п 
p> <p>- Ћут’! ћут’! умукни или ћу одмах наредити да ти запуше уста и да те вежу и баце у подрум 
ак, затворићу се овде заједно с вама, а наредићу још раније да се у подрум мете преко двадесет  
 Ви јасно говорите пред гомилом света: „наредићу књазу да то и то учини“, „заповедићу књазу да  
контролишу.{S} Један од жандарма био је наредник и он је погинуо, као што сам имао част извести 
ије могао ни слутити.</p> <p>Аустријски наредник, прост манастирски шумар, човек врло танка ста 
"381" /> као на комедију.{S} Жандармски наредник прича како су многи правили досетке и подсмева 
ате:</p> <p>Нађен је убијени жандармски наредник код мостића и утврђено је да Перуна Црнојевића 
исарчић или трговчић, или какав отрцани наредник — и то је сад боље но први човек.</p> <milesto 
реду као оно војници, кад их браца Мика наређа поред дувара, и заповеди им да сви гледају у мач 
тај крај био је усколебан, по селима су наређене ноћне страже, а дуж Дунава морали су дотични к 
у се у околини појавили зли људи; да је наређено да се околна села дигну у потеру, да су зликов 
ују, а други мисле и извршују што им је наређено.{S} Тако бива свуда, па ће тако бити и овде. — 
> <p>......„По вашој заповести одмах је наређено да се дигне потера из свију околних села.{S} О 
нистарске седнице; с тога је ово мало и наређено.{S} Али да видиш друге канцеларије!{S} Не би и 
ху примакли један другом, ма да је било наређено да потера иде у ланцу.{S} У исти мах на другом 
онак, док најпре не известимо кмета.{S} Наређивало се да закажемо слугама и чобанима да на трла 
 шта пише г. капетан.{S} А ту се строго наређивало да сви мотримо ко куд иде и пролази, па како 
, а пало му у део да заступа капетана — наређивао да му сваке ноћи сељаци доводе у канцеларију  
 им људи зло обавештени могу и друкчије наређивати.{S} У осталом, њин је положај јасан.{S} Њин  
 нећете чекати да вам понова и формално наређујем, да поднесете оставку заједно са целим својим 
о сушта је истина.{S} Према томе ви сад наређујте што буде потребно да се кнез заклони, а ја ак 
га је учињен распоред, те једни мисле и наређују, а други мисле и извршују што им је наређено.{ 
ој љубави.{S} Владалац има да заповеда, народ има да слуша — то је све.{S} Оно што иде преко то 
 пуцњава.{S} Извештен о проласку кнеза, народ је гомилама излазио на пут да га види и поздрави. 
.... била... јес, дужност!{S} А најзад, народ и није био с њим.{S} То је обмана.{S} Сад сви кук 
љења.{S} Кнез хвали „свој драги народ“; народ хвали „свога мила господара“; достојно је похваље 
 <p>- А што као кукавице, господару!{S} Народ пева јунака који уме стићи и <hi>утећи</hi>.{S} Ш 
!{S} А шта би још друго, ја не знам.{S} Народ је ту; провизори, свештеници, све је ту, и ђаци ћ 
е вешан свак, који је био луд.</l> <l>А народ је слушао господара свог;</l> <l>И хвалио зато Бо 
 безбедност одржи....“ <pb n="10" /> „а народ ће се, по прописима закона, позвати да избере ску 
не.{S} За тим је кнез био изложен да га народ види и да му ода последњу пошту.</p> <pb n="14" / 
воране у кнежевом двору, изложено да га народ последњи пут види и целива.{S} Около су представљ 
ам се допао, јер се у њему наглашује да народ за добра, која данас има, треба искључиво вама, н 
оким положајем лако падају у заблуду да народ сматрају као бесвесну гомилу....</p> <p>Мутимир п 
 прави узрок ваше смрти остаће тајна за народ.{S} Ви знате како дејствује ваш отров.{S} Стегнућ 
 направило је од ње баука и страшило за народ, а ту кобну политику Ратислав и сад све даље и да 
 његову подручност, све је то био његов народ, свима је њима он заповедао.{S} Поглед му се оте  
 или, ако он то неће, она ће изаћи пред народ, показати се ко је, и сав ће народ за њом поћи, к 
з се заустављао овде онде, излазио пред народ, и, после кратка љубазна разговора, кретао се даљ 
врдио овим речима:</p> <quote> <l>„Диже народ, крсти земљу и варварске ланце сруши,</l> <l>Из м 
нина.{S} Покажите на делу колико вам је народ мио.{S} Ето, покушајте! — то је први корак на пут 
е.{S} Одасвуд се изражава жалост што је народ изгубио таког мужа, државника и војника, одасвуд  
е ли, докторе, како ти оно рече: наш је народ у томе доста <hi>либералан</hi>.{S} Ја сам слушао 
к је та снага била уз њега.{S} А кад се народ поведе за другим вођама, онда ваш деда, без предо 
.{S} Пре је блато лепо мирисало, сад се народ искварио, светитељска се глава на то наљутила и п 
тлости, државни принцип.{S} Ви позивате народ за судију, признајете му надлежност да <hi>он</hi 
еда мном!{S} Буди бог с нама!{S} Волете народ!{S} Па лепо, одреците се своје књажевске плате!{S 
 да је сад најбоља згода за рад и да ће народ за њим листом поћи.{S} Њих су тако уверили „људи  
ку власт у рођене руке.{S} Мислим да ће народ то радосно дочекати!{S} Моја је жеља, а и моје је 
пред народ, показати се ко је, и сав ће народ за њом поћи, као за законитом царицом.{S} Говорил 
и таква решења и закључке своје владе и народ. скупштине, која су имала остати као највећа држа 
мних хваљења.{S} Кнез хвали „свој драги народ“; народ хвали „свога мила господара“; достојно је 
ној обојица се сложише да је балканиски народ — лен!{S} Ту је нарочито г. доктор био красноречи 
је је поуздање у бога, да ће балканиски народ имати разлога да тај дан запише у ред најсрећнији 
— Црнојевићи за то, што су први подигли народ, а Косанићи што су после прихватили и продужили з 
м и богу, и господару, и људима за овај народ. — Вујадин махну руком поносно, показујући безбро 
већ пукао по свој околини ићи кроз овај народ и уз неку пратњу било би као шетња кроз шибу.{S}  
 отровали.{S} Јес, ви сте отровали овај народ, - продужи кнез, али чекајте само.{S} Видећете ви 
звиком:</p> <p>— Прави, криви, тек овај народ неће вас више, г. Растиславе!{S} Народу је додија 
гњећој кожи!{S} Бог вам је поверио овај народ да га браните као добри пастири, а ви га сами кољ 
у.{S} Јер, најпосле, ко је и шта је тај народ?{S} У крајњој линији то је она несхватљива и нест 
редомишљања, издаје заповести да се тај народ и та „снага његова“ дочека топовским метцима.{S}  
, живео“; детету су рекли: „ово је твој народ“ — и њему је било мило.</p> <p>Кад је доведен у Б 
равцем, не зна више мере у томе.{S} Сам народ добро је карактерисао ту своју особину пословицом 
{S} Али ипак, ово је једна земља, један народ, засебна држава!...</p> <p>— Наравно, господару,  
ше слаби да повуку за собом читав један народ, па ма они уживали и највишу наклоност слободоумн 
р књижевности говорио ми је да ни један народ на свету нема толико духа, појезије, досетљивости 
та више породице — и за ту црту зна цео народ.</p> <p>Намрштен, кнез је ћутао и слушао.{S} Ђене 
 услуге да ме на зор држите.{S} Ако цео народ хоће другу династију, ево, хоћу је и ја.{S} Нека  
окламације, писане крвљу, које позивају народ да збаци династију лажних Косанића, па да поврати 
 намесништву, да благодари.</p> <p>— Ах народ!{S} Оставите, молим вас, ту демагошку реч.{S} Она 
рварске ланце сруши,</l> <l>Из мртвијех народ дозва, духну живот мртвој души.“</l> </quote> <p> 
јим песмама и изрекама, као што има наш народ.{S} Ја хоћу да чујем све.{S} Наредите, господин д 
ав махну главом.</p> <p>- Те ствари наш народ најтеже прашта.{S} Вашем деди опростио је и његов 
грешење лако и природно.{S} Па ипак наш народ стоји у томе куд и камо више над свима суседима с 
мојих предака, једном речи, као што наш народ вели, висим ли ја о свом пикљу или ме на овом мес 
у се заустави на преноћишту.</p> <p>Наш народ веома је згодно обележио, како има места куда и с 
је научио, ко те је учио да багателишеш народ и да потцењујеш његов значај.{S} Ништа опасније о 
емате потребе излазити с тим парадама. „Народ!“ Шта та реч значи у устима владара, то бар за на 
 себе великаше, и они су га сломили, а „народ“ та „снага његова“ није му могла ништа помоћи.</p 
се удобрио варљивој сенци која се зове „народ,“ вређа и одбија од себе људе, који су ту око њег 
то није више никаква тајна, шта је реч „народ“ значила у устима старога кнеза.{S} Јес, „народе, 
иси да буде добротвор или злотвор свога народа.{S} У то име тајно му братство шаље хлеб као зна 
оћу да познам и махне, па и пороке мога народа.</p> <p>Доктор је говорио „искрено“ и они су так 
емљен за дочек кнеза.{S} Огромна гомила народа, у свечаном руху, дочека кнеза дуготрајним и пон 
мртвачке молитве и гомиле тужна, плачна народа, свију редова.{S} Тело покојниково окићено је ок 
 која лепо карактерише ту особину нашег народа, где некакав Турчин вели једном нашем Балканцу:  
аво „национално „вјерују“ целога једног народа.“</p> <p>Кнез се био расћеретао; он је радознало 
мисао, да се заостале порезе наплате од народа у натури, понајвише у храни и вариву, које би по 
 упропаститељ, њен зао дух, који је код народа сваким даном све више мрази.{S} Династија Косани 
о свима средствима да се популарише код народа, у то име ђенерал је узео чврсто у руке сву војс 
предака и т. д., нада се да ће наћи код народа потпоре, одушевљења и т. д., и т. д...</p> <p>Кн 
се видео тамо на пољани, све ове гомиле народа, сви ови људи, жене, деца, све је то спадало у њ 
који гледају на догађаје из публике, из народа и имају корена у земљи, без тога, велим, ти ћеш  
S} Обед је завршен шампањцем, а људи из народа нису знали меру овом пићу.{S} Ту се преварио чак 
арима мислите ви практичари, ви људи из народа?</p> <p>Начелници промуцаше, да и они.... премда 
тиче кметова, трговаца и других људи из народа, они су се само погуркивали лактовима, један дру 
м поћи.{S} Њих су тако уверили „људи из народа“, а они ће тако уверити Перуна Црнојевића, и он  
годила ова зверска касапница над кнезом народа балканиског.{S} Црни зликовци могоше је у усамље 
ац и да удахне душу у ту успавану снагу народа.{S} То су учинили моји претци, и у томе је главн 
људи на свету из свију земаља, из свију народа, а то се нашао да не верујеш!{S} И шта смо ми, о 
о ништа друго, но да види кнеза на челу народа, где се јавља као истински вођ свога племена.{S} 
је природна заштитница свију балканских народа и свију малених државица.{S} Младоме кнезу Мутим 
м тренутку постати вођа свију угнетених народа балканских и повести их на заједничку борбу за о 
, позивајући на борбу ропством успаване народе балканске и будећи обамрла срца народна на нов ж 
Колико би боље било, и за вас и за више народе, кад би се задовољили оним што сте, кад би прист 
начила у устима старога кнеза.{S} Јес, „народе, снаго моја“ говорио је он док је та снага била  
ш деда није постао чувен са те изреке. „Народе снаго моја“ — обична је фраза, без икаква даља з 
/> он је тако и требао и морао радити. „Народе снаго моја!“ — говорила су уста, а памет је нала 
 сам ја унук човека који је узвикнуо — „Народе, снаго моја!“ и постао чувен са те своје изреке  
доказа да су за отрове знали најстарији народи, који се спомињу у историји.</p> <p>„Бивала су п 
у.{S} Наравно, ту је била народна мука, народна крв, народни новац и народна снага, али требао  
орака пред собом, опазише гомилицу од 4 народна војника.{S} То је од какве потере па им друштво 
 о вери и побожности народној нађоше да народна вера граничи скоро безверјем, да побожност јако 
у затекла га је „Катастрофа“.{S} Велика Народна Скупштина <pb n="71" /> избере га за намесника. 
{S} Али главно је достигнуто.{S} Велика народна скупштина, која се састала на месец дана после  
рила ову државу.{S} Наравно, ту је била народна мука, народна крв, народни новац и народна снаг 
енутак и онда пусти нека га сурва мржња народна.{S} Кад га доцније дигнеш, — он ће ти пољубити  
 народе балканске и будећи обамрла срца народна на нов живот, на јуначку борбу, и на светлу поб 
а се у Орловцу у најкраћем року састане народна скупштина.</p> <p>На једаред Ратко застаде; он  
ив.{S} Он је живим бојама цртао примере народна нерада, нехата, хаљкавости; развио је читаву те 
 обзнањује се народу још и то, да ће се народна скупштина сазвати од данас за месец дана, да ми 
одна мука, народна крв, народни новац и народна снага, али требао је неко да покрене и оживи св 
сао он шаље бабу да га она сврши — вели народна мудрост.</p> <p>Треба да су старе жене починиле 
адосно је дочекала најмлађи изданак ове народне династије. <hi>Орловац</hi> је био „у свечаном  
 гледа како игра народно коло и да чује народне поскочице уз игру, о којима је слушао да их има 
е радознало распитивао за разне особине народне и једнако је понављао доктору:</p> <p>— Само хо 
сности, поносно гнездо славе и величине народне, одакле је поклич слободе у брзо одјекнуо кроз  
е, што је била представница слободоумне народне струје, а намесништво, за четири године своје в 
је Мутимир личио на ону ужасну матер из народне приче, која од неодољиве милоште свако своје де 
, ту је била народна мука, народна крв, народни новац и народна снага, али требао је неко да по 
мога кола да придружи осталој спреми за народни устанак.“</p> <p>Један од начелника из источних 
ри слушају, а што да не чујем ја; то је народни обичај.{S} А ви, господин Растиславе, ако нећет 
у по један војнички шињел, као што носе народни војници, па се он не би бринуо за спасење.{S} Т 
сеца и док траје Балканије, шта су њени народни прваци учинили и са собом и са својом правом ди 
у после прихватили и продужили започети народни посао.{S} Па кад су тако обадва дома заслужна,  
ело народно.{S} То је давно још највећи народни песник потврдио овим речима:</p> <quote> <l>„Ди 
попови.</p> <p>Најпосле дођоше на морал народни, на његову чедност, на односе између мушкиња и  
арима налазе одобрења у самим погледима народним.{S} Је ли, докторе, како ти оно рече: наш је н 
 Колико је угледних и заслужних војвода народних издахнуло мученичком смрћу под турском сабљом  
ајевима нашим издржава неколико стотина народних школа.{S} Одреците се тих привилегија.{S} Задо 
а ме уверите како је вама јако стало до народних интереса.{S} И то све ви истичете преда мном!{ 
 највише власти... и именом најсветијих народних интереса“ ново привремено намесништво „најозби 
, рече да ће сад ићи да гледа како игра народно коло и да чује народне поскочице уз игру, о кој 
>Али сад, при доласку кнежевом, гунђање народно није помогло — „света бара“ насута је и Орловац 
ословичке.</p> <p>Најпосле, оно мишљење народно, да је баба гора и од ђавола, да она може чак и 
анија или мора извршити своје уједињење народно, или ће постати жртва грабљивих суседа, ако ост 
нуо душу у онесвешћено и умртвљено тело народно.{S} То је давно још највећи народни песник потв 
стане овако мала и нејаке.{S} Та задаћа народног уједињења доћи ће на дневни ред у кратком року 
 тога спаситеља, тога правога оца нашег народног васкрса твој је деда, кнеже, као каква крмка,  
лом поврати круну, ако би, услед каквог народног покрета, били збачени с престола.“</p> <p>Даље 
тија, да на њена леђа падају сви ударци народног незадовољства, јер се вели да се због династиј 
лнијих погрешака, као год што ти вера у народног генија може бити путевођа у многим корисним и  
 престолу на симпатијама и привржености народној.</p> <p>Кнез Мутимир устаде.</p> <p>— Не знаш  
 питању о вредноћи или управо о лености народној обојица се сложише да је балканиски народ — ле 
је.</p> <p>Говорећи о вери и побожности народној нађоше да народна вера граничи скоро безверјем 
Не знаш како су ми бљутаве те придике о народној љубави.{S} Владалац има да заповеда, народ има 
у изједначи с човеком који је поникао у народној простоти, који није умео ни имена потписати, к 
и се на свога славног деду, који је, по народном казивању, увек носио на пут плоскицу ракије, и 
омену приписивао промењеном расположењу народном.{S} - Нова влада по старинским везама и породи 
као на једну црту и особину у карактеру народном, па и ту су се брзо сложили.{S} Обојица су бил 
уједно бити громовође, који ће одводити народну мржњу од г. Растислава.{S} О, ја тога човека зн 
ју лажних Косанића, па да поврати своју народну династију Црнојевића, под којом је некада тако  
редом претресали једну но једну особину народну.</p> <p>У питању о вредноћи или управо о леност 
 /> као практичан човек, знао је за ону народну изреку „<hi>Хубава мома род нема.</hi>“ А веров 
, покушајте! — то је први корак на путу народњаштва — заврши Растислав подругљиво, а очи су му  
ама данас власт.“ Кнез се извињује пред народом.{S} Какав опасан пример!{S} То је мажење масе,  
бно је да се млади кнез позна са својим народом.</p> <p>И иначе овај је пут сасвим згодно одгов 
шта вели?“ — „Вели: ја ћу, браћо, све с народом.“ — „Ама ћути да чујем даље.“ — „Ене, ене, куца 
ази што је имају владари који се држе с народом; <pb n="680" /> знам само то, да ни један влада 
прилике, где ће се јасно видети ко је с народом, а ко против њега.{S} Тајно братство не би желе 
ити њега, а кнез Мутимир опростиће се с народом и отићи из земље.</p> <p>Тако су гатали и нагађ 
— Вас је, дакле, увредио мој опроштај с народом?</p> <p>— Увредило ме није ништа.{S} Овде није  
срећно окончан и овај кнежев састанак с народом.{S} Па ипак Растислав је изашао из дворане неза 
едњи пут.{S} Ако игде, а оно у говору с народом један владар мора мерити сваку реч своју, пошто 
роду се допадао што са сваким уме лепо, народски, а претпостављенима се допадао што „не зна бог 
 народ неће вас више, г. Растиславе!{S} Народу је додијало једно те <pb n="514" /> једно.{S} Хо 
шћу, - „коме свецу треба какав тропар.“ Народу се допадао што са сваким уме лепо, народски, а п 
о да ту, у име намесника, рекне реч две народу.</p> <p>И доиста, после два сахата крилате трке  
вима није ни један владар помогао своме народу — поче кнез, но Растислав га пресече.</p> <p>— Д 
сподара.{S} То је било прво приказивање народу, и Растислав је сматрао за умесно да ту, у име н 
“...</p> <p>У прокламацији обзнањује се народу још и то, да ће се народна скупштина сазвати од  
!{S} Да докажете како сте већи пријатељ народу но што сам му ја.{S} Да ме уверите како је вама  
о кад човек мора водити бригу о толиком народу.</p> <p>Док су се начелник и прота бавили овакви 
и обзнањујући то свима властима и целом народу....“</p> <p>Даље се у прокламацији говори, како  
ригом коју књажевско намесништво води о народу.{S} У будуће надајмо се и бољем.{S} У сваком пак 
ав отео власт од кнеза, али је није дао народу, као што би био ред у уставној монархији, већ је 
 Конак, где је до сахране било изложено народу на углед.{S} По кнежевој наредби ђенерал се имао 
обмањивање света и ширење сујеверице по народу; после му је наговестио како би му најзад могао  
ат.{S} Има рђавих људи који тумарају по народу, лажу га и узбуњују га и чине свако зло.{S} На т 
више јачати.{S} Овој дружини корен је у народу, а то значи њена је будућност обезбеђена.{S} Људ 
у биле.{S} Он треба само да се појави у народу, да ненадно <pb n="529" /> искрсне у Тополовцу,  
S} А ако, по несрећи, ви угледни људи у народу доведете ствар до преврата, онда знај и упамти о 
очито интересовао вако та ствар стоји у народу.</p> <p>— Ох, што се тога тиче — узе реч доктор  
стри унутрашњих послова биће омрзнути у народу, али то ће уједно бити громовође, који ће одводи 
 сваку реч своју, пошто се такве речи у народу годинама памте и годинама се претресају и тумаче 
ака твојих, јер ниси провео детињство у народу, као они, да ти бар успомене из детињства ублаже 
ножили гласови о неком потмулом врењу у народу.{S} Начелнички извештаји цртали су ситуацију као 
и најживље саветује и препоручује свему народу да продужи обдржавати ред и поштовање спрам пост 
p>Још с пута одаслан је био у Звониград нарочити, поуздан човек да се увери о истинитости навод 
један пуномоћник друштва лекарског, као нарочити изасланик.{S} Сви друштвени печати на завоју б 
њу пасмине код наших коња и говеда, и у нарочитим заводима држимо добре атове, пастуве и бикове 
S} То му је много помогло.{S} Стекао је нарочитих заслуга при једном значајном делу, када је Ба 
са шефовима других политичких странака, нарочито са старим државницима из конзервативне <pb n=" 
 да видим како пише једна таква женска, нарочито кад пише једном владару.</p> <p>Сад је настао  
 Партиска борба овде је веома дивљачка, нарочито кад се у њу умешају и династички интереси.{S}  
е и као крв дрвена, подебела доња усна, нарочито су карактерисале ово младо лице.</p> <p>Младић 
м четом поузданих пограничних стражара, нарочито за то уврбованих у службу.</p> <p>Није се још  
8892_N7">Љуљушка — велика ***наслоњача, нарочито удешена да се ***човек на ***њој може љушкати. 
ан је, а спрам бољег, отменијег, вишег, нарочито спрам особе која представља власт, он је покор 
гим селима знао је и све главније људе, нарочито кметове.{S} С тога му је лако било да завара с 
ли мајмуна, обукли му официрске хаљине, нарочито за њега начињене, па га посадили са собом за с 
утврђење међа.{S} То је лице, рекло се, нарочито послано из Беча, а узето је међу најспособнији 
осветили цео живот свој.{S} Такви људи, нарочито ако су иначе били колико толико развијени — не 
чан и забринут, тако, да су му укућани, нарочито жена, већ били почели очајавати.</p> <p>Али и  
е дошао амо.{S} С тога, за какав музеј, нарочито за коју од чувенијих породица у којима је једа 
ки ликери, а за особе с бољим апетитом, нарочито за мушкарце, спремљено је било шунке, саламе,  
Обојица су били мишљења да је Балканац, нарочито балканиски сељак, велики шерет, да воле човека 
аре полициске чиновнике, <pb n="559" /> нарочито оне, који су били нетакнути као Растислављеве  
итница изазивала читав наступ смеха.{S} Нарочито му се чинила смешна реч „њокалица.“</p> <p>— Х 
и старајте се да се на то навикнете.{S} Нарочито ви, г. Растиславе.{S} Вама је веома потребно д 
 дознала је доста интересних ствари.{S} Нарочито се радовала за једну своју пријатељицу, с којо 
 после је почела овда онда избијати.{S} Нарочито у последње доба све је пошло на горе.{S} Ђенер 
еђу тим ђенерал је продужавао:</p> <p>— Нарочито вама, владарима из династије Косанића, преко ј 
, њине кицошке потпоручичке униформе, а нарочито њини румени, младићски обрашчићи, пуна обла и  
црте нису биле правилне; испало чело, а нарочито угнут нос јако су хулили лепоти њена лица.{S}  
живели тако тешка искушења, и Перуну, а нарочито Жики, паде на ум да ту у близини остаје мртав  
тати тајна за његову најближу околину а нарочито за пажљива и опрезна Растислава.{S} Врбавац је 
и сам кнез није могао уздржати, а да га нарочито не похвали.</p> <p>Кад је било у сред јела, кн 
ром да су све то „природне ствари“ и да нарочито пред једним лекаром не може бити зазорно о том 
оји обично никад не иде на пут цео, има нарочито одело, лепше но у остале војске: црвенкасте па 
вели само она места, која су г. Врбавца нарочито интересовала.</p> <p>Пошто је дуго и дуго пиљи 
да му значи онај мост!{S} Изгледа да је нарочито зато прављен да те баш на њему гађају.</p> <p> 
је био случајан; свака ваша реч била је нарочито одмерена и спремљена с извесном намером.</p> < 
редом испраћала своје госте.{S} Неке је нарочито молила да о Лепши не причају ништа.{S} Око 8 ч 
 држи кад јој злочин ухвате, ђенерал је нарочито био набавио сва акта о њеној парници и брижљив 
 да је балканиски народ — лен!{S} Ту је нарочито г. доктор био красноречив.{S} Он је живим боја 
ана је општа пажња, установљене су биле нарочито светковине химену; у почаст престанка девојашт 
е противу њих бори.{S} Оваке су промене нарочито силовите у души снажних и већ но самој природи 
ожени и одлучни.</p> <p>Ово расположење нарочито је код Враничића превлађивало.{S} Сем свега он 
од својих 19 година, имао несрећу да се нарочито допадне госпођи Мони.{S} Она га је дозвала к с 
и, отац или браћа девојачка.{S} Кнез се нарочито интересовао вако та ствар стоји у народу.</p>  
ло опазити да говори као човек, који се нарочито спремао за ову прилику.{S} Он је руководио гов 
ез зазора исказивао своје пожуде; он се нарочито обраћао доктору.</p> <p>Доктор се нађе у непри 
 <p>По равном путу, журно поправљеном и нарочито за кнежев пролазак спремљеном, лете као стрела 
вде је сила!“ - О великим празницима ви нарочито узимате улогу која по праву само књазу припада 
вам се рекне да сте слободњак!{S} Па ви нарочито тражите друштво политичких црвењака, а не само 
<p>„Дакле онаквих отрова, за које се ви нарочито интересујете, поглавито с особином да дејствуј 
еђашњега стања.</p> <p>Али један случај нарочито је чинио на кнеза дубок утисак.</p> <p>Једног  
ц.{S} Он је постао ђенерал.{S} Овај чин нарочито је за њега установљен, јер дотле га није било  
оје злочиначке заседе.{S} Нужник је био нарочито припремљен за кнеза; греде су биле престругане 
Нити је госпођа Мона, ни ма ко други то нарочито удешавао; то се удесило управо само по себи и  
.{S} За то га је покојни кнез Страшимир нарочито одликовао.{S} Нудио му је чак и министарство.{ 
че ми овај човек, и ја сам ову реченицу нарочито упамтио, пошто ми је она у неколико објашњавал 
 овога писма.{S} Изгледало је као да их нарочито проучава и цени.</p> <p>Ево, каква је била сад 
p> <pb n="332" /> <p>— Зашто баш нама, „нарочито“? — примети кнез.</p> <p>- За то — што сте ви  
 десна намесник Растислав, а с лева, по нарочитој жељи кнежевој, био је посађен манастирски ста 
од голема значаја и велика поверења, по нарочитом гласоноши послат министру у Звониград.</p> <p 
кова на лицу, она ничим није привлачила нарочиту пажњу, сем што су њене веома живе и веома неми 
ворском балу, где јој је одмах указао и нарочиту почаст.{S} Три пута узастопце играо је он с њо 
те и послужи кнеза, пружајући му његову нарочиту шољу с грбом.{S} Кнез је био велики љубитељ до 
S} После се обукао — бела огрлица, беле наруквице, црн капут.{S} Кад се погледао у огледало, пр 
пива расхладе своје румене, а понекад и нарумењене корал-уснице.</p> <p>Међу тим мушки су у кав 
.</p> <p>Виле су обично биле набељене и нарумењене, а одевене по најновијем журналу.{S} По нека 
 твоју причу.{S} У неку руку ово је као наручено и добро је дошло што се овако догодило.</p> <p 
анствену реч, на коју смрт отвара своја наручија и пушта из њих већ загрљена роба....{S} Јес’,  
 Жика пун радости и диже Перуна у своја наручја, и сад га први пут загледа у лице.{S} Перун отв 
е, као две челичне полуге и стиште је у наручја тако, да се њој чинило сад ће јој поломити сва  
ино да се припије уз њу, да је стегне у наручја, да дише онај слатки балзам, којим је напојена  
о те вуче неодољивом снагом да паднеш у наручја створењу које волеш, да се с њим слијеш и стопи 
т, загрли је и стиште јој главу у своје наручје, па је хтеде тако стегнуту опет обалити на дива 
шта је, која је то коју он држи у своме наручју?{S} Њега је до последња живчана кончића потреса 
ока, а у другом трену она је већ била у наручју Мутимировом, док су услужне руке брзо затварале 
од неодољиве милоште свако своје дете у наручју удави.</p> <p>У животу често има случајева кад  
савладљива потреба, да ону, коју држи у наручју, утисне у своје груди, да је стопи са својим ср 
е, измучене исплакане, а једно другом у наручју....</p> <p>Кад је забелио дан, Лепша скочи да и 
тренутак, па опет продужи.</p> <p>- Да, нас смо се двојица бочили!{S} Ми смо били смртни, непом 
руци и испребијаће нас на мртво име.{S} Нас страхоба хвата од саме те помисли.{S} Али шта да ра 
 нас као стоку.{S} Каква срамота!{S} Да нас полове на леглу као зечеве!...</p> <p>— Шта?{S} Па  
— рече ђенерал после подужа ћутања — Да нас је ко гледао, рекао би да смо сад као глумци одигра 
у као зечеве!...</p> <p>— Шта?{S} Па да нас не би побили као зечеве, ми да бежимо као кукавице! 
 кнез у 18. години бити пунолетан, и да нас од тога дана дели још само неколико месеци.</p> <p> 
 женске морале би се чисто убајатити да нас оне мало не растресу и не освеже — мислила је Мона  
вориле:</p> <p>„Ето, ми знамо да сад за нас настаје страшни суд!{S} Као рис разјарен, газда ће  
а реч значи у устима владара, то бар за нас, њине доглавнике, не може бити никаква тајна.{S} С  
ику Румуне.{S} Они су у томе далеко иза нас.{S} Сем најближе крвне везе, код њих се ни на што в 
велика, али сад, по смрти ђенералој, на нас пада сав терет.{S} Ти видиш каквога кнеза, по несре 
ас једној час другој странци; викаће на нас, али ће нас сви примати, — чак ће нас и тражити, ра 
га која расте, и ако ће она бити против нас, онда јој треба још сад стуцати рогове.</p> <p>Но Р 
 нас од њих није ни глава заболела; сад нас хапсе и окривљују за ствари које ни у сну нисмо чул 
 Књаже, живео,</l> <l>Много љета посред нас!</l> </quote> <p>Истина, жеља, исказана у овом посл 
аке среће, господине.{S} Нека је она од нас три дана далеко.{S} Несретна је то срећа коју човек 
ена моја!{S} А? шта велиш?!{S} Ништа од нас, је ли?{S} Ми то, црнице, нисмо умеле!“</p> <p>Госп 
ви смо наши, сви се у главу знамо, и од нас велика зијана не може бити.{S} Али свет је велики,  
 то пунолетство тако рећи на прагу, код нас од њега не дели више од 3 месеца, намесник Врбавац  
ко је код нашега сиротног света.{S} Код нас бајаги газде, па пазе на сваки грош.{S} Како је сад 
ваше Звониградске куке и закуке.{S} Код нас се за образ гине!{S} Такав је наш адет! — одсече Бо 
„па милости <pb n="18" /> божјој“ — код нас је све могуће, па и то, да се свак пита: „што и ја  
 сам војник, ја нисам дипломата — а код нас војника, што на уму то на друму.{S} У дипломацији,  
 за свагда напомињемо овде, да град код нас овде увек значи варош.{S} А оно што се у ***обичном 
хата искупе сви чланови као ово сад код нас.{S} Колико смо ми жене ту у уредности умакле — завр 
х.</p> <pb n="101" /> <p>„Истина, и код нас има данас пуно отрова који дејствује полако, поступ 
ења младих дечака био је до скора и код нас.{S} Наравно, без овога чудног додатка да отац засту 
 занимљиву врсту лудила.</p> <p>Али код нас, где се сви знамо у главу, где смо сви до јуче били 
н. — Па што?{S} Морао би се предати код нас оволико, а он један — додаде други. — А шта би му р 
гледно море шаренила, какво се само код нас на Истоку виђа.</p> <p>Извирући из вароши, ове су г 
о годи њиној младићској машти и што код нас још нема никаквих закона о политичким удружењима.{S 
ста промишљали: „Начелници су исти; пре нас од њих није ни глава заболела; сад нас хапсе и окри 
с другој странци; викаће на нас, али ће нас сви примати, — чак ће нас и тражити, рачунаће нас з 
а нас, али ће нас сви примати, — чак ће нас и тражити, рачунаће нас за политичке кондотијере, з 
власт.{S} Кад тако будемо радили, зваће нас политичким хамелеонима, прибрајаће нас час једној ч 
 нас политичким хамелеонима, прибрајаће нас час једној час другој странци; викаће на нас, али ћ 
олетети с оплавком у руци и испребијаће нас на мртво име.{S} Нас страхоба хвата од саме те поми 
имати, — чак ће нас и тражити, рачунаће нас за политичке кондотијере, за спекуланте, најамнике, 
pb n="661" /> <p>— Господару!{S} Побиће нас као стоку.{S} Каква срамота!{S} Да нас полове на ле 
ни.{S} Овај шињел и ова шајкача извешће нас здраве и читаве одавде.</p> <p>Док се Црнојевић пре 
ако они знају.{S} Они су, бога ми, више нас гурали на скупштини, све хоће још више и више.</p>  
ра гарда одосмо ти у пензију!{S} Младеж нас задену за појас!{S} Данас сам имала необичну посету 
за савет и помоћ, а сад молим те остави нас да грешимо као што смо почели.</p> <p>— Ти одбијаш  
 најдубљој дубини њене душе.</p> <p>Али нас се овде мало тиче Јелина љубав.</p> <p>Кад је баба  
утра наћи људи који ће рећи кнезу: узми нас за министре, па заповедај у државним пословима како 
на хатар!{S} Што му не подвикнеш!{S} Он нас овде заговара, а тамокана!... они...{S} Јабогме!</p 
p> <p>— Друкчије није могло бити.{S} Он нас је просто намамио у заседу.{S} Само не знам шта је  
} Дигнуто је у потеру седам села, и око нас је на далеко разапета мрежа од живих људи.{S} Та се 
минута времена да се насамо разговоримо нас двоје.{S} Не бојте се, господару да ћете одоцнити.{ 
сад настаје оно што је најважније и што нас овде интересује.{S} То је, какав отров ови опасни љ 
сетак дана једну веома лепу мисао.{S} У нас се већ давно осећа потреба, да се отресемо ове збрк 
 ево, узећемо овога и метнућемо га међу нас двојицу у гроб; нашим рукама и ногама, од саме беле 
говорим себе ради, но тебе, мене, свију нас ради — говорила је Софија.</p> <pb n="402" /> <p>—  
 молим дајте ми 10 минута времена да се насамо разговоримо нас двоје.{S} Не бојте се, господару 
л Врбавац осећа неодољиву потребу да се насамо, поверљиво и присно изразговара с тим истим чове 
нински поток, и ту учине конак.{S} Жика насече папради и између две кладе направи Црнојевићу ле 
рас извршити.</p> <p>— Мислиш?</p> <p>— Насигурно!</p> <p>— Па?</p> <p>— Покушаћу што се може.< 
но „иза леђа“, али тако да су ове хвале насигурно морале пасти кнезу право у уши.{S} Ствар је б 
Ката се решила да од сад дејствује само насилним мерама.{S} На три дана после онога боја, баба  
вога.</p> <p>Катастрофа је одиграна.{S} Насилно је уклоњен с престола један владалац, о коме се 
двуку, могли би починити самном и друга насиља.{S} Није ми остајало ништа друго, но да се покор 
ва примети другу до себе — он ово своје насиље зове саветовањем) опкољен је војском.{S} Ваш је  
 кривце, који су нада мном извршили ово насиље.{S} Не, не!{S} Чуваће се они добро да нигде не и 
 године измерен, обележен и почет да се насипа, па како тада, тако стоји и данас; за буквоглавс 
ајати, а кнез и доктор, праћени гардом, наскоро се изгубише у даљини.</p> <pb n="144" /> <p>— А 
у прилогу.</p> <p>То је био почетак.{S} Наскоро слични извештаји поврвели су с многих крајева Б 
во изненађење тек је сада настајало.{S} Наскоро на сред дворане био је намештен велики, округао 
јног министра, и коме је било суђено да наскоро одигра кратку, али значајну улогу.</p> </div> < 
пуном сребрних петодинараца, ађутант се наскоро појави међу гардистима, и њина млада, добродушн 
, да је ово просто слика на платну: али наскоро примети, да се та слика миче, а и иначе му је и 
ма било је за њега неке особите дражи и насладе.</p> <p>Замишљао је разне позе, у којима је он  
на гуја и на румено, мирисно лишће њено наслања своју хладну, гадну пљоснату главу.{S} Мали цви 
<p>— Шушка? упита Заре и наже се гробу, наслањајући ухо на плочу.</p> <p>Али ово нагињање није  
е, снажне и развијене мишице, грлио је, наслањао главу на њене груди, а она, пуна неке неисказа 
ајући прстом о мраморни сто, на који се наслањао, он је мирно, хладно, полако, одбрајајући реч  
тву и хладну као онај мрамор на који се наслањао.</p> <p>Кнез је размажен и самовољан деран, ск 
е вам остати чисто, светло, Ваш јединац наследиће неокаљану успомену свога оца.{S} То је милост 
 своју власт као поглавар државни и као наследни кнез балканиски.</p> <p>Почињући Орловцем, пут 
дства.{S} Малолетни Мутимир законити је наследник, и он ће за 2 сата бити прокламован за кнеза. 
ој тестаменат, у коме је назначен други наследник, но Врбавац је прешао преко тога питања прост 
е сматраћу као побуну против законитога наследника и према томе ћу поступити.</p> <p>Овај дрзак 
атрам као покушај буне против законитог наследника престола.{S} А у оваким мутним временима то  
ит — ја не дам да се квари законити ред наследства.{S} Малолетни Мутимир законити је наследник, 
еких одредаба у уставу, по којима право наследства прелази и на женску линију.{S} Сети се тога, 
ерал Врбавац унео је у устав одредбу да наследство престола прелази и на женску линију, у то им 
ли ја на балканијском престолу по праву наслеђа, но заслугама мојих предака, једном речи, као ш 
узима сву одговорност на себе.{S} Он је насликао осталој господи сву безисходност њина положаја 
е ћутећки окрете зиду и на хладан камен наслови своју врелу главу.{S} Лепша крадимице баци погл 
интриге страних дворова.{S} Без сигурна наслона на поштену групу родољуба, који гледају на дога 
полако, на прстима, прикучи се вратима, наслони ухо и ослушну.{S} Пошто је тако мало послушао,  
е отварајући очију, оне нађе њену руку, наслони је себи на уста и љубећи је рече немарно: — Хај 
ло тавно.{S} Он се врати у своју собу и наслони на мек диван.{S} Једна разбуђена ластавица, упр 
па за косе једнога разбојника, а он јој наслони револвер на слепо око и скреса га.{S} Мати се п 
зо диже обема рукама спуштену завесу, и наслонив на хладно стакло своје усијано чело, упре погл 
 држао је пушљик од наргиле, а левом се наслонио на читаво бреме сељачких чарапа, што су стајал 
ml:id="SRP18892_N7">Љуљушка — велика ***наслоњача, нарочито удешена да се ***човек на ***њој мо 
стислав апатично, не мичући се са своје наслоњаче — моје је мишљење, да нико нема права вређати 
је исказе, памтим лепо како сам устао с наслоњаче и пришао столу, па чак памтим и то, како сам  
бавац је <pb n="299" /> лежао у широкој наслоњачи, са затвореним очима.{S} По тихом, равномерно 
о је, како ми мој иследник показа руком наслоњачу и даде ми знак да опет седнем.{S} Сео сам и ш 
b n="440" /> у углу, њена хаљина запе о наслоњачу и трже натраг, кнез посрте и, заједно са свој 
ити њих двоје о кнезу.</p> <p>Увучена у наслоњачу, госпођа се беше притајила.</p> <p>Растислав  
Кад му се и то досадило, он се завали у наслоњачу, узе на крило велики албум и тако је преметао 
о повраћати к себи, нађем се намештен у наслоњачу.{S} Био сам ослобођен од свију стега и веза,  
 ципела.</p> <p>Растислав седе у велику наслоњачу, чисто се увуче у њу и замисли се.</p> <p>— Т 
дворане, седе и чисто се увуче у велику наслоњачу.</p> <p>Два су разлога била са којих је госпо 
што се лати посла.{S} Заваљен у тршчану наслоњачу, Ратко је полако завијао цигару, а његов најм 
 су летела равним друмом, а млади кнез, наслоњен на меко узглавље, поче склапати очи и дремушит 
 не покушава устајати Други један опет, наслоњен на руку, с одупртим лактом о сто, гледао је шт 
ђенерала Врбавца.{S} У војничком оделу, наслоњен на сабљу, стајао је он ту оборене главе, жалос 
p> <p>Ђенерал је ћутао, оборене главе и наслоњен на диван.</p> <p>— Бирајте, — рече кнез Мутими 
>Наста кратко ћутање.{S} Кнез је стајао наслоњен на зид, с прекрштеним рукама, с главом утиснут 
 издробљених планинских коса што су се, наслоњена једна на другу, скрећући неправилно час лево  
у главу што игда може.</p> <p>Јела оста наслоњена на зид, с поклопљеном главом на рукама и прод 
онда срести по какав заљубљен пар, где, наслоњени једно другом на руку, тихо ходају и будни сањ 
ису скоро ни видели из велике траве.{S} Наслоњени на лактове, они су пушили, а овда онда поприд 
еки се још играју по патосу, други седе наслоњени око бабине столице; трећи стоје у наоколо и п 
ао да говори себи самом.{S} С лактовима наслоњеним на колена, с главом стиснутом међу шаке, гле 
 продужујући своје љушкања са затуреном наслоњеном главом.</p> <p>— Одлазиш — упита госпођа нео 
а и прилика.</p> <p>Заваљен у колима, с наслоњеном главом, која се као у колевци полако љуљушка 
 коначне пропасти.{S} Дај боже да ја не наслутим.</p> <p>На те речи ђенералове кнез устаде.</p> 
ст, тако је.</p> <p>— Ох....хо....хо! — насмеја се кнез и опет пође ходати.</p> <p>Маврикије уг 
ш и бољим људима.</p> <p>госпођа Софија насмеја се горко:</p> <p>— Хо... хо... о... о.!{S} Тешк 
кав лек?“</p> <pb n="129" /> <p>Ката се насмеја: „Па лек!{S} Ви велите отров ми велимо лек — св 
и овде кука над главом?</p> <p>Ратко се насмеја и објасни гостима да је то драгоцен старински ч 
стојанства“! <pb n="424" /> и гласно се насмеја. „Знала сам ја то.“ - рече она с очевидним задо 
 је гледао Маврикија, после се грохотом насмеја, погледа око себе и рече, као да се обраћао нек 
светлости...</p> <p>Врбавац се грохотом насмеја.{S} Смех је био усиљен.</p> <p>— Ха, ха; ха!{S} 
олазећи кући, он се још једном грохотом насмеја и подругљиво рече капетану:</p> <p>- И ти г. ка 
 зашто, молим те?</p> <p>Лепша се горко насмеја. — Зашто!{S} И ти још питаш зашто!{S} За то, шт 
ога „Дневника.“</p> <p>Ђенерал се горко насмеја — Пала ми била на ум луда мисао да водим дневни 
нило на сељака.{S} Он се, дакле, слатко насмеја и понова весело упита сељака да му каже откуда  
ун Црнојевић?</p> <p>Враничић се слатко насмеја.{S} И он се није ни мало претварао.{S} Њему је  
овориш на памет.</p> <p>Кнез се Мутимир насмеја. — То је сад нов начин доказивања.{S} По правил 
е.{S} Он је видео како се кнез грохотом насмејао његовом паду.{S} Кмет је сматрао да после ове  
ичном блату, и он се често и сам слатко насмејао каквој згодној досетци сокачкој избаченој на к 
p>Обадва костура крај кнеза грохотом се насмејаше, а овај смех дерао је бедном Мутимиру кроз са 
а, час се кељио и покушавао да се и сам насмеје, кад чује како се други горе у зачељу гласно см 
ушкима и обрве и бркови.</p> <p>Ката се насмеши.{S} Она се у тај мах сетила једног Црногорца, с 
нерал издиже стиснуту, расечену песницу наспрам себе, па, с чудним, подругљивим, лудачким осмех 
ци.{S} Осећао се као Арављанин, који се насркао хашиша, извалио се на врелу мраморну плочу у жа 
Прича се о вуку да на човека никад неће насрнути кад је сит, и то је сушта истина.</p> <p>Код љ 
е, зубима да га растргне и шакама да се насрче његове крви.{S} У том тренутку, у њему се бејаше 
у (вароши<ref target="#SRP18892_N1" />) наста огромна забуна.{S} Све живо излете на улице.{S} Н 
чи, кад се из даљине чу пуцањ пушке.{S} Наста кратка почивка, па пукоше још две пушке, пукоше у 
осети да се гроб страховито потресе.{S} Наста урнебес, у коме се дуго није могло ништа разабрат 
ем по кола, па да вас вратим у двор.{S} Наста питање ко да иде за кола.{S} Не наводећи разлоге  
азливало се и по целом осталом телу.{S} Наста кратко ћутање.{S} Враничић продужи, онако исто по 
а, бленући запрепашћено.{S} Међу женама наста вриска.{S} Коњаник одјури даље као муња, и послед 
и непозната жена <pb n="57" /> у колима наста нема тишина.{S} Јела се по кад кад само стресала, 
ко 2 часа по подне у овоме мору од људи наста кретање.{S} Из дворца се појави мртво <pb n="358" 
ра!{S} Живео!“</p> <p>Кад се и то сврши наста кратко ћутање.{S} Оно би се јамачно претворило и  
је био у сред чела.</p> <p>Међу потером наста забуна и страх, али командир брзо дотрча и нареди 
тихој ноћи, изгубише се у даљини и опет наста нема тишина.</p> <p>Из чамца се опет понови звижд 
 филозофским разговорима, у горњем челу наста читав урнебес.{S} Кнез беше устао с чашом у руци  
<p>После ових одсудних речи ђенералових наста мучно ћутање.{S} Ђенерал се врати дивану, седе, о 
он дуге вожње, кола стадоше.{S} Око њих наста неко шушкање и ја осетих како ме неко узе, пребац 
љивим осмејком и климањем главе.</p> <p>Наста мала почивка; Врбавац је ходао, само се чула шкри 
т и своју срећу, сав живот свој.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Кнез је стајао наслоњен на зид, 
ни оволико да учини, док њу не упита, — настави госпа живо, — на она мисли да је тако и код мен 
 Растислав.</p> <p>— Да, да, разумем, — настави Врбавац подругљиво, то је све из превелике љуба 
алећи цигару за цигаром.</p> <p>— Јес — настави ђенерал — ја сам те хтео убити.{S} Отров сам из 
 као глумци одиграли један дирљив акт — настави ђенерал с горким осмехом — Али шта ме се то тич 
 узеше још више смејати.</p> <p>Петрија настави:</p> <p>— Кад сутра дан, а Петра вози ли вози!{ 
ео скинути с образа некакву паучину, па настави одлучно.</p> <p>- Ту се нема шта философисати!{ 
<p>И пуковник развуче усне.</p> <p>Ката настави:</p> <pb n="128" /> <p>— Ја вам опет понављам;  
свака друга пропаст! — рече Боја, после настави брзо.</p> <p>— Но ствар није за чекање, господи 
ударајући гласом на последњу реч; после настави тихо — Добро, кад би баш и била код кнеза, па ш 
 да се предомишљала шта ће рећи, за тим настави живо:</p> <pb n="372" /> <p>— Ах, да!{S} Прво и 
нез поћута мало после ових речи; за тим настави, не отварајући склопљене очи:</p> <p>- Кад се п 
 саслушао мирно и равнодушно.{S} За тим настави, осврнув се Ратку:</p> <p>— Чујеш, звао сам те  
удила доводи — рече г. маркиз, а за тим настави: — Довде ми је, ето, цела ствар јасна, и да је  
уповано — рече Растислав.</p> <p>За тим настави, гледајући у госпођу: — Али, збиља, откуда ти а 
 он куцну Паву прстом по челу.{S} Затим настави:</p> <p>— Као но ти лијепа ружица у ђул-башћи,  
јући даље отоич започету мисао, он живо настави:</p> <p>— Јес, не од ваше, већ ја нећу да живим 
с очевидном равнодушношћу.</p> <p>Ратко настави.</p> <p>— Најпосле ни то све још им није било д 
лаву, опет опусти руке малаксало и тихо настави:</p> <p>— Јес, да ли ћеш бити срећан?!{S} То је 
што у истини било, као што није! — опет настави доктор.</p> <p>- Ама шта у милости, господине!{ 
p> <p>Боја се загрцну, али он брзо опет настави. — Ја не знам, рече он хватајући се оберучке за 
{S} Али кнежево и Зарево чуђење тек сад настаде.{S} Они чуше тако исто кретање и у другом сусед 
вору....</p> <p>Тек сад у Јелиној глави настаде права збрка.</p> <p>— Дакле у двору!{S} Па ко ј 
 је оно што свет није разумевао.</p> <p>Настаде жагор, узајамно запиткивање, узајамно чуђење, н 
ика.{S} Но право изненађење тек је сада настајало.{S} Наскоро на сред дворане био је намештен в 
 дајући знак радницима да је поноћ и да настаје смена.</p> <p>Младићи поскакаше иза стола. „Хај 
ако у игри пада одозго на њега.{S} Онда настаје стезање, дрпање, миловање, ваљање, превртање, д 
бину Ствар је пропала.{S} Питање је шта настаје сад?</p> <p>Кнез га пресече:</p> <p>- За вас, г 
же бити да је само рањен.{S} Но тек сад настаје забуна.{S} Откуда је настало ово узајамно убија 
на откуда је дошао. </p> <p>„Но тек сад настаје оно што је најважније и што нас овде интересује 
упита барон Жермини.</p> <p>— Сад тек и настаје оно што је најчудније, и што ме до лудила довод 
еколико тренутака, после чега неминовно настаје љубавно мажење, а све се завршује страсним, зан 
ле:</p> <p>„Ето, ми знамо да сад за нас настаје страшни суд!{S} Као рис разјарен, газда ће сад  
ољу, а сам уђе унутра.</p> <p>Ту је сад настала сцена вредна молерске кичице.{S} С револвером и 
сто пређашње бујности код њега сад беше настала нека смиреност, чисто нека малаксалост.{S} Он д 
 од које се брзо опоравила, код ње беше настала нека сетна немарност и неинтересовање, налик на 
оберучке за главу — не знам, или су ово настала последња времена, или сам ја луд, или ви нисте  
 преко главе млада кнежевина Балканија, настали големи политички обрти, те је један кнез био пр 
 за њом.{S} Све што је од тога тренутка настало, кнезу је доцније изгледало некако збрисано и н 
Но тек сад настаје забуна.{S} Откуда је настало ово узајамно убијање не објашњује ни једна стра 
тојали <pb n="482" /> међу нама? шта је настало по мом доласку у Балканију? јесу ли наше везе п 
су се могли кренути даље.{S} Али сад је настало питање куда ће?{S} Чича Милоја није било, а он  
ilestone unit="subSection" /> <p>Сад је настало спремање.{S} Мона је повраћала ред и спремала ш 
оаре о новом стању у Балканији, које је настало услед доласка старога кнеза Косанића.{S} Наравн 
 трећине цела Орловца.</p> <p>За тим је настало оно што у таквим приликама обично бива.{S} Музи 
ј, а после?...{S} Она није знала шта би настало после, али што је она јасно знала и целим бићем 
етар продужи:</p> <p>— Он што је за тим настало, оставило је само нејасну и збркану слику у мом 
ајмун окине пушку и пушка пукне, у соби настане прави пакао.{S} Од онога пуцња и силине свеће с 
ком по темену, — с тога те молим, жено, настани својски. —</p> <p>Но госпођа му недаде да доврш 
ући последње фигуре.</p> <p>После овога настао је подужи разговор у коме је махом говорио сам к 
 кад пише једном владару.</p> <p>Сад је настао дуг низ кошкања између Лепше, која је пошто-по т 
дима, слабинама и око срца.{S} После је настао читав низ операција којих се сад редом и не сећа 
 употребити као оруђе.</p> <p>За тим је настао разговор о покрету, који се опажа у омладини и к 
у дубок, мртвачки сан.</p> <p>За тим је настао формалан претрес собе.{S} Прво је претресен сам  
бље у планину, тим пре што је већ и дан настао, те би се на подножју <pb n="555" /> планинском  
о <pb n="537" /> мирно, сад на једанпут настао некакав неред, нека трка, хука; где где се чуло  
кнеза к себи и пољуби га у чело.</p> <p>Настаподуже ћутање.</p> <p>— Срдачно хвала — рече ђенер 
> <p>„Буди спреман.{S} Сваког часа може настати одсудан тренутак.{S} Све је спремљено.{S} Вреба 
мо и ту ваља хитати.{S} Ко зна шта може настати доцније, а ми ћемо имати још грдних мука с овим 
звој болести и страшан тренутак када ће настати криза.</p> <p>Али он је био човек тако крепке в 
ежева сазнавала је да ће с пунолетством настати големе промене; неко се од њих надао добитку, н 
 зване конзервативце, у чијем ће табору настати врење, које их може и на власт довести.{S} Кад  
ате, а?{S} Мислите није их било који су настојавали да се продужи тај обичај.{S} А, а?</p> <p>- 
 Зликовац је „сузбијен натраг“.</p> <p>„Настојавање власти да га ухвати, или убију, није, на жа 
с најопаснијим намерама“, али брижљивим настојавањем дотичних власти за то се благовремено дозн 
се та ствар једном уреди.{S} По његовом настојавању цареви најпосле доконају тако, да Балканијо 
ати неке дневнице, то је мајор Тоша сад настојавао да се те дневнице пребију за оне неисправне  
пасу, јер изгледа да су неки људи ноћас настрадали на Дунаву.{S} С реке се — вели — чуло запома 
 да му је свака ситница изазивала читав наступ смеха.{S} Нарочито му се чинила смешна реч „њока 
 омиљене лозе Црнојевића.</p> <p>Кнежев наступ срџбе беше за часак прешао у подругљиво презирањ 
 уз пут објасни јој да је ово само први наступ код ђенерала; да ће несвест проћи и ђенерал ће ј 
руго за њега био мрак.{S} Боловао је од наступа властољубља.</p> <p>Да је био мајстор био би ве 
ствује на нервну систему тако да у маху наступа укрућеност (парализа) у свима деловима тела; ми 
 љубави, у души бујна и ватрена младића наступају ненадне и чудне промене, којима би тешко и на 
е помаљати у неизвесним догађајима, што наступају, а над Звониградом, који мало час беше тако в 
о.{S} Место <hi>играчака</hi> почело је наступати <hi>забављање</hi>: место дрвених лутака поче 
о убише човека“.{S} За оном десеторицом наступаће и остала потера.</p> <p>Прва десеторица оду з 
 да је отрован, но да последице тровања наступе тек доцније — на то питање одговор би гласио ов 
ати све више и више, док једног дана не наступе зле последице тровања, смрт или тешка болест.</ 
вених и модрих колутова.</p> <p>У првим наступима прве истинске љубави, у души бујна и ватрена  
и.</p> <p>- А у ком би случају то могла наступити потреба, да гониш ово друштво?</p> <p>— У слу 
ање, а да се то одмах не позна по брзом наступу смрти и по начину, где се и како јављају болови 
ање народно није помогло — „света бара“ насута је и Орловац се тако морао лишити једне знаменит 
 мисли како да се издржи мучна борба за насушни хлеб.{S} Њему приступи један преобучен жандарм  
 скуван у сиротињским сузама.{S} На нож натакнуто срце само је обично парче меса.{S} Петак је н 
обијено двадесет нових дирека, а на њих натакнуто 20 нових вењера.</p> <p>Правдајући овај издат 
нисам могао ни писнути.{S} Одмах за тим натакоше ми на главу некакву кожну кесу, управо некакав 
елник ништа не одговори.{S} Чича Милоје натаче своје наочаре, узе писмо у руке, диже га према с 
а од извесне смрти, отео му из руке већ натегнуту чашу отрова, и, место благодарности, кнезу је 
S} Људи су се поздрављали, праштали се, натезали последњу оканицу „за срећна пута и срећна оста 
е више био вочиће да му пођу, зли да их натера да устану, не, они су лежали, а главе су им биле 
 n="26" /> се тако радо забављао, па га натерали да учи — он би срдито кроз плач протествовао:< 
аре их није могао добро чути.{S} Час је натицан кнезу на главу метални обруч, а лепа девојка тр 
хапсу....</p> <pb n="249" /> <p>Срдит и натмурен, газда Боја викну механџију да му плати.{S} Ме 
цу.{S} Он остаде хладан, озбиљен, скоро натмурен.{S} На кнежево показивање паса ништа не одгово 
в затвори врата за њом и врати се Ратку натмурен.</p> <p>— Не знам шта јој је данас — рече он к 
и момак.</p> <p>Стари чича Јова џоња ту натмурен, намргођен, мало погрбљен, руке метуо на леђа, 
та има у тим књигама? — упита Растислав натмурено.</p> <p>— Има то, понајвише хвале вас - одгов 
румом од Јеленика ишао је дуг ред кола, натоварених сеном, пењући се полако уз брдо.{S} Слабачк 
јпосле не дођоше и кола.{S} Помогну ми, натоварим вас на кола и донесем кући.</p> <p>— Бојећи с 
n="120" /> <p>— Хм, хм! да!{S} То ми је натоварио бригу на врат један пријатељ.{S} Њему то треб 
истрим капљицама рајске воде од живота, наточене на врелу што из сред раја извире.{S} Затим се  
ађевина.{S} На уласку блистао је овакав натпис:</p> <quote> <l>Ова света богомоља</l> <l>Објати 
е и кад буду људи.</l> </quote> <p>Овај натпис колико је значајан са своје поетске лепоте, толи 
школској згради био је такођер значајан натпис.</p> <quote> <l>Наука је света и велика стварка, 
е је то неуморно суделовало на стварању натписа.</p> <p>Али је за то и успех био сјајан.{S} Нис 
а, да је ко год зашао те покупио све те натписе.{S} Натписи су били и разнолики и многобројни,  
год зашао те покупио све те натписе.{S} Натписи су били и разнолики и многобројни, и то не само 
ст на Аја Софији!</p> <p>У опште ови су натписи сведочили да је грађанство било веома издашно у 
 кнез имао проћи: јавне зграде украшене натписима, а на њих се угледали и многи угледнији прива 
елу тајну архиву Врбавчеву.{S} По самим натписима, којима су били обележени поједини смотуљци,  
угледнији приватни домови.</p> <p>У тим натписима одано грађанство свију редова исказивало је с 
ка и револвера и једна записка с оваким натписом: „Магационару седмога кола да придружи осталој 
 опасности, а у природи ако нема ничега натприродног, а оно има доста још веома загонетних и не 
лу, њена хаљина запе о наслоњачу и трже натраг, кнез посрте и, заједно са својим драгим теретом 
 од куда му наде тај цвет.{S} Осврте се натраг, напред и нигде ништа.{S} Јавише му се свакојаке 
ежали, а главе су им биле тако заврнуте натраг, да од устајања није могло бити ни помена док се 
 у груди тако јако, да се старац устури натраг, простења, но опет се брзо поврати и седе, с ист 
ниградских.{S} Хтедох се одатле вратити натраг но у тај мах као да ме нешто изнутра копкаше:</p 
> су предузете, и Зликовац је „сузбијен натраг“.</p> <p>„Настојавање власти да га ухвати, или у 
ао, па после 2-3 дана макар опет утекао натраг.</p> <p>Чича Милоје није веровао начелнику; смат 
, после много година, стари кнез вратио натраг у отаџбину, мећу чиновницима, што дођоше да га п 
у, да официри из пратње не вратише свет натраг.{S} Кад кнез већ замаче, младеж се опет поче куп 
ви, он се чисто трже и страшљиво стукну натраг од слике.</p> <p>— Крв! — викну ђенерал — крв, а 
и да сручим у мој сандук, па онда потрч натраг моме кнежићу.{S} Сад му више не би ништа говорил 
така.</p> <p>— А шта би радио, да нешто натрапаш на <hi>Црнога</hi>?</p> <p>Сељак махну главом  
усти поуздане смрти, оно му данас овако натреса и овако му безобразно пуца под нос прстима.“</p 
штеним женама, што су се толико над њом натресале, а сад их, ево, где се ваљају по прашини у ко 
ротив мене од неко доба; шта сам вам ја натрунио?</p> <p>Растислав се чисто прену; он се на фот 
 митити).{S} Јадној удовици најлакше је натрунити, па се боји да јој не извуку какав реп, ако б 
а изађоше из шумарка, и, пошто су добро натукли шешире на очи, брао се изгубише у оближњој узбр 
о ни да пита каквих си начела, ни да ти натура некаква своја начела.{S} Но ако се он користи св 
својим фамилијарним понашањем управо се натурала да се с њим изједначи.{S} Пуковника је то вређ 
 се заостале порезе наплате од народа у натури, понајвише у храни и вариву, које би после потро 
уведе ово наплаћивање заостале порезе у натури.{S} Остали су на томе да саслушају мишљење тасто 
али.</p> <pb n="212" /> <p>Кнез се беше натурио за једном заиста дивном сељанком. (То је ваљда  
ви сељаци однети о њему сумњу у село, и натурити му узастопце какву потеру.</p> <p>Враничић је, 
 јамачно не зна француски, с тога узмем натуцати па прилично и успем да то исто поновим и на ба 
е удари малена господина по цилиндру, и натуче му га до ушију.</p> <p>Кнез се грохотом смејао.{ 
о своју велику косу.{S} На један пут он натуче шешир на главу и рече одсудно:</p> <p>— Разумем, 
одољуба, којој и сам политички припада, наћи својске потпоре.</p> <p>Док је Растислав у лепим,  
у?...</p> <p>Наравно да Пава није могла наћи кнезу никакве махне.</p> <p>А кад је већ тако, онд 
и, даће други.{S} Мислите неће се сутра наћи људи који ће рећи кнезу: узми нас за министре, па  
 сад лупа по њему, кушајући неће ли где наћи излаза.</p> <p>Тек после великих напора пође јој з 
жник.{S} Само се можда у Балканији може наћи људи којима је чак и то могло пасти на ум, да и та 
аде тамо где је играла коло; ту ћете је наћи.{S} Хајд сад.</p> <pb n="263" /> <p>Ово је било на 
 <p>Једнога је кнеза нестало, ваљало је наћи другог. „Краљ је мртав — живео краљ!“</p> <p>Оно п 
"554" /> планина па тек да се човек уме наћи у оном непрегледном сплету јаруга, дубодолина, кос 
Куда год задрете, памтите, да ћете мене наћи на путу!</p> <p>— Г. пуковниче, пазите шта радите, 
увише уским путањама; бој се да ћете се наћи једног дана у ћорсокаку, из кога више нема изласка 
ће се ширити и даље.{S} Балканија ће се наћи усред тих интрига.{S} Уз обичне домаће интриге, пр 
.</p> <p>Још су се договорили где ће се наћи на Дунаву ако се случајно раздвоје.</p> <p>Ствар ј 
> <p>— Скините ону слику, испод ње ћете наћи малу кључаницу, завуците у њу кључ, ту ћете наћи т 
 кључаницу, завуците у њу кључ, ту ћете наћи тајан гвоздени долап, а у њему...</p> <p>Кнез се о 
реба верна служба, нигде је боље нећете наћи.</p> <p>— То се и ја надам....</p> <p>Пуковник зас 
за које се данас зна, па ипак ту нећете наћи оне страховите отрове, којима су се служили чувени 
а својих предака и т. д., нада се да ће наћи код народа потпоре, одушевљења и т. д., и т. д...< 
е даље вајкајући се и псујући где ди ће наћи жељени лов, чија је кожа тако скупоцена.</p> <p>Ка 
 његове лозе, и да он у њима никад неће наћи искрених саветника и пријатеља.{S} Ако му сад ласк 
челства, пошто удобније куће нису могли наћи у целом граду.{S} Растислав тек беше ушао у своју  
пропала, нигде им трага не могоше Турци наћи.{S} Многи су од њих тако пролазили.{S} Тако смо се 
сеца у напред.{S} Али можда би се могао наћи други излаз.{S} Како би било да покушају они преко 
, он је обасу пољупцима којима је тешко наћи права имена.{S} То нису били врели пољупци, но уси 
о паса.</p> <p>— Ја ћу ти писати, ја ћу наћи начина да будемо у непрекидној вези.{S} Ми се мора 
 тебе, обична динаруша!{S} Таквих можеш наћи на сваки прст по две.{S} Лак је то еспап који се ц 
Е, добро, дед види!{S} Да видим шта ћеш наћи тако особито!{S} Он рече да је то давнашња слика ј 
оја је будућност осигурана.{S} Мене ћеш наћи доле на басамацима.{S} Ја ћу ту чекати твој извешт 
 ни сте највештији људи у Балканији.{S} Наћиће се и других који хоће да се користе кнезом.{S} С 
о и скреса га.{S} Мати се поведе и паде наузнако.{S} Престрављена, она, Каја, бежи шумовитом ни 
листиће и затвара њедра своја.{S} То је наук и за велика човјека.{S} Научи од цвијећа како ћеш  
 дошо кнеже, тако скупа кличу.</l> <l>А наука њима све разиграва груди,</l> <l>Да свог кнеза љу 
 <pb n="96" /> <p>„Данас постоји читава наука о отровима — <hi>Токсикологија</hi>. — Ту су опис 
 на Истоку има и данас, но наша модерна наука не зна за њих.</p> <pb n="101" /> <p>„Истина, и к 
 грозан и ужасан начин — не зна данашња наука о отровима, ма да је несумњиво да их је било и да 
а био је кнежев бив. професор природних наука, уважена старина, у целој земљи поштовани и у нау 
такођер значајан натпис.</p> <quote> <l>Наука је света и велика стварка,</l> <l>С тога ова шкод 
 што би у њему имао исправити.{S} Лажне науке уче да један човек не може у исто доба бити и доб 
еван човек!...{S} О! п.... ја на његову науку, кад он учи једну оваку вашљивицу да не слуша сво 
а је имао своју службу, свој чин, своју науку, имао је своју памет и своју савест и он је свим  
 га) да те своје мађије негују као неку науку и крију је од света <pb n="631" /> као највећу та 
p>Жика се одмах досети јаду.{S} Паде му наум како су се Турци у рату служили псима као извидниц 
 да владу преда консервативцима.</p> <p>Наумни да се пошто по то дочепају власти, конзервативци 
 главу.{S} То се противи целој данашњој науци.{S} Шта би онда било с постављеним законима приро 
тва, каква нема ни један од данашњих, у науци познатих отрова.</p> <pb n="97" /> <p>„Има поузда 
 објашњених ствари.{S} И поред све вике научара, поред свију њиних заклетава и уверавања, још н 
 гадан изгледа са овом својом, на памет наученим улогом, коју су му други метули у уста.</p> <p 
есто и од стоке по нешто <pb n="119" /> научи.{S} Кад би пошао за волом кад пасе, па гледао сам 
.{S} То је наук и за велика човјека.{S} Научи од цвијећа како ћеш чувати чистоту њедара своијех 
, милостиви господине, жив човек свашта научи; човек често и од стоке по нешто <pb n="119" /> н 
ене на првом кораку срета издаја, да ме научи ценити верност по њеној истинској вредности!{S} М 
ам сада на ствар?{S} Туђим, је л те?{S} Научили ме, је л те?{S} Улили ми?{S} Па, лепо!{S} Кад с 
окружни у Звониграду и много су што шта научили.{S} Дању су одлазили Кугићу по дужности, а ноћу 
кој кући, у сред Балканије.{S} Које где научио нешто мало књиге, колико тек да се потпише.{S} П 
ref target="#SRP18892_N11" /> зло те је научио, ко те је учио да багателишеш народ и да потцењу 
олико чекао и трпио, камо ли он, што је научио да куд он оком, туда други скоком.{S} А и што би 
на кутији.{S} Сељак рече да је у војски научио нешто мало читати, па сад гледа да ли може позна 
ора.{S} Ту, у Балканији, он је први пут научио да воле њене бистре потоке, њене китњасте гајеве 
с кнезом тако поступате.{S} Место да га научите да као кнез разумева државне послове и да их му 
да имате једнога свог господара и да се научите вршити његове заповести.{S} Та ви сте то пре та 
ем.{S} Тек тада ако би их ми жене могле научити реду и уредности — примети госпођа професорка с 
љана човека, који би га могао што добро научити — рече госпођа с пуно учешћа.</p> <p>— То му је 
Не знам још добро балкански, али учићу, научићу се.... други пут, немојте сад да ме поправљате  
олико је још више важан са свог дубоког научно-философског садржаја.</p> <pb n="169" /> <p>Чак  
 је интересна и ваљало би је брижљиво и научно испитати.</p> <p>— Да, рече доктор, могуће је да 
на старина, у целој земљи поштовани и у научном свету далеко чувени ботаничар доктор Павчић, а  
министар Растислав.</p> <p>Пошто се сит находао, он извади сахат и загледа га.{S} Било је близу 
ир целе кнежевине, тај човек сам главом находи се у редовима завереника и бунтовника.{S} Но пра 
ов сам изабрао и с тога, што је, по мом нахођењу, од њега најлакша смрт...{S} А ту лакост ја ћу 
 су пушчане речи.{S} Кад се ко куршумом нахрани, онда је увек сит!{S} Власт је то исто што и сл 
ична струја.{S} Бојећи се да вам што не нахуди, ја хтедох у два маха дигнути оне жице, али ме ц 
е у Француској једва понела цела велика нација, француска, а коју је у Балканији на своја плећа 
 их на заједничку борбу за ослобођење и нацијонално јединство.{S} Сад је и с тим страховањем св 
 уверење, већ политичка исвест, управо „национално „вјерују“ целога једног народа.“</p> <p>Кнез 
тије.{S} На заклопцу ове кутије била је нацртана мртвачка глава.{S} Кнез узе ову кутију и отвор 
ила жива пред очима, да ју је доцније и нацртао, те то још и сад чува као успомену.</p> <p>Још  
 Господару, ја сам, молим покорно, овде началник....</p> <p>Вујадин немаде кад довршити, неко г 
ујући Јелу за главу, он се беше жестоко начапарио на некакву њену иглу у глави.{S} Игла се беше 
а данас обожава г. Растислава, и његова начела, и његовога пашанца, и све што се његовим назвал 
и начела, ни да ти натура некаква своја начела.{S} Но ако се он користи својим положајем и злоу 
p>Бадава, главно је кад човек има своја начела! — заврши Пола говор.{S} Док је Пола овако транџ 
ржавну службу, или допустити да те због начела из државне службе истерају —- то је по мојој пам 
ише мудра и практична да би се још због начела и политичких праваца с киме слагала или свађала. 
 ни речи о неком напуштању службе у име начела....</p> <p>Ратко се склони да момци пронесу пуне 
ног, он нема право ни да пита каквих си начела, ни да ти натура некаква своја начела.{S} Но ако 
литичка странка немају програма, немају начела и ради очувања власти пристајаће на много што шт 
че били вољни да се јавно одрекну свију начела и ако хоћете и целе прошлости своје, охрабрени п 
 а он богме и оставку да да, али својих начела да се не одриче и да не крије шта је. — Ратка је 
 тиме и одликовао од осталих политичких начела, што није тражио никаквих жртава, никаквих напор 
рење о изврсности либералних политичких начела, за која је и мало час ломила против конзерватив 
као министар радио на ширењу друштвених начела, а поглавито на остварењу једне од главних тачак 
тву с људима који ни по годинама, ни по начелима нису ни у колико његова прилика.</p> <p>То је  
остала свита.</p> <p>Чим се кнез указа, начелник Вујадин окрете се свету, и, машући обадвема ру 
.... „намесити свету колача“... „прота, начелник, и они би“..</p> <pb n="262" /> <p>Овде Боја п 
је после те строге министарске наредбе, начелник дозна да је некаква издајничка рука направила  
ише би било.“</p> <p>Кад поново седоше, начелник Вујадин опет баци поглед у даљину; редови коња 
едбу, која се чак у ходнику могла чути, начелник се једва сети, да се окрене кнезу лицем, а дот 
па „г. начелник, шта вам је ово? па, г. начелник, како вам је оно! па г. начелник, има те ли то 
 достојно преставио свештенички чин, г. начелник пређе на просветну струку:</p> <p>— Оно је г.  
та задовољан и вели ми: „врло добро, г. начелник, томе сам се од вас и надао.“</p> <p>Истина, м 
слом“ у источне крајеве Балканије, а г. начелник извести г. Ратка о успеху и остане да чека леп 
па, г. начелник, како вам је оно! па г. начелник, има те ли то и то? па г. начелник...{S} Море! 
а г. начелник, има те ли то и то? па г. начелник...{S} Море! шта ме није питао.{S} А ја све по  
ар“ мора да је била веома важна, кад г. начелник, код толика посла његова, не <pb n="637" /> да 
рим бакшишом.</p> <p>Одмах сутра дан г. начелник призове к себи старог орловачког грађанина и д 
ду намеснике у свом кабинету.</p> <p>Г. начелник се дубоко поклони, изговорив ове речи.</p> <p> 
лацу.{S} Извео <pb n="199" /> ме па „г. начелник, шта вам је ово? па, г. начелник, како вам је  
ликама, може бити од некога значаја.{S} Начелник Врбавац хтео је да се обезбеди за сваки случај 
о случајно, премећући своје хартије.{S} Начелник почасти непознатог поштоношу и отпусти га с до 
јживље претресају политичке прилике.{S} Начелник се постарао да у то друштво уведе једнога свог 
</p> <p>Саслушање није дуго трајало.{S} Начелник прими чича Милоја лепо, рече му да седне и сам 
еде Црнојевића?{S} Где да га доведе?{S} Начелник му објасни.{S} У опште да га <pb n="639" /> пр 
окрете се на једаред Вујадину:</p> <p>— Начелник, тешка дужност! — рече г. прота.</p> <p>— И ве 
 ову доставу тадашњи капетан, а садашња начелник, Вујадин повукао је грдну вуру и у мало није ч 
опа.</p> <p>— Па? шта ћемо сад? — упита начелник после подужа ћутања.</p> <p>— Ако ти знаш какв 
>— Заповеда ли што г. намесник? — упита начелник услужно, после кратка ћутања.</p> <p>- Има ли  
.{S} Ни Ратко у Звониграду, на ни његов начелник у Орловцу, није могао желити да Перун Црнојеви 
елнику и упита га:</p> <p>— Ви сте овде начелник? и љубазно проговори с њим неколико речи.{S} У 
ј мах на вратима се зачу куцање.{S} Уђе начелник мин. спољ. послова.</p> <p>— Њ. Височанство ја 
о мисли начелникове (а ко зна, можда је начелник и гласно изговорио ово што мисли) окрете се на 
зора над овом двојицом.</p> <p>Други је начелник извештавао да у његовом месту неколико угледни 
алуђерче удари у инћар.</p> <p>Један је начелник извештавао како су у његовом округу сељаци при 
аш да беше то узео ко други — вајкао се начелник,</p> <p>— Ништа, ништа, — рече Растислав и окр 
ригу о толиком народу.</p> <p>Док су се начелник и прота бавили оваквим филозофским разговорима 
 чича Милоје.</p> <p>- То ти је! - рече начелник равнодушно.{S} - У осталом ти не мораш њега ув 
 овакав разговор.</p> <p>— Знам! — рече начелник!</p> <p>— Па помажи, ако знаш шта је Бог и шта 
> <p>— У реду је, молим покорно, — рече начелник и рашири обадве руке, показујући збор. — Ето,  
p>После подужег разговора чича Милоје и начелник погоде се.{S} Три дана доцније чича Милоје отп 
 о свему шта се десило на левом крилу и начелник је наредио да се још те ноћи дигне десетак нов 
 сваком кораку.</p> <p>— Хоће! — понови начелник истим тоном.</p> <p>Писмо је било Милојево, уп 
ез мига самога команданта.</p> <p>Други начелник опет јављао је, да су калуђери једнога подручн 
и му стидно и зацрвени се.</p> <p>Други начелник — он је опет био један од најстаријих у овоме  
да је <pb n="177" /> био још тек срески начелник, управо био је писар, па само заступао среског 
осле две недеље орловачки и покрајински начелник и сви њихови подручни чиновници били су унапре 
subSection" /> <p>Сутра дан покрајински начелник отправио је г. министру шифровану депешу велик 
а и чиновника.{S} Ту је био и орловачки начелник Вујадин.{S} Он је седео у средини совре и свој 
stone unit="subSection" /> <p>Орловачки начелник Врбавац (рођени брат пок. ђенерала Врбавца) би 
Све је ово било и важно и значајно, али начелник орловачки, он сам за себе, представљао је чита 
 крали људи барут да га продају.{S} Али начелник је указао на блиске везе између главнога кривц 
братити.{S} И ако је овде био и окружни начелник, и капетан, доктор се обрати месном среском пи 
 је орловачки кмет, а орловачки окружни начелник морао је узети на се улогу домаћина, њему је п 
аз</hi>“.</p> <p>- На служби — одговори начелник учтиво.</p> <p>— Шта је господару?...</p> <p>П 
 — Пропао сам!</p> <p>- Јеси — одговори начелник хладно.</p> <p>Старац дубоко уздахну: — Не мар 
 с нагласком.</p> <p>— О, не — прихвати начелник.</p> <pb n="94" /> <p>— Не бих хтео да га узне 
о је да је ово само намама.{S} Међу тим начелник је говорио оно што мисли.{S} Ни Ратко у Звониг 
ори и обавештаји.“</p> <p>У томе смислу начелник министарства имао је да састави писмо за све о 
у на телеграфским жицама преко којих су начелник и министар стојали у вези, и тако је могао бит 
е били песму свршили.{S} Куцну се и наш начелник Вујадин и истресе двадесету чашу.{S} Бар он ре 
<p>- Само ако није каква меница!</p> <p>Начелник ништа не одговори.{S} Чича Милоје натаче своје 
то рећи што не може да изговори.</p> <p>Начелник се побоја да старца не удари капља, скочи и до 
лађи ађутант упаде у дворану и упита г. начелника, је ли све у реду, јер ће господар одмах доћи 
 том писму било је друго писмо, које г. начелника јако обрадова, а о коме је Ратко писао да га  
е био чуо како се за његовим леђима два начелника разговарају, да ли је боље очувати свој чинов 
/> се ништа више није окретало и нашега начелника опет поче обузимати некакав сладуњав осећај,  
они угледаше пред собом свога витешкога начелника како из све снаге измахује обадвема рукама и  
 ствар била важна и тицала се само тога начелника, час у гомилицама, ако је ствар била од општи 
не треба жалити.{S} Вас два три суседна начелника узећете га у своје руке, сваки од вас послаће 
већ се унапред знало да су два „дотична начелника“ извела велики број угледних домаћина да доче 
 био је писар, па само заступао среског начелника.{S} У том истом месту био је некакав учитељ ц 
оме гласио службени извештај орловачког начелника, извештај, који је као ствар, од голема знача 
ије прошло ни десетак дана, а од једног начелника с југозападне међе стиже телеграфски извештај 
је трагове.</p> <p>На случај да који од начелника буде уклоњен, а на његово место нови министар 
о одрже поља и берићет.</p> <p>Један од начелника, у чијем су подручју биле војене барутане, ух 
ми за народни устанак.“</p> <p>Један од начелника из источних крајева јављао је, да његовим окр 
це око кога се окретао сав овај свет од начелника.</p> <p>Четири пуна дана бавили су се окружни 
од кнеза створе тако уверење дужност је начелника, и они то могу постићи својим вешто смишљеним 
 под морање...</p> <p>Растислав пресече начелника, бојећи се да овај не исприча још вешто лепше 
то не ћу умети.</p> <p>Растислав повуче начелника за рукав.</p> <p>— Ево, почните одавде — Он п 
тови и командири још су синоћ известили начелника (који је био на десном крилу потере) о свему  
. прота, што је седео с десне стране до начелника Вујадина, као да је неким „наитијем“ прозрео  
њих, до јуче његових, а данас Кугићевих начелника. — Он сматра да су то и јуче и данас били и о 
атно дирнуло.</p> <p>Један од најмлађих начелника чисто се трже кад кукавица узе кукати, виде д 
ати у Звониград.</p> <p>У опште за њих, начелнике либералне, отварало се сад широко поље рада,  
pb n="565" /> послова спасти на окружне начелнике, и како они буду вршили те послове, тако ће и 
имао је да састави писмо за све окружне начелнике.{S} Десетак дана доцније Звониград је био пун 
них,“ као што скраћено титулишу окружне начелнике.</p> <p>Но ова прилика веома је добро дошла и 
ређати....</p> <pb n="564" /> <p>Видећи начелнике како су се запетљали, Ратко им примети, да је 
заглаба палац у уста, дуго је посматрао начелнике, како седе непомично на својим столицама у на 
е Врбавцу хладно и учтиво и пође.{S} На начелников поклон одговори му тихо — „збогом“ и изађе.< 
p>Чича Милоје није одмах разумео захтев начелников.{S} Како да доведе Црнојевића?{S} Где да га  
 је и бало.</p> <p>Г. прота саслушао је начелников говор с пажњом, потврђујући да је све то так 
ене бечке словоливнице.{S} Али извештај начелников вели да је то тајна штампарија, и онда мора  
а најјаче се чула силна, крупна гласина начелникова, која се орила као труба на страшном суду:< 
ао да је неким „наитијем“ прозрео мисли начелникове (а ко зна, можда је начелник и гласно изгов 
 најбоље се види из неких места у писму начелниковом, упућеном министру.</p> <p>......„По вашој 
>Шта је чича Милоје имао с покрајинским начелником. као и то чиме су завршени ти њихни односи,  
је морао је доћи у додир с покрајинским начелником, и у неколико га посветити у своје послове,  
о поверљиво с <pb n="563" /> орловачким начелником, у чијем се округу за сад усредсређавао сав  
д видели какав је био кнежев састанак с начелником, и, колико се сећамо, међу њима нија се ништ 
"654" /> брижљиво оно што је уговорио с начелником Врбавцем.</p> <p>Шта је чича Милоје имао с п 
окретати све на лево, све на лево.{S} А начелнику Вујадину од некуда изненада паде на памет нек 
струци.{S} Једно јутро он предаде своме начелнику парче хартије, на коме је писало:</p> <p>„Жел 
кнез поправи ситуацију.{S} Он се окрете начелнику и упита га:</p> <p>— Ви сте овде начелник? и  
и дугим, значајним погледом, тако, да и начелнику паде у очи, да је између ове двојице било неш 
новом министру на подворење, орловачком начелнику дође једне вечери, у први сумрак, непознат чо 
натраг.</p> <p>Чича Милоје није веровао начелнику; сматрао је да је ово само намама.{S} Међу ти 
ску чичином, он напише два писма, једно начелнику краја, у који чича Милоје одлази, а друго гос 
ли се оно окреће?</p> <pb n="197" /> <p>Начелнику Вујадину учини се као да се на један пут поче 
 <p>„Хајд на лево, браца Стево!“</p> <p>Начелнику узеше мрдати усне и он би јамачно и продеклам 
, но ће доћи људи, људи, еј! секретари, начелници - ја теби кажем...{S} Зна Ката шта говори, мо 
уљи обадва ува, али у залуд му мука.{S} Начелници опазише да их министар слуша и ућуташе као за 
и су кукали, жалили се, протестовали, а начелници су у четири ока пред њима слегали раменима и  
> <p>Отац му одговори, да су то господа начелници.{S} Дете заглаба палац у уста, дуго је посмат 
но куцкање чаша.{S} Ратко даде пример и начелници су један по један прилазили столу и сами се с 
им упита оца:</p> <p>- Зашто, тата, ови начелници стоје овде у реду као оно војници, кад их бра 
S} Тај прелазак удесили су сами Раткови начелници; удесили га да покажу како је Кугић немоћан д 
 по повратку из Звониграда, куда су сви начелници ишли новом министру на подворење, орловачком  
 је мало за тим и удавила.</p> <p>Многи начелници поустајаше на ову причу и узеше загледати ста 
ештавао кнеза о свему што су му јављали начелници из унутрашњости, а што би се тицало тугаљива  
атково, а тако су ствар схватали и сами начелници.</p> <p>Исток је већ био почео најлак рудети  
нистру полиције — Ратку.{S} Сви окружни начелници били су управо створ његових руку.{S} Он их ј 
ама самима.{S} Ви сте данас сви окружни начелници, и колико вајде може бити од вас нашој странц 
су били сви на окупу и то махом окружни начелници, тек по где где прешарани по каквим помотњико 
зноликим приликама у којима су поједини начелници имали да се крећу.{S} Но опет за то сви ти са 
к је већ био почео најлак рудети кад су начелници, после дуга бдења, један по један почели изми 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Начелници су се повратили на своја места и последице њи 
ојединости није хтео ни улазити.</p> <p>Начелници су саслушали његов говор тако, као што побожн 
и практичари, ви људи из народа?</p> <p>Начелници промуцаше, да и они.... премда су у ствари љу 
..</p> <p>И људи су доиста промишљали: „Начелници су исти; пре нас од њих није ни глава заболел 
свршила, твој министар дели још награде начелницима који су били главни глумци у овој шаљивој и 
елим да се састанем с господом окружним начелницима.{S} Лични састанак много вреди.{S} У распис 
ужили.</p> <p>Ратко је сад разговарао с начелницима оделито, час појединце, ако је ствар била в 
лавом:</p> <p>— Доста, доста, хвала, г. начелниче — рече он.</p> <p>— Ама, ја рекох, нећу ја то 
</p> <pb n="182" /> <p>— Ово је све, г. начелниче, из вашега подручја.</p> <p>— Јесте, г. намес 
лав подругљиво.{S} Али ми би желели, г. начелниче, да нам кажете што изближе о овој господи, од 
 примети му:</p> <p>— Добро би било, г. начелниче, да нам представите мало ове људе, да знамо к 
је сад и нужно да сви они очувају своја начелничка места.{S} То је прва и најпреча потреба.{S}  
{S} Мутимир је читао пажљиво те саставе начелничке, који су понекад личили на читаве романе, и  
о своје „подручно грађанство“, а његове начелничке груди високо су се надимале под утегнутом на 
ови о неком потмулом врењу у народу.{S} Начелнички извештаји цртали су ситуацију као мрачну и р 
уди високо су се надимале под утегнутом начелничком униформом. — Сав овај свет, што се видео та 
е иде у главу, — поче опет Ратко.{S} За начело напустити државну службу, или допустити да те зб 
јој памети проста бесмислица.{S} Шта је начело?{S} План, мисао коју желимо остварити.{S} А шта  
илиновцу.{S} Одсели су у згради окружна начелства, пошто удобније куће нису могли наћи у целом  
о на против, рече понизно, како и он „у начелу дели све погледе кнежеве.“</p> <p>Кнез се опет в 
 око њега сав је био покривен целим тек начетим цигарама.</p> <p>Мутимир је горко пребацивао Ра 
пне државне послове.{S} Сем тога, такав начин кнежева живовања има још и друге своје добре стра 
нез се Мутимир насмеја. — То је сад нов начин доказивања.{S} По правилу ред би био, да они чим  
у му севале од љутине.</p> <p>— То није начин!{S} Тим средствима није ни један владар помогао с 
ислав га пресече.</p> <p>— Да! „то није начин.“ А шта ја друго говорим!{S} Дужности једнога вла 
а вам чиним милост остављам да изберете начин како ћете умрети.{S} А само су два начина: или да 
 страше се да задају себи смрт на други начин.</p> <p>„Ту је довољно да се добро запуше сви отв 
ли и све осећаје његове, а то је једини начин да на миру остави крупне државне послове.{S} Сем  
гао ухватити никаква смисла.{S} На исти начин одговори и особа с поља.{S} Тако се између ње и м 
о!{S} Зар твоји претци нису на тај исти начин дошли на престо, зар пут, којим је корачала твоја 
ити на руци једноме трговцу.{S} На, тај начин таст је умножавао не само капитале својих зетова, 
ти, и врши сав овај притисак.{S} На тај начин, место да је оно чиме се хвали: спаситељ и одбран 
аже где му је ћерка.{S} Једва се на тај начин ствар мало утишала.{S} Беше пришао и доктор, да и 
з његовога питања и пристанка, и на тај начин навлаче га да уништи устав и да изврши државни уд 
морној плочи и да окуша, може ли на тај начин прочитати читаво име покојниково, који под овим к 
 бујна раса, топла крв, а поглавито сам начин живљења но селима, сама природа; куд год се окрен 
о има их и који дејствују само на један начин.</p> <p>„Тако, на прилику, змијин отров (виперин) 
шњавао својим присуством, он, на згодан начин, деликатном предусретљивошћу сам понуди кнеза да  
тако поступно и на тако грозан и ужасан начин — не зна данашња наука о отровима, ма да је несум 
ачин како ћете умрети.{S} А само су два начина: или да попијете отров, који сте за мене спремил 
ја с места.</p> <p>— Дакле нема никаква начина да се ствар измени или бар одложи?</p> <p>— Ника 
а.</p> <p>— Ја ћу ти писати, ја ћу наћи начина да будемо у непрекидној вези.{S} Ми се морамо ви 
ковника је то вређало, али он није имао начина да то избегне.{S} Мањ да је најури.{S} Али сад ј 
ваш испит.{S} Али има ту стотина других начина да се њиме послуже, и да га злоупотребе приватни 
стом врх од носа и диже га у вис, те га начини још прћавијим но што је.</p> <p>— Ене — рече она 
вој понос) — рече кнез и покупи ноге да начини пролаз слузи, који у тај мах приђе с кавом.{S} М 
га, па се онда стара, да од тога човека начини своје оруђе.{S} Он да смишља, <pb n="337" /> а о 
 сеоска пијаница, и како дође, он одмах начини ларму да сви у њега погледаше.</p> <p>Држећи се  
дима по сред најбољих ливада и орница и начинио им грдне штете.{S} Ова ситна запиткивања и ово  
 у ваше руке мек као восак, нисте могли начинити добра човека.... молим те, зете, помогли ми <p 
 болестан!{S} Још ћете ме ваљда и лудим начинити! — рече кнез спуштеним, куд и камо блажим глас 
ичати, јер богати и велики, они ће и њу начинити великом.</p> <pb n="570" /> <p>Ратко застаде.{ 
ума, сва је по лицу и телу најгрознијим начином изсечена неким оштрим оруђем.</p> <p>„Тако се д 
да се кнез узјогуни, па не хтедне лепим начином вратити дуг.{S} За тај случај веома би незгодно 
врати ми пажњу на то, како већ по самом начину, на која сам амо доведен, могу видети, <pb n="48 
ах не позна по брзом наступу смрти и по начину, где се и како јављају болови.</p> <p>„Међу тим  
и му официрске хаљине, нарочито за њега начињене, па га посадили са собом за сто, да изненаде и 
 за љубав Мони.{S} Међутим Мона је била начисто да долазак Лепшин у њену кућу значи предаја кне 
аван послужавник од кинеског порцулана, начичкан мајушним шољама, а други у свакој руци по једа 
. — Какво безумље! — Заре се није могао начудити како њему не паде на ум да одврати кнеза од те 
овом господом.</p> <p>Ратко се окрете и начуљи обадва ува, али у залуд му мука.{S} Начелници оп 
је кривица била велика.{S} Ја сам нешто начуо.{S} То је било некакво тровање; потрована је, как 
 оборена у корист династије Црнојевића, наш јунак стекао је одмах пупо поверење нових власника, 
м.{S} Је ли, докторе, како ти оно рече: наш је народ у томе доста <hi>либералан</hi>.{S} Ја сам 
p>- Двоглави орлови.</p> <p>- Добро је; наш је човек — рече Жика после овога разговора и пође б 
ухо том кљусету, г. Маврикије?{S} А?{S} Наш Симон?{S} Мора бити он....{S} А погледај моје кљусе 
Ох, што се тога тиче — узе реч доктор — наш је свет веома.... како ћу рећи.... — <foreign xml:l 
мачку: ам! ам! ам! — да лају на њега, а наш мачак Срдан само их погледа, па тек зевне, испружи  
ишта.{S} Улица је била пуста и мирна, а наш незнани ноћник већ се беше склонио у оближњу капију 
аца није ту било, господару.</p> <p>— А наш силазак у Ташмаден?</p> <p>— Ми Ташмаден нисмо виде 
 својим песмама и изрекама, као што има наш народ.{S} Ја хоћу да чујем све.{S} Наредите, господ 
свима суседима својим.{S} Ма како да је наш свет сладострасан и склон да се заборави и изгуби у 
} Код нас се за образ гине!{S} Такав је наш адет! — одсече Боја.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr 
 је утољен, како веле, тек онда, кад је наш јунак био избијен (ударено му је 25 батина, казује  
прегледа све енжењерске радове, које је наш главни штаб спремио за утврђење међа.{S} То је лице 
еђу осталога, стојало и ово: „И тако је наш учитељ цело боговетно вече хвалио само <hi>екватор< 
јер још далеко тамо пред нама налази се наш Ханаан.{S} С тога напред, а прегаоцу бог даје махов 
— рече Белини.</p> <p>— Или је ваљада и наш момак био у дослуку и споразуму с тима зликовцима — 
одара, па још говорити, да сви ми, па и наш господар, нисмо ништа према том његовом хваљеном ек 
ма, што дођоше да га поздраве, био је и наш јунак.{S} Кад га стари кнез угледа, одмах га познад 
аније били песму свршили.{S} Куцну се и наш начелник Вујадин и истресе двадесету чашу.{S} Бар о 
е преварио чак и сам г. прота, па чак и наш г. Вујадин.{S} А што се већ тиче кметова, трговаца  
n="19" /> <p>У таком се стању налазио и наш јунак.{S} Он је личио на човека кога је ујео бесан  
покорно..</p> <p>Али излаза није било и наш бедни г. Вујадин отпоче своју улогу.{S} Он подиже о 
тислав махну главом.</p> <p>- Те ствари наш народ најтеже прашта.{S} Вашем деди опростио је и њ 
 је грешење лако и природно.{S} Па ипак наш народ стоји у томе куд и камо више над свима суседи 
ану, Ралека викну:</p> <p>- Како ко, ал наш газда Боја најбоље...{S} Родио лепу кћер, па му сад 
во неколико речи састоји се цео програм наш.{S} Власт кроз сва времена, власт под свима министр 
hi> и доказивао да смо сви ми, па и сам наш владалац управо ништа спрам тог екватора.“</p> <p>„ 
 сам мислио да се разговарамо.{S} Један наш пријатељ бацио ми је пре десетак дана једну веома л 
живо урезали у мојој памети.{S} Зар сан наш силазак у Ташмаден!{S} Зар сан и мој министар г. Ку 
цу.{S} Ма како да је нејасан и критичан наш положај, ми ћемо напред, јер још далеко тамо пред н 
о но дете; тек деветнајеста година, као наш Никица.</p> <p>— Ама о коме ти то говориш, о кнезу, 
Мутимира да му да своју ћерку, али прво наш кнез да се потпише како прима швапску веру и како у 
а пазити.</p> <p>— Ето, тако је говорио наш кмет — рече сељак даље — па онда позва ћату да нам  
ући главом. — Мени је сасвим јасно како наш сељак гледа на те ствари.{S} Горега од себе гони и  
римети му:</p> <p>„И ми тако исто имамо наш део одговорности; ми смо влада — и ми смо такође по 
ама мојих предака, једном речи, као што наш народ вели, висим ли ја о свом пикљу или ме на овом 
де говорим, онда би био сан и цео живот наш, или би ја морао бити будала, која више не уме разл 
?{S} Вуци ми се испред очију“...</p> <p>Наш јунак побегне, али гнев старога кнеза био је утољен 
 и ту се заустави на преноћишту.</p> <p>Наш народ веома је згодно обележио, како има места куда 
меде Жикин поглед, који му је говорио: „наш човек“ с тога упита даље.</p> <p>— Какве нам гласе  
ошапута му: — И ако је негде задремала, наша срећа опет је још жива.</p> <p>Целу ноћ проведи су 
ога при поласку звизнем уговорени знак, наша коњичка стража притрчи и ја јој наредим да ухвате  
ците на комаде — али ми даље не можемо: наша малена снага исцрпена је.“ И слабачки вочићи доист 
а је наша сузеренка; султан је ваш цар; наша је дужност.... била... јес, дужност!{S} А најзад,  
 и попуни и у нашем програму за рад.{S} Наша одговорност пред историјом и пре је била велика, а 
ије била сенка, то је био жив човек.{S} Наша вребала загледаше га добро и познадоше у њему кнез 
овде, газде?{S} Каква девојка?</p> <p>— Наша девојка — одговорише Боја и Радован скоро у један  
се зна, и нека с колена на колено слава наша оде и до најдаљих потомака, да је славни град Орло 
оке.</p> <p>Ове ноћи, кад се дешава ова наша прича, пирлиторски кмет Тодорика беше рано легао.{ 
похитао да се сам одазовеш, бојим се да наша чедна Лепша не би тебе силовала!</p> <p>Мутимира к 
 је дакле нека мала вајна аристокрација наша.{S} Хтели би власт, да покажу како нису гори од св 
у преписци? каквог је карактера била та наша преписка, приватног или политичког? је ли Црнојеви 
мрла и да је ово само превара и срамота наша, да нам на престолу седи туђинско копиле.{S} Нова  
ва грмљавина то је радосна објава да је наша топла љубав и на небу примљена и записана међу нај 
ци..., и какав је то грех.{S} Турска је наша сузеренка; султан је ваш цар; наша је дужност....  
здравља ми!{S} Ето, кад оно лане долази наша Даринка из Звониграда.{S} Узмем је ја овако за обр 
р ви не осећате да је провиђење спојило наша срца?!{S} Па зар може слаба човечија снага да раск 
данас нигде нема!..{S} То је ваљда само наша балканиска брука!{S} И то коме подмећу шпијуне!{S} 
чима, то је опомена да што пре поновимо наша вечерња посела.{S} Ја мислим сад у четвртак.{S} А? 
 и јамачно их на Истоку има и данас, но наша модерна наука не зна за њих.</p> <pb n="101" /> <p 
 је скоро поноћ — рече он. — Ова је ноћ наша.{S} Ја те нећу пустити да одеш док се с тобом не р 
и обично не опажамо само с тога, што су наша чула за опажање још и сувише груба....</p> <p>— „К 
го трајати.{S} Кажем ти, ова је ноћ још наша.{S} Сутра ће већ почети надување у гуши и гушење.{ 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Наша два Француза још су дуго говорила о овој ствари, ц 
ирљивији и фантастичнији изглед.</p> <p>Наша три ноћника била су на уласку Ташмадена и ту заста 
не друге, да поседе, да се разговарају, нашале, да попију белу каву и да једна другој исповеди  
зу.</p> <p>— Она као да нешто слути.{S} Нашао сам је узнемирену, усплахирену — једва сам је скл 
ористила, кад се дала згодна прилика, а нашао се погодан муштерија?</p> <pb n="598" /> <p>— Кри 
адова, а о коме је Ратко писао да га је нашао случајно, премећући своје хартије.{S} Начелник по 
је било неугодно што се за ово путовање нашао Милоје, кад је био договор да дође са свим други  
 свију земаља, из свију народа, а то се нашао да не верујеш!{S} И шта смо ми, од најмањег до на 
жљиво их прочитао.{S} Ту је видео све и нашао све што га је могло интересовати код ове жене.{S} 
 да сте озбиљно болесни.{S} Дошао сам и нашао вас где спавате.{S} Скоро ће бити пуних 50 часова 
у у Звониград.</p> <p>Кугић би се зар и нашао како ће изаћи на крај с оваким извештајем, да је  
 се један угледан господин звониградски нашао на подозривом месту са својом рођеном госпођом.{S 
на га је мрзила као тиранина.{S} Ја сам нашао готову заверу.{S} Ја је нисам први створио.{S} Ка 
n="665" /> <p>За преноћиште Жика је био нашао згодно место у једном густишу, али ту им није бил 
ечи било доста.{S} Он је у њима већ био нашао кључ којим је могао отворити загонетку, откуда ов 
, образима Лепшиним, по којима за часак нашараше читав низ црвених и модрих колутова.</p> <p>У  
 а он нам рече:</p> <p>„Чујете ли људи, наше село до данас, богу хвала, никад ни у чему није би 
 они прокрхали.“ Но у тај мах он угледа наше путнике и не само што умуче но и стаде.{S} Заустав 
 до тога, господине.{S} Ми смо дошли за наше чељаде — рече Боја.</p> <p>— Нема, старче, овде ни 
 у ствари ће сви они служити интересима наше странке.{S} Нашим ће људима бити лепо и топло и ка 
и ко шта хоће, ја што знам, знам.{S} Од наше Повратнице нема лепша намастира па иди куд ти драг 
овина столећа, а крвави спор између две наше породице стоји на оном истом месту где је стајао о 
Бадава!{S} Нека говори ко шта хоће, ове наше јаузне дивна су ствар.{S} Права друштвена школа!{S 
 рећи онако у опште, и што вреди за све наше људе, то је да је сваком богом просто нека употреб 
рече Боја одсечно.</p> <p>— Јес, чељаде наше! — викну Радован.</p> <p>Доктор се згледа с дежурн 
 и у крви нашој, сипа своју јару у жиле наше, зажиже огањ у срцу нашем, огањ на коме кључају св 
ти у почаст химену, јер шта су најпосле наше свадбе, и све оне свечаности, које се том приликом 
може мирно спавати, докле год ја, ти, и наше друштво стојимо на челу власти, као бедеми његови. 
еко границе, наводећи као разлог, да би наше помагање устаничке нејачи Турска могла узети као п 
ало по мом доласку у Балканију? јесу ли наше везе продужене и после тога? јесмо ли стајали у пр 
а стране.{S} Ово је још више изненадило наше путнике.{S} Коме је могао требати овај прелаз у ов 
 њој читав свет животињица, — тако исто наше душевно око са несавршенства свога не опажа, не ос 
ен час кад си прешла овај праг и ушла у наше друштво.{S} Каквога витеза имаш!{S} Као јелен у го 
ипломацији <pb n="462" /> да се умеша у наше чисто унутрашње ствари.</p> <p>Они обећавају Турск 
Лепшо, предајем ти, ево, у аманет овога нашег најновијег роба.{S} Буди му милостивна — рече Мон 
едложити да те бирамо <pb n="454" /> за нашег почасног члана — смејала се Мона, тапшући кнеза п 
ста година, најлуђе доба!{S} Помисли на нашег Никицу.{S} Шта би од њега било да се овако нађе с 
<p>— А тога спаситеља, тога правога оца нашег народног васкрса твој је деда, кнеже, као каква к 
а данашњицу заслужио благодарност целог нашег клуба, и ја ћу колико данас предложити да те бира 
 дрскости.</p> <pb n="516" /> <p>„После нашег последњег разговора надам се, г. преседниче, да н 
м ћемо се миросати; ово ће бити знамење нашег јединства!</p> <pb n="613" /> <p>Још одмах, чим ј 
изрека која лепо карактерише ту особину нашег народа, где некакав Турчин вели једном нашем Балк 
оца екватора у нашој рођеног земљи, код нашега живога господара, па још говорити, да сви ми, па 
ај се свуд хвали, а ти знаш како је код нашега сиротног света.{S} Код нас бајаги газде, па пазе 
="198" /> се ништа више није окретало и нашега начелника опет поче обузимати некакав сладуњав о 
м друкчије.</p> <p>Аустрински цар нудио нашега кнеза Мутимира да му да своју ћерку, али прво на 
у, да познам госпођу лично, имао сам на нашем последњем, скромном дворском балу — рече кнез, пр 
 народа, где некакав Турчин вели једном нашем Балканцу: „Бен ага, сен ага — измећар јок! (Ја аг 
да се много што шта измени и попуни и у нашем програму за рад.{S} Наша одговорност пред историј 
{S} Бојим се бићеш сама!{S} Фалиће ти у нашем друштву.{S} Хајде прођи се ћорава посла, па ходи  
окичиној рекла је: „Од сад ћемо имати у нашем друштву једну нову чланицу.{S} Остала би и данас  
м грожђу, које оставља своју жеравицу у нашем вину, то исто сунце гаси своје пламене зраке и у  
ло сунце источно, које даје гавран боју нашем грожђу, које оставља своју жеравицу у нашем вину, 
ју јару у жиле наше, зажиже огањ у срцу нашем, огањ на коме кључају сви сокови организма, а на  
<p>Држећи се непрестано јужнога правца, наши путници путовали су тако неуморно цео дан....{S} З 
з одморка, по најгорем планинском путу, наши путници опет се нису осећали ни уморни, ни дремни; 
, који сте ви?</p> <p>Жика се одазва: — Наши смо!{S} Добри људи!{S} Ходите ближе на разговор!</ 
ад било већ неколико потерних ланаца, а наши бегунци налазили су се управо у средини између тих 
ена поља, тамо су путови, села, људи, а наши путници нису имали рачуна да се сретају с људима;  
е све.{S} А сад шта све треба чинити да наши људи увек очувају власт, при свима тим променама — 
да му ваља бита на опрезу.{S} Чим су се наши конзервативци овде нешто узврпољили, одмах је то ј 
свију тешкоћа.{S} Време и стрпљење биће наши савезници.</p> <p>На дворани шкрипнуше врата; Мона 
је њих највише интересовало.</p> <p>Ови наши незнани знанци били су окренути Дунаву и на ту стр 
стране пружала се недогледна раван, али наши путници нису смели силазити у њу и ако су је жудно 
ве узане природне путање, којом су ишли наши путници, није се дакле имало куд ни лево ни десно. 
 селе.{S} Међу нама што је људи сви смо наши, сви се у главу знамо, и од нас велика зијана не м 
ављајући праведној признателности свију наши саотечественика да оцене превелики губитак, који ј 
ноги пропланци у овим планинама.</p> <p>Наши путници изађоше на ову чистину и чисто одахнуше, ј 
и омчата као и ова с ове стране.</p> <p>Наши путници загазише у бујну густу траву, као да запли 
и метнућемо га међу нас двојицу у гроб; нашим рукама и ногама, од саме беле кости, тако ћемо га 
они служити интересима наше странке.{S} Нашим ће људима бити лепо и топло и кад су на влади и к 
} И каква ти чудовишта ми не хранимо за нашим рођеним столом; то је просто отров за децу!{S} И  
било доста да се у потлаченим крајевима нашим издржава неколико стотина народних школа.{S} Одре 
 каже све.{S} Тако ти јамачно бива и са нашим тајним седницама!{S} Помисли, ја тек синоћ у мрак 
 је и министар, он мора водити рачуна о нашим убеђењима.{S} И ми смо људи и равноправни грађани 
и положаји ваља да остају увек у рукама наших људи.{S} То ће нашој странци дати несумњиву прева 
бе ради.{S} Овај човек био је удаљен од наших бегунаца свега 10—15 корака.{S} Жика га је гледао 
е је друго помешано!{S} Бар тако је код наших Румуна у Балканији.{S} А, докторе, шта мислиш ти  
?{S} Бринемо се о побољшању пасмине код наших коња и говеда, и у нарочитим заводима држимо добр 
... као брата.{S} А и ја њу.{S} Шта ћу, нашла ми се жена и у нужди.{S} Није, здравља, ми, што в 
 њена суродица, сироче без оца и мајке; нашла се тако код ове бабетине и живела је код ње, раде 
 сама.{S} Она је била као омађијана.{S} Нашла се у голему чуду.{S} Као кроз неки мрак, долазило 
одвојиш.{S} Царева му ћерка не би махне нашла....{S} Обућиће те у свилу и кадиву; у злато ће те 
 другој, и трећој, и свакој, која би се нашла у сличној прилици.{S} И шта је то било тако необи 
 јутрос бламирала! у каквој сам се прпи нашла! — боже, да сам могла у земљу бих пропала.{S} Дош 
е само дала сву свадбену спрему, но јој нашла и красна младожењу; диван, млад, вредан трговац,  
 га виде у затвору после четири месеца, нашли су на њему још ону исту крваву кошуљу, у којој је 
S} Тек јутрос, кад се већ лепо свануло, нашли су га у порти код гробља.{S} Морали су звати из к 
и приликом неке сеоске литије од некуда нашли слику Црнојевића, окачили је о барјак па је тако  
ј, да су у његовом месту ноћни стражари нашли растурене по вароши писане пашквиле, у којима се  
оба онако чудно погледа.{S} Међер се то нашли пријатељи који се труде да унесу неповерење и инт 
е сами дошли; сами велите да сте јутрос нашли врата на спаваћој соби затворена изнутра, а велит 
 у седмом небу; обоје су веровала да су нашли <pb n="467" /> нешто „особито“, „ванредно“ ; обој 
а стизало, онака је и падао.{S} Неке су нашли чак у башти, пали, повраћали, па ту тако на гомил 
; парање је успешно извршено, лекари су нашли <pb n="357" /> задувану, болесну и рањаву гушу —  
дим образованијим људима, који су се ту нашли.</p> <p>Они су оцењивали девојачку лепоту, мерили 
на њега не гледају више као на дете.{S} Нашло се политичара чији се узвишени патријотски полет  
. Растислав успео је да ме надмудри.{S} Нашло се издајника и ствар је откривена.{S} Можда је у  
ва се чује неко запомагање, а одовуд на нашој обали указа се некаква велика ватра.</p> <p>Врани 
тају увек у рукама наших људи.{S} То ће нашој странци дати несумњиву превагу над свима другим с 
сунце гаси своје пламене зраке и у крви нашој, сипа своју јару у жиле наше, зажиже огањ у срцу  
елници, и колико вајде може бити од вас нашој странци, то ће показати најближа будућност, а ја  
ство хвалити туђега владаоца екватора у нашој рођеног земљи, код нашега живога господара, па јо 
ећа потреба, да се отресемо ове збрке у нашој новчаној системи.{S} Нашу су земљу преплавили сре 
зирима.{S} Ђенерал је био опасан такмац нашој династији.{S} Занесен безмерним властољубљем, он  
и још неке 2—3 девојке.{S} Више им нико нашта не умеле рећи.</p> <p>— Јамачно су горе код коња; 
ла и питала га на ухо: види ли то и то, нашто је он одговарао мрдањем главе.{S} Питања су била  
 ове збрке у нашој новчаној системи.{S} Нашу су земљу преплавили сребрни новци најгоре врсте.{S 
зда Милоје, ако бога знаш, и ко ти каза нашу лозинку? — питао је Жика зачуђено.</p> <p>— Све ће 
а туна...</p> <p>— Знамо, господине, на нашу несрећу, а боље би било да сам јутрос врат сломио  
<p>У овој госпи лако је било распознати нашу ранију познаницу, госпођу Лепшу, жену која је збиљ 
ш га уздржати?</p> <pb n="404" /> <p>А! не иде то баш ни тако!{S} Не може он сам извити на једн 
уне“ — рече он, пун гнева.</p> <p>— Да! не мора — одговори Растислав мирно.</p> <p>Врбавац се в 
тор га пресече.</p> <p>— Што наложница! не мора бити наложница.</p> <p>- Него шта?{S} Ваљаде би 
ганчетом?!{S} И то рад чега?....{S} Ах! не питај ме о томе пишта више!...</p> <p>Мутимир је ово 
as de danger, mon petit</foreign>. (ах! не бој се, роде).{S} То се више не може ни мотком отера 
 да на њега, <hi>ни у ком случају</hi>, не може пасти никаква одговорност.{S} Од прилике овако  
осподару, ни мој положај, ни моје доба, не дозвољава да се с вама надмећем у увредама.{S} Ви у  
д г. начелник, код толика посла његова, не <pb n="637" /> даде никоме другом да саслуша чича Ми 
едина од пратње кнежеве, стрина његова, не би погођена.</p> <p>„Његова Светлост окром што је до 
ста крв лепи се, смета покретању удова, не да му да размахне како ваља рукама, и он осећа како  
среће своје... тако ти цео век пропада, не знам за што?...{S} Овако ти лепо, па код имаднеш пар 
но око са несавршенства свога не опажа, не осећа читав духовни свет и за то га одриче.{S} Али т 
сети да му целим телом прође нека језа, не од страха за себе, већ за свог болесника.</p> <p>— Ј 
ми очи.</p> <p>— Ћути бога ти, Петрија, не зановетај ту, рече Пави срдито — Ја! он књаз, па ће  
ва посрте.</p> <p>— Куку, црна Петрија, не дрмусај ме тако, часан те убио!{S} Гле, обали ми цве 
и прибегавају упливу страних посланика, не хајући што тиме дају повода страној дипломацији <pb  
Синђа.</p> <p>Пава је ћутала и гледала, не знајући шта да почне.{S} Синђа се опет окрете и погл 
шћу, Лепша је, неко време мирно ћутала, не дајући ни најмања отпора безумној страсти Мутимирово 
о све сакрити.{S} Ако је што и опазила, не слутећи ништа зло, она је могла оставити без пажње п 
ћено таким погледом, да Мутимир, збиља, не имаде више куражи да пориче, и он покорно признаде!  
агну бежати.{S} Војници потрче за њима, не ухвате их, али уз пут, куда су непознати људи бежали 
, и то је учињено...</p> <p>Јадна жена, не дишући, бленула је у кнеза. </p> <p>...{S}Ђенерал је 
 шта ви мислите...{S} Бежи испред коња, не краљицу под коља...{S} Збиља, г. Маврикије, мислите  
жеву и пажљиво бројао ударе била пулса, не скидајући очију с креветска перваза, у који се бијаш 
Јела је одбила те понуде.{S} Баба Ката, не казујући никако ко је тај високи господин, продужила 
>Тако је провео ваљда читаво по сахата, не мичући се.{S} За тим протрља лице шакама и опет се н 
еда заједно с њима овај сјајни спровод, не разумевајући више од њих, ко ли је и шта ли је ово.< 
размислио, г. капетан рече:</p> <p>- Е, не верујем, господине учо, ето, не верујем у екватор, п 
га, онако наваљена крај Перунове главе, не превари сан.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
е мораш њега уводити ни у какве заседе, не мораш шетати с њиме по селима и градовима; то од теб 
 шпекулишете с кнезом?{S} Добро, хајде, не шпекулишете али гледате сваки свој интерес!{S} А ја  
S} Никакав суд, па чак ни суд историје, не би могао окривити њега за овај поступак са мном.</p> 
ладара, то бар за нас, њине доглавнике, не може бити никаква тајна.{S} С тога немојте бар преда 
би тиме добио милост кнежеву.{S} Дакле, не убиство Перуна Црнојевића, већ његова појава у Балка 
збиља заслужила да носи овако лепо име, не само по гиздавости тела, но и по душевној лепоти сво 
слав.</p> <p>— Не сме!</p> <p>— Не сме, не сме!{S} Али шта ћемо ако смедне, ако одрекне послушн 
урен, иђаше на сусрет.</p> <p>— Не, не, не! — рече Јела у страху, бранећи се руком од господина 
може дубље.{S} Није што их се боји, не, не би му нико ништа рекао, али ред је тако, старији су  
ка — говорио је Растислав.</p> <p>- Не, не! — развијао је он даље свој поглед. — У будућност не 
 онолико траже и што ме гоне?...{S} Не, не ћемо бежати.</p> <p>— И да хоћемо сад више не можемо 
у нада мном извршили ово насиље.{S} Не, не!{S} Чуваће се они добро да нигде не изађу на јавност 
 се но прашини отимао и копрцао.{S} Не, не!{S} Да сам ја био прошле ноћи ухваћен, о томе не мож 
узе га разматрати пажљиво.</p> <p>— Не, не ћемо бежати — рече Црнојевић одсудно.{S} Хоћу да доч 
ајапурен, иђаше на сусрет.</p> <p>— Не, не, не! — рече Јела у страху, бранећи се руком од госпо 
а потером, док му тога дана, око подне, не испаде за руком да и сам набави шињел, откупив га за 
ћину:</p> <p>— Што, бога ти, господине, не избациш из куће ову вештицу, но ти овде кука над гла 
не видим ко је устао да говори“ — „Бре, не гурај, обалићеш столицу“ — „Чекај, молим те, да трчи 
росто немогу то да чујем, па љутили се, не љутили се.</p> <p>— Е није тако — поче Растислав.</p 
 — То нисам знао — рече он — чудећи се, не толико томе обичају руском, колико кнежевој познатос 
нске браће.“ Не! ма шта да ми говорите, не може бити да је све ово само празан сан.</p> <p>— Да 
 се не угуши, несретник?</p> <p>— Неће, не бој се! — одговори други глас.</p> <p>То толико што  
така — поче доктор, но кнез га пресече, не слушајући га даље.</p> <p>— Читао сам акта о једном  
b n="23" /> дужности.{S} Мањ ако би ви, не знам из којих разлога, и коме на корист, сматрали да 
а мало после ових речи; за тим настави, не отварајући склопљене очи:</p> <p>- Кад се пролази ст 
што може дубље.{S} Није што их се боји, не, не би му нико ништа рекао, али ред је тако, старији 
јани печати, који су с беснилом падали, не питајући куда и не питајући како.{S} По глави, по ко 
на и три чаше, па се опет полако удали, не говорећи ни речи, и не дижући поглед.</p> <p>Кнез за 
 би се искошкали, они би и сами устали, не без боја, но и без ружне речи.{S} Њих је дакле њин д 
она се извињавала:</p> <p>— Здравља ми, не могу.{S} Нешто ми се ноге одсекоше.</p> <p>Осећала ј 
качу од стола, и онако мало ћефлеисани, не схватајући јасно шта се то управо догодило у оном мр 
чи месецима, и он за све то време ћути, не говори ни речи, и све то крије од ње као змија ноге! 
гледао по дворани, па опет склапао очи, не проговорив ни речи.</p> <p>После је заустављао погле 
а рођена жена не сме рећи истину у очи, не сме вам је рећи ни онда кад грешите тако очевидно, д 
људи, угледни чиновници!...{S} Не знам, не знам, можда је то код вас тамо адет!{S} Но нама сеља 
 хтео да остану тајна, радио их је сам, не поверавајући се никоме, сем оних који су били неопхо 
асе, која, кад пође једном тим правцем, не зна више мере у томе.{S} Сам народ добро је карактер 
и простења као тешки рањеник, а за тим, не отварајући очију, узе тихо, али јасно говорити нешто 
чким увредама и називате ме издајником, не наводећи ни један доказ у потврду тих гадних клевета 
о учинило и он је остао потпуно умирен, не зебећи ни најмање да ће ови сељаци однети о њему сум 
свећени у ствар, прикрићемо ваш злочин, не вас ради, но земље ради; да по Европи не пуца брука  
 Да је наишао на непријатељски батаљон, не би се више пренеразио Он је био изненађен и збуњен,  
</p> <p>— Кад једном стане на снагу, о, не бојте се; вратиће вам свима мило за драго!</p> <pb n 
- Е, да неће то бити много.</p> <p>- О, не! није много, господине пуковниче.</p> <p>— Добро.</p 
 баш ако где год и претера.</p> <p>— О, не!{S} Напротив, у овом случају моје су речи далеко зао 
лав, но госпођа га пресече.</p> <p>— О, не, ја не водим бригу о државним пословима, но само ти  
господар, и то с нагласком.</p> <p>— О, не — прихвати начелник.</p> <pb n="94" /> <p>— Не бих х 
? — упита доктор радознало.</p> <p>— О, не!{S} Обичај!{S} Обичај у целој јужној Русији, а по св 
о синоћ пред ону теревенку.</p> <p>— О, не — умеша се госпођа Софија опет у разговор — То је мо 
 не може бити?</p> <pb n="392" /> <p>О, не!{S} Сви њени осећаји, сва утроба њена бунила се при  
и од самога министра!{S} Е, мој брајко, не заслужује се тако ванџамент.“</p> <p>Чича Јова је ос 
но, или да прекине све и онда, наравно, не може радити с њом ништа.{S} Он је и сам мислио да јо 
ије засејан лешевима?</p> <p>- Наравно, не можеш се ти окривити за крваве радње твојих предака. 
е прво <pb n="242" /> бленула зачуђено, не разумевајући шта то Синђа говори и шта она управо хо 
 Лепша, трчкарајући по будоару збуњено, не знајући управо чиме да почне и шта да чини.</p> <p>Н 
 Нећу ништа да прикрију.{S} Безобразно, не брезобразно, оно што могу да слушају свакога празник 
га тако зову, а не личи, молим покорно, не личи ни мало на бумбара.</p> <p>Пошто је овако досто 
е је мишљење — рече Растислав апатично, не мичући се са своје наслоњаче — моје је мишљење, да н 
<p>- Е, не верујем, господине учо, ето, не верујем у екватор, па шта ћеш ми сад!{S} Не верујем! 
сто срдито...</p> <p>— Не знам!{S} Ето, не знам....{S} Ја све мислим да су ме они овамо донели  
 пропао сав морал људски, кад би нешто, не дај боже, остало откривено.{S} Неће ли се тако, онда 
у мисао, он живо настави:</p> <p>— Јес, не од ваше, већ ја нећу да живим ни од чије милости.{S} 
.</p> <p>- Е, чуда боже!...{S} То јест, не марим; можемо одмах полазити...{S} Али шта, синоћ!.. 
fr">Pardon</foreign>!{S} Ваша Светлост, не одричем ја Вама углађеност, но тврдим само да се с у 
ез балканиски, у овом судбоносном добу, не <pb n="681" /> стојите на висини свога високога пози 
ту.{S} Људи, који овако мучки нападају, не могу бити никакви јунаци, то су бескарактерне лопуже 
ања, али кад се све околности испитају, не може да се ухвати откуда би могло доћи то тровање.{S 
астислав прави сметње на сваком кораку, не да ништа да буде по његовој — кнежевој — жељи; хоће  
збуњено гледао у ову загонетну прилику, не знајући управо шта да мисли. —</p> <p>Међу тим Кугић 
тра сви џинови на новој касарни освану, не ушкопљени, но до темења <pb n="160" /> обрезани.{S}  
да му пођу, зли да их натера да устану, не, они су лежали, а главе су им биле тако заврнуте нат 
 <p>— Не знам само да л’ си сашио кесу, не ћеш имати где да их метнеш...{S} Истина бре! а шта б 
ео читав час непомично на једном месту, не дижући с руке своју рањену и забринуту главу.{S} Жик 
 озбиљно и увређено.</p> <p>— Отићи ћу, не бој се!{S} Ви све најбоље знате!{S} А ко ће!{S} Само 
ене нова имена, и ни једно, па ни децу, не зове више њиним обичним именом.{S} Ова имена од мило 
у испунити, али ви ваш не.</p> <p>— Ох, не говори ми само то!{S} И хоћу, и могу, и нема те силе 
ојаштво, оно, што учини један владалац, не би се ни познало — рече доктор.</p> <p>- Гори се угл 
 му се опет почела враћати добра воља - не браним; а сутра у 4½ тачно да си овде — изаћићемо да 
то ће кнезу набавити новаца...</p> <p>- Не знам од куд? — примети Растислав.</p> <p>— Говори се 
бар звали овога црнога човека.</p> <p>- Не верујем, господару!{S} Њих никаква струја не може за 
х шака — говорио је Растислав.</p> <p>- Не, не! — развијао је он даље свој поглед. — У будућнос 
уката, та то је читав капитал.</p> <p>- Не говорите ништа о цени, господине пуковниче.{S} То су 
 Он се унесе у очи Растиславу.</p> <p>- Не мора! — рече он с особитим нагласком, па се онда заг 
} Је ли долазила још који пут?</p> <p>- Не знам; од кад сам ја овде чини ми се да није....{S} А 
аче? пресече га кнез</p> <p>— Иначе.... не би ми било пријатно, кад <pb n="40" /> ми се рекне.. 
несретници, ви ћете пропасти ако то.... не буде... — поче дежурни, запињући код сваке речи, као 
ресима.{S} У осталом, то ствар не мења: не хтедне <pb n="498" /> ли послужити свесно, она ће по 
ељи; хоће у свему да је његова старија; не може по својој вољи ни једног официра да аванзује. < 
Милоје?</p> <p>Старац је био шаљивчина; не слутећи ништа рђаво, он и сад хтеде окренути на шалу 
дан пут осети се где коњи успорише ход; не потраја дуго, кола стадоше.</p> <p>Јелу парну као но 
ти тек онако узгред, на двоје на троје; не, ту <pb n="675" /> ваља сести па претрести питање на 
 нешто знаш? — упита кнез.</p> <p>— Не; не знам ништа, али осећам, осећам!{S} Ту има жалосне ис 
ецу!{S} И то није само случај код мене; не бој се.{S} Уверен сам да то исто ради и твоја каћипе 
о од њега, ово су махом његови поклони; не знаш како је нежан и пажљив у тим стварима.{S} Кад п 
и овде?{S} Ево ја нећу силом да владам; не тражим од вас услуге да ме на зор држите.{S} Ако цео 
ство, али ја ваше питање нисам разумео; не знам кога замишљате под именом бунтовници.</p> <p>До 
сећао спрам тебе никакву мржњу и злобу; не страсну, но у опште никакву мржњу.{S} Сасвим други р 
ојте сад да ме поправљате за сваку реч; не дате ми да кажем моју мисао.</p> <p>Молим, молим, мо 
укара“, он, г. Маврикије, <pb n="41" /> не мислећи ништа и сасвим механички додаде још: „факир  
ечена од друштва, у коме <pb n="702" /> не може бити места кнежевој наложници; осуђена на вечит 
има да граде децу, да се <pb n="157" /> не би кварила раса.{S} Држава је бирала најлепше, најкр 
и би волео тебе лично, а <pb n="328" /> не твоју титулу, твој положај и твоје паре — све то веч 
о му његово, што ме искида, стрвина!{S} Не памтим да ме је ико икад овако напсио као он — поче  
городна жена да буде тако развратна!{S} Не, завист!{S} Све је то само завист и злоба!</p> <p>И  
чупа ми срце.{S} Што је ко не отера!{S} Не!{S} Мене нико не воле искрено!{S} Нико за ме не мари 
ерујем у екватор, па шта ћеш ми сад!{S} Не верујем!</p> <p>Учитељ прсну грохотом у смех и рече: 
.{S} Али да видиш друге канцеларије!{S} Не би имала чему позавидети.{S} Искрхани фотељи, распар 
— пресече га Растислав.</p> <p>— Не!{S} Не сумњам ја у ваше речи.{S} Верујем све што кажете; ве 
навуче један рукав — Одлази од мене!{S} Не знам ја ваша ђидиска пренемагања — рече она одсечно. 
а као и пре.</p> <p>— Неваљали сине!{S} Не боле ме твоји ударци — но ме боле што ме прљаш додир 
 чудна, за што чудна, господине мој!{S} Не волем да ме тако зовеш, па квит.{S} Шта ту има чудно 
} Мислио сам и смислио да се примим!{S} Не бих имао разлога да одбијем.</p> <pb n="386" /> <p>— 
тко ижљубише.</p> <p>— Једва једном!{S} Не знаш како се радујем!{S} А видећеш, благосиљаћеш ова 
404" /> <p>А! не иде то баш ни тако!{S} Не може он сам извити на једну страну, кад сви ми стоји 
се чисто љутну:</p> <p>— Е, па лепо!{S} Не знам још добро балкански, али учићу, научићу се....  
упита Растислав.</p> <p>— Маленкост!{S} Не верујем да ће бити још ни три четири хиљаде.{S} Убис 
ити, ја ти кажем....{S} Да се чуваш!{S} Не знам за кога?{S} Чудо што су данашњи младићи момчад  
 му понова: — Мутимире, ти се жениш!{S} Не одричи! — То је било изговорено таким тоном и пропра 
а отмени људи, угледни чиновници!...{S} Не знам, не знам, можда је то код вас тамо адет!{S} Но  
о ме онолико траже и што ме гоне?...{S} Не, не ћемо бежати.</p> <p>— И да хоћемо сад више не мо 
вало.</p> <p>А има и других разлога.{S} Не треба заборавити да је госпођа Ловимук тек од скора  
ила велику свилену мараму од чипака.{S} Не ћемо дизати ту мараму да завирујемо која је ово женс 
.{S} Наста питање ко да иде за кола.{S} Не наводећи разлоге за што, црна прилика је само уверав 
 <pb n="480" /> главе у црна домина.{S} Не говорећи ништа ови људи донеше из угла преда ме мала 
ући.{S} Исти је разлог био код Руса.{S} Не знам да ли се сад одржао тај обичај код њих.{S} Али  
заборавио да има још кога крај себе.{S} Не дајући себи тачна рачуна ни шта говори, ни коме гово 
 да видиш како ће облетати око тебе.{S} Не ће ми се онда овуд вртети које какви шугљанери практ 
ају.{S} Спремај поистија твоје људе.{S} Не пропуштај ни једну згодну прилику.{S} Увери их да је 
 да се насамо разговоримо нас двоје.{S} Не бојте се, господару да ћете одоцнити.{S} Што не рекн 
 а кад свршим овде, ја ћу доћи доле.{S} Не знам и што си долазила; ниси имала друга посла - зав 
 путничка кола и одмах погнали даље.{S} Не зна колико су путовали ни куда су путовали, зна само 
кајте, до један, један и по најдаље.{S} Не буде ди ме дотле, ручајте!{S} Али ја ћу свакојако си 
ји су нада мном извршили ово насиље.{S} Не, не!{S} Чуваће се они добро да нигде не изађу на јав 
кад су Аустријанци држали ове земље.{S} Не знам већ ни колико има година од тада!{S} Донекле са 
упе таманите и уклањате с позорнице.{S} Не трпите никога који би вам могао рећи: овима сам и ја 
 /> и у тој муци свест ми опет мрче.{S} Не знам да ли сам дуго остао у том несвесном стању.{S}  
идети, но да дремају овде на утрини.{S} Не пуштајући кнежеву руку, црна прилика пође брзо напре 
свакако неко објашњење морамо имати.{S} Не могу ваљада веровати да су духови били умешани у ову 
сам некада говорио о његовој памети.{S} Не оскудева њему мудрост, но поштење; код њега је мозак 
о крпа.</p> <p>— Немојте се плашити.{S} Не мислите ваљда да ћу вам ја како зло учинити.</p> <p> 
а има и право, мисли да је ја лажем.{S} Не <pb n="373" /> може ни да замисли да мени мој слатки 
Ја идем ствари увек најкраћим путем.{S} Не видим шта би овде имали да се снебивамо једно од дру 
 сам се но прашини отимао и копрцао.{S} Не, не!{S} Да сам ја био прошле ноћи ухваћен, о томе не 
рала, и онда би Растислав ту свршио.{S} Не само што би изгубио министарство, но му од кивна ђен 
га да кашље.{S} Куцнем веома полако.{S} Не би никаква одговора.{S} Најлак отворим врата.{S} Баш 
 <p>Писар прими ствар веома озбиљно.{S} Не снебивајући се пред доктором, он узе корачати пољано 
тај мах изгубио свест и пао у занос.{S} Не знам колико сам провео у таквом стању, но кад опет п 
а је опазила ову забуну пуковникову.{S} Не чекајући га да се опорави, она продужи даље.</p> <p> 
лиш, овој слици има неколико година?{S} Не би рекла.{S} То се познаје по изради.{S} Пре неколик 
 бољи спрам ње, но што је баба Ката?{S} Не ће ли на крају крајева опет изаћи на то?{S} Падало ј 
 ја мало шалио.{S} А? хе? хе? је ли?{S} Не љутиш се, хе?{S} Растислав, он је друго; он је увек  
огледа.</p> <p>— Шта, хоћеш да идеш?{S} Не браним — По <pb n="43" /> гласу се видело да му се о 
 што рекли неки.{S} Силом баба у рај! — не иде.{S} Ја сам те амо довела за твоју срећу!{S} Ја б 
та? росу? кишу? топло сунце, младост! — не, њему то више не треба, но проси појачу буру која би 
ћам потребу да се извиним пред тобом. — Не мене ради, но тебе ради!{S} Ти остајеш да живиш.{S}  
ам, рече она, дижући у вис леву веђу. — Не могу рећи баш за медведа, пошто с медведима нисам до 
 главом.</p> <p>Ратко слеже раменима: — Не разумем како би то могло бити.</p> <p>— Врло просто! 
есече га Перун.</p> <p>— Жика поћута: — Не знам!{S} Сад ми се све збркало у глави; ништа одређе 
 — одговори ђенерал, а за тим додаде: — Не сад одмах: то <pb n="323" /> није потребно....{S} А  
хладно.</p> <p>Старац дубоко уздахну: — Не марим толико за себе, али пропашће ми деца, дићи ће  
кама, као што је Лепша.{S} Она — Мона — не парадира својом чедношћу, ал опет за то она би могла 
а ви заспали, покушам да вас пробудим — не иде.</p> <p>— Шта? ја заспао у оној непознатој кући, 
тупно и на тако грозан и ужасан начин — не зна данашња наука о отровима, ма да је несумњиво да  
седнем.{S} Сео сам и шта је даље било — не знам ништа!{S} Кад сам се пробудио јутрос у 8 сати,  
мир скочи: — Лепшо! — викну он срдито — не дирај у писмо.{S} С твоје стране то би била крајња н 
 ја ћу се уклонити; па и опет, и опет — не треба ми ваша заштита и ваше спасавање.</p> <p>— Из  
ече он хватајући се оберучке за главу — не знам, или су ово настала последња времена, или сам ј 
 пећ — она показа руком на пећ у углу — не би му ништа помогло.{S} У осталом, ето, ако је по во 
 прстима вратима Врбавчевим и ослушну — не чује се ништа.{S} Момак одступи.</p> <milestone unit 
а доведем у ред своје ствари.</p> <p>-— Не може се одлагати, господине ђенерале, ни 24 минута,  
ихвати начелник.</p> <pb n="94" /> <p>— Не бих хтео да га узнемиравам — примети Врбавац као за  
 — рече доктор.</p> <pb n="265" /> <p>— Не знам ја ваше Звониградске куке и закуке.{S} Код нас  
је Растислав.</p> <p>— Не сме!</p> <p>— Не сме, не сме!{S} Али шта ћемо ако смедне, ако одрекне 
е, бога ми, ево ово да омасте!</p> <p>— Не чиниш мудро, Мире.{S} У тој дружини младих људи ти с 
одине, ћорава и грдна посла...</p> <p>— Не кнегиња, али зар нема толико других угледних чиновни 
i>ушета</hi>... па ће овако...</p> <p>— Не вели се „ушета“ Ваша Светлост., примети г. Маврикије 
? — рече барон чисто срдито...</p> <p>— Не знам!{S} Ето, не знам....{S} Ја све мислим да су ме  
е министар унутрашњих послова.</p> <p>— Не знам, да стрчим један час да видим.</p> <p>— Види!.. 
 уздисати и кукати за мртвима.</p> <p>— Не уздишем ја за њима но за собом, за худом и црном сре 
а примим својих 300 минџурана.</p> <p>— Не знам само да л’ си сашио кесу, не ћеш имати где да и 
 тако? — пресече га Растислав.</p> <p>— Не!{S} Не сумњам ја у ваше речи.{S} Верујем све што каж 
одрекне? — питао је Растислав.</p> <p>— Не сме!</p> <p>— Не сме, не сме!{S} Али шта ћемо ако см 
плив над њим — рече Растислав.</p> <p>— Не треба дати, али докле се то може бранити?{S} Донде,  
ј.</p> <p>Кнез Мутимир устаде.</p> <p>— Не знаш како су ми бљутаве те придике о народној љубави 
ко је; одредите мало из ближе.</p> <p>— Не рекох ли вам, ухвати за гушу, стегне и удави.{S} Шта 
е ти нешто знаш? — упита кнез.</p> <p>— Не; не знам ништа, али осећам, осећам!{S} Ту има жалосн 
сподина, па брзо опет зажмури.</p> <p>— Не спаваш? — упита господин полако.</p> <p>— Уђи, уђи — 
о то? — упита ђаволасти сељак.</p> <p>— Не мељи, Бога ти, Милићу.{S} Потера потером и заклетва  
њом и врати се Ратку натмурен.</p> <p>— Не знам шта јој је данас — рече он као да се хтео извин 
и у узе га разматрати пажљиво.</p> <p>— Не, не ћемо бежати — рече Црнојевић одсудно.{S} Хоћу да 
а — примети пуковник осорљиво.</p> <p>— Не, господине пуковниче.{S} Напољу ја то нисам чула, ни 
 изреке — примети кнез кратко.</p> <p>— Не стоји тако — прихвати Растислав одсечно. — Ваш деда  
ав зајапурен, иђаше на сусрет.</p> <p>— Не, не, не! — рече Јела у страху, бранећи се руком од г 
ити — заврши Заре своју причу.</p> <p>— Не знам! — рече кнез с досадом — то су бајке које мени  
то не, господару!</p> <p>— Па?</p> <p>— Не пије ми се.</p> <p>Кнез искапи и другу чашу.{S} У то 
 ти толицки, па већ имаш жену?</p> <p>— Не само жену, но имам још и два детета — одговори дечко 
о шта ради у седници „Балканске браће.“ Не! ма шта да ми говорите, не може бити да је све ово с 
аже се на <hi>балканском језику</hi>, а не „на балкански језик“ — шибати, ишибати.{S} Али ја др 
рат један пријатељ.{S} Њему то треба, а не знам управо зашто — рече пуковник нерешљиво.</p> <p> 
њој требају људи од снаге и положаја, а не истерани чиновнички инвалиди.{S} Но бива случајева г 
 тражите друштво политичких црвењака, а не само слободњака..{S} Садиградски црвени републиканци 
д имати владара зрела и мудра човека, а не може чекати док једно дете подрасте и сазре, за што  
ина“, да учиним што се од мене тражи, а не тражи се ништа нечасно. „Верујте, господине, ви овде 
кућа, па нека она кука својој стрини, а не нама, зашто кад је она једном већ искукала смрт Муст 
му ту међу стављају државни интереси, а не воља министра председника.</p> <p>Мутимир плану.{S}  
ите кући,“ и ви би морали то учинити, а не би ме смели ни упитати за што тако радим, пошто је т 
био мишљења да се све може остварити, а не само половина.{S} Ту нема никаквих фантазија; све су 
 — Он је то чинио као лични пријатељ, а не као члан политичке дружине.</p> <p>— Све једно, тек  
е.{S} Ко би их сад овако видео и чуо, а не би их знао, би рекао да су отац и син, па забринути  
 из Преклада....{S} И њега тако зову, а не личи, молим покорно, не личи ни мало на бумбара.</p> 
</hi>, па сам тако и учинио.</p> <p>— А не - рекох ли ја теби, животињо, да девојку треба спрем 
трелу.{S} Али ту треба да говоре дела а не речи.{S} Кнез треба рођеним очима да види шта се спр 
кутији.{S} Враничић примети да су три а не два писмена.</p> <p>- А.. а.. а!{S} Тако!{S} Зато; ј 
тако јак и неодољив, да нападнута особа не сме ни да помисли на одбрану.{S} Њој изгледа безумна 
, но му од кивна ђенерала ни сама глава не би била сигурна, и он би, по свој прилици, морао беж 
голубице моја — упита кнез.</p> <p>Пава не одговори ништа на ово питање, но само порумени.{S} К 
тере паде на земљу мртав; земља га жива не сачека; погођен је био у сред чела.</p> <p>Међу поте 
.{S} Ни старцу старост и мудрост његова не би ту много помогле, а да што ли ће помоћи младићу!{ 
лканиских надлештава и приватних домова не зна се поуздано, али се даје лако замислити према он 
р!{S} Укротитељи <pb n="500" /> зверова не улазе од обести у кавез с дугачком гвозденом мотком, 
>- Рачунала сам да од проста познанства не може бити никакве штете — рече гошћа предусретљиво.< 
амачно и продекламовао ову песму, да га не помете у томе громовито „многаја љета,“ у чему је и  
шћеретао услед обилна доручка, па да га не би стешњавао својим присуством, он, на згодан начин, 
ажњу на доктора.</p> <p>Бојећи се да га не узнемири, лекар је непомично седео на својој столици 
испуштајући точак, и ако је видео да га не може зауставити, газда је остраг грдно чврчао и прос 
и и неће ни о чему да проговори, али га не хтеде питати.{S} Место тога, паде му на намет, да пр 
 он ће ти засести на сред пута, и ти га не можеш трајно ни обићи, ни уклонити; ма како ти врдао 
акав озбиљан политички разговор, док га не прекрати једна ситна случајност.{S} Кнез Мутимир наж 
ј опасности и да што не погреши, ако га не извести о овим појавама.{S} С тога уђе у колебу и ре 
кога не примају ни дању ни ноћу, ако га не познају, а за живу главу да не смеду непознатоме дат 
ко вајде може имати од њега.{S} Нико га не гледа њега ради, но себе ради.{S} Њега, као човека,  
те за озбиљније државне послове, што га не привикавате да мисли о државним стварима и да се бав 
о да су у земљу пропала, нигде им трага не могоше Турци наћи.{S} Многи су од њих тако пролазили 
ланине, где нема живе душе, где за њега не може бити големе опасности.{S} Само нека се појави,  
огоди нешто што је сведочило да на њега не гледају више као на дете.{S} Нашло се политичара чиј 
ад, вредан трговац, леп, да очи од њега не одвојиш.{S} Истина, новајлија је, тек сад отвара сам 
ство не стечете доцкан, кад вам од њега не може бити никакве користи више.{S} То је све што бих 
тво тако рећи на прагу, код нас од њега не дели више од 3 месеца, намесник Врбавац осећао је да 
S} Перун упита за чича Милоја, али њега не бејаше нигде на домаки и на догледу.{S} Перун се брз 
 не чуди и да ни од <pb n="590" /> чега не преза, што буде видео или чуо.{S} Пођоше сва тројица 
наше душевно око са несавршенства свога не опажа, не осећа читав духовни свет и за то га одриче 
то какав залутали чобански пас, на кога не треба свраћати пажњу, али опрезни Жика није се дао у 
, као оно човек који се стара да некога не пробуди.</p> <p>Ушав, он отпоче полако, готово шапућ 
ао господар, па никога не тражи, никога не пита, нити од кога захтева какав рачун, само сам ја  
н, женкарош, самовољан, себичан, никога не воле, да је без срца и осећаја, да нема ни мало љуба 
д је могао све сам учинити, а да никога не пита.{S} Кад ствар тако стоји, ја ту морам напред, ј 
{S} Ето јуче, дошао господар, па никога не тражи, никога не пита, нити од кога захтева какав ра 
на то како звониградске торокуше никога не штеде, па опет зато о Лепши нису могле ништа изнети  
ез срца; ви никоме не верујете и никога не волете.{S} Све су то породичне црте ваше.{S} Ако у т 
 да на трла и по колебама у шуми никога не примају ни дању ни ноћу, ако га не познају, а за жив 
о из ваше прошлости, госпођо.{S} С тога не треба да вас зачуде нека и нека моја питања.{S} А на 
слав доиста нешто мало слаб и да с тога не може изаћи, кнез је разумео да Растислав не излази с 
о ствари, мисли на све, и да баш с тога не зна ни шта мисли, ни шта осећа.{S} Он једва протепа: 
д би се кренули одмах.{S} Господару! да не дангубимо....</p> <p>- А од кога си чуо све то?</p>  
оштена! умела бих и ја бити поштена, да не треба јести.{S} Нема, ћерко, ту поштења, кад си ти г 
поштеди бар једнога несретна старца, да не мора слушати срамоту свога рођенога детета.</p> <p>Б 
вашљивицу да не слуша своје старије, да не слуша мене, која сам је подигла од литре меса...</p> 
их волео да са мном обично говорите, да не лупам увек главу шта сте хтели рећи.</p> <p>— Да, да 
у надају; на њих треба живо мотрити, да не дођу у интимни додир с кнезом.{S} За сада то су смат 
о је да се обезбеди за сваки случај, да не буде у страху ни онда, ако чича Милоје падне случајн 
а прво траже да престане бити човек, да не осећа као човек, или да се претвара и крије своје ос 
 пошао је од мене ономад с уверењем, да не зна је ли Зликовац<ref target="#SRP18892_N9" /> већ  
вања, још ни до данас није доказано, да не постоји засебан духовни свет, који живи својим одели 
ико смо залутали у притворном стиду, да не можемо трпети истинску природу људску чак ни онда, к 
лико сахати да сам поднесем оставку, да не изгледа да ми је отета“ — мислио је Растислав у себи 
ета би било да пропусти ову прилику, да не чује шта ли јој је суђено и ко ли је њен суђеник.</p 
е два човека, крочише мало у страну, да не стоје баш на вратима која је изнутра јасно осветљава 
орење — госпођа Софија прекрсти се — да не да бог никад да се моје дете нађе у таком стању и по 
 се годинама може носити сакривен, а да не изгуби снагу.{S} Даље, хтели би отрове који производ 
о: „Изречена је заповест господарева да не говорим ником ништа“.</p> <p>Ађутанта ставе под прис 
{S} Леп, млад, човек два ока од њега да не одвојиш.{S} Царева му ћерка не би махне нашла....{S} 
 загонетног писма наговарао је кнеза да не пропусти ову згоду, напомињући му, да таква прилика  
ти, а ни његовој родбини ни лекарима да не буде изазивана сумња, да је он отрован.{S} Ето то ме 
> <p>Овај се човек свикао још израна да не преза ни од чега.{S} Њему су била добра сва средства 
тровом може данас отровати човек, па да не умре одмах и да му се одмах не позна да је отрован,  
.</p> <p>Кнез махну руком на официра да не улази; затвори врата и обрте се ђенералу:</p> <p>— Д 
и срамоте...{S} Деца су ми плаховита да не легне крв, да ми се кућа сасвим не ископа.</p> <p>-  
и такав удар на сред улице, па никад да не дозна откуда је дошао. </p> <p>„Но тек сад настаје о 
 Командири су пооштравали своје људе да не жале умор, да запну из све снаге — морају га ухвати, 
љајући шта сад да ради.{S} Осећао је да не може отићи одавде док не извести своју рођаку о сврш 
еди да се деца још ове вечери одвоје да не спавају с фрајлом, а њу можда одмах да најури.{S} Ал 
же и да пријаве командиру.{S} Никоме да не верују што ће ко говорити да је сељак из оближњег се 
сетио страх за свој мозак — бојао се да не поремети памећу.{S} Та њему је тако јасно стајала пр 
а их терамо кмету.{S} Забрањивало се да не смемо никога страног примити на конак, док најпре не 
разговору с њим избегавао је у опште да не спомиње ту титулу, и старао се да је замени са „ви“, 
 Мона више наваљивала на своје гошће да не претресају Лепшу, то се о Лепши <pb n="460" /> све в 
и оне свете речи из светога писма: и да не зна левица што удели десница твоја.{S} Но у ствари в 
 особином да дејствују тек доцније и да не пада у очи да је болест морала доћи услед тровања —  
 али својих начела да се не одриче и да не крије шта је. — Ратка је интересовало ово питање, —  
е вазда старао да одагнам те мисли и да не мислим о теби лично.</p> <p>— Дакле, упамти ово.{S}  
оскудицу.{S} А? докторе, а?{S} Је ли да не ћемо ни у чему трпети оскудицу?</p> <p>Кнез потапка  
 да погине на заузетој позицији, али да не сиђе с ње.</p> <p>— Лепо, терајте као што сте почели 
 је на путу треба уклањати...{S} Али да не дангубимо, господине пуковниче.{S} Изволте ми рећи ш 
 ђаци?{S} И како ја то да знам, а ти да не знаш?{S} Ви нисте никакви професори, никакви, па кви 
е делове тела.{S} Уметник је сматрао да не мора шкопити и обрезивати ове своје камене људе.{S}  
маља, из свију народа, а то се нашао да не верујеш!{S} И шта смо ми, од најмањег до највећег, с 
вуче мрак и он се једва држао управо да не падне.{S} Кад прободеној прилици јурну крв из груди, 
о шта ова ватра значи.{S} Рад је био да не узнемирује свога господара, а овамо се бојао да се н 
а око кнеза, те га склони бар толико да не ступа у борбу с тајним савезом „Балканска Браћа“.{S} 
егова; даље му је као услов стављано да не сме водити са собом више од једнога служитеља и да с 
чке ухвати за шариге — можда и за то да не падне — погледа у кола, баци поглед свуда у наоколо, 
још не знаш ко је Црни?</p> <p>— Што да не знам; знам ја то боље но твој чукундеда, но откуд те 
же, то чак и калуђери слушају, а што да не чујем ја; то је народни обичај.{S} А ви, господин Ра 
, ако га не познају, а за живу главу да не смеду непознатоме дати или продати <pb n="547" /> хл 
борене главе, једва држећи равнотежу да не почне посртати.</p> <p>Па онда његови кавански сканд 
, хоџа је покушао да одврати девојку да не подлегне.</p> <p>Мисао да и хоџу употребе у овој ств 
 прилику, ти су отрови имали особину да не дејствују одмах на пречац, при чему је увек лако поз 
им гласом, силом уздржавајући љутину да не прсне.</p> <p>Но госпођа не опази ову промену, она п 
S} Једна притрча столу и уврну лампу да не сија одвећ јасно.{S} Други на прстима приђе пуковник 
ку, кад он учи једну оваку вашљивицу да не слуша своје старије, да не слуша мене, која сам је п 
ад осетиш своју потпуну немоћ и знаш да не можеш даље, а над тобом стоје са стиснутим песницама 
м пође сто корачаји, и без големих јада не би могао никако ни изаћи из ове пустиње, а камо ли о 
мца се опет понови звиждање, али и сада не би никаква одговора.{S} После кратке почивке звиждањ 
ши јој се за руку!</p> <p>Лепша ни сада не одговори ништа, њен поглед и сада оста оборен, али о 
 и природан и оправдан.{S} Она јој тада не би ништа замерила.{S} Али неће Лепша то!{S} Рећи отв 
би у ствар тако брзо могао ући, а можда не би он <pb n="687" /> поверовао.{S} Растиславу је оти 
ам како да разумем вашу срџбу.{S} Ваљда не би хтели то, да други приме одговорност за ваша дела 
нема места.{S} Шта се он боји?{S} Ваљда не мисли, да ће га Лепша оставити с тога што може чути  
рио је са свим отворено.</p> <p>— Ваљда не мислиш, да сам за време свога бављења у Паризу живео 
и Пава да се изговара, али стрина Синђа не даде јој ни осолити.{S} Заклињући се свим на свету,  
и љутину да не прсне.</p> <p>Но госпођа не опази ову промену, она продужи живо:</p> <p>— Од ког 
 За њих не приања порок, као што се рђа не хвата за злато.</p> <p>Јела је одрасла у сред мрака  
раму и брисати се по лицу, јер од кнеза не само да је сипала жива ватра, но је, простићете, прс 
 дивљења и нежности.</p> <p>— Збиља, ја не знам да ли ти у опште схваташ данашњи положај.{S} На 
 ништа бити неће.{S} Док сам ја жив, ја не дам Црнојевићима у Балканију.{S} А ако, по несрећи,  
 госпођа га пресече.</p> <p>— О, не, ја не водим бригу о државним пословима, но само ти кажем т 
 ми и сама говорила...{S} Разуме се, ја не могу остати до века неожењен.</p> <p>— А ко ти то тр 
а за њих вама припасти.{S} Понављам, ја не знам како да разумем вашу срџбу.{S} Ваљда не би хтел 
јасна, и да је догађај овде завршен, ја не би био ни у каквој двоумици.{S} Али у ствари тако ни 
јња неделикатност; управо... управо, ја не знам, каквим би именом назвао такав поступак!...{S}  
смо спремили!{S} А шта би још друго, ја не знам.{S} Народ је ту; провизори, свештеници, све је  
мели?{S} То код мене мора бити брзо, ја не волем дуго дипломатисање — чу се из дворане весео и  
 могао разабрати у ономе изненађењу, ја не падох на земљу, већ ударим на неке жице, које ме јак 
 терате?“ Нећу да учим; ја сам кнез; ја не морам да слушам; ви морате мене да слушате.“</p> <p> 
> <p>— Случај је доиста необичан!{S} Ја не могу да га протумачим — рече Белини.</p> <p>— Или је 
и ме доводите у голему забуну!...{S} Ја не знам шта да мислим — рече Лепша збуњена.</p> <p>Кнез 
ад смо оно последњи пут јахали...{S} Ја не умем да јашем, а Ваша Светлост навлаш ми дала кобилу 
огим корисним и сретним корацима.{S} Ја не умем да ти кажем где је извор оној снази што је имај 
младога кнеза и мени је поверена.{S} Ја не могу бити равнодушан спрам ствари, које тако дубоко  
загрцну, али он брзо опет настави. — Ја не знам, рече он хватајући се оберучке за главу — не зн 
је пут прав, и правилан, и законит — ја не дам да се квари законити ред наследства.{S} Малолетн 
 корачати крупним корацима.</p> <p>— Ја не разумем вашу срџбу.{S} Ја сам рекао само оно што у и 
поче своју чудновату причу.</p> <p>— Ја не знам, г. бароне, да ли је ово била јава или рушан са 
 до коначне пропасти.{S} Дај боже да ја не наслутим.</p> <p>На те речи ђенералове кнез устаде.< 
!{S} Ти си дипломата; али дозволи да ја не морам дипломатисати, бар онда кад говорим с мужем! ( 
итава — рече секретар.</p> <p>— Онда ја не знам!{S} Онда сте ви то просто морали сањати, јер др 
пила богорадити и причати!{S} Истина ја не знам шта је теби _ рече он и приђе жени пружајући јо 
ао да само дангубимо око тога.{S} Та ја не бих била Ката, кад не бих одмах видела у чему је овд 
 по мало дисати.{S} Шта је било даље ја не знам; сва је прилика да сам у тај мах изгубио свест  
Ја ћу прва богу на истину, па кад се ја не бојим, шта се ти бојиш.</p> <p>Јела покуша да отргне 
ће, па и то, да се свак пита: „што и ја не бих могао бити кнез?“</p> <p>Једном избачена, ова ми 
ај белај на врату.{S} Иди, па жад ти ја не ваљам, ти тражи где има боље.{S} Јела је плакала, пр 
м што не постоји — како то може бити ја не знам.</p> <p>Растислав се љутио:{S} Ратко узима целу 
е?{S} Што си ме доводила амо?{S} Зар ја не видим да смо хоџи дошли само преворме ради....{S} Ја 
о уступали престоле, ни једна династија не би <pb n="506" /> могла саставити ни педесет година  
; напред одјури само кнез и гарда, која не сме заостати, па ма сви поскапали.</p> <p>Тако је би 
власт над њим.</p> <p>Имао је душу која не осећа потребу за личним пријатељством и друговањем.{ 
рујем, господару!{S} Њих никаква струја не може занети.{S} Они овде познају сваки педаљ воде.{S 
} Иначе таке ствари ни за обична човека не узимају се олако у уста.</p> <p>— Па добро!{S} Баш и 
цу, да је преко...</p> <p>Пијани Ралека не могаде довршити своје погрде.{S} Газда Боја, механџи 
ацима је мрак.{S} Ко се боји мрака нека не иде у буџаке.{S} Кнез је ишао низбрдицом, а ко корач 
 се цео пазари за пет минута.{S} И нека не мисли кнез да је то каква случајност, да се то чудни 
адија се управо упали.{S} Таква прилика не јавља се често; сад ваља грабити; што је год ко знао 
 зашто ти носиш панталоне а стара мајка не носи панталоне но сукњу?</p> <p>— Па зато, сине, што 
 њега да не одвојиш.{S} Царева му ћерка не би махне нашла....{S} Обућиће те у свилу и кадиву; у 
току има и данас, но наша модерна наука не зна за њих.</p> <pb n="101" /> <p>„Истина, и код нас 
ци.{S} Кнез је објаснио да сад ђенерала не треба ништа дирати; ваља га ту оставити на миру и че 
 себи и упита: „Шта ти је“?</p> <p>Јела не одговори ништа, али се поново стресе и увуче врат У  
е мало, па ако се баш види да ова земља не може без вас опстати, онда ћемо вас умолити да се по 
 Ја нећу крочити из ове собе док с вама не буде свршено.{S} Ви морате умрети...</p> <p>— Да умр 
овниче.{S} То су ствари, које се парама не могу никада довољно платити.{S} Шта ћемо? сиротиња с 
и кад би се право гледало, то се парама не може да плати.{S} А ја и рачунам да ћу и иначе имати 
 не поуми, па бива и да му се рука сама не пружи да лијепу мирисну ружицу узбере.{S} Ни старцу  
зе радости или сузе жалости ни она сама не би умела рећи.</p> <pb n="224" /> <p>Она је осећала  
а би да му отиде и она, Синђа, али сама не може, пошто хоџа све по две и две пушта да им меће б 
 реткост видети по каванама и пивницама не само удате жене, но и саме девојке, опет за то каван 
мишљење о томе?{S} Ја се у тим стварима не разумем.{S} Ја сам што рекле Швабе. <foreign xml:lan 
у чиновници.{S} Пред млађим чиновницима не мари.{S} Од писара и не крије цигару, а на практикан 
!{S} А ко ће!{S} Само да се једног дана не кајете!{S} Није ни он ћурка!{S} Види и он шта од њег 
ровати све више и више, док једног дана не наступе зле последице тровања, смрт или тешка болест 
е у главу знамо, и од нас велика зијана не може бити.{S} Али свет је велики, у њему има људи св 
 радити.</p> <p>Пуковник ућута.{S} Жена не одговори ништа.</p> <p>- Да, ја рачунам да ви све те 
те непогрешни, вама ни ваша рођена жена не сме рећи истину у очи, не сме вам је рећи ни онда ка 
Причало се о одлучности госпођиној; она не говори много; одмах у почетку она покаже дотичноме ш 
њу је то тако просто и природно!{S} Она не може себи ни да представи да би то и могло бити друк 
ио још веома жив, осећај жаљења.{S} Она не би могла дати рачуна за што и како, али она је сад в 
вој брош пред великим огледалом.{S} Она не одговори мужу одмах.{S} Пошто је исправила брош и за 
е рањена!...{S} Али и ако је рањена она не осећа бол, само се боји, ух како се грозно боји, пре 
е претерано, претерано.{S} Најпосле она не замера Лепши за њену слабост, али кад зна да је такв 
1" /> <p>Мока се осмејкивала.{S} Ни она не оспорава Лепши ниједну врлину, то је и чедна и поште 
е погађају: један, други, трећи, но она не осећа ништа; осећа само како јој низ леђа пури нешто 
нез Мутимир обиште око ње.{S} Пошто она не даваше да је пољуби ни у образ, ни у голу руку, то ј 
е владају од више столећа, овака питања не би се могла ни појавити, или, ако би се и јавила, св 
погледом на њега, а он запиљио у те, па не трепље.{S} Јес, обадве ми очи.</p> <p>— Ћути бога ти 
је....{S} А и забунђала се по глави, па не могу добро ни да је видим — одговори момак.</p> <p>— 
шкоћа на случај да се кнез узјогуни, па не хтедне лепим начином вратити дуг.{S} За тај случај в 
 мучи да се окрене у тесном простору па не може, запињући о крајеве.</p> <p>Како се беше нагао  
ао својим ватреним погледима.</p> <p>Па не само то, она је чак чула хвалу његову: „Лепа девојка 
га штипале као шкорпије, а све то скупа не даде газда Тодорики да заспи.</p> <p>Сети се да му с 
икије склони мало главу да га та Фигура не удари.{S} Кнез узе другу фигуру и баци је г. Маврики 
ћан, и то у најкраћем року.</p> <p>— Та не може кнез тако брзо заборавити добро, које си му ти  
гне своју руку из бабиних, но баба Ката не даде...</p> <p>— Шта се отимаш?{S} Гребу те моје сух 
 пословима, и да ценимо шта ваља, а шта не ваља.{S} Јес, јес, господине, да ценимо!...</p> <p>Н 
ано звала свој отров „леком“) ни на шта не мирише, малко је накисео, иначе ни по чему га човек  
им се нећу ја то умети.</p> <p>— Та шта не ћете умети, то је проста ствар, казаћете нам ко су г 
неке 2—3 девојке.{S} Више им нико нашта не умеле рећи.</p> <p>— Јамачно су горе код коња; спрем 
ко стисне ноге да се, богу хвала, ништа не види, и морал је спасен.{S} Пре неколико година деси 
ло страховит апетит.</p> <p>„Она, ништа не зна“ — у тим речима било је за њега неке особите дра 
тао.</p> <p>То је чудна ствар.{S} Ништа не може тако уплашити човека, као кад неко ненадно зврц 
ник Француске?{S} Непозната особа ништа не одговори.{S} Помислим да јамачно не зна француски, с 
е.{S} Најпосле ма шта да је, Пава ништа не може штетовати, а увек је добро кад је човек унапред 
зима какав отров па да му од тога ништа не буде.</p> <p>„Један исти отров у већој дози може дон 
а Цанка, па ми жена честита, а ја ништа не знам као Тотов.{S} Чисто се жена и наљути, а има и п 
век после тим умије, он с почетка ништа не осећа, а после 2 3 дана по лицу му искоче грдни лиша 
о Синђа се већ беше окренула, она ништа не одговори, само погледа Срећка озбиљно и врати се Пав 
ен.{S} На кнежево показивање паса ништа не одговори, а пошто се учтиво рукова с кнезом, он прим 
иши мокрим пешкиром.</p> <p>Лепша ништа не одговори на ове речи Монине: она се само пљесну шака 
веравају кнеза да њега овај устав ништа не веже, јер је грађен без његовога питања и пристанка, 
омио кад сам амо пошао, па да сад ништа не знам!...{S} Но те молим, господине, и живим те богом 
чне истрагу, а већ ако се доцније ништа не обелодани, онда је то с тога, што завереници вешто к 
ојно сам себи говориш — ја никоме ништа не дугујем, ја ни од чега на свету не презам, ја немам  
зречном погодбом, да никад никоме ништа не казује о тој ствари.</p> <pb n="617" /> <p>Најпосле  
а кнез лукаво.</p> <p>- Ја о томе ништа не знам! одсече се кратко Растислав.</p> <p>- Тако, так 
/p> <p>- Тако, тако!{S} Ви о томе ништа не знате!..{S} А није вам познат један допис, који је о 
лично ништа не треба, да он за се ништа не тражи; он је роб своје дужности и свога посла.{S} Ак 
неисцрпно врело снаге, с којим се ништа не може мерити.{S} Један дах њен и ево одмах оживљује с 
 <pb n="364" /> најјаснији докази ништа не помогну.{S} Кнез се могао показати малодушан, неспос 
{S} Тако, бежи твој краљ...{S} Ти ништа не знаш да играш, г. Маврикије.... јао! тако ништа не з 
S} Ни то не знате, да се од смрти ништа не отима, да се од ње ништа на силу не узима; она по <p 
е гошћа радознало.{S} Но Мона јој ништа не одговори.{S} Сву њену пажњу бејаше прогутала ова тре 
ије каква меница!</p> <p>Начелник ништа не одговори.{S} Чича Милоје натаче своје наочаре, узе п 
— Упита га кнез.</p> <p>— Ђенерал ништа не одговори, но продужи слушати пажљиво.</p> <p>— Шта и 
играш, г. Маврикије.... јао! тако ништа не знаш, погледај како си овде дошао под моју артилериј 
утати, па да му стомаку апсолутно ништа не буде.</p> <p>„Има најпосле и таквих отрова, који деј 
ислав је доказивао, да њему лично ништа не треба, да он за се ништа не тражи; он је роб своје д 
је увек одговарао: „Што ће то; то ништа не доприноси ствари.“ И тако је остао упоран у томе да  
борављајући на све, јер ти све то ништа не треба, цео је овај свет за тебе ништа, само је она с 
ом језику, но особа у црнини опет ништа не одговори.{S} Мало после ова особа изађе некуда, а уђ 
љанку, дели таква провалија, коју ништа не може премостити.{S} Ова се дакле није ни помишљу огр 
тка и подуже га је гледао, али му ништа не рече.</p> <p>Говорило се још о политици и општим пол 
ено тражити.{S} А друго, лепа реч ништа не кошта, а и гвоздена врата отвара.{S} Ја нисам нихили 
дошао под моју артилерију.... баш ништа не знаш....</p> <p>— Није, Ваша Светлост, да баш ништа  
 — ево на! мат сте...{S} Их — баш ништа не знате, баш сте глупи, г. Маврикије!</p> <p>Кнез скоч 
 <p>— Није, Ваша Светлост, да баш ништа не знам, али наравно, Ваша Светлост боље зна...— А посл 
о су ту на углу разговарали али младића не беше нигде.{S} Жандарм зађе по механама.{S} Обишао ј 
ри.</p> <p>Начелник се побоја да старца не удари капља, скочи и додаде му чашу воде.{S} Кад се  
ти амо доведена на закла...</p> <p>Хоџа не доврши свој говор.{S} У који мах он изусти пола посл 
мљу далеку,</l> <l>Где никад росна киша не пада,</l> <l>Где никад топло сунце не греје,</l> <l> 
чини.</p> <p>Но Мона је умири.{S} Лепша не треба ничега да се плаши, јер ће гости почети да дол 
 одазовеш, бојим се да наша чедна Лепша не би тебе силовала!</p> <p>Мутимира као да је вређало  
шта и т. д. и т. д.</p> <p>Али му Лепша не даде да измакне.{S} Она му приђе, узе га оберучке за 
!{S} Ти се не срдиш на ме?</p> <p>Лепша не подиже очи и не одговори ништа, али главом даде знак 
> <p>— Наравно у таквим приликама љубав не зна мере и границе и ту је грешење лако и природно.{ 
оже изаћи, кнез је разумео да Растислав не излази с тога што је срдит.{S} По повратку из шетње  
.. то јест, наравно, наравно, ако отров не буде довољно јак, па све остане на самом покушају?</ 
рлио. „Није, милошто моја!{S} Добри бог не може се срдити на најсветије дело љубави, на свештен 
ко тога.{S} Та ја не бих била Ката, кад не бих одмах видела у чему је овде ствар.</p> <p>Она сп 
кад си ти голог.... но.... на плац, кад не можеш другим чим да зарадиш хлеб.{S} Ваљда је мени л 
тога понети свиле и кадиве.{S} А ти кад не умеш — ко ти је крив?{S} И ко ће још теби умостити к 
/p> <pb n="540" /> <p>То не може, никад не може бити!{S} Он то није ничим заслужио!</p> <milest 
Свакако то ће бити нека замка.{S} Никад не треба заборављати да ми овде у Балканији имамо посла 
у да је ниси хтео трпети овде.{S} Никад не спомињеш њено име.{S} Сад сам га први пут чула из тв 
ује; она је једина праведна, која никад не ради по хатару или инату.{S} Она бар на крају ублажу 
 с кнезом, <pb n="431" /> али она никад не би то признала ни пред самом собом и искрено је веро 
на бог зна шта, али добро слуша и никад не адвоцира.“ Цело своје образовање стекао је „по чувењ 
{S} И доиста, као министар, Ратко никад не би проповедао ову теорију чиновничке непослушности и 
иски ескадрон кнежев, који обично никад не иде на пут цео, има нарочито одело, лепше но у остал 
го вреди.{S} У расписима министар никад не може упознати своје подручне с <hi>духом</hi> свога  
Косанића, те већ по самоме рођењу никад не могу бити оно, што су обични људи.</p> <p>На те речи 
 је збиља дипломатски речено.{S} Ја сад не знам на кога се управо односи овај прекор; да ли на  
"502" /> се рачунало, па зашто се и сад не употреби, да се кнез боље привеже.{S} Конзервативци  
 тако чудно и неочекивано, да још и сад не могу да дођем к себи.</p> <p>— Шта, шта?{S} Шта је т 
</p> <p>Ђенерал га пресече: — Ја ни сад не поричем његову увиђавност.{S} Ја и сада оберучке пот 
руги пут стављала питање на које ни сад не доби одговора.</p> <p>— Тошо! — продера се Мона, и ш 
ћу тајну; нико ко није ступио у њин ред не може дознати те тајне.</p> <p>- У Индији, вели, има  
на време дубоко уздисао, док на једаред не скочи.</p> <p>- Велики бог куша моју малену снагу, н 
ни добро чувају да се ја на њих где год не намерим, а они ће, бога ми, ево ово да омасте!</p> < 
 та да одавде ипак нећу изаћи докле год не дам одговора на постављена питања.{S} Овај човек свр 
, освртали се и разгледали да их ко год не види или не прати.{S} Кад чују какав ход, или какав  
е да се много не удаљавају, да им когод не би промакао између њих.{S} Кога год сретну и нађу да 
талом ја сам ту; из Звониграда се никуд не мичем.{S} И зар бих ја смела вас обманути.</p> <p>-  
љиво.</p> <p>Кугић уђе, а кнез ни главе не осврте да га погледа, ма да је чуо његов долазак.</p 
м очима, и онда ћете видети да те књиге не уздижу мене, но вашу династију.</p> <p>— Ама немојте 
ри уласку.{S} Морао сам пазити да слуге не примете у каквом вас стању доводим.{S} Али чудно.{S} 
а, док се на једном од балканиске обаде не отиште лак, црно обојан чун, који, као муња, испара  
његовом остваривању.{S} Како му се наде не испунише видли смо мало час.</p> <p>Но хоџа је скупо 
ким разлозима.{S} О њему — кнезу — овде не може бити ни речи.{S} Он је мушко и његово је право, 
лима, још једна рушевина до темеља, где не остаје камен на камену!...</p> <p>Ове загонетне речи 
а ваља што више гледати преда се да где не запнемо.{S} Ми смо већ и сувише тешки за честа и вел 
угим <pb n="282" /> варакајући да нигде не испадну на месечину.{S} Тако стигоше до у средину гр 
дуже.{S} Кнезу је падало у очи да нигде не сретају живу душу, а још није било 11 часова.{S} Из  
ушац и неиздржљив у раду, тако да нигде не би могао <pb n="147" /> издржати утакмицу с вредним  
Не, не!{S} Чуваће се они добро да нигде не изађу на јавност с протоколом тога мога испита — реч 
од што просто око у капљици бистре воде не види апсолутно ништа, и ми би се заклели свим на све 
на слабост људска, која ни у гробу људе не оставља на миру!{S} А бар из гробова јасно се види,  
о!</p> <p>Женске застадоше; прво подуже не би никаква јава, после се чу мек, пријатан, али уздр 
отле ишла као слепа.{S} Бојећи се да је не познаду, она се толико била увила у мараму, да ништа 
дућност.</p> <p>Младоме кнезу жељена је не само краљевска, но и царска круна; а било је и такви 
о? — упита доктор даље.</p> <p>- Кад је не би дао! — Радован шкргутну зубима — Ја бих таква кне 
ку.{S} Познавао је сву околину, знао је не само имена села и како које село лежи, но још по мно 
; а људи је се боје само с тога, што је не познају.{S} Како би са свим друкчији били људи, кад  
овај искриви леђа.{S} Но како Маврикије не одговори одмах — кнез продужи.</p> <p>— <foreign xml 
мали за то!{S} И за што да ми то раније не наговестите?</p> <p>Растислав ућута.{S} Продужи само 
ни знали.{S} Или-или!{S} Ту се друкчије не ради.{S} Сад кукају.{S} Подваљено им.{S} Добро је шт 
Враничић ово дуго ћутање.</p> <p>Милоје не одговори ништа; Жика рече нешто, али то је пре било  
 код вас чешће дешавају.{S} Кад девојке не би друкчије губиле своје девојаштво, оно, што учини  
— рече Боја, окренув се.{S} Без девојке не идемо!</p> <p>— То није истина да је тамо; она је јо 
ајеве, она рече немарно:</p> <p>— Дакле не верујете, господине пуковниче.{S} Сумњате!{S} Онда д 
дадеш изнуђено обећање, али да га после не извршиш.{S} Он тебе бије силом — ти њега удри хитрин 
 да воле човека преварити и да то после не сматра као грех, већ, на против, поноси се тиме као  
зила све ближе и ближе, док се најпосле не заустави пред самом кућом.</p> <p>— Ово ће јамачно н 
 с дрвета на дрво, док се овај најпосле не дочепа баштенска зида и утече на поље.</p> <p>Госпођ 
ива све мутније и мутније, док најпосле не утону у потпун мрак.</p> <pb n="600" /> <p>Да ли је  
ворио све брже, све живље, док најпосле не прође у буран, киван, срдит говор, као да се с неким 
и бацала је преко столице, док најпосле не извади некакву црну, дрвену кутицу коју брижљиво спу 
лакше и све лакше и лакше, док најпосле не стадоше.</p> <p>— Што стаде? упита кнез.</p> <p>— Ст 
е и месо све слој по слој, док најпосле не почну избијати голе кости.{S} Ужасно!{S} Набављали с 
менио је био многе сајбије док најпосле не падне шака старој Шеремет беговици, богатој и чувено 
ре.{S} Тако се продужавало док најпосле не дођоше и кола.{S} Помогну ми, натоварим вас на кола  
редном положају, где ми све моје титуле не могу ништа помоћи и да ја имам избор само између ово 
кољите, исеците на комаде — али ми даље не можемо: наша малена снага исцрпена је.“ И слабачки в 
, како би мој пад сутра био готов да ме не брани ваша голема приврженост, ваша голема мудрост и 
ем у ред одело па да бежим одавде да ме не затекну други гости...{S} Али како ћу за лице!{S} Шт 
е одвајате од мене због ситница и да ме не остављате сама.</p> <p>- Али ја бих вас молио да се  
има.{S} У почетку ја сам се бојао да ме не стану испитивати о стварима које би се тицале мога с 
и — вајкао се Црнојевић.</p> <p>— За ме не брините, ја ћу се промаћи и без тога, само да видим  
ене нико не воле искрено!{S} Нико за ме не мари!..{S} Спекуланти!{S} Сви су гадни спекуланти.{S 
ек који стоји ван закона, да је свакоме не само слободно убити га, но би још за то и големе нов 
оворио тако мирно и спокојно, да никоме не би ни на ум пало, како баш у овом тренутку у души ов 
анцуском консулату, и да по томе никоме не признајем права да ме испитује и води неке истраге н 
тољубиви, саможиви, без срца; ви никоме не верујете и никога не волете.{S} Све су то породичне  
га у будућност ове земље.{S} Према томе не само што није никакво чудо што ја то знам, на против 
 сам ја био прошле ноћи ухваћен, о томе не може бити никакве сумње — рече Белини.</p> <p>— Па д 
ајтеже питање.{S} Наравно, ја ти у томе не могу дати потпун рецепт, могу ти само у главноме наг 
но створење, коме нико ни с које стране не ствара истински искрен, топал, братски загрљај, нити 
ошли за ваше добро и да вам се код мене не може десити ништа рђаво....{S} Ја рачунам да ми потп 
0" /> улицама по негде су биле украшене не само стиховима но и сликама.{S} Слике су махом предс 
 склањати што даље, да се и други од ње не трују.</p> <p>Све њене мисли, сви њени осећаји, цело 
 Откуда је настало ово узајамно убијање не објашњује ни једна страна.{S} Милоје криви жандарме; 
а, вазда је жалила што његово васпитање не иде како треба, а ова отоичња прича Раткова о Мутими 
стана у манастиру, да официри из пратње не вратише свет натраг.{S} Кад кнез већ замаче, младеж  
ораци нису донели никакве користи; Заре не хтеде више рећи ни речи, и на све разлоге он је само 
жина да држи своје скупове?</p> <p>Заре не одговори ништа.{S} Он само слеже раменима и продужи  
ам дајте — викну Радован.</p> <p>— Море не будали, изађи овамо, да се нареди што треба — рече д 
га страног примити на конак, док најпре не известимо кмета.{S} Наређивало се да закажемо слугам 
ке...{S} Е, његове су мекше, од њега се не ћеш отимати...</p> <p>Баба је постајала све нежнија; 
о - а сада на путу молио бих вас, да се не одвајате од мене због ситница и да ме не остављате с 
јати и докле ће хватати у ширину, да се не би сударила с потерама из других седа.{S} Ићи ће се  
ом одречан знак.</p> <p>- Шта!{S} Да се не бојиш мађија? рече кнез и нали себи другу чашу.</p>  
о напред, носећи пушку у руци.{S} Да се не види завој на глави, намакао је био сасвим на чело с 
могу служити у државној служби, а да се не огреше о савест своју.{S} И вели се да могу.{S} Разл 
у собу и како <pb n="486" /> тога да се не сећате? — рече барон чисто срдито...</p> <p>— Не зна 
о, црна прилика је само уверавала да се не сме ни пошто одмицати од куће, и да нема друге помоћ 
 оставку да да, али својих начела да се не одриче и да не крије шта је. — Ратка је интересовало 
 Вар сам ја икада од тебе тражила да се не жениш, да останем вечно са мном?{S} Ни сам ли баш ја 
те ли му оставили отвор за дисање да се не угуши, несретник?</p> <p>— Неће, не бој се! — одгово 
собом више од једнога служитеља и да се не сме нигде послужити својом кнежевском влашћу као и т 
било могуће да кнез то не опази и да се не заустави на питању, како то и откуда ова промена, а  
 ове две куће не гоне душмански и да се не пролива у залуд братска крв.{S} Тако су доконали цар 
.{S} Чун се љуља а он се све боји да се не изврне.{S} Види тамо на обали некакве људе и хтео би 
а сестрице, ти се не срдиш? је ли да се не срдиш?{S} Ти нам не замераш?{S} Ја сам свему крив!{S 
ији човек; реци овоме твом будали да се не дере! (Радован се обрецну осорљиво: јес! будала! но  
чних ствари за које би могао рећи да се не тичу државе.{S} Најмање се то може рећи о његовој же 
овори ништа, али главом даде знак да се не срди.</p> <p>— Смем ли? — упита кнез и маши јој се з 
аковрсна обавештења, опет шапатом да се не чује.</p> <p>Те и многе друге сличне операције проду 
ако се ви држали.{S} Ја сам решен да се не дам ничим омести.{S} Једино могла би ме стукнути как 
свога господара, а овамо се бојао да се не изложи каквој опасности и да што не погреши, ако га  
комедију с официрским оделом, што да се не руга светина.</p> <p>Ратко је причао даље:</p> <p>-  
а је већ и <hi>пристала</hi>, јер да се не мисли предати не би ни долазила — мислила је Мона у  
чинила вест генералове смрти, огледа се не само на житељству звониградском, него и у многобројн 
уза се, и тихо јој прошапута: „Ништа се не бој — ја сам уза те; куражно само, голубице моја“.</ 
ез, с видним задовољством — само кад се не би губило толико времена при промени коња.{S} Кад је 
е нема земаљских брига и терета, где се не чују уздаси и проклетства, где се хори само песма ве 
p>Кад изнесоше мртва ђенерала, нигде се не опазише какви знаци жаљења.{S} Гомилице света и даље 
предмета, они се тиме задовоље, даље се не муче и не прозиру, те на крају крајева изађе да су и 
 најпосле су дигли руке - млади кнез се не даде сломити.</p> <p>То је била његова црва победа.< 
е, викну по имену другога момка, али се не одазва нико.{S} Пошто је погасио свеће, момак изађе  
 патос, откотрља се чак под сто, али се не разби.</p> <p>Изненађен, кнез упита Кају шта јој би. 
е кнез — ови разуму своја права: они се не даду прекинути.</p> <p>По кнежевој наредби, доктор м 
пази ове људе и викну их.</p> <p>Они се не одазваше.{S} Викнуше им из потере да стану — они не  
 пољупцима. — Моја мила сестрице, ти се не срдиш? је ли да се не срдиш?{S} Ти нам не замераш?{S 
.</p> <p>— Лепшо, лепото моја!{S} Ти се не срдиш на ме?</p> <p>Лепша не подиже очи и не одговор 
туп“.... - то неко сече нешто, човек се не види, али му се чује рад.{S} С десна опет, чак тамо  
мете писмо на сто, где би чекало док се не умије.{S} Но момак му примети: да господин чека на п 
 прође и петнајест минута, а ђенерал се не врати.{S} Кнез ослушну на вратима.{S} Из побочне соб 
 непрестано на кола, али никад да им се не примичу тако близу да би их когод из кола могао осет 
седели у соби, где су били, можда им се не би толико познало да су препили.{S} Али оно обадање  
и га и да промисли о њој, — иначе он се не би сад будио.</p> <p>Ратко пресече Растислава и рече 
на једаред искрсоше из мрака.{S} Ако се не варам ово су биле оне две жене, што су мало час прош 
етворицу.{S} И од целога сабора нико се не нађе да што прокаже.{S} Тако се спасла Арсенијева ку 
 постави кога свог присталицу, на то се не треба жалити.{S} Вас два три суседна начелника узеће 
росто морали сањати, јер друкчије то се не да објаснити.</p> <p>— Али какав сан, драги г. барон 
 одавде?{S} Од ове баба Марте просто се не да мртвовати.{S} Просто не да човеку ока склопити.{S 
е неки луткови, гори од њега.{S} Што се не постарате да га заинтересујете за озбиљније државне  
питак што успављује.{S} Кајем се што се не сетих да узмем ону флашу.{S} У осталом њу су после б 
вар тако с трагичне стране?{S} Зашто се не сетити како смо обично радили ми другови међу собом, 
ене сама, јер као што видите, ја вас се не бојим“ —</p> <p>Кнез се захвали на толикој пажњи и г 
е... ј, може те он опкорачити где му се не надаш, па да играш острољанку, све да везеш.{S} Него 
та.{S} Али код таквих ствари за цену се не пита.{S} Главно је добар, сигуран посао.{S} А то Кат 
ледњи међу њиним грађанима: владалац се не сме женити по срцу, ту одлучује прост политички рачу 
епост, моћ — ја се још не бојим, још се не дам; ја сам још млад“....</p> <pb n="367" /> <p>У та 
ресултате дати ти грозни опити — још се не зна.{S} Али ако злочинци успеју да те отрове примењу 
овде ова двојица, а црна прилика још се не врати.{S} У томе чекању отворише се полако задња вра 
 у шетњу, да су убице побегле, и још се не зна ко су.</p> <p>Било је још и ваздан других причањ 
то теби кажем <hi>из милост</hi>; да те не волем зар бих ти рекао да си глуп као коњ!....</p> < 
{S} Шта? ни с пет чивта волова после те не извукох; нико <pb n="48" /> те више не одвоји од њег 
 бога, што се дереш, зар сам ја слеп те не видим ко је устао да говори“ — „Бре, не гурај, обали 
е, само да ствар легне и да јој се дете не срамоти пред светом.</p> <p>Јес, њој изађе пред очи  
ишибати.{S} Али ја држим да кнез уопште не би имао потребе да помиње ту реч.</p> <p>— Е, чуда б 
а то не подноси образ!{S} Ми таке среће не тражимо.{S} Јединица да је, из ока да ми је испала,  
тако може се избећи, да се ове две куће не гоне душмански и да се не пролива у залуд братска кр 
 нема ли друга излаза да се из ове куће не мора износити мртвац?</p> <p>— Нема! — одговори кнез 
а не пада,</l> <l>Где никад топло сунце не греје,</l> <l>Где има девет мрачних пећина,</l> <l>И 
аном не море проћи крај ње а да му срце не закуца и да <pb n="232" /> му памет не поуми, па бив 
како ваља, <pb n="164" /> ако му у вече не понуди које од млађих женских чељади.</p> <p>Кнез се 
их вас молио да се јутрошња појава више не понови, да то буде први и последњи пут.{S} Ако игде, 
угу.{S} Стомак више не вари, црева више не раде, плућа више не дишу, све се умртви и бедна жртв 
воје прње па нека иде.</p> <p>- Ја више не могу а и не смем да те држим.{S} Што ће ми тај белај 
 или би ја морао бити будала, која више не уме разликовати сан од јаве! — правдао се секретар</ 
отров запалио у крви.{S} По жилама више не тече топла, млада крв, но растопљено, усијано гвожђе 
{S} Из државне касе кнезу се ништа више не може дати већ с тога, што је давно аконтирао чак за  
света, које се њих лично већ ништа више не тичу.{S} С тога те молим саслушај ме пажљиво.</p> <p 
не вари, црева више не раде, плућа више не дишу, све се умртви и бедна жртва гаси се као догоре 
 чврстом решеношћу да се отуда жив више не враћа.{S} Упоредо с тим кројени су и сви други плано 
о бежати.</p> <p>— И да хоћемо сад више не можемо рече Жика тужно. — Замка је затегнута.{S} Пот 
ивац утече, онда је то зло које се више не може поправити,“ — тако пише капетан.</p> <p>Сељак ј 
чано зрно; једном избачено, оне се више не могу зауставити ни повратити.{S} Ја вас преклињем... 
вом раздраженом расположењу, то се више не да поправити.{S} Речи су крилате; оне су као пушчано 
>. (ах! не бој се, роде).{S} То се више не може ни мотком отерати!{S} Та то је сад за тебе, нар 
лепша девојка на сабору, ни пут се више не ухвати у коло од <hi>кад кнез оде</hi>. <pb n="216"  
 не извукох; нико <pb n="48" /> те више не одвоји од њега; ти ћеш сама трчати за овим од чега с 
ромисли мало о томе!{S} Што год ви више не дате, други ће све више дати!{S} И њин је изговор ла 
те су мере да се такве случајности више не понављају.{S} Спремај поистија твоје људе.{S} Не про 
ом отказују даљу услугу.{S} Стомак више не вари, црева више не раде, плућа више не дишу, све се 
 немоћни пензионари, о којима нико више не води никаква рачуна.{S} По неко би од вас можда сад  
да ви знате многе ствари које нико више не зна.</p> <p>— Несрећа је велики учитељ.</p> <pb n="1 
опло сунце, младост! — не, њему то више не треба, но проси појачу буру која би га оборила и спу 
е крвне везе, код њих се ни на што више не пази.{S} Породични односи код њих су јако разривени. 
 моћ мирисања ослаби — паћеник већ више не може <pb n="99" /> лако да распознаје мирис од смрад 
трч натраг моме кнежићу.{S} Сад му више не би ништа говорила, но бих га ухватила овако преко ср 
се одвајати од мене — разговора ту више не може бити.{S} Што уграбимо то је још ноћас.</p> <p>Ч 
> доказале су да људи причају како књаз не ваља, како неће да учи, како је склон многим махнама 
емена за дуга објашњења; доста то, кнез не треба ни чему да се чуди.{S} Но црна прилика говорил 
пети, па какав је да је.{S} Али да кнез не би својим ветропирством штетио озбиљне државне интер 
смо дошли амо!</p> <p>- Али кад је кнез не би дао? — упита доктор даље.</p> <p>- Кад је не би д 
 неће моћи одбранити.{S} Малолетан кнез не сме се пустити сам, бар без једног намесника, а ко б 
ци баш тако пред вама...</p> <p>Но кнез не даде чедноме намеснику да продужи.{S} Он затиште уши 
гроба устала) — упита Каја.</p> <p>Кнез не одговори ништа.{S} Он продужи и даље гледати у оне л 
ру? рече Заре са саучешћем.</p> <p>Кнез не одговори ништа на ово питање.{S} Он се саже и прошап 
има, доктор и Синђа изађоше из одаје, и не јавив се кнезу, који у тај мах стајаше с Павом крај  
вино и даду га госту.{S} Гост попије, и не само што у тај мах не осећа никакве болове но, на пр 
уморно се спусти и мету главу у шаке, и не свраћајући више пажњу на доктора.</p> <p>Бојећи се д 
.{S} Они су ти симпатисали из даљине, и не знајући те лично.{S} Твоји богати столови, твоје сја 
ет полако удали, не говорећи ни речи, и не дижући поглед.</p> <p>Кнез загледа у сахат.{S} Било  
отвори врата, стаде смерно пред Мону, и не гледајући Тошу, пружи јој на сребрном послужавнику м 
е и што брже из ове опасне клопке.{S} И не мислећи више где је и у каквом се стању налази, забо 
бом и са својом правом династијом.{S} И не био, чича Степо, ја Балканац и балкански кнез Страши 
роз која се удалио млади господин.{S} И не мислећи ништа, она јурну овим вратима.{S} И она су б 
прекоре свога другара што се „бенави“ и не каже шта је, па онда одреши торбу и узе сам причати  
то бих се сад прекрстио од муке.{S} А и не знам ко ми стави овде у непосредну близину ову блудн 
 нека иде.</p> <p>- Ја више не могу а и не смем да те држим.{S} Што ће ми тај белај на врату.{S 
 ти нико није крив...</p> <p>— Никога и не кривим — рече Јела.</p> <p>— Бесна си ти, моја ћерко 
а седао на њу.{S} Најпосле реши се да и не покушава устајати Други један опет, наслоњен на руку 
не брзо и лако прелетеше улицу као да и не додирују земљу, и нестаде их у мраку широке, разјапљ 
} Ти (он је већ поче тикати) ти ваљда и не знаш кад сам те ја први пут видео.{S} То је било у Ј 
у с беснилом падали, не питајући куда и не питајући како.{S} По глави, по коси, по затиљку, по  
оспода хитају да праве устав, а књаза и не лита нико.{S} И Ви сте, г. Маврикије, правили устав  
ји не верују ни у анђела, ни у ђавола и не сматрају то као неко зло и грех, напротив још се пон 
ласом, од кога одјекнуше одаје.{S} Па и не чекајући да доктор што одговори, кнез продужи, вичућ 
ђим чиновницима не мари.{S} Од писара и не крије цигару, а на практиканте по кад кад богме и на 
/p> <p>Лепша метну кнезу прст на уста и не даде му да доврши своју претњу. — Умереност је <pb n 
 да се овај Врбавчев говор њега ништа и не тиче.</p> <p>Али баш то ћутање било је мучно пуковни 
а.</p> <p>- Ја бих могао да вам ништа и не говорим о овоме; једно јутро могао бих вам рећи прос 
 ће!{S} Тако ми и треба! — рече Лепша и не свраћајући пажњу на оно што је Мутимир њој рекао.</p 
же се окадити и тако да се више никад и не буди.</p> <p>- Дакле и то може — упита пуковник радо 
“ Он је ово изговорио не дижући главе и не знајући, шта му овај управо нуди.</p> <p>Изазивач је 
“ Но у тај мах он угледа наше путнике и не само што умуче но и стаде.{S} Заустави се и онај дру 
ремена, и да дејствују тако да никоме и не пада на ум да је то од отрова.</p> <p>„Тако су Борџи 
оворност за ваш живот и баш с тога се и не сме одвајати од вас докле год сте у тој кући.</p> <p 
ање.{S} Кад је бабетина удари, она се и не маче, само уздиже рамена и чисто увуче врат па проду 
о каква најобичнија догађаја, који се и не односи на њу.</p> <p>У разговору кнез јој бејаше рек 
оше онако измешани те их било који се и не познају међу собом.</p> <p>Док се потера овако мотља 
какве боје.{S} Кнез помириса стакаоце и не осети никакав мирис.{S} Он приђе ђенералу и рече му: 
они се тиме задовоље, даље се не муче и не прозиру, те на крају крајева изађе да су и мање виде 
па ако тако дуже остане, онда се више и не пробуди.</p> <pb n="104" /> <p>„Ово су укратко летим 
 и хартије.{S} Лепша је сад механички и не мислећи преметала по тим писмима.{S} Баш у тренутку  
опомињу га да још по што шта промисли и не дају му да онако брзо и сврши свој говор, како га је 
што и не знаш шта је и како је то; ти и не знаш шта је то мушка страна и како пуста жена после  
е толико занео за мислима, да на речи и не пази.</p> <p>— Пропали смо ми с тога што то јесте, а 
диш на ме?</p> <p>Лепша не подиже очи и не одговори ништа, али главом даде знак да се не срди.< 
у.{S} Сељак то не би тражио.{S} Сељак и не зна шта је то устав; али ви — ви сте све покварили?< 
трепље.</p> <p>Кад кнез рече да сељак и не зна шта је устав, Маврикије примети:</p> <p>- Е, нем 
/p> <pb n="495" /> <p>— Ја те разумем и не разумем! — рече Ратко. — Видим шта хоћеш, али не зна 
итав низ операција којих се сад редом и не сећа.{S} Час је стара држала пред кнезом некакво ова 
а стања, без гласа, без имена, незнан и не чувен, једва познат међу неколико добрих пријатеља — 
о они што се крије ономе иза леђа, он и не зна ваш језик, он мрнџа само швапски — и он учи децу 
ео човек и у пуној снази и власти, он и не да да се гради устав.{S} Ту би се морало отимати од  
 с неким туђим човеком, о коме управо и не зна ко је ни шта је.</p> <p>Све ово изгледало јој ка 
р си и странци.{S} Та она ништа друго и не тражи, но да усрећи своје присталице, да им очува ил 
 може десити свакој кући — па то нико и не истражује.{S} За то зна и кмет; често је то у кући њ 
{S} Ти ниси смела гледати, па јамачно и не знаш.{S} Али ја заварам, заварам очи, па тек варакне 
ажем.{S} Ти се сад дусаш с тога зашто и не знаш шта је и како је то; ти и не знаш шта је то муш 
псолутно.{S} Постао је читав диктатор и не трпи ни најмање замерке своме раду.{S} Нађе ли се ка 
 ради некаквих далеких људи, који вас и не познају, ви <pb n="190" /> хоћете да одбијете од себ 
убајатити да нас оне мало не растресу и не освеже — мислила је Мона улазећи у кућу.</p> </div>  
урећи непрестано напред.{S} Свет и чу и не чу шта он викну.{S} Нешто чу, ал оно што је чуо, ниј 
 а оно има доста још веома загонетних и не објашњених ствари.{S} И поред све вике научара, поре 
p> <p>— Добро.</p> <p>Но пуковник још и не изусти потпуно ову реч, кад Ката прихвати:</p> <p>-  
то тако висок господин, да ту о женидби не може бити ни говора; но Јела може онако бити срећна  
судном тренутку, избегавајући да сукоби не плану у отворен рат.{S} Још се није осећао довољно с 
утра отворише и гости уђоше, али у соби не бејаше никога.{S} Црна придика пружи кнезу столицу д 
реба, па да свршујете сами.</p> <p>— Ви не можете ући стално ни у какву већу кућу.{S} Ваша прош 
даје надувати са стране, што ме онда ви не надувате?.... — кнез се подругљиво <pb n="509" /> ос 
раво — ја ту нисам суделовао.{S} Али ви не можете никога кривити, ви сте сви подједнако криви.{ 
 само шта ви желите, а за отров — то ви не брините.</p> <p>— Па, ја вам ето кажем шта хоћу.{S}  
пшо!...{S} Зашто се отимате?!{S} Зар ви не осећате да је провиђење спојило наша срца?!{S} Па за 
икну Радован. _</p> <p>— Ми одавде живи не идемо — понови Боја.</p> <p>Но доктор тако брзо и не 
 те смо ваљаде мимо свет.{S} Што бајаги не би он могао волети и сељанку.{S} Ене гле!{S} Убило б 
 обична ђачка историја?{S} И што бајаги не би се могло учинити за љубав кнезу оно, што смо јуче 
 се људи ноћу дижу из постеље.{S} Многи не би отишли, али је свакога копкало да чује шта ли је  
убљена човека, коме више ни бог ни људи не могу помоћи; човека, коме нема поправке и спасења, к 
тра дан од големе туге најпосле и груди не препукоше.{S} Кроз ту пукотину прво су пролазили удо 
ешто бити, и ја се бојим да ваши искази не послуже као повод гоњењу <pb n="483" /> неких личнос 
 да му заповедају.</p> <p>— Човек, који не зна, хтео не хтео, мора ићи за оним, који одмиче нап 
реме употреби.{S} Као што има људи који не верују ни у анђела, ни у ђавола и не сматрају то као 
ечи, Перун одважно крочи напред, и Жики не остаде ништа друго, но да и сам пође за њим.{S} Удар 
а часну трпезу,“ како је сиротици Јулки не само дала сву свадбену спрему, но јој нашла и красна 
ад шириле међе Балканиске; ко зна да ли не би моћни двоглави орао балканиски сада већ држао јед 
као питајући ђенерала.</p> <p>— Да, али не сад одмах — одговори ђенерал, а за тим додаде: — Не  
<p>То јест та јој се мисао јављала, али не овако јасно — У том тренутку у њеној глави у опште н 
ако.</p> <p>Ноћ је била без месеца, али не са свим мрачна.{S} Предмети се нису могли јасно виде 
о прозора, да види ко му то добаци, али не опази ништа.{S} Улица је била пуста и мирна, а наш н 
е му чинити по вољи.</p> <p>— Знам, али не треба допустити да таки људи дођу у ближи додир с кн 
тивцима спрема удар.{S} То разумем, али не разумем како ћеш то кнезу на делу посведочити, кад,  
ио војник, и за то је био Наполеон, али не први, но трећи.</p> <p>Наполеон трећи био му је узор 
е преко тога згодно је за појесију, али не за управљање државом.{S} Него молим те да чујем, шта 
м! — рече Ратко. — Видим шта хоћеш, али не знам како ћеш.{S} Хоћеш на делу да осведочиш кнеза,  
 Неговори тако!{S} Знам шта мислиш, али не говори; сама та помисао понижава ме — рече она живо. 
; ништа одређено не умем казати.{S} Али не слути ми се ни на какво особито добро.</p> <p>— Засе 
није рад да изложи опасности и погибели не само оно што је он звао својом „великом мисијом,“ но 
е и разгледали да их ко год не види или не прати.{S} Кад чују какав ход, или какав говор из даљ 
о ја тебе увек лупам, па почињао ти или не почињао...{S} Ех, хе, момче, покретан пијон не прела 
питање: је ли био с кнезом ове ноћи или не?{S} Тек тада и Заре проговори одрешитије.{S} Признад 
ило: сад ваља летети, па остало што или не остало.{S} На ту грозну команду бедне гардисте само  
то доктор одлучно изјави, да тако мисли не само он, но „сваки балканиски родољуб“, и да то није 
. пуковниче, да копајући очи овој земљи не ископате своје рођене...</p> <p>У тај мах на вратима 
просто ужас!{S} И каква ти чудовишта ми не хранимо за нашим рођеним столом; то је просто отров  
р која ми никад није ишла, па ни сад ми не иде у главу, — поче опет Ратко.{S} За начело напусти 
“) Та да, није шија него врат.{S} Ви ми не одричете углађеност, само одричете да се оно што ја  
ад и бранити ово што се има, јер ако ми не будемо у стању сузбити и победити конзервативце сад, 
о ја — примети хоџа.</p> <p>- Па што ми не рече одмах да нећеш, стрвино — цикну Срећко и стегну 
аш је положај лак ако га навлаш ви сами не отежете.{S} Али ја вам унапред кажем да се ствар не  
уковниче, људима збуњеним, који ни сами не знају шта хоће.{S} Овде је ствар проста: хоћете „лек 
, то је свршено; ту више никакви мелеми не требају.{S} Наравно, господин пуковниче, то кошта.{S 
 кнез с досадом — то су бајке које мени не иду у главу.{S} То се противи целој данашњој науци.{ 
{S} Викнуше им из потере да стану — они не стадоше.{S} Из потере их позваше да стану, или ће пу 
е вас ради, но земље ради; да по Европи не пуца брука како су у Балканији први ђенерали отровни 
о све што је знао.{S} Само о две ствари не хтеде реч једну прословити:{S} Како му је име? и отк 
ми, знате ли ви какав отров, где лекари не би могли одмах познати чиме је човек отрован, нити б 
 недељно).{S} Па за што да ви професори не знате шта раде ваши рођени ђаци?{S} И како ја то да  
ди — стегне за гушу и удави.{S} Доктори не знају шта је болеснику; они виде гукруе, гуши, прогл 
 што о овој ствари.</p> <p>— Па ето, ти не знаш ни то да пуковник ради да ме уклони — рече кнез 
"678" /> прва врлина сваког владара: ти не смеш ни у чему пренаглити.{S} По чему ти можеш рећи, 
је је дело устанак у Херцеговини?{S} Ти не знаш колико им тек ти сам лично имаш да захвалиш што 
Хајде да те матам, а <hi>коњ</hi> да ти не дирам...{S} Може ли то, г. Маврикије.... а? овако на 
 тебе тешко било доћи непосредно, па ти не би у ствар тако брзо могао ући, а можда не би он <pb 
:</p> <p>— Ја умирем.{S} Али, ако се ти не постараш најозбиљније да постанеш добар и ваљан чове 
то учини“, „заповедићу књазу да то и ти не учини“.{S} У цркви старате се увек да заузмете влада 
илија од своје рођене.{S} Јамачно ни ти не ћеш бити бољи у томе.</p> <p>— Најпосле ви сте освет 
 начелник равнодушно.{S} - У осталом ти не мораш њега уводити ни у какве заседе, не мораш шетат 
а! кад помену твоју мајку.{S} За што ти не волиш твоју мајку; чак причају да је ниси хтео трпет 
икад више неће подигнути док му опет ти не пружиш руку.{S} Буде ди то једном; успеш ли само јед 
истала</hi>, јер да се не мисли предати не би ни долазила — мислила је Мона у себи.{S} За тим д 
е могуће изићи из платна а да се печати не повреде.{S} После је све метуто у дебео, једноставно 
ао уверити само да нико никад неће чути не би се <pb n="456" /> очувало ни од сто пет, све би о 
вам сваки дан требају, и без којих маћи не можете.</p> <p>— Онда да се удварам моме Антону, мој 
{S} Обична учтивост, коју само простаци не разуму.</p> <pb n="409" /> <p>Сад се већ говорило и  
 и пропала човека да о његовој поправци не може више бити ни говора!...</p> <p>— Ето то вам прв 
ен човек, о чијој поправци више ни речи не може бити?</p> <pb n="392" /> <p>О, не!{S} Сви њени  
ала погледом и избегавала да јој се очи не сретну с кнежевим.</p> <pb n="432" /> <p>Кад кнез за 
.{S} Неке је нарочито молила да о Лепши не причају ништа.{S} Око 8 часова одоше и последње гошћ 
ав пресече начелника, бојећи се да овај не исприча још вешто лепше, и примети му:</p> <p>— Добр 
ајлакше је натрунити, па се боји да јој не извуку какав реп, ако би отишла с другом којом женом 
ерал. — Сад је то већ прошлост, о којој не вреди говорити.{S} Сажаљењу нема места.{S} Овде је в 
к пита, кад чује какву страну реч којој не зна крсна имена.</p> <p>Било је у животу г. Вујадина 
сприча сукњи.{S} Просто би цркао да њој не каже све.{S} Тако ти јамачно бива и са нашим тајним  
азима.</p> <p>— Ствар је озбиљна; о њој не смемо говорити тек онако узгред, на двоје на троје;  
могли ни толико да га загреју, да у њој не гледа шпекуланта!{S} На њега наваљује Растислав, Рат 
ити, Ваша Светлост.{S} Како то да сељак не зна шта је устав.{S} Још како они знају.{S} Они су,  
ата се на соби широм отворише.{S} Момак не приказа никога, чак се и сам не показа, но му се угл 
ез се у писму светује да ни за тренутак не заборавља своје високе дужности спрам отаџбине, а у  
о је накисео, иначе ни по чему га човек не би распознао од обичне воде.{S} Само кад дуго стоји  
p>Растислав је ћутао.</p> <p>— Да човек не може бити миран ни у својој рођеној кући!{S} И ту на 
.{S} Има у животу поступака, када човек не може да буде сам <pb n="427" /> свој господар.{S} Им 
вити.{S} Лажне науке уче да један човек не може у исто доба бити и добар човек и добар владалац 
 Њ. Височанству.</p> <p>Неугледан човек не одговори ништа: он је и даље ћутао, пажљиво бројао б 
еба кидати.{S} То ни какав обичан човек не би толико чекао и трпио, камо ли он, што је научио д 
човека.{S} Наравно, да бити добар човек не значи бити мекушац и дедак, који се даје варати на с 
 карта, пије, банчи и махнита, само нек не дира у оно где би могао оштетити крупне земаљске инт 
не у својој кући.{S} Бар један намесник не мора то чинити.</p> <p>Врбавац беше пошао даље после 
вања, просто је рекао у себи: „Намесник не сме данас ни у чем претерати“, и г. намесник заиста  
д њим.</p> <p>— Како рекосте? „намесник не мора да трпи шпијуне“ — рече он, пун гнева.</p> <p>— 
овлачио прстом преко кнежеве слике, док не дотера до носа, ту застаде и викну опет - без носа,  
е сахате од кад се +++смркне+++, па док не сване, а тако је исто и за дневне часове док траје д 
} Осећао је да не може отићи одавде док не извести своју рођаку о свршеној осуди над њеним муже 
уж госпа Цанкин неће ништа да учини док не упита своју жену — јес, неће ништа ни оволико да учи 
S} Прво да ствар не саопштава кнезу док не прође светковина кнежева пунолества, које је било на 
ности својој?{S} Никакав истински порок не може имати дубока корена у младој души његовој.{S} И 
ем у нужник? — примети кнез.{S} Ђенерал не одговори одмах, а кнез на то додаде:</p> <p>- Збиља, 
авом.</p> <p>— Е, мој господине, да вам не да бог да правите пробе.</p> <p>— Знам, знам — преки 
 учинили, мој г. пуковниче.{S} Нико вам не би могао боље и подесније свршити тај посао од мене. 
 кажем —- јес, био сам у кујни и то вам не кријем, чујте од мене сама, јер као што видите, ја в 
чке ватруштине од лудила, цео организам не буде исцеђен, сасушен, испијен и спржен, те бедна жр 
 срдиш? је ли да се не срдиш?{S} Ти нам не замераш?{S} Ја сам свему крив!{S} Лудило!{S} Ја сам  
жене можемо баш у политици, за коју нам не признају ни најмање способности — заврши Ловимук сво 
} Момак не приказа никога, чак се и сам не показа, но му се угледаше само широки дланови, како  
аде.</p> <p>Шта би Маврикију, он ни сам не би умео рећи, тек на кнежеву реч „фукара“, он, г. Ма 
ац потресеним гласом — Ја вас преклињем не наглите с поступком, за који ћете се доцније узалудн 
дорастао и да имаш довољно снаге, да им не даш подићи главе.{S} Кад будеш осећао да ти та снага 
о их назадњаци престављају.{S} Закон им не може ништа, јер немате у рукама никаквих доказа да б 
а да не легне крв, да ми се кућа сасвим не ископа.</p> <p>- Ама ко вам то каза да је девојка до 
дејству своме, ни по последицама својим не да лако пронаћи и обележити; такав отров, од кога ће 
амените <pb n="222" /> се, очима својим не верујете. „Да л’ је она? да л’ није?“ „Аја! није она 
 те нећу пустити да одеш док се с тобом не разговорим.{S} Осећам много што шта на души што ваља 
ине наговестише Срећку да ствар с Павом не стоји како ваља.{S} То га је грдно кидало.{S} Још ни 
рану куда Жика замаче, пође за друштвом не могући још да дође к себи шта ово би с њиме.</p> <pb 
сва околна села.{S} Ни о чему се другом не говори до о Перуну и његовом доласку.{S} Свет свашта 
и најпосле доконају тако, да Балканијом не влада само једна династија, но по реду да се мењају. 
дне Аустрији, ако кнез с царевом ћерком не имаде мушка порода.{S} Кнез Мутимир није пристао, ће 
е и опија, и што год се назвало иксаном не море проћи крај ње а да му срце не закуца и да <pb n 
икад нећете опаметити док вас ја једном не дам ваљано... <foreign xml:lang="fr">fouetter</forei 
вари“ и да нарочито пред једним лекаром не може бити зазорно о томе говорити, кнез је био пусти 
и погинуо је <hi>Зликовац</hi>, жандарм не оспорава факт да је <hi>Зликовац</hi> пао, ади тврди 
ора, где су се одмарали, а још ни један не бејаше реч једну проговорио.</p> <p>— Чија ди је сек 
 девојке од 18 до 20 година, па док син не порасте, отац га заступа код невесте и врши синовље  
да у Балканији има крајева, где домаћин не сматра да је почастио госта како ваља, <pb n="164" / 
<p>Но и ако је жандарм одмах изашао, он не виде више младића на улици.{S} Пође да га потражи на 
ше, и да га је ко у тај мах ословио, он не би могао реч проговорити.{S} Но у томе тренутку поја 
ече му да нема права што се срди.{S} Он не узима ствар олако, али неће ни да цркава због ње. —  
Ваша Светлост, прошапућем полако.{S} Он не одговори ништа, нити се маче.{S} Спава, помислим у с 
ива свуда, па ће тако бити и овде. — Он не тражи ништа много, ништа особито од њих, до јуче њег 
еза отуђује строг, учитељски тон, да он не воле кад му се читају буквице, а врло радо пристаје  
 попијева отрова.{S} Ви бар знате да он не убија с места.</p> <p>— Дакле нема никаква начина да 
ог с тобом, па ко ће ти мирисати кад он не ће.{S} Њему и душа мирише.</p> <p>- Црна, Паво с теб 
 као што носе народни војници, па се он не би бринуо за спасење.{S} Тако дочекаше и дан.{S} Сиђ 
огао пропустити а да овом придиком и он не пропева.</p> <quote> <l>И ми ове земље осуђени синов 
доктор је имао да примети кнезу, али он не примети ништа.{S} Но на против, рече понизно, како и 
о.</p> <p>Пусте их пред дежурног, но он не бејаше сам.</p> <p>Боја нагласи да имају „голем једа 
аћено од Богодан или Богомдан.{S} Но он не доврши своја размишљања.{S} Њему се на једаред учини 
њао...{S} Ех, хе, момче, покретан пијон не прелази два поља, он то може само у почетку, а после 
 сам грешница! — како сам могла онако о не у помислити — прошапута Каја.</p> <p>— <foreign xml: 
вцу.{S} На, тај начин таст је умножавао не само капитале својих зетова, но и своје рођене...</p 
 la Famme</foreign>“</head> <p>Кад ђаво не може да сврши неки посао он шаље бабу да га она сврш 
вола, да она може чак и оно што ни ђаво не може, довршује ружан суд и рђаву оцену старих жена.< 
она баш таве људе мрзи.{S} Она то право не пориче ни женскима, али, наравно, само донекле.{S} О 
опет нестало, изгубиле се, и она управо не зна шта је хтела рећи.{S} Ускључала крв јури јој кро 
омисли.{S} Али шта да радимо!{S} Ми ево не можемо даље.{S} Убијте, закољите, исеците на комаде  
х главе, иди одавде....</p> <p>— Ја ово не говорим себе ради, но тебе, мене, свију нас ради — г 
а није могло бити ни помена док се прво не искошкају, а кад би се искошкали, они би и сами уста 
 ни говора!...</p> <p>— Ето то вам прво не ваља, а и просто — <hi>није истина</hi>.{S} Шта може 
ом, а ко против њега.{S} Тајно братство не би желело ништа друго, но да види кнеза на челу наро 
ерити.{S} Дај боже само да ово искуство не стечете доцкан, кад вам од њега не може бити никакве 
ругог.{S} Препоручено им је да се много не удаљавају, да им когод не би промакао између њих.{S} 
више света; кмет је наредио да се много не ларма, да чекају све мирно, па ће им се казати шта ј 
очне заударати на бели лук; али га дуго не треба држати.{S} Обична кавена кашичица довољна је д 
 је одсудни час дошао и да више за дуго не може бити разгађања. </p> <p>Али баш услед тога он ј 
ни Ралека имао је право.{S} Ништа друго не може бити. — Пава је уграбљена и одвучена у конак; с 
 се сужавао тако, да два човека упоредо не би могла проћи, а час се опет ширио у читаве подземн 
и зину.{S} Тако стоје док цело оно чудо не пројури, а онда у живом разговору пођу даље.</p> <p> 
а му се она доведе, „а чик који би смео не послушати господареву заповест.“</p> <p>Одмах за тим 
 кости, тако ћемо га стегнути, да, хтео не хтео, мора остати међу нама, а после ћемо га пустити 
дају.</p> <p>— Човек, који не зна, хтео не хтео, мора ићи за оним, који одмиче напред.{S} Нарав 
врхунац државних послова, где сад, хтео не хтео, мора остати и примити на се сва та тешка бреме 
pb n="302" /> њом.“ Он је ово изговорио не дижући главе и не знајући, шта му овај управо нуди.< 
чита!{S} Прави министар полиције.{S} Ко не би рекао да сте ви министар полиције, само кад вас ч 
едне тајне за коју бих стрепио да је ко не дозна — моја је савест чиста и мирна...{S} То је сре 
адна тичурна чупа ми срце.{S} Што је ко не отера!{S} Не!{S} Мене нико не воле искрено!{S} Нико  
 па гњави.... и ју, леле мене, да ме ко не чује, рече несретна Петрија, осврћући се живо око се 
 пре и да се сети удовице сиротице, ако не њен први комшија, пашанац г. Растислављев, мекосрдач 
и могао ту улогу згодније испунити, ако не он, г. Растислав.{S} Удаљен од Звониграда, кнез неће 
ростацима.{S} Какво неваспитање!{S} Ако не знаш ништа паметније, ја имам своје име, па ме зови  
после и мерила „жарка приврженост,“ ако не по ширини и висини пламена, који лиже од упаљених ка 
 бела и пребела, ако знаш и умеш, а ако не умеш, онда ти нико није крив...</p> <p>— Никога и не 
 Наравно да мислим, Ваша Светлост, како не бих мислио?{S} Сваки човек мора да мисли.{S} И кокош 
јесте.{S} Али то је испало са свим како не треба.{S} То нико није хтео.{S} Ту моје праве кривиц 
анијега ађутанта, па да иде.{S} Свакако не може испасти ништа што би чак по живот било опасно,  
езана с кућом Враничића.{S} Ово свакако не може остати без утицаја на даљи рад у корист „закони 
етлост, ако може бити.“</p> <p>— Никако не може бити, хајд! — и кнез чисто изгурну Маврикија.</ 
 стежу, као да се спремају да га никако не даду овој гомили, што беше дошла да га спасе.</p> <p 
а тај свечани тренутак, и кад га никако не би, она се поче разилазити.</p> <p>Улице су биле све 
тов, он одговори да је слаб и да никако не може излазити ни сад, ни довече.</p> <p>Ма да га је  
а „отаљају још по једну,“ но она никако не хтеде.{S} Кад су је салетали питањем што не игра, он 
пу Паву и њене друге.{S} Али оне никако не хтедоше.{S} Управо није хтела Пава, а без ње нису хт 
тислава на разговор, но кад овај никако не хтеде, пуковник се обрати с питањем право њему:</p>  
а да већ више није млад, али још никако не може да се помири с мишљу ни да је стар, те му с тог 
д забије у срце — та се рана после лако не лечи.</p> <pb n="19" /> <p>У таком се стању налазио  
пословима, док разговор најпосле полако не пређе и на чисто личне ствари једнога и другога паше 
о Растиславу, кад они Растислава и тако не воле; што није дошао непосредно?</p> <p>— Непосредно 
у са свим под нос, да га у тај мах неко не ухвати за тур и тако га повуче, да кмет љосну колико 
 поред толиког света, а опет да те вико не опази.</p> <p>„Та би справица избацивала на даљину о 
но себе ради.{S} Њега, као човека, нико не воли, нико не жали, нико му не жели среће и добра; о 
а, и у које, по женским појмовима, нико не сме дирнути.</p> <p>— Добро, добро — рече госпођа Со 
S} Њега, као човека, нико не воли, нико не жали, нико му не жели среће и добра; он је доиста <p 
Растислав, да ствар не стоји тако; нико не би више желео да је млади кнез у свему човек и влада 
ужностима.{S} То је веома жалосно; нико не би био сретнији, но он, Растислав, да ствар не стоји 
о вели, да је сироче, и да за њега нико не мари.</p> <p>— Е, право вели!{S} Његово право! — реч 
вишек, као знак смрти и опомену да нико не може избећи казну на коју га братство осуди — а кнез 
да објасни даље: </p> <p>— „Истина нико не зна шта је у глави господаревој.{S} Можда он зове Па 
новац није ухваћен на време, и сад нико не зна где је.</p> <p>Тако је у главноме гласио службен 
 по селима и градовима; то од тебе нико не тражи.{S} Преведи га, ако хоћеш, у највеће планине,  
уд год у свет, да оде некуд где је нико не познаје, па тамо што буде, нек буде.{S} Долазило јој 
што није; причају се ствари у које нико не верује, <pb n="548" /> а опет их свак понавља и једа 
Што је ко не отера!{S} Не!{S} Мене нико не воле искрено!{S} Нико за ме не мари!..{S} Спекуланти 
жаљења за ђенералом.{S} Од родбине нико не пусти јава да закука за покојником — јамачно с тога, 
ницама и опрезном стражом којој се нико не може прикучити.</p> <p>Шта да се ради?</p> <p>Жика п 
игру по одласку кнежевом, а још се нико не одвоји да иде кући.</p> <p>Но и ако је коло почињало 
ито у камари.{S} То свак жали, али нико не одобрава — рече Боја.</p> <p>- Само што се таке „паљ 
размештене, и пре 2 часа по поноћи нико не може изаћи жив из овога круга.{S} А кад већ морају ч 
ељу кнез говорио.</p> <p>За столом нико не беше већ на своме месту.{S} Највише их се беше скупи 
} Како се попео до тог врхунца, то нико не би умео рећи.{S} Могло се казати само толико с поузд 
ом назвао такав поступак!...{S} То нико не ради!{S} То просто не сме бити...</p> <p>Говорећи ов 
Спасе га баш то, што учини оно што нико не би веровао да ће учинити.</p> <p>Ко би на прилику мо 
ју као своју племенску тајну, коју нико не сме издати. (<hi>Кураре</hi> — познат у медецини ниј 
лите, већ сам три пут звонио и још нико не долази.{S} Симон!{S} Симон! — Слуга утрча, — Мој шах 
е би се чисто убајатити да нас оне мало не растресу и не освеже — мислила је Мона улазећи у кућ 
жао у себи тешку погрду, која му у мало не слете с језика.</p> <pb n="83" /> <p>Растислав га ис 
, он осети како му се никад никакво зло не може десити у кући где је домаћица ова анђелска жена 
шевљење јесте, а и истинско јесте, само не знам да ли за мене, или ради згодне прилике, која се 
по подне.{S} Па споразумите се.{S} Само не заборави да ме извести дан раније — рече Врбавац.</p 
нас је просто намамио у заседу.{S} Само не знам шта је требао да му значи онај мост!{S} Изгледа 
е.{S} Пристанем под условом да вам само не дају ништа више да пијете.{S} Црна прилика рече да ћ 
 пуковниковој.{S} Он јој пружи руку, но не даде да му је пољуби.</p> <p>— Ви живите стално сад  
="156" /> притворна чедност, која јавно не сме ни да спомене извесне природне односе, а у тами, 
укама, и да покренем тело, али ни једно не могадох учинити.{S} Од главе до пете ја сам био увиј 
 се све збркало у глави; ништа одређено не умем казати.{S} Али не слути ми се ни на какво особи 
 пало и таквих речи, које се на писмено не могу више понављати.{S} Он је развијао своју „теориј 
ве некакве ситнице.{S} Ви ништа озбиљно не можете замерити данашњој влади...</p> <p>- Какве сте 
шта не одговори.{S} Помислим да јамачно не зна француски, с тога узмем натуцати па прилично и у 
ни чисто чудећи се.</p> <p>— Ти јамачно не знаш, господине!{S} Али девојка је ту.</p> <p>Но деж 
 оделитим животом; свет, који ми обично не опажамо само с тога, што су наша чула за опажање још 
е, но што би пустила слику док је добро не размотри.</p> <p>После подуже борбе Мутимир је најпо 
b n="228" /> омастити брк, док се добро не изује.{S} Но да бацимо прво белег, Хајде!</p> <p>- Б 
цале на кнеза, и он га је слушао, скоро не дишући.{S} Ђенерал продужи.</p> <p>— Кроз три дана ј 
а испита — рече Белини.</p> <p>— Ах! то не мислим ни ја, да ће они јавно потрзати овај ваш испи 
?{S} Она има 18 година?</p> <p>— 18, то не мислим, господару, али 16—17 имаће.{S} Сељанке су кр 
 и нали себи другу чашу.</p> <p>— О, то не, господару!</p> <p>— Па?</p> <p>— Не пије ми се.</p> 
/p> <p>- Вала није - рече хоџа.{S} - То не море бит’.. а кад би и било тако, ти би вала, снахо, 
м ништа говорила.{S} А и како би!{S} То не би било лепо да она износи шта се код ње десило, кад 
 каза да је девојка доведена амо.{S} То не може бити!{S} Ко би то смео чинити!{S} Ко вам је то  
?{S} То изгледа нешто врло чудно.{S} То не верујем.</p> <p>Ката се маши своје велике мараме и п 
вара вам врата.{S} А с поља радити — то не иде.{S} Што ви нама дакле, можете помоћи, то је да н 
, да, вас!{S} И зашто као бајаги, да то не питам вас? — То спада у делокруг вашега пашанца.{S}  
 Од чобана, господару.</p> <p>- А да то не буде каква превара?</p> <p>— Није господару.</p> <p> 
е, али ме црна прилика преклињала да то не радим, за вас ће, вели, бити горе.{S} Тако се продуж 
литичку потребу.</p> <p>Бојећи се да то не буде каква замка Врбавчева и да се кнезу што не деси 
пит неће полагати.{S} Рекло му се да то не може бити — али он је остао при своме.{S} После чита 
но, био је опао.</p> <p>— Је л те да то не може бити?</p> <p>— Па бива, милостиви господине, би 
а спасао један њин члан.</p> <p>— Ја то не разумем.{S} Што се онда крио од мене, што је ишао Ра 
тив, било би чудно па и грешно да ја то не знам — примети Растислав.</p> <p>— Да, да, разумем,  
проста, само, молим покорно, опет ја то не ћу умети.</p> <p>Растислав повуче начелника за рукав 
д вас тамо адет!{S} Но нама сељацима то не подноси образ!{S} Ми таке среће не тражимо.{S} Једин 
ну Лепшу то је било доста.{S} И Мона то не говори из какве пакости боже сачувај!{S} Кнез најбољ 
одужи.</p> <pb n="331" /> <p>— Ништа то не мари што ти овај савет даје онај, који ни сам није б 
{S} Ја, мој господине!{S} А ви ништа то не знате!</p> <p>Ливреисани слуга полако отвори врата,  
чевидна.{S} Није било могуће да кнез то не опази и да се не заустави на питању, како то и откуд 
су били и разнолики и многобројни, и то не само за дан, но их је било спремљених и за ноћ, т. ј 
 све је било весело и расположено, и то не тек онако весело, но ако хоћеш да ти скаче с врх кућ 
ре и црне силуете, док се најпосле и то не изгуби.{S} Али пре тога, мени се учини, <pb n="475"  
ванцик, баба јој чантра дотле, док и то не узме.</p> <p>Баба Ката и сама је одрасла као сироче. 
и гледати и дивити се чуду — како ди то не падне!{S} Пиза има свој криви тороњ; Орловац је имао 
} То тако јесте, и то тако бива, али то не мора тако бити, нити је паметно што увек тако бива.{ 
"118" /> <p>— Чуо сам још нешто, али то не верујем.{S} Кажу да ви знате некакав сок од кога ваљ 
адим, пошто је то моје право.{S} Али то не би било искрено с моје стране, а ја хоћу да будем ми 
, да га силом узмете, јадници!{S} Ни то не знате, да се од смрти ништа не отима, да се од ње ни 
у, или ће пуцати, али ова двојица ни то не послушаше.{S} Из потере пукоше 3—4 пушке.{S} Оне су  
, а после све по једно....{S} Зар ни то не знаш?....{S} Знаш!{S} Па кад знаш што не пазиш?...{S 
буде“!{S} Е мој будаче, па ти још ни то не знаш шта све данас има овде да се изврши!“</p> <p>Го 
 да тако певају.{S} Старији калуђери то не признају, а после и калуђерче удари у инћар.</p> <p> 
или тај устав за Балканију.{S} Сељак то не би тражио.{S} Сељак и не зна шта је то устав; али ви 
ивља звера!...</p> <pb n="540" /> <p>То не може, никад не може бити!{S} Он то није ничим заслуж 
раду играти.{S} Са тих разлога сада ето не може бити ни речи о неком напуштању службе у име нач 
а да!...“ „што год узмогнете,“ а ви ето не можете ништа друго но да протествујете, да напишете, 
з није могао уздржати, а да га нарочито не похвали.</p> <p>Кад је било у сред јела, кнез викну  
те просто се не да мртвовати.{S} Просто не да човеку ока склопити.{S} Сваких десет петнаест год 
а над кнезом, и држао је да кнез просто не сме одрећи послушност Растиславу.</p> <p>- Ја ако од 
ак!...{S} То нико не ради!{S} То просто не сме бити...</p> <p>Говорећи ово, Мутимир се беше рин 
те одоцнити.{S} Што не рекнете сад, што не учините сад, можете рећи и учинити после кад год хоћ 
 просто!{S} Она је сама лепо рекла: што не дамо ми, даће други; и што год кнез буде раскошнији, 
 се, господару да ћете одоцнити.{S} Што не рекнете сад, што не учините сад, можете рећи и учини 
тави сам себи ово питање:</p> <p>„А што не бих могао ја бити кнез“? </p> <p>У западној Европи,  
 се не изложи каквој опасности и да што не погреши, ако га не извести о овим појавама.{S} С тог 
p> <p>- Куда ћете, г. Растислав, за што не седите?</p> <p>- Ви са мном можете имати само озбиљн 
и у њему?....</p> <p>- Па, може; за што не?... ево, узећемо овога и метнућемо га међу нас двоји 
 ли ви мене?{S} Е? познајете? а? за што не говорите?</p> <p>Јела је до сад ћутала; сад узе пола 
јте ми тако једно лице?</p> <p>— За што не!{S} Ако хоћете и два — рече кнез, и доиста именова ј 
 Шта велиш?{S} Може ли?</p> <p>— За што не! — прихвати госпођа.</p> <p>— У осталом кнез ће свра 
за руку, а ја све стрепим да јој се што не откине за што ухватим.{S} А гле ово — Петрија дочепа 
о купиле, као да је хтео нешто рећи што не може да изговори.</p> <p>Начелник се побоја да старц 
ктрична струја.{S} Бојећи се да вам што не нахуди, ја хтедох у два маха дигнути оне жице, али м 
сем кући.</p> <p>— Бојећи се да вам што не буде, ја сам за сваки случај хтео да имам у рукама г 
теде.{S} Кад су је салетали питањем што не игра, она се извињавала:</p> <p>— Здравља ми, не мог 
 хоћеш, дакле, да се послужиш нечим што не постоји — како то може бити ја не знам.</p> <p>Расти 
 их је карала и претила им, да тако што не износе из њене куће.</p> <p>— Јух! часан вас убио, о 
} Ми опет овамо на пољу да свиснемо што не знамо шта је.{S} Обиснемо око оних што су већ били у 
{S} Има још и других људи!{S} И оно што не дате ви, даће други.{S} Мислите неће се сутра наћи љ 
знаде да је био с кнезом, али ни по што не хтеде казати, где су били, јер рече да је то кнежева 
каква замка Врбавчева и да се кнезу што не деси баш на овом путу, Растислав се с почетка одупир 
е знаш?....{S} Знаш!{S} Па кад знаш што не пазиш?...{S} Тако овај коњ дође овде, па ја тебе ова 
...</p> <p>— Зашто не, господару, зашто не — само ако.....</p> <p>Неко закуца на врата.</p> <p> 
....{S} А доцније, — видећемо.{S} Зашто не би баш и она остала у истом уверењу као и остала пуб 
ко би се... случајно....</p> <p>— Зашто не, господару, зашто не — само ако.....</p> <p>Неко зак 
ек тада ми црна прилика наговести зашто не сме одмицати од куће: рече да и сама носи одговорнос 
ћу, а сутра дан видела је да то нипошто не сме учинити.{S} Најпосле њене се мисли почну занимат 
 ни о чему другом мислити до о њој; бар не озбиљно.{S} Просто присуство њено опијало га је, и о 
ио сретнији, но он, Растислав, да ствар не стоји тако; нико не би више желео да је млади кнез у 
слав се реши на двоје:{S} Прво да ствар не саопштава кнезу док не прође светковина кнежева пуно 
нтересу је самога ђенерала, да се ствар не веша на велико звоно, но да све остане у најужем пор 
S} Али ја вам унапред кажем да се ствар не може и неће изменити ни за длаку, па ма како се ви д 
 где би остали под присмотром док ствар не буде свршена.{S} Свако ваше одупирање ја ћу морати д 
иним интересима.{S} У осталом, то ствар не мења: не хтедне <pb n="498" /> ли послужити свесно,  
тава комедија.{S} Ја нисам дете.{S} Зар не видим шта се ово ради.{S} Па што ме ту вараш.{S} Ви  
<p>- Немој тако, рођена моја:{S} Па зар не знаш шта је шала, рђо једна, но још и за то да плаче 
и он питање журно и чисто плашљиво, јер не толико речи већ забезекнут и престрављен израз марки 
во је за њих било право спасење.{S} Јер не прође ни четврт сахата од кад се попеше на <pb n="66 
и рече жбиру: „одлази!“</p> <p>Али жбир не хтеде одступити.{S} Кад је стао и даље досађивати, п 
управо главачки на патос, да је Мутимир не задржа.{S} Но у томе он и сам посрте напред, колена  
 човека вежу за овај свет, на мој говор не може више утицати никакав земаљски обзир и интерес.{ 
оро ће бити пуних 50 часова како од вас не одмичем.{S} Нити сте ви, <pb n="621" /> нити сам ја  
 изразима, Кугић је брзо изашао на глас не само међу интелигенцијом, но и међу сељацима.{S} Пол 
о зечеве!...</p> <p>— Шта?{S} Па да нас не би побили као зечеве, ми да бежимо као кукавице!</p> 
ладара?{S} Некад је то и вредило, данас не...</p> <p>— Па опет све владалачке женидбе и данас с 
 производили читава чудеса, какве данас не би могао извршити ни највештији токсиколог.</p> <p>„ 
.</p> <p>„Тако, на прилику, ми ни данас не знамо каквим су се отровима служиле чувене тровачице 
<p>— Њ. Височанство јако жали што данас не може доћи на састав Светли књаз је нешто <pb n="93"  
дним дејством, за које цивилизован свет не зна ни шта су ни како се спремају.{S} Међу тим на Ис 
ао проценити шта може бити.{S} На памет не сме се овде ништа радити.</p> <p>Пуковник ућута.{S}  
умро од гушобоље.{S} Никоме ни на памет не пада да сумња и да тражи други какав узрок смрти.</p 
 не закуца и да <pb n="232" /> му памет не поуми, па бива и да му се рука сама не пружи да лије 
/p> <p>— Страхота сте радознале, а опет не знате ни шта вам рођени мужеви раде!</p> <p>— На при 
ала на Синђу и стрепила да јој ова опет не понови отоичње речи „Па иди!“</p> <milestone unit="s 
реме, нећу пропустити прилику а да опет не јавим.</p> <p>Завршив ове речи младић врло званично  
ђе песме љубави, док се у расвитак опет не врати у ведре висине небесне, са којих је и сишао... 
стислав и Ратко са својом дружином опет не дођу у милост код кнеза. — То би упропастило све дој 
и узе шешир.</p> <p>- Ако Ваша Светлост не би имала ништа против, ја бих се могао повући.</p> < 
е, одлази у кавану и до мркла мрака већ не излази више из карташке собе.</p> <p>— А ти данас оп 
одговарам историји, после, кад мене већ не буде.{S} Мало је теже одговорити сад овде, садашњост 
 на прилику, говори, да Перун Црнојевић не долази сам од своје главе, но по споразуму и договор 
или да врдне куд год у страну Црнојевић не хтеде осврнути главе.{S} У њему се бејаше тумбе окре 
, а трајао би још и дуже да га Враничић не прекиде.{S} После свега што је чуо од њих, њему се н 
тек покољења искупљују!</p> <p>Враничић не бејаше још добро изустио последње речи, кад се из да 
даље, сав радостан. ^</p> <p>Растиславу не мрдну ни једна цртица на лицу.{S} Он остаде хладан,  
јмо се и бољем.{S} У сваком пак случају не треба заборављати, да је ваш књаз до сада био малоле 
а су Балканска Браћа голема снага, коју не треба презирати.{S} Они уживају симпатију млађега ко 
 гледао само коју траву он обиђе и коју не дира — па би већ доста којешта сазнао што пре није з 
 да из државних разлога узмем жену коју не могу волети.</p> <p>Кнез стаде пред Лепшу, ућута и т 
} А с Павом су своји; баш што и да чују не ће отићи никуд даље; а и она - Пава - штета би било  
вићемо да је сад време и да ову прилику не треба нипошто пропустити.{S} Једном речи, пружиће му 
 само срце, и он у том очајном тренутку не сети се ничега пречег — већ подиже Перунову крваву г 
амо тако и реците.{S} О дисању и о билу не морате им ништа ни спомињати.{S} Ја сам то вама река 
шта не отима, да се од ње ништа на силу не узима; она по <pb n="601" /> вољи прима и по вољи вр 
</p> <p>Каја махну главом, у знак да му не верује, кад вели да се шалио.</p> <p>Речи кнежеве уч 
 и никога није пуштао све дотле, док му не јавише де га чека писмо из двора.</p> <p>Писмо је би 
ристрасан — рече кнез.{S} Но ђенерал му не даде добро ни изустити.</p> <p>— Пристрасан! ја у ов 
ка, нико не воли, нико не жали, нико му не жели среће и добра; он је доиста <pb n="396" /> јадн 
ишао је све, распитивао свуда и нико му не умеде ништа казати.{S} Младића беше нестало као да ј 
што му ти гледаш ту на хатар!{S} Што му не подвикнеш!{S} Он нас овде заговара, а тамокана!... о 
, мећете такве људе око њега?{S} Што му не дате за, ађутанта каква паметна, ваљана човека, који 
у љубав да штеди Лепшу, кад зна да њему не може бити пријатно кад се у његовом присуству тако ш 
ића, изем му око.{S} А што!.... ни њему не би било рђаво!{S} Шта ми вали бајаги.{S} Море вајн б 
— Заре се није могао начудити како њему не паде на ум да одврати кнеза од те будалаштине.</p> < 
че кнезу, да иде за њим и да се ни чему не чуди и да ни од <pb n="590" /> чега не преза, што бу 
помене при уласку у порту да се ни чему не чуди.</p> <p>Ишли су даље, и што су дубље залазили у 
жно и срамотно, што ваља крити и о чему не треба јавно говорити.{S} Напротив, то се рачунало ка 
би их тако ударао, да голотрбом арслану не приђе онај исти чичица у олињалом ћурчету, ухвати га 
 неће ништа ни оволико да учини, док њу не упита, — настави госпа живо, — на она мисли да је та 
амести поле од хаљине, да их при седању не згужва, а десном руком прихвати се за канабе и полак 
аква успеха, док најпосле једном лекару не паде на ум да је госпа много година употребљавала бе 
.{S} Но опет за то, она се по карактеру не би никад мењала са таквим светитељкама, као што је Л 
 је село било на ногама.{S} Избуђени су не само они што се позивају, но и остала чељад.{S} Село 
 <pb n="6" /> <p>— Сигурно, сигурно! ту не може бити сумње.{S} Такав је био договор, рече трећи 
кажете и да га успокојите.{S} Ћутање ту не помаже.</p> <pb n="622" /> <p>Овај Кугићев говор нео 
ћ беше проредио — а од бојине чељади ту не беше ни једно.</p> <p>— Где ли су то, боже!{S} И што 
 постигну с кнезом Мутимиром, но ако ту не могну ништа учинити, они су готови чак и на то, да к 
аскају о републици.{S} Ништа озбиљно ту не може бити.</p> <p>Око 6 часова међу Монино женско др 
а подигнут је на злочину.{S} О праву ту не може бити говора.{S} Ствар је у сили.{S} Један преда 
ишта не дугујем, ја ни од чега на свету не презам, ја немам ни једне тајне за коју бих стрепио  
ућути ти, чегртаљко једна, која ни ноћу не даш никоме мира! — А за тим продужи ходање по средин 
ост, но тврдим само да се с углађеношћу не слажу онаки изрази, што ће свакако и Ваша Светлост п 
S} Гост попије, и не само што у тај мах не осећа никакве болове но, на против, баш услед узета  
кривицом.{S} Претио сам ако ми се одмах не <pb n="626" /> набаве кола да ћу чинити оно што ми н 
к, па да не умре одмах и да му се одмах не позна да је отрован, но да последице тровања наступе 
гуће извршити тровање, а да се то одмах не позна по брзом наступу смрти и по начину, где се и к 
>!{S} Ти такве живце нећеш имати, ти их не можеш имати, јер си син ђенерала Врбавца — и ти неће 
 ово управо дешава, док обоје завађених не окрену своју срчбу против ње, заједнички је дочепају 
се могле назвати златне душе.{S} За њих не приања порок, као што се рђа не хвата за злато.</p>  
остаје мртав човек, али ниједном од њих не дође мисао да се сврате, да још једном виде ту крвав 
бавио сатисфакције...</p> <p>Но Врбавац не могаде довршити.{S} Блед као смрт, кнез му се унесе  
— Из вас говори инат!{S} Један владалац не може тако мислити.{S} Кад би владаоци тако лако усту 
з Страшимир, но био Турчин, ако ову реч не одржао, само ако ви продужите и даље ово ривење прот 
апетану:</p> <p>- И ти г. капетане, баш не верујеш у екватор, па то ти је! - и кикоћући се он о 
 Ја мој завет могу испунити, али ви ваш не.</p> <p>— Ох, не говори ми само то!{S} И хоћу, и мог 
 је још снага, крепост, моћ — ја се још не бојим, још се не дам; ја сам још млад“....</p> <pb n 
 Зар она у конаку?</p> <p>Но она се још не беше прибрала ни од првог изненађења, када се на ули 
ској грчкој статуи.</p> <p>Гошћа се још не беше ни наместила на маленој софи, кад се наједанпут 
, и све се смејемо.</p> <p>Ратко се још не беше опоравио ни од овог првог ударца, кад дете прод 
вас је сан и јава још смешана, и ви још не можете да издвојите једно од другог.{S} Вама сад у п 
га?</p> <p>— Еј, џиброња, зар ни то још не знаш ко је Црни?</p> <p>— Што да не знам; знам ја то 
од именом бунтовници.</p> <p>Доктор још не беше довршио а врата се собња полако отворише.{S} Го 
 одаји.</p> <pb n="611" /> <p>Кугић још не беше свршио свој говор, кад се из мрака указаше чети 
пцима, али му на његов захтев слику још не хтеде вратити.</p> <p>Лепша поново узе загледати сли 
ноћи само три хиљаде дуката.</p> <p>Још не беше Ратко изустио последњу реч, кад се на вратима з 
tu ne boudes pas - toi aussi</foreign> (Не пућиш се ваљда и ти) као г. Растислав, што сам се ја 
 је победио лукавством...</p> <p>— Хтео-не хтео, кнеже, ти ћеш морати целога века да имаш посла 
лкански језик; има речи које просто <hi>не може да их се извори</hi>.{S} Растислав га опет испр 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не потраја дуго дежурни се врати с кнежевим доктором.{S 
о „лиферант“ за „отмјену класу“.</p> <p>Не потраја дуго, отвори се кућна капија и на њој се ука 
; ствар је од предсудна значаја.</p> <p>Не отварајући очију, оне нађе њену руку, наслони је себ 
едног овако красна млада човека.</p> <p>Не чекајући одговор од Лепше, Мона полако отшкрину врат 
челе су оно што је срећа почела.</p> <p>Не може се рећи да је по уму био нешто изванредно; пре  
а, узбуђена, уздрхтана, збуњена.</p> <p>Не потраја дуго, на један пут отворише се побочна врата 
млађи ађутант журно некуд отрча.</p> <p>Не потраја дуго, а млађи ађутант опет се врати, носећи  
м — примети Врбавац као за себе.</p> <p>Не говорећи ни речи, Растислав узе капу, поклони се Врб 
ате и разумете? — питао је кнез.</p> <p>Не знам, али се сећам да сам још као дете слушао од јед 
стану, али ни то већ нису могли.</p> <p>Не испуштајући точак, и ако је видео да га не може заус 
огу понети име „оцеви отаџбине.“</p> <p>Не скидајући поглед с доктора, кнез га упита, да ли он  
стише: „Пст! ћутите, господар говори“, „не вичи ти, што си разглавио вилице1.. „Хајд пашол, ти  
 Кмет је сматрао да после ове срамоте, „не вреди му више ни живети.“</p> <pb n="206" /> <p>Окре 
авила три прста, пољубила их и додала: „не роди мати.“</p> <p>Госпођи Софији, бив. министарки к 
ожем у руци — они су викали војницима: „не ближе, погинућете,“ измичући непрестано назад.{S} С  
чи и обиште око официра.{S} Сину рече: „Не тако, Радоване“, па пристаде дежурноме.</p> <p>- Ниј 
ри</hi>.{S} Растислав га опет исправи: „не могу да се изговоре.</p> <p>Кнез се чисто љутну:</p> 
слугу, али кнез одлучно махну руком: — „Не дирај!“ а испљускану чашу баци.</p> <p>Растислав дад 
имук.</p> <p>Пре свега Пола нагласи да „не лаје куца села ради но себе ради.“ Стало је госпођи  
ски, а претпостављенима се допадао што „не зна бог зна шта, али добро слуша и никад не адвоцира 
сјајним ивицама.{S} Котрљајући се преко неба, сјајна месечева кругла упадала је у ове црне обла 
 је, играјући се са сјајним звездама, с неба залутао на ову грешну земљу.{S} У пустој долини са 
ло зазорно, што ја овако, што но реч „с неба па у ребра“.{S} Али таква је моја навика.{S} Ја во 
бав је најлепша химна што је земља пева небесима.{S} Ова грмљавина то је радосна објава да је н 
 који, усамљен, у сред пољане диже руке небесима и проси - шта? росу? кишу? топло сунце, младос 
тим алатима св. Илије, што овда онда по небесима онако страховито тутње; (јер, као што је позна 
, тихо и нечујно отворе се златна врата небеска, а из њих изиђи један од најмлађих и најмилијих 
 и јасна.{S} Пун месец испливао у ведре небеске <pb n="281" /> висине и извео у своју ноу шетњу 
а земљи, но прнула некуда горе у светле небесне висине, где нема земаљских брига и терета, где  
у расвитак опет не врати у ведре висине небесне, са којих је и сишао...</p> <p>— Али ено где се 
 трава и лишће сушити и од кога ће тице небесне, у лету отроване, мртве на земљу падати.{S} Отр 
 рече Лепша.</p> <p>- Реците за једнога небеснога анђела — прошапута кнез узбуђено и маши се об 
ном могао бити потпуно срећан, па да се неби много предомишљао баш и јавно пред законом да спој 
сви су навалили на ме.{S} Мени то самом неби никад пало на памет — правдао се кнез.</p> <pb n=" 
 од себе тога спаситеља свога.{S} Каква неблагодарност!{S} И сад се морају измишљати свакојаке  
то.{S} Никад никоме нисте захвални. <hi>Неблагодарност</hi> и <hi>непризнавање</hi> — то је гла 
сто црно спрам светлих зракова зориних, небо је изгледало као огромна, до бела усијана железна  
ланинског, који са свију страна заклања небо и чисто належе на човека и гуши га.</p> <pb n="556 
 поља, њено шарено цвеће и ведро, плаво небо, и миле песме веселих тица....{S} Ту је познао прв 
и се и зевајући баци поглед на звездано небо и прошапута — „Валимо те, боже! тек ако је поноћ.“ 
остављајући за собом ведро, тек умивено небо, које се плавило <pb n="518" /> и преливало као на 
и очи и угледа над собом високо, мрачно небо, на коме је тек где где светлуцала по која сићана  
рсне.{S} Момак се тргне, звера, гледа у небо, окреће се, брише се и чуди шта ли га то попрска.{ 
 покушаја против престола.</p> <p>— Ах, небој се, што се тога тиче, ту можеш бити без бриге.{S} 
осећала и да је најсретнија девојка под небом, и да је најнесретније створење на земљи, и то об 
> <p>— О, ако је само то, онда се ништа небрини.{S} Дирнула ме ова прича зетова, па хоћу мало д 
 зачуђена лица.{S} А кроз те гомилице у небројено одјека, звучале су кобне речи: „Убијен књаз!  
Милоје, који је управљао думеном.{S} На небу се бејаху почели указивати покретни, црни облаци,  
S} Сунце има подерану ногавицу.... а на небу се срушио свод... бежи... бежи...</p> <p>Зајапурен 
осна објава да је наша топла љубав и на небу примљена и записана међу најлепша дела створитељев 
и уздаси, или се видело уздизање руку к небу или ударање у груди.</p> <p>Кнез се окрете и узе З 
и светлуцати на широком, угасито-плавом небу.{S} И лепа Пава као да је жалила за нечим из те да 
 сведе у мраку и обоје су били у седмом небу; обоје су веровала да су нашли <pb n="467" /> нешт 
ђање, способност да се издвоји важно од неважнога и да се на оно што је главно усредсреди сва п 
 да учи, и она зна боље шта ваља, а шта неваља!{S} Гад смрдљиви!...{S} Ал ја сам крива!{S} Знам 
ње робије.<ref target="#SRP18892_N2" /> Неваљала жена!{S} Ја сам је укротила.{S} Пошто је 7 пут 
 с истуреним прсима као и пре.</p> <p>— Неваљали сине!{S} Не боле ме твоји ударци — но ме боле  
обесне и разуздане касте, састављене из неваљалих чиновника, а ко год се усуди да што год рекне 
 истина</hi>.{S} Шта може бити истински неваљало и покварено у једном младићу од 18 година?{S}  
самљен стручак бела љиљана.{S} Растужен неваљалством свога најмилијега створа — човека — стари  
>— А шта би друго и могао учинити такав неваљао човек као што си ти — рече хоџа мирно.</p> <pb  
, истински злобити, истински бити зао и неваљао?{S} Зар сви кнежеви поступци нису пре обичне мл 
Маврикије с друге стране врата.</p> <p>„Неваспитано, распуштено дериште!“ — рече Растислав, ком 
чио с паланчанским простацима.{S} Какво неваспитање!{S} Ако не знаш ништа паметније, ја имам св 
а.{S} Твоји претци, сви одреда, били су неверни и рђави мужеви.{S} Туђа жена, ма и најгора и на 
ој је господин говорио, а можда и своје неверовање <pb n="413" /> у мужевљеве речи (дебели госп 
 у Бомбају записало је овај чудновати и невероватан случај.{S} Пред очима три друштвена изаслан 
Ја бих вас баш молио за то.{S} Ствар је невероватна.</p> <p>— Ако ми дозволите да извадим бележ 
о му се у први мах учинило тако чудно и невероватно, сад му је изгледало сасвим природно и тако 
док син не порасте, отац га заступа код невесте и врши синовље брачне дужности!</p> <p>Доктор з 
ну лаж, <pb n="260" /> но он опет прима невесту, јер је пружа рука кнежевска.{S} И то су после  
тпора, па кад остане усамљен, неопитан, невешт — онда ће већ ићи лако!{S} Какав паклени план! — 
алити кад то почне, а ми ћемо се чинити невешти.</p> <p>У томе стигоше већ и до кола.{S} На пољ 
ead> <p>Док је млади кнез Мутимир овако невешто и неуспешно кушао своје прве кораке у љубавним  
кле, као да ти ове речи долазе од каква невидљива духа, који нема никаквих веза и интереса с ов 
ромна завеса, коју савија некаква моћна невидљива рука, смоташе се у дугачак, округао прамен, о 
ала је такав један случај.{S} Снашла је невидовна беда, ако почем знате шта је то „невидовна бе 
идовна беда, ако почем знате шта је то „невидовна беда“ те у мало није страдала на правда бога. 
 високим обалама, измакну далеко, нигде невиђени и неопажени од потере.{S} После опаљене пушке  
да ти кажем, али нећу.{S} Нису ми крива невина деца! — рече Боја и пође из угла.</p> <p>— Ама д 
 је одавна знао, али у псовци и вици на невине волове чисто и заборавио.</p> <pb n="420" /> <p> 
...{S} Ту је познао прве сласти чисте и невине детињске љубави — и ту је први пут био сретан.</ 
и, тренутна бујност и младићски заноси, невини, искрени, у свој привидној покварености својој?{ 
огме, и да се вегне. — „Боље је и десет невиних да буде везано, но један крив да утече, за што  
Али овде он је имао пред собом збуњено, невино девојче, с тога је осећао неку слободу и одрешив 
о, но један крив да утече, за што ко је невино везан, лако се може одрешити, а кад кривац утече 
 се грохотом засмеја.</p> <p>— Еј, моје невино полетарче! — рече Мона милујући кнеза по глави.  
и оштре нож да га закољу, а оно мирно и невино стоји и повјерљиво гледа наоколо, неслутећи ника 
нема ништа на души, а уверен је у своју невиност, упути се право одаји коју му показа ађутант.< 
авити услугу која је овде указана њеној невиности.</p> <p>То је један разлог што госпођа управи 
 оно прво. — Стидљивост је највећи штит невиности.{S} Чувај чистоту образа и стидљивост душе.{S 
кроз високу, бујну планинску папрад.{S} Невичан човек изгубио би се чим пође сто корачаји, и бе 
но, а друго стидно за човека, али то су невјеже налик на оне што верују у анђеле и ђаволе.</p>  
у, ми с твојим дедом тада злопатили и у невољи се сваком јаду довијали.</p> <p>Старац је говори 
ми је била још једина успомена од мојих негдашњих груди, а он ми, зликовац, сад и то изломи.{S} 
ј касарни зачу се необична лупа добоша, негде у даљини засвира труба на узбуну, на саборној црк 
ловчани „пливају“ због кнежева доласка; негде је призиван божји благослов, а негде су исказиван 
ји, своју љубав спрам младога кнеза.{S} Негде је описивана радост у којој орловчани „пливају“ з 
а; негде је призиван божји благослов, а негде су исказиване најлепше жеље за будућност.</p> <p> 
вића за руку и прошапута му: — И ако је негде задремала, наша срећа опет је још жива.</p> <p>Це 
има и прилетали на помоћ чим виде да се негде чаше испразне.{S} Сад је кнезу наздрављао здравиц 
је све то само нескладна прича, која се негде с неким десила.{S} Па ипак, она зајапурена, разба 
о! — поче Синђа — старо, а дохватило се негде ракичине....</p> <p>Но Пава је пресече.</p> <p>—  
г живота, који као да је био тамо, тамо негде далеко, тамо горе, јамачно на једној од оних сјај 
е пирамиде по <pb n="170" /> улицама по негде су биле украшене не само стиховима но и сликама.{ 
 све снаге — морају га ухвати, он је ту негде, а ко га ухвати — каква слава. „Прво и прво 300 д 
.</p> <p>— Та он је ту; он мора бити ту негде — рече госпођа и узе завиривати свуда око стола.{ 
 диже полако своју белу, округлу руку и негледушке узе каву.{S} Њен поглед био се занео за једн 
и Мони.{S} Она га је дозвала к себи; у „неглижеу“ , лешкарећи на свом дивану, она му је, веле,  
S} Правио, веле, притисак!{S} Притисак! него шта.{S} Зар може бити без притиска, где владалац л 
а (г. Растислав исправи га: „није шија, него врат,“) Та да, није шија него врат.{S} Ви ми не од 
јевић намамљен је у замке лакше и брже, него што се икад могло <pb n="583" /> рачунати.{S} А на 
а опет пресече:</p> <p>- Е, није, није, него ћу ја бити као калуђер.</p> <p>Доктор с осмехом пр 
 снаха, рђо једна; сад треба дар заови, него шта мислиш, кад сам однеговала онакога брата сокол 
 се не само на житељству звониградском, него и у многобројним изјавама, које су са свију страна 
тренутак Мона ућута, после додаде:{S} - Него знаш шта, Лепшо, што јес, јес, за цело сте пишкин  
жница! не мора бити наложница.</p> <p>- Него шта?{S} Ваљаде би била кнегиња!{S} Прођи се, бога  
 да ми казујеш!{S} Чувај то за себе.{S} Него дете ми дајте! — рече Боја одсечно.</p> <p>— Јес,  
јесију, али не за управљање државом.{S} Него молим те да чујем, шта је хтео тај изасланик — реч 
а да играш острољанку, све да везеш.{S} Него, батали то.{S} Је л’ истина велиш, да смо ово прот 
е ја пустио, да с писмом одеш.</p> <p>— Него шта ћеш?{S} Ваљда силом да ми га отмеш?</p> <p>— З 
ије шија, него врат,“) Та да, није шија него врат.{S} Ви ми не одричете углађеност, само одриче 
итељка, милостиви господине.</p> <p>— Е него ко је био? — упита пуковник заинтересован.</p> <p> 
ње спрам постојећи закона, и да се више него икада клоне од свега што би могло ослабити или пор 
кнез продужи:</p> <p>— Дакле, није врат него шија (г. Растислав исправи га: „није шија, него вр 
а Светлост призната.</p> <p>— Није врат него... како се оно каже?... шија....{S} Је ли шија? ре 
ју снагу црпео у војсци; он је брижљиво неговао добре односе с официрима, и старао се да се на  
 — рече кнез.</p> <p>Каја се исправи: — Неговори тако!{S} Знам шта мислиш, али не говори; сама  
азвијено врачање, лечење травама, па се негује јако и справљање отрова, који се понекад и као л 
е (заборавио сам га) да те своје мађије негују као неку науку и крију је од света <pb n="631" / 
нај жмирави, риђи накарет Мелентије.{S} Неда ми проћи!{S} Једнако намигује — испале му!</p> <p> 
атељицу, с којом је дуго била „фаше“, а недавно су се помириле.{S} За њу је Мона данас чула да  
 Стари <pb n="577" /> чича Степа био је недавно у Бечу по еспап, и том приликом, како се вели,  
воја уметничка дела.</p> <p>— У Бечу је недавно подигнута велика лепа касарна.{S} На зачељу пос 
рилику сифилис, богиње и друго.</p> <p>„Недавно сам дознао од једног пријатеља за једну ствар о 
па пукоше још две пушке, пукоше у брзо, недаде једна другој да издуши.{S} Враничић диже главу и 
 је са срца.</p> <p>Кад се Лепша изви и недаде кнезу да је ухвати за руку, Мутимир устаде, стад 
настани својски. —</p> <p>Но госпођа му недаде да доврши.{S} Она прогледа, ратоборно се испрси, 
 ако је за освету.</p> <p>Али синови му недадоше ни поменути.{S} Они су браћа, они су синови; а 
пола Дунава.{S} Нечији глас викну: „Ај, недајте — утече!“ Осу се један грозд пушака, па други,  
а могли поћи.{S} Саме будите енергични; недајте се ничим збунити.{S} Имајте увек на уму шта је  
мој!</p> <p>Он бејаше ухватио за огртач недајући јој да га обуче.{S} Она га погледа преко рамен 
ервативци и промениће име.</p> <p>То је недалека будућност.{S} Што иза ње долази — то припада о 
подигао доле испод манастира у бурјану, недалеко од манастирске чешме...</p> <p>Ту је добро паз 
лепим, белим, пуначким образима. — Море недам ја ово за десет варошанки, еј, — она уштину Паву  
а га његова рођена отаџбина избацује из недара својих.{S} Та он је у њој први пут угледао свет  
мо.{S} С твоје стране то би била крајња неделикатност; управо... управо, ја не знам, каквим би  
бију осуђивана.</p> <p>— Пре једно шест недеља њој је дошао некакав Илија Кондић жандарм.{S} Он 
, велимо, јер за ово неколико последњих недеља „г. министар изволели су изгледати са свим друкч 
 он је остао при своме.{S} После читаве недеље дана бактања, најпосле су дигли руке - млади кне 
ју земљу и поставе стражу.{S} После две недеље мртвац је ископан: печати су нађени неповређени, 
ено све што се могло.“</p> <p>После две недеље орловачки и покрајински начелник и сви њихови по 
копани дервиш одиста провео у земљи две недеље дана, и да је за тим у присуству друштвених изас 
, домаћи свештеник госпођин, одмах прве недеље када је дошао да освети водицу, с уздахом је нап 
{S} А госпођа Ловимук тек пре две - три недеље имала је такав један случај.{S} Снашла је невидо 
head> <head>Потера</head> <p>На две три недеље по повратку из Звониграда, куда су сви начелници 
 с тешком ватруштином.{S} Тек после три недеље тешка боловања устане он из кревета, изнемогао,  
 само је обично парче меса.{S} Петак је недељни посинак, а у суботу даје се под кирију пакао.{S 
едмета у војној академији, свега 2 часа недељно).{S} Па за што да ви професори не знате шта рад 
 постало је као некакав обичај: два пут недељно, у среду и у суботу по подне код госпође Моне с 
вих забава и задовољстава.</p> <p>После недељу дана кнез се кренуо на пут.{S} Уз лупу звона и г 
е стрелицу у леђа.{S} Знати да ћеш кроз недељу две побеснити, да ћеш прво пролајати и поднети с 
е био неуморни мислилац.{S} Могао је по недељу дана мислити о једном истом предмету, а упорним  
1" /> и големим свечаностима.{S} Читаву недељу дана веселио се Звониград и цела Балканија.{S} Н 
те“ да се Орловац „мало очисти.“ Читаву недељу дана владала је та лозинка „да се мало очистимо. 
 у општини.</p> <p>Пошто се тако читаву недељу дана само чистио, а скоро читав месец дана журно 
еве и Раткове присталице.</p> <p>Читаву недељу дана треперили су престрављени полицајци, а гром 
 лозинка „да се мало очистимо.“ И за ту недељу дана сама општина из својих зграда и авлија и са 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Недељу дана доцније видели смо чича Милоја како у глухо 
ш малко.“</p> <p>Једини од целе дружине недирнут и неприкоснован остао је Растислав.{S} И он се 
се Тодорика ишчуђао откуда гости тако у недоба, ћата рече да немају ни трунке времена за дангуб 
ан пут као да су им та средства постала недовољна. „Много праве ларму“ — веле они.</p> <p>„С то 
ти говора.{S} С десне стране пружала се недогледна раван, али наши путници нису смели силазити  
 Адрије, па за непуну ноћ прохује чак у недогледне просторије немирна Црна Мора.{S} Ту, у Балка 
шта је.</p> <p>Тама се поче помаљати из недогледних даљина, мајска ноћ разви своја црна крила,  
тле се западна половина његова губила у недогледну, као тепсија глатку, ода свуда отворену рава 
p>НАПИСАО</p> <p>КАРИО АМУРЕЛИ</p> <!-- Недостаје доњи део странице --> </div> <pb n="2" /> <di 
 чиме је она истински велика, узвишена, недостижна то је она неисцрпна, она безмерна љубав њена 
је да се неће тражити ништа што би било недостојно висока положаја његова; даље му је као услов 
 овој жени!{S} Но она га брзо изведе из недоумице.</p> <p>— Да, мој господине! стара робијашица 
и нећеш бити срећан...</p> <p>Кнез је у недоумици слушао ове загонетне декламације ђенералове,  
лите да ће ова земља, за љубав неколико недоучених ђака, са швајцарских универзитета, — скренут 
м како би јој набрекла и одскочила пуна недра) а ја бих онда за часак кући да сручим у мој санд 
а узе.{S} Монину руку, завуче је себи у недра и мету на срце. — Осећаш ли?{S} И збиља, Лепши је 
еве кесе гртала паре и сипала их себи у недра), а кад би се овде набућило овако (она показа рук 
 болове, односи тугу и избавља од свију недугова.{S} Ношени на бурним таласима живота, чунови љ 
нашање, и како је тада био добар, благ, нежан и како би јој тада обично говорио:</p> <p>— „Је л 
неки тренутак.{S} То је био мек, топао, нежан поглед, који из срца потиче и у срце утиче.{S} Ле 
у махом његови поклони; не знаш како је нежан и пажљив у тим стварима.{S} Кад примети да ти се  
лудорија, а он, умирен, стишан, добар и нежан, пола у шали, пола у збиљи тумачио би јој и разла 
ован, Анђин човек, и млађи Грујица, још нежењено, угледно момче, а са њима и њина лепа сестра П 
p> <p>Јела је ћутала; она је трпела она нежна миловања, а и самој јој се чинило чудно што то тр 
спаваним Перуном; гледао га као оно кад нежна мајка гледа своје успавано одојче, гледао га је и 
ју гнусну, пљоснату главу и у бео пехар нежна љиљана изригава свој смрдљиви гујски отров мрзост 
ни односи, ни светиња домаћег прага, ни нежне рођачке везе; купљено је све што се могло купити, 
отимати...</p> <p>Баба је постајала све нежнија; она чисто привуче Јелу к себи и узе јој говори 
тнији, мекши.{S} Обично су добре воље и нежнија срца, и ретко кад да ће у тај мах учинити коме  
право.{S} Али код њега су преовлађивали нежнији осећаји.{S} Занесен за Лепшом, он није дао да с 
мене, а наравно, спрам тебе ће бити још нежнији — рече Мона указујући гошћи место где ће сести  
пућући, али са живим покретима и меким, нежним нагласцима, као да декламује:</p> <pb n="341" /> 
еза Мутимира све је било запојено неким нежним мирисом, неком пријатном топлином, нечим што те  
>— Ама, збиља, шта ти је? — понови Каја нежно, приђе мужу и спусти му руку на раме..</p> <p>— Ш 
 <p>— Господару, разбери се — рече Жика нежно и прихвати Црнојевића за главу.{S} Зачуђено, разр 
 за лепу, белу брадицу, наже се к њој и нежно јој загледа у лице.</p> <p>Јела је дрхтала као пр 
и се чини да цела природа дише мирисом, нежном топлином и обновљеним пролећним животом, у коме  
д папради, који му је припремила Жикина нежност.{S} Ту је Црнојевић спавао и сањао:</p> <p>...„ 
пајући му и мешајући у своје материнске нежности поучне прекоре, како је већ време, да се једно 
нама је све свршено.{S} Маните сад ваше нежности.{S} Оне су овде по све неумесне.{S} Говорите ш 
утимир је пратио очима с пуно дивљења и нежности.</p> <p>— Збиља, ја не знам да ли ти у опште с 
адниче моје“, — рече Мона с материнском нежношћу.{S} Но у тај мах она угледа читав низ црвених  
енерал је све ово изговорио с ванредном нежношћу, меко, благо, пријатељски, а у исти мах беше п 
пут свио своје јуначко гнездо слободе и независности, поносно гнездо славе и величине народне,  
 Па ипак Растислав је изашао из дворане незадовољан, љут.{S} Пред сам излазак кнежев десило се  
држи у запту: чим је ње нестало, ови се незадовољни елементи крећу, бујају, расту, и једног дан 
S} Другим речима то значи: „Знам да сте незадовољни данашњом владавином, али, верујте, кривица  
еба да дође до уверења да је земља пуна незадовољника и да је само прошла влада била у стању да 
на њена леђа падају сви ударци народног незадовољства, јер се вели да се због династије и ради  
ће да се удобри кнезу.</p> <p>И мржња и незадовољство против Кугића расли су с дана у дан, упра 
 бити.</p> <p>Ратко додирну мисао да је незадовољству, које се код кнеза опажа, велики узрок и  
презу.</p> <p>Била је само једна једина незгода — Растислав ће употребити ову прилику, да се шт 
 спрам лепих младих људи била изашла на незгодан, донекле управо на скандалозан глас.</p> <p>Чу 
 се допадала ова замисао.{S} Налазио је незгоде само у томе, што би било тешкоћа на случај да с 
 пословима.{S} Узео је за министре људе незгодне у сваком погледу, с тога ће сад сав терет држа 
.{S} С те стране могу да буду за престо незгодни кад једном изгубе власт.</p> <p>Тако звани кон 
опет се изгуби.{S} Жики је сад било још незгодније крај чича Милоја, али ту није било помоћи.</ 
 да ме саветујеш?“ Да му учини по вољи, незгодно је.{S} Доктор прибеже философији.{S} За тили ч 
сти, јер ђенералу било би свакако веома незгодно да јој сам о томе казује.</p> <p>Док је кнез п 
 вратити дуг.{S} За тај случај веома би незгодно било вући се по суду.</p> <p>— Тада би се прим 
 ово блуднички дом и нагласи ми како би незгодно било кад би по граду пукао глас да је кнез био 
нерал понио отров, кнезу је било некако незгодно ђенералово присуство.{S} Помишљао је да сад ве 
<p>Кнез га пресече.</p> <p>— То би било незгодно.{S} Она најпосле мора све сазнати.</p> <p>— До 
даље трагати.{S} Наравно, да је то било незгодно овако из даљине и с пута.{S} С тога је Растисл 
 је најури.{S} Али сад је већ и то било незгодно.{S} Он је пред њом говорио, а она је тако брзо 
г отменог женског света.</p> <p>Приче о незгодној прошлости њеној, као и о свима другим прошлим 
но, кад се нађепоуздан пријатељ да те у незгодном тренутку заклони и помогне.{S} А госпођа Лови 
редстави се ко си.</p> <p>Вујадин крочи незграпно пред кнеза и поче:</p> <p>— Господару, ја сам 
м дахом одува цело ово садашње, труло и нездраво стање, које притиска Балканију као тешка мора. 
">Animal</foreign>! (животиња).{S} Он и незна шта је рекао!...</p> <p>— За што, Ваша Светлост?  
нске вештине, сматрајући то као остатке незнабоштва.{S} Хришћанство је разорило више класичких  
има хитала преко звониградских улица, и незнајући још посигурно, да под појасом већ носи плод с 
амом камену.{S} Варварска рука грубих и незналичких камењара, грабећи само да извали што више к 
> <p>Белини слеже раменима. — Ето и сам незнам шта да мислим.</p> <p>— За бога, да то није био  
врло танка стања, без гласа, без имена, незнан и не чувен, једва познат међу неколико добрих пр 
ону непознату маглу, у онај сјај, у она незнана места где је <hi>он</hi>.</p> <milestone unit=" 
 то је, да би она за тај један тренутак незнане рајевине дала све: прошлост, садашњост, будућно 
 је.{S} Но у том тренутку изби из мрака незнани вођ кнежев и позва их живо да похитају, јер ће  
је.{S} Тако је то подуже трајало, а ови незнани људи једнако су стајали и посматрали.{S} Прође  
х највише интересовало.</p> <p>Ови наши незнани знанци били су окренути Дунаву и на ту страну б 
ј младић све то зна!</p> <p>Чим је овај незнани гост изашао од Растислава, по намесниковој наре 
.{S} Улица је била пуста и мирна, а наш незнани ноћник већ се беше склонио у оближњу капију, гд 
 могло корачати с гроба на гроб.</p> <p>Незнани вођ застаде, седе на један од тих гробова, па п 
 ако се ствар тиче ове вечери, онда је „незнани пријатељ“ опет доцне дошао, јер и вечерас се ве 
преко ње.</p> <pb n="530" /> <p>Мален и незнатан био је он тада, али је у души носио огромну за 
S} Ту се поштење мери на сантиметре!{S} Незнатне физичке промене узимају се као несумњиви знаци 
таји с других крајева Балканије били су незнатни према извештајима што су стизали с дунавске ме 
г клупчета.{S} Оно неколико, по изгледу незнатних ствари, што их онај непознати младић саопшти  
По чему ти можеш рећи, да је ништавна и незначајна ова тајна дружина?{S} Ти немаш зато ниједан  
ејасно и тајанствено поче се помаљати у неизвесним догађајима, што наступају, а над Звониградом 
е.{S} Зло, да је још дуже потрајала ова неизвесност.{S} Већ сам био скомолао.{S} Даде бог те се 
је закључак, како је Балканац мекушац и неиздржљив у раду, тако да нигде не би могао <pb n="147 
ко и оне уносе у тело човечије страшан, неизлечљив отров, који се полако угнезди, уђе у крв, у  
 <p>— Инокосан и усамљен расте он усред неизмерне, голе, неме пустиње.{S} Сваке ноћи, кад звонц 
емље било је доста да сместе све његове неизмерне пожуде и све големе планове.{S} Живи су учини 
ом песмом, њиха на грани, или јури кроз неизмерне ваздушне просторије, играјући се на топлом зр 
 све су то празне речи, прост заклон за неизмерно властољубље заљубљено у себе сама.</p> <p>— П 
њим слијеш и стопиш уједно, да утонеш у неизмерној пучини сладострашћа, заборављајући на свет,  
њеном срцу никла је нада, која је неком неизмерном сладошћу запојила цело биће њено.{S} У потај 
пољупцима.</p> <p>— Смем ли рачунати на неизмерну срећу, да је Лепша од сад само моја, као што  
стару госпођу, матер Враничићеву и њену неизмерну енергију, коју је развијала да поврати свој „ 
Перуна Црнојевића, и он ће на њин позив неизоставно доћи.</p> <p>Ратко је зебао да ће око ове с 
оклети спискови обвезника.</p> <p>Своје неинтересовање за ствар о којој је господин говорио, а  
 ње беше настала нека сетна немарност и неинтересовање, налик на осећаје веома уморна човека, к 
о главу на њене груди, а она, пуна неке неисказане сласти, прилазила би му, грлила га, љубила,  
 и спојише своје вреле усне у дуг, дуг, неисказано сладак пољубац.</p> <p>— Је ли све у реду? — 
слав је остао на месту као окамењен.{S} Неисказано га је болело ово очигледно багателисање и по 
и на један пут би јој га тако жао, тако неисказано жао, да би у ток тренутку била готова на све 
ро и јасно, тако светло и радосно, тако неисказано мило, и драго и срцу слатко.{S} И сад као да 
ону тако нејасну, али тако слатку, тако неисказано слатку наду...</p> <p>Јес, Пава је јасно саз 
 слободу, два осећаја који су били тако неисказано слатки после оних страхобних слика, које су  
па осетиш да ти целим телом струји неко неисказано блаженство, а ти спокојно сам себи говориш — 
се да овај човек носи у грудима некакву неисказано тешку борбу, што је ствара сама са собом зав 
пробудио полни нагон, он је осећао неку неисказану сласт у самом говору о тој ствари, и у атмос 
на је горко пребацивала Мутимиру његово неискрено <pb n="700" /> држање.{S} Шта га је могло нав 
рестолу Балканије владара млада, слаба, неискусна, а то може бити узрок да цела ствар пропадне. 
S} Шта уме и шта може ово јадно, младо, неискусно, напуштено, само себи остављено створење, ком 
ак, господару, у природи има тако много неиспитаних и непроучених ствари.{S} Ви сте и сами то г 
ојавао да се те дневнице пребију за оне неисправне суме, како би опет дошао редовно на своју пл 
ставке кнежеве нетачне, а неке просто и неистините.{S} Многа замерка кнежева није имала места.{ 
ше се околине, г. Растиславе, фабрикују неистините вести о издајничким намерама <pb n="92" /> н 
 велика, узвишена, недостижна то је она неисцрпна, она безмерна љубав њена.{S} Она је сва љубав 
м кораку!</p> <p>Но младост је божанско неисцрпно врело снаге, с којим се ништа не може мерити. 
н и лојалан поданик његовог височанства нејака кнеза Мутимира.</p> <p>Светина је викала: „ура,  
абљивих суседа, ако остане овако мала и нејаке.{S} Та задаћа народног уједињења доћи ће на днев 
мљу и први пут заплакао немоћним плачем нејаке макање.{S} А за тим он је ту растао и крепчао, п 
ко ће се за вас заузети, и ко ће ми вас нејаке погледати кад изгубите родитеља свога.“</p> <p>Б 
азабра да је ђенерал ово говорио о свом нејаком сину, кога је морао видити у колевци, кад је ма 
идети на мушкоме лицу.{S} Ма како да је нејасан и критичан наш положај, ми ћемо напред, јер још 
поноћ.“</p> <p>У томе се зачу из даљине нејасна нека лупа, некакав удаљен бат.{S} Тодорика ослу 
но место, дође друга, исто тако мутна и нејасна.{S} И то се непрестано тако мења.{S} Она би хте 
?{S} Иза свију ових питања била је само нејасна магла, у којој ни она сама није ништа даље расп 
ти о кнезу, али и он је давао околишне, нејасне одговоре.</p> <p>Расрђен свим тим, доктор најза 
алеји, за неко време, назирао само њине нејасне контуре и црне силуете, док се најпосле и то не 
ној цркви удари звоно.{S} Нешто мрачно, нејасно и тајанствено поче се помаљати у неизвесним дог 
ао само последњим речима, па и то доста нејасно, пошто се тај говор ређао <pb n="602" /> као у  
тада збило у души Мутимировој остало је нејасно и њему самом.{S} Знао је доцније само толико, д 
 је доцније изгледало некако збрисано и нејасно, као оно кад се човек сећа давнашњега сна.</p>  
о кроз неки мрак, долазило јој је на ум нејасно сећање како се била решила да све каже овом вис 
> <pb n="8" /> <p>С почетка је све било нејасно; ништа се није знало утврдо, па чак ни то, да л 
месечини.{S} Још даље поглед се губио у нејасној маси неправилних, издробљених планинских коса  
ло разгрева груди, и ону наду, ону тако нејасну, али тако слатку, тако неисказано слатку наду.. 
што је за тим настало, оставило је само нејасну и збркану слику у моме памћењу.{S} Сећам се сам 
јаше утопио погледе у даљну даљину, још нејасну на јутерњој замаглици, а тако исто бејаше почео 
о разлог, да би наше помагање устаничке нејачи Турска могла узети као помагање устанка, на напа 
но што Русо тражи у свом делу „<title>О Неједнакости међу људима</title>“, где ставља захтев да 
е је нико не познаје, па тамо што буде, нек буде.{S} Долазило јој на ум чак и да се убије.{S} Ј 
оћутала, она додаде:</p> <p>— Најпосле, нек буде што буде!{S} Бог ми је сведок да нисам могла д 
апалити и заједно с вама отићи у Содом, нек се бар зна и нек се прича и приповеда, докле тече с 
 с вама отићи у Содом, нек се бар зна и нек се прича и приповеда, докле тече сунца и месеца и д 
 — гледај мудро своје рођене интересе и нек су ти они од свега пречи.{S} Кад будеш добар себи,  
а се карта, пије, банчи и махнита, само нек не дира у оно где би могао оштетити крупне земаљске 
 и одмах разврће ма какву хартију, само нек се нађе пред њим отворена.</p> <p>Кад прође који од 
 сто и јавио момку, ако има ко да чека, нека редом пушта једног по једног.</p> </div> <div type 
 тим црна прилика предложи ми да окуша, нека средства која ће можда помоћи да се разбудите.{S}  
џању.{S} То је дакле као некакав оглед, нека проба.{S} И то се све сврши у облику свечаности; с 
, сад на једанпут настао некакав неред, нека трка, хука; где где се чуло уздржљиво јецање, а гд 
 све што је у теби, на теби и око тебе, нека света мржња све обузме и нека ти она буде непробој 
шек извади, и претећи њим рече: — Море, нека се они добро чувају да се ја на њих где год не нам 
{S} Она још чека; идем ја да је умирим, нека легне; али ти немој отићи; чекај ме, сад ћу ја — з 
} Ама ће да сева обрамица.{S} Чек само, нека ми још једном присмрди овде!{S} Правник! учеван чо 
не кад год на ум да награди ову услугу, нека се сети сиротице Јеле.{S} Њој ће та помоћ бити у т 
проредило.{S} Многа су кола поодлазила; нека су се баш сад кретала.{S} Људи су се поздрављали,  
>— Уведи је у салу и реци да ћу ја сад; нека ме малко причека.</p> <p>Момак оде.{S} Пуковник оп 
 њена бијена друга.</p> <p>— Бадава!{S} Нека говори ко шта хоће, ове наше јаузне дивна су ствар 
....{S}И зар бих ја теби зло желела!{S} Нека бог мени да оно што ја теби желим...{S} И кога ја  
мрзи јуначки, мрзи свето и неуморно!{S} Нека ти мржња отрује сваку капљу крви; сваки откуцај ср 
остане што даље од државних послова.{S} Нека га нека се карта, пије, банчи и махнита, само нек  
 другу династију, ево, хоћу је и ја.{S} Нека дође, ја ћу се уклонити; па и опет, и опет — не тр 
?{S} Како то дође?{S} Нема одговора.{S} Нека магла, некаква чудна, заносна магла, магла што опи 
/p> <p>- Џаба таке среће, господине.{S} Нека је она од нас три дана далеко.{S} Несретна је то с 
ој заборавити.{S} Заузми се својски.{S} Нека кнез само спомене војном министру.{S} Ја сам г. ми 
росто прокарта где год што би.</p> <p>— Нека прокарта.{S} Док има нека расипа, а кад једном нес 
то даље од државних послова.{S} Нека га нека се карта, пије, банчи и махнита, само нек не дира  
ља и поузданија средства, но пустити га нека у пуној мери и потпуно неспречено тера и даље свој 
ост.“</p> <p>После као да наиђе на њега нека сумња, да л’ баш и они спадају. — Спадају, спадају 
цај срца твога и сваки поглед ока твога нека је мржњом просочен.{S} Као што упаљен вулкан издиш 
е, и ако се сад међу тим агентима опажа нека живост, неко кретање, онда је то за кнеза баш најб 
рло озбиљна и ја бих вас замолио још за нека објашњења.</p> <p>Није имао куд, младић је морао о 
о буџацима је мрак.{S} Ко се боји мрака нека не иде у буџаке.{S} Кнез је ишао низбрдицом, а ко  
ашње бујности код њега сад беше настала нека смиреност, чисто нека малаксалост.{S} Он даде руко 
 се брзо опоравила, код ње беше настала нека сетна немарност и неинтересовање, налик на осећаје 
вник заинтересован.</p> <p>— То је била нека осуђеница; одлежала 3-—4 године, па је пустили да  
 данас да јој се, случајно, није десила нека мала неприлика...</p> <p>Мона се смејала.{S} Заинт 
 би.</p> <p>— Нека прокарта.{S} Док има нека расипа, а кад једном нестане, онда неће ништа имат 
ће, само нека стече, или ако је већ има нека очува власт.{S} Кад тако будемо радили, зваће нас  
шити и утећи.{S} Али већ су позатварана нека подозрива лица“.</p> <pb n="12" /> <p>Даље се у чл 
гне се барјак на сред улице, па сад она нека шапуће.{S} Јемственик је прошивен — сад може тражи 
/p> <p>У томе се зачу из даљине нејасна нека лупа, некакав удаљен бат.{S} Тодорика ослушну.{S}  
атко бацио.{S} Далеко њој лепа кућа, па нека она кука својој стрини, а не нама, зашто кад је он 
а, или слободно нека купи своје прње па нека иде.</p> <p>- Ја више не могу а и не смем да те др 
спођо.{S} С тога не треба да вас зачуде нека и нека моја питања.{S} А надам се да ћете ме преду 
 докле стигнеш.{S} Оставимо друге млађе нека лете по облацима, а ми смо људи већ у годинама, на 
столици и осети да му целим телом прође нека језа, не од страха за себе, већ за свог болесника. 
 пуковник осети да му целим телом прође нека језа.{S} Он се уплаши.</p> <pb n="121" /> <p>Њега  
ти у свој говор кнежево име, Паву прође нека дрхтавица, и што се то име чешће помињало, Пава је 
битој шкрипи она познаде, да то пролазе нека сељачка, јамачно рабаџиска кола.{S} То је дакле би 
ко и нехотице виде у огледалу, њу обузе нека страва.{S} Осећала се као човек, кога су ухватили  
 ове и с оне стране планине, владала је нека чудна живост, необична за ова мирна, забачена план 
у паклу.{S} Јела се стресе.{S} Прође је нека језа.</p> <p>Женска, што је седе а до ње, била је  
 притворство пред светином.{S} Добро је нека глупа маса верује.{S} И ја сам јавно жалио.{S} А ј 
, скинула је маску и, помислите — то је нека средовечна жена, а ја сам непрестано мислио да је  
стислав додаде: — Кам да је!{S} И то је нека лупача!</p> <pb n="378" /> <p>— Па што, за бога, м 
 а за остало оставити политичке странке нека теку себи већину у скупштини, па која победи на из 
ледају као ниже од себе.{S} То је дакле нека мала вајна аристокрација наша.{S} Хтели би власт,  
м имао ни тренутка спокојства, вукла ме нека неодољива снага да дођем амо, и ја сам одмах наред 
е очи сваки дан све више и више застире нека тама, те све више почињу личити на посукнуло стакл 
вењера и ове знамените речи:</p> <p>„Те нека се зна, и нека с колена на колено слава наша оде и 
ите од државних послова и да га пустите нека тера своје лудорије, а да га држите у корди тиме,  
ало је као да се ту <pb n="69" /> креће нека гомила људи.{S} Ово је толико заинтересова да она  
азну на коју га братство осуди — а кнез нека сад избере које хоће.</p> <p>Тако се завршивало пи 
амените речи:</p> <p>„Те нека се зна, и нека с колена на колено слава наша оде и до најдаљих по 
 који се цео пазари за пет минута.{S} И нека не мисли кнез да је то каква случајност, да се то  
 изненађен кад у овоме друштву угледа и нека свештена лица, за која никад није могао мислити да 
S} С тога не треба да вас зачуде нека и нека моја питања.{S} А надам се да ћете ме предусрести  
је, као што смо видели, била изгинула и нека његова родбина.{S} Прво је погребена она, после је 
које сам и иначе имао, сад ме спопаде и нека страшна врућина.{S} Осећао сам просто да се гушим  
око тебе, нека света мржња све обузме и нека ти она буде непробојни оклоп који ће те чувати од  
амтили ово весеље.{S} Створила се чак и нека изрека: „Пило се као оно кад је кнез долазио.“</p> 
 сам тамо, али је осећао да га подилази нека дрхтавица.{S} Морао се усиљавати да се одржи на но 
ј слави!...{S} Каква дрскост!...{S} Али нека!{S} Дакле хоћете јавно убиство?{S} Учинићемо вам п 
ју рукама....</p> <p>Око које се склопи нека беличаста магла, њена лепа глава, са затвореним оч 
епо замириса кад приђе к нама.{S} Удари нека мира од њега, па, боже прости, као оно кад си у цр 
и ваше чиновничке положаје.{S} Министри нека се мењају, а сви виши чиновнички положаји ваља да  
Одмах сам мислио!{S} Свакако то ће бити нека замка.{S} Никад не треба заборављати да ми овде у  
ојих махна и слабости; треба га пустити нека се у те своје грехе тако заплете и замрси као у ст 
нци.{S} Шапућу као да ће се ту извршити нека операција, која би створила за кнеза суму од 10.00 
ран.{S} Граби тај тренутак и онда пусти нека га сурва мржња народна.{S} Кад га доцније дигнеш,  
 издише врелу пару, тако сваки дах твој нека издише загушљиви отров мрзости, од кога ће се трав 
о распознаде, да је оно што је пред њом нека башта.{S} Видела је у близини велики круг, засађен 
х буне, преврата и грађанског рата, као нека тајанствена дрхтавица, прође целим Звониградом.{S} 
ли шљисне шамаром по врату, и то је као нека наплата за партију.{S} Но овај пут шамар изостаде, 
отребљава средства каква год хоће, само нека стече, или ако је већ има нека очува власт.{S} Кад 
ам г. министру о томе већ говорио, само нека му сад и кнез рекне.{S} А, је ли да хоћеш?</p> <p> 
 не може бити големе опасности.{S} Само нека се појави, да се чује да је прешао, па после 2-3 д 
а, и она ће све, свршити.{S} Лепша само нека се умије и мало дотера фризуру.</p> <milestone uni 
се већ наредити што треба, или слободно нека купи своје прње па нека иде.</p> <p>- Ја више не м 
ид, загрејан на сунчаној припеци.{S} По нека од њих промакне кроз спуштене завесе и у конзулову 
 а одевене по најновијем журналу.{S} По нека вила била је и брката, а њино вилинско достојанств 
 сад беше настала нека смиреност, чисто нека малаксалост.{S} Он даде руком знак Кугићу и доктор 
е људе, то је да је сваком богом просто нека употребљава средства каква год хоће, само нека сте 
е њена доласка кнез Мутимир био разасуо нека своја писма и хартије.{S} Лепша је сад механички и 
ја.</p> <p>Ваш у тај мах алејом се зачу нека шкрипа и лупа, она наоштри уши и стаде слушати с п 
у опште није било ничега јасног.</p> <p>Нека неодређена збрка од мисли и осећаја, као беличаста 
ади саслушања по некој ствари“, али та „нека ствар“ мора да је била веома важна, кад г. начелни 
трчим горе да чујем шта говора књаз.“ —„Нека говори ко шта хоће, ја што знам, знам.{S} Од наше  
 веку помогле женидбе њених владара?{S} Некад је то и вредило, данас не...</p> <p>— Па опет све 
арм дуго служио код Врбавца и бројао се некад у његове најпоузданије момке.{S} Само се још није 
{S} Ти остајеш да живиш.{S} Можда ће ти некад успомена на овај догађај бити тешка; можда ће ти  
 и порекло томе обичају!{S} Можда је он некад имао свој дубок и важан друштвени значај.{S} Можд 
комедијаши, који целога века упорно, по некад врло озбиљно, играју своје лудачке улоге.</p> <p> 
х казивања, често потпуно супротних, по некад и потпуно бесмислених.</p> <p>Било је већ 9 часов 
гнути нос — ене, како ми је леп нос; по некад ми дође да га од милоште откинем, а мој клипа Вил 
набрајати свакојаке мрсне изреке.{S} По некад су девојке с узвиком „ју!“ пуштале се из кола и б 
мисле и суде други учевнији људи.{S} По некад је та своја искуства и скупо плаћао.{S} Тако му с 
 <p>Зле духове, разне опаке бољке, а по некад и саму смрт сликају у облику бабе.</p> <p>Чума, г 
 прослави лепоту њену, али око ње се по некад савије и отровна гуја и на румено, мирисно лишће  
твар од озбиљна значаја.{S} Ту су се по некад могле чути чак и највеће и најважније политичке и 
х интрига и празних разговора, ту се по некад јављала и по каква ствар од озбиљна значаја.{S} Т 
ло да с Растиславом заједно путује и по некад је с њим тако слатко ћеретао, као с каквим својим 
ежева код које је он често одлазио и по некад проводио читаве часове.</p> <p>Док је кнез био де 
збаченој на кнежев рачун.</p> <p>Али по некад се дешавало да кроз чаршију бруји глас са свим др 
 су били попови, кметови и командири по некад је депутацију предводио капетан.{S} Отмене преста 
ори.</p> <p>— Боже, Мона ала си и ти по некад чудна! — поче он.{S} Шта ти сад то смета што сам  
есту.</p> <p>— Ова притворна чедност по некад је терала дотле, да су уметници морали кварити св 
њем тим једним предметом успевали су по некад да открију и пронађу у томе велике тајне, које су 
о је чудна душа човекова!{S} Како су по некад загонетни прохтеви њени!</p> <milestone unit="sub 
јни ђенерал Врбавац и Растислав били су некад веома блиски пријатељи.{S} То пријатељство помогл 
 али упалим плавим очима, — ова је жена некада морала бити доста лепа.{S} Трагови те лепоте још 
м све више мрази.{S} Династија Косанића некада се поносила тиме, што је била представница слобо 
одну династију Црнојевића, под којом је некада тако благовао и у свему напредовао.</p> <p>Час о 
 овим каменом лежи.{S} Сети се, како је некада гледао слепе, како читају прстима, пипајући по и 
 није тада ни слутила како ће њене речи некада постати велико пророчанство.</p> <milestone unit 
 и сада оберучке потписујем све што сам некада говорио о његовој памети.{S} Не оскудева њему му 
ме се зачу из даљине нејасна нека лупа, некакав удаљен бат.{S} Тодорика ослушну.{S} Оштро <pb n 
зове, наводећи ово:</p> <p>Дошао, вели, некакав Турчин, хоџа, која ли је вера — брада му баш до 
 С десна опет, чак тамо горе под брдом, некакав леп, пун мушки глас пева јасно гласовито:</p> < 
 је грабио да се с господаром куцне.{S} Некакав добро ћевлеисан газда у чоханом руху гурао се к 
и с гране на грану, закучи панталоне за некакав суварак, и стане га дрека тако да се чуло чак н 
обично шкопимо, или им мећемо међу ноге некакав глупи лист, а код женскиња, срећом, увек се деш 
ад му се од некуда присни, да га нападе некакав црни бик, те се од страха пробуди.{S} Подуго се 
арактерише ту особину нашег народа, где некакав Турчин вели једном нашем Балканцу: „Бен ага, се 
ашњавала тек поступно.</p> <p>Прво дође некакав воскар, који се случајно десио у Јеленику, и до 
ђе целим Звониградом.{S} Све душе обузе некакав тајанствени, празноверан страх од нечега, што н 
 начелника.{S} У том истом месту био је некакав учитељ црвењак, опасан човек и усијава глава.{S 
ућевне пријатеље.{S} Причало се како је некакав младић, ускачући око 2 часа по ноћи у стан госп 
томе.{S} То је права саблазан.{S} То је некакав њин обичај.{S} Младићи полежу по трави полеђушк 
био нов доказ да се у овој ствари крије некакав преступан политички смер.{S} И ко зна, можда је 
 века донео га је у Цариград из Немачке некакав мајстор бродовља и после дуге употребе поклонио 
 али то не верујем.{S} Кажу да ви знате некакав сок од кога ваља метути у воду, којом се човек  
и; у очима старога хоџе као да се упали некакав пламичак — оне су сијале у оном диму и сумраку. 
 и нашега начелника опет поче обузимати некакав сладуњав осећај, он се дичио и поносио самим со 
а.{S} Из ње се чуло како у дубини шушти некакав изгубљен планински поток.{S} На дну провалије р 
кад је кнез љубљаше, њој се нађе у руци некакав завој из кога испаде женска слика.{S} То је бил 
вац пропрати лаким осмејком.{S} Међутим некакав унутрашњи глас као да је говорио из њега „Ето,  
хваћена љубазника!</p> <p>Јако је жаљен некакав кадет, који је, као дечак од својих 19 година,  
ло управо само по себи и постало је као некакав обичај: два пут недељно, у среду и у суботу по  
 последњем стрнџању.{S} То је дакле као некакав оглед, нека проба.{S} И то се све сврши у облик 
лику свечаности; стрнџање сматра се као некакав празник.{S} Ко зна где је извор и порекло томе  
дена ограда.{S} Иза ограде видео се као некакав зид, капија, тако нешто.{S} Од те капије просип 
="537" /> мирно, сад на једанпут настао некакав неред, нека трка, хука; где где се чуло уздржљи 
<p>— Пре једно шест недеља њој је дошао некакав Илија Кондић жандарм.{S} Он мора да је Кати ста 
 ми на главу некакву кожну кесу, управо некакав кожни џак, који ми навукоше чак до појаса и ту  
а, вртела јој се по глави.{S} То је био некакав дим!{S} И тај дим непрестано кружи, непрестано  
 сам за то — рече кнез. — Веле да је то некакав старински обичај румунски.{S} По свој прилици к 
сних ствари:{S} - Балканију је задахнуо некакав нов дух; свуда се осетио неки нов живот; све је 
осио самим собом и јасно је чуо како му некакав унутрашњи глас говори.</p> <p>„Бравос, Вујадине 
не.{S} Сад је кнезу наздрављао здравицу некакав стогодишњи чича, ратни друг још деде кнежевог.{ 
јутак, у коме је било једно писмо и још некакав предмет, па пружи писмо кнезу.{S} Он га немарно 
 клизи све више и више низ брдо.</p> <p>Некакав чичица, у избледелом, отрцаном ћурчету и тако и 
 дође?{S} Нема одговора.{S} Нека магла, некаква чудна, заносна магла, магла што опија и сипа сл 
гова да прокламују за кнеза једно дете, некаква рођака убијенога кнеза.</p> <p>Било је одупирањ 
о их скупљају није слутило на добро.{S} Некаква нужда јест, шапутали су сељаци мећу собом.</p>  
рја, и, као огромна завеса, коју савија некаква моћна невидљива рука, смоташе се у дугачак, окр 
у стега и веза, а преда мном је стајала некаква људска прилика, умотана у црно домино и држала  
та је била сиротна жена, а Јела је била некаква њена суродица, сироче без оца и мајке; нашла се 
им мислима и осећајима беше се извршила некаква промена, коју ни сама није разумевала.{S} Она с 
кој кући у околини Звониграда, ухваћена некаква млада, веома лепа женска, врло отмена изгледа.{ 
 пита каквих си начела, ни да ти натура некаква своја начела.{S} Но ако се он користи својим по 
ега, чучала је крај малена дрвена крста некаква крупна црна људска прилика.</p> <p>Кнеза прође  
едној дали те је у ракији попила сок од некаква истуцана семена, те после тога добила праву пад 
пријатне, јер се Растислав сав сијао од некаква унутрашња задовољства.{S} Његов је поглед био в 
нистарске наредбе, начелник дозна да је некаква издајничка рука направила везу на телеграфским  
ваним врхом, то су биле ствари, које је некаква <hi>тајанствена зликовачка рука</hi> почела меш 
ала кроз мрак, пробудише у њему осећаје некаква чудна сујеверна страха.{S} Он стиште Зара за ру 
дубоким сном, кад га траже оштро лајање некаква пса.{S} Диже се и ослушну.{S} Пас је лајао у бл 
p>Из једнога угла чуло се гласно хркање некаква успавана момка.{S} Овда онда одјекивао је кроз  
агање, а одовуд на нашој обали указа се некаква велика ватра.</p> <p>Враничић скочи са столице, 
вом руком а десном јој поднесе стакаоце некаква веома јака спирта или мириса, од чега се Каја о 
да та бара није ништа друго до излив из некаква старинска канала, у који се стиче нечистота из  
 у околини да је постала од суза и крви некаква мученика и праведника, коме су Турци одсекли гл 
атор?!{S} Да л ће бити какав човек, или некаква књига, а и бог би га знао шта све може бити.{S} 
а, или сам ја луд, или ви нисте Срби но некаква друга вера!{S} Шта ви говорите!{S} Девојка курв 
ле подужег гледања, он познаде да је то некаква људска прилика; али, како се изненадио, кад мал 
снатих дрва.{S} Она распознаде да је то некаква алеја.</p> <p>Ваш у тај мах алејом се зачу нека 
јадину од некуда изненада паде на памет некаква старинска, већ заборављена песма:</p> <p>„Хајд  
пао на вочиће најгадније псовке.</p> <p>Некаква гувернанта, држећи за руку два, малишана, беше  
ечано спаљена, уз певање <pb n="423" /> некакве страшне бунтовничке химне слободи.{S} Ја, мој г 
замерате мојој владавини и потежете све некакве ситнице.{S} Ви ништа озбиљно не можете замерити 
арче хартије на коме су биле забележене некакве турске каракуке - додавао је још по два гроша.{ 
 дочепаше, управо стегоше га као кљеште некакве хладне руке и почеше га свлачити у мрачну јаму, 
S} Осећао сам да ме мој носач сноси низ некакве басамаке.{S} Корачао је полако и опрезно и сила 
 да се не изврне.{S} Види тамо на обали некакве људе и хтео би да им што довикне.{S} Али таман  
скирана човека, који су у рукама носили некакве хартије и заузели место један с леве, други с д 
у момци трчкарали из собе у собу, вукли некакве тешке ствари, некакво оружје, а мати, љута као  
и, викали, пентрали се по дрвећу, вукли некакве огромне мотке којима су гонили мајмуна с дрвета 
врата давити.</p> <p>У тај притрчаше ми некакве две људске прилике, које на једаред искрсоше из 
ругу страну, све сам се више заплетао у некакве жице, које ми се обавише и око руку и око ногу, 
оверљивог господина, да су пре два дана некакви непознати људи ноћу прешли <pb n="468" /> на ча 
, као да гледа како из шумарка испадоше некакви страшни, ужасни људи и голим ножевима нападоше  
 и спусти ме.{S} Осећао сам да лежим на некаквим даскама.{S} Даске су ме жуљиле, а несносан бол 
ак до појаса и ту га притегоше и везаше некаквим каишем, али тако, да су ми под каишем и руке о 
рпаше ми некакву крпу у уста и завезаше некаквим платном, које ми неколико пута обавише око гла 
олазити к себи, ја осетих да се возим у некаквим колима.{S} Кола су јурила брзо, и, по лаком ги 
ва је остарио у овој служби; измењао је некаквих двајестак министара; министарство-спољних посл 
води за собом како ко дочепа.{S} И ради некаквих далеких људи, који вас и не познају, ви <pb n= 
обе у собу, вукли некакве тешке ствари, некакво оружје, а мати, љута као гуја, ишла је од одаје 
 захвално писмо, у коме ти благодари за некакво спасење, и шта ти ја знам, и нуди ти преседништ 
твари, а црна придика носила је за њима некакво црно сандуче, опет пуно ствари.{S} За тим су пр 
и капут да се умије, кад му момак унесе некакво писамце.</p> <p>Огуглао на свакојаке молбе и пи 
ећа.{S} Час је стара држала пред кнезом некакво овално огледало у црном оквиру, а млада је узим 
едништво у министарству, да ти је писао некакво захвално писмо, у коме ти благодари за некакво  
а.{S} Ја сам нешто начуо.{S} То је било некакво тровање; потрована је, како ми се чини, цела је 
тима и о најновијем политичком бауку, о некаквој републиканској завери, о којој се од јутрос по 
сећала се као човек, кога су ухватили у некаквој кривици.{S} Целу јој душу обузе само један јед 
поглед око себе и видим да се налазим у некаквој округлој подземној одаји, одозго засвођеној.{S 
су омалени и ниски, а изнутра застрвени некаквом шареном, дебелом тканином, тако да се с поља н 
е под нос комад вате, који прво накваси некаквом течношћу.</p> <p>После неколико тренутака пуко 
.{S} Од главе до пете ја сам био увијен некаквом јаком стегом, каквим ужетом или чак и жицом те 
ко!“ Час му се опет учини као да лежи у некаквом чуну.{S} Чун се љуља а он се све боји да се не 
дан пут осетила по снази неко голицање, некакву топлоту.{S} А за тим?{S} Као оно човек коме би  
о лица, као да је хтео скинути с образа некакву паучину, па настави одлучно.</p> <p>- Ту се нем 
 није отишао, томе није погодио.{S} Има некакву старинску кожну књигу, те из ње ишчитава, па ти 
 Видело се да овај човек носи у грудима некакву неисказано тешку борбу, што је ствара сама са с 
их грађана показивао је осталим гостима некакву фотографију, која ће по свој прилици бити слика 
 главу, он се беше жестоко начапарио на некакву њену иглу у глави.{S} Игла се беше дубоко забил 
 протрља лице шакама и опет се наже над некакву хартију, што је стојала разврнута пред њим на с 
о слике, а уз то и певушио.{S} Певао је некакву <pb n="447" /> талијанску љубавну романцу, и то 
е преко столице, док најпосле не извади некакву црну, дрвену кутицу коју брижљиво спусти на сто 
ра сјај од лампе мешали су се и градили некакву жућкасту, прљаву, непријатну светлост, која се  
дочепаше нечије снажне руке, стрпаше ми некакву крпу у уста и завезаше некаквим платном, које м 
ћата за њим, носи <pb n="546" /> у руци некакву велику савијену хартију.{S} Кмет се мало искашљ 
ана у црно домино и држала ми под носом некакву флашицу.{S} Бацим поглед око себе и видим да се 
јевића, тешко је рећи.{S} Он осети само некакву тешку горчину и осети да ће је засладити метком 
} Једни су причали да се кнез заљубио у некакву јавну женскињу и да је за њом дотрчао и у блудн 
аљинице његове млађе браће, трпала их у некакву велику котарицу, а једнако је кецељом брисала с 
и.{S} Одмах за тим натакоше ми на главу некакву кожну кесу, управо некакав кожни џак, који ми н 
прозор, тврдили одсудно, да рашчитавају некакву артију.{S} Морало се више веровати овима што су 
ованка! пријави момак пуковнику Врбавцу некакву жену, која је, сва у црнини, чекала у предсобљу 
олим покорно, провизор, али, опет, њега некако друкчије зову... јес, оно је г. цртало.{S} А они 
 сасвим уза се.{S} Затим извади из џепа некако старо, доста угужвано писмо, рашири га пред чича 
 су доконали цареви, па како се баш сад некако навршује 15 година од кад су Косанићи понова вра 
ивала, никад се није мрзла, избијала је некако из дубине и имала је чудан мирис, од кога се мор 
 док није постао намесним, Растислав је некако вазда био <hi>млађи</hi> пријатељ.{S} Али тек шт 
о; а сад је у себи осећала, како јој је некако лакше рећи „слатки кнез,“ но само „кнез.“</p> <p 
намерно, но управо нехотице, тако му је некако дошло само од себе.{S} Жики није ни на ум падало 
или разнолики, али после по часа они се некако сами собом изједначише.{S} Све гомилице без изуз 
{S} Наравно, ко чини злочин, увек тражи некако, ма и несвесно, да се сам бар пред собом оправда 
а црта: да су после доброга оброка увек некако пријатнији, мекши.{S} Обично су добре воље и неж 
а што се могло добити пара, али је увек некако умела пробрати оно што је лакше.{S} Док је била  
тка настало, кнезу је доцније изгледало некако збрисано и нејасно, као оно кад се човек сећа да 
а.{S} Изашло је дакле као да се то дело некако само учинило.{S} Прво је био бриљант, затим се т 
д је ђенерал понио отров, кнезу је било некако незгодно ђенералово присуство.{S} Помишљао је да 
зове гушобоља?{S} Ви учевњаци зовете то некако друкчије.{S} Али то је то.{S} Ја знам шта је.{S} 
 трже.{S} С разрогаченим очима, које му некако чудно бејаху утекле у главу, ђенерал је изгледао 
то је зао удес хтео те је и он сам, баш некако у то исто доба, остао удовац.{S} Смирена и побож 
 можда то, <pb n="469" /> што се чује о некакој тајној завери, бити у вези с овом причом о лепо 
ао пред великим огледалом и прелиставао некаку француску књигу, што је ту лежала на огледалском 
прилику кад човек једе накисела јела из некалаисаних судова; или као што је споменути случај од 
и пуне неке тихе, благе, сетне радости, неке миле, драге и слатке туге.{S} Она је жалила, тугов 
 да га ноћу спопадају као <pb n="98" /> неке грознице, да ноћ дочекује с неком ужасном ватрушти 
ва људска прилика, мушка или женска.{S} Неке су биле непомичне и неме.{S} Код других се чуло је 
ћица је редом испраћала своје госте.{S} Неке је нарочито молила да о Лепши не причају ништа.{S} 
о је кога стизало, онака је и падао.{S} Неке су нашли чак у башти, пали, повраћали, па ту тако  
је, чини ми се, још неко био осуђен?{S} Неке жене, мислим.</p> <p>— Јесте, милостиви господине, 
 је до сад неколико љубавних историја — неке од њих и ми смо видели напред али још никад до сад 
ако су неке поставке кнежеве нетачне, а неке просто и неистините.{S} Многа замерка кнежева није 
 не зна“ — у тим речима било је за њега неке особите дражи и насладе.</p> <p>Замишљао је разне  
лу и очњим капцима, а уз то је шапутала неке тајанствене, мађионичке речи.{S} Час су опет давал 
њу, ја не падох на земљу, већ ударим на неке жице, које ме јако нажуљише и чисто ме одбацише.</ 
авијеним наговештајима свраћао пажњу на неке сумњиве околности — сети се свега тога, и у тај ма 
слањао главу на њене груди, а она, пуна неке неисказане сласти, прилазила би му, грлила га, љуб 
гледало му је чудно да му овај сад чита неке придике и савете.{S} Ко би их сад овако видео и чу 
имир ходао је по соби и звиждукао напев неке веселе француске романце, која му бејаше остала у  
" /> на самом уласку у град, а имала је неке чудне особине.{S} Никад није пресушивала, никад се 
 n="111" /> <p>Пуковник Врбавац имао је неке особине, које су му много помогле да се из друштве 
 је као да су му у току разговора дошле неке мисли које га заустављају, опомињу га да још по шт 
 <p>Она је осећала да су јој груди пуне неке тихе, благе, сетне радости, неке миле, драге и сла 
ло јасно; у њеној збуњеној глави као из неке магле разговетно се појављивала сад ова слика:</p> 
знавати поједине предмете, па познаде и неке људе.{S} Јако је био изненађен кад у овоме друштву 
о вредан; радио је дан ноћ; учинио је и неке проналаске, изумео куршум шупаљ с позадног краја,  
их спекуланата.{S} Тиме су извињавали и неке твоје махне у карактеру.{S} Какве нужде ти имаш да 
се превела у прозу, могла би изазвати и неке двоумице.{S} Али пошто је све ово било срочено у п 
 кнезом Мутимиром.{S} Знале су се чак и неке појединости са тога састанка, тако, да се и сама М 
е признајем права да ме испитује и води неке истраге нада мном.{S} Тада устаде један од ове дво 
су једном, баш ту код манастира, побили неке Турке.</p> <p>„Била је преслава, света подолазило, 
ојничких извиђања, и за то имао примати неке дневнице, то је мајор Тоша сад настојавао да се те 
ако су у његовом округу сељаци приликом неке сеоске литије од некуда нашли слику Црнојевића, ок 
, ако је по вољи, ја бих вам о томе дао неке податке.</p> <p>— Молим, молим — рече Растислав. — 
загледао и с десна и с лева и пребројао неке рецке на длану, он задиже мало рукав Павин, опипа  
 све казати: ја све држим да је ту било неке злочиначке замисли.{S} За што да вас одведе баш у  
и сувременици и историја замерили за по неке грубости у карактеру.{S} Како би се тек Вама замер 
 Сви домаћи орловачки песници, као и по неке <pb n="168" /> боље „песничке снаге“ из околине, с 
 било проста случајност, опет је то бар неке од гостију непријатно дирнуло.</p> <p>Један од нај 
вима о добру и злу, он је гледао људе с неке висине.{S} У многим приликама уверио се на делу, д 
обојица дали повода да се лично умеша у неке доста важне државне послове, што му је већ пробуди 
 у сред овога гробља, по коме се виђају неке чудне прилике и утворе.</p> <p>Кнез заусти да нешт 
орију но кнез, и јасно је видео како су неке поставке кнежеве нетачне, а неке просто и неистини 
тајала онамо под дуњом с Петријом и још неке 2—3 девојке.{S} Више им нико нашта не умеле рећи.< 
о поноћи), те хитам да вам саопштим још неке подробности о току целе ове ствари.“</p> <p>„Пре с 
 претрпио многе и многе промене.</p> <p>Неке од тих промена имале су утицаја чак и ван Орловца. 
 узајамно запиткивање, узајамно чуђење, неки потрчаше за коњаником, неки, пренеражени, стадоше  
и слушали су мирно у сумрачној дворани, неки седећки, а неки стојећки и раштркани по целој одај 
мно чуђење, неки потрчаше за коњаником, неки, пренеражени, стадоше на сред друма, бленући запре 
им људима.</p> <p>— Људи долазе послом, неки и да се препоруче, све је то из поштовања, а госпо 
о је требало да буде пре <pb n="312" /> неки дан, кад се онако нехотице просу шоља отроване кав 
S} Промењена је и шифра телеграфска.{S} Неки подозриви телеграфски чиновници били су отпуштени. 
све су то огранци њена моћна стабла.{S} Неки се још играју по патосу, други седе наслоњени око  
аљено, а све у славу кнеза Мутимира.{S} Неки домаћини орловачки пали су чак у такав севдах због 
ста људи, а још су једнако долазили.{S} Неки су седели, други су у гомилицама разговарали, а тр 
у полако приспевали један за другим.{S} Неки су стигли тек око 2 часа по подне.</p> <milestone  
 усамљени, ходали двораном тамо амо.{S} Неки су били у маскама, а други, без масака.{S} Кнез с  
стресе:{S} Ух-х-х! чудна гада!</p> <p>— Неки су заспали по клупама — продужи Ратко — <hi>Он</hi 
е долазио тај разговор и рече:</p> <p>— Неки људи!</p> <pb n="541" /> <p>— Јамачно смо близу ка 
рка.{S} На кнежево „помози бог, браћо,“ неки сељаци заустише да одговоре: „Бог ти помогао, госп 
но у сумрачној дворани, неки седећки, а неки стојећки и раштркани по целој одаји.</p> <pb n="61 
ћута и тако је нетремице гледао у њу за неки тренутак.{S} То је био мек, топао, нежан поглед, к 
ио од кола, она је на један пут осетила неки немир и одмах се пустила.{S} Она је и нехотице гле 
р је сасвим озбиљно тврдио да Лепша има неки свој специфични мирис, који на њега дејствује као  
Но сад је изгледало као да је наишао на неки кончић од тога великог клупчета.{S} Оно неколико,  
ан!{S} Како сте му друштво дали?{S} Све неки луткови, гори од њега.{S} Што се не постарате да г 
p>Тако је с једног краја јављено, да је неки хук ушао у најбоље грађане, да се, под изговором ф 
{S} Нашла се у голему чуду.{S} Као кроз неки мрак, долазило јој је на ум нејасно сећање како се 
м прозору на колима чу се тихо куцање и неки шапат, који се у колима није могао разабрати.{S} З 
 које чега другог.{S} На ум му дођоше и неки разговори с Растиславом, где му је овај у завијени 
 славољубље.{S} Али у то су се мешали и неки државни разлози.{S} Веровао сам да ћу боље управља 
 иди!{S} И није за козу сено, што рекли неки.{S} Силом баба у рај! — не иде.{S} Ја сам те амо д 
n>“</head> <p>Кад ђаво не може да сврши неки посао он шаље бабу да га она сврши — вели народна  
а га саслуша.{S} Његов говор био је као неки извештај о његовом министарском раду.{S} У говору  
а сматрао је као своју кућу, управо као неки свој мал — с тога му нико није ни замерао на овако 
 спреман на све.“</p> <p>Ово је био као неки увод.{S} После њега дошло је отворено питање:{S} Ш 
им у много тисућа примерака, давало као неки рачун о својој четворогодишњој владавини, наглашуј 
 мужеве.{S} То је код Влаха постало као неки обичај.</p> <p>Пуковник се једва једном опорави.{S 
очи; туђа слава и величина звуче му као неки прекор.{S} То су опасне црте, и ако кнез тако пође 
дахнуо некакав нов дух; свуда се осетио неки нов живот; све је у покрету, све је у живом врењу. 
 отуда излазе забринути, покуњени, а по неки бога ми и преплашен.{S} Ми опет овамо на пољу да с 
<p>Свет живи од формула.{S} Свак има по неки свој молитвеник, у коме су прибране разне изреке и 
ваку наду, и он опет осети, како тоне у неки мрак.{S} Из овога заноса кнеза је тргло неко шапут 
стаје обичан назив за жене, пошто пређу неки број година.{S} Опаке пунице — постале су послович 
и моћи кога да спасу, јер изгледа да су неки људи ноћас настрадали на Дунаву.{S} С реке се — ве 
м, док сте били у Пламеновцу на робији, неким кадом успавали све стражаре, те их сутра дан све  
ера љубави и лепоте, атмосвера испуњена неким чудним, специфичним мирисом, који би се могао наз 
цу и телу најгрознијим начином изсечена неким оштрим оруђем.</p> <p>„Тако се догодила ова зверс 
стране до начелника Вујадина, као да је неким „наитијем“ прозрео мисли начелникове (а ко зна, м 
е остављено да се Ратко боље обавести о неким млађим официрима, па ће то решити идући пут, кад  
.{S} Стављана су ми питања специјално о неким угледнијим личностима из конзервативне групе, и п 
 и у спољној политици.{S} Говорило со о неким тајним састанцима кнежевим с политичким људима из 
ама кнеза Мутимира све је било запојено неким нежним мирисом, неком пријатном топлином, нечим ш 
гледа с дежурним, он му проговори нешто неким страним језиком.</p> <p>— Хајд изађите — рече деж 
енику.{S} Ти си пре тога нешто играла с неким твојим другарицама.{S} Била си уморна, зајапурена 
о само нескладна прича, која се негде с неким десила.{S} Па ипак, она зајапурена, разбарушена г 
 буран, киван, срдит говор, као да се с неким свађао. </p> <p>— Без главе — поче ђенерал тужно  
во радила овде?{S} Била се, чупала се с неким туђим човеком, о коме управо и не зна ко је ни шт 
, ја случајно ударим одозго — био сам с неким пријатељима да гледамо младе јелене — и ту те вид 
ене питате, господару? — рече он, као с неким чуђењем и упре прстом у своје груди.....</p> <p>— 
преза.{S} Проста маса гледа на престо с неким страхопоштовањем.{S} Ја сам био слободан од тих п 
ти о издајничким намерама <pb n="92" /> неких виших војених лица.{S} Тиме се наноси руга целој  
послуже као повод гоњењу <pb n="483" /> неких личности.{S} Јесте ли потписали те ваше исказе, г 
 женидбе с Кајом (рођаком кнежевом), па неких одредаба у уставу, по којима право наследства пре 
 доле манастиру.{S} Уз пут разабраше од неких жена да су виделе Паву где са стрина Синђом оде н 
, по којима се у животу управља.{S} Код неких је то свесно, код већине несвесно.</p> <p>Снажан  
} Обадве ове женске донеле су пуне руке неких ствари, а црна придика носила је за њима некакво  
ени ти њихни односи, најбоље се види из неких места у писму начелниковом, упућеном министру.</p 
<pb n="286" /> <p>После се сети неких и неких поступака пуковникових: његове журне и загонетне  
злазио на јужну границу Балканије, ради неких војничких извиђања, и за то имао примати неке дне 
ву.</p> <pb n="286" /> <p>После се сети неких и неких поступака пуковникових: његове журне и за 
{S} Тврдио сам да је у вину морало бити неких успављујућих напитака и претио сам да ћу одмах по 
а име, били смо извештени да сте, преко неких поверљивих лица, дошли у додир с бечким двором и  
 веома интересно лице, ма да је било по неких црта, које су наговештавале као да их је урезала  
у варница, а мало за тим чу се разговор неких 7—8 људи.{S} Два пса с арлуком упадоше у густиш,  
је била Пави рођена стрина.{S} То је до некле могло и отежати ствар.{S} Но, Срећко, <pb n="239" 
p> <p>И сама опијена страшћу, Лепша је, неко време мирно ћутала, не дајући ни најмања отпора бе 
ају, поруше столове, посваљују столице, неко се у падању придржи за чаршав од стола, повуче га, 
...</p> <p>Вујадин немаде кад довршити, неко га снажно повуче за капут и опет му прошапута:</p> 
 и положаја сновале су туда непрестано, неко у авлију, а неко из авлије.{S} Гомилице радознала  
ад међу тим агентима опажа нека живост, неко кретање, онда је то за кнеза баш најбоља опомена д 
 на чавку, неко на мачку, неко на козу, неко на вола.{S} Министар Ратко, и поред избуљених очиј 
о неку животињу.{S} Неко личи на чавку, неко на мачку, неко на козу, неко на вола.{S} Министар  
 промене; неко се од њих надао добитку, неко се бојао горега.</p> <p>Сав потонуо у своје планов 
.{S} Неко личи на чавку, неко на мачку, неко на козу, неко на вола.{S} Министар Ратко, и поред  
помене.</p> <p>Али потера се примицала; неко из потере опази ове људе и викну их.</p> <p>Они се 
 с пунолетством настати големе промене; неко се од њих надао добитку, неко се бојао горега.</p> 
дремати.{S} Сад се мало разраколише.{S} Неко спомену и полазак.{S} Други неко опет додаде да од 
Посветио се био дипломатској струци.{S} Неко време служио је под старешинством једнога од најбо 
ође била је: „Издаја!“ Ја сам издан.{S} Неко је продро у моје тајне и издао их кнезу.{S} Све је 
 на прилику какав ружан глас о њему.{S} Неко и поверује.{S} Али сви озбиљнији људи одмах се пит 
ваки човек личи на по неку животињу.{S} Неко личи на чавку, неко на мачку, неко на козу, неко н 
ле су туда непрестано, неко у авлију, а неко из авлије.{S} Гомилице радознала света стојале су  
м што довикне.{S} Али таман он заусти а неко му метне шаку на уста.</p> <p>И ако су гости поуст 
 се мало стиша.{S} Вујадин осети где га неко гурну у леђа и прошапута му на ухо:</p> <p>— Покло 
ворани, кад му се на један пут учини да неко промаче ходником.{S} Он упита ко је, викну по имен 
ју, увек се на криј крајева налазило да неко тврди: „тако су чули од намесника Врбавца“.{S} Има 
е у даљини и ја сам у мрачној алеји, за неко време, назирао само њине нејасне контуре и црне си 
доше на једном месту и као да су ту, за неко кратко време, нешто радиле.</p> <p>Белини стаде за 
 опште, Врбавац је осећао потребу да за неко време удали од себе и кнеза и Растислава, како би  
ле, застрашило и стукнуло чича Степу за неко време.{S} Он је више година мировао, истински је и 
вом зениту; ту је још сијала и трептала неко кратко време, па се онда нагло и неочекивано угаси 
јом ципелом да згази.{S} Она је осећала неко демонско задовољство да види како се изједначују с 
 се на акт спаривања данас гледа као на неко проклетство.{S} И данашњи родитељи воде бригу о св 
е вожње, кола стадоше.{S} Око њих наста неко шушкање и ја осетих како ме неко узе, пребаци ме п 
, сажаљевам рђав случај, ал тако је кад неко има повластицу на чедност и светитељство.{S} Но ка 
а не може тако уплашити човека, као кад неко ненадно зврцне одоздо новине које држите раширене  
речи!{S} За то ја опажам где ме баба од неко доба онако чудно погледа.{S} Међер се то нашли при 
Растиславу, шта ви имате против мене од неко доба; шта сам вам ја натрунио?</p> <p>Растислав се 
случајеве кривица кад они процене да је неко ванредно што скривио пред правдом револуционара.“< 
 није говорио.</p> <p>После се чу да је неко запаљење.{S} Последњих дана почело се говорити о г 
 будеш!.... а она се смрзла ка да ће је неко на вешала водити!</p> <p>Баба Ката приђе Јели и уз 
{S} То није из твоје главе.{S} То ти је неко казао рече кнез.</p> <p>— Јок, бога ми, нико ми ни 
ни новац и народна снага, али требао је неко да покрене и оживи све то, да даде свему томе кори 
е и то бити у вези.{S} С Дунава се чује неко запомагање, а одовуд на нашој обали указа се некак 
 наста неко шушкање и ја осетих како ме неко узе, пребаци ме прело рамена као какав џак и некуд 
на један пут нестало матице.{S} Чуло се неко неразговетно, потмуло, пометено брујање, које је с 
 Е, е, куда си ти тако нагао, као да те неко гони? — рече Растислав ступајући у собу.</p> <p>—  
ни се погледи сусретоше и тако остадоше неко време.{S} Ђенерал се за тим окрете, полако приђе п 
ше.{S} Неко спомену и полазак.{S} Други неко опет додаде да од кад је у Звониграду, он се још н 
ко, да је на један пут осетила по снази неко голицање, некакву топлоту.{S} А за тим?{S} Као оно 
сна, па осетиш да ти целим телом струји неко неисказано блаженство, а ти спокојно сам себи гово 
 разговетно, како испод њега у гробници неко дубоко и болно уздахну....</p> <p>Мутимира прође л 
 кнеза, стуче, а место ње појави се као неко интересовање.</p> <p>— Шта? ја болестан!{S} Још ће 
нђела, ни у ђавола и не сматрају то као неко зло и грех, напротив још се поносе тиме и држе за  
и раније где год чули; то је вама морао неко рећи; то су ваљда каква сокачка трабуњања — примет 
 на једној окуки дунавској чуло се прво неко шапутање, па лак пљусак весала, док се на једном о 
 објашњење ако није сан.{S} Јер свакако неко објашњење морамо имати.{S} Не могу ваљада веровати 
мрак.{S} Из овога заноса кнеза је тргло неко шапутање.{S} Шапутали су костури и кнез је јасно р 
ед самом кућом.</p> <p>— Ово ће јамачно неко теби.{S} Ко ли ће то бити у ово доба — рече гошћа  
нико више не води никаква рачуна.{S} По неко би од вас можда сад и гладовао.{S} Какве би корист 
ју се ударци секире: „тап туп“.... - то неко сече нешто, човек се не види, али му се чује рад.{ 
даред учини, да је управо под собом чуо неко шушкање, а за тим и притајено стењање.{S} Кнез и н 
спођа Митра, и све му се чини као да му неко иза леђа шапуће: „А, лоло једна, лежиш ли, лежиш н 
аш с те стране Жики се учини, као да чу неко дозивање.{S} Он ослушну боље, после прилеже земљи, 
ађења, када се на улици код капије зачу неко кретање.{S} Изгледало је као да се ту <pb n="69" / 
 кнезу са свим под нос, да га у тај мах неко не ухвати за тур и тако га повуче, да кмет љосну к 
та:</p> <p>— С вама је, чини ми се, још неко био осуђен?{S} Неке жене, мислим.</p> <p>— Јесте,  
 и последње гошће, а Мона се задржа још неко време на свежем ваздуху.{S} Ходајући по баштини ис 
асно онакажена, бедна жртва вуче се још неко време, а сваким даном све се више губи, управо саж 
подару, зашто не — само ако.....</p> <p>Неко закуца на врата.</p> <p>Доктор притрча и отвори.</ 
 саксији свој красни фикус, који јој од неког доба беше нешто клонуо.{S} Бришући широке, зелене 
 ово ради.{S} Па што ме ту вараш.{S} Ви неког ђавола хоћете овде са мном — рече Пава сва црвена 
близи с кнезом!{S} Но то би могло имати неког значаја само онда, кад би кнез и даље остао кнез. 
— Зар ти збиља мислиш да и ту може бити неког силовања.{S} Та од кад је света и века, болан, јо 
 као рекло би се да је код госпође било неког тровања, али кад се све околности испитају, не мо 
сам да имам права и разлога за то.{S} С неког вишег политичког и државног гледишта ја бих могао 
 рукама, као оно човек који се стара да некога не пробуди.</p> <p>Ушав, он отпоче полако, готов 
агледао га, по чему се могло слутити да некога очекује с нестрпљењем.{S} Но време је протицало, 
инило се као да нешто изгледају, као да некога очекују, и то с великим нестрпљењем.</p> <p>На ј 
азговарале, а изгледало је као да очима некога тражи.{S} И доиста, дошав на сред дворане, он уг 
песнице и погну се напред, као да ће на некога јуришати.</p> <p>— Сила је старија, — викну он — 
 то, у данашњим приликама, може бити од некога значаја.{S} Начелник Врбавац хтео је да се обезб 
ет окрете и погледа по свету, као да је некога тражила у оној гомили.</p> <p>— Но чек’ да се ск 
 са собом за сто, да изненаде и преваре некога од друштва који се био задоцнио.{S} После даду м 
и.</p> <p>- Ја сам почео нешто говорити некој девојци? - упита он доктора.</p> <p>- Почели сте  
 мужа и одела га.</p> <p>Причало се и о некој болесној баби, коју је госпођа Мона десетак дана  
стајало да се позива „ради саслушања по некој ствари“, али та „нека ствар“ мора да је била веом 
не прилике.{S} Како уђоше, одмах као по некој команди сваки од њих лати се свога посла.{S} Једн 
м.{S} То Јелу зачуди.{S} Она је дакле у некој кући близу сокака.{S} Сад јој се поглед већ беше  
се тај говор ређао <pb n="602" /> као у некој песми где су мртваци и човек с поља говорили наиз 
ио тај осећај.{S} Он се налазио чисто у некој екстази, где душа више није на земљи, но прнула н 
олог.</p> <p>„Ја ћу овде споменути само неколике примере.</p> <p>„Тако, на прилику, ти су отров 
аву, скоруп, масло, чоколаду, слаткише, неколико врста колачића за умакање, а оделито од тога б 
<p>„И ја пођем, али тек што сам крочио, неколико корака ја за једанпут запнем о нешто ногом и п 
у којој је било поређано <pb n="612" /> неколико ножева разне величине.{S} Праћен овом двојицом 
поузданошћу, да је имао много среће.{S} Неколико одличних особина, таман подесних за људе, за в 
/p> <p>Кнез и ђенерал остадоше сами.{S} Неколико тренутка трајало је мучно ћутање.</p> <p>— Шта 
 час опет да су ван сваке опасности.{S} Неколико пута мењали су правац у бежању, јер су ненадно 
е продужавале су се скоро пун сахат.{S} Неколико пута ја сам прилазио ближе да видим како вам ј 
 историског пута и отићи у анархију.{S} Неколико сокачких букача биће сувише слаби да повуку за 
е у потлаченим крајевима нашим издржава неколико стотина народних школа.{S} Одреците се тих при 
ритиснуте.</p> <p>Пошто је тако продржа неколико секунада, гледајући жудно у њено лепо, зајапур 
е подухвати стокраки језик сокачки и за неколико дана већ су биле испредене читаве скаске.</p>  
"693" /> <p>— Шта велиш, овој слици има неколико година?{S} Не би рекла.{S} То се познаје по из 
ипао знаке свога допадања, дотле је она неколико пута нестрпељиво прошапутала „уф!“, „уф! боже! 
бијено.{S} Госпођа изрази свој страх са неколико „ју“, све по једну ноту више, а зачуђен поглед 
, кад мислите да ће ова земља, за љубав неколико недоучених ђака, са швајцарских универзитета,  
tion" /> <p>Кнез Мутимир имао је до сад неколико љубавних историја — неке од њих и ми смо видел 
се без прекида пружа на пространству од неколико часова, па се почели спуштати кроз учестане бр 
 су остали викали „ура, живео! и она је неколико пута у себи поновила „ура, живео!“ „живео кнез 
азе с једном свећицом у руци и доста је неколико стопа ледине и највећем богаташу, као и послед 
 ишла још двоја кола, а око њих било је неколико коњаника.{S} У кнежевим колима видла су се два 
 утеку.{S} У заосталом пакету нађено је неколико пушака и револвера и једна записка с оваким на 
за, да га дочепа за уво и да му пришије неколико врућих шамара - онако као што родитељи шамарај 
и успорише свој ход.{S} И заиста, после неколико тренутака кола се кретаху приметно лакше и све 
, али она није дуго ту остала.{S} После неколико тренутака њој приђе доктор и прошапута јој на  
године.{S} Затим је помилован.{S} После неколико година умро је од сухе болести.{S} Име му је б 
<pb n="531" /> језеро, из кога би после неколико тренутака опет испливала.</p> <p>Како је месец 
ва три маха кола су застајала, но после неколико тренутака опет су се кретала даље.{S} Најпосле 
му је учинити све по вољи.</p> <p>После неколико тренутака ова два човека, од којих је први дру 
накваси некаквом течношћу.</p> <p>После неколико тренутака пуковник опусти обе руке, глава му к 
ати тај сан.{S} Одговор је био „најмање неколико часов“, с тога ће најбоље бити да идем по кола 
кла.{S} То се познаје по изради.{S} Пре неколико година нису ни радили овакве слике.</p> <p>Гов 
ишта не види, и морал је спасен.{S} Пре неколико година десио се овај интересан случај.{S} Дире 
слова, у оној истој дворани, где је пре неколико година Врбавац, пред запрепашћеним министарски 
о стајала пред очима слика, коју је пре неколико часова гледао у подземним ходницима ташмаденск 
о писано ђенераловом руком и то тек пре неколико дана.{S} Он га је одмах познао, па ипак читао  
тави се и онај други сељак, проговорише неколико речи, а непрестано су гледали у Враничића и ње 
ш чути.{S} Ово говоре уста која ће кроз неколико часова само за навек умукнути.{S} Сматрај, дак 
иктатуре тиме, што је с четом војника и неколико најпоузданијих официра отишао министарству, гд 
аквом је он.{S} Тешко њему - рече она и неколико крупних суза потекоше јој низ образ.</p> <p>-  
 у монограм, опет погледа у Враничића и неколико тренутака гледао га је нетремице, за тим рече: 
е, кмет и његови помоћници, одборници и неколико отмених сељака већали су у затвореној судници. 
је при крају кнежева малолетства било и неколико озбиљних сукоба.</p> <milestone unit="subSecti 
ели и раздрагани људи.{S} Али је било и неколико жалосних појава.{S} Ми ћемо овде поменути само 
евној лепоти својој.{S} За ово годину и неколико месеци, од кад смо је последњи пут видели на п 
у, он се сети, истргне револвер, испали неколико метака — ађутанти притрче и кнез се спасе.</p> 
та и завезаше некаквим платном, које ми неколико пута обавише око главе...</p> <p>- Та је ли мо 
исмо: „Није могао звер да се претрпи ни неколико сахати да сам поднесем оставку, да не изгледа  
емо о другом чему.{S} Имам да ти рекнем неколико речи о г. Растиславу.{S} Ја умирем, а он остај 
вде начелник? и љубазно проговори с њим неколико речи.{S} У томе приђе и Растислав.</p> <pb n=" 
овника Црнимарковића и с њим проговорим неколико речи.{S} Он сврати својој кући, која је ту на  
ако.</p> <p>Кнез је опет ћутао замишљен неколико тренутака.</p> <p>— Па како је онда то могуће  
есто по смрти свога старога оца, владао неколико година, а за тим био убијен, као што смо напре 
лику, и, пошто је тако непомично стајао неколико тренутака, он јурну слици, упре прстом у кнеже 
ма у земљи.</p> <p>Растислав је покушао неколико пута да заустави кнеза у овим нападајима, но М 
уделу боју — добили, велимо, јер за ово неколико последњих недеља „г. министар изволели су изгл 
Власт, власт и опет власт!{S} Ето у ово неколико речи састоји се цео програм наш.{S} Власт кроз 
опет нешто викну.{S} Тако је то поновио неколико пута, јурећи непрестано напред.{S} Свет и чу и 
тихове, ђенерал обори главу и оста тако неколико тренутака нем и непомичан, за тим продужи.</p> 
а диван, покри лице рукама, остаде тако неколико тренутака, а за тим протрља очи, скочи, стаде  
вратну сцену.{S} Рећи ћемо само укратко неколико речи о целој овој ствари.</p> <p>Баба Ката је  
на посета, та озбиљност увек траје само неколико тренутака, после чега неминовно настаје љубавн 
ан, и да нас од тога дана дели још само неколико месеци.</p> <p>— Из ваше се околине, г. Растис 
но дубок.{S} У њему је стајало поређано неколико пакета сложених хартија, увезаних опутама од к 
кончић од тога великог клупчета.{S} Оно неколико, по изгледу незнатних ствари, што их онај непо 
ва је корачао; није знао како пређе оно неколико корака што га је још делило од кола.</p> <p>Ка 
 збуњено.</p> <p>Но Растиславу је и оно неколико горњих речи било доста.{S} Он је у њима већ би 
ловине имена па запне.{S} Повртао се по неколико пута и најпосле прочита име: „Богодан Слаткоду 
ри крају јаузне обично је долазило и по неколико мушкараца, то се тако у друштву и разговору ос 
ну, а узгред сваки да понесе пушку и по неколико метака.</p> <p>Није прошло много, а цело је се 
 /> у гробнице, а удешене су да гору по неколико дана без прекида.{S} Ту је у близини била и пр 
села у потеру, тако, да је сад било већ неколико потерних ланаца, а наши бегунци налазили су се 
вени призор заносио је душу, и Враничић неколико тренутака гледао је на Исток непомично.{S} Пос 
а диже са земље и пребаци на мост.{S} У неколико скокова он је опет био крај оборена Перуна.{S} 
ицу нарочито упамтио, пошто ми је она у неколико објашњавала где сам и у чије сам руке запао.{S 
дним даром и дивном јасношћу Лепша је у неколико слика обележила цело тадашње политичко стање.< 
бљивом самоувереношћу.</p> <p>Кнез је у неколико признавао да Мона има право.{S} Али код њега с 
 у додир с покрајинским начелником, и у неколико га посветити у своје послове, наравно кријући  
нтереса да све то сазна, јер ће му то у неколико бити кључ да позна смерове своје рођене владе. 
нскиња.</p> <p>— Мени је мило што бар у неколико моји назори о тим стварима налазе одобрења у с 
а, незнан и не чувен, једва познат међу неколико добрих пријатеља — ето, такав је био његов дед 
т, па му онда понуди да му мете на рану неколико хладних облога.{S} Црнојевић одмах осети од то 
 начелник извештавао да у његовом месту неколико угледнијих грађана, који су у опште познати ка 
обочној соби (ту се већ од 2 сахата њих неколико очајно картало), устаде, поклони се с младићск 
> <p>— Господину проти остало свега још неколико костију; од главе му се држи још само чеона и  
p>Јела је опет ћутала.</p> <p>Прође још неколико тренутака.{S} Баба Ката нестрпељиво се вртела  
жњи и галантерији.{S} Пуковник рече још неколико љубазних речи, још једном посаветова жену да с 
 Враничићево питање.</p> <p>Крочише још неколико корачаји.{S} Милоје застаде; застадоше и остал 
<p>Бабетина ишчупа пуну шаку косе и још неколико пута удари у главу ово јадно девојче.</p> <p>К 
прозора, па је тако замишљен стајао још неколико тренутака.{S} После опет прочита ону хартицу:< 
ез доиста погинуо; да је с њим пало још неколико његових рођака, да се све то догодило у једном 
 у томе отворили очи за цело је заслуга неколицине разборитих људи, баш из дружине „Балканска Б 
 је било запојено неким нежним мирисом, неком пријатном топлином, нечим што те одушевљава, зано 
а,“ у њеном срцу никла је нада, која је неком неизмерном сладошћу запојила цело биће њено.{S} У 
ну светлост, што опија душу и заноси је неком чудном сањалачком маштом.{S} Све побочне улице зв 
ињом, састојала се у овоме.{S} Рукујући неком касом, он је био потрошио преко три тисуће пореск 
ао га је ту јавно пред скупљеним светом неком машћу, увио га у дугачко платно, као мумију, оста 
 далеко дотерати.</p> <p>Причало се и о неком просјаку без руке, који је госпођи Мони дошао упр 
 тим непрестано су се множили гласови о неком потмулом врењу у народу.{S} Начелнички извештаји  
разлога сада ето не може бити ни речи о неком напуштању службе у име начела....</p> <p>Ратко се 
леда око себе и рече, као да се обраћао неком трећем.</p> <p> <foreign xml:lang="fr">Animal</fo 
а и после дуге употребе поклонио га био неком Сарукбоцећаеју.{S} Сарукбејов син био је доцније  
</p> <p>Писмо је било Милојево, упућено неком попу који је пре две години стрељан због велеизда 
98" /> неке грознице, да ноћ дочекује с неком ужасном ватруштином, која као да му је упалила св 
.{S} Путујући за Петроград он преноћи у неком руском селу.{S} Кад се сутра дан кретао на пут, д 
с.{S} Кнез беше устао с чашом у руци да некоме наздрави.{S} Са свију страна диже се жагор.{S} У 
 лудорија и детињарија!{S} И они бајаги некоме прете...{S} Но Лепша га понуди да чита писмо, у  
 ли га!{S} Мило детету, сркнуло љубавна нектара, раздрагало се, па му се сад пева.{S} То је тво 
шле у спаваћу собу, избудиле мању децу; неку понеле, а неку повеле и тако их све одвели у велик 
обу, избудиле мању децу; неку понеле, а неку повеле и тако их све одвели у велики салон.{S} Ту  
ницом, док су ћата и главни кмет унутра неку муку ћућорили.{S} Најпосле једва се отворише врата 
> <p>Ова лепа жена створила је око себе неку чудну, заношљиву атмосверу, која би се могла назва 
ечи.{S} Час су опет давали кнезу у зубе неку бакрену жицу, од које су један крај везивали с они 
ики челник Радич Поступовић, а играо је неку улогу и у новој историји балканиској.{S} У њему је 
даред учини му се као да из даљине чује неку ларму и грају.{S} Вика се примицала све ближе и он 
а калуђерица.</p> <p>- Чуо сам да знате неку траву од које се лако побацује — поврте он разгово 
паћеник све предмете види само као кроз неку замаглицу.{S} Изда и слух, па чак и моћ мирисања о 
о свој околини ићи кроз овај народ и уз неку пратњу било би као шетња кроз шибу.{S} Просто на п 
 Дунаву.{S} На скоро он угледа у даљини неку црну прилику.{S} Загледа се боље и познаде да је ч 
а се разлегало по целој кући.{S} Чујући неку ларму, министар Кугић бејаше изашао из чекаонице и 
о сам га) да те своје мађије негују као неку науку и крију је од света <pb n="631" /> као најве 
уњено, невино девојче, с тога је осећао неку слободу и одрешивост у понашању, али то му је ујед 
 био пробудио полни нагон, он је осећао неку неисказану сласт у самом говору о тој ствари, и у  
ао је опазити да сваки човек личи на по неку животињу.{S} Неко личи на чавку, неко на мачку, не 
внику Врбавцу и његовим плановима.{S} У неку руку то је за Растислава била постала читава <fore 
жњом сам саслушао ову твоју причу.{S} У неку руку ово је као наручено и добро је дошло што се о 
и — Благодарим на поверењу, то сам ја у неку руку госпођа Помпадурин кандидат! — рече он с подр 
ноги балкан. великаши.</p> <p>Тако је у неку руку постао вођ турске партије у Балканији, док га 
пуна обла и широка мушка плећа имала су неку неодољиву привлачну снагу, којој се нису могле дуг 
х, сазнао само толико, да ме на, колима некуд журно возе.{S} Колико сам могао разабрати у колим 
ећ знаш, јер по свему видим да си се од некуд дочепао мога „Дневника.“</p> <p>Ђенерал се горко  
памет да тумарне куд год у свет, да оде некуд где је нико не познаје, па тамо што буде, нек буд 
а час проламала, али све то одлазило је некуд у даљину и бивало све потмулије и слабије.{S} Узн 
.{S} Смотрисмо је ту на прагу.{S} Штуче некуд амо унутра.</p> <p>И ако је разговарао, дежурни ј 
пребаци ме прело рамена као какав џак и некуд ме понесе.{S} Осећао сам да ме мој носач сноси ни 
 пут махну руком, и млађи ађутант журно некуд отрча.</p> <p>Не потраја дуго, а млађи ађутант оп 
 а поглед јој се опет губио кроз прозор некуд у даљину.</p> <pb n="46" /> <p>Баба Ката опет јој 
 где душа више није на земљи, но прнула некуда горе у светле небесне висине, где нема земаљских 
у сељаци приликом неке сеоске литије од некуда нашли слику Црнојевића, окачили је о барјак па ј 
вао је био добар један сан кад му се од некуда присни, да га нападе некакав црни бик, те се од  
све на лево.{S} А начелнику Вујадину од некуда изненада паде на памет некаква старинска, већ за 
су виделе Паву где са стрина Синђом оде некуда тамо манастиру.</p> <p>— Ето, ви’ш несреће! „Са  
одговори.{S} Мало после ова особа изађе некуда, а уђоше две нове личности, исто тако увијене од 
нијем руху, све се то мешало, тискало и некуда журило.{S} Капија на дворској авлији изгледала ј 
132" /> одбранити од непријатна и веома нелагодна осећаја који га је обузимао, кад год би му ју 
а и пирка у потиљак.</p> <p>Услед овога нелагодног осећаја Жика је и нехотице почешће погледао  
ри главу и оста тако неколико тренутака нем и непомичан, за тим продужи.</p> <p>— Велики кнез,  
та сте решили?</p> <p>Но ђенерал остаде нем, укочен, непомичан.</p> <p>— Добро, кресну кнез — о 
Балкан.“</p> <p>Као укопан, непомичан и нем, Жика је седео у свом углу и отуда из мрака, чисто  
и тешке и непријатне; он, г. Растислав, нема ни воље ни наклоности да се око тога бакће, али шт 
неза и упита га хладно.</p> <p>- Кнеже, нема ли друга излаза да се из ове куће не мора износити 
езверено она узе тражити очима по соби, нема ли других којих врата.{S} Поглед јој паде на закло 
данас никаква дела.{S} Разјурићу ја то, нема ту друга спаса.</p> <p>- Ти мислиш да немају никак 
r</foreign>, (спавајте, спавајте, децо, нема шта да се види) а нама смешно како браца Мика изгл 
ије добар ваш виц.{S} У <hi>Европа</hi> нема <pb n="39" /> шах; ту је устав, <foreign xml:lang= 
 ја бити поштена, да не треба јести.{S} Нема, ћерко, ту поштења, кад си ти голог.... но.... на  
иче.{S} Сумњате!{S} Онда да ја идем.{S} Нема ту ништа.</p> <p>Пуковник је гледао у њу зачуђено, 
против.{S} Прво је погодба за друго.{S} Нема добра владаоца без добра човека.{S} Наравно, да би 
ите, људи су мирни, слушају, чекају.{S} Нема ништа, молим покорно, што би онако ишло куд год у  
а један пут све то?{S} Како то дође?{S} Нема одговора.{S} Нека магла, некаква чудна, заносна ма 
свеће, момак изађе у ходник и погледа — нема ништа.{S} Приђе на прстима вратима Врбавчевим и ос 
а ме поштеди Ваша светлост....</p> <p>— Нема ништа, мора се јахати; хајд сад „пошол“ — па сутра 
ли за наше чељаде — рече Боја.</p> <p>— Нема, старче, овде никаква ваша чељадета, ја сам ти већ 
— „Ама молим вас“ рече он сад.</p> <p>— Нема ништа, господине пуковниче, ви сте паметан човек.{ 
 куће не мора износити мртвац?</p> <p>— Нема! — одговори кнез одлучно.</p> <pb n="319" /> <p>—  
а узела; сила држала док је могла; сад’ нема више силе, и ко први уграби, тај развлачи и односи 
 до онога дрвета; ту је и крај алеје, а нема свега још двајестак корака“.</p> <p>„И ја пођем, а 
 узвикнула, да таква осетљивост кнежева нема места.{S} Шта се он боји?{S} Ваљда не мисли, да ће 
Ти отрови имали су чудна дејства, каква нема ни један од данашњих, у науци познатих отрова.</p> 
а не воле, да је без срца и осећаја, да нема ни мало љубави за ову земљу, да ће бити страшна ра 
о!</p> <p>- Што?{S} Шта је радио?{S} Да нема што ново? — упита Растислав живо.</p> <p>— Шта ће  
амар изостаде, а Маврикије, кад виде да нема шамара, опет прогледа и диже главу.</p> <p>— Ваша  
амесника.</p> <p>— Ко вређа, знак је да нема бољих разлога — примети Растислав, загледајући у с 
а кнеза право у очи и двапут му рече да нема.{S} Он дочепа њену руку <pb n="433" /> и обасу је  
 не сме ни пошто одмицати од куће, и да нема друге помоћи но да идем сам по кола.</p> <p>Нисам  
да може слободно располагати собом и да нема зашта презати од његове љубави.{S} Лепша сад на то 
тко смешећи се.</p> <p>— А сеја вели да нема ништа лепше од потпоручика.{S} Она вели, тата, да  
p>Ратко пресече Растислава и рече му да нема права што се срди.{S} Он не узима ствар олако, али 
} Она рече, како је главно, да за кнеза нема овде никакве опасности, а у природи ако нема ничег 
 У Звониграду, у улици Јабуковој, броја нема, али у кући калдрмџије Станка, у авлији с леве стр 
 није крив.{S} Дело истина постоји, ала нема учиниоца.{S} Изашло је дакле као да се то дело нек 
ква јача војничка сила, које богу хвала нема. — А мој је пут прав, и правилан, и законит — ја н 
, кад, међу нама буди речено, тога дела нема.{S} Оно што смо с тешком муком и с големим ризиком 
н и тврдили да у Балканији таква дувана нема, а овај мора да је донесен са стране.</p> <p>Затим 
 Кад је већ такав, онда ту друга избора нема већ предузети све мере да бар остане што даље од д 
ес, овај нос био је одсечен, овога носа нема више. — Говорећи то, ђенерал забоде нокат у слику  
зната жена <pb n="57" /> у колима наста нема тишина.{S} Јела се по кад кад само стресала, осећа 
ноћи, изгубише се у даљини и опет наста нема тишина.</p> <p>Из чамца се опет понови звиждање, а 
ор немарно.</p> <pb n="261" /> <p>— Шта нема!{S} Мислиш нисмо ми видели ону роспију матору, што 
тића и утврђено је да Перуна Црнојевића нема туна — истинито ће, дакле, бити тврђење онога друг 
ону народну изреку „<hi>Хубава мома род нема.</hi>“ А веровао је и у благотворни утицај „презре 
 рече Боја.</p> <p>— Чујеш старче, овде нема никакве твоје девојке, али баш и кад би била.,.</p 
, метнем га на сто и подвикнем, да овде нема шале, овде лежи онесвешћен поглавар земље, и то он 
бати овде у сред ове пусте планине, где нема чак ни зверова, па ни самих тица, а камо ли живих  
и га, ако хоћеш, у највеће планине, где нема живе душе, где за њега не може бити големе опаснос 
екуда горе у светле небесне висине, где нема земаљских брига и терета, где се не чују уздаси и  
 овај прелаз у овој пустој планини, где нема ни трага од човечија живота!</p> <p>Но Милоје се н 
>— Ово је право чудо; оваке бруке нигде нема!{S} Место да ме склоне и сачувају, они ме сами гур 
r">C’est embêtant</foreign>! — то нигде нема, г. Маврикије што у овај <hi>балкански језик</hi>! 
 шпијуне у кућу, то јамачно данас нигде нема!..{S} То је ваљда само наша балканиска брука!{S} И 
у се доктор — где ту кад ја кажем да је нема.</p> <p>— Ту је код кнеза — рече Радован кроз зубе 
 сиротан!{S} Свако је дете сиротан које нема матере.</p> <pb n="395" /> <p>— Зар је он дете?{S} 
 да он не убија с места.</p> <p>— Дакле нема никаква начина да се ствар измени или бар одложи?< 
ог ни људи не могу помоћи; човека, коме нема поправке и спасења, који је већ морално мртва леши 
ину, па настави одлучно.</p> <p>- Ту се нема шта философисати!{S} Целом свету никада нећеш наме 
удни.{S} То о чему ви сад нама говорите нема никакве везе с јавом и истином.{S} У дугом сну ви  
а што знам, знам.{S} Од наше Повратнице нема лепша намастира па иди куд ти драго.“ — „Еј, ти, ч 
и једног дана у ћорсокаку, из кога више нема изласка!</p> <pb n="90" /> <p>Врбавац се опет поче 
 као у стоструку мрежу, из које му више нема изласка, ни спаса.{S} Министар председник држаће у 
а опажа, велики узрок и у томе што кнез нема пара.{S} На ту околност и раније <pb n="502" /> се 
говори ми само то!{S} И хоћу, и могу, и нема те силе на свету која би ме у томе могла омести —  
, широка кантарска улица остаде пуста и нема.{S} Месец се већ бејаше спустио ниско за западном  
се заклели свим на свету, да ту ништа и нема, а овамо, кад ту капљицу метемо под микроскоп, ми  
ободно разговарајте, као да мене овде и нема; ја вам нећу сметати; ја ћу се завући овде... овак 
ез јој на то примети да она ту управо и нема шта да мисли, пошто је он сам довољно већ мислио о 
змећар јок! (Ја ага, ти ага — а да ради нема ко) — заврши доктор свој говор.</p> <p>После се пр 
се замишља — рече Врбавац. — У историји нема понављања.{S} Јеленик је могао само једном успети. 
чи долазе од каква невидљива духа, који нема никаквих веза и интереса с овим материјалним свето 
ез - додаде он за тим, и као човек који нема ништа на души, а уверен је у своју невиност, упути 
 њега и једног пријатеља: како у ствари нема ништа и т. д. и т. д.</p> <p>Али му Лепша не даде  
овек.{S} У радњама људским без мудрости нема доброте.</p> <p>Кнез се беше загледао у ђенерала.{ 
живље и јаче:</p> <p>— У вашој породици нема јунака.{S} Ни један члан ваше династије није се ни 
сматрани су као природна ствар, у којој нема ничега тајанственог и грешног.{S} Један грчки фило 
династија је основана.{S} Један потомак нема ни снаге ни вештине и — династија је оборена; на њ 
а, и можда и издајничка, и да њему ипак нема ништа боље од његових старих <pb n="640" /> либера 
 Дотични министар, или дотични чиновник нема право да чини саслушање над савешћу свога потчињен 
 То је, господине пуковниче, и Ката вам нема ништа више да каже.{S} Сад изберите: хоћете, нећет 
лушање над савешћу свога потчињеног, он нема право ни да пита каквих си начела, ни да ти натура 
овек, но глава државе.{S} Према томе он нема својих личних ствари за које би могао рећи да се н 
пустити себи тако понашање, које управо нема квалификације.{S} У мојој рођеној кући ви мене оба 
овде никакве опасности, а у природи ако нема ничега натприродног, а оно има доста још веома заг 
даље; тресе Петра море, те је на далеко нема.</p> <p>Она показа како би дигла главу, вако би по 
је наслоњаче — моје је мишљење, да нико нема права вређати друге без узрока и повода.</p> <p>—  
 утицаја ветрогоњаста кнеза.{S} А за то нема боља и поузданија средства, но пустити га нека у п 
, бајаги, да није таман!{S} Што?{S} Зар нема у Балканији људи, старих државника, људи које ће к 
а посла...</p> <p>— Не кнегиња, али зар нема толико других угледних чиновника за које би је кне 
ка заклињала се свим на свету да за вас нема никакве опасности; сва је ствар у томе што ћете ма 
и у кнеза.{S} Ја кажем да Ваша Светлост нема потребе да се спрам млађих служи онаким изразима и 
о је он даље свој поглед. — У будућност нема право да се узда онај, који има све у садашњости,  
нтидинастичном <pb n="513" /> и више му нема мира ни станка од испизмљене полиције.{S} Стотинам 
 о којој не вреди говорити.{S} Сажаљењу нема места.{S} Овде је вођена битка.{S} Ја сам побеђен  
же остварити, а не само половина.{S} Ту нема никаквих фантазија; све су то ствари позитивне и с 
 на округлу, кадивену столицу. — Али ту нема мога греха.{S} Има у животу поступака, када човек  
orgueil puisse souffrir</foreign> — (Ту нема ничега што би вређало твој понос) — рече кнез и по 
оворио ми је да ни један народ на свету нема толико духа, појезије, досетљивости, хумора и дивн 
и вадећи часовник. „Ћути, добро је, још нема три.{S} Још ми можеш бар укратко испричати“....</p 
иној младићској машти и што код нас још нема никаквих закона о политичким удружењима.{S} Донеси 
 која такође заусти да нешто рекне, али немаде кад, јер баш у тај мах врата на дворани ширимице 
олим вас, какав повратак? поче Заре али немаде кад довршити; на десном прозору на колима чу се  
корно, овде началник....</p> <p>Вујадин немаде кад довршити, неко га снажно повуче за капут и о 
 као политичка странка немају програма, немају начела и ради очувања власти пристајаће на много 
ткуда гости тако у недоба, ћата рече да немају ни трунке времена за дангубљење, и одмах позва к 
а ту друга спаса.</p> <p>- Ти мислиш да немају никаквих дела, али се вараш.{S} Шта мислиш, чије 
ила власт.{S} Они као политичка странка немају програма, немају начела и ради очувања власти пр 
је ово?{S} Но црна прилика рече, да сад немају времена за дуга објашњења; доста то, кнез не тре 
гледа на спасење.{S} Жика се вајкао што немају по један војнички шињел, као што носе народни во 
дера се Врбавац,</p> <p>— Немам доказа, немам доказе!{S} У то се ти уздаш, сатано.{S} Хоћеш дак 
 клевете — продера се Врбавац,</p> <p>— Немам доказа, немам доказе!{S} У то се ти уздаш, сатано 
где га гошћа дочека на ногама.</p> <p>— Немам потребе да вас представљам, јамачно се познајете  
јих чисто личних односа, сматрао сам да немам разлога да ма што прећуткујем или кријем, и држим 
</p> <p>„Сироче! јес, ја сам сироче! ја немам никога свога.{S} Ова гадна тичурна чупа ми срце.{ 
м, ја ни од чега на свету не презам, ја немам ни једне тајне за коју бих стрепио да је ко не до 
ој лик на слици — Шта ћу ја овде?{S} Ја немам ту никаква посла, ја ником нисам крив...</p> <p>— 
....{S} Ја ћу сад да идем, никака посла немам овде — рече Пава љутито.</p> <pb n="241" /> <p>Си 
егне, трпи се веома много.{S} Ја истина немам много лична искуства у томе, јер моја пракса није 
ји, ја ту морам напред, ја другога пута немам“....</p> <p>Један од г. г. министара примети му:< 
м, бар овде где смо сви своји, и где се немам чега бојати!{S} Па што је то страшно толико што с 
ц.{S} Ја сам већ свршио с овим светом и немам више ништа заједничко са животом.{S} Одрешен од с 
ристао сам да се с вама разговарам, али немам потребе да трпим <pb n="335" /> ваше нападаје.{S} 
ога у војсци и раширен глас о мени како немам војничка духа.{S} Све је удешено како треба, прил 
о црна га прилика пресече:</p> <p>— Сад немамо кад!{S} Скоро ће бити поноћ.{S} Ви причекајте ов 
ло је 2 часа по подне.{S} госпођа Мона, немарно испружена на огромној љуљушки клацкала се полак 
предмет, па пружи писмо кнезу.{S} Он га немарно разви и кад виде на врху револуционарни знак —  
абљом, која за њим тандрче, а он корача немарно, озбиљан, дешператан, оборене главе, једва држе 
ек, близу 20 година — примети Растислав немарно.</p> <p>госпођа Софија обема рукама стиште миши 
ништа ни прокартати — примети Растислав немарно.</p> <p>Кад Ратко отпоче говор о кнезу, госпођа 
ући преко појаса њене крајеве, она рече немарно:</p> <p>— Дакле не верујете, господине пуковнич 
аслони је себи на уста и љубећи је рече немарно: — Хајд ми причај.</p> <p>— Долазио ми изаслани 
пет поврати и седе за сто, а момку рече немарно:</p> <p>— Каква је то госпођа Јованка?{S} Је ли 
аљен на дивану, он је слатко дремушио и немарно и размажено одговарао на питања Лепшина.</p> <p 
тмених особа.</p> <p>Мона се маши руком немарно и полако, узе писмо, отвори га и узе га читати. 
> <p>— Е, чуда боже — рече кнез Мутимир немарно и равнодушно.</p> <p>Тако је, Ваша Светлост; шт 
а сам ти већ казао једном — рече доктор немарно.</p> <pb n="261" /> <p>— Шта нема!{S} Мислиш ни 
оравила, код ње беше настала нека сетна немарност и неинтересовање, налик на осећаје веома умор 
 устима једног владара!{S} Бар преда ме немате потребе излазити с тим парадама. „Народ!“ Шта та 
да ме зовете таким погрдним именима, ви немате никаквих доказа за ваше клевете — продера се Врб 
но по земљу. —</p> <p>„Али како те моћи немате — и како је ваша фактичка снага малена, то је и  
те ме предусрести с поверљивошћу, пошто немате узрока да ма шта прећутите.{S} Ви знате да сте а 
тављају.{S} Закон им не може ништа, јер немате у рукама никаквих доказа да баш ти и ти људи при 
прошлога века донео га је у Цариград из Немачке некакав мајстор бродовља и после дуге употребе  
ко ради балканиски, а како, на прилику, немачки радник, и извео је закључак, како је Балканац м 
дужи млади господин, али, како сам чуо, немаш родитеље.{S} Имаш тетку, кажу разумна жена.{S} Тр 
ној руци.</p> <p>— Остави, молим те!{S} Немаш шта видети!{S} Али остави, кад ти велим! — поче с 
а и незначајна ова тајна дружина?{S} Ти немаш зато ниједан податак, но говориш на памет.</p> <p 
усамљен расте он усред неизмерне, голе, неме пустиње.{S} Сваке ноћи, кад звонце вечности огласи 
сне подземне дворане.</p> <p>Ове црне и неме урвине језовито су изгледале у сред глухе ноћи.{S} 
или женска.{S} Неке су биле непомичне и неме.{S} Код других се чуло јецање или тихи уздаси, или 
 Све побочне улице звониградске биле су неме и пусте, само си главном улицом могао овда онда ср 
не ничега увредљивог, или да се изложим немилим последицама, од којих ће једна бити та да одавд 
нешто што је државника Растислава веома немило дирнуло.{S} Кнез је на растанку изговорио депута 
мења <pb n="160" /> обрезани.{S} Нечија немилосрдна рука поодбијала им је све чиме су се као му 
инастију.{S} Кроз дуг низ година она је немилосрдно уништавала све што је било ма само и налик  
 ко долазио згодно под секиру, рубио је немилосрдно.</p> <pb n="73" /> <p>Ма да је јако волео ј 
2"> <head>ГЛАВА XXII.</head> <head>Прва немилост.</head> <p>Растислав је стајао до прозора и за 
ли смо и ону сурову сцену, кад је онако немилостивно изударала Јелу.</p> <p>Од тог дана баба Ка 
аје само неколико тренутака, после чега неминовно настаје љубавно мажење, а све се завршује стр 
рено у очи, и да реши одмах оно, што се неминовно једном већ мора решавати, он удари у одрицање 
избуљене очи давале су му особито оштар немио изглед.</p> <p>Ко је пажљиво загледао људе, могао 
 кола, она је на један пут осетила неки немир и одмах се пустила.{S} Она је и нехотице гледала  
рну јагњећу шубару.{S} Бледоћа у лицу и немиран поглед издавали су узбуђено душевно стање, инач 
/> <p>Кнез Мутимир заустави на њој свој немиран поглед и узе је гледати нетремице.</p> <p>Шта с 
левка Црнојевића, тај је крај вазда био немиран.{S} У њему је до века по нешто шушкало.{S} Али  
дмах Балканију, као врело одакле потичу немири у Турској.</p> <p>„Сазнали смо били и за друге т 
ноћ прохује чак у недогледне просторије немирна Црна Мора.{S} Ту, у Балканији, он је први пут н 
помен, да буде цар балкански; он је био немирна глава, опасан човек, турској <pb n="349" /> цар 
отварајући, час затварајући своје живе, немирне очи.{S} Обадва прозора на пространом салону бил 
жњу, сем што су њене веома живе и веома немирне очи издавале жену успаљена темперамента.</p> <p 
их грађана, који су у опште познати као немирни људи и усијане главе, у последње време нешто мн 
жени; његове очи сусретоше се са живим, немирним очима Мониним и она га чисто пресече срдитим,  
урни, муцајући, и пође по соби крупним, немирним корацима.</p> <p>— Видели људи, господине!...{ 
еда у лицу.{S} Веома црне боје, с црним немирним очима, које су сијале као две живе жеравице, о 
овечна жена, оштрих црта и веома живих, немирних очију.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
вница, Растислав је стајао као укопан и немо посматрао кнеза.</p> <p>„Ово балавче, коме је он д 
рал ућута, а кнез га је још дуго гледао немо и хладно.{S} За тим се окрете своме ађутанту, узе  
а друге трезније прилике.{S} Сад просто немогу то да чујем, па љутили се, не љутили се.</p> <p> 
 ту сваки отпор већ у напред искључен и немогућан, свака је одбрана бесмислена и теби само оста 
 то главом).{S} Ето видите!{S} Дакле је немогуће да су врата с поља закључана, јер кад је један 
ез Мутимир — време пролази; одлагање је немогуће.</p> <p>Ђенерал подиже главу; био је у образу  
отрован.{S} Данас, на прилику, скоро је немогуће извршити тровање, а да се то одмах не позна по 
ије могло бити да се промаши?{S} Зар је немогуће, да се све свршило простим покушајем, или прош 
сам отров с тога, што би крваво убиство немогуће било прикрити, и што би крваво убиство пробуди 
рвим колима бејаху застали на узбрдици, немогући да извуку огроман товар.{S} Газда ових кола, м 
ече да проведу време до спавања.</p> <p>Немогући да се изједначе у томе с мушкима, женске су ст 
 руку на уста: — Молим те, слатка моја, немој ми сад говорити о томе.{S} Други пут!{S} Остави м 
е обеси о њу.</p> <p>-— Молим те, Рале, немој тако говорити — рече она живо.{S} Зрео човек!{S}  
и поче га гурати.</p> <p>— Хајд одлази, немој ми госте узнемиравати.{S} Знаш ти шта говориш!{S} 
а могао!</p> <p>— Немој се пренемагати, немој шеретски извијати!{S} То те прави још нижим но шт 
"219" /> <p>Петрија је загрли.</p> <p>- Немој тако, рођена моја:{S} Па зар не знаш шта је шала, 
ко глави:</p> <p>— Моја лепа косица!{S} Немој ми се ти кидати, ћеро моја, но ти лепо послушај т 
вом карактеру, људи мало симпатични.{S} Немој да ти моје речи буду тешке и непријатне.{S} Прими 
 што је то?</p> <p>Мутимир се намршти — Немој ме о томе ништа питати.{S} Ја нисам ни имао мајке 
</p> <p>— Па шта сам ја могао!</p> <p>— Немој се пренемагати, немој шеретски извијати!{S} То те 
па ако је горе, што му бог да.</p> <p>— Немој, бре, узнемириће се цела потера, па да имамо речи 
лазећи пред госпођу.</p> <p>— Пре свега немој што замерити чича Јовану — рече госпођа улазећи — 
кочи.</p> <p>— Куда ћеш?...{S} Молим те немој!</p> <p>Он бејаше ухватио за огртач недајући јој  
 ли само једном у томе, онда га се више немој бојати; после тога може ти он лепо и послужити.{S 
дем ја да је умирим, нека легне; али ти немој отићи; чекај ме, сад ћу ја — заврши ђенерал и брз 
есојеђе појашио.</p> <p>— Само с врагом немој шалу збијати, за што... хм!... е... е... ј, може  
дучићу се.{S} Само ово што сам те молио немој заборавити.{S} Заузми се својски.{S} Нека кнез са 
год хоћеш, учинићу ти све по вољи, само немој ми више говорити о <hi>њему</hi> и о <hi>оном</hi 
е устав, Маврикије примети:</p> <p>- Е, немојте то говорити, Ваша Светлост.{S} Како то да сељак 
ле од смеха.</p> <p>- Море, црне друге, немојте се од велика смеја... она доврши реченицу шапућ 
и, али учићу, научићу се.... други пут, немојте сад да ме поправљате за сваку реч; не дате ми д 
н затиште уши обадвема рукама:</p> <p>- Немојте, молим вас, господин Растиславе.{S} Оставите ва 
 све те ђаволиштине падају на памет.{S} Немојте се главом шалити да тако што износите из моје к 
 час су опет бледили као крпа.</p> <p>— Немојте се плашити.{S} Не мислите ваљда да ћу вам ја ка 
, не може бити никаква тајна.{S} С тога немојте бар преда мном! — рече Растислав, одмахнув руко 
у мене, но вашу династију.</p> <p>— Ама немојте ви тражити да будете већи пријатељ мојој династ 
ву и да би бечко друштво с тога постало неморалније, да су ови камени људи остали у пуној приро 
х људи.{S} Поштено, непоштено; морално, неморално; узвишено, ниско — за њега су то били само ра 
и непоштење, у зло и добро, у морално и неморално.{S} Као што постоје изрази бело, црно, црвено 
душевно стање, кад осетиш своју потпуну немоћ и знаш да не можеш даље, а над тобом стоје са сти 
ра.{S} Он је ту први пут осетио како је немоћан да се бори против завера, које се лаћају чак и  
ици; удесили га да покажу како је Кугић немоћан да те зашити од династичких претендента.{S} А к 
и да га увери како је нова влада слаба, немоћна, и можда и издајничка, и да њему ипак нема ништ 
ворновате гране изгледају као сухе руке немоћна старца, који, усамљен, у сред пољане диже руке  
и људи у најкраћем року претварали се у немоћне старце.</p> <p>„Ова страшна жена знала је такве 
и.</l> <l>А шта ћете ви?!</l> <l>Ви сте немоћни!!...</l> <l>Човек с поља;</l> <l>Мртвачка је ја 
 сви подавали оставке?{S} Данас би били немоћни пензионари, о којима нико више не води никаква  
{S} И несвесно је сравњивао себе с оним немоћним вочићима.{S} Њему је тако добро било познато о 
на ову грешну земљу и први пут заплакао немоћним плачем нејаке макање.{S} А за тим он је ту рас 
не, нагле, бујне и неодољиве.{S} Све је немоћно да се противу њих бори.{S} Оваке су промене нар 
а — рече кнез, и доиста именова једнога Немца и једнога Француза.</p> <p>Растислав јетко развуч 
издржати утакмицу с вредним и неуморним Немцем.</p> <p>— Господска раса; сви би да заповедају и 
">Schaukelstuhl</foreign> зову ***је +++Немци+++.</note> <note xml:id="SRP18892_N8">У Балканији 
вао овакав или онакав правац.{S} Својим ненадвим питањима он је често доводио Растислава у вели 
 /> <p>— Ваше је височанство неумитан и ненадмашан критичар.</p> <p>Кнежево путовање личило је  
едао г. пуковник Врбавац, човек кога је ненадна смрт кнежева затекла као војног министра, и ком 
 <p>На скоро затим Жикину пажњу привуче ненадна светлост, што се појави с доње стране.{S} Он ок 
То је твоје право име?...</p> <p>На ове ненадне речи сељакове Жика пребледи; Милоје беше устао  
а, у целом стању, какво је остало после ненадне смрти блаженопочившег <pb n="510" /> кнеза.{S}  
укти у живом пламену.{S} Ове су промене ненадне, нагле, бујне и неодољиве.{S} Све је немоћно да 
 души бујна и ватрена младића наступају ненадне и чудне промене, којима би тешко и највештији п 
 кнез се одлучи да баци реч као бомбу — ненадно и са свом тежином, уверен да ће ово подејствова 
Он треба само да се појави у народу, да ненадно <pb n="529" /> искрсне у Тополовцу, у оном слав 
пазарио цео дан.{S} Кад би око заранака ненадно бану срески ћата Срећко, навика на онај свет и  
дити и гипкати.{S} Пуна месечева кругла ненадно се искотрља из згомиланих црних и покретних обл 
еочекивано угасила, као жижак у који је ненадно духнуо страшни дах судбине, духнуо и — угасио г 
.{S} А за тим?{S} Као оно човек коме би ненадно пао у руку зелембаћ, или друга каква гадна живо 
ли ма какву другу храну.{S} А ако би им ненадно банули какви страни, непознати људи, па силом х 
може тако уплашити човека, као кад неко ненадно зврцне одоздо новине које држите раширене пред  
лику међу боре од хаљине, па рече кнезу ненадно.{S} - Збиља! кад помену твоју мајку.{S} За што  
 пута мењали су правац у бежању, јер су ненадно наилазили на какво ново одељење потере или на ч 
- Молим вас.{S} Није могуће да ме овако необавештена оставите.{S} Кад сте већ кнезу ради добра  
p>— Молим вас да се разумемо.{S} Отров, необичан, непознат отров, отров који се ни по дејству с 
ва загонетка.</p> <p>— Случај је доиста необичан!{S} Ја не могу да га протумачим — рече Белини. 
 планине, владала је нека чудна живост, необична за ова мирна, забачена планинска села, која об 
коњаника.{S} У оближњој касарни зачу се необична лупа добоша, негде у даљини засвира труба на у 
ачи, отрове, који су имали тако чудна и необична дејства, која ћу споменути мало даље.</p> <p>„ 
а доста загонетан, а местимице прате га необичне околности.{S} Чича Милоје пошао је од мене оно 
оше две женске, које ми падоше у очи са необичне висине и крупноће своје.{S} По оделу ове женск 
ичавој ватри и дрхтавици, а глас му био необично дебео, храпав, промукао, и што је ђенерал више 
ичној прилици.{S} И шта је то било тако необично! <pb n="444" /> Млада жена подала се младом, л 
<p>Ђенерал скочи с дивана.{S} Очи су му необично светлиле.</p> <p>— Косанићи су дошли да буду о 
ио је веома румен у образу, а очи су му необично сијале.{S} Чим уђе он се окрете кнезу.</p> <p> 
гонио, <pb n="5" /> овај облак јурио је необичном брзином и долазио све ближе и ближе.{S} Свет  
нас задену за појас!{S} Данас сам имала необичну посету — Лепша Стевићева и мој братац.{S} Па < 
залудни; ствар оста за тај мах, просто, необјашњена загонетка.{S} Но конзул је нагињао уверењу  
да хвата њега, а он је опет њу уверавао необоривим доказима, да је навлаш дошао да хвата њу.{S} 
га је од кад је људи на земљи.{S} Имамо необоривих података и несумњивих доказа да су за отрове 
о, и ја ти то могу потврдити са стотину необоривих доказа.</p> <p>Прелазећи с догађаја на догађ 
 Лепша мора кући и то је твоја кривица, необуздани нестрпељивче мој.{S} Хајд сад тамо,(Мона пок 
тицај у војсци, како би постао једини и неограничени господар оружане силе, што је одмах и пост 
ађутант Заре није више уживао оно старо неограничено поверење кнежево.</p> <p>Међу тим вест о з 
раскрсници, да стоји пред таким журним, неодложним избором.</p> <p>На једну страну вукло је срц 
} Али одма идућега тренутка њега обузме неодољив страх, и савлада га један једини осећај: да бе 
има случајева кад је нападај тако јак и неодољив, да нападнута особа не сме ни да помисли на од 
жудња и растрзала га само једна једина, неодољива, несавладљива потреба, да ону, коју држи у на 
о ни тренутка спокојства, вукла ме нека неодољива снага да дођем амо, и ја сам одмах наредио да 
описаном снагом, и с бруталношћу слепе, неодољиве страсти, дохвати је преко среде.{S} Он склопи 
 ужасну матер из народне приче, која од неодољиве милоште свако своје дете у наручју удави.</p> 
, да је има....</p> <p>Под утицајем ове неодољиве силе, кнез Мутимир једним напором диже Лепшу, 
 и дивљачко, а нада свим ширио се израз неодољиве, безмерне енергије.{S} Иначе црте на липу бил 
 Ове су промене ненадне, нагле, бујне и неодољиве.{S} Све је немоћно да се противу њих бори.{S} 
о улазити сам у непроходну честу, гоњен неодољивим осећајем освете, да види оборена и у крви он 
 сад Лепша.{S} Кнежев напад био је тако неодољиво снажан, да је Лепша одмах клонула и предала с 
толике слатке успомене, а опет је нешто неодољиво вукло да ту остане, и она је остала до пред з 
удио матерински осећај у свој свежини и неодољивој снази својој и под утицајем тога осећања гос 
љна ствар,“ па да се одмах преда својој неодољивој пожуди, заборављајући за тренутак на све и н 
у срцу и у мускулима, нешто што те вуче неодољивом снагом да паднеш у наручја створењу које вол 
му груди само једном једином страшном и неодољивом жељом, жељом да је има.{S} Ма како озбиљно д 
дан пут, тај исти ђенерал Врбавац осећа неодољиву потребу да се насамо, поверљиво и присно изра 
обла и широка мушка плећа имала су неку неодољиву привлачну снагу, којој се нису могле дуго оду 
 то говори, осећао је само једну једину неодољиву потребу, да испразни своје срце, у коме се би 
оставну шарену гомилу, из које се дизао неодређен, мало накисео задах и уздржан неразговетан жу 
те није било ничега јасног.</p> <p>Нека неодређена збрка од мисли и осећаја, као беличаста пара 
 што пио или јео? послуга је одговарала неодређено.{S} Једни су говорили да је кнез седео у сво 
рка; она га је, као сенка његова, свуда неодступно пратила.{S} Ноћу, дању, у сну или на јави, о 
ведре љубавне среће, која их је доцније неодступно и верно пратила кроз цео низ година.</p> <mi 
S} Разуме се, ја не могу остати до века неожењен.</p> <p>— А ко ти то тражи? — рече Лепша, глед 
ти чисто, светло, Ваш јединац наследиће неокаљану успомену свога оца.{S} То је милост коју вам  
сада најлакше увући се у гомилу и проћи неопажен, само ако имаш шињел и шајкачу.{S} Док су била 
алама, измакну далеко, нигде невиђени и неопажени од потере.{S} После опаљене пушке Црнојевић к 
летве, он се наједаред рину на Лепшу, с неописаном снагом, и с бруталношћу слепе, неодољиве стр 
стинска потпора, па кад остане усамљен, неопитан, невешт — онда ће већ ићи лако!{S} Какав пакле 
један акт, који је тако природан и тако неопходан, акт спаривања, акт размножавања и одржавања  
и и друге јаче мере, које се покажу као неопходне.{S} У опште, изнећеш му слику, да га таласи о 
вајући се никоме, сем оних који су били неопходни помагачи у каквом послу.{S} Био је дрзак, али 
S}Ђенерал је напослетку и сам сазнао ту неопходност.{S} Он је сам својом руком испио отров, кој 
је своје дејство.{S} Влада се потчинила неопходности.{S} Два сата доцније, <pb n="24" /> у вели 
 веома малена и проста — да се покорите неопходности.{S} У тренутцима где једино сила пресуђује 
 остајало ништа друго, но да се покорим неопходности.{S} Отпочне испит.{S} Трајао је ваљада чит 
радњом душевном, Црнојевић је био туп и неосетљив за све што се с поља с њим и око њега збивало 
 гледати у оне лепе очи, а његове усне, неосетно и за њега сама, поче полако развлачити благ, с 
ели, није нико ни пуцао.{S} Милоје опет неоступно уверава да је он био спремио све да Зликовца  
лавом.</p> <p>— Одлазиш — упита госпођа неотварајући очију.</p> <p>— Идем.... у канцеларију — р 
већ бивао, овај би часовник могао имати неоцењене вредности.{S} Помислите само то, кад се узме  
нови Боја.</p> <p>Но доктор тако брзо и неочекивано и тако вешто згурну низ степенице прво једн 
а неко кратко време, па се онда нагло и неочекивано угасила, као жижак у који је ненадно духнуо 
, тек мени се десило нешто тако чудно и неочекивано, да још и сад не могу да дођем к себи.</p>  
 чему могло познати да му се десило што неочекивано.{S} С осмејком на уснама, он упита сељака о 
p> <pb n="622" /> <p>Овај Кугићев говор неочекивано учини на кнеза врло повољно дејство: љутина 
 а данас им треба устав!...{S} Свињари, неписмени свињари, а хоће парламенат, као енглески лорд 
раног детињства потхране у њему осећаје неповерења.</p> <p>Бомбе, флашице са загонетном плавом  
рети од Врбавца, а будећи тиме и осећај неповерења спрам њега.</p> <p>И ако је Врбавац по жени  
неуморно сваки покрет његов, био је пун неповерења спрам свију и свакога, само је његов пашанац 
ве то крије од ње као змија ноге!{S} То неповерење страшно ју је болело!...</p> <p>О!...{S} Она 
 одвојити га од свију, пробудити у њему неповерење спрам свију и свакога, наговорити га да раза 
 нашли пријатељи који се труде да унесу неповерење и интриге у сам породични круг.{S} И то све  
ају.{S} Оне првашње хладне укочености и неповерљива устезања са свим је нестало.{S} Бар Враничи 
p> <p>Од тога доба кнез у опште постане неповерљивији; сумњао је на свакога; чак и његов омиљен 
: да се потчини, да се преда потпунце и неповратно.</p> <pb n="438" /> <p>Тај осећај често се ј 
еље мртвац је ископан: печати су нађени неповређени, но је био већ сав буђав, али што је главно 
помрачи и оно мало свећа што још осташе непогашене.{S} Престрављен пуцњем, који је у затвореној 
то, — добро, ви мушки све знате, ви сте непогрешни, вама ни ваша рођена жена не сме рећи истину 
 рипање чуло се на далеко, као стругање неподмазане <pb n="418" /> тестере, али гломазна кола с 
лнику дође једне вечери, у први сумрак, непознат човек, с поверљивим писмом од г. Ратка из Звон 
вас да се разумемо.{S} Отров, необичан, непознат отров, отров који се ни по дејству своме, ни п 
 био он сам, већ какав сасвим нов, њему непознат предмет.{S} Он је тада већ био превалио четрде 
on" /> <p>Пуковник уђе у собу нагло.{S} Непозната госпођа устаде и одмах се маши руци пуковнико 
к, грађанин и представник Француске?{S} Непозната особа ништа не одговори.{S} Помислим да јамач 
 У томе приђе и Враничић.{S} Он загледа непозната човека, очима упита Жику о њему и разумеде Жи 
гурају их.{S} Но зато се на прагу указа непозната дама, сва од главе до пете увијена у белу чип 
се упути право у салу, где га је чекала непозната госпођа.</p> <milestone unit="subSection" />  
У причању Заре дође до тренутка када је непозната женска унела у собу бутељу вина.</p> <p>— Ви  
има!</p> <p>Јела је ћутала.{S} Заћута и непозната жена <pb n="57" /> у колима наста нема тишина 
идети и на јави, да се обистинило писмо непозната човека, које ме је позивало да видим тајни са 
во стресе и увуче врат У рамена.</p> <p>Непозната женска приљуби се уз њу и прошапута полако:</ 
олази, па како наиђемо на какве стране, непознате људе ми да их терамо кмету.{S} Забрањивало се 
чено је, да се најстрожије мотри на све непознате људе, па где год се опази што сумњиво одмах д 
мрачној дворани.{S} То нису били млади, непознати људи, као што се кнез надао, но већином висок 
 ако би им ненадно банули какви страни, непознати људи, па силом хтели што од њих узети, они он 
г господина, да су пре два дана некакви непознати људи ноћу прешли <pb n="468" /> на чамцу у Зв 
о изгледу незнатних ствари, што их онај непознати младић саопшти Растиславу, као да су га биле  
алом да чине све оно што буде чинио њин непознати вођа. </p> <p>После ових упутстава ваљало се  
њима, не ухвате их, али уз пут, куда су непознати људи бежали, војници нађу три огромна дуката. 
заносни, ванредно живи и весели.</p> <p>Непознати људи изабраше место у густој ладовини кестено 
онај други сељак.{S} Да би показао пред непознатим људима како и он нешто зна, и ако није онако 
на питања.{S} С тога срдито рекнем овим непознатим људима да сам ја слободан грађанин француски 
 у сличним приликама и готово с потпуно непознатим човеком, било би мало и за обичну јавну женс 
је тако умакао.</p> <p>После саставка с непознатим младићем Растислав је сав био утонуо у мисли 
 вршити своју „дужност“.{S} Име је било непознато; за тога шипарца нико није знао.{S} Свет се з 
ћући своје хартије.{S} Начелник почасти непознатог поштоношу и отпусти га с добрим бакшишом.</p 
 не иде.</p> <p>— Шта? ја заспао у оној непознатој кући, после чаше вина? — упита кнез зачуђено 
вери, бити у вези с овом причом о лепој непознатој девојци.</p> <p>Мона се грохотом смејала ови 
— Дакле све што долази после догађаја у непознатој кући, све је то само го сан, празна машта? — 
не познају, а за живу главу да не смеду непознатоме дати или продати <pb n="547" /> хлеб или ма 
, даљи пут, остављање кола и свраћање у непознату кућу.</p> <pb n="624" /> <p>За све то време к 
о је нешто мами и вуче тамо, тамо у ону непознату маглу, у онај сјај, у она незнана места где ј 
о — тврдила је Мона с дрским цинизмом и непоколебљивом самоувереношћу.</p> <p>Кнез је у неколик 
ва супарника изгледали су као два вечно непомирљива непријатеља, као два духа мржње, који су се 
ши овога човека бесни најстрашнија бура непомирљиве мржње и опаких страсти.</p> <p>У разговору, 
 двојица бочили!{S} Ми смо били смртни, непомирљиви непријатељи — он је победио лукавством...</ 
конзервативци, по предању већ, крвави и непомирљиви противници његове лозе, и да он у њима ника 
 запали цео Балкан.“</p> <p>Као укопан, непомичан и нем, Жика је седео у свом углу и отуда из м 
?</p> <p>Но ђенерал остаде нем, укочен, непомичан.</p> <p>— Добро, кресну кнез — онда је ред да 
нута већ је прошло.</p> <p>Ђенерал оста непомичан.</p> <p>Кнез је ходао и час по час загледао у 
ву и оста тако неколико тренутака нем и непомичан, за тим продужи.</p> <p>— Велики кнез, славан 
лика, мушка или женска.{S} Неке су биле непомичне и неме.{S} Код других се чуло јецање или тихи 
иде даље.{S} Кнез га је слушао ћутећки, непомично, палећи цигару за цигаром.</p> <p>— Јес — нас 
де крај кнеза.{S} Баци поглед на бледо, непомично лице кнежево, које је са затвореним очима изг 
 дуго је посматрао начелнике, како седе непомично на својим столицама у наоколо, а за тим упита 
p>Бојећи се да га не узнемири, лекар је непомично седео на својој столици, а кад уграби згоду б 
слава и његове госпође слушао пажљиво и непомично.</p> <p>— Та да; с тога сам те мало пре и поз 
дивану и држао главу у шакама гледајући непомично у патос!</p> <p>Кнез отпуши стакаоце, пошто г 
ћ неколико тренутака гледао је на Исток непомично.{S} После се окрете Западу.</p> <p>Док су ист 
но загледа у ту слику, и, пошто је тако непомично стајао неколико тренутака, он јурну слици, уп 
е јаве.</p> <p>Перун је седео читав час непомично на једном месту, не дижући с руке своју рањен 
ом младићском лицу сијао се ведар осмех непомућене младићске радости, а његове румене усне и кр 
.{S} Доћиће тренутак, кад ће он постати непопуларан.{S} Граби тај тренутак и онда пусти нека га 
не би проповедао ову теорију чиновничке непослушности и обмањивања, <pb n="568" /> која му се с 
- онако као што родитељи шамарају своју непослушну децу.{S} Но једна помисао да пред њим стоји  
 Мутимирово.</p> <p>А ова близина, овај непосредни додир два подједнако млада, подједнако бујна 
ле; што није дошао непосредно?</p> <p>— Непосредно није дошао с тога, што је до тебе тешко било 
ба, да ће од сада све заповести примати непосредно од њега, и то само од њега.</p> <p>Заповедио 
 с тога, што је до тебе тешко било доћи непосредно, па ти не би у ствар тако брзо могао ући, а  
стислава и тако не воле; што није дошао непосредно?</p> <p>— Непосредно није дошао с тога, што  
 био у толико тежи, што је баш у твојој непосредној околини било људи, који су једва чекали да  
 баш до њега, а Зару указа други гроб у непосредној близини.</p> <p>Кнез једва дочека ову прили 
ао полако, а потера је била ту за њим у непосредној близини.{S} На све молбе и наваљивања Жикин 
о кнеза на овом путу, за сад је јахао у непосредној близини кнежевих кола.</p> <p>То је у главн 
муке.{S} А и не знам ко ми стави овде у непосредну близину ову блудну кћер, која никако није би 
е команданте и преко њих узео под своју непосредну команду целу војску.{S} Командантима батаљон 
, а час опет губио иза облака, и његови непостојани и сумњиви зраци давали су овим горостасним  
ју крајева изађе да су и мање видели, и непотпуније ствар схватили, но спорији а упорни мислила 
де год преварио, рачунајући позитивно с непоузданим чињеницама.{S} Једном речи као што војсково 
до сада знао о томе било је магловито и непоуздано.</p> <p>Но сад је изгледало као да је наишао 
b n="75" /> изрази добро, зло, поштено, непоштено, и као што човеку стоји до воље да воле бело  
 били као код обичних људи.{S} Поштено, непоштено; морално, неморално; узвишено, ниско — за њег 
 се зове поштено, или ономе што се зове непоштено.{S} Има глупака који држе да је једно поносно 
животу сматра као ружно <pb n="84" /> и непоштено.{S} У осталом, у осталом то је већ давно позн 
тако исто и он није веровао у поштење и непоштење, у зло и добро, у морално и неморално.{S} Као 
у је на једаред пресецала лепа удољица, непошумљена, али с лепом планинском травом, као што су  
је осећала да младоме кнезу чине голему неправду кад га овако цене и овако о њему говоре.</p> < 
д тако зло о њој мисли.{S} Такав је суд неправедан.{S} Лепша то није ничим заслужила.{S} У оста 
</p> <p>Кнез се поче џапати.{S} Мона је неправедна кад толико пребацује Лепши тих пет минута.{S 
ош даље поглед се губио у нејасној маси неправилних, издробљених планинских коса што су се, нас 
м каменим крстачама.{S} Гробови су били неправилно поређани, али тако близу један уз други, да  
 се, наслоњена једна на другу, скрећући неправилно час лево час десно, низале далеко на југозап 
жине ишле су са стране, а около налегла непрегледна гомила света.{S} Цело ово море од људи сли  
оје меке посребрене зраке и обасја како непрегледне равни, што се шире лево поред Дунава, тако  
м - све се то мешало, бркало и стварало непрегледно море шаренила, какво се само код нас на Ист 
нина па тек да се човек уме наћи у оном непрегледном сплету јаруга, дубодолина, коса, провалија 
ако да се дочепа престола? — то је била непрекидна тема његових сањања.</p> <p>После дугих прем 
.</p> <p>Али нада свим царује свеопште, непрекидно, једноставно зеленило.</p> <p>По овом зелени 
 уз гласну шкрипу и пуцање, полако, али непрекидно омицала су се низ брдо, и померала се све ни 
оменљиво, стално, што се мора развијати непрекидно једним правцем, и што морају признавати све  
естане пажње Растислављеве, чије је око непрекидно осећао на себи; и да сам одахне од надзора,  
и писати, ја ћу наћи начина да будемо у непрекидној вези.{S} Ми се морамо виђати, састајати, би 
tone unit="subSection" /> <p>Задовољен, непресићен, али засићен у пуној мери, Мутимир је осећао 
му је потребно двоје: да се ослободи од непрестане пажње Растислављеве, чије је око непрекидно  
ова ту је вађен камен.{S} Мало по мало, непрестаним копањем створене су огромне подземне галери 
су иначе били колико толико развијени — непрестаним бављењем тим једним предметом успевали су п 
кнез је ходао по соби крупним корицама, непрестано је гледао у земљу и непрестано је говорио.{S 
већ шеста година како он кнеза познаје, непрестано је с њим и још га никад није видео овако ошт 
кав дим!{S} И тај дим непрестано кружи, непрестано се окреће и једнако мења свој облик...</p> < 
ичао, госпођа је, слушајући га пажљиво, непрестано понављала, кад јаче кад слабије: „ју, ју, ју 
ну теорију, Ратко га је слушао пажљиво, непрестано климајући главом у знак одобравања, додајући 
ећао као човек који је добро пијнуо.{S} Непрестано је ходао.</p> <p>Међу тим кнез Мутимир стаја 
уги сељак, проговорише неколико речи, а непрестано су гледали у Враничића и његову дружину.{S}  
тим песницама и траже да вучеш даље, да непрестано идеш напред.</p> <p>Тошу је толико био занео 
 свију звања и положаја сновале су туда непрестано, неко у авлију, а неко из авлије.{S} Гомилиц 
да се осврне на ту страну, јер му отуда непрестано дува и пирка у потиљак.</p> <p>Услед овога н 
ета мрежа од живих људи.{S} Та се мрежа непрестано стеже, и ми ћемо у њој до мрака бити похвата 
рилог његове радње.{S} Читав месец дана непрестано су шкрипали капиџици ове забачене опале куће 
 опет се развлачи и прекида, и тако крв непрестано капље, а ђенерал гледа то с осмехом на уснам 
S} Свет гурну на ту страну.{S} Банда је непрестано свирала кнежеву химну.{S} Музика је ишла нап 
све је једно. „Лек“ је без боје (она је непрестано звала свој отров „леком“) ни на шта не мириш 
чи у највећој озбиљности, а при томе је непрестано нетремице гледао Лепши право у очи, док је о 
едан коњаник.{S} Полегао по коњу, он је непрестано шибао ово јадно живинче, које се већ беше об 
стислављеве мин. полиције предузимао је непрестано све нове и нове мере опрезности, које су на  
ар, јасан, слободан, око усана играо је непрестано лак, једва приметан осмејак, образи добили б 
 шта ли је то, а облак прашине јурио је непрестано све ближе и ближе, и све у ковитлац.</p> <p> 
 четвртој стадоше.</p> <p>Лакеј, што је непрестано трчао пред дамама, показивао им руком пут и  
p>Па и поред све те уверености, Жику је непрестано дирало присуство Милојево; управо, <pb n="55 
, црним велом, а од уста до уста још је непрестано прелетала злогласна лозинка: „Убијен књаз, у 
а коњаника и с потребне даљине да мотре непрестано на кола, али никад да им се не примичу тако  
 није нико ништа знао.</p> <p>Држећи се непрестано јужнога правца, наши путници путовали су так 
, исто тако мутна и нејасна.{S} И то се непрестано тако мења.{S} Она би хтела да што рекне, али 
 сад с разрогаченим очима, а прса му се непрестано страховито надимала.{S} Уздржавао се; решен  
S} Врбавац је ходао.{S} Један брк му се непрестано подизао у вис, крај горње усне час по час гр 
има.{S} Подељена у гомилице, које су се непрестано мењале и бивале час мање час веће, према зан 
{S} Пава је доиста опазила како је кнез непрестано за њом ишао, стајао близу до ње, помицао се  
но крупним корацима по свом кабинету, и непрестано загледао у сахат.{S} Пред двором стајао је у 
се за њом час лево час десно око кола и непрестано је гутао својим ватреним погледима.</p> <p>П 
лађи синчић пентрао се тати уз колена и непрестано је чаврљао, запиткујући с детињском наивношћ 
оме, да овај покрет ваља живо пратити и непрестано имати га на оку.</p> <p>У сред овог разговор 
е Маврикије кнезу, који је још стајао и непрестано гледао у њега.</p> <p>— Бога ти, кажи ми од  
орицама, непрестано је гледао у земљу и непрестано је говорио.{S} Застајао би само онда кад је  
ну у срце.{S} Нисам знао откуда то, али непрестано ми се слутило нешто на зло.</p> <p>— А слути 
 обадате сад туна и круните земљу те ми непрестано пада у уста, у трбушну дупљу и у грудни кош. 
ако поступно одуживао тај дуг, кубурећи непрестано с платом узетом за три месеца унапред.{S} Но 
ако је то поновио неколико пута, јурећи непрестано напред.{S} Свет и чу и не чу шта он викну.{S 
аље говорио полако, скрушено, гледајући непрестано преда се и климајући главом жалосно:</p> <p> 
е по соби круним корацима.{S} Гледајући непрестано у патос, он отпоче живо говорити, као да се  
ицима: „не ближе, погинућете,“ измичући непрестано назад.{S} С поља се поче прикупљати свет и н 
су се очи саме затварале, само је језик непрестано, неуморно валатао све даље и даље, као оно ш 
 — то је нека средовечна жена, а ја сам непрестано мислио да је мушко.{S} Дошав у двор најгоре  
{S} То је био некакав дим!{S} И тај дим непрестано кружи, непрестано се окреће и једнако мења с 
ле су вере код публике.</p> <p>Међу тим непрестано су се множили гласови о неком потмулом врењу 
а обадва своја пуна брка, а левом ногом непрестано је цупкао, што је код њега увек био знак да  
захвални. <hi>Неблагодарност</hi> и <hi>непризнавање</hi> — то је главна црта више породице — и 
лас му је био тако храпав и дебео, тако непријатан, потмуо и расцепљен да се и сам кнез зачуди, 
p>Они пуне уши кнезу да је г. Растислав непријатељ престола, што је за време кнежева малолетств 
је већ измакао с бојног поља“.{S} А тај непријатељ није био нико други до мајмун, за којим доис 
 изгледали су као два вечно непомирљива непријатеља, као два духа мржње, који су се мрзели од и 
ислав одмах проглашује таквог човека за непријатеља династије и престола, и гони га до уништења 
акво ће дејство тај напад произвести на непријатеља.{S} Она није гледала у свога мужа; али је о 
</p> <p>— Причате ми како је земља нуна непријатеља моје династије, како завере избијају на све 
авца, оптужујући га као велеиздајника и непријатеља престола.{S} Оптужба је <pb n="304" /> била 
 места пођу у потеру за <pb n="380" /> „непријатељем, који је већ измакао с бојног поља“.{S} А  
или!{S} Ми смо били смртни, непомирљиви непријатељи — он је победио лукавством...</p> <p>— Хтео 
и нехотице, ти ћеш му рећи да се његови непријатељи множе, али ти још осећаш да си им дорастао  
јор стаде убезекнут.{S} Да је наишао на непријатељски батаљон, не би се више пренеразио Он је б 
ворила је: да се Враничић сада налази у непријатељској земљи, да је он човек који стоји ван зак 
рују њиме врхове својих копаља, како би непријатељу нанели што сигурнију смрт.</p> <p>„Овај стр 
 није могао <pb n="132" /> одбранити од непријатна и веома нелагодна осећаја који га је обузима 
ознати да то нису биле никакве тегобне, непријатне и зле мисли, којима се носио.{S} На против,  
 <p>Наравно, све су то ствари и тешке и непријатне; он, г. Растислав, нема ни воље ни наклоност 
.{S} Немој да ти моје речи буду тешке и непријатне.{S} Прими их као корисну истину, коју можда  
била је јако осветљена.{S} Ова светлост непријатно дирну кнеза и он узе жмиркати и замоли Кају  
чајност, опет је то бар неке од гостију непријатно дирнуло.</p> <p>Један од најмлађих начелника 
гића, бар никако се није могао отети од непријатног осећаја при сваком виђењу и састанку с њим. 
от било опасно, а иначе ако буде каквих непријатности, може се отрпети.</p> <p>Тако је и учинио 
 се и градили некакву жућкасту, прљаву, непријатну светлост, која се разливала по целој соби, и 
p> <p>Једини од целе дружине недирнут и неприкоснован остао је Растислав.{S} И он се тако одржа 
а.{S} Заинтересована, Пола упита: каква неприлика, што јој се десило? — Развио јој се пупак — р 
{S} Тако му се једном приликом деси ова неприлика.{S} Тада је <pb n="177" /> био још тек срески 
јој се, случајно, није десила нека мала неприлика...</p> <p>Мона се смејала.{S} Заинтересована, 
р ту, наравно, пре би се изложио свакој неприлици но што бах пристао да ма што казујем.{S} Али  
...{S} Јабогме!</p> <p>Доктор се нађе у неприлици са ове вике.{S} Он се окрете старцу.</p> <p>— 
браћао доктору.</p> <p>Доктор се нађе у неприлици; шта да ради?{S} Да почне одвраћати кнеза, ви 
о над њим; гледао га и чисто се нађох у неприлици.{S} Нисам знао да ли је будан или спава. — Ва 
о што учини?{S} И пошто је ствар сувише неприлична за њега, одмах сви одговарају. „Зар г. Врбав 
давно био изуакао.{S} Око кнеза се беше неприметно прикупила гомилица највећих швалера, што их  
 место њега долази ругобна, превремена, неприродна старост.{S} Млада, глатка, фина кожа огруби  
, али ово прекидање говора изгледало је неприродно.{S} Видело <pb n="233" /> се да још није каз 
{S} С тога му је то и изгледало чудно и неприродно.</p> <p>Међу тим ђенерал је продужавао:</p>  
S} Оцена о моралној вредности човековој неприродно је спојена и доведене у везу и зависност с в 
ио о овој ствари, и то упорно мислио, и непристрасно и хладно судио.{S} Он је решавао ово једно 
д ти рекнем, дакле, биће речено с таком непристрасношћу с каквом само мртви могу говорити о жив 
ета мржња све обузме и нека ти она буде непробојни оклоп који ће те чувати од притворства људск 
оји шта у томе колебању треба да остане непроменљиво, стално, што се мора развијати непрекидно  
е цела ствар изгледала крајње безумна и непромишљена.{S} Да се по једном обичном и безименом пи 
 у природи има тако много неиспитаних и непроучених ствари.{S} Ви сте и сами то говорили.{S} Ва 
 завео их па напустио у сред ове пусте, непроходне шуме, и то он, стари пријатељ и многогодишња 
расудно и очевидно опасно улазити сам у непроходну честу, гоњен неодољивим осећајем освете, да  
— Светлости, је ли могуће да кочијаш за непуна 4 минута може испрегнути и упрегнути 4 коња.</p> 
 кобног места, где су у кратком року од непуна сахата доживели тако тешка искушења, и Перуну, а 
службу смирена свештеника.{S} У току од непуна сахата пало је бар стотина усрдних климања главо 
з Звониграда у Јеленик обично стижем за непуних 9 минута.{S} Рецимо 10.{S} Од Звониграда до Јел 
уживали младог <pb n="29" /> кнеза, још непунолетни, али на прагу пунолетства.</p> </div> <div  
аниски, кад пирну с топле Адрије, па за непуну ноћ прохује чак у недогледне просторије немирна  
е повисоком косом.{S} Око себе је видео неравно, каменито земљиште, а мало даље огромне, мрачне 
н је живим бојама цртао примере народна нерада, нехата, хаљкавости; развио је читаву теорију о  
неодређен, мало накисео задах и уздржан неразговетан жубор.{S} Ордена тада још није било, као о 
ртваца отвори читав разговор - разговор неразговетан, у коме кнез није ништа разумевао.{S} Гово 
е иза ове бразде, из опште масе црних и неразговетних брда, дизали су се час оштрији, час тупљи 
дан пут нестало матице.{S} Чуло се неко неразговетно, потмуло, пометено брујање, које је свашта 
 глави његовој, све се то сад смешало у нераздвојну, једноставну шарену слику, у којој је тешко 
својим срцем, да се с њом слије у једну нераздвојну целину, да њоме овлада, да је има....</p> < 
ца у том тренутку стопили су се у једну нераздвојну личност, у њој се пробудио матерински осећа 
сто створење, да се стопи с њим у једну нераздвојну целину, да му се преда сва, да за навек све 
ла ова комедија и ја сам био зловољан и нерасположен да одговарам на постављена питања.{S} С то 
.</p> <pb n="642" /> <p>И ако је било и нерасудно и очевидно опасно улазити сам у непроходну че 
/p> <p>„Овај страшни отров дејствује на нервну систему тако да у маху наступа укрућеност (парал 
p> <p>Он се окрете нагло, усплахирено и нервозно викну: „Ко је то?“ Глас му је био храпав и про 
> мирно, сад на једанпут настао некакав неред, нека трка, хука; где где се чуло уздржљиво јецањ 
де, а међу светом остаде ужас, забуна и неред, који је он посејао својим проласком.</p> <p>Као  
 а не знам управо зашто — рече пуковник нерешљиво.</p> <p>Ката устаде жустро и оштрим покретом  
ити, одала се на свашто; трљала је жене нероткиње и давала им нешто да пију.{S} Напитци су били 
трзала га само једна једина, неодољива, несавладљива потреба, да ону, коју држи у наручју, утис 
тињица, — тако исто наше душевно око са несавршенства свога не опажа, не осећа читав духовни св 
 су имали големе муке да се боре против несанице од које је кнез патио.{S} Једини ведри и весел 
.</p> <p>Цео последњи месец патио је од несанице.{S} По 3—4 ноћи узастопце није сводио очију.</ 
.{S} Код неких је то свесно, код већине несвесно.</p> <p>Снажан телесно, уздигнут душевно над о 
ша и у томе се чисто бејаше занео.{S} И несвесно је сравњивао себе с оним немоћним вочићима.{S} 
ко чини злочин, увек тражи некако, ма и несвесно, да се сам бар пред собом оправда- Ово, што го 
 пут узастопце.{S} Руке му клонуше и он несвесно згужва писмо у шаку.</p> <p>Кнез приђе и пружи 
тска перваза, у који се бијаше загледао несвесно и укочено.</p> <p>У собу уђе гологлав млађи ађ 
очи и пође, ма да је све то чинио скоро несвесно.{S} Његову душу још је пунио страхобан призор, 
/> ли послужити свесно, она ће послужиш несвесно.</p> <p>Ту је гђа Мона и она ће је, по добивен 
.{S} Не знам да ли сам дуго остао у том несвесном стању.{S} Кад сам се почео повраћати к себи,  
во само први наступ код ђенерала; да ће несвест проћи и ђенерал ће још подуже живети.{S} Тумаче 
преданост и толики њени докази љубави и несебичности, нису могли ни толико да га загреју, да у  
тант услужно <pb n="204" /> приђе кнезу несигурним корацима и извади из џепа своју белу намирис 
адо је хтела веровати да је све то само нескладна прича, која се негде с неким десила.{S} Па ип 
евино стоји и повјерљиво гледа наоколо, неслутећи никаква зла.{S} Тако си и ти амо доведена на  
аквим даскама.{S} Даске су ме жуљиле, а несносан бол пекао ме је по целом телу.{S} Покушам да м 
и, вели, да му је помагало.</p> <p>Онај несносни „мирис“ свет је тумачио овако.{S} Пре је блато 
од стрехе францускога конзулата, дижући несносну вреву својим једнозвучним џивкањем, од кога је 
у.{S} Кнез се могао показати малодушан, неспособан да удари отворено на ђенерала, и онда би Рас 
во њено опијало га је, и он је тада био неспособан за сваки други рад, за сваку другу мисао, се 
 је пред женскима обично бивао збуњен и неспретан.{S} Али овде он је имао пред собом збуњено, н 
 пустити га нека у пуној мери и потпуно неспречено тера и даље своје младићске лудорије.{S} Оне 
ивању, опет зато његова су застрањивања несравњено мања но код суседа његових.{S} Узмимо на при 
} Било је једно доба кад је Врбавац био несравњено јачи.{S} Тада се Растислав приљубљивао за ње 
имети доктор подругљиво.</p> <p>- То је несретан случај, господине!{S} То је као кад се човеку  
ице.{S} Она се осећала сама, напуштена, несретна, за навек изгубљена, одсечена од друштва, у ко 
 Нека је она од нас три дана далеко.{S} Несретна је то срећа коју човек тражи у срамоти својој. 
сподине, господине, поштеди бар једнога несретна старца, да не мора слушати срамоту свога рођен 
и ју, леле мене, да ме ко не чује, рече несретна Петрија, осврћући се живо око себе, док су се  
ставили отвор за дисање да се не угуши, несретник?</p> <p>— Неће, не бој се! — одговори други г 
 парчету меса, у крушци или јабуци коју несретник загризе.{S} Вид тако ослаби, да паћеник све п 
бити!{S} Ништа друго, но замислите само несретника који од тајнога нихилистичког одбора добије  
 наредбе!</p> <p>— За њега!...{S} Море, несретници, ви ћете пропасти ако то.... не буде... — по 
 ствари које нико више не зна.</p> <p>— Несрећа је велики учитељ.</p> <pb n="114" /> <p>— Збиља 
ји виче за помоћ.</p> <p>„Јамачно каква несрећа на води“, примети Жика у себи.</p> <p>На скоро  
војке и жене — оно је ђаво, ту је свака несрећа; ту је стид и пропаст, ту је мрак и зло...</p>  
ожеш бити без бриге.{S} Ако престо буде несрећан, да <pb n="685" /> се противу њега почну служи 
ом?{S} У опште, то се сматра као обичан несрећан случај, који се може десити свакој кући — па т 
По уверавању хоџином то је заклањало од несреће и болештине.</p> <p>Десет година усастопце дола 
куда тамо манастиру.</p> <p>— Ето, ви’ш несреће! „Са Синђом“! јабогме, Синђа јој је врат и слом 
ав терет.{S} Ти видиш каквога кнеза, по несрећи, имамо.{S} Шта ти треба друго! погледај само но 
 Црнојевићима у Балканију.{S} А ако, по несрећи, ви угледни људи у народу доведете ствар до пре 
муца: „ш... ш... ш... шта то учини?“ По несрећи кмет је и иначе јако личио на гусана.{S} Његов  
слабости кнежевих, али шта ће кад су по несрећи такве прилике да се то мора чинити.{S} Дакле, р 
е било уговорено.{S} И да се није десио несрећни случај у планини, и да чича Милоје није побега 
још грдних мука с овим дераном.{S} Море несрећник је то!</p> <p>- Што?{S} Шта је радио?{S} Да н 
евелики губитак, који је Балканију овим несрећним случајем постигао, долеподписани испуњавају ј 
акрио, једном речи све се зна, само што несрећним случајем новац није ухваћен на време, и сад н 
илости, господине!{S} У каквој јадној и несрећној милости!{S} Шта! наложница кнежева да буде, д 
је, као дечак од својих 19 година, имао несрећу да се нарочито допадне госпођи Мони.{S} Она га  
а...</p> <p>— Знамо, господине, на нашу несрећу, а боље би било да сам јутрос врат сломио кад с 
у и продужили разговор.</p> <p>Коњаника нестаде, а међу светом остаде ужас, забуна и неред, кој 
еше улицу као да и не додирују земљу, и нестаде их у мраку широке, разјапљене капије.{S} Одмах  
рак.{S} Шетачи су бивали све ређи; прво нестаде женскиња, па онда одоше и мушкарци.{S} На скоро 
лазан израз на лицу Милојевом, да га је нестајало скоро у исти мах кад се и појављивао.{S} Али  
 крајњој линији то је она несхватљива и нестална маса, коју води за собом како ко дочепа.{S} И  
лагодарност!{S} Владалачка благодарност несталнија је од жива песка у врелим пустињама пешчане  
у то и даје изглед озбиљнија човека.{S} Нестало је оне беле, бледе, чисто женске коже; зарумени 
аја чак и ван Орловца.</p> <p>Пре свега нестало је једне баре, која је била читава знаменитост  
 Живео Краљ“</head> <p>Једнога је кнеза нестало, ваљало је наћи другог. „Краљ је мртав — живео  
ности и неповерљива устезања са свим је нестало.{S} Бар Враничићу се тако учинило и он је остао 
вим причањем; пређашње сумње са свим је нестало и сељаци су изгледали <pb n="551" /> тако повер 
а у стању да их држи у запту: чим је ње нестало, ови се незадовољни елементи крећу, бујају, рас 
 не умеде ништа казати.{S} Младића беше нестало као да је у земљу пропао.</p> <p>Кад су о томе  
е овд. листу, па га, случајно, на пошти нестало — запиткивао је кнез даље.</p> <p>- Господару!. 
језик и макао да их изусти, њих је опет нестало, изгубиле се, и она управо не зна шта је хтела  
рујану кошницу, у којој је на један пут нестало матице.{S} Чуло се неко неразговетно, потмуло,  
{S} Што иза ње долази — то припада овим несталоженим елементима, који сад носе разна бунтовна и 
{S} И шта је могло бити с њим?{S} Његов нестанак није могуће тумачити друкчије но да је утекао, 
 — тај утисак да направи, па опет да га нестане, да се спасе и утече, јер његов живот најпосле  
уђен и отеран у Пламеновац.{S} Кад њега нестане посрнуће и цело ово врзино коло.</p> <p>Растисл 
мисли, но а она да прибере ту мисао, ње нестане, а на њено место, дође друга, исто тако мутна и 
 застане за тренутак, на опет отклизи и нестане је.{S} Тако је то подуже трајало, а ови незнани 
а.{S} Док има нека расипа, а кад једном нестане, онда неће ништа имати па неће ништа ни прокарт 
них страна силазе у урвине, а за тим их нестане у мрачним, подземним ходницима.</p> <p>У брзо д 
т с многим свештенством.{S} Архимандрит Нестор изговорио је „сходно слово“ о заслугама покојник 
.{S} Ђенерал је био мрачан, раздражљив, нестрпељив.{S} Као министар председник, он је често у с 
оме кретању.{S} Врбавац је почео бивати нестрпељив.</p> <p>Ова нестрпљивост издавала је све виш 
 спавао, његов секретар, маркиз Белини, нестрпељиво је ходао по своме кабинету, сваки чак је за 
ђе још неколико тренутака.{S} Баба Ката нестрпељиво се вртела око столице, на којој је Јела сед 
га допадања, дотле је она неколико пута нестрпељиво прошапутала „уф!“, „уф! боже!“, чупкајући ж 
</p> <p>— Молим вас — прихвати пуковник нестрпељиво — ја вам опет понављам, никаква снебивања,  
 часова кад слуга, једва једном, донесе нестрпељивом маркизу извешће да је г-н барон будан.{S}  
 кући и то је твоја кривица, необуздани нестрпељивче мој.{S} Хајд сад тамо,(Мона показа главом  
 нањушио лисичији траг, па се искида од нестрпљења да што пре почне потеру.{S} У опште, Растисл 
о стоји? — похита Срећко с питањем, пун нестрпљења.</p> <p>Синђа га погледа оштро, набра веђе и 
, као да некога очекују, и то с великим нестрпљењем.</p> <p>На један пут, у даљини указа се обл 
мо здрава и весела.</p> <p>Но Жика је с нестрпљењем обилазио око Милоја и чим уграби згодан тре 
ne unit="subSection" /> <p>Мутимир је с нестрпљењем чекао да се Мона врати.{S} Одмах је салете  
му се могло слутити да некога очекује с нестрпљењем.{S} Но време је протицало, а никога да дође 
то; ви се баш трудите.</p> <p>Растислав нестрпљивим покретом одмаче се од прозоре и рече озбиљн 
{S} Шта би даље?! — запиткиваше Жермини нестрпљиво.</p> <p>Белини је причао даље.</p> <p>- Ја п 
 је почео бивати нестрпељив.</p> <p>Ова нестрпљивост издавала је све више и више Врбавчеве план 
су лекари својеручним потписом утврдили несумњив факт, да је ђенерал Врбавац умро од гушобоље.{ 
 ствари имале су да послуже као видни и несумњиви докази орловачке привржености.{S} Јер у колик 
Незнатне физичке промене узимају се као несумњиви знаци очуване, или изгубљене врлине.{S} Каква 
а земљи.{S} Имамо необоривих података и несумњивих доказа да су за отрове знали најстарији наро 
ево, ово су сва потребна документа која несумњиво сведоче ваш злочин, вашу издају престола.{S}  
 правде.{S} Прочитаћу им документа која несумњиво сведоче ваш злочин.{S} Сачиниће се акт о томе 
 зна данашња наука о отровима, ма да је несумњиво да их је било и да их и сад има.</p> <p>„На и 
и дугујете какву благодарност.{S} То се несумњиво посведочило при повратку ваше династије.{S} К 
ству; учини му се тако природно, управо несумњиво доказано да је његово тровање већ одлучена, р 
наших људи.{S} То ће нашој странци дати несумњиву превагу над свима другим странкама.{S} То ће  
ај народ?{S} У крајњој линији то је она несхватљива и нестална маса, коју води за собом како ко 
b n="559" /> нарочито оне, који су били нетакнути као Растислављеве и Раткове присталице.</p> < 
 је видео како су неке поставке кнежеве нетачне, а неке просто и неистините.{S} Многа замерка к 
 се.</p> <p>Лепша га одмери од главе до нете, и пошто га је тако за један тренутак гледала, она 
то има још времена.{S} Бар ове ноћи она нетреба ништа да зна...{S} Чекајте!..{S} Она још чека;  
ио, кнез је стајао подбочен и гледао га нетремице.</p> <p>Ђенерал ућута, а кнез га је још дуго  
ичића и неколико тренутака гледао га је нетремице, за тим рече: </p> <p>— П. Ц. <hi>Перун Црној 
>Кнез стаде пред Лепшу, ућута и тако је нетремице гледао у њу за неки тренутак.{S} То је био ме 
уђено, разрогаченим очима, Црнојевић је нетремице гледао и једва разабра где је и шта је с њим, 
ој свој немиран поглед и узе је гледати нетремице.</p> <p>Шта се тада збило у души Мутимировој  
ој озбиљности, а при томе је непрестано нетремице гледао Лепши право у очи, док је она измицала 
сузним, помућеним очима гледала је Мону нетрепљући.{S} Мона је помилова по образима: „Циганче м 
и и гушење.{S} Жена ће бити узнемирена, неће се одвајати од мене — разговора ту више не може би 
да учини док не упита своју жену — јес, неће ништа ни оволико да учини, док њу не упита, — наст 
ашљуцну и поче:</p> <pb n="209" /> <p>- Неће бити подесио, господару, да сељаци баш тако пред в 
ешто, не дај боже, остало откривено.{S} Неће ли се тако, онда се прибегава овој досетци, женска 
глави; ту вам милост чиним ја.</p> <p>— Неће те ли то, онда ћу овог тренутка учинити ово:</p> < 
м — рече она скоро подругљиво.</p> <p>— Неће бити тако.{S} То сте ви раније где год чули; то је 
ање да се не угуши, несретник?</p> <p>— Неће, не бој се! — одговори други глас.</p> <p>То толик 
ред и послушност.{S} За прошлост никога неће ни глава заболети, а за будућност свакоме ће бити  
сто жутих дуката ћутање.</p> <p>- Е, да неће то бити много.</p> <p>- О, не! није много, господи 
рало омести.{S} Но ја се опет надам, да неће дуго изостати.{S} А имамо још времена, тек је 11 с 
чему није било постидно, па се надам да неће бити ни од селе.{S} Међу нама што је људи сви смо  
и да је она Мона имала право.{S} А сада неће више говорити о томе.{S} Односно Лепше резултат је 
нека расипа, а кад једном нестане, онда неће ништа имати па неће ништа ни прокартати — примети  
— примети Лепша полако...</p> <p>— Моја неће бити таква! — викну кнез Мутимир.{S} Никад, никад! 
 ствар дошла до истраге, нико од сељака неће да сведочи.{S} А?{S} Како ти се то чини, докторе?< 
ата крајеве злочину, јер нико од сељака неће ништа да сведочи.</p> <p>— Јес, то сам чуо — рече  
ика и јака.{S} Тежећи општем добру, она неће упропашћивати своје рођене чланове, но их дизати,  
во, где се ваљају по прашини у коју она неће ни својом ципелом да згази.{S} Она је осећала неко 
едном нестане, онда неће ништа имати па неће ништа ни прокартати — примети Растислав немарно.</ 
есам ли родољуб!{S} То за жива Мутимира неће бити!</p> <p>Кнез изговори ово срдито, за тим узе  
м у рукама све, и да вам одрицања ништа неће помоћи.</p> <p>— Добро, рече ђенерал загушљиво али 
> <p>Прича се о вуку да на човека никад неће насрнути кад је сит, и то је сушта истина.</p> <p> 
вници његове лозе, и да он у њима никад неће наћи искрених саветника и пријатеља.{S} Ако му сад 
творства људског, оклоп кроз који никад неће пробити опасан и штетан осећај човекољубља.</p> <p 
а.{S} Наравно, да госпођа Ловимук никад неће заборавити услугу која је овде указана њеној невин 
Кад би могао уверити само да нико никад неће чути не би се <pb n="456" /> очувало ни од сто пет 
:</p> <p>— Прави, криви, тек овај народ неће вас више, г. Растиславе!{S} Народу је додијало јед 
м кнежевском влашћу као и то да доцније неће никог гонити од оних личности које би случајно овд 
ако се нареди, за што изговарање никоме неће помоћи.{S} Ми се прикучисмо око кмета, а он нам ре 
/p> <p>— Могуће, господару.{S} Ваш Заре неће вам никад ништа рећи што није истина.</p> <p>- Па, 
 од њега затражи, а јамчено му је да се неће тражити ништа што би било недостојно висока положа 
ма такав пожар раздора, мислиш никад се неће угасити.{S} Погледаш после четврт часа, а они већ  
њи можда ће се мало и одупирати, али се неће моћи одбранити.{S} Малолетан кнез не сме се пустит 
 што не дате ви, даће други.{S} Мислите неће се сутра наћи људи који ће рећи кнезу: узми нас за 
омињући му, да таква прилика никад више неће поновити, а да кнез има и практична интереса да св 
ћеш га тако оборити, како се никад више неће подигнути док му опет ти не пружиш руку.{S} Буде д 
равно, она рачуна по себи, како њен муж неће ништа ни оволицко — госпа диже своју малену, белу  
астислав.{S} Удаљен од Звониграда, кнез неће имати прилике да се састаје са шефовима других пол 
тислав предлаже.{S} Ствар није рђава, и неће бити од штете, да се кнез још чвршће привеже, али  
ли унутра, а они само одмахују рукама и неће ништа да нам кажу.{S} Чућете, веле, и то је све... 
вам унапред кажем да се ствар не може и неће изменити ни за длаку, па ма како се ви држали.{S}  
 на те ствари.{S} Горега од себе гони и неће му опростити никакво грешење спрам своје чељади.{S 
.{S} Чудно му је било, како Заре ћути и неће ни о чему да проговори, али га не хтеде питати.{S} 
а.{S} Можда вама, на први мах, то баш и неће бити тако пријатно, али старајте се да се на то на 
ати пуних двајестак година.{S} Догађаји неће толико чекати на тебе.{S} Они ће банути с елемента 
е срди.{S} Он не узима ствар олако, али неће ни да цркава због ње. — Мене мрзи ваздан философир 
а јој тада не би ништа замерила.{S} Али неће Лепша то!{S} Рећи отворено: „тога и тога волим“, з 
мети Растислав подругљиво.</p> <p>— Али неће ствар ићи баш тако лако, како се замишља — рече Вр 
зицији.{S} Они неће пунити хапсане; они неће подносити никаква тешка гоњења, и где год дођу у д 
у на влади и кад су у опозицији.{S} Они неће пунити хапсане; они неће подносити никаква тешка г 
љубити руку, коју му пружиш, и после ти неће бити тако опасан.</p> <p>— Свакако, кнеже, г. Раст 
нај, да од целога тога посла ништа бити неће.{S} Док сам ја жив, ја не дам Црнојевићима у Балка 
кавез, на се сад лупа по њему, кушајући неће ли где наћи излаза.</p> <p>Тек после великих напор 
обом!{S} Јес очију ми!{S} Лудује!{S} Ал неће га шале <pb n="228" /> омастити брк, док се добро  
окрете кнезу: — Збиља, уздам се, да вам неће бити дуго време овако у двоје, док ја за тренутак  
ам на постављена питања, која у осталом неће имати за мене ничега увредљивог, или да се изложим 
кат, да покаже колицко муж госпа Цанкин неће ништа да учини док не упита своју жену — јес, неће 
оје министарске намере и планове.{S} Он неће гледати на партије; за њега су једнаки сви балкани 
шпијунима и прате му сваки корак.{S} Он неће више да трпи те стеге.</p> <p>Растислав је доказив 
нију да отме престо од Мутимира, кад он неће лепим да прими - а шта би му, бајаги, фалило да бу 
га кнежића тако лепо спремити да управо неће ни осетити, како ће се све то свршити.{S} О! ту за 
да људи причају како књаз не ваља, како неће да учи, како је склон многим махнама: лакомислен,  
и се то исто постиже уверавањем да нико неће знати.{S} Кад би могао уверити само да нико никад  
ве то свршити.{S} О! ту за мном за цело неће запети.{S} Но бадава, то морам рећи, овако отмена  
е од мене самога.{S} Госпођа ми јамачно неће замерити за моју искреност, кад рекнем да ме је св 
и заверама и мучким нападајима, онда то неће долазити од млађега колена, ни од овога тајнога бр 
 по лицу му искоче грдни лишајеви, и то неће нигде на другом месту, но само по лицу, по носу, о 
це законите династије Косанића, па и то неће бити без мига самога команданта.</p> <p>Други наче 
е уда за кнеза Мутимира, или, ако он то неће, она ће изаћи пред народ, показати се ко је, и сав 
мо.{S} Ја се још осећам добро.{S} Но то неће дуго трајати.{S} Кажем ти, ова је ноћ још наша.{S} 
доктор господару!{S} Зар добри господар неће ништа да учини своме верном доктору.“</p> <p>Богор 
ита, он свечано изјави да никакав испит неће полагати.{S} Рекло му се да то не може бити — али  
кона, ту чак ни сам кмет, ни сама власт неће да испитује и да открива такве ствари.{S} Деси ли  
 ту извршен какав злочин, — али нико ту неће уста отворити да што о томе сведочи; још мање да т 
у извешће да је г-н барон будан.{S} Још неће устајати, али ће г-на секретара примити и онако у  
и калуђери!{S} Ђаво ти узео и калуђере; нећемо ми њих ни видети — рече Синђа, грабећи напред.</ 
о је, кад и од куда дошао овај обичај — нећемо овде расправљати.{S} Као у многом које чему друг 
журни.</p> <p>— Куда ћемо?{S} Ми одавде нећемо без девојке.{S} Девојку нам дајте — викну Радова 
гне оком.{S} Најпосле, ма како било, ми нећемо ни у чему трпети оскудицу.{S} А? докторе, а?{S}  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Нећемо даље описивати ову одвратну сцену.{S} Рећи ћемо  
 више да каже.{S} Сад изберите: хоћете, нећете, како желите?</p> <p>— Добро!{S} Кад ми можете д 
е поново вратите.{S} А ви нам, јамачно, нећете одбити ту молбу.</p> <p>Једак као гуја отровница 
 окретоше и нагоше уз степене.</p> <p>- Нећете тако! — викну Радован.</p> <p>— Да видимо је ли  
вам га нудим.{S} Ако хоћете, узмите.{S} Нећете ли, онда да идем...</p> <p>— Добро, али ако...</ 
г разговора надам се, г. преседниче, да нећете чекати да вам понова и формално наређујем, да по 
>Ah, sacré chien!</foreign> ви се никад нећете опаметити док вас ја једном не дам ваљано... <fo 
о вам треба верна служба, нигде је боље нећете наћи.</p> <p>— То се и ја надам....</p> <p>Пуков 
 Овде је ствар проста: хоћете „лек“ или нећете?</p> <p>— Добро, али ако отров... то јест, нарав 
ичај.{S} А ви, господин Растиславе, ако нећете, ви се можете удалити кад то почне, а ми ћемо се 
отрови за које се данас зна, па ипак ту нећете наћи оне страховите отрове, којима су се служили 
 <p>— И ти нећеш бити срећан, сине мој, нећеш бити срећан; јер срећа није богатство, јер срећа  
ки каваљер спрам дама.{S} Ти му, Лепшо, нећеш замерити, баш ако где год и претера.</p> <p>— О,  
ваше.{S} Ако у теби тече крв Косанића — нећеш ни ти бити много другчији.{S} Шта више, ти можеш  
о ни пошто није давао.</p> <p>— Овде га нећеш прочитати — говорио је Мутимир.</p> <p>— Све једн 
стину, коју можда никад више ни од кога нећеш чути.{S} Ово говоре уста која ће кроз неколико ча 
раније — рече Врбавац.</p> <p>— Што, да нећеш позивати још кога новог? — упита госпођа.</p> <p> 
џа.</p> <p>- Па што ми не рече одмах да нећеш, стрвино — цикну Срећко и стегнутом песницом дерн 
шта философисати!{S} Целом свету никада нећеш намесити колача, а свак је себи најближи.{S} С то 
деце, сети се ових твојих речи!{S} Онда нећеш мислити овако!{S} Могао бих и више да ти кажем, а 
 какве буџетске партије.{S} Ту без пара нећеш ни маћи, а ту ће требати доста новаца - рече Раст 
{S} Што да је стид уклонити се онде где нећеш сукоб и бој, а ми ваљда нисмо пошли амо да се биј 
и, снажни живци</hi>!{S} Ти такве живце нећеш имати, ти их не можеш имати, јер си син ђенерала  
ати, јер си син ђенерала Врбавца — и ти нећеш бити срећан...</p> <p>Кнез је у недоумици слушао  
климајући главом жалосно:</p> <p>— И ти нећеш бити срећан, сине мој, нећеш бити срећан; јер сре 
</p> <p>— Био сам у очајању, мислио сам нећеш већ ни доћи.</p> <pb n="674" /> <p>— Задржала сам 
а силом да ми га отмеш?</p> <p>— Збиља, нећу ти дати да одеш с писмом.{S} Части ми, ето то ти к 
, а ја ако што дознам важно и на време, нећу пропустити прилику а да опет не јавим.</p> <p>Завр 
ниче — рече он.</p> <p>— Ама, ја рекох, нећу ја то умети!{S} Баш да беше то узео ко други — вај 
као што то обично раде.{S} Све, све!{S} Нећу ништа да прикрију.{S} Безобразно, не брезобразно,  
...</p> <p>Но Пава је пресече.</p> <p>— Нећу тако, стрина Синђо!{S} Овде се са мном тера читава 
рече доктор сломијеним гласом.</p> <p>— Нећу ништа више да ми казујеш!{S} Чувај то за себе.{S}  
</p> <p>„Како ви смете мене да терате?“ Нећу да учим; ја сам кнез; ја не морам да слушам; ви мо 
подине</hi>, да ту простачку реч „жено“ нећу више да чујем!{S} Какав је то говор!{S} Какви су т 
 вечери, сад се мора свршити све.{S} Ја нећу крочити из ове собе док с вама не буде свршено.{S} 
тако, зар ја морам бити овде?{S} Ево ја нећу силом да владам; не тражим од вас услуге да ме на  
небивате, стиде се деца!{S} Само што ја нећу да знам за те ваше керефеке.{S} Код мене све мора  
стави:</p> <p>— Јес, не од ваше, већ ја нећу да живим ни од чије милости.{S} Ја хоћу једном да  
што радити. <pb n="115" /> Ја вас ништа нећу питати из празне радозналости.{S} А ваља ми знати  
>— Е, лепо добро, душо, већу више; хајд нећу више!{S} Зваћу те како год ти хоћеш.{S} Ово је нав 
бро било, само, молим покорно, бојим се нећу ја то умети.</p> <p>— Та шта не ћете умети, то је  
 — рече он. — Ова је ноћ наша.{S} Ја те нећу пустити да одеш док се с тобом не разговорим.{S} О 
о!{S} Могао бих и више да ти кажем, али нећу.{S} Нису ми крива невина деца! — рече Боја и пође  
 крају.</p> <pb n="183" /> <p>— Бога ми нећу ја то умети.{S} Баш да је то узео ко други, молим  
воју последњу дужност.{S} Око те ствари нећу више трошити ни једне речи.{S} Имате пет минута на 
д којих ће једна бити та да одавде ипак нећу изаћи докле год не дам одговора на постављена пита 
арајте, као да мене овде и нема; ја вам нећу сметати; ја ћу се завући овде... овако.</p> <p>Гов 
о имену.{S} То грмаљско: „жено!“ просто нећу више да чујем, па квит!</p> <p>Мајор стаде убезекн 
чите у ваше ђубре...{S} И бијете ме што нећу с вама у грехе ваше.</p> <p>Ове последње речи хоџа 
те амо довела за твоју срећу!{S} Ја баш нећу с тога понети свиле и кадиве.{S} А ти кад не умеш  
у се покорава.{S} Рашчуо се са изреке: „нећу популаритет, већ хоћу аукторитет“.{S} Власт је вол 
} Крај њега је седео на столици омален, неугледан човек у војничкој <pb n="614" /> униформи, др 
 да нита како је Њ. Височанству.</p> <p>Неугледан човек не одговори ништа: он је и даље ћутао,  
лед на успавана кнеза, приђе на прстима неугледном човеку и прошапута му на ухо:</p> <p>— Госпо 
!{S} Али од самога почетка Жики је било неугодно што се за ово путовање нашао Милоје, кад је би 
ад ваше нежности.{S} Оне су овде по све неумесне.{S} Говорите шта хоћете, али имајте на ум то,  
<pb n="195" /> <p>— Ваше је височанство неумитан и ненадмашан критичар.</p> <p>Кнежево путовање 
особина, доста ретка особина: он је био неуморни мислилац.{S} Могао је по недељу дана мислити о 
="147" /> издржати утакмицу с вредним и неуморним Немцем.</p> <p>— Господска раса; сви би да за 
ме затварале, само је језик непрестано, неуморно валатао све даље и даље, као оно шеталица у до 
ти.{S} Мрзи! мрзи јуначки, мрзи свето и неуморно!{S} Нека ти мржња отрује сваку капљу крви; сва 
презу од изненађења Врбавчевих, пратећи неуморно сваки покрет његов, био је пун неповерења спра 
дан, схватљив, окретан, учио је и радио неуморно, уз то умео је око старијих, и те су га особин 
а правца, наши путници путовали су тако неуморно цео дан....{S} Зауставили су се само око заран 
 „песничке снаге“ из околине, све је то неуморно суделовало на стварању натписа.</p> <p>Али је  
едан од најсјајнијих примера разумног и неуморног патриотског рада.{S} Слава му вечна.“</p> <p> 
а му вечна.“</p> <p>Да, да, „разумног и неуморног патриотског рада!“</p> <pb n="360" /> <p>У ис 
у вече, из двора изађу затворена кола с неупаљеним фењерима, са спуштеним црним завесама изнутр 
 као да се хтео извинити пред Ратком за неупутности женине — Још ми никад није овако говорила.{ 
ом, за време кнежева малолества.</p> <p>Неуспех због случаја с пауком и просутом кавом, види се 
к је млади кнез Мутимир овако невешто и неуспешно кушао своје прве кораке у љубавним авантурама 
p> <p>Кнез га почне дирати, како се он, неустрашљиви државник, уплашио од једне зврчке по новин 
</p> <p>- За то — што сте ви још млада, неутврђена династија.{S} Истина, ти си већ четврти из т 
им бојама цртао примере народна нерада, нехата, хаљкавости; развио је читаву теорију о источњач 
олако.</p> <p>— Уђи, уђи — рече госпођа нехатно погледав господина само једним оком, и то пола  
а?{S} Шта је с тим? — примети Црнојевић нехатно, а очевидно је било да о нечем другом мисли у т 
а за тим и притајено стењање.{S} Кнез и нехотимице сав се претвори у ухо.{S} Руке, ноге, све је 
ади господин погна се за њом и у скоку, нехотице, стаде јој на хаљину.{S} Читава једна пола опо 
="583" /> рачунати.{S} А намамили су га нехотице његови најбољи и најпоузданији људа.</p> <mile 
 оца свога, папу Александра VI. (Истина нехотице и случајно, јер су на гозби били измењани пеха 
ће — онда се обично овако пролази.{S} И нехотице дигне се барјак на сред улице, па сад она нека 
след овога нелагодног осећаја Жика је и нехотице почешће погледао у Милоја.{S} Он га је гледао  
и немир и одмах се пустила.{S} Она је и нехотице гледала дуго за кнезом, све док се није изгуби 
за се струја црвене крви, чича Милоје и нехотице потрча страдалнику и прихвати га за главу.{S}  
спокојена таквим размишљањем, које се и нехотице рађало у њеној глави, госпођа Мона продужи сво 
з Мутимир!“, а уз то име као да су се и нехотице у њеној души низали додатци: „Лепи Мутимир“, „ 
рође ледена језа.{S} Он се сав најежи и нехотице скочи с плоче.{S} Заре га упита: шта је?</p> < 
е — то је она.</p> <p>Тек кад се тако и нехотице виде у огледалу, њу обузе нека страва.{S} Осећ 
 главом својом.{S} Устежући се, скоро и нехотице, ти ћеш му рећи да се његови непријатељи множе 
само но лудницама виђа.</p> <p>Доктор и нехотице затрепера на столици и осети да му целим телом 
, да се по којој од ових кћери Евиних и нехотице отео поглед на ове снажне, мускулозне, голе љу 
<p>Тако, с подигнутом главом, Врбавац и нехотице угледа у огледалу своју жену и угледа је у она 
а прилика.</p> <p>Кнеза прође језа и он нехотице опипа стоји ли му на месту револвер.{S} Хтеде  
{S} Он то није чинио намерно, но управо нехотице, тако му је некако дошло само од себе.{S} Жики 
е <pb n="312" /> неки дан, кад се онако нехотице просу шоља отроване каве, која је била мени на 
Он је то учинио тако механички, као што нехотице и механички <pb n="641" /> човек трепне кад му 
е; она се узе бранити рукама, али ту су нехотице радиле и ноге.{S} Једним измахом ноге она га у 
" /> је најживље да јо погрешка учињена нехотично: место чиста вина у брзини дочепали флашу с о 
 року.</p> <p>„Тако се данас често врши нехотично тровање; на прилику кад човек једе накисела ј 
о се од мене тражи, а не тражи се ништа нечасно. „Верујте, господине, ви овде имате посла с пош 
је чак и таквих булажњења до кнеза муче нечастиви, да он има везе с хрђавим духовима и вештицам 
 осећао да у овој проповеди његовој има нечега што мирише на политички угурсузлук, ади он није  
елисањем.{S} После, као да се наједаред нечега сетио, он се окрете Растиславу и упита:</p> <p>- 
какав тајанствени, празноверан страх од нечега, што нико није знао шта је.</p> <p>Тама се поче  
људи.</p> <p>Ђенерал застаде, као да се нечега на један пут сетио, но брзо опет продужи.</p> <p 
ичне кости, овај човек имао је у изразу нечега што је у исти мах и племенито и дивљачко, а нада 
ојевић нехатно, а очевидно је било да о нечем другом мисли у том тренутку.</p> <p>Жика је, позн 
, све је у живом врењу.{S} Свак се вада нечему новом, бољем.{S} Цео свет само њега ишчекује, па 
и, они као да нешто спремају, као да се нечему надају; на њих треба живо мотрити, да не дођу у  
ко се погледају људи одавна познати и у нечему договорни.{S} Истина, то је био тако тренутан, т 
о до темења <pb n="160" /> обрезани.{S} Нечија немилосрдна рука поодбијала им је све чиме су се 
ред мене.{S} Ја осетих како ме дочепаше нечије снажне руке, стрпаше ми некакву крпу у уста и за 
ка буктиња која осветли пола Дунава.{S} Нечији глас викну: „Ај, недајте — утече!“ Осу се један  
њкање <pb n="354" /> разбуђена детета и нечији глас који га умирује - пс... пс... пс...</p> <p> 
 у себи закључио да је овде моро радити нечији туђ утицај, само што се није могао одмах сетити  
кавијег.{S} У целу ствар опет је умешан нечији политички прст — тврдио је Заре.</p> <pb n="633" 
жним мирисом, неком пријатном топлином, нечим што те одушевљава, заноси, крепи, што буди у теби 
ебу.{S} И лепа Пава као да је жалила за нечим из те давне давнине, а у једно као да се радовала 
лиш.{S} Ти хоћеш, дакле, да се послужиш нечим што не постоји — како то може бити ја не знам.</p 
каква старинска канала, у који се стиче нечистота из свију варошких нужника, али за то своје „х 
а је било гнусно ово кропљење у људској нечистоти, оно ипак није прошло <pb n="28" /> без поуке 
вер.{S} Кад је видео како полако тоне у нечистоту, он се сети, истргне револвер, испали неколик 
озоре мутна, жута светлост, падајући на нечисту звониградску калдрму.</p> <milestone unit="subS 
разви своја црна крила, и тихо, полако, нечујно, спусти се над овај узбуркани град, и убрзо га  
ки око овога споразумевали, Анђелија је нечујно цвилела, ударајући се кришом песницама у груди, 
ца дадоше знак другоме и обадва, тихо и нечујно, привеслаше балканиској обали...</p> <milestone 
ад звонце вечности огласи поноћ, тихо и нечујно отворе се златна врата небеска, а из њих изиђи  
рата на његовој соби отворише се тихо и нечујно, а две црне прилике, умотане од главе до пете ц 
к дебео гвоздени капак отвори се тихо и нечујно.{S} У зиду се указа четвртаст долап прилично ду 
анску љубавну романцу, и то прво тихо и нечујно, па после све јале и јаче, тако, да се његово п 
осле читава часа бављења оду онако исто нечујно као што су и дошла.</p> <milestone unit="subSec 
 плавој, зеленој боји, а у стиховима су нештедице сипане „жарке жеље.“</p> <p>Но приврженост Ор 
 што изазива глад у срцу и у мускулима, нешто што те вуче неодољивом снагом да паднеш у наручја 
у и као да су ту, за неко кратко време, нешто радиле.</p> <p>Белини стаде за тренут да дахне, з 
то човека привлачи и улива му поверење, нешто што ти одмах на први поглед говори: „ово је добра 
чно, <pb n="371" /> нешто добро и мило, нешто што човека привлачи и улива му поверење, нешто шт 
т једва промуца:{S} - Тражи вас кнез... нешто је јако срдит на вас.</p> <p>- На мене! — упита К 
ило је нешто симпатично, <pb n="371" /> нешто добро и мило, нешто што човека привлачи и улива м 
 су веровала да су нашли <pb n="467" /> нешто „особито“, „ванредно“ ; обоје су мислили, „каква  
два човека.</p> <p>— Без ичега није.{S} Нешто их је морало омести.{S} Но ја се опет надам, да н 
ћу то ђубре очистити једним ударцем.{S} Нешто су ми сувише побеснели ти жутокљунићи.{S} Размази 
буну, на саборној цркви удари звоно.{S} Нешто мрачно, нејасно и тајанствено поче се помаљати у  
авала:</p> <p>— Здравља ми, не могу.{S} Нешто ми се ноге одсекоше.</p> <p>Осећала је како је на 
о час оставио кнеза и своју госпођу.{S} Нешто се десило.{S} Пуковник пође и сам тамо, али је ос 
.{S} Свет и чу и не чу шта он викну.{S} Нешто чу, ал оно што је чуо, није разумео.</p> <p>Речи  
 се чини, цела једна породица.</p> <p>— Нешто тако јесте.{S} Али то је испало са свим како не т 
соко су се надимала; познавало се да га нешто гуши.</p> <p>У соби је био сам кнез Мутимир.{S} О 
ици на сред собе и стењао је, као да га нешто боле.{S} Кад му доведоше децу, он стаде једно по  
додаде други. — А шта би му радио да га нешто ухватиш? — Преварио бих га да га уквржим, а после 
 тако очигледно, да чисто осети како га нешто почиње палити по утроби и грудима, како му мали п 
о је било у Јеленику.{S} Ти си пре тога нешто играла с неким твојим другарицама.{S} Била си умо 
ној метака.</p> <p>— А шта би радио, да нешто натрапаш на <hi>Црнога</hi>?</p> <p>Сељак махну г 
енима, — да сам богдице ја млада, па да нешто срећом мени когод понуди...{S} Пи!{S} То би се пр 
 их моја трпељивост, па су уобразили да нешто јесу и да бајаги они нешто могу!...</p> <p>Лепша  
бац пао на образ.</p> <p>Јела заусти да нешто рекне, али јој реч застаде у грлу.</p> <p>— Ти си 
 рече Мона гошћи, која такође заусти да нешто рекне, али немаде кад, јер баш у тај мах врата на 
прилике и утворе.</p> <p>Кнез заусти да нешто рекне, но црна га прилика пресече:</p> <p>— Сад н 
упкао, што је код њега увек био знак да нешто врло живо мисли.{S} Још се једном загледа у оглед 
он се окрете кнезу.</p> <p>— Она као да нешто слути.{S} Нашао сам је узнемирену, усплахирену —  
орне погледе своје.{S} Чинило се као да нешто изгледају, као да некога очекују, и то с великим  
њу се прибирати и мешкољити, они као да нешто спремају, као да се нечему надају; на њих треба ж 
акав може бити тај отров?{S} То изгледа нешто врло чудно.{S} То не верујем.</p> <p>Ката се маши 
месечином.</p> <p>На једаред пред кнеза нешто наде и то га трже.{S} Он погледа преда се и зачуд 
ава смејала и ако је иначе једнако била нешто тужна.</p> <p>— „Куку, часан је убио, шта говори. 
и.{S} Она се стресе као човек кад се на нешто гади. — Паук, огроман, гадан паук!{S} Зар ниси ви 
уши зачедила се сумња против жене: „Она нешто слути, сумња!{S} Друкчије није могуће.“</p> <mile 
pb n="545" /> судници, упалили свеће па нешто раде.{S} Једни, што су вирили кроз врата, вељаху  
ут покушавао да устане, али га је клупа нешто вукла к себи, и он је обадва пута понова седао на 
пута као за себе: „још хода!{S} Планира нешто!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И доиста 
ирили кроз врата, вељаху да кмет и ћата нешто пишу, док су они, што су кришом гледали кроз проз 
ађутант уверавао да је Растислав доиста нешто мало слаб и да с тога не може изаћи, кнез је разу 
то — склоне!</p> <p>Од свију ових прича нешто је било истинито, али, као обично, много је било  
 то наљутила и почела трунути.{S} А кад нешто трули оно мора мало заударати, па ма то била и св 
а одмах иде у конак, кнезу је наједаред нешто позлило.</p> <pb n="616" /> <p>Доктор дотрчи.{S}  
увају један другом у уста, а фрајла све нешто шапуће, а браца Мика све дави фрајлу, па је све м 
 по где где у пољу гомилице људи — раде нешто.{S} С лева чују се ударци секире: „тап туп“.... - 
ено горе, они тамо нешто раде; јес раде нешто, измахују рукама, прегибавају се и опет измахују  
S} Ох... хо... онда то значи да се овде нешто крије: можда ће нам разјаснити писмо у чему је ст 
у.{S} Чим су се наши конзервативци овде нешто узврпољили, одмах је то јасан знак да Црнојевић п 
за тим побледе као мртвац.{S} Она хтеде нешто рећи, али њене бледе усне само задрхташе, па се о 
о је као да њене полузатворене очи виде нешто пријатно и радосно.{S} Кад би љуљушка<ref target= 
омног, мирног страшљивог створења изађе нешто дрско и одсудно.</p> <p>— Господине пуковниче — р 
покретао руком, да је јако дувао, да је нешто вукао.{S} Сећала се доцније толико, да је на једа 
емећен.{S} У самом Звониграду као да је нешто мало шушнуло код универзитетских ђака, али је одм 
"subSection" /> <p>Лепа Пава осећала је нешто чудно у души.{S} Овако као ово сад њој никад није 
.. а!{S} Тако!{S} Зато; ја видим где је нешто утрпано — рече сељак, па пошто је још мало заглед 
с не може доћи на састав Светли књаз је нешто <pb n="93" /> мало слаб.{S} Моли господу намесник 
вез на њеним рукавима, и запиткујући је нешто о томе.</p> <pb n="247" /> <milestone unit="subSe 
али она је ишла, чак је осећала како је нешто мами и вуче тамо, тамо у ону непознату маглу, у о 
{S} Али у целој појави ове жене било је нешто симпатично, <pb n="371" /> нешто добро и мило, не 
лепога миша.{S} На његовом лицу било је нешто што те подсећа на мрак.</p> <p>Како уђе, он се уп 
, оче прото?{S} Јух, јух, јух!{S} То је нешто страшно, ужасно, грозно!{S} И ви се још зовете св 
оте беснила, па тек онда умрети — то је нешто преужасно.{S} Ту човека страва хвата при самој по 
о је шта се ради у зачељу стола, час је нешто мрдао устима, час се кељио и покушавао да се и са 
езане толике слатке успомене, а опет је нешто неодољиво вукло да ту остане, и она је остала до  
е вратити натраг но у тај мах као да ме нешто изнутра копкаше:</p> <p>„Хајд још малко, ено до о 
 људи и усијане главе, у последње време нешто много пријатељују с месним војеним командантом.{S 
атку:</p> <p>— Чујеш, звао сам те да се нешто разговоримо.{S} С пажњом сам саслушао ову твоју п 
Дама застаде мало на вратима, као да се нешто двоуми; но то је било само за један трен ока, а у 
{S} Кнез узе ходати по соби и као да се нешто замисли.</p> <p>— Да, да, поче он — то је ваше —  
у тим стварима.{S} Кад примети да ти се нешто допада, набавиће ти па ма шта коштало.{S} Такав ј 
/p> <p>— Шта сам бленуо!{S} Загледао се нешто.{S} Чуда, боже, па шта је! — узе се правдати Тоша 
т.{S} Пред сам излазак кнежев десило се нешто што је државника Растислава веома немило дирнуло. 
/p> <p>У исти мах Жика осети како му се нешто сави око врата; трже се и погледа — то је била Пе 
Синђа мигну Пави, а Срећку рече: „Да те нешто упитам, господин ћато!“ </p> <p>Мрднуше мало на с 
е приближите богу, а у ствари постајете нешто сметено, што није ни бог ни човек и што најближе  
мало да будете људи.{S} Хтели би да сте нешто више од човека.{S} Кушате да се приближите богу,  
звије се овај разговор:</p> <p>- Ви сте нешто срдити, господине намесниче?</p> <p>— Јесам — одг 
ног француског звекана, свакојако јесте нешто, али то ни из далека није оно што би требало, те  
у два човека опажена, где преко границе нешто кришом увлаче у Балканију.{S} Потерани, они утеку 
 <p>Милоје не одговори ништа; Жика рече нешто, али то је пре било продужење његове раније започ 
ци секире: „тап туп“.... - то неко сече нешто, човек се не види, али му се чује рад.{S} С десна 
асни фикус, који јој од неког доба беше нешто клонуо.{S} Бришући широке, зелене, чисто лаковане 
/> је створило у њем уверење да је више нешто од обичних људи.</p> <p>На династију Косанића гле 
бом заменимо?</p> <p>Костури одговорише нешто, али њин је одговор био чудноват — речи су биле б 
лом два младића, с упаљеним цигарама, и нешто се живо, али тихо разговарали.</p> <p>У томе на о 
ђење, али је у прошлости својој имала и нешто страшно.{S} Овде, у овој ствари с Јелом, баба Кат 
устити корак.{S} Г. министар је ходао и нешто размишљао, али, већ на први поглед, дало се на ње 
рили да је кнез седео у свом канабету и нешто писао и да му је ту позлило.{S} Други су тврдили  
кога би пропао сав морал људски, кад би нешто, не дај боже, остало откривено.{S} Неће ли се так 
није?{S} - Наравно, ово говоримо кад би нешто у истини било, као што није! — опет настави докто 
оба играчака, кад се једног дана догоди нешто што је сведочило да на њега не гледају више као н 
рује око стола с цвећем, као човек који нешто безбрижно тражи.{S} Та кнежева појава охрабри пук 
мо очи биле прорезане.{S} Они су носили нешто, што кнез у дочетку није могао распознати.{S} Тек 
дроту.{S} Има тренутака, када се у мени нешто јавља, што је јаче од мене самога.{S} Госпођа ми  
уобразили да нешто јесу и да бајаги они нешто могу!...</p> <p>Лепша метну кнезу прст на уста и  
р се згледа с дежурним, он му проговори нешто неким страним језиком.</p> <p>— Хајд изађите — ре 
ишта; осећа само како јој низ леђа пури нешто топло и кваси је све више и више; она се маши рук 
 би ти истина дали триста дуката, да ти нешто упали па ти да ухватиш или убијеш Црнога<ref targ 
ресешће вам, вала), на ходи овамо да ти нешто кажем.</p> <p>Доктор узе старца на страну.{S} Под 
тужно и махну главом.</p> <p>— Дакле ти нешто знаш? — упита кнез.</p> <p>— Не; не знам ништа, а 
ући очију, узе тихо, али јасно говорити нешто.{S} Ослушнем и разговетно чујем ове речи:</p> <p> 
.{S} Још по издаље видео је да су гости нешто ужурбани.{S} Прве речи што до њега долетеше биле  
енушене таласе, окрете се Жики и заусти нешто да му рекне...</p> <p>У тај исти мах из оближњег  
 кнез ову тишину.</p> <p>Ђенерал заусти нешто, па опет ућута.{S} На њему се видело да се бори.{ 
н се сав зацрвени до ушију и хтеде рећи нешто оштро; но опет се уздржа, и, пошто је мало поћута 
и ходање по средини собе, разговарајући нешто поверљиво с <pb n="563" /> орловачким начелником, 
по колену — а?{S} На крају крајева ипак нешто вреди бити балканиски кнез! а?{S} Обично <pb n="1 
х оде у спаваћу собу. „Иди, ја још имам нешто мало посла, рече пуковник својој госпођи, и упути 
пишкин деца!{S} Оно има, има брзо; знам нешто мало и ја како се иде на јуриш, али ово је све пр 
, леле мени старој и дртој.{S} А да сам нешто ја!... — Она се пљесну што игда може с обадве шак 
ти да је кривица била велика.{S} Ја сам нешто начуо.{S} То је било некакво тровање; потрована ј 
имо мало одавде; одидер амо да ти кажем нешто — рече она и опет дрпну Паву за рукав.</p> <pb n= 
аву за рукав и рече јој: — „да ти кажем нешто“!</p> <p>Њих две одмакоше мало у страну.</p> <p>С 
о; трљала је жене нероткиње и давала им нешто да пију.{S} Напитци су били скупи, али бар жена ј 
ланове.{S} Постајало је очигледно да он нешто припрема и смера.{S} То није могло остати тајна з 
ка сујета, рад је да покаже, како је он нешто друго од ове женске, која је трговала својим лепи 
оказао пред непознатим људима како и он нешто зна, и ако није онако писмен као онај први, он се 
неколико корака ја за једанпут запнем о нешто ногом и посрнем.{S} У томе посртању ја запнем и д 
ли нападај на усамљена путника изгледао нешто тако гадно, ниско и подло, да је пре свега остало 
о подозрив?</p> <p>— Чим сам га угледао нешто ме текну у срце.{S} Нисам знао откуда то, али неп 
оба није сматрано као нешто грешно, као нешто ружно и срамотно, што ваља крити и о чему не треб 
енскињем у старо доба није сматрано као нешто грешно, као нешто ружно и срамотно, што ваља крит 
аво, што тако желим.“ Враничић је морао нешто одговорити, и то га сасвим поврати.</p> <p>И ако  
римети Растислав....{S} Но он има друго нешто.{S} Из државне касе кнезу се ништа више не може д 
е су се грчевито купиле, као да је хтео нешто рећи што не може да изговори.</p> <p>Начелник се  
в и окрете се кнезу, који му беше почео нешто говорити француски, а на лицу му се сијао подругљ 
p>Он протрља очи.</p> <p>- Ја сам почео нешто говорити некој девојци? - упита он доктора.</p> < 
/p> <p>Не може се рећи да је по уму био нешто изванредно; пре је истина, да је био човек обичне 
и, у сред Балканије.{S} Које где научио нешто мало књиге, колико тек да се потпише.{S} Пошто је 
ји.{S} Сељак рече да је у војски научио нешто мало читати, па сад гледа да ли може познати која 
наместила своју собу, онда јој је овако нешто излазило пред очи.{S} Гледала је свуда по соби уб 
 видео се као некакав зид, капија, тако нешто.{S} Од те капије просипао се прамен светлости.{S} 
 а руке беше метуо у џепове, па се тако нешто загледао у даљину и чисто се занео за лепом месеч 
 династички интереси.{S} А овде ће тако нешто бити, и ја се бојим да ваши искази не послуже као 
де у очи, да је између ове двојице било нешто.</p> <p>— Заповеда ли што г. намесник? — упита на 
н друштвени значај.{S} Можда је то било нешто налик на оно што Русо тражи у свом делу „<title>О 
 јава или рушан сан, тек мени се десило нешто тако чудно и неочекивано, да још и сад не могу да 
откуда то, али непрестано ми се слутило нешто на зло.</p> <p>— А слути ли ти се још? пресече га 
 људи...{S} Јес, њих ено горе, они тамо нешто раде; јес раде нешто, измахују рукама, прегибавај 
двојила с три другарице и ту су заједно нешто ћућориле.</p> <p>Момчадија, и посебице, и по два- 
да био немиран.{S} У њему је до века по нешто шушкало.{S} Али последњих година, услед чича Степ 
 све шта је било, али је свака знала по нешто.{S} Ти одломци били су брижљиво прикупљени, свака 
а што је младић говорио Растислав је по нешто и записивао.{S} Младић је вољно казивао све што ј 
свашта научи; човек често и од стоке по нешто <pb n="119" /> научи.{S} Кад би пошао за волом ка 
аустављала, <pb n="458" /> свакој би по нешто рекла: где где што шаљиво, где где што озбиљно и  
е један — рече Ратко — узео је сваки по нешто, а највише она протува француска.{S} Оно би треба 
већ познали напред.</p> <p>— Ја знам по нешто из ваше прошлости, госпођо.{S} С тога не треба да 
ком помицају својих фигура изговарао по нешто, и то махом би понављао једне исте речи, као што  
говори да нису.{S} Први глас рече на то нешто тише, што се није могло разабрати шта је, а изгле 
шта је, а изгледало је као да први глас нешто опсова, а после опет викну:</p> <p>— Еј!{S} Стева 
а.</p> <pb n="368" /> <p>— Ти си јутрос нешто поранио, јамачно опет ниси имао сна? — рече Ратко 
ик викну нешто.{S} Јурећи даље, он опет нешто викну.{S} Тако је то поновио неколико пута, јурећ 
е вратима.{S} Но као да се на један пут нешто предомисли, он застаде на сред дворане и рече гла 
га упита: шта је?</p> <p>— У овом гробу нешто шушка, рече кнез, показујући прстом на гроб, на к 
тимир сад је јасно чуо, како се у гробу нешто трља и стење.{S} Просто изгледа као човек, који с 
коро целу пољаницу, кад их ту при крају нешто изненади.{S} Они угледаше у трави две повелике го 
о је.. — Растислав се наже и рече Ратку нешто на ухо.{S} Ратко окрете главу, зачуђено погледа Р 
а и покорно саже главу.{S} Растислав му нешто шапну на ухо, доктор баци брзо поглед на кнеза, р 
а мишку кнежева млађа ађутанта, рече му нешто живо и оштро, два три пут махну руком, и млађи ађ 
ају право.</p> <p>Дежурни осети како му нешто застаде у гуши, испречи се као песница, а после,  
есне руке.{S} Но баш у тај мах шушну му нешто с лева.{S} Он се прену и окрете.{S} Само за два к 
ође до гомиле света, овај коњаник викну нешто.{S} Јурећи даље, он опет нешто викну.{S} Тако је  
уковник.</p> <p>Ућуташе обоје; обоје су нешто мислили.</p> <pb n="120" /> <p>— Хм, хм! да!{S} Т 
предсобљу.</p> <p>Пуковник је у тај мах нешто писао.{S} Кад чу име „госпођа Јованка“ — он баци  
мостити кад ти и поред једног кнеза још нешто пробираш....</p> <p>Синђа се беше захуктала, те у 
" /> се да још није казао све да би још нешто имао рећи: изгледало је да се бори са самим собом 
не.</p> <pb n="118" /> <p>— Чуо сам још нешто, али то не верујем.{S} Кажу да ви знате некакав с 
је непрестано звала свој отров „леком“) ни на шта не мирише, малко је накисео, иначе ни по чему 
бавни односи, ни светиња домаћег прага, ни нежне рођачке везе; купљено је све што се могло купи 
 парче по парче, али од паука ни трага, ни гласа.{S} Да ли је био паук, па се изгубио, или није 
очетка.{S} Док је био малолетан, ни ја, ни покојни ђенерал нисмо му давали да се плете у државн 
и сада онде, где је била и пре по века, ни за длаку се није приближила своме коначном решењу.{S 
ку мрежу, из које му више нема изласка, ни спаса.{S} Министар председник држаће у својој руци к 
а значаја Она нити је коме што помогла, ни одмогла.{S} Рђав сте пример узели!{S} Бар то није ви 
то има људи који не верују ни у анђела, ни у ђавола и не сматрају то као неко зло и грех, напро 
нема право ни да пита каквих си начела, ни да ти натура некаква своја начела.{S} Но ако се он к 
у друштву с људима који ни по годинама, ни по начелима нису ни у колико његова прилика.</p> <p> 
нда то неће долазити од млађега колена, ни од овога тајнога братства.{S} Ту су много вичнији тв 
до у мрак.</p> <p>Нити је госпођа Мона, ни ма ко други то нарочито удешавао; то се удесило упра 
ању.</p> <p>Но јутрос ни врева врабаца, ни опомене мушица нису могле пробудити г. конзула.</p>  
.</p> <p>Знајући да кнезу треба новаца, ни су потпустили једнога банкара да му понуди десетак х 
аб и да никако не може излазити ни сад, ни довече.</p> <p>Ма да га је ађутант уверавао да је Ра 
е може се одлагати, господине ђенерале, ни 24 минута, а ви можете уређивати ваше ствари и после 
и владаоци тако лако уступали престоле, ни једна династија не би <pb n="506" /> могла саставити 
ров, отров који се ни по дејству своме, ни по последицама својим не да лако пронаћи и обележити 
 она не даваше да је пољуби ни у образ, ни у голу руку, то је он обасу пољупцима по леђима, по  
ме од кад се она залегла у мојој глави, ни једног јединог тренутка ја нисам осећао спрам тебе н 
емљом. — Смрт је већ у мени; ни богови, ни људине <pb n="326" /> могу ми ништа више ни дати ни  
е, и да баш с тога не зна ни шта мисли, ни шта осећа.{S} Он једва протепа:</p> <p>— Господару,  
 он није у стању ни да што друго мисли, ни да што друго осећа до оно, што га бејаше целог обузе 
м хтела рећи то, да ви нити сте једини, ни сте највештији људи у Балканији.{S} Наћиће се и друг 
путници опет се нису осећали ни уморни, ни дремни; на против, баш услед напрегнутог ноћног бдењ 
дајући себи тачна рачуна ни шта говори, ни коме говори, ни за шта управо <pb n="162" /> све то  
а рачуна ни шта говори, ни коме говори, ни за шта управо <pb n="162" /> све то говори, осећао ј 
у поштеђени ни брачни и љубавни односи, ни светиња домаћег прага, ни нежне рођачке везе; купљен 
/> могу ми ништа више ни дати ни узети, ни помоћи ни одмоћи. </p> <p>— Према томе може ми бити  
а собом — она то није умела никад рећи, ни тада ни потада.{S} Ти тренутци остали су за њу вечит 
пута, и ти га не можеш трајно ни обићи, ни уклонити; ма како ти врдао, он ће увек умети да се н 
игурно знамо да нису ни такви крволоци, ни такве паликуће, као што их назадњаци престављају.{S} 
> <p>- Мени, господару, ни мој положај, ни моје доба, не дозвољава да се с вама надмећем у увре 
мах с почетка.{S} Док је био малолетан, ни ја, ни покојни ђенерал нисмо му давали да се плете у 
ом тугујући за њом; он није ни оставио, ни понео из ње ни једну мрску и душманску успомену — дв 
пет јачи од закона, ту чак ни сам кмет, ни сама власт неће да испитује и да открива такве ствар 
место има свој значај и своју вредност, ни једно није за презирање и све их треба грабити себи. 
чича Јова није имао кад ни попити каву, ни попушити цигару, као човек, с тога је био сад овако  
рече озбиљно:</p> <p>- Мени, господару, ни мој положај, ни моје доба, не дозвољава да се с вама 
 Крсманова, најлепша девојка на сабору, ни пут се више не ухвати у коло од <hi>кад кнез оде</hi 
ога кнежића, изем му око.{S} А што!.... ни њему не би било рђаво!{S} Шта ми вали бајаги.{S} Мор 
 бити под земљом. — Смрт је већ у мени; ни богови, ни људине <pb n="326" /> могу ми ништа више  
 познаш и ослободиш код њега...{S} Шта? ни с пет чивта волова после те не извукох; нико <pb n=" 
отмете, да га силом узмете, јадници!{S} Ни то не знате, да се од смрти ништа не отима, да се од 
> <p>— У вашој породици нема јунака.{S} Ни један члан ваше династије није се нигде одликовао ни 
b n="451" /> <p>Мока се осмејкивала.{S} Ни она не оспорава Лепши ниједну врлину, то је и чедна  
га дана узаврела су сва околна села.{S} Ни о чему се другом не говори до о Перуну и његовом дол 
 стању да те за увек привежем за ме.{S} Ни сам ли ја одбила твоју понуду да бегамо?{S} Ни сам л 
ужи да лијепу мирисну ружицу узбере.{S} Ни старцу старост и мудрост његова не би ту много помог 
м начелник је говорио оно што мисли.{S} Ни Ратко у Звониграду, на ни његов начелник у Орловцу,  
ши <pb n="460" /> све више говорило.{S} Ни једна гошћа није знала све шта је било, али је свака 
 не жениш, да останем вечно са мном?{S} Ни сам ли баш ја спречила и пресекла твој корак, који ј 
ли ја одбила твоју понуду да бегамо?{S} Ни сам ли ја одсудно одбила твоју другу понуду, да се т 
ога ће ко га узме, на сигурно умрети, а ни његовој родбини ни лекарима да не буде изазивана сум 
ећ се о томе шапутало по целом граду, а ни сам кнез није ћутао!</p> <p>После овога бала кнез је 
дуга објашњења; доста то, кнез не треба ни чему да се чуди.{S} Но црна прилика говорила је у оп 
и људи тврде да се он има већ 50 часова ни с места није макао.{S} И они говоре истину.{S} Сумње 
и пламен династичке распре није од тога ни мало смањен.{S} Мучко убиство великог творца Балкани 
 утицај.{S} Ту се лако могло десити, да ни <pb n="364" /> најјаснији докази ништа не помогну.{S 
ародом; <pb n="680" /> знам само то, да ни један владалац није прошао рђаво, који је заснивао т 
ј професор књижевности говорио ми је да ни један народ на свету нема толико духа, појезије, дос 
 <p>Најпосле кнез се у писму светује да ни за тренутак не заборавља своје високе дужности спрам 
иде за њим и да се ни чему не чуди и да ни од <pb n="590" /> чега не преза, што буде видео или  
мо док порастеш.“</p> <p>Баба није тада ни слутила како ће њене речи некада постати велико прор 
— она то није умела никад рећи, ни тада ни потада.{S} Ти тренутци остали су за њу вечито мрачни 
нетном <pb n="275" /> младићу ни откуда ни трага на јава.{S} Тако и оста...</p> <p>Преобучени ж 
 се човек свикао још израна да не преза ни од чега.{S} Њему су била добра сва средства.{S} Дина 
овориш — ја никоме ништа не дугујем, ја ни од чега на свету не презам, ја немам ни једне тајне  
ског...</p> <p>Ђенерал га пресече: — Ја ни сад не поричем његову увиђавност.{S} Ја и сада оберу 
м телом.{S} Грешна слабост људска, која ни у гробу људе не оставља на миру!{S} А бар из гробова 
<p>— Та ућути ти, чегртаљко једна, која ни ноћу не даш никоме мира! — А за тим продужи ходање п 
пита Текелија</p> <p>— Није ми ни мајка ни снаја, но моја жена — одговори дечко.</p> <p>Зачуђен 
века.{S} Она му више није давала станка ни одморка; она га је, као сенка његова, свуда неодступ 
а околина, парче по парче, али од паука ни трага, ни гласа.{S} Да ли је био паук, па се изгубио 
ду.{S} Он пребаци Мони, да није требала ни звати Лепшу к себи, кад тако зло о њој мисли.{S} Так 
га осуђује.</p> <p>Но Мона се није дала ни опепелити оваким разлозима.{S} О њему — кнезу — овде 
падуре, али никад, никад није помишљала ни то, да ће се њена љубав с кнезом овако жалосно сврши 
у питању своје рођене љубави није имала ни драма памети, и да се поводила само по срцу.</p> <p> 
431" /> али она никад не би то признала ни пред самом собом и искрено је веровала т. ј. искрено 
?</p> <p>Но она се још не беше прибрала ни од првог изненађења, када се на улици код капије зач 
о министарство, но му од кивна ђенерала ни сама глава не би била сигурна, и он би, по свој прил 
ше столећа, овака питања не би се могла ни појавити, или, ако би се и јавила, свак би их сматра 
ладога избраника, и ако га није ни чула ни знала.{S} И она је морала савесно вршити своју „дужн 
ушки све знате, ви сте непогрешни, вама ни ваша рођена жена не сме рећи истину у очи, не сме ва 
ке и непријатне; он, г. Растислав, нема ни воље ни наклоности да се око тога бакће, али шта да  
рови имали су чудна дејства, каква нема ни један од данашњих, у науци познатих отрова.</p> <pb  
воле, да је без срца и осећаја, да нема ни мало љубави за ову земљу, да ће бити страшна распику 
 прелаз у овој пустој планини, где нема ни трага од човечија живота!</p> <p>Но Милоје се није н 
тија је основана.{S} Један потомак нема ни снаге ни вештине и — династија је оборена; на њено м 
е притегнуте - тако притегнуте, да њима ни помаћи нисам могао.</p> <p>- Је ли могуће, драги мар 
што мисли.{S} Ни Ратко у Звониграду, на ни његов начелник у Орловцу, није могао желити да Перун 
и, мисли на све, и да баш с тога не зна ни шта мисли, ни шта осећа.{S} Он једва протепа:</p> <p 
јством, за које цивилизован свет не зна ни шта су ни како се спремају.{S} Међу тим на Истоку се 
ај себе.{S} Не дајући себи тачна рачуна ни шта говори, ни коме говори, ни за шта управо <pb n=" 
те планине, где нема чак ни зверова, па ни самих тица, а камо ли живих људи!{S} Ко ли је ово те 
једна ствар која ми никад није ишла, па ни сад ми не иде у главу, — поче опет Ратко.{S} За наче 
анима надене нова имена, и ни једно, па ни децу, не зове више њиним обичним именом.{S} Ова имен 
 дрмне жицом ћесару или руском цару, па ни бригеша.{S} Сутра дан тек чујеш, бајаги „Побегао! по 
да се занима политичким стварима.{S} Па ни сада, она није ни мало улазила у политички значај ра 
чном <pb n="513" /> и више му нема мира ни станка од испизмљене полиције.{S} Стотинама је такви 
о до уверења да управо није никад ништа ни било; да је госпођа Мона изврсна жена и да су само п 
ов, а за тим продужи, као да није ништа ни чуо.</p> <p>— Има поватане преписке између појединих 
Није пожаљено ништа, као што није ништа ни пренебрегнуто.{S} Нису поштеђени ни брачни и љубавни 
к не упита своју жену — јес, неће ништа ни оволико да учини, док њу не упита, — настави госпа ж 
не, онда неће ништа имати па неће ништа ни прокартати — примети Растислав немарно.</p> <p>Кад Р 
рачуна по себи, како њен муж неће ништа ни оволицко — госпа диже своју малену, белу ручицу и гр 
S} О дисању и о билу не морате им ништа ни спомињати.{S} Ја сам то вама рекао тек онако узгред. 
и.</p> <p>И она збиља није готово ништа ни говорила.{S} Госпођи протиници рекла је: „Ах, какву  
а стану, или ће пуцати, али ова двојица ни то не послушаше.{S} Из потере пукоше 3—4 пушке.{S} О 
нез и маши јој се за руку!</p> <p>Лепша ни сада не одговори ништа, њен поглед и сада оста оборе 
ани, па опет склапао очи, не проговорив ни речи.</p> <p>После је заустављао поглед час на докто 
остајете нешто сметено, што није ни бог ни човек и што најближе стоји обичној животињи.{S} Коли 
ла и изгубљена човека, коме више ни бог ни људи не могу помоћи; човека, коме нема поправке и сп 
аву куд год на страну од удараца, а кад ни то нису могли, они само зажмурише, предајући се тако 
ако поранио, да чича Јова није имао кад ни попити каву, ни попушити цигару, као човек, с тога ј 
, наше село до данас, богу хвала, никад ни у чему није било постидно, па се надам да неће бити  
каније и од кад је скупова у њој, никад ни један мушки скуп није доживео да му се цигло за по с 
и наши путници, није се дакле имало куд ни лево ни десно.</p> <p>Но ова тескоба није дуго траја 
о видим да није.{S} Та ја нисам био луд ни пијан, за бога, г. конзуле.{S} Као што сад гледам ов 
S} И сва љубав моја, није могла од тебе ни толико поверења да заслужи!{S} Ох! то је горко, горк 
снована.{S} Један потомак нема ни снаге ни вештине и — династија је оборена; на њено место дола 
е није осећао довољно снажан ни да даде ни да прими главну битку.</p> <p>Но кнежево малолетство 
њих било право спасење.{S} Јер не прође ни четврт сахата од кад се попеше на <pb n="667" /> лип 
 је ја лажем.{S} Не <pb n="373" /> може ни да замисли да мени мој слатки мужић није ни речице с 
не бој се, роде).{S} То се више не може ни мотком отерати!{S} Та то је сад за тебе, наравно, са 
и дипломата балканиски.{S} Те ваше везе ни данас нису покидане.{S} Они и данас тако исто мисле  
м човеком, о коме управо и не зна ко је ни шта је.</p> <p>Све ово изгледало јој као ружан сан.{ 
мо да се једног дана не кајете!{S} Није ни он ћурка!{S} Види и он шта од њега радите...</p> <p> 
 хвали младога избраника, и ако га није ни чула ни знала.{S} И она је морала савесно вршити сво 
као што је <hi>ова</hi>.{S} С тога није ни чудо кад он вели: „ако буде кнез.“</p> <pb n="414" / 
ислав мирно.</p> <p>Но кнез као да није ни слушао шта он говори.{S} Продужујући даље отоич запо 
 од њега страдати сама земља, која није ни у чему...</p> <p>Госпођа Софија није могла довршити  
највише мотрио на сељаке, а Милоја није ни погледао.{S} Но зато је Жика пратио сваки покрет Мил 
— То није начин!{S} Тим средствима није ни један владар помогао своме народу — поче кнез, но Ра 
ичким стварима.{S} Па ни сада, она није ни мало улазила у политички значај разговора, који је о 
 разговора, који је овде чула, она није ни покушавала да тај разговор цени по његовој политичко 
м претерати“, и г. намесник заиста није ни у чему претерао.</p> <p>Пошто се овако стојећки још  
 ни имена потписати, који се никад није ни спремао за владаоца, а коме су ипак и сувременици и  
е може премостити.{S} Ова се дакле није ни помишљу огрешила о чедност своју.{S} Па ипак, кад се 
ир „с идолом срца свог,“ па никоме није ни на ум падало да то крсти каквим ружним именом.{S} За 
ичић се слатко насмеја.{S} И он се није ни мало претварао.{S} Њему је смех доиста ишао од срца. 
а, вели да је то пијана баба, који није ни зашта и да би боље учинио да је својој госпођи уступ 
некако дошло само од себе.{S} Жики није ни на ум падало да што сумња на Милоја.{S} Боже сачувај 
ли је био паук, па се изгубио, или није ни био, или је све то <pb n="296" /> било просто привиђ 
о с том земљом тугујући за њом; он није ни оставио, ни понео из ње ни једну мрску и душманску у 
је смех доиста ишао од срца.{S} Он није ни мало презао од тога што га овај сељак почиње познава 
као неки свој мал — с тога му нико није ни замерао на оваком понашању.{S} А ако би му ко што и  
 /> <p>Господару!{S} Ствар јамачно није ни од каква значаја, али свакојако треба да вам је каже 
твари постајете нешто сметено, што није ни бог ни човек и што најближе стоји обичној животињи.{ 
а замисли да мени мој слатки мужић није ни речице споменуо о томе.{S} Наравно, она рачуна по се 
>Међу тим мали господин у цилиндру није ни помишљао да вуче кмета за тур.{S} То је учинио жанда 
„Начелници су исти; пре нас од њих није ни глава заболела; сад нас хапсе и окривљују за ствари  
 је такве тајне у вештини тровања, које ни пре ни после ње још нико није постигао.</p> <p>„Ти о 
ећ по други пут стављала питање на које ни сад не доби одговора.</p> <p>— Тошо! — продера се Мо 
ад нас хапсе и окривљују за ствари које ни у сну нисмо чули.{S} Ништа друго но све је то масло  
стало ово узајамно убијање не објашњује ни једна страна.{S} Милоје криви жандарме; вели, да су  
во није хтела Пава, а без ње нису хтеле ни оне.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Лепа Пав 
/p> <p>Ратко настави.</p> <p>— Најпосле ни то све још им није било доста.{S} Кад су се мало пов 
ријатне; он, г. Растислав, нема ни воље ни наклоности да се око тога бакће, али шта да ради кад 
д сам се одлучивао на тај корак није ме ни мало руководила каква лична мржња спрам тебе.{S} На  
ше се да је умро од гушобоље.{S} Никоме ни на памет не пада да сумња и да тражи други какав узр 
к и неодољив, да нападнута особа не сме ни да помисли на одбрану.{S} Њој изгледа безумна и сама 
 прилика је само уверавала да се не сме ни пошто одмицати од куће, и да нема друге помоћи но да 
/> притворна чедност, која јавно не сме ни да спомене извесне природне односе, а у тами, иза сп 
њом; он није ни оставио, ни понео из ње ни једну мрску и душманску успомену — двадесет пуних го 
ве тајне у вештини тровања, које ни пре ни после ње још нико није постигао.</p> <p>„Ти отрови и 
ред и рече кнезу, да иде за њим и да се ни чему не чуди и да ни од <pb n="590" /> чега не преза 
опште стање било је толико ровито да се ни један од њих није смео усудити да га још више слаби  
 сети напомене при уласку у порту да се ни чему не чуди.</p> <p>Ишли су даље, и што су дубље за 
оно, што учини један владалац, не би се ни познало — рече доктор.</p> <p>- Гори се угледа на бо 
необичан, непознат отров, отров који се ни по дејству своме, ни по последицама својим не да лак 
о не умем казати.{S} Али не слути ми се ни на какво особито добро.</p> <p>— Заседа је јамачно у 
јеш.{S} Јутрос си отишао рано, нисмо се ни видели.{S} А имала сам да ти кажем....</p> <p>Но гос 
{S} Сем најближе крвне везе, код њих се ни на што више не пази.{S} Породични односи код њих су  
Страхота сте радознале, а опет не знате ни шта вам рођени мужеви раде!</p> <p>— На прилику? — у 
 послушност.{S} За прошлост никога неће ни глава заболети, а за будућност свакоме ће бити по ра 
де се ваљају по прашини у коју она неће ни својом ципелом да згази.{S} Она је осећала неко демо 
Чудно му је било, како Заре ћути и неће ни о чему да проговори, али га не хтеде питати.{S} Мест 
и.{S} Он не узима ствар олако, али неће ни да цркава због ње. — Мене мрзи ваздан философирати.{ 
ежића тако лепо спремити да управо неће ни осетити, како ће се све то свршити.{S} О! ту за мном 
 шта не мирише, малко је накисео, иначе ни по чему га човек не би распознао од обичне воде.{S}  
ве људе мрзи.{S} Она то право не пориче ни женскима, али, наравно, само донекле.{S} Она појми и 
роредио — а од бојине чељади ту не беше ни једно.</p> <p>— Где ли су то, боже!{S} И што се ја,  
кој статуи.</p> <p>Гошћа се још не беше ни наместила на маленој софи, кад се наједанпут из даљи 
удине <pb n="326" /> могу ми ништа више ни дати ни узети, ни помоћи ни одмоћи. </p> <p>— Према  
о корисну истину, коју можда никад више ни од кога нећеш чути.{S} Ово говоре уста која ће кроз  
а пропала и изгубљена човека, коме више ни бог ни људи не могу помоћи; човека, коме нема поправ 
ас.</p> <p>То толико што сам чуо и више ни речи.{S} Доста смо се дуго возили.{S} Чини ми се да  
и изгубљен човек, о чијој поправци више ни речи не може бити?</p> <pb n="392" /> <p>О, не!{S} С 
да после ове срамоте, „не вреди му више ни живети.“</p> <pb n="206" /> <p>Окренув се, си прво у 
а освету.</p> <p>Али синови му недадоше ни поменути.{S} Они су браћа, они су синови; ако икоме, 
га подругљиво.</p> <p>Кугић уђе, а кнез ни главе не осврте да га погледа, ма да је чуо његов до 
те свима укућанима надене нова имена, и ни једно, па ни децу, не зове више њиним обичним именом 
n="173" /> свет није хтео то ни чути, и ни пошто није дао да се ова „света бара“ затрпава.</p>  
 тако мирно и спокојно, да никоме не би ни на ум пало, како баш у овом тренутку у души овога чо 
</hi>, јер да се не мисли предати не би ни долазила — мислила је Мона у себи.{S} За тим додаде  
 просто и природно!{S} Она не може себи ни да представи да би то и могло бити друкчије.</p> <p> 
ње.{S} Пошто она не даваше да је пољуби ни у образ, ни у голу руку, то је он обасу пољупцима по 
к заспали: ви сте сад на ногама, али ви ни сад још нисте потпуно будни.{S} То о чему ви сад нам 
 мари што ти овај савет даје онај, који ни сам није био добар човек.{S} Баш с тога ја и могу бо 
мо, г. пуковниче, људима збуњеним, који ни сами не знају шта хоће.{S} Овде је ствар проста: хоћ 
и то још долази у друштву с људима који ни по годинама, ни по начелима нису ни у колико његова  
је.{S} Признаде да је био с кнезом, али ни по што не хтеде казати, где су били, јер рече да је  
огама и рукама, и да покренем тело, али ни једно не могадох учинити.{S} Од главе до пете ја сам 
маха они покушаше понова да устану, али ни то већ нису могли.</p> <p>Не испуштајући точак, и ак 
јатељ?{S} Кнез се губио у нагађању, али ни приближно није могао слутити ко би то био.</p> <p>„Ч 
потпуно европски образована.</p> <p>Али ни на томе није застало.{S} Било их је који су уверавал 
нали даље.{S} Не зна колико су путовали ни куда су путовали, зна само толико, кад се опет видео 
путу, наши путници опет се нису осећали ни уморни, ни дремни; на против, баш услед напрегнутог  
окази љубави и несебичности, нису могли ни толико да га загреју, да у њој не гледа шпекуланта!{ 
аден?</p> <p>— Ми Ташмаден нисмо видели ни из далека.</p> <p>Кнез застаде, подуже се мислио, за 
 би морали то учинити, а не би ме смели ни упитати за што тако радим, пошто је то моје право.{S 
 његова старија; не може по својој вољи ни једног официра да аванзује. <pb n="507" /> Окружили  
мало даље.</p> <p>„Тако, на прилику, ми ни данас не знамо каквим су се отровима служиле чувене  
наја? — Упита Текелија</p> <p>— Није ми ни мајка ни снаја, но моја жена — одговори дечко.</p> < 
шта ни пренебрегнуто.{S} Нису поштеђени ни брачни и љубавни односи, ни светиња домаћег прага, н 
на сигурно умрети, а ни његовој родбини ни лекарима да не буде изазивана сумња, да је он отрова 
и Радована испратише.{S} Нису пошли они ни 100 корака, кад у мраку угледаше две женске прилике, 
.{S} Постао је читав диктатор и не трпи ни најмање замерке своме раду.{S} Нађе ли се какав родо 
о писмо: „Није могао звер да се претрпи ни неколико сахати да сам поднесем оставку, да не изгле 
b n="124" /> тиче.{S} Иначе таке ствари ни за обична човека не узимају се олако у уста.</p> <p> 
а, и он за све то време ћути, не говори ни речи, и све то крије од ње као змија ноге!{S} То неп 
— рече она меко — ти си плануо, на ниси ни чуо добро.{S} Кажем ти, јутрос ми је била госпођа Ца 
b n="326" /> могу ми ништа више ни дати ни узети, ни помоћи ни одмоћи. </p> <p>— Према томе мож 
агу, којој се нису могле дуго одупирати ни озбиљније даме, које су већ поодавнО биле прешле пре 
уги нити ту може ући ни браву закључати ни откључати.{S} Но да ли сте добро загледали прозоре?{ 
.{S} О њему — кнезу — овде не може бити ни речи.{S} Он је мушко и његово је право, ако хоће и д 
 господин, да ту о женидби не може бити ни говора; но Јела може онако бити срећна с њим, т. ј.  
S} Са тих разлога сада ето не може бити ни речи о неком напуштању службе у име начела....</p> < 
било постидно, па се надам да неће бити ни од селе.{S} Међу нама што је људи сви смо наши, сви  
да о његовој поправци не може више бити ни говора!...</p> <p>— Ето то вам прво не ваља, а и про 
 натраг, да од устајања није могло бити ни помена док се прво не искошкају, а кад би се искошка 
ео, а да што проговорим није могло бити ни помена, пошто су ми уста била тако запушена и стегну 
 себи приграби, као што није могло бити ни у интересу Русије, која тако исто халапљиво погледа  
ја не би <pb n="506" /> могла саставити ни педесет година владавине рече Растислав мирно.</p> < 
збачено, оне се више не могу зауставити ни повратити.{S} Ја вас преклињем... и мене ради и вас  
S} - У осталом ти не мораш њега уводити ни у какве заседе, не мораш шетати с њиме по селима и г 
да је слаб и да никако не може излазити ни сад, ни довече.</p> <p>Ма да га је ађутант уверавао  
жем да се ствар не може и неће изменити ни за длаку, па ма како се ви држали.{S} Ја сам решен д 
 брдских главица.{S} Ниси могао крочити ни десет корачаји по равном земљишту; једнако се морало 
ост.{S} Око те ствари нећу више трошити ни једне речи.{S} Имате пет минута на промишљање.</p> < 
удеса, какве данас не би могао извршити ни највештији токсиколог.</p> <p>„Ја ћу овде споменути  
 ли су то сузе радости или сузе жалости ни она сама не би умела рећи.</p> <pb n="224" /> <p>Она 
 био сувише дрвенаст, није хтео ни чути ни разумети госпођу и њене разлоге, грубо је одбио свој 
и он је остао потпуно умирен, не зебећи ни најмање да ће ови сељаци однети о њему сумњу у село, 
а и називате ме издајником, не наводећи ни један доказ у потврду тих гадних клевета.{S} Само мл 
е рећи истину у очи, не сме вам је рећи ни онда кад грешите тако очевидно, да већ цео свет види 
икакве користи; Заре не хтеде више рећи ни речи, и на све разлоге он је само понављао: „Изречен 
е, па се опет полако удали, не говорећи ни речи, и не дижући поглед.</p> <p>Кнез загледа у саха 
Врбавац као за себе.</p> <p>Не говорећи ни речи, Растислав узе капу, поклони се Врбавцу хладно  
 ништа више ни дати ни узети, ни помоћи ни одмоћи. </p> <p>— Према томе може ми бити све свејед 
ључ у брави онда други нити ту може ући ни браву закључати ни откључати.{S} Но да ли сте добро  
 је, неко време мирно ћутала, не дајући ни најмања отпора безумној страсти Мутимировој.</p> <p> 
 то нико никоме није замерао ни за речи ни за дела. _</p> <p>Кнез заврши говор и громовито, дуг 
зову, а не личи, молим покорно, не личи ни мало на бумбара.</p> <p>Пошто је овако достојно прес 
ај поистија твоје људе.{S} Не пропуштај ни једну згодну прилику.{S} Увери их да је права династ 
 изговара, али стрина Синђа не даде јој ни осолити.{S} Заклињући се свим на свету, како је то т 
ања била је само нејасна магла, у којој ни она сама није ништа даље распознавала.</p> <p>Пави с 
 у сред ове пусте планине, где нема чак ни зверова, па ни самих тица, а камо ли живих људи!{S}  
у није могао јасно дати себи рачуна чак ни о томе: шта је, која је то коју он држи у своме нару 
, твојим рукама.{S} Никакав суд, па чак ни суд историје, не би могао окривити њега за овај пост 
сно; ништа се није знало утврдо, па чак ни то, да ли је кнез доиста убијен.</p> <p>Ствар се раз 
ручак је морао бити изврсан, кад се чак ни сам кнез није могао уздржати, а да га нарочито не по 
за Косанића, овај човек није презао чак ни од тога да ступи у <pb n="17" /> везу с Турцима, да  
жемо трпети истинску природу људску чак ни онда, кад се она појављује у мртвом, хладном мрамору 
, обичај је опет јачи од закона, ту чак ни сам кмет, ни сама власт неће да испитује и да открив 
ког садржаја.</p> <pb n="169" /> <p>Чак ни сам апсански завод није могао пропустити а да овом п 
ни од чега на свету не презам, ја немам ни једне тајне за коју бих стрепио да је ко не дозна —  
мој ме о томе ништа питати.{S} Ја нисам ни имао мајке.{S} Би ли ти волела своју мајку да те је  
кад си и сам дете?</p> <p>— Ја их нисам ни правио, но мој отац — одговори дечко.</p> <p>Текелиј 
— Јес, не од ваше, већ ја нећу да живим ни од чије милости.{S} Ја хоћу једном да знам: седим ли 
 рече Белини.</p> <p>— Ах! то не мислим ни ја, да ће они јавно потрзати овај ваш испит.{S} Али  
, да често ниси могао видети пред собом ни на 10 корачаји.{S} Уз то се свако по сахата ваљало п 
т.{S} Још се није осећао довољно снажан ни да даде ни да прими главну битку.</p> <p>Но кнежево  
о.</p> <p>— Да човек не може бити миран ни у својој рођеној кући!{S} И ту надзор, и ту шпијунаж 
ез застаде.</p> <p>Шта би Маврикију, он ни сам не би умео рећи, тек на кнежеву реч „фукара“, он 
о никад тако за срце ујео.{S} Није звао ни сам како је изашао из двора, како је сишао на улицу, 
историјски замашај нико тада није могао ни слутити.</p> <p>Аустријски наредник, прост манастирс 
 Лепшином кнез Мутимир никад није могао ни о чему другом мислити до о њој; бар не озбиљно.{S} П 
ио је љут као рис, од љутине није могао ни говорити.{S} Он једва промуца: „ш... ш... ш... шта т 
ушам да викнем у помоћ, али нисам могао ни писнути.{S} Одмах за тим натакоше ми на главу некакв 
Јес, то си рекао ти, али то нисам рекао ни обећао ја — примети хоџа.</p> <p>- Па што ми не рече 
 одузме душевни мир, ја више нисам имао ни тренутка спокојства, вукла ме нека неодољива снага д 
 беседити,“ то нико никоме није замерао ни за речи ни за дела. _</p> <p>Кнез заврши говор и гро 
и заслужити на њему.</p> <p>Није прошао ни пун сахат од доласка капетанових људи, а у општинско 
савешћу свога потчињеног, он нема право ни да пита каквих си начела, ни да ти натура некаква св 
утници, није се дакле имало куд ни лево ни десно.</p> <p>Но ова тескоба није дуго трајала.{S} П 
диће се!{S} Ово управо није ништа друго ни било, до мало дужи и појачи сан.{S} Да, ви господи т 
као у народној простоти, који није умео ни имена потписати, који се никад није ни спремао за вл 
е младић био сувише дрвенаст, није хтео ни чути ни разумети госпођу и њене разлоге, грубо је од 
 у целини, и он у појединости није хтео ни улазити.</p> <p>Начелници су саслушали његов говор т 
ком стању.{S} Чак и сам доктор није био ни мало изостао од осталих.{S} Седајућ за сто, он је ми 
а је догађај овде завршен, ја не би био ни у каквој двоумици.{S} Али у ствари тако није било.{S 
о.</p> <p>Ратко се још не беше опоравио ни од овог првог ударца, кад дете продужи.</p> <p>— А ј 
их у службу.</p> <p>Није се још напунио ни месец дана од доласка новога министра Кугића, а већ  
го што шта, што или није мислила никако ни казивати, или је рачунала да то каже Пави тек поступ 
ару, тако сте заспали да се више никако ни будили нисте, све до сада.</p> <p>— Је ли могуће?</p 
, и без големих јада не би могао никако ни изаћи из ове пустиње, а камо ли одржати кроз њу једа 
овца</hi>.{S} На Милоја вели, није нико ни пуцао.{S} Милоје опет неоступно уверава да је он био 
само себи остављено створење, коме нико ни с које стране не ствара истински искрен, топал, брат 
ће чути не би се <pb n="456" /> очувало ни од сто пет, све би остало подлегло — тврдила је Мона 
 јер кроз ове планине о путу није могло ни бити говора.{S} С десне стране пружала се недогледна 
, високих крстача и ограда, а није било ни високих дрва, да заклањају и оно мало сумњиве светло 
их 20 лана, и за све то време није било ни једног дана кад Растислав није мислио о пуковнику Вр 
ну и чисто одахнуше, јер више није било ни онога склопа планинског, који са свију страна заклањ 
зо су се почеле јављати.{S} Није прошло ни десетак дана, а од једног начелника с југозападне ме 
.{S} А? докторе, а?{S} Је ли да не ћемо ни у чему трпети оскудицу?</p> <p>Кнез потапка доктора  
м.{S} Најпосле, ма како било, ми нећемо ни у чему трпети оскудицу.{S} А? докторе, а?{S} Је ли д 
и на сред пута, и ти га не можеш трајно ни обићи, ни уклонити; ма како ти врдао, он ће увек уме 
 сами.</p> <p>— Ви не можете ући стално ни у какву већу кућу.{S} Ваша прошлост затвара вам врат 
м је милија од своје рођене.{S} Јамачно ни ти не ћеш бити бољи у томе.</p> <p>— Најпосле ви сте 
че кнез.{S} Но ђенерал му не даде добро ни изустити.</p> <p>— Пристрасан! ја у овоме тренутку п 
забунђала се по глави, па не могу добро ни да је видим — одговори момак.</p> <p>— Уведи је у са 
ке три млада човека, који се нису скоро ни видели из велике траве.{S} Наслоњени на лактове, они 
е“, но ту један пут треба кидати.{S} То ни какав обичан човек не би толико чекао и трпио, камо  
 чита писмо, и између Мутимира, који то ни пошто није давао.</p> <p>— Овде га нећеш прочитати — 
 звекана, свакојако јесте нешто, али то ни из далека није оно што би требало, те да кнез стече  
р“, „добри, слатки Мутимир.“ Пре јој то ни на памет није <pb n="226" /> пало; а сад је у себи о 
у, али <pb n="173" /> свет није хтео то ни чути, и ни пошто није дао да се ова „света бара“ зат 
 и од ђавола, да она може чак и оно што ни ђаво не може, довршује ружан суд и рђаву оцену стари 
 Кога Црнога?</p> <p>— Еј, џиброња, зар ни то још не знаш ко је Црни?</p> <p>— Што да не знам;  
очетку, а после све по једно....{S} Зар ни то не знаш?....{S} Знаш!{S} Па кад знаш што не пазиш 
бушну дупљу и у грудни кош.{S} Није вас ни срамота тако махнитати пред свештеним лицем!</p> <p> 
је рекао у себи: „Намесник не сме данас ни у чем претерати“, и г. намесник заиста није ни у чем 
је већ време устајању.</p> <p>Но јутрос ни врева врабаца, ни опомене мушица нису могле пробудит 
одине капетане, кад ви као ви као власт ни у екватор верујете, онда ћемо далеко отићи.{S} Екват 
ијанци држали ове земље.{S} Не знам већ ни колико има година од тада!{S} Донекле сам бројала, п 
Био сам у очајању, мислио сам нећеш већ ни доћи.</p> <pb n="674" /> <p>— Задржала сам се важним 
ости тако у недоба, ћата рече да немају ни трунке времена за дангубљење, и одмах позва кмета да 
 и по колебама у шуми никога не примају ни дању ни ноћу, ако га не познају, а за живу главу да  
баш у политици, за коју нам не признају ни најмање способности — заврши Ловимук своју ватрену ф 
 беше се извршила некаква промена, коју ни сама није разумевала.{S} Она се на једаред осети сло 
еби.{S} Као што има људи који не верују ни у анђела, ни у ђавола и не сматрају то као неко зло  
у опште, она није имала у овом тренутку ни једне јасне и одређене мисли у глава; у овај мах њом 
још никако не може да се помири с мишљу ни да је стар, те му с тога веома пријатно пада, кад на 
 радостан. ^</p> <p>Растиславу не мрдну ни једна цртица на лицу.{S} Он остаде хладан, озбиљен,  
лебама у шуми никога не примају ни дању ни ноћу, ако га не познају, а за живу главу да не смеду 
један једини осећај, да он није у стању ни да што друго мисли, ни да што друго осећа до оно, шт 
 које цивилизован свет не зна ни шта су ни како се спремају.{S} Међу тим на Истоку се тиме јако 
ђамо, и за које посигурно знамо да нису ни такви крволоци, ни такве паликуће, као што их назадњ 
оји ни по годинама, ни по начелима нису ни у колико његова прилика.</p> <p>То је многе доводило 
 по изради.{S} Пре неколико година нису ни радили овакве слике.</p> <p>Говорећи то, Лепша баци  
клоњена ћилимом тако, да се готово нису ни распознавала.</p> <p>На вратима се указа млад, пун,  
, а о загонетном <pb n="275" /> младићу ни откуда ни трага на јава.{S} Тако и оста...</p> <p>Пр 
ди за сваки случај, да не буде у страху ни онда, ако чича Милоје падне случајно под одговорност 
 Ђаво ти узео и калуђере; нећемо ми њих ни видети — рече Синђа, грабећи напред.</p> <p>Она повр 
</p> <pb n="404" /> <p>А! не иде то баш ни тако!{S} Не може он сам извити на једну страну, кад  
вој ствари.</p> <p>— Па ето, ти не знаш ни то да пуковник ради да ме уклони — рече кнез на једа 
 прва врлина сваког владара: ти не смеш ни у чему пренаглити.{S} По чему ти можеш рећи, да је н 
S} Ако у теби тече крв Косанића — нећеш ни ти бити много другчији.{S} Шта више, ти можеш бити ј 
 буџетске партије.{S} Ту без пара нећеш ни маћи, а ту ће требати доста новаца - рече Растислав  
 свију њиних заклетава и уверавања, још ни до данас није доказано, да не постоји засебан духовн 
} Та од кад је света и века, болан, још ни једна удовица никад није била силована.{S} А овде, у 
ли са извора, где су се одмарали, а још ни један не бејаше реч једну проговорио.</p> <p>— Чија  
>„Ако буде“!{S} Е мој будаче, па ти још ни то не знаш шта све данас има овде да се изврши!“</p> 
Маленкост!{S} Не верујем да ће бити још ни три четири хиљаде.{S} Убиство онога гада много је пр 
рало бити удешено тако, да на њега, <hi>ни у ком случају</hi>, не може пасти никаква одговорнос 
је и прошло без икакве двоумице.</p> <p>Ни св. храм орловачки није хтео изостати од осталих јав 
бе сама.{S} Ако вам треба верна служба, нигде је боље нећете наћи.</p> <p>— То се и ја надам... 
ћена Турчина као да су у земљу пропала, нигде им трага не могоше Турци наћи.{S} Многи су од њих 
ку.</p> <p>Кад изнесоше мртва ђенерала, нигде се не опазише какви знаци жаљења.{S} Гомилице све 
лоњени високим обалама, измакну далеко, нигде невиђени и неопажени од потере.{S} После опаљене  
нештво његово!{S} Тешко њему јадном!{S} Нигде никога свога, никога рођеног да га истински пожал 
 за другим <pb n="282" /> варакајући да нигде не испадну на месечину.{S} Тако стигоше до у сред 
ме по дуже.{S} Кнезу је падало у очи да нигде не сретају живу душу, а још није било 11 часова.{ 
ац мекушац и неиздржљив у раду, тако да нигде не би могао <pb n="147" /> издржати утакмицу с вр 
е.{S} Не, не!{S} Чуваће се они добро да нигде не изађу на јавност с протоколом тога мога испита 
их напоји, па их враћа.{S} Али око кола нигде се није видела Пава.</p> <pb n="251" /> <p>И стар 
, д.</p> <p>Ове су мере помогле.{S} Ред нигде није био поремећен.{S} У самом Звониграду као да  
од учевних људи још нико није чуо, које нигде још нису записане и које ће се тешко кад и записа 
/p> <p>— Ово је право чудо; оваке бруке нигде нема!{S} Место да ме склоне и сачувају, они ме са 
ише од једнога служитеља и да се не сме нигде послужити својом кнежевском влашћу као и то да до 
S} Ни један члан ваше династије није се нигде одликовао никаквим особитим личним јунаштвом.</p> 
ицу му искоче грдни лишајеви, и то неће нигде на другом месту, но само по лицу, по носу, око оч 
пита за чича Милоја, али њега не бејаше нигде на домаки и на догледу.{S} Перун се брзо опорави: 
на углу разговарали али младића не беше нигде.{S} Жандарм зађе по механама.{S} Обишао је све, р 
тај цвет.{S} Осврте се натраг, напред и нигде ништа.{S} Јавише му се свакојаке мисли и он већ б 
ang="fr">C’est embêtant</foreign>! — то нигде нема, г. Маврикије што у овај <hi>балкански језик 
да се дочепам диктатуре.</p> <p>- Ја то нигде никоме нисам говорио.{S} Кажите ми човека пред ко 
људима шпијуне у кућу, то јамачно данас нигде нема!..{S} То је ваљда само наша балканиска брука 
 јака водена струја и бацила их куд год ниже доле - рече Враничић - тако је било име, или тако  
ицала су се низ брдо, и померала се све ниже и ниже, потискујући полако и газду, који је узалуд 
у с њом, <pb n="455" /> како чак силазе ниже испод ње — оне исте даме које су јој још јуче прек 
у се низ брдо, и померала се све ниже и ниже, потискујући полако и газду, који је узалудно одуп 
 из ране младости свикли да гледају као ниже од себе.{S} То је дакле нека мала вајна аристокрац 
 људима, да се спусте за један пушкомет ниже, да се спреме за прелазак и ту да га чекају.{S} Ко 
ј шеретски извијати!{S} То те прави још нижим но што си. <pb n="699" /> Вар сам ја икада од теб 
и оштре литице што се, парајући облаке, нижу с десне стране ове велике словенске реке, почињући 
p> <p>Жалио је и оне степене подрумске, низ које је тако често стрчавао, поред све забране стро 
е, г. Растиславе, пошли сте низбрдицом, низ коју се лако може и глава котрљнути.</p> <p>— Г. пу 
обиђе југо западне крајеве отаџбине.{S} Низ градова (окружних места), које ће кнез посетити, от 
све већа, све већа, најпосле се скотрља низ образ и остави мокар траг по њему.{S} Видео сам да  
есница, а после, рапаво и кисело, здера низ груди.{S} Он се на један пут беше загрцнуо.{S} Он и 
штамо са свим слободно и мирно да читав низ кретена, богаља, блесана и јектичавих људи стварају 
ношћу.{S} Но у тај мах она угледа читав низ црвених и модрих колутова, којима је Лепша била пок 
иним, по којима за часак нашараше читав низ црвених и модрих колутова.</p> <p>У првим наступима 
ма и око срца.{S} После је настао читав низ операција којих се сад редом и не сећа.{S} Час је с 
одице владалачку династију.{S} Кроз дуг низ година она је немилосрдно уништавала све што је бил 
едном владару.</p> <p>Сад је настао дуг низ кошкања између Лепше, која је пошто-по то хтела да  
тају низ воду.{S} Враничић ћутећки пође низ обалу...</p> <p>После по часа он је већ бродио прек 
е, полако, али непрекидно омицала су се низ брдо, и померала се све ниже и ниже, потискујући по 
скала, румене винске капље цедиле су се низ његову кнежевску униформу.{S} Старији ађутант услуж 
астадоше.{S} Враничић с друштвом окрете низ брдо, а сељаци остадоше да упороже волове, па ће и  
товар сена полако клизи све више и више низ брдо.</p> <p>Некакав чичица, у избледелом, отрцаном 
 под њега.{S} Кола још једном претегоше низ брдо, огроман товар још се једном љутну и прекрете, 
ели уз малу узбрдицу, па после окретоше низ брдо.{S} Гробови су бивали све ређи.{S} Најпосле из 
су-прво равницом, али на скоро окретоше низ брдо, управо пођоше прокопаном јаругом, која се дос 
 заварају сељаке они су у почетку пошли низ брдо, ади, чим су замакли за први шумарак, они окре 
се.{S} Осећао сам да ме мој носач сноси низ некакве басамаке.{S} Корачао је полако и опрезно и  
да се на један пут поче окретати и онај низ везаних коња, и онај плот за који су коњи били веза 
на и неколико крупних суза потекоше јој низ образ.</p> <p>- Е, лепо, то су ваше обичне женске л 
она не осећа ништа; осећа само како јој низ леђа пури нешто топло и кваси је све више и више; о 
 помислити, да ћу ја - хоџа махну руком низ дугу, седу браду — да ћу ја, слуга божији, постати  
ије неодступно и верно пратила кроз цео низ година.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Је 
н заповедао.{S} Поглед му се оте далеко низ поље и он угледа чак тамо далеко низ коња, повезани 
ко низ поље и он угледа чак тамо далеко низ коња, повезаних за школску ограду.{S} И на један пу 
 његово сећање на Балканију био је само низ најлепших и најслађих успомена, у којима је била мр 
ини, два црна предмета, где се спуштају низ воду.{S} Враничић ћутећки пође низ обалу...</p> <p> 
 брзо и неочекивано и тако вешто згурну низ степенице прво једног на другог, да се за тили час  
н,</l> <l>А око леве муњу обвио,</l> <l>Низ снажна плећа косе спустио,</l> <l>Витице су му гујс 
енерал на једаред стаде, клонуло опусти низа се обадве руке, а глава му малаксало паде на прса; 
роклет, осуђен и проглашен као стидан и низак један акт, који је тако природан и тако неопходан 
сађен манастирски старешина.{S} Даље се низала свита кнежева, прешарана овде онде угледнијим ли 
скрећући неправилно час лево час десно, низале далеко на југозапад.</p> <p>После бурне кише и с 
голом телу, по хаљини ови су се пољупци низали тако брутално, да је Лепша била сваког часа гото 
ме као да су се и нехотице у њеној души низали додатци: „Лепи Мутимир“, „добри, слатки Мутимир. 
ад.{S} С поља се поче прикупљати свет и низати око плота.{S} Брука је била голема.</p> <p>Дежур 
S} Кнез је ишао низбрдицом, а ко корача низбрдицом, увек може лако пасти. <pb n="351" /> Крв ни 
ај.{S} Пазите, г. Растиславе, пошли сте низбрдицом, низ коју се лако може и глава котрљнути.</p 
у, те и по трећи пут почнем се спуштати низбрдицом.{S} Сунце је већ било зашло и почео се хвата 
Престрављена, она, Каја, бежи шумовитом низбрдицом; запиње о грање, о шибље, спотиче се преко п 
а нека не иде у буџаке.{S} Кнез је ишао низбрдицом, а ко корача низбрдицом, увек може лако паст 
 су му много помогле да се из друштвене низине попне на највећу висину у друштву.</p> <p>Он је  
пше и дирљивије слике од бабе, окружене низом покољења којима је она дала живот.{S} Она је у ср 
елником, и, колико се сећамо, међу њима нија се ништа десило што би било ма и налик на ово што  
јете. „Да л’ је она? да л’ није?“ „Аја! није она, откуд би њој онака руба и онолика лепота?“ —  
 да неће то бити много.</p> <p>- О, не! није много, господине пуковниче.</p> <p>— Добро.</p> <p 
еза, па шта је с тим?</p> <p>— О молим! није ништа.{S} Добро је.{S} Штогод је на путу треба укл 
ави га: „није шија, него врат,“) Та да, није шија него врат.{S} Ви ми не одричете углађеност, с 
пут, којим је корачала твоја династија, није засејан лешевима?</p> <p>- Наравно, не можеш се ти 
твојим пријатељем.{S} И сва љубав моја, није могла од тебе ни толико поверења да заслужи!{S} Ох 
 се отме — али, сем покрета у раменима, није ништа више могла учинити, руке су биле снажно прит 
 лудорији.</p> <p>— А зар официр, тата, није мушко? — продужи дете.</p> <p>— Како да официр ниј 
<p>Но кнез га опет пресече:</p> <p>- Е, није, није, него ћу ја бити као калуђер.</p> <p>Доктор  
 подижући цвет са земље....</p> <p>— Е, није, но ћу ваљаде кукати, или мудровати ка’ то ти?{S}  
кнез га опет пресече:</p> <p>- Е, није, није, него ћу ја бити као калуђер.</p> <p>Доктор с осме 
 Боже Рале!{S} Та није, молим те, није, није — рече госпођа благо, и опет му приђе, опет га ухв 
 јесте — рече Растислав.</p> <p>— Није, није!{S} Чуо бих ја то.{S} Казали би ми јутрос, као сва 
утећки, а кнез продужи:</p> <p>— Дакле, није врат него шија (г. Растислав исправи га: „није шиј 
пауком и просутом кавом, види се дакле, није Врбавца стукнуо и заплашио.{S} Он је поступно али  
 да ти је худа срећа.{S} Она ти, богме, није црна, но баш бела и пребела, ако знаш и умеш, а ак 
је јако волео јавне почасти и слављење, није се отимао за популарношћу.{S} Није марио да га све 
 што беже и што убише човека из потере, није се могло с извесношћу тврдити, али је било врло ве 
иш!{S} Боже Рале!{S} Та није, молим те, није, није — рече госпођа благо, и опет му приђе, опет  
Ох, то није могуће.“ Тако „није могуће, није могуће“ — па на томе и остане.{S} Спасе га баш то, 
и <hi>Зликовца</hi>.{S} На Милоја вели, није нико ни пуцао.{S} Милоје опет неоступно уверава да 
 а?“ А он као одговара: „Није, бога ми, није, здравља <pb n="202" /> ми.{S} Она мене поштује он 
дне путање, којом су ишли наши путници, није се дакле имало куд ни лево ни десно.</p> <p>Но ова 
 она друга чуда.{S} Није!{S} У осталом, није он тако проливен.{S} Он то само оној својој све ка 
јер се одоздо с места, где је он седео, није добро видела — па је онда кивно и душмански гледао 
 Остала би и данас да јој се, случајно, није десила нека мала неприлика...</p> <p>Мона се смеја 
та ми је — рече госпођа Софија озбиљно, није ми ништа, жао ми га, сиротана.</p> <p>— Што је сир 
амо доњи крај Лепетнице, молим покорно, није заступљен.{S} Није разумео кмет, молим покорно.{S} 
 викну.{S} Нешто чу, ал оно што је чуо, није разумео.</p> <p>Речи су му биле јасне, али смисао, 
 Веле да је младић био сувише дрвенаст, није хтео ни чути ни разумети госпођу и њене разлоге, г 
ојавање власти да га ухвати, или убију, није, на жалост, било крунисано успехом, ма да је чињен 
— Али <hi>господар</hi> није у кревету, није?...</p> <p>Врбавац и по трећи пут понови реч госпо 
играду, на ни његов начелник у Орловцу, није могао желити да Перун Црнојевић погине онда, кад с 
оване“, па пристаде дежурноме.</p> <p>- Није лаж, господине!{S} Зар би ми на лаж пошли и без го 
оји се одсекоше ноге; једва је корачао; није знао како пређе оно неколико корака што га је још  
 утиша.{S} Кнез осети чист свеж ваздух; није било пређашње стеге и пређашњег загушљивог и мемли 
даде: — Не сад одмах: то <pb n="323" /> није потребно....{S} А доцније, — видећемо.{S} Зашто не 
м мору, да сретна Турска <pb n="523" /> није у томе тренутку имала у Балканији једнога свога, к 
ле рећи.</p> <p>— Али <hi>господар</hi> није у кревету, није?...</p> <p>Врбавац и по трећи пут  
викне и објави:</p> <p>„Није истина!{S} Није мој син пропао и изгубљен човек!“</p> <p>Кнез Мути 
S} Само да се једног дана не кајете!{S} Није ни он ћурка!{S} Види и он шта од њега радите...</p 
 пошли и без големих једа амо дошли!{S} Није лаж, а кам’ да је.{S} Но, господине и сине мој, по 
:</p> <p>— Да ћутим! а што да ћутим!{S} Није ово Романија да отимате девојке!....</p> <p>После  
 дежурни.</p> <p>— Да ме ухапсиш!...{S} Није хапса ништа, мој господине.{S} Ја сам дошао амо да 
буђења.</p> <p>- И ју, тешко мени...{S} Није, здравља ми, ћеро.{S} Зар би ја тебе навела на как 
и ми јутрос, као сва она друга чуда.{S} Није!{S} У осталом, није он тако проливен.{S} Он то сам 
аде, а бркова као у Краљевића Марка.{S} Није био никакав школован човек, а до овако висока звањ 
и би починити самном и друга насиља.{S} Није ми остајало ништа друго, но да се покорим неопходн 
 је хаљина на прсима сва раскопчана.{S} Није могла појмити како се то могла преварити да пође о 
 данашњих трзавица била је очевидна.{S} Није било могуће да кнез то не опази и да се не заустав 
га замерка кнежева није имала места.{S} Није истина да се на акт спаривања данас гледа као на н 
цигару увуче у рукав што може дубље.{S} Није што их се боји, не, не би му нико ништа рекао, али 
е тако брзо прозрела у његове тајне.{S} Није знао управо шта да чини, да ли да јој призна оно,  
 Шта ћу, нашла ми се жена и у нужди.{S} Није, здравља, ми, што ви мислите.{S} Баш сте лоле!“ А  
хова рада брзо су се почеле јављати.{S} Није прошло ни десетак дана, а од једног начелника с ју 
Све ово изгледало јој као ружан сан.{S} Није могла веровати, да се с њом збило све оно ружно гу 
нице, молим покорно, није заступљен.{S} Није разумео кмет, молим покорно.{S} Вели „ако је под м 
е било мало да буде обичан грађанин.{S} Није се имао куда више пењати.{S} Упр’о је очи у једну  
а није нико никад тако за срце ујео.{S} Није звао ни сам како је изашао из двора, како је сишао 
 кнеза за руку — Ја сам прекардашио.{S} Није ми то била намера.{S} Сасвим сам други говор имао  
лав га заустави:</p> <p>- Молим вас.{S} Није могуће да ме овако необавештена оставите.{S} Кад с 
вац, па и сама сила да се дође циљу.{S} Није пожаљено ништа, као што није ништа ни пренебрегнут 
ење, није се отимао за популарношћу.{S} Није марио да га свет воле, али је много полагао на то  
ста, у трбушну дупљу и у грудни кош.{S} Није вас ни срамота тако махнитати пред свештеним лицем 
ре, и он је убијен...{S} Ко то каже?{S} Није истина да сам ја узео паре; то је лаж, развукли су 
жа за руку и приљубљујући се уз њега. — Није ма ништа!{S} Али, за бога, Рале, како можете тако  
бом тајне! — рече Растислав зловољно. — Није то, но ја сад посла имам с пашом, (Растислав и Рат 
енио у лицу.</p> <p>Кугић га пресече: — Није тако, господару — рече он мирно, али одсудно.</p>  
ниградских чедних дама.{S} Она — Мона — није тако сретна да је звониграђани истичу као узор чед 
спрема, т ј. како то дивљаци спремају — није се могло тачно сазнати, пошто они све то крију као 
та ти је, жено!</p> <pb n="394" /> <p>— Није ми ништа — одговора она, стискујући мужа за руку и 
рију.... баш ништа не знаш....</p> <p>— Није, Ваша Светлост, да баш ништа не знам, али наравно, 
вде напред.{S} Код њих није...</p> <p>— Није код њих, но код кнеза — одсече Радован.</p> <p>Офи 
како и Ваша Светлост призната.</p> <p>— Није врат него... како се оно каже?... шија....{S} Је л 
ожда и јесте — рече Растислав.</p> <p>— Није, није!{S} Чуо бих ја то.{S} Казали би ми јутрос, к 
ни глумци у овој шаљивој игри.</p> <p>— Није ваљда баш тако? - рече кнез.</p> <p>— Вала баш так 
ет му узе гледати право у очи.</p> <p>— Није — рече она меко — ти си плануо, на ниси ни чуо доб 
осмехом, али прилично збуњено.</p> <p>— Није никаква срећа.{S} На против, ово је најкобнија ноћ 
 <p>— А је ли вам удата ћерка?</p> <p>— Није.</p> <p>— А иначе родом нисте одавде?</p> <p>— А!  
А да то не буде каква превара?</p> <p>— Није господару.</p> <p>Црнојевић узе ходати замишљено,  
растеш, она ће већ бити стара?</p> <p>— Није ми жао; што да ми буде жао?{S} Кад ја порастем так 
ка или снаја? — Упита Текелија</p> <p>— Није ми ни мајка ни снаја, но моја жена — одговори дечк 
војим не верујете. „Да л’ је она? да л’ није?“ „Аја! није она, откуд би њој онака руба и онолик 
га сломили, а „народ“ та „снага његова“ није му могла ништа помоћи.</p> <p>— Па ипак, реч „попу 
ћи.</p> <p>— Па ипак, реч „популарност“ није празан звук — примети кнез.</p> <p>— Популарност ј 
их гробова, високих крстача и ограда, а није било ни високих дрва, да заклањају и оно мало сумњ 
узда онај, који има све у садашњости, а није кадар да то очува.{S} Што год се мисли чинити посл 
равдање рече да је јамачно био жедан, а није било никога да му дода воде. _</p> <p>После овога  
астислав кроз зубе.</p> <p>- Тако!{S} А није ту погинуо никакав човек под туђим именом? — упита 
ко!{S} Ви о томе ништа не знате!..{S} А није вам познат један допис, који је о тој ствари посла 
, чекај само док порастеш.“</p> <p>Баба није тада ни слутила како ће њене речи некада постати в 
у напомену Кугић, како га висока служба није спречила, да мисли о узвишеним задаћама, које стој 
ивање мушкиња са женскињем у старо доба није сматрано као нешто грешно, као нешто ружно и срамо 
ни лево ни десно.</p> <p>Но ова тескоба није дуго трајала.{S} После десетак минута хода косу је 
рема да уклони кнеза — то за Растислава није била тајна; али све, што је он до сада знао о томе 
нисати кнезу?...</p> <p>Наравно да Пава није могла наћи кнезу никакве махне.</p> <p>А кад је ве 
 и неистините.{S} Многа замерка кнежева није имала места.{S} Није истина да се на акт спаривања 
 је била лепа.{S} Сва ова пажња кнежева није у њој пробудила никакву сујетну наду.{S} Она је зн 
а и пратњу сухим.</p> <p>Пратња кнежева није била многобројна.{S} На 150 до 200 корака унапред, 
рипијеним уснама.{S} Цела појава његова није имала на себи ничега особитог.{S} Лепушкаст, прија 
 г. министар тако поранио, да чича Јова није имао кад ни попити каву, ни попушити цигару, као ч 
ади кад му што затреба.</p> <p>Средства није бирао и сматрао је да је добро свако средство које 
дсмевање кнежево.{S} Чинило му се да га није нико никад тако за срце ујео.{S} Није звао ни сам  
пела да стрпа писмо у џеп и друкчије га није било могуће одузети, мањ да је веже.</p> <pb n="69 
ито је за њега установљен, јер дотле га није било у балканиској војсци.{S} Сем <pb n="303" /> т 
но да хвали младога избраника, и ако га није ни чула ни знала.{S} И она је морала савесно вршит 
тор није делио кнежево мишљење — бар га није делио у свему.{S} Он је и више и боље познавао кла 
аве.{S} Кад будеш осећао да ти та снага није довољна, ти ћеш бити слободан да му се обратиш за  
н од ова два човека.</p> <p>— Без ичега није.{S} Нешто их је морало омести.{S} Но ја се опет на 
соби, чудећи се.</p> <p>— Та то за бога није могуће.{S} Зар сан сви они чудни и страшни догађај 
ћи, затворио се у свој кабинет и никога није пуштао све дотле, док му не јавише де га чека писм 
ену — двадесет пуних година његова нога није крочила на балканиско земљиште — за што би, дакле, 
 друкчије и могло бити.{S} За дежурнога није више било никакве сумње.{S} Старац је говорио исти 
ари, као што је <hi>ова</hi>.{S} С тога није ни чудо кад он вели: „ако буде кнез.“</p> <pb n="4 
вам чашћу мојом, господине ђенерале, да није — рече кнез.</p> <p>— Онда ми је смрт три пут лакш 
 — прихвати госпођа — а што, бајаги, да није таман!{S} Што?{S} Зар нема у Балканији људи, стари 
у рођену увреду.{S} Он пребаци Мони, да није требала ни звати Лепшу к себи, кад тако зло о њој  
да се нису где год појавици хајдуци, да није ударио какав чопор вукова, или се где год у хатару 
авни град Орловац био тако осветљен, да није знао шта је ноћ и мрак, но му је дан био као и ноћ 
арени печати лекарског друштва тако, да није могуће изићи из платна а да се печати не повреде.{ 
 би могао закључати собу изнутра?{S} Да није имао кључ калауз!{S} Али ви велите да је ваш кључ  
ивот у Балканији јако развијен, и ма да није никаква реткост видети по каванама и пивницама не  
иславу, и целом њином друштву.{S} Та да није Перуна Црнојевића, чиме би они могли плашити влада 
 знам; од кад сам ја овде чини ми се да није....{S} А и забунђала се по глави, па не могу добро 
м <pb n="20" /> поступцима видело се да није збуњен и да, зна шта му ваља радити у таквој прили 
вде силом држим!</p> <p>— Па мислите да није тако? — пресече га Растислав.</p> <p>— Не!{S} Не с 
 а сам узе дрхтати целим телом.{S} И да није било Жике, који је својим одлучним погледом приков 
лиже.{S} Могуће да је то, а могуће и да није.{S} Најпосле ма шта да је, Пава ништа не може штет 
круговима сматрају да је простачки и да није у реду да жена јавно запева за мртвим мужем.</p> < 
 то ће нам олакшати задаћу.{S} Али и да није тога случаја, после ових последњих важних догађаја 
дни, подмукли убилац платио главом и да није био нико други до један од она два сељака, што су  
звештајем, да је био само он један и да није стотину других прилика давало вероватност овоме, ш 
ум, али чим сам мало промислио видим да није.{S} Та ја нисам био луд ни пијан, за бога, г. конз 
ст пуковников, а за тим продужи, као да није ништа ни чуо.</p> <p>— Има поватане преписке измеђ 
 Растислав мирно.</p> <p>Но кнез као да није ни слушао шта он говори.{S} Продужујући даље отоич 
ежева наваљивања.</p> <p>Но њему као да није било до озбиљних ствари.{S} У присуству Лепшином к 
за по образу.</p> <p>Но Мутимиру као да није годио тај цинизам Монин.{S} Он је Лепшу истински в 
ешћу: „убијен кнез“ — г. Врбавац као да није био много изненађен.{S} Бар по његовим <pb n="20"  
>— А је ли, тата, ти си нама говорио да није здраво кад ја и Боца лежимо заједно у кревету и је 
говори мирно, да би све то било тако да није једне околности, која целој ствари даје други обли 
p>Кнез остаде, али се по њему видело да није најбоље расположен! управо, мало га је интересовал 
Тошу је толико био занео овај призор да није ништа чуо шта му госпођа говори.{S} Међутим она је 
ом великом туру, теши бабу и вели му да није лепо што плаче; шта ће рећи женскадија кад он као  
 <p>— Што ми то говориш?... кад знаш да није! — рече Пава бришући сузе.</p> <p>— Ама шалим се,  
цело балканско полуострво.{S} То никада није могло бити у интересу Аустрије, која је вребала зг 
дело, чији историјски замашај нико тада није могао ни слутити.</p> <p>Аустријски наредник, прос 
 прихвати Растислав одсечно. — Ваш деда није постао чувен са те изреке. „Народе снаго моја“ — о 
руги, молим покорно..</p> <p>Али излаза није било и наш бедни г. Вујадин отпоче своју улогу.{S} 
није ни у чему...</p> <p>Госпођа Софија није могла довршити свој говор, Растислав је узе за рам 
ак јака узбуђења.</p> <p>Госпођа Софија није била никаква политичарка.{S} И ако јој је муж био  
то ће од њега страдати сама земља, која није ни у чему...</p> <p>Госпођа Софија није могла довр 
је понајвише мотрио на сељаке, а Милоја није ни погледао.{S} Но зато је Жика пратио сваки покре 
{S} Али он га нађе сама.{S} Чича Милоја није више било ту.{S} Жика се осврте и викну га — Никак 
 настало питање куда ће?{S} Чича Милоја није било, а он је једини био кадар да их проведе кроз  
којако јесте нешто, али то ни из далека није оно што би требало, те да кнез стече уверење како  
{S} Хајд марш!</p> <p>Али пијани Ралека није се дан лако избацити.{S} Он узе још више викати.</ 
лики пламен, где се диже у вис.{S} Жика није разумевао шта ова ватра значи.{S} Рад је био да не 
 треба свраћати пажњу, али опрезни Жика није се дао уљуљкати у то спокојство.{S} Шапућући Црној 
 дотле била доведена, да другог изласка није било.</p> <p>— Свршено је — прихвати ђенерал. — Са 
а у оном мраку. <pb n="68" /> С почетка није видела ништа.{S} После поче мало по мало распознав 
 а други, без масака.{S} Кнез с почетка није могао јасно видети у оном сумраку, но мало по мало 
ага: — Па... ћерка ми је.</p> <p>- Вала није - рече хоџа.{S} - То не море бит’.. а кад би и бил 
 расправљају и регулишу:; но богу хвала није тако.{S} Устав и закон давно су то одредили; обеле 
.</p> <p>— Дакле он!....</p> <p>Но Јела није имала кад довршити ове мисли и ово чуђење.{S} На с 
<milestone unit="subSection" /> <p>Јела није била дете; она је већ знала шта то значи.{S} Једно 
о у сопственој кући.</p> <p>И она збиља није готово ништа ни говорила.{S} Госпођи протиници рек 
нђушама — ческо стакло.{S} Мал га капља није ударила!{S} Нареди се најстрожија истрага, и госпо 
само нејасна магла, у којој ни она сама није ништа даље распознавала.</p> <p>Пави се чинило као 
 извршила некаква промена, коју ни сама није разумевала.{S} Она се на једаред осети слободна пр 
 столом се остало до 3 часа; здравицама није било краја; весеље је доиста било срдачно — почињу 
> <p>— То није начин!{S} Тим средствима није ни један владар помогао своме народу — поче кнез,  
еко три тисуће пореских гроша, о којима није могао показати никаква рачуна.{S} Кривица је била  
о куцање и неки шапат, који се у колима није могао разабрати.{S} Заре се наже преко кнеза и отв 
 и у блуднички дом.{S} Газда овога дома није се много бринуо да побија овај глас, пошто је он и 
е смртну казну.{S} Но тужитељска страна није поднела <hi>позитивних</hi> доказа за своје тврђењ 
 жеље.“</p> <p>Но приврженост Орловчана није се огледала само у обилном просипању лепих жеља, в 
ње; (јер, као што је познато, грмљавина није ништа друго но треска интова Св. Илије).</p> <p>Кн 
политичким стварима.{S} Па ни сада, она није ни мало улазила у политички значај разговора, који 
начај разговора, који је овде чула, она није ни покушавала да тај разговор цени по његовој поли 
ој важности и правилности; у опште, она није имала у овом тренутку ни једне јасне и одређене ми 
ач.</p> <p>Она није плакала гласно, она није давала јава од себе; из њених плавих, лепих очију  
олину.</p> <p>Дама је протестовала; она није блудна кћи; као и сви други поштени људи, она је т 
 тренутак позна рај, а после?...{S} Она није знала шта би настало после, али што је она јасно з 
напад произвести на непријатеља.{S} Она није гледала у свога мужа; али је очекивала да се он по 
и пао би право у његову шољу, да га она није гурнула.</p> <p>Кнез погледа лакеја и упита га, да 
и сама Мона чисто чудила.</p> <p>Та она није управо ником ништа говорила.{S} А и како би!{S} То 
аједно с Павом у кнежеву одају, али она није дуго ту остала.{S} После неколико тренутака њој пр 
говориш, Пава бризну у плач.</p> <p>Она није плакала гласно, она није давала јава од себе; из њ 
али одбије понуду.{S} Но енергична Мона није се дала сузбити, писала је писмо за писмом, у свак 
ле тако заврнуте натраг, да од устајања није могло бити ни помена док се прво не искошкају, а к 
 Шта је — прихвати кнез подругљиво — па није ништа особито.{S} Ђенералу Врбавцу прохтело се да  
енжењер били су пустили глас да та бара није ништа друго до излив из некаква старинска канала,  
о и последњи дим, те се догорела цигара није више могла држати, чича Јова је угаси међу прстима 
 лична искуства у томе, јер моја пракса није ме доводила у додир са сеоским светом, али моје ко 
сти хаљине, мислиш!{S} Боже Рале!{S} Та није, молим те, није, није — рече госпођа благо, и опет 
е да се он има већ 50 часова ни с места није макао.{S} И они говоре истину.{S} Сумње о томе ниј 
 у чем претерати“, и г. намесник заиста није ни у чему претерао.</p> <p>Пошто се овако стојећки 
се толико била увила у мараму, да ништа није видела куда управо иде.{S} Сад збаци мараму и погл 
белом тканином, тако да се с поља ништа није могло видети.</p> <p>Међу тим унутра у собици седе 
враћа; али никаква сила још никад ништа није од ње отела“.</p> <p>Ове речи чуо је кнез од своја 
ајпосле то је само био говор, још ништа није свршено.{S} Ето слободно читај писмо, па ћеш видет 
читај писмо, па ћеш видети да још ништа није свршено — рече Мутимир с досадом.</p> <p>— Ћути! ћ 
е ускоро оздравити — јер свет још ништа није знао од свега онога што се десило између ђенерала  
ан; јер срећа није богатство, јер срећа није власт, јер срећа није сујетна величина..{S} Срећа  
атство, јер срећа није власт, јер срећа није сујетна величина..{S} Срећа је унутрашњи мир, срећ 
 сине мој, нећеш бити срећан; јер срећа није богатство, јер срећа није власт, јер срећа није су 
/> све више говорило.{S} Ни једна гошћа није знала све шта је било, али је свака знала по нешто 
 <p>— Никаквих сцена и никаквих мртваца није ту било, господару.</p> <p>— А наш силазак у Ташма 
ашњом владавином, али, верујте, кривица није до мене, но до оних у чијим је рукама данас власт. 
у и упита га где је Пава.{S} Но Грујица није ништа знао. „Ја сам мислио да је с вама.{S} Ваљада 
било и слушати; он од својих присталица није тражио ништа, што их доводи у сукоб с њиним рођени 
 га.</p> <pb n="556" /> <p>Ова пољаница није била широка — једва да је имала две-три стотине ко 
из срца потиче и у срце утиче.{S} Лепша није дизала очи да види тај поглед, али она га је осећа 
S} Ох! то је горко, горко!</p> <p>Лепша није могла више издржати: она груну у плач.</p> <p>Она  
бнавља и одржава цела природа.{S} Љубав није грех!{S} Љубав је најлепша химна што је земља пева 
о добре само по нужди, јер г. Растислав није рад да црпе користи из махна и слабости кнежевих,  
 није било ни једног дана кад Растислав није мислио о пуковнику Врбавцу и његовим плановима.{S} 
и све мисли његове.</p> <p>Но Растислав није само мислио о томе, он је на томе и радио.</p> <p> 
 цело ово врзино коло.</p> <p>Растислав није делио ове ружичне погледе Раткове.{S} Бојао се да  
век може лако пасти. <pb n="351" /> Крв није ништа друго до црвена вода.{S} Круне роде на дрвет 
тако властољубиви да један поред другог није могао стално остати.{S} Али то се показало тек онд 
вдала се збуњена Синђа.</p> <p>- Па кад није ништа шта онда кријете?{S} Што ми ниси одмах казал 
а о улогама Помпадуре, али никад, никад није помишљала ни то, да ће се њена љубав с кнезом овак 
а имала је неке чудне особине.{S} Никад није пресушивала, никад се није мрзла, избијала је нека 
им пријатељством и друговањем.{S} Никад није падао у узбуђење да пред другим открива своје осећ 
аје, непрестано је с њим и још га никад није видео овако оштра и пакосна.{S} Но што је Растисла 
еда и нека свештена лица, за која никад није могао мислити да се мешају у политику, а њих гле ч 
али врло укусном будоару.{S} Јела никад није виђала таке дивне одаје; али кад је понекад сањала 
лаву и пође брзим кораком.{S} Она никад није мислила да буде кнегиња, нити је сањала о улогама  
века, болан, још ни једна удовица никад није била силована.{S} А овде, у овоме твом случају, да 
ж био дипломата по занату, она се никад није мешала у његов политички рад, нити је имала воље и 
 умео ни имена потписати, који се никад није ни спремао за владаоца, а коме су ипак и сувремени 
стио и најстрожији светитељ, који никад није окушао од забрањена плода.{S} И ти се ту још вајка 
</p> <p>— Има једна ствар која ми никад није ишла, па ни сад ми не иде у главу, — поче опет Рат 
ом за неупутности женине — Још ми никад није овако говорила.{S} Но Ратко га предусрете:</p> <p> 
 у души.{S} Овако као ово сад њој никад није било!{S} Она је осећала и да је најсретнија девојк 
дарм Јовица вајкао се, да му нико никад није тако умакао.</p> <p>После саставка с непознатим мл 
у његовим устима.{S} Он је обично никад није изговарао.{S} У обичном разговору, пред друговима, 
У присуству Лепшином кнез Мутимир никад није могао ни о чему другом мислити до о њој; бар не оз 
{S} То га је грдно кидало.{S} Још никад није више угађао и никад му није горе испадало.{S} То м 
ранцуски.</p> <p>— Но, ово ми још никад није пасирало — рече он јетко, па, трљајући ошинути обр 
т.{S} Што могнем, учинићу.{S} Но то сад није главно.{S} Друго је сад на реду: мени треба пара.! 
n="169" /> <p>Чак ни сам апсански завод није могао пропустити а да овом придиком и он не пропев 
 па љутили се, не љутили се.</p> <p>— Е није тако — поче Растислав.</p> <p>Но кнез га опет прес 
а он мисли, ко му га зна, тек он с тебе није скидао очију, то ја знам.{S} А најпосле, зар што с 
како се испрућио испод кола — само Паве није било!</p> <p>Боји се одсекоше ноге; једва је корач 
ње њенога срца тако близу, да на махове није могао разазнати да ли је то њено или његово рођено 
партије у Балканији, док га из те улоге није истргло поверење младога кнеза Страшимира Косанића 
p> <p>— Увредило ме није ништа.{S} Овде није у питању ничије самољубље, но један велики државни 
<milestone unit="subSection" /> <p>Овде није просипано много речи.{S} Пијани Ралека имао је пра 
p> <p>Ове су мере помогле.{S} Ред нигде није био поремећен.{S} У самом Звониграду као да је неш 
да је устав отео власт од кнеза, али је није дао народу, као што би био ред у уставној монархиј 
јунака.{S} Ни један члан ваше династије није се нигде одликовао никаквим особитим личним јунашт 
е: „Она нешто слути, сумња!{S} Друкчије није могуће.“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ок 
м? — упита Црнојевић.</p> <p>— Друкчије није могло бити.{S} Он нас је просто намамио у заседу.{ 
ећни случај у планини, и да чича Милоје није побегао, они би још ноћас стигли у град пријатељим 
 опет утекао натраг.</p> <p>Чича Милоје није веровао начелнику; сматрао је да је ово само намам 
м спалити ово писмо.</p> <p>Чича Милоје није одмах разумео захтев начелников.{S} Како да доведе 
 на завоју били су читави: обмане дакле није могло бити — заврши Заре своју причу.</p> <p>— Не  
шта не може премостити.{S} Ова се дакле није ни помишљу огрешила о чедност своју.{S} Па ипак, к 
е писмима све дотле, док Лепша најпосле није пристала.{S} Главни разлог њеном попуштању био је  
о, све по мало тровала, док то најпосле није прешло у тешку болест.</p> <p>„Дејство каквог отро 
ница одмах дотрчи са свећом и све дотле није могла разабрати шта се ово управо дешава, док обој 
и то? па г. начелник...{S} Море! шта ме није питао.{S} А ја све по реду, па ово је овако, госпо 
проштај с народом?</p> <p>— Увредило ме није ништа.{S} Овде није у питању ничије самољубље, но  
 још читавих 20 лана, и за све то време није било ни једног дана кад Растислав није мислио о пу 
ца били већ тако јаки, да један другоме није могао лако досадити.{S} У почетку је било сасвим д 
у додир „с идолом срца свог,“ па никоме није ни на ум падало да то крсти каквим ружним именом.{ 
 ракија почне беседити,“ то нико никоме није замерао ни за речи ни за дела. _</p> <p>Кнез заврш 
 што погађа.{S} Ко му није отишао, томе није погодио.{S} Има некакву старинску кожну књигу, те  
опски образована.</p> <p>Али ни на томе није застало.{S} Било их је који су уверавали да су се  
S} И они говоре истину.{S} Сумње о томе није више могло бити, кад то ево тврди и његов верни и  
дио да се преже.{S} Можда с моје стране није тактично што одмах издајем пред госпођом све слабе 
о распореду унапред скројеном и промене није могло бити.{S} С тога се Растислав наоружао стрпље 
глави.{S} Био је љут као рис, од љутине није могао ни говорити.{S} Он једва промуца: „ш... ш... 
инила тако природна.{S} Но ово колебање није трајало дуже од тренутка.{S} Ратко превуче шаком п 
и ухо на плочу.</p> <p>Али ово нагињање није било потребно.{S} Стојећки, читав корак удаљен од  
ћали су у затвореној судници.{S} Већање није дуго трајало.{S} Кмет изађе и рече командиру да ур 
е ту ствар у поступак.</p> <p>Саслушање није дуго трајало.{S} Начелник прими чича Милоја лепо,  
 уговорене тајне знаке, и никакве сумње није могло бити да је Милоја друштво послало да проведе 
ке: „Стој ко иде!“</p> <p>Никакве сумње није могло више бити.{S} Она је била у двору....</p> <p 
акога; чак и његов омиљени ађутант Заре није више уживао оно старо неограничено поверење кнежев 
 ме даду“.{S} Зачудила се, како јој пре није пало на ум да о томе више и боље промисли.{S} Али  
 па би већ доста којешта сазнао што пре није знао.</p> <p>— Кад ви тако много знате, онда јамач 
служна дома, и пламен династичке распре није од тога ни мало смањен.{S} Мучко убиство великог т 
твар са чича Милојем удесио тако, да се није имао ничега бојати, опет за то, по одласку чичином 
 Бар тако је било уговорено.{S} И да се није десио несрећни случај у планини, и да чича Милоје  
јединих поставака својих, да види да се није где год преварио, рачунајући позитивно с непоуздан 
ио споро, једнолико и полако, а Жика се није усуђивао да га узнемири ма каквим питањем.{S} Вран 
 управо њега осуђује.</p> <p>Но Мона се није дала ни опепелити оваким разлозима.{S} О њему — кн 
С почетка је све било нејасно; ништа се није знало утврдо, па чак ни то, да ли је кнез доиста у 
ирености.</p> <p>Кнез ослушну; ништа се није чуло.{S} Он погледа ђенерала и чисто се трже.{S} С 
3" /> и обасу је пољупцима.{S} Лепша се није отимала.{S} У њеним мислима и осећајима беше се из 
не.{S} Никад није пресушивала, никад се није мрзла, избијала је некако из дубине и имала је чуд 
, па их враћа.{S} Али око кола нигде се није видела Пава.</p> <pb n="251" /> <p>И стари Боја и  
од човечија живота!</p> <p>Но Милоје се није ништа чудио.{S} Он рече равнодушно да ће овде где  
м ађутантом. — Какво безумље! — Заре се није могао начудити како њему не паде на ум да одврати  
и.{S} Покуша да га пробуди, али кнез се није одзивао.{S} На питање његово шта је било кнезу, ка 
ој доцније мало наговести ствар, али се није надао да ће му је она одмах овако у почетку прозре 
тице гледала дуго за кнезом, све док се није изгубио.{S} Кад су остали викали „ура, живео! и он 
злију ао целом обзорју.</p> <p>Исток се није видео иза високих планинских врхова, али се познав 
>Враничић се слатко насмеја.{S} И он се није ни мало претварао.{S} Њему је смех доиста ишао од  
“! „Збиља је дивно!“ У већи говор он се није могао упуштати с тога, што је баш тада концентриса 
раке; он је измицао напред, а никако се није смео окренути назад.</p> <p>Заре је грабио поред њ 
ло по мало омрзне Кугића, бар никако се није могао отети од непријатног осећаја при сваком виђе 
Први глас рече на то нешто тише, што се није могло разабрати шта је, а изгледало је као да први 
о радити нечији туђ утицај, само што се није могао одмах сетити чији.</p> <p>Старајући се да пр 
 кнеза у овим нападајима, но Мутимир се није дао зауставити и сипао је оптужбу за оптужбом.{S}  
ени гласови празна измишљотина, опет се није могао <pb n="132" /> одбранити од непријатна и вео 
е је била и пре по века, ни за длаку се није приближила своме коначном решењу.{S} Проливена је  
 После свега што је чуо од њих, њему се није више седело на једном месту.{S} Он скочи и викну д 
укоби не плану у отворен рат.{S} Још се није осећао довољно снажан ни да даде ни да прими главн 
и, писари, па чак и ћате, а?{S} Мислите није их било који су настојавали да се продужи тај обич 
 — У том тренутку у њеној глави у опште није било ничега јасног.</p> <p>Нека неодређена збрка о 
ико није хтео.{S} Ту моје праве кривице није било....{S} Али шта то сад вреди!{S} То је дугачка 
види шта се десило.{S} Никакве двоумице није могло бити.{S} На будоару, на кнезу, на Лепши, вид 
е од несанице.{S} По 3—4 ноћи узастопце није сводио очију.</p> <p>Наравно, да се то морало позн 
е мозак на свом месту, но код њега срце није где би требало да је.{S} То је у правом смислу реч 
осећала <pb n="701" /> да га никад јаче није волела.{S} Хтела је да бежи из ове собе, за коју с 
 мутно сазнање да је још жив, али иначе није ништа више осећао, нити је знао за себе; једини му 
тио свом језику на вољу и ништа га више није могло зауставити.{S} Ту је пало и таквих речи, кој 
ха.{S} Сад <pb n="198" /> се ништа више није окретало и нашега начелника опет поче обузимати не 
ио чисто у некој екстази, где душа више није на земљи, но прнула некуда горе у светле небесне в 
" /> ми ви за то платити....{S} То више није политика, то је разбојништво....{S} Али ја ћу се б 
у указа се човечија прилика.{S} То више није била сенка, то је био жив човек.{S} Наша вребала з 
 ову чистину и чисто одахнуше, јер више није било ни онога склопа планинског, који са свију стр 
на један пут с ужасом опажа да већ више није млад, али још никако не може да се помири с мишљу  
рце и душу овога човека.{S} Она му више није давала станка ни одморка; она га је, као сенка њег 
је други облик, а околност је ова, кнез није обичан човек, но глава државе.{S} Према томе он не 
дуго или кратко трајао овај занос, кнез није знао; он се доцније сећао само овога: лежао је пол 
/p> <p>— Што међу туђим људима?{S} Кнез није међу туђим људима.{S} Он има искрених пријатеља, ј 
ор - разговор неразговетан, у коме кнез није ништа разумевао.{S} Говор се продужавао прилично д 
 шапутало по целом граду, а ни сам кнез није ћутао!</p> <p>После овога бала кнез је у више прил 
ао бити изврсан, кад се чак ни сам кнез није могао уздржати, а да га нарочито не похвали.</p> < 
 — речи су биле балканиске, али им кнез није могао ухватити никаква смисла.{S} На исти начин од 
 да убрише кнежеву униформу.{S} Но кнез није био спреман на ову услугу, његова рука судари се с 
ло час примио самртну чашу!</p> <p>Кнез није имао куд; он није могао одбити ђенералову молбу и  
Та да, за медведа, управо за медведа, и није ништа друго да медвед, рече пуковник.</p> <p>Ућута 
неразио Он је био изненађен и збуњен, и није знао шта управо да одговори.</p> <p>— Боже, Мона а 
сад Синђа подругљиво.{S} - Па иди!{S} И није за козу сено, што рекли неки.{S} Силом баба у рај! 
уће Црнојевића!{S} Перуна је и болела и није она физичка рана на глави, али ова душевна рана на 
а... јес, дужност!{S} А најзад, народ и није био с њим.{S} То је обмана.{S} Сад сви кукају!{S}  
у лепу сабесеодицу.</p> <p>— Бојим се и није.</p> <p>Лепша се исправи и погледа кнеза озбиљно:  
b n="544" /> <p>Но сељак је оћуткивао и није хтео казати прави разлог. „Ако си истина Црнојевић 
аже.{S} А за Швабу вели, да то управо и није Шваба, но се само тако претвара.</p> <p>Час опет д 
о!...</p> <p>Ађутант се бејаше збунио и није знао шта да <pb n="620" /> почне.{S} Кнез му приђе 
м храму.{S} Ствар је узимана природно и није било данашњег лажног стида.</p> <p>Код шпартанаца  
а прошапута.., —. као пса!...{S} - То и није кнез!{S} Зар би то био кнез, који краде по саборим 
p>Мутимир се ухвати оберучке за главу и није хтео веровати својим очима. — Човек, коме је повер 
је сад, да у питању своје рођене љубави није имала ни драма памети, и да се поводила само по ср 
нистра, вели да је то пијана баба, који није ни зашта и да би боље учинио да је својој госпођи  
ава Жику и његова друга Враничића, који није био нико други до Перун Црнојевић.</p> <p>Одмах ис 
ји је поникао у народној простоти, који није умео ни имена потписати, који се никад није ни спр 
у је некако дошло само од себе.{S} Жики није ни на ум падало да што сумња на Милоја.{S} Боже са 
 двоумице.</p> <p>Ни св. храм орловачки није хтео изостати од осталих јавних грађевина.{S} На у 
прављао у животу.{S} Тако је радио, али није о томе ником причао, јер је знао да је свет махнит 
 и ви правите виц, г. Маврикије.{S} Али није добар ваш виц.{S} У <hi>Европа</hi> нема <pb n="39 
ти, тетка Като, остави ме.</p> <p>— Али није то, душо, „остави ме“, но ту један пут треба кидат 
паљених катранских тулумина?</p> <p>Али није Орловац палио само катран и лој у почаст кнезу Мут 
} Да ли је био паук, па се изгубио, или није ни био, или је све то <pb n="296" /> било просто п 
 те узе говорити много што шта, што или није мислила никако ни казивати, или је рачунала да то  
ао ово једно једино питање: <hi>јес или није</hi>!</p> <p>И сад је питање било решено; решено ј 
чу се вајкање:</p> <p>— Хе... еј! да ми није пуста црвоточина сасвим претворила у прашину целу  
че кнез.</p> <p>— Јок, бога ми, нико ми није казао, но баш из моје главе...{S} Па што, Ваша Све 
ила, здравља ми!</p> <p>— Истина нос ми није баш тако згодан за светлу кнегињу, ал, најпосле, а 
ђоше на једну пољаницу.{S} Ту у близини није било великих гробова, високих крстача и ограда, а  
и. (<hi>Кураре</hi> — познат у медецини није исто што и индиски куруру).</p> <p>„Дакле онаквих  
в ужурбани покушај да те трагове склони није имао никаква успеха.</p> <p>Лепша је седела на ото 
дала онако у целини, и он у појединости није хтео ни улазити.</p> <p>Начелници су саслушали њег 
н.</p> <p>— Па ипак тај румунски обичај није ништа тако страшно, — узе реч опет кнез — тиче се  
и сте и сами то говорили.{S} Ваш случај није ништа особито.{S} Без сумње у вину је био какав на 
 је могло бити с њим?{S} Његов нестанак није могуће тумачити друкчије но да је утекао, издао, п 
 кропљење у људској нечистоти, оно ипак није прошло <pb n="28" /> без поуке за младога кнеза.{S 
 Држим да га већ знате.{S} Ваш поступак није био случајан; свака ваша реч била је нарочито одме 
 <p>— Кад сам се одлучивао на тај корак није ме ни мало руководила каква лична мржња спрам тебе 
у да седну где год у заклон, где блесак није тако јак.</p> <p>У једном углу стајао је мали, кад 
н на старога кнеза Косанића, овај човек није презао чак ни од тога да ступи у <pb n="17" /> вез 
 десетак дана држала у својој кући, док није прездравила, дајући јој лекарску помоћ преко свога 
су <pb n="79" /> пријатељи, али све док није постао намесним, Растислав је некако вазда био <hi 
као с бојног поља“.{S} А тај непријатељ није био нико други до мајмун, за којим доиста одмах св 
то ти овај савет даје онај, који ни сам није био добар човек.{S} Баш с тога ја и могу боље но и 
о звиждање.{S} Кнез се прену.{S} Он сам није знао зашто, али ова два тиха звиждања, која као да 
шио пред Растиславом, да се целим путем није одвајао од њега.{S} Пријатно му је бало да с Расти 
годно место у једном густишу, али ту им није било суђени конаковати.</p> <p>Овога првога дана п 
ави.</p> <p>— Најпосле ни то све још им није било доста.{S} Кад су се мало повратили, кнез се п 
сам више што видео, а да што проговорим није могло бити ни помена, пошто су ми уста била тако з 
вих особитих знакова на лицу, она ничим није привлачила нарочиту пажњу, сем што су њене веома ж 
кнез.</p> <pb n="698" /> <p>— У осталом није ми нико крив!{S} Лепо су ми говорили сви који су г 
 Али су морали увући рогове.{S} Са мном није било шале.{S} Правио, веле, притисак!{S} Притисак! 
у скљусио (И ако Ратко ниједном речицом није напомињао ко је то <hi>он</hi>, сви су знали да се 
е то исто што и Богдан, т. ј. да Богдан није скраћено од Богодан или Богомдан.{S} Но он не довр 
" /> <p>Кнез узе мислити, да ли Богодан није то исто што и Богдан, т. ј. да Богдан није скраћен 
вако се село држало одвојено онда туђин није лако могао промаћи: људи из једнога села знаду се  
 својој.</p> <p>Међутим свирепи домаћин није више био вочиће да му пођу, зли да их натера да ус 
и.</p> <p>Он није више знао за себе, он није знао за свет око себе, он у том тренутку није мога 
жнији осећаји.{S} Занесен за Лепшом, он није дао да се она једначи с обичним сокачким закачаљка 
 ваљда је мој деда друкчије говорио, он није само псовао, он је и био, за то су га и слушали.</ 
тну чашу!</p> <p>Кнез није имао куд; он није могао одбити ђенералову молбу и морао му је учинит 
растао с том земљом тугујући за њом; он није ни оставио, ни понео из ње ни једну мрску и душман 
м путем, без вратоломних скокова.{S} Он није помишљао да постане кнез у пуној ворми, као ђенера 
Њему је смех доиста ишао од срца.{S} Он није ни мало презао од тога што га овај сељак почиње по 
тос.{S} Био је мрачан и зловољан.{S} Он није могао веровати да се догађај с просипањем каве слу 
очној соби кад се све ово десило.{S} Он није ништа чуо, али, изишав из собе, виде где су се гос 
спуњава само један једини осећај, да он није у стању ни да што друго мисли, ни да што друго осе 
о видели напред али још никад до сад он није осећао ово што је осећао сад, ово је била његова п 
ерују у анђеле и ђаволе, тако исто и он није веровао у поштење и непоштење, у зло и добро, у мо 
 мирише на политички угурсузлук, ади он није хтео истраживати где је и шта је то.{S} Та му се с 
ачи.{S} Пуковника је то вређало, али он није имао начина да то избегне.{S} Мањ да је најури.{S} 
 груди огрезоше у црвеној течности. (Он није пио шампањ).</p> <p>Ађутант поново приђе и хтеде п 
ичење најразузданије страсти.</p> <p>Он није више знао за себе, он није знао за свет око себе,  
.</p> <pb n="274" /> <p>То јест, управо није ништа нужно!....{S} Сиротињи тако мало треба! — ре 
S} Али оне никако не хтедоше.{S} Управо није хтела Пава, а без ње нису хтеле ни оне.</p> <miles 
асвим природно и тако просто, да управо није знао како би друкчије и могло бити.{S} За дежурног 
 поступно долазило до уверења да управо није никад ништа ни било; да је госпођа Мона изврсна же 
!{S} Као што се види, дакле, она управо није ништа казала, с тога се и чудила како ови њени гос 
лику да умакне даље.</p> <p>Кнез управо није знао од куда му наде тај цвет.{S} Осврте се натраг 
 Та да, да, пробудиће се!{S} Ово управо није ништа друго ни било, до мало дужи и појачи сан.{S} 
љ“.</p> <p>Жика по гласу познаде да ово није чича Мунтијано, али му се глас опет учини познат.< 
 узвик, Лепша на један пут осети да ово није обично љубавно ћаскање; она устаде нагло и за једа 
прстом по печату и рече: — Ево, зар ово није лудорија и детињарија!{S} И они бајаги некоме прет 
ву, опет за то њена кућа и њено друштво није било у милости код Звониграђана.{S} Све што је вод 
тресе.{S} Наста урнебес, у коме се дуго није могло ништа разабрати.{S} После се поступно опет у 
 све шта је синоћ било, док ме ово чудо није снашло.{S} Гледао сам јутрос на кожи и на бутинама 
b n="631" /> као највећу тајну; нико ко није ступио у њин ред не може дознати те тајне.</p> <p> 
сву своју пажњу на земаљске ствари, ако није рад да изложи опасности и погибели не само оно што 
 <p>— Па дајте онда друго објашњење ако није сан.{S} Јер свакако неко објашњење морамо имати.{S 
натим људима како и он нешто зна, и ако није онако писмен као онај први, он се умеша у разговор 
е, те једним уништили другога.{S} И ако није безопасан, Растислав је сад сам и с њим ти се лакш 
и на шалу те примети:</p> <p>- Само ако није каква меница!</p> <p>Начелник ништа не одговори.{S 
ш чвршће привеже, али он никако, никако није делио зебње Растислављеве, нити је сматрао да ства 
ну близину ову блудну кћер, која никако није била за моју околину.</p> <p>Дама је протестовала; 
рише.</p> <p>- Црна, Паво с тебе никако није скидао очију. <pb n="217" /> Јес, бога ми.{S} Ти н 
"457" /> кнеза на јаузну, али он никако није хтео остати.{S} Правдао се да мора одмах ићи војно 
ачељу гласно смеју.{S} Али једно никако није могао да појми: где се управо ово он налази, и да  
да је познаје.{S} Али личност му никако није долазила на ум и он брзо напусти то размишљање.{S} 
у каквој двоумици.{S} Али у ствари тако није било.{S} Ево шта се десило.{S} Памтим лепо како су 
ом пустом острву.{S} Али на жалост тако није.{S} Има још и других људи!{S} И оно што не дате ви 
љад.{S} Селом је овладао страх.{S} Нико није могао знати ради чега се купе ови оружани људи, ал 
је било непознато; за тога шипарца нико није знао.{S} Свет се зачуђено запиткивао: „Мутимир!{S} 
наш и умеш, а ако не умеш, онда ти нико није крив...</p> <p>— Никога и не кривим — рече Јела.</ 
олестан.{S} Од какве болести? - то нико није говорио.</p> <p>После се чу да је неко запаљење.{S 
спало са свим како не треба.{S} То нико није хтео.{S} Ту моје праве кривице није било....{S} Ал 
, празноверан страх од нечега, што нико није знао шта је.</p> <p>Тама се поче помаљати из недог 
раво као неки свој мал — с тога му нико није ни замерао на оваком понашању.{S} А ако би му ко ш 
за руком те доказа, да у ствари ту нико није крив.{S} Дело истина постоји, ала нема учиниоца.{S 
овања, које ни пре ни после ње још нико није постигао.</p> <p>„Ти отрови имали су чудна дејства 
дскочица, које од учевних људи још нико није чуо, које нигде још нису записане и које ће се теш 
ако повољне резултате, каквима се Ратко није никад могао надати.{S} Перун Црнојевић намамљен је 
е средство.</p> <pb n="492" /> <p>Ратко није делио ове зебње Растислављеве.{S} Веровао је у све 
те шта је то „невидовна беда“ те у мало није страдала на правда бога.{S} Ево шта се десило.</p> 
 Вујадин повукао је грдну вуру и у мало није чак и службу изгубио.{S} Од то доба решио се да ув 
ушима.</p> <p>— Ађутант Светозар у мало није погинуо, прозујао му куршум поред самих ушију и од 
д Ратко рече да ађутант Светозар у мало није погинуо, Растислав додаде: — Кам да је!{S} И то је 
е склања и снебива. (У ствари цело село није могло дати џевапа стрина Синђи, а ко је хтео да ос 
нез?“</p> <p>Једном избачена, ова мисмо није се више дала стукнути.{S} Она се као црв улегла у  
, шта је стало за другу простоту?{S} Но није нама сад до тога, господине.{S} Ми смо дошли за на 
ицемер балканиски, шерет каквога одавно није грејало сунце балканско — заврши ђенерал свој напа 
рист?{S} Обојица су нагађали: позитивно није нико ништа знао.</p> <p>Држећи се непрестано јужно 
ојали и избегавали је.</p> <p>Али једно није требало губити из вада. — госпођа Мона била је рођ 
 свој значај и своју вредност, ни једно није за презирање и све их треба грабити себи.</hi> Вла 
е дошао непосредно?</p> <p>— Непосредно није дошао с тога, што је до тебе тешко било доћи непос 
, при доласку кнежевом, гунђање народно није помогло — „света бара“ насута је и Орловац се тако 
з се губио у нагађању, али ни приближно није могао слутити ко би то био.</p> <p>„Чувај се јела  
"525" /> <p>Господару!{S} Ствар јамачно није ни од каква значаја, али свакојако треба да вам је 
, намесник да учини тако што.{S} Ох, то није могуће.“ Тако „није могуће, није могуће“ — па на т 
е притворство?{S} Зар <pb n="453" /> то није ружна дволичност и покушај да се пред светом прода 
дно да он нешто припрема и смера.{S} То није могло остати тајна за његову најближу околину а на 
од којих се човек може олишавити.{S} То није ништа чудно. </p> <p>— Хм! дакле и то знате.{S} То 
да ћути и да седи скрштених руку.{S} То није нико луд...{S} И зар сам ја ту био сам!{S} Та ја с 
га ти, кажи ми од кога си то чуо?{S} То није из твоје главе.{S} То ти је неко казао рече кнез.< 
е.{S} Без девојке не идемо!</p> <p>— То није истина да је тамо; она је још ту — викну Радован.  
е шале. — рече кнез понова.</p> <p>— То није шала — прошапута Каја тужно и махну главом.</p> <p 
очи су му севале од љутине.</p> <p>— То није начин!{S} Тим средствима није ни један владар помо 
била праву падајућу болест?</p> <p>— То није била управитељка, милостиви господине.</p> <p>— Е  
 шта да мислим.</p> <p>— За бога, да то није био какав жив сан, то ваше хватање и одвођење? — у 
 јавне женске.</p> <p>— О! откуда да то није интересно, баш на против, врло је интересно и баш  
с тога што то јесте, а камо среће да то није, па проста му свака друга пропаст! — рече Боја, по 
 но „сваки балканиски родољуб“, и да то није само просто мишљење и уверење, већ политичка исвес 
м те иди!{S} Охрабри је, реци јој да то није ништа.</p> <p>Док је кнез Мутимир ово говорио, Мон 
вао је сваку ситницу на себи, као да то није био он сам, већ какав сасвим нов, њему непознат пр 
оћас?“ али је одмах добио одговор да то није било ноћас, но још пре две ноћи.{S} Овај одговор к 
 пре удадбе по два пута копиле, онда то није ништа — примети доктор подругљиво.</p> <p>- То је  
иљате ципеле по сред цволике.{S} Она то није хтела; удар је био случајан, но опет за то бол је  
вој магли борила сама са собом — она то није умела никад рећи, ни тада ни потада.{S} Ти тренутц 
S} Такав је суд неправедан.{S} Лепша то није ничим заслужила.{S} У осталом, ма се шта говорило, 
болело!...</p> <p>О!...{S} Она никад то није могла мислити.{S} Она је сасвим другче замишљала д 
пштинском појавио медвед?{S} Али све то није одговарало оним приликама.{S} Најпосле све се смис 
ом; то је просто отров за децу!{S} И то није само случај код мене; не бој се.{S} Уверен сам да  
понижава кад плаче пред човеком који то није заслужио. „Ово су његове сузе, а он их није достој 
ас по другом министарству.{S} Срећом то није дуго трајало и сад је згода да га једним ударцем с 
о не може, никад не може бити!{S} Он то није ничим заслужио!</p> <milestone unit="subSection" / 
а пратио сваки покрет Милојев.{S} Он то није чинио намерно, но управо нехотице, тако му је нека 
колина, па општина и т. д.</p> <p>Он то није философирао, али он је то <hi>осећао</hi> и према  
ла.{S} Рђав сте пример узели!{S} Бар то није више никаква тајна, шта је реч „народ“ значила у у 
етвара и крије своје осећаје.{S} Зар то није безумно?{S} И каква је вајда од свега тога?{S} Кој 
њем шоља и ваљањем по патосу?{S} Зар то није притворство?{S} Зар <pb n="453" /> то није ружна д 
рећи јуче, било с Врбавцем.{S} И зар то није био случај где се кнез најбоље могао уверити, коли 
поп Шиља.{S} Тако га зову.{S} Оно му то није име, молим покорно, али га тако зову!{S} А овај ов 
 Растислав га пресече.</p> <p>— Да! „то није начин.“ А шта ја друго говорим!{S} Дужности једног 
ош више срдило баба Кату.{S} Њој просто није ишло у главу, „што се та девојчура толика отима“.< 
ковао од осталих политичких начела, што није тражио никаквих жртава, никаквих напора за туђ рач 
ак, рећи: „он је могао учинити све, што није чинио, што је слушао друге, што се поводио, кад је 
а у ствари постајете нешто сметено, што није ни бог ни човек и што најближе стоји обичној живот 
 кад они Растислава и тако не воле; што није дошао непосредно?</p> <p>— Непосредно није дошао с 
ем подругљива презирања спрам свега што није улазило у круг његових „пречишћених појмова,“ уз т 
трабуња.{S} Нагађа се и што јесте и што није; причају се ствари у које нико не верује, <pb n="5 
 Ваш Заре неће вам никад ништа рећи што није истина.</p> <p>- Па, па!...{S} Шта је после било?  
биљно примети: како му је чисто жао што није во, кад <pb n="534" /> погледа ону дивну траву как 
е циљу.{S} Није пожаљено ништа, као што није ништа ни пренебрегнуто.{S} Нису поштеђени ни брачн 
а ове лепе земље себи приграби, као што није могло бити ни у интересу Русије, која тако исто ха 
имо кад би нешто у истини било, као што није! — опет настави доктор.</p> <p>- Ама шта у милости 
ст ове земље.{S} Према томе не само што није никакво чудо што ја то знам, на против, било би чу 
е но што вреди, да се прода под оно што није у ствари?{S} И на што је све то?{S} Да је Лепша до 
> свет није хтео то ни чути, и ни пошто није дао да се ова „света бара“ затрпава.</p> <p>Али са 
мо, и између Мутимира, који то ни пошто није давао.</p> <p>— Овде га нећеш прочитати — говорио  
купова у њој, никад ни један мушки скуп није доживео да му се цигло за по сахата искупе сви чла 
су ваши најбољи пријатељи.{S} Та то бар није било тако давно?{S} У једном истом броју, па често 
ве ово што Растислав предлаже.{S} Ствар није рђава, и неће бити од штете, да се кнез још чвршће 
 набави кола како зна, а пошто се ствар није смела поверавати другоме ком, то да иде сама по ко 
, после настави брзо.</p> <p>— Но ствар није за чекање, господине.{S} Похитај синко, ако бога з 
 би бесповратно пропасти, да се у ствар није умешао главом сам г. министар унутр. послова.{S} П 
вор, рече трећи.</p> <p>— Знам, али зар није могло бити да се промаши?{S} Зар је немогуће, да с 
но до другог на диван...</p> <p>— Међер није празна фраза кад се говори о радозналости женској  
 не имаде мушка порода.{S} Кнез Мутимир није пристао, ћесар се на то грдно наљутио и запретио к 
 са „ви“, „вас“ и т. д.{S} Кнез Мутимир није волео да му се говори „Кнез“.{S} Обично би љутито  
и диму разбуктане пожуде — кнез Мутимир није више био обичан човек, но оличење најразузданије с 
— продужи дете.</p> <p>— Како да официр није мушко!{S} Официр је још дупло мушко.{S} Прво што ј 
ц је само вртео главом.{S} Цео разговор није се могао чути; долетале су само поједине испрекида 
ишљење.</p> <pb n="163" /> <p>Г. доктор није делио кнежево мишљење — бар га није делио у свему. 
и у једнаком стању.{S} Чак и сам доктор није био ни мало изостао од осталих.{S} Седајућ за сто, 
{S} О, господине пуковниче!{S} Како вас није жао да само дангубимо око тога.{S} Та ја не бих би 
 заклетава и уверавања, још ни до данас није доказано, да не постоји засебан духовни свет, који 
вим осмехом.</p> <p>— Чудим се да ноћас није ништа о томе причао оној својој булументи — примет 
раво у нужнику, али <pb n="173" /> свет није хтео то ни чути, и ни пошто није дао да се ова „св 
је ли могуће?{S} Ето то је оно што свет није разумевао.</p> <p>Настаде жагор, узајамно запиткив 
чара чији се узвишени патријотски полет није могао уздићи над обичном нужничком јамом; у њу су  
слатки Мутимир.“ Пре јој то ни на памет није <pb n="226" /> пало; а сад је у себи осећала, како 
ћу је бивала ствар све јаснија.{S} Кмет није поименце казао од кога се то боје и против кога се 
 ух — узвикну ћелави господин, али опет није смео показати да се срди, на против, морао се и са 
чана с боловима, али опасности за живот није било.{S} Жика помогне Перуну да се склони с кобног 
 сам већ умро, ја сам покојник.{S} Смрт није више ван мене, она је у мени; она је у срцу моме,  
 Дакле „природна смрт“ !{S} А која смрт није природна!</p> <p>Кнез Мутимир одмах је наредио да  
да памти разлику, како владалачка власт није данас у вашим рукама, већ у рукама књажевског наме 
ила премрла од радости, али њена радост није била дуга.{S} Мало после, из бабина разговора, Јел 
акле, био безбрижан, али ту безбрижност није делио његов верни сапутник Жика.</p> <p>За време р 
> <p>Док је кнез био дете, ова околност није имала велика значаја, нити је на њу свраћана особи 
tone unit="subSection" /> <p>Кнежев пут није се могао убрзати; он је ишао по распореду унапред  
ло опет прскоше у смех.</p> <p>Кмет већ није знао шта ради, он оберучке удари малена господина  
 име и откуда иде, пошто ћутљиви младић није хтео о томе ништа говорити.</p> <p>Но и ако је жан 
 ни да замисли да мени мој слатки мужић није ни речице споменуо о томе.{S} Наравно, она рачуна  
 сад стаде као укопан; само се Враничић није збунио, нити се на њему ма по чему могло познати д 
Али шта, синоћ!....{S} Па шта!{S} Синоћ није било ништа страшно!{S} Е! рече кнез.</p> <pb n="26 
ружани људи, али већ то што их скупљају није слутило на добро.{S} Некаква нужда јест, шапутали  
 вешт и практичан човек.{S} Његовом оку није измакло <pb n="213" /> коме се треба обратити.{S}  
Они су носили нешто, што кнез у дочетку није могао распознати.{S} Тек после подужег гледања, он 
нао за свет око себе, он у том тренутку није могао јасно дати себи рачуна чак ни о томе: шта је 
да се огрне.{S} Кнез је доказивао да му није хладно, а доктор га је салетао <pb n="205" /> да с 
амен беличаста дима.{S} Но то као да му није било доста.{S} Крај Перуна лежала је његова пуна м 
доктор је био као и остали.{S} Ништа му није помогло што се чувао.</p> <p>Но најгоре су прошли  
} Још никад није више угађао и никад му није горе испадало.{S} То му је убијало и вољу за рад и 
еда — па чудо живо што погађа.{S} Ко му није отишао, томе није погодио.{S} Има некакву старинск 
билазио вашаре, добро пазарио и нико му није сметао.</p> <p>Тако је дошао и сад на ову светкови 
ћи.</p> <p>Враничић набра чело.{S} Њему није било мило што су се десиле све ове случајности.{S} 
о до данас, богу хвала, никад ни у чему није било постидно, па се надам да неће бити ни од селе 
 шта је.{S} Међу тим укљештеном мајмуну није се могло прићи, гребао је ноктима.{S} Најпосле јед 
p> <p>Међу тим мали господин у цилиндру није ни помишљао да вуче кмета за тур.{S} То је учинио  
="575" /> <p>Каквих и каквих ти чуда ту није било!{S} Час јављају како су у вароши освануле про 
S} Каквих ти гласова и претпоставака ту није било.{S} Једни су причали да се кнез заљубио у нек 
још незгодније крај чича Милоја, али ту није било помоћи.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
 више и боље промисли.{S} Али баба Кату није смела питати ко је тај?{S} После дугих размишљања  
имо правац, јер кроз ове планине о путу није могло ни бити говора.{S} С десне стране пружала се 
} Питања су била интересна, али Заре их није могао добро чути.{S} Час је натицан кнезу на главу 
 једну сјајну точку над собом и више их није скидао.{S} Та се тачка сијала.{S} Тај га је сјај з 
 заслужио. „Ово су његове сузе, а он их није достојан“ — мислила је она у себи, и окренув се на 
 је толико ровито да се ни један од њих није смео усудити да га још више слаби и колеба својим  
али: „Начелници су исти; пре нас од њих није ни глава заболела; сад нас хапсе и окривљују за ст 
о у мојој соби, овде напред.{S} Код њих није...</p> <p>— Није код њих, но код кнеза — одсече Ра 
 у ред отровних паукова.{S} Али Врбавац није то знао; он је мислио на друго, па је и овим речим 
када ће кнез погинути, пуковник Врбавац није никуда излазио; цело после подне провео је код кућ 
имети: <pb n="339" /> — Ђенерал Врбавац није увек тако строго судио г. Растислава.{S} Ја још па 
 зна, само што несрећним случајем новац није ухваћен на време, и сад нико не зна где је.</p> <p 
" /> знам само то, да ни један владалац није прошао рђаво, који је заснивао темељ своме престол 
ете шта је било даље — рече Ратко — још није свршено.{S} Елем, кад мајмун окине пушку и пушка п 
р саслушао је ову причу Заретову, а још није могао веровати својим рођеним <pb n="629" /> ушима 
чи да нигде не сретају живу душу, а још није било 11 часова.{S} Из уске удице повише у другу ши 
дно.{S} Видело <pb n="233" /> се да још није казао све да би још нешто имао рећи: изгледало је  
 неразговетан жубор.{S} Ордена тада још није било, као ово сад, и тек си овде онде из ретка мог 
о попио отров, положај Растислављев још није био без опасности.{S} Ђенерал је живео још</p> <p> 
де да од кад је у Звониграду, он се још није могао честито испавати, а јамачно као доказ уз то  
ове најпоузданије момке.{S} Само се још није могло сазнати, да ли Илија и сад општи с Врбавцем. 
 unit="subSection" /> <p>Млади кнез још није био сасвим изашао из доба играчака, кад се једног  
ео Заре.{S} Кнез је бленуо у мрак и још није <pb n="604" /> могао разабрати где је и шта је.{S} 
о 100 дуката.{S} Истина, тапетар ми још није поднео предрачун, али и без његова предрачуна ја з 
одужавао:</p> <p>— Међер византизам још није празна реч.{S} Какав паклени план!{S} Прво га усам 
 и римску класичност.{S} Али све то још није могло потпуно повратити класичну природност.{S} На 
одело.{S} Други су се чудили што му још није изашао указ у службеним новинама.</p> <p>— Право и 
о то вам прво не ваља, а и просто — <hi>није истина</hi>.{S} Шта може бити истински неваљало и  
несе пушку и по неколико метака.</p> <p>Није прошло много, а цело је село било на ногама.{S} Из 
с замолио још за нека објашњења.</p> <p>Није имао куд, младић је морао остати.{S} Растислав га  
тарао да буде код њих у милости.</p> <p>Није трпио противречење и опозицију.{S} Самостално мишљ 
очито за то уврбованих у службу.</p> <p>Није се још напунио ни месец дана од доласка новога мин 
ју могу што и заслужити на њему.</p> <p>Није прошао ни пун сахат од доласка капетанових људи, а 
о.. о! како сам је тада топло загрлио. „Није, милошто моја!{S} Добри бог не може се срдити на н 
ат него шија (г. Растислав исправи га: „није шија, него врат,“) Та да, није шија него врат.{S}  
?{S} А Митра... а?“ А он као одговара: „Није, бога ми, није, здравља <pb n="202" /> ми.{S} Она  
 је рикао од бола, прочитав ово писмо: „Није могао звер да се претрпи ни неколико сахати да сам 
тако што.{S} Ох, то није могуће.“ Тако „није могуће, није могуће“ — па на томе и остане.{S} Спа 
а громогласно довикне и објави:</p> <p>„Није истина!{S} Није мој син пропао и изгубљен човек!“< 
јна ова тајна дружина?{S} Ти немаш зато ниједан податак, но говориш на памет.</p> <p>Кнез се Му 
да ту у близини остаје мртав човек, али ниједном од њих не дође мисао да се сврате, да још једн 
 степена, па се ту скљусио (И ако Ратко ниједном речицом није напомињао ко је то <hi>он</hi>, с 
смејкивала.{S} Ни она не оспорава Лепши ниједну врлину, то је и чедна и поштена, и у сваком пог 
дне особине.{S} Никад није пресушивала, никад се није мрзла, избијала је некако из дубине и има 
и људи, наше село до данас, богу хвала, никад ни у чему није било постидно, па се надам да неће 
 таква! — викну кнез Мутимир.{S} Никад, никад!{S} Ја бих пре у свет утекао, но што бих пристао  
 сањала о улогама Помпадуре, али никад, никад није помишљала ни то, да ће се њена љубав с кнезо 
а!...</p> <pb n="540" /> <p>То не може, никад не може бити!{S} Он то није ничим заслужио!</p> < 
је Балканије и од кад је скупова у њој, никад ни један мушки скуп није доживео да му се цигло з 
оних идеала, што их ово братство гаји - никад нису биле повољније од садашњих. — Сва је опаснос 
о!{S} Свакако то ће бити нека замка.{S} Никад не треба заборављати да ми овде у Балканији имамо 
причају да је ниси хтео трпети овде.{S} Никад не спомињеш њено име.{S} Сад сам га први пут чула 
град, а имала је неке чудне особине.{S} Никад није пресушивала, никад се није мрзла, избијала ј 
а личним пријатељством и друговањем.{S} Никад није падао у узбуђење да пред другим открива свој 
 сам и ја помагао да дођу на престо.{S} Никад никоме нисте захвални. <hi>Неблагодарност</hi> и  
ће бити таква! — викну кнез Мутимир.{S} Никад, никад!{S} Ја бих пре у свет утекао, но што бих п 
ах опет је осећала <pb n="701" /> да га никад јаче није волела.{S} Хтела је да бежи из ове собе 
а познаје, непрестано је с њим и још га никад није видео овако оштра и пакосна.{S} Но што је Ра 
е то саопштио под изречном погодбом, да никад никоме ништа не казује о тој ствари.</p> <pb n="6 
Прими их као корисну истину, коју можда никад више ни од кога нећеш чути.{S} Ово говоре уста ко 
једначује; она је једина праведна, која никад не ради по хатару или инату.{S} Она бар на крају  
ву угледа и нека свештена лица, за која никад није могао мислити да се мешају у политику, а њих 
</head> <p>Прича се о вуку да на човека никад неће насрнути кад је сит, и то је сушта истина.</ 
 згоду, напомињући му, да таква прилика никад више неће поновити, а да кнез има и практична инт 
леном али врло укусном будоару.{S} Јела никад није виђала таке дивне одаје; али кад је понекад  
орила сама са собом — она то није умела никад рећи, ни тада ни потада.{S} Ти тренутци остали су 
 противници његове лозе, и да он у њима никад неће наћи искрених саветника и пријатеља.{S} Ако  
но ју је болело!...</p> <p>О!...{S} Она никад то није могла мислити.{S} Она је сасвим другче за 
у на главу и пође брзим кораком.{S} Она никад није мислила да буде кнегиња, нити је сањала о ул 
е буде с кнезом, <pb n="431" /> али она никад не би то признала ни пред самом собом и искрено ј 
гао добити такав удар на сред улице, па никад да не дозна откуда је дошао. </p> <p>„Но тек сад  
ета и века, болан, још ни једна удовица никад није била силована.{S} А овде, у овоме твом случа 
спођа Софија прекрсти се — да не да бог никад да се моје дете нађе у таком стању и положају у к 
 климну главом.</p> <p>— Међер, од тебе никад ништа!{S} Како који дан ти си све гори.{S} Шта си 
де никад росна киша не пада,</l> <l>Где никад топло сунце не греје,</l> <l>Где има девет мрачни 
l>У Безданију, земљу далеку,</l> <l>Где никад росна киша не пада,</l> <l>Где никад топло сунце  
упно долазило до уверења да управо није никад ништа ни било; да је госпођа Мона изврсна жена и  
овољне резултате, каквима се Ратко није никад могао надати.{S} Перун Црнојевић намамљен је у за 
 је муж био дипломата по занату, она се никад није мешала у његов политички рад, нити је имала  
g="fr">Ah, sacré chien!</foreign> ви се никад нећете опаметити док вас ја једном не дам ваљано. 
и није умео ни имена потписати, који се никад није ни спремао за владаоца, а коме су ипак и сув 
нутак, кад ћеш га тако оборити, како се никад више неће подигнути док му опет ти не пружиш руку 
, умирујући балзам, он осети како му се никад никакво зло не може десити у кући где је домаћица 
{S} А може се окадити и тако да се више никад и не буди.</p> <p>- Дакле и то може — упита пуков 
 „не зна бог зна шта, али добро слуша и никад не адвоцира.“ Цело своје образовање стекао је „по 
кидало.{S} Још никад није више угађао и никад му није горе испадало.{S} То му је убијало и вољу 
о опет за то, она се по карактеру не би никад мењала са таквим светитељкама, као што је Лепша.{ 
у навалили на ме.{S} Мени то самом неби никад пало на памет — правдао се кнез.</p> <pb n="698"  
ијаши, или још ружније распикуће.{S} Ви никад никоме нисте учинили никаква трајна добра.{S} Ако 
с пријатељима, с помагачима, па ипак ви никад никоме ништа нисте признали, на против, има много 
ства, а с рачуном их кварио.{S} Осећаји никад нису имали власт над њим.</p> <p>Имао је душу кој 
и опростио и најстрожији светитељ, који никад није окушао од забрањена плода.{S} И ти се ту још 
од притворства људског, оклоп кроз који никад неће пробити опасан и штетан осећај човекољубља.< 
даљине да мотре непрестано на кола, али никад да им се не примичу тако близу да би их когод из  
нити је сањала о улогама Помпадуре, али никад, никад није помишљала ни то, да ће се њена љубав  
удали.</p> <p>— Има једна ствар која ми никад није ишла, па ни сад ми не иде у главу, — поче оп 
д Ратком за неупутности женине — Још ми никад није овако говорила.{S} Но Ратко га предусрете:</ 
 чудно у души.{S} Овако као ово сад њој никад није било!{S} Она је осећала и да је најсретнија  
овољена.{S} Наравно, да госпођа Ловимук никад неће заборавити услугу која је овде указана њеној 
Могуће, господару.{S} Ваш Заре неће вам никад ништа рећи што није истина.</p> <p>- Па, па!...{S 
 њу и замисли се.</p> <p>— То бар нисам никад могао мислити — поче Врбавац после подужег ћутања 
ресен:</p> <p>— Дивно, светлости, овако никад нисам путовао.</p> <p>— А ја увек тако путујем.{S 
и.{S} Кад би могао уверити само да нико никад неће чути не би се <pb n="456" /> очувало ни од с 
нежево.{S} Чинило му се да га није нико никад тако за срце ујео.{S} Није звао ни сам како је из 
ни жандарм Јовица вајкао се, да му нико никад није тако умакао.</p> <p>После саставка с непозна 
почео.{S} И доиста, као министар, Ратко никад не би проповедао ову теорију чиновничке непослушн 
онила у његовим устима.{S} Он је обично никад није изговарао.{S} У обичном разговору, пред друг 
ј гардиски ескадрон кнежев, који обично никад не иде на пут цео, има нарочито одело, лепше но у 
ак много вреди.{S} У расписима министар никад не може упознати своје подручне с <hi>духом</hi>  
и.{S} У присуству Лепшином кнез Мутимир никад није могао ни о чему другом мислити до о њој; бар 
емена Косанића, те већ по самоме рођењу никад не могу бити оно, што су обични људи.</p> <p>На т 
е међу њима такав пожар раздора, мислиш никад се неће угасити.{S} Погледаш после четврт часа, а 
 ваља.{S} То га је грдно кидало.{S} Још никад није више угађао и никад му није горе испадало.{S 
а и по вољи враћа; али никаква сила још никад ништа није од ње отела“.</p> <p>Ове речи чуо је к 
ште, прилике су тако повољне, какве још никад нису биле.{S} Он треба само да се појави у народу 
е од њих и ми смо видели напред али још никад до сад он није осећао ово што је осећао сад, ово  
ужно француски.</p> <p>— Но, ово ми још никад није пасирало — рече он јетко, па, трљајући ошину 
запали цело балканско полуострво.{S} То никада није могло бити у интересу Аустрије, која је вре 
S} То су ствари, које се парама не могу никада довољно платити.{S} Шта ћемо? сиротиња смо? па р 
е нема шта философисати!{S} Целом свету никада нећеш намесити колача, а свак је себи најближи.{ 
преворме ради....{S} Ја ћу сад да идем, никака посла немам овде — рече Пава љутито.</p> <pb n=" 
 извршено преко тебе, твојим рукама.{S} Никакав суд, па чак ни суд историје, не би могао окриви 
 свој привидној покварености својој?{S} Никакав истински порок не може имати дубока корена у мл 
то свечана испита, он свечано изјави да никакав испит неће полагати.{S} Рекло му се да то не мо 
свет, на мој говор не може више утицати никакав земаљски обзир и интерес.{S} Што год ти рекнем, 
е.{S} Кнез помириса стакаоце и не осети никакав мирис.{S} Он приђе ђенералу и рече му:</p> <p>— 
кова као у Краљевића Марка.{S} Није био никакав школован човек, а до овако висока звања дошао ј 
 да плачеш, — рече му она — кад си тако никакав карактер.</p> <p>— Па шта сам ја могао!</p> <p> 
бе.</p> <p>- Тако!{S} А није ту погинуо никакав човек под туђим именом? — упита кнез лукаво.</p 
а вам опет понављам, никаква снебивања, никаква оћуткивања, потпуна отвореност — то је права по 
ник нестрпељиво — ја вам опет понављам, никаква снебивања, никаква оћуткивања, потпуна отворено 
било ту.{S} Жика се осврте и викну га — Никаква одговора.{S} Жика приклече обореном Перуну и те 
> <p>— Зар баш никаква, кнеже?</p> <p>— Никаква, господине ђенерале.</p> <p>Ђенерал поћута — Он 
е ствар измени или бар одложи?</p> <p>— Никаква! — потврди кнез,</p> <p>— Зар баш никаква, кнеж 
буђења.</p> <p>Госпођа Софија није била никаква политичарка.{S} И ако јој је муж био дипломата  
н не убија с места.</p> <p>— Дакле нема никаква начина да се ствар измени или бар одложи?</p> < 
 рече Боја.</p> <p>— Нема, старче, овде никаква ваша чељадета, ја сам ти већ казао једном — реч 
ом, али прилично збуњено.</p> <p>— Није никаква срећа.{S} На против, ово је најкобнија ноћ ваша 
у Балканији јако развијен, и ма да није никаква реткост видети по каванама и пивницама не само  
в сте пример узели!{S} Бар то није више никаква тајна, шта је реч „народ“ значила у устима стар 
кашље.{S} Куцнем веома полако.{S} Не би никаква одговора.{S} Најлак отворим врата.{S} Баш у тај 
 опет понови звиждање, али и сада не би никаква одговора.{S} После кратке почивке звиждање се п 
 <p>Женске застадоше; прво подуже не би никаква јава, после се чу мек, пријатан, али уздрхтан о 
 пензионари, о којима нико више не води никаква рачуна.{S} По неко би од вас можда сад и гладов 
601" /> вољи прима и по вољи враћа; али никаква сила још никад ништа није од ње отела“.</p> <p> 
, твоји дарови и твоје злато нису имали никаква удела у придобијању њинога пријатељства.{S} Они 
икуће.{S} Ви никад никоме нисте учинили никаква трајна добра.{S} Ако сте кад коме што и дали, т 
ких гроша, о којима није могао показати никаква рачуна.{S} Кривица је била озбиљна.{S} Лане јед 
р за нас, њине доглавнике, не може бити никаква тајна.{S} С тога немојте бар преда мном! — рече 
неће пунити хапсане; они неће подносити никаква тешка гоњења, и где год дођу у додир с влашћу,  
аниске, али им кнез није могао ухватити никаква смисла.{S} На исти начин одговори и особа с пољ 
hi>ни у ком случају</hi>, не може пасти никаква одговорност.{S} Од прилике овако као што ово са 
и и повјерљиво гледа наоколо, неслутећи никаква зла.{S} Тако си и ти амо доведена на закла...</ 
 покушај да те трагове склони није имао никаква успеха.</p> <p>Лепша је седела на отоману, у по 
остаје само на празним речима: до данас никаква дела.{S} Разјурићу ја то, нема ту друга спаса.< 
 слици — Шта ћу ја овде?{S} Ја немам ту никаква посла, ја ником нисам крив...</p> <p>— Ја га ни 
</p> <p>- Не верујем, господару!{S} Њих никаква струја не може занети.{S} Они овде познају свак 
каква! — потврди кнез,</p> <p>— Зар баш никаква, кнеже?</p> <p>— Никаква, господине ђенерале.</ 
ој је доваљан да види шта се десило.{S} Никакве двоумице није могло бити.{S} На будоару, на кне 
 Боја.</p> <p>— Чујеш старче, овде нема никакве твоје девојке, али баш и кад би била.,.</p> <p> 
{S} То о чему ви сад нама говорите нема никакве везе с јавом и истином.{S} У дугом сну ви сте ј 
клињала се свим на свету да за вас нема никакве опасности; сва је ствар у томе што ћете мало ду 
опије, и не само што у тај мах не осећа никакве болове но, на против, баш услед узета отрова, о 
, како је главно, да за кнеза нема овде никакве опасности, а у природи ако нема ничега натприро 
дало се на њему познати да то нису биле никакве тегобне, непријатне и зле мисли, којима се носи 
показао је све уговорене тајне знаке, и никакве сумње није могло бити да је Милоја друштво посл 
и сви ти дипломатски кораци нису донели никакве користи; Заре не хтеде више рећи ни речи, и на  
ам да од проста познанства не може бити никакве штете — рече гошћа предусретљиво.</p> <p>Мона у 
те доцкан, кад вам од њега не може бити никакве користи више.{S} То је све што бих ја умео рећи 
рошле ноћи ухваћен, о томе не може бити никакве сумње — рече Белини.</p> <p>— Па добро!{S} Али  
ло бити.{S} За дежурнога није више било никакве сумње.{S} Старац је говорио истину.{S} Ови људи 
p>Наравно да Пава није могла наћи кнезу никакве махне.</p> <p>А кад је већ тако, онда је ствар  
 јасно чу узвике: „Стој ко иде!“</p> <p>Никакве сумње није могло више бити.{S} Она је била у дв 
не знаш?{S} Ви нисте никакви професори, никакви, па квит — срдила се Мона.</p> <p>— А ко зна да 
о да знам, а ти да не знаш?{S} Ви нисте никакви професори, никакви, па квит — срдила се Мона.</ 
о ја изоперирам, то је свршено; ту више никакви мелеми не требају.{S} Наравно, господин пуковни 
који овако мучки нападају, не могу бити никакви јунаци, то су бескарактерне лопуже и кукавице:{ 
 ваше династије није се нигде одликовао никаквим особитим личним јунаштвом.</p> <pb n="334" />  
ачела, што није тражио никаквих жртава, никаквих напора за туђ рачун. — Хоћеш ли да си добар ли 
 сцене по гробљу, они мртваци?</p> <p>— Никаквих сцена и никаквих мртваца није ту било, господа 
н им не може ништа, јер немате у рукама никаквих доказа да баш ти и ти људи припадају тајном са 
лазе од каква невидљива духа, који нема никаквих веза и интереса с овим материјалним светом — Ј 
тварити, а не само половина.{S} Ту нема никаквих фантазија; све су то ствари позитивне и с рачу 
младићској машти и што код нас још нема никаквих закона о политичким удружењима.{S} Донесите та 
овете таким погрдним именима, ви немате никаквих доказа за ваше клевете — продера се Врбавац,</ 
 они мртваци?</p> <p>— Никаквих сцена и никаквих мртваца није ту било, господару.</p> <p>— А на 
алих политичких начела, што није тражио никаквих жртава, никаквих напора за туђ рачун. — Хоћеш  
уга спаса.</p> <p>- Ти мислиш да немају никаквих дела, али се вараш.{S} Шта мислиш, чије је дел 
ујући балзам, он осети како му се никад никакво зло не може десити у кући где је домаћица ова а 
е земље.{S} Према томе не само што није никакво чудо што ја то знам, на против, било би чудно п 
Горега од себе гони и неће му опростити никакво грешење спрам своје чељади.{S} Спрам равнога —  
 ова пажња кнежева није у њој пробудила никакву сујетну наду.{S} Она је знала да би с њене стра 
ног тренутка ја нисам осећао спрам тебе никакву мржњу и злобу; не страсну, но у опште никакву м 
у мржњу и злобу; не страсну, но у опште никакву мржњу.{S} Сасвим други разлози и друге побуде р 
кнез још чвршће привеже, али он никако, никако није делио зебње Растислављеве, нити је сматрао  
Ваша Светлост, ако може бити.“</p> <p>— Никако не може бити, хајд! — и кнез чисто изгурну Маври 
 његове кораке; он је измицао напред, а никако се није смео окренути назад.</p> <p>Заре је граб 
ош јаче стежу, као да се спремају да га никако не даду овој гомили, што беше дошла да га спасе. 
е гомила тај свечани тренутак, и кад га никако не би, она се поче разилазити.</p> <p>Улице су б 
одне готов, он одговори да је слаб и да никако не може излазити ни сад, ни довече.</p> <p>Ма да 
епосредну близину ову блудну кћер, која никако није била за моју околину.</p> <p>Дама је протес 
ити много што шта, што или није мислила никако ни казивати, или је рачунала да то каже Пави тек 
ли је да „отаљају још по једну,“ но она никако не хтеде.{S} Кад су је салетали питањем што не и 
душа мирише.</p> <p>- Црна, Паво с тебе никако није скидао очију. <pb n="217" /> Јес, бога ми.{ 
асно шта је било синоћ у алеји, а после никако се нисам могао сетити кад сам и како сам дошао к 
коло лепу Паву и њене друге.{S} Али оне никако не хтедоше.{S} Управо није хтела Пава, а без ње  
 господару, тако сте заспали да се више никако ни будили нисте, све до сада.</p> <p>— Је ли мог 
ла те понуде.{S} Баба Ката, не казујући никако ко је тај високи господин, продужила је своје на 
ове Растислава на разговор, но кад овај никако не хтеде, пуковник се обрати с питањем право њем 
, да се кнез још чвршће привеже, али он никако, никако није делио зебње Растислављеве, нити је  
 <pb n="457" /> кнеза на јаузну, али он никако није хтео остати.{S} Правдао се да мора одмах ић 
орачаји, и без големих јада не би могао никако ни изаћи из ове пустиње, а камо ли одржати кроз  
оре у зачељу гласно смеју.{S} Али једно никако није могао да појми: где се управо ово он налази 
Мутимир мало по мало омрзне Кугића, бар никако се није могао отети од непријатног осећаја при с 
се као да је познаје.{S} Али личност му никако није долазила на ум и он брзо напусти то размишљ 
ом опажа да већ више није млад, али још никако не може да се помири с мишљу ни да је стар, те м 
и су престрављени полицајци, а гром још никако да пукне.{S} Најпосле осмог дана, место страхови 
човек!“</p> <p>Кнез Мутимир и њен драги Никица у том тренутку стопили су се у једну нераздвојну 
а питала:</p> <p>- Па зар је с тога мој Никица већ са свим пропао, крајње покварен и изгубљен ч 
 дете; тек деветнајеста година, као наш Никица.</p> <p>— Ама о коме ти то говориш, о кнезу, је  
тку њој изиђе пред очи цео живот њенога Никице, за последње 2—3 године: његове ноћне теревенке  
е и кришом од мужа исплаћивати за свога Никицу доста знатне суме, само да ствар легне и да јој  
иси срдита на ме, је ли, ти волеш твога Никицу, ти му све прашташ?{S} Оди ме пољуби, ако ми зби 
дина, најлуђе доба!{S} Помисли на нашег Никицу.{S} Шта би од њега било да се овако нађе сад међ 
ворила „све је ово ништа,“ у њеном срцу никла је нада, која је неком неизмерном сладошћу запоји 
ади, но себе ради.{S} Њега, као човека, нико не воли, нико не жали, нико му не жели среће и доб 
о жена, и у које, по женским појмовима, нико не сме дирнути.</p> <p>— Добро, добро — рече госпо 
ју.{S} А кад је ствар дошла до истраге, нико од сељака неће да сведочи.{S} А?{S} Како ти се то  
као човека, нико не воли, нико не жали, нико му не жели среће и добра; он је доиста <pb n="396" 
ади.{S} Њега, као човека, нико не воли, нико не жали, нико му не жели среће и добра; он је доис 
казао рече кнез.</p> <p>— Јок, бога ми, нико ми није казао, но баш из моје главе...{S} Па што,  
 он, Растислав, да ствар не стоји тако; нико не би више желео да је млади кнез у свему човек и  
ким дужностима.{S} То је веома жалосно; нико не би био сретнији, но он, Растислав, да ствар не  
света <pb n="631" /> као највећу тајну; нико ко није ступио у њин ред не може дознати те тајне. 
с пет чивта волова после те не извукох; нико <pb n="48" /> те више не одвоји од њега; ти ћеш са 
S} Не!{S} Мене нико не воле искрено!{S} Нико за ме не мари!..{S} Спекуланти!{S} Сви су гадни сп 
оме колико вајде може имати од њега.{S} Нико га не гледа њега ради, но себе ради.{S} Њега, као  
добро сте учинили, мој г. пуковниче.{S} Нико вам не би могао боље и подесније свршити тај посао 
ла чељад.{S} Селом је овладао страх.{S} Нико није могао знати ради чега се купе ови оружани људ 
о имену другога момка, али се не одазва нико.{S} Пошто је погасио свеће, момак изађе у ходник и 
 Право вели, да је сироче, и да за њега нико не мари.</p> <p>— Е, право вели!{S} Његово право!  
а своје наслоњаче — моје је мишљење, да нико нема права вређати друге без узрока и повода.</p>  
канији се то исто постиже уверавањем да нико неће знати.{S} Кад би могао уверити само да нико н 
 знати.{S} Кад би могао уверити само да нико никад неће чути не би се <pb n="456" /> очувало ни 
рвав вишек, као знак смрти и опомену да нико не може избећи казну на коју га братство осуди — а 
ас би били немоћни пензионари, о којима нико више не води никаква рачуна.{S} По неко би од вас  
хита да објасни даље: </p> <p>— „Истина нико не зна шта је у глави господаревој.{S} Можда он зо 
би ону четворицу.{S} И од целога сабора нико се не нађе да што прокаже.{S} Тако се спасла Арсен 
итају да праве устав, а књаза и не лита нико.{S} И Ви сте, г. Маврикије, правили устав — Памета 
 Име је било непознато; за тога шипарца нико није знао.{S} Свет се зачуђено запиткивао: „Мутими 
ајем новац није ухваћен на време, и сад нико не зна где је.</p> <p>Тако је у главноме гласио сл 
 њиме по селима и градовима; то од тебе нико не тражи.{S} Преведи га, ако хоћеш, у највеће план 
рне куд год у свет, да оде некуд где је нико не познаје, па тамо што буде, нек буде.{S} Долазил 
>Зликовца</hi>.{S} На Милоја вели, није нико ни пуцао.{S} Милоје опет неоступно уверава да је о 
ање кнежево.{S} Чинило му се да га није нико никад тако за срце ујео.{S} Није звао ни сам како  
{S} Обојица су нагађали: позитивно није нико ништа знао.</p> <p>Држећи се непрестано јужнога пр 
ти и да седи скрштених руку.{S} То није нико луд...{S} И зар сам ја ту био сам!{S} Та ја сам ту 
— Чуо сам да ви знате многе ствари које нико више не зна.</p> <p>— Несрећа је велики учитељ.</p 
те и што није; причају се ствари у које нико не верује, <pb n="548" /> а опет их свак понавља и 
ено, само себи остављено створење, коме нико ни с које стране не ствара истински искрен, топал, 
.{S} Што је ко не отера!{S} Не!{S} Мене нико не воле искрено!{S} Нико за ме не мари!..{S} Спеку 
о од жаљења за ђенералом.{S} Од родбине нико не пусти јава да закука за покојником — јамачно с  
извидницама и опрезном стражом којој се нико не може прикучити.</p> <p>Шта да се ради?</p> <p>Ж 
рећу игру по одласку кнежевом, а још се нико не одвоји да иде кући.</p> <p>Но и ако је коло поч 
а.{S} Обишао је све, распитивао свуда и нико му не умеде ништа казати.{S} Младића беше нестало  
анију, обилазио вашаре, добро пазарио и нико му није сметао.</p> <p>Тако је дошао и сад на ову  
уто жито у камари.{S} То свак жали, али нико не одобрава — рече Боја.</p> <p>- Само што се таке 
на да је ту извршен какав злочин, — али нико ту неће уста отворити да што о томе сведочи; још м 
> <pb n="698" /> <p>— У осталом није ми нико крив!{S} Лепо су ми говорили сви који су га познав 
ако знаш и умеш, а ако не умеш, онда ти нико није крив...</p> <p>— Никога и не кривим — рече Је 
 већ размештене, и пре 2 часа по поноћи нико не може изаћи жив из овога круга.{S} А кад већ мор 
не велико дело, чији историјски замашај нико тада није могао ни слутити.</p> <p>Аустријски наре 
ијом и још неке 2—3 девојке.{S} Више им нико нашта не умеле рећи.</p> <p>— Јамачно су горе код  
у зачељу кнез говорио.</p> <p>За столом нико не беше већ на своме месту.{S} Највише их се беше  
укли убилац платио главом и да није био нико други до један од она два сељака, што су мало пре  
и његова друга Враничића, који није био нико други до Перун Црнојевић.</p> <p>Одмах истог дана  
ног поља“.{S} А тај непријатељ није био нико други до мајмун, за којим доиста одмах сви и потрч 
ка.{S} Како се попео до тог врхунца, то нико не би умео рећи.{S} Могло се казати само толико с  
рал болестан.{S} Од какве болести? - то нико није говорио.</p> <p>После се чу да је неко запаље 
 именом назвао такав поступак!...{S} То нико не ради!{S} То просто не сме бити...</p> <p>Говоре 
 је испало са свим како не треба.{S} То нико није хтео.{S} Ту моје праве кривице није било....{ 
не у лице, а ракија почне беседити,“ то нико никоме није замерао ни за речи ни за дела. _</p> < 
који се може десити свакој кући — па то нико и не истражује.{S} За то зна и кмет; често је то у 
твени, празноверан страх од нечега, што нико није знао шта је.</p> <p>Тама се поче помаљати из  
.{S} Спасе га баш то, што учини оно што нико не би веровао да ће учинити.</p> <p>Ко би на прили 
у муку док похвата крајеве злочину, јер нико од сељака неће ништа да сведочи.</p> <p>— Јес, то  
о крију као своју племенску тајну, коју нико не сме издати. (<hi>Кураре</hi> — познат у медецин 
у, управо као неки свој мал — с тога му нико није ни замерао на оваком понашању.{S} А ако би му 
обучени жандарм Јовица вајкао се, да му нико никад није тако умакао.</p> <p>После саставка с не 
е.{S} Није што их се боји, не, не би му нико ништа рекао, али ред је тако, старији су чиновници 
пође за руком те доказа, да у ствари ту нико није крив.{S} Дело истина постоји, ала нема учинио 
ни тровања, које ни пре ни после ње још нико није постигао.</p> <p>„Ти отрови имали су чудна де 
помислите, већ сам три пут звонио и још нико не долази.{S} Симон!{S} Симон! — Слуга утрча, — Мо 
ти подскочица, које од учевних људи још нико није чуо, које нигде још нису записане и које ће с 
жевском влашћу као и то да доцније неће никог гонити од оних личности које би случајно овде мог 
шко њему јадном!{S} Нигде никога свога, никога рођеног да га истински пожали, да га искрено и с 
че, дошао господар, па никога не тражи, никога не пита, нити од кога захтева какав рачун, само  
комислен, женкарош, самовољан, себичан, никога не воле, да је без срца и осећаја, да нема ни ма 
меш, онда ти нико није крив...</p> <p>— Никога и не кривим — рече Јела.</p> <p>— Бесна си ти, м 
естрпљењем.{S} Но време је протицало, а никога да дође.{S} Кнез Мутимир ваљда већ по двадесети  
дио, кад је могао све сам учинити, а да никога не пита.{S} Кад ствар тако стоји, ја ту морам на 
оби широм отворише.{S} Момак не приказа никога, чак се и сам не показа, но му се угледаше само  
оварам.{S} Ето јуче, дошао господар, па никога не тражи, никога не пита, нити од кога захтева к 
 његово!{S} Тешко њему јадном!{S} Нигде никога свога, никога рођеног да га истински пожали, да  
ту нисам суделовао.{S} Али ви не можете никога кривити, ви сте сви подједнако криви.{S} Управо  
те и уклањате с позорнице.{S} Не трпите никога који би вам могао рећи: овима сам и ја помагао д 
ише и гости уђоше, али у соби не бејаше никога.{S} Црна придика пружи кнезу столицу да седне, и 
вао се на то како звониградске торокуше никога не штеде, па опет зато о Лепши нису могле ништа  
живи, без срца; ви никоме не верујете и никога не волете.{S} Све су то породичне црте ваше.{S}  
ошав кући, затворио се у свој кабинет и никога није пуштао све дотле, док му не јавише де га че 
положењу премда, наравно, они нису ради никога вређати....</p> <pb n="564" /> <p>Видећи начелни 
обанима да на трла и по колебама у шуми никога не примају ни дању ни ноћу, ако га не познају, а 
p>„Сироче! јес, ја сам сироче! ја немам никога свога.{S} Ова гадна тичурна чупа ми срце.{S} Што 
че да је јамачно био жедан, а није било никога да му дода воде. _</p> <p>После овога Мутимир ба 
мо кмету.{S} Забрањивало се да не смемо никога страног примити на конак, док најпре не известим 
и рад, ред и послушност.{S} За прошлост никога неће ни глава заболети, а за будућност свакоме ћ 
та преда њ у траву и прошапута претећи: ником речи да ниси прословио, друкчије ћеш бити окривље 
 овде?{S} Ја немам ту никаква посла, ја ником нисам крив...</p> <p>— Ја га нисам убио!{S} Камо? 
воту.{S} Тако је радио, али није о томе ником причао, јер је знао да је свет махнит и притворан 
а је заповест господарева да не говорим ником ништа“.</p> <p>Ађутанта ставе под присмотру, а г. 
чисто чудила.</p> <p>Та она није управо ником ништа говорила.{S} А и како би!{S} То не би било  
ге запише се да је умро од гушобоље.{S} Никоме ни на памет не пада да сумња и да тражи други ка 
ђу да задрже и да пријаве командиру.{S} Никоме да не верују што ће ко говорити да је сељак из о 
ац је говорио тако мирно и спокојно, да никоме не би ни на ум пало, како баш у овом тренутку у  
е много времена, и да дејствују тако да никоме и не пада на ум да је то од отрова.</p> <p>„Тако 
во, а ти спокојно сам себи говориш — ја никоме ништа не дугујем, ја ни од чега на свету не през 
е дође у додир „с идолом срца свог,“ па никоме није ни на ум падало да то крсти каквим ружним и 
 ја помагао да дођу на престо.{S} Никад никоме нисте захвални. <hi>Неблагодарност</hi> и <hi>не 
аопштио под изречном погодбом, да никад никоме ништа не казује о тој ствари.</p> <pb n="617" /> 
 или још ружније распикуће.{S} Ви никад никоме нисте учинили никаква трајна добра.{S} Ако сте к 
атељима, с помагачима, па ипак ви никад никоме ништа нисте признали, на против, има много веома 
ка посла његова, не <pb n="637" /> даде никоме другом да саслуша чича Милоја, већ сам лично узе 
дочепам диктатуре.</p> <p>- Ја то нигде никоме нисам говорио.{S} Кажите ми човека пред којим са 
ик у француском консулату, и да по томе никоме не признајем права да ме испитује и води неке ис 
чине, како се нареди, за што изговарање никоме неће помоћи.{S} Ми се прикучисмо око кмета, а он 
на, радио их је сам, не поверавајући се никоме, сем оних који су били неопходни помагачи у какв 
те осветољубиви, саможиви, без срца; ви никоме не верујете и никога не волете.{S} Све су то пор 
лице, а ракија почне беседити,“ то нико никоме није замерао ни за речи ни за дела. _</p> <p>Кне 
и, чегртаљко једна, која ни ноћу не даш никоме мира! — А за тим продужи ходање по средини собе, 
} У осталом ја сам ту; из Звониграда се никуд не мичем.{S} И зар бих ја смела вас обманути.</p> 
слатка моја, ја овако нагрђена нисам ти никуд <pb n="446" /> пристала, но да мало доведем у ред 
су своји; баш што и да чују не ће отићи никуд даље; а и она - Пава - штета би било да пропусти  
ће кнез погинути, пуковник Врбавац није никуда излазио; цело после подне провео је код куће, хо 
 је сад време и да ову прилику не треба нипошто пропустити.{S} Једном речи, пружиће му се трула 
слила ноћу, а сутра дан видела је да то нипошто не сме учинити.{S} Најпосле њене се мисли почну 
уком за болно место.</p> <p>— Извините, нисам хтела — рече Јела збуњено и поуми да се и сама са 
ка, па то ти је!</p> <p>— Боже сачувај, нисам револуционарка, већ гледам на ствари природно, он 
ам га угледао нешто ме текну у срце.{S} Нисам знао откуда то, али непрестано ми се слутило нешт 
дао га и чисто се нађох у неприлици.{S} Нисам знао да ли је будан или спава. — Ваша Светлост, п 
 жалила га.</p> <p>— Ја сам грешник.{S} Нисам требао правити такве шале. — рече кнез понова.</p 
о и укусно; прави министарски салон.{S} Нисам мислила да је све овако лепо — примети гђа Софија 
јем где шапатом разговарају, али шта? — нисам могао разабрати.{S} Само у један мах долетеше до  
, ја ником нисам крив...</p> <p>— Ја га нисам убио!{S} Камо? где је крв?{S} Моје су руке чисте. 
— Хтео сам рећи да ми ви ипак кажете да нисам углађен, само ми то кажете дипломатски.{S} Ви сте 
к буде што буде!{S} Бог ми је сведок да нисам могла друкчије.</p> <p>Баба Кату обрадоваше ове р 
 што прећуткујем или кријем, и држим да нисам погрешио.</p> <p>— Пхи!{S} Ко зна да ли баш нисте 
 право њему:</p> <p>— Ја сам војник, ја нисам дипломата — а код нас војника, што на уму то на д 
рал — крв, али ово је моја крв...{S} Ја нисам убилац.{S} Он се сам убио; убило га његово зло... 
 се са мном тера читава комедија.{S} Ја нисам дете.{S} Зар не видим шта се ово ради.{S} Па што  
кошта, а и гвоздена врата отвара.{S} Ја нисам нихилиста, али сам ово дана читао једну руску них 
и — Немој ме о томе ништа питати.{S} Ја нисам ни имао мајке.{S} Би ли ти волела своју мајку да  
само пред гробом, ја сам у гробу.{S} Ја нисам само осуђен нам смрт, ја сам већ умро, ја сам пок 
је говорио све даље и даље.</p> <p>— Ја нисам развратник, управо ја сам још и сувише млад да би 
ње, ми ћемо сви с драге воље доћи“ а ја нисам хтео, молим покорно, под морање...</p> <p>Растисл 
ој глави, ни једног јединог тренутка ја нисам осећао спрам тебе никакву мржњу и злобу; не страс 
 мало промислио видим да није.{S} Та ја нисам био луд ни пијан, за бога, г. конзуле.{S} Као што 
зећи — он је хтео да ме пријави, али ја нисам дала.{S} Да си био с ким другим у послу, ја бих п 
 поче разговор ђенерал Врбавац. — Но ја нисам само пред гробом, ја сам у гробу.{S} Ја нисам сам 
лаго теби лудој!{S} Мука је мени што ја нисам тако лепа, а да сам богдице ја као то ти, виделе  
 вређате, господин Растислав!{S} Зар ја нисам углађен — викну млади кнез жустро.</p> <p>— <fore 
 рећи баш за медведа, пошто с медведима нисам до сад имала така посла, али отров је такав да би 
{S} Јао, слатка моја, ја овако нагрђена нисам ти никуд <pb n="446" /> пристала, но да мало дове 
аму, то, сем очију, ништа друго од лица нисам могао видети.{S} Оне промакоше поред мене и одоше 
</p> <p>— Дивно, светлости, овако никад нисам путовао.</p> <p>— А ја увек тако путујем.{S} Из З 
S} Ја сам нашао готову заверу.{S} Ја је нисам први створио.{S} Кад сам ја дошао, ствар је већ б 
 диктатуре.</p> <p>- Ја то нигде никоме нисам говорио.{S} Кажите ми човека пред којим сам ја то 
вините, височанство, али ја ваше питање нисам разумео; не знам кога замишљате под именом бунтов 
е било синоћ у алеји, а после никако се нисам могао сетити кад сам и како сам дошао кући!{S} До 
атора, што ме слага?!</p> <p>— Слаго те нисам ништа; - рече хоџа мирно, усркујући дуг дим с нар 
те! зар је мени мило?{S} Ето!{S} Што те нисам пре хапсио!{S} Промисли само то!..</p> <p>И људи  
вољно да ми одузме душевни мир, ја више нисам имао ни тренутка спокојства, вукла ме нека неодољ 
 <p>- Ја покушам да викнем у помоћ, али нисам могао ни писнути.{S} Одмах за тим натакоше ми на  
те - тако притегнуте, да њима ни помаћи нисам могао.</p> <p>- Је ли могуће, драги маркиже?{S} Ј 
{S} Ја немам ту никаква посла, ја ником нисам крив...</p> <p>— Ја га нисам убио!{S} Камо? где ј 
 <p>Доктор зачуђено погледа кнеза. — То нисам знао — рече он — чудећи се, не толико томе обичај 
мном шалу но можете проводити, та за то нисам — рече Растислав одсечно, поклони се и оде. </p>  
е, господине пуковниче.{S} Напољу ја то нисам чула, нити бих ја напољу ма с ким то говорила, и  
и.</p> <p>- Јес, то си рекао ти, али то нисам рекао ни обећао ја — примети хоџа.</p> <p>- Па шт 
ико да осетим колики је то губитак, што нисам био то у животу, што нисам био прво и пре свега д 
губитак, што нисам био то у животу, што нисам био прво и пре свега добар човек, па тек после св 
вуче у њу и замисли се.</p> <p>— То бар нисам никад могао мислити — поче Врбавац после подужег  
 могао ме је уздржати те на прву увреду нисам одмах сам себи прибавио сатисфакције...</p> <p>Но 
тничарио, можда је и сам крао.{S} Ја ту нисам радио за новац.{S} Ја сам се машао много више.{S} 
 срдим и вичем, ја имам и право — ја ту нисам суделовао.{S} Али ви не можете никога кривити, ви 
 дете кад си и сам дете?</p> <p>— Ја их нисам ни правио, но мој отац — одговори дечко.</p> <p>Т 
 си гола — свак те презире...{S} Мислиш нисам ја то пробала.{S} И сад она хоће мене да учи, и о 
, то морам рећи, овако отмена госта још нисам имала.{S} У моме крају, тамо где сам ја рођена, т 
е помоћи но да идем сам по кола.</p> <p>Нисам се смео одважити да вас оставим сама у оном стању 
и опет упита: — Ама, истина, да, почем, ниси ти Перун Црнојевић?</p> <p>Враничић се слатко насм 
оћи доле.{S} Не знам и што си долазила; ниси имала друга посла - заврши он срдито.</p> <p>госпо 
провалија, ћувика и брдских главица.{S} Ниси могао крочити ни десет корачаји по равном земљишту 
 <p>Али је за то и успех био сјајан.{S} Ниси управо знао шта је лепше: да ли дубина мисли, или  
оравити добро, које си му ти учинио.{S} Ниси ли га ти, колико јуче, спасао од сигурне смрти?{S} 
му била штета, да си га напустио, да га ниси хтео служити?{S} Место тебе он би узео другога; уз 
на.{S} А овде, у овоме твом случају, да ниси ти на време похитао да се сам одазовеш, бојим се д 
раву и прошапута претећи: ником речи да ниси прословио, друкчије ћеш бити окривљен да си продао 
S} Можда си јој маћеха, али мајка, бела ниси.</p> <p>Синђа се узврда; хоџине речи погодише је.{ 
Није — рече она меко — ти си плануо, на ниси ни чуо добро.{S} Кажем ти, јутрос ми је била госпо 
мало пре и позвао.{S} Наравно, ти ништа ниси знао о томе!{S} Је ли?{S} А погледај жене! — Расти 
не волиш твоју мајку; чак причају да је ниси хтео трпети овде.{S} Никад не спомињеш њено име.{S 
 она му припрети прстом. — Главом да се ниси шалио!</p> <p>Мона изађе, кнез и Лепша опет остадо 
 није ништа шта онда кријете?{S} Што ми ниси одмах казала шта је?{S} Што ћемо ми овде?{S} Што с 
чно говорио:</p> <p>— „Је ли, мајка, ти ниси срдита на ме, је ли, ти волеш твога Никицу, ти му  
ију. <pb n="217" /> Јес, бога ми.{S} Ти ниси смела гледати, па јамачно и не знаш.{S} Али ја зав 
 ти си онај потуљени ђаво.{S} Бајаги ти ниси видела како те кнез загледа.{S} А знам да си му ма 
} Земљиште је било тако ломно, да често ниси могао видети пред собом ни на 10 корачаји.{S} Уз т 
ди. — Паук, огроман, гадан паук!{S} Зар ниси видео? — рече она, и пође очима тражити паука.{S}  
још и гори од свију предака твојих, јер ниси провео детињство у народу, као они, да ти бар успо 
и си јутрос нешто поранио, јамачно опет ниси имао сна? — рече Ратко.</p> <p>— О, на против, исп 
је прогутало.</p> <p>— Збиља, ти ми још ниси потанко причао како је та ствар изведена — напомен 
 првом кораку наишао на гадне преваре и ниска лукава подвођења на заседе - то је била рана под  
ло свега два с улице, били су омалени и ниски, а изнутра застрвени некаквом шареном, дебелом тк 
д.</p> <pb n="263" /> <p>Ово је било на ниским степенима, при изласку у авлију.</p> <p>— Јок ми 
мокра и црна пољана, гдегде испресецана ниским врбовим чечваром.{S} За овим се беласала широка, 
љена путника изгледао нешто тако гадно, ниско и подло, да је пре свега осталог помислио на осве 
епоштено; морално, неморално; узвишено, ниско — за њега су то били само разнолики изрази за ств 
 и нема.{S} Месец се већ бејаше спустио ниско за западном обзорју и његове косе зраке већ су сл 
 после четврт часа она је била у својој ниској, а сад већ и запуштеној собици код баба Кате...< 
 Ништа од нас, је ли?{S} Ми то, црнице, нисмо умеле!“</p> <p>Госпођи Поли Ђокичиној рекла је: „ 
ево да чујеш.{S} Јутрос си отишао рано, нисмо се ни видели.{S} А имала сам да ти кажем....</p>  
говорити, да сви ми, па и наш господар, нисмо ништа према том његовом хваљеном екватору.“</p> < 
 нисмо улазили?</p> <p>— Да, господару, нисмо!</p> <p>— А оне ружне сцене по гробљу, они мртвац 
 онде где нећеш сукоб и бој, а ми ваљда нисмо пошли амо да се бијемо са сељацима по омаљским пл 
бље писмо улазили.</p> <p>— Ми у гробље нисмо улазили?</p> <p>— Да, господару, нисмо!</p> <p>—  
дина намесника да изволи одмах отворити нисмо..</p> <p>Растислав дохвати писмо са стола и узе г 
ио малолетан, ни ја, ни покојни ђенерал нисмо му давали да се плете у државне ствари, и можемо  
илазак у Ташмаден?</p> <p>— Ми Ташмаден нисмо видели ни из далека.</p> <p>Кнез застаде, подуже  
а смо изгинули или похватани с тога што нисмо хтели бежати.{S} Сви ће рећи — бежали, бежали, и  
псе и окривљују за ствари које ни у сну нисмо чули.{S} Ништа друго но све је то масло новога ми 
<pb n="261" /> <p>— Шта нема!{S} Мислиш нисмо ми видели ону роспију матору, што је овде кријете 
оји је дошао у ваше руке мек као восак, нисте могли начинити добра човека.... молим те, зете, п 
!....</p> <pb n="307" /> <p>— Кнеже, да нисте у моме.... — поче Врбавац, али Мутимир лупну ного 
и сте ви овде гости, данас јесте, сутра нисте, само ја издржавам једнако без смене, ево већ виш 
магачима, па ипак ви никад никоме ништа нисте признали, на против, има много веома ружних приме 
агао да дођу на престо.{S} Никад никоме нисте захвални. <hi>Неблагодарност</hi> и <hi>непризнав 
ш ружније распикуће.{S} Ви никад никоме нисте учинили никаква трајна добра.{S} Ако сте кад коме 
о ја то да знам, а ти да не знаш?{S} Ви нисте никакви професори, никакви, па квит — срдила се М 
оследња времена, или сам ја луд, или ви нисте Срби но некаква друга вера!{S} Шта ви говорите!{S 
сте заспали да се више никако ни будили нисте, све до сада.</p> <p>— Је ли могуће?</p> <p>— Мог 
?</p> <p>— Није.</p> <p>— А иначе родом нисте одавде?</p> <p>— А! мој род!{S} И сама сам већ за 
купо платити своје рођене погрешке, што нисте од кнеза направили истинска, права добра и ваљана 
ешио.</p> <p>— Пхи!{S} Ко зна да ли баш нисте погрешили!{S} Партиска борба овде је веома дивљач 
ви сте сад на ногама, али ви ни сад још нисте потпуно будни.{S} То о чему ви сад нама говорите  
уметници из доба обновљења, (ренесанса) нису се смели и могли уздићи до слободна обожавања чист 
е у Балканију.</p> <p>У равницу, дакле, нису смели, а високе, планинске врхове морали су избега 
лики њени докази љубави и несебичности, нису могли ни толико да га загреју, да у њој не гледа ш 
 по реч док ти се њих двоје дохвате.{S} Нису се свађали, али су се онако „мало фино“ пецкали.{S 
on" /> <p>Боју и Радована испратише.{S} Нису пошли они ни 100 корака, кад у мраку угледаше две  
p>— Е, још ће се по дрвећу пентрати.{S} Нису ваљда веверице. — Зар књаз па сад на дрвету да спа 
тера, па да имамо речи с командиром.{S} Нису они туна, но где год у каквом потоку или шушњару.< 
као што није ништа ни пренебрегнуто.{S} Нису поштеђени ни брачни и љубавни односи, ни светиња д 
ао бих и више да ти кажем, али нећу.{S} Нису ми крива невина деца! — рече Боја и пође из угла.< 
та има у њену, г. ђенерале?{S} А?{S} Да нису ту они докази, које ви тражите?</p> <p>Ађутант при 
ести.{S} Кад се нађу на делу, видеће да нису конзервативци и промениће име.</p> <p>То је недале 
ли тамо волови.“ Други глас одговори да нису.{S} Први глас рече на то нешто тише, што се није м 
то виђамо, и за које посигурно знамо да нису ни такви крволоци, ни такве паликуће, као што их н 
 је завршен шампањцем, а људи из народа нису знали меру овом пићу.{S} Ту се преварио чак и сам  
има који ни по годинама, ни по начелима нису ни у колико његова прилика.</p> <p>То је многе дов 
знаје по изради.{S} Пре неколико година нису ни радили овакве слике.</p> <p>Говорећи то, Лепша  
њу.</p> <p>Но сва ова разлагања Лепшина нису ништа помогла.{S} Она се најпосле морала послужити 
ло на 300 дуката.</p> <p>Ове 300 дуката нису дале многим сељацима спавати те ноћи.{S} Цела поте 
а <hi>унесу</hi> у спаваћу собу.{S} Шта нису чинили да га наговоре да се <pb n="382" /> свуче и 
рос ни врева врабаца, ни опомене мушица нису могле пробудити г. конзула.</p> <p>Барон Жермини б 
деала, што их ово братство гаји - никад нису биле повољније од садашњих. — Сва је опасност само 
а с рачуном их кварио.{S} Осећаји никад нису имали власт над њим.</p> <p>Имао је душу која не о 
рилике су тако повољне, какве још никад нису биле.{S} Он треба само да се појави у народу, да н 
ством скочив с трећег спрата. — Мртвоме нису судили, и тако му је породица добила пенсију.{S} Н 
 се тајно венчамо? зар то с моје стране нису биле жртве?{S} Али ја сам те волела и вољно сам их 
ше.{S} Управо није хтела Пава, а без ње нису хтеле ни оне.</p> <milestone unit="subSection" />  
 — Море!{S} Што ли лаје овај пас, да се нису они ђаволи овде сакрили?...</p> <p>Говорећи то сељ 
> <p>Било је свакојаких нагађања: да се нису где год појавици хајдуци, да није ударио какав чоп 
 су потрбушке три млада човека, који се нису скоро ни видели из велике траве.{S} Наслоњени на л 
, али не са свим мрачна.{S} Предмети се нису могли јасно видети, али су се у сумраку ипак назир 
еку неодољиву привлачну снагу, којој се нису могле дуго одупирати ни озбиљније даме, које су ве 
м планинском путу, наши путници опет се нису осећали ни уморни, ни дремни; на против, баш услед 
p> <p>И ако су гости поустајали, још се нису одмицали од стола.{S} Ту у близини, разбијени у го 
добро очувана и младолика.{S} Њене црте нису биле правилне; испало чело, а нарочито угнут нос ј 
 окружна начелства, пошто удобније куће нису могли наћи у целом граду.{S} Растислав тек беше уш 
, што један човек и поједина група људи нису у стању да прихвате и како ваља отаљају све државн 
рно на расположењу премда, наравно, они нису ради никога вређати....</p> <pb n="564" /> <p>Виде 
и на испит, они су се изговарали да они нису људи писмени а слику <pb n="580" /> што су је носа 
 сасвим поврати.</p> <p>И ако целе ноћи нису спавали, и ако су пуна три сахата путовали без одм 
 кушали — али сви ти дипломатски кораци нису донели никакве користи; Заре не хтеде више рећи ни 
о.</p> <p>— Ваши саветници и заступници нису ваши лакеји.{S} И шта ви управо хоћете!{S} Да дока 
зу се јако допао.</p> <p>Високи путници нису дуго овде остали.{S} Кад је било равно један час о 
о су путови, села, људи, а наши путници нису имали рачуна да се сретају с људима; њин је задата 
а се недогледна раван, али наши путници нису смели силазити у њу и ако су је жудно погледали.{S 
 и неваљао?{S} Зар сви кнежеви поступци нису пре обичне младићске лудорије и лакомислености, тр 
рупа.{S} Све једно!{S} Зар твоји претци нису на тај исти начин дошли на престо, зар пут, којим  
е никога не штеде, па опет зато о Лепши нису могле ништа изнети ружно.{S} Напротив, о њој влада 
 за то своје „хуљење“ млади мудраци мал нису кожом платили.</p> <p>Притеран у тескобу, г. енжењ 
е на будућност.</p> <p>Кад један другом нису имали више шта рећи — растали су се: кнез се повук 
ере, али гломазна кола с тешким товаром нису се помицала.</p> <p>При последњем напору и узвику  
ла заклоњена ћилимом тако, да се готово нису ни распознавала.</p> <p>На вратима се указа млад,  
вали су се још и за трговину, јер и ако нису сами лично трговали, ипак су имали личних интереса 
наша.{S} Хтели би власт, да покажу како нису гори од својих очева и дедова.{S} У колико се мате 
а је Кати стари познаник, али се одавно нису виђали.{S} Сва је прилика да су њих двоје заједно  
којима је тешко наћи права имена.{S} То нису били врели пољупци, но усијани печати, који су с б 
вао личности у сумрачној дворани.{S} То нису били млади, непознати људи, као што се кнез надао, 
и поглед, дало се на њему познати да то нису биле никакве тегобне, непријатне и зле мисли, који 
д год на страну од удараца, а кад ни то нису могли, они само зажмурише, предајући се тако гркој 
ерње забаве, твоји дарови и твоје злато нису имали никаква удела у придобијању њинога пријатељс 
јгоре су прошли сељаци, у опште сви што нису спадали у свиту кнежеву.{S} Обед је завршен шампањ 
та балканиски.{S} Те ваше везе ни данас нису покидане.{S} Они и данас тако исто мисле о младом  
 и свој делокруг.{S} Бојао се да то већ нису учинили конзервативци.{S} Истина, ови млади људи в 
окушаше понова да устану, али ни то већ нису могли.</p> <p>Не испуштајући точак, и ако је видео 
 искукала смрт Мустај-паши, онда ту већ нису више чиста посла.</p> <p>Ово мало шале добро је ут 
{S} Само што код њега појмови о злочину нису били као код обичних људи.{S} Поштено, непоштено;  
његове, док се једног дана кроз ту деру нису почели провлачити и њих двоје, у мислима и персони 
рко искуство и сурови ударци живота још нису успели да расхладе нов вулкан прве истинске љубави 
 људи још нико није чуо, које нигде још нису записане и које ће се тешко кад и записати.{S} Мал 
et="#SRP18892_N8" /> кад људи, који још нису биди заспали, чуше где општински биров виче људе н 
змеђу тих ланаца.</p> <pb n="669" /> <p>Нису много ишли кад на једном, на двајестак корака пред 
на окупу.{S} Г. председник послао је да нита како је Њ. Височанству.</p> <p>Неугледан човек не  
ова околност није имала велика значаја, нити је на њу свраћана особита пажња.{S} Али, од кад је 
 пуковниче.{S} Напољу ја то нисам чула, нити бих ја напољу ма с ким то говорила, и ма од кога т 
Она никад није мислила да буде кнегиња, нити је сањала о улогама Помпадуре, али никад, никад ни 
ар, па никога не тражи, никога не пита, нити од кога захтева какав рачун, само сам ја на плацу. 
д, кад га ми ту затичемо, он нити чита, нити пише, већ седи мирно, заваљен у столицу.</p> <p>Но 
апућем полако.{S} Он не одговори ништа, нити се маче.{S} Спава, помислим у себи и хтедох се укл 
икад није мешала у његов политички рад, нити је имала воље и укуса, да се занима политичким ств 
 никако није делио зебње Растислављеве, нити је сматрао да ствар тако <pb n="494" /> рђаво стој 
ела, и они су обоје сретни и задовољни, нити се више сећају како је жалосно и сумрачно мало пре 
то тако бива, али то не мора тако бити, нити је паметно што увек тако бива.{S} С каквим правом  
стински искрен, топал, братски загрљај, нити му ико пружа искрену пријатељску руку, да га повед 
ли одмах познати чиме је човек отрован, нити би могли брзо дати како противно средство да отров 
 жив, али иначе није ништа више осећао, нити је знао за себе; једини мутан осећај, који се још  
о укопан; само се Враничић није збунио, нити се на њему ма по чему могло познати да му се десил 
 свим случајно, и ту је стајала одавно, нити је ђенерал икад свраћао пажњу на њу.</p> <p>Откуда 
"477" /> <p>— Ја нити сам више што чуо, нити сам више што видео, а да што проговорим није могло 
одмичем.{S} Нити сте ви, <pb n="621" /> нити сам ја икуд одмицао за ово доба — говорио је докто 
их 50 часова како од вас не одмичем.{S} Нити сте ви, <pb n="621" /> нити сам ја икуд одмицао за 
е изненађен.</p> <pb n="477" /> <p>— Ја нити сам више што чуо, нити сам више што видео, а да шт 
а је фраза, без икаква даља значаја Она нити је коме што помогла, ни одмогла.{S} Рђав сте приме 
терес!{S} А ја сам хтела рећи то, да ви нити сте једини, ни сте највештији људи у Балканији.{S} 
ер кад је један кључ у брави онда други нити ту може ући ни браву закључати ни откључати.{S} Но 
.</p> <p>Сад, кад га ми ту затичемо, он нити чита, нити пише, већ седи мирно, заваљен у столицу 
 и разговору остајало до у мрак.</p> <p>Нити је госпођа Мона, ни ма ко други то нарочито удешав 
уј од кога си све то чула!... — а онога ниткова одмах ћу дати ухапсити, ако буде он то баратао  
ок ја узмем пуну власт у руке.{S} Такви ниткови!{S} Једног кнеза убили, другог ухватили малолет 
 Тиме се завршио овај бљутави политички нитковлук овај разроки покушај да кнеза у нужнику удаве 
 а и гвоздена врата отвара.{S} Ја нисам нихилиста, али сам ово дана читао једну руску нихилисти 
века страва хвата при самој помисли.{S} Нихилисте веле да ће тим страхотама казнити само <pb n= 
слажем.{S} Ту се расправља питање да ли нихилисте могу служити у државној служби, а да се не ог 
нато је да у Русији постоје завереничке нихилистичке дружине, које раде на буни и преврату.{S}  
мислите само несретника који од тајнога нихилистичког одбора добије пресуду да је осуђен да буд 
ста, али сам ово дана читао једну руску нихилистичку расправу, с којом се потпуно слажем.{S} Ту 
е траг да из ваше <pb n="88" /> околине ниче ширење гласова који представљају кнеза у ружној св 
ао.</p> <p>Имао је душу на којој злочин ниче тако природно, као што природно ничу печурке на ђу 
 <p>Но Мона је умири.{S} Лепша не треба ничега да се плаши, јер ће гости почети да долазе тек о 
ани су као природна ствар, у којој нема ничега тајанственог и грешног.{S} Један грчки философ в 
никакве опасности, а у природи ако нема ничега натприродног, а оно има доста још веома загонетн 
il puisse souffrir</foreign> — (Ту нема ничега што би вређало твој понос) — рече кнез и покупи  
тања, која у осталом неће имати за мене ничега увредљивог, или да се изложим немилим последицам 
 и он у том очајном тренутку не сети се ничега пречег — већ подиже Перунову крваву главу, и, кв 
} Цела појава његова није имала на себи ничега особитог.{S} Лепушкаст, пријатан шипарац — то је 
ча Милојем удесио тако, да се није имао ничега бојати, опет за то, по одласку чичином, он напиш 
После првог сукоба, који се изродио око ничега, управо око једног најобичнијег питања — он је д 
ренутку у њеној глави у опште није било ничега јасног.</p> <p>Нека неодређена збрка од мисли и  
ло ме није ништа.{S} Овде није у питању ничије самољубље, но један велики државни принцип.</p>  
з икаквих особитих знакова на лицу, она ничим није привлачила нарочиту пажњу, сем што су њене в 
кав је суд неправедан.{S} Лепша то није ничим заслужила.{S} У осталом, ма се шта говорило, она  
може, никад не може бити!{S} Он то није ничим заслужио!</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
и.{S} Саме будите енергични; недајте се ничим збунити.{S} Имајте увек на уму шта је он вама спр 
ви држали.{S} Ја сам решен да се не дам ничим омести.{S} Једино могла би ме стукнути каква јача 
собе сруши с« као свећа.</p> <p>Он паде ничице, али се у грчевитом копрцању брзо окрете на леђа 
t="subSection" /> <p>Кад Вранчевић паде ничице на мост, а на белим, тек отесаним талпама указа  
ах и њу упусти, руке му клонуше и он се ничице поклопи по крајњој мостовој греди.{S} На белим о 
мљу!{S} Тада је пао на колена, бацио се ничице на груди своје мајке отаџбине, оросио је искрени 
о једна!“</p> <p>Јела је лежала у ћошку ничице и горко, <pb n="50" /> горко плакала.{S} Бабетин 
ин ниче тако природно, као што природно ничу печурке на ђубревитој земљи.{S} Само што код њега  
вне историје, где је чаршија узимала на нишан кнежеву личност, Врбавцу је годило ово вучење кне 
већ била преброђена и сумрак је затекао нише путнике на висоравњу, са кога се већ видела у даљи 
а у само-самцитој свили и кадиви, а три нишке дуката спустиле се довде.{S} А ви све зинуле, па  
туа тако стисне ноге да се, богу хвала, ништа не види, и морал је спасен.{S} Пре неколико годин 
о будило страховит апетит.</p> <p>„Она, ништа не зна“ — у тим речима било је за њега неке особи 
и — вајкао се начелник,</p> <p>— Ништа, ништа, — рече Растислав и окрете се кнезу, који му беше 
те шта ми је!..{S} Па ништа, г. рођаче, ништа, г. ђенерале, дико и узданицо престола.{S} Присни 
бити и овде. — Он не тражи ништа много, ништа особито од њих, до јуче његових, а данас Кугићеви 
е јако увијене у мараму, то, сем очију, ништа друго од лица нисам могао видети.{S} Оне промакош 
знам!{S} Сад ми се све збркало у глави; ништа одређено не умем казати.{S} Али не слути ми се ни 
8" /> <p>С почетка је све било нејасно; ништа се није знало утврдо, па чак ни то, да ли је кнез 
пун узнемирености.</p> <p>Кнез ослушну; ништа се није чуло.{S} Он погледа ђенерала и чисто се т 
нута, рођена моја!{S} А? шта велиш?!{S} Ништа од нас, је ли?{S} Ми то, црнице, нисмо умеле!“</p 
те каквих ће ужасних случајева бити!{S} Ништа друго, но замислите само несретника који од тајно 
авести да од ње крије своју женидбу!{S} Ништа друго но помисао да ће му она то кварити.{S} Дакл 
 крајева доктор је био као и остали.{S} Ништа му није помогло што се чувао.</p> <p>Но најгоре с 
 за ствари које ни у сну нисмо чули.{S} Ништа друго но све је то масло новога министра.{S} Хоће 
ицију и кнеза и ћаскају о републици.{S} Ништа озбиљно ту не може бити.</p> <p>Око 6 часова међу 
 народ и да потцењујеш његов значај.{S} Ништа опасније од тога.{S} Та те заблуда може навести н 
ечи.{S} Пијани Ралека имао је право.{S} Ништа друго не може бити. — Пава је уграбљена и одвучен 
лав читао.</p> <p>То је чудна ствар.{S} Ништа не може тако уплашити човека, као кад неко ненадн 
 <p>Пуковник се опет окрете огледалу: — ништа — рече он и продужи откопчавати мундир.{S} Каја х 
о опет продужи.</p> <pb n="331" /> <p>— Ништа то не мари што ти овај савет даје онај, који ни с 
ко други — вајкао се начелник,</p> <p>— Ништа, ништа, — рече Растислав и окрете се кнезу, који  
уга и опет се саже своме шаву.</p> <p>— Ништа, гледам да ли су спремни коњи.</p> <p>— Одвали! — 
ез је објаснио да сад ђенерала не треба ништа дирати; ваља га ту оставити на миру и чекати да с 
ош времена.{S} Бар ове ноћи она нетреба ништа да зна...{S} Чекајте!..{S} Она још чека; идем ја  
едставник Француске?{S} Непозната особа ништа не одговори.{S} Помислим да јамачно не зна францу 
да није.{S} Најпосле ма шта да је, Пава ништа не може штетовати, а увек је добро кад је човек у 
рати као да се овај Врбавчев говор њега ништа и не тиче.</p> <p>Али баш то ћутање било је мучно 
и да узима какав отров па да му од тога ништа не буде.</p> <p>„Један исти отров у већој дози мо 
, она се толико била увила у мараму, да ништа није видела куда управо иде.{S} Сад збаци мараму  
ав прави сметње на сваком кораку, не да ништа да буде по његовој — кнежевој — жељи; хоће у свем 
а госпа Цанка, па ми жена честита, а ја ништа не знам као Тотов.{S} Чисто се жена и наљути, а и 
 се човек после тим умије, он с почетка ништа не осећа, а после 2 3 дана по лицу му искоче грдн 
</p> <p>- Ако Ваша Светлост не би имала ништа против, ја бих се могао повући.</p> <p>Кнез је ћу 
„народ“ та „снага његова“ није му могла ништа помоћи.</p> <p>— Па ипак, реч „популарност“ није  
ку. <pb n="68" /> С почетка није видела ништа.{S} После поче мало по мало распознавати поједине 
Али добро знај, да од целога тога посла ништа бити неће.{S} Док сам ја жив, ја не дам Црнојевић 
ом, дебелом тканином, тако да се с поља ништа није могло видети.</p> <p>Међу тим унутра у собиц 
ку и приљубљујући се уз њега. — Није ма ништа!{S} Али, за бога, Рале, како можете тако говорити 
људи су мирни, слушају, чекају.{S} Нема ништа, молим покорно, што би онако ишло куд год у стран 
, момак изађе у ходник и погледа — нема ништа.{S} Приђе на прстима вратима Врбавчевим и ослушну 
поштеди Ваша светлост....</p> <p>— Нема ништа, мора се јахати; хајд сад „пошол“ — па сутра у 4½ 
а молим вас“ рече он сад.</p> <p>— Нема ништа, господине пуковниче, ви сте паметан човек.{S} Ви 
мешећи се.</p> <p>— А сеја вели да нема ништа лепше од потпоручика.{S} Она вели, тата, да ћу и  
додаде он за тим, и као човек који нема ништа на души, а уверен је у своју невиност, упути се п 
 и једног пријатеља: како у ствари нема ништа и т. д. и т. д.</p> <p>Али му Лепша не даде да из 
можда и издајничка, и да њему ипак нема ништа боље од његових старих <pb n="640" /> либерала —  
е, господине пуковниче, и Ката вам нема ништа више да каже.{S} Сад изберите: хоћете, нећете, ка 
ћко, но Синђа се већ беше окренула, она ништа не одговори, само погледа Срећка озбиљно и врати  
бар себи, добар си и странци.{S} Та она ништа друго и не тражи, но да усрећи своје присталице,  
да имам у рукама све, и да вам одрицања ништа неће помоћи.</p> <p>— Добро, рече ђенерал загушљи 
има мајстора, скроје ти они нов нос, па ништа ти красније.{S} Они, каже, и вилице људима умећу, 
{S} И ви мене питате шта ми је!..{S} Па ништа, г. рођаче, ништа, г. ђенерале, дико и узданицо п 
натмурен.{S} На кнежево показивање паса ништа не одговори, а пошто се учтиво рукова с кнезом, о 
p> <p>— Да ме ухапсиш!...{S} Није хапса ништа, мој господине.{S} Ја сам дошао амо да погинем.{S 
у: један, други, трећи, но она не осећа ништа; осећа само како јој низ леђа пури нешто топло и  
р избриши мокрим пешкиром.</p> <p>Лепша ништа не одговори на ове речи Монине: она се само пљесн 
.{S} Уверавају кнеза да њега овај устав ништа не веже, јер је грађен без његовога питања и прис 
у главом.</p> <p>— Међер, од тебе никад ништа!{S} Како који дан ти си све гори.{S} Шта си сад т 
олазило до уверења да управо није никад ништа ни било; да је госпођа Мона изврсна жена и да су  
, господару.{S} Ваш Заре неће вам никад ништа рећи што није истина.</p> <p>- Па, па!...{S} Шта  
 вољи враћа; али никаква сила још никад ништа није од ње отела“.</p> <p>Ове речи чуо је кнез од 
рат сломио кад сам амо пошао, па да сад ништа не знам!...{S} Но те молим, господине, и живим те 
ишта не треба, цео је овај свет за тебе ништа, само је она све, и кад њу имаш онда имаш све, и  
 одважно крочи напред, и Жики не остаде ништа друго, но да и сам пође за њим.{S} Ударише косом. 
а може бити.{S} На памет не сме се овде ништа радити.</p> <p>Пуковник ућута.{S} Жена не одговор 
ет.{S} Осврте се натраг, напред и нигде ништа.{S} Јавише му се свакојаке мисли и он већ бејаше  
ве, распитивао свуда и нико му не умеде ништа казати.{S} Младића беше нестало као да је у земљу 
адњаци престављају.{S} Закон им не може ништа, јер немате у рукама никаквих доказа да баш ти и  
па шта је с тим?</p> <p>— О молим! није ништа.{S} Добро је.{S} Штогод је на путу треба уклањати 
тме — али, сем покрета у раменима, није ништа више могла учинити, руке су биле снажно притиснут 
ковников, а за тим продужи, као да није ништа ни чуо.</p> <p>— Има поватане преписке између пој 
је толико био занео овај призор да није ништа чуо шта му госпођа говори.{S} Међутим она је већ  
нејасна магла, у којој ни она сама није ништа даље распознавала.</p> <p>Пави се чинило као да ј 
јер, као што је познато, грмљавина није ништа друго но треска интова Св. Илије).</p> <p>Кнежева 
је — прихвати кнез подругљиво — па није ништа особито.{S} Ђенералу Врбавцу прохтело се да буде  
ер били су пустили глас да та бара није ништа друго до излив из некаква старинска канала, у кој 
пита га где је Пава.{S} Но Грујица није ништа знао. „Ја сам мислио да је с вама.{S} Ваљада је г 
оже лако пасти. <pb n="351" /> Крв није ништа друго до црвена вода.{S} Круне роде на дрвету, ко 
 се збуњена Синђа.</p> <p>- Па кад није ништа шта онда кријете?{S} Што ми ниси одмах казала шта 
ај с народом?</p> <p>— Увредило ме није ништа.{S} Овде није у питању ничије самољубље, но један 
вечија живота!</p> <p>Но Милоје се није ништа чудио.{S} Он рече равнодушно да ће овде где год у 
о сазнање да је још жив, али иначе није ништа више осећао, нити је знао за себе; једини мутан о 
разговор неразговетан, у коме кнез није ништа разумевао.{S} Говор се продужавао прилично дуго.{ 
, за медведа, управо за медведа, и није ништа друго да медвед, рече пуковник.</p> <p>Ућуташе об 
> <p>— Па ипак тај румунски обичај није ништа тако страшно, — узе реч опет кнез — тиче се ипак  
 и сами то говорили.{S} Ваш случај није ништа особито.{S} Без сумње у вину је био какав напитак 
 соби кад се све ово десило.{S} Он није ништа чуо, али, изишав из собе, виде где су се гости ск 
 <pb n="274" /> <p>То јест, управо није ништа нужно!....{S} Сиротињи тако мало треба! — рече мл 
Као што се види, дакле, она управо није ништа казала, с тога се и чудила како ови њени гости, ђ 
а, да, пробудиће се!{S} Ово управо није ништа друго ни било, до мало дужи и појачи сан.{S} Да,  
јих се човек може олишавити.{S} То није ништа чудно. </p> <p>— Хм! дакле и то знате.{S} То ви о 
иди!{S} Охрабри је, реци јој да то није ништа.</p> <p>Док је кнез Мутимир ово говорио, Мона га  
удадбе по два пута копиле, онда то није ништа — примети доктор подругљиво.</p> <p>- То је несре 
у.{S} Није пожаљено ништа, као што није ништа ни пренебрегнуто.{S} Нису поштеђени ни брачни и љ 
смехом.</p> <p>— Чудим се да ноћас није ништа о томе причао оној својој булументи — примети Рат 
и отпочне истрагу, а већ ако се доцније ништа не обелодани, онда је то с тога, што завереници в 
 штеде, па опет зато о Лепши нису могле ништа изнети ружно.{S} Напротив, о њој влада уверење да 
и спокојно сам себи говориш — ја никоме ништа не дугујем, ја ни од чега на свету не презам, ја  
 под изречном погодбом, да никад никоме ништа не казује о тој ствари.</p> <pb n="617" /> <p>Нај 
, с помагачима, па ипак ви никад никоме ништа нисте признали, на против, има много веома ружних 
— упита кнез лукаво.</p> <p>- Ја о томе ништа не знам! одсече се кратко Растислав.</p> <p>- Так 
<p>Мутимир се намршти — Немој ме о томе ништа питати.{S} Ја нисам ни имао мајке.{S} Би ли ти во 
слав.</p> <p>- Тако, тако!{S} Ви о томе ништа не знате!..{S} А није вам познат један допис, кој 
, пошто ћутљиви младић није хтео о томе ништа говорити.</p> <p>Но и ако је жандарм одмах изашао 
се од смрти ништа не отима, да се од ње ништа на силу не узима; она по <pb n="601" /> вољи прим 
ћи се од муха.{S} Сад <pb n="198" /> се ништа више није окретало и нашега начелника опет поче о 
385" /> <p>— О, ако је само то, онда се ништа небрини.{S} Дирнула ме ова прича зетова, па хоћу  
> <p>„Шта је кнез Мутимир?{S} Сам за се ништа.{S} Обично размажено, покварено дериште.{S} Али п 
 њему лично ништа не треба, да он за се ништа не тражи; он је роб своје дужности и свога посла. 
 и, колико се сећамо, међу њима нија се ништа десило што би било ма и налик на ово што г. Вујад 
атима Врбавчевим и ослушну — не чује се ништа.{S} Момак одступи.</p> <milestone unit="subSectio 
ним што се од мене тражи, а не тражи се ништа нечасно. „Верујте, господине, ви овде имате посла 
анско неисцрпно врело снаге, с којим се ништа не може мерити.{S} Један дах њен и ево одмах ожив 
руго нешто.{S} Из државне касе кнезу се ништа више не може дати већ с тога, што је давно аконти 
„што год узмогнете,“ а ви ето не можете ништа друго но да протествујете, да напишете, ако хоћет 
 је читав капитал.</p> <p>- Не говорите ништа о цени, господине пуковниче.{S} То су ствари, кој 
ини док не упита своју жену — јес, неће ништа ни оволико да учини, док њу не упита, — настави г 
расипа, а кад једном нестане, онда неће ништа имати па неће ништа ни прокартати — примети Расти 
рајеве злочину, јер нико од сељака неће ништа да сведочи.</p> <p>— Јес, то сам чуо — рече кнез  
 нестане, онда неће ништа имати па неће ништа ни прокартати — примети Растислав немарно.</p> <p 
, она рачуна по себи, како њен муж неће ништа ни оволицко — госпа диже своју малену, белу ручиц 
утра, а они само одмахују рукама и неће ништа да нам кажу.{S} Чућете, веле, и то је све...</p>  
да покаже колицко муж госпа Цанкин неће ништа да учини док не упита своју жену — јес, неће ништ 
р господару!{S} Зар добри господар неће ништа да учини своме верном доктору.“</p> <p>Богорадећи 
м већ свршио с овим светом и немам више ништа заједничко са животом.{S} Одрешен од свију интере 
нез је био пустио свом језику на вољу и ништа га више није могло зауставити.{S} Ту је пало и та 
родан и оправдан.{S} Она јој тада не би ништа замерила.{S} Али неће Лепша то!{S} Рећи отворено: 
траг моме кнежићу.{S} Сад му више не би ништа говорила, но бих га ухватила овако преко среде. ( 
и и потежете све некакве ситнице.{S} Ви ништа озбиљно не можете замерити данашњој влади...</p>  
 слободи.{S} Ја, мој господине!{S} А ви ништа то не знате!</p> <p>Ливреисани слуга полако отвор 
, па ће тако бити и овде. — Он не тражи ништа много, ништа особито од њих, до јуче његових, а д 
 да ни <pb n="364" /> најјаснији докази ништа не помогну.{S} Кнез се могао показати малодушан,  
, да види ко му то добаци, али не опази ништа.{S} Улица је била пуста и мирна, а наш незнани но 
 — рече госпођа Софија озбиљно, није ми ништа, жао ми га, сиротана.</p> <p>— Што је сиротан? —  
, жено!</p> <pb n="394" /> <p>— Није ми ништа — одговора она, стискујући мужа за руку и приљубљ 
огови, ни људине <pb n="326" /> могу ми ништа више ни дати ни узети, ни помоћи ни одмоћи. </p>  
а — упита кнез.</p> <p>Пава не одговори ништа на ово питање, но само порумени.{S} Кнез понови и 
 руку!</p> <p>Лепша ни сада не одговори ништа, њен поглед и сада оста оборен, али она мирно пус 
а: „Шта ти је“?</p> <p>Јела не одговори ништа, али се поново стресе и увуче врат У рамена.</p>  
 <p>Пуковник ућута.{S} Жена не одговори ништа.</p> <p>- Да, ја рачунам да ви све те ствари и са 
 дуго ћутање.</p> <p>Милоје не одговори ништа; Жика рече нешто, али то је пре било продужење ње 
 своје скупове?</p> <p>Заре не одговори ништа.{S} Он само слеже раменима и продужи ћутати.{S} К 
) — упита Каја.</p> <p>Кнез не одговори ништа.{S} Он продужи и даље гледати у оне лепе очи, а њ 
е са саучешћем.</p> <p>Кнез не одговори ништа на ово питање.{S} Он се саже и прошапута Зару на  
p> <p>Лепша не подиже очи и не одговори ништа, али главом даде знак да се не срди.</p> <p>— Сме 
тву.</p> <p>Неугледан човек не одговори ништа: он је и даље ћутао, пажљиво бројао било и укочен 
т, прошапућем полако.{S} Он не одговори ништа, нити се маче.{S} Спава, помислим у себи и хтедох 
ам те мало пре и позвао.{S} Наравно, ти ништа ниси знао о томе!{S} Је ли?{S} А погледај жене! — 
бијем.{S} Тако, бежи твој краљ...{S} Ти ништа не знаш да играш, г. Маврикије.... јао! тако ништ 
мао да примети кнезу, али он не примети ништа.{S} Но на против, рече понизно, како и он „у наче 
ажи, а јамчено му је да се неће тражити ништа што би било недостојно висока положаја његова; да 
бро и да вам се код мене не може десити ништа рђаво....{S} Ја рачунам да ми потпуно верујете, д 
ници!{S} Ни то не знате, да се од смрти ништа не отима, да се од ње ништа на силу не узима; она 
, па да иде.{S} Свакако не може испасти ништа што би чак по живот било опасно, а иначе ако буде 
 г. Маврикије, <pb n="41" /> не мислећи ништа и сасвим механички додаде још: „факир фукара“.</p 
 удалио млади господин.{S} И не мислећи ништа, она јурну овим вратима.{S} И она су била затворе 
 /> главе у црна домина.{S} Не говорећи ништа ови људи донеше из угла преда ме мала сточић, зас 
ти.{S} Ако је што и опазила, не слутећи ништа зло, она је могла оставити без пажње поједине под 
 <p>Старац је био шаљивчина; не слутећи ништа рђаво, он и сад хтеде окренути на шалу те примети 
 — рече гошћа радознало.{S} Но Мона јој ништа не одговори.{S} Сву њену пажњу бејаше прогутала о 
 ако није каква меница!</p> <p>Начелник ништа не одговори.{S} Чича Милоје натаче своје наочаре, 
а је? — Упита га кнез.</p> <p>— Ђенерал ништа не одговори, но продужи слушати пажљиво.</p> <p>— 
утимирова.</p> <p>- Ја бих могао да вам ништа и не говорим о овоме; једно јутро могао бих вам р 
наш? — упита кнез.</p> <p>— Не; не знам ништа, али осећам, осећам!{S} Ту има жалосне истине..</ 
S} Сео сам и шта је даље било — не знам ништа!{S} Кад сам се пробудио јутрос у 8 сати, видео са 
 што ме слага?!</p> <p>— Слаго те нисам ништа; - рече хоџа мирно, усркујући дуг дим с наргиле — 
ците.{S} О дисању и о билу не морате им ништа ни спомињати.{S} Ја сам то вама рекао тек онако у 
аповест господарева да не говорим ником ништа“.</p> <p>Ађутанта ставе под присмотру, а г. г. ми 
чудила.</p> <p>Та она није управо ником ништа говорила.{S} А и како би!{S} То не би било лепо д 
е и онда, наравно, не може радити с њом ништа.{S} Он је и сам мислио да јој доцније мало нагове 
ије, па ја тебе бијем као ништа.... као ништа те бијем.{S} Тако, бежи твој краљ...{S} Ти ништа  
раги г. Маврикије, па ја тебе бијем као ништа.... као ништа те бијем.{S} Тако, бежи твој краљ.. 
мо сви ми, па и сам наш владалац управо ништа спрам тог екватора.“</p> <p>„Оно истина, тај еква 
и док су њена уста говорила „све је ово ништа,“ у њеном срцу никла је нада, која је неком неизм 
ој кући.</p> <p>И она збиља није готово ништа ни говорила.{S} Госпођи протиници рекла је: „Ах,  
ти; он од својих присталица није тражио ништа, што их доводи у сукоб с њиним рођеним интересима 
аш да играш, г. Маврикије.... јао! тако ништа не знаш, погледај како си овде дошао под моју арт 
бојица су нагађали: позитивно није нико ништа знао.</p> <p>Држећи се непрестано јужнога правца, 
 Није што их се боји, не, не би му нико ништа рекао, али ред је тако, старији су чиновници.{S}  
кају што су били луди да се свађају око ништа, а кроз по сахата цела одаја одјекује од њихна ве 
ном и друга насиља.{S} Није ми остајало ништа друго, но да се покорим неопходности.{S} Отпочне  
аста урнебес, у коме се дуго није могло ништа разабрати.{S} После се поступно опет утиша.{S} Кн 
ив њега.{S} Тајно братство не би желело ништа друго, но да види кнеза на челу народа, где се ја 
иноћ!....{S} Па шта!{S} Синоћ није било ништа страшно!{S} Е! рече кнез.</p> <pb n="269" /> <p>Р 
ти, да сви ми, па и наш господар, нисмо ништа према том његовом хваљеном екватору.“</p> <pb n=" 
 сила да се дође циљу.{S} Није пожаљено ништа, као што није ништа ни пренебрегнуто.{S} Нису пош 
у капљици бистре воде не види апсолутно ништа, и ми би се заклели свим на свету, да ту ништа и  
а прогутати, па да му стомаку апсолутно ништа не буде.</p> <p>„Има најпосле и таквих отрова, ко 
p>Растислав је доказивао, да њему лично ништа не треба, да он за се ништа не тражи; он је роб с 
ладић је увек одговарао: „Што ће то; то ништа не доприноси ствари.“ И тако је остао упоран у то 
га, заборављајући на све, јер ти све то ништа не треба, цео је овај свет за тебе ништа, само је 
ожемо што радити. <pb n="115" /> Ја вас ништа нећу питати из празне радозналости.{S} А ваља ми  
каниском језику, но особа у црнини опет ништа не одговори.{S} Мало после ова особа изађе некуда 
рима овога света, које се њих лично већ ништа више не тичу.{S} С тога те молим саслушај ме пажљ 
оложају, где ми све моје титуле не могу ништа помоћи и да ја имам избор само између овога двога 
истанем под условом да вам само не дају ништа више да пијете.{S} Црна прилика рече да ће се цел 
е нарочито молила да о Лепши не причају ништа.{S} Око 8 часова одоше и последње гошће, а Мона с 
сту сељанку, дели таква провалија, коју ништа не може премостити.{S} Ова се дакле није ни помиш 
а показа руком на пећ у углу — не би му ништа помогло.{S} У осталом, ето, ако је по вољи учинит 
еда Ратка и подуже га је гледао, али му ништа не рече.</p> <p>Говорило се још о политици и општ 
 с кнезом Мутимиром, но ако ту не могну ништа учинити, они су готови чак и на то, да кнеза прог 
p> <p>Но сва ова разлагања Лепшина нису ништа помогла.{S} Она се најпосле морала послужити оним 
и ми би се заклели свим на свету, да ту ништа и нема, а овамо, кад ту капљицу метемо под микрос 
Сумњате!{S} Онда да ја идем.{S} Нема ту ништа.</p> <p>Пуковник је гледао у њу зачуђено, док је  
то то обично раде.{S} Све, све!{S} Нећу ништа да прикрију.{S} Безобразно, не брезобразно, оно ш 
доктор сломијеним гласом.</p> <p>— Нећу ништа више да ми казујеш!{S} Чувај то за себе.{S} Него  
 отворено тражити.{S} А друго, лепа реч ништа не кошта, а и гвоздена врата отвара.{S} Ја нисам  
 овде дошао под моју артилерију.... баш ништа не знаш....</p> <p>— Није, Ваша Светлост, да баш  
те фуч — ево на! мат сте...{S} Их — баш ништа не знате, баш сте глупи, г. Маврикије!</p> <p>Кне 
..</p> <p>— Није, Ваша Светлост, да баш ништа не знам, али наравно, Ваша Светлост боље зна...—  
а.{S} Какво неваспитање!{S} Ако не знаш ништа паметније, ја имам своје име, па ме зови но имену 
!{S} Најпосле то је само био говор, још ништа није свршено.{S} Ето слободно читај писмо, па ћеш 
бодно читај писмо, па ћеш видети да још ништа није свршено — рече Мутимир с досадом.</p> <p>— Ћ 
који ће ускоро оздравити — јер свет још ништа није знао од свега онога што се десило између ђен 
тиште је уза се, и тихо јој прошапута: „Ништа се не бој — ја сам уза те; куражно само, голубице 
ски љубавници — они, које си подигао из ништавила и обасуо их златом — </p> <p>Кнез је заустави 
есмртна живота,</l> <l>Презирући људско ништавило,</l> <l>И плетење безумне скупштине“...</l> < 
аглити.{S} По чему ти можеш рећи, да је ништавна и незначајна ова тајна дружина?{S} Ти немаш за 
 ће он узимати за министре људе слабе и ништавне, који ће му чинити по вољи.</p> <p>— Знам, али 
 тражиш од мене да ја доказујем како су ништавни.{S} Кажи ми где су се и кад су се до сад чим б 
дован се обрецну осорљиво: јес! будала! но да отимате девојчиће је л’!{S} Пресешће вам, вала),  
p> <p>— Али није то, душо, „остави ме“, но ту један пут треба кидати.{S} То ни какав обичан чов 
 Швабу вели, да то управо и није Шваба, но се само тако претвара.</p> <p>Час опет долази опшира 
, младост! — не, њему то више не треба, но проси појачу буру која би га оборила и спустила на з 
ножавао не само капитале својих зетова, но и своје рођене...</p> <p>Све велике државне лицитаци 
 за то нема боља и поузданија средства, но пустити га нека у пуној мери и потпуно неспречено те 
а је свакоме не само слободно убити га, но би још за то и големе новчане награде добио.{S} Усле 
нам; знам ја то боље но твој чукундеда, но откуд теби сад паде на памет Црни?</p> <p>- А да про 
балканијском престолу по праву наслеђа, но заслугама мојих предака, једном речи, као што наш на 
{S} На капији хтеде их задржати стража, но <pb n="253" /> они одсудно упадоше унутра, говорећи  
приказа никога, чак се и сам не показа, но му се угледаше само широки дланови, како одупиру о в 
ија</p> <p>— Није ми ни мајка ни снаја, но моја жена — одговори дечко.</p> <p>Зачуђен, Текелија 
лканијом не влада само једна династија, но по реду да се мењају.{S} Обадве су те куће заслужне  
али, они би и сами устали, не без боја, но и без ружне речи.{S} Њих је дакле њин домаћин био са 
а!{S} Немој ми се ти кидати, ћеро моја, но ти лепо послушај твоју тетку, па да будеш срећна, и  
чких <pb n="161" /> зграда и споменика, но све најезде варвара.{S} Рим је жив пример за то.{S}  
доме кнезу жељена је не само краљевска, но и царска круна; а било је и таквих позива који су ап 
а.{S} У два три маха кола су застајала, но после неколико тренутака опет су се кретала даље.{S} 
нисам ти никуд <pb n="446" /> пристала, но да мало доведем у ред одело па да бежим одавде да ме 
о лепо име, не само по гиздавости тела, но и по душевној лепоти својој.{S} За ово годину и неко 
 Јела је плакала, превијала се, молила, но <pb n="54" /> све то само је још више срдило баба Ка 
у.{S} Сад му више не би ништа говорила, но бих га ухватила овако преко среде. (Она сави руке др 
— То је питање свима лебдило на уснама, но Враничић проговори први.</p> <p>Већ је било близу чи 
ја не водим бригу о државним пословима, но само ти кажем то, да ви грдно грешите, што с кнезом  
та да заустави кнеза у овим нападајима, но Мутимир се није дао зауставити и сипао је оптужбу за 
ти сметња кнежеву проласку.{S} За њима, но ближе кнежевим колима, јахало је два гардиста.{S} За 
 Па зар не знаш шта је шала, рђо једна, но још и за то да плачеш.{S} Боже, боже, баш си дете!</ 
онаком.{S} Та је удољица обично празна, но сад је била засађена зеленим гранама, окићеним безбр 
уда срећа.{S} Она ти, богме, није црна, но баш бела и пребела, ако знаш и умеш, а ако не умеш,  
мо речи с командиром.{S} Нису они туна, но где год у каквом потоку или шушњару.</p> <p>Пас опет 
зразима захвалности и учтива снебивања, но кнез му заповеди, да без многих парада заузме место  
јенога кнеза.</p> <p>Било је одупирања, но Врбавац га је сломио.{S} Помињато је да покојни кнез 
, да се старац устури натраг, простења, но опет се брзо поврати и седе, с истуреним прсима као  
 кнеза не само да је сипала жива ватра, но је, простићете, прскало и подоста пљувачке.{S} Ала,  
аде дуката.{S} Па да је бар само штета, но и срамота.{S} Овај се свуд хвали, а ти знаш како је  
оже, па шта је! — узе се правдати Тоша, но госпођа га пресече:</p> <p>- Какви су то републиканц 
а благо тим пословима — поче Растислав, но госпођа га пресече.</p> <p>— О, не, ја не водим бриг 
о жилама више не тече топла, млада крв, но растопљено, усијано гвожђе, које све сажиже.</p> <p> 
а посао.</p> <p>Пусте их пред дежурног, но он не бејаше сам.</p> <p>Боја нагласи да имају „голе 
> <p>Чамац с Враничићем ишао је напред, но кад се примакоше обали, он пропусти мимо се други ча 
рце, у два крока пренесе је преко собе, но у који мах хтеде да је спусти на сниски отоман <pb n 
Црнојевић не долази сам од своје главе, но по споразуму и договору царева и по њином овлашћењу. 
{S} Они хтедоше сести на друге гробове, но он позва <pb n="592" /> кнеза да седне баш до њега,  
еће упропашћивати своје рођене чланове, но их дизати, богатити и величати, јер богати и велики, 
692" /> би се пре дала исећи на комаде, но што би пустила слику док је добро не размотри.</p> < 
ја хтеде још наваљивати да чује шта је, но муж је пресече.</p> <p>— Кнез ми рече да се ужелео п 
ући цвет са земље....</p> <p>— Е, није, но ћу ваљаде кукати, или мудровати ка’ то ти?{S} Али и  
S} Овде није у питању ничије самољубље, но један велики државни принцип.</p> <p>— Државни принц 
 њега су већ вукли да га избаце напоље, но он се онако пијан копрцао, отимао и једнако је сипао 
ник је знао потанко цео живот ове жене, но он је опет запиткивао то ово, то оно, колико тек да  
аванама и пивницама не само удате жене, но и саме девојке, опет за то кавана је поглавито мушка 
ом, али, верујте, кривица није до мене, но до оних у чијим је рукама данас власт.“ Кнез се изви 
ћете видети да те књиге не уздижу мене, но вашу династију.</p> <p>— Ама немојте ви тражити да б 
е доприносе здрављу ове отмене дружине, но он, лекар дворски.</p> <p>Кнез се смејао овој шали д 
е; он као да беше заустао да што рекне, но кнез га пресече.</p> <p>— Јесте, господине ђенерале, 
оре.</p> <p>Кнез заусти да нешто рекне, но црна га прилика пресече:</p> <p>— Сад немамо кад!{S} 
Он приђе кнезу и понуди га да га огрне, но кнез то одби једним покретом руке.</p> <p>Сад приско 
ла се, зар ће други бити бољи спрам ње, но што је баба Ката?{S} Не ће ли на крају крајева опет  
за часак прешао у подругљиво презирање, но сад се опет поче враћати отичње беснило.</p> <p>— Је 
p>Пава не одговори ништа на ово питање, но само порумени.{S} Кнез понови исто питање.{S} Пава с 
а ћу овога тренутка доћи.</p> <p>И пре, но што је кнез ма шта могао изустити, црна прилика штуч 
тарче, могао желети више за своје дете, но да је у милости код кнеза?{S} Где би њој могло бити  
изам ђенералов издржао је, дуже и више, но што се могло очекивати. „Боловао“ је равно 20 дана.{ 
ладар помогао своме народу — поче кнез, но Растислав га пресече.</p> <p>— Да! „то није начин.“  
 по глави.{S} Хоџа поуми да се исправи, но Срећко га стегнутом песницом понова удари у груди та 
и била и прва стража, која их заустави, но после дата одзива пусти их даље.</p> <p>Подземни ход 
, и за то је био Наполеон, али не први, но трећи.</p> <p>Наполеон трећи био му је узор, на њега 
од њега.{S} Нико га не гледа њега ради, но себе ради.{S} Њега, као човека, нико не воли, нико н 
.</p> <p>— Ја ово не говорим себе ради, но тебе, мене, свију нас ради — говорила је Софија.</p> 
 се извиним пред тобом. — Не мене ради, но тебе ради!{S} Ти остајеш да живиш.{S} Можда ће ти не 
ар, прикрићемо ваш злочин, не вас ради, но земље ради; да по Европи не пуца брука како су у Бал 
анци.{S} Та она ништа друго и не тражи, но да усрећи своје присталице, да им очува или стече ви 
 само имена села и како које село лежи, но још по многим селима знао је и све главније људе, на 
веома жалосно; нико не би био сретнији, но он, Растислав, да ствар не стоји тако; нико не би ви 
а будете већи пријатељ мојој династији, но што сам јој ја сам...{S} А шта оно рекосте друго?..{ 
е видели, и непотпуније ствар схватили, но спорији а упорни мислилац.</p> <p>Из ове особине, да 
продужење његове раније започете мисли, но одговор на Враничићево питање.</p> <p>Крочише још не 
...</p> <p>Она је хтела да што помисли, но а она да прибере ту мисао, ње нестане, а на њено мес 
ј екстази, где душа више није на земљи, но прнула некуда горе у светле небесне висине, где нема 
 ископан: печати су нађени неповређени, но је био већ сав буђав, али што је главно - жив, и тог 
 на новој касарни освану, не ушкопљени, но до темења <pb n="160" /> обрезани.{S} Нечија немилос 
и као много већи ауторитети у медецини, но он, доктор, пошто они својом изврсношћу, као дивно п 
ез.</p> <p>— Ђенерал ништа не одговори, но продужи слушати пажљиво.</p> <p>— Шта има?{S} Шта сл 
 је ово.</p> <p>Час сретнеш но два три, но три-четири сељака, терају пред собом пар волова, јед 
је боље да сиђу доле где ће све видети, но да дремају овде на утрини.{S} Не пуштајући кнежеву р 
ича Боја срдито.{S} Он хтеде продужити, но доктор га пресече.</p> <p>— Што наложница! не мора б 
/p> <p>Жена паде на њега и узе цвилити, но кнез је опомену да се уздржава; на пољу пред вратима 
он застаде, збуни се, хтеде се вратити, но кнез га спази и оштро га упита шта је?</p> <p>Ађутан 
ртети које какви шугљанери практиканти, но ће доћи људи, људи, еј! секретари, начелници - ја те 
{S} Он поче запиткивати за појединости, но ту је и Мона слабо што знала.</p> <p>Мона је потегла 
Радован.</p> <p>Официр хтеде навикнути, но Боја га претече...</p> <pb n="255" /> <p>— Јес госпо 
, сад је погађају: један, други, трећи, но она не осећа ништа; осећа само како јој низ леђа пур 
а имена.{S} То нису били врели пољупци, но усијани печати, који су с беснилом падали, не питају 
пошао даље после својих последњих речи, но на овај говор Растислављев он се нагло врати.</p> <p 
ветљен, да није знао шта је ноћ и мрак, но му је дан био као и ноћ, а ноћ као и дан, јер је у с 
жина?{S} Ти немаш зато ниједан податак, но говориш на памет.</p> <p>Кнез се Мутимир насмеја. —  
колност је ова, кнез није обичан човек, но глава државе.{S} Према томе он нема својих личних ст 
нез Мутимир није више био обичан човек, но оличење најразузданије страсти.</p> <p>Он није више  
ат, у коме је назначен други наследник, но Врбавац је прешао преко тога питања простом напомено 
н од ове двојице господар ономе другом, но да се у овој прилици сам добровољно одрекао свога го 
ао на глас не само међу интелигенцијом, но и међу сељацима.{S} Полициске власти до јуче су глед 
вају да то постигну с кнезом Мутимиром, но ако ту не могну ништа учинити, они су готови чак и н 
много јаснијим и много оштријим гласом, но што је до сад говорила.{S} За тим поправи мало хаљин 
ад.{S} Момак потрча пред њим са свећом, но пуковник му рече да упали лампу, јер ће дуже седети. 
 да му се одмах не позна да је отрован, но да последице тровања наступе тек доцније — на то пит 
ики и многобројни, и то не само за дан, но их је било спремљених и за ноћ, т. ј. удешених да се 
на то није хтела; удар је био случајан, но опет за то бол је био толико јак, да млади господин  
јој је био јасан, звучан, али уздрхтан, но то дрхтање давало му је само још већу снагу.</p> <p> 
лучно изјави, да тако мисли не само он, но „сваки балканиски родољуб“, и да то није само просто 
 непознати људи, као што се кнез надао, но већином високи чиновници, често људи, који су у служ 
 <p>— Јок, бога ми, нико ми није казао, но баш из моје главе...{S} Па што, Ваша Светлост, тако  
ад, никад!{S} Ја бих пре у свет утекао, но што бих пристао да из државних разлога узмем жену ко 
 путу, Растислав се с почетка одупирао, но брзо је попустио, разагнав своје сумње, а намамљен п 
ретераности, али свакако боље је и ово, но ова данашња лицемерна, <pb n="156" /> притворна чедн 
ина отрова има и једно и друго дејство, но има их и који дејствују само на један начин.</p> <p> 
S} Не само што би изгубио министарство, но му од кивна ђенерала ни сама глава не би била сигурн 
ужасних случајева бити!{S} Ништа друго, но замислите само несретника који од тајнога нихилистич 
и напред, и Жики не остаде ништа друго, но да и сам пође за њим.{S} Ударише косом.{S} Одмичући  
асиља.{S} Није ми остајало ништа друго, но да се покорим неопходности.{S} Отпочне испит.{S} Тра 
ајно братство не би желело ништа друго, но да види кнеза на челу народа, где се јавља као истин 
м дете?</p> <p>— Ја их нисам ни правио, но мој отац — одговори дечко.</p> <p>Текелија се много  
е, као да се нечега на један пут сетио, но брзо опет продужи.</p> <pb n="331" /> <p>— Ништа то  
е л што год обећала?... — упита Срећко, но Синђа се већ беше окренула, она ништа не одговори, с 
икад овако напсио као он — поче Срећко, но у тај мах он угледа Павине сузе.</p> <p>— Шта је теб 
 расположено, и то не тек онако весело, но ако хоћеш да ти скаче с врх куће.</p> <pb n="196" /> 
Боље је и десет невиних да буде везано, но један крив да утече, за што ко је невино везан, лако 
 хтеде наместити да му седне на колено, но она се изви и седе крај њега на диван.</p> <p>И он ј 
а, да се ствар не веша на велико звоно, но да све остане у најужем породичном кругу.</p> <p>Доз 
т Милојев.{S} Он то није чинио намерно, но управо нехотице, тако му је некако дошло само од себ 
! — рече Растислав зловољно. — Није то, но ја сад посла имам с пашом, (Растислав и Ратко, као ш 
ја Балканац и балкански кнез Страшимир, но био Турчин, ако ову реч не одржао, само ако ви проду 
 узгред изазове Растислава на разговор, но кад овај никако не хтеде, пуковник се обрати с питањ 
а случајева... изузетака — поче доктор, но кнез га пресече, не слушајући га даље.</p> <p>— Чита 
ило и јамачно их на Истоку има и данас, но наша модерна наука не зна за њих.</p> <pb n="101" /> 
ах добио одговор да то није било ноћас, но још пре две ноћи.{S} Овај одговор кнеза је запрепаст 
ветлост, не одричем ја Вама углађеност, но тврдим само да се с углађеношћу не слажу онаки израз 
ој памети.{S} Не оскудева њему мудрост, но поштење; код њега је мозак на свом месту, но код њег 
<p>- Велики бог куша моју малену снагу, но ја ћу доказати да сам достојан понети његов свети кр 
с кавом.{S} Момак се окрете прво кнезу, но он показа главом на Кају и момак се окрете њој.</p>  
збуђени су не само они што се позивају, но и остала чељад.{S} Селом је овладао страх.{S} Нико н 
није могао јасно видети у оном сумраку, но мало по мало он поче све јасније распознавати поједи 
о исто поновим и на балканиском језику, но особа у црнини опет ништа не одговори.{S} Мало после 
уци пуковниковој.{S} Он јој пружи руку, но не даде да му је пољуби.</p> <p>— Ви живите стално с 
Јулки не само дала сву свадбену спрему, но јој нашла и красна младожењу; диван, млад, вредан тр 
ке опази их стража и викне им да стану, но они нагну бежати.{S} Војници потрче за њима, не ухва 
а већ имаш жену?</p> <p>— Не само жену, но имам још и два детета — одговори дечко.</p> <p>— Шта 
тебе никакву мржњу и злобу; не страсну, но у опште никакву мржњу.{S} Сасвим други разлози и дру 
го већом жудњом погледа на твоју круну, но што сам ја то икад чинио.{S} Само што је он лично ст 
 знам колико сам провео у таквом стању, но кад опет почех долазити к себи, ја осетих да се вози 
много умеренији и уздржљивији у говору, но саме женске међу собом.{S} Сад се понајвише говорило 
штење; код њега је мозак на свом месту, но код њега срце није где би требало да је.{S} То је у  
ајеви, и то неће нигде на другом месту, но само по лицу, по носу, око очију и усана, тако, да ж 
подине, не избациш из куће ову вештицу, но ти овде кука над главом?</p> <p>Ратко се насмеја и о 
покуша да отргне своју руку из бабиних, но баба Ката не даде...</p> <p>— Шта се отимаш?{S} Греб 
 Код њих није...</p> <p>— Није код њих, но код кнеза — одсече Радован.</p> <p>Официр хтеде нави 
 ћерко, ту поштења, кад си ти голог.... но.... на плац, кад не можеш другим чим да зарадиш хлеб 
> а они га сами пребацили преко воде... но дај де да упалим, моја се угаси...</p> <p>Такав се р 
око кнеза као ађутанти, ордонанси и др. Но то је питање остављено да се Ратко боље обавести о н 
ад имали да се расправљају и регулишу:; но богу хвала није тако.{S} Устав и закон давно су то о 
да ту о женидби не може бити ни говора; но Јела може онако бити срећна с њим, т. ј. може се доб 
о, роспије једне“; па се окрете и пође; но опет се врте.</p> <p>— Јао, роспије једне, јао вашљи 
ионара.“</p> <p>Писмо је било још дуже; но ми смо овде навели само она места, која су г. Врбавц 
ало на вратима, као да се нешто двоуми; но то је било само за један трен ока, а у другом трену  
вени до ушију и хтеде рећи нешто оштро; но опет се уздржа, и, пошто је мало поћутао, он покуша  
спођа.</p> <p>— Јес, мало је преплануо; но баш му то и даје изглед озбиљнија човека.{S} Нестало 
а зна сву ту стидну лаж, <pb n="260" /> но он опет прима невесту, јер је пружа рука кнежевска.{ 
 сирота бранила.{S} Тако се отимала!{S} Но моја је снага била џиновска — као код свију лудака.< 
е <pb n="445" /> заслуга мога брата!{S} Но право има.{S} То је право јуначки, мушки!{S} Види се 
има би могли погубити службе и хлеб!{S} Но највише су зебли полициски чиновници.{S} У нови каби 
>— А што кнез да удаје туђе девојке!{S} Но јес, јес!{S} Ти си то већ протумачио.{S} То би било  
а.{S} Шта би на један пут овој жени!{S} Но она га брзо изведе из недоумице.</p> <p>— Да, мој го 
ику, да се што више зблизи с кнезом!{S} Но то би могло имати неког значаја само онда, кад би кн 
знам, можда је то код вас тамо адет!{S} Но нама сељацима то не подноси образ!{S} Ми таке среће  
е приватним путем.{S} Каква дрскост!{S} Но дед’те, молим вас, шта би даље? — упита барон Жермин 
о пошао, па да сад ништа не знам!...{S} Но те молим, господине, и живим те богом кумим, скидај  
S} Хоћеш дакле доказа?{S} Ево их!...{S} Но чек’ да викнемо и сведоке.</p> <p>Говорећи ово кнез  
и поверовати — примети Растислав....{S} Но он има друго нешто.{S} Из државне касе кнезу се ништ 
 Што!{S} Богме јој ја лепо желим....{S} Но дед јој мети белег....</p> <p>Хоџа викну девојку и р 
леда овде код вас у министарству....{S} Но, чек прво да мало одахнем, дозволите ми да седнем; г 
а теби кажем да увек бели почињу....{S} Но ја тебе увек лупам, па почињао ти или не почињао...{ 
ија!{S} И они бајаги некоме прете...{S} Но Лепша га понуди да чита писмо, у коме је стајало изм 
} Овда онда било је и оштрих сукоба.{S} Но тактични Растислав вешто се повлачио у одсудном трен 
Давно је већ време да се служи кава.{S} Но видећи жену бледу и малаксалу Врбавац је запита чист 
 одмах викну и упита га где је Пава.{S} Но Грујица није ништа знао. „Ја сам мислио да је с вама 
о рамену тако, да овај искриви леђа.{S} Но како Маврикије не одговори одмах — кнез продужи.</p> 
и на патос, да је Мутимир не задржа.{S} Но у томе он и сам посрте напред, колена му се омакоше  
 зна левица што удели десница твоја.{S} Но у ствари веле да је то само приформа.{S} Прави је па 
 у редовима завереника и бунтовника.{S} Но право изненађење тек је сада настајало.{S} Наскоро н 
 мах, просто, необјашњена загонетка.{S} Но конзул је нагињао уверењу да је <pb n="488" /> марки 
 је имала човека, кога је обожавала.{S} Но све то било је скривено у најдубљој дубини њене душе 
 то ти опет велим: од срца ти хвала.{S} Но да оставимо то.{S} Сад баш паде ми на ум једна мисао 
еш чути.{S} Своје добро, богу хвала.{S} Но где је господар?{S} Је ли ово он што иде за тобом? — 
човеку кога <pb n="55" /> је волела.{S} Но то је смислила ноћу, а сутра дан видела је да то нип 
и да ти натура некаква своја начела.{S} Но ако се он користи својим положајем и злоупотреби сво 
 — Још ми никад није овако говорила.{S} Но Ратко га предусрете:</p> <p>— И знаш ли шта — рече Р 
ругим обичним и познатим средствима.{S} Но сад на један пут као да су им та средства постала не 
им се још вио прамен беличаста дима.{S} Но то као да му није било доста.{S} Крај Перуна лежала  
 тријестак буради с разним ексерима.{S} Но после се дознало да су у пет буради, место ексера, б 
астислав журно и нагло пође вратима.{S} Но као да се на један пут нешто предомисли, он застаде  
а.{S} Улазио је опрезно, на прстима.{S} Но кад угледа кнеза, где разјарен стоји на сред собе, о 
д из опозиције чинила тако природна.{S} Но ово колебање није трајало дуже од тренутка.{S} Ратко 
ад није видео овако оштра и пакосна.{S} Но што је Растислава понајаче болело, било је то, што ј 
 а ноге су клецале под њим од умора.{S} Но он је опет за то ишао брзо за црном приликом.{S} Стр 
мети кнезу, али он не примети ништа.{S} Но на против, рече понизно, како и он „у начелу дели св 
чудна запиткивања? — поче Растислав.{S} Но кнез га пресече:</p> <p>- Г. председниче!{S} Каква с 
 могао употребити сваки течан отров.{S} Но њима је то мало.{S} Садашњим отровима махнишу што се 
</p> <p>— То се види на први поглед.{S} Но ја бих радо чуо ваше име; чији сте и одакле?{S} Јама 
платом узетом за три месеца унапред.{S} Но како је јесенас излазио на јужну границу Балканије,  
} Они овде познају сваки педаљ воде.{S} Но ако је твоја воља, да одем ја сам да погледам - рече 
 У таквим приликама жена много може.{S} Но било је сумње, да ли ће Лепша хтети да послужи њиним 
мо дошли!{S} Није лаж, а кам’ да је.{S} Но, господине и сине мој, помози, по богу син да си, да 
 /> могао разабрати где је и шта је.{S} Но у том тренутку изби из мрака незнани вођ кнежев и по 
 сто, где би чекало док се не умије.{S} Но момак му примети: да господин чека на пољу на <pb n= 
он, а и како би могло бити друкчије.{S} Но шта се оно окреће?{S} Шта ли се оно окреће?</p> <pb  
нути сваког момка да за њима лудује.{S} Но као главну радњу водила је сад проводаџилук и подвођ 
омастити брк, док се добро не изује.{S} Но да бацимо прво белег, Хајде!</p> <p>- Богами ће бити 
прилику.{S} То је било с десне руке.{S} Но баш у тај мах шушну му нешто с лева.{S} Он се прену  
о, поистија, спремајући је поиздаље.{S} Но сад је цео тај план „поступности“ био покварен.{S} Р 
ећ прелази у крупне државне злочине.{S} Но Балканија је била сретна те јој се родио такав <pb n 
не како би најбоље било да се врате.{S} Но црни вођа одби одсудно ову напомену.{S} Он рече кнез 
а ситницама које су се тицале Лепше.{S} Но кад он помену реч „силовање“, Мона се грохотом засме 
 два револвера; о куку усарачен нож.{S} Но и ако су били једнаки по оделу, по понашању могло се 
ваш суд мало пристрасан — рече кнез.{S} Но ђенерал му не даде добро ни изустити.</p> <p>— Прист 
 кнез Мутимир почне долазити к себи.{S} Но и ово је буђење ишло споро.{S} Кнез је прво у 2—3 ма 
о на челу власти, као бедеми његови.{S} Но све то доћи ће после; што мени сад треба то је.. — Р 
, а не истерани чиновнички инвалиди.{S} Но бива случајева где нови министри баш траже од својих 
о, кнез не треба ни чему да се чуди.{S} Но црна прилика говорила је у опште загонетно.{S} Она р 
ерални, конзервативни и слободњачки.{S} Но имена мало одговарају стварности.{S} Либерализам је  
људи служби вични, а престолу одани.{S} Но сад су друга времена.{S} Кнезу Мутимиру прохтело се  
ран и да би добро било да се одмори.{S} Но кнез то одби најодсудније.{S} На против, рече да ће  
ући ни браву закључати ни откључати.{S} Но да ли сте добро загледали прозоре?{S} Да ли су они б 
} О! ту за мном за цело неће запети.{S} Но бадава, то морам рећи, овако отмена госта још нисам  
вио, он не би могао реч проговорити.{S} Но у томе тренутку појави се кнез Мутимир, и пуковник г 
 није.{S} Нешто их је морало омести.{S} Но ја се опет надам, да неће дуго изостати.{S} А имамо  
шта му ваља радити у таквој прилици.{S} Но то је могло долазити и отуда, што је пуковник Врбава 
ине.{S} Ја сам дошао амо да погинем.{S} Но одмах нам чељаде амо дајте! — поче Радован.</p> <pb  
ити да некога очекује с нестрпљењем.{S} Но време је протицало, а никога да дође.{S} Кнез Мутими 
, а многе је засула земљом и шламом.{S} Но у ово доба Ташмаденски подземни ходници још су били  
бом, али умесном доскочицом Катином.{S} Но њега опет више дирну оно подругљиво питање: „а вама  
 лапараче градиле и кусом и репатом.{S} Но опет за то, она се по карактеру не би никад мењала с 
ку и да га поведе да седну на диван.{S} Но кнез то одби, он изви руку, стукну корак назад, и, п 
је скраћено од Богодан или Богомдан.{S} Но он не доврши своја размишљања.{S} Њему се на једаред 
а је ваш књаз до сада био малолетан.{S} Но и томе ће скоро бити крај.{S} За који месец ја ћу по 
тврди да може бити да је само рањен.{S} Но тек сад настаје забуна.{S} Откуда је настало ово уза 
а, а ђенерал је стајао као окамењен.{S} Но ове страшне речи Мутимирове чисто као да га тргоше и 
а сељаке, а Милоја није ни погледао.{S} Но зато је Жика пратио сваки покрет Милојев.{S} Он то н 
мировања, и овај се крај био стишао.{S} Но сад све је опет пошло на јеро.{S} Стари <pb n="577"  
овластицу на чедност и светитељство.{S} Но како у томе има и твоје заслуге, то си ти за данашњи 
.{S} Нудио му је чак и министарство.{S} Но ту су дошли у опреку због његова слободоумља у унутр 
и у ово доба — рече гошћа радознало.{S} Но Мона јој ништа не одговори.{S} Сву њену пажњу бејаше 
але њене друге — поче Ратко ватрено.{S} Но Растислав рече да се умири и да остави ту ствар за д 
говоримо.{S} Ја се још осећам добро.{S} Но то неће дуго трајати.{S} Кажем ти, ова је ноћ још на 
о је до некле могло и отежати ствар.{S} Но, Срећко, <pb n="239" /> као практичан човек, знао је 
захвали на пажњи, али одбије понуду.{S} Но енергична Мона није се дала сузбити, писала је писмо 
 тако му је породица добила пенсију.{S} Но како је мајор Тоша по жени био кнежев рођак, његова  
и то је као нека наплата за партију.{S} Но овај пут шамар изостаде, а Маврикије, кад виде да не 
евојчице морале су пиљити у калдрму.{S} Но како се, ваљда, ипак по кад кад дешавало, да се по к 
у мараму да убрише кнежеву униформу.{S} Но кнез није био спреман на ову услугу, његова рука суд 
посутом главом чекам достојну казну.{S} Но како би било свирепо да сестра својеручно казни брат 
вени тужитељ тражио је смртну казну.{S} Но тужитељска страна није поднела <hi>позитивних</hi> д 
тила сваки покрет, сваку реч Павину.{S} Но сад на један пут она се чисто измени; њено лице доби 
оједини начелници имали да се крећу.{S} Но опет за то сви ти савети сводили су се у главноме на 
та, па квит.{S} Што могнем, учинићу.{S} Но то сад није главно.{S} Друго је сад на реду: мени тр 
 — рече Мона с материнском нежношћу.{S} Но у тај мах она угледа читав низ црвених и модрих колу 
тељи шамарају своју непослушну децу.{S} Но једна помисао да пред њим стоји крунисана глава, гос 
ило да Ви ма у чему трпите оскудицу.{S} Но, височанство, ваше је само да заповедате, а ова земљ 
сле ножевима секли, највише по лицу.{S} Но лекари су саставили комаде, сашили и окрпили грдне,  
и, како одупиру о врата и гурају их.{S} Но зато се на прагу указа непозната дама, сва од главе  
ка ову прилику, да упита шта је ово?{S} Но црна прилика рече, да сад немају времена за дуга обј 
раз, шта је стало за другу простоту?{S} Но није нама сад до тога, господине.{S} Ми смо дошли за 
о, Ваша Светлост, — опет поче доктор, — но кнез га и по други пут пресече.</p> <pb n="165" /> < 
га брата сокола — рече она шалећи се. — Но чек да седнем овде до тебе да ми испричаш како је то 
лопио.{S} Околни се сељаци засмејаше. — Но, кад би он био као оно зече, кад га потревиш у ласта 
гроб — поче разговор ђенерал Врбавац. — Но ја нисам само пред гробом, ја сам у гробу.{S} Ја нис 
вима тако званим отровима алкалоидима — но за то је потребно да се отров узима стално у омањим  
је ударила господина и где га то боле — но опет се трже.</p> <p>Међу тим млади господин као да  
љали сине!{S} Не боле ме твоји ударци — но ме боле што ме прљаш додиром твоје грешне руке.{S} Р 
ој фијоци у зиду — кнез показа прстом — Но од те фијоке и ја имам кључ.— Кнез показа на длану м 
н опсова врло ружно француски.</p> <p>— Но, ово ми још никад није пасирало — рече он јетко, па, 
 некога тражила у оној гомили.</p> <p>— Но чек’ да се склонимо мало одавде; одидер амо да ти ка 
рече Боја, после настави брзо.</p> <p>— Но ствар није за чекање, господине.{S} Похитај синко, а 
е, па онда на један пут плану.</p> <p>— Но, чекај да видиш, дете, — рече он одлучно и опет јурн 
зуваш?{S} Брже бежи, брже бежи одатле!“ Но газда је безбрижно тресао и даље своју чизму: „Ете,  
јој је некако лакше рећи „слатки кнез,“ но само „кнез.“</p> <p>И за што све то?{S} И откуда на  
то је он звао својом „великом мисијом,“ но и саму главу своју.{S} Јер, кад се оставе на страну  
у и звали је да „отаљају још по једну,“ но она никако не хтеде.{S} Кад су је салетали питањем ш 
{S} Погледај ти куда су они прокрхали.“ Но у тај мах он угледа наше путнике и не само што умуче 
едају да је за Балканију боља република но монархија.</p> <p>— А ви прибирате око себе људе, г. 
унолетан, и сад би ствар већ лакше ишла но пре.{S} Он има приватних добара и на њих би се могла 
та се дури и издваја? што се гради боља но што је, за што се онолико устезала да почне долазити 
егде су биле украшене не само стиховима но и сликама.{S} Слике су махом представљале лик кнежев 
мртвима.</p> <p>— Не уздишем ја за њима но за собом, за худом и црном срећом мојом.</p> <p>— Ен 
капијом већа бара и покваренија калдрма но код његовог комшије, те с тога и има веће право за в 
олутова, којима је Лепша била покривена но грудима, по затиљку, по раменима, врату и по образим 
ници, која је више личила на пласт сена но на перјаницу.</p> <p>Виле су обично биле набељене и  
 његова су застрањивања несравњено мања но код суседа његових.{S} Узмимо на прилику Румуне.{S}  
опла крв, а поглавито сам начин живљења но селима, сама природа; куд год се окренете готови при 
 Црнојевића и његова друга били је већа но што су они могли и ценити.{S} Дотични кметови и кома 
, забринута, она је изгледала још лепша но обично.{S} Мутимир је пратио очима с пуно дивљења и  
ких.{S} Хтедох се одатле вратити натраг но у тај мах као да ме нешто изнутра копкаше:</p> <p>„Х 
о што у тај мах не осећа никакве болове но, на против, баш услед узета отрова, он се осећа веом 
 је муж.</p> <p>— Сиротан!{S} Да шта је но сиротан!{S} Свако је дете сиротан које нема матере.< 
 нестанак није могуће тумачити друкчије но да је утекао, издао, преварио, завео их па напустио  
овора Враничић је више мотрио на сељаке но на Милоја, и њему се учини као да су сељаци са свим  
 временима то може одвести и много даље но што горе споменух...{S} У осталом, господо, ја сам г 
родирао и прозревао у ствар много дубље но људи веома виспрени, којима њина виспреност за час о 
реко 25 година, и многе ствари зна боље но који ти драго писар, а и људи га више вермају и боље 
кав отрцани наредник — и то је сад боље но први човек.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Н 
p> <p>— Што да не знам; знам ја то боље но твој чукундеда, но откуд теби сад паде на памет Црни 
бар човек.{S} Баш с тога ја и могу боље но ико да осетим колики је то губитак, што нисам био то 
 покушај да се пред светом прода скупље но што вреди, да се прода под оно што није у ствари?{S} 
 као да је долазио из много веће дубине но глас из првога гроба, а то се најбоље познало по том 
нталоне а стара мајка не носи панталоне но сукњу?</p> <p>— Па зато, сине, што сам ја мушко, а с 
а што је срдит.{S} По повратку из шетње но граду, кнез око 6 часова оде Растиславу.</p> <p>Изме 
кажете; верујем чак да ствар стоји горе но што је ви представљате — али ако је све то тако, зар 
ће оно што после вас дође бити још горе но што сте ви били.{S} Најпосле одморите се мало, па ак 
е брани, да викне, да се отме; али, пре но што је могао и писнути, он се већ нађе свучен у гроб 
и цигару, а можда малко и да дремне пре но што се лати посла.{S} Заваљен у тршчану наслоњачу, Р 
долазе једна по једна на језик, али пре но што се језик и макао да их изусти, њих је опет неста 
гме од електричног звонцета.{S} Али пре но што притисну дугме, врата се на соби широм отворише. 
зајамне полне особине и способности пре но што се узму.{S} Свакојако ствар је интересна и ваљал 
а још одавно, врло давно, још много пре но што се и родила, и у том далеком, заборављеном живот 
знавали по прашини трагови, како сам се но прашини отимао и копрцао.{S} Не, не!{S} Да сам ја би 
а послужити оним чиме су жене увек јаче но разлогом — морала је обиснути молбама око кнеза, те  
угледа наше путнике и не само што умуче но и стаде.{S} Заустави се и онај други сељак, проговор 
То ви онда, богме, много знате.{S} Више но какав професор медецине, или најбољи апотекар.{S} Те 
а на престо као и ти.{S} Имам га и више но ти, јер сам искуснији, мудрији.{S} Али ја долазим на 
рао да „обели образ.“ Ручак је био више но изврсан, „прави царски ручак“, као што се изразио са 
е на пут цео, има нарочито одело, лепше но у остале војске: црвенкасте панталоне, угасито зелен 
мена, или сам ја луд, или ви нисте Срби но некаква друга вера!{S} Шта ви говорите!{S} Девојка к 
аметније, ја имам своје име, па ме зови но имену.{S} То грмаљско: „жено!“ просто нећу више да ч 
Пола нагласи да „не лаје куца села ради но себе ради.“ Стало је госпођи Ловимук до Растислава и 
лицемере који хоће да се покажу чеднији но што су.</p> <p>— Данас су помешана два различна појм 
у.{S} Кнез се покаже чвршћи и куражнији но што се могло очекивати.{S} Растислав је умео да проб 
> <p>После ових речи ђенерал узе ходати но соби.{S} На један пут он се трже. „Ах, моја жена!{S} 
="497" /> <p>Ратко скочи и окупи ходати но соби.</p> <p>— Изврсно!{S} Ствар је само како може б 
дмицати од куће, и да нема друге помоћи но да идем сам по кола.</p> <p>Нисам се смео одважити д 
 доказ да су вукови и људи ближи рођаци но што се обично узима.</p> <p>Министар унутрашњих посл 
вно, пре би се изложио свакој неприлици но што бах пристао да ма што казујем.{S} Али видећи да  
тски извијати!{S} То те прави још нижим но што си. <pb n="699" /> Вар сам ја икада од тебе траж 
же га у вис, те га начини још прћавијим но што је.</p> <p>— Ене — рече она, показујући тако дру 
Веровао сам да ћу боље управљати земљом но ти.{S} Рачунао сам овако.{S} Балканија или мора извр 
ао но ти лијепа ружица у ђул-башћи, као но ти једра зрела јабука на витој гранчици, така си, би 
по челу.{S} Затим настави:</p> <p>— Као но ти лијепа ружица у ђул-башћи, као но ти једра зрела  
 ње крије своју женидбу!{S} Ништа друго но помисао да ће му она то кварити.{S} Дакле, сва њена  
оје ни у сну нисмо чули.{S} Ништа друго но све је то масло новога министра.{S} Хоће да се удобр 
 је познато, грмљавина није ништа друго но треска интова Св. Илије).</p> <p>Кнежева кола пратил 
огнете,“ а ви ето не можете ништа друго но да протествујете, да напишете, ако хоћете, протокол  
 па наравно да је дете.{S} Шта је друго но дете; тек деветнајеста година, као наш Никица.</p> < 
разрогачен поглед, поглед какав се само но лудницама виђа.</p> <p>Доктор и нехотице затрепера н 
ог гада...{S} Али, шта ћу.{S} Боље и то но да идем гола и боса, гладна и жедна...{S} Свет!{S} П 
ме између ова два човека као да је, што но реч, протрчала црна мачка.{S} Они су се мало по мало 
е заврљати.{S} Ваљало је познавати, што но реч сваку стопу, тих пустих <pb n="554" /> планина п 
ковнику мало зазорно, што ја овако, што но реч „с неба па у ребра“.{S} Али таква је моја навика 
је био наишао на своју омиљену тему-што но реч: усео на свог коњића, и сад га је тешко било скр 
да бих волела с њим се играти један пут но да ми бог да здравље.</p> <p>Девојке пометаше мараме 
 нарочито силовите у души снажних и већ но самој природи бујних младића, код којих грко искуств 
изгуби тетку...</p> <p>Тако поче младић но на један пут он сав поцрвене и ућута.{S} Као да се љ 
ала, сто пута је боље да је видим мртву но да ту срамоту дочека!“</p> <p>- А по селима, кад пре 
 докажете како сте већи пријатељ народу но што сам му ја.{S} Да ме уверите како је вама јако ст 
 више и боље познавао класичку историју но кнез, и јасно је видео како су неке поставке кнежеве 
м, можете ме звати.{S} Али са мном шалу но можете проводити, та за то нисам — рече Растислав од 
о“ и они су тако редом претресали једну но једну особину народну.</p> <p>У питању о вредноћи ил 
ик и ја бих му то пре урачунао у врлину но у махну.</p> <p>— Наравно у таквим приликама љубав н 
ом.{S} Ова имена од милоште друкчија су но обична и каткад су врло лепа.{S} Друкчија су мушка,  
S} Дужности једнога владара друкчије су но дужности обична грађанина.{S} Грађанину може и треба 
би јој у овом тренутку био ближи к срцу но он, Мутимир.{S} И то наравно као мушкарац, као муж д 
 је и шта ли је ово.</p> <p>Час сретнеш но два три, но три-четири сељака, терају пред собом пар 
и слог)....{S} Та да, добро: с у-гла-ђе-но-шћу просрица и кнез, па продужи даље:</p> <p>— Ух! а 
рави <pb n="31" /> га опет: „с у-гла-ђе-но-шћу,“ ударајући гласом на сваки слог)....{S} Та да,  
ји већ беше уз њу.</p> <pb n="63" /> <p>Но кад виде, да јој је онака одбрана слаба помоћ, она с 
 обичнијих имена.</p> <pb n="544" /> <p>Но сељак је оћуткивао и није хтео казати прави разлог.  
удари по прстима.</p> <pb n="677" /> <p>Но ова су сузбијања била бесплодна; Мутимир је већ букт 
 дочепа капу и викну: „Збогом!“ </p> <p>Но Мона га заустави.{S} Она се смејала његовој осетљиво 
богме“! „Разуме се,“ „Тако је.“!</p> <p>Но овај говор слушала је и госпођа Софија, само што су  
ема ни трага од човечија живота!</p> <p>Но Милоје се није ништа чудио.{S} Он рече равнодушно да 
у сестру и да освете очеву част!</p> <p>Но сад се опет бојао старац да пусти обадва сина.{S} Мл 
 га срета одмах на првом кораку!</p> <p>Но младост је божанско неисцрпно врело снаге, с којим с 
шији!....</p> <p>— Дакле он!....</p> <p>Но Јела није имала кад довршити ове мисли и ово чуђење. 
 дохватило се негде ракичине....</p> <p>Но Пава је пресече.</p> <p>— Нећу тако, стрина Синђо!{S 
.{S} А имала сам да ти кажем....</p> <p>Но госпођа на један пут застаде, поћута, као да се пред 
ежи зло; оно треба раскопати“...</p> <p>Но ђаци су, како се прича, мирно саслушали ову декламац 
 да сељаци баш тако пред вама...</p> <p>Но кнез не даде чедноме намеснику да продужи.{S} Он зат 
ам себи прибавио сатисфакције...</p> <p>Но Врбавац не могаде довршити.{S} Блед као смрт, кнез м 
>— „Унутра, господине ађутанте“.</p> <p>Но у тај мах кнезу прискочи ђенерал Врбавац, ухвати га  
вде живи не идемо — понови Боја.</p> <p>Но доктор тако брзо и неочекивано и тако вешто згурну н 
 које би после потрошила војска.</p> <p>Но како је до сад за војску био набављач Хаџија, то су  
земље.{S} Тако је ствар стојала.</p> <p>Но Растислав је имао своју срећну звезду.{S} Кнез се по 
кад тебе видимо здрава и весела.</p> <p>Но Жика је с нестрпљењем обилазио око Милоја и чим угра 
 већ може ићи; ствар је свршена.</p> <p>Но баш у тај мах ђенерал приђе кнезу:</p> <pb n="324" / 
ако дакле!{S} Тако!.. поче Мона.</p> <p>Но кнез је пресече.{S} Он јој притрча и оберучке узе ње 
ори Лепша на кнежева наваљивања.</p> <p>Но њему као да није било до озбиљних ствари.{S} У прису 
едне жене, као што је баба Ката.</p> <p>Но има душа тако чистих, да би се могле назвати златне  
>— Е није тако — поче Растислав.</p> <p>Но кнез га опет пресече:</p> <p>- Е, није, није, него ћ 
 сва осећања и све мисли његове.</p> <p>Но Растислав није само мислио о томе, он је на томе и р 
ој треба још сад стуцати рогове.</p> <p>Но Ратко је уверавао, да је он спрам тога већ предузео  
тече високе чиновничке положаје.</p> <p>Но ствар се давала бранити и ценити и с другога гледишт 
, -онда она управо њега осуђује.</p> <p>Но Мона се није дала ни опепелити оваким разлозима.{S}  
ћено титулишу окружне начелнике.</p> <p>Но ова прилика веома је добро дошла и бив. министру пол 
уздржавајући љутину да не прсне.</p> <p>Но госпођа не опази ову промену, она продужи живо:</p>  
енерал смера да се дочепа круне.</p> <p>Но и ако су докази били јасни, Растислав је опет знао к 
очено гледао у креветски перваз.</p> <p>Но ађутант му се опет саже на ухо и опет га упита:</p>  
аво чиме да почне и шта да чини.</p> <p>Но Мона је умири.{S} Лепша не треба ничега да се плаши, 
е супарништво се почело јављати.</p> <p>Но у почетку намесништва опште стање било је толико ров 
и да би их и даље могао слушати.</p> <p>Но ђенерал то опази.</p> <p>— Извини — рече он, хватају 
није хтео о томе ништа говорити.</p> <p>Но и ако је жандарм одмах изашао, он не виде више млади 
ш се нико не одвоји да иде кући.</p> <p>Но и ако је коло почињало већ и трећу игру, Пава Крсман 
 кнежев потпадај под туђ утицај.</p> <p>Но госпођа Софија, као да је погађала ове мисли мужевље 
друштва и да присуствује на њој.</p> <p>Но као услов за то стављано му је да мора вршити све шт 
та му није помогло што се чувао.</p> <p>Но најгоре су прошли сељаци, у опште сви што нису спада 
 било је магловито и непоуздано.</p> <p>Но сад је изгледало као да је наишао на неки кончић од  
ло треба! — рече младић збуњено.</p> <p>Но Растиславу је и оно неколико горњих речи било доста. 
 владавине рече Растислав мирно.</p> <p>Но кнез као да није ни слушао шта он говори.{S} Продужу 
акле имало куд ни лево ни десно.</p> <p>Но ова тескоба није дуго трајала.{S} После десетак мину 
одине пуковниче.</p> <p>— Добро.</p> <p>Но пуковник још и не изусти потпуно ову реч, кад Ката п 
 ти њега! — окрете му се доктор.</p> <p>Но Радован викну још више:</p> <p>— Да ћутим! а што да  
 не испунише видли смо мало час.</p> <p>Но хоџа је скупо платио за ћатине „преварене наде.“ Сре 
е Мона, тапшући кнеза по образу.</p> <p>Но Мутимиру као да није годио тај цинизам Монин.{S} Он  
а даде ни да прими главну битку.</p> <p>Но кнежево малолетство примицало се крају.{S} Обадва на 
помене да је већ време устајању.</p> <p>Но јутрос ни врева врабаца, ни опомене мушица нису могл 
угледа и кредита у јавном мњењу.</p> <p>Но сва ова разлагања Лепшина нису ништа помогла.{S} Она 
господине!{S} Али девојка је ту.</p> <p>Но дежурни опет прекиде Боју.</p> <p>— Ама где ту старч 
отекло, говорите шта сте решили?</p> <p>Но ђенерал остаде нем, укочен, непомичан.</p> <p>— Добр 
!{S} Конак!{S} Зар она у конаку?</p> <p>Но она се још не беше прибрала ни од првог изненађења,  
 молим, жено, настани својски. —</p> <p>Но госпођа му недаде да доврши.{S} Она прогледа, ратобо 
боравила је и цело стање своје —</p> <p>Но она се брзо трже из тога заноса.{S} Њена пратиља опо 
у нештедице сипане „жарке жеље.“</p> <p>Но приврженост Орловчана није се огледала само у обилно 
д да не дозна откуда је дошао. </p> <p>„Но тек сад настаје оно што је најважније и што нас овде 
ичним отискивањем ноге о патос, давала, нов покрет, и љуљушка је опет летела у пуном размаху.</ 
астија донеће нову срећу, нов напредак, нов полет и благостање.{S} Али зато се ваља потрудити.{ 
е.{S} Нова династија донеће нову срећу, нов напредак, нов полет и благостање.{S} Али зато се ва 
војих верних људи и поузданих помоћника нов ред балканске властеле и великаша.{S} Каква сјајна  
канске и будећи обамрла срца народна на нов живот, на јуначку борбу, и на светлу победу...</p>  
ари:{S} - Балканију је задахнуо некакав нов дух; свуда се осетио неки нов живот; све је у покре 
<p>Кнез се Мутимир насмеја. — То је сад нов начин доказивања.{S} По правилу ред би био, да они  
арци живота још нису успели да расхладе нов вулкан прве истинске љубави.</p> <p>У таком се стањ 
пут она се чисто измени; њено лице доби нов, подругљив, скоро пакосан израз.{S} Са затуреним ру 
могла би поручити да ми се скроји други нов нос.{S} Јес, очију ми, бата ми прича да у Звониград 
о некакав нов дух; свуда се осетио неки нов живот; све је у покрету, све је у живом врењу.{S} С 
тку када је госпођа дала својој љуљушки нов покрет, врата на дворани полако се отворише и на њи 
 Звониграду има мајстора, скроје ти они нов нос, па ништа ти красније.{S} Они, каже, и вилице љ 
 јурну крв из груди, кнез Мутимир осети нов потрес.{S} Од крваве руке Кугићеве учини му се, да  
да то није био он сам, већ какав сасвим нов, њему непознат предмет.{S} Он је тада већ био прева 
уде оно што бити мора: биће прокламован нов кнез у лицу Мутимира из династије Косанића IV.{S} К 
усти на вољу своме млађаном срцу; један нов повод за стотине нових забава и задовољстава.</p> < 
ругог спрата.</p> <p>За Зара је ово био нов доказ да се у овој ствари крије некакав преступан п 
трмим обалама.{S} Преко потока је водио нов, тек саграђен узани мостић, с јаким оградама са стр 
ве поповске мантије с црвеном поставом, нова трговачка ћурчета, с лисичином и без лисичине, нов 
о промењеном расположењу народном.{S} - Нова влада по старинским везама и породичном предању бл 
ам на престолу седи туђинско копиле.{S} Нова династија донеће нову срећу, нов напредак, нов пол 
тање.{S} Али зато се ваља потрудити.{S} Нова династија створиће од својих верних људи и поуздан 
лом зној с лица, она рече:</p> <p>— Ова нова борба конзервативаца против г. Растислава згодно ј 
вљеност код кнеза и да га увери како је нова влада слаба, немоћна, и можда и издајничка, и да њ 
кућу, од милоште свима укућанима надене нова имена, и ни једно, па ни децу, не зове више њиним  
све друго.{S} Кад би сад почео живот из нова, то је једино што би у њему имао исправити.{S} Лаж 
, да очи од њега не одвојиш.{S} Истина, новајлија је, тек сад отвара самосталну радњу, али са с 
положај јасан.{S} Њин је министар човек новајлија; што они буду хтели, то мора и он хтети.{S} О 
но је све: вештина, лукавство, обећање, новац, па и сама сила да се дође циљу.{S} Није пожаљено 
 је и сам крао.{S} Ја ту нисам радио за новац.{S} Ја сам се машао много више.{S} А Турска је мо 
двадесет хиљада дуката? зар је то какав новац?{S} На такве се ствари милијуни троше.{S} Шта је  
ао дрскост.</p> <p>Знао је колико вреди новац у свету, с тога је брижљиво гомилао злато.</p> <p 
била народна мука, народна крв, народни новац и народна снага, али требао је неко да покрене и  
све се зна, само што несрећним случајем новац није ухваћен на време, и сад нико не зна где је.< 
ли су му име „блаженопочивши“, скупљају новац да му споменик подигну, најпосле прогласиће га за 
вни удар.</p> <p>Знајући да кнезу треба новаца, ни су потпустили једнога банкара да му понуди д 
се уведе једноставна, десетична система новаца, као што ће се морати завести и у мерама.{S} Том 
ра нећеш ни маћи, а ту ће требати доста новаца - рече Растислав продужујући започети говор.</p> 
ју они преко свога старца, да му набаве новаца.{S} Кнез је сад пунолетан, и сад би ствар већ ла 
е поглавито тиме, што ће кнезу набавити новаца...</p> <p>- Не знам од куд? — примети Растислав. 
на света.{S} Парадни официрски мундири, нове поповске мантије с црвеном поставом, нова трговачк 
ватити рачун, она је данас дознала за 3 нове прошевине, за 2 браколомства, за 2 развода брака,  
спођи Мони дошао управо го, а она узела нове кошуље и одело свога мужа и одела га.</p> <p>Прича 
сле ова особа изађе некуда, а уђоше две нове личности, исто тако увијене од пете до <pb n="480" 
 писмом, у сваком писму износила је све нове и нове примаме за Лепшу, отворила је с њом читав ф 
. полиције предузимао је непрестано све нове и нове мере опрезности, које су на крају крајева и 
, у сваком писму износила је све нове и нове примаме за Лепшу, отворила је с њом читав философс 
ије предузимао је непрестано све нове и нове мере опрезности, које су на крају крајева излазиле 
 каже, и вилице људима умећу, и зубе ти нове усаде и стаклено ти око наместе, и што год хоћеш!< 
 тебе, а то би све јако отежало положај нове династије.</p> <p>- С тога су ваљда и ранији покуш 
Постао је у толикој мери поверљив човек нове владе, да је био одаслан у суседну велику државу,  
ки дом, и на пређашње приче накачене су нове.{S} Каквих ти гласова и претпоставака ту није било 
ка ћурчета, с лисичином и без лисичине, нови сури и црни, јако гајтанисани, сељачки гуњчићи и у 
одатле ће они владати целом ситуацијом; нови министар биће у њиној руци, и како они са својим и 
Гледала је свуда по соби убезекнуто.{S} Нови, дивни предмети толико су јој привукли пажњу, да ј 
ички инвалиди.{S} Но бива случајева где нови министри баш траже од својих потчињених да пређу у 
е рачунало као извесно — а то је, да ће нови министар разјурити све старе полициске чиновнике,  
оврвели су с многих крајева Балканије и нови министар брзо је био претрпан само тим стварима.</ 
о морало дићи.{S} Осечени су и набијени нови шипови, мост је исправљен и у Орловцу је једна зна 
челника буде уклоњен, а на његово место нови министар постави кога свог присталицу, на то се не 
више су зебли полициски чиновници.{S} У нови кабинет за министра полиције био је ушао човек о ч 
с, јес, господине, да ценимо!...</p> <p>Нови министар полиције осећао је потребу да се лично по 
 узет.</p> <p>„За овај отров једва се у новије доба дознало само толико, да га дивљаци справљај 
актерише ово дело као „најцрњи злочин у новијој повесници“, а кнез се оплакује као највећи родо 
ћати и обогатити старе тековине предака новим добитцима, и како на послетку Балканија мора напр 
 тога морало малко и прометанисати пред новим господином министром, — или човек треба да пази н 
 Жива железница; а?</p> <p>Усхићен овим новим знаком кнежеве милости, што му кнез поче говорити 
е опет беше прихватио својих француских новина.</p> <p>Кнез се прикраде полако Растиславу, па о 
p> <pb n="11" /> <p>Први број службених новина донео је кратак опис крваве кнежеве погибије, гд 
аховита треска, у службеним балканиским новинама изашао је мирољубив распис новога министра пол 
а сте умрли од гушобоље.{S} У службеним новинама ожали ће се смрт првог ђенерала балканског.{S} 
 у град.{S} Ујутру освануће у службеним новинама моја прокламација којом ћу објавити земљи ваше 
што му још није изашао указ у службеним новинама.</p> <p>— Право имају — рече госпођа — кад ви  
 професор, о коме се баш тада водила по новинама препирка под називом „Доктор радикалац“ скупио 
ви државник, уплашио од једне зврчке по новинама.</p> <p>Растислав се љутну.{S} Он устаде, узе  
о Растиславу, па одоздо удари зврчку по новинама које је Растислав читао.</p> <p>То је чудна ст 
ила цео организам.{S} У јутру, службене новине, у црном оквиру, објавиле су ђенералову смрт и с 
е костурнице.</p> <p>Сутра дан службене новине донеле су опис погребне свечаности, где се покој 
> <pb n="360" /> <p>У исти мах службене новине донеле су кнежев указ, којим се у војном министа 
нежева удара да викну из гласа и упусти новине из руку.</p> <pb n="34" /> <p>Кнез одскочи, гуше 
ека, као кад неко ненадно зврцне одоздо новине које држите раширене пред собом и читате их пажљ 
<p>Господин с бакенбартом спусти полако новине на колена, погледа у кнеза и рече му одмерено и  
, ту пију црну каву по подне, ту читају новине, ту се састају на разговор, ту се скупљају у веч 
 очаран красотом дана, лепотом природе, новином призора — кнез се осећао веома расположен, упра 
сет нових дирека, а на њих натакнуто 20 нових вењера.</p> <p>Правдајући овај издатак, општински 
ектичавих људи стварају читава покољења нових богаља, кретена, и наказа, који само руже род људ 
ађаном срцу; један нов повод за стотине нових забава и задовољстава.</p> <p>После недељу дана к 
>„С тога су се сад бацили на проучавање нових убилачких средстава, која би дејствовала исто так 
наш јунак стекао је одмах пупо поверење нових власника, као што га је уживао и код старих.{S} П 
наредио да се још те ноћи дигне десетак нових села у потеру, тако, да је сад било већ неколико  
{S} Тако је отесано и побијено двадесет нових дирека, а на њих натакнуто 20 нових вењера.</p> < 
и именом најсветијих народних интереса“ ново привремено намесништво „најозбиљније заповеда свим 
Растислав живо.</p> <p>— Шта ће ти бити ново!{S} Све стара посла.{S} Ноћас су опет барлијали, и 
жању, јер су ненадно наилазили на какво ново одељење потере или на чобане који би их на вику по 
>- Што?{S} Шта је радио?{S} Да нема што ново? — упита Растислав живо.</p> <p>— Шта ће ти бити н 
има чиновничким.{S} Растислав је ушао у ново министарство као мин. спољ. послова.</p> <p>Али ми 
али цигару, а најпосле и да види своје „ново сунце,“ које је дотле само у мраку назирао.{S} Кад 
аст бити позвани на чашу вина код свога новог министра.{S} Тек, пошто су изашли од њега, један  
p> <p>— Што, да нећеш позивати још кога новог? — упита госпођа.</p> <p>— Та, да! — рече пуковни 
ивници.{S} То би само учврстило положај новог кабинета, и Кугић, место да изгуби, баш би тиме д 
ога кнеза.</p> <p>Отуда га врати милост новог, младог кнеза, који га чак узе к себи за ађутанта 
се још напунио ни месец дана од доласка новога министра Кугића, а већ је у сваком окружном мест 
говор.</p> <p>Овај случај престравио је новога министра.{S} Он је ту први пут осетио како је не 
чули.{S} Ништа друго но све је то масло новога министра.{S} Хоће да се удобри кнезу.</p> <p>И м 
ким новинама изашао је мирољубив распис новога министра полиције, у коме објављује подручном чи 
рошлости своје, охрабрени попустљивошћу новога министра, данас су већ говорили:</p> <p>— Па нар 
опустити.{S} Једног јутра сви џинови на новој касарни освану, не ушкопљени, но до темења <pb n= 
примети Растислав.</p> <p>— Говори се о новој Банци.{S} Шапућу као да ће се ту извршити нека оп 
ч Поступовић, а играо је неку улогу и у новој историји балканиској.{S} У њему је била сахрањена 
 Звониграда, куда су сви начелници ишли новом министру на подворење, орловачком начелнику дође  
сио се и крвави догађај на тајанственом новом мостићу, у сред пусте планине.</p> <milestone uni 
девлету“ на француском језику мемоаре о новом стању у Балканији, које је настало услед доласка  
има влада, а та је власт била голема по новом устану, направљеном, за време кнежева малолества. 
е у живом врењу.{S} Свак се вада нечему новом, бољем.{S} Цео свет само њега ишчекује, па да за  
 Мона окрете други разговор.{S} Каза му новост о тајној републиканској дружини, којој као да се 
ило тешко да сам саопштава жени страшну новост, јер би јој ту морао говорити о свом злочину — ђ 
ваковрсну робу женских речи и сплетака, новости и гласова, и што је која имала више од тога есп 
ла шта је све данас чула и са колико је новости, ово после подне, обогатила своје познавање сви 
оре, да једна другој саопште најсвежије новости, да се узајамно оговоре и да проведу време приј 
 да се прошале, да претресу све градске новости, да оговоре што је за оговарање, да осуде што ј 
. — Најпосле ту је било пуно свакојаких новости из приватна живота као: куда ће ко путовати ово 
јем од тебе — рече Тоша, изненађен овом новошћу.</p> <p>— Сад први пут чујеш!{S} А за што да те 
е да буде владалац Балканије, да оснује нову династију, да мете на главу кнежевску круну.{S} У  
ђинско копиле.{S} Нова династија донеће нову срећу, нов напредак, нов полет и благостање.{S} Ал 
 у најкраћем року и да створи Балканији нову династију.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
тајао би само онда кад је хтео да упали нову цигару, а међу <pb n="505" /> тим патос око њега с 
е и јавила, свак би их сматрао само као нову, занимљиву врсту лудила.</p> <p>Али код нас, где с 
у — заврши Жика бацив пред сељака своју нову јагњећу шубару.</p> <p>Сељак покорно пружи капу, п 
ј чедности.{S} Он покуша да бране своју нову драгану.{S} Позивао се на то како звониградске тор 
 у овоме путу само <pb n="135" /> једну нову прилику да пусти на вољу своме млађаном срцу; једа 
Од сад ћемо имати у нашем друштву једну нову чланицу.{S} Остала би и данас да јој се, случајно, 
чац умрети.</p> <p>- Ви, г. Растиславе, новцем из државне касе плаћате којекаква шкрабала европ 
ају.</p> <p>- Ви пуштате да се државним новцем, г. пуковниче, плаћа израђивање ваших рођених сл 
овори Ратко.</p> <p>— Кад тако стојиш с новцем, онда ти морамо набавити с друге стране, из друг 
ми.{S} Нашу су земљу преплавили сребрни новци најгоре врсте.{S} Била би, истинска, корист за др 
истискивање стране монете.{S} Ови стари новци хемијски би се анализовали, да се види колико чис 
{S} Том приликом при побијању вредности новцу, који сад оптиче у земљи, дала би се зарадити леп 
одно убити га, но би још за то и големе новчане награде добио.{S} Услед свега тога Враничићу је 
мео извршивати тако, да је, поред добре новчане зараде, брао и славу што је свршио за државу ко 
треба, да се отресемо ове збрке у нашој новчаној системи.{S} Нашу су земљу преплавили сребрни н 
добре стране, што ће кнез вечито бити у новчаној <hi>оскудици</hi>, и кризи.{S} Ту ће онда од м 
еном, који их похвата или побије добиће новчану награду до 300 дуката, а село, из кога су људи, 
успомену — двадесет пуних година његова нога није крочила на балканиско земљиште — за што би, д 
тио антихрист....{S} Сунце има подерану ногавицу.... а на небу се срушио свод... бежи... бежи.. 
тајке, на глави јагњећа црна шубара, на ногама високе чарапе, као што носе сељаци у Балканији,  
е право у будоар где га гошћа дочека на ногама.</p> <p>— Немам потребе да вас представљам, јама 
 још у понедељак заспали: ви сте сад на ногама, али ви ни сад још нисте потпуно будни.{S} То о  
прошапутах на ухо: „пазите, држте се на ногама“ и, на моје велико изненађење, ви доиста, уз мој 
а.{S} Морао се усиљавати да се одржи на ногама.{S} Ишао је полако.{S} Још по издаље видео је да 
не зоре у кнежевом двору све је било на ногама.{S} Спремана су кола, коњи, пртљаг — јер је тамо 
је прошло много, а цело је село било на ногама.{S} Избуђени су не само они што се позивају, но  
> <p>Сутра дан Растислав је био рано на ногама.{S} Још бејаше мрак на пољу, а он је већ био уст 
i>персонал</hi> општински био је већ на ногама.{S} Одмах је сваки добио свој посао, па како се  
 се зачуди кад виде да је и кнез већ на ногама.{S} У једном углу манастирске авлије кнез је сто 
> сам бакрене жице што су ишле од главе ногама и осетио сам да кроз њих бије електрична струја. 
међу нас двојицу у гроб; нашим рукама и ногама, од саме беле кости, тако ћемо га стегнути, да,  
 да му се то учини мало, те их узе бити ногама по очима по устима, куд стигне.{S} Кукавни вочић 
 је по целом телу.{S} Покушам да мрднем ногама и рукама, и да покренем тело, али ни једно не мо 
ne unit="subSection" /> <p>С испруженим ногама, с прекрштеним рукама на прсима, са затуреном гл 
м се испаван и одморан, само што сам по ногама и рукама осећао, као што и сад осећам, местимичн 
 соби крупним корацима, лупајући срдито ногама.</p> <p>Доктор му пође узастопце.{S} Кнез осети  
да распознаје мирис од смрада.{S} Руке, ноге сви удови претворе се у сухе штапове, а кичмењача  
отимице сав се претвори у ухо.{S} Руке, ноге, све је мировало.{S} Чак је престао трептати и дис 
..{S} А ти се још предомишљаш!{S} Море, ноге да му переш, па воду да пијеш, еј!.. царица да буд 
нчић живаца, у глави му је било мутно а ноге су клецале под њим од умора.{S} Но он је опет за т 
лека је већ био оборен.{S} За руке и за ноге њега су већ вукли да га избаце напоље, но он се он 
 Један узе ђенерала под мишке, други за ноге, подигоше га и наместише на диван.{S} Кнез махну р 
ни речи, и све то крије од ње као змија ноге!{S} То неповерење страшно ју је болело!...</p> <p> 
ј све казује, иначе крије тај као змија ноге.</p> <p>— А шта је то било ноћас, зете, што помену 
ли, да и клавиру облаче гаћице, јер има ноге налик на човечије.</p> <p>— Класичка Грчка обесмрт 
 при ходању обично гледао у земљу, пред ноге.{S} Кад Растислав ово рече, он диже главу, погледа 
најљућега звера.{S} Бесан лав пада пред ноге, и, као кротко псетанце, лиже ти обућу, само да из 
натим јастучетом, које метуше кнезу под ноге.{S} Затим су кнеза откопчали, разголитили му груди 
а пандур пошли су на коњима, да заштеде ноге бар где се могне.{S} Кроз село потера прође у двој 
 био у авлији на клупи и ту лизао своје ноге и руке, умазане сосовима и другим јелима, по којим 
 последњи брдањак, али њине су се танке ноге омицале, они су падала на колена, устајали, опет з 
 слугу беше будан.{S} Кроз многе коњске ноге, он се видео чак тамо у углу, како седи на патосу  
 без изласка.</p> <p>Под њом су дрктале ноге, вреле сузе квасиле су мараму, пребачену преко лиц 
овој досетци, женска статуа тако стисне ноге да се, богу хвала, ништа не види, и морал је спасе 
p>— Здравља ми, не могу.{S} Нешто ми се ноге одсекоше.</p> <p>Осећала је како је на махове обуз 
осећала како јој срце лупа, како јој се ноге скратише, али она је ишла, чак је осећала како је  
Паве није било!</p> <p>Боји се одсекоше ноге; једва је корачао; није знао како пређе оно неколи 
ити рукама, али ту су нехотице радиле и ноге.{S} Једним измахом ноге она га удари врхом своје ш 
ређало твој понос) — рече кнез и покупи ноге да начини пролаз слузи, који у тај мах приђе с кав 
на би јој лаким, еластичним отискивањем ноге о патос, давала, нов покрет, и љуљушка је опет лет 
хотице радиле и ноге.{S} Једним измахом ноге она га удари врхом своје шиљате ципеле по сред цво 
бриса рукавом, помери се два три пута с ноге на ногу, па, отежући реч по реч, каза хоџи ради че 
е с младићском гипкошћу и, прекрећући с ноге на ногу своје гојазно тело, удали се.</p> <pb n="2 
арце обично шкопимо, или им мећемо међу ноге некакав глупи лист, а код женскиња, срећом, увек с 
памтим и то, како сам осећао да ме болу ноге и бутине кад сам пошао преко собе.{S} Последње што 
ћ седи мирно, заваљен у столицу.</p> <p>Ноге испружио, прса истурио, руке прекрстио на прсима,  
ца на њему.{S} У копрцању, Лепша одупре ногом у тај орман и једним снажним потиском помаче на в 
</p> <pb n="293" /> <p>Пуковник примаче ногом сниски кадивени пуф, седе на њега спрам кнеза и ж 
ога!{S} Је ли тако?! — Кнез срдито лупи ногом, а све се више и више црвенио у лицу.</p> <p>Куги 
урни плану, он стуче корак назад, удари ногом о патос и викну:</p> <p>- Гле безобразника!{S} Ти 
; усука обадва своја пуна брка, а левом ногом непрестано је цупкао, што је код њега увек био зн 
.{S} У томе посртању ја запнем и другом ногом и колико сам дуг паднем на земљу.{S} Али, колико  
а растанка, он је ноћас први пут ступио ногом на ову благословену и њему тако милу земљу!{S} Та 
ко корака ја за једанпут запнем о нешто ногом и посрнем.{S} У томе посртању ја запнем и другом  
.{S} Кад девојка паде, бабетина је рину ногом.</p> <p>„Цркни! стрвино једна!“</p> <p>Јела је ле 
е.... — поче Врбавац, али Мутимир лупну ногом и цикну као гуја...</p> <p>— Ћутите, г. ђенерале, 
кавом, помери се два три пута с ноге на ногу, па, отежући реч по реч, каза хоџи ради чега је до 
ићском гипкошћу и, прекрећући с ноге на ногу своје гојазно тело, удали се.</p> <pb n="294" /> < 
ине, запао ми камен па ме жуљи.{S} Хоће ногу да ми осакати Морам да га истресем.“ И он је полак 
а, с лаким покривачем, пребаченим преко ногу, кнез Мутимир лежао је полеђушке на дивану до отво 
це, које ми се обавише и око руку и око ногу, <pb n="476" /> стегоше ми цело тело, па ме почеше 
{S} Он корача, а љути белутак одгриза с ногу комад по комад меса, црвени млазови свеже крви бел 
це, а десном се подбочи на кук.{S} Леву ногу избаци мало напред, као глумац који се спрема да о 
а да устане, да се отме.{S} Испод њених ногу, крај отомана, стајао је велики долап, с пуно ситн 
м дервишком оделу, седео је прекрштених ногу на миндерлуку, и пуштао дим по дим из шарене нарги 
и је скуван у сиротињским сузама.{S} На нож натакнуто срце само је обично парче меса.{S} Петак  
ским планинама.{S} Отићи сам џелату под нож и пустити да те закоље као овцу за цело је само овн 
кућу и везано за шљиву.{S} У кући оштре нож да га закољу, а оно мирно и невино стоји и повјерљи 
мир осети страшан потрес, као да је тај нож доиста њега погодио. — На очи му се навуче мрак и о 
груди.{S} У исти мах Кугић дочепа један нож из црне кутије и снажним и брзим ударом сјури га кн 
учице од два револвера; о куку усарачен нож.{S} Но и ако су били једнаки по оделу, по понашању  
3" /> <p>Још одмах, чим је Кугић сјурио нож кнежевој прилици у груди, кнез Мутимир осети страша 
ки је забо слици у груди по један оштар нож.{S} После је слика свечано спаљена, уз певање <pb n 
а дочепа у једну руку револвер, у другу нож и јурну право оном месту одакле је мало час пукла п 
ашичица, куцање чаша и шоља и чангрљање ножева, отпочети су разговори, казивања, па и препирке  
е било поређано <pb n="612" /> неколико ножева разне величине.{S} Праћен овом двојицом, Кугић п 
вих руку, са стотину крвавих завитланих ножева, а свом овом руљом командује и води је његов мин 
 флашице са загонетном плавом течношћу, ножеви с отрованим врхом, то су биле ствари, које је не 
да ме распрска бомбом, да ме разнесе на ножевима..{S} Па ти бар знаш како то бива.{S} Рођеним с 
} Убили су га из револвера, па га после ножевима секли, највише по лицу.{S} Но лекари су састав 
ше некакви страшни, ужасни људи и голим ножевима нападоше на кнеза Страшимира; како њена мати с 
и су се људи до сад служили револвером, ножем, бомбом, пожаром и другим обичним и познатим сред 
олерске кичице.{S} С револвером и голим ножем у руци, војни министар Врбавац тражио је од своји 
а дигло и свака та рука замахује оштрим ножем.{S} Он покушава да бежи, али пред њим се ствара о 
го, кола стадоше.</p> <p>Јелу парну као ножем по срцу, она сва уздрхта. „Ту смо“, — протепаше м 
а.{S} Обојица с пиштољима а Радован и с ножем у руци — они су викали војницима: „не ближе, поги 
 лупи о патос својом малом, округластом ножицом, утегнутом у плитке ципелице од црна сатина.</p 
ема више. — Говорећи то, ђенерал забоде нокат у слику и с два прста покуша да откине нос на сли 
у малену, белу ручицу и гребну ноктом о нокат, да покаже колицко муж госпа Цанкин неће ништа да 
гачка, шаку широка;</l> <l>Од по аршина нокте пустио,</l> <l>А разглавио чељуст крваву,</l> <pb 
.{S} Пошто је 7 пута прошла кроз мачије нокте, после је била мирна.</p> <p>Док је ово говорила, 
еда, па тек зевне, испружи шапу, извуче нокте; а браца Мика вели војницима: ето виш’ и мачак ва 
 мајмуну није се могло прићи, гребао је ноктима.{S} Најпосле једном момку пође за руком те отво 
диже своју малену, белу ручицу и гребну ноктом о нокат, да покаже колицко муж госпа Цанкин неће 
е посао, пошто до зоре мора бити све на нокту.</p> <p>Тодорика пробуди слугу и посла га да проб 
сисати своју крваву песницу.</p> <p>— А нос, викну он сад и опет упре прст у нос на слици мртво 
рилети одмах г. конзулу, да му стане на нос, или на крај усана, и одатле да му честита „добро ј 
, оне сјајне коњанике, па онда фркне на нос, као да би хтело рећи: „Па добро, возите кнеза, воз 
то-јан-ствен — кнез мету две песнице на нос и пође преко собе с уздигнутом главом, представљају 
 — бежали, бежали, и кад су већ пали на нос, браћа стигла и ухватила!...{S} Хајдете, добри госп 
 дали, то му је после крваво три пут на нос изашло, јер сте ви били налик на онога „добротворца 
ња ја била, здравља ми!</p> <p>— Истина нос ми није баш тако згодан за светлу кнегињу, ал, најп 
а би поручити да ми се скроји други нов нос.{S} Јес, очију ми, бата ми прича да у Звониграду им 
ниграду има мајстора, скроје ти они нов нос, па ништа ти красније.{S} Они, каже, и вилице људим 
 натреса и овако му безобразно пуца под нос прстима.“</p> <p>Гледајући га овако, Растиславу је  
риђе пуковнику и опрезно му поднесе под нос комад вате, који прво накваси некаквом течношћу.</p 
он би већ поднео чашу кнезу са свим под нос, да га у тај мах неко не ухвати за тур и тако га по 
 у слику и с два прста покуша да откине нос на слици мртвога кнеза.{S} Слика је била мала, и ђе 
а.{S} А Воја је само ћутао и дувао кроз нос.</p> <p>Дођоше на избрежак где су била кола.{S} И о 
етлости лако се смејати, али мени бриди нос; разбили сте ми <hi>њокалицу</hi>...</p> <p>Кнез се 
ичио на гусана.{S} Његов дугачки црвени нос био је прави гусански кљун, па још кад узе сад шишт 
то је ево ово — он целом шаком обухвати нос, показујући докле се зове њокалица.</p> <p>Кнез се  
чудан мирис, од кога се морао затварати нос.{S} Била је црвенкаста.</p> <p>О овој бари веровало 
и тако другарицама редом свој задигнути нос — ене, како ми је леп нос; по некад ми дође да га о 
ци мртвога кнеза — Овај нос — јес, овај нос био је одсечен, овога носа нема више. — Говорећи то 
рст у нос на слици мртвога кнеза — Овај нос — јес, овај нос био је одсечен, овога носа нема виш 
вој задигнути нос — ене, како ми је леп нос; по некад ми дође да га од милоште откинем, а мој к 
правилне; испало чело, а нарочито угнут нос јако су хулили лепоти њена лица.{S} Али у целој пој 
 А нос, викну он сад и опет упре прст у нос на слици мртвога кнеза — Овај нос — јес, овај нос б 
с — јес, овај нос био је одсечен, овога носа нема више. — Говорећи то, ђенерал забоде нокат у с 
>Петрија притиште средњим прстом врх од носа и диже га у вис, те га начини још прћавијим но што 
во је он, крвав, исечен, искомадан, без носа — ђенерал је полако повлачио прстом преко кнежеве  
 до носа, ту застаде и викну опет - без носа, - па онда што игда може удари песницом у слику та 
м преко кнежеве слике, док не дотера до носа, ту застаде и викну опет - без носа, - па онда што 
у кнегињу, ал, најпосле, ако је само до носа стало могла би поручити да ми се скроји други нов  
{S} Слика је била мала, и ђенерал место носа откиде целу главу, па то парче хартије растрља међ 
исмени а слику <pb n="580" /> што су је носали, они су је купили као слику св. Спиридона, пошто 
ојевића, окачили је о барјак па је тако носали цео дан по целом селу.{S} Кад су их после потегл 
екуд ме понесе.{S} Осећао сам да ме мој носач сноси низ некакве басамаке.{S} Корачао је полако  
ст му је бивала све већа.</p> <p>Црвени носачи метнуше слику на сред дворане; с обадве стране н 
 овим несталоженим елементима, који сад носе разна бунтовна имена.</p> <p>У Балканији ће се дес 
S} Ти <hi>писмени документи</hi> такође носе траг да из ваше <pb n="88" /> околине ниче ширење  
тима, а г. г. официри и други чиновници носе на униформи црн превез.“</p> <milestone unit="subS 
убара, на ногама високе чарапе, као што носе сељаци у Балканији, и црвени, уштављени опанци.{S} 
немају по један војнички шињел, као што носе народни војници, па се он не би бринуо за спасење. 
овођа.</p> <p>Црнојевић је ишао напред, носећи пушку у руци.{S} Да се не види завој на глави, н 
ја дуго, а млађи ађутант опет се врати, носећи преко руке шињел кнежев.{S} Он приђе кнезу и пон 
 република, у којој би Перун Црнојевић, носећи кнежевску титулу, у истини вршио дужности једног 
ред судницом, он напред, а ћата за њим, носи <pb n="546" /> у руци некакву велику савијену харт 
људима, и пред Богом, и пред историјом“ носи одговорност он, г. Растислав, коме је стицајем при 
 Лепшу, жену која је збиља заслужила да носи овако лепо име, не само по гиздавости тела, но и п 
</p> <p>— Па што онда, тата, браца Мика носи сукњу, кад је он официр и дупло мушко? — рече дете 
<p>- А где си ти то видео да браца Мика носи сукњу?{S} Кад је он то носио сукњу? — узе распитки 
не сме одмицати од куће: рече да и сама носи одговорност за ваш живот и баш с тога се и не сме  
не тешка, на очима целога села месецима носи свој грешни плод — и тек једног дана видате је а о 
по памети.{S} Сваки свој ксмет ево овде носи - он куцну Паву прстом по челу.{S} Затим настави:< 
што ти носиш панталоне а стара мајка не носи панталоне но сукњу?</p> <p>— Па зато, сине, што са 
 ће Растислав једини бити у стању да се носи с оном халом и да те спреми за онако одсудан корак 
оложен.</p> <p>„Гост одлази са забаве и носи са собом најлепше успомене о дражесном Цезару Борџ 
на двоумица.{S} Видело се да овај човек носи у грудима некакву неисказано тешку борбу, што је с 
ка, терају пред собом пар волова, један носи о рамену јарам, други пребацили мотике; кад им жан 
и да су то просто мустре слова, која он носи као агенат једне виђене бечке словоливнице.{S} Али 
дете наивно.</p> <pb n="490" /> <p>- Ко носи сукњу? — упита Ратко заинтересован.</p> <p>— Па бр 
е мајмун полковник или ђенерал, кад већ носи официрско одело.{S} Други су се чудили што му још  
ајући још посигурно, да под појасом већ носи плод своје грешне љубави.</p> </div> </body> <back 
 пуне руке неких ствари, а црна придика носила је за њима некакво црно сандуче, опет пуно ствар 
pb n="358" /> тело ђенерала Врбавца.{S} Носили су га на рукама његови другови министри, који су 
 два маскирана човека, који су у рукама носили некакве хартије и заузели место један с леве, др 
е су само очи биле прорезане.{S} Они су носили нешто, што кнез у дочетку није могао распознати. 
ша Светлост, врло сам захвалан, али још носим модрицу на куку како сам пре пао, кад смо оно пос 
 су били млади, отресити људи: један је носио о рамену пушку, а други пребацио преко руке секир 
ш у тај мах ступише у дворану; један је носио раван послужавник од кинеског порцулана, начичкан 
ровлачити у отачбину.{S} Наравно, он је носио у својој моћној десници буктињу слободе, која је  
уг папуле (гњечена пасуља) Црнојевић је носио у торби погачу и пуну каленицу папуле с великом о 
и једно црно сандуче.{S} У сандучету је носио своју свештену књигу, из које је погађао судбу, ш 
 за који дан треба да пукне, Врбавац је носио у души набубрео и дозрео злочин, који ја имао да  
г краја, што је чинило те је метак даље носио.{S} Најпосле, постао је војни министар.</p> <p>Ов 
обне, непријатне и зле мисли, којима се носио.{S} На против, мисли су морале бити веома пријатн 
 незнатан био је он тада, али је у души носио огромну замисао, од које се затресла цела голема  
ду, који је, по народном казивању, увек носио на пут плоскицу ракије, и заструг папуле (гњечена 
 браца Мика носи сукњу?{S} Кад је он то носио сукњу? — узе распиткивати Ратко, све више и више  
га упита даље.</p> <p>— Какве нам гласе носите из домовине?</p> <p>— Ако бог да добре и сретне, 
па је право да за та дела и одговорност носите, као што ће и слава за њих вама припасти.{S} Пон 
еталну справицу, која би се згодно дала носити у џепу, и коју је згодно држати у шаки и склонит 
ли би какав отров који се годинама може носити сакривен, а да не изгуби снагу.{S} Даље, хтели б 
а гроша.{S} Тај запис ваљало је ушити и носити га уза се.{S} По уверавању хоџином то је заклања 
, — „она, ено познајем онај њени прћави носић.“</p> <p>Петрија притиште средњим прстом врх од н 
дете, које се узе отимати) па зато и ти носиш панталоне — рече Ратко, смешећи си детињој лудори 
Ратко.</p> <p>— Је ли, тата, а зашто ти носиш панталоне а стара мајка не носи панталоне но сукњ 
сад први пут чујеш ствар која ти се под носом дешава?{S} Шта сте ви, ако смемо питати?{S} Профе 
, умотана у црно домино и држала ми под носом некакву флашицу.{S} Бацим поглед око себе и видим 
очне.{S} Кнез му приђе и с песницом под носом викао је: „Дај ми га амо! њега ми дај!...{S} Куги 
ислава како корача надувено и с напетим носом.</p> <p>— Ја да се наљутим?!{S} Како бих ја себи  
е, једна мала, стара, суха, са шиљастим носом и веома живим очима, какве се виђају само код они 
де на другом месту, но само по лицу, по носу, око очију и усана, тако, да женским опадну веђе,  
нем, а мој клипа Вилип вели да би ме по носу у хиљади познао.{S} Тако би и овде било.{S} Он би  
 <p>— Јух!{S} Два паука!{S} Два паука у носу!{S} Јух, тешко мени!{S} Како можете тако што и гов 
уњкала би и ти, да су ти се угнездила у носу два огромна паука, и туна разапела своје мреже, ка 
ој страх са неколико „ју“, све по једну ноту више, а зачуђен поглед бацала је час на говорника, 
ћ и мрак, но му је дан био као и ноћ, а ноћ као и дан, јер је у свакој <pb n="174" /> улици без 
ају као <pb n="98" /> неке грознице, да ноћ дочекује с неком ужасном ватруштином, која као да м 
о за дан, но их је било спремљених и за ноћ, т. ј. удешених да се и ноћу могу читати.{S} На сви 
 срећа.{S} На против, ово је најкобнија ноћ ваша — примети кнез опоро.</p> <p>— Шта је сад! — р 
 помаљати из недогледних даљина, мајска ноћ разви своја црна крила, и тихо, полако, нечујно, сп 
в...{S} Мртав...“ у томе је прошла цела ноћ.</p> <p>У јутру освану прокламација.{S} Она је обја 
тећки је слушао.</p> <p>— Још ономад на ноћ позван сам хитно к вама; рекли су ми да сте озбиљно 
ћ близу 40 часова.</p> <p>Још ономад на ноћ, било је већ близу 2 часа по поноћи, кад су изненад 
поље.{S} Пред њом је зијала мркла, црна ноћ.{S} Она се напрезала да бар што год распозна у оном 
о морска пучина, а црне као мркла, црна ноћ, очи, што сијају као два црна сунца — и на један пу 
Section" /> <p>Лепши је ово било ужасна ноћ.{S} Мутимир јој је био одвратан, и у исти мах опет  
ubSection" /> <p>Била је дивна пролетња ноћ, топла и тиха, ведра и јасна.{S} Пун месец испливао 
испавао сам се царски_ Ово је већ трећа ноћ како спавам као заклан.</p> <p>Ратко тек сад заглед 
и сладолед, и да пију лимунаду.{S} Пред ноћ дође или <pb n="411" /> кнез, или који од кнежевих  
 Али ја ћу свакојако сићи, ма било пред ноћ — рече Растислав.</p> <p>— Молим те сиђи, ја ћу те  
 неће дуго трајати.{S} Кажем ти, ова је ноћ још наша.{S} Сутра ће већ почети надување у гуши и  
 Сад је скоро поноћ — рече он. — Ова је ноћ наша.{S} Ја те нећу пустити да одеш док се с тобом  
 био тако осветљен, да није знао шта је ноћ и мрак, но му је дан био као и ноћ, а ноћ као и дан 
p>После бурне кише и страховите олујине ноћ је била тиха и спокојна, само се још из даљине чуло 
бетине и живела је код ње, радећи дан и ноћ.{S} Лепо је шила и прилично је зарађивала, али се с 
а је ноћ и мрак, но му је дан био као и ноћ, а ноћ као и дан, јер је у свакој <pb n="174" /> ул 
и, био је ванредно вредан; радио је дан ноћ; учинио је и неке проналаске, изумео куршум шупаљ с 
он је изгледао као мученик, кога су сву ноћ гује пиле.{S} Дисао је дубоко, тешко; уста му се бо 
прво свучен у подрум, ту је провео целу ноћ везан за дирек; сутра дан извели су <pb n="240" />  
аша срећа опет је још жива.</p> <p>Целу ноћ проведи су њих двоје на липи.{S} Махом су ћутали.{S 
је Борџије, отрови од којих је за једну ноћ седила коса у младића, а снажни људи у најкраћем ро 
леа, и сав тај петролеј изгоре за једну ноћ, те сија и трепери као звезда даница.“ </p> <p>Око  
 кад пирну с топле Адрије, па за непуну ноћ прохује чак у недогледне просторије немирна Црна Мо 
лости, што се још пробијаше кроз мрачну ноћ.{S} Свуда унаоколо били су осниски гробови, с белим 
 за ограде, кнез је ишао полако.</p> <p>Ноћ је била без месеца, али не са свим мрачна.{S} Предм 
Жика устаде и изађе пред колебу.</p> <p>Ноћ је била тиха, само што с јужне стране бејаше почео  
ће ти бити ново!{S} Све стара посла.{S} Ноћас су опет барлијали, и опет му придигли на картама  
другљивим осмехом.</p> <p>— Чудим се да ноћас није ништа о томе причао оној својој булументи —  
це сељака издвојиле су се добровољно да ноћас потраже драгоцени лов, који су цео дан гонили.{S} 
ротепа:</p> <p>— Господару, шта је вама ноћас?</p> <p>Кнез прекрсти руке и испрси се пред ђенер 
ажар ће их упитати на ухо: „Која страна ноћас влада?“ Они на то да одговоре: — „Источна.“ Страж 
/p> <p>И Враничић је све то знао.{S} Од ноћас њему се у два - три маха јављала та мисао.{S} Али 
— Чини ми се теби је чика Милоје још од ноћас изгледао подозрив?</p> <p>— Чим сам га угледао не 
 да балканиска земља мирише.“</p> <p>Од ноћас Враничића је још једнако пратио тај осећај.{S} Он 
} После двадесет година растанка, он је ноћас први пут ступио ногом на ову благословену и њему  
а да спасу, јер изгледа да су неки људи ноћас настрадали на Дунаву.{S} С реке се — вели — чуло  
Дочекао га је питањем: „Где смо ми били ноћас?“ али је одмах добио одговор да то није било ноћа 
ајно и ноћу као што ћу га ја пребродити ноћас, кријући се од Аустријанаца.{S} Три прогонства и  
околишно, колико је било часова кад сам ноћас дошао кући.{S} Он ми одсечно одговори: „3 часа, г 
и Растислав.</p> <p>— Па шта ти је мало ноћас? — упита слуга и опет се саже своме шаву.</p> <p> 
 је одмах добио одговор да то није било ноћас, но још пре две ноћи.{S} Овај одговор кнеза је за 
о змија ноге.</p> <p>— А шта је то било ноћас, зете, што помену — упита госпођа Софија.</p> <p> 
не може бити.{S} Што уграбимо то је још ноћас.</p> <p>Чудновато!{S} Ђенерал Врбавац спремао отр 
да чича Милоје није побегао, они би још ноћас стигли у град пријатељима.{S} Овако су морали зан 
о.{S} Шта ти треба друго! погледај само ноћашњицу!{S} Кад је већ такав, онда ту друга избора не 
и месец патио је од несанице.{S} По 3—4 ноћи узастопце није сводио очију.</p> <p>Наравно, да се 
идели смо чича Милоја како у глухо доба ноћи превози преко Дунава Жику и његова друга Враничића 
аје дан.{S} Кад се рекне „три је сахата ноћи,“ онда то значи од кад се смркло.</note> <note xml 
 било је већ, бога ми, добра три сахата ноћи<ref target="#SRP18892_N8" /> кад људи, који још ни 
р да то није било ноћас, но још пре две ноћи.{S} Овај одговор кнеза је запрепастио.{S} Он је на 
/p> <p>— Дакле ја спавам два дана и две ноћи узастопце?!{S} За тим се окрете министру: — ходите 
о спокојство.{S} Ако упамтиш што ти ове ноћи будем говорио, бићеш сачуван од мрачних сећања на  
 одсечно питање: је ли био с кнезом ове ноћи или не?{S} Тек тада и Заре проговори одрешитије.{S 
нерал за то има још времена.{S} Бар ове ноћи она нетреба ништа да зна...{S} Чекајте!..{S} Она ј 
г. ђенерале.{S} И то сад одмах, још ове ноћи, још ове вечери, сад се мора свршити све.{S} Ја не 
с добрих људи и добре стоке.</p> <p>Ове ноћи, кад се дешава ова наша прича, пирлиторски кмет То 
неизмерне, голе, неме пустиње.{S} Сваке ноћи, кад звонце вечности огласи поноћ, тихо и нечујно  
Дунава морали су дотични капетани сваке ноћи патролирати с читавом четом поузданих пограничних  
аступа капетана — наређивао да му сваке ноћи сељаци доводе у канцеларију по једно девојче.{S} Ш 
то га сасвим поврати.</p> <p>И ако целе ноћи нису спавали, и ако су пуна три сахата путовали бе 
итног и ужурбаног путовања у сред мркле ноћи.{S} Извели су их у авлију, кришом их провели у баш 
цао.{S} Не, не!{S} Да сам ја био прошле ноћи ухваћен, о томе не може бити никакве сумње — рече  
 реч Ратко:</p> <p>— Шта су само прошле ноћи радили.{S} Онога мајмуна ваљало би просто убити.{S 
о му се у памети само то, како је једне ноћи у дому његових родитеља, где је пре увек било тако 
какву вилинску башту, из хиљаду и једне ноћи, а посред тога сјаја и зеленила гамизало је хиљада 
{S} Као оно у причама из хиљаду и једне ноћи, он би могао три дана и три ноћи седети и гладан и 
роман!{S} То је прича из хиљаду и једне ноћи!{S} Је ли могуће да се све то вама десило, драги м 
 се рашчује, да је овај прокартао једне ноћи само три хиљаде дуката.</p> <p>Још не беше Ратко и 
 човека — стари бог, једне благе јесење ноћи, горко је плакао у превишњим висинама својим.{S} Ј 
 су крстариле коњичке патроле.{S} Те се ноћи у Звониграду мало спавало.</p> <p>„Мртав...{S} Жив 
та нису дале многим сељацима спавати те ноћи.{S} Цела потера заноћила је у планини, али кад се  
ма је он то мало час говорио.{S} Још те ноћи рашчуло се по целом селу да је у Балканију прешао  
рилу и начелник је наредио да се још те ноћи дигне десетак нових села у потеру, тако, да је сад 
 светла господара.“</p> <p>Те знамените ноћи усахнуло је много буре, истресене су многе оканице 
estone unit="subSection" /> <p>Ове исте ноћи када су Перун Црнојевић и његов пратилац Жика, сав 
оном истом месту где је стајао оне исте ноћи, кад је мој дед, бежећи од Руса, пребродио Дунаво  
нака великих омаљскнх планина — те исте ноћи, велимо, у свима околним селима, и с ове и с оне с 
ића у Врбавчевој кући?{S} Ко је те исте ноћи, после свечане забаве, на којој си требао да будеш 
 где је био и Црнојевић.</p> <p>Те исте ноћи, кад су потере стражариле крај Дунава, на једној о 
вине језовито су изгледале у сред глухе ноћи.{S} Месец се час јављао, а час опет губио иза обла 
 једне ноћи, он би могао три дана и три ноћи седети и гладан и жедан, говорећи само о томе, или 
с груди министра Растислава.</p> <p>Три ноћи узастопце спавао је по 10 пуних часова дубоким, ми 
у и будни сањају у овој лепој, чаробној ноћи, или по какву гомилицу веселе омладине, где, раздр 
који је чудно звонио сад у овој мрачној ноћи, у сред овога гробља, по коме се виђају неке чудне 
ждаше.{S} Танки звуци одјекнуше у тихој ноћи, изгубише се у даљини и опет наста нема тишина.</p 
 некакав младић, ускачући око 2 часа по ноћи у стан госпође Моне, био ухваћен у кљусу, разапету 
ти у шетњи; да су ту остали до после по ноћи и да се ту кнезу и смучило.</p> <p>Дозову старијег 
дари свету за изразе саучешћа.{S} До по ноћи чекала је гомила тај свечани тренутак, и кад га ни 
к је 11 сахати.{S} Да се кренемо око по ноћи, па ћемо опет добро стићи.</p> <p>Човек, што је ов 
таква граја, да је чак морала притрчати ноћна стража да ослободи ухваћена љубазника!</p> <p>Јак 
.</p> <p>Већ је било почело свитати.{S} Ноћне тмине све су се дубље повлачиле у високе гудуре п 
обичном и безименом писму кнез крене на ноћне авантуре и тумарања, и то цигло с једним ађутанто 
 Никице, за последње 2—3 године: његове ноћне теревенке с друштвом, његови доцни доласци, кад с 
 тела ступале су и кретале се ове чудне ноћне прилике.{S} Како уђоше, одмах као по некој команд 
био је усколебан, по селима су наређене ноћне страже, а дуж Дунава морали су дотични капетани с 
RP18892_N8">У Балканији сељаци рачунају ноћне сахате од кад се +++смркне+++, па док не сване, а 
 Каква је то разузданост у омладини?{S} Ноћни, тајни састанци, бунтовнички планови, читаве заве 
ца, али на њу слеће тако исто и отровни ноћни лептир; на њу силази весели славуљ да својом свил 
милијарних посела, држе политички тајни ноћни скупови, где се већа о прогонству династије.</p>  
графски извештај, да су у његовом месту ноћни стражари нашли растурене по вароши писане пашквил 
ца је била пуста и мирна, а наш незнани ноћник већ се беше склонио у оближњу капију, где је у з 
и фантастичнији изглед.</p> <p>Наша три ноћника била су на уласку Ташмадена и ту застадоше.</p> 
892_C14"> <head>ГЛАВА XIV.</head> <head>Ноћници.</head> <p>Врбавац је стајао пред огледалом у с 
 капија као разглављене чељусти каквога ноћног чудовишта, које зија из мрака.{S} Наједаред из к 
ремни; на против, баш услед напрегнутог ноћног бдења живци су им били растресени и они су се ос 
ка његова, свуда неодступно пратила.{S} Ноћу, дању, у сну или на јави, она се мешала у сваку по 
 Дању су одлазили Кугићу по дужности, а ноћу су се провлачили кроз Раткове капиџике из љубави.{ 
а отровани жалосник почне осећати да га ноћу спопадају као <pb n="98" /> неке грознице, да ноћ  
ки, на превару, на лажну веру; убили га ноћу; убили га секиром, као што убијају крмке балканиск 
"55" /> је волела.{S} Но то је смислила ноћу, а сутра дан видела је да то нипошто не сме учинит 
20 дана боловања, у очи петка 23. марта ноћу, ђенерал Врбавац, министар војни и министар предсе 
... и јуче... и свако вече кад год дође ноћу код фрајле.</p> <p>Ратко зину од чуда!{S} Он се ок 
Сад се чешће дешавало те је ради тога и ноћу бивао буђен.{S} Разлика између пређашњега мирнога  
мљених и за ноћ, т. ј. удешених да се и ноћу могу читати.{S} На свима угловима улица и на многи 
са, пребродио Дунаво овако исто тајно и ноћу као што ћу га ја пребродити ноћас, кријући се од А 
били живе утворе, које га гоне и дању и ноћу, једнако га прате и једнако му вичу: „Свршуј!{S} С 
 и каква је то толика преша, да се људи ноћу дижу из постеље.{S} Многи не би отишли, али је сва 
 су пре два дана некакви непознати људи ноћу прешли <pb n="468" /> на чамцу у Звониград.{S} С т 
— Та ућути ти, чегртаљко једна, која ни ноћу не даш никоме мира! — А за тим продужи ходање по с 
ама у шуми никога не примају ни дању ни ноћу, ако га не познају, а за живу главу да не смеду не 
дочепали се равни, коју је ваљало прећи ноћу, а већ у првом граду чекала их је гомила пријатеља 
као што је била до сад; трчи дању, трчи ноћу, јури као луда, само да се заслужи која крајцара.{ 
 у свима околностима, власт дању, власт ноћу — ето ту је све.{S} А сад шта све треба чинити да  
а извеџбана ловачка пса и пођу у потеру ноћу.</p> <pb n="666" /> <milestone unit="subSection" / 
ет и седам градова,</l> <l>У сваком сам ноћцу преноћио</l> <l>И у сваком љубио девојку.</l> </q 
е <pb n="281" /> висине и извео у своју ноу шетњу безбројна јата сјајних звездица, те заједно с 
си тугу и избавља од свију недугова.{S} Ношени на бурним таласима живота, чунови људски уплове  
за некакво спасење, и шта ти ја знам, и нуди ти преседништво?</p> <p>Растислав побледи у лицу,  
а им се и десети део понуди што се теби нуди...{S} А ти се још предомишљаш!{S} Море, ноге да му 
ноћ сам добио писмо од кнеза, у коме ми нуди председништво министарства.{S} Има у писму и други 
 главе и не знајући, шта му овај управо нуди.</p> <p>Изазивач је то и чекао. „Дакле ти владаоче 
} Вама треба сигуран отров, и ја вам га нудим.{S} Ако хоћете, узмите.{S} Нећете ли, онда да иде 
и кнез Страшимир нарочито одликовао.{S} Нудио му је чак и министарство.{S} Но ту су дошли у опр 
p>Притеран у тескобу, г. енжењер је чак нудио да се откопа земља, па да сви виде како је тој „с 
са свим друкчије.</p> <p>Аустрински цар нудио нашега кнеза Мутимира да му да своју ћерку, али п 
 тебе увек лупам,....{S} Излази, шта ме нудиш, кад сам ти сто пута казао да <pb n="36" /> бели  
грубо је одбио своју „срећу“ која му је нуђена, и с тога је морао бити истеран из академије и ч 
јевићи да се поврате.</p> <p>У писму је нуђено кнезу, ако је вољан, да баш сам лично види једну 
 кажите? - понови кнез питање.</p> <p>- Нужда је лежала у духу времена, у целокупним тадашњим п 
пљају није слутило на добро.{S} Некаква нужда јест, шапутали су сељаци мећу собом.</p> <p>Било  
p>Растислав примети мирно: — А каква је нужда вама да држите шпијуне у својој кући.{S} Бар једа 
Па помажи, ако знаш шта је Бог и шта је нужда голема.</p> <p>— Све до тебе стоји.{S} Бар данас  
вету да спава!</p> <p>— Знам, књаз, али нужда закон мења!</p> <p>— Па ти хајде попењи се те вид 
стичких интереса.{S} Тако је, без праве нужде, у земља створен страшан притисак и тиранија, а п 
 неке твоје махне у карактеру.{S} Какве нужде ти имаш да долазиш у заваду и опреку с овом дружи 
ти данашњој влади...</p> <p>- Какве сте нужде ви имали, г. Растиславе, да дајете овој земљи уст 
 он ће скочит, на огњиште.“ И какве сте нужде имали за то!{S} И за што да ми то раније не нагов 
те на страну пребацивања, али какве сте нужде имали, то ми кажите? - понови кнез питање.</p> <p 
и изневери и оде, док је он застао ради нужде.{S} Жика је то гледао скривен на дрвету, а за тим 
подина пуковника као пријатеља у свакој нужди.</p> <p>— Та наравно, наравно.</p> <milestone uni 
је добре стране — наравно добре само по нужди, јер г. Растислав није рад да црпе користи из мах 
 ја њу.{S} Шта ћу, нашла ми се жена и у нужди.{S} Није, здравља, ми, што ви мислите.{S} Баш сте 
х власти за то се благовремено дознало, нужне мере биле <pb n="672" /> су предузете, и Зликовац 
оно врати визиту.{S} Јес, зашто су биле нужне све те параде, сва та комендија, кад се цела ства 
употребе за своје злочиначке заседе.{S} Нужник је био нарочито припремљен за кнеза; греде су би 
а, без сведока...{S} Кнез Мутимир оде у нужник.{S} Само се можда у Балканији може наћи људи кој 
прилику онај кад је удешено да паднем у нужник? — примети кнез.{S} Ђенерал не одговори одмах, а 
ји се стиче нечистота из свију варошких нужника, али за то своје „хуљење“ млади мудраци мал нис 
тковлук овај разроки покушај да кнеза у нужнику удаве, а цео овај миришљави догађај добио је им 
ако је тој „светој бари“ врело управо у нужнику, али <pb n="173" /> свет није хтео то ни чути,  
е.</p> <p>Политичким нужничким пацовима нужничка јама дала је само оно што она у опште може дат 
трче и кнез се спасе.</p> <p>Политичким нужничким пацовима нужничка јама дала је само оно што о 
ски полет није могао уздићи над обичном нужничком јамом; у њу су полагали све уздање своје и од 
="274" /> <p>То јест, управо није ништа нужно!....{S} Сиротињи тако мало треба! — рече младић з 
дим и да ћутим; умем управо све, што је нужно за такав посао.{S} Ту сам ја заиста прави доктор  
цела државна машина.{S} С тога је сад и нужно да сви они очувају своја начелничка места.{S} То  
и њој — Мони — у посету; за што је било нужно водити, читаве месеце формалне дипломатске прегов 
стислав се окружио у министарству самим нулама, људима без иницијативе и без икакве спреме за с 
сама.</p> <p>— Причате ми како је земља нуна непријатеља моје династије, како завере избијају н 
 вечерас око 8 час. свратити к њему.{S} Њ. Светлост примиће господу намеснике у свом кабинету.< 
е начелник мин. спољ. послова.</p> <p>— Њ. Височанство јако жали што данас не може доћи на саст 
аци запрепашћеном сељаку 5 дуката преда њ у траву и прошапута претећи: ником речи да ниси просл 
оздравише га, па један од њих пенали на њ острага револвер.{S} Пуста рука осушила се на веки, д 
Г. председник послао је да нита како је Њ. Височанству.</p> <p>Неугледан човек не одговори ништ 
ите господи да је све добро, и да ће се Њ. Височанство за сахат два пробудити....{S} Јес, пробу 
 помисли, но а она да прибере ту мисао, ње нестане, а на њено место, дође друга, исто тако мутн 
е имала две-три стотине корачаји, а иза ње опет се дизала стрма шумовита коса, исто онако мрачн 
<p>То је недалека будућност.{S} Што иза ње долази — то припада овим несталоженим елементима, ко 
е и алапљиво узе сисати и лизати крв са ње, жмиркајући очима.</p> <p>Крв, продера се ђенерал по 
 завађених не окрену своју срчбу против ње, заједнички је дочепају и својски је излупају, па се 
ствар олако, али неће ни да цркава због ње. — Мене мрзи ваздан философирати.{S} Ја сам човек од 
 кога ће једна туђа суза нагнати да рад ње жртвује стотину корисних ствари.{S} Добар човек знач 
 јутрос ми је била госпођа Цанка.{S} Од ње сам све чула.{S} А њој је, вели, казала госпођа Цинц 
ржање.{S} Шта га је могло навести да од ње крије своју женидбу!{S} Ништа друго но помисао да ће 
године своје владавине, направило је од ње баука и страшило за народ, а ту кобну политику Ратис 
ли никаква сила још никад ништа није од ње отела“.</p> <p>Ове речи чуо је кнез од своја два мрт 
и, не говори ни речи, и све то крије од ње као змија ноге!{S} То неповерење страшно ју је болел 
да се од смрти ништа не отима, да се од ње ништа на силу не узима; она по <pb n="601" /> вољи п 
ка! — пресече га госпођа. — Одучи се од ње, па квит — рече она стишавајући се.</p> <p>— Добро,  
ти разбијем ту махниту мисао и да те од ње повратим.{S} Мој је успех био у толико тежи, што је  
авитељке тако осили, да су осуђенице од ње пропиштале.{S} Била их је, мучила, опкрадала облагив 
 у њу су полагали све уздање своје и од ње су изгледали спасење своје.</p> <milestone unit="sub 
амо склањати што даље, да се и други од ње не трују.</p> <p>Све њене мисли, сви њени осећаји, ц 
е зблизи с њом, а да што даље уклони од ње законита господара престола, те је с тога у војсци и 
ликих церемонија, формално је отимао од ње писмо, тако, да јој откиде чипку с хаљине и огули јо 
ије школску омладину; он је одгурнуо од ње све млађе, интелигенте снаге и завадио је са свима с 
жености, од које се брзо опоравила, код ње беше настала нека сетна немарност и неинтересовање,  
S} Само један осећај <pb n="292" /> код ње је био још веома жив, осећај жаљења.{S} Она не би мо 
ди да је висока, господска рода.{S} Код ње је нађен велики окован сандук, пун највећих драгоцен 
е тако код ове бабетине и живела је код ње, радећи дан и ноћ.{S} Лепо је шила и прилично је зар 
е би било лепо да она износи шта се код ње десило, кад је сама дозвала Лепшу и обећала јој сигу 
анту:</p> <p>— Скините ону слику, испод ње ћете наћи малу кључаницу, завуците у њу кључ, ту ћет 
b n="455" /> како чак силазе ниже испод ње — оне исте даме које су јој још јуче прекорно истица 
била у стању да их држи у запту: чим је ње нестало, ови се незадовољни елементи крећу, бујају,  
у вештини тровања, које ни пре ни после ње још нико није постигао.</p> <p>„Ти отрови имали су ч 
едоше.{S} Управо није хтела Пава, а без ње нису хтеле ни оне.</p> <milestone unit="subSection"  
им је мрачна и страшна провалија.{S} Из ње се чуло како у дубини шушти некакав изгубљен планинс 
Из уске удице повише у другу ширу, а из ње убрзо изађоше на сокак, који је кнез Мутимир са свим 
ма некакву старинску кожну књигу, те из ње ишчитава, па ти каже од прве до последње све што ће  
уст крваву,</l> <pb n="603" /> <l>Те из ње отров пару издише,</l> <l>Од које вену лузи зелени:< 
ирићу морску пену и у кљуну уграбити из ње моју лепу румену ружицу и изнећу је у ведре и јасне  
за њом; он није ни оставио, ни понео из ње ни једну мрску и душманску успомену — двадесет пуних 
епа столицу, примаче је Јели, седе крај ње и узе је за руку.</p> <p>Јела је још једнако стајала 
д се назвало иксаном не море проћи крај ње а да му срце не закуца и да <pb n="232" /> му памет  
Питала се, зар ће други бити бољи спрам ње, но што је баба Ката?{S} Не ће ли на крају крајева о 
 госпођи и намести столицу управо спрам ње, једва на корак растојања од њених колена.</p> <p>—  
а језа.</p> <p>Женска, што је седе а до ње, била је такође увијена у велики вунени огртач, а пр 
непрестано за њом ишао, стајао близу до ње, помицао се за њом час лево час десно око кола и неп 
аши за свој огртач, што је стајао ту до ње на столици.{S} Спремала се да пође.{S} Мутимир јој п 
а сена довезен до Саве и пребачен преко ње.</p> <pb n="530" /> <p>Мален и незнатан био је он та 
о најбељи снег на планини.</p> <p>А око ње пуно плавушастих и црномањастих округлих главица — и 
 као да поче појимати шта се дешава око ње и покуша да устане, да се отме.{S} Испод њених ногу, 
какве људе, који су узалуд месецима око ње чепали.{S} Али код чедних светитељака то иде друкчиј 
ам, којим је напојена сва атмосвера око ње, да јој пиљи у очи, и да је обасипа пољупцима.{S} И  
о врата.</p> <p>Кнез Мутимир обиште око ње.{S} Пошто она не даваше да је пољуби ни у образ, ни  
 песмицом прослави лепоту њену, али око ње се по некад савије и отровна гуја и на румено, мирис 
охвати је преко среде.{S} Он склопи око ње своје снажне, младе мишице, као две челичне полуге и 
до њених ушију, и она је знала да се то ње тиче.</p> <p>Али лепа Пава била је тако исто и мудра 
 почела обузимати кнеза, стуче, а место ње појави се као неко интересовање.</p> <p>— Шта? ја бо 
 да династију Косанића збаце а на место ње да дигну пређашњу династију Црнојевића.{S} То већ пр 
 на заузетој позицији, али да не сиђе с ње.</p> <p>— Лепо, терајте као што сте почели — рече он 
рес.{S} Он се маши за гранчицу, разви с ње хартију, на којој прочита ове речи:</p> <quote> <l>„ 
 решили да то постигну уздижући противу ње ону другу снагу.{S} Да су се Растислав и Врбавац сло 
овори и особа с поља.{S} Тако се између ње и мртваца отвори читав разговор - разговор неразгове 
цом под носом викао је: „Дај ми га амо! њега ми дај!...{S} Кугића...</p> <p>Кнез је толико вика 
омиче, <pb n="243" /> он јури, пролази, њега или треба одмах, сад одмах хватати, или ако се пус 
, цела влада; о томе се воде преговори, њега воде у Париз да гледа девојку, све се то одуговлач 
је, молим покорно, провизор, али, опет, њега некако друкчије зову... јес, оно је г. цртало.{S}  
 <p>Да је ђенерал умро природном смрћу, њега би обично спремили и сахранили.{S} Али он је умро  
а декламовања.</p> <p>— Видео сам га... њега, најлепшег анђелка, који је, играјући се са сјајни 
пете, погледала је час у <pb n="443" /> њега, час у Лепшу, и, осмејкујући се ђаволасто, вртела  
га не гледа њега ради, но себе ради.{S} Њега, као човека, нико не воли, нико не жали, нико му н 
ктору у очи.</p> <p>Доктор се збуни.{S} Њега је изненадило ово питање.{S} Управо изгледало му ј 
 је то коју он држи у своме наручју?{S} Њега је до последња живчана кончића потресао само један 
 што у ствари <hi>сви практикују</hi> — њега би затрпали камењем.</p> <p>Свет живи од формула.{ 
а је ко други, тај би одавно заглавио — Њега ухвате, а он само дрмне жицом ћесару или руском ца 
утку министарску.{S} Уверавају кнеза да њега овај устав ништа не веже, јер је грађен без његово 
е он се савијао око кнез и старао се да њега увек има за се.{S} Што је кнез бивао све старији и 
ок тренутку била готова на све, само да њега утеши.</p> <p>Стотине најлуђих планова навали јој  
може имати од њега.{S} Нико га не гледа њега ради, но себе ради.{S} Њега, као човека, нико не в 
је и уграбљена; за њега је доведена, за њега је све зло учињено.{S} А и ко би смео тако што учи 
кнеза је!{S} За њега је и уграбљена; за њега је доведена, за њега је све зло учињено.{S} А и ко 
нове.{S} Он неће гледати на партије; за њега су једнаки сви балканиски грађани, који часно и са 
о знај да јесте!{S} Код кнеза је!{S} За њега је и уграбљена; за њега је доведена, за њега је св 
орално, неморално; узвишено, ниско — за њега су то били само разнолики изрази за ствари које су 
ега и преко његове наредбе!</p> <p>— За њега!...{S} Море, несретници, ви ћете пропасти ако то.. 
тку — Право вели, да је сироче, и да за њега нико не мари.</p> <p>— Е, право вели!{S} Његово пр 
м и срцем припада томе свету.{S} Она за њега живи, она би за њега сутра тако лако и тако радо у 
} И пошто је ствар сувише неприлична за њега, одмах сви одговарају. „Зар г. Врбавац; један пуко 
еће планине, где нема живе душе, где за њега не може бити големе опасности.{S} Само нека се пој 
ништа не зна“ — у тим речима било је за њега неке особите дражи и насладе.</p> <p>Замишљао је р 
тао ђенерал.{S} Овај чин нарочито је за њега установљен, јер дотле га није било у балканиској в 
робу, Заре се просто стропошта.{S} И за њега је било јасно, да мртвац из овога гроба покушава д 
 лепе очи, а његове усне, неосетно и за њега сама, поче полако развлачити благ, срдачан осмејак 
е свету.{S} Она за њега живи, она би за њега сутра тако лако и тако радо умрла.{S} И за њу је т 
може достићи у једној држави.{S} Али за њега је било мало да буде обичан грађанин.{S} Није се и 
ко дрво, свака удољица могла је бити за њега по једна смртоносна заседа.</p> <p>И Враничић је с 
а фигуре у шаху.{S} Човек и пријатељ за њега је вредио онолико, колико користи може од њега да  
чи.{S} Тада се Растислав приљубљивао за њега као за свога заштитника.{S} Био је скроман, повуче 
е било његово сунце.{S} Све је друго за њега био мрак.{S} Боловао је од наступа властољубља.</p 
обукли му официрске хаљине, нарочито за њега начињене, па га посадили са собом за сто, да изнен 
ред очима.{S} Али одма идућега тренутка њега обузме неодољив страх, и савлада га један једини о 
им рачуном, својом засебном намером, на њега гледају или као на господара, кога се боје, или ка 
p> <p>Наполеон трећи био му је узор, на њега се угледао, од њега је препочињао.</p> <p>Имао је  
ју, да у њој не гледа шпекуланта!{S} На њега наваљује Растислав, Ратко, цела влада; о томе се в 
би онда морало бити удешено тако, да на њега, <hi>ни у ком случају</hi>, не може пасти никаква  
ана догоди нешто што је сведочило да на њега не гледају више као на дете.{S} Нашло се политичар 
главу, па, махнув раширеним, прстима на њега, рече:</p> <p>„Их, баш си глуп, бога ми си као коњ 
лаву.{S} Лепша крадимице баци поглед на њега и виде га како на махове уздиже рамена и стреса се 
још лежао у заносу.</p> <p>Жена паде на њега и узе цвилити, но кнез је опомену да се уздржава;  
маче ногом сниски кадивени пуф, седе на њега спрам кнеза и жене, опре лактове о колена и узе у  
дручност.“</p> <p>После као да наиђе на њега нека сумња, да л’ баш и они спадају. — Спадају, сп 
о! рече он и показа Зару руком да се на њега угледа.</p> <p>Заре ћутећки даде главом одречан зн 
ели? како је расположена? срди ли се на њега? криви ли га за силовање? — у опште, кнез се интер 
има неки свој специфични мирис, који на њега дејствује као опијум, заноси га, пали му крв и пун 
вати се за канабе и полако се спусти на њега.</p> <p>На госпођи је била лака, плавичаста, вунен 
аварам очи, па тек варакнем погледом на њега, а он запиљио у те, па не трепље.{S} Јес, обадве м 
е друга, па онако у игри пада одозго на њега.{S} Онда настаје стезање, дрпање, миловање, ваљање 
ко вичу мачку: ам! ам! ам! — да лају на њега, а наш мачак Срдан само их погледа, па тек зевне,  
и му се, да се хиљадама крвавих руку на њега дигло и свака та рука замахује оштрим ножем.{S} Он 
оклињао онај пуцањ, сматрајући да су са њега пропали, у толико га је сад благосиљао, видећи да  
м на свету, да је навлаш дошла да хвата њега, а он је опет њу уверавао необоривим доказима, да  
трашан потрес, као да је тај нож доиста њега погодио. — На очи му се навуче мрак и он се једва  
ва та тешка бремена, пошто ће повесница њега учинити одговорним за све даље последице, ако би с 
наговестити средства, која ће ти против њега најлакше помоћи.{S} Ма колико да је лукав, притвор 
сно видети ко је с народом, а ко против њега.{S} Тајно братство не би желело ништа друго, но да 
ти осуђен и отеран у Пламеновац.{S} Кад њега нестане посрнуће и цело ово врзино коло.</p> <p>Ра 
чувени ботаничар доктор Павчић, а поред њега дворски прота, фино свештено лице у вишњевој камил 
веома миран.{S} Кад Врбавац прође поред њега и оде даље, Растислав баци поглед у огледало, у ко 
нути назад.</p> <p>Заре је грабио поред њега.</p> <p>Тако су ишли десетак минута.{S} Прво су се 
слици, али Врбавац прискочи, стаде пред њега и рече: — У мојој кући, а без моје дозволе, може с 
ет.{S} Жика обиђе Враничића, изађе пред њега и викну влашки:{S} Ко иде?{S} Црна прилика одговор 
ано и изненадно.{S} Домаћица изађе пред њега, прими га срдачно и поведе право у будоар где га г 
е руке око оне особе, коју истакне пред њега државни разлог.</p> <p>Док је Лепша ово говорила,  
нтересе.{S} Моје је основно уверење, од њега увек полазим — да што се год кнез буде мање мешао  
апске руке...{S} Е, његове су мекше, од њега се не ћеш отимати...</p> <p>Баба је постајала све  
лемена.{S} Ствар је у кнежевој руци, од њега зависи да буде добротвор или злотвор свога народа. 
 био му је узор, на њега се угледао, од њега је препочињао.</p> <p>Имао је душу на којој злочин 
о и с тога, што је, по мом нахођењу, од њега најлакша смрт...{S} А ту лакост ја ћу већ видети с 
ом приликом поклони старом Симићу, а од њега ]е дошао амо.{S} С тога, за какав музеј, нарочито  
ожелети?{S} Леп, млад, човек два ока од њега да не одвојиш.{S} Царева му ћерка не би махне нашл 
крете.{S} Само за два корака удаљена од њега, чучала је крај малена дрвена крста некаква крупна 
кад приђе к нама.{S} Удари нека мира од њега, па, боже прости, као оно кад си у цркви.</p> <p>— 
} Није ни он ћурка!{S} Види и он шта од њега радите...</p> <p>— Кад једном стане на снагу, о, н 
 вредио онолико, колико користи може од њега да исцрпе.</p> <p>Умео је дубоко у себи да држи за 
>Лепша једним снажним покретом отрже од њега огртач, и навуче један рукав — Одлази од мене!{S}  
За тим се окрете своме ађутанту, узе од њега кључ и рече му да изађе и да причека на пољу.</p>  
ав био утонуо у мисли о ономе што је од њега чуо.{S} Кнез је остао на путу још читавих 20 лана, 
аљана владаоца.{S} Најгоре је што ће од њега страдати сама земља, која није ни у чему...</p> <p 
де једнога свога поверљивог човека и од њега је чуо многе ствари.{S} Командант на сва уста грди 
чи, и има ли отрова тако јака, да би од њега морала црћи и така снажна зверка, као што је....на 
} Помисли на нашег Никицу.{S} Шта би од њега било да се овако нађе сад међу туђим људима?</p> < 
ј души његовој.{S} И шта би хтели ви од њега?{S} Да у почетку своје деветнајесте године буде та 
артије растрља међу прстима, направи од њега куглицу и једном зврчком бацну је чак иза врата.</ 
да се веже с ким год који је смелији од њега, па се онда стара, да од тога човека начини своје  
нико <pb n="48" /> те више не одвоји од њега; ти ћеш сама трчати за овим од чега сад бегаш...{S 
ог министра.{S} Тек, пошто су изашли од њега, један по један упутио се Ратковој кући, бирајући  
 да мора вршити све што се те вечери од њега затражи, а јамчено му је да се неће тражити ништа  
штво дали?{S} Све неки луткови, гори од њега.{S} Што се не постарате да га заинтересујете за оз 
само по томе колико вајде може имати од њега.{S} Нико га не гледа њега ради, но себе ради.{S} Њ 
ди устав.{S} Ту би се морало отимати од њега - рече на један пут Маврикије и устаде.</p> <p>Кне 
н, млад, вредан трговац, леп, да очи од њега не одвојиш.{S} Истина, новајлија је, тек сад отвар 
 искуство не стечете доцкан, кад вам од њега не може бити никакве користи више.{S} То је све шт 
родни заштитник кнежев, будем удаљен од њега — онда, г. Растиславе, онда, ствар добија веома те 
авом, да се целим путем није одвајао од њега.{S} Пријатно му је бало да с Растиславом заједно п 
ом разноликошћу.</p> <p>— Све је ово од њега, ово су махом његови поклони; не знаш како је нежа 
огута, <pb n="333" /> а после тражио од њега пун тулум зејтина.{S} Све што сте и што имате дост 
римати непосредно од њега, и то само од њега.</p> <p>Заповедио је да му се растреби и очисти је 
сли, ја тек синоћ у мрак добио писмо од њега а јутрос већ цео Звониград зна му садржину.</p> <p 
ада све заповести примати непосредно од њега, и то само од њега.</p> <p>Заповедио је да му се р 
но, онда је то било лако, јер смо то од њега захтевали с правом.{S} Сад је већ теже од кад је п 
олетство тако рећи на прагу, код нас од њега не дели више од 3 месеца, намесник Врбавац осећао  
— А најлепше је, кад уобрази да свет од њега почиње, па све своје прогласи за врлину, а све туђ 
349" /> царевини претила је опасност од њега, она је просула паре, и он је убијен...{S} Ко то к 
природе?{S} Да би био добар владалац од њега прво траже да престане бити човек, да не осећа као 
 оскудева њему мудрост, но поштење; код њега је мозак на свом месту, но код њега срце није где  
 ногом непрестано је цупкао, што је код њега увек био знак да нешто врло живо мисли.{S} Још се  
ник, после су кључевима које нађоше код њега, поотварали све фијоке и пажљиво по њима прегледал 
признавао да Мона има право.{S} Али код њега су преовлађивали нежнији осећаји.{S} Занесен за Ле 
а кнезу.{S} Место пређашње бујности код њега сад беше настала нека смиреност, чисто нека малакс 
за врата.</p> <p>Добро, кад свршимо код њега ја ћу је увести у велику собу, а ти онда улази.{S} 
код њега је мозак на свом месту, но код њега срце није где би требало да је.{S} То је у правом  
ке на ђубревитој земљи.{S} Само што код њега појмови о злочину нису били као код обичних људи.{ 
 за дежурна официра и рече да имају код њега врло прешна и врло важна посао.</p> <p>Пусте их пр 
.... док се мало познаш и ослободиш код њега...{S} Шта? ни с пет чивта волова после те не извук 
узалудно подупирао и подметну камен под њега.{S} Кола још једном претегоше низ брдо, огроман то 
 са свим јасно и разговетно, како испод њега у гробници неко дубоко и болно уздахну....</p> <p> 
је већ био оборен.{S} За руке и за ноге њега су већ вукли да га избаце напоље, но он се онако п 
> <p>Ово је био као неки увод.{S} После њега дошло је отворено питање:{S} Шта би Пава бајаги мо 
старијег ађутанта Зара.{S} Доктор стане њега распитивати о кнезу, али и он је давао околишне, н 
ицу и гошћу у будоару, а угледаше и оне њега.{S} Кнез се поче још с врата извињавати што је бан 
стар Кугић, и сви они замахују да ударе њега, Мутимира по сред срца!</p> <p>С тога Мутимир мало 
а? зар ја! боже сачувај!{S} Ете питајте њега“ — уверава она.</p> <p>Било је говора међу Мониним 
.</p> <p>— Што?</p> <p>- Ето то, што ће њега пустити саме власти.{S} Мислиш да је он један пут  
{S} А и ко би смео тако што учинити без њега и преко његове наредбе!</p> <p>— За њега!...{S} Мо 
но напред, па онда наједном стаде, а из њега се зачу три пут поновљено, развучено звиждаше.{S}  
који је још стајао отворен, и покупи из њега све ђенералове хартије, управо целу тајну архиву В 
кав унутрашњи глас као да је говорио из њега „Ето, видите, ја вам отворено кажем —- јес, био са 
“ говорио је он док је та снага била уз њега.{S} А кад се народ поведе за другим вођама, онда в 
еда своју жену, која се беше припила уз њега.</p> <p>— Шта ми је — рече госпођа Софија озбиљно, 
 мужу, узе га опет за руку, припи се уз њега, и, гледајући му у очи, рече:</p> <p>— Чујеш, Рале 
ујући мужа за руку и приљубљујући се уз њега. — Није ма ништа!{S} Али, за бога, Рале, како може 
и узео другога; узео би свога човека, и њега би опет имао ко служити.{S} Разлика је само у томе 
 ово је поп Бумбар из Преклада....{S} И њега тако зову, а не личи, молим покорно, не личи ни ма 
 n="377" /> она се окрете њему, па је и њега с интересом слушала.{S} Сад опет узе реч Ратко:</p 
лио, мислио на много и на далеко, док и њега, онако наваљена крај Перунове главе, не превари са 
уцали и да им је намера била да убију и њега (Милоја) и Зликовца, и то с тога да би добили обећ 
ни долап с више преграда.{S} Пошто су и њега прегледали, они опет затворе долап, обесе слику, п 
ридона, пошто је то њин пољски светац и њега празнују да им се добро одрже поља и берићет.</p>  
ватања.</p> <pb n="536" /> <p>За што би њега мрзела тако душмански ова лепа земља, коју он толи 
има.{S} Перун упита за чича Милоја, али њега не бејаше нигде на домаки и на догледу.{S} Перун с 
 не извршиш.{S} Он тебе бије силом — ти њега удри хитрином.{S} Министар заповеда буди консерват 
ну Радован.</p> <p>- Ћути ти!{S} Гле ти њега! — окрете му се доктор.</p> <p>Но Радован викну јо 
к ни суд историје, не би могао окривити њега за овај поступак са мном.</p> <p>Ђенерал застаде з 
 од царева, и онда ће скупштина примити њега, а кнез Мутимир опростиће се с народом и отићи из  
еме и половина погрбљених леђа.{S} Крај њега се димила упаљена цигара.</p> <pb n="267" /> <p>Ра 
х мирисних спиртова и лекарија.{S} Крај њега је седео на столици омален, неугледан човек у војн 
жао полеђушке на гробовој плочи, а крај њега је седео Заре.{S} Кнез је бленуо у мрак и још није 
е на колено, но она се изви и седе крај њега на диван.</p> <p>И он је био узбуђен.</p> <p>— Мој 
а се рахатлише и да одахне.</p> <p>Крај њега је стајала његова лепа жена Каја и распитивала га  
шарене наргиле, што је чврчала ту украј њега.{S} Место чалме оџа је био повезао око главе зајти 
арапа, што су стајале поређане ту украј њега.</p> <p>Синђа назва Вога.</p> <p>— Бог ти помогао, 
<p>- Ето, зови кмета Тодорику, па питај њега.</p> <p>Овај што питаше напући уста:</p> <p>- На з 
лободно и има ли каквих симпатија спрам њега (кнеза)?{S} Али тек што изусти ово питање, Мутимир 
а будећи тиме и осећај неповерења спрам њега.</p> <p>И ако је Врбавац по жени био рођак младом  
И ако Мона то осуђује, -онда она управо њега осуђује.</p> <p>Но Мона се није дала ни опепелити  
 у рукама велику стаклену чинију.{S} До њега је стајала друга маска, која поднесе Кугићу велику 
о на питања Лепшина.</p> <p>Она седе до њега на диван и, трљајући га палцем по челу, рече му оз 
је давао знак човеку у маски, што је до њега стајао, држећи у рукама велику стаклену чинију.{S} 
сти нешто ужурбани.{S} Прве речи што до њега долетеше биле су:</p> <p>„Па, наравно, да је <hi>о 
ва <pb n="592" /> кнеза да седне баш до њега, а Зару указа други гроб у непосредној близини.</p 
сецају у целу будућност његову, а преко њега у будућност ове земље.{S} Према томе не само што н 
Многе своје послове Црнојевићи су преко њега вршили.{S} Он им је у томе био веома подесан, као  
толико, кад се опет видео слободан, око њега је све било друго и друкчије, други људи, друге од 
ке на дивану до отворена прозора, а око њега осећао се задах келнске воде и других мирисних спи 
На средини стајао је округао сто, а око њега две три столице; свуда у наоколо поред зида пружао 
вом усамљеном цвету, она се обавија око њега, она издиже своју гнусну, пљоснату главу и у бео п 
 Па што, за бога, мећете такве људе око њега?{S} Што му не дате за, ађутанта каква паметна, ваљ 
а, који равнодушно прима све што се око њега збива.{S} Само један осећај <pb n="292" /> код ње  
љу.{S} Његови гонитељи склептају се око њега, али преплашени мајмун вешто скочи преко њих, Сашу 
ужавају, који су сваки час с њим, и око њега, који му дају савете и упутства, који му стављају  
сетљив за све што се с поља с њим и око њега збивало <pb n="663" /> — за то је мало марио и за  
ру, а међу <pb n="505" /> тим патос око њега сав је био покривен целим тек начетим цигарама.</p 
а и одбија од себе људе, који су ту око њега и који му сваки час требају.{S} Јер, најпосле, ко  
а нечему новом, бољем.{S} Цео свет само њега ишчекује, па да за њим пође у гору, у воду и да је 
њу страну јеленичког брда, прођоше мимо њега три лица; поздравише га, па један од њих пенали на 
, али умесном доскочицом Катином.{S} Но њега опет више дирну оно подругљиво питање: „а вама тре 
зумире све што је младо и лепо, а место њега долази ругобна, превремена, неприродна старост.{S} 
 сматрати као да се овај Врбавчев говор њега ништа и не тиче.</p> <p>Али баш то ћутање било је  
чић, приђоше источном дувару, скидоше с њега велику кнежеву слику <pb n="300" /> испод које, по 
у мене издражди очи, гледала бих и ја у њега; баш овако слободно као ово у тебе. </p> <p>Она до 
а Маврикије избуљио очи и забленуо се у њега па трепље.</p> <p>Кад кнез рече да сељак и не зна  
ко дође, он одмах начини ларму да сви у њега погледаше.</p> <p>Држећи се оберучке за сто, и кли 
д сока једне биљке америчке, мешајући у њега и отров од змије.{S} Али како се све то спрема, т  
оји је још стајао и непрестано гледао у њега.</p> <p>— Бога ти, кажи ми од кога си то чуо?{S} Т 
 несрећан, да <pb n="685" /> се противу њега почну служити заверама и мучким нападајима, онда т 
 за њом, те кад су мало одмакли, између њега и дечка развије се овакав разговор:</p> <p>— Ко ти 
опасан човек и усијава глава.{S} Између њега и тога учитеља развије се подмукла, али врло очајн 
ње.{S} Тврдио је како је то шала између њега и једног пријатеља: како у ствари нема ништа и т.  
чан тренутак, где се мора ломити између њега и ђенерала.{S} Сам ђенерал поставио је био питање  
азвони и поручи каву, и разговор између њега и Растислава брзо се отпоче.</p> <p>Предмет разгов 
 равнодушно.{S} - У осталом ти не мораш њега уводити ни у какве заседе, не мораш шетати с њиме  
{S} Он се уплаши.</p> <pb n="121" /> <p>Њега веома зачуди ова промена.{S} Шта би на један пут о 
сто стресе.</p> <p>Његова погнута леђа, његов испружен, разголићен врат лепо се видео према јас 
...</p> <p>Слушајући ове речи Милојеве, његов високи сапутник мало по мало утону у таке мисли и 
к је барон Жермини овако слатко спавао, његов секретар, маркиз Белини, нестрпељиво је ходао по  
ао од некаква унутрашња задовољства.{S} Његов је поглед био ведар, јасан, слободан, око усана и 
мет је и иначе јако личио на гусана.{S} Његов дугачки црвени нос био је прави гусански кљун, па 
 за сто и позва збор, да га саслуша.{S} Његов говор био је као неки извештај о његовом министар 
анине.{S} И шта је могло бити с њим?{S} Његов нестанак није могуће тумачити друкчије но да је у 
и и Радован.{S} И његов пиштољ грмну, а његов крупан мушки глас одјекну и <pb n="264" /> после  
њачу, Ратко је полако завијао цигару, а његов најмлађи синчић пентрао се тати уз колена и непре 
ми, што ви мислите.{S} Баш сте лоле!“ А његов кревет као све се љуља, све се љуља.{S} А Митра,  
ли, и она га обасу пољупцима, али му на његов захтев слику још не хтеде вратити.</p> <p>Лепша п 
едњи пут у животу кнеза Мутимира, да је његов избор пао доиста на лепоту, пристојну крунисане г 
ед очима онај ризични тренутак, када је његов дед, још као млад човек, кришом прелазио у Балкан 
, а свом овом руљом командује и води је његов министар Кугић, и сви они замахују да ударе њега, 
ан је Злодух силни.</l> <l>Страхобан је његов глас;</l> <l>Али има један Добри,</l> <l>Што је ј 
поверења спрам свију и свакога, само је његов пашанац тадашњи министар полиције, уживао његово  
ао затрпан под развалинама њеним (то је његов разорени Јерусалим.) Сав прогутан овом страшном у 
 мере, које су биле потребне да учврсте његов пресудан утицај у војсци, како би постао једини и 
“!</p> <p>То исто учини и Радован.{S} И његов пиштољ грмну, а његов крупан мушки глас одјекну и 
сток тренутку, можда тако исто издише и његов драги господар.</p> <p>Ова мисао као електрични у 
ој двор....</p> <p>После по часа кнез и његов саветник Растислав били су опет заједно.{S} Кнез  
ије више могло бити, кад то ево тврди и његов верни и омиљени ађутант Заре.</p> <p>Ова промена  
оверљивији; сумњао је на свакога; чак и његов омиљени ађутант Заре није више уживао оно старо н 
тра, а у колима седео је кнез Мутимир и његов верни ађутант Заре.{S} Обојица су били у црним ду 
Ове исте ноћи када су Перун Црнојевић и његов пратилац Жика, савладани умором боравили дубок, м 
оклетом месту.</p> <p>Перун Црнојевић и његов пратилац ишли су на сумце, знали су само толико д 
 улазити.</p> <p>Начелници су саслушали његов говор тако, као што побожни хришћани слушају лепу 
 мисли.{S} Ни Ратко у Звониграду, на ни његов начелник у Орловцу, није могао желити да Перун Цр 
о ја ћу доказати да сам достојан понети његов свети крст мучеништва.{S} Мене на првом кораку ср 
лав је опет знао колико је ризичан овај његов последњи корак.{S} Ђенерал је имао на кнеза веома 
 мешала у сваку помисао, у сваки осећај његов и поступно се претварала у страховита џелата и го 
Али ја га волем, волем, волем... ја сам његов роб, ја сам готова на све, па за што ме онда кара 
 два мушкарца, кнежев рођак Аца и један његов присни пријатељ.</p> <p>Даме се одмах искупише ок 
ко добрих пријатеља — ето, такав је био његов дед у тренутку, када је, кријући се од аустриских 
дало у његову подручност, све је то био његов народ, свима је њима он заповедао.{S} Поглед му с 
езбрижан, али ту безбрижност није делио његов верни сапутник Жика.</p> <p>За време разговора Вр 
 зло он њој учинио, он лично, или ма ко његов?{S} Где је, када је и чиме је он могао заслужити  
е не осврте да га погледа, ма да је чуо његов долазак.</p> <p>Доктор се правдао; министар стаде 
да га нестане, да се спасе и утече, јер његов живот најпосле драгоцен је и Ратку, и Растиславу, 
бавчевих, пратећи неуморно сваки покрет његов, био је пун неповерења спрам свију и свакога, сам 
а по занату, она се никад није мешала у његов политички рад, нити је имала воље и укуса, да се  
 његово пријатељство, очувала приступ у његов двор — све, све је она другче замишљала!</p> <p>А 
њиве очи и трудећи се да разбере шта му његов секретар говори. — Шта је то било, а?{S} Збиља, ш 
ио да багателишеш народ и да потцењујеш његов значај.{S} Ништа опасније од тога.{S} Та те заблу 
повеликих бркова.</p> <pb n="520" /> <p>Његов другар био му је сличан по узрасту и годинама, ал 
ињства; а ту му је слику послала, вели, његова мајка још пре толико година.</p> <p>Лепша сакри  
је мајор Тоша по жени био кнежев рођак, његова је ствар била заташкана.{S} По књигама се развел 
еним очима.{S} Дисао је тешко и дубоко, његова широка прса високо су се надимала; познавало се  
Но кнез није био спреман на ову услугу, његова рука судари се с руком старијег ађутанта, чаша с 
брити да он мирно гледа своја посла.{S} Његова безбедност спада у твоју надлежност и твоју дужн 
иво јецање, а где где и гласан плач.{S} Његова стара дадиља купила је хаљинице његове млађе бра 
се отворише, а лакеј гласно узвикну:{S} Његова Светлост кнез Мутимир.</p> <p>Врата на будоару б 
ама с цвећем.{S} Кнез је волео цвеће, а његова рођака била је тако пажљива, да је свуда намешта 
има и припијеним уснама.{S} Цела појава његова није имала на себи ничега особитог.{S} Лепушкаст 
, а пред кнежевим вратима чекала су два његова ађутанта.{S} У дворску авлију утутњаше затворена 
a</foreign>; та се помисао мешала у сва његова пословања, у сва осећања и све мисли његове.</p> 
огао заслужити тако велику казну, да га његова рођена отаџбина избацује из недара својих.{S} Та 
 они су га сломили, а „народ“ та „снага његова“ није му могла ништа помоћи.</p> <p>— Па ипак, р 
е заповести да се тај народ и та „снага његова“ дочека топовским метцима.{S} Као мудар владар,  
дина, он на један пут с ужасом опажа да његова, до јуче још црна коса, сад на један пут почиње  
 што би било недостојно висока положаја његова; даље му је као услов стављано да не сме водити  
 пред својом кућом, у толико је топлија његова оданост престолу.{S} А по чему би се најпосле и  
ао што смо видели, била изгинула и нека његова родбина.{S} Прво је погребена она, после је доша 
станка ни одморка; она га је, као сенка његова, свуда неодступно пратила.{S} Ноћу, дању, у сну  
овек, коме је ванредно дивно доликовала његова сјајна, капетанска униформа.</p> <p>У трећим кол 
 да одахне.</p> <p>Крај њега је стајала његова лепа жена Каја и распитивала га о кнезу.{S} Врба 
ада је осећао живо и јасно като је цела његова грађевина, како су сви планови његови засновани  
ећао ово што је осећао сад, ово је била његова прва истинска љубав и ово што је говорио, говори 
з се не даде сломити.</p> <p>То је била његова црва победа.</p> <p>Завршило се детињство.{S} Ме 
ажна, кад г. начелник, код толика посла његова, не <pb n="637" /> даде никоме другом да саслуша 
гудуре, од куда се, овда онда, још чула његова потмула хука.</p> <p>Чамац с Враничићем ишао је  
етварала у страховита џелата и гонитеља његова; она му је одагнала сан с очију; она му је одузе 
о у превишњим висинама својим.{S} Једна његова суза канула је у ову пусту долину.{S} То је била 
ински врхови, дотле се западна половина његова губила у недогледну, као тепсија глатку, ода сву 
манску успомену — двадесет пуних година његова нога није крочила на балканиско земљиште — за шт 
p> <p>„Једина од пратње кнежеве, стрина његова, не би погођена.</p> <p>„Његова Светлост окром ш 
арство.{S} Но ту су дошли у опреку због његова слободоумља у унутрашњој политици.{S} У том стањ 
ли црно одело, тако исто зависи само од његова укуса и његове користи хоће ли нагињати ономе шт 
Шта! наложница кнежева да буде, да буде његова блудница! <pb n="259" /> - Па боље да цркне; бољ 
ј — кнежевој — жељи; хоће у свему да је његова старија; не може по својој вољи ни једног официр 
је било доста.{S} Крај Перуна лежала је његова пуна магацинка.{S} Жика је дочепа и скреса у бук 
 ђенерал понова — <pb n="347" /> Ово је његова крв... и ја је пијем, — те опет узе звучно сисат 
.{S} То је измислио г. Растислав! то је његова посла... <foreign xml:lang="fr">son oevre... n’e 
о се какве преваре, с друге опет стране његова бујна млађана радозналост вукла га је да се изло 
ми још није поднео предрачун, али и без његова предрачуна ја знам колико ће ствар од прилике ко 
есецу је од жалости препукло срце, а из његова рањена срца капље отров... капље мени на језик.. 
<p>Ова шала Жикина поврати Враничића из његова кратка заноса.{S} Очаран лепом природом, он беја 
дседништво мужу а очекивала је да ће из његова разговора с Ратком чути што више о томе; друго о 
авитељка данас обожава г. Растислава, и његова начела, и његовога пашанца, и све што се његовим 
и што се толико задржао и позва кнеза и његова пратиоца да пођу.</p> <p>Опет се нађоше у уској, 
едан од тих гробова, па позва и кнеза и његова пратиоца.{S} Они хтедоше сести на друге гробове, 
којниковим.{S} Опелу је присуствовала и Његова Светлост кнез Мутимир.</p> <p>Око 4 часа по подн 
ишао подводници он, а то исто учинила и његова госпођа.{S} Подводница њему обећала „отмену даму 
p> <p>Међу тим опасност за Црнојевића и његова друга били је већа но што су они могли и ценити. 
="subSection" /> <p>Кнез је био мртав и његова престоница жалила га је.{S} Може се рећи да га ј 
а најсвечаније примљен.</p> <p>И кнез и његова свита одсели су у староме дворцу, где је било ме 
сахата путовали без одморка, Враничић и његова два друга зауставише се да одахну.{S} Тек што бе 
био предео куда су пролазили Враничић и његова мала дружина.</p> <p>Да заварају сељаке они су у 
о доба ноћи превози преко Дунава Жику и његова друга Враничића, који није био нико други до Пер 
мишљена династичка преврата.</p> <p>Али његова звезда већ је бала достигла свој врхунац, она је 
S} За то зна и кмет; често је то у кући његова најближег комшије, и ма да је закон ту строг, об 
ика да на њу стане, и достојно описавши његова дела преда потомцима заједно са његовим споменом 
вео!“ Тако би га јамачно пратили чак до његова стана у манастиру, да официри из пратње не врати 
елику дворану, која је била одмах ту до његова кабинета, где је могао по вољи пустити корак.{S} 
динама, ни по начелима нису ни у колико његова прилика.</p> <p>То је многе доводило у двоумицу, 
ви и изгуби у полном уживању, опет зато његова су застрањивања несравњено мања но код суседа ње 
и, да га искрено и срдачно загрли, да с његова млада срца отопи лед и студен и да пробуди у њем 
манце, која му бејаше остала у памети с његова последња пута у Париз.{S} Овда онда вадио је сво 
луд.{S} С леве стране хркала је на глас његова баба, а с десне кењкало је на махове његово најм 
иво.{S} Зрео човек!{S} Јадна му зрелост његова, деветнајеста година, најлуђе доба!{S} Помисли н 
 узбере.{S} Ни старцу старост и мудрост његова не би ту много помогле, а да што ли ће помоћи мл 
акле, не убиство Перуна Црнојевића, већ његова појава у Балканији, требала је Ратку.{S} Црнојев 
 по раздрљеним грудима — свуд!..</p> <p>Његова стега олабави.{S} Јела изви десну руку, и у који 
е како се Враничић чисто стресе.</p> <p>Његова погнута леђа, његов испружен, разголићен врат ле 
 стрина његова, не би погођена.</p> <p>„Његова Светлост окром што је добила четири ране од курш 
трашан случај догодио се овако:</p> <p>„Његова Светлост, праћена својом породицом, адјутантом и 
Гребу те моје сухе бапске руке...{S} Е, његове су мекше, од њега се не ћеш отимати...</p> <p>Ба 
p> <p>Па онда његови кавански скандали, његове свађе у касарни са својим претпостављеним, и, на 
 њенога Никице, за последње 2—3 године: његове ноћне теревенке с друштвом, његови доцни доласци 
и неких и неких поступака пуковникових: његове журне и загонетне женидбе с Кајом (рођаком кнеже 
/> постајало је све мрачније и тужније; његове сјајне очи помутише се; он се ћутећки окрете зид 
ина.</p> <p>Тоша се трже и окрете жени; његове очи сусретоше се са живим, немирним очима Монини 
.{S} С његових образа губи се руменило; његове рујне усне постају сваки дан све блеђе и блеђе.{ 
постају сваки дан све блеђе и блеђе.{S} Његове до скора сјајне очи сваки дан све више и више за 
летку прешао је у отворене нападаје.{S} Његове оптужбе биле су тешке:</p> <p>Сем једнога Ратка, 
а, пуне браде и кратко ошишане косе.{S} Његове живе, избуљене очи давале су му особито оштар не 
врхом, а понекад и сав сух и оголео.{S} Његове криве, голе, чворновате гране изгледају као сухе 
 и десно своје „подручно грађанство“, а његове начелничке груди високо су се надимале под утегн 
оћи, по богу син да си - рече Милоје, а његове старачке очи заводнише од суза.</p> <p>И између  
р осмех непомућене младићске радости, а његове румене усне и кроз дремеж су шапутале о љубави:< 
родужи и даље гледати у оне лепе очи, а његове усне, неосетно и за њега сама, поче полако развл 
а стар, чичица је жестоко подвикивао, а његове старачке очи бејаху се упалиле и сијале су као д 
у служби остарили: многи баш из кругова његове данашње владе.{S} Али све је заличило, кад кнез  
ад мало доцније виде, да та прилика има његове црте, управо потпуно га преставља, и што је дуже 
дње речи.</p> <p>Врбавцу се учини да на његове речи: „па читав муж“, његовој жени плану преко о 
ја овај глас, пошто је он ишао у прилог његове радње.{S} Читав месец дана непрестано су шкрипал 
лагати собом и да нема зашта презати од његове љубави.{S} Лепша сад на то одговори мирно, да би 
рачунао да су противници сазнали за све његове планове.{S} Промењена је и шифра телеграфска.{S} 
асно видео да је ово човек који зна све његове породичне прилике, - дакле, човек близак, пред к 
евић узме на око, да брижљиво прате све његове покрете, да му пазе на сваки корак и о свему тач 
метра земље било је доста да сместе све његове неизмерне пожуде и све големе планове.{S} Живи с 
 кришом у Врбавчеву кућу, претресао све његове фијоке, покупио онај драгоцени материјал, који т 
 срдио.{S} Изгледало је као да га драже његове рођене речи.</p> <p>— До јуче љубили турски бузд 
ћиће сву пажњу, све мисли и све осећаје његове, а то је једини начин да на миру остави крупне д 
hi> почела мешати мећу детињске играчке његове, а ово је утицало да дете почне брзо сазревати.{ 
ко слатко ваљао.</p> <p>Јес, то су биле његове успомене из Балканије.{S} Он се растао с том зем 
} Он рече да је то давнашња слика једне његове познанице још из детињства; а ту му је слику пос 
> <p>А сад?{S} Сад она тек разуме и оне његове ономадашње речи, кад му она наговести, да јој се 
ече нешто, али то је пре било продужење његове раније започете мисли, но одговор на Враничићево 
ут одагнало све црне мисли и зле слутње његове.{S} Он је гледао у оно лепо, овално лишце, тако  
 Његова стара дадиља купила је хаљинице његове млађе браће, трпала их у некакву велику котарицу 
ма да га растргне и шакама да се насрче његове крви.{S} У том тренутку, у њему се бејаше изгуби 
д се Растислав понова трже, прозор више његове главе већ се беше сав ражарио у јутрењем руменил 
ев за јело, убила мир и спокојство душе његове, управо направила чудовиште од човека.</p> <p>Им 
носна обожатељка државника Растислава и његове политике, забринуто причала о покушајима које чи 
рнију основу.{S} Она брани Растислава и његове присталице с тога што и они њу бране.{S} А човек 
тало је госпођи Ловимук до Растислава и његове политике таман толико исто колико и до лањског с 
е до сада цео говор између Растислава и његове госпође слушао пажљиво и непомично.</p> <p>— Та  
тако исто зависи само од његова укуса и његове користи хоће ли нагињати ономе што се зове поште 
 се почеле промаљати руке — опет њене и његове, док се једног дана кроз ту деру нису почели про 
аше спустио ниско за западном обзорју и његове косе зраке већ су слабије осветљавале пусту улиц 
ва пословања, у сва осећања и све мисли његове.</p> <p>Но Растислав није само мислио о томе, он 
кога се сад тек управо почињу развијати његове зреле, мушке особине.{S} Човек је звер!{S} Укрот 
а свог господара и да се научите вршити његове заповести.{S} Та ви сте то пре тако лепо знали,  
њу већ, крвави и непомирљиви противници његове лозе, и да он у њима никад неће наћи искрених са 
био човек великих способности, али ипак његове жеље премашале су његову праву вредност.....</p> 
за црном приликом.{S} Страх је убрзавао његове кораке; он је измицао напред, а никако се није с 
ије.</p> <p>О, како му је тада било жао његове старе очинске куће, и оне дебеле, криве јабуке у 
поштовањем гледао на Враничића и слушао његове једнозвучне, једнолике речи, које су се полако л 
 смео тако што учинити без њега и преко његове наредбе!</p> <p>— За њега!...{S} Море, несретниц 
аље.{S} Пред подне кнез и главно језгро његове пратње били су у Повратници.{S} Остали су полако 
 говорио, а она је тако брзо прозрела у његове тајне.{S} Није знао управо шта да чини, да ли да 
 служио код Врбавца и бројао се некад у његове најпоузданије момке.{S} Само се још није могло с 
389" /> довољно да само наговести кнезу његове грехе, и презадужени и грешни кнез мора бити мек 
у део да игра улогу домаћина при дочеку његове светлости младога кнеза.</p> <p>Кад је било четв 
осле је говорио све јаче, и на послетку његове речи пређоше у праву вику.{S} Срећко га удари дв 
 човеком који то није заслужио. „Ово су његове сузе, а он их није достојан“ — мислила је она у  
са својим претпостављеним, и, најпосле, његови дугови, где је она, мати, често морала испод рук 
ње првога министра угледају се и други, његови потчињени, те и они гоне ко им што год замери.{S 
ти измислили, његови агенти испитивали, његови агенти сведочили.{S} Све је удешено, све је ујду 
кућу.{S} То су његови агенти измислили, његови агенти испитивали, његови агенти сведочили.{S} С 
ине: његове ноћне теревенке с друштвом, његови доцни доласци, кад се тек пред зору враћао блед, 
>У том правцу говорио је Ратко даље.{S} Његови савети били су различити, према разноликим прили 
ребије и мајмун падне доле на земљу.{S} Његови гонитељи склептају се око њега, али преплашени м 
да.{S} Али у исти мах он осети, како га његови мртваци још јаче стежу, као да се спремају да га 
жу да не почне посртати.</p> <p>Па онда његови кавански скандали, његове свађе у касарни са сво 
рала Врбавца.{S} Носили су га на рукама његови другови министри, који су овим указали последњу  
 скоро и нехотице, ти ћеш му рећи да се његови непријатељи множе, али ти још осећаш да си им до 
 рачунати.{S} А намамили су га нехотице његови најбољи и најпоузданији људа.</p> <milestone uni 
 јављао, а час опет губио иза облака, и његови непостојани и сумњиви зраци давали су овим горос 
и тако су ствар узимали и Враничић, а и његови пратиоци.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
о су пролазили удовички уздаси — њени и његови; после су се почеле промаљати руке — опет њене и 
су се сељаци гурали око суднице, кмет и његови помоћници, одборници и неколико отмених сељака в 
а његова грађевина, како су сви планови његови засновани на ровитом и клизавом земљишту.{S} Јед 
; смеле и наклоњене апсолутизму.{S} Сви његови министри унутрашњих послова биће омрзнути у наро 
исао.{S} Али при свакој тој помисли сви његови осећаји бунили су се против таквог стања и схват 
 по белој кожи Лепшиној бејаху исписали његови ситни зуби и усијане усне.</p> <p>— Јао тешко ме 
нуо својим партиским духом — то су били његови духовни синови, а он и Растислав били су дволичн 
штво стојимо на челу власти, као бедеми његови.{S} Но све то доћи ће после; што мени сад треба  
> <p>— Све је ово од њега, ово су махом његови поклони; не знаш како је нежан и пажљив у тим ст 
да шаље људима шпијуне у кућу.{S} То су његови агенти измислили, његови агенти испитивали, њего 
лника из источних крајева јављао је, да његовим округом путују два подозрива човека: путују под 
Ратко застаде; он је био чуо како се за његовим леђима два начелника разговарају, да ли је боље 
!{S} Тешко мени, тешко мени“!</p> <p>На његовим затвореним очима указаше се сузе.{S} На десном  
 његова дела преда потомцима заједно са његовим споменом један од најсјајнијих примера разумног 
} Једна разбуђена ластавица, управо над његовим прозором, баш у тај мах отпоче своју дугачку ју 
ачела, и његовога пашанца, и све што се његовим назвало.</p> <p>А има и других разлога.{S} Не т 
ислав није мислио о пуковнику Врбавцу и његовим плановима.{S} У неку руку то је за Растислава б 
т и време били су му савезници у многим његовим успесима.</p> <p>Име му је било Растислав.{S} Т 
 да није био много изненађен.{S} Бар по његовим <pb n="20" /> поступцима видело се да није збуњ 
чији су претци били у ближим односима с његовим дедом, и с многима је проговорио доста пријатни 
> <p>Реч „господара“ чудно је звонила у његовим устима.{S} Он је обично никад није изговарао.{S 
трањивања несравњено мања но код суседа његових.{S} Узмимо на прилику Румуне.{S} Они су у томе  
носити у ове мрачне и ужасне мисли, иза његових леђа чу се лако шуштање женске хаљине.</p> <p>О 
 престола? — то је била непрекидна тема његових сањања.</p> <p>После дугих премишљања, припрема 
ика, одасвуд се дижу гласови признавања његових великих услуга.{S} Оближње вароши одкуд се само 
; Врбавац је ходао, само се чула шкрипа његових ципела.</p> <p>Растислав седе у велику наслоњач 
ши, само ако је то потребно ради успеха његових замисли и планова, који на крај крајева треба д 
ања спрам свега што није улазило у круг његових „пречишћених појмова,“ уз то оштар на језику и  
ичка, и да њему ипак нема ништа боље од његових старих <pb n="640" /> либерала — тај утисак да  
д човек.{S} Ова фотографија је једне од његових љубазница, с којом се два три дана проводио по  
и одмах га фамилијарно упита за здравље његових укућана.{S} За тим се окрете Растиславу:</p> <p 
та много, ништа особито од њих, до јуче његових, а данас Кугићевих начелника. — Он сматра да су 
<p>Разјарен чича викао је очајно.{S} Из његових уста излетале су страшне речи.{S} Дежурни га је 
 да види тајну дружину, у којој има чак његових доглавника.{S} С тога кнез стаде, заустави црну 
оиста и повијала под страховитом стегом његових железних руку.{S} Држећи је тако одигнуту од зе 
 погинуо; да је с њим пало још неколико његових рођака, да се све то догодило у једном густом ш 
 окружни начелници били су управо створ његових руку.{S} Он их је бирао, он их је подигао на ов 
е нагло белити, а после и опадати.{S} С његових образа губи се руменило; његове рујне усне пост 
мети само то, како је једне ноћи у дому његових родитеља, где је пре увек било тако <pb n="537" 
рајати поједине случајеве, приликом тих његових долазака.{S} Помињао ручкове, вечере; спомену с 
ико не мари.</p> <p>— Е, право вели!{S} Његово право! — рече Растислав презриво, пошто је целу  
рдесетој!{S} Ви просто заборављате доба његово и положај у коме је.{S} Шта уме и шта може ово ј 
сам убилац.{S} Он се сам убио; убило га његово зло...</p> <p>Ђенерал је сад говорио кивно; јетк 
оме рођеноме брату, а после би задржала његово пријатељство, очувала приступ у његов двор — све 
да који од начелника буде уклоњен, а на његово место нови министар постави кога свог присталицу 
ва баба, а с десне кењкало је на махове његово најмлађе унуче, буве су га штипале као шкорпије, 
иродно, управо несумњиво доказано да је његово тровање већ одлучена, решена, свршена ствар; све 
е он ускоро опет морао вратити — сад је његово доба.{S} Либерали су људи којима је дугим службо 
 јој узме слику.{S} Али баш то салетање његово пробуди радозналост женску, и Лепша <pb n="692"  
 али кнез се није одзивао.{S} На питање његово шта је било кнезу, кад је заспао, где је био пре 
отреса и растројства, али душевно стање његово дуго је остало под утицајем оних страшних снова. 
инђуше.{S} Али какво је било изненађење његово кад место бриљанта нађе у минђушама — ческо стак 
, па после све јале и јаче, тако, да се његово певање сад и у будоару већ јасно чуло.{S} Мона с 
куражи да изврши све оно куда га понесе његово властољубље.{S} Све то он сазнаје, с тога увек т 
и су понекад личили на читаве романе, и његово подозрење све је већма расло.</p> <p>Околина кне 
м деди опростио је и његову амишност, и његово среброљубље и још друго — а за такве погрешке пр 
ао налет вихора из груди Црнојевићеви и његово лепо чело застре густ облак.{S} Он се окрете наг 
 не може бити ни речи.{S} Он је мушко и његово је право, ако хоће и дужност, да пада на сваки ц 
је могао разазнати да ли је то њено или његово рођено срце.</p> <pb n="439" /> <p>Ова лепа жена 
шанац тадашњи министар полиције, уживао његово поверење.{S} Делећи и сам зебње Растислављеве ми 
, а све више постајао човек, муж, а ово његово омужавање дало се познати по слободнијем, самост 
м пријатељима!{S} Јадно му пријатељство његово а гори му живот!{S} Какви пријатељи!{S} Све су т 
<p>— Та да, о кнезу; јадно му и кнештво његово!{S} Тешко њему јадном!{S} Нигде никога свога, ни 
том тренутку Растислав је видео да цело његово биће испуњава само један једини осећај, да он ни 
 ту је први пут био сретан.</p> <p>Цело његово сећање на Балканију био је само низ најлепших и  
етлошћу.{S} Круна и престо — то је било његово сунце.{S} Све је друго за њега био мрак.{S} Боло 
ређен план у глави и тражио је сад само његово извршење.{S} Кнеза треба уверити да је ударац ве 
 за кнеза Мутимира, вазда је жалила што његово васпитање не иде како треба, а ова отоичња прича 
аке у љубавним авантурама, земљом је, у његово име, управљало намесништво.</p> <p>Свега је било 
ејком на уснама.</p> <p>— Е, кандило му његово, што ме искида, стрвина!{S} Не памтим да ме је и 
ечка је обично слао да огласи по вашару његово присуство, и да му доводи муштерију.</p> <p>Дола 
кора, она је горко пребацивала Мутимиру његово неискрено <pb n="700" /> држање.{S} Шта га је мо 
 ли он збиља тако млели, и је ли то баш његово истинско уверење, на што доктор одлучно изјави,  
да га слуша као војног министра.</p> <p>Његово стално присуство код војске спречило је бунтовни 
рдно прошао са свога „упорства.“</p> <p>Његово је житије кратко.{S} Више од 10 година узастопце 
 већа бара и покваренија калдрма но код његовог комшије, те с тога и има веће право за вењер, п 
а је баба била искрен и лојалан поданик његовог височанства нејака кнеза Мутимира.</p> <p>Свети 
 устав ништа не веже, јер је грађен без његовога питања и пристанка, и на тај начин навлаче га  
ожава г. Растислава, и његова начела, и његовога пашанца, и све што се његовим назвало.</p> <p> 
чку титулу.{S} Кад би му силом отргнули његовога драгог мајмуна, с којим <pb n="26" /> се тако  
и оборена и у крви онога који је оборио његовога господара, Жика дочепа у једну руку револвер,  
чини да на његове речи: „па читав муж“, његовој жени плану преко образа лака румен.</p> <pb n=" 
>Но Мона га заустави.{S} Она се смејала његовој осетљивости, прорицала му је да ће доћи један д 
о се да спава.{S} На један мах врата на његовој соби отворише се тихо и нечујно, а две црне при 
амо ако она буде паметна, па се одазове његовој љубави и одмах савије руке око човека који је в 
аме, Лепша је сањала о кнезу Мутимиру и његовој љубави и била је сретна.</p> <p>Такво је било Л 
кад тек само као мисао зачедило у глави његовој, све се то сад смешало у нераздвојну, једностав 
 Он је и сам осећао да у овој проповеди његовој има нечега што мирише на политички угурсузлук,  
 ће ко га узме, на сигурно умрети, а ни његовој родбини ни лекарима да не буде изазивана сумња, 
 може имати дубока корена у младој души његовој.{S} И шта би хтели ви од њега?{S} Да у почетку  
ирања, ствар је већ била сазрела у души његовој.{S} Прво је мислио, после је на јави сањао, нај 
е сам у конак да видим шта је.{S} Пођем његовој соби.{S} Пред вратима нађем дежурнога официра.{ 
ао тако покварена и пропала човека да о његовој поправци не може више бити ни говора!...</p> <p 
чу државе.{S} Најмање се то може рећи о његовој женидби.{S} Сви владалачки бракови чисто су пол 
потписујем све што сам некада говорио о његовој памети.{S} Не оскудева њему мудрост, но поштење 
и све шта је било, а кнез је узео да по његовој причи контролише своје памћење, да види да ли ј 
а сваком кораку, не да ништа да буде по његовој — кнежевој — жељи; хоће у свему да је његова ст 
 који би још били вољни да све учине по његовој наредби, пошто је он још једнако био у очима св 
ивно.{S} Кнеза сте могли познати или по његовој војничкој униформи, или по круни, или по огромн 
е ни покушавала да тај разговор цени по његовој политичкој важности и правилности; у опште, она 
ку сматрао је као смишљен изговор.{S} У његовој души зачедила се сумња против жене: „Она нешто  
S} Он је био вешт и практичан човек.{S} Његовом оку није измакло <pb n="213" /> коме се треба о 
 очију, личио је на слепога миша.{S} На његовом лицу било је нешто што те подсећа на мрак.</p>  
S} Изгледао је уморан и замишљен.{S} На његовом лицу беше се скупила и савила једна једина миса 
аврши свој говор баш у тренутку, кад на његовом великом старинском часовнику кукавица гласно от 
— Популарност једнога владара почиње на његовом прагу.{S} Он прво мора бити „популаран“ код сво 
p>Наравно, да се то морало познати и на његовом иначе снажном организму.</p> <p>Малаксао, с упа 
асно да пуковник Врбавац мора радити на његовом убиству; учини му се тако природно, управо несу 
и и дремушити.</p> <pb n="166" /> <p>На његовом младићском лицу сијао се ведар осмех непомућене 
ма један добри анђео, који стражари над његовом срећом — он је веровао у своју срећну звезду и  
 та „звезда даница сија и трепери“ пред његовом капијом.{S} Развиле су се дуге и занимљиве деба 
, у којима је свак доказивао да је пред његовом капијом већа бара и покваренија калдрма но код  
 искључно мојих веза с г. Црнојевићем и његовом браћом: где сам се с њим упознао? колико смо вр 
баце још један срдит поглед за кнезом и његовом пратњом, па онда продуже пасти.</p> <p>Час је т 
пало у део да представи младоме кнезу и његовом намеснику све ове депутације и одлично грађанст 
 чему се другом не говори до о Перуну и његовом доласку.{S} Свет свашта трабуња.{S} Нагађа се и 
те, дођу случајно баш папи Александру и његовом сину, страшном Цезару Борџији.{S} Веома снажан  
{S} Ја сам га спасао од те срамоте, али његовом опасном ровењу морао се учинити крај, и то је у 
тари чича Сима, што смо се увек смејали његовом великом туру, теши бабу и вели му да није лепо  
а и наш господар, нисмо ништа према том његовом хваљеном екватору.“</p> <pb n="179" /> <p>„С то 
чности тако исто много причало, као и о његовом слободоумљу.</p> <p>Сељачки син, париски ђак, ч 
 Његов говор био је као неки извештај о његовом министарском раду.{S} У говору напомену Кугић,  
је видео како се кнез грохотом насмејао његовом паду.{S} Кмет је сматрао да после ове срамоте,  
 читав план и Срећко је одмах приступио његовом остваривању.{S} Како му се наде не испунише вид 
 цар да се та ствар једном уреди.{S} По његовом настојавању цареви најпосле доконају тако, да Б 
износио своје симпатије за Лепшу.{S} По његовом уверавању то је била најлепша женска у Звонигра 
Растислав примети само толико, да је по његовом мишљењу кнез млад човек, код кога се сад тек уп 
чује да је амо прешао.</p> <p>- Ух! зар његовом главом да откупим своју? - уздахну чича Милоје. 
p> <p>Други је начелник извештавао да у његовом месту неколико угледнијих грађана, који су у оп 
 да њему не може бити пријатно кад се у његовом присуству тако што говори о жени коју он воли.< 
еђе стиже телеграфски извештај, да су у његовом месту ноћни стражари нашли растурене по вароши  
>Један је начелник извештавао како су у његовом округу сељаци приликом неке сеоске литије од не 
узе сам причати све што је знао.</p> <p>Његовом другару мора да је пало то име на ум с тога, шт 
а да је све то чинио скоро несвесно.{S} Његову душу још је пунио страхобан призор, што га је ма 
смера.{S} То није могло остати тајна за његову најближу околину а нарочито за пажљива и опрезна 
сваком приликом да закачи г. среског за његову простоту.</p> <p>Тако једног дана дође тај учите 
на.{S} Најпосле, Мона би требала бар за његову љубав да штеди Лепшу, кад зна да њему не може би 
<p>Најпосле дођоше на морал народни, на његову чедност, на односе између мушкиња и женскиња и к 
ник! учеван човек!...{S} О! п.... ја на његову науку, кад он учи једну оваку вашљивицу да не сл 
дина, да му исприча све и да апелује на његову племенитост.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
 страна из унутрашњости земље стигле на Његову Светлост или на чланове породице.{S} Одасвуд се  
цајем оних страшних снова.{S} Они су на његову душу утицали као јава и ако се он усиљавао да их 
а, румене винске капље цедиле су се низ његову кнежевску униформу.{S} Старији ађутант услужно < 
 преко тридесет девојака прошло је кроз његову канцеларију.{S} А кад је ствар дошла до истраге, 
, а непрестано су гледали у Враничића и његову дружину.{S} За тим један од сељака викну:</p> <p 
еже прашта.{S} Вашем деди опростио је и његову амишност, и његово среброљубље и још друго — а з 
у дувана.{S} Они су прво дуго загледали његову сјајну, сребрну, па позлаћену кутију, с великим  
ерал га пресече: — Ја ни сад не поричем његову увиђавност.{S} Ја и сада оберучке потписујем све 
е тако дубоко засецају у целу будућност његову, а преко њега у будућност ове земље.{S} Према то 
ети како се из ових дивних очију лије у његову младу душу чудотворни, умирујући балзам, он осет 
оман, гадан, црн паук, и пао би право у његову шољу, да га она није гурнула.</p> <p>Кнез поглед 
и људи, жене, деца, све је то спадало у његову подручност, све је то био његов народ, свима је  
и твоју дужност.{S} И ти за сваку длаку његову јамчиш главом својом.{S} Устежући се, скоро и не 
<p>Па не само то, она је чак чула хвалу његову: „Лепа девојка!{S} Баш лепа девојка!“ долетило ј 
, ала те је тај изгризао, сортицу ли му његову — рече Мона смејајући се. — Па он те болан живу  
ад окрете и послужи кнеза, пружајући му његову нарочиту шољу с грбом.{S} Кнез је био велики љуб 
ости, али ипак његове жеље премашале су његову праву вредност.....</p> <p>Овај се човек свикао  
аучи од цвијећа како ћеш чувати чистоту њедара своијех.{S} Дјевојаштво је најљевши урес за женс 
рже боље савија своје листиће и затвара њедра своја.{S} То је наук и за велика човјека.{S} Науч 
ругих, и то <pb n="76" /> је створило у њем уверење да је више нешто од обичних људи.</p> <p>На 
ик морао је узети на се улогу домаћина, њему је пало у део да представи младоме кнезу и његовом 
унутр. послова.{S} После дугог трагања, њему једва једном пође за руком те доказа, да у ствари  
 није био он сам, већ какав сасвим нов, њему непознат предмет.{S} Он је тада већ био превалио ч 
росу? кишу? топло сунце, младост! — не, њему то више не треба, но проси појачу буру која би га  
киде.{S} После свега што је чуо од њих, њему се није више седело на једном месту.{S} Он скочи и 
 мора имати саучесника у <pb n="112" /> њему, увек је паметније да их узима из оних друштвених  
сахат.{S} Било је десет и по часова.{S} Њему је већ постајало досадно ово чекање.</p> <p>- Где  
и је на мах угушио сва друга чуства.{S} Њему је овај подмукли нападај на усамљена путника изгле 
о још израна да не преза ни од чега.{S} Њему су била добра сва средства.{S} Династије су му бил 
њивао себе с оним немоћним вочићима.{S} Њему је тако добро било познато оно страшно душевно ста 
S} Но он не доврши своја размишљања.{S} Њему се на једаред учини, да је управо под собом чуо не 
 издржи мучна борба за насушни хлеб.{S} Њему приступи један преобучен жандарм и понуди му да ку 
, па ко ће ти мирисати кад он не ће.{S} Њему и душа мирише.</p> <p>- Црна, Паво с тебе никако н 
оварио бригу на врат један пријатељ.{S} Њему то треба, а не знам управо зашто — рече пуковник н 
.{S} И он се није ни мало претварао.{S} Њему је смех доиста ишао од срца.{S} Он није ни мало пр 
у изаћи.</p> <p>Враничић набра чело.{S} Њему није било мило што су се десиле све ове случајност 
ао:</p> <p>...„Огромно каменито брдо, а њему, Црнојевићу, стегли руке наопако, па га гоне да се 
оворио о његовој памети.{S} Не оскудева њему мудрост, но поштење; код њега је мозак на свом мес 
теге.</p> <p>Растислав је доказивао, да њему лично ништа не треба, да он за се ништа не тражи;  
његову љубав да штеди Лепшу, кад зна да њему не може бити пријатно кад се у његовом присуству т 
 што може остварити.</p> <p>Бирао је да њему у део вазда падну послови уз које иде и слава.</p> 
ба, немоћна, и можда и издајничка, и да њему ипак нема ништа боље од његових старих <pb n="640" 
ако би ми што год рекао, рекла бих и ја њему, па ето ти.</p> <p>Петрија се пљесну рукама и окре 
ерал заусти нешто, па опет ућута.{S} На њему се видело да се бори.{S} У срцу читава збрка осећа 
 доживео у гробу.{S} Он је осећао да на њему трепери сваки кончић живаца, у глави му је било му 
ајао је велики долап, с пуно ситница на њему.{S} У копрцању, Лепша одупре ногом у тај орман и ј 
вај чудан случај с кнезом оставио је на њему дубок утисак.{S} За ова три дана он је био опорављ 
амо се Враничић није збунио, нити се на њему ма по чему могло познати да му се десило што неоче 
ао, али, већ на први поглед, дало се на њему познати да то нису биле никакве тегобне, непријатн 
ио је намештен велики, округао сто и на њему у накрст упаљене четири свеће.{S} Водећи уза се дв 
 што га послују могу што и заслужити на њему.</p> <p>Није прошао ни пун сахат од доласка капета 
атвору после четири месеца, нашли су на њему још ону исту крваву кошуљу, у којој је у затвор од 
ресно са чудних контраста искупљених на њему, гледао је у оне бадем очи, дубоке као морска пучи 
а је нарочито зато прављен да те баш на њему гађају.</p> <p>Разговор се продужавао.{S} Црнојеви 
кнез хтедне слушати.{S} Кад једног дана њему прасне ћев и рекне: „хоћу сад овако“ — како, чиме  
— бојао се да не поремети памећу.{S} Та њему је тако јасно стајала пред очима слика, коју је пр 
учинила и његова госпођа.{S} Подводница њему обећала „отмену даму“, а њој „отмена господина“.{S 
вао још из раније.{S} У два маха она је њему чинила сличне услуге, у приликама кад је господин  
раничићу се чинило, као да је провиђење њему наменило да доврши велики задатак ослобођења и ује 
види да ли је ствар текла онако како се њему урезало у памети, или је било друкчије.</p> <p>Исп 
Растислав, <pb n="377" /> она се окрете њему, па је и њега с интересом слушала.{S} Сад опет узе 
те и колико ће те му дати пара, које ће њему једнако требати, јер ће са свога раскалашног живот 
е више мотрио на сељаке но на Милоја, и њему се учини као да су сељаци са свим умирени и разуве 
.{S} И <hi>брату</hi> сам показивала; и њему се допада.</p> <p>Док је госпођа ово говорила, Тош 
етету су рекли: „ово је твој народ“ — и њему је било мило.</p> <p>Кад је доведен у Балканију и  
ја чува и прати...{S} Једно кљусе, па и њему окрњено ухо....{S} Ко то одгризе ухо том кљусету,  
 у души Мутимировој остало је нејасно и њему самом.{S} Знао је доцније само толико, да је прису 
 пут ступио ногом на ову благословену и њему тако милу земљу!{S} Тада је пао на колена, бацио с 
 кнежића, изем му око.{S} А што!.... ни њему не би било рђаво!{S} Шта ми вали бајаги.{S} Море в 
да изволе вечерас око 8 час. свратити к њему.{S} Њ. Светлост примиће господу намеснике у свом к 
ор прибеже философији.{S} За тили часак њему пролетоше кроз главу ове мисли:</p> <p>„Којешта!{S 
ала ни опепелити оваким разлозима.{S} О њему — кнезу — овде не може бити ни речи.{S} Он је мушк 
и бити први доглавник.{S} Вреди да ти о њему рекнем коју.</p> <p>Кнез застаде; ђенерал га је по 
ћи ни најмање да ће ови сељаци однети о њему сумњу у село, и натурити му узастопце какву потеру 
му неправду кад га овако цене и овако о њему говоре.</p> <p>госпођа Софија имала је сина од при 
азнесе се на прилику какав ружан глас о њему.{S} Неко и поверује.{S} Али сви озбиљнији људи одм 
да непозната човека, очима упита Жику о њему и разумеде Жикин поглед, који му је говорио: „наш  
еде, пуковник се обрати с питањем право њему:</p> <p>— Ја сам војник, ја нисам дипломата — а ко 
лаз пада с огромне висине и пада управо њему — Црнојевићу — на темењачу и пече га као да му се  
а прими срећу која га је снашла — благо њему!{S} Ко двоуми, устеже се, колеба, тога просто — ск 
мље! — Заре се није могао начудити како њему не паде на ум да одврати кнеза од те будалаштине.< 
</p> <p>— Хо... хо... о... о.!{S} Тешко њему међу таким пријатељима!{S} Јадно му пријатељство њ 
зу; јадно му и кнештво његово!{S} Тешко њему јадном!{S} Нигде никога свога, никога рођеног да г 
ању и положају у каквом је он.{S} Тешко њему - рече она и неколико крупних суза потекоше јој ни 
 Лепша на кнежева наваљивања.</p> <p>Но њему као да није било до озбиљних ствари.{S} У присуств 
т седне на клупу, а он опет штрц, па по њему!...</p> <p>Жалио је и оне степене подрумске, низ к 
о су пустили у кавез, на се сад лупа по њему, кушајући неће ли где наћи излаза.</p> <p>Тек посл 
котрља низ образ и остави мокар траг по њему.{S} Видео сам да спава и бунца. <pb n="384" /> Теш 
иски ћилим, који те чисто мами да се по њему проваљушкаш, и тада дође један тренутак кад човек  
ад доста.</p> <p>Кнез остаде, али се по њему видело да није најбоље расположен! управо, мало га 
з џепа обичан ђачки бележник преврте по њему, разгледа и поче.</p> <pb n="272" /> <p>— У Звониг 
 <p>Кнез брзо одви завежљај, претури по њему и пружи ђенералу табачић плаве хартије.{S} Ђенерал 
о све оно што је испричао проти.{S} Бар њему се чинило да је све то тако било, а најпосле ко зн 
ао је као да у овим речима звучи прекор њему: „ти си узрок свему овом!“ У опште, од кад је ђене 
>И Враничић је све то знао.{S} Од ноћас њему се у два - три маха јављала та мисао.{S} Али при с 
} Веле, ћата чита, па тек запне, а кмет њему на то: „узми мало поистрке, г. ћато, узми; лакше ћ 
их за школску ограду.{S} И на један пут њему прође кроз главу мисао: „Јес, и они коњи спадају у 
 не може бити.{S} Али свет је велики, у њему има људи свакојаких, те нам са јабане може какво з 
асрче његове крви.{S} У том тренутку, у њему се бејаше изгубило све човечанско, а остала само,  
лав је имао дара за овака трагања.{S} У њему је пропао изврсан полицајац.</p> <milestone unit=" 
Црнојевић не хтеде осврнути главе.{S} У њему се бејаше тумбе окренуо цео један свет мисли, осећ 
гу и у новој историји балканиској.{S} У њему је била сахрањена и прабаба кнеза Мутимира.</p> <p 
за четвртаст долап прилично дубок.{S} У њему је стајало поређано неколико пакета сложених харти 
ћа, тај је крај вазда био немиран.{S} У њему је до века по нешто шушкало.{S} Али последњих годи 
 ту ћете наћи тајан гвоздени долап, а у њему...</p> <p>Кнез се окрете Врбавцу и рече подругљиво 
} Полициске власти до јуче су гледале у њему опасна демагога и усијану главу, а данас им ево та 
годних да из раног детињства потхране у њему осећаје неповерења.</p> <p>Бомбе, флашице са загон 
 пред огромним огледалом и огледао се у њему.{S} Чисто, јасно огледало показивало је снажан вра 
и говор треба да вам се допао, јер се у њему наглашује да народ за добра, која данас има, треба 
а су се дозивала кроз мрак, пробудише у њему осећаје некаква чудна сујеверна страха.{S} Он стиш 
 из заноса.{S} Тешке увреде пробудише у њему скамењено частољубље.{S} Потресеним, али јаким и п 
 однеше у далеку прошлост и пробудише у њему сећање на оне тајанствене и чаробне приче, које је 
ребала загледаше га добро и познадоше у њему кнеза Мутимира.</p> <p>— Он? — рече један.</p> <p> 
 <p>Такве речи допирале су до кнеза и у њему се почне будити слаба нада.{S} Али у исти мах он о 
ео живот из нова, то је једино што би у њему имао исправити.{S} Лажне науке уче да један човек  
 срца отопи лед и студен и да пробуди у њему топлу истинску љубав.</p> <p>Њене су очи биле влаж 
вати.{S} Растислав је умео да пробуди у њему све осећаје младога, бујнога частољубља, и да изаз 
увијено парче хартије.{S} Ово пробуди у њему живи интерес.{S} Он се маши за гранчицу, разви с њ 
 па се после опет вратити и проживети у њему?....</p> <p>- Па, може; за што не?... ево, узећемо 
мити, одвојити га од свију, пробудити у њему неповерење спрам свију и свакога, наговорити га да 
же своје искрено пријатељство, будећи у њему, мало по мало, сазнање о опасности, која му прети  
дини мутан осећај, који се још јављао у њему, било је то, да се налази дубоко под земљом.</p> < 
 чисто послушан.{S} Врбавац је опазио у њему вредна и способна човека, рачунао је да му може би 
е пошао.{S} Али сад се већ био угасио у њему пређашњи интерес, да види тајну дружину, у којој и 
а и отупило за све друго, а изоштрило у њему само један једини осећај, осећај страховите, огњен 
 своја два мртва заповедника и оне су у њему опет угасиле сваку наду, и он опет осети, како тон 
н, самртни зној.</p> <p>У томе тренутку њему се учини тако јасно да пуковник Врбавац мора радит 
ога великога деде.</p> <p>У овом сећању њему се живо представи пред очима онај ризични тренутак 
ршено и једно од најтежих дела, која су њему пала у задатак, на име: нађен је поуздан човек, ко 
вољи, само немој ми више говорити о <hi>њему</hi> и о <hi>оном</hi>, разумевајући под „оним“ ст 
ожењу; присуство Лепшино, њена близина, њен говор, њен дах — све то већ га је почело опијати, и 
/p> <p>Лепша ни сада не одговори ништа, њен поглед и сада оста оборен, али она мирно пусти да ј 
 Ратислав је у ствари њен упропаститељ, њен зао дух, који је код народа сваким даном све више м 
уство Лепшино, њена близина, њен говор, њен дах — све то већ га је почело опијати, и он је хтео 
 округлу руку и негледушке узе каву.{S} Њен поглед био се занео за једним зрачком који се беше  
 ми на руци да се с њиме ближе познам — њен поступак био би и природан и оправдан.{S} Она јој т 
слатка Петра и да види има ли ту што за њен рачун...</p> <p>Девојке су се једнако смејале, а Пе 
не чује шта ли јој је суђено и ко ли је њен суђеник.</p> <p>Ту Синђа гурну Паву: - „А онај црче 
е и да се сети удовице сиротице, ако не њен први комшија, пашанац г. Растислављев, мекосрдачни  
д Мутимира.{S} Али сузе су је гушиле, и њен плач брзо пређе у гласно јецање.</p> <p>Са сузама с 
 да ту има мало прста божијег што она и њен комшија скоро у исти мах остају удови.{S} Као добра 
до главе, она опет спокојно сведе очи и њен поглед сад као да је говорио:</p> <p>„Па наравно!{S 
 изгубљен човек!“</p> <p>Кнез Мутимир и њен драги Никица у том тренутку стопили су се у једну н 
одбрана династије, Ратислав је у ствари њен упропаститељ, њен зао дух, који је код народа сваки 
дину, и како се надала да ће он појмити њен положај, и да ће је оставити на миру, ако је доиста 
Паву просто с тога што му се допао онај њен вез на рукавима; па хоће да га види из ближе.{S} Мо 
ић до дивана.</p> <p>Овај помамни ђипај њен чисто је освести.{S} Она се на један пут нађе на ср 
“ — запиткујете се ви. „Она је, пос јој њен“ — вели мој клипан Вилип, — „она, ено познајем онај 
{S} Он би први повикао „она је, пос јој њен“, а ви би све нагрнуле за мном, па, „црна Петро, от 
а учитеља.{S} Жалио је и шталу, и таван њен, где се по меком сену тако слатко ваљао.</p> <p>Јес 
си ми ти муж, (Јес, г. Растислав је био њен муж) да ја такве ствари, које се ваљда и мене што г 
е.{S} Наравно, она рачуна по себи, како њен муж неће ништа ни оволицко — госпа диже своју мален 
ико је чешће имала прилике видети, како њен драги супруг одмах после оваке једне жалбе, одлази  
ам ја тврдо решен, да од сад будем само њен?</p> <p>Лепша даде главом знак одобравања, ала одма 
м се ништа не може мерити.{S} Један дах њен и ево одмах оживљује све што је било клонуло под те 
а, те падне мртва једна сестра кнежева, њена кћи допаде рана, адјутанту би куршумом размрскана  
ко које се склопи нека беличаста магла, њена лепа глава, са затвореним очима, бледа и бела као  
не бистре потоке, њене китњасте гајеве, њена мирисна поља, њено шарено цвеће и ведро, плаво неб 
 је он рекао.{S} Улица, кућа, име жене, њена прошлост, све се подударало.{S} Надзором над њеном 
д у том расположењу; присуство Лепшино, њена близина, њен говор, њен дах — све то већ га је поч 
на сниски отоман <pb n="440" /> у углу, њена хаљина запе о наслоњачу и трже натраг, кнез посрте 
раме, те изгледаше као златва трака.{S} Њена уздигнута рука узе дрхтати; кнез то опази, привуче 
>Но она се брзо трже из тога заноса.{S} Њена пратиља опомену је да се прибере, „Он ће скоро доћ 
>О, не!{S} Сви њени осећаји, сва утроба њена бунила се при тој једној помисла!</p> <p>Она се се 
ла сиротна жена, а Јела је била некаква њена суродица, сироче без оца и мајке; нашла се тако ко 
 да ће му она то кварити.{S} Дакле, сва њена преданост и толики њени докази љубави и несебичнос 
ен.{S} Раздражена, љута, видећи где сва њена мука хоће да буде за луду и да прође забадава, Син 
н и како ће и они <pb n="238" /> и цела њена породица бити сретни од тога господина, само ако о 
им уснама, с усијаним очима, то је била њена глава.{S} Јес, она раздрљена женска, <pb n="67" /> 
нички њене усне.</p> <p>Искусна пратиља њена знала је какав је овај тренутак код женске.{S} Она 
ранија, а подметута је династија, да на њена леђа падају сви ударци народног незадовољства, јер 
а ће отићи да види, како сад изгледа та њена бијена друга.</p> <p>— Бадава!{S} Нека говори ко ш 
лици својој.{S} Све друге главе надмаша њена седа глава, украшена чистом седином, белом као нај 
то је она неисцрпна, она безмерна љубав њена.{S} Она је сва љубав, љубав и жртва.{S} Она је дал 
озната под именом „Баба Ката.“ С њом је њена усињеница Јела, девојка од својих 19 година...</p> 
 Лепша беше села за сто, на коме је пре њена доласка кнез Мутимир био разасуо нека своја писма  
д, никад није помишљала ни то, да ће се њена љубав с кнезом овако жалосно свршити.</p> <p>С пре 
ене.{S} Он је знао многе појединости из њена живота.{S} Ипак он је упита:</p> <p>— С вама је, ч 
е слагала или свађала.{S} Њене заваде и њена пријатељства имала су много стварнију основу.{S} О 
ним вишим круговима њено пријатељство и њена дружба високо су се ценили.</p> <milestone unit="s 
влије момак са свећом; капија шкрипну и њена оба крила, једно за другим, затворише се с луном.< 
 у почетку била премрла од радости, али њена радост није била дуга.{S} Мало после, из бабина ра 
родних младићских погрешака, прогласити њена сина за пропала и изгубљена човека, коме више ни б 
арочито угнут нос јако су хулили лепоти њена лица.{S} Али у целој појави ове жене било је нешто 
 округлих главица — и све су то огранци њена моћна стабла.{S} Неки се још играју по патосу, дру 
ј дружини корен је у народу, а то значи њена је будућност обезбеђена.{S} Људи с високим положај 
шла поред двора, ја сам с прозора видео њена кола и познао их по оним красним белцима.{S} То је 
вима нападоше на кнеза Страшимира; како њена мати скочи да брани кнеза и оберучке дочепа за кос 
ложај у балканиском друштву, опет за то њена кућа и њено друштво није било у милости код Звониг 
ренутни прохтеви кнежеви.{S} Али док су њена уста говорила „све је ово ништа,“ у њеном срцу ник 
 пут научио да воле њене бистре потоке, њене китњасте гајеве, њена мирисна поља, њено шарено цв 
али веома добро очувана и младолика.{S} Њене црте нису биле правилне; испало чело, а нарочито у 
 праваца с киме слагала или свађала.{S} Њене заваде и њена пријатељства имала су много стварниј 
pb n="49" /> <p>Баба Ката се помами.{S} Њене мале, зелене очи, утекле у главу, чисто се упалише 
/p> <p>Док је Петрија овако ђаволила, а њене се другарице смејале, сеоска момчадија у два - три 
риметан осмејак.{S} Изгледало је као да њене полузатворене очи виде нешто пријатно и радосно.{S 
ово, па шта ти је оно хватајући прстима њене хаљине да се увере да ли је баш истинска свила и к 
асом на реч „власти“.{S} При тим речима њене се усне развукоше у чудан, ђаволски осмејак.</p> < 
ене мишице, грлио је, наслањао главу на њене груди, а она, пуна неке неисказане сласти, прилази 
преко главе.{S} Укрштајући преко појаса њене крајеве, она рече немарно:</p> <p>— Дакле не веруј 
 она сама морала вршити, што је само од њене добре воље зависило на коју ће страну корачити.{S} 
 доказе и документа, која се налазе код њене родбине у Америци.{S} Сад је дошла амо или да се у 
оће да усрећи једну девојку, и њу и све њене - рече доктор као зачуђено.</p> <p>Боја отресе кра 
а се и други од ње не трују.</p> <p>Све њене мисли, сви њени осећаји, цело душевно биће њено бу 
сто ради и твоја каћиперка и све остале њене друге — поче Ратко ватрено.{S} Но Растислав рече д 
алканији, он је први пут научио да воле њене бистре потоке, њене китњасте гајеве, њена мирисна  
 то нипошто не сме учинити.{S} Најпосле њене се мисли почну занимати питањем: „који ли је тај,  
а, осврћући се живо око себе, док су се њене другарице кривиле од смеха.</p> <p>- Море, црне др 
p> <p>Баба није тада ни слутила како ће њене речи некада постати велико пророчанство.</p> <mile 
 и претила им, да тако што не износе из њене куће.</p> <p>— Јух! часан вас убио, одкуд вам све  
илазили су и зивкали у коло лепу Паву и њене друге.{S} Али оне никако не хтедоше.{S} Управо ниј 
није хтео ни чути ни разумети госпођу и њене разлоге, грубо је одбио своју „срећу“ која му је н 
јер се вели да се због династије и ради њене сигурности, и врши сав овај притисак.{S} На тај на 
здрхта. „Ту смо“, — протепаше механички њене усне.</p> <p>Искусна пратиља њена знала је какав ј 
ао мртвац.{S} Она хтеде нешто рећи, али њене бледе усне само задрхташе, па се онда жалосно укос 
 то било је скривено у најдубљој дубини њене душе.</p> <p>Али нас се овде мало тиче Јелина љуба 
 срцу слатко.{S} И сад као да мину крај њене душе једна лака, провидљива, сјајна успомена из те 
у сујетну наду.{S} Она је знала да би с њене стране била махнитост кад би за један тренутак мог 
осле су се почеле промаљати руке — опет њене и његове, док се једног дана кроз ту деру нису поч 
у искреност, кад рекнем да ме је свемоћ њене лепоте амо довела,.</p> <p>Мона се умеша: — Мој је 
е привлачила нарочиту пажњу, сем што су њене веома живе и веома немирне очи издавале жену успаљ 
 и окрете се полулево на петама.</p> <p>Њене се другарице узеше смејати и запиткивати је у шали 
 румени образи побледе као крпа.</p> <p>Њене су другарице говориле и даље; говориле су онако ка 
уди у њему топлу истинску љубав.</p> <p>Њене су очи биле влажне; госпођа Софија извади своју на 
зачуђеном мужу и узе га за руку.</p> <p>Њене су руке дрхтале.{S} Растислав је упита зачуђено:</ 
“ Ова дружина има своје тајне састанке, њени су чланови многе угледне личности из Звониграда, п 
а је само дрхтала и гледала у земљу.{S} Њени млађани, свежи обрашчићи час су руменили, мислиш к 
ину прво су пролазили удовички уздаси — њени и његови; после су се почеле промаљати руке — опет 
пет целим телом шине је студена језа, и њени румени образи побледе као крпа.</p> <p>Њене су дру 
те, да се развија, да се слави, и она и њени владаоци.</p> <p>— Да збиља, кад смо већ на томе,  
{S} Како су по некад загонетни прохтеви њени!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Веле да  
шта казала, с тога се и чудила како ови њени гости, ђаволи, све погађају, као да су, боже прост 
ње не трују.</p> <p>Све њене мисли, сви њени осећаји, цело душевно биће њено бунило се против т 
ти?</p> <pb n="392" /> <p>О, не!{S} Сви њени осећаји, сва утроба њена бунила се при тој једној  
.{S} Дакле, сва њена преданост и толики њени докази љубави и несебичности, нису могли ни толико 
клипан Вилип, — „она, ено познајем онај њени прћави носић.“</p> <p>Петрија притиште средњим прс 
 и месеца и док траје Балканије, шта су њени народни прваци учинили и са собом и са својом прав 
 лако било попети, а по дебелим гранама њеним могло се отићи високо, без икакве опасности.{S} О 
во он се осећао затрпан под развалинама њеним (то је његов разорени Јерусалим.) Сав прогутан ов 
озора, загледајући кроз сумрачак вез на њеним рукавима, и запиткујући је нешто о томе.</p> <pb  
вести своју рођаку о свршеној осуди над њеним мужем.{S} Тешко му је било да јој то каже, а осећ 
тренутку, живо и јасно васкрсло је пред њеним очима, и она се питала, сва претрнула од страха:  
Моне, био ухваћен у кљусу, разапету под њеним прозором, услед чега се дигла таква граја, да је  
.</p> <p>— Многогодишња служба држави и њеним интересима свикла ме да будем хладан спрам многих 
авика.{S} Ја волем да сваку ствар зовем њеним правим именом.{S} Ја идем ствари увек најкраћим п 
 — рече весела Петрија и пљесну Паву по њеним лепим, белим, пуначким образима. — Море недам ја  
љупцима.{S} Лепша се није отимала.{S} У њеним мислима и осећајима беше се извршила некаква пром 
анђелска слика Рафаелове мученице.{S} У њеним дивним, плавим очима заблиста се суза. — Она је ћ 
а коју се пре тако радо пео, и ту, међу њеним сплетеним гранама по читаве часове седео, певао и 
 под росним капљама плодоносних даждева њених, а уз песму што су је, кад тише, кад бурније, изв 
аза осредња, још младолика жена.{S} Иза њених леђа извиривало је престрављено лице чича Јовино. 
нде две три жене, видоше ли где кога од њених, и само што чу толико од једне <pb n="250" /> да  
о спрам ње, једва на корак растојања од њених колена.</p> <p>— Ако дозволите, драга госпођо, би 
 покуша да устане, да се отме.{S} Испод њених ногу, крај отомана, стајао је велики долап, с пун 
су у деветнајестом веку помогле женидбе њених владара?{S} Некад је то и вредило, данас не...</p 
 је опет ухвати за руку и ижљуби врхове њених прстију, још је једном привуче к себи, њине усне  
ласно, она није давала јава од себе; из њених плавих, лепих очију лила је само суза за сузом, а 
 лепо прича.</p> <pb n="109" /> <p>А из њених светитељских уста лију се слатке речи од милоште, 
епа девојка!“ долетило је у два маха до њених ушију, и она је знала да се то ње тиче.</p> <p>Ал 
а Мона дремушила је.{S} Овда онда преко њених усана прелетао је једва приметан осмејак.{S} Изгл 
ене китњасте гајеве, њена мирисна поља, њено шарено цвеће и ведро, плаво небо, и миле песме вес 
 Наилазећи на саме голе, природне људе, њено величанство било је тако дирнуто, да је прекинуло  
 лепоте још су се и сада јасно опажали; њено је лице и сада било веома интересно лице, ма да је 
о сад на један пут она се чисто измени; њено лице доби нов, подругљив, скоро пакосан израз.{S}  
есту“, и бар у извесним вишим круговима њено пријатељство и њена дружба високо су се ценили.</p 
ни вештине и — династија је оборена; на њено место долази други јачи, вреднији, спремнији.</p>  
а да прибере ту мисао, ње нестане, а на њено место, дође друга, исто тако мутна и нејасна.{S} И 
ењена, да је само снимање и препочињање њено сматрано као голема <pb n="158" /> заслуга.{S} Фид 
 неизмерном сладошћу запојила цело биће њено.{S} У потаји, тако рећи кришом и од себе саме, Леп 
ли, сви њени осећаји, цело душевно биће њено бунило се против таквог схватања, и она би у том т 
отровна гуја и на румено, мирисно лишће њено наслања своју хладну, гадну пљоснату главу.{S} Мал 
аниском друштву, опет за то њена кућа и њено друштво није било у милости код Звониграђана.{S} С 
же, то је ова једна једина ствар: је ли њено срце слободно и има ли каквих симпатија спрам њега 
ој; бар не озбиљно.{S} Просто присуство њено опијало га је, и он је тада био неспособан за свак 
махове није могао разазнати да ли је то њено или његово рођено срце.</p> <pb n="439" /> <p>Ова  
мрт у јелу и пићу, које ми се подноси у њено име као домаћице“....</p> <p>— <foreign xml:lang=" 
жа неколико секунада, гледајући жудно у њено лепо, зајапурено лице, он јурну главом страсно, сл 
 хтео трпети овде.{S} Никад не спомињеш њено име.{S} Сад сам га први пут чула из твојих уста.{S 
ак учинила сва ова државничка мудровања њенога мужа.</p> <p>Док је Ратко дарежљиво сипао знаке  
осило и опијало.{S} Он је осећао лупање њенога срца тако близу, да на махове није могао разазна 
м тренутку њој изиђе пред очи цео живот њенога Никице, за последње 2—3 године: његове ноћне тер 
шу истински волео и ово вучење по блату њенога имена, осећао је као своју рођену увреду.{S} Он  
а сузу, која се беше почела скупљати на њеној дугој, црној трепавици.</p> <p>— Е, баш ти је сад 
 заборавити услугу која је овде указана њеној невиности.</p> <p>То је један разлог што госпођа  
ета.</p> <p>Приче о незгодној прошлости њеној, као и о свима другим прошлим и садашњим гресима, 
ерал је нарочито био набавио сва акта о њеној парници и брижљиво их прочитао.{S} Ту је видео св 
а издаја, да ме научи ценити верност по њеној истинској вредности!{S} Малодушност је најружнија 
> <p>Јес, Пави је сад све било јасно; у њеној збуњеној глави као из неке магле разговетно се по 
, а уз то име као да су се и нехотице у њеној души низали додатци: „Лепи Мутимир“, „добри, слат 
азмишљањем, које се и нехотице рађало у њеној глави, госпођа Мона продужи своје жмурење и љушка 
, али не овако јасно — У том тренутку у њеној глави у опште није било ничега јасног.</p> <p>Нек 
ајпосле није пристала.{S} Главни разлог њеном попуштању био је тај, што је знала да ће ту имати 
ост, све се подударало.{S} Надзором над њеном кућом потврђено је и то, да баба Ката стоји у сао 
и зашто је он преклиње срећом и лепотом њеном да му одмах истину у очи каже, то је ова једна је 
ед законом да споји своју личну судбу с њеном судбом.</p> <pb n="430" /> <p>Истините или измишљ 
ена уста говорила „све је ово ништа,“ у њеном срцу никла је нада, која је неком неизмерном слад 
м собом.{S} Паву је гледао право у очи, њену руку још је држао у својој, и ова старачка рука са 
ано.{S} Најпосле она не замера Лепши за њену слабост, али кад зна да је таква, шта се онда баја 
да ћу дјевојци казати оно што је <hi>за њену срећу</hi>, па сам тако и учинио.</p> <p>— А не -  
а чути.{S} А како је све ово утицало на њену младу душу — лако је разумети.{S} Као озбиљна жена 
 и двапут му рече да нема.{S} Он дочепа њену руку <pb n="433" /> и обасу је пољупцима.{S} Лепша 
а.</p> <p>Не отварајући очију, оне нађе њену руку, наслони је себи на уста и љубећи је рече нем 
есече.{S} Он јој притрча и оберучке узе њену десну руку и обасу је пољупцима. — Моја мила сестр 
 једно до другог на канабету.{S} Он узе њену десну руку и мету је себи око врата; леву њену рук 
мену стару госпођу, матер Враничићеву и њену неизмерну енергију, коју је развијала да поврати с 
бавцу и рече подругљиво: — А? шта има у њену, г. ђенерале?{S} А?{S} Да нису ту они докази, које 
она је била начисто да долазак Лепшин у њену кућу значи предаја кнезу Мутимиру.</p> <milestone  
сну руку и мету је себи око врата; леву њену руку узе у своје две шаке, помилуши је, па је онда 
он се беше жестоко начапарио на некакву њену иглу у глави.{S} Игла се беше дубоко забила у дебе 
} Но Мона јој ништа не одговори.{S} Сву њену пажњу бејаше прогутала ова треска кола пред кућом. 
војом свиленом песмицом прослави лепоту њену, али око ње се по некад савије и отровна гуја и на 
љак, пропланак у густом гајићу, па опет њива, опет шумарак, опет шарена ливада, и тако све даље 
сенокоса, сваковрсним усевима засејаних њива, свуда покривена свежим зеленилом, овде, онде мест 
раве.{S} Напред је ишао чича Милоје, за њим Враничић, а за овим Жика.{S} Већ су тако били прешл 
 он се упути право у своје одаје.{S} За њим пође доктор и млађи ађутант.{S} Кнез узе доктора по 
рва и прође.{S} Кнез прође за њом, а за њим уђе и Заре.</p> <p>Сад се сва тројица нађоше у цркв 
и ваздух.{S} Кнез устаде иза стола а за њим и сви остали.{S} За столом их остаде само пет шест: 
} Цео свет само њега ишчекује, па да за њим пође у гору, у воду и да једним дахом одува цело ов 
аре у џепу, с опуштеном сабљом, која за њим тандрче, а он корача немарно, озбиљан, дешператан,  
S} Они наиђоше; Враничић напред Жика за њим.{S} На сред моста Враничић застаде, наже се на огра 
а бајаги прекорно, затварајући врата за њим.</p> <p>Кад остаде сама с Лепшом у соби, Мона јој п 
 се пред судницом, он напред, а ћата за њим, носи <pb n="546" /> у руци некакву велику савијену 
д најбоља згода за рад и да ће народ за њим листом поћи.{S} Њих су тако уверили „људи из народа 
p>Кнез мало заустави смех и пристаде за њим.</p> <p>- Куда ћете, г. Растислав, за што не седите 
ика пође напред и рече кнезу, да иде за њим и да се ни чему не чуди и да ни од <pb n="590" /> ч 
га; избруси хоџу и нареди му да пође за њим у манастирски конак; пандурима заповеди да понесу х 
е прве изгубљене битке.{S} Жика пође за њим радосно.</p> <p>Шта је даље било с ова два залутала 
ислава, по намесниковој наредби пође за њим преобучен жандарм, да види где ће одсести и да му д 
остаде ништа друго, но да и сам пође за њим.{S} Ударише косом.{S} Одмичући се од овога кобног м 
 занео, очарао, омађијао.{S} Ишао је за њим као намамљен путник за луталачком<pb n="74" /> свет 
че преко зида у башту.{S} Ови појуре за њим и у башту.{S} Трчали су, дрекали, викали, пентрали  
ред, а Враничић и чича Милоје пођоше за њим полако.{S} Старац први прекиде ћутање.</p> <p>- Ти  
гло изађе из колебе.{S} Жика је ишао за њим узастопце и ћутећки.{S} Враничић се упути правце Ду 
 је ишао полако, а потера је била ту за њим у непосредној близини.{S} На све молбе и наваљивања 
ром се отворише и кнез уђе.{S} Одмах за њим ишао је г. Растислав, а за овим остала свита.</p> < 
а је сладак, да је шећеран, да цркох за њим и да бих волела с њим се играти један пут но да ми  
ижи додир с кнезом и да стеку уплив над њим — рече Растислав.</p> <p>— Не треба дати, али докле 
трајним страдањем.{S} Ја сам стајао над њим; гледао га и чисто се нађох у неприлици.{S} Нисам з 
 гаће у рукама, али Жика је већ био над њим с револвером у руци.{S} Шињел сељаков стојао је два 
.{S} Осећаји никад нису имали власт над њим.</p> <p>Имао је душу која не осећа потребу за лични 
лушну децу.{S} Но једна помисао да пред њим стоји крунисана глава, господар земља трзала га је  
ад је сва та огромна зграда лежала пред њим разорена, управо он се осећао затрпан под развалина 
 хартију, што је стојала разврнута пред њим на столу.</p> <p>То је био обичан табак велике, чет 
 у кабинет за рад.{S} Момак потрча пред њим са свећом, но пуковник му рече да упали лампу, јер  
ма какву хартију, само нек се нађе пред њим отворена.</p> <p>Кад прође који од старијих чиновни 
ећи у жеравицу на огњишту, коју је пред њим полако попадао пухор, он је говорио споро, једнолик 
 стиже пред Растислава и испрси се пред њим.</p> <p>— Како рекосте? „намесник не мора да трпи ш 
ножем.{S} Он покушава да бежи, али пред њим се ствара огромно, широко језеро, пуно густе, црвен 
је говорио дуго.{S} Кнез је стајао пред њим и држао чашу у руци.{S} Да ли с тога што је чаша би 
 је мали, кадивли диван.{S} Управо пред њим намештена је била округла трокатна полица, претрпан 
титеља, као послушна деца поваљају пред њим...</p> <p>На ова разлагања Растислављева, Ратко при 
илних ветрова,</l> <l>Цела ће земља под њим’ дрхтати,</l> <l>А ми ћемо им роба предати,</l> <l> 
 му је било мутно а ноге су клецале под њим од умора.{S} Но он је опет за то ишао брзо за црном 
баци га на сто; вишек извади, и претећи њим рече: — Море, нека се они добро чувају да се ја на  
еран, да цркох за њим и да бих волела с њим се играти један пут но да ми бог да здравље.</p> <p 
ез с целом булументом, што беше пошла с њим, стаде крај гајдашког кола.</p> <milestone unit="su 
 туп и неосетљив за све што се с поља с њим и око њега збивало <pb n="663" /> — за то је мало м 
овора; но Јела може онако бити срећна с њим, т. ј. може се добро наплатити.</p> <p>Кад је видел 
да му се преда сва, да за навек свеже с њим и своју младост и своју срећу, сав живот свој.</p>  
лас, да је кнез доиста погинуо; да је с њим пало још неколико његових рођака, да се све то дого 
ледао и једва разабра где је и шта је с њим, те одмах скочи из постеље и потеже за сахат да вид 
тиславом заједно путује и по некад је с њим тако слатко ћеретао, као с каквим својим вршњаком.< 
 како он кнеза познаје, непрестано је с њим и још га никад није видео овако оштра и пакосна.{S} 
 /> маркиз морао то сањати, с тога се с њим споразуме, да се ствар држи у највећој тајности, те 
 у наручја створењу које волеш, да се с њим слијеш и стопиш уједно, да утонеш у неизмерној пучи 
им понашањем управо се натурала да се с њим изједначи.{S} Пуковника је то вређало, али он није  
белу и веома лепу ручицу, поздрави се с њим и одмах га фамилијарно упита за здравље његових уку 
одине ђенерале, рече кнез рукујући се с њим — али ствар је дотле била доведена, да другог излас 
ојевићем и његовом браћом: где сам се с њим упознао? колико смо времена заједно били у Паризу?  
 сретнем потпуковника Црнимарковића и с њим проговорим неколико речи.{S} Он сврати својој кући, 
ије безопасан, Растислав је сад сам и с њим ти се лакше борити.</p> <p>— А још даље?</p> <p>— Д 
же, овако чисто створење, да се стопи с њим у једну нераздвојну целину, да му се преда сва, да  
те овде начелник? и љубазно проговори с њим неколико речи.{S} У томе приђе и Растислав.</p> <pb 
пусте планине.{S} И шта је могло бити с њим?{S} Његов нестанак није могуће тумачити друкчије но 
ужност!{S} А најзад, народ и није био с њим.{S} То је обмана.{S} Сад сви кукају!{S} Кукају сад  
.{S} Само ти пази да ми увек јавиш ко с њим долази у додир.</p> <p>Између Растислава и Ратка ра 
који га окружавају, који су сваки час с њим, и око њега, који му дају савете и упутства, који м 
 осећаја при сваком виђењу и састанку с њим.</p> <p>Од тога доба кнез у опште постане неповерљи 
овима, звао га је „Кнез.“ У разговору с њим избегавао је у опште да не спомиње ту титулу, и ста 
Они су браћа, они су синови; ако икоме, њима је дужност да спасу сестру и да освете очеву част! 
ме помисли на таку смрт.{S} Тражећи то, њима <pb n="106" /> је пало на ум да чине опите с отров 
код чедних светитељака то иде друкчије; њима је доста и пет минута!</p> <p>Кнез се поче џапати. 
ена; уз њих је сва школска омладина.{S} Њима симпатишу многи и многи грађани, ма да то и крију  
а биле притегнуте - тако притегнуте, да њима ни помаћи нисам могао.</p> <p>- Је ли могуће, драг 
 се друмом из Јеленика кнежева кола, за њима су ишла још двоја кола, а око њих било је неколико 
гло бити сметња кнежеву проласку.{S} За њима, но ближе кнежевим колима, јахало је два гардиста. 
има су могле обрнути сваког момка да за њима лудује.{S} Но као главну радњу водила је сад прово 
и за мртвима.</p> <p>— Не уздишем ја за њима но за собом, за худом и црном срећом мојом.</p> <p 
су услужне руке брзо затварале врата за њима.</p> <p>— Био сам у очајању, мислио сам нећеш већ  
обу и да га причекају, затвори врата за њима и окрете се хоџи.{S} Са стиснутим песницама над <p 
ких ствари, а црна придика носила је за њима некакво црно сандуче, опет пуно ствари.{S} За тим  
 они нагну бежати.{S} Војници потрче за њима, не ухвате их, али уз пут, куда су непознати људи  
 кад човек хоће да се прекрсти и показа њима <pb n="221" /> на сред чела).{S} Па бих онда опет  
кнеже, тако скупа кличу.</l> <l>А наука њима све разиграва груди,</l> <l>Да свог кнеза љубе и к 
ење.{S} На соби се отворише врата, а на њима се појави висок, крупан, углађен господин с црним  
рата на дворани полако се отворише и на њима се указа висок, крупан, трбушат господин, у мајорс 
јица, још нежењено, угледно момче, а са њима и њина лепа сестра Пава, која је била млађа од обо 
ла је управљена сва њина пажња.{S} Пред њима се прво ширила мокра и црна пољана, гдегде испресе 
је застаде; застадоше и остали.{S} Пред њима је био <pb n="557" /> дубок, бујан планински поток 
овали, а начелници су у четири ока пред њима слегали раменима и говорили:</p> <pb n="582" /> <p 
зивао им руком пут и отварао врата пред њима, овде застаде, показа руком госпођама да седну, па 
ст, све је то био његов народ, свима је њима он заповедао.{S} Поглед му се оте далеко низ поље  
{S} Ето вам ваших калуђера; обратите се њима за таке услуге....</p> <pb n="235" /> <p>Блед као  
ушност, ако се обрати конзервативцима и њима понуди власт да саставе министарство? — питао је п 
е поље рашчишћено, прилике су повољне и њима се треба користити. — Само и ту ваља хитати.{S} Ко 
ороке да се створи овака ружна изрека о њима.</p> <p>Обично са старошћу иде мудрост, човек бива 
до сад чим било истакли?{S} Шапуће се о њима већ друга година дана, али ствар остаје само на пр 
гао употребити сваки течан отров.{S} Но њима је то мало.{S} Садашњим отровима махнишу што се ла 
ега, поотварали све фијоке и пажљиво по њима прегледали све хартије, отварајући пакет по пакет  
екао тек онако узгред.{S} А и шта ће то њима?{S} Збиља!...{S} Дакле тако, реците господи да је  
 она два сељака, што су мало пре били с њима.{S} Перун упита за чича Милоја, али њега не бејаше 
 стоји мирно крај пута, гледа заједно с њима овај сјајни спровод, не разумевајући више од њих,  
јна јата сјајних звездица, те заједно с њима просипа на земљу меку, благу, чаробну светлост, шт 
а би пуковник Врбавац учинио тако што с њима, са својим рођаком, с човеком, који га толико воле 
„Чувај се јела и пића у овој кући.{S} У њима лежи смрт.{S} Пријатељ који ће се казати доцније.“ 
„Чувај се јела и пића у овој кући.{S} У њима лежи смрт.“</l> <l> <hi>Пријатељ, који ће се казат 
има долазила су кола Растислављева, а у њима министар унутрашњих <pb n="137" /> послова, г. Рат 
трање за мајмуном по дрветима узбурла у њима и јело и пиће, и вино их на један пут ухвати, па к 
и, да се види колико чиста сребра има у њима и колика им је права вредност.{S} Кад се то зна, а 
лико горњих речи било доста.{S} Он је у њима већ био нашао кључ којим је могао отворити загонет 
рљиви противници његове лозе, и да он у њима никад неће наћи искрених саветника и пријатеља.{S} 
с начелником, и, колико се сећамо, међу њима нија се ништа десило што би било ма и налик на ово 
ког сукоба, који смо видели напред међу њима, ђенерал је писао кнезу писмо, где је стављао улти 
{S} Све што је боље и самосталније међу њима пребећиће у тако зване конзервативце, у чијем ће т 
чекује такође срдито и одмах плане међу њима такав пожар раздора, мислиш никад се неће угасити. 
дне до друге другарице и вртећи се међу њима.</p> <p>— Шта бих му рекла?{S} Рекла бих му све шт 
ајестогодишње девојче Јела.</p> <p>Међу њима се водио жив разговор, који је по каткад прелазио  
 Мутимирови претци уклањали оне који су њима сметали.</p> <p>Ето такав је био Врбавац, други на 
/> који је хтео повести свој батаљон да њиме заузме главну полицију, био је ухваћен, одмах пред 
 Али има ту стотина других начина да се њиме послуже, и да га злоупотребе приватним путем.{S} К 
је долазио, односио блато кући парио се њиме, и, вели, да му је помагало.</p> <p>Онај несносни  
 хронично тровање — т. ј. може се човек њиме <pb n="102" /> тровати све више и више, док једног 
, допада ми се, буди ми на руци да се с њиме ближе познам — њен поступак био би и природан и оп 
 могући још да дође к себи шта ово би с њиме.</p> <pb n="670" /> <p>Жика се врати весео Црнојев 
ти ни у какве заседе, не мораш шетати с њиме по селима и градовима; то од тебе нико не тражи.{S 
) у који они умачу своје стреле и трују њиме врхове својих копаља, како би непријатељу нанели ш 
гу и друкчије наређивати.{S} У осталом, њин је положај јасан.{S} Њин је министар човек новајлиј 
су имали рачуна да се сретају с људима; њин је задатак био да кроз пусте планине и усамљене кра 
{S} У осталом, њин је положај јасан.{S} Њин је министар човек новајлија; што они буду хтели, то 
о уверити Перуна Црнојевића, и он ће на њин позив неизоставно доћи.</p> <p>Ратко је зебао да ће 
 То је права саблазан.{S} То је некакав њин обичај.{S} Младићи полежу по трави полеђушке.{S} Де 
Косанићи понова враћени на владу, то је њин рок таман одслужен, и сад би као имао ред да дође н 
а, но и без ружне речи.{S} Њих је дакле њин домаћин био сад да их <hi>казни</hi>, и ко зна докл 
е не дате, други ће све више дати!{S} И њин је изговор лак: „Тако су га други васпитали!“ А вам 
<pb n="494" /> рђаво стоји, да је чак и њин пад могућан, и то у најкраћем року.</p> <p>— Та не  
о?</p> <p>Костури одговорише нешто, али њин је одговор био чудноват — речи су биле балканиске,  
е је од Врбавчевих интрига спасао један њин члан.</p> <p>— Ја то не разумем.{S} Што се онда кри 
 вези, и тако је могао бити ухваћен цео њин разговор.</p> <p>Овај случај престравио је новога м 
 је жалосно и сумрачно мало пре отпочео њин састанак.{S} Таква Је младост и таква је љубав!</p> 
 осталом да чине све оно што буде чинио њин непознати вођа. </p> <p>После ових упутстава ваљало 
ли као слику св. Спиридона, пошто је то њин пољски светац и њега празнују да им се добро одрже  
ао највећу тајну; нико ко није ступио у њин ред не може дознати те тајне.</p> <p>- У Индији, ве 
скупише око два млада весела човека.{S} Њина бујна младост, њине кицошке потпоручичке униформе, 
ву и на ту страну била је управљена сва њина пажња.{S} Пред њима се прво ширила мокра и црна по 
го дубље но људи веома виспрени, којима њина виспреност за час открије обичан смисао и значај к 
што су могли; они су показали докле иде њина дрскост.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
нт се наскоро појави међу гардистима, и њина млада, добродушна лица засветлише се наивном радош 
ош нежењено, угледно момче, а са њима и њина лепа сестра Пава, која је била млађа од обојице.</ 
ок они буду пливали у илузији да смо ми њина оруђа, у ствари ће сви они служити интересима наше 
овити људи, и свакако ће будућност бити њина.{S} Они се јављају под именом тајне дружине, тајно 
<p>Кмет обавести сељаке куда ће ударити њина потера, на коју ће страну савијати и докле ће хват 
сликао осталој господи сву безисходност њина положаја, у којој се налазе.</p> <p>— „У редовним  
 <p>Свикнуте на јаку светлост у колеби, њине зенице тек су се поступно шириле, а они су тек пос 
 прстију, још је једном привуче к себи, њине усне опет се спојише у сладострасан пољубац.</p> < 
 значи у устима владара, то бар за нас, њине доглавнике, не може бити никаква тајна.{S} С тога  
а весела човека.{S} Њина бујна младост, њине кицошке потпоручичке униформе, а нарочито њини рум 
астислав прими и издржа овај поглед.{S} Њине се очи нађоше, њини се погледи сукобише.{S} Шта је 
њине сухе кости; осећао је како га жуље њине разголићене, коштуњаве руке.{S} Ледена студ прође  
ем дувару и тако је остала за све време њине гозбе.</p> <p>Један од присутних грађана показивао 
се као мужеви одликовали, а дубоке ране њине биле су покривене отрцано-знаменитим листићем.</p> 
 вочићи су жалосно погледали око себе и њине тужне, измучене очи као да су говориле:</p> <p>„Ет 
 могу да изиђу уз последњи брдањак, али њине су се танке ноге омицале, они су падала на колена, 
чној алеји, за неко време, назирао само њине нејасне контуре и црне силуете, док се најпосле и  
гађајима.{S} Ти женски састанци — то су њине <hi>јаузне</hi>.</p> <p>Око 3—4 часа по подне скуп 
еђу два мртваца; он је чуо како клепећу њине сухе кости; осећао је како га жуље њине разголићен 
ржа овај поглед.{S} Њине се очи нађоше, њини се погледи сукобише.{S} Шта је само у том једном п 
ал диже главу и упре поглед у кнеза.{S} Њини се погледи сусретоше и тако остадоше неко време.{S 
дња колена — падоше и тако остадоше.{S} Њини црвени језици висили су на пољу, отомбољене доње у 
едмет разговора били су конзервативци и њини покушаји, да се додворе кнезу и да дочепају власт  
пушке.{S} Оне су биле опаљене у ветар и њини куршуми пресвираше високо изнад главе Црнојевићеве 
 Црнојевић погине онда, кад су на влади њини противници.{S} То би само учврстило положај новог  
 провалије расли су огромни борови, али њини високи врхови једва да су допирали до половину про 
ничић их отпоздрави и упита јесу ли оно њини волови што пасу ту на десетак корака.</p> <pb n="5 
цошке потпоручичке униформе, а нарочито њини румени, младићски обрашчићи, пуна обла и широка му 
а, и ни једно, па ни децу, не зове више њиним обичним именом.{S} Ова имена од милоште друкчија  
 сумње, да ли ће Лепша хтети да послужи њиним интересима.{S} У осталом, то ствар не мења: не хт 
ервативне групе, и питан сам шта знам о њиним везама с Црнојевићима.{S} У почетку ја сам се бој 
е тражио ништа, што их доводи у сукоб с њиним рођеним интересима.</p> <p>Ратков и Растислављев  
ћи ових права, које има и последњи међу њиним грађанима: владалац се не сме женити по срцу, ту  
на глава утекла и овде се сакрила, а од њиних суза после постала цела ова бара.</p> <p>С тога ј 
икаши били су писарчићи и чибикџије код њиних очева, с тога је сада млађем колену тешко да глед 
ају да су сад зреле прилике за извршење њиних заветних жеља, за повраћај династије Црнојевића.{ 
огу бити родитељи, онда је била дужност њиних родитеља да спреме тај акт спаривања, и он је чес 
} И поред све вике научара, поред свију њиних заклетава и уверавања, још ни до данас није доказ 
На отворена уста текле су им беле бале, њино загушљиво рипање чуло се на далеко, као стругање н 
лу.{S} По нека вила била је и брката, а њино вилинско достојанство јасно се познавало по ћуранс 
ихвати доктор. — Ваља само помислити на њино стрнџање.{S} Јамачно сте слушали о томе.{S} То је  
 нису имали никаква удела у придобијању њинога пријатељства.{S} Они су ти симпатисали као младо 
е, тајнога братства, с тога што то годи њиној младићској машти и што код нас још нема никаквих  
омиле ђубрета што су годинама стојале у њиној авлији.</p> <p>И иначе је Орловац због овога кнеж 
 целом ситуацијом; нови министар биће у њиној руци, и како они са својим извештајима из унутраш 
гоцен је и Ратку, и Растиславу, и целом њином друштву.{S} Та да није Перуна Црнојевића, чиме би 
ога, што се оно од два-три дана у целом њином крају на сва уста шапуће: „Перун Црнојевић!“ — за 
 но по споразуму и договору царева и по њином овлашћењу.{S} Досадило се царевима да гледају как 
е мислили о старом.{S} Ви сте и данас у њином <pb n="91" /> благовољењу.{S} А свакако људи знај 
аласима и безбрижно слуша метежну борбу њину; ја ћу слетити и једним махом лаког крила мога рас 
 су довољно далеко умакла, од онога за, њих загонетног чуда, онда се окрену, баце још један срд 
ала: „држи се моћних великаша око себе, њих привезуј за се, и кад имаш њих, онда имаш све.“ И а 
вац има каквих злих намера против мене, њих би морала знати ова жена.{S} А зар би ова анђелска  
е но што се језик и макао да их изусти, њих је опет нестало, изгубиле се, и она управо не зна ш 
ићи и убити они страшни људи...{S} Јес, њих ено горе, они тамо нешто раде; јес раде нешто, изма 
ека.</p> <p>- Не верујем, господару!{S} Њих никаква струја не може занети.{S} Они овде познају  
ад и да ће народ за њим листом поћи.{S} Њих су тако уверили „људи из народа“, а они ће тако уве 
и, не без боја, но и без ружне речи.{S} Њих је дакле њин домаћин био сад да их <hi>казни</hi>,  
огао мислити да се мешају у политику, а њих гле чак овде!</p> <pb n="609" /> <p>И што је кнез д 
 би се могле назвати златне душе.{S} За њих не приања порок, као што се рђа не хвата за злато.< 
Синђу.{S} Пава је дакле у конаку.{S} За њих је то ван сумње.</p> <p>На уласку у конак пресретош 
говорност носите, као што ће и слава за њих вама припасти.{S} Понављам, ја не знам како да разу 
 данас, но наша модерна наука не зна за њих.</p> <pb n="101" /> <p>„Истина, и код нас има данас 
лавеж још једнога пса.</p> <p>Ово је за њих било право спасење.{S} Јер не прође ни четврт сахат 
 јављати у Звониград.</p> <p>У опште за њих, начелнике либералне, отварало се сад широко поље р 
загледаше.{S} Хтео сам да загледам и ја њих, али како су биле јако увијене у мараму, то, сем оч 
ка, али стварну власт имали су у рукама њих двојица.{S} Трећи је био већ престарео, изнемогао ч 
о спремају, као да се нечему надају; на њих треба живо мотрити, да не дођу у интимни додир с кн 
 и побијено двадесет нових дирека, а на њих натакнуто 20 нових вењера.</p> <p>Правдајући овај и 
: јавне зграде украшене натписима, а на њих се угледали и многи угледнији приватни домови.</p>  
е, нека се они добро чувају да се ја на њих где год не намерим, а они ће, бога ми, ево ово да о 
но пре.{S} Он има приватних добара и на њих би се могла ставити интабулација.{S} Примање би бил 
о би у стању у том тренутку да удари на њих двадесет.</p> <p>Под утицајем ових осећаја, Жика са 
прекора за моју част могу одговарати на њих, ја ћу одговарати.</p> <p>— Свакако то је зликовачк 
 у побочној соби (ту се већ од 2 сахата њих неколико очајно картало), устаде, поклони се с млад 
час Срећко изударао хоџу, пре по сахата њих двоје су се бајаги споразумели.{S} Срећко је прво п 
цкала је и давала јој познати да су сад њих две једнаке.</p> <p>Док су две жене овако поправљал 
ејан на сунчаној припеци.{S} По нека од њих промакне кроз спуштене завесе и у конзулову спаваћу 
трећу у кола: за тим се попе и једна од њих две (друга се <pb n="56" /> врати), кочијаш залупи  
а би срећа била кад би се и половина од њих могла остварити рече Ратко.</p> <pb n="504" /> <p>Р 
ад неколико љубавних историја — неке од њих и ми смо видели напред али још никад до сад он није 
твом настати големе промене; неко се од њих надао добитку, неко се бојао горега.</p> <p>Сав пот 
ај мах, сузбити конзервативце, иначе од њих прети голема опасност — било је мишљење Растиславље 
сјајни спровод, не разумевајући више од њих, ко ли је и шта ли је ово.</p> <p>Час сретнеш но дв 
ше, одмах као по некој команди сваки од њих лати се свога посла.{S} Једна притрча столу и уврну 
ини остаје мртав човек, али ниједном од њих не дође мисао да се сврате, да још једном виде ту к 
рзу руку што је најнужније.{S} Један од њих таман се беше попео на столицу, да погаси свеће на  
га три лица; поздравише га, па један од њих пенали на њ острага револвер.{S} Пуста рука осушила 
било је толико ровито да се ни један од њих није смео усудити да га још више слаби и колеба сво 
 не тражи ништа много, ништа особито од њих, до јуче његових, а данас Кугићевих начелника. — Он 
, непознати људи, па силом хтели што од њих узети, они онда да се притворе као да радо и од доб 
е прекиде.{S} После свега што је чуо од њих, њему се није више седело на једном месту.{S} Он ск 
мишљали: „Начелници су исти; пре нас од њих није ни глава заболела; сад нас хапсе и окривљују з 
га не могоше Турци наћи.{S} Многи су од њих тако пролазили.{S} Тако смо се, мој господару, ми с 
за нас.{S} Сем најближе крвне везе, код њих се ни на што више не пази.{S} Породични односи код  
 било у мојој соби, овде напред.{S} Код њих није...</p> <p>— Није код њих, но код кнеза — одсеч 
слушао од једног старог Турчина, да код њих има дервиша, који могу простим погледом да успавају 
остављених, вазда се старао да буде код њих у милости.</p> <p>Није трпио противречење и опозици 
д.{S} Код њих није...</p> <p>— Није код њих, но код кнеза — одсече Радован.</p> <p>Официр хтеде 
о више не пази.{S} Породични односи код њих су јако разривени.{S} Родитељи и деда, браћа и сест 
знам да ли се сад одржао тај обичај код њих.{S} Али у почетку овога века био је јако развијен.{ 
и жене.</p> <p>— Ваљда ухватили што код њих? — упита пуковник.</p> <p>— Саме се проказале, мило 
 пријатељске руке како се рукују, испод њих лавров венац, а испод венца укрштена пушка и сабља, 
 си ти, моја ћерко, бесна!{S} Шта га је њих које би сматрале да су најсрећније на свету, да им  
редмет за предметом, тражећи оно што је њих највише интересовало.</p> <p>Ови наши незнани знанц 
и о живим стварима овога света, које се њих лично већ ништа више не тичу.{S} С тога те молим са 
па и г. срески.{S} Реч по реч док ти се њих двоје дохвате.{S} Нису се свађали, али су се онако  
но отворе се златна врата небеска, а из њих изиђи један од најмлађих и најмилијих анђелака божи 
 бирајући поједина писма и документа из њих.{S} Најпосле нађоше кутицу од црвена плиша, из које 
у смрт отвара своја наручија и пушта из њих већ загрљена роба....{S} Јес’, овај ће га одвести!“ 
ене се као јагода, мислиш сад ће крв из њих канути.</p> <p>— Ама осети ли ти, Паво, како лепо з 
шчићи час су руменили, мислиш крв ће из њих канути, час су опет бледили као крпа.</p> <p>— Немо 
ле од главе ногама и осетио сам да кроз њих бије електрична струја.{S} Бојећи се да вам што не  
ни уживају симпатију млађега колена; уз њих је сва школска омладина.{S} Њима симпатишу многи и  
о је све отреситије људе и боље газде и њих је узивао прве.{S} С почетка је примао једнога по ј 
а кроз ту деру нису почели провлачити и њих двоје, у мислима и персони — и савез је тада већ би 
!{S} Ђаво ти узео и калуђере; нећемо ми њих ни видети — рече Синђа, грабећи напред.</p> <p>Она  
тересовала да чује шта ће даље говорити њих двоје о кнезу.</p> <p>Увучена у наслоњачу, госпођа  
има девет мрачних пећина,</l> <l>И крај њих девет мртвих језера,</l> <l>И до њих девет шума без 
 кантарске улице и ту стадоше.{S} Спрам њих се дизала осниска двокатница, на којој су сви прозо 
ти шта се ради у осветлењеној кући — до њих су долетали звуци музике, одломци лепе женске песме 
ај њих девет мртвих језера,</l> <l>И до њих девет шума без краја,</l> <l>У свакој шуми девет ла 
 гледале у земљу, кад би какав момак до њих почео ујујукати и набрајати свакојаке мрсне изреке. 
сакупио све батаљоне команданте и преко њих узео под своју непосредну команду целу војску.{S} К 
али преплашени мајмун вешто скочи преко њих, Сашу добро огребе по врату и утече преко зида у ба 
 након дуге вожње, кола стадоше.{S} Око њих наста неко шушкање и ја осетих како ме неко узе, пр 
, за њима су ишла још двоја кола, а око њих било је неколико коњаника.{S} У кнежевим колима вид 
S} Девојке, окићене цвећем, обилазе око њих, играју, певају док свака себи <pb n="151" /> избер 
дован извише се од војника, који се око њих бејаху склептали, искочише на сред авлије и направи 
ша анђела</head> <p>У соби су биле само њих две — баба Ката и седамнајестогодишње девојче Јела. 
дољиве.{S} Све је немоћно да се противу њих бори.{S} Оваке су промене нарочито силовите у души  
 очи заводнише од суза.</p> <p>И између њих се разви овакав разговор.</p> <p>— Знам! — рече нач 
вају, да им когод не би промакао између њих.{S} Кога год сретну и нађу да задрже и да пријаве к 
 6 часова оде Растиславу.</p> <p>Између њих двојице развије се овај разговор:</p> <p>- Ви сте н 
но нису виђали.{S} Сва је прилика да су њих двоје заједно и какав злочин извршили.{S} Врло су п 
је још жива.</p> <p>Целу ноћ проведи су њих двоје на липи.{S} Махом су ћутали.{S} Пред зору отп 
о да завара сељаке причајући им како су њих тројица из тога и тога села, ту одмах иза планине,  
ко себе, њих привезуј за се, и кад имаш њих, онда имаш све.“ И ако је био прост, ваш је дед зна 
рече јој: — „да ти кажем нешто“!</p> <p>Њих две одмакоше мало у страну.</p> <p>Стрина Синђа прв 
заносу, уљуљкана својом рођеном песмом, њиха на грани, или јури кроз неизмерне ваздушне простор 
et="#SRP18892_N7" /> у којој се госпођа њихала, правећи све мање и мање нагибе, најпосле долази 
а кроз по сахата цела одаја одјекује од њихна весела смеха.{S} Љубавна је страст прекипела, и о 
ни умукоше, умуче и онај са свирајком и њихна кола престадоше, само је још гајдаш својски дувао 
, ја ћу прво тебе за врат.{S} Кад си ти њихна посредница, онда ти све знаш, а чича Мирко у поли 
ачелником. као и то чиме су завршени ти њихни односи, најбоље се види из неких места у писму на 
у се Растислав и Врбавац сложили, ти би њихну слогу платио престолом и главом, или и једним и д 
се повратили на своја места и последице њихова рада брзо су се почеле јављати.{S} Није прошло н 
чеву капију истутњаше и последња кола и њихова се треска на скоро изгуби у даљини, широка канта 
 орловачки и покрајински начелник и сви њихови подручни чиновници били су унапређени и одликова 
да допустити да ја будем отрован у сред њиховога дома, да примим смрт у јелу и пићу, које ми се 
другог.{S} Кнез се грохотом смејао овој њиховој игри.{S} Кад угледа Растислава, он му пође на с 
ујеш.{S} Многи мој савет дошао ти је по њиховој иницијативи.</p> <p>Кнез се подбочи пред Лепшом 
росту измишљотину, или их је сводила на њихову праву вредност; каква гомилица младих људи, можд 
е потребна средства, и да нам објасните њихову примену.{S} Отров и поступак — то нам треба.</p> 
ш траже од својих потчињених да пређу у њихову странку.{S} Шта ту да се ради? — двоуме се многи 
гу се молећи, скуцкала близу 45 година, њој је опет зато била потребна утеха и разблажење после 
{S} Баш у тренутку кад је кнез љубљаше, њој се нађе у руци некакав завој из кога испаде женска  
ете не срамоти пред светом.</p> <p>Јес, њој изађе пред очи све то, и она се после свега тога пи 
рата с узвиком:</p> <p>„Живела смрт!{S} Њој наздрављам!“</p> <p>Кнез извади сахат, загледа га и 
 услугу, нека се сети сиротице Јеле.{S} Њој ће та помоћ бити у толико потребнија, ако изгуби те 
земље- Смешан је био положај штампе.{S} Њој је било просто заповеђено да хвали младога избраник 
оба не сме ни да помисли на одбрану.{S} Њој изгледа безумна и сама помисао на какав отпор, она  
о само је још више срдило баба Кату.{S} Њој просто није ишло у главу, „што се та девојчура толи 
одводница њему обећала „отмену даму“, а њој „отмена господина“.{S} Подводница их сведе у мраку  
пођа Цанка.{S} Од ње сам све чула.{S} А њој је, вели, казала госпођа Цинцар-Станковићка.{S} Ти  
да исприча сукњи.{S} Просто би цркао да њој не каже све.{S} Тако ти јамачно бива и са нашим тај 
 ту остала.{S} После неколико тренутака њој приђе доктор и прошапута јој на ухо:</p> <p>- Да се 
уђивана.</p> <p>— Пре једно шест недеља њој је дошао некакав Илија Кондић жандарм.{S} Он мора д 
ога тајнога друштва и да присуствује на њој.</p> <p>Но као услов за то стављано му је да мора в 
траја дуго, отвори се кућна капија и на њој се указаше три женске прилике, увијене у огртаче и  
 n="287" /> <p>Кнез Мутимир заустави на њој свој немиран поглед и узе је гледати нетремице.</p> 
 могла имати странка од вас таквих, кад њој требају људи од снаге и положаја, а не истерани чин 
ешто чудно у души.{S} Овако као ово сад њој никад није било!{S} Она је осећала и да је најсретн 
олуге и стиште је у наручја тако, да се њој чинило сад ће јој поломити сва ребра која су се дои 
и што млађе и од саме младости, која се њој сијала на образима.</p> <p>— Ствар је озбиљна; о њо 
показа главом на Кају и момак се окрете њој.</p> <p>Каја диже полако своју белу, округлу руку и 
зора и кад се Мона појави, он се окрете њој.</p> <p>- А. а.. а.. а..!{S} Тако дакле!{S} Тако!.. 
? да л’ није?“ „Аја! није она, откуд би њој онака руба и онолика лепота?“ — запиткујете се ви.  
но да је у милости код кнеза?{S} Где би њој могло бити лепше, а вама корисније?{S} - Наравно, о 
о се онолико устезала да почне долазити њој — Мони — у посету; за што је било нужно водити, чит 
зне; за што је најпосле Мона морала ићи њој у посету два пут, и то ићи прва, док се милостивна  
узе је за лепу, белу брадицу, наже се к њој и нежно јој загледа у лице.</p> <p>Јела је дрхтала  
 увек све жртвовао?!{S} Какво је зло он њој учинио, он лично, или ма ко његов?{S} Где је, када  
огле ништа изнети ружно.{S} Напротив, о њој влада уверење да је поштена жена.</p> <pb n="451" / 
 образима.</p> <p>— Ствар је озбиљна; о њој не смемо говорити тек онако узгред, на двоје на тро 
обродушна жена!{S} Такав анђео!{S} Па о њој да се шире такви безобразлуци!{S} Као да је то могу 
а оставити с тога што може чути да се о њој у кругу кнежеве родбине рђаво мисли: — <foreign xml 
 да су само пакосни завидљивци изнели о њој разне измишљотине, <pb n="410" /> као што износе о  
лу ствар олако; мрзи га и да промисли о њој, — иначе он се не би сад будио.</p> <p>Ратко пресеч 
ије могао ни о чему другом мислити до о њој; бар не озбиљно.{S} Просто присуство њено опијало г 
а ни звати Лепшу к себи, кад тако зло о њој мисли.{S} Такав је суд неправедан.{S} Лепша то није 
ћој тајности, те да виде да ли ће што о њој сазнати с друге какве стране.</p> </div> <div type= 
 ја њу тек тада слатко бацио.{S} Далеко њој лепа кућа, па нека она кука својој стрини, а не нам 
 свраћајући пажњу на оно што је Мутимир њој рекао.</p> <p>— Па шта сам ја крив, за Бога!{S} Нај 
ир стоји на далеком вису; стоји окренут њој, стоји са раширеним рукама и он је виче, зове, моли 
е у њој први пут угледао свет божији, у њој први пут пао на ову грешну земљу и први пут заплака 
ли су се у једну нераздвојну личност, у њој се пробудио матерински осећај у свој свежини и неод 
 кад је Балканије и од кад је скупова у њој, никад ни један мушки скуп није доживео да му се ци 
ису могли ни толико да га загреју, да у њој не гледа шпекуланта!{S} На њега наваљује Растислав, 
 о Мутимировим пијанкама пробудила је у њој помешан осећај срџбе и жаљења, те се интересовала д 
збацује из недара својих.{S} Та он је у њој први пут угледао свет божији, у њој први пут пао на 
а лепа.{S} Сва ова пажња кнежева није у њој пробудила никакву сујетну наду.{S} Она је знала да  
свему се видело да је писмо пробудило у њој живо интересовање.{S} Пошто је дочитала до краја, о 
 се мрежа непрестано стеже, и ми ћемо у њој до мрака бити похватани.{S} Још би могли издрети <p 
ицу метемо под микроскоп, ми налазимо у њој читав свет животињица, — тако исто наше душевно око 
 као и кнез Мутимир.{S} У овом тренутку њој изиђе пред очи цео живот њенога Никице, за последње 
, нарочито удешена да се ***човек на ***њој може љушкати. <foreign xml:lang="de">Schaukelstuhl< 
у ствар сама та особа — ипак, ко ће <hi>њој</hi> веровати да је Врбавац с њом лично општио?</p> 
.... ха, ха, ха.</p> <pb n="33" /> <p>— Њокалица!{S} Ваша Светлост — рече ћелави господин жалос 
 обухвати нос, показујући докле се зове њокалица.</p> <p>Кнез се једнако смејао.{S} Био је тако 
е ли растумачили вашим ђацима шта је то њокалица, ха, ха, ха...{S} Хајде једно предавање о њока 
 смех онај израз ћелавог господина: <hi>њокалица</hi>.</p> <p>— Ха, ха, ха, како рекосте г. Мав 
а.{S} Нарочито му се чинила смешна реч „њокалица.“</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Ви сте професор на В 
а, ха, ха...{S} Хајде једно предавање о њокалици, г. Маврикије; држите јавно предавање, или нап 
 али мени бриди нос; разбили сте ми <hi>њокалицу</hi>...</p> <p>Кнез се хватао за трбух и повод 
то: — „Хајд’ у ђубре и с <pb n="302" /> њом.“ Он је ово изговорио не дижући главе и не знајући, 
, устаје и опет бежи, и опет пада, а за њом пуцају; куршуми јој звижде око <pb n="291" /> ушију 
у химну.{S} Музика је ишла напред, а за њом четири дуга реда с буктињама.{S} Две певачке дружин 
pb n="230" /> <p>Синђа напред а Пава за њом, уђоше на врата која им Срећко показа.</p> <p>Нађош 
 и изађе.{S} Растислав затвори врата за њом и врати се Ратку натмурен.</p> <p>— Не знам шта јој 
д, показати се ко је, и сав ће народ за њом поћи, као за законитом царицом.{S} Говорила је, как 
роћи, па прва и прође.{S} Кнез прође за њом, а за њим уђе и Заре.</p> <p>Сад се сва тројица нађ 
био у некакву јавну женскињу и да је за њом дотрчао и у блуднички дом.{S} Газда овога дома није 
лика опет пође напред, а кнез и Заре за њом.{S} Све што је од тога тренутка настало, кнезу је д 
угао.</p> <p>Млади господин погна се за њом и у скоку, нехотице, стаде јој на хаљину.{S} Читава 
ишао, стајао близу до ње, помицао се за њом час лево час десно око кола и непрестано је гутао с 
} Он се растао с том земљом тугујући за њом; он није ни оставио, ни понео из ње ни једну мрску  
 уста, а како би другарице с чуђењем за њом трчале и запиткивале је шта ти је ово, па шта ти је 
 рукама и он је виче, зове, моли, он за њом жуди, он је тражи, он је хоће, он је чека —- или св 
бити да је Текелији било замакло око за њом, те кад су мало одмакли, између њега и дечка развиј 
иста опазила како је кнез непрестано за њом ишао, стајао близу до ње, помицао се за њом час лев 
апредовати „докле је год води и док над њом <pb n="146" /> сија срећна звезда великих Косанића, 
и поштеним женама, што су се толико над њом натресале, а сад их, ево, где се ваљају по прашини  
јано чело, упре поглед на поље.{S} Пред њом је зијала мркла, црна ноћ.{S} Она се напрезала да б 
оји, премрла је од страха....{S} А пред њом се диже висок, висок плот, преко којег она мора пре 
Јес, Пава је то јасно сазнавала да пред њом стоји избор, али избор који се мора одмах извршити. 
е већ и то било незгодно.{S} Он је пред њом говорио, а она је тако брзо прозрела у његове тајне 
>Међу тим млади господин стајао је пред њом скоро ван себе од узбуђења.{S} Црвен као рак, с раз 
 Прво распознаде, да је оно што је пред њом нека башта.{S} Видела је у близини велики круг, зас 
којој још цела будућност стоји тек пред њом, држава која тек има да расте, да се развија, да се 
лика Јеленичког убиства оживе опет пред њом у свима појединостима и у свем ужасу своме.</p> <p> 
овите провалије без изласка.</p> <p>Под њом су дрктале ноге, вреле сузе квасиле су мараму, преб 
дина, позната под именом „Баба Ката.“ С њом је њена усињеница Јела, девојка од својих 19 година 
еме на гробу је чувала јака стража, а с њом је увек био и по један пуномоћник друштва лекарског 
>„Погледај ти гадуре једне!{S} Што ја с њом, лепше и боље, то она све црње и горе....{S} Срам т 
дсечно, или је мора послушати, да оде с њом једној госпођи, где ће прво остати два три дана а п 
 и нове примаме за Лепшу, отворила је с њом читав философски диспут и бомбардала је писмима све 
хат.{S} Чича примети:</p> <p>— Ако је с њом тако једном већ било, онда бих ја њу тек тада слатк 
ан сан.{S} Није могла веровати, да се с њом збило све оно ружно гушање с једним младим, туђим ч 
и, да је стопи са својим срцем, да се с њом слије у једну нераздвојну целину, да њоме овлада, д 
 дошла у додир с г. Врбавцем, који се с њом погодио, да му за 250 дуката направи 5 флашица отро 
ску и старао се да се што више зблизи с њом, а да што даље уклони од ње законита господара прес 
 што је већ и сама видела и да говори с њом отворено, или да прекине све и онда, наравно, не мо 
} Куда ће сама у свет?{S} Шта ће бити с њом?{S} Умела је мислити.{S} Питала се, зар ће други би 
е све и онда, наравно, не може радити с њом ништа.{S} Он је и сам мислио да јој доцније мало на 
ст.{S} Три пута узастопце играо је он с њом те вечери, што је одмах пало у очи свима присутним  
 буде кратак и одсечан.</p> <p>Познат с њом још из раније (у своје време Срећко је покушавао да 
довољство да види како се изједначују с њом, <pb n="455" /> како чак силазе ниже испод ње — оне 
е <hi>њој</hi> веровати да је Врбавац с њом лично општио?</p> <p>А после он је овако мислио: ко 
не и одређене мисли у глава; у овај мах њом су превлађивали <hi>осећаји</hi> и то поглавито ова 
ом слије у једну нераздвојну целину, да њоме овлада, да је има....</p> <p>Под утицајем ове неод 
ју лепоту; па зар је какво чудо, ако се њоме користила, кад се дала згодна прилика, а нашао се  
вољно је обећати само да ћеш се оженити њоме, па да добијеш сваку девојку.{S} У Балканији се то 
штења.</p> <p>Кнез Мутимир упознао се с њоме, као што мало час и сам рече, на последњем дворско 
еровала је да ће он тај корак учинити с њоме у споразуму, а она би му дала најискреније савете, 
ђоше у уској, мрачној улици.{S} Ишли су њоме по дуже.{S} Кнезу је падало у очи да нигде не срет 
рукав, тако, да се <pb n="105" /> можеш њоме послужити и на сред улице, поред толиког света, а  
кад се тако и нехотице виде у огледалу, њу обузе нека страва.{S} Осећала се као човек, кога су  
 слика и сад му се по чешће привиђа.{S} Њу ваља оживети у успомени кнежевој, ваља му јасно изне 
е брани...{S} Шта?{S} Шта хоћете ви?{S} Њу да нападају, а она да ћути и да седи скрштених руку. 
.{S} Одмах се намери на „стрина Синђу.“ Њу је Срећко познавао још из раније.{S} У два маха она  
ечери одвоје да не спавају с фрајлом, а њу можда одмах да најури.{S} Али на прагу се сретне са  
Имаш тетку, кажу разумна жена.{S} Треба њу да слушаш....</p> <pb n="61" /> <p>Млади господин оп 
ом куда их је одвела она женскиња, и да њу пронађе, ухвати и испита по чијем је упуству радила  
 Рећи отворено: „тога и тога волим“, за њу је то и сувише просто.{S} Она се бави знате само виш 
„фаше“, а недавно су се помириле.{S} За њу је Мона данас чула да ју је муж жестоко истукао и Мо 
ра тако лако и тако радо умрла.{S} И за њу је то тако просто и природно!{S} Она не може себи ни 
ло ма само и налик на какву опасност за њу.{S} Од пете до главе она је сва попрскана крвљу и по 
 ни потада.{S} Ти тренутци остали су за њу вечито мрачни.{S} Знала је само толико, да ја он жив 
уда да окрене, шта да избере?</p> <p>За њу је тај избор био у толико тежи, што га је она сама м 
е поштује онако... као брата.{S} А и ја њу.{S} Шта ћу, нашла ми се жена и у нужди.{S} Није, здр 
с њом тако једном већ било, онда бих ја њу тек тада слатко бацио.{S} Далеко њој лепа кућа, па н 
т.{S} На лијепу ружицу свашто наиђе; на њу пада чиста и богодана мала челица, али на њу слеће т 
ће тако исто и отровни ноћни лептир; на њу силази весели славуљ да својом свиленом песмицом про 
ала Врбавца, и сад чека повесника да на њу стане, и достојно описавши његова дела преда потомци 
т није имала велика значаја, нити је на њу свраћана особита пажња.{S} Али, од кад је кнез поодр 
ном каже целу ствар, да види како ће на њу подејствовати.</p> <p>Тако је мислио Мутимир.{S} Под 
да чиста и богодана мала челица, али на њу слеће тако исто и отровни ноћни лептир; на њу силази 
ичнија догађаја, који се и не односи на њу.</p> <p>У разговору кнез јој бејаше рекао да је она  
на ју је све више нападала, сипајући на њу најтеже прекоре, пуне пакосне заједљивости и јетких  
би, и он је обадва пута понова седао на њу.{S} Најпосле реши се да и не покушава устајати Други 
пшу; она му је прво и свратила пажњу на њу и највише се заузимала да се он с Лепшом саживи, али 
, нити је ђенерал икад свраћао пажњу на њу.</p> <p>Откуда сад да му падне у очи, и за што му ба 
алио.</p> <p>Речи кнежеве учиниле су на њу чудан утисак.{S} После прве пренеражености, од које  
ала је и госпођа Софија, само што су на њу са свим друкчији утисак учинила сва ова државничка м 
м доказима, да је навлаш дошао да хвата њу.{S} Сад сваки дан заједнички ходају и обоје у један  
т за тебе ништа, само је она све, и кад њу имаш онда имаш све, и кад би те ко упитао о жељама < 
Кугић приђе кнежевој слици и стаде пред њу.</p> <p>— Признајеш ли, да си син човечији и да си у 
овако скромно држање ове жене.{S} Он је њу сасвим друкчије замишљао: окретна, разговорна, <pb n 
а? зар ја! боже сачувај!{S} Ето питајте њу“ — уверава он. — „Шта? зар ја! боже сачувај!{S} Ете  
 из ове пустиње, а камо ли одржати кроз њу један правац, путујући једнако на југ.{S} Пет година 
а, прислањајући се све ближе и ближе уз њу.</p> <p>Јела је ћутала; она је трпела она нежна мило 
ругу мисао, сем једино да се припије уз њу, да је стегне у наручја, да дише онај слатки балзам, 
.</p> <p>Непозната женска приљуби се уз њу и прошапута полако:</p> <p>„Видиш, каква сад изгледа 
се руком од господина, који већ беше уз њу.</p> <pb n="63" /> <p>Но кад виде, да јој је онака о 
 то што хоће да усрећи једну девојку, и њу и све њене - рече доктор као зачуђено.</p> <p>Боја о 
у.{S} Она је јасно сазнавала да кнеза и њу, просту сељанку, дели таква провалија, коју ништа не 
величати, јер богати и велики, они ће и њу начинити великом.</p> <pb n="570" /> <p>Ратко застад 
 ухвати за ограду од моста, али одмах и њу упусти, руке му клонуше и он се ничице поклопи по кр 
ва и његове присталице с тога што и они њу бране.{S} А човек је грешан.{S} Ма како богоугодно ж 
ли имамо ону женску.{S} Ваља притегнути њу, она ће све казати: ја све држим да је ту било неке  
ес, неће ништа ни оволико да учини, док њу не упита, — настави госпа живо, — на она мисли да је 
 сетих да узмем ону флашу.{S} У осталом њу су после брзо склонили.{S} Али имамо ону женску.{S}  
 прича, да је Лепша говорила како је он њу прво питао кога да узме за председника министарства  
те мишицу свога мужа и чисто се обеси о њу.</p> <p>-— Молим те, Рале, немој тако говорити — реч 
 хтео да остане на миру морао је просто њу митити).{S} Јадној удовици најлакше је натрунити, па 
авлаш дошла да хвата њега, а он је опет њу уверавао необоривим доказима, да је навлаш дошао да  
о уздићи над обичном нужничком јамом; у њу су полагали све уздање своје и од ње су изгледали сп 
ве више учвршћивала; најпосле Јела је у њу тврдо веровала и решила се да се преда тетки на вољу 
о је убрзо чека голема срећа, како је у њу заљубљен један велики господин и како ће и они <pb n 
алеко је Безданија,</l> <l>И тешко је у њу доћ’;</l> <l>Ужасан је Злодух силни.</l> <l>Страхоба 
ер ту твоју кнежевску кесицу да бркне у њу мало твоја слатка Петра и да види има ли ту што за њ 
де је веома дивљачка, нарочито кад се у њу умешају и династички интереси.{S} А овде ће тако неш 
 <pb n="53" /> „радосну вест“ како се у њу загледао један „врло велики, врло велики господин.“  
ње ћете наћи малу кључаницу, завуците у њу кључ, ту ћете наћи тајан гвоздени долап, а у њему... 
де у велику наслоњачу, чисто се увуче у њу и замисли се.</p> <p>— То бар нисам никад могао мисл 
 али наши путници нису смели силазити у њу и ако су је жудно погледали.{S} Тамо су обрађена пољ 
енице Јеле — бој се чак је и заљубљен у њу.</p> <p>Све ово сазнао је Растислав још на путу.{S}  
 је Ката говорила, пуковник је гледао у њу забезекнуто.</p> <pb n="126" /> <p>— Је ли могуће да 
а ту ништа.</p> <p>Пуковник је гледао у њу зачуђено, док је она намештала своју мараму. — „Ама  
пшу, ућута и тако је нетремице гледао у њу за неки тренутак.{S} То је био мек, топао, нежан пог 
— па је онда кивно и душмански гледао у њу за све време док је кукала, а кад год се кукавица на 
је</l> <l>Кад божији помазаник</l> <l>У њу ступи — она поје! “</l> </quote> <p>Могла би се саст 
Ха, ха, ха, како рекосте г. Маврикије: „њукалица“?{S} Ха, ха, ха, — а шта је то „њукалица“, г.  
укалица“?{S} Ха, ха, ха, — а шта је то „њукалица“, г. Маврикије.... ха, ха, ха.</p> <pb n="33"  
је сипао погрду за погрдом, ма да му је њушка већ сва била крвава од удараца преко зуба...</p>  
ка (који је био на десном крилу потере) о свему шта се десило на левом крилу и начелник је наре 
онови питање Растислав.</p> <p>— Та да, о кнезу; јадно му и кнештво његово!{S} Тешко њему јадно 
врђење и ствар је морала бити одложена, о чему се кнез извештава ради знања и даљег управљања.< 
трошио преко три тисуће пореских гроша, о којима није могао показати никаква рачуна.{S} Кривица 
ез Мутимир и лепа удовица, чедна Лепша, о чијим су врлинама била пуна уста свију Звониграђана,  
 могле ништа изнети ружно.{S} Напротив, о њој влада уверење да је поштена жена.</p> <pb n="451" 
 кола стадоше пред кућу отмене госпође, о којој смо напред спомињали да је била позната као „ли 
ка је интересовало ово питање, — То је, о чему је он управо и имао да говори са свом овом госпо 
обре патриоте, већали о спасу отаџбине, о збацивању изанђале династије Косанићеве и о повратку  
и шумовитом низбрдицом; запиње о грање, о шибље, спотиче се преко пањева, пада, устаје и опет б 
сматрани су као важно друштвено питање, о чијем се регулисању озбиљно бринула сама држава.{S} П 
52" /> узимају; али шта велиш, докторе, о оном обичају код Руса, где оцеви жене своје синове ве 
е?{S} Данас би били немоћни пензионари, о којима нико више не води никаква рачуна.{S} По неко б 
ауку, о некаквој републиканској завери, о којој се од јутрос почело шапутати по граду.</p> <p>Ј 
опао, крајње покварен и изгубљен човек, о чијој поправци више ни речи не може бити?</p> <pb n=" 
ла се, чупала се с неким туђим човеком, о коме управо и не зна ко је ни шта је.</p> <p>Све ово  
!{S} Да сам ја био прошле ноћи ухваћен, о томе не може бити никакве сумње — рече Белини.</p> <p 
тема — примети ђенерал.{S} Ако доспемо, о томе ћемо говорити доцније.{S} Сад да се вратимо на с 
мели тако заинтересовати, да им је оно, о свом трошку, чак и штампарију подигло, те и свој лист 
у, кад ће момак и девојка доћи у додир, о томе је водила бригу породица, па и цело друштво.{S}  
дмах опет све легло.{S} Један професор, о коме се баш тада водила по новинама препирка под нази 
вати ђенерал. — Сад је то већ прошлост, о којој не вреди говорити.{S} Сажаљењу нема места.{S} О 
...</p> <p>— Кад једном стане на снагу, о, не бојте се; вратиће вам свима мило за драго!</p> <p 
имира; баци на сто писмо и фотографију, о које се до мало час тако суревњиво отимала, поправи с 
остима и о најновијем политичком бауку, о некаквој републиканској завери, о којој се од јутрос  
ло и да чује народне поскочице уз игру, о којима је слушао да их има врло лепих, али и врло мас 
о је уклоњен с престола један владалац, о коме се држало да може у згодном тренутку постати вођ 
ица.</p> <p>— Ама о коме ти то говориш, о кнезу, је ли? — понови питање Растислав.</p> <p>— Та  
 Све је остало дим.{S} Овде је сила!“ - О великим празницима ви нарочито узимате улогу која по  
 шта смо учинили! - ево бог се кара.“ - О.. о.. о! како сам је тада топло загрлио. „Није, милош 
<p>- Е, да неће то бити много.</p> <p>- О, не! није много, господине пуковниче.</p> <p>— Добро. 
откуда све то можете ви знати?</p> <p>- О, милостиви господине, жив човек свашта научи; човек ч 
е он вама спремао.</p> <p>— О!... о!... о!{S} Ја ћу оставити потомству страховит пример како се 
 шта је он вама спремао.</p> <p>— О!... о!... о!{S} Ја ћу оставити потомству страховит пример к 
еја се горко:</p> <p>— Хо... хо... о... о.!{S} Тешко њему међу таким пријатељима!{S} Јадно му п 
 насмеја се горко:</p> <p>— Хо... хо... о... о.!{S} Тешко њему међу таким пријатељима!{S} Јадно 
 смо учинили! - ево бог се кара.“ - О.. о.. о! како сам је тада топло загрлио. „Није, милошто м 
 учинили! - ево бог се кара.“ - О.. о.. о! како сам је тада топло загрлио. „Није, милошто моја! 
 пун хладна презирања.</p> <p>— О.. о.. о..! — рече Врбавац кивно, и јурну даље као човек, који 
вљев пун хладна презирања.</p> <p>— О.. о.. о..! — рече Врбавац кивно, и јурну даље као човек,  
 наваљује Растислав, Ратко, цела влада; о томе се воде преговори, њега воде у Париз да гледа де 
на образима.</p> <p>— Ствар је озбиљна; о њој не смемо говорити тек онако узгред, на двоје на т 
га су вириле јабучице од два револвера; о куку усарачен нож.{S} Но и ако су били једнаки по оде 
ад се понајвише говорило <pb n="470" /> о последњим забавама и о најновијим прошевинама....</p> 
удо једна!{S} А баш и да је, па шта!{S} О! благо теби лудој!{S} Мука је мени што ја нисам тако  
аш поштење у...{S} Ту ти је поштење!{S} О, жабо једна!</p> <p>Бабетина је сиктала најскаредније 
о поручио и шта коме треба!{S} Мени!{S} О, господине пуковниче!{S} Како вас није жао да само да 
је ме да постанем туђа наложница!...{S} О, боже, има ли те где год!</p> <p>Једа пређе у гласно  
и овде!{S} Правник! учеван човек!...{S} О! п.... ја на његову науку, кад он учи једну оваку ваш 
дити народну мржњу од г. Растислава.{S} О, ја тога човека знам.{S} Кнеже, чувај га се; кад год  
ана међу најлепша дела створитељева.{S} О, велика света божанска љубави!..</p> <p>Кнез се трже  
рећи да га је жалила цела Балканија.{S} О томе је био објављен и један указ:</p> <p>„Да се забр 
о говорила, и ма од кога то слушала.{S} О тој ствари ја говорим само овде с вама, јер се ствар  
 дала ни опепелити оваким разлозима.{S} О њему — кнезу — овде не може бити ни речи.{S} Он је му 
дноме свет познаде кнежева ађутанта.{S} О другоме се мислило да је сам кнез.{S} Свет га поздрав 
је он сам довољно већ мислио о томе.{S} О чему би она имала да мисли и зашто је он преклиње сре 
} Да, ви господи тамо тако и реците.{S} О дисању и о билу не морате им ништа ни спомињати.{S} Ј 
зависило на коју ће страну корачити.{S} О, како би јој лакнуло кад би сад било кога да је нагна 
 осетити, како ће се све то свршити.{S} О! ту за мном за цело неће запети.{S} Но бадава, то мор 
тку овога века био је јако развијен.{S} О томе прича веома интересан случај Сава Текелија у сво 
сто Косанића подигнут је на злочину.{S} О праву ту не може бити говора.{S} Ствар је у сили.{S}  
и о најновијем догађају Звониградском — о Лепшином састанку с кнезом Мутимиром.{S} Знале су се  
иће ти досадно.</p> <pb n="385" /> <p>— О, ако је само то, онда се ништа небрини.{S} Дирнула ме 
о је по вољи... могу ја отићи!</p> <p>— О, молим — рече Врбавац, који већ беше почео писати.</p 
ислављев пун хладна презирања.</p> <p>— О.. о.. о..! — рече Врбавац кивно, и јурну даље као чов 
ти, баш ако где год и претера.</p> <p>— О, не!{S} Напротив, у овом случају моје су речи далеко  
 намештај, и размештај, и све.</p> <p>— О, па ви сте се овде господски наместили.{S} Како је св 
мо једне париске јавне женске.</p> <p>— О! откуда да то није интересно, баш на против, врло је  
тислав, но госпођа га пресече.</p> <p>— О, не, ја не водим бригу о државним пословима, но само  
еч господар, и то с нагласком.</p> <p>— О, не — прихвати начелник.</p> <pb n="94" /> <p>— Не би 
на уму шта је он вама спремао.</p> <p>— О!... о!... о!{S} Ја ћу оставити потомству страховит пр 
раш признати да ја имам право.</p> <p>— О, таман — рече Растислав.</p> <p>—- Таман, таман, — пр 
т ниси имао сна? — рече Ратко.</p> <p>— О, на против, испавао сам се царски_ Ово је већ трећа н 
тци? — упита доктор радознало.</p> <p>— О, не!{S} Обичај!{S} Обичај у целој јужној Русији, а по 
ачно синоћ пред ону теревенку.</p> <p>— О, не — умеша се госпођа Софија опет у разговор — То је 
е кнез и нали себи другу чашу.</p> <p>— О, то не, господару!</p> <p>— Па?</p> <p>— Не пије ми с 
рска потока.{S} Радован викну:</p> <p>— О, Паво!</p> <p>Женске застадоше; прво подуже не би ник 
сти на ум, да мени кнез смета?</p> <p>— О, па то је тако близу памети; то се управо само каже.{ 
ло за, кнеза, па шта је с тим?</p> <p>— О молим! није ништа.{S} Добро је.{S} Штогод је на путу  
етету?</p> <p>— О коме детету?</p> <p>— О детету, па наравно да је дете.{S} Шта је друго но дет 
 говорити о том јадном детету?</p> <p>— О коме детету?</p> <p>— О детету, па наравно да је дете 
дрит Нестор изговорио је „сходно слово“ о заслугама покојниковим.{S} Опелу је присуствовала и Њ 
смо, које г. начелника јако обрадова, а о коме је Ратко писао да га је нашао случајно, премећућ 
.</p> <p>Међутим прође дан, два, три, а о загонетном <pb n="275" /> младићу ни откуда ни трага  
како треба, а ова отоичња прича Раткова о Мутимировим пијанкама пробудила је у њој помешан осећ 
 његова лепа жена Каја и распитивала га о кнезу.{S} Врбавац је причао како га је кнез изненадио 
полеђушке на везеном јастуку, што му га о имендану даде на „презент“ госпођа Митра, и све му се 
рни мислилац.</p> <p>Из ове особине, да о ствари дуго и упорно мисли, поницало је свестрано гле 
 као тако покварена и пропала човека да о његовој поправци не може више бити ни говора!...</p>  
је госте.{S} Неке је нарочито молила да о Лепши не причају ништа.{S} Око 8 часова одоше и после 
ила се, како јој пре није пало на ум да о томе више и боље промисли.{S} Али баба Кату није смел 
рнојевић нехатно, а очевидно је било да о нечем другом мисли у том тренутку.</p> <p>Жика је, по 
ћ редовно је и савесно извештавао кнеза о свему што су му јављали начелници из унутрашњости, а  
меном? — упита кнез лукаво.</p> <p>- Ја о томе ништа не знам! одсече се кратко Растислав.</p> < 
чи, као што наш народ вели, висим ли ја о свом пикљу или ме на овом месту држи ваша милости и в 
ви и полним односила Хришћанска теорија о грешности тела, хришћански аскетизам, да тело ваља му 
 пороке да се створи овака ружна изрека о њима.</p> <p>Обично са старошћу иде мудрост, човек би 
лканије, а г. начелник извести г. Ратка о успеху и остане да чека лепе гласе од чича Милоја.</p 
="96" /> <p>„Данас постоји читава наука о отровима — <hi>Токсикологија</hi>. — Ту су описани св 
н и ужасан начин — не зна данашња наука о отровима, ма да је несумњиво да их је било и да их и  
 кришом и од себе саме, Лепша је сањала о кнезу Мутимиру и његовој љубави и била је сретна.</p> 
мислила да буде кнегиња, нити је сањала о улогама Помпадуре, али никад, никад није помишљала ни 
ва и његове политике, забринуто причала о покушајима које чине звониградски конзервативци, да п 
е <hi>отрован</hi>.“</p> <p>Реч је била о пауку, да ли спада у ред отровних паукова.{S} Али Врб 
е и огули јој лакат, којим беше ударила о сто, отимајући се.{S} Али Лепша беше успела да стрпа  
 багателисање, с којим је Мона говорила о Лепшиној чедности.{S} Он покуша да бране своју нову д 
>Наша два Француза још су дуго говорила о овој ствари, ценили је са сваке стране, покушавали ма 
} Ова се дакле није ни помишљу огрешила о чедност своју.{S} Па ипак, кад се кнез удалио од кола 
та година, као наш Никица.</p> <p>— Ама о коме ти то говориш, о кнезу, је ли? — понови питање Р 
/p> <p>— Веома је то лепо кад човек има о себи узвишено мишљење, рече Растислав хладно.</p> <p> 
дан капетан противно је свима појмовима о војничкој части и субординацији.“</p> <p>Кнез приђе б 
 уздигнут душевно над обичним појмовима о добру и злу, он је гледао људе с неке висине.{S} У мн 
, донело је огроман назадак у појмовима о љубави и полним односила Хришћанска теорија о грешнос 
 једне озбиљне мисли у глави, без појма о свом узвишеном положају и својим светим владалачким д 
твари: — морал и полни односи.{S} Оцена о моралној вредности човековој неприродно је спојена и  
 ићи војном министру да чује шта он зна о тој тајанственој дружини.{S} Кад прве гошће почеше до 
 и што код нас још нема никаквих закона о политичким удружењима.{S} Донесите тај закон, и ова ћ 
 хришћанка гђа удовица водила је рачуна о прсту божијем.{S} Последице свега тога лако је предви 
ко је и министар, он мора водити рачуна о нашим убеђењима.{S} И ми смо људи и равноправни грађа 
ониграђана.{S} Све што је водило рачуна о своме имену и својој части, клонило се од г. Моне, ко 
> <note xml:id="SRP18892_N2">Помиловања о великим празницима+++.</note> <note xml:id="SRP18892_ 
е лепше, кад човек дође до тога мишљења о себи проматрајући друге, какви су они јадни — рече пу 
 одбор уписао је поред тога свог решења о набавци вењера и ове знамените речи:</p> <p>„Те нека  
 добродушна жена!{S} Такав анђео!{S} Па о њој да се шире такви безобразлуци!{S} Као да је то мо 
сред мирна, управо философска разговора о дужностима владарским, он на један пут пређе <pb n="4 
ижно разговарале и ћаскале бог вас пита о чему, што је било далеко, далеко од жаљења за ђенерал 
енерал је нарочито био набавио сва акта о њеној парници и брижљиво их прочитао.{S} Ту је видео  
шајући га даље.</p> <p>— Читао сам акта о једном веома занимљивом случају.{S} Интересно је виде 
оним што сам мало час чуо из ваших уста о себи; кад се узме на око јасна тежња да се кнез одвој 
нима!{S} И баш ми је мило да чујем, шта о оваким стварима мислите ви практичари, ви људи из нар 
.</p> <p>— Чудим се да ноћас није ништа о томе причао оној својој булументи — примети Ратко.</p 
тав капитал.</p> <p>- Не говорите ништа о цени, господине пуковниче.{S} То су ствари, које се п 
итички тајни ноћни скупови, где се већа о прогонству династије.</p> <pb n="578" /> <p>С друге,  
разда, што она савесно и изврши.{S} Сад о Петровудне кнез опет посети исту школу.{S} Случај га  
нам и све разумем.{S} Разумем сад откуд о мени раструбљени свакојаки ружни гласови.{S} Сад разу 
оведу време пријатно, изричући свој суд о свима дневним догађајима.{S} Ти женски састанци — то  
унтовника и завереника тражити сведоџбе о мом патриотизму; они да ми издају кондуиту јесам ли р 
вала их простим фантазијама.{S} Гласове о завери сматрала је или као просту измишљотину, или их 
а њега спрам кнеза и жене, опре лактове о колена и узе у шаке своје пуно, глатко избријано лице 
 јој лаким, еластичним отискивањем ноге о патос, давала, нов покрет, и љуљушка је опет летела у 
 помози, по богу син да си, да се прође о што мање бруке и срамоте...{S} Деца су ми плаховита д 
г. начелниче, да нам кажете што изближе о овој господи, одакле је који и како је коме име.</p>  
} Одмах иза првог савијутка, чкиљила је о каменом своду малена лампица, налик на лампе што се с 
ина лампа, чађава и поцрнела, висила је о средини таванице, осветљавајући мутном светлошћу једв 
 А није вам познат један допис, који је о тој ствари послат једноме овд. листу, па га, случајно 
куда нашли слику Црнојевића, окачили је о барјак па је тако носали цео дан по целом селу.{S} Ка 
ете живо, счепа пушку из угла, обеси је о раме и нагло изађе из колебе.{S} Жика је ишао за њим  
ересовао променом владе у распитивао је о узроцима те промене.</p> <p>Чича Милоје и ту је проме 
"528" /> како је она то звала; питао је о браћи Враничићевој и о +пуно других домаћих ситница,  
ипак, све то узето у скупа, створило је о Мони такво мишлење, да су је се и бојали и избегавали 
 смерови.{S} Десетак пуних дана само је о томе мислило, само се у томе живело, само се тим вазд 
зе хвалити екватор, и цело вече само је о томе говорио.{S} Најпосле, полазећи кући, он се још ј 
 крвљосати треба, и све се то Кати бије о главу, а фрајла само да седи, да чека на готово и да  
ао у животу.{S} Тако је радио, али није о томе ником причао, јер је знао да је свет махнит и пр 
 да чује шта ће даље говорити њих двоје о кнезу.</p> <p>Увучена у наслоњачу, госпођа се беше пр 
годбом, да никад никоме ништа не казује о тој ствари.</p> <pb n="617" /> <p>Најпосле пријаве ст 
ће можда то, <pb n="469" /> што се чује о некакој тајној завери, бити у вези с овом причом о ле 
— Не знаш како су ми бљутаве те придике о народној љубави.{S} Владалац има да заповеда, народ и 
ики</title>“ доносио је сваки час слике о томе, између осталога и слику, како поред те касарне  
за тим узеше и сами запиткивати путнике о свему што их је могло интересовати.{S} Разговор брзо  
скупштину која ће донети своје закључке о попуњењу владалачког престола“.</p> <p>Најпосле, „име 
е румене усне и кроз дремеж су шапутале о љубави:</p> <p>- Лепа земља!... богата природа!... ши 
окидане.{S} Они и данас тако исто мисле о младом кнезу, као што су пре мислили о старом.{S} Ви  
} И то рад чега?....{S} Ах! не питај ме о томе пишта више!...</p> <p>Мутимир је ово изговорио т 
о?</p> <p>Мутимир се намршти — Немој ме о томе ништа питати.{S} Ја нисам ни имао мајке.{S} Би л 
> <p>„Ово су укратко летимичне напомене о отровима.</p> <p>„Пошто је већ реч о свему томе, вред 
абаве и носи са собом најлепше успомене о дражесном Цезару Борџији, или о дивотној Лукрецији Бо 
. — Велимо правац, јер кроз ове планине о путу није могло ни бити говора.{S} С десне стране пру 
 ха, ха, ха...{S} Хајде једно предавање о њокалици, г. Маврикије; држите јавно предавање, или н 
о, будећи у њему, мало по мало, сазнање о опасности, која му прети од Врбавца, а будећи тиме и  
угим приликама.{S} Претресано је питање о изменама које је потребно <pb n="405" /> учинити у ли 
атеријални интереси уплећу у ово питање о жудњи за влашћу, ту би се могло рећи: ако међу либера 
а, г. Растиславе, какво је ваше мишљење о томе?{S} Ја се у тим стварима не разумем.{S} Ја сам ш 
 госпођа Ловимук стекла је тада уверење о изврсности либералних политичких начела, за која је и 
Каја, бежи шумовитом низбрдицом; запиње о грање, о шибље, спотиче се преко пањева, пада, устаје 
макао.{S} И они говоре истину.{S} Сумње о томе није више могло бити, кад то ево тврди и његов в 
<pb n="440" /> у углу, њена хаљина запе о наслоњачу и трже натраг, кнез посрте и, заједно са св 
 „девлету“ на француском језику мемоаре о новом стању у Балканији, које је настало услед доласк 
 кад дође тренутак твоје женидбе, да се о томе самном посаветујеш као са најбољим твојим пријат 
пша оставити с тога што може чути да се о њој у кругу кнежеве родбине рђаво мисли: — <foreign x 
ворећи само о томе, или слушајући да се о томе говори.</p> <p>При тим разговорима он је осећао  
и.{S} Свак је позван у првом реду да се о себи побрине.{S} За тим долази породица; после родбин 
> <head>Два пашанца.</head> <p>Прича се о вуку да на човека никад неће насрнути кад је сит, и т 
д превиђате, доћи ће време када ћете се о овоме уверити.{S} Дај боже само да ово искуство не ст 
е до сад чим било истакли?{S} Шапуће се о њима већ друга година дана, али ствар остаје само на  
— примети Растислав.</p> <p>— Говори се о новој Банци.{S} Шапућу као да ће се ту извршити нека  
дагнат из престонице.</p> <p>Причало се о одлучности госпођиној; она не говори много; одмах у п 
 прошлости госпође Моне.{S} Говорило се о замашним сумама, које је она давала младим људима, да 
окојства.{S} Кад се опоравите можемо се о свему обавестити.{S} Ми смо ту, код вас и уз вас, и г 
Ми се тога данас грозимо?{S} Бринемо се о побољшању пасмине код наших коња и говеда, и у нарочи 
оје гошће да не претресају Лепшу, то се о Лепши <pb n="460" /> све више говорило.{S} Ни једна г 
а присутним гостима.{S} Сутрадан већ се о томе шапутало по целом граду, а ни сам кнез није ћута 
ишљотине, <pb n="410" /> као што износе о многим другим поштеним женама.</p> <p>Тако је сад гос 
.</p> <p>— Ви владари много уображавате о себи.{S} Чини вам се мало да будете људи.{S} Хтели би 
 учинио против вас. </p> <p>- Ви ширите о мени гласове, да радим да се дочепам диктатуре.</p> < 
цала му је да ће доћи један дан када ће о женама стећи друкчије уверење.{S} Тада ће увидети да  
ни је дужност да известим домаћицу куће о ономе што се овде десило мојим утицајем — рече кнез,  
ког отменог женског света.</p> <p>Приче о незгодној прошлости њеној, као и о свима другим прошл 
ти у државној служби, а да се не огреше о савест своју.{S} И вели се да могу.{S} Разлог је овај 
његова разговора с Ратком чути што више о томе; друго она се вазда интересовала за кнеза Мутими 
емој ми више говорити о <hi>њему</hi> и о <hi>оном</hi>, разумевајући под „оним“ ствар које се  
о <pb n="470" /> о последњим забавама и о најновијим прошевинама....</p> <p>Око 7 часова у вече 
p>Било је говора међу Мониним гостима и о најновијем политичком бауку, о некаквој републиканско 
ацивању изанђале династије Косанићеве и о повратку омиљене лозе Црнојевића.</p> <p>Кнежев насту 
га мужа и одела га.</p> <p>Причало се и о некој болесној баби, коју је госпођа Мона десетак дан 
ра далеко дотерати.</p> <p>Причало се и о неком просјаку без руке, који је госпођи Мони дошао у 
је га сада окружавају.{S} Говорило се и о великим променама у унутрашњој па чак и у спољној пол 
ешто ружно и срамотно, што ваља крити и о чему не треба јавно говорити.{S} Напротив, то се рачу 
 звала; питао је о браћи Враничићевој и о +пуно других домаћих ситница, а Враничић је јасно вид 
ве покрете, да му пазе на сваки корак и о свему тачно да извештавају г. министра.</p> <pb n="58 
тањима, а понегде се већ шапутало чак и о најновијем догађају Звониградском — о Лепшином састан 
риче о незгодној прошлости њеној, као и о свима другим прошлим и садашњим гресима, почеле су би 
лучности тако исто много причало, као и о његовом слободоумљу.</p> <p>Сељачки син, париски ђак, 
<pb n="409" /> <p>Сад се већ говорило и о многим доброчинствима госпође Моне — како је за један 
споди тамо тако и реците.{S} О дисању и о билу не морате им ништа ни спомињати.{S} Ја сам то ва 
ажније ствари.</p> <p>Говорено је још и о другим приликама.{S} Претресано је питање о изменама  
о Растислав.</p> <p>- Тако, тако!{S} Ви о томе ништа не знате!..{S} А није вам познат један доп 
тој земљи.{S} Само што код њега појмови о злочину нису били као код обичних људи.{S} Поштено, н 
ђу тим непрестано су се множили гласови о неком потмулом врењу у народу.{S} Начелнички извештај 
кнеза и имам у рукама доказе да му ради о глави.{S} Зарад кнежеве безбедности молио бих вас да  
 бригом коју књажевско намесништво води о народу.{S} У будуће надајмо се и бољем.{S} У сваком п 
оњушницу појачи, случајни ударац коњски о дрвени, подлубљени патос коњушнички.</p> <p>Само једа 
i>, где смо, као добре патриоте, већали о спасу отаџбине, о збацивању изанђале династије Косани 
а њино стрнџање.{S} Јамачно сте слушали о томе.{S} То је права саблазан.{S} То је некакав њин о 
 и да су само пакосни завидљивци изнели о њој разне измишљотине, <pb n="410" /> као што износе  
спомене о дражесном Цезару Борџији, или о дивотној Лукрецији Борџији.</p> <p>„Тек после десетак 
 вам чини ваш господар, коме сте радили о глави; ту вам милост чиним ја.</p> <p>— Неће те ли то 
 о младом кнезу, као што су пре мислили о старом.{S} Ви сте и данас у њином <pb n="91" /> благо 
а висока служба није спречила, да мисли о узвишеним задаћама, које стоје у задатку овоме братст 
послове, што га не привикавате да мисли о државним стварима и да се бави озбиљним државним посл 
ћем Растислав је сав био утонуо у мисли о ономе што је од њега чуо.{S} Кнез је остао на путу јо 
целу ствар олако; мрзи га и да промисли о њој, — иначе он се не би сад будио.</p> <p>Ратко прес 
дана узаврела су сва околна села.{S} Ни о чему се другом не говори до о Перуну и његовом доласк 
но му је било, како Заре ћути и неће ни о чему да проговори, али га не хтеде питати.{S} Место т 
ије могао јасно дати себи рачуна чак ни о томе: шта је, која је то коју он држи у своме наручју 
пшином кнез Мутимир никад није могао ни о чему другом мислити до о њој; бар не озбиљно.{S} Прос 
 — продера се Мона, и што год може лупи о патос својом малом, округластом ножицом, утегнутом у  
потпуно</hi> само себи веровао — ствари о којима је хтео да остану тајна, радио их је сам, не п 
ина шапатом је причала занимљиве ствари о самој госпођи Ловимук.</p> <p>Пре свега Пола нагласи  
/p> <p>— Да, знао сам да има још ствари о којој сам мислио да се разговарамо.{S} Један наш приј 
којом је матао противника; фигура удари о даску и одскочи на патос.{S} Г. Маврикије склони мало 
ом љутну и прекрете, предњи точак удари о велики камен и кола са шкрипом стадоше, као кад какав 
рад нарочити, поуздан човек да се увери о истинитости навода онога загонетног младића, и све је 
— Међер није празна фраза кад се говори о радозналости женској — рече кнез француски, палећи ци 
чинац и убилац <pb n="316" /> он говори о туђој убилачкој слави!...{S} Каква дрскост!...{S} Али 
 се у његовом присуству тако што говори о жени коју он воли.</p> <p>Кнез је говорио још дуго, г 
 је мило што бар у неколико моји назори о тим стварима налазе одобрења у самим погледима народн 
иште мишицу свога мужа и чисто се обеси о њу.</p> <p>-— Молим те, Рале, немој тако говорити — р 
ерају пред собом пар волова, један носи о рамену јарам, други пребацили мотике; кад им жандарми 
 ти бити први доглавник.{S} Вреди да ти о њему рекнем коју.</p> <p>Кнез застаде; ђенерал га је  
Балканији.{S} А, докторе, шта мислиш ти о томе?</p> <p>— Факт је, светлости, да смо ми куд и ка 
 Зара.{S} Доктор стане њега распитивати о кнезу, али и он је давао околишне, нејасне одговоре.< 
 сам се бојао да ме не стану испитивати о стварима које би се тицале мога службеног положаја, ј 
бећи ни најмање да ће ови сељаци однети о њему сумњу у село, и натурити му узастопце какву поте 
лац.{S} Могао је по недељу дана мислити о једном истом предмету, а упорним мишљењем често је пр 
жевој наредби ђенерал се имао сахранити о државном трошку.</p> <p>Било је лицем на Благовести ( 
 те, слатка моја, немој ми сад говорити о томе.{S} Други пут!{S} Остави ме сад!{S} Погледај! —  
е.{S} Последњих дана почело се говорити о гушобољи.{S} На томе је и остало.{S} Цео град знао је 
н доктора.</p> <p>- Почели сте говорити о љубави - рече доктор с осмејком.</p> <p>- Скорашња ус 
ала право.{S} А сада неће више говорити о томе.{S} Односно Лепше резултат је постигнут и то је  
ве по вољи, само немој ми више говорити о <hi>њему</hi> и о <hi>оном</hi>, разумевајући под „он 
ну новост, јер би јој ту морао говорити о свом злочину — ђенерал је ћутећки ходао.</p> <p>— Сва 
а бога, Рале, како можете тако говорити о том јадном детету?</p> <p>— О коме детету?</p> <p>— О 
овеком и могла је сасвим мирно говорити о започетој ствари, као да се све то тицало каква најоб 
ношћу с каквом само мртви могу говорити о живим стварима овога света, које се њих лично већ ниш 
 Растиславе, фабрикују неистините вести о издајничким намерама <pb n="92" /> неких виших војени 
ање остављено да се Ратко боље обавести о неким млађим официрима, па ће то решити идући пут, ка 
 и да што не погреши, ако га не извести о овим појавама.{S} С тога уђе у колебу и рече:</p> <pb 
ам да вам саопштим још неке подробности о току целе ове ствари.“</p> <p>„Пре свега, дозволите м 
тичу државе.{S} Најмање се то може рећи о његовој женидби.{S} Сви владалачки бракови чисто су п 
више.{S} То је све што бих ја умео рећи о будућности.{S} Односно садашњости приметићу толико: в 
азом веће памети своје.</p> <p>Говорећи о вери и побожности народној нађоше да народна вера гра 
 у тесном простору па не може, запињући о крајеве.</p> <p>Како се беше нагао гробу, Заре се про 
х разлога сада ето не може бити ни речи о неком напуштању службе у име начела....</p> <p>Ратко  
ему.{S} Имам да ти рекнем неколико речи о г. Растиславу.{S} Ја умирем, а он остаје, и то ће ти  
S} Рећи ћемо само укратко неколико речи о целој овој ствари.</p> <p>Баба Ката је била сиротна ж 
ази и служи се.</p> <p>Пошто је догађај о Лепши исцрпно био претресен и свестрано процењен, ово 
Моне на јаузн, већ су знале цео догађај о Лепши.{S} Те исте вечери знао га је цео Звониград, а  
S} Његов говор био је као неки извештај о његовом министарском раду.{S} У говору напомену Кугић 
/p> <p>Час опет долази опширан извештај о последњем путовању у Беч орловачког угледног трговца  
head>Варнице</head> <p>Кресао је шљунак о белутак, обадва хладна, обадва чврста, обадва <hi>кам 
 за министра полиције био је ушао човек о чијој се енергији и одлучности тако исто много причал 
 била на ум луда мисао да водим дневник о свему што се односи на тај догађај.{S} У осталом, мож 
саопштио, и, ако је по вољи, ја бих вам о томе дао неке податке.</p> <p>— Молим, молим — рече Р 
нзервативне групе, и питан сам шта знам о њиним везама с Црнојевићима.{S} У почетку ја сам се б 
атку у Звониград.{S} То је све што знам о овој ствари.{S} Али све ово што сам рекао сушта је ис 
ло би свакако веома незгодно да јој сам о томе казује.</p> <p>Док је кнез премишљао како би ђен 
, неколико корака ја за једанпут запнем о нешто ногом и посрнем.{S} У томе посртању ја запнем и 
ле, ђаке пред школско здање, говорио им о слободи <pb n="13" /> и, показујући прстом на главну  
арао да одагнам те мисли и да не мислим о теби лично.</p> <p>— Дакле, упамти ово.{S} У целој ов 
 Ја бих могао да вам ништа и не говорим о овоме; једно јутро могао бих вам рећи просто: „г. Рас 
и господин сустури и добро удари главом о сточић до дивана.</p> <p>Овај помамни ђипај њен чисто 
лану, он стуче корак назад, удари ногом о патос и викну:</p> <p>- Гле безобразника!{S} Ти мени  
/p> <p>Говорећи то сељак удари кундаком о липу.</p> <p>— Е, још ће се по дрвећу пентрати.{S} Ни 
ет, наслоњен на руку, с одупртим лактом о сто, гледао је шта се ради у зачељу стола, час је неш 
оју малену, белу ручицу и гребну ноктом о нокат, да покаже колицко муж госпа Цанкин неће ништа  
тислав је говорио даље куцкајући прстом о мраморни сто, на који се наслањао, он је мирно, хладн 
ајној завери, бити у вези с овом причом о лепој непознатој девојци.</p> <p>Мона се грохотом сме 
ом једном погледу могао прочитати један о другом!{S} У том тренутку та два супарника изгледали  
 зграда је била готова, док удариш длан о длан.{S} Око 6 часова, једанајест особа, скупљених ко 
песме и одјекивала пуцњава.{S} Извештен о проласку кнеза, народ је гомилама излазио на пут да г 
 осећао је да је најприличније да је он о томе извести, јер ђенералу било би свакако веома незг 
тисућа примерака, давало као неки рачун о својој четворогодишњој владавини, наглашујући, да мла 
че господин пуковник толико интересовао о отровима, и како бих иначе ја дошла до части, да овак 
 тајна; али све, што је он до сада знао о томе било је магловито и непоуздано.</p> <p>Но сад је 
 позвао.{S} Наравно, ти ништа ниси знао о томе!{S} Је ли?{S} А погледај жене! — Растислав показ 
 сасвим уз прозор, коленима се одупирао о прозорски перваз, а руке беше метуо у џепове, па се т 
иштву, откуда је, веле, и потекла мисао о промени политичка правца и удаљавању сада приближених 
аш онда имаш све, и кад би те ко упитао о жељама <pb n="673" /> твојим, ти би рекао да имаш сам 
је још као дете у мајчином крилу слушао о бурној, чудној и славној прошлости свога великога дед 
.</p> <p>У питању о вредноћи или управо о лености народној обојица се сложише да је балканиски  
ла.{S} Ни о чему се другом не говори до о Перуну и његовом доласку.{S} Свет свашта трабуња.{S}  
 није могао ни о чему другом мислити до о њој; бар не озбиљно.{S} Просто присуство њено опијало 
уда иде, пошто ћутљиви младић није хтео о томе ништа говорити.</p> <p>Но и ако је жандарм одмах 
 човека, од којих је први другоме радио о глави, а други првоме дошао главе, седели су један до 
и једног дана кад Растислав није мислио о пуковнику Врбавцу и његовим плановима.{S} У неку руку 
{S} На против, кад год сам дубље мислио о тој ствари, твоја слика силом ми је излазила пред очи 
о, дежурни је све до сад једнако мислио о овој ствари, и то упорно мислио, и непристрасно и хла 
е.</p> <p>Но Растислав није само мислио о томе, он је на томе и радио.</p> <p>Још с пута одасла 
сли, пошто је он сам довољно већ мислио о томе.{S} О чему би она имала да мисли и зашто је он п 
е потписујем све што сам некада говорио о његовој памети.{S} Не оскудева њему мудрост, но поште 
ом већ захуктао.{S} Што је више говорио о овим стварима, све му се више отварала воља за говор. 
једва разабра да је ђенерал ово говорио о свом нејаком сину, кога је морао видити у колевци, ка 
ли млади, отресити људи: један је носио о рамену пушку, а други пребацио преко руке секиру.{S}  
а томе може ми бити све свеједно шта ко о мени мисли, па и то како ти цениш целу ову ствар.</p> 
лему неправду кад га овако цене и овако о њему говоре.</p> <p>госпођа Софија имала је сина од п 
као је „по чувењу“, т.ј. слушајући како о чему мисле и суде други учевнији људи.{S} По некад је 
Ја сам грешница! — како сам могла онако о не у помислити — прошапута Каја.</p> <p>— <foreign xm 
о.{S} То слободно знај, и промисли мало о томе!{S} Што год ви више не дате, други ће све више д 
срце јој је, као челичан чекић, ударало о забрекле груди.</p> <p>Врео дах Лепшин био је Мутимир 
ала ни звати Лепшу к себи, кад тако зло о њој мисли.{S} Такав је суд неправедан.{S} Лепша то ни 
 вољно казивао све што је знао.{S} Само о две ствари не хтеде реч једну прословити:{S} Како му  
итања.{S} Ви имате да се побринете само о једном питању: како ће те умрети?</p> <p>- Пустићу да 
 седети и гладан и жедан, говорећи само о томе, или слушајући да се о томе говори.</p> <p>При т 
овор.{S} Молим те остани.{S} Говорићемо о другом чему.{S} Имам да ти рекнем неколико речи о г.  
грађани.{S} И ми имамо право да мислимо о државним пословима, и да ценимо шта ваља, а шта не ва 
цу.{S} Стављана су ми питања специјално о неким угледнијим личностима из конзервативне групе, и 
ного дубљи корен; рече, како је озбиљно о томе премишљао да ову струју окрене у корист данашњег 
ред једним лекаром не може бити зазорно о томе говорити, кнез је био пустио свом језику на вољу 
азговори, казивања, па и препирке скоро о свима најважнијим дневним питањима.{S} Подељена у гом 
ак и у спољној политици.{S} Говорило со о неким тајним састанцима кнежевим с политичким људима  
и ни сад још нисте потпуно будни.{S} То о чему ви сад нама говорите нема никакве везе с јавом и 
 торокуше никога не штеде, па опет зато о Лепши нису могле ништа изнети ружно.{S} Напротив, о њ 
— али нико ту неће уста отворити да што о томе сведочи; још мање да трага и истражује шта је би 
већој тајности, те да виде да ли ће што о њој сазнати с друге какве стране.</p> </div> <div typ 
Каји одмах познати слути ли она бар што о овој ствари.</p> <p>— Па ето, ти не знаш ни то да пук 
 њеним рукавима, и запиткујући је нешто о томе.</p> <pb n="247" /> <milestone unit="subSection" 
ој слатки мужић није ни речице споменуо о томе.{S} Наравно, она рачуна по себи, како њен муж не 
а.</p> <p>Своје неинтересовање за ствар о којој је господин говорио, а можда и своје неверовање 
знао од једног пријатеља за једну ствар о којој данас мучно да има ишта писано, а која је веома 
 немарно.</p> <p>Кад Ратко отпоче говор о кнезу, госпођа га слушаше пажљиво.{S} Кад реч прихват 
стислава и Ратка развио се дуг разговор о свима потребним мерама, које ваља предузети да се од  
оруђе.</p> <p>За тим је настао разговор о покрету, који се опажа у омладини и који све више осв 
 ђенерала балканског.{S} Саранићемо вас о државном трошку.{S} Умрећете као велики државник.{S}  
ближе телеграфске штације известићу вас о резултату потере.“</p> <pb n="656" /> <milestone unit 
 Разнесе се на прилику какав ружан глас о њему.{S} Неко и поверује.{S} Али сви озбиљнији људи о 
а, те је с тога у војсци и раширен глас о мени како немам војничка духа.{S} Све је удешено како 
 с детињском наивношћу час о једној час о другој ствари, и то тако, да му се човек често морао  
, запиткујући с детињском наивношћу час о једној час о другој ствари, и то тако, да му се човек 
 сведоче ваш злочин.{S} Сачиниће се акт о томе. <pb n="317" /> Ви ћете бити одмах оковани и као 
 канабе.{S} Кад сам јутрос добио рапорт о свему овоме, дигнем се сам у конак да видим шта је.{S 
о се задржа око убијена сељака.{S} Вест о томе пролетела је као муња кроз целу <pb n="664" /> п 
 поверење кнежево.</p> <p>Међу тим вест о заносу, у коме је кнез провео пуних 50 часова, полако 
крете други разговор.{S} Каза му новост о тајној републиканској дружини, којој као да се ушло у 
Под утицајем те мисли он учини примедбу о радозналости женској.{S} Каја се правдала.{S} Кнез пр 
тство.{S} И данашњи родитељи воде бригу о својој деци, као год и у старо доба; и кад дозру за б 
је то тешко кад човек мора водити бригу о толиком народу.</p> <p>Док су се начелник и прота бав 
сече.</p> <p>— О, не, ја не водим бригу о државним пословима, но само ти кажем то, да ви грдно  
 већ и ви жене почињете водити ту бригу о државним пословима, онда благо тим пословима — поче Р 
 књиге, грде полицију и кнеза и ћаскају о републици.{S} Ништа озбиљно ту не може бити.</p> <p>О 
а, хаљкавости; развио је читаву теорију о источњачкој индоленцији и чамотињи; правио је упоређе 
тићи одавде док не извести своју рођаку о свршеној осуди над њеним мужем.{S} Тешко му је било д 
леда непозната човека, очима упита Жику о њему и разумеде Жикин поглед, који му је говорио: „на 
 постане и државни питомац, да га пошљу о државном трошку на страну, откуда се вратио с одлични 
да човека.{S} Само кад Растислав помену о награди — младић примети.</p> <p>— Ако кнезу падне ка 
 једну особину народну.</p> <p>У питању о вредноћи или управо о лености народној обојица се сло 
едаше само широки дланови, како одупиру о врата и гурају их.{S} Но зато се на прагу указа непоз 
ао неку неисказану сласт у самом говору о тој ствари, и у атмосфери која се ту ствара.{S} Као о 
 војном министру.{S} Ја сам г. министру о томе већ говорио, само нека му сад и кнез рекне.{S} А 
као да је у земљу пропао.</p> <p>Кад су о томе известили Растислава, јако се срдио.{S} Наредио  
} Све гомилице без изузетка говориле су о текућим дневним питањима, а понегде се већ шапутало ч 
аде да је то тако висок господин, да ту о женидби не може бити ни говора; но Јела може онако би 
росипањем каве случајно десио.{S} Причу о пауку сматрао је као смишљен изговор.{S} У његовој ду 
ате којекаква шкрабала европска да пишу о вама читаве књиге, да <hi>вас</hi> преузносе као најв 
не о отровима.</p> <p>„Пошто је већ реч о свему томе, вредно је поменути и отрове, који се прен 
ашњи положај.{S} На прилику, шта мислиш о твојој данашњој влади?{S} Сматраш ли је онако како је 
у ништа не рече.</p> <p>Говорило се још о политици и општим политичким пословима, док разговор  
тене душе.“ Споразумели су се, само још о томе кад ће му она донети „лек“ и где ће му га предат 
 оно што Русо тражи у свом делу „<title>О Неједнакости међу људима</title>“, где ставља захтев  
l> <l>А мало даље стојао је дуд,</l> <l>О која је вешан свак, који је био луд.</l> <l>А народ ј 
ечи не може бити?</p> <pb n="392" /> <p>О, не!{S} Сви њени осећаји, сва утроба њена бунила се п 
оверење страшно ју је болело!...</p> <p>О!...{S} Она никад то није могла мислити.{S} Она је сас 
рати нос.{S} Била је црвенкаста.</p> <p>О овој бари веровало се у околини да је постала од суза 
овор, друга башта, све друкчије.</p> <p>О, како му је тада било жао његове старе очинске куће,  
 да би то и могло бити друкчије.</p> <p>О слатка, мила слико, — драга сенко из далеке, минуле п 
авда бога.{S} Ево шта се десило.</p> <p>О св. Сави кнез посети Вишу Женску школу и том приликом 
и тек... кад се каже глуп!</p> <p>...{S}О, па наравно да ја то теби кажем <hi>из милост</hi>; д 
} Није се имао куда више пењати.{S} Упр’о је очи у једну сјајну точку над собом и више их није  
 лево, то десно и у два три маха рече: „О, кандило му, како ли ћемо то!?“ За то време једном је 
 момак са свећом; капија шкрипну и њена оба крила, једно за другим, затворише се с луном.</p> < 
вари једнога и другога пашенога.</p> <p>Оба пашанца, поред својих високих службених положаја, и 
ма кога на свету, коме сте и ви чим год обавезни, и коме и ви дугујете какву благодарност.{S} Т 
служни момци брисали просуту каву, Каја обавести кнеза како се по сјајном кончићу, озго с таван 
то је питање остављено да се Ратко боље обавести о неким млађим официрима, па ће то решити идућ 
ину дана ослобођено порезе.</p> <p>Кмет обавести сељаке куда ће ударити њина потера, на коју ће 
.{S} Кад се опоравите можемо се о свему обавестити.{S} Ми смо ту, код вас и уз вас, и господар  
 и он хтети.{S} Они ће га извештавати и обавештавати, а у ствари то ће значити, да га упућују и 
ебни лични састанци и лични разговори и обавештаји.“</p> <p>У томе смислу начелник министарства 
 све то вршити и данас, кад им људи зло обавештени могу и друкчије наређивати.{S} У осталом, њи 
ављали разна питања и давали сваковрсна обавештења, опет шапатом да се не чује.</p> <p>Те и мно 
 право иде овом усамљеном цвету, она се обавија око њега, она издиже своју гнусну, пљоснату гла 
некаквим платном, које ми неколико пута обавише око главе...</p> <p>- Та је ли могуће!{S} Та шт 
ише заплетао у некакве жице, које ми се обавише и око руку и око ногу, <pb n="476" /> стегоше м 
олико познало да су препили.{S} Али оно обадање по хладном, јутрењем ваздуху и оно пентрање за  
 очне дупље и онако пуне блата, а ви се обадате сад туна и круните земљу те ми непрестано пада  
сао је шљунак о белутак, обадва хладна, обадва чврста, обадва <hi>камена</hi> - излетале су вар 
 белутак, обадва хладна, обадва чврста, обадва <hi>камена</hi> - излетале су варнице.</p> <p>Дв 
е</head> <p>Кресао је шљунак о белутак, обадва хладна, обадва чврста, обадва <hi>камена</hi> -  
затварајући своје живе, немирне очи.{S} Обадва прозора на пространом салону била су отворена и  
жево малолетство примицало се крају.{S} Обадва намесника осећали су се мало слободнији у своме  
је одлази, а друго господ. министру.{S} Обадва су писма цртала чича Милоја као човека на кога ј 
 кад су тако обадва дома заслужна, онда обадва треба и да владају, и то наизменце — 15 година ј 
 да види да ли је добро избријан; усука обадва своја пуна брка, а левом ногом непрестано је цуп 
д?{S} А?{S} Тамо?{S} Али моје кљусе има обадва <hi>ушета</hi>... па ће овако...</p> <p>— Не вел 
з све снаге и поспе узалудних усиљавања обадва падоше на предња колена — падоше и тако остадоше 
га је клупа нешто вукла к себи, и он је обадва пута понова седао на њу.{S} Најпосле реши се да  
p>Из првога чамца дадоше знак другоме и обадва, тихо и нечујно, привеслаше балканиској обали... 
сподом.</p> <p>Ратко се окрете и начуљи обадва ува, али у залуд му мука.{S} Начелници опазише д 
<p>Но сад се опет бојао старац да пусти обадва сина.{S} Млади су, ватрени, частољубиви, а оружа 
почети народни посао.{S} Па кад су тако обадва дома заслужна, онда обадва треба и да владају, и 
а, па се увуче у часовник, чича мигну с обадва ока и прошапута „хм! тако!{S} То ти знаш!“ За ти 
сићушно и веома живо и покретно.</p> <p>Обадва ова човека била су подједнако обучена — гуњче и  
— допре кнезу до ушију с поља! —</p> <p>Обадва костура крај кнеза грохотом се насмејаше, а овај 
>- Јесте множина уши, али овде се каже „обадва увета“ — објашњавао је Маврикије.</p> <p>— „Увет 
 он запиљио у те, па не трепље.{S} Јес, обадве ми очи.</p> <p>— Ћути бога ти, Петрија, не занов 
, а друга с друге стране, а у проласку, обадве ме добро загледаше.{S} Хтео сам да загледам и ја 
з се захвалио с балкона другом беседом; обадве су беседе биле китњасте; било је ваздан узајамни 
, развијена и веома, али веома лепа.{S} Обадве ове женске донеле су пуне руке неких ствари, а ц 
 династија, но по реду да се мењају.{S} Обадве су те куће заслужне за земљу — Црнојевићи за то, 
увек пролазе шерети, који траже ћара на обадве стране.{S} Дабогме!{S} Хоће жена и да има кнеза  
„Хајдете, ево овуда за, мном.“ И доиста обадве женске главе пођоше за г. ћатом ћутећки.</p> <p> 
ујадин отпоче своју улогу.{S} Он подиже обадве руке, показа на гомилу свештеника, па, погледају 
а једаред стаде, клонуло опусти низа се обадве руке, а глава му малаксало паде на прса; он изус 
> <p>- И ју, ју — рече госпођа и понесе обадве руке ушима.</p> <p>— Ађутант Светозар у мало ниј 
пусти је, па јој онда разапе и притиште обадве руке.</p> <p>— Тако, сад ћемо бити мирни, рече о 
сила је сила!... </p> <p>Ђенерал стиште обадве песнице и погну се напред, као да ће на некога ј 
молим покорно, — рече начелник и рашири обадве руке, показујући збор. — Ето, молим покорно, она 
е похваљена <pb n="193" /> садашњост, с обадве стране исказане су још лепше наде на будућност.< 
носачи метнуше слику на сред дворане; с обадве стране наместише омалено кандиоце с црним стакло 
 ја!... — Она се пљесну што игда може с обадве шакама по коленима, — да сам богдице ја млада, п 
, на коме је Зликовца требало напасти с обадве стране, али да су жандарми све покварили пуцањем 
, стукну корак назад, и, подижући у вис обадве руке, рече опоро и одлучно.</p> <p>— Даље од мен 
иге тих људи?</p> <p>- Јесам!{S} Ето их обадве на мом столу.{S} Хоћете ли да вам их покажем? —  
га начелника како из све снаге измахује обадвема рукама и оштро заповеда: „вичите ура живео!“ — 
</p> <p>Баба Ката скочи, притрча Јели и обадвема песницама удари је у главу што игда може.</p>  
лник Вујадин окрете се свету, и, машући обадвема рукама, викну: „вичите ура! живео! вичите ура! 
намеснику да продужи.{S} Он затиште уши обадвема рукама:</p> <p>- Немојте, молим вас, господин  
 весала, док се на једном од балканиске обаде не отиште лак, црно обојан чун, који, као муња, и 
е се једног потока и, заклоњени високим обалама, измакну далеко, нигде невиђени и неопажени од  
видео из густе траве, израсле по стрмим обалама.{S} Преко потока је водио нов, тек саграђен уза 
ље и даље, као обилне што прелију своје обале па се разлију ао целом обзорју.</p> <p>Исток се н 
велике словенске реке, почињући од саме обале па све даље и даље докле год око може прегледати. 
ед!{S} Само полако - одговори прилика с обале. </p> <p>Из првога чамца дадоше знак другоме и об 
дрмусај ме тако, часан те убио!{S} Гле, обали ми цвет!{S} Боже, истина благо теби, црна Петрија 
ње се понови и трећи пут.{S} Тада се на обали указаше две црне прилике и зачу се уздржљиво, при 
е боји да се не изврне.{S} Види тамо на обали некакве људе и хтео би да им што довикне.{S} Али  
е да стане и да чека, а сам погна ближе обали, према ове две црне прилике.</p> <pb n="532" /> < 
ћем ишао је напред, но кад се примакоше обали, он пропусти мимо се други чамац.{S} Овај измаче  
ена.</p> <p>У тим мислима приђоше већ и обали.{S} У сумраку видела су се, на беличастој воденој 
не.{S} Он окрете поглед тама и на левој обали Дунава угледа јасан, велики пламен, где се диже у 
емо чича Мунтијана.{S} Он је вичан овој обали и најбоље ће извидети - предомисли се Враничић и  
 тихо и нечујно, привеслаше балканиској обали...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пошто с 
д на балканијској страни плану на самој обали велика буктиња која осветли пола Дунава.{S} Нечиј 
вршину дунавску, гонећи право супротној обали.{S} Ветар који је још пре по сахата на махове под 
чује неко запомагање, а одовуд на нашој обали указа се некаква велика ватра.</p> <p>Враничић ск 
 сутра дан извели су <pb n="240" /> га, обалили на мацке и цепну ли му 25 батина па га онда про 
наручје, па је хтеде тако стегнуту опет обалити на диван.</p> <p>Бранећи се рукама Јела је млат 
о је устао да говори“ — „Бре, не гурај, обалићеш столицу“ — „Чекај, молим те, да трчим горе да  
упцу.</p> <p>Стари Влах оде да разгледа обалу, а Враничић и Жика седоше опет крај ватре у колеб 
 низ воду.{S} Враничић ћутећки пође низ обалу...</p> <p>После по часа он је већ бродио преко Ду 
в и као лака стрела прелете на супротну обалу.</p> <p>Чун се већ давно био скрио у помрчину, ка 
твом успаване народе балканске и будећи обамрла срца народна на нов живот, на јуначку борбу, и  
ко.</p> <p>- Оборити; мучно је то после обарати, мој пашо!{S} Ваља запети сад и бранити ово што 
погачу и пуну каленицу папуле с великом обареном шумком.</p> <p>Путујући тако цео дан, они су п 
вера око ње, да јој пиљи у очи, и да је обасипа пољупцима.{S} И Мутимир је сасвим озбиљно тврди 
кације.{S} У мојој рођеној кући ви мене обасипате најгрубљим циничким увредама и називате ме из 
ве стране своје меке посребрене зраке и обасја како непрегледне равни, што се шире лево поред Д 
упљи врхови голих каменитих брегова.{S} Обасјани месечином, ови голи врхови јасно су се издваја 
толико воле, и који је тако вољан да га обаспе својим владалачким милостима!... </p> <p>....{S} 
ову крваву главу, и, квасећи је сузама, обасу је пољупцима.</p> <p>У исти мах Жика осети како м 
жно, да се Лепша чисто сажали, и она га обасу пољупцима, али му на његов захтев слику још не хт 
е патос једва прстима додиривала, он је обасу пољупцима којима је тешко наћи права имена.{S} То 
S} Он дочепа њену руку <pb n="433" /> и обасу је пољупцима.{S} Лепша се није отимала.{S} У њени 
илуши је, па је онда притиште на усне и обасу пољупцима.</p> <p>— Волеш ли и ти мене, голубице  
ритрча и оберучке узе њену десну руку и обасу је пољупцима. — Моја мила сестрице, ти се не срди 
би ни у образ, ни у голу руку, то је он обасу пољупцима по леђима, по раменима, управо љубио је 
усти да је кнез ухвати за руку, коју он обасу пољупцима.</p> <p>— Смем ли рачунати на неизмерну 
и — они, које си подигао из ништавила и обасуо их златом — </p> <p>Кнез је заустави: — Збиља, Л 
беђену од сваких потреса.{S} Млади кнез обасут је био даровима и поклонима из целе земље.{S} По 
ан идилски тренутак.{S} Како ћу ти бити обвезан <foreign xml:lang="fr">mon cher</foreign>!</p>  
ст би била очигледна, кнез би био дупло обвезан.</p> <p>Ратку се допадала ова замисао.{S} Налаз 
лканска Браћа.“ Ја сам тим људима много обвезана, а и сам им дугујеш.{S} Многи мој савет дошао  
лу!{S} Још једнако ти проклети спискови обвезника.</p> <p>Своје неинтересовање за ствар о којој 
 задаћа састојала у томе, да избуде све обвезнике из првога позива, то су и сеоски биров, и сео 
мијски буздован,</l> <l>А око леве муњу обвио,</l> <l>Низ снажна плећа косе спустио,</l> <l>Вит 
како зло учинити.</p> <p>Млади господин обгрли Јелу око паса, прижма је к себи и повуче је на д 
 му сутра дан ваља путовати у чаршију и обданце се вратити: с тога устаде да још једном положи  
посети Вишу Женску школу и том приликом обдари многе сиротне ученице.{S} Једној девојци даде кр 
е и препоручује свему народу да продужи обдржавати ред и поштовање спрам постојећи закона, и да 
осле неколико тренутака пуковник опусти обе руке, глава му клону, цело тело омлитави — по свему 
и метуше их на крајеве стола.{S} За тим обе особе седоше за сто и нада мном се отпоче формалан  
ви што нису спадали у свиту кнежеву.{S} Обед је завршен шампањцем, а људи из народа нису знали  
чаја.{S} Начелник Врбавац хтео је да се обезбеди за сваки случај, да не буде у страху ни онда,  
 у народу, а то значи њена је будућност обезбеђена.{S} Људи с високим положајем лако падају у з 
тавити интабулација.{S} Примање би било обезбеђено, а корист би била очигледна, кнез би био дуп 
у предаје престо и отаџбину учвршћену и обезбеђену од сваких потреса.{S} Млади кнез обасут је б 
мога срца.{S} Ми мушки и иначе смо увек обезоружани спрам женске лепоте, још кад издамо све сла 
ут, који је још пре три године измерен, обележен и почет да се насипа, па како тада, тако стоји 
{S} Устав и закон давно су то одредили; обележен је свачији делокруг, и односи власти сасвим су 
славе, онда, ствар добија веома тежак и обележен значај.{S} Пазите, г. Растиславе, пошли сте ни 
.{S} По самим натписима, којима су били обележени поједини смотуљци, могло се већ судити да ту  
вном јасношћу Лепша је у неколико слика обележила цело тадашње политичко стање.</p> <p>У Балкан 
ри своје властољубље у толико што му је обележио међе, које се могу достићи обичним, мирним пут 
ћишту.</p> <p>Наш народ веома је згодно обележио, како има места куда и сами цареви „пешке иду. 
последицама својим не да лако пронаћи и обележити; такав отров, од кога ће ко га узме, на сигур 
 тога дана, и он се доиста постарао да „обели образ.“ Ручак је био више но изврсан, „прави царс 
 истрагу, а већ ако се доцније ништа не обелодани, онда је то с тога, што завереници вешто криј 
астислав немарно.</p> <p>госпођа Софија обема рукама стиште мишицу свога мужа и чисто се обеси  
ом да отвори велико крило.{S} Брзо диже обема рукама спуштену завесу, и наслонив на хладно стак 
{S} Враничић се сроза, паде на колена и обема рукама грчевито се ухвати за ограду од моста, али 
у тихо, полако, на прстима, дајући знак обема рукама, као оно човек који се стара да некога не  
ад жени, па морам и ја.</p> <p>Лепша га оберучке одгурну од себе, после се окрете и гледаше га  
аде да измакне.{S} Она му приђе, узе га оберучке за главу, погледа му у очи и рече му понова: — 
једром, још зажареном образу, за тим га оберучке узе за рамена и полако изгура у салу.</p> <p>— 
поричем његову увиђавност.{S} Ја и сада оберучке потписујем све што сам некада говорио о његово 
 пет „минџурана“, прихвати стрина Синђа оберучке и одмах похита да што пре свршава ствар.{S} До 
хаљину.</p> <p>Млади господин дочепа је оберучке за врат, загрли је и стиште јој главу у своје  
олом.{S} Он се рину на Јелу, дохвати је оберучке по средини, и, као оно кобац пиле, понесе је п 
ази страшна грмљавина, она ухвати за ме оберучке и узвикну очајно: „Тешко нама, шта смо учинили 
д кола.</p> <p>Кад приђе колима Боја се оберучке ухвати за шариге — можда и за то да не падне — 
ка.</p> <p>Мутимир плану.{S} Ухватив се оберучке за главу, он узвикну болно и срдито:</p> <p>—  
 сви у њега погледаше.</p> <p>Држећи се оберучке за сто, и климајући главом час на једну час на 
ави. — Ја не знам, рече он хватајући се оберучке за главу — не знам, или су ово настала последњ 
ела — прошапута кнез узбуђено и маши се оберучке да ухвати Лепшу за руку.</p> <p> <foreign xml: 
; како њена мати скочи да брани кнеза и оберучке дочепа за косе једнога разбојника, а он јој на 
Но кнез је пресече.{S} Он јој притрча и оберучке узе њену десну руку и обасу је пољупцима. — Мо 
подина Кугића.</p> <p>Мутимир се ухвати оберучке за главу и није хтео веровати својим очима. —  
</p> <p>Кмет већ није знао шта ради, он оберучке удари малена господина по цилиндру, и натуче м 
после викне само „касом.“ Ја се сиромах оберучке држим за ункаш, али која је вајда, кад се коби 
ега прегледали, они опет затворе долап, обесе слику, поврате у ред све ствари, позакључавају фи 
ић се окрете живо, счепа пушку из угла, обеси је о раме и нагло изађе из колебе.{S} Жика је иша 
ама стиште мишицу свога мужа и чисто се обеси о њу.</p> <p>-— Молим те, Рале, немој тако говори 
ик на човечије.</p> <p>— Класичка Грчка обесмртила је оне своје суграђане, који су умели мртвом 
{S} Фидије, Поликлет, Праксител и други обесмртили су се представљајући у камену истинске облик 
 све се више претвара у владавину једне обесне и разуздане касте, састављене из неваљалих чинов 
тељи <pb n="500" /> зверова не улазе од обести у кавез с дугачком гвозденом мотком, чији је врх 
моћ, која бејаху устала против мађарске обести.{S} Доцније успео је да постане и државни питома 
дипломатске преговоре, док се успело да обећа долазити на јаузне; за што је најпосле Мона морал 
наше чисто унутрашње ствари.</p> <p>Они обећавају Турској, Аустро-Угарској и Енглеској да ће кн 
а улази.{S} Знаш!</p> <p>- Је л што год обећала?... — упита Срећко, но Синђа се већ беше окрену 
 ње десило, кад је сама дозвала Лепшу и обећала јој сигурност као у сопственој кући.</p> <p>И о 
ла и његова госпођа.{S} Подводница њему обећала „отмену даму“, а њој „отмена господина“.{S} Под 
ре! а шта би радио кад би ти Црни место обећаних триста пружио 400 у готовом?</p> <pb n="658" / 
а) и Зликовца, и то с тога да би добили обећану уцену.{S} Жандарм тврди обратно, окривљује Мило 
Употребљено је све: вештина, лукавство, обећање, новац, па и сама сила да се дође циљу.{S} Није 
ом случају у праву си да дадеш изнуђено обећање, али да га после не извршиш.{S} Он тебе бије си 
 долазити, он се извини и оде, с тврдим обећањем да ће ово накнадити идући пут.</p> <milestone  
чита у писму ове речи:</p> <p>„...{S}По обећању, шаљем Вам најновију фотографију Ваше будуће за 
но да си овде — изаћићемо да јашимо.{S} Обећао сам инглеском конзулу да ћемо сутра изаћи да јаш 
, то си рекао ти, али то нисам рекао ни обећао ја — примети хоџа.</p> <p>- Па што ми не рече од 
звониградске.{S} У Баварској довољно је обећати само да ћеш се оженити њоме, па да добијеш свак 
га је једва мало умирио.{S} Морао му је обећати и зајамчити сам лично да му покаже где му је ће 
о обрадовано, као да је хтео рећи: „Ево обећаћу ти што год хоћеш, учинићу ти све по вољи, само  
или главу и рече кнезу: — Певаш, певаш, обешењаче један!{S} Али чекај само, показаћу ја теби ка 
р не може више утицати никакав земаљски обзир и интерес.{S} Што год ти рекнем, дакле, биће рече 
даље последице, ако би се он, из личних обзира, одрекао улоге коју му је „само провиђење одреди 
 морају сада овде бити над свим осталим обзирима.{S} Ђенерал је био опасан такмац нашој династи 
ну безбедност“...</p> <p>У прокламацији обзнањује се народу још и то, да ће се народна скупштин 
ни намесника књажевскога достојанства и обзнањујући то свима властима и целом народу....“</p> < 
 облаци се процепише на јужној половини обзорја, и, као огромна завеса, коју савија некаква моћ 
се окрете Западу.</p> <p>Док су источно обзорје заклањали високи, шумовити, планински врхови, д 
, тек где где засејане брежуљцима, а на обзорју пресечене повисоком косом.{S} Око себе је видео 
ио девојку.</l> </quote> <p>Чак тамо на обзорју, из густих зелених шљивика провирују црвени шиљ 
ездица, што се почињу палити на далеком обзорју и светлуцати на широком, угасито-плавом небу.{S 
лију своје обале па се разлију ао целом обзорју.</p> <p>Исток се није видео иза високих планинс 
се већ бејаше спустио ниско за западном обзорју и његове косе зраке већ су слабије осветљавале  
> које се на тој страни беше разлило по обзорју.{S} Кроз мрке врхове зелених планинских главица 
спиткивати, каква је то „важна ствар“ и обигравао је око лепе жене као дете, да му каже шта је  
ећи тако, доктор је с раширеним шињелом обигравао око кнеза док једва уграби тренутак и набаци  
ктор притрча и у пристојној даљини узео обигравати око кнеза и намесника.</p> <p>— Да видимо иг 
 Пуковник баци лак поглед на ове момке, обиђе их и оде даље.</p> <p>Кад се пуковник удали кнез  
Мона се враћаш из кујне, где је била да обиђе да ли је све спремно за јаузн, кад пред капијом с 
јо било да на путу пробави 25 дана и да обиђе југо западне крајеве отаџбине.{S} Низ градова (ок 
ика ишла им је управо у сусрет.{S} Жика обиђе Враничића, изађе пред њега и викну влашки:{S} Ко  
 кад пасе, па гледао само коју траву он обиђе и коју не дира — па би већ доста којешта сазнао ш 
„Овуда, овуда!{S} Држите у лево!....{S} Обиђите удесно!...{S} Пазите!{S} Овде је плоча.“ Пипају 
Оне прођоше поред мене веома журио и то обиђоше једна с једне, а друга с друге стране, а у прол 
због тешких прелаза и голема вијугања и обилазака.{S} Остајало им је да се спусте до планинских 
 полеђушке.{S} Девојке, окићене цвећем, обилазе око њих, играју, певају док свака себи <pb n="1 
ри одувуд однекуд доселили у Босну).{S} Обилазећи тако вашаре и саборе он је био завео оваку пр 
ковој кући, бирајући месечеве залатке и обилазећи и подаљим улицама, само да се траг што боље з 
авник <pb n="276" /> звониградски, који обилази око баба Катине усињенице Јеле — бој се чак је  
жности добре домаћице, Мона је ревносно обилазила гомилицу за гомилицом, код сваке се зауставља 
<p>Пун сахат остао је кнез код кола.{S} Обилазили су редом и стајали сасвим близу.{S} Кнез је с 
топце долазио је тако хоџа у Балканију, обилазио вашаре, добро пазарио и нико му није сметао.</ 
весела.</p> <p>Но Жика је с нестрпљењем обилазио око Милоја и чим уграби згодан тренутак он га  
азио како се кнез јако рашћеретао услед обилна доручка, па да га не би стешњавао својим присуст 
надолази и шири се све даље и даље, као обилне што прелију своје обале па се разлију ао целом о 
просипању лепих жеља, већ тако исто и у обилном просипању лоја и катрана.</p> <p>Цео тај дан из 
еност Орловчана није се огледала само у обилном просипању лепих жеља, већ тако исто и у обилном 
ољу да свиснемо што не знамо шта је.{S} Обиснемо око оних што су већ били унутра, а они само од 
 жене увек јаче но разлогом — морала је обиснути молбама око кнеза, те га склони бар толико да  
д прилике морао видети и на јави, да се обистинило писмо непозната човека, које ме је позивало  
а сред пута, и ти га не можеш трајно ни обићи, ни уклонити; ма како ти врдао, он ће увек умети  
мори; извини се да је као домаћин дужан обићи и господу у побочној соби (ту се већ од 2 сахата  
жег комшије, и ма да је закон ту строг, обичај је опет јачи од закона, ту чак ни сам кмет, ни с 
та доктор радознало.</p> <p>— О, не!{S} Обичај!{S} Обичај у целој јужној Русији, а по свој прил 
адознало.</p> <p>— О, не!{S} Обичај!{S} Обичај у целој јужној Русији, а по свој прилици и у дру 
о само по себи и постало је као некакав обичај: два пут недељно, у среду и у суботу по подне ко 
атала је свет веома реално.{S} Имала је обичај рећи:</p> <p>— Прво ваља живети, то ја знам!</p> 
 Анђелија звала Паву.{S} У Балканији је обичај да млада кад се доведе у кућу, од милоште свима  
ве.{S} То је код Влаха постало као неки обичај.</p> <p>Пуковник се једва једном опорави.{S} Он  
кнез. — Веле да је то некакав старински обичај румунски.{S} По свој прилици какав остатак још и 
саблазан.</p> <p>— Па ипак тај румунски обичај није ништа тако страшно, — узе реч опет кнез — т 
ју, а што да не чујем ја; то је народни обичај.{S} А ви, господин Растиславе, ако нећете, ви се 
>— Ја мислим, Ваша Светлост, да је овај обичај остао од Турака, и да се до сада готово свуда ве 
p> <p>Како је, кад и од куда дошао овај обичај — нећемо овде расправљати.{S} Као у многом које  
о који су настојавали да се продужи тај обичај.{S} А, а?</p> <p>- Та оно, наравно, височанство, 
 што више радних руку.{S} У осталом тај обичај жењења младих дечака био је до скора и код нас.{ 
уса.{S} Не знам да ли се сад одржао тај обичај код њих.{S} Али у почетку овога века био је јако 
ој Русији?{S} А!</p> <p>— Доиста грозан обичај — одговори доктор.</p> <p>— Е, ето, а у Русији т 
је права саблазан.{S} То је некакав њин обичај.{S} Младићи полежу по трави полеђушке.{S} Девојк 
ише се наивном радошћу.{S} Кнез је имао обичај уз пут да тако почешће овесели своју пратњу.</p> 
, како ти се чини докторе, какав је ово обичај.{S} И то у православној Русији?{S} А!</p> <p>— Д 
 кнежевој руци да је пољуби; кнез преко обичаја пусти да му се пољуби рука, али кад је ћелави г 
и једним само момком изишла је по своме обичају око пет сати по подне у шетњу у Јеленик.{S} Кад 
о — рече он — чудећи се, не толико томе обичају руском, колико кнежевој познатости са свима тим 
.{S} Ко зна где је извор и порекло томе обичају!{S} Можда је он некад имао свој дубок и важан д 
узимају; али шта велиш, докторе, о оном обичају код Руса, где оцеви жене своје синове веома мла 
подсетити.</p> <p>Младић извади из џепа обичан ђачки бележник преврте по њему, разгледа и поче. 
 један пут треба кидати.{S} То ни какав обичан човек не би толико чекао и трпио, камо ли он, шт 
ви.{S} Али за њега је било мало да буде обичан грађанин.{S} Није се имао куда више пењати.{S} У 
 <pb n="108" /> вештица“ као да постаје обичан назив за жене, пошто пређу неки број година.{S}  
уги облик, а околност је ова, кнез није обичан човек, но глава државе.{S} Према томе он нема св 
, којима њина виспреност за час открије обичан смисао и значај каквог предмета, они се тиме зад 
хладан спрам многих ствари, од којих се обичан човек грози и преза.{S} Проста маса гледа на пре 
чан осмејак те се целом лицу опет врати обичан, ведар и весео израз.</p> <p>— <foreign xml:lang 
с дететом?{S} У опште, то се сматра као обичан несрећан случај, који се може десити свакој кући 
ута пред њим на столу.</p> <p>То је био обичан табак велике, четвртасте хартије за писма, а био 
ане пожуде — кнез Мутимир није више био обичан човек, но оличење најразузданије страсти.</p> <p 
у га.{S} Био је на врхунцу власти, коју обичан грађанин може достићи у једној држави.{S} Али за 
 је сад за тебе, наравно, само за тебе, обична динаруша!{S} Таквих можеш наћи на сваки прст по  
ли лук; али га дуго не треба држати.{S} Обична кавена кашичица довољна је да успава најачега чо 
бива домаћица!{S} Шта ту има грешно?{S} Обична учтивост, коју само простаци не разуму.</p> <pb  
вен са те изреке. „Народе снаго моја“ — обична је фраза, без икаква даља значаја Она нити је ко 
24" /> тиче.{S} Иначе таке ствари ни за обична човека не узимају се олако у уста.</p> <p>— Па д 
привилегија.{S} Задовољите се приходима обична балканиска грађанина.{S} Покажите на делу колико 
еном.{S} Зар је овде што друго до једна обична ђачка историја?{S} И што бајаги не би се могло у 
ети доктор, пун дивљења, — то је брзина обична путничка воза.</p> <p>— Да — рече кнез, с видним 
 говорила је истину, кад је рекла да је обична грађанка.{S} Кћи богатога звониградског трговца, 
 <pb n="412" /> <p>госпођа Мона била је обична дана од својих 40 година.{S} Смеђа, дугуљастих о 
једнога владара друкчије су но дужности обична грађанина.{S} Грађанину може и требати <hi>попул 
е састају се на вечеру и, под изговором обична весела друштва, остају до зоре.{S} Међутим уз је 
p>— Е, ето, а у Русији то се сматра као обична ствар, и то тако сматра баш прост свет, који нај 
{S} Ова имена од милоште друкчија су но обична и каткад су врло лепа.{S} Друкчија су мушка, а д 
опет вратила на прву меру — она је опет обична девојка.{S} Цело село зна да је ту извршен какав 
равно, везе с Турцима у то доба биде су обична ствар.{S} Тако су радили многи балкан. великаши. 
Одлучност једнога претка створила је од обичне сељачке породице владалачку династију.{S} Кроз д 
 ни по чему га човек не би распознао од обичне воде.{S} Само кад дуго стоји постане љигав и поч 
о?{S} Зар сви кнежеви поступци нису пре обичне младићске лудорије и лакомислености, тренутна бу 
низ образ.</p> <p>- Е, лепо, то су ваше обичне женске лудорије — рече Растислав ослобођавајући  
ија ће се наћи усред тих интрига.{S} Уз обичне домаће интриге, придружиће се интриге страних дв 
анредно; пре је истина, да је био човек обичне, бистре памети.{S} Али ту је помагала друга једн 
 8 часова кренула се цела свита.{S} Сем обичне пратње кнежеве, сад се беше придружило још и мно 
иче.{S} Али тај свет постоји, живи и ми обични људи назремо га само тек кад и кад у каквим изва 
е рођењу никад не могу бити оно, што су обични људи.</p> <p>На те речи кнежеве слике, Кугић дад 
име Перун Црнојевић, код толиких других обичнијих имена.</p> <pb n="544" /> <p>Но сељак је оћут 
<p>Снажан телесно, уздигнут душевно над обичним појмовима о добру и злу, он је гледао људе с не 
чинити за љубав кнезу оно, што смо јуче обичним друговима чинили.</p> <p>И доктор нађе изласка. 
 је обележио међе, које се могу достићи обичним, мирним путем, без вратоломних скокова.{S} Он н 
лвером, ножем, бомбом, пожаром и другим обичним и познатим средствима.{S} Но сад на један пут к 
м жељама, и ствар је морала поћи својим обичним током.{S} Било је што обично увек бива.</p> <mi 
и једно, па ни децу, не зове више њиним обичним именом.{S} Ова имена од милоште друкчија су но  
Лепшом, он није дао да се она једначи с обичним сокачким закачаљкама.{S} Кад Мона потера и даље 
одно.{S} Ту је дозвољено и оно што се у обичним животу сматра као ружно <pb n="84" /> и непоште 
читаву шаку велики и вреди бар до 20—30 обичних дуката.</p> <p>Друга госпођа тврдила је, да је  
оступним узимањем може се употребити од обичних познатих ствари жива, сичан, татула, велебиље ( 
орило у њем уверење да је више нешто од обичних људи.</p> <p>На династију Косанића гледао је с  
ега појмови о злочину нису били као код обичних људи.{S} Поштено, непоштено; морално, неморално 
цима „Живео“, „Ура живео.“</p> <p>После обичних поздрава, представака и других церемонија прешл 
ха: „Је ли могуће, да ће због тих, тако обичних и тако природних младићских погрешака, прогласи 
р није волео да му се говори „Кнез“.{S} Обично би љутито приметио да је кнез у селу, да је кнез 
је кнез Мутимир?{S} Сам за се ништа.{S} Обично размажено, покварено дериште.{S} Али право преда 
брока увек некако пријатнији, мекши.{S} Обично су добре воље и нежнија срца, и ретко кад да ће  
ва долазили су редом један по један.{S} Обично корачају споро, пењу се уз степене полако, а кад 
саборе он је био завео оваку праксу.{S} Обично је путовао још с једним шипарцем.{S} Кад дође у  
нешто вреди бити балканиски кнез! а?{S} Обично <pb n="145" /> се каже.{S} Шта је то?{S} Балкани 
 близини какво згодно склониште за се — обично какав трњак, бурјан, или другу какву травуљину;  
ави врат, јер у таким приликама кнез га обично у шали шљисне шамаром по врату, и то је као нека 
о добар, благ, нежан и како би јој тада обично говорио:</p> <p>— „Је ли, мајка, ти ниси срдита  
!{S} Кад кнез изда такву заповест, онда обично сва остала кола остају по читав сахат, два, па и 
 јаше како кад.{S} Кад су у граду, онда обично у двојним редовима окруже кнежева кола и тако их 
ва мирна, забачена планинска села, која обично остају на миру и онда кад какав ванредни догађај 
eign> (вук, курјак)- Та се болест јавља обично на лицу.{S} Прво поједе кожу, те остане голо, цр 
м је настало оно што у таквим приликама обично бива.{S} Музика је свирала, певачи су певали, св 
ађено је све оно што у оваким приликама обично раде весели и раздрагани људи.{S} Али је било и  
есело.</p> <p>Иначе он је пред женскима обично бивао збуњен и неспретан.{S} Али овде он је имао 
сте речи, као што се то при игрању шаха обично ради.</p> <p>....„Хајде да те матам, а <hi>коњ</ 
у пред старим конаком.{S} Та је удољица обично празна, но сад је била засађена зеленим гранама, 
{S} Прво је ходао по свом кабинету, где обично ради, али кабинет је био мален, морао се окретат 
е држао и паре које добије.{S} Дечка је обично слао да огласи по вашару његово присуство, и да  
о је звонила у његовим устима.{S} Он је обично никад није изговарао.{S} У обичном разговору, пр 
узама.{S} На нож натакнуто срце само је обично парче меса.{S} Петак је недељни посинак, а у суб 
к, Лепша на један пут осети да ово није обично љубавно ћаскање; она устаде нагло и за један кор 
{S} После оваких првих лекција, доцније обично је доста и прост црн штапчић, с црвеним врхом, п 
ипак младића и девојке, који се доцније обично <pb n="152" /> узимају; али шта велиш, докторе,  
 чуо — рече кнез - да по селима девојке обично губе девојштво пре удадбе.{S} Откуда то, докторе 
и да се иде — на што су момци и девојке обично одговарали:</p> <p>„Сад, мајо! сад, бато, само ј 
ешовитом друштву, т.ј. при крају јаузне обично је долазило и по неколико мушкараца, то се тако  
друге прилике <pb n="406" /> где се оне обично састају, да се пријатељски разговоре, да једна д 
на жена!“ А кад се обоје хоће — онда се обично овако пролази.{S} И нехотице дигне се барјак на  
тао је редовни гост тих забава, које се обично завршавале махнитим картањем.{S} Тако је било и  
е имао да учини што ризично, решавао се обично на оно што ће свету изгледати најмање вероватно. 
у грозну команду бедне гардисте само се обично згледају.{S} Они тада већ знају да ће сутра дан  
и и по минута док промени коње, и то се обично понавља свака два часа.</p> <p>Доктор зину! — Св 
су вукови и људи ближи рођаци но што се обично узима.</p> <p>Министар унутрашњих послова, г. Ра 
ико да и на сликама и статуама мушкарце обично шкопимо, или им мећемо међу ноге некакав глупи л 
ђенералова кабинета, где је овај у вече обично радио, и јако закуца.</p> <p>— Унутра — викну ђе 
и стоје моје хаљине; собња врата, као и обично, изнутра закључана, а тако исто, као обично, ста 
и, видео сам, изненађен, да лепо, као и обично, лежим у моме кревету.{S} Крај мене на столици с 
конзулу.</p> <p>Белини продужи: — Као и обично, синоћ око 7 часова, изашао сам да ходам јеленич 
 да се свучете, скинуо вам ципеле као и обично, а за тим сте сами закључали врата изнутра и лег 
ам јеленичким друмом.{S} Ишао сам као и обично левом страном, поред академије.{S} Два пут сам в 
е ђенерал умро природном смрћу, њега би обично спремили и сахранили.{S} Али он је умро од отров 
{S} Овај гардиски ескадрон кнежев, који обично никад не иде на пут цео, има нарочито одело, леп 
 својим оделитим животом; свет, који ми обично не опажамо само с тога, што су наша чула за опаж 
ако путујем.{S} Из Звониграда у Јеленик обично стижем за непуних 9 минута.{S} Рецимо 10.{S} Од  
од десетак година, а за жене узимају им обично зреле девојке од 18 до 20 година, па док син не  
ки говорите.{S} Ја бих волео да са мном обично говорите, да не лупам увек главу шта сте хтели р 
одније — на само обично ти; пред светом обично ви.</p> <p>...„Тако ћу те бити,“ понови кнез и п 
 прича нешто је било истинито, али, као обично, много је било и измишљено, додато.</p> <pb n="4 
но, изнутра закључана, а тако исто, као обично, стајали су затворени и прозори на мојој соби.{S 
485" /> сам га ја. — „Изгледали сте као обично; рекли сте ми да вам посветлим.{S} Ја сам вас ис 
говориле и даље; говориле су онако како обично говоре младе девојке, кад су добре друге, па јед 
Ти, како му кад дође згодније — на само обично ти; пред светом обично ви.</p> <p>...„Тако ћу те 
 стране?{S} Зашто се не сетити како смо обично радили ми другови међу собом, како смо ми једен  
абринута, она је изгледала још лепша но обично.{S} Мутимир је пратио очима с пуно дивљења и неж 
i> је био „у свечаном руву,“ како се то обично каже службеним језиком.{S} Чаршија окићена заста 
младићи певају све слободно, као што то обично раде.{S} Све, све!{S} Нећу ништа да прикрију.{S} 
рали су звати из конака онога момка што обично чува и храни мајмуна, те га једва он домами и ух 
ћи својим обичним током.{S} Било је што обично увек бива.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
имских времена.{S} Кажу да после младић обично узима ону девојку с којом се сиграо на последњем 
 је вођ противничке странке — примећују обично идеалисте.{S} Па?{S} Шта је с тиме?{S} Колико је 
би му ко што и замерио, чича Јова би му обично одговорио: „Полако, господине, полако!{S} Шта га 
 је седео.</p> <p>Врбавац је при ходању обично гледао у земљу, пред ноге.{S} Кад Растислав ово  
ст сена но на перјаницу.</p> <p>Виле су обично биле набељене и нарумењене, а одевене по најнови 
граду.</p> <p>Једна од госпођа, коју су обично „бедили“ да има страст да измишља, причала је, к 
ја рођена, тровање је врло често.{S} Ту обично жене трују своје мужеве.{S} То је код Влаха пост 
кве се виђају само код оних баба што их обично зову вештицама; друга, на против, млада, развије 
твори овака ружна изрека о њима.</p> <p>Обично са старошћу иде мудрост, човек бива све искусниј 
је ни бог ни човек и што најближе стоји обичној животињи.{S} Колико би боље било, и за вас и за 
p>- Где смо ми ово?{S} Јамачно у каквој обичној звониградској страћари.{S} Зар овде бајаги какв 
ћу?{S} И откуда у опште та мисао једној обичној жени?{S} Она је подметута од кога већег и лукав 
ладика и највећи језуита.{S} Да се одао обичној крађи, био би чувен хајдучки арамбаша.{S} Да је 
патријотски полет није могао уздићи над обичном нужничком јамом; у њу су полагали све уздање св 
умна и непромишљена.{S} Да се по једном обичном и безименом писму кнез крене на ноћне авантуре  
о је, Ваша Светлост; што би се замерило обичном образованом човеку много пре замериће се кнезу, 
Он је обично никад није изговарао.{S} У обичном разговору, пред друговима, звао га је „Кнез.“ У 
 увек значи варош.{S} А оно што се у ***обичном говору+++ каже град, ми зовемо тврђава, јер је  
их редова, у којима се злочин сматра за обичну ствар.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пу 
о непознатим човеком, било би мало и за обичну јавну женскињу, а за чедну Лепшу то је било дост 
{S} То је сувише части и пажње за једну обичну грађанку — рече Лепша.</p> <p>- Реците за једног 
 нигде.{S} Жандарм зађе по механама.{S} Обишао је све, распитивао свуда и нико му не умеде ништ 
аповедаш!..</p> <p>Чича Боја прискочи и обиште око официра.{S} Сину рече: „Не тако, Радоване“,  
е мараме око врата.</p> <p>Кнез Мутимир обиште око ње.{S} Пошто она не даваше да је пољуби ни у 
ебесима.{S} Ова грмљавина то је радосна објава да је наша топла љубав и на небу примљена и запи 
На три дана после онога боја, баба Ката објави Јели одсечно, или је мора послушати, да оде с њо 
тири стране света громогласно довикне и објави:</p> <p>„Није истина!{S} Није мој син пропао и и 
јутру, службене новине, у црном оквиру, објавиле су ђенералову смрт и службено га ожалиле.</p>  
ним новинама моја прокламација којом ћу објавити земљи ваше издајство.{S} Биће склопљен војни с 
ла.{S} Ми ћемо вас службено ожалити.{S} Објавићемо вашу смрт свечано.{S} Лекари ће издати сведо 
жалила цела Балканија.{S} О томе је био објављен и један указ:</p> <p>„Да се забрани јавно весе 
каније младога Мутимира.{S} То је одмах објављено прокламацијом целој земље- Смешан је био поло 
распис новога министра полиције, у коме објављује подручном чиновништву свој програм и своје ми 
 сваке стране, покушавали ма како да је објасне; конзул је звао момка и сам га лично испитивао  
.“</p> <p>Одмах за тим Срећко похита да објасни даље: </p> <p>— „Истина нико не зна шта је у гл 
а над главом?</p> <p>Ратко се насмеја и објасни гостима да је то драгоцен старински часовник, к 
о.{S} Кнез је прихвати и поведе; уз пут објасни јој да је ово само први наступ код ђенерала; да 
ћа?{S} Где да га доведе?{S} Начелник му објасни.{S} У опште да га <pb n="639" /> преведе у Балк 
>У јутру освану прокламација.{S} Она је објаснила бар најнужније:</p> <p>„Најгрознијим и најпод 
ну, она му је, веле, тачно и разговетно објаснила све дужности, сва права и све опасности које  
 да се нађе госпођи на руци.{S} Кнез је објаснио да сад ђенерала не треба ништа дирати; ваља га 
 други човек.{S} Истина Милоје је после објаснио како се десила та промена, показао је све угов 
да набавите потребна средства, и да нам објасните њихову примену.{S} Отров и поступак — то нам  
морали сањати, јер друкчије то се не да објаснити.</p> <p>— Али какав сан, драги г. бароне!{S}  
све што би могло ствар ма с које стране објаснити Али сви ти покушаји остадоше узалудни; ствар  
<p>— Кажем ја да ви сами најбоље можете објаснити целу ствар! — примети Растислав подругљиво.</ 
p> <quote> <l>Ова света богомоља</l> <l>Објатије шири своје</l> <l>Кад божији помазаник</l> <l> 
ито упамтио, пошто ми је она у неколико објашњавала где сам и у чије сам руке запао.{S} Овај чо 
у.{S} Без увода, без икаквих претходних објашњавања, млади Белини — једва тек ако му је било 22 
 уши, али овде се каже „обадва увета“ — објашњавао је Маврикије.</p> <p>— „Увета“! а што сад ув 
 је у опште та ствар могућа, како је ви објашњавате и разумете? — питао је кнез.</p> <p>Не знам 
а ово, то за оно, све се то узимало као објашњене и разлог за односе госпођине с младим људима. 
оно има доста још веома загонетних и не објашњених ствари.{S} И поред све вике научара, поред с 
ика рече, да сад немају времена за дуга објашњења; доста то, кнез не треба ни чему да се чуди.{ 
збиљна и ја бих вас замолио још за нека објашњења.</p> <p>Није имао куд, младић је морао остати 
зе запиткивати за стотину појединости и објашњења.{S} Од онога што је младић говорио Растислав  
е секретар</p> <p>— Па дајте онда друго објашњење ако није сан.{S} Јер свакако неко објашњење м 
шњење ако није сан.{S} Јер свакако неко објашњење морамо имати.{S} Не могу ваљада веровати да с 
куда је настало ово узајамно убијање не објашњује ни једна страна.{S} Милоје криви жандарме; ве 
 њини румени, младићски обрашчићи, пуна обла и широка мушка плећа имала су неку неодољиву привл 
штале.{S} Била их је, мучила, опкрадала облагивала и кварила им скидање робије.<ref target="#SR 
 застајкивати и гледати шта ли је то, а облак прашине јурио је непрестано све ближе и ближе, и  
</p> <p>На један пут, у даљини указа се облак прашине на широком друму.{S} Као да га је вихор г 
да га је вихор гонио, <pb n="5" /> овај облак јурио је необичном брзином и долазио све ближе и  
а је како се над овим градом диже чудан облак — то је био облак винског и ракиског испарења.</p 
вим градом диже чудан облак — то је био облак винског и ракиског испарења.</p> <p>Орловчани су  
јевићеви и његово лепо чело застре густ облак.{S} Он се окрете нагло, узе пушку и погнуте главе 
 ковитлац.</p> <p>На један пут из овога облака указа се један коњаник.{S} Полегао по коњу, он ј 
сец се час јављао, а час опет губио иза облака, и његови непостојани и сумњиви зраци давали су  
скотрља из згомиланих црних и покретних облака, и, као огромно заљуљано кандило, просу на све с 
а месечева кругла упадала је у ове црне облаке, као у какво дубоко <pb n="531" /> језеро, из ко 
} Баш у тај мах пун месец проби се кроз облаке и осветли целу околину.{S} Кнез одахну душом.{S} 
 врлети и оштре литице што се, парајући облаке, нижу с десне стране ове велике словенске реке,  
сец на изменце упадао и испадао из ових облакова, тако се и по беличастом Дунаву наизменце шири 
аром срдачне љубави занесен, изгубљен у облаку и диму разбуктане пожуде — кнез Мутимир није виш 
би у ситне капљице и поступно престаде; облаци се процепише на јужној половини обзорја, и, као  
 бејаху почели указивати покретни, црни облаци, с оперваженим сјајним ивицама.{S} Котрљајући се 
ш.{S} Оставимо друге млађе нека лете по облацима, а ми смо људи већ у годинама, нама ваља што в 
даде Врбавац.</p> <p>Растиславу прелете облачак преко чела, он одгурну књигу и окрете се унутра 
ези чак су дотле дотерали, да и клавиру облаче гаћице, јер има ноге налик на човечије.</p> <p>— 
p>Док се Црнојевић предомишљао да ли да облачи шињел, Жика му је разлагао у чему се управо саст 
је слетео један малени анђелак љубави и облетајући око лепе Паве окрзнуо јој срце врхом перцета 
аднеш пара и „шмука“ - да видиш како ће облетати око тебе.{S} Не ће ми се онда овуд вртети које 
и признавања његових великих услуга.{S} Оближње вароши одкуд се само могло на време стићи, посл 
, и кроз један пропланак баци поглед на оближње брдо и у узе га разматрати пажљиво.</p> <p>— Не 
 широка друма, што из Звониграда води у оближње сеоце <hi>Јеленик</hi>, дивно месташце, обрасло 
- одговори Жика.</p> <p>Мало за тим иза оближњег гајића указаше се два сељака; ишли су полако,  
ерују што ће ко говорити да је сељак из оближњег села, или износити друге какве изговоре.{S} Св 
протисне до кнеза.{S} То је био кмет из оближњег села.{S} Тешким трудом он се већ беше примакао 
да му рекне...</p> <p>У тај исти мах из оближњег буквика с горње стране моста пуче пушка.{S} Вр 
ича Милоје са својим друштвом доиста из оближњега села Брегова, што је одмах ту с оне стране пл 
 али тихо разговарали.</p> <p>У томе на оближњем парном млину одјекну јасан, дугачак писак парн 
 својом љубимицом снајом Анђелијом, кад оближњем столу приђе Ралека Јовкин, позната сеоска пија 
 љосну колико је дуг.{S} Чаша се проли, оближњи му пружише руку да га подигну.{S} Црвен као пап 
друму указа се један вод коњаника.{S} У оближњој касарни зачу се необична лупа добоша, негде у  
тукли шешире на очи, брао се изгубише у оближњој узбрдној улици.</p> <milestone unit="subSectio 
ики фењер, који је просипао светлост на оближњу околину.{S} Још даље видео се дуги ред брснатих 
аш незнани ноћник већ се беше склонио у оближњу капију, где је у залатку чекао згодну прилику д 
n="51" /> боже!... поштење!{S} А сам се облизује.{S} Ама ће да сева обрамица.{S} Чек само, нека 
околности, која целој ствари даје други облик, а околност је ова, кнез није обичан човек, но гл 
е целог друштва; разговори добише други облик, и, чудно је рећи, постадоше учтивији и образнији 
епрестано се окреће и једнако мења свој облик...</p> <p>Она је хтела да што помисли, но а она д 
и на предњем плану јасно се распознавао облик ђенерала Врбавца.{S} У војничком оделу, наслоњен  
ћ, или друга каква гадна животиња таква облика, Јела на једаред трже руке себи и жестоко скочи. 
 су се представљајући у камену истинске облике гола, жива човека.{S} Ми пак дотерали смо данас  
вазда је порицао да је ствар била у том облику.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кнез је  
лед, нека проба.{S} И то се све сврши у облику свечаности; стрнџање сматра се као некакав празн 
бољке, а по некад и саму смрт сликају у облику бабе.</p> <p>Чума, гвоздензуба, вештица, баба-Ја 
нтазије — замишљају се и представљају у облику бабе.</p> <p>А међу тим шта има лепше, узвишениј 
 поменути и отрове, који се пренашају у облику прилепчивих болести.{S} Такви су на прилику сифи 
ијано железо упише у меку, белу кожу на облим плећима, пуначким грудима и једрим, наливеним, об 
и се у разним <pb n="606" /> правцима и облицима пружају доста дубоко и далеко под земљу.{S} Ту 
уди да му мете на рану неколико хладних облога.{S} Црнојевић одмах осети од тога олакшицу у гла 
и од тога олакшицу у глави, а на трећој облози он већ сведе очи, два три пут се трже, опет свед 
ескајући гошћу по десној руци пуначкој, облој, дивној, као најлепша рука на каквој старинској г 
 и грешног.{S} Један грчки философ врши обљубу јавно на улици; питају га шта то радиш и он одго 
ајзад, народ и није био с њим.{S} То је обмана.{S} Сад сви кукају!{S} Кукају сад пошто је убије 
штвени печати на завоју били су читави: обмане дакле није могло бити — заврши Заре своју причу. 
..{S} Јао!{S} Мене су преварили, ја сам обманут.... дали су ми да поједем креслу јерусалимском  
куд не мичем.{S} И зар бих ја смела вас обманути.</p> <p>- Добро! али како се узима тај отров у 
 ову теорију чиновничке непослушности и обмањивања, <pb n="568" /> која му се сад из опозиције  
је прво претио хоџи да ће га казнити за обмањивање света и ширење сујеверице по народу; после м 
е дело љубави, на свештени акт којим се обнавља и одржава цела природа.{S} Љубав није грех!{S}  
нствима госпође Моне — како је за један обновљен, стари манастир сама „својеручно“ извезла „див 
рења, песму радости, песму среће, песму обновљена живота, а та песма као да позива целу природу 
адом у средини земље, првом престоницом обновљене Балканије, местом где је деда Мутимиров први  
природа дише мирисом, нежном топлином и обновљеним пролећним животом, у коме свака травчица, св 
природност.{S} Највећи уметници из доба обновљења, (ренесанса) нису се смели и могли уздићи до  
 са колико је новости, ово после подне, обогатила своје познавање свију звониградских сплетака. 
т и врлине „достојна потомка“ увећати и обогатити старе тековине предака новим добитцима, и как 
ан разлог што госпођа управитељка данас обожава г. Растислава, и његова начела, и његовога паша 
волела.{S} Она је имала човека, кога је обожавала.{S} Но све то било је скривено у најдубљој ду 
ису се смели и могли уздићи до слободна обожавања чисте природе, као што је било код старих Грк 
овом приликом госпођа Ловимук, ревносна обожатељка државника Растислава и његове политике, забр 
од балканиске обаде не отиште лак, црно обојан чун, који, као муња, испара Дунав и као лака стр 
="467" /> нешто „особито“, „ванредно“ ; обоје су мислили, „каква разлика!“ Напослетку, господин 
д, рече пуковник.</p> <p>Ућуташе обоје; обоје су нешто мислили.</p> <pb n="120" /> <p>— Хм, хм! 
 у мраку и обоје су били у седмом небу; обоје су веровала да су нашли <pb n="467" /> нешто „осо 
о је то поштена и чедна жена!“ А кад се обоје хоће — онда се обично овако пролази.{S} И нехотиц 
угом у загрљају, или обоје плачу или се обоје вајкају што су били луди да се свађају око ништа, 
тих, очевидно старачки глас — криви сте обоје, што почињете мешати тренутни живот с вечним поко 
рија?</p> <pb n="598" /> <p>— Криви сте обоје — чу се из једнога гроба у лево благ и тих, очеви 
а медвед, рече пуковник.</p> <p>Ућуташе обоје; обоје су нешто мислили.</p> <pb n="120" /> <p>—  
у.{S} Сад сваки дан заједнички ходају и обоје у један глас одричу да им се шта слично десило. — 
дина“.{S} Подводница их сведе у мраку и обоје су били у седмом небу; обоје су веровала да су на 
6" /> ћуте једно другом у загрљају, или обоје плачу или се обоје вајкају што су били луди да се 
а му се омакоше с глатког отомана и они обоје-падоше на меку простирку, крај отомана.</p> <p>Ту 
разабрати шта се ово управо дешава, док обоје завађених не окрену своју срчбу против ње, заједн 
е најнесретније створење на земљи, и то обоје осећала је у један исти мах.{S} Готова је била св 
 срџбу заменио тихи плач.{S} Плакали су обоје; зора их је затекла изнурене, измучене исплакане, 
} Љубавна је страст прекипела, и они су обоје сретни и задовољни, нити се више сећају како је ж 
една пола опори се од појаса....</p> <p>Обоје застадоше.</p> <p>Јела је била збуњена, али ово ј 
а и зеленила гамизало је хиљадама људи, обојега пола, свакога стања и доба.{S} Ту је било добре 
х човека високи кукурузи; сеоска младеж обојега пола, по послу, често се налази у пољу, у шуми, 
кнежевим колима видла су се два човека, обојица седе.{S} У једноме свет познаде кнежева ађутант 
ом виде ту крваву лешину.{S} На против, обојица су осећала једну исту потребу: да се што пре од 
неза Мутимира.{S} Обојица властољубиви; обојица саможиви, а један с другим у завади.</p> <p>Врб 
ци се склепташе око Боје и Радована.{S} Обојица с пиштољима а Радован и с ножем у руци — они су 
ва намесника младога кнеза Мутимира.{S} Обојица властољубиви; обојица саможиви, а један с други 
 Мутимир и његов верни ађутант Заре.{S} Обојица су били у црним дугим огртачима, а и сва друга  
ародном, па и ту су се брзо сложили.{S} Обојица су били мишљења да је Балканац, нарочито балкан 
pb n="647" /> то — страх иди корист?{S} Обојица су нагађали: позитивно није нико ништа знао.</p 
ислав му показа руком канабе.{S} Седоше обојица.</p> <pb n="368" /> <p>— Ти си јутрос нешто пор 
еднику.{S} Он извести министра војног и обојица су наизменце призивала к себи тврдоглава ађутан 
 вредноћи или управо о лености народној обојица се сложише да је балканиски народ — лен!{S} Ту  
уду око.</p> <p>Овим узајамним уједањем обојица бејаху пали у крајње огорчење...</p> <p>— Али ј 
рво једног на другог, да се за тили час обојица нађоше на земљи.</p> <p>Али они се опет окретош 
моћ против мене — тако смо му на жалост обојица дали повода да се лично умеша у неке доста важн 
.{S} Али то се показало тек онда кад су обојица били већ тако јаки, да један другоме није могао 
>млађи</hi> пријатељ.{S} Али тек што су обојица сели на намесничке столице супарништво се почел 
S} У допуну <pb n="586" /> свега још су обојица имали на лицу по црну маску, пошто је писмо и т 
лепа сестра Пава, која је била млађа од обојице.</p> <p>Боја са снахом приђе колу — свет се већ 
 одговори ништа, њен поглед и сада оста оборен, али она мирно пусти да је кнез ухвати за руку,  
рчао и срески пандур; Ралека је већ био оборен.{S} За руке и за ноге њега су већ вукли да га из 
кнез био протеран, и династија Косанића оборена у корист династије Црнојевића, наш јунак стекао 
ма ни снаге ни вештине и — династија је оборена; на њено место долази други јачи, вреднији, спр 
њен неодољивим осећајем освете, да види оборена и у крви онога који је оборио његовога господар 
 У неколико скокова он је опет био крај оборена Перуна.{S} Али он га нађе сама.{S} Чича Милоја  
он корача немарно, озбиљан, дешператан, оборене главе, једва држећи равнотежу да не почне посрт 
 велеиздајник.</p> <p>Ђенерал је ћутао, оборене главе и наслоњен на диван.</p> <p>— Бирајте, —  
елу, наслоњен на сабљу, стајао је он ту оборене главе, жалосан и очајан.</p> <p>Ова слика дошла 
p> <p>Црнојевић узе ходати замишљено, с обореним очима, као да што тражи у трави.</p> <p>Међу т 
га — Никаква одговора.{S} Жика приклече обореном Перуну и тек сада загледа где му је рана.{S} Н 
ме младе женске.</p> <p>— Кривац сам, с обореном и пепелом посутом главом чекам достојну казну. 
на, крочи један корак на страну, стаде, обори главу; сва је дрхтала.</p> <p>Млади господин приђ 
а висину, а он ту висину употребљује да обори ту исту династију.{S} Растислав је скројио цео пл 
 <pb n="584" /> да се породица Косанића обори, а Црнојевићи да се поврате.</p> <p>У писму је ну 
 паде друг самртно рањен, опали пушку и обори <hi>Зликовца</hi>.{S} На Милоја вели, није нико н 
то је издекламовао ове стихове, ђенерал обори главу и оста тако неколико тренутака нем и непоми 
ан!</p> <pb n="344" /> <p>А за тим опет обори главу, опет опусти руке малаксало и тихо настави: 
 треба, но проси појачу буру која би га оборила и спустила на земљу, да преда вечном одмору сво 
и отров је такав да би најјачега човека оборио, па ће ваљда и медведа.{S} А вама треба баш за м 
 да види оборена и у крви онога који је оборио његовога господара, Жика дочепа у једну руку рев 
тинским изборима — рече Ратко.</p> <p>- Оборити; мучно је то после обарати, мој пашо!{S} Ваља з 
ребати згодан тренутак, кад ћеш га тако оборити, како се никад више неће подигнути док му опет  
понова Растислав.</p> <p>— Онда ћемо их оборити на првим скупштинским изборима — рече Ратко.</p 
 је друго писмо, које г. начелника јако обрадова, а о коме је Ратко писао да га је нашао случај 
, доћи ћу — рече Растислав живо и чисто обрадовано, као да је хтео рећи: „Ево обећаћу ти што го 
 нисам могла друкчије.</p> <p>Баба Кату обрадоваше ове речи.{S} Ока их је разумела као да се Је 
и ако су је жудно погледали.{S} Тамо су обрађена поља, тамо су путови, села, људи, а наши путни 
образ бранили!</p> <p>— Чудан образ!{S} Образ у кецељи — рече доктор.</p> <pb n="265" /> <p>— Н 
градске куке и закуке.{S} Код нас се за образ гине!{S} Такав је наш адет! — одсече Боја.</p> <p 
 из Звониграда.{S} Узмем је ја овако за образ, а оно меко, сестро рођена, као пабушина.{S} Па о 
сет варошанки, еј, — она уштину Паву за образ — погледај ти како је ово једро, па забрекло, па  
министром, — или човек треба да пази на образ, па ако дође у сукоб с министром, а он богме и ос 
пет је пољуби.{S} Сад је пољубац пао на образ.</p> <p>Јела заусти да нешто рекне, али јој реч з 
еда на бољега.{S} Кад кнежеви тако газе образ, шта је стало за другу простоту?{S} Но није нама  
 па здраво, а код варошанке отобољио се образ као у краве измузено виме.{S} Јес, здравља ми!{S} 
већа, све већа, најпосле се скотрља низ образ и остави мокар траг по њему.{S} Видео сам да спав 
 неколико крупних суза потекоше јој низ образ.</p> <p>- Е, лепо, то су ваше обичне женске лудор 
дана, и он се доиста постарао да „обели образ.“ Ручак је био више но изврсан, „прави царски руч 
адет!{S} Но нама сељацима то не подноси образ!{S} Ми таке среће не тражимо.{S} Јединица да је,  
о — рече он јетко, па, трљајући ошинути образ, стаде пред огледало и погледа се.{S} На образу с 
 — Ми смо образ бранили!</p> <p>— Чудан образ!{S} Образ у кецељи — рече доктор.</p> <pb n="265" 
 градите ви — обрецну се Боја. — Ми смо образ бранили!</p> <p>— Чудан образ!{S} Образ у кецељи  
} Пошто она не даваше да је пољуби ни у образ, ни у голу руку, то је он обасу пољупцима по леђи 
г, страсан, топал пољубац у сред румена образа.</p> <p>Тиме је она казала све.</p> <milestone u 
па читав муж“, његовој жени плану преко образа лака румен.</p> <pb n="279" /> <p>Он се нагло ок 
ом преко лица, као да је хтео скинути с образа некакву паучину, па настави одлучно.</p> <p>- Ту 
ајвећи штит невиности.{S} Чувај чистоту образа и стидљивост душе.{S} Само су два стања у којима 
белити, а после и опадати.{S} С његових образа губи се руменило; његове рујне усне постају свак 
сока, црномањаста, дугуљастих, присувих образа, с проседом, црном косом и веома живим, али упал 
 својих 40 година.{S} Смеђа, дугуљастих образа, без икаквих особитих знакова на лицу, она ничим 
уне косе, румене усне, румене, забрекле образе, без и једне боре, с омаленим, глатким подваљком 
на кожа огруби и орапави; једре, румене образе избраздају наказне старачке боре, а рапава, набр 
ој фали? — промуца кнез кроз зубе, а уз образе му букнуше пламенови од гнева. — Шта јој фали!.. 
 је у огледалу лепо видела, како јој уз образе лижу пламенови.</p> <p>— Али шта сам ја за то кр 
непрестано лак, једва приметан осмејак, образи добили белу, пријатну, лако заруделу боју — доби 
лом шине је студена језа, и њени румени образи побледе као крпа.</p> <p>Њене су другарице говор 
, пуначким грудима и једрим, наливеним, образима Лепшиним, по којима за часак нашараше читав ни 
од саме младости, која се њој сијала на образима.</p> <p>— Ствар је озбиљна; о њој не смемо гов 
прућен и грчевито укрућен.{S} Мишићи на образима и око уста грчевито су дрхтали; полуотворене,  
ну Паву по њеним лепим, белим, пуначким образима. — Море недам ја ово за десет варошанки, еј, — 
 као мртвац.{S} Блед као смрт, с упалим образима и затвореним очима, он је изгледао као мученик 
 очима сеоских лепотица, и оним руменим образима и белим гроцима што се беле као снези на плани 
Мону нетрепљући.{S} Мона је помилова по образима: „Циганче моје!{S} Па сад си ми, снаха, рђо је 
ма, по затиљку, по раменима, врату и по образима.</p> <p>— Јао, ала те је тај изгризао, сортицу 
 да овде сад понова морају метути своје образине, које су уз пут били скинули.{S} У исти мах цр 
 и, чудно је рећи, постадоше учтивији и образнији.{S} Помешани мушки и женски били су много уме 
француски конзул у Звониграду.{S} Млад, образован човек, члан једне од најугледнијих француских 
 образованих и отмених људи!{S} Где још образован човек тако титулише своју госпођу.</p> <p>— Е 
звониградских, која је потпуно европски образована.</p> <p>Али ни на томе није застало.{S} Било 
ојим секретаром, управо са свима младим образованијим људима, који су се ту нашли.</p> <p>Они с 
ма чудно!{S} И где си ти то још чуо код образованих и отмених људи!{S} Где још образован човек  
ша Светлост; што би се замерило обичном образованом човеку много пре замериће се кнезу, владару 
 слуша и никад не адвоцира.“ Цело своје образовање стекао је „по чувењу“, т.ј. слушајући како о 
стаде пред огледало и погледа се.{S} На образу се црвенило пет прстију.</p> <p>— <foreign xml:l 
езу, шљисну га по једром, још зажареном образу, за тим га оберучке узе за рамена и полако изгур 
па је узе љубити и уједати по врату, по образу, по раздрљеним грудима — свуд!..</p> <p>Његова с 
ана — смејала се Мона, тапшући кнеза по образу.</p> <p>Но Мутимиру као да није годио тај циниза 
 онако измаушке, тако га удари шаком по образу да му ухо запева, а на очи му сенуше светлаци.</ 
p>Малаксао, с упалим очима, као земља у образу, он је ишао као сенка, мрачан и забринут, тако,  
.</p> <p>Ђенерал подиже главу; био је у образу као земља.</p> <p>— Би ли ми хтели показати ма и 
Кад се отуда врати био је веома румен у образу, а очи су му необично сијале.{S} Чим уђе он се о 
S} А сам се облизује.{S} Ама ће да сева обрамица.{S} Чек само, нека ми још једном присмрди овде 
ске пропланке, који су место шумом били обрасли бујном високом, планинском травом.</p> <p>За по 
сеоце <hi>Јеленик</hi>, дивно месташце, обрасло шумом, с лепим водама, с многим летњиковцима, к 
S} Још срећа те их је бог умудрио да се обрате на ме.</p> <p>Говорећи то дама се полако извлачи 
, зете, помогли ми <pb n="403" /> и ти, обрати се она Ратку. — Поткрепи и ти моје мишљење да је 
о кад овај никако не хтеде, пуковник се обрати с питањем право њему:</p> <p>— Ја сам војник, ја 
 смедне, ако одрекне послушност, ако се обрати конзервативцима и њима понуди власт да саставе м 
 окружни начелник, и капетан, доктор се обрати месном среском писару, младом и као видра окретн 
p> <p>— Вама смета кнез?{S} Је л те?{S} Обратили сте се мени, као старој мајсторици у тим ствар 
ство ваше!..{S} Ето вам ваших калуђера; обратите се њима за таке услуге....</p> <pb n="235" />  
је измакло <pb n="213" /> коме се треба обратити.{S} И ако је овде био и окружни начелник, и ка 
у тој беди, онда <pb n="398" /> ћемо се обратити вама женама за савет и помоћ, а сад молим те о 
 довољна, ти ћеш бити слободан да му се обратиш за дозволу, да можеш предузети и друге јаче мер 
у име Бога, надам најлепшему.{S} Узмите обратно.{S} Рачунајте шта би нам било вајде да сте с мо 
 добили обећану уцену.{S} Жандарм тврди обратно, окривљује Милоја да је био у дослуху са <hi>Зл 
еја, погледа око себе и рече, као да се обраћао неком трећем.</p> <p> <foreign xml:lang="fr">An 
 исказивао своје пожуде; он се нарочито обраћао доктору.</p> <p>Доктор се нађе у неприлици; шта 
подругљив осмех.</p> <p>Кнез се узе сам обраћати, то једном, то другом човеку; питао их је за и 
гледала у земљу.{S} Њени млађани, свежи обрашчићи час су руменили, мислиш крв ће из њих канути, 
орме, а нарочито њини румени, младићски обрашчићи, пуна обла и широка мушка плећа имала су неку 
бу уђе црнпураст, буцмаст младић, црних обрва, живих, граорастих очију, румен, пун, маркирана л 
ун, маркирана лица.{S} Веома црне, јаке обрве и као крв дрвена, подебела доња усна, нарочито су 
ко, да женским опадну веђе, а мушкима и обрве и бркови.</p> <p>Ката се насмеши.{S} Она се у тај 
ратом да викне „куку,“ чича набере леву обрву, мрдне главом и рекне <pb n="571" /> полако: „хм! 
ања, и он је често, као један од светих обреда, вршен у самом храму.{S} Ствар је узимана природ 
 ушкопљени, но до темења <pb n="160" /> обрезани.{S} Нечија немилосрдна рука поодбијала им је с 
Уметник је сматрао да не мора шкопити и обрезивати ове своје камене људе.{S} То се учинило зазо 
ивати, пружајући једнако медаљу, ђак се обрецне срдито: — „Хајд’ у ђубре и с <pb n="302" /> њом 
Софија!{S} Јеси ли ти при себи, жено, — обрецну се Растислав. — Какве су то речи од тебе?{S} Да 
ече доктор.</p> <p>— Бруку градите ви — обрецну се Боја. — Ми смо образ бранили!</p> <p>— Чудан 
 твом будали да се не дере! (Радован се обрецну осорљиво: јес! будала! но да отимате девојчиће  
 она.</p> <p>— Ама где ту? — подвикну и обрецну се доктор — где ту кад ја кажем да је нема.</p> 
дар, расположен, крепак.</p> <p>Прво се обријао и дотерао своје бакенбарте; за тим је потрошио  
p> <p>госпођа Софија одвоји се од мужа, обриса сузе, мету мараму у џеп и поправљајући своју хаљ 
ор; за тим извади мараму, обриса прсте, обриса уста, дотера мало своје чекињаве, проседе бркове 
="362" /> прозор; за тим извади мараму, обриса прсте, обриса уста, дотера мало своје чекињаве,  
ак са својом причом, отпљуну на страну, обриса се рукавом па продужи живо.</p> <p>Једва у зло д 
гледање.</p> <pb n="231" /> <p>Синђа се обриса рукавом, помери се два три пута с ноге на ногу,  
/> <p>— Ох, мајко моја, уздахну Јела, и обриса сузу, која се беше почела скупљати на њеној дуго 
ко. </p> <p>Госпођа се окрене вратима и обриса марамом очи.{S} - Право вели — рече она, окрећућ 
ме сељанку. _</p> <p>Пава диже мараму и обриса хладан зној с чела.{S} У слепим очима поче је шт 
тим рече <pb n="449" /> полако: — Много обричете!{S} Ја мој завет могу испунити, али ви ваш не. 
?... шија....{S} Је ли шија? рече кнез, обрнув се г. Растиславу на што овај одговори климајући  
g="fr">fouetter</foreign>? — упита кнез обрнув се повисоком, пуном човеку у бакенбартима, који  
, где су сад биле одаје кнежеве.</p> <p>Обрнув се с прага, Срећко рече: „Хајдете, ево овуда за, 
а је девојкама колачиће којима су могле обрнути сваког момка да за њима лудује.{S} Но као главн 
 опажа се ова црта: да су после доброга оброка увек некако пријатнији, мекши.{S} Обично су добр 
на официра да не улази; затвори врата и обрте се ђенералу:</p> <p>— Дакле?</p> <p>— Попићу отро 
ина Балканија, настали големи политички обрти, те је један кнез био протеран, и династија Косан 
ј ти, молим те!{S} Ево строшио ми и два обртња на ртењачи!</p> <p>— Мирни будите! зачу се прому 
} Час је натицан кнезу на главу метални обруч, а лепа девојка трљала је палцима, час по том обр 
а девојка трљала је палцима, час по том обручу, час кнеза по челу и очњим капцима, а уз то је ш 
а, прође целим Звониградом.{S} Све душе обузе некакав тајанствени, празноверан страх од нечега, 
 се тако и нехотице виде у огледалу, њу обузе нека страва.{S} Осећала се као човек, кога су ухв 
ли у некаквој кривици.{S} Целу јој душу обузе само један једини осећај, — да бежи, да бежи што  
друго осећа до оно, што га бејаше целог обузело и занело, онеспособило га и отупило за све друг 
плочу у жарком хамаму, затворио очи, па обузет струјом усијана ваздуха и уљуљкан јаром, која му 
е мишице.{S} Лепша је седела на дивану, обузета читавим ројем изукрштаних мисли.</p> <p>На једа 
 ту сазрева, јача, шири се, осваја све, обузима све, отровним клицама пали крв и нагони је да к 
ше.</p> <p>Осећала је како је на махове обузима ватра, а на махове опет целим телом шине је сту 
на и веома нелагодна осећаја који га је обузимао, кад год би му јутром донели извештаје да се т 
о дејство: љутина, која већ беше почела обузимати кнеза, стуче, а место ње појави се као неко и 
омисао на скору смрт, тек ђенерала поче обузимати чудна топлина и у телу и у души.{S} Осећао је 
е окретало и нашега начелника опет поче обузимати некакав сладуњав осећај, он се дичио и поноси 
чима.{S} Али одма идућега тренутка њега обузме неодољив страх, и савлада га један једини осећај 
а теби и око тебе, нека света мржња све обузме и нека ти она буде непробојни оклоп који ће те ч 
ерући груди, главу, мишице.{S} После се обукао — бела огрлица, беле наруквице, црн капут.{S} Ка 
 а он је већ био устао <pb n="266" /> и обукао се.{S} Момак га послужи слатком и кавом.{S} Мало 
омисли шта су чинили!{S} Узели мајмуна, обукли му официрске хаљине, нарочито за њега начињене,  
>Довели су га и рекли му: „Ти си кнез.“ Обукли му војничку униформу и извели га на параду.{S} С 
бао ово јадно живинче, које се већ беше обукло у белу пену.</p> <p>Кад дође до гомиле света, ов 
и која крајцара.{S} Кирија је, дрва су, обући се треба, крвљосати треба, и све се то Кати бије  
арева му ћерка не би махне нашла....{S} Обућиће те у свилу и кадиву; у злато ће те оковати...</ 
д ноге, и, као кротко псетанце, лиже ти обућу, само да избегне ударац ужасне мотке.{S} После ов 
но, понесена оном женском сујетом, која обухвата сваку женску, кад осети да је повређено и оно  
ајући на диван, госпођа једним погледом обухвати целу пространу дворану: и намештај, и размешта 
стивно — то је ево ово — он целом шаком обухвати нос, показујући докле се зове њокалица.</p> <p 
оло, чак загледа и под кола, после опет обухвати погледом целу околину, а поглед му је био пому 
ком потпуно убеђена човека.</p> <p>Кају обухвати самртни, ледени ужас.{S} Страшна, крвава, у по 
а те примају, свуда ти одају почаст.{S} Обуци се, накити се, изађи, — госпођа!.{S} Сви капу дол 
ше ухватио за огртач недајући јој да га обуче.{S} Она га погледа преко рамена и упита га хладно 
допусти те му скину ципеле, па се онако обучен, а сав умазан од просута јела, прући на канабе.{ 
 красна белца.{S} Млад, отресит и чисто обучен кочијаш слете с козла и отвори врата на колима,  
 кад се из мрака указаше четири човека, обучена у дугачке црвене мантије, с црвеним покривачем  
ледаш? како си сад намирисана, окупана, обучена, спремљена!..</p> <p>— Јес, тако спремају мртва 
<p>Обадва ова човека била су подједнако обучена — гуњче и чакшире од црна сукна, испод гуњчета  
д рана јутра, ужурбане гомилице свечано обучена света тискале су се у околини дворца.{S} Официр 
опита.</p> <p>Окупана, намирисана, лепо обучена, увијена у огртач, прекриљена великом свиленом  
вењу прва потреба да се јавни поредак и обшта безбедност одржи....“ <pb n="10" /> „а народ ће с 
уклим срцем, с дубоком раном у грудима, ова је жена хитала преко звониградске улице.{S} Она се  
гао бити кнез?“</p> <p>Једном избачена, ова мисмо није се више дала стукнути.{S} Она се као црв 
осмехну и пљесну пашанца по рамену — Е, ова ти већ вреди!{S} Овде се само таком одлучношћу и мо 
 преко собе.</p> <p>Ово снажно стезање, ова близина и топлина, све то само га још више острви.  
на овај пут.</p> <p>Кад се Јела стресе, ова је женска загрли руком око паса, привуче је к себи  
ве часове.</p> <p>Док је кнез био дете, ова околност није имала велика значаја, нити је на њу с 
} Но то неће дуго трајати.{S} Кажем ти, ова је ноћ још наша.{S} Сутра ће већ почети надување у  
а сам сироче! ја немам никога свога.{S} Ова гадна тичурна чупа ми срце.{S} Што је ко не отера!{ 
 помогните нам својски бар до краја.{S} Ова је ствар врло озбиљна и ја бих вас замолио још за н 
еним безбројним, шареним лампионима.{S} Ова чаробна шума, осветљена у стотини боја, личила је н 
ша химна што је земља пева небесима.{S} Ова грмљавина то је радосна објава да је наша топла љуб 
с домаћицом, била је јако осветљена.{S} Ова светлост непријатно дирну кнеза и он узе жмиркати и 
н говор <pb n="122" /> збунио га је.{S} Ова жена својим фамилијарним понашањем управо се натура 
а и орница и начинио им грдне штете.{S} Ова ситна запиткивања и ово спомињање свију помесних пр 
лија, коју ништа не може премостити.{S} Ова се дакле није ни помишљу огрешила о чедност своју.{ 
 употребио и сваки други млад човек.{S} Ова фотографија је једне од његових љубазница, с којом  
гледа се боље и познаде да је човек.{S} Ова црна прилика ишла им је управо у сусрет.{S} Жика об 
, не зове више њиним обичним именом.{S} Ова имена од милоште друкчија су но обична и каткад су  
е Ратко.</p> <p>Растислав се смешио.{S} Ова Раткова хвала допадала му се.</p> <p>— Јес, данас и 
веома живим, али упалим плавим очима, — ова је жена некада морала бити доста лепа.{S} Трагови т 
/> <p>— Сад је скоро поноћ — рече он. — Ова је ноћ наша.{S} Ја те нећу пустити да одеш док се с 
арана пријатним бојама доспелих усева — ова огромна раван изгледала је као мек, шарен и мирисан 
пторске академије у том месту.</p> <p>— Ова притворна чедност по некад је терала дотле, да су у 
ледалом зној с лица, она рече:</p> <p>— Ова нова борба конзервативаца против г. Растислава згод 
сна дружина прозвана „Балканска браћа.“ Ова дружина има своје тајне састанке, њени су чланови м 
о његово васпитање не иде како треба, а ова отоичња прича Раткова о Мутимировим пијанкама пробу 
силе су мараму, пребачену преко лица, а ова је јадна жена убрзаним корацима хитала преко звониг 
очанство, ваше је само да заповедате, а ова земља има свега, свега, свега, да у изобиљу почасти 
ладо и снажно тело Мутимирово.</p> <p>А ова близина, овај непосредни додир два подједнако млада 
е стоке.</p> <p>Ове ноћи, кад се дешава ова наша прича, пирлиторски кмет Тодорика беше рано лег 
 и веома живо и покретно.</p> <p>Обадва ова човека била су подједнако обучена — гуњче и чакшире 
о и мудра, као што је била лепа.{S} Сва ова пажња кнежева није у њој пробудила никакву сујетну  
 њу са свим друкчији утисак учинила сва ова државничка мудровања њенога мужа.</p> <p>Док је Рат 
ним, закрвављеним очима, ђенерал је сва ова последња бунцања изговорио брзо, силовито, с очевид 
и кредита у јавном мњењу.</p> <p>Но сва ова разлагања Лепшина нису ништа помогла.{S} Она се нај 
воје књажевске плате!{S} На вас једнога ова земља троши толико колико би било доста да се у пот 
е света и велика стварка,</l> <l>С тога ова шкода и јес пуна ђака.</l> <l>И сви ђаци скупа једн 
одморите се мало, па ако се баш види да ова земља не може без вас опстати, онда ћемо вас умолит 
не заустави на питању, како то и откуда ова промена, а свако упоређење ишло је у корист пређашњ 
 оставио је на њему дубок утисак.{S} За ова три дана он је био опорављен од физичка потреса и р 
адала је нека чудна живост, необична за ова мирна, забачена планинска села, која обично остају  
р.{S} Чисто му се лепила за језик свака ова реч.{S} Младић, код кога се тек био пробудио полни  
о вољи.</p> <p>После неколико тренутака ова два човека, од којих је први другоме радио о глави, 
ијим се отвореним прозорима и разлегала ова врапчија опера.</p> <p>Ројеви мушица, раздраганих н 
дупло обвезан.</p> <p>Ратку се допадала ова замисао.{S} Налазио је незгоде само у томе, што би  
време.{S} Зло, да је још дуже потрајала ова неизвесност.{S} Већ сам био скомолао.{S} Даде бог т 
 и писмо из завоја, из кога беше испала ова загонетна фотографија.</p> <p>Мутимир скочи: — Лепш 
ори.{S} Сву њену пажњу бејаше прогутала ова треска кола пред кућом. — Је ли могуће да је он!{S} 
ила, а од њиних суза после постала цела ова бара.</p> <p>С тога је блато из ове баре сматрано к 
ми је као истуцан.{S} Једила ме је цела ова комедија и ја сам био зловољан и нерасположен да од 
о боље заметне.{S} Наравно, док је цела ова операција извршена и сви се окружни код Ратка искуп 
оштрим оруђем.</p> <p>„Тако се догодила ова зверска касапница над кнезом народа балканиског.{S} 
ећа, кад год је кнез Мутимир долазио на ова присна посела.</p> <pb n="289" /> <p>Високи струков 
шна деца поваљају пред њим...</p> <p>На ова разлагања Растислављева, Ратко примети с осмејком:  
можеш рећи, да је ништавна и незначајна ова тајна дружина?{S} Ти немаш зато ниједан податак, но 
 диже у вис.{S} Жика није разумевао шта ова ватра значи.{S} Рад је био да не узнемирује свога г 
о не може десити у кући где је домаћица ова анђелска жена, чије цело биће дише љубављу и вером. 
еке магле разговетно се појављивала сад ова слика:</p> <p>Кнез Мутимир стоји на далеком вису; с 
и да се толико задоцне? — рече један од ова два човека.</p> <p>— Без ичега није.{S} Нешто их је 
е напоље.{S} Читав сахат чекала су овде ова двојица, а црна прилика још се не врати.{S} У томе  
прилику у сељачком руху.{S} Чим их виде ова жена брзо врдну и сакри се унутра.{S} И ако је био  
ма три друштвена изасланика извршена је ова операција.</p> <p>Један дервиш узео је другога, чов 
ма мерила Паву од главе до пете, док је ова говорила последње речи.</p> <p>- Да идеш! — рече са 
Кнез Мутимир старао се да се сети ко је ова загонетна личност, јер по гласу чинило му се као да 
ом да му одмах истину у очи каже, то је ова једна једина ствар: је ли њено срце слободно и има  
 ствари даје други облик, а околност је ова, кнез није обичан човек, но глава државе.{S} Према  
и опет ништа не одговори.{S} Мало после ова особа изађе некуда, а уђоше две нове личности, исто 
о, онда се ништа небрини.{S} Дирнула ме ова прича зетова, па хоћу мало да се повратим.{S} Ви сл 
о то ни чути, и ни пошто није дао да се ова „света бара“ затрпава.</p> <p>Али сад, при доласку  
а истина.</p> <p>Код људи опет опажа се ова црта: да су после доброга оброка увек некако пријат 
к Врбавац с чуђењем.{S} Он виде како се ова женска наједанпут преобрази и од оног скромног, мир 
арате, г. Растиславе, кад мислите да ће ова земља, за љубав неколико недоучених ђака, са швајца 
јасно распознавао у ком се правцу креће ова гунгула.{S} На једаред читава гомила људи дође до г 
очи, њену руку још је држао у својој, и ова старачка рука сад се на један пут загреја и узе се  
им удружењима.{S} Донесите тај закон, и ова ће дружина сутра постати јавна.{S} Али и ако су чла 
, каза хоџи ради чега је дошла, и она и ова девојка.</p> <p>Хоџа упита шта јој је та девојка.{S 
> <p>— Сад смо спасени.{S} Овај шињел и ова шајкача извешће нас здраве и читаве одавде.</p> <p> 
 коса, исто онако мрачна и омчата као и ова с ове стране.</p> <p>Наши путници загазише у бујну  
е оженити кнежевом милосницом.</p> <p>И ова жена, која је имала толико лепе памети, да је често 
 што удари и забоде се.</p> <p>„Тако би ова справица избацивала те иглице као стрелице, а оне б 
х би морала знати ова жена.{S} А зар би ова анђелска душа могла икада допустити да ја будем отр 
 се Жермини, кога је већ почела да једи ова загонетка.</p> <p>— Случај је доиста необичан!{S} Ј 
/p> <pb n="121" /> <p>Њега веома зачуди ова промена.{S} Шта би на један пут овој жени!{S} Но он 
<p>За што би њега мрзела тако душмански ова лепа земља, коју он толико воле и за коју би увек с 
 снебивањем.</p> <p>Да би сазнао уме ли ова жена ћутати и како се држи кад јој злочин ухвате, ђ 
а и није она физичка рана на глави, али ова душевна рана на срцу, да је одмах на првом кораку н 
их позваше да стану, или ће пуцати, али ова двојица ни то не послушаше.{S} Из потере пукоше 3—4 
е прену.{S} Он сам није знао зашто, али ова два тиха звиждања, која као да су се дозивала кроз  
ћао.{S} Тако му се једном приликом деси ова неприлика.{S} Тада је <pb n="177" /> био још тек ср 
намера против мене, њих би морала знати ова жена.{S} А зар би ова анђелска душа могла икада доп 
тра дан, а Петра вози ли вози!{S} Шушти ова ђида сва у само-самцитој свили и кадиви, а три нишк 
 молим те подсети га да се једном сврши ова моја проклетиња.</p> <p>Ствар коју је г. мајор нази 
љиво гледала на Синђу и стрепила да јој ова опет не понови отоичње речи „Па иди!“</p> <mileston 
ић м Жика прилегоше уз један храст, док ова гомилица прође.{S} У томе се један од оне четворице 
ада било, оне су морале бити оваке, као ова слика како је ја сад представљам.</p> <p>Па и ово ј 
ераности, али свакако боље је и ово, но ова данашња лицемерна, <pb n="156" /> притворна чедност 
ри по прстима.</p> <pb n="677" /> <p>Но ова су сузбијања била бесплодна; Мутимир је већ буктао, 
о титулишу окружне начелнике.</p> <p>Но ова прилика веома је добро дошла и бив. министру полици 
е имало куд ни лево ни десно.</p> <p>Но ова тескоба није дуго трајала.{S} После десетак минута  
тање.</p> <p>У Балканији деру поглавито ова три правца: либерални, конзервативни и слободњачки. 
е преда тетки на вољу, да учини све што ова тражи, а кад се једном нађе код тога високог господ 
 њим радосно.</p> <p>Шта је даље било с ова два залутала човека то изгледа управо као какав ром 
p>Разговор, или управо препирка, између ова два човека, постајала је све оштрија и крупнија.{S} 
> <p>Тако је та прикривена борба између ова два човека тињала годинама.{S} Овда онда било је и  
 n="363" /> Али у последње време између ова два човека као да је, што но реч, протрчала црна ма 
 пса с арлуком упадоше у густиш, где су ова двојица мало час лежали, на што сељаци опколише мал 
 фине и суптилне ствари, као што је <hi>ова</hi>.{S} С тога није ни чудо кад он вели: „ако буде 
листао је овакав натпис:</p> <quote> <l>Ова света богомоља</l> <l>Објатије шири своје</l> <l>Ка 
човека и гуши га.</p> <pb n="556" /> <p>Ова пољаница није била широка — једва да је имала две-т 
гово рођено срце.</p> <pb n="439" /> <p>Ова лепа жена створила је око себе неку чудну, заношљив 
авац је почео бивати нестрпељив.</p> <p>Ова нестрпљивост издавала је све више и више Врбавчеве  
аву како је волови слатко-млаве.</p> <p>Ова шала Жикина поврати Враничића из његова кратка зано 
ов верни и омиљени ађутант Заре.</p> <p>Ова промена одмах се познала на кнезу.{S} Место пређашњ 
 и дохватише се кантарске улице.</p> <p>Ова главна улица звониградска засађена је по средини с  
оборене главе, жалосан и очајан.</p> <p>Ова слика дошла је ту у ђенералову собу са свим случајн 
ити, али је било врло вероватно.</p> <p>Ова околност распалила је код сељака апетит да га ухват 
о издише и његов драги господар.</p> <p>Ова мисао као електрични ударац чисто га диже са земље  
 леп - као да сам та ја родила.“</p> <p>Ова је баба била искрен и лојалан поданик његовог височ 
претварали се у немоћне старце.</p> <p>„Ова страшна жена знала је такве тајне у вештини тровања 
 казао да је амо доведена... и да је.., овај!... т. ј. ко вам је све то казао? — опет упита деж 
а из њих већ загрљена роба....{S} Јес’, овај ће га одвести!“ —</p> <p>У тај мах чу се на гробов 
 тело Мутимирово.</p> <p>А ова близина, овај непосредни додир два подједнако млада, подједнако  
 пену.</p> <p>Кад дође до гомиле света, овај коњаник викну нешто.{S} Јурећи даље, он опет нешто 
> <p>Огорчен на старога кнеза Косанића, овај човек није презао чак ни од тога да ступи у <pb n= 
балканиско земљиште — за што би, дакле, овај свет имао да га мрзи, да га сматра за душмана, да  
, које су сијале као две живе жеравице, овај човек јако је падао у очи са својих танких, припиј 
в у лицу, с две велике јагодичне кости, овај човек имао је у изразу нечега што је у исти мах и  
породица у којима је једаред већ бивао, овај би часовник могао имати неоцењене вредности.{S} По 
и одмах пуче, и повика загушљиво: „Ево, овај је срећан!“</p> <pb n="346" /> <p>Затим се загледа 
а слици мртвога кнеза — Овај нос — јес, овај нос био је одсечен, овога носа нема више. — Говоре 
л Врбавац спремао отров кнезу Мутимиру, овај је то ухватио и нагнао га да сам испије тај отров, 
 Као да га је вихор гонио, <pb n="5" /> овај облак јурио је необичном брзином и долазио све бли 
ирити се с мишљу да је и <pb n="645" /> овај покушај пропао.{S} На све те опомене Перун је само 
рински манастир <hi>Повратница</hi>.{S} Овај је манастир из 15. века, зидао га је велики челник 
} Он ће однети и кнеза и Растислава.{S} Овај последњи можда ће се мало и одупирати, али се неће 
е дам одговора на постављена питања.{S} Овај човек сврати ми пажњу на то, како већ по самом нач 
 гардиста, под командом два официра.{S} Овај гардиски ескадрон кнежев, који обично никад не иде 
 да је бар само штета, но и срамота.{S} Овај се свуд хвали, а ти знаш како је код нашега сиротн 
талом, господо, ја сам готов на све.{S} Овај дом, у коме се ми саветујемо (Преседник министарст 
во му измаче, а он оста — себе ради.{S} Овај човек био је удаљен од наших бегунаца свега 10—15  
еше шињел.</p> <p>— Сад смо спасени.{S} Овај шињел и ова шајкача извешће нас здраве и читаве од 
ије било ноћас, но још пре две ноћи.{S} Овај одговор кнеза је запрепастио.{S} Он је на један пу 
 — Врбавац.{S} Он је постао ђенерал.{S} Овај чин нарочито је за њега установљен, јер дотле га н 
ала где сам и у чије сам руке запао.{S} Овај човек саветовао ме „као сина“, да учиним што се од 
ћ закрвављеним погледом одмери Жику.{S} Овај продужи.</p> <p>— И ко ће нам веровати да смо изги 
а Црнојевића да се попну на ту липу.{S} Овај се одупирао и пристаде тек онда кад се из даљине ч 
ли, он пропусти мимо се други чамац.{S} Овај измаче прилично напред, па онда наједном стаде, а  
пре прст у нос на слици мртвога кнеза — Овај нос — јес, овај нос био је одсечен, овога носа нем 
или да у Балканији таква дувана нема, а овај мора да је донесен са стране.</p> <p>Затим један о 
ура крај кнеза грохотом се насмејаше, а овај смех дерао је бедном Мутимиру кроз сами мозак.</p> 
, молим покорно, али га тако зову!{S} А овај овде ово је поп Ристо из Заглавића.{S} А ови овде  
} Он није ни мало презао од тога што га овај сељак почиње познавати.{S} Шта више, он је био вољ 
министарску.{S} Уверавају кнеза да њега овај устав ништа не веже, јер је грађен без његовога пи 
ом.</p> <p>Сложили се најпосле томе, да овај покрет ваља живо пратити и непрестано имати га на  
иђе и лупи Маврикија по рамену тако, да овај искриви леђа.{S} Но како Маврикије не одговори одм 
стислав пресече начелника, бојећи се да овај не исприча још вешто лепше, и примети му:</p> <p>— 
 тешка и пуна двоумица.{S} Видело се да овај човек носи у грудима некакву неисказано тешку борб 
ио.{S} Изгледало је као да му се допада овај говор ђенералов.{S} Он примети: <pb n="339" /> — Ђ 
јим је могао отворити загонетку, откуда овај младић све то зна!</p> <p>Чим је овај незнани гост 
иславу.</p> <p>Растислав прими и издржа овај поглед.{S} Њине се очи нађоше, њини се погледи сук 
пори већ постоје.{S} То једино може, за овај мах, сузбити конзервативце, иначе од њих прети гол 
 историје, не би могао окривити њега за овај поступак са мном.</p> <p>Ђенерал застаде за тренут 
оварам и богу, и господару, и људима за овај народ. — Вујадин махну руком поносно, показујући б 
је осећао потребу, да се извуче само за овај тренутак, а после, доцније, шта буде.{S} У место д 
 од свију интереса, који човека вежу за овај свет, на мој говор не може више утицати никакав зе 
данпут постаје потпуно узет.</p> <p>„За овај отров једва се у новије доба дознало само толико,  
ога дома није се много бринуо да побија овај глас, пошто је он ишао у прилог његове радње.{S} Ч 
слабо што знала.</p> <p>Мона је потегла овај разговор да би задржала <pb n="457" /> кнеза на ја 
, па реци благословен час кад си прешла овај праг и ушла у наше друштво.{S} Каквога витеза имаш 
и мирно крај пута, гледа заједно с њима овај сјајни спровод, не разумевајући више од њих, ко ли 
живиш.{S} Можда ће ти некад успомена на овај догађај бити тешка; можда ће ти сећање на све ово  
рио, бићеш сачуван од мрачних сећања на овај догађај.</p> <p>Ђенерал је говорио на одморке.{S}  
даље после својих последњих речи, но на овај говор Растислављев он се нагло врати.</p> <p>- Шта 
м је то што је видимо где прати Јелу на овај пут.</p> <p>Кад се Јела стресе, ова је женска загр 
 утегнутом начелничком униформом. — Сав овај свет, што се видео тамо на пољани, све ове гомиле  
тије и ради њене сигурности, и врши сав овај притисак.{S} На тај начин, место да је оно чиме се 
политичко сунце око кога се окретао сав овај свет од начелника.</p> <p>Четири пуна дана бавили  
 изазове Растислава на разговор, но кад овај никако не хтеде, пуковник се обрати с питањем прав 
 и тихо, полако, нечујно, спусти се над овај узбуркани град, и убрзо га застре са свију страна  
ожијих, те се у сјајном лету спусти над овај усамљени цветак и окропи га бистрим капљицама рајс 
S} Како је сад ту кад се рашчује, да је овај прокартао једне ноћи само три хиљаде дуката.</p> < 
p> <p>— Ја мислим, Ваша Светлост, да је овај обичај остао од Турака, и да се до сада готово сву 
ијом, а даљим трагањем сазнало се да је овај жандарм дуго служио код Врбавца и бројао се некад  
без срца.</p> <p>— Па ипак — биће да је овај ваш суд мало пристрасан — рече кнез.{S} Но ђенерал 
>Искусна пратиља њена знала је какав је овај тренутак код женске.{S} Она прихвати Јелу под руку 
оју.{S} И вели се да могу.{S} Разлог је овај:{S} Дотични министар, или дотични чиновник нема пр 
вце вратима ђенералова кабинета, где је овај у вече обично радио, и јако закуца.</p> <p>— Унутр 
з је зачуђено гледао у ђенерала, док је овај продужавао своја заносна декламовања.</p> <p>— Вид 
а овај младић све то зна!</p> <p>Чим је овај незнани гост изашао од Растислава, по намесниковој 
м месту, где је она канула, израстао је овај стручак бела љиљана.</p> <p>— Инокосан и усамљен р 
е, јер ти све то ништа не треба, цео је овај свет за тебе ништа, само је она све, и кад њу имаш 
 лекарско друштво у Бомбају записало је овај чудновати и невероватан случај.{S} Пред очима три  
неки разговори с Растиславом, где му је овај у завијеним наговештајима свраћао пажњу на неке су 
мах угушио сва друга чуства.{S} Њему је овај подмукли нападај на усамљена путника изгледао нешт 
 од сељака рече: — Море!{S} Што ли лаје овај пас, да се нису они ђаволи овде сакрили?...</p> <p 
рају измишљати свакојаке досетке, да се овај ударац одбије.{S} Изгледа, као да је кнезу тешко д 
 он је држао да може сматрати као да се овај Врбавчев говор њега ништа и не тиче.</p> <p>Али ба 
у.</p> <p>Између њих двојице развије се овај разговор:</p> <p>- Ви сте нешто срдити, господине  
гонили мајмуна с дрвета на дрво, док се овај најпосле не дочепа баштенска зида и утече на поље. 
спасен.{S} Пре неколико година десио се овај интересан случај.{S} Директор једне велике европск 
ичне погледе Раткове.{S} Бојао се да ће овај покрет имати много дубљи корен; рече, како је озби 
 упре очи у пуковника, очекујући шта ће овај одговорити.</p> <p>— Зар и ту још треба да ми ко ш 
воје сумње, а намамљен помишљу: како ће овај пут бити ванредна згода да се што присније зблизи  
позна са својим народом.</p> <p>И иначе овај је пут сасвим згодно одговарао потребама Врбавчеви 
е био готов мрак.{S} Синђа и Пава, кроз овај дим и сумрак, једва су могле распознати шта је и к 
и је већ пукао по свој околини ићи кроз овај народ и уз неку пратњу било би као шетња кроз шибу 
година, услед чича Степиног мировања, и овај се крај био стишао.{S} Но сад све је опет пошло на 
, те, полазећи за Балканију, понео је и овај часовник.{S} Ту је после дуго ишао из руке у руку, 
не.</p> <p>Тек тада једва дође к себи и овај вајни домаћин, и једва се сад тек сети тога, што ј 
Section" /> <p>Тако је срећно окончан и овај кнежев састанак с народом.{S} Па ипак Растислав је 
дан кнежева пунолества ближе примицао и овај осећај Врбавчев бивао је све јачи и досаднији.{S}  
а, али с много плиће површине.</p> <p>И овај глас прво дубоко уздахну, па онда рече срдито:</p> 
" /> Управо чудим се откуда се и изроди овај разговор.{S} Молим те остани.{S} Говорићемо о друг 
малени диван у углу.{S} Кнез први опази овај заладак; он повуче Кају на ту страну, те седоше је 
их ви отровали.{S} Јес, ви сте отровали овај народ, - продужи кнез, али чекајте само.{S} Видеће 
 се послужи свима средствима“ — рече ми овај човек, и ја сам ову реченицу нарочито упамтио, пош 
за живота кнеза Страшимира једне вечери овај човек стави сам себи ово питање:</p> <p>„А што не  
Ја сад не знам на кога се управо односи овај прекор; да ли на мене, или на вас, т. ј. управо на 
n="331" /> <p>— Ништа то не мари што ти овај савет даје онај, који ни сам није био добар човек. 
 наше путнике.{S} Коме је могао требати овај прелаз у овој пустој планини, где нема ни трага од 
 мислим ни ја, да ће они јавно потрзати овај ваш испит.{S} Али има ту стотина других начина да  
е смрти.{S} Како злобно срце мора имати овај младић и како гадан изгледа са овом својом, на пам 
 на путу, рече сељаку:</p> <p>— Подмети овај камен, подмети, синко, камен под точак, па зови ко 
нуто 20 нових вењера.</p> <p>Правдајући овај издатак, општински одбор уписао је поред тога свог 
.</p> <pb n="432" /> <p>Кад кнез заврши овај свој узвик, Лепша на један пут осети да ово није о 
продужи даље:</p> <p>— Ух! ала је тежак овај балкански језик; има речи које просто <hi>не може  
шио узвиком:</p> <p>— Прави, криви, тек овај народ неће вас више, г. Растиславе!{S} Народу је д 
авршио овај бљутави политички нитковлук овај разроки покушај да кнеза у нужнику удаве, а цео ов 
астислав је опет знао колико је ризичан овај његов последњи корак.{S} Ђенерал је имао на кнеза  
и она школска зграда коју је заграђивао овај плот, — једном речи цео тај крај као да се на једа 
" /> <p>Да ли је дуго или кратко трајао овај занос, кнез није знао; он се доцније сећао само ов 
иче кнеза Мутимира, он је једва дочекао овај пут.{S} Млад, здрав, снажан, пун младићске бујност 
цу.</p> <p>Како је, кад и од куда дошао овај обичај — нећемо овде расправљати.{S} Као у многом  
ш како ме гони!{S} И то знаш ко?{S} Ево овај чварак овде.{S} Да се скамениш какве ми је ствари  
акав богаљ.{S} Ко год је први пут видео овај мост, морао је стати и гледати и дивити се чуду —  
напред.</p> <p>Тошу је толико био занео овај призор да није ништа чуо шта му госпођа говори.{S} 
покушај да кнеза у нужнику удаве, а цео овај миришљави догађај добио је име: <hi>Ђурђевградски  
, дозволите ми да приметим, да мени цео овај догађај изгледа доста загонетан, а местимице прате 
 руку и рече:</p> <pb n="421" /> <p>Цео овај призор гледао је мајор Тоша и у томе се чисто беја 
ао кнез.</p> <p>Тако је Врбавац смислио овај пут, па га одмах сутра дан изнео својим друговима, 
 у јагњећој кожи!{S} Бог вам је поверио овај народ да га браните као добри пастири, а ви га сам 
ти — одвратан задах!{S} Тиме се завршио овај бљутави политички нитковлук овај разроки покушај д 
S} Па кад знаш што не пазиш?...{S} Тако овај коњ дође овде, па ја тебе овако бијем... оде пијон 
дован је служио у војсци и знао је мало овај ред.{S} Он упита за дежурна официра и рече да имај 
о је као нека наплата за партију.{S} Но овај пут шамар изостаде, а Маврикије, кад виде да нема  
ме“! „Разуме се,“ „Тако је.“!</p> <p>Но овај говор слушала је и госпођа Софија, само што су на  
 лаж!...</p> <p>Растислав саслуша мирно овај протест пуковников, а за тим продужи, као да није  
ађивали <hi>осећаји</hi> и то поглавито овај један једини осећај.</p> <pb n="391" /> <p>Она је  
уком знак да чини своју дужност, на што овај нареди жандармима да заузму све излазе и улазе у ђ 
че кнез, обрнув се г. Растиславу на што овај одговори климајући главом ћутећки, а кнез продужи: 
једне јасне и одређене мисли у глава; у овај мах њом су превлађивали <hi>осећаји</hi> и то погл 
чи до речи учинити: довући ћу вас све у овај конак, затворићу се овде заједно с вама, а наредић 
n>! — то нигде нема, г. Маврикије што у овај <hi>балкански језик</hi>!{S} Смешан језик!...{S} А 
енерала.{S} Изгледало му је чудно да му овај сад чита неке придике и савете.{S} Ко би их сад ов 
ио не дижући главе и не знајући, шта му овај управо нуди.</p> <p>Изазивач је то и чекао. „Дакле 
3" /> га и од моје стране и причајте му овај случај.“</p> <p>Затим се растадоше.{S} Враничић с  
 се радујем!{S} А видећеш, благосиљаћеш овај дан — рече Мона срдачно.</p> <p>- Рачунала сам да  
ање ту не помаже.</p> <pb n="622" /> <p>Овај Кугићев говор неочекивано учини на кнеза врло пово 
" /> <milestone unit="subSection" /> <p>Овај чудан случај с кнезом оставио је на њему дубок ути 
а љубе и кад буду људи.</l> </quote> <p>Овај натпис колико је значајан са своје поетске лепоте, 
ле су његову праву вредност.....</p> <p>Овај се човек свикао још израна да не преза ни од чега. 
и кмета Тодорику, па питај њега.</p> <p>Овај што питаше напући уста:</p> <p>- На здравље нам он 
удари главом о сточић до дивана.</p> <p>Овај помамни ђипај њен чисто је освести.{S} Она се на ј 
а је струјала румена, топла крв.</p> <p>Овај величанствени призор заносио је душу, и Враничић н 
дника и према томе ћу поступити.</p> <p>Овај дрзак говор учинио је своје дејство.{S} Влада се п 
ађе у узан, доста мрачан ходник.</p> <p>Овај ходник спајао је мали конак манастирски с великим, 
о бити ухваћен цео њин разговор.</p> <p>Овај случај престравио је новога министра.{S} Он је ту  
па се после пометох у рачуну...“</p> <p>Овај глас као да је долазио из много веће дубине но гла 
ури и кнез је јасно разабрао ове речи: „Овај ће га одвести!{S} Он зна загонетку смрти и тајанст 
тељу нанели што сигурнију смрт.</p> <p>„Овај страшни отров дејствује на нервну систему тако да  
инастија, које владају од више столећа, овака питања не би се могла ни појавити, или, ако би се 
 саслушао све ово, чисто пренеражен.{S} Овака дрскост, овако отворен говор <pb n="122" /> збуни 
.{S} У опште, Растислав је имао дара за овака трагања.{S} У њему је пропао изврсан полицајац.</ 
е, а била би и штета да стоји покривена овака красна ручица — рече Мона, пљескајући гошћу по де 
S} Ви ћете и сами оценити, колико вреди овака једна услуга.{S} А ја ћу вам вашега кнежића тако  
чиниле голема зла и пороке да се створи овака ружна изрека о њима.</p> <p>Обично са старошћу ид 
вних грађевина.{S} На уласку блистао је овакав натпис:</p> <quote> <l>Ова света богомоља</l> <l 
одмакли, између њега и дечка развије се овакав разговор:</p> <p>— Ко ти је она жена што ти изне 
е од суза.</p> <p>И између њих се разви овакав разговор.</p> <p>— Знам! — рече начелник!</p> <p 
ски бифе.</p> <p>Код Моне је био уведен овакав ред: послужи се само једанпут, а за тим се сва п 
 је руководио говор, и по вољи му давао овакав или онакав правац.{S} Својим ненадвим питањима о 
утекао.</p> <p>Док је код Милоја владао овакав страх и забуна, код Жике на против, беше планула 
стиви господине. _</p> <p>- А је ли био овакав случај како рекох?</p> <p>- Био, био, милостиви  
та водио се између ово двоје заљубљених овакав озбиљан политички разговор, док га не прекрати ј 
мила света, који се увек скупља где има оваква шаренила.</p> <p>Око 2 часа по подне у овоме мор 
ледало му је чудно: „откуд овом шипарцу оваква питања?“ Одмах је у себи закључио да је овде мор 
.{S} Пре неколико година нису ни радили овакве слике.</p> <p>Говорећи то, Лепша баци поглед на  
а ће један Врбавац — он лично ступати у овакве везе и познанства.{S} Па баш да исприча целу ту  
p> <p>Док су се начелник и прота бавили оваквим филозофским разговорима, у горњем челу наста чи 
у од бабе. </p> <p>— Ово је право чудо; оваке бруке нигде нема!{S} Место да ме склоне и сачувај 
е је немоћно да се противу њих бори.{S} Оваке су промене нарочито силовите у души снажних и већ 
, може бити баш оне и гоне пуковника на оваке мрачне помисли.{S} Можда се он осећа увређен, пон 
дети, како њен драги супруг одмах после оваке једне жалбе, одлази у кавану и до мркла мрака већ 
 је поведена истрага над кривцима, који оваке гласове протурају, увек се на криј крајева налази 
ко их је икада било, оне су морале бити оваке, као ова слика како је ја сад представљам.</p> <p 
ем даље.“ — „Ене, ене, куца се.“</p> <p>Оваке и стотину других речи прелетале су преко стола, с 
 мртваци!</p> <p>— Све су то живи људи, оваки исти људи као и ми, рече Заре.</p> <p>У томе изађ 
отомству страховит пример како се казне оваки гнусни злочини — рече кнез јетко, и јурну напред. 
p> <p>Но Мона се није дала ни опепелити оваким разлозима.{S} О њему — кнезу — овде не може бити 
кикоћући се он оде кући.</p> <p>Увређен оваким понашањем учитељевим, капетан оде и одмах још те 
ма!{S} И баш ми је мило да чујем, шта о оваким стварима мислите ви практичари, ви људи из народ 
ко пушака и револвера и једна записка с оваким натписом: „Магационару седмога кола да придружи  
„Тако су Борџије знали за један отров с оваким дејством.</p> <p>„Помешају отров у вино и даду г 
 се зар и нашао како ће изаћи на крај с оваким извештајем, да је био само он један и да није ст 
в законитог наследника престола.{S} А у оваким мутним временима то може одвести и много даље но 
Имао је бабу, очеву мајку, која би га у оваким горким часовима тешила.</p> <p>„Јеси, сине мој,  
, Лепша скочи да иде, пре тога она је у оваким приликама увек одлазила колима; сад то одби и ре 
ма.{S} У опште, рађено је све оно што у оваким приликама обично раде весели и раздрагани људи.{ 
на човека, који би могао веровати да од оваких ствари зависи морал у једном друштву и да би беч 
ви спрам кнеза....{S} Разумем!{S} После оваких разговора ваших све знам и све разумем.{S} Разум 
а избегне ударац ужасне мотке.{S} После оваких првих лекција, доцније обично је доста и прост ц 
кочи, да загрли ово младо, овако свеже, овако чисто створење, да се стопи с њим у једну нераздв 
..{S} А овако, шта велиш, г. Маврикије, овако један мали шахић краљу!....</p> <p>Тако се игра п 
ав потресен:</p> <p>— Дивно, светлости, овако никад нисам путовао.</p> <p>— А ја увек тако путу 
ће запети.{S} Но бадава, то морам рећи, овако отмена госта још нисам имала.{S} У моме крају, та 
а готова да скочи, да загрли ово младо, овако свеже, овако чисто створење, да се стопи с њим у  
Пуковнику дође мало чудно ово повучено, овако скромно држање ове жене.{S} Он је њу сасвим друкч 
во, чисто пренеражен.{S} Овака дрскост, овако отворен говор <pb n="122" /> збунио га је.{S} Ова 
м нећу сметати; ја ћу се завући овде... овако.</p> <p>Говорећи то, госпођа пређе чак у други кр 
м...{S} Може ли то, г. Маврикије.... а? овако на пример — шах краљу!{S} А.. а.. а шах и краљ, а 
 цео век пропада, не знам за што?...{S} Овако ти лепо, па код имаднеш пара и „шмука“ - да видиш 
још ноћас стигли у град пријатељима.{S} Овако су морали заноћити у планини.{S} Перун је осећао  
челу јој се указаше две малене боре.{S} Овако озбиљна, забринута, она је изгледала још лепша но 
 Пава осећала је нешто чудно у души.{S} Овако као ово сад њој никад није било!{S} Она је осећал 
е она одмах овако у почетку прозрети и‘ овако јавно у очи креснути.{S} Ката као да је опазила о 
чи му као руку под леђа и шапуће: „Чек’ овако!“ Час му се опет учини као да лежи у некаквом чун 
 како!... стерају људи у буџак....{S} А овако, шта велиш, г. Маврикије, овако један мали шахић  
адоме кнезу чине голему неправду кад га овако цене и овако о њему говоре.</p> <p>госпођа Софија 
а под нос прстима.“</p> <p>Гледајући га овако, Растиславу је долазило на ум да се рине на кнеза 
 и како бих иначе ја дошла до части, да овако говорим с господин намесником — рече она скоро по 
мараму на врат.{S} Јао, слатка моја, ја овако нагрђена нисам ти никуд <pb n="446" /> пристала,  
 осмехом — Али шта ме се то тиче!{S} Ја овако осећам.{S} Мени је ово из срца потекло.{S} За то  
а Даринка из Звониграда.{S} Узмем је ја овако за образ, а оно меко, сестро рођена, као пабушина 
осподину пуковнику мало зазорно, што ја овако, што но реч „с неба па у ребра“.{S} Али таква је  
142" /> испитивати, да ли доручак прија овако ванредно са ванредне доброте своје, или је свему  
 и што год хоћеш!</p> <p>Док је Петрија овако ђаволила, а њене се другарице смејале, сеоска мом 
е би ништа говорила, но бих га ухватила овако преко среде. (Она сави руке другарици око паса) п 
ла! — заврши Пола говор.{S} Док је Пола овако транџирала госпођу Ловимук у дну сале, на врху са 
пет руку у кесу, па овако, па овако, па овако... (она је показивала то једном, то другом руком, 
бих онда опет руку у кесу, па овако, па овако, па овако... (она је показивала то једном, то дру 
а).{S} Па бих онда опет руку у кесу, па овако, па овако, па овако... (она је показивала то једн 
ознају међу собом.</p> <p>Док се потера овако мотљала, Црнојевић и Жика дохвате се једног поток 
 усрећити једнога владара, уз то једног овако красна млада човека.</p> <p>Не чекајући одговор о 
стрвина!{S} Не памтим да ме је ико икад овако напсио као он — поче Срећко, но у тај мах он угле 
ти цигару, као човек, с тога је био сад овако зловољан, а с тога су му јамачно и они димчићи из 
дана њему прасне ћев и рекне: „хоћу сад овако“ — како, чиме ћеш га уздржати?</p> <pb n="404" /> 
 неке придике и савете.{S} Ко би их сад овако видео и чуо, а не би их знао, би рекао да су отац 
 „мало фино“ пецкали.{S} Дед овако, дед овако, док ће тек на један пут рећи учитељ: </p> <p>- Д 
су се онако „мало фино“ пецкали.{S} Дед овако, дед овако, док ће тек на један пут рећи учитељ:  
{S} Тако овај коњ дође овде, па ја тебе овако бијем... оде пијон — тако..{S} Е, сад и овог пеша 
арски салон.{S} Нисам мислила да је све овако лепо — примети гђа Софија.</p> <p>— Па ово нам и  
ав упита: која су ово господа, што седе овако у наоколо?</p> <p>Отац му одговори, да су то госп 
у рукама цео план завере.</p> <p>Кад је овако целу ствар већ имао у рукама, Растислав се реши н 
 девојка?{S} Врло је интересно да ли је овако лепа могла да се очува у селу као девојка до свој 
ко би наместила своју собу, онда јој је овако нешто излазило пред очи.{S} Гледала је свуда по с 
 њом лично општио?</p> <p>А после он је овако мислио: ко чини какав злочин, ако већ мора имати  
е питао.{S} А ја све по реду, па ово је овако, господару; па ово има, господару; па све лепо је 
ичи ни мало на бумбара.</p> <p>Пошто је овако достојно преставио свештенички чин, г. начелник п 
 неупутности женине — Још ми никад није овако говорила.{S} Но Ратко га предусрете:</p> <p>— И з 
е ме само још ово.{S} Ваше ствари стоје овако:{S} Можете попити отров.{S} У том случају прави у 
асти никаква одговорност.{S} Од прилике овако као што ово сад са мном бива.{S} У ствари мене је 
лучајно раздвоје.</p> <p>Ствар је после овако и завршена, као што је Жика предсказивао.</p> <p> 
p> <p>- Молим вас.{S} Није могуће да ме овако необавештена оставите.{S} Кад сте већ кнезу ради  
, уздам се, да вам неће бити дуго време овако у двоје, док ја за тренутак отпаднем до у кујну.< 
То јест та јој се мисао јављала, али не овако јасно — У том тренутку у њеној глави у опште није 
тати жртва грабљивих суседа, ако остане овако мала и нејаке.{S} Та задаћа народног уједињења до 
њих две једнаке.</p> <p>Док су две жене овако поправљале оно што је кнез Мутимир поломио и разв 
ег Никицу.{S} Шта би од њега било да се овако нађе сад међу туђим људима?</p> <p>— Што међу туђ 
Већ сам био скомолао.{S} Даде бог те се овако сврши.</p> <p>— Да! — прихвати Ратко — овде смо с 
сву Балканију страшан случај догодио се овако:</p> <p>„Његова Светлост, праћена својом породицо 
 Црни?</p> <p>- А да против кога смо се овако подигли, враг те уз месојеђе појашио.</p> <p>— Са 
је као наручено и добро је дошло што се овако догодило.</p> <p>— Боже! — рече госпођа зачуђено  
ије ни у чему претерао.</p> <p>Пошто се овако стојећки још читав сахат пило, Растислав примети  
p>„Куку, часан их убио!{S} Шта им би те овако галатно говоре!“ И жене и девојке црвениле су и г 
љусе има обадва <hi>ушета</hi>... па ће овако...</p> <p>— Не вели се „ушета“ Ваша Светлост., пр 
гледај моје кљусе, г. Маврикије, оно ће овако.... хм! куда ћеш сад?{S} А?{S} Тамо?{S} Али моје  
и час у кнеза, час у Растислава, отпоче овако:</p> <p>- Ево, ово су, молим покорно, господа поп 
ане смрти, оно му данас овако натреса и овако му безобразно пуца под нос прстима.“</p> <p>Гледа 
ине голему неправду кад га овако цене и овако о њему говоре.</p> <p>госпођа Софија имала је син 
 можда је још срећа што се цела ствар и овако свршила!{S} Тек сад, посла свршених догађаја, Зар 
талог помислио на освету.{S} Људи, који овако мучки нападају, не могу бити никакви јунаци, то с 
ва изјутра.</p> <p>Док је барон Жермини овако слатко спавао, његов секретар, маркиз Белини, нес 
у, жену која је збиља заслужила да носи овако лепо име, не само по гиздавости тела, но и по душ 
ових твојих речи!{S} Онда нећеш мислити овако!{S} Могао бих и више да ти кажем, али нећу.{S} Ни 
а једној страни дворане госпођа Ловимук овако мушки претресала високу политику, на другој стран 
 управљати земљом но ти.{S} Рачунао сам овако.{S} Балканија или мора извршити своје уједињење н 
мислите кад остављате да ја вама учиним овако — шах краљу!...{S} Хм!{S} Тако знаш ти, г. Маврик 
ала ни то, да ће се њена љубав с кнезом овако жалосно свршити.</p> <p>С препуклим срцем, с дубо 
S} Тек сам ту пре дванаест година легао овако потрбушке, мишљах да се малко одморим, а пази! —  
ј дед, бежећи од Руса, пребродио Дунаво овако исто тајно и ноћу као што ћу га ја пребродити ноћ 
 к себи и упиљи јој у очи:</p> <p>— Ево овако!{S} А ако би ми што год рекао, рекла бих и ја њем 
} Није био никакав школован човек, а до овако висока звања дошао је, како је сам говорио, „труд 
тано је с њим и још га никад није видео овако оштра и пакосна.{S} Но што је Растислава понајаче 
оцније — на то питање одговор би гласио овако:</p> <p>„То дејство може се постићи многим отрови 
p>Онај несносни „мирис“ свет је тумачио овако.{S} Пре је блато лепо мирисало, сад се народ искв 
врши шаљивом примедбом, како ће се, ако овако и даље пође, млади прасци балканиски ускоро показ 
ћ и деца сељачка.{S} А то се све десило овако:</p> <p>Пре два-три дана било је већ, бога ми, до 
еби у недра), а кад би се овде набућило овако (она показа руком како би јој набрекла и одскочил 
ати.{S} Наравно, да је то било незгодно овако из даљине и с пута.{S} С тога је Растислав једва  
!“ А кад се обоје хоће — онда се обично овако пролази.{S} И нехотице дигне се барјак на сред ул 
ила</head> <p>Док је млади кнез Мутимир овако невешто и неуспешно кушао своје прве кораке у љуб 
из чељусти поуздане смрти, оно му данас овако натреса и овако му безобразно пуца под нос прстим 
илика пала у део тегобна задаћа да се у овако тешком времену нађе на челу државних послова, он  
би по граду пукао глас да је кнез био у овако злогласној кући.{S} Мислио сам шта да радим, а цр 
а за покојником — јамачно с тога, што у овако високим круговима сматрају да је простачки и да н 
у употребе у овој ствари пала је Срећку овако:</p> <p>После разговора с кнежевим доктором Срећк 
, и ево ти се кунем часним крстом да ћу овако од речи до речи учинити: довући ћу вас све у овај 
али се није надао да ће му је она одмах овако у почетку прозрети и‘ овако јавно у очи креснути. 
ражди очи, гледала бих и ја у њега; баш овако слободно као ово у тебе. </p> <p>Она дочепа друга 
мал — с тога му нико није ни замерао на оваком понашању.{S} А ако би му ко што и замерио, чича  
> <p>Већ у два маха Враничић се губио у оваком заносу, трзао се и опет се губио.</p> <p>Сад га  
, а тим самим ја већ имам и диктатуру у оваком изузетном стању.{S} То опет значи да ја једини в 
ћи тако вашаре и саборе он је био завео оваку праксу.{S} Обично је путовао још с једним шипарце 
.. ја на његову науку, кад он учи једну оваку вашљивицу да не слуша своје старије, да не слуша  
тње његове.{S} Он је гледао у оно лепо, овално лишце, тако интересно са чудних контраста искупљ 
Час је стара држала пред кнезом некакво овално огледало у црном оквиру, а млада је узимала кнез 
S} Пред светом хоће да је светитељка, а овамо у мраку да бира младиће као гниле крушке.{S} Рада 
ли свим на свету, да ту ништа и нема, а овамо, кад ту капљицу метемо под микроскоп, ми налазимо 
и!“</p> <p>— Боже, Лепшо, зрела жена, а овамо говориш као каква десетогодишња шипарица.{S} Шта  
био да не узнемирује свога господара, а овамо се бојао да се не изложи каквој опасности и да шт 
S} Глава му је била ведра, присебита, а овамо се осећао као човек који је добро пијнуо.{S} Непр 
} Ствар би требало држати у тајности, а овамо спремити цео план, како се има извести истискивањ 
а да те људе заговарају и заваравају, а овамо одмах да прате кога у село, да извести кмета.{S}  
да јесте, он додаде: понеси је, па хајд овамо!</p> <p>Враничић диже главу, погледа тамо на ону  
 је л’!{S} Пресешће вам, вала), на ходи овамо да ти нешто кажем.</p> <p>Доктор узе старца на ст 
S} Хајде прођи се ћорава посла, па ходи овамо у спаваћу собу те се уми, или се бар избриши мокр 
Радован.</p> <p>— Море не будали, изађи овамо, да се нареди што треба — рече дежурни.</p> <p>По 
 знам....{S} Ја све мислим да су ме они овамо донели — домишљао се секретар.</p> <p>— Донели, д 
по неки бога ми и преплашен.{S} Ми опет овамо на пољу да свиснемо што не знамо шта је.{S} Обисн 
отарицом на руци, тера пред собом чопор оваца.{S} Кад чује треску за собом, она се окрене, сјур 
ис, који је о тој ствари послат једноме овд. листу, па га, случајно, на пошти нестало — запитки 
о дубље у планинске гудуре, од куда се, овда онда, још чула његова потмула хука.</p> <p>Чамац с 
јање кнежево. — Добро, — рече ђенерал - овда изволите ми саопштити вашу тужбу.{S} За <pb n="311 
ласно хркање некаква успавана момка.{S} Овда онда одјекивао је кроз тиху коњушницу појачи, случ 
међу ова два човека тињала годинама.{S} Овда онда било је и оштрих сукоба.{S} Но тактични Расти 
у.</p> <p>госпођа Мона дремушила је.{S} Овда онда преко њених усана прелетао је једва приметан  
мети с његова последња пута у Париз.{S} Овда онда вадио је свој велики златан сахат и загледао  
великом двораном, ходао и премишљао.{S} Овда онда застајкивао је пред огромним огледалом и огле 
 Наслоњени на лактове, они су пушили, а овда онда попридигли би се и упрли на друм зорне поглед 
p>Али потмуло трвење већ се отпочело, а овда онда сенула би и по која варница од заваде.</p> <p 
иличној даљини.</p> <pb n="283" /> <p>А овда онда допирали су на улицу и звуци лепе и складне м 
 је та омраза скривана, после је почела овда онда избијати.{S} Нарочито у последње доба све је  
и пажљиво су преметали шумарак, крешући овда онда жигицом да виде има ли чега.</p> <p>Један пас 
е и пусте, само си главном улицом могао овда онда срести по какав заљубљен пар, где, наслоњени  
ерити с крилатим алатима св. Илије, што овда онда по небесима онако страховито тутње; (јер, као 
е и весели жагор многих гласова.</p> <p>Овда онда на прозорима се укаже по каква црна човечија  
, равнодушно продужи даље пасти.</p> <p>Овда онда виде се по где где у пољу гомилице људи — рад 
им руком пут и отварао врата пред њима, овде застаде, показа руком госпођама да седну, па се бр 
 на сто и подвикнем, да овде нема шале, овде лежи онесвешћен поглавар земље, и то онесвешћен ва 
аде — рече Боја.</p> <p>— Нема, старче, овде никаква ваша чељадета, ја сам ти већ казао једном  
аде — рече Боја.</p> <p>— Чујеш старче, овде нема никакве твоје девојке, али баш и кад би била. 
е официра све је сад било у мојој соби, овде напред.{S} Код њих није...</p> <p>— Није код њих,  
од се окренете готови природни будоари, овде шумарак, онде велика густа пшеница, или сврх човек 
њива, свуда покривена свежим зеленилом, овде, онде местимице прешарана пријатним бојама доспели 
 <p>— Господару, ја сам, молим покорно, овде началник....</p> <p>Вујадин немаде кад довршити, н 
вде водила Јелу под <pb n="58" /> руку, овде је пусти, или управо спусти је на укусан, свилени  
извукла), па бих онда тај дукат цап.... овде себи на чело. (Она састави три прста као оно кад ч 
ушкога пола, ми ћемо сретати и доцније; овде ћемо испричати само у кратко шта је даље било с ов 
бавац.</p> <p>— Па... живим, господине; овде сам сад с ћерком.</p> <p>— Шта, зар имате ћерку?</ 
...{S} Обиђите удесно!...{S} Пазите!{S} Овде је плоча.“ Пипајући и придржавајући се за ограде,  
— А ти сад гледај, само пази, момче!{S} Овде глава игра.{S} Ако изведеш ствар како ваља, твоја  
нца по рамену — Е, ова ти већ вреди!{S} Овде се само таком одлучношћу и може што учинити.{S} У  
е.</p> <p>— Нећу тако, стрина Синђо!{S} Овде се са мном тера читава комедија.{S} Ја нисам дете. 
еној плочи.</p> <p>„Јес’ овде је!...{S} Овде има жива човека!...{S} Јес’ он је ту; треба га узе 
ди говорити.{S} Сажаљењу нема места.{S} Овде је вођена битка.{S} Ја сам побеђен — право је да п 
ом?</p> <p>— Увредило ме није ништа.{S} Овде није у питању ничије самољубље, но један велики др 
ле света извирале су из свију улица.{S} Овде, онде већ се чула свирка и песма.{S} Уз радосне ус 
ње зеленило ширило се на све стране.{S} Овде, као јед зелена, густа шеница; тамо шарена ливада, 
аље и даље, докле ти год око допире.{S} Овде онде, у сред зелене пољане, стоји усамљен храст, к 
ним, који ни сами не знају шта хоће.{S} Овде је ствар проста: хоћете „лек“ или нећете?</p> <p>— 
не се надајте.{S} Све је остало дим.{S} Овде је сила!“ - О великим празницима ви нарочито узима 
шлости својој имала и нешто страшно.{S} Овде, у овој ствари с Јелом, баба Ката је била само кал 
жи кнезу малу кутију од црвена плиша. — Овде вам је кључић од тајног гвозденог долапа, узиданог 
 сврши.</p> <p>— Да! — прихвати Ратко — овде смо скинули с врата голему беду; опасност је била  
и оваким разлозима.{S} О њему — кнезу — овде не може бити ни речи.{S} Он је мушко и његово је п 
, који то ни пошто није давао.</p> <p>— Овде га нећеш прочитати — говорио је Мутимир.</p> <p>—  
прилика.</p> <p>— Па зар овде?</p> <p>— Овде!</p> <p>У томе дођоше до капије.{S} И велика колск 
о ходају по каменој плочи.</p> <p>„Јес’ овде је!...{S} Овде има жива човека!...{S} Јес’ он је т 
ки језик</hi>!{S} Смешан језик!...{S} А овде, шах краљу..{S} Елем, како рекосмо, г. Маврикије,  
 удовица никад није била силована.{S} А овде, у овоме твом случају, да ниси ти на време похитао 
 њу умешају и династички интереси.{S} А овде ће тако нешто бити, и ја се бојим да ваши искази н 
 баш нисте погрешили!{S} Партиска борба овде је веома дивљачка, нарочито кад се у њу умешају и  
олвер, метнем га на сто и подвикнем, да овде нема шале, овде лежи онесвешћен поглавар земље, и  
ту одмах близу куће, дућани, каване; да овде у <pb n="605" /> лево долази тобџиска касарна, до  
 трла, а можда је ко год тек намеран да овде где год подигне планинску колебу, па направио чове 
/> <p>Црна прилика рече кнезу и Зару да овде сад понова морају метути своје образине, које су у 
тра, девојка, довучена је у ову кућу да овде буде осрамоћена — рече Радован.</p> <p>— Еј ти, бр 
} Спас и интереси династије морају сада овде бити над свим осталим обзирима.{S} Ђенерал је био  
тихови:</p> <quote> <l>Твој велики деда овде је био,</l> <l>На овом доксату каву је пио.</l> <l 
сле толико година да видим како изгледа овде код вас у министарству....{S} Но, чек прво да мало 
тво.{S} Па лепо, то би значило да се ја овде силом држим!</p> <p>— Па мислите да није тако? — п 
ји пут?</p> <p>- Не знам; од кад сам ја овде чини ми се да није....{S} А и забунђала се по глав 
ћи прстом свој лик на слици — Шта ћу ја овде?{S} Ја немам ту никаква посла, ја ником нисам крив 
же очи на слику.</p> <p>— Али шта ћу ја овде? — викну он, показујући прстом свој лик на слици — 
 господине, полако!{S} Шта га сам их ја овде виђео... их хи... каквих људи!{S} Па камо их данас 
широко изобиље!...{S} За једнога човека овде има свега, а божанске љубави има за све!....</p> < 
завршило?{S} И шта је она управо радила овде?{S} Била се, чупала се с неким туђим човеком, о ко 
 морао бити сан и ово што ја сад с вама овде говорим, онда би био сан и цео живот наш, или би ј 
 рече, како је главно, да за кнеза нема овде никакве опасности, а у природи ако нема ничега нат 
 ти још ни то не знаш шта све данас има овде да се изврши!“</p> <p>Госпођин поглед то је говори 
Даље се низала свита кнежева, прешарана овде онде угледнијим личностима из чиновништва и грађан 
и да ће то бити друго, да јој је хаљина овде откопчана.{S} Једном руком брзо намаче мараму на г 
тако рано?{S} Да л’ је дознао да је она овде, или долази случајно другим каквим послом? — Све о 
<pb n="207" /> <p>— Боже, господине, па овде смо сви своји! - примети он кад га ађутант окрупни 
 проговорио.</p> <p>— Чија ди је секира овде одјекивала? — прекиде Враничић ово дуго ћутање.</p 
 попустљив и послушан. (Да је Растислав овде добро рачунао, видећемо доцније.)</p> <p>Једном ре 
не буде.{S} Мало је теже одговорити сад овде, садашњости — рече кнез с очевидним багателисањем. 
е пољуби.</p> <p>— Ви живите стално сад овде у Звониграду, госпођо? — упита Врбавац.</p> <p>— П 
 што не пазиш?...{S} Тако овај коњ дође овде, па ја тебе овако бијем... оде пијон — тако..{S} Е 
питања?“ Одмах је у себи закључио да је овде моро радити нечији туђ утицај, само што се није мо 
ук никад неће заборавити услугу која је овде указана њеној невиности.</p> <p>То је један разлог 
а у политички значај разговора, који је овде чула, она није ни покушавала да тај разговор цени  
једном да се зна; г. председниче, ко је овде старији по власти? ко заповеда — ко слуша?</p> <p> 
 /> коме се треба обратити.{S} И ако је овде био и окружни начелник, и капетан, доктор се обрат 
мо ми видели ону роспију матору, што је овде кријете викну Радован.</p> <p>- Ћути ти!{S} Гле ти 
о крсти каквим ружним именом.{S} Зар је овде што друго до једна обична ђачка историја?{S} И што 
Ката, кад не бих одмах видела у чему је овде ствар.</p> <p>Она спусти глас и крочи корак ближе  
> <p>- Зашто, тата, ови начелници стоје овде у реду као оно војници, кад их браца Мика наређа п 
 <p>- А? ти си јамачно изненађен што ме овде видиш?{S} Је ли?{S} Е, ето дођох и ја једном после 
шта тек ја да кажем?{S} Затворили су ме овде још у доба, кад су Аустријанци држали ове земље.{S 
ла са којих је госпођа желела да остане овде још мало.{S} Прво, интересовала се за понуђено пре 
} Ви слободно разговарајте, као да мене овде и нема; ја вам нећу сметати; ја ћу се завући овде. 
рио.{S} Ох... хо... онда то значи да се овде нешто крије: можда ће нам разјаснити писмо у чему  
ти шта може бити.{S} На памет не сме се овде ништа радити.</p> <p>Пуковник ућута.{S} Жена не од 
мештај, и све.</p> <p>— О, па ви сте се овде господски наместили.{S} Како је све ово лепо и уку 
 и сипала их себи у недра), а кад би се овде набућило овако (она показа руком како би јој набре 
а известим домаћицу куће о ономе што се овде десило мојим утицајем — рече кнез, као питајући ђе 
љој дубини њене душе.</p> <p>Али нас се овде мало тиче Јелина љубав.</p> <p>Кад је баба Ката оз 
и ћу вас све у овај конак, затворићу се овде заједно с вама, а наредићу још раније да се у подр 
сподине пуковниче — рече она — ви имате овде посла с једном робијашицом!</p> <p>Ове речи биле с 
 ме ту вараш.{S} Ви неког ђавола хоћете овде са мном — рече Пава сва црвена као паприка од једа 
де вам је та девојка?{S} Што је тражите овде?</p> <p>— Тражимо ту с тога што туна и јесте — одг 
} Скоро ће бити поноћ.{S} Ви причекајте овде, а ја ћу овога тренутка доћи.</p> <p>И пре, но што 
е начелнику и упита га:</p> <p>— Ви сте овде начелник? и љубазно проговори с њим неколико речи. 
ишта чудио.{S} Он рече равнодушно да ће овде где год у близини јамачно бити каква трла, а можда 
ђоше на избрежак где су била кола.{S} И овде се било проредило.{S} Многа су кола поодлазила; не 
ли главу, па та одсечена глава утекла и овде се сакрила, а од њиних суза после постала цела ова 
ао у многом које чему другом, тако је и овде узет пример из суседне Аустро-Угарске, те је и сам 
е по носу у хиљади познао.{S} Тако би и овде било.{S} Он би први повикао „она је, пос јој њен“, 
.{S} Тако бива свуда, па ће тако бити и овде. — Он не тражи ништа много, ништа особито од њих,  
 слузи што налива шампањац: „сун’ дер и овде, господине, још малко.“</p> <p>Једини од целе друж 
 <p>— Ама где ту старче?{S} Код кога би овде могла бити!{S} Што је официра све је сад било у мо 
век најкраћим путем.{S} Не видим шта би овде имали да се снебивамо једно од другог.{S} Вама тре 
 ништа нечасно. „Верујте, господине, ви овде имате посла с поштеним људима“.{S} По гласу као и  
"257" /> <p>- Шта је?{S} Шта тражите ви овде, газде?{S} Каква девојка?</p> <p>— Наша девојка —  
уди!{S} Па камо их данас?{S} Сви сте ви овде гости, данас јесте, сутра нисте, само ја издржавам 
тио од муке.{S} А и не знам ко ми стави овде у непосредну близину ову блудну кћер, која никако  
ектор, старешина, он заповеда.{S} А ови овде, ово је г. Стојко провизор <pb n="184" /> старији, 
ово је поп Ристо из Заглавића.{S} А ови овде млади попић, ово је поп Бумбар из Преклада....{S}  
} Чек само, нека ми још једном присмрди овде!{S} Правник! учеван човек!...{S} О! п.... ја на ње 
и</hi>?</p> <p>- Јесте множина уши, али овде се каже „обадва увета“ — објашњавао је Маврикије.< 
м очима.{S} На пољу је већ био дан, али овде у соби горела је лампа.</p> <p>— С поља дан, а изн 
обично бивао збуњен и неспретан.{S} Али овде он је имао пред собом збуњено, невино девојче, с т 
ли лаје овај пас, да се нису они ђаволи овде сакрили?...</p> <p>Говорећи то сељак удари кундако 
ка.{S} Никад не треба заборављати да ми овде у Балканији имамо посла с препреденом византиском  
иси одмах казала шта је?{S} Што ћемо ми овде?{S} Што си ме доводила амо?{S} Зар ја не видим да  
иди.{S} Твоја тешка мудровања већ су ми овде на врх главе, иди одавде....</p> <p>— Ја ово не го 
х никаква струја не може занети.{S} Они овде познају сваки педаљ воде.{S} Но ако је твоја воља, 
а - не браним; а сутра у 4½ тачно да си овде — изаћићемо да јашимо.{S} Обећао сам инглеском кон 
да још није било, као ово сад, и тек си овде онде из ретка могао видети по какав стран орден.</ 
о! тако ништа не знаш, погледај како си овде дошао под моју артилерију.... баш ништа не знаш... 
, не избациш из куће ову вештицу, но ти овде кука над главом?</p> <p>Ратко се насмеја и објасни 
ну му:</p> <pb n="16" /> <p>„Шта ћеш ти овде, лоло?{S} Вуци ми се испред очију“...</p> <p>Наш ј 
зненађење.{S} Коме је могло што требати овде у сред ове пусте планине, где нема чак ни зверова, 
мене тиче, боже здравље, ја ћу показати овде шта ми жене можемо баш у политици, за коју нам не  
јку; чак причају да је ниси хтео трпети овде.{S} Никад не спомињеш њено име.{S} Сад сам га први 
и ако је све то тако, зар ја морам бити овде?{S} Ево ја нећу силом да владам; не тражим од вас  
наш, стрина Синђо, како ме мрзи улазити овде.{S} Ове калуђерштине!{S} Па онај жмирави, риђи нак 
а; ја вам нећу сметати; ја ћу се завући овде... овако.</p> <p>Говорећи то, госпођа пређе чак у  
опрезу.{S} Чим су се наши конзервативци овде нешто узврпољили, одмах је то јасан знак да Црноје 
им покорно, али га тако зову!{S} А овај овде ово је поп Ристо из Заглавића.{S} А ови овде млади 
 ето, цела ствар јасна, и да је догађај овде завршен, ја не би био ни у каквој двоумици.{S} Али 
ни!{S} И то знаш ко?{S} Ево овај чварак овде.{S} Да се скамениш какве ми је ствари мало час исп 
 да се мешају у политику, а њих гле чак овде!</p> <pb n="609" /> <p>И што је кнез дуже гледао,  
бога, г. конзуле.{S} Као што сад гледам овде себе и вас, тако поуздано знам све шта је синоћ би 
} Ја ћу сад да идем, никака посла немам овде — рече Пава љутито.</p> <pb n="241" /> <p>Синђа је 
ан испит: ко сам? шта сам? и од кад сам овде у Звониграду?{S} Осећао сам се веома уморан и мала 
 рече она шалећи се. — Но чек да седнем овде до тебе да ми испричаш како је то било.{S} Куку, к 
 с тога сам и тежио толико да вас видим овде.</p> <p>Јела је само дрхтала и гледала у земљу.{S} 
} Хајде, иди куд си пошла, а кад свршим овде, ја ћу доћи доле.{S} Не знам и што си долазила; ни 
исто и испраћали.{S} Кнез се заустављао овде онде, излазио пред народ, и, после кратка љубазна  
иближив се жени, — знаш да ми стоји ево овде — он се пљесну руком по темену, — с тога те молим, 
ша.{S} Писмени докази за ваш злочин ево овде код мене у џепу — ствар је јасна...</p> <p>Док је  
рко, по памети.{S} Сваки свој ксмет ево овде носи - он куцну Паву прстом по челу.{S} Затим наст 
 допао.</p> <p>Високи путници нису дуго овде остали.{S} Кад је било равно један час од доласка, 
лост, добри људи!{S} Спасавајте ме, ако овде још има што за спасење...{S} Али ја га волем, воле 
утију од сељака и упита га које је село овде најближе, старајући се да тиме окрене разговор на  
лушала.{S} О тој ствари ја говорим само овде с вама, јер се ствар вас <pb n="124" /> тиче.{S} И 
RP18892_N1">Једном за свагда напомињемо овде, да град код нас овде увек значи варош.{S} А оно ш 
 то су биди истинити догађаји које ћемо овде споменути у најкраћим потезима.</p> <milestone uni 
 и неколико жалосних појава.{S} Ми ћемо овде поменути само једну.</p> <p>На звониградској Велик 
ад и од куда дошао овај обичај — нећемо овде расправљати.{S} Као у многом које чему другом, так 
рао.</p> <pb n="618" /> <p>— Од кад смо овде, докторе? — упита кнез на један пут, а глас му је  
уклонимо ја и ти, снашо, одавде; ми смо овде залишни.{S} И, полако, на прстима, доктор и Синђа  
p> <p>Писмо је било још дуже; но ми смо овде навели само она места, која су г. Врбавца нарочито 
/p> <p>- Јес, и то!{S} Мало час видесмо овде жентурину што је девојку јамачно и домамила.</p> < 
онити од оних личности које би случајно овде могао познати. </p> <p>Писац загонетног писма наго 
ме да ти кажем отворено шта мислим, бар овде где смо сви своји, и где се немам чега бојати!{S}  
 обичној звониградској страћари.{S} Зар овде бајаги каква тајна дружина да држи своје скупове?< 
и шапатом црна прилика.</p> <p>— Па зар овде?</p> <p>— Овде!</p> <p>У томе дођоше до капије.{S} 
свагда напомињемо овде, да град код нас овде увек значи варош.{S} А оно што се у ***обичном гов 
атар!{S} Што му не подвикнеш!{S} Он нас овде заговара, а тамокана!... они...{S} Јабогме!</p> <p 
настаје оно што је најважније и што нас овде интересује.{S} То је, какав отров ови опасни људи  
у доле где ће све видети, но да дремају овде на утрини.{S} Не пуштајући кнежеву руку, црна прил 
 штуче напоље.{S} Читав сахат чекала су овде ова двојица, а црна прилика још се не врати.{S} У  
 како су под надзором путовала и кад су овде стигла, ко их дочекао, ко их је примио и сакрио, ј 
{S} Маните сад ваше нежности.{S} Оне су овде по све неумесне.{S} Говорите шта хоћете, али имајт 
е корачао полако поред гомилица, што су овде онде разговарале, а изгледало је као да очима неко 
ни највештији токсиколог.</p> <p>„Ја ћу овде споменути само неколике примере.</p> <p>„Тако, на  
лник, и они би“..</p> <pb n="262" /> <p>Овде Боја прекиде доктора,</p> <p>— Јеси ли жењен, госп 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Овде није просипано много речи.{S} Пијани Ралека имао ј 
 као стрела брзе кочије кнежеве.</p> <p>Овде онде срета се и по који живи створ.{S} Час је то ч 
, своје стогодишње, шупље груди.</p> <p>Овде онде вијуга дуга врзина, или бело кишом исплакано, 
ућ за сто, он је мислио у себи:</p> <p>„Овде ће данас бити пијаних, морам пазити на се.“</p> <p 
b n="430" /> <p>Истините или измишљене, ове су речи кнежеве брујале по целом граду, те их је Ле 
p>— Бадава!{S} Нека говори ко шта хоће, ове наше јаузне дивна су ствар.{S} Права друштвена школ 
Истоку виђа.</p> <p>Извирући из вароши, ове су гомиле, као голема река, текле у правцу широка д 
b n="128" /> <p>— Ја вам опет понављам; ове се ствари врше у поверењу.{S} И ту веровање мора би 
на Синђо, како ме мрзи улазити овде.{S} Ове калуђерштине!{S} Па онај жмирави, риђи накарет Меле 
усана и два пут поновљеним мрштењем.{S} Ове жалбе мужевљеве на краткоћу времена, а на огромност 
bSection" /> <p>Била је скоро поноћ.{S} Ове исте вечери господа окружни имали су част бити позв 
 час опет све букти у живом пламену.{S} Ове су промене ненадне, нагле, бујне и неодољиве.{S} Св 
, ви знате!.. — рече ђенерал Врбавац, а ове му речи излетеше из груди, као кад из парна котла ш 
ије, која је вребала згодан тренутак да ове лепе земље себи приграби, као што није могло бити н 
а, мени се учини, <pb n="475" /> као да ове две женске застадоше на једном месту и као да су ту 
ја стрмих каменитих висова.{S} Даље иза ове бразде, из опште масе црних и неразговетних брда, д 
к под велики орах, намеран да ту дочека ове позне путнике.{S} За мало и коњици стигоше; топот н 
/p> <p>Овога првога дана потера је дала ове резултате:</p> <p>Нађен је убијени жандармски наред 
p>Но госпођа Софија, као да је погађала ове мисли мужевљеве, држећи се за кваку, она рече:</p>  
да чека, а сам погна ближе обали, према ове две црне прилике.</p> <pb n="532" /> <p>- Стојане!  
лике.{S} Поглавито је свраћала пажња на ове две околности:</p> <p>Кнез је млад човек, код кога  
био укротитељ људи?</p> <p>Растислав на ове речи погледа Ратка и подуже га је гледао, али му ни 
кавеник.{S} Пуковник баци лак поглед на ове момке, обиђе их и оде даље.</p> <p>Кад се пуковник  
 кћери Евиних и нехотице отео поглед на ове снажне, мускулозне, голе људе, то се на послетку ди 
иром.</p> <p>Лепша ништа не одговори на ове речи Монине: она се само пљесну шакама по глави и р 
{S} Он их је бирао, он их је подигао на ове високе положаје, он их је школовао у полициској веш 
други разговори — друкчији, али опет на ове налик.</p> <p>— Бре, шта би ти радио у потери кад б 
у што се може.</p> <pb n="284" /> <p>На ове речи црномањасти младић штуче у мрак; За тренутак и 
 <l>То је добри Бог.</l> </quote> <p>На ове речи кнез осети да се гроб страховито потресе.{S} Н 
S}- Даље чекање нама смисла. </p> <p>На ове речи Враничић се окрете живо, счепа пушку из угла,  
 Ако случајно буде и кнез....</p> <p>На ове речи госпођа отвори очи и погледа мужа чисто зачуђе 
{S} То је твоје право име?...</p> <p>На ове ненадне речи сељакове Жика пребледи; Милоје беше ус 
дити с једне стране на другу.</p> <p>На ове речи Милоје се упути мосту, пређе га брзо и позва и 
е!</p> <p>Доктор се нађе у неприлици са ове вике.{S} Он се окрете старцу.</p> <p>— Чујеш ти, ст 
, а камо ли човеку попети се.</p> <p>Са ове узане природне путање, којом су ишли наши путници,  
у, разви с ње хартију, на којој прочита ове речи:</p> <quote> <l>„Чувај се јела и пића у овој к 
/l> </quote> <pb n="285" /> <p>Прочитав ове ретке кнез Мутимир се замисли.{S} Он одступи корак  
це, госпођице Кашко...“</p> <p>Прочитав ове речи, Лепша стаде као укопана.{S} Она је дубоко дис 
. начелник се дубоко поклони, изговорив ове речи.</p> <p>- Долазите ли лично од господара? — уп 
цу бог даје махове!...</p> <p>Изговорив ове речи, Перун одважно крочи напред, и Жики не остаде  
лику а да опет не јавим.</p> <p>Завршив ове речи младић врло званично сави свој бележник, мету  
лево.“ И за све време док пролазе поред ове касарне, сироте девојчице морале су пиљити у калдрм 
а би све дао за Лепшину љубав, а у сред ове заклетве, он се наједаред рину на Лепшу, с неописан 
} Коме је могло што требати овде у сред ове пусте планине, где нема чак ни зверова, па ни самих 
, преварио, завео их па напустио у сред ове пусте, непроходне шуме, и то он, стари пријатељ и м 
 л’ ћеш ме кад год спасти одавде?{S} Од ове баба Марте просто се не да мртвовати.{S} Просто не  
раге нада мном.{S} Тада устаде један од ове двојице, приђе ми, и чистим француским језиком и од 
понашању могло се судити да је један од ове двојице господар ономе другом, но да се у овој прил 
је да покаже, како је он нешто друго од ове женске, која је трговала својим лепим телом.{S} Гре 
вића и бојао га се.{S} Он је стрепио од ове расејаности у тренутцима кад ваља бити најприбраниј 
дне скупљају се познате пријатељице код ове или оне друге, да поседе, да се разговарају, нашале 
ао све што га је могло интересовати код ове жене.{S} Он је знао многе појединости из њена живот 
роче без оца и мајке; нашла се тако код ове бабетине и живела је код ње, радећи дан и ноћ.{S} Л 
јена и веома, али веома лепа.{S} Обадве ове женске донеле су пуне руке неких ствари, а црна при 
 свет, што се видео тамо на пољани, све ове гомиле народа, сви ови људи, жене, деца, све је то  
е с хрђавим духовима и вештицама, а све ове скаске налазиле су вере код публике.</p> <p>Међу ти 
анашњега <pb n="499" /> стања, и да све ове младе људе увуче у своју сферу и свој делокруг.{S}  
ке европске галерије статуа поскида све ове листиће са старих статуа грчких.{S} На скоро за тим 
ему није било мило што су се десиле све ове случајности.{S} Све ово само развлачи ствар и износ 
што је мудри Растислав.{S} Он прати све ове издајничке покрете конзервативаца, и, ако бог да зд 
 <p>Ратко је из прикрајка проматрао све ове догађаје, радосно је трљао руке и са задовољством с 
и младоме кнезу и његовом намеснику све ове депутације и одлично грађанство, које је дошло да и 
љива зејтина.</p> <pb n="171" /> <p>Све ове лако запаљиве ствари имале су да послуже као видни  
и рече му: „Ти боље ћути!{S} Пола ми је ове муке од тебе.“ —</p> <p>Најпосле сећао се хитног и  
се има и самих министара.{S} Задатак је ове дружине, како се вели, скромно тајно доброчинство,  
о име јасно је казивало како су постале ове урвине.{S} Од векова ту је вађен камен.{S} Мало по  
а имам у рукама главнога покретача целе ове ствари.{S} С тога при поласку звизнем уговорени зна 
општим још неке подробности о току целе ове ствари.“</p> <p>„Пре свега, дозволите ми да примети 
говом паду.{S} Кмет је сматрао да после ове срамоте, „не вреди му више ни живети.“</p> <pb n="2 
ако и код мене.{S} Јес!...</p> <p>После ове енергичне придике госпа напући уста и срдито, али г 
 и да <pb n="595" /> устане.{S} Од саме ове помисли он осети, како му почиње свест смркавати.{S 
е, парајући облаке, нижу с десне стране ове велике словенске реке, почињући од саме обале па св 
и.{S} Само у један мах долетеше до мене ове речи које сам сасвим разговетно чуо: — Јесте ли му  
удно ово повучено, овако скромно држање ове жене.{S} Он је њу сасвим друкчије замишљао: окретна 
дна.{S} Само тако може се избећи, да се ове две куће не гоне душмански и да се не пролива у зал 
духови без тела ступале су и кретале се ове чудне ноћне прилике.{S} Како уђоше, одмах као по не 
ета.</p> <p>Она два младића дочепаше се ове алеје, и, кријући се од кестена до кестена, пођоше  
ктор плану.{S} Он викну стражи: „вуците ове, вуците их на поље.“</p> <p>Војници притрчаше, дежу 
овек кога сажаљева.</p> <p>- Прочитајте ове књиге после 5-6 година.{S} Тада ћете гледати на ств 
их заустави.{S} После им рече да упамте ове одговоре.{S} Кад буду на другој стражи, стражар ће  
 ти толико пута!{S} А ако се ствар тиче ове вечери, онда је „незнани пријатељ“ опет доцне дошао 
а друкчије.</p> <p>Баба Кату обрадоваше ове речи.{S} Ока их је разумела као да се Јела једном в 
{S} Тако је благотворна улога коју врше ове женске јаузне.</p> <p>Око 5 часова почело је послуж 
 После дубока уздаха из гроба се зачуше ове речи:</p> <p>„Ух!{S} Педесет година како лежим на ј 
 да бежи, да бежи што пре и што брже из ове опасне клопке.{S} И не мислећи више где је и у какв 
>- Кнеже, нема ли друга излаза да се из ове куће не мора износити мртвац?</p> <p>— Нема! — одго 
аче није волела.{S} Хтела је да бежи из ове собе, за коју су биле везане толике слатке успомене 
мора свршити све.{S} Ја нећу крочити из ове собе док с вама не буде свршено.{S} Ви морате умрет 
мих јада не би могао никако ни изаћи из ове пустиње, а камо ли одржати кроз њу један правац, пу 
ела ова бара.</p> <p>С тога је блато из ове баре сматрано као лековито.{S} Свет је долазио, одн 
но спорији а упорни мислилац.</p> <p>Из ове особине, да о ствари дуго и упорно мисли, поницало  
 је једини био кадар да их проведе кроз ове пусте планине.{S} И шта је могло бити с њим?{S} Њег 
адина звониградска промарширала је кроз ове капиџике, гоњена радозналошћу да види ону за којом  
ио је на југ. — Велимо правац, јер кроз ове планине о путу није могло ни бити говора.{S} С десн 
е ми да седнем; грдно сам се уморила уз ове ваше басамаке.</p> <p>Говорећи то, госпа левом руко 
ред тога свог решења о набавци вењера и ове знамените речи:</p> <p>„Те нека се зна, и нека с ко 
у“.{S} Ружно лицемерство оскрвнило је и ове свете речи.{S} А? докторе?{S} Је ли тако?{S} Делиш  
лепоти њена лица.{S} Али у целој појави ове жене било је нешто симпатично, <pb n="371" /> нешто 
тера се примицала; неко из потере опази ове људе и викну их.</p> <p>Они се не одазваше.{S} Викн 
нез је на растанку изговорио депутацији ове речи:</p> <p>- Браћо!{S} Ја држим да сте и до сада  
е још у доба, кад су Аустријанци држали ове земље.{S} Не знам већ ни колико има година од тада! 
ом и он не пропева.</p> <quote> <l>И ми ове земље осуђени синови,</l> <l>Кад видимо књаза свог, 
читав муж!....</p> <p>Пуковник изговори ове речи баш у тренутку кад беше подигао главу у вис да 
 умукнути.{S} Сматрај, дакле, као да ти ове речи долазе од каква невидљива духа, који нема ника 
шевно спокојство.{S} Ако упамтиш што ти ове ноћи будем говорио, бићеш сачуван од мрачних сећања 
сматрао да не мора шкопити и обрезивати ове своје камене људе.{S} То се учинило зазорно чедним  
</p> <p>Но Јела није имала кад довршити ове мисли и ово чуђење.{S} На соби се отворише врата, а 
 и на светлу победу...</p> <p>Слушајући ове речи Милојеве, његов високи сапутник мало по мало у 
ец дана непрестано су шкрипали капиџици ове забачене опале куће; сва омладина звониградска пром 
 би га добро загледао, да га је долазак ове женске узбудио.{S} Стаде пред огледало и поправи ог 
ћа радосно је дочекала најмлађи изданак ове народне династије. <hi>Орловац</hi> је био „у свеча 
адалачке главе принесене су на жртвеник ове крваве распре и она Г је и сада онде, где је била и 
лада, да је има....</p> <p>Под утицајем ове неодољиве силе, кнез Мутимир једним напором диже Ле 
и нешто.{S} Ослушнем и разговетно чујем ове речи:</p> <p>„Сироче! јес, ја сам сироче! ја немам  
иснути из Балканије руски уплив, ако им ове велесиле помогну да дођу на владу.</p> <p>Они пуне  
Зару одсечно питање: је ли био с кнезом ове ноћи или не?{S} Тек тада и Заре проговори одрешитиј 
а врело Врбавчеве завере?{S} Један члан ове тајне дружине, и то је било у Милиновцу, приликом т 
<pb n="348" /> <p>Пошто је издекламовао ове стихове, ђенерал обори главу и оста тако неколико т 
али су костури и кнез је јасно разабрао ове речи: „Овај ће га одвести!{S} Он зна загонетку смрт 
ан...</p> <p>Кнез је у недоумици слушао ове загонетне декламације ђенералове, и тек сад при кра 
је доцније само толико, да је присуство ове лепе жене на један пут одагнало све црне мисли и зл 
рзино коло.</p> <p>Растислав није делио ове ружичне погледе Раткове.{S} Бојао се да ће овај пок 
</p> <pb n="492" /> <p>Ратко није делио ове зебње Растислављеве.{S} Веровао је у свемоћност Рас 
ад па до века.</p> <p>Кнез је изговорио ове речи у највећој озбиљности, а при томе је непрестан 
и поравни.</p> <p>Враничић је изговорио ове речи као да говори себи самом.{S} С лактовима насло 
о доћи.</p> <p>Ратко је зебао да ће око ове ствари имати големих мука и тешко да је и сврши: ме 
и.{S} Сирота!</p> <p>Кнезу падоше тешко ове речи ђенералове.{S} Осећао је као да у овим речима  
, г. начелниче, да нам представите мало ове људе, да знамо ко су и одакле су.</p> <p>— Јес, јес 
већ давно осећа потреба, да се отресемо ове збрке у нашој новчаној системи.{S} Нашу су земљу пр 
а ђенерал је стајао као окамењен.{S} Но ове страшне речи Мутимирове чисто као да га тргоше из з 
корак, као што иду војници.{S} На скоро ове се две женске изгубише у даљини и ја сам у мрачној  
а, а то се најбоље познало по томе, што ове речи бабине пресече други крупнији, мушки глас, кој 
е ђенерал за то има још времена.{S} Бар ове ноћи она нетреба ништа да зна...{S} Чекајте!..{S} О 
 исто онако мрачна и омчата као и ова с ове стране.</p> <p>Наши путници загазише у бујну густу  
не, и живим те богом кумим, скидај ме с ове ватре — пуштајте нам чељаде — рече Боја.</p> <p>— Ч 
ћи, велимо, у свима околним селима, и с ове и с оне стране планине, владала је нека чудна живос 
> <p>Пуковник је знао потанко цео живот ове жене, но он је опет запиткивао то ово, то оно, коли 
ућност његову, а преко њега у будућност ове земље.{S} Према томе не само што није никакво чудо  
ба, сјајна месечева кругла упадала је у ове црне облаке, као у какво дубоко <pb n="531" /> језе 
 Мутимир беше почео губити и заносити у ове мрачне и ужасне мисли, иза његових леђа чу се лако  
За тили часак њему пролетоше кроз главу ове мисли:</p> <p>„Којешта!{S} Какве су то бајаги скруп 
" /> <p>На томе се свршио разговор међу ове две „поштене душе.“ Споразумели су се, само још о т 
да и начелнику паде у очи, да је између ове двојице било нешто.</p> <p>— Заповеда ли што г. нам 
не висине и крупноће своје.{S} По оделу ове женске као да су припадале радничком сталежу.{S} Он 
но печење, много више доприносе здрављу ове отмене дружине, но он, лекар дворски.</p> <p>Кнез с 
епши испаде за руком да прочита у писму ове речи:</p> <p>„...{S}По обећању, шаљем Вам најновију 
лио, наравно „иза леђа“, али тако да су ове хвале насигурно морале пасти кнезу право у уши.{S}  
елика кутија од хартије.{S} На заклопцу ове кутије била је нацртана мртвачка глава.{S} Кнез узе 
е.{S} И то сад одмах, још ове ноћи, још ове вечери, сад се мора свршити све.{S} Ја нећу крочити 
ти, г. ђенерале.{S} И то сад одмах, још ове ноћи, још ове вечери, сад се мора свршити све.{S} Ј 
 строго казни, да нареди да се деца још ове вечери одвоје да не спавају с фрајлом, а њу можда о 
ор, да је за путом, и мора полазити још ове вечери, а ствар је веома важна, с тога моли господи 
е Синђа набусито.</p> <pb n="245" /> <p>Ове речи Синђине наговестише Срећку да ствар с Павом не 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ове исте ноћи када су Перун Црнојевић и његов пратилац  
овде посла с једном робијашицом!</p> <p>Ове речи биле су тако изговорене, да — можда је срамота 
де не остаје камен на камену!...</p> <p>Ове загонетне речи отеше се као очупан уздах, као налет 
ш никад ништа није од ње отела“.</p> <p>Ове речи чуо је кнез од своја два мртва заповедника и о 
јева опет враћало на 300 дуката.</p> <p>Ове 300 дуката нису дале многим сељацима спавати те ноћ 
а 91., 96. и 104. б., в., г., д.</p> <p>Ове су мере помогле.{S} Ред нигде није био поремећен.{S 
еко с добрих људи и добре стоке.</p> <p>Ове ноћи, кад се дешава ова наша прича, пирлиторски кме 
као горостасне подземне дворане.</p> <p>Ове црне и неме урвине језовито су изгледале у сред глу 
ме што нећу с вама у грехе ваше.</p> <p>Ове последње речи хоџа је изговорио под ударцима Срећко 
у нама, а после ћемо га пустити.</p> <p>Ове речи чуше се у исти мах с две стране, и као да су и 
га те молим саслушај ме пажљиво.</p> <p>Ове речи ђенералове дубоко су утицале на кнеза, и он га 
те питам од кога си чула све то?</p> <p>Ове речи биле су изговорене тако, да се госпа чисто трж 
ферант“ за сву „отменију класу.“</p> <p>Ове мрачне фигуре, допуњене још другим „особама“ истога 
у ред најсрећнијих дана својих.“</p> <p>Ове речи кнежеве увредиле су Растислава, и он је одмах  
хтео је да се дигне, да се прослави, да овековечи спомен, да буде цар балкански; он је био неми 
матрали као богодану лепоту, коју треба овековечити режући је у мрамору, дотле се ми данас гроз 
з је имао обичај уз пут да тако почешће овесели своју пратњу.</p> <p>Сахат доцније, брзе кочије 
 нису учинили конзервативци.{S} Истина, ови млади људи већ инстинктивно мрзе све што је старо и 
за тим упита оца:</p> <p>- Зашто, тата, ови начелници стоје овде у реду као оно војници, кад их 
менитих брегова.{S} Обасјани месечином, ови голи врхови јасно су се издвајали од других пошумље 
 да их држи у запту: чим је ње нестало, ови се незадовољни елементи крећу, бујају, расту, и јед 
Великој Школи пуно је сиротних ђака.{S} Ови су махом веома добри ђаци и вредни радници, али пук 
а извести истискивање стране монете.{S} Ови стари новци хемијски би се анализовали, да се види  
рошла каква веверица, или друго што.{S} Ови сељаци довикнуше и остале што су још тражили по гус 
 сумње.{S} Старац је говорио истину.{S} Ови људи имају право.</p> <p>Дежурни осети како му нешт 
по врату и утече преко зида у башту.{S} Ови појуре за њим и у башту.{S} Трчали су, дрекали, вик 
одјекивала.</p> <p>— Дивно, рече кнез — ови разуму своја права: они се не даду прекинути.</p> < 
су просипали све што им на уста дође, а ови сладострасни говори само су их још више распаљивали 
ане је.{S} Тако је то подуже трајало, а ови незнани људи једнако су стајали и посматрали.{S} Пр 
184" /> старији, провизор старији!{S} А ови с брадицом, ово је провизор млађи.{S} А онај на кра 
 директор, старешина, он заповеда.{S} А ови овде, ово је г. Стојко провизор <pb n="184" /> стар 
вде ово је поп Ристо из Заглавића.{S} А ови овде млади попић, ово је поп Бумбар из Преклада.... 
аве у црна домина.{S} Не говорећи ништа ови људи донеше из угла преда ме мала сточић, застрт цр 
 овде интересује.{S} То је, какав отров ови опасни људи мисле метати у мехуриће на тим својим с 
Нико није могао знати ради чега се купе ови оружани људи, али већ то што их скупљају није слути 
игне крст на Аја Софији!</p> <p>У опште ови су натписи сведочили да је грађанство било веома из 
пуно умирен, не зебећи ни најмање да ће ови сељаци однети о њему сумњу у село, и натурити му уз 
однији тренутак за одсудан удар, јер ће ови тада најмање бити на опрезу.</p> <p>Била је само је 
 да крунишу кнеза.</p> <p>Кад се у вече ови транспаренти осветле изнутра - слике су изгледале д 
о на пољани, све ове гомиле народа, сви ови људи, жене, деца, све је то спадало у његову подруч 
ривена политичка завера.</p> <p>Али сви ови извештаји с других крајева Балканије били су незнат 
ходницима ташмаденским — а међу тим сви ови људи тврде да се он има већ 50 часова ни с места ни 
и, по затиљку, по голом телу, по хаљини ови су се пољупци низали тако брутално, да је Лепша бил 
ако су се на старом дворцу могли читати ови знаменити историски стихови:</p> <quote> <l>Твој ве 
бљу и потрчи на разбојнике, али међутим ови опале из револвера, те падне мртва једна сестра кне 
е ништа казала, с тога се и чудила како ови њени гости, ђаволи, све погађају, као да су, боже п 
реко тридесет метара.</p> <p>У подножју ови камени брегови били су испроваљивани, где ужим, где 
уштво с тога постало неморалније, да су ови камени људи остали у пуној природи својој, онакви к 
ваки покрет кнежев и имао уверење да су ови проносени гласови празна измишљотина, опет се није  
што је њих највише интересовало.</p> <p>Ови наши незнани знанци били су окренути Дунаву и на ту 
после, постао је војни министар.</p> <p>Ови успеси јако су га заносили.{S} Он је доиста био чов 
издиже је над чинијом и повикну гласно: овим ћемо се миросати; ово ће бити знамење нашег јединс 
ност.{S} Што иза ње долази — то припада овим несталоженим елементима, који сад носе разна бунто 
ресецана ниским врбовим чечваром.{S} За овим се беласала широка, <pb n="519" /> глатка бразда,  
Одмах за њим ишао је г. Растислав, а за овим остала свита.</p> <p>Чим се кнез указа, начелник В 
ишао чича Милоје, за њим Враничић, а за овим Жика.{S} Већ су тако били прешли скоро целу пољани 
е одвоји од њега; ти ћеш сама трчати за овим од чега сад бегаш...{S} Јадна лудо моја!{S} Да ти  
евојци.</p> <p>Мона се грохотом смејала овим причама и називала их простим фантазијама.{S} Глас 
<p>— Шта ти је? — упита Каја изненађена овим наглим освртањем.</p> <p>Врбавац је подуго гледао  
тру крај Орловца, видела је како се над овим градом диже чудан облак — то је био облак винског  
> <p>...„Стигли су на врх брда; али над овим првим диже се огромно друго брдо, с чијег врха биј 
} Она се на једаред осети слободна пред овим човеком и могла је сасвим мирно говорити о започет 
читати читаво име покојниково, који под овим каменом лежи.{S} Сети се, како је некада гледао сл 
исто изношеним чоханим чакширама, приђе овим колима, и, ударајући штапом по камену, који се дес 
м се окрете кнезу. — Кнеже, заклињем те овим мојим смртним часом и свом срећом твојом, је ли и  
то знао; он је мислио на друго, па је и овим речима придао други значај.{S} Вилице му се стегош 
уге ствари, које су служиле као станови овим добрим животињама — све то изношено је на улицу да 
 су сељаци са свим умирени и разуверени овим Милојевим причањем; пређашње сумње са свим је нест 
ндија, кад се цела ствар имала завршити овим чиме се и завршила: лупањем шоља и ваљањем по пато 
 се бар што више <pb n="277" /> користи овим путем, да се с кнезом што боље зблизи, да га свикн 
тављена питања.{S} С тога срдито рекнем овим непознатим људима да сам ја слободан грађанин фран 
сподин као да је још више био раздражен овим пролазним болом.{S} Он се рину на Јелу, дохвати је 
а!{S} Жива железница; а?</p> <p>Усхићен овим новим знаком кнежеве милости, што му кнез поче гов 
 да што не погреши, ако га не извести о овим појавама.{S} С тога уђе у колебу и рече:</p> <pb n 
 већ захуктао.{S} Што је више говорио о овим стварима, све му се више отварала воља за говор.{S 
>— Шта бих радио?{S} Наранио бих га ево овим — сељак се пљесну по фишеклији пуној метака.</p> < 
вно још највећи народни песник потврдио овим речима:</p> <quote> <l>„Диже народ, крсти земљу и  
 југ.{S} Пет година провео је Милоје по овим планинама (као предузимач секао дрва и грађу) и зн 
ној стоци што тако слободно пландује по овим лепим пољанама.</p> <p>На десетак корака од Вранич 
није, а ми ћемо имати још грдних мука с овим дераном.{S} Море несрећник је то!</p> <p>- Што?{S} 
а, који нема никаквих веза и интереса с овим материјалним светом — Јес, ви Косанићи људи сте ко 
ри један мртвац.{S} Ја сам већ свршио с овим светом и немам више ништа заједничко са животом.{S 
 учинило као да се Милоје у разговору с овим сељацима погледа онако, како се погледају људи ода 
ан глас, који тихо и скромно рече:{S} У овим мртвачким дворима има један живи роб.{S} Да ли су  
 речи ђенералове.{S} Осећао је као да у овим речима звучи прекор њему: „ти си узрок свему овом! 
кушао неколико пута да заустави кнеза у овим нападајима, но Мутимир се није дао зауставити и си 
ом травом, као што су многи пропланци у овим планинама.</p> <p>Наши путници изађоше на ову чист 
не превелики губитак, који је Балканију овим несрећним случајем постигао, долеподписани испуњав 
подин.{S} И не мислећи ништа, она јурну овим вратима.{S} И она су била затворена.{S} Она потрча 
рукама његови другови министри, који су овим указали последњу почаст своме упокојеном председни 
и непостојани и сумњиви зраци давали су овим горостасним урвинама још дирљивији и фантастичнији 
радите, прати вас моје буду око.</p> <p>Овим узајамним уједањем обојица бејаху пали у крајње ог 
се развија при сагоревању угља.</p> <p>„Овим гасом често се људи убијају сами — поглавито женск 
е трпите никога који би вам могао рећи: овима сам и ја помагао да дођу на престо.{S} Никад нико 
вичите ура! живео! вичите ура!“ А да би овима дао пример он и сам разглави вилице и што игда мо 
акву артију.{S} Морало се више веровати овима што су вирили кроз прозор, пошто су они наводили  
огући да извуку огроман товар.{S} Газда ових кола, млад сељак, само у гаћама и кошуљи, подупира 
о звезда даница.“ </p> <p>Око намештања ових вењера било је и дуге препирке и оштре борбе.{S} С 
, па чак и сама штампа устали су против ових голих људи у сред Беча. „<title>Кикирики</title>“  
 по кад кад дешавало, да се по којој од ових кћери Евиних и нехотице отео поглед на ове снажне, 
ледамо из ближе шта се ради у једном од ових села, па ћемо одмах знати како је у другима.{S} Ха 
ила снабдевена свака вила.</p> <p>Испод ових слика долазили су стихови у црвеној, плавој, зелен 
у.{S} Али и да није тога случаја, после ових последњих важних догађаја, измењене прилике захтев 
 све!....</p> <p>Кнез поћута мало после ових речи; за тим настави, не отварајући склопљене очи: 
чинио њин непознати вођа. </p> <p>После ових упутстава ваљало се кренути.{S} Црна прилика опет  
ion" /> <p>„Попићу отров“!</p> <p>После ових одсудних речи ђенералових наста мучно ћутање.{S} Ђ 
маш тако висок положај!...</p> <p>После ових речи, Лепша се жустро окрете од Мутимира; баци на  
штетан осећај човекољубља.</p> <p>После ових речи, изговорених бурно и страсно, ђенерал на једа 
 ствари вреде једне главе.</p> <p>После ових речи ђенерал узе ходати но соби.{S} На један пут о 
ме се; кад имаднеш женске деце, сети се ових твојих речи!{S} Онда нећеш мислити овако!{S} Могао 
ца — и на један пут он осети како се из ових дивних очију лије у његову младу душу чудотворни,  
је месец на изменце упадао и испадао из ових облакова, тако се и по беличастом Дунаву наизменце 
злика између пређашњега мирнога стања и ових данашњих трзавица била је очевидна.{S} Није било м 
ом жртвом — морају се добровољно одрећи ових права, које има и последњи међу њиним грађанима: в 
ри на њих двадесет.</p> <p>Под утицајем ових осећаја, Жика само што се сави и додирну крвава Пе 
штво послало да проведе Враничића преко ових опасних омаљских планина, у којима је он знао тако 
ли чему?{S} Како? од кога?{S} Иза свију ових питања била је само нејасна магла, у којој ни она  
, тога просто — склоне!</p> <p>Од свију ових прича нешто је било истинито, али, као обично, мно 
ш даље?</p> <p>— Даље је то, што помоћу ових људи једино можеш знати шта ти се плете.{S} На Бал 
ије у једну нераздвојну целину, да њоме овлада, да је има....</p> <p>Под утицајем ове неодољиве 
озивају, но и остала чељад.{S} Селом је овладао страх.{S} Нико није могао знати ради чега се ку 
.“ Он је имао од кнежева доктора усмено овлашћење да може на ту „комедију“ потрошити 50-60, па  
 споразуму и договору царева и по њином овлашћењу.{S} Досадило се царевима да гледају како се Ц 
и да те закоље као овцу за цело је само овновско јунаштво.</p> <p>Црнојевић закрвављеним поглед 
ноликошћу.</p> <p>— Све је ово од њега, ово су махом његови поклони; не знаш како је нежан и па 
први поглед говори: „ово је добра жена, ово је паметна жена“.</p> <p>Седајући на диван, госпођа 
 <p>— Није никаква срећа.{S} На против, ово је најкобнија ноћ ваша — примети кнез опоро.</p> <p 
д он није осећао ово што је осећао сад, ово је била његова прва истинска љубав и ово што је гов 
 старешина, он заповеда.{S} А ови овде, ово је г. Стојко провизор <pb n="184" /> старији, прови 
лактовима, један другом шапутали „море, ово слатко;“ и говорили слузи што налива шампањац: „сун 
 све данас чула и са колико је новости, ово после подне, обогатила своје познавање свију звониг 
в престо, каква династија!{S} Али ипак, ово је једна земља, један народ, засебна држава!...</p> 
 провизор старији!{S} А ови с брадицом, ово је провизор млађи.{S} А онај на крају риђи, високи, 
пно био претресен и свестрано процењен, ово поштовано друштво <pb n="461" /> почело је поступно 
жњу, кнез рече:</p> <p>— Ђенерале, ево, ово су сва потребна документа која несумњиво сведоче ва 
<p>— Име, име, молим покорно, јес, ево, ово је поп Стево, поп Стево Џиброња, из Свињарице.{S} А 
Растислава, отпоче овако:</p> <p>- Ево, ово су, молим покорно, господа попови, свештеници, све  
утак хартије и положи га на сто. — Ево, ово су писмени докази, које већ знате — рече он.{S} За  
сова врло ружно француски.</p> <p>— Но, ово ми још никад није пасирало — рече он јетко, па, трљ 
 лепше, а вама корисније?{S} - Наравно, ово говоримо кад би нешто у истини било, као што није!  
 Је ли ово мртав кнез?...{S} - Он! јес, ово је он, крвав, исечен, искомадан, без носа — ђенерал 
авом може рећи: „та ово је још младост, ово је још снага, крепост, моћ — ја се још не бојим, јо 
з Заглавића.{S} А ови овде млади попић, ово је поп Бумбар из Преклада....{S} И њега тако зову,  
есно, да се сам бар пред собом оправда- Ово, што горе поменух, био је разлог којим сам ја завар 
 повикну гласно: овим ћемо се миросати; ово ће бити знамење нашег јединства!</p> <pb n="613" /> 
 га прати.</p> <p>— Јесте, височанство; ово је доиста истинско одушевљење.</p> <p>— Да, да, оду 
дера се ђенерал понова — <pb n="347" /> Ово је његова крв... и ја је пијем, — те опет узе звучн 
>— О, на против, испавао сам се царски_ Ово је већ трећа ноћ како спавам као заклан.</p> <p>Рат 
 се, рече:</p> <p>— И — их, докторе!{S} Ово ће бити диван идилски тренутак.{S} Како ћу ти бити  
у:</p> <p>— Та да, да, пробудиће се!{S} Ово управо није ништа друго ни било, до мало дужи и пој 
о додала: „Погледај! сестро рођена..{S} Ово ми је спомен од Лепше и мога браце.“</p> <p>Ето, то 
 у собу.{S} Врата су била закључана.{S} Ово је још више преплаши.{S} Унезверено она узе тражити 
 блиско је везана с кућом Враничића.{S} Ово свакако не може остати без утицаја на даљи рад у ко 
петељке стоји увијено парче хартије.{S} Ово пробуди у њему живи интерес.{S} Он се маши за гранч 
 мостић, с јаким оградама са стране.{S} Ово је још више изненадило наше путнике.{S} Коме је мог 
до прозора и замишљено грицкао усне.{S} Ово је већ шеста година како он кнеза познаје, непреста 
урезала дуготрајна патња и страдање.{S} Ово је била баба Ката коју смо већ познали напред.</p>  
pb n="69" /> креће нека гомила људи.{S} Ово је толико заинтересова да она покуша, па и отвори и 
да никад више ни од кога нећеш чути.{S} Ово говоре уста која ће кроз неколико часова само за на 
ворио кнез га је гледао забезекнуто.{S} Ово Кугићево кресање истине у очи као да га је почело м 
више!{S} Зваћу те како год ти хоћеш.{S} Ово је навика — правдао се мајор.</p> <p>— Ружна навика 
та Зару на ухо:</p> <p>— Шта је ово?{S} Ово изгледа као да су поустајали сви мртваци!</p> <p>—  
p>Он узе цедити крв из убодена места. — Ово је доиста брука — рече он срдито. <foreign xml:lang 
одушић.“</p> <p>„Богодан Слаткодушић“ — ово име звонило је кнезу веома чудновато.{S} Име је бал 
ђе и Растислав.</p> <pb n="182" /> <p>— Ово је све, г. начелниче, из вашега подручја.</p> <p>—  
кати, она отрже руку од бабе. </p> <p>— Ово је право чудо; оваке бруке нигде нема!{S} Место да  
ати друге без узрока и повода.</p> <p>— Ово је збиља дипломатски речено.{S} Ја сад не знам на к 
пији, која је водила у гробље.</p> <p>— Ово је гробље? рече кнез.</p> <p>— Гробље, одговори шап 
 не заустави пред самом кућом.</p> <p>— Ово ће јамачно неко теби.{S} Ко ли ће то бити у ово доб 
 мешати мећу детињске играчке његове, а ово је утицало да дете почне брзо сазревати.{S} Тако је 
дете, а све више постајао човек, муж, а ово његово омужавање дало се познати по слободнијем, са 
тим откопчавала хаљину испод гуше.) - А ово шта ти је?{S} Кнез беше узео у руке црну дрвену кут 
, поп Стево Џиброња, из Свињарице.{S} А ово је поп из Лојана, поп... поп... поп Шиља.{S} Тако г 
и и сељанку.{S} Ене гле!{S} Убило би га ово у врат? — рече весела Петрија и пљесну Паву по њени 
јатељ“.</p> <p>Жика по гласу познаде да ово није чича Мунтијано, али му се глас опет учини позн 
свој узвик, Лепша на један пут осети да ово није обично љубавно ћаскање; она устаде нагло и за  
се о овоме уверити.{S} Дај боже само да ово искуство не стечете доцкан, кад вам од њега не може 
ора по колену — а?{S} Како ти се допада ово?{S} Лепа вожња!{S} Жива железница; а?</p> <p>Усхиће 
и њему се допада.</p> <p>Док је госпођа ово говорила, Тоша приђе расејано отвореном прозору.{S} 
, но и по душевној лепоти својој.{S} За ово годину и неколико месеци, од кад смо је последњи пу 
само у мојим рукама.{S} Колико сутра за ово писмо могу сазнати и други, и онда је све доцкан.{S 
почетка Жики је било неугодно што се за ово путовање нашао Милоје, кад је био договор да дође с 
 n="621" /> нити сам ја икуд одмицао за ово доба — говорио је доктор мирно и убедљиво.{S} Кнез  
о кога се купе млади људи, молећи то за ово, то за оно, све се то узимало као објашњене и разло 
 заруделу боју — добили, велимо, јер за ово неколико последњих недеља „г. министар изволели су  
присталица чак и међу војском.{S} Кнеза ово заиста заинтересова.{S} Он поче запиткивати за поје 
а врх главе, иди одавде....</p> <p>— Ја ово не говорим себе ради, но тебе, мене, свију нас ради 
, што се беше расуо по пољу. — А све ја ово моје, све је пода мном, свима ја заповедам и за све 
че чисто зачуђено:</p> <p>- Јесам ли ја ово?{S} Јесам ли ово ја?{S} Ја, ђенерал Врбавац? — Ја;  
лим, пуначким образима. — Море недам ја ово за десет варошанки, еј, — она уштину Паву за образ  
 <p>— Упитам особу у домино, где сам ја ово? и шта се ово самном ради? и знаду ли они, који то  
 кнез.</p> <p>Пава не одговори ништа на ово питање, но само порумени.{S} Кнез понови исто питањ 
ешћем.</p> <p>Кнез не одговори ништа на ово питање.{S} Он се саже и прошапута Зару на ухо:</p>  
и ти савети сводили су се у главноме на ово:{S} Кнез треба да дође до уверења да је земља пуна  
 ништа десило што би било ма и налик на ово што г. Вујадин прича.{S} Али он је толико желео да  
ам на један опис који ме је подсетио на ово причање старога Турчина.{S} Енглеско лекарско друшт 
 ближе и ближе.{S} Свет сврати пажњу на ово, гомиле почеше застајкивати и гледати шта ли је то, 
сно чуло.{S} Мона сврати Лепши пажњу на ово: — Чујеш ли га!{S} Мило детету, сркнуло љубавна нек 
 ме није питао.{S} А ја све по реду, па ово је овако, господару; па ово има, господару; па све  
по реду, па ово је овако, господару; па ово има, господару; па све лепо једно по једно отаљавај 
 лепо — примети гђа Софија.</p> <p>— Па ово нам и јесте једина уљудна соба што имамо.{S} Ту при 
наке, по којима с правом може рећи: „та ово је још младост, ово је још снага, крепост, моћ — ја 
уштвом не могући још да дође к себи шта ово би с њиме.</p> <pb n="670" /> <p>Жика се врати весе 
ега државни разлог.</p> <p>Док је Лепша ово говорила, кнежево лице <pb n="434" /> постајало је  
направите што боља човека.</p> <p>Рекав ово, госпођа Софија рече збогом и изађе.{S} Растислав з 
ао у земљу, пред ноге.{S} Кад Растислав ово рече, он диже главу, погледа га и гледао га је дуго 
<p>Растислав је рикао од бола, прочитав ово писмо: „Није могао звер да се претрпи ни неколико с 
 јаду могао досетити, али шта ли му сад ово значи екватор?!{S} Да л ће бити какав човек, или не 
у се десиле све ове случајности.{S} Све ово само развлачи ствар и износи је у шири круг.{S} Он  
мир био је брз и лак на мишљењу.{S} Све ово пролетило му је за тренутак кроз главу.</p> <pb n=" 
зи случајно другим каквим послом? — Све ово прелете Мони у тренутку кроз главу, јер по лупи кол 
ло!{S} Ја сам био у правом лудилу — Све ово изговорио је кнез скоро шапатом и нагласком који мо 
и испита по чијем је упуству радила све ово.</p> <p>Прва истраживања дала су само тај резултат: 
ј бити тешка; можда ће ти сећање на све ово често помутити душевно спокојство.{S} Ако упамтиш ш 
 да ми говорите, не може бити да је све ово само празан сан.</p> <p>— Дакле, видели сте и г. ми 
болове.{S} У почетку помислим да је све ово, што се тиче мога хватања и одвођења био само какав 
ма лепо уредити..</p> <p>Ђенерал је све ово изговорио с ванредном нежношћу, меко, благо, пријат 
вде господски наместили.{S} Како је све ово лепо и укусно; прави министарски салон.{S} Нисам ми 
 је Лепша морала чути.{S} А како је све ово утицало на њену младу душу — лако је разумети.{S} К 
ти и неке двоумице.{S} Али пошто је све ово било срочено у поезији, то је и прошло без икакве д 
бавац био је у побочној соби кад се све ово десило.{S} Он није ништа чуо, али, изишав из собе,  
 све што знам о овој ствари.{S} Али све ово што сам рекао сушта је истина.{S} Према томе ви сад 
>Ратко је налазио да се може чинити све ово што Растислав предлаже.{S} Ствар није рђава, и неће 
е чело.</p> <p>Пуковник је саслушао све ово, чисто пренеражен.{S} Овака дрскост, овако отворен  
ј, онакви као што су и били!</p> <p>Све ово притворство донело је Хришћанство.{S} Хришћански ас 
вао је писменим документима.</p> <p>Све ово учинило је на кнеза дубок, страшан утисак.{S} Расти 
во и не зна ко је ни шта је.</p> <p>Све ово изгледало јој као ружан сан.{S} Није могла веровати 
 ваше мишљење у овој ствари.</p> <p>Све ово било је изговорено подругљиво, с пуно ироније.</p>  
рема да отпочне декламацију.</p> <p>Све ово гледао је пуковник Врбавац с чуђењем.{S} Он виде ка 
ј се чак је и заљубљен у њу.</p> <p>Све ово сазнао је Растислав још на путу.{S} Он је још изода 
корно, али га тако зову!{S} А овај овде ово је поп Ристо из Заглавића.{S} А ови овде млади попи 
товала, да ли ће бити добро да се уведе ово наплаћивање заостале порезе у натури.{S} Остали су  
оложај у коме је.{S} Шта уме и шта може ово јадно, младо, неискусно, напуштено, само себи остав 
p>- Упитам какви су то гости и каква је ово кућа у опште?{S} Црна ми се прилика исповеди да је  
у држимо министарске седнице; с тога је ово мало и наређено.{S} Али да видиш друге канцеларије! 
</p> <p>Друга госпођа тврдила је, да је ово дана, у једној виноградској кући у околини Звонигра 
/p> <p>У први мах кнезу се учини, да је ово просто слика на платну: али наскоро примети, да се  
ије веровао начелнику; сматрао је да је ово само намама.{S} Међу тим начелник је говорио оно шт 
у као и иначе по држању видело се да је ово стар човек.{S} Промислим се свакојако и најпосле ре 
 је права династија већ изумрла и да је ово само превара и срамота наша, да нам на престолу сед 
е?{S} Црна ми се прилика исповеди да је ово блуднички дом и нагласи ми како би незгодно било ка 
вати и поведе; уз пут објасни јој да је ово само први наступ код ђенерала; да ће несвест проћи  
итница, а Враничић је јасно видео да је ово човек који зна све његове породичне прилике, - дакл 
е.</p> <p>— Гле, лепе слике!{S} Чија је ово слика? — рећиће Лепша.{S} Кнез се брзо маши и хтеде 
 дизати ту мараму да завирујемо која је ово женска.{S} Доста нам је то што је видимо где прати  
а се с другог спрата.</p> <p>За Зара је ово био нов доказ да се у овој ствари крије некакав пре 
казати где јој је срећа!</p> <p>Ћата је ово примио као пристанак хоџин.{S} Како се ствар после  
столу и упита га оштро:</p> <p>— Шта је ово, чича Милоје?</p> <p>Старац је био шаљивчина; не сл 
 прошапута Зару на ухо:</p> <p>— Шта је ово?{S} Ово изгледа као да су поустајали сви мртваци!</ 
 збуњена, али ово је наљути. „Та шта је ово?{S} Та ја ћу најпосле изгледати као право чудо, сва 
два дочека ову прилику, да упита шта је ово?{S} Но црна прилика рече, да сад немају времена за  
на прилика.{S} Ја је оштро упита шта је ово, показујући руком: на вас успаване.{S} Тврдио сам д 
 сад! — рече ђенерал и застаде. „Шта је ово?{S} Шта је овоме човеку?“ — сену Врбавцу кроз главу 
>— А, како ти се чини докторе, какав је ово обичај.{S} И то у православној Русији?{S} А!</p> <p 
ју својом разноликошћу.</p> <p>— Све је ово од њега, ово су махом његови поклони; не знаш како  
ети по какав стран орден.</p> <p>Све је ово било и важно и значајно, али начелник орловачки, он 
} Али док су њена уста говорила „све је ово ништа,“ у њеном срцу никла је нада, која је неком н 
о сад са мном бива.{S} У ствари мене је ово он отровао, само што је то вешто извршено преко теб 
p> <p>— Ја не знам, г. бароне, да ли је ово била јава или рушан сан, тек мени се десило нешто т 
ајући више од њих, ко ли је и шта ли је ово.</p> <p>Час сретнеш но два три, но три-четири сељак 
тица, а камо ли живих људи!{S} Ко ли је ово тесао и шта ли му је требало? — То је питање свима  
 како је то било.{S} Куку, колико ли је ово сахати? рече Мона седајући крај Лешне на отоман и в 
то тиче!{S} Ја овако осећам.{S} Мени је ово из срца потекло.{S} За то ти опет велим: од срца ти 
а њом трчале и запиткивале је шта ти је ово, па шта ти је оно хватајући прстима њене хаљине да  
estone unit="subSection" /> <p>Лепши је ово било ужасна ноћ.{S} Мутимир јој је био одвратан, и  
кте, после је била мирна.</p> <p>Док је ово говорила, у Кате се засветлише, очи.{S} Она први пу 
"199" /> ме па „г. начелник, шта вам је ово? па, г. начелник, како вам је оно! па г. начелник,  
ом.</p> <p>— Да окушамо бар какво им је ово вино.</p> <p>Кнез нали чашу и диже је према свећи.{ 
 у ђубре и с <pb n="302" /> њом.“ Он је ово изговорио не дижући главе и не знајући, шта му овај 
ванајест сетних „куку.“</p> <p>И ако је ово сустицање било проста случајност, опет је то бар не 
д овог разговора Ратко примети, како је ово веома жалостан знак времена и ружна црта за кнежев  
ину Паву за образ — погледај ти како је ово једро, па забрекло, па здраво, а код варошанке отоб 
 опет добро стићи.</p> <p>Човек, што је ово говорио, био |е осредња раста, средовечан, плећат,  
 ућута.{S} Као да се љуто покаја што је ово рекао.</p> <pb n="274" /> <p>То јест, управо није н 
езу Мутимиру добро позната.{S} Пошто је ово наредио, он се упути крупним корацима правце вратим 
о томе пишта више!...</p> <p>Мутимир је ово изговорио тако тужно, да се Лепша чисто сажали, и о 
н и да га ваља штедити.</p> <p>Кугић је ово разумео, али место да прими ствар за се он се окрет 
 <p>— Да ћутим! а што да ћутим!{S} Није ово Романија да отимате девојке!....</p> <p>После се ок 
ојевића је интересовало да ли је Милоје ово учинио у споразуму с влашћу, и какве су му биле поб 
света стојале су са стране и посматрале ово сновање.</p> <p>Око 8 часова изјутра почеле су дола 
ла доња усна, нарочито су карактерисале ово младо лице.</p> <p>Младић се поклони ћутећки.{S} Ра 
 што не откине за што ухватим.{S} А гле ово — Петрија дочепа Паву за руку и три четири пута трж 
{S} Веома снажан телесно, Цезар преболе ово тровање, а отац му умре).</p> <p>„Још мање су позна 
не одржао, само ако ви продужите и даље ово ривење против моје династије.</p> <p>Ово је, веле,  
дано знам све шта је синоћ било, док ме ово чудо није снашло.{S} Гледао сам јутрос на кожи и на 
казаћу ти; има времена...{S} Их, ала се ово залепило; као да је у воду умочено — рече Врбавац п 
сала сузе и викала: „Боже, боже! шта се ово учини!“</p> <p>Јес, та слика старе дадиље тако му ј 
собу у домино, где сам ја ово? и шта се ово самном ради? и знаду ли они, који то раде, да сам ј 
и све дотле није могла разабрати шта се ово управо дешава, док обоје завађених не окрену своју  
} Ја нисам дете.{S} Зар не видим шта се ово ради.{S} Па што ме ту вараш.{S} Ви неког ђавола хоћ 
, докторе, <pb n="215" /> а да ли би се ово могло повести и у Звониград? ако би се... случајно. 
е извини и оде, с тврдим обећањем да ће ово накнадити идући пут.</p> <milestone unit="subSectio 
ненадно и са свом тежином, уверен да ће ово подејствовати и да <pb n="290" /> ће се на Каји одм 
е му прићи маскирана личност, која пише ово писмо.{S} Кнез треба да је прими у кола, она ће му  
"12" /> <p>Даље се у чланку карактерише ово дело као „најцрњи злочин у новијој повесници“, а кн 
ао учинити ма што против Косанића.{S} И ово мирно држање чича Степино познало се одмах на целом 
мо, у коме је стајало између осталога и ово:</p> <p>„Овој дружини дошло је до знања, да ви, као 
м.</p> <p>Па и ово је била једна жена и ово је била једна баба.</p> <milestone unit="subSection 
грдне штете.{S} Ова ситна запиткивања и ово спомињање свију помесних прилика, које су само онда 
како је ја сад представљам.</p> <p>Па и ово је била једна жена и ово је била једна баба.</p> <m 
во је била његова прва истинска љубав и ово што је говорио, говорио је са срца.</p> <p>Кад се Л 
а и претераности, али свакако боље је и ово, но ова данашња лицемерна, <pb n="156" /> притворна 
ела није имала кад довршити ове мисли и ово чуђење.{S} На соби се отворише врата, а на њима се  
 г. бароне!{S} Онда би морао бити сан и ово што ја сад с вама овде говорим, онда би био сан и ц 
 Монин.{S} Он је Лепшу истински волео и ово вучење по блату њенога имена, осећао је као своју р 
 у којој је, између осталога, стојало и ово: „И тако је наш учитељ цело боговетно вече хвалио с 
 Мутимир почне долазити к себи.{S} Но и ово је буђење ишло споро.{S} Кнез је прво у 2—3 маха от 
 једне вечери овај човек стави сам себи ово питање:</p> <p>„А што не бих могао ја бити кнез“? < 
вац? — Ја; крај мртва кнеза...{S} Је ли ово мртав кнез?...{S} - Он! јес, ово је он, крвав, исеч 
 хвала.{S} Но где је господар?{S} Је ли ово он што иде за тобом? — упита газда Милоје, а говори 
 кренуло да прати кнеза.</p> <p>— Је ли ово истинско одушевљење? - упита кнез свога доктора, по 
викну Радован.</p> <p>— Да видимо је ли ово турски зулум - викну Боја.</p> <p>Доктор плану.{S}  
:</p> <p>- Јесам ли ја ово?{S} Јесам ли ово ја?{S} Ја, ђенерал Врбавац? — Ја; крај мртва кнеза. 
адоше.</p> <p>Јела је била збуњена, али ово је наљути. „Та шта је ово?{S} Та ја ћу најпосле изг 
.</p> <p>Старац на један пут ућута, али ово прекидање говора изгледало је неприродно.{S} Видело 
p> <p>— Крв! — викну ђенерал — крв, али ово је моја крв...{S} Ја нисам убилац.{S} Он се сам уби 
што мало и ја како се иде на јуриш, али ово је све превазишло.{S} Кад пре уграбисте, часан вас  
 да ме извини за моју искреност.{S} Али ово је факт, госпођа је прошла поред двора, ја сам с пр 
и би имали право — рекао им је он — али ово су прилике ванредне, стање је изузетно, војска је д 
у, наслањајући ухо на плочу.</p> <p>Али ово нагињање није било потребно.{S} Стојећки, читав кор 
арења.</p> <p>Орловчани су дуго памтили ово весеље.{S} Створила се чак и нека изрека: „Пило се  
 све кривце, који су нада мном извршили ово насиље.{S} Не, не!{S} Чуваће се они добро да нигде  
 Она је била готова да скочи, да загрли ово младо, овако свеже, овако чисто створење, да се сто 
досадно ово чекање.</p> <p>- Где смо ми ово?{S} Јамачно у каквој обичној звониградској страћари 
утимира неће бити!</p> <p>Кнез изговори ово срдито, за тим узе хлеб, што му бејаху послали, и б 
ево, погледа жиг поштански.{S} Па ти си ово добио тек пре двајестак дана: значи, одмах после тв 
откуда ти то? па, црна Петро, откуда ти ово? а ја само погледам преко рамена и велим: „Откуда м 
; за ту услугу ја ћу пред тобом спалити ово писмо.</p> <p>Чича Милоје није одмах разумео захтев 
 мој пашо!{S} Ваља запети сад и бранити ово што се има, јер ако ми не будемо у стању сузбити и  
те ли то, онда ћу овог тренутка учинити ово:</p> <p>— Ваша је кућа опкољена.{S} Одмах ћу дати д 
им о теби лично.</p> <p>— Дакле, упамти ово.{S} У целој овој ствари, и за све време од кад се о 
е ствар до преврата, онда знај и упамти ово, и ево ти се кунем часним крстом да ћу овако од реч 
рам њега (кнеза)?{S} Али тек што изусти ово питање, Мутимир се предомисли и постави га другчије 
инђа каза Пави за што је зове, наводећи ово:</p> <p>Дошао, вели, некакав Турчин, хоџа, која ли  
о просто не сме бити...</p> <p>Говорећи ово, Мутимир се беше ринуо на Лепшу и, без великих цере 
могу ући и без пријаве.</p> <p>Говорећи ово, госпа приђе Ратку, који већ беше устао и пошао јој 
’ да викнемо и сведоке.</p> <p>Говорећи ово кнез притрча вратима, отвори их широм и махну руком 
охватати на самом делу.</p> <p>Говорећи ово Ловимуковица беше пала у ватру.{S} Бришући пред огл 
 тим, доктор најзад подвикне: шта значи ово увијање и избегавање да се каже истина, кад је то ј 
о је било најлепше и најважније у целој ово ствари, чак лепше и важније и од саме „сходне бесед 
ише вољан је био да поверује, да је тек ово сад што му Заре прича прави сан.</p> <p>— Заре, је  
д при крају једва разабра да је ђенерал ово говорио о свом нејаком сину, кога је морао видити у 
ди и вас ради....</p> <p>Док је ђенерал ово говорио, кнез је стајао подбочен и гледао га нетрем 
— Ако ми кад год затреба, да раскопавам ово бунтовничко гнездо, ја ћу прво тебе за врат.{S} Кад 
д искрсоше из мрака.{S} Ако се не варам ово су биле оне две жене, што су мало час прошле поред  
 отвара.{S} Ја нисам нихилиста, али сам ово дана читао једну руску нихилистичку расправу, с кој 
министарства примети другу до себе — он ово своје насиље зове саветовањем) опкољен је војском.{ 
Полегао по коњу, он је непрестано шибао ово јадно живинче, које се већ беше обукло у белу пену. 
 том тренутку.</p> <p>Жика је, познавао ово душевно стање Црнојевића и бојао га се.{S} Он је ст 
трасно и хладно судио.{S} Он је решавао ово једно једино питање: <hi>јес или није</hi>!</p> <p> 
 подолазило, боже, са свију страна, као ово сад.{S} Јело се, пило и веселило, као ово сад.{S} М 
убор.{S} Ордена тада још није било, као ово сад, и тек си овде онде из ретка могао видети по ка 
о сад.{S} Јело се, пило и веселило, као ово сад.{S} Младеж је већ почела била да окреће коло.{S 
гло за по сахата искупе сви чланови као ово сад код нас.{S} Колико смо ми жене ту у уредности у 
ала је нешто чудно у души.{S} Овако као ово сад њој никад није било!{S} Она је осећала и да је  
бих и ја у њега; баш овако слободно као ово у тебе. </p> <p>Она дочепа другарицу за рамена, окр 
е.“ И ако је био прост, ваш је дед знао ово мудро правило.{S} С тога се и држао Курјачића и дру 
ред али још никад до сад он није осећао ово што је осећао сад, ово је била његова прва истинска 
ерала.{S} Растислав је пажљиво саслушао ово казивање и <pb n="356" /> задовољан се вратио кући. 
како није могао да појми: где се управо ово он налази, и да ли му ваља куд год ићи или остати г 
 год не намерим, а они ће, бога ми, ево ово да омасте!</p> <p>— Не чиниш мудро, Мире.{S} У тој  
 ћелави господин жалостивно — то је ево ово — он целом шаком обухвати нос, показујући докле се  
ледало је као да се ломио док је ставио ово питање, а питао је за ствари које су му биле познат 
а, можда је начелник и гласно изговорио ово што мисли) окрете се на једаред Вујадину:</p> <p>—  
здију.</p> <p>За све време док је Ратко ово причао, госпођа је, слушајући га пажљиво, непрестан 
е крије шта је. — Ратка је интересовало ово питање, — То је, о чему је он управо и имао да гово 
вала!</p> <p>Мутимира као да је вређало ово багателисање, с којим је Мона говорила о Лепшиној ч 
ад настаје забуна.{S} Откуда је настало ово узајамно убијање не објашњује ни једна страна.{S} М 
ао окамењен.{S} Неисказано га је болело ово очигледно багателисање и подсмевање кнежево.{S} Чин 
легла непрегледна гомила света.{S} Цело ово море од људи сли се најпосле у пространу удољицу пр 
ру, у воду и да једним дахом одува цело ово садашње, труло и нездраво стање, које притиска Балк 
ац.{S} Кад њега нестане посрнуће и цело ово врзино коло.</p> <p>Растислав није делио ове ружичн 
>Доктор се збуни.{S} Њега је изненадило ово питање.{S} Управо изгледало му је чудно: „откуд ово 
ишан кнежеву личност, Врбавцу је годило ово вучење кнежева имена по уличном блату, и он се чест 
удрост и јунаштво деде кнежева створило ово државе што данас имамо, како ће мудрост и врлине „д 
о.{S} Видело се да га је веома потресло ово одбијање кнежево. — Добро, — рече ђенерал - овда из 
 Добро, хоћу, роде, одучићу се.{S} Само ово што сам те молио немој заборавити.{S} Заузми се сво 
атали то.{S} Је л’ истина велиш, да смо ово против Црног дигли потеру?</p> <p>- Ето, зови кмета 
з опозиције чинила тако природна.{S} Но ово колебање није трајало дуже од тренутка.{S} Ратко пр 
асова.{S} Њему је већ постајало досадно ово чекање.</p> <p>- Где смо ми ово?{S} Јамачно у какво 
господине.{S} Пуковнику дође мало чудно ово повучено, овако скромно држање ове жене.{S} Он је њ 
>.</p> <p>Али ма како да је било гнусно ово кропљење у људској нечистоти, оно ипак није прошло  
т ове жене, но он је опет запиткивао то ово, то оно, колико тек да направи увод у разговор.</p> 
.{S} Учини јој се као да јој је познато ово место.{S} Загледа лево, загледа десно, кроз главу ј 
дговорност.{S} Од прилике овако као што ово сад са мном бива.{S} У ствари мене је ово он отрова 
ари прстом по печату и рече: — Ево, зар ово није лудорија и детињарија!{S} И они бајаги некоме  
?</p> <p>Место одговора, Растислав (јер ово је он био) извади из џепа завијутак хартије и полож 
 је јасна...</p> <p>Док је кнез Мутимир ово говорио, ђенерал је почео бледети; бивао је све бле 
 није ништа.</p> <p>Док је кнез Мутимир ово говорио, Мона га је мерила од главе до пете, поглед 
дитовати код кнеза.</p> <p>Док је Кугић ово говорио, остали чланови слушали су мирно у сумрачно 
и доглавнике своје.</p> <p>Док је Кугић ово говорио кнез га је гледао забезекнуто.{S} Ово Кугић 
ира овде одјекивала? — прекиде Враничић ово дуго ћутање.</p> <p>Милоје не одговори ништа; Жика  
 <p>— Имам још 72 сахата.{S} У петак, у ово доба, биће све свршено - рече ђенерал и устаде с ди 
ков синчић, који бејаше силом устао и у ово позно доба, утрча у собу, изненади се од толиких го 
амачно неко теби.{S} Ко ли ће то бити у ово доба — рече гошћа радознало.{S} Но Мона јој ништа н 
ноге је засула земљом и шламом.{S} Но у ово доба Ташмаденски подземни ходници још су били доста 
hi> Власт, власт и опет власт!{S} Ето у ово неколико речи састоји се цео програм наш.{S} Власт  
колико се материјални интереси уплећу у ово питање о жудњи за влашћу, ту би се могло рећи: ако  
 косе и још неколико пута удари у главу ово јадно девојче.</p> <p>Кукавна Јела стропошта се на  
 <p>Више од пуна сахата водио се између ово двоје заљубљених овакав озбиљан политички разговор, 
аслушао ову твоју причу.{S} У неку руку ово је као наручено и добро је дошло што се овако догод 
и кнез Страшимир звао к себи и рекао му ово:</p> <p>— Чујеш, чича Степо!{S} Ја знам да ти радиш 
дарању коњских копита она познаде да су ово кнежева кола што стадоше пред кућу.{S} Она притрча  
у, и, вукући га за рукав упита: која су ово господа, што седе овако у наоколо?</p> <p>Отац му о 
рно, господа попови, свештеници, све су ово свештеници, молим покорно, попови!</p> <p>— Да су г 
 у стиховима.{S} Орловачке музе биле су ово дана у големом послу.{S} Сви домаћи орловачки песни 
 се оберучке за главу — не знам, или су ово настала последња времена, или сам ја луд, или ви ни 
рилике за остварење оних идеала, што их ово братство гаји - никад нису биле повољније од садашњ 
p> <p>„Такав један случај имали смо баш ово дана.{S} Једна постарија госпођа на један пут се ра 
ју то могла наступити потреба, да гониш ово друштво?</p> <p>— У случају каквих интрига и покуша 
ићемо вам по вољи.{S} Чујте ме само још ово.{S} Ваше ствари стоје овако:{S} Можете попити отров 
аћи.{S} Хајд сад.</p> <pb n="263" /> <p>Ово је било на ниским степенима, при изласку у авлију.< 
бела, тек отесана букова иверја.</p> <p>Ово је било изненађење.{S} Коме је могло што требати ов 
да ту већ нису више чиста посла.</p> <p>Ово мало шале добро је утицало.{S} Седећи ћутећки на је 
даљине чу лавеж још једнога пса.</p> <p>Ово је за њих било право спасење.{S} Јер не прође ни че 
обац пиле, понесе је преко собе.</p> <p>Ово снажно стезање, ова близина и топлина, све то само  
во ривење против моје династије.</p> <p>Ово је, веле, застрашило и стукнуло чича Степу за неко  
акоме ће бити по раду и заслузи.</p> <p>Ово је окуражило чиновнике те опет почну дизати главу.{ 
ки, добро расположени и одлучни.</p> <p>Ово расположење нарочито је код Враничића превлађивало. 
ва, а на очи му сенуше светлаци.</p> <p>Ово је био прави мушки шамар.</p> <p>Млади господин сту 
 Име му је било:{S} Марко Пајић.</p> <p>Ово је била последња жртва страшне четворогодишње намес 
е човек унапред спреман на све.“</p> <p>Ово је био као неки увод.{S} После њега дошло је отворе 
е отета“ — мислио је Растислав у себи. „Ово је навалично кињење!{S} А колико јуче ја сам га спа 
че пред човеком који то није заслужио. „Ово су његове сузе, а он их није достојан“ — мислила је 
викала: „ура, живео“; детету су рекли: „ово је твој народ“ — и њему је било мило.</p> <p>Кад је 
то што ти одмах на први поглед говори: „ово је добра жена, ово је паметна жена“.</p> <p>Седајућ 
ше и не пробуди.</p> <pb n="104" /> <p>„Ово су укратко летимичне напомене о отровима.</p> <p>„П 
 укопан и немо посматрао кнеза.</p> <p>„Ово балавче, коме је он до јуче заповедао, које је јуче 
 Против главног сарадника, и душе целог овог предузећа, подигнута је тужба и он ће, јамачно, у  
престано имати га на оку.</p> <p>У сред овог разговора Ратко примети, како је ово веома жалоста 
 <p>Ратко се још не беше опоравио ни од овог првог ударца, кад дете продужи.</p> <p>— А је ли,  
бијем... оде пијон — тако..{S} Е, сад и овог пешака водим у ропство.{S} Па ти оста без војске,  
/l> <l>Он је свој род љубио,</l> <l>И с овог доксата му судио.</l> <l>А мало даље стојао је дуд 
итет</hi>.</p> <pb n="191" /> <p>У току овог разговора кнез као да се одобровољи.</p> <p>— То с 
ним ја.</p> <p>— Неће те ли то, онда ћу овог тренутка учинити ово:</p> <p>— Ваша је кућа опкоље 
вај нос — јес, овај нос био је одсечен, овога носа нема више. — Говорећи то, ђенерал забоде нок 
 дигне потера из свију околних села.{S} Овога часа издао сам последњу наредбу и послао последње 
њом дотрчао и у блуднички дом.{S} Газда овога дома није се много бринуо да побија овај глас, по 
мо мртви могу говорити о живим стварима овога света, које се њих лично већ ништа више не тичу.{ 
 авлији.</p> <p>И иначе је Орловац због овога кнежевог доласка претрпио многе и многе промене.< 
н; мало час вели, тражио је воде, а сад овога часа чуо сам га да кашље.{S} Куцнем веома полако. 
но дува и пирка у потиљак.</p> <p>Услед овога нелагодног осећаја Жика је и нехотице почешће пог 
 звонио сад у овој мрачној ноћи, у сред овога гробља, по коме се виђају неке чудне прилике и ут 
им.{S} Ударише косом.{S} Одмичући се од овога кобног места, где су у кратком року од непуна сах 
 неће долазити од млађега колена, ни од овога тајнога братства.{S} Ту су много вичнији твоји ст 
чи на главу.{S} Још горе престрављен од овога урнебеса, мајмун с дреком јурне на <pb n="379" /> 
о, голо месо човечије.{S} Међутим испод овога лицемерног проклињања „плоти“ крио се често најве 
широке, зелене, чисто лаковане, листове овога лепог дрвета, Мона продужи:</p> <p>— Које сте се  
обро је; наш је човек — рече Жика после овога разговора и пође брзо на сусрет црној прилици, ко 
 а ни сам кнез није ћутао!</p> <p>После овога бала кнез је у више прилика отворено износио свој 
 откупив га за добре паре.</p> <p>После овога Жика се придружи потери где је био и Црнојевић.</ 
мештајући последње фигуре.</p> <p>После овога настао је подужи разговор у коме је махом говорио 
 никога да му дода воде. _</p> <p>После овога Мутимир баци расејан поглед по соби, приђе дивану 
у с оне стране планине.</p> <p>За време овога говора Враничић је више мотрио на сељаке но на Ми 
хну, скочи са столице само да се отресе овога досадног милушења, оде и стаде крај другог прозор 
 је до скора и код нас.{S} Наравно, без овога чудног додатка да отац заступа сина у брачним дуж 
пет осети, како тоне у неки мрак.{S} Из овога заноса кнеза је тргло неко шапутање.{S} Шапутали  
вац узе понова читати поједина места из овога писма.{S} Изгледало је као да их нарочито проучав 
аса по поноћи нико не може изаћи жив из овога круга.{S} А кад већ морају чекати, онда је боље д 
а глава, господар земља трзала га је из овога заноса и он је мирно, с погнутом главом слушао ра 
 све у ковитлац.</p> <p>На један пут из овога облака указа се један коњаник.{S} Полегао по коњу 
} И за њега је било јасно, да мртвац из овога гроба покушава да се окрене, или можда и да <pb n 
тако је било име, или тако су бар звали овога црнога човека.</p> <p>- Не верујем, господару!{S} 
риватна живота као: куда ће ко путовати овога лета?, коме је затворена радња?, ко тешко болује? 
 цртачу да му је копира.</p> <p>Војници овога гарнизона отворено нападају грађане, познате као  
м пало, како баш у овом тренутку у души овога човека бесни најстрашнија бура непомирљиве мржње  
ша — долази на јаузне и да постане члан овога „женског клуба“, где се време тако пријатно прово 
ент престола Перун Црнојевић и сам члан овога братства, и као човек, који је одрастао у републи 
 поверљиви једно спрам другог.{S} Преко овога Илије Ката је дошла у додир с г. Врбавцем, који с 
/p> <p>За све време док су се мушки око овога споразумевали, Анђелија је нечујно цвилела, удара 
нез није знао; он се доцније сећао само овога: лежао је полеђушке; имао је мутно сазнање да је  
>- Па, може; за што не?... ево, узећемо овога и метнућемо га међу нас двојицу у гроб; нашим рук 
Драга Лепшо, предајем ти, ево, у аманет овога нашег најновијег роба.{S} Буди му милостивна — ре 
а помоћи и да ја имам избор само између овога двога: или да одговарам на постављена питања, кој 
.{S} Да ли су вољни мртви да нам дарују овога роба, па да га или молбом одмолимо, или покајањем 
ао тај обичај код њих.{S} Али у почетку овога века био је јако развијен.{S} О томе прича веома  
и поноћ.{S} Ви причекајте овде, а ја ћу овога тренутка доћи.</p> <p>И пре, но што је кнез ма шт 
{S} Она се као црв улегла у срце и душу овога човека.{S} Она му више није давала станка ни одмо 
 им није било суђени конаковати.</p> <p>Овога првога дана потера је дала ове резултате:</p> <p> 
ику.</p> <pb n="693" /> <p>— Шта велиш, овој слици има неколико година?{S} Не би рекла.{S} То с 
јаки, а у будуће све ће више јачати.{S} Овој дружини корен је у народу, а то значи њена је буду 
.{S} Неће ли се тако, онда се прибегава овој досетци, женска статуа тако стисне ноге да се, бог 
ужде ви имали, г. Растиславе, да дајете овој земљи устав?{S} Реците ми то — упита кнез на један 
ездушних великаша и онда тешко и теби и овој земљи.</p> <p>- Јел’ тако мисле и твоја Балканска  
{S} Код мене све мора ићи...</p> <p>При овој речи Мона крочи у будоар и наједан пут она занеми  
— Пазите, г. пуковниче, да копајући очи овој земљи не ископате своје рођене...</p> <p>У тај мах 
нске Браће и које је и било повод целој овој авантури?</p> <p>Заре слеже раменима.</p> <p>Кнез  
ћемо само укратко неколико речи о целој овој ствари.</p> <p>Баба Ката је била сиротна жена, а Ј 
.</p> <p>Као на стотину крила, по целој овој гомили; света, по целом Звониграду, разлети се стр 
</p> <p>— Дакле, упамти ово.{S} У целој овој ствари, и за све време од кад се она залегла у мој 
 пошљемо чича Мунтијана.{S} Он је вичан овој обали и најбоље ће извидети - предомисли се Вранич 
аша два Француза још су дуго говорила о овој ствари, ценили је са сваке стране, покушавали ма к 
 начелниче, да нам кажете што изближе о овој господи, одакле је који и како је коме име.</p> <p 
ку у Звониград.{S} То је све што знам о овој ствари.{S} Али све ово што сам рекао сушта је исти 
 дежурни је све до сад једнако мислио о овој ствари, и то упорно мислио, и непристрасно и хладн 
ји одмах познати слути ли она бар што о овој ствари.</p> <p>— Па ето, ти не знаш ни то да пуков 
ти нос.{S} Била је црвенкаста.</p> <p>О овој бари веровало се у околини да је постала од суза и 
н, лекар дворски.</p> <p>Кнез се смејао овој шали докторовој; у опште, разговор с доктором кнез 
едан другог.{S} Кнез се грохотом смејао овој њиховој игри.{S} Кад угледа Растислава, он му пође 
уди ова промена.{S} Шта би на један пут овој жени!{S} Но она га брзо изведе из недоумице.</p> < 
војој имала и нешто страшно.{S} Овде, у овој ствари с Јелом, баба Ката је била само калауз за ј 
тко застаде.{S} Он је и сам осећао да у овој проповеди његовој има нечега што мирише на политич 
отле радио млади господин, док се она у овој магли борила сама са собом — она то није умела ник 
</p> <quote> <l>„Чувај се јела и пића у овој кући.{S} У њима лежи смрт.“</l> <l> <hi>Пријатељ,  
хартицу:</p> <p>„Чувај се јела и пића у овој кући.{S} У њима лежи смрт.{S} Пријатељ који ће се  
на блиске везе између главнога кривца у овој похари и једнога од главних политичких агитатора н 
лика, говор, који је чудно звонио сад у овој мрачној ноћи, у сред овога гробља, по коме се виђа 
егне.</p> <p>Мисао да и хоџу употребе у овој ствари пала је Срећку овако:</p> <p>После разговор 
урни.</p> <p>— А ко је зна.{S} Зар је у овој пуштињи једна и две собе, па да човек зна где је.{ 
а ме интересује да чујем ваше мишљење у овој ствари.</p> <p>Све ово било је изговорено подругљи 
<p>За Зара је ово био нов доказ да се у овој ствари крије некакав преступан политички смер.{S}  
ојице господар ономе другом, но да се у овој прилици сам добровољно одрекао свога господства и  
{S} Коме је могао требати овај прелаз у овој пустој планини, где нема ни трага од човечија живо 
p> <p>— Господине, зло је што се чини у овој кући — поче Боја.</p> <p>— Ћути старче! — пресече  
утра.{S} И ако је био већ сумрак, они у овој жени познадоше стрина Синђу.{S} Пава је дакле у ко 
 би се и хоџа могао згодно употребити у овој ствари.{S} Брзо је скројен читав план и Срећко је  
имук је уверавала да се конзервативци у овој борби служе веома ружним, па често чак и издајничк 
ачелницима који су били главни глумци у овој шаљивој игри.</p> <p>— Није ваљда баш тако? - рече 
миндерлук — то је био једини намештај у овој одаји.</p> <p>Соба је била пуна дима, а како се на 
ела и пића.“ На он је већ и јео и пио у овој кући, и ти толико пута!{S} А ако се ствар тиче ове 
нџамент.“</p> <p>Чича Јова је остарио у овој служби; измењао је некаквих двајестак министара; м 
м на руку, тихо ходају и будни сањају у овој лепој, чаробној ноћи, или по какву гомилицу веселе 
ете, да му каже шта је све то.</p> <p>У овој госпи лако је било распознати нашу ранију познаниц 
као да се спремају да га никако не даду овој гомили, што беше дошла да га спасе.</p> <p>„Да га  
 стајало између осталога и ово:</p> <p>„Овој дружини дошло је до знања, да ви, као кнез балкани 
- Па бих онда прво и прво извукла један оволики дукат; (Она састави палце и кажипуте показујући 
е упита своју жену — јес, неће ништа ни оволико да учини, док њу не упита, — настави госпа живо 
уршум поред самих ушију и одбио од пећи оволико парче.</p> <p>Ратко показа руком колико је парч 
 Па што?{S} Морао би се предати код нас оволико, а он један — додаде други. — А шта би му радио 
ике славе да ти будеш глава и старешина оволиком свету!{S} Округ! помисли болан колики је један 
уна по себи, како њен муж неће ништа ни оволицко — госпа диже своју малену, белу ручицу и гребн 
сански завод није могао пропустити а да овом придиком и он не пропева.</p> <quote> <l>И ми ове  
сторију, који је такође пратио кнеза на овом путу, за сад је јахао у непосредној близини кнежев 
ели, висим ли ја о свом пикљу или ме на овом месту држи ваша милости и ваша добра воља...{S} Кр 
авчева и да се кнезу што не деси баш на овом путу, Растислав се с почетка одупирао, но брзо је  
Твој велики деда овде је био,</l> <l>На овом доксату каву је пио.</l> <l>Он је свој род љубио,< 
ати овај младић и како гадан изгледа са овом својом, на памет наученим улогом, коју су му други 
инити ванредан издатак ради надзора над овом двојицом.</p> <p>Други је начелник извештавао да у 
S} Управо изгледало му је чудно: „откуд овом шипарцу оваква питања?“ Одмах је у себи закључио д 
мијурина мржње људске.{S} Она право иде овом усамљеном цвету, она се обавија око њега, она изди 
 сећање како се била решила да све каже овом високом господину, и како се надала да ће он појми 
јуре да га ухвате, а он бежи и крије се овом путањом.</p> <p>Било му је жао и онога лепог водос 
итичке или приватне тајне.{S} Тако је и овом приликом госпођа Ловимук, ревносна обожатељка држа 
ену тешко да гледа како му заповедају и овом земљом управљају <pb n="690" /> они, које су они ј 
ћем је дрњокао гајдаш.{S} Кнез се упути овом последњем колу; оно је било највеће.</p> <p>Чим уг 
отину крвавих завитланих ножева, а свом овом руљом командује и води је његов министар Кугић, и  
у је он управо и имао да говори са свом овом господом.</p> <p>Ратко се окрете и начуљи обадва у 
његов разорени Јерусалим.) Сав прогутан овом страшном унутрашњом радњом душевном, Црнојевић је  
ут чујем од тебе — рече Тоша, изненађен овом новошћу.</p> <p>— Сад први пут чујеш!{S} А за што  
снама.</p> <p>Пуковник се осети погођен овом прилично грубом, али умесном доскочицом Катином.{S 
колико ножева разне величине.{S} Праћен овом двојицом, Кугић приђе кнежевој слици и стаде пред  
и дечко.</p> <p>Текелија се много чудио овом чуду.{S} Најпосле упита дечка:</p> <p>— Па је ли т 
екидно, једноставно зеленило.</p> <p>По овом зеленилу, као растопљено сребро, блистају се сјајн 
 о некакој тајној завери, бити у вези с овом причом о лепој непознатој девојци.</p> <p>Мона се  
ричати само у кратко шта је даље било с овом јадном девојком.</p> <milestone unit="subSection"  
 ти имаш да долазиш у заваду и опреку с овом дружином?{S} То су све млади, даровити људи, и сва 
претера.</p> <p>— О, не!{S} Напротив, у овом случају моје су речи далеко заостале иза мојих осе 
до знања, да ви, као кнез балканиски, у овом судбоносном добу, не <pb n="681" /> стојите на вис 
ти се, да тамо, на оном кобном мосту, у овом исток тренутку, можда тако исто издише и његов дра 
 злоупотребу сузбијеш како год можеш; у овом случају у праву си да дадеш изнуђено обећање, али  
стих склоности као и кнез Мутимир.{S} У овом тренутку њој изиђе пред очи цео живот њенога Никиц 
е.{S} Заре га упита: шта је?</p> <p>— У овом гробу нешто шушка, рече кнез, показујући прстом на 
 правилности; у опште, она није имала у овом тренутку ни једне јасне и одређене мисли у глава;  
l> </quote> <p>Истина, жеља, исказана у овом последњем стиху, кад би се превела у прозу, могла  
ад год хоћете.{S} Али што учините сад у овом раздраженом расположењу, то се више не да поправит 
симпатијама, то је с тога: што им сад у овом тренутку треба пошто по то власт а та им власт тре 
 Црнојевићеве и Жикине.</p> <p>Шта се у овом тренутку зби у души Црнојевића, тешко је рећи.{S}  
p> <p>Кнез се био заборавио.{S} Он се у овом тренутку потпуно беше изједначио са својим докторо 
аже, има ли кога на свету који би јој у овом тренутку био ближи к срцу но он, Мутимир.{S} И то  
ећи што?...{S} Ма шта да је било, тек у овом <hi>привиђењу</hi> било је и <hi>провиђења</hi>.{S 
 никоме не би ни на ум пало, како баш у овом тренутку у души овога човека бесни најстрашнија бу 
— Добро, да видимо шта ћеш ми-</p> <p>У овом кошкању, Лепша је у два три маха покушавала да поч 
прошлости свога великога деде.</p> <p>У овом сећању њему се живо представи пред очима онај ризи 
а звучи прекор њему: „ти си узрок свему овом!“ У опште, од кад је ђенерал понио отров, кнезу је 
ањцем, а људи из народа нису знали меру овом пићу.{S} Ту се преварио чак и сам г. прота, па чак 
 се узме да је добри Мустај паша баш на овоме часовнику можда бројао своје последње тренутке жи 
нерал и застаде. „Шта је ово?{S} Шта је овоме човеку?“ — сену Врбавцу кроз главу.{S} И прва мис 
ђава род људски</hi>.</p> <p>Према томе овоме чину поклањана је општа пажња, установљене су бил 
ти, старче! ти си паметнији човек; реци овоме твом будали да се не дере! (Радован се обрецну ос 
превиђате, доћи ће време када ћете се о овоме уверити.{S} Дај боже само да ово искуство не стеч 
а бих могао да вам ништа и не говорим о овоме; једно јутро могао бих вам рећи просто: „г. Расти 
 да чују шта говори.{S} Кнез је напијао овоме крају, називајући га „гнездом из кога су излетели 
 „мајка“ још веће и светлије.{S} И само овоме другом имену вриједи принети на жртву оно прво. — 
отину других прилика давало вероватност овоме, што се у извештају говори.</p> <p>Тако је с једн 
 никад није била силована.{S} А овде, у овоме твом случају, да ниси ти на време похитао да се с 
вара:</p> <p>— Садим човека!</p> <p>— У овоме можда има и претераности, али свакако боље је и о 
 ни изустити.</p> <p>— Пристрасан! ја у овоме тренутку пристрасан!{S} За што, кнеже?{S} У име ч 
ке људе.{S} Јако је био изненађен кад у овоме друштву угледа и нека свештена лица, за која ника 
 шаренила.</p> <p>Око 2 часа по подне у овоме мору од људи наста кретање.{S} Из дворца се појав 
олазио на вашаре, светковине и саборе у овоме крају. (Родом је био из Босне али је причао, да с 
ивао својом проклетињом, састојала се у овоме.{S} Рукујући неком касом, он је био потрошио прек 
, пун младићске бујности, он је видео у овоме путу само <pb n="135" /> једну нову прилику да пу 
лица највећих швалера, што их је било у овоме друштву.{S} Све млади, весели, расположени људи,  
— он је опет био један од најстаријих у овоме скупу — диже главу, подуго је тражио док нађе кук 
звишеним задаћама, које стоје у задатку овоме братству.{S} Он је дакле и као министар радио на  
{S} Кад сам јутрос добио рапорт о свему овоме, дигнем се сам у конак да видим шта је.{S} Пођем  
 подземној одаји, одозго засвођеној.{S} Ову просторију осветљавала је само једна омалена, ручна 
нез много полаже на добру црну каву.{S} Ову узгредну напомену Врбавац пропрати лаким осмејком.{ 
ријатељи; јавићемо да је сад време и да ову прилику не треба нипошто пропустити.{S} Једном речи 
че, како је озбиљно о томе премишљао да ову струју окрене у корист данашњега <pb n="499" /> ста 
ца и осећаја, да нема ни мало љубави за ову земљу, да ће бити страшна распикућа.{S} Кад је пове 
 као човек, који се нарочито спремао за ову прилику.{S} Он је руководио говор, и по вољи му дав 
а предузму најстрожије мере.“</p> <p>За ову доставу тадашњи капетан, а садашња начелник, Вујади 
едној близини.</p> <p>Кнез једва дочека ову прилику, да упита шта је ово?{S} Но црна прилика ре 
очи креснути.{S} Ката као да је опазила ову забуну пуковникову.{S} Не чекајући га да се опорави 
е да је моја династија, она је створила ову државу.{S} Наравно, ту је била народна мука, народн 
з велике Крсманове куће бејаху дошла на ову светковину још и два сина Бојина, старији Радован,  
е сметао.</p> <p>Тако је дошао и сад на ову светковину.{S} Своју „престоницу“ био је подигао до 
покренутог питања, гошће су износиле на ову берзу женског торокања сваковрсну робу женских речи 
а.</p> <p>Многи начелници поустајаше на ову причу и узеше загледати стари сахат.{S} Чича примет 
анинама.</p> <p>Наши путници изађоше на ову чистину и чисто одахнуше, јер више није било ни оно 
а, он је ноћас први пут ступио ногом на ову благословену и њему тако милу земљу!{S} Тада је пао 
ниформу.{S} Но кнез није био спреман на ову услугу, његова рука судари се с руком старијег ађут 
едао свет божији, у њој први пут пао на ову грешну земљу и први пут заплакао немоћним плачем не 
 са сјајним звездама, с неба залутао на ову грешну земљу.{S} У пустој долини саможивости људске 
в.{S} С каквим је идеалима он крочио на ову милу, свету земљу, а шта га срета одмах на првом ко 
аничић је био ловац, те окрете главу на ову страну.</p> <p>С леве руке дизао се висок планински 
је нацртана мртвачка глава.{S} Кнез узе ову кутију и отвори је. — Унутра је било 6 повеликих ст 
 и пре.</p> <p>Кнез Мутимир саслушао је ову причу Заретову, а још није могао веровати својим ро 
 грохотом смејао.{S} Људи се умешаше те ову двојицу раздвојеше.{S} Кмет је још шиштао: „ш... ш. 
вана до капије.</p> <p>— Што направисте ову бруку за бадава! — рече доктор.</p> <p>— Бруку град 
 бога ти, господине, не избациш из куће ову вештицу, но ти овде кука над главом?</p> <p>Ратко с 
 врата.{S} Оне две женске чисто утурише ову трећу у кола: за тим се попе и једна од њих две (др 
p>— Шта хоћете сад? — прекиде први кнез ову тишину.</p> <p>Ђенерал заусти нешто, па опет ућута. 
ко кнезу падне кад год на ум да награди ову услугу, нека се сети сиротице Јеле.{S} Њој ће та по 
да не прсне.</p> <p>Но госпођа не опази ову промену, она продужи живо:</p> <p>— Од кога сам да  
ђаци су, како се прича, мирно саслушали ову декламацију, па се још мирније разишли кућама.</p>  
е седне у своја кола.</p> <p>Кнез прими ову понуду, даде знак своме ађутанту да се такође уклон 
subSection" /> <p>Нећемо даље описивати ову одвратну сцену.{S} Рећи ћемо само укратко неколико  
едина незгода — Растислав ће употребити ову прилику, да се што више зблизи с кнезом!{S} Но то б 
едан ужас, и ти можеш врло лако довести ову земљу до коначне пропасти.{S} Дај боже да ја не нас 
 она - Пава - штета би било да пропусти ову прилику, да не чује шта ли јој је суђено и ко ли је 
писма наговарао је кнеза да не пропусти ову згоду, напомињући му, да таква прилика никад више н 
дствима“ — рече ми овај човек, и ја сам ову реченицу нарочито упамтио, пошто ми је она у неколи 
пола леђа.</p> <p>— Дозволите да збацим ову марамчину — рече она са свим другим, много јаснијим 
ти усне и он би јамачно и продекламовао ову песму, да га не помете у томе громовито „многаја ље 
 министар, Ратко никад не би проповедао ову теорију чиновничке непослушности и обмањивања, <pb  
ав у лепим, одабраним изразима развијао ову своју бездушну, веома слабо <pb n="390" /> замасков 
о разговоримо.{S} С пажњом сам саслушао ову твоју причу.{S} У неку руку ово је као наручено и д 
нски кнез Страшимир, но био Турчин, ако ову реч не одржао, само ако ви продужите и даље ово рив 
 се врате.{S} Но црни вођа одби одсудно ову напомену.{S} Он рече кнезу просто и јасно да је за  
 <p>Но пуковник још и не изусти потпуно ову реч, кад Ката прихвати:</p> <p>- И за претрпљени ст 
војим.{S} Једна његова суза канула је у ову пусту долину.{S} То је била суза љубави, <pb n="342 
{S} Моја сестра, девојка, довучена је у ову кућу да овде буде осрамоћена — рече Радован.</p> <p 
да веровати да су духови били умешани у ову појаву! — одсече се конзул.</p> <milestone unit="su 
стична.</p> <p>Кнез је збуњено гледао у ову загонетну прилику, не знајући управо шта да мисли.  
ла.</p> <p>Пошто је дуго и дуго пиљио у ову ситно исписану хартију, пуковник устаде и узе ходат 
епке воље и тако снажне душе, да је сву ову буру умео сакрити и закопати дубоко у душу и срце с 
 почео сумњати, да ли и да узима у руку ову гранчицу, кад опази где око петељке стоји увијено п 
 рече Растислав презриво, пошто је целу ову причу Раткову саслушао мирно и равнодушно.{S} За ти 
 вратима, у намери да одмах извиди целу ову ствар, да кривца строго казни, да нареди да се деца 
 мени мисли, па и то како ти цениш целу ову ствар.</p> <p>— Па ипак, ја осећам потребу да се из 
м ко ми стави овде у непосредну близину ову блудну кћер, која никако није била за моју околину. 
ких трговаца, два пашанца употребила су ову околност, да се користе положајем свога таста.{S} С 
</p> <p>„Сад, мајо! сад, бато, само још ову.“</p> <p>А поред „само још ову,“ коло је отпочело в 
само још ову.“</p> <p>А поред „само још ову,“ коло је отпочело већ и трећу игру по одласку кнеж 
 облетати око тебе.{S} Не ће ми се онда овуд вртети које какви шугљанери практиканти, но ће доћ 
 мора бити оњушило <pb n="668" /> да је овуд прошла каква веверица, или друго што.{S} Ови сељац 
ас окретати да прошапуће кнезу: „Овуда, овуда!{S} Држите у лево!....{S} Обиђите удесно!...{S} П 
 се с прага, Срећко рече: „Хајдете, ево овуда за, мном.“ И доиста обадве женске главе пођоше за 
сваки час окретати да прошапуће кнезу: „Овуда, овуда!{S} Држите у лево!....{S} Обиђите удесно!. 
сти сукњу, престане плести, и са својим овцама стоји мирно крај пута, гледа заједно с њима овај 
е треску за собом, она се окрене, сјури овце с друма, спусти сукњу, престане плести, и са своји 
лату под нож и пустити да те закоље као овцу за цело је само овновско јунаштво.</p> <p>Црнојеви 
 живчаном растројеном стању, само да ти огади све, па да што пре бежиш.{S} Ја сам те зауставила 
 у жиле наше, зажиже огањ у срцу нашем, огањ на коме кључају сви сокови организма, а на том сун 
ој, сипа своју јару у жиле наше, зажиже огањ у срцу нашем, огањ на коме кључају сви сокови орга 
које добије.{S} Дечка је обично слао да огласи по вашару његово присуство, и да му доводи муште 
изискује.“</p> <p>„Да се ванредно стање огласи у целој земљи за сва злочинства и преступлења се 
иње.{S} Сваке ноћи, кад звонце вечности огласи поноћ, тихо и нечујно отворе се златна врата неб 
ем стрнџању.{S} То је дакле као некакав оглед, нека проба.{S} И то се све сврши у облику свечан 
 који је учинила вест генералове смрти, огледа се не само на житељству звониградском, него и у  
/p> <p>Но приврженост Орловчана није се огледала само у обилном просипању лепих жеља, већ тако  
неза за руку, дизала му прст горе спрам огледала и питала га на ухо: види ли то и то, нашто је  
с тако суревњиво отимала, поправи спрам огледала мало разбарушену косу, и прикачи откинуту чипк 
 па, трљајући ошинути образ, стаде пред огледало и погледа се.{S} На образу се црвенило пет прс 
лазак ове женске узбудио.{S} Стаде пред огледало и поправи огрлицу од кошуље, махну дланом прек 
кав од огртача, навуче га, и стаде пред огледало, да га закопча.{S} Руке су јој дрхтале, а она  
стара држала пред кнезом некакво овално огледало у црном оквиру, а млада је узимала кнеза за ру 
ом и огледао се у њему.{S} Чисто, јасно огледало показивало је снажан врат, широка плећа, глатк 
ега и оде даље, Растислав баци поглед у огледало, у коме се виде широка леђа пуковникова како з 
уквице, црн капут.{S} Кад се погледао у огледало, при поласку у министарство, видео је да изгле 
рукав од капута заглади бакенбраре пред огледалом и рече: „пусти га.“</p> <pb n="271" /> <miles 
вица беше пала у ватру.{S} Бришући пред огледалом зној с лица, она рече:</p> <p>— Ова нова борб 
ћници.</head> <p>Врбавац је стајао пред огледалом у спаваћој соби и раскопчавао своју пуковничк 
 /> <p>Растислав је стајао пред великим огледалом и прелиставао некаку француску књигу, што је  
ија намештала је свој брош пред великим огледалом.{S} Она не одговори мужу одмах.{S} Пошто је и 
 Овда онда застајкивао је пред огромним огледалом и огледао се у њему.{S} Чисто, јасно огледало 
ку француску књигу, што је ту лежала на огледалском сточићу.{S} Врбавац је ходао.{S} Један брк  
кочи с дивана, поузданим корацима приђе огледалу и ту се ћутећки огледао за који тренутак, трља 
аде она.</p> <p>Пуковник се опет окрете огледалу: — ништа — рече он и продужи откопчавати мунди 
Куку мени! — рече она и притрча великом огледалу у углу.{S} Углачано, сјајно белгиско стакло жи 
 живо мисли.{S} Још се једном загледа у огледалу, искашља се па се упути право у салу, где га ј 
том главом, Врбавац и нехотице угледа у огледалу своју жену и угледа је у онај исти мах, кад из 
а, разбарушена главица, што се видела у огледалу, с уздрхталим уснама, с усијаним очима, то је  
p> <p>Тек кад се тако и нехотице виде у огледалу, њу обузе нека страва.{S} Осећала се као човек 
пча.{S} Руке су јој дрхтале, а она је у огледалу лепо видела, како јој уз образе лижу пламенови 
, које су вам подносили да их гледате у огледалу и иначе била је, сећам се, и слика г. Кугића.< 
астајкивао је пред огромним огледалом и огледао се у њему.{S} Чисто, јасно огледало показивало  
корацима приђе огледалу и ту се ћутећки огледао за који тренутак, трљајући палцем чело.</p> <p> 
један једини осећај, осећај страховите, огњене, управо паклене мржње.{S} У том тренутку Растисл 
изнутра јасно осветљавао широк пламен с огњишта и узеше разгледати по мраку, трудећи се да расп 
пусти петла на буњиште он ће скочит, на огњиште.“ И какве сте нужде имали за то!{S} И за што да 
снутом међу шаке, гледећи у жеравицу на огњишту, коју је пред њим полако попадао пухор, он је г 
ше опет крај ватре у колебу, први ближе огњишту, други остраг на трупац где је мало час седео ч 
е више губи, управо сажиже се на живоме огњу, који јој је страшни отров запалио у крви.{S} По ж 
олићен врат лепо се видео према јасноме огњу, и Жика опази како по снажном затиљку Враничићевом 
ча по жилама, док најпосле, на страшном огњу болесничке ватруштине од лудила, цео организам не  
е градске новости, да оговоре што је за оговарање, да осуде што је за претрес и осуду, да и дел 
итнице.{S} И сам је имао веома развијен оговарачки дар.</p> <p>— Г. Растислав је најлукавији Ба 
ле, да претресу све градске новости, да оговоре што је за оговарање, да осуде што је за претрес 
пште најсвежије новости, да се узајамно оговоре и да проведу време пријатно, изричући свој суд  
д са сухим врхом, а понекад и сав сух и оголео.{S} Његове криве, голе, чворновате гране изгледа 
дале, којима се треба користити.</p> <p>Огорчен на старога кнеза Косанића, овај човек није през 
м уједањем обојица бејаху пали у крајње огорчење...</p> <p>— Али ја ћу ископати то око, г. Раст 
а, а иза џбуња распознавала се гвоздена ограда.{S} Иза ограде видео се као некакав зид, капија, 
било великих гробова, високих крстача и ограда, а није било ни високих дрва, да заклањају и оно 
нов, тек саграђен узани мостић, с јаким оградама са стране.{S} Ово је још више изненадило наше  
 плоча.“ Пипајући и придржавајући се за ограде, кнез је ишао полако.</p> <p>Ноћ је била без мес 
распознавала се гвоздена ограда.{S} Иза ограде видео се као некакав зид, капија, тако нешто.{S} 
десно, и заиђе међу гробове и гробничке ограде.{S} Сад су ишли полако, и црна прилика морала се 
на и обема рукама грчевито се ухвати за ограду од моста, али одмах и њу упусти, руке му клонуше 
сред моста Враничић застаде, наже се на ограду, погледа доле у запенушене таласе, окрете се Жик 
о далеко низ коња, повезаних за школску ограду.{S} И на један пут њему прође кроз главу мисао:  
напишете, ако хоћете, протокол којим се ограђујете — а за тим има, да буде оно што бити мора: б 
ли дубок, миран сан на једном од јужних огранака великих омаљскнх планина — те исте ноћи, велим 
ога посла.{S} Ако кнез збиља трпи каква ограничења, онда му ту међу стављају државни интереси,  
мањастих округлих главица — и све су то огранци њена моћна стабла.{S} Неки се још играју по пат 
ајмун вешто скочи преко њих, Сашу добро огребе по врату и утече преко зида у башту.{S} Ови поју 
сни рукав и краљева лева половина груди огрезоше у црвеној течности. (Он није пио шампањ).</p>  
у улице, бежећи с месечине, која бејаше огрејала као дан.{S} Дохватив се сенке и залатка, они п 
у служити у државној служби, а да се не огреше о савест своју.{S} И вели се да могу.{S} Разлог  
остити.{S} Ова се дакле није ни помишљу огрешила о чедност своју.{S} Па ипак, кад се кнез удали 
лаву, мишице.{S} После се обукао — бела огрлица, беле наруквице, црн капут.{S} Кад се погледао  
сти.{S} Скупоцено прстење, брилијантске огрлице, које милионе вреде, свакојаки други женски нак 
будио.{S} Стаде пред огледало и поправи огрлицу од кошуље, махну дланом преко браде да види да  
ев.{S} Он приђе кнезу и понуди га да га огрне, но кнез то одби једним покретом руке.</p> <p>Сад 
S} И он га поче салетати и молити да се огрне.{S} Кнез је доказивао да му није хладно, а доктор 
 јој је пријатније да иде пешке.</p> <p>Огрнут у плашт, кнез је испратило капиџика.</p> <p>Лепш 
и захладнеле руке и навлачећи на рамена огрнути војнички шињел, он те у два три маха понављао:  
ког зида и дугачког <pb n="539" /> реда огроздовог, путање, по којој је он тако слатко трчао, о 
као човек кад се на нешто гади. — Паук, огроман, гадан паук!{S} Зар ниси видео? — рече она, и п 
{S} Кола још једном претегоше низ брдо, огроман товар још се једном љутну и прекрете, предњи то 
гим стварима донело напредак, донело је огроман назадак у појмовима о љубави и полним односила  
pb n="519" /> глатка бразда, што се као огроман сребрн појас вила око подножја стрмих каменитих 
сјајном кончићу, озго с тавана, спустио огроман, гадан, црн паук, и пао би право у његову шољу, 
 док су малишани радознало гледали како огроман товар сена полако клизи све више и више низ брд 
застали на узбрдици, немогући да извуку огроман товар.{S} Газда ових кола, млад сељак, само у г 
лени вењак, спремљен за дочек кнеза.{S} Огромна гомила народа, у свечаном руху, дочека кнеза ду 
доста места, и ако је пут био тежак.{S} Огромна омаљска планина у главноме је већ била пребрође 
 и ти, да су ти се угнездила у носу два огромна паука, и туна разапела своје мреже, као што је  
а пријатним бојама доспелих усева — ова огромна раван изгледала је као мек, шарен и мирисан пер 
 послу може зарадити.{S} И ту је зарада огромна!</p> <p>— Да бог поможе!{S} Ти данас изнесе тол 
е тако весео, на један пут рашири своја огромна крила црни дух смрти!</p> <p>Замириса проливена 
о пред дворцем кнежевим беше се скупила огромна гомила, јер се беше разнео глас, да за кратко в 
оти тих нада грејало, — и сад је сва та огромна зграда лежала пред њим разорена, управо он се о 
оши<ref target="#SRP18892_N1" />) наста огромна забуна.{S} Све живо излете на улице.{S} На све  
у улицу.{S} У ономе полумраку црнила се огромна разјапљена Врбавчева <pb n="298" /> капија као  
, глумачка дружина, ђаци, свештенство и огромна гомила света, који се увек скупља где има овакв 
непознати људи бежали, војници нађу три огромна дуката.{S} Сваки је дукат скоро читаву шаку вел 
пише на јужној половини обзорја, и, као огромна завеса, коју савија некаква моћна невидљива рук 
 зракова зориних, небо је изгледало као огромна, до бела усијана железна плоча, по средини преп 
и, пентрали се по дрвећу, вукли некакве огромне мотке којима су гонили мајмуна с дрвета на дрво 
неравно, каменито земљиште, а мало даље огромне, мрачне рупчаге и пећине.{S} Али све то било је 
 саме ледене иглице.{S} Тај млаз пада с огромне висине и пада управо њему — Црнојевићу — на тем 
о мало, непрестаним копањем створене су огромне подземне галерије и поткопи, који се у разним < 
ски поток.{S} На дну провалије расли су огромни борови, али њини високи врхови једва да су допи 
о 5 часова почело је послуживање.{S} На огромним послужавницима послуга донесе млеко, црну каву 
ишљао.{S} Овда онда застајкивао је пред огромним огледалом и огледао се у њему.{S} Чисто, јасно 
оплавком.</p> <p>Међу тим тешка кола, с огромним товаром сена, уз гласну шкрипу и пуцање, полак 
ста стрмо спуштала, те их брзо сведе до огромних урвина, познатих у Звониграду под турским имен 
о и далеко под земљу.{S} Ту има читавих огромних дворана, изрезаних у самом камену.{S} Варварск 
окушава да бежи, али пред њим се ствара огромно, широко језеро, пуно густе, црвене крви, која с 
на врх брда; али над овим првим диже се огромно друго брдо, с чијег врха бије и шиба бистар, ср 
иланих црних и покретних облака, и, као огромно заљуљано кандило, просу на све стране своје мек 
је Црнојевић спавао и сањао:</p> <p>...„Огромно каменито брдо, а њему, Црнојевићу, стегли руке  
.{S} госпођа Мона, немарно испружена на огромној љуљушки клацкала се полако, дремушећи, час отв 
ојничкој униформи, или по круни, или по огромној перјаници, која је више личила на пласт сена н 
лбе мужевљеве на краткоћу времена, а на огромност посла, у толико су је мање интересовале, у ко 
кнез свога доктора, показујући руком на огромну масу света, која се беше кренула да га прати.</ 
шта је и који је у соби.{S} Оне опазише огромну човечију прилику на миндерлуку.{S} Крупан човек 
тан био је он тада, али је у души носио огромну замисао, од које се затресла цела голема турска 
инију с кохом и шатоом, те му момак сву огромну чинију изручи на главу.{S} Још горе престрављен 
а“.</p> <p>Јела се још боље уви у своју огромну мараму.</p> <p>Врата се на колима широм отвориш 
а једним снажним покретом отрже од њега огртач, и навуче један рукав — Одлази од мене!{S} Не зн 
м те немој!</p> <p>Он бејаше ухватио за огртач недајући јој да га обуче.{S} Она га погледа прек 
Господару, учините ми ту милост, узмите огртач, ваш доктор вас моли, ваш доктор господару!{S} З 
 била је такође увијена у велики вунени огртач, а преко главе пребацила велику свилену мараму о 
м маркизом, набаци на леђа свој јутрењи огртач, упали цигару и узе ходати по соби.{S} Белини је 
откинуту чипку, а затим се маши за свој огртач, што је стајао ту до ње на столици.{S} Спремала  
господин, увијен од пете до главе у црн огртач, и без пријаве појури одмах у кнежев кабинет.</p 
на, намирисана, лепо обучена, увијена у огртач, прекриљена великом свиленом марамом, која јој ј 
...</p> <p>Лепша отрже и други рукав од огртача, навуче га, и стаде пред огледало, да га закопч 
е указаше три женске прилике, увијене у огртаче и забуљене.{S} Две су водиле трећу под руку.{S} 
 Заре.{S} Обојица су били у црним дугим огртачима, а и сва друга одећа била им је црна, па су ц 
умотане од главе до пете црним, тананим огртачима, склизнуше у собу.{S} Без јава, без гласа, бе 
на старост.{S} Млада, глатка, фина кожа огруби и орапави; једре, румене образе избраздају наказ 
 му момак унесе некакво писамце.</p> <p>Огуглао на свакојаке молбе и писма, он равнодушно махну 
о, тако, да јој откиде чипку с хаљине и огули јој лакат, којим беше ударила о сто, отимајући се 
већ знају да ће сутра дан бити крвавих, огуљених бутина и као биволска кожа дебелих задњица, а  
S} Ја знам шта је.{S} Има дакле отрова, од кога се добија гушобоља, кад га човек узме.{S} Он вр 
осле неколико тренутака ова два човека, од којих је први другоме радио о глави, а други првоме  
 Кад мисле да су довољно далеко умакла, од онога за, њих загонетног чуда, онда се окрену, баце  
 двојицу у гроб; нашим рукама и ногама, од саме беле кости, тако ћемо га стегнути, да, хтео не  
 или да се изложим немилим последицама, од којих ће једна бити та да одавде ипак нећу изаћи док 
а најлепша женска у Звониграду и једна, од првих дама звониградских, која је потпуно европски о 
вац лукав човек, а Каја безазлена жена, од које је муж лако могао све сакрити.{S} Ако је што и  
ужао, постао млад љубавник и младожења, од то доба госпођа Мона почела је улазити у моду и пост 
ило да сте, по савету аустрискога цара, од кога сте, вели се, и тражили „очинске савете,“ били  
е некаква веома јака спирта или мириса, од чега се Каја опет поврати.</p> <p>— Шалим се — рече  
 лако пронаћи и обележити; такав отров, од кога ће ко га узме, на сигурно умрети, а ни његовој  
.</p> <p>— Дакле, збиља, има тако семе, од кога се пада као од падавице.</p> <p>— Има, милостив 
е интересе.{S} Моје је основно уверење, од њега увек полазим — да што се год кнез буде мање меш 
да се повукао дубље у планинске гудуре, од куда се, овда онда, још чула његова потмула хука.</p 
ему: „ти си узрок свему овом!“ У опште, од кад је ђенерал понио отров, кнезу је било некако нез 
е бапске руке...{S} Е, његове су мекше, од њега се не ћеш отимати...</p> <p>Баба је постајала с 
е на њу свраћана особита пажња.{S} Али, од кад је кнез поодрастао, омужао, постао млад љубавник 
е нашао да не верујеш!{S} И шта смо ми, од најмањег до највећег, спрам екватора.</p> <p>И ту ти 
ме да будем хладан спрам многих ствари, од којих се обичан човек грози и преза.{S} Проста маса  
ој нека издише загушљиви отров мрзости, од кога ће се трава и лишће сушити и од кога ће тице не 
н утисак.{S} После прве пренеражености, од које се брзо опоравила, код ње беше настала нека сет 
ој.{S} За ово годину и неколико месеци, од кад смо је последњи пут видели на првоме састанку с  
 десетак дан истиче рок великој меници, од које бар петину морам отплатити....</p> <p>Госпођа г 
а племена.{S} Ствар је у кнежевој руци, од њега зависи да буде добротвор или злотвор свога наро 
сну вреву својим једнозвучним џивкањем, од кога је одјекивала цела кућа, а понајаче сама соба г 
ез својим страшним, расцепљеним гласом, од кога одјекнуше одаје.{S} Па и не чекајући да доктор  
ећи био му је узор, на њега се угледао, од њега је препочињао.</p> <p>Имао је душу на којој зло 
а на југ цело балканско тропоље; мисао, од које су се пренули робови, а као јасиков лист задрхт 
а, али је у души носио огромну замисао, од које се затресла цела голема турска царевина; замиса 
одарим покорно, и све дошло добровољно, од срца, да поздрави господара, а и вас, молим покорно. 
начелника, извештај, који је као ствар, од голема значаја и велика поверења, по нарочитом гласо 
а, после климну главом.</p> <p>— Међер, од тебе никад ништа!{S} Како који дан ти си све гори.{S 
индром на глави.{S} Био је љут као рис, од љутине није могао ни говорити.{S} Он једва промуца:  
екако из дубине и имала је чудан мирис, од кога се морао затварати нос.{S} Била је црвенкаста.< 
брао и с тога, што је, по мом нахођењу, од њега најлакша смрт...{S} А ту лакост ја ћу већ видет 
е обичај да млада кад се доведе у кућу, од милоште свима укућанима надене нова имена, и ни једн 
 давали кнезу у зубе неку бакрену жицу, од које су један крај везивали с оним жицама што иду из 
оше се; Жика је био изненађен.</p> <p>- Од куда ти, газда Милоје, ако бога знаш, и ко ти каза н 
 му се глас опет учини познат.</p> <p>- Од куда иде „добар пријатељ“?</p> <p>- Из планике.</p>  
з срца потекло.{S} За то ти опет велим: од срца ти хвала.{S} Но да оставимо то.{S} Сад баш паде 
} Оскврнили сте и свете домове молитве; од богомоља сте направили храмове стида и разврата.{S}  
 савесно врше своје грађанске дужности; од чиновника тражи рад, ред и послушност.{S} За прошлос 
олазила још који пут?</p> <p>- Не знам; од кад сам ја овде чини ми се да није....{S} А и забунђ 
роти остало свега још неколико костију; од главе му се држи још само чеона и потиљачна кост, а  
кочијаш пође један дечко <pb n="153" /> од 10—12 година.{S} Кад су хтели поћи, изађе угледна, л 
 радовала и надала — али чему?{S} Како? од кога?{S} Иза свију ових питања била је само нејасна  
пред кућом. — Је ли могуће да је он!{S} Од куда тако рано?{S} Да л’ је дознао да је она овде, и 
м за непуних 9 минута.{S} Рецимо 10.{S} Од Звониграда до Јеленика 5 је километара! значи, за са 
ла управо тактика „Балканске Браће“.{S} Од две снаге ваљало је уништити једну, и они су решили  
ти, јутрос ми је била госпођа Цанка.{S} Од ње сам све чула.{S} А њој је, вели, казала госпођа Ц 
ивела је“ — као што је она то звала.{S} Од кад је почела старити, одала се на свашто; трљала је 
ло је виђан у свима одличним кућама.{S} Од кад је кнез Мутимир постао пунолетан и почео чешће п 
 за стотину појединости и објашњења.{S} Од онога што је младић говорио Растислав је по нешто и  
ли можда и да <pb n="595" /> устане.{S} Од саме ове помисли он осети, како му почиње свест смрк 
казивало како су постале ове урвине.{S} Од векова ту је вађен камен.{S} Мало по мало, непрестан 
дном дочепаш, чувај као очи у глави.{S} Од сеоског пудара па до министра свако место има свој з 
{S} Пред млађим чиновницима не мари.{S} Од писара и не крије цигару, а на практиканте по кад ка 
ло, али ни једно не могадох учинити.{S} Од главе до пете ја сам био увијен некаквом јаком стего 
вори ко шта хоће, ја што знам, знам.{S} Од наше Повратнице нема лепша намастира па иди куд ти д 
леко, далеко од жаљења за ђенералом.{S} Од родбине нико не пусти јава да закука за покојником — 
ео само глас да је ђенерал болестан.{S} Од какве болести? - то нико није говорио.</p> <p>После  
ка доспе на место и застаде зачуђен.{S} Од она два сељака с којима су се мало час видели на лив 
а пукне, у соби настане прави пакао.{S} Од онога пуцња и силине свеће се махом погасе; густ пуш 
а.</p> <p>И Враничић је све то знао.{S} Од ноћас њему се у два - три маха јављала та мисао.{S}  
 и у мало није чак и службу изгубио.{S} Од то доба решио се да увек пита, кад чује какву страну 
као некакав зид, капија, тако нешто.{S} Од те капије просипао се прамен светлости.{S} То јој пр 
руди, кнез Мутимир осети нов потрес.{S} Од крваве руке Кугићеве учини му се, да се хиљадама крв 
, не може пасти никаква одговорност.{S} Од прилике овако као што ово сад са мном бива.{S} У ств 
амо и налик на какву опасност за њу.{S} Од пете до главе она је сва попрскана крвљу и покривена 
 Да л’ ћеш ме кад год спасти одавде?{S} Од ове баба Марте просто се не да мртвовати.{S} Просто  
а је посматрао.</p> <pb n="618" /> <p>— Од кад смо овде, докторе? — упита кнез на један пут, а  
у, а доња му усна узе дрхтати.</p> <p>— Од кога си то чула? — упита он промуклим гласом, силом  
ову промену, она продужи живо:</p> <p>— Од кога сам да сам чула, то је све једно; само ја питам 
 <p>- А од кога си чуо све то?</p> <p>— Од чобана, господару.</p> <p>- А да то не буде каква пр 
ео је другога, човека суха и чкољава, а од својих 40 година; намазао га је ту јавно пред скупље 
ечена глава утекла и овде се сакрила, а од њиних суза после постала цела ова бара.</p> <p>С тог 
љати.{S} Није прошло ни десетак дана, а од једног начелника с југозападне међе стиже телеграфск 
 ће временом и годинама све то проћи, а од бујна лакомислена младића он ће постати озбиљан, так 
рана својим провидљивим, црним велом, а од уста до уста још је непрестано прелетала злогласна л 
едном приликом поклони старом Симићу, а од њега ]е дошао амо.{S} С тога, за какав музеј, нарочи 
сподару! да не дангубимо....</p> <p>- А од кога си чуо све то?</p> <p>— Од чобана, господару.</ 
ђе колу — свет се већ беше проредио — а од бојине чељади ту не беше ни једно.</p> <p>— Где ли с 
не речи!{S} За то ја опажам где ме баба од неко доба онако чудно погледа.{S} Међер се то нашли  
, ма да му је њушка већ сва била крвава од удараца преко зуба...</p> <p>— Па јесте.{S} Шта ме б 
је плакала гласно, она није давала јава од себе; из њених плавих, лепих очију лила је само суза 
ко страшна дејства, да се човек ужасава од саме помисли на таку смрт.{S} Тражећи то, њима <pb n 
мир се замисли.{S} Он одступи корак два од прозора, па је тако замишљен стајао још неколико тре 
о је и разних лимунада и слатких сокова од малина, јагода и других плодова.{S} Најпосле долазил 
о се на прагу указа непозната дама, сва од главе до пете увијена у белу чипку.</p> <p>Дама заст 
о ми је леп нос; по некад ми дође да га од милоште откинем, а мој клипа Вилип вели да би ме по  
и план!{S} Прво га усамити, одвојити га од свију, пробудити у њему неповерење спрам свију и сва 
 овој пустој планини, где нема ни трага од човечија живота!</p> <p>Но Милоје се није ништа чуди 
наш сељак гледа на те ствари.{S} Горега од себе гони и неће му опростити никакво грешење спрам  
а онде две три жене, видоше ли где кога од њених, и само што чу толико од једне <pb n="250" />  
и, синко, камен под точак, па зови кога од друштва да ти помогне.</p> <p>Тек тада једва дође к  
ом за сто, да изненаде и преваре некога од друштва који се био задоцнио.{S} После даду мајмуну  
адског трговца, доцније супруга једнога од бољих адвоката, она је сада већ од две године била у 
твори их широм и махну руком на једнога од својих ађутаната да уђе унутра; затим му дале мали ч 
главнога кривца у овој похари и једнога од главних политичких агитатора на томе крају.{S} И кап 
вачким пословима.</p> <p>Зетови једнога од првих звониградских трговаца, два пашанца употребила 
еме служио је под старешинством једнога од најбољих старих државника и дипломата балканских.{S} 
е смелији од њега, па се онда стара, да од тога човека начини своје оруђе.{S} Он да смишља, <pb 
аве су им биле тако заврнуте натраг, да од устајања није могло бити ни помена док се прво не ис 
 моје мишљење да је ваш спас у томе, да од кнеза направите што боља човека.</p> <p>Рекав ово, г 
n="576" /> ткиву.{S} Али добро знај, да од целога тога посла ништа бити неће.{S} Док сам ја жив 
мо моја, као што сам ја тврдо решен, да од сад будем само њен?</p> <p>Лепша даде главом знак од 
рава тавница.{S} Баба Ката се решила да од сад дејствује само насилним мерама.{S} На три дана п 
и полазак.{S} Други неко опет додаде да од кад је у Звониграду, он се још није могао честито ис 
биљна човека, који би могао веровати да од оваких ствари зависи морал у једном друштву и да би  
> држање.{S} Шта га је могло навести да од ње крије своју женидбу!{S} Ништа друго но помисао да 
 Мона срдачно.</p> <p>- Рачунала сам да од проста познанства не може бити никакве штете — рече  
ла у дворани и будоару — Уверена сам да од кад је Балканије и од кад је скупова у њој, никад ни 
што си. <pb n="699" /> Вар сам ја икада од тебе тражила да се не жениш, да останем вечно са мно 
 је нањушио лисичији траг, па се искида од нестрпљења да што пре почне потеру.{S} У опште, Раст 
ар то није безумно?{S} И каква је вајда од свега тога?{S} Која је то држава, којој су у деветна 
i>оскудици</hi>, и кризи.{S} Ту ће онда од министарског доброг расположења зависити издавање ци 
на лепа сестра Пава, која је била млађа од обојице.</p> <p>Боја са снахом приђе колу — свет се  
, и око нас је на далеко разапета мрежа од живих људи.{S} Та се мрежа непрестано стеже, и ми ће 
рио.{S} Пошто је два пута одмерила мужа од пете до главе, она опет спокојно сведе очи и њен пог 
касарни војска је прокламовала за кнеза од Балканије младога Мутимира.{S} То је одмах објављено 
p> <p>Растислав покуша да одврати кнеза од тога, али кнез га дочепа под руку и енергично повуче 
ако њему не паде на ум да одврати кнеза од те будалаштине.</p> <p>Заре узме на се да без ларме  
тислав је тако рећи ономад спасао кнеза од извесне смрти, отео му из руке већ натегнуту чашу от 
ци која се зове „народ,“ вређа и одбија од себе људе, који су ту око њега и који му сваки час т 
јгора и најружнија, вазда вам је милија од своје рођене.{S} Јамачно ни ти не ћеш бити бољи у то 
 су опет долетали одломци.... „сретнија од свију“.... „намесити свету колача“... „прота, начелн 
рна сукна, испод гуњчета танка антерија од ћитајке, на глави јагњећа црна шубара, на ногама вис 
глу стајала је округла, повелика кутија од хартије.{S} На заклопцу ове кутије била је нацртана  
ону ужасну матер из народне приче, која од неодољиве милоште свако своје дете у наручју удави.< 
д кнежевих блиских људи, или иначе која од виших особа, што још више оживи женско друштво; даме 
е ми руку и реците ми да ћете бити моја од сад па до века.</p> <p>Кнез је изговорио ове речи у  
 секиру.{S} Зауставише се на 5—6 корака од Враничића и назваше: „добро јутро!“</p> <p>Враничић  
епим пољанама.</p> <p>На десетак корака од Враничића два вола тако су слатко пасла и савијала о 
агрејан на сунчаној припеци.{S} По нека од њих промакне кроз спуштене завесе и у конзулову спав 
з погинуо, он прво мирно испита војника од кога је, кад је и како је то чуо?{S} Упита даље шта  
мном — рече Пава сва црвена као паприка од једа и узбуђења.</p> <p>- И ју, тешко мени...{S} Ниј 
“ С њом је њена усињеница Јела, девојка од својих 19 година...</p> <p>— Баба Ката је сад провод 
S} Какве би користи могла имати странка од вас таквих, кад њој требају људи од снаге и положаја 
="513" /> и више му нема мира ни станка од испизмљене полиције.{S} Стотинама је таквих људи у Б 
ш пожелети?{S} Леп, млад, човек два ока од њега да не одвојиш.{S} Царева му ћерка не би махне н 
га јасног.</p> <p>Нека неодређена збрка од мисли и осећаја, као беличаста пара, вртела јој се п 
са затвореним очима изгледало као маска од воска, па се опет удуби у питање, које га мучи ево в 
 у авлији с леве стране, станује женска од својих 40—50 година, позната под именом „Баба Ката.“ 
ла су је свачија уста, она је прелетала од капиџика до капиџика, с прозора на прозор, из улице  
ари веровало се у околини да је постала од суза и крви некаква мученика и праведника, коме су Т 
, да не слуша мене, која сам је подигла од литре меса...</p> <p>— Јес, лепо би то било — продуж 
атељем.{S} И сва љубав моја, није могла од тебе ни толико поверења да заслужи!{S} Ох! то је гор 
ка, час у гомилицама, ако је ствар била од општијег значаја.{S} Давао им је савете шта се има п 
 Мутимир ово говорио, Мона га је мерила од главе до пете, погледала је час у <pb n="443" /> њег 
лела своју мајку да те је малу одбацила од себе и пратила те да одрастеш у сиротињској колеби,  
да пређе у гласно јецање; она се гушила од плача, она утече у буџак и поче на глас плакати.</p> 
 жене, а на једном месту жена је утекла од мужа.{S} Даље је дознала за 3 крађе — на једном мест 
е одговор да је та женска јутрос утекла од г. ађутантове куће.{S} Изглавила гвожђе на прозору и 
.</p> <p>Јела је у почетку била премрла од радости, али њена радост није била дуга.{S} Мало пос 
м очима, и она се питала, сва претрнула од страха: „Је ли могуће, да ће због тих, тако обичних  
ст да измишља, причала је, како је чула од једног врло поверљивог господина, да су пре два дана 
р утољава болове, односи тугу и избавља од свију недугова.{S} Ношени на бурним таласима живота, 
их ја напољу ма с ким то говорила, и ма од кога то слушала.{S} О тој ствари ја говорим само овд 
кета сложених хартија, увезаних опутама од каучука.{S} У једном углу стајала је округла, повели 
ила би уједно и грознија по последицама од свију досадашњих.</p> <p>„Тако на прилику они раде д 
овом од трулих лешева, као и с отровима од разних најужаснијих и најгаднијих болести.{S} Ими је 
у полако малени прамичци беличаста дима од сакривене цигаре.</p> <p>Данас је г. министар тако п 
 /> <p>госпођа Мона била је обична дана од својих 40 година.{S} Смеђа, дугуљастих образа, без и 
p> <p>Није се још напунио ни месец дана од доласка новога министра Кугића, а већ је у сваком ок 
ости, кнезу је сад прва брига да одагна од себе тога спаситеља свога.{S} Каква неблагодарност!{ 
ију и свакога, наговорити га да разагна од себе све искрене пријатеље и искусне људе, који му м 
ву трећу у кола: за тим се попе и једна од њих две (друга се <pb n="56" /> врати), кочијаш залу 
 почело шапутати по граду.</p> <p>Једна од госпођа, коју су обично „бедили“ да има страст да из 
и окрете.{S} Само за два корака удаљена од њега, чучала је крај малена дрвена крста некаква кру 
д употребе белила (сириџика), спремљена од живе.</p> <p>„За поступно тровање поступним узимањем 
више њиним обичним именом.{S} Ова имена од милоште друкчија су но обична и каткад су врло лепа. 
чи, и то ми је била још једина успомена од мојих негдашњих груди, а он ми, зликовац, сад и то и 
 несретна, за навек изгубљена, одсечена од друштва, у коме <pb n="702" /> не може бити места кн 
, да би срећа била кад би се и половина од њих могла остварити рече Ратко.</p> <pb n="504" /> < 
ањен остаде и сам момак.</p> <p>„Једина од пратње кнежеве, стрина његова, не би погођена.</p> < 
ко се баш сад некако навршује 15 година од кад су Косанићи понова враћени на владу, то је њин р 
ље.{S} Не знам већ ни колико има година од тада!{S} Донекле сам бројала, па се после пометох у  
ре.</p> <p>госпођа Софија имала је сина од прилике истих година и истих склоности као и кнез Му 
а таке среће, господине.{S} Нека је она од нас три дана далеко.{S} Несретна је то срећа коју чо 
хиско име, што је потребно ради заклона од моћних, околних монархиских држава. — У ствари пак,  
са, али укусно скројена, и јесења јопна од вишњева плиша.{S} На глави је имала висок, шиљат фра 
pb n="97" /> <p>„Има поузданих казивања од сувременика да су ти отрови производили читава чудес 
раво спрам ње, једва на корак растојања од њених колена.</p> <p>— Ако дозволите, драга госпођо, 
 удисањем.{S} То су гасови или испарења од разних боја и других препарата.{S} Има минералних бо 
увета?{S} Чим је два, то је множина, па од уши треба да је ушета, а ви кажете још <hi>увета</hi 
са кад приђе к нама.{S} Удари нека мира од њега, па, боже прости, као оно кад си у цркви.</p> < 
и је.{S} Сирота је, удовица је, па мора од свакога да се склања и снебива. (У ствари цело село  
да и ту може бити неког силовања.{S} Та од кад је света и века, болан, још ни једна удовица ник 
нас на мртво име.{S} Нас страхоба хвата од саме те помисли.{S} Али шта да радимо!{S} Ми ево не  
/p> <p>Кнез Мутимир испрати их до врата од дворане.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мути 
ор од Лепше, Мона полако отшкрину врата од сале, промили главу и рече кнезу: — Певаш, певаш, об 
асење.{S} Јер не прође ни четврт сахата од кад се попеше на <pb n="667" /> липу, кад у близини  
 сунчане висине....{S} Али ах, откинута од стабла свога она ми мора свенути!</p> <p>Изненађен и 
едној обичној жени?{S} Она је подметута од кога већег и лукавијег.{S} У целу ствар опет је умеш 
!{S} Није ни он ћурка!{S} Види и он шта од њега радите...</p> <p>— Кад једном стане на снагу, о 
рођена моја!{S} А? шта велиш?!{S} Ништа од нас, је ли?{S} Ми то, црнице, нисмо умеле!“</p> <p>Г 
вали с оним жицама што иду из јастучића од каучука испод кнежеве главе, а на други крај вешали  
а овда онда сенула би и по која варница од заваде.</p> <p>Ђенерал је своју снагу црпео у војсци 
ма.{S} За тим скочи живо, као девојчица од 16 година, дохвати мужа за десно раме, окрете га и р 
ачунати на неизмерну срећу, да је Лепша од сад само моја, као што сам ја тврдо решен, да од сад 
че момак.</p> <p>Растислав навуче рукав од капута заглади бакенбраре пред огледалом и рече: „пу 
ица...</p> <p>Лепша отрже и други рукав од огртача, навуче га, и стаде пред огледало, да га зак 
ице, неко се у падању придржи за чаршав од стола, повуче га, свуче судове с читавог једног крај 
биљке америчке, мешајући у њега и отров од змије.{S} Али како се све то спрема, т ј. како то ди 
се чисто трже и страшљиво стукну натраг од слике.</p> <p>— Крв! — викну ђенерал — крв, али ово  
фа</head> <p>Било је после подне једног од оних хубавих пролећних дана, кад ти се чини да цела  
ремљен излет у околину.</p> <p>На запад од Орловца, на 5—6 часова растојања, налазио се старинс 
 кукавица).</p> <p>Кнез је био ван себе од беснила, а ђенерал је стајао као окамењен.{S} Но ове 
подин стајао је пред њом скоро ван себе од узбуђења.{S} Црвен као рак, с разрогаченим очима, с  
им путем успела да очисти своје тврђаве од турских посада.{S} За то га је покојни кнез Страшими 
ерун је осећао голем умор и јаке бодове од ране, на којој су ивици биле задуле, тако, да се црв 
се најлакше вади, порушила је сад многе од тих интересних грађевина, а многе је засула земљом и 
ne unit="subSection" /> <p>Кад кнез оде од кола и коло за часак престаде.{S} Свет нагрну за кне 
окропи га бистрим капљицама рајске воде од живота, наточене на врелу што из сред раја извире.{S 
мити како се то могла преварити да пође од куће с откопчаном хаљином.{S} После се сети да ће то 
ну књигу, те из ње ишчитава, па ти каже од прве до последње све што ће ти бити.{S} Кад му иде т 
S} С каквим правом <pb n="435" /> траже од владаоца да угушује у себи најплеменитије осећаје и  
а случајева где нови министри баш траже од својих потчињених да пређу у њихову странку.{S} Шта  
 захтевали с правом.{S} Сад је већ теже од кад је проглашен за пунолетна.{S} У последње <pb n=" 
е по ширини и висини пламена, који лиже од упаљених катранских тулумина?</p> <p>Али није Орлова 
ане младости свикли да гледају као ниже од себе.{S} То је дакле нека мала вајна аристокрација н 
уверио се на делу, да више и сме и може од других, и то <pb n="76" /> је створило у њем уверење 
 је вредио онолико, колико користи може од њега да исцрпе.</p> <p>Умео је дубоко у себи да држи 
к дрекне.</p> <p>Растислав се тако трже од кнежева удара да викну из гласа и упусти новине из р 
 <p>Лепша једним снажним покретом отрже од њега огртач, и навуче један рукав — Одлази од мене!{ 
а.{S} Но ово колебање није трајало дуже од тренутка.{S} Ратко превуче шаком преко лица, као да  
атрај, дакле, као да ти ове речи долазе од каква невидљива духа, који нема никаквих веза и инте 
отитељи <pb n="500" /> зверова не улазе од обести у кавез с дугачком гвозденом мотком, чији је  
S} За тим се окрете своме ађутанту, узе од њега кључ и рече му да изађе и да причека на пољу.</ 
плакао од бола, али сад му ударише сузе од радости.</p> <p>- Добри господару, како ти је?</p> < 
ов је стар као и род људски; било га је од кад је људи на земљи.{S} Имамо необоривих података и 
} Владалачка благодарност несталнија је од жива песка у врелим пустињама пешчане Сахаре, и ко н 
S} Одлучност једнога претка створила је од обичне сељачке породице владалачку династију.{S} Кро 
} Потпасивала је струњене.{S} Лечила је од урока, заварчивала је децу од страве; знала је уврач 
оји, ух како се грозно боји, премрла је од страха....{S} А пред њом се диже висок, висок плот,  
 оружје, а мати, љута као гуја, ишла је од одаје до одаје и само хукала и понављала: „Еј, пусто 
Даље?{S} Даље сам ти већ рекла да те је од Врбавчевих интрига спасао један њин члан.</p> <p>— Ј 
о је јачи од свих вас,</l> <l>И јачи је од свег злог!</l> <l>Мртваци:</l> <l>У зао час, кажи то 
е друго за њега био мрак.{S} Боловао је од наступа властољубља.</p> <p>Да је био мајстор био би 
шен.{S} Себе и своју породицу спасао је од срамоте једино самоубиством скочив с трећег спрата.  
ичне околности.{S} Чича Милоје пошао је од мене ономад с уверењем, да не зна је ли Зликовац<ref 
 руци, војни министар Врбавац тражио је од својих другова да прокламују за кнеза једно дете, не 
сен.</p> <p>Цео последњи месец патио је од несанице.{S} По 3—4 ноћи узастопце није сводио очију 
ри године своје владавине, направило је од ње баука и страшило за народ, а ту кобну политику Ра 
лован.{S} После неколико година умро је од сухе болести.{S} Име му је било:{S} Марко Пајић.</p> 
гомилицу од 4 народна војника.{S} То је од какве потере па им друштво измакло напред.{S} Црноје 
ед, а кнез и Заре за њом.{S} Све што је од тога тренутка настало, кнезу је доцније изгледало не 
е сав био утонуо у мисли о ономе што је од њега чуо.{S} Кнез је остао на путу још читавих 20 ла 
аља озбиљно да се разговарамо; ствар је од предсудна значаја.</p> <p>Не отварајући очију, оне н 
мађије негују као неку науку и крију је од света <pb n="631" /> као највећу тајну; нико ко није 
 даје се под кирију пакао.{S} Месецу је од жалости препукло срце, а из његова рањена срца капље 
; али никаква сила још никад ништа није од ње отела“.</p> <p>Ове речи чуо је кнез од своја два  
а дома, и пламен династичке распре није од тога ни мало смањен.{S} Мучко убиство великог творца 
арм на <pb n="655" /> три сахата раније од Милоја.{S} Свак прича друкчије.{S} Милоје вели погин 
атство гаји - никад нису биле повољније од садашњих. — Сва је опасност само у томе, да Растисла 
цењујеш његов значај.{S} Ништа опасније од тога.{S} Та те заблуда може навести на стотину најфа 
ћути, не говори ни речи, и све то крије од ње као змија ноге!{S} То неповерење страшно ју је бо 
тим шта има лепше, узвишеније и светије од старе жене, окружене породом својим и породом порода 
ругу сељаци приликом неке сеоске литије од некуда нашли слику Црнојевића, окачили је о барјак п 
, извади мален челични кључић из кутије од плиша, нађе рупу у зиду, завуче кључ и простим прити 
је, и ту си могао чути подскочица, које од учевних људи још нико није чуо, које нигде још нису  
n="164" /> ако му у вече не понуди које од млађих женских чељади.</p> <p>Кнез се узе слатко сме 
а, а кроз по сахата цела одаја одјекује од њихна весела смеха.{S} Љубавна је страст прекипела,  
ад знао је да министар преседник болује од „гушобоље“.{S} Тада је први пут постала популарна ре 
о сад неколико љубавних историја — неке од њих и ми смо видели напред али још никад до сад он н 
 проста случајност, опет је то бар неке од гостију непријатно дирнуло.</p> <p>Један од најмлађи 
рпио многе и многе промене.</p> <p>Неке од тих промена имале су утицаја чак и ван Орловца.</p>  
} Зар може бити лепше и дирљивије слике од бабе, окружене низом покољења којима је она дала жив 
за жене узимају им обично зреле девојке од 18 до 20 година, па док син не порасте, отац га заст 
: „Ти боље ћути!{S} Пола ми је ове муке од тебе.“ —</p> <p>Најпосле сећао се хитног и ужурбаног 
и у много већој мери, и он ће дићи руке од вас, одагнаће вас, узеће друге личности, друге савет 
астислав подругљиво, а очи су му севале од љутине.</p> <p>— То није начин!{S} Тим средствима ни 
виком „ју!“ пуштале се из кола и бегале од онога, који је поче безобразно бројати.</p> <p>Расти 
 себе, док су се њене другарице кривиле од смеха.</p> <p>- Море, црне друге, немојте се од вели 
рећи то, госпа левом руком намести поле од хаљине, да их при седању не згужва, а десном руком п 
n="628" /> сам бакрене жице што су ишле од главе ногама и осетио сам да кроз њих бије електричн 
ке, рече опоро и одлучно.</p> <p>— Даље од мене, господине ђенерале.{S} Међу нама је све свршен 
едузети све мере да бар остане што даље од државних послова.{S} Нека га нека се карта, пије, ба 
ајничка, и да њему ипак нема ништа боље од његових старих <pb n="640" /> либерала — тај утисак  
 кнежеву руку, ухвати ађутанта за дугме од мундира, одведе га у други угао собе, и шапатом му п 
лавом и пође столу где је стајало дугме од електричног звонцета.{S} Али пре но што притисну дуг 
{S} У целој овој ствари, и за све време од кад се она залегла у мојој глави, ни једног јединог  
и да му целим телом прође нека језа, не од страха за себе, већ за свог болесника.</p> <p>— Јеси 
исао, он живо настави:</p> <p>— Јес, не од ваше, већ ја нећу да живим ни од чије милости.{S} Ја 
ветлост окром што је добила четири ране од куршума, сва је по лицу и телу најгрознијим начином  
 и нечујно, а две црне прилике, умотане од главе до пете црним, тананим огртачима, склизнуше у  
, како је већ време, да се једном тргне од тих својих лудорија, а он, умирен, стишан, добар и н 
млад човек.{S} Ова фотографија је једне од његових љубазница, с којом се два три дана проводио  
у.{S} Млад, образован човек, члан једне од најугледнијих француских племићских породица, уз то  
 начела, а поглавито на остварењу једне од главних тачака у претходном раду друштвеном.</p> <pb 
ше две нове личности, исто тако увијене од пете до <pb n="480" /> главе у црна домина.{S} Не го 
ма Растиславу, шта ви имате против мене од неко доба; шта сам вам ја натрунио?</p> <p>Растислав 
 на страшном огњу болесничке ватруштине од лудила, цео организам не буде исцеђен, сасушен, испи 
ла сваког часа готова, да гласно јаукне од бола.{S} Кнез је Мутимир личио на ону ужасну матер и 
и закона, и да се више него икада клоне од свега што би могло ослабити или пореметити поредак и 
рекидно осећао на себи; и да сам одахне од надзора, што га је опет он, Врбавац, водио над кнезо 
су подједнако обучена — гуњче и чакшире од црна сукна, испод гуњчета танка антерија од ћитајке, 
 руку у којој је држала слику међу боре од хаљине, па рече кнезу ненадно.{S} - Збиља! кад помен 
регледна гомила света.{S} Цело ово море од људи сли се најпосле у пространу удољицу пред старим 
е, да се од смрти ништа не отима, да се од ње ништа на силу не узима; она по <pb n="601" /> вољ 
мете, јадници!{S} Ни то не знате, да се од смрти ништа не отима, да се од ње ништа на силу не у 
ебним мерама, које ваља предузети да се од кнеза одстране сви „опасни елементи“, као што су се  
драсла као сироче. <pb n="52" /> Она се од рана детињства свикла на све суровости живота и схва 
и се, скаче, устаје, пршти и пресипа се од препуности снаге и живота; час је све ледено, намрзн 
и, да га нападе некакав црни бик, те се од страха пробуди.{S} Подуго се мешкољио по кревету: по 
.</p> <p>- Море, црне друге, немојте се од велика смеја... она доврши реченицу шапућући последњ 
устаде нагло и за један корак одмаче се од кнеза.</p> <p>— Господару, ви ме доводите у голему з 
астислав нестрпљивим покретом одмаче се од прозоре и рече озбиљно:</p> <p>- Мени, господару, ни 
 „водите их“ - Боја и Радован извише се од војника, који се око њих бејаху склептали, искочише  
о позно доба, утрча у собу, изненади се од толиких гостију, постиде се, притрча оцу, и, вукући  
срдито.</p> <p>госпођа Софија одвоји се од мужа, обриса сузе, мету мараму у џеп и поправљајући  
а хаљину.{S} Читава једна пола опори се од појаса....</p> <p>Обоје застадоше.</p> <p>Јела је би 
о већ знаш, јер по свему видим да си се од некуд дочепао мога „Дневника.“</p> <p>Ђенерал се гор 
 реповима високо одмахивали, бранећи се од муха.{S} Сад <pb n="198" /> се ништа више није окрет 
џином, Срећко једва изговори, гушећи се од гнева:</p> <p>— Што ме превари, што ме слага, стрвин 
pb n="34" /> <p>Кнез одскочи, гушећи се од смеха.{S} Сад му је опет било смешно како се Растисл 
и:</p> <p>- „Бежећи од Руса, кријући се од Аустријанаца, мој дед морао се кришом провлачити у о 
гов дед у тренутку, када је, кријући се од аустриских власти, у колима сена довезен до Саве и п 
ћа дочепаше се ове алеје, и, кријући се од кестена до кестена, пођоше полако на више уз улицу.{ 
о ћу га ја пребродити ноћас, кријући се од Аустријанаца.{S} Три прогонства и две владалачке гла 
лакао, гушио се од суза и зацењујући се од плача јаукао је:</p> <pb n="538" /> <p>„Јао децо! си 
а њим.{S} Ударише косом.{S} Одмичући се од овога кобног места, где су у кратком року од непуна  
авика! — пресече га госпођа. — Одучи се од ње, па квит — рече она стишавајући се.</p> <p>— Добр 
аквој републиканској завери, о којој се од јутрос почело шапутати по граду.</p> <p>Једна од гос 
: „врло добро, г. начелник, томе сам се од вас и надао.“</p> <p>Истина, ми смо напред видели ка 
<p>Кнез се хватао за трбух и поводио се од смеха.{S} Пало му веома смешно како ћелави господин, 
S} Најпосле је на глас плакао, гушио се од суза и зацењујући се од плача јаукао је:</p> <pb n=" 
етством настати големе промене; неко се од њих надао добитку, неко се бојао горега.</p> <p>Сав  
 своме имену и својој части, клонило се од г. Моне, која је својом прошлошћу и својом страсном  
ветовао ме „као сина“, да учиним што се од мене тражи, а не тражи се ништа нечасно. „Верујте, г 
спавао је био добар један сан кад му се од некуда присни, да га нападе некакав црни бик, те се  
} Било их је који су уверавали да су се од кнеза чуле чак и тако крупне речи, да би он с том же 
ка о успеху и остане да чека лепе гласе од чича Милоја.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
ће заклонити и заштити државне интересе од штетних утицаја ветрогоњаста кнеза.{S} А за то нема  
да ти разбијем ту махниту мисао и да те од ње повратим.{S} Мој је успех био у толико тежи, што  
а путу молио бих вас, да се не одвајате од мене због ситница и да ме не остављате сама.</p> <p> 
ла мисао, да се заостале порезе наплате од народа у натури, понајвише у храни и вариву, које би 
 Балканији сељаци рачунају ноћне сахате од кад се +++смркне+++, па док не сване, а тако је исто 
у, ви <pb n="190" /> хоћете да одбијете од себе блиске људе, који вам сваки дан требају, и без  
После ових речи, Лепша се жустро окрете од Мутимира; баци на сто писмо и фотографију, о које се 
ислите сва је мудрост ту, да га удалите од државних послова и да га пустите нека тера своје луд 
о сам у кујни и то вам не кријем, чујте од мене сама, јер као што видите, ја вас се не бојим“ — 
латити своје рођене погрешке, што нисте од кнеза направили истинска, права добра и ваљана влада 
душе његове, управо направила чудовиште од човека.</p> <p>Има мисли које у свему потпуно личе н 
нтима батаљона издата је наредба, да ће од сада све заповести примати непосредно од њега, и то  
 „Балканске браће.“ Питао сам колико ће од прилике трајати тај сан.{S} Одговор је био „најмање  
је, а да га држите у корди тиме, што ће од вас зависити кад ћете и колико ће те му дати пара, к 
и ваљана владаоца.{S} Најгоре је што ће од њега страдати сама земља, која није ни у чему...</p> 
а потрудити.{S} Нова династија створиће од својих верних људи и поузданих помоћника нов ред бал 
ом ножицом, утегнутом у плитке ципелице од црна сатина.</p> <p>Тоша се трже и окрете жени; њего 
 големе муке да се боре против несанице од које је кнез патио.{S} Једини ведри и весели дани би 
управитељке тако осили, да су осуђенице од ње пропиштале.{S} Била их је, мучила, опкрадала обла 
овни појас, иза кога су вириле јабучице од два револвера; о куку усарачен нож.{S} Но и ако су б 
када се у мени нешто јавља, што је јаче од мене самога.{S} Госпођа ми јамачно неће замерити за  
 овај мах, сузбити конзервативце, иначе од њих прети голема опасност — било је мишљење Растисла 
> <p>Ратко показа руком колико је парче од пећи одбијено.{S} Госпођа изрази свој страх са некол 
у, наместили му под главу једно јастуче од каучука, из ког су <pb n="627" /> излазиле танке бак 
они доле манастиру.{S} Уз пут разабраше од неких жена да су виделе Паву где са стрина Синђом од 
/p> <p>Његово је житије кратко.{S} Више од 10 година узастопце он је долазио на вашаре, светков 
 ћато, узми; лакше ћеш доскочити.“ Више од два сахата џуприло се тако пред судницом, док су ћат 
сти и гласова, и што је која имала више од тога еспапа, у толико јој је био већи глас и углед м 
subSection" /> <p>И доиста, већ је више од сахата како министар Растислав хода.{S} Дошао је још 
ло прогнати.{S} Он сам однео му је више од две хиљаде дуката.{S} Па да је бар само штета, но и  
ољ. послова.</p> <p>Али мимо све и више од свију био је одликован први намесник — Врбавац.{S} О 
 на прагу, код нас од њега не дели више од 3 месеца, намесник Врбавац осећао је да је одсудни ч 
ај сјајни спровод, не разумевајући више од њих, ко ли је и шта ли је ово.</p> <p>Час сретнеш но 
стављано да не сме водити са собом више од једнога служитеља и да се не сме нигде послужити сво 
S} Отеран у тврђаву, он је одлежао више од три године.{S} Затим је помилован.{S} После неколико 
ете људи.{S} Хтели би да сте нешто више од човека.{S} Кушате да се приближите богу, а у ствари  
државам једнако без смене, ево већ више од тридесет година.“</p> <p>Кад је већ тргао и последњи 
<milestone unit="subSection" /> <p>Више од пуна сахата водио се између ово двоје заљубљених ова 
е очи, утекле у главу, чисто се упалише од гнева, те су се из својих дупаља сијале као два зажа 
Милоје, а његове старачке очи заводнише од суза.</p> <p>И између њих се разви овакав разговор.< 
p> <p>— А сеја вели да нема ништа лепше од потпоручика.{S} Она вели, тата, да ћу и ја бити потп 
 републиканац. — А то је најбољи прелаз од монархије републици.</p> <p>Под Црнојевићима Балкани 
 ње отела“.</p> <p>Ове речи чуо је кнез од своја два мртва заповедника и оне су у њему опет уга 
мет, пролазећи од општих на приватне, и од приватних на опште послове, два пашанца још су дуго  
и сви смо наши, сви се у главу знамо, и од нас велика зијана не може бити.{S} Али свет је велик 
поче формалан испит: ко сам? шта сам? и од кад сам овде у Звониграду?{S} Осећао сам се веома ум 
и и тражили ко поби ону четворицу.{S} И од целога сабора нико се не нађе да што прокаже.{S} Так 
ојевића, поздравите <pb n="553" /> га и од моје стране и причајте му овај случај.“</p> <p>Затим 
авала је баба — кад 6и Ката била луда и од сад, као што је била до сад; трчи дању, трчи ноћу, ј 
уведе једнога свога поверљивог човека и од њега је чуо многе ствари.{S} Командант на сва уста г 
опомене Перун је само слегао раменима и од времена на време дубоко уздисао, док на једаред не с 
 оно мишљење народно, да је баба гора и од ђавола, да она може чак и оно што ни ђаво не може, д 
а јој је на срцу.</p> <p>Како је, кад и од куда дошао овај обичај — нећемо овде расправљати.{S} 
балканиског.{S} Све то било је ономад и од тога дана узаврела су сва околна села.{S} Ни о чему  
ило, кад би могли замислити што млађе и од саме младости, која се њој сијала на образима.</p> < 
 — Уверена сам да од кад је Балканије и од кад је скупова у њој, никад ни један мушки скуп није 
целој ово ствари, чак лепше и важније и од саме „сходне беседице“ намесникове — прешло се на до 
ом; у њу су полагали све уздање своје и од ње су изгледали спасење своје.</p> <milestone unit=" 
овни командант.{S} У мене ви гледајте и од мене се надајте.{S} Све је остало дим.{S} Овде је си 
ко се ова женска наједанпут преобрази и од оног скромног, мирног страшљивог створења изађе нешт 
је био главни покретач завере, кривљи и од самог стрељаног попа.</p> <p>— Па? шта ћемо сад? — у 
... премда су у ствари људи слабоумни и од књиге давно одвојени.... опет зато, у понизности рад 
и, од кога ће се трава и лишће сушити и од кога ће тице небесне, у лету отроване, мртве на земљ 
о једнако слизи с разједена лица) чак и од те ужасне болести те чак и тиме правили опите како д 
е на десетак корака с пуном штрцаљком и од једном прсне.{S} Момак се тргне, звера, гледа у небо 
е њено.{S} У потаји, тако рећи кришом и од себе саме, Лепша је сањала о кнезу Мутимиру и његово 
певала, зар хоћеш да си већи господин и од самога министра!{S} Е, мој брајко, не заслужује се т 
, они онда да се притворе као да радо и од добре воље дају, па да те људе заговарају и заварава 
, жив човек свашта научи; човек често и од стоке по нешто <pb n="119" /> научи.{S} Кад би пошао 
јјачи, и има ли отрова тако јака, да би од њега морала црћи и така снажна зверка, као што је... 
!{S} Помисли на нашег Никицу.{S} Шта би од њега било да се овако нађе сад међу туђим људима?</p 
е не води никаква рачуна.{S} По неко би од вас можда сад и гладовао.{S} Какве би користи могла  
огуће да ја на сну видим баш оно што би од прилике морао видети и на јави, да се обистинило пис 
а како умире, Жика поче долазити к себи од љутине и сети се, да тамо, на оном кобном мосту, у о 
адој души његовој.{S} И шта би хтели ви од њега?{S} Да у почетку своје деветнајесте године буде 
е хартије растрља међу прстима, направи од њега куглицу и једном зврчком бацну је чак иза врата 
а би затрпали камењем.</p> <p>Свет живи од формула.{S} Свак има по неки свој молитвеник, у коме 
 зубе, а уз образе му букнуше пламенови од гнева. — Шта јој фали!...{S} Издајниче!....</p> <pb  
ховити отрови Лукреције Борџије, отрови од којих је за једну ноћ седила коса у младића, а снажн 
а само склањати што даље, да се и други од ње не трују.</p> <p>Све њене мисли, сви њени осећаји 
ло му је потребно двоје: да се ослободи од непрестане пажње Растислављеве, чије је око непрекид 
нка од вас таквих, кад њој требају људи од снаге и положаја, а не истерани чиновнички инвалиди. 
најближи.{S} С тога у доброчинству пођи од себе, па докле стигнеш.{S} Оставимо друге млађе нека 
ви агенти Црнојевићеви.{S} С тога тражи од г. министра одобрење да може учинити ванредан издата 
ти луде!{S} Чувај се, снебивај се, бежи од среће своје... тако ти цео век пропада, не знам за ш 
а огртач, и навуче један рукав — Одлази од мене!{S} Не знам ја ваша ђидиска пренемагања — рече  
жи да се веже с ким год који је смелији од њега, па се онда стара, да од тога човека начини сво 
 да смо ми куд и камо чистији и чеднији од Румуна — прихвати доктор. — Ваља само помислити на њ 
х; нико <pb n="48" /> те више не одвоји од њега; ти ћеш сама трчати за овим од чега сад бегаш.. 
ме на око јасна тежња да се кнез одвоји од мене и да се усами, тежња да ја, рођак и природни за 
своје трагове.</p> <p>На случај да који од начелника буде уклоњен, а на његово место нови минис 
руго, но замислите само несретника који од тајнога нихилистичког одбора добије пресуду да је ос 
ред њим отворена.</p> <p>Кад прође који од старијих чиновника, чича Јова се уозбиљи, учтиво га  
 дође или <pb n="411" /> кнез, или који од кнежевих блиских људи, или иначе која од виших особа 
ачелника узећете га у своје руке, сваки од вас послаће му по штогод подозриво, <pb n="574" /> т 
уђоше, одмах као по некој команди сваки од њих лати се свога посла.{S} Једна притрча столу и ув 
на је цела околина, парче по парче, али од паука ни трага, ни гласа.{S} Да ли је био паук, па с 
умња на Милоја.{S} Боже сачувај!{S} Али од самога почетка Жики је било неугодно што се за ово п 
ама хитали у варош и зачуђено погледали од куда ли се то г. Растислав враћа тако рано.</p> <mil 
е осећао потребу да за неко време удали од себе и кнеза и Растислава, како би се сам што боље п 
, ови голи врхови јасно су се издвајали од других пошумљених врхова, чија је китњаста зелена од 
 гости поустајали, још се нису одмицали од стола.{S} Ту у близини, разбијени у гомилице, они су 
, као два духа мржње, који су се мрзели од искони и који ће се мрзети до века.{S} Поглед Врбавч 
шком муком и с големим ризиком исцедили од оног француског звекана, свакојако јесте нешто, али  
 Лекари ће издати сведоџбе да сте умрли од гушобоље.{S} У службеним новинама ожали ће се смрт п 
а налазило да неко тврди: „тако су чули од намесника Врбавца“.{S} Има испитаних сведока који су 
ену уз брдо.{S} После свега што су чули од она два сељака, сматрали су да је разложно повући се 
новог министра.{S} Тек, пошто су изашли од њега, један по један упутио се Ратковој кући, бирају 
ете толику џеву, шта сте ви бајаги бољи од мене! - кљусад као и ја — и, утешив се таком философ 
ледао у њега.</p> <p>— Бога ти, кажи ми од кога си то чуо?{S} То није из твоје главе.{S} То ти  
крочи у будоар и наједан пут она занеми од чуда, и, крајње задивљена, заустави се на прагу од б 
 то неће долазити од млађега колена, ни од овога тајнога братства.{S} Ту су много вичнији твоји 
 за њим и да се ни чему не чуди и да ни од <pb n="590" /> чега не преза, што буде видео или чуо 
 човек свикао још израна да не преза ни од чега.{S} Њему су била добра сва средства.{S} Династи 
риш — ја никоме ништа не дугујем, ја ни од чега на свету не презам, ја немам ни једне тајне за  
p> <p>Но она се још не беше прибрала ни од првог изненађења, када се на улици код капије зачу н 
 <p>Господару!{S} Ствар јамачно није ни од каква значаја, али свакојако треба да вам је кажем.< 
орисну истину, коју можда никад више ни од кога нећеш чути.{S} Ово говоре уста која ће кроз нек 
о постидно, па се надам да неће бити ни од селе.{S} Међу нама што је људи сви смо наши, сви се  
Косанића, овај човек није презао чак ни од тога да ступи у <pb n="17" /> везу с Турцима, да се  
ес, не од ваше, већ ја нећу да живим ни од чије милости.{S} Ја хоћу једном да знам: седим ли ја 
/p> <p>Ратко се још не беше опоравио ни од овог првог ударца, кад дете продужи.</p> <p>— А је л 
чути не би се <pb n="456" /> очувало ни од сто пет, све би остало подлегло — тврдила је Мона с  
љна жена, она је покушавала да се брани од лаковерна примања таквих гласова.{S} Она се чак и са 
акну далеко, нигде невиђени и неопажени од потере.{S} После опаљене пушке Црнојевић као да ожив 
 ли ми хтели показати ма и један једини од тих документа који потврђују моју кривицу? — упита о 
е, господине, још малко.“</p> <p>Једини од целе дружине недирнут и неприкоснован остао је Расти 
 дочекам те људе, да видим шта хоће они од мене, за што ме онолико траже и што ме гоне?...{S} Н 
о своје рођене интересе и нек су ти они од свега пречи.{S} Кад будеш добар себи, добар си и стр 
нагло прозору, трудила се да се заклони од Мутимира.{S} Али сузе су је гушиле, и њен плач брзо  
ли су преко мене долазили какви поклони од Црнојевића пријатељима у Балканији, и то коме, и как 
ошапута, Лепша и вештим покретом склони од кнеза своју белу, лепу, разголићену руку.</p> <pb n= 
више зблизи с њом, а да што даље уклони од ње законита господара престола, те је с тога у војсц 
38" /> и цела њена породица бити сретни од тога господина, само ако она буде паметна, па се ода 
ви господине, бива!{S} Има доста ствари од којих се човек може олишавити.{S} То није ништа чудн 
— Јес, женим се.</p> <p>Лепша га одмери од главе до нете, и пошто га је тако за један тренутак  
 је да мора вршити све што се те вечери од њега затражи, а јамчено му је да се неће тражити ниш 
друштво дали?{S} Све неки луткови, гори од њега.{S} Што се не постарате да га заинтересујете за 
.{S} Шта више, ти можеш бити још и гори од свију предака твојих, јер ниси провео детињство у на 
тели би власт, да покажу како нису гори од својих очева и дедова.{S} У колико се материјални ин 
т.</p> <p>„Дејство каквог отрова зависи од дозе у којој се узме.</p> <p>„У врло малим дозама чо 
 то, да ће се народна скупштина сазвати од данас за месец дана, да министри, државни савет и св 
буде непробојни оклоп који ће те чувати од притворства људског, оклоп кроз који никад неће проб 
Кнез ућута, а дворана се поче разлегати од громовитих: „Ура!{S} Живео!“</p> <p>Кад се и то сврш 
сполагати собом и да нема зашта презати од његове љубави.{S} Лепша сад на то одговори мирно, да 
живот и баш с тога се и не сме одвајати од вас докле год сте у тој кући.</p> <p>Одлучимо да пош 
на ће бити узнемирена, неће се одвајати од мене — разговора ту више не може бити.{S} Што уграби 
ни само по томе колико вајде може имати од њега.{S} Нико га не гледа њега ради, но себе ради.{S 
гради устав.{S} Ту би се морало отимати од њега - рече на један пут Маврикије и устаде.</p> <p> 
т из руку!{S} За што добровољно отурати од себе једно средство које ти највише може помоћи при  
и св. храм орловачки није хтео изостати од осталих јавних грађевина.{S} На уласку блистао је ов 
прилика наговести зашто не сме одмицати од куће: рече да и сама носи одговорност за ваш живот и 
веравала да се не сме ни пошто одмицати од куће, и да нема друге помоћи но да идем сам по кола. 
ало, сазнање о опасности, која му прети од Врбавца, а будећи тиме и осећај неповерења спрам њег 
ладних облога.{S} Црнојевић одмах осети од тога олакшицу у глави, а на трећој облози он већ све 
 Кугића, бар никако се није могао отети од непријатног осећаја при сваком виђењу и састанку с њ 
, а то, у данашњим приликама, може бити од некога значаја.{S} Начелник Врбавац хтео је да се об 
жни начелници, и колико вајде може бити од вас нашој странци, то ће показати најближа будућност 
обна човека, рачунао је да му може бити од големе помоћи и помогао му је да се дигне.{S} Били с 
ли салон.{S} Жута свила!{S} Све ће бити од жуте свиле.{S} И <hi>брату</hi> сам показивала; и ње 
длаже.{S} Ствар није рђава, и неће бити од штете, да се кнез још чвршће привеже, али он никако, 
е поступним узимањем може се употребити од обичних познатих ствари жива, сичан, татула, велебиљ 
 Енглеској да ће кнеза Мутимира отуђити од Русије, и истиснути из Балканије руски уплив, ако им 
са по поноћи гости се почеше разилазити од пуковника Врбавца.{S} За четврт сахата одоше и после 
учким нападајима, онда то неће долазити од млађега колена, ни од овога тајнога братства.{S} Ту  
а никога не тражи, никога не пита, нити од кога захтева какав рачун, само сам ја на плацу.{S} И 
 се није могао <pb n="132" /> одбранити од непријатна и веома нелагодна осећаја који га је обуз 
у као и то да доцније неће никог гонити од оних личности које би случајно овде могао познати. < 
кажу како је Кугић немоћан да те зашити од династичких претендента.{S} А кад се цела комедија с 
хији, већ је предао министрима, градећи од кнеза просту лутку министарску.{S} Уверавају кнеза д 
о оне исте ноћи, кад је мој дед, бежећи од Руса, пребродио Дунаво овако исто тајно и ноћу као ш 
.{S} Враничић продужи:</p> <p>- „Бежећи од Руса, кријући се од Аустријанаца, мој дед морао се к 
качући с предмета на предмет, пролазећи од општих на приватне, и од приватних на опште послове, 
голаста Петрија прихвати, подигравајући од једне до друге другарице и вртећи се међу њима.</p>  
јући главом у знак одобравања, додајући од времена на време.</p> <p>— „Наравно“! — „Да богме“!  
ане ове велике словенске реке, почињући од саме обале па све даље и даље докле год око може пре 
есеље је доиста било срдачно — почињући од кнеза, па до последњег слуге — све је било весело и  
тлили прозори на малој, осниској кућици од набоја.{S} Прозора је било свега два с улице, били с 
ећај пробуђене радозналости био је јачи од свију других.</p> <p>Ишле су брзо.{S} После два три  
Али има један Добри,</l> <l>Што је јачи од свих вас,</l> <l>И јачи је од свег злог!</l> <l>Мртв 
 је закон ту строг, обичај је опет јачи од закона, ту чак ни сам кмет, ни сама власт неће да ис 
кне „три је сахата ноћи,“ онда то значи од кад се смркло.</note> <note xml:id="SRP18892_N9">Слу 
х светитељских уста лију се слатке речи од милоште, или мудре речи од поуке.{S} Она је добра ка 
 слатке речи од милоште, или мудре речи од поуке.{S} Она је добра као добар дан у години; она ј 
брецну се Растислав. — Какве су то речи од тебе?{S} Да шпекулишемо!{S} Ко шпекулише?...</p> <pb 
иван, млад, вредан трговац, леп, да очи од њега не одвојиш.{S} Истина, новајлија је, тек сад от 
ли.</p> <p>На један пут Мутимир одскочи од зида и пође по соби круним корацима.{S} Гледајући не 
о је наук и за велика човјека.{S} Научи од цвијећа како ћеш чувати чистоту њедара своијех.{S} Д 
Сине човечији!{S} Хтео си да будеш виши од људи, браће твоје, за то си осуђен да погинеш од рук 
па.</p> <p>— С поља дан, а изнутра сјај од лампе мешали су се и градили некакву жућкасту, прљав 
р као зачуђено.</p> <p>Боја отресе крај од ћурчета.</p> <p>- Џаба таке среће, господине.{S} Нек 
судова; или као што је споменути случај од употребе белила (сириџика), спремљена од живе.</p> < 
а у саксији свој красни фикус, који јој од неког доба беше нешто клонуо.{S} Бришући широке, зел 
пак по кад кад дешавало, да се по којој од ових кћери Евиних и нехотице отео поглед на ове снаж 
де далеко, тамо горе, јамачно на једној од оних сјајних звездица, што се почињу палити на далек 
поноћи.{S} На крај Звониграда, у једној од последњих улица на дунавској страни, још су се светл 
ине и мало се одмаче. — Молим те, казуј од кога си све то чула!... — а онога ниткова одмах ћу д 
.</p> <p>Врбавац се већ црвенио као рак од једа.{S} Он се унесе у очи Растиславу.</p> <p>- Не м 
ан за кнеза, млади Мутимир био је дечак од својих 14 година; смеђ, пуначак шипарчић, с крупним, 
жаљен некакав кадет, који је, као дечак од својих 19 година, имао несрећу да се нарочито допадн 
зи ваздан философирати.{S} Ја сам човек од дела.{S} Мисли како год знаш, и смисли што год хоћеш 
ба заборавити да је госпођа Ловимук тек од скора удовица.{S} И ако је, богу се молећи, скуцкала 
у шамију, у десној руци држао је пушљик од наргиле, а левом се наслонио на читаво бреме сељачки 
орану; један је носио раван послужавник од кинеског порцулана, начичкан мајушним шољама, а друг 
а мрзим.{S} Он је сто пута већи грешник од мене, али се увек умео боље претварати.{S} С тога ја 
а једној дали те је у ракији попила сок од некаква истуцана семена, те после тога добила праву  
ерујем.{S} Кажу да ви знате некакав сок од кога ваља метути у воду, којом се човек умива, само  
ари, како што дејствује, и какав је сок од које траве, то би требали да знаду апотекари, или мо 
} А и ти? ко ти може бити већи пријатељ од твоје тетке — рече баба Ката.</p> <p>Јела је ћутала  
ово искуство не стечете доцкан, кад вам од њега не може бити никакве користи више.{S} То је све 
езу набавити новаца...</p> <p>- Не знам од куд? — примети Растислав.</p> <p>— Говори се о новој 
овори, да Перун Црнојевић не долази сам од своје главе, но по споразуму и договору царева и по  
божијој владалац Балканије, а рођен сам од кнежевске лозе, а четврти сам из племена Косанића, т 
тислављев:</p> <p>— Софија, ја те питам од кога си чула све то?</p> <p>Ове речи биле су изговор 
вере!</p> <p>— Ја то сад први пут чујем од тебе — рече Тоша, изненађен овом новошћу.</p> <p>— С 
оји од њега; ти ћеш сама трчати за овим од чега сад бегаш...{S} Јадна лудо моја!{S} Да ти знаш  
 Ево ја нећу силом да владам; не тражим од вас услуге да ме на зор држите.{S} Ако цео народ хоћ 
над Звониградом и целивало земљу једним од оних топлих пролећних пољубаца, који, рекао би, и са 
је било мутно а ноге су клецале под њим од умора.{S} Но он је опет за то ишао брзо за црном при 
 читати онако с једним свученим рукавом од капута.</p> <p>Писмо је било кратко</p> <quote> <p>„ 
пите с отровом псећа беснила, с отровом од трулих лешева, као и с отровима од разних најужасниј 
 — рече Јела у страху, бранећи се руком од господина, који већ беше уз њу.</p> <pb n="63" /> <p 
 позлаћену кутију, с великим монограмом од драгог камења; после су хвалили изврсан дуван и тврд 
ак, непознат човек, с поверљивим писмом од г. Ратка из Звониграда.{S} У том писму било је друго 
е расејано отвореном прозору.{S} Друмом од Јеленика ишао је дуг ред кола, натоварених сеном, пе 
 па лак пљусак весала, док се на једном од балканиске обаде не отиште лак, црно обојан чун, кој 
ром боравили дубок, миран сан на једном од јужних огранака великих омаљскнх планина — те исте н 
загледамо из ближе шта се ради у једном од ових села, па ћемо одмах знати како је у другима.{S} 
 се тако момчић и девојка нађу у једном од тих природних будоара, зар је ту далеко до греха! —  
лизини остаје мртав човек, али ниједном од њих не дође мисао да се сврате, да још једном виде т 
ави палце и кажипуте показујући колутом од прстију колики би голем дукат извукла), па бих онда  
 мати, често морала испод руке и кришом од мужа исплаћивати за свога Никицу доста знатне суме,  
и ове ноћи будем говорио, бићеш сачуван од мрачних сећања на овај догађај.</p> <p>Ђенерал је го 
је се на једну страну, док му сутра дан од големе туге најпосле и груди не препукоше.{S} Кроз т 
само један од стотине.{S} Истина, један од главних, ја сам водио - али ту је било толико људи с 
а брзу руку што је најнужније.{S} Један од њих таман се беше попео на столицу, да погаси свеће  
Пас притрча и опет узе лајати.{S} Један од сељака рече: — Море!{S} Што ли лаје овај пас, да се  
тране да га мало и контролишу.{S} Један од жандарма био је наредник и он је погинуо, као што са 
у, размакнути по двајестак корака један од другог.{S} Препоручено им је да се много не удаљавај 
> <p>Незнани вођ застаде, седе на један од тих гробова, па позва и кнеза и његова пратиоца.{S}  
 њега три лица; поздравише га, па један од њих пенали на њ острага револвер.{S} Пуста рука осуш 
истраге нада мном.{S} Тада устаде један од ове двојице, приђе ми, и чистим француским језиком и 
по понашању могло се судити да је један од ове двојице господар ономе другом, но да се у овој п 
 ова гомилица прође.{S} У томе се један од оне четворице одвоји, врдну мало у страну и заостаде 
бити да се толико задоцне? — рече један од ова два човека.</p> <p>— Без ичега није.{S} Нешто их 
 с дружином.{S} Угледаше волове и један од сељака викну: „Ене лопова!{S} Погледај ти куда су он 
тна врата небеска, а из њих изиђи један од најмлађих и најмилијих анђелака божијих, те се у сја 
и су чудна дејства, каква нема ни један од данашњих, у науци познатих отрова.</p> <pb n="97" /> 
ње било је толико ровито да се ни један од њих није смео усудити да га још више слаби и колеба  
ичића и његову дружину.{S} За тим један од сељака викну:</p> <p>— Еј, буразере, који сте ви?</p 
е донесен са стране.</p> <p>Затим један од сељака опет узе кутију и опет стаде брижљиво загледа 
мцима заједно са његовим споменом један од најсјајнијих примера разумног и неуморног патриотско 
сор у академији (Тоша је предавао један од споредних предмета у војној академији, свега 2 часа  
акт спаривања, и он је често, као један од светих обреда, вршен у самом храму.{S} Ствар је узим 
.{S} Напротив, то се рачунало као један од најузвишенијих и најсветијих акција људских, <hi>вел 
лавом и да није био нико други до један од она два сељака, што су мало пре били с њима.{S} Перу 
p>Други начелник — он је опет био један од најстаријих у овоме скупу — диже главу, подуго је тр 
сам!{S} Та ја сам ту био тек само један од стотине.{S} Истина, један од главних, ја сам водио - 
ени патос коњушнички.</p> <p>Само један од слугу беше будан.{S} Кроз многе коњске ноге, он се в 
ја другога пута немам“....</p> <p>Један од г. г. министара примети му:</p> <p>„И ми тако исто и 
а за све време њине гозбе.</p> <p>Један од присутних грађана показивао је осталим гостима некак 
остију непријатно дирнуло.</p> <p>Један од најмлађих начелника чисто се трже кад кукавица узе к 
обро одрже поља и берићет.</p> <p>Један од начелника, у чијем су подручју биле војене барутане, 
преми за народни устанак.“</p> <p>Један од начелника из источних крајева јављао је, да његовим  
трахопоштовањем.{S} Ја сам био слободан од тих предрасуда.{S} Сматрао сам да ја имам толико ист 
ипеле, па се онако обучен, а сав умазан од просута јела, прући на канабе.{S} Кад сам јутрос доб 
удала, која више не уме разликовати сан од јаве! — правдао се секретар</p> <p>— Па дајте онда д 
 загледати у Јелин прс кажипут, избоден од шивења.</p> <p>— Јабогме,— продужи баба Ката — прегн 
ештен у наслоњачу.{S} Био сам ослобођен од свију стега и веза, а преда мном је стајала некаква  
з којих искочи повисок господин, увијен од пете до главе у црн огртач, и без пријаве појури одм 
ити, ако не он, г. Растислав.{S} Удаљен од Звониграда, кнез неће имати прилике да се састаје са 
 себе ради.{S} Овај човек био је удаљен од наших бегунаца свега 10—15 корака.{S} Жика га је гле 
требно.{S} Стојећки, читав корак удаљен од гроба, кнез Мутимир сад је јасно чуо, како се у гроб 
природни заштитник кнежев, будем удаљен од њега — онда, г. Растиславе, онда, ствар добија веома 
{S} За ова три дана он је био опорављен од физичка потреса и растројства, али душевно стање њег 
зручи на главу.{S} Још горе престрављен од овога урнебеса, мајмун с дреком јурне на <pb n="379" 
ај! сестро рођена..{S} Ово ми је спомен од Лепше и мога браце.“</p> <p>Ето, то је све што је Мо 
ам лично имаш да захвалиш што си спасен од опасних интрига Врбавчевих.{S} Шта мислиш, ко је сао 
ништа заједничко са животом.{S} Одрешен од свију интереса, који човека вежу за овај свет, на мо 
сталом Ратка је лако било и слушати; он од својих присталица није тражио ништа, што их доводи у 
 либерализам управо се тиме и одликовао од осталих политичких начела, што није тражио никаквих  
ве јаснија.{S} Кмет није поименце казао од кога се то боје и против кога се предузимају све те  
ишао од срца.{S} Он није ни мало презао од тога што га овај сељак почиње познавати.{S} Шта више 
иславом, да се целим путем није одвајао од њега.{S} Пријатно му је бало да с Растиславом заједн 
ма пријатне, јер се Растислав сав сијао од некаква унутрашња задовољства.{S} Његов је поглед би 
иља, има тако семе, од кога се пада као од падавице.</p> <p>— Има, милостиви господине.</p> <pb 
 за главу!</p> <p>Жика је до сад плакао од бола, али сад му ударише сузе од радости.</p> <p>- Д 
кнез Мутимир.</p> <p>Растислав је рикао од бола, прочитав ово писмо: „Није могао звер да се пре 
ни утицај „презрена метала.“ Он је имао од кнежева доктора усмено овлашћење да може на ту „коме 
 великих церемонија, формално је отимао од ње писмо, тако, да јој откиде чипку с хаљине и огули 
здравити — јер свет још ништа није знао од свега онога што се десило између ђенерала и кнеза Му 
акне даље.</p> <p>Кнез управо није знао од куда му наде тај цвет.{S} Осврте се натраг, напред и 
о; сад ваља грабити; што је год ко знао од поскочица похита <pb n="211" /> сад да исприча.{S} Т 
иње и друго.</p> <p>„Недавно сам дознао од једног пријатеља за једну ствар о којој данас мучно  
аче ни по чему га човек не би распознао од обичне воде.{S} Само кад дуго стоји постане љигав и  
, и то тако, да му се човек често морао од срца смејати.</p> <pb n="489" /> <p>— Је ли, тата, а 
.{S} Ниси ли га ти, колико јуче, спасао од сигурне смрти?{S} Какав би човек био кнез кад би мог 
зне као велеиздају.{S} Ја сам га спасао од те срамоте, али његовом опасном ровењу морао се учин 
њење!{S} А колико јуче ја сам га спасао од сигурне смрти.{S} Како злобно срце мора имати овај м 
огао боље и подесније свршити тај посао од мене.{S} Ја умем и да радим и да ћутим; умем управо  
 страшан утисак.{S} Растислав се растао од кнеза Мутимира тек у зору.{S} Судбина ђенерала Врбав 
 Ваша Светлост, да је овај обичај остао од Турака, и да се до сада готово свуда већ изгубио — р 
к и сам доктор није био ни мало изостао од осталих.{S} Седајућ за сто, он је мислио у себи:</p> 
</p> <p>Чим је овај незнани гост изашао од Растислава, по намесниковој наредби пође за њим прео 
 претварао.{S} Њему је смех доиста ишао од срца.{S} Он није ни мало презао од тога што га овај  
рожији светитељ, који никад није окушао од забрањена плода.{S} И ти се ту још вајкаш!{S} Хајд п 
али се сећам да сам још као дете слушао од једног старог Турчина, да код њих има дервиша, који  
војом разноликошћу.</p> <p>— Све је ово од њега, ово су махом његови поклони; не знаш како је н 
не у мараму, то, сем очију, ништа друго од лица нисам могао видети.{S} Оне промакоше поред мене 
ад је да покаже, како је он нешто друго од ове женске, која је трговала својим лепим телом.{S}  
ад све даље и даље тера.{S} Он је одбио од династије школску омладину; он је одгурнуо од ње све 
јао му куршум поред самих ушију и одбио од пећи оволико парче.</p> <p>Ратко показа руком колико 
м прочитао писмо, што га је синоћ добио од кнеза Мутимира, па је онда узео ходати.</p> <p>Ходао 
 прогута, <pb n="333" /> а после тражио од њега пун тулум зејтина.{S} Све што сте и што имате д 
т своју.{S} Па ипак, кад се кнез удалио од кола, она је на један пут осетила неки немир и одмах 
ојевића и бојао га се.{S} Он је стрепио од ове расејаности у тренутцима кад ваља бити најприбра 
енерази, кад га виде како беше помодрио од љутине.{S} Она устаде, приђе му, ухвати га за руку,  
— Ја то не разумем.{S} Што се онда крио од мене, што је ишао Растиславу, кад они Растислава и т 
 десну руку, чисто бих се сад прекрстио од муке.{S} А и не знам ко ми стави овде у непосредну б 
о се он, неустрашљиви државник, уплашио од једне зврчке по новинама.</p> <p>Растислав се љутну. 
о ти се кунем часним крстом да ћу овако од речи до речи учинити: довући ћу вас све у овај конак 
.{S} Скоро ће бити пуних 50 часова како од вас не одмичем.{S} Нити сте ви, <pb n="621" /> нити  
пита о чему, што је било далеко, далеко од жаљења за ђенералом.{S} Од родбине нико не пусти јав 
оле испод манастира у бурјану, недалеко од манастирске чешме...</p> <p>Ту је добро пазарио цео  
где кога од њених, и само што чу толико од једне <pb n="250" /> да је Пава „отоич“ стајала онам 
} А кад је ствар дошла до истраге, нико од сељака неће да сведочи.{S} А?{S} Како ти се то чини, 
у док похвата крајеве злочину, јер нико од сељака неће ништа да сведочи.</p> <p>— Јес, то сам ч 
S} По уверавању хоџином то је заклањало од несреће и болештине.</p> <p>Десет година усастопце д 
но неколико корака што га је још делило од кола.</p> <p>Кад приђе колима Боја се оберучке ухват 
 она покуша, па и отвори и спољне крило од прозора.{S} Сад је већ све боље и видела и чула.{S}  
бавац диже главу, поћута и прими стакло од кнеза.</p> <p>Стиснуто у рупи, ђенерал је то стаклен 
сабору, ни пут се више не ухвати у коло од <hi>кад кнез оде</hi>. <pb n="216" /> Она се бејаше  
 је она сама морала вршити, што је само од њене добре воље зависило на коју ће страну корачити. 
о или црно одело, тако исто зависи само од његова укуса и његове користи хоће ли нагињати ономе 
 нехотице, тако му је некако дошло само од себе.{S} Жики није ни на ум падало да што сумња на М 
и примати непосредно од њега, и то само од њега.</p> <p>Заповедио је да му се растреби и очисти 
 окупу; ту ће се јавити и поднети писмо од царева, и онда ће скупштина примити њега, а кнез Мут 
омисли, ја тек синоћ у мрак добио писмо од њега а јутрос већ цео Звониград зна му садржину.</p> 
и Ратку:</p> <p>— Синоћ сам добио писмо од кнеза, у коме ми нуди председништво министарства.{S} 
фијоци у зиду — кнез показа прстом — Но од те фијоке и ја имам кључ.— Кнез показа на длану малу 
, и ви још не можете да издвојите једно од другог.{S} Вама сад у првом реду треба одмора и спок 
/p> <p>Тих дана било је свршено и једно од најтежих дела, која су њему пала у задатак, на име:  
шта би овде имали да се снебивамо једно од другог.{S} Вама треба власти, господине пуковниче, р 
д сада све заповести примати непосредно од њега, и то само од њега.</p> <p>Заповедио је да му с 
ловаћете 2—3 дана.{S} Умрећете привидно од гушобоље.{S} Ми, посвећени у ствар, прикрићемо ваш з 
и Богдан, т. ј. да Богдан није скраћено од Богодан или Богомдан.{S} Но он не доврши своја разми 
e> <note xml:id="SRP18892_N11">Скраћено од Мутимире — Тако је +++Лепша+++ ***тепајући звала сад 
двиђање, способност да се издвоји важно од неважнога и да се на оно што је главно усредсреди св 
је пало то име на ум с тога, што се оно од два-три дана у целом њином крају на сва уста шапуће: 
ога што је кнезу дрхтала рука — јамачно од узбуђења, — да ли са чега другог, тек кнежева се чаш 
ив ове речи.</p> <p>- Долазите ли лично од господара? — упита Врбавац.</p> <p>Реч „господара“ ч 
 у тевтере и књиге запише се да је умро од гушобоље.{S} Никоме ни на памет не пада да сумња и д 
спремили и сахранили.{S} Али он је умро од отрова.{S} С тога је било потребно доказивати, да је 
ерењу као и остала публика, да сам умро од гушобоље.</p> <p>Кнез га пресече.</p> <p>— То би бил 
сумњив факт, да је ђенерал Врбавац умро од гушобоље.{S} Дакле „природна смрт“ !{S} А која смрт  
шетати с њиме по селима и градовима; то од тебе нико не тражи.{S} Преведи га, ако хоћеш, у најв 
тако да никоме и не пада на ум да је то од отрова.</p> <p>„Тако су Борџије знали за један отров 
сам ја то рекао.{S} Истина је да сам то од многих слушао, као што је истина и то да многи ваши  
равно, онда је то било лако, јер смо то од њега захтевали с правом.{S} Сад је већ теже од кад ј 
оји су под заклетвом потврдили да су то од вас чули....</p> <p>Врбавац је слушао до сад с разро 
 Он не тражи ништа много, ништа особито од њих, до јуче његових, а данас Кугићевих начелника. — 
ко врста колачића за умакање, а оделито од тога било је и разних лимунада и слатких сокова од м 
е га послати у Балканију да отме престо од Мутимира, кад он неће лепим да прими - а шта би му,  
а ће бити тешко да се оправдате, за што од дечака, који је дошао у ваше руке мек као восак, нис 
ани, непознати људи, па силом хтели што од њих узети, они онда да се притворе као да радо и од  
створило у њем уверење да је више нешто од обичних људи.</p> <p>На династију Косанића гледао је 
астије школску омладину; он је одгурнуо од ње све млађе, интелигенте снаге и завадио је са свим 
о кожу на глави.{S} Перун је онесвеснуо од ударца и потреса, рана је била скопчана с боловима,  
ћ не прекиде.{S} После свега што је чуо од њих, њему се није више седело на једном месту.{S} Он 
ту се по некад јављала и по каква ствар од озбиљна значаја.{S} Ту су се по некад могле чути чак 
гова предрачуна ја знам колико ће ствар од прилике коштати.{S} Хоћу да реновирам мали салон.{S} 
вадити мараму и брисати се по лицу, јер од кнеза не само да је сипала жива ватра, но је, прости 
лада човека.</p> <p>Не чекајући одговор од Лепше, Мона полако отшкрину врата од сале, промили г 
з у 18. години бити пунолетан, и да нас од тога дана дели још само неколико месеци.</p> <p>— Из 
пунолетство тако рећи на прагу, код нас од њега не дели више од 3 месеца, намесник Врбавац осећ 
промишљали: „Начелници су исти; пре нас од њих није ни глава заболела; сад нас хапсе и окривљуј 
 остали.{S} Кад је било равно један час од доласка, кнез нареди полазак.{S} Одјекну још последњ 
 <pb n="99" /> лако да распознаје мирис од смрада.{S} Руке, ноге сви удови претворе се у сухе ш 
крипа кнежевих корака и осећао се мирис од дуванског дима.{S} Кнез је прво дуго ходао и пушио.{ 
 сељачки гуњчићи и углађени, тек јутрос од кројача донесени црни капути, све се то сливало у је 
а њему.</p> <p>Није прошао ни пун сахат од доласка капетанових људи, а у општинској кући већ је 
<p>— А најлепше је, кад уобрази да свет од њега почиње, па све своје прогласи за врлину, а све  
сунце око кога се окретао сав овај свет од начелника.</p> <p>Четири пуна дана бавили су се окру 
тав.{S} Доказују да је устав отео власт од кнеза, али је није дао народу, као што би био ред у  
м шали.{S} Ја то увек примам као милост од Ваше Светлости — за што иначе....</p> <p>— Шта би би 
штано лишће таман су заклањали светлост од великог лустера, бацајући сенку на малени диван у уг 
n="349" /> царевини претила је опасност од њега, она је просула паре, и он је убијен...{S} Ко т 
нога од бољих адвоката, она је сада већ од две године била удовица, у целом-Звониграду чувена с 
 у старим монархијама, које постоје већ од много векова, где су владаоци чланови династија, кој 
ћи и господу у побочној соби (ту се већ од 2 сахата њих неколико очајно картало), устаде, покло 
да губи снагу, да стари.</p> <p>„Младић од својих 25—6 година, он на један пут с ужасом опажа д 
гледало као да је наишао на неки кончић од тога великог клупчета.{S} Оно неколико, по изгледу н 
у од црвена плиша. — Овде вам је кључић од тајног гвозденог долапа, узиданог у дувар <pb n="305 
би и чисто кивним погледима мерила Паву од главе до пете, док је ова говорила последње речи.</p 
а.</p> <p>- Чуо сам да знате неку траву од које се лако побацује — поврте он разговор.</p> <p>- 
ја се без прекида пружа на пространству од неколико часова, па се почели спуштати кроз учестане 
 крајње задивљена, заустави се на прагу од будоара.</p> <pb n="442" /> <p>Један поглед био јој  
ема рукама грчевито се ухвати за ограду од моста, али одмах и њу упусти, руке му клонуше и он с 
огло на то употребити, разаслати да иду од куће до куће, да буде сељаке и да им закажу да одмах 
трог.</p> <p>Растислав, опет, на опрезу од изненађења Врбавчевих, пратећи неуморно сваки покрет 
ладаоци чланови династија, које владају од више столећа, овака питања не би се могла ни појавит 
ло само толико, да га дивљаци справљају од сока једне биљке америчке, мешајући у њега и отров о 
анике чак дубоко у Азију да набаве мају од мртваца умрлих од чуме (куге) — да и то окушају.</p> 
.</p> <p>Жика пружи руку да узме кутију од сељака и упита га које је село овде најближе, старај 
е он.{S} За тим пружи кнезу малу кутију од црвена плиша. — Овде вам је кључић од тајног гвозден 
кључ.— Кнез показа на длану малу кутију од плиша.{S} Писмени докази за ваш злочин ево овде код  
 тога, за какав музеј, нарочито за коју од чувенијих породица у којима је једаред већ бивао, ов 
брижно можете учинити сваку услугу коју од вас будем тражио.</p> <p>— Па, кад сам већ дошла, ми 
се жене.{S} Па шта они могу да изискују од жене, кад су сами таки....{S} Ја! ваљда ћемо ми женс 
{S} Колико је вајде министру противнику од тога и колика би му била штета, да си га напустио, д 
ога кобног места, где су у кратком року од непуна сахата доживели тако тешка искушења, и Перуну 
пу службу смирена свештеника.{S} У току од непуна сахата пало је бар стотина усрдних климања гл 
/p> <p>Јела узе плакати, она отрже руку од бабе. </p> <p>— Ово је право чудо; оваке бруке нигде 
 мраморни сточић, услужно прихвати шољу од Каје и спусти је на сто.</p> <pb n="295" /> <p>Момак 
навикнути да узима какав отров па да му од тога ништа не буде.</p> <p>„Један исти отров у већој 
<p>Пас опет залаја уз липу.{S} Један му од сељака навикну: „Марш, џукело! мора бити оњушило <pb 
само што би изгубио министарство, но му од кивна ђенерала ни сама глава не би била сигурна, и о 
о главе пребацила велику свилену мараму од чипака.{S} Не ћемо дизати ту мараму да завирујемо ко 
ерација, која би створила за кнеза суму од 10.000 дуката.</p> <p>- Да су дукати крушке још би с 
у још да склоне главу куд год на страну од удараца, а кад ни то нису могли, они само зажмурише, 
ресто и отаџбину учвршћену и обезбеђену од сваких потреса.{S} Млади кнез обасут је био даровима 
е Растислав срдито и чисто одгурну жену од себе.</p> <p>- Прођи се ћорава посла - рече он злово 
о, све на лево.{S} А начелнику Вујадину од некуда изненада паде на памет некаква старинска, већ 
дође ноћу код фрајле.</p> <p>Ратко зину од чуда!{S} Он се окрете детету и узе га преда се.{S} И 
<p>„Та би справица избацивала на даљину од 10—15 корака малу, шупљу, челичну иглу, налик на игл 
 и ја.</p> <p>Лепша га оберучке одгурну од себе, после се окрете и гледаше га како брише сузе с 
 убио бих га као... — Радован се загцну од гнева, после једва прошапута.., —. као пса!...{S} -  
омовође, који ће одводити народну мржњу од г. Растислава.{S} О, ја тога човека знам.{S} Кнеже,  
/p> <p>Око 2 часа по подне у овоме мору од људи наста кретање.{S} Из дворца се појави мртво <pb 
да мало изађе дим.{S} Два момка ишла су од собе до собе, те редом гасили лампе и свеће и успрем 
ом, али 400 дуката, брајко, одвојиле су од свега.{S} Истина, крст сам пољубио, али ту би и Бог  
трага не могоше Турци наћи.{S} Многи су од њих тако пролазили.{S} Тако смо се, мој господару, м 
ки вочићи доиста су дрхтали; дрхтали су од умора и страха, очекујући сваки час страшан налет ср 
ром, заспао између две кладе, у кревету од папради, који му је припремила Жикина нежност.{S} Ту 
официр.{S} Прилично се прочуо у покрету од 1848—9 год., у коме је и Балканија учествовала изаши 
лезних руку.{S} Држећи је тако одигнуту од земље, да је патос једва прстима додиривала, он је о 
а врата.</p> <pb n="683" /> <p>— Још ћу од бунтовника и завереника тражити сведоџбе о мом патри 
је кнез имао и своју засебну шољу, већу од других.{S} Кнез узе каву и понесе је устима.{S} На ј 
и неваљало и покварено у једном младићу од 18 година?{S} Зар се у таком раном добу може истинск 
Лечила је од урока, заварчивала је децу од страве; знала је уврачати да ко кога заволе или да к 
 своје синове веома младе, још као децу од десетак година, а за жене узимају им обично зреле де 
так корака пред собом, опазише гомилицу од 4 народна војника.{S} То је од какве потере па им др 
} Стаде пред огледало и поправи огрлицу од кошуље, махну дланом преко браде да види да ли је до 
мента из њих.{S} Најпосле нађоше кутицу од црвена плиша, из које извадише мали челични кључић,  
 пообаљује.{S} Преплашени гости поскачу од стола, и онако мало ћефлеисани, не схватајући јасно  
 некакав тајанствени, празноверан страх од нечега, што нико није знао шта је.</p> <p>Тама се по 
е!{S} И што се ја, убио ме бог, одвојих од Паунице<ref target="#SRP18892_N3" /> — вајкала се Ан 
бу играчку у рукама чиновника заосталих од прошле владе?{S} Како је само била жалосна улога, ко 
 Азију да набаве мају од мртваца умрлих од чуме (куге) — да и то окушају.</p> <p>„Какве ће ресу 
тање бујних планинских потока, надошлих од плахе кише.{S} Ваздух је био свеж и пријатан.</p> <p 
 <p>Петрија притиште средњим прстом врх од носа и диже га у вис, те га начини још прћавијим но  
дина у изгнанству, да је други владалац од те лозе владао само 17 дана; да је трећи владалац пр 
о тврдо уверење да би био бољи владалац од малолетног кнеза Мутимира.{S} С тога је сматрао да и 
ив природе?{S} Да би био добар владалац од њега прво траже да престане бити човек, да не осећа  
ав, који ти остаје, много је већи лисац од мене, који одлазим.{S} То се најбоље види баш по том 
браће твоје, за то си осуђен да погинеш од руке сина човечија!....</p> <p>Из кнежевих груди шиб 
ав значај.{S} Место тога, ти сад тражиш од мене да ја доказујем како су ништавни.{S} Кажи ми гд 
ерал га је погодио у танку жицу.{S} Још од малена кнез је био свикао да радо слуша оцене поједи 
<p>— Чини ми се теби је чика Милоје још од ноћас изгледао подозрив?</p> <p>— Чим сам га угледао 
:</p> <pb n="697" /> <p>— Шта хоћеш још од мене?</p> <p>Мутимир се поче извињавати:{S} Па молим 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Још од ране зоре у кнежевом двору све је било на ногама.{S} 
 грађани из места и околине.</p> <p>Још од рана јутра, ужурбане гомилице свечано обучена света  
> <l>Те из ње отров пару издише,</l> <l>Од које вену лузи зелени:</l> <l>Том Злодуху ћемо роба  
> <l>Педаљ дугачка, шаку широка;</l> <l>Од по аршина нокте пустио,</l> <l>А разглавио чељуст кр 
е, колеба, тога просто — склоне!</p> <p>Од свију ових прича нешто је било истинито, али, као об 
 сваком виђењу и састанку с њим.</p> <p>Од тога доба кнез у опште постане неповерљивији; сумњао 
ако немилостивно изударала Јелу.</p> <p>Од тог дана баба Катина кућа постала је за Јелу права т 
„Ура!{S} Живео!{S} Ура!{S} Ура!“</p> <p>Од свију гласова најјаче се чула силна, крупна гласина  
уди да балканиска земља мирише.“</p> <p>Од ноћас Враничића је још једнако пратио тај осећај.{S} 
p> <p>Госпођи Поли Ђокичиној рекла је: „Од сад ћемо имати у нашем друштву једну нову чланицу.{S 
 кичмењача се повије и искриви.</p> <p>„Од снажна, млада човека, кога је милина било погледати, 
 може формално да буде отрован.</p> <p>„Од гасова веома је опасан угљени диоксид, који се разви 
убила у недогледну, као тепсија глатку, ода свуда отворену раван.</p> <p>Пуна родних поља, бујн 
овек у смишљању зала, кад се већ једном ода на тај пут и занат.</p> <p>„Познато је да у Русији  
ез био изложен да га народ види и да му ода последњу пошту.</p> <pb n="14" /> <p>С кнезом је, к 
тпоре.</p> <p>Док је Растислав у лепим, одабраним изразима развијао ову своју бездушну, веома с 
приђе ми, и чистим француским језиком и одабраним изразима даде ми на знање да се ја, у томе тр 
/p> <p>- Да се уклонимо ја и ти, снашо, одавде; ми смо овде залишни.{S} И, полако, на прстима,  
следицама, од којих ће једна бити та да одавде ипак нећу изаћи докле год не дам одговора на пос 
понуди кнеза да га остави слободна и да одавде седне у своја кола.</p> <p>Кнез прими ову понуду 
ова шајкача извешће нас здраве и читаве одавде.</p> <p>Док се Црнојевић предомишљао да ли да об 
сно гласовито:</p> <quote> <l>Колико је одавде до мора,</l> <l>Седамдесет и седам градова,</l>  
ећала једну исту потребу: да се што пре одавде удале и да по могућству забораве све што се деси 
челника за рукав.</p> <p>— Ево, почните одавде — Он показа руком на гомилу свештеника, што је с 
<p>— Није.</p> <p>— А иначе родом нисте одавде?</p> <p>— А! мој род!{S} И сама сам већ заборави 
ровања већ су ми овде на врх главе, иди одавде....</p> <p>— Ја ово не говорим себе ради, но теб 
савлада га један једини осећај: да бежи одавде, и то да бежи што пре, што брже и што даље.{S} К 
је мало час била решена да одмах одлази одавде, сад је страшљиво гледала на Синђу и стрепила да 
рече дежурни.</p> <p>— Куда ћемо?{S} Ми одавде нећемо без девојке.{S} Девојку нам дајте — викну 
е још ту — викну Радован. _</p> <p>— Ми одавде живи не идемо — понови Боја.</p> <p>Но доктор та 
 јој реч застаде у грлу.</p> <p>— Ти си одавде из <hi>Звониград</hi>, продужи млади господин, а 
>- Господару, ваља нам се одмах кретати одавде — поче Жика.</p> <p>— За што?</p> <p>- Опкољени  
е, боже!{S} Да л’ ћеш ме кад год спасти одавде?{S} Од ове баба Марте просто се не да мртвовати. 
 да ради.{S} Осећао је да не може отићи одавде док не извести своју рођаку о свршеној осуди над 
да мало доведем у ред одело па да бежим одавде да ме не затекну други гости...{S} Али како ћу з 
и.</p> <p>— Но чек’ да се склонимо мало одавде; одидер амо да ти кажем нешто — рече она и опет  
н, и једва се сад тек сети тога, што је одавна знао, али у псовци и вици на невине волове чисто 
а погледа онако, како се погледају људи одавна познати и у нечему договорни.{S} Истина, то је б 
ћи је лицемер балканиски, шерет каквога одавно није грејало сунце балканско — заврши ђенерал св 
Степе Симеоновића.{S} За тога се човека одавно зна да он и душом и телом припада странци Црноје 
 собу са свим случајно, и ту је стајала одавно, нити је ђенерал икад свраћао пажњу на њу.</p> < 
 мора да је Кати стари познаник, али се одавно нису виђали.{S} Сва је прилика да су њих двоје з 
 жив и здрав!{S} Да је ко други, тај би одавно заглавио — Њега ухвате, а он само дрмне жицом ће 
Пави се чинило као да је она живела још одавно, врло давно, још много пре но што се и родила, и 
агодарности, кнезу је сад прва брига да одагна од себе тога спаситеља свога.{S} Каква неблагода 
ита џелата и гонитеља његова; она му је одагнала сан с очију; она му је одузела прохтев за јело 
је присуство ове лепе жене на један пут одагнало све црне мисли и зле слутње његове.{S} Он је г 
 је бунило, и ја сам се вазда старао да одагнам те мисли и да не мислим о теби лично.</p> <p>—  
е морао бити истеран из академије и чак одагнат из престонице.</p> <p>Причало се о одлучности г 
о већој мери, и он ће дићи руке од вас, одагнаће вас, узеће друге личности, друге саветнике, др 
викну по имену другога момка, али се не одазва нико.{S} Пошто је погасио свеће, момак изађе у х 
, буразере, који сте ви?</p> <p>Жика се одазва: — Наши смо!{S} Добри људи!{S} Ходите ближе на р 
позивање газда по имену.{S} Тодорика се одазва и оде да отвори капију.</p> <p>Била су то два из 
и ове људе и викну их.</p> <p>Они се не одазваше.{S} Викнуше им из потере да стану — они не ста 
одина, само ако она буде паметна, па се одазове његовој љубави и одмах савије руке око човека к 
, да ниси ти на време похитао да се сам одазовеш, бојим се да наша чедна Лепша не би тебе силов 
вађају око ништа, а кроз по сахата цела одаја одјекује од њихна весела смеха.{S} Љубавна је стр 
 <head>Опроштај.</head> <p>У кнежевским одајама кнеза Мутимира све је било запојено неким нежни 
 /> је већ рушила и пљачкала по осталим одајама везирова конака, примичући се све ближе и ближе 
ужје, а мати, љута као гуја, ишла је од одаје до одаје и само хукала и понављала: „Еј, пусто до 
cher</foreign>!</p> <p>Дођоше у кнежеве одаје.{S} Кнез рече ађутанту да остане доле пред вратим 
ило друго и друкчије, други људи, друге одаје, други говор, друга башта, све друкчије.</p> <p>О 
 растали су се: кнез се повукао у своје одаје, а свет се повратио у град, расплинуо се по механ 
лу главобољу, он се упути право у своје одаје.{S} За њим пође доктор и млађи ађутант.{S} Кнез у 
 Где је мој шах? — одјекну кроз дворске одаје звонки глас младога кнеза Мутимира — <foreign xml 
је воде на горњи спрат, где су сад биле одаје кнежеве.</p> <p>Обрнув се с прага, Срећко рече: „ 
у.{S} Јела никад није виђала таке дивне одаје; али кад је понекад сањала на јави да је царска к 
, расцепљеним гласом, од кога одјекнуше одаје.{S} Па и не чекајући да доктор што одговори, кнез 
а, тресну их за собом и љутито изађе из одаје.</p> <p>Јела остаде сама.{S} Она је била као омађ 
, на прстима, доктор и Синђа изађоше из одаје, и не јавив се кнезу, који у тај мах стајаше с Па 
ати, љута као гуја, ишла је од одаје до одаје и само хукала и понављала: „Еј, пусто добро моје, 
овољно да се добро запуше сви отвори на одаји, па се онда у соби, тако затвореној, упали мангал 
рлук — то је био једини намештај у овој одаји.</p> <p>Соба је била пуна дима, а како се напољу  
и, а неки стојећки и раштркани по целој одаји.</p> <pb n="611" /> <p>Кугић још не беше свршио с 
е налазим у некаквој округлој подземној одаји, одозго засвођеној.{S} Ову просторију осветљавала 
рен је у своју невиност, упути се право одаји коју му показа ађутант.</p> <p>Улазећи у собу Куг 
се високо надимале; поглед јој лутао по одаји; писмо је стајало грчевито стегнуто у десној руци 
купоцених ситница, које тако лепо красе одају својом разноликошћу.</p> <p>— Све је ово од њега, 
па кад имаш, свуда те примају, свуда ти одају почаст.{S} Обуци се, накити се, изађи, — госпођа! 
ју на здравље, а човек, дуже затворен у одају, скоро премазану таком бојом, може формално да бу 
Синђа је ушла заједно с Павом у кнежеву одају, али она није дуго ту остала.{S} После неколико т 
чну собу.{S} Прође једну, прође и другу одају; из треће, кроз затворена врата, чу се кењкање <p 
топлим сунчаним зрацима пунио је голему одају.</p> <p>госпођа Мона дремушила је.{S} Овда онда п 
е важним у историји династије Косанића, одакле се кнез после имао вратити у Звониград паробродо 
оносно гнездо славе и величине народне, одакле је поклич слободе у брзо одјекнуо кроз све балка 
 нам кажете што изближе о овој господи, одакле је који и како је коме име.</p> <p>— Име, име, м 
м улицом, спусти се у кројачку чаршију, одакле сиђе вазнесенској цркви.</p> <p>Ту је покојник о 
! мој род!{S} И сама сам већ заборавила одакле сам родом.{S} Тамо чак с ердељске границе.</p> < 
ста ствар, казаћете нам ко су господа и одакле, — рече Растислав.</p> <p>— Ама, јес, јес, молим 
 то другом човеку; питао их је за име и одакле су; разбирао је за старе породице, чији су претц 
Но ја бих радо чуо ваше име; чији сте и одакле?{S} Јамачно из какве добре куће?</p> <p>— Извини 
ставите мало ове људе, да знамо ко су и одакле су.</p> <p>— Јес, јес, молим покорно, добро би б 
, на напасти одмах Балканију, као врело одакле потичу немири у Турској.</p> <p>„Сазнали смо бил 
о и ми — рече Жика — а већ ако успитају одакле смо, откуда идемо и куда ћемо, онда одговарај са 
р, у другу нож и јурну право оном месту одакле је мало час пукла пушка и откуда се сад чуо бола 
 то звала.{S} Од кад је почела старити, одала се на свашто; трљала је жене нероткиње и давала и 
е искрена пријатеља и државника збиљски одана интересима земље и интересима службе.{S} Ако ви т 
да извали што више камена, и да га узме оданде где се најлакше вади, порушила је сад многе од т 
о површности, господину министру, вазда одани и покорно на расположењу премда, наравно, они нис 
управљали људи служби вични, а престолу одани.{S} Но сад су друга времена.{S} Кнезу Мутимиру пр 
приватни домови.</p> <p>У тим натписима одано грађанство свију редова исказивало је своју привр 
војом кућом, у толико је топлија његова оданост престолу.{S} А по чему би се најпосле и мерила  
одични круг.{S} И то све иде под фирмом оданости и привржености!{S} Какве језуите! — кресну Врб 
рви владика и највећи језуита.{S} Да се одао обичној крађи, био би чувен хајдучки арамбаша.{S}  
 равним друмом као лака стрела из добро одапета лука.</p> <p>Изненађена, остала пратња покуша д 
 сад очекује само згодну прилику, па да одапне стрелу.{S} Али ту треба да говоре дела а не речи 
згубио таког мужа, државника и војника, одасвуд се дижу гласови признавања његових великих услу 
ву Светлост или на чланове породице.{S} Одасвуд се изражава жалост што је народ изгубио таког м 
н је на томе и радио.</p> <p>Још с пута одаслан је био у Звониград нарочити, поуздан човек да с 
ри поверљив човек нове владе, да је био одаслан у суседну велику државу, да тамо изврши затвара 
треба.{S} С тих места они сад све могу; одатле ће они владати целом ситуацијом; нови министар б 
ледњих кућа звониградских.{S} Хтедох се одатле вратити натраг но у тај мах као да ме нешто изну 
а му стане на нос, или на крај усана, и одатле да му честита „добро јутро“, а уједно да га још  
ше место у густој ладовини кестеновој и одатле узеше посматрати шта се ради у осветлењеној кући 
ине они застану, заклоне се за кестен и одатле ослушкују да ли се ход и говор примиче или удаља 
се туна изуваш?{S} Брже бежи, брже бежи одатле!“ Но газда је безбрижно тресао и даље своју чизм 
морке.{S} Искаже по једну мисао, стане, одахне, па иде даље.{S} Кнез га је слушао ћутећки, непо 
 да ме отрује...</p> <p>Кнез застаде да одахне.{S} У ђенерала Врбавца узеше мрдати усне; он као 
{S} Једва је чекао да се рахатлише и да одахне.</p> <p>Крај њега је стајала његова лепа жена Ка 
око непрекидно осећао на себи; и да сам одахне од надзора, што га је опет он, Врбавац, водио на 
ш јој сад говорим да оде у собу да мало одахне — рече кнез прилично збуњен.</p> <pb n="293" />  
инистарству....{S} Но, чек прво да мало одахнем, дозволите ми да седнем; грдно сам се уморила у 
чић и његова два друга зауставише се да одахну.{S} Тек што бејаху оставили шумовиту планинску к 
 облаке и осветли целу околину.{S} Кнез одахну душом.{S} Далеко пред собом он је видео равне по 
 путници изађоше на ову чистину и чисто одахнуше, јер више није било ни онога склопа планинског 
ле имао вратити у Звониград паробродом, одашиљући кола и пратњу сухим.</p> <p>Пратња кнежева ни 
 ли ти волела своју мајку да те је малу одбацила од себе и пратила те да одрастеш у сиротињској 
 жице, које ме јако нажуљише и чисто ме одбацише.</p> <p>— Гле, гле!{S} Шта би то могло бити? — 
далеке прошлости, из тога сретног давно одбеглог живота, који као да је био тамо, тамо негде да 
јбоље било да се врате.{S} Но црни вођа одби одсудно ову напомену.{S} Он рече кнезу просто и ја 
 приликама увек одлазила колима; сад то одби и рече да јој је пријатније да иде пешке.</p> <p>О 
езу и понуди га да га огрне, но кнез то одби једним покретом руке.</p> <p>Сад прискочи кнезу до 
 добро било да се одмори.{S} Но кнез то одби најодсудније.{S} На против, рече да ће сад ићи да  
поведе да седну на диван.{S} Но кнез то одби, он изви руку, стукну корак назад, и, подижући у в 
вој сенци која се зове „народ,“ вређа и одбија од себе људе, који су ту око њега и који му свак 
} Видело се да га је веома потресло ово одбијање кнежево. — Добро, — рече ђенерал - овда изволи 
грешимо као што смо почели.</p> <p>— Ти одбијаш на шалу мој говор, Рале, али ја ти озбиљно каже 
} Лепша се учтиво захвали на пажњи, али одбије понуду.{S} Но енергична Мона није се дала сузбит 
ти свакојаке досетке, да се овај ударац одбије.{S} Изгледа, као да је кнезу тешко да поред себе 
да се примим!{S} Не бих имао разлога да одбијем.</p> <pb n="386" /> <p>— Како да одбијеш! — при 
ко показа руком колико је парче од пећи одбијено.{S} Госпођа изрази свој страх са неколико „ју“ 
не познају, ви <pb n="190" /> хоћете да одбијете од себе блиске људе, који вам сваки дан требај 
дбијем.</p> <pb n="386" /> <p>— Како да одбијеш! — примети Ратко одсудно.</p> <p>— Примићу се,  
за увек привежем за ме.{S} Ни сам ли ја одбила твоју понуду да бегамо?{S} Ни сам ли ја одсудно  
 у томе да постане наложница, — Јела је одбила те понуде.{S} Баба Ката, не казујући никако ко ј 
нуду да бегамо?{S} Ни сам ли ја одсудно одбила твоју другу понуду, да се тајно венчамо? зар то  
ав и сад све даље и даље тера.{S} Он је одбио од династије школску омладину; он је одгурнуо од  
зумети госпођу и њене разлоге, грубо је одбио своју „срећу“ која му је нуђена, и с тога је мора 
 прозујао му куршум поред самих ушију и одбио од пећи оволико парче.</p> <p>Ратко показа руком  
о вратите.{S} А ви нам, јамачно, нећете одбити ту молбу.</p> <p>Једак као гуја отровница, Расти 
p> <p>Кнез није имао куд; он није могао одбити ђенералову молбу и морао му је учинити све по во 
> <p>Правдајући овај издатак, општински одбор уписао је поред тога свог решења о набавци вењера 
есретника који од тајнога нихилистичког одбора добије пресуду да је осуђен да буде убијен отров 
и око суднице, кмет и његови помоћници, одборници и неколико отмених сељака већали су у затворе 
 наслањао, он је мирно, хладно, полако, одбрајајући реч по реч, развијао своју омиљену „државну 
"63" /> <p>Но кад виде, да јој је онака одбрана слаба помоћ, она се окрете и хтеде побећи у јед 
у напред искључен и немогућан, свака је одбрана бесмислена и теби само остаје да рекнеш: „молим 
сто да је оно чиме се хвали: спаситељ и одбрана династије, Ратислав је у ствари њен упропастите 
о, или покајањем искупимо, или мудрошћу одбранимо, или другим робом заменимо?</p> <p>Костури од 
тина, опет се није могао <pb n="132" /> одбранити од непријатна и веома нелагодна осећаја који  
е се мало и одупирати, али се неће моћи одбранити.{S} Малолетан кнез не сме се пустити сам, бар 
нападнута особа не сме ни да помисли на одбрану.{S} Њој изгледа безумна и сама помисао на какав 
а ћу тебе сад ухапсити!{S} То је лаж! — одбрецну се дежурни.</p> <p>— Да ме ухапсиш!...{S} Није 
 идем сам по кола.</p> <p>Нисам се смео одважити да вас оставим сама у оном стању, с тога навал 
ак и свршавајте ствар што пре — рече он одважно.</p> <p>Лаганим корацима кнез приђе зиду, скиде 
ве!...</p> <p>Изговорив ове речи, Перун одважно крочи напред, и Жики не остаде ништа друго, но  
ред Растиславом, да се целим путем није одвајао од њега.{S} Пријатно му је бало да с Растиславо 
 а сада на путу молио бих вас, да се не одвајате од мене због ситница и да ме не остављате сама 
т за ваш живот и баш с тога се и не сме одвајати од вас докле год сте у тој кући.</p> <p>Одлучи 
ње.{S} Жена ће бити узнемирена, неће се одвајати од мене — разговора ту више не може бити.{S} Ш 
 гледам да ли су спремни коњи.</p> <p>— Одвали! — рече слуга, пресудно, растежући парче коже ко 
на прилика показа кнезу крај капије две одваљене даске на плоту и рече му, да ће туда проћи, па 
, она раздрљена женска, <pb n="67" /> с одваљеном полом, с пуклом хаљином испод мишке — то је о 
у, ухвати ађутанта за дугме од мундира, одведе га у други угао собе, и шапатом му продужи говор 
бијете!...{S} То цео свет говори....{S} Одведе кнез Паву....{S} Ћата Срећко је проводаџија!</p> 
к по више лакта.{S} Арсенијева вамилија одведе жену кући, свирајке престадоше, цело се весеље п 
ке злочиначке замисли.{S} За што да вас одведе баш у ону блудничку кућу?{S} И откуда у опште та 
е им да га воде у полицију.{S} Силом је одведен; уз пут је и бијен; у хапсани је изубијан, а за 
на један пут кроз цео сабор пуче глас: „одведоше Турци Арсенијеву Јаглику.“ То је била кршна мл 
 наредим да ухвате црну прилику и да је одведу и привремено склоне у мом стану.{S} Још је и сад 
.</p> <p>Најпосле, госпођу Мицу Мона је одвела у будоар показала јој полупане ствари са ормана  
ору и прегледу блуднички дом куда их је одвела она женскиња, и да њу пронађе, ухвати и испита п 
 саопштио Растиславу податке који су га одвели на врело Врбавчеве завере?{S} Један члан ове тај 
еку понеле, а неку повеле и тако их све одвели у велики салон.{S} Ту затеку бабу.{S} Он је седе 
ћ загрљена роба....{S} Јес’, овај ће га одвести!“ —</p> <p>У тај мах чу се на гробовској плочи  
је јасно разабрао ове речи: „Овај ће га одвести!{S} Он зна загонетку смрти и тајанствену реч, н 
{S} А у оваким мутним временима то може одвести и много даље но што горе споменух...{S} У остал 
 сматрали да је ваша дужност да се дете одвести у оделите собе, где би остали под присмотром до 
 прими у кола, она ће му показати пут и одвести га на надлежно место.</p> <pb n="585" /> <p>Кне 
 притрча столу и уврну лампу да не сија одвећ јасно.{S} Други на прстима приђе пуковнику и опре 
рапаво.</p> <pb n="314" /> <p>Кнез брзо одви завежљај, претури по њему и пружи ђенералу табачић 
ли то ће уједно бити громовође, који ће одводити народну мржњу од г. Растислава.{S} О, ја тога  
 је све ово, што се тиче мога хватања и одвођења био само какав ружан а веома жив сан, ади, кад 
је био какав жив сан, то ваше хватање и одвођење? — упита даље Жермини.</p> <p>— То је и мени п 
ни, да нареди да се деца још ове вечери одвоје да не спавају с фрајлом, а њу можда одмах да нај 
 ствари људи слабоумни и од књиге давно одвојени.... опет зато, у понизности ради су се старати 
у само 2—3 села, и свако се село држало одвојено онда туђин није лако могао промаћи: људи из је 
заврши он срдито.</p> <p>госпођа Софија одвоји се од мужа, обриса сузе, мету мараму у џеп и поп 
 извукох; нико <pb n="48" /> те више не одвоји од њега; ти ћеш сама трчати за овим од чега сад  
у по одласку кнежевом, а још се нико не одвоји да иде кући.</p> <p>Но и ако је коло почињало ве 
ешке прогнао га је.</p> <p>Растислав се одвоји да изда потребне наредбе за брз полазак.{S} Кнез 
е ствар бити „у состојанију.“ Доктор се одвоји.{S} Он је био вешт и практичан човек.{S} Његовом 
ђе.{S} У томе се један од оне четворице одвоји, врдну мало у страну и заостаде.{S} Друштво му и 
д се узме на око јасна тежња да се кнез одвоји од мене и да се усами, тежња да ја, рођак и прир 
 оде</hi>. <pb n="216" /> Она се бејаше одвојила с три другарице и ту су заједно нешто ћућориле 
етва заклетвом, али 400 дуката, брајко, одвојиле су од свега.{S} Истина, крст сам пољубио, али  
Какав паклени план!{S} Прво га усамити, одвојити га од свију, пробудити у њему неповерење спрам 
 то, боже!{S} И што се ја, убио ме бог, одвојих од Паунице<ref target="#SRP18892_N3" /> — вајка 
 вредан трговац, леп, да очи од њега не одвојиш.{S} Истина, новајлија је, тек сад отвара самост 
 Леп, млад, човек два ока од њега да не одвојиш.{S} Царева му ћерка не би махне нашла....{S} Об 
 а целом друштву служе на штету, ругу и одврат.{S} И то се зове мудрост и морал деветнајестог в 
је само оно што она у опште може дати — одвратан задах!{S} Тиме се завршио овај бљутави политич 
 било ужасна ноћ.{S} Мутимир јој је био одвратан, и у исти мах опет је осећала <pb n="701" /> д 
врло масних.</p> <p>Растислав покуша да одврати кнеза од тога, али кнез га дочепа под руку и ен 
гао начудити како њему не паде на ум да одврати кнеза од те будалаштине.</p> <p>Заре узме на се 
S} Место да помогне, хоџа је покушао да одврати девојку да не подлегне.</p> <p>Мисао да и хоџу  
ection" /> <p>Нећемо даље описивати ову одвратну сцену.{S} Рећи ћемо само укратко неколико речи 
е у неприлици; шта да ради?{S} Да почне одвраћати кнеза, викнуће му: „зар и ти хоћеш да ме саве 
анога Ралеку, свега крвава и изубијана, одвукоше У хапсу....</p> <pb n="249" /> <p>Срдит и натм 
њу да ме онако брутално нападну и онамо одвуку, могли би починити самном и друга насиља.{S} Ниј 
ковани и као тешки ++преступник државни одвучен у град.{S} Ујутру освануће у службеним новинама 
исту крваву кошуљу, у којој је у затвор одвучен и ту бијен.{S} Отеран у тврђаву, он је одлежао  
уго не може бити. — Пава је уграбљена и одвучена у конак; стара, поштена и чувена кућа Крсманов 
: ухватити човека и нагнати га силом да одговара — рече консул увређено.</p> <p>— Шта сам знао  
јим очима видели, како кнез на поздраве одговара салутирањем.</p> <p>Кола уђоше у кнежев дворац 
а буди консервативац; послушан чиновник одговара хоћу, а после у пракси ради како најбоље може  
о на улици; питају га шта то радиш и он одговара:</p> <p>— Садим човека!</p> <p>— У овоме можда 
том јастуку?{S} А Митра... а?“ А он као одговара: „Није, бога ми, није, здравља <pb n="202" />  
кле смо, откуда идемо и куда ћемо, онда одговарај сам.</p> <p>У томе и сељаци приђоше.{S} То су 
ар сувише неприлична за њега, одмах сви одговарају. „Зар г. Врбавац; један пуковник, намесник д 
вативни и слободњачки.{S} Но имена мало одговарају стварности.{S} Либерализам је без либералнос 
едној песми персијској — рече Растислав одговарајући Ратку.</p> <p>Говор је постајао све живљи. 
, он рече брзо, ужурбано, питајући се и одговарајући сам.</p> <p>— А?{S} Шта да им рекнеш?{S} К 
адио, је ли што пио или јео? послуга је одговарала неодређено.{S} Једни су говорили да је кнез  
 иде — на што су момци и девојке обично одговарали:</p> <p>„Сад, мајо! сад, бато, само још ову. 
ском појавио медвед?{S} Али све то није одговарало оним приликама.{S} Најпосле све се смисли на 
S} Ја одговарам.{S} Јес, молим покорно, одговарам и богу, и господару, и људима за овај народ.  
м избор само између овога двога: или да одговарам на постављена питања, која у осталом неће има 
и ја сам био зловољан и нерасположен да одговарам на постављена питања.{S} С тога срдито рекнем 
еко је историја!{S} И ја бих пристао да одговарам историји, после, кад мене већ не буде.{S} Мал 
а дужност!{S} Јес, света дужност.{S} Ја одговарам.{S} Јес, молим покорно, одговарам и богу, и г 
да мном, свима ја заповедам и за све ја одговарам.{S} Ето јуче, дошао господар, па никога не тр 
 се да прикрије своју забуну, доктор је одговарао околишно, уплећући у свој одговор похвалу дин 
Растислав на то наводио, младић је увек одговарао: „Што ће то; то ништа не доприноси ствари.“ И 
га на ухо: види ли то и то, нашто је он одговарао мрдањем главе.{S} Питања су била интересна, а 
p> <p>И иначе овај је пут сасвим згодно одговарао потребама Врбавчевим.{S} Он ће однети и кнеза 
е слатко дремушио и немарно и размажено одговарао на питања Лепшина.</p> <p>Она седе до њега на 
 нађем да без прекора за моју част могу одговарати на њих, ја ћу одговарати.</p> <p>— Свакако т 
моју част могу одговарати на њих, ја ћу одговарати.</p> <p>— Свакако то је зликовачки: ухватити 
господин чека на пољу на <pb n="270" /> одговор, да је за путом, и мора полазити још ове вечери 
олико ће од прилике трајати тај сан.{S} Одговор је био „најмање неколико часов“, с тога ће најб 
<p>Костури одговорише нешто, али њин је одговор био чудноват — речи су биле балканиске, али им  
вања наступе тек доцније — на то питање одговор би гласио овако:</p> <p>„То дејство може се пос 
андарм се на скоро врати сам.{S} Донесе одговор да је та женска јутрос утекла од г. ађутантове  
ване! — Је л ти ту пушка?{S} И кад доби одговор да јесте, он додаде: понеси је, па хајд овамо!< 
красна млада човека.</p> <p>Не чекајући одговор од Лепше, Мона полако отшкрину врата од сале, п 
ило ноћас, но још пре две ноћи.{S} Овај одговор кнеза је запрепастио.{S} Он је на један пут осе 
 је одговарао околишно, уплећући у свој одговор похвалу династије и кнежеве личности: како је м 
 смо ми били ноћас?“ али је одмах добио одговор да то није било ноћас, но још пре две ноћи.{S}  
дужење његове раније започете мисли, но одговор на Враничићево питање.</p> <p>Крочише још некол 
/p> <pb n="394" /> <p>— Није ми ништа — одговора она, стискујући мужа за руку и приљубљујући се 
{S} Жика се осврте и викну га — Никаква одговора.{S} Жика приклече обореном Перуну и тек сада з 
} Куцнем веома полако.{S} Не би никаква одговора.{S} Најлак отворим врата.{S} Баш у тај мах он  
нови звиждање, али и сада не би никаква одговора.{S} После кратке почивке звиждање се понови и  
ну, после је опет поврте и, место свака одговора, она притисну кнезу дуг, страсан, топал пољуба 
ан пут све то?{S} Како то дође?{S} Нема одговора.{S} Нека магла, некаква чудна, заносна магла,  
 стављала питање на које ни сад не доби одговора.</p> <p>— Тошо! — продера се Мона, и што год м 
одавде ипак нећу изаћи докле год не дам одговора на постављена питања.{S} Овај човек сврати ми  
енама — то је питање на које има толико одговора, колико има разноликих људи и прилика у којима 
/p> <p>— Је ли све у реду?</p> <p>Место одговора, Растислав (јер ово је он био) извади из џепа  
зи бог, браћо,“ неки сељаци заустише да одговоре: „Бог ти помогао, господару!“, али у тај исти  
 питати даље „Под којим знаком?“ Они да одговоре: „Под знаком троугла с крстом.“ У осталом да ч 
„Која страна ноћас влада?“ Они на то да одговоре: — „Источна.“ Стражар ће питати даље „Под који 
аустави.{S} После им рече да упамте ове одговоре.{S} Кад буду на другој стражи, стражар ће их у 
зу, али и он је давао околишне, нејасне одговоре.</p> <p>Расрђен свим тим, доктор најзад подвик 
 је гробље? рече кнез.</p> <p>— Гробље, одговори шапатом црна прилика.</p> <p>— Па зар овде?</p 
 /> <p>— Јамачно смо близу каква села - одговори Жика.</p> <p>Мало за тим иза оближњег гајића у 
мца. </p> <p>- Напред!{S} Само полако - одговори прилика с обале. </p> <p>Из првога чамца дадош 
</p> <p>— Има то, понајвише хвале вас - одговори кнез.</p> <p>- Та....ако! — рече Растислав мра 
 мора износити мртвац?</p> <p>— Нема! — одговори кнез одлучно.</p> <pb n="319" /> <p>— Кнеже, о 
право име? — упита он.</p> <p>— Ката! — одговори женска.</p> <pb n="113" /> <p>Ката је била ост 
 несретник?</p> <p>— Неће, не бој се! — одговори други глас.</p> <p>То толико што сам чуо и виш 
пита Мона с врата.</p> <p>— Све! све, — одговори кнез.</p> <p>— Хајде сада, мила моја — рече Мо 
ћу и ја живети са женама мојих синова — одговори дечко философски.</p> <pb n="154" /> <p>— А, к 
 Вога.</p> <p>— Бог ти помогао, млада — одговори хоџа.</p> <p>Синђа гурну Паву и прошапута јој: 
је ми ни мајка ни снаја, но моја жена — одговори дечко.</p> <p>Зачуђен, Текелија упита:</p> <p> 
е он, пун гнева.</p> <p>— Да! не мора — одговори Растислав мирно.</p> <p>Врбавац се већ црвенио 
е само жену, но имам још и два детета — одговори дечко.</p> <p>— Шта, зар ти имаш децу? — упита 
и закопан под именом хајдука Дуговића — одговори Ратко.</p> <p>— Кад тако стојиш с новцем, онда 
ести па претрести питање најозбиљније — одговори Лепша на кнежева наваљивања.</p> <p>Но њему ка 
>— Тражимо ту с тога што туна и јесте — одговори Радован.</p> <p>— Туна! јесте! — рече доктор п 
е „<hi>књаз</hi>“.</p> <p>- На служби — одговори начелник учтиво.</p> <p>— Шта је господару?... 
оје рече: — Пропао сам!</p> <p>- Јеси — одговори начелник хладно.</p> <p>Старац дубоко уздахну: 
 будеш добар и послушан све ћеш имати — одговори Ратко.</p> <p>— Је ли, тата, а зашто ти носиш  
?{S} А!</p> <p>— Доиста грозан обичај — одговори доктор.</p> <p>— Е, ето, а у Русији то се смат 
 С ким имам част?</p> <p>— Ја сам ђак — одговори младић.{S} Глас му је био јасан.</p> <p>Растис 
 то тамо? — упита он.</p> <p>— Ја сам — одговори Растислав.</p> <p>— Па шта ти је мало ноћас? — 
, господине намесниче?</p> <p>— Јесам — одговори Растислав сухо.</p> <p>- Бих ли могао знати за 
лави, па не могу добро ни да је видим — одговори момак.</p> <p>— Уведи је у салу и реци да ћу ј 
нерала.</p> <p>— Да, али не сад одмах — одговори ђенерал, а за тим додаде: — Не сад одмах: то < 
>— Ја их нисам ни правио, но мој отац — одговори дечко.</p> <p>Текелија се много чудио овом чуд 
 прво упита где јој је родбина.{S} Пава одговори да је старији брат јамачно отишао да спреми ко 
руго.</p> <p>Лепши је већ било лакше да одговори на оно питање; она погледа кнеза право у очи и 
ђен и збуњен, и није знао шта управо да одговори.</p> <p>— Боже, Мона ала си и ти по некад чудн 
ше.{S} Кнез упита куда?{S} Црна прилика одговори да је кочијашу већ издата наредба.</p> <p>На т 
икну влашки:{S} Ко иде?{S} Црна прилика одговори чисто влашким нагласком - „Добар пријатељ“.</p 
ди? — упита Кугић.</p> <p>Кнежева слика одговори:</p> <p>— Ја сам по милости божијој владалац Б 
убице моја — упита кнез.</p> <p>Пава не одговори ништа на ово питање, но само порумени.{S} Кнез 
јој се за руку!</p> <p>Лепша ни сада не одговори ништа, њен поглед и сада оста оборен, али она  
би и упита: „Шта ти је“?</p> <p>Јела не одговори ништа, али се поново стресе и увуче врат У рам 
дити.</p> <p>Пуковник ућута.{S} Жена не одговори ништа.</p> <p>- Да, ја рачунам да ви све те ст 
 брош пред великим огледалом.{S} Она не одговори мужу одмах.{S} Пошто је исправила брош и загла 
 Француске?{S} Непозната особа ништа не одговори.{S} Помислим да јамачно не зна француски, с то 
инђа се већ беше окренула, она ништа не одговори, само погледа Срећка озбиљно и врати се Пави.< 
{S} На кнежево показивање паса ништа не одговори, а пошто се учтиво рукова с кнезом, он примети 
 мокрим пешкиром.</p> <p>Лепша ништа не одговори на ове речи Монине: она се само пљесну шакама  
ошћа радознало.{S} Но Мона јој ништа не одговори.{S} Сву њену пажњу бејаше прогутала ова треска 
 каква меница!</p> <p>Начелник ништа не одговори.{S} Чича Милоје натаче своје наочаре, узе писм 
пита га кнез.</p> <p>— Ђенерал ништа не одговори, но продужи слушати пажљиво.</p> <p>— Шта има? 
језику, но особа у црнини опет ништа не одговори.{S} Мало после ова особа изађе некуда, а уђоше 
ј искриви леђа.{S} Но како Маврикије не одговори одмах — кнез продужи.</p> <p>— <foreign xml:la 
ничић ово дуго ћутање.</p> <p>Милоје не одговори ништа; Жика рече нешто, али то је пре било про 
а да држи своје скупове?</p> <p>Заре не одговори ништа.{S} Он само слеже раменима и продужи ћут 
ба устала) — упита Каја.</p> <p>Кнез не одговори ништа.{S} Он продужи и даље гледати у оне лепе 
 рече Заре са саучешћем.</p> <p>Кнез не одговори ништа на ово питање.{S} Он се саже и прошапута 
 на ме?</p> <p>Лепша не подиже очи и не одговори ништа, али главом даде знак да се не срди.</p> 
 Височанству.</p> <p>Неугледан човек не одговори ништа: он је и даље ћутао, пажљиво бројао било 
у нужник? — примети кнез.{S} Ђенерал не одговори одмах, а кнез на то додаде:</p> <p>- Збиља, да 
а Светлост, прошапућем полако.{S} Он не одговори ништа, нити се маче.{S} Спава, помислим у себи 
ез, обрнув се г. Растиславу на што овај одговори климајући главом ћутећки, а кнез продужи:</p>  
зна ли он ко је тај човек?</p> <p>Сељак одговори да зна; загледа подозриво Враничића и опет упи 
ватити никаква смисла.{S} На исти начин одговори и особа с поља.{S} Тако се између ње и мртваца 
ву да буде за 3 часа по подне готов, он одговори да је слаб и да никако не може излазити ни сад 
 учтиво и пође.{S} На начелников поклон одговори му тихо — „збогом“ и изађе.</p> <p>Врбавац га  
 сам ноћас дошао кући.{S} Он ми одсечно одговори: „3 часа, господине.“ Ја га опоменем да пази ш 
ти од његове љубави.{S} Лепша сад на то одговори мирно, да би све то било тако да није једне ок 
даје.{S} Па и не чекајући да доктор што одговори, кнез продужи, вичући још страшније.</p> <p>—  
 кнез поче говорити „ти“ — млади доктор одговори сав потресен:</p> <p>— Дивно, светлости, овако 
пита: „јесу ли тамо волови.“ Други глас одговори да нису.{S} Први глас рече на то нешто тише, ш 
то седе овако у наоколо?</p> <p>Отац му одговори, да су то господа начелници.{S} Дете заглаба п 
n="141" /> на шта је Растислав лаконски одговорио: „Да“! „Збиља је дивно!“ У већи говор он се н 
о што и замерио, чича Јова би му обично одговорио: „Полако, господине, полако!{S} Шта га сам их 
, кад мене већ не буде.{S} Мало је теже одговорити сад овде, садашњости — рече кнез с очевидним 
 очи у пуковника, очекујући шта ће овај одговорити.</p> <p>— Зар и ту још треба да ми ко што ка 
то тако желим.“ Враничић је морао нешто одговорити, и то га сасвим поврати.</p> <p>И ако целе н 
 Каква девојка?</p> <p>— Наша девојка — одговорише Боја и Радован скоро у један глас.</p> <p>—  
и другим робом заменимо?</p> <p>Костури одговорише нешто, али њин је одговор био чудноват — реч 
ремена, пошто ће повесница њега учинити одговорним за све даље последице, ако би се он, из личн 
ком случају</hi>, не може пасти никаква одговорност.{S} Од прилике овако као што ово сад са мно 
пуни и у нашем програму за рад.{S} Наша одговорност пред историјом и пре је била велика, али са 
нда, ако чича Милоје падне случајно под одговорност.</p> <p>Тако препоручен, чича Милоје морао  
S} Ваљда не би хтели то, да други приме одговорност за ваша дела?{S} И ако се поносите својим р 
n="337" /> а онај да извршује и да вуче одговорност.{S} С тога, као министар председник, он ће  
 Ви делате, па је право да за та дела и одговорност носите, као што ће и слава за њих вама прип 
а, и пред Богом, и пред историјом“ носи одговорност он, г. Растислав, коме је стицајем прилика  
е одмицати од куће: рече да и сама носи одговорност за ваш живот и баш с тога се и не сме одвај 
део славе; буде ли зло, само ћу ја вући одговорност, јер ће свак, рећи: „он је могао учинити св 
итања простом напоменом да он узима сву одговорност на себе.{S} Он је насликао осталој господи  
да пред судом историје примим на се сву одговорност за увођење устава.</p> <p>— Историја!{S} Да 
 То опет значи да ја једини вучем и сву одговорност, и пред историјом, <pb n="22" /> и пред пот 
у:</p> <p>„И ми тако исто имамо наш део одговорности; ми смо влада — и ми смо такође позвани да 
им стењем.{S} Он корача, а љути белутак одгриза с ногу комад по комад меса, црвени млазови свеж 
усе, па и њему окрњено ухо....{S} Ко то одгризе ухо том кљусету, г. Маврикије?{S} А?{S} Наш Сим 
па морам и ја.</p> <p>Лепша га оберучке одгурну од себе, после се окрете и гледаше га како бриш 
стиславу прелете облачак преко чела, он одгурну књигу и окрете се унутра у собу.</p> <p>— А ко  
линити! — рече Растислав срдито и чисто одгурну жену од себе.</p> <p>- Прођи се ћорава посла -  
ио од династије школску омладину; он је одгурнуо од ње све млађе, интелигенте снаге и завадио ј 
е може и уме.</p> <p>Ратко се прокашља, оде полако у угао, пљуну и полако се опет врати.{S} Изг 
о да се отресе овога досадног милушења, оде и стаде крај другог прозора, а поглед јој се опет г 
оњ дође овде, па ја тебе овако бијем... оде пијон — тако..{S} Е, сад и овог пешака водим у ропс 
 врати.{S} Одмах је салете запиткивати: оде ли Лепша? како оде? шта вели? како је расположена?  
ку из шетње но граду, кнез око 6 часова оде Растиславу.</p> <p>Између њих двојице развије се ов 
Јели одсечно, или је мора послушати, да оде с њом једној госпођи, где ће прво остати два три да 
 на памет да тумарне куд год у свет, да оде некуд где је нико не познаје, па тамо што буде, нек 
који су апеловали на младога владара да оде у Цариград и да подигне крст на Аја Софији!</p> <p> 
а чело.</p> <p>— Баш јој сад говорим да оде у собу да мало одахне — рече кнез прилично збуњен.< 
ти кнез, ако већ хтедне седати, па онда оде.</p> <p>Кад је било тачно 10 часова, врата на двора 
а, и нека с колена на колено слава наша оде и до најдаљих потомака, да је славни град Орловац б 
е више не ухвати у коло од <hi>кад кнез оде</hi>. <pb n="216" /> Она се бејаше одвојила с три д 
estone unit="subSection" /> <p>Кад кнез оде од кола и коло за часак престаде.{S} Свет нагрну за 
газда по имену.{S} Тодорика се одазва и оде да отвори капију.</p> <p>Била су то два изасланика  
иран.{S} Кад Врбавац прође поред њега и оде даље, Растислав баци поглед у огледало, у коме се в 
 — рече Растислав одсечно, поклони се и оде. </p> <p>Кнез Мутимир оста на сред себе, гледајући  
е гошће почеше долазити, он се извини и оде, с тврдим обећањем да ће ово накнадити идући пут.</ 
што <pb n="671" /> га бајаги изневери и оде, док је он застао ради нужде.{S} Жика је то гледао  
аци лак поглед на ове момке, обиђе их и оде даље.</p> <p>Кад се пуковник удали кнез и Каја се п 
 прогласе болест за гушобољу и отровани оде под земљу, а у тевтере и књиге запише се да је умро 
ад; нека ме малко причека.</p> <p>Момак оде.{S} Пуковник опет одмах скочи иза стола.{S} Могло м 
 да су виделе Паву где са стрина Синђом оде некуда тамо манастиру.</p> <p>— Ето, ви’ш несреће!  
 ћату, а сам с Глуварићем и чича Срејом оде општинској кући.</p> <p>Понекад и сељаци умеју да б 
ен оваким понашањем учитељевим, капетан оде и одмах још те исте вечери напише г. министру опшир 
кватор, па то ти је! - и кикоћући се он оде кући.</p> <p>Увређен оваким понашањем учитељевим, к 
ворећи то она догура мужа до врата и он оде.</p> <p>Кад остаде сама, Мона диже са стола писмо к 
ј ме, сад ћу ја — заврши ђенерал и брзо оде жени у собу.</p> <p>Ђенерал се задржа читавих десет 
 салете запиткивати: оде ли Лепша? како оде? шта вели? како је расположена? срди ли се на њега? 
надзора, без сведока...{S} Кнез Мутимир оде у нужник.{S} Само се можда у Балканији може наћи љу 
бе на ониском трупцу.</p> <p>Стари Влах оде да разгледа обалу, а Враничић и Жика седоше опет кр 
еђу првима....{S} Уморна, госпођа одмах оде у спаваћу собу. „Иди, ја још имам нешто мало посла, 
е по средини набубреле и затегле, језик одебљао тако, да га је с муком кретао и често запињао;  
изгледа?</p> <p>— Младић, како ћу рећи, одевен је, као какав ђак из боље куће — рече момак.</p> 
ви млада женска, стасита, лепа и укусно одевена.{S} Кочијаш отвори капију, женска ступи у авлиј 
су обично биле набељене и нарумењене, а одевене по најновијем журналу.{S} По нека вила била је  
.{S} Около су представљени свештеници у одеждама, како читају мртвачке молитве и гомиле тужна,  
 у чему се управо састоји вредност тога одела.</p> <p>Власти су слудовале и дигле толико села у 
 узела нове кошуље и одело свога мужа и одела га.</p> <p>Причало се и о некој болесној баби, ко 
да је ваша дужност да се дете одвести у оделите собе, где би остали под присмотром док ствар не 
 засебан духовни свет, који живи својим оделитим животом; свет, који ми обично не опажамо само  
, неколико врста колачића за умакање, а оделито од тога било је и разних лимунада и слатких сок 
p>Ратко је сад разговарао с начелницима оделито, час појединце, ако је ствар била важна и тицал 
" /> пристала, но да мало доведем у ред одело па да бежим одавде да ме не затекну други гости.. 
ао управо го, а она узела нове кошуље и одело свога мужа и одела га.</p> <p>Причало се и о неко 
ник или ђенерал, кад већ носи официрско одело.{S} Други су се чудили што му још није изашао ука 
му се спреми коњ и да му донесу парадно одело.{S} Разасла и друге најнужније писмене и усмене н 
еку стоји до воље да воле бело или црно одело, тако исто зависи само од његова укуса и његове к 
о никад не иде на пут цео, има нарочито одело, лепше но у остале војске: црвенкасте панталоне,  
 горе терате сами комедију с официрским оделом, што да се не руга светина.</p> <p>Ратко је прич 
дан <pb n="59" /> човек, у лаком летњем оделу.{S} Он уђе нагло, с осмејком на уснама.</p> <p>Је 
иформама, цивилни чиновници у салонском оделу и грађани у најразличнијем руху, све се то мешало 
 облик ђенерала Врбавца.{S} У војничком оделу, наслоњен на сабљу, стајао је он ту оборене главе 
на, дугуљаста лица, у турском дервишком оделу, седео је прекрштених ногу на миндерлуку, и пушта 
необичне висине и крупноће своје.{S} По оделу ове женске као да су припадале радничком сталежу. 
чен нож.{S} Но и ако су били једнаки по оделу, по понашању могло се судити да је један од ове д 
 јер су ненадно наилазили на какво ново одељење потере или на чобане који би их на вику потере  
>— А надзорнице над женским осуђеничким одељењем, какве су оне?</p> <p>— Па добре, милостиви го 
S} Он ће бити у својој соби, ено у оном одељку — доктор показа руком на десно крило манастирско 
педаљ воде.{S} Но ако је твоја воља, да одем ја сам да погледам - рече онај други.</p> <p>- Нај 
 у црним дугим огртачима, а и сва друга одећа била им је црна, па су црне биле чак и саме рукав 
умљених врхова, чија је китњаста зелена одећа сад изгледала црна и мрачна на месечини.{S} Још д 
 најразличнији типови, с најразличнијом одећом, све помешано: црни капути с црвеним бињишима, а 
ешене тако да рахат могу пробити и кроз одећу, и забости се у тело човеку кога гађају.{S} Све т 
а бар колико толико довести у ред своју одећу, она јурну вратима на која је ушла у собу.{S} Вра 
 отмеш?</p> <p>— Збиља, нећу ти дати да одеш с писмом.{S} Части ми, ето то ти кажем.</p> <p>— Д 
а је ноћ наша.{S} Ја те нећу пустити да одеш док се с тобом не разговорим.{S} Осећам много што  
— Јес, кад би те ја пустио, да с писмом одеш.</p> <p>— Него шта ћеш?{S} Ваљда силом да ми га от 
с где дозива другога човека.{S} Чу се и одзив.{S} Први глас упита: „јесу ли тамо волови.“ Други 
после се чу мек, пријатан, али уздрхтан одзив..</p> <p>— Ој!</p> <p>Боја и Радован познадоше Па 
стража, која их заустави, но после дата одзива пусти их даље.</p> <p>Подземни ходник јако је ви 
 Покуша да га пробуди, али кнез се није одзивао.{S} На питање његово шта је било кнезу, кад је  
леш твога Никицу, ти му све прашташ?{S} Оди ме пољуби, ако ми збиља прашташ“...{S} И како јој ј 
егових железних руку.{S} Држећи је тако одигнуту од земље, да је патос једва прстима додиривала 
истра, и коме је било суђено да наскоро одигра кратку, али значајну улогу.</p> </div> <div type 
е.</p> <p>Свршетак такве једне комедије одигравао се баш сад у соби ђенерала Врбавца.</p> <mile 
 гледао, рекао би да смо сад као глумци одиграли један дирљив акт — настави ђенерал с горким ос 
а поглавара свога.</p> <p>Катастрофа је одиграна.{S} Насилно је уклоњен с престола један владал 
ши, видели су се јасно трагови мало час одигране љубавне сцене.{S} Кнежев ужурбани покушај да т 
p>— Но чек’ да се склонимо мало одавде; одидер амо да ти кажем нешто — рече она и опет дрпну Па 
ствар тако текла, да је закопани дервиш одиста провео у земљи две недеље дана, и да је за тим у 
 га у џеп, <pb n="318" /> јурну вратима одјапи их ширимице и викну гласно:</p> <p>— „Унутра, го 
лица.{S} А кроз те гомилице у небројено одјека, звучале су кобне речи: „Убијен књаз! убијен кња 
бректале, а коло тресло, цела је пољана одјекивала.</p> <p>— Дивно, рече кнез — ови разуму свој 
оворио.</p> <p>— Чија ди је секира овде одјекивала? — прекиде Враничић ово дуго ћутање.</p> <p> 
и се почеше китити свећама.{S} Врева је одјекивала као да из земље извире.{S} Орловац је личио  
војим једнозвучним џивкањем, од кога је одјекивала цела кућа, а понајаче сама соба г. конзулова 
дбу.{S} Целим путем ориле су се песме и одјекивала пуцњава.{S} Извештен о проласку кнеза, народ 
и прелетале су преко стола, сретале се, одјекивале и губиле се у општем брујању, које је владал 
би поноћ.{S} Звуци јаснога звона још су одјекивали по ваздуху, кад кнез угледа више мрачних при 
ње некаква успавана момка.{S} Овда онда одјекивао је кроз тиху коњушницу појачи, случајни удара 
час од доласка, кнез нареди полазак.{S} Одјекну још последње куцање чаша, па онда сваки потече  
а</head> <p>Симон!{S} Где је мој шах? — одјекну кроз дворске одаје звонки глас младога кнеза Му 
авају.{S} Напослетку кроз пусте планине одјекну још и последњи потмуо тутањ удаљене грмљавине,  
и место извињавања, у занемелој дворани одјекну загушљив глас Растислављев:</p> <p>— Софија, ја 
свим збрка и растроји.{S} Али како тако одјекну и последњи глас „љета“, а за тим продужи се куц 
пиштољ грмну, а његов крупан мушки глас одјекну и <pb n="264" /> после се још дуго таласао кроз 
</p> <p>У томе на оближњем парном млину одјекну јасан, дугачак писак парне звиждаљке, дајући зн 
ародне, одакле је поклич слободе у брзо одјекнуо кроз све балканске земље, позивајући на борбу  
пуцњем, који је у затвореној соби грдно одјекнуо, мајмун јурне на сто, удари кроз чаше, флаше,  
м страшним, расцепљеним гласом, од кога одјекнуше одаје.{S} Па и не чекајући да доктор што одго 
ено, развучено звиждаше.{S} Танки звуци одјекнуше у тихој ноћи, изгубише се у даљини и опет нас 
 око ништа, а кроз по сахата цела одаја одјекује од њихна весела смеха.{S} Љубавна је страст пр 
остати само чича Мунтијано.</p> <p>Жика одјури напред, а Враничић и чича Милоје пођоше за њим п 
а или да преломи Јелу, или да је доиста одјури, бар на време — Јела је мислила шта да ради.{S}  
ав сахат, два, па и више позади; напред одјури само кнез и гарда, која не сме заостати, па ма с 
S} Међу женама наста вриска.{S} Коњаник одјури даље као муња, и последњи редови света видоше га 
ене куће.</p> <p>— Јух! часан вас убио, одкуд вам све те ђаволиштине падају на памет.{S} Немојт 
гових великих услуга.{S} Оближње вароши одкуд се само могло на време стићи, послале су своје де 
е, — рече кнез Мутимир — време пролази; одлагање је немогуће.</p> <p>Ђенерал подиже главу; био  
 ред своје ствари.</p> <p>-— Не може се одлагати, господине ђенерале, ни 24 минута, а ви можете 
е.</p> <p>— Тако, господару.</p> <p>— А одлазак у гробље?</p> <p>— Ми смо поред гробља прошли,  
и супруг одмах после оваке једне жалбе, одлази у кавану и до мркла мрака већ не излази више из  
 од њега огртач, и навуче један рукав — Одлази од мене!{S} Не знам ја ваша ђидиска пренемагања  
 <p>— Лево кругом, марш, хајд, „пашол,“ одлази, сад ће гости почети да ми долазе.{S} Говорећи т 
 Ралеки и поче га гурати.</p> <p>— Хајд одлази, немој ми госте узнемиравати.{S} Знаш ти шта гов 
дно начелнику краја, у који чича Милоје одлази, а друго господ. министру.{S} Обадва су писма цр 
ћа веома добро расположен.</p> <p>„Гост одлази са забаве и носи са собом најлепше успомене о др 
, која је мало час била решена да одмах одлази одавде, сад је страшљиво гледала на Синђу и стре 
абринути ђак махну руком и рече жбиру: „одлази!“</p> <p>Али жбир не хтеде одступити.{S} Кад је  
пре тога она је у оваким приликама увек одлазила колима; сад то одби и рече да јој је пријатниј 
 и много су што шта научили.{S} Дању су одлазили Кугићу по дужности, а ноћу су се провлачили кр 
 се с часа на час проламала, али све то одлазило је некуд у даљину и бивало све потмулије и сла 
 То се најбоље види баш по томе, што ја одлазим, а он остаје.{S} То ти је најопаснији поданик у 
таје, много је већи лисац од мене, који одлазим.{S} То се најбоље види баш по томе, што ја одла 
људима, а Крсмановој кући (Павином оду) одлазио се толико пута и знао му сву чељад.</p> <p>Позд 
 је рођака кнежева код које је он често одлазио и по некад проводио читаве часове.</p> <p>Док ј 
а затуреном наслоњеном главом.</p> <p>— Одлазиш — упита госпођа неотварајући очију.</p> <p>— Ид 
није имао ничега бојати, опет за то, по одласку чичином, он напише два писма, једно начелнику к 
,“ коло је отпочело већ и трећу игру по одласку кнежевом, а још се нико не одвоји да иде кући.< 
а: „вас јамачно тамо чекају!“</p> <p>По одласку ађутантовом доктор се опет врати на своје пређа 
траховита дерњава, тако да је сав конак одлегао.{S} Послуга дотрчи са свећама и може се мислити 
ан.</p> <p>— То је била нека осуђеница; одлежала 3-—4 године, па је пустили да послужује мало у 
 и ту бијен.{S} Отеран у тврђаву, он је одлежао више од три године.{S} Затим је помилован.{S} П 
дбијала им је све чиме су се као мужеви одликовали, а дубоке ране њине биле су покривене отрцан 
 <p>Али мимо све и више од свију био је одликован први намесник — Врбавац.{S} Он је постао ђене 
подручни чиновници били су унапређени и одликовани за ревносну и верну службу књазу и отачаству 
један члан ваше династије није се нигде одликовао никаквим особитим личним јунаштвом.</p> <pb n 
стислављев либерализам управо се тиме и одликовао од осталих политичких начела, што није тражио 
о га је покојни кнез Страшимир нарочито одликовао.{S} Нудио му је чак и министарство.{S} Но ту  
у друштву твога господара, који те тако одликује.</p> <p>— Благодарим много, Ваша Светлост, врл 
госпођа професорка с Више Женске Школе, одлична особа позната у Звониграду са свог заузимања за 
су кнезу престављене све месне власти и одлични грађани из места и околине.</p> <p>Још од рана  
отмених кругова и рало је виђан у свима одличним кућама.{S} Од кад је кнез Мутимир постао пунол 
ом трошку на страну, откуда се вратио с одличним успехом.</p> <p>Кад су у бурним политичким дан 
 Сем кнежеве свите било је још преко 50 одличних грађана и чиновника.{S} Ту је био и орловачки  
ћу, да је имао много среће.{S} Неколико одличних особина, таман подесних за људе, за време и пр 
 његовом намеснику све ове депутације и одлично грађанство, које је дошло да их поздрави.</p> < 
за своје тврђење и ствар је морала бити одложена, о чему се кнез извештава ради знања и даљег у 
каква начина да се ствар измени или бар одложи?</p> <p>— Никаква! — потврди кнез,</p> <p>— Зар  
одлучно.</p> <pb n="319" /> <p>— Кнеже, одложите катастрофу бар за 24 часа, да доведем у ред св 
кући — до њих су долетали звуци музике, одломци лепе женске песме и весели жагор многих гласова 
медба Бојина.{S} После су опет долетали одломци.... „сретнија од свију“.... „намесити свету кол 
ило, али је свака знала по нешто.{S} Ти одломци били су брижљиво прикупљени, свака гошћа похита 
знаш како си био тврдоглав у тој твојој одлуци; знаш и то, колико <pb n="686" /> ме је муке ста 
мњиво доказано да је његово тровање већ одлучена, решена, свршена ствар; све то учини му се так 
ection" /> <p>Кнез је путовао сухим.{S} Одлучено јо било да на путу пробави 25 дана и да обиђе  
ар већ дотле била догнала, Растислав се одлучи на последњу одсудну меру.{S} Он покаже кнезу сво 
/p> <p>Тренутак је био згодан и кнез се одлучи да баци реч као бомбу — ненадно и са свом тежино 
{S} За тим продужи:</p> <p>— Кад сам се одлучивао на тај корак није ме ни мало руководила каква 
ћи прва, док се милостивна једва једном одлучила, да благонаклоно врати визиту.{S} Јес, зашто с 
 љубав.</p> <p>Кад је баба Ката озбиљно одлучила или да преломи Јелу, или да је доиста одјури,  
од вас докле год сте у тој кући.</p> <p>Одлучимо да пошљемо једно дете из куће.{S} Међу тим црн 
да саопшти ствар кнезу тако, како ће га одлучити да свршава с Врбавцем.</p> <milestone unit="su 
ован за кнеза.{S} Према томе изволте се одлучити.{S} Понављам, свако ваше противљење сматраћу к 
сећали чили и лаки, добро расположени и одлучни.</p> <p>Ово расположење нарочито је код Враничи 
{S} И да није било Жике, који је својим одлучним погледом приковао Милоја за место, он би још т 
и хтеде поновити своју услугу, али кнез одлучно махну руком: — „Не дирај!“ а испљускану чашу ба 
 мртвац?</p> <p>— Нема! — одговори кнез одлучно.</p> <pb n="319" /> <p>— Кнеже, одложите катаст 
одижући у вис обадве руке, рече опоро и одлучно.</p> <p>— Даље од мене, господине ђенерале.{S}  
ти с образа некакву паучину, па настави одлучно.</p> <p>- Ту се нема шта философисати!{S} Целом 
 покварити делу ствар, баш то је ствари одлучно помогло.</p> <p>У почетку Синђина говора Пава ј 
p>— Но, чекај да видиш, дете, — рече он одлучно и опет јурну на Јелу.</p> <p>Она бејаше устала  
 његово истинско уверење, на што доктор одлучно изјави, да тако мисли не само он, но „сваки бал 
</p> <p>„Свињари, као и сам што сам.{S} Одлучност једнога претка створила је од обичне сељачке  
био је ушао човек о чијој се енергији и одлучности тако исто много причало, као и о његовом сло 
гнат из престонице.</p> <p>Причало се о одлучности госпођиној; она не говори много; одмах у поч 
ова ти већ вреди!{S} Овде се само таком одлучношћу и може што учинити.{S} У земљи треба да се п 
: владалац се не сме женити по срцу, ту одлучује прост политички рачун, и владар је дужан да са 
 се на земљу сруши.{S} Адјутант изтргне одма сабљу и потрчи на разбојнике, али међутим ови опал 
му когод махне руком пред очима.{S} Али одма идућега тренутка њега обузме неодољив страх, и сав 
било замакло око за њом, те кад су мало одмакли, између њега и дечка развије се овакав разговор 
: — „да ти кажем нешто“!</p> <p>Њих две одмакоше мало у страну.</p> <p>Стрина Синђа прво упита  
како су се кренули са извора, где су се одмарали, а још ни један не бејаше реч једну проговорио 
раничићеву у тренутку док се с дружином одмарао крај бистра врела планинског.{S} Прошлост и сад 
што је ствар сувише неприлична за њега, одмах сви одговарају. „Зар г. Врбавац; један пуковник,  
наш јунак.{S} Кад га стари кнез угледа, одмах га познаде и викну му:</p> <pb n="16" /> <p>„Шта  
ле кад треснеш празник.{S} Што би боље, одмах потрча за Турцима.{S} После се чу где припуцаше п 
и да што год рекне против те владавине, одмах је премазан бојом антидинастичном <pb n="513" />  
ове чудне ноћне прилике.{S} Како уђоше, одмах као по некој команди сваки од њих лати се свога п 
ши конзервативци овде нешто узврпољили, одмах је то јасан знак да Црнојевић планира какав удар  
во добио тек пре двајестак дана: значи, одмах после твога повратка из Париза.{S} Јес, па куверт 
заузме главну полицију, био је ухваћен, одмах предат преком суду и стрељан.</p> <p>Свемоћан у в 
обожни попа, домаћи свештеник госпођин, одмах прве недеље када је дошао да освети водицу, с узд 
то страшан.</p> <p>— Идем... долазим... одмах долазим — рече ђенерал ужурбано, па јурну у побоч 
чности госпођиној; она не говори много; одмах у почетку она покаже дотичноме шта све има очекив 
!{S} Е што ти је то продерана врећа!{S} Одмах отрчао да исприча сукњи.{S} Просто би цркао да њо 
/hi> општински био је већ на ногама.{S} Одмах је сваки добио свој посао, па како се главна зада 
ово:</p> <p>— Ваша је кућа опкољена.{S} Одмах ћу дати да се дозове министар председник и минист 
д један такав ходник и уђоше унутра.{S} Одмах иза првог савијутка, чкиљила је о каменом своду м 
ворани широм се отворише и кнез уђе.{S} Одмах за њим ишао је г. Растислав, а за овим остала сви 
х у мраку широке, разјапљене капије.{S} Одмах за тим указа се из авлије момак са свећом; капија 
е су одмах предузете и подесне мере.{S} Одмах сутра дан донесени су укази:</p> <p>„Да се војска 
 нестрпљењем чекао да се Мона врати.{S} Одмах је салете запиткивати: оде ли Лепша? како оде? шт 
у помоћ, али нисам могао ни писнути.{S} Одмах за тим натакоше ми на главу некакву кожну кесу, у 
би добавио Паву у манастирски конак.{S} Одмах се намери на „стрина Синђу.“ Њу је Срећко познава 
 — једва тек ако му је било 22 године — одмах отпоче своју чудновату причу.</p> <p>— Ја не знам 
м, потписао сам — рече Белини.</p> <p>— Одмах сам мислио!{S} Свакако то ће бити нека замка.{S}  
но: „откуд овом шипарцу оваква питања?“ Одмах је у себи закључио да је овде моро радити нечији  
ору, кола стану у по кестенове алеје, а одмах затим чу се у два маха тихо звиждање.{S} Кнез се  
 сте једно за другим испили три чаше, а одмах за тим ућутасте се; погледам, а ви заспали, покуш 
 се памте.{S} Кнез <pb n="573" /> треба одмах да позна разлику између прошле и садашње владе.“< 
43" /> он јури, пролази, њега или треба одмах, сад одмах хватати, или ако се пусти да прође, он 
е мора одмах извршити.{S} Она или треба одмах да иде, да зажмури, да се преда, да за тренутак п 
га си све то чула!... — а онога ниткова одмах ћу дати ухапсити, ако буде он то баратао — викну  
да сте с мојим изласком из министарства одмах и ви сви подавали оставке?{S} Данас би били немоћ 
ад угледа оца — застиде се.{S} Снаја га одмах викну и упита га где је Пава.{S} Но Грујица није  
извади, кнез јурне да га узме, и она га одмах стрпа у џеп.{S} У једном таком покушају, Лепши ис 
Тако је Врбавац смислио овај пут, па га одмах сутра дан изнео својим друговима, осталој двојици 
чали г. докторовој кући и позвали га да одмах иде у конак, кнезу је наједаред нешто позлило.</p 
S} Она, која је мало час била решена да одмах одлази одавде, сад је страшљиво гледала на Синђу  
стаде, журно крочи вратима, у намери да одмах извиди целу ову ствар, да кривца строго казни, да 
а легне у постељу.{S} Кад би бог дао да одмах заспи.{S} Сирота!</p> <p>Кнезу падоше тешко ове р 
 то било је познато.{S} Кнез је знао да одмах ту у десно иде велики Ђурђевградски друм, да су т 
 куће, да буде сељаке и да им закажу да одмах трче у општину, а узгред сваки да понесе пушку и  
оје да не спавају с фрајлом, а њу можда одмах да најури.{S} Али на прагу се сретне са својим па 
ишао међу првима....{S} Уморна, госпођа одмах оде у спаваћу собу. „Иди, ја још имам нешто мало  
>Лепша даде главом знак одобравања, ала одмах за тим рече <pb n="449" /> полако: — Много обриче 
га пређе у велику дворану, која је била одмах ту до његова кабинета, где је могао по вољи пусти 
} За тим духну у пиштаљку, два жандарма одмах дођоше.{S} Он им показа ђака и рече им да га воде 
миљени ађутант Заре.</p> <p>Ова промена одмах се познала на кнезу.{S} Место пређашње бујности к 
твар, али се није надао да ће му је она одмах овако у почетку прозрети и‘ овако јавно у очи кре 
што се сави и додирну крвава Перуна, па одмах за тим скочи, у тренутку смаче пушку с рамена и с 
о кретање и у другом суседном гробу, па одмах и у трећем и у четвртом, а то кретање пратили су  
т намигнула.</p> <p>Пава прво плану, па одмах за тим побледе као мртвац.{S} Она хтеде нешто рећ 
ко тријестака.</p> <p>Два млада ОФицира одмах постадоше средиште целог друштва; разговори добиш 
није хтео остати.{S} Правдао се да мора одмах ићи војном министру да чује шта он зна о тој таја 
њом стоји избор, али избор који се мора одмах извршити.{S} Она или треба одмах да иде, да зажму 
а ову милу, свету земљу, а шта га срета одмах на првом кораку!</p> <p>Но младост је божанско не 
о нико други до мајмун, за којим доиста одмах сви и потрче.</p> <p>Мајмун је био у авлији на кл 
 /> <p>Изишав на капију она два младића одмах пређоше на супротну страну улице, бежећи с месечи 
ју, јер ће сад искуцати поноћ и седница одмах почиње.</p> <p>Говорећи то, црна прилика дохвати  
ете једно другом за кике.{S} Подводница одмах дотрчи са свећом и све дотле није могла разабрати 
у.{S} Оштро <pb n="650" /> ухо планинца одмах је распознало, то је био коњски топот и примицао  
о је тако неодољиво снажан, да је Лепша одмах клонула и предала се целим телом.{S} Као ружица,  
овине прекршиш стабљику, так се и Лепша одмах преви и приљуби, управо целом тежином тела паде и 
љуб да против тога што рекне, Растислав одмах проглашује таквог човека за непријатеља династије 
а прилике видети, како њен драги супруг одмах после оваке једне жалбе, одлази у кавану и до мрк 
 Само у колико сахати?</p> <p>— Па, сад одмах, у први сумрак.{S} Он ће бити у својој соби, ено  
ури, пролази, њега или треба одмах, сад одмах хватати, или ако се пусти да прође, онда је сврше 
вори ђенерал, а за тим додаде: — Не сад одмах: то <pb n="323" /> није потребно....{S} А доцније 
ајући ђенерала.</p> <p>— Да, али не сад одмах — одговори ђенерал, а за тим додаде: — Не сад одм 
о им је савете шта се има предузети сад одмах.</p> <p>„Почетак много значи!{S} Утисци, који се  
морате умрети, г. ђенерале.{S} И то сад одмах, још ове ноћи, још ове вечери, сад се мора свршит 
г.{S} Он се окрете Жики, рече му да иде одмах доле и да нареди људима, да се спусте за један пу 
и то тек пре неколико дана.{S} Он га је одмах познао, па ипак читао га је 2—3 пут узастопце.{S} 
ви, али ова душевна рана на срцу, да је одмах на првом кораку наишао на гадне преваре и ниска л 
њаника, отишао у главну касарну, где је одмах сакупио све батаљоне команданте и преко њих узео  
ушнуло код универзитетских ђака, али је одмах опет све легло.{S} Један професор, о коме се баш  
итањем: „Где смо ми били ноћас?“ али је одмах добио одговор да то није било ноћас, но још пре д 
 на последњем дворском балу, где јој је одмах указао и нарочиту почаст.{S} Три пута узастопце и 
ирен појавом Кајином на први мах, он је одмах за тим опет почео двоумити.{S} Спопадоше га мисли 
кнежеве увредиле су Растислава, и он је одмах дао и видљива знака својој срдњи. <pb n="186" />  
настије Црнојевића, наш јунак стекао је одмах пупо поверење нових власника, као што га је ужива 
астислава, јако се срдио.{S} Наредио је одмах да се закључаном депешом изда налог свима околним 
постајеш све јаснија и живља, и како је одмах ведрије на души, чим се осети анђелска близина тв 
 Брзо је скројен читав план и Срећко је одмах приступио његовом остваривању.{S} Како му се наде 
од Балканије младога Мутимира.{S} То је одмах објављено прокламацијом целој земље- Смешан је би 
оиста из оближњега села Брегова, што је одмах ту с оне стране планине.</p> <p>За време овога го 
граничени господар оружане силе, што је одмах и постигао, пошто је војсци и иначе већ била дужн 
пце играо је он с њом те вечери, што је одмах пало у очи свима присутним гостима.{S} Сутрадан в 
купити им и душу и тело.</p> <p>Опит је одмах показао да је Срећков рачун био тачан.{S} Понуђен 
лити ово писмо.</p> <p>Чича Милоје није одмах разумео захтев начелников.{S} Како да доведе Црно 
 моћи, можда би ваша дужност била да ме одмах ухапсите, ако би сматрали да је моје држање штетн 
оже данас отровати човек, па да не умре одмах и да му се одмах не позна да је отрован, но да по 
да ту чује капетанову наредбу, па да се одмах свршује посао, пошто до зоре мора бити све на нок 
 у чему је та „озбиљна ствар,“ па да се одмах преда својој неодољивој пожуди, заборављајући за  
S} А кад после навикаше командири да се одмах иде, сељаци пођоше онако измешани те их било који 
осто морамо утећи, и мој је савет да се одмах изда наредба за полазак.</p> <p>- Е, чуда боже!.. 
забрали себи преноћиште.</p> <p>Жика се одмах досети јаду.{S} Паде му наум како су се Турци у р 
а прође у двојним редовима, ван села се одмах распе у стрељачки ланац, захватајући скоро читав  
н његов присни пријатељ.</p> <p>Даме се одмах искупише око два млада весела човека.{S} Њина буј 
рано све буде готово за пут, како би се одмах могли кренути.{S} После синотњега скандала, који  
ене — и ту те видим....{S} Допала ми се одмах твоја свежина, твоја детињска веселост и безбрижн 
вашом кривицом.{S} Претио сам ако ми се одмах не <pb n="626" /> набаве кола да ћу чинити оно шт 
 ако си рад да се спасаваш, спасавај се одмах.</p> <p>— Како, син рођени да си ми?</p> <p>— Лак 
е доба.</p> <p>- Господару, ваља нам се одмах кретати одавде — поче Жика.</p> <p>— За што?</p>  
да им кажем, г. докторе?{S} А за тим се одмах поправи и место „г. докторе“ рече „господине капе 
во мирно држање чича Степино познало се одмах на целом крају.{S} Као колевка Црнојевића, тај је 
и човек, па да не умре одмах и да му се одмах не позна да је отрован, но да последице тровања н 
једва разабра где је и шта је с њим, те одмах скочи из постеље и потеже за сахат да види које ј 
римети хоџа.</p> <p>- Па што ми не рече одмах да нећеш, стрвино — цикну Срећко и стегнутом песн 
а.{S} Дошао је још око 7 и по часова, и одмах је узео ходати.{S} Прво је ходао по свом кабинету 
мају ни трунке времена за дангубљење, и одмах позва кмета да иду општинској судници, да ту чује 
овичу у глас: „Ао, лоло!“, „ао лоћо!“ и одмах полете једно другом за кике.{S} Подводница одмах  
отрпали их у затворена, путничка кола и одмах погнали даље.{S} Не зна колико су путовали ни куд 
бу нагло.{S} Непозната госпођа устаде и одмах се маши руци пуковниковој.{S} Он јој пружи руку,  
ким понашањем учитељевим, капетан оде и одмах још те исте вечери напише г. министру опширан изв 
рана“, прихвати стрина Синђа оберучке и одмах похита да што пре свршава ствар.{S} Домишљајући с 
паметна, па се одазове његовој љубави и одмах савије руке око човека који је воле.</p> <p>- Ств 
арио у јутрењем руменилу.{S} Он скочи и одмах изађе напоље.{S} Дан се расвануо и манастирска ав 
 веома лепу ручицу, поздрави се с њим и одмах га фамилијарно упита за здравље његових укућана.{ 
ре.{S} Кнез је дочекује такође срдито и одмах плане међу њима такав пожар раздора, мислиш никад 
рчи на своје место, журно седа за сто и одмах разврће ма какву хартију, само нек се нађе пред њ 
на је на један пут осетила неки немир и одмах се пустила.{S} Она је и нехотице гледала дуго за  
капетан проневерио је много мању суму и одмах је био ухапшен.{S} Себе и своју породицу спасао ј 
ква младића, и ко га први нађе, да јави одмах.{S} Издата је строга наредба и милановачкој полиц 
и“.{S} Веселу је завршио позивом да сви одмах с места пођу у потеру за <pb n="380" /> „непријат 
о и поверује.{S} Али сви озбиљнији људи одмах се питају: је ли могуће да он тако што учини?{S}  
овати и да <pb n="290" /> ће се на Каји одмах познати слути ли она бар што о овој ствари.</p> < 
евито се ухвати за ограду од моста, али одмах и њу упусти, руке му клонуше и он се ничице покло 
 ви какав отров, где лекари не би могли одмах познати чиме је човек отрован, нити би могли брзо 
тога моли господина намесника да изволи одмах отворити нисмо..</p> <p>Растислав дохвати писмо с 
о на ону страну, и то кад би се кренули одмах.{S} Господару! да не дангубимо....</p> <p>- А од  
 леђа.{S} Но како Маврикије не одговори одмах — кнез продужи.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">V 
 — примети кнез.{S} Ђенерал не одговори одмах, а кнез на то додаде:</p> <p>- Збиља, да ли су и  
лаве у црн огртач, и без пријаве појури одмах у кнежев кабинет.</p> <p>Кнез Мутимир дочека госп 
 ништа шта онда кријете?{S} Што ми ниси одмах казала шта је?{S} Што ћемо ми овде?{S} Што си ме  
влачи и улива му поверење, нешто што ти одмах на први поглед говори: „ово је добра жена, ово је 
аћу собу, и тада јој је душа да прилети одмах г. конзулу, да му стане на нос, или на крај усана 
дан исти отров у већој дози може донети одмах, тако рећи тренутну смрт - док у мањим дозама мож 
акт о томе. <pb n="317" /> Ви ћете бити одмах оковани и као тешки ++преступник државни одвучен  
 узети као помагање устанка, на напасти одмах Балканију, као врело одакле потичу немири у Турск 
истру.</p> <p>......„По вашој заповести одмах је наређено да се дигне потера из свију околних с 
вачки лик тако јако, да стакло на слици одмах пуче, и повика загушљиво: „Ево, овај је срећан!“< 
96" /> питању отворено у очи, и да реши одмах оно, што се неминовно једном већ мора решавати, о 
обравајући.</p> <p>— Видећи да пуковник одмах пристаде на цену Ката се поправи:</p> <p>— Сто жу 
љење оно што се синоћ десило.{S} Ја сам одмах сазнао целу ствар.{S} Срамота је велика, и ја сам 
 неодољива снага да дођем амо, и ја сам одмах наредио да се преже.{S} Можда с моје стране није  
 ме је уздржати те на прву увреду нисам одмах сам себи прибавио сатисфакције...</p> <p>Но Врбав 
д сам и како сам дошао кући!{S} Дозовем одмах момка и упитам га, околишно, колико је било часов 
та говорити.</p> <p>Но и ако је жандарм одмах изашао, он не виде више младића на улици.{S} Пође 
 ће кнез Мутимир, чим постане пунолетан одмах удалити све личности које га сада окружавају.{S}  
озната сеоска пијаница, и како дође, он одмах начини ларму да сви у њега погледаше.</p> <p>Држе 
унова била му је толико тешка, да је он одмах, после првог тренутка, опет спусти на талпу, а са 
опоравило, повратило.{S} Синоћ је легао одмах после 9 час., а јутрос око 6 устао је ведар, расп 
чији туђ утицај, само што се није могао одмах сетити чији.</p> <p>Старајући се да прикрије свој 
 не може мерити.{S} Један дах њен и ево одмах оживљује све што је било клонуло под тешким ударц 
е људе, па где год се опази што сумњиво одмах да се власти јавља, а где затреба, богме, и да се 
е људе заговарају и заваравају, а овамо одмах да прате кога у село, да извести кмета.{S} У општ 
а боже!...{S} То јест, не марим; можемо одмах полазити...{S} Али шта, синоћ!....{S} Па шта!{S}  
 се ради у једном од ових села, па ћемо одмах знати како је у другима.{S} Хајдемо у село Пирлит 
.{S} Ја сам дошао амо да погинем.{S} Но одмах нам чељаде амо дајте! — поче Радован.</p> <pb n=" 
е немогуће извршити тровање, а да се то одмах не позна по брзом наступу смрти и по начину, где  
} Можда с моје стране није тактично што одмах издајем пред госпођом све слабе стране мога срца. 
ника, је ли све у реду, јер ће господар одмах доћи.</p> <p>— У реду је, молим покорно, — рече н 
смрт није природна!</p> <p>Кнез Мутимир одмах је наредио да се мртво тело ђенералово пренесе у  
ека.</p> <p>Момак оде.{S} Пуковник опет одмах скочи иза стола.{S} Могло му се познати, ко би га 
у неколико хладних облога.{S} Црнојевић одмах осети од тога олакшицу у глави, а на трећој облоз 
иким огледалом.{S} Она не одговори мужу одмах.{S} Пошто је исправила брош и загладила један чуп 
 много значи!{S} Утисци, који се добију одмах с почетка, најдуже се памте.{S} Кнез <pb n="573"  
су отрови имали особину да не дејствују одмах на пречац, при чему је увек лако познати да је чо 
p>Чим Синђа помену хоџу окретном Срећку одмах паде на ум мисао како би се и хоџа могао згодно у 
слав, коме беше свратио Маврикије да му одмах исприча шта се све десило у конаку.</p> <p>Маврик 
н преклиње срећом и лепотом њеном да му одмах истину у очи каже, то је ова једна једина ствар:  
амацији и наглашавало.{S} Према томе су одмах предузете и подесне мере.{S} Одмах сутра дан доне 
 је умро природном смрћу.{S} Дозвани су одмах „поуздани“ лекари, они су ђенерала сецирали; пара 
 су њих тројица из тога и тога села, ту одмах иза планине, а у потврду тога Милоје је по именце 
иде велики Ђурђевградски друм, да су ту одмах близу куће, дућани, каване; да овде у <pb n="605" 
спављујућих напитака и претио сам да ћу одмах позвати полицију, дати да се цела кућа претресе и 
ика:</p> <p>- Ћут’! ћут’! умукни или ћу одмах наредити да ти запуше уста и да те вежу и баце у  
.{S} Та ја не бих била Ката, кад не бих одмах видела у чему је овде ствар.</p> <p>Она спусти гл 
 згодно стекле да га на то свикнемо још одмах с почетка.{S} Док је био малолетан, ни ја, ни пок 
ег јединства!</p> <pb n="613" /> <p>Још одмах, чим је Кугић сјурио нож кнежевој прилици у груди 
 и отпусти га с добрим бакшишом.</p> <p>Одмах сутра дан г. начелник призове к себи старог орлов 
о нико други до Перун Црнојевић.</p> <p>Одмах истог дана десио се и крвави догађај на тајанстве 
послушати господареву заповест.“</p> <p>Одмах за тим Срећко похита да објасни даље: </p> <p>— „ 
а школски плот, само су реповима високо одмахивали, бранећи се од муха.{S} Сад <pb n="198" /> с 
мојте бар преда мном! — рече Растислав, одмахнув руком срдито!</p> <p>— Ви заборављате да сам ј 
оних што су већ били унутра, а они само одмахују рукама и неће ништа да нам кажу.{S} Чућете, ве 
иво изви своју руку из женине и мало се одмаче. — Молим те, казуј од кога си све то чула!... —  
кање; она устаде нагло и за један корак одмаче се од кнеза.</p> <p>— Господару, ви ме доводите  
.</p> <p>Растислав нестрпљивим покретом одмаче се од прозоре и рече озбиљно:</p> <p>- Мени, гос 
 и јасна средства.</p> <pb n="72" /> <p>Одмерао је да се увек лати само онога, што може оствари 
јесте године буде тако мудар, озбиљан и одмерен као што сте ви у четрдесетој!{S} Ви просто забо 
учајан; свака ваша реч била је нарочито одмерена и спремљена с извесном намером.</p> <p>— Вас ј 
ратима.{S} Из побочне собе чуло се само одмерено куцкање шеталице.{S} Ђенерал је јамачно био ча 
ено и с тактом (он је увек говорио само одмерено и с тактом) <foreign xml:lang="fr">Fouetter</f 
не на колена, погледа у кнеза и рече му одмерено и с тактом (он је увек говорио само одмерено и 
знаде! — Јес, женим се.</p> <p>Лепша га одмери од главе до нете, и пошто га је тако за један тр 
</p> <p>Црнојевић закрвављеним погледом одмери Жику.{S} Овај продужи.</p> <p>— И ко ће нам веро 
лед то је говорио.{S} Пошто је два пута одмерила мужа од пете до главе, она опет спокојно сведе 
ву је отишао човек с тога, што је мудро одмерио, да ће Растислав једини бити у стању да се носи 
>И ако су гости поустајали, још се нису одмицали од стола.{S} Ту у близини, разбијени у гомилиц 
сте ви, <pb n="621" /> нити сам ја икуд одмицао за ово доба — говорио је доктор мирно и убедљив 
 ми црна прилика наговести зашто не сме одмицати од куће: рече да и сама носи одговорност за ва 
је само уверавала да се не сме ни пошто одмицати од куће, и да нема друге помоћи но да идем сам 
а, хтео не хтео, мора ићи за оним, који одмиче напред.{S} Наравно, сасвим је друкчије ствар тек 
ход и говор примиче или удаљава?{S} Ако одмиче, они причекају док се сасвим изгуби, а ако се пр 
 ће бити пуних 50 часова како од вас не одмичем.{S} Нити сте ви, <pb n="621" /> нити сам ја ику 
и сам пође за њим.{S} Ударише косом.{S} Одмичући се од овога кобног места, где су у кратком рок 
начаја Она нити је коме што помогла, ни одмогла.{S} Рђав сте пример узели!{S} Бар то није више  
 дарују овога роба, па да га или молбом одмолимо, или покајањем искупимо, или мудрошћу одбраним 
 другог.{S} Вама сад у првом реду треба одмора и спокојства.{S} Кад се опоравите можемо се о св 
скрено кажем да сам намеран, да вам дам одмора, после многогодишњих напора на власти.{S} Хоћу д 
 мојој соби.{S} Осећао сам се испаван и одморан, само што сам по ногама и рукама осећао, као шт 
у дошли до самога врела и ту сели да се одморе.</p> <p>Већ је било почело свитати.{S} Ноћне тми 
/> бити уморан и да би добро било да се одмори.{S} Но кнез то одби најодсудније.{S} На против,  
 речи, још једном посаветова жену да се одмори; извини се да је као домаћин дужан обићи и госпо 
оким, мирним, слатким сном.{S} То га је одморило, опоравило, повратило.{S} Синоћ је легао одмах 
гао овако потрбушке, мишљах да се малко одморим, а пази! — она ме опет пробуди... — Умукни! про 
ош горе но што сте ви били.{S} Најпосле одморите се мало, па ако се баш види да ова земља не мо 
, и ако су пуна три сахата путовали без одморка, по најгорем планинском путу, наши путници опет 
p>Пошто су пуна три сахата путовали без одморка, Враничић и његова два друга зауставише се да о 
а.{S} Она му више није давала станка ни одморка; она га је, као сенка његова, свуда неодступно  
ј догађај.</p> <p>Ђенерал је говорио на одморке.{S} Искаже по једну мисао, стане, одахне, па ид 
"titlepage"> <p>КЊИГА ЗА ГРОШ</p> <p>НА ОДМОРКУ</p> <p>РОМАН.</p> <p>СИЛАЗАК С ПРЕСТОЛА</p> <p> 
ла и спустила на земљу, да преда вечном одмору своје уморне кости, своје стогодишње, шупље груд 
шта више ни дати ни узети, ни помоћи ни одмоћи. </p> <p>— Према томе може ми бити све свеједно  
еба дар заови, него шта мислиш, кад сам однеговала онакога брата сокола — рече она шалећи се. — 
али је причао, да су му се стари одувуд однекуд доселили у Босну).{S} Обилазећи тако вашаре и с 
.{S} Оно би требало прогнати.{S} Он сам однео му је више од две хиљаде дуката.{S} Па да је бар  
чела била да окреће коло.{S} Ја сам био однео гибаницу и тикву вина на трпезу где су седели ста 
га пропустити да промакне и да са собом однесе све, и ону срећу, која на један пут као да беше  
дговарао потребама Врбавчевим.{S} Он ће однети и кнеза и Растислава.{S} Овај последњи можда ће  
, не зебећи ни најмање да ће ови сељаци однети о њему сумњу у село, и натурити му узастопце как 
p> <p>- Има ли ко поуздан који би могао однети кнезу једно писмо?</p> <p>— Ако је по вољи... мо 
ну у таке мисли и осећаје, који га брзо однеше у далеку прошлост и пробудише у њему сећање на о 
ећи да се ствар тиче мојих чисто личних односа, сматрао сам да немам разлога да ма што прећутку 
се то узимало као објашњене и разлог за односе госпођине с младим људима.</p> <p>— Људи долазе  
на морал народни, на његову чедност, на односе између мушкиња и женскиња и како на то гледају с 
како српски сељак гледа на чедност и на односе између мушкиња и женскиња.</p> <p>— Мени је мило 
ке грчке погледе на природу људску и на односе између мушкиња и женскиња.{S} Античко грчко друш 
о не сме ни да спомене извесне природне односе, а у тами, иза спуштених завеса, врши највеће ск 
д и у старо доба; и кад дозру за брачне односе, родитељи се брину да те односе правилно регулиш 
 у војсци; он је брижљиво неговао добре односе с официрима, и старао се да се на војску увек мо 
 брачне односе, родитељи се брину да те односе правилно регулишу.{S} У ствари и ми данас имамо  
велика искупитељка, јер утољава болове, односи тугу и избавља од свију недугова.{S} Ношени на б 
аква најобичнија догађаја, који се и не односи на њу.</p> <p>У разговору кнез јој бејаше рекао  
а мисао да водим дневник о свему што се односи на тај догађај.{S} У осталом, можда је и ту било 
редили; обележен је свачији делокруг, и односи власти сасвим су јасни — примети Растислав.</p>  
 силе, и ко први уграби, тај развлачи и односи и то је право!“</p> <pb n="77" /> <p>Ваља му при 
.{S} Нису поштеђени ни брачни и љубавни односи, ни светиња домаћег прага, ни нежне рођачке везе 
у озбиљно бринула сама држава.{S} Полни односи сматрани су као природна ствар, у којој нема нич 
о је на тело човечије природно, а полни односи сматрани су као важно друштвено питање, о чијем  
 и две различне ствари: — морал и полни односи.{S} Оцена о моралној вредности човековој неприро 
ком. као и то чиме су завршени ти њихни односи, најбоље се види из неких места у писму начелник 
се ни на што више не пази.{S} Породични односи код њих су јако разривени.{S} Родитељи и деда, б 
</p> <p>— Наопако би то било, кад би ти односи-тек сад имали да се расправљају и регулишу:; но  
но.{S} Ја сад не знам на кога се управо односи овај прекор; да ли на мене, или на вас, т. ј. уп 
времена заједно били у Паризу? какви су односи тада постојали <pb n="482" /> међу нама? шта је  
н назадак у појмовима о љубави и полним односила Хришћанска теорија о грешности тела, хришћанск 
е велике тајне, које су понајвише после односили са собом у гроб.</p> <pb n="96" /> <p>„Данас п 
 породице, чији су претци били у ближим односима с његовим дедом, и с многима је проговорио дос 
трано као лековито.{S} Свет је долазио, односио блато кући парио се њиме, и, вели, да му је пом 
S} А сада неће више говорити о томе.{S} Односно Лепше резултат је постигнут и то је за сад дост 
е што бих ја умео рећи о будућности.{S} Односно садашњости приметићу толико: ви се сад срдите б 
стање.“</p> <p>„Да се опредељење закона односно преки судова распростре на случајеве где спокој 
 у камари.{S} То свак жали, али нико не одобрава — рече Боја.</p> <p>- Само што се таке „паљеви 
уковниче</p> <p>— Пуковник климну главу одобравајући.</p> <p>— Видећи да пуковник одмах пристад 
 усрдних климања главом, све знаци жива одобравања, а случај је хтео да Ратко заврши свој говор 
само њен?</p> <p>Лепша даде главом знак одобравања, ала одмах за тим рече <pb n="449" /> полако 
иво, непрестано климајући главом у знак одобравања, додајући од времена на време.</p> <p>— „Нар 
/p> <p>Доктор је с једне стране услужно одобравао кнезу, а с друге бојажљиво погледао на Растис 
олико моји назори о тим стварима налазе одобрења у самим погледима народним.{S} Је ли, докторе, 
евићеви.{S} С тога тражи од г. министра одобрење да може учинити ванредан издатак ради надзора  
<p>У току овог разговора кнез као да се одобровољи.</p> <p>— То су питања која ћемо расправљати 
{S} С Дунава се чује неко запомагање, а одовуд на нашој обали указа се некаква велика ватра.</p 
би га стегла што год боље могу, па цмок одовуд, на цмок одонуд, па цмок, цмок, цмок, па у уста, 
им у некаквој округлој подземној одаји, одозго засвођеној.{S} Ову просторију осветљавала је сам 
ад закопају у земљу читав метар дубоко, одозго набију земљу и поставе стражу.{S} После две неде 
ом — Набацио бих му гуњ на главу, па га одозго приклопио.{S} Околни се сељаци засмејаше. — Но,  
" /> избере друга, па онако у игри пада одозго на њега.{S} Онда настаје стезање, дрпање, милова 
о окићено је около цвећем, а цела слика одозго осветљена лустером с безбројним свећама.{S} Слик 
а — то је још једну годину и два месеца одозго — рече жена климајући главом жалосно.</p> <p>- М 
, али као мало заједљиво, и притиште је одозго.</p> <p>Јела је покушала да се отме — али, сем п 
о у дебео, једноставно плетен џак, који одозго добро завежу и опет запечате друштвеним печатом. 
напила воде из шака, ја случајно ударим одозго — био сам с неким пријатељима да гледамо младе ј 
а испод венца укрштена пушка и сабља, а одоздо мач и секира — он удари прстом по печату и рече: 
>Кнез се прикраде полако Растиславу, па одоздо удари зврчку по новинама које је Растислав читао 
ити човека, као кад неко ненадно зврцне одоздо новине које држите раширене пред собом и читате  
ажио док нађе кукавицу погледом, јер се одоздо с места, где је он седео, није добро видела — па 
<p>— Готово!{S} Или још боље да скрешем одоздо једну пушку, па ако је горе, што му бог да.</p>  
 је опет љуби и угризе, она махну руком одоздо, <pb n="65" /> и онако измаушке, тако га удари ш 
но кад нежна мајка гледа своје успавано одојче, гледао га је и мислио, мислио на много и на дал 
илике, где грабе уз брдо, као да долазе одонуд из преко манастирска потока.{S} Радован викну:</ 
 год боље могу, па цмок одовуд, на цмок одонуд, па цмок, цмок, цмок, па у уста, па у оно лепо о 
ветније: „Е моја слатка, ми стара гарда одосмо ти у пензију!{S} Младеж нас задену за појас!{S}  
воје.{S} Не бојте се, господару да ћете одоцнити.{S} Што не рекнете сад, што не учините сад, мо 
о су још тражили по густишу, и свих 7—8 одоше даље вајкајући се и псујући где ди ће наћи жељени 
Лепши не причају ништа.{S} Око 8 часова одоше и последње гошће, а Мона се задржа још неко време 
ве ређи; прво нестаде женскиња, па онда одоше и мушкарци.{S} На скоро алеја је била готово сасв 
 пуковника Врбавца.{S} За четврт сахата одоше и последња кола.{S} Кнез је отишао међу првима... 
о видети.{S} Оне промакоше поред мене и одоше журно даље, а ишле су упоредо и у корак, као што  
 unit="subSection" /> <p>Боја и Радован одоше.{S} Као на крилима слетеше они доле манастиру.{S} 
е рђа не хвата за злато.</p> <p>Јела је одрасла у сред мрака и разврата, а остала је светла и ч 
 то не узме.</p> <p>Баба Ката и сама је одрасла као сироче. <pb n="52" /> Она се од рана детињс 
је било чудно то одупирање код девојке, одрасле у кући такве једне жене, као што је баба Ката.< 
eauté extraordinaire</foreign>.{S} И то одрасло у селу!{S} Како је то могуће?{S} И да ли је дев 
ан овога братства, и као човек, који је одрастао у републици, и сам је по убеђењу републиканац. 
е малу одбацила од себе и пратила те да одрастеш у сиротињској колеби, код људи грубих и грамзи 
лабост спрам жена.{S} Твоји претци, сви одреда, били су неверни и рђави мужеви.{S} Туђа жена, м 
бе с Кајом (рођаком кнежевом), па неких одредаба у уставу, по којима право наследства прелази и 
 то име ђенерал Врбавац унео је у устав одредбу да наследство престола прелази и на женску лини 
 упуштали и у погодбе, колико да вам се одреди годишње <pb n="682" /> плате, ако би се десио сл 
није тако.{S} Устав и закон давно су то одредили; обележен је свачији делокруг, и односи власти 
дрекао улоге коју му је „само провиђење одредило“.{S} Он ће се дакле примити тегобна задатка, у 
{S} Али дед те, кажите шта је, како је; одредите мало из ближе.</p> <p>— Не рекох ли вам, ухват 
 све живљи.{S} Растислав је имао јасан, одређен план у глави и тражио је сад само његово изврше 
ед да се посети Повратница, и тај излет одређен је за данас.</p> <milestone unit="subSection" / 
 имала у овом тренутку ни једне јасне и одређене мисли у глава; у овај мах њом су превлађивали  
S} Сад ми се све збркало у глави; ништа одређено не умем казати.{S} Али не слути ми се ни на ка 
ледице, ако би се он, из личних обзира, одрекао улоге коју му је „само провиђење одредило“.{S}  
 но да се у овој прилици сам добровољно одрекао свога господства и постао прост друг своме посл 
не сме!{S} Али шта ћемо ако смедне, ако одрекне послушност, ако се обрати конзервативцима и њим 
 послушност Растиславу.</p> <p>- Ја ако одрекне? — питао је Растислав.</p> <p>— Не сме!</p> <p> 
тиш Балканију, да оставиш престо, да се одрекнеш свега, па да бежиш са мном у свет.{S} Ти знаш  
који су још јуче били вољни да се јавно одрекну свију начела и ако хоћете и целе прошлости свој 
незом, и држао је да кнез просто не сме одрећи послушност Растиславу.</p> <p>- Ја ако одрекне?  
ју скупом жртвом — морају се добровољно одрећи ових права, које има и последњи међу њиним грађа 
ог с нама!{S} Волете народ!{S} Па лепо, одреците се своје књажевске плате!{S} На вас једнога ов 
ава неколико стотина народних школа.{S} Одреците се тих привилегија.{S} Задовољите се приходима 
угледа.</p> <p>Заре ћутећки даде главом одречан знак.</p> <p>- Шта!{S} Да се не бојиш мађија? р 
ам више ништа заједничко са животом.{S} Одрешен од свију интереса, који човека вежу за овај све 
 јамачно и богат.{S} Па дед, рођо моја, одреши дер ту твоју кнежевску кесицу да бркне у њу мало 
о се „бенави“ и не каже шта је, па онда одреши торбу и узе сам причати све што је знао.</p> <p> 
евојче, с тога је осећао неку слободу и одрешивост у понашању, али то му је уједно будило страх 
за што ко је невино везан, лако се може одрешити, а кад кривац утече, онда је то зло које се ви 
ћи или не?{S} Тек тада и Заре проговори одрешитије.{S} Признаде да је био с кнезом, али ни по ш 
рхтала.</p> <p>Млади господин приђе јој одрешито, весело.</p> <p>Иначе он је пред женскима обич 
ави, на свештени акт којим се обнавља и одржава цела природа.{S} Љубав није грех!{S} Љубав је н 
ција људских, <hi>величанствен чин који одржава и расплођава род људски</hi>.</p> <p>Према томе 
е теране на твој рачун!{S} Навлаш су те одржавали у напрегнутом живчаном растројеном стању, сам 
одан, акт спаривања, акт размножавања и одржавања рода људског!</p> <p>— Како су свете и узвише 
одземни ходници још су били доста добро одржани.</p> <p>Кнез Мутимир са своја два пратиоца нађе 
г био код Руса.{S} Не знам да ли се сад одржао тај обичај код њих.{S} Али у почетку овога века  
трашимир, но био Турчин, ако ову реч не одржао, само ако ви продужите и даље ово ривење против  
ван остао је Растислав.{S} И он се тако одржао без икаква усиљавања, просто је рекао у себи: „Н 
како ни изаћи из ове пустиње, а камо ли одржати кроз њу један правац, путујући једнако на југ.{ 
меном намесништву била је прва брига да одрже ред и тишину, као што се у прокламацији и наглаша 
и светац и њега празнују да им се добро одрже поља и берићет.</p> <p>Један од начелника, у чије 
води само једном једином мишљу: — да се одржи на власти.{S} Отаџбина, општи интереси, династија 
 дрхтавица.{S} Морао се усиљавати да се одржи на ногама.{S} Ишао је полако.{S} Још по издаље ви 
 да се јавни поредак и обшта безбедност одржи....“ <pb n="10" /> „а народ ће се, по прописима з 
нам све, да имам у рукама све, и да вам одрицања ништа неће помоћи.</p> <p>— Добро, рече ђенера 
но једном већ мора решавати, он удари у одрицање.{S} Тврдио је како је то шала између њега и је 
 не осећа читав духовни свет и за то га одриче.{S} Али тај свет постоји, живи и ми обични људи  
тавку да да, али својих начела да се не одриче и да не крије шта је. — Ратка је интересовало ов 
>Pardon</foreign>!{S} Ваша Светлост, не одричем ја Вама углађеност, но тврдим само да се с угла 
Та да, није шија него врат.{S} Ви ми не одричете углађеност, само одричете да се оно што ја гов 
.{S} Ви ми не одричете углађеност, само одричете да се оно што ја говорим слаже с <hi>углађенос 
 понова: — Мутимире, ти се жениш!{S} Не одричи! — То је било изговорено таким тоном и пропраћен 
 заједнички ходају и обоје у један глас одричу да им се шта слично десило. — „Шта? зар ја! боже 
е он видео паука.{S} Слуга махну главом одричући.</p> <p>— Та он је ту; он мора бити ту негде — 
<p>С леве руке дизао се висок планински одсек, као го, усправан зид, уз који би и тици било теш 
ва мученика и праведника, коме су Турци одсекли главу, па та одсечена глава утекла и овде се са 
Убили га, па у ђубре закопали!{S} Главу одсекли, на у Цариград послали!...</p> <pb n="524" /> < 
дравља ми, не могу.{S} Нешто ми се ноге одсекоше.</p> <p>Осећала је како је на махове обузима в 
а — само Паве није било!</p> <p>Боји се одсекоше ноге; једва је корачао; није знао како пређе о 
а конаку у окружном граду Милиновцу.{S} Одсели су у згради окружна начелства, пошто удобније ку 
е примљен.</p> <p>И кнез и његова свита одсели су у староме дворцу, где је било места за све.{S 
/p> <p>Упуте се право конаку где је био одсео кнез.{S} На капији хтеде их задржати стража, но < 
а њим преобучен жандарм, да види где ће одсести и да му дозна име и откуда иде, пошто ћутљиви м 
ога се олучи да и с Павом буде кратак и одсечан.</p> <p>Познат с њом још из раније (у своје вре 
каво.</p> <p>- Ја о томе ништа не знам! одсече се кратко Растислав.</p> <p>- Тако, тако!{S} Ви  
 за образ гине!{S} Такав је наш адет! — одсече Боја.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Il a raiso 
 су духови били умешани у ову појаву! — одсече се конзул.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
.</p> <p>— Није код њих, но код кнеза — одсече Радован.</p> <p>Официр хтеде навикнути, но Боја  
кнеза — Овај нос — јес, овај нос био је одсечен, овога носа нема више. — Говорећи то, ђенерал з 
апуштена, несретна, за навек изгубљена, одсечена од друштва, у коме <pb n="702" /> не може бити 
ика, коме су Турци одсекли главу, па та одсечена глава утекла и овде се сакрила, а од њиних суз 
ебе.{S} Него дете ми дајте! — рече Боја одсечно.</p> <p>— Јес, чељаде наше! — викну Радован.</p 
 ја ваша ђидиска пренемагања — рече она одсечно.</p> <p>— Лепшо! ти ме презиреш? рече Мутимир ж 
 и удави.{S} Шта хоћете више, рече Ката одсечно.</p> <p>— Али какав може бити тај отров?{S} То  
водити, та за то нисам — рече Растислав одсечно, поклони се и оде. </p> <p>Кнез Мутимир оста на 
<p>— Не стоји тако — прихвати Растислав одсечно. — Ваш деда није постао чувен са те изреке. „На 
оћете ли да вам их покажем? — рече кнез одсечно.</p> <p>— Па шта има у тим књигама? — упита Рас 
<p>— Јес, пара — понови госпођа јасно и одсечно — пара, и то поприлично пара, најмање око 100 д 
 <p>— Добро, рече ђенерал загушљиво али одсечно.{S} Видело се да га је веома потресло ово одбиј 
после онога боја, баба Ката објави Јели одсечно, или је мора послушати, да оде с њом једној гос 
сова кад сам ноћас дошао кући.{S} Он ми одсечно одговори: „3 часа, господине.“ Ја га опоменем д 
 укаже брза помоћ?{S} Доктор стави Зару одсечно питање: је ли био с кнезом ове ноћи или не?{S}  
вине из руку.</p> <pb n="34" /> <p>Кнез одскочи, гушећи се од смеха.{S} Сад му је опет било сме 
атао противника; фигура удари о даску и одскочи на патос.{S} Г. Маврикије склони мало главу да  
сно.</p> <p>На један пут млади господин одскочи.{S} Стискујући Јелу за главу, он се беше жесток 
аних мисли.</p> <p>На један пут Мутимир одскочи од зида и пође по соби круним корацима.{S} Глед 
она показа руком како би јој набрекла и одскочила пуна недра) а ја бих онда за часак кући да ср 
апрезањем.{S} Преко чела и слепих очију одскочиле му жиле као прут; жиле на врату набрекле и чи 
 већ био у велико освојио, сунце високо одскочило, а врела јара жарка летња дана најако се осећ 
ла последње речи, побочна врата на соби одскочише с треском.{S} Писар Срећко упаде у собу као б 
а враћени на владу, то је њин рок таман одслужен, и сад би као имао ред да дође на Црнојевића.< 
орски кмет Тодорика беше рано легао.{S} Одспавао је био добар један сан кад му се од некуда при 
ама, које ваља предузети да се од кнеза одстране сви „опасни елементи“, као што су се тим општи 
а спусте пиштоље.{S} Војницима викну да одступе; нареди да се свет око плота растера.{S} Боју и 
 тако дуго гледао, он се полако измаче, одступи на страну, корачајући полако и гледајући у пато 
 и ослушну — не чује се ништа.{S} Момак одступи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>С испру 
ве ретке кнез Мутимир се замисли.{S} Он одступи корак два од прозора, па је тако замишљен стаја 
S} Пошто је тако мало послушао, он опет одступи, махну главом, мигну оком и прошапута као за се 
иру: „одлази!“</p> <p>Али жбир не хтеде одступити.{S} Кад је стао и даље досађивати, пружајући  
и, а то ће бити најзгоднији тренутак за одсудан удар, јер ће ови тада најмање бити на опрезу.</ 
би се сам што боље прибрао и спремио за одсудан тренутак.{S} После дугих премишљања он реши да  
ди спреман.{S} Сваког часа може настати одсудан тренутак.{S} Све је спремљено.{S} Вреба се само 
си с оном халом и да те спреми за онако одсудан корак.{S} То је била управо тактика „Балканске  
 у своје планове и у припрему последња, одсудна ударца, пуковник Врбавац био је мрачан, ћутљив, 
ати за министре унутрашљих послова људе одсудне и преке; смеле и наклоњене апсолутизму.{S} Сви  
есеца, намесник Врбавац осећао је да је одсудни час дошао и да више за дуго не може бити разгађ 
ојник.{S} С тога је у свом држању био и одсуднији.</p> <p>Растислав је тражио снагу на другом м 
/> <p>„Попићу отров“!</p> <p>После ових одсудних речи ђенералових наста мучно ћутање.{S} Ђенера 
твоју понуду да бегамо?{S} Ни сам ли ја одсудно одбила твоју другу понуду, да се тајно венчамо? 
/p> <p>— Вала баш тако! — потврди Лешна одсудно, и ја ти то могу потврдити са стотину необориви 
ред кнеза, погледа га прво у очи и рече одсудно:</p> <p>— Вадим шта је.{S} Г. Растислав успео ј 
дан пут он натуче шешир на главу и рече одсудно:</p> <p>— Разумем, господин докторе!{S} Све ће  
страшљивог створења изађе нешто дрско и одсудно.</p> <p>— Господине пуковниче — рече жена, а гл 
 било да се врате.{S} Но црни вођа одби одсудно ову напомену.{S} Он рече кнезу просто и јасно д 
је тако, господару — рече он мирно, али одсудно.</p> <p>У тај мах доктор даде знак министру као 
ли се, и тражили „очинске савете,“ били одсудно противни у министарским седницама, да се ма как 
 су кришом гледали кроз прозор, тврдили одсудно, да рашчитавају некакву артију.{S} Морало се ви 
 задржати стража, но <pb n="253" /> они одсудно упадоше унутра, говорећи да имају посла код офи 
> <p>— Како да одбијеш! — примети Ратко одсудно.</p> <p>— Примићу се, дакле, председништва — пр 
p>— Не, не ћемо бежати — рече Црнојевић одсудно.{S} Хоћу да дочекам те људе, да видим шта хоће  
 тактични Растислав вешто се повлачио у одсудном тренутку, избегавајући да сукоби не плану у от 
огнала, Растислав се одлучи на последњу одсудну меру.{S} Он покаже кнезу своје доказе, које је  
вају фијоке и после читава часа бављења оду онако исто нечујно као што су и дошла.</p> <milesto 
и остала потера.</p> <p>Прва десеторица оду збиља напред, али остала потера дуго се задржа око  
је излупају, па се онда узму под руку и оду кући утешени и помирени....{S} Она се клела свим на 
ијим људима, а Крсмановој кући (Павином оду) одлазио се толико пута и знао му сву чељад.</p> <p 
м пође у гору, у воду и да једним дахом одува цело ово садашње, труло и нездраво стање, које пр 
 Босне али је причао, да су му се стари одувуд однекуд доселили у Босну).{S} Обилазећи тако ваш 
оде у Париз да гледа девојку, све се то одуговлачи месецима, и он за све то време ћути, не гово 
 оком, туда други скоком.{S} А и што би одуговлачила?{S} Знаш ли, лудо моја, да би их стотину д 
напред „а конто“, и он је тако поступно одуживао тај дуг, кубурећи непрестано с платом узетом з 
а му је одагнала сан с очију; она му је одузела прохтев за јело, убила мир и спокојство душе ње 
мо у џеп и друкчије га није било могуће одузети, мањ да је веже.</p> <pb n="694" /> <p>После уз 
им белцима.{S} То је било довољно да ми одузме душевни мир, ја више нисам имао ни тренутка спок 
 садашњост.{S} Мутимир је покушао да му одузме власт, али му је он ускоро опет морао вратити —  
тих пет минута.{S} Она се сирота доиста одупирала.{S} Ако има кривице онда је крив он.{S} И ако 
 рођака убијенога кнеза.</p> <p>Било је одупирања, но Врбавац га је сломио.{S} Помињато је да п 
ок ствар не буде свршена.{S} Свако ваше одупирање ја ћу морати да сматрам као покушај буне прот 
јесте било.{S} Особито је било чудно то одупирање код девојке, одрасле у кући такве једне жене, 
аш на овом путу, Растислав се с почетка одупирао, но брзо је попустио, разагнав своје сумње, а  
је стајао сасвим уз прозор, коленима се одупирао о прозорски перваз, а руке беше метуо у џепове 
вића да се попну на ту липу.{S} Овај се одупирао и пристаде тек онда кад се из даљине чу лавеж  
кујући полако и газду, који је узалудно одупирао голим раменом у точак и безуспешно кушао да св 
ва.{S} Овај последњи можда ће се мало и одупирати, али се неће моћи одбранити.{S} Малолетан кне 
ивлачну снагу, којој се нису могле дуго одупирати ни озбиљније даме, које су већ поодавнО биле  
у се угледаше само широки дланови, како одупиру о врата и гурају их.{S} Но зато се на прагу ука 
о ситница на њему.{S} У копрцању, Лепша одупре ногом у тај орман и једним снажним потиском пома 
и Други један опет, наслоњен на руку, с одупртим лактом о сто, гледао је шта се ради у зачељу с 
— Ружна навика! — пресече га госпођа. — Одучи се од ње, па квит — рече она стишавајући се.</p>  
пре тако лепо знали, али сте се доцније одучили намесникујући дуго...{S} Да, да, г. председниче 
авајући се.</p> <p>— Добро, хоћу, роде, одучићу се.{S} Само ово што сам те молио немој заборави 
 неком пријатном топлином, нечим што те одушевљава, заноси, крепи, што буди у теби сладострасне 
 нада се да ће наћи код народа потпоре, одушевљења и т. д., и т. д...</p> <p>Кнез ућута, а двор 
а истинско одушевљење.</p> <p>— Да, да, одушевљење јесте, а и истинско јесте, само не знам да л 
те, височанство; ово је доиста истинско одушевљење.</p> <p>— Да, да, одушевљење јесте, а и исти 
рати кнеза.</p> <p>— Је ли ово истинско одушевљење? - упита кнез свога доктора, показујући руко 
за ослобођење.“ Кнез је говорио с таким одушевљењем и тако је узвикивао да је Растислав у два т 
ли од гушобоље.{S} У службеним новинама ожали ће се смрт првог ђенерала балканског.{S} Сараниће 
јавиле су ђенералову смрт и службено га ожалиле.</p> <p>Да је ђенерал умро природном смрћу, њег 
су учинили услугу мртвацу — службено га ожалили и сахранили.{S} Све је у реду. <foreign xml:lan 
ајице престола.{S} Ми ћемо вас службено ожалити.{S} Објавићемо вашу смрт свечано.{S} Лекари ће  
ли пре једно месец дана, на путу између Ожеге и Чичка? </p> <p>Растислав диже главу и упре у Му 
кнежевску круну.{S} У то име ђенерал се оженио девојком из владалачког дома Косанића, у то име  
осуђена на вечито удовање, јер ко ће се оженити кнежевом милосницом.</p> <p>И ова жена, која је 
рској довољно је обећати само да ћеш се оженити њоме, па да добијеш сваку девојку.{S} У Балкани 
ећ заборављена слика Јеленичког убиства оживе опет пред њом у свима појединостима и у свем ужас 
S} После опаљене пушке Црнојевић као да оживе, сад је хтео и да пође живље и да се склони, па и 
а читати.{S} Очи јој се разиграше, лице оживе; по свему се видело да је писмо пробудило у њој ж 
је могло интересовати.{S} Разговор брзо оживе.{S} Враничић понуди сељацима по цигару дувана.{S} 
е засветлише, очи.{S} Она први пут мало оживе у говору.</p> <p>— Дакле, збиља, има тако семе, о 
 сад му се по чешће привиђа.{S} Њу ваља оживети у успомени кнежевој, ваља му јасно изнети пред  
иначе која од виших особа, што још више оживи женско друштво; даме, које су већ хтеле поћи, још 
 снага, али требао је неко да покрене и оживи све то, да даде свему томе корисан правац и да уд 
убље залазили у гробље, оно је све више оживљавало.{S} На скоро за сваком другом-трећом крстачо 
асвануо и манастирска авлија већ почела оживљавати.{S} На све стране видело се журно спремање з 
же мерити.{S} Један дах њен и ево одмах оживљује све што је било клонуло под тешким ударцима су 
ја за њим тандрче, а он корача немарно, озбиљан, дешператан, оборене главе, једва држећи равнот 
је деветнајесте године буде тако мудар, озбиљан и одмерен као што сте ви у четрдесетој!{S} Ви п 
о се између ово двоје заљубљених овакав озбиљан политички разговор, док га не прекрати једна си 
уће је да је то у старини и имало какав озбиљан значај, али сад је постало проста саблазан.</p> 
бујна лакомислена младића он ће постати озбиљан, тактичан човек!</p> <pb n="393" /> <p>Све то у 
на цртица на лицу.{S} Он остаде хладан, озбиљен, скоро натмурен.{S} На кнежево показивање паса  
зати никаква рачуна.{S} Кривица је била озбиљна.{S} Лане један капетан проневерио је много мању 
се по некад јављала и по каква ствар од озбиљна значаја.{S} Ту су се по некад могле чути чак и  
ј сијала на образима.</p> <p>— Ствар је озбиљна; о њој не смемо говорити тек онако узгред, на д 
ситничарско лицемерство.{S} Има ли иоле озбиљна човека, који би могао веровати да од оваких ств 
у младу душу — лако је разумети.{S} Као озбиљна жена, она је покушавала да се брани од лаковерн 
ој се указаше две малене боре.{S} Овако озбиљна, забринута, она је изгледала још лепша но обичн 
јски бар до краја.{S} Ова је ствар врло озбиљна и ја бих вас замолио још за нека објашњења.</p> 
?</p> <p>- Ви са мном можете имати само озбиљна посла; кад вам за то затребам, можете ме звати. 
мо у две-три речи да чује у чему је та „озбиљна ствар,“ па да се одмах преда својој неодољивој  
на сваковрсне разузданости, без и једне озбиљне мисли у глави, без појма о свом узвишеном полож 
 кнез не би својим ветропирством штетио озбиљне државне интересе, за које „и <pb n="388" /> пре 
е преплануо; но баш му то и даје изглед озбиљнија човека.{S} Нестало је оне беле, бледе, чисто  
се не постарате да га заинтересујете за озбиљније државне послове, што га не привикавате да мис 
, којој се нису могле дуго одупирати ни озбиљније даме, које су већ поодавнО биле прешле преко  
 о њему.{S} Неко и поверује.{S} Али сви озбиљнији људи одмах се питају: је ли могуће да он тако 
 мисли о државним стварима и да се бави озбиљним државним пословима.</p> <p>— Е, кад већ и ви ж 
ања.</p> <p>Но њему као да није било до озбиљних ствари.{S} У присуству Лепшином кнез Мутимир н 
ају кнежева малолетства било и неколико озбиљних сукоба.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
/p> <p>Лепша се исправи и погледа кнеза озбиљно: — Мире,<ref target="#SRP18892_N11" /> зло те ј 
p> <p>— Шта ми је — рече госпођа Софија озбиљно, није ми ништа, жао ми га, сиротана.</p> <p>— Ш 
 ништа не одговори, само погледа Срећка озбиљно и врати се Пави.</p> <p>- Питала сам га за хоџу 
му озбиљно: — Чујеш, мили мој, сад ваља озбиљно да се разговарамо; ствар је од предсудна значај 
свршити.</p> <p>Писар прими ствар веома озбиљно.{S} Не снебивајући се пред доктором, он узе кор 
е Јелина љубав.</p> <p>Кад је баба Ката озбиљно одлучила или да преломи Јелу, или да је доиста  
и кнеза и ћаскају о републици.{S} Ништа озбиљно ту не може бити.</p> <p>Око 6 часова међу Монин 
тежете све некакве ситнице.{S} Ви ништа озбиљно не можете замерити данашњој влади...</p> <p>- К 
 с руком старијег ађутанта, чаша се сад озбиљно пљусну, ађутантов десни рукав и краљева лева по 
век с којим можеш проговорити и што год озбиљно.</p> <p>Понекад је бивало да Лепша долази срдит 
 имати много дубљи корен; рече, како је озбиљно о томе премишљао да ову струју окрене у корист  
 о чему другом мислити до о њој; бар не озбиљно.{S} Просто присуство њено опијало га је, и он ј 
ан сам хитно к вама; рекли су ми да сте озбиљно болесни.{S} Дошао сам и нашао вас где спавате.{ 
им покретом одмаче се од прозоре и рече озбиљно:</p> <p>- Мени, господару, ни мој положај, ни м 
 у џеп и поправљајући своју хаљину рече озбиљно и увређено.</p> <p>— Отићи ћу, не бој се!{S} Ви 
 теби данас! — викну Растислав гневно и озбиљно — Шта си окупила богорадити и причати!{S} Истин 
ијаш на шалу мој говор, Рале, али ја ти озбиљно кажем: ви грдно грешите.{S} За што држите кнеза 
устаде, стаде близу до Лепше и рече јој озбиљно:</p> <p>— Лепшо!...{S} Зашто се отимате?!{S} За 
а верујем у провиђење — примети ђенерал озбиљно </p> <pb n="327" /> <p>- Елем, изабро сам отров 
у, сочну и свежу траву, да Жика са свим озбиљно примети: како му је чисто жао што није во, кад  
асипа пољупцима.{S} И Мутимир је сасвим озбиљно тврдио да Лепша има неки свој специфични мирис, 
о само го сан, празна машта? — упита он озбиљно.</p> <p>Климањем главе Заре даде знак да је так 
ивом жељом, жељом да је има.{S} Ма како озбиљно да се отпочне Лепшина посета, та озбиљност увек 
 који целога века упорно, по некад врло озбиљно, играју своје лудачке улоге.</p> <p>Свршетак та 
 рекла: где где што шаљиво, где где што озбиљно и философски.</p> <p>Разговори су били разнолик 
 и, трљајући га палцем по челу, рече му озбиљно: — Чујеш, мили мој, сад ваља озбиљно да се разг 
друштвено питање, о чијем се регулисању озбиљно бринула сама држава.{S} Полни односи сматрани с 
збиљно да се отпочне Лепшина посета, та озбиљност увек траје само неколико тренутака, после чег 
p>Кнез је изговорио ове речи у највећој озбиљности, а при томе је непрестано нетремице гледао Л 
би за један тренутак могла помислити на озбиљну љубав кнежеву.{S} Она је јасно сазнавала да кне 
вести кнеза како се по сјајном кончићу, озго с тавана, спустио огроман, гадан, црн паук, и пао  
мало болестан, али човек који ће ускоро оздравити — јер свет још ништа није знао од свега онога 
ролетњи дани најлакше преваре човека да озебе.{S} Кнез је био тврдоглав и доктор је морао призв 
ики је био Милоје оно, што је уморном и ознојеном човеку отворен прозор, који му стоји управо и 
пријатан, али уздрхтан одзив..</p> <p>— Ој!</p> <p>Боја и Радован познадоше Павин глас!</p> <mi 
кретима леђа могло се познати убрзано и ојачано дисање.{S} Бурно таласање груди разливало се и  
очиће, вичући из свег гласа „ојис жујо, ојис бељо, а сад, а сад, а сад!“</p> <p>Слабачки вочићи 
 задуване вочиће, вичући из свег гласа „ојис жујо, ојис бељо, а сад, а сад, а сад!“</p> <p>Слаб 
p> <p>Баба Кату обрадоваше ове речи.{S} Ока их је разумела као да се Јела једном већ решила, на 
можеш пожелети?{S} Леп, млад, човек два ока од њега да не одвојиш.{S} Царева му ћерка не би мах 
е увуче у часовник, чича мигну с обадва ока и прошапута „хм! тако!{S} То ти знаш!“ За тим се ок 
дупаља сијале као два зажагрена змијина ока.</p> <p>Баба Ката скочи, притрча Јели и обадвема пе 
сваки откуцај срца твога и сваки поглед ока твога нека је мржњом просочен.{S} Као што упаљен ву 
среће не тражимо.{S} Јединица да је, из ока да ми је испала, сто пута је боље да је видим мртву 
, протестовали, а начелници су у четири ока пред њима слегали раменима и говорили:</p> <pb n="5 
воуми; но то је било само за један трен ока, а у другом трену она је већ била у наручју Мутимир 
тако чича Степа је донео равно двадесет ока злата да се утроши на пропаганду за Црнојевића дина 
не да мртвовати.{S} Просто не да човеку ока склопити.{S} Сваких десет петнаест година нађе да с 
асладити метком из пушке.{S} У тренутку ока, и баш у оном моменту кад га Жика понова хтеде ухва 
 куд год у страну.{S} Собу смо, велимо, окадили.{S} Окадили измирном, молим покорно.{S} Послуже 
трану.{S} Собу смо, велимо, окадили.{S} Окадили измирном, молим покорно.{S} Послужење смо спрем 
и кад — краћи и лакши сан.{S} А може се окадити и тако да се више никад и не буди.</p> <p>- Дак 
у свима деловима тела; мишићи као да се окамене и човек на једанпут постаје потпуно узет.</p> < 
ебе од беснила, а ђенерал је стајао као окамењен.{S} Но ове страшне речи Мутимирове чисто као д 
.</p> <p>Ратислав је остао на месту као окамењен.{S} Неисказано га је болело ово очигледно бага 
хнуло је много буре, истресене су многе оканице; поједено је много, попијено још више, а певало 
рављали, праштали се, натезали последњу оканицу „за срећна пута и срећна останућа,“ галама се д 
 Старијим грађанима припрећено је да се окану ћорава, дечурлиска посла.{S} Против главног сарад 
итије од некуда нашли слику Црнојевића, окачили је о барјак па је тако носали цео дан по целом  
м.{S} У јутру, службене новине, у црном оквиру, објавиле су ђенералову смрт и службено га ожали 
 кнезом некакво овално огледало у црном оквиру, а млада је узимала кнеза за руку, дизала му прс 
ни, а у сваком бурету било је по четири оке дуката и наполеона.{S} Четири пута пет, двадесет.{S 
— још није свршено.{S} Елем, кад мајмун окине пушку и пушка пукне, у соби настане прави пакао.{ 
отезао, дрмао док се пушка на један пут окине.</p> <p>- И ју, ју — рече госпођа и понесе обадве 
ично каже службеним језиком.{S} Чаршија окићена заставама; на три места подигнути славолуци; цв 
 полежу по трави полеђушке.{S} Девојке, окићене цвећем, обилазе око њих, играју, певају док сва 
о сад је била засађена зеленим гранама, окићеним безбројним, шареним лампионима.{S} Ова чаробна 
рода, свију редова.{S} Тело покојниково окићено је около цвећем, а цела слика одозго осветљена  
ји ће те чувати од притворства људског, оклоп кроз који никад неће пробити опасан и штетан осећ 
ве обузме и нека ти она буде непробојни оклоп који ће те чувати од притворства људског, оклоп к 
на бојном пољу, кад пусти у борбу своју оклопничку коњицу, па, с пуно дрске уверености у победу 
зори су били чврсто затворени, а сва су окна потпуно здрава и читава — рече секретар.</p> <p>—  
="379" /> прозор, сруши завесу, разбије окно, па се ту заглави међу ћерчива и стане га страхови 
риђе прозору и узе прстима добошарити у окно.{S} Кад му се и то досадило, он се завали у наслоњ 
знанства, велики доласци, положај мужа, око кога се купе млади људи, молећи то за ово, то за он 
аље пошао за потером, док му тога дана, око подне, не испаде за руком да и сам набави шињел, от 
да је кнез само рањен.</p> <p>И доиста, око 10 часова у вече, појавише се друмом из Јеленика кн 
в је поглед био ведар, јасан, слободан, око усана играо је непрестано лак, једва приметан осмеј 
амо толико, кад се опет видео слободан, око њега је све било друго и друкчије, други људи, друг 
другом месту, но само по лицу, по носу, око очију и усана, тако, да женским опадну веђе, а мушк 
м уредан, дисање правилно и равномерно; око почиње реагирати на светлост, за сахат, два најдаље 
ојавио се <hi>Црни</hi>! <pb n="652" /> Око општинске куће гомилало се све више света; кмет је  
 молила да о Лепши не причају ништа.{S} Око 8 часова одоше и последње гошће, а Мона се задржа ј 
сле, након дуге вожње, кола стадоше.{S} Око њих наста неко шушкање и ја осетих како ме неко узе 
лканији, и црвени, уштављени опанци.{S} Око паса шарен вунени куповни појас, иза кога су вириле 
а обзорју пресечене повисоком косом.{S} Око себе је видео неравно, каменито земљиште, а мало да 
била готова, док удариш длан о длан.{S} Око 6 часова, једанајест особа, скупљених код Моне на ј 
>Растислав је већ давно био изуакао.{S} Око кнеза се беше неприметно прикупила гомилица највећи 
шињел на рамена.</p> <p>Још се пило.{S} Око кнеза тискала се читава гомила, сваки је грабио да  
а сам учинио своју последњу дужност.{S} Око те ствари нећу више трошити ни једне речи.{S} Имате 
е, на врху сале чу се грохотан смех.{S} Око бив. министарке госпође Софије беше се скупила вели 
кола, за њима су ишла још двоја кола, а око њих било је неколико коњаника.{S} У кнежевим колима 
еђушке на дивану до отворена прозора, а око њега осећао се задах келнске воде и других мирисних 
{S} На средини стајао је округао сто, а око њега две три столице; свуда у наоколо поред зида пр 
 побочне собе отпевали кнежеву химну, а око 11 часова кнез се опростио и удалио из дворане, пра 
 десној руци змијски буздован,</l> <l>А око леве муњу обвио,</l> <l>Низ снажна плећа косе спуст 
м као најбељи снег на планини.</p> <p>А око ње пуно плавушастих и црномањастих округлих главица 
 она као да поче појимати шта се дешава око ње и покуша да устане, да се отме.{S} Испод њених н 
ем где сам? куда ме воде и шта се збива око мене?!{S} Али поред свију мојих напора, ја сам, как 
ија, после се грохотом насмеја, погледа око себе и рече, као да се обраћао неком трећем.</p> <p 
раво иде.{S} Сад збаци мараму и погледа око себе.{S} Била је у маленом али врло укусном будоару 
е — рече госпођа и узе завиривати свуда око стола.{S} Узе га тражити и кнез.{S} На узвик госпођ 
апред, али остала потера дуго се задржа око убијена сељака.{S} Вест о томе пролетела је као муњ 
де овом усамљеном цвету, она се обавија око њега, она издиже своју гнусну, пљоснату главу и у б 
а ако је вољан, онда првога понедеоника око девет часова у вече, у затвореним колима да изађе п 
зговарали.{S} Највећа се гомила тискала око кнеза.{S} Слуге су се провлачиле кроз гомиле с пуни 
т, и отпочели трљање.{S} Баба је трљала око слепих очију и по челу, а млада лепотица по грудима 
ака.{S} Баба Ката нестрпељиво се вртела око столице, на којој је Јела седела крај прозора.</p>  
а, што се као огроман сребрн појас вила око подножја стрмих каменитих висова.{S} Даље иза ове б 
о разлогом — морала је обиснути молбама око кнеза, те га склони бар толико да не ступа у борбу  
е и какве људе, који су узалуд месецима око ње чепали.{S} Али код чедних светитељака то иде дру 
уо из ваших уста о себи; кад се узме на око јасна тежња да се кнез одвоји од мене и да се усами 
строга наредба, да се Црнојевић узме на око, да брижљиво прате све његове покрете, да му пазе н 
еже, Црнојевић се осврте, диже пушку на око, скреса је и један сељак из потере паде на земљу мр 
балзам, којим је напојена сва атмосвера око ње, да јој пиљи у очи, и да је обасипа пољупцима.{S 
т је налагала: „држи се моћних великаша око себе, њих привезуј за се, и кад имаш њих, онда имаш 
 носом некакву флашицу.{S} Бацим поглед око себе и видим да се налазим у некаквој округлој подз 
шао у Балканију или се још шуња где год око границе.{S} Ради сваке сигурности, ја сам му придод 
саме обале па све даље и даље докле год око може прегледати.</p> <p>Баш у тај мах, из једне риб 
а, и тако све даље и даље, докле ти год око допире.{S} Овде онде, у сред зелене пољане, стоји у 
зима у руку ову гранчицу, кад опази где око петељке стоји увијено парче хартије.{S} Ово пробуди 
да, а за њом пуцају; куршуми јој звижде око <pb n="291" /> ушију, сад је погађају: један, други 
<p>— Па што, за бога, мећете такве људе око њега?{S} Што му не дате за, ађутанта каква паметна, 
ке.{S} Девојке, окићене цвећем, обилазе око њих, играју, певају док свака себи <pb n="151" /> и 
n="439" /> <p>Ова лепа жена створила је око себе неку чудну, заношљиву атмосверу, која би се мо 
непрестане пажње Растислављеве, чије је око непрекидно осећао на себи; и да сам одахне од надзо 
аква је то „важна ствар“ и обигравао је око лепе жене као дете, да му каже шта је све то.</p> < 
учио је и радио неуморно, уз то умео је око старијих, и те су га особине брзо истакле.{S} Поста 
мир, и пуковник га виде како мирно рује око стола с цвећем, као човек који нешто безбрижно траж 
рачун, и владар је дужан да савије руке око оне особе, коју истакне пред њега државни разлог.</ 
зове његовој љубави и одмах савије руке око човека који је воле.</p> <p>- Ствар је проста, реци 
м, али тако, да су ми под каишем и руке око чланака биле притегнуте - тако притегнуте, да њима  
 сунчаним зрацима, весело су се витлале око прозора <pb n="472" /> и задовољно зузукале бирајућ 
ет политичких интрига, које су се плеле око два остала намесника. —</p> <milestone unit="subSec 
рече Лепша, довршујући намештање мараме око врата.</p> <p>Кнез Мутимир обиште око ње.{S} Пошто  
о — пара, и то поприлично пара, најмање око 100 дуката.{S} Истина, тапетар ми још није поднео п 
ислав, нема ни воље ни наклоности да се око тога бакће, али шта да ради кад су га прилике истак 
и Радован извише се од војника, који се око њих бејаху склептали, искочише на сред авлије и нап 
есмицу, или се живо разговарају, или се око чега ватрено препиру.</p> <p>Свеће су свуда биле по 
овека, који равнодушно прима све што се око њега збива.{S} Само један осећај <pb n="292" /> код 
 земљу.{S} Његови гонитељи склептају се око њега, али преплашени мајмун вешто скочи преко њих,  
изгуби своју рођену.</p> <p>Ви скупљате око себе људе, г. Растиславе, који отворено исповедају  
а но монархија.</p> <p>— А ви прибирате око себе људе, г. пуковниче, који отворено говоре да Ба 
ш!..</p> <p>Чича Боја прискочи и обиште око официра.{S} Сину рече: „Не тако, Радоване“, па прис 
е око врата.</p> <p>Кнез Мутимир обиште око ње.{S} Пошто она не даваше да је пољуби ни у образ, 
тавно доћи.</p> <p>Ратко је зебао да ће око ове ствари имати големих мука и тешко да је и сврши 
жанство, били су управо политичко сунце око кога се окретао сав овај свет од начелника.</p> <p> 
се направи лом.{S} Војници се склепташе око Боје и Радована.{S} Обојица с пиштољима а Радован и 
 платном, које ми неколико пута обавише око главе...</p> <p>- Та је ли могуће!{S} Та шта говори 
пријатељ.</p> <p>Даме се одмах искупише око два млада весела човека.{S} Њина бујна младост, њин 
{S} По повратку из шетње но граду, кнез око 6 часова оде Растиславу.</p> <p>Између њих двојице  
у!{S} Дигнуто је у потеру седам села, и око нас је на далеко разапета мрежа од живих људи.{S} Т 
 окружавају, који су сваки час с њим, и око њега, који му дају савете и упутства, који му стављ 
 млада лепотица по грудима, слабинама и око срца.{S} После је настао читав низ операција којих  
чевито укрућен.{S} Мишићи на образима и око уста грчевито су дрхтали; полуотворене, преврнуте о 
/> стегоше ми цело тело, па ме почеше и око врата давити.</p> <p>У тај притрчаше ми некакве две 
ао у некакве жице, које ми се обавише и око руку и око ногу, <pb n="476" /> стегоше ми цело тел 
руј мржњом све што је у теби, на теби и око тебе, нека света мржња све обузме и нека ти она буд 
 неосетљив за све што се с поља с њим и око њега збивало <pb n="663" /> — за то је мало марио и 
е жице, које ми се обавише и око руку и око ногу, <pb n="476" /> стегоше ми цело тело, па ме по 
>Ту је добро пазарио цео дан.{S} Кад би око заранака ненадно бану срески ћата Срећко, навика на 
о да их прогута погледом.</p> <p>Кад би око 3 часа по подне кнез на једанпут нагло скочи с дива 
} Он узе њену десну руку и мету је себи око врата; леву њену руку узе у своје две шаке, помилуш 
ти се манастирском „малом конаку,“ сави око угла, зађе с позадне стране и пође правце средњим о 
ти мах Жика осети како му се нешто сави око врата; трже се и погледа — то је била Перунова рука 
ђено уздизање.{S} Годило јој је да види око себе и да може назвати својим другама оне, које код 
b n="276" /> звониградски, који обилази око баба Катине усињенице Јеле — бој се чак је и заљубљ 
ом.</p> <p>За све време док су се мушки око овога споразумевали, Анђелија је нечујно цвилела, у 
еном песмицом прослави лепоту њену, али око ње се по некад савије и отровна гуја и на румено, м 
поток да их напоји, па их враћа.{S} Али око кола нигде се није видела Пава.</p> <pb n="251" />  
 се купиле, вочићи су жалосно погледали око себе и њине тужне, измучене очи као да су говориле: 
зати шта је.{S} Док су се сељаци гурали око суднице, кмет и његови помоћници, одборници и некол 
 Ја морам хитати!</p> <p>Кнез је загрли око паса.</p> <p>— Ја ћу ти писати, ја ћу наћи начина д 
 играју по патосу, други седе наслоњени око бабине столице; трећи стоје у наоколо и пажљиво слу 
on" /> <p>Гошће су почеле долазити Мони око 4 часа по подне, а у 4½ већ су све биле на окупу.{S 
и, дохвати је преко среде.{S} Он склопи око ње своје снажне, младе мишице, као две челичне полу 
ећу, и зубе ти нове усаде и стаклено ти око наместе, и што год хоћеш!</p> <p>Док је Петрија ова 
а и у пристојној даљини узео обигравати око кнеза и намесника.</p> <p>— Да видимо игру, да чује 
С поља се поче прикупљати свет и низати око плота.{S} Брука је била голема.</p> <p>Дежурни офиц 
а и „шмука“ - да видиш како ће облетати око тебе.{S} Не ће ми се онда овуд вртети које какви шу 
 већ замаче, младеж се опет поче купити око гајдаша.{S} Бабе и старци већ су били почели зивкат 
едан малени анђелак љубави и облетајући око лепе Паве окрзнуо јој срце врхом перцета из злаћана 
ало се како је некакав младић, ускачући око 2 часа по ноћи у стан госпође Моне, био ухваћен у к 
о преко среде. (Она сави руке другарици око паса) па би га стегла што год боље могу, па цмок од 
лаши, јер ће гости почети да долазе тек око 4 часа, а сад је јаком три.{S} Мона зна све шта тре 
 један за другим.{S} Неки су стигли тек око 2 часа по подне.</p> <milestone unit="subSection" / 
Јела стресе, ова је женска загрли руком око паса, привуче је к себи и упита: „Шта ти је“?</p> < 
S} Кукавни вочићи, са затегнутим јармом око врата, скоро већ удављени, покушавали су још да скл 
доктор је с раширеним шињелом обигравао око кнеза док једва уграби тренутак и набаци му шињел н 
њега.{S} Место чалме оџа је био повезао око главе зајтинли калемћарку шамију, у десној руци држ 
е заједно с колима, све је више затезао око вратова попадалих вочића, и све им више заметао гла 
ту.</p> <p>С једне стране он се савијао око кнез и старао се да њега увек има за се.{S} Што је  
оба, који се изродио око ничега, управо око једног најобичнијег питања — он је држао да може см 
рече несретна Петрија, осврћући се живо око себе, док су се њене другарице кривиле од смеха.</p 
{S} После првог сукоба, који се изродио око ничега, управо око једног најобичнијег питања — он  
p> <p>Но Жика је с нестрпљењем обилазио око Милоја и чим уграби згодан тренутак он га живо упит 
 издубљеним словима.{S} Подуже се мучио око тога.{S} Дотера до половине имена па запне.{S} Повр 
3" /> <p>Ката је била остара жена, тако око својих 50 година.{S} Висока, црномањаста, дугуљасти 
ручивало.</p> <p>У први понедељак, тако око 9 часова у вече, из двора изађу затворена кола с не 
ме месту.{S} Највише их се беше скупило око кнеза да чују шта говори.{S} Кнез је напијао овоме  
; мора бити да је Текелији било замакло око за њом, те кад су мало одмакли, између њега и дечка 
но цео дан....{S} Зауставили су се само око заранака крај лепа, бистра потока, да се прихвате з 
ена, тек је 11 сахати.{S} Да се кренемо око по ноћи, па ћемо опет добро стићи.</p> <p>Човек, шт 
иснемо што не знамо шта је.{S} Обиснемо око оних што су већ били унутра, а они само одмахују ру 
{S} Како вас није жао да само дангубимо око тога.{S} Та ја не бих била Ката, кад не бих одмах в 
никоме неће помоћи.{S} Ми се прикучисмо око кмета, а он нам рече:</p> <p>„Чујете ли људи, наше  
ет животињица, — тако исто наше душевно око са несавршенства свога не опажа, не осећа читав дух 
 Врбавац је осећао на себи вечито будно око свога друга, и то га је дражило.</p> <p>Све то заош 
е, помицао се за њом час лево час десно око кола и непрестано је гутао својим ватреним погледим 
ика, а он јој наслони револвер на слепо око и скреса га.{S} Мати се поведе и паде наузнако.{S}  
рчење...</p> <p>— Али ја ћу ископати то око, г. Растиславе, што се као ухода завлачи чак у туђе 
 груба....</p> <p>— „Као год што просто око у капљици бистре воде не види апсолутно ништа, и ми 
еснике да га извине и да изволе вечерас око 8 час. свратити к њему.{S} Њ. Светлост примиће госп 
ћ је легао одмах после 9 час., а јутрос око 6 устао је ведар, расположен, крепак.</p> <p>Прво с 
цигару, а међу <pb n="505" /> тим патос око њега сав је био покривен целим тек начетим цигарама 
више знао за себе, он није знао за свет око себе, он у том тренутку није могао јасно дати себи  
има викну да одступе; нареди да се свет око плота растера.{S} Боју и Радована узе на страну и у 
p>Белини продужи: — Као и обично, синоћ око 7 часова, изашао сам да ходам јеленичким друмом.{S} 
ер што год урадите, прати вас моје буду око.</p> <p>Овим узајамним уједањем обојица бејаху пали 
 вајкају што су били луди да се свађају око ништа, а кроз по сахата цела одаја одјекује од њихн 
 само момком изишла је по своме обичају око пет сати по подне у шетњу у Јеленик.{S} Кад се доцн 
нити.</p> <p>Млади господин обгрли Јелу око паса, прижма је к себи и повуче је на диван, где се 
е, откопча ђенерала и раздрљи му кошуљу око врата и на грудима да му олакша дисање.</p> <p>Кнез 
богме увалила код мога кнежића, изем му око.{S} А што!.... ни њему не би било рђаво!{S} Шта ми  
говорила.{S} За тим поправи мало хаљину око врата, махну руком преко чела те уздиже прамен испа 
 n="405" /> учинити у личностима што су око кнеза као ађутанти, ордонанси и др. Но то је питање 
вређа и одбија од себе људе, који су ту око њега и који му сваки час требају.{S} Јер, најпосле, 
инистар Растислав хода.{S} Дошао је још око 7 и по часова, и одмах је узео ходати.{S} Прво је х 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Око два часа по поноћи гости се почеше разилазити од пу 
а и трепери као звезда даница.“ </p> <p>Око намештања ових вењера било је и дуге препирке и ошт 
ју се и опет измахују рукама....</p> <p>Око које се склопи нека беличаста магла, њена лепа глав 
а и о најновијим прошевинама....</p> <p>Око 7 часова у вече друштво се почело разилазити.{S} До 
ци — то су њине <hi>јаузне</hi>.</p> <p>Око 3—4 часа по подне скупљају се познате пријатељице к 
 скупља где има оваква шаренила.</p> <p>Око 2 часа по подне у овоме мору од људи наста кретање. 
ога коју врше ове женске јаузне.</p> <p>Око 5 часова почело је послуживање.{S} На огромним посл 
стране и посматрале ово сновање.</p> <p>Око 8 часова изјутра почеле су долазити депутације.{S}  
 је кренуло све живо да се сели.</p> <p>Око 9 часова чу се из даљине војна музика.{S} Свет гурн 
} Ништа озбиљно ту не може бити.</p> <p>Око 6 часова међу Монино женско друштво дошла су и два  
 и Његова Светлост кнез Мутимир.</p> <p>Око 4 часа по подне спровод се крене из цркве јеленички 
р је тамо требало и преноћити. —</p> <p>Око 8 часова кренула се цела свита.{S} Сем обичне пратњ 
сподска рода.{S} Код ње је нађен велики окован сандук, пун највећих драгоцености.{S} Скупоцено  
томе. <pb n="317" /> Ви ћете бити одмах оковани и као тешки ++преступник државни одвучен у град 
ћиће те у свилу и кадиву; у злато ће те оковати...</p> <p>— Видим ја моје добро јутро — рече Је 
шим звониградским круговима.</p> <p>Сва околина кнежева сазнавала је да ће с пунолетством наста 
; прегледано је све, претресена је цела околина, парче по парче, али од паука ни трага, ни глас 
ина, ближа и даља, за тим пријатељи, па околина, па општина и т. д.</p> <p>Он то није философир 
во подозрење све је већма расло.</p> <p>Околина кнежева жалила се да је постао прзница и џангри 
кође носе траг да из ваше <pb n="88" /> околине ниче ширење гласова који представљају кнеза у р 
Он прво мора бити „популаран“ код своје околине, код најближих људи: који га окружавају, који с 
мо неколико месеци.</p> <p>— Из ваше се околине, г. Растиславе, фабрикују неистините вести о из 
лој балканској војсци.</p> <p>- Из ваше околине, г. пуковниче, шире се гласови да је кнез накло 
<pb n="168" /> боље „песничке снаге“ из околине, све је то неуморно суделовало на стварању натп 
еко тридесет кола Орловчана и сељака из околине.{S} Све се то добровољно кренуло да прати кнеза 
сне власти и одлични грађани из места и околине.</p> <p>Још од рана јутра, ужурбане гомилице св 
ега скандала, који је већ пукао по свој околини ићи кроз овај народ и уз неку пратњу било би ка 
о тежи, што је баш у твојој непосредној околини било људи, који су једва чекали да ти учиниш та 
ени да су бегунци заноћили ту где год у околини, с тога узму са собом два извеџбана ловачка пса 
каста.</p> <p>О овој бари веровало се у околини да је постала од суза и крви некаква мученика и 
ушака.{S} Ту им је саопштено да су се у околини појавили зли људи; да је наређено да се околна  
е свечано обучена света тискале су се у околини дворца.{S} Официри у парадним униформама, цивил 
 ово дана, у једној виноградској кући у околини Звониграда, ухваћена некаква млада, веома лепа  
{S} Кад дође у какво место, он разгледа околину, избере гдегод у близини какво згодно склониште 
Жико, да сиђемо до Дунава да разгледамо околину.{S} Можда их је занела <pb n="521" /> јака воде 
у, за сутра дан био је спремљен излет у околину.</p> <p>На запад од Орловца, на 5—6 часова раст 
ву измишљену скаску.{S} Познавао је сву околину, знао је не само имена села и како које село ле 
авајући мутном светлошћу једва најближу околину.{S} У коњушници се осећао оштар, али пријатан м 
, трудећи се да распознају бар најближу околину.</p> <p>Свикнуте на јаку светлост у колеби, њин 
е могло остати тајна за његову најближу околину а нарочито за пажљива и опрезна Растислава.{S}  
ма особа које тако моћно утичу на своју околину, да све потчињавају својој вољи, и ту здрави и  
дну кћер, која никако није била за моју околину.</p> <p>Дама је протестовала; она није блудна к 
сец проби се кроз облаке и осветли целу околину.{S} Кнез одахну душом.{S} Далеко пред собом он  
кола, после опет обухвати погледом целу околину, а поглед му је био помућен, лудачки, поглед ко 
р, који је просипао светлост на оближњу околину.{S} Још даље видео се дуги ред брснатих дрва.{S 
 распитивати о кнезу, али и он је давао околишне, нејасне одговоре.</p> <p>Расрђен свим тим, до 
ћи!{S} Дозовем одмах момка и упитам га, околишно, колико је било часова кад сам ноћас дошао кућ 
крије своју забуну, доктор је одговарао околишно, уплећући у свој одговор похвалу династије и к 
е ономад и од тога дана узаврела су сва околна села.{S} Ни о чему се другом не говори до о Перу 
појавили зли људи; да је наређено да се околна села дигну у потеру, да су зликовци уцењени вели 
 тога Милоје је по именце распитивао за околне кметове; за сувоборски пут, који је још пре три  
уњ на главу, па га одозго приклопио.{S} Околни се сељаци засмејаше. — Но, кад би он био као оно 
 се закључаном депешом изда налог свима околним капетанима да пазе на таква младића, и ко га пр 
планина — те исте ноћи, велимо, у свима околним селима, и с ове и с оне стране планине, владала 
што је потребно ради заклона од моћних, околних монархиских држава. — У ствари пак, Балканија б 
је наређено да се дигне потера из свију околних села.{S} Овога часа издао сам последњу наредбу  
воја младост, твоја усамљеност у свету, околност што си сам, без родитеља, без правих пријатеља 
, која целој ствари даје други облик, а околност је ова, кнез није обичан човек, но глава држав 
асове.</p> <p>Док је кнез био дете, ова околност није имала велика значаја, нити је на њу свраћ 
 али је било врло вероватно.</p> <p>Ова околност распалила је код сељака апетит да га ухвате ил 
трговаца, два пашанца употребила су ову околност, да се користе положајем свога таста.{S} Све с 
к и у томе што кнез нема пара.{S} На ту околност и раније <pb n="502" /> се рачунало, па зашто  
е послове, у толико ће они ићи боље.{S} Околности су се веома згодно стекле да га на то свикнем 
 Поглавито је свраћала пажња на ове две околности:</p> <p>Кнез је млад човек, код кога се тек с 
вештајима свраћао пажњу на неке сумњиве околности — сети се свега тога, и у тај мах осети како  
пође било неког тровања, али кад се све околности испитају, не може да се ухвати откуда би могл 
о, да би све то било тако да није једне околности, која целој ствари даје други облик, а околно 
агонетан, а местимице прате га необичне околности.{S} Чича Милоје пошао је од мене ономад с уве 
ва случајност, да се то чудним стицајем околности десило само с Лепшом.{S} Такве су и све остал 
инистрима, <pb n="569" /> власт у свима околностима, власт дању, власт ноћу — ето ту је све.{S} 
ао поручено.{S} Ваља се користити и том околношћу, ако је истина што се говори, да кнез истинск 
га народ последњи пут види и целива.{S} Около су представљени свештеници у одеждама, како читај 
ве певачке дружине ишле су са стране, а около налегла непрегледна гомила света.{S} Цело ово мор 
 редова.{S} Тело покојниково окићено је около цвећем, а цела слика одозго осветљена лустером с  
и кљун, па још кад узе сад шиштати, сви около опет прскоше у смех.</p> <p>Кмет већ није знао шт 
<l>Витице су му гујски сплетови,</l> <l>Около чела смук се савио,</l> <l>А у паклу је зубе нади 
 <l>На сваком лаву девет орлова;</l> <l>Около тече река пламена,</l> <l>Земљом управља Злодух о 
о има тако лепу жену да и господи мигне оком.{S} Најпосле, ма како било, ми нећемо ни у чему тр 
 нехатно погледав господина само једним оком, и то пола затвореним, продужујући своје љушкања с 
ио, камо ли он, што је научио да куд он оком, туда други скоком.{S} А и што би одуговлачила?{S} 
о, он опет одступи, махну главом, мигну оком и прошапута као за себе: „још хода!{S} Планира неш 
 unit="subSection" /> <p>Тако је срећно окончан и овај кнежев састанак с народом.{S} Па ипак Ра 
n="244" /> <p>Јадно девојче!{S} Куда да окрене, шта да избере?</p> <p>За њу је тај избор био у  
м гласом.</p> <p>Кнез Мутимир покуша да окрене ствар на шалу.{S} Као сви малодушни људи, он је  
ело овде најближе, старајући се да тиме окрене разговор на друге ствари.</p> <pb n="543" /> <p> 
гла чути, начелник се једва сети, да се окрене кнезу лицем, а дотле је једнако стајао окренут л 
да мртвац из овога гроба покушава да се окрене, или можда и да <pb n="595" /> устане.{S} Од сам 
о изгледа као човек, који се мучи да се окрене у тесном простору па не може, запињући о крајеве 
сахата — рече Ратко. </p> <p>Госпођа се окрене вратима и обриса марамом очи.{S} - Право вели —  
ца.{S} Кад чује треску за собом, она се окрене, сјури овце с друма, спусти сукњу, престане плес 
што је мало поћутао, он покуша да и сам окрене ствар на шалу.</p> <p>— Та да, за медведа, управ 
: она груну у плач.</p> <p>Она се нагло окрене да сакрије сузе.{S} Чинило јој се да се понижава 
 озбиљно о томе премишљао да ову струју окрене у корист данашњега <pb n="499" /> стања, и да св 
 /> Тешко ми је било да га гледам.{S} - Окренем се и полако изађем.</p> <p>Ратко ућута.</p> <p> 
ења но селима, сама природа; куд год се окренете готови природни будоари, овде шумарак, онде ве 
лети друмом, и на један пут, поплашена, окрену леђа, напну реп и утеку уз ливаду.{S} Кад мисле  
у, која је случајно стајала у тој соби, окрену с лицем дувару и тако је остала за све време њин 
о управо дешава, док обоје завађених не окрену своју срчбу против ње, заједнички је дочепају и  
 онога за, њих загонетног чуда, онда се окрену, баце још један срдит поглед за кнезом и његовом 
ди, чим су замакли за први шумарак, они окрену уз брдо.{S} После свега што су чули од она два с 
 у авлију.</p> <p>— Јок ми — рече Боја, окренув се.{S} Без девојке не идемо!</p> <p>— То није и 
је достојан“ — мислила је она у себи, и окренув се нагло прозору, трудила се да се заклони од М 
p>— Збиља, г. Растиславе, рече пуковник окренув се према Растиславу, шта ви имате против мене о 
 више ни живети.“</p> <pb n="206" /> <p>Окренув се, си прво угледа иза себе омалена господина с 
.. — упита Срећко, но Синђа се већ беше окренула, она ништа не одговори, само погледа Срећка оз 
врнути главе.{S} У њему се бејаше тумбе окренуо цео један свет мисли, осећаја и планова.{S} Пол 
о радио — добро му је и било.{S} Чим је окренуо друкчије — изгубио је престо.{S} Узбудио је про 
ез Мутимир стоји на далеком вису; стоји окренут њој, стоји са раширеним рукама и он је виче, зо 
 кнезу лицем, а дотле је једнако стајао окренут леђима.</p> <p>Међу тим кнез. како уђе, он оштр 
> <p>Лепша је седела на отоману, у пола окренута зиду, са шакама на дицу.{S} Кнез је стајао мал 
 не слутећи ништа рђаво, он и сад хтеде окренути на шалу те примети:</p> <p>- Само ако није как 
е измицао напред, а никако се није смео окренути назад.</p> <p>Заре је грабио поред њега.</p> < 
</p> <p>Ови наши незнани знанци били су окренути Дунаву и на ту страну била је управљена сва њи 
јутру, а сутра дан устајао је освежен и окрепљен.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 
} Сад <pb n="198" /> се ништа више није окретало и нашега начелника опет поче обузимати некакав 
јску.{S} Био је веома вредан, схватљив, окретан, учио је и радио неуморно, уз то умео је око ст 
и су управо политичко сунце око кога се окретао сав овај свет од начелника.</p> <p>Четири пуна  
> <p>Маврикије је стајао на сред собе и окретао шешир међу прстима.</p> <p>У зло доба кнез га п 
а се на једаред помаче у лево и поче се окретати све на лево, све на лево.{S} А начелнику Вујад 
ади, али кабинет је био мален, морао се окретати сваки час, с тога пређе у велику дворану, која 
ну учини се као да се на један пут поче окретати и онај низ везаних коња, и онај плот за који с 
ако, и црна прилика морала се сваки час окретати да прошапуће кнезу: „Овуда, овуда!{S} Држите у 
елник и гласно изговорио ово што мисли) окрете се на једаред Вујадину:</p> <p>— Начелник, тешка 
</p> <p>Она дочепа другарицу за рамена, окрете је к себи и упиљи јој у очи:</p> <p>— Ево овако! 
з осети да се доктор приближује, стаде, окрете се, избаци прса, прекрсти руке и затури главу, п 
упита он хладно.</p> <p>Пуковник стаде, окрете се Растиславу.</p> <p>— Ко? — викну он — ко? шпи 
 16 година, дохвати мужа за десно раме, окрете га и рече живо:</p> <p>— Лево кругом, марш, хајд 
раду, погледа доле у запенушене таласе, окрете се Жики и заусти нешто да му рекне...</p> <p>У т 
ав урнебес.{S} Прво Боја извуче пиштољ, окрете га у вис и испали.{S} Добро набијена цев рикну к 
ан.</p> <p>- Ћути ти!{S} Гле ти њега! — окрете му се доктор.</p> <p>Но Радован викну још више:< 
 пут; прочита га и други пут; за тим га окрете, загледа рукопис, адресу и потпис „један ђак.“</ 
а на све стране.</p> <p>Боја са својима окрете месту где су јутрос оставили кола.{S} Још из дал 
ј он и хтеде је пољубити у уста.{S} Она окрете главу и он је пољуби у потиљак.{S} То је био дуг 
> <p>Да би га више заинтересовала, Мона окрете други разговор.{S} Каза му новост о тајној репуб 
сто.</p> <pb n="295" /> <p>Момак се сад окрете и послужи кнеза, пружајући му његову нарочиту шо 
пита шта јој је та девојка.{S} Синђа се окрете, погледа Паву и слага: — Па... ћерка ми је.</p>  
још ваљаде игра у колу.</p> <p>Синђа се окрете и погледа свуд у наоколо.</p> <p>— Благо теби ср 
се беше остраг на глави подигао, она се окрете мужу, узе га опет за руку, припи се уз њега, и,  
ој је онака одбрана слаба помоћ, она се окрете и хтеде побећи у један угао.</p> <p>Млади господ 
ихвати Растислав, <pb n="377" /> она се окрете њему, па је и њега с интересом слушала.{S} Сад о 
ане шта би Петра урадила.</p> <p>Она се окрете другарици с лева и продужи. </p> <p>- Бих, очију 
ри и викну: „јао, роспије једне“; па се окрете и пође; но опет се врте.</p> <p>— Јао, роспије ј 
а га оберучке одгурну од себе, после се окрете и гледаше га како брише сузе с очију.</p> <p>— П 
едао је на Исток непомично.{S} После се окрете Западу.</p> <p>Док су источно обзорје заклањали  
ретрес само преко мене мртва.“ После се окрете кнезу: „Господару, поштедите униформу балканиско 
да отимате девојке!....</p> <p>После се окрете оцу:</p> <p>— А што му ти гледаш ту на хатар!{S} 
и ми, ако можеш!</p> <p>Ћутећки кнез се окрете и пружи руку ђенералу, који је прими, стиште је  
здени долап, а у њему...</p> <p>Кнез се окрете Врбавцу и рече подругљиво: — А? шта има у њену,  
ебу или ударање у груди.</p> <p>Кнез се окрете и узе Зара за руку.{S} Заре је осећао да је кнеж 
и тиме прекиде Растислава.{S} Он јој се окрете - Знаш шта, Софија, ти би сад могла ићи — рече ј 
ји у тај мах приђе с кавом.{S} Момак се окрете прво кнезу, но он показа главом на Кају и момак  
 но он показа главом на Кају и момак се окрете њој.</p> <p>Каја диже полако своју белу, округлу 
ана и две ноћи узастопце?!{S} За тим се окрете министру: — ходите ближе; и, показујући му прето 
а здравље његових укућана.{S} За тим се окрете Растиславу:</p> <p>- А? ти си јамачно изненађен  
дуго гледао немо и хладно.{S} За тим се окрете своме ађутанту, узе од њега кључ и рече му да из 
та „хм! тако!{S} То ти знаш!“ За тим се окрете домаћину:</p> <p>— Што, бога ти, господине, не и 
 главу ћу ти разбити.“</p> <p>За тим се окрете Пави, додирну је руком по леђима и упути је у по 
ече Мона с ђаволским осмејком, затим се окрете кнезу: — Збиља, уздам се, да вам неће бити дуго  
на!{S} Она још чека на ме....“ Затим се окрете кнезу. — Кнеже, заклињем те овим мојим смртним ч 
ћи завесу на једном прозору, а затим се окрете својој гошћи.</p> <p>- Драга Лепшо, предајем ти, 
код прозора и кад се Мона појави, он се окрете њој.</p> <p>- А. а.. а.. а..!{S} Тако дакле!{S}  
као да се наједаред нечега сетио, он се окрете Растиславу и упита:</p> <p>- Збиља, г. председни 
ле.</p> <p>Ратко зину од чуда!{S} Он се окрете детету и узе га преда се.{S} Испитивао га је ред 
ствар и износи је у шири круг.{S} Он се окрете Жики, рече му да иде одмах доле и да нареди људи 
 нађе у неприлици са ове вике.{S} Он се окрете старцу.</p> <p>— Чујеш ти, старче! ти си паметни 
о лепо чело застре густ облак.{S} Он се окрете нагло, узе пушку и погнуте главе пође полако нап 
ли сам кнез поправи ситуацију.{S} Он се окрете начелнику и упита га:</p> <p>— Ви сте овде начел 
су му необично сијале.{S} Чим уђе он се окрете кнезу.</p> <p>— Она као да нешто слути.{S} Нашао 
о, али место да прими ствар за се он се окрете лекару:</p> <p>— Господине докторе, чините своју 
ако шуштање женске хаљине.</p> <p>Он се окрете нагло, усплахирено и нервозно викну: „Ко је то?“ 
 са свом овом господом.</p> <p>Ратко се окрете и начуљи обадва ува, али у залуд му мука.{S} Нач 
лу своју измајсторисану срџбу, журно се окрете мужу и зачуђено, чисто преплашено проговори:</p> 
ен као паприка, а љут као гуја, кмет се окрете.{S} Он је видео како се кнез грохотом насмејао њ 
смисла. </p> <p>На ове речи Враничић се окрете живо, счепа пушку из угла, обеси је о раме и наг 
нска орла.{S} Враничић је био ловац, те окрете главу на ову страну.</p> <p>С леве руке дизао се 
о ти.</p> <p>Петрија се пљесну рукама и окрете се полулево на петама.</p> <p>Њене се другарице  
а га причекају, затвори врата за њима и окрете се хоџи.{S} Са стиснутим песницама над <pb n="23 
> <p>— Ништа, ништа, — рече Растислав и окрете се кнезу, који му беше почео нешто говорити фран 
е од црна сатина.</p> <p>Тоша се трже и окрете жени; његове очи сусретоше се са живим, немирним 
 облачак преко чела, он одгурну књигу и окрете се унутра у собу.</p> <p>— А ко вас то шпијунише 
шушну му нешто с лева.{S} Он се прену и окрете.{S} Само за два корака удаљена од њега, чучала ј 
е сјајне очи помутише се; он се ћутећки окрете зиду и на хладан камен наслови своју врелу главу 
тадоше неко време.{S} Ђенерал се за тим окрете, полако приђе прозору, и сав малаксао чисто се с 
им се растадоше.{S} Враничић с друштвом окрете низ брдо, а сељаци остадоше да упороже волове, п 
 <p>Чим се кнез указа, начелник Вујадин окрете се свету, и, машући обадвема рукама, викну: „вич 
ост, што се појави с доње стране.{S} Он окрете поглед тама и на левој обали Дунава угледа јасан 
 <p>— Ах, Петро, сестро! — па онда брзо окрете главу у страну, диже мараму на очи и бризну у пл 
ичице, али се у грчевитом копрцању брзо окрете на леђа.{S} Кнез потрча да га прихвати, покуша д 
аже и рече Ратку нешто на ухо.{S} Ратко окрете главу, зачуђено погледа Растислава и упита:{S} - 
умен.</p> <pb n="279" /> <p>Он се нагло окрете и баци на жену оштар, испитнички поглед.</p> <p> 
спа напући уста и срдито, али грациозно окрете мало главу на страну, заузимајући положај, као о 
/p> <p>После ових речи, Лепша се жустро окрете од Мутимира; баци на сто писмо и фотографију, о  
 знајући шта да почне.{S} Синђа се опет окрете и погледа по свету, као да је некога тражила у о 
? — додаде она.</p> <p>Пуковник се опет окрете огледалу: — ништа — рече он и продужи откопчават 
е чак иза врата.</p> <p>Ђенерал се опет окрете слици.{S} Он прво поче говорити тужно, полако, д 
ави жену, кад то чу, па се на један пут окрете Ратку.</p> <p>— Чујеш ли!{S} Е што ти је то прод 
сник,“ опет се поклони и у једном скоку окрете се, дохвати за мишку кнежева млађа ађутанта, реч 
лост боље зна...— А после свежа, млада, окретна памет — Ви на игру мислите....</p> <p>Кнез га п 
.{S} Он је њу сасвим друкчије замишљао: окретна, разговорна, <pb n="116" /> жива, дрска, а она  
p>Понекад и сељаци умеју да буду брзи и окретни у послу, особито кад се деси на месту човек, ко 
сном среском писару, младом и као видра окретном човеку, и у пробраним изразима, штедећи кнеза, 
џа погађа.</p> <p>Чим Синђа помену хоџу окретном Срећку одмах паде на ум мисао како би се и хоџ 
о су се пели уз малу узбрдицу, па после окретоше низ брдо.{S} Гробови су бивали све ређи.{S} На 
 <p>Ишли су-прво равницом, али на скоро окретоше низ брдо, управо пођоше прокопаном јаругом, ко 
нађоше на земљи.</p> <p>Али они се опет окретоше и нагоше уз степене.</p> <p>- Нећете тако! — в 
S} Момак се тргне, звера, гледа у небо, окреће се, брише се и чуди шта ли га то попрска.{S} А о 
во сад.{S} Младеж је већ почела била да окреће коло.{S} Ја сам био однео гибаницу и тикву вина  
тај дим непрестано кружи, непрестано се окреће и једнако мења свој облик...</p> <p>Она је хтела 
и могло бити друкчије.{S} Но шта се оно окреће?{S} Шта ли се оно окреће?</p> <pb n="197" /> <p> 
 Но шта се оно окреће?{S} Шта ли се оно окреће?</p> <pb n="197" /> <p>Начелнику Вујадину учини  
арамом очи.{S} - Право вели — рече она, окрећући се опет мужу и Ратку — Право вели, да је сироч 
 као дувар, а леви јој рукав сав крвав, окрзнуо је пурак по више лакта.{S} Арсенијева вамилија  
ђелак љубави и облетајући око лепе Паве окрзнуо јој срце врхом перцета из злаћана крилашца свог 
евима?</p> <p>- Наравно, не можеш се ти окривити за крваве радње твојих предака.{S} Али све јед 
уд, па чак ни суд историје, не би могао окривити њега за овај поступак са мном.</p> <p>Ђенерал  
чи да ниси прословио, друкчије ћеш бити окривљен да си продао шињел.{S} Дај ту шајкачу — заврши 
 тешке оптужбе противу вас.{S} Били сте окривљени да сваки дан примате једну особу из аустро-уг 
ња.“ На више места за те су ствари били окривљени први и најугледнији људи.{S} Они су кукали, ж 
исму говорило, како је услед тих тешких окривљења било већ отворено и формално ислеђење против  
бећану уцену.{S} Жандарм тврди обратно, окривљује Милоја да је био у дослуху са <hi>Зликовцем</ 
није ни глава заболела; сад нас хапсе и окривљују за ствари које ни у сну нисмо чули.{S} Ништа  
ва и прати...{S} Једно кљусе, па и њему окрњено ухо....{S} Ко то одгризе ухо том кљусету, г. Ма 
не би погођена.</p> <p>„Његова Светлост окром што је добила четири ране од куршума, сва је по л 
 лету спусти над овај усамљени цветак и окропи га бистрим капљицама рајске воде од живота, нато 
Но лекари су саставили комаде, сашили и окрпили грдне, дубоке ране.{S} За тим је кнез био излож 
еш глава и старешина оволиком свету!{S} Округ! помисли болан колики је један округ; и то је све 
S} Округ! помисли болан колики је један округ; и то је све под твојом влашћу!{S} Баш си човек,  
ли доручак.{S} То је било на сумеђи два округа и већ се унапред знало да су два „дотична начелн 
на сред дворане био је намештен велики, округао сто и на њему у накрст упаљене четири свеће.{S} 
а невидљива рука, смоташе се у дугачак, округао прамен, остављајући за собом ведро, тек умивено 
посниској соби.{S} На средини стајао је округао сто, а око њега две три столице; свуда у наокол 
ласку Ташмадена.{S} По среди се пружала округла, доста широка равница, окружена са свију страна 
н.{S} Управо пред њим намештена је била округла трокатна полица, претрпана саксијама с цвећем.{ 
од каучука.{S} У једном углу стајала је округла, повелика кутија од хартије.{S} На заклопцу ове 
што год може лупи о патос својом малом, округластом ножицом, утегнутом у плитке ципелице од црн 
 око ње пуно плавушастих и црномањастих округлих главица — и све су то огранци њена моћна стабл 
аленој, тесној ћелици, из које је, кроз округло прозорче, видео пред собом велику дворану, потм 
о себе и видим да се налазим у некаквој округлој подземној одаји, одозго засвођеној.{S} Ову про 
ој.</p> <p>Каја диже полако своју белу, округлу руку и негледушке узе каву.{S} Њен поглед био с 
ти за извињење — рече кнез, седајући на округлу, кадивену столицу. — Али ту нема мога греха.{S} 
 је погодио управо у котлац.{S} На малу округлу рану текла је густа, црвена крв, градећи беле к 
 источних крајева јављао је, да његовим округом путују два подозрива човека: путују под изговор 
3" /> орловачким начелником, у чијем се округу за сад усредсређавао сав политички живот Балкани 
е начелник извештавао како су у његовом округу сељаци приликом неке сеоске литије од некуда наш 
је околине, код најближих људи: који га окружавају, који су сваки час с њим, и око њега, који м 
одмах удалити све личности које га сада окружавају.{S} Говорило се и о великим променама у унут 
у граду, онда обично у двојним редовима окруже кнежева кола и тако их прате.{S} Понекад поделе  
у, плива у слатком, раздраганом заносу, окружен читавим светом свакојаких сладострасних слика и 
 пружала округла, доста широка равница, окружена са свију страна, као какав горостасни амфитеат 
е бити лепше и дирљивије слике од бабе, окружене низом покољења којима је она дала живот.{S} Он 
ше, узвишеније и светије од старе жене, окружене породом својим и породом порода свога, децом с 
профили других лутака, и лутака који су окруживали младог <pb n="29" /> кнеза, још непунолетни, 
ног официра да аванзује. <pb n="507" /> Окружили су га шпијунима и прате му сваки корак.{S} Он  
них пријатеља, ја ћу се постарати да га окружим још и бољим људима.</p> <p>госпођа Софија насме 
</p> <p>Сем једнога Ратка, Растислав се окружио у министарству самим нулама, људима без иниција 
 граду Милиновцу.{S} Одсели су у згради окружна начелства, пошто удобније куће нису могли наћи  
жавних <pb n="565" /> послова спасти на окружне начелнике, и како они буду вршили те послове, т 
тарства имао је да састави писмо за све окружне начелнике.{S} Десетак дана доцније Звониград је 
н „окружних,“ као што скраћено титулишу окружне начелнике.</p> <p>Но ова прилика веома је добро 
млада безбожника, г. варошки лекар и г. окружни енжењер били су пустили глас да та бара није ни 
скоро поноћ.{S} Ове исте вечери господа окружни имали су част бити позвани на чашу вина код сво 
је цела ова операција извршена и сви се окружни код Ратка искупили, морало је проћи времена.</p 
а.</p> <p>Четири пуна дана бавили су се окружни у Звониграду и много су што шта научили.{S} Дањ 
еоским светом, али моје колеге срески и окружни лекари причали су ми многе, веома интересне и к 
 треба обратити.{S} И ако је овде био и окружни начелник, и капетан, доктор се обрати месном ср 
 бив. министру полиције — Ратку.{S} Сви окружни начелници били су управо створ његових руку.{S} 
ера на вама самима.{S} Ви сте данас сви окружни начелници, и колико вајде може бити од вас нашо 
редводио је орловачки кмет, а орловачки окружни начелник морао је узети на се улогу домаћина, њ 
 <p>Сад су били сви на окупу и то махом окружни начелници, тек по где где прешарани по каквим п 
/p> <p>„Желим да се састанем с господом окружним начелницима.{S} Лични састанак много вреди.{S} 
 Орловцем, пут је имао проћи кроз седам окружних градова, па се завршити градом Шапцем, после п 
падне крајеве отаџбине.{S} Низ градова (окружних места), које ће кнез посетити, отпочињао се <h 
етак дана доцније Звониград је био пун „окружних,“ као што скраћено титулишу окружне начелнике. 
вога министра Кугића, а већ је у сваком окружном месту, у свакој варошици, па и по многим селим 
on" /> <p>Те вечери били су на конаку у окружном граду Милиновцу.{S} Одсели су у згради окружна 
 сви своји! - примети он кад га ађутант окрупни крупним речима.</p> <p>Мање више гости су били  
а живо пратити и непрестано имати га на оку.</p> <p>У сред овог разговора Ратко примети, како ј 
 био вешт и практичан човек.{S} Његовом оку није измакло <pb n="213" /> коме се треба обратити. 
ним очима указаше се сузе.{S} На десном оку једна се суза полако скупљала на затвореној трепави 
 како се капља по капља полако скупља у оку, али да ли су то сузе радости или сузе жалости ни о 
отере стражариле крај Дунава, на једној окуки дунавској чуло се прво неко шапутање, па лак пљус 
у крви, а у јутру устаје из постеље сав окупан у зној с тешким задахом.</p> <p>„Мало по мало от 
а сад изгледаш? како си сад намирисана, окупана, обучена, спремљена!..</p> <p>— Јес, тако спрем 
 жустрим ударима коњских копита.</p> <p>Окупана, намирисана, лепо обучена, увијена у огртач, пр 
ца.</p> <pb n="497" /> <p>Ратко скочи и окупи ходати но соби.</p> <p>— Изврсно!{S} Ствар је сам 
кну Растислав гневно и озбиљно — Шта си окупила богорадити и причати!{S} Истина ја не знам шта  
амо тебе волим!{S} Шта ћу кад су ме они окупили како се сваки владалац млад жени, па морам и ја 
имаш шињел и шајкачу.{S} Док су била на окупу само 2—3 села, и свако се село држало одвојено он 
раво у Орловац, где је сад скупштина на окупу; ту ће се јавити и поднети писмо од царева, и онд 
аса по подне, а у 4½ већ су све биле на окупу.{S} Она их је по гомилицама намештала у дворани и 
p> <pb n="562" /> <p>Сад су били сви на окупу и то махом окружни начелници, тек по где где преш 
на ухо:</p> <p>— Господа министри су на окупу.{S} Г. председник послао је да нита како је Њ. Ви 
е бити по раду и заслузи.</p> <p>Ово је окуражило чиновнике те опет почну дизати главу.{S} Они, 
 изрезана слова на мраморној плочи и да окуша, може ли на тај начин прочитати читаво име покојн 
S} Међу тим црна прилика предложи ми да окуша, нека средства која ће можда помоћи да се разбуди 
мртваца умрлих од чуме (куге) — да и то окушају.</p> <p>„Какве ће ресултате дати ти грозни опит 
один, продужила је своје наваљивање.{S} Окушала је све, пробала је лепим, најпосле видели смо и 
и маши се за флашу с вином.</p> <p>— Да окушамо бар какво им је ово вино.</p> <p>Кнез нали чашу 
и најстрожији светитељ, који никад није окушао од забрањена плода.{S} И ти се ту још вајкаш!{S} 
к, цмок, цмок, па у уста, па у оно лепо окце, па под грло, па заврат, па удри љуби, па удри грл 
м грудима — свуд!..</p> <p>Његова стега олабави.{S} Јела изви десну руку, и у који мах он поуми 
твари ни за обична човека не узимају се олако у уста.</p> <p>— Па добро!{S} Баш и да би било за 
права што се срди.{S} Он не узима ствар олако, али неће ни да цркава због ње. — Мене мрзи вазда 
лав се љутио:{S} Ратко узима целу ствар олако; мрзи га и да промисли о њој, — иначе он се не би 
простим покушајем, или прошло на каквој олакој рани?</p> <p>После су опет прилегли сва тројица  
 му кошуљу око врата и на грудима да му олакша дисање.</p> <p>Кнез затим приђе тајноме орманчић 
иштва — продужи Растислав — и то ће нам олакшати задаћу.{S} Али и да није тога случаја, после о 
блога.{S} Црнојевић одмах осети од тога олакшицу у глави, а на трећој облози он већ сведе очи,  
бом арслану не приђе онај исти чичица у олињалом ћурчету, ухвати га за руку и рече:</p> <pb n=" 
; она је блага као сама благост; она је оличено доброчинство, богата свима врлинама.{S} Али оно 
 Мутимир није више био обичан човек, но оличење најразузданије страсти.</p> <p>Он није више зна 
Има доста ствари од којих се човек може олишавити.{S} То није ништа чудно. </p> <p>— Хм! дакле  
и је страшно било видети.{S} Тај тешки, оловни поглед Боја спусти на Радована.{S} Блед као смрт 
у, па тек онда иде у цркву и стаје пред олтар с девојачким венцем на глави.{S} И младожења зна  
д.</p> <p>После бурне кише и страховите олујине ноћ је била тиха и спокојна, само се још из даљ 
љу за рад и наду на успех.{S} С тога се олучи да и с Павом буде кратак и одсечан.</p> <p>Познат 
о, живео господар.“ — „Ала се онај попа ољољао;“ гле како се поводи.“ — „Ћут, бре, ти си ми бољ 
<p>Јела остаде сама.{S} Она је била као омађијана.{S} Нашла се у голему чуду.{S} Као кроз неки  
ијала.{S} Тај га је сјај занео, очарао, омађијао.{S} Ишао је за њим као намамљен путник за лута 
 ће бити добро!</p> <p>Куршум је срећом омакао поврх чеоне кости и расцепио само кожу на глави. 
ме он и сам посрте напред, колена му се омакоше с глатког отомана и они обоје-падоше на меку пр 
арија.{S} Крај њега је седео на столици омален, неугледан човек у војничкој <pb n="614" /> униф 
ву просторију осветљавала је само једна омалена, ручна лампица, намештена у малом прозорчету, и 
 <p>Окренув се, си прво угледа иза себе омалена господина с великим цилиндром на глави.{S} Био  
зора је било свега два с улице, били су омалени и ниски, а изнутра застрвени некаквом шареном,  
е, забрекле образе, без и једне боре, с омаленим, глатким подваљком.{S} Растислав је све то раз 
сред дворане; с обадве стране наместише омалено кандиоце с црним стаклом, кроз које се једва пр 
ста, и ако је пут био тежак.{S} Огромна омаљска планина у главноме је већ била преброђена и сум 
о пошли амо да се бијемо са сељацима по омаљским планинама.{S} Отићи сам џелату под нож и пусти 
е и најугледније планинско село у осоју омаљских планина.{S} Чувено је на далеко с добрих људи  
да проведе Враничића преко ових опасних омаљских планина, у којима је он знао тако рећи сваку с 
ан на једном од јужних огранака великих омаљскнх планина — те исте ноћи, велимо, у свима околни 
 је потребно да се отров узима стално у омањим дозама, а у подужем року.</p> <p>„Тако се данас  
у своје руке, све то већа загушљивост и омарина осећала се у вишим звониградским круговима.</p> 
 намерим, а они ће, бога ми, ево ово да омасте!</p> <p>— Не чиниш мудро, Мире.{S} У тој дружини 
дује!{S} Ал неће га шале <pb n="228" /> омастити брк, док се добро не изује.{S} Но да бацимо пр 
амо згодан случај.{S} Проста случајност омела је ствар пре 5—6 дана.{S} Предузете су мере да се 
е силе на свету која би ме у томе могла омести — рече Мутимир живо.</p> <p>Кнез хтеде понова да 
али.{S} Ја сам решен да се не дам ничим омести.{S} Једино могла би ме стукнути каква јача војни 
— Без ичега није.{S} Нешто их је морало омести.{S} Но ја се опет надам, да неће дуго изостати.{ 
 којима је дугим службовањем и владањем омилила власт.{S} Они као политичка странка немају прог 
нђале династије Косанићеве и о повратку омиљене лозе Црнојевића.</p> <p>Кнежев наступ срџбе беш 
вији; сумњао је на свакога; чак и његов омиљени ађутант Заре није више уживао оно старо неогран 
 бити, кад то ево тврди и његов верни и омиљени ађутант Заре.</p> <p>Ова промена одмах се позна 
tion" /> <p>Кнез је био наишао на своју омиљену тему-што но реч: усео на свог коњића, и сад га  
 одбрајајући реч по реч, развијао своју омиљену „државну теорију“, мртву и хладну као онај мрам 
шкрипу и пуцање, полако, али непрекидно омицала су се низ брдо, и померала се све ниже и ниже,  
едњи брдањак, али њине су се танке ноге омицале, они су падала на колена, устајали, опет запиња 
S} Он је био апсолутиста <pb n="350" /> Омладина га је мрзила као тиранина.{S} Ја сам нашао гот 
и капиџици ове забачене опале куће; сва омладина звониградска промарширала је кроз ове капиџике 
у млађега колена; уз њих је сва школска омладина.{S} Њима симпатишу многи и многи грађани, ма д 
бној ноћи, или по какву гомилицу веселе омладине, где, раздрагани меким зракама месечевим, тихо 
тао разговор о покрету, који се опажа у омладини и који све више осваја земљиште.{S} Вешти агит 
S} Дакле?!{S} Каква је то разузданост у омладини?{S} Ноћни, тајни састанци, бунтовнички планови 
г Кугић умео представити и продати пред омладином.</p> <p>Сложили се најпосле томе, да овај пок 
ра.{S} Он је одбио од династије школску омладину; он је одгурнуо од ње све млађе, интелигенте с 
изађох у кујну да надгледам јаузн, деца омлатише забрањен плод.{S} За пет минута, рођена моја!{ 
сти обе руке, глава му клону, цело тело омлитави — по свему се познавало даје пао у дубок, мртв 
о мало крвнички омрзли; с почетка је та омраза скривана, после је почела овда онда избијати.{S} 
чка.{S} Они су се мало по мало крвнички омрзли; с почетка је та омраза скривана, после је почел 
рачати да ко кога заволе или да ко кога омрзне; давала је девојкама колачиће којима су могле об 
рца!</p> <p>С тога Мутимир мало по мало омрзне Кугића, бар никако се није могао отети од неприј 
његови министри унутрашњих послова биће омрзнути у народу, али то ће уједно бити громовође, кој 
 више постајао човек, муж, а ово његово омужавање дало се познати по слободнијем, самосталнијем 
жња.{S} Али, од кад је кнез поодрастао, омужао, постао млад љубавник и младожења, од то доба го 
ити узрок да цела ствар пропадне.{S} Да омужаш, да стечеш искуства, теби ће требати пуних дваје 
трма шумовита коса, исто онако мрачна и омчата као и ова с ове стране.</p> <p>Наши путници зага 
p> <p>Зашли су дубље у шуму.{S} Ишли су омчатом косом.{S} С десне руке зијала им је мрачна и ст 
</p> <p>Кнез цикну:</p> <p>— А.. а.. а! он је ту!{S} Он!{S} И смео је доћи!....{S} Амо! дајте м 
не зановетај ту, рече Пави срдито — Ја! он књаз, па ће гледати на ме сељанку. _</p> <p>Пава диж 
Срећко је покушавао да ашикује с Павом) он јој је могао рећи све отворено па црно бело, како из 
те могне удавити <hi>туђим рукама</hi>, он ће то учинити.{S} Само то би онда морало бити удешен 
умео рећи, тек на кнежеву реч „фукара“, он, г. Маврикије, <pb n="41" /> не мислећи ништа и сасв 
њиховој игри.{S} Кад угледа Растислава, он му пође на сусрет, са широким осмехом на свежем, мла 
 времену нађе на челу државних послова, он сматра за свету дужност да предузме све потребне мер 
 но, на против, баш услед узета отрова, он се осећа веома добро расположен.</p> <p>„Гост одлази 
и, ено они што се крије ономе иза леђа, он и не зна ваш језик, он мрнџа само швапски — и он учи 
су се још јасно познавали трагови суза, он уђе у собу тихо, полако, на прстима, дајући знак обе 
ко непомично стајао неколико тренутака, он јурну слици, упре прстом у кнежев мртвачки лик тако  
мериш се на каква сувише снажна човека, он те стегне за руку, на једаред осетиш да је ту сваки  
ган.{S} После двадесет година растанка, он је ноћас први пут ступио ногом на ову благословену и 
и као оно после крепка, опојна напитка, он је падао у сладак полусањив занос, где су се очи сам 
, да је патос једва прстима додиривала, он је обасу пољупцима којима је тешко наћи права имена. 
>Растиславу прелете облачак преко чела, он одгурну књигу и окрете се унутра у собу.</p> <p>— А  
 конзервативаца, и, ако бог да здравља, он ће их једног дана похватати на самом делу.</p> <p>Го 
че, покретан пијон не прелази два поља, он то може само у почетку, а после све по једно....{S}  
о неочекивано.{S} С осмејком на уснама, он упита сељака откуда му сад наде на ум то име Перун Ц 
, с упалим образима и затвореним очима, он је изгледао као мученик, кога су сву ноћ гује пиле.{ 
веном узглављу, с полузатвореним очима, он је скоро већ био и заборавио да има још кога крај се 
 <p>Огуглао на свакојаке молбе и писма, он равнодушно махну главом момку да мете писмо на сто,  
.</p> <p>„Младић од својих 25—6 година, он на један пут с ужасом опажа да његова, до јуче још ц 
>— Оно је г. Ђуро, директор, старешина, он заповеда.{S} А ови овде, ово је г. Стојко провизор < 
спознати.{S} Тек после подужег гледања, он познаде да је то некаква људска прилика; али, како с 
 се.</p> <p>Што се тиче кнеза Мутимира, он је једва дочекао овај пут.{S} Млад, здрав, снажан, п 
ближе; и, показујући му претом доктора, он додаде: реците му ви да се вара; будите ми ви сведок 
— он се јави, али место свечана испита, он свечано изјави да никакав испит неће полагати.{S} Ре 
тао трептати и дисати.</p> <p>И заиста, он чу са свим јасно и разговетно, како испод њега у гро 
е ли?{S} Не љутиш се, хе?{S} Растислав, он је друго; он је увек <pb n="35" /> до-сто-јан-ствен  
тара да некога не пробуди.</p> <p>Ушав, он отпоче полако, готово шапућући, али са живим покрети 
славу да буде за 3 часа по подне готов, он одговори да је слаб и да никако не може излазити ни  
саслушање над савешћу свога потчињеног, он нема право ни да пита каквих си начела, ни да ти нат 
асти.</p> <p>Он није више знао за себе, он није знао за свет око себе, он у том тренутку није м 
за себе, он није знао за свет око себе, он у том тренутку није могао јасно дати себи рачуна чак 
кнеза, где разјарен стоји на сред собе, он застаде, збуни се, хтеде се вратити, но кнез га спаз 
 с леве, други с десне стране Кугићеве, он седе за сто и позва збор, да га саслуша.{S} Његов го 
а Лепшину љубав, а у сред ове заклетве, он се наједаред рину на Лепшу, с неописаном снагом, и с 
 беше будан.{S} Кроз многе коњске ноге, он се видео чак тамо у углу, како седи на патосу међу к 
, позната сеоска пијаница, и како дође, он одмах начини ларму да сви у њега погледаше.</p> <p>Д 
леђима.</p> <p>Међу тим кнез. како уђе, он оштро и гласно узвикну; „Помози бог, браћо!“</p> <p> 
то те подсећа на мрак.</p> <p>Како уђе, он се упути Растиславу.{S} Поздравише се.{S} Већ по том 
н их је подигао на ове високе положаје, он их је школовао у полициској вештини и задахнуо своји 
пљица, па кад се човек после тим умије, он с почетка ништа не осећа, а после 2 3 дана по лицу м 
ај коњаник викну нешто.{S} Јурећи даље, он опет нешто викну.{S} Тако је то поновио неколико пут 
p>Но Растислав није само мислио о томе, он је на томе и радио.</p> <p>Још с пута одаслан је био 
жи.{S} И доиста, дошав на сред дворане, он угледа кнеза и Кају у углу, готово сасвим заклоњене  
штерију.</p> <p>Долазиле су махом жене, он их је примао све по две и две.{S} Свакоме је прорица 
ћ зла судба тако хтела онда, шта ће се, он је данас кнез и мора се трпети, па какав је да је.{S 
 пушка?{S} И кад доби одговор да јесте, он додаде: понеси је, па хајд овамо!</p> <p>Враничић ди 
н за њом жуди, он је тражи, он је хоће, он је чека —- или све то ствар је само једног тренутка, 
ући жудно у њено лепо, зајапурено лице, он јурну главом страсно, слепимице и чисто зарежа као о 
вори сахат, и кад виде да је 9½ у вече, он махну главом и пође столу где је стајало дугме од ел 
, пред ноге.{S} Кад Растислав ово рече, он диже главу, погледа га и гледао га је дуго.</p> <p>— 
ај сељак почиње познавати.{S} Шта више, он је био вољан да му се и сам исповеди шта је, ко је и 
 да седну на диван.{S} Но кнез то одби, он изви руку, стукну корак назад, и, подижући у вис оба 
 даље код прозора и кад се Мона појави, он се окрете њој.</p> <p>- А. а.. а.. а..!{S} Тако дакл 
е и кад на десној шаци опази мало крви, он се чисто трже и страшљиво стукну натраг од слике.</p 
 и ако није онако писмен као онај први, он се умеша у разговор, прекоре свога другара што се „б 
ех.</p> <p>Кмет већ није знао шта ради, он оберучке удари малена господина по цилиндру, и натуч 
он је виче, зове, моли, он за њом жуди, он је тражи, он је хоће, он је чека —- или све то ствар 
вар на шалу.{S} Као сви малодушни људи, он је осећао потребу, да се извуче само за овај тренута 
ове, моли, он за њом жуди, он је тражи, он је хоће, он је чека —- или све то ствар је само једн 
.{S} Кад му се весела дружина приближи, он прво утече на стражару, после се дочепа једног дрвет 
 немирна Црна Мора.{S} Ту, у Балканији, он је први пут научио да воле њене бистре потоке, њене  
 тим сељак, место да пружи кутију Жики, он је диже према себи, понова загледа у монограм, опет  
жно и значајно, али начелник орловачки, он сам за себе, представљао је читаву знаменитост.{S} Т 
о је напред, но кад се примакоше обали, он пропусти мимо се други чамац.{S} Овај измаче приличн 
иреним рукама и он је виче, зове, моли, он за њом жуди, он је тражи, он је хоће, он је чека —-  
ао да се на један пут нешто предомисли, он застаде на сред дворане и рече гласно: — „Слободно.“ 
 се неминовно једном већ мора решавати, он удари у одрицање.{S} Тврдио је како је то шала измеђ 
 запну из све снаге — морају га ухвати, он је ту негде, а ко га ухвати — каква слава. „Прво и п 
ини.{S} Кад прве гошће почеше долазити, он се извини и оде, с тврдим обећањем да ће ово накнади 
је зрео човек и у пуној снази и власти, он и не да да се гради устав.{S} Ту би се морало отимат 
 здрав, снажан, пун младићске бујности, он је видео у овоме путу само <pb n="135" /> једну нову 
ме; али, пре но што је могао и писнути, он се већ нађе свучен у гроб и притегнут за хладну влаж 
о оно у причама из хиљаду и једне ноћи, он би могао три дана и три ноћи седети и гладан и жедан 
ме говорио.{S} Најпосле, полазећи кући, он се још једном грохотом насмеја и подругљиво рече кап 
поче обузимати некакав сладуњав осећај, он се дичио и поносио самим собом и јасно је чуо како м 
 ономе иза леђа, он и не зна ваш језик, он мрнџа само швапски — и он учи децу вранцуски....</p> 
ст.{S} С тога, као министар председник, он ће увек бирати за министре унутрашљих послова људе о 
нестрпељив.{S} Као министар председник, он је често у седницама отворено нападао на Растислава, 
власт, коју је дотле имао као намесник, он се постарао, да фактички прикупи у своје руке сву вл 
ачећи на рамена огрнути војнички шињел, он те у два три маха понављао: <foreign xml:lang="fr">A 
ладу душу чудотворни, умирујући балзам, он осети како му се никад никакво зло не може десити у  
ији.{S} Занесен безмерним властољубљем, он се увалио био у злочине, које закони казне као велеи 
ао је мали конак манастирски с великим, он је изводио право на широке степенице, које воде на г 
фска разговора о дужностима владарским, он на један пут пређе <pb n="437" /> на ватрено заклиња 
ан.</p> <p>Доктор се згледа с дежурним, он му проговори нешто неким страним језиком.</p> <p>— Х 
ађе изласка.{S} Измирен са самим собом, он весело рече кнезу да ће ствар бити „у состојанију.“  
а га не би стешњавао својим присуством, он, на згодан начин, деликатном предусретљивошћу сам по 
ратка заноса.{S} Очаран лепом природом, он бејаше утопио погледе у даљну даљину, још нејасну на 
ори, а пошто се учтиво рукова с кнезом, он примети полако, учитељски:</p> <p>- За сваку је осуд 
бојати, опет за то, по одласку чичином, он напише два писма, једно начелнику краја, у који чича 
уцкала по рамену — с набреклом мешином, он је крупним корацима корачао унаоколо, по колу, гајде 
но.{S} Не снебивајући се пред доктором, он узе корачати пољаном, то лево, то десно и у два три  
ла се у овоме.{S} Рукујући неком касом, он је био потрошио преко три тисуће пореских гроша, о к 
во ти и кмета, појави се пред судницом, он напред, а ћата за њим, носи <pb n="546" /> у руци не 
 је био свршио своје песничање с хоџом, он уђе, с усиљеним осмејком на уснама.</p> <p>— Е, канд 
 нежнији осећаји.{S} Занесен за Лепшом, он није дао да се она једначи с обичним сокачким закача 
пне капље зноја, разбарушен, раскопчан, он је изгледао као прегладнели тигар, пред којим је зам 
S} Оно што сам ја помишљао, мисли и он, он с много већом жудњом погледа на твоју круну, но што  
д кога се тек био пробудио полни нагон, он је осећао неку неисказану сласт у самом говору о тој 
 друкчије говорио, он није само псовао, он је и био, за то су га и слушали.</p> <p>— Зар би Ваш 
зрогачено, и пошто је тако дуго гледао, он се полако измаче, одступи на страну, корачајући пола 
Растислав.</p> <p>Пошто се сит находао, он извади сахат и загледа га.{S} Било је близу 9 часова 
и обићи, ни уклонити; ма како ти врдао, он ће увек умети да се нађе пред тобом.{S} С тога се мо 
ом о мраморни сто, на који се наслањао, он је мирно, хладно, полако, одбрајајући реч по реч, ра 
 створ његових руку.{S} Он их је бирао, он их је подигао на ове високе положаје, он их је школо 
 Продужујући даље отоич започету мисао, он живо настави:</p> <p>— Јес, не од ваше, већ ја нећу  
ет се уздржа, и, пошто је мало поћутао, он покуша да и сам окрене ствар на шалу.</p> <p>— Та да 
p> <p>Но и ако је жандарм одмах изашао, он не виде више младића на улици.{S} Пође да га потражи 
слушну.{S} Пошто је тако мало послушао, он опет одступи, махну главом, мигну оком и прошапута к 
 био шаљивчина; не слутећи ништа рђаво, он и сад хтеде окренути на шалу те примети:</p> <p>- Са 
е, шта рече господар?“ — „Бог га живео, он бог ме лепо вели.“ — „Ама шта, шта вели?“ — „Вели: ј 
егоше, и да га је ко у тај мах ословио, он не би могао реч проговорити.{S} Но у томе тренутку п 
добро позната.{S} Пошто је ово наредио, он се упути крупним корацима правце вратима ђенералова  
твовао?!{S} Какво је зло он њој учинио, он лично, или ма ко његов?{S} Где је, када је и чиме је 
 Е, ваљда је мој деда друкчије говорио, он није само псовао, он је и био, за то су га и слушали 
осле, као да се наједаред нечега сетио, он се окрете Растиславу и упита:</p> <p>- Збиља, г. пре 
 да хита да надокнади што је пропустио, он рече брзо, ужурбано, питајући се и одговарајући сам. 
ити у окно.{S} Кад му се и то досадило, он се завали у наслоњачу, узе на крило велики албум и т 
<pb n="297" /> му казаше шта се десило, он потражи очима жену, погледа је чудно разрогачено, и  
лом.</p> <p>Сад, кад га ми ту затичемо, он нити чита, нити пише, већ седи мирно, заваљен у стол 
ишом провлачити у отачбину.{S} Наравно, он је носио у својој моћној десници буктињу слободе, ко 
ного електрицитета.{S} Готово бесвесно, он је говорио све даље и даље.</p> <p>— Ја нисам развра 
 изостао од осталих.{S} Седајућ за сто, он је мислио у себи:</p> <p>„Овде ће данас бити пијаних 
чним погледом приковао Милоја за место, он би још тога тренутка утекао.</p> <p>Док је код Милој 
им шипарцем.{S} Кад дође у какво место, он разгледа околину, избере гдегод у близини какво згод 
</p> <p>Кад чу глас да је кнез погинуо, он прво мирно испита војника од кога је, кад је и како  
којство.{S} Шапућући Црнојевићу на ухо, он поче наваљивати да се „предузму мере.“</p> <p>Какве? 
 <p>— Па наравно!{S} Ако је и министар, он мора водити рачуна о нашим убеђењима.{S} И ми смо љу 
 коју је пред њим полако попадао пухор, он је говорио споро, једнолико и полако, а Жика се није 
а који га беху допратили.</p> <p>— Јес, он је — рече Мона гошћи, која такође заусти да нешто ре 
ацима.{S} Гледајући непрестано у патос, он отпоче живо говорити, као да се с ким препире:</p> < 
чито спрам особе која представља власт, он је покоран у тим стварима, и шта више, донекле чак с 
е, диже га према себи, и, на један пут, он стаде дрхтати, писмо му испаде из руку, наочаре се с 
двучен и ту бијен.{S} Отеран у тврђаву, он је одлежао више од три године.{S} Затим је помилован 
плану.{S} Ухватив се оберучке за главу, он узвикну болно и срдито:</p> <p>— А.. а.. а.. ах!{S}  
н одскочи.{S} Стискујући Јелу за главу, он се беше жестоко начапарио на некакву њену иглу у гла 
 опет додаде да од кад је у Звониграду, он се још није могао честито испавати, а јамачно као до 
ао, с упалим очима, као земља у образу, он је ишао као сенка, мрачан и забринут, тако, да су му 
>Кнез застаде.</p> <p>Шта би Маврикију, он ни сам не би умео рећи, тек на кнежеву реч „фукара“, 
} Кад су му опет скинули повез с очију, он се налазио сам, у маленој, тесној ћелици, из које је 
но над обичним појмовима о добру и злу, он је гледао људе с неке висине.{S} У многим приликама  
.“ Под изговором да има малу главобољу, он се упути право у своје одаје.{S} За њим пође доктор  
намирена потреба.{S} Изваљен на дивану, он је слатко дремушио и немарно и размажено одговарао н 
с лева и пребројао неке рецке на длану, он задиже мало рукав Павин, опипа јој руку до лакта, оп 
н.</p> <pb n="254" /> <p>Дежурни плану, он стуче корак назад, удари ногом о патос и викну:</p>  
се пуковник Врбавац.{S} Ушав у дворану, он је корачао полако поред гомилица, што су овде онде р 
а се један коњаник.{S} Полегао по коњу, он је непрестано шибао ово јадно живинче, које се већ б 
 је видео како полако тоне у нечистоту, он се сети, истргне револвер, испали неколико метака —  
S} Кад Мона потера и даље у том правцу, он скочи, дочепа капу и викну: „Збогом!“ </p> <p>Но Мон 
га нешто боле.{S} Кад му доведоше децу, он стаде једно по једно узимати на крило.{S} Све их је  
{S} Умирен појавом Кајином на први мах, он је одмах за тим опет почео двоумити.{S} Спопадоше га 
а је кнез што и кмет, а он је владалац, он је „<hi>књаз</hi>“.</p> <p>- На служби — одговори на 
кнез с досадом и кењкањем.{S} - Кажи! - он се преви и пољуби Лепшу за врат.{S} Збиља реци ми. ( 
еза...{S} Је ли ово мртав кнез?...{S} - Он! јес, ово је он, крвав, исечен, искомадан, без носа  
чуђено погледа Растислава и упита:{S} - Он главом?</p> <p>Растислав климну: — Јес, јес!{S} Он г 
ти.{S} Сваки свој ксмет ево овде носи - он куцну Паву прстом по челу.{S} Затим настави:</p> <p> 
уга једна особина, доста ретка особина: он је био неуморни мислилац.{S} Могао је по недељу дана 
> <p>Неугледан човек не одговори ништа: он је и даље ћутао, пажљиво бројао било и укочено гледа 
авлије.{S} Момак седи на клупи и дрема; он му се примакне на десетак корака с пуном штрцаљком и 
не жали, нико му не жели среће и добра; он је доиста <pb n="396" /> јадно, бедио створење — гос 
уке, а глава му малаксало паде на прса; он изусти полако, очајно.</p> <p>— Мрзи, мрзи, мрзи!{S} 
 осети да се налази између два мртваца; он је чуо како клепећу њине сухе кости; осећао је како  
амртну чашу!</p> <p>Кнез није имао куд; он није могао одбити ђенералову молбу и морао му је учи 
штина.</p> <p>На једаред Ратко застаде; он је био чуо како се за његовим леђима два начелника р 
з је без зазора исказивао своје пожуде; он се нарочито обраћао доктору.</p> <p>Доктор се нађе у 
ом.{S} Страх је убрзавао његове кораке; он је измицао напред, а никако се није смео окренути на 
} У ђенерала Врбавца узеше мрдати усне; он као да беше заустао да што рекне, но кнез га пресече 
 све су то ствари и тешке и непријатне; он, г. Растислав, нема ни воље ни наклоности да се око  
тужније; његове сјајне очи помутише се; он се ћутећки окрете зиду и на хладан камен наслови сво 
а не треба, да он за се ништа не тражи; он је роб своје дужности и свога посла.{S} Ако кнез зби 
вековечи спомен, да буде цар балкански; он је био немирна глава, опасан човек, турској <pb n="3 
/> <p>Кнежев пут није се могао убрзати; он је ишао по распореду унапред скројеном и промене ниј 
У осталом Ратка је лако било и слушати; он од својих присталица није тражио ништа, што их довод 
ез показа руком Маврикију где ће сести; он учтиво приђе и седе; седе и кнез — почеше размештати 
>Ђенерал је своју снагу црпео у војсци; он је брижљиво неговао добре односе с официрима, и стар 
 углу.{S} Кнез први опази овај заладак; он повуче Кају на ту страну, те седоше једно до другог  
— Ако ми дозволите да извадим бележник; он ће ме најбоље подсетити.</p> <p>Младић извади из џеп 
елога века да имаш посла с тим човеком; он ће ти засести на сред пута, и ти га не можеш трајно  
се растао с том земљом тугујући за њом; он није ни оставио, ни понео из ње ни једну мрску и душ 
атко трајао овај занос, кнез није знао; он се доцније сећао само овога: лежао је полеђушке; има 
х паукова.{S} Али Врбавац није то знао; он је мислио на друго, па је и овим речима придао други 
народа.“</p> <p>Кнез се био расћеретао; он је радознало распитивао за разне особине народне и ј 
ати по соби.</p> <p>Ђенерал беше устао; он оста укочен на сред собе.{S} Стајао је и бесмислено  
утиш се, хе?{S} Растислав, он је друго; он је увек <pb n="35" /> до-сто-јан-ствен — кнез мету д 
рунио?</p> <p>Растислав се чисто прену; он се на фотељи попридиже.</p> <p>— Ја против вас?!{S}  
је одбио од династије школску омладину; он је одгурнуо од ње све млађе, интелигенте снаге и зав 
 главом одричући.</p> <p>— Та он је ту; он мора бити ту негде — рече госпођа и узе завиривати с 
 а тај тренутак промиче, <pb n="243" /> он јури, пролази, њега или треба одмах, сад одмах хвата 
Ђенерал се веома зачуди. <pb n="306" /> Он устаде и пође му на сусрет: — Откуд та срећа? — рече 
S} Сам злочинац и убилац <pb n="316" /> он говори о туђој убилачкој слави!...{S} Каква дрскост! 
овац, комшиница удовица. <pb n="466" /> Он у црнини и она у црнини; она у тузи и он у тузи.{S}  
ма.{S} Као мудар владар, <pb n="189" /> он је тако и требао и морао радити. „Народе снаго моја! 
д фрајле.</p> <p>Ратко зину од чуда!{S} Он се окрете детету и узе га преда се.{S} Испитивао га  
> <p>То не може, никад не може бити!{S} Он то није ничим заслужио!</p> <milestone unit="subSect 
абрао ове речи: „Овај ће га одвести!{S} Он зна загонетку смрти и тајанствену реч, на коју смрт  
 Да видим шта ћеш наћи тако особито!{S} Он рече да је то давнашња слика једне његове познанице  
/p> <p>Растислав климну: — Јес, јес!{S} Он главом.</p> <p>Ратко слеже раменима: — Не разумем ка 
...{S} Свет!{S} П... ја на тај свет!{S} Он ми је бајаги поштенији!{S} Последња дроља да си, па  
цикну:</p> <p>— А.. а.. а! он је ту!{S} Он!{S} И смео је доћи!....{S} Амо! дајте ми га амо!...< 
ту на хатар!{S} Што му не подвикнеш!{S} Он нас овде заговара, а тамокана!... они...{S} Јабогме! 
g="fr">Animal</foreign>! (животиња).{S} Он и незна шта је рекао!...</p> <p>— За што, Ваша Светл 
 ту слива млаз разстопљења челика...{S} Он хоће да виче за помоћ, да кука, али...</p> <p>— Госп 
оју му је „само провиђење одредило“.{S} Он ће се дакле примити тегобна задатка, у нади да ће у  
 зачуђено и тиме прекиде Растислава.{S} Он јој се окрете - Знаш шта, Софија, ти би сад могла ић 
баш у тај мах шушну му нешто с лева.{S} Он се прену и окрете.{S} Само за два корака удаљена од  
рним путем, без вратоломних скокова.{S} Он није помишљао да постане кнез у пуној ворми, као ђен 
гледа га.{S} Било је близу 9 часова.{S} Он удари у звонце.{S} Чича Јова уђе на прстима.</p> <p> 
м.{S} Кнеза ово заиста заинтересова.{S} Он поче запиткивати за појединости, но ту је и Мона сла 
авац се већ црвенио као рак од једа.{S} Он се унесе у очи Растиславу.</p> <p>- Не мора! — рече  
и да му целим телом прође нека језа.{S} Он се уплаши.</p> <pb n="121" /> <p>Њега веома зачуди о 
.</p> <p>Мутимира прође ледена језа.{S} Он се сав најежи и нехотице скочи с плоче.{S} Заре га у 
="28" /> без поуке за младога кнеза.{S} Он је ту први пут почео да назире и ружне стране живога 
 нехотице почешће погледао у Милоја.{S} Он га је гледао и онда, кад је Милоје разговарао са сељ 
акав би утисак то учинило на сељака.{S} Он се, дакле, слатко насмеја и понова весело упита сеља 
Та кнежева појава охрабри пуковника.{S} Он приђе гомили и упита шта је.{S} Кад <pb n="297" /> м 
 јој се чини као да је остала тешка.{S} Он је на то употребио једину гадну реч, која личи на уб 
раво у очи и двапут му рече да нема.{S} Он дочепа њену руку <pb n="433" /> и обасу је пољупцима 
има?{S} Кнез није међу туђим људима.{S} Он има искрених пријатеља, ја ћу се постарати да га окр 
“ чудно је звонила у његовим устима.{S} Он је обично никад није изговарао.{S} У обичном разгово 
ом руком и то тек пре неколико дана.{S} Он га је одмах познао, па ипак читао га је 2—3 пут узас 
л је живео још</p> <p>20 пуних дана.{S} Он је још био снажан, присебит, могао је говорити, писа 
е ће бити да пошљемо чича Мунтијана.{S} Он је вичан овој обали и најбоље ће извидети - предомис 
Ратислав и сад све даље и даље тера.{S} Он је одбио од династије школску омладину; он је одгурн 
лучај престравио је новога министра.{S} Он је ту први пут осетио како је немоћан да се бори про 
! — рече Жермини и скочи из кревета.{S} Он се извини пред младим маркизом, набаци на леђа свој  
оно неколико горњих речи било доста.{S} Он је у њима већ био нашао кључ којим је могао отворити 
пове?</p> <p>Заре не одговори ништа.{S} Он само слеже раменима и продужи ћутати.{S} Кнез се про 
Каја.</p> <p>Кнез не одговори ништа.{S} Он продужи и даље гледати у оне лепе очи, а његове усне 
наравно, не може радити с њом ништа.{S} Он је и сам мислио да јој доцније мало наговести ствар, 
а не зна ни шта мисли, ни шта осећа.{S} Он једва протепа:</p> <p>— Господару, шта је вама ноћас 
ђашњег загушљивог и мемливог задаха.{S} Он отвори очи и угледа над собом високо, мрачно небо, н 
ћаје некаква чудна сујеверна страха.{S} Он стиште Зара за руку и прошапута му:</p> <p>— Како би 
 <p>Растислава прође лака дрхтавица.{S} Он грчевито стеже зубе и рече промуклим гласом:</p> <p> 
како Враничића прође лака дрхтавица.{S} Он је продужавао.</p> <p>— „Убили га, па у ђубре закопа 
S} Њему је смех доиста ишао од срца.{S} Он није ни мало презао од тога што га овај сељак почиње 
ики син, као што је мудри Растислав.{S} Он прати све ове издајничке покрете конзервативаца, и,  
ати, носећи преко руке шињел кнежев.{S} Он приђе кнезу и понуди га да га огрне, но кнез то одби 
је Жика пратио сваки покрет Милојев.{S} Он то није чинио намерно, но управо нехотице, тако му ј 
 нарочито г. доктор био красноречив.{S} Он је живим бојама цртао примере народна нерада, нехата 
а му се допада овај говор ђенералов.{S} Он примети: <pb n="339" /> — Ђенерал Врбавац није увек  
влачи ствар и износи је у шири круг.{S} Он се окрете Жики, рече му да иде одмах доле и да наред 
ио у војсци и знао је мало овај ред.{S} Он упита за дежурна официра и рече да имају код њега вр 
да он узима сву одговорност на себе.{S} Он је насликао осталој господи сву безисходност њина по 
 све црне мисли и зле слутње његове.{S} Он је гледао у оно лепо, овално лишце, тако интересно с 
 своје министарске намере и планове.{S} Он неће гледати на партије; за њега су једнаки сви балк 
/p> <pb n="570" /> <p>Ратко застаде.{S} Он је и сам осећао да у овој проповеди његовој има нече 
иве страсти, дохвати је преко среде.{S} Он склопи око ње своје снажне, младе мишице, као две че 
а од тога човека начини своје оруђе.{S} Он да смишља, <pb n="337" /> а онај да извршује и да ву 
 пред кнеза нешто наде и то га трже.{S} Он погледа преда се и зачуди се кад угледа леп кестенов 
у биле његове успомене из Балканије.{S} Он се растао с том земљом тугујући за њом; он није ни о 
тор се нађе у неприлици са ове вике.{S} Он се окрете старцу.</p> <p>— Чујеш ти, старче! ти си п 
лади господин стукну и скочи с Јеле.{S} Он опсова врло ружно француски.</p> <p>— Но, ово ми још 
 повољне, какве још никад нису биле.{S} Он треба само да се појави у народу, да ненадно <pb n=" 
и стукнуло чича Степу за неко време.{S} Он је више година мировао, истински је избегавао све пр 
 добија гушобоља, кад га човек узме.{S} Он врло просто ради — стегне за гушу и удави.{S} Доктор 
етлост, што се појави с доње стране.{S} Он окрете поглед тама и на левој обали Дунава угледа ја 
 је могло интересовати код ове жене.{S} Он је знао многе појединости из њена живота.{S} Ипак он 
чено, овако скромно држање ове жене.{S} Он је њу сасвим друкчије замишљао: окретна, разговорна, 
и се учини, као да чу неко дозивање.{S} Он ослушну боље, после прилеже земљи, и сад је већ јасн 
 да сам лично предузме даље трагање.{S} Он је сад личио на вредна ловачка пса, који је нањушио  
нез не одговори ништа на ово питање.{S} Он се саже и прошапута Зару на ухо:</p> <p>— Шта је ово 
 сад би ствар већ лакше ишла но пре.{S} Он има приватних добара и на њих би се могла ставити ин 
евно стање Црнојевића и бојао га се.{S} Он је стрепио од ове расејаности у тренутцима кад ваља  
ика, а љут као гуја, кмет се окрете.{S} Он је видео како се кнез грохотом насмејао његовом паду 
оче Мона.</p> <p>Но кнез је пресече.{S} Он јој притрча и оберучке узе њену десну руку и обасу ј 
pb n="60" /> заједно, управо падоше.{S} Он је хтеде наместити да му седне на колено, но она се  
пиштаљку, два жандарма одмах дођоше.{S} Он им показа ђака и рече им да га воде у полицију.{S} С 
<p>Пуковник се једва једном опорави.{S} Он упита зловољно:</p> <p>— Како вам је то могло пасти  
и рече му да нема права што се срди.{S} Он не узима ствар олако, али неће ни да цркава због ње. 
е, рапаво и кисело, здера низ груди.{S} Он се на један пут беше загрцнуо.{S} Он изађе из собе,  
е даде чедноме намеснику да продужи.{S} Он затиште уши обадвема рукама:</p> <p>- Немојте, молим 
и „у состојанију.“ Доктор се одвоји.{S} Он је био вешт и практичан човек.{S} Његовом оку није и 
а га мрзим.{S} И други су га мрзели.{S} Он је био апсолутиста <pb n="350" /> Омладина га је мрз 
> <p>Ови успеси јако су га заносили.{S} Он је доиста био човек великих способности, али ипак ње 
ове Црнојевићи су преко њега вршили.{S} Он им је у томе био веома подесан, као богат човек, ком 
в ове ретке кнез Мутимир се замисли.{S} Он одступи корак два од прозора, па је тако замишљен ст 
један пут кнежева уста узеше мрдати.{S} Он диже руку и понесе је глави, па је опет малаксало уп 
е на писмено не могу више понављати.{S} Он је развијао своју „теорију природности“ и у томе је  
анцуска.{S} Оно би требало прогнати.{S} Он сам однео му је више од две хиљаде дуката.{S} Па да  
.</p> <p>— Друкчије није могло бити.{S} Он нас је просто намамио у заседу.{S} Само не знам шта  
ску увек може са поуздањем ослонити.{S} Он је дакле радио као војник.{S} С тога је у свом држањ 
с, од љутине није могао ни говорити.{S} Он једва промуца: „ш... ш... ш... шта то учини?“ По нес 
ни Ралека није се дан лако избацити.{S} Он узе још више викати.</p> <p>— Јес па шта!...{S} Загл 
е Мона говорила о Лепшиној чедности.{S} Он покуша да бране своју нову драгану.{S} Позивао се на 
 отићи високо, без икакве опасности.{S} Он позва Црнојевића да се попну на ту липу.{S} Овај се  
би у души Црнојевића, тешко је рећи.{S} Он осети само некакву тешку горчину и осети да ће је за 
ило часова кад сам ноћас дошао кући.{S} Он ми одсечно одговори: „3 часа, господине.“ Ја га опом 
/p> <p>Ђенерал се опет окрете слици.{S} Он прво поче говорити тужно, полако, достојанствено, де 
— кнезу — овде не може бити ни речи.{S} Он је мушко и његово је право, ако хоће и дужност, да п 
ћа и с њим проговорим неколико речи.{S} Он сврати својој кући, која је ту на друму, а ја продуж 
е крви, која се полако љушка и пуши.{S} Он скаче у то језеро и покушава да плива; али густа крв 
ћа је још једнако пратио тај осећај.{S} Он се налазио чисто у некој екстази, где душа више није 
е и одмах се маши руци пуковниковој.{S} Он јој пружи руку, но не даде да му је пољуби.</p> <p>— 
 његово лепо чело застре густ облак.{S} Он се окрете нагло, узе пушку и погнуте главе пође пола 
тву Балканије већ је плануо устанак.{S} Он ће се ширити и даље.{S} Балканија ће се наћи усред т 
 таком се стању налазио и наш јунак.{S} Он је личио на човека кога је ујео бесан пас, па сад у  
> <p>— Па, сад одмах, у први сумрак.{S} Он ће бити у својој соби, ено у оном одељку — доктор по 
га шпијунима и прате му сваки корак.{S} Он неће више да трпи те стеге.</p> <p>Растислав је дока 
свака та рука замахује оштрим ножем.{S} Он покушава да бежи, али пред њим се ствара огромно, ши 
ледао је пуковник Врбавац с чуђењем.{S} Он виде како се ова женска наједанпут преобрази и од он 
59" /> раздробљеним шиљастим стењем.{S} Он корача, а љути белутак одгриза с ногу комад по комад 
одно одговарао потребама Врбавчевим.{S} Он ће однети и кнеза и Растислава.{S} Овај последњи мож 
је изговорио под ударцима Срећковим.{S} Он је прво почео говор полако, али кад га Срећко удари, 
поче ђенерал — ја тога човека мрзим.{S} Он је сто пута већи грешник од мене, али се увек умео б 
ну кнез — онда је ред да ја говорим.{S} Он заклопи сахат, стрпа га у џеп, <pb n="318" /> јурну  
 пут учини да неко промаче ходником.{S} Он упита ко је, викну по имену другога момка, али се не 
 био раздражен овим пролазним болом.{S} Он се рину на Јелу, дохвати је оберучке по средини, и,  
униформи, с отомбољеном доњом усном.{S} Он отшкрину врата и застаде.</p> <p>Мона отвори очи, ба 
 дошао некакав Илија Кондић жандарм.{S} Он мора да је Кати стари познаник, али се одавно нису в 
 патос.{S} Био је мрачан и зловољан.{S} Он није могао веровати да се догађај с просипањем каве  
S} У осталом, није он тако проливен.{S} Он то само оној својој све казује, иначе крије тај као  
је био и орловачки начелник Вујадин.{S} Он је седео у средини совре и својим орловским погледом 
као да није годио тај цинизам Монин.{S} Он је Лепшу истински волео и ово вучење по блату њенога 
анини.</p> <p>Кнез се био заборавио.{S} Он се у овом тренутку потпуно беше изједначио са својим 
дити!</p> <p>А кнез се доиста срдио.{S} Он је ходао и говорио, и што је више говорио, све се ви 
слио, и непристрасно и хладно судио.{S} Он је решавао ово једно једино питање: <hi>јес или није 
p> <p>Но Милоје се није ништа чудио.{S} Он рече равнодушно да ће овде где год у близини јамачно 
} Овај одговор кнеза је запрепастио.{S} Он је на један пут осетио страх за свој мозак — бојао с 
ле, није Врбавца стукнуо и заплашио.{S} Он је поступно али стално ишао све даље и даље по путу  
 — Ваша Светлост, прошапућем полако.{S} Он не одговори ништа, нити се маче.{S} Спава, помислим  
лице, и то га је заносило и опијало.{S} Он је осећао лупање њенога срца тако близу, да на махов 
љади познао.{S} Тако би и овде било.{S} Он би први повикао „она је, пос јој њен“, а ви би све н 
а једина тачка.{S} То је давно било.{S} Он се тога сад једва сећао.{S} Урезало му се у памети с 
побочној соби кад се све ово десило.{S} Он није ништа чуо, али, изишав из собе, виде где су се  
<p>Кнез ослушну; ништа се није чуло.{S} Он погледа ђенерала и чисто се трже.{S} С разрогаченим  
шнице.{S} На пољу је још било тавно.{S} Он се врати у своју собу и наслони на мек диван.{S} Јед 
} Али сад је већ и то било незгодно.{S} Он је пред њом говорио, а она је тако брзо прозрела у њ 
о бих их чуо — рече Растислав мирно.{S} Он у почетку беше пренуо; изгледало је као да га дирају 
ком закољем - рече чича Боја срдито.{S} Он хтеде продужити, но доктор га пресече.</p> <p>— Што  
S} Он се на један пут беше загрцнуо.{S} Он изађе из собе, махнув главом на сељаке да га очекну. 
> <p>У соби је био сам кнез Мутимир.{S} Он приђе, откопча ђенерала и раздрљи му кошуљу око врат 
{S} Ово пробуди у њему живи интерес.{S} Он се маши за гранчицу, разви с ње хартију, на којој пр 
а стакаоце и не осети никакав мирис.{S} Он приђе ђенералу и рече му:</p> <p>— Господине ђенерал 
в сасвим нов, њему непознат предмет.{S} Он је тада већ био превалио четрдесету годину, био је д 
а смиреност, чисто нека малаксалост.{S} Он даде руком знак Кугићу и доктору да изађу, а сам ост 
ослетку и сам сазнао ту неопходност.{S} Он је сам својом руком испио отров, који је за ме био с 
м главе.{S} У томе приђе и Враничић.{S} Он загледа непозната човека, очима упита Жику о њему и  
и у велики салон.{S} Ту затеку бабу.{S} Он је седео на великој столици на сред собе и стењао је 
 што га је мало час доживео у гробу.{S} Он је осећао да на њему трепери сваки кончић живаца, у  
 страдалнику и прихвати га за главу.{S} Он је то учинио тако механички, као што нехотице и меха 
које стоје у задатку овоме братству.{S} Он је дакле и као министар радио на ширењу друштвених н 
ога владара почиње на његовом прагу.{S} Он прво мора бити „популаран“ код своје околине, код на 
бедни г. Вујадин отпоче своју улогу.{S} Он подиже обадве руке, показа на гомилу свештеника, па, 
, осећао је као своју рођену увреду.{S} Он пребаци Мони, да није требала ни звати Лепшу к себи, 
какав предмет, па пружи писмо кнезу.{S} Он га немарно разви и кад виде на врху револуционарни з 
у, — али сам кнез поправи ситуацију.{S} Он се окрете начелнику и упита га:</p> <p>— Ви сте овде 
 се нарочито спремао за ову прилику.{S} Он је руководио говор, и по вољи му давао овакав или он 
ствар самом г. министру председнику.{S} Он извести министра војног и обојица су наизменце призи 
и били су управо створ његових руку.{S} Он их је бирао, он их је подигао на ове високе положаје 
"59" /> човек, у лаком летњем оделу.{S} Он уђе нагло, с осмејком на уснама.</p> <p>Јела скочи с 
еше сав ражарио у јутрењем руменилу.{S} Он скочи и одмах изађе напоље.{S} Дан се расвануо и ман 
ља дејствовати на кнежеву уобразиљу.{S} Он је сео на крвав престо, и та страшна слика и сад му  
мишљење — бар га није делио у свему.{S} Он је и више и боље познавао класичку историју но кнез, 
 будан.{S} На прстима приђем дивану.{S} Он је лежао полеђушке са затвореним очима.{S} На пољу ј 
журни официр дотрча Боји и Радовану.{S} Он их узе чисто молити и једва их склони да спусте пишт 
м - викну Боја.</p> <p>Доктор плану.{S} Он викну стражи: „вуците ове, вуците их на поље.“</p> < 
црни вођа одби одсудно ову напомену.{S} Он рече кнезу просто и јасно да је за повратак сад доцн 
аха тихо звиждање.{S} Кнез се прену.{S} Он сам није знао зашто, али ова два тиха звиждања, која 
новинама.</p> <p>Растислав се љутну.{S} Он устаде, узе шешир, поклони се и пође.</p> <p>Кнез ма 
 се одлучи на последњу одсудну меру.{S} Он покаже кнезу своје доказе, које је био прикупио прот 
дели су једно до другог на канабету.{S} Он узе њену десну руку и мету је себи око врата; леву њ 
се није више седело на једном месту.{S} Он скочи и викну дружину да полазе.{S} Са сељацима се п 
ово сазнао је Растислав још на путу.{S} Он је још изодавна био на чисто с намерама Врбавчевим.{ 
ђу горе и на по пута стигну Грујицу.{S} Он је ишао у гомилици момака и девојака, и баш у тај ма 
ву не мрдну ни једна цртица на лицу.{S} Он остаде хладан, озбиљен, скоро натмурен.{S} На кнежев 
е одликован први намесник — Врбавац.{S} Он је постао ђенерал.{S} Овај чин нарочито је за њега у 
о је моја крв...{S} Ја нисам убилац.{S} Он се сам убио; убило га његово зло...</p> <p>Ђенерал ј 
обећање, али да га после не извршиш.{S} Он тебе бије силом — ти њега удри хитрином.{S} Министар 
му је тако лепо, тако ведро и весело! — Он је осећао да има један добри анђео, који стражари на 
ња народна.{S} Кад га доцније дигнеш, — он ће ти пољубити руку, коју му пружиш, и после ти неће 
његових, а данас Кугићевих начелника. — Он сматра да су то и јуче и данас били и остали једни и 
о бива свуда, па ће тако бити и овде. — Он не тражи ништа много, ништа особито од њих, до јуче  
лина, све то само га још више острви. — Он је понесе канабету.</p> <p>Јела се копрцала и бранил 
и пријатељ...</p> <p>Кнез је пресече: — Он је то чинио као лични пријатељ, а не као члан полити 
исао.{S} Кад чу име „госпођа Јованка“ — он баци перо и чисто скочи.{S} После као да се покаја ш 
управо око једног најобичнијег питања — он је држао да може сматрати као да се овај Врбавчев го 
 пушка и сабља, а одоздо мач и секира — он удари прстом по печату и рече: — Ево, зар ово није л 
ик министарства примети другу до себе — он ово своје насиље зове саветовањем) опкољен је војско 
а рукав.</p> <p>— Ево, почните одавде — Он показа руком на гомилу свештеника, што је стојала у  
 се жени, — знаш да ми стоји ево овде — он се пљесну руком по темену, — с тога те молим, жено,  
бао да заврши своје младићске штудије — он се јави, али место свечана испита, он свечано изјави 
 били смртни, непомирљиви непријатељи — он је победио лукавством...</p> <p>— Хтео-не хтео, кнеж 
/p> <pb n="77" /> <p>Ваља му признати — он је доиста имао тврдо уверење да би био бољи владалац 
ти чича Јовану — рече госпођа улазећи — он је хтео да ме пријави, али ја нисам дала.{S} Да си б 
 радо забављао, па га натерали да учи — он би срдито кроз плач протествовао:</p> <p>„Како ви см 
 и зацрвени се.</p> <p>Други начелник — он је опет био један од најстаријих у овоме скупу — диж 
ђео, који стражари над његовом срећом — он је веровао у своју срећну звезду и с тим расположење 
и господин жалостивно — то је ево ово — он целом шаком обухвати нос, показујући докле се зове њ 
пољашности, а врло љубазан у опхођењу — он је убрзо стекао симпатије звониградских отмених круг 
ку могао веровати да ће један Врбавац — он лично ступати у овакве везе и познанства.{S} Па баш  
знадоше у њему кнеза Мутимира.</p> <p>— Он? — рече један.</p> <p>— Он! — прихвати други.</p> <p 
ра.</p> <p>— Он? — рече један.</p> <p>— Он! — прихвати други.</p> <p>— Онда је све доцкан; тров 
/p> <p>Млади секретар продужи:</p> <p>— Он што је за тим настало, оставило је само нејасну и зб 
...{S} Овде има жива човека!...{S} Јес’ он је ту; треба га узети, извадити!....</p> <p>Такве ре 
у благотворни утицај „презрена метала.“ Он је имао од кнежева доктора усмено овлашћење да може  
„Хајд’ у ђубре и с <pb n="302" /> њом.“ Он је ово изговорио не дижући главе и не знајући, шта м 
 питање: „а вама треба баш за медведа?“ Он се сав зацрвени до ушију и хтеде рећи нешто оштро; н 
чи, па тек варакнем погледом на њега, а он запиљио у те, па не трепље.{S} Јес, обадве ми очи.</ 
ту, да је навлаш дошла да хвата њега, а он је опет њу уверавао необоривим доказима, да је навла 
 једном тргне од тих својих лудорија, а он, умирен, стишан, добар и нежан, пола у шали, пола у  
ке дочепа за косе једнога разбојника, а он јој наслони револвер на слепо око и скреса га.{S} Ма 
 <p>Кнез је гонио Маврикијевог краља, а он је сиромах бежао по целој дасци штићен коњем.</p> <p 
омоћи.{S} Ми се прикучисмо око кмета, а он нам рече:</p> <p>„Чујете ли људи, наше село до данас 
о није заслужио. „Ово су његове сузе, а он их није достојан“ — мислила је она у себи, и окренув 
акати.{S} Прво су му само текле сузе, а он је полако шапутао: „децо моја! ах, мила децо моја!“  
 и да су они први пуцади на жандарме, а он, тек кад је видео да му паде друг самртно рањен, опа 
арадити, долазили су у руке Хаџијине, а он их је умео извршивати тако, да је, поред добре новча 
кад се игра, па га јуре да га ухвате, а он бежи и крије се овом путањом.</p> <p>Било му је жао  
тај би одавно заглавио — Њега ухвате, а он само дрмне жицом ћесару или руском цару, па ни бриге 
ану и заостаде.{S} Друштво му измаче, а он оста — себе ради.{S} Овај човек био је удаљен од наш 
пуштеном сабљом, која за њим тандрче, а он корача немарно, озбиљан, дешператан, оборене главе,  
м — то су били његови духовни синови, а он и Растислав били су дволично божанство, били су упра 
на успомена од мојих негдашњих груди, а он ми, зликовац, сад и то изломи.{S} Гледај ти, молим т 
.{S} С тога ја умирем као преступник, а он остаје да живи као добродетељан човек и спаситељ пре 
о речи о г. Растиславу.{S} Ја умирем, а он остаје, и то ће ти бити први доглавник.{S} Вреди да  
оље види баш по томе, што ја одлазим, а он остаје.{S} То ти је најопаснији поданик у целој држа 
раз, па ако дође у сукоб с министром, а он богме и оставку да да, али својих начела да се не од 
 Морао би се предати код нас оволико, а он један — додаде други. — А шта би му радио да га нешт 
ње куда ће?{S} Чича Милоја није било, а он је једини био кадар да их проведе кроз ове пусте пла 
е кнез у селу, да је кнез што и кмет, а он је владалац, он је „<hi>књаз</hi>“.</p> <p>- На служ 
а ногама.{S} Још бејаше мрак на пољу, а он је већ био устао <pb n="266" /> и обукао се.{S} Мома 
е династија Косанића дигла на висину, а он ту висину употребљује да обори ту исту династију.{S} 
ба, па чим момак опет седне на клупу, а он опет штрц, па по њему!...</p> <p>Жалио је и оне степ 
ше се и чуди шта ли га то попрска.{S} А он се само смеје и вреба, па чим момак опет седне на кл 
жиш на том јастуку?{S} А Митра... а?“ А он као одговара: „Није, бога ми, није, здравља <pb n="2 
 лежи у некаквом чуну.{S} Чун се љуља а он се све боји да се не изврне.{S} Види тамо на обали н 
 ађутанту да остане доле пред вратима а он с доктором уђе у собу.</p> <p>— Баш је лепа, а докто 
е сачувај!{S} Ето питајте њу“ — уверава он. — „Шта? зар ја! боже сачувај!{S} Ете питајте њега“  
бично чува и храни мајмуна, те га једва он домами и ухвати.{S} Светина се била искупила гомилам 
 пребаци на мост.{S} У неколико скокова он је опет био крај оборена Перуна.{S} Али он га нађе с 
 пут.{S} Уз лупу звона и грување топова он је изашао из своје престонице, баш у тренутку кад се 
од Враничића превлађивало.{S} Сем свега он је још био и душевно јако раздраган.{S} После двадес 
ћају чак и тих средстава.{S} Услед тога он је морао мењати све своје раније наредбе, пошто је р 
и разгађања. </p> <p>Али баш услед тога он је осећао потребу да мало дахне, да се прибере, да ј 
зивао, да њему лично ништа не треба, да он за се ништа не тражи; он је роб своје дужности и сво 
х булажњења до кнеза муче нечастиви, да он има везе с хрђавим духовима и вештицама, а све ове с 
е испуњава само један једини осећај, да он није у стању ни да што друго мисли, ни да што друго  
 кнеза отуђује строг, учитељски тон, да он не воле кад му се читају буквице, а врло радо приста 
огод подозриво, <pb n="574" /> тако, да он имадне највише јављати у Звониград.</p> <p>У опште з 
аја цикну, скочи и гурну кнеза тако, да он чисто посрте.{S} Шоља му излете из руке, паде на зас 
ића.{S} За тога се човека одавно зна да он и душом и телом припада странци Црнојевића.{S} Многе 
сле попијева отрова.{S} Ви бар знате да он не убија с места.</p> <p>— Дакле нема никаква начина 
и људи одмах се питају: је ли могуће да он тако што учини?{S} И пошто је ствар сувише неприличн 
епомирљиви противници његове лозе, и да он у њима никад неће наћи искрених саветника и пријатељ 
ом, потврђујући да је све то тако, и да он по себи зна како је то тешко кад човек мора водити б 
ости запљускују са свију страна, али да он ипак може мирно спавати, докле год ја, ти, и наше др 
шта је, ти ћеш га блажити и храбрити да он мирно гледа своја посла.{S} Његова безбедност спада  
 толико га је сад благосиљао, видећи да он чисто препороди Црнојевића.</p> <milestone unit="sub 
 преко тога питања простом напоменом да он узима сву одговорност на себе.{S} Он је насликао ост 
е планове.{S} Постајало је очигледно да он нешто припрема и смера.{S} То није могло остати тајн 
а шта је у глави господаревој.{S} Можда он зове Паву просто с тога што му се допао онај њен вез 
 мрачни.{S} Знала је само толико, да ја он живо покретао руком, да је јако дувао, да је нешто в 
врди да су то просто мустре слова, која он носи као агенат једне виђене бечке словоливнице.{S}  
ви га другчије.{S} Са склопљеним рукама он је замоли и закле да му отворено и искрено каже, има 
евијао као црв.{S} С каквим је идеалима он крочио на ову милу, свету земљу, а шта га срета одма 
ве је то био његов народ, свима је њима он заповедао.{S} Поглед му се оте далеко низ поље и он  
кав правац.{S} Својим ненадвим питањима он је често доводио Растислава у велику <pb n="512" />  
томе говори.</p> <p>При тим разговорима он је осећао да му срце јаче бије, да му крв бујније те 
 био.</p> <p>„Чувај се јела и пића.“ На он је већ и јео и пио у овој кући, и ти толико пута!{S} 
а њему дубок утисак.{S} За ова три дана он је био опорављен од физичка потреса и растројства, а 
дан тренутак.{S} После дугих премишљања он реши да ће најбоље бити да кнеза испрати на пут по у 
у његову — рече Мона смејајући се. — Па он те болан живу изео, ишарао те као да су те дивљаци т 
 пође низ обалу...</p> <p>После по часа он је већ бродио преко Дунава.{S} Ишла су два чамца, а  
аџбина избацује из недара својих.{S} Та он је у њој први пут угледао свет божији, у њој први пу 
луга махну главом одричући.</p> <p>— Та он је ту; он мора бити ту негде — рече госпођа и узе за 
о нешто говорити некој девојци? - упита он доктора.</p> <p>- Почели сте говорити о љубави - реч 
и.</p> <p>— Од кога си то чула? — упита он промуклим гласом, силом уздржавајући љутину да не пр 
е то само го сан, празна машта? — упита он озбиљно.</p> <p>Климањем главе Заре даде знак да је  
.</p> <p>- А ваше је право име? — упита он.</p> <p>— Ката! — одговори женска.</p> <pb n="113" / 
“</p> <p>— Где је тај господин? — упита он момка.</p> <p>— Ту је; ево га пред вратима.</p> <p>— 
у мрак.</p> <p>— Ко је то тамо? — упита он.</p> <p>— Ја сам — одговори Растислав.</p> <p>— Па ш 
та који потврђују моју кривицу? — упита он храпаво.</p> <pb n="314" /> <p>Кнез брзо одви завежљ 
 вас то шпијунише, г. пуковниче — упита он хладно.</p> <p>Пуковник стаде, окрете се Растиславу. 
ти је, Паво, бог с тобом, друго.{S} Шта он мисли, ко му га зна, тек он с тебе није скидао очију 
а одмах ићи војном министру да чује шта он зна о тој тајанственој дружини.{S} Кад прве гошће по 
p> <p>Но кнез као да није ни слушао шта он говори.{S} Продужујући даље отоич започету мисао, он 
естано напред.{S} Свет и чу и не чу шта он викну.{S} Нешто чу, ал оно што је чуо, није разумео. 
о проћи, а од бујна лакомислена младића он ће постати озбиљан, тактичан човек!</p> <pb n="393"  
о слабу жицу кнежеву.{S} У два три маха он га је јако похвалио, наравно „иза леђа“, али тако да 
њих речи, но на овај говор Растислављев он се нагло врати.</p> <p>- Шта? — шта велите?{S} Камо  
пирала.{S} Ако има кривице онда је крив он.{S} И ако Мона то осуђује, -онда она управо њега осу 
лканију да отме престо од Мутимира, кад он неће лепим да прими - а шта би му, бајаги, фалило да 
...{S} О! п.... ја на његову науку, кад он учи једну оваку вашљивицу да не слуша своје старије, 
а бих — прихвати Петрија живо.{S} - Кад он у мене издражди очи, гледала бих и ја у њега; баш ов 
о што плаче; шта ће рећи женскадија кад он као муж плаче и кука!</p> <p>После у салон уђе и мај 
— Бог с тобом, па ко ће ти мирисати кад он не ће.{S} Њему и душа мирише.</p> <p>- Црна, Паво с  
hi>ова</hi>.{S} С тога није ни чудо кад он вели: „ако буде кнез.“</p> <pb n="414" /> <p>Успокој 
цама које су се тицале Лепше.{S} Но кад он помену реч „силовање“, Мона се грохотом засмеја.</p> 
јим мемоарима.{S} Путујући за Петроград он преноћи у неком руском селу.{S} Кад се сутра дан кре 
 смо видели напред али још никад до сад он није осећао ово што је осећао сад, ово је била његов 
трпио, камо ли он, што је научио да куд он оком, туда други скоком.{S} А и што би одуговлачила? 
 да га ниси хтео служити?{S} Место тебе он би узео другога; узео би свога човека, и њега би опе 
еде више рећи ни речи, и на све разлоге он је само понављао: „Изречена је заповест господарева  
 Кугић зачуђено. — Где је кнез - додаде он за тим, и као човек који нема ништа на души, а увере 
стати дипломати.... и пророци, — додаде он срдито.</p> <p>Отресајући своју хаљину, госпођа Софи 
 све те ствари и сами разумете — додаде он.</p> <p>- Па, ви заповедајте, питајте, милостиви гос 
о бивао збуњен и неспретан.{S} Али овде он је имао пред собом збуњено, невино девојче, с тога ј 
 или Растислав из министарства, или иде он — ђенерал.{S} Кад је ствар већ дотле била догнала, Р 
иткова одмах ћу дати ухапсити, ако буде он то баратао — викну Растислав, претећи руком.</p> <p> 
а очи су му необично сијале.{S} Чим уђе он се окрете кнезу.</p> <p>— Она као да нешто слути.{S} 
<p>А! не иде то баш ни тако!{S} Не може он сам извити на једну страну, кад сви ми стојимо <hi>с 
јевића.</p> <pb n="549" /> <p>С тога је он сад и прешао у Балканију и отићи ће право у Орловац, 
Перунова била му је толико тешка, да је он одмах, после првог тренутка, опет спусти на талпу, а 
арима да не буде изазивана сумња, да је он отрован.{S} Ето то мени треба.{S} Ето то је-</p> <p> 
да налази у непријатељској земљи, да је он човек који стоји ван закона, да је свакоме не само с 
ове.</p> <p>Но Ратко је уверавао, да је он спрам тога већ предузео своје мере.{S} Старијим грађ 
{S} Милоје опет неоступно уверава да је он био спремио све да Зликовца жива ухвате; да је чак б 
, а осећао је да је најприличније да је он о томе извести, јер ђенералу било би свакако веома н 
а кола пред кућом. — Је ли могуће да је он!{S} Од куда тако рано?{S} Да л’ је дознао да је она  
га пустити саме власти.{S} Мислиш да је он један пут био хватан?{S} Е... хеј, да си ти жив и зд 
али смо се са Црнојевићем онде, када је он, савладан боловима и умором, заспао између две кладе 
вор и порекло томе обичају!{S} Можда је он некад имао свој дубок и важан друштвени значај.{S} М 
прећутао он, испричали су они којима је он то мало час говорио.{S} Још те ноћи рашчуло се по це 
х опасних омаљских планина, у којима је он знао тако рећи сваку стазу.</p> <p>Па и поред све те 
 <p>Замишљао је разне позе, у којима је он учитељ.</p> <p>Једном руком он ухвати Јелу за руку,  
м збунити.{S} Имајте увек на уму шта је он вама спремао.</p> <p>— О!... о!... о!{S} Ја ћу остав 
да, тата, браца Мика носи сукњу, кад је он официр и дупло мушко? — рече дете наивно.</p> <pb n= 
део да браца Мика носи сукњу?{S} Кад је он то носио сукњу? — узе распиткивати Ратко, све више и 
погледом, јер се одоздо с места, где је он седео, није добро видела — па је онда кивно и душман 
Мона била је рођака кнежева код које је он често одлазио и по некад проводио читаве часове.</p> 
 ко његов?{S} Где је, када је и чиме је он могао заслужити тако велику казну, да га његова рође 
остиви господар“ оно исто дете, коме је он до јуче заповедао.</p> <p>Кнез Мутимир био је брз и  
рао кнеза.</p> <p>„Ово балавче, коме је он до јуче заповедао, које је јуче спасао из чељусти по 
ом остаде ужас, забуна и неред, који је он посејао својим проласком.</p> <p>Као на стотину крил 
нез погледа лакеја и упита га, да ли је он видео паука.{S} Слуга махну главом одричући.</p> <p> 
ма, да је Перун само рањен.{S} Да ли је он међу онима што беже и што убише човека из потере, ни 
о ми збиља прашташ“...{S} И како јој је он тада пружао своје младе, снажне и развијене мишице,  
/> реда огроздовог, путање, по којој је он тако слатко трчао, особито кад се игра, па га јуре д 
 и давала јој изглед капеле, у којој је он изгледао као мртвац.{S} Блед као смрт, с упалим обра 
71" /> га бајаги изневери и оде, док је он застао ради нужде.{S} Жика је то гледао скривен на д 
иликама ви би имали право — рекао им је он — али ово су прилике ванредне, стање је изузетно, во 
ђе у таком стању и положају у каквом је он.{S} Тешко њему - рече она и неколико крупних суза по 
ком оделу, наслоњен на сабљу, стајао је он ту оборене главе, жалосан и очајан.</p> <p>Ова слика 
стислав.</p> <p>- Не, не! — развијао је он даље свој поглед. — У будућност нема право да се узд 
 почаст.{S} Три пута узастопце играо је он с њом те вечери, што је одмах пало у очи свима прису 
ово мртав кнез?...{S} - Он! јес, ово је он, крвав, исечен, искомадан, без носа — ђенерал је пол 
p>Место одговора, Растислав (јер ово је он био) извади из џепа завијутак хартије и положи га на 
b n="530" /> <p>Мален и незнатан био је он тада, али је у души носио огромну замисао, од које с 
S} Јес, „народе, снаго моја“ говорио је он док је та снага била уз њега.{S} А кад се народ пове 
аљска сујета, рад је да покаже, како је он нешто друго од ове женске, која је трговала својим л 
поче са свим цинички разлагати, како је он као млад човек, са свим природно, своје време у Пари 
нка прича, да је Лепша говорила како је он њу прво питао кога да узме за председника министарст 
 младића, и све је нађено онако како је он рекао.{S} Улица, кућа, име жене, њена прошлост, све  
ољуби ни у образ, ни у голу руку, то је он обасу пољупцима по леђима, по раменима, управо љубио 
ислава није била тајна; али све, што је он до сада знао о томе било је магловито и непоуздано.< 
им природно!{S} Такав дедак, као што је он, зар може и разумевати тако фине и суптилне ствари,  
то сам ја то икад чинио.{S} Само што је он лично страшљив, па му страх зауздава властољубље, ин 
опасности и погибели не само оно што је он звао својом „великом мисијом,“ но и саму главу своју 
О чему би она имала да мисли и зашто је он преклиње срећом и лепотом њеном да му одмах истину у 
ла га на ухо: види ли то и то, нашто је он одговарао мрдањем главе.{S} Питања су била интересна 
 све учине по његовој наредби, пошто је он још једнако био у очима света онај исти моћни Врбава 
ту управо и нема шта да мисли, пошто је он сам довољно већ мислио о томе.{S} О чему би она имал 
го бринуо да побија овај глас, пошто је он ишао у прилог његове радње.{S} Читав месец дана непр 
 матере.</p> <pb n="395" /> <p>— Зар је он дете?{S} Зрео човек, близу 20 година — примети Расти 
једна случајност и цела зграда, коју је он тако дуго и тако трудно подизао, може се срушити са  
е покушао да му одузме власт, али му је он ускоро опет морао вратити — сад је његово доба.{S} Л 
ресовало ово питање, — То је, о чему је он управо и имао да говори са свом овом господом.</p> < 
друга чуда.{S} Није!{S} У осталом, није он тако проливен.{S} Он то само оној својој све казује, 
 продаје по чаршији!....</p> <p>— Дакле он!....</p> <p>Но Јела није имала кад довршити ове мисл 
авац с њом лично општио?</p> <p>А после он је овако мислио: ко чини какав злочин, ако већ мора  
н човек, но глава државе.{S} Према томе он нема својих личних ствари за које би могао рећи да с 
, да је Мутимир не задржа.{S} Но у томе он и сам посрте напред, колена му се омакоше с глатког  
огао ту улогу згодније испунити, ако не он, г. Растислав.{S} Удаљен од Звониграда, кнез неће им 
 на другом месту.</p> <p>С једне стране он се савијао око кнез и старао се да њега увек има за  
 после три недеље тешка боловања устане он из кревета, изнемогао, сломљен телесно и душевно, и  
сну).{S} Обилазећи тако вашаре и саборе он је био завео оваку праксу.{S} Обично је путовао још  
ла у свога мужа; али је очекивала да се он почне извињавати како је заборавио, како је писмо до 
ажњу на њу и највише се заузимала да се он с Лепшом саживи, али што је претерано, претерано.{S} 
м — а међу тим сви ови људи тврде да се он има већ 50 часова ни с места није макао.{S} И они го 
ка на оваке мрачне помисли.{S} Можда се он осећа увређен, понижен, постиђен при самој помисли д 
разумео, али место да прими ствар за се он се окрете лекару:</p> <p>— Господине докторе, чините 
ел, као што носе народни војници, па се он не би бринуо за спасење.{S} Тако дочекаше и дан.{S}  
сетљивост кнежева нема места.{S} Шта се он боји?{S} Ваљда не мисли, да ће га Лепша оставити с т 
ворним за све даље последице, ако би се он, из личних обзира, одрекао улоге коју му је „само пр 
спадају. — Спадају, спадају, охрабри се он, а и како би могло бити друкчије.{S} Но шта се оно о 
у екватор, па то ти је! - и кикоћући се он оде кући.</p> <p>Увређен оваким понашањем учитељевим 
а његову душу утицали као јава и ако се он усиљавао да их сматра као снове.</p> <p>Кад год би у 
тура некаква своја начела.{S} Но ако се он користи својим положајем и злоупотреби своју власт,  
 свога сина, како га је будила, како се он трзао с осмејком на уснама, како јој је онда наивно  
о.</p> <p>Кнез га почне дирати, како се он, неустрашљиви државник, уплашио од једне зврчке по н 
, за што... хм!... е... е... ј, може те он опкорачити где му се не надаш, па да играш острољанк 
траву од које се лако побацује — поврте он разговор.</p> <p>- Има такве траве, милостиви господ 
љана.</p> <p>— Инокосан и усамљен расте он усред неизмерне, голе, неме пустиње.{S} Сваке ноћи,  
ину пословицом: „пусти петла на буњиште он ће скочит, на огњиште.“ И какве сте нужде имали за т 
соком господину, и како се надала да ће он појмити њен положај, и да ће је оставити на миру, ак 
утак кнежеве женидбе; веровала је да ће он тај корак учинити с њоме у споразуму, а она би му да 
и, порочнији, све су већи изгледи да ће он узимати за министре људе слабе и ништавне, који ће м 
га прозрети.{S} Доћиће тренутак, кад ће он постати непопуларан.{S} Граби тај тренутак и онда пу 
а из унутрашњости буду свирали, тако ће он амо у Звониграду играти.{S} Са тих разлога сада ето  
 кратко.{S} Више од 10 година узастопце он је долазио на вашаре, светковине и саборе у овоме кр 
па му страх зауздава властољубље, иначе он би по својој властољубивости био просто ужасан, само 
давали су узбуђено душевно стање, иначе он је корачао срчано, корак му је био лак и поуздан.{S} 
живота свуда, где год их нађе.{S} Иначе он би био шоња, мама, а она баш таве људе мрзи.{S} Она  
о; мрзи га и да промисли о њој, — иначе он се не би сад будио.</p> <p>Ратко пресече Растислава  
риђе јој одрешито, весело.</p> <p>Иначе он је пред женскима обично бивао збуњен и неспретан.{S} 
 искапи чашу.</p> <p>— Дивно вино! рече он и показа Зару руком да се на њега угледа.</p> <p>Зар 
p> <p>— Тако, сад ћемо бити мирни, рече он у шили, али као мало заједљиво, и притиште је одозго 
н брзо опет настави. — Ја не знам, рече он хватајући се оберучке за главу — не знам, или су ово 
 један другом можемо пружити руку, рече он и пружи <pb n="321" /> руку кнезу, који се нађе усле 
.</p> <p>- Прођи се ћорава посла - рече он зловољно.{S} Хајде, иди куд си пошла, а кад свршим о 
рема ватри.</p> <p>— Скоро поноћ - рече он. — Хајдемо!{S}- Даље чекање нама смисла. </p> <p>На  
S} Истина ја не знам шта је теби _ рече он и приђе жени пружајући јој кишобран.</p> <p>госпођа  
чи Растиславу.</p> <p>- Не мора! — рече он с особитим нагласком, па се онда загледа право у очи 
уку госпођа Помпадурин кандидат! — рече он с подругљивим осмехом.</p> <p>— Чудим се да ноћас ни 
> <p>— Но, чекај да видиш, дете, — рече он одлучно и опет јурну на Јелу.</p> <p>Она бејаше уста 
 му на сусрет: — Откуд та срећа? — рече он с осмехом, али прилично збуњено.</p> <p>— Није никак 
>— Ви то мене питате, господару? — рече он, као с неким чуђењем и упре прстом у своје груди.... 
амесник не мора да трпи шпијуне“ — рече он, пун гнева.</p> <p>— Да! не мора — одговори Растисла 
вама.{S} Ваљада је горе с батом“ — рече он.</p> <p>Боја је ћутао, али је осећао као да му је на 
ена места. — Ово је доиста брука — рече он срдито. <foreign xml:lang="fr">C'est <pb n="66" /> u 
се опет окрете огледалу: — ништа — рече он и продужи откопчавати мундир.{S} Каја хтеде још нава 
вљати кад се вратимо у Звониград — рече он благо - а сада на путу молио бих вас, да се не одвај 
питак и свршавајте ствар што пре — рече он одважно.</p> <p>Лаганим корацима кнез приђе зиду, ск 
у писмени докази, које већ знате — рече он.{S} За тим пружи кнезу малу кутију од црвена плиша.  
оста, доста, хвала, г. начелниче — рече он.</p> <p>— Ама, ја рекох, нећу ја то умети!{S} Баш да 
ачно.</p> <p>— Тренутци су тешки — рече он.{S} Ти мораш сад заборавити све друго, а имати на ум 
енерал то опази.</p> <p>— Извини — рече он, хватајући кнеза за руку — Ја сам прекардашио.{S} Ни 
стаде.</p> <p>— Ја бих могао ићи — рече он ђенералу — ви сте почели извињавањем, а сад прелазит 
о погледа кнеза. — То нисам знао — рече он — чудећи се, не толико томе обичају руском, колико к 
, ово ми још никад није пасирало — рече он јетко, па, трљајући ошинути образ, стаде пред огледа 
p> <p>— Не знам шта јој је данас — рече он као да се хтео извинити пред Ратком за неупутности ж 
"324" /> <p>— Сад је скоро поноћ — рече он. — Ова је ноћ наша.{S} Ја те нећу пустити да одеш до 
 пресече: — Није тако, господару — рече он мирно, али одсудно.</p> <p>У тај мах доктор даде зна 
ла своју мараму. — „Ама молим вас“ рече он сад.</p> <p>— Нема ништа, господине пуковниче, ви ст 
се нешто замисли.</p> <p>— Да, да, поче он — то је ваше — ви - сте правили устав... а књаз вам  
Мона ала си и ти по некад чудна! — поче он.{S} Шта ти сад то смета што сам рекао „жено..!“</p>  
 у тузи.{S} С једне стране плота уздише он, с друге стране она.{S} Јамачно дирнут тим уздасима, 
есеца изузео плату унапред „а конто“, и он је тако поступно одуживао тај дуг, кубурећи непреста 
 речи кнежеве увредиле су Растислава, и он је одмах дао и видљива знака својој срдњи. <pb n="18 
енералове дубоко су утицале на кнеза, и он га је слушао, скоро не дишући.{S} Ђенерал продужи.</ 
е да му да размахне како ваља рукама, и он осећа како полако тоне у топлу, љигаву крв.</p> <mil 
војку, све се то одуговлачи месецима, и он за све то време ћути, не говори ни речи, и све то кр 
лан у Повратници још у очи тога дана, и он се доиста постарао да „обели образ.“ Ручак је био ви 
о стоји готово...{S} Бог да има сина, и он би се с газда Бојом опријатељио.</p> <p>У томе механ 
ала ни сама глава не би била сигурна, и он би, по свој прилици, морао бежати из земље.{S} Тако  
родитеља да спреме тај акт спаривања, и он је често, као један од светих обреда, вршен у самом  
ни ће тако уверити Перуна Црнојевића, и он ће на њин позив неизоставно доћи.</p> <p>Ратко је зе 
 Просто присуство њено опијало га је, и он је тада био неспособан за сваки други рад, за сваку  
пасност од њега, она је просула паре, и он је убијен...{S} Ко то каже?{S} Није истина да сам ја 
ред мозга.{S} Жики заплака само срце, и он у том очајном тренутку не сети се ничега пречег — ве 
биља, не имаде више куражи да пориче, и он покорно признаде! — Јес, женим се.</p> <p>Лепша га о 
, али га је клупа нешто вукла к себи, и он је обадва пута понова седао на њу.{S} Најпосле реши  
 му се ствар допадала онако у целини, и он у појединости није хтео ни улазити.</p> <p>Начелници 
 други ће му дати у много већој мери, и он ће дићи руке од вас, одагнаће вас, узеће друге лично 
ах — све то већ га је почело опијати, и он је хтео само у две-три речи да чује у чему је та „оз 
олетни Мутимир законити је наследник, и он ће за 2 сата бити прокламован за кнеза.{S} Према том 
ој пограничној вароши с руским царем, и он се крене на тај пут.{S} Уз пут су га свуд дочекивали 
ом полицајцу управо је све подозриво, и он у свачему нађе повода да превије табак и отпочне ист 
 беше примакао својој мети, још мало, и он би већ поднео чашу кнезу са свим под нос, да га у та 
о понашање изгледало му је чудновато, и он га је посматрао.</p> <pb n="618" /> <p>— Од кад смо  
не су у њему опет угасиле сваку наду, и он опет осети, како тоне у неки мрак.{S} Из овога занос 
учење кнежева имена по уличном блату, и он се често и сам слатко насмејао каквој згодној досетц 
/p> <p>Враничић се слатко насмеја.{S} И он се није ни мало претварао.{S} Њему је смех доиста иш 
а, пипајући по испупченим словима.{S} И он покуша сад, да тако исто прочита, пипајући прстима п 
 неприкоснован остао је Растислав.{S} И он се тако одржао без икаква усиљавања, просто је рекао 
то му је било и име чича Милојево.{S} И он га узе распитивати шта се све дешава у Балканији? шт 
</p> <p>Сад прискочи кнезу доктор.{S} И он га поче салетати и молити да се огрне.{S} Кнез је до 
ити згодне да га занесу и очарају.{S} И он и Растислав вратиће се у Звониград усхићени, умирени 
на ваш језик, он мрнџа само швапски — и он учи децу вранцуски....</p> <p>Растислав махну руком  
 да ми осакати Морам да га истресем.“ И он је полако засукивао рукав, завлачио руку у чизму, пи 
ог овог предузећа, подигнута је тужба и он ће, јамачно, у најкраћем року бити осуђен и отеран у 
дска прилика.</p> <p>Кнеза прође језа и он нехотице опипа стоји ли му на месту револвер.{S} Хте 
} Ова светлост непријатно дирну кнеза и он узе жмиркати и замоли Кају да седну где год у заклон 
{S} При тој замисли кожа му се јежила и он је у таквим тренутцима осећао само једну једину потр 
кренут њој, стоји са раширеним рукама и он је виче, зове, моли, он за њом жуди, он је тражи, он 
овајлија; што они буду хтели, то мора и он хтети.{S} Они ће га извештавати и обавештавати, а у  
ар земља трзала га је из овога заноса и он је мирно, с погнутом главом слушао разметања Мутимир 
 Говорећи то она догура мужа до врата и он оде.</p> <p>Кад остаде сама, Мона диже са стола писм 
грају.{S} Вика се примицала све ближе и он је по појачаним гласовима јасно распознавао у ком се 
лижа срцу, што је зао удес хтео те је и он сам, баш некако у то исто доба, остао удовац.{S} Сми 
е громовито „многаја љета,“ у чему је и он морао учествовати. „Многаја.... могаја... многаја... 
.{S} Поглед му се оте далеко низ поље и он угледа чак тамо далеко низ коња, повезаних за школск 
!“</p> <p>Начелнику узеше мрдати усне и он би јамачно и продекламовао ову песму, да га не помет 
ли одмах и њу упусти, руке му клонуше и он се ничице поклопи по крајњој мостовој греди.{S} На б 
2—3 пут узастопце.{S} Руке му клонуше и он несвесно згужва писмо у шаку.</p> <p>Кнез приђе и пр 
 кајете!{S} Није ни он ћурка!{S} Види и он шта од њега радите...</p> <p>— Кад једном стане на с 
н у црнини и она у црнини; она у тузи и он у тузи.{S} С једне стране плота уздише он, с друге с 
р стане њега распитивати о кнезу, али и он је давао околишне, нејасне одговоре.</p> <p>Расрђен  
а зликовцима — примети Жермини. — Али и он, баш да је био и он, како би могао закључати собу из 
ла.{S} Оно што сам ја помишљао, мисли и он, он с много већом жудњом погледа на твоју круну, но  
ишта.{S} Јавише му се свакојаке мисли и он већ бејаше почео сумњати, да ли и да узима у руку ов 
а погодио. — На очи му се навуче мрак и он се једва држао управо да не падне.{S} Кад прободеној 
асти младић штуче у мрак; За тренутак и он је већ био прикривен под кнежевим прозором.</p> <p>К 
{S} Један од жандарма био је наредник и он је погинуо, као што сам имао част известити вас.{S}  
е могао пропустити а да овом придиком и он не пропева.</p> <quote> <l>И ми ове земље осуђени си 
.{S} Ледена студ прође му целим телом и он осети, како му у глави бива све мутније и мутније, д 
личност му никако није долазила на ум и он брзо напусти то размишљање.{S} Затим узе пазити с ка 
ти Жермини. — Али и он, баш да је био и он, како би могао закључати собу изнутра?{S} Да није им 
.{S} Но на против, рече понизно, како и он „у начелу дели све погледе кнежеве.“</p> <p>Кнез се  
и показао пред непознатим људима како и он нешто зна, и ако није онако писмен као онај први, он 
ало.{S} Бар Враничићу се тако учинило и он је остао потпуно умирен, не зебећи ни најмање да ће  
подин... како га оно зову?....{S} Оно и он је, молим покорно, провизор, али, опет, њега некако  
и верују у анђеле и ђаволе, тако исто и он није веровао у поштење и непоштење, у зло и добро, у 
у, имао је своју памет и своју савест и он је свим тим трговао.{S} Она је имала само своју лепо 
 пољубити у уста.{S} Она окрете главу и он је пољуби у потиљак.{S} То је био дуг, сладак пољуба 
баш то ћутање било је мучно пуковнику и он је хтео да га прекине.</p> <p>Кушао је још у два три 
авно на улици; питају га шта то радиш и он одговара:</p> <p>— Садим човека!</p> <p>— У овоме мо 
зви и седе крај њега на диван.</p> <p>И он је био узбуђен.</p> <p>— Моје јагњешце, рече јој он  
е додаде равнодушно и као у шали, да би он био задовољан кад би <pb n="550" /> био макар и први 
неза чуле чак и тако крупне речи, да би он с том женом могао бити потпуно срећан, па да се неби 
колни се сељаци засмејаше. — Но, кад би он био као оно зече, кад га потревиш у ластару — примет 
твар тако брзо могао ући, а можда не би он <pb n="687" /> поверовао.{S} Растиславу је отишао чо 
о ваљаде мимо свет.{S} Што бајаги не би он могао волети и сељанку.{S} Ене гле!{S} Убило би га о 
, а?{S} Збиља, шта је то било? — понови он питање журно и чисто плашљиво, јер не толико речи ве 
што мирише на политички угурсузлук, ади он није хтео истраживати где је и шта је то.{S} Та му с 
га олакшицу у глави, а на трећој облози он већ сведе очи, два три пут се трже, опет сведе очи и 
 поглед с доктора, кнез га упита, да ли он збиља тако млели, и је ли то баш његово истинско уве 
 на ум то име Перун Црнојевић, и зна ли он ко је тај човек?</p> <p>Сељак одговори да зна; загле 
век не би толико чекао и трпио, камо ли он, што је научио да куд он оком, туда други скоком.{S} 
ете, да се кнез још чвршће привеже, али он никако, никако није делио зебње Растислављеве, нити  
 Ја га опоменем да пази шта говори, али он оста при свом тврђењу.{S} Упитам га: „с киме сам дош 
. д.</p> <p>Он то није философирао, али он је то <hi>осећао</hi> и према томе се управљао у жив 
едначи.{S} Пуковника је то вређало, али он није имао начина да то избегне.{S} Мањ да је најури. 
го доктор је имао да примети кнезу, али он не примети ништа.{S} Но на против, рече понизно, как 
ала <pb n="457" /> кнеза на јаузну, али он никако није хтео остати.{S} Правдао се да мора одмах 
ога детета.</p> <p>Боја се загрцну, али он брзо опет настави. — Ја не знам, рече он хватајући с 
То је била прва мисао Врбавчева.{S} Али он сад осети да му се мисли и осећаји бркају, да у једа 
је опет био крај оборена Перуна.{S} Али он га нађе сама.{S} Чича Милоја није више било ту.{S} Ж 
ква чувена балканиска Помпадура.{S} Али он је био војник, и за то је био Наполеон, али не први, 
лик на ово што г. Вујадин прича.{S} Али он је толико желео да се све то баш тако деси, да је до 
 би обично спремили и сахранили.{S} Али он је умро од отрова.{S} С тога је било потребно докази 
S} Рекло му се да то не може бити — али он је остао при своме.{S} После читаве недеље дана бакт 
нутак када ће настати криза.</p> <p>Али он је био човек тако крепке воље и тако снажне душе, да 
ислио Мутимир.{S} Под утицајем те мисли он учини примедбу о радозналости женској.{S} Каја се пр 
"595" /> устане.{S} Од саме ове помисли он осети, како му почиње свест смркавати.{S} Али кнежев 
да се једног дана не кајете!{S} Није ни он ћурка!{S} Види и он шта од њега радите...</p> <p>— К 
е више немој бојати; после тога може ти он лепо и послужити.{S} Али како да доскочиш то један п 
одине, па овде смо сви своји! - примети он кад га ађутант окрупни крупним речима.</p> <p>Мање в 
икије?{S} А?{S} Наш Симон?{S} Мора бити он....{S} А погледај моје кљусе, г. Маврикије, оно ће о 
 рођеном госпођом.{S} Отишао подводници он, а то исто учинила и његова госпођа.{S} Подводница њ 
лазила; ниси имала друга посла - заврши он срдито.</p> <p>госпођа Софија одвоји се од мужа, обр 
 госпођице, молим вас изволте, рече јој он оштрим нагласком, и, ушав у собу, показа јој руком в 
буђен.</p> <p>— Моје јагњешце, рече јој он и хтеде је пољубити у уста.{S} Она окрете главу и он 
 Софија, ти би сад могла ићи — рече јој он.</p> <p>— Ако имате какве тајне, или ако вам сметам, 
 је заустави: — Збиља, Лепшо — рече јој он став управо предњом — ти си по твојим назорима права 
оге појединости из њена живота.{S} Ипак он је упита:</p> <p>— С вама је, чини ми се, још неко б 
око Милоја и чим уграби згодан тренутак он га живо упита:</p> <p>- Ама, молим те, кад си прешао 
уго.{S} Шта он мисли, ко му га зна, тек он с тебе није скидао очију, то ја знам.{S} А најпосле, 
итичке дружине.</p> <p>— Све једно, тек он је помагао да се спасе ситуација.</p> <p>— Шта има д 
ед као смрт, гласом промуклим и рапавим он прошапута сину: „Камо ти сестра?“</p> <milestone uni 
оћним плачем нејаке макање.{S} А за тим он је ту растао и крепчао, под умереним зракама блага с 
Кнез одахну душом.{S} Далеко пред собом он је видео равне пољане, тек где где засејане брежуљци 
о.{S} Кнез га пресече; климајући главом он рече подругљиво.</p> <p>— Дакле ја спавам два дана и 
кмет из оближњег села.{S} Тешким трудом он се већ беше примакао својој мети, још мало, и он би  
еним, али јаким и подругљивим нагласком он рече:</p> <p>— Млади кнеже, то само ви можете допуст 
ојима је он учитељ.</p> <p>Једном руком он ухвати Јелу за руку, другом руком, с два прста, узе  
хтео би да им што довикне.{S} Али таман он заусти а неко му метне шаку на уста.</p> <p>И ако су 
че сељак, па пошто је још мало загледао он додаде: — Е, јес, ево сад лепо видим.{S} Јес!{S} Три 
мтим да ме је ико икад овако напсио као он — поче Срећко, но у тај мах он угледа Павине сузе.</ 
<p>Кад ђаво не може да сврши неки посао он шаље бабу да га она сврши — вели народна мудрост.</p 
зимају све те мере, али што је прећутао он, испричали су они којима је он то мало час говорио.{ 
н пут застаде, па пошто је мало поћутао он додаде:</p> <p>— Ја умирем.{S} Али, ако се ти не пос 
зграда лежала пред њим разорена, управо он се осећао затрпан под развалинама њеним (то је његов 
д са мном бива.{S} У ствари мене је ово он отровао, само што је то вешто извршено преко тебе, т 
ла.{S} Но где је господар?{S} Је ли ово он што иде за тобом? — упита газда Милоје, а говорио је 
 није могао да појми: где се управо ово он налази, и да ли му ваља куд год ићи или остати где ј 
 па црно бело, како избере.</p> <p>Прво он каза Пави како је кнез просто заповедио да му се она 
аку ситницу на себи, као да то није био он сам, већ какав сасвим нов, њему непознат предмет.{S} 
господин?{S} Је ли могуће, да је то био он?....{S} Зар кнез Мутимир!...{S} Кнез Мутимир!....</p 
ељски батаљон, не би се више пренеразио Он је био изненађен и збуњен, и није знао шта управо да 
и да се уда за кнеза Мутимира, или, ако он то неће, она ће изаћи пред народ, показати се ко је, 
е кнез отпоче своју кратку беседу, како он, као потомак династије Косанића и т. д. долази у ста 
о усне.{S} Ово је већ шеста година како он кнеза познаје, непрестано је с њим и још га никад ни 
а служи други, онда га служи онако како он хоће.{S} Ево најбоља примера на вама самима.{S} Ви с 
штампарија, и онда мора бити онако како он каже.{S} А за Швабу вели, да то управо и није Шваба, 
ата тражио те „<hi>створове</hi>“ (како он вељаше у шали) за своју душицу. </p> <p>Истина, Синђ 
 видети у оном сумраку, но мало по мало он поче све јасније распознавати поједине предмете, па  
 би увек све жртвовао?!{S} Какво је зло он њој учинио, он лично, или ма ко његов?{S} Где је, ка 
р одлучно изјави, да тако мисли не само он, но „сваки балканиски родољуб“, и да то није само пр 
рај с оваким извештајем, да је био само он један и да није стотину других прилика давало верова 
осао.</p> <p>Пусте их пред дежурног, но он не бејаше сам.</p> <p>Боја нагласи да имају „голем ј 
 Они хтедоше сести на друге гробове, но он позва <pb n="592" /> кнеза да седне баш до њега, а З 
га су већ вукли да га избаце напоље, но он се онако пијан копрцао, отимао и једнако је сипао по 
 је знао потанко цео живот ове жене, но он је опет запиткивао то ово, то оно, колико тек да нап 
оприносе здрављу ове отмене дружине, но он, лекар дворски.</p> <p>Кнез се смејао овој шали докт 
ма жалосно; нико не би био сретнији, но он, Растислав, да ствар не стоји тако; нико не би више  
ао много већи ауторитети у медецини, но он, доктор, пошто они својом изврсношћу, као дивно пече 
авом.{S} Момак се окрете прво кнезу, но он показа главом на Кају и момак се окрете њој.</p> <p> 
на сву ту стидну лаж, <pb n="260" /> но он опет прима невесту, јер је пружа рука кнежевска.{S}  
оверовати — примети Растислав....{S} Но он има друго нешто.{S} Из државне касе кнезу се ништа в 
ноге су клецале под њим од умора.{S} Но он је опет за то ишао брзо за црном приликом.{S} Страх  
скраћено од Богодан или Богомдан.{S} Но он не доврши своја размишљања.{S} Њему се на једаред уч 
јој у овом тренутку био ближи к срцу но он, Мутимир.{S} И то наравно као мушкарац, као муж да ј 
чић се упути правце Дунаву.{S} На скоро он угледа у даљини неку црну прилику.{S} Загледа се бољ 
="560" /> својој струци.{S} Једно јутро он предаде своме начелнику парче хартије, на коме је пи 
га понесе његово властољубље.{S} Све то он сазнаје, с тога увек тражи да се веже с ким год који 
у сред ове пусте, непроходне шуме, и то он, стари пријатељ и многогодишња присталица куће Црној 
 убити.{S} Отров сам изабрао с тога што он најмање прави ларме и најзгодније може бити прикриве 
ујадин и истресе двадесету чашу.{S} Бар он рече да је већ двадесета, а што рекла песма „да ко б 
кој прошлости.</p> <p>Чича Милоје — јер он је био трећи у друштву — смејао се Жикиној жељи да б 
! вичите ура!“ А да би овима дао пример он и сам разглави вилице и што игда може викну: „Живео! 
о: „Да“! „Збиља је дивно!“ У већи говор он се није могао упуштати с тога, што је баш тада конце 
а сам одахне од надзора, што га је опет он, Врбавац, водио над кнезом.</p> <p>У опште, Врбавац  
гом, и пред историјом“ носи одговорност он, г. Растислав, коме је стицајем прилика пала у део т 
рал узе ходати но соби.{S} На један пут он се трже. „Ах, моја жена!{S} Сирота моја жена!{S} Она 
.{S} Жика га је гледао.{S} На један пут он узе у руку револвер, погну се и брзо као муња притрч 
авао своју велику косу.{S} На један пут он натуче шешир на главу и рече одсудно:</p> <p>— Разум 
ктацијом и мимиком.{S} Сад на један пут он проговори гласно, чисто цикну и јурну напред.</p> <p 
ају као два црна сунца — и на један пут он осети како се из ових дивних очију лије у његову мла 
/p> <p>Тако поче младић но на један пут он сав поцрвене и ућута.{S} Као да се љуто покаја што ј 
у му се високо надимале.{S} На једанпут он диже руку нагло изврте стакленце и истресе га себи у 
лом кад пасе, па гледао само коју траву он обиђе и коју не дира — па би већ доста којешта сазна 
ћаја и планова.{S} Полазећи у Балканију он је полазио с уверењем и чврстом решеношћу да се отуд 
ела тако душмански ова лепа земља, коју он толико воле и за коју би увек све жртвовао?!{S} Какв 
о пусти да је кнез ухвати за руку, коју он обасу пољупцима.</p> <p>— Смем ли рачунати на неизме 
и Лепшу већ с тога, што је то жена коју он воле и поштује, Мона је узвикнула, да таква осетљиво 
м присуству тако што говори о жени коју он воли.</p> <p>Кнез је говорио још дуго, говорио је с  
 чак ни о томе: шта је, која је то коју он држи у своме наручју?{S} Њега је до последња живчана 
ез јетко, и јурну напред.{S} У проласку он дочепа Растислава за руку и стиште га грчевито.</p>  
у крваву песницу.</p> <p>— А нос, викну он сад и опет упре прст у нос на слици мртвога кнеза —  
</p> <p>Мутимир скочи: — Лепшо! — викну он срдито — не дирај у писмо.{S} С твоје стране то би б 
шати.</p> <p>— Сила је старија, — викну он — јер сила је јача, ко ће против силе?{S} Ви мени хо 
у.</p> <p>— Али шта ћу ја овде? — викну он, показујући прстом свој лик на слици — Шта ћу ја овд 
ете се Растиславу.</p> <p>— Ко? — викну он — ко? шпијуни; г. Растиславе... јес, шпијуни....{S}  
хат, „пет минута и два секунда“ — викну он - дакле шта сте се решили, господине ђенерале?</p> < 
едан, два, три“...{S} Крв, крв! узвикну он за тим и ухвати левом руком стиснуту десну песницу,  
оџа не доврши свој говор.{S} У који мах он изусти пола последње речи, побочна врата на соби одс 
.{S} Јела изви десну руку, и у који мах он поуми понова да се сагне да је опет љуби и угризе, о 
не будити слаба нада.{S} Али у исти мах он осети, како га његови мртваци још јаче стежу, као да 
псио као он — поче Срећко, но у тај мах он угледа Павине сузе.</p> <p>— Шта је теби, сеја Паво? 
ти куда су они прокрхали.“ Но у тај мах он угледа наше путнике и не само што умуче но и стаде.{ 
 Најлак отворим врата.{S} Баш у тај мах он се накашља и мени се учини да је будан.{S} На прстим 
ољуби Лепшу за врат.{S} Збиља реци ми. (Он је још једном пољуби док је она међу тим откопчавала 
ина груди огрезоше у црвеној течности. (Он није пио шампањ).</p> <p>Ађутант поново приђе и хтед 
 ствар — рече млади господин!...{S} Ти (он је већ поче тикати) ти ваљда и не знаш кад сам те ја 
 у кнеза и рече му одмерено и с тактом (он је увек говорио само одмерено и с тактом) <foreign x 
аспали по клупама — продужи Ратко — <hi>Он</hi> се добатргао до дворских степена, па се ту скљу 
судију, признајете му надлежност да <hi>он</hi> процењује дела ваше владе и ваша рођења.{S} Наг 
ај сјај, у она незнана места где је <hi>он</hi>.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Синђа ј 
е све се смисли на једно:{S} Прешао <hi>он</hi>, појавио се <hi>Црни</hi>! <pb n="652" /> Око о 
ном речицом није напомињао ко је то <hi>он</hi>, сви су знали да се то тиче кнеза Мутимира).{S} 
 <l>Земљом управља Злодух опаки,</l> <l>Он на високом седи престолу,</l> <l>На крилу држи змаја 
 <l>На овом доксату каву је пио.</l> <l>Он је свој род љубио,</l> <l>И с овог доксата му судио. 
исто и заборавио.</p> <pb n="420" /> <p>Он пусти точак која је до сад узалудно подупирао и подм 
браза лака румен.</p> <pb n="279" /> <p>Он се нагло окрете и баци на жену оштар, испитнички пог 
 Куда ћеш?...{S} Молим те немој!</p> <p>Он бејаше ухватио за огртач недајући јој да га обуче.{S 
рата и једно дугме с прслука....</p> <p>Он је донесе до дивана, и спусти је, па јој онда разапе 
рисало парче свежа, крвава меса.</p> <p>Он јој пође; она се узе бранити рукама, али ту су нехот 
на сред собе сруши с« као свећа.</p> <p>Он паде ничице, али се у грчевитом копрцању брзо окрете 
, па околина, па општина и т. д.</p> <p>Он то није философирао, али он је то <hi>осећао</hi> и  
у се лако шуштање женске хаљине.</p> <p>Он се окрете нагло, усплахирено и нервозно викну: „Ко ј 
на, који га беше почео освајати.</p> <p>Он протрља очи.</p> <p>- Ја сам почео нешто говорити не 
 оличење најразузданије страсти.</p> <p>Он није више знао за себе, он није знао за свет око себ 
пне на највећу висину у друштву.</p> <p>Он је <hi>потпуно</hi> само себи веровао — ствари о кој 
о забила у дебело месо на длану.</p> <p>Он узе цедити крв из убодена места. — Ово је доиста бру 
? — шта велите?{S} Камо рекосте?</p> <p>Он у томе стиже пред Растислава и испрси се пред њим.</ 
Њена пратиља опомену је да се прибере, „Он ће скоро доћи“.</p> <milestone unit="subSection" />  
а вући одговорност, јер ће свак, рећи: „он је могао учинити све, што није чинио, што је слушао  
— питао је даље кнез.</p> <p>- Ах, она! она цвили! — рече ђенерал плаховито, пун узнемирености. 
> царевини претила је опасност од њега, она је просула паре, и он је убијен...{S} Ко то каже?{S 
амљеном цвету, она се обавија око њега, она издиже своју гнусну, пљоснату главу и у бео пехар н 
има политичким стварима.{S} Па ни сада, она није ни мало улазила у политички значај разговора,  
есовање.{S} Пошто је дочитала до краја, она још једном подиже поглед и још једном прелети очима 
 болној глави.{S} До синоћ најсрећнија, она се сада осећала на дну мрачне, страховите провалије 
даје.{S} Каква је да је моја династија, она је створила ову државу.{S} Наравно, ту је била наро 
....</p> <p>Кад коњаник би спрам парка, она три човека чисто поскочише са свога легала. „Свршен 
о га је тако за један тренутак гледала, она климну главом и рече тоном пуним презрења: — Па што 
уна очајања, па пошто је мало поћутала, она додаде:</p> <p>— Најпосле, нек буде што буде!{S} Бо 
 јагње моје?</p> <p>Лепша је била села, она опет устаде.</p> <p>— На пример, сећаш ли се кад он 
S} Па ипак, кад се кнез удалио од кола, она је на један пут осетила неки немир и одмах се пусти 
исмо.{S} Кнез треба да је прими у кола, она ће му показати пут и одвести га на надлежно место.< 
 Срећко, но Синђа се већ беше окренула, она ништа не одговори, само погледа Срећка озбиљно и вр 
ки значај разговора, који је овде чула, она није ни покушавала да тај разговор цени по његовој  
чи.{S} Сва уздрхтала и крајње узбуђена, она брзо приђе своме зачуђеном мужу и узе га за руку.</ 
 лако је разумети.{S} Као озбиљна жена, она је покушавала да се брани од лаковерна примања такв 
оведе и паде наузнако.{S} Престрављена, она, Каја, бежи шумовитом низбрдицом; запиње о грање, о 
 <p>- Кад се пролази страшна грмљавина, она ухвати за ме оберучке и узвикну очајно: „Тешко нама 
е дише љубављу и вером.</p> <p>„Истина, она је жена пуковника Врбавца, али она је моја сестра.{ 
вишена, недостижна то је она неисцрпна, она безмерна љубав њена.{S} Она је сва љубав, љубав и ж 
 мах алејом се зачу нека шкрипа и лупа, она наоштри уши и стаде слушати с притајаним дисањем.{S 
Кад су је салетали питањем што не игра, она се извињавала:</p> <p>— Здравља ми, не могу.{S} Неш 
је опет поврте и, место свака одговора, она притисну кнезу дуг, страсан, топал пољубац у сред р 
 сузама се помешао читав поток прекора, она је горко пребацивала Мутимиру његово неискрено <pb  
 на мојој глави.{S} Кад је сабља оштра, она пресеца по средини.{S} По буџацима је мрак.{S} Ко с 
није супруга једнога од бољих адвоката, она је сада већ од две године била удовица, у целом-Зво 
а варош, изговарала су је свачија уста, она је прелетала од капиџика до капиџика, с прозора на  
лене боре.{S} Овако озбиљна, забринута, она је изгледала још лепша но обично.{S} Мутимир је пра 
 млади господин.{S} И не мислећи ништа, она јурну овим вратима.{S} И она су била затворена.{S}  
{S} Бришући пред огледалом зној с лица, она рече:</p> <p>— Ова нова борба конзервативаца против 
 гласно јецање; она се гушила од плача, она утече у буџак и поче на глас плакати.</p> <pb n="49 
ва пута одмерила мужа од пете до главе, она опет спокојно сведе очи и њен поглед сад као да је  
} Укрштајући преко појаса њене крајеве, она рече немарно:</p> <p>— Дакле не верујете, господине 
а да се сагне да је опет љуби и угризе, она махну руком одоздо, <pb n="65" /> и онако измаушке, 
 Мона рекла!{S} Као што се види, дакле, она управо није ништа казала, с тога се и чудила како о 
м покојник.{S} Смрт није више ван мене, она је у мени; она је у срцу моме, у свакој капљи крви  
види.</p> <p>госпођа Софија исправи се, она погледа свога мужа право у очи, она заузе положај р 
тичкој важности и правилности; у опште, она није имала у овом тренутку ни једне јасне и одређен 
за кнеза Мутимира, или, ако он то неће, она ће изаћи пред народ, показати се ко је, и сав ће на 
вечани тренутак, и кад га никако не би, она се поче разилазити.</p> <p>Улице су биле све поседн 
тила.{S} Ноћу, дању, у сну или на јави, она се мешала у сваку помисао, у сваки осећај његов и п 
икову.{S} Не чекајући га да се опорави, она продужи даље.</p> <p>— Можда је господину пуковнику 
рипада томе свету.{S} Она за њега живи, она би за њега сутра тако лако и тако радо умрла.{S} И  
удна кћи; као и сви други поштени људи, она је трговала оним што је имала и што јој је Бог дао, 
ласно јецање.{S} Кад је бабетина удари, она се и не маче, само уздиже рамена и чисто увуче врат 
књаз!“</p> <p>Кад се сумрак већ ухвати, она три млада човека изађоше из шумарка, и, пошто су до 
море, зна!....</p> <p>Јела узе плакати, она отрже руку од бабе. </p> <p>— Ово је право чудо; ов 
лизу и како ће оне то за часак свршити, она сподби Паву за руку и повуче је напред.....</p> <p> 
се, она погледа свога мужа право у очи, она заузе положај ратника, који је намеран да погине на 
ркајући и погледајући мужу право у очи, она рече јетко:</p> <p>— Колико ћу пута ја теби говорит 
ја се негде с неким десила.{S} Па ипак, она зајапурена, разбарушена главица, што се видела у ог 
пор оваца.{S} Кад чује треску за собом, она се окрене, сјури овце с друма, спусти сукњу, преста 
ет и на брзу руку могла ухватити рачун, она је данас дознала за 3 нове прошевине, за 2 браколом 
, који се беше остраг на глави подигао, она се окрете мужу, узе га опет за руку, припи се уз ње 
је што и опазила, не слутећи ништа зло, она је могла оставити без пажње поједине подозриве радњ 
жила.{S} У осталом, ма се шта говорило, она опет зато остаје узорита жена.{S} Најпосле, Мона би 
 ни речице споменуо о томе.{S} Наравно, она рачуна по себи, како њен муж неће ништа ни оволицко 
у плач.</p> <p>Она није плакала гласно, она није давала јава од себе; из њених плавих, лепих оч 
дне <pb n="498" /> ли послужити свесно, она ће послужиш несвесно.</p> <p>Ту је гђа Мона и она ћ 
ле и кусом и репатом.{S} Но опет за то, она се по карактеру не би никад мењала са таквим светит 
треним погледима.</p> <p>Па не само то, она је чак чула хвалу његову: „Лепа девојка!{S} Баш леп 
 безумна и сама помисао на какав отпор, она види само један излаз, само једну могућност: да се  
м очима, то је била њена глава.{S} Јес, она раздрљена женска, <pb n="67" /> с одваљеном полом,  
е, да јој је онака одбрана слаба помоћ, она се окрете и хтеде побећи у један угао.</p> <p>Млади 
о слепа.{S} Бојећи се да је не познаду, она се толико била увила у мараму, да ништа није видела 
ве мисли мужевљеве, држећи се за кваку, она рече:</p> <p>— А оно што сам ти мало час рекла, оно 
, и, узимајући Мутимиру кутију из руку, она га у шали удари по прстима.</p> <pb n="677" /> <p>Н 
 „неглижеу“ , лешкарећи на свом дивану, она му је, веле, тачно и разговетно објаснила све дужно 
/p> <p>Но госпођа не опази ову промену, она продужи живо:</p> <p>— Од кога сам да сам чула, то  
мамо ону женску.{S} Ваља притегнути њу, она ће све казати: ја све држим да је ту било неке злоч 
 велика и јака.{S} Тежећи општем добру, она неће упропашћивати своје рођене чланове, но их диза 
ако јој је муж био дипломата по занату, она се никад није мешала у његов политички рад, нити је 
{S} Она право иде овом усамљеном цвету, она се обавија око њега, она издиже своју гнусну, пљосн 
олико толико довести у ред своју одећу, она јурну вратима на која је ушла у собу.{S} Врата су б 
, без икаквих особитих знакова на лицу, она ничим није привлачила нарочиту пажњу, сем што су ње 
е.</p> <p>Јелу парну као ножем по срцу, она сва уздрхта. „Ту смо“, — протепаше механички њене у 
вили — питао је даље кнез.</p> <p>- Ах, она! она цвили! — рече ђенерал плаховито, пун узнемирен 
езда већ је бала достигла свој врхунац, она је била на свом зениту; ту је још сијала и трептала 
м сад, док је млада, а кад ти порастеш, она ће већ бити стара?</p> <p>— Није ми жао; што да ми  
а тим додаде, шапћући Мони на ухо:{S} - Она се сирота бранила.{S} Тако се отимала!{S} Но моја ј 
маши руком, и, ох ужас!... то је крв!.. она је рањена!...{S} Али и ако је рањена она не осећа б 
не друге, немојте се од велика смеја... она доврши реченицу шапућући последњу реч свакој други  
а ништа не одговори на ове речи Монине: она се само пљесну шакама по глави и рече као за себе:  
</p> <p>Лепша није могла више издржати: она груну у плач.</p> <p>Она се нагло окрене да сакрије 
 у страховита џелата и гонитеља његова; она му је одагнала сан с очију; она му је одузела прохт 
.</p> <p>Баба је постајала све нежнија; она чисто привуче Јелу к себи и узе јој говорити:</p> < 
 му више није давала станка ни одморка; она га је, као сенка његова, свуда неодступно пратила.{ 
отворише — прво изађе она друга женска; она прихвати Јелу, узе је под руку и брзо поведе, прво  
у околину.</p> <p>Дама је протестовала; она није блудна кћи; као и сви други поштени људи, она  
е и ближе уз њу.</p> <p>Јела је ћутала; она је трпела она нежна миловања, а и самој јој се чини 
ма, да се од ње ништа на силу не узима; она по <pb n="601" /> вољи прима и по вољи враћа; али н 
<p>Кукавна Јела стропошта се на колена; она заби главу у буџак и продужи гласно јецање и плач.{ 
нђа је дотле била блага, чисто збуњена; она је са страхом пратила сваки покрет, сваку реч Павин 
свежа, крвава меса.</p> <p>Он јој пође; она се узе бранити рукама, али ту су нехотице радиле и  
м сиромаху....{S} Смрт све изједначује; она је једина праведна, која никад не ради по хатару ил 
ети да ово није обично љубавно ћаскање; она устаде нагло и за један корак одмаче се од кнеза.</ 
ћ било лакше да одговори на оно питање; она погледа кнеза право у очи и двапут му рече да нема. 
год!</p> <p>Једа пређе у гласно јецање; она се гушила од плача, она утече у буџак и поче на гла 
"subSection" /> <p>Јела није била дете; она је већ знала шта то значи.{S} Једног дана баба Ката 
нешто топло и кваси је све више и више; она се маши руком, и, ох ужас!... то је крв!.. она је р 
Смрт није више ван мене, она је у мени; она је у срцу моме, у свакој капљи крви моје.{S} С тога 
S} Она је добра као добар дан у години; она је блага као сама благост; она је оличено доброчинс 
 n="466" /> Он у црнини и она у црнини; она у тузи и он у тузи.{S} С једне стране плота уздише  
 <p>Причало се о одлучности госпођиној; она не говори много; одмах у почетку она покаже дотично 
 је да се брани.{S} Она је имала право; она се бранила.{S} Свак има право да се брани...{S} Шта 
мо!</p> <p>— То није истина да је тамо; она је још ту — викну Радован. _</p> <p>— Ми одавде жив 
 донекле.{S} Она појми и шта је страст; она разуме и шта је занос, али бадава, ваља говорити ис 
 години; она је блага као сама благост; она је оличено доброчинство, богата свима врлинама.{S}  
његова; она му је одагнала сан с очију; она му је одузела прохтев за јело, убила мир и спокојст 
S} Кнез најбоље зна да Мона воле Лепшу; она му је прво и свратила пажњу на њу и највише се зауз 
ма је одрасла као сироче. <pb n="52" /> Она се од рана детињства свикла на све суровости живота 
д <hi>кад кнез оде</hi>. <pb n="216" /> Она се бејаше одвојила с три другарице и ту су заједно  
 реч прихвати Растислав, <pb n="377" /> она се окрете њему, па је и њега с интересом слушала.{S 
„Ах, моја жена!{S} Сирота моја жена!{S} Она још чека на ме....“ Затим се окрете кнезу. — Кнеже, 
ако као ово сад њој никад није било!{S} Она је осећала и да је најсретнија девојка под небом, и 
 за њу је то тако просто и природно!{S} Она не може себи ни да представи да би то и могло бити  
— Па има право, тако са свим просто!{S} Она је сама лепо рекла: што не дамо ми, даће други; и ш 
етреба ништа да зна...{S} Чекајте!..{S} Она још чека; идем ја да је умирим, нека легне; али ти  
трашно ју је болело!...</p> <p>О!...{S} Она никад то није могла мислити.{S} Она је сасвим другч 
ку и оду кући утешени и помирени....{S} Она се клела свим на свету, да је навлаш дошла да хвата 
а за тренутак позна рај, а после?...{S} Она није знала шта би настало после, али што је она јас 
ед трже руке себи и жестоко скочи...{S} Она скочи тако нагло, и с таквом снагом, да се млади го 
од лаковерна примања таквих гласова.{S} Она се чак и сама пред собом исповедала да су то само „ 
аље видео се дуги ред брснатих дрва.{S} Она распознаде да је то некаква алеја.</p> <p>Ваш у тај 
{S} Она је сва љубав, љубав и жртва.{S} Она је дала живот целом једном свету и она осећа да сва 
лико исто колико и до лањског снега.{S} Она је и сувише мудра и практична да би се још због нач 
</p> <p>У јутру освану прокламација.{S} Она је објаснила бар најнужније:</p> <p>„Најгрознијим и 
в улегла у срце и душу овога човека.{S} Она му више није давала станка ни одморка; она га је, к 
 да нема ништа лепше од потпоручика.{S} Она вели, тата, да ћу и ја бити потпоручик, да ће и мен 
омена, коју ни сама није разумевала.{S} Она се на једаред осети слободна пред овим човеком и мо 
о много више.{S} А Турска је морала.{S} Она је сваки час могла планути.{S} Морала је да се бран 
азлагања Лепшина нису ништа помогла.{S} Она се најпосле морала послужити оним чиме су жене увек 
ш један јачи узрок — Јела је волела.{S} Она је имала човека, кога је обожавала.{S} Но све то би 
.</p> <p>Јела се копрцала и бранила.{S} Она му у отимању откиде мараму с врата и једно дугме с  
етила неки немир и одмах се пустила.{S} Она је и нехотице гледала дуго за кнезом, све док се ни 
Сад је већ све боље и видела и чула.{S} Она промоли главу кроз прозор, лепо познаде малу дворск 
тај напад произвести на непријатеља.{S} Она није гледала у свога мужа; али је очекивала да се о 
о поштење звониградских чедних дама.{S} Она — Мона — није тако сретна да је звониграђани истичу 
е из одаје.</p> <p>Јела остаде сама.{S} Она је била као омађијана.{S} Нашла се у голему чуду.{S 
в ове речи, Лепша стаде као укопана.{S} Она је дубоко дисала, груди су јој се високо надимале;  
 неисцрпна, она безмерна љубав њена.{S} Она је сва љубав, љубав и жртва.{S} Она је дала живот ц 
вратима.{S} И она су била затворена.{S} Она потрча прозору и покушаваше да отвори велико тешко  
мрт је велика, величанствена, вечна.{S} Она је избавитељка; а људи је се боје само с тога, што  
је био још веома жив, осећај жаљења.{S} Она не би могла дати рачуна за што и како, али она је с 
на.{S} И то се непрестано тако мења.{S} Она би хтела да што рекне, али речи редом долазе једна  
е јој он и хтеде је пољубити у уста.{S} Она окрете главу и он је пољуби у потиљак.{S} То је био 
лико пребацује Лепши тих пет минута.{S} Она се сирота доиста одупирала.{S} Ако има кривице онда 
— Ене!{S} А што да ти је худа срећа.{S} Она ти, богме, није црна, но баш бела и пребела, ако зн 
квим светитељкама, као што је Лепша.{S} Она — Мона — не парадира својом чедношћу, ал опет за то 
сти, неке миле, драге и слатке туге.{S} Она је жалила, туговала — али шта, за чим?{S} Она се ра 
 <p>Пава се устезала, али опет пође.{S} Она је осећала и страх и наду, али осећај пробуђене рад 
ворене тако, да се госпа чисто трже.{S} Она на једанпут изгуби цело своје војничко држање и заб 
своје шиљате ципеле по сред цволике.{S} Она то није хтела; удар је био случајан, но опет за то  
миже страшна змијурина мржње људске.{S} Она право иде овом усамљеном цвету, она се обавија око  
е какав је овај тренутак код женске.{S} Она прихвати Јелу под руку, притиште је уза се, и тихо  
од милоште, или мудре речи од поуке.{S} Она је добра као добар дан у години; она је блага као с 
енскима, али, наравно, само донекле.{S} Она појми и шта је страст; она разуме и шта је занос, а 
а виде како беше помодрио од љутине.{S} Она устаде, приђе му, ухвати га за руку, повуче га мало 
 <p>Али му Лепша не даде да измакне.{S} Она му приђе, узе га оберучке за главу, погледа му у оч 
ена хитала преко звониградске улице.{S} Она се осећала сама, напуштена, несретна, за навек изгу 
 за огртач недајући јој да га обуче.{S} Она га погледа преко рамена и упита га хладно и презрив 
ненађен, кнез упита Кају шта јој би.{S} Она се стресе као човек кад се на нешто гади. — Паук, о 
ару Јела осети како јој клопну зуби.{S} Она је била у будном заносу.</p> <pb n="62" /> <p>Шта ј 
богом!“ </p> <p>Но Мона га заустави.{S} Она се смејала његовој осетљивости, прорицала му је да  
е дакле био друм.{S} То Јелу зачуди.{S} Она је дакле у некој кући близу сокака.{S} Сад јој се п 
она неће ни својом ципелом да згази.{S} Она је осећала неко демонско задовољство да види како с 
оња, мама, а она баш таве људе мрзи.{S} Она то право не пориче ни женскима, али, наравно, само  
ми, није, здравља <pb n="202" /> ми.{S} Она мене поштује онако... као брата.{S} А и ја њу.{S} Ш 
, а кнез и лепа гошћа остадоше сами.{S} Она је ћутала и хладила се својом лепезом.{S} Кнез уста 
ђе, кнез и Лепша опет остадоше сами.{S} Она је гледала у врхове својих рукавица, које је баш та 
а планути.{S} Морала је да се брани.{S} Она је имала право; она се бранила.{S} Свак има право д 
да се нарочито допадне госпођи Мони.{S} Она га је дозвала к себи; у „неглижеу“ , лешкарећи на с 
>Никакве сумње није могло више бити.{S} Она је била у двору....</p> <p>Тек сад у Јелиној глави  
{S} Она никад то није могла мислити.{S} Она је сасвим другче замишљала да дочека тај тренутак к 
и избор који се мора одмах извршити.{S} Она или треба одмах да иде, да зажмури, да се преда, да 
 помамни ђипај њен чисто је освести.{S} Она се на један пут нађе на сред собе и грдно се запреп 
ва мисмо није се више дала стукнути.{S} Она се као црв улегла у срце и душу овога човека.{S} Он 
говорила, у Кате се засветлише, очи.{S} Она први пут мало оживе у говору.</p> <p>— Дакле, збиља 
ве и бркови.</p> <p>Ката се насмеши.{S} Она се у тај мах сетила једног Црногорца, стражара, вел 
> <p>Но госпођа му недаде да доврши.{S} Она прогледа, ратоборно се испрси, заустављајући љуљушк 
араму на главу и пође брзим кораком.{S} Она никад није мислила да буде кнегиња, нити је сањала  
је свој брош пред великим огледалом.{S} Она не одговори мужу одмах.{S} Пошто је исправила брош  
.{S} Цео су се дан гонили с потером.{S} Она их је на махове пристизала, на махове су јој опет у 
ступак био би и природан и оправдан.{S} Она јој тада не би ништа замерила.{S} Али неће Лепша то 
оју савест и он је свим тим трговао.{S} Она је имала само своју лепоту; па зар је какво чудо, а 
а да је нагна на једно или на друго.{S} Она, која је мало час била решена да одмах одлази одавд 
есече.</p> <p>— То би било незгодно.{S} Она најпосле мора све сазнати.</p> <p>— Доцније, доцниј 
илика говорила је у опште загонетно.{S} Она рече, како је главно, да за кнеза нема овде никакве 
волим“, за њу је то и сувише просто.{S} Она се бави знате само вишом политиком.{S} Пред светом  
м покољења којима је она дала живот.{S} Она је у средини на старачкој столици својој.{S} Све др 
 Пред њом је зијала мркла, црна ноћ.{S} Она се напрезала да бар што год распозна у оном мраку.  
најлуђих планова навали јој у главу.{S} Она је била готова да скочи, да загрли ово младо, овако 
 помислити на озбиљну љубав кнежеву.{S} Она је јасно сазнавала да кнеза и њу, просту сељанку, д 
тва имала су много стварнију основу.{S} Она брани Растислава и његове присталице с тога што и о 
 њој пробудила никакву сујетну наду.{S} Она је знала да би с њене стране била махнитост кад би  
 се два три дана проводио по Паризу.{S} Она му сад пише; шаље му своју фотографију, шта ту, дак 
а курварством да купује срећу своју.{S} Она прво пролази кроз блудничку ложницу, па тек онда ид 
не, а у 4½ већ су све биле на окупу.{S} Она их је по гомилицама намештала у дворани и будоару — 
а никад не ради по хатару или инату.{S} Она бар на крају ублажује разлике које су постојале у ж 
а, душом и срцем припада томе свету.{S} Она за њега живи, она би за њега сутра тако лако и тако 
 кнежева кола што стадоше пред кућу.{S} Она притрча прозору, и доиста угледа пред кућом кнежева 
 па одмах за тим побледе као мртвац.{S} Она хтеде нешто рећи, али њене бледе усне само задрхташ 
тавите, молим вас, ту демагошку реч.{S} Она тако ружно звучи у устима једног владара!{S} Бар пр 
 опште та мисао једној обичној жени?{S} Она је подметута од кога већег и лукавијег.{S} У целу с 
 жалила, туговала — али шта, за чим?{S} Она се радовала и надала — али чему?{S} Како? од кога?{ 
е године?{S} А, докторе, шта мислиш?{S} Она има 18 година?</p> <p>— 18, то не мислим, господару 
, мишљах да се малко одморим, а пази! — она ме опет пробуди... — Умукни! продера се глас срдито 
и пут!{S} Остави ме сад!{S} Погледај! — Она узе.{S} Монину руку, завуче је себи у недра и мету  
 недам ја ово за десет варошанки, еј, — она уштину Паву за образ — погледај ти како је ово једр 
рој и дртој.{S} А да сам нешто ја!... — Она се пљесну што игда може с обадве шакама по коленима 
ивним, плавим очима заблиста се суза. — Она је ћутећки гледала у Петрију, и само што промуца:</ 
, а мене и тебе, ћато, у руку да љуби — она ето лудује — рече Синђа набусито.</p> <pb n="245" / 
ад божији помазаник</l> <l>У њу ступи — она поје! “</l> </quote> <p>Могла би се саставити читав 
p>— Она ми спава! — тако поче ђенерал — Она ми спава!{S} Као узабрана ружа на узбурканим и запе 
она у овој магли борила сама са собом — она то није умела никад рећи, ни тада ни потада.{S} Ти  
:</p> <p>— И знаш ли шта — рече Ратко — она има право.</p> <p>— Како има право, — чисто се прод 
у живот!{S} Да му је врат као она пећ — она показа руком на пећ у углу — не би му ништа помогло 
 Лепшина кола, а ти сад памет у главу — она му припрети прстом. — Главом да се ниси шалио!</p>  
је а она се опет вратила на прву меру — она је опет обична девојка.{S} Цело село зна да је ту и 
о да декламује:</p> <pb n="341" /> <p>— Она ми спава! — тако поче ђенерал — Она ми спава!{S} Ка 
S} Чим уђе он се окрете кнезу.</p> <p>— Она као да нешто слути.{S} Нашао сам је узнемирену, усп 
зговорна, <pb n="116" /> жива, дрска, а она се пресамитила, једва реч изговара, као каква калуђ 
 нађе.{S} Иначе он би био шоња, мама, а она баш таве људе мрзи.{S} Она то право не пориче ни же 
а га закопча.{S} Руке су јој дрхтале, а она је у огледалу лепо видела, како јој уз образе лижу  
лио је, наслањао главу на њене груди, а она, пуна неке неисказане сласти, прилазила би му, грли 
пих очију лила је само суза за сузом, а она, бледа, тужна, гледала је у Синђу измученим погледо 
који је госпођи Мони дошао управо го, а она узела нове кошуље и одело свога мужа и одела га.</p 
 незгодно.{S} Он је пред њом говорио, а она је тако брзо прозрела у његове тајне.{S} Није знао  
{S} Шта хоћете ви?{S} Њу да нападају, а она да ћути и да седи скрштених руку.{S} То није нико л 
ри још више у плач и пође пред мајку, а она га погледа срдито и рече му: „Ти боље ћути!{S} Пола 
тај корак учинити с њоме у споразуму, а она би му дала најискреније савете, као своме рођеноме  
 да пијеш, еј!.. царица да будеш!.... а она се смрзла ка да ће је неко на вешала водити!</p> <p 
S} Тако се спасла Арсенијева кућа.{S} А она четири умлаћена Турчина као да су у земљу пропала,  
ни плод — и тек једног дана видате је а она се опет вратила на прву меру — она је опет обична д 
p> <p>Она је хтела да што помисли, но а она да прибере ту мисао, ње нестане, а на њено место, д 
сачувај!{S} Ете питајте њега“ — уверава она.</p> <p>Било је говора међу Мониним гостима и о нај 
 ја то.{S} Казали би ми јутрос, као сва она друга чуда.{S} Није!{S} У осталом, није он тако про 
ук, и пао би право у његову шољу, да га она није гурнула.</p> <p>Кнез погледа лакеја и упита га 
 да сврши неки посао он шаље бабу да га она сврши — вели народна мудрост.</p> <p>Треба да су ст 
авала да почне читати писмо, али чим га она извади, кнез јурне да га узме, и она га одмах стрпа 
...{S} Али ах, откинута од стабла свога она ми мора свенути!</p> <p>Изненађен и збуњен, кнез је 
белио дан, Лепша скочи да иде, пре тога она је у оваким приликама увек одлазила колима; сад то  
ародно, да је баба гора и од ђавола, да она може чак и оно што ни ђаво не може, довршује ружан  
 велике историске задаће пред собом, да она мора сад имати владара зрела и мудра човека, а не м 
 људи.{S} Ово је толико заинтересова да она покуша, па и отвори и спољне крило од прозора.{S} С 
већ и својих људи, који на томе раде да она добије своје право.{S} Госпођа је завршила свој гов 
уњена.</p> <p>Кнез јој на то примети да она ту управо и нема шта да мисли, пошто је он сам дово 
} А и како би!{S} То не би било лепо да она износи шта се код ње десило, кад је сама дозвала Ле 
рив он.{S} И ако Мона то осуђује, -онда она управо њега осуђује.</p> <p>Но Мона се није дала ни 
бична је фраза, без икаква даља значаја Она нити је коме што помогла, ни одмогла.{S} Рђав сте п 
бацио.{S} Далеко њој лепа кућа, па нека она кука својој стрини, а не нама, зашто кад је она јед 
регледу блуднички дом куда их је одвела она женскиња, и да њу пронађе, ухвати и испита по чијем 
у.</p> <p>Јела је ћутала; она је трпела она нежна миловања, а и самој јој се чинило чудно што т 
ка и подводница, али у ранијим годинама она је била и тровачица.{S} За то је и на робију осуђив 
уреним рукама на леђа, крупним корацима она је мушкобанасто ходала по соби и чисто кивним погле 
њу не упита, — настави госпа живо, — на она мисли да је тако и код мене.{S} Јес!...</p> <p>Посл 
ка његова родбина.{S} Прво је погребена она, после је дошао ред и на самога кнеза...</p> <p>Уз  
на је рањена!...{S} Али и ако је рањена она не осећа бол, само се боји, ух како се грозно боји, 
угом којом женом, јер најпосле, шта зна она шта јој хоџа може све погодити или прорећи, па што  
лачку династију.{S} Кроз дуг низ година она је немилосрдно уништавала све што је било ма само и 
ку, изем га!</p> <p>— Црна, Петрија, па она уста! јао моја слатка усташца; румене се као јагода 
има.</p> <p>Радован додаде.</p> <p>— Па она роспија, Синђа!{S} Је л је сад видесмо!...</p> <pb  
="394" /> <p>— Није ми ништа — одговора она, стискујући мужа за руку и приљубљујући се уз њега. 
трпали су је у кола и после четврт часа она је била у својој ниској, а сад већ и запуштеној соб 
ш добар себи, добар си и странци.{S} Та она ништа друго и не тражи, но да усрећи своје пристали 
 се и сама Мона чисто чудила.</p> <p>Та она није управо ником ништа говорила.{S} А и како би!{S 
и <pb n="426" /> ударању коњских копита она познаде да су ово кнежева кола што стадоше пред кућ 
 <p>- Питала сам га за хоџу — прошапута она Пави; за тим додаде гласно: „Хајдемо онамо!“</p> <p 
 разумевајући шта то Синђа говори и шта она управо хоће.</p> <p>Али Синђа је говорила све даље  
о познавао још из раније.{S} У два маха она је њему чинила сличне услуге, у приликама кад је го 
 се диже висок, висок плот, преко којег она мора прећи; мора, јер ће је иначе стићи и убити они 
тако удешен да се кроз иглу излије, кад она у што удари и забоде се.</p> <p>„Тако би ова справи 
 другче замишљала!</p> <p>А сад?{S} Сад она тек разуме и оне његове ономадашње речи, кад му она 
е дигне се барјак на сред улице, па сад она нека шапуће.{S} Јемственик је прошивен — сад може т 
S} Мислиш нисам ја то пробала.{S} И сад она хоће мене да учи, и она зна боље шта ваља, а шта не 
 тепала мужу) шта ти је!</p> <p>Тек сад она погледа добро у Растислава и просто се пренерази, к 
доспе на место и застаде зачуђен.{S} Од она два сељака с којима су се мало час видели на ливади 
 уз брдо.{S} После свега што су чули од она два сељака, сматрали су да је разложно повући се ма 
ом и да није био нико други до један од она два сељака, што су мало пре били с њима.{S} Перун у 
кву опасност за њу.{S} Од пете до главе она је сва попрскана крвљу и покривена злочином.{S} Кол 
е радиле и ноге.{S} Једним измахом ноге она га удари врхом своје шиљате ципеле по сред цволике. 
уку на раме..</p> <p>— Шта је? — додаде она.</p> <p>Пуковник се опет окрете огледалу: — ништа — 
е на колима широм отворише — прво изађе она друга женска; она прихвати Јелу, узе је под руку и  
се, очима својим не верујете. „Да л’ је она? да л’ није?“ „Аја! није она, откуд би њој онака ру 
 тај избор био у толико тежи, што га је она сама морала вршити, што је само од њене добре воље  
 <p>Загонетна девојка тврдила је, да је она прапраунука најславнијега балканскога владара, Душа 
кчије уверење.{S} Тада ће увидети да је она Мона имала право.{S} А сада неће више говорити о то 
навала.</p> <p>Пави се чинило као да је она живела још одавно, врло давно, још много пре но што 
У разговору кнез јој бејаше рекао да је она слободна жена, да може слободно располагати собом и 
уда тако рано?{S} Да л’ је дознао да је она овде, или долази случајно другим каквим послом? — С 
врнув се Радовану — и ти баш знаш да је она туна...</p> <p>— Знамо, господине, на нашу несрећу, 
 Џаба таке среће, господине.{S} Нека је она од нас три дана далеко.{S} Несретна је то срећа кој 
зе, а он их није достојан“ — мислила је она у себи, и окренув се нагло прозору, трудила се да с 
бабе, окружене низом покољења којима је она дала живот.{S} Она је у средини на старачкој столиц 
ка сретан“... „пуна кућа“..... „Пуна је она била и до сада, богу хвала“ чу се гласна примедба Б 
S} Чиме се све то завршило?{S} И шта је она управо радила овде?{S} Била се, чупала се с неким т 
 својој стрини, а не нама, зашто кад је она једном већ искукала смрт Мустај-паши, онда ту већ н 
вала приступ у његов двор — све, све је она другче замишљала!</p> <p>А сад?{S} Сад она тек разу 
ним, и, најпосле, његови дугови, где је она, мати, често морала испод руке и кришом од мужа исп 
алазила Пава, кад оној гомилици, где је она стојала с Петријом и друге две другарице — приђе ст 
 <pb n="342" /> и на оном месту, где је она канула, израстао је овај стручак бела љиљана.</p> < 
 Говорило се о замашним сумама, које је она давала младим људима, да их придобије <pb n="407" / 
во сипао знаке свога допадања, дотле је она неколико пута нестрпељиво прошапутала „уф!“, „уф! б 
инцар-Станковићка.{S} Ти знаш с киме је она опет род.{S} Лепша! знаш! — рече госпођа Софија и з 
ац у сред румена образа.</p> <p>Тиме је она казала све.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
гата свима врлинама.{S} Али оно чиме је она истински велика, узвишена, недостижна то је она неи 
 реченицу нарочито упамтио, пошто ми је она у неколико објашњавала где сам и у чије сам руке за 
е се овакав разговор:</p> <p>— Ко ти је она жена што ти изнесе торбу, је ли ти мајка или снаја? 
ремице гледао Лепши право у очи, док је она измицала погледом и избегавала да јој се очи не сре 
уковник је гледао у њу зачуђено, док је она намештала своју мараму. — „Ама молим вас“ рече он с 
еци ми. (Он је још једном пољуби док је она међу тим откопчавала хаљину испод гуше.) - А ово шт 
ети кућни праг,“ <pb n="528" /> како је она то звала; питао је о браћи Враничићевој и о +пуно д 
цео је овај свет за тебе ништа, само је она све, и кад њу имаш онда имаш све, и кад би те ко уп 
м, с пуклом хаљином испод мишке — то је она.</p> <p>Тек кад се тако и нехотице виде у огледалу, 
нски велика, узвишена, недостижна то је она неисцрпна, она безмерна љубав њена.{S} Она је сва љ 
је тај народ?{S} У крајњој линији то је она несхватљива и нестална маса, коју води за собом как 
 знала шта би настало после, али што је она јасно знала и целим бићем својим разговетно осећала 
 је била млађа „живела је“ — као што је она то звала.{S} Од кад је почела старити, одала се на  
 за председника министарства и да му је она највише наваљивала за тебе.</p> <p>Растислав се лак 
ти ствар, али се није надао да ће му је она одмах овако у почетку прозрети и‘ овако јавно у очи 
че.</p> <p>— Има, има, господине; ту је она.</p> <p>— Ама где ту? — подвикну и обрецну се докто 
 „Да л’ је она? да л’ није?“ „Аја! није она, откуд би њој онака руба и онолика лепота?“ — запит 
рнојевића!{S} Перуна је и болела и није она физичка рана на глави, али ова душевна рана на срцу 
 повређено и оно најсветије право, које она има као жена, и у које, по женским појмовима, нико  
то је претерано, претерано.{S} Најпосле она не замера Лепши за њену слабост, али кад зна да је  
 стране плота уздише он, с друге стране она.{S} Јамачно дирнут тим уздасима, плот се поводи као 
S} Занесен за Лепшом, он није дао да се она једначи с обичним сокачким закачаљкама.{S} Кад Мона 
нску природу људску чак ни онда, кад се она појављује у мртвом, хладном мрамору.{S} Док су стар 
ј овој ствари, и за све време од кад се она залегла у мојој глави, ни једног јединог тренутка ј 
 почела се јако губити.{S} Поље, где се она највише ширила — природа људска — било јој је забра 
м сланим таласима морским, - тако ми се она љуљка на срдитим и хучним таласима грка живота људс 
могли ми <pb n="403" /> и ти, обрати се она Ратку. — Поткрепи и ти моје мишљење да је ваш спас  
рмоглавце пасти још многе жртве, док се она једном испуни и поравни.</p> <p>Враничић је изговор 
а је дотле радио млади господин, док се она у овој магли борила сама са собом — она то није уме 
 како је кнез просто заповедио да му се она доведе, „а чик који би смео не послушати господарев 
икама; то је снага која расте, и ако ће она бити против нас, онда јој треба још сад стуцати рог 
треба власти, господине пуковниче, рече она развлачећи сваку реч и ударајући гласом на реч „вла 
 опет мало осмехну.</p> <p>— Знам, рече она, дижући у вис леву веђу. — Не могу рећи баш за медв 
о се насмеја. „Знала сам ја то.“ - рече она с очевидним задовољством.</p> <milestone unit="subS 
ју у каквом је он.{S} Тешко њему - рече она и неколико крупних суза потекоше јој низ образ.</p> 
/p> <p>Лепша скочи: — Куку мени! — рече она и притрча великом огледалу у углу.{S} Углачано, сја 
сигуран посао.{S} А то Ката зна, — рече она показујући прстом своје чело.</p> <p>Пуковник је са 
, гадан паук!{S} Зар ниси видео? — рече она, и пође очима тражити паука.{S} Док су услужни момц 
 однеговала онакога брата сокола — рече она шалећи се. — Но чек да седнем овде до тебе да ми ис 
знам ја ваша ђидиска пренемагања — рече она одсечно.</p> <p>— Лепшо! ти ме презиреш? рече Мутим 
едати право у очи.</p> <p>— Није — рече она меко — ти си плануо, на ниси ни чуо добро.{S} Кажем 
ори; сама та помисао понижава ме — рече она живо.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Il n’y a rien 
рћавијим но што је.</p> <p>— Ене — рече она, показујући тако другарицама редом свој задигнути н 
 да будеш дипломатичан и за мене — рече она шаљиво, с лаким осмејком на уснама). — Пусти ме да  
гу.</p> <p>— Господине пуковниче — рече она — ви имате овде посла с једном робијашицом!</p> <p> 
иса марамом очи.{S} - Право вели — рече она, окрећући се опет мужу и Ратку — Право вели, да је  
Лепо, терајте као што сте почели — рече она јасним, уздрхтаним, срдитим гласом — терајте, али ј 
</p> <p>— Све су то твоје ствари — рече она, а ја кад сам једном рекла доста, онда доста, па кв 
им те, Рале, немој тако говорити — рече она живо.{S} Зрео човек!{S} Јадна му зрелост његова, де 
ли ако вам сметам, ја могу и ићи — рече она хладно.</p> <p>— Којешта, пред тобом тајне! — рече  
ко говорим с господин намесником — рече она скоро подругљиво.</p> <p>— Неће бити тако.{S} То ст 
де; одидер амо да ти кажем нешто — рече она и опет дрпну Паву за рукав.</p> <pb n="227" /> <p>К 
спођа. — Одучи се од ње, па квит — рече она стишавајући се.</p> <p>— Добро, хоћу, роде, одучићу 
озволите да збацим ову марамчину — рече она са свим другим, много јаснијим и много оштријим гла 
тко — узео је сваки по нешто, а највише она протува француска.{S} Оно би требало прогнати.{S} О 
{S} Кад су остали викали „ура, живео! и она је неколико пута у себи поновила „ура, живео!“ „жив 
јаком три.{S} Мона зна све шта треба, и она ће све, свршити.{S} Лепша само нека се умије и мало 
по реч, каза хоџи ради чега је дошла, и она и ова девојка.</p> <p>Хоџа упита шта јој је та дево 
и јасно васкрсло је пред њеним очима, и она се питала, сва претрнула од страха: „Је ли могуће,  
ено бунило се против таквог схватања, и она би у том тренутку била готова да истрчи на раскрсни 
га она извади, кнез јурне да га узме, и она га одмах стрпа у џеп.{S} У једном таком покушају, Л 
е нешто неодољиво вукло да ту остане, и она је остала до пред зору.{S} До два часа по поноћи си 
ти, њих је опет нестало, изгубиле се, и она управо не зна шта је хтела рећи.{S} Ускључала крв ј 
да расте, да се развија, да се слави, и она и њени владаоци.</p> <p>— Да збиља, кад смо већ на  
тако тужно, да се Лепша чисто сажали, и она га обасу пољупцима, али му на његов захтев слику јо 
нај плот за који су коњи били везани, и она школска зграда коју је заграђивао овај плот, — једн 
обала.{S} И сад она хоће мене да учи, и она зна боље шта ваља, а шта неваља!{S} Гад смрдљиви!.. 
p> <p>Јес, њој изађе пред очи све то, и она се после свега тога питала:</p> <p>- Па зар је с то 
олетило је у два маха до њених ушију, и она је знала да се то ње тиче.</p> <p>Али лепа Пава бил 
а, и ако га није ни чула ни знала.{S} И она је морала савесно вршити своју „дужност“.{S} Име је 
ећи ништа, она јурну овим вратима.{S} И она су била затворена.{S} Она потрча прозору и покушава 
о и да чују не ће отићи никуд даље; а и она - Пава - штета би било да пропусти ову прилику, да  
рво писмо којим је гђа Мона позива да и она — Лепша — долази на јаузне и да постане члан овога  
ежевој наредби, доктор махну руком да и она друга два кола продуже игру.{S} Међу тим кнез с цел 
лужиш несвесно.</p> <p>Ту је гђа Мона и она ће је, по добивеним упуствима, употребити као оруђе 
 таква странка имаће доста присталица и она мора бити велика и јака.{S} Тежећи општем добру, он 
лики други свет, хтела би да му отиде и она, Синђа, али сама не може, пошто хоџа све по две и д 
сене су на жртвеник ове крваве распре и она Г је и сада онде, где је била и пре по века, ни за  
аке јој се мисли узеше кувати у глави и она се сад сети како је лик младог господина доста био  
помогла да се мој план открије? је ли и она била у друштву с тобом<ref target="#SRP18892_N5" /> 
а удовица. <pb n="466" /> Он у црнини и она у црнини; она у тузи и он у тузи.{S} С једне стране 
е се са живим, немирним очима Мониним и она га чисто пресече срдитим, муњевитим погледом.{S} По 
 Она је дала живот целом једном свету и она осећа да сва, душом и срцем припада томе свету.{S}  
цније, — видећемо.{S} Зашто не би баш и она остала у истом уверењу као и остала публика, да сам 
гурност као у сопственој кући.</p> <p>И она збиља није готово ништа ни говорила.{S} Госпођи про 
војим разговетно осећала — то је, да би она за тај један тренутак незнане рајевине дала све: пр 
и, љубећи Лепшу, узе јој тепати како би она могла бити посланик на каквом највећем европском дв 
довољно већ мислио о томе.{S} О чему би она имала да мисли и зашто је он преклиње срећом и лепо 
че мужа за руку — Лепша, знаш! — понови она још једном.</p> <pb n="375" /> <p>Растислав остави  
/> ће се на Каји одмах познати слути ли она бар што о овој ствари.</p> <p>— Па ето, ти не знаш  
ина, она је жена пуковника Врбавца, али она је моја сестра.{S} Љубљена жена увек зва све тајне  
није дизала очи да види тај поглед, али она га је осећала, осећала је како јој се у срце лије и 
це лупа, како јој се ноге скратише, али она је ишла, чак је осећала како је нешто мами и вуче т 
шта, њен поглед и сада оста оборен, али она мирно пусти да је кнез ухвати за руку, коју он обас 
би могла дати рачуна за што и како, али она је сад веровала у оне отоичње страшне речи кнежеве; 
ла заједно с Павом у кнежеву одају, али она није дуго ту остала.{S} После неколико тренутака њо 
з се брзо маши и хтеде узети слику, али она је већ била у Лепшиној руци.</p> <p>— Остави, молим 
чешће буде с кнезом, <pb n="431" /> али она никад не би то признала ни пред самом собом и искре 
Или плаче, или дубоко уздише“ — помисли она у себи и на један пут би јој га тако жао, тако неис 
="451" /> <p>Мока се осмејкивала.{S} Ни она не оспорава Лепши ниједну врлину, то је и чедна и п 
 су то сузе радости или сузе жалости ни она сама не би умела рећи.</p> <pb n="224" /> <p>Она је 
 била је само нејасна магла, у којој ни она сама није ништа даље распознавала.</p> <p>Пави се ч 
итајаним дисањем.{S} По особитој шкрипи она познаде, да то пролазе нека сељачка, јамачно рабаџи 
, нека света мржња све обузме и нека ти она буде непробојни оклоп који ће те чувати од притворс 
 за то има још времена.{S} Бар ове ноћи она нетреба ништа да зна...{S} Чекајте!..{S} Она још че 
а чуо шта му госпођа говори.{S} Међутим она је већ по други пут стављала питање на које ни сад  
, а гори му живот!{S} Да му је врат као она пећ — она показа руком на пећ у углу — не би му ниш 
ра с Ратком чути што више о томе; друго она се вазда интересовала за кнеза Мутимира, вазда је ж 
бити сретни од тога господина, само ако она буде паметна, па се одазове његовој љубави и одмах  
законитом царицом.{S} Говорила је, како она има већ и својих људи, који на томе раде да она доб 
 заводу као слободњака.{S} Мало по мало она се поред управитељке тако осили, да су осуђенице од 
ло још дуже; но ми смо овде навели само она места, која су г. Врбавца нарочито интересовала.</p 
ад је погађају: један, други, трећи, но она не осећа ништа; осећа само како јој низ леђа пури н 
еде наместити да му седне на колено, но она се изви и седе крај њега на диван.</p> <p>И он је б 
S} Шта би на један пут овој жени!{S} Но она га брзо изведе из недоумице.</p> <p>— Да, мој госпо 
 звали је да „отаљају још по једну,“ но она никако не хтеде.{S} Кад су је салетали питањем што  
} Конак!{S} Зар она у конаку?</p> <p>Но она се још не беше прибрала ни од првог изненађења, кад 
авила је и цело стање своје —</p> <p>Но она се брзо трже из тога заноса.{S} Њена пратиља опомен 
Ово је још више преплаши.{S} Унезверено она узе тражити очима по соби, нема ли других којих вра 
едне!{S} Што ја с њом, лепше и боље, то она све црње и горе....{S} Срам те било, срам те било,  
парадира својом чедношћу, ал опет за то она би могла показати какве и какве људе, који су узалу 
сти почети да ми долазе.{S} Говорећи то она догура мужа до врата и он оде.</p> <p>Кад остаде са 
равитељки Ловимук, да их она разда, што она савесно и изврши.{S} Сад о Петровудне кнез опет пос 
овици, да ту има мало прста божијег што она и њен комшија скоро у исти мах остају удови.{S} Као 
вима нужничка јама дала је само оно што она у опште може дати — одвратан задах!{S} Тиме се завр 
<p>Кнез Мутимир обиште око ње.{S} Пошто она не даваше да је пољуби ни у образ, ни у голу руку,  
</p> <p>Је ли могуће?!{S} Конак!{S} Зар она у конаку?</p> <p>Но она се још не беше прибрала ни  
ваку реч Павину.{S} Но сад на један пут она се чисто измени; њено лице доби нов, подругљив, ско 
трасти Мутимировој.</p> <p>На један пут она као да поче појимати шта се дешава око ње и покуша  
 речи Мона крочи у будоар и наједан пут она занеми од чуда, и, крајње задивљена, заустави се на 
о у ону непознату маглу, у онај сјај, у она незнана места где је <hi>он</hi>.</p> <milestone un 
деалима женска поштења.{S} У туђем паду она је гледала своје рођено уздизање.{S} Годило јој је  
nit="subSection" /> <p>Изишав на капију она два младића одмах пређоше на супротну страну улице, 
х, ево, где се ваљају по прашини у коју она неће ни својом ципелом да згази.{S} Она је осећала  
ј; она не говори много; одмах у почетку она покаже дотичноме шта све има очекивати, — ко је муд 
ме и оне његове ономадашње речи, кад му она наговести, да јој се чини као да је остала тешка.{S 
дбу!{S} Ништа друго но помисао да ће му она то кварити.{S} Дакле, сва њена преданост и толики њ 
зумели су се, само још о томе кад ће му она донети „лек“ и где ће му га предати?{S} Као капару  
ачеш! зацело треба да плачеш, — рече му она — кад си тако никакав карактер.</p> <p>— Па шта сам 
амо за један трен ока, а у другом трену она је већ била у наручју Мутимировом, док су услужне р 
па сад гледа да ли може познати која су она два писмена на кутији.{S} Враничић примети да су тр 
с материнском нежношћу.{S} Но у тај мах она угледа читав низ црвених и модрих колутова, којима  
дани госпођи управитељки Ловимук, да их она разда, што она савесно и изврши.{S} Сад о Петровудн 
сан пас, има своје оштре зубе; и кад их она ком год забије у срце — та се рана после лако не ле 
 сад да му падне у очи, и за што му баш она привуче сву пажњу, тешко је рећи; доста то, ђенерал 
 кесу, па овако, па овако, па овако... (она је показивала то једном, то другом руком, како би и 
 но бих га ухватила овако преко среде. (Она сави руке другарици око паса) па би га стегла што г 
а тај дукат цап.... овде себи на чело. (Она састави три прста као оно кад човек хоће да се прек 
во и прво извукла један оволики дукат; (Она састави палце и кажипуте показујући колутом од прст 
супе — све је једно. „Лек“ је без боје (она је непрестано звала свој отров „леком“) ни на шта н 
едра), а кад би се овде набућило овако (она показа руком како би јој набрекла и одскочила пуна  
ан једини осећај.</p> <pb n="391" /> <p>Она је осећала да младоме кнезу чине голему неправду ка 
не би умела рећи.</p> <pb n="224" /> <p>Она је осећала да су јој груди пуне неке тихе, благе, с 
 овако слободно као ово у тебе. </p> <p>Она дочепа другарицу за рамена, окрете је к себи и упиљ 
унила се при тој једној помисла!</p> <p>Она се сећала како је, после таквих теревенака, сутра д 
_N3" /> — вајкала се Анђелија...</p> <p>Она упита онде две три жене, видоше ли где кога од њени 
еће и једнако мења свој облик...</p> <p>Она је хтела да што помисли, но а она да прибере ту мис 
ве ћеркане шта би Петра урадила.</p> <p>Она се окрете другарици с лева и продужи. </p> <p>- Бих 
етра море, те је на далеко нема.</p> <p>Она показа како би дигла главу, вако би полако поносно  
 и смрдљивице, — рикну бабетина.</p> <p>Она опет удари Јелу песницама у главу, па је онда дочеп 
ено одговарао на питања Лепшина.</p> <p>Она седе до њега на диван и, трљајући га палцем по челу 
енкама густих и брснатих дрвета.</p> <p>Она два младића дочепаше се ове алеје, и, кријући се од 
ти — рече Синђа, грабећи напред.</p> <p>Она поврте у лево и упути се манастирском „малом конаку 
здала последње наредбе за јаузн.</p> <p>Она застаде за тренутак у сали да загледа у саксији сво 
мах видела у чему је овде ствар.</p> <p>Она спусти глас и крочи корак ближе зачуђеном пуковнику 
он одлучно и опет јурну на Јелу.</p> <p>Она бејаше устала е дивана, и, сва збуњена, покушаваше  
аде говориш, Пава бризну у плач.</p> <p>Она није плакала гласно, она није давала јава од себе;  
више издржати: она груну у плач.</p> <p>Она се нагло окрене да сакрије сузе.{S} Чинило јој се д 
 онолика лепота?“ — запиткујете се ви. „Она је, пос јој њен“ — вели мој клипан Вилип, — „она, е 
ој души зачедила се сумња против жене: „Она нешто слути, сумња!{S} Друкчије није могуће.“</p> < 
ос јој њен“ — вели мој клипан Вилип, — „она, ено познајем онај њени прћави носић.“</p> <p>Петри 
 би и овде било.{S} Он би први повикао „она је, пос јој њен“, а ви би све нагрнуле за мном, па, 
уједно будило страховит апетит.</p> <p>„Она, ништа не зна“ — у тим речима било је за њега неке  
 ви амо?</p> <p>То је био писар Срећко, онај исти што му кнежев доктор отоич повери једну важну 
 у очима света онај исти моћни Врбавац, онај исти министар преседник, човек мало болестан, али  
е цигаре, духнуше у свећу и изађоше.{S} Онај старији закључа врата за собом и мету кључ у џеп.< 
руђе.{S} Он да смишља, <pb n="337" /> а онај да извршује и да вуче одговорност.{S} С тога, као  
с брадицом, ово је провизор млађи.{S} А онај на крају риђи, високи, оно је господин... како га  
ђеник.</p> <p>Ту Синђа гурну Паву: - „А онај црче за тобом!{S} Јес очију ми!{S} Лудује!{S} Ал н 
ед. — У будућност нема право да се узда онај, који има све у садашњости, а није кадар да то очу 
ећању њему се живо представи пред очима онај ризични тренутак, када је његов дед, још као млад  
адно бану срески ћата Срећко, навика на онај свет и разагна га; избруси хоџу и нареди му да пођ 
лазити овде.{S} Ове калуђерштине!{S} Па онај жмирави, риђи накарет Мелентије.{S} Неда ми проћи! 
што је он још једнако био у очима света онај исти моћни Врбавац, онај исти министар преседник,  
арао се сељо.</p> <p>Али ту се нађе сад онај други сељак.{S} Да би показао пред непознатим људи 
о ударао, да голотрбом арслану не приђе онај исти чичица у олињалом ћурчету, ухвати га за руку  
 Ко ли је сад то, боже мој, и где ли је онај сметењак да прво човека пријави — рече Растислав ж 
м ја ко је теби напунио главу!{S} То је онај шугљанер правник.{S} Ух, чуда <pb n="51" /> боже!. 
Ништа то не мари што ти овај савет даје онај, који ни сам није био добар човек.{S} Баш с тога ј 
е, бре децо, живео господар.“ — „Ала се онај попа ољољао;“ гле како се поводи.“ — „Ћут, бре, ти 
воља, да одем ја сам да погледам - рече онај други.</p> <p>- Најбоље ће бити да пошљемо чича Му 
 уз њу, да је стегне у наручја, да дише онај слатки балзам, којим је напојена сва атмосвера око 
оче окретати и онај низ везаних коња, и онај плот за који су коњи били везани, и она школска зг 
 што умуче но и стаде.{S} Заустави се и онај други сељак, проговорише неколико речи, а непреста 
угледаше кнеза, цигани умукоше, умуче и онај са свирајком и њихна кола престадоше, само је још  
 као да се на један пут поче окретати и онај низ везаних коња, и онај плот за који су коњи били 
е скоро толико исто био изненађен као и онај сељак коме узеше шињел.</p> <p>— Сад смо спасени.{ 
 човек мора слушати све што му заповеди онај који га је успавао, и то траје за све време заноса 
или мудровати ка’ то ти?{S} Али и ти си онај потуљени ђаво.{S} Бајаги ти ниси видела како те кн 
 Само не знам шта је требао да му значи онај мост!{S} Изгледа да је нарочито зато прављен да те 
 мој клипан Вилип, — „она, ено познајем онај њени прћави носић.“</p> <p>Петрија притиште средњи 
 нешто зна, и ако није онако писмен као онај први, он се умеша у разговор, прекоре свога другар 
у „државну теорију“, мртву и хладну као онај мрамор на који се наслањао.</p> <p>Кнез је размаже 
рени, па куд би се онда, врага, извукао онај који је затворио врата изнутра, и како је у опште  
рећан.{S} Колико је у почетку проклињао онај пуцањ, сматрајући да су са њега пропали, у толико  
зове Паву просто с тога што му се допао онај њен вез на рукавима; па хоће да га види из ближе.{ 
p>— Дакле у двору!{S} Па ко је онда био онај млади господин?{S} Је ли могуће, да је то био он?. 
у, претресао све његове фијоке, покупио онај драгоцени материјал, који ти <pb n="679" /> је пос 
уче тамо, тамо у ону непознату маглу, у онај сјај, у она незнана места где је <hi>он</hi>.</p>  
еда у огледалу своју жену и угледа је у онај исти мах, кад изусти последње речи.</p> <p>Врбавцу 
у — рече пуковник Врбавац срдито, баш у онај мах кад пролазаше поред Растислава.</p> <p>Растисл 
бегавали крваво убиство, као на прилику онај кад је удешено да паднем у нужник? — примети кнез. 
уку.{S} Сад му се још јаче даде на смех онај израз ћелавог господина: <hi>њокалица</hi>.</p> <p 
ко, по изгледу незнатних ствари, што их онај непознати младић саопшти Растиславу, као да су га  
име, и, вели, да му је помагало.</p> <p>Онај несносни „мирис“ свет је тумачио овако.{S} Пре је  
ан пут ухвати, па како је кога стизало, онака је и падао.{S} Неке су нашли чак у башти, пали, п 
<pb n="63" /> <p>Но кад виде, да јој је онака одбрана слаба помоћ, она се окрете и хтеде побећи 
 л’ није?“ „Аја! није она, откуд би њој онака руба и онолика лепота?“ — запиткујете се ви. „Она 
} Хоћу, да ми кажете, знате ли за какав онакав отров како рекох.</p> <p>— Па наравно, господине 
ио говор, и по вољи му давао овакав или онакав правац.{S} Својим ненадвим питањима он је често  
ашно и у сну снити.</p> <p>„Тако ужасно онакажена, бедна жртва вуче се још неко време, а сваким 
ени људи остали у пуној природи својој, онакви као што су и били!</p> <p>Све ово притворство до 
то што и индиски куруру).</p> <p>„Дакле онаквих отрова, за које се ви нарочито интересујете, по 
врдим само да се с углађеношћу не слажу онаки изрази, што ће свакако и Ваша Светлост призната.< 
т нема потребе да се спрам млађих служи онаким изразима и да слугама напомиње шибање.</p> <p>—  
о је бити добар, милостиви господине, с онаким светом какав је тамо.{S} Ви знате ко тамо долази 
о г. Растислав, те си, једино на основу онаких података, и смео узети на се, да учиниш оно с Вр 
ислио на много и на далеко, док и њега, онако наваљена крај Перунове главе, не превари сан.</p> 
аћајући се из коњушнице газда Тодорика, онако распојас и босоног, стаде на сред авлије, чешући  
ста кратко ћутање.{S} Враничић продужи, онако исто полако, онако исто једнолико.</p> <p>— „Убил 
S} Враничић продужи, онако исто полако, онако исто једнолико.</p> <p>— „Убили га!{S} Убили га т 
к су стари Грци резали човека природно, онако какав је — ми смо се данас цивилизовали толико да 
ионарка, већ гледам на ствари природно, онако како јесу, а што су ми у томе отворили очи за цел 
 показујући збор. — Ето, молим покорно, онако што се тиче, као што и сами видите, људи су мирни 
 да му пришије неколико врућих шамара - онако као што родитељи шамарају своју непослушну децу.{ 
га кнеза.{S} А како?{S} Врло просто.{S} Онако исто <pb n="313" /> као што сте и ви хтели мене у 
е сматрао да има право да га „уклони“ — онако исто, као што су Мутимирови претци уклањали оне к 
а то ја опажам где ме баба од неко доба онако чудно погледа.{S} Међер се то нашли пријатељи кој 
.</p> <p>Кушао је још у два три маха да онако узгред изазове Растислава на разговор, но кад ова 
 каквом брзином иду кола и трудио се да онако у <pb n="587" /> мраку погоди у коме се правцу кр 
још по што шта промисли и не дају му да онако брзо и сврши свој говор, како га је брзо био запо 
оје у разговору с овим сељацима погледа онако, како се погледају људи одавна познати и у нечему 
 се носи с оном халом и да те спреми за онако одсудан корак.{S} То је била управо тактика „Балк 
у мишљење тастово, па како рекне Хаџија онако ће бити.</p> <p>Ратко додирну мисао да је незадов 
и шта је то.{S} Та му се ствар допадала онако у целини, и он у појединости није хтео ни улазити 
 <p>— Ја сам грешница! — како сам могла онако о не у помислити — прошапута Каја.</p> <p>— <fore 
е памћење, да види да ли је ствар текла онако како се њему урезало у памети, или је било друкчи 
ма св. Илије, што овда онда по небесима онако страховито тутње; (јер, као што је познато, грмља 
ка себи <pb n="151" /> избере друга, па онако у игри пада одозго на њега.{S} Онда настаје стеза 
слушају што ће им се рећи, па после све онако да учине, како се нареди, за што изговарање ником 
би не може бити ни говора; но Јела може онако бити срећна с њим, т. ј. може се добро наплатити. 
е видели смо и ону сурову сцену, кад је онако немилостивно изударала Јелу.</p> <p>Од тог дана б 
твојој данашњој влади?{S} Сматраш ли је онако како је ми с поља сматрамо, као слабу играчку у р 
ју звониградских сплетака.{S} Колико је онако на памет и на брзу руку могла ухватити рачун, она 
А оно што сам ти мало час рекла, оно је онако.{S} То слободно знај, и промисли мало о томе!{S}  
 људима како и он нешто зна, и ако није онако писмен као онај први, он се умеша у разговор, пре 
 <pb n="202" /> ми.{S} Она мене поштује онако... као брата.{S} А и ја њу.{S} Шта ћу, нашла ми с 
уги крај вешали су слику, коју су после онако прикачену показивали успаваном кнезу, и уз то му  
ити!{S} Људи који су били у стању да ме онако брутално нападну и онамо одвуку, могли би починит 
Једва допусти те му скину ципеле, па се онако обучен, а сав умазан од просута јела, прући на ка 
уде пре <pb n="312" /> неки дан, кад се онако нехотице просу шоља отроване каве, која је била м 
већ вукли да га избаце напоље, но он се онако пијан копрцао, отимао и једнако је сипао погрду з 
 дохвате.{S} Нису се свађали, али су се онако „мало фино“ пецкали.{S} Дед овако, дед овако, док 
омандири да се одмах иде, сељаци пођоше онако измешани те их било који се и не познају међу соб 
S} Преплашени гости поскачу од стола, и онако мало ћефлеисани, не схватајући јасно шта се то уп 
она махну руком одоздо, <pb n="65" /> и онако измаушке, тако га удари шаком по образу да му ухо 
то се срдиш?{S} Зар је мени мало муке и онако?....{S} Кад би ти знала!..</p> <p>Лепша једним сн 
з трећега гроба. — Мени су очне дупље и онако пуне блата, а ви се обадате сад туна и круните зе 
тајати, али ће г-на секретара примити и онако у кревету, ако има каква прешна посла.{S} Крупним 
у.{S} Нема ништа, молим покорно, што би онако ишло куд год у страну.{S} Собу смо, велимо, окади 
еш, а кад га служи други, онда га служи онако како он хоће.{S} Ево најбоља примера на вама сами 
 дохвати писмо са стола и узе га читати онако с једним свученим рукавом од капута.</p> <p>Писмо 
е то тајна штампарија, и онда мора бити онако како он каже.{S} А за Швабу вели, да то управо и  
којима се ко креће.{S} Што ја могу рећи онако у опште, и што вреди за све наше људе, то је да ј 
 било весело и расположено, и то не тек онако весело, но ако хоћеш да ти скаче с врх куће.</p>  
је озбиљна; о њој не смемо говорити тек онако узгред, на двоје на троје; не, ту <pb n="675" />  
 спомињати.{S} Ја сам то вама рекао тек онако узгред.{S} А и шта ће то њима?{S} Збиља!...{S} Да 
риродно, своје време у Паризу употребио онако, како би га употребио и сваки други млад човек.{S 
ога загонетног младића, и све је нађено онако како је он рекао.{S} Улица, кућа, име жене, њена  
то је био изнимак, иначе све је удешено онако како се у писму препоручивало.</p> <p>У први поне 
пет се дизала стрма шумовита коса, исто онако мрачна и омчата као и ова с ове стране.</p> <p>На 
 фијоке и после читава часа бављења оду онако исто нечујно као што су и дошла.</p> <milestone u 
 другарице говориле и даље; говориле су онако како обично говоре младе девојке, кад су добре др 
е, што кад га служиш ти, онда га служиш онако како ти хоћеш, а кад га служи други, онда га служ 
у других припрема било је решено још и „онако у опште“ да се Орловац „мало очисти.“ Читаву неде 
ви, него шта мислиш, кад сам однеговала онакога брата сокола — рече она шалећи се. — Но чек да  
b n="250" /> да је Пава „отоич“ стајала онамо под дуњом с Петријом и још неке 2—3 девојке.{S} В 
 у стању да ме онако брутално нападну и онамо одвуку, могли би починити самном и друга насиља.{ 
на Пави; за тим додаде гласно: „Хајдемо онамо!“</p> <p>- Још тамо, још тамо, трећа врата, рече  
акла, од онога за, њих загонетног чуда, онда се окрену, баце још један срдит поглед за кнезом и 
/head> <p>Ако је живот људски комедија, онда су људи комедијаши, који целога века упорно, по не 
ћу, кад си ми тако леп, изела те дајка, онда си јамачно и богат.{S} Па дед, рођо моја, одреши д 
 вас је та племенита побуда амо довела, онда помогните нам својски бар до краја.{S} Ова је ства 
А кад се народ поведе за другим вођама, онда ваш деда, без предомишљања, издаје заповести да се 
е водити ту бригу о државним пословима, онда благо тим пословима — поче Растислав, но госпођа г 
у служити заверама и мучким нападајима, онда то неће долазити од млађега колена, ни од овога та 
S} Па кад су тако обадва дома заслужна, онда обадва треба и да владају, и то наизменце — 15 год 
тебе, је ли то истина, и ако је истина, онда какав си ми ти муж, (Јес, г. Растислав је био њен  
} Ако кнез збиља трпи каква ограничења, онда му ту међу стављају државни интереси, а не воља ми 
ди у народу доведете ствар до преврата, онда знај и упамти ово, и ево ти се кунем часним крстом 
е она, а ја кад сам једном рекла доста, онда доста, па квит.{S} Што могнем, учинићу.{S} Но то с 
за врат.{S} Кад си ти њихна посредница, онда ти све знаш, а чича Мирко у полицији постараће се  
ај само ноћашњицу!{S} Кад је већ такав, онда ту друга избора нема већ предузети све мере да бар 
м удаљен од њега — онда, г. Растиславе, онда, ствар добија веома тежак и обележен значај.{S} Па 
мах хватати, или ако се пусти да прође, онда је свршено све — изгубљено је све.</p> <p>Јес, Пав 
оте, још кад издамо све слабости своје, онда смо, у најкраћем року, прости робови ваши — рече к 
има, кад пре удадбе по два пута копиле, онда то није ништа — примети доктор подругљиво.</p> <p> 
то једном; успеш ли само једном у томе, онда га се више немој бојати; после тога може ти он леп 
 има нека расипа, а кад једном нестане, онда неће ништа имати па неће ништа ни прокартати — при 
анесе и заспи, па ако тако дуже остане, онда се више и не пробуди.</p> <pb n="104" /> <p>„Ово с 
ентима опажа нека живост, неко кретање, онда је то за кнеза баш најбоља опомена да му ваља бита 
знао.</p> <p>— Кад ви тако много знате, онда јамачно морате знати и то, који је отров најјачи,  
као ви као власт ни у екватор верујете, онда ћемо далеко отићи.{S} Екватор признају најбољи људ 
е ће се ићи у побијању поједине монете, онда је ту рачун лак, како се и колико се на томе послу 
о се може одрешити, а кад кривац утече, онда је то зло које се више не може поправити,“ — тако  
ко како ти хоћеш, а кад га служи други, онда га служи онако како он хоће.{S} Ево најбоља пример 
 иде — добро, кад се нађемо у тој беди, онда <pb n="398" /> ћемо се обратити вама женама за сав 
м.{S} Ако хоћете, узмите.{S} Нећете ли, онда да идем...</p> <p>— Добро, али ако...</p> <p>— „Ак 
 и девојка дозру да могу бити родитељи, онда је била дужност њиних родитеља да спреме тај акт с 
 већ ако се доцније ништа не обелодани, онда је то с тога, што завереници вешто крију своје тра 
не речи.{S} Кад се ко куршумом нахрани, онда је увек сит!{S} Власт је то исто што и сласт; разл 
употреби своју власт, па то ипак учини, онда си ти у праву да ту злоупотребу сузбијеш како год  
ута!{S} А ако се ствар тиче ове вечери, онда је „незнани пријатељ“ опет доцне дошао, јер и вече 
а је само у томе, што кад га служиш ти, онда га служиш онако како ти хоћеш, а кад га служи друг 
вога круга.{S} А кад већ морају чекати, онда је боље да сиђу доле где ће све видети, но да дрем 
и да ова земља не може без вас опстати, онда ћемо вас умолити да се поново вратите.{S} А ви нам 
а једном већ искукала смрт Мустај-паши, онда ту већ нису више чиста посла.</p> <p>Ово мало шале 
 који тренутак, и кад већ падне сумрак, онда се гости почну разилазити.{S} Добра и весела домаћ 
тко.</p> <p>— Кад тако стојиш с новцем, онда ти морамо набавити с друге стране, из друге какве  
н и ово што ја сад с вама овде говорим, онда би био сан и цео живот наш, или би ја морао бити б 
ри дана на промишљење, па ако је вољан, онда првога понедеоника око девет часова у вече, у затв 
, <pb n="465" /> а кад је кнез повикао, онда се то стакло опет прометнуло у бриљант и — правда  
будеш својски, страсно и јуначки мрзио, онда ћеш достићи...{S} Шта?...{S} Бићеш богат, чувен, с 
, остало откривено.{S} Неће ли се тако, онда се прибегава овој досетци, женска статуа тако стис 
икакве махне.</p> <p>А кад је већ тако, онда је ствар проста — ваља отићи горе, тамо је и кнез, 
<p>— Ако је с њом тако једном већ било, онда бих ја њу тек тада слатко бацио.{S} Далеко њој леп 
у одакле смо, откуда идемо и куда ћемо, онда одговарај сам.</p> <p>У томе и сељаци приђоше.{S}  
илично били дотерали у ред.{S} Наравно, онда је то било лако, јер смо то од њега захтевали с пр 
илост чиним ја.</p> <p>— Неће те ли то, онда ћу овог тренутка учинити ово:</p> <p>— Ваша је кућ 
 <pb n="385" /> <p>— О, ако је само то, онда се ништа небрини.{S} Дирнула ме ова прича зетова,  
ја расте, и ако ће она бити против нас, онда јој треба још сад стуцати рогове.</p> <p>Но Ратко  
ужба“!{S} Кад кнез изда такву заповест, онда обично сва остала кола остају по читав сахат, два, 
замишљала како би наместила своју собу, онда јој је овако нешто излазило пред очи.{S} Гледала ј 
дисте јаше како кад.{S} Кад су у граду, онда обично у двојним редовима окруже кнежева кола и та 
бе, њих привезуј за се, и кад имаш њих, онда имаш све.“ И ако је био прост, ваш је дед знао ово 
.{S} Кад кнез командује ту страшну реч, онда је то значило: сад ваља летети, па остало што или  
ребела, ако знаш и умеш, а ако не умеш, онда ти нико није крив...</p> <p>— Никога и не кривим — 
бро, г. капетане, кад ти тако то велиш, онда кажи ти мени, бога ти, верујеш ли ти у <hi>екватор 
S} Дакле си ме преварио.{S} Ох... хо... онда то значи да се овде нешто крије: можда ће нам разј 
иво.</p> <p>— Тим боље, у толико лепше; онда ћемо играти партију шаха, — рече кнез расположено  
то сте мм увек говорили, <pb n="188" /> онда, баш на против, мој јутрошњи говор треба да вам се 
<p>— Али какав сан, драги г. бароне!{S} Онда би морао бити сан и ово што ја сад с вама овде гов 
те, господине пуковниче.{S} Сумњате!{S} Онда да ја идем.{S} Нема ту ништа.</p> <p>Пуковник је г 
нске деце, сети се ових твојих речи!{S} Онда нећеш мислити овако!{S} Могао бих и више да ти каж 
 секретар.</p> <p>— Онда ја не знам!{S} Онда сте ви то просто морали сањати, јер друкчије то се 
па онако у игри пада одозго на њега.{S} Онда настаје стезање, дрпање, миловање, ваљање, преврта 
аштитник кнежев, будем удаљен од њега — онда, г. Растиславе, онда, ствар добија веома тежак и о 
одине ђенерале.</p> <p>Ђенерал поћута — Онда дајте напитак и свршавајте ствар што пре — рече он 
а једна кућа у мушкој линији и изумре — онда би се женидбом спојиле те две лозе и биле би једна 
на и чедна жена!“ А кад се обоје хоће — онда се обично овако пролази.{S} И нехотице дигне се ба 
епомичан.</p> <p>— Добро, кресну кнез — онда је ред да ја говорим.{S} Он заклопи сахат, стрпа г 
 кад остане усамљен, неопитан, невешт — онда ће већ ићи лако!{S} Какав паклени план! — понови В 
? — питао је понова Растислав.</p> <p>— Онда ћемо их оборити на првим скупштинским изборима — р 
у, и без којих маћи не можете.</p> <p>— Онда да се удварам моме Антону, мојим слугама и лакејим 
ђенерале, да није — рече кнез.</p> <p>— Онда ми је смрт три пут лакша.</p> </div> <pb n="322" / 
/p> <p>— Он! — прихвати други.</p> <p>— Онда је све доцкан; тровање ће се још вечерас извршити. 
рава и читава — рече секретар.</p> <p>— Онда ја не знам!{S} Онда сте ви то просто морали сањати 
.{S} Кад се рекне „три је сахата ноћи,“ онда то значи од кад се смркло.</note> <note xml:id="SR 
о стоје док цело оно чудо не пројури, а онда у живом разговору пођу даље.</p> <p>Час је то опет 
и на миру и чекати да се поврати, па га онда преместити у постељу.{S} Још једном кнез је опомен 
 на мацке и цепну ли му 25 батина па га онда прогнали.</p> <p>Тако је грдно прошао хоџа.</p> <m 
узме писмо.{S} Ђенерал поћута, па му га онда пружи.{S} Тада се устури на диван, покри лице рука 
е Мутимир.</p> <p>— Све једно, ја ћу га онда читати код куће.</p> <pb n="695" /> <p>— Јес, кад  
ље у планинске гудуре, од куда се, овда онда, још чула његова потмула хука.</p> <p>Чамац с Вран 
 хркање некаква успавана момка.{S} Овда онда одјекивао је кроз тиху коњушницу појачи, случајни  
ова два човека тињала годинама.{S} Овда онда било је и оштрих сукоба.{S} Но тактични Растислав  
> <p>госпођа Мона дремушила је.{S} Овда онда преко њених усана прелетао је једва приметан осмеј 
с његова последња пута у Париз.{S} Овда онда вадио је свој велики златан сахат и загледао га, п 
ом двораном, ходао и премишљао.{S} Овда онда застајкивао је пред огромним огледалом и огледао с 
оњени на лактове, они су пушили, а овда онда попридигли би се и упрли на друм зорне погледе сво 
 потмуло трвење већ се отпочело, а овда онда сенула би и по која варница од заваде.</p> <p>Ђене 
ој даљини.</p> <pb n="283" /> <p>А овда онда допирали су на улицу и звуци лепе и складне музике 
а омраза скривана, после је почела овда онда избијати.{S} Нарочито у последње доба све је пошло 
љиво су преметали шумарак, крешући овда онда жигицом да виде има ли чега.</p> <p>Један пас дотр 
усте, само си главном улицом могао овда онда срести по какав заљубљен пар, где, наслоњени једно 
 с крилатим алатима св. Илије, што овда онда по небесима онако страховито тутње; (јер, као што  
есели жагор многих гласова.</p> <p>Овда онда на прозорима се укаже по каква црна човечија сенка 
нодушно продужи даље пасти.</p> <p>Овда онда виде се по где где у пољу гомилице људи — раде неш 
{S} Али кад је већ зла судба тако хтела онда, шта ће се, он је данас кнез и мора се трпети, па  
рено му је 25 батина, казује прича), па онда протеран у место рођења, где је живео као заточени 
" /> <p>Кнез оста још мало код кола, па онда пође.{S} Свет га испрати громовитим „ура“ и „живео 
али све ређи; прво нестаде женскиња, па онда одоше и мушкарци.{S} На скоро алеја је била готово 
х га у руку, бај!</p> <p>— А потера, па онда војничка заклетва, па верност књазу и отачаству —  
.</p> <p>Ђенерал се загрцну, поћута, па онда додаде загушљивим гласом:</p> <p>— Опрости ми, ако 
S} Одјекну још последње куцање чаша, па онда сваки потече својим колима.</p> <p>Растислав је бр 
мац.{S} Овај измаче прилично напред, па онда наједном стаде, а из њега се зачу три пут поновљен 
 господин, и пође полако преко собе, па онда на један пут плану.</p> <p>— Но, чекај да видиш, д 
мало своје чекињаве, проседе бркове, па онда полако, на прстима, прикучи се вратима, наслони ух 
ра што се „бенави“ и не каже шта је, па онда одреши торбу и узе сам причати све што је знао.</p 
="140" /> коње, оне сјајне коњанике, па онда фркне на нос, као да би хтело рећи: „Па добро, воз 
о чела те уздиже прамен испале косе, па онда мету леву шаку на срце, а десном се подбочи на кук 
Осу се један грозд пушака, па други, па онда све умуче.{S} После пукоше у кратком размаку још д 
о сести кнез, ако већ хтедне седати, па онда оде.</p> <p>Кад је било тачно 10 часова, врата на  
а часак кући да сручим у мој сандук, па онда потрч натраг моме кнежићу.{S} Сад му више не би ни 
 поглед за кнезом и његовом пратњом, па онда продуже пасти.</p> <p>Час је то сељанка, са задену 
м.... у канцеларију — рече господин, па онда похита те додаде. — Тако смо у послу!{S} Још једна 
 крило.{S} Све их је миловао, љубио, па онда на једанпут узе плакати.{S} Прво су му само текле  
е кожу, те остане голо, црвено месо, па онда редом једе и месо све слој по слој, док најпосле н 
рвену сенку.</p> <p>Кнез прво сркну, па онда искапи чашу.</p> <p>— Дивно вино! рече он и показа 
 <p>И овај глас прво дубоко уздахну, па онда рече срдито:</p> <pb n="596" /> <p>— Ух, боже, бож 
у застаде и викну опет - без носа, - па онда што игда може удари песницом у слику тако, да парч 
линовцу, приликом твога путовања.{S} Па онда, ко ти је послао опомену да се чуваш јела и пића у 
 часове седео, певао и сиграо се.{S} Па онда оне путање, што се вила између баштенског зида и д 
омуца:</p> <p>— Ах, Петро, сестро! — па онда брзо окрете главу у страну, диже мараму на очи и б 
а убили, другог ухватили малолетна — па онда дај прави устав...</p> <p>— Па, Ваша Светлост, так 
говорио наш кмет — рече сељак даље — па онда позва ћату да нам прочита из артије шта пише г. ка 
внотежу да не почне посртати.</p> <p>Па онда његови кавански скандали, његове свађе у касарни с 
врата изнутра и легли.“</p> <p>— Па шта онда све то треба да значи, г. маркиже? — питао је зади 
а Синђа.</p> <p>- Па кад није ништа шта онда кријете?{S} Што ми ниси одмах казала шта је?{S} Шт 
је синоћ добио од кнеза Мутимира, па је онда узео ходати.</p> <p>Ходао је великом двораном, ход 
зе у своје две шаке, помилуши је, па је онда притиште на усне и обасу пољупцима.</p> <p>— Волеш 
и казано како изгледају зликовци, па је онда кренута.{S} Кмет, писар Глуварић и чича Среја панд 
пет удари Јелу песницама у главу, па је онда дочепа за кике и поче је дрмусати.</p> <p>— Јао, л 
 је он седео, није добро видела — па је онда кивно и душмански гледао у њу за све време док је  
трзао с осмејком на уснама, како јој је онда наивно и добродушно причао своје младићске лудориј 
ка.</p> <p>— Дакле у двору!{S} Па ко је онда био онај млади господин?{S} Је ли могуће, да је то 
 по какав грешић на души.{S} Па како је онда то згодно, кад се нађепоуздан пријатељ да те у нез 
неколико тренутака.</p> <p>— Па како је онда то могуће да ја на сну видим баш оно што би од при 
који се даје надувати са стране, што ме онда ви не надувате?.... — кнез се подругљиво <pb n="50 
роб, ја сам готова на све, па за што ме онда карате!“ ...</p> <p>Јес, Пави је сад све било јасн 
 могао желити да Перун Црнојевић погине онда, кад су на влади њини противници.{S} То би само уч 
 ким год који је смелији од њега, па се онда стара, да од тога човека начини своје оруђе.{S} Он 
ала и трептала неко кратко време, па се онда нагло и неочекивано угасила, као жижак у који је н 
и њене бледе усне само задрхташе, па се онда жалосно укосише у страну, као оно код малог детета 
добро запуше сви отвори на одаји, па се онда у соби, тако затвореној, упали мангал дрвена или к 
! — рече он с особитим нагласком, па се онда загледа право у очи Растиславу.</p> <p>Растислав п 
е дочепају и својски је излупају, па се онда узму под руку и оду кући утешени и помирени....{S} 
ке, умила се и испљускала по лицу па се онда брисала с <hi>твоје марамче</hi>. <foreign xml:lan 
лабост, али кад зна да је таква, шта се онда бајаги пући, шта се дури и издваја? што се гради б 
ш, а чича Мирко у полицији постараће се онда, да и нама што кажеш — рече кнез у шали.</p> <p>-  
 и прозори били затворени, па куд би се онда, врага, извукао онај који је затворио врата изнутр 
ко ће облетати око тебе.{S} Не ће ми се онда овуд вртети које какви шугљанери практиканти, но ћ 
но изувај ми каљаве ципеле!“ — па си се онда таман изједначио с паланчанским простацима.{S} Как 
н.</p> <p>— Ја то не разумем.{S} Што се онда крио од мене, што је ишао Растиславу, кад они Раст 
ој је пуковник педесет дуката, па су се онда лепо руковали, госпођа се завила у своју црну мара 
ара колико хоћеш!{S} Да видим шта ће те онда ви?</p> <p>— Море, жено, шта је теби данас! — викн 
— правдао се секретар</p> <p>— Па дајте онда друго објашњење ако није сан.{S} Јер свакако неко  
ини.</p> <p>— Па добро!{S} Али како сте онда, врага, опет, могли доћи у вашу спаваћу собу и как 
господине, добре...</p> <p>— Па што сте онда једној дали те је у ракији попила сок од некаква и 
ој <hi>оскудици</hi>, и кризи.{S} Ту ће онда од министарског доброг расположења зависити издава 
та доиста одупирала.{S} Ако има кривице онда је крив он.{S} И ако Мона то осуђује, -онда она уп 
 се јавити и поднети писмо од царева, и онда ће скупштина примити њега, а кнез Мутимир опростић 
ников вели да је то тајна штампарија, и онда мора бити онако како он каже.{S} А за Швабу вели,  
особан да удари отворено на ђенерала, и онда би Растислав ту свршио.{S} Не само што би изгубио  
ледати на ствар својим рођеним очима, и онда ћете видети да те књиге не уздижу мене, но вашу ди 
ра за ово писмо могу сазнати и други, и онда је све доцкан.{S} Дакле, ако си рад да се спасаваш 
и играчка у рукама бездушних великаша и онда тешко и теби и овој земљи.</p> <p>- Јел’ тако мисл 
ри с њом отворено, или да прекине све и онда, наравно, не може радити с њом ништа.{S} Он је и с 
ти непопуларан.{S} Граби тај тренутак и онда пусти нека га сурва мржња народна.{S} Кад га доцни 
погледао у Милоја.{S} Он га је гледао и онда, кад је Милоје разговарао са сељацима....{S} И чуд 
нска села, која обично остају на миру и онда кад какав ванредни догађај потресе и узбуди целу о 
противи целој данашњој науци.{S} Шта би онда било с постављеним законима природним?</p> <p>— Па 
а</hi>, он ће то учинити.{S} Само то би онда морало бити удешено тако, да на њега, <hi>ни у ком 
ном и ја пунољетан.{S} Друкчије ћете ви онда слушати.{S} Чекајте само!</p> <p>Кнез је сад био с 
/p> <p>— Хм! дакле и то знате.{S} То ви онда, богме, много знате.{S} Више но какав професор мед 
акључана, јер кад је један кључ у брави онда други нити ту може ући ни браву закључати ни откљу 
ећи истину у очи, не сме вам је рећи ни онда кад грешите тако очевидно, да већ цео свет види.</ 
о трпети истинску природу људску чак ни онда, кад се она појављује у мртвом, хладном мрамору.{S 
за сваки случај, да не буде у страху ни онда, ако чича Милоје падне случајно под одговорност.</ 
и, па силом хтели што од њих узети, они онда да се притворе као да радо и од добре воље дају, п 
ега ја ћу је увести у велику собу, а ти онда улази.{S} Знаш!</p> <p>- Је л што год обећала?...  
ајвећег, спрам екватора.</p> <p>И ту ти онда мој уча разврзе хвалити екватор, и цело вече само  
о си истина Црнојевић, кажи ми па ћу ти онда испричати све по реду како је било“ — изговарао се 
е донесе до дивана, и спусти је, па јој онда разапе и притиште обадве руке.</p> <p>— Тако, сад  
ога кнеза био је утољен, како веле, тек онда, кад је наш јунак био избијен (ударено му је 25 ба 
 и поднети све страхоте беснила, па тек онда умрети — то је нешто преужасно.{S} Ту човека страв 
 пролази кроз блудничку ложницу, па тек онда иде у цркву и стаје пред олтар с девојачким венцем 
ипу.{S} Овај се одупирао и пристаде тек онда кад се из даљине чу лавеж још једнога пса.</p> <p> 
тално остати.{S} Али то се показало тек онда кад су обојица били већ тако јаки, да један другом 
те, кад желите и како желите, па ћу вам онда ја казати шта могу ја ту учинити.</p> <p>— Кажите  
ше напући уста:</p> <p>- На здравље нам онда триста дуката.</p> <p>— Што?</p> <p>- Ето то, што  
Но то би могло имати неког значаја само онда, кад би кнез и даље остао кнез.</p> <p>Тако је Врб 
рестано је говорио.{S} Застајао би само онда кад је хтео да упали нову цигару, а међу <pb n="50 
3 села, и свако се село држало одвојено онда туђин није лако могао промаћи: људи из једнога сел 
те своје планове извршимо.{S} Па за што онда напуштати власт из руку!{S} За што добровољно отур 
 једно другоме дувамо у уста?{S} Па што онда браца Мика и фрајла све дувају, дувају један друго 
ик — рече Ратко весело.</p> <p>— Па што онда, тата, браца Мика носи сукњу, кад је он официр и д 
зволи да ја не морам дипломатисати, бар онда кад говорим с мужем! (Уступам теби да будеш диплом 
де направи Црнојевићу леп кревет, па му онда понуди да му мете на рану неколико хладних облога. 
раде све што и матори; чини им се да су онда и они зрели људи.{S} Ма како да је био млад, цигло 
мете преко двадесет врећа барута, па ћу онда то запалити и заједно с вама отићи у Содом, нек се 
два-троицу.{S} Задржи их по мало, па их онда пусти, а људи отуда излазе забринути, покуњени, а  
брекла и одскочила пуна недра) а ја бих онда за часак кући да сручим у мој сандук, па онда потр 
 колики би голем дукат извукла), па бих онда тај дукат цап.... овде себи на чело. (Она састави  
етрија је бројала даље:</p> <p>- Па бих онда прво и прво извукла један оволики дукат; (Она саст 
<pb n="221" /> на сред чела).{S} Па бих онда опет руку у кесу, па овако, па овако, па овако...  
е ништа, само је она све, и кад њу имаш онда имаш све, и кад би те ко упитао о жељама <pb n="67 
 једнако попреко.</p> <p>— Па шта хоћеш онда; што се срдиш?{S} Зар је мени мало муке и онако?.. 
 је крив он.{S} И ако Мона то осуђује, -онда она управо њега осуђује.</p> <p>Но Мона се није да 
ње свију помесних прилика, које су само ондашњим људима могле бити познате, увериле су сељаке д 
свуда покривена свежим зеленилом, овде, онде местимице прешарана пријатним бојама доспелих усев 
та извирале су из свију улица.{S} Овде, онде већ се чула свирка и песма.{S} Уз радосне усклике  
 готови природни будоари, овде шумарак, онде велика густа пшеница, или сврх човека високи кукур 
И ја мислим кад би отишао сад на алеју, онде где су ме синоћ ухватили, јамачно још би се познав 
ник ове крваве распре и она Г је и сада онде, где је била и пре по века, ни за длаку се није пр 
вајкала се Анђелија...</p> <p>Она упита онде две три жене, видоше ли где кога од њених, и само  
 даље, докле ти год око допире.{S} Овде онде, у сред зелене пољане, стоји усамљен храст, каткад 
се низала свита кнежева, прешарана овде онде угледнијим личностима из чиновништва и грађанства. 
ш није било, као ово сад, и тек си овде онде из ретка могао видети по какав стран орден.</p> <p 
и испраћали.{S} Кнез се заустављао овде онде, излазио пред народ, и, после кратка љубазна разго 
ачао полако поред гомилица, што су овде онде разговарале, а изгледало је као да очима некога тр 
стрела брзе кочије кнежеве.</p> <p>Овде онде срета се и по који живи створ.{S} Час је то чопор  
је стогодишње, шупље груди.</p> <p>Овде онде вијуга дуга врзина, или бело кишом исплакано, накр 
 провиђење казниће сад вас.{S} Отров је онде испод моје слике у тајној фијоци у зиду — кнез пок 
стотином.{S} Што да је стид уклонити се онде где нећеш сукоб и бој, а ми ваљда нисмо пошли амо  
on" /> <p>Растали смо се са Црнојевићем онде, када је он, савладан боловима и умором, заспао из 
 полицију, кажу да је узвикнуо:</p> <p>„Онде лежи зло; оно треба раскопати“...</p> <p>Но ђаци с 
маће.{S} Сељанке су крупне и развијене, оне брзо расту...</p> <p>— Тако, тако, тим боље, тим ле 
тренутак оне хитре <pb n="140" /> коње, оне сјајне коњанике, па онда фркне на нос, као да би хт 
 светитељака, или ако их је икада било, оне су морале бити оваке, као ова слика како је ја сад  
е су као пушчано зрно; једном избачено, оне се више не могу зауставити ни повратити.{S} Ја вас  
на значаја.</p> <p>Не отварајући очију, оне нађе њену руку, наслони је себи на уста и љубећи је 
 испод кестенова, указаше се две сенке; оне брзо и лако прелетеше улицу као да и не додирују зе 
ше не да поправити.{S} Речи су крилате; оне су као пушчано зрно; једном избачено, оне се више н 
ко треба да вам је кажем.</p> <p>- Шта? оне пушке? - пресече га Враничић.</p> <p>- Јес, јамачно 
у.{S} Кочијаш слете те отвори врата.{S} Оне две женске чисто утурише ову трећу у кола: за тим с 
ера и даље своје младићске лудорије.{S} Оне ће га прогутати целога, заузеће му све време, приву 
шаше.{S} Из потере пукоше 3—4 пушке.{S} Оне су биле опаљене у ветар и њини куршуми пресвираше в 
 распознати шта је и који је у соби.{S} Оне опазише огромну човечију прилику на миндерлуку.{S}  
та друго од лица нисам могао видети.{S} Оне промакоше поред мене и одоше журно даље, а ишле су  
вршено.{S} Маните сад ваше нежности.{S} Оне су овде по све неумесне.{S} Говорите шта хоћете, ал 
о да су припадале радничком сталежу.{S} Оне прођоше поред мене веома журио и то обиђоше једна с 
јама, с којима се сваки дан састају.{S} Оне првашње хладне укочености и неповерљива устезања са 
455" /> како чак силазе ниже испод ње — оне исте даме које су јој још јуче прекорно истицане ка 
хоџе као да се упали некакав пламичак — оне су сијале у оном диму и сумраку.</p> <p>После подуж 
ца избацивала те иглице као стрелице, а оне би биле удешене тако да рахат могу пробити и кроз о 
> <p>— Да, господару, нисмо!</p> <p>— А оне ружне сцене по гробљу, они мртваци?</p> <p>— Никакв 
ве седео, певао и сиграо се.{S} Па онда оне путање, што се вила између баштенског зида и дугачк 
настојавао да се те дневнице пребију за оне неисправне суме, како би опет дошао редовно на свој 
о себе и да може назвати својим другама оне, које код публике важе као представнице чедности.</ 
у прошлост и пробудише у њему сећање на оне тајанствене и чаробне приче, које је још као дете у 
о за човека, али то су невјеже налик на оне што верују у анђеле и ђаволе.</p> <p>Живот је борба 
ли на мене, или на вас, т. ј. управо на оне који су мене без разлога и поводе вређали.</p> <p>— 
 свеца, а баци ће вечито проклетство на оне што су га убили...</p> <p>Ђенерал опет диже очи на  
чему је ствар, кад ти кријеш.</p> <p>На оне речи Лепша се збиља маши, да извади и писмо из заво 
еко, сестро рођена, као пабушина.{S} Па оне руке, па груди, све меко као памук - Петрија отпљун 
</p> <p>— За то мени кнез говори ономад оне загонетне речи!{S} За то ја опажам где ме баба од н 
а гомилица прође.{S} У томе се један од оне четворице одвоји, врдну мало у страну и заостаде.{S 
 јер шта су најпосле наше свадбе, и све оне свечаности, које се том приликом врше?</p> <p>Све т 
.</p> <p>— Класичка Грчка обесмртила је оне своје суграђане, који су умели мртвом камену дати и 
 изглед озбиљнија човека.{S} Нестало је оне беле, бледе, чисто женске коже; заруменио се препла 
з мрака.{S} Ако се не варам ово су биле оне две жене, што су мало час прошле поред мене.{S} Ја  
ив још се поносе тиме и држе за глупане оне који верују у анђеле и ђаволе, тако исто и он није  
ског!</p> <p>— Како су свете и узвишене оне божанске речи: „љубите се, плодите се и напуните зе 
едњу реч свакој други на ухо, на шта се оне узеше још више смејати.</p> <p>Петрија настави:</p> 
 се друге прилике <pb n="406" /> где се оне обично састају, да се пријатељски разговоре, да јед 
на свету, како је то ту близу и како ће оне то за часак свршити, она сподби Паву за руку и пову 
а било жао његове старе очинске куће, и оне дебеле, криве јабуке у башти, на коју се пре тако р 
е кнез од своја два мртва заповедника и оне су у њему опет угасиле сваку наду, и он опет осети, 
 штрц, па по њему!...</p> <p>Жалио је и оне степене подрумске, низ које је тако често стрчавао, 
!</p> <p>А сад?{S} Сад она тек разуме и оне његове ономадашње речи, кад му она наговести, да јо 
омаћицу и гошћу у будоару, а угледаше и оне њега.{S} Кнез се поче још с врата извињавати што је 
тво.{S} Као оно ујед бесног пса, тако и оне уносе у тело човечије страшан, неизлечљив отров, ко 
чинство, то јест испуњавају људи бајаги оне свете речи из светога писма: и да не зна левица што 
и у коло лепу Паву и њене друге.{S} Али оне никако не хтедоше.{S} Управо није хтела Пава, а без 
, као што су Мутимирови претци уклањали оне који су њима сметали.</p> <p>Ето такав је био Врбав 
љају се познате пријатељице код ове или оне друге, да поседе, да се разговарају, нашале, да поп 
није хтела Пава, а без ње нису хтеле ни оне.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Лепа Пава о 
не нахуди, ја хтедох у два маха дигнути оне жице, али ме црна прилика преклињала да то не радим 
је се данас зна, па ипак ту нећете наћи оне страховите отрове, којима су се служили чувени исто 
же кљусе дигне главу, гледа за тренутак оне хитре <pb n="140" /> коње, оне сјајне коњанике, па  
стоји на оном истом месту где је стајао оне исте ноћи, кад је мој дед, бежећи од Руса, преброди 
н, и владар је дужан да савије руке око оне особе, коју истакне пред њега државни разлог.</p> < 
иске чиновнике, <pb n="559" /> нарочито оне, који су били нетакнути као Растислављеве и Раткове 
и можеш сматрати као речи које долазе с оне стране гроба; долазе с оног другог света.{S} С тобо 
мо, у свима околним селима, и с ове и с оне стране планине, владала је нека чудна живост, необи 
лижњега села Брегова, што је одмах ту с оне стране планине.</p> <p>За време овога говора Вранич 
ске морале би се чисто убајатити да нас оне мало не растресу и не освеже — мислила је Мона улаз 
а што и како, али она је сад веровала у оне отоичње страшне речи кнежеве; веровала је и жалила  
нтраста искупљених на њему, гледао је у оне бадем очи, дубоке као морска пучина, а црне као мрк 
и ништа.{S} Он продужи и даље гледати у оне лепе очи, а његове усне, неосетно и за њега сама, п 
p> <p>— И ју, рођена моја, па видели му оне пусте брчиће?{S} Стоје му као коврчице.{S} Куку, из 
 женским осуђеничким одељењем, какве су оне?</p> <p>— Па добре, милостиви господине, добре...</ 
х примера, како сте крвнички гонили баш оне, који су вам највише добра чинили и који су рад вас 
лачке милоште!...{S} Јес, може бити баш оне и гоне пуковника на оваке мрачне помисли.{S} Можда  
асцепио само кожу на глави.{S} Перун је онесвеснуо од ударца и потреса, рана је била скопчана с 
подвикнем, да овде нема шале, овде лежи онесвешћен поглавар земље, и то онесвешћен вашом кривиц 
де лежи онесвешћен поглавар земље, и то онесвешћен вашом кривицом.{S} Претио сам ако ми се одма 
а сваку реч.{S} Други је удахнуо душу у онесвешћено и умртвљено тело народно.{S} То је давно јо 
, што га бејаше целог обузело и занело, онеспособило га и отупило за све друго, а изоштрило у њ 
това, трговаца и других људи из народа, они су се само погуркивали лактовима, један другом шапу 
ао дан.{S} Дохватив се сенке и залатка, они пођоше уз брдо, право средишту Звониграда.{S} Држал 
pb n="361" /> пред министровим вратима, они убрзају кораке, узгред само прошапућу: „Зар је већ  
обичан смисао и значај каквог предмета, они се тиме задовоље, даље се не муче и не прозиру, те  
 недадоше ни поменути.{S} Они су браћа, они су синови; ако икоме, њима је дужност да спасу сест 
 велике траве.{S} Наслоњени на лактове, они су пушили, а овда онда попридигли би се и упрли на  
њици стигоше; топот на једном престаде, они се зауставише пред капијом. — „Бог и душа код мене  
</p> <p>Прикрадајући се тако као мачке, они стигоше на средину кантарске улице и ту стадоше.{S} 
њак, али њине су се танке ноге омицале, они су падала на колена, устајали, опет запињали и опет 
у пођу, зли да их натера да устану, не, они су лежали, а главе су им биле тако заврнуте натраг, 
и страшни људи...{S} Јес, њих ено горе, они тамо нешто раде; јес раде нешто, измахују рукама, п 
{S} Ту у близини, разбијени у гомилице, они су разговарали.{S} Највећа се гомила тискала око кн 
и су у кавани у јутру, у подне, у вече, они ту доручкују, ту пију пиво пред подне, ту пију црну 
вор примиче или удаљава?{S} Ако одмиче, они причекају док се сасвим изгуби, а ако се примиче, о 
док се сасвим изгуби, а ако се примиче, они се сакрију за кестеново дебло и ту чекају док људи  
> <p>„Јеси, сине мој, јеси, ти си књаз, они тебе морају да слушају, чекај само док порастеш.“</ 
 и гледају.{S} Кад се спровод приближи, они скину капе и зину.{S} Тако стоје док цело оно чудо  
гатити и величати, јер богати и велики, они ће и њу начинити великом.</p> <pb n="570" /> <p>Рат 
реграда.{S} Пошто су и њега прегледали, они опет затворе долап, обесе слику, поврате у ред све  
во не искошкају, а кад би се искошкали, они би и сами устали, не без боја, но и без ружне речи. 
 слику <pb n="580" /> што су је носали, они су је купили као слику св. Спиридона, пошто је то њ 
ану од удараца, а кад ни то нису могли, они само зажмурише, предајући се тако гркој судбини сво 
кришом увлаче у Балканију.{S} Потерани, они утеку.{S} У заосталом пакету нађено је неколико пуш 
{S} Дозвани су одмах „поуздани“ лекари, они су ђенерала сецирали; парање је успешно извршено, л 
 људи, па силом хтели што од њих узети, они онда да се притворе као да радо и од добре воље дај 
ативци почињу се прибирати и мешкољити, они као да нешто спремају, као да се нечему надају; на  
иром, но ако ту не могну ништа учинити, они су готови чак и на то, да кнеза прогнају, да династ 
о, ади, чим су замакли за први шумарак, они окрену уз брдо.{S} После свега што су чули од она д 
 се унутра.{S} И ако је био већ сумрак, они у овој жени познадоше стрина Синђу.{S} Пава је дакл 
м шумком.</p> <p>Путујући тако цео дан, они су прешли доста места, и ако је пут био тежак.{S} О 
планини, и да чича Милоје није побегао, они би још ноћас стигли у град пријатељима.{S} Овако су 
покорно на расположењу премда, наравно, они нису ради никога вређати....</p> <pb n="564" /> <p> 
у.{S} Кад су их после потегли на испит, они су се изговарали да они нису људи писмени а слику < 
нема!{S} Место да ме склоне и сачувају, они ме сами гурају у блато.{S} Назвала ми се бајаги тет 
роју, па често и у једном истом чланку, они су проповедали како блаженопочившег кнеза треба уби 
!</p> <p>— А оне ружне сцене по гробљу, они мртваци?</p> <p>— Никаквих сцена и никаквих мртваца 
ребацили мотике; кад им жандарми викну, они прејуре волове преко рова, стану крај друма и гледа 
S} Он нас овде заговара, а тамокана!... они...{S} Јабогме!</p> <p>Доктор се нађе у неприлици са 
но, рече кнез — ови разуму своја права: они се не даду прекинути.</p> <p>По кнежевој наредби, д 
 моме Антону, мојим слугама и лакејима; они су најчешће са мном и највише ми требају — рече кне 
 опозицији.{S} Они неће пунити хапсане; они неће подносити никаква тешка гоњења, и где год дођу 
Чувари поретка су учинили што су могли; они су показали докле иде њина дрскост.</p> </div> <div 
.{S} Доктори не знају шта је болеснику; они виде гукруе, гуши, прогласе болест за гушобољу и от 
ика тражити сведоџбе о мом патриотизму; они да ми издају кондуиту јесам ли родољуб!{S} То за жи 
 и овом земљом управљају <pb n="690" /> они, које су они још из ране младости свикли да гледају 
е их задржати стража, но <pb n="253" /> они одсудно упадоше унутра, говорећи да имају посла код 
ло под утицајем оних страшних снова.{S} Они су на његову душу утицали као јава и ако се он усиљ 
а у придобијању њинога пријатељства.{S} Они су ти симпатисали као младом владару, који је још у 
е, што но реч, протрчала црна мачка.{S} Они су се мало по мало крвнички омрзли; с почетка је та 
м ја дошао, ствар је већ била зрела.{S} Они су хтели, само да га протерају.{S} Лудорија!{S} Мла 
 људи ти си имао искрених пријатеља.{S} Они су ти симпатисали из даљине, и не знајући те лично. 
} Добро је што сам их имао у рукама.{S} Они су знали да су им конци у мојој шаци.{S} Ха! ха! ха 
ић понуди сељацима по цигару дувана.{S} Они су прво дуго загледали његову сјајну, сребрну, па п 
и, и свакако ће будућност бити њина.{S} Они се јављају под именом тајне дружине, тајнога братст 
 па позва и кнеза и његова пратиоца.{S} Они хтедоше сести на друге гробове, но он позва <pb n=" 
Догађаји неће толико чекати на тебе.{S} Они ће банути с елементарном силином.{S} Да би их дочек 
ево и Зарево чуђење тек сад настаде.{S} Они чуше тако исто кретање и у другом суседном гробу, п 
га брзо и позва и остале да прелазе.{S} Они наиђоше; Враничић напред Жика за њим.{S} На сред мо 
и они нов нос, па ништа ти красније.{S} Они, каже, и вилице људима умећу, и зубе ти нове усаде  
Те ваше везе ни данас нису покидане.{S} Они и данас тако исто мисле о младом кнезу, као што су  
 на коме су само очи биле прорезане.{S} Они су носили нешто, што кнез у дочетку није могао расп 
егових.{S} Узмимо на прилику Румуне.{S} Они су у томе далеко иза нас.{S} Сем најближе крвне вез 
 кад их ту при крају нешто изненади.{S} Они угледаше у трави две повелике гомиле свежа, бела, т 
 окривљени први и најугледнији људи.{S} Они су кукали, жалили се, протестовали, а начелници су  
, ма да то и крију као лојални људи.{S} Они су и сад јаки, а у будуће све ће више јачати.{S} Ов 
ад су на влади и кад су у опозицији.{S} Они неће пунити хапсане; они неће подносити никаква теш 
лема снага, коју не треба презирати.{S} Они уживају симпатију млађега колена; уз њих је сва шко 
} Њих никаква струја не може занети.{S} Они овде познају сваки педаљ воде.{S} Но ако је твоја в 
 они буду хтели, то мора и он хтети.{S} Они ће га извештавати и обавештавати, а у ствари то ће  
>Али синови му недадоше ни поменути.{S} Они су браћа, они су синови; ако икоме, њима је дужност 
лужбовањем и владањем омилила власт.{S} Они као политичка странка немају програма, немају начел 
иновнике те опет почну дизати главу.{S} Они, који су још јуче били вољни да се јавно одрекну св 
не гардисте само се обично згледају.{S} Они тада већ знају да ће сутра дан бити крвавих, огуљен 
шта је устав.{S} Још како они знају.{S} Они су, бога ми, више нас гурали на скупштини, све хоће 
извештајима, које ће слати министру.{S} Они мотре на све, и штогод опазе подозриво, по дужности 
анас били и остали једни и исти људи. — Они знају шта је добро и за државу корисно, и као год ш 
вши министри, твоји дворски љубавници — они, које си подигао из ништавила и обасуо их златом —  
 пиштољима а Радован и с ножем у руци — они су викали војницима: „не ближе, погинућете,“ измичу 
аше.{S} Викнуше им из потере да стану — они не стадоше.{S} Из потере их позваше да стану, или ћ 
тати на ухо: „Која страна ноћас влада?“ Они на то да одговоре: — „Источна.“ Стражар ће питати д 
ажар ће питати даље „Под којим знаком?“ Они да одговоре: „Под знаком троугла с крстом.“ У остал 
Њих су тако уверили „људи из народа“, а они ће тако уверити Перуна Црнојевића, и он ће на њин п 
немо око оних што су већ били унутра, а они само одмахују рукама и неће ништа да нам кажу.{S} Ч 
, прође четврт часа, прође и по часа, а они остадоше као укопани.</p> <p>На једаред на средњем  
асити.{S} Погледаш после четврт часа, а они већ <pb n="676" /> ћуте једно другом у загрљају, ил 
ине зенице тек су се поступно шириле, а они су тек поступно у мраку распознавали предмет за пре 
.{S} Либерализам је без либералности, а они што се зову конзервативци, извршили би највеће пром 
у да се ја на њих где год не намерим, а они ће, бога ми, ево ово да омасте!</p> <p>— Не чиниш м 
и „Побегао! побегао!“, <pb n="657" /> а они га сами пребацили преко воде... но дај де да упалим 
ије зову... јес, оно је г. цртало.{S} А они седи, мали, ено они што се крије ономе иза леђа, он 
и кад <pb n="651" /> је посао такав, да они што га послују могу што и заслужити на њему.</p> <p 
оказивања.{S} По правилу ред би био, да они чим било докажу да имају какав значај.{S} Место тог 
тегли на испит, они су се изговарали да они нису људи писмени а слику <pb n="580" /> што су је  
овуку за собом читав један народ, па ма они уживали и највишу наклоност слободоумног и либералн 
ече дежурни.</p> <p>После мала устезања они пођоше.{S} Доктор и дежурни поведоше их ходником.{S 
ри су били разнолики, али после по часа они се некако сами собом изједначише.{S} Све гомилице б 
прва и најпреча потреба.{S} С тих места они сад све могу; одатле ће они владати целом ситуацијо 
 пут док дође ред да се жене.{S} Па шта они могу да изискују од жене, кад су сами таки....{S} Ј 
 пена лиле су им на уста.{S} У два маха они покушаше понова да устану, али ни то већ нису могли 
кама, како ћемо их надјачати после, кад они узму власт у руке, а ми останемо празних шака — гов 
ио од мене, што је ишао Растиславу, кад они Растислава и тако не воле; што није дошао непосредн 
/> поједине тешке случајеве кривица кад они процене да је неко ванредно што скривио пред правдо 
мала дружина.</p> <p>Да заварају сељаке они су у почетку пошли низ брдо, ади, чим су замакли за 
а недовољна. „Много праве ларму“ — веле они.</p> <p>„С тога су се сад бацили на проучавање нови 
, не знам....{S} Ја све мислим да су ме они овамо донели — домишљао се секретар.</p> <p>— Донел 
во само тебе волим!{S} Шта ћу кад су ме они окупили како се сваки владалац млад жени, па морам  
ју какав ход, или какав говор из даљине они застану, заклоне се за кестен и одатле ослушкују да 
ди, и претећи њим рече: — Море, нека се они добро чувају да се ја на њих где год не намерим, а  
или ово насиље.{S} Не, не!{S} Чуваће се они добро да нигде не изађу на јавност с протоколом тог 
ер су на гозби били измењани пехари, те они с отровом, спремљени за госте, дођу случајно баш па 
</p> <p>— Ах! то не мислим ни ја, да ће они јавно потрзати овај ваш испит.{S} Али има ту стотин 
С тих места они сад све могу; одатле ће они владати целом ситуацијом; нови министар биће у њино 
е мешао у земаљске послове, у толико ће они ићи боље.{S} Околности су се веома згодно стекле да 
тају до зоре.{S} Међутим уз јело и пиће они најживље претресају политичке прилике.{S} Начелник  
у да дочекам те људе, да видим шта хоће они од мене, за што ме онолико траже и што ме гоне?...{ 
адован одоше.{S} Као на крилима слетеше они доле манастиру.{S} Уз пут разабраше од неких жена д 
ре тако уверење дужност је начелника, и они то могу постићи својим вешто смишљеним извештајима, 
меха.{S} Љубавна је страст прекипела, и они су обоје сретни и задовољни, нити се више сећају ка 
.{S} Узбудио је против себе великаше, и они су га сломили, а „народ“ та „снага његова“ није му  
ти свету колача“... „прота, начелник, и они би“..</p> <pb n="262" /> <p>Овде Боја прекиде докто 
ут њему прође кроз главу мисао: „Јес, и они коњи спадају у моју подручност.“</p> <p>После као д 
д две снаге ваљало је уништити једну, и они су решили да то постигну уздижући противу ње ону др 
ар ово није лудорија и детињарија!{S} И они бајаги некоме прете...{S} Но Лепша га понуди да чит 
ин бејаху притрчали и други гости.{S} И они су тражили.{S} Тражило се дуго и брижљиво; прегледа 
ћ 50 часова ни с места није макао.{S} И они говоре истину.{S} Сумње о томе није више могло бити 
а.</p> <p>Доктор је говорио „искрено“ и они су тако редом претресали једну но једну особину нар 
арода?</p> <p>Начелници промуцаше, да и они.... премда су у ствари људи слабоумни и од књиге да 
е што и матори; чини им се да су онда и они зрели људи.{S} Ма како да је био млад, цигло после  
оравска долина.{S} Још сахат два хода и они би изашли из планине и дочепали се равни, коју је в 
олена му се омакоше с глатког отомана и они обоје-падоше на меку простирку, крај отомана.</p> < 
дају се и други, његови потчињени, те и они гоне ко им што год замери.{S} Међу тим, Растиславље 
аци остадоше да упороже волове, па ће и они преким путем у село.{S} Ствар се свршила лепо и мир 
убљен један велики господин и како ће и они <pb n="238" /> и цела њена породица бити сретни од  
ног бдења живци су им били растресени и они су се осећали чили и лаки, добро расположени и одлу 
вако зловољан, а с тога су му јамачно и они димчићи избијали из рукава.</p> <p>Чиновници минист 
ислава и његове присталице с тога што и они њу бране.{S} А човек је грешан.{S} Ма како богоугод 
а наиђе на њега нека сумња, да л’ баш и они спадају. — Спадају, спадају, охрабри се он, а и как 
} Та да није Перуна Црнојевића, чиме би они могли плашити владаоца и држати га у шкрипу.</p> <p 
машина.{S} С тога је сад и нужно да сви они очувају своја начелничка места.{S} То је прва и нај 
и да смо ми њина оруђа, у ствари ће сви они служити интересима наше странке.{S} Нашим ће људима 
е и води је његов министар Кугић, и сви они замахују да ударе њега, Мутимира по сред срца!</p>  
то су се тим општим именом називали сви они, који су могли на кнеза утицати у другом правцу, пр 
 то за бога није могуће.{S} Зар сан сви они чудни и страшни догађаји који су се тако живо уреза 
 су уобразили да нешто јесу и да бајаги они нешто могу!...</p> <p>Лепша метну кнезу прст на уст 
у чувени отров куруру („кураре“) у који они умачу своје стреле и трују њиме врхове својих копаљ 
о? и шта се ово самном ради? и знаду ли они, који то раде, да сам ја поданик, грађанин и предст 
и главом, или и једним и другим.{S} Али они су се побркали, а вешти људи користили се тиме, те  
час обојица нађоше на земљи.</p> <p>Али они се опет окретоше и нагоше уз степене.</p> <p>- Неће 
акво право предака?{S} Што год су имали они су отели.{S} Сила узела; сила држала док је могла;  
куцање, које још раније бејаху отпочели они који су раније били песму свршили.{S} Куцну се и на 
оју и Радована испратише.{S} Нису пошли они ни 100 корака, кад у мраку угледаше две женске прил 
да у Звониграду има мајстора, скроје ти они нов нос, па ништа ти красније.{S} Они, каже, и вили 
мудро своје рођене интересе и нек су ти они од свега пречи.{S} Кад будеш добар себи, добар си и 
ћи; мора, јер ће је иначе стићи и убити они страшни људи...{S} Јес, њих ено горе, они тамо нешт 
ке, који служе свима странкама, али док они буду пливали у илузији да смо ми њина оруђа, у ства 
Ратко је причао даље:</p> <p>- Међу тим они махом попадају.{S} Да су седели у соби, где су били 
јер ниси провео детињство у народу, као они, да ти бар успомене из детињства ублаже те мане у к 
ова спасти на окружне начелнике, и како они буду вршили те послове, тако ће ићи цела државна ма 
нови министар биће у њиној руци, и како они са својим извештајима из унутрашњости буду свирали, 
 сељак не зна шта је устав.{S} Још како они знају.{S} Они су, бога ми, више нас гурали на скупш 
 било на ногама.{S} Избуђени су не само они што се позивају, но и остала чељад.{S} Селом је овл 
опази их стража и викне им да стану, но они нагну бежати.{S} Војници потрче за њима, не ухвате  
 је г. цртало.{S} А они седи, мали, ено они што се крије ономе иза леђа, он и не зна ваш језик, 
S} Њин је министар човек новајлија; што они буду хтели, то мора и он хтети.{S} Они ће га извешт 
 што тако мисле, и тако и јесте као што они мисле.</p> <p>Лепша узе ходати по соби, а на челу ј 
ју — није се могло тачно сазнати, пошто они све то крију као своју племенску тајну, коју нико н 
ритети у медецини, но он, доктор, пошто они својом изврсношћу, као дивно печење, много више доп 
руги излаз.{S} Како би било да покушају они преко свога старца, да му набаве новаца.{S} Кнез је 
посла код официра.</p> <p>Ушав у авлију они угледаше на вратима женску прилику у сељачком руху. 
ију досадашњих.</p> <p>„Тако на прилику они раде да склопе (конструишу) малу металну справицу,  
.{S} Милоје криви жандарме; вели, да су они први пуцали и да им је намера била да убију и њега  
 дослуху са <hi>Зликовцем</hi>, и да су они први пуцади на жандарме, а он, тек кад је видео да  
се да је потера измакла напред, и да су они сад већ позади потерина ланца.</p> <p>Међу тим опас 
ну: „Ене лопова!{S} Погледај ти куда су они прокрхали.“ Но у тај мах он угледа наше путнике и н 
терају.{S} Лудорија!{S} Младићи, шта су они знали.{S} Или-или!{S} Ту се друкчије не ради.{S} Са 
ри већ спремљен слог за лист.{S} Шта су они сањали, а шта им је остало!{S} Али су морали увући  
м управљају <pb n="690" /> они, које су они још из ране младости свикли да гледају као ниже од  
ења о себи проматрајући друге, какви су они јадни — рече пуковник.</p> <p>— А најлепше је, кад  
те добро загледали прозоре?{S} Да ли су они били добро затворени? и <pb n="487" /> да ли су сва 
е, али што је прећутао он, испричали су они којима је он то мало час говорио.{S} Још те ноћи ра 
ељаху да кмет и ћата нешто пишу, док су они, што су кришом гледали кроз прозор, тврдили одсудно 
а и његова друга били је већа но што су они могли и ценити.{S} Дотични кметови и командири још  
има што су вирили кроз прозор, пошто су они наводили чак и то, шта кмет и ћата говоре.{S} Веле, 
 па да имамо речи с командиром.{S} Нису они туна, но где год у каквом потоку или шушњару.</p> < 
ре!{S} Што ли лаје овај пас, да се нису они ђаволи овде сакрили?...</p> <p>Говорећи то сељак уд 
 њену, г. ђенерале?{S} А?{S} Да нису ту они докази, које ви тражите?</p> <p>Ађутант приђе слици 
омогао, господару!“, али у тај исти мах они угледаше пред собом свога витешкога начелника како  
ђу — Министар полиције!{S} Е, мој пашо (Они су били пашенози) и моја дипломација и твоја полици 
то чак и издајничким средствима.</p> <p>Они прибегавају упливу страних посланика, не хајући што 
јим људима, који су се ту нашли.</p> <p>Они су оцењивали девојачку лепоту, мерили су шта је код 
а у наше чисто унутрашње ствари.</p> <p>Они обећавају Турској, Аустро-Угарској и Енглеској да ћ 
лесиле помогну да дођу на владу.</p> <p>Они пуне уши кнезу да је г. Растислав непријатељ престо 
отере опази ове људе и викну их.</p> <p>Они се не одазваше.{S} Викнуше им из потере да стану —  
 који не зна, хтео не хтео, мора ићи за оним, који одмиче напред.{S} Наравно, сасвим је друкчиј 
сви други поштени људи, она је трговала оним што је имала и што јој је Бог дао, да тиме може у  
румеником и шампањцем, а можда још више оним сјајним очима сеоских лепотица, и оним руменим обр 
 оним сјајним очима сеоских лепотица, и оним руменим образима и белим гроцима што се беле као с 
 и за више народе, кад би се задовољили оним што сте, кад би пристали да будете - људи, али доб 
ла.{S} Она се најпосле морала послужити оним чиме су жене увек јаче но разлогом — морала је оби 
о медвед?{S} Али све то није одговарало оним приликама.{S} Најпосле све се смисли на једно:{S}  
 прозора видео њена кола и познао их по оним красним белцима.{S} То је било довољно да ми одузм 
анео.{S} И несвесно је сравњивао себе с оним немоћним вочићима.{S} Њему је тако добро било позн 
 жицу, од које су један крај везивали с оним жицама што иду из јастучића од каучука испод кнеже 
сно место.{S} Кад се то доведе у везу с оним што сам мало час чуо из ваших уста о себи; кад се  
то чиста вина у брзини дочепали флашу с оним вином што га дају гостима кад хоће дуже да их задр 
лог детета кад хоће да се заплаче.{S} У оним бајним очима, на целом оном дивотном лицу на један 
лесника.</p> <p>— Јеси ли и ти био међу оним буновницима? — продера се кнез својим страшним, ра 
i> и о <hi>оном</hi>, разумевајући под „оним“ ствар које се Растислав највише плашио — кнежев п 
е Перун само рањен.{S} Да ли је он међу онима што беже и што убише човека из потере, није се мо 
ест старцу, што сеђаше у углу колебе на ониском трупцу.</p> <p>Стари Влах оде да разгледа обалу 
/head> <p>Било је после подне једног од оних хубавих пролећних дана, кад ти се чини да цела при 
ао и то да доцније неће никог гонити од оних личности које би случајно овде могао познати. </p> 
далеко, тамо горе, јамачно на једној од оних сјајних звездица, што се почињу палити на далеком  
 Звониградом и целивало земљу једним од оних топлих пролећних пољубаца, који, рекао би, и саме  
а живим очима, какве се виђају само код оних баба што их обично зову вештицама; друга, на проти 
ји су били тако неисказано слатки после оних страхобних слика, које су кнежеву душу до мало час 
гић разлагао, како прилике за остварење оних идеала, што их ово братство гаји - никад нису биле 
 њему, увек је паметније да их узима из оних друштвених редова, у којима се злочин сматра за об 
тање његово дуго је остало под утицајем оних страшних снова.{S} Они су на његову душу утицали к 
 је сам, не поверавајући се никоме, сем оних који су били неопходни помагачи у каквом послу.{S} 
и, верујте, кривица није до мене, но до оних у чијим је рукама данас власт.“ Кнез се извињује п 
мо што не знамо шта је.{S} Обиснемо око оних што су већ били унутра, а они само одмахују рукама 
{S} Прошлост и садашњост, снови и јава, оно што је у истини било и оно што се које кад тек само 
> <p>— А оно што сам ти мало час рекла, оно је онако.{S} То слободно знај, и промисли мало о то 
S} А погледај моје кљусе, г. Маврикије, оно ће овако.... хм! куда ћеш сад?{S} А?{S} Тамо?{S} Ал 
постале су пословичке.</p> <p>Најпосле, оно мишљење народно, да је баба гора и од ђавола, да он 
даље, и што су дубље залазили у гробље, оно је све више оживљавало.{S} На скоро за сваком друго 
млађи.{S} А онај на крају риђи, високи, оно је господин... како га оно зову?....{S} Оно и он је 
нусно ово кропљење у људској нечистоти, оно ипак није прошло <pb n="28" /> без поуке за младога 
 јуче спасао из чељусти поуздане смрти, оно му данас овако натреса и овако му безобразно пуца п 
не би друкчије губиле своје девојаштво, оно, што учини један владалац, не би се ни познало — ре 
рикрију.{S} Безобразно, не брезобразно, оно што могу да слушају свакога празника све сеоске дев 
</p> <p>— Ама, јес, јес, молим покорно, оно, јео, ствар је врло проста, само, молим покорно, оп 
опет, њега некако друкчије зову... јес, оно је г. цртало.{S} А они седи, мали, ено они што се к 
Ма колико да је лукав, притворан, свет, оно што се зове јавно мњење, најпосле ће га прозрети.{S 
атно, кад <pb n="40" /> ми се рекне.... оно наравно, кнез вели, али тек... кад се каже глуп!</p 
 да је узвикнуо:</p> <p>„Онде лежи зло; оно треба раскопати“...</p> <p>Но ђаци су, како се прич 
.{S} Кнез се упути овом последњем колу; оно је било највеће.</p> <p>Чим угледаше кнеза, цигани  
о јес, јес, за цело сте пишкин деца!{S} Оно има, има брзо; знам нешто мало и ја како се иде на  
је господин... како га оно зову?....{S} Оно и он је, молим покорно, провизор, али, опет, њега н 
решено; решено је са <hi>јесте</hi>.{S} Оно што му се у први мах учинило тако чудно и невероват 
вници Балканије још смо деца Истока.{S} Оно исто топло сунце источно, које даје гавран боју наш 
то, а највише она протува француска.{S} Оно би требало прогнати.{S} Он сам однео му је више од  
родетељан човек и спаситељ престола.{S} Оно што сам ја помишљао, мисли и он, он с много већом ж 
ђу нама буди речено, тога дела нема.{S} Оно што смо с тешком муком и с големим ризиком исцедили 
е дјевојка или кад је законита жена.{S} Оно што је између дјевојке и жене — оно је ђаво, ту је  
еки кончић од тога великог клупчета.{S} Оно неколико, по изгледу незнатних ствари, што их онај  
еда, народ има да слуша — то је све.{S} Оно што иде преко тога згодно је за појесију, али не за 
д се и то сврши наста кратко ћутање.{S} Оно би се јамачно претворило и у дуго ћутање, јер збуње 
.. поп... поп Шиља.{S} Тако га зову.{S} Оно му то није име, молим покорно, али га тако зову!{S} 
{S} Оно што је између дјевојке и жене — оно је ђаво, ту је свака несрећа; ту је стид и пропаст, 
ник пређе на просветну струку:</p> <p>— Оно је г. Ђуро, директор, старешина, он заповеда.{S} А  
а ће му сутра бити „милостиви господар“ оно исто дете, коме је он до јуче заповедао.</p> <p>Кне 
природи ако нема ничега натприродног, а оно има доста још веома загонетних и не објашњених ства 
уде први и последњи пут.{S} Ако игде, а оно у говору с народом један владар мора мерити сваку р 
града.{S} Узмем је ја овако за образ, а оно меко, сестро рођена, као пабушина.{S} Па оне руке,  
ву.{S} У кући оштре нож да га закољу, а оно мирно и невино стоји и повјерљиво гледа наоколо, не 
рад код нас овде увек значи варош.{S} А оно што се у ***обичном говору+++ каже град, ми зовемо  
ржећи се за кваку, она рече:</p> <p>— А оно што сам ти мало час рекла, оно је онако.{S} То слоб 
дужност да до састанка скупштине сачува оно стање које је велики родољуб Страшимир Косанић III. 
иђи, високи, оно је господин... како га оно зову?....{S} Оно и он је, молим покорно, провизор,  
ја теби зло желела!{S} Нека бог мени да оно што ја теби желим...{S} И кога ја имам другог сем т 
жњама које су се јављале код Кугића, за оно мало времена док је био министар.</p> <p>Тако звано 
упе млади људи, молећи то за ово, то за оно, све се то узимало као објашњене и разлог за односе 
е издвоји важно од неважнога и да се на оно што је главно усредсреди сва пажна.</p> <p>Увек је  
тавака и других церемонија прешло се на оно што је било најлепше и најважније у целој ово ствар 
>Лепши је већ било лакше да одговори на оно питање; она погледа кнеза право у очи и двапут му р 
чај.{S} Можда је то било нешто налик на оно што Русо тражи у свом делу „<title>О Неједнакости м 
учини што ризично, решавао се обично на оно што ће свету изгледати најмање вероватно.</p> <p>Та 
! — рече Лепша и не свраћајући пажњу на оно што је Мутимир њој рекао.</p> <p>— Па шта сам ја кр 
управо шта да чини, да ли да јој призна оно, што је већ и сама видела и да говори с њом отворен 
ко раде, а ко би изашао да јавно призна оно што у ствари <hi>сви практикују</hi> — њега би затр 
родужи тај обичај.{S} А, а?</p> <p>- Та оно, наравно, височанство, има случајева... изузетака — 
тији, но што сам јој ја сам...{S} А шта оно рекосте друго?..{S} Ах, да! „После пет шест година  
о виме.{S} Јес, здравља ми!{S} Ето, кад оно лане долази наша Даринка из Звониграда.{S} Узмем је 
де.</p> <p>— На пример, сећаш ли се кад оно пролетос бејаше навалио да напустиш Балканију, да о 
S} Ја сам те зауставила.{S} Чувам и сад оно твоје значајно писмо, којим си ми после благодарио. 
да скупље но што вреди, да се прода под оно што није у ствари?{S} И на што је све то?{S} Да је  
 који хоће да се користе кнезом.{S} Све оно чиме ви мислите да га држите у шкрипцу, други ће му 
асут химнама.{S} У опште, рађено је све оно што у оваким приликама обично раде весели и раздраг 
роугла с крстом.“ У осталом да чине све оно што буде чинио њин непознати вођа. </p> <p>После ов 
и имао још и личне куражи да изврши све оно куда га понесе његово властољубље.{S} Све то он саз 
ш тако деси, да је доиста и веровао све оно што је испричао проти.{S} Бар њему се чинило да је  
е могла веровати, да се с њом збило све оно ружно гушање с једним младим, туђим човеком, за ког 
оји ће сутра, ако хоћеш, дати кнезу све оно што му ви данас кратите, или што мислите да му дели 
де на ум да је изведе доле у поток, где оно хоџа погађа.</p> <p>Чим Синђа помену хоџу окретном  
м се ограђујете — а за тим има, да буде оно што бити мора: биће прокламован нов кнез у лицу Мут 
 једва је корачао; није знао како пређе оно неколико корака што га је још делило од кола.</p> < 
зали у мраку.{S} Прво распознаде, да је оно што је пред њом нека башта.{S} Видела је у близини  
 притисак.{S} На тај начин, место да је оно чиме се хвали: спаситељ и одбрана династије, Ратисл 
иткивале је шта ти је ово, па шта ти је оно хватајући прстима њене хаљине да се увере да ли је  
ам је ово? па, г. начелник, како вам је оно! па г. начелник, има те ли то и то? па г. начелник. 
 су умели тако заинтересовати, да им је оно, о свом трошку, чак и штампарију подигло, те и свој 
тестујем...{S} То јест, наравно, ако је оно истина што сам чула..</p> <p>— Шта ли си то чула! — 
тле само два три пут говорила.{S} То је оно чувено грађанско поштење звониградских чедних дама. 
.. кад?... — је ли могуће?{S} Ето то је оно што свет није разумевао.</p> <p>Настаде жагор, узај 
а је дошао. </p> <p>„Но тек сад настаје оно што је најважније и што нас овде интересује.{S} То  
рон Жермини.</p> <p>— Сад тек и настаје оно што је најчудније, и што ме до лудила доводи — рече 
о јесте нешто, али то ни из далека није оно што би требало, те да кнез стече уверење како ти же 
раво, <pb n="552" /> Жики је био Милоје оно, што је уморном и ознојеном човеку отворен прозор,  
/p> <p>Док су две жене овако поправљале оно што је кнез Мутимир поломио и развашарио у својој љ 
:</p> <p>- За сваку је осуду и сажаљење оно што се синоћ десило.{S} Ја сам одмах сазнао целу ст 
дричете углађеност, само одричете да се оно што ја говорим слаже с <hi>углађеност</hi> (г. Раст 
ко би могло бити друкчије.{S} Но шта се оно окреће?{S} Шта ли се оно окреће?</p> <pb n="197" /> 
.{S} Но шта се оно окреће?{S} Шта ли се оно окреће?</p> <pb n="197" /> <p>Начелнику Вујадину уч 
ата.</p> <p>— Није врат него... како се оно каже?... шија....{S} Је ли шија? рече кнез, обрнув  
 да је пало то име на ум с тога, што се оно од два-три дана у целом њином крају на сва уста шап 
едно.{S} Хоће промене, па ма знао да ће оно што после вас дође бити још горе но што сте ви били 
е наопако, па га гоне да се бос пење уз оно оштро, каменито брдо, покривено <pb n="659" /> разд 
ко није.{S} Има још и других људи!{S} И оно што не дате ви, даће други.{S} Мислите неће се сутр 
ђеним очима да види шта се спрема.{S} И оно што види треба да буде јава, истина — ствар која се 
адић збуњено.</p> <p>Но Растиславу је и оно неколико горњих речи било доста.{S} Он је у њима ве 
ст пушчани дим напуни собу те помрачи и оно мало свећа што још осташе непогашене.{S} Престравље 
аба гора и од ђавола, да она може чак и оно што ни ђаво не може, довршује ружан суд и рђаву оце 
нови и јава, оно што је у истини било и оно што се које кад тек само као мисао зачедило у глави 
аку женску, кад осети да је повређено и оно најсветије право, које она има као жена, и у које,  
 што шта слободно.{S} Ту је дозвољено и оно што се у обичним животу сматра као ружно <pb n="84" 
је било ни високих дрва, да заклањају и оно мало сумњиве светлости, што се још пробијаше кроз м 
 обадање по хладном, јутрењем ваздуху и оно пентрање за мајмуном по дрветима узбурла у њима и ј 
ба човечија снага да раскине и раздвоји оно, што је спојила и сјединила свемоћ вишњега Бога!... 
>Враничић их отпоздрави и упита јесу ли оно њини волови што пасу ту на десетак корака.</p> <pb  
очинство, богата свима врлинама.{S} Али оно чиме је она истински велика, узвишена, недостижна т 
би толико познало да су препили.{S} Али оно обадање по хладном, јутрењем ваздуху и оно пентрање 
 и почела трунути.{S} А кад нешто трули оно мора мало заударати, па ма то била и светитељска гл 
и остане.{S} Спасе га баш то, што учини оно што нико не би веровао да ће учинити.</p> <p>Ко би  
ца, случајно падне баш тако, да заклони оно опасно место, са кога би пропао сав морал људски, к 
одишња шипарица.{S} Шта ти би!{S} Би ти оно што би сутра било и мени, и другој, и трећој, и сва 
ма народним.{S} Је ли, докторе, како ти оно рече: наш је народ у томе доста <hi>либералан</hi>. 
ргиле — рекао сам да ћу дјевојци казати оно што је <hi>за њену срећу</hi>, па сам тако и учинио 
пара, али је увек некако умела пробрати оно што је лакше.{S} Док је била млађа „живела је“ — ка 
већ по самоме рођењу никад не могу бити оно, што су обични људи.</p> <p>На те речи кнежеве слик 
<pb n="626" /> набаве кола да ћу чинити оно што ми налаже моја војничка дужност.</p> <p>Тек тад 
 имена.</p> <p>У Балканији ће се десити оно, што се дешава и у другим уставним државама.{S} Раз 
познавали предмет за предметом, тражећи оно што је њих највише интересовало.</p> <p>Ови наши не 
у и не чу шта он викну.{S} Нешто чу, ал оно што је чуо, није разумео.</p> <p>Речи су му биле ја 
ђена жена...{S} Све једно!{S} Чинио сам оно што сам сматрао да ми је дужност спрам земље, која  
в омиљени ађутант Заре није више уживао оно старо неограничено поверење кнежево.</p> <p>Међу ти 
 прстима, дајући знак обема рукама, као оно човек који се стара да некога не пробуди.</p> <p>Уш 
ну, а крајеви усана повели се доле, као оно у детета кад хоће да заплаче.{S} По лицу га пробиле 
, неуморно валатао све даље и даље, као оно шеталица у добро навијена часовника.</p> <pb n="155 
тка устезала, мислећи да ће јој се, као оно пре, понудити 5-6 цванцика.{S} Али кад јој Срећко р 
 дохвати је оберучке по средини, и, као оно кобац пиле, понесе је преко собе.</p> <p>Ово снажно 
нека мира од њега, па, боже прости, као оно кад си у цркви.</p> <p>— Бог с тобом, па ко ће ти м 
е дежурни, запињући код сваке речи, као оно човек који се толико занео за мислима, да на речи и 
аву на страну, заузимајући положај, као оно Наполеон на бојном пољу, кад пусти у борбу своју ок 
Тоша полако с испрекиданим дисањем, као оно човек кога си на један пут полио хладном водом.</p> 
згледало некако збрисано и нејасно, као оно кад се човек сећа давнашњега сна.</p> <p>На општој  
а се онда жалосно укосише у страну, као оно код малог детета кад хоће да се заплаче.{S} У оним  
и у атмосфери која се ту ствара.{S} Као оно у причама из хиљаду и једне ноћи, он би могао три д 
ог пса</hi> и врше исто дејство.{S} Као оно ујед бесног пса, тако и оне уносе у тело човечије с 
е, некакву топлоту.{S} А за тим?{S} Као оно човек коме би ненадно пао у руку зелембаћ, или друг 
ан над успаваним Перуном; гледао га као оно кад нежна мајка гледа своје успавано одојче, гледао 
м страсно, слепимице и чисто зарежа као оно острвљен пас, па је узе љубити и уједати по врату,  
едена тек то дана.{S} Све се узруја као оно челе кад треснеш празник.{S} Што би боље, одмах пот 
еби на чело. (Она састави три прста као оно кад човек хоће да се прекрсти и показа њима <pb n=" 
рила се чак и нека изрека: „Пило се као оно кад је кнез долазио.“</p> <milestone unit="subSecti 
аче бије, да му крв бујније тече, и као оно после крепка, опојна напитка, он је падао у сладак  
љаци засмејаше. — Но, кад би он био као оно зече, кад га потревиш у ластару — примети један. —  
та, ови начелници стоје овде у реду као оно војници, кад их браца Мика наређа поред дувара, и з 
засићен у пуној мери, Мутимир је осећао оно пријатно задовољство, које у човеку ствара потпуно  
наравно кријући <pb n="654" /> брижљиво оно што је уговорио с начелником Врбавцем.</p> <p>Шта ј 
о друго мисли, ни да што друго осећа до оно, што га бејаше целог обузело и занело, онеспособило 
 коже; заруменио се преплануо, а ушиљио оно мало брчића, па читав муж!....</p> <p>Пуковник изго 
намама.{S} Међу тим начелник је говорио оно што мисли.{S} Ни Ратко у Звониграду, на ни његов на 
.“ Најпосле намесништво наглашава, како оно сматра да му је „света дужност да до састанка скупш 
 цела Орловца.</p> <p>За тим је настало оно што у таквим приликама обично бива.{S} Музика је св 
ину капе и зину.{S} Тако стоје док цело оно чудо не пројури, а онда у живом разговору пођу даље 
ким пацовима нужничка јама дала је само оно што она у опште може дати — одвратан задах!{S} Тиме 
 да изложи опасности и погибели не само оно што је он звао својом „великом мисијом,“ но и саму  
азумем вашу срџбу.{S} Ја сам рекао само оно што у истини постоји.{S} Јес, књажевска власт је да 
дрицу на куку како сам пре пао, кад смо оно последњи пут јахали...{S} Ја не умем да јашем, а Ва 
змеђу кнеза и Растислава опет повраћено оно добро расположење, што за тренутак беше поремећено. 
ри.{S} Главно је да ли је верно и тачно оно што сам вам мало час саопштио, и, ако је по вољи, ј 
не, но он је опет запиткивао то ово, то оно, колико тек да направи увод у разговор.</p> <p>- А  
има.{S} Њему је тако добро било познато оно страшно душевно стање, кад осетиш своју потпуну нем 
д, па цмок, цмок, цмок, па у уста, па у оно лепо окце, па под грло, па заврат, па удри љуби, па 
је, банчи и махнита, само нек не дира у оно где би могао оштетити крупне земаљске интересе.{S}  
 и зле слутње његове.{S} Он је гледао у оно лепо, овално лишце, тако интересно са чудних контра 
е другом имену вриједи принети на жртву оно прво. — Стидљивост је највећи штит невиности.{S} Чу 
На једну страну вукло је срце, на другу оно мало памети, што још беше остало.</p> <pb n="244" / 
и не би се могло учинити за љубав кнезу оно, што смо јуче обичним друговима чинили.</p> <p>И до 
цом Катином.{S} Но њега опет више дирну оно подругљиво питање: „а вама треба баш за медведа?“ О 
 и прилике у којима је живео, дочеле су оно што је срећа почела.</p> <p>Не може се рећи да је п 
 питању отворено у очи, и да реши одмах оно, што се неминовно једном већ мора решавати, он удар 
е онда то могуће да ја на сну видим баш оно што би од прилике морао видети и на јави, да се оби 
података, и смео узети на се, да учиниш оно с Врбавцем, што си учинио?{S} А има и стотину други 
г. „Краљ је мртав — живео краљ!“</p> <p>Оно после подне, када ће кнез погинути, пуковник Врбава 
раво ништа спрам тог екватора.“</p> <p>„Оно истина, тај екватор може бити и највећи мислилац на 
се ова женска наједанпут преобрази и од оног скромног, мирног страшљивог створења изађе нешто д 
м муком и с големим ризиком исцедили од оног француског звекана, свакојако јесте нешто, али то  
оје долазе с оне стране гроба; долазе с оног другог света.{S} С тобом говори један мртвац.{S} Ј 
p> <p>— Јес, то су извешћа вашег Ратка, онога истог што у сред Звониграда шаље људима шпијуне у 
<p>— Шта су само прошле ноћи радили.{S} Онога мајмуна ваљало би просто убити.{S} Помисли шта су 
ава као срество да ма ко буде гоњен.{S} Онога тренутка ми би имали у рукама кључ да похватамо с 
е, казуј од кога си све то чула!... — а онога ниткова одмах ћу дати ухапсити, ако буде он то ба 
— јер свет још ништа није знао од свега онога што се десило између ђенерала и кнеза Мутимира.</ 
 човек да се увери о истинитости навода онога загонетног младића, и све је нађено онако како је 
Илија и сад општи с Врбавцем.</p> <p>За онога загонетног младића дознало се толико да ће то јам 
од гробља.{S} Морали су звати из конака онога момка што обично чува и храни мајмуна, те га једв 
на нос изашло, јер сте ви били налик на онога „добротворца“ који је дао човеку једну маслинку д 
д мисле да су довољно далеко умакла, од онога за, њих загонетног чуда, онда се окрену, баце још 
 стотину појединости и објашњења.{S} Од онога што је младић говорио Растислав је по нешто и зап 
укне, у соби настане прави пакао.{S} Од онога пуцња и силине свеће се махом погасе; густ пушчан 
ом „ју!“ пуштале се из кола и бегале од онога, који је поче безобразно бројати.</p> <p>Растисла 
о насилним мерама.{S} На три дана после онога боја, баба Ката објави Јели одсечно, или је мора  
туна — истинито ће, дакле, бити тврђење онога другог жандарма, да је Перун само рањен.{S} Да ли 
, која се на једаред отвори испод плоче онога истога гроба, на коме је мало час седео.</p> <p>К 
е овом путањом.</p> <p>Било му је жао и онога лепог водоскока пред кућом, где се тако често сиг 
ећајем освете, да види оборена и у крви онога који је оборио његовога господара, Жика дочепа у  
и чисто одахнуше, јер више није било ни онога склопа планинског, који са свију страна заклања н 
ти још ни три четири хиљаде.{S} Убиство онога гада много је прогутало.</p> <p>— Збиља, ти ми јо 
копкаше:</p> <p>„Хајд још малко, ено до онога дрвета; ту је и крај алеје, а нема свега још двај 
" /> <p>Одмерао је да се увек лати само онога, што може остварити.</p> <p>Бирао је да њему у де 
 скупштини, па која победи на изборима, оној предавати власт.</p> <milestone unit="subSection"  
то у таквом се стању налазила Пава, кад оној гомилици, где је она стојала с Петријом и друге дв 
да дође један тренутак кад човек завиди оној стоци што тако слободно пландује по овим лепим пољ 
ка, у нади да ће у Ратку, као и у целој оној групи родољуба, којој и сам политички припада, наћ 
им се да ноћас није ништа о томе причао оној својој булументи — примети Ратко.</p> <p>— А ко зн 
м, није он тако проливен.{S} Он то само оној својој све казује, иначе крије тај као змија ноге. 
 ми је знати кад ли је пре јавио све то оној својој шиндивили, — рече Растислав, пошто је мало  
{S} Ја не умем да ти кажем где је извор оној снази што је имају владари који се држе с народом; 
рани, у министарству спољних послова, у оној истој дворани, где је пре неколико година Врбавац, 
да по свету, као да је некога тражила у оној гомили.</p> <p>— Но чек’ да се склонимо мало одавд 
си, да богме да јеси!{S} Видео сам те у оној гомили што је стајала у присенку!{S} Али сви ћете  
дим — не иде.</p> <p>— Шта? ја заспао у оној непознатој кући, после чаше вина? — упита кнез зач 
оведи да понесу хоџине ствари.</p> <p>У оној истој соби, где је мало час Срећко изударао хоџу,  
ја! није она, откуд би њој онака руба и онолика лепота?“ — запиткујете се ви. „Она је, пос јој  
а видим шта хоће они од мене, за што ме онолико траже и што ме гоне?...{S} Не, не ћемо бежати.< 
 што се гради боља но што је, за што се онолико устезала да почне долазити њој — Мони — у посет 
.{S} Човек и пријатељ за њега је вредио онолико, колико користи може од њега да исцрпе.</p> <p> 
 „гоне хајдуке што убише човека“.{S} За оном десеторицом наступаће и остала потера.</p> <p>Прва 
к себи од љутине и сети се, да тамо, на оном кобном мосту, у овом исток тренутку, можда тако ис 
ајању) рече доктор дежурном официру, на оном истом страном језику, којим му је већ два пут до с 
е била суза љубави, <pb n="342" /> и на оном месту, где је она канула, израстао је овај стручак 
 спор између две наше породице стоји на оном истом месту где је стајао оне исте ноћи, кад је мо 
з собе, виде где су се гости скупили на оном месту где је мало час оставио кнеза и своју госпођ 
, госпођа Софија рече поносно, понесена оном женском сујетом, која обухвата сваку женску, кад о 
олвер, погну се и брзо као муња притрча оном сељаку, кога застаде баш у најгорем тренутку.{S} С 
дрост и своје искуство.{S} Тешко сваком оном владару који, да би се удобрио варљивој сенци која 
плаче.{S} У оним бајним очима, на целом оном дивотном лицу на један пут се појави тих, миран ал 
" /> узимају; али шта велиш, докторе, о оном обичају код Руса, где оцеви жене своје синове веом 
ака; ишли су полако, а упутили се право оном месту где је седео Враничић с дружином.{S} Угледаш 
уку револвер, у другу нож и јурну право оном месту одакле је мало час пукла пушка и откуда се с 
тислав једини бити у стању да се носи с оном халом и да те спреми за онако одсудан корак.{S} То 
о <pb n="529" /> искрсне у Тополовцу, у оном славном, повесничком месту, где је сури соко балка 
 се смео одважити да вас оставим сама у оном стању, с тога навалим на црну прилику да ми набави 
 се напрезала да бар што год распозна у оном мраку. <pb n="68" /> С почетка није видела ништа.{ 
пали некакав пламичак — оне су сијале у оном диму и сумраку.</p> <p>После подужа ћутања оџа про 
е опазио тај израз, да га је уловио и у оном кратком тренутку, кад као муња сене преко лица и о 
нез с почетка није могао јасно видети у оном сумраку, но мало по мало он поче све јасније распо 
> планина па тек да се човек уме наћи у оном непрегледном сплету јаруга, дубодолина, коса, пров 
ајући јасно шта се то управо догодило у оном мраку, јурну један на другога и један преко другог 
S} Ала, како се цело друштво налазило у оном стању када „винце улегне у лице, а ракија почне бе 
рак.{S} Он ће бити у својој соби, ено у оном одељку — доктор показа руком на десно крило манаст 
ом из пушке.{S} У тренутку ока, и баш у оном моменту кад га Жика понова хтеде ухватити за рукав 
и више говорити о <hi>њему</hi> и о <hi>оном</hi>, разумевајући под „оним“ ствар које се Растис 
кве се разбојничке ствари тамо врше!{S} Ономад су на свом тајном састанку истакли књажеву слику 
ег кнеза балканиског.{S} Све то било је ономад и од тога дана узаврела су сва околна села.{S} Н 
лности.{S} Чича Милоје пошао је од мене ономад с уверењем, да не зна је ли Зликовац<ref target= 
ходати.</p> <p>— За то мени кнез говори ономад оне загонетне речи!{S} За то ја опажам где ме ба 
жев карактер.{S} Растислав је тако рећи ономад спасао кнеза од извесне смрти, отео му из руке в 
трану и ћутећки је слушао.</p> <p>— Још ономад на ноћ позван сам хитно к вама; рекли су ми да с 
учи ево већ близу 40 часова.</p> <p>Још ономад на ноћ, било је већ близу 2 часа по поноћи, кад  
сад?{S} Сад она тек разуме и оне његове ономадашње речи, кад му она наговести, да јој се чини к 
здано, али се даје лако замислити према ономе како је било у општини.</p> <p>Пошто се тако чита 
 А они седи, мали, ено они што се крије ономе иза леђа, он и не зна ваш језик, он мрнџа само шв 
нагињати ономе што се зове поштено, или ономе што се зове непоштено.{S} Има глупака који држе д 
укуса и његове користи хоће ли нагињати ономе што се зове поштено, или ономе што се зове непошт 
 је дужност да известим домаћицу куће о ономе што се овде десило мојим утицајем — рече кнез, ка 
м Растислав је сав био утонуо у мисли о ономе што је од њега чуо.{S} Кнез је остао на путу још  
ити да је један од ове двојице господар ономе другом, но да се у овој прилици сам добровољно од 
у слабије осветљавале пусту улицу.{S} У ономе полумраку црнила се огромна разјапљена Врбавчева  
у.{S} Али, колико сам могао разабрати у ономе изненађењу, ја не падох на земљу, већ ударим на н 
 тако топло разгрева груди, и ону наду, ону тако нејасну, али тако слатку, тако неисказано слат 
на, неодољива, несавладљива потреба, да ону, коју држи у наручју, утисне у своје груди, да је с 
што није во, кад <pb n="534" /> погледа ону дивну траву како је волови слатко-млаве.</p> <p>Ова 
239" /> као практичан човек, знао је за ону народну изреку „<hi>Хубава мома род нема.</hi>“ А в 
ва вола тако су слатко пасла и савијала ону красну, сочну и свежу траву, да Жика са свим озбиљн 
а.{S} Кажу да после младић обично узима ону девојку с којом се сиграо на последњем стрнџању.{S} 
о, поврћући разговор опет на кнеза и на ону тајанствену женску, што је госпођа Софија назва Леп 
окупи дукате из траве, и погледајући на ону страну куда Жика замаче, пође за друштвом не могући 
не од бола.{S} Кнез је Мутимир личио на ону ужасну матер из народне приче, која од неодољиве ми 
<p>Враничић диже главу, погледа тамо на ону страну откуда је долазио тај разговор и рече:</p> < 
 могли издрети <pb n="660" /> једино на ону страну, и то кад би се кренули одмах.{S} Господару! 
колико тренутака.{S} После опет прочита ону хартицу:</p> <p>„Чувај се јела и пића у овој кући.{ 
зва Лепшом.</p> <p>— Јамачно синоћ пред ону теревенку.</p> <p>— О, не — умеша се госпођа Софија 
шили да то постигну уздижући противу ње ону другу снагу.{S} Да су се Растислав и Врбавац сложил 
тку, прва вам је брига била да ослабите ону политичку групу, која вам је била ослонац за поврат 
увару и рече ађутанту:</p> <p>— Скините ону слику, испод ње ћете наћи малу кључаницу, завуците  
да промакне и да са собом однесе све, и ону срећу, која на један пут као да беше слетела с једн 
 да беше слетела с једне лепе звезде, и ону страховиту жудњу, која тако топло разгрева груди, и 
удњу, која тако топло разгрева груди, и ону наду, ону тако нејасну, али тако слатку, тако неиск 
пробала је лепим, најпосле видели смо и ону сурову сцену, кад је онако немилостивно изударала Ј 
су Турци дуго трагали и тражили ко поби ону четворицу.{S} И од целога сабора нико се не нађе да 
е капиџике, гоњена радозналошћу да види ону за којом је чак и кнез потрчао.</p> <p>Други су опе 
p>— Шта нема!{S} Мислиш нисмо ми видели ону роспију матору, што је овде кријете викну Радован.< 
е.{S} Кајем се што се не сетих да узмем ону флашу.{S} У осталом њу су после брзо склонили.{S} А 
њу су после брзо склонили.{S} Али имамо ону женску.{S} Ваља притегнути њу, она ће све казати: ј 
 како је нешто мами и вуче тамо, тамо у ону непознату маглу, у онај сјај, у она незнана места г 
 пасти, дигну главу, гледају зачуђено у ону сјајну булументу, што лети друмом, и на један пут,  
 замисли.{S} За што да вас одведе баш у ону блудничку кућу?{S} И откуда у опште та мисао једној 
сле четири месеца, нашли су на њему још ону исту крваву кошуљу, у којој је у затвор одвучен и т 
ељака навикну: „Марш, џукело! мора бити оњушило <pb n="668" /> да је овуд прошла каква веверица 
ничи скоро безверјем, да побожност јако опада, да су цркве како који дан све празније и да су т 
едан пут почиње нагло белити, а после и опадати.{S} С његових образа губи се руменило; његове р 
су, око очију и усана, тако, да женским опадну веђе, а мушкима и обрве и бркови.</p> <p>Ката се 
 да је незадовољству, које се код кнеза опажа, велики узрок и у томе што кнез нема пара.{S} На  
ћа куће, и ако се сад међу тим агентима опажа нека живост, неко кретање, онда је то за кнеза ба 
је без способних радника, и та се штета опажа у државним пословима.{S} Суревњив за влашћу Расти 
е душевно око са несавршенства свога не опажа, не осећа читав духовни свет и за то га одриче.{S 
м је настао разговор о покрету, који се опажа у омладини и који све више осваја земљиште.{S} Ве 
 у добу кад човек на један пут с ужасом опажа да већ више није млад, али још никако не може да  
х 25—6 година, он на један пут с ужасом опажа да његова, до јуче још црна коса, сад на један пу 
о је сушта истина.</p> <p>Код људи опет опажа се ова црта: да су после доброга оброка увек нека 
олом, и капљице зноја, које су се једва опажале на кнежевом челу.{S} Најпосле је узвикнуо: „Гос 
рагови те лепоте још су се и сада јасно опажали; њено је лице и сада било веома интересно лице, 
 ономад оне загонетне речи!{S} За то ја опажам где ме баба од неко доба онако чудно погледа.{S} 
елитим животом; свет, који ми обично не опажамо само с тога, што су наша чула за опажање још и  
пажамо само с тога, што су наша чула за опажање још и сувише груба....</p> <p>— „Као год што пр 
т, стране јављано је како су два човека опажена, где преко границе нешто кришом увлаче у Балкан 
министру.{S} Они мотре на све, и штогод опазе подозриво, по дужности јављају министру.{S} А под 
епо се видео према јасноме огњу, и Жика опази како по снажном затиљку Враничићевом у два три ма 
 ли и да узима у руку ову гранчицу, кад опази где око петељке стоји увијено парче хартије.{S} О 
 у Звониград.{S} С тврђаве звониградске опази их стража и викне им да стану, но они нагну бежат 
утину да не прсне.</p> <p>Но госпођа не опази ову промену, она продужи живо:</p> <p>— Од кога с 
розора, да види ко му то добаци, али не опази ништа.{S} Улица је била пуста и мирна, а наш незн 
ред толиког света, а опет да те вико не опази.</p> <p>„Та би справица избацивала на даљину од 1 
идна.{S} Није било могуће да кнез то не опази и да се не заустави на питању, како то и откуда о 
Али потера се примицала; неко из потере опази ове људе и викну их.</p> <p>Они се не одазваше.{S 
ри на све непознате људе, па где год се опази што сумњиво одмах да се власти јавља, а где затре 
ку на малени диван у углу.{S} Кнез први опази овај заладак; он повуче Кају на ту страну, те сед 
>Ђенерал диже руке и кад на десној шаци опази мало крви, он се чисто трже и страшљиво стукну на 
ена уздигнута рука узе дрхтати; кнез то опази, привуче мали мраморни сточић, услужно прихвати ш 
аље могао слушати.</p> <p>Но ђенерал то опази.</p> <p>— Извини — рече он, хватајући кнеза за ру 
јају крмке балканиске!</p> <p>Жика опет опази како Враничића прође лака дрхтавица.{S} Он је про 
трија имала је право.{S} Пава је доиста опазила како је кнез непрестано за њом ишао, стајао бли 
јавно у очи креснути.{S} Ката као да је опазила ову забуну пуковникову.{S} Не чекајући га да се 
лако могао све сакрити.{S} Ако је што и опазила, не слутећи ништа зло, она је могла оставити бе 
ца узе кукати, виде да му је дружина то опазила, би му стидно и зацрвени се.</p> <p>Други начел 
} Али — Жики се опет за то чинило да је опазио тај израз, да га је уловио и у оном кратком трен 
 повучен, чисто послушан.{S} Врбавац је опазио у њему вредна и способна човека, рачунао је да м 
, данас изгледам добро.{S} То сам и сам опазио А било је већ и крајње време.{S} Зло, да је још  
својим колима.</p> <p>Растислав је брзо опазио како се кнез јако рашћеретао услед обилна доручк 
 су господа попови то се на први поглед опазити може,— рече Растислав подругљиво.{S} Али ми би  
p>Ко је пажљиво загледао људе, могао је опазити да сваки човек личи на по неку животињу.{S} Нек 
штрија и крупнија.{S} На кнезу се могло опазити да говори као човек, који се нарочито спремао з 
једном, на двајестак корака пред собом, опазише гомилицу од 4 народна војника.{S} То је од какв 
ад изнесоше мртва ђенерала, нигде се не опазише какви знаци жаљења.{S} Гомилице света и даље су 
познати шта је и који је у соби.{S} Оне опазише огромну човечију прилику на миндерлуку.{S} Круп 
 ува, али у залуд му мука.{S} Начелници опазише да их министар слуша и ућуташе као заливени.</p 
би и било тако, ти би вала, снахо, била опака мајка.{S} Можда си јој маћеха, али мајка, бела ни 
 жене, пошто пређу неки број година.{S} Опаке пунице — постале су пословичке.</p> <p>Најпосле,  
у старих жена.</p> <p>Зле духове, разне опаке бољке, а по некад и саму смрт сликају у облику ба 
а пламена,</l> <l>Земљом управља Злодух опаки,</l> <l>Он на високом седи престолу,</l> <l>На кр 
и најстрашнија бура непомирљиве мржње и опаких страсти.</p> <p>У разговору, пуковник узгред спо 
стано су шкрипали капиџици ове забачене опале куће; сва омладина звониградска промарширала је к 
и потрчи на разбојнике, али међутим ови опале из револвера, те падне мртва једна сестра кнежева 
је видео да му паде друг самртно рањен, опали пушку и обори <hi>Зликовца</hi>.{S} На Милоја вел 
потере пукоше 3—4 пушке.{S} Оне су биле опаљене у ветар и њини куршуми пресвираше високо изнад  
евиђени и неопажени од потере.{S} После опаљене пушке Црнојевић као да оживе, сад је хтео и да  
cré chien!</foreign> ви се никад нећете опаметити док вас ја једном не дам ваљано... <foreign x 
сељаци у Балканији, и црвени, уштављени опанци.{S} Око паса шарен вунени куповни појас, иза ког 
једним брком.{S} Други, наравно, био је опао.</p> <p>— Је л те да то не може бити?</p> <p>— Па  
сланика откопан и нађен жив, и ако јако опао.{S} За све то време на гробу је чувала јака стража 
цар балкански; он је био немирна глава, опасан човек, турској <pb n="349" /> царевини претила ј 
ом месту био је некакав учитељ црвењак, опасан човек и усијава глава.{S} Између њега и тога учи 
Кнез се извињује пред народом.{S} Какав опасан пример!{S} То је мажење масе, која, кад пође јед 
ашну провалију, из које још и сада лиже опасан пламен освете; провалију, у коју ће стрмоглавце  
егнут за хладну влажну земљу, као да је опасан гвозденим карикама.{S} Кнез осети да се налази и 
уде отрован.</p> <p>„Од гасова веома је опасан угљени диоксид, који се развија при сагоревању у 
ког, оклоп кроз који никад неће пробити опасан и штетан осећај човекољубља.</p> <p>После ових р 
и мангал дрвена или камена угља.{S} Тај опасан гас уљуљка човека те се занесе и заспи, па ако т 
/p> <p>- Колико ја знам убијен је један опасан хајдук, који је спровођен власти, па у путу поку 
вим осталим обзирима.{S} Ђенерал је био опасан такмац нашој династији.{S} Занесен безмерним вла 
ју му пружиш, и после ти неће бити тако опасан.</p> <p>— Свакако, кнеже, г. Растислав, који ти  
} Што је најопасније, изгледа као да та опасна секта има својих присталица чак и међу војском.{ 
како у Звониграду постоји занимљива а и опасна дружина прозвана „Балканска браћа.“ Ова дружина  
ициске власти до јуче су гледале у њему опасна демагога и усијану главу, а данас им ево тај ист 
ало провлачити кроз сплетене павитњаке, опасне купинове оструге и густе трњаке, или газити кроз 
бежи, да бежи што пре и што брже из ове опасне клопке.{S} И не мислећи више где је и у каквом с 
чина звуче му као неки прекор.{S} То су опасне црте, и ако кнез тако пође тешко да ће се дотера 
е интересује.{S} То је, какав отров ови опасни људи мисле метати у мехуриће на тим својим стрел 
 предузети да се од кнеза одстране сви „опасни елементи“, као што су се тим општим именом назив 
 и да потцењујеш његов значај.{S} Ништа опасније од тога.{S} Та те заблуда може навести на стот 
лично имаш да захвалиш што си спасен од опасних интрига Врбавчевих.{S} Шта мислиш, ко је саопшт 
послало да проведе Враничића преко ових опасних омаљских планина, у којима је он знао тако рећи 
би сматрали да је моје држање штетно и, опасно по земљу. —</p> <p>„Али како те моћи немате — и  
е да се загонетна жена зове Ката, да је опасно створење, способно на свашта.{S} Сад је јамачно  
 испасти ништа што би чак по живот било опасно, а иначе ако буде каквих непријатности, може се  
<p>И ако је било и нерасудно и очевидно опасно улазити сам у непроходну честу, гоњен неодољивим 
случајно падне баш тако, да заклони оно опасно место, са кога би пропао сав морал људски, кад б 
ам га спасао од те срамоте, али његовом опасном ровењу морао се учинити крај, и то је учињено.. 
— овде смо скинули с врата голему беду; опасност је била велика!{S} Сад је поље рашчишћено, при 
} Услед свега тога Враничићу је претила опасност на сваком кораку; сваки џбун, свако дрво, свак 
 ће помоћи младићу!{S} Љепота је голема опасност.{S} На лијепу ружицу свашто наиђе; на њу пада  
онзервативце, иначе од њих прети голема опасност — било је мишљење Растислављево.</p> <p>Ратко  
су биле повољније од садашњих. — Сва је опасност само у томе, да Растислав и Ратко са својом др 
уке.{S} Растислав је био мишљења, да је опасност велика и да против конзервативаца треба употре 
ској <pb n="349" /> царевини претила је опасност од њега, она је просула паре, и он је убијен.. 
а и има веће право за вењер, пошто је и опасност већа да при уласку у свој дом може главу разби 
 позади потерина ланца.</p> <p>Међу тим опасност за Црнојевића и његова друга били је већа но ш 
ве што је било ма само и налик на какву опасност за њу.{S} Од пете до главе она је сва попрскан 
њеним могло се отићи високо, без икакве опасности.{S} Он позва Црнојевића да се попну на ту лип 
се свим на свету да за вас нема никакве опасности; сва је ствар у томе што ћете мало дуже поспа 
е главно, да за кнеза нема овде никакве опасности, а у природи ако нема ничега натприродног, а  
објаснила све дужности, сва права и све опасности које га чекају.{S} Веле да је младић био суви 
у изгубљени, а час опет да су ван сваке опасности.{S} Неколико пута мењали су правац у бежању,  
е душе, где за њега не може бити големе опасности.{S} Само нека се појави, да се чује да је пре 
, положај Растислављев још није био без опасности.{S} Ђенерал је живео још</p> <p>20 пуних дана 
земаљске ствари, ако није рад да изложи опасности и погибели не само оно што је он звао својом  
, рана је била скопчана с боловима, али опасности за живот није било.{S} Жика помогне Перуну да 
У опште, изнећеш му слику, да га таласи опасности запљускују са свију страна, али да он ипак мо 
а овамо се бојао да се не изложи каквој опасности и да што не погреши, ако га не извести о овим 
 будећи у њему, мало по мало, сазнање о опасности, која му прети од Врбавца, а будећи тиме и ос 
з расејаности, износећи му сву блискост опасности у којој се налази.</p> <pb n="661" /> <p>— Го 
ешеним на све крајности. „Отаџбина је у опасности и једна група родољуба сматра да је у праву д 
дно слово“ о заслугама покојниковим.{S} Опелу је присуствовала и Његова Светлост кнез Мутимир.< 
осуђује.</p> <p>Но Мона се није дала ни опепелити оваким разлозима.{S} О њему — кнезу — овде не 
еним прозорима и разлегала ова врапчија опера.</p> <p>Ројеви мушица, раздраганих на топлим сунч 
ље заметне.{S} Наравно, док је цела ова операција извршена и сви се окружни код Ратка искупили, 
ри друштвена изасланика извршена је ова операција.</p> <p>Један дервиш узео је другога, човека  
S} Шапућу као да ће се ту извршити нека операција, која би створила за кнеза суму од 10.000 дук 
ете.{S} Црна прилика рече да ће се цела операција састојати у трљању.{S} Отворе се врата побочн 
 око срца.{S} После је настао читав низ операција којих се сад редом и не сећа.{S} Час је стара 
не чује.</p> <p>Те и многе друге сличне операције продужавале су се скоро пун сахат.{S} Неколик 
чели указивати покретни, црни облаци, с оперваженим сјајним ивицама.{S} Котрљајући се преко неб 
ропланак у густом гајићу, па опет њива, опет шумарак, опет шарена ливада, и тако све даље и даљ 
 Па добро!{S} Али како сте онда, врага, опет, могли доћи у вашу спаваћу собу и како <pb n="486" 
, да је он одмах, после првог тренутка, опет спусти на талпу, а сам узе дрхтати целим телом.{S} 
и проносени гласови празна измишљотина, опет се није могао <pb n="132" /> одбранити од непријат 
 питања и давали сваковрсна обавештења, опет шапатом да се не чује.</p> <p>Те и многе друге сли 
, а Маврикије, кад виде да нема шамара, опет прогледа и диже главу.</p> <p>— Ваша Светлост увек 
о рукав Павин, опипа јој руку до лакта, опет је узе за длан и, гледећи је право у очи, рече: </ 
рачан, ћутљив, строг.</p> <p>Растислав, опет, на опрезу од изненађења Врбавчевих, пратећи неумо 
настије.</p> <pb n="578" /> <p>С друге, опет, стране јављано је како су два човека опажена, где 
 — рече госпођа благо, и опет му приђе, опет га ухвати за руку, опет му узе гледати право у очи 
 он већ сведе очи, два три пут се трже, опет сведе очи и заспа.</p> <p>Жика је дуго седео будан 
 не само удате жене, но и саме девојке, опет за то кавана је поглавито мушка забава.{S} Женске  
носила је за њима некакво црно сандуче, опет пуно ствари.{S} За тим су приступиле послу.{S} Кне 
 и он је, молим покорно, провизор, али, опет, њега некако друкчије зову... јес, оно је г. цртал 
але, они су падала на колена, устајали, опет запињали и опет падали.{S} На отворена уста текле  
ио тако, да се није имао ничега бојати, опет за то, по одласку чичином, он напише два писма, је 
том гајићу, па опет њива, опет шумарак, опет шарена ливада, и тако све даље и даље, докле ти го 
 према себи, понова загледа у монограм, опет погледа у Враничића и неколико тренутака гледао га 
ар је врло проста, само, молим покорно, опет ја то не ћу умети.</p> <p>Растислав повуче начелни 
е ово сустицање било проста случајност, опет је то бар неке од гостију непријатно дирнуло.</p>  
="344" /> <p>А за тим опет обори главу, опет опусти руке малаксало и тихо настави:</p> <p>— Јес 
 повисок положај у балканиском друштву, опет за то њена кућа и њено друштво није било у милости 
 опет му приђе, опет га ухвати за руку, опет му узе гледати право у очи.</p> <p>— Није — рече о 
 се заборави и изгуби у полном уживању, опет зато његова су застрањивања несравњено мања но код 
слабоумни и од књиге давно одвојени.... опет зато, у понизности ради су се старати.... сваки ст 
речи пуковника.{S} После се опет утиша; опет заузе свој миран, хладан положај и рече.</p> <pb n 
би нешто у истини било, као што није! — опет настави доктор.</p> <p>- Ама шта у милости, господ 
оре?</p> <p>— Наравно, Ваша Светлост, — опет поче доктор, — но кнез га и по други пут пресече.< 
вај!... т. ј. ко вам је све то казао? — опет упита дежурни, муцајући, и пође по соби крупним, н 
ви; после су се почеле промаљати руке — опет њене и његове, док се једног дана кроз ту деру нис 
р прогледа и малко се исправи.</p> <p>— Опет ти бунтовници!{S} Ама ја ћу то ђубре очистити једн 
 рече: „имате пуно право, г. намесник,“ опет се поклони и у једном скоку окрете се, дохвати за  
 ове вечери, онда је „незнани пријатељ“ опет доцне дошао, јер и вечерас се већ толико и јело и  
и на сред улице, поред толиког света, а опет да те вико не опази.</p> <p>„Та би справица избаци 
ужи.</p> <p>— Страхота сте радознале, а опет не знате ни шта вам рођени мужеви раде!</p> <p>— Н 
у биле везане толике слатке успомене, а опет је нешто неодољиво вукло да ту остане, и она је ос 
у које нико не верује, <pb n="548" /> а опет их свак понавља и један другом прича.{S} Тако се,  
че црвенити у лицу, знак да му се срџба опет повраћала.</p> <p>— Само се могу чудити, да се так 
p> <p>Тако је између кнеза и Растислава опет повраћено оно добро расположење, што за тренутак б 
 друге користи, али се на крају крајева опет враћало на 300 дуката.</p> <p>Ове 300 дуката нису  
баба Ката?{S} Не ће ли на крају крајева опет изаћи на то?{S} Падало јој на памет да тумарне куд 
 гледала на Синђу и стрепила да јој ова опет не понови отоичње речи „Па иди!“</p> <milestone un 
о плакати.</p> <p>Млади господин опсова опет врло ружно француски, а за тим крупним корацима пр 
 (г. Растислав исправи <pb n="31" /> га опет: „с у-гла-ђе-но-шћу,“ ударајући гласом на сваки сл 
у морам отплатити....</p> <p>Госпођа га опет прекиде.</p> <p>— Све су то твоје ствари — рече он 
ци, какве тајне дружине?</p> <p>Мона га опет пресече: — Јес, јес, какви републиканци, какве тај 
е да их се извори</hi>.{S} Растислав га опет исправи: „не могу да се изговоре.</p> <p>Кнез се ч 
ави подигао, она се окрете мужу, узе га опет за руку, припи се уз њега, и, гледајући му у очи,  
ако — поче Растислав.</p> <p>Но кнез га опет пресече:</p> <p>- Е, није, није, него ћу ја бити к 
 умесном доскочицом Катином.{S} Но њега опет више дирну оно подругљиво питање: „а вама треба ба 
 на време, нећу пропустити прилику а да опет не јавим.</p> <p>Завршив ове речи младић врло зван 
оказа руком наслоњачу и даде ми знак да опет седнем.{S} Сео сам и шта је даље било — не знам ни 
 <p>Каји се учини у том тренутку као да опет слуша како пуцају разбојнички револвери, као да гл 
="221" /> на сред чела).{S} Па бих онда опет руку у кесу, па овако, па овако, па овако... (она  
алеко заостале иза мојих осећаја.{S} Ја опет апелујем на госпођину великодушност да ме извини з 
ећи мислилац на свету, али свакојако ја опет за то мислим, да је то велеиздајство хвалити туђег 
јака спирта или мириса, од чега се Каја опет поврати.</p> <p>— Шалим се — рече кнез, осећајући  
p> <p>— О, не — умеша се госпођа Софија опет у разговор — То је морало бити раније.{S} Госпа <p 
са стране.</p> <p>Затим један од сељака опет узе кутију и опет стаде брижљиво загледати у моног 
ро, из кога би после неколико тренутака опет испливала.</p> <p>Како је месец на изменце упадао  
 застајала, но после неколико тренутака опет су се кретала даље.{S} Најпосле, након дуге вожње, 
о убијају крмке балканиске!</p> <p>Жика опет опази како Враничића прође лака дрхтавица.{S} Он ј 
тава ваљало се кренути.{S} Црна прилика опет пође напред, а кнез и Заре за њом.{S} Све што је о 
а више није окретало и нашега начелника опет поче обузимати некакав сладуњав осећај, он се дичи 
рећна, и ти... и сви твоји.</p> <p>Јела опет дубоко уздахну, скочи са столице само да се отресе 
се опет прикупи и приљуби руци, и капља опет расте, и опет се развлачи и прекида, и тако крв не 
човечија сенка, застане за тренутак, на опет отклизи и нестане је.{S} Тако је то подуже трајало 
ње моје?</p> <p>Лепша је била села, она опет устаде.</p> <p>— На пример, сећаш ли се кад оно пр 
ута одмерила мужа од пете до главе, она опет спокојно сведе очи и њен поглед сад као да је гово 
.{S} У осталом, ма се шта говорило, она опет зато остаје узорита жена.{S} Најпосле, Мона би тре 
р-Станковићка.{S} Ти знаш с киме је она опет род.{S} Лепша! знаш! — рече госпођа Софија и знача 
мрдљивице, — рикну бабетина.</p> <p>Она опет удари Јелу песницама у главу, па је онда дочепа за 
="448" /> <p>После десетак минута, Мона опет отвори врата на будоару и викну кнеза.</p> <p>— Ле 
не види, али му се чује рад.{S} С десна опет, чак тамо горе под брдом, некакав леп, пун мушки г 
{S} Слуге устале те дале коњима зоб, па опет прилегле да дремну док коњи позобају, а после ће у 
ониградске торокуше никога не штеде, па опет зато о Лепши нису могле ништа изнети ружно.{S} Нап 
/> либерала — тај утисак да направи, па опет да га нестане, да се спасе и утече, јер његов живо 
арао очи, укочено гледао по дворани, па опет склапао очи, не проговорив ни речи.</p> <p>После ј 
ечи у имену имају свака свој значај, па опет за то име је било чудновато.</p> <pb n="594" /> <p 
</p> <p>Ђенерал застаде за тренутак, па опет продужи.</p> <p>- Да, нас смо се двојица бочили!{S 
ђу) и знао их као што зна свој длан, па опет је морао почешће застајати да погледа где је и да  
тишину.</p> <p>Ђенерал заусти нешто, па опет ућута.{S} На њему се видело да се бори.{S} У срцу  
брежуљак, пропланак у густом гајићу, па опет њива, опет шумарак, опет шарена ливада, и тако све 
е то и вредило, данас не...</p> <p>— Па опет све владалачке женидбе и данас су чисто политичке  
 даљину.</p> <pb n="46" /> <p>Баба Ката опет јој приђе.</p> <p>— Шта да му кажем?</p> <p>— Бога 
е то?{S} Кажи, шта је то било?) — упита опет госпођа радознало.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr" 
 — И ако је негде задремала, наша срећа опет је још жива.</p> <p>Целу ноћ проведи су њих двоје  
 шалио!</p> <p>Мона изађе, кнез и Лепша опет остадоше сами.{S} Она је гледала у врхове својих р 
олико сам провео у таквом стању, но кад опет почех долазити к себи, ја осетих да се возим у нек 
а је и њега с интересом слушала.{S} Сад опет узе реч Ратко:</p> <p>— Шта су само прошле ноћи ра 
орављена слика Јеленичког убиства оживе опет пред њом у свима појединостима и у свем ужасу свом 
је на махове обузима ватра, а на махове опет целим телом шине је студена језа, и њени румени об 
 стране бојао се какве преваре, с друге опет стране његова бујна млађана радозналост вукла га ј 
; и да сам одахне од надзора, што га је опет он, Врбавац, водио над кнезом.</p> <p>У опште, Врб 
и мах он поуми понова да се сагне да је опет љуби и угризе, она махну руком одоздо, <pb n="65"  
лауз за једну „високу госпођу“, која је опет била позната као „лиферант“ за сву „отменију класу 
патос, давала, нов покрет, и љуљушка је опет летела у пуном размаху.</p> <pb n="412" /> <p>госп 
.{S} Млада кнежевина Балканија имала је опет свога кнеза. „Краљ је мртав — живео Краљ.“</p> </d 
S} Па шта рече најпосле?</p> <p>Јела је опет ћутала.</p> <p>Прође још неколико тренутака.{S} Ба 
а се опет вратила на прву меру — она је опет обична девојка.{S} Цело село зна да је ту извршен  
} Он диже руку и понесе је глави, па је опет малаксало упусти те паде на диван.{S} Дубоко уздах 
 ако су докази били јасни, Растислав је опет знао колико је ризичан овај његов последњи корак.{ 
ај се крај био стишао.{S} Но сад све је опет пошло на јеро.{S} Стари <pb n="577" /> чича Степа  
.{S} Пава сави главу у страну, после је опет поврте и, место свака одговора, она притисну кнезу 
ре даде знак да је тако.</p> <p>Кнез је опет ћутао замишљен неколико тренутака.</p> <p>— Па как 
е маши своје велике мараме и пребаци је опет преко главе.{S} Укрштајући преко појаса њене краје 
е, и ма да је закон ту строг, обичај је опет јачи од закона, ту чак ни сам кмет, ни сама власт  
олећи, скуцкала близу 45 година, њој је опет зато била потребна утеха и разблажење после смрти  
рвени се.</p> <p>Други начелник — он је опет био један од најстаријих у овоме скупу — диже глав 
 је навлаш дошла да хвата њега, а он је опет њу уверавао необоривим доказима, да је навлаш доша 
ци на мост.{S} У неколико скокова он је опет био крај оборена Перуна.{S} Али он га нађе сама.{S 
ао потанко цео живот ове жене, но он је опет запиткивао то ово, то оно, колико тек да направи у 
у клецале под њим од умора.{S} Но он је опет за то ишао брзо за црном приликом.{S} Страх је убр 
епши.</p> <p>Лешна крочи.{S} Мутимир је опет ухвати за руку и ижљуби врхове њених прстију, још  
скочи, гушећи се од смеха.{S} Сад му је опет било смешно како се Растислав уплашио.</p> <p>Кнез 
о се језик и макао да их изусти, њих је опет нестало, изгубиле се, и она управо не зна шта је х 
е су се угледније даме завадиле, а које опет помириле и т. д и т. д.</p> <p>На крају крајева Мо 
оја вели, није нико ни пуцао.{S} Милоје опет неоступно уверава да је он био спремио све да Злик 
 наоколо, чак загледа и под кола, после опет обухвати погледом целу околину, а поглед му је био 
адам....</p> <p>Пуковник застаде; после опет продужи:</p> <p>— Чуо сам да ви знате многе ствари 
стајао још неколико тренутака.{S} После опет прочита ону хартицу:</p> <p>„Чувај се јела и пића  
трча под липу и узе ту лајати.{S} После опет отрча сељацима и опет се врати липи.</p> <p>Три се 
 као да први глас нешто опсова, а после опет викну:</p> <p>— Еј!{S} Стеване! — Је л ти ту пушка 
з смрти погледати на живот, па се после опет вратити и проживети у њему?....</p> <p>- Па, може; 
х да се малко одморим, а пази! — она ме опет пробуди... — Умукни! продера се глас срдито и у гр 
још је једном привуче к себи, њине усне опет се спојише у сладострасан пољубац.</p> <pb n="450" 
мала две-три стотине корачаји, а иза ње опет се дизала стрма шумовита коса, исто онако мрачна и 
на пола падне доле на патос, а друга се опет прикупи и приљуби руци, и капља опет расте, и опет 
а, не знајући шта да почне.{S} Синђа се опет окрете и погледа по свету, као да је некога тражил 
 Нешто их је морало омести.{S} Но ја се опет надам, да неће дуго изостати.{S} А имамо још време 
 — и тек једног дана видате је а она се опет вратила на прву меру — она је опет обична девојка. 
има изгледало као маска од воска, па се опет удуби у питање, које га мучи ево већ близу 40 часо 
лужавник с боцом вина и три чаше, па се опет полако удали, не говорећи ни речи, и не дижући пог 
мо, као што је медвед?</p> <p>- Ката се опет мало осмехну.</p> <p>— Знам, рече она, дижући у ви 
т наста нема тишина.</p> <p>Из чамца се опет понови звиждање, али и сада не би никаква одговора 
исленим изразом на лицу, а Растислав се опет беше прихватио својих француских новина.</p> <p>Кн 
алац прво био протеран, а после, кад се опет вратио, био убијен и да си ти дошао малолетан на к 
да су путовали, зна само толико, кад се опет видео слободан, око њега је све било друго и друкч 
рима, па ће то решити идући пут, кад се опет састану.</p> <p>Ратко је за тим сишао у своју канц 
решао у подругљиво презирање, но сад се опет поче враћати отичње беснило.</p> <p>— Је ли тако,  
 да освете очеву част!</p> <p>Но сад се опет бојао старац да пусти обадва сина.{S} Млади су, ва 
а га дирају речи пуковника.{S} После се опет утиша; опет заузе свој миран, хладан положај и реч 
а што је тако учинио пред момком, те се опет поврати и седе за сто, а момку рече немарно:</p> < 
траг.{S} Кад кнез већ замаче, младеж се опет поче купити око гајдаша.{S} Бабе и старци већ су б 
 до мало час трзале.{S} Тек сад кнез се опет почео повраћати и сећати куда је пошао.{S} Али сад 
ли све погледе кнежеве.“</p> <p>Кнез се опет врати на питање како српски сељак гледа на чедност 
х кад се и појављивао.{S} Али — Жики се опет за то чинило да је опазио тај израз, да га је улов 
јица нађоше на земљи.</p> <p>Али они се опет окретоше и нагоше уз степене.</p> <p>- Нећете тако 
S} - Право вели — рече она, окрећући се опет мужу и Ратку — Право вели, да је сироче, и да за њ 
де крај другог прозора, а поглед јој се опет губио кроз прозор некуд у даљину.</p> <pb n="46" / 
та је? — додаде она.</p> <p>Пуковник се опет окрете огледалу: — ништа — рече он и продужи откоп 
цну је чак иза врата.</p> <p>Ђенерал се опет окрете слици.{S} Он прво поче говорити тужно, пола 
а, оде полако у угао, пљуну и полако се опет врати.{S} Изгледало је као да су му у току разгово 
/p> <p>По одласку ађутантовом доктор се опет врати на своје пређашње место и седе крај кнеза.{S 
ека упоредо не би могла проћи, а час се опет ширио у читаве подземне дворане.</p> <p>Ишли су по 
 <pb n="43" /> гласу се видело да му се опет почела враћати добра воља - не браним; а сутра у 4 
 леђа и шапуће: „Чек’ овако!“ Час му се опет учини као да лежи у некаквом чуну.{S} Чун се љуља  
еветски перваз.</p> <p>Но ађутант му се опет саже на ухо и опет га упита:</p> <p>— Шта да им ка 
зласка!</p> <pb n="90" /> <p>Врбавац се опет поче црвенити у лицу, знак да му се срџба опет пов 
во је његова крв... и ја је пијем, — те опет узе звучно сисати своју крваву песницу.</p> <p>— А 
и.</p> <p>Ово је окуражило чиновнике те опет почну дизати главу.{S} Они, који су још јуче били  
ла, па ни сад ми не иде у главу, — поче опет Ратко.{S} За начело напустити државну службу, или  
азгледа обалу, а Враничић и Жика седоше опет крај ватре у колебу, први ближе огњишту, други ост 
све с треском полети по патосу.{S} Кнез опет удари у мраку на момка који је држао у руци чинију 
есно и изврши.{S} Сад о Петровудне кнез опет посети исту школу.{S} Случај га намери на исто дев 
} Хоће жена и да има кнеза милосника, и опет сва чаршија да јој виче: „Ох како је то поштена и  
и и приљуби руци, и капља опет расте, и опет се развлачи и прекида, и тако крв непрестано капље 
еко пањева, пада, устаје и опет бежи, и опет пада, а за њом пуцају; куршуми јој звижде око <pb  
ра посла.{S} Ноћас су опет барлијали, и опет му придигли на картама преко три хиљаде дуката — р 
 те, није, није — рече госпођа благо, и опет му приђе, опет га ухвати за руку, опет му узе глед 
а дође, ја ћу се уклонити; па и опет, и опет — не треба ми ваша заштита и ваше спасавање.</p> < 
а шта ти је мало ноћас? — упита слуга и опет се саже своме шаву.</p> <p>— Ништа, гледам да ли с 
ући се.{S} За тим протрља лице шакама и опет се наже над некакву хартију, што је стојала разврн 
 лајати.{S} После опет отрча сељацима и опет се врати липи.</p> <p>Три сељака, с пушкама у руци 
идер амо да ти кажем нешто — рече она и опет дрпну Паву за рукав.</p> <pb n="227" /> <p>Кад се  
.{S} Нека дође, ја ћу се уклонити; па и опет, и опет — не треба ми ваша заштита и ваше спасавањ 
и да зна; загледа подозриво Враничића и опет упита: — Ама, истина, да, почем, ниси ти Перун Црн 
ренутку, кад као муња сене преко лица и опет се изгуби.{S} Жики је сад било још незгодније крај 
ођоше такође под липу.{S} Пас притрча и опет узе лајати.{S} Један од сељака рече: — Море!{S} Шт 
песницу.</p> <p>— А нос, викну он сад и опет упре прст у нос на слици мртвога кнеза — Овај нос  
спотиче се преко пањева, пада, устаје и опет бежи, и опет пада, а за њом пуцају; куршуми јој зв 
ић се губио у оваком заносу, трзао се и опет се губио.</p> <p>Сад га поврати гласна вика у близ 
ешто, измахују рукама, прегибавају се и опет измахују рукама....</p> <p>Око које се склопи нека 
p>— Ох....хо....хо! — насмеја се кнез и опет пође ходати.</p> <p>Маврикије уграби прилику и узе 
ла на колена, устајали, опет запињали и опет падали.{S} На отворена уста текле су им беле бале, 
ше у тихој ноћи, изгубише се у даљини и опет наста нема тишина.</p> <p>Из чамца се опет понови  
p>Блед као смрт, Срећко прискочи хоџи и опет га мазну песницама по глави.{S} Хоџа поуми да се и 
и мени све то — рече Мона расположено и опет увуче главу унутра.</p> <pb n="448" /> <p>После де 
кај да видиш, дете, — рече он одлучно и опет јурну на Јелу.</p> <p>Она бејаше устала е дивана,  
 <p>Но ађутант му се опет саже на ухо и опет га упита:</p> <p>— Шта да им кажем, г. докторе?{S} 
треба грабити себи.</hi> Власт, власт и опет власт!{S} Ето у ово неколико речи састоји се цео п 
ршити, неко га снажно повуче за капут и опет му прошапута:</p> <p>— Чекај сад.</p> <p>У томе кн 
 плетен џак, који одозго добро завежу и опет запечате друштвеним печатом.{S} Тако завијена дерв 
Затим један од сељака опет узе кутију и опет стаде брижљиво загледати у монограм.{S} Враничић г 
тим је прикупила у шаке оцепљену полу и опет трчала кроз гомилу, а кад би угледала дете, узвикн 
ругога; узео би свога човека, и њега би опет имао ко служити.{S} Разлика је само у томе, што ка 
пребију за оне неисправне суме, како би опет дошао редовно на своју плату.</p> <pb n="415" /> < 
, и то је сушта истина.</p> <p>Код људи опет опажа се ова црта: да су после доброга оброка увек 
узме за пример — рече Врбовац и продужи опет ходати, а беше за тренутак застао.</p> <p>— Разгов 
апред.....</p> <p>Пава се устезала, али опет пође.{S} Она је осећала и страх и наду, али осећај 
Година дана, истина прилично бурна, али опет сретна живота, проведена поред човека кога љуби, ч 
и су се други разговори — друкчији, али опет на ове налик.</p> <p>— Бре, шта би ти радио у поте 
, ух, ух — узвикну ћелави господин, али опет није смео показати да се срди, на против, морао се 
на, и у сваком погледу узорита жена али опет за то пет минута било јој је довољно да у туђој ку 
и, а по неки бога ми и преплашен.{S} Ми опет овамо на пољу да свиснемо што не знамо шта је.{S}  
им <pb n="479" /> и у тој муци свест ми опет мрче.{S} Не знам да ли сам дуго остао у том несвес 
а балканиском језику, но особа у црнини опет ништа не одговори.{S} Мало после ова особа изађе н 
ада.{S} Пошто су и њега прегледали, они опет затворе долап, обесе слику, поврате у ред све ства 
S} Али девојка је ту.</p> <p>Но дежурни опет прекиде Боју.</p> <p>— Ама где ту старче?{S} Код к 
о да <pb n="36" /> бели почињу.{S} И ти опет при свакој игри: „изволте“!{S} А што „изволте“, ка 
ени је ово из срца потекло.{S} За то ти опет велим: од срца ти хвала.{S} Но да оставимо то.{S}  
 <p>— А, докторе — поче кнез, ударајући опет доктора по колену — а?{S} На крају крајева ипак не 
 најгорем планинском путу, наши путници опет се нису осећали ни уморни, ни дремни; на против, б 
 на махове пристизала, на махове су јој опет утицали: час су мислили да су изгубљени, а час опе 
 он се само смеје и вреба, па чим момак опет седне на клупу, а он опет штрц, па по њему!...</p> 
ајслађе песме љубави, док се у расвитак опет не врати у ведре висине небесне, са којих је и сиш 
 причека.</p> <p>Момак оде.{S} Пуковник опет одмах скочи иза стола.{S} Могло му се познати, ко  
амога команданта.</p> <p>Други начелник опет јављао је, да су калуђери једнога подручног му ман 
 Мона — не парадира својом чедношћу, ал опет за то она би могла показати какве и какве људе, ко 
а оне што су га убили...</p> <p>Ђенерал опет диже очи на слику.</p> <p>— Али шта ћу ја овде? —  
 прихвати пуковник нестрпељиво — ја вам опет понављам, никаква снебивања, никаква оћуткивања, п 
настави:</p> <pb n="128" /> <p>— Ја вам опет понављам; ове се ствари врше у поверењу.{S} И ту в 
 срећан!</p> <pb n="344" /> <p>А за тим опет обори главу, опет опусти руке малаксало и тихо нас 
Кајином на први мах, он је одмах за тим опет почео двоумити.{S} Спопадоше га мисли како је Врба 
да Растислав и Ратко са својом дружином опет не дођу у милост код кнеза. — То би упропастило св 
га је јако штрецало и севало.{S} Срећом опет су били наишли на бистар планински поток, и ту учи 
е да и не покушава устајати Други један опет, наслоњен на руку, с одупртим лактом о сто, гледао 
 <p>Кад поново седоше, начелник Вујадин опет баци поглед у даљину; редови коња мирно су стојали 
h, mon ange</foreign>! — млади господин опет је пољуби.{S} Сад је пољубац пао на образ.</p> <p> 
...</p> <pb n="61" /> <p>Млади господин опет узе Јелу за руку и поче је миловати, час по глави, 
коњаник викну нешто.{S} Јурећи даље, он опет нешто викну.{S} Тако је то поновио неколико пута,  
шну.{S} Пошто је тако мало послушао, он опет одступи, махну главом, мигну оком и прошапута као  
 па чим момак опет седне на клупу, а он опет штрц, па по њему!...</p> <p>Жалио је и оне степене 
су у њему опет угасиле сваку наду, и он опет осети, како тоне у неки мрак.{S} Из овога заноса к 
сву ту стидну лаж, <pb n="260" /> но он опет прима невесту, јер је пружа рука кнежевска.{S} И т 
 летимичан поглед на господина, па брзо опет зажмури.</p> <p>— Не спаваш? — упита господин пола 
та.</p> <p>Боја се загрцну, али он брзо опет настави. — Ја не знам, рече он хватајући се оберуч 
а се нечега на један пут сетио, но брзо опет продужи.</p> <pb n="331" /> <p>— Ништа то не мари  
} Неко спомену и полазак.{S} Други неко опет додаде да од кад је у Звониграду, он се још није м 
 кад је кнез повикао, онда се то стакло опет прометнуло у бриљант и — правда је била задовољена 
, па још кад узе сад шиштати, сви около опет прскоше у смех.</p> <p>Кмет већ није знао шта ради 
.{S} Да се кренемо око по ноћи, па ћемо опет добро стићи.</p> <p>Човек, што је ово говорио, био 
а се старац устури натраг, простења, но опет се брзо поврати и седе, с истуреним прсима као и п 
то није хтела; удар је био случајан, но опет за то бол је био толико јак, да млади господин вик 
роспије једне“; па се окрете и пође; но опет се врте.</p> <p>— Јао, роспије једне, јао вашљивиц 
и до ушију и хтеде рећи нешто оштро; но опет се уздржа, и, пошто је мало поћутао, он покуша да  
параче градиле и кусом и репатом.{S} Но опет за то, она се по карактеру не би никад мењала са т 
дини начелници имали да се крећу.{S} Но опет за то сви ти савети сводили су се у главноме на ов 
ударила господина и где га то боле — но опет се трже.</p> <p>Међу тим млади господин као да је  
о ништа разабрати.{S} После се поступно опет утиша.{S} Кнез осети чист свеж ваздух; није било п 
p>— Ти си јутрос нешто поранио, јамачно опет ниси имао сна? — рече Ратко.</p> <p>— О, на против 
да му одузме власт, али му је он ускоро опет морао вратити — сад је његово доба.{S} Либерали су 
ктатуру у оваком изузетном стању.{S} То опет значи да ја једини вучем и сву одговорност, и пред 
м разговору пођу даље.</p> <p>Час је то опет какво старо кљусе, пасе у чајиру крај пута.{S} Кад 
кога већег и лукавијег.{S} У целу ствар опет је умешан нечији политички прст — тврдио је Заре.< 
е да је прешао, па после 2-3 дана макар опет утекао натраг.</p> <p>Чича Милоје није веровао нач 
ошто је мало поћутао, поврћући разговор опет на кнеза и на ону тајанствену женску, што је госпо 
ово није чича Мунтијано, али му се глас опет учини познат.</p> <p>- Од куда иде „добар пријатељ 
е из карташке собе.</p> <p>— А ти данас опет имаш јаузн — поче муж после кратка ћутања.{S} Ако  
у каквом потоку или шушњару.</p> <p>Пас опет залаја уз липу.{S} Један му од сељака навикну: „Ма 
уна.{S} Час је све мртво и клонуло, час опет све кључа, буни се, скаче, устаје, пршти и пресипа 
: час су мислили да су изгубљени, а час опет да су ван сваке опасности.{S} Неколико пута мењали 
ухе ноћи.{S} Месец се час јављао, а час опет губио иза облака, и његови непостојани и сумњиви з 
та; час је све ледено, намрзнуто, а час опет све букти у живом пламену.{S} Ове су промене ненад 
а, но се само тако претвара.</p> <p>Час опет долази опширан извештај о последњем путовању у Беч 
аговао и у свему напредовао.</p> <p>Час опет лежи телеграфски извештај, како је ту и ту ухваћен 
/p> <p>Не потраја дуго, а млађи ађутант опет се врати, носећи преко руке шињел кнежев.{S} Он пр 
ако се никад више неће подигнути док му опет ти не пружиш руку.{S} Буде ди то једном; успеш ли  
 као да је изашао на поље.{S} Кад су му опет скинули повез с очију, он се налазио сам, у малено 
а два мртва заповедника и оне су у њему опет угасиле сваку наду, и он опет осети, како тоне у н 
к не дотера до носа, ту застаде и викну опет - без носа, - па онда што игда може удари песницом 
 се гласна примедба Бојина.{S} После су опет долетали одломци.... „сретнија од свију“.... „наме 
 на каквој олакој рани?</p> <p>После су опет прилегли сва тројица у траву и продужили разговор. 
су гатали и нагађали једни.{S} Други су опет причали са свим друкчије.</p> <p>Аустрински цар ну 
 је чак и кнез потрчао.</p> <p>Други су опет шапућући причали како кнез има падавицу.{S} Било ј 
кнез и његов саветник Растислав били су опет заједно.{S} Кнез исприча у кратко шта је било код  
и ново!{S} Све стара посла.{S} Ноћас су опет барлијали, и опет му придигли на картама преко три 
ли, мислиш крв ће из њих канути, час су опет бледили као крпа.</p> <p>— Немојте се плашити.{S}  
тајанствене, мађионичке речи.{S} Час су опет давали кнезу у зубе неку бакрену жицу, од које су  
воје наручје, па је хтеде тако стегнуту опет обалити на диван.</p> <p>Бранећи се рукама Јела је 
 благ, срдачан осмејак те се целом лицу опет врати обичан, ведар и весео израз.</p> <p>— <forei 
тимир јој је био одвратан, и у исти мах опет је осећала <pb n="701" /> да га никад јаче није во 
 код универзитетских ђака, али је одмах опет све легло.{S} Један професор, о коме се баш тада в 
Растислав.</p> <pb n="89" /> <p>Врбавац опет узе ходати.</p> <p>— За то мени кнез говори ономад 
ичај није ништа тако страшно, — узе реч опет кнез — тиче се ипак младића и девојке, који се доц 
кнеза и његова пратиоца да пођу.</p> <p>Опет се нађоше у уској, мрачној улици.{S} Ишли су њоме  
у се, бива, да је узбере; ружа мирише и опија, и што год се назвало иксаном не море проћи крај  
емљу меку, благу, чаробну светлост, што опија душу и заноси је неком чудном сањалачком маштом.{ 
некаква чудна, заносна магла, магла што опија и сипа сласт у груди — ето у таквом се стању нала 
ра управо у лице, и то га је заносило и опијало.{S} Он је осећао лупање њенога срца тако близу, 
ар не озбиљно.{S} Просто присуство њено опијало га је, и он је тада био неспособан за сваки дру 
овор, њен дах — све то већ га је почело опијати, и он је хтео само у две-три речи да чује у чем 
ше...</p> <p>Цео умотан у ту атмосверу, опијен свемоћним дахом женске лепоте, распаљен жаром ср 
а дама.</p> <p>То је какво село.</p> <p>Опијен балзамом свежа пролетња јутра, очаран красотом д 
де на кадивени отоман....</p> <p>И сама опијена страшћу, Лепша је, неко време мирно ћутала, не  
фични мирис, који на њега дејствује као опијум, заноси га, пали му крв и пуни му груди само јед 
е на длану, он задиже мало рукав Павин, опипа јој руку до лакта, опет је узе за длан и, гледећи 
.</p> <p>Кнеза прође језа и он нехотице опипа стоји ли му на месту револвер.{S} Хтеде зауставит 
ава, истина — ствар која се даје рукама опипати.</p> <pb n="495" /> <p>— Ја те разумем и не раз 
и број службених новина донео је кратак опис крваве кнежеве погибије, где се вели:</p> <p>„Тај  
већ као зрео човек, наишао сам на један опис који ме је подсетио на ово причање старога Турчина 
 <p>Сутра дан службене новине донеле су опис погребне свечаности, где се покојни ђенерал уздише 
ка повесника да на њу стане, и достојно описавши његова дела преда потомцима заједно са његовим 
овима — <hi>Токсикологија</hi>. — Ту су описани сви отрови за које се данас зна, па ипак ту нећ 
 љубав спрам младога кнеза.{S} Негде је описивана радост у којој орловчани „пливају“ због кнеже 
one unit="subSection" /> <p>Нећемо даље описивати ову одвратну сцену.{S} Рећи ћемо само укратко 
 Синђа; купити им и душу и тело.</p> <p>Опит је одмах показао да је Срећков рачун био тачан.{S} 
ма <pb n="106" /> је пало на ум да чине опите с отровом псећа беснила, с отровом од трулих леше 
те ужасне болести те чак и тиме правили опите како дејствује и како се држи.</p> <p>„Слали су и 
> <p>„Какве ће ресултате дати ти грозни опити — још се не зна.{S} Али ако злочинци успеју да те 
 двојица мало час лежали, на што сељаци опколише мали густиш, уђоше унутра и пажљиво су премета 
— он ово своје насиље зове саветовањем) опкољен је војском.{S} Ваш је положај лак ако га навлаш 
утка учинити ово:</p> <p>— Ваша је кућа опкољена.{S} Одмах ћу дати да се дозове министар предсе 
 — поче Жика.</p> <p>— За што?</p> <p>- Опкољени смо са свију страна, господару!{S} Дигнуто је  
а што... хм!... е... е... ј, може те он опкорачити где му се не надаш, па да играш острољанку,  
д ње пропиштале.{S} Била их је, мучила, опкрадала облагивала и кварила им скидање робије.<ref t 
ваки час страшан налет срдитога газде с оплавком.</p> <p>Међу тим тешка кола, с огромним товаро 
о рис разјарен, газда ће сад долетети с оплавком у руци и испребијаће нас на мртво име.{S} Нас  
 злочин у новијој повесници“, а кнез се оплакује као највећи родољуб и мудри управљач, који је  
није младиће, којима је била дужност да оплођавају све жене роткиње, код којих је такође вршен  
ивања, <pb n="568" /> која му се сад из опозиције чинила тако природна.{S} Но ово колебање није 
по и топло и кад су на влади и кад су у опозицији.{S} Они неће пунити хапсане; они неће подноси 
лости.</p> <p>Није трпио противречење и опозицију.{S} Самостално мишљење код потчињених сматрао 
знесенској цркви.</p> <p>Ту је покојник опојан.{S} Чинодејствовао је митрополит с многим свеште 
в бујније тече, и као оно после крепка, опојна напитка, он је падао у сладак полусањив занос, г 
ретање, онда је то за кнеза баш најбоља опомена да му ваља бита на опрезу.{S} Чим су се наши ко 
оничка друштва.{S} Другим речима, то је опомена да што пре поновимо наша вечерња посела.{S} Ја  
3" /> — за то је мало марио и за Жикине опомене.</p> <p>Али потера се примицала; неко из потере 
5" /> овај покушај пропао.{S} На све те опомене Перун је само слегао раменима и од времена на в 
ита „добро јутро“, а уједно да га још и опомене да је већ време устајању.</p> <p>Но јутрос ни в 
.</p> <p>Но јутрос ни врева врабаца, ни опомене мушица нису могле пробудити г. конзула.</p> <p> 
но одговори: „3 часа, господине.“ Ја га опоменем да пази шта говори, али он оста при свом тврђе 
 дубоко се замисли.</p> <p>— Ђенерале — опомену га кнез после подужег ћутања.</p> <p>Врбавац ди 
зо трже из тога заноса.{S} Њена пратиља опомену је да се прибере, „Он ће скоро доћи“.</p> <mile 
 паде на њега и узе цвилити, но кнез је опомену да се уздржава; на пољу пред вратима стоје ађут 
и до поло крвав вишек, као знак смрти и опомену да нико не може избећи казну на коју га братств 
а путовања.{S} Па онда, ко ти је послао опомену да се чуваш јела и пића у Врбавчевој кући?{S} К 
естити у постељу.{S} Још једном кнез је опоменуо своју рођаку да буде „на висини положаја“ па с 
и забринуту главу.{S} Жика га је узалуд опомињао да треба ма шта предузети, да је, после свега  
а дошле неке мисли које га заустављају, опомињу га да још по што шта промисли и не дају му да о 
ну пуковникову.{S} Не чекајући га да се опорави, она продужи даље.</p> <p>— Можда је господину  
обичај.</p> <p>Пуковник се једва једном опорави.{S} Он упита зловољно:</p> <p>— Како вам је то  
а домаки и на догледу.{S} Перун се брзо опорави: рану привежу спремљеним <pb n="644" /> завојем 
ле прве пренеражености, од које се брзо опоравила, код ње беше настала нека сетна немарност и н 
им, слатким сном.{S} То га је одморило, опоравило, повратило.{S} Синоћ је легао одмах после 9 ч 
се смејемо.</p> <p>Ратко се још не беше опоравио ни од овог првог ударца, кад дете продужи.</p> 
ду треба одмора и спокојства.{S} Кад се опоравите можемо се о свему обавестити.{S} Ми смо ту, к 
ок утисак.{S} За ова три дана он је био опорављен од физичка потреса и растројства, али душевно 
аде јој на хаљину.{S} Читава једна пола опори се од појаса....</p> <p>Обоје застадоше.</p> <p>Ј 
ад, и, подижући у вис обадве руке, рече опоро и одлучно.</p> <p>— Даље од мене, господине ђенер 
о је најкобнија ноћ ваша — примети кнез опоро.</p> <p>— Шта је сад! — рече ђенерал и застаде. „ 
ма и несвесно, да се сам бар пред собом оправда- Ово, што горе поменух, био је разлог којим сам 
х могао да се правдам, па можда да се и оправдам.{S} Али све су то софисми.{S} За све ствари и  
знам — њен поступак био би и природан и оправдан.{S} Она јој тада не би ништа замерила.{S} Али  
 сам кнез зачуди, искашља се, и у своје оправдање рече да је јамачно био жедан, а није било ник 
 васпитали!“ А вама ће бити тешко да се оправдате, за што од дечака, који је дошао у ваше руке  
 Гледао сам те како си стала код чесме, опрала руке, умила се и испљускала по лицу па се онда б 
и пуф, седе на њега спрам кнеза и жене, опре лактове о колена и узе у шаке своје пуно, глатко и 
остави у ванредно стање.“</p> <p>„Да се опредељење закона односно преки судова распростре на сл 
ђени брат пок. ђенерала Врбавца) био је опрезан човек.{S} И ако је ствар са чича Милојем удесио 
ајближу околину а нарочито за пажљива и опрезна Растислава.{S} Врбавац је осећао на себи вечито 
и су из Звониграда, склонили се с очију опрезне и енергичне престоничке полиције, па се повукли 
с, на кога не треба свраћати пажњу, али опрезни Жика није се дао уљуљкати у то спокојство.{S} Ш 
ише уз улицу.{S} Ишли су лагано и веома опрезно.{S} Често су застајкивали, освртали се и разгле 
тант појави се на вратима.{S} Улазио је опрезно, на прстима.{S} Но кад угледа кнеза, где разјар 
 у толико, што је наредио, да из даљине опрезно пођу за колима четири оружана коњаника и с потр 
 <p>Ћелави господин уђе унутра полако и опрезно, маши се кнежевој руци да је пољуби; кнез преко 
екакве басамаке.{S} Корачао је полако и опрезно и силазио је дуго.{S} Најпосле хукну и спусти м 
.{S} Други на прстима приђе пуковнику и опрезно му поднесе под нос комад вате, који прво наквас 
 у рату служили псима као извидницама и опрезном стражом којој се нико не може прикучити.</p> < 
имао је непрестано све нове и нове мере опрезности, које су на крају крајева излазиле као прити 
тљив, строг.</p> <p>Растислав, опет, на опрезу од изненађења Врбавчевих, пратећи неуморно сваки 
 баш најбоља опомена да му ваља бита на опрезу.{S} Чим су се наши конзервативци овде нешто узвр 
н удар, јер ће ови тада најмање бити на опрезу.</p> <p>Била је само једна једина незгода — Раст 
кве нужде ти имаш да долазиш у заваду и опреку с овом дружином?{S} То су све млади, даровити љу 
чак и министарство.{S} Но ту су дошли у опреку због његова слободоумља у унутрашњој политици.{S 
> <p>Сељак покорно пружи капу, после се опреми, покупи дукате из траве, и погледајући на ону ст 
г да има сина, и он би се с газда Бојом опријатељио.</p> <p>У томе механџија прискочи Ралеки и  
иво прегледа цео свој скројени план, да опроба јачину појединих поставака својих, да види да се 
онда додаде загушљивим гласом:</p> <p>— Опрости ми, ако можеш!</p> <p>Ћутећки кнез се окрете и  
тина, крст сам пољубио, али ту би и Бог опростио; море зна и Бог шта је 400 све суха жућака, па 
 кнежеву химну, а око 11 часова кнез се опростио и удалио из дворане, праћен <pb n="185" /> сво 
ена удовица, а младић кнез!{S} Та то би опростио и најстрожији светитељ, који никад није окушао 
наш народ најтеже прашта.{S} Вашем деди опростио је и његову амишност, и његово среброљубље и ј 
аговестио како би му најзад могао баш и опростити, ако му у једној ствари буде на руци.{S} Ства 
твари.{S} Горега од себе гони и неће му опростити никакво грешење спрам своје чељади.{S} Спрам  
 скупштина примити њега, а кнез Мутимир опростиће се с народом и отићи из земље.</p> <p>Тако су 
 сад тамо па лепо пољуби руку и моли за опроштај.{S} Ја ћу изаћи за један тренут, да видим јесу 
ом.</p> <p>— Вас је, дакле, увредио мој опроштај с народом?</p> <p>— Увредило ме није ништа.{S} 
92_C27"> <head>ГЛАВА XXVII</head> <head>Опроштај.</head> <p>У кнежевским одајама кнеза Мутимира 
е полако плакати.</p> <p>Млади господин опсова опет врло ружно француски, а за тим крупним кора 
и господин стукну и скочи с Јеле.{S} Он опсова врло ружно француски.</p> <p>— Но, ово ми још ни 
, а изгледало је као да први глас нешто опсова, а после опет викну:</p> <p>— Еј!{S} Стеване! —  
е баш види да ова земља не може без вас опстати, онда ћемо вас умолити да се поново вратите.{S} 
 при побијању вредности новцу, који сад оптиче у земљи, дала би се зарадити лепа крајцара.{S} С 
елеиздајника и непријатеља престола.{S} Оптужба је <pb n="304" /> била страшна; Растислав је го 
решао је у отворене нападаје.{S} Његове оптужбе биле су тешке:</p> <p>Сем једнога Ратка, Растис 
> <p>„Сазнали смо били и за друге тешке оптужбе противу вас.{S} Били сте окривљени да сваки дан 
је дао зауставити и сипао је оптужбу за оптужбом.{S} Напослетку је завршио узвиком:</p> <p>— Пр 
тимир се није дао зауставити и сипао је оптужбу за оптужбом.{S} Напослетку је завршио узвиком:< 
вом кабинету, и развијао праву формалну оптужбу против Врбавца, оптужујући га као велеиздајника 
енерал штаба.</p> <p>„Најпосле били сте оптужени да сте се са вашим поочимом Фрањом Јосифом чак 
 праву формалну оптужбу против Врбавца, оптужујући га као велеиздајника и непријатеља престола. 
p> <p>После неколико тренутака пуковник опусти обе руке, глава му клону, цело тело омлитави — п 
асно, ђенерал на једаред стаде, клонуло опусти низа се обадве руке, а глава му малаксало паде н 
" /> <p>А за тим опет обори главу, опет опусти руке малаксало и тихо настави:</p> <p>— Јес, да  
олико пакета сложених хартија, увезаних опутама од каучука.{S} У једном углу стајала је округла 
 џепна сахата, без једне паре у џепу, с опуштеном сабљом, која за њим тандрче, а он корача нема 
 пријатне спољашности, а врло љубазан у опхођењу — он је убрзо стекао симпатије звониградских о 
у.{S} За тим је тако увијени дервиш сав опшивен у платно; на платно су ударени печати лекарског 
о тако претвара.</p> <p>Час опет долази опширан извештај о последњем путовању у Беч орловачког  
х још те исте вечери напише г. министру опширан извештај, управо тужбу на учитеља, у којој је,  
> <p>Према томе овоме чину поклањана је општа пажња, установљене су биле нарочито светковине хи 
ављати.</p> <p>Но у почетку намесништва опште стање било је толико ровито да се ни један од њих 
д општих на приватне, и од приватних на опште послове, два пашанца још су дуго разговарала.{S}  
итих висова.{S} Даље иза ове бразде, из опште масе црних и неразговетних брда, дизали су се час 
 склањајући с пута кола, стоку, људе, у опште све што би могло бити сметња кнежеву проласку.{S} 
.</p> <p>Но најгоре су прошли сељаци, у опште сви што нису спадали у свиту кнежеву.{S} Обед је  
ој политичкој важности и правилности; у опште, она није имала у овом тренутку ни једне јасне и  
>Кнез се смејао овој шали докторовој; у опште, разговор с доктором кнезу се јако допао.</p> <p> 
о песама, престо је засут химнама.{S} У опште, рађено је све оно што у оваким приликама обично  
ате кога у село, да извести кмета.{S} У опште речено је, да се најстрожије мотри на све непозна 
оварати јо да збиља мало прилегне.{S} У опште Врбавац је говорио тако мирно и спокојно, да нико 
ере, које се покажу као неопходне.{S} У опште, изнећеш му слику, да га таласи опасности запљуск 
га доведе?{S} Начелник му објасни.{S} У опште да га <pb n="639" /> преведе у Балканију, колико  
естрпљења да што пре почне потеру.{S} У опште, Растислав је имао дара за овака трагања.{S} У ње 
и истражује шта је било с дететом?{S} У опште, то се сматра као обичан несрећан случај, који се 
е на њега? криви ли га за силовање? — у опште, кнез се интересовао свима ситницама које су се т 
 саламе, сува језика, разних сирева — у опште, потпун господски бифе.</p> <p>Код Моне је био ув 
рекор њему: „ти си узрок свему овом!“ У опште, од кад је ђенерал понио отров, кнезу је било нек 
љи рад у корист „законите династије.“ У опште, прилике су тако повољне, какве још никад нису би 
баш у ону блудничку кућу?{S} И откуда у опште та мисао једној обичној жени?{S} Она је подметута 
ужничка јама дала је само оно што она у опште може дати — одвратан задах!{S} Тиме се завршио ов 
какви су то гости и каква је ово кућа у опште?{S} Црна ми се прилика исповеди да је ово блуднич 
ром с безбројним свећама.{S} Слика је у опште била рђаво израђена, али на предњем плану јасно с 
 чуди.{S} Но црна прилика говорила је у опште загонетно.{S} Она рече, како је главно, да за кне 
се бар говорило.{S} А ко зна да ли је у опште и било што на то налик.{S} Бар сам „доктор радика 
Кнез.“ У разговору с њим избегавао је у опште да не спомиње ту титулу, и старао се да је замени 
 слика г. Кугића.</p> <p>— Па како је у опште та ствар могућа, како је ви објашњавате и разумет 
 је затворио врата изнутра, и како је у опште све то могуће?! -— чудио се Жермини, кога је већ  
алодушност је најружнија црта која се у опште може видети на мушкоме лицу.{S} Ма како да је неј 
танку с њим.</p> <p>Од тога доба кнез у опште постане неповерљивији; сумњао је на свакога; чак  
 јасно — У том тренутку у њеној глави у опште није било ничега јасног.</p> <p>Нека неодређена з 
.</p> <p>— Збиља, ја не знам да ли ти у опште схваташ данашњи положај.{S} На прилику, шта мисли 
е ко креће.{S} Што ја могу рећи онако у опште, и што вреди за све наше људе, то је да је сваком 
 припрема било је решено још и „онако у опште“ да се Орловац „мало очисти.“ Читаву недељу дана  
никакву мржњу и злобу; не страсну, но у опште никакву мржњу.{S} Сасвим други разлози и друге по 
 неколико угледнијих грађана, који су у опште познати као немирни људи и усијане главе, у после 
зити и отуда, што је пуковник Врбавац у опште био веома прибран и присебан човек.</p> <p>Кад чу 
да подигне крст на Аја Софији!</p> <p>У опште ови су натписи сведочили да је грађанство било ве 
е највише јављати у Звониград.</p> <p>У опште за њих, начелнике либералне, отварало се сад широ 
он, Врбавац, водио над кнезом.</p> <p>У опште, Врбавац је осећао потребу да за неко време удали 
 она мора бити велика и јака.{S} Тежећи општем добру, она неће упропашћивати своје рођене члано 
а, сретале се, одјекивале и губиле се у општем брујању, које је владало у доњем крају стола, до 
: — да се одржи на власти.{S} Отаџбина, општи интереси, династија, напредак, све су то празне р 
ш није могло сазнати, да ли Илија и сад општи с Врбавцем.</p> <p>За онога загонетног младића до 
амо три хаљаде дуката!{S} То су ти ваши општи интереси.</p> <p>Растислав климну главом, као што 
 час у гомилицама, ако је ствар била од општијег значаја.{S} Давао им је савете шта се има пред 
че.</p> <p>Говорило се још о политици и општим политичким пословима, док разговор најпосле пола 
ви „опасни елементи“, као што су се тим општим именом називали сви они, који су могли на кнеза  
ало очистимо.“ И за ту недељу дана сама општина из својих зграда и авлија и са општинских имања 
 даља, за тим пријатељи, па околина, па општина и т. д.</p> <p>Он то није философирао, али он ј 
ко замислити према ономе како је било у општини.</p> <p>Пошто се тако читаву недељу дана само ч 
ио се <hi>Црни</hi>! <pb n="652" /> Око општинске куће гомилало се све више света; кмет је наре 
е кипео посао: два кметовска помоћника, општински ћата, општински биров и општински пољак, једн 
ва кметовска помоћника, општински ћата, општински биров и општински пољак, једном речи, сав <hi 
вењера.</p> <p>Правдајући овај издатак, општински одбор уписао је поред тога свог решења о наба 
љак, једном речи, сав <hi>персонал</hi> општински био је већ на ногама.{S} Одмах је сваки добио 
и, који још нису биди заспали, чуше где општински биров виче људе на састанак.{S} Сви се зачуде 
ника, општински ћата, општински биров и општински пољак, једном речи, сав <hi>персонал</hi> опш 
а ђубрета, као што је то јасно сведочио општински рабош.</p> <p>Колико ли је ђубрета извезено и 
 општина из својих зграда и авлија и са општинских имања извукла је 155 кола ђубрета, као што ј 
у, а сам с Глуварићем и чича Срејом оде општинској кући.</p> <p>Понекад и сељаци умеју да буду  
 сахат од доласка капетанових људи, а у општинској кући већ је кипео посао: два кметовска помоћ 
 дангубљење, и одмах позва кмета да иду општинској судници, да ту чује капетанову наредбу, па д 
в чопор вукова, или се где год у хатару општинском појавио медвед?{S} Али све то није одговарал 
сачекају се и тако се сви дигну те пред општинску кућу.{S} Кад тамо, а кмет и ћата већ се затво 
е сељаке и да им закажу да одмах трче у општину, а узгред сваки да понесе пушку и по неколико м 
/hi> веровати да је Врбавац с њом лично општио?</p> <p>А после он је овако мислио: ко чини кака 
ући с предмета на предмет, пролазећи од општих на приватне, и од приватних на опште послове, дв 
се човек сећа давнашњега сна.</p> <p>На општој градској болници, која је била ту у близини, изб 
иске; ко зна да ли не би моћни двоглави орао балканиски сада већ држао једну главу на белом, а  
т.{S} Млада, глатка, фина кожа огруби и орапави; једре, румене образе избраздају наказне старач 
{S} Тодорика стаде у заладак под велики орах, намеран да ту дочека ове позне путнике.{S} За мал 
 већом или мањом осетљивошћу гениталних органа!{S} Ту се поштење мери на сантиметре!{S} Незнатн 
, које све сажиже.</p> <p>„Најпосле сви органи редом отказују даљу услугу.{S} Стомак више не ва 
ilestone unit="subSection" /> <p>Снажни организам ђенералов издржао је, дуже и више, но што се  
њу болесничке ватруштине од лудила, цео организам не буде исцеђен, сасушен, испијен и спржен, т 
ватром, која му је поступно спржила цео организам.{S} У јутру, службене новине, у црном оквиру, 
 нашем, огањ на коме кључају сви сокови организма, а на том сунчаном жару прекувана, пречишћена 
рало познати и на његовом иначе снажном организму.</p> <p>Малаксао, с упалим очима, као земља у 
 у живце, у кости, уђе у сваку ћелију у организму, у сваку капљу крви, ту сазрева, јача, шири с 
де из ретка могао видети по какав стран орден.</p> <p>Све је ово било и важно и значајно, али н 
 задах и уздржан неразговетан жубор.{S} Ордена тада још није било, као ово сад, и тек си овде о 
ку униформу, на којој су звецкали многи ордени.{S} Тек <pb n="278" /> што се беше вратио са све 
чностима што су око кнеза као ађутанти, ордонанси и др. Но то је питање остављено да се Ратко б 
на, крупна гласина начелникова, која се орила као труба на страшном суду:</p> <p>— Ура!{S} Живе 
ило је на веселу свадбу.{S} Целим путем ориле су се песме и одјекивала пуцњава.{S} Извештен о п 
се сад гласно кликтање гладна планинска орла.{S} Враничић је био ловац, те окрете главу на ову  
вет лавова,</l> <l>На сваком лаву девет орлова;</l> <l>Около тече река пламена,</l> <l>Земљом у 
не падне!{S} Пиза има свој криви тороњ; Орловац је имао свој криви мост.{S} И то је тако трајал 
е одјекивала као да из земље извире.{S} Орловац је личио на град из ког је кренуло све живо да  
до најдаљих потомака, да је славни град Орловац био тако осветљен, да није знао шта је ноћ и мр 
ојале у њиној авлији.</p> <p>И иначе је Орловац због овога кнежевог доласка претрпио многе и мн 
их катранских тулумина?</p> <p>Али није Орловац палио само катран и лој у почаст кнезу Мутимиру 
о је решено још и „онако у опште“ да се Орловац „мало очисти.“ Читаву недељу дана владала је та 
ћи мало у чаршију и проћи се пешке кроз Орловац.{S} Кад је кнез поручио Растиславу да буде за 3 
није помогло — „света бара“ насута је и Орловац се тако морао лишити једне знаменитости своје.< 
ection" /> <p>Што се више примицао мрак Орловац је бивао све живљи.{S} Гомиле света извирале су 
 а скоро читав месец дана журно спремао Орловац се најпосле „успособио“ да прими <pb n="175" /> 
и прешао у Балканију и отићи ће право у Орловац, где је сад скупштина на окупу; ту ће се јавити 
е повукли у унутрашњост.{S} Отишли су у Орловац и ту већ ухватили јака корена међу грађанством, 
лађи изданак ове народне династије. <hi>Орловац</hi> је био „у свечаном руву,“ како се то обичн 
еље су махом исказиване у стиховима.{S} Орловачке музе биле су ово дана у големом послу.{S} Сви 
да послуже као видни и несумњиви докази орловачке привржености.{S} Јер у колико више лоја и кат 
ађанства предводио је орловачки кмет, а орловачки окружни начелник морао је узети на се улогу д 
нике орловачког грађанства предводио је орловачки кмет, а орловачки окружни начелник морао је у 
 што се могло.“</p> <p>После две недеље орловачки и покрајински начелник и сви њихови подручни  
них грађана и чиновника.{S} Ту је био и орловачки начелник Вујадин.{S} Он је седео у средини со 
 славу кнеза Мутимира.{S} Неки домаћини орловачки пали су чак у такав севдах због кнежева долас 
ово дана у големом послу.{S} Сви домаћи орловачки песници, као и по неке <pb n="168" /> боље „п 
судбина постигла и други један споменик орловачки.{S} То је био наерени дрвени мост, који је ве 
о било и важно и значајно, али начелник орловачки, он сам за себе, представљао је читаву знамен 
без икакве двоумице.</p> <p>Ни св. храм орловачки није хтео изостати од осталих јавних грађевин 
оштре борбе.{S} Сваки отменији грађанин орловачки хтео је да та „звезда даница сија и трепери“  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Орловачки начелник Врбавац (рођени брат пок. ђенерала В 
рајући нешто поверљиво с <pb n="563" /> орловачким начелником, у чијем се округу за сад усредср 
а дан г. начелник призове к себи старог орловачког грађанина и доста угледна трговца, познатога 
редводио капетан.{S} Отмене преставнике орловачког грађанства предводио је орловачки кмет, а ор 
 је у главноме гласио службени извештај орловачког начелника, извештај, који је као ствар, од г 
ран извештај о последњем путовању у Беч орловачког угледног трговца Степе Симеоновића.{S} За то 
лници ишли новом министру на подворење, орловачком начелнику дође једне вечери, у први сумрак,  
анини?</p> <pb n="526" /> <p>- Двоглави орлови.</p> <p>- Добро је; наш је човек — рече Жика пос 
S} Он је седео у средини совре и својим орловским погледом мерио лево и десно своје „подручно г 
а.{S} Ту је било добре две трећине цела Орловца.</p> <p>За тим је настало оно што у таквим прил 
љен излет у околину.</p> <p>На запад од Орловца, на 5—6 часова растојања, налазио се старински  
д је румена зора прошетала у јутру крај Орловца, видела је како се над овим градом диже чудан о 
Орловцу под именом „чича Милоје,“ а ван Орловца већином под именом „Милоја Мислошивца.“ У позив 
 тих промена имале су утицаја чак и ван Орловца.</p> <p>Пре свега нестало је једне баре, која ј 
следни кнез балканиски.</p> <p>Почињући Орловцем, пут је имао проћи кроз седам окружних градова 
које ће кнез посетити, отпочињао се <hi>Орловцем</hi>, градом у средини земље, првом престоницо 
на и доста угледна трговца, познатога у Орловцу под именом „чича Милоје,“ а ван Орловца већином 
subSection" /> <p>После сјајна дочека у Орловцу, за сутра дан био је спремљен излет у околину.< 
т Балканије, пошто је спремано, да се у Орловцу у најкраћем року састане народна скупштина.</p> 
јени нови шипови, мост је исправљен и у Орловцу је једна знаменитост мање.</p> <p>Извршене су и 
своје држање спрам кнеза.{S} Догађаји у Орловцу и Повратници доказали су му да кнеза отуђује ст 
ко у Звониграду, на ни његов начелник у Орловцу, није могао желити да Перун Црнојевић погине он 
баре, која је била читава знаменитост у Орловцу.{S} Та бара бала је <pb n="172" /> на самом ула 
 Остраг се нанизало преко тридесет кола Орловчана и сељака из околине.{S} Све се то добровољно  
ане „жарке жеље.“</p> <p>Но приврженост Орловчана није се огледала само у обилном просипању леп 
а.{S} Негде је описивана радост у којој орловчани „пливају“ због кнежева доласка; негде је приз 
лак винског и ракиског испарења.</p> <p>Орловчани су дуго памтили ово весеље.{S} Створила се ча 
S} У копрцању, Лепша одупре ногом у тај орман и једним снажним потиском помаче на више цео отом 
 будоар показала јој полупане ствари са ормана и само додала: „Погледај! сестро рођена..{S} Ово 
ађем полупаних шоља, које су попадале с ормана, при отвореним вратима на будоару, у соби на кој 
дисање.</p> <p>Кнез затим приђе тајноме орманчићу у зиду, који је још стајао отворен, и покупи  
ударио људима по сред најбољих ливада и орница и начинио им грдне штете.{S} Ова ситна запиткива 
све ласно!{S} С ким хоће, с тим се може ородити...{S} Ђенерал, полковник, <pb n="248" /> кнез,  
 стеку; међу конзервативцима има људи с оронулим богаством, којима би власт помогла да поврате  
е ничице на груди своје мајке отаџбине, оросио је искреним сузама и ижљубио је топлим, срдачним 
браду — да ћу ја, слуга божији, постати ортак и помоћник твој у твоме разврату и кварежу!{S} За 
и буду пливали у илузији да смо ми њина оруђа, у ствари ће сви они служити интересима наше стра 
а стара, да од тога човека начини своје оруђе.{S} Он да смишља, <pb n="337" /> а онај да извршу 
 по добивеним упуствима, употребити као оруђе.</p> <p>За тим је настао разговор о покрету, који 
грознијим начином изсечена неким оштрим оруђем.</p> <p>„Тако се догодила ова зверска касапница  
из даљине опрезно пођу за колима четири оружана коњаника и с потребне даљине да мотре непрестан 
и постао једини и неограничени господар оружане силе, што је одмах и постигао, пошто је војсци  
а.{S} Млади су, ватрени, частољубиви, а оружани; пашће у јарост и починиће триста чуда..</p> <p 
 није могао знати ради чега се купе ови оружани људи, али већ то што их скупљају није слутило н 
ројени дуги редови војске, сва три рода оружја, ту су официри, у сјајним парадним униформама, т 
бу, вукли некакве тешке ствари, некакво оружје, а мати, љута као гуја, ишла је од одаје до одај 
ми камен па ме жуљи.{S} Хоће ногу да ми осакати Морам да га истресем.“ И он је полако засукивао 
да се очува у селу као девојка до своје осамнајесте године?{S} А, докторе, шта мислиш?{S} Она и 
 капљу крви, ту сазрева, јача, шири се, осваја све, обузима све, отровним клицама пали крв и на 
оји се опажа у омладини и који све више осваја земљиште.{S} Вешти агитатори утекли су из Звониг 
е трже из лаког сна, који га беше почео освајати.</p> <p>Он протрља очи.</p> <p>- Ја сам почео  
едног јутра сви џинови на новој касарни освану, не ушкопљени, но до темења <pb n="160" /> обрез 
томе је прошла цела ноћ.</p> <p>У јутру освану прокламација.{S} Она је објаснила бар најнужније 
е било!{S} Час јављају како су у вароши освануле прокламације, писане крвљу, које позивају наро 
упник државни одвучен у град.{S} Ујутру освануће у службеним новинама моја прокламација којом ћ 
и не знам како ћеш.{S} Хоћеш на делу да осведочиш кнеза, да Црнојевић у друштву с конзервативци 
јатити да нас оне мало не растресу и не освеже — мислила је Мона улазећи у кућу.</p> </div> <di 
 часова у јутру, а сутра дан устајао је освежен и окрепљен.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
ведена поред човека кога љуби, чисто је освежило и оснажило Лепшу, — рекли би да ју је то и под 
</p> <p>Овај помамни ђипај њен чисто је освести.{S} Она се на један пут нађе на сред собе и грд 
е, њима је дужност да спасу сестру и да освете очеву част!</p> <p>Но сад се опет бојао старац д 
оходну честу, гоњен неодољивим осећајем освете, да види оборена и у крви онога који је оборио њ 
, из које још и сада лиже опасан пламен освете; провалију, у коју ће стрмоглавце пасти још мног 
ђин, одмах прве недеље када је дошао да освети водицу, с уздахом је напоменуо тужној удовици, д 
рке, којој се дала прилика да се једном освети свима тим чедним и поштеним женама, што су се то 
Ја сам отац; мени то најбоље личи да је осветим, ако је за освету.</p> <p>Али синови му недадош 
.</p> <p>Кад се у вече ови транспаренти осветле изнутра - слике су изгледале дивно.{S} Кнеза ст 
и одатле узеше посматрати шта се ради у осветлењеној кући — до њих су долетали звуци музике, од 
лану на самој обали велика буктиња која осветли пола Дунава.{S} Нечији глас викну: „Ај, недајте 
ај мах пун месец проби се кроз облаке и осветли целу околину.{S} Кнез одахну душом.{S} Далеко п 
поцрнела, висила је о средини таванице, осветљавајући мутном светлошћу једва најближу околину.{ 
 се кроз те прозоре на улицу и јарко је осветљавала на приличној даљини.</p> <pb n="283" /> <p> 
и, одозго засвођеној.{S} Ову просторију осветљавала је само једна омалена, ручна лампица, намеш 
орју и његове косе зраке већ су слабије осветљавале пусту улицу.{S} У ономе полумраку црнила се 
је баш на вратима која је изнутра јасно осветљавао широк пламен с огњишта и узеше разгледати по 
ака, да је славни град Орловац био тако осветљен, да није знао шта је ноћ и мрак, но му је дан  
ареним лампионима.{S} Ова чаробна шума, осветљена у стотини боја, личила је на какву вилинску б 
но је около цвећем, а цела слика одозго осветљена лустером с безбројним свећама.{S} Слика је у  
коју уђе кнез с домаћицом, била је јако осветљена.{S} Ова светлост непријатно дирну кнеза и он  
ица, на којој су сви прозори били јасно осветљени, а средњи прозори на горњем спрату још и отво 
ној месечини, где је све било тако лепо осветљено, владао је сумрак само у дугој кестеновој але 
 авлију и црна прилика поведе их једном осветљеном прозору, на који куцну; врата се изнутра отв 
идео пред собом велику дворану, потмуло осветљену.{S} У дворани је било већ доста људи, а још с 
и бољи у томе.</p> <p>— Најпосле ви сте осветољубиви, саможиви, без срца; ви никоме не верујете 
о најбоље личи да је осветим, ако је за освету.</p> <p>Али синови му недадоше ни поменути.{S} О 
ло, да је пре свега осталог помислио на освету.{S} Људи, који овако мучки нападају, не могу бит 
е истине у очи као да га је почело мало освешћавати.{S} Говор је био и сувише дрзак да би могао 
јава?</head> <p>Дан је већ био у велико освојио, сунце високо одскочило, а врела јара жарка лет 
аво иза леђа, и гони га сваки час да се осврне на ту страну, јер му отуда непрестано дува и пир 
 мирно и равнодушно.{S} За тим настави, осврнув се Ратку:</p> <p>— Чујеш, звао сам те да се неш 
 Туна! јесте! — рече доктор подругљиво, осврнув се Радовану — и ти баш знаш да је она туна...</ 
дне куд год у страну Црнојевић не хтеде осврнути главе.{S} У њему се бејаше тумбе окренуо цео ј 
еома опрезно.{S} Често су застајкивали, освртали се и разгледали да их ко год не види или не пр 
је? — упита Каја изненађена овим наглим освртањем.</p> <p>Врбавац је подуго гледао у жену; учин 
ата.</p> <p>Уз пут Маврикије се једнако освртао: „Да ме поштеди Ваша Светлост, ако може бити.“< 
киром убио!</p> <p>Увређен, кнез се узе освртати, да нађе капу, па да иде.{S} Нападаји су били  
 није знао од куда му наде тај цвет.{S} Осврте се натраг, напред и нигде ништа.{S} Јавише му се 
о.</p> <p>Кугић уђе, а кнез ни главе не осврте да га погледа, ма да је чуо његов долазак.</p> < 
ча Милоја није више било ту.{S} Жика се осврте и викну га — Никаква одговора.{S} Жика приклече  
укав да га повуче да беже, Црнојевић се осврте, диже пушку на око, скреса је и један сељак из п 
нергично повуче за собом.{S} У исти мах осврте се и викну:</p> <p>— Господин докторе!</p> <p>До 
а ме ко не чује, рече несретна Петрија, осврћући се живо око себе, док су се њене другарице кри 
рати да му једном даш да <pb n="338" /> осети твоју песницу, треба увребати згодан тренутак, ка 
су је пољупцима.</p> <p>У исти мах Жика осети како му се нешто сави око врата; трже се и поглед 
рце тако лупа, да при сваком удару Јела осети како јој клопну зуби.{S} Она је била у будном зан 
 сад ће крв из њих канути.</p> <p>— Ама осети ли ти, Паво, како лепо замириса кад приђе к нама. 
ујетом, која обухвата сваку женску, кад осети да је повређено и оно најсветије право, које она  
ила прва мисао Врбавчева.{S} Али он сад осети да му се мисли и осећаји бркају, да у један мах м 
а није разумевала.{S} Она се на једаред осети слободна пред овим човеком и могла је сасвим мирн 
ве боје.{S} Кнез помириса стакаоце и не осети никакав мирис.{S} Он приђе ђенералу и рече му:</p 
 осмејком на уснама.</p> <p>Пуковник се осети погођен овом прилично грубом, али умесном доскочи 
и како је одмах ведрије на души, чим се осети анђелска близина твоја — срце живље куца, груди с 
а је опасан гвозденим карикама.{S} Кнез осети да се налази између два мртваца; он је чуо како к 
} После се поступно опет утиша.{S} Кнез осети чист свеж ваздух; није било пређашње стеге и пређ 
p> <p>Доктор му пође узастопце.{S} Кнез осети да се доктор приближује, стаде, окрете се, избаци 
говарала два човека; а у исто доба кнез осети, како га снажно дочепаше, управо стегоше га као к 
и Бог.</l> </quote> <p>На ове речи кнез осети да се гроб страховито потресе.{S} Наста урнебес,  
октор и нехотице затрепера на столици и осети да му целим телом прође нека језа, не од страха з 
} Он осети само некакву тешку горчину и осети да ће је засладити метком из пушке.{S} У тренутку 
S} Ови људи имају право.</p> <p>Дежурни осети како му нешто застаде у гуши, испречи се као песн 
, да — можда је срамота рећи — пуковник осети да му целим телом прође нека језа.{S} Он се уплаш 
ло доба ствар се мало стиша.{S} Вујадин осети где га неко гурну у леђа и прошапута му на ухо:</ 
у душу чудотворни, умирујући балзам, он осети како му се никад никакво зло не може десити у кућ 
у души Црнојевића, тешко је рећи.{S} Он осети само некакву тешку горчину и осети да ће је засла 
} Ледена студ прође му целим телом и он осети, како му у глави бива све мутније и мутније, док  
5" /> устане.{S} Од саме ове помисли он осети, како му почиње свест смркавати.{S} Али кнежево и 
 као два црна сунца — и на један пут он осети како се из ових дивних очију лије у његову младу  
будити слаба нада.{S} Али у исти мах он осети, како га његови мртваци још јаче стежу, као да се 
то учини му се тако очигледно, да чисто осети како га нешто почиње палити по утроби и грудима,  
рилици јурну крв из груди, кнез Мутимир осети нов потрес.{S} Од крваве руке Кугићеве учини му с 
 кнежевој прилици у груди, кнез Мутимир осети страшан потрес, као да је тај нож доиста њега пог 
њему опет угасиле сваку наду, и он опет осети, како тоне у неки мрак.{S} Из овога заноса кнеза  
 даље, све даље и даље.{S} На један пут осети се где коњи успорише ход; не потраја дуго, кола с 
рши овај свој узвик, Лепша на један пут осети да ово није обично љубавно ћаскање; она устаде на 
ности — сети се свега тога, и у тај мах осети како га проби хладан, самртни зној.</p> <p>У томе 
лико хладних облога.{S} Црнојевић одмах осети од тога олакшицу у глави, а на трећој облози он в 
 у близини, и сад удвоји лавеж, јамачно осетив шушкање у густишу, где су Црнојевић и Жика били  
а се доцније толико, да је на један пут осетила по снази неко голицање, некакву топлоту.{S} А з 
нез удалио од кола, она је на један пут осетила неки немир и одмах се пустила.{S} Она је и нехо 
{S} Баш с тога ја и могу боље но ико да осетим колики је то губитак, што нисам био то у животу, 
у је задахнуо некакав нов дух; свуда се осетио неки нов живот; све је у покрету, све је у живом 
рене жице што су ишле од главе ногама и осетио сам да кроз њих бије електрична струја.{S} Бојећ 
е новога министра.{S} Он је ту први пут осетио како је немоћан да се бори против завера, које с 
а је запрепастио.{S} Он је на један пут осетио страх за свој мозак — бојао се да не поремети па 
ћа тако лепо спремити да управо неће ни осетити, како ће се све то свршити.{S} О! ту за мном за 
тако близу да би их когод из кола могао осетити.</p> <p>Само то је био изнимак, иначе све је уд 
, но кад опет почех долазити к себи, ја осетих да се возим у некаквим колима.{S} Кола су јурила 
то су мало час прошле поред мене.{S} Ја осетих како ме дочепаше нечије снажне руке, стрпаше ми  
оше.{S} Око њих наста неко шушкање и ја осетих како ме неко узе, пребаци ме прело рамена као ка 
ћа је кад се у јутру тргнеш иза сна, па осетиш да ти целим телом струји неко неисказано блаженс 
 познато оно страшно душевно стање, кад осетиш своју потпуну немоћ и знаш да не можеш даље, а н 
овека, он те стегне за руку, на једаред осетиш да је ту сваки отпор већ у напред искључен и нем 
 и поштује, Мона је узвикнула, да таква осетљивост кнежева нема места.{S} Шта се он боји?{S} Ва 
 га заустави.{S} Она се смејала његовој осетљивости, прорицала му је да ће доћи један дан када  
не у везу и зависност с већом или мањом осетљивошћу гениталних органа!{S} Ту се поштење мери на 
н, други, трећи, но она не осећа ништа; осећа само како јој низ леђа пури нешто топло и кваси ј 
 је дала живот целом једном свету и она осећа да сва, душом и срцем припада томе свету.{S} Она  
 баш с тога не зна ни шта мисли, ни шта осећа.{S} Он једва протепа:</p> <p>— Господару, шта је  
око са несавршенства свога не опажа, не осећа читав духовни свет и за то га одриче.{S} Али тај  
рво траже да престане бити човек, да не осећа као човек, или да се претвара и крије своје осећа 
ст над њим.</p> <p>Имао је душу која не осећа потребу за личним пријатељством и друговањем.{S}  
ањена!...{S} Али и ако је рањена она не осећа бол, само се боји, ух како се грозно боји, премрл 
огађају: један, други, трећи, но она не осећа ништа; осећа само како јој низ леђа пури нешто то 
 после тим умије, он с почетка ништа не осећа, а после 2 3 дана по лицу му искоче грдни лишајев 
Гост попије, и не само што у тај мах не осећа никакве болове но, на против, баш услед узета отр 
а против, баш услед узета отрова, он се осећа веома добро расположен.</p> <p>„Гост одлази са за 
на оваке мрачне помисли.{S} Можда се он осећа увређен, понижен, постиђен при самој помисли да ћ 
а му да размахне како ваља рукама, и он осећа како полако тоне у топлу, љигаву крв.</p> <milest 
 ни да што друго мисли, ни да што друго осећа до оно, што га бејаше целог обузело и занело, оне 
веома лепу мисао.{S} У нас се већ давно осећа потреба, да се отресемо ове збрке у нашој новчано 
 на један пут, тај исти ђенерал Врбавац осећа неодољиву потребу да се насамо, поверљиво и присн 
 против, беше планула страховита срџба, осећај, који је на мах угушио сва друга чуства.{S} Њему 
n="292" /> код ње је био још веома жив, осећај жаљења.{S} Она не би могла дати рачуна за што и  
штрило у њему само један једини осећај, осећај страховите, огњене, управо паклене мржње.{S} У т 
ка опет поче обузимати некакав сладуњав осећај, он се дичио и поносио самим собом и јасно је чу 
ја му прети од Врбавца, а будећи тиме и осећај неповерења спрам њега.</p> <p>И ако је Врбавац п 
 она се мешала у сваку помисао, у сваки осећај његов и поступно се претварала у страховита џела 
у личност, у њој се пробудио матерински осећај у свој свежини и неодољивој снази својој и под у 
.{S} Она је осећала и страх и наду, али осећај пробуђене радозналости био је јачи од свију друг 
одољив страх, и савлада га један једини осећај: да бежи одавде, и то да бежи што пре, што брже  
и</hi> и то поглавито овај један једини осећај.</p> <pb n="391" /> <p>Она је осећала да младоме 
 његово биће испуњава само један једини осећај, да он није у стању ни да што друго мисли, ни да 
} Целу јој душу обузе само један једини осећај, — да бежи, да бежи што пре и што брже из ове оп 
о, а изоштрило у њему само један једини осећај, осећај страховите, огњене, управо паклене мржње 
нежева пунолества ближе примицао и овај осећај Врбавчев бивао је све јачи и досаднији.{S} Сад п 
ћас Враничића је још једнако пратио тај осећај.{S} Он се налазио чисто у некој екстази, где душ 
и неповратно.</p> <pb n="438" /> <p>Тај осећај често се јавља у једној најобичнијој појави у жи 
ве што се око њега збива.{S} Само један осећај <pb n="292" /> код ње је био још веома жив, осећ 
дња живчана кончића потресао само један осећај, прождирала га само једна жудња и растрзала га с 
који никад неће пробити опасан и штетан осећај човекољубља.</p> <p>После ових речи, изговорених 
ћао, нити је знао за себе; једини мутан осећај, који се још јављао у њему, било је то, да се на 
им пијанкама пробудила је у њој помешан осећај срџбе и жаљења, те се интересовала да чује шта ћ 
ких пецкања.{S} У Мони се беше пробудио осећај старе, дуго презиране каћиперке, којој се дала п 
е везе и осећаје, као што је на прилику осећај детињске љубави спрам родитеља и друго.</p> <p>Л 
аше тумбе окренуо цео један свет мисли, осећаја и планова.{S} Полазећи у Балканију он је полази 
ало је Мутимиру поуздање и слободу, два осећаја који су били тако неисказано слатки после оних  
дело да се бори.{S} У срцу читава збрка осећаја, у глави читава збрка мисли.</p> <pb n="310" /> 
бранити од непријатна и веома нелагодна осећаја који га је обузимао, кад год би му јутром донел 
 потиљак.</p> <p>Услед овога нелагодног осећаја Жика је и нехотице почешће погледао у Милоја.{S 
како се није могао отети од непријатног осећаја при сваком виђењу и састанку с њим.</p> <p>Од т 
бичан, никога не воле, да је без срца и осећаја, да нема ни мало љубави за ову земљу, да ће бит 
/p> <p>Нека неодређена збрка од мисли и осећаја, као беличаста пара, вртела јој се по глави.{S} 
 њих двадесет.</p> <p>Под утицајем ових осећаја, Жика само што се сави и додирну крвава Перуна, 
 моје су речи далеко заостале иза мојих осећаја.{S} Ја опет апелујем на госпођину великодушност 
на немарност и неинтересовање, налик на осећаје веома уморна човека, који равнодушно прима све  
адога, бујнога частољубља, и да изазове осећаје презирања, гнушања и мржње спрам човека, кога ј 
е, привућиће сву пажњу, све мисли и све осећаје његове, а то је једини начин да на миру остави  
Растислав је умео да пробуди у њему све осећаје младога, бујнога частољубља, и да изазове осећа 
адаоца да угушује у себи најплеменитије осећаје и да ради против природе?{S} Да би био добар вл 
у узбуђење да пред другим открива своје осећаје.</p> <p>На људе је гледао као на фигуре у шаху. 
човек, или да се претвара и крије своје осећаје.{S} Зар то није безумно?{S} И каква је вајда од 
ући на страну рођачке, породичне везе и осећаје, као што је на прилику осећај детињске љубави с 
осуду, да и деле узајамно своје мисли и осећаје, да попију белу каву, или ако је лето и јаке же 
утник мало по мало утону у таке мисли и осећаје, који га брзо однеше у далеку прошлост и пробуд 
х да из раног детињства потхране у њему осећаје неповерења.</p> <p>Бомбе, флашице са загонетном 
се дозивала кроз мрак, пробудише у њему осећаје некаква чудна сујеверна страха.{S} Он стиште За 
говорио још дуго, говорио је с ватром и осећајем, све у заштиту Лепшину.</p> <p>Али Мона је пре 
у Звониград усхићени, умирени, испуњени осећајем потпуне безбедности, а то ће бити најзгоднији  
ам у непроходну честу, гоњен неодољивим осећајем освете, да види оборена и у крви онога који је 
врдом вером у своју надмоћност, прожман осећајем подругљива презирања спрам свега што није улаз 
пријатељства, а с рачуном их кварио.{S} Осећаји никад нису имали власт над њим.</p> <p>Имао је  
ир био је у истини још узбуђен; мисли и осећаји брзо су се мењали.{S} Умирен појавом Кајином на 
а.{S} Али он сад осети да му се мисли и осећаји бркају, да у један мах мисли на сто ствари, мис 
} Али при свакој тој помисли сви његови осећаји бунили су се против таквог стања и схватања.</p 
} Али код њега су преовлађивали нежнији осећаји.{S} Занесен за Лепшом, он није дао да се она је 
ек, код кога се тек сад развијају мушки осећаји и наклоности.{S} То је најопасније доба, кад би 
ne unit="subSection" /> <p>Тако смешани осећаји пунили су душу Враничићеву у тренутку док се с  
 трују.</p> <p>Све њене мисли, сви њени осећаји, цело душевно биће њено бунило се против таквог 
p> <pb n="392" /> <p>О, не!{S} Сви њени осећаји, сва утроба њена бунила се при тој једној помис 
а је салетао <pb n="205" /> да су лични осећаји варљиви, а пролетњи дани најлакше преваре човек 
ава; у овај мах њом су превлађивали <hi>осећаји</hi> и то поглавито овај један једини осећај.</ 
а се није отимала.{S} У њеним мислима и осећајима беше се извршила некаква промена, коју ни сам 
поврати.</p> <p>— Шалим се — рече кнез, осећајући да је претерао.</p> <p>Каја махну главом, у з 
а.{S} Јела се по кад кад само стресала, осећала је како јој хртењачом пролазе жмарци.</p> <p>Ко 
види тај поглед, али она га је осећала, осећала је како јој се у срце лије и по целом телу стру 
авала најкорисније и најмудрије савете, осећала је сад, да у питању своје рођене љубави није им 
S} Готова је била сваки час да заплаче, осећала је како јој се сузе саме пењу, како се капља по 
де у огледалу, њу обузе нека страва.{S} Осећала се као човек, кога су ухватили у некаквој криви 
stone unit="subSection" /> <p>Лепа Пава осећала је нешто чудно у души.{S} Овако као ово сад њој 
и.{S} До синоћ најсрећнија, она се сада осећала на дну мрачне, страховите провалије без изласка 
руке, све то већа загушљивост и омарина осећала се у вишим звониградским круговима.</p> <p>Сва  
оше за г. ћатом ћутећки.</p> <p>Пава је осећала како јој срце лупа, како јој се ноге скратише,  
а очи да види тај поглед, али она га је осећала, осећала је како јој се у срце лије и по целом  
 ово сад њој никад није било!{S} Она је осећала и да је најсретнија девојка под небом, и да је  
а се устезала, али опет пође.{S} Она је осећала и страх и наду, али осећај пробуђене радозналос 
е ни својом ципелом да згази.{S} Она је осећала неко демонско задовољство да види како се изјед 
ни осећај.</p> <pb n="391" /> <p>Она је осећала да младоме кнезу чине голему неправду кад га ов 
мела рећи.</p> <pb n="224" /> <p>Она је осећала да су јој груди пуне неке тихе, благе, сетне ра 
 ноге скратише, али она је ишла, чак је осећала како је нешто мами и вуче тамо, тамо у ону непо 
ј је био одвратан, и у исти мах опет је осећала <pb n="701" /> да га никад јаче није волела.{S} 
есретније створење на земљи, и то обоје осећала је у један исти мах.{S} Готова је била сваки ча 
ала преко звониградске улице.{S} Она се осећала сама, напуштена, несретна, за навек изгубљена,  
а врела јара жарка летња дана најако се осећала и већ почела бивати досадна.{S} Читаво јато вра 
је <pb n="226" /> пало; а сад је у себи осећала, како јој је некако лакше рећи „слатки кнез,“ н 
о знала и целим бићем својим разговетно осећала — то је, да би она за тај један тренутак незнан 
крваву лешину.{S} На против, обојица су осећала једну исту потребу: да се што пре одавде удале  
у.{S} Нешто ми се ноге одсекоше.</p> <p>Осећала је како је на махове обузима ватра, а на махове 
и колеба својим међусобним завадама.{S} Осећали су да још један другом требају и трпели су се.< 
примицало се крају.{S} Обадва намесника осећали су се мало слободнији у своме кретању.{S} Врбав 
живци су им били растресени и они су се осећали чили и лаки, добро расположени и одлучни.</p> < 
нинском путу, наши путници опет се нису осећали ни уморни, ни дремни; на против, баш услед напр 
/p> <p>— Не; не знам ништа, али осећам, осећам!{S} Ту има жалосне истине..</p> <p>Баш у тај мах 
а одеш док се с тобом не разговорим.{S} Осећам много што шта на души што ваља да ти кажем.{S} У 
иш целу ову ствар.</p> <p>— Па ипак, ја осећам потребу да се извиним пред тобом. — Не мене ради 
о ногама и рукама осећао, као што и сад осећам, местимичне болове.{S} У почетку помислим да је  
а кнез.</p> <p>— Не; не знам ништа, али осећам, осећам!{S} Ту има жалосне истине..</p> <p>Баш у 
ом — Али шта ме се то тиче!{S} Ја овако осећам.{S} Мени је ово из срца потекло.{S} За то ти опе 
па ходи да се разговоримо.{S} Ја се још осећам добро.{S} Но то неће дуго трајати.{S} Кажем ти,  
ао мешала у сва његова пословања, у сва осећања и све мисли његове.</p> <p>Но Растислав није са 
ољивој снази својој и под утицајем тога осећања госпођа Софија скочи.{S} Сва уздрхтала и крајње 
лео и ово вучење по блату њенога имена, осећао је као своју рођену увреду.{S} Он пребаци Мони,  
та управо <pb n="162" /> све то говори, осећао је само једну једину неодољиву потребу, да испра 
он је чуо како клепећу њине сухе кости; осећао је како га жуље њине разголићене, коштуњаве руке 
забрати у колима је било два човека.{S} Осећао сам по дуванском диму да пуше, и као кроз какав  
д ме спопаде и нека страшна врућина.{S} Осећао сам просто да се гушим <pb n="479" /> и у тој му 
зу падоше тешко ове речи ђенералове.{S} Осећао је као да у овим речима звучи прекор њему: „ти с 
дуго.{S} Најпосле хукну и спусти ме.{S} Осећао сам да лежим на некаквим даскама.{S} Даске су ме 
ена као какав џак и некуд ме понесе.{S} Осећао сам да ме мој носач сноси низ некакве басамаке.{ 
у затворени и прозори на мојој соби.{S} Осећао сам се испаван и одморан, само што сам по ногама 
 собе, премишљајући шта сад да ради.{S} Осећао је да не може отићи одавде док не извести своју  
n" /> <p>Кнез је био као у грозници.{S} Осећао се као Арављанин, који се насркао хашиша, извали 
ати чудна топлина и у телу и у души.{S} Осећао је да се загрева, и у том стању било му је добро 
сам? и од кад сам овде у Звониграду?{S} Осећао сам се веома уморан и малаксао.{S} Сваки делић т 
.{S} Тешко му је било да јој то каже, а осећао је да је најприличније да је он о томе извести,  
 дивану до отворена прозора, а око њега осећао се задах келнске воде и других мирисних спиртова 
дморан, само што сам по ногама и рукама осећао, као што и сад осећам, местимичне болове.{S} У п 
у се јежила и он је у таквим тренутцима осећао само једну једину потребу: „да се свршава, да се 
тако је <pb n="133" /> исто Врбавац сад осећао потребу да прегледа целокупну спрему своју, која 
обом збуњено, невино девојче, с тога је осећао неку слободу и одрешивост у понашању, али то му  
такви гласови шире по граду.{S} Тада је осећао живо и јасно като је цела његова грађевина, како 
} Сукоби су се множили.{S} Растислав је осећао да се примиче критичан тренутак, где се мора лом 
е окрете и узе Зара за руку.{S} Заре је осећао да је кнежева рука веома врела и да дрхти.</p> < 
— рече он.</p> <p>Боја је ћутао, али је осећао као да му је на прси пала читава стена.</p> <p>Т 
ло.{S} Пуковник пође и сам тамо, али је осећао да га подилази нека дрхтавица.{S} Морао се усиља 
 шалу.{S} Као сви малодушни људи, он је осећао потребу, да се извуче само за овај тренутак, а п 
 се тек био пробудио полни нагон, он је осећао неку неисказану сласт у самом говору о тој ствар 
и то га је заносило и опијало.{S} Он је осећао лупање њенога срца тако близу, да на махове није 
а је мало час доживео у гробу.{S} Он је осећао да на њему трепери сваки кончић живаца, у глави  
тако лепо, тако ведро и весело! — Он је осећао да има један добри анђео, који стражари над њего 
ађања. </p> <p>Али баш услед тога он је осећао потребу да мало дахне, да се прибере, да још јед 
овори.</p> <p>При тим разговорима он је осећао да му срце јаче бије, да му крв бујније тече, и  
 морали заноћити у планини.{S} Перун је осећао голем умор и јаке бодове од ране, на којој су ив 
 никад до сад он није осећао ово што је осећао сад, ово је била његова прва истинска љубав и ов 
н, али засићен у пуној мери, Мутимир је осећао оно пријатно задовољство, које у човеку ствара п 
 над кнезом.</p> <p>У опште, Врбавац је осећао потребу да за неко време удали од себе и кнеза и 
ива и опрезна Растислава.{S} Врбавац је осећао на себи вечито будно око свога друга, и то га је 
 не плану у отворен рат.{S} Још се није осећао довољно снажан ни да даде ни да прими главну бит 
ели напред али још никад до сад он није осећао ово што је осећао сад, ово је била његова прва и 
енимо!...</p> <p>Нови министар полиције осећао је потребу да се лично позна с крупнијим чиновни 
отом природе, новином призора — кнез се осећао веома расположен, управо блажен.{S} Трљајући зах 
два најближу околину.{S} У коњушници се осећао оштар, али пријатан мирис свежа пролећна сена.{S 
 лежала пред њим разорена, управо он се осећао затрпан под развалинама њеним (то је његов разор 
му је била ведра, присебита, а овамо се осећао као човек који је добро пијнуо.{S} Непрестано је 
и и остало дуго је трајало и Врбавац се осећао уморан.{S} Једва је чекао да се рахатлише и да о 
а је још жив, али иначе није ништа више осећао, нити је знао за себе; једини мутан осећај, који 
ре савете детету своме.{S} То је и кнез осећао.{S} С тога му је то и изгледало чудно и неприрод 
з сале се чула шкрипа кнежевих корака и осећао се мирис од дуванског дима.{S} Кнез је прво дуго 
ело, било је то, што је на махове и сам осећао да кнез понегде има право.</p> <p>Међутим, сав з 
70" /> <p>Ратко застаде.{S} Он је и сам осећао да у овој проповеди његовој има нечега што мириш 
шао столу, па чак памтим и то, како сам осећао да ме болу ноге и бутине кад сам пошао преко соб 
ви, ни једног јединог тренутка ја нисам осећао спрам тебе никакву мржњу и злобу; не страсну, но 
е Растислављеве, чије је око непрекидно осећао на себи; и да сам одахне од надзора, што га је о 
дели више од 3 месеца, намесник Врбавац осећао је да је одсудни час дошао и да више за дуго не  
да им не даш подићи главе.{S} Кад будеш осећао да ти та снага није довољна, ти ћеш бити слобода 
н то није философирао, али он је то <hi>осећао</hi> и према томе се управљао у животу.{S} Тако  
!...{S} Зашто се отимате?!{S} Зар ви не осећате да је провиђење спојило наша срца?!{S} Па зар м 
> <p>„Мало по мало отрована жртва почне осећати да малаксава, да губи снагу, да стари.</p> <p>„ 
ле десетак дана отровани жалосник почне осећати да га ноћу спопадају као <pb n="98" /> неке гро 
ма срећан да седнем тако близу, како ћу осећати дах ваше божанствено душе.</p> <p>- Ви сте веом 
авуче је себи у недра и мету на срце. — Осећаш ли?{S} И збиља, Лепши је још лупало срце тако ја 
се његови непријатељи множе, али ти још осећаш да си им дорастао и да имаш довољно снаге, да им 
врт века, а сад се и то морало дићи.{S} Осечени су и набијени нови шипови, мост је исправљен и  
деш ствар како ваља, твоја је будућност осигурана.{S} Мене ћеш наћи доле на басамацима.{S} Ја ћ 
о по мало она се поред управитељке тако осили, да су осуђенице од ње пропиштале.{S} Била их је, 
ну пљоснату главу.{S} Мали цвијетак кад осјети е му се ближи каква отровна буба, брже боље сави 
 добри пастири, а ви га сами кољете.{S} Оскврнили сте и свете домове молитве; од богомоља сте н 
и напуните земљу“.{S} Ружно лицемерство оскрвнило је и ове свете речи.{S} А? докторе?{S} Је ли  
 некада говорио о његовој памети.{S} Не оскудева њему мудрост, но поштење; код њега је мозак на 
 што ће кнез вечито бити у новчаној <hi>оскудици</hi>, и кризи.{S} Ту ће онда од министарског д 
 Како би то било да Ви ма у чему трпите оскудицу.{S} Но, височанство, ваше је само да заповедат 
а?{S} Је ли да не ћемо ни у чему трпети оскудицу?</p> <p>Кнез потапка доктора по рамену и чисто 
а како било, ми нећемо ни у чему трпети оскудицу.{S} А? докторе, а?{S} Је ли да не ћемо ни у че 
.{S} Изда и слух, па чак и моћ мирисања ослаби — паћеник већ више не може <pb n="99" /> лако да 
уци коју несретник загризе.{S} Вид тако ослаби, да паћеник све предмете види само као кроз неку 
вом повратку, прва вам је брига била да ослабите ону политичку групу, која вам је била ослонац  
 него икада клоне од свега што би могло ослабити или пореметити поредак и јавну безбедност“...< 
је чак морала притрчати ноћна стража да ослободи ухваћена љубазника!</p> <p>Јако је жаљен некак 
 за то било му је потребно двоје: да се ослободи од непрестане пажње Растислављеве, чије је око 
у почетку мало снебивала, после се тако ослободила да је већ прелазило у раскалашност.{S} Један 
а сам се почео копрцати и отимати да се ослободим, али што сам се ја више отимао и напирао то н 
 корист за државу да се те збрке једном ослободимо, па се уведе једноставна, десетична система  
али у Звониград, кнез се већ био толико ослободио и укалашио пред Растиславом, да се целим путе 
едан пут будеш.... док се мало познаш и ослободиш код њега...{S} Шта? ни с пет чивта волова пос 
обичне женске лудорије — рече Растислав ослобођавајући полако своју руку из жениних руку.{S} -  
ђем се намештен у наслоњачу.{S} Био сам ослобођен од свију стега и веза, а преда мном је стајал 
ју зликовце, биће за читаву годину дана ослобођено порезе.</p> <p>Кмет обавести сељаке куда ће  
 њему наменило да доврши велики задатак ослобођења и уједињења свог племена.</p> <p>У тим мисли 
први соколови у величанственој борби за ослобођење.“ Кнез је говорио с таким одушевљењем и тако 
ких и повести их на заједничку борбу за ослобођење и нацијонално јединство.{S} Сад је и с тим с 
 му се стегоше, и да га је ко у тај мах ословио, он не би могао реч проговорити.{S} Но у томе т 
е ону политичку групу, која вам је била ослонац за повратак, а после да једну по једну виђенију 
тање.{S} Ђенерал се врати дивану, седе, ослони лактове на колена, узе главу међу шаке и дубоко  
 да се на војску увек може са поуздањем ослонити.{S} Он је дакле радио као војник.{S} С тога је 
 зину, мету руку на ухо и стаде пажљиво ослушкивати.</p> <p>— Шта је? — Упита га кнез.</p> <p>— 
 застану, заклоне се за кестен и одатле ослушкују да ли се ход и говор примиче или удаљава?{S}  
 узе тихо, али јасно говорити нешто.{S} Ослушнем и разговетно чујем ове речи:</p> <p>„Сироче! ј 
а лупа, некакав удаљен бат.{S} Тодорика ослушну.{S} Оштро <pb n="650" /> ухо планинца одмах је  
 минута, а ђенерал се не врати.{S} Кнез ослушну на вратима.{S} Из побочне собе чуло се само одм 
аховито, пун узнемирености.</p> <p>Кнез ослушну; ништа се није чуло.{S} Он погледа ђенерала и ч 
 оштро лајање некаква пса.{S} Диже се и ослушну.{S} Пас је лајао у близини, и сад удвоји лавеж, 
} Приђе на прстима вратима Врбавчевим и ослушну — не чује се ништа.{S} Момак одступи.</p> <mile 
тима, прикучи се вратима, наслони ухо и ослушну.{S} Пошто је тако мало послушао, он опет одступ 
гој да издуши.{S} Враничић диже главу и ослушну.{S} Жика устаде и изађе пред колебу.</p> <p>Ноћ 
е учини, као да чу неко дозивање.{S} Он ослушну боље, после прилеже земљи, и сад је већ јасно м 
ене се усне развукоше у чудан, ђаволски осмејак.</p> <p>- Вама треба власти, а мени треба пара. 
а! — рече доктор и развуче усне у широк осмејак.</p> <p>— Да, да, страсна раса, бујна, топла, к 
играо је непрестано лак, једва приметан осмејак, образи добили белу, пријатну, лако заруделу бо 
 њених усана прелетао је једва приметан осмејак.{S} Изгледало је као да њене полузатворене очи  
а, поче полако развлачити благ, срдачан осмејак те се целом лицу опет врати обичан, ведар и вес 
ена жена.</p> <pb n="451" /> <p>Мока се осмејкивала.{S} Ни она не оспорава Лепши ниједну врлину 
осно је трљао руке и са задовољством се осмејкивао.</p> <p>Тих дана било је свршено и једно од  
 /> <p>Растислав га испрати подругљивим осмејком и климањем главе.</p> <p>Наста мала почивка; В 
е вам пријати — рече кнез с подругљивим осмејком, и, клањајући се лако штуче у другу собу.</p>  
подине? — рече Ката чисто с подругљивим осмејком на уснама.</p> <p>Пуковник се осети погођен ов 
згредну напомену Врбавац пропрати лаким осмејком.{S} Међутим некакав унутрашњи глас као да је г 
и — рече кнез, пратећи свој говор лаким осмејком.</p> <pb n="428" /> <p>— Јес, јес, робови, пра 
ан и за мене — рече она шаљиво, с лаким осмејком на уснама). — Пусти ме да ти кажем отворено шт 
д сам на себи - примети ђенерал с лаким осмејком на уснама.{S} За тим продужи:</p> <p>— Кад сам 
и му милостивна — рече Мона с ђаволским осмејком, затим се окрете кнезу: — Збиља, уздам се, да  
е песничање с хоџом, он уђе, с усиљеним осмејком на уснама.</p> <p>— Е, кандило му његово, што  
 лаком летњем оделу.{S} Он уђе нагло, с осмејком на уснама.</p> <p>Јела скочи с дивана, крочи ј 
и да му се десило што неочекивано.{S} С осмејком на уснама, он упита сељака откуда му сад наде  
агу се указа господин, који их дочека с осмејком.</p> <p>- Гле, страна Синђе; гле и Паве!{S} От 
апију, женска ступи у авлију.{S} Мона с осмејком на устима изађе пред гошћу, загрлише се и слат 
е и твоја Балканска Браћа? упита кнез с осмејком.</p> <pb n="688" /> <p>— Јес, јес, тако млеле  
азлагања Растислављева, Ратко примети с осмејком: — А ти као да би радо био укротитељ људи?</p> 
, како га је будила, како се он трзао с осмејком на уснама, како јој је онда наивно и добродушн 
и сте говорити о љубави - рече доктор с осмејком.</p> <p>- Скорашња успомена из лова - рече кне 
 у <pb n="443" /> њега, час у Лепшу, и, осмејкујући се ђаволасто, вртела је главом, по мало као 
сам ја заиста прави доктор —- рече Ката осмејкујући се и показујући прстом на своје груди. — Пр 
реко свега тога прелазила с подругљивим осмејцима.{S} Што је кнез више бранио Лепшу, Мона ју је 
нцуски, а на лицу му се сијао подругљив осмех.</p> <p>Кнез се узе сам обраћати, то једном, то д 
то га протресе.{S} Кнезу се сијао широк осмех на лицу и доктор се постара да се и сам што пре п 
 његовом младићском лицу сијао се ведар осмех непомућене младићске радости, а његове румене усн 
... — кнез се подругљиво <pb n="509" /> осмехну и махну руком. — Ето; ви се баш трудите.</p> <p 
 потшити панталоне!</p> <p>Растислав се осмехну и изађе из коњушнице.{S} На пољу је још било та 
ити, ја ћу учинити.</p> <p>Растислав се осмехну и пљесну пашанца по рамену — Е, ова ти већ вред 
 је био јасан.</p> <p>Растислав се лако осмехну.</p> <p>— То се види на први поглед.{S} Но ја б 
о је медвед?</p> <p>- Ката се опет мало осмехну.</p> <p>— Знам, рече она, дижући у вис леву веђ 
, пролеће тек што је зенуло, а сунце се осмехнуло над Звониградом и целивало земљу једним од он 
дурин кандидат! — рече он с подругљивим осмехом.</p> <p>— Чудим се да ноћас није ништа о томе п 
слава, он му пође на сусрет, са широким осмехом на свежем, младом лицу.</p> <p>Растислав предус 
н дирљив акт — настави ђенерал с горким осмехом — Али шта ме се то тиче!{S} Ја овако осећам.{S} 
бе, па, с чудним, подругљивим, лудачким осмехом, узе зорно гледати како крв из расечене ивице п 
.</p> <p>Доктор протумачи, с грациозним осмехом на уснама, да је по свој прилици утицало и једн 
p> <p>Доктор се дубоко поклони и рече с осмехом:</p> <pb n="195" /> <p>— Ваше је височанство не 
ећеш, сад на првој станици, рече кнез с осмехом, мењајући нагло разговор.</p> <p>— А, докторе — 
а сусрет: — Откуд та срећа? — рече он с осмехом, али прилично збуњено.</p> <p>— Није никаква ср 
 непрестано капље, а ђенерал гледа то с осмехом на уснама и броји редом капље крви „један, два, 
ћу ја бити као калуђер.</p> <p>Доктор с осмехом примети:</p> <p>— Па калуђери то најчешће и слу 
а гром још никако да пукне.{S} Најпосле осмог дана, место страховита треска, у службеним балкан 
д човека кога љуби, чисто је освежило и оснажило Лепшу, — рекли би да ју је то и подмладило, ка 
астије, али ваља имати на уму то, да је оснивалац династије провео двајест година у изгнанству, 
ом коцу, а Турцима их је издавао крвави оснивалац династије Косанића.{S} Престо Косанића подигн 
це и ту стадоше.{S} Спрам њих се дизала осниска двокатница, на којој су сви прозори били јасно  
де где су.</p> <p>Ишли су поред дугачке осниске куће.{S} Затим повише у лево, уђоше у тесан сок 
з мрачну ноћ.{S} Свуда унаоколо били су осниски гробови, с белим плочама и белим осниским камен 
сниски гробови, с белим плочама и белим осниским каменим крстачама.{S} Гробови су били неправил 
и, још су се светлили прозори на малој, осниској кућици од набоја.{S} Прозора је било свега два 
имао је потребне вештине — династија је основана.{S} Један потомак нема ни снаге ни вештине и — 
ти крупне земаљске интересе.{S} Моје је основно уверење, од њега увек полазим — да што се год к 
ужну дужност примајући у своје руке, на основу земаљски закона, власт привремени намесника књаж 
е предао г. Растислав, те си, једино на основу онаких података, и смео узети на се, да учиниш о 
а пријатељства имала су много стварнију основу.{S} Она брани Растислава и његове присталице с т 
хтело се да буде владалац Балканије, да оснује нову династију, да мете на главу кнежевску круну 
ет ништа не одговори.{S} Мало после ова особа изађе некуда, а уђоше две нове личности, исто так 
ам <pb n="427" /> свој господар.{S} Има особа које тако моћно утичу на своју околину, да све по 
професорка с Више Женске Школе, одлична особа позната у Звониграду са свог заузимања за женску  
Па баш да исприча целу ту ствар сама та особа — ипак, ко ће <hi>њој</hi> веровати да је Врбавац 
н и представник Француске?{S} Непозната особа ништа не одговори.{S} Помислим да јамачно не зна  
падај тако јак и неодољив, да нападнута особа не сме ни да помисли на одбрану.{S} Њој изгледа б 
ква смисла.{S} На исти начин одговори и особа с поља.{S} Тако се између ње и мртваца отвори чит 
сто поновим и на балканиском језику, но особа у црнини опет ништа не одговори.{S} Мало после ов 
лан о длан.{S} Око 6 часова, једанајест особа, скупљених код Моне на јаузн, већ су знале цео до 
 што је у то доба била мода код отмених особа.</p> <p>Мона се маши руком немарно и полако, узе  
х блиских људи, или иначе која од виших особа, што још више оживи женско друштво; даме, које су 
Ове мрачне фигуре, допуњене још другим „особама“ истога рувета, а мушкога пола, ми ћемо сретати 
чиновници, вршитељи дужности, министри, особе.... јес, све су то <hi>особе</hi>, свака са своји 
азили су разноврсни слатки ликери, а за особе с бољим апетитом, нарочито за мушкарце, спремљено 
туше их на крајеве стола.{S} За тим обе особе седоше за сто и нада мном се отпоче формалан испи 
ледала је као лето у кошници.{S} Отмене особе свију звања и положаја сновале су туда непрестано 
 владар је дужан да савије руке око оне особе, коју истакне пред њега државни разлог.</p> <p>До 
бољег, отменијег, вишег, нарочито спрам особе која представља власт, он је покоран у тим ствари 
 министри, особе.... јес, све су то <hi>особе</hi>, свака са својим планом, својим рачуном, сво 
магала друга једна особина, доста ретка особина: он је био неуморни мислилац.{S} Могао је по не 
мети.{S} Али ту је помагала друга једна особина, доста ретка особина: он је био неуморни мислил 
 имао много среће.{S} Неколико одличних особина, таман подесних за људе, за време и прилике у к 
 уз то умео је око старијих, и те су га особине брзо истакле.{S} Постао је официр.{S} Прилично  
порији а упорни мислилац.</p> <p>Из ове особине, да о ствари дуго и упорно мисли, поницало је с 
11" /> <p>Пуковник Врбавац имао је неке особине, које су му много помогле да се из друштвене ни 
во почињу развијати његове зреле, мушке особине.{S} Човек је звер!{S} Укротитељи <pb n="500" /> 
ом уласку у град, а имала је неке чудне особине.{S} Никад није пресушивала, никад се није мрзла 
ао; он је радознало распитивао за разне особине народне и једнако је понављао доктору:</p> <p>— 
о треба да познаду своје узајамне полне особине и способности пре но што се узму.{S} Свакојако  
е ви нарочито интересујете, поглавито с особином да дејствују тек доцније и да не пада у очи да 
 <hi>шеретлук</hi>, као на једну црту и особину у карактеру народном, па и ту су се брзо сложил 
p>„Тако, на прилику, ти су отрови имали особину да не дејствују одмах на пречац, при чему је ув 
ам народ добро је карактерисао ту своју особину пословицом: „пусти петла на буњиште он ће скочи 
су тако редом претресали једну но једну особину народну.</p> <p>У питању о вредноћи или управо  
 турска изрека која лепо карактерише ту особину нашег народа, где некакав Турчин вели једном на 
<p>„Међу тим отрови Борџије имали су ту особину, да дејствују тек поступно и после много времен 
 велика значаја, нити је на њу свраћана особита пажња.{S} Али, од кад је кнез поодрастао, омужа 
на“ — у тим речима било је за њега неке особите дражи и насладе.</p> <p>Замишљао је разне позе, 
астије није се нигде одликовао никаквим особитим личним јунаштвом.</p> <pb n="334" /> <p>— Дода 
стиславу.</p> <p>- Не мора! — рече он с особитим нагласком, па се онда загледа право у очи Раст 
} Смеђа, дугуљастих образа, без икаквих особитих знакова на лицу, она ничим није привлачила нар 
тање, по којој је он тако слатко трчао, особито кад се игра, па га јуре да га ухвате, а он бежи 
— Пет година! то је много, веома много, особито за једну - даму....{S} Пет година, то је читав  
и умеју да буду брзи и окретни у послу, особито кад се деси на месту човек, који уме вешто упра 
ече, а улице су још биле пуне света.{S} Особито пред дворцем кнежевим беше се скупила огромна г 
а отима“.</p> <p>Чудно и јесте било.{S} Особито је било чудно то одупирање код девојке, одрасле 
еште жене!{S} С тога на ту страну треба особито пазити, и тај утицај сачувати у своју корист.</ 
 овде. — Он не тражи ништа много, ништа особито од њих, до јуче његових, а данас Кугићевих наче 
рихвати кнез подругљиво — па није ништа особито.{S} Ђенералу Врбавцу прохтело се да буде владал 
и то говорили.{S} Ваш случај није ништа особито.{S} Без сумње у вину је био какав напитак што у 
еричка индијанска племена, код којих је особито на гласу чувени отров куруру („кураре“) у који  
ког женкароша и великог кицоша, који се особито поносио својим крупним, црним брковима, сетила  
зати.{S} Али не слути ми се ни на какво особито добро.</p> <p>— Заседа је јамачно удешена у спо 
дед види!{S} Да видим шта ћеш наћи тако особито!{S} Он рече да је то давнашња слика једне његов 
 Његове живе, избуљене очи давале су му особито оштар немио изглед.</p> <p>Ко је пажљиво заглед 
овала да су нашли <pb n="467" /> нешто „особито“, „ванредно“ ; обоје су мислили, „каква разлика 
појава његова није имала на себи ничега особитог.{S} Лепушкаст, пријатан шипарац — то је све шт 
аде слушати с притајаним дисањем.{S} По особитој шкрипи она познаде, да то пролазе нека сељачка 
о даље — рече секретар.</p> <p>— Упитам особу у домино, где сам ја ово? и шта се ово самном рад 
те окривљени да сваки дан примате једну особу из аустро-угарска консулата, држите је код себе п 
највеће и најугледније планинско село у осоју омаљских планина.{S} Чувено је на далеко с добрих 
говара, али стрина Синђа не даде јој ни осолити.{S} Заклињући се свим на свету, како је то ту б 
ва сокачка трабуњања — примети пуковник осорљиво.</p> <p>— Не, господине пуковниче.{S} Напољу ј 
дали да се не дере! (Радован се обрецну осорљиво: јес! будала! но да отимате девојчиће је л’!{S 
и акт, кад девојка постаје жена, кад се оспобљава да буде мати, <hi>јавно је светкован</hi>.</p 
/> <p>Мока се осмејкивала.{S} Ни она не оспорава Лепши ниједну врлину, то је и чедна и поштена, 
огинуо је <hi>Зликовац</hi>, жандарм не оспорава факт да је <hi>Зликовац</hi> пао, ади тврди да 
 стара, поштена и чувена кућа Крсманова осрамоћена је.{S} Лозинка је: спасавати или светити.{S} 
ка, довучена је у ову кућу да овде буде осрамоћена — рече Радован.</p> <p>— Еј ти, брате!{S} Па 
ако отворише широм, а на прагу се указа осредња, још младолика жена.{S} Иза њених леђа извирива 
p> <p>Човек, што је ово говорио, био |е осредња раста, средовечан, плећат, с оштрим цртама на л 
да не одговори ништа, њен поглед и сада оста оборен, али она мирно пусти да је кнез ухвати за р 
и је у главу што игда може.</p> <p>Јела оста наслоњена на зид, с поклопљеном главом на рукама и 
<milestone unit="subSection" /> <p>Кнез оста још мало код кола, па онда пође.{S} Свет га испрат 
у ни откуда ни трага на јава.{S} Тако и оста...</p> <p>Преобучени жандарм Јовица вајкао се, да  
овао ове стихове, ђенерал обори главу и оста тако неколико тренутака нем и непомичан, за тим пр 
и овог пешака водим у ропство.{S} Па ти оста без војске, сасвим оста без војске.{S} Е мој драги 
вати, покуша да га подигне, али ђенерал оста испрућен и грчевито укрућен.{S} Мишићи на образима 
ри минута већ је прошло.</p> <p>Ђенерал оста непомичан.</p> <p>Кнез је ходао и час по час загле 
м знак Кугићу и доктору да изађу, а сам оста са својим ађутантом.{S} Сели су на диван и Заре је 
пство.{S} Па ти оста без војске, сасвим оста без војске.{S} Е мој драги г. Маврикије, па ја теб 
 по соби.</p> <p>Ђенерал беше устао; он оста укочен на сред собе.{S} Стајао је и бесмислено бле 
 и заостаде.{S} Друштво му измаче, а он оста — себе ради.{S} Овај човек био је удаљен од наших  
 га опоменем да пази шта говори, али он оста при свом тврђењу.{S} Упитам га: „с киме сам дошао? 
ви ти покушаји остадоше узалудни; ствар оста за тај мах, просто, необјашњена загонетка.{S} Но к 
де Бог те се све добро сврши и господар оста задовољан и вели ми: „врло добро, г. начелник, том 
 поклони се и оде. </p> <p>Кнез Мутимир оста на сред себе, гледајући у врата која се за Растисл 
“ но и саму главу своју.{S} Јер, кад се оставе на страну лепи снови и љубичасте маште, истинска 
му кажем?</p> <p>— Бога ти, тетка Като, остави ме.</p> <p>— Али није то, душо, „остави ме“, но  
као дете!{S} У свашта хоћеш да завириш; остави то - рече Лепша живо, и, узимајући Мутимиру кути 
и сад говорити о томе.{S} Други пут!{S} Остави ме сад!{S} Погледај! — Она узе.{S} Монину руку,  
а је већ била у Лепшиној руци.</p> <p>— Остави, молим те!{S} Немаш шта видети!{S} Али остави, к 
предусретљивошћу сам понуди кнеза да га остави слободна и да одавде седне у своја кола.</p> <p> 
ацу готово све фигуре.{S} Напослетку га остави с једним коњем.</p> <p>— Сад сте остали само вас 
.{S} Но Растислав рече да се умири и да остави ту ствар за доцније, сад имају друга посла.</p>  
једном.</p> <pb n="375" /> <p>Растислав остави жену, кад то чу, па се на један пут окрете Ратку 
где су држане министарске седнице; људе остави напољу, а сам уђе унутра.</p> <p>Ту је сад наста 
женама за савет и помоћ, а сад молим те остави нас да грешимо као што смо почели.</p> <p>— Ти о 
е већа, најпосле се скотрља низ образ и остави мокар траг по њему.{S} Видео сам да спава и бунц 
, молим те!{S} Немаш шта видети!{S} Али остави, кад ти велим! — поче салетати кнез Лепшу да јој 
његове, а то је једини начин да на миру остави крупне државне послове.{S} Сем тога, такав начин 
остави ме.</p> <p>— Али није то, душо, „остави ме“, но ту један пут треба кидати.{S} То ни кака 
а са својима окрете месту где су јутрос оставили кола.{S} Још из далека угледаше Радована, води 
ам сасвим разговетно чуо: — Јесте ли му оставили отвор за дисање да се не угуши, несретник?</p> 
ставише се да одахну.{S} Тек што бејаху оставили шумовиту планинску косу, која се без прекида п 
ужи:</p> <p>— Он што је за тим настало, оставило је само нејасну и збркану слику у моме памћењу 
 да, уђем тамо, што и учиним, али врата оставим отворена, тако да сам све могао контролисати шт 
а.</p> <p>Нисам се смео одважити да вас оставим сама у оном стању, с тога навалим на црну прили 
ству пођи од себе, па докле стигнеш.{S} Оставимо друге млађе нека лете по облацима, а ми смо љу 
о, али ако...</p> <p>— „Ако“ и „да ако“ оставимо, г. пуковниче, људима збуњеним, који ни сами н 
 опет велим: од срца ти хвала.{S} Но да оставимо то.{S} Сад баш паде ми на ум једна мисао.</p>  
и данас; за буквоглавски поток, који је оставио своје корито, па ударио људима по сред најбољих 
 родољуб Страшимир Косанић III. по себи оставио.“</p> <p>Прокламацију су потписали као привреме 
 том земљом тугујући за њом; он није ни оставио, ни понео из ње ни једну мрску и душманску успо 
ction" /> <p>Овај чудан случај с кнезом оставио је на њему дубок утисак.{S} За ова три дана он  
и скупили на оном месту где је мало час оставио кнеза и своју госпођу.{S} Нешто се десило.{S} П 
p> <p>- То ми зар пребацујете?</p> <p>- Оставите на страну пребацивања, али какве сте нужде има 
ву, да благодари.</p> <p>— Ах народ!{S} Оставите, молим вас, ту демагошку реч.{S} Она тако ружн 
јте, молим вас, господин Растиславе.{S} Оставите ваш морал за друге трезније прилике.{S} Сад пр 
сте се сад ухватили за ту једну реч.{S} Оставите то....{S} Ето, морам да их псујем; помислите,  
колебања сељаци пођоше напред.</p> <p>— Оставите мени да их ја пропитам — рече Милоје.</p> <p>— 
S} Није могуће да ме овако необавештена оставите.{S} Кад сте већ кнезу ради добра и кад вас је  
ила, не слутећи ништа зло, она је могла оставити без пажње поједине подозриве радње пуковникове 
боји?{S} Ваљда не мисли, да ће га Лепша оставити с тога што може чути да се о њој у кругу кнеже 
а ће он појмити њен положај, и да ће је оставити на миру, ако је доиста поштен човек.{S} А сад? 
то уложити сву своју снагу, а за остало оставити политичке странке нека теку себи већину у скуп 
ерала не треба ништа дирати; ваља га ту оставити на миру и чекати да се поврати, па га онда пре 
ремао.</p> <p>— О!... о!... о!{S} Ја ћу оставити потомству страховит пример како се казне оваки 
ејаше навалио да напустиш Балканију, да оставиш престо, да се одрекнеш свега, па да бежиш са мн 
.</p> <pb n="517" /> <p>После по сахата оставка је била написана и послата у конак.{S} Растисла 
из министарства одмах и ви сви подавали оставке?{S} Данас би били немоћни пензионари, о којима  
нова и формално наређујем, да поднесете оставку заједно са целим својим министарством“ — писао  
х вам рећи просто: „г. Растиславе дајте оставку и идите кући,“ и ви би морали то учинити, а не  
 дође у сукоб с министром, а он богме и оставку да да, али својих начела да се не одриче и да н 
трпи ни неколико сахати да сам поднесем оставку, да не изгледа да ми је отета“ — мислио је Раст 
оје даје гавран боју нашем грожђу, које оставља своју жеравицу у нашем вину, то исто сунце гаси 
слабост људска, која ни у гробу људе не оставља на миру!{S} А бар из гробова јасно се види, как 
</hi>.</p> <p>Место да се крије и да се оставља мраку и случају, кад ће момак и девојка доћи у  
, смоташе се у дугачак, округао прамен, остављајући за собом ведро, тек умивено небо, које се п 
, увио га у дугачко платно, као мумију, остављајући му само мајушан отвор код уста и очију.{S}  
шкарац, као муж да јој је ближи к срцу, остављајући на страну рођачке, породичне везе и осећаје 
с лишена свога прељубезног владаоца.{S} Остављајући праведној признателности свију наши саотече 
балканском ђенералу ја вам чиним милост остављам да изберете начин како ћете умрети.{S} А само  
 двора, сретање црне прилике, даљи пут, остављање кола и свраћање у непознату кућу.</p> <pb n=" 
ерал је тражио и титулу. — Растислав је остављао титулу кнезу и задовољавао се да има фактичку  
— Ама да ми је знати шта ви мислите кад остављате да ја вама учиним овако — шах краљу!...{S} Хм 
двајате од мене због ситница и да ме не остављате сама.</p> <p>- Али ја бих вас молио да се јут 
 Сам, сам! сам!{S} Остављено сироче!{S} Остављено саморано сироче!{S} Тешко мени, тешко мени“!< 
ам по тој пустињи!{S} Сам, сам! сам!{S} Остављено сироче!{S} Остављено саморано сироче!{S} Тешк 
утанти, ордонанси и др. Но то је питање остављено да се Ратко боље обавести о неким млађим офиц 
 младо, неискусно, напуштено, само себи остављено створење, коме нико ни с које стране не ствар 
 се устури на диван, покри лице рукама, остаде тако неколико тренутака, а за тим протрља очи, с 
ом и љутито изађе из одаје.</p> <p>Јела остаде сама.{S} Она је била као омађијана.{S} Нашла се  
изгуби у даљини, широка кантарска улица остаде пуста и нема.{S} Месец се већ бејаше спустио нис 
гура мужа до врата и он оде.</p> <p>Кад остаде сама, Мона диже са стола писмо које мало час доб 
о, затварајући врата за њим.</p> <p>Кад остаде сама с Лепшом у соби, Мона јој приђе.{S} Лепша ј 
, Перун одважно крочи напред, и Жики не остаде ништа друго, но да и сам пође за њим.{S} Ударише 
игнут и то је за сад доста.</p> <p>Кнез остаде, али се по њему видело да није најбоље расположе 
орите шта сте решили?</p> <p>Но ђенерал остаде нем, укочен, непомичан.</p> <p>— Добро, кресну к 
</p> <p>Коњаника нестаде, а међу светом остаде ужас, забуна и неред, који је он посејао својим  
 куршумом размрскана десна рука а рањен остаде и сам момак.</p> <p>„Једина од пратње кнежеве, с 
не мрдну ни једна цртица на лицу.{S} Он остаде хладан, озбиљен, скоро натмурен.{S} На кнежево п 
 а за њим и сви остали.{S} За столом их остаде само пет шест: двојица су спавала, један је два  
 <p>Домаћица изађе, а кнез и лепа гошћа остадоше сами.{S} Она је ћутала и хладила се својом леп 
му испаде из руку, наочаре се смакоше и остадоше да висе на једном уху, старац пребледе као крп 
је стране објаснити Али сви ти покушаји остадоше узалудни; ствар оста за тај мах, просто, необј 
ође четврт часа, прође и по часа, а они остадоше као укопани.</p> <p>На једаред на средњем отво 
ић с друштвом окрете низ брдо, а сељаци остадоше да упороже волове, па ће и они преким путем у  
 причека на пољу.</p> <p>Кнез и ђенерал остадоше сами.{S} Неколико тренутка трајало је мучно ћу 
падоше на предња колена — падоше и тако остадоше.{S} Њини црвени језици висили су на пољу, отом 
за.{S} Њини се погледи сусретоше и тако остадоше неко време.{S} Ђенерал се за тим окрете, полак 
о!</p> <p>Мона изађе, кнез и Лепша опет остадоше сами.{S} Она је гледала у врхове својих рукави 
елаза и голема вијугања и обилазака.{S} Остајало им је да се спусте до планинских коса понајбли 
инити самном и друга насиља.{S} Није ми остајало ништа друго, но да се покорим неопходности.{S} 
араца, то се тако у друштву и разговору остајало до у мрак.</p> <p>Нити је госпођа Мона, ни ма  
уо.{S} Пођоше сва тројица.{S} У лево је остајао отворен пут, али црна прилика поврте у десно, и 
последњег пандура господину среском.{S} Остаје ми још сахат времена до поласка (сад је 3 часа п 
а, још једна рушевина до темеља, где не остаје камен на камену!...</p> <p>Ове загонетне речи от 
рочито Жики, паде на ум да ту у близини остаје мртав човек, али ниједном од њих не дође мисао д 
— Свакако, кнеже, г. Растислав, који ти остаје, много је већи лисац од мене, који одлазим.{S} Т 
 почну клатити, па после један по један остаје у комаду хлеба, у парчету меса, у крушци или јаб 
} С тога ја умирем као преступник, а он остаје да живи као добродетељан човек и спаситељ престо 
ечи о г. Растиславу.{S} Ја умирем, а он остаје, и то ће ти бити први доглавник.{S} Вреди да ти  
 види баш по томе, што ја одлазим, а он остаје.{S} То ти је најопаснији поданик у целој држави  
свака је одбрана бесмислена и теби само остаје да рекнеш: „молим те пусти.“</p> <p>У таком се п 
алом, ма се шта говорило, она опет зато остаје узорита жена.{S} Најпосле, Мона би требала бар з 
о њима већ друга година дана, али ствар остаје само на празним речима: до данас никаква дела.{S 
нављала: „Еј, пусто добро моје, коме ли остајеш!“</p> <p>Памти још и то како су слушкиње ушле у 
ом. — Не мене ради, но тебе ради!{S} Ти остајеш да живиш.{S} Можда ће ти некад успомена на овај 
и, под изговором обична весела друштва, остају до зоре.{S} Међутим уз јело и пиће они најживље  
 а сви виши чиновнички положаји ваља да остају увек у рукама наших људи.{S} То ће нашој странци 
у заповест, онда обично сва остала кола остају по читав сахат, два, па и више позади; напред од 
а, забачена планинска села, која обично остају на миру и онда кад какав ванредни догађај потрес 
 што она и њен комшија скоро у исти мах остају удови.{S} Као добра, хришћанка гђа удовица водил 
ље говорио.</p> <pb n="566" /> <p>— Али остајући у служби ти служиш свога политичког противника 
 добро одапета лука.</p> <p>Изненађена, остала пратња покуша да догна кнеза, али сви убрзо виде 
ми је; управо ја сам јој тетка; сироче, остала је мала без оца и мајке; ја сам је и подигла.</p 
 у нашем друштву једну нову чланицу.{S} Остала би и данас да јој се, случајно, није десила нека 
а је одрасла у сред мрака и разврата, а остала је светла и чиста.{S} Била је веома стидљива.{S} 
му се бејаше изгубило све човечанско, а остала само, до беснила раздражена, дивља звер...</p> < 
ичких интрига, које су се плеле око два остала намесника. —</p> <milestone unit="subSection" /> 
ез изда такву заповест, онда обично сва остала кола остају по читав сахат, два, па и више позад 
е, — видећемо.{S} Зашто не би баш и она остала у истом уверењу као и остала публика, да сам умр 
она наговести, да јој се чини као да је остала тешка.{S} Он је на то употребио једину гадну реч 
 неодољиво вукло да ту остане, и она је остала до пред зору.{S} До два часа по поноћи сипали су 
ј соби, окрену с лицем дувару и тако је остала за све време њине гозбе.</p> <p>Један од присутн 
еселе француске романце, која му бејаше остала у памети с његова последња пута у Париз.{S} Овда 
ка“.{S} За оном десеторицом наступаће и остала потера.</p> <p>Прва десеторица оду збиља напред, 
 баш и она остала у истом уверењу као и остала публика, да сам умро од гушобоље.</p> <p>Кнез га 
ни су не само они што се позивају, но и остала чељад.{S} Селом је овладао страх.{S} Нико није м 
p>Прва десеторица оду збиља напред, али остала потера дуго се задржа око убијена сељака.{S} Вес 
 за њим ишао је г. Растислав, а за овим остала свита.</p> <p>Чим се кнез указа, начелник Вујади 
уклонила.{S} У плавом, мирисном будоару остала је сама Јела, узбуђена, уздрхтана, збуњена.</p>  
м у кнежеву одају, али она није дуго ту остала.{S} После неколико тренутака њој приђе доктор и  
да то исто ради и твоја каћиперка и све остале њене друге — поче Ратко ватрено.{S} Но Растислав 
десило само с Лепшом.{S} Такве су и све остале „светитељке“ звониградске.{S} У Баварској довољн 
се упути мосту, пређе га брзо и позва и остале да прелазе.{S} Они наиђоше; Враничић напред Жика 
ли друго што.{S} Ови сељаци довикнуше и остале што су још тражили по густишу, и свих 7—8 одоше  
пут цео, има нарочито одело, лепше но у остале војске: црвенкасте панталоне, угасито зеленкаст, 
кнеза.</p> <p>Док је Кугић ово говорио, остали чланови слушали су мирно у сумрачној дворани, не 
аплаћивање заостале порезе у натури.{S} Остали су на томе да саслушају мишљење тастово, па како 
 његове пратње били су у Повратници.{S} Остали су полако приспевали један за другим.{S} Неки су 
о.</p> <p>Високи путници нису дуго овде остали.{S} Кад је било равно један час од доласка, кнез 
остави с једним коњем.</p> <p>— Сад сте остали само вас двоје, г. Маврикије, ти и то твоје кљус 
орачаји.{S} Милоје застаде; застадоше и остали.{S} Пред њима је био <pb n="557" /> дубок, бујан 
 придика и искочи из кола.{S} Изађоше и остали.{S} Црна прилика рече кочијашу да крене мало на  
н сматра да су то и јуче и данас били и остали једни и исти људи. — Они знају шта је добро и за 
ак на крају крајева доктор је био као и остали.{S} Ништа му није помогло што се чувао.</p> <p>Н 
ху рођен и да си по томе то исто, што и остали људи? — упита Кугић.</p> <p>Кнежева слика одгово 
 се дете одвести у оделите собе, где би остали под присмотром док ствар не буде свршена.{S} Сва 
S} Кнез устаде иза стола а за њим и сви остали.{S} За столом их остаде само пет шест: двојица с 
 да их је прешло два чамца, да су други остали доле с чича Мунтијаном да виде хоће ли моћи кога 
тало неморалније, да су ови камени људи остали у пуној природи својој, онакви као што су и били 
ама по кола.{S} Кад су сви моји разлози остали узалудни, ја извадим револвер, метнем га на сто  
рећи, ни тада ни потада.{S} Ти тренутци остали су за њу вечито мрачни.{S} Знала је само толико, 
зом, све док се није изгубио.{S} Кад су остали викали „ура, живео! и она је неколико пута у себ 
S} Договор је био друкчији!..{S} Где су остали?..</p> <p>— „Стрпен спасен“ — рече Милоје полако 
 био у дворској башти у шетњи; да су ту остали до после по ноћи и да се ту кнезу и смучило.</p> 
Један од присутних грађана показивао је осталим гостима некакву фотографију, која ће по свој пр 
инастије морају сада овде бити над свим осталим обзирима.{S} Ђенерал је био опасан такмац нашој 
 n="572" /> је већ рушила и пљачкала по осталим одајама везирова конака, примичући се све ближе 
, и узев Кају под руку поведе је у собу осталим гостима.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
в. храм орловачки није хтео изостати од осталих јавних грађевина.{S} На уласку блистао је овака 
берализам управо се тиме и одликовао од осталих политичких начела, што није тражио никаквих жрт 
 сам доктор није био ни мало изостао од осталих.{S} Седајућ за сто, он је мислио у себи:</p> <p 
орал људски, кад би нешто, не дај боже, остало откривено.{S} Неће ли се тако, онда се прибегава 
ти, на то уложити сву своју снагу, а за остало оставити политичке странке нека теку себи већину 
онда је то значило: сад ваља летети, па остало што или не остало.{S} На ту грозну команду бедне 
ледајте и од мене се надајте.{S} Све је остало дим.{S} Овде је сила!“ - О великим празницима ви 
лист.{S} Шта су они сањали, а шта им је остало!{S} Али су морали увући рогове.{S} Са мном није  
шњим приликама, у целом стању, какво је остало после ненадне смрти блаженопочившег <pb n="510"  
јства, али душевно стање његово дуго је остало под утицајем оних страшних снова.{S} Они су на њ 
: сад ваља летети, па остало што или не остало.{S} На ту грозну команду бедне гардисте само се  
то се изразио сам кнез.{S} За столом се остало до 3 часа; здравицама није било краја; весеље је 
вари.</p> <p>Том приликом много је куче остало без своје кочине, многа квочка без свог гнезда,  
 на другу оно мало памети, што још беше остало.</p> <pb n="244" /> <p>Јадно девојче!{S} Куда да 
се говорити о гушобољи.{S} На томе је и остало.{S} Цео град знао је да министар преседник болуј 
нијали, поздрави, благодарење у цркви и остало дуго је трајало и Врбавац се осећао уморан.{S} Ј 
="456" /> очувало ни од сто пет, све би остало подлегло — тврдила је Мона с дрским цинизмом и н 
ој садашњости?</p> <p>— Господину проти остало свега још неколико костију; од главе му се држи  
<p>Шта се тада збило у души Мутимировој остало је нејасно и њему самом.{S} Знао је доцније само 
 управа земаљска - државно министарство остало је без способних радника, и та се штета опажа у  
о гадно, ниско и подло, да је пре свега осталог помислио на освету.{S} Људи, који овако мучки н 
ликом, како се вели, довезао је, између осталог еспапа, и тријестак буради с разним ексерима.{S 
и родољуб и мудар државник те се између осталог вели:</p> <p>„Жалостан утисак који је учинила в 
е, свакојаки други женски накити, а сем осталога и једна царска женска круна и једна златна пре 
во тужбу на учитеља, у којој је, између осталога, стојало и ово: „И тако је наш учитељ цело бог 
носио је сваки час слике о томе, између осталога и слику, како поред те касарне пролазе девојчи 
да чита писмо, у коме је стајало између осталога и ово:</p> <p>„Овој дружини дошло је до знања, 
одмах сутра дан изнео својим друговима, осталој двојици намесника, као важну политичку потребу. 
: „Магационару седмога кола да придружи осталој спреми за народни устанак.“</p> <p>Један од нач 
 одговорност на себе.{S} Он је насликао осталој господи сву безисходност њина положаја, у којој 
 таласање груди разливало се и по целом осталом телу.{S} Наста кратко ћутање.{S} Враничић проду 
 n="84" /> и непоштено.{S} У осталом, у осталом то је већ давно познато да је диплација просто  
 је! - рече начелник равнодушно.{S} - У осталом ти не мораш њега уводити ни у какве заседе, не  
, као сва она друга чуда.{S} Није!{S} У осталом, није он тако проливен.{S} Он то само оној свој 
ник је могао само једном успети...{S} У осталом, узмите се на ум, г. Растиславе.{S} Ви сте удар 
много даље но што горе споменух...{S} У осталом, господо, ја сам готов на све.{S} Овај дом, у к 
женопочившег <pb n="510" /> кнеза.{S} У осталом, ја сам вазда готов да пред судом историје прим 
{S} Лепша то није ничим заслужила.{S} У осталом, ма се шта говорило, она опет зато остаје узори 
хтети да послужи њиним интересима.{S} У осталом, то ствар не мења: не хтедне <pb n="498" /> ли  
ештени могу и друкчије наређивати.{S} У осталом, њин је положај јасан.{S} Њин је министар човек 
вему што се односи на тај догађај.{S} У осталом, можда је и ту било умешано провиђење.{S} Ја ве 
и најзгодније може бити прикривен.{S} У осталом, ти то јамачно већ знаш, јер по свему видим да  
ћ у углу — не би му ништа помогло.{S} У осталом, ето, ако је по вољи учините пробу сами са собо 
о ружно <pb n="84" /> и непоштено.{S} У осталом, у осталом то је већ давно познато да је диплац 
} И ту веровање мора бити потпуно.{S} У осталом ја сам ту; из Звониграда се никуд не мичем.{S}  
тражи да има што више радних руку.{S} У осталом тај обичај жењења младих дечака био је до скора 
то се не сетих да узмем ону флашу.{S} У осталом њу су после брзо склонили.{S} Али имамо ону жен 
 свој започети разговор.</p> <p>....— У осталом ја тебе увек бијем, је ли г. Маврикије, да ја т 
вдао се кнез.</p> <pb n="698" /> <p>— У осталом није ми нико крив!{S} Лепо су ми говорили сви к 
 што не! — прихвати госпођа.</p> <p>— У осталом кнез ће свратити к теби, мислим још колико по п 
оворе: „Под знаком троугла с крстом.“ У осталом да чине све оно што буде чинио њин непознати во 
 одговарам на постављена питања, која у осталом неће имати за мене ничега увредљивог, или да се 
заповедник и господар на делу.</p> <p>У осталом Ратка је лако било и слушати; он од својих прис 
 ванредни догађај потресе и узбуди целу осталу земљу.</p> <pb n="649" /> <p>Да загледамо из бли 
о селима често бива да девојка погреши, остане тешка, на очима целога села месецима носи свој г 
да издвоји шта у томе колебању треба да остане непроменљиво, стално, што се мора развијати непр 
лога била са којих је госпођа желела да остане овде још мало.{S} Прво, интересовала се за понуђ 
ако да Радован и отац иду, а Грујица да остане са снајом.</p> <p>За све време док су се мушки о 
ти џевапа стрина Синђи, а ко је хтео да остане на миру морао је просто њу митити).{S} Јадној уд 
кнежеве одаје.{S} Кнез рече ађутанту да остане доле пред вратима а он с доктором уђе у собу.</p 
и му могу бити истинска потпора, па кад остане усамљен, неопитан, невешт — онда ће већ ићи лако 
твар не веша на велико звоно, но да све остане у најужем породичном кругу.</p> <p>Дозвана је по 
, ако отров не буде довољно јак, па све остане на самом покушају?</p> <p>Ката развуче усне подр 
 те се занесе и заспи, па ако тако дуже остане, онда се више и не пробуди.</p> <pb n="104" /> < 
обично на лицу.{S} Прво поједе кожу, те остане голо, црвено месо, па онда редом једе и месо све 
ије могуће, није могуће“ — па на томе и остане.{S} Спасе га баш то, што учини оно што нико не б 
г. начелник извести г. Ратка о успеху и остане да чека лепе гласе од чича Милоја.</p> <mileston 
 ће постати жртва грабљивих суседа, ако остане овако мала и нејаке.{S} Та задаћа народног уједи 
бора нема већ предузети све мере да бар остане што даље од државних послова.{S} Нека га нека се 
, а опет је нешто неодољиво вукло да ту остане, и она је остала до пред зору.{S} До два часа по 
када од тебе тражила да се не жениш, да останем вечно са мном?{S} Ни сам ли баш ја спречила и п 
 после, кад они узму власт у руке, а ми останемо празних шака — говорио је Растислав.</p> <p>-  
 се и изроди овај разговор.{S} Молим те остани.{S} Говорићемо о другом чему.{S} Имам да ти рекн 
собље, кнез нареди својим ађутантима да остану ту, а жандармском капетану даде руком знак да чи 
би веровао — ствари о којима је хтео да остану тајна, радио их је сам, не поверавајући се ником 
а ставе под присмотру, а г. г. министри остану да чекају кнежево пробуђење.</p> <milestone unit 
следњу оканицу „за срећна пута и срећна останућа,“ галама се дизала на све стране.</p> <p>Боја  
је и он сам, баш некако у то исто доба, остао удовац.{S} Смирена и побожни попа, домаћи свештен 
 штуче у другу собу.</p> <p>Ратислав је остао на месту као окамењен.{S} Неисказано га је болело 
 о ономе што је од њега чуо.{S} Кнез је остао на путу још читавих 20 лана, и за све то време ни 
} Бар Враничићу се тако учинило и он је остао потпуно умирен, не зебећи ни најмање да ће ови се 
ло му се да то не може бити — али он је остао при своме.{S} После читаве недеље дана бактања, н 
о ништа не доприноси ствари.“ И тако је остао упоран у томе да се Растислав чисто чудио толикој 
г значаја само онда, кад би кнез и даље остао кнез.</p> <p>Тако је Врбавац смислио овај пут, па 
ислим, Ваша Светлост, да је овај обичај остао од Турака, и да се до сада готово свуда већ изгуб 
д целе дружине недирнут и неприкоснован остао је Растислав.{S} И он се тако одржао без икаква у 
њем и убијањем Зликовца, који је убијен остао на мостићу у планини.{S} Ствар ми је изгледала по 
ми опет мрче.{S} Не знам да ли сам дуго остао у том несвесном стању.{S} Кад сам се почео повраћ 
stone unit="subSection" /> <p>Пун сахат остао је кнез код кола.{S} Обилазили су редом и стајали 
ска.</p> <pb n="113" /> <p>Ката је била остара жена, тако око својих 50 година.{S} Висока, црно 
чиновници, често људи, који су у служби остарили: многи баш из кругова његове данашње владе.{S} 
се тако ванџамент.“</p> <p>Чича Јова је остарио у овој служби; измењао је некаквих двајестак ми 
ичај румунски.{S} По свој прилици какав остатак још из старих римских времена.{S} Кажу да после 
владе и народ. скупштине, која су имала остати као највећа државна тајна.</p> <p>„Даље се говор 
емо га стегнути, да, хтео не хтео, мора остати међу нама, а после ћемо га пустити.</p> <p>Ове р 
их послова, где сад, хтео не хтео, мора остати и примити на се сва та тешка бремена, пошто ће п 
кућом Враничића.{S} Ово свакако не може остати без утицаја на даљи рад у корист „законите динас 
 и ту да га чекају.{S} Код буктиње може остати само чича Мунтијано.</p> <p>Жика одјури напред,  
налази, и да ли му ваља куд год ићи или остати где је?{S} Час му се учини да је у свом кревету, 
„Јао децо! сиротани моји.{S} Ви ћете ми остати сирочад, куку мени!{S} И ко ће се за вас заузети 
ћете као велики државник.{S} Име ће вам остати чисто, светло, Ваш јединац наследиће неокаљану у 
.</p> <p>Није имао куд, младић је морао остати.{S} Растислав га узе запиткивати за стотину поје 
а оде с њом једној госпођи, где ће прво остати два три дана а после ће се већ наредити што треб 
неза на јаузну, али он никако није хтео остати.{S} Правдао се да мора одмах ићи војном министру 
ешто припрема и смера.{S} То није могло остати тајна за његову најближу околину а нарочито за п 
да један поред другог није могао стално остати.{S} Али то се показало тек онда кад су обојица б 
ма говорила...{S} Разуме се, ја не могу остати до века неожењен.</p> <p>— А ко ти то тражи? — р 
 тулуме и бурад, старе зеитинске канте, остатке покварена лоја, ужежене масти и смрдљива зејтин 
ке старинске вештине, сматрајући то као остатке незнабоштва.{S} Хришћанство је разорило више кл 
S} У том случају прави узрок ваше смрти остаће тајна за народ.{S} Ви знате како дејствује ваш о 
обу те помрачи и оно мало свећа што још осташе непогашене.{S} Престрављен пуцњем, који је у зат 
Даље је Кугић разлагао, како прилике за остварење оних идеала, што их ово братство гаји - никад 
ирењу друштвених начела, а поглавито на остварењу једне од главних тачака у претходном раду дру 
редство које ти највише може помоћи при остварењу твојих планова.</p> <p>Ратко беше почео долаз 
лан и Срећко је одмах приступио његовом остваривању.{S} Како му се наде не испунише видли смо м 
 била кад би се и половина од њих могла остварити рече Ратко.</p> <pb n="504" /> <p>Ратислав је 
>Ратислав је био мишљења да се све може остварити, а не само половина.{S} Ту нема никаквих фант 
је да се увек лати само онога, што може остварити.</p> <p>Бирао је да њему у део вазда падну по 
а је начело?{S} План, мисао коју желимо остварити.{S} А шта је државна служба?{S} Власт, снага  
хом сељака, јахало је далеко напред.{S} Остраг се нанизало преко тридесет кола Орловчана и сеља 
идео да га не може зауставити, газда је остраг грдно чврчао и просипао на вочиће најгадније псо 
за колима, или најпосле цела гарда јаше остраг, као што је сад био случај.</p> <p>У кнежевим ко 
и загладила један чуперак, који се беше остраг на глави подигао, она се окрете мужу, узе га опе 
тре у колебу, први ближе огњишту, други остраг на трупац где је мало час седео чича Мунтијано.< 
дравише га, па један од њих пенали на њ острага револвер.{S} Пуста рука осушила се на веки, доб 
зина и топлина, све то само га још више острви. — Он је понесе канабету.</p> <p>Јела се копрцал 
расно, слепимице и чисто зарежа као оно острвљен пас, па је узе љубити и уједати по врату, по о 
ло лепо да сте где год на каквом пустом острву.{S} Али на жалост тако није.{S} Има још и других 
орачити где му се не надаш, па да играш острољанку, све да везеш.{S} Него, батали то.{S} Је л’  
роз сплетене павитњаке, опасне купинове оструге и густе трњаке, или газити кроз високу, бујну п 
чији глас викну: „Ај, недајте — утече!“ Осу се један грозд пушака, па други, па онда све умуче. 
сти, да оговоре што је за оговарање, да осуде што је за претрес и осуду, да и деле узајамно сво 
 док не извести своју рођаку о свршеној осуди над њеним мужем.{S} Тешко му је било да јој то ка 
е може избећи казну на коју га братство осуди — а кнез нека сад избере које хоће.</p> <p>Тако с 
полако, учитељски:</p> <p>- За сваку је осуду и сажаљење оно што се синоћ десило.{S} Ја сам одм 
оговарање, да осуде што је за претрес и осуду, да и деле узајамно своје мисли и осећаје, да поп 
бесмислица!</p> <p>— За што је проклет, осуђен и проглашен као стидан и низак један акт, који ј 
хилистичког одбора добије пресуду да је осуђен да буде убијен отровом псећа беснила и једног да 
хапсани је изубијан, а затим је суђен и осуђен — <hi>четири године затвора, за увреду владаоца. 
деш виши од људи, браће твоје, за то си осуђен да погинеш од руке сина човечија!....</p> <p>Из  
и он ће, јамачно, у најкраћем року бити осуђен и отеран у Пламеновац.{S} Кад њега нестане посрн 
p>— С вама је, чини ми се, још неко био осуђен?{S} Неке жене, мислим.</p> <p>— Јесте, милостиви 
робом, ја сам у гробу.{S} Ја нисам само осуђен нам смрт, ја сам већ умро, ја сам покојник.{S} С 
 не може бити места кнежевој наложници; осуђена на вечито удовање, јер ко ће се оженити кнежево 
уд.{S} За три дана ви ћете бити суђени, осуђени и као велеиздајник стрељани.{S} Сад бирајте.{S} 
 пропева.</p> <quote> <l>И ми ове земље осуђени синови,</l> <l>Кад видимо књаза свог,</l> <l>Ми 
о били осуђени.... је л те, ви сте били осуђени? — упита пуковник нагло.</p> <p>Изгледало је ка 
> <p>— Збиља, за што сте ви управо били осуђени.... је л те, ви сте били осуђени? — упита пуков 
заинтересован.</p> <p>— То је била нека осуђеница; одлежала 3-—4 године, па је пустили да послу 
 се поред управитељке тако осили, да су осуђенице од ње пропиштале.{S} Била их је, мучила, опкр 
/p> <p>- Стражари досађују осуђеницима, осуђеници се свете стражарима.{S} То на робији бива чес 
и из службе?</p> <p>- Стражари досађују осуђеницима, осуђеници се свете стражарима.{S} То на ро 
дине!</p> <p>— А надзорнице над женским осуђеничким одељењем, какве су оне?</p> <p>— Па добре,  
ла и тровачица.{S} За то је и на робију осуђивана.</p> <p>— Пре једно шест недеља њој је дошао  
воје младићске лудорије, икако је и сам осуђиво и критиковао своје синоћње понашање, и како је  
 Мона то осуђује, -онда она управо њега осуђује.</p> <p>Но Мона се није дала ни опепелити оваки 
а површину какав случај, свет га строго осуђује, али док дође дотле да се ствар јавно потегне,  
ивице онда је крив он.{S} И ако Мона то осуђује, -онда она управо њега осуђује.</p> <p>Но Мона  
ли на њ острага револвер.{S} Пуста рука осушила се на веки, добро погоди; кнез се на земљу сруш 
у; па све лепо једно по једно отаљавај, отаљавај, док даде Бог те се све добро сврши и господар 
, господару; па све лепо једно по једно отаљавај, отаљавај, док даде Бог те се све добро сврши  
ди нису у стању да прихвате и како ваља отаљају све државне послове. — С тога је учињен распоре 
 гомилицама, долазили су и звали је да „отаљају још по једну,“ но она никако не хтеде.{S} Кад с 
18 до 20 година, па док син не порасте, отац га заступа код невесте и врши синовље брачне дужно 
 женскиња и како на то гледају старији, отац или браћа девојачка.{S} Кнез се нарочито интересов 
н телесно, Цезар преболе ово тровање, а отац му умре).</p> <p>„Још мање су познати страховити о 
S} Наравно, без овога чудног додатка да отац заступа сина у брачним дужностима.{S} Разлог је би 
чуда..</p> <p>Преломе тако да Радован и отац иду, а Грујица да остане са снајом.</p> <p>За све  
ечка:</p> <p>— Па је ли ти жао што твој отац живи с твојом женом сад, док је млада, а кад ти по 
т јамачно отишао да спреми кола, да јој отац и снаја јамачно још седе тамо под шатором, где их  
</p> <p>— Ја их нисам ни правио, но мој отац — одговори дечко.</p> <p>Текелија се много чудио о 
 конаку да потражи кћер.</p> <p>„Ја сам отац; мени то најбоље личи да је осветим, ако је за осв 
иле.</p> <p>— Косанићи су дошли да буду отац готовом детету, млади кнеже мој — рече ђенерал сна 
 и чуо, а не би их знао, би рекао да су отац и син, па забринути родитељ даје мудре савете дете 
спода, што седе овако у наоколо?</p> <p>Отац му одговори, да су то господа начелници.{S} Дете з 
а војничка заклетва, па верност књазу и отачаству — како ћемо то? — упита ђаволасти сељак.</p>  
вани за ревносну и верну службу књазу и отачаству</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 
а, мој дед морао се кришом провлачити у отачбину.{S} Наравно, он је носио у својој моћној десни 
ином мишљу: — да се одржи на власти.{S} Отаџбина, општи интереси, династија, напредак, све су т 
 тако велику казну, да га његова рођена отаџбина избацује из недара својих.{S} Та он је у њој п 
сла с људима решеним на све крајности. „Отаџбина је у опасности и једна група родољуба сматра д 
25 дана и да обиђе југо западне крајеве отаџбине.{S} Низ градова (окружних места), које ће кнез 
а, бацио се ничице на груди своје мајке отаџбине, оросио је искреним сузама и ижљубио је топлим 
а, који с правом могу понети име „оцеви отаџбине.“</p> <p>Не скидајући поглед с доктора, кнез г 
е заборавља своје високе дужности спрам отаџбине, а у скоро ће се јавити прилике, где ће се јас 
смо, као добре патриоте, већали о спасу отаџбине, о збацивању изанђале династије Косанићеве и о 
јући, да младоме кнезу предаје престо и отаџбину учвршћену и обезбеђену од сваких потреса.{S} М 
ного година, стари кнез вратио натраг у отаџбину, мећу чиновницима, што дођоше да га поздраве,  
 реч ништа не кошта, а и гвоздена врата отвара.{S} Ја нисам нихилиста, али сам ово дана читао ј 
војиш.{S} Истина, новајлија је, тек сад отвара самосталну радњу, али са својом вредноћом и <hi> 
 дрвену кутију и загледаше је откуда се отвара.</p> <p>3- Ух, баш си као дете!{S} У свашта хоће 
у смрти и тајанствену реч, на коју смрт отвара своја наручија и пушта из њих већ загрљена роба. 
пажљиво по њима прегледали све хартије, отварајући пакет по пакет и бирајући поједина писма и д 
ало после ових речи; за тим настави, не отварајући склопљене очи:</p> <p>- Кад се пролази страш 
ростења као тешки рањеник, а за тим, не отварајући очију, узе тихо, али јасно говорити нешто.{S 
твар је од предсудна значаја.</p> <p>Не отварајући очију, оне нађе њену руку, наслони је себи н 
ушки клацкала се полако, дремушећи, час отварајући, час затварајући своје живе, немирне очи.{S} 
говорио о овим стварима, све му се више отварала воља за говор.{S} Чисто му се лепила за језик  
<p>У опште за њих, начелнике либералне, отварало се сад широко поље рада, где је сваки имао да  
 ишло споро.{S} Кнез је прво у 2—3 маха отварао очи, укочено гледао по дворани, па опет склапао 
о пред дамама, показивао им руком пут и отварао врата пред њима, овде застаде, показа руком гос 
 разговетно чуо: — Јесте ли му оставили отвор за дисање да се не угуши, несретник?</p> <p>— Нећ 
као мумију, остављајући му само мајушан отвор код уста и очију.{S} За тим је тако увијени дерви 
е цела операција састојати у трљању.{S} Отворе се врата побочне собе: рекоше ми да, уђем тамо,  
мајушну рупицу; завуку челични кључић и отворе тајни метални долап с више преграда.{S} Пошто су 
е вечности огласи поноћ, тихо и нечујно отворе се златна врата небеска, а из њих изиђи један од 
ле да људи говоре истину кад стану пред отворен гроб — поче разговор ђенерал Врбавац. — Но ја н 
 Јова је угаси међу прстима и баци кроз отворен <pb n="362" /> прозор; за тим извади мараму, об 
кле, човек близак, пред којим може бити отворен, а познато му је било и име чича Милојево.{S} И 
 у соби на којој је један прозор стајао отворен и с подигнутим завесама, уз шкрипу кола, тутњав 
ме орманчићу у зиду, који је још стајао отворен, и покупи из њега све ђенералове хартије, управ 
ођоше сва тројица.{S} У лево је остајао отворен пут, али црна прилика поврте у десно, и заиђе м 
сто пренеражен.{S} Овака дрскост, овако отворен говор <pb n="122" /> збунио га је.{S} Ова жена  
утку, избегавајући да сукоби не плану у отворен рат.{S} Још се није осећао довољно снажан ни да 
 оно, што је уморном и ознојеном човеку отворен прозор, који му стоји управо иза леђа, и гони г 
ог кнеза помињали Перуна Црнојевића.{S} Отворена је била кривична истрага.{S} У први мах једно  
улице, на прагу дворане која је стајала отворена и у коју је домаћица могла сваки час ући, заду 
али, опет запињали и опет падали.{S} На отворена уста текле су им беле бале, њино загушљиво рип 
м тамо, што и учиним, али врата оставим отворена, тако да сам све могао контролисати шта с вама 
акву хартију, само нек се нађе пред њим отворена.</p> <p>Кад прође који од старијих чиновника,  
и гости Врбавчеви, стајала су сад широм отворена сва врата — момак их је био отворио да мало из 
Мутимир лежао је полеђушке на дивану до отворена прозора, а око њега осећао се задах келнске во 
ва прозора на пространом салону била су отворена и свежи пролетњи ваздух, помешан с топлим сунч 
утимир.</p> <p>Врата на будоару била су отворена и кнез, како ступи у дворану, угледа домаћицу  
ирао изразе.{S} На послетку прешао је у отворене нападаје.{S} Његове оптужбе биле су тешке:</p> 
а средњи прозори на горњем спрату још и отворени.</p> <p>Читава река светлости изливала се кроз 
че сама соба г. конзулова, под чијим се отвореним прозорима и разлегала ова врапчија опера.</p> 
их шоља, које су попадале с ормана, при отвореним вратима на будоару, у соби на којој је један  
 с позадне стране и пође правце средњим отвореним вратима. — Куку, саме смо самците — рече Пава 
стар који ће то баш тако <pb n="567" /> отворено тражити.{S} А друго, лепа реч ништа не кошта,  
После овога бала кнез је у више прилика отворено износио своје симпатије за Лепшу.{S} По његово 
тар председник, он је често у седницама отворено нападао на Растислава, који је управљао спољни 
 копира.</p> <p>Војници овога гарнизона отворено нападају грађане, познате као лојалне пристали 
икује с Павом) он јој је могао рећи све отворено па црно бело, како избере.</p> <p>Прво он каза 
о као неки увод.{S} После њега дошло је отворено питање:{S} Шта би Пава бајаги могла махнисати  
!{S} То ми се допада.{S} Чисто, јасно и отворено.{S} Е, саслушајте сад и ви мене.{S} Такога отр 
а свикне на поверљиве разговоре, где би отворено и искрено оцењивали Врбавца.</p> <p>Услед тога 
љате око себе људе, г. Растиславе, који отворено исповедају да је за Балканију боља република н 
ирате око себе људе, г. пуковниче, који отворено говоре да Балканија има велике историске задаћ 
показати малодушан, неспособан да удари отворено на ђенерала, и онда би Растислав ту свршио.{S} 
замерила.{S} Али неће Лепша то!{S} Рећи отворено: „тога и тога волим“, за њу је то и сувише про 
је говорио из њега „Ето, видите, ја вам отворено кажем —- јес, био сам у кујни и то вам не криј 
јком на уснама). — Пусти ме да ти кажем отворено шта мислим, бар овде где смо сви своји, и где  
у Париз.{S} Најпосле говорио је са свим отворено.</p> <p>— Ваљда не мислиш, да сам за време сво 
 је већ и сама видела и да говори с њом отворено, или да прекине све и онда, наравно, не може р 
 је услед тих тешких окривљења било већ отворено и формално ислеђење против кнеза, и друштвени  
љеним рукама он је замоли и закле да му отворено и искрено каже, има ли кога на свету који би ј 
 место да погледа <pb n="696" /> питању отворено у очи, и да реши одмах оно, што се неминовно ј 
о укопани.</p> <p>На једаред на средњем отвореном прозору на горњем спрату указа се човечија пр 
спођа ово говорила, Тоша приђе расејано отвореном прозору.{S} Друмом од Јеленика ишао је дуг ре 
 снебивања, никаква оћуткивања, потпуна отвореност — то је права погодба да можемо што радити.  
догледну, као тепсија глатку, ода свуда отворену раван.</p> <p>Пуна родних поља, бујних пашњака 
о, уђоше у тесан сокачић, уђоше у једну отворену авлију и црна прилика поведе их једном осветље 
> <p>Говорећи ово кнез притрча вратима, отвори их широм и махну руком на једнога од својих ађут 
ста, тако проста, да Срећко већ устаде, отвори позадна врата и изађе у узан, доста мрачан ходни 
отмјену класу“.</p> <p>Не потраја дуго, отвори се кућна капија и на њој се указаше три женске п 
маши руком немарно и полако, узе писмо, отвори га и узе га читати.{S} Очи јој се разиграше, лиц 
а промишљање.</p> <p>Кнез извади сахат, отвори га, загледа га, — и узе ходати по соби.</p> <p>Ђ 
о имену.{S} Тодорика се одазва и оде да отвори капију.</p> <p>Била су то два изасланика капетан 
.{S} Она потрча прозору и покушаваше да отвори велико тешко прозорско крило.</p> <p>Била је нал 
сле великих напора пође јој за руком да отвори велико крило.{S} Брзо диже обема рукама спуштену 
е и кнез....</p> <p>На ове речи госпођа отвори очи и погледа мужа чисто зачуђено, као да је хте 
н отшкрину врата и застаде.</p> <p>Мона отвори очи, баци летимичан поглед на господина, па брзо 
 с поља.{S} Тако се између ње и мртваца отвори читав разговор - разговор неразговетан, у коме к 
ачити у мрачну јаму, која се на једаред отвори испод плоче онога истога гроба, на коме је мало  
иле трећу под руку.{S} Кочијаш слете те отвори врата.{S} Оне две женске чисто утурише ову трећу 
 Најпосле једном момку пође за руком те отвори крило прозорско, на што се мајмун истргне и утеч 
азабрати.{S} Заре се наже преко кнеза и отвори врата на колима.</p> <p>Црна прилика крочи с пољ 
 и чисто обучен кочијаш слете с козла и отвори врата на колима, из којих се појави млада женска 
толико заинтересова да она покуша, па и отвори и спољне крило од прозора.{S} Сад је већ све бољ 
акуца на врата.</p> <p>Доктор притрча и отвори.</p> <p>На вратима се указаше две женске прилике 
ртвачка глава.{S} Кнез узе ову кутију и отвори је. — Унутра је било 6 повеликих стаклета.{S} Кн 
аде, узе са стола црну, дрвену кутију и отвори је пред кнезом, који завириваше с радозналошћу.{ 
p>„Ту је довољно да се добро запуше сви отвори на одаји, па се онда у соби, тако затвореној, уп 
ри врата.{S} Тежак дебео гвоздени капак отвори се тихо и нечујно.{S} У зиду се указа четвртаст  
у зиду, завуче кључ и простим притиском отвори врата.{S} Тежак дебео гвоздени капак отвори се т 
њег загушљивог и мемливог задаха.{S} Он отвори очи и угледа над собом високо, мрачно небо, на к 
ад га први пут загледа у лице.{S} Перун отвори очи и проговори:</p> <p>- Уједе ме пас за главу! 
е знате!</p> <p>Ливреисани слуга полако отвори врата, стаде смерно пред Мону, и не гледајући То 
" /> <p>После десетак минута, Мона опет отвори врата на будоару и викну кнеза.</p> <p>— Лепша м 
Кнез Мутимир ваљда већ по двадесети пут отвори сахат, и кад виде да је 9½ у вече, он махну глав 
сита, лепа и укусно одевена.{S} Кочијаш отвори капију, женска ступи у авлију.{S} Мона с осмејко 
ла је све нове и нове примаме за Лепшу, отворила је с њом читав философски диспут и бомбардала  
но, онако како јесу, а што су ми у томе отворили очи за цело је заслуга неколицине разборитих љ 
о.{S} Не би никаква одговора.{S} Најлак отворим врата.{S} Баш у тај мах он се накашља и мени се 
и су испроваљивани, где ужим, где ширим отворима, који су водили даље под брег, кривудајући лев 
ом отворена сва врата — момак их је био отворио да мало изађе дим.{S} Два момка ишла су од собе 
вори.{S} И зар се ви још усуђујете уста отворити!{S} Ви сте погазили вашу заклетву, ви сте изда 
н какав злочин, — али нико ту неће уста отворити да што о томе сведочи; још мање да трага и ист 
 њима већ био нашао кључ којим је могао отворити загонетку, откуда овај младић све то зна!</p>  
оли господина намесника да изволи одмах отворити нисмо..</p> <p>Растислав дохвати писмо са стол 
розору, на који куцну; врата се изнутра отворише и гости уђоше, али у соби не бејаше никога.{S} 
а је брисала сузе, кад се побочна врата отворише; Срећко је био свршио своје песничање с хоџом, 
еку муку ћућорили.{S} Најпосле једва се отворише врата и кмет поче узивати у судницу једнога по 
 у тај мах врата на дворани ширимице се отворише, а лакеј гласно узвикну:{S} Његова Светлост кн 
и ове мисли и ово чуђење.{S} На соби се отворише врата, а на њима се појави висок, крупан, угла 
но 10 часова, врата на дворани широм се отворише и кнез уђе.{S} Одмах за њим ишао је г. Растисл 
 нов покрет, врата на дворани полако се отворише и на њима се указа висок, крупан, трбушат госп 
.{S} На један мах врата на његовој соби отворише се тихо и нечујно, а две црне прилике, умотане 
мараму.</p> <p>Врата се на колима широм отворише — прво изађе она друга женска; она прихвати Је 
 притисну дугме, врата се на соби широм отворише.{S} Момак не приказа никога, чак се и сам не п 
ну ђенерал.</p> <p>Врача се нагло широм отворише; у собу ступи кнез Мутимир.{S} Ђенерал се веом 
не беше довршио а врата се собња полако отворише.{S} Гологлав, млађи ађутант појави се на врати 
о: — „Слободно.“</p> <p>Врата се полако отворише широм, а на прагу се указа осредња, још младол 
у чашу.{S} У томе се спољна врата нагло отворише.{S} У собу брзо уђе црна <pb n="589" /> прилик 
а.</p> <p>Не потраја дуго, на један пут отворише се побочна врата, која су била заклоњена ћилим 
илика још се не врати.{S} У томе чекању отворише се полако задња врата на соби.{S} Висока, сред 
а је њима он заповедао.{S} Поглед му се оте далеко низ поље и он угледа чак тамо далеко низ коњ 
а у велику капљу, како се та капља, кад отежа, развуче, на половини прекине, једна пола падне д 
еће симпатије за тебе, а то би све јако отежало положај нове династије.</p> <p>- С тога су ваљд 
ођена стрина.{S} То је до некле могло и отежати ствар.{S} Но, Срећко, <pb n="239" /> као практи 
је положај лак ако га навлаш ви сами не отежете.{S} Али ја вам унапред кажем да се ствар не мож 
ери се два три пута с ноге на ногу, па, отежући реч по реч, каза хоџи ради чега је дошла, и она 
никаква сила још никад ништа није од ње отела“.</p> <p>Ове речи чуо је кнез од своја два мртва  
аво предака?{S} Што год су имали они су отели.{S} Сила узела; сила држала док је могла; сад’ не 
и ономад спасао кнеза од извесне смрти, отео му из руке већ натегнуту чашу отрова, и, место бла 
 створио устав.{S} Доказују да је устав отео власт од кнеза, али је није дао народу, као што би 
о којој од ових кћери Евиних и нехотице отео поглед на ове снажне, мускулозне, голе људе, то се 
а тичурна чупа ми срце.{S} Што је ко не отера!{S} Не!{S} Мене нико не воле искрено!{S} Нико за  
 Преварио бих га да га уквржим, а после отерам коме треба да примим својих 300 минџурана.</p> < 
ојој је у затвор одвучен и ту бијен.{S} Отеран у тврђаву, он је одлежао више од три године.{S}  
јамачно, у најкраћем року бити осуђен и отеран у Пламеновац.{S} Кад њега нестане посрнуће и цел 
 роде).{S} То се више не може ни мотком отерати!{S} Та то је сад за тебе, наравно, само за тебе 
ви две повелике гомиле свежа, бела, тек отесана букова иверја.</p> <p>Ово је било изненађење.{S 
ић паде ничице на мост, а на белим, тек отесаним талпама указа се струја црвене крви, чича Мило 
 по крајњој мостовој греди.{S} На белим отесаним талпама указа се струја црвене крви.{S} Жика и 
у и друге знамените реформе.{S} Тако је отесано и побијено двадесет нових дирека, а на њих ната 
однесем оставку, да не изгледа да ми је отета“ — мислио је Растислав у себи. „Ово је навалично  
омрзне Кугића, бар никако се није могао отети од непријатног осећаја при сваком виђењу и састан 
ију, коју је развијала да поврати свој „отети кућни праг,“ <pb n="528" /> како је она то звала; 
уцаше пушке, а мало после доведоше људи отету младу.{S} Сва је, јадна, била бледа као дувар, а  
доноси: „А.. а..а.. ј потеците у помоћ, отеше нам девојку“!</p> <p>То исто учини и Радован.{S}  
на камену!...</p> <p>Ове загонетне речи отеше се као очупан уздах, као налет вихора из груди Цр 
у иде толики други свет, хтела би да му отиде и она, Синђа, али сама не може, пошто хоџа све по 
ло у главу, „што се та девојчура толика отима“.</p> <p>Чудно и јесте било.{S} Особито је било ч 
Ни то не знате, да се од смрти ништа не отима, да се од ње ништа на силу не узима; она по <pb n 
ли јој лакат, којим беше ударила о сто, отимајући се.{S} Али Лепша беше успела да стрпа писмо у 
 и обасу је пољупцима.{S} Лепша се није отимала.{S} У њеним мислима и осећајима беше се извршил 
{S} - Она се сирота бранила.{S} Тако се отимала!{S} Но моја је снага била џиновска — као код св 
у, о које се до мало час тако суревњиво отимала, поправи спрам огледала мало разбарушену косу,  
е.</p> <pb n="694" /> <p>После узалудна отимања, Мутимир поче молити.{S} Удари у исповест; приз 
Јела се копрцала и бранила.{S} Она му у отимању откиде мараму с врата и једно дугме с прслука.. 
е напоље, но он се онако пијан копрцао, отимао и једнако је сипао погрду за погрдом, ма да му ј 
 и, без великих церемонија, формално је отимао од ње писмо, тако, да јој откиде чипку с хаљине  
волео јавне почасти и слављење, није се отимао за популарношћу.{S} Није марио да га свет воле,  
да се ослободим, али што сам се ја више отимао и напирао то на једну то на другу страну, све са 
прашини трагови, како сам се но прашини отимао и копрцао.{S} Не, не!{S} Да сам ја био прошле но 
 коњи позобају, а после ће устати да их отимаре, напоје и спреме.</p> <p>Из једнога угла чуло с 
а што да ћутим!{S} Није ово Романија да отимате девојке!....</p> <p>После се окрете оцу:</p> <p 
се обрецну осорљиво: јес! будала! но да отимате девојчиће је л’!{S} Пресешће вам, вала), на ход 
озбиљно:</p> <p>— Лепшо!...{S} Зашто се отимате?!{S} Зар ви не осећате да је провиђење спојило  
ушко, (Ратко помилова дете, које се узе отимати) па зато и ти носиш панталоне — рече Ратко, сме 
 само толико да сам се почео копрцати и отимати да се ослободим, али што сам се ја више отимао  
а да се гради устав.{S} Ту би се морало отимати од њега - рече на један пут Маврикије и устаде. 
} Е, његове су мекше, од њега се не ћеш отимати...</p> <p>Баба је постајала све нежнија; она чи 
но баба Ката не даде...</p> <p>— Шта се отимаш?{S} Гребу те моје сухе бапске руке...{S} Е, њего 
заустави, Мона би јој лаким, еластичним отискивањем ноге о патос, давала, нов покрет, и љуљушка 
о са сељацима по омаљским планинама.{S} Отићи сам џелату под нож и пустити да те закоље као овц 
аљину рече озбиљно и увређено.</p> <p>— Отићи ћу, не бој се!{S} Ви све најбоље знате!{S} А ко ћ 
смо?</p> <p>— Ако је по вољи... могу ја отићи!</p> <p>— О, молим — рече Врбавац, који већ беше  
е већ тако, онда је ствар проста — ваља отићи горе, тамо је и кнез, а поћи ће <pb n="246" /> и  
па ћу онда то запалити и заједно с вама отићи у Содом, нек се бар зна и нек се прича и приповед 
та сад да ради.{S} Осећао је да не може отићи одавде док не извести своју рођаку о свршеној осу 
ти, а по дебелим гранама њеним могло се отићи високо, без икакве опасности.{S} Он позва Црнојев 
а је једва чекала сутрашњи дан, када ће отићи да види, како сад изгледа та њена бијена друга.</ 
Павом су своји; баш што и да чују не ће отићи никуд даље; а и она - Пава - штета би било да про 
а, — скренути са свог историског пута и отићи у анархију.{S} Неколико сокачких букача биће суви 
а кнез Мутимир опростиће се с народом и отићи из земље.</p> <p>Тако су гатали и нагађали једни. 
С тога је он сад и прешао у Балканију и отићи ће право у Орловац, где је сад скупштина на окупу 
 да је умирим, нека легне; али ти немој отићи; чекај ме, сад ћу ја — заврши ђенерал и брзо оде  
ни у екватор верујете, онда ћемо далеко отићи.{S} Екватор признају најбољи људи на свету из сви 
 презирање, но сад се опет поче враћати отичње беснило.</p> <p>— Је ли тако, мој верни министре 
е сео на коња и, у пратњи два коњаника, отишао у главну касарну, где је одмах сакупио све батаљ 
ом месту са својом рођеном госпођом.{S} Отишао подводници он, а то исто учинила и његова госпођ 
јника и неколико најпоузданијих официра отишао министарству, где су држане министарске седнице; 
и вечито пљачка еснавску касу.{S} Да је отишао у калуђере био би први владика и највећи језуита 
ахата одоше и последња кола.{S} Кнез је отишао међу првима....{S} Уморна, госпођа одмах оде у с 
 двора, како је сишао на улицу, како је отишао кући.{S} Дошав кући, затворио се у свој кабинет  
 n="687" /> поверовао.{S} Растиславу је отишао човек с тога, што је мудро одмерио, да ће Растис 
 па чудо живо што погађа.{S} Ко му није отишао, томе није погодио.{S} Има некакву старинску кож 
 на жице нажуљио.{S} И ја мислим кад би отишао сад на алеју, онде где су ме синоћ ухватили, јам 
адити.{S} Е, ево да чујеш.{S} Јутрос си отишао рано, нисмо се ни видели.{S} А имала сам да ти к 
ава одговори да је старији брат јамачно отишао да спреми кола, да јој отац и снаја јамачно још  
боји да јој не извуку какав реп, ако би отишла с другом којом женом, јер најпосле, шта зна она  
е морао попустити.{S} Министру је ствар отишла као откривена политичка завера.</p> <p>Али сви о 
лиције, па се повукли у унутрашњост.{S} Отишли су у Орловац и ту већ ухватили јака корена међу  
ди ноћу дижу из постеље.{S} Многи не би отишли, али је свакога копкало да чује шта ли је то так 
у владаоца.</hi>!{S} Пријатељи, који су отишли да га виде у затвору после четири месеца, нашли  
док се на једном од балканиске обаде не отиште лак, црно обојан чун, који, као муња, испара Дун 
жиже.</p> <p>„Најпосле сви органи редом отказују даљу услугу.{S} Стомак више не вари, црева виш 
лика је била мала, и ђенерал место носа откиде целу главу, па то парче хартије растрља међу прс 
лно је отимао од ње писмо, тако, да јој откиде чипку с хаљине и огули јој лакат, којим беше уда 
копрцала и бранила.{S} Она му у отимању откиде мараму с врата и једно дугме с прслука....</p> < 
е нокат у слику и с два прста покуша да откине нос на слици мртвога кнеза.{S} Слика је била мал 
руку, а ја све стрепим да јој се што не откине за што ухватим.{S} А гле ово — Петрија дочепа Па 
 нос; по некад ми дође да га од милоште откинем, а мој клипа Вилип вели да би ме по носу у хиља 
е и јасне сунчане висине....{S} Али ах, откинута од стабла свога она ми мора свенути!</p> <p>Из 
ледала мало разбарушену косу, и прикачи откинуту чипку, а затим се маши за свој огртач, што је  
ија сенка, застане за тренутак, на опет отклизи и нестане је.{S} Тако је то подуже трајало, а о 
 нити ту може ући ни браву закључати ни откључати.{S} Но да ли сте добро загледали прозоре?{S}  
 тескобу, г. енжењер је чак нудио да се откопа земља, па да сви виде како је тој „светој бари“  
а тим у присуству друштвених изасланика откопан и нађен жив, и ако јако опао.{S} За све то врем 
и је био сам кнез Мутимир.{S} Он приђе, откопча ђенерала и раздрљи му кошуљу око врата и на гру 
ренутку кад беше подигао главу у вис да откопча испод гуше копчу на мундиру.</p> <p>Тако, с под 
е још једном пољуби док је она међу тим откопчавала хаљину испод гуше.) - А ово шта ти је?{S} К 
е огледалу: — ништа — рече он и продужи откопчавати мундир.{S} Каја хтеде још наваљивати да чуј 
етуше кнезу под ноге.{S} Затим су кнеза откопчали, разголитили му груди, руке, врат, и отпочели 
} Али, ах, боже, у каквом стању!</p> <p>Откопчан, раздрљених груди, разбарушен, са закрвављеним 
ће то бити друго, да јој је хаљина овде откопчана.{S} Једном руком брзо намаче мараму на груди, 
се то могла преварити да пође од куће с откопчаном хаљином.{S} После се сети да ће то бити друг 
у излете из руке, паде на застрт патос, откотрља се чак под сто, али се не разби.</p> <p>Изнена 
ет, ни сама власт неће да испитује и да открива такве ствари.{S} Деси ли се да такав злочин слу 
ад није падао у узбуђење да пред другим открива своје осећаје.</p> <p>На људе је гледао као на  
мудри.{S} Нашло се издајника и ствар је откривена.{S} Можда је у завери против мене и моја рође 
устити.{S} Министру је ствар отишла као откривена политичка завера.</p> <p>Али сви ови извештај 
дски, кад би нешто, не дај боже, остало откривено.{S} Неће ли се тако, онда се прибегава овој д 
и и моја жена припомогла да се мој план открије? је ли и она била у друштву с тобом<ref target= 
виспрени, којима њина виспреност за час открије обичан смисао и значај каквог предмета, они се  
едним предметом успевали су по некад да открију и пронађу у томе велике тајне, које су понајвиш 
л’ је она? да л’ није?“ „Аја! није она, откуд би њој онака руба и онолика лепота?“ — запиткујет 
06" /> Он устаде и пође му на сусрет: — Откуд та срећа? — рече он с осмехом, али прилично збуње 
 све знам и све разумем.{S} Разумем сад откуд о мени раструбљени свакојаки ружни гласови.{S} Са 
; знам ја то боље но твој чукундеда, но откуд теби сад паде на памет Црни?</p> <p>- А да против 
тање.{S} Управо изгледало му је чудно: „откуд овом шипарцу оваква питања?“ Одмах је у себи закљ 
једне париске јавне женске.</p> <p>— О! откуда да то није интересно, баш на против, врло је инт 
ави, гледајући у госпођу: — Али, збиља, откуда ти амо?</p> <p>Госпођа се смејала:</p> <p>— Је л 
рављено лице чича Јовино.</p> <p>- Гле, откуда ти амо? — рече Растислав зачуђено, излазећи пред 
е Жика — а већ ако успитају одакле смо, откуда идемо и куда ћемо, онда одговарај сам.</p> <p>У  
на Петро, откуда ти то? па, црна Петро, откуда ти ово? а ја само погледам преко рамена и велим: 
 све нагрнуле за мном, па, „црна Петро, откуда ти то? па, црна Петро, откуда ти ово? а ја само  
сасвим супротних Врбавцу и намесништву, откуда је, веле, и потекла мисао о промени политичка пр 
кључ којим је могао отворити загонетку, откуда овај младић све то зна!</p> <p>Чим је овај незна 
а га пошљу о државном трошку на страну, откуда се вратио с одличним успехом.</p> <p>Кад су у бу 
 <p>- Гле, страна Синђе; гле и Паве!{S} Откуда ви амо?</p> <p>То је био писар Срећко, онај исти 
рањен.{S} Но тек сад настаје забуна.{S} Откуда је настало ово узајамно убијање не објашњује ни  
ке обично губе девојштво пре удадбе.{S} Откуда то, докторе?</p> <p>— Ту су узроци разни, светло 
} С осмејком на уснама, он упита сељака откуда му сад наде на ум то име Перун Црнојевић, и зна  
дар на сред улице, па никад да не дозна откуда је дошао. </p> <p>„Но тек сад настаје оно што је 
и понова весело упита сељака да му каже откуда му на једанпут паде на ум то тако ретко име Перу 
 руке црну дрвену кутију и загледаше је откуда се отвара.</p> <p>3- Ух, баш си као дете!{S} У с 
 на уму. <pb n="336" /> Управо чудим се откуда се и изроди овај разговор.{S} Молим те остани.{S 
 једну прословити:{S} Како му је име? и откуда све то зна?{S} Ма како да га је Растислав на то  
мо „кнез.“</p> <p>И за што све то?{S} И откуда на један пут све то?{S} Како то дође?{S} Нема од 
с одведе баш у ону блудничку кућу?{S} И откуда у опште та мисао једној обичној жени?{S} Она је  
 месту одакле је мало час пукла пушка и откуда се сад чуо болан јаук.</p> <p>У двајестак корача 
види где ће одсести и да му дозна име и откуда иде, пошто ћутљиви младић није хтео о томе ништа 
 да се не заустави на питању, како то и откуда ова промена, а свако упоређење ишло је у корист  
<head>Шамар</head> <p>На саборној цркви откуда 11 часова у вече.{S} Лепа, затворена, господска  
отекари, или можда и ботаничари.{S} Али откуда све то можете ви знати?</p> <p>- О, милостиви го 
 о загонетном <pb n="275" /> младићу ни откуда ни трага на јава.{S} Тако и оста...</p> <p>Преоб 
 изашао из чекаонице и упутио се страни откуда је долазила вика, кад га ађутант срете, блед и п 
колности испитају, не може да се ухвати откуда би могло доћи то тровање.{S} Искључив дакле могу 
свакојаки ружни гласови.{S} Сад разумем откуда и шпијуни по мојој кући.{S} Све разумем!</p> <p> 
слушају.</p> <p>Док се Тодорика ишчуђао откуда гости тако у недоба, ћата рече да немају ни трун 
ао нешто ме текну у срце.{S} Нисам знао откуда то, али непрестано ми се слутило нешто на зло.</ 
 диже главу, погледа тамо на ону страну откуда је долазио тај разговор и рече:</p> <p>— Неки љу 
енерал икад свраћао пажњу на њу.</p> <p>Откуда сад да му падне у очи, и за што му баш она приву 
ја само погледам преко рамена и велим: „Откуда ми? купио ми мој кнежић“ — па само возим даље; т 
ом старинском часовнику кукавица гласно откука својих дванајест сетних „куку.“</p> <p>И ако је  
 испаде за руком да и сам набави шињел, откупив га за добре паре.</p> <p>После овога Жика се пр 
шао.</p> <p>- Ух! зар његовом главом да откупим своју? - уздахну чича Милоје.</p> <p>- То ти је 
ти мржња отрује сваку капљу крви; сваки откуцај срца твога и сваки поглед ока твога нека је мрж 
ојску и да ће га послати у Балканију да отме престо од Мутимира, кад он неће лепим да прими - а 
дешава око ње и покуша да устане, да се отме.{S} Испод њених ногу, крај отомана, стајао је вели 
нез покуша да се брани, да викне, да се отме; али, пре но што је могао и писнути, он се већ нађ 
е одозго.</p> <p>Јела је покушала да се отме — али, сем покрета у раменима, није ништа више мог 
ш у тај мах вијаше једну девојку да јој отме цвет.{S} Кад угледа оца — застиде се.{S} Снаја га  
о беше дошла да га спасе.</p> <p>„Да га отмемо, да га узмемо силом;“ — допре кнезу до ушију с п 
вена са своје ванредне лепоте, као и са отмена понашања, такта и поштења.</p> <p>Кнез Мутимир у 
ети.{S} Но бадава, то морам рећи, овако отмена госта још нисам имала.{S} У моме крају, тамо где 
 некаква млада, веома лепа женска, врло отмена изгледа.{S} По свему се види да је висока, госпо 
ница њему обећала „отмену даму“, а њој „отмена господина“.{S} Подводница их сведе у мраку и обо 
ији изгледала је као лето у кошници.{S} Отмене особе свију звања и положаја сновале су туда неп 
кад је депутацију предводио капетан.{S} Отмене преставнике орловачког грађанства предводио је о 
ечење, много више доприносе здрављу ове отмене дружине, но он, лекар дворски.</p> <p>Кнез се см 
е.{S} Иначе црте на липу биле су фине и отмене, у целини лице је изгледало сићушно и веома живо 
орена, господска кола стадоше пред кућу отмене госпође, о којој смо напред спомињали да је била 
благослова, и то су после у вашим очима отмени људи, угледни чиновници!...{S} Не знам, не знам, 
 равнога — љубоморан је, а спрам бољег, отменијег, вишег, нарочито спрам особе која представља  
и дуге препирке и оштре борбе.{S} Сваки отменији грађанин орловачки хтео је да та „звезда даниц 
пет била позната као „лиферант“ за сву „отменију класу.“</p> <p>Ове мрачне фигуре, допуњене још 
оју, као што је у то доба била мода код отмених особа.</p> <p>Мона се маши руком немарно и пола 
 где си ти то још чуо код образованих и отмених људи!{S} Где још образован човек тако титулише  
не код госпође Моне скупљало се десетак отмених дама звониградских, да ту поседе, поразговарају 
 његови помоћници, одборници и неколико отмених сељака већали су у затвореној судници.{S} Већањ 
је убрзо стекао симпатије звониградских отмених кругова и рало је виђан у свима одличним кућама 
јати средиште једном делу звониградског отменог женског света.</p> <p>Приче о незгодној прошлос 
ш јутрос у зору ја и ви били заједно на отменоме скупу честитке <hi>Балканске браће</hi>, где с 
ва госпођа.{S} Подводница њему обећала „отмену даму“, а њој „отмена господина“.{S} Подводница и 
Мутимиру кроз сами мозак.</p> <p>„Да га отмете, да га силом узмете, јадници!{S} Ни то не знате, 
— Него шта ћеш?{S} Ваљда силом да ми га отмеш?</p> <p>— Збиља, нећу ти дати да одеш с писмом.{S 
покорно, све је из мог подручја.{S} Све отмјен свет, благодарим покорно, и све дошло добровољно 
и да је била позната као „лиферант“ за „отмјену класу“.</p> <p>Не потраја дуго, отвори се кућна 
па забрекло, па здраво, а код варошанке отобољио се образ као у краве измузено виме.{S} Јес, зд 
но још седе тамо под шатором, где их је отоич видела, а да јој најмлађи брат још ваљаде игра у  
ушао шта он говори.{S} Продужујући даље отоич започету мисао, он живо настави:</p> <p>— Јес, не 
 Срећко, онај исти што му кнежев доктор отоич повери једну важну тајну и једну тугаљиву мисију. 
ико од једне <pb n="250" /> да је Пава „отоич“ стајала онамо под дуњом с Петријом и још неке 2— 
гово васпитање не иде како треба, а ова отоичња прича Раткова о Мутимировим пијанкама пробудила 
о и како, али она је сад веровала у оне отоичње страшне речи кнежеве; веровала је и жалила га.< 
ђу и стрепила да јој ова опет не понови отоичње речи „Па иди!“</p> <milestone unit="subSection" 
ше постајати мртво језеро, без покрета, отока и живота.{S} Све што је боље и самосталније међу  
ахати? рече Мона седајући крај Лешне на отоман и вадећи часовник. „Ћути, добро је, још нема три 
у који мах хтеде да је спусти на сниски отоман <pb n="440" /> у углу, њена хаљина запе о наслоњ 
 својим драгим теретом паде на кадивени отоман....</p> <p>И сама опијена страшћу, Лепша је, нек 
ним снажним потиском помаче на више цео отоман, али у томе и сама склизну с отомана и пала би у 
 напред, колена му се омакоше с глатког отомана и они обоје-падоше на меку простирку, крај отом 
, да се отме.{S} Испод њених ногу, крај отомана, стајао је велики долап, с пуно ситница на њему 
ни обоје-падоше на меку простирку, крај отомана.</p> <p>Ту, на патосу, међу комађем полупаних ш 
цео отоман, али у томе и сама склизну с отомана и пала би управо главачки на патос, да је Мутим 
каква успеха.</p> <p>Лепша је седела на отоману, у пола окренута зиду, са шакама на дицу.{S} Кн 
} Њини црвени језици висили су на пољу, отомбољене доње усне дрхтале су, и грчевито се купиле,  
бушат господин, у мајорској униформи, с отомбољеном доњом усном.{S} Он отшкрину врата и застаде 
 срдачно загрли, да с његова млада срца отопи лед и студен и да пробуди у њему топлу истинску љ 
време овако у двоје, док ја за тренутак отпаднем до у кујну.</p> <p>Домаћица изађе, а кнез и ле 
на.{S} Најпосле су ђаци из побочне собе отпевали кнежеву химну, а око 11 часова кнез се опрости 
еликој меници, од које бар петину морам отплатити....</p> <p>Госпођа га опет прекиде.</p> <p>—  
к застаде за тренутак са својом причом, отпљуну на страну, обриса се рукавом па продужи живо.</ 
 па груди, све меко као памук - Петрија отпљуну — јес, очију ми; чисто човеку гадно и да ухвати 
ваше: „добро јутро!“</p> <p>Враничић их отпоздрави и упита јесу ли оно њини волови што пасу ту  
изгледа безумна и сама помисао на какав отпор, она види само један излаз, само једну могућност: 
 руку, на једаред осетиш да је ту сваки отпор већ у напред искључен и немогућан, свака је одбра 
реме мирно ћутала, не дајући ни најмања отпора безумној страсти Мутимировој.</p> <p>На један пу 
ледајући час у кнеза, час у Растислава, отпоче овако:</p> <p>- Ево, ово су, молим покорно, госп 
 обе особе седоше за сто и нада мном се отпоче формалан испит: ко сам? шта сам? и од кад сам ов 
зговор између њега и Растислава брзо се отпоче.</p> <p>Предмет разговора били су конзервативци  
</p> <p>— Чекај сад.</p> <p>У томе кнез отпоче своју кратку беседу, како он, као потомак династ 
излаза није било и наш бедни г. Вујадин отпоче своју улогу.{S} Он подиже обадве руке, показа на 
а да некога не пробуди.</p> <p>Ушав, он отпоче полако, готово шапућући, али са живим покретима  
ма.{S} Гледајући непрестано у патос, он отпоче живо говорити, као да се с ким препире:</p> <p>Ј 
ети Растислав немарно.</p> <p>Кад Ратко отпоче говор о кнезу, госпођа га слушаше пажљиво.{S} Ка 
аво над његовим прозором, баш у тај мах отпоче своју дугачку јутрењу песму.{S} Растислав је узе 
ва тек ако му је било 22 године — одмах отпоче своју чудновату причу.</p> <p>— Ја не знам, г. б 
ли, разголитили му груди, руке, врат, и отпочели трљање.{S} Баба је трљала око слепих очију и п 
одужи се куцање, које још раније бејаху отпочели они који су раније били песму свршили.{S} Куцн 
</p> <p>А поред „само још ову,“ коло је отпочело већ и трећу игру по одласку кнежевом, а још се 
су се.</p> <p>Али потмуло трвење већ се отпочело, а овда онда сенула би и по која варница од за 
ају како је жалосно и сумрачно мало пре отпочео њин састанак.{S} Таква Је младост и таква је љу 
 куцање чаша и шоља и чангрљање ножева, отпочети су разговори, казивања, па и препирке скоро о  
 липи.{S} Махом су ћутали.{S} Пред зору отпочеше тих разговор.{S} Рачунали су колико имају изгл 
окружних места), које ће кнез посетити, отпочињао се <hi>Орловцем</hi>, градом у средини земље, 
руго, но да се покорим неопходности.{S} Отпочне испит.{S} Трајао је ваљада читав сахат, а тицао 
ло напред, као глумац који се спрема да отпочне декламацију.</p> <p>Све ово гледао је пуковник  
љом да је има.{S} Ма како озбиљно да се отпочне Лепшина посета, та озбиљност увек траје само не 
 свачему нађе повода да превије табак и отпочне истрагу, а већ ако се доцније ништа не обелодан 
је, сад имају друга посла.</p> <p>Ратко отправи дете на поље да се игра, зазвони и поручи каву, 
n" /> <p>Сутра дан покрајински начелник отправио је г. министру шифровану депешу велику 4 бланк 
 жандарме, а ађутанти могу и чекати.{S} Отпусти их, па ходи да се разговоримо.{S} Ја се још осе 
а ту последњу услугу да ме саслушаш.{S} Отпусти твоје људе.... т. ј. мислим војнике, жандарме,  
Начелник почасти непознатог поштоношу и отпусти га с добрим бакшишом.</p> <p>Одмах сутра дан г. 
оде се.{S} Три дана доцније чича Милоје отпутује „трговачким послом“ у источне крајеве Балканиј 
ен телесно и душевно, и на скоро за тим отпутује с породицом у једно страно купатило.</p> </div 
ледајући непомично у патос!</p> <p>Кнез отпуши стакаоце, пошто га је прво пажљиво промућкао.{S} 
подозриви телеграфски чиновници били су отпуштени.{S} Читав тај крај био је усколебан, по селим 
 шта се ти бојиш.</p> <p>Јела покуша да отргне своју руку из бабиних, но баба Ката не даде...</ 
у владалачку титулу.{S} Кад би му силом отргнули његовога драгог мајмуна, с којим <pb n="26" /> 
. и пророци, — додаде он срдито.</p> <p>Отресајући своју хаљину, госпођа Софија рече поносно, п 
- рече доктор као зачуђено.</p> <p>Боја отресе крај од ћурчета.</p> <p>- Џаба таке среће, госпо 
ко уздахну, скочи са столице само да се отресе овога досадног милушења, оде и стаде крај другог 
У нас се већ давно осећа потреба, да се отресемо ове збрке у нашој новчаној системи.{S} Нашу су 
в и кнежев ађутант, капетан Заре, млад, отресит, угледан официр.</p> <p>За кнежевим колима дола 
запрегнута с два красна белца.{S} Млад, отресит и чисто обучен кочијаш слете с козла и отвори в 
 и сељаци приђоше.{S} То су били млади, отресити људи: један је носио о рамену пушку, а други п 
днога по једног сељака.{S} Бирао је све отреситије људе и боље газде и њих је узивао прве.{S} С 
, зна!....</p> <p>Јела узе плакати, она отрже руку од бабе. </p> <p>— Ово је право чудо; оваке  
вица, шерет, притворица...</p> <p>Лепша отрже и други рукав од огртача, навуче га, и стаде пред 
..</p> <p>Лепша једним снажним покретом отрже од њега огртач, и навуче један рукав — Одлази од  
</p> <p>- Елем, сем политичких разлога, отров сам изабрао и с тога, што је, по мом нахођењу, од 
мо.{S} Отров, необичан, непознат отров, отров који се ни по дејству своме, ни по последицама св 
тави ђенерал — ја сам те хтео убити.{S} Отров сам изабрао с тога што он најмање прави ларме и н 
:</p> <p>— Молим вас да се разумемо.{S} Отров, необичан, непознат отров, отров који се ни по де 
} То исто провиђење казниће сад вас.{S} Отров је онде испод моје слике у тајној фијоци у зиду — 
, и да нам објасните њихову примену.{S} Отров и поступак — то нам треба.</p> <pb n="125" /> <p> 
Кажите ви мени само шта ви желите, а за отров — то ви не брините.</p> <p>— Па, ја вам ето кажем 
то нас овде интересује.{S} То је, какав отров ови опасни људи мисле метати у мехуриће на тим св 
 може поступно навикнути да узима какав отров па да му од тога ништа не буде.</p> <p>„Један ист 
тварају и брзо ветре.{S} Хтели би какав отров који се годинама може носити сакривен, а да не из 
.</p> <p>— Кажите ми, знате ли ви какав отров, где лекари не би могли одмах познати чиме је чов 
 да ми кажете, знате ли за какав онакав отров како рекох.</p> <p>— Па наравно, господине, да зн 
м не да лако пронаћи и обележити; такав отров, од кога ће ко га узме, на сигурно умрети, а ни њ 
осе у тело човечије страшан, неизлечљив отров, који се полако угнезди, уђе у крв, у месо, у жив 
онда јамачно морате знати и то, који је отров најјачи, и има ли отрова тако јака, да би од њега 
кло срце, а из његова рањена срца капље отров... капље мени на језик....{S} Ала је горко! —</p> 
 крваву,</l> <pb n="603" /> <l>Те из ње отров пару издише,</l> <l>Од које вену лузи зелени:</l> 
лкалоидима — но за то је потребно да се отров узима стално у омањим дозама, а у подужем року.</ 
} А само су два начина: или да попијете отров, који сте за мене спремили, или да будете стрељан 
>Ката се насмеја: „Па лек!{S} Ви велите отров ми велимо лек — све је једно.{S} Дакле сто жутих  
једне биљке америчке, мешајући у њега и отров од змије.{S} Али како се све то спрема, т ј. како 
ко сваки дах твој нека издише загушљиви отров мрзости, од кога ће се трава и лишће сушити и од  
на љиљана изригава свој смрдљиви гујски отров мрзости...</p> <p>Све до сад ђенерал је у заносу  
дима нисам до сад имала така посла, али отров је такав да би најјачега човека оборио, па ће ваљ 
и ви хтели мене убити.{S} Испићете сами отров који сте мени спремили.</p> <p>Кнез ућута и упре  
а, код којих је особито на гласу чувени отров куруру („кураре“) у који они умачу своје стреле и 
 се на живоме огњу, који јој је страшни отров запалио у крви.{S} По жилама више не тече топла,  
то сигурнију смрт.</p> <p>„Овај страшни отров дејствује на нервну систему тако да у маху наступ 
ше ствари стоје овако:{S} Можете попити отров.{S} У том случају прави узрок ваше смрти остаће т 
 тога ништа не буде.</p> <p>„Један исти отров у већој дози може донети одмах, тако рећи тренутн 
т постаје потпуно узет.</p> <p>„За овај отров једва се у новије доба дознало само толико, да га 
.</p> <p>- Добро! али како се узима тај отров упита ђенерал.</p> <p>— Како год желите.{S} У шољ 
змија, може слободно исисати устима тај отров и сасвим га прогутати, па да му стомаку апсолутно 
о ухватио и нагнао га да сам испије тај отров, и сад, на један пут, тај исти ђенерал Врбавац ос 
сечно.</p> <p>— Али какав може бити тај отров?{S} То изгледа нешто врло чудно.{S} То не верујем 
 без боје (она је непрестано звала свој отров „леком“) ни на шта не мирише, малко је накисео, и 
p> <pb n="327" /> <p>- Елем, изабро сам отров с тога, што би крваво убиство немогуће било прикр 
</p> <p>„Тако су Борџије знали за један отров с оваким дејством.</p> <p>„Помешају отров у вино  
 ће вама све то!?{S} Вама треба сигуран отров, и ја вам га нудим.{S} Ако хоћете, узмите.{S} Нећ 
, ту би се могао употребити сваки течан отров.{S} Но њима је то мало.{S} Садашњим отровима махн 
начин.</p> <p>„Тако, на прилику, змијин отров (виперин) дејствује само убодом кроз крв.{S} Чове 
p>Чудновато!{S} Ђенерал Врбавац спремао отров кнезу Мутимиру, овај је то ухватио и нагнао га да 
овом!“ У опште, од кад је ђенерал понио отров, кнезу је било некако незгодно ђенералово присуст 
 пошто је ђенерал Врбавац већ био попио отров, положај Растислављев још није био без опасности. 
одност.{S} Он је сам својом руком испио отров, који је за ме био спремљен.</p> <pb n="355" /> < 
отров... то јест, наравно, наравно, ако отров не буде довољно јак, па све остане на самом покуш 
ек“ или нећете?</p> <p>— Добро, али ако отров... то јест, наравно, наравно, ако отров не буде д 
м погледом.</p> <p>— Збиља, какав је то отров? понови пуковник.</p> <p>Ката климну полако главо 
ако ваља, баш како ваља.{S} Какав је то отров?</p> <p>Ката је ћутала и гледала га својим хладни 
 сад узели мене запиткивити какав је то отров.{S} То би ја морала бити последња будала да вам ј 
о за нашим рођеним столом; то је просто отров за децу!{S} И то није само случај код мене; не бо 
 разумемо.{S} Отров, необичан, непознат отров, отров који се ни по дејству своме, ни по последи 
ров с оваким дејством.</p> <p>„Помешају отров у вино и даду га госту.{S} Гост попије, и не само 
нералу:</p> <p>— Дакле?</p> <p>— Попићу отров — рече ђенерал загушљивим гласом.</p> <milestone  
lestone unit="subSection" /> <p>„Попићу отров“!</p> <p>После ових одсудних речи ђенералових нас 
а народ.{S} Ви знате како дејствује ваш отров.{S} Стегнуће вас у гуши.{S} Боловаћете 2—3 дана.{ 
/p> <milestone unit="subSection" /> <p>„Отров је стар као и род људски; било га је од кад је љу 
 уређивати ваше ствари и после попијева отрова.{S} Ви бар знате да он не убија с места.</p> <p> 
"126" /> <p>— Је ли могуће да има таква отрова?{S} То је баш како ваља, баш како ваља.{S} Какав 
 Е, саслушајте сад и ви мене.{S} Такога отрова има, господине пуковниче.{S} Јесте ли чули за бо 
унети убодом или уштрцавањем.{S} Већина отрова има и једно и друго дејство, но има их и који де 
е болове но, на против, баш услед узета отрова, он се осећа веома добро расположен.</p> <p>„Гос 
, да му за 250 дуката направи 5 флашица отрова, којима ће отровати кнеза.{S} Тровање би имало д 
 у тешку болест.</p> <p>„Дејство каквог отрова зависи од дозе у којој се узме.</p> <p>„У врло м 
ad> <p>Да ли је то био утицај попијеног отрова, или помисао на скору смрт, тек ђенерала поче об 
емили и сахранили.{S} Али он је умро од отрова.{S} С тога је било потребно доказивати, да је ум 
о да никоме и не пада на ум да је то од отрова.</p> <p>„Тако су Борџије знали за један отров с  
т морала доћи услед тровања — таквих је отрова било и јамачно их на Истоку има и данас, но наша 
 је то.{S} Ја знам шта је.{S} Има дакле отрова, од кога се добија гушобоља, кад га човек узме.{ 
 злогласни Цезар Борџија, који најпосле отрова и рођенога оца свога, папу Александра VI. (Истин 
 травама, па се негује јако и справљање отрова, који се понекад и као лек употребљавају.</p> <p 
и и то, који је отров најјачи, и има ли отрова тако јака, да би од њега морала црћи и така снаж 
/> <p>„Истина, и код нас има данас пуно отрова који дејствује полако, поступно, али ту стално,  
азили се такви људи, који су проучавању отрова посветили цео живот свој.{S} Такви људи, нарочит 
рти, отео му из руке већ натегнуту чашу отрова, и, место благодарности, кнезу је сад прва брига 
 индиски куруру).</p> <p>„Дакле онаквих отрова, за које се ви нарочито интересујете, поглавито  
 не буде.</p> <p>„Има најпосле и таквих отрова, који дејствују удисањем.{S} То су гасови или ис 
>„На истоку има и дан дањи много тајних отрова, с чудним дејством, за које цивилизован свет не  
 ни један од данашњих, у науци познатих отрова.</p> <pb n="97" /> <p>„Има поузданих казивања од 
 кад сте их ви отровали.{S} Јес, ви сте отровали овај народ, - продужи кнез, али чекајте само.{ 
у, да богме да сад знају, кад сте их ви отровали.{S} Јес, ви сте отровали овај народ, - продужи 
зану таком бојом, може формално да буде отрован.</p> <p>„Од гасова веома је опасан угљени диокс 
е одмах и да му се одмах не позна да је отрован, но да последице тровања наступе тек доцније —  
и чему је увек лако познати да је човек отрован.{S} Данас, на прилику, скоро је немогуће изврши 
не би могли одмах познати чиме је човек отрован, нити би могли брзо дати како противно средство 
 душа могла икада допустити да ја будем отрован у сред њиховога дома, да примим смрт у јелу и п 
ма да не буде изазивана сумња, да је он отрован.{S} Ето то мени треба.{S} Ето то је-</p> <p>Кат 
ане забаве, на којој си требао да будеш отрован, ушао кришом у Врбавчеву кућу, претресао све ње 
биле су:</p> <p>„Па, наравно, да је <hi>отрован</hi>.“</p> <p>Реч је била о пауку, да ли спада  
гли брзо дати како противно средство да отрована спасу.</p> <p>— Кажите ви мени само шта ви жел 
 с тешким задахом.</p> <p>„Мало по мало отрована жртва почне осећати да малаксава, да губи снаг 
и дан, кад се онако нехотице просу шоља отроване каве, која је била мени намењена.{S} Спасло ме 
ушити и од кога ће тице небесне, у лету отроване, мртве на земљу падати.{S} Отруј мржњом све шт 
Борџији.</p> <p>„Тек после десетак дана отровани жалосник почне осећати да га ноћу спопадају ка 
уе, гуши, прогласе болест за гушобољу и отровани оде под земљу, а у тевтере и књиге запише се д 
са загонетном плавом течношћу, ножеви с отрованим врхом, то су биле ствари, које је некаква <hi 
а мном бива.{S} У ствари мене је ово он отровао, само што је то вешто извршено преко тебе, твој 
ата направи 5 флашица отрова, којима ће отровати кнеза.{S} Тровање би имало да се изврши баш са 
/p> <p>— За што!{S} За то што сте хтели отровати свога кнеза.{S} А како?{S} Врло просто.{S} Она 
е како се и којим се отровом може данас отровати човек, па да не умре одмах и да му се одмах не 
су се служили чувени историски тровачи, отрове, који су имали тако чудна и необична дејства, ко 
х података и несумњивих доказа да су за отрове знали најстарији народи, који се спомињу у истор 
ејству своме отрови се могу поделити на отрове који дејствују кроз стомак, и отрове <pb n="103" 
хнин, плава киселина и друге.{S} У јаке отрове спада и морфијум.</p> <p>„По дејству своме отров 
" /> <p>„Тако исто знају за многе чудне отрове и дивљачка племена у средњој Африци, као и амери 
е зна.{S} Али ако злочинци успеју да те отрове примењују, замислите каквих ће ужасних случајева 
чак.{S} Страшна смрт!</p> <p>„Ето за те отрове, којима су убијани људи тако поступно и на тако  
ко и поступно треба човек и да узима те отрове, па тек да покажу тако дејство (хронично тровање 
, па ипак ту нећете наћи оне страховите отрове, којима су се служили чувени историски тровачи,  
на отрове који дејствују кроз стомак, и отрове <pb n="103" /> који дејствују кроз крв, унети уб 
 реч о свему томе, вредно је поменути и отрове, који се пренашају у облику прилепчивих болести. 
а да не изгуби снагу.{S} Даље, хтели би отрове који производе тако страшна дејства, да се човек 
ти страховити отрови Лукреције Борџије, отрови од којих је за једну ноћ седила коса у младића,  
да и морфијум.</p> <p>„По дејству своме отрови се могу поделити на отрове који дејствују кроз с 
Токсикологија</hi>. — Ту су описани сви отрови за које се данас зна, па ипак ту нећете наћи оне 
и много што шта друго.</p> <p>„Као јаки отрови, који, узети у потребној дози, производе тако ре 
зданих казивања од сувременика да су ти отрови производили читава чудеса, какве данас не би мог 
е ње још нико није постигао.</p> <p>„Ти отрови имали су чудна дејства, каква нема ни један од д 
</p> <p>„Још мање су познати страховити отрови Лукреције Борџије, отрови од којих је за једну н 
и како јављају болови.</p> <p>„Међу тим отрови Борџије имали су ту особину, да дејствују тек по 
римере.</p> <p>„Тако, на прилику, ти су отрови имали особину да не дејствују одмах на пречац, п 
лику, ми ни данас не знамо каквим су се отровима служиле чувене тровачице из владалачке породиц 
> <p>„То дејство може се постићи многим отровима, свима тако званим отровима алкалоидима — но з 
тићи многим отровима, свима тако званим отровима алкалоидима — но за то је потребно да се отров 
ров.{S} Но њима је то мало.{S} Садашњим отровима махнишу што се лако растварају и брзо ветре.{S 
96" /> <p>„Данас постоји читава наука о отровима — <hi>Токсикологија</hi>. — Ту су описани сви  
и ужасан начин — не зна данашња наука о отровима, ма да је несумњиво да их је било и да их и са 
<p>„Ово су укратко летимичне напомене о отровима.</p> <p>„Пошто је већ реч о свему томе, вредно 
 господин пуковник толико интересовао о отровима, и како бих иначе ја дошла до части, да овако  
ла, с отровом од трулих лешева, као и с отровима од разних најужаснијих и најгаднијих болести.{ 
цвијетак кад осјети е му се ближи каква отровна буба, брже боље савија своје листиће и затвара  
роз које јури ускључала, згуснута, црна отровна крв.</p> <p>Баш у тај мах, кад се кнез Мутимир  
провиђења</hi>.{S} Кнежева кава била је отровна.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пуковни 
у њену, али око ње се по некад савије и отровна гуја и на румено, мирисно лишће њено наслања св 
ала челица, али на њу слеће тако исто и отровни ноћни лептир; на њу силази весели славуљ да сво 
јача, шири се, осваја све, обузима све, отровним клицама пали крв и нагони је да кључа по жилам 
>Реч је била о пауку, да ли спада у ред отровних паукова.{S} Али Врбавац није то знао; он је ми 
 одбити ту молбу.</p> <p>Једак као гуја отровница, Растислав је стајао као укопан и немо посмат 
брука како су у Балканији први ђенерали отровници, убице и издајице престола.{S} Ми ћемо вас сл 
Дакле, кад је питање како се и којим се отровом може данас отровати човек, па да не умре одмах  
ије пресуду да је осуђен да буде убијен отровом псећа беснила и једног дана доиста добија на ср 
а чине опите с отровом псећа беснила, с отровом од трулих лешева, као и с отровима од разних на 
="106" /> је пало на ум да чине опите с отровом псећа беснила, с отровом од трулих лешева, као  
на гозби били измењани пехари, те они с отровом, спремљени за госте, дођу случајно баш папи Але 
 ако буде каквих непријатности, може се отрпети.</p> <p>Тако је и учинио.{S} Погазио је упутств 
о је јако словољубив, а ипак је умео да отрпи највеће увреде и понижења, и да их крије дубоко у 
ету отроване, мртве на земљу падати.{S} Отруј мржњом све што је у теби, на теби и око тебе, нек 
уклони?!</p> <p>— Како?{S} Да ме убије, отрује, да ме баци у воду, да ме распрска бомбом, да ме 
мрзи свето и неуморно!{S} Нека ти мржња отрује сваку капљу крви; сваки откуцај срца твога и сва 
тву да ме се курталише — решио се да ме отрује...</p> <p>Кнез застаде да одахне.{S} У ђенерала  
сподине ђенерале, спремили сте се да ме отрујете.{S} То је требало да буде пре <pb n="312" /> н 
гљанер писарчић или трговчић, или какав отрцани наредник — и то је сад боље но први човек.</p>  
и, а дубоке ране њине биле су покривене отрцано-знаменитим листићем.</p> <p>— Какво ситничарско 
о.</p> <p>Некакав чичица, у избледелом, отрцаном ћурчету и тако исто изношеним чоханим чакширам 
 шах, Симон!</p> <pb n="32" /> <p>Слуга отрча, а на вратима се указа средовечан, ћелав човек, с 
ахну руком, и млађи ађутант журно некуд отрча.</p> <p>Не потраја дуго, а млађи ађутант опет се  
под липу и узе ту лајати.{S} После опет отрча сељацима и опет се врати липи.</p> <p>Три сељака, 
 што ти је то продерана врећа!{S} Одмах отрчао да исприча сукњи.{S} Просто би цркао да њој не к 
ио с уверењем и чврстом решеношћу да се отуда жив више не враћа.{S} Упоредо с тим кројени су и  
есетак минута У жениној соби.{S} Кад се отуда врати био је веома румен у образу, а очи су му не 
ј прилици.{S} Но то је могло долазити и отуда, што је пуковник Врбавац у опште био веома прибра 
ичан и нем, Жика је седео у свом углу и отуда из мрака, чисто с побожним страхопоштовањем гледа 
жи их по мало, па их онда пусти, а људи отуда излазе забринути, покуњени, а по неки бога ми и п 
и час да се осврне на ту страну, јер му отуда непрестано дува и пирка у потиљак.</p> <p>Услед о 
еник све до смрти старога кнеза.</p> <p>Отуда га врати милост новог, младог кнеза, који га чак  
али с дунавске међе балканијске.</p> <p>Отуда је први пут јављено како се дознало да се Перун Ц 
арској и Енглеској да ће кнеза Мутимира отуђити од Русије, и истиснути из Балканије руски уплив 
цу и Повратници доказали су му да кнеза отуђује строг, учитељски тон, да он не воле кад му се ч 
лог обузело и занело, онеспособило га и отупило за све друго, а изоштрило у њему само један јед 
ати власт из руку!{S} За што добровољно отурати од себе једно средство које ти највише може пом 
вала што сам туђе радила да тебе, гада, отхраним и подигнем...{S} Поштење! поштење! (кривила се 
форми, с отомбољеном доњом усном.{S} Он отшкрину врата и застаде.</p> <p>Мона отвори очи, баци  
 чекајући одговор од Лепше, Мона полако отшкрину врата од сале, промили главу и рече кнезу: — П 
ет понављам, никаква снебивања, никаква оћуткивања, потпуна отвореност — то је права погодба да 
мена.</p> <pb n="544" /> <p>Но сељак је оћуткивао и није хтео казати прави разлог. „Ако си исти 
</p> <p>— Како да официр није мушко!{S} Официр је још дупло мушко.{S} Прво што је мушкарац, дру 
мушко? — продужи дете.</p> <p>— Како да официр није мушко!{S} Официр је још дупло мушко.{S} Прв 
у га особине брзо истакле.{S} Постао је официр.{S} Прилично се прочуо у покрету од 1848—9 год., 
еза Мутимира).{S} Срећом истрчи дежурни официр, тек га <hi>унесу</hi> у спаваћу собу.{S} Шта ни 
S} Брука је била голема.</p> <p>Дежурни официр дотрча Боји и Радовану.{S} Он их узе чисто молит 
е бунтовнички покрет у војсци.{S} Један официр, <pb n="21" /> који је хтео повести свој батаљон 
т, капетан Заре, млад, отресит, угледан официр.</p> <p>За кнежевим колима долазила су кола Раст 
 тата, браца Мика носи сукњу, кад је он официр и дупло мушко? — рече дете наивно.</p> <pb n="49 
ећи си детињој лудорији.</p> <p>— А зар официр, тата, није мушко? — продужи дете.</p> <p>— Како 
, но код кнеза — одсече Радован.</p> <p>Официр хтеде навикнути, но Боја га претече...</p> <pb n 
ило је 30—40 гардиста, под командом два официра.{S} Овај гардиски ескадрон кнежев, који обично  
ј соби.{S} Пред вратима нађем дежурнога официра.{S} На моје питање: да ли је будан? рече ми да  
ешле преко тријестака.</p> <p>Два млада ОФицира одмах постадоше средиште целог друштва; разгово 
орите врата.</p> <p>Кнез махну руком на официра да не улази; затвори врата и обрте се ђенералу: 
е мало овај ред.{S} Он упита за дежурна официра и рече да имају код њега врло прешна и врло важ 
арија; не може по својој вољи ни једног официра да аванзује. <pb n="507" /> Окружили су га шпиј 
оше унутра, говорећи да имају посла код официра.</p> <p>Ушав у авлију они угледаше на вратима ж 
 Код кога би овде могла бити!{S} Што је официра све је сад било у мојој соби, овде напред.{S} К 
</p> <p>Чича Боја прискочи и обиште око официра.{S} Сину рече: „Не тако, Радоване“, па пристаде 
четом војника и неколико најпоузданијих официра отишао министарству, где су држане министарске  
 црн печат на званичним актима, а г. г. официри и други чиновници носе на униформи црн превез.“ 
вета тискале су се у околини дворца.{S} Официри у парадним униформама, цивилни чиновници у сало 
или чак до његова стана у манастиру, да официри из пратње не вратише свет натраг.{S} Кад кнез в 
>— Именујте их.</p> <p>- Хоћу!{S} Млађи официри причају да им ви говорите: „Ја сам ваш балканис 
дови војске, сва три рода оружја, ту су официри, у сјајним парадним униформама, ту је и војна м 
а се Ратко боље обавести о неким млађим официрима, па ће то решити идући пут, кад се опет саста 
из Беча, а узето је међу најспособнијим официрима бечког ђенерал штаба.</p> <p>„Најпосле били с 
; он је брижљиво неговао добре односе с официрима, и старао се да се на војску увек може са поу 
 су чинили!{S} Узели мајмуна, обукли му официрске хаљине, нарочито за њега начињене, па га поса 
орцу била је већ пуна света.{S} Парадни официрски мундири, нове поповске мантије с црвеном пост 
ђа — кад ви горе терате сами комедију с официрским оделом, што да се не руга светина.</p> <p>Ра 
мун полковник или ђенерал, кад већ носи официрско одело.{S} Други су се чудили што му још није  
људи су у очајању) рече доктор дежурном официру, на оном истом страном језику, којим му је већ  
 све више и више; она се маши руком, и, ох ужас!... то је крв!.. она је рањена!...{S} Али и ако 
 тебе ни толико поверења да заслужи!{S} Ох! то је горко, горко!</p> <p>Лепша није могла више из 
уске поште.{S} Дакле си ме преварио.{S} Ох... хо... онда то значи да се овде нешто крије: можда 
уковник, намесник да учини тако што.{S} Ох, то није могуће.“ Тако „није могуће, није могуће“ —  
ла крај прозора.</p> <pb n="45" /> <p>— Ох, мајко моја, уздахну Јела, и обриса сузу, која се бе 
а што, Ваша Светлост, тако је.</p> <p>— Ох....хо....хо! — насмеја се кнез и опет пође ходати.</ 
 могу испунити, али ви ваш не.</p> <p>— Ох, не говори ми само то!{S} И хоћу, и могу, и нема те  
 вако та ствар стоји у народу.</p> <p>— Ох, што се тога тиче — узе реч доктор — наш је свет вео 
и да се поводила само по срцу.</p> <p>— Ох, ала смо ти ми женске јадна и беспомоћна створења ка 
сника, и опет сва чаршија да јој виче: „Ох како је то поштена и чедна жена!“ А кад се обоје хоћ 
крвава јаружица. <pb n="643" /> Жика се охлади — куршум је морао просвирати кроз сред мозга.{S} 
ла и ако хоћете и целе прошлости своје, охрабрени попустљивошћу новога министра, данас су већ г 
 баш и они спадају. — Спадају, спадају, охрабри се он, а и како би могло бити друкчије.{S} Но ш 
— Иди је разговори.{S} Молим те иди!{S} Охрабри је, реци јој да то није ништа.</p> <p>Док је кн 
о безбрижно тражи.{S} Та кнежева појава охрабри пуковника.{S} Он приђе гомили и упита шта је.{S 
te> <p>— А тога спаситеља, тога правога оца нашег народног васкрса твој је деда, кнеже, као как 
инац наследиће неокаљану успомену свога оца.{S} То је милост коју вам чини ваш господар, коме с 
орџија, који најпосле отрова и рођенога оца свога, папу Александра VI. (Истина нехотице и случа 
 дошао на престо по смрти свога старога оца, владао неколико година, а за тим био убијен, као ш 
девојку да јој отме цвет.{S} Кад угледа оца — застиде се.{S} Снаја га одмах викну и упита га гд 
јим столицама у наоколо, а за тим упита оца:</p> <p>- Зашто, тата, ови начелници стоје овде у р 
м јој тетка; сироче, остала је мала без оца и мајке; ја сам је и подигла.</p> <p>— А је ли вам  
 била некаква њена суродица, сироче без оца и мајке; нашла се тако код ове бабетине и живела је 
, докторе, о оном обичају код Руса, где оцеви жене своје синове веома младе, још као децу од де 
 зазорно чедним Бечлијама.{S} Забринути оцеви, побожни грађани, па чак и сама штампа устали су  
осанића, који с правом могу понети име „оцеви отаџбине.“</p> <p>Не скидајући поглед с доктора,  
ичне ствари: — морал и полни односи.{S} Оцена о моралној вредности човековој неприродно је спој 
ателности свију наши саотечественика да оцене превелики губитак, који је Балканију овим несрећн 
малена кнез је био свикао да радо слуша оцене појединих људи.{S} Волео је да зна свачије личне  
 господине пуковниче.{S} Ви ћете и сами оценити, колико вреди овака једна услуга.{S} А ја ћу ва 
аво не може, довршује ружан суд и рђаву оцену старих жена.</p> <p>Зле духове, разне опаке бољке 
стислављевим.</p> <p>Ту су потанко биле оцењене све прилике.{S} Поглавито је свраћала пажња на  
ве разговоре, где би отворено и искрено оцењивали Врбавца.</p> <p>Услед тога Растислав приметно 
има, који су се ту нашли.</p> <p>Они су оцењивали девојачку лепоту, мерили су шта је код које б 
една баба, а за тим је прикупила у шаке оцепљену полу и опет трчала кроз гомилу, а кад би углед 
крио се често највећи разврат.{S} Свети оци, који су тако ревносно проклињали природу људску у  
од толиких гостију, постиде се, притрча оцу, и, вукући га за рукав упита: која су ово господа,  
ева конака; и то се прича у очи једноме оцу!{S} Господине, господине, поштеди бар једнога несре 
ате девојке!....</p> <p>После се окрете оцу:</p> <p>— А што му ти гледаш ту на хатар!{S} Што му 
укућани, нарочито жена, већ били почели очајавати.</p> <p>Али и тим мукама дође једном крај.{S} 
тајао је он ту оборене главе, жалосан и очајан.</p> <p>Ова слика дошла је ту у ђенералову собу  
рече Јела жалосно и климну главом, пуна очајања, па пошто је мало поћутала, она додаде:</p> <p> 
арале врата за њима.</p> <p>— Био сам у очајању, мислио сам нећеш већ ни доћи.</p> <pb n="674"  
sespoir</foreign> (Има право, људи су у очајању) рече доктор дежурном официру, на оном истом ст 
а учитеља развије се подмукла, али врло очајна борба.{S} Учитељ је био вештији књизи и свима књ 
лаксало паде на прса; он изусти полако, очајно.</p> <p>— Мрзи, мрзи, мрзи!{S} И кад будеш својс 
 на пољу.</p> <p>Разјарен чича викао је очајно.{S} Из његових уста излетале су страшне речи.{S} 
оби (ту се већ од 2 сахата њих неколико очајно картало), устаде, поклони се с младићском гипкош 
на, она ухвати за ме оберучке и узвикну очајно: „Тешко нама, шта смо учинили! - ево бог се кара 
.{S} Жики заплака само срце, и он у том очајном тренутку не сети се ничега пречег — већ подиже  
ти, таман ће бити згодне да га занесу и очарају.{S} И он и Растислав вратиће се у Звониград усх 
p>Опијен балзамом свежа пролетња јутра, очаран красотом дана, лепотом природе, новином призора  
и Враничића из његова кратка заноса.{S} Очаран лепом природом, он бејаше утопио погледе у даљну 
 тачка сијала.{S} Тај га је сјај занео, очарао, омађијао.{S} Ишао је за њим као намамљен путник 
ко можете тако што и говорити, за бога, оче прото?{S} Јух, јух, јух!{S} То је нешто страшно, уж 
аст, да покажу како нису гори од својих очева и дедова.{S} У колико се материјални интереси упл 
били су писарчићи и чибикџије код њиних очева, с тога је сада млађем колену тешко да гледа како 
 стања и ових данашњих трзавица била је очевидна.{S} Није било могуће да кнез то не опази и да  
дња бунцања изговорио брзо, силовито, с очевидним напрезањем.{S} Преко чела и слепих очију одск 
асмеја. „Знала сам ја то.“ - рече она с очевидним задовољством.</p> <milestone unit="subSection 
рити сад овде, садашњости — рече кнез с очевидним багателисањем.{S} После, као да се наједаред  
 бојажљиво и полако устаде, набра чело, очевидно је премишљао шта да ради.</p> <p>Устаде и кнез 
 се из једнога гроба у лево благ и тих, очевидно старачки глас — криви сте обоје, што почињете  
е с тим? — примети Црнојевић нехатно, а очевидно је било да о нечем другом мисли у том тренутку 
"642" /> <p>И ако је било и нерасудно и очевидно опасно улазити сам у непроходну честу, гоњен н 
ме вам је рећи ни онда кад грешите тако очевидно, да већ цео свет види.</p> <p>госпођа Софија и 
ав, на против, саслушао је целу причу с очевидном равнодушношћу.</p> <p>Ратко настави.</p> <p>— 
 мене да слушате.“</p> <p>Имао је бабу, очеву мајку, која би га у оваким горким часовима тешила 
ђутанта, да би тако загладио „суровост“ очеву.{S} Помиловани, да би се показао достојан толике  
 је дужност да спасу сестру и да освете очеву част!</p> <p>Но сад се опет бојао старац да пусти 
ала се за понуђено председништво мужу а очекивала је да ће из његова разговора с Ратком чути шт 
} Она није гледала у свога мужа; али је очекивала да се он почне извињавати како је заборавио,  
очетку она покаже дотичноме шта све има очекивати, — ко је мудар, па прими срећу која га је сна 
здржао је, дуже и више, но што се могло очекивати. „Боловао“ је равно 20 дана.{S} Свет је имао  
каже чвршћи и куражнији но што се могло очекивати.{S} Растислав је умео да пробуди у њему све о 
 из собе, махнув главом на сељаке да га очекну.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не потра 
 га, по чему се могло слутити да некога очекује с нестрпљењем.{S} Но време је протицало, а нико 
ударац већ спремљен, и да Црнојевић сад очекује само згодну прилику, па да одапне стрелу.{S} Ал 
е као да нешто изгледају, као да некога очекују, и то с великим нестрпљењем.</p> <p>На један пу 
канији? шта говоре? чему се надају? шта очекују?</p> <p>Чича Милоје причао је пуно интересних и 
 рече Растислав и упре очи у пуковника, очекујући шта ће овај одговорити.</p> <p>— Зар и ту још 
 дрхтали; дрхтали су од умора и страха, очекујући сваки час страшан налет срдитога газде с опла 
 Избуђени врапци цвркутали су на крову, очекујући први сунчеви зрачак.</p> <p>Лепша набаци добр 
 је ово говорила, у Кате се засветлише, очи.{S} Она први пут мало оживе у говору.</p> <p>— Дакл 
ска пучина, а црне као мркла, црна ноћ, очи, што сијају као два црна сунца — и на један пут он  
аља му јасно изнети пред <pb n="493" /> очи, да су конзервативци, по предању већ, крвави и непо 
нића.</p> <p>Ђенерал скочи с дивана.{S} Очи су му необично светлиле.</p> <p>— Косанићи су дошли 
зе писмо, отвори га и узе га читати.{S} Очи јој се разиграше, лице оживе; по свему се видело да 
е код кнеза — рече Радован кроз зубе, а очи му се почеше наливати крвљу.</p> <p>— Јес, код кнез 
њаштва — заврши Растислав подругљиво, а очи су му севале од љутине.</p> <p>— То није начин!{S}  
да врати био је веома румен у образу, а очи су му необично сијале.{S} Чим уђе он се окрете кнез 
у; диван, млад, вредан трговац, леп, да очи од њега не одвојиш.{S} Истина, новајлија је, тек са 
че и у срце утиче.{S} Лепша није дизала очи да види тај поглед, али она га је осећала, осећала  
иту данас имала..“ — на то је преврнула очи, саставила три прста, пољубила их и додала: „не род 
ко неколико тренутака, а за тим протрља очи, скочи, стаде пред кнеза, погледа га прво у очи и р 
 беше почео освајати.</p> <p>Он протрља очи.</p> <p>- Ја сам почео нешто говорити некој девојци 
да је тај нож доиста њега погодио. — На очи му се навуче мрак и он се једва држао управо да не  
 шаком по образу да му ухо запева, а на очи му сенуше светлаци.</p> <p>Ово је био прави мушки ш 
воју намирисану мараму и прислони је на очи.</p> <p>— Шта је теби, жено? — рече Растислав изнен 
ка, и, пошто су добро натукли шешире на очи, брао се изгубише у оближњој узбрдној улици.</p> <m 
о окрете главу у страну, диже мараму на очи и бризну у плач.</p> <pb n="219" /> <p>Петрија је з 
, твоја слика силом ми је излазила пред очи и јако ме бунила у мојим плановима.{S} Твоја младос 
пред светом.</p> <p>Јес, њој изађе пред очи све то, и она се после свега тога питала:</p> <p>-  
имир.{S} У овом тренутку њој изиђе пред очи цео живот њенога Никице, за последње 2—3 године: ње 
, онда јој је овако нешто излазило пред очи.{S} Гледала је свуда по соби убезекнуто.{S} Нови, д 
 — упита барон Жермини, трљајући сањиве очи и трудећи се да разбере шта му његов секретар говор 
> <p>Тоша се трже и окрете жени; његове очи сусретоше се са живим, немирним очима Мониним и она 
 пете до главе, она опет спокојно сведе очи и њен поглед сад као да је говорио:</p> <p>„Па нара 
де очи, два три пут се трже, опет сведе очи и заспа.</p> <p>Жика је дуго седео будан над успава 
 глави, а на трећој облози он већ сведе очи, два три пут се трже, опет сведе очи и заспа.</p> < 
су га убили...</p> <p>Ђенерал опет диже очи на слику.</p> <p>— Али шта ћу ја овде? — викну он,  
 не срдиш на ме?</p> <p>Лепша не подиже очи и не одговори ништа, али главом даде знак да се не  
е се имао куда више пењати.{S} Упр’о је очи у једну сјајну точку над собом и више их није скида 
 да си - рече Милоје, а његове старачке очи заводнише од суза.</p> <p>И између њих се разви ова 
е жестоко подвикивао, а његове старачке очи бејаху се упалиле и сијале су као два жишка.{S} Уз  
роз ходник, где су је вребале радознале очи пуковникова момка.</p> </div> <pb n="130" /> <div t 
ба Ката се помами.{S} Њене мале, зелене очи, утекле у главу, чисто се упалише од гнева, те су с 
за тим настави, не отварајући склопљене очи:</p> <p>- Кад се пролази страшна грмљавина, она ухв 
 ошишане косе.{S} Његове живе, избуљене очи давале су му особито оштар немио изглед.</p> <p>Ко  
 Изгледало је као да њене полузатворене очи виде нешто пријатно и радосно.{S} Кад би љуљушка<re 
гледали око себе и њине тужне, измучене очи као да су говориле:</p> <p>„Ето, ми знамо да сад за 
леђе и блеђе.{S} Његове до скора сјајне очи сваки дан све више и више застире нека тама, те све 
е све мрачније и тужније; његове сјајне очи помутише се; он се ћутећки окрете зиду и на хладан  
ћи, час затварајући своје живе, немирне очи.{S} Обадва прозора на пространом салону била су отв 
 што су њене веома живе и веома немирне очи издавале жену успаљена темперамента.</p> <p>Баш у т 
S} Он продужи и даље гледати у оне лепе очи, а његове усне, неосетно и за њега сама, поче полак 
 врат, широка плећа, глатко чело, ведре очи, црне, пуне косе, румене усне, румене, забрекле обр 
м што против вас? рече Растислав и упре очи у пуковника, очекујући шта ће овај одговорити.</p>  
 прими и издржа овај поглед.{S} Њине се очи нађоше, њини се погледи сукобише.{S} Шта је само у  
змицала погледом и избегавала да јој се очи не сретну с кнежевим.</p> <pb n="432" /> <p>Кад кне 
дао у сладак полусањив занос, где су се очи саме затварале, само је језик непрестано, неуморно  
ито су дрхтали; полуотворене, преврнуте очи показивале су само мутно беланце, на уста је у клоб 
трија живо.{S} - Кад он у мене издражди очи, гледала бих и ја у њега; баш овако слободно као ов 
 како јесу, а што су ми у томе отворили очи за цело је заслуга неколицине разборитих људи, баш  
о у те, па не трепље.{S} Јес, обадве ми очи.</p> <p>— Ћути бога ти, Петрија, не зановетај ту, р 
з....</p> <p>На ове речи госпођа отвори очи и погледа мужа чисто зачуђено, као да је хтела рећи 
ину врата и застаде.</p> <p>Мона отвори очи, баци летимичан поглед на господина, па брзо опет з 
ушљивог и мемливог задаха.{S} Он отвори очи и угледа над собом високо, мрачно небо, на коме је  
рви пут загледа у лице.{S} Перун отвори очи и проговори:</p> <p>- Уједе ме пас за главу!</p> <p 
аслоњен на меко узглавље, поче склапати очи и дремушити.</p> <pb n="166" /> <p>На његовом млади 
 <p>— Пазите, г. пуковниче, да копајући очи овој земљи не ископате своје рођене...</p> <p>У тај 
 кнез на једаред.</p> <p>Каја разрогачи очи. — Да те уклони!{S} Како да те уклони?!</p> <p>— Ка 
о и не знаш.{S} Али ја заварам, заварам очи, па тек варакнем погледом на њега, а он запиљио у т 
купљених на њему, гледао је у оне бадем очи, дубоке као морска пучина, а црне као мркла, црна н 
је дошао човек с белом маском, везао им очи и повео их даље.{S} Ишли су дуго; по свежем ваздуху 
пођа се окрене вратима и обриса марамом очи.{S} - Право вели — рече она, окрећући се опет мужу  
 власт, и што једном дочепаш, чувај као очи у глави.{S} Од сеоског пудара па до министра свако  
чено гледао по дворани, па опет склапао очи, не проговорив ни речи.</p> <p>После је заустављао  
оро.{S} Кнез је прво у 2—3 маха отварао очи, укочено гледао по дворани, па опет склапао очи, не 
<p>Кнез је праскао, а Маврикије избуљио очи и забленуо се у њега па трепље.</p> <p>Кад кнез реч 
раморну плочу у жарком хамаму, затворио очи, па обузет струјом усијана ваздуха и уљуљкан јаром, 
им покривачем на глави, на коме су само очи биле прорезане.{S} Они су носили нешто, што кнез у  
ерит“.</p> <p>После 20 дана боловања, у очи петка 23. марта ноћу, ђенерал Врбавац, министар вој 
да дејствују тек доцније и да не пада у очи да је болест морала доћи услед тровања — таквих је  
мо књазу припада.{S} Целом свету пада у очи како ви сваком приликом гледате да ставите књаза у  
ма.{S} Једном речи као што војсковођа у очи главне битке прегледа војску, утврђења, спрему, и ц 
 у сред кнежева конака; и то се прича у очи једноме оцу!{S} Господине, господине, поштеди бар ј 
м погледом, тако, да и начелнику паде у очи, да је између ове двојице било нешто.</p> <p>— Запо 
 на њу.</p> <p>Откуда сад да му падне у очи, и за што му баш она привуче сву пажњу, тешко је ре 
кнуто.{S} Ово Кугићево кресање истине у очи као да га је почело мало освешћавати.{S} Говор је б 
венио као рак од једа.{S} Он се унесе у очи Растиславу.</p> <p>- Не мора! — рече он с особитим  
и.{S} Блед као смрт, кнез му се унесе у очи и рече загушљиво:</p> <p>— А... а.... а!{S} Тако ти 
не прођоше две женске, које ми падоше у очи са необичне висине и крупноће своје.{S} По оделу ов 
ена сва атмосвера око ње, да јој пиљи у очи, и да је обасипа пољупцима.{S} И Мутимир је сасвим  
 рамена, окрете је к себи и упиљи јој у очи:</p> <p>— Ево овако!{S} А ако би ми што год рекао,  
ве жеравице, овај човек јако је падао у очи са својих танких, припијених усана и тако исто танк 
 Срећков поглед, па, гледећи га право у очи, поче климајући главом.</p> <p>— Безумни младићу!{S 
м нагласком, па се онда загледа право у очи Растиславу.</p> <p>Растислав прими и издржа овај по 
астиславом и ћутећки га погледа право у очи.{S} После пође даље ходати и рече доста мирно:</p>  
рави се, она погледа свога мужа право у очи, она заузе положај ратника, који је намеран да поги 
а оно питање; она погледа кнеза право у очи и двапут му рече да нема.{S} Он дочепа њену руку <p 
ет је узе за длан и, гледећи је право у очи, рече: </p> <p>- Богме си лијепа.{S} Богме ти је и  
ти за руку, опет му узе гледати право у очи.</p> <p>— Није — рече она меко — ти си плануо, на н 
престано нетремице гледао Лепши право у очи, док је она измицала погледом и избегавала да јој с 
 самим собом.{S} Паву је гледао право у очи, њену руку још је држао у својој, и ова старачка ру 
, жмиркајући и погледајући мужу право у очи, она рече јетко:</p> <p>— Колико ћу пута ја теби го 
чи, стаде пред кнеза, погледа га прво у очи и рече одсудно:</p> <p>— Вадим шта је.{S} Г. Растис 
и су њоме по дуже.{S} Кнезу је падало у очи да нигде не сретају живу душу, а још није било 11 ч 
он с њом те вечери, што је одмах пало у очи свима присутним гостима.{S} Сутрадан већ се о томе  
ако у почетку прозрети и‘ овако јавно у очи креснути.{S} Ката као да је опазила ову забуну пуко 
огледа <pb n="696" /> питању отворено у очи, и да реши одмах оно, што се неминовно једном већ м 
 узе га оберучке за главу, погледа му у очи и рече му понова: — Мутимире, ти се жениш!{S} Не од 
ку, припи се уз њега, и, гледајући му у очи, рече:</p> <p>— Чујеш, Рале, тебе дирају моје речи  
вуче га мало на страну и гледајући му у очи, упита га полако:</p> <p>— Збиља, шта ти је?{S} Шта 
и ваша рођена жена не сме рећи истину у очи, не сме вам је рећи ни онда кад грешите тако очевид 
ом и лепотом њеном да му одмах истину у очи каже, то је ова једна једина ствар: је ли њено срце 
рече кнез и упре поглед право доктору у очи.</p> <p>Доктор се збуни.{S} Њега је изненадило ово  
кувар био је изаслан у Повратници још у очи тога дана, и он се доиста постарао да „обели образ. 
е благодарност.{S} Туђе заслуге боду му очи; туђа слава и величина звуче му као неки прекор.{S} 
му топлу истинску љубав.</p> <p>Њене су очи биле влажне; госпођа Софија извади своју намирисану 
нске школе, па им учитељица командује: „очи на лево.“ И за све време док пролазе поред ове каса 
ње би било обезбеђено, а корист би била очигледна, кнез би био дупло обвезан.</p> <p>Ратку се д 
више Врбавчеве планове.{S} Постајало је очигледно да он нешто припрема и смера.{S} То није могл 
камењен.{S} Неисказано га је болело ово очигледно багателисање и подсмевање кнежево.{S} Чинило  
 свршена ствар; све то учини му се тако очигледно, да чисто осети како га нешто почиње палити п 
 да ми се скроји други нов нос.{S} Јес, очију ми, бата ми прича да у Звониграду има мајстора, с 
меко као памук - Петрија отпљуну — јес, очију ми; чисто човеку гадно и да ухвати, чисто му се ч 
гарици с лева и продужи. </p> <p>- Бих, очију ми, бих сунца ми!</p> <p>— Ама шта би, шта би? —  
ћеш ти овде, лоло?{S} Вуци ми се испред очију“...</p> <p>Наш јунак побегне, али гнев старога кн 
ко чекао лекара да му се приближи, а из очију су му сипале варнице.</p> <p>Извините, височанств 
љајући му само мајушан отвор код уста и очију.{S} За тим је тако увијени дервиш сав опшивен у п 
о бројао ударе била пулса, не скидајући очију с креветска перваза, у који се бијаше загледао не 
 тешки рањеник, а за тим, не отварајући очију, узе тихо, али јасно говорити нешто.{S} Ослушнем  
предсудна значаја.</p> <p>Не отварајући очију, оне нађе њену руку, наслони је себи на уста и љу 
>— Одлазиш — упита госпођа неотварајући очију.</p> <p>— Идем.... у канцеларију — рече господин, 
 су биле јако увијене у мараму, то, сем очију, ништа друго од лица нисам могао видети.{S} Оне п 
ко му га зна, тек он с тебе није скидао очију, то ја знам.{S} А најпосле, зар што смо ми сељанк 
>- Црна, Паво с тебе никако није скидао очију. <pb n="217" /> Јес, бога ми.{S} Ти ниси смела гл 
е.{S} По 3—4 ноћи узастопце није сводио очију.</p> <p>Наравно, да се то морало познати и на њег 
ом месту, но само по лицу, по носу, око очију и усана, тако, да женским опадну веђе, а мушкима  
е окрете и гледаше га како брише сузе с очију.</p> <p>— Плачеш! зацело треба да плачеш, — рече  
зе за руку и повуче да јој скине шаке с очију.{S} У тај мах Лепша поче јецати.</p> <p>— Е, де,  
 утекли су из Звониграда, склонили се с очију опрезне и енергичне престоничке полиције, па се п 
поље.{S} Кад су му опет скинули повез с очију, он се налазио сам, у маленој, тесној ћелици, из  
нитеља његова; она му је одагнала сан с очију; она му је одузела прохтев за јело, убила мир и с 
у Паву: - „А онај црче за тобом!{S} Јес очију ми!{S} Лудује!{S} Ал неће га шале <pb n="228" />  
дан пут он осети како се из ових дивних очију лије у његову младу душу чудотворни, умирујући ба 
а.{S} Министар Ратко, и поред избуљених очију, личио је на слепога миша.{S} На његовом лицу бил 
на, оштрих црта и веома живих, немирних очију.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад кнез  
ла јава од себе; из њених плавих, лепих очију лила је само суза за сузом, а она, бледа, тужна,  
дним напрезањем.{S} Преко чела и слепих очију одскочиле му жиле као прут; жиле на врату набрекл 
ли трљање.{S} Баба је трљала око слепих очију и по челу, а млада лепотица по грудима, слабинама 
 младић, црних обрва, живих, граорастих очију, румен, пун, маркирана лица.{S} Веома црне, јаке  
аничић.{S} Он загледа непозната човека, очима упита Жику о њему и разумеде Жикин поглед, који м 
о крстите и камените <pb n="222" /> се, очима својим не верујете. „Да л’ је она? да л’ није?“ „ 
онде разговарале, а изгледало је као да очима некога тражи.{S} И доиста, дошав на сред дворане, 
.</p> <p>Доктор је ћутећки пратио кнеза очима.{S} Кнежево понашање изгледало му је чудновато, и 
евитим погледом.{S} Подуже га је мерила очима, после климну главом.</p> <p>— Међер, од тебе ник 
ва да девојка погреши, остане тешка, на очима целога села месецима носи свој грешни плод — и те 
читаве саблазни, и то све бива јавно на очима света, па и самих родитеља девојачких.</p> <p>— Ј 
чудновати и невероватан случај.{S} Пред очима три друштвена изасланика извршена је ова операциј 
 старе дадиље тако му је била жива пред очима, да ју је доцније и нацртао, те то још и сад чува 
.{S} Та њему је тако јасно стајала пред очима слика, коју је пре неколико часова гледао у подзе 
овом сећању њему се живо представи пред очима онај ризични тренутак, када је његов дед, још као 
ек трепне кад му когод махне руком пред очима.{S} Али одма идућега тренутка њега обузме неодољи 
е даље и даље, и Пави је постајало пред очима све јасније и јасније.{S} Кад Синђа заврши послед 
!{S} Зар ниси видео? — рече она, и пође очима тражити паука.{S} Док су услужни момци брисали пр 
 /> му казаше шта се десило, он потражи очима жену, погледа је чудно разрогачено, и пошто је та 
ти бар знаш како то бива.{S} Рођеним си очима гледала ужасну смрт блаженопочившег кнеза Страшим 
дном подиже поглед и још једном прелети очима преко писма.{S} За тим скочи живо, као девојчица  
преплаши.{S} Унезверено она узе тражити очима по соби, нема ли других којих врата.{S} Поглед јо 
е сисати и лизати крв са ње, жмиркајући очима.</p> <p>Крв, продера се ђенерал понова — <pb n="3 
ако!{S} Где је хоџа?“</p> <p>Срећко јој очима показа врата.</p> <p>Добро, кад свршимо код њега  
ове мученице.{S} У њеним дивним, плавим очима заблиста се суза. — Она је ћутећки гледала у Петр 
 косом и веома живим, али упалим плавим очима, — ова је жена некада морала бити доста лепа.{S}  
, суха, са шиљастим носом и веома живим очима, какве се виђају само код оних баба што их обично 
еђ, пуначак шипарчић, с крупним, благим очима и припијеним уснама.{S} Цела појава његова није и 
а ствари својим рођеним очима.“ А чијим очима, молим, гледам сада на ствар?{S} Туђим, је л те?{ 
ке за главу и није хтео веровати својим очима. — Човек, коме је поверена безбедност престола, р 
вим на свету, <pb n="9" /> да су својим очима видели, како кнез на поздраве одговара салутирање 
ом организму.</p> <p>Малаксао, с упалим очима, као земља у образу, он је ишао као сенка, мрачан 
ледалу, с уздрхталим уснама, с усијаним очима, то је била њена глава.{S} Јес, она раздрљена жен 
е дела а не речи.{S} Кнез треба рођеним очима да види шта се спрема.{S} И оно што види треба да 
мој министар г. Кугић, кога сам рођеним очима гледао шта ради у седници „Балканске браће.“ Не!  
ада ћу гледати на ствари својим рођеним очима.“ А чијим очима, молим, гледам сада на ствар?{S}  
да ћете гледати на ствар својим рођеним очима, и онда ћете видети да те књиге не уздижу мене, н 
узнемирен, с разрогаченим, закрвављеним очима, ђенерал је сва ова последња бунцања изговорио бр 
ених груди, разбарушен, са закрвављеним очима, на којима су се још јасно познавали трагови суза 
ку, живо и јасно васкрсло је пред њеним очима, и она се питала, сва претрнула од страха: „Је ли 
ојевић узе ходати замишљено, с обореним очима, као да што тражи у трави.</p> <p>Међу тим Жика у 
а магла, њена лепа глава, са затвореним очима, бледа и бела као алабастер, лежала је на узглављ 
ежао у широкој наслоњачи, са затвореним очима.{S} По тихом, равномерном дисању видело се да спа 
чно лице кнежево, које је са затвореним очима изгледало као маска од воска, па се опет удуби у  
{S} Он је лежао полеђушке са затвореним очима.{S} На пољу је већ био дан, али овде у соби горел 
ао смрт, с упалим образима и затвореним очима, он је изгледао као мученик, кога су сву ноћ гује 
шко мени“!</p> <p>На његовим затвореним очима указаше се сузе.{S} На десном оку једна се суза п 
ом кадивеном узглављу, с полузатвореним очима, он је скоро већ био и заборавио да има још кога  
рал је лежао полеђушке, с полуотвореним очима.{S} Дисао је тешко и дубоко, његова широка прса в 
<p>Лепша диже главу и сузним, помућеним очима гледала је Мону нетрепљући.{S} Мона је помилова п 
ића за главу.{S} Зачуђено, разрогаченим очима, Црнојевић је нетремице гледао и једва разабра гд 
уђења.{S} Црвен као рак, с разрогаченим очима, с усијаним челом, по коме бејаху поискакале круп 
рала и чисто се трже.{S} С разрогаченим очима, које му некако чудно бејаху утекле у главу, ђене 
Врбавац је слушао до сад с разрогаченим очима, а прса му се непрестано страховито надимала.{S}  
ад хоће да се заплаче.{S} У оним бајним очима, на целом оном дивотном лицу на један пут се поја 
ампањцем, а можда још више оним сјајним очима сеоских лепотица, и оним руменим образима и белим 
ове очи сусретоше се са живим, немирним очима Мониним и она га чисто пресече срдитим, муњевитим 
у.{S} Веома црне боје, с црним немирним очима, које су сијале као две живе жеравице, овај човек 
рв јури јој кроз жиле и шушти, у слепим очима дамари бију као два чекића, а срце тако лупа, да  
 обриса хладан зној с чела.{S} У слепим очима поче је штрецати.</p> <p>— Што ти је, Паво, бог с 
о спустило преко целог чела, а у слепим очима на махове <pb n="648" /> га је јако штрецало и се 
еће и благослова, и то су после у вашим очима отмени људи, угледни чиновници!...{S} Не знам, не 
ш лепша но обично.{S} Мутимир је пратио очима с пуно дивљења и нежности.</p> <p>— Збиља, ја не  
то учини мало, те их узе бити ногама по очима по устима, куд стигне.{S} Кукавни вочићи, са зате 
на један пут загреја и узе се трести; у очима старога хоџе као да се упали некакав пламичак — о 
ју! — поче Боја, а сузе му заблисташе у очима.</p> <p>Радован додаде.</p> <p>— Па она роспија,  
 наредби, пошто је он још једнако био у очима света онај исти моћни Врбавац, онај исти министар 
, како му је тада било жао његове старе очинске куће, и оне дебеле, криве јабуке у башти, на ко 
тко мету прст детету на уста и рече пун очинске милости:</p> <p>— Та ућути ти, чегртаљко једна, 
 цара, од кога сте, вели се, и тражили „очинске савете,“ били одсудно противни у министарским с 
призивала к себи тврдоглава ађутанта, и очински га саветовали, испитивали, па и кушали — али св 
о сада били задовољни делима владиним и очинском бригом коју књажевско намесништво води о народ 
 Балканија дипломатским путем успела да очисти своје тврђаве од турских посада.{S} За то га је  
/p> <p>Заповедио је да му се растреби и очисти једна соба у касарни, где се смести стално.{S} П 
ш и „онако у опште“ да се Орловац „мало очисти.“ Читаву недељу дана владала је та лозинка „да с 
 дана владала је та лозинка „да се мало очистимо.“ И за ту недељу дана сама општина из својих з 
ет ти бунтовници!{S} Ама ја ћу то ђубре очистити једним ударцем.{S} Нешто су ми сувише побеснел 
толико да је у вече могао узети авдес и очитати главније вечерње молитве.</p> <pb n="632" /> <p 
омукао глас из трећега гроба. — Мени су очне дупље и онако пуне блата, а ви се обадате сад туна 
 час по том обручу, час кнеза по челу и очњим капцима, а уз то је шапутала неке тајанствене, ма 
амо нека стече, или ако је већ има нека очува власт.{S} Кад тако будемо радили, зваће нас полит 
тересно да ли је овако лепа могла да се очува у селу као девојка до своје осамнајесте године?{S 
и, но да усрећи своје присталице, да им очува или стече високе чиновничке положаје.</p> <p>Но с 
ма све у садашњости, а није кадар да то очува.{S} Што год се мисли чинити после, ваља употребит 
на.{S} С тога је сад и нужно да сви они очувају своја начелничка места.{S} То је прва и најпреч 
 шта све треба чинити да наши људи увек очувају власт, при свима тим променама — то је питање н 
 после би задржала његово пријатељство, очувала приступ у његов двор — све, све је она другче з 
никад неће чути не би се <pb n="456" /> очувало ни од сто пет, све би остало подлегло — тврдила 
елика мењања, с тога нам је најпрече да очувамо места где смо.{S} Ту разумем вас и ваше чиновни 
 била таман зрела жена, али веома добро очувана и младолика.{S} Њене црте нису биле правилне; и 
 промене узимају се као несумњиви знаци очуване, или изгубљене врлине.{S} Каква бесмислица!</p> 
а немају програма, немају начела и ради очувања власти пристајаће на много што шта и употребљав 
ва начелника разговарају, да ли је боље очувати свој чиновнички положај, па ма се с тога морало 
</p> <p>Ове загонетне речи отеше се као очупан уздах, као налет вихора из груди Црнојевићеви и  
у и сумраку.</p> <p>После подужа ћутања оџа проговори уздрхталим и потресеним гласом</p> <p>— Ђ 
е чврчала ту украј њега.{S} Место чалме оџа је био повезао око главе зајтинли калемћарку шамију 
алупи врата на колима, скочи на козла и ошину добре коње.{S} Калдрма загрме под колима и жустри 
 пасирало — рече он јетко, па, трљајући ошинути образ, стаде пред огледало и погледа се.{S} На  
овек, средња раста, пуне браде и кратко ошишане косе.{S} Његове живе, избуљене очи давале су му 
 и сваки је забо слици у груди по један оштар нож.{S} После је слика свечано спаљена, уз певање 
ближу околину.{S} У коњушници се осећао оштар, али пријатан мирис свежа пролећна сена.{S} Са св 
уг његових „пречишћених појмова,“ уз то оштар на језику и драстичан у изразима, Кугић је брзо и 
живе, избуљене очи давале су му особито оштар немио изглед.</p> <p>Ко је пажљиво загледао људе, 
/> <p>Он се нагло окрете и баци на жену оштар, испитнички поглед.</p> <p>— Шта ти је? — упита К 
та, само нек не дира у оно где би могао оштетити крупне земаљске интересе.{S} Моје је основно у 
листају на мојој глави.{S} Кад је сабља оштра, она пресеца по средини.{S} По буџацима је мрак.{ 
лу је зубе надио,</l> <l>И сваки зуб је оштра секира,</l> <l>Педаљ дугачка, шаку широка;</l> <l 
е с њим и још га никад није видео овако оштра и пакосна.{S} Но што је Растислава понајаче болел 
p>Зла мисао, као и бесан пас, има своје оштре зубе; и кад их она ком год забије у срце — та се  
а ових вењера било је и дуге препирке и оштре борбе.{S} Сваки отменији грађанин орловачки хтео  
оред Дунава, тако исто и кршне врлети и оштре литице што се, парајући облаке, нижу с десне стра 
 пред кућу и везано за шљиву.{S} У кући оштре нож да га закољу, а оно мирно и невино стоји и по 
, па да иде.{S} Нападаји су били сувише оштри да би их и даље могао слушати.</p> <p>Но ђенерал  
између ова два човека, постајала је све оштрија и крупнија.{S} На кнезу се могло опазити да гов 
 и неразговетних брда, дизали су се час оштрији, час тупљи врхови голих каменитих брегова.{S} О 
 са свим другим, много јаснијим и много оштријим гласом, но што је до сад говорила.{S} За тим п 
 на њега дигло и свака та рука замахује оштрим ножем.{S} Он покушава да бежи, али пред њим се с 
 нерешљиво.</p> <p>Ката устаде жустро и оштрим покретом руке смаче велику, црну мараму с главе, 
елу најгрознијим начином изсечена неким оштрим оруђем.</p> <p>„Тако се догодила ова зверска кас 
спођице, молим вас изволте, рече јој он оштрим нагласком, и, ушав у собу, показа јој руком врат 
|е осредња раста, средовечан, плећат, с оштрим цртама на лицу, избријане браде, а повеликих брк 
ма лепа девојка; друго средовечна жена, оштрих црта и веома живих, немирних очију.</p> <milesto 
 <p>— Шта је господару?...</p> <p>После оштрих препирака с Растиславом, Врбавац као да је навла 
тињала годинама.{S} Овда онда било је и оштрих сукоба.{S} Но тактични Растислав вешто се повлач 
кав удаљен бат.{S} Тодорика ослушну.{S} Оштро <pb n="650" /> ухо планинца одмах је распознало,  
а пред чича Милојем на столу и упита га оштро:</p> <p>— Шта је ово, чича Милоје?</p> <p>Старац  
пун нестрпљења.</p> <p>Синђа га погледа оштро, набра веђе и процеди кроз зубе: „Полако!{S} Где  
ка је спавао дубоким сном, кад га траже оштро лајање некаква пса.{S} Диже се и ослушну.{S} Пас  
ратим врати се и црна прилика.{S} Ја је оштро упита шта је ово, показујући руком: на вас успава 
из све снаге измахује обадвема рукама и оштро заповеда: „вичите ура живео!“ — Кога сад да послу 
е, хтеде се вратити, но кнез га спази и оштро га упита шта је?</p> <p>Ађутант замуца и једва из 
ва млађа ађутанта, рече му нешто живо и оштро, два три пут махну руком, и млађи ађутант журно н 
 </p> <p>— Цвили! — рече ђенерал брзо и оштро.</p> <pb n="340" /> <p>- Шта цвили?{S} Ко цвили — 
а једаред умуче, спусти руке на крило и оштро погледа Враничића, који баш у тај мах измени једа 
има.</p> <p>Међу тим кнез. како уђе, он оштро и гласно узвикну; „Помози бог, браћо!“</p> <p>У т 
опако, па га гоне да се бос пење уз оно оштро, каменито брдо, покривено <pb n="659" /> раздробљ 
ав зацрвени до ушију и хтеде рећи нешто оштро; но опет се уздржа, и, пошто је мало поћутао, он  
вде!{S} Правник! учеван човек!...{S} О! п.... ја на његову науку, кад он учи једну оваку вашљив 
а и боса, гладна и жедна...{S} Свет!{S} П... ја на тај свет!{S} Он ми је бајаги поштенији!{S} П 
га је нетремице, за тим рече: </p> <p>— П. Ц. <hi>Перун Црнојевић</hi>!...{S} Је ли?{S} То је т 
с!{S} Три су слова.{S} Ево, прво је <hi>П.</hi>, друго <hi>А</hi>, треће <hi>Ц</hi>...</p> <p>С 
рилике и зачу се уздржљиво, притајено: „П-с-с--с-с.... полако!„...</p> <p>Први чамац даде знак  
 ово? па, г. начелник, како вам је оно! па г. начелник, има те ли то и то? па г. начелник...{S} 
еде. (Она сави руке другарици око паса) па би га стегла што год боље могу, па цмок одовуд, на ц 
тко помилова дете, које се узе отимати) па зато и ти носиш панталоне — рече Ратко, смешећи си д 
што смо већ споменули, били су пашанци) па као велим биће ти досадно.</p> <pb n="385" /> <p>— О 
прстију колики би голем дукат извукла), па бих онда тај дукат цап.... овде себи на чело. (Она с 
ударено му је 25 батина, казује прича), па онда протеран у место рођења, где је живео као заточ 
тне женидбе с Кајом (рођаком кнежевом), па неких одредаба у уставу, по којима право наследства  
ју ноћне сахате од кад се +++смркне+++, па док не сване, а тако је исто и за дневне часове док  
 може на ту „комедију“ потрошити 50-60, па у крајњем случају и до 100 дуката, а за те паре може 
зати оно што је <hi>за њену срећу</hi>, па сам тако и учинио.</p> <p>— А не - рекох ли ја теби, 
ира.{S} Сину рече: „Не тако, Радоване“, па пристаде дежурноме.</p> <p>- Није лаж, господине!{S} 
попрска.{S} А он се само смеје и вреба, па чим момак опет седне на клупу, а он опет штрц, па по 
ли хоћете само да вам ја дам што треба, па да свршујете сами.</p> <p>— Ви не можете ући стално  
у вољни мртви да нам дарују овога роба, па да га или молбом одмолимо, или покајањем искупимо, и 
аринску кожну књигу, те из ње ишчитава, па ти каже од прве до последње све што ће ти бити.{S} К 
остала кола остају по читав сахат, два, па и више позади; напред одјури само кнез и гарда, која 
 застаде, седе на један од тих гробова, па позва и кнеза и његова пратиоца.{S} Они хтедоше сест 
имао проћи кроз седам окружних градова, па се завршити градом Шапцем, после престонице најлепши 
пусте планине, где нема чак ни зверова, па ни самих тица, а камо ли живих људи!{S} Ко ли је ово 
ужа на пространству од неколико часова, па се почели спуштати кроз учестане брдске пропланке, к 
ебрини.{S} Дирнула ме ова прича зетова, па хоћу мало да се повратим.{S} Ви слободно разговарајт 
>— А потера, па онда војничка заклетва, па верност књазу и отачаству — како ћемо то? — упита ђа 
ђоше мимо њега три лица; поздравише га, па један од њих пенали на њ острага револвер.{S} Пуста  
} Он је продужавао.</p> <p>— „Убили га, па у ђубре закопали!{S} Главу одсекли, на у Цариград по 
а оставиш престо, да се одрекнеш свега, па да бежиш са мном у свет.{S} Ти знаш како си био тврд 
иђе к нама.{S} Удари нека мира од њега, па, боже прости, као оно кад си у цркви.</p> <p>— Бог с 
веже с ким год који је смелији од њега, па се онда стара, да од тога човека начини своје оруђе. 
свака себи <pb n="151" /> избере друга, па онако у игри пада одозго на њега.{S} Онда настаје ст 
по коленима, — да сам богдице ја млада, па да нешто срећом мени когод понуди...{S} Пи!{S} То би 
и многе угледне личности из Звониграда, па бој се има и самих министара.{S} Задатак је ове друж 
ега, а наш мачак Срдан само их погледа, па тек зевне, испружи шапу, извуче нокте; а браца Мика  
што им је наређено.{S} Тако бива свуда, па ће тако бити и овде. — Он не тражи ништа много, ништ 
а добро!{S} Баш и да би било за, кнеза, па шта је с тим?</p> <p>— О молим! није ништа.{S} Добро 
оиста било срдачно — почињући од кнеза, па до последњег слуге — све је било весело и расположен 
о — Добро, кад би баш и била код кнеза, па шта, зар би је ти смео искати?</p> <pb n="258" /> <p 
 те капитале увеличава, удваја, утраја, па и удесеторостручава.{S} Услуга је ишла за услугу: та 
 уцена, додајући: „кога послужи талија, па довека срећан да буде; <pb n="653" /> триста је то ж 
 Куку, изем га!</p> <p>— Црна, Петрија, па она уста! јао моја слатка усташца; румене се као јаг 
 на језику.</p> <p>— И ју, рођена моја, па видели му оне пусте брчиће?{S} Стоје му као коврчице 
е зна и Бог шта је 400 све суха жућака, па се све цакли као сунце...</p> <p>— Море ви, тамо!{S} 
те — утече!“ Осу се један грозд пушака, па други, па онда све умуче.{S} После пукоше у кратком  
у пуцањ пушке.{S} Наста кратка почивка, па пукоше још две пушке, пукоше у брзо, недаде једна др 
адним униформама, ту је и војна музика, па чиновници грађанског реда, певачка дружина, глумачка 
адве руке, показа на гомилу свештеника, па, погледајући час у кнеза, час у Растислава, отпоче о 
емљу бих пропала.{S} Дошла госпа Цанка, па ми жена честита, а ја ништа не знам као Тотов.{S} Чи 
ведаш врлину гомиле.{S} Револуционарка, па то ти је!</p> <p>— Боже сачувај, нисам револуционарк 
ним очима изгледало као маска од воска, па се опет удуби у питање, које га мучи ево већ близу 4 
з јако рашћеретао услед обилна доручка, па да га не би стешњавао својим присуством, он, на згод 
ваки човек мора да мисли.{S} И кокошка, па мисли, а камо ли човек!</p> <pb n="37" /> <p>— А! и  
година од тада!{S} Донекле сам бројала, па се после пометох у рачуну...“</p> <p>Овај глас као д 
лиже шта се ради у једном од ових села, па ћемо одмах знати како је у другима.{S} Хајдемо у сел 
олајати и поднети све страхоте беснила, па тек онда умрети — то је нешто преужасно.{S} Ту човек 
ion" /> <p>Кнез оста још мало код кола, па онда пође.{S} Свет га испрати громовитим „ура“ и „жи 
с тога ће најбоље бити да идем по кола, па да вас вратим у двор.{S} Наста питање ко да иде за к 
руштву.{S} Хајде прођи се ћорава посла, па ходи овамо у спаваћу собу те се уми, или се бар избр 
ма једна ствар која ми никад није ишла, па ни сад ми не иде у главу, — поче опет Ратко.{S} За н 
нжењер је чак нудио да се откопа земља, па да сви виде како је тој „светој бари“ врело управо у 
у је развијено врачање, лечење травама, па се негује јако и справљање отрова, који се понекад и 
зад сврши своју причу и стресе крилима, па се увуче у часовник, чича мигну с обадва ока и проша 
штији књизи и свима књижевним стварима, па је гледао сваком приликом да закачи г. среског за ње 
боље обавести о неким млађим официрима, па ће то решити идући пут, кад се опет састану.</p> <p> 
 с људима, с пријатељима, с помагачима, па ипак ви никад никоме ништа нисте признали, на против 
е ухватио смисао само последњим речима, па и то доста нејасно, пошто се тај говор ређао <pb n=" 
 и брзо поведе, прво преко 2—3 степена, па кроз мали трем, па кроз велико предсобље, из кога по 
</hi> се добатргао до дворских степена, па се ту скљусио (И ако Ратко ниједном речицом није нап 
писани сви отрови за које се данас зна, па ипак ту нећете наћи оне страховите отрове, којима су 
бично зреле девојке од 18 до 20 година, па док син не порасте, отац га заступа код невесте и вр 
чи, баци летимичан поглед на господина, па брзо опет зажмури.</p> <p>— Не спаваш? — упита госпо 
ад увета?{S} Чим је два, то је множина, па од уши треба да је ушета, а ви кажете још <hi>увета< 
а и даља, за тим пријатељи, па околина, па општина и т. д.</p> <p>Он то није философирао, али о 
а, а и сва друга одећа била им је црна, па су црне биле чак и саме рукавице.{S} У допуну <pb n= 
срећа је кад се у јутру тргнеш иза сна, па осетиш да ти целим телом струји неко неисказано блаж 
а господина, само ако она буде паметна, па се одазове његовој љубави и одмах савије руке око чо 
мо што се сави и додирну крвава Перуна, па одмах за тим скочи, у тренутку смаче пушку с рамена  
ожева, отпочети су разговори, казивања, па и препирке скоро о свима најважнијим дневним питањим 
 жалосно и климну главом, пуна очајања, па пошто је мало поћутала, она додаде:</p> <p>— Најпосл 
бивали све ређи; прво нестаде женскиња, па онда одоше и мушкарци.{S} На скоро алеја је била гот 
 је све више интересовала.</p> <p>- Па, па?{S} Шта би даље?! — запиткиваше Жермини нестрпљиво.< 
ишта рећи што није истина.</p> <p>- Па, па!...{S} Шта је после било? — питао је кнез пун радозн 
измерен, обележен и почет да се насипа, па како тада, тако стоји и данас; за буквоглавски поток 
ног земљи, код нашега живога господара, па још говорити, да сви ми, па и наш господар, нисмо ни 
тако слатко трчао, особито кад се игра, па га јуре да га ухвате, а он бежи и крије се овом пута 
змрцварен.{S} Убили су га из револвера, па га после ножевима секли, највише по лицу.{S} Но лека 
 бих га у руку, бај!</p> <p>— А потера, па онда војничка заклетва, па верност књазу и отачаству 
 Немој, бре, узнемириће се цела потера, па да имамо речи с командиром.{S} Нису они туна, но где 
то га је синоћ добио од кнеза Мутимира, па је онда узео ходати.</p> <p>Ходао је великом дворано 
ли.{S} Он одступи корак два од прозора, па је тако замишљен стајао још неколико тренутака.{S} П 
де, који му могу бити истинска потпора, па кад остане усамљен, неопитан, невешт — онда ће већ и 
тарих Грка.{S} Дотеривано је до појаса, па се ту застајало, и место природе, као што рекох, дол 
ару дао јој је пуковник педесет дуката, па су се онда лепо руковали, госпођа се завила у своју  
ни, и то све бива јавно на очима света, па и самих родитеља девојачких.</p> <p>— Јес, слушао са 
итељ у кавану, где је било много света, па и г. срески.{S} Реч по реч док ти се њих двоје дохва 
кмет и ћата говоре.{S} Веле, ћата чита, па тек запне, а кмет њему на то: „узми мало поистрке, г 
а собом свога најпоузданијега ађутанта, па да иде.{S} Свакако не може испасти ништа што би чак  
.{S} Ту се преварио чак и сам г. прота, па чак и наш г. Вујадин.{S} А што се већ тиче кметова,  
кад сам једном рекла доста, онда доста, па квит.{S} Што могнем, учинићу.{S} Но то сад није глав 
одонуд, па цмок, цмок, цмок, па у уста, па у оно лепо окце, па под грло, па заврат, па удри љуб 
одрум мете преко двадесет врећа барута, па ћу онда то запалити и заједно с вама отићи у Содом,  
в...</p> <p>Ђенерал се загрцну, поћута, па онда додаде загушљивим гласом:</p> <p>— Опрости ми,  
 руку да узме писмо.{S} Ђенерал поћута, па му га онда пружи.{S} Тада се устури на диван, покри  
присталице законите династије Косанића, па и то неће бити без мига самога команданта.</p> <p>Др 
род да збаци династију лажних Косанића, па да поврати своју народну династију Црнојевића, под к 
се преплануо, а ушиљио оно мало брчића, па читав муж!....</p> <p>Пуковник изговори ове речи баш 
 слатко бацио.{S} Далеко њој лепа кућа, па нека она кука својој стрини, а не нама, зашто кад је 
додир, о томе је водила бригу породица, па и цело друштво.{S} Кад младић и девојка дозру да мог 
м се човек умива, само десетак капљица, па кад се човек после тим умије, он с почетка ништа не  
к.{S} Одјекну још последње куцање чаша, па онда сваки потече својим колима.</p> <p>Растислав је 
о је толико заинтересова да она покуша, па и отвори и спољне крило од прозора.{S} Сад је већ св 
ај.{S} Слуге устале те дале коњима зоб, па опет прилегле да дремну док коњи позобају, а после ћ 
ски.{S} Ви сте дипломата, г. Растислав, па увек дипломатски говорите.{S} Ја бих волео да са мно 
инио.{S} Само што је он лично страшљив, па му страх зауздава властољубље, иначе он би по својој 
чка пса, који је нањушио лисичији траг, па се искида од нестрпљења да што пре почне потеру.{S}  
чекао да се врати с кнезом у Звониград, па да сам лично предузме даље трагање.{S} Он је сад лич 
 подиже главу и потражи Срећков поглед, па, гледећи га право у очи, поче климајући главом.</p>  
 чамац.{S} Овај измаче прилично напред, па онда наједном стаде, а из њега се зачу три пут понов 
и да повуку за собом читав један народ, па ма они уживали и највишу наклоност слободоумног и ли 
е могу, па цмок одовуд, на цмок одонуд, па цмок, цмок, цмок, па у уста, па у оно лепо окце, па  
ко тебе, твојим рукама.{S} Никакав суд, па чак ни суд историје, не би могао окривити њега за ов 
да слугама напомиње шибање.</p> <p>— Е, па ви сте се сад ухватили за ту једну реч.{S} Оставите  
/p> <p>Кнез се чисто љутну:</p> <p>— Е, па лепо!{S} Не знам још добро балкански, али учићу, нау 
и сад.{S} Видиш ли ко наздравља?“ — „Е, па живео господар!{S} Вичите, бре децо, живео господар. 
у како се Црнојевићи и Косанићи конабе, па решили да једном прекрате те крваве распре.</p> <p>А 
{S} С тога у доброчинству пођи од себе, па докле стигнеш.{S} Оставимо друге млађе нека лете по  
тиснуту, расечену песницу наспрам себе, па, с чудним, подругљивим, лудачким осмехом, узе зорно  
Зар је у овој пуштињи једна и две собе, па да човек зна где је.{S} Смотрисмо је ту на прагу.{S} 
ади господин, и пође полако преко собе, па онда на један пут плану.</p> <p>— Но, чекај да видиш 
ра мало своје чекињаве, проседе бркове, па онда полако, на прстима, прикучи се вратима, наслони 
о, а сељаци остадоше да упороже волове, па ће и они преким путем у село.{S} Ствар се свршила ле 
ски перваз, а руке беше метуо у џепове, па се тако нешто загледао у даљину и чисто се занео за  
тупно треба човек и да узима те отрове, па тек да покажу тако дејство (хронично тровање).</p> < 
ја сам његов роб, ја сам готова на све, па за што ме онда карате!“ ...</p> <p>Јес, Пави је сад  
астројеном стању, само да ти огади све, па да што пре бежиш.{S} Ја сам те зауставила.{S} Чувам  
воре младе девојке, кад су добре друге, па једна другој казује све што јој је на срцу и на јези 
..</p> <p>Ђенерал на један пут застаде, па пошто је мало поћутао он додаде:</p> <p>— Ја умирем. 
е пазиш?...{S} Тако овај коњ дође овде, па ја тебе овако бијем... оде пијон — тако..{S} Е, сад  
 звониградске торокуше никога не штеде, па опет зато о Лепши нису могле ништа изнети ружно.{S}  
иротног света.{S} Код нас бајаги газде, па пазе на сваки грош.{S} Како је сад ту кад се рашчује 
ајстрожије мотри на све непознате људе, па где год се опази што сумњиво одмах да се власти јављ 
о!{S} Загледао се нешто.{S} Чуда, боже, па шта је! — узе се правдати Тоша, но госпођа га пресеч 
шалим се, лудо једна!{S} А баш и да је, па шта!{S} О! благо теби лудој!{S} Мука је мени што ја  
угара што се „бенави“ и не каже шта је, па онда одреши торбу и узе сам причати све што је знао. 
а“ — мрзи је.{S} Сирота је, удовица је, па мора од свакога да се склања и снебива. (У ствари це 
одговор да јесте, он додаде: понеси је, па хајд овамо!</p> <p>Враничић диже главу, погледа тамо 
<p>Он је донесе до дивана, и спусти је, па јој онда разапе и притиште обадве руке.</p> <p>— Так 
руку узе у своје две шаке, помилуши је, па је онда притиште на усне и обасу пољупцима.</p> <p>— 
т, да оде некуд где је нико не познаје, па тамо што буде, нек буде.{S} Долазило јој на ум чак и 
ез војске.{S} Е мој драги г. Маврикије, па ја тебе бијем као ништа.... као ништа те бијем.{S} Т 
 што то јесте, а камо среће да то није, па проста му свака друга пропаст! — рече Боја, после на 
и балканиски, кад пирну с топле Адрије, па за непуну ноћ прохује чак у недогледне просторије не 
резне и енергичне престоничке полиције, па се повукли у унутрашњост.{S} Отишли су у Орловац и т 
 бољем.{S} Цео свет само њега ишчекује, па да за њим пође у гору, у воду и да једним дахом одув 
 је и стиште јој главу у своје наручје, па је хтеде тако стегнуту опет обалити на диван.</p> <p 
b n="140" /> коње, оне сјајне коњанике, па онда фркне на нос, као да би хтело рећи: „Па добро,  
о рођена, као пабушина.{S} Па оне руке, па груди, све меко као памук - Петрија отпљуну — јес, о 
кратком размаку још две усамљене пушке, па све занеме.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>С 
а!{S} Једва допусти те му скину ципеле, па се онако обучен, а сав умазан од просута јела, прући 
арне пролазе девојчице из женске школе, па им учитељица командује: „очи на лево.“ И за све врем 
 спустиле се довде.{S} А ви све зинуле, па се само крстите и камените <pb n="222" /> се, очима  
ош сијала и трептала неко кратко време, па се онда нагло и неочекивано угасила, као жижак у кој 
наш ништа паметније, ја имам своје име, па ме зови но имену.{S} То грмаљско: „жено!“ просто нећ 
је обећати само да ћеш се оженити њоме, па да добијеш сваку девојку.{S} У Балканији се то исто  
 <pb n="514" /> једно.{S} Хоће промене, па ма знао да ће оно што после вас дође бити још горе н 
рске хаљине, нарочито за њега начињене, па га посадили са собом за сто, да изненаде и преваре н 
а нека осуђеница; одлежала 3-—4 године, па је пустили да послужује мало у заводу као слободњака 
p> <pb n="207" /> <p>— Боже, господине, па овде смо сви своји! - примети он кад га ађутант окру 
ој је држала слику међу боре од хаљине, па рече кнезу ненадно.{S} - Збиља! кад помену твоју мај 
ш вајкаш!{S} Хајд прођи се будалаштине, па реци благословен час кад си прешла овај праг и ушла  
} Искаже по једну мисао, стане, одахне, па иде даље.{S} Кнез га је слушао ћутећки, непомично, п 
 ми говориш; ја хоћу да познам и махне, па и пороке мога народа.</p> <p>Доктор је говорио „искр 
— пресече га госпођа. — Одучи се од ње, па квит — рече она стишавајући се.</p> <p>— Добро, хоћу 
и дунавској чуло се прво неко шапутање, па лак пљусак весала, док се на једном од балканиске об 
S} Давато му је три дана на промишљење, па ако је вољан, онда првога понедеоника око девет часо 
је, кад уобрази да свет од њега почиње, па све своје прогласи за врлину, а све туђе за порок и  
ји ће рећи кнезу: узми нас за министре, па заповедај у државним пословима како <pb n="400" /> х 
а карактеристично!</p> <p>— Тиче ме се, па треба да знам.{S} Судба младога кнеза и мени је пове 
сркнуло љубавна нектара, раздрагало се, па му се сад пева.{S} То је твоја заслуга, Лепшо.{S} Тр 
учи.{S} Кад би пошао за волом кад пасе, па гледао само коју траву он обиђе и коју не дира — па  
реко чела те уздиже прамен испале косе, па онда мету леву шаку на срце, а десном се подбочи на  
алерија чува и прати...{S} Једно кљусе, па и њему окрњено ухо....{S} Ко то одгризе ухо том кљус 
ем погледом на њега, а он запиљио у те, па не трепље.{S} Јес, обадве ми очи.</p> <p>— Ћути бога 
 је данас у вашим рукама.{S} Ви делате, па је право да за та дела и одговорност носите, као што 
јасније распознавати поједине предмете, па познаде и неке људе.{S} Јако је био изненађен кад у  
 рећи: „Па добро, возите кнеза, возите, па шта је с тим, шта дижете толику џеву, шта сте ви бај 
и шта желите, кад желите и како желите, па ћу вам онда ја казати шта могу ја ту учинити.</p> <p 
18" /> божјој“ — код нас је све могуће, па и то, да се свак пита: „што и ја не бих могао бити к 
шке.{S} Рада би да седи на две столице, па је сад између столица села на земљу.{S} Тако увек пр 
нехотице дигне се барјак на сред улице, па сад она нека шапуће.{S} Јемственик је прошивен — сад 
 могао добити такав удар на сред улице, па никад да не дозна откуда је дошао. </p> <p>„Но тек с 
к, цмок, па у уста, па у оно лепо окце, па под грло, па заврат, па удри љуби, па удри грли, па  
ћи:</p> <p>„Ако буде“!{S} Е мој будаче, па ти још ни то не знаш шта све данас има овде да се из 
ћи, али њене бледе усне само задрхташе, па се онда жалосно укосише у страну, као оно код малог  
за послужавник с боцом вина и три чаше, па се опет полако удали, не говорећи ни речи, и не дижу 
ка рече кочијашу да крене мало на више, па на једно педесет шесет корачаји да стане под какав б 
тај ту, рече Пави срдито — Ја! он књаз, па ће гледати на ме сељанку. _</p> <p>Пава диже мараму  
ом, — или човек треба да пази на образ, па ако дође у сукоб с министром, а он богме и оставку д 
бро: с у-гла-ђе-но-шћу просрица и кнез, па продужи даље:</p> <p>— Ух! ала је тежак овај балканс 
, па под грло, па заврат, па удри љуби, па удри грли, па удри гризи, па уједај, па стежи, па ва 
ати.{S} Он диже руку и понесе је глави, па је опет малаксало упусти те паде на диван.{S} Дубоко 
 није....{S} А и забунђала се по глави, па не могу добро ни да је видим — одговори момак.</p> < 
0" /> либерала — тај утисак да направи, па опет да га нестане, да се спасе и утече, јер његов ж 
ратска крв.{S} Тако су доконали цареви, па како се баш сад некако навршује 15 година од кад су  
S} Ви нисте никакви професори, никакви, па квит — срдила се Мона.</p> <p>— А ко зна да ли то ба 
!“ Осу се један грозд пушака, па други, па онда све умуче.{S} После пукоше у кратком размаку јо 
} Што ће ми тај белај на врату.{S} Иди, па жад ти ја не ваљам, ти тражи где има боље.{S} Јела ј 
но банули какви страни, непознати људи, па силом хтели што од њих узети, они онда да се притвор 
ли, па удри гризи, па уједај, па стежи, па ваљај, па гњави.... и ју, леле мене, да ме ко не чуј 
ло да сви мотримо ко куд иде и пролази, па како наиђемо на какве стране, непознате људе ми да и 
удри љуби, па удри грли, па удри гризи, па уједај, па стежи, па ваљај, па гњави.... и ју, леле  
да се добро запуше сви отвори на одаји, па се онда у соби, тако затвореној, упали мангал дрвена 
вана, водио коње на поток да их напоји, па их враћа.{S} Али око кола нигде се није видела Пава. 
на сва уста.</p> <p>Боја плати ћутећки, па пође са снахом да потражи другу чељад своју.</p> <p> 
лија упита:</p> <p>— Па зар ти толицки, па већ имаш жену?</p> <p>— Не само жену, но имам још и  
а, и очински га саветовали, испитивали, па и кушали — али сви ти дипломатски кораци нису донели 
 су нашли чак у башти, пали, повраћали, па ту тако на гомили и заспали.</p> <p>Госпођа се стрес 
а Мика изгледа у сукњи и женској рекли, па извирујемо испод јоргана да га видимо, и све се смеј 
 па заврат, па удри љуби, па удри грли, па удри гризи, па уједај, па стежи, па ваљај, па гњави. 
 бити све свеједно шта ко о мени мисли, па и то како ти цениш целу ову ствар.</p> <p>— Па ипак, 
одбина, ближа и даља, за тим пријатељи, па околина, па општина и т. д.</p> <p>Он то није филосо 
 господара, па још говорити, да сви ми, па и наш господар, нисмо ништа према том његовом хваљен 
екватор</hi> и доказивао да смо сви ми, па и сам наш владалац управо ништа спрам тог екватора.“ 
 и да <pb n="232" /> му памет не поуми, па бива и да му се рука сама не пружи да лијепу мирисну 
а.{S} Забринути оцеви, побожни грађани, па чак и сама штампа устали су против ових голих људи у 
отварао очи, укочено гледао по дворани, па опет склапао очи, не проговорив ни речи.</p> <p>Посл 
сет година како лежим на једној страни, па ми већ утрнула!“</p> <p>На то се чу мешкољење у друг 
упили како се сваки владалац млад жени, па морам и ја.</p> <p>Лепша га оберучке одгурну од себе 
 велите да су и прозори били затворени, па куд би се онда, врага, извукао онај који је затворио 
анке нека теку себи већину у скупштини, па која победи на изборима, оној предавати власт.</p> < 
је хтео и да пође живље и да се склони, па и да потрчи по потреби.{S} Жика је био срећан.{S} Ко 
нак своме ађутанту да се такође уклони, па, узев доктора под руку, приђе својим колима.</p> <pb 
 тешкоћа на случај да се кнез узјогуни, па не хтедне лепим начином вратити дуг.{S} За тај случа 
гас уљуљка човека те се занесе и заспи, па ако тако дуже остане, онда се више и не пробуди.</p> 
е да се изгубио?{S} А капетани, писари, па чак и ћате, а?{S} Мислите није их било који су насто 
аги поштенији!{S} Последња дроља да си, па кад имаш, свуда те примају, свуда ти одају почаст.{S 
вештеници, све је ту, и ђаци ће певати, па ја, као велим, спремни смо.</p> <pb n="180" /> <p>Мл 
 и пиће, и вино их на један пут ухвати, па како је кога стизало, онака је и падао.{S} Неке су н 
Јес, бога ми.{S} Ти ниси смела гледати, па јамачно и не знаш.{S} Али ја заварам, заварам очи, п 
имао сести кнез, ако већ хтедне седати, па онда оде.</p> <p>Кад је било тачно 10 часова, врата  
, да видим каква ће ми питања стављати, па ако нађем да без прекора за моју част могу одговарат 
ад нешто трули оно мора мало заударати, па ма то била и светитељска глава.</p> <p>Истина, два м 
ставити на миру и чекати да се поврати, па га онда преместити у постељу.{S} Још једном кнез је  
а је у војски научио нешто мало читати, па сад гледа да ли може познати која су она два писмена 
амо кнез и гарда, која не сме заостати, па ма сви поскапали.</p> <p>Тако је било и сад.{S} Наме 
устима тај отров и сасвим га прогутати, па да му стомаку апсолутно ништа не буде.</p> <p>„Има н 
 се, он је данас кнез и мора се трпети, па какав је да је.{S} Али да кнез не би својим ветропир 
ч, онда је то значило: сад ваља летети, па остало што или не остало.{S} На ту грозну команду бе 
} Јадној удовици најлакше је натрунити, па се боји да јој не извуку какав реп, ако би отишла с  
ву боју.{S} Зуби се прво почну клатити, па после један по један остаје у комаду хлеба, у парчет 
пасан хајдук, који је спровођен власти, па у путу покушао <pb n="511" /> да убије пандура и да  
е и да добро слушају што ће им се рећи, па после све онако да учине, како се нареди, за што изг 
јој хоџа може све погодити или прорећи, па што после да јој пуца брука по селу.{S} А с Павом су 
1 сахати.{S} Да се кренемо око по ноћи, па ћемо опет добро стићи.</p> <p>Човек, што је ово гово 
е на плоту и рече му, да ће туда проћи, па прва и прође.{S} Кнез прође за њом, а за њим уђе и З 
 потери казано како изгледају зликовци, па је онда кренута.{S} Кмет, писар Глуварић и чича Среј 
ки шињел, као што носе народни војници, па се он не би бринуо за спасење.{S} Тако дочекаше и да 
аком окружном месту, у свакој варошици, па и по многим селима било људи који леже у затвору „зб 
е знаш.{S} Али ја заварам, заварам очи, па тек варакнем погледом на њега, а он запиљио у те, па 
ну плочу у жарком хамаму, затворио очи, па обузет струјом усијана ваздуха и уљуљкан јаром, која 
Цанку да узмеш ти за управитеља вароши, па да знаш ко се колико пута у Звониграду накашљао...{S 
па удри грли, па удри гризи, па уједај, па стежи, па ваљај, па гњави.... и ју, леле мене, да ме 
е боље очувати свој чиновнички положај, па ма се с тога морало малко и прометанисати пред новим 
и гризи, па уједај, па стежи, па ваљај, па гњави.... и ју, леле мене, да ме ко не чује, рече не 
; речи у имену имају свака свој значај, па опет за то име је било чудновато.</p> <pb n="594" /> 
наравно, ако отров не буде довољно јак, па све остане на самом покушају?</p> <p>Ката развуче ус 
 Пошто је прво био <pb n="15" /> сељак, па шпекулант, па бојаџија, најпосле ступи у војску.{S}  
идим где је нешто утрпано — рече сељак, па пошто је још мало загледао он додаде: — Е, јес, ево  
разнолика цвећа; па густ зелен шумарак, па зелена удољица, којом вијуга мали поточић, једва <pb 
ом.</p> <p>Ђенерал застаде за тренутак, па опет продужи.</p> <p>- Да, нас смо се двојица бочили 
камен, подмети, синко, камен под точак, па зови кога од друштва да ти помогне.</p> <p>Тек тада  
м се отровом може данас отровати човек, па да не умре одмах и да му се одмах не позна да је отр 
нисам био прво и пре свега добар човек, па тек после све друго.{S} Кад би сад почео живот из но 
д, на цмок одонуд, па цмок, цмок, цмок, па у уста, па у оно лепо окце, па под грло, па заврат,  
 трага, ни гласа.{S} Да ли је био паук, па се изгубио, или није ни био, или је све то <pb n="29 
а за часак кући да сручим у мој сандук, па онда потрч натраг моме кнежићу.{S} Сад му више не би 
ог гледишта ја бих могао да се правдам, па можда да се и оправдам.{S} Али све су то софисми.{S} 
ли почињу....{S} Но ја тебе увек лупам, па почињао ти или не почињао...{S} Ех, хе, момче, покре 
ско: „жено!“ просто нећу више да чујем, па квит!</p> <p>Мајор стаде убезекнут.{S} Да је наишао  
лике.{S} Сад просто немогу то да чујем, па љутили се, не љутили се.</p> <p>— Е није тако — поче 
о преко 2—3 степена, па кроз мали трем, па кроз велико предсобље, из кога поврнуше у десно, кро 
ативци у овој борби служе веома ружним, па често чак и издајничким средствима.</p> <p>Они прибе 
о кад си у цркви.</p> <p>— Бог с тобом, па ко ће ти мирисати кад он не ће.{S} Њему и душа мириш 
е мора! — рече он с особитим нагласком, па се онда загледа право у очи Растиславу.</p> <p>Расти 
ну црту и особину у карактеру народном, па и ту су се брзо сложили.{S} Обојица су били мишљења  
јој њен“, а ви би све нагрнуле за мном, па, „црна Петро, откуда ти то? па, црна Петро, откуда т 
дит поглед за кнезом и његовом пратњом, па онда продуже пасти.</p> <p>Час је то сељанка, са зад 
а и прост црн штапчић, с црвеним врхом, па да се лавови, тигрови, пантери и хијене на просту по 
грађу) и знао их као што зна свој длан, па опет је морао почешће застајати да погледа где је и  
 с том женом могао бити потпуно срећан, па да се неби много предомишљао баш и јавно пред законо 
Идем.... у канцеларију — рече господин, па онда похита те додаде. — Тако смо у послу!{S} Још је 
 би их знао, би рекао да су отац и син, па забринути родитељ даје мудре савете детету своме.{S} 
 црвени нос био је прави гусански кљун, па још кад узе сад шиштати, сви около опет прскоше у см 
мештај, и размештај, и све.</p> <p>— О, па ви сте се овде господски наместили.{S} Како је све о 
 на ум, да мени кнез смета?</p> <p>— О, па то је тако близу памети; то се управо само каже.{S}  
ек... кад се каже глуп!</p> <p>...{S}О, па наравно да ја то теби кажем <hi>из милост</hi>; да т 
им <pb n="26" /> се тако радо забављао, па га натерали да учи — он би срдито кроз плач протеств 
еколико дана.{S} Он га је одмах познао, па ипак читао га је 2—3 пут узастопце.{S} Руке му клону 
дили да је легао био у кревет и заспао, па је тек доцније ађутанат приметио да је кнезу зло.{S} 
ма.{S} Одмах је сваки добио свој посао, па како се главна задаћа састојала у томе, да избуде св 
ком расположењу.{S} Тек што беше ручао, па се повукао у свој кабинет, да попуши цигару, а можда 
ека се појави, да се чује да је прешао, па после 2-3 дана макар опет утекао натраг.</p> <p>Чича 
м јутрос врат сломио кад сам амо пошао, па да сад ништа не знам!...{S} Но те молим, господине,  
 трчале и запиткивале је шта ти је ово, па шта ти је оно хватајући прстима њене хаљине да се ув 
у на томе да саслушају мишљење тастово, па како рекне Хаџија онако ће бити.</p> <p>Ратко додирн 
ац није то знао; он је мислио на друго, па је и овим речима придао други значај.{S} Вилице му с 
о свој прилици утицало и једно и друго, па свој говор заврши шаљивом примедбом, како ће се, ако 
ло нејасно; ништа се није знало утврдо, па чак ни то, да ли је кнез доиста убијен.</p> <p>Ствар 
 на крило.{S} Све их је миловао, љубио, па онда на једанпут узе плакати.{S} Прво су му само тек 
је такав да би најјачега човека оборио, па ће ваљда и медведа.{S} А вама треба баш за медведа,  
а опет руку у кесу, па овако, па овако, па овако... (она је показивала то једном, то другом рук 
Па бих онда опет руку у кесу, па овако, па овако, па овако... (она је показивала то једном, то  
 њему, Црнојевићу, стегли руке наопако, па га гоне да се бос пење уз оно оштро, каменито брдо,  
, како ти је?</p> <p>— Мало воде, Жико, па ће бити добро!</p> <p>Куршум је срећом омакао поврх  
ош никад није пасирало — рече он јетко, па, трљајући ошинути образ, стаде пред огледало и погле 
 ватре по уличким угловима.{S} За мало, па се чаршија претвори у читав пожар.{S} Дуж целе главн 
 ви били.{S} Најпосле одморите се мало, па ако се баш види да ова земља не може без вас опстати 
 и по два-троицу.{S} Задржи их по мало, па их онда пусти, а људи отуда излазе забринути, покуње 
ст и раније <pb n="502" /> се рачунало, па зашто се и сад не употреби, да се кнез боље привеже. 
у, <pb n="476" /> стегоше ми цело тело, па ме почеше и око врата давити.</p> <p>У тај притрчаше 
едај ти како је ово једро, па забрекло, па здраво, а код варошанке отобољио се образ као у крав 
 уста, па у оно лепо окце, па под грло, па заврат, па удри љуби, па удри грли, па удри гризи, п 
лако изгура у салу.</p> <p>— Хајд тамо, па чекај, ветропировићу један — рече Мона бајаги прекор 
ржаву да се те збрке једном ослободимо, па се уведе једноставна, десетична система новаца, као  
е свршено.{S} Ето слободно читај писмо, па ћеш видети да још ништа није свршено — рече Мутимир  
 одмах долазим — рече ђенерал ужурбано, па јурну у побочну собу и затвори врата за собом.</p> < 
кућанима надене нова имена, и ни једно, па ни децу, не зове више њиним обичним именом.{S} Ова и 
 је до тебе тешко било доћи непосредно, па ти не би у ствар тако брзо могао ући, а можда не би  
ла, никад ни у чему није било постидно, па се надам да неће бити ни од селе.{S} Међу нама што ј 
авну романцу, и то прво тихо и нечујно, па после све јале и јаче, тако, да се његово певање сад 
 /> прозор, сруши завесу, разбије окно, па се ту заглави међу ћерчива и стане га страховита дер 
се много не ларма, да чекају све мирно, па ће им се казати шта је.{S} Док су се сељаци гурали о 
а, не знам за што?...{S} Овако ти лепо, па код имаднеш пара и „шмука“ - да видиш како ће облета 
 образ — погледај ти како је ово једро, па забрекло, па здраво, а код варошанке отобољио се обр 
једе кожу, те остане голо, црвено месо, па онда редом једе и месо све слој по слој, док најпосл 
ки поток, који је оставио своје корито, па ударио људима по сред најбољих ливада и орница и нач 
 ђенерал балканиски верно служи престо, па сам дошао да вам благодарим — рече кнез подругљиво.< 
ву тишину.</p> <p>Ђенерал заусти нешто, па опет ућута.{S} На њему се видело да се бори.{S} У ср 
одговарам.{S} Ето јуче, дошао господар, па никога не тражи, никога не пита, нити од кога захтев 
е шта све има очекивати, — ко је мудар, па прими срећу која га је снашла — благо њему!{S} Ко дв 
к срески начелник, управо био је писар, па само заступао среског начелника.{S} У том истом мест 
зда Боја најбоље...{S} Родио лепу кћер, па му сад све ласно!{S} С ким хоће, с тим се може ороди 
сподине учо, ето, не верујем у екватор, па шта ћеш ми сад!{S} Не верујем!</p> <p>Учитељ прсну г 
 г. капетане, баш не верујеш у екватор, па то ти је! - и кикоћући се он оде кући.</p> <p>Увређе 
личио на човека кога је ујео бесан пас, па сад у страху чека развој болести и страшан тренутак  
це и чисто зарежа као оно острвљен пас, па је узе љубити и уједати по врату, по образу, по разд 
после твога повратка из Париза.{S} Јес, па куверта је из Париза, ево жиг Француске поште.{S} Да 
ду има мајстора, скроје ти они нов нос, па ништа ти красније.{S} Они, каже, и вилице људима уме 
али су један другом на рамена, на врат, па и на главу, било их је и прегажених; радознале женск 
 оно лепо окце, па под грло, па заврат, па удри љуби, па удри грли, па удри гризи, па уједај, п 
ве кладе направи Црнојевићу леп кревет, па му онда понуди да му мете на рану неколико хладних о 
било једно писмо и још некакав предмет, па пружи писмо кнезу.{S} Он га немарно разви и кад виде 
 био <pb n="15" /> сељак, па шпекулант, па бојаџија, најпосле ступи у војску.{S} Био је веома в 
д би могли из смрти погледати на живот, па се после опет вратити и проживети у њему?....</p> <p 
им положајем и злоупотреби своју власт, па то ипак учини, онда си ти у праву да ту злоупотребу  
унићи.{S} Размазила их моја трпељивост, па су уобразили да нешто јесу и да бајаги они нешто мог 
које се једва пробијала слаба светлост, па се за тим уклонише.{S} Слика је представљала кнеза М 
p> <p>Тако је Врбавац смислио овај пут, па га одмах сутра дан изнео својим друговима, осталој д 
Доста, доста! — рекао си већ један пут, па доста — рече Мона зловољна.</p> <p>— Рекао сам, Мона 
судници, да ту чује капетанову наредбу, па да се одмах свршује посао, пошто до зоре мора бити с 
 овде где год подигне планинску колебу, па направио човек прво прелаз, да му је лакше преходити 
исто кретање и у другом суседном гробу, па одмах и у трећем и у четвртом, а то кретање пратили  
у главом — Набацио бих му гуњ на главу, па га одозго приклопио.{S} Околни се сељаци засмејаше.  
фигуру и баци је г. Маврикију на главу, па, махнув раширеним, прстима на њега, рече:</p> <p>„Их 
раведника, коме су Турци одсекли главу, па та одсечена глава утекла и овде се сакрила, а од њин 
аци прса, прекрсти руке и затури главу, па је тако чекао лекара да му се приближи, а из очију с 
>Она опет удари Јелу песницама у главу, па је онда дочепа за кике и поче је дрмусати.</p> <p>—  
и ђенерал место носа откиде целу главу, па то парче хартије растрља међу прстима, направи од ње 
 <p>Кнез се прикраде полако Растиславу, па одоздо удари зврчку по новинама које је Растислав чи 
аса) па би га стегла што год боље могу, па цмок одовуд, на цмок одонуд, па цмок, цмок, цмок, па 
 помери се два три пута с ноге на ногу, па, отежући реч по реч, каза хоџи ради чега је дошла, и 
шта ме није питао.{S} А ја све по реду, па ово је овако, господару; па ово има, господару; па с 
творе као да радо и од добре воље дају, па да те људе заговарају и заваравају, а овамо одмах да 
ички је дочепају и својски је излупају, па се онда узму под руку и оду кући утешени и помирени. 
о планинских коса понајближих подножју, па тим косама да се провлаче.</p> <p>Такво путовање бил 
прича, мирно саслушали ову декламацију, па се још мирније разишли кућама.</p> <p>Тако се бар го 
ло тако давно?{S} У једном истом броју, па често и у једном истом чланку, они су проповедали ка 
ар не може и неће изменити ни за длаку, па ма како се ви држали.{S} Ја сам решен да се не дам н 
ојевић сад очекује само згодну прилику, па да одапне стрелу.{S} Али ту треба да говоре дела а н 
еру?</p> <p>- Ето, зови кмета Тодорику, па питај њега.</p> <p>Овај што питаше напући уста:</p>  
 моја, но ти лепо послушај твоју тетку, па да будеш срећна, и ти... и сви твоји.</p> <p>Јела оп 
још боље да скрешем одоздо једну пушку, па ако је горе, што му бог да.</p> <p>— Немој, бре, узн 
о шапуће, а браца Мика све дави фрајлу, па је све мува, а мени жао за фрајлу па сам плакао..... 
о сам устао с наслоњаче и пришао столу, па чак памтим и то, како сам осећао да ме болу ноге и б 
 ми што год рекао, рекла бих и ја њему, па ето ти.</p> <p>Петрија се пљесну рукама и окрете се  
лав, <pb n="377" /> она се окрете њему, па је и њега с интересом слушала.{S} Сад опет узе реч Р 
 пут намигнула.</p> <p>Пава прво плану, па одмах за тим побледе као мртвац.{S} Она хтеде нешто  
еше устао и крочио два корака у страну, па сад стаде као укопан; само се Враничић није збунио,  
стаде, показа руком госпођама да седну, па се брзо повуче.</p> <p>Госпођа, која је све довде во 
е бапске руке лепу, белу ручицу Јелину, па је стаде авољити својим рукама и загледати у Јелин п 
оју душу.{S} Ја ћу прва богу на истину, па кад се ја не бојим, шта се ти бојиш.</p> <p>Јела пок 
 хтео скинути с образа некакву паучину, па настави одлучно.</p> <p>- Ту се нема шта философисат 
у црвену сенку.</p> <p>Кнез прво сркну, па онда искапи чашу.</p> <p>— Дивно вино! рече он и пок 
 дуго загледали његову сјајну, сребрну, па позлаћену кутију, с великим монограмом од драгог кам 
/p> <p>И овај глас прво дубоко уздахну, па онда рече срдито:</p> <pb n="596" /> <p>— Ух, боже,  
ен, кнез се узе освртати, да нађе капу, па да иде.{S} Нападаји су били сувише оштри да би их и  
амо дрмне жицом ћесару или руском цару, па ни бригеша.{S} Сутра дан тек чујеш, бајаги „Побегао! 
чела).{S} Па бих онда опет руку у кесу, па овако, па овако, па овако... (она је показивала то ј 
е трже, трже се као да је био у заносу, па као да хита да надокнади што је пропустио, он рече б 
 <p>— О коме детету?</p> <p>— О детету, па наравно да је дете.{S} Шта је друго но дете; тек дев 
о тој ствари послат једноме овд. листу, па га, случајно, на пошти нестало — запиткивао је кнез  
, реши се један пут јуначки, мајковићу, па што бог да!{S} - Што ту ваздан тењезгати.{S} Море, д 
ст брежуљак, пропланак у густом гајићу, па опет њива, опет шумарак, опет шарена ливада, и тако  
а.{S} Прво су се пели уз малу узбрдицу, па после окретоше низ брдо.{S} Гробови су бивали све ре 
на прво пролази кроз блудничку ложницу, па тек онда иде у цркву и стаје пред олтар с девојачким 
 пусти у борбу своју оклопничку коњицу, па, с пуно дрске уверености у победу, гледа какво ће де 
/> <p>Растислав остави жену, кад то чу, па се на један пут окрете Ратку.</p> <p>— Чујеш ли!{S}  
>... (Је ли тако г. Маврикије?).{S} Ах, па ви сте фуч... г Маврикије... ви сте фуч — ево на! ма 
 ађутанти могу и чекати.{S} Отпусти их, па ходи да се разговоримо.{S} Ја се још осећам добро.{S 
ао кроз неку замаглицу.{S} Изда и слух, па чак и моћ мирисања ослаби — паћеник већ више не може 
ве: вештина, лукавство, обећање, новац, па и сама сила да се дође циљу.{S} Није пожаљено ништа, 
ак опет седне на клупу, а он опет штрц, па по њему!...</p> <p>Жалио је и оне степене подрумске, 
же те он опкорачити где му се не надаш, па да играш острољанку, све да везеш.{S} Него, батали т 
дине мој!{S} Не волем да ме тако зовеш, па квит.{S} Шта ту има чудно!{S} И где си ти то још чуо 
предомишљаш!{S} Море, ноге да му переш, па воду да пијеш, еј!.. царица да будеш!.... а она се с 
, ту застаде и викну опет - без носа, - па онда што игда може удари песницом у слику тако, да п 
 буде његова блудница! <pb n="259" /> - Па боље да цркне; боље да је мртву прострем, боље да је 
идеш! — рече сад Синђа подругљиво.{S} - Па иди!{S} И није за козу сено, што рекли неки.{S} Сило 
ратити и проживети у њему?....</p> <p>- Па, може; за што не?... ево, узећемо овога и метнућемо  
. — правдала се збуњена Синђа.</p> <p>- Па кад није ништа шта онда кријете?{S} Што ми ниси одма 
а га је све више интересовала.</p> <p>- Па, па?{S} Шта би даље?! — запиткиваше Жермини нестрпљи 
ад ништа рећи што није истина.</p> <p>- Па, па!...{S} Шта је после било? — питао је кнез пун ра 
о ни обећао ја — примети хоџа.</p> <p>- Па што ми не рече одмах да нећеш, стрвино — цикну Срећк 
 човек тражи у срамоти својој.</p> <p>- Па шта ба, ти, старче, могао желети више за своје дете, 
све више и више заинтересован.</p> <p>- Па синоћ, тата... и јуче... и свако вече кад год дође н 
и и сами разумете — додаде он.</p> <p>- Па, ви заповедајте, питајте, милостиви господине, а ја  
на се после свега тога питала:</p> <p>- Па зар је с тога мој Никица већ са свим пропао, крајње  
ле, а Петрија је бројала даље:</p> <p>- Па бих онда прво и прво извукла један оволики дукат; (О 
моје кљусе има обадва <hi>ушета</hi>... па ће овако...</p> <p>— Не вели се „ушета“ Ваша Светлос 
је удари и викну: „јао, роспије једне“; па се окрете и пође; но опет се врте.</p> <p>— Јао, рос 
о му се допао онај њен вез на рукавима; па хоће да га види из ближе.{S} Могуће да је то, а могу 
 најразличнијим бојама разнолика цвећа; па густ зелен шумарак, па зелена удољица, којом вијуга  
 и ја.{S} Нека дође, ја ћу се уклонити; па и опет, и опет — не треба ми ваша заштита и ваше спа 
онекад сањала на јави да је царска кћи; па замишљала како би наместила своју собу, онда јој је  
вако, господару; па ово има, господару; па све лепо једно по једно отаљавај, отаљавај, док даде 
ве по реду, па ово је овако, господару; па ово има, господару; па све лепо једно по једно отаља 
вао.{S} Она је имала само своју лепоту; па зар је какво чудо, ако се њоме користила, кад се дал 
 /> ме па „г. начелник, шта вам је ово? па, г. начелник, како вам је оно! па г. начелник, има т 
љно платити.{S} Шта ћемо? сиротиња смо? па радимо за парче хлеба.{S} Али кад би се право гледал 
оно! па г. начелник, има те ли то и то? па г. начелник...{S} Море! шта ме није питао.{S} А ја с 
за мном, па, „црна Петро, откуда ти то? па, црна Петро, откуда ти ово? а ја само погледам преко 
 да је провиђење спојило наша срца?!{S} Па зар може слаба човечија снага да раскине и раздвоји  
, видећете и то.</p> <p>— Муштерија!{S} Па наравно да ћу вам бити муштерија.{S} Што бих вас ина 
о год тичу, чујем прво из комшилука!{S} Па како сам се јутрос бламирала! у каквој сам се прпи н 
S} Буди бог с нама!{S} Волете народ!{S} Па лепо, одреците се своје књажевске плате!{S} На вас ј 
помилова по образима: „Циганче моје!{S} Па сад си ми, снаха, рђо једна; сад треба дар заови, не 
и улазити овде.{S} Ове калуђерштине!{S} Па онај жмирави, риђи накарет Мелентије.{S} Неда ми про 
 овде виђео... их хи... каквих људи!{S} Па камо их данас?{S} Сви сте ви овде гости, данас јесте 
и своји, и где се немам чега бојати!{S} Па што је то страшно толико што сам рекла да шпекулишет 
ко.</p> <p>- Зар би је смели чекати!{S} Па што смо дошли амо!</p> <p>- Али кад је кнез не би да 
а кад вам се рекне да сте слободњак!{S} Па ви нарочито тражите друштво политичких црвењака, а н 
 се лудоријама, сигра се с мајмуном!{S} Па шта ће јадан!{S} Како сте му друштво дали?{S} Све не 
ква добродушна жена!{S} Такав анђео!{S} Па о њој да се шире такви безобразлуци!{S} Као да је то 
права збрка.</p> <p>— Дакле у двору!{S} Па ко је онда био онај млади господин?{S} Је ли могуће, 
.{S} Зар ни то не знаш?....{S} Знаш!{S} Па кад знаш што не пазиш?...{S} Тако овај коњ дође овде 
а њима <pb n="221" /> на сред чела).{S} Па бих онда опет руку у кесу, па овако, па овако, па ов 
ој академији, свега 2 часа недељно).{S} Па за што да ви професори не знате шта раде ваши рођени 
је!{S} И ви мене питате шта ми је!..{S} Па ништа, г. рођаче, ништа, г. ђенерале, дико и узданиц 
х полазити...{S} Али шта, синоћ!....{S} Па шта!{S} Синоћ није било ништа страшно!{S} Е! рече кн 
 није казао, но баш из моје главе...{S} Па што, Ваша Светлост, тако је.</p> <p>— Ох....хо....хо 
 бомбом, да ме разнесе на ножевима..{S} Па ти бар знаш како то бива.{S} Рођеним си очима гледал 
 ступати у овакве везе и познанства.{S} Па баш да исприча целу ту ствар сама та особа — ипак, к 
е; решен је био да саслуша до краја.{S} Па ипак прште:</p> <p>— Јес, то су извешћа вашег Ратка, 
прича, која се негде с неким десила.{S} Па ипак, она зајапурена, разбарушена главица, што се ви 
а, да се занима политичким стварима.{S} Па ни сада, она није ни мало улазила у политички значај 
о меко, сестро рођена, као пабушина.{S} Па оне руке, па груди, све меко као памук - Петрија отп 
 Милиновцу, приликом твога путовања.{S} Па онда, ко ти је послао опомену да се чуваш јела и пић 
нео му је више од две хиљаде дуката.{S} Па да је бар само штета, но и срамота.{S} Овај се свуд  
 направили храмове стида и разврата.{S} Па још и мене хоћете да увлачите у ваше ђубре...{S} И б 
ним гласом, од кога одјекнуше одаје.{S} Па и не чекајући да доктор што одговори, кнез продужи,  
 к теби, мислим још колико по подне.{S} Па споразумите се.{S} Само не заборави да ме извести да 
два-три пут док дође ред да се жене.{S} Па шта они могу да изискују од жене, кад су сами таки.. 
аве часове седео, певао и сиграо се.{S} Па онда оне путање, што се вила између баштенског зида  
транке — примећују обично идеалисте.{S} Па?{S} Шта је с тиме?{S} Колико је вајде министру проти 
те.{S} Зар не видим шта се ово ради.{S} Па што ме ту вараш.{S} Ви неког ђавола хоћете овде са м 
 господине мој, те још како постоји.{S} Па какве се разбојничке ствари тамо врше!{S} Ономад су  
— Ах, та ево, погледа жиг поштански.{S} Па ти си ово добио тек пре двајестак дана: значи, одмах 
 n="464" /> по какав грешић на души.{S} Па како је онда то згодно, кад се нађепоуздан пријатељ  
ан и овај кнежев састанак с народом.{S} Па ипак Растислав је изашао из дворане незадовољан, љут 
 и продужили започети народни посао.{S} Па кад су тако обадва дома заслужна, онда обадва треба  
, сад и овог пешака водим у ропство.{S} Па ти оста без војске, сасвим оста без војске.{S} Е мој 
олема мудрост и ваше зрело искуство.{S} Па лепо, то би значило да се ја овде силом држим!</p> < 
дстава да те своје планове извршимо.{S} Па за што онда напуштати власт из руку!{S} За што добро 
ице и ту је грешење лако и природно.{S} Па ипак наш народ стоји у томе куд и камо више над свим 
а те дајка, онда си јамачно и богат.{S} Па дед, рођо моја, одреши дер ту твоју кнежевску кесицу 
ни помишљу огрешила о чедност своју.{S} Па ипак, кад се кнез удалио од кола, она је на један пу 
жена подала се младом, лепом човеку.{S} Па још уз то жена удовица, а младић кнез!{S} Та то би о 
сету — Лепша Стевићева и мој братац.{S} Па <pb n="459" /> док ја изађох у кујну да надгледам ја 
и.</p> <p>- Немој тако, рођена моја:{S} Па зар не знаш шта је шала, рђо једна, но још и за то д 
?</p> <p>Мутимир се поче извињавати:{S} Па молим те!...{S} Знаш како је!...{S} Ти си ми и сама  
ено гледала кроз прозор.</p> <p>— А?{S} Па шта рече најпосле?</p> <p>Јела је опет ћутала.</p> < 
ни троше.{S} Шта је двадесет хиљада?{S} Па и то је давано све по мало.{S} Паша је ситничарио, м 
евету и једно другоме дувамо у уста?{S} Па што онда браца Мика и фрајла све дувају, дувају једа 
а леглу као зечеве!...</p> <p>— Шта?{S} Па да нас не би побили као зечеве, ми да бежимо као кук 
S} Научили ме, је л те?{S} Улили ми?{S} Па, лепо!{S} Кад сам ја тако човек који се даје надуват 
 промуца:</p> <p>— Ах, Петро, сестро! — па онда брзо окрете главу у страну, диже мараму на очи  
и му његову — рече Мона смејајући се. — Па он те болан живу изео, ишарао те као да су те дивљац 
а потревиш у ластару — примети један. — Па што?{S} Морао би се предати код нас оволико, а он је 
инђа се окрете, погледа Паву и слага: — Па... ћерка ми је.</p> <p>- Вала није - рече хоџа.{S} - 
у главом и рече тоном пуним презрења: — Па што кријеш, јадниче!{S} Како си јадан и мали, а зауз 
љу!{S} Жено изувај ми каљаве ципеле!“ — па си се онда таман изједначио с паланчанским простацим 
пућу: „Зар је већ дошао г. министар?“ — па брже боље сваки трчи на своје место, журно седа за с 
уће.“ Тако „није могуће, није могуће“ — па на томе и остане.{S} Спасе га баш то, што учини оно  
шта, мора се јахати; хајд сад „пошол“ — па сутра у 4½ тачно!...</p> <p>Кнез дохвати Маврикија з 
лим: „Откуда ми? купио ми мој кнежић“ — па само возим даље; тресе Петра море, те је на далеко н 
 — брада му баш до појаса, а сва седа — па чудо живо што погађа.{S} Ко му није отишао, томе ниј 
а, где је он седео, није добро видела — па је онда кивно и душмански гледао у њу за све време д 
неза убили, другог ухватили малолетна — па онда дај прави устав...</p> <p>— Па, Ваша Светлост,  
мо коју траву он обиђе и коју не дира — па би већ доста којешта сазнао што пре није знао.</p> < 
је говорио наш кмет — рече сељак даље — па онда позва ћату да нам прочита из артије шта пише г. 
учај, који се може десити свакој кући — па то нико и не истражује.{S} За то зна и кмет; често ј 
p>— Шта је — прихвати кнез подругљиво — па није ништа особито.{S} Ђенералу Врбавцу прохтело се  
о развуче усне:</p> <pb n="508" /> <p>— Па јесте ли ви читали књиге тих људи?</p> <p>- Јесам!{S 
је нека лупача!</p> <pb n="378" /> <p>— Па што, за бога, мећете такве људе око њега?{S} Што му  
, најдаље бићемо им у рукама. </p> <p>— Па?{S} Шта је с тим? — примети Црнојевић нехатно, а оче 
м, књаз, али нужда закон мења!</p> <p>— Па ти хајде попењи се те види — ако мислиш.</p> <p>— Го 
p> <p>— Знам! — рече начелник!</p> <p>— Па помажи, ако знаш шта је Бог и шта је нужда голема.</ 
ило да се ја овде силом држим!</p> <p>— Па мислите да није тако? — пресече га Растислав.</p> <p 
>— Мислиш?</p> <p>— Насигурно!</p> <p>— Па?</p> <p>— Покушаћу што се може.</p> <pb n="284" /> < 
</p> <p>— О, то не, господару!</p> <p>— Па?</p> <p>— Не пије ми се.</p> <p>Кнез искапи и другу  
 — чисто се продера Растислав,</p> <p>— Па има право, тако са свим просто!{S} Она је сама лепо  
рвава од удараца преко зуба...</p> <p>— Па јесте.{S} Шта ме бијете!...{S} То цео свет говори... 
а — па онда дај прави устав...</p> <p>— Па, Ваша Светлост, тако се најлакше <pb n="42" /> и пра 
д је то и вредило, данас не...</p> <p>— Па опет све владалачке женидбе и данас су чисто политич 
 милостиви господине, добре...</p> <p>— Па што сте онда једној дали те је у ракији попила сок о 
ако лепо — примети гђа Софија.</p> <p>— Па ово нам и јесте једина уљудна соба што имамо.{S} Ту  
о замишљен неколико тренутака.</p> <p>— Па како је онда то могуће да ја на сну видим баш оно шт 
одговори шапатом црна прилика.</p> <p>— Па зар овде?</p> <p>— Овде!</p> <p>У томе дођоше до кап 
је девојку јамачно и домамила.</p> <p>— Па где је та жентурина? — упита дежурни.</p> <p>— А ко  
вљи и од самог стрељаног попа.</p> <p>— Па? шта ћемо сад? — упита начелник после подужа ћутања. 
ка не узимају се олако у уста.</p> <p>— Па добро!{S} Баш и да би било за, кнеза, па шта је с ти 
, сећам се, и слика г. Кугића.</p> <p>— Па како је у опште та ствар могућа, како је ви објашњав 
 смислу речи — човек без срца.</p> <p>— Па ипак — биће да је овај ваш суд мало пристрасан — реч 
— Ја сам — одговори Растислав.</p> <p>— Па шта ти је мало ноћас? — упита слуга и опет се саже с 
 очима.</p> <p>Радован додаде.</p> <p>— Па она роспија, Синђа!{S} Је л је сад видесмо!...</p> < 
а за отров — то ви не брините.</p> <p>— Па, ја вам ето кажем шта хоћу.{S} Хоћу, да ми кажете, з 
и никакве сумње — рече Белини.</p> <p>— Па добро!{S} Али како сте онда, врага, опет, могли доћи 
 ли она бар што о овој ствари.</p> <p>— Па ето, ти не знаш ни то да пуковник ради да ме уклони  
а“ није му могла ништа помоћи.</p> <p>— Па ипак, реч „популарност“ није празан звук — примети к 
? — упита Ратко заинтересован.</p> <p>— Па браца Мика — потврди дете.</p> <p>- А где си ти то в 
ад је постало проста саблазан.</p> <p>— Па ипак тај румунски обичај није ништа тако страшно, —  
 оно што је Мутимир њој рекао.</p> <p>— Па шта сам ја крив, за Бога!{S} Најпосле то је само био 
лугу коју од вас будем тражио.</p> <p>— Па, кад сам већ дошла, милостиви господине, можете се с 
дајући га још једнако попреко.</p> <p>— Па шта хоћеш онда; што се срдиш?{S} Зар је мени мало му 
је војник — рече Ратко весело.</p> <p>— Па што онда, тата, браца Мика носи сукњу, кад је он офи 
 покажем? — рече кнез одсечно.</p> <p>— Па шта има у тим књигама? — упита Растислав натмурено.< 
 како ти цениш целу ову ствар.</p> <p>— Па ипак, ја осећам потребу да се извиним пред тобом. —  
 кад си тако никакав карактер.</p> <p>— Па шта сам ја могао!</p> <p>— Немој се пренемагати, нем 
акле — заврши Мона свој говор.</p> <p>— Па зато ја и предлажем и војујем да се женске у политич 
 и Радован скоро у један глас.</p> <p>— Па где вам је та девојка?{S} Што је тражите овде?</p> < 
какав онакав отров како рекох.</p> <p>— Па наравно, господине, да знам.{S} Али будите добри па  
аду, госпођо? — упита Врбавац.</p> <p>— Па... живим, господине; овде сам сад с ћерком.</p> <p>— 
чуду.{S} Најпосле упита дечка:</p> <p>— Па је ли ти жао што твој отац живи с твојом женом сад,  
p> <p>Зачуђен, Текелија упита:</p> <p>— Па зар ти толицки, па већ имаш жену?</p> <p>— Не само ж 
нистра, данас су већ говорили:</p> <p>— Па наравно!{S} Ако је и министар, он мора водити рачуна 
> <p>Доктор с осмехом примети:</p> <p>— Па калуђери то најчешће и слушају. </p> <p>Кнез прихват 
енерал рече збуњено и сметено:</p> <p>— Па сад?</p> <p>— Сад морате умрети, г. ђенерале.{S} И т 
аље ходати и рече доста мирно:</p> <p>— Па, на пример, ви најмите странце да <hi>вас</hi> хвале 
ничким одељењем, какве су оне?</p> <p>— Па добре, милостиви господине, добре...</p> <p>— Па што 
реду.{S} Само у колико сахати?</p> <p>— Па, сад одмах, у први сумрак.{S} Он ће бити у својој со 
>— Је л те да то не може бити?</p> <p>— Па бива, милостиви господине, бива!{S} Има доста ствари 
остављеним законима природним?</p> <p>— Па ипак, господару, у природи има тако много неиспитани 
ка не носи панталоне но сукњу?</p> <p>— Па зато, сине, што сам ја мушко, а стара мајка је женск 
ључали врата изнутра и легли.“</p> <p>— Па шта онда све то треба да значи, г. маркиже? — питао  
од јаве! — правдао се секретар</p> <p>— Па дајте онда друго објашњење ако није сан.{S} Јер свак 
а се дође у додир „с идолом срца свог,“ па никоме није ни на ум падало да то крсти каквим ружни 
и да чује у чему је та „озбиљна ствар,“ па да се одмах преда својој неодољивој пожуди, заборављ 
оју рођаку да буде „на висини положаја“ па се за тим удалио.</p> <milestone unit="subSection" / 
зорно, што ја овако, што но реч „с неба па у ребра“.{S} Али таква је моја навика.{S} Ја волем д 
{S} За какву и за чију корист?{S} Треба па мени што?</p> <p>Ђенерал на један пут умуче, наже се 
рикије избуљио очи и забленуо се у њега па трепље.</p> <p>Кад кнез рече да сељак и не зна шта ј 
о око тога.{S} Дотера до половине имена па запне.{S} Повртао се по неколико пута и најпосле про 
топу, тих пустих <pb n="554" /> планина па тек да се човек уме наћи у оном непрегледном сплету  
балили на мацке и цепну ли му 25 батина па га онда прогнали.</p> <p>Тако је грдно прошао хоџа.< 
ј као очи у глави.{S} Од сеоског пудара па до министра свако место има свој значај и своју вред 
Од наше Повратнице нема лепша намастира па иди куд ти драго.“ — „Еј, ти, чича, ћути сад.{S} Вид 
поступно навикнути да узима какав отров па да му од тога ништа не буде.</p> <p>„Један исти отро 
о целоме селу кад са женом изиђе у град па се деси да му какав господин дирне жену.{S} Сељак се 
ку и реците ми да ћете бити моја од сад па до века.</p> <p>Кнез је изговорио ове речи у највећо 
аље, као обилне што прелију своје обале па се разлију ао целом обзорју.</p> <p>Исток се није ви 
 словенске реке, почињући од саме обале па све даље и даље докле год око може прегледати.</p> < 
ја на плацу.{S} Извео <pb n="199" /> ме па „г. начелник, шта вам је ово? па, г. начелник, како  
реба, или слободно нека купи своје прње па нека иде.</p> <p>- Ја више не могу а и не смем да те 
родна војника.{S} То је од какве потере па им друштво измакло напред.{S} Црнојевић м Жика приле 
е једном загледа у огледалу, искашља се па се упути право у салу, где га је чекала непозната го 
у <pb n="545" /> судници, упалили свеће па нешто раде.{S} Једни, што су вирили кроз врата, веља 
ати.{S} Нису ваљда веверице. — Зар књаз па сад на дрвету да спава!</p> <p>— Знам, књаз, али нуж 
а дали триста дуката, да ти нешто упали па ти да ухватиш или убијеш Црнога<ref target="#SRP1889 
злог. „Ако си истина Црнојевић, кажи ми па ћу ти онда испричати све по реду како је било“ — изг 
господине, да знам.{S} Али будите добри па ми кажите, желите ли ви да ја свршим посао, или хоће 
мети да ти се нешто допада, набавиће ти па ма шта коштало.{S} Такав је био спрам мене, а наравн 
д једном нестане, онда неће ништа имати па неће ништа ни прокартати — примети Растислав немарно 
не зна француски, с тога узмем натуцати па прилично и успем да то исто поновим и на балканиском 
троје; не, ту <pb n="675" /> ваља сести па претрести питање најозбиљније — одговори Лепша на кн 
о се и о великим променама у унутрашњој па чак и у спољној политици.{S} Говорило со о неким тај 
и слику Црнојевића, окачили је о барјак па је тако носали цео дан по целом селу.{S} Кад су их п 
м, отпљуну на страну, обриса се рукавом па продужи живо.</p> <p>Једва у зло доба ево ти и кмета 
 чизму: „Ете, господине, запао ми камен па ме жуљи.{S} Хоће ногу да ми осакати Морам да га истр 
ма и другим јелима, по којима је скакао па столу.{S} Кад му се весела дружина приближи, он прво 
ристала, но да мало доведем у ред одело па да бежим одавде да ме не затекну други гости...{S} А 
а показа главом на Лепшу) хајд сад тамо па лепо пољуби руку и моли за опроштај.{S} Ја ћу изаћи  
то ја то знам, на против, било би чудно па и грешно да ја то не знам — примети Растислав.</p> < 
авом) он јој је могао рећи све отворено па црно бело, како избере.</p> <p>Прво он каза Пави как 
S} Он узе још више викати.</p> <p>— Јес па шта!...{S} Загледао се кнез у лепу...{S} Вечерас ће  
, само уздиже рамена и чисто увуче врат па продужи јецати још гласније.</p> <p>Баба је удари и  
у, па је све мува, а мени жао за фрајлу па сам плакао.....</p> <pb n="491" /> <p>Ратко спусти д 
ост беше сео на земљу, изуо десну чизму па је истреса.{S} Притрча му млађи ађутант и узе га кар 
 се мучи да се окрене у тесном простору па не може, запињући о крајеве.</p> <p>Како се беше наг 
ала руке, умила се и испљускала по лицу па се онда брисала с <hi>твоје марамче</hi>. <foreign x 
да је утекао, издао, преварио, завео их па напустио у сред ове пусте, непроходне шуме, и то он, 
змишљено, додато.</p> <pb n="408" /> <p>Па ипак, све то узето у скупа, створило је о Мони такво 
гутао својим ватреним погледима.</p> <p>Па не само то, она је чак чула хвалу његову: „Лепа дево 
 равнотежу да не почне посртати.</p> <p>Па онда његови кавански скандали, његове свађе у касарн 
лика како је ја сад представљам.</p> <p>Па и ово је била једна жена и ово је била једна баба.</ 
е он знао тако рећи сваку стазу.</p> <p>Па и поред све те уверености, Жику је непрестано дирало 
ти пијаних, морам пазити на се.“</p> <p>Па ипак на крају крајева доктор је био као и остали.{S} 
.</p> <p>Кнез се смејао.</p> <p>— ...{S}Па да ме поштеди Ваша светлост....</p> <p>— Нема ништа, 
/p> <pb n="129" /> <p>Ката се насмеја: „Па лек!{S} Ви велите отров ми велимо лек — све је једно 
ас на свог мужа, као да је хтела рећи: „па шта мислите ви ту?“.</p> <p>Кад Ратко рече да ађутан 
да фркне на нос, као да би хтело рећи: „Па добро, возите кнеза, возите, па шта је с тим, шта ди 
<p>Врбавцу се учини да на његове речи: „па читав муж“, његовој жени плану преко образа лака рум 
> <p>За све то време кнез је понављао: „Па наравно!... да богме!...{S} Тако и ја знам.</p> <p>У 
м дошао?“ Вели ми: „дошли сте сами.“ — „Па како сам изгледао, шта сам ти рекао кад сам дошао?“  
ио човек који сад пише у својој титули „па милости <pb n="18" /> божјој“ — код нас је све могућ 
да јој ова опет не понови отоичње речи „Па иди!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пава је 
н поглед сад као да је говорио:</p> <p>„Па наравно!{S} То је са свим природно!{S} Такав дедак,  
и што до њега долетеше биле су:</p> <p>„Па, наравно, да је <hi>отрован</hi>.“</p> <p>Реч је бил 
а образ, а оно меко, сестро рођена, као пабушина.{S} Па оне руке, па груди, све меко као памук  
ће и да није.{S} Најпосле ма шта да је, Пава ништа не може штетовати, а увек је добро кад је чо 
тавица, и што се то име чешће помињало, Пава је све више дрхтала...{S} Кад Синђа престаде говор 
о неисказано слатку наду...</p> <p>Јес, Пава је јасно сазнавала да се налази на такој раскрсниц 
ено све — изгубљено је све.</p> <p>Јес, Пава је то јасно сазнавала да пред њом стоји избор, али 
 ако је коло почињало већ и трећу игру, Пава Крсманова, најлепша девојка на сабору, ни пут се в 
хтала...{S} Кад Синђа престаде говориш, Пава бризну у плач.</p> <p>Она није плакала гласно, она 
 чују не ће отићи никуд даље; а и она - Пава - штета би било да пропусти ову прилику, да не чуј 
Синђа прво упита где јој је родбина.{S} Пава одговори да је старији брат јамачно отишао да спре 
орумени.{S} Кнез понови исто питање.{S} Пава сави главу у страну, после је опет поврте и, место 
<p>Ђаволаста Петрија имала је право.{S} Пава је доиста опазила како је кнез непрестано за њом и 
 у овој жени познадоше стрина Синђу.{S} Пава је дакле у конаку.{S} За њих је то ван сумње.</p>  
е право.{S} Ништа друго не може бити. — Пава је уграбљена и одвучена у конак; стара, поштена и  
м.</p> <pb n="230" /> <p>Синђа напред а Пава за њом, уђоше на врата која им Срећко показа.</p>  
а махнисати кнезу?...</p> <p>Наравно да Пава није могла наћи кнезу никакве махне.</p> <p>А кад  
а.{S} Али око кола нигде се није видела Пава.</p> <pb n="251" /> <p>И стари Боја и млади Грујиц 
никако не хтедоше.{S} Управо није хтела Пава, а без ње нису хтеле ни оне.</p> <milestone unit=" 
 груди — ето у таквом се стању налазила Пава, кад оној гомилици, где је она стојала с Петријом  
миран али страховито дубок бол.{S} Лепа Пава изгледала је у том тренутку као анђелска слика Раф 
широком, угасито-плавом небу.{S} И лепа Пава као да је жалила за нечим из те давне давнине, а у 
it="subSection" /> <p>Млади кнез и лепа Пава седели су једно до другог на канабету.{S} Он узе њ 
знала да се то ње тиче.</p> <p>Али лепа Пава била је тако исто и мудра, као што је била лепа.{S 
<milestone unit="subSection" /> <p>Лепа Пава осећала је нешто чудно у души.{S} Овако као ово са 
омогло.</p> <p>У почетку Синђина говора Пава је прво <pb n="242" /> бленула зачуђено, не разуме 
дно момче, а са њима и њина лепа сестра Пава, која је била млађа од обојице.</p> <p>Боја са сна 
рску авлију.{S} - Ама зар туна? — упита Пава зачуђено.{S} Ја сам мислила да је доле у потоку.{S 
чу толико од једне <pb n="250" /> да је Пава „отоич“ стајала онамо под дуњом с Петријом и још н 
 Снаја га одмах викну и упита га где је Пава.{S} Но Грујица није ништа знао. „Ја сам мислио да  
кала?{S} Збиља, стрина Синђо, за што је Пава плакала?</p> <p>— За што?{S} За то што је луда!{S} 
то говориш?... кад знаш да није! — рече Пава бришући сузе.</p> <p>— Ама шалим се, лудо једна!{S 
 кад ти је тако увек до ђавољења — рече Пава подижући цвет са земље....</p> <p>— Е, није, но ћу 
да идем, никака посла немам овде — рече Пава љутито.</p> <pb n="241" /> <p>Синђа је дотле била  
ратима. — Куку, саме смо самците — рече Пава.</p> <p>— Ћути! и ако смо; још боље! — прихвати Си 
неког ђавола хоћете овде са мном — рече Пава сва црвена као паприка од једа и узбуђења.</p> <p> 
к, у соби је био готов мрак.{S} Синђа и Пава, кроз овај дим и сумрак, једва су могле распознати 
том смејати и превијати се.{S} Чак се и Пава смејала и ако је иначе једнако била нешто тужна.</ 
ега дошло је отворено питање:{S} Шта би Пава бајаги могла махнисати кнезу?...</p> <p>Наравно да 
 да је било мало раније!“ и т. д. поуми Пава да се изговара, али стрина Синђа не даде јој ни ос 
хватило се негде ракичине....</p> <p>Но Пава је пресече.</p> <p>— Нећу тако, стрина Синђо!{S} О 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пава је брисала сузе, кад се побочна врата отворише; Ср 
 за руку и повуче је напред.....</p> <p>Пава се устезала, али опет пође.{S} Она је осећала и ст 
да рекнеш драгичка — рече Синђа.</p> <p>Пава је ћутала и гледала, не знајући шта да почне.{S} С 
си му макар један пут намигнула.</p> <p>Пава прво плану, па одмах за тим побледе као мртвац.{S} 
тири пута трже је што игда може.</p> <p>Пава посрте.</p> <p>— Куку, црна Петрија, не дрмусај ме 
ене, голубице моја — упита кнез.</p> <p>Пава не одговори ништа на ово питање, но само порумени. 
лаве пођоше за г. ћатом ћутећки.</p> <p>Пава је осећала како јој срце лупа, како јој се ноге ск 
, па ће гледати на ме сељанку. _</p> <p>Пава диже мараму и обриса хладан зној с чела.{S} У слеп 
ни анђелак љубави и облетајући око лепе Паве окрзнуо јој срце врхом перцета из злаћана крилашца 
јком.</p> <p>- Гле, страна Синђе; гле и Паве!{S} Откуда ви амо?</p> <p>То је био писар Срећко,  
рова како се испрућио испод кола — само Паве није било!</p> <p>Боји се одсекоше ноге; једва је  
за што ме онда карате!“ ...</p> <p>Јес, Пави је сад све било јасно; у њеној збуњеној глави као  
ије.{S} Кад Синђа заврши последњу реч — Пави је већ било све јасно.</p> <p>Чим је Синђа почела  
д се издвојише мало из света Синђа каза Пави за што је зове, наводећи ово:</p> <p>Дошао, вели,  
 бело, како избере.</p> <p>Прво он каза Пави како је кнез просто заповедио да му се она доведе, 
у душицу. </p> <p>Истина, Синђа је била Пави рођена стрина.{S} То је до некле могло и отежати с 
- Питала сам га за хоџу — прошапута она Пави; за тим додаде гласно: „Хајдемо онамо!“</p> <p>- Ј 
ни казивати, или је рачунала да то каже Пави тек поступно, поистија, спремајући је поиздаље.{S} 
 само погледа Срећка озбиљно и врати се Пави.</p> <p>- Питала сам га за хоџу — прошапута она Па 
ћу ти разбити.“</p> <p>За тим се окрете Пави, додирну је руком по леђима и упути је у побочну с 
бога ти, Петрија, не зановетај ту, рече Пави срдито — Ја! он књаз, па ће гледати на ме сељанку. 
ли Синђа је говорила све даље и даље, и Пави је постајало пред очима све јасније и јасније.{S}  
д.</p> <p>Поздравише се.{S} Синђа мигну Пави, а Срећку рече: „Да те нешто упитам, господин ћато 
ма није ништа даље распознавала.</p> <p>Пави се чинило као да је она живела још одавно, врло да 
ке рецке на длану, он задиже мало рукав Павин, опипа јој руку до лакта, опет је узе за длан и,  
p>— Ој!</p> <p>Боја и Радован познадоше Павин глас!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутр 
н — поче Срећко, но у тај мах он угледа Павине сузе.</p> <p>— Шта је теби, сеја Паво?{S} Што си 
а угледнијим људима, а Крсмановој кући (Павином оду) одлазио се толико пута и знао му сву чељад 
страхом пратила сваки покрет, сваку реч Павину.{S} Но сад на један пут она се чисто измени; њен 
 сахата ваљало провлачити кроз сплетене павитњаке, опасне купинове оструге и густе трњаке, или  
.{S} Њему и душа мирише.</p> <p>- Црна, Паво с тебе никако није скидао очију. <pb n="217" /> Је 
а поче је штрецати.</p> <p>— Што ти је, Паво, бог с тобом, друго.{S} Шта он мисли, ко му га зна 
з њих канути.</p> <p>— Ама осети ли ти, Паво, како лепо замириса кад приђе к нама.{S} Удари нек 
а потока.{S} Радован викну:</p> <p>— О, Паво!</p> <p>Женске застадоше; прво подуже не би никакв 
Павине сузе.</p> <p>— Шта је теби, сеја Паво?{S} Што си плакала?{S} Збиља, стрина Синђо, за што 
у побочну собу.{S} Синђа и сама пође за Павом.{S} Срећко рече да пређу у другу собу и да га при 
после да јој пуца брука по селу.{S} А с Павом су своји; баш што и да чују не ће отићи никуд даљ 
 време Срећко је покушавао да ашикује с Павом) он јој је могао рећи све отворено па црно бело,  
авив се кнезу, који у тај мах стајаше с Павом крај прозора, загледајући кроз сумрачак вез на ње 
аду на успех.{S} С тога се олучи да и с Павом буде кратак и одсечан.</p> <p>Познат с њом још из 
bSection" /> <p>Синђа је ушла заједно с Павом у кнежеву одају, али она није дуго ту остала.{S}  
и Синђине наговестише Срећку да ствар с Павом не стоји како ваља.{S} То га је грдно кидало.{S}  
чела уплетати у свој говор кнежево име, Паву прође нека дрхтавица, и што се то име чешће помиња 
ледало је да се бори са самим собом.{S} Паву је гледао право у очи, њену руку још је држао у св 
та девојка.{S} Синђа се окрете, погледа Паву и слага: — Па... ћерка ми је.</p> <p>- Вала није - 
id="SRP18892_N3">Тако је Анђелија звала Паву.{S} У Балканији је обичај да млада кад се доведе у 
 Домишљајући се како би најлакше извела Паву, Синђи првој паде на ум да је изведе доле у поток, 
по соби и чисто кивним погледима мерила Паву од главе до пете, док је ова говорила последње реч 
рђав утисак, што га хоџа беше учинио на Паву.</p> <p>— Јамачно пијано! — поче Синђа — старо, а  
 ухватим.{S} А гле ово — Петрија дочепа Паву за руку и три четири пута трже је што игда може.</ 
 у глави господаревој.{S} Можда он зове Паву просто с тога што му се допао онај њен вез на рука 
ут разабраше од неких жена да су виделе Паву где са стрина Синђом оде некуда тамо манастиру.</p 
} То цео свет говори....{S} Одведе кнез Паву....{S} Ћата Срећко је проводаџија!</p> <p>У томе с 
 ће оне то за часак свршити, она сподби Паву за руку и повуче је напред.....</p> <p>Пава се уст 
 нађе згодно лице преко кога би добавио Паву у манастирски конак.{S} Одмах се намери на „стрина 
во за десет варошанки, еј, — она уштину Паву за образ — погледај ти како је ово једро, па забре 
е другарице — приђе стрина Синђа, дрпну Паву за рукав и рече јој: — „да ти кажем нешто“!</p> <p 
 ти кажем нешто — рече она и опет дрпну Паву за рукав.</p> <pb n="227" /> <p>Кад се издвојише м 
и је њен суђеник.</p> <p>Ту Синђа гурну Паву: - „А онај црче за тобом!{S} Јес очију ми!{S} Луду 
ада — одговори хоџа.</p> <p>Синђа гурну Паву и прошапута јој: — Погледај шта га је чарапа надоб 
 у врат? — рече весела Петрија и пљесну Паву по њеним лепим, белим, пуначким образима. — Море н 
аки свој ксмет ево овде носи - он куцну Паву прстом по челу.{S} Затим настави:</p> <p>— Као но  
маха прилазили су и зивкали у коло лепу Паву и њене друге.{S} Али оне никако не хтедоше.{S} Упр 
ом свету далеко чувени ботаничар доктор Павчић, а поред њега дворски прота, фино свештено лице  
d>Чувари поретка</head> <p>Растислављев пад са столице министра председника изазвао је с почетк 
ере избијају на све стране, како би мој пад сутра био готов да ме не брани ваша голема привржен 
n="494" /> рђаво стоји, да је чак и њин пад могућан, и то у најкраћем року.</p> <p>— Та не може 
рање, о шибље, спотиче се преко пањева, пада, устаје и опет бежи, и опет пада, а за њом пуцају; 
његово је право, ако хоће и дужност, да пада на сваки цвет који <pb n="452" /> му се допадне, д 
ела. —</p> <p>— Којешта, све ти којешта пада на памет!{S} Како би ти себе сравњивала с мртвацим 
 укроћава најљућега звера.{S} Бесан лав пада пред ноге, и, као кротко псетанце, лиже ти обућу,  
обином да дејствују тек доцније и да не пада у очи да је болест морала доћи услед тровања — так 
 далеку,</l> <l>Где никад росна киша не пада,</l> <l>Где никад топло сунце не греје,</l> <l>Где 
ена, и да дејствују тако да никоме и не пада на ум да је то од отрова.</p> <p>„Тако су Борџије  
о од гушобоље.{S} Никоме ни на памет не пада да сумња и да тражи други какав узрок смрти.</p> < 
Дакле, збиља, има тако семе, од кога се пада као од падавице.</p> <p>— Има, милостиви господине 
орене у саме ледене иглице.{S} Тај млаз пада с огромне висине и пада управо њему — Црнојевићу — 
це.{S} Тај млаз пада с огромне висине и пада управо њему — Црнојевићу — на темењачу и пече га к 
="151" /> избере друга, па онако у игри пада одозго на њега.{S} Онда настаје стезање, дрпање, м 
д туна и круните земљу те ми непрестано пада у уста, у трбушну дупљу и у грудни кош.{S} Није ва 
да је стар, те му с тога веома пријатно пада, кад на себи види ма какве знаке, по којима с прав 
ка, али сад, по смрти ђенералој, на нас пада сав терет.{S} Ти видиш каквога кнеза, по несрећи,  
ањева, пада, устаје и опет бежи, и опет пада, а за њом пуцају; куршуми јој звижде око <pb n="29 
S} На лијепу ружицу свашто наиђе; на њу пада чиста и богодана мала челица, али на њу слеће тако 
раву само књазу припада.{S} Целом свету пада у очи како ви сваком приликом гледате да ставите к 
, има тако семе, од кога се пада као од падавице.</p> <p>— Има, милостиви господине.</p> <pb n= 
че, шире се гласови да је кнез наклоњен падавици, да има махну у срцу и да може на пречац умрет 
 су опет шапућући причали како кнез има падавицу.{S} Било је чак и таквих булажњења до кнеза му 
подметута је династија, да на њена леђа падају сви ударци народног незадовољства, јер се вели д 
 вас убио, одкуд вам све те ђаволиштине падају на памет.{S} Немојте се главом шалити да тако шт 
еђена.{S} Људи с високим положајем лако падају у заблуду да народ сматрају као бесвесну гомилу. 
овање, ваљање, превртање, девојке често падају у занос, врше се читаве саблазни, и то све бива  
оз прљаве прозоре мутна, жута светлост, падајући на нечисту звониградску калдрму.</p> <mileston 
цана семена, те после тога добила праву падајућу болест?</p> <p>— То није била управитељка, мил 
елику, црну мараму с главе, која јој је падала до пола леђа.</p> <p>— Дозволите да збацим ову м 
мом, која јој је покривала целу главу и падала чак до појаса, седела је у колима — Јела.</p> <p 
и њине су се танке ноге омицале, они су падала на колена, устајали, опет запињали и опет падали 
, но усијани печати, који су с беснилом падали, не питајући куда и не питајући како.{S} По глав 
 колена, устајали, опет запињали и опет падали.{S} На отворена уста текле су им беле бале, њино 
и на крају крајева опет изаћи на то?{S} Падало јој на памет да тумарне куд год у свет, да оде н 
и.{S} Ишли су њоме по дуже.{S} Кнезу је падало у очи да нигде не сретају живу душу, а још није  
лом срца свог,“ па никоме није ни на ум падало да то крсти каквим ружним именом.{S} Зар је овде 
шло само од себе.{S} Жики није ни на ум падало да што сумња на Милоја.{S} Боже сачувај!{S} Али  
е столове, посваљују столице, неко се у падању придржи за чаршав од стола, повуче га, свуче суд 
оно после крепка, опојна напитка, он је падао у сладак полусањив занос, где су се очи саме затв 
о две живе жеравице, овај човек јако је падао у очи са својих танких, припијених усана и тако и 
ијатељством и друговањем.{S} Никад није падао у узбуђење да пред другим открива своје осећаје.< 
ти, па како је кога стизало, онака је и падао.{S} Неке су нашли чак у башти, пали, повраћали, п 
ебесне, у лету отроване, мртве на земљу падати.{S} Отруј мржњом све што је у теби, на теби и ок 
 али га не хтеде питати.{S} Место тога, паде му на намет, да прстима пипа изрезана слова на мра 
моста пуче пушка.{S} Враничић се сроза, паде на колена и обема рукама грчевито се ухвати за огр 
исто посрте.{S} Шоља му излете из руке, паде на застрт патос, откотрља се чак под сто, али се н 
ка искушења, и Перуну, а нарочито Жики, паде на ум да ту у близини остаје мртав човек, али није 
 је провео у заносу скоро 50 часова.{S} Паде му на памет да викне свога верног ађутанта Зара.{S 
е.</p> <p>Жика се одмах досети јаду.{S} Паде му наум како су се Турци у рату служили псима као  
А начелнику Вујадину од некуда изненада паде на памет некаква старинска, већ заборављена песма: 
жи гласно јецање и плач.{S} Кад девојка паде, бабетина је рину ногом.</p> <p>„Цркни! стрвино је 
ви и приљуби, управо целом тежином тела паде и припи се уз младо и снажно тело Мутимирово.</p>  
ђенерал још лежао у заносу.</p> <p>Жена паде на њега и узе цвилити, но кнез је опомену да се уз 
ље но твој чукундеда, но откуд теби сад паде на памет Црни?</p> <p>- А да против кога смо се ов 
аре се није могао начудити како њему не паде на ум да одврати кнеза од те будалаштине.</p> <p>З 
а успеха, док најпосле једном лекару не паде на ум да је госпа много година употребљавала белил 
 око, скреса је и један сељак из потере паде на земљу мртав; земља га жива не сачека; погођен ј 
е глави, па је опет малаксало упусти те паде на диван.{S} Дубоко уздахну и простења као тешки р 
рободена прилика кнежева посрте назад и паде на узнако.{S} Међу тим Кугић умочи десну руку у кр 
по око и скреса га.{S} Мати се поведе и паде наузнако.{S} Престрављена, она, Каја, бежи шумовит 
ко би најлакше извела Паву, Синђи првој паде на ум да је изведе доле у поток, где оно хоџа пога 
ма ли других којих врата.{S} Поглед јој паде на заклоњена врата, кроз која се удалио млади госп 
рте и, заједно са својим драгим теретом паде на кадивени отоман....</p> <p>И сама опијена страш 
сред собе сруши с« као свећа.</p> <p>Он паде ничице, али се у грчевитом копрцању брзо окрете на 
за се обадве руке, а глава му малаксало паде на прса; он изусти полако, очајно.</p> <p>— Мрзи,  
сељака да му каже откуда му на једанпут паде на ум то тако ретко име Перун Црнојевић, код толик 
e unit="subSection" /> <p>Кад Вранчевић паде ничице на мост, а на белим, тек отесаним талпама у 
начајним погледом, тако, да и начелнику паде у очи, да је између ове двојице било нешто.</p> <p 
 жандарме, а он, тек кад је видео да му паде друг самртно рањен, опали пушку и обори <hi>Зликов 
Синђа помену хоџу окретном Срећку одмах паде на ум мисао како би се и хоџа могао згодно употреб 
хвала.{S} Но да оставимо то.{S} Сад баш паде ми на ум једна мисао.</p> <p>— Ви владари много уо 
азвуче, на половини прекине, једна пола падне доле на патос, а друга се опет прикупи и приљуби  
 буде у страху ни онда, ако чича Милоје падне случајно под одговорност.</p> <p>Тако препоручен, 
е мрак и он се једва држао управо да не падне.{S} Кад прободеној прилици јурну крв из груди, кн 
 ухвати за шариге — можда и за то да не падне — погледа у кола, баци поглед свуда у наоколо, ча 
ио је био многе сајбије док најпосле не падне шака старој Шеремет беговици, богатој и чувеној у 
ледати и дивити се чуду — како ди то не падне!{S} Пиза има свој криви тороњ; Орловац је имао св 
оше, као кад какав голем терет с висине падне на земљу.</p> <p>Разјарени голотрби домаћин тек с 
 али међутим ови опале из револвера, те падне мртва једна сестра кнежева, њена кћи допаде рана, 
 у зло доба суварак се пребије и мајмун падне доле на земљу.{S} Његови гонитељи склептају се ок 
или најпосле чак и каква тица, случајно падне баш тако, да заклони оно опасно место, са кога би 
још застану за који тренутак, и кад већ падне сумрак, онда се гости почну разилазити.{S} Добра  
ди — младић примети.</p> <p>— Ако кнезу падне кад год на ум да награди ову услугу, нека се сети 
ао пажњу на њу.</p> <p>Откуда сад да му падне у очи, и за што му баш она привуче сву пажњу, теш 
вајда, кад се кобила рита — ја морам да паднем...</p> <p>Кнез се смејао.</p> <p>— ...{S}Па да м 
, као на прилику онај кад је удешено да паднем у нужник? — примети кнез.{S} Ђенерал не одговори 
 запнем и другом ногом и колико сам дуг паднем на земљу.{S} Али, колико сам могао разабрати у о 
 нешто што те вуче неодољивом снагом да паднеш у наручја створењу које волеш, да се с њим слије 
ти.</p> <p>Бирао је да њему у део вазда падну послови уз које иде и слава.</p> <p>Све је радио  
гао разабрати у ономе изненађењу, ја не падох на земљу, већ ударим на неке жице, које ме јако н 
љавања обадва падоше на предња колена — падоше и тако остадоше.{S} Њини црвени језици висили су 
наге и поспе узалудних усиљавања обадва падоше на предња колена — падоше и тако остадоше.{S} Њи 
 поред мене прођоше две женске, које ми падоше у очи са необичне висине и крупноће своје.{S} По 
де седоше <pb n="60" /> заједно, управо падоше.{S} Он је хтеде наместити да му седне на колено, 
да одмах заспи.{S} Сирота!</p> <p>Кнезу падоше тешко ове речи ђенералове.{S} Осећао је као да у 
е омакоше с глатког отомана и они обоје-падоше на меку простирку, крај отомана.</p> <p>Ту, на п 
као идеалима женска поштења.{S} У туђем паду она је гледала своје рођено уздизање.{S} Годило јо 
 како се кнез грохотом насмејао његовом паду.{S} Кмет је сматрао да после ове срамоте, „не вред 
његови поклони; не знаш како је нежан и пажљив у тим стварима.{S} Кад примети да ти се нешто до 
а његову најближу околину а нарочито за пажљива и опрезна Растислава.{S} Врбавац је осећао на с 
лео цвеће, а његова рођака била је тако пажљива, да је свуда намештала пуно, пуно цвећа, кад го 
 не одговори ништа: он је и даље ћутао, пажљиво бројао било и укочено гледао у креветски перваз 
ко ово причао, госпођа је, слушајући га пажљиво, непрестано понављала, кад јаче кад слабије: „ј 
 пропе и зину, мету руку на ухо и стаде пажљиво ослушкивати.</p> <p>— Шта је? — Упита га кнез.< 
а је било код ђенерала.{S} Растислав је пажљиво саслушао ово казивање и <pb n="356" /> задовоља 
собито оштар немио изглед.</p> <p>Ко је пажљиво загледао људе, могао је опазити да сваки човек  
не тичу.{S} С тога те молим саслушај ме пажљиво.</p> <p>Ове речи ђенералове дубоко су утицале н 
тпоче говор о кнезу, госпођа га слушаше пажљиво.{S} Кад реч прихвати Растислав, <pb n="377" />  
и за руку два, малишана, беше застала и пажљиво је посматрала шта се ради (а можда и слушала шт 
ци опколише мали густиш, уђоше унутра и пажљиво су преметали шумарак, крешући овда онда жигицом 
ађоше код њега, поотварали све фијоке и пажљиво по њима прегледали све хартије, отварајући паке 
бабине столице; трећи стоје у наоколо и пажљиво слушају мудре речи, или лепе, заносне приче, ко 
а свом колену пуну, белу руку кнежеву и пажљиво бројао ударе била пулса, не скидајући очију с к 
д на оближње брдо и у узе га разматрати пажљиво.</p> <p>— Не, не ћемо бежати — рече Црнојевић о 
л ништа не одговори, но продужи слушати пажљиво.</p> <p>— Шта има?{S} Шта слушате? — понови кне 
таје подноси кнезу.{S} Мутимир је читао пажљиво те саставе начелничке, који су понекад личили н 
међу Растислава и његове госпође слушао пажљиво и непомично.</p> <p>— Та да; с тога сам те мало 
замасковану теорију, Ратко га је слушао пажљиво, непрестано климајући главом у знак одобравања, 
>Кнез отпуши стакаоце, пошто га је прво пажљиво промућкао.{S} У стаклу је била течност чиста, б 
 Разумем!...</p> <p>Говорећи то, доктор пажљиво спусти на кревет кнежеву руку, ухвати ађутанта  
 држите раширене пред собом и читате их пажљиво; ту је препад тако јак да и најачи човек дрекне 
 се на оно што је главно усредсреди сва пажна.</p> <p>Увек је знао јасно шта хоће, а знао је и  
мудра, као што је била лепа.{S} Сва ова пажња кнежева није у њој пробудила никакву сујетну наду 
е све прилике.{S} Поглавито је свраћала пажња на ове две околности:</p> <p>Кнез је млад човек,  
на ту страну била је управљена сва њина пажња.{S} Пред њима се прво ширила мокра и црна пољана, 
значаја, нити је на њу свраћана особита пажња.{S} Али, од кад је кнез поодрастао, омужао, поста 
рема томе овоме чину поклањана је општа пажња, установљене су биле нарочито светковине химену;  
бно двоје: да се ослободи од непрестане пажње Растислављеве, чије је око непрекидно осећао на с 
ћи ништа зло, она је могла оставити без пажње поједине подозриве радње пуковникове.{S} Вредно б 
тни, господару.{S} То је сувише части и пажње за једну обичну грађанку — рече Лепша.</p> <p>- Р 
 проводи.{S} Лепша се учтиво захвали на пажњи, али одбије понуду.{S} Но енергична Мона није се  
им“ —</p> <p>Кнез се захвали на толикој пажњи и галантерији.{S} Пуковник рече још неколико љуба 
 <pb n="143" /> <p>Чисто збуњен толиком пажњом кнежевом, млади доктор топио се у изразима захва 
ао сам те да се нешто разговоримо.{S} С пажњом сам саслушао ову твоју причу.{S} У неку руку ово 
 то разгледао с интересом и проматрао с пажњом; завиривао је сваку ситницу на себи, као да то н 
Г. прота саслушао је начелников говор с пажњом, потврђујући да је све то тако, и да он по себи  
пила велика гомилица гостију и сви су с пажњом слушали интересну причу, како се један угледан г 
а воле Лепшу; она му је прво и свратила пажњу на њу и највише се заузимала да се он с Лепшом са 
 се прамен светлости.{S} То јој привуче пажњу.{S} Помаче се мало у лево да боље види, и угледа  
мету главу у шаке, и не свраћајући више пажњу на доктора.</p> <p>Бојећи се да га не узнемири, л 
, дивни предмети толико су јој привукли пажњу, да је за тренутак била заборавила где је, забора 
тављена питања.{S} Овај човек сврати ми пажњу на то, како већ по самом начину, на која сам амо  
лазио све ближе и ближе.{S} Свет сврати пажњу на ово, гомиле почеше застајкивати и гледати шта  
чобански пас, на кога не треба свраћати пажњу, али опрезни Жика није се дао уљуљкати у то споко 
и и треба! — рече Лепша и не свраћајући пажњу на оно што је Мутимир њој рекао.</p> <p>— Па шта  
ру већ јасно чуло.{S} Мона сврати Лепши пажњу на ово: — Чујеш ли га!{S} Мило детету, сркнуло љу 
жина тога акта, који је толико привукао пажњу пуковникову.</p> <milestone unit="subSection" />  
 овај у завијеним наговештајима свраћао пажњу на неке сумњиве околности — сети се свега тога, и 
ла одавно, нити је ђенерал икад свраћао пажњу на њу.</p> <p>Откуда сад да му падне у очи, и за  
га, заузеће му све време, привућиће сву пажњу, све мисли и све осећаје његове, а то је једини н 
 у очи, и за што му баш она привуче сву пажњу, тешко је рећи; доста то, ђенерал се чудно заглед 
сада било потребно да прибере сву своју пажњу на земаљске ствари, ако није рад да изложи опасно 
а полако пробуди Црнојевића и сврати му пажњу на пса.{S} Перун је био мишљења да је то какав за 
Мона јој ништа не одговори.{S} Сву њену пажњу бејаше прогутала ова треска кола пред кућом. — Је 
ка у себи.</p> <p>На скоро затим Жикину пажњу привуче ненадна светлост, што се појави с доње ст 
ицу, она ничим није привлачила нарочиту пажњу, сем што су њене веома живе и веома немирне очи и 
 по две.{S} Лак је то еспап који се цео пазари за пет минута.{S} И нека не мисли кнез да је то  
оџа у Балканију, обилазио вашаре, добро пазарио и нико му није сметао.</p> <p>Тако је дошао и с 
манастирске чешме...</p> <p>Ту је добро пазарио цео дан.{S} Кад би око заранака ненадно бану ср 
 изда налог свима околним капетанима да пазе на таква младића, и ко га први нађе, да јави одмах 
тног света.{S} Код нас бајаги газде, па пазе на сваки грош.{S} Како је сад ту кад се рашчује, д 
рижљиво прате све његове покрете, да му пазе на сваки корак и о свему тачно да извештавају г. м 
рече Радован.</p> <p>— Еј ти, брате!{S} Пази ти шта говориш!{S} За таке речи ја ћу тебе сад уха 
отрбушке, мишљах да се малко одморим, а пази! — она ме опет пробуди... — Умукни! продера се гла 
подином министром, — или човек треба да пази на образ, па ако дође у сукоб с министром, а он бо 
 „3 часа, господине.“ Ја га опоменем да пази шта говори, али он оста при свом тврђењу.{S} Упита 
рвне везе, код њих се ни на што више не пази.{S} Породични односи код њих су јако разривени.{S} 
олико занео за мислима, да на речи и не пази.</p> <p>— Пропали смо ми с тога што то јесте, а ка 
ложни</hi> на другој страни.{S} Само ти пази да ми увек јавиш ко с њим долази у додир.</p> <p>И 
ло манастирско. — А ти сад гледај, само пази, момче!{S} Овде глава игра.{S} Ако изведеш ствар к 
вуда дође ваша.</p> <p>- Г. Растиславе, пазите куда сте ударили!{S} Куда год задрете, памтите,  
не наћи на путу!</p> <p>— Г. пуковниче, пазите шта радите, јер што год урадите, прати вас моје  
те у лево!....{S} Обиђите удесно!...{S} Пазите!{S} Овде је плоча.“ Пипајући и придржавајући се  
обија веома тежак и обележен значај.{S} Пазите, г. Растиславе, пошли сте низбрдицом, низ коју с 
а завлачи чак у туђе породице.</p> <p>— Пазите, г. пуковниче, да копајући очи овој земљи не иск 
 вас из кола ја вам прошапутах на ухо: „пазите, држте се на ногама“ и, на моје велико изненађењ 
 и чине свако зло.{S} На таке људе ваља пазити.</p> <p>— Ето, тако је говорио наш кмет — рече с 
рзо напусти то размишљање.{S} Затим узе пазити с каквом брзином иду кола и трудио се да онако у 
> <p>„Овде ће данас бити пијаних, морам пазити на се.“</p> <p>Па ипак на крају крајева доктор ј 
оре ми је било при уласку.{S} Морао сам пазити да слуге не примете у каквом вас стању доводим.{ 
е!{S} С тога на ту страну треба особито пазити, и тај утицај сачувати у своју корист.</p> <p>Др 
наш?....{S} Знаш!{S} Па кад знаш што не пазиш?...{S} Тако овај коњ дође овде, па ја тебе овако  
хе болести.{S} Име му је било:{S} Марко Пајић.</p> <p>Ово је била последња жртва страшне четвор 
в бивао је све јачи и досаднији.{S} Сад пак, кад је то пунолетство тако рећи на прагу, код нас  
еле да је то само приформа.{S} Прави је пак смер друштва политичка агитација и династички смеро 
стинске облике гола, жива човека.{S} Ми пак дотерали смо данас дотле; толико смо залутали у при 
 околних монархиских држава. — У ствари пак, Балканија би била република, у којој би Перун Црно 
 будуће надајмо се и бољем.{S} У сваком пак случају не треба заборављати, да је ваш књаз до сад 
шку и пушка пукне, у соби настане прави пакао.{S} Од онога пуцња и силине свеће се махом погасе 
 посинак, а у суботу даје се под кирију пакао.{S} Месецу је од жалости препукло срце, а из њего 
њима прегледали све хартије, отварајући пакет по пакет и бирајући поједина писма и документа из 
ледали све хартије, отварајући пакет по пакет и бирајући поједина писма и документа из њих.{S}  
{S} У њему је стајало поређано неколико пакета сложених хартија, увезаних опутама од каучука.{S 
{S} Потерани, они утеку.{S} У заосталом пакету нађено је неколико пушака и револвера и једна за 
ећај, осећај страховите, огњене, управо паклене мржње.{S} У том тренутку Растислав би био у ста 
невешт — онда ће већ ићи лако!{S} Какав паклени план! — понови Врбавац.</p> <p>— Кажем ја да ви 
изантизам још није празна реч.{S} Какав паклени план!{S} Прво га усамити, одвојити га од свију, 
<l>Около чела смук се савио,</l> <l>А у паклу је зубе надио,</l> <l>И сваки зуб је оштра секира 
м тако лежао, а било ми је као да сам у паклу.{S} Поред свију мука, које сам и иначе имао, сад  
спуштене, у колима је било мрачно као у паклу.{S} Јела се стресе.{S} Прође је нека језа.</p> <p 
и; њено лице доби нов, подругљив, скоро пакосан израз.{S} Са затуреним рукама на леђа, крупним  
и још га никад није видео овако оштра и пакосна.{S} Но што је Растислава понајаче болело, било  
а, сипајући на њу најтеже прекоре, пуне пакосне заједљивости и јетких пецкања.{S} У Мони се беш 
 госпођа Мона изврсна жена и да су само пакосни завидљивци изнели о њој разне измишљотине, <pb  
>Код жена као да све то иде наопако.{S} Пакост старих жена ушла је већ у причу. „Стара <pb n="1 
 доста.{S} И Мона то не говори из какве пакости боже сачувај!{S} Кнез најбоље зна да Мона воле  
ика.“</p> <p>Ђенерал се горко насмеја — Пала ми била на ум луда мисао да водим дневник о свему  
 г. Растислав, коме је стицајем прилика пала у део тегобна задаћа да се у овако тешком времену  
.</p> <p>Говорећи ово Ловимуковица беше пала у ватру.{S} Бришући пред огледалом зној с лица, он 
, али у томе и сама склизну с отомана и пала би управо главачки на патос, да је Мутимир не задр 
>Мисао да и хоџу употребе у овој ствари пала је Срећку овако:</p> <p>После разговора с кнежевим 
тао, али је осећао као да му је на прси пала читава стена.</p> <p>Тако пођу даље.{S} Анђелија б 
 и једно од најтежих дела, која су њему пала у задатак, на име: нађен је поуздан човек, који ће 
ле!“ — па си се онда таман изједначио с паланчанским простацима.{S} Какво неваспитање!{S} Ако н 
у то господа начелници.{S} Дете заглаба палац у уста, дуго је посматрао начелнике, како седе не 
зналости женској — рече кнез француски, палећи цигару.</p> <p>Миран по спољашности, кнез Мутими 
и улицама, с упаљеним буктињама у руци, палећи спремљене ватре по уличким угловима.{S} За мало, 
} Кнез га је слушао ћутећки, непомично, палећи цигару за цигаром.</p> <p>— Јес — настави ђенера 
а њега дејствује као опијум, заноси га, пали му крв и пуни му груди само једном једином страшно 
 и падао.{S} Неке су нашли чак у башти, пали, повраћали, па ту тако на гомили и заспали.</p> <p 
ваја све, обузима све, отровним клицама пали крв и нагони је да кључа по жилама, док најпосле,  
за Мутимира.{S} Неки домаћини орловачки пали су чак у такав севдах због кнежева доласка, да су  
 ће рећи — бежали, бежали, и кад су већ пали на нос, браћа стигла и ухватила!...{S} Хајдете, до 
>Овим узајамним уједањем обојица бејаху пали у крајње огорчење...</p> <p>— Али ја ћу ископати т 
амо да нису ни такви крволоци, ни такве паликуће, као што их назадњаци престављају.{S} Закон им 
ед војне академије, у којој су баш тада палили свеће.{S} Мало даље, иза академије, сретнем потп 
е луча.{S} Све се то <pb n="192" /> сад палило.{S} Прозори се почеше китити свећама.{S} Врева ј 
нских тулумина?</p> <p>Али није Орловац палио само катран и лој у почаст кнезу Мутимиру; спаљен 
но, да чисто осети како га нешто почиње палити по утроби и грудима, како му мали пламичци већ п 
од оних сјајних звездица, што се почињу палити на далеком обзорју и светлуцати на широком, угас 
га.{S} И, ето, томе истоме г. Вујадину, пало је сад у део да игра улогу домаћина при дочеку њег 
 јој то ни на памет није <pb n="226" /> пало; а сад је у себи осећала, како јој је некако лакше 
{S} - Ви жене знате само да слините!{S} Пало јој на памет да плаче за махнитањем кнеза Мутимира 
атао за трбух и поводио се од смеха.{S} Пало му веома смешно како ћелави господин, пун страхопо 
е један писар — млад човек, хоп лола, а пало му у део да заступа капетана — наређивао да му сва 
 свештеника.{S} У току од непуна сахата пало је бар стотина усрдних климања главом, све знаци ж 
лили на ме.{S} Мени то самом неби никад пало на памет — правдао се кнез.</p> <pb n="698" /> <p> 
.{S} Тражећи то, њима <pb n="106" /> је пало на ум да чине опите с отровом псећа беснила, с отр 
знао.</p> <p>Његовом другару мора да је пало то име на ум с тога, што се оно од два-три дана у  
 је узети на се улогу домаћина, њему је пало у део да представи младоме кнезу и његовом намесни 
га више није могло зауставити.{S} Ту је пало и таквих речи, које се на писмено не могу више пон 
аду“.{S} Зачудила се, како јој пре није пало на ум да о томе више и боље промисли.{S} Али баба  
 да је кнез доиста погинуо; да је с њим пало још неколико његових рођака, да се све то догодило 
но и спокојно, да никоме не би ни на ум пало, како баш у овом тренутку у души овога човека бесн 
аље Жермини.</p> <p>— То је и мени прво пало на ум, али чим сам мало промислио видим да није.{S 
рао је он с њом те вечери, што је одмах пало у очи свима присутним гостима.{S} Сутрадан већ се  
припазити, пошто је по предању наклоњен палој династији, а то, у данашњим приликама, може бити  
вукла један оволики дукат; (Она састави палце и кажипуте показујући колутом од прстију колики б 
на седе до њега на диван и, трљајући га палцем по челу, рече му озбиљно: — Чујеш, мили мој, сад 
ећки огледао за који тренутак, трљајући палцем чело.</p> <p>Доктор је ћутећки пратио кнеза очим 
метални обруч, а лепа девојка трљала је палцима, час по том обручу, час кнеза по челу и очњим к 
— рече Боја.</p> <p>- Само што се таке „паљевине“ код вас чешће дешавају.{S} Кад девојке не би  
роде снаго моја!“ — говорила су уста, а памет је налагала: „држи се моћних великаша око себе, њ 
и како гадан изгледа са овом својом, на памет наученим улогом, коју су му други метули у уста.< 
их могао проценити шта може бити.{S} На памет не сме се овде ништа радити.</p> <p>Пуковник ућут 
p> <p>— Којешта, све ти којешта пада на памет!{S} Како би ти себе сравњивала с мртвацима!</p> < 
ику Вујадину од некуда изненада паде на памет некаква старинска, већ заборављена песма:</p> <p> 
ој чукундеда, но откуд теби сад паде на памет Црни?</p> <p>- А да против кога смо се овако поди 
да је умро од гушобоље.{S} Никоме ни на памет не пада да сумња и да тражи други какав узрок смр 
обри, слатки Мутимир.“ Пре јој то ни на памет није <pb n="226" /> пало; а сад је у себи осећала 
јева опет изаћи на то?{S} Падало јој на памет да тумарне куд год у свет, да оде некуд где је ни 
е знате само да слините!{S} Пало јој на памет да плаче за махнитањем кнеза Мутимира!{S} Кнез пр 
радских сплетака.{S} Колико је онако на памет и на брзу руку могла ухватити рачун, она је данас 
ме.{S} Мени то самом неби никад пало на памет — правдао се кнез.</p> <pb n="698" /> <p>— У оста 
 одкуд вам све те ђаволиштине падају на памет.{S} Немојте се главом шалити да тако што износите 
у заносу скоро 50 часова.{S} Паде му на памет да викне свога верног ађутанта Зара.{S} Дочекао г 
маш зато ниједан податак, но говориш на памет.</p> <p>Кнез се Мутимир насмеја. — То је сад нов  
е зна...— А после свежа, млада, окретна памет — Ви на игру мислите....</p> <p>Кнез га пресече — 
есу ли спремљена Лепшина кола, а ти сад памет у главу — она му припрети прстом. — Главом да се  
у, свој чин, своју науку, имао је своју памет и своју савест и он је свим тим трговао.{S} Она ј 
у срце не закуца и да <pb n="232" /> му памет не поуми, па бива и да му се рука сама не пружи д 
И Ви сте, г. Маврикије, правили устав — Паметан устав!</p> <p>Кнез је ходио и говорио, а Маврик 
Нема ништа, господине пуковниче, ви сте паметан човек.{S} Ви знате да се те ствари <pb n="127"  
х ствари.{S} Добар човек значи уједно и паметан човек.{S} У радњама људским без мудрости нема д 
своје рођене љубави није имала ни драма памети, и да се поводила само по срцу.</p> <p>— Ох, ала 
p>И ова жена, која је имала толико лепе памети, да је често кнезу давала најкорисније и најмудр 
 истина, да је био човек обичне, бистре памети.{S} Али ту је помагала друга једна особина, дост 
против, поноси се тиме као доказом веће памети своје.</p> <p>Говорећи о вери и побожности народ 
ем све што сам некада говорио о његовој памети.{S} Не оскудева њему мудрост, но поштење; код ње 
жавне службе истерају —- то је по мојој памети проста бесмислица.{S} Шта је начело?{S} План, ми 
ји који су се тако живо урезали у мојој памети.{S} Зар сан наш силазак у Ташмаден!{S} Зар сан и 
страну вукло је срце, на другу оно мало памети, што још беше остало.</p> <pb n="244" /> <p>Јадн 
је и срећа лијепа, а биће ти, ћерко, по памети.{S} Сваки свој ксмет ево овде носи - он куцну Па 
нцуске романце, која му бејаше остала у памети с његова последња пута у Париз.{S} Овда онда вад 
ајући по баштини испред куће, Мона је у памети прибирала шта је све данас чула и са колико је н 
ога сад једва сећао.{S} Урезало му се у памети само то, како је једне ноћи у дому његових родит 
 с тога, што је баш тада концентрисао у памети „сходну беседицу“, што ће је изговорити на првој 
твар текла онако како се њему урезало у памети, или је било друкчије.</p> <p>Испричао је полаза 
 смета?</p> <p>— О, па то је тако близу памети; то се управо само каже.{S} За што би се иначе г 
а?{S} Што му не дате за, ађутанта каква паметна, ваљана човека, који би га могао што добро науч 
ни од тога господина, само ако она буде паметна, па се одазове његовој љубави и одмах савије ру 
глед говори: „ово је добра жена, ово је паметна жена“.</p> <p>Седајући на диван, госпођа једним 
Какво неваспитање!{S} Ако не знаш ништа паметније, ја имам своје име, па ме зови но имену.{S} Т 
учесника у <pb n="112" /> њему, увек је паметније да их узима из оних друштвених редова, у који 
тарцу.</p> <p>— Чујеш ти, старче! ти си паметнији човек; реци овоме твом будали да се не дере!  
бива, али то не мора тако бити, нити је паметно што увек тако бива.{S} С каквим правом <pb n="4 
за свој мозак — бојао се да не поремети памећу.{S} Та њему је тако јасно стајала пред очима сли 
, пошто се такве речи у народу годинама памте и годинама се претресају и тумаче шта ли што знач 
и се добију одмах с почетка, најдуже се памте.{S} Кнез <pb n="573" /> треба одмах да позна разл 
аде и ваша рођења.{S} Наглашујете му да памти разлику, како владалачка власт није данас у вашим 
то добро моје, коме ли остајеш!“</p> <p>Памти још и то како су слушкиње ушле у спаваћу собу, из 
ског испарења.</p> <p>Орловчани су дуго памтили ово весеље.{S} Створила се чак и нека изрека: „ 
ако сам позван да потпишем моје исказе, памтим лепо како сам устао с наслоњаче и пришао столу,  
по како су ми стављена последња питања; памтим <pb n="484" /> лепо како сам позван да потпишем  
ако није било.{S} Ево шта се десило.{S} Памтим лепо како су ми стављена последња питања; памтим 
у његово, што ме искида, стрвина!{S} Не памтим да ме је ико икад овако напсио као он — поче Сре 
стао с наслоњаче и пришао столу, па чак памтим и то, како сам осећао да ме болу ноге и бутине к 
д сам пошао преко собе.{S} Последње што памтим то је, како ми мој иследник показа руком наслоња 
о строго судио г. Растислава.{S} Ја још памтим време кад је г. ђенерал хвалио г. Растислава као 
 куда сте ударили!{S} Куда год задрете, памтите, да ћете мене наћи на путу!</p> <p>— Г. пуковни 
ео да по његовој причи контролише своје памћење, да види да ли је ствар текла онако како се њем 
 је само нејасну и збркану слику у моме памћењу.{S} Сећам се само толико да сам се почео копрца 
{S} Па оне руке, па груди, све меко као памук - Петрија отпљуну — јес, очију ми; чисто човеку г 
а.{S} Кмет, писар Глуварић и чича Среја пандур пошли су на коњима, да заштеде ноге бар где се м 
свију страна.{S} Беше притрчао и срески пандур; Ралека је већ био оборен.{S} За руке и за ноге  
ији писар Глуварић и још старији срески пандур чича Среја, који служи већ преко 25 година, и мн 
водаџија!</p> <p>У томе стигоше још два пандура.{S} Пијанога Ралеку, свега крвава и изубијана,  
ога, колико вернога — толико и лукавога пандура, који је у крви великога ратника утулио и светл 
сам последњу наредбу и послао последњег пандура господину среском.{S} Остаје ми још сахат време 
 у путу покушао <pb n="511" /> да убије пандура и да утекне - рече Растислав кроз зубе.</p> <p> 
 му да пође за њим у манастирски конак; пандурима заповеди да понесу хоџине ствари.</p> <p>У он 
ви с углађеним цилиндрима, уске френске панталоне са широким потурама и чоханим чакширама с дуг 
о, лепше но у остале војске: црвенкасте панталоне, угасито зеленкаст, или плав мундир, ишаран м 
прилепљеној за даску, крпи своје јахаће панталоне.{S} Најбоље му се видело погнуто теме и полов 
и носиш панталоне а стара мајка не носи панталоне но сукњу?</p> <p>— Па зато, сине, што сам ја  
жући парче коже којим је ваљало потшити панталоне!</p> <p>Растислав се осмехну и изађе из коњуш 
рвету, скачући с гране на грану, закучи панталоне за некакав суварак, и стане га дрека тако да  
које се узе отимати) па зато и ти носиш панталоне — рече Ратко, смешећи си детињој лудорији.</p 
</p> <p>— Је ли, тата, а зашто ти носиш панталоне а стара мајка не носи панталоне но сукњу?</p> 
рвеним врхом, па да се лавови, тигрови, пантери и хијене на просту појаву укротитеља, као послу 
пиње о грање, о шибље, спотиче се преко пањева, пада, устаје и опет бежи, и опет пада, а за њом 
 пријатеља кнежева, а да све друге људе пањкају.</p> <p>- Ви пуштате да се државним новцем, г.  
зрачком који се беше пробио кроз цвеће, пао кнезу на лево раме, те изгледаше као златва трака.{ 
е оспорава факт да је <hi>Зликовац</hi> пао, ади тврди да може бити да је само рањен.{S} Но тек 
вену и њему тако милу земљу!{S} Тада је пао на колена, бацио се ничице на груди своје мајке ота 
о омлитави — по свему се познавало даје пао у дубок, мртвачки сан.</p> <p>За тим је настао форм 
 још носим модрицу на куку како сам пре пао, кад смо оно последњи пут јахали...{S} Ја не умем д 
на, спустио огроман, гадан, црн паук, и пао би право у његову шољу, да га она није гурнула.</p> 
рилика да сам у тај мах изгубио свест и пао у занос.{S} Не знам колико сам провео у таквом стањ 
м владару, који је још у раној младости пао у шаке бездушних политичких спекуланата.{S} Тиме су 
а тим?{S} Као оно човек коме би ненадно пао у руку зелембаћ, или друга каква гадна животиња так 
ивоту кнеза Мутимира, да је његов избор пао доиста на лепоту, пристојну крунисане главе).{S} Кн 
пут угледао свет божији, у њој први пут пао на ову грешну земљу и први пут заплакао немоћним пл 
подин опет је пољуби.{S} Сад је пољубац пао на образ.</p> <p>Јела заусти да нешто рекне, али јо 
, спремљени за госте, дођу случајно баш папи Александру и његовом сину, страшном Цезару Борџији 
или газити кроз високу, бујну планинску папрад.{S} Невичан човек изгубио би се чим пође сто кор 
, заспао између две кладе, у кревету од папради, који му је припремила Жикина нежност.{S} Ту је 
поток, и ту учине конак.{S} Жика насече папради и између две кладе направи Црнојевићу леп креве 
овде са мном — рече Пава сва црвена као паприка од једа и узбуђења.</p> <p>- И ју, тешко мени.. 
ружише руку да га подигну.{S} Црвен као паприка, а љут као гуја, кмет се окрете.{S} Он је видео 
и најпосле отрова и рођенога оца свога, папу Александра VI. (Истина нехотице и случајно, јер су 
носио на пут плоскицу ракије, и заструг папуле (гњечена пасуља) Црнојевић је носио у торби пога 
је носио у торби погачу и пуну каленицу папуле с великом обареном шумком.</p> <p>Путујући тако  
з књиге; за све то плаћало се цванцик и пар чарапа.{S} Ко је желео да <pb n="237" /> још добије 
но три-четири сељака, терају пред собом пар волова, један носи о рамену јарам, други пребацили  
огао овда онда срести по какав заљубљен пар, где, наслоњени једно другом на руку, тихо ходају и 
 пут полио хладном водом.</p> <p>— Јес, пара — понови госпођа јасно и одсечно — пара, и то попр 
пара — понови госпођа јасно и одсечно — пара, и то поприлично пара, најмање око 100 дуката.{S}  
ни треба пара.!</p> <pb n="417" /> <p>— Пара! — рече мајор Тоша полако с испрекиданим дисањем,  
но.{S} Друго је сад на реду: мени треба пара.!</p> <pb n="417" /> <p>— Пара! — рече мајор Тоша  
p> <p>- Вама треба власти, а мени треба пара.{S} Помоћи ћемо се узајамно.{S} Сваки ће имати сво 
жа, велики узрок и у томе што кнез нема пара.{S} На ту околност и раније <pb n="502" /> се рачу 
ад из парна котла шибне дуго уздржавана пара.</p> <p>— Знам, — рече кнез мирно.</p> <p>— Али, к 
збрка од мисли и осећаја, као беличаста пара, вртела јој се по глави.{S} То је био некакав дим! 
друге какве буџетске партије.{S} Ту без пара нећеш ни маћи, а ту ће требати доста новаца - рече 
ависити кад ћете и колико ће те му дати пара, које ће њему једнако требати, јер ће са свога рас 
<p>Радила је све за што се могло добити пара, али је увек некако умела пробрати оно што је лакш 
вима како <pb n="400" /> хоћеш и узимај пара колико хоћеш!{S} Да видим шта ће те онда ви?</p> < 
јасно и одсечно — пара, и то поприлично пара, најмање око 100 дуката.{S} Истина, тапетар ми још 
то?...{S} Овако ти лепо, па код имаднеш пара и „шмука“ - да видиш како ће облетати око тебе.{S} 
за сва злочинства и преступлења сем (§) параграфа 91., 96. и 104. б., в., г., д.</p> <p>Ове су  
ања, но кнез му заповеди, да без многих парада заузме место с леве стране, скочи и сам у кола,  
 преда ме немате потребе излазити с тим парадама. „Народ!“ Шта та реч значи у устима владара, т 
вратку са свога првог пута по земљи.{S} Параде, церемонијали, поздрави, благодарење у цркви и о 
иту.{S} Јес, зашто су биле нужне све те параде, сва та комендија, кад се цела ствар имала заврш 
а, као што је Лепша.{S} Она — Мона — не парадира својом чедношћу, ал опет за то она би могла по 
ароме дворцу била је већ пуна света.{S} Парадни официрски мундири, нове поповске мантије с црве 
и рода оружја, ту су официри, у сјајним парадним униформама, ту је и војна музика, па чиновници 
ле су се у околини дворца.{S} Официри у парадним униформама, цивилни чиновници у салонском одел 
веди да му се спреми коњ и да му донесу парадно одело.{S} Разасла и друге најнужније писмене и  
кли му војничку униформу и извели га на параду.{S} Светина је јурила.{S} Скакали су један друго 
о и кршне врлети и оштре литице што се, парајући облаке, нижу с десне стране ове велике словенс 
тему тако да у маху наступа укрућеност (парализа) у свима деловима тела; мишићи као да се окаме 
ине пуковниче.{S} То су ствари, које се парама не могу никада довољно платити.{S} Шта ћемо? сир 
.{S} Али кад би се право гледало, то се парама не може да плати.{S} А ја и рачунам да ћу и инач 
дани“ лекари, они су ђенерала сецирали; парање је успешно извршено, лекари су нашли <pb n="357" 
м руком, како би из кнежеве кесе гртала паре и сипала их себи у недра), а кад би се овде набући 
ила је опасност од њега, она је просула паре, и он је убијен...{S} Ко то каже?{S} Није истина д 
> не твоју титулу, твој положај и твоје паре — све то вечито ме је бунило, и ја сам се вазда ст 
м качкетом, без џепна сахата, без једне паре у џепу, с опуштеном сабљом, која за њим тандрче, а 
и сам набави шињел, откупив га за добре паре.</p> <p>После овога Жика се придружи потери где је 
рајњем случају и до 100 дуката, а за те паре може купити 20 Синђа; купити им и душу и тело.</p> 
 коме бити до послетка, а ту је држао и паре које добије.{S} Дечка је обично слао да огласи по  
 то каже?{S} Није истина да сам ја узео паре; то је лаж, развукли су други; јес, други; ја имам 
стала у памети с његова последња пута у Париз.{S} Овда онда вадио је свој велики златан сахат и 
; о томе се воде преговори, њега воде у Париз да гледа девојку, све се то одуговлачи месецима,  
 с којом се упознао на последњем путу у Париз.{S} Најпосле говорио је са свим отворено.</p> <p> 
а: значи, одмах после твога повратка из Париза.{S} Јес, па куверта је из Париза, ево жиг Францу 
тка из Париза.{S} Јес, па куверта је из Париза, ево жиг Француске поште.{S} Дакле си ме превари 
ца, с којом се два три дана проводио по Паризу.{S} Она му сад пише; шаље му своју фотографију,  
мислиш, да сам за време свога бављења у Паризу живео у каквом манастиру! — и Мутимир јој поче с 
 човек, са свим природно, своје време у Паризу употребио онако, како би га употребио и сваки др 
знао? колико смо времена заједно били у Паризу? какви су односи тада постојали <pb n="482" /> м 
{S} Свет је долазио, односио блато кући парио се њиме, и, вели, да му је помагало.</p> <p>Онај  
сповест; признаде, да је то слика једне париске лепотице из <foreign xml:lang="fr">demi-monde</ 
ваљивати толико, да прочита писмо једне париске јавне женске.</p> <p>— О! откуда да то није инт 
еговом слободоумљу.</p> <p>Сељачки син, париски ђак, човек пун самопоуздања, с тврдом вером у с 
>Крај тога друма, налазио се један мали парк, а у том парку било је једно старинско државно зда 
 у двор....</p> <p>Кад коњаник би спрам парка, она три човека чисто поскочише са свога легала.  
ансије.</p> <p>У једном шумарку, у томе парку, лежала су потрбушке три млада човека, који се ни 
ма, налазио се један мали парк, а у том парку било је једно старинско државно здање, које поода 
.{S} Свињари, неписмени свињари, а хоће парламенат, као енглески лордови!...{S} Фукара!....</p> 
е му речи излетеше из груди, као кад из парна котла шибне дуго уздржавана пара.</p> <p>— Знам,  
рном млину одјекну јасан, дугачак писак парне звиждаљке, дајући знак радницима да је поноћ и да 
е нарочито био набавио сва акта о њеној парници и брижљиво их прочитао.{S} Ту је видео све и на 
 разговарали.</p> <p>У томе на оближњем парном млину одјекну јасан, дугачак писак парне звиждаљ 
потраја дуго, кола стадоше.</p> <p>Јелу парну као ножем по срцу, она сва уздрхта. „Ту смо“, — п 
 се кнез после имао вратити у Звониград паробродом, одашиљући кола и пратњу сухим.</p> <p>Пратњ 
P18892_C5"> <head>ГЛАВА V.</head> <head>Партија шаха</head> <p>Симон!{S} Где је мој шах? — одје 
намере и планове.{S} Он неће гледати на партије; за њега су једнаки сви балканиски грађани, кој 
p>Тако је у неку руку постао вођ турске партије у Балканији, док га из те улоге није истргло по 
с друге стране, из друге какве буџетске партије.{S} Ту без пара нећеш ни маћи, а ту ће требати  
е удесити ствар да најугледнији људи из партије Црнојевића позову Перуна да пређе у Балканију.{ 
м по врату, и то је као нека наплата за партију.{S} Но овај пут шамар изостаде, а Маврикије, ка 
 боље, у толико лепше; онда ћемо играти партију шаха, — рече кнез расположено — а ја ћу вас так 
смо сами!{S} Хе, хе!{S} Хоћемо ли једну партију шаха? хе, хе? — рече кнез расположено, приђе и  
S} Ко зна да ли баш нисте погрешили!{S} Партиска борба овде је веома дивљачка, нарочито кад се  
 у полициској вештини и задахнуо својим партиским духом — то су били његови духовни синови, а о 
у,</l> <pb n="603" /> <l>Те из ње отров пару издише,</l> <l>Од које вену лузи зелени:</l> <l>То 
.{S} Као што упаљен вулкан издише врелу пару, тако сваки дах твој нека издише загушљиви отров м 
ано је све, претресена је цела околина, парче по парче, али од паука ни трага, ни гласа.{S} Да  
а <pb n="237" /> још добије и „запис“ - парче хартије на коме су биле забележене некакве турске 
S} Шта ћемо? сиротиња смо? па радимо за парче хлеба.{S} Али кад би се право гледало, то се пара 
че.</p> <p>Ратко показа руком колико је парче од пећи одбијено.{S} Госпођа изрази свој страх са 
с кратите, или што мислите да му делите парче по парче и тиме да га вежете за се!{S} Кад ви хоћ 
се дешава тако, да или прамен косе, или парче какве крпе, или какав цвет, или најпосле чак и ка 
што рекох, долазио је глупи листић, или парче какве крпе.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
вали! — рече слуга, пресудно, растежући парче коже којим је ваљало потшити панталоне!</p> <p>Ра 
ред самих ушију и одбио од пећи оволико парче.</p> <p>Ратко показа руком колико је парче од пећ 
ладнели тигар, пред којим је замирисало парче свежа, крвава меса.</p> <p>Он јој пође; она се уз 
кад опази где око петељке стоји увијено парче хартије.{S} Ово пробуди у њему живи интерес.{S} О 
S} На нож натакнуто срце само је обично парче меса.{S} Петак је недељни посинак, а у суботу дај 
е, претресена је цела околина, парче по парче, али од паука ни трага, ни гласа.{S} Да ли је био 
, или што мислите да му делите парче по парче и тиме да га вежете за се!{S} Кад ви хоћете да шп 
рал место носа откиде целу главу, па то парче хартије растрља међу прстима, направи од њега куг 
 Једно јутро он предаде своме начелнику парче хартије, на коме је писало:</p> <p>„Желим да се с 
ислав.</p> <p>— Устав и закони мртво су парче хартије.{S} Ја гледам шта у ствари бива..</p> <p> 
да може удари песницом у слику тако, да парчета разбијена стакла полетеше на све стране, а из р 
један по један остаје у комаду хлеба, у парчету меса, у крушци или јабуци коју несретник загриз 
е некаква пса.{S} Диже се и ослушну.{S} Пас је лајао у близини, и сад удвоји лавеж, јамачно осе 
ном цигаром, дођоше такође под липу.{S} Пас притрча и опет узе лајати.{S} Један од сељака рече: 
вори очи и проговори:</p> <p>- Уједе ме пас за главу!</p> <p>Жика је до сад плакао од бола, али 
ишљења да је то какав залутали чобански пас, на кога не треба свраћати пажњу, али опрезни Жика  
ељака рече: — Море!{S} Што ли лаје овај пас, да се нису они ђаволи овде сакрили?...</p> <p>Гово 
гицом да виде има ли чега.</p> <p>Један пас дотрча под липу и узе ту лајати.{S} После опет отрч 
м мукама.</p> <p>Зла мисао, као и бесан пас, има своје оштре зубе; и кад их она ком год забије  
н је личио на човека кога је ујео бесан пас, па сад у страху чека развој болести и страшан трен 
епимице и чисто зарежа као оно острвљен пас, па је узе љубити и уједати по врату, по образу, по 
год у каквом потоку или шушњару.</p> <p>Пас опет залаја уз липу.{S} Један му од сељака навикну: 
коро натмурен.{S} На кнежево показивање паса ништа не одговори, а пошто се учтиво рукова с кнез 
ији, и црвени, уштављени опанци.{S} Око паса шарен вунени куповни појас, иза кога су вириле јаб 
морам хитати!</p> <p>Кнез је загрли око паса.</p> <p>— Ја ћу ти писати, ја ћу наћи начина да бу 
еко среде. (Она сави руке другарици око паса) па би га стегла што год боље могу, па цмок одовуд 
 стресе, ова је женска загрли руком око паса, привуче је к себи и упита: „Шта ти је“?</p> <p>Је 
.</p> <p>Млади господин обгрли Јелу око паса, прижма је к себи и повуче је на диван, где седоше 
p> <p>Час је то опет какво старо кљусе, пасе у чајиру крај пута.{S} Кад се путници приближе кљу 
 /> научи.{S} Кад би пошао за волом кад пасе, па гледао само коју траву он обиђе и коју не дира 
ски.</p> <p>— Но, ово ми још никад није пасирало — рече он јетко, па, трљајући ошинути образ, с 
ка од Враничића два вола тако су слатко пасла и савијала ону красну, сочну и свежу траву, да Жи 
анас грозимо?{S} Бринемо се о побољшању пасмине код наших коња и говеда, и у нарочитим заводима 
ега, <hi>ни у ком случају</hi>, не може пасти никаква одговорност.{S} Од прилике овако као што  
езом и његовом пратњом, па онда продуже пасти.</p> <p>Час је то сељанка, са заденутом сукњом за 
и тако да су ове хвале насигурно морале пасти кнезу право у уши.{S} Ствар је била у реду!</p> < 
ом философијом, равнодушно продужи даље пасти.</p> <p>Овда онда виде се по где где у пољу гомил 
/> и задовољно зузукале бирајући где ће пасти, час хлад, час топал зид, загрејан на сунчаној пр 
свете; провалију, у коју ће стрмоглавце пасти још многе жртве, док се она једном испуни и порав 
 а ко корача низбрдицом, увек може лако пасти. <pb n="351" /> Крв није ништа друго до црвена во 
зловољно:</p> <p>— Како вам је то могло пасти на ум, да мени кнез смета?</p> <p>— О, па то је т 
може наћи људи којима је чак и то могло пасти на ум, да и така места употребе за своје злочинач 
ју из далека зврку кола говеда престану пасти, дигну главу, гледају зачуђено у ону сјајну булум 
ерио овај народ да га браните као добри пастири, а ви га сами кољете.{S} Оскврнили сте и свете  
 нарочитим заводима држимо добре атове, пастуве и бикове, а пуштамо са свим слободно и мирно да 
.{S} Час је то чопор говеди, која мирно пасу у ливади <pb n="139" /> крај пута.{S} Кад чују из  
ави и упита јесу ли оно њини волови што пасу ту на десетак корака.</p> <pb n="542" /> <p>Сељаци 
скицу ракије, и заструг папуле (гњечена пасуља) Црнојевић је носио у торби погачу и пуну калени 
се боре против несанице од које је кнез патио.{S} Једини ведри и весели дани бивали су, <pb n=" 
ен, потресен.</p> <p>Цео последњи месец патио је од несанице.{S} По 3—4 ноћи узастопце није сво 
штавале као да их је урезала дуготрајна патња и страдање.{S} Ово је била баба Ката коју смо већ 
овини прекине, једна пола падне доле на патос, а друга се опет прикупи и приљуби руци, и капља  
 с отомана и пала би управо главачки на патос, да је Мутимир не задржа.{S} Но у томе он и сам п 
ника; фигура удари о даску и одскочи на патос.{S} Г. Маврикије склони мало главу да га та Фигур 
Држећи је тако одигнуту од земље, да је патос једва прстима додиривала, он је обасу пољупцима к 
ајни ударац коњски о дрвени, подлубљени патос коњушнички.</p> <p>Само један од слугу беше будан 
 нову цигару, а међу <pb n="505" /> тим патос око њега сав је био покривен целим тек начетим ци 
ој лаким, еластичним отискивањем ноге о патос, давала, нов покрет, и љуљушка је опет летела у п 
 продера се Мона, и што год може лупи о патос својом малом, округластом ножицом, утегнутом у пл 
ну, он стуче корак назад, удари ногом о патос и викну:</p> <p>- Гле безобразника!{S} Ти мени да 
 Шоља му излете из руке, паде на застрт патос, откотрља се чак под сто, али се не разби.</p> <p 
страну, корачајући полако и гледајући у патос.{S} Био је мрачан и зловољан.{S} Он није могао ве 
ним корацима.{S} Гледајући непрестано у патос, он отпоче живо говорити, као да се с ким препире 
ао главу у шакама гледајући непомично у патос!</p> <p>Кнез отпуши стакаоце, пошто га је прво па 
 простирку, крај отомана.</p> <p>Ту, на патосу, међу комађем полупаних шоља, које су попадале с 
 се видео чак тамо у углу, како седи на патосу међу коњима и према маленој свећици, прилепљеној 
ужваним хаљинама, уз брутално суљање по патосу — крунисана глава <pb n="441" /> кнез Мутимир и  
едног краја, те све с треском полети по патосу.{S} Кнез опет удари у мраку на момка који је држ 
е и завршила: лупањем шоља и ваљањем по патосу?{S} Зар то није притворство?{S} Зар <pb n="453"  
авнио с „бојним пољем“, просуто вино по патосу с „јуначком крвљу“, а полупане флаше и судове с  
 моћна стабла.{S} Неки се још играју по патосу, други седе наслоњени око бабине столице; трећи  
S} Нашло се политичара чији се узвишени патријотски полет није могао уздићи над обичном нужничк 
алканске браће</hi>, где смо, као добре патриоте, већали о спасу отаџбине, о збацивању изанђале 
ика и завереника тражити сведоџбе о мом патриотизму; они да ми издају кондуиту јесам ли родољуб 
која се дала, да се људи, под изговором патриотске службе, лепо провеселе — рече кнез пењући се 
јсјајнијих примера разумног и неуморног патриотског рада.{S} Слава му вечна.“</p> <p>Да, да, „р 
.“</p> <p>Да, да, „разумног и неуморног патриотског рада!“</p> <pb n="360" /> <p>У исти мах слу 
стражама, по граду су крстариле коњичке патроле.{S} Те се ноћи у Звониграду мало спавало.</p> < 
а морали су дотични капетани сваке ноћи патролирати с читавом четом поузданих пограничних страж 
 и слух, па чак и моћ мирисања ослаби — паћеник већ више не може <pb n="99" /> лако да распозна 
сретник загризе.{S} Вид тако ослаби, да паћеник све предмете види само као кроз неку замаглицу. 
су постојале у животу, јер се измученом паћенику јавља као спасење, а задовољном богаташу као у 
тресе као човек кад се на нешто гади. — Паук, огроман, гадан паук!{S} Зар ниси видео? — рече он 
е на нешто гади. — Паук, огроман, гадан паук!{S} Зар ниси видео? — рече она, и пође очима тражи 
о с тавана, спустио огроман, гадан, црн паук, и пао би право у његову шољу, да га она није гурн 
ука ни трага, ни гласа.{S} Да ли је био паук, па се изгубио, или није ни био, или је све то <pb 
сак:</p> <p>— Јух!{S} Два паука!{S} Два паука у носу!{S} Јух, тешко мени!{S} Како можете тако ш 
 чу се лак врисак:</p> <p>— Јух!{S} Два паука!{S} Два паука у носу!{S} Јух, тешко мени!{S} Како 
а су ти се угнездила у носу два огромна паука, и туна разапела своје мреже, као што је то случа 
је цела околина, парче по парче, али од паука ни трага, ни гласа.{S} Да ли је био паук, па се и 
видео? — рече она, и пође очима тражити паука.{S} Док су услужни момци брисали просуту каву, Ка 
да лакеја и упита га, да ли је он видео паука.{S} Слуга махну главом одричући.</p> <p>— Та он ј 
ила о пауку, да ли спада у ред отровних паукова.{S} Али Врбавац није то знао; он је мислио на д 
лолества.</p> <p>Неуспех због случаја с пауком и просутом кавом, види се дакле, није Врбавца ст 
<hi>отрован</hi>.“</p> <p>Реч је била о пауку, да ли спада у ред отровних паукова.{S} Али Врбав 
сипањем каве случајно десио.{S} Причу о пауку сматрао је као смишљен изговор.{S} У његовој души 
S} И што се ја, убио ме бог, одвојих од Паунице<ref target="#SRP18892_N3" /> — вајкала се Анђел 
као да је хтео скинути с образа некакву паучину, па настави одлучно.</p> <p>- Ту се нема шта фи 
, а поремећени су доста и сами мишеви и пацови.{S} Стари сандуци, разобручана чамова бурад и мн 
з се спасе.</p> <p>Политичким нужничким пацовима нужничка јама дала је само оно што она у опште 
а?{S} Па и то је давано све по мало.{S} Паша је ситничарио, можда је и сам крао.{S} Ја ту нисам 
само то, кад се узме да је добри Мустај паша баш на овоме часовнику можда бројао своје последње 
вице сиротице, ако не њен први комшија, пашанац г. Растислављев, мекосрдачни г. Ратко, министар 
ња спрам свију и свакога, само је његов пашанац тадашњи министар полиције, уживао његово повере 
 једнога и другога пашенога.</p> <p>Оба пашанца, поред својих високих службених положаја, интер 
га од првих звониградских трговаца, два пашанца употребила су ову околност, да се користе полож 
е, и од приватних на опште послове, два пашанца још су дуго разговарала.{S} Сунце је већ било у 
ојску био набављач Хаџија, то су се два пашанца саветовала, да ли ће бити добро да се уведе ово 
C21"> <head>ГЛАВА XXI.</head> <head>Два пашанца.</head> <p>Прича се о вуку да на човека никад н 
 продужујући започети говор.</p> <p>Два пашанца продужише своја саветовања.{S} Реч дође и на по 
питам вас? — То спада у делокруг вашега пашанца.{S} Ви тај случај морате зната...{S} А најпосле 
Растислава, и његова начела, и његовога пашанца, и све што се његовим назвало.</p> <p>А има и д 
и.</p> <p>Растислав се осмехну и пљесну пашанца по рамену — Е, ова ти већ вреди!{S} Овде се сам 
ри.{S} Али на прагу се сретне са својим пашанцем, Растиславом, и чисто се сударише.</p> <p>— Е, 
тко, као што смо већ споменули, били су пашанци) па као велим биће ти досадно.</p> <pb n="385"  
о је Порти представке и вреко градскога паше слао „девлету“ на француском језику мемоаре о ново 
доцније кавеџибаша код познатога Мустај паше, те, полазећи за Балканију, понео је и овај часовн 
на чисто личне ствари једнога и другога пашенога.</p> <p>Оба пашанца, поред својих високих служ 
р полиције!{S} Е, мој пашо (Они су били пашенози) и моја дипломација и твоја полиција да се сак 
, примичући се све ближе и ближе Мустај паши, кога је мало за тим и удавила.</p> <p>Многи начел 
 је она једном већ искукала смрт Мустај-паши, онда ту већ нису више чиста посла.</p> <p>Ово мал 
ражари нашли растурене по вароши писане пашквиле, у којима се напада садашња династија а кује с 
астија Црнојевића.{S} Један примерак те пашквиле послан је министру у прилогу.</p> <p>То је био 
 раван.</p> <p>Пуна родних поља, бујних пашњака и сенокоса, сваковрсним усевима засејаних њива, 
 госпођу — Министар полиције!{S} Е, мој пашо (Они су били пашенози) и моја дипломација и твоја  
Оборити; мучно је то после обарати, мој пашо!{S} Ваља запети сад и бранити ово што се има, јер  
чи ти, што си разглавио вилице1.. „Хајд пашол, ти хоћеш да ме учиш“. <pb n="200" /> — „Ама госп 
иво:</p> <p>— Лево кругом, марш, хајд, „пашол,“ одлази, сад ће гости почети да ми долазе.{S} Го 
ољно. — Није то, но ја сад посла имам с пашом, (Растислав и Ратко, као што смо већ споменули, б 
ди су, ватрени, частољубиви, а оружани; пашће у јарост и починиће триста чуда..</p> <p>Преломе  
а то што је луда!{S} Место баш данас да пева и да хвали бога, а мене и тебе, ћато, у руку да љу 
S} Љубав је најлепша химна што је земља пева небесима.{S} Ова грмљавина то је радосна објава да 
на нектара, раздрагало се, па му се сад пева.{S} То је твоја заслуга, Лепшо.{S} Треба да се пон 
А што као кукавице, господару!{S} Народ пева јунака који уме стићи и <hi>утећи</hi>.{S} Што да  
е то: животиње, биље, цела природа, све пева једнодушну песму благодарења, песму радости, песму 
 под брдом, некакав леп, пун мушки глас пева јасно гласовито:</p> <quote> <l>Колико је одавде д 
кићене цвећем, обилазе око њих, играју, певају док свака себи <pb n="151" /> избере друга, па о 
 Наредите, господин докторе, да младићи певају све слободно, као што то обично раде.{S} Све, св 
ила богатих сељака и платила им да тако певају.{S} Старији калуђери то не признају, а после и к 
 богме и навикне: „Брже, брже, мајка ти певала, зар хоћеш да си већи господин и од самога минис 
изнавало, само се извињавало да су тако певали с тога, што је дошла једна гомила богатих сељака 
о бива.{S} Музика је свирала, певачи су певали, свет је викао „ура, живео!“, кмет је поздравио  
 расплинуо се по механама, где се пило, певало и банчило до зоре, „све у здравље светла господа 
поједено је много, попијено још више, а певало се и викало највише.</p> <p>Кад је румена зора п 
.{S} После је слика свечано спаљена, уз певање <pb n="423" /> некакве страшне бунтовничке химне 
сле све јале и јаче, тако, да се његово певање сад и у будоару већ јасно чуло.{S} Мона сврати Л 
летеним гранама по читаве часове седео, певао и сиграо се.{S} Па онда оне путање, што се вила и 
е преметао слике, а уз то и певушио.{S} Певао је некакву <pb n="447" /> талијанску љубавну рома 
изори, свештеници, све је ту, и ђаци ће певати, па ја, као велим, спремни смо.</p> <pb n="180"  
кама обично бива.{S} Музика је свирала, певачи су певали, свет је викао „ура, живео!“, кмет је  
а музика, па чиновници грађанског реда, певачка дружина, глумачка дружина, ђаци, свештенство и  
ом четири дуга реда с буктињама.{S} Две певачке дружине ишле су са стране, а около налегла непр 
е, промили главу и рече кнезу: — Певаш, певаш, обешењаче један!{S} Али чекај само, показаћу ја  
 од сале, промили главу и рече кнезу: — Певаш, певаш, обешењаче један!{S} Али чекај само, показ 
аздрагани меким зракама месечевим, тихо певуше какву љубавну песмицу, или се живо разговарају,  
бум и тако је преметао слике, а уз то и певушио.{S} Певао је некакву <pb n="447" /> талијанску  
 може занети.{S} Они овде познају сваки педаљ воде.{S} Но ако је твоја воља, да одем ја сам да  
 <l>И сваки зуб је оштра секира,</l> <l>Педаљ дугачка, шаку широка;</l> <l>Од по аршина нокте п 
роба се зачуше ове речи:</p> <p>„Ух!{S} Педесет година како лежим на једној страни, па ми већ у 
че.</p> <p>- Е, то је сувише!{S} Двеста педесет дуката, та то је читав капитал.</p> <p>- Не гов 
не би <pb n="506" /> могла саставити ни педесет година владавине рече Растислав мирно.</p> <p>Н 
дати?{S} Као капару дао јој је пуковник педесет дуката, па су се онда лепо руковали, госпођа се 
јашу да крене мало на више, па на једно педесет шесет корачаји да стане под какав багрем и ту д 
рихвати:</p> <p>- И за претрпљени страх педесет дуката, господине пуковниче.</p> <p>- Е, то је  
.{S} Даске су ме жуљиле, а несносан бол пекао ме је по целом телу.{S} Покушам да мрднем ногама  
о једна!{S} За то сам вукла твоје по... пелене и брисала твоја...?{S} То ми је сад благодарност 
о су ишли десетак минута.{S} Прво су се пели уз малу узбрдицу, па после окретоше низ брдо.{S} Г 
е, на уста је у клобуцима извирала бела пена.</p> <p>Кнез викну споља своје ађутанте.{S} Један  
 задуле; на крај усана показала се бела пена; усне по средини набубреле и затегле, језик одебља 
љиво рипање прикљештених вочића; бале и пена лиле су им на уста.{S} У два маха они покушаше пон 
ри лица; поздравише га, па један од њих пенали на њ острага револвер.{S} Пуста рука осушила се  
моја слатка, ми стара гарда одосмо ти у пензију!{S} Младеж нас задену за појас!{S} Данас сам им 
авали оставке?{S} Данас би били немоћни пензионари, о којима нико више не води никаква рачуна.{ 
су судили, и тако му је породица добила пенсију.{S} Но како је мајор Тоша по жени био кнежев ро 
у башту.{S} Трчали су, дрекали, викали, пентрали се по дрвећу, вукли некакве огромне мотке који 
дање по хладном, јутрењем ваздуху и оно пентрање за мајмуном по дрветима узбурла у њима и јело  
завијао цигару, а његов најмлађи синчић пентрао се тати уз колена и непрестано је чаврљао, запи 
о липу.</p> <p>— Е, још ће се по дрвећу пентрати.{S} Нису ваљда веверице. — Зар књаз па сад на  
махом лаког крила мога распирићу морску пену и у кљуну уграбити из ње моју лепу румену ружицу и 
живинче, које се већ беше обукло у белу пену.</p> <p>Кад дође до гомиле света, овај коњаник вик 
чан грађанин.{S} Није се имао куда више пењати.{S} Упр’о је очи у једну сјајну точку над собом  
и по равном земљишту; једнако се морало пењати или силазити.{S} Земљиште је било тако ломно, да 
егли руке наопако, па га гоне да се бос пење уз оно оштро, каменито брдо, покривено <pb n="659" 
дан по један.{S} Обично корачају споро, пењу се уз степене полако, а кад угледују чича Јову <pb 
плаче, осећала је како јој се сузе саме пењу, како се капља по капља полако скупља у оку, али д 
шао је дуг ред кола, натоварених сеном, пењући се полако уз брдо.{S} Слабачки вочићи у првим ко 
тске службе, лепо провеселе — рече кнез пењући се у кола.</p> <p>Доктор се дубоко поклони и реч 
абуке у башти, на коју се пре тако радо пео, и ту, међу њеним сплетеним гранама по читаве часов 
у у Јеленик.{S} Кад се доцније Господар пео уз стражњу страну јеленичког брда, прођоше мимо њег 
нске.</p> <p>— Кривац сам, с обореном и пепелом посутом главом чекам достојну казну.{S} Но како 
 смежурана кожа добије црно жуту, скоро пепељаву боју.{S} Зуби се прво почну клатити, па после  
розор, коленима се одупирао о прозорски перваз, а руке беше метуо у џепове, па се тако нешто за 
ројао било и укочено гледао у креветски перваз.</p> <p>Но ађутант му се опет саже на ухо и опет 
а пулса, не скидајући очију с креветска перваза, у који се бијаше загледао несвесно и укочено.< 
се још предомишљаш!{S} Море, ноге да му переш, па воду да пијеш, еј!.. царица да будеш!.... а о 
униформи, или по круни, или по огромној перјаници, која је више личила на пласт сена но на перј 
која је више личила на пласт сена но на перјаницу.</p> <p>Виле су обично биле набељене и наруме 
 Кад чу име „госпођа Јованка“ — он баци перо и чисто скочи.{S} После као да се покаја што је та 
н — тако вели један стих у једној песми персијској — рече Растислав одговарајући Ратку.</p> <p> 
је ли тако, г. Маврикије.</p> <p>Шах је персиски краљ, Ваша Светлост, а краљ, то је европски ша 
н изгледала је као мек, шарен и мирисан персиски ћилим, који те чисто мами да се по њему проваљ 
и општински пољак, једном речи, сав <hi>персонал</hi> општински био је већ на ногама.{S} Одмах  
ели провлачити и њих двоје, у мислима и персони — и савез је тада већ био готов.{S} госпођа Лов 
е махове!...</p> <p>Изговорив ове речи, Перун одважно крочи напред, и Жики не остаде ништа друг 
сељака, што су мало пре били с њима.{S} Перун упита за чича Милоја, али њега не бејаше нигде на 
Црнојевића и сврати му пажњу на пса.{S} Перун је био мишљења да је то какав залутали чобански п 
а, и сад га први пут загледа у лице.{S} Перун отвори очи и проговори:</p> <p>- Уједе ме пас за  
кости и расцепио само кожу на глави.{S} Перун је онесвеснуо од ударца и потреса, рана је била с 
 Овако су морали заноћити у планини.{S} Перун је осећао голем умор и јаке бодове од ране, на ко 
ма се Ратко није никад могао надати.{S} Перун Црнојевић намамљен је у замке лакше и брже, него  
бејаше нигде на домаки и на догледу.{S} Перун се брзо опорави: рану привежу спремљеним <pb n="6 
> <p>— А слути ли ти се још? пресече га Перун.</p> <p>— Жика поћута: — Не знам!{S} Сад ми се св 
ича.{S} Тако се, на прилику, говори, да Перун Црнојевић не долази сам од своје главе, но по спо 
ачелник у Орловцу, није могао желити да Перун Црнојевић погине онда, кад су на влади њини проти 
лажу с тога, што је претендент престола Перун Црнојевић и сам члан овога братства, и као човек, 
- то је била рана под чијим се боловима Перун превијао као црв.{S} С каквим је идеалима он кроч 
ти тврђење онога другог жандарма, да је Перун само рањен.{S} Да ли је он међу онима што беже и  
а једанпут паде на ум то тако ретко име Перун Црнојевић, код толиких других обичнијих имена.</p 
 сељака откуда му сад наде на ум то име Перун Црнојевић, и зна ли он ко је тај човек?</p> <p>Се 
ај покушај пропао.{S} На све те опомене Перун је само слегао раменима и од времена на време дуб 
 први пут јављено како се дознало да се Перун Црнојевић примакао балканиској граници, и да је с 
Балканија би била република, у којој би Перун Црнојевић, носећи кнежевску титулу, у истини врши 
пита: — Ама, истина, да, почем, ниси ти Перун Црнојевић?</p> <p>Враничић се слатко насмеја.{S}  
 по целом селу да је у Балканију прешао Перун Црнојевић, најстарији син Александра Црнојевића,  
 Враничића, који није био нико други до Перун Црнојевић.</p> <p>Одмах истог дана десио се и крв 
subSection" /> <p>Ове исте ноћи када су Перун Црнојевић и његов пратилац Жика, савладани умором 
емице, за тим рече: </p> <p>— П. Ц. <hi>Перун Црнојевић</hi>!...{S} Је ли?{S} То је твоје право 
под тешким ударцима сурове јаве.</p> <p>Перун је седео читав час непомично на једном месту, не  
а том мрачном и проклетом месту.</p> <p>Перун Црнојевић и његов пратилац ишли су на сумце, знал 
 целом њином крају на сва уста шапуће: „Перун Црнојевић!“ — за то име знају сад већ и деца сеља 
огодишња присталица куће Црнојевића!{S} Перуна је и болела и није она физичка рана на глави, ал 
 Жика само што се сави и додирну крвава Перуна, па одмах за тим скочи, у тренутку смаче пушку с 
и наредник код мостића и утврђено је да Перуна Црнојевића нема туна — истинито ће, дакле, бити  
ију, која ће по свој прилици бити слика Перуна Црнојевића.{S} Командант је тражио да му позајми 
ико скокова он је опет био крај оборена Перуна.{S} Али он га нађе сама.{S} Чича Милоја није виш 
в је“ — узвикну Жика пун радости и диже Перуна у своја наручја, и сад га први пут загледа у лиц 
у, и целом њином друштву.{S} Та да није Перуна Црнојевића, чиме би они могли плашити владаоца и 
језиком именом Зликовац бележено је име Перуна Црнојевића.</note> <note xml:id="SRP18892_N10">Т 
инита што се прича и казује.{S} Тек име Перуна Црнојевића рашчуло се на све стране, и сад је у  
 рођени да си ми?</p> <p>— Лако, доведи Перуна Црнојевића у Балканију; за ту услугу ја ћу пред  
:id="SRP18892_N10">Тако су сељаци звали Перуна Црнојевића.</note> <note xml:id="SRP18892_N11">С 
би, место свог законитог кнеза помињали Перуна Црнојевића.{S} Отворена је била кривична истрага 
„људи из народа“, а они ће тако уверити Перуна Црнојевића, и он ће на њин позив неизоставно доћ 
о то као да му није било доста.{S} Крај Перуна лежала је његова пуна магацинка.{S} Жика је доче 
ио милост кнежеву.{S} Дакле, не убиство Перуна Црнојевића, већ његова појава у Балканији, треба 
днији људи из партије Црнојевића позову Перуна да пређе у Балканију.{S} Увериће га да је сад на 
е, што брже и што даље.{S} Крвава глава Перунова била му је толико тешка, да је он одмах, после 
о врата; трже се и погледа — то је била Перунова рука, и та рука била је топла и полако се трес 
далеко, док и њега, онако наваљена крај Перунове главе, не превари сан.</p> <milestone unit="su 
у не сети се ничега пречег — већ подиже Перунову крваву главу, и, квасећи је сузама, обасу је п 
>Жика је дуго седео будан над успаваним Перуном; гледао га као оно кад нежна мајка гледа своје  
сти за живот није било.{S} Жика помогне Перуну да се склони с кобнога моста.{S} Ради утехе рече 
 сахата доживели тако тешка искушења, и Перуну, а нарочито Жики, паде на ум да ту у близини ост 
ква одговора.{S} Жика приклече обореном Перуну и тек сада загледа где му је рана.{S} На сред че 
.{S} Ни о чему се другом не говори до о Перуну и његовом доласку.{S} Свет свашта трабуња.{S} На 
рошио скоро по акова воде умивајући се, перући груди, главу, мишице.{S} После се обукао — бела  
мир једним напором диже Лепшу, као лако перце, у два крока пренесе је преко собе, но у који мах 
ћи око лепе Паве окрзнуо јој срце врхом перцета из злаћана крилашца свога.</p> <pb n="225" /> < 
иче у беснилу своме и са дну мора граби песак и муље, јури на површину и куша да ми тиме заспе  
пијено је много пића, испевано је много песама, престо је засут химнама.{S} У опште, рађено је  
ачка благодарност несталнија је од жива песка у врелим пустињама пешчане Сахаре, и ко на владал 
н рече да је већ двадесета, а што рекла песма „да ко броји и више би било.“</p> <p>Кад поново с 
амет некаква старинска, већ заборављена песма:</p> <p>„Хајд на лево, браца Стево!“</p> <p>Начел 
сму среће, песму обновљена живота, а та песма као да позива целу природу да живи, да расте, да  
ица.{S} Овде, онде већ се чула свирка и песма.{S} Уз радосне усклике и довикивања, прљави шегрт 
 уздаси и проклетства, где се хори само песма вечне славе и љубави и где је бескрајњи живот.</p 
га види и поздрави.{S} Дочекивали су га песмама и пуцњавом из прангија, а тако исто и испраћали 
етљивости, хумора и дивне шале у својим песмама и изрекама, као што има наш народ.{S} Ја хоћу д 
им, свиленим гласом најлепше и најслађе песме љубави, док се у расвитак опет не врати у ведре в 
етали звуци музике, одломци лепе женске песме и весели жагор многих гласова.</p> <p>Овда онда н 
арено цвеће и ведро, плаво небо, и миле песме веселих тица....{S} Ту је познао прве сласти чист 
селу свадбу.{S} Целим путем ориле су се песме и одјекивала пуцњава.{S} Извештен о проласку кнез 
 говор ређао <pb n="602" /> као у некој песми где су мртваци и човек с поља говорили наизменце. 
затрпан — тако вели један стих у једној песми персијској — рече Растислав одговарајући Ратку.</ 
силази весели славуљ да својом свиленом песмицом прослави лепоту њену, али око ње се по некад с 
ма месечевим, тихо певуше какву љубавну песмицу, или се живо разговарају, или се око чега ватре 
адосном заносу, уљуљкана својом рођеном песмом, њиха на грани, или јури кроз неизмерне ваздушне 
 све пева једнодушну песму благодарења, песму радости, песму среће, песму обновљена живота, а т 
лагодарења, песму радости, песму среће, песму обновљена живота, а та песма као да позива целу п 
душну песму благодарења, песму радости, песму среће, песму обновљена живота, а та песма као да  
капљама плодоносних даждева њених, а уз песму што су је, кад тише, кад бурније, извијали крилат 
бејаху отпочели они који су раније били песму свршили.{S} Куцну се и наш начелник Вујадин и ист 
сне и он би јамачно и продекламовао ову песму, да га не помете у томе громовито „многаја љета,“ 
биље, цела природа, све пева једнодушну песму благодарења, песму радости, песму среће, песму об 
е, припевале су своју једнолику јутрењу песму, када се кнез Мутимир брзим корацима враћао у сво 
 у тај мах отпоче своју дугачку јутрењу песму.{S} Растислав је узе слушати..{S} Сан га превари. 
дно.{S} То је давно још највећи народни песник потврдио овим речима:</p> <quote> <l>„Диже народ 
му нешто застаде у гуши, испречи се као песница, а после, рапаво и кисело, здера низ груди.{S}  
аба Ката скочи, притрча Јели и обадвема песницама удари је у главу што игда може.</p> <p>Јела о 
 њима и окрете се хоџи.{S} Са стиснутим песницама над <pb n="234" /> главом хоџином, Срећко јед 
еш даље, а над тобом стоје са стиснутим песницама и траже да вучеш даље, да непрестано идеш нап 
је нечујно цвилела, ударајући се кришом песницама у груди, и шапућући: „куку мени, куку, куку м 
ну бабетина.</p> <p>Она опет удари Јелу песницама у главу, па је онда дочепа за кике и поче је  
т, Срећко прискочи хоџи и опет га мазну песницама по глави.{S} Хоџа поуми да се исправи, но Сре 
35" /> до-сто-јан-ствен — кнез мету две песнице на нос и пође преко собе с уздигнутом главом, п 
 сила!... </p> <p>Ђенерал стиште обадве песнице и погну се напред, као да ће на некога јуришати 
а полетеше на све стране, а из расечене песнице ђенералове узе капати крв...</p> <p>Ђенерал изд 
 големом послу.{S} Сви домаћи орловачки песници, као и по неке <pb n="168" /> боље „песничке сн 
без носа, - па онда што игда може удари песницом у слику тако, да парчета разбијена стакла поле 
и да се исправи, но Срећко га стегнутом песницом понова удари у груди тако јако, да се старац у 
ћеш, стрвино — цикну Срећко и стегнутом песницом дерну хоџу по глави.</p> <p>Старац се испрси,  
 n="620" /> почне.{S} Кнез му приђе и с песницом под носом викао је: „Дај ми га амо! њега ми да 
 те опет узе звучно сисати своју крваву песницу.</p> <p>— А нос, викну он сад и опет упре прст  
едном даш да <pb n="338" /> осети твоју песницу, треба увребати згодан тренутак, кад ћеш га так 
p> <p>Ђенерал издиже стиснуту, расечену песницу наспрам себе, па, с чудним, подругљивим, лудачк 
тим и ухвати левом руком стиснуту десну песницу, изврте је и алапљиво узе сисати и лизати крв с 
та отворише; Срећко је био свршио своје песничање с хоџом, он уђе, с усиљеним осмејком на уснам 
ици, као и по неке <pb n="168" /> боље „песничке снаге“ из околине, све је то неуморно суделова 
анос, али бадава, ваља говорити истину: пет минута у сличним приликама и готово с потпуно непоз 
а много, особито за једну - даму....{S} Пет година, то је читав век.</p> <p>— У два маха пет го 
дан правац, путујући једнако на југ.{S} Пет година провео је Милоје по овим планинама (као пред 
су му биле познате до ситница.</p> <p>— Пет година провела сам у затвору. </p> <p>И ако је све  
као да га је то јако зачудило.</p> <p>— Пет година! то је много, веома много, особито за једну  
узн, деца омлатише забрањен плод.{S} За пет минута, рођена моја!{S} А? шта велиш?!{S} Ништа од  
о!{S} Кад ми можете донети?</p> <p>— За пет дана.</p> <p>— А цена?</p> <p>— Сто жутих дуката, г 
} Лак је то еспап који се цео пазари за пет минута.{S} И нека не мисли кнез да је то каква случ 
е и најбоље бројао, даде преко ађутанта пет дуката, момчадија се управо упали.{S} Таква прилика 
 оке дуката и наполеона.{S} Четири пута пет, двадесет.{S} И тако чича Степа је донео равно двад 
а, то је читав век.</p> <p>— У два маха пет година само у затвору; а два пут у притвору, један  
Кнез је ходао по соби и чекао.{S} Прође пет, прође десет, прође и петнајест минута, а ђенерал с 
 оно рекосте друго?..{S} Ах, да! „После пет шест година тада ћу гледати на ствари својим рођени 
ћу више трошити ни једне речи.{S} Имате пет минута на промишљање.</p> <p>Кнез извади сахат, отв 
тељака то иде друкчије; њима је доста и пет минута!</p> <p>Кнез се поче џапати.{S} Мона је непр 
ћко рече да је то за кнеза и помуљи јој пет „минџурана“, прихвати стрина Синђа оберучке и одмах 
о момком изишла је по своме обичају око пет сати по подне у шетњу у Јеленик.{S} Кад се доцније  
 и погледа се.{S} На образу се црвенило пет прстију.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Quelle hon 
сви остали.{S} За столом их остаде само пет шест: двојица су спавала, један је два пут покушава 
ком погледу узорита жена али опет за то пет минута било јој је довољно да у туђој кући чији пра 
 би се <pb n="456" /> очувало ни од сто пет, све би остало подлегло — тврдила је Мона с дрским  
аш и ослободиш код њега...{S} Шта? ни с пет чивта волова после те не извукох; нико <pb n="48" / 
ксерима.{S} Но после се дознало да су у пет буради, место ексера, били наполеони, т. ј. ексери  
праведна кад толико пребацује Лепши тих пет минута.{S} Она се сирота доиста одупирала.{S} Ако и 
>На једанпут кнез стаде, подиже сахат, „пет минута и два секунда“ — викну он - дакле шта сте се 
нуто срце само је обично парче меса.{S} Петак је недељни посинак, а у суботу даје се под кирију 
нута.</p> <p>— Имам још 72 сахата.{S} У петак, у ово доба, биће све свршено - рече ђенерал и ус 
е пљесну рукама и окрете се полулево на петама.</p> <p>Њене се другарице узеше смејати и запитк 
 и налик на какву опасност за њу.{S} Од пете до главе она је сва попрскана крвљу и покривена зл 
.{S} Пошто је два пута одмерила мужа од пете до главе, она опет спокојно сведе очи и њен поглед 
две нове личности, исто тако увијене од пете до <pb n="480" /> главе у црна домина.{S} Не говор 
ојих искочи повисок господин, увијен од пете до главе у црн огртач, и без пријаве појури одмах  
едно не могадох учинити.{S} Од главе до пете ја сам био увијен некаквом јаком стегом, каквим уж 
у указа непозната дама, сва од главе до пете увијена у белу чипку.</p> <p>Дама застаде мало на  
 говорио, Мона га је мерила од главе до пете, погледала је час у <pb n="443" /> њега, час у Леп 
а две црне прилике, умотане од главе до пете црним, тананим огртачима, склизнуше у собу.{S} Без 
ивним погледима мерила Паву од главе до пете, док је ова говорила последње речи.</p> <p>- Да ид 
 у руку ову гранчицу, кад опази где око петељке стоји увијено парче хартије.{S} Ово пробуди у њ 
 истиче рок великој меници, од које бар петину морам отплатити....</p> <p>Госпођа га опет преки 
“.</p> <p>После 20 дана боловања, у очи петка 23. марта ноћу, ђенерал Врбавац, министар војни и 
сао ту своју особину пословицом: „пусти петла на буњиште он ће скочит, на огњиште.“ И какве сте 
да човеку ока склопити.{S} Сваких десет петнаест година нађе да се на по што год жали.{S} Тек с 
као.{S} Прође пет, прође десет, прође и петнајест минута, а ђенерал се не врати.{S} Кнез ослушн 
} С платненом џакуљицом, пуном сребрних петодинараца, ађутант се наскоро појави међу гардистима 
рија настави:</p> <p>— Кад сутра дан, а Петра вози ли вози!{S} Шушти ова ђида сва у само-самцит 
 кесицу да бркне у њу мало твоја слатка Петра и да види има ли ту што за њен рачун...</p> <p>Де 
мој кнежић“ — па само возим даље; тресе Петра море, те је на далеко нема.</p> <p>Она показа как 
 то ти, виделе би ви све ћеркане шта би Петра урадила.</p> <p>Она се окрете другарици с лева и  
рчице.{S} Куку, изем га!</p> <p>— Црна, Петрија, па она уста! јао моја слатка усташца; румене с 
, обадве ми очи.</p> <p>— Ћути бога ти, Петрија, не зановетај ту, рече Пави срдито — Ја! он кња 
не руке, па груди, све меко као памук - Петрија отпљуну — јес, очију ми; чисто човеку гадно и д 
е откине за што ухватим.{S} А гле ово — Петрија дочепа Паву за руку и три четири пута трже је ш 
/p> <p>Девојке су се једнако смејале, а Петрија је бројала даље:</p> <p>- Па бих онда прво и пр 
} Убило би га ово у врат? — рече весела Петрија и пљесну Паву по њеним лепим, белим, пуначким о 
 цвет!{S} Боже, истина благо теби, црна Петрија, кад ти је тако увек до ђавољења — рече Пава по 
/p> <p>Пава посрте.</p> <p>— Куку, црна Петрија, не дрмусај ме тако, часан те убио!{S} Гле, оба 
е мене, да ме ко не чује, рече несретна Петрија, осврћући се живо око себе, док су се њене друг 
stone unit="subSection" /> <p>Ђаволаста Петрија имала је право.{S} Пава је доиста опазила како  
екла?“</p> <pb n="220" /> <p>Враголаста Петрија прихвати, подигравајући од једне до друге друга 
наместе, и што год хоћеш!</p> <p>Док је Петрија овако ђаволила, а њене се другарице смејале, се 
<p>- Шта бих?{S} Ево шта бих — прихвати Петрија живо.{S} - Кад он у мене издражди очи, гледала  
 и бризну у плач.</p> <pb n="219" /> <p>Петрија је загрли.</p> <p>- Немој тако, рођена моја:{S} 
 рекла бих и ја њему, па ето ти.</p> <p>Петрија се пљесну рукама и окрете се полулево на петама 
а се оне узеше још више смејати.</p> <p>Петрија настави:</p> <p>— Кад сутра дан, а Петра вози л 
уку, часан је убио, шта говори.“</p> <p>Петрија продужи:</p> <p>— Друго и друго, рекла би му: „ 
ознајем онај њени прћави носић.“</p> <p>Петрија притиште средњим прстом врх од носа и диже га у 
кад оној гомилици, где је она стојала с Петријом и друге две другарице — приђе стрина Синђа, др 
 Пава „отоич“ стајала онамо под дуњом с Петријом и још неке 2—3 девојке.{S} Више им нико нашта  
ста се суза. — Она је ћутећки гледала у Петрију, и само што промуца:</p> <p>— Ах, Петро, сестро 
трију, и само што промуца:</p> <p>— Ах, Петро, сестро! — па онда брзо окрете главу у страну, ди 
па, „црна Петро, откуда ти то? па, црна Петро, откуда ти ово? а ја само погледам преко рамена и 
а ви би све нагрнуле за мном, па, „црна Петро, откуда ти то? па, црна Петро, откуда ти ово? а ј 
зда, што она савесно и изврши.{S} Сад о Петровудне кнез опет посети исту школу.{S} Случај га на 
лија у својим мемоарима.{S} Путујући за Петроград он преноћи у неком руском селу.{S} Кад се сут 
по једну лампу, која хвата по 100 драма петролеа, и сав тај петролеј изгоре за једну ноћ, те си 
 хвата по 100 драма петролеа, и сав тај петролеј изгоре за једну ноћ, те сија и трепери као зве 
 врат као она пећ — она показа руком на пећ у углу — не би му ништа помогло.{S} У осталом, ето, 
гори му живот!{S} Да му је врат као она пећ — она показа руком на пећ у углу — не би му ништа п 
p>Ратко показа руком колико је парче од пећи одбијено.{S} Госпођа изрази свој страх са неколико 
 му куршум поред самих ушију и одбио од пећи оволико парче.</p> <p>Ратко показа руком колико је 
 не греје,</l> <l>Где има девет мрачних пећина,</l> <l>И крај њих девет мртвих језера,</l> <l>И 
, а мало даље огромне, мрачне рупчаге и пећине.{S} Али све то било је познато.{S} Кнез је знао  
уста свију Звониграђана, испили су први пехар своје младе и ведре љубавне среће, која их је доц 
же своју гнусну, пљоснату главу и у бео пехар нежна љиљана изригава свој смрдљиви гујски отров  
случајно, јер су на гозби били измењани пехари, те они с отровом, спремљени за госте, дођу случ 
згред је запиткивала Лепшу све којешта, пецкала је и давала јој познати да су сад њих две једна 
се свађали, али су се онако „мало фино“ пецкали.{S} Дед овако, дед овако, док ће тек на један п 
оре, пуне пакосне заједљивости и јетких пецкања.{S} У Мони се беше пробудио осећај старе, дуго  
 кад виде на врху револуционарни знак — печат на коме су представљене две пријатељске руке како 
авне власти за 6 месеци употребљују црн печат на званичним актима, а г. г. официри и други чино 
у ухваћена тајна штампарија, спремна да печата сваковрсне бунтовне списе.{S} Истина, Шваба, код 
де, који је уједно био и чувар државног печата, и председник касационог суда, као што је то још 
{S} После две недеље мртвац је ископан: печати су нађени неповређени, но је био већ сав буђав,  
 да није могуће изићи из платна а да се печати не повреде.{S} После је све метуто у дебео, једн 
 То нису били врели пољупци, но усијани печати, који су с беснилом падали, не питајући куда и н 
ао нарочити изасланик.{S} Сви друштвени печати на завоју били су читави: обмане дакле није могл 
 опшивен у платно; на платно су ударени печати лекарског друштва тако, да није могуће изићи из  
добро завежу и опет запечате друштвеним печатом.{S} Тако завијена дервиша сад закопају у земљу  
доздо мач и секира — он удари прстом по печату и рече: — Ево, зар ово није лудорија и детињариј 
право њему — Црнојевићу — на темењачу и пече га као да му се ту слива млаз разстопљења челика.. 
 пошто они својом изврсношћу, као дивно печење, много више доприносе здрављу ове отмене дружине 
че тако природно, као што природно ничу печурке на ђубревитој земљи.{S} Само што код њега појмо 
... оде пијон — тако..{S} Е, сад и овог пешака водим у ропство.{S} Па ти оста без војске, сасви 
ше до капије.{S} И велика колска и мала пешачка капија била је затворена.{S} Али црна прилика п 
одби и рече да јој је пријатније да иде пешке.</p> <p>Огрнут у плашт, кнез је испратило капиџик 
љало је изаћи мало у чаршију и проћи се пешке кроз Орловац.{S} Кад је кнез поручио Растиславу д 
жио, како има места куда и сами цареви „пешке иду.“ Јес, има места, куда и сами владаоци иду бе 
бу те се уми, или се бар избриши мокрим пешкиром.</p> <p>Лепша ништа не одговори на ове речи Мо 
ија је од жива песка у врелим пустињама пешчане Сахаре, и ко на владалачкој благодарности зида  
да нешто срећом мени когод понуди...{S} Пи!{S} То би се причало на далеко!...</p> <p>Баба Ката  
служи се само једанпут, а за тим се сва пива и јестива сместе на дугачак сто, где према потреби 
елим данима дођу и даме да у чаши свежа пива расхладе своје румене, а понекад и нарумењене кора 
је никаква реткост видети по каванама и пивницама не само удате жене, но и саме девојке, опет з 
одне, у вече, они ту доручкују, ту пију пиво пред подне, ту пију црну каву по подне, ту читају  
ко време, поглавито лети, кад је у јеку пивска сезона, те на жарким, врелим данима дођу и даме  
ивити се чуду — како ди то не падне!{S} Пиза има свој криви тороњ; Орловац је имао свој криви м 
идим да није.{S} Та ја нисам био луд ни пијан, за бога, г. конзуле.{S} Као што сад гледам овде  
дирнут тим уздасима, плот се поводи као пијан, накривљује се на једну страну, док му сутра дан  
кли да га избаце напоље, но он се онако пијан копрцао, отимао и једнако је сипао погрду за погр 
S} Знаш ти шта говориш!{S} И ти у твоја пијана уста још и кнеза узимаш!{S} Хајд марш!</p> <p>Ал 
 уста грди свог министра, вели да је то пијана баба, који није ни зашта и да би боље учинио да  
> <p>Овде није просипано много речи.{S} Пијани Ралека имао је право.{S} Ништа друго не може бит 
 кнеза узимаш!{S} Хајд марш!</p> <p>Али пијани Ралека није се дан лако избацити.{S} Он узе још  
и прво испричала деверу шта је трабуњао пијани Ралека, али се бојала свекра.{S} А Воја је само  
ће, као јаребицу, да је преко...</p> <p>Пијани Ралека не могаде довршити своје погрде.{S} Газда 
слио у себи:</p> <p>„Овде ће данас бити пијаних, морам пазити на се.“</p> <p>Па ипак на крају к 
олу приђе Ралека Јовкин, позната сеоска пијаница, и како дође, он одмах начини ларму да сви у њ 
 По механама се чак говори!{S} Последње пијанице тиме уста испирају! — поче Боја, а сузе му заб 
ова отоичња прича Раткова о Мутимировим пијанкама пробудила је у њој помешан осећај срџбе и жаљ 
а беше учинио на Паву.</p> <p>— Јамачно пијано! — поче Синђа — старо, а дохватило се негде раки 
> <p>У томе стигоше још два пандура.{S} Пијанога Ралеку, свега крвава и изубијана, одвукоше У х 
њавао што се „тревио тако рђав случај.“ Пијанца је већ грдио на сва уста.</p> <p>Боја плати ћут 
вних послова.{S} Нека га нека се карта, пије, банчи и махнита, само нек не дира у оно где би мо 
т који <pb n="452" /> му се допадне, да пије сладости живота свуда, где год их нађе.{S} Иначе о 
не, господару!</p> <p>— Па?</p> <p>— Не пије ми се.</p> <p>Кнез искапи и другу чашу.{S} У томе  
n="347" /> Ово је његова крв... и ја је пијем, — те опет узе звучно сисати своју крваву песницу 
ловом да вам само не дају ништа више да пијете.{S} Црна прилика рече да ће се цела операција са 
!{S} Море, ноге да му переш, па воду да пијеш, еј!.. царица да будеш!.... а она се смрзла ка да 
овамо се осећао као човек који је добро пијнуо.{S} Непрестано је ходао.</p> <p>Међу тим кнез Му 
ође овде, па ја тебе овако бијем... оде пијон — тако..{S} Е, сад и овог пешака водим у ропство. 
е почињао...{S} Ех, хе, момче, покретан пијон не прелази два поља, он то може само у почетку, а 
то и јаке жеге да једу и сладолед, и да пију лимунаду.{S} Пред ноћ дође или <pb n="411" /> кнез 
 је жене нероткиње и давала им нешто да пију.{S} Напитци су били скупи, али бар жена је била си 
 доручкују, ту пију пиво пред подне, ту пију црну каву по подне, ту читају новине, ту се састај 
, у подне, у вече, они ту доручкују, ту пију пиво пред подне, ту пију црну каву по подне, ту чи 
 што наш народ вели, висим ли ја о свом пикљу или ме на овом месту држи ваша милости и ваша доб 
ледао као мученик, кога су сву ноћ гује пиле.{S} Дисао је дубоко, тешко; уста му се болно и жал 
е оберучке по средини, и, као оно кобац пиле, понесе је преко собе.</p> <p>Ово снажно стезање,  
ја.</p> <p>— Шта је било — рече Ратко — пили и банчили до зоре и правили сто комедија, ето шта  
 у собу бутељу вина.</p> <p>— Ви сте га пили и похвалили, у брзо сте једно за другим испили три 
 свију страна, као ово сад.{S} Јело се, пило и веселило, као ово сад.{S} Младеж је већ почела б 
 град, расплинуо се по механама, где се пило, певало и банчило до зоре, „све у здравље светла г 
абаци му шињел на рамена.</p> <p>Још се пило.{S} Око кнеза тискала се читава гомила, сваки је г 
о, јер и вечерас се већ толико и јело и пило.</p> <p>А после, зар је могуће да би пуковник Врба 
Пошто се овако стојећки још читав сахат пило, Растислав примети кнезу да ће јамачно <pb n="208" 
еље.{S} Створила се чак и нека изрека: „Пило се као оно кад је кнез долазио.“</p> <milestone un 
е напојена сва атмосвера око ње, да јој пиљи у очи, и да је обасипа пољупцима.{S} И Мутимир је  
тересовала.</p> <p>Пошто је дуго и дуго пиљио у ову ситно исписану хартију, пуковник устаде и у 
ове касарне, сироте девојчице морале су пиљити у калдрму.{S} Но како се, ваљда, ипак по кад кад 
 је био,</l> <l>На овом доксату каву је пио.</l> <l>Он је свој род љубио,</l> <l>И с овог докса 
и огрезоше у црвеној течности. (Он није пио шампањ).</p> <p>Ађутант поново приђе и хтеде понови 
ј се јела и пића.“ На он је већ и јео и пио у овој кући, и ти толико пута!{S} А ако се ствар ти 
е био пре тога, шта је радио, је ли што пио или јео? послуга је одговарала неодређено.{S} Једни 
есто тога, паде му на намет, да прстима пипа изрезана слова на мраморној плочи и да окуша, може 
Црна прилика крочи с поља и уђе у кола, пипајући у мраку где ће сести.{S} Кнез је понуди да сед 
када гледао слепе, како читају прстима, пипајући по испупченим словима.{S} И он покуша сад, да  
 И он покуша сад, да тако исто прочита, пипајући прстима по издубљеним словима.{S} Подуже се му 
десно!...{S} Пазите!{S} Овде је плоча.“ Пипајући и придржавајући се за ограде, кнез је ишао пол 
засукивао рукав, завлачио руку у чизму, пипао и тражио камичак.</p> <pb n="207" /> <p>— Боже, г 
erai danser</foreign> (играћете ви мени пипиревку)....{S} Само док ја узмем пуну власт у руке.{ 
 кнез се попне на столицу, те с „висине пирамида“, како је сам рекао, уз урнебесни смех и пљеск 
љени су <hi>транспаренти</hi>.{S} Такве пирамиде по <pb n="170" /> улицама по негде су биле укр 
 страну, јер му отуда непрестано дува и пирка у потиљак.</p> <p>Услед овога нелагодног осећаја  
ти како је у другима.{S} Хајдемо у село Пирлитор.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пирлит 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пирлитор је највеће и најугледније планинско село у осо 
акав се разговор водио међу два-троицом пирлитораца, који се бејаху примакли један другом, ма д 
Ове ноћи, кад се дешава ова наша прича, пирлиторски кмет Тодорика беше рано легао.{S} Одспавао  
звијали крилати ветрови балканиски, кад пирну с топле Адрије, па за непуну ноћ прохује чак у не 
њем парном млину одјекну јасан, дугачак писак парне звиждаљке, дајући знак радницима да је поно 
Но енергична Мона није се дала сузбити, писала је писмо за писмом, у сваком писму износила је с 
 ли пријатељи из Балканије, преко мене, писали Црнојевићу? знам ли садржину те прениске, бар у  
оме начелнику парче хартије, на коме је писало:</p> <p>„Желим да се састанем с господом окружни 
рушеном ђенералу у руци је држао свежањ писама.{S} Ударајући шаком по том свежњу, кнез рече:</p 
а сребрном послужавнику мало, миришљаво писамце, с великим, златним монограмом на завоју, као ш 
да се умије, кад му момак унесе некакво писамце.</p> <p>Огуглао на свакојаке молбе и писма, он  
а прилика извади из џепа два запечаћена писамцета и даде једно кнезу, друго Зару, с препоруком  
како су у вароши освануле прокламације, писане крвљу, које позивају народ да збаци династију ла 
оћни стражари нашли растурене по вароши писане пашквиле, у којима се напада садашња династија а 
у ствар о којој данас мучно да има ишта писано, а која је веома интересна као штудија до чега м 
>“.</p> <pb n="315" /> <p>Писмо је било писано ђенераловом руком и то тек пре неколико дана.{S} 
а старога тирјанина“ кнеза Косанића.{S} Писао је Порти представке и вреко градскога паше слао „ 
аједно са целим својим министарством“ — писао је кнез Мутимир.</p> <p>Растислав је рикао од бол 
о преседништво у министарству, да ти је писао некакво захвално писмо, у коме ти благодари за не 
смо видели напред међу њима, ђенерал је писао кнезу писмо, где је стављао ултиматум — или Расти 
елника јако обрадова, а о коме је Ратко писао да га је нашао случајно, премећући своје хартије. 
а је кнез седео у свом канабету и нешто писао и да му је ту позлило.{S} Други су тврдили да је  
бљу.</p> <p>Пуковник је у тај мах нешто писао.{S} Кад чу име „госпођа Јованка“ — он баци перо и 
 зликовци, па је онда кренута.{S} Кмет, писар Глуварић и чича Среја пандур пошли су на коњима,  
а врата на соби одскочише с треском.{S} Писар Срећко упаде у собу као бесан, и још с врата пови 
важну тајну и једну тугаљиву мисију.{S} Писар у том срезу, Срећко се познавао са свима угледниј 
 још тек срески начелник, управо био је писар, па само заступао среског начелника.{S} У том ист 
- Још тамо, још тамо, трећа врата, рече писар Срећко, показујући прстом.</p> <pb n="230" /> <p> 
у то два изасланика капетанова: старији писар Глуварић и још старији срески пандур чича Среја,  
азили су други ађутант кнежев и дворски писар, два млада, весела човека.</p> <p>Потпуковник Дра 
у.{S} Интересно је видети како је један писар — млад човек, хоп лола, а пало му у део да заступ 
 многе ствари зна боље но који ти драго писар, а и људи га више вермају и боље слушају.</p> <p> 
аве!{S} Откуда ви амо?</p> <p>То је био писар Срећко, онај исти што му кнежев доктор отоич пове 
саопшти писару шта ваља свршити.</p> <p>Писар прими ствар веома озбиљно.{S} Не снебивајући се п 
 Пред млађим чиновницима не мари.{S} Од писара и не крије цигару, а на практиканте по кад кад б 
! мислите да се изгубио?{S} А капетани, писари, па чак и ћате, а?{S} Мислите није их било који  
браним изразима, штедећи кнеза, саопшти писару шта ваља свршити.</p> <p>Писар прими ствар веома 
апетан, доктор се обрати месном среском писару, младом и као видра окретном човеку, и у пробран 
уваћеш се, док се намери какав шугљанер писарчић или трговчић, или какав отрцани наредник — и т 
.{S} Садашњи либерални великаши били су писарчићи и чибикџије код њиних очева, с тога је сада м 
ио снажан, присебит, могао је говорити, писати; имао је људи који би још били вољни да све учин 
з је загрли око паса.</p> <p>— Ја ћу ти писати, ја ћу наћи начина да будемо у непрекидној вези. 
лим — рече Врбавац, који већ беше почео писати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18892 
пуковник Врбавац још је седео за својим писаћим столом.</p> <p>Сад, кад га ми ту затичемо, он н 
 <pb n="2" /> <div type="titlepage"> <p>Писац задржава сва права.</p> </div> </front> <body> <p 
би случајно овде могао познати. </p> <p>Писац загонетног писма наговарао је кнеза да не пропуст 
а то, по одласку чичином, он напише два писма, једно начелнику краја, у који чича Милоје одлази 
е понова читати поједина места из овога писма.{S} Изгледало је као да их нарочито проучава и це 
у људи бајаги оне свете речи из светога писма: и да не зна левица што удели десница твоја.{S} Н 
чан табак велике, четвртасте хартије за писма, а био је сав исписан лепим, читким али ванредно  
ска кнез Мутимир био разасуо нека своја писма и хартије.{S} Лепша је сад механички и не мислећи 
јући пакет по пакет и бирајући поједина писма и документа из њих.{S} Најпосле нађоше кутицу од  
могао познати. </p> <p>Писац загонетног писма наговарао је кнеза да не пропусти ову згоду, напо 
е години стрељан због велеиздаје.{S} Из писма је излазило да је Милоје био главни покретач заве 
це.</p> <p>Огуглао на свакојаке молбе и писма, он равнодушно махну главом момку да мете писмо н 
поглед и још једном прелети очима преко писма.{S} За тим скочи живо, као девојчица од 16 година 
 а друго господ. министру.{S} Обадва су писма цртала чича Милоја као човека на кога је ваљало п 
а како и он нешто зна, и ако није онако писмен као онај први, он се умеша у разговор, прекоре с 
леда да ли може познати која су она два писмена на кутији.{S} Враничић примети да су три а не д 
{S} Враничић примети да су три а не два писмена.</p> <p>- А.. а.. а!{S} Тако!{S} Зато; ја видим 
но одело.{S} Разасла и друге најнужније писмене и усмене наредбе.{S} За тим је сео на коња и, у 
 владара, Душана Силног, да има за то и писмене доказе и документа, која се налазе код њене род 
оказа на длану малу кутију од плиша.{S} Писмени докази за ваш злочин ево овде код мене у џепу — 
, они су се изговарали да они нису људи писмени а слику <pb n="580" /> што су је носали, они су 
ртије и положи га на сто. — Ево, ово су писмени докази, које већ знате — рече он.{S} За тим пру 
овника и доста угледних људи.{S} Ти <hi>писмени документи</hi> такође носе траг да из ваше <pb  
аку важнију поставку своју утврђивао је писменим документима.</p> <p>Све ово учинило је на кнез 
S} Ту је пало и таквих речи, које се на писмено не могу више понављати.{S} Он је развијао своју 
о што и сласт; разлика је само у једном писмену.{S} Краљеви место мозга имају у глави слепа миш 
читав философски диспут и бомбардала је писмима све дотле, док Лепша најпосле није пристала.{S} 
механички и не мислећи преметала по тим писмима.{S} Баш у тренутку кад је кнез љубљаше, њој се  
еби, и, на један пут, он стаде дрхтати, писмо му испаде из руку, наочаре се смакоше и остадоше  
ко надимале; поглед јој лутао по одаји; писмо је стајало грчевито стегнуто у десној руци.{S} Ле 
S} Руке му клонуше и он несвесно згужва писмо у шаку.</p> <p>Кнез приђе и пружи руку да узме пи 
 све дотле, док му не јавише де га чека писмо из двора.</p> <p>Писмо је било кратке садржине и  
 <p>Кад остаде сама, Мона диже са стола писмо које мало час доби, још га једном загледа, после  
и се.{S} Али Лепша беше успела да стрпа писмо у џеп и друкчије га није било могуће одузети, мањ 
епше, која је пошто-по то хтела да чита писмо, и између Мутимира, који то ни пошто није давао.< 
 прете...{S} Но Лепша га понуди да чита писмо, у коме је стајало између осталога и ово:</p> <p> 
ез укуса, наваљивати толико, да прочита писмо једне париске јавне женске.</p> <p>— О! откуда да 
ђак.“</p> </quote> <p>Растислав прочита писмо један пут; прочита га и други пут; за тим га окре 
} Чича Милоје натаче своје наочаре, узе писмо у руке, диже га према себи, и, на један пут, он с 
она се маши руком немарно и полако, узе писмо, отвори га и узе га читати.{S} Очи јој се разигра 
е, лице оживе; по свему се видело да је писмо пробудило у њој живо интересовање.{S} Пошто је до 
на Мона није се дала сузбити, писала је писмо за писмом, у сваком писму износила је све нове и  
е извињавати како је заборавио, како је писмо доцне добио, или тако што.</p> <p>Али место извињ 
а имали на лицу по црну маску, пошто је писмо и то захтевало.</p> <p>По уговору, кола стану у п 
 утисак.</p> <p>Једног дана кнез добије писмо без потписа, где му се прича како у Звониграду по 
и смо поред гробља прошли, али у гробље писмо улазили.</p> <p>— Ми у гробље нисмо улазили?</p>  
</p> <p>Кнез приђе и пружи руку да узме писмо.{S} Ђенерал поћута, па му га онда пружи.{S} Тада  
их церемонија, формално је отимао од ње писмо, тако, да јој откиде чипку с хаљине и огули јој л 
н равнодушно махну главом момку да мете писмо на сто, где би чекало док се не умије.{S} Но мома 
е речи Лепша се збиља маши, да извади и писмо из завоја, из кога беше испала ова загонетна фото 
ачелник министарства имао је да састави писмо за све окружне начелнике.{S} Десетак дана доцније 
о писмо и још некакав предмет, па пружи писмо кнезу.{S} Он га немарно разви и кад виде на врху  
ворити нисмо..</p> <p>Растислав дохвати писмо са стола и узе га читати онако с једним свученим  
два три маха покушавала да почне читати писмо, али чим га она извади, кнез јурне да га узме, и  
ина на окупу; ту ће се јавити и поднети писмо од царева, и онда ће скупштина примити њега, а кн 
де нешто крије: можда ће нам разјаснити писмо у чему је ствар, кад ти кријеш.</p> <p>На оне реч 
шта није свршено.{S} Ето слободно читај писмо, па ћеш видети да још ништа није свршено — рече М 
 8 часова.{S} Ту је још једном прочитао писмо, што га је синоћ добио од кнеза Мутимира, па је о 
 у мојим рукама.{S} Колико сутра за ово писмо могу сазнати и други, и онда је све доцкан.{S} Да 
астислав је рикао од бола, прочитав ово писмо: „Није могао звер да се претрпи ни неколико сахат 
 прићи маскирана личност, која пише ово писмо.{S} Кнез треба да је прими у кола, она ће му пока 
 ту услугу ја ћу пред тобом спалити ово писмо.</p> <p>Чича Милоје није одмах разумео захтев нач 
епшино душевно стање кад је добила прво писмо којим је гђа Мона позива да и она — Лепша — долаз 
вониграда.{S} У том писму било је друго писмо, које г. начелника јако обрадова, а о коме је Рат 
!{S} Помисли, ја тек синоћ у мрак добио писмо од њега а јутрос већ цео Звониград зна му садржин 
оворити Ратку:</p> <p>— Синоћ сам добио писмо од кнеза, у коме ми нуди председништво министарст 
ну.</p> <p>— Дакле, збиља си добио тако писмо? — упита Ратко, који је до сада цео говор између  
ре које хоће.</p> <p>Тако се завршивало писмо.{S} Кнез га прочита, згужва и баци за врата.</p>  
орао видети и на јави, да се обистинило писмо непозната човека, које ме је позивало да видим та 
ди из џепа некако старо, доста угужвано писмо, рашири га пред чича Милојем на столу и упита га  
реграде завијутак, у коме је било једно писмо и још некакав предмет, па пружи писмо кнезу.{S} О 
оуздан који би могао однети кнезу једно писмо?</p> <p>— Ако је по вољи... могу ја отићи!</p> <p 
вила.{S} Чувам и сад оно твоје значајно писмо, којим си ми после благодарио.{S} А знаш ко је ме 
арству, да ти је писао некакво захвално писмо, у коме ти благодари за некакво спасење, и шта ти 
 жустро окрете од Мутимира; баци на сто писмо и фотографију, о које се до мало час тако суревњи 
— Лепшо! — викну он срдито — не дирај у писмо.{S} С твоје стране то би била крајња неделикатнос 
апред међу њима, ђенерал је писао кнезу писмо, где је стављао ултиматум — или Растислав из мини 
>Наклоњени</hi>“.</p> <pb n="315" /> <p>Писмо је било писано ђенераловом руком и то тек пре нек 
авише де га чека писмо из двора.</p> <p>Писмо је било кратке садржине и управо врхунац дрскости 
дним свученим рукавом од капута.</p> <p>Писмо је било кратко</p> <quote> <p>„Штовани Господине  
! — понови начелник истим тоном.</p> <p>Писмо је било Милојево, упућено неком попу који је пре  
вио пред правдом револуционара.“</p> <p>Писмо је било још дуже; но ми смо овде навели само она  
ије се дала сузбити, писала је писмо за писмом, у сваком писму износила је све нове и нове прим 
ви сумрак, непознат човек, с поверљивим писмом од г. Ратка из Звониграда.{S} У том писму било ј 
 /> <p>— Јес, кад би те ја пустио, да с писмом одеш.</p> <p>— Него шта ћеш?{S} Ваљда силом да м 
</p> <p>— Збиља, нећу ти дати да одеш с писмом.{S} Части ми, ето то ти кажем.</p> <p>— Добро, д 
ти, писала је писмо за писмом, у сваком писму износила је све нове и нове примаме за Лепшу, отв 
{S} Да се по једном обичном и безименом писму кнез крене на ноћне авантуре и тумарања, и то циг 
мом од г. Ратка из Звониграда.{S} У том писму било је друго писмо, које г. начелника јако обрад 
о је и учинио.{S} Погазио је упутства у писму само у толико, што је наредио, да из даљине опрез 
ди председништво министарства.{S} Има у писму и других ствари, али то је главно — Даћу ти, проч 
ају, Лепши испаде за руком да прочита у писму ове речи:</p> <p>„...{S}По обећању, шаљем Вам нај 
дноси, најбоље се види из неких места у писму начелниковом, упућеном министру.</p> <p>......„По 
и збачени с престола.“</p> <p>Даље се у писму говорило, како је услед тих тешких окривљења било 
ег управљања.</p> <p>Најпосле кнез се у писму светује да ни за тренутак не заборавља своје висо 
к, иначе све је удешено онако како се у писму препоручивало.</p> <p>У први понедељак, тако око  
 да упита кога за савет, али то му се у писму изреком забрањивало.</p> <p>После тродневне двоум 
и, а Црнојевићи да се поврате.</p> <p>У писму је нуђено кнезу, ако је вољан, да баш сам лично в 
 да се отме; али, пре но што је могао и писнути, он се већ нађе свучен у гроб и притегнут за хл 
м да викнем у помоћ, али нисам могао ни писнути.{S} Одмах за тим натакоше ми на главу некакву к 
у свога потчињеног, он нема право ни да пита каквих си начела, ни да ти натура некаква своја на 
господар, па никога не тражи, никога не пита, нити од кога захтева какав рачун, само сам ја на  
е могао све сам учинити, а да никога не пита.{S} Кад ствар тако стоји, ја ту морам напред, ја д 
{S} Али код таквих ствари за цену се не пита.{S} Главно је добар, сигуран посао.{S} А то Ката з 
 нас је све могуће, па и то, да се свак пита: „што и ја не бих могао бити кнез?“</p> <p>Једном  
изгубио.{S} Од то доба решио се да увек пита, кад чује какву страну реч којој не зна крсна имен 
безбрижно разговарале и ћаскале бог вас пита о чему, што је било далеко, далеко од жаљења за ђе 
 их ја пропитам — рече Милоје.</p> <p>— Питај их ти, а питаћемо и ми — рече Жика — а већ ако ус 
?</p> <p>- Ето, зови кмета Тодорику, па питај њега.</p> <p>Овај што питаше напући уста:</p> <p> 
четом?!{S} И то рад чега?....{S} Ах! не питај ме о томе пишта више!...</p> <p>Мутимир је ово из 
додаде он.</p> <p>- Па, ви заповедајте, питајте, милостиви господине, а ја ћу казивати што буде 
н. — „Шта? зар ја! боже сачувај!{S} Ете питајте њега“ — уверава она.</p> <p>Било је говора међу 
о. — „Шта? зар ја! боже сачувај!{S} Ето питајте њу“ — уверава он. — „Шта? зар ја! боже сачувај! 
чки философ врши обљубу јавно на улици; питају га шта то радиш и он одговара:</p> <p>— Садим чо 
ује.{S} Али сви озбиљнији људи одмах се питају: је ли могуће да он тако што учини?{S} И пошто ј 
о је пропустио, он рече брзо, ужурбано, питајући се и одговарајући сам.</p> <p>— А?{S} Шта да и 
и печати, који су с беснилом падали, не питајући куда и не питајући како.{S} По глави, по коси, 
 беснилом падали, не питајући куда и не питајући како.{S} По глави, по коси, по затиљку, по гол 
 десило мојим утицајем — рече кнез, као питајући ђенерала.</p> <p>— Да, али не сад одмах — одго 
рећка озбиљно и врати се Пави.</p> <p>- Питала сам га за хоџу — прошапута она Пави; за тим дода 
 ће бити с њом?{S} Умела је мислити.{S} Питала се, зар ће други бити бољи спрам ње, но што је б 
д очи све то, и она се после свега тога питала:</p> <p>- Па зар је с тога мој Никица већ са сви 
 васкрсло је пред њеним очима, и она се питала, сва претрнула од страха: „Је ли могуће, да ће з 
у, дизала му прст горе спрам огледала и питала га на ухо: види ли то и то, нашто је он одговара 
ликанци, какве тајне дружине? — то и ја питам.{S} Дакле?!{S} Каква је то разузданост у омладини 
м да сам чула, то је све једно; само ја питам тебе, је ли то истина, и ако је истина, онда кака 
а, вас!{S} И зашто као бајаги, да то не питам вас? — То спада у делокруг вашега пашанца.{S} Ви  
ас Растислављев:</p> <p>— Софија, ја те питам од кога си чула све то?</p> <p>Ове речи биле су и 
им личностима из конзервативне групе, и питан сам шта знам о њиним везама с Црнојевићима.{S} У  
нашто је он одговарао мрдањем главе.{S} Питања су била интересна, али Заре их није могао добро  
му је чудно: „откуд овом шипарцу оваква питања?“ Одмах је у себи закључио да је овде моро радит 
вас, господине ђенерале, свршена су сва питања.{S} Ви имате да се побринете само о једном питањ 
шта не веже, јер је грађен без његовога питања и пристанка, и на тај начин навлаче га да уништи 
ледник, но Врбавац је прешао преко тога питања простом напоменом да он узима сву одговорност на 
не треба да вас зачуде нека и нека моја питања.{S} А надам се да ћете ме предусрести с поверљив 
ја, које владају од више столећа, овака питања не би се могла ни појавити, или, ако би се и јав 
 а што би се тицало тугаљива династичка питања.{S} Кнез је мало по мало улазио у ствар.{S} Сад  
ушио и немарно и размажено одговарао на питања Лепшина.</p> <p>Она седе до њега на диван и, трљ 
докле год не дам одговора на постављена питања.{S} Овај човек сврати ми пажњу на то, како већ п 
а двога: или да одговарам на постављена питања, која у осталом неће имати за мене ничега увредљ 
нерасположен да одговарам на постављена питања.{S} С тога срдито рекнем овим непознатим људима  
аваном кнезу, и уз то му стављали разна питања и давали сваковрсна обавештења, опет шапатом да  
амтим лепо како су ми стављена последња питања; памтим <pb n="484" /> лепо како сам позван да п 
 ничега, управо око једног најобичнијег питања — он је држао да може сматрати као да се овај Вр 
час веће, према занимљивости покренутог питања, гошће су износиле на ову берзу женског торокања 
кнем, да покушамо, да видим каква ће ми питања стављати, па ако нађем да без прекора за моју ча 
 д. све у том правцу.{S} Стављана су ми питања специјално о неким угледнијим личностима из конз 
ез као да се одобровољи.</p> <p>— То су питања која ћемо расправљати кад се вратимо у Звониград 
му?{S} Како? од кога?{S} Иза свију ових питања била је само нејасна магла, у којој ни она сама  
рила своју судбину Ствар је пропала.{S} Питање је шта настаје сад?</p> <p>Кнез га пресече:</p>  
еђутим она је већ по други пут стављала питање на које ни сад не доби одговора.</p> <p>— Тошо!  
м се потпуно слажем.{S} Ту се расправља питање да ли нихилисте могу служити у државној служби,  
робуди, али кнез се није одзивао.{S} На питање његово шта је било кнезу, кад је заспао, где је  
 кнежеве.“</p> <p>Кнез се опет врати на питање како српски сељак гледа на чедност и на односе и 
кола, па да вас вратим у двор.{S} Наста питање ко да иде за кола.{S} Не наводећи разлоге за што 
ут томе матором лисцу!{S} То је најтеже питање.{S} Наравно, ја ти у томе не могу дати потпун ре 
о наплатити.</p> <p>Кад је видела да је питање просто у томе да постане наложница, — Јела је од 
или тешка болест.</p> <p>„Дакле, кад је питање како се и којим се отровом може данас отровати ч 
 <hi>јес или није</hi>!</p> <p>И сад је питање било решено; решено је са <hi>јесте</hi>.{S} Оно 
 и о другим приликама.{S} Претресано је питање о изменама које је потребно <pb n="405" /> учини 
о тесао и шта ли му је требало? — То је питање свима лебдило на уснама, но Враничић проговори п 
 власт, при свима тим променама — то је питање на које има толико одговора, колико има разнолик 
 као ађутанти, ордонанси и др. Но то је питање остављено да се Ратко боље обавести о неким млађ 
и срећан?!{S} То је главно и најважније питање: да ли ћеш бити срећан?..</p> <p>Ђенерал је даље 
има нађем дежурнога официра.{S} На моје питање: да ли је будан? рече ми да ће по свој прилици б 
> <p>Извините, височанство, али ја ваше питање нисам разумео; не знам кога замишљате под именом 
ужде имали, то ми кажите? - понови кнез питање.</p> <p>- Нужда је лежала у духу времена, у цело 
ти то говориш, о кнезу, је ли? — понови питање Растислав.</p> <p>— Та да, о кнезу; јадно му и к 
 <pb n="675" /> ваља сести па претрести питање најозбиљније — одговори Лепша на кнежева наваљив 
?{S} Збиља, шта је то било? — понови он питање журно и чисто плашљиво, јер не толико речи већ з 
више примицао.{S} Жика потврди Милојево питање климањем главе.{S} У томе приђе и Враничић.{S} О 
почете мисли, но одговор на Враничићево питање.</p> <p>Крочише још неколико корачаји.{S} Милоје 
 Но њега опет више дирну оно подругљиво питање: „а вама треба баш за медведа?“ Он се сав зацрве 
з.</p> <p>Пава не одговори ништа на ово питање, но само порумени.{S} Кнез понови исто питање.{S 
м.</p> <p>Кнез не одговори ништа на ово питање.{S} Он се саже и прошапута Зару на ухо:</p> <p>— 
не вечери овај човек стави сам себи ово питање:</p> <p>„А што не бих могао ја бити кнез“? </p>  
њега (кнеза)?{S} Али тек што изусти ово питање, Мутимир се предомисли и постави га другчије.{S} 
ло је као да се ломио док је ставио ово питање, а питао је за ствари које су му биле познате до 
ије шта је. — Ратка је интересовало ово питање, — То је, о чему је он управо и имао да говори с 
тор се збуни.{S} Њега је изненадило ово питање.{S} Управо изгледало му је чудно: „откуд овом ши 
ко се материјални интереси уплећу у ово питање о жудњи за влашћу, ту би се могло рећи: ако међу 
енерала.{S} Сам ђенерал поставио је био питање тако.{S} После жестоког сукоба, који смо видели  
гли кренути даље.{S} Али сад је настало питање куда ће?{S} Чича Милоја није било, а он је једин 
о слугу, стављајући увек једно те једно питање: је ли барон већ устао?{S} Било је већ близу 11  
 односи сматрани су као важно друштвено питање, о чијем се регулисању озбиљно бринула сама држа 
и увод.{S} После њега дошло је отворено питање:{S} Шта би Пава бајаги могла махнисати кнезу?... 
удио.{S} Он је решавао ово једно једино питање: <hi>јес или није</hi>!</p> <p>И сад је питање б 
ши је већ било лакше да одговори на оно питање; она погледа кнеза право у очи и двапут му рече  
рза помоћ?{S} Доктор стави Зару одсечно питање: је ли био с кнезом ове ноћи или не?{S} Тек тада 
ице тровања наступе тек доцније — на то питање одговор би гласио овако:</p> <p>„То дејство може 
, но само порумени.{S} Кнез понови исто питање.{S} Пава сави главу у страну, после је опет повр 
 као маска од воска, па се опет удуби у питање, које га мучи ево већ близу 40 часова.</p> <p>Јо 
 верног ађутанта Зара.{S} Дочекао га је питањем: „Где смо ми били ноћас?“ али је одмах добио од 
 никако не хтеде.{S} Кад су је салетали питањем што не игра, она се извињавала:</p> <p>— Здрављ 
} Најпосле њене се мисли почну занимати питањем: „који ли је тај, коме хоће да ме даду“.{S} Зач 
 није усуђивао да га узнемири ма каквим питањем.{S} Враничић продужи:</p> <p>- „Бежећи од Руса, 
ј никако не хтеде, пуковник се обрати с питањем право њему:</p> <p>— Ја сам војник, ја нисам ди 
— Шта је, како стоји? — похита Срећко с питањем, пун нестрпљења.</p> <p>Синђа га погледа оштро, 
в или онакав правац.{S} Својим ненадвим питањима он је често доводио Растислава у велику <pb n= 
пирке скоро о свима најважнијим дневним питањима.{S} Подељена у гомилице, које су се непрестано 
 изузетка говориле су о текућим дневним питањима, а понегде се већ шапутало чак и о најновијем  
е.{S} У место да погледа <pb n="696" /> питању отворено у очи, и да реши одмах оно, што се неми 
кнез то не опази и да се не заустави на питању, како то и откуда ова промена, а свако упоређење 
 Ви имате да се побринете само о једном питању: како ће те умрети?</p> <p>- Пустићу да ме ви уб 
најмудрије савете, осећала је сад, да у питању своје рођене љубави није имала ни драма памети,  
 Увредило ме није ништа.{S} Овде није у питању ничије самољубље, но један велики државни принци 
едну но једну особину народну.</p> <p>У питању о вредноћи или управо о лености народној обојица 
,“ <pb n="528" /> како је она то звала; питао је о браћи Враничићевој и о +пуно других домаћих  
 обраћати, то једном, то другом човеку; питао их је за име и одакле су; разбирао је за старе по 
да све то треба да значи, г. маркиже? — питао је задивљени барен Жермини.</p> <p>Белини слеже р 
 Растиславу.</p> <p>- Ја ако одрекне? — питао је Растислав.</p> <p>— Не сме!</p> <p>— Не сме, н 
а, како је ви објашњавате и разумете? — питао је кнез.</p> <p>Не знам, али се сећам да сам још  
понуди власт да саставе министарство? — питао је понова Растислав.</p> <p>— Онда ћемо их оборит 
<p>- Па, па!...{S} Шта је после било? — питао је кнез пун радозналости.</p> <p>Заре продужи при 
бога знаш, и ко ти каза нашу лозинку? — питао је Жика зачуђено.</p> <p>— Све ћеш чути.{S} Своје 
дао, шта сам ти рекао кад сам дошао?“ — питао <pb n="485" /> сам га ја. — „Изгледали сте као об 
="340" /> <p>- Шта цвили?{S} Ко цвили — питао је даље кнез.</p> <p>- Ах, она! она цвили! — рече 
покварена посета код „Балканске браће.“ Питао сам колико ће од прилике трајати тај сан.{S} Одго 
да се ломио док је ставио ово питање, а питао је за ствари које су му биле познате до ситница.< 
 па г. начелник...{S} Море! шта ме није питао.{S} А ја све по реду, па ово је овако, господару; 
да је Лепша говорила како је он њу прво питао кога да узме за председника министарства и да му  
ед ђенералом: — Шта ми је!{S} И ви мене питате шта ми је!..{S} Па ништа, г. рођаче, ништа, г. ђ 
 испитујући поглед.</p> <p>— Ви то мене питате, господару? — рече он, као с неким чуђењем и упр 
е промисли.{S} Али баба Кату није смела питати ко је тај?{S} После дугих размишљања решила је д 
имир се намршти — Немој ме о томе ништа питати.{S} Ја нисам ни имао мајке.{S} Би ли ти волела с 
ни о чему да проговори, али га не хтеде питати.{S} Место тога, паде му на намет, да прстима пип 
то да одговоре: — „Источна.“ Стражар ће питати даље „Под којим знаком?“ Они да одговоре: „Под з 
 носом дешава?{S} Шта сте ви, ако смемо питати?{S} Професор у академији (Тоша је предавао један 
адити. <pb n="115" /> Ја вас ништа нећу питати из празне радозналости.{S} А ваља ми знати шта ј 
 — рече Милоје.</p> <p>— Питај их ти, а питаћемо и ми — рече Жика — а већ ако успитају одакле с 
 се горко насмеја. — Зашто!{S} И ти још питаш зашто!{S} За то, што си кукавица, шерет, притвори 
одорику, па питај њега.</p> <p>Овај што питаше напући уста:</p> <p>- На здравље нам онда триста 
} Доцније успео је да постане и државни питомац, да га пошљу о државном трошку на страну, откуд 
е речи:</p> <quote> <l>„Чувај се јела и пића у овој кући.{S} У њима лежи смрт.“</l> <l> <hi>При 
и ко би то био.</p> <p>„Чувај се јела и пића.“ На он је већ и јео и пио у овој кући, и ти толик 
та ону хартицу:</p> <p>„Чувај се јела и пића у овој кући.{S} У њима лежи смрт.{S} Пријатељ који 
ти је послао опомену да се чуваш јела и пића у Врбавчевој кући?{S} Ко је те исте ноћи, после св 
има из целе земље.{S} Попијено је много пића, испевано је много песама, престо је засут химнама 
а, остају до зоре.{S} Међутим уз јело и пиће они најживље претресају политичке прилике.{S} Наче 
ном по дрветима узбурла у њима и јело и пиће, и вино их на један пут ухвати, па како је кога ст 
 њиховога дома, да примим смрт у јелу и пићу, које ми се подноси у њено име као домаћице“....</ 
, а људи из народа нису знали меру овом пићу.{S} Ту се преварио чак и сам г. прота, па чак и на 
 ту ће му прићи маскирана личност, која пише ово писмо.{S} Кнез треба да је прими у кола, она ћ 
позва ћату да нам прочита из артије шта пише г. капетан.{S} А ту се строго наређивало да сви мо 
о пише једна таква женска, нарочито кад пише једном владару.</p> <p>Сад је настао дуг низ кошка 
та је био и шта је радио човек који сад пише у својој титули „па милости <pb n="18" /> божјој“  
 дана проводио по Паризу.{S} Она му сад пише; шаље му своју фотографију, шта ту, дакле, може би 
д га ми ту затичемо, он нити чита, нити пише, већ седи мирно, заваљен у столицу.</p> <p>Ноге ис 
тересно и баш ме то копка да видим како пише једна таква женска, нарочито кад пише једном влада 
које се више не може поправити,“ — тако пише капетан.</p> <p>Сељак је причао даље и Враничићу ј 
ш шта, Лепшо, што јес, јес, за цело сте пишкин деца!{S} Оно има, има брзо; знам нешто мало и ја 
рад чега?....{S} Ах! не питај ме о томе пишта више!...</p> <p>Мутимир је ово изговорио тако туж 
е жбир чисто радосно.{S} За тим духну у пиштаљку, два жандарма одмах дођоше.{S} Он им показа ђа 
 <p>То исто учини и Радован.{S} И његов пиштољ грмну, а његов крупан мушки глас одјекну и <pb n 
више читав урнебес.{S} Прво Боја извуче пиштољ, окрете га у вис и испали.{S} Добро набијена цев 
исто молити и једва их склони да спусте пиштоље.{S} Војницима викну да одступе; нареди да се св 
пташе око Боје и Радована.{S} Обојица с пиштољима а Радован и с ножем у руци — они су викали во 
 плаћате којекаква шкрабала европска да пишу о вама читаве књиге, да <hi>вас</hi> преузносе као 
кроз врата, вељаху да кмет и ћата нешто пишу, док су они, што су кришом гледали кроз прозор, тв 
касте панталоне, угасито зеленкаст, или плав мундир, ишаран многим жутим гајтанима и тракама, с 
ералних боја: црвена (цинобер), зелена, плава и друге, чија испарења врло убитачно дејствују на 
у смрт — то су цијан-калијум, стрихнин, плава киселина и друге.{S} У јаке отрове спада и морфиј 
ретури по њему и пружи ђенералу табачић плаве хартије.{S} Ђенерал узе хартију и поче је читати. 
 собом ведро, тек умивено небо, које се плавило <pb n="518" /> и преливало као најлепше-плаво м 
 Рафаелове мученице.{S} У њеним дивним, плавим очима заблиста се суза. — Она је ћутећки гледала 
, црном косом и веома живим, али упалим плавим очима, — ова је жена некада морала бити доста ле 
 она није давала јава од себе; из њених плавих, лепих очију лила је само суза за сузом, а она,  
а њега.</p> <p>На госпођи је била лака, плавичаста, вунена хаљина, без многих украса, али укусн 
ирисна поља, њено шарено цвеће и ведро, плаво небо, и миле песме веселих тица....{S} Ту је позн 
<pb n="518" /> и преливало као најлепше-плаво море кад га лак поветарац тек почне најлак бразди 
их слика долазили су стихови у црвеној, плавој, зеленој боји, а у стиховима су нештедице сипане 
ка му се тресла као јасиков лист.{S} На плавом табачићу било је свега двајестак редака:</p> <p> 
ња.</p> <p>Бомбе, флашице са загонетном плавом течношћу, ножеви с отрованим врхом, то су биле с 
ак минута; подводница се уклонила.{S} У плавом, мирисном будоару остала је сама Јела, узбуђена, 
бзорју и светлуцати на широком, угасито-плавом небу.{S} И лепа Пава као да је жалила за нечим и 
и снег на планини.</p> <p>А око ње пуно плавушастих и црномањастих округлих главица — и све су  
{S} Збиља, стрина Синђо, за што је Пава плакала?</p> <p>— За што?{S} За то што је луда!{S} Мест 
аљам, ти тражи где има боље.{S} Јела је плакала, превијала се, молила, но <pb n="54" /> све то  
иш, Пава бризну у плач.</p> <p>Она није плакала гласно, она није давала јава од себе; из њених  
 <p>— Шта је теби, сеја Паво?{S} Што си плакала?{S} Збиља, стрина Синђо, за што је Пава плакала 
шку ничице и горко, <pb n="50" /> горко плакала.{S} Бабетина је, са затуреним рукама на леђа, х 
и; после је срџбу заменио тихи плач.{S} Плакали су обоје; зора их је затекла изнурене, измучене 
 ме пас за главу!</p> <p>Жика је до сад плакао од бола, али сад му ударише сузе од радости.</p> 
 бог, једне благе јесење ноћи, горко је плакао у превишњим висинама својим.{S} Једна његова суз 
едео је згучен један жандарм и горко је плакао и јецао.{S} Можда су то биле једине сузе, које с 
е све мува, а мени жао за фрајлу па сам плакао.....</p> <pb n="491" /> <p>Ратко спусти дете с к 
цао је све више.{S} Најпосле је на глас плакао, гушио се од суза и зацењујући се од плача јаука 
еља свога.“</p> <p>Бабо је тако на глас плакао, а стари чича Сима, што смо се увек смејали њего 
 говори, море, зна!....</p> <p>Јела узе плакати, она отрже руку од бабе. </p> <p>— Ово је право 
миловао, љубио, па онда на једанпут узе плакати.{S} Прво су му само текле сузе, а он је полако  
p>Јела је до сад ћутала; сад узе полако плакати.</p> <p>Млади господин опсова опет врло ружно ф 
плача, она утече у буџак и поче на глас плакати.</p> <pb n="49" /> <p>Баба Ката се помами.{S} Њ 
 <pb n="522" /> из два заслужна дома, и пламен династичке распре није од тога ни мало смањен.{S 
левој обали Дунава угледа јасан, велики пламен, где се диже у вис.{S} Жика није разумевао шта о 
 која је изнутра јасно осветљавао широк пламен с огњишта и узеше разгледати по мраку, трудећи с 
овалију, из које још и сада лиже опасан пламен освете; провалију, у коју ће стрмоглавце пасти ј 
ву девет орлова;</l> <l>Около тече река пламена,</l> <l>Земљом управља Злодух опаки,</l> <l>Он  
приврженост,“ ако не по ширини и висини пламена, који лиже од упаљених катранских тулумина?</p> 
 у нашем вину, то исто сунце гаси своје пламене зраке и у крви нашој, сипа своју јару у жиле на 
у најкраћем року бити осуђен и отеран у Пламеновац.{S} Кад њега нестане посрнуће и цело ово врз 
 кнез кроз зубе, а уз образе му букнуше пламенови од гнева. — Шта јој фали!...{S} Издајниче!... 
лу лепо видела, како јој уз образе лижу пламенови.</p> <p>— Али шта сам ја за то крив!{S} Расти 
стина да је управитељ казнених завода у Пламеновцу био суров човек?</p> <p>- За моје време изме 
ли истина да сте једном, док сте били у Пламеновцу на робији, неким кадом успавали све стражаре 
намрзнуто, а час опет све букти у живом пламену.{S} Ове су промене ненадне, нагле, бујне и неод 
ма старога хоџе као да се упали некакав пламичак — оне су сијале у оном диму и сумраку.</p> <p> 
мртви и бедна жртва гаси се као догорео пламичак.{S} Страшна смрт!</p> <p>„Ето за те отрове, ко 
алити по утроби и грудима, како му мали пламичци већ почињу лизати кроз набрекле жиле, кроз кој 
проста бесмислица.{S} Шта је начело?{S} План, мисао коју желимо остварити.{S} А шта је државна  
у овој ствари.{S} Брзо је скројен читав план и Срећко је одмах приступио његовом остваривању.{S 
аја брижљиво прегледа цео свој скројени план, да опроба јачину појединих поставака својих, да в 
 онда ће већ ићи лако!{S} Какав паклени план! — понови Врбавац.</p> <p>— Кажем ја да ви сами на 
м још није празна реч.{S} Какав паклени план!{S} Прво га усамити, одвојити га од свију, пробуди 
ајући је поиздаље.{S} Но сад је цео тај план „поступности“ био покварен.{S} Раздражена, љута, в 
 је ли и моја жена припомогла да се мој план открије? је ли и она била у друштву с тобом<ref ta 
љи.{S} Растислав је имао јасан, одређен план у глави и тражио је сад само његово извршење.{S} К 
а с пута Растислав је имао у рукама цео план завере.</p> <p>Кад је овако целу ствар већ имао у  
држати у тајности, а овамо спремити цео план, како се има извести истискивање стране монете.{S} 
 династију.{S} Растислав је скројио цео план, а кнез га је тачно извршио.</p> <p>Али и после, п 
век завиди оној стоци што тако слободно пландује по овим лепим пољанама.</p> <p>На десетак кора 
је као кад се човеку упали кућа, или му плане и изгоре саденуто жито у камари.{S} То свак жали, 
 Кнез је дочекује такође срдито и одмах плане међу њима такав пожар раздора, мислиш никад се не 
 куда иде „добар пријатељ“?</p> <p>- Из планике.</p> <p>— Какве су тице у планини?</p> <pb n="5 
 сваку стопу, тих пустих <pb n="554" /> планина па тек да се човек уме наћи у оном непрегледном 
ко је пут био тежак.{S} Огромна омаљска планина у главноме је већ била преброђена и сумрак је з 
а га пренесу</l> <l>Преко високих девет планина,</l> <l>Преко широких девет равнина,</l> <l>И п 
ледније планинско село у осоју омаљских планина.{S} Чувено је на далеко с добрих људи и добре с 
е Враничића преко ових опасних омаљских планина, у којима је он знао тако рећи сваку стазу.</p> 
летње сунце помаља иза далеких источних планина.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кнез је 
ном од јужних огранака великих омаљскнх планина — те исте ноћи, велимо, у свима околним селима, 
{S} Пет година провео је Милоје по овим планинама (као предузимач секао дрва и грађу) и знао их 
авом, као што су многи пропланци у овим планинама.</p> <p>Наши путници изађоше на ову чистину и 
мо да се бијемо са сељацима по омаљским планинама.{S} Отићи сам џелату под нож и пустити да те  
ојица из тога и тога села, ту одмах иза планине, а у потврду тога Милоје је по именце распитива 
е на југ. — Велимо правац, јер кроз ове планине о путу није могло ни бити говора.{S} С десне ст 
 околним селима, и с ове и с оне стране планине, владала је нека чудна живост, необична за ова  
а Брегова, што је одмах ту с оне стране планине.</p> <p>За време овога говора Враничић је више  
ајанственом новом мостићу, у сред пусте планине.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад Вра 
могло што требати овде у сред ове пусте планине, где нема чак ни зверова, па ни самих тица, а к 
 био кадар да их проведе кроз ове пусте планине.{S} И шта је могло бити с њим?{S} Његов нестана 
удима; њин је задатак био да кроз пусте планине и усамљене крајеве продру што дубље у Балканију 
ише стишавају.{S} Напослетку кроз пусте планине одјекну још и последњи потмуо тутањ удаљене грм 
жи.{S} Преведи га, ако хоћеш, у највеће планине, где нема живе душе, где за њега не може бити г 
} Још сахат два хода и они би изашли из планине и дочепали се равни, коју је ваљало прећи ноћу, 
стом седином, белом као најбељи снег на планини.</p> <p>А око ње пуно плавушастих и црномањасти 
 белим гроцима што се беле као снези на планини.</p> <p>Кнез се био заборавио.{S} Он се у овом  
егнута.{S} Потере ено пред нама у првој планини.{S} За по часа, најдаље бићемо им у рукама. </p 
могао требати овај прелаз у овој пустој планини, где нема ни трага од човечија живота!</p> <p>Н 
и те ноћи.{S} Цела потера заноћила је у планини, али кад се добро ухватио мрак, две-три гомилиц 
>- Из планике.</p> <p>— Какве су тице у планини?</p> <pb n="526" /> <p>- Двоглави орлови.</p> < 
јатељима.{S} Овако су морали заноћити у планини.{S} Перун је осећао голем умор и јаке бодове од 
S} И да се није десио несрећни случај у планини, и да чича Милоје није побегао, они би још ноћа 
овца, који је убијен остао на мостићу у планини.{S} Ствар ми је изгледала подозрива, ја сам ста 
овог чуло се сад гласно кликтање гладна планинска орла.{S} Враничић је био ловац, те окрете гла 
живост, необична за ова мирна, забачена планинска села, која обично остају на миру и онда кад к 
У равницу, дакле, нису смели, а високе, планинске врхове морали су избегавати због тешких прела 
е су се дубље повлачиле у високе гудуре планинске, док су се из далеке равни распознавали белич 
беше престао, као да се повукао дубље у планинске гудуре, од куда се, овда онда, још чула његов 
чно обзорје заклањали високи, шумовити, планински врхови, дотле се западна половина његова губи 
минута три пут су прескакали један исти планински поток, а сад му бејаху дошли до самога врела  
рану.</p> <p>С леве руке дизао се висок планински одсек, као го, усправан зид, уз који би и тиц 
њима је био <pb n="557" /> дубок, бујан планински поток, који се једва видео из густе траве, из 
ло како у дубини шушти некакав изгубљен планински поток.{S} На дну провалије расли су огромни б 
S} Срећом опет су били наишли на бистар планински поток, и ту учине конак.{S} Жика насече папра 
зака.{S} Остајало им је да се спусте до планинских коса понајближих подножју, па тим косама да  
</p> <p>Исток се није видео иза високих планинских врхова, али се познавао по свежем руменилу,  
по обзорју.{S} Кроз мрке врхове зелених планинских главица, чије је зеленило било чисто црно сп 
 нејасној маси неправилних, издробљених планинских коса што су се, наслоњена једна на другу, ск 
још из даљине чуло хучно шуштање бујних планинских потока, надошлих од плахе кише.{S} Ваздух је 
> <p>Пирлитор је највеће и најугледније планинско село у осоју омаљских планина.{S} Чувено је н 
се с дружином одмарао крај бистра врела планинског.{S} Прошлост и садашњост, снови и јава, оно  
уше, јер више није било ни онога склопа планинског, који са свију страна заклања небо и чисто н 
есто шумом били обрасли бујном високом, планинском травом.</p> <p>За последњих десетак минута т 
ао, те би се на подножју <pb n="555" /> планинском лакше могли срести с каквим људима, који туд 
ахата путовали без одморка, по најгорем планинском путу, наши путници опет се нису осећали ни у 
 лепа удољица, непошумљена, али с лепом планинском травом, као што су многи пропланци у овим пл 
год тек намеран да овде где год подигне планинску колебу, па направио човек прво прелаз, да му  
е трњаке, или газити кроз високу, бујну планинску папрад.{S} Невичан човек изгубио би се чим по 
ну.{S} Тек што бејаху оставили шумовиту планинску косу, која се без прекида пружа на пространст 
у да је разложно повући се мало дубље у планину, тим пре што је већ и дан настао, те би се на п 
ка ослушну.{S} Оштро <pb n="650" /> ухо планинца одмах је распознало, то је био коњски топот и  
 и прошапута као за себе: „још хода!{S} Планира нешто!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
ли, одмах је то јасан знак да Црнојевић планира какав удар против династије Косанића.{S} И ту с 
p> <p>После дугих премишљања, припрема, планирања, ствар је већ била сазрела у души његовој.{S} 
окренуо цео један свет мисли, осећаја и планова.{S} Полазећи у Балканију он је полазио с уверењ 
 потребно ради успеха његових замисли и планова, који на крај крајева треба да га издигну на вр 
блистателној Порти“ „против бунтовнички планова старога тирјанина“ кнеза Косанића.{S} Писао је  
 да њега утеши.</p> <p>Стотине најлуђих планова навали јој у главу.{S} Она је била готова да ск 
ајвише може помоћи при остварењу твојих планова.</p> <p>Ратко беше почео долазити у ватру, и св 
т издавала је све више и више Врбавчеве планове.{S} Постајало је очигледно да он нешто припрема 
 да су противници сазнали за све његове планове.{S} Промењена је и шифра телеграфска.{S} Неки п 
ага која нам даје средстава да те своје планове извршимо.{S} Па за што онда напуштати власт из  
ојао горега.</p> <p>Сав потонуо у своје планове и у припрему последња, одсудна ударца, пуковник 
ве његове неизмерне пожуде и све големе планове.{S} Живи су учинили услугу мртвацу — службено г 
ој програм и своје министарске намере и планове.{S} Он неће гледати на партије; за њега су једн 
о је цела његова грађевина, како су сви планови његови засновани на ровитом и клизавом земљишту 
S} Упоредо с тим кројени су и сви други планови и смерови.{S} Десетак пуних дана само је о томе 
?{S} Ноћни, тајни састанци, бунтовнички планови, читаве завере!</p> <p>— Ја то сад први пут чуј 
о једној јединој ствари — да уђе у траг плановима Врбавчевим.{S} Употребљено је све: вештина, л 
је мислио о пуковнику Врбавцу и његовим плановима.{S} У неку руку то је за Растислава била пост 
азила пред очи и јако ме бунила у мојим плановима.{S} Твоја младост, твоја усамљеност у свету,  
е су то <hi>особе</hi>, свака са својим планом, својим рачуном, својом засебном намером, на њег 
тле само у мраку назирао.{S} Кад жигица плану, срећни љубавници повичу у глас: „Ао, лоло!“, „ао 
ном тренутку, избегавајући да сукоби не плану у отворен рат.{S} Још се није осећао довољно снаж 
во, и узе ходати по соби.</p> <p>— Кнез плану:</p> <p>— Заиста, ја се морам дивити вашој дрскос 
 у помрчину, кад на балканијској страни плану на самој обали велика буктиња која осветли пола Д 
гове речи: „па читав муж“, његовој жени плану преко образа лака румен.</p> <pb n="279" /> <p>Он 
 Радован.</p> <pb n="254" /> <p>Дежурни плану, он стуче корак назад, удари ногом о патос и викн 
ште била рђаво израђена, али на предњем плану јасно се распознавао облик ђенерала Врбавца.{S} У 
р један пут намигнула.</p> <p>Пава прво плану, па одмах за тим побледе као мртвац.{S} Она хтеде 
ља министра председника.</p> <p>Мутимир плану.{S} Ухватив се оберучке за главу, он узвикну болн 
урски зулум - викну Боја.</p> <p>Доктор плану.{S} Он викну стражи: „вуците ове, вуците их на по 
полако преко собе, па онда на један пут плану.</p> <p>— Но, чекај да видиш, дете, — рече он одл 
с рамена и скреса је у буквик из ког је планула пушка, и над којим се још вио прамен беличаста  
трах и забуна, код Жике на против, беше планула страховита срџба, осећај, који је на мах угушио 
огађаји.{S} У сусеству Балканије већ је плануо устанак.{S} Он ће се ширити и даље.{S} Балканија 
.</p> <p>— Није — рече она меко — ти си плануо, на ниси ни чуо добро.{S} Кажем ти, јутрос ми је 
ка је морала.{S} Она је сваки час могла планути.{S} Морала је да се брани.{S} Она је имала прав 
омној перјаници, која је више личила на пласт сена но на перјаницу.</p> <p>Виле су обично биле  
 миче, а и иначе му је изгледала сувише пластична.</p> <p>Кнез је збуњено гледао у ову загонетн 
да вам се одреди годишње <pb n="682" /> плате, ако би се десио случај, да, слушајући бечки двор 
S} Па лепо, одреците се своје књажевске плате!{S} На вас једнога ова земља троши толико колико  
 право гледало, то се парама не може да плати.{S} А ја и рачунам да ћу и иначе имати господина  
а је већ грдио на сва уста.</p> <p>Боја плати ћутећки, па пође са снахом да потражи другу чељад 
мурен, газда Боја викну механџију да му плати.{S} Механџија дотрча и ваздан се вајкао и извињав 
 је дошла једна гомила богатих сељака и платила им да тако певају.{S} Старији калуђери то не пр 
е „хуљење“ млади мудраци мал нису кожом платили.</p> <p>Притеран у тескобу, г. енжењер је чак н 
и смо мало час.</p> <p>Но хоџа је скупо платио за ћатине „преварене наде.“ Срећко је извршио св 
ав и Врбавац сложили, ти би њихну слогу платио престолом и главом, или и једним и другим.{S} Ал 
хе рече му да је гадни, подмукли убилац платио главом и да није био нико други до један од она  
, које се парама не могу никада довољно платити.{S} Шта ћемо? сиротиња смо? па радимо за парче  
нике, друге поверенике, и ви ћете скупо платити своје рођене погрешке, што нисте од кнеза напра 
Али сви ћете <pb n="619" /> ми ви за то платити....{S} То више није политика, то је разбојништв 
агана човека.</p> <p>— Добро, добро!{S} Платићеш ти мени све то — рече Мона расположено и опет  
г друштва тако, да није могуће изићи из платна а да се печати не повреде.{S} После је све метут 
му да подели гардистима напојницу.{S} С платненом џакуљицом, пуном сребрних петодинараца, ађута 
увијени дервиш сав опшивен у платно; на платно су ударени печати лекарског друштва тако, да ниј 
ину; ту, на два коца, разапне двоструко платно налик на мали чадорић, простре своје сиџаде; кра 
м светом неком машћу, увио га у дугачко платно, као мумију, остављајући му само мајушан отвор к 
им је тако увијени дервиш сав опшивен у платно; на платно су ударени печати лекарског друштва т 
некакву крпу у уста и завезаше некаквим платном, које ми неколико пута обавише око главе...</p> 
езу се учини, да је ово просто слика на платну: али наскоро примети, да се та слика миче, а и и 
одуживао тај дуг, кубурећи непрестано с платом узетом за три месеца унапред.{S} Но како је јесе 
ело да је г. мајор за три месеца изузео плату унапред „а конто“, и он је тако поступно одуживао 
ме, како би опет дошао редовно на своју плату.</p> <pb n="415" /> <p>— Ствар је замашна — рече  
те да се државним новцем, г. пуковниче, плаћа израђивање ваших рођених слика, и старате се да н 
има другим грађанима у држави, владаоци плаћају скупом жртвом — морају се добровољно одрећи ови 
шчитавао је судбину из књиге; за све то плаћало се цванцик и пар чарапа.{S} Ко је желео да <pb  
} По некад је та своја искуства и скупо плаћао.{S} Тако му се једном приликом деси ова неприлик 
, г. Растиславе, новцем из државне касе плаћате којекаква шкрабала европска да пишу о вама чита 
то после сматрате као државни интерес и плаћате из државне касе.</p> <p>Растислава прође лака д 
е бујних планинских потока, надошлих од плахе кише.{S} Ваздух је био свеж и пријатан.</p> <p>-  
о мање бруке и срамоте...{S} Деца су ми плаховита да не легне крв, да ми се кућа сасвим не иско 
<p>- Ах, она! она цвили! — рече ђенерал плаховито, пун узнемирености.</p> <p>Кнез ослушну; ништ 
 поштења, кад си ти голог.... но.... на плац, кад не можеш другим чим да зарадиш хлеб.{S} Ваљда 
ога захтева какав рачун, само сам ја на плацу.{S} Извео <pb n="199" /> ме па „г. начелник, шта  
 га натерали да учи — он би срдито кроз плач протествовао:</p> <p>„Како ви смете мене да терате 
главу у буџак и продужи гласно јецање и плач.{S} Кад девојка паде, бабетина је рину ногом.</p>  
су прекори; после је срџбу заменио тихи плач.{S} Плакали су обоје; зора их је затекла изнурене, 
ло уздржљиво јецање, а где где и гласан плач.{S} Његова стара дадиља купила је хаљинице његове  
тимира.{S} Али сузе су је гушиле, и њен плач брзо пређе у гласно јецање.</p> <p>Са сузама се по 
ша долази срдита, и још с врата удара у плач и прекоре.{S} Кнез је дочекује такође срдито и одм 
он уђе и мајка, а бабо удари још више у плач и пође пред мајку, а она га погледа срдито и рече  
д Синђа престаде говориш, Пава бризну у плач.</p> <p>Она није плакала гласно, она није давала ј 
у страну, диже мараму на очи и бризну у плач.</p> <pb n="219" /> <p>Петрија је загрли.</p> <p>- 
а није могла више издржати: она груну у плач.</p> <p>Она се нагло окрене да сакрије сузе.{S} Чи 
пређе у гласно јецање; она се гушила од плача, она утече у буџак и поче на глас плакати.</p> <p 
ао, гушио се од суза и зацењујући се од плача јаукао је:</p> <pb n="538" /> <p>„Јао децо! сирот 
амо да слините!{S} Пало јој на памет да плаче за махнитањем кнеза Мутимира!{S} Кнез прави сваки 
зе.{S} Чинило јој се да се понижава кад плаче пред човеком који то није заслужио. „Ово су његов 
; шта ће рећи женскадија кад он као муж плаче и кука!</p> <p>После у салон уђе и мајка, а бабо  
 махове уздиже рамена и стреса се. „Или плаче, или дубоко уздише“ — помисли она у себи и на јед 
у, теши бабу и вели му да није лепо што плаче; шта ће рећи женскадија кад он као муж плаче и ку 
ешну земљу и први пут заплакао немоћним плачем нејаке макање.{S} А за тим он је ту растао и кре 
ше га како брише сузе с очију.</p> <p>— Плачеш! зацело треба да плачеш, — рече му она — кад си  
очију.</p> <p>— Плачеш! зацело треба да плачеш, — рече му она — кад си тако никакав карактер.</ 
а је шала, рђо једна, но још и за то да плачеш.{S} Боже, боже, баш си дете!</p> <p>— Што ми то  
читају мртвачке молитве и гомиле тужна, плачна народа, свију редова.{S} Тело покојниково окићен 
ћуте једно другом у загрљају, или обоје плачу или се обоје вајкају што су били луди да се свађа 
е умири.{S} Лепша не треба ничега да се плаши, јер ће гости почети да долазе тек око 4 часа, а  
 „оним“ ствар које се Растислав највише плашио — кнежев потпадај под туђ утицај.</p> <p>Но госп 
т бледили као крпа.</p> <p>— Немојте се плашити.{S} Не мислите ваљда да ћу вам ја како зло учин 
је Перуна Црнојевића, чиме би они могли плашити владаоца и држати га у шкрипу.</p> <p>После под 
 било? — понови он питање журно и чисто плашљиво, јер не толико речи већ забезекнут и престрављ 
ријатније да иде пешке.</p> <p>Огрнут у плашт, кнез је испратило капиџика.</p> <p>Лепша изађе н 
ав сплет политичких интрига, које су се плеле око два остала намесника. —</p> <milestone unit=" 
да, где се јавља као истински вођ свога племена.{S} Ствар је у кнежевој руци, од њега зависи да 
едњој Африци, као и америчка индијанска племена, код којих је особито на гласу чувени отров кур 
 знају за многе чудне отрове и дивљачка племена у средњој Африци, као и америчка индијанска пле 
ики задатак ослобођења и уједињења свог племена.</p> <p>У тим мислима приђоше већ и обали.{S} У 
сам од кнежевске лозе, а четврти сам из племена Косанића, те већ по самоме рођењу никад не могу 
ишљања решила је да то мора бити добар, племенит човек, кад је тако висок господин.{S} Та се ми 
те већ кнезу ради добра и кад вас је та племенита побуда амо довела, онда помогните нам својски 
 је у изразу нечега што је у исти мах и племенито и дивљачко, а нада свим ширио се израз неодољ 
а му исприча све и да апелује на његову племенитост.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
знати, пошто они све то крију као своју племенску тајну, коју нико не сме издати. (<hi>Кураре</ 
 члан једне од најугледнијих француских племићских породица, уз то човек пријатне спољашности,  
ри овце с друма, спусти сукњу, престане плести, и са својим овцама стоји мирно крај пута, гледа 
пољним пословима.{S} Кривио га је да се плете и у унутрашње ствари.</p> <p>Сем тога, ђенерал је 
и покојни ђенерал нисмо му давали да се плете у државне ствари, и можемо рећи да смо га ту прил 
 ових људи једино можеш знати шта ти се плете.{S} На Балкану се спремају крупни догађаји.{S} У  
ајем дознао сам шта г. пуковник Врбавац плете против младог кнеза и имам у рукама доказе да му  
осле је све метуто у дебео, једноставно плетен џак, који одозго добро завежу и опет запечате др 
<l>Презирући људско ништавило,</l> <l>И плетење безумне скупштине“...</l> </quote> <pb n="348"  
анцуска, а коју је у Балканији на своја плећа узео један једини човек — мисао велике и светле р 
едало показивало је снажан врат, широка плећа, глатко чело, ведре очи, црне, пуне косе, румене  
ски обрашчићи, пуна обла и широка мушка плећа имала су неку неодољиву привлачну снагу, којој се 
им роба предати,</l> <l>Да га на снажна плећа прихвате,</l> <l>Да га понесу, да га пренесу</l>  
 око леве муњу обвио,</l> <l>Низ снажна плећа косе спустио,</l> <l>Витице су му гујски сплетови 
орио, био |е осредња раста, средовечан, плећат, с оштрим цртама на лицу, избријане браде, а пов 
железо упише у меку, белу кожу на облим плећима, пуначким грудима и једрим, наливеним, образима 
ом, која му бије на сваку пору на телу, плива у слатком, раздраганом заносу, окружен читавим св 
.{S} Он скаче у то језеро и покушава да плива; али густа крв лепи се, смета покретању удова, не 
 је описивана радост у којој орловчани „пливају“ због кнежева доласка; негде је призиван божји  
служе свима странкама, али док они буду пливали у илузији да смо ми њина оруђа, у ствари ће сви 
малом, округластом ножицом, утегнутом у плитке ципелице од црна сатина.</p> <p>Тоша се трже и о 
је долазио из истога гроба, али с много плиће површине.</p> <p>И овај глас прво дубоко уздахну, 
сно скројена, и јесења јопна од вишњева плиша.{S} На глави је имала висок, шиљат француски шеши 
а тим пружи кнезу малу кутију од црвена плиша. — Овде вам је кључић од тајног гвозденог долапа, 
их.{S} Најпосле нађоше кутицу од црвена плиша, из које извадише мали челични кључић, приђоше ис 
звади мален челични кључић из кутије од плиша, нађе рупу у зиду, завуче кључ и простим притиско 
ч.— Кнез показа на длану малу кутију од плиша.{S} Писмени докази за ваш злочин ево овде код мен 
великаша.{S} Каква сјајна будућност!{S} Плод је узрео.{S} Ваља само имати куражи да се пружи ру 
ља само имати куражи да се пружи рука и плод убере.</p> <p>„Држим да на толико могу рачунати ко 
а целога села месецима носи свој грешни плод — и тек једног дана видате је а она се опет вратил 
 још посигурно, да под појасом већ носи плод своје грешне љубави.</p> </div> </body> <back> <di 
надгледам јаузн, деца омлатише забрањен плод.{S} За пет минута, рођена моја!{S} А? шта велиш?!{ 
ељ, који никад није окушао од забрањена плода.{S} И ти се ту још вајкаш!{S} Хајд прођи се будал 
а расте, да се развија, да цвета, да се плоди и множи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>П 
уга је ишла за услугу: таст је зетовима плодио капитале, а зетови су тасту били на руци у свему 
узвишене оне божанске речи: „љубите се, плодите се и напуните земљу“.{S} Ружно лицемерство оскр 
атких сокова од малина, јагода и других плодова.{S} Најпосле долазили су разноврсни слатки лике 
га сунца балканиска, под росним капљама плодоносних даждева њених, а уз песму што су је, кад ти 
по народном казивању, увек носио на пут плоскицу ракије, и заструг папуле (гњечена пасуља) Црно 
не она.{S} Јамачно дирнут тим уздасима, плот се поводи као пијан, накривљује се на једну страну 
коња мирно су стојали везани за школски плот, само су реповима високо одмахивали, бранећи се од 
 школска зграда коју је заграђивао овај плот, — једном речи цео тај крај као да се на једаред п 
кретати и онај низ везаних коња, и онај плот за који су коњи били везани, и она школска зграда  
....{S} А пред њом се диже висок, висок плот, преко којег она мора прећи; мора, јер ће је иначе 
ици, јер ту је требало представити баш „плот“, живо, голо месо човечије.{S} Међутим испод овога 
а у тузи и он у тузи.{S} С једне стране плота уздише он, с друге стране она.{S} Јамачно дирнут  
ља се поче прикупљати свет и низати око плота.{S} Брука је била голема.</p> <p>Дежурни официр д 
викну да одступе; нареди да се свет око плота растера.{S} Боју и Радована узе на страну и увера 
утим испод овога лицемерног проклињања „плоти“ крио се често највећи разврат.{S} Свети оци, кој 
е извиривале су с таванских баџа.{S} По плотовима и зидовима чечали су чупави и прљави шегрти.  
кнезу крај капије две одваљене даске на плоту и рече му, да ће туда проћи, па прва и прође.{S}  
е депутације да се придруже погребу.{S} Плоча је спуштена над телом генерала Врбавца, и сад чек 
ло као огромна, до бела усијана железна плоча, по средини препукла, а из те пукотине као да је  
рала Врбавца притисла је тешка мраморна плоча у манастиру Гробовици, а тиме је десет пута тако  
биђите удесно!...{S} Пазите!{S} Овде је плоча.“ Пипајући и придржавајући се за ограде, кнез је  
аоколо били су осниски гробови, с белим плочама и белим осниским каменим крстачама.{S} Гробови  
у јаму, која се на једаред отвори испод плоче онога истога гроба, на коме је мало час седео.</p 
ле гробовске крстаче, или беле мраморне плоче.</p> <p>Идући тако за црном приликом, кнезу се на 
{S} Он се сав најежи и нехотице скочи с плоче.{S} Заре га упита: шта је?</p> <p>— У овом гробу  
{S} Кнез је лежао полеђушке на гробовој плочи, а крај њега је седео Заре.{S} Кнез је бленуо у м 
 —</p> <p>У тај мах чу се на гробовској плочи тихо куцање, које се понови три пут.{S} После се  
> <p>Кнез је седео на мраморној хладној плочи и гледао у мрак.{S} Чудно му је било, како Заре ћ 
уло како говоре, како ходају по каменој плочи.</p> <p>„Јес’ овде је!...{S} Овде има жива човека 
рстима пипа изрезана слова на мраморној плочи и да окуша, може ли на тај начин прочитати читаво 
аре и наже се гробу, наслањајући ухо на плочу.</p> <p>Али ово нагињање није било потребно.{S} С 
слугу живима - склонио се под гробовску плочу; два метра земље било је доста да сместе све њего 
ао хашиша, извалио се на врелу мраморну плочу у жарком хамаму, затворио очи, па обузет струјом  
томак више не вари, црева више не раде, плућа више не дишу, све се умртви и бедна жртва гаси се 
тор био би вечити устабаша, који вечито пљачка еснавску касу.{S} Да је отишао у калуђере био би 
ја, која <pb n="572" /> је већ рушила и пљачкала по осталим одајама везирова конака, примичући  
ривена овака красна ручица — рече Мона, пљескајући гошћу по десној руци пуначкој, облој, дивној 
 како је сам рекао, уз урнебесни смех и пљескање веселе дружине, изговори „сјајну беседу“, у ко 
и ја њему, па ето ти.</p> <p>Петрија се пљесну рукама и окрете се полулево на петама.</p> <p>Ње 
ртој.{S} А да сам нешто ја!... — Она се пљесну што игда може с обадве шакама по коленима, — да  
 рече Ратко срдито.</p> <p>Растислав се пљесну.</p> <pb n="369" /> <p>- Шта говориш!{S} Зар три 
?{S} Наранио бих га ево овим — сељак се пљесну по фишеклији пуној метака.</p> <p>— А шта би рад 
ни, — знаш да ми стоји ево овде — он се пљесну руком по темену, — с тога те молим, жено, настан 
 га ово у врат? — рече весела Петрија и пљесну Паву по њеним лепим, белим, пуначким образима. — 
 учинити.</p> <p>Растислав се осмехну и пљесну пашанца по рамену — Е, ова ти већ вреди!{S} Овде 
дговори на ове речи Монине: она се само пљесну шакама по глави и рече као за себе: — „Боже, шта 
ћеш бити срећан?</p> <p>Ђенерал Врбавац пљесну се жестоко по челу и јурну напред, понављајући у 
ке бакарне жице, те се спајале с другим пљоснатим јастучетом, које метуше кнезу под ноге.{S} За 
вија око њега, она издиже своју гнусну, пљоснату главу и у бео пехар нежна љиљана изригава свој 
 лишће њено наслања своју хладну, гадну пљоснату главу.{S} Мали цвијетак кад осјети е му се бли 
а, но је, простићете, прскало и подоста пљувачке.{S} Ала, како се цело друштво налазило у оном  
p>Ратко се прокашља, оде полако у угао, пљуну и полако се опет врати.{S} Изгледало је као да су 
ској чуло се прво неко шапутање, па лак пљусак весала, док се на једном од балканиске обаде не  
 ли са чега другог, тек кнежева се чаша пљускала, румене винске капље цедиле су се низ његову к 
 старијег ађутанта, чаша се сад озбиљно пљусну, ађутантов десни рукав и краљева лева половина г 
лаксава и да се стишава.{S} Киша је још пљуштала, силовита грмљава још се с часа на час пролама 
овај незнани гост изашао од Растислава, по намесниковој наредби пође за њим преобучен жандарм,  
; с десна намесник Растислав, а с лева, по нарочитој жељи кнежевој, био је посађен манастирски  
свој велики златан сахат и загледао га, по чему се могло слутити да некога очекује с нестрпљење 
а сав терет.{S} Ти видиш каквога кнеза, по несрећи, имамо.{S} Шта ти треба друго! погледај само 
у пуна три сахата путовали без одморка, по најгорем планинском путу, наши путници опет се нису  
проласком.</p> <p>Као на стотину крила, по целој овој гомили; света, по целом Звониграду, разле 
и кукурузи; сеоска младеж обојега пола, по послу, често се налази у пољу, у шуми, и кад се тако 
овој мрачној ноћи, у сред овога гробља, по коме се виђају неке чудне прилике и утворе.</p> <p>К 
p>Улице су биле све поседнуте стражама, по граду су крстариле коњичке патроле.{S} Те се ноћи у  
има је Лепша била покривена но грудима, по затиљку, по раменима, врату и по образима.</p> <p>—  
ку, то је он обасу пољупцима по леђима, по раменима, управо љубио је по хаљини где стигне, а уз 
е их ударати дреновим прутем по леђима, по глави, по губицама.{S} После као да му се то учини м 
руке, умазане сосовима и другим јелима, по којима је скакао па столу.{S} Кад му се весела дружи 
р, од голема значаја и велика поверења, по нарочитом гласоноши послат министру у Звониград.</p> 
ину крила, по целој овој гомили; света, по целом Звониграду, разлети се страшна, реч: „Убијен К 
огромна, до бела усијана железна плоча, по средини препукла, а из те пукотине као да је струјал 
лаву, као да су га биле извеле на траг, по коме се дало с успехом даље трагати.{S} Наравно, да  
сторијом и пре је била велика, али сад, по смрти ђенералој, на нас пада сав терет.{S} Ти видиш  
 држаће у својој руци крајеве те мреже, по потреби ће их притезати или попуштати, а уловљени кн 
сно.</p> <p>Ту је гђа Мона и она ће је, по добивеним упуствима, употребити као оруђе.</p> <p>За 
јући се на свога славног деду, који је, по народном казивању, увек носио на пут плоскицу ракије 
га, отров сам изабрао и с тога, што је, по мом нахођењу, од њега најлакша смрт...{S} А ту лакос 
право, које она има као жена, и у које, по женским појмовима, нико не сме дирнути.</p> <p>— Доб 
 пада, кад на себи види ма какве знаке, по којима с правом може рећи: „та ово је још младост, о 
оме су прибране разне изреке и формуле, по којима се у животу управља.{S} Код неких је то свесн 
<pb n="539" /> реда огроздовог, путање, по којој је он тако слатко трчао, особито кад се игра,  
држи....“ <pb n="10" /> „а народ ће се, по прописима закона, позвати да избере скупштину која ћ 
тајна.</p> <p>„Даље се говорило да сте, по савету аустрискога цара, од кога сте, вели се, и тра 
ше.</p> <p>Затим је узео реч Милоје, и, по ранијем споразуму, испричао сељацима читаву измишљен 
квим колима.{S} Кола су јурила брзо, и, по лаком гибању, бих рекао да су била фијакер.{S} Напре 
сама глава не би била сигурна, и он би, по свој прилици, морао бежати из земље.{S} Тако је ства 
ти дреновим прутем по леђима, по глави, по губицама.{S} После као да му се то учини мало, те их 
и куда и не питајући како.{S} По глави, по коси, по затиљку, по голом телу, по хаљини ови су се 
е.{S} Но, господине и сине мој, помози, по богу син да си, да се прође о што мање бруке и срамо 
не питајући како.{S} По глави, по коси, по затиљку, по голом телу, по хаљини ови су се пољупци  
дно.{S} Друго је, што сте ви, Косанићи, по свом карактеру, људи мало симпатични.{S} Немој да ти 
ања.</p> <p>— Ако ти знаш какве помоћи, по богу син да си - рече Милоје, а његове старачке очи  
pb n="493" /> очи, да су конзервативци, по предању већ, крвави и непомирљиви противници његове  
и једрим, наливеним, образима Лепшиним, по којима за часак нашараше читав низ црвених и модрих  
јкујући се ђаволасто, вртела је главом, по мало као да се чуди, а по мало као да прети Мутимиру 
с разрогаченим очима, с усијаним челом, по коме бејаху поискакале крупне капље зноја, разбаруше 
ни.{S} Читав тај крај био је усколебан, по селима су наређене ноћне страже, а дуж Дунава морали 
мотре на све, и штогод опазе подозриво, по дужности јављају министру.{S} А подозриве ствари изб 
мужевљеве речи (дебели господин био јо, по свима службеним документима, законити супруг госпође 
дам Црнојевићима у Балканију.{S} А ако, по несрећи, ви угледни људи у народу доведете ствар до  
тога великог клупчета.{S} Оно неколико, по изгледу незнатних ствари, што их онај непознати млад 
ти је и срећа лијепа, а биће ти, ћерко, по памети.{S} Сваки свој ксмет ево овде носи - он куцну 
н је крупним корацима корачао унаоколо, по колу, гајде су бректале, а коло тресло, цела је поља 
ди комедијаши, који целога века упорно, по некад врло озбиљно, играју своје лудачке улоге.</p>  
се није имао ничега бојати, опет за то, по одласку чичином, он напише два писма, једно начелник 
 је имала висок, шиљат француски шешир, по тадашњој моди.</p> <p>По годинама то је била таман з 
ак, живахан, чисто весео, узбуђен глас, по коме се лако могло познати да долази из уста какве к 
 кнежевом), па неких одредаба у уставу, по којима право наследства прелази и на женску линију.{ 
е љубити и уједати по врату, по образу, по раздрљеним грудима — свуд!..</p> <p>Његова стега ола 
 била покривена но грудима, по затиљку, по раменима, врату и по образима.</p> <p>— Јао, ала те  
како.{S} По глави, по коси, по затиљку, по голом телу, по хаљини ови су се пољупци низали тако  
.{S} Но и ако су били једнаки по оделу, по понашању могло се судити да је један од ове двојице  
ви, по коси, по затиљку, по голом телу, по хаљини ови су се пољупци низали тако брутално, да је 
 по слободнијем, самосталнијем кретању, по извесним младићским испадима, који су још тада бележ 
с, па је узе љубити и уједати по врату, по образу, по раздрљеним грудима — свуд!..</p> <p>Његов 
нигде на другом месту, но само по лицу, по носу, око очију и усана, тако, да женским опадну веђ 
аких казивања, често потпуно супротних, по некад и потпуно бесмислених.</p> <p>Било је већ 9 ча 
е велики родољуб Страшимир Косанић III. по себи оставио.“</p> <p>Прокламацију су потписали као  
и.{S} Очи јој се разиграше, лице оживе; по свему се видело да је писмо пробудило у њој живо инт 
м очи и повео их даље.{S} Ишли су дуго; по свежем ваздуху кнезу се чинило као да је изашао на п 
адигнути нос — ене, како ми је леп нос; по некад ми дође да га од милоште откинем, а мој клипа  
одно живео, увек се нађе <pb n="464" /> по какав грешић на души.{S} Па како је онда то згодно,  
ели људи, господине!...{S} Видели!..{S} По механама се чак говори!{S} Последње пијанице тиме ус 
овде имате посла с поштеним људима“.{S} По гласу као и иначе по држању видело се да је ово стар 
ма лепа женска, врло отмена изгледа.{S} По свему се види да је висока, господска рода.{S} Код њ 
окој наслоњачи, са затвореним очима.{S} По тихом, равномерном дисању видело се да спава.{S} На  
ђак, његова је ствар била заташкана.{S} По књигама се развело да је г. мајор за три месеца изуз 
оца нађе се сад на уласку Ташмадена.{S} По среди се пружала округла, доста широка равница, окру 
ма нико више не води никаква рачуна.{S} По неко би од вас можда сад и гладовао.{S} Какве би кор 
а. — То је сад нов начин доказивања.{S} По правилу ред би био, да они чим било докажу да имају  
лаве извиривале су с таванских баџа.{S} По плотовима и зидовима чечали су чупави и прљави шегрт 
жним зубима жрвњају крупну суху зоб.{S} По где где чује се како коњ фрче у зобницу, или тако ду 
хране било изложено народу на углед.{S} По кнежевој наредби ђенерал се имао сахранити о државно 
са необичне висине и крупноће своје.{S} По оделу ове женске као да су припадале радничком стале 
 и набрајати свакојаке мрсне изреке.{S} По некад су девојке с узвиком „ју!“ пуштале се из кола  
екара, другог, трећег — сви се буне.{S} По свима знацима као рекло би се да је код госпође било 
 ваљало је ушити и носити га уза се.{S} По уверавању хоџином то је заклањало од несреће и болеш 
последњи месец патио је од несанице.{S} По 3—4 ноћи узастопце није сводио очију.</p> <p>Наравно 
ао оно у детета кад хоће да заплаче.{S} По лицу га пробиле ситне капље хладна зноја.{S} Жалос г 
јој је страшни отров запалио у крви.{S} По жилама више не тече топла, млада крв, но растопљено, 
ски цар да се та ствар једном уреди.{S} По његовом настојавању цареви најпосле доконају тако, д 
му мисле и суде други учевнији људи.{S} По некад је та своја искуства и скупо плаћао.{S} Тако м 
о некакав старински обичај румунски.{S} По свој прилици какав остатак још из старих римских вре 
сабља оштра, она пресеца по средини.{S} По буџацима је мрак.{S} Ко се боји мрака нека не иде у  
ра: ти не смеш ни у чему пренаглити.{S} По чему ти можеш рећи, да је ништавна и незначајна ова  
л зид, загрејан на сунчаној припеци.{S} По нека од њих промакне кроз спуштене завесе и у конзул 
 стаде слушати с притајаним дисањем.{S} По особитој шкрипи она познаде, да то пролазе нека сеља 
не питајући куда и не питајући како.{S} По глави, по коси, по затиљку, по голом телу, по хаљини 
акој гомилици водио се жив разговор.{S} По дужности добре домаћице, Мона је ревносно обилазила  
ислав не излази с тога што је срдит.{S} По повратку из шетње но граду, кнез око 6 часова оде Ра 
 управо целу тајну архиву Врбавчеву.{S} По самим натписима, којима су били обележени поједини с 
не, а одевене по најновијем журналу.{S} По нека вила била је и брката, а њино вилинско достојан 
но износио своје симпатије за Лепшу.{S} По његовом уверавању то је била најлепша женска у Звони 
е, глава му клону, цело тело омлитави — по свему се познавало даје пао у дубок, мртвачки сан.</ 
<p>— Шта, хоћеш да идеш?{S} Не браним — По <pb n="43" /> гласу се видело да му се опет почела в 
промуца: „ш... ш... ш... шта то учини?“ По несрећи кмет је и иначе јако личио на гусана.{S} Њег 
Чини ми се да су кола често савијала, а по труцкању се познавало кад иду улицом где је боља, а  
 у два три маха прође лака дрхтавица, а по покретима леђа могло се познати убрзано и ојачано ди 
сити издавање цивилне листе у напред, а по потреби може бити поверљиво и какве позајмице из држ 
/p> <p>Зле духове, разне опаке бољке, а по некад и саму смрт сликају у облику бабе.</p> <p>Чума 
ла је главом, по мало као да се чуди, а по мало као да прети Мутимиру.{S} Сад диже десни кажипу 
чај!{S} Обичај у целој јужној Русији, а по свој прилици и у другим крајевима.{S} То је била пос 
уди отуда излазе забринути, покуњени, а по неки бога ми и преплашен.{S} Ми опет овамо на пољу д 
ту липу, на коју се лако било попети, а по дебелим гранама њеним могло се отићи високо, без ика 
ву но да ту срамоту дочека!“</p> <p>- А по селима, кад пре удадбе по два пута копиле, онда то н 
е топлија његова оданост престолу.{S} А по чему би се најпосле и мерила „жарка приврженост,“ ак 
је Мону нетрепљући.{S} Мона је помилова по образима: „Циганче моје!{S} Па сад си ми, снаха, рђо 
есни кажипут, припрети кнезу, шљисну га по једром, још зажареном образу, за тим га оберучке узе 
 је цмокне, кнез махну руком и туцну га по зубима.</p> <p>— Ух, ух, ух — узвикну ћелави господи 
во, свака удољица могла је бити за њега по једна смртоносна заседа.</p> <p>И Враничић је све то 
ао прве.{S} С почетка је примао једнога по једнога, а после почне пуштати и по два-троицу.{S} З 
а и кмет поче узивати у судницу једнога по једног сељака.{S} Бирао је све отреситије људе и бољ 
> <p>— Јес, то сам чуо — рече кнез - да по селима девојке обично губе девојштво пре удадбе.{S}  
 злочин, не вас ради, но земље ради; да по Европи не пуца брука како су у Балканији први ђенера 
еве.</p> <p>— Тако, на прилику, веле да по селима често бива да девојка погреши, остане тешка,  
и чиновник у француском консулату, и да по томе никоме не признајем права да ме испитује и води 
отребу: да се што пре одавде удале и да по могућству забораве све што се десило на том мрачном  
чати све шта је било, а кнез је узео да по његовој причи контролише своје памћење, да види да л 
м расположењу народном.{S} - Нова влада по старинским везама и породичном предању блиско је вез 
очне.{S} Синђа се опет окрете и погледа по свету, као да је некога тражила у оној гомили.</p> < 
упа на капији, а после и позивање газда по имену.{S} Тодорика се одазва и оде да отвори капију. 
илатим алатима св. Илије, што овда онда по небесима онако страховито тутње; (јер, као што је по 
 излазило пред очи.{S} Гледала је свуда по соби убезекнуто.{S} Нови, дивни предмети толико су ј 
могли срести с каквим људима, који туда по пропланцима имају својих трла и колеба.</p> <p>Зашли 
ре ено пред нама у првој планини.{S} За по часа, најдаље бићемо им у рукама. </p> <p>— Па?{S} Ш 
ак и сувременици и историја замерили за по неке грубости у карактеру.{S} Како би се тек Вама за 
шки скуп није доживео да му се цигло за по сахата искупе сви чланови као ово сад код нас.{S} Ко 
о полетарче! — рече Мона милујући кнеза по глави. — Зар ти збиља мислиш да и ту може бити неког 
 члана — смејала се Мона, тапшући кнеза по образу.</p> <p>Но Мутимиру као да није годио тај цин 
е палцима, час по том обручу, час кнеза по челу и очњим капцима, а уз то је шапутала неке тајан 
нез расположено, приђе и лупи Маврикија по рамену тако, да овај искриви леђа.{S} Но како Маврик 
 без ларме, а била би уједно и грознија по последицама од свију досадашњих.</p> <p>„Тако на при 
азницима ви нарочито узимате улогу која по праву само књазу припада.{S} Целом свету пада у очи  
вазда био немиран.{S} У њему је до века по нешто шушкало.{S} Али последњих година, услед чича С 
гласком - „Добар пријатељ“.</p> <p>Жика по гласу познаде да ово није чича Мунтијано, али му се  
прорећи, па што после да јој пуца брука по селу.{S} А с Павом су своји; баш што и да чују не ће 
 непријатну светлост, која се разливала по целој соби, и давала јој изглед капеле, у којој је о 
је, са затуреним рукама на леђа, ходала по соби и цалала:</p> <p>„Погледај ти гадуре једне!{S}  
ним корацима она је мушкобанасто ходала по соби и чисто кивним погледима мерила Паву од главе д 
сме, опрала руке, умила се и испљускала по лицу па се онда брисала с <hi>твоје марамче</hi>. <f 
погнутом главом — кићанка га је куцкала по рамену — с набреклом мешином, он је крупним корацима 
<pb n="572" /> је већ рушила и пљачкала по осталим одајама везирова конака, примичући се све бл 
ала све шта је било, али је свака знала по нешто.{S} Ти одломци били су брижљиво прикупљени, св 
је сад механички и не мислећи преметала по тим писмима.{S} Баш у тренутку кад је кнез љубљаше,  
небо, на коме је тек где где светлуцала по која сићана звезда.{S} Кнез је лежао полеђушке на гр 
еш љубити.“</p> <p>Таква се мисао врзла по Лепшиној болној глави.{S} До синоћ најсрећнија, она  
дан професор, о коме се баш тада водила по новинама препирка под називом „Доктор радикалац“ ску 
није толико, да је на један пут осетила по снази неко голицање, некакву топлоту.{S} А за тим?{S 
ко јој се сузе саме пењу, како се капља по капља полако скупља у оку, али да ли су то сузе радо 
раничић није збунио, нити се на њему ма по чему могло познати да му се десило што неочекивано.{ 
се то учини мало, те их узе бити ногама по очима по устима, куд стигне.{S} Кукавни вочићи, са з 
се пљесну што игда може с обадве шакама по коленима, — да сам богдице ја млада, па да нешто сре 
е раменима.</p> <p>Кнез се удари шакама по бутинама, устаде и узе ходати по соби, чудећи се.</p 
 речи Монине: она се само пљесну шакама по глави и рече као за себе: — „Боже, шта ми би!“</p> < 
пео, и ту, међу њеним сплетеним гранама по читаве часове седео, певао и сиграо се.{S} Па онда о 
 поверавати другоме ком, то да иде сама по кола.{S} Кад су сви моји разлози остали узалудни, ја 
акве пирамиде по <pb n="170" /> улицама по негде су биле украшене не само стиховима но и сликам 
прискочи хоџи и опет га мазну песницама по глави.{S} Хоџа поуми да се исправи, но Срећко га сте 
ју има влада, а та је власт била голема по новом устану, направљеном, за време кнежева малолест 
p> <p>Свет живи од формула.{S} Свак има по неки свој молитвеник, у коме су прибране разне изрек 
 оставио своје корито, па ударио људима по сред најбољих ливада и орница и начинио им грдне ште 
 да тако исто прочита, пипајући прстима по издубљеним словима.{S} Подуже се мучио око тога.{S}  
исмо пошли амо да се бијемо са сељацима по омаљским планинама.{S} Отићи сам џелату под нож и пу 
брзо оживе.{S} Враничић понуди сељацима по цигару дувана.{S} Они су прво дуго загледали његову  
имир ходао је узбуђено крупним корацима по свом кабинету, и непрестано загледао у сахат.{S} Пре 
и у голу руку, то је он обасу пољупцима по леђима, по раменима, управо љубио је по хаљини где с 
ши.{S} Унезверено она узе тражити очима по соби, нема ли других којих врата.{S} Поглед јој паде 
ни мало, те их узе бити ногама по очима по устима, куд стигне.{S} Кукавни вочићи, са затегнутим 
ких десет петнаест година нађе да се на по што год жали.{S} Тек сам ту пре дванаест година лега 
— рече чича Боја.</p> <p>Пођу горе и на по пута стигну Грујицу.{S} Он је ишао у гомилици момака 
могао је опазити да сваки човек личи на по неку животињу.{S} Неко личи на чавку, неко на мачку, 
 продужим шетњу даље.{S} Кад сам био на по алеје, поред мене прођоше две женске, које ми падоше 
очетка ништа не осећа, а после 2 3 дана по лицу му искоче грдни лишајеви, и то неће нигде на др 
есеље и да траје жалост до другога дана по погребу и да државне власти за 6 месеци употребљују  
 што рекне, али речи редом долазе једна по једна на језик, али пре но што се језик и макао да и 
авцу је годило ово вучење кнежева имена по уличном блату, и он се често и сам слатко насмејао к 
шити тровање, а да се то одмах не позна по брзом наступу смрти и по начину, где се и како јавља 
ади, он оберучке удари малена господина по цилиндру, и натуче му га до ушију.</p> <p>Кнез се гр 
} Слепа послушност, то је једина врлина по којој Растислав мери људе.{S} Таким поступањем, врхо 
да се од ње ништа на силу не узима; она по <pb n="601" /> вољи прима и по вољи враћа; али никак 
споменуо о томе.{S} Наравно, она рачуна по себи, како њен муж неће ништа ни оволицко — госпа ди 
ок ванредно добар апетит, услед кретања по чистом, пољском ваздуху.</p> <p>Доктор протумачи, с  
је стајало да се позива „ради саслушања по некој ствари“, али та „нека ствар“ мора да је била в 
опет седне на клупу, а он опет штрц, па по њему!...</p> <p>Жалио је и оне степене подрумске, ни 
 што су пустили у кавез, на се сад лупа по њему, кушајући неће ли где наћи излаза.</p> <p>Тек п 
ви они замахују да ударе њега, Мутимира по сред срца!</p> <p>С тога Мутимир мало по мало омрзне 
и оскудицу?</p> <p>Кнез потапка доктора по рамену и чисто га протресе.{S} Кнезу се сијао широк  
, докторе — поче кнез ударајући доктора по колену — а?{S} Како ти се допада ово?{S} Лепа вожња! 
оре — поче кнез, ударајући опет доктора по колену — а?{S} На крају крајева ипак нешто вреди бит 
 unit="subSection" /> <p>Било је 2 часа по подне.{S} госпођа Мона, немарно испружена на огромно 
ске страже већ размештене, и пре 2 часа по поноћи нико не може изаћи жив из овога круга.{S} А к 
 је некакав младић, ускачући око 2 часа по ноћи у стан госпође Моне, био ухваћен у кљусу, разап 
ругим.{S} Неки су стигли тек око 2 часа по подне.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У мана 
 има оваква шаренила.</p> <p>Око 2 часа по подне у овоме мору од људи наста кретање.{S} Из двор 
ономад на ноћ, било је већ близу 2 часа по поноћи, кад су изненадно дотрчали г. докторовој кући 
ез поручио Растиславу да буде за 3 часа по подне готов, он одговори да је слаб и да никако не м 
сахат времена до поласка (сад је 3 часа по поноћи), те хитам да вам саопштим још неке подробнос 
гута погледом.</p> <p>Кад би око 3 часа по подне кнез на једанпут нагло скочи с дивана, поуздан 
ошће су почеле долазити Мони око 4 часа по подне, а у 4½ већ су све биле на окупу.{S} Она их је 
ветлост кнез Мутимир.</p> <p>Око 4 часа по подне спровод се крене из цркве јеленичким друмом пу 
не <hi>јаузне</hi>.</p> <p>Око 3—4 часа по подне скупљају се познате пријатељице код ове или он 
 је остала до пред зору.{S} До два часа по поноћи сипали су прекори; после је срџбу заменио тих 
ne unit="subSection" /> <p>Око два часа по поноћи гости се почеше разилазити од пуковника Врбав 
 мишљење</head> <p>Било је већ два часа по поноћи, а пуковник Врбавац још је седео за својим пи 
ваком вењеру по једну лампу, која хвата по 100 драма петролеа, и сав тај петролеј изгоре за јед 
арка.{S} И ако јој је муж био дипломата по занату, она се никад није мешала у његов политички р 
скиња, и да њу пронађе, ухвати и испита по чијем је упуству радила све ово.</p> <p>Прва истражи 
тимир, при повратку са свога првог пута по земљи.{S} Параде, церемонијали, поздрави, благодарењ 
ави.{S} Кад је сабља оштра, она пресеца по средини.{S} По буџацима је мрак.{S} Ко се боји мрака 
лепих очију и по челу, а млада лепотица по грудима, слабинама и око срца.{S} После је настао чи 
p>Растислав се осмехну и пљесну пашанца по рамену — Е, ова ти већ вреди!{S} Овде се само таком  
м клицама пали крв и нагони је да кључа по жилама, док најпосле, на страшном огњу болесничке ва 
обила пенсију.{S} Но како је мајор Тоша по жени био кнежев рођак, његова је ствар била заташкан 
е скотрља низ образ и остави мокар траг по њему.{S} Видео сам да спава и бунца. <pb n="384" />  
има ко да чека, нека редом пушта једног по једног.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
ча, а љути белутак одгриза с ногу комад по комад меса, црвени млазови свеже крви бележе траг ку 
и баш сад пред пунолетство, јамачно сад по вашем повратку у Звониград.{S} То је све што знам о  
 <p>Млађи ађутант баци још један поглед по дворани, сам помаче напред столицу за коју је имао с 
После овога Мутимир баци расејан поглед по соби, приђе дивану, уморно се спусти и мету главу у  
l>Педаљ дугачка, шаку широка;</l> <l>Од по аршина нокте пустио,</l> <l>А разглавио чељуст крвав 
!“</p> <p>- А по селима, кад пре удадбе по два пута копиле, онда то није ништа — примети доктор 
ешто скочи преко њих, Сашу добро огребе по врату и утече преко зида у башту.{S} Ови појуре за њ 
о-угарска консулата, држите је код себе по читаве сахате, стављајући јој на расположење да прег 
изрази свој страх са неколико „ју“, све по једну ноту више, а зачуђен поглед бацала је час на г 
блимат живин) — а тиме се, наравно, све по мало тровала, док то најпосле није прешло у тешку бо 
S} Море! шта ме није питао.{S} А ја све по реду, па ово је овако, господару; па ово има, господ 
Синђа, али сама не може, пошто хоџа све по две и две пушта да им меће белег а да иде с другим „ 
 он то може само у почетку, а после све по једно....{S} Зар ни то не знаш?....{S} Знаш!{S} Па к 
бећаћу ти што год хоћеш, учинићу ти све по вољи, само немој ми више говорити о <hi>њему</hi> и  
ић, кажи ми па ћу ти онда испричати све по реду како је било“ — изговарао се сељо.</p> <p>Али т 
ералову молбу и морао му је учинити све по вољи.</p> <p>После неколико тренутака ова два човека 
зиле су махом жене, он их је примао све по две и две.{S} Свакоме је прорицао шта ко хоће, било  
адесет хиљада?{S} Па и то је давано све по мало.{S} Паша је ситничарио, можда је и сам крао.{S} 
 заузмете владалачки престо.{S} Истраге по унутрашњости <pb n="87" /> доказале су да људи прича 
 ви то тачно знате и за најмање истраге по Србији, и шта је где ухваћено, и шта је ко на испиту 
кнез!{S} Зар би то био кнез, који краде по саборима сељачке девојке! — додаде Радован узбуђено, 
о прискочи, и пун страхопоштовања стаде по војнички пред намесника и покорно саже главу.{S} Рас 
аните сад ваше нежности.{S} Оне су овде по све неумесне.{S} Говорите шта хоћете, али имајте на  
hi>транспаренти</hi>.{S} Такве пирамиде по <pb n="170" /> улицама по негде су биле украшене не  
е на сваком кораку, не да ништа да буде по његовој — кнежевој — жељи; хоће у свему да је његова 
 младића не беше нигде.{S} Жандарм зађе по механама.{S} Обишао је све, распитивао свуда и нико  
а да ради.</p> <p>Устаде и кнез, и пође по соби крупним корацима, лупајући срдито ногама.</p> < 
 — опет упита дежурни, муцајући, и пође по соби крупним, немирним корацима.</p> <p>— Видели људ 
едан пут Мутимир одскочи од зида и пође по соби круним корацима.{S} Гледајући непрестано у пато 
енерал је говорио на одморке.{S} Искаже по једну мисао, стане, одахне, па иде даље.{S} Кнез га  
</p> <p>Овда онда на прозорима се укаже по каква црна човечија сенка, застане за тренутак, на о 
е у свему да је његова старија; не може по својој вољи ни једног официра да аванзује. <pb n="50 
е добила четири ране од куршума, сва је по лицу и телу најгрознијим начином изсечена неким оштр 
, с грациозним осмехом на уснама, да је по свој прилици утицало и једно и друго, па свој говор  
<p>Растислав примети само толико, да је по његовом мишљењу кнез млад човек, код кога се сад тек 
ћа почела.</p> <p>Не може се рећи да је по уму био нешто изванредно; пре је истина, да је био ч 
ваком другом-трећом крстачом стајала је по <pb n="591" /> каква људска прилика, мушка или женск 
 каже шта зна, свака друга приложила је по свој камичак и зграда је била готова, док удариш дла 
јутантом и једним само момком изишла је по своме обичају око пет сати по подне у шетњу у Јелени 
а главна улица звониградска засађена је по средини с два реда густих, брснатих кестенова.{S} На 
нога што је младић говорио Растислав је по нешто и записивао.{S} Младић је вољно казивао све шт 
иза планине, а у потврду тога Милоје је по именце распитивао за околне кметове; за сувоборски п 
у ме жуљиле, а несносан бол пекао ме је по целом телу.{S} Покушам да мрднем ногама и рукама, и  
еђу њима се водио жив разговор, који је по каткад прелазио и даље, и даље.</p> <p>....{S}И зар  
дугујеш.{S} Многи мој савет дошао ти је по њиховој иницијативи.</p> <p>Кнез се подбочи пред Леп 
 који је одрастао у републици, и сам је по убеђењу републиканац. — А то је најбољи прелаз од мо 
{S} Вика се примицала све ближе и он је по појачаним гласовима јасно распознавао у ком се правц 
ва.</p> <p>Три ноћи узастопце спавао је по 10 пуних часова дубоким, мирним, слатким сном.{S} То 
н је био неуморни мислилац.{S} Могао је по недељу дана мислити о једном истом предмету, а упорн 
subSection" /> <p>Кнез Мутимир ходао је по соби и звиждукао напев неке веселе француске романце 
по леђима, по раменима, управо љубио је по хаљини где стигне, а уз то је кроз сузе понављао — Ш 
то сам вам мало час саопштио, и, ако је по вољи, ја бих вам о томе дао неке податке.</p> <p>— М 
ишта помогло.{S} У осталом, ето, ако је по вољи учините пробу сами са собом.{S} Ви сте баш снаж 
нети кнезу једно писмо?</p> <p>— Ако је по вољи... могу ја отићи!</p> <p>— О, молим — рече Врба 
 су помешани, а у сваком бурету било је по четири оке дуката и наполеона.{S} Четири пута пет, д 
ела из државне службе истерају —- то је по мојој памети проста бесмислица.{S} Шта је начело?{S} 
а на кога је ваљало припазити, пошто је по предању наклоњен палој династији, а то, у данашњим п 
 већ су све биле на окупу.{S} Она их је по гомилицама намештала у дворани и будоару — Уверена с 
 налик на кнежеву слику, што се продаје по чаршији!....</p> <p>— Дакле он!....</p> <p>Но Јела н 
одина?{S} Не би рекла.{S} То се познаје по изради.{S} Пре неколико година нису ни радили овакве 
ди су се старати.... сваки струке своје по површности, господину министру, вазда одани и покорн 
роспијо једна!{S} За то сам вукла твоје по... пелене и брисала твоја...?{S} То ми је сад благод 
 на југ.{S} Пет година провео је Милоје по овим планинама (као предузимач секао дрва и грађу) и 
и оној стоци што тако слободно пландује по овим лепим пољанама.</p> <p>На десетак корака од Вра 
ек свашта научи; човек често и од стоке по нешто <pb n="119" /> научи.{S} Кад би пошао за волом 
шљиви државник, уплашио од једне зврчке по новинама.</p> <p>Растислав се љутну.{S} Он устаде, у 
Он се рину на Јелу, дохвати је оберучке по средини, и, као оно кобац пиле, понесе је преко собе 
 измишљене, ове су речи кнежеве брујале по целом граду, те их је Лепша морала чути.{S} А како ј 
 она га удари врхом своје шиљате ципеле по сред цволике.{S} Она то није хтела; удар је био случ 
, што су код других госпођа јаузне биле по правилу <hi>искључно женски скуп</hi>, састанак сами 
 се једва видео из густе траве, израсле по стрмим обалама.{S} Преко потока је водио нов, тек са 
>Разговори су били разнолики, али после по часа они се некако сами собом изједначише.{S} Све го 
башти у шетњи; да су ту остали до после по ноћи и да се ту кнезу и смучило.</p> <p>Дозову стари 
вља звер...</p> <pb n="517" /> <p>После по сахата оставка је била написана и послата у конак.{S 
има враћао у свој двор....</p> <p>После по часа кнез и његов саветник Растислав били су опет за 
 ћутећки пође низ обалу...</p> <p>После по часа он је већ бродио преко Дунава.{S} Ишла су два ч 
у.{S} Сељаци се размакоше и пођоше даље по заповести.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ра 
оступно али стално ишао све даље и даље по путу једном замишљена династичка преврата.</p> <p>Ал 
head>Потера</head> <p>На две три недеље по повратку из Звониграда, куда су сви начелници ишли н 
ткинем, а мој клипа Вилип вели да би ме по носу у хиљади познао.{S} Тако би и овде било.{S} Он  
 у какве заседе, не мораш шетати с њиме по селима и градовима; то од тебе нико не тражи.{S} Пре 
у уској, мрачној улици.{S} Ишли су њоме по дуже.{S} Кнезу је падало у очи да нигде не сретају ж 
ле и мерила „жарка приврженост,“ ако не по ширини и висини пламена, који лиже од упаљених катра 
ралову кућу и да под сваки прозор стане по један.</p> <p>Кућа Врбавчева била је кнезу Мутимиру  
обра и весела домаћица испраћа их једне по једне, старајући се да на растанку свакоме рекне по  
о биле набељене и нарумењене, а одевене по најновијем журналу.{S} По нека вила била је и брката 
ом месту ноћни стражари нашли растурене по вароши писане пашквиле, у којима се напада садашња д 
дару, нисмо!</p> <p>— А оне ружне сцене по гробљу, они мртваци?</p> <p>— Никаквих сцена и никак 
уди који би још били вољни да све учине по његовој наредби, пошто је он још једнако био у очима 
арајући се да на растанку свакоме рекне по што пријатно и љубазно.</p> <milestone unit="subSect 
 крај усана показала се бела пена; усне по средини набубреле и затегле, језик одебљао тако, да  
знало да су препили.{S} Али оно обадање по хладном, јутрењем ваздуху и оно пентрање за мајмуном 
 никоме мира! — А за тим продужи ходање по средини собе, разговарајући нешто поверљиво с <pb n= 
погужваним хаљинама, уз брутално суљање по патосу — крунисана глава <pb n="441" /> кнез Мутимир 
Он је Лепшу истински волео и ово вучење по блату њенога имена, осећао је као своју рођену увред 
нели извештаје да се такви гласови шире по граду.{S} Тада је осећао живо и јасно като је цела њ 
е је мало час Срећко изударао хоџу, пре по сахата њих двоје су се бајаги споразумели.{S} Срећко 
рићемо поготову истим путем куда је пре по века прошао мој дед.{S} Прохујала половина столећа,  
она Г је и сада онде, где је била и пре по века, ни за длаку се није приближила своме коначном  
протној обали.{S} Ветар који је још пре по сахата на махове подухивао, сад беше престао, као да 
уктињама у руци, палећи спремљене ватре по уличким угловима.{S} За мало, па се чаршија претвори 
 ваљда, ипак по кад кад дешавало, да се по којој од ових кћери Евиних и нехотице отео поглед на 
крајње безумна и непромишљена.{S} Да се по једном обичном и безименом писму кнез крене на ноћне 
ерсиски ћилим, који те чисто мами да се по њему проваљушкаш, и тада дође један тренутак кад чов 
и ми се да није....{S} А и забунђала се по глави, па не могу добро ни да је видим — одговори мо 
 у колима наста нема тишина.{S} Јела се по кад кад само стресала, осећала је како јој хртењачом 
сом и репатом.{S} Но опет за то, она се по карактеру не би никад мењала са таквим светитељкама, 
 n="658" /> <p>Сељак усркну и почеша се по бабиној рупи: — Е... е... еј... цмокнуо бих га у рук 
} Жалио је и шталу, и таван њен, где се по меком сену тако слатко ваљао.</p> <p>Јес, то су биле 
жи даље пасти.</p> <p>Овда онда виде се по где где у пољу гомилице људи — раде нешто.{S} С лева 
цом прослави лепоту њену, али око ње се по некад савије и отровна гуја и на румено, мирисно лиш 
 кундаком о липу.</p> <p>— Е, још ће се по дрвећу пентрати.{S} Нису ваљда веверице. — Зар књаз  
апрегнут са 4 ватрена белца, који би се по брзини потпуно могли мерити с крилатим алатима св. И 
а сад доста.</p> <p>Кнез остаде, али се по њему видело да није најбоље расположен! управо, мало 
Трчали су, дрекали, викали, пентрали се по дрвећу, вукли некакве огромне мотке којима су гонили 
b n="201" /> вадити мараму и брисати се по лицу, јер од кнеза не само да је сипала жива ватра,  
ј случај веома би незгодно било вући се по суду.</p> <p>— Тада би се примање пренело на другога 
ћаја, као беличаста пара, вртела јој се по глави.{S} То је био некакав дим!{S} И тај дим непрес 
 половине имена па запне.{S} Повртао се по неколико пута и најпосле прочита име: „Богодан Слатк 
осуту каву, Каја обавести кнеза како се по сјајном кончићу, озго с тавана, спустио огроман, гад 
дна.{S} Читаво јато врабаца копуњало се по прашини, испод стрехе францускога конзулата, дижући  
 час говорио.{S} Још те ноћи рашчуло се по целом селу да је у Балканију прешао Перун Црнојевић, 
а свет се повратио у град, расплинуо се по механама, где се пило, певало и банчило до зоре, „св 
а да добију девојку....{S} Распадају се по два-три пут док дође ред да се жене.{S} Па шта они м 
 престо, и та страшна слика и сад му се по чешће привиђа.{S} Њу ваља оживети у успомени кнежево 
а ствар од озбиљна значаја.{S} Ту су се по некад могле чути чак и највеће и најважније политичк 
стих интрига и празних разговора, ту се по некад јављала и по каква ствар од озбиљна значаја.{S 
ади кнез Мутимир напунити 18 година, те по уставу постати пунолетан и примити круну и владавину 
гнеш.{S} Оставимо друге млађе нека лете по облацима, а ми смо људи већ у годинама, нама ваља шт 
ара и не крије цигару, а на практиканте по кад кад богме и навикне: „Брже, брже, мајка ти певал 
и из џепа обичан ђачки бележник преврте по њему, разгледа и поче.</p> <pb n="272" /> <p>— У Зво 
е питање: да ли је будан? рече ми да ће по свој прилици бити будан; мало час вели, тражио је во 
им гостима некакву фотографију, која ће по свој прилици бити слика Перуна Црнојевића.{S} Команд 
огло догодити.{S} Буде ли добро вама ће по праву припасти ваш део славе; буде ли зло, само ћу ј 
за обмањивање света и ширење сујеверице по народу; после му је наговестио како би му најзад мог 
штеним људима“.{S} По гласу као и иначе по држању видело се да је ово стар човек.{S} Промислим  
 све, претресена је цела околина, парче по парче, али од паука ни трага, ни гласа.{S} Да ли је  
ите, или што мислите да му делите парче по парче и тиме да га вежете за се!{S} Кад ви хоћете да 
ра, па га после ножевима секли, највише по лицу.{S} Но лекари су саставили комаде, сашили и окр 
ли луди да се свађају око ништа, а кроз по сахата цела одаја одјекује од њихна весела смеха.{S} 
ћориле.</p> <p>Момчадија, и посебице, и по два-три у гомилицама, долазили су и звали је да „ота 
мци и многи сељаци бејаху прискочили, и по Ралеки су сипали ударци са свију страна.{S} Беше при 
ву прилику.{S} Он је руководио говор, и по вољи му давао овакав или онакав правац.{S} Својим не 
Растислав хода.{S} Дошао је још око 7 и по часова, и одмах је узео ходати.{S} Прво је ходао по  
 као биволска кожа дебелих задњица, а и по које липсало кљусе — али „таква је служба“!{S} Кад к 
ве, но по споразуму и договору царева и по њином овлашћењу.{S} Досадило се царевима да гледају  
ост, — опет поче доктор, — но кнез га и по други пут пресече.</p> <pb n="165" /> <p>- Знам, зна 
них разговора, ту се по некад јављала и по каква ствар од озбиљна значаја.{S} Ту су се по некад 
акажемо слугама и чобанима да на трла и по колебама у шуми никога не примају ни дању ни ноћу, а 
има; она по <pb n="601" /> вољи прима и по вољи враћа; али никаква сила још никад ништа није од 
окружном месту, у свакој варошици, па и по многим селима било људи који леже у затвору „због ди 
есет минута, прође четврт часа, прође и по часа, а они остадоше као укопани.</p> <p>На једаред  
а, осећала је како јој се у срце лије и по целом телу струји, као најслађа медовина.</p> <p>— А 
 бало да с Растиславом заједно путује и по некад је с њим тако слатко ћеретао, као с каквим сво 
је кнежеве.</p> <p>Овде онде срета се и по који живи створ.{S} Час је то чопор говеди, која мир 
о и испадао из ових облакова, тако се и по беличастом Дунаву наизменце ширила час тама, час умо 
{S} Бурно таласање груди разливало се и по целом осталом телу.{S} Наста кратко ћутање.{S} Врани 
 прошао <pb n="474" /> целу алеју, те и по трећи пут почнем се спуштати низбрдицом.{S} Сунце је 
 <p>...„Тако ћу те бити,“ понови кнез и по трећи пут, намештајући последње фигуре.</p> <p>После 
ећ се отпочело, а овда онда сенула би и по која варница од заваде.</p> <p>Ђенерал је своју снаг 
век бива све искуснији, све разумнији и по томе све бољи.</p> <p>Код жена као да све то иде нао 
 највештији кочијаш ипак му треба три и по минута док промени коње, и то се обично понавља свак 
ога по једнога, а после почне пуштати и по два-троицу.{S} Задржи их по мало, па их онда пусти,  
одмах не позна по брзом наступу смрти и по начину, где се и како јављају болови.</p> <p>„Међу т 
ма.</p> <p>— Чекајте, до један, један и по најдаље.{S} Не буде ди ме дотле, ручајте!{S} Али ја  
{S} Сви домаћи орловачки песници, као и по неке <pb n="168" /> боље „песничке снаге“ из околине 
вала јака стража, а с њом је увек био и по један пуномоћник друштва лекарског, као нарочити иза 
 кнежева код које је он често одлазио и по некад проводио читаве часове.</p> <p>Док је кнез био 
. при крају јаузне обично је долазило и по неколико мушкараца, то се тако у друштву и разговору 
о име, не само по гиздавости тела, но и по душевној лепоти својој.{S} За ово годину и неколико  
нез загледа у сахат.{S} Било је десет и по часова.{S} Њему је већ постајало досадно ово чекање. 
е.{S} Баба је трљала око слепих очију и по челу, а млада лепотица по грудима, слабинама и око с 
штину, а узгред сваки да понесе пушку и по неколико метака.</p> <p>Није прошло много, а цело је 
удима, по затиљку, по раменима, врату и по образима.</p> <p>— Јао, ала те је тај изгризао, сорт 
је у кревету, није?...</p> <p>Врбавац и по трећи пут понови реч господар, и то с нагласком.</p> 
нагласи ми како би незгодно било кад би по граду пукао глас да је кнез био у овако злогласној к 
е заустављала, <pb n="458" /> свакој би по нешто рекла: где где што шаљиво, где где што озбиљно 
страх зауздава властољубље, иначе он би по својој властољубивости био просто ужасан, само кад б 
ој столици, а кад уграби згоду бацио би по који крадимичан поглед на кнеза. </p> <p>Тако прође  
 је једина праведна, која никад не ради по хатару или инату.{S} Она бар на крају ублажује разли 
редстављале лик кнежев, над којим лебди по једна или по више вила, с венцима у руци.{S} Спремил 
или редом и сваки је забо слици у груди по један оштар нож.{S} После је слика свечано спаљена,  
S} Ниси могао крочити ни десет корачаји по равном земљишту; једнако се морало пењати или силази 
зна; г. председниче, ко је овде старији по власти? ко заповеда — ко слуша?</p> <p>— Наопако би  
в вештачки молерски рад Мутимиров, који по белој кожи Лепшиној бејаху исписали његови ситни зуб 
р је један — рече Ратко — узео је сваки по нешто, а највише она протува француска.{S} Оно би тр 
арачен нож.{S} Но и ако су били једнаки по оделу, по понашању могло се судити да је један од ов 
ј избаченој на кнежев рачун.</p> <p>Али по некад се дешавало да кроз чаршију бруји глас са свим 
ћ ухватили, јамачно још би се познавали по прашини трагови, како сам се но прашини отимао и коп 
} Звуци јаснога звона још су одјекивали по ваздуху, кад кнез угледа више мрачних прилика, где с 
} У Хрватској, веле, сељак се сам хвали по целоме селу кад са женом изиђе у град па се деси да  
х! чудна гада!</p> <p>— Неки су заспали по клупама — продужи Ратко — <hi>Он</hi> се добатргао д 
 или по његовој војничкој униформи, или по круни, или по огромној перјаници, која је више личил 
ј војничкој униформи, или по круни, или по огромној перјаници, која је више личила на пласт сен 
сањају у овој лепој, чаробној ноћи, или по какву гомилицу веселе омладине, где, раздрагани меки 
ик кнежев, над којим лебди по једна или по више вила, с венцима у руци.{S} Спремиле се девојке  
е дивно.{S} Кнеза сте могли познати или по његовој војничкој униформи, или по круни, или по огр 
 ваше династије.{S} Кад сте се утврдили по свом повратку, прва вам је брига била да ослабите он 
и довикнуше и остале што су још тражили по густишу, и свих 7—8 одоше даље вајкајући се и псујућ 
приступиле послу.{S} Кнеза су испружили по леђушке на миндерлуку, наместили му под главу једно  
руштву с људима који ни по годинама, ни по начелима нису ни у колико његова прилика.</p> <p>То  
, отров који се ни по дејству своме, ни по последицама својим не да лако пронаћи и обележити; т 
бичан, непознат отров, отров који се ни по дејству своме, ни по последицама својим не да лако п 
а не мирише, малко је накисео, иначе ни по чему га човек не би распознао од обичне воде.{S} Сам 
о још долази у друштву с људима који ни по годинама, ни по начелима нису ни у колико његова при 
{S} Признаде да је био с кнезом, али ни по што не хтеде казати, где су били, јер рече да је то  
ки седећки, а неки стојећки и раштркани по целој одаји.</p> <pb n="611" /> <p>Кугић још не беше 
жни начелници, тек по где где прешарани по каквим помотњиком или другим којим угледнијим полици 
није ни покушавала да тај разговор цени по његовој политичкој важности и правилности; у опште,  
 ти хоћеш да ме саветујеш?“ Да му учини по вољи, незгодно је.{S} Доктор прибеже философији.{S}  
ласови.{S} Сад разумем откуда и шпијуни по мојој кући.{S} Све разумем!</p> <p>— Наравно да разу 
 руке му клонуше и он се ничице поклопи по крајњој мостовој греди.{S} На белим отесаним талпама 
иру кутију из руку, она га у шали удари по прстима.</p> <pb n="677" /> <p>Но ова су сузбијања б 
 Ту су били попови, кметови и командири по некад је депутацију предводио капетан.{S} Отмене пре 
 /> <p>Кнез брзо одви завежљај, претури по њему и пружи ђенералу табачић плаве хартије.{S} Ђене 
 човечији и да си у греху рођен и да си по томе то исто, што и остали људи? — упита Кугић.</p>  
рече јој он став управо предњом — ти си по твојим назорима права револуционарка.{S} Вичеш на дв 
бије.{S} Дечка је обично слао да огласи по вашару његово присуство, и да му доводи муштерију.</ 
говори.</p> <p>— Боже, Мона ала си и ти по некад чудна! — поче он.{S} Шта ти сад то смета што с 
стрвљен пас, па је узе љубити и уједати по врату, по образу, по раздрљеним грудима — свуд!..</p 
рок пламен с огњишта и узеше разгледати по мраку, трудећи се да распознају бар најближу околину 
 што они мисле.</p> <p>Лепша узе ходати по соби, а на челу јој се указаше две малене боре.{S} О 
е се блажено смејао.{S} Кнез узе ходати по соби и као да се нешто замисли.</p> <p>— Да, да, поч 
— рече ђенерал подругљиво, и узе ходати по соби.</p> <p>— Кнез плану:</p> <p>— Заиста, ја се мо 
, отвори га, загледа га, — и узе ходати по соби.</p> <p>Ђенерал беше устао; он оста укочен на с 
шакама по бутинама, устаде и узе ходати по соби, чудећи се.</p> <p>— Та то за бога није могуће. 
трењи огртач, упали цигару и узе ходати по соби.{S} Белини је причао даље.</p> <p>— Дуго сам та 
 а ово његово омужавање дало се познати по слободнијем, самосталнијем кретању, по извесним млад 
изишла је по своме обичају око пет сати по подне у шетњу у Јеленик.{S} Кад се доцније Господар  
тковине, гозбе, којима ће кнеза сретати по унутрашњости, таман ће бити згодне да га занесу и оч 
и, о којој се од јутрос почело шапутати по граду.</p> <p>Једна од госпођа, коју су обично „беди 
 тек си овде онде из ретка могао видети по какав стран орден.</p> <p>Све је ово било и важно и  
ен, и ма да није никаква реткост видети по каванама и пивницама не само удате жене, но и саме д 
г једног краја, те све с треском полети по патосу.{S} Кнез опет удари у мраку на момка који је  
аболети, а за будућност свакоме ће бити по раду и заслузи.</p> <p>Ово је окуражило чиновнике те 
чисто осети како га нешто почиње палити по утроби и грудима, како му мали пламичци већ почињу л 
им грађанима: владалац се не сме женити по срцу, ту одлучује прост политички рачун, и владар је 
уде слабе и ништавне, који ће му чинити по вољи.</p> <p>— Знам, али не треба допустити да таки  
и главном улицом могао овда онда срести по какав заљубљен пар, где, наслоњени једно другом на р 
 седа.{S} Ићи ће се у ланцу, размакнути по двајестак корака један од другог.{S} Препоручено им  
осле подне провео је код куће, ходајући по својој соби.</p> <p>Кад му пред мрак дотрча војник с 
ко време на свежем ваздуху.{S} Ходајући по баштини испред куће, Мона је у памети прибирала шта  
ао слепе, како читају прстима, пипајући по испупченим словима.{S} И он покуша сад, да тако исто 
е ме ко! — јадала се Лепша, трчкарајући по будоару збуњено, не знајући управо чиме да почне и ш 
 мајушним шољама, а други у свакој руци по један велики порцулански кавеник.{S} Пуковник баци л 
ђе живље и да се склони, па и да потрчи по потреби.{S} Жика је био срећан.{S} Колико је у почет 
есо, па онда редом једе и месо све слој по слој, док најпосле не почну избијати голе кости.{S}  
и у калдрму.{S} Но како се, ваљда, ипак по кад кад дешавало, да се по којој од ових кћери Евини 
и јој рукав сав крвав, окрзнуо је пурак по више лакта.{S} Арсенијева вамилија одведе жену кући, 
вакако не може испасти ништа што би чак по живот било опасно, а иначе ако буде каквих непријатн 
окупу и то махом окружни начелници, тек по где где прешарани по каквим помотњиком или другим ко 
 хоћете јавно убиство?{S} Учинићемо вам по вољи.{S} Чујте ме само још ово.{S} Ваше ствари стоје 
мо већ познали напред.</p> <p>— Ја знам по нешто из ваше прошлости, госпођо.{S} С тога не треба 
Кнежева слика одговори:</p> <p>— Ја сам по милости божијој владалац Балканије, а рођен сам од к 
, и да нема друге помоћи но да идем сам по кола.</p> <p>Нисам се смео одважити да вас оставим с 
олима је било два човека.{S} Осећао сам по дуванском диму да пуше, и као кроз какав дебео зид ч 
 сам се испаван и одморан, само што сам по ногама и рукама осећао, као што и сад осећам, местим 
усто поље.. пусто море!{S} Ја сам лутам по тој пустињи!{S} Сам, сам! сам!{S} Остављено сироче!{ 
 часов“, с тога ће најбоље бити да идем по кола, па да вас вратим у двор.{S} Наста питање ко да 
ла стадоше.</p> <p>Јелу парну као ножем по срцу, она сва уздрхта. „Ту смо“, — протепаше механич 
е се и завршила: лупањем шоља и ваљањем по патосу?{S} Зар то није притворство?{S} Зар <pb n="45 
ићима и поче их ударати дреновим прутем по леђима, по глави, по губицама.{S} После као да му се 
 до њега на диван и, трљајући га палцем по челу, рече му озбиљно: — Чујеш, мили мој, сад ваља о 
штених ногу на миндерлуку, и пуштао дим по дим из шарене наргиле, што је чврчала ту украј њега. 
унава.{S} Ишла су два чамца, а у сваком по три веслача.{S} У једном чамцу био је Враничић; у др 
> и онако измаушке, тако га удари шаком по образу да му ухо запева, а на очи му сенуше светлаци 
држао свежањ писама.{S} Ударајући шаком по том свежњу, кнез рече:</p> <p>— Ђенерале, ево, ово с 
у.{S} Срећко га удари два три пут шаком по устима и привика:</p> <p>- Ћут’! ћут’! умукни или ћу 
За тим се окрете Пави, додирну је руком по леђима и упути је у побочну собу.{S} Синђа и сама по 
 ми стоји ево овде — он се пљесну руком по темену, — с тога те молим, жено, настани својски. —< 
ењем ваздуху и оно пентрање за мајмуном по дрветима узбурла у њима и јело и пиће, и вино их на  
 приђе овим колима, и, ударајући штапом по камену, који се десио ту на путу, рече сељаку:</p> < 
ма кнез га обично у шали шљисне шамаром по врату, и то је као нека наплата за партију.{S} Но ов 
а одоздо мач и секира — он удари прстом по печату и рече: — Ево, зар ово није лудорија и детиња 
ет ево овде носи - он куцну Паву прстом по челу.{S} Затим настави:</p> <p>— Као но ти лијепа ру 
и је о барјак па је тако носали цео дан по целом селу.{S} Кад су их после потегли на испит, они 
{S} Тек, пошто су изашли од њега, један по један упутио се Ратковој кући, бирајући месечеве зал 
д су начелници, после дуга бдења, један по један почели измицати кроз Ратков капиџик, губећи се 
 већ прелазило у раскалашност.{S} Један по један сеоски Дон Жуан поче износити целу болту своје 
деше да им је мука узалуд, с тога један по један почне изостајати, а кнез и доктор, праћени гар 
и се прво почну клатити, па после један по један остаје у комаду хлеба, у парчету меса, у крушц 
ци министарства долазили су редом један по један.{S} Обично корачају споро, пењу се уз степене  
 Ратко даде пример и начелници су један по један прилазили столу и сами се служили.</p> <p>Ратк 
 француски, палећи цигару.</p> <p>Миран по спољашности, кнез Мутимир био је у истини још узбуђе 
20" /> <p>Његов другар био му је сличан по узрасту и годинама, али сасвим друкчија изгледа у ли 
 потврђујући да је све то тако, и да он по себи зна како је то тешко кад човек мора водити бриг 
оких планинских врхова, али се познавао по свежем руменилу, <pb n="533" /> које се на тој стран 
лака указа се један коњаник.{S} Полегао по коњу, он је непрестано шибао ово јадно живинче, које 
мах ту до његова кабинета, где је могао по вољи пустити корак.{S} Г. министар је ходао и нешто  
 у 2—3 маха отварао очи, укочено гледао по дворани, па опет склапао очи, не проговорив ни речи. 
<p>Међутим, сав зајапурен кнез је ходао по соби крупним корицама, непрестано је гледао у земљу  
ри врата за собом.</p> <p>Кнез је ходао по соби и чекао.{S} Прође пет, прође десет, прође и пет 
ар, маркиз Белини, нестрпељиво је ходао по своме кабинету, сваки чак је загледао <pb n="473" /> 
 одмах је узео ходати.{S} Прво је ходао по свом кабинету, где обично ради, али кабинет је био м 
врикијевог краља, а он је сиромах бежао по целој дасци штићен коњем.</p> <p>— Хм!{S} Бежи твоје 
ноћне прилике.{S} Како уђоше, одмах као по некој команди сваки од њих лати се свога посла.{S} Ј 
е синотњега скандала, који је већ пукао по свој околини ићи кроз овај народ и уз неку пратњу би 
сваком помицају својих фигура изговарао по нешто, и то махом би понављао једне исте речи, као ш 
 сасвим пуста, тек сам поизретка сретао по кога шетача, који је жудно као и ја гутао свеж, вече 
#SRP18892_N4" /> где је још био заостао по какав доцни гост, просипала се кроз прљаве прозоре м 
ој се високо надимале; поглед јој лутао по одаји; писмо је стајало грчевито стегнуто у десној р 
в пут није се могао убрзати; он је ишао по распореду унапред скројеном и промене није могло бит 
="95" /> <p>Тако је провео ваљда читаво по сахата, не мичући се.{S} За тим протрља лице шакама  
д њега, поотварали све фијоке и пажљиво по њима прегледали све хартије, отварајући пакет по пак 
и својом великом штрцаљком чак тамо, до по авлије.{S} Момак седи на клупи и дрема; он му се при 
агодари свету за изразе саучешћа.{S} До по ноћи чекала је гомила тај свечани тренутак, и кад га 
Милоја и жандарма, а потеру сам наредио по вашој заповести.{S} Дигнуто је седам села и чим се у 
зница, с којом се два три дана проводио по Паризу.{S} Она му сад пише; шаље му своју фотографиј 
д страха пробуди.{S} Подуго се мешкољио по кревету: покуша понова да заспи, али узалуд.{S} С ле 
ом ни на 10 корачаји.{S} Уз то се свако по сахата ваљало провлачити кроз сплетене павитњаке, оп 
о према јасноме огњу, и Жика опази како по снажном затиљку Враничићевом у два три маха прође ла 
з ће свратити к теби, мислим још колико по подне.{S} Па споразумите се.{S} Само не заборави да  
 тек је 11 сахати.{S} Да се кренемо око по ноћи, па ћемо опет добро стићи.</p> <p>Човек, што је 
p> <p>Ђенерал Врбавац пљесну се жестоко по челу и јурну напред, понављајући узвик:</p> <p>— Да  
илинско достојанство јасно се познавало по ћуранским крилима, којима је брижљиво била снабдевен 
<p>Кнез је толико викао да се разлегало по целој кући.{S} Чујући неку ларму, министар Кугић беј 
крено пријатељство, будећи у њему, мало по мало, сазнање о опасности, која му прети од Врбавца, 
е мало у заводу као слободњака.{S} Мало по мало она се поред управитељке тако осили, да су осуђ 
оје ће се тешко кад и записати.{S} Мало по мало, момчадија се поче надметати у томе.{S} А кад к 
S} Од векова ту је вађен камен.{S} Мало по мало, непрестаним копањем створене су огромне подзем 
љива династичка питања.{S} Кнез је мало по мало улазио у ствар.{S} Сад се чешће дешавало те је  
протрчала црна мачка.{S} Они су се мало по мало крвнички омрзли; с почетка је та омраза скриван 
а није видела ништа.{S} После поче мало по мало распознавати поједине предмете, који су се, као 
чи Милојеве, његов високи сапутник мало по мало утону у таке мисли и осећаје, који га брзо одне 
ао јасно видети у оном сумраку, но мало по мало он поче све јасније распознавати поједине предм 
о сред срца!</p> <p>С тога Мутимир мало по мало омрзне Кугића, бар никако се није могао отети о 
н у зној с тешким задахом.</p> <p>„Мало по мало отрована жртва почне осећати да малаксава, да г 
з првога гроба, а то се најбоље познало по томе, што ове речи бабине пресече други крупнији, му 
pb n="482" /> међу нама? шта је настало по мом доласку у Балканију? јесу ли наше везе продужене 
има.{S} Сутрадан већ се о томе шапутало по целом граду, а ни сам кнез није ћутао!</p> <p>После  
> <pb n="196" /> <p>За столом се седело по старешинству.{S} У зачељу био је кнез; с десна намес 
ласт дође у руке, што се најбоље видело по тежњама које су се јављале код Кугића, за оно мало в 
 лепше — прихвати кнез, ходајући весело по соби и раскопчавајући своју униформу. — Је ли, докто 
ило веома интересно лице, ма да је било по неких црта, које су наговештавале као да их је уреза 
" /> које се на тој страни беше разлило по обзорју.{S} Кроз мрке врхове зелених планинских глав 
 ни драма памети, и да се поводила само по срцу.</p> <p>— Ох, ала смо ти ми женске јадна и бесп 
служила да носи овако лепо име, не само по гиздавости тела, но и по душевној лепоти својој.{S}  
своје добре стране — наравно добре само по нужди, јер г. Растислав није рад да црпе користи из  
и у своју корист.{S} Сваки га цени само по томе колико вајде може имати од њега.{S} Нико га не  
ито удешавао; то се удесило управо само по себи и постало је као некакав обичај: два пут недељн 
 то неће нигде на другом месту, но само по лицу, по носу, око очију и усана, тако, да женским о 
нијом не влада само једна династија, но по реду да се мењају.{S} Обадве су те куће заслужне за  
ојевић не долази сам од своје главе, но по споразуму и договору царева и по њином овлашћењу.{S} 
S} Кад му доведоше децу, он стаде једно по једно узимати на крило.{S} Све их је миловао, љубио, 
а ово има, господару; па све лепо једно по једно отаљавај, отаљавај, док даде Бог те се све доб 
 сравнио с „бојним пољем“, просуто вино по патосу с „јуначком крвљу“, а полупане флаше и судове 
рали да је моје држање штетно и, опасно по земљу. —</p> <p>„Али како те моћи немате — и како је 
 сетила га се како је једном скоро пуно по године дана ишао с једним ушиљеним брком, и како је  
је бакенбарте; за тим је потрошио скоро по акова воде умивајући се, перући груди, главу, мишице 
имира Косанића, који је дошао на престо по смрти свога старога оца, владао неколико година, а з 
 што им сад у овом тренутку треба пошто по то власт а та им власт треба с тога, што сматрају да 
сервативцима.</p> <p>Наумни да се пошто по то дочепају власти, конзервативци покушавају да то п 
 шарене гомиле света, што се беше расуо по пољу. — А све ја ово моје, све је пода мном, свима ј 
као да није био много изненађен.{S} Бар по његовим <pb n="20" /> поступцима видело се да није з 
 <pb n="561" /> први им је био министар по имену, а други заповедник и господар на делу.</p> <p 
е сети ко је ова загонетна личност, јер по гласу чинило му се као да је познаје.{S} Али личност 
прелете Мони у тренутку кроз главу, јер по лупи кола и <pb n="426" /> ударању коњских копита он 
 У осталом, ти то јамачно већ знаш, јер по свему видим да си се од некуд дочепао мога „Дневника 
а и стегнута, да сам једва могао на зор по мало дисати.{S} Шта је било даље ја не знам; сва је  
, а лепа девојка трљала је палцима, час по том обручу, час кнеза по челу и очњим капцима, а уз  
у и поче је миловати, час по глави, час по леђима, прислањајући се све ближе и ближе уз њу.</p> 
зе Јелу за руку и поче је миловати, час по глави, час по леђима, прислањајући се све ближе и бл 
личну жељу да барата час по једном, час по другом министарству.{S} Срећом то није дуго трајало  
ћ пробудило приличну жељу да барата час по једном, час по другом министарству.{S} Срећом то ниј 
тано подизао у вис, крај горње усне час по час грчио се — знак да је био веома срдит.{S} Растис 
а непомичан.</p> <p>Кнез је ходао и час по час загледао у сахат.</p> <p>На једанпут кнез стаде, 
регледали све хартије, отварајући пакет по пакет и бирајући поједина писма и документа из њих.{ 
м месту.</p> <p>— Ова притворна чедност по некад је терала дотле, да су уметници морали кварити 
рета издаја, да ме научи ценити верност по њеној истинској вредности!{S} Малодушност је најружн 
уша!{S} Таквих можеш наћи на сваки прст по две.{S} Лак је то еспап који се цео пазари за пет ми 
ће најбоље бити да кнеза испрати на пут по унутрашњости Балканије.</p> <p>Изговор је био лак: п 
ти Растиславу.{S} Поздравише се.{S} Већ по том поздраву видело се да су стари, добри познаници. 
кога да дође.{S} Кнез Мутимир ваљда већ по двадесети пут отвори сахат, и кад виде да је 9½ у ве 
у госпођа говори.{S} Међутим она је већ по други пут стављала питање на које ни сад не доби одг 
четврти сам из племена Косанића, те већ по самоме рођењу никад не могу бити оно, што су обични  
ј човек сврати ми пажњу на то, како већ по самом начину, на која сам амо доведен, могу видети,  
тевало.</p> <p>По уговору, кола стану у по кестенове алеје, а одмах затим чу се у два маха тихо 
пију пиво пред подне, ту пију црну каву по подне, ту читају новине, ту се састају на разговор,  
ат? — рече весела Петрија и пљесну Паву по њеним лепим, белим, пуначким образима. — Море недам  
е некакав њин обичај.{S} Младићи полежу по трави полеђушке.{S} Девојке, окићене цвећем, обилазе 
 се јасно чуло како говоре, како ходају по каменој плочи.</p> <p>„Јес’ овде је!...{S} Овде има  
натресале, а сад их, ево, где се ваљају по прашини у коју она неће ни својом ципелом да згази.{ 
а спасење.{S} Жика се вајкао што немају по један војнички шињел, као што носе народни војници,  
 врат.{S} Има рђавих људи који тумарају по народу, лажу га и узбуњују га и чине свако зло.{S} Н 
ена моћна стабла.{S} Неки се још играју по патосу, други седе наслоњени око бабине столице; тре 
ест, онда обично сва остала кола остају по читав сахат, два, па и више позади; напред одјури са 
 сваке ноћи сељаци доводе у канцеларију по једно девојче.{S} Шта је тај радио?{S} До каквих је  
лако Растиславу, па одоздо удари зврчку по новинама које је Растислав читао.</p> <p>То је чудна 
м: седим ли ја на балканијском престолу по праву наслеђа, но заслугама мојих предака, једном ре 
а у своје руке, сваки од вас послаће му по штогод подозриво, <pb n="574" /> тако, да он имадне  
продужавала једно четврт часа.{S} Једну по једну, кнез је покупио своме такмацу готово све фигу 
а ослонац за повратак, а после да једну по једну виђенију личност из те групе таманите и уклања 
коју је имала на себи, скидала је једну по једну ствар и бацала је преко столице, док најпосле  
маче ходником.{S} Он упита ко је, викну по имену другога момка, али се не одазва нико.{S} Пошто 
ранио бих га ево овим — сељак се пљесну по фишеклији пуној метака.</p> <p>— А шта би радио, да  
ране сваковрсним разговорима и тумачењу по Звониграду.</p> <p>Кад се ствар тицала какве љубавне 
ову,“ коло је отпочело већ и трећу игру по одласку кнежевом, а још се нико не одвоји да иде кућ 
>по један вењер</hi>, а у сваком вењеру по једну лампу, која хвата по 100 драма петролеа, и сав 
08" /> у гробнице, а удешене су да гору по неколико дана без прекида.{S} Ту је у близини била и 
 и слабости кнежевих, али шта ће кад су по несрећи такве прилике да се то мора чинити.{S} Дакле 
вљењем тим једним предметом успевали су по некад да открију и пронађу у томе велике тајне, које 
Како је чудна душа човекова!{S} Како су по некад загонетни прохтеви њени!</p> <milestone unit=" 
ај: два пут недељно, у среду и у суботу по подне код госпође Моне скупљало се десетак отмених д 
ни зликовци могоше је у усамљеном месту по вољи извршити и утећи.{S} Али већ су позатварана нек 
шта научили.{S} Дању су одлазили Кугићу по дужности, а ноћу су се провлачили кроз Раткове капиџ 
на ручица — рече Мона, пљескајући гошћу по десној руци пуначкој, облој, дивној, као најлепша ру 
" /> свега још су обојица имали на лицу по црну маску, пошто је писмо и то захтевало.</p> <p>По 
77" /> чича Степа био је недавно у Бечу по еспап, и том приликом, како се вели, довезао је, изм 
 Срећко и стегнутом песницом дерну хоџу по глави.</p> <p>Старац се испрси, спусти наргиле, прек 
е пуштати и по два-троицу.{S} Задржи их по мало, па их онда пусти, а људи отуда излазе забринут 
м с прозора видео њена кола и познао их по оним красним белцима.{S} То је било довољно да ми од 
ења спрам њега.</p> <p>И ако је Врбавац по жени био рођак младом кнезу, Растислав је ипак успео 
ило много света, па и г. срески.{S} Реч по реч док ти се њих двоје дохвате.{S} Нису се свађали, 
ри пута с ноге на ногу, па, отежући реч по реч, каза хоџи ради чега је дошла, и она и ова девој 
 мирно, хладно, полако, одбрајајући реч по реч, развијао своју омиљену „државну теорију“, мртву 
полако, достојанствено, декламујући реч по реч; после је говорио све брже, све живље, док најпо 
који одлазим.{S} То се најбоље види баш по томе, што ја одлазим, а он остаје.{S} То ти је најоп 
жи на ногама.{S} Ишао је полако.{S} Још по издаље видео је да су гости нешто ужурбани.{S} Прве  
 које га заустављају, опомињу га да још по што шта промисли и не дају му да онако брзо и сврши  
екакве турске каракуке - додавао је још по два гроша.{S} Тај запис ваљало је ушити и носити га  
мена села и како које село лежи, но још по многим селима знао је и све главније људе, нарочито  
 долазили су и звали је да „отаљају још по једну,“ но она никако не хтеде.{S} Кад су је салетал 
низ кошкања између Лепше, која је пошто-по то хтела да чита писмо, и између Мутимира, који то н 
2_C23"> <head>ГЛАВА XXIII.</head> <head>По лисичијем трагу.</head> <p>Пошто је пуна три сахата  
 n="174" /> улици без изузетка имао <hi>по један вењер</hi>, а у сваком вењеру по једну лампу,  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>По тесним и кривим улицама Звониграда жуљале су силне г 
е, с преливањем у најлепше боје.</p> <p>По равном путу, журно поправљеном и нарочито за кнежев  
анцуски шешир, по тадашњој моди.</p> <p>По годинама то је била таман зрела жена, али веома добр 
права: они се не даду прекинути.</p> <p>По кнежевој наредби, доктор махну руком да и она друга  
, пошто је писмо и то захтевало.</p> <p>По уговору, кола стану у по кестенове алеје, а одмах за 
епрекидно, једноставно зеленило.</p> <p>По овом зеленилу, као растопљено сребро, блистају се сј 
маха: „вас јамачно тамо чекају!“</p> <p>По одласку ађутантовом доктор се опет врати на своје пр 
прочита у писму ове речи:</p> <p>„...{S}По обећању, шаљем Вам најновију фотографију Ваше будуће 
цира.“ Цело своје образовање стекао је „по чувењу“, т.ј. слушајући како о чему мисле и суде дру 
ковом, упућеном министру.</p> <p>......„По вашој заповести одмах је наређено да се дигне потера 
У јаке отрове спада и морфијум.</p> <p>„По дејству своме отрови се могу поделити на отрове који 
сам да знате неку траву од које се лако побацује — поврте он разговор.</p> <p>- Има такве траве 
} Сутра дан тек чујеш, бајаги „Побегао! побегао!“, <pb n="657" /> а они га сами пребацили преко 
случај у планини, и да чича Милоје није побегао, они би још ноћас стигли у град пријатељима.{S} 
ригеша.{S} Сутра дан тек чујеш, бајаги „Побегао! побегао!“, <pb n="657" /> а они га сами пребац 
је кнез био изашао у шетњу, да су убице побегле, и још се не зна ко су.</p> <p>Било је још и ва 
ми се испред очију“...</p> <p>Наш јунак побегне, али гнев старога кнеза био је утољен, како вел 
 сломити.</p> <p>То је била његова црва победа.</p> <p>Завршило се детињство.{S} Место <hi>игра 
ина.</p> <p>У првим вековима хришћанске победе, кад је хришћански фанатизам био највећи, вештин 
а теку себи већину у скупштини, па која победи на изборима, оној предавати власт.</p> <mileston 
смртни, непомирљиви непријатељи — он је победио лукавством...</p> <p>— Хтео-не хтео, кнеже, ти  
 јер ако ми не будемо у стању сузбити и победити конзервативце сад, кад имамо власт у рукама, к 
лаве пође полако напред.{S} Ишао је као победоносни војсковођа <pb n="662" /> пооде прве изгубљ 
ити моја! — Сметња ће бити, али ми ћемо победоносно изаћи из свију тешкоћа.{S} Време и стрпљење 
е где ми женске можемо много учинити за победу праведне ствари.{S} Што се мене тиче, боже здрав 
у коњицу, па, с пуно дрске уверености у победу, гледа какво ће дејство тај напад произвести на  
ов живот, на јуначку борбу, и на светлу победу...</p> <p>Слушајући ове речи Милојеве, његов вис 
ста.{S} Овде је вођена битка.{S} Ја сам побеђен — право је да погинем.{S} Улог за који се играл 
и једним ударцем.{S} Нешто су ми сувише побеснели ти жутокљунићи.{S} Размазила их моја трпељиво 
у леђа.{S} Знати да ћеш кроз недељу две побеснити, да ћеш прво пролајати и поднети све страхоте 
рана слаба помоћ, она се окрете и хтеде побећи у један угао.</p> <p>Млади господин погна се за  
осле су Турци дуго трагали и тражили ко поби ону четворицу.{S} И од целога сабора нико се не на 
азда овога дома није се много бринуо да побија овај глас, пошто је он ишао у прилог његове радњ 
завести и у мерама.{S} Том приликом при побијању вредности новцу, који сад оптиче у земљи, дала 
пред је познато и то, докле ће се ићи у побијању поједине монете, онда је ту рачун лак, како се 
ени великом уценом, који их похвата или побије добиће новчану награду до 300 дуката, а село, из 
знамените реформе.{S} Тако је отесано и побијено двадесет нових дирека, а на њих натакнуто 20 н 
, како су једном, баш ту код манастира, побили неке Турке.</p> <p>„Била је преслава, света подо 
ве!...</p> <p>— Шта?{S} Па да нас не би побили као зечеве, ми да бежимо као кукавице!</p> <p>-  
.</p> <pb n="661" /> <p>— Господару!{S} Побиће нас као стоку.{S} Каква срамота!{S} Да нас полов 
е је студена језа, и њени румени образи побледе као крпа.</p> <p>Њене су другарице говориле и д 
/p> <p>Пава прво плану, па одмах за тим побледе као мртвац.{S} Она хтеде нешто рећи, али њене б 
 нуди ти преседништво?</p> <p>Растислав побледи у лицу, а доња му усна узе дрхтати.</p> <p>— Од 
олике речи, које су се полако лиле, као побожна молитва усрднога богомољца.{S} При последњим ре 
о чедним Бечлијама.{S} Забринути оцеви, побожни грађани, па чак и сама штампа устали су против  
о исто доба, остао удовац.{S} Смирена и побожни попа, домаћи свештеник госпођин, одмах прве нед 
 су саслушали његов говор тако, као што побожни хришћани слушају лепу службу смирена свештеника 
о у свом углу и отуда из мрака, чисто с побожним страхопоштовањем гледао на Враничића и слушао  
ародна вера граничи скоро безверјем, да побожност јако опада, да су цркве како који дан све пра 
 памети своје.</p> <p>Говорећи о вери и побожности народној нађоше да народна вера граничи скор 
не може да изговори.</p> <p>Начелник се побоја да старца не удари капља, скочи и додаде му чашу 
 се тога данас грозимо?{S} Бринемо се о побољшању пасмине код наших коња и говеда, и у нарочити 
 који мах он изусти пола последње речи, побочна врата на соби одскочише с треском.{S} Писар Сре 
ion" /> <p>Пава је брисала сузе, кад се побочна врата отворише; Срећко је био свршио своје песн 
 потраја дуго, на један пут отворише се побочна врата, која су била заклоњена ћилимом тако, да  
 састојати у трљању.{S} Отворе се врата побочне собе: рекоше ми да, уђем тамо, што и учиним, ал 
 неком чудном сањалачком маштом.{S} Све побочне улице звониградске биле су неме и пусте, само с 
рати.{S} Кнез ослушну на вратима.{S} Из побочне собе чуло се само одмерено куцкање шеталице.{S} 
снога гарнизона.{S} Најпосле су ђаци из побочне собе отпевали кнежеву химну, а око 11 часова кн 
а улици.{S} Пође да га потражи навири у побочни сокак, изађе на чаршију; упита двојицу што су т 
 <p>Ђенерал на један пут умуче, наже се побочним собним вратима, чисто се мало пропе и зину, ме 
ection" /> <p>Пуковник Врбавац био је у побочној соби кад се све ово десило.{S} Он није ништа ч 
"subSection" /> <p>Кад се нађоше саме у побочној соби, Синђа покуша да изглади рђав утисак, што 
 је као домаћин дужан обићи и господу у побочној соби (ту се већ од 2 сахата њих неколико очајн 
говорити на само.{S} Дежурни их уведе у побочну собу.</p> <p>— Господине, зло је што се чини у  
додирну је руком по леђима и упути је у побочну собу.{S} Синђа и сама пође за Павом.{S} Срећко  
велики завежљај, кнез се полако упути у побочну собу.{S} Прође једну, прође и другу одају; из т 
зим — рече ђенерал ужурбано, па јурну у побочну собу и затвори врата за собом.</p> <p>Кнез је х 
вак је позван у првом реду да се о себи побрине.{S} За тим долази породица; после родбина, ближ 
вршена су сва питања.{S} Ви имате да се побринете само о једном питању: како ће те умрети?</p>  
или и једним и другим.{S} Али они су се побркали, а вешти људи користили се тиме, те једним уни 
о!“ — Кога сад да послушају.{S} Људи се побркаше.{S} Из гомиле се зачу збуњено: „Бог ти.... ура 
зу ради добра и кад вас је та племенита побуда амо довела, онда помогните нам својски бар до кр 
 мржњу.{S} Сасвим други разлози и друге побуде руководиле су ме у томе.</p> <p>— Главни извор,  
 споразуму с влашћу, и какве су му биле побуде за <pb n="647" /> то — страх иди корист?{S} Обој 
љам, свако ваше противљење сматраћу као побуну против законитога наследника и према томе ћу пос 
ту појаву укротитеља, као послушна деца поваљају пред њим...</p> <p>На ова разлагања Растислављ 
 као да није ништа ни чуо.</p> <p>— Има поватане преписке између појединих чиновника и доста уг 
о пружа искрену пријатељску руку, да га поведе правим путем!{S} Бави <pb n="399" /> се лудорија 
езу и покуша да га узме за руку и да га поведе да седну на диван.{S} Но кнез то одби, он изви р 
 у једну отворену авлију и црна прилика поведе их једном осветљеном прозору, на који куцну; вра 
а снага била уз њега.{S} А кад се народ поведе за другим вођама, онда ваш деда, без предомишљањ 
ер на слепо око и скреса га.{S} Мати се поведе и паде наузнако.{S} Престрављена, она, Каја, беж 
је ђенерал лежао.{S} Кнез је прихвати и поведе; уз пут објасни јој да је ово само први наступ к 
ица изађе пред њега, прими га срдачно и поведе право у будоар где га гошћа дочека на ногама.</p 
а прихвати Јелу, узе је под руку и брзо поведе, прво преко 2—3 степена, па кроз мали трем, па к 
 све) — рече кнез, и узев Кају под руку поведе је у собу осталим гостима.</p> <milestone unit=" 
већ! — рече Мона, и узев Лепшу под руку поведе је напред.</p> <p>Кнез Мутимир испрати их до вра 
да ће бити страшна распикућа.{S} Кад је поведена истрага над кривцима, који оваке гласове проту 
стезања они пођоше.{S} Доктор и дежурни поведоше их ходником.{S} На вратим им доктор рече.</p>  
ашао на поље.{S} Кад су му опет скинули повез с очију, он се налазио сам, у маленој, тесној ћел 
е и он угледа чак тамо далеко низ коња, повезаних за школску ограду.{S} И на један пут њему про 
у украј њега.{S} Место чалме оџа је био повезао око главе зајтинли калемћарку шамију, у десној  
избудиле мању децу; неку понеле, а неку повеле и тако их све одвели у велики салон.{S} Ту затек 
косила на једну страну, а крајеви усана повели се доле, као оно у детета кад хоће да заплаче.{S 
а.{S} У једном углу стајала је округла, повелика кутија од хартије.{S} На заклопцу ове кутије б 
о изненади.{S} Они угледаше у трави две повелике гомиле свежа, бела, тек отесана букова иверја. 
 кутију и отвори је. — Унутра је било 6 повеликих стаклета.{S} Кнез их покупи и потрпа у џепове 
трим цртама на лицу, избријане браде, а повеликих бркова.</p> <pb n="520" /> <p>Његов другар би 
ја им Срећко показа.</p> <p>Нађоше се у повеликој посниској соби.{S} На средини стајао је округ 
ао човек с белом маском, везао им очи и повео их даље.{S} Ишли су дуго; по свежем ваздуху кнезу 
ео да остану тајна, радио их је сам, не поверавајући се никоме, сем оних који су били неопходни 
а како зна, а пошто се ствар није смела поверавати другоме ком, то да иде сама по кола.{S} Кад  
веровати својим очима. — Човек, коме је поверена безбедност престола, ред и мир целе кнежевине, 
 знам.{S} Судба младога кнеза и мени је поверена.{S} Ја не могу бити равнодушан спрам ствари, к 
 уверавао да је све у реду, да је ствар поверена човеку чија прошлост јамчи за успех. (Доктор ј 
 друге личности, друге саветнике, друге поверенике, и ви ћете скупо платити своје рођене погреш 
е као ствар, од голема значаја и велика поверења, по нарочитом гласоноши послат министру у Звон 
убав моја, није могла од тебе ни толико поверења да заслужи!{S} Ох! то је горко, горко!</p> <p> 
м само једино: — твоју искреност, твоје поверење — да да ми кажеш кад дође тренутак твоје женид 
руку, а Растиславу да поткопају углед и поверење, које је до сад имао код кнеза.</p> <p>Ловимук 
адашњи министар полиције, уживао његово поверење.{S} Делећи и сам зебње Растислављеве мин. поли 
канији, док га из те улоге није истргло поверење младога кнеза Страшимира Косанића, који је дош 
није више уживао оно старо неограничено поверење кнежево.</p> <p>Међу тим вест о заносу, у коме 
ојевића, наш јунак стекао је одмах пупо поверење нових власника, као што га је уживао и код ста 
о, нешто што човека привлачи и улива му поверење, нешто што ти одмах на први поглед говори: „ов 
стислав се лако поклони — Благодарим на поверењу, то сам ја у неку руку госпођа Помпадурин канд 
е да се те ствари <pb n="127" /> раде у поверењу.{S} Ви сте сад узели мене запиткивити какав је 
вам опет понављам; ове се ствари врше у поверењу.{S} И ту веровање мора бити потпуно.{S} У оста 
а свога, предлажем да се извршење казне повери твојој бајној гошћи, сестрице моја.{S} А? а?{S}  
о, онај исти што му кнежев доктор отоич повери једну важну тајну и једну тугаљиву мисију.{S} Пи 
а ми је дужност спрам земље, која ми је поверила своју судбину Ствар је пропала.{S} Питање је ш 
{S} Вуци у јагњећој кожи!{S} Бог вам је поверио овај народ да га браните као добри пастири, а в 
 власт, „коју им је блаженопочивши кнез поверио.“ Најпосле намесништво наглашава, како оно смат 
код старих.{S} Постао је у толикој мери поверљив човек нове владе, да је био одаслан у суседну  
жем породичном кругу.</p> <p>Дозвана је поверљива послуга ђенералова, да се нађе госпођи на руц 
кнезом што боље зблизи, да га свикне на поверљиве разговоре, где би отворено и искрено оцењивал 
сељаци су изгледали <pb n="551" /> тако поверљиви, као да су међу својим знанцима и комшијама,  
дно и какав злочин извршили.{S} Врло су поверљиви једно спрам другог.{S} Преко овога Илије Ката 
ечери, у први сумрак, непознат човек, с поверљивим писмом од г. Ратка из Звониграда.{S} У том п 
 били смо извештени да сте, преко неких поверљивих лица, дошли у додир с бечким двором и бечком 
ц осећа неодољиву потребу да се насамо, поверљиво и присно изразговара с тим истим човеком, из  
 листе у напред, а по потреби може бити поверљиво и какве позајмице из државне касе.{S} Све то  
ње по средини собе, разговарајући нешто поверљиво с <pb n="563" /> орловачким начелником, у чиј 
рао да у то друштво уведе једнога свога поверљивог човека и од њега је чуо многе ствари.{S} Ком 
причала је, како је чула од једног врло поверљивог господина, да су пре два дана некакви непозн 
{S} А надам се да ћете ме предусрести с поверљивошћу, пошто немате узрока да ма шта прећутите.{ 
ао ући, а можда не би он <pb n="687" /> поверовао.{S} Растиславу је отишао човек с тога, што је 
- Да су дукати крушке још би се могло и поверовати — примети Растислав....{S} Но он има друго н 
" /> ушима.{S} Шта више вољан је био да поверује, да је тек ово сад што му Заре прича прави сан 
лику какав ружан глас о њему.{S} Неко и поверује.{S} Али сви озбиљнији људи одмах се питају: је 
 над телом генерала Врбавца, и сад чека повесника да на њу стане, и достојно описавши његова де 
ти на се сва та тешка бремена, пошто ће повесница њега учинити одговорним за све даље последице 
 ово дело као „најцрњи злочин у новијој повесници“, а кнез се оплакује као највећи родољуб и му 
<p>„Страховит је то грех!{S} То је грех повеснички; грех који тек покољења искупљују!</p> <p>Вр 
/> искрсне у Тополовцу, у оном славном, повесничком месту, где је сури соко балканиски први пут 
ођа свију угнетених народа балканских и повести их на заједничку борбу за ослобођење и нацијона 
едан официр, <pb n="21" /> који је хтео повести свој батаљон да њиме заузме главну полицију, би 
 <pb n="215" /> а да ли би се ово могло повести и у Звониград? ако би се... случајно....</p> <p 
вало као најлепше-плаво море кад га лак поветарац тек почне најлак браздити и гипкати.{S} Пуна  
" /> <p>Зора је рудила; ћарлијао је тих поветарац; прве пролећне ласте, већ избуђене, припевале 
сам ћу се кренути.{S} Милоја и жандарма повешћу са собом да покажу место.{S} С најближе телегра 
 поломити сва ребра која су се доиста и повијала под страховитом стегом његових железних руку.{ 
творе се у сухе штапове, а кичмењача се повије и искриви.</p> <p>„Од снажна, млада човека, кога 
ашће ми деца, дићи ће се <pb n="638" /> повика на целу фамилију, гониће их на сваком кораку.</p 
— потврди и Боја.</p> <p>— Код кнеза? — повика доктор, ударајући гласом на последњу реч; после  
о упаде у собу као бесан, и још с врата повика шкрипећи зубима: „Ћут’, стрвино, ћут’ главу ћу т 
 јако, да стакло на слици одмах пуче, и повика загушљиво: „Ево, овај је срећан!“</p> <pb n="346 
нежевим доктором.{S} Још с врата доктор повика:</p> <pb n="257" /> <p>- Шта је?{S} Шта тражите  
ко стакло, <pb n="465" /> а кад је кнез повикао, онда се то стакло опет прометнуло у бриљант и  
.{S} Тако би и овде било.{S} Он би први повикао „она је, пос јој њен“, а ви би све нагрнуле за  
ну руку у крв и издиже је над чинијом и повикну гласно: овим ћемо се миросати; ово ће бити знам 
ежева рођака и жена човека који заузима повисок положај у балканиском друштву, опет за то њена  
утутњаше затворена кола из којих искочи повисок господин, увијен од пете до главе у црн огртач, 
јане брежуљцима, а на обзорју пресечене повисоком косом.{S} Око себе је видео неравно, каменито 
etter</foreign>? — упита кнез обрнув се повисоком, пуном човеку у бакенбартима, који је ту седе 
.{S} Кад жигица плану, срећни љубавници повичу у глас: „Ао, лоло!“, „ао лоћо!“ и одмах полете ј 
ш није било 11 часова.{S} Из уске удице повише у другу ширу, а из ње убрзо изађоше на сокак, ко 
су поред дугачке осниске куће.{S} Затим повише у лево, уђоше у тесан сокачић, уђоше у једну отв 
га закољу, а оно мирно и невино стоји и повјерљиво гледа наоколо, неслутећи никаква зла.{S} Так 
ам рђав случај, ал тако је кад неко има повластицу на чедност и светитељство.{S} Но како у томе 
свитати.{S} Ноћне тмине све су се дубље повлачиле у високе гудуре планинске, док су се из далек 
коба.{S} Но тактични Растислав вешто се повлачио у одсудном тренутку, избегавајући да сукоби не 
искомадан, без носа — ђенерал је полако повлачио прстом преко кнежеве слике, док не дотера до н 
 на вољу своме млађаном срцу; један нов повод за стотине нових забава и задовољстава.</p> <p>По 
 се бојим да ваши искази не послуже као повод гоњењу <pb n="483" /> неких личности.{S} Јесте ли 
30" /> Балканске Браће и које је и било повод целој овој авантури?</p> <p>Заре слеже раменима.< 
о је све подозриво, и он у свачему нађе повода да превије табак и отпочне истрагу, а већ ако се 
о нема права вређати друге без узрока и повода.</p> <p>— Ово је збиља дипломатски речено.{S} Ја 
 тада бележили кнежев карактер и давали повода и хране сваковрсним разговорима и тумачењу по Зв 
не — тако смо му на жалост обојица дали повода да се лично умеша у неке доста важне државне пос 
аних посланика, не хајући што тиме дају повода страној дипломацији <pb n="462" /> да се умеша у 
право на оне који су мене без разлога и поводе вређали.</p> <p>— Веома је то лепо кад човек има 
 „Ала се онај попа ољољао;“ гле како се поводи.“ — „Ћут, бре, ти си ми бољи.“ — „Шта рече, шта  
S} Јамачно дирнут тим уздасима, плот се поводи као пијан, накривљује се на једну страну, док му 
ави није имала ни драма памети, и да се поводила само по срцу.</p> <p>— Ох, ала смо ти ми женск 
није чинио, што је слушао друге, што се поводио, кад је могао све сам учинити, а да никога не п 
hi>...</p> <p>Кнез се хватао за трбух и поводио се од смеха.{S} Пало му веома смешно како ћелав 
 чак и жицом те сам изгледао као дете у повоју, или као каква мисирска мумија.</p> <p>— За име  
р је пошла као подмазана и дала је тако повољне резултате, каквима се Ратко није никад могао на 
те династије.“ У опште, прилике су тако повољне, какве још никад нису биле.{S} Он треба само да 
!{S} Сад је поље рашчишћено, прилике су повољне и њима се треба користити. — Само и ту ваља хит 
 их ово братство гаји - никад нису биле повољније од садашњих. — Сва је опасност само у томе, д 
в говор неочекивано учини на кнеза врло повољно дејство: љутина, која већ беше почела обузимати 
} Он рече кнезу просто и јасно да је за повратак сад доцне, да су дружинске страже већ размеште 
ичку групу, која вам је била ослонац за повратак, а после да једну по једну виђенију личност из 
 вратимо?</p> <p>— Ах, молим вас, какав повратак? поче Заре али немаде кад довршити; на десном  
и, они опет затворе долап, обесе слику, поврате у ред све ствари, позакључавају фијоке и после  
м богаством, којима би власт помогла да поврате ранији сјај својих домова.</p> <p>За будућност  
дица Косанића обори, а Црнојевићи да се поврате.</p> <p>У писму је нуђено кнезу, ако је вољан,  
трзао се и опет се губио.</p> <p>Сад га поврати гласна вика у близини.{S} Ту, за првим шумарком 
еизмерну енергију, коју је развијала да поврати свој „отети кућни праг,“ <pb n="528" /> како је 
 збаци династију лажних Косанића, па да поврати своју народну династију Црнојевића, под којом ј 
ви слатко-млаве.</p> <p>Ова шала Жикина поврати Враничића из његова кратка заноса.{S} Очаран ле 
а га ту оставити на миру и чекати да се поврати, па га онда преместити у постељу.{S} Још једном 
 морао нешто одговорити, и то га сасвим поврати.</p> <p>И ако целе ноћи нису спавали, и ако су  
 и јемство, да вам Аустро-Угарска силом поврати круну, ако би, услед каквог народног покрета, б 
стури натраг, простења, но опет се брзо поврати и седе, с истуреним прсима као и пре.</p> <p>—  
и додаде му чашу воде.{S} Кад се толико поврати да је могао говорити, чича Милоје рече: — Пропа 
спирта или мириса, од чега се Каја опет поврати.</p> <p>— Шалим се — рече кнез, осећајући да је 
 је тако учинио пред момком, те се опет поврати и седе за сто, а момку рече немарно:</p> <p>— К 
unit="subSection" /> <p>Начелници су се повратили на своја места и последице њихова рада брзо с 
ш им није било доста.{S} Кад су се мало повратили, кнез се попне на столицу, те с „висине пирам 
 сном.{S} То га је одморило, опоравило, повратило.{S} Синоћ је легао одмах после 9 час., а јутр 
разбијем ту махниту мисао и да те од ње повратим.{S} Мој је успех био у толико тежи, што је баш 
ме ова прича зетова, па хоћу мало да се повратим.{S} Ви слободно разговарајте, као да мене овде 
- Док сам се ја мучио да вас разберем и повратим врати се и црна прилика.{S} Ја је оштро упита  
нез се повукао у своје одаје, а свет се повратио у град, расплинуо се по механама, где се пило, 
 жив, и тога истог дана до мрака већ се повратио толико да је у вече могао узети авдес и очитат 
чено, оне се више не могу зауставити ни повратити.{S} Ја вас преклињем... и мене ради и вас рад 
т.{S} Али све то још није могло потпуно повратити класичну природност.{S} Највећи уметници из д 
вајестак дана: значи, одмах после твога повратка из Париза.{S} Јес, па куверта је из Париза, ев 
ех је постигнут.{S} На месец дана после повратка с пута Растислав је имао у рукама цео план зав 
milestone unit="subSection" /> <p>После повратка с пута, Растислав се и душом и срцем био преда 
стоји у збацивању династије Косанића, а повратку давно прогнане династије Црнојевића, на коју с 
којим је предусретнут кнез Мутимир, при повратку са свога првог пута по земљи.{S} Параде, церем 
ост.{S} То се несумњиво посведочило при повратку ваше династије.{S} Кад сте се утврдили по свом 
 пред пунолетство, јамачно сад по вашем повратку у Звониград.{S} То је све што знам о овој ства 
настије.{S} Кад сте се утврдили по свом повратку, прва вам је брига била да ослабите ону полити 
ивању изанђале династије Косанићеве и о повратку омиљене лозе Црнојевића.</p> <p>Кнежев наступ  
ав не излази с тога што је срдит.{S} По повратку из шетње но граду, кнез око 6 часова оде Расти 
d>Потера</head> <p>На две три недеље по повратку из Звониграда, куда су сви начелници ишли ново 
ешено је било још у напред да се посети Повратница, и тај излет одређен је за данас.</p> <miles 
јања, налазио се старински манастир <hi>Повратница</hi>.{S} Овај је манастир из 15. века, зидао 
шта хоће, ја што знам, знам.{S} Од наше Повратнице нема лепша намастира па иди куд ти драго.“ — 
ње спрам кнеза.{S} Догађаји у Орловцу и Повратници доказали су му да кнеза отуђује строг, учите 
{S} Кнежев млађи кувар био је изаслан у Повратници још у очи тога дана, и он се доиста постарао 
и главно језгро његове пратње били су у Повратници.{S} Остали су полако приспевали један за дру 
ике за извршење њиних заветних жеља, за повраћај династије Црнојевића.{S} Конзервативце треба и 
 <p>Сад је настало спремање.{S} Мона је повраћала ред и спремала што треба, а узгред је запитки 
венити у лицу, знак да му се срџба опет повраћала.</p> <p>— Само се могу чудити, да се тако мал 
ао.{S} Неке су нашли чак у башти, пали, повраћали, па ту тако на гомили и заспали.</p> <p>Госпо 
а јавља се доба ренесанса, препорођења, повраћања и угледања на стару грчку и римску класичност 
ом несвесном стању.{S} Кад сам се почео повраћати к себи, нађем се намештен у наслоњачу.{S} Био 
с трзале.{S} Тек сад кнез се опет почео повраћати и сећати куда је пошао.{S} Али сад се већ био 
>Тако је између кнеза и Растислава опет повраћено оно добро расположење, што за тренутак беше п 
ио почетак.{S} Наскоро слични извештаји поврвели су с многих крајева Балканије и нови министар  
огуће изићи из платна а да се печати не повреде.{S} После је све метуто у дебео, једноставно пл 
 обухвата сваку женску, кад осети да је повређено и оно најсветије право, које она има као жена 
трем, па кроз велико предсобље, из кога поврнуше у десно, кроз једну собу, кроз другу, кроз тре 
} Дотера до половине имена па запне.{S} Повртао се по неколико пута и најпосле прочита име: „Бо 
е неку траву од које се лако побацује — поврте он разговор.</p> <p>- Има такве траве, милостиви 
 су брзо.{S} После два три минута Синђа поврте у манастирску авлију.{S} - Ама зар туна? — упита 
е остајао отворен пут, али црна прилика поврте у десно, и заиђе међу гробове и гробничке ограде 
 рече Синђа, грабећи напред.</p> <p>Она поврте у лево и упути се манастирском „малом конаку,“ с 
Пава сави главу у страну, после је опет поврте и, место свака одговора, она притисну кнезу дуг, 
 рече Растислав, пошто је мало поћутао, поврћући разговор опет на кнеза и на ону тајанствену же 
и добро!</p> <p>Куршум је срећом омакао поврх чеоне кости и расцепио само кожу на глави.{S} Пер 
азио из истога гроба, али с много плиће површине.</p> <p>И овај глас прво дубоко уздахну, па он 
аку видела су се, на беличастој воденој површини, два црна предмета, где се спуштају низ воду.{ 
рима гледа кроз прсте.{S} Кад избије на површину какав случај, свет га строго осуђује, али док  
са дну мора граби песак и муље, јури на површину и куша да ми тиме заспе и претрпа моју лепу ру 
кама веслача, као стреле крижали глатку површину дунавску, гонећи право супротној обали.{S} Вет 
су се старати.... сваки струке своје по површности, господину министру, вазда одани и покорно н 
 подухивао, сад беше престао, као да се повукао дубље у планинске гудуре, од куда се, овда онда 
сположењу.{S} Тек што беше ручао, па се повукао у свој кабинет, да попуши цигару, а можда малко 
 више шта рећи — растали су се: кнез се повукао у своје одаје, а свет се повратио у град, распл 
њи капетан, а садашња начелник, Вујадин повукао је грдну вуру и у мало није чак и службу изгуби 
и енергичне престоничке полиције, па се повукли у унутрашњост.{S} Отишли су у Орловац и ту већ  
ко сокачких букача биће сувише слаби да повуку за собом читав један народ, па ма они уживали и  
 би имала ништа против, ја бих се могао повући.</p> <p>Кнез је ћутао и ходао.</p> <p>Маврикије  
 два сељака, сматрали су да је разложно повући се мало дубље у планину, тим пре што је већ и да 
се у падању придржи за чаршав од стола, повуче га, свуче судове с читавог једног краја, те све  
на устаде, приђе му, ухвати га за руку, повуче га мало на страну и гледајући му у очи, упита га 
ка понова хтеде ухватити за рукав да га повуче да беже, Црнојевић се осврте, диже пушку на око, 
тај мах неко не ухвати за тур и тако га повуче, да кмет љосну колико је дуг.{S} Чаша се проли,  
пет ја то не ћу умети.</p> <p>Растислав повуче начелника за рукав.</p> <p>— Ево, почните одавде 
бгрли Јелу око паса, прижма је к себи и повуче је на диван, где седоше <pb n="60" /> заједно, у 
о, црна прилика дохвати кнеза за руку и повуче га.{S} Мутимир скочи и пође, ма да је све то чин 
лаву у шакама.{S} Мона је узе за руку и повуче да јој скине шаке с очију.{S} У тај мах Лепша по 
асак свршити, она сподби Паву за руку и повуче је напред.....</p> <p>Пава се устезала, али опет 
лу.{S} Кнез први опази овај заладак; он повуче Кају на ту страну, те седоше једно до другог на  
за руком госпођама да седну, па се брзо повуче.</p> <p>Госпођа, која је све довде водила Јелу п 
дин немаде кад довршити, неко га снажно повуче за капут и опет му прошапута:</p> <p>— Чекај сад 
 знаш! — рече госпођа Софија и значајно повуче мужа за руку — Лепша, знаш! — понови она још јед 
али кнез га дочепа под руку и енергично повуче за собом.{S} У исти мах осврте се и викну:</p> < 
>Показујући главом на Лепшу.{S} Мутимир повуче Мону за руку и рече јој полако: — Иди је разгово 
тране кнеза с друге Зара и енергично их повуче напред.</p> <p>И Заре и Мутимир старали су се да 
е труло.{S} Јес здравља ми, кад је мало повучем <pb n="218" /> за руку, а ја све стрепим да јој 
за свога заштитника.{S} Био је скроман, повучен, чисто послушан.{S} Врбавац је опазио у њему вр 
одине.{S} Пуковнику дође мало чудно ово повучено, овако скромно држање ове жене.{S} Он је њу са 
да је изведе доле у поток, где оно хоџа погађа.</p> <p>Чим Синђа помену хоџу окретном Срећку од 
о појаса, а сва седа — па чудо живо што погађа.{S} Ко му није отишао, томе није погодио.{S} Има 
чудила како ови њени гости, ђаволи, све погађају, као да су, боже прости, кроз рупицу гледали.< 
звижде око <pb n="291" /> ушију, сад је погађају: један, други, трећи, но она не осећа ништа; о 
ај.</p> <p>Но госпођа Софија, као да је погађала ове мисли мужевљеве, држећи се за кваку, она р 
 носио своју свештену књигу, из које је погађао судбу, шта ће коме бити до послетка, а ту је др 
 још усуђујете уста отворити!{S} Ви сте погазили вашу заклетву, ви сте издали вашу војничку зас 
се отрпети.</p> <p>Тако је и учинио.{S} Погазио је упутства у писму само у толико, што је наред 
 Од онога пуцња и силине свеће се махом погасе; густ пушчани дим напуни собу те помрачи и оно м 
 њих таман се беше попео на столицу, да погаси свеће на великом лустеру у дворани, кад му се на 
мка, али се не одазва нико.{S} Пошто је погасио свеће, момак изађе у ходник и погледа — нема ни 
 рече један. „Хајде“ прихвати други.{S} Погасише цигаре, духнуше у свећу и изађоше.{S} Онај ста 
чена пасуља) Црнојевић је носио у торби погачу и пуну каленицу папуле с великом обареном шумком 
ено препиру.</p> <p>Свеће су свуда биле погашене, само из кавана и готварница<ref target="#SRP1 
ари, ако није рад да изложи опасности и погибели не само оно што је он звао својом „великом мис 
ина донео је кратак опис крваве кнежеве погибије, где се вели:</p> <p>„Тај за сву Балканију стр 
узе положај ратника, који је намеран да погине на заузетој позицији, али да не сиђе с ње.</p> < 
у, није могао желити да Перун Црнојевић погине онда, кад су на влади њини противници.{S} То би  
 битка.{S} Ја сам побеђен — право је да погинем.{S} Улог за који се играло био је велики — једн 
, мој господине.{S} Ја сам дошао амо да погинем.{S} Но одмах нам чељаде амо дајте! — поче Радов 
д људи, браће твоје, за то си осуђен да погинеш од руке сина човечија!....</p> <p>Из кнежевих г 
етити нанесену срамоту, ако је част већ погинула.</p> <pb n="252" /> <p>Старац хтеде поћи сам д 
b n="664" /> потеру, сви потрче да виде погинулога, и људи из разних села помешаше се и згомила 
енику, и донесе глас, да је кнез доиста погинуо; да је с њим пало још неколико његових рођака,  
lestone unit="subSection" /> <p>Кнез је погинуо и Звониград је личио на узрујану кошницу, у кој 
дан од жандарма био је наредник и он је погинуо, као што сам имао част известити вас.{S} Чича М 
.</p> <p>— Ађутант Светозар у мало није погинуо, прозујао му куршум поред самих ушију и одбио о 
ко рече да ађутант Светозар у мало није погинуо, Растислав додаде: — Кам да је!{S} И то је нека 
ан човек.</p> <p>Кад чу глас да је кнез погинуо, он прво мирно испита војника од кога је, кад ј 
{S} Свак прича друкчије.{S} Милоје вели погинуо је <hi>Зликовац</hi>, жандарм не оспорава факт  
 кроз зубе.</p> <p>- Тако!{S} А није ту погинуо никакав човек под туђим именом? — упита кнез лу 
!“</p> <p>Оно после подне, када ће кнез погинути, пуковник Врбавац није никуда излазио; цело по 
и — они су викали војницима: „не ближе, погинућете,“ измичући непрестано назад.{S} С поља се по 
да овде нема шале, овде лежи онесвешћен поглавар земље, и то онесвешћен вашом кривицом.{S} Прет 
миров први пут засновао своју власт као поглавар државни и као наследни кнез балканиски.</p> <p 
лканија на један пут изгубила крунисана поглавара свога.</p> <p>Катастрофа је одиграна.{S} Наси 
огнане династије Црнојевића, на коју се поглавите наде полажу с тога, што је претендент престол 
 је сам говорио, „трудом и приљежањем“, поглавито умешношћу, - „коме свецу треба какав тропар.“ 
е долазе у каване само на кратко време, поглавито лети, кад је у јеку пивска сезона, те на жарк 
а, за које се ви нарочито интересујете, поглавито с особином да дејствују тек доцније и да не п 
су потанко биле оцењене све прилике.{S} Поглавито је свраћала пажња на ове две околности:</p> < 
Овим гасом често се људи убијају сами — поглавито женске, којима досади живот, а страше се да з 
ар радио на ширењу друштвених начела, а поглавито на остварењу једне од главних тачака у претхо 
чно источњаци, бујна раса, топла крв, а поглавито сам начин живљења но селима, сама природа; ку 
но и саме девојке, опет за то кавана је поглавито мушка забава.{S} Женске долазе у каване само  
же.{S} Конзервативци ако успеју, успеће поглавито тиме, што ће кнезу набавити новаца...</p> <p> 
м су превлађивали <hi>осећаји</hi> и то поглавито овај један једини осећај.</p> <pb n="391" />  
олитичко стање.</p> <p>У Балканији деру поглавито ова три правца: либерални, конзервативни и сл 
а.{S} Поглед Врбавчев био је пун гнева, поглед Растислављев пун хладна презирања.</p> <p>— О..  
октора свој помућен, разрогачен поглед, поглед какав се само но лудницама виђа.</p> <p>Доктор и 
у, а поглед му је био помућен, лудачки, поглед који је страшно било видети.{S} Тај тешки, оловн 
емља потавнио у липу.{S} Израз на лицу, поглед, држање, све му се беше изменило.{S} Поглед му ј 
исала, груди су јој се високо надимале; поглед јој лутао по одаји; писмо је стајало грчевито ст 
 искони и који ће се мрзети до века.{S} Поглед Врбавчев био је пун гнева, поглед Растислављев п 
по соби, нема ли других којих врата.{S} Поглед јој паде на заклоњена врата, кроз која се удалио 
в народ, свима је њима он заповедао.{S} Поглед му се оте далеко низ поље и он угледа чак тамо д 
ед, држање, све му се беше изменило.{S} Поглед му је био укочен, помућен, погледао је час у кне 
ења, оде и стаде крај другог прозора, а поглед јој се опет губио кроз прозор некуд у даљину.</p 
 опет обухвати погледом целу околину, а поглед му је био помућен, лудачки, поглед који је страш 
а груди, подиже главу и потражи Срећков поглед, па, гледећи га право у очи, поче климајући глав 
очитала до краја, она још једном подиже поглед и још једном прелети очима преко писма.{S} За ти 
аква унутрашња задовољства.{S} Његов је поглед био ведар, јасан, слободан, око усана играо је н 
 црна и мрачна на месечини.{S} Још даље поглед се губио у нејасној маси неправилних, издробљени 
 хладно стакло своје усијано чело, упре поглед на поље.{S} Пред њом је зијала мркла, црна ноћ.{ 
ћутања.</p> <p>Врбавац диже главу, упре поглед у кнеза и упита га хладно.</p> <p>- Кнеже, нема  
мени спремили.</p> <p>Кнез ућута и упре поглед у ђенерала.{S} Ђенерал диже главу и упре поглед  
>Међутим ђенерал Врбавац застаде и упре поглед у једну слику на зиду.{S} На тој слици било је п 
будућност Балканије? — рече кнез и упре поглед право доктору у очи.</p> <p>Доктор се збуни.{S}  
 ђенерала.{S} Ђенерал диже главу и упре поглед у кнеза.{S} Њини се погледи сусретоше и тако ост 
 некој кући близу сокака.{S} Сад јој се поглед већ беше прилично навикао на мрак.{S} Учини јој  
о се појави с доње стране.{S} Он окрете поглед тама и на левој обали Дунава угледа јасан, велик 
<p>— Да су господа попови то се на први поглед опазити може,— рече Растислав подругљиво.{S} Али 
ко осмехну.</p> <p>— То се види на први поглед.{S} Но ја бих радо чуо ваше име; чији сте и одак 
дао и нешто размишљао, али, већ на први поглед, дало се на њему познати да то нису биле никакве 
му поверење, нешто што ти одмах на први поглед говори: „ово је добра жена, ово је паметна жена“ 
 крви; сваки откуцај срца твога и сваки поглед ока твога нека је мржњом просочен.{S} Као што уп 
окрете и баци на жену оштар, испитнички поглед.</p> <p>— Шта ти је? — упита Каја изненађена ови 
рашно било видети.{S} Тај тешки, оловни поглед Боја спусти на Радована.{S} Блед као смрт, гласо 
удали, не говорећи ни речи, и не дижући поглед.</p> <p>Кнез загледа у сахат.{S} Било је десет и 
е „оцеви отаџбине.“</p> <p>Не скидајући поглед с доктора, кнез га упита, да ли он збиља тако мл 
диже главу и упре у Мутимира испитујући поглед.</p> <p>— Ви то мене питате, господару? — рече о 
а то да не падне — погледа у кола, баци поглед свуда у наоколо, чак загледа и под кола, после о 
еђашње место и седе крај кнеза.{S} Баци поглед на бледо, непомично лице кнежево, које је са зат 
е слике.</p> <p>Говорећи то, Лепша баци поглед на куверат у коме јо била слика.{S} На једаред у 
е поред њега и оде даље, Растислав баци поглед у огледало, у коме се виде широка леђа пуковнико 
ав млађи ађутант кнежев, крадимице баци поглед на успавана кнеза, приђе на прстима неугледном ч 
ју врелу главу.{S} Лепша крадимице баци поглед на њега и виде га како на махове уздиже рамена и 
 сред авлије, чешући се и зевајући баци поглед на звездано небо и прошапута — „Валимо те, боже! 
узе доглед, и кроз један пропланак баци поглед на оближње брдо и у узе га разматрати пажљиво.</ 
ново седоше, начелник Вујадин опет баци поглед у даљину; редови коња мирно су стојали везани за 
у.</p> <p>Растислав прими и издржа овај поглед.{S} Њине се очи нађоше, њини се погледи сукобише 
ла је у Синђу измученим погледом, а тај поглед као да је говорио:</p> <p>„Милост, добри људи!{S 
е.{S} Лепша није дизала очи да види тај поглед, али она га је осећала, осећала је како јој се у 
<p>- Не, не! — развијао је он даље свој поглед. — У будућност нема право да се узда онај, који  
рцулански кавеник.{S} Пуковник баци лак поглед на ове момке, обиђе их и оде даље.</p> <p>Кад се 
 ми под носом некакву флашицу.{S} Бацим поглед око себе и видим да се налазим у некаквој округл 
ничића, који баш у тај мах измени један поглед са Жиком.</p> <p>Жика пружи руку да узме кутију  
180" /> <p>Млађи ађутант баци још један поглед по дворани, сам помаче напред столицу за коју је 
од будоара.</p> <pb n="442" /> <p>Један поглед био јој је доваљан да види шта се десило.{S} Ник 
ренутак.{S} То је био мек, топао, нежан поглед, који из срца потиче и у срце утиче.{S} Лепша ни 
/p> <p>После овога Мутимир баци расејан поглед по соби, приђе дивану, уморно се спусти и мету г 
ећу шубару.{S} Бледоћа у лицу и немиран поглед издавали су узбуђено душевно стање, иначе он је  
ез Мутимир заустави на њој свој немиран поглед и узе је гледати нетремице.</p> <p>Шта се тада з 
граби згоду бацио би по који крадимичан поглед на кнеза. </p> <p>Тако прође десетак минута.{S}  
</p> <p>Мона отвори очи, баци летимичан поглед на господина, па брзо опет зажмури.</p> <p>— Не  
„ју“, све по једну ноту више, а зачуђен поглед бацала је час на говорника, час на свог мужа, ка 
<p>Лепша ни сада не одговори ништа, њен поглед и сада оста оборен, али она мирно пусти да је кн 
углу руку и негледушке узе каву.{S} Њен поглед био се занео за једним зрачком који се беше проб 
лаве, она опет спокојно сведе очи и њен поглед сад као да је говорио:</p> <p>„Па наравно!{S} То 
упре у доктора свој помућен, разрогачен поглед, поглед какав се само но лудницама виђа.</p> <p> 
има овде да се изврши!“</p> <p>Госпођин поглед то је говорио.{S} Пошто је два пута одмерила муж 
чима упита Жику о њему и разумеде Жикин поглед, који му је говорио: „наш човек“ с тога упита да 
рив ни речи.</p> <p>После је заустављао поглед час на доктору, час на појединим предметима, и г 
ој од ових кћери Евиних и нехотице отео поглед на ове снажне, мускулозне, голе људе, то се на п 
му нешто шапну на ухо, доктор баци брзо поглед на кнеза, рече: „имате пуно право, г. намесник,“ 
а, онда се окрену, баце још један срдит поглед за кнезом и његовом пратњом, па онда продуже пас 
м протрља очи, скочи, стаде пред кнеза, погледа га прво у очи и рече одсудно:</p> <p>— Вадим шт 
о Маврикија, после се грохотом насмеја, погледа око себе и рече, као да се обраћао неком трећем 
нбартом спусти полако новине на колена, погледа у кнеза и рече му одмерено и с тактом (он је ув 
 јој је та девојка.{S} Синђа се окрете, погледа Паву и слага: — Па... ћерка ми је.</p> <p>- Вал 
а.{S} На једаред узвикну: — Ах, та ево, погледа жиг поштански.{S} Па ти си ово добио тек пре дв 
Она му приђе, узе га оберучке за главу, погледа му у очи и рече му понова: — Мутимире, ти се же 
 Кад Растислав ово рече, он диже главу, погледа га и гледао га је дуго.</p> <p>— Збиља, г. Раст 
хајд овамо!</p> <p>Враничић диже главу, погледа тамо на ону страну откуда је долазио тај разгов 
та Враничић застаде, наже се на ограду, погледа доле у запенушене таласе, окрете се Жики и заус 
е шта се десило, он потражи очима жену, погледа је чудно разрогачено, и пошто је тако дуго глед 
сто жао што није во, кад <pb n="534" /> погледа ону дивну траву како је волови слатко-млаве.</p 
а леђа пуковникова како замичу даље.{S} Погледа и себи у лице и нађе га мирно и хладно.</p> <p> 
за шариге — можда и за то да не падне — погледа у кола, баци поглед свуда у наоколо, чак заглед 
ић уђе, а кнез ни главе не осврте да га погледа, ма да је чуо његов долазак.</p> <p>Доктор се п 
итањем, пун нестрпљења.</p> <p>Синђа га погледа оштро, набра веђе и процеди кроз зубе: „Полако! 
тач недајући јој да га обуче.{S} Она га погледа преко рамена и упита га хладно и презриво:</p>  
више у плач и пође пред мајку, а она га погледа срдито и рече му: „Ти боље ћути!{S} Пола ми је  
међу прстима.</p> <p>У зло доба кнез га погледа.</p> <p>— Шта, хоћеш да идеш?{S} Не браним — По 
е у право пред Растиславом и ћутећки га погледа право у очи.{S} После пође даље ходати и рече д 
, па опет је морао почешће застајати да погледа где је и да се промисли којом ће страном ударит 
после, доцније, шта буде.{S} У место да погледа <pb n="696" /> питању отворено у очи, и да реши 
а се Милоје у разговору с овим сељацима погледа онако, како се погледају људи одавна познати и  
ајапурен, весела лица и жива раздрагана погледа, млади доктор гипко прискочи, и пун страхопошто 
.</p> <p>госпођа Софија исправи се, она погледа свога мужа право у очи, она заузе положај ратни 
ло лакше да одговори на оно питање; она погледа кнеза право у очи и двапут му рече да нема.{S}  
ала мужу) шта ти је!</p> <p>Тек сад она погледа добро у Растислава и просто се пренерази, кад г 
зненађено, и затури главу назад да боље погледа своју жену, која се беше припила уз њега.</p> < 
љу, да га она није гурнула.</p> <p>Кнез погледа лакеја и упита га, да ли је он видео паука.{S}  
о му се нешто сави око врата; трже се и погледа — то је била Перунова рука, и та рука била је т 
е игра у колу.</p> <p>Синђа се окрете и погледа свуд у наоколо.</p> <p>— Благо теби срећна ли с 
шта да почне.{S} Синђа се опет окрете и погледа по свету, као да је некога тражила у оној гомил 
им се и није.</p> <p>Лепша се исправи и погледа кнеза озбиљно: — Мире,<ref target="#SRP18892_N1 
/p> <p>На ове речи госпођа отвори очи и погледа мужа чисто зачуђено, као да је хтела рећи:</p>  
е погасио свеће, момак изађе у ходник и погледа — нема ништа.{S} Приђе на прстима вратима Врбав 
ћи ошинути образ, стаде пред огледало и погледа се.{S} На образу се црвенило пет прстију.</p> < 
 коње, момче?</p> <p>Слуга диже главу и погледа у мрак.</p> <p>— Ко је то тамо? — упита он.</p> 
 куда управо иде.{S} Сад збаци мараму и погледа око себе.{S} Била је у маленом али врло укусном 
итељ људи?</p> <p>Растислав на ове речи погледа Ратка и подуже га је гледао, али му ништа не ре 
ао, мисли и он, он с много већом жудњом погледа на твоју круну, но што сам ја то икад чинио.{S} 
о искати?</p> <pb n="258" /> <p>Радован погледа доктора мрко и попреко.</p> <p>- Зар би је смел 
ед кнеза нешто наде и то га трже.{S} Он погледа преда се и зачуди се кад угледа леп кестенов цв 
Кнез ослушну; ништа се није чуло.{S} Он погледа ђенерала и чисто се трже.{S} С разрогаченим очи 
тересу Русије, која тако исто халапљиво погледа на Цариград.{S} И ко зна докле би се сад шириле 
е окренула, она ништа не одговори, само погледа Срећка озбиљно и врати се Пави.</p> <p>- Питала 
ам где ме баба од неко доба онако чудно погледа.{S} Међер се то нашли пријатељи који се труде д 
на ухо.{S} Ратко окрете главу, зачуђено погледа Растислава и упита:{S} - Он главом?</p> <p>Раст 
брачне дужности!</p> <p>Доктор зачуђено погледа кнеза. — То нисам знао — рече он — чудећи се, н 
ред умуче, спусти руке на крило и оштро погледа Враничића, који баш у тај мах измени један погл 
а себи, понова загледа у монограм, опет погледа у Враничића и неколико тренутака гледао га је н 
лају на њега, а наш мачак Срдан само их погледа, па тек зевне, испружи шапу, извуче нокте; а бр 
p> <p>— Уђи, уђи — рече госпођа нехатно погледав господина само једним оком, и то пола затворен 
 несрећи, имамо.{S} Шта ти треба друго! погледај само ноћашњицу!{S} Кад је већ такав, онда ту д 
 Маврикије.... јао! тако ништа не знаш, погледај како си овде дошао под моју артилерију.... баш 
 један од сељака викну: „Ене лопова!{S} Погледај ти куда су они прокрхали.“ Но у тај мах он угл 
оме.{S} Други пут!{S} Остави ме сад!{S} Погледај! — Она узе.{S} Монину руку, завуче је себи у н 
 <p>Синђа гурну Паву и прошапута јој: — Погледај шта га је чарапа надобијао.{S} Све цванцик и ч 
шанки, еј, — она уштину Паву за образ — погледај ти како је ово једро, па забрекло, па здраво,  
{S} Наш Симон?{S} Мора бити он....{S} А погледај моје кљусе, г. Маврикије, оно ће овако.... хм! 
 ништа ниси знао о томе!{S} Је ли?{S} А погледај жене! — Растислав показа руком на своју госпођ 
лупане ствари са ормана и само додала: „Погледај! сестро рођена..{S} Ово ми је спомен од Лепше  
 леђа, ходала по соби и цалала:</p> <p>„Погледај ти гадуре једне!{S} Што ја с њом, лепше и боље 
кнеза с пуно ледене учтивости.</p> <p>— Погледајте их шта раде! — рече кнез још поиздаље, сав р 
 с овим сељацима погледа онако, како се погледају људи одавна познати и у нечему договорни.{S}  
 руке, показа на гомилу свештеника, па, погледајући час у кнеза, час у Растислава, отпоче овако 
ле се опреми, покупи дукате из траве, и погледајући на ону страну куда Жика замаче, пође за дру 
си, заустављајући љуљушку, жмиркајући и погледајући мужу право у очи, она рече јетко:</p> <p>—  
ио, Мона га је мерила од главе до пете, погледала је час у <pb n="443" /> њега, час у Лепшу, и, 
у смели силазити у њу и ако су је жудно погледали.{S} Тамо су обрађена поља, тамо су путови, се 
 у гомилицама хитали у варош и зачуђено погледали од куда ли се то г. Растислав враћа тако рано 
и грчевито се купиле, вочићи су жалосно погледали око себе и њине тужне, измучене очи као да су 
и три чаше, а одмах за тим ућутасте се; погледам, а ви заспали, покушам да вас пробудим — не ид 
Но ако је твоја воља, да одем ја сам да погледам - рече онај други.</p> <p>- Најбоље ће бити да 
мој господине! стара робијашица.{S} Док погледам човека, знам шта му мисли свака длака на глави 
а, црна Петро, откуда ти ово? а ја само погледам преко рамена и велим: „Откуда ми? купио ми мој 
о.{S} Поглед му је био укочен, помућен, погледао је час у кнеза, час у слику кнежеву, испод кој 
а, беле наруквице, црн капут.{S} Кад се погледао у огледало, при поласку у министарство, видео  
дног осећаја Жика је и нехотице почешће погледао у Милоја.{S} Он га је гледао и онда, кад је Ми 
више мотрио на сељаке, а Милоја није ни погледао.{S} Но зато је Жика пратио сваки покрет Милоје 
но одобравао кнезу, а с друге бојажљиво погледао на Растислава.{S} Растислав се намршти, кашљуц 
е за вас заузети, и ко ће ми вас нејаке погледати кад изгубите родитеља свога.“</p> <p>Бабо је  
укчији били људи, кад би могли из смрти погледати на живот, па се после опет вратити и проживет 
ажна, млада човека, кога је милина било погледати, за 5—6 месеци постаје ругобна старачка наказ 
капље хладна зноја.{S} Жалос га је било погледати.{S} Изгледао је <pb n="383" /> као тешки боле 
здора, мислиш никад се неће угасити.{S} Погледаш после четврт часа, а они већ <pb n="676" /> ћу 
ђе, он одмах начини ларму да сви у њега погледаше.</p> <p>Држећи се оберучке за сто, и климајућ 
<p>Кад се пуковник удали кнез и Каја се погледаше.</p> <p>— Ја сам грешница! — како сам могла о 
е понизно, како и он „у начелу дели све погледе кнежеве.“</p> <p>Кнез се опет врати на питање к 
тило је и збркало древне класичке грчке погледе на природу људску и на односе између мушкиња и  
 попридигли би се и упрли на друм зорне погледе своје.{S} Чинило се као да нешто изгледају, као 
/p> <p>Растислав није делио ове ружичне погледе Раткове.{S} Бојао се да ће овај покрет имати мн 
Очаран лепом природом, он бејаше утопио погледе у даљну даљину, још нејасну на јутерњој замагли 
 поглед.{S} Њине се очи нађоше, њини се погледи сукобише.{S} Шта је само у том једном погледу м 
главу и упре поглед у кнеза.{S} Њини се погледи сусретоше и тако остадоше неко време.{S} Ђенера 
 о тим стварима налазе одобрења у самим погледима народним.{S} Је ли, докторе, како ти оно рече 
кобанасто ходала по соби и чисто кивним погледима мерила Паву од главе до пете, док је ова гово 
а и непрестано је гутао својим ватреним погледима.</p> <p>Па не само то, она је чак чула хвалу  
 Лепши право у очи, док је она измицала погледом и избегавала да јој се очи не сретну с кнежеви 
ако зорно, као да је хтео да их прогута погледом.</p> <p>Кад би око 3 часа по подне кнез на јед 
загледа и под кола, после опет обухвати погледом целу околину, а поглед му је био помућен, луда 
а заварам, заварам очи, па тек варакнем погледом на њега, а он запиљио у те, па не трепље.{S} Ј 
 гледала га својим хладним, подругљивим погледом.</p> <p>— Збиља, какав је то отров? понови пук 
говорено таким тоном и пропраћено таким погледом, да Мутимир, збиља, не имаде више куражи да по 
едео у средини совре и својим орловским погледом мерио лево и десно своје „подручно грађанство“ 
p> <p>Седајући на диван, госпођа једним погледом обухвати целу пространу дворану: и намештај, и 
јунаштво.</p> <p>Црнојевић закрвављеним погледом одмери Жику.{S} Овај продужи.</p> <p>— И ко ће 
 азијатске,</l> <l>Гутајућ’ их ватреним погледом;</l> <l>Ка’ мало пре што гордо иђаше,</l> <l>К 
да, тужна, гледала је у Синђу измученим погледом, а тај поглед као да је говорио:</p> <p>„Милос 
 <p>Врбавац га испрати дугим, значајним погледом, тако, да и начелнику паде у очи, да је између 
није било Жике, који је својим одлучним погледом приковао Милоја за место, он би још тога трену 
она га чисто пресече срдитим, муњевитим погледом.{S} Подуже га је мерила очима, после климну гл 
 код њих има дервиша, који могу простим погледом да успавају човека, а после такав човек мора с 
аву, подуго је тражио док нађе кукавицу погледом, јер се одоздо с места, где је он седео, није  
о је за министре људе незгодне у сваком погледу, с тога ће сад сав терет државних <pb n="565" / 
ну, то је и чедна и поштена, и у сваком погледу узорита жена али опет за то пет минута било јој 
и сукобише.{S} Шта је само у том једном погледу могао прочитати један о другом!{S} У том тренут 
 знак другоме да стане и да чека, а сам погна ближе обали, према ове две црне прилике.</p> <pb  
ећи у један угао.</p> <p>Млади господин погна се за њом и у скоку, нехотице, стаде јој на хаљин 
и их у затворена, путничка кола и одмах погнали даље.{S} Не зна колико су путовали ни куда су п 
S} На један пут он узе у руку револвер, погну се и брзо као муња притрча оном сељаку, кога заст 
</p> <p>Ђенерал стиште обадве песнице и погну се напред, као да ће на некога јуришати.</p> <p>— 
се Враничић чисто стресе.</p> <p>Његова погнута леђа, његов испружен, разголићен врат лепо се в 
лак.{S} Он се окрете нагло, узе пушку и погнуте главе пође полако напред.{S} Ишао је као победо 
хаће панталоне.{S} Најбоље му се видело погнуто теме и половина погрбљених леђа.{S} Крај њега с 
ски дувао — Сав <pb n="210" /> црвен, с погнутом главом — кићанка га је куцкала по рамену — с н 
 га је из овога заноса и он је мирно, с погнутом главом слушао разметања Мутимирова.</p> <p>- Ј 
 кад се дала згодна прилика, а нашао се погодан муштерија?</p> <pb n="598" /> <p>— Криви сте об 
ивања, потпуна отвореност — то је права погодба да можемо што радити. <pb n="115" /> Ја вас ниш 
{S} То је лаж.{S} На против.{S} Прво је погодба за друго.{S} Нема добра владаоца без добра чове 
е тек Вама замерило, који сте имали све погодбе да се спремите за потпуно углађена, потпуно мод 
оочимом Фрањом Јосифом чак упуштали и у погодбе, колико да вам се одреди годишње <pb n="682" /> 
 да му понуди десетак хиљада дуката под погодбом да владу преда консервативцима.</p> <p>Наумни  
на; кнез му је то саопштио под изречном погодбом, да никад никоме ништа не казује о тој ствари. 
старали су се да разазнаду месност и да погоде где су.</p> <p>Ишли су поред дугачке осниске кућ 
одужег разговора чича Милоје и начелник погоде се.{S} Три дана доцније чича Милоје отпутује „тр 
S} Пуста рука осушила се на веки, добро погоди; кнез се на земљу сруши.{S} Адјутант изтргне одм 
удио се да онако у <pb n="587" /> мраку погоди у коме се правцу крећу.{S} На једанпут му се учи 
н потрес, као да је тај нож доиста њега погодио. — На очи му се навуче мрак и он се једва држао 
оју.</p> <p>Кнез застаде; ђенерал га је погодио у танку жицу.{S} Још од малена кнез је био свик 
ан је лежао сав у крви.{S} Куршум га је погодио управо у котлац.{S} На малу округлу рану текла  
погађа.{S} Ко му није отишао, томе није погодио.{S} Има некакву старинску кожну књигу, те из ње 
ла у додир с г. Врбавцем, који се с њом погодио, да му за 250 дуката направи 5 флашица отрова,  
војим вршњаком.</p> <p>Растислав је био погодио слабу жицу кнежеву.{S} У два три маха он га је  
осле, шта зна она шта јој хоџа може све погодити или прорећи, па што после да јој пуца брука по 
 <pb n="123" /> А држим да ћемо се лако погодити.{S} Што буде право, господине пуковниче.{S} Ви 
си.</p> <p>Синђа се узврда; хоџине речи погодише је.{S} - Што!{S} Богме јој ја лепо желим....{S 
а земљу мртав; земља га жива не сачека; погођен је био у сред чела.</p> <p>Међу потером наста з 
ком на уснама.</p> <p>Пуковник се осети погођен овом прилично грубом, али умесном доскочицом Ка 
од пратње кнежеве, стрина његова, не би погођена.</p> <p>„Његова Светлост окром што је добила ч 
седео чича Мунтијано.</p> <p>„Ударићемо поготову истим путем куда је пре по века прошао мој дед 
 водама, с многим летњиковцима, које су поградили богатији Звониграђани, да им служе као место  
и патролирати с читавом четом поузданих пограничних стражара, нарочито за то уврбованих у служб 
тојало је да се састане у једној руској пограничној вароши с руским царем, и он се крене на тај 
ветковинама.{S} Дође и у своју дунавску пограничну варош Ђурђевград и ту се заустави на преноћи 
 Јова џоња ту натмурен, намргођен, мало погрбљен, руке метуо на леђа, а из десног рукава избија 
ље му се видело погнуто теме и половина погрбљених леђа.{S} Крај њега се димила упаљена цигара. 
>Пијани Ралека не могаде довршити своје погрде.{S} Газда Боја, механџија, механски момци и мног 
е, ја вам забрањујем да ме зовете таким погрдним именима, ви немате никаквих доказа за ваше кле 
ао, отимао и једнако је сипао погрду за погрдом, ма да му је њушка већ сва била крвава од удара 
ијан копрцао, отимао и једнако је сипао погрду за погрдом, ма да му је њушка већ сва била крвав 
век, који је једва задржао у себи тешку погрду, која му у мало не слете с језика.</p> <pb n="83 
инула и нека његова родбина.{S} Прво је погребена она, после је дошао ред и на самога кнеза...< 
утра дан службене новине донеле су опис погребне свечаности, где се покојни ђенерал уздише као  
лале су своје депутације да се придруже погребу.{S} Плоча је спуштена над телом генерала Врбавц 
ље и да траје жалост до другога дана по погребу и да државне власти за 6 месеци употребљују црн 
ђу тим, Растислављева владавина пуна је погрешака и како који дан, све се више претвара у влада 
а може навести на стотину најфаталнијих погрешака, као год што ти вера у народног генија може б 
ако обичних и тако природних младићских погрешака, прогласити њена сина за пропала и изгубљена  
веле да по селима често бива да девојка погреши, остане тешка, на очима целога села месецима но 
 не изложи каквој опасности и да што не погреши, ако га не извести о овим појавама.{S} С тога у 
/p> <p>— Пхи!{S} Ко зна да ли баш нисте погрешили!{S} Партиска борба овде је веома дивљачка, на 
 их чуо - људи смо; можда сам где што и погрешио.{S} Свакако радо бих чуо где сам, кад сам и шт 
рећуткујем или кријем, и држим да нисам погрешио.</p> <p>— Пхи!{S} Ко зна да ли баш нисте погре 
равала <pb n="625" /> је најживље да јо погрешка учињена нехотично: место чиста вина у брзини д 
во среброљубље и још друго — а за такве погрешке прогнао га је.</p> <p>Растислав се одвоји да и 
е, и ви ћете скупо платити своје рођене погрешке, што нисте од кнеза направили истинска, права  
јали великих промена, у којима би могли погубити службе и хлеб!{S} Но највише су зебли полициск 
и, задувани, разбарушени, зајапурени, с погужваним хаљинама, уз брутално суљање по патосу — кру 
 се могло свашта чути.{S} Девојке су се погуркивале и шапутале:</p> <p>„Куку, часан их убио!{S} 
и других људи из народа, они су се само погуркивали лактовима, један другом шапутали „море, ово 
ућа, а понајаче сама соба г. конзулова, под чијим се отвореним прозорима и разлегала ова врапчи 
мереним зракама блага сунца балканиска, под росним капљама плодоносних даждева њених, а уз песм 
двором стајао је упарађен вод жандарма, под командом једног капетана, а пред кнежевим вратима ч 
Кнежева кола пратило је 30—40 гардиста, под командом два официра.{S} Овај гардиски ескадрон кне 
ати своју народну династију Црнојевића, под којом је некада тако благовао и у свему напредовао. 
неки хук ушао у најбоље грађане, да се, под изговором фамилијарних посела, држе политички тајни 
руго треће вече састају се на вечеру и, под изговором обична весела друштва, остају до зоре.{S} 
одне прилике, која се дала, да се људи, под изговором патриотске службе, лепо провеселе — рече  
{S} А за тим он је ту растао и крепчао, под умереним зракама блага сунца балканиска, под росним 
е доћи“ а ја нисам хтео, молим покорно, под морање...</p> <p>Растислав пресече начелника, бојећ 
рности зида дом свој, ствара грађевину, под чијим ће развалинама извесно бити затрпан — тако ве 
 весла су равномерно ударала, чамци су, под снажним и вештим рукама веслача, као стреле крижали 
вати.</p> <p>Тако је мислио Мутимир.{S} Под утицајем те мисли он учини примедбу о радозналости  
назван страним именом: — „Катастрофа“ — под тим називом зна га цела земља.</p> </div> <div type 
 га испрати громовитим „ура“ и „живео.“ Под изговором да има малу главобољу, он се упути право  
их улица, и незнајући још посигурно, да под појасом већ носи плод своје грешне љубави.</p> </di 
е излазе и улазе у ђенералову кућу и да под сваки прозор стане по један.</p> <p>Кућа Врбавчева  
 прода скупље но што вреди, да се прода под оно што није у ствари?{S} И на што је све то?{S} Да 
 је осећала и да је најсретнија девојка под небом, и да је најнесретније створење на земљи, и т 
се баш тада водила по новинама препирка под називом „Доктор радикалац“ скупио је био, како веле 
 сва ребра која су се доиста и повијала под страховитом стегом његових железних руку.{S} Држећи 
а своје ађутанте.{S} Један узе ђенерала под мишке, други за ноге, подигоше га и наместише на ди 
ет силних ветрова,</l> <l>Цела ће земља под њим’ дрхтати,</l> <l>А ми ћемо им роба предати,</l> 
а подвођења на заседе - то је била рана под чијим се боловима Перун превијао као црв.{S} С какв 
цмок, па у уста, па у оно лепо окце, па под грло, па заврат, па удри љуби, па удри грли, па удр 
врати кнеза од тога, али кнез га дочепа под руку и енергично повуче за собом.{S} У исти мах осв 
багрем и ту да чека.</p> <p>Затим шчепа под мишку с једне стране кнеза с друге Зара и енергично 
у да се такође уклони, па, узев доктора под руку, приђе својим колима.</p> <pb n="143" /> <p>Чи 
ор и млађи ађутант.{S} Кнез узе доктора под руку и, <pb n="214" /> чисто мазећи се, узе га запи 
кара да му понуди десетак хиљада дуката под погодбом да владу преда консервативцима.</p> <p>Нау 
 женска од својих 40—50 година, позната под именом „Баба Ката.“ С њом је њена усињеница Јела, д 
ти.{S} Ими једна ужасна болест, позната под именом <foreign xml:lang="la">Lupus</foreign> (вук, 
 каква грдна срамота!{S} Куку мени, шта под старост дочеках, кукавац сињи!...</p> <p>— Ама, ко  
вако натреса и овако му безобразно пуца под нос прстима.“</p> <p>Гледајући га овако, Растиславу 
де има ли чега.</p> <p>Један пас дотрча под липу и узе ту лајати.{S} После опет отрча сељацима  
рим ником ништа“.</p> <p>Ађутанта ставе под присмотру, а г. г. министри остану да чекају кнежев 
олан колики је један округ; и то је све под твојом влашћу!{S} Баш си човек, Вујадине!“</p> <p>М 
е у сам породични круг.{S} И то све иде под фирмом оданости и привржености!{S} Какве језуите! — 
гласе болест за гушобољу и отровани оде под земљу, а у тевтере и књиге запише се да је умро од  
један с упаљеном цигаром, дођоше такође под липу.{S} Пас притрча и опет узе лајати.{S} Један од 
друга женска; она прихвати Јелу, узе је под руку и брзо поведе, прво преко 2—3 степена, па кроз 
ion" /> <p>Газда Боја Крсманов седео је под шатром са својом љубимицом снајом Анђелијом, кад об 
матској струци.{S} Неко време служио је под старешинством једнога од најбољих старих државника  
ео кмет, молим покорно.{S} Вели „ако је под морање, ми ћемо сви с драге воље доћи“ а ја нисам х 
 начелничке груди високо су се надимале под утегнутом начелничком униформом. — Сав овај свет, ш 
лави му је било мутно а ноге су клецале под њим од умора.{S} Но он је опет за то ишао брзо за ц 
где ширим отворима, који су водили даље под брег, кривудајући лево и десно, час као уски ходниц 
а и ошину добре коње.{S} Калдрма загрме под колима и жустрим ударима коњских копита.</p> <p>Оку 
а једно педесет шесет корачаји да стане под какав багрем и ту да чека.</p> <p>Затим шчепа под м 
ује рад.{S} С десна опет, чак тамо горе под брдом, некакав леп, пун мушки глас пева јасно гласо 
 је недељни посинак, а у суботу даје се под кирију пакао.{S} Месецу је од жалости препукло срце 
тек сад први пут чујеш ствар која ти се под носом дешава?{S} Шта сте ви, ако смемо питати?{S} П 
ац је учинио услугу живима - склонио се под гробовску плочу; два метра земље било је доста да с 
ма приђе пуковнику и опрезно му поднесе под нос комад вате, који прво накваси некаквом течношћу 
е нисам разумео; не знам кога замишљате под именом бунтовници.</p> <p>Доктор још не беше доврши 
им државним интересом.{S} Ви све трпате под државне интересе; код вас је државни интерес сваки  
и поглед свуда у наоколо, чак загледа и под кола, после опет обухвати погледом целу околину, а  
вој свежини и неодољивој снази својој и под утицајем тога осећања госпођа Софија скочи.{S} Сва  
 прочитати читаво име покојниково, који под овим каменом лежи.{S} Сети се, како је некада гледа 
е одвести у оделите собе, где би остали под присмотром док ствар не буде свршена.{S} Свако ваше 
лика, умотана у црно домино и држала ми под носом некакву флашицу.{S} Бацим поглед око себе и в 
аше некаквим каишем, али тако, да су ми под каишем и руке око чланака биле притегнуте - тако пр 
дужи.</p> <p>— Кроз три дана ја ћу бити под земљом. — Смрт је већ у мени; ни богови, ни људине  
ба, кад би кнез најлакше могао потпасти под уплив какве веште жене!{S} С тога на ту страну треб 
му</hi> и о <hi>оном</hi>, разумевајући под „оним“ ствар које се Растислав највише плашио — кне 
тислав највише плашио — кнежев потпадај под туђ утицај.</p> <p>Но госпођа Софија, као да је пог 
 све ближе.{S} Тодорика стаде у заладак под велики орах, намеран да ту дочека ове позне путнике 
, паде на застрт патос, откотрља се чак под сто, али се не разби.</p> <p>Изненађен, кнез упита  
ако!{S} А није ту погинуо никакав човек под туђим именом? — упита кнез лукаво.</p> <p>- Ја о то 
да помоћи да се разбудите.{S} Пристанем под условом да вам само не дају ништа више да пијете.{S 
, и он би већ поднео чашу кнезу са свим под нос, да га у тај мах неко не ухвати за тур и тако г 
ом „чича Милоје,“ а ван Орловца већином под именом „Милоја Мислошивца.“ У позиву је стајало да  
/> почне.{S} Кнез му приђе и с песницом под носом викао је: „Дај ми га амо! њега ми дај!...{S}  
и.{S} Главно је то, убијен је и закопан под именом хајдука Дуговића — одговори Ратко.</p> <p>—  
м разорена, управо он се осећао затрпан под развалинама њеним (то је његов разорени Јерусалим.) 
; За тренутак и он је већ био прикривен под кнежевим прозором.</p> <p>Кнез је стајао сасвим уз  
дмети овај камен, подмети, синко, камен под точак, па зови кога од друштва да ти помогне.</p> < 
сад узалудно подупирао и подметну камен под њега.{S} Кола још једном претегоше низ брдо, огрома 
та не знаш, погледај како си овде дошао под моју артилерију.... баш ништа не знаш....</p> <p>—  
 Њему се на једаред учини, да је управо под собом чуо неко шушкање, а за тим и притајено стењањ 
ве батаљоне команданте и преко њих узео под своју непосредну команду целу војску.{S} Команданти 
и је изгледала подозрива, ја сам ставио под присмотру и Милоја и жандарма, а потеру сам наредио 
 <p>Ове последње речи хоџа је изговорио под ударцима Срећковим.{S} Он је прво почео говор полак 
о кнежева тајна; кнез му је то саопштио под изречном погодбом, да никад никоме ништа не казује  
 облицима пружају доста дубоко и далеко под земљу.{S} Ту има читавих огромних дворана, изрезани 
у њему, било је то, да се налази дубоко под земљом.</p> <p>Наједаред учини му се као да из даљи 
али душевно стање његово дуго је остало под утицајем оних страшних снова.{S} Они су на његову д 
 одмах оживљује све што је било клонуло под тешким ударцима сурове јаве.</p> <p>Перун је седео  
50" /> да је Пава „отоич“ стајала онамо под дуњом с Петријом и још неке 2—3 девојке.{S} Више им 
 јој отац и снаја јамачно још седе тамо под шатором, где их је отоич видела, а да јој најмлађи  
 и нема, а овамо, кад ту капљицу метемо под микроскоп, ми налазимо у њој читав свет животињица, 
нац.{S} Али кад му је ко долазио згодно под секиру, рубио је немилосрдно.</p> <pb n="73" /> <p> 
ни онда, ако чича Милоје падне случајно под одговорност.</p> <p>Тако препоручен, чича Милоје мо 
м наш.{S} Власт кроз сва времена, власт под свима министрима, <pb n="569" /> власт у свима окол 
 огромних урвина, познатих у Звониграду под турским именом <hi>Ташмаден</hi>.</p> <p>Само име ј 
пљоснатим јастучетом, које метуше кнезу под ноге.{S} Затим су кнеза откопчали, разголитили му г 
це, то је све) — рече кнез, и узев Кају под руку поведе је у собу осталим гостима.</p> <milesto 
 будућност бити њина.{S} Они се јављају под именом тајне дружине, тајнога братства, с тога што  
гом путују два подозрива човека: путују под изговором да купују ситну рогату стоку, а у ствари  
{S} А Митра, ђаво, подвлачи му као руку под леђа и шапуће: „Чек’ овако!“ Час му се опет учини к 
>Госпођа, која је све довде водила Јелу под <pb n="58" /> руку, овде је пусти, или управо спуст 
енутак код женске.{S} Она прихвати Јелу под руку, притиште је уза се, и тихо јој прошапута: „Ни 
ан ручак.{S} Постављено је било на пољу под ладњаком.{S} Кнежев млађи кувар био је изаслан у По 
 по леђушке на миндерлуку, наместили му под главу једно јастуче од каучука, из ког су <pb n="62 
 и својски је излупају, па се онда узму под руку и оду кући утешени и помирени....{S} Она се кл 
авца“.{S} Има испитаних сведока који су под заклетвом потврдили да су то од вас чули....</p> <p 
рад експедована из Беча; зна се како су под надзором путовала и кад су овде стигла, ко их дочек 
омаљским планинама.{S} Отићи сам џелату под нож и пустити да те закоље као овцу за цело је само 
ође Моне, био ухваћен у кљусу, разапету под њеним прозором, услед чега се дигла таква граја, да 
таче и забуљене.{S} Две су водиле трећу под руку.{S} Кочијаш слете те отвори врата.{S} Оне две  
ода народних издахнуло мученичком смрћу под турском сабљом или на турском коцу, а Турцима их је 
та угледна трговца, познатога у Орловцу под именом „чича Милоје,“ а ван Орловца већином под име 
лите...{S} Бежи испред коња, не краљицу под коља...{S} Збиља, г. Маврикије, мислите ли ви кад г 
>- Доста већ! — рече Мона, и узев Лепшу под руку поведе је напред.</p> <p>Кнез Мутимир испрати  
> <l>„Гордо лежи велики војвода,</l> <l>Под кључевма крви благородне,</l> <l>Ка’ мало пре што г 
вијена часовника.</p> <pb n="155" /> <p>Под изговором да су све то „природне ствари“ и да нароч 
у, да њоме овлада, да је има....</p> <p>Под утицајем ове неодољиве силе, кнез Мутимир једним на 
траховите провалије без изласка.</p> <p>Под њом су дрктале ноге, вреле сузе квасиле су мараму,  
и прелаз од монархије републици.</p> <p>Под Црнојевићима Балканија би задржала монархиско име,  
енутку да удари на њих двадесет.</p> <p>Под утицајем ових осећаја, Жика само што се сави и доди 
е „Под којим знаком?“ Они да одговоре: „Под знаком троугла с крстом.“ У осталом да чине све оно 
е: — „Источна.“ Стражар ће питати даље „Под којим знаком?“ Они да одговоре: „Под знаком троугла 
уо по пољу. — А све ја ово моје, све је пода мном, свима ја заповедам и за све ја одговарам.{S} 
изласком из министарства одмах и ви сви подавали оставке?{S} Данас би били немоћни пензионари,  
ако необично! <pb n="444" /> Млада жена подала се младом, лепом човеку.{S} Па још уз то жена уд 
бирајући месечеве залатке и обилазећи и подаљим улицама, само да се траг што боље заметне.{S} Н 
и знаду ли они, који то раде, да сам ја поданик, грађанин и представник Француске?{S} Непозната 
м, а он остаје.{S} То ти је најопаснији поданик у целој држави твојој.{S} Г. Растислав највећи  
p> <p>Ова је баба била искрен и лојалан поданик његовог височанства нејака кнеза Мутимира.</p>  
тајна дружина?{S} Ти немаш зато ниједан податак, но говориш на памет.</p> <p>Кнез се Мутимир на 
д је људи на земљи.{S} Имамо необоривих података и несумњивих доказа да су за отрове знали најс 
стислав, те си, једино на основу онаких података, и смео узети на се, да учиниш оно с Врбавцем, 
 је по вољи, ја бих вам о томе дао неке податке.</p> <p>— Молим, молим — рече Растислав. — Ја б 
} Шта мислиш, ко је саопштио Растиславу податке који су га одвели на врело Врбавчеве завере?{S} 
 је ђенерал ово говорио, кнез је стајао подбочен и гледао га нетремице.</p> <p>Ђенерал ућута, а 
 по њиховој иницијативи.</p> <p>Кнез се подбочи пред Лепшом и рече: — На пример, јагње моје?</p 
нда мету леву шаку на срце, а десном се подбочи на кук.{S} Леву ногу избаци мало напред, као гл 
 се друкчије не ради.{S} Сад кукају.{S} Подваљено им.{S} Добро је што сам их имао у рукама.{S}  
, без и једне боре, с омаленим, глатким подваљком.{S} Растислав је све то разгледао с интересом 
ко је био веома стар, чичица је жестоко подвикивао, а његове старачке очи бејаху се упалиле и с 
</p> <p>Расрђен свим тим, доктор најзад подвикне: шта значи ово увијање и избегавање да се каже 
ја извадим револвер, метнем га на сто и подвикнем, да овде нема шале, овде лежи онесвешћен погл 
 му ти гледаш ту на хатар!{S} Што му не подвикнеш!{S} Он нас овде заговара, а тамокана!... они. 
дине; ту је она.</p> <p>— Ама где ту? — подвикну и обрецну се доктор — где ту кад ја кажем да ј 
се љуља, све се љуља.{S} А Митра, ђаво, подвлачи му као руку под леђа и шапуће: „Чек’ овако!“ Ч 
ection" /> <p>Прошло је десетак минута; подводница се уклонила.{S} У плавом, мирисном будоару о 
ену даму“, а њој „отмена господина“.{S} Подводница их сведе у мраку и обоје су били у седмом не 
 а то исто учинила и његова госпођа.{S} Подводница њему обећала „отмену даму“, а њој „отмена го 
и одмах полете једно другом за кике.{S} Подводница одмах дотрчи са свећом и све дотле није могл 
/p> <p>— Баба Ката је сад проводачика и подводница, али у ранијим годинама она је била и тровач 
у са својом рођеном госпођом.{S} Отишао подводници он, а то исто учинила и његова госпођа.{S} П 
 наишао на гадне преваре и ниска лукава подвођења на заседе - то је била рана под чијим се боло 
авну радњу водила је сад проводаџилук и подвођење, али је у прошлости својој имала и нешто стра 
су сви начелници ишли новом министру на подворење, орловачком начелнику дође једне вечери, у пр 
не.</p> <p>Заре узме на се да без ларме подвргне надзору и прегледу блуднички дом куда их је од 
уди, пуни снаге и добре воље, а својски подгрејани старом румеником и шампањцем, а можда још ви 
еома црне, јаке обрве и као крв дрвена, подебела доња усна, нарочито су карактерисале ово младо 
дно и са свом тежином, уверен да ће ово подејствовати и да <pb n="290" /> ће се на Каји одмах п 
 каже целу ствар, да види како ће на њу подејствовати.</p> <p>Тако је мислио Мутимир.{S} Под ут 
нежева кола и тако их прате.{S} Понекад поделе се на две поле; једна јаше пред колима друга за  
нез дозва свога ађутанта и нареди му да подели гардистима напојницу.{S} С платненом џакуљицом,  
/p> <p>„По дејству своме отрови се могу поделити на отрове који дејствују кроз стомак, и отрове 
м примети, да је за то посао у држави и подељен, што један човек и поједина група људи нису у с 
 свима најважнијим дневним питањима.{S} Подељена у гомилице, које су се непрестано мењале и бив 
 најпосле изгледати као право чудо, сва подерана.“ То јој сену кроз главу. —</p> <p>Међу тим мл 
ој се крстио антихрист....{S} Сунце има подерану ногавицу.... а на небу се срушио свод... бежи. 
га вршили.{S} Он им је у томе био веома подесан, као богат човек, коме су могли и знатне суме п 
поче:</p> <pb n="209" /> <p>- Неће бити подесио, господару, да сељаци баш тако пред вама...</p> 
ало.{S} Према томе су одмах предузете и подесне мере.{S} Одмах сутра дан донесени су укази:</p> 
ковниче.{S} Нико вам не би могао боље и подесније свршити тај посао од мене.{S} Ја умем и да ра 
ће.{S} Неколико одличних особина, таман подесних за људе, за време и прилике у којима је живео, 
гла проћи, а час се опет ширио у читаве подземне дворане.</p> <p>Ишли су подуже; прошли су и др 
непрестаним копањем створене су огромне подземне галерије и поткопи, који се у разним <pb n="60 
ас као уски ходници, час као горостасне подземне дворане.</p> <p>Ове црне и неме урвине језовит 
 и шламом.{S} Но у ово доба Ташмаденски подземни ходници још су били доста добро одржани.</p> < 
после дата одзива пусти их даље.</p> <p>Подземни ходник јако је вијугао то лево, то десно; час  
 урвине, а за тим их нестане у мрачним, подземним ходницима.</p> <p>У брзо дођоше и сами пред ј 
а, коју је пре неколико часова гледао у подземним ходницима ташмаденским — а међу тим сви ови љ 
видим да се налазим у некаквој округлој подземној одаји, одозго засвођеној.{S} Ову просторију о 
ветковину.{S} Своју „престоницу“ био је подигао доле испод манастира у бурјану, недалеко од ман 
гових руку.{S} Он их је бирао, он их је подигао на ове високе положаје, он их је школовао у пол 
говори ове речи баш у тренутку кад беше подигао главу у вис да откопча испод гуше копчу на мунд 
н чуперак, који се беше остраг на глави подигао, она се окрете мужу, узе га опет за руку, припи 
 твоји дворски љубавници — они, које си подигао из ништавила и обасуо их златом — </p> <p>Кнез  
 старије, да не слуша мене, која сам је подигла од литре меса...</p> <p>— Јес, лепо би то било  
ла је мала без оца и мајке; ја сам је и подигла.</p> <p>— А је ли вам удата ћерка?</p> <p>— Ниј 
а земљу — Црнојевићи за то, што су први подигли народ, а Косанићи што су после прихватили и про 
</p> <p>- А да против кога смо се овако подигли, враг те уз месојеђе појашио.</p> <p>— Само с в 
је оно, о свом трошку, чак и штампарију подигло, те и свој лист имају.{S} То је велики успех у  
нез потрча да га прихвати, покуша да га подигне, али ђенерал оста испрућен и грчевито укрућен.{ 
 младога владара да оде у Цариград и да подигне крст на Аја Софији!</p> <p>У опште ови су натпи 
а је ко год тек намеран да овде где год подигне планинску колебу, па направио човек прво прелаз 
м туђе радила да тебе, гада, отхраним и подигнем...{S} Поштење! поштење! (кривила се бабетина)  
се проли, оближњи му пружише руку да га подигну.{S} Црвен као паприка, а љут као гуја, кмет се  
почивши“, скупљају новац да му споменик подигну, најпосле прогласиће га за свеца, а баци ће веч 
 династије Косанића.{S} Престо Косанића подигнут је на злочину.{S} О праву ту не може бити гово 
сарадника, и душе целог овог предузећа, подигнута је тужба и он ће, јамачно, у најкраћем року б 
тничка дела.</p> <p>— У Бечу је недавно подигнута велика лепа касарна.{S} На зачељу постављен ј 
Чаршија окићена заставама; на три места подигнути славолуци; цвеће и зеленило уресило све улице 
а тако оборити, како се никад више неће подигнути док му опет ти не пружиш руку.{S} Буде ди то  
ојој је један прозор стајао отворен и с подигнутим завесама, уз шкрипу кола, тутњаву фијакера и 
д гуше копчу на мундиру.</p> <p>Тако, с подигнутом главом, Врбавац и нехотице угледа у огледалу 
 узе ђенерала под мишке, други за ноге, подигоше га и наместише на диван.{S} Кнез махну руком н 
220" /> <p>Враголаста Петрија прихвати, подигравајући од једне до друге другарице и вртећи се м 
у сахат.</p> <p>На једанпут кнез стаде, подиже сахат, „пет минута и два секунда“ — викну он - д 
спусти наргиле, прекрсти руке на груди, подиже главу и потражи Срећков поглед, па, гледећи га п 
} Ти се не срдиш на ме?</p> <p>Лепша не подиже очи и не одговори ништа, али главом даде знак да 
и; одлагање је немогуће.</p> <p>Ђенерал подиже главу; био је у образу као земља.</p> <p>— Би ли 
то је дочитала до краја, она још једном подиже поглед и још једном прелети очима преко писма.{S 
ни г. Вујадин отпоче своју улогу.{S} Он подиже обадве руке, показа на гомилу свештеника, па, по 
тренутку не сети се ничега пречег — већ подиже Перунову крваву главу, и, квасећи је сузама, оба 
и, он изви руку, стукну корак назад, и, подижући у вис обадве руке, рече опоро и одлучно.</p> < 
вом вас стању доводим.{S} Али чудно.{S} Подижући вас из кола ја вам прошапутах на ухо: „пазите, 
ти је тако увек до ђавољења — рече Пава подижући цвет са земље....</p> <p>— Е, није, но ћу ваља 
је ходао.{S} Један брк му се непрестано подизао у вис, крај горње усне час по час грчио се — зн 
ада, коју је он тако дуго и тако трудно подизао, може се срушити са страховитим шумом и скандал 
ик пође и сам тамо, али је осећао да га подилази нека дрхтавица.{S} Морао се усиљавати да се од 
о и да имаш довољно снаге, да им не даш подићи главе.{S} Кад будеш осећао да ти та снага није д 
 непосредни додир два подједнако млада, подједнако бујна, подједнаком љубавном ватром загрејана 
 ова близина, овај непосредни додир два подједнако млада, подједнако бујна, подједнаком љубавно 
ви не можете никога кривити, ви сте сви подједнако криви.{S} Управо ви интелигенција — ви сте т 
ретно.</p> <p>Обадва ова човека била су подједнако обучена — гуњче и чакшире од црна сукна, исп 
само разнолики изрази за ствари које су подједнако добре, кад је свака на свом месту и кад се с 
два подједнако млада, подједнако бујна, подједнаком љубавном ватром загрејана тела, само су још 
/> очувало ни од сто пет, све би остало подлегло — тврдила је Мона с дрским цинизмом и непоколе 
кући чији праг прелази први пут у веку, подлегне човеку, с којим је дотле само два три пут гово 
оџа је покушао да одврати девојку да не подлегне.</p> <p>Мисао да и хоџу употребе у овој ствари 
ника изгледао нешто тако гадно, ниско и подло, да је пре свега осталог помислио на освету.{S} Љ 
ојачи, случајни ударац коњски о дрвени, подлубљени патос коњушнички.</p> <p>Само један од слугу 
ши: међу тим на делу ствар је пошла као подмазана и дала је тако повољне резултате, каквима се  
че сељаку:</p> <p>— Подмети овај камен, подмети, синко, камен под точак, па зови кога од друштв 
десио ту на путу, рече сељаку:</p> <p>— Подмети овај камен, подмети, синко, камен под точак, па 
чак која је до сад узалудно подупирао и подметну камен под њега.{S} Кола још једном претегоше н 
 створен страшан притисак и тиранија, а подметута је династија, да на њена леђа падају сви удар 
та мисао једној обичној жени?{S} Она је подметута од кога већег и лукавијег.{S} У целу ствар оп 
амо наша балканиска брука!{S} И то коме подмећу шпијуне!{S} Коме!...</p> <p>Растислав је ћутао. 
 после подужег ћутања. — Да саме власти подмећу људима шпијуне у кућу, то јамачно данас нигде н 
снажило Лепшу, — рекли би да ју је то и подмладило, кад би могли замислити што млађе и од саме  
Збиља, данас изгледаш добро Чисто си се подмладио — рече Ратко.</p> <p>Растислав се смешио.{S}  
ску у министарство, видео је да изгледа подмлађен, подновљен, сав је чисто просијао, а <pb n="3 
} Између њега и тога учитеља развије се подмукла, али врло очајна борба.{S} Учитељ је био вешти 
ста.{S} Ради утехе рече му да је гадни, подмукли убилац платио главом и да није био нико други  
гушио сва друга чуства.{S} Њему је овај подмукли нападај на усамљена путника изгледао нешто так 
азна разговора, кретао се даље.{S} Пред подне кнез и главно језгро његове пратње били су у Повр 
после таквих теревенака, сутра дан пред подне, полако, бојажљиво улазила у собу свога сина, как 
че, они ту доручкују, ту пију пиво пред подне, ту пију црну каву по подне, ту читају новине, ту 
нака својој срдњи. <pb n="186" /> После подне ваљало је изаћи мало у чаршију и проћи се пешке к 
head>Катастрофа</head> <p>Било је после подне једног од оних хубавих пролећних дана, кад ти се  
 чула и са колико је новости, ово после подне, обогатила своје познавање свију звониградских сп 
Врбавац није никуда излазио; цело после подне провео је код куће, ходајући по својој соби.</p>  
, <pb n="636" /> кад је кнез цело после подне проводио код своје лепе скорашње пријатељице Лепш 
е мртав — живео краљ!“</p> <p>Оно после подне, када ће кнез погинути, пуковник Врбавац није ник 
пошао за потером, док му тога дана, око подне, не испаде за руком да и сам набави шињел, откупи 
it="subSection" /> <p>Било је 2 часа по подне.{S} госпођа Мона, немарно испружена на огромној љ 
им.{S} Неки су стигли тек око 2 часа по подне.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У манасти 
а оваква шаренила.</p> <p>Око 2 часа по подне у овоме мору од људи наста кретање.{S} Из дворца  
поручио Растиславу да буде за 3 часа по подне готов, он одговори да је слаб и да никако не може 
а погледом.</p> <p>Кад би око 3 часа по подне кнез на једанпут нагло скочи с дивана, поузданим  
е су почеле долазити Мони око 4 часа по подне, а у 4½ већ су све биле на окупу.{S} Она их је по 
лост кнез Мутимир.</p> <p>Око 4 часа по подне спровод се крене из цркве јеленичким друмом пут м 
<hi>јаузне</hi>.</p> <p>Око 3—4 часа по подне скупљају се познате пријатељице код ове или оне д 
шла је по своме обичају око пет сати по подне у шетњу у Јеленик.{S} Кад се доцније Господар пео 
е свратити к теби, мислим још колико по подне.{S} Па споразумите се.{S} Само не заборави да ме  
у пиво пред подне, ту пију црну каву по подне, ту читају новине, ту се састају на разговор, ту  
 два пут недељно, у среду и у суботу по подне код госпође Моне скупљало се десетак отмених дама 
p>Међу тим мушки су у кавани у јутру, у подне, у вече, они ту доручкују, ту пију пиво пред подн 
тну казну.{S} Но тужитељска страна није поднела <hi>позитивних</hi> доказа за своје тврђење и с 
 чинили и који су рад вас највеће жртве поднели.{S} Изгледа, као да вам је тешко трпети да има  
 дуката.{S} Истина, тапетар ми још није поднео предрачун, али и без његова предрачуна ја знам к 
акао својој мети, још мало, и он би већ поднео чашу кнезу са свим под нос, да га у тај мах неко 
S} До њега је стајала друга маска, која поднесе Кугићу велику црну кожну кутију, у којој је бил 
ез је прихвати левом руком а десном јој поднесе стакаоце некаква веома јака спирта или мириса,  
на прстима приђе пуковнику и опрезно му поднесе под нос комад вате, који прво накваси некаквом  
да се претрпи ни неколико сахати да сам поднесем оставку, да не изгледа да ми је отета“ — мисли 
 да вам понова и формално наређујем, да поднесете оставку заједно са целим својим министарством 
 две побеснити, да ћеш прво пролајати и поднети све страхоте беснила, па тек онда умрети — то ј 
д скупштина на окупу; ту ће се јавити и поднети писмо од царева, и онда ће скупштина примити ње 
тарство, видео је да изгледа подмлађен, подновљен, сав је чисто просијао, а <pb n="366" /> на д 
то се као огроман сребрн појас вила око подножја стрмих каменитих висова.{S} Даље иза ове бразд 
ре што је већ и дан настао, те би се на подножју <pb n="555" /> планинском лакше могли срести с 
имице и преко тридесет метара.</p> <p>У подножју ови камени брегови били су испроваљивани, где  
е спусте до планинских коса понајближих подножју, па тим косама да се провлаче.</p> <p>Такво пу 
доглавничку дужност да све те извештаје подноси кнезу.{S} Мутимир је читао пажљиво те саставе н 
ас тамо адет!{S} Но нама сељацима то не подноси образ!{S} Ми таке среће не тражимо.{S} Јединица 
а примим смрт у јелу и пићу, које ми се подноси у њено име као домаћице“....</p> <p>— <foreign  
интересно!{S} Међу сликама, које су вам подносили да их гледате у огледалу и иначе била је, сећ 
и.{S} Они неће пунити хапсане; они неће подносити никаква тешка гоњења, и где год дођу у додир  
 шта све може бити.{S} С тога, пошто се подобро размислио, г. капетан рече:</p> <p>- Е, не веру 
некад личили на читаве романе, и његово подозрење све је већма расло.</p> <p>Околина кнежева жа 
би је чика Милоје још од ноћас изгледао подозрив?</p> <p>— Чим сам га угледао нешто ме текну у  
ављао је, да његовим округом путују два подозрива човека: путују под изговором да купују ситну  
и утећи.{S} Али већ су позатварана нека подозрива лица“.</p> <pb n="12" /> <p>Даље се у чланку  
ићу у планини.{S} Ствар ми је изгледала подозрива, ја сам ставио под присмотру и Милоја и жанда 
иво, по дужности јављају министру.{S} А подозриве ствари избијају на све стране.{S} Ваљаном пол 
на је могла оставити без пажње поједине подозриве радње пуковникове.{S} Вредно би било да је чо 
омењена је и шифра телеграфска.{S} Неки подозриви телеграфски чиновници били су отпуштени.{S} Ч 
?</p> <p>Сељак одговори да зна; загледа подозриво Враничића и опет упита: — Ама, истина, да, по 
руке, сваки од вас послаће му по штогод подозриво, <pb n="574" /> тако, да он имадне највише ја 
ане.{S} Ваљаном полицајцу управо је све подозриво, и он у свачему нађе повода да превије табак  
ру.{S} Они мотре на све, и штогод опазе подозриво, по дужности јављају министру.{S} А подозриве 
 угледан господин звониградски нашао на подозривом месту са својом рођеном госпођом.{S} Отишао  
 Турке.</p> <p>„Била је преслава, света подолазило, боже, са свију страна, као ово сад.{S} Јело 
ива ватра, но је, простићете, прскало и подоста пљувачке.{S} Ала, како се цело друштво налазило 
љан се вратио кући.{S} Уз пут је сретао подраниле раднике, који су у гомилицама хитали у варош  
човека, а не може чекати док једно дете подрасте и сазре, за што ће требати још бар десетак год 
Ми смо чисто џинови.</l> <l>С тога Боже подржи </l> <l>Да нам живи свети књаз </l> <l>Ура, Књаж 
<p>Сем тога, ђенерал је почео био да му подрива положај и код кнеза.{S} Сукоби су се множили.{S 
оћи), те хитам да вам саопштим још неке подробности о току целе ове ствари.“</p> <p>„Пре свега, 
на се чисто измени; њено лице доби нов, подругљив, скоро пакосан израз.{S} Са затуреним рукама  
ворити француски, а на лицу му се сијао подругљив осмех.</p> <p>Кнез се узе сам обраћати, то је 
ом у своју надмоћност, прожман осећајем подругљива презирања спрам свега што није улазило у кру 
 је ћутала и гледала га својим хладним, подругљивим погледом.</p> <p>— Збиља, какав је то отров 
ену песницу наспрам себе, па, с чудним, подругљивим, лудачким осмехом, узе зорно гледати како к 
 частољубље.{S} Потресеним, али јаким и подругљивим нагласком он рече:</p> <p>— Млади кнеже, то 
> <pb n="83" /> <p>Растислав га испрати подругљивим осмејком и климањем главе.</p> <p>Наста мал 
ли Мона је преко свега тога прелазила с подругљивим осмејцима.{S} Што је кнез више бранио Лепшу 
рен сам да ће вам пријати — рече кнез с подругљивим осмејком, и, клањајући се лако штуче у друг 
оспођа Помпадурин кандидат! — рече он с подругљивим осмехом.</p> <p>— Чудим се да ноћас није ни 
илостиви господине? — рече Ката чисто с подругљивим осмејком на уснама.</p> <p>Пуковник се осет 
 доктором, гледа га с висине и слуша га подругљиво.</p> <p>Кугић уђе, а кнез ни главе не осврте 
ечи.</p> <p>- Да идеш! — рече сад Синђа подругљиво.{S} - Па иди!{S} И није за козу сено, што ре 
ви поглед опазити може,— рече Растислав подругљиво.{S} Али ми би желели, г. начелниче, да нам к 
јаснити целу ствар! — примети Растислав подругљиво.</p> <p>— Али неће ствар ићи баш тако лако,  
 на путу народњаштва — заврши Растислав подругљиво, а очи су му севале од љутине.</p> <p>— То н 
амом покушају?</p> <p>Ката развуче усне подругљиво и климну главом.</p> <p>— Е, мој господине,  
о ме онда ви не надувате?.... — кнез се подругљиво <pb n="509" /> осмехну и махну руком. — Ето; 
..</p> <p>Кнез се окрете Врбавцу и рече подругљиво: — А? шта има у њену, г. ђенерале?{S} А?{S}  
ез га пресече; климајући главом он рече подругљиво.</p> <p>— Дакле ја спавам два дана и две ноћ 
сам дошао да вам благодарим — рече кнез подругљиво.</p> <p>— А шта фали мојој служби? — упита ђ 
а мном и највише ми требају — рече кнез подругљиво.</p> <p>— Ваши саветници и заступници нису в 
 знате.</p> <p>— Шта је — прихвати кнез подругљиво — па није ништа особито.{S} Ђенералу Врбавцу 
ћи, он се још једном грохотом насмеја и подругљиво рече капетану:</p> <p>- И ти г. капетане, ба 
акитите се славом убилца — рече ђенерал подругљиво, и узе ходати по соби.</p> <p>— Кнез плану:< 
вари.</p> <p>Све ово било је изговорено подругљиво, с пуно ироније.</p> <p>— Моје је мишљење —  
Катином.{S} Но њега опет више дирну оно подругљиво питање: „а вама треба баш за медведа?“ Он се 
 с господин намесником — рече она скоро подругљиво.</p> <p>— Неће бити тако.{S} То сте ви раниј 
ан.</p> <p>— Туна! јесте! — рече доктор подругљиво, осврнув се Радовану — и ти баш знаш да је о 
ле, онда то није ништа — примети доктор подругљиво.</p> <p>- То је несретан случај, господине!{ 
жев наступ срџбе беше за часак прешао у подругљиво презирање, но сад се опет поче враћати отичњ 
<p>— Да, да, разумем, — настави Врбавац подругљиво, то је све из превелике љубави спрам кнеза.. 
о с вама, а наредићу још раније да се у подрум мете преко двадесет врећа барута, па ћу онда то  
да ти запуше уста и да те вежу и баце у подрум.</p> <p>— А шта би друго и могао учинити такав н 
 своје претње.{S} Хоџа је прво свучен у подрум, ту је провео целу ноћ везан за дирек; сутра дан 
у лоја и катрана.</p> <p>Цео тај дан из подрума, шупа и с тавана трговачки момци и шегрти убили 
 њему!...</p> <p>Жалио је и оне степене подрумске, низ које је тако често стрчавао, поред све з 
p>— Ово је све, г. начелниче, из вашега подручја.</p> <p>— Јесте, г. намесник, благодарим покор 
сник, благодарим покорно, све је из мог подручја.{S} Све отмјен свет, благодарим покорно, и све 
.</p> <p>Један од начелника, у чијем су подручју биле војене барутане, ухватио је читаву заверу 
а министар никад не може упознати своје подручне с <hi>духом</hi> свога министровања.{S} За то  
чки и покрајински начелник и сви њихови подручни чиновници били су унапређени и одликовани за р 
ским погледом мерио лево и десно своје „подручно грађанство“, а његове начелничке груди високо  
 опет јављао је, да су калуђери једнога подручног му манастира, једном при служби, место свог з 
ога министра полиције, у коме објављује подручном чиновништву свој програм и своје министарске  
 жене, деца, све је то спадало у његову подручност, све је то био његов народ, свима је њима он 
 мисао: „Јес, и они коњи спадају у моју подручност.“</p> <p>После као да наиђе на њега нека сум 
<p>— Ако случајно буде и кнез, молим те подсети га да се једном сврши ова моја проклетиња.</p>  
ек, наишао сам на један опис који ме је подсетио на ово причање старога Турчина.{S} Енглеско ле 
е да извадим бележник; он ће ме најбоље подсетити.</p> <p>Младић извади из џепа обичан ђачки бе 
S} На његовом лицу било је нешто што те подсећа на мрак.</p> <p>Како уђе, он се упути Растислав 
оје љубавне поезије, и ту си могао чути подскочица, које од учевних људи још нико није чуо, кој 
ика.</p> <p>— Да видимо игру, да чујемо подскочице, Је л те господин, докторе?{S} А има их веле 
к прича како су многи правили досетке и подсмевали се.{S} Једни су се препирали, да ли је мајму 
 је болело ово очигледно багателисање и подсмевање кнежево.{S} Чинило му се да га није нико ник 
најстаријих у овоме скупу — диже главу, подуго је тражио док нађе кукавицу погледом, јер се одо 
в црни бик, те се од страха пробуди.{S} Подуго се мешкољио по кревету: покуша понова да заспи,  
вим наглим освртањем.</p> <p>Врбавац је подуго гледао у жену; учини, му се да види како јој се  
, кућа, име жене, њена прошлост, све се подударало.{S} Надзором над њеном кућом потврђено је и  
корак му је био лак и поуздан.{S} После подужа ћутања Црнојевић упита Жику.</p> <p>— Чини ми се 
а? шта ћемо сад? — упита начелник после подужа ћутања.</p> <p>— Ако ти знаш какве помоћи, по бо 
<p>— Срдачно хвала — рече ђенерал после подужа ћутања — Да нас је ко гледао, рекао би да смо са 
але у оном диму и сумраку.</p> <p>После подужа ћутања оџа проговори уздрхталим и потресеним гла 
дели ни из далека.</p> <p>Кнез застаде, подуже се мислио, за тим рече:</p> <p>— Дакле све што д 
ајући прстима по издубљеним словима.{S} Подуже се мучио око тога.{S} Дотера до половине имена п 
пресече срдитим, муњевитим погледом.{S} Подуже га је мерила очима, после климну главом.</p> <p> 
</p> <p>Доктор узе старца на страну.{S} Подуже су шапутали.{S} Махом је говорио доктор, а стара 
 док је добро не размотри.</p> <p>После подуже борбе Мутимир је најпосле морао попустити. — Е,  
p>Растислав на ове речи погледа Ратка и подуже га је гледао, али му ништа не рече.</p> <p>Говор 
 О, Паво!</p> <p>Женске застадоше; прво подуже не би никаква јава, после се чу мек, пријатан, а 
пет отклизи и нестане је.{S} Тако је то подуже трајало, а ови незнани људи једнако су стајали и 
читаве подземне дворане.</p> <p>Ишли су подуже; прошли су и другу стражу; на трећој су били зад 
а; да ће несвест проћи и ђенерал ће још подуже живети.{S} Тумачећи јој ствар тако, кнез је прив 
> <p>— Ђенерале — опомену га кнез после подужег ћутања.</p> <p>Врбавац диже главу, упре поглед  
тку није могао распознати.{S} Тек после подужег гледања, он познаде да је то некаква људска при 
икад могао мислити — поче Врбавац после подужег ћутања. — Да саме власти подмећу људима шпијуне 
аоца и држати га у шкрипу.</p> <p>После подужег разговора чича Милоје и начелник погоде се.{S}  
отров узима стално у омањим дозама, а у подужем року.</p> <p>„Тако се данас често врши нехотичн 
ње фигуре.</p> <p>После овога настао је подужи разговор у коме је махом говорио сам кнез, и то  
ом у точак и безуспешно кушао да својим подупирањем задржи кола.</p> <pb n="419" /> <p>Јарам, и 
ла, млад сељак, само у гаћама и кошуљи, подупирао је раменима предњи точак и шибао дугим прутом 
>Он пусти точак која је до сад узалудно подупирао и подметну камен под њега.{S} Кола још једном 
0 часова, полако продре на улицу, ту је подухвати стокраки језик сокачки и за неколико дана већ 
тар који је још пре по сахата на махове подухивао, сад беше престао, као да се повукао дубље у  
едајући на ону страну куда Жика замаче, пође за друштвом не могући још да дође к себи шта ово б 
о, он не виде више младића на улици.{S} Пође да га потражи навири у побочни сокак, изађе на чар 
ати. „Многаја.... могаја... многаја...“ пође у почетку и које како сложно, на половини се замрс 
 ту до ње на столици.{S} Спремала се да пође.{S} Мутимир јој прискочи.</p> <p>— Куда ћеш?...{S} 
рнојевић као да оживе, сад је хтео и да пође живље и да се склони, па и да потрчи по потреби.{S 
а појмити како се то могла преварити да пође од куће с откопчаном хаљином.{S} После се сети да  
разагна га; избруси хоџу и нареди му да пође за њим у манастирски конак; пандурима заповеди да  
<p>Кнез оста још мало код кола, па онда пође.{S} Свет га испрати громовитим „ура“ и „живео.“ По 
 /> пооде прве изгубљене битке.{S} Жика пође за њим радосно.</p> <p>Шта је даље било с ова два  
Не пуштајући кнежеву руку, црна прилика пође брзо напред.</p> <p>Ишли су-прво равницом, али на  
 гробљанска капела.</p> <p>Црна прилика пође напред и рече кнезу, да иде за њим и да се ни чему 
пути је у побочну собу.{S} Синђа и сама пође за Павом.{S} Срећко рече да пређу у другу собу и д 
сва уста.</p> <p>Боја плати ћутећки, па пође са снахом да потражи другу чељад своју.</p> <p>Сем 
излаза.</p> <p>Тек после великих напора пође јој за руком да отвори велико крило.{S} Брзо диже  
пример!{S} То је мажење масе, која, кад пође једном тим правцем, не зна више мере у томе.{S} Са 
окрете нагло, узе пушку и погнуте главе пође полако напред.{S} Ишао је као победоносни војсково 
утећки га погледа право у очи.{S} После пође даље ходати и рече доста мирно:</p> <p>— Па, на пр 
примедбом, како ће се, ако овако и даље пође, млади прасци балканиски ускоро показати као много 
 паук!{S} Зар ниси видео? — рече она, и пође очима тражити паука.{S} Док су услужни момци бриса 
ао шта да ради.</p> <p>Устаде и кнез, и пође по соби крупним корацима, лупајући срдито ногама.< 
азао? — опет упита дежурни, муцајући, и пође по соби крупним, немирним корацима.</p> <p>— Видел 
 (Каква срамота) рече млади господин, и пође полако преко собе, па онда на један пут плану.</p> 
>На један пут Мутимир одскочи од зида и пође по соби круним корацима.{S} Гледајући непрестано у 
ису ми крива невина деца! — рече Боја и пође из угла.</p> <p>— Ама да ти кажем — рече доктор сл 
век — рече Жика после овога разговора и пође брзо на сусрет црној прилици, која им се беше већ  
еома зачуди. <pb n="306" /> Он устаде и пође му на сусрет: — Откуд та срећа? — рече он с осмехо 
 сави око угла, зађе с позадне стране и пође правце средњим отвореним вратима. — Куку, саме смо 
.{S} Он устаде, узе шешир, поклони се и пође.</p> <p>Кнез мало заустави смех и пристаде за њим. 
у: „јао, роспије једне“; па се окрете и пође; но опет се врте.</p> <p>— Јао, роспије једне, јао 
за руку и повуче га.{S} Мутимир скочи и пође, ма да је све то чинио скоро несвесно.{S} Његову д 
виде да је 9½ у вече, он махну главом и пође столу где је стајало дугме од електричног звонцета 
у, поклони се Врбавцу хладно и учтиво и пође.{S} На начелников поклон одговори му тихо — „збого 
-ствен — кнез мету две песнице на нос и пође преко собе с уздигнутом главом, представљајући Рас 
<p>Лепша набаци добро мараму на главу и пође брзим кораком.{S} Она никад није мислила да буде к 
и мајка, а бабо удари још више у плач и пође пред мајку, а она га погледа срдито и рече му: „Ти 
 од Растислава, по намесниковој наредби пође за њим преобучен жандарм, да види где ће одсести и 
 спуштају низ воду.{S} Враничић ћутећки пође низ обалу...</p> <p>После по часа он је већ бродио 
парче свежа, крвава меса.</p> <p>Он јој пође; она се узе бранити рукама, али ту су нехотице рад 
оспођу.{S} Нешто се десило.{S} Пуковник пође и сам тамо, али је осећао да га подилази нека дрхт 
Жики не остаде ништа друго, но да и сам пође за њим.{S} Ударише косом.{S} Одмичући се од овога  
се упути право у своје одаје.{S} За њим пође доктор и млађи ађутант.{S} Кнез узе доктора под ру 
о свет само њега ишчекује, па да за њим пође у гору, у воду и да једним дахом одува цело ово са 
рад.{S} Невичан човек изгубио би се чим пође сто корачаји, и без големих јада не би могао никак 
 После дугог трагања, њему једва једном пође за руком те доказа, да у ствари ту нико није крив. 
.{S} То су опасне црте, и ако кнез тако пође тешко да ће се дотерати далеко — мислио је Ратко.. 
ле разговора с кнежевим доктором Срећко пође да нађе згодно лице преко кога би добавио Паву у м 
 пријави — рече Растислав журно и нагло пође вратима.{S} Но као да се на један пут нешто предом 
ваљало се кренути.{S} Црна прилика опет пође напред, а кнез и Заре за њом.{S} Све што је од тог 
х....хо....хо! — насмеја се кнез и опет пође ходати.</p> <p>Маврикије уграби прилику и узе шеши 
.....</p> <p>Пава се устезала, али опет пође.{S} Она је осећала и страх и наду, али осећај проб 
ао је ноктима.{S} Најпосле једном момку пође за руком те отвори крило прозорско, на што се мајм 
ј игри.{S} Кад угледа Растислава, он му пође на сусрет, са широким осмехом на свежем, младом ли 
упајући срдито ногама.</p> <p>Доктор му пође узастопце.{S} Кнез осети да се доктор приближује,  
тао на пут, даду му кола, а као кочијаш пође један дечко <pb n="153" /> од 10—12 година.{S} Кад 
гнем се сам у конак да видим шта је.{S} Пођем његовој соби.{S} Пред вратима нађем дежурнога офи 
ега још двајестак корака“.</p> <p>„И ја пођем, али тек што сам крочио, неколико корака ја за је 
себи најближи.{S} С тога у доброчинству пођи од себе, па докле стигнеш.{S} Оставимо друге млађе 
е, и, кријући се од кестена до кестена, пођоше полако на више уз улицу.{S} Ишли су лагано и вео 
га не преза, што буде видео или чуо.{S} Пођоше сва тројица.{S} У лево је остајао отворен пут, а 
за, мном.“ И доиста обадве женске главе пођоше за г. ћатом ћутећки.</p> <p>Пава је осећала како 
одјури напред, а Враничић и чича Милоје пођоше за њим полако.{S} Старац први прекиде ћутање.</p 
ика изађоше упоредо из Раткове капије и пођоше уз друм, засађен високим јабланима и брснастим к 
а свом коњићу.{S} Сељаци се размакоше и пођоше даље по заповести.</p> <milestone unit="subSecti 
ан.{S} Дохватив се сенке и залатка, они пођоше уз брдо, право средишту Звониграда.{S} Држали су 
дежурни.</p> <p>После мала устезања они пођоше.{S} Доктор и дежурни поведоше их ходником.{S} На 
икаше командири да се одмах иде, сељаци пођоше онако измешани те их било који се и не познају м 
овор!</p> <p>После мала колебања сељаци пођоше напред.</p> <p>— Оставите мени да их ја пропитам 
 али на скоро окретоше низ брдо, управо пођоше прокопаном јаругом, која се доста стрмо спуштала 
ржао и позва кнеза и његова пратиоца да пођу.</p> <p>Опет се нађоше у уској, мрачној улици.{S}  
је завршио позивом да сви одмах с места пођу у потеру за <pb n="380" /> „непријатељем, који је  
му са собом два извеџбана ловачка пса и пођу у потеру ноћу.</p> <pb n="666" /> <milestone unit= 
ако дочекаше и дан.{S} Сиђу се с липе и пођу даље.{S} Тешили су се да је потера измакла напред, 
 на прси пала читава стена.</p> <p>Тако пођу даље.{S} Анђелија би прво испричала деверу шта је  
о, што је наредио, да из даљине опрезно пођу за колима четири оружана коњаника и с потребне даљ 
репи домаћин није више био вочиће да му пођу, зли да их натера да устану, не, они су лежали, а  
до не пројури, а онда у живом разговору пођу даље.</p> <p>Час је то опет какво старо кљусе, пас 
ју ваљада кола — рече чича Боја.</p> <p>Пођу горе и на по пута стигну Грујицу.{S} Он је ишао у  
 поче износити целу болту своје љубавне поезије, и ту си могао чути подскочица, које од учевних 
{S} Али пошто је све ово било срочено у поезији, то је и прошло без икакве двоумице.</p> <p>Ни  
лепше: да ли дубина мисли, или лепота и поетичност стиха.</p> <p>Тако су се на старом дворцу мо 
Овај натпис колико је значајан са своје поетске лепоте, толико је још више важан са свог дубоко 
га свога, никога рођеног да га истински пожали, да га искрено и срдачно загрли, да с његова мла 
па и сама сила да се дође циљу.{S} Није пожаљено ништа, као што није ништа ни пренебрегнуто.{S} 
ђе срдито и одмах плане међу њима такав пожар раздора, мислиш никад се неће угасити.{S} Погледа 
За мало, па се чаршија претвори у читав пожар.{S} Дуж целе главне улице, и с једне и с друге ст 
 сад служили револвером, ножем, бомбом, пожаром и другим обичним и познатим средствима.{S} Но с 
 би дознале....{S} И шта ти лепше можеш пожелети?{S} Леп, млад, човек два ока од њега да не одв 
.{S} Кнез је без зазора исказивао своје пожуде; он се нарочито обраћао доктору.</p> <p>Доктор с 
ен, изгубљен у облаку и диму разбуктане пожуде — кнез Мутимир није више био обичан човек, но ол 
је доста да сместе све његове неизмерне пожуде и све големе планове.{S} Живи су учинили услугу  
си, крепи, што буди у теби сладострасне пожуде, што изазива глад у срцу и у мускулима, нешто шт 
 па да се одмах преда својој неодољивој пожуди, заборављајући за тренутак на све и на цео свет. 
 друге канцеларије!{S} Не би имала чему позавидети.{S} Искрхани фотељи, распарене столице, као  
а остају по читав сахат, два, па и више позади; напред одјури само кнез и гарда, која не сме за 
ера измакла напред, и да су они сад већ позади потерина ланца.</p> <p>Међу тим опасност за Црно 
ко проста, да Срећко већ устаде, отвори позадна врата и изађе у узан, доста мрачан ходник.</p>  
м „малом конаку,“ сави око угла, зађе с позадне стране и пође правце средњим отвореним вратима. 
 неке проналаске, изумео куршум шупаљ с позадног краја, што је чинило те је метак даље носио.{S 
рнојевића.{S} Командант је тражио да му позајми ту слику, да је да једноме своме добром цртачу  
 по потреби може бити поверљиво и какве позајмице из државне касе.{S} Све то снажиће положај и  
 обесе слику, поврате у ред све ствари, позакључавају фијоке и после читава часа бављења оду он 
м и рањеним јунацима“, који у „дирљивим позама“ леже на „пољу славе и части“.{S} Веселу је завр 
, дати да се цела кућа претресе и да се позатвара све што се ту нађе. </p> <p>Црна прилика закл 
по вољи извршити и утећи.{S} Али већ су позатварана нека подозрива лица“.</p> <pb n="12" /> <p> 
ио наш кмет — рече сељак даље — па онда позва ћату да нам прочита из артије шта пише г. капетан 
стаде, седе на један од тих гробова, па позва и кнеза и његова пратиоца.{S} Они хтедоше сести н 
утку изби из мрака незнани вођ кнежев и позва их живо да похитају, јер ће сад искуцати поноћ и  
 у две три речи што се толико задржао и позва кнеза и његова пратиоца да пођу.</p> <p>Опет се н 
 Милоје се упути мосту, пређе га брзо и позва и остале да прелазе.{S} Они наиђоше; Враничић нап 
десне стране Кугићеве, он седе за сто и позва збор, да га саслуша.{S} Његов говор био је као не 
ићи високо, без икакве опасности.{S} Он позва Црнојевића да се попну на ту липу.{S} Овај се оду 
и хтедоше сести на друге гробове, но он позва <pb n="592" /> кнеза да седне баш до њега, а Зару 
и трунке времена за дангубљење, и одмах позва кмета да иду општинској судници, да ту чује капет 
изненадно дотрчали г. докторовој кући и позвали га да одмах иде у конак, кнезу је наједаред неш 
а.{S} Свак је себи најпречи.{S} Свак је позван у првом реду да се о себи побрине.{S} За тим дол 
ња; памтим <pb n="484" /> лепо како сам позван да потпишем моје исказе, памтим лепо како сам ус 
и је слушао.</p> <p>— Још ономад на ноћ позван сам хитно к вама; рекли су ми да сте озбиљно бол 
орности; ми смо влада — и ми смо такође позвани да чинимо што год узмогнемо“....</p> <p>Врбавац 
чери господа окружни имали су част бити позвани на чашу вина код свога новог министра.{S} Тек,  
p> <p>— Та да; с тога сам те мало пре и позвао.{S} Наравно, ти ништа ниси знао о томе!{S} Је ли 
/> „а народ ће се, по прописима закона, позвати да избере скупштину која ће донети своје закључ 
јућих напитака и претио сам да ћу одмах позвати полицију, дати да се цела кућа претресе и да се 
то могло бити.</p> <p>— Врло просто!{S} Позваће га пријатељи; јавићемо да је сад време и да ову 
стану — они не стадоше.{S} Из потере их позваше да стану, или ће пуцати, али ова двојица ни то  
вео“, „Ура живео.“</p> <p>После обичних поздрава, представака и других церемонија прешло се на  
ину, мећу чиновницима, што дођоше да га поздраве, био је и наш јунак.{S} Кад га стари кнез угле 
да су својим очима видели, како кнез на поздраве одговара салутирањем.</p> <p>Кола уђоше у кнеж 
ки број угледних домаћина да дочекају и поздраве господара.{S} То је било прво приказивање наро 
пута по земљи.{S} Параде, церемонијали, поздрави, благодарење у цркви и остало дуго је трајало  
ајушну, веома белу и веома лепу ручицу, поздрави се с њим и одмах га фамилијарно упита за здрав 
овника, чича Јова се уозбиљи, учтиво га поздрави, а цигару увуче у рукав што може дубље.{S} Ниј 
е се мислило да је сам кнез.{S} Свет га поздрави бурним усклицима, а многи су после уверавали с 
но, и све дошло добровољно, од срца, да поздрави господара, а и вас, молим покорно.{S} Само доњ 
ну дружину да полазе.{S} Са сељацима се поздрави и на растанку им рече као у шали: — „Ако се ка 
је гомилама излазио на пут да га види и поздрави.{S} Дочекивали су га песмама и пуцњавом из пра 
одлично грађанство, које је дошло да их поздрави.</p> <pb n="176" /> <p>У 9½ часова велика двор 
и, свет је викао „ура, живео!“, кмет је поздравио кнеза беседом; кнез се захвалио с балкона дру 
„Ако се кад год намерите на Црнојевића, поздравите <pb n="553" /> га и од моје стране и причајт 
ичког брда, прођоше мимо њега три лица; поздравише га, па један од њих пенали на њ острага рево 
<p>Како уђе, он се упути Растиславу.{S} Поздравише се.{S} Већ по том поздраву видело се да су с 
толико пута и знао му сву чељад.</p> <p>Поздравише се.{S} Синђа мигну Пави, а Срећку рече: „Да  
ка су се баш сад кретала.{S} Људи су се поздрављали, праштали се, натезали последњу оканицу „за 
иславу.{S} Поздравише се.{S} Већ по том поздраву видело се да су стари, добри познаници.{S} Рас 
ажи и насладе.</p> <p>Замишљао је разне позе, у којима је он учитељ.</p> <p>Једном руком он ухв 
, заборављајући на свет, на дужност, на позив, на породицу, заборављајући на Бога, заборављајућ 
тиве и без икакве спреме за свој високи позив.{S} Слепа послушност, то је једина врлина по којо 
ерити Перуна Црнојевића, и он ће на њин позив неизоставно доћи.</p> <p>Ратко је зебао да ће око 
томе, да избуде све обвезнике из првога позива, то су и сеоски биров, и сеоски пољак, и све што 
81" /> стојите на висини свога високога позива.{S} На име, били смо извештени да сте, преко нек 
сму обновљена живота, а та песма као да позива целу природу да живи, да расте, да се развија, д 
 је добила прво писмо којим је гђа Мона позива да и она — Лепша — долази на јаузне и да постане 
 Мислошивца.“ У позиву је стајало да се позива „ради саслушања по некој ствари“, али та „нека с 
 који, рекао би, и саме мртве загрева и позива их да устану из хладних гробова својих.{S} У Зво 
, но и царска круна; а било је и таквих позива који су апеловали на младога владара да оде у Ца 
вануле прокламације, писане крвљу, које позивају народ да збаци династију лажних Косанића, па д 
гама.{S} Избуђени су не само они што се позивају, но и остала чељад.{S} Селом је овладао страх. 
брзо одјекнуо кроз све балканске земље, позивајући на борбу ропством успаване народе балканске  
нило писмо непозната човека, које ме је позивало да видим тајни састанак <pb n="630" /> Балканс 
 томе се зачу лупа на капији, а после и позивање газда по имену.{S} Тодорика се одазва и оде да 
 покуша да бране своју нову драгану.{S} Позивао се на то како звониградске торокуше никога не ш 
 ваша светлости, државни принцип.{S} Ви позивате народ за судију, признајете му надлежност да < 
 — рече Врбавац.</p> <p>— Што, да нећеш позивати још кога новог? — упита госпођа.</p> <p>— Та,  
љу славе и части“.{S} Веселу је завршио позивом да сви одмах с места пођу у потеру за <pb n="38 
ћином под именом „Милоја Мислошивца.“ У позиву је стајало да се позива „ради саслушања по некој 
ма никаквих фантазија; све су то ствари позитивне и с рачуном истакнуте.</p> <milestone unit="s 
} Но тужитељска страна није поднела <hi>позитивних</hi> доказа за своје тврђење и ствар је мора 
рах иди корист?{S} Обојица су нагађали: позитивно није нико ништа знао.</p> <p>Држећи се непрес 
да се није где год преварио, рачунајући позитивно с непоузданим чињеницама.{S} Једном речи као  
 <p>Улазећи у собу Кугић угледа кнеза у позитури, с прекрштеним рукама и истуреним прсима, стој 
, који је намеран да погине на заузетој позицији, али да не сиђе с ње.</p> <p>— Лепо, терајте к 
го загледали његову сјајну, сребрну, па позлаћену кутију, с великим монограмом од драгог камења 
х иде у конак, кнезу је наједаред нешто позлило.</p> <pb n="616" /> <p>Доктор дотрчи.{S} Кнеза  
ом канабету и нешто писао и да му је ту позлило.{S} Други су тврдили да је легао био у кревет и 
.{S} Кнез <pb n="573" /> треба одмах да позна разлику између прошле и садашње владе.“</p> <p>У  
а, јер ће му то у неколико бити кључ да позна смерове своје рођене владе.{S} Давато му је три д 
па да не умре одмах и да му се одмах не позна да је отрован, но да последице тровања наступе те 
е извршити тровање, а да се то одмах не позна по брзом наступу смрти и по начину, где се и како 
ити владу, потребно је да се млади кнез позна са својим народом.</p> <p>И иначе овај је пут сас 
да зажмури, да се преда, да за тренутак позна рај, а после?...{S} Она није знала шта би настало 
 полиције осећао је потребу да се лично позна с крупнијим чиновницима у <pb n="560" /> својој с 
!{S} Лепо су ми говорили сви који су га познавали...{S} Али ја луда!...{S} Ако ће!{S} Тако ми и 
су ме синоћ ухватили, јамачно још би се познавали по прашини трагови, како сам се но прашини от 
вљеним очима, на којима су се још јасно познавали трагови суза, он уђе у собу тихо, полако, на  
гова широка прса високо су се надимала; познавало се да га нешто гуши.</p> <p>У соби је био сам 
сним, веселим гласом, гласом на коме се познавало да потиче из груди сретна, радосна и раздрага 
, а њино вилинско достојанство јасно се познавало по ћуранским крилима, којима је брижљиво била 
клону, цело тело омлитави — по свему се познавало даје пао у дубок, мртвачки сан.</p> <p>За тим 
у кола често савијала, а по труцкању се познавало кад иду улицом где је боља, а кад иду улицом  
вости, ово после подне, обогатила своје познавање свију звониградских сплетака.{S} Колико је он 
м мисли у том тренутку.</p> <p>Жика је, познавао ово душевно стање Црнојевића и бојао га се.{S} 
ао сељацима читаву измишљену скаску.{S} Познавао је сву околину, знао је не само имена села и к 
ија прошлост јамчи за успех. (Доктор је познавао ћату израније).</p> <p>Кнез радосно стеже докт 
е делио у свему.{S} Он је и више и боље познавао класичку историју но кнез, и јасно је видео ка 
о иза високих планинских врхова, али се познавао по свежем руменилу, <pb n="533" /> које се на  
мисију.{S} Писар у том срезу, Срећко се познавао са свима угледнијим људима, а Крсмановој кући  
 намери на „стрина Синђу.“ Њу је Срећко познавао још из раније.{S} У два маха она је њему чинил 
как, који је кнез Мутимир са свим добро познавао.{S} То је била гробљанска улица.{S} Пређоше пр 
 кораку могло се заврљати.{S} Ваљало је познавати, што но реч сваку стопу, тих пустих <pb n="55 
презао од тога што га овај сељак почиње познавати.{S} Шта више, он је био вољан да му се и сам  
.{S} Кад га стари кнез угледа, одмах га познаде и викну му:</p> <pb n="16" /> <p>„Шта ћеш ти ов 
b n="426" /> ударању коњских копита она познаде да су ово кнежева кола што стадоше пред кућу.{S 
аним дисањем.{S} По особитој шкрипи она познаде, да то пролазе нека сељачка, јамачно рабаџиска  
није распознавати поједине предмете, па познаде и неке људе.{S} Јако је био изненађен кад у ово 
неку црну прилику.{S} Загледа се боље и познаде да је човек.{S} Ова црна прилика ишла им је упр 
знати.{S} Тек после подужег гледања, он познаде да је то некаква људска прилика; али, како се и 
{S} Она промоли главу кроз прозор, лепо познаде малу дворску баштицу и јасно чу узвике: „Стој к 
човека, обојица седе.{S} У једноме свет познаде кнежева ађутанта.{S} О другоме се мислило да је 
 „Добар пријатељ“.</p> <p>Жика по гласу познаде да ово није чича Мунтијано, али му се глас опет 
к.{S} Наша вребала загледаше га добро и познадоше у њему кнеза Мутимира.</p> <p>— Он? — рече је 
 ако је био већ сумрак, они у овој жени познадоше стрина Синђу.{S} Пава је дакле у конаку.{S} З 
ив..</p> <p>— Ој!</p> <p>Боја и Радован познадоше Павин глас!</p> <milestone unit="subSection"  
тавља захтев да мушко и женско треба да познаду своје узајамне полне особине и способности пре  
е ишла као слепа.{S} Бојећи се да је не познаду, она се толико била увила у мараму, да ништа ни 
} Ово је већ шеста година како он кнеза познаје, непрестано је с њим и још га никад није видео  
ст, јер по гласу чинило му се као да је познаје.{S} Али личност му никако није долазила на ум и 
год у свет, да оде некуд где је нико не познаје, па тамо што буде, нек буде.{S} Долазило јој на 
 јутрос на кожи и на бутинама још ми се познаје, како сам се на жице нажуљио.{S} И ја мислим ка 
колико година?{S} Не би рекла.{S} То се познаје по изради.{S} Пре неколико година нису ни радил 
ако кратко време.</p> <p>— Просто му се познаје; порастао, раскрупњао се, добио војнички, мушка 
н“ — вели мој клипан Вилип, — „она, ено познајем онај њени прћави носић.“</p> <p>Петрија притиш 
684" /> у ствари то су људи које ми сви познајемо, с којима се често виђамо, и за које посигурн 
nie</foreign>!....{S} Збиља, госпођице, познајете ли ви мене?{S} Е? познајете? а? за што не гов 
 госпођице, познајете ли ви мене?{S} Е? познајете? а? за што не говорите?</p> <p>Јела је до сад 
 потребе да вас представљам, јамачно се познајете — рече Мона.</p> <p>И кнез и гошћа поклонише  
аква струја не може занети.{S} Они овде познају сваки педаљ воде.{S} Но ако је твоја воља, да о 
а не примају ни дању ни ноћу, ако га не познају, а за живу главу да не смеду непознатоме дати и 
 људи је се боје само с тога, што је не познају.{S} Како би са свим друкчији били људи, кад би  
 онако измешани те их било који се и не познају међу собом.</p> <p>Док се потера овако мотљала, 
ди некаквих далеких људи, који вас и не познају, ви <pb n="190" /> хоћете да одбијете од себе б 
утант Заре.</p> <p>Ова промена одмах се познала на кнезу.{S} Место пређашње бујности код њега с 
.{S} Ово је била баба Ката коју смо већ познали напред.</p> <p>— Ја знам по нешто из ваше прошл 
о глас из првога гроба, а то се најбоље познало по томе, што ове речи бабине пресече други круп 
, што учини један владалац, не би се ни познало — рече доктор.</p> <p>- Гори се угледа на бољег 
, где су били, можда им се не би толико познало да су препили.{S} Али оно обадање по хладном, ј 
ића.{S} И ово мирно држање чича Степино познало се одмах на целом крају.{S} Као колевка Црнојев 
клонише се.</p> <p>— Ту ретку срећу, да познам госпођу лично, имао сам на нашем последњем, скро 
у све искрено да ми говориш; ја хоћу да познам и махне, па и пороке мога народа.</p> <p>Доктор  
 се, буди ми на руци да се с њиме ближе познам — њен поступак био би и природан и оправдан.{S}  
ић жандарм.{S} Он мора да је Кати стари познаник, али се одавно нису виђали.{S} Сва је прилика  
че да је то давнашња слика једне његове познанице још из детињства; а ту му је слику послала, в 
м поздраву видело се да су стари, добри познаници.{S} Растислав му показа руком канабе.{S} Седо 
спи лако је било распознати нашу ранију познаницу, госпођу Лепшу, жену која је збиља заслужила  
p>— Чувена породица, велика кућа, многа познанства, велики доласци, положај мужа, око кога се к 
чно.</p> <p>- Рачунала сам да од проста познанства не може бити никакве штете — рече гошћа пред 
авац — он лично ступати у овакве везе и познанства.{S} Па баш да исприча целу ту ствар сама та  
о, с рачуном је мрзео, с рачуном градио познанства и пријатељства, а с рачуном их кварио.{S} Ос 
 и миле песме веселих тица....{S} Ту је познао прве сласти чисте и невине детињске љубави — и т 
ора, ја сам с прозора видео њена кола и познао их по оним красним белцима.{S} То је било довољн 
па Вилип вели да би ме по носу у хиљади познао.{S} Тако би и овде било.{S} Он би први повикао „ 
ек пре неколико дана.{S} Он га је одмах познао, па ипак читао га је 2—3 пут узастопце.{S} Руке  
 нико не сме издати. (<hi>Кураре</hi> — познат у медецини није исто што и индиски куруру).</p>  
са, без имена, незнан и не чувен, једва познат међу неколико добрих пријатеља — ето, такав је б 
ча Мунтијано, али му се глас опет учини познат.</p> <p>- Од куда иде „добар пријатељ“?</p> <p>- 
 о томе ништа не знате!..{S} А није вам познат један допис, који је о тој ствари послат једноме 
и с Павом буде кратак и одсечан.</p> <p>Познат с њом још из раније (у своје време Срећко је пок 
 станује женска од својих 40—50 година, позната под именом „Баба Ката.“ С њом је њена усињеница 
кад оближњем столу приђе Ралека Јовкин, позната сеоска пијаница, и како дође, он одмах начини л 
их болести.{S} Ими једна ужасна болест, позната под именом <foreign xml:lang="la">Lupus</foreig 
орка с Више Женске Школе, одлична особа позната у Звониграду са свог заузимања за женску еманци 
о којој смо напред спомињали да је била позната као „лиферант“ за „отмјену класу“.</p> <p>Не по 
дну „високу госпођу“, која је опет била позната као „лиферант“ за сву „отменију класу.“</p> <p> 
 Врбавчева била је кнезу Мутимиру добро позната.{S} Пошто је ово наредио, он се упути крупним к 
га гарнизона отворено нападају грађане, познате као лојалне присталице законите династије Косан 
е, а питао је за ствари које су му биле познате до ситница.</p> <p>— Пет година провела сам у з 
p> <p>Око 3—4 часа по подне скупљају се познате пријатељице код ове или оне друге, да поседе, д 
које су само ондашњим људима могле бити познате, увериле су сељаке да је чича Милоје са својим  
да онако, како се погледају људи одавна познати и у нечему договорни.{S} Истина, то је био тако 
то мало читати, па сад гледа да ли може познати која су она два писмена на кутији.{S} Враничић  
ек, муж, а ово његово омужавање дало се познати по слободнијем, самосталнијем кретању, по извес 
дрхтавица, а по покретима леђа могло се познати убрзано и ојачано дисање.{S} Бурно таласање гру 
т одмах скочи иза стола.{S} Могло му се познати, ко би га добро загледао, да га је долазак ове  
ико угледнијих грађана, који су у опште познати као немирни људи и усијане главе, у последње вр 
 су изгледале дивно.{S} Кнеза сте могли познати или по његовој војничкој униформи, или по круни 
шу све којешта, пецкала је и давала јој познати да су сад њих две једнаке.</p> <p>Док су две же 
их личности које би случајно овде могао познати. </p> <p>Писац загонетног писма наговарао је кн 
 одмах на пречац, при чему је увек лако познати да је човек отрован.{S} Данас, на прилику, скор 
 очију.</p> <p>Наравно, да се то морало познати и на његовом иначе снажном организму.</p> <p>Ма 
ео, узбуђен глас, по коме се лако могло познати да долази из уста какве кокете.</p> <pb n="597" 
бунио, нити се на њему ма по чему могло познати да му се десило што неочекивано.{S} С осмејком  
ли, већ на први поглед, дало се на њему познати да то нису биле никакве тегобне, непријатне и з 
е, а отац му умре).</p> <p>„Још мање су познати страховити отрови Лукреције Борџије, отрови од  
и да <pb n="290" /> ће се на Каји одмах познати слути ли она бар што о овој ствари.</p> <p>— Па 
кав отров, где лекари не би могли одмах познати чиме је човек отрован, нити би могли брзо дати  
жем, бомбом, пожаром и другим обичним и познатим средствима.{S} Но сад на један пут као да су и 
а, те их брзо сведе до огромних урвина, познатих у Звониграду под турским именом <hi>Ташмаден</ 
аква нема ни један од данашњих, у науци познатих отрова.</p> <pb n="97" /> <p>„Има поузданих ка 
 узимањем може се употребити од обичних познатих ствари жива, сичан, татула, велебиље (беладона 
близак, пред којим може бити отворен, а познато му је било и име чича Милојево.{S} И он га узе  
едност.{S} Кад се то зна, а у напред је познато и то, докле ће се ићи у побијању поједине монет 
 на мрак.{S} Учини јој се као да јој је познато ово место.{S} Загледа лево, загледа десно, кроз 
рупчаге и пећине.{S} Али све то било је познато.{S} Кнез је знао да одмах ту у десно иде велики 
нако страховито тутње; (јер, као што је познато, грмљавина није ништа друго но треска интова Св 
им вочићима.{S} Њему је тако добро било познато оно страшно душевно стање, кад осетиш своју пот 
S} У осталом, у осталом то је већ давно познато да је диплација просто надлагивање.{S} Јамачно, 
 једном ода на тај пут и занат.</p> <p>„Познато је да у Русији постоје завереничке нихилистичке 
чког грађанина и доста угледна трговца, познатога у Орловцу под именом „чича Милоје,“ а ван Орл 
бејов син био је доцније кавеџибаша код познатога Мустај паше, те, полазећи за Балканију, понео 
ко томе обичају руском, колико кнежевој познатости са свима тим стварима. — Свакако то су ваљда 
="343" /> мрзети!{S} Ти ћеш ући у свет, познаћеш живот и живот ће те запојити мржњом, и ти ћеш  
амо док један пут будеш.... док се мало познаш и ослободиш код њега...{S} Шта? ни с пет чивта в 
д велики орах, намеран да ту дочека ове позне путнике.{S} За мало и коњици стигоше; топот на је 
синчић, који бејаше силом устао и у ово позно доба, утрча у собу, изненади се од толиких гостиј 
об, па опет прилегле да дремну док коњи позобају, а после ће устати да их отимаре, напоје и спр 
најугледнији људи из партије Црнојевића позову Перуна да пређе у Балканију.{S} Увериће га да је 
чност из те групе таманите и уклањате с позорнице.{S} Не трпите никога који би вам могао рећи:  
и тек поступно, поистија, спремајући је поиздаље.{S} Но сад је цео тај план „поступности“ био п 
о гледао скривен на дрвету, а за тим је поиздаље пошао за потером, док му тога дана, око подне, 
Погледајте их шта раде! — рече кнез још поиздаље, сав радостан. ^</p> <p>Растиславу не мрдну ни 
ја је била готово сасвим пуста, тек сам поизретка сретао по кога шетача, који је жудно као и ја 
 бивала ствар све јаснија.{S} Кмет није поименце казао од кога се то боје и против кога се пред 
Балканији, и то коме, и какве су ствари поименце долазиле? јесу ли пријатељи из Балканије, прек 
очима, с усијаним челом, по коме бејаху поискакале крупне капље зноја, разбарушен, раскопчан, о 
авали све стражаре, те их сутра дан све поистеривали из службе?</p> <p>- Стражари досађују осуђ 
 рачунала да то каже Пави тек поступно, поистија, спремајући је поиздаље.{S} Но сад је цео тај  
учајности више не понављају.{S} Спремај поистија твоје људе.{S} Не пропуштај ни једну згодну пр 
ек запне, а кмет њему на то: „узми мало поистрке, г. ћато, узми; лакше ћеш доскочити.“ Више од  
ји нешто безбрижно тражи.{S} Та кнежева појава охрабри пуковника.{S} Он приђе гомили и упита шт 
е убиство Перуна Црнојевића, већ његова појава у Балканији, требала је Ратку.{S} Црнојевић је т 
агим очима и припијеним уснама.{S} Цела појава његова није имала на себи ничега особитог.{S} Ле 
p>- Али ја бих вас молио да се јутрошња појава више не понови, да то буде први и последњи пут.{ 
ост људска.</p> <p>Било је још и других појава, згодних да из раног детињства потхране у њему о 
уди.{S} Али је било и неколико жалосних појава.{S} Ми ћемо овде поменути само једну.</p> <p>На  
то не погреши, ако га не извести о овим појавама.{S} С тога уђе у колебу и рече:</p> <pb n="525 
оже што учинити.{S} У земљи треба да се појаве Црнојевића агенти.{S} Ти ћеш их ужурбано гонити  
/p> <p>Једва у зло доба ево ти и кмета, појави се пред судницом, он напред, а ћата за њим, носи 
јао мало даље код прозора и кад се Мона појави, он се окрете њој.</p> <p>- А. а.. а.. а..!{S} Т 
чела обузимати кнеза, стуче, а место ње појави се као неко интересовање.</p> <p>— Шта? ја болес 
 је Ратку.{S} Црнојевић је требао да се појави у сред Балканије, да направи ларму, да изазове п 
никад нису биле.{S} Он треба само да се појави у народу, да ненадно <pb n="529" /> искрсне у То 
 бити големе опасности.{S} Само нека се појави, да се чује да је прешао, па после 2-3 дана мака 
На соби се отворише врата, а на њима се појави висок, крупан, углађен господин с црним бакенбар 
 од људи наста кретање.{S} Из дворца се појави мртво <pb n="358" /> тело ђенерала Врбавца.{S} Н 
 пажњу привуче ненадна светлост, што се појави с доње стране.{S} Он окрете поглед тама и на лев 
елом оном дивотном лицу на један пут се појави тих, миран али страховито дубок бол.{S} Лепа Пав 
а и отвори врата на колима, из којих се појави млада женска, стасита, лепа и укусно одевена.{S} 
ај често се јавља у једној најобичнијој појави у животу — намериш се на каква сувише снажна чов 
хулили лепоти њена лица.{S} Али у целој појави ове жене било је нешто симпатично, <pb n="371" / 
ебрних петодинараца, ађутант се наскоро појави међу гардистима, и њина млада, добродушна лица з 
ко отворише.{S} Гологлав, млађи ађутант појави се на вратима.{S} Улазио је опрезно, на прстима. 
 реч проговорити.{S} Но у томе тренутку појави се кнез Мутимир, и пуковник га виде како мирно р 
у корисно дело.</p> <p>У последње време појавила се била мисао, да се заостале порезе наплате о 
} Ту им је саопштено да су се у околини појавили зли људи; да је наређено да се околна села диг 
смисли на једно:{S} Прешао <hi>он</hi>, појавио се <hi>Црни</hi>! <pb n="652" /> Око општинске  
ова, или се где год у хатару општинском појавио медвед?{S} Али све то није одговарало оним прил 
столећа, овака питања не би се могла ни појавити, или, ако би се и јавила, свак би их сматрао с 
свакојаких нагађања: да се нису где год појавици хајдуци, да није ударио какав чопор вукова, ил 
</p> <p>И доиста, око 10 часова у вече, појавише се друмом из Јеленика кнежева кола, за њима су 
ј глави као из неке магле разговетно се појављивала сад ова слика:</p> <p>Кнез Мутимир стоји на 
 је нестајало скоро у исти мах кад се и појављивао.{S} Али — Жики се опет за то чинило да је оп 
 природу људску чак ни онда, кад се она појављује у мртвом, хладном мрамору.{S} Док су стари Гр 
 можда је било и таквих снова где се ми појављујемо као да смо пред вама што згрешили.{S} Код в 
 и осећаји брзо су се мењали.{S} Умирен појавом Кајином на први мах, он је одмах за тим опет по 
еровати да су духови били умешани у ову појаву! — одсече се конзул.</p> <milestone unit="subSec 
ви, тигрови, пантери и хијене на просту појаву укротитеља, као послушна деца поваљају пред њим. 
с је то сељанка, са заденутом сукњом за појас, с котарицом на руци, тера пред собом чопор оваца 
о ти у пензију!{S} Младеж нас задену за појас!{S} Данас сам имала необичну посету — Лепша Стеви 
панци.{S} Око паса шарен вунени куповни појас, иза кога су вириле јабучице од два револвера; о  
латка бразда, што се као огроман сребрн појас вила око подножја стрмих каменитих висова.{S} Даљ 
аљину.{S} Читава једна пола опори се од појаса....</p> <p>Обоје застадоше.</p> <p>Јела је била  
ло код старих Грка.{S} Дотеривано је до појаса, па се ту застајало, и место природе, као што ре 
је покривала целу главу и падала чак до појаса, седела је у колима — Јела.</p> <p>Завесе на про 
акав кожни џак, који ми навукоше чак до појаса и ту га притегоше и везаше некаквим каишем, али  
хоџа, која ли је вера — брада му баш до појаса, а сва седа — па чудо живо што погађа.{S} Ко му  
е опет преко главе.{S} Укрштајући преко појаса њене крајеве, она рече немарно:</p> <p>— Дакле н 
лица, и незнајући још посигурно, да под појасом већ носи плод своје грешне љубави.</p> </div> < 
 Вика се примицала све ближе и он је по појачаним гласовима јасно распознавао у ком се правцу к 
ио последњу реч, кад се на вратима зачу појаче куцање.</p> <p>— Ко ли је сад то, боже мој, и гд 
ије ништа друго ни било, до мало дужи и појачи сан.{S} Да, ви господи тамо тако и реците.{S} О  
а онда одјекивао је кроз тиху коњушницу појачи, случајни ударац коњски о дрвени, подлубљени пат 
! — не, њему то више не треба, но проси појачу буру која би га оборила и спустила на земљу, да  
о се овако подигли, враг те уз месојеђе појашио.</p> <p>— Само с врагом немој шалу збијати, за  
ожији помазаник</l> <l>У њу ступи — она поје! “</l> </quote> <p>Могла би се саставити читава књ 
се болест јавља обично на лицу.{S} Прво поједе кожу, те остане голо, црвено месо, па онда редом 
арили, ја сам обманут.... дали су ми да поједем креслу јерусалимском храму и да попијем воду у  
много буре, истресене су многе оканице; поједено је много, попијено још више, а певало се и вик 
итким али ванредно ситним рукописом.{S} Поједина места била су исподвлачена или закрштена црвен 
о у држави и подељен, што један човек и поједина група људи нису у стању да прихвате и како ваљ 
тилом.</p> <p>Врбавац узе понова читати поједина места из овога писма.{S} Изгледало је као да и 
е, отварајући пакет по пакет и бирајући поједина писма и документа из њих.{S} Најпосле нађоше к 
 страхотама казнити само <pb n="107" /> поједине тешке случајеве кривица кад они процене да је  
та зло, она је могла оставити без пажње поједине подозриве радње пуковникове.{S} Вредно би било 
о мало он поче све јасније распознавати поједине предмете, па познаде и неке људе.{S} Јако је б 
S} После поче мало по мало распознавати поједине предмете, који су се, као црне сенке, уздизали 
вашем дому.</p> <p>Милоје узе набрајати поједине случајеве, приликом тих његових долазака.{S} П 
ор није се могао чути; долетале су само поједине испрекидане речи; — „довека сретан“... „пуна к 
ознато и то, докле ће се ићи у побијању поједине монете, онда је ту рачун лак, како се и колико 
мим натписима, којима су били обележени поједини смотуљци, могло се већ судити да ту има веома  
 према разноликим приликама у којима су поједини начелници имали да се крећу.{S} Но опет за то  
аустављао поглед час на доктору, час на појединим предметима, и гледао их тако зорно, као да је 
 кнез је био свикао да радо слуша оцене појединих људи.{S} Волео је да зна свачије личне ствари 
.</p> <p>— Има поватане преписке између појединих чиновника и доста угледних људи.{S} Ти <hi>пи 
ео свој скројени план, да опроба јачину појединих поставака својих, да види да се није где год  
заинтересова.{S} Он поче запиткивати за појединости, но ту је и Мона слабо што знала.</p> <p>Мо 
овати код ове жене.{S} Он је знао многе појединости из њена живота.{S} Ипак он је упита:</p> <p 
ом Мутимиром.{S} Знале су се чак и неке појединости са тога састанка, тако, да се и сама Мона ч 
е ствар допадала онако у целини, и он у појединости није хтео ни улазити.</p> <p>Начелници су с 
Растислав га узе запиткивати за стотину појединости и објашњења.{S} Од онога што је младић гово 
ког убиства оживе опет пред њом у свима појединостима и у свем ужасу своме.</p> <p>Каји се учин 
д разговарао с начелницима оделито, час појединце, ако је ствар била важна и тицала се само тог 
 један народ на свету нема толико духа, појезије, досетљивости, хумора и дивне шале у својим пе 
{S} Оно што иде преко тога згодно је за појесију, али не за управљање државом.{S} Него молим те 
ој.</p> <p>На један пут она као да поче појимати шта се дешава око ње и покуша да устане, да се 
 свештеним лицем!</p> <p>— Ух! господин појка, што ви хуњкате, то је просто страшно! — зачу се  
/p> <p>— Данас су помешана два различна појма и две различне ствари: — морал и полни односи.{S} 
 без и једне озбиљне мисли у глави, без појма о свом узвишеном положају и својим светим владала 
меју.{S} Али једно никако није могао да појми: где се управо ово он налази, и да ли му ваља куд 
има, али, наравно, само донекле.{S} Она појми и шта је страст; она разуме и шта је занос, али б 
на прсима сва раскопчана.{S} Није могла појмити како се то могла преварити да пође од куће с от 
ом господину, и како се надала да ће он појмити њен положај, и да ће је оставити на миру, ако ј 
ије улазило у круг његових „пречишћених појмова,“ уз то оштар на језику и драстичан у изразима, 
 ђубревитој земљи.{S} Само што код њега појмови о злочину нису били као код обичних људи.{S} По 
претрес један капетан противно је свима појмовима о војничкој части и субординацији.“</p> <p>Кн 
 она има као жена, и у које, по женским појмовима, нико не сме дирнути.</p> <p>— Добро, добро — 
н телесно, уздигнут душевно над обичним појмовима о добру и злу, он је гледао људе с неке висин 
о напредак, донело је огроман назадак у појмовима о љубави и полним односила Хришћанска теорија 
рату и утече преко зида у башту.{S} Ови појуре за њим и у башту.{S} Трчали су, дрекали, викали, 
те до главе у црн огртач, и без пријаве појури одмах у кнежев кабинет.</p> <p>Кнез Мутимир доче 
Орловачки начелник Врбавац (рођени брат пок. ђенерала Врбавца) био је опрезан човек.{S} И ако ј 
белу ручицу и гребну ноктом о нокат, да покаже колицко муж госпа Цанкин неће ништа да учини док 
а тера стара земаљска сујета, рад је да покаже, како је он нешто друго од ове женске, која је т 
 широко поље рада, где је сваки имао да покаже и своје личне способности, и своју умешност и св 
на не говори много; одмах у почетку она покаже дотичноме шта све има очекивати, — ко је мудар,  
је имао своју срећну звезду.{S} Кнез се покаже чвршћи и куражнији но што се могло очекивати.{S} 
 одлучи на последњу одсудну меру.{S} Он покаже кнезу своје доказе, које је био прикупио против  
ејствује, да га расположи за се и да му покаже своје искрено пријатељство, будећи у њему, мало  
 <p>Хоџа викну девојку и рече јој да му покаже десни длан.{S} Пошто га је загледао и с десна и  
 је обећати и зајамчити сам лично да му покаже где му је ћерка.{S} Једва се на тај начин ствар  
ве на мом столу.{S} Хоћете ли да вам их покажем? — рече кнез одсечно.</p> <p>— Па шта има у тим 
иходима обична балканиска грађанина.{S} Покажите на делу колико вам је народ мио.{S} Ето, покуш 
истокрација наша.{S} Хтели би власт, да покажу како нису гори од својих очева и дедова.{S} У ко 
у сами Раткови начелници; удесили га да покажу како је Кугић немоћан да те зашити од династички 
а човек и да узима те отрове, па тек да покажу тако дејство (хронично тровање).</p> <p>„Такав ј 
} Милоја и жандарма повешћу са собом да покажу место.{S} С најближе телеграфске штације извести 
рироду и мрзим лицемере који хоће да се покажу чеднији но што су.</p> <p>— Данас су помешана дв 
еш предузети и друге јаче мере, које се покажу као неопходне.{S} У опште, изнећеш му слику, да  
 отварао врата пред њима, овде застаде, показа руком госпођама да седну, па се брзо повуче.</p> 
 своју улогу.{S} Он подиже обадве руке, показа на гомилу свештеника, па, погледајући час у кнез 
тра; затим му дале мали челични кључић, показа прстом своју слику на источном дувару и рече ађу 
ој он оштрим нагласком, и, ушав у собу, показа јој руком врата...</p> <milestone unit="subSecti 
 била је затворена.{S} Али црна прилика показа кнезу крај капије две одваљене даске на плоту и  
} Где је хоџа?“</p> <p>Срећко јој очима показа врата.</p> <p>Добро, кад свршимо код њега ја ћу  
вот!{S} Да му је врат као она пећ — она показа руком на пећ у углу — не би му ништа помогло.{S} 
), а кад би се овде набућило овако (она показа руком како би јој набрекла и одскочила пуна недр 
 море, те је на далеко нема.</p> <p>Она показа како би дигла главу, вако би полако поносно ишла 
естрпељивче мој.{S} Хајд сад тамо,(Мона показа главом на Лепшу) хајд сад тамо па лепо пољуби ру 
 Је ли?{S} А погледај жене! — Растислав показа руком на своју госпођу — Министар полиције!{S} Е 
омак не приказа никога, чак се и сам не показа, но му се угледаше само широки дланови, како оду 
оје слике у тајној фијоци у зиду — кнез показа прстом — Но од те фијоке и ја имам кључ.— Кнез п 
— Но од те фијоке и ја имам кључ.— Кнез показа на длану малу кутију од плиша.{S} Писмени докази 
рикије, тако ћу вас бити...</p> <p>Кнез показа руком Маврикију где ће сести; он учтиво приђе и  
као оно кад човек хоће да се прекрсти и показа њима <pb n="221" /> на сред чела).{S} Па бих онд 
пи чашу.</p> <p>— Дивно вино! рече он и показа Зару руком да се на њега угледа.</p> <p>Заре ћут 
 што памтим то је, како ми мој иследник показа руком наслоњачу и даде ми знак да опет седнем.{S 
ку, два жандарма одмах дођоше.{S} Он им показа ђака и рече им да га воде у полицију.{S} Силом ј 
укав.</p> <p>— Ево, почните одавде — Он показа руком на гомилу свештеника, што је стојала у јед 
м.{S} Момак се окрете прво кнезу, но он показа главом на Кају и момак се окрете њој.</p> <p>Кај 
био од пећи оволико парче.</p> <p>Ратко показа руком колико је парче од пећи одбијено.{S} Госпо 
а за њом, уђоше на врата која им Срећко показа.</p> <p>Нађоше се у повеликој посниској соби.{S} 
но, сјајно белгиско стакло живо и јасно показа сав вештачки молерски рад Мутимиров, који по бел 
својој соби, ено у оном одељку — доктор показа руком на десно крило манастирско. — А ти сад гле 
стари, добри познаници.{S} Растислав му показа руком канабе.{S} Седоше обојица.</p> <pb n="368" 
 невиност, упути се право одаји коју му показа ађутант.</p> <p>Улазећи у собу Кугић угледа кнез 
то <pb n="352" /> задуле; на крај усана показала се бела пена; усне по средини набубреле и зате 
е, госпођу Мицу Мона је одвела у будоар показала јој полупане ствари са ормана и само додала: „ 
поретка су учинили што су могли; они су показали докле иде њина дрскост.</p> </div> <div type=" 
 није могао стално остати.{S} Али то се показало тек онда кад су обојица били већ тако јаки, да 
сле објаснио како се десила та промена, показао је све уговорене тајне знаке, и никакве сумње н 
уровост“ очеву.{S} Помиловани, да би се показао достојан толике милости, био је ванредно вредан 
 се нађе сад онај други сељак.{S} Да би показао пред непознатим људима како и он нешто зна, и а 
 им и душу и тело.</p> <p>Опит је одмах показао да је Срећков рачун био тачан.{S} Понуђена, Син 
ко он то неће, она ће изаћи пред народ, показати се ко је, и сав ће народ за њом поћи, као за з 
ом чедношћу, ал опет за то она би могла показати какве и какве људе, који су узалуд месецима ок 
е може бити од вас нашој странци, то ће показати најближа будућност, а ја се, у име Бога, надам 
разу као земља.</p> <p>— Би ли ми хтели показати ма и један једини од тих документа који потврђ 
уће пореских гроша, о којима није могао показати никаква рачуна.{S} Кривица је била озбиљна.{S} 
кази ништа не помогну.{S} Кнез се могао показати малодушан, неспособан да удари отворено на ђен 
кну ћелави господин, али опет није смео показати да се срди, на против, морао се и сам смејати  
ље пође, млади прасци балканиски ускоро показати као много већи ауторитети у медецини, но он, д 
нез треба да је прими у кола, она ће му показати пут и одвести га на надлежно место.</p> <pb n= 
} Што се мене тиче, боже здравље, ја ћу показати овде шта ми жене можемо баш у политици, за кој 
аш, обешењаче један!{S} Али чекај само, показаћу ја теби како се у туђој кући залуђују и маме м 
па овако, па овако, па овако... (она је показивала то једном, то другом руком, како би из кнеже 
 од жуте свиле.{S} И <hi>брату</hi> сам показивала; и њему се допада.</p> <p>Док је госпођа ово 
су дрхтали; полуотворене, преврнуте очи показивале су само мутно беланце, на уста је у клобуцим 
су слику, коју су после онако прикачену показивали успаваном кнезу, и уз то му стављали разна п 
дао се у њему.{S} Чисто, јасно огледало показивало је снажан врат, широка плећа, глатко чело, в 
 озбиљен, скоро натмурен.{S} На кнежево показивање паса ништа не одговори, а пошто се учтиво ру 
ј, што је непрестано трчао пред дамама, показивао им руком пут и отварао врата пред њима, овде  
озбе.</p> <p>Један од присутних грађана показивао је осталим гостима некакву фотографију, која  
јим но што је.</p> <p>— Ене — рече она, показујући тако другарицама редом свој задигнути нос —  
одушевљење? - упита кнез свога доктора, показујући руком на огромну масу света, која се беше кр 
, — рече начелник и рашири обадве руке, показујући збор. — Ето, молим покорно, онако што се тич 
>— У овом гробу нешто шушка, рече кнез, показујући прстом на гроб, на коме је мало час седео.</ 
 се окрете министру: — ходите ближе; и, показујући му претом доктора, он додаде: реците му ви д 
, говорио им о слободи <pb n="13" /> и, показујући прстом на главну полицију, кажу да је узвикн 
> <p>- Моји поступци?! — рече пуковник, показујући прстом на своје груди и приближив се Растисл 
p> <p>— Али шта ћу ја овде? — викну он, показујући прстом свој лик на слици — Шта ћу ја овде?{S 
илика.{S} Ја је оштро упита шта је ово, показујући руком: на вас успаване.{S} Тврдио сам да је  
ш тамо, трећа врата, рече писар Срећко, показујући прстом.</p> <pb n="230" /> <p>Синђа напред а 
ј народ. — Вујадин махну руком поносно, показујући безбројне шарене гомиле света, што се беше р 
 ево ово — он целом шаком обухвати нос, показујући докле се зове њокалица.</p> <p>Кнез се једна 
ран посао.{S} А то Ката зна, — рече она показујући прстом своје чело.</p> <p>Пуковник је саслуш 
ки дукат; (Она састави палце и кажипуте показујући колутом од прстију колики би голем дукат изв 
о, уверавајући је да има доста места, и показујући седиште руком.</p> <p>Кола кретоше.{S} Кнез  
ви доктор —- рече Ката осмејкујући се и показујући прстом на своје груди. — Прави доктор!{S} Шт 
као да је у воду умочено — рече Врбавац показујући жени мокру кошуљу, прионулу за гојазно тело. 
џиновска — као код свију лудака.</p> <p>Показујући главом на Лепшу.{S} Мутимир повуче Мону за р 
 перо и чисто скочи.{S} После као да се покаја што је тако учинио пред момком, те се опет повра 
сав поцрвене и ућута.{S} Као да се љуто покаја што је ово рекао.</p> <pb n="274" /> <p>То јест, 
роба, па да га или молбом одмолимо, или покајањем искупимо, или мудрошћу одбранимо, или другим  
а мој Никица већ са свим пропао, крајње покварен и изгубљен човек, о чијој поправци више ни реч 
о сад је цео тај план „поступности“ био покварен.{S} Раздражена, љута, видећи где сва њена мука 
радим, а црна прилика вајкала се што је покварена посета код „Балканске браће.“ Питао сам колик 
и бурад, старе зеитинске канте, остатке покварена лоја, ужежене масти и смрдљива зејтина.</p> < 
решите.{S} За што држите кнеза као тако покварена и пропала човека да о његовој поправци не мож 
 да је пред његовом капијом већа бара и покваренија калдрма но код његовог комшије, те с тога и 
} Сам за се ништа.{S} Обично размажено, покварено дериште.{S} Али право предака?{S} Какво право 
>.{S} Шта може бити истински неваљало и покварено у једном младићу од 18 година?{S} Зар се у та 
носи, невини, искрени, у свој привидној покварености својој?{S} Никакав истински порок не може  
ћи, свирајке престадоше, цело се весеље поквари и свет се поче брзо разилазити.{S} Убијено је б 
на шта је то устав; али ви — ви сте све покварили?</p> <p>Кнез је праскао, а Маврикије избуљио  
с обадве стране, али да су жандарми све покварили пуцањем и убијањем Зликовца, који је убијен о 
аш то, за што би се могло мислити да ће покварити делу ствар, баш то је ствари одлучно помогло. 
лканиски.{S} Те ваше везе ни данас нису покидане.{S} Они и данас тако исто мисле о младом кнезу 
дски</hi>.</p> <p>Према томе овоме чину поклањана је општа пажња, установљене су биле нарочито  
здо славе и величине народне, одакле је поклич слободе у брзо одјекнуо кроз све балканске земље 
ладно и учтиво и пође.{S} На начелников поклон одговори му тихо — „збогом“ и изађе.</p> <p>Врба 
а њих неколико очајно картало), устаде, поклони се с младићском гипкошћу и, прекрећући с ноге н 
а за то нисам — рече Растислав одсечно, поклони се и оде. </p> <p>Кнез Мутимир оста на сред себ 
ично сави свој бележник, мету га у џеп, поклони се и хтеде поћи.</p> <pb n="273" /> <p>Растисла 
слав се љутну.{S} Он устаде, узе шешир, поклони се и пође.</p> <p>Кнез мало заустави смех и при 
е говорећи ни речи, Растислав узе капу, поклони се Врбавцу хладно и учтиво и пође.{S} На начелн 
ојци даде красне бриљантске минђуше.{S} Поклони су били предани госпођи управитељки Ловимук, да 
 у леђа и прошапута му на ухо:</p> <p>— Поклони се кнезу и представи се ко си.</p> <p>Вујадин к 
имате пуно право, г. намесник,“ опет се поклони и у једном скоку окрете се, дохвати за мишку кн 
рисале ово младо лице.</p> <p>Младић се поклони ћутећки.{S} Растислав приђе и пружи му руку с р 
ије? да ли су преко мене долазили какви поклони од Црнојевића пријатељима у Балканији, и то ком 
Све је ово од њега, ово су махом његови поклони; не знаш како је нежан и пажљив у тим стварима. 
е Шеремет бега, која га једном приликом поклони старом Симићу, а од њега ]е дошао амо.{S} С тог 
ивала за тебе.</p> <p>Растислав се лако поклони — Благодарим на поверењу, то сам ја у неку руку 
 кабинету.</p> <p>Г. начелник се дубоко поклони, изговорив ове речи.</p> <p>- Долазите ли лично 
њући се у кола.</p> <p>Доктор се дубоко поклони и рече с осмехом:</p> <pb n="195" /> <p>— Ваше  
{S} Млади кнез обасут је био даровима и поклонима из целе земље.{S} Попијено је много пића, исп 
 мајстор бродовља и после дуге употребе поклонио га био неком Сарукбоцећаеју.{S} Сарукбејов син 
лепа предела, а и да би се кнез Мутимир поклонио гробу своје прабабе, решено је било још у напр 
јете — рече Мона.</p> <p>И кнез и гошћа поклонише се.</p> <p>— Ту ретку срећу, да познам госпођ 
 упусти, руке му клонуше и он се ничице поклопи по крајњој мостовој греди.{S} На белим отесаним 
е.</p> <p>Јела оста наслоњена на зид, с поклопљеном главом на рукама и продужи своје гласно јец 
Врбавац га је сломио.{S} Помињато је да покојни кнез има свој тестаменат, у коме је назначен др 
рђаве од турских посада.{S} За то га је покојни кнез Страшимир нарочито одликовао.{S} Нудио му  
оспођа с пуно учешћа.</p> <p>— То му је покојни ђенерал Врбавац учинио љубав.{S} Наравно Врбава 
еле су опис погребне свечаности, где се покојни ђенерал уздише као велики родољуб и мудар држав 
тка.{S} Док је био малолетан, ни ја, ни покојни ђенерал нисмо му давали да се плете у државне с 
ио се мало смирио, јер га је, веле, још покојни кнез Страшимир звао к себи и рекао му ово:</p>  
 су изгледати са свим друкчије.“</p> <p>Покојни ђенерал Врбавац и Растислав били су некад веома 
е сиђе вазнесенској цркви.</p> <p>Ту је покојник опојан.{S} Чинодејствовао је митрополит с мног 
суђен нам смрт, ја сам већ умро, ја сам покојник.{S} Смрт није више ван мене, она је у мени; он 
ава и многи виши чиновници испратили су покојника на колима до саме костурнице.</p> <p>Сутра да 
изговорио је „сходно слово“ о заслугама покојниковим.{S} Опелу је присуствовала и Његова Светло 
же ли на тај начин прочитати читаво име покојниково, који под овим каменом лежи.{S} Сети се, ка 
а, плачна народа, свију редова.{S} Тело покојниково окићено је около цвећем, а цела слика одозг 
родбине нико не пусти јава да закука за покојником — јамачно с тога, што у овако високим кругов 
којим се у војном министарству, наместо покојнога Врбавца, поставља министар спољних послова г. 
почињете мешати тренутни живот с вечним покојом, — Што ће грешна прошлост у блаженој садашњости 
есана и јектичавих људи стварају читава покољења нових богаља, кретена, и наказа, који само руж 
S} То је грех повеснички; грех који тек покољења искупљују!</p> <p>Враничић не бејаше још добро 
дирљивије слике од бабе, окружене низом покољења којима је она дала живот.{S} Она је у средини  
о да га се боји, да га слуша и да му се покорава.{S} Рашчуо се са изреке: „нећу популаритет, ве 
прам особе која представља власт, он је покоран у тим стварима, и шта више, донекле чак сматра  
 Није ми остајало ништа друго, но да се покорим неопходности.{S} Отпочне испит.{S} Трајао је ва 
ност ваша веома малена и проста — да се покорите неопходности.{S} У тренутцима где једино сила  
вања стаде по војнички пред намесника и покорно саже главу.{S} Растислав му нешто шапну на ухо, 
ости, господину министру, вазда одани и покорно на расположењу премда, наравно, они нису ради н 
своју нову јагњећу шубару.</p> <p>Сељак покорно пружи капу, после се опреми, покупи дукате из т 
, слушају, чекају.{S} Нема ништа, молим покорно, што би онако ишло куд год у страну.{S} Собу см 
 га оно зову?....{S} Оно и он је, молим покорно, провизор, али, опет, њега некако друкчије зову 
р одмах доћи.</p> <p>— У реду је, молим покорно, — рече начелник и рашири обадве руке, показују 
о је коме име.</p> <p>— Име, име, молим покорно, јес, ево, ово је поп Стево, поп Стево Џиброња, 
о га зову.{S} Оно му то није име, молим покорно, али га тако зову!{S} А овај овде ово је поп Ри 
рно.{S} Само доњи крај Лепетнице, молим покорно, није заступљен.{S} Није разумео кмет, молим по 
и.{S} Баш да је то узео ко други, молим покорно..</p> <p>Али излаза није било и наш бедни г. Ву 
вештеници, све су ово свештеници, молим покорно, попови!</p> <p>— Да су господа попови то се на 
.{S} И њега тако зову, а не личи, молим покорно, не личи ни мало на бумбара.</p> <p>Пошто је ов 
поче:</p> <p>— Господару, ја сам, молим покорно, овде началник....</p> <p>Вујадин немаде кад до 
мо, окадили.{S} Окадили измирном, молим покорно.{S} Послужење смо спремили!{S} А шта би још дру 
драге воље доћи“ а ја нисам хтео, молим покорно, под морање...</p> <p>Растислав пресече начелни 
 јео, ствар је врло проста, само, молим покорно, опет ја то не ћу умети.</p> <p>Растислав повуч 
и било, врло би добро било, само, молим покорно, бојим се нећу ја то умети.</p> <p>— Та шта не  
две руке, показујући збор. — Ето, молим покорно, онако што се тиче, као што и сами видите, људи 
, да поздрави господара, а и вас, молим покорно.{S} Само доњи крај Лепетнице, молим покорно, ни 
астислав.</p> <p>— Ама, јес, јес, молим покорно, оно, јео, ствар је врло проста, само, молим по 
у и одакле су.</p> <p>— Јес, јес, молим покорно, добро би било, врло би добро било, само, молим 
дужност.{S} Ја одговарам.{S} Јес, молим покорно, одговарам и богу, и господару, и људима за ова 
 заступљен.{S} Није разумео кмет, молим покорно.{S} Вели „ако је под морање, ми ћемо сви с драг 
поче овако:</p> <p>- Ево, ово су, молим покорно, господа попови, свештеници, све су ово свештен 
/p> <p>— Јесте, г. намесник, благодарим покорно, све је из мог подручја.{S} Све отмјен свет, бл 
одручја.{S} Све отмјен свет, благодарим покорно, и све дошло добровољно, од срца, да поздрави г 
а, не имаде више куражи да пориче, и он покорно признаде! — Јес, женим се.</p> <p>Лепша га одме 
редишту Звониграда.{S} Држали су се све покрај кућа, а ишли су ћутећки један за другим <pb n="2 
о.“</p> <p>После две недеље орловачки и покрајински начелник и сви њихови подручни чиновници би 
stone unit="subSection" /> <p>Сутра дан покрајински начелник отправио је г. министру шифровану  
авцем.</p> <p>Шта је чича Милоје имао с покрајинским начелником. као и то чиме су завршени ти њ 
ен, чича Милоје морао је доћи у додир с покрајинским начелником, и у неколико га посветити у св 
 и народна снага, али требао је неко да покрене и оживи све то, да даде свему томе корисан прав 
Покушам да мрднем ногама и рукама, и да покренем тело, али ни једно не могадох учинити.{S} Од г 
е час мање час веће, према занимљивости покренутог питања, гошће су износиле на ову берзу женск 
м отискивањем ноге о патос, давала, нов покрет, и љуљушка је опет летела у пуном размаху.</p> < 
када је госпођа дала својој љуљушки нов покрет, врата на дворани полако се отворише и на њима с 
буњена; она је са страхом пратила сваки покрет, сваку реч Павину.{S} Но сад на један пут она се 
> <p>И ако је Врбавац контролисао сваки покрет кнежев и имао уверење да су ови проносени гласов 
гледао.{S} Но зато је Жика пратио сваки покрет Милојев.{S} Он то није чинио намерно, но управо  
ђења Врбавчевих, пратећи неуморно сваки покрет његов, био је пун неповерења спрам свију и свако 
ство код војске спречило је бунтовнички покрет у војсци.{S} Један официр, <pb n="21" /> који је 
p> <p>Сложили се најпосле томе, да овај покрет ваља живо пратити и непрестано имати га на оку.< 
погледе Раткове.{S} Бојао се да ће овај покрет имати много дубљи корен; рече, како је озбиљно о 
ти круну, ако би, услед каквог народног покрета, били збачени с престола.“</p> <p>Даље се у пис 
ће све више постајати мртво језеро, без покрета, отока и живота.{S} Све што је боље и самосталн 
>Јела је покушала да се отме — али, сем покрета у раменима, није ништа више могла учинити, руке 
 ти или не почињао...{S} Ех, хе, момче, покретан пијон не прелази два поља, он то може само у п 
 да плива; али густа крв лепи се, смета покретању удова, не да му да размахне како ваља рукама, 
{S} Знала је само толико, да ја он живо покретао руком, да је јако дувао, да је нешто вукао.{S} 
сма је излазило да је Милоје био главни покретач завере, кривљи и од самог стрељаног попа.</p>  
и случај хтео да имам у рукама главнога покретача целе ове ствари.{S} С тога при поласку звизне 
ме на око, да брижљиво прате све његове покрете, да му пазе на сваки корак и о свему тачно да и 
стислав.{S} Он прати све ове издајничке покрете конзервативаца, и, ако бог да здравља, он ће их 
е полако, готово шапућући, али са живим покретима и меким, нежним нагласцима, као да декламује: 
два три маха прође лака дрхтавица, а по покретима леђа могло се познати убрзано и ојачано дисањ 
.{S} На небу се бејаху почели указивати покретни, црни облаци, с оперваженим сјајним ивицама.{S 
надно се искотрља из згомиланих црних и покретних облака, и, као огромно заљуљано кандило, прос 
ице је изгледало сићушно и веома живо и покретно.</p> <p>Обадва ова човека била су подједнако о 
ш трудите.</p> <p>Растислав нестрпљивим покретом одмаче се од прозоре и рече озбиљно:</p> <p>-  
 га да га огрне, но кнез то одби једним покретом руке.</p> <p>Сад прискочи кнезу доктор.{S} И о 
ти знала!..</p> <p>Лепша једним снажним покретом отрже од њега огртач, и навуче један рукав — О 
иво.</p> <p>Ката устаде жустро и оштрим покретом руке смаче велику, црну мараму с главе, која ј 
</foreign>! — прошапута, Лепша и вештим покретом склони од кнеза своју белу, лепу, разголићену  
уђе.</p> <p>За тим је настао разговор о покрету, који се опажа у омладини и који све више освај 
вуда се осетио неки нов живот; све је у покрету, све је у живом врењу.{S} Свак се вада нечему н 
стао је официр.{S} Прилично се прочуо у покрету од 1848—9 год., у коме је и Балканија учествова 
онда пружи.{S} Тада се устури на диван, покри лице рукама, остаде тако неколико тренутака, а за 
а великом свиленом марамом, која јој је покривала целу главу и падала чак до појаса, седела је  
ead> <p>С разголићеним грудима, с лаким покривачем, пребаченим преко ногу, кнез Мутимир лежао ј 
ена у дугачке црвене мантије, с црвеним покривачем на глави, на коме су само очи биле прорезане 
="505" /> тим патос око њега сав је био покривен целим тек начетим цигарама.</p> <p>Мутимир је  
квом послу.{S} Био је дрзак, али и врло покривен.{S} Кад је имао да учини што ризично, решавао  
аковрсним усевима засејаних њива, свуда покривена свежим зеленилом, овде, онде местимице прешар 
и модрих колутова, којима је Лепша била покривена но грудима, по затиљку, по раменима, врату и  
е до главе она је сва попрскана крвљу и покривена злочином.{S} Колико је угледних и заслужних в 
 врућина је, а била би и штета да стоји покривена овака красна ручица — рече Мона, пљескајући г 
 одликовали, а дубоке ране њине биле су покривене отрцано-знаменитим листићем.</p> <p>— Какво с 
е бос пење уз оно оштро, каменито брдо, покривено <pb n="659" /> раздробљеним шиљастим стењем.{ 
е сумрак само у дугој кестеновој алеји, покривеној дебелим сенкама густих и брснатих дрвета.</p 
 ћу ту?{S} Имаш ли какав црни вео да се покријем?{S} Молим те помози сад.{S} Куку мени затећиће 
а пусти, а људи отуда излазе забринути, покуњени, а по неки бога ми и преплашен.{S} Ми опет ова 
ак покорно пружи капу, после се опреми, покупи дукате из траве, и погледајући на ону страну куд 
у у зиду, који је још стајао отворен, и покупи из њега све ђенералове хартије, управо целу тајн 
то би вређало твој понос) — рече кнез и покупи ноге да начини пролаз слузи, који у тај мах приђ 
е било 6 повеликих стаклета.{S} Кнез их покупи и потрпа у џепове; кутију бацну на сто; једно ст 
чеву кућу, претресао све његове фијоке, покупио онај драгоцени материјал, који ти <pb n="679" / 
четврт часа.{S} Једну по једну, кнез је покупио своме такмацу готово све фигуре.{S} Напослетку  
ити читава књига, да је ко год зашао те покупио све те натписе.{S} Натписи су били и разнолики  
на леђа.{S} Кнез потрча да га прихвати, покуша да га подигне, али ђенерал оста испрућен и грчев 
буди.{S} Подуго се мешкољио по кревету: покуша понова да заспи, али узалуд.{S} С леве стране хр 
не у дубоком сну, а у великој ватри.{S} Покуша да га пробуди, али кнез се није одзивао.{S} На п 
цима кад ваља бити најприбранији, стога покуша да Црнојевића тргне из расејаности, износећи му  
д се нађоше саме у побочној соби, Синђа покуша да изглади рђав утисак, што га хоџа беше учинио  
 не бојим, шта се ти бојиш.</p> <p>Јела покуша да отргне своју руку из бабиних, но баба Ката не 
и.{S} Ово је толико заинтересова да она покуша, па и отвори и спољне крило од прозора.{S} Сад ј 
 лука.</p> <p>Изненађена, остала пратња покуша да догна кнеза, али сви убрзо видеше да им је му 
ерал забоде нокат у слику и с два прста покуша да откине нос на слици мртвога кнеза.{S} Слика ј 
их, али и врло масних.</p> <p>Растислав покуша да одврати кнеза од тога, али кнез га дочепа под 
 на коме је мало час седео.</p> <p>Кнез покуша да се брани, да викне, да се отме; али, пре но ш 
да поче појимати шта се дешава око ње и покуша да устане, да се отме.{S} Испод њених ногу, крај 
ељски, а у исти мах беше пришао кнезу и покуша да га узме за руку и да га поведе да седну на ди 
ога кнез стаде, заустави црну прилику и покуша да јој рекне како би најбоље било да се врате.{S 
се уздржа, и, пошто је мало поћутао, он покуша да и сам окрене ствар на шалу.</p> <p>— Та да, з 
она говорила о Лепшиној чедности.{S} Он покуша да бране своју нову драгану.{S} Позивао се на то 
пипајући по испупченим словима.{S} И он покуша сад, да тако исто прочита, пипајући прстима по и 
 уздрхталим гласом.</p> <p>Кнез Мутимир покуша да окрене ствар на шалу.{S} Као сви малодушни љу 
је било јасно, да мртвац из овога гроба покушава да се окрене, или можда и да <pb n="595" /> ус 
едао на њу.{S} Најпосле реши се да и не покушава устајати Други један опет, наслоњен на руку, с 
љушка и пуши.{S} Он скаче у то језеро и покушава да плива; али густа крв лепи се, смета покрета 
ка та рука замахује оштрим ножем.{S} Он покушава да бежи, али пред њим се ствара огромно, широк 
то по то дочепају власти, конзервативци покушавају да то постигну с кнезом Мутимиром, но ако ту 
У овом кошкању, Лепша је у два три маха покушавала да почне читати писмо, али чим га она извади 
е разумети.{S} Као озбиљна жена, она је покушавала да се брани од лаковерна примања таквих глас 
зговора, који је овде чула, она није ни покушавала да тај разговор цени по његовој политичкој в 
овој ствари, ценили је са сваке стране, покушавали ма како да је објасне; конзул је звао момка  
м јармом око врата, скоро већ удављени, покушавали су још да склоне главу куд год на страну од  
 још из раније (у своје време Срећко је покушавао да ашикује с Павом) он јој је могао рећи све  
с је нешто мрдао устима, час се кељио и покушавао да се и сам насмеје, кад чује како се други г 
т: двојица су спавала, један је два пут покушавао да устане, али га је клупа нешто вукла к себи 
бејаше устала е дивана, и, сва збуњена, покушаваше да поправи своју хаљину.</p> <p>Млади господ 
била затворена.{S} Она потрча прозору и покушаваше да отвори велико тешко прозорско крило.</p>  
b n="453" /> то није ружна дволичност и покушај да се пред светом прода скупље но што вреди, да 
војсци, министар Врбавац учинио је први покушај своје диктатуре тиме, што је с четом војника и  
љутави политички нитковлук овај разроки покушај да кнеза у нужнику удаве, а цео овај миришљави  
гране љубавне сцене.{S} Кнежев ужурбани покушај да те трагове склони није имао никаква успеха.< 
 се с мишљу да је и <pb n="645" /> овај покушај пропао.{S} На све те опомене Перун је само слег 
— дознала је за једно убиство, за један покушај тровања (љубазница љубазника). — Најпосле ту је 
е одупирање ја ћу морати да сматрам као покушај буне против законитог наследника престола.{S} А 
во?</p> <p>— У случају каквих интрига и покушаја против престола.</p> <p>— Ах, небој се, што се 
 је немогуће, да се све свршило простим покушајем, или прошло на каквој олакој рани?</p> <p>Пос 
тије.</p> <p>- С тога су ваљда и ранији покушаји избегавали крваво убиство, као на прилику онај 
даде:</p> <p>- Збиља, да ли су и ранији покушаји били ваше дело?</p> <p>— То је друга тема — пр 
 разговора били су конзервативци и њини покушаји, да се додворе кнезу и да дочепају власт у сво 
р ма с које стране објаснити Али сви ти покушаји остадоше узалудни; ствар оста за тај мах, прос 
 и његове политике, забринуто причала о покушајима које чине звониградски конзервативци, да при 
а делу колико вам је народ мио.{S} Ето, покушајте! — то је први корак на путу народњаштва — зав 
ао наћи други излаз.{S} Како би било да покушају они преко свога старца, да му набаве новаца.{S 
га одмах стрпа у џеп.{S} У једном таком покушају, Лепши испаде за руком да прочита у писму ове  
уде довољно јак, па све остане на самом покушају?</p> <p>Ката развуче усне подругљиво и климну  
о, и притиште је одозго.</p> <p>Јела је покушала да се отме — али, сем покрета у раменима, није 
им ућутасте се; погледам, а ви заспали, покушам да вас пробудим — не иде.</p> <p>— Шта? ја засп 
носан бол пекао ме је по целом телу.{S} Покушам да мрднем ногама и рукама, и да покренем тело,  
> <p>Белини је причао даље.</p> <p>- Ја покушам да викнем у помоћ, али нисам могао ни писнути.{ 
слим се свакојако и најпосле рекнем, да покушамо, да видим каква ће ми питања стављати, па ако  
идели смо.{S} Место да помогне, хоџа је покушао да одврати девојку да не подлегне.</p> <p>Мисао 
елементима у земљи.</p> <p>Растислав је покушао неколико пута да заустави кнеза у овим нападаји 
ализму припада садашњост.{S} Мутимир је покушао да му одузме власт, али му је он ускоро опет мо 
ук, који је спровођен власти, па у путу покушао <pb n="511" /> да убије пандура и да утекне - р 
> <p>— Насигурно!</p> <p>— Па?</p> <p>— Покушаћу што се може.</p> <pb n="284" /> <p>На ове речи 
а лиле су им на уста.{S} У два маха они покушаше понова да устану, али ни то већ нису могли.</p 
 <p>Мона се смејала.{S} Заинтересована, Пола упита: каква неприлика, што јој се десило? — Разви 
ен, стишан, добар и нежан, пола у шали, пола у збиљи тумачио би јој и разлагао како је то младо 
а, а он, умирен, стишан, добар и нежан, пола у шали, пола у збиљи тумачио би јој и разлагао как 
еда срдито и рече му: „Ти боље ћути!{S} Пола ми је ове муке од тебе.“ —</p> <p>Најпосле сећао с 
самој госпођи Ловимук.</p> <p>Пре свега Пола нагласи да „не лаје куца села ради но себе ради.“  
нила гамизало је хиљадама људи, обојега пола, свакога стања и доба.{S} Ту је било добре две тре 
 високи кукурузи; сеоска младеж обојега пола, по послу, често се налази у пољу, у шуми, и кад с 
угим „особама“ истога рувета, а мушкога пола, ми ћемо сретати и доцније; овде ћемо испричати са 
соку политику, на другој страни госпођа Пола Ђокичина шапатом је причала занимљиве ствари о сам 
жа, развуче, на половини прекине, једна пола падне доле на патос, а друга се опет прикупи и при 
е, стаде јој на хаљину.{S} Читава једна пола опори се од појаса....</p> <p>Обоје застадоше.</p> 
 начела! — заврши Пола говор.{S} Док је Пола овако транџирала госпођу Ловимук у дну сале, на вр 
самој обали велика буктиња која осветли пола Дунава.{S} Нечији глас викну: „Ај, недајте — утече 
рши свој говор.{S} У који мах он изусти пола последње речи, побочна врата на соби одскочише с т 
је кад човек има своја начела! — заврши Пола говор.{S} Док је Пола овако транџирала госпођу Лов 
у мараму с главе, која јој је падала до пола леђа.</p> <p>— Дозволите да збацим ову марамчину — 
гледав господина само једним оком, и то пола затвореним, продужујући своје љушкања са затуреном 
тни, ледени ужас.{S} Страшна, крвава, у пола већ заборављена слика Јеленичког убиства оживе опе 
а.</p> <p>Лепша је седела на отоману, у пола окренута зиду, са шакама на дицу.{S} Кнез је стаја 
ћи над обичном нужничком јамом; у њу су полагали све уздање своје и од ње су изгледали спасење  
, баш кад су чињене припреме за свечано полагање испита зрелости, којим је млади кнез требао да 
ије марио да га свет воле, али је много полагао на то да га се боји, да га слуша и да му се пок 
он свечано изјави да никакав испит неће полагати.{S} Рекло му се да то не може бити — али он је 
ако сматра баш прост свет, који највише полаже на веру!</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
мање црне каве, знајући како кнез много полаже на добру црну каву.{S} Ову узгредну напомену Врб 
е Црнојевића, на коју се поглавите наде полажу с тога, што је претендент престола Перун Црнојев 
ој је савет да се одмах изда наредба за полазак.</p> <p>- Е, чуда боже!...{S} То јест, не марим 
ли је било друкчије.</p> <p>Испричао је полазак из двора, сретање црне прилике, даљи пут, остав 
 одвоји да изда потребне наредбе за брз полазак.{S} Кнез дозва свога ађутанта и нареди му да по 
 се мало разраколише.{S} Неко спомену и полазак.{S} Други неко опет додаде да од кад је у Звони 
равно један час од доласка, кнез нареди полазак.{S} Одјекну још последње куцање чаша, па онда с 
м месту.{S} Он скочи и викну дружину да полазе.{S} Са сељацима се поздрави и на растанку им реч 
че само је о томе говорио.{S} Најпосле, полазећи кући, он се још једном грохотом насмеја и подр 
веџибаша код познатога Мустај паше, те, полазећи за Балканију, понео је и овај часовник.{S} Ту  
један свет мисли, осећаја и планова.{S} Полазећи у Балканију он је полазио с уверењем и чврстом 
} Моје је основно уверење, од њега увек полазим — да што се год кнез буде мање мешао у земаљске 
 планова.{S} Полазећи у Балканију он је полазио с уверењем и чврстом решеношћу да се отуда жив  
270" /> одговор, да је за путом, и мора полазити још ове вечери, а ствар је веома важна, с тога 
!...{S} То јест, не марим; можемо одмах полазити...{S} Али шта, синоћ!....{S} Па шта!{S} Синоћ  
 у коме је кнез провео пуних 50 часова, полако продре на улицу, ту је подухвати стокраки језик  
аквих теревенака, сутра дан пред подне, полако, бојажљиво улазила у собу свога сина, како га је 
у обично одговорио: „Полако, господине, полако!{S} Шта га сам их ја овде виђео... их хи... какв 
оваром сена, уз гласну шкрипу и пуцање, полако, али непрекидно омицала су се низ брдо, и помера 
еко време.{S} Ђенерал се за тим окрете, полако приђе прозору, и сав малаксао чисто се сруши на  
ашо, одавде; ми смо овде залишни.{S} И, полако, на прстима, доктор и Синђа изађоше из одаје, и  
 који се наслањао, он је мирно, хладно, полако, одбрајајући реч по реч, развијао своју омиљену  
 слици.{S} Он прво поче говорити тужно, полако, достојанствено, декламујући реч по реч; после ј 
ствује полако, поступно, али ту стално, полако и поступно треба човек и да узима те отрове, па  
ска ноћ разви своја црна крила, и тихо, полако, нечујно, спусти се над овај узбуркани град, и у 
авали трагови суза, он уђе у собу тихо, полако, на прстима, дајући знак обема рукама, као оно ч 
е уздржљиво, притајено: „П-с-с--с-с.... полако!„...</p> <p>Први чамац даде знак другоме да стан 
ву, мрдне главом и рекне <pb n="571" /> полако: „хм!“ Кад кукавица најзад сврши своју причу и с 
а, ала одмах за тим рече <pb n="449" /> полако: — Много обричете!{S} Ја мој завет могу испунити 
а страну и гледајући му у очи, упита га полако:</p> <p>— Збиља, шта ти је?{S} Шта ти би на једа 
та то не знате!</p> <p>Ливреисани слуга полако отвори врата, стаде смерно пред Мону, и не гледа 
своје чекињаве, проседе бркове, па онда полако, на прстима, прикучи се вратима, наслони ухо и о 
се сузе.{S} На десном оку једна се суза полако скупљала на затвореној трепавици, бивала је све  
еличасти трагови дневне светлости, која полако надолази и шири се све даље и даље, као обилне ш 
ити.</p> <p>Шта да се ради?</p> <p>Жика полако пробуди Црнојевића и сврати му пажњу на пса.{S}  
 сузе саме пењу, како се капља по капља полако скупља у оку, али да ли су то сузе радости или с 
са чуо сам га да кашље.{S} Куцнем веома полако.{S} Не би никаква одговора.{S} Најлак отворим вр 
дознало гледали како огроман товар сена полако клизи све више и више низ брдо.</p> <p>Некакав ч 
> <p>Не чекајући одговор од Лепше, Мона полако отшкрину врата од сале, промили главу и рече кне 
ор још не беше довршио а врата се собња полако отворише.{S} Гологлав, млађи ађутант појави се н 
екли.</p> <p>Ћелави господин уђе унутра полако и опрезно, маши се кнежевој руци да је пољуби; к 
ата женска приљуби се уз њу и прошапута полако:</p> <p>„Видиш, каква сад изгледаш? како си сад  
n="417" /> <p>— Пара! — рече мајор Тоша полако с испрекиданим дисањем, као оно човек кога си на 
чисто политичке женидбе — примети Лепша полако...</p> <p>— Моја неће бити таква! — викну кнез М 
нцуских новина.</p> <p>Кнез се прикраде полако Растиславу, па одоздо удари зврчку по новинама к 
же и уме.</p> <p>Ратко се прокашља, оде полако у угао, пљуну и полако се опет врати.{S} Изгледа 
е нагло, узе пушку и погнуте главе пође полако напред.{S} Ишао је као победоносни војсковођа <p 
ва срамота) рече млади господин, и пође полако преко собе, па онда на један пут плану.</p> <p>— 
и момак се окрете њој.</p> <p>Каја диже полако своју белу, округлу руку и негледушке узе каву.{ 
?</p> <p>Јела је до сад ћутала; сад узе полако плакати.</p> <p>Млади господин опсова опет врло  
ислав је узе за рамена и потискујући је полако пред собом, говорио је: — Иди, молим те, иди.{S} 
сечен, искомадан, без носа — ђенерал је полако повлачио прстом преко кнежеве слике, док не доте 
{S} Прво су му само текле сузе, а он је полако шапутао: „децо моја! ах, мила децо моја!“ После  
 осакати Морам да га истресем.“ И он је полако засукивао рукав, завлачио руку у чизму, пипао и  
оси низ некакве басамаке.{S} Корачао је полако и опрезно и силазио је дуго.{S} Најпосле хукну и 
авати да се одржи на ногама.{S} Ишао је полако.{S} Још по издаље видео је да су гости нешто ужу 
} Заваљен у тршчану наслоњачу, Ратко је полако завијао цигару, а његов најмлађи синчић пентрао  
</p> <p>— „Стрпен спасен“ — рече Милоје полако, гласом човека који је много искусио и стекао <p 
ас има данас пуно отрова који дејствује полако, поступно, али ту стално, полако и поступно треб 
тичким пословима, док разговор најпосле полако не пређе и на чисто личне ствари једнога и друго 
ично корачају споро, пењу се уз степене полако, а кад угледују чича Јову <pb n="361" /> пред ми 
езеро, пуно густе, црвене крви, која се полако љушка и пуши.{S} Он скаче у то језеро и покушава 
пружена на огромној љуљушки клацкала се полако, дремушећи, час отварајући, час затварајући свој 
брате на ме.</p> <p>Говорећи то дама се полако извлачила из хрпе хаљина, коју је имала на себи, 
е гласно: — „Слободно.“</p> <p>Врата се полако отворише широм, а на прагу се указа осредња, још 
 не врати.{S} У томе чекању отворише се полако задња врата на соби.{S} Висока, средовечна жена, 
ложено у један велики завежљај, кнез се полако упути у побочну собу.{S} Прође једну, прође и др 
чије страшан, неизлечљив отров, који се полако угнезди, уђе у крв, у месо, у живце, у кости, уђ 
 ред кола, натоварених сеном, пењући се полако уз брдо.{S} Слабачки вочићи у првим колима бејах 
ено, и пошто је тако дуго гледао, он се полако измаче, одступи на страну, корачајући полако и г 
ко из далеке, минуле прошлости, како се полако помаљаш из сива заборава, и како постајеш све ја 
једнозвучне, једнолике речи, које су се полако лиле, као побожна молитва усрднога богомољца.{S} 
орно гледати како крв из расечене ивице полако слизи, како се скупља у велику капљу, како се та 
ове усне, неосетно и за њега сама, поче полако развлачити благ, срдачан осмејак те се целом лиц 
кога не пробуди.</p> <p>Ушав, он отпоче полако, готово шапућући, али са живим покретима и меким 
ријући се од кестена до кестена, пођоше полако на више уз улицу.{S} Ишли су лагано и веома опре 
сазревати.{S} Тако је растао млади кнез полако у загушљивој придворној атмосвери.</p> <p>Једног 
умирује - пс... пс... пс...</p> <p>Кнез полако куцну на врата.{S} Изнутра се чу глас госпођин:< 
ерунова рука, и та рука била је топла и полако се тресла.</p> <p>„Жив је“ — узвикну Жика пун ра 
азу, за тим га оберучке узе за рамена и полако изгура у салу.</p> <p>— Хајд тамо, па чекај, вет 
 а десном руком прихвати се за канабе и полако се спусти на њега.</p> <p>На госпођи је била лак 
је било да га гледам.{S} - Окренем се и полако изађем.</p> <p>Ратко ућута.</p> <p>— И то је све 
ти с вама....</p> <p>Доктор бојажљиво и полако устаде, набра чело, очевидно је премишљао шта да 
пухор, он је говорио споро, једнолико и полако, а Жика се није усуђивао да га узнемири ма какви 
ба.</p> <p>Мона се маши руком немарно и полако, узе писмо, отвори га и узе га читати.{S} Очи јо 
се прокашља, оде полако у угао, пљуну и полако се опет врати.{S} Изгледало је као да су му у то 
Она показа како би дигла главу, вако би полако поносно ишла, и како би с висине гледала на свој 
бове и гробничке ограде.{S} Сад су ишли полако, и црна прилика морала се сваки час окретати да  
ој љуљушки нов покрет, врата на дворани полако се отворише и на њима се указа висок, крупан, тр 
о се учтиво рукова с кнезом, он примети полако, учитељски:</p> <p>- За сваку је осуду и сажаљењ 
ва му малаксало паде на прса; он изусти полако, очајно.</p> <p>— Мрзи, мрзи, мрзи!{S} И кад буд 
>.</p> <p>Господин с бакенбартом спусти полако новине на колена, погледа у кнеза и рече му одме 
удорије — рече Растислав ослобођавајући полако своју руку из жениних руку.{S} - Ви жене знате с 
добро, — понављао је Растислав гурајући полако жену све више вратима.</p> <p>— Дакле доћићеш до 
о измаче, одступи на страну, корачајући полако и гледајући у патос.{S} Био је мрачан и зловољан 
омерала се све ниже и ниже, потискујући полако и газду, који је узалудно одупирао голим раменом 
аслоњеном главом, која се као у колевци полако љуљушкала на меком кадивеном узглављу, с полузат 
 Мутимир повуче Мону за руку и рече јој полако: — Иди је разговори.{S} Молим те иди!{S} Охрабри 
 или спава. — Ваша Светлост, прошапућем полако.{S} Он не одговори ништа, нити се маче.{S} Спава 
 а Враничић и чича Милоје пођоше за њим полако.{S} Старац први прекиде ћутање.</p> <p>- Ти си м 
у жеравицу на огњишту, коју је пред њим полако попадао пухор, он је говорио споро, једнолико и  
и.</p> <p>— Не спаваш? — упита господин полако.</p> <p>— Уђи, уђи — рече госпођа нехатно поглед 
бавац.{S} Ушав у дворану, он је корачао полако поред гомилица, што су овде онде разговарале, а  
ридржавајући се за ограде, кнез је ишао полако.</p> <p>Ноћ је била без месеца, али не са свим м 
it="subSection" /> <p>Црнојевић је ишао полако, а потера је била ту за њим у непосредној близин 
рећан?..</p> <p>Ђенерал је даље говорио полако, скрушено, гледајући непрестано преда се и клима 
махне како ваља рукама, и он осећа како полако тоне у топлу, љигаву крв.</p> <milestone unit="s 
код себе револвер.{S} Кад је видео како полако тоне у нечистоту, он се сети, истргне револвер,  
лас из чамца. </p> <p>- Напред!{S} Само полако - одговори прилика с обале. </p> <p>Из првога ча 
ћутање.{S} Враничић продужи, онако исто полако, онако исто једнолико.</p> <p>— „Убили га!{S} Уб 
ма Срећковим.{S} Он је прво почео говор полако, али кад га Срећко удари, хоџа поче говорити гла 
ник с боцом вина и три чаше, па се опет полако удали, не говорећи ни речи, и не дижући поглед.< 
на леђа, а из десног рукава избијају му полако малени прамичци беличаста дима од сакривене цига 
p> <pb n="532" /> <p>- Стојане! - зовну полако глас из чамца. </p> <p>- Напред!{S} Само полако  
ов? понови пуковник.</p> <p>Ката климну полако главом и само малко, тек приметно развуче своје  
атње били су у Повратници.{S} Остали су полако приспевали један за другим.{S} Неки су стигли те 
г гајића указаше се два сељака; ишли су полако, а упутили се право оном месту где је седео Вран 
оштро, набра веђе и процеди кроз зубе: „Полако!{S} Где је хоџа?“</p> <p>Срећко јој очима показа 
рио, чича Јова би му обично одговорио: „Полако, господине, полако!{S} Шта га сам их ја овде виђ 
се угрувао....{S} А Ваша Светлост каже „полако ћемо“, а после викне само „касом.“ Ја се сиромах 
ском.{S} Остаје ми још сахат времена до поласка (сад је 3 часа по поноћи), те хитам да вам саоп 
пут.{S} Кад се погледао у огледало, при поласку у министарство, видео је да изгледа подмлађен,  
окретача целе ове ствари.{S} С тога при поласку звизнем уговорени знак, наша коњичка стража при 
о их прате.{S} Понекад поделе се на две поле; једна јаше пред колима друга за колима, или најпо 
>Говорећи то, госпа левом руком намести поле од хаљине, да их при седању не згужва, а десном ру 
овога облака указа се један коњаник.{S} Полегао по коњу, он је непрестано шибао ово јадно живин 
н се доцније сећао само овога: лежао је полеђушке; имао је мутно сазнање да је још жив, али ина 
ченим преко ногу, кнез Мутимир лежао је полеђушке на дивану до отворена прозора, а око њега осе 
 њин обичај.{S} Младићи полежу по трави полеђушке.{S} Девојке, окићене цвећем, обилазе око њих, 
чини да је у свом кревету, да лепо лежи полеђушке на везеном јастуку, што му га о имендану даде 
по која сићана звезда.{S} Кнез је лежао полеђушке на гробовој плочи, а крај њега је седео Заре. 
 <p>Намештен на диван, ђенерал је лежао полеђушке, с полуотвореним очима.{S} Дисао је тешко и д 
а прстима приђем дивану.{S} Он је лежао полеђушке са затвореним очима.{S} На пољу је већ био да 
S} То је некакав њин обичај.{S} Младићи полежу по трави полеђушке.{S} Девојке, окићене цвећем,  
ја донеће нову срећу, нов напредак, нов полет и благостање.{S} Али зато се ваља потрудити.{S} Н 
политичара чији се узвишени патријотски полет није могао уздићи над обичном нужничком јамом; у  
хотом засмеја.</p> <p>— Еј, моје невино полетарче! — рече Мона милујући кнеза по глави. — Зар т 
у глас: „Ао, лоло!“, „ао лоћо!“ и одмах полете једно другом за кике.{S} Подводница одмах дотрчи 
 ли, лудо моја, да би их стотину других полетело да ти то преотму, само, само кад би дознале... 
слику тако, да парчета разбијена стакла полетеше на све стране, а из расечене песнице ђенералов 
 кнез командова „ка..а..ас“! — и кочије полетеше равним друмом као лака стрела из добро одапета 
 читавог једног краја, те све с треском полети по патосу.{S} Кнез опет удари у мраку на момка к 
 галеб, бурна тица морска, што слободно полеће над горостасним, хучним таласима и безбрижно слу 
о, црнице, нисмо умеле!“</p> <p>Госпођи Поли Ђокичиној рекла је: „Од сад ћемо имати у нашем дру 
ним цртама на лицу, с раздрљеним, вином поливеним мундиром, са згужваном качкетом, без џепна са 
лема <pb n="158" /> заслуга.{S} Фидије, Поликлет, Праксител и други обесмртили су се представља 
њем, као оно човек кога си на један пут полио хладном водом.</p> <p>— Јес, пара — понови госпођ 
ми ви за то платити....{S} То више није политика, то је разбојништво....{S} Али ја ћу се брзо и 
божатељка државника Растислава и његове политике, забринуто причала о покушајима које чине звон 
 госпођи Ловимук до Растислава и његове политике таман толико исто колико и до лањског снега.{S 
и имамо посла с препреденом византиском политиком — рече конзул.</p> <p>— Ах, г. бароне!{S} Ја  
просто.{S} Она се бави знате само вишом политиком.{S} Пред светом хоће да је светитељка, а овам 
никад није могао мислити да се мешају у политику, а њих гле чак овде!</p> <pb n="609" /> <p>И ш 
а Ловимук овако мушки претресала високу политику, на другој страни госпођа Пола Ђокичина шапато 
е баука и страшило за народ, а ту кобну политику Ратислав и сад све даље и даље тера.{S} Он је  
оменама у унутрашњој па чак и у спољној политици.{S} Говорило со о неким тајним састанцима кнеж 
ку због његова слободоумља у унутрашњој политици.{S} У том стању затекла га је „Катастрофа“.{S} 
ништа не рече.</p> <p>Говорило се још о политици и општим политичким пословима, док разговор на 
 показати овде шта ми жене можемо баш у политици, за коју нам не признају ни најмање способност 
е гледају више као на дете.{S} Нашло се политичара чији се узвишени патријотски полет није мога 
/p> <p>Госпођа Софија није била никаква политичарка.{S} И ако јој је муж био дипломата по занат 
 приформа.{S} Прави је пак смер друштва политичка агитација и династички смерови <pb n="584" /> 
 Министру је ствар отишла као откривена политичка завера.</p> <p>Али сви ови извештаји с других 
уда је, веле, и потекла мисао о промени политичка правца и удаљавању сада приближених личности. 
ем и владањем омилила власт.{S} Они као политичка странка немају програма, немају начела и ради 
није само просто мишљење и уверење, већ политичка исвест, управо „национално „вјерују“ целога ј 
— чак ће нас и тражити, рачунаће нас за политичке кондотијере, за спекуланте, најамнике, који с 
д могле чути чак и највеће и најважније политичке или приватне тајне.{S} Тако је и овом прилико 
 и у другим уставним државама.{S} Разне политичке струје наизменце ће добијати превласт.{S} Кне 
и сву своју снагу, а за остало оставити политичке странке нека теку себи већину у скупштини, па 
чинио као лични пријатељ, а не као члан политичке дружине.</p> <p>— Све једно, тек он је помага 
све владалачке женидбе и данас су чисто политичке женидбе — примети Лепша полако...</p> <p>— Мо 
 уз јело и пиће они најживље претресају политичке прилике.{S} Начелник се постарао да у то друш 
дби.{S} Сви владалачки бракови чисто су политичке природе.{S} Свој узвишен положај над свима др 
поведи његовој има нечега што мирише на политички угурсузлук, ади он није хтео истраживати где  
ијем се округу за сад усредсређавао сав политички живот Балканије, пошто је спремано, да се у О 
анату, она се никад није мешала у његов политички рад, нити је имала воље и укуса, да се занима 
под изговором фамилијарних посела, држе политички тајни ноћни скупови, где се већа о прогонству 
 задах!{S} Тиме се завршио овај бљутави политички нитковлук овај разроки покушај да кнеза у нуж 
.{S} У целу ствар опет је умешан нечији политички прст — тврдио је Заре.</p> <pb n="633" /> <p> 
ада кнежевина Балканија, настали големи политички обрти, те је један кнез био протеран, и динас 
 целој оној групи родољуба, којој и сам политички припада, наћи својске потпоре.</p> <p>Док је  
еђу ово двоје заљубљених овакав озбиљан политички разговор, док га не прекрати једна ситна случ 
е у овој ствари крије некакав преступан политички смер.{S} И ко зна, можда је још срећа што се  
е сме женити по срцу, ту одлучује прост политички рачун, и владар је дужан да савије руке око о 
 Па ни сада, она није ни мало улазила у политички значај разговора, који је овде чула, она није 
ити је имала воље и укуса, да се занима политичким стварима.{S} Па ни сада, она није ни мало ул 
дличним успехом.</p> <p>Кад су у бурним политичким данима, које је претурила преко главе млада  
 <p>Говорило се још о политици и општим политичким пословима, док разговор најпосле полако не п 
 што код нас још нема никаквих закона о политичким удружењима.{S} Донесите тај закон, и ова ће  
со о неким тајним састанцима кнежевим с политичким људима из логора сасвим супротних Врбавцу и  
т.{S} Кад тако будемо радили, зваће нас политичким хамелеонима, прибрајаће нас час једној час д 
ја и предлажем и војујем да се женске у политичким правима изједначи с мушкињем.{S} Тек тада ак 
ђутанти притрче и кнез се спасе.</p> <p>Политичким нужничким пацовима нужничка јама дала је сам 
 и практична да би се још због начела и политичких праваца с киме слагала или свађала.{S} Њене  
се вратимо на ствар.</p> <p>- Елем, сем политичких разлога, отров сам изабрао и с тога, што је, 
дњак!{S} Па ви нарочито тражите друштво политичких црвењака, а не само слободњака..{S} Садиград 
е и способности, да улази у читав сплет политичких интрига, које су се плеле око два остала нам 
љења да је то проста крађа, без икаквих политичких смерова, крали људи барут да га продају.{S}  
рилике да се састаје са шефовима других политичких странака, нарочито са старим државницима из  
м управо се тиме и одликовао од осталих политичких начела, што није тражио никаквих жртава, ник 
ивца у овој похари и једнога од главних политичких агитатора на томе крају.{S} И капетан је мор 
је тада уверење о изврсности либералних политичких начела, за која је и мало час ломила против  
ш у раној младости пао у шаке бездушних политичких спекуланата.{S} Тиме су извињавали и неке тв 
у неколико слика обележила цело тадашње политичко стање.</p> <p>У Балканији деру поглавито ова  
и су дволично божанство, били су управо политичко сунце око кога се окретао сав овај свет од на 
— Али остајући у служби ти служиш свога политичког противника, служиш министра, који је вођ про 
права и разлога за то.{S} С неког вишег политичког и државног гледишта ја бих могао да се правд 
ра била та наша преписка, приватног или политичког? је ли Црнојевић, преко мене, стајао у вези  
ушавала да тај разговор цени по његовој политичкој важности и правилности; у опште, она није им 
ора међу Мониним гостима и о најновијем политичком бауку, о некаквој републиканској завери, о к 
а, осталој двојици намесника, као важну политичку потребу.</p> <p>Бојећи се да то не буде каква 
 прва вам је брига била да ослабите ону политичку групу, која вам је била ослонац за повратак,  
 њим намештена је била округла трокатна полица, претрпана саксијама с цвећем.{S} Кнез је волео  
ка трагања.{S} У њему је пропао изврсан полицајац.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кнеже 
у недељу дана треперили су престрављени полицајци, а гром још никако да пукне.{S} Најпосле осмо 
вари избијају на све стране.{S} Ваљаном полицајцу управо је све подозриво, и он у свачему нађе  
ли пашенози) и моја дипломација и твоја полиција да се сакрију пред женама.{S} Госпа Цанку да у 
} Делећи и сам зебње Растислављеве мин. полиције предузимао је непрестано све нове и нове мере  
шао је мирољубив распис новога министра полиције, у коме објављује подручном чиновништву свој п 
у виде најпосле и самога свога министра полиције, господина Кугића.</p> <p>Мутимир се ухвати об 
иновници.{S} У нови кабинет за министра полиције био је ушао човек о чијој се енергији и одлучн 
с очију опрезне и енергичне престоничке полиције, па се повукли у унутрашњост.{S} Отишли су у О 
ше му нема мира ни станка од испизмљене полиције.{S} Стотинама је таквих људи у Балканији, које 
оказа руком на своју госпођу — Министар полиције!{S} Е, мој пашо (Они су били пашенози) и моја  
е.{S} Ко не би рекао да сте ви министар полиције, само кад вас чује како ви то тачно знате и за 
Као да из књиге чита!{S} Прави министар полиције.{S} Ко не би рекао да сте ви министар полиције 
ине, да ценимо!...</p> <p>Нови министар полиције осећао је потребу да се лично позна с крупнији 
 само је његов пашанац тадашњи министар полиције, уживао његово поверење.{S} Делећи и сам зебње 
ка веома је добро дошла и бив. министру полиције — Ратку.{S} Сви окружни начелници били су упра 
Издата је строга наредба и милановачкој полицији.</p> <p>Међутим прође дан, два, три, а о загон 
дница, онда ти све знаш, а чича Мирко у полицији постараће се онда, да и нама што кажеш — рече  
ужину, где читају забрањене књиге, грде полицију и кнеза и ћаскају о републици.{S} Ништа озбиљн 
питака и претио сам да ћу одмах позвати полицију, дати да се цела кућа претресе и да се позатва 
н им показа ђака и рече им да га воде у полицију.{S} Силом је одведен; уз пут је и бијен; у хап 
="13" /> и, показујући прстом на главну полицију, кажу да је узвикнуо:</p> <p>„Онде лежи зло; о 
ести свој батаљон да њиме заузме главну полицију, био је ухваћен, одмах предат преком суду и ст 
а крају крајева излазиле као притисак и полициска стега над јавним мњењем.</p> <p>Састанци, збо 
 интелигенцијом, но и међу сељацима.{S} Полициске власти до јуче су гледале у њему опасна демаг 
да ће нови министар разјурити све старе полициске чиновнике, <pb n="559" /> нарочито оне, који  
и службе и хлеб!{S} Но највише су зебли полициски чиновници.{S} У нови кабинет за министра поли 
 помотњиком или другим којим угледнијим полициским чиновником.{S} Седели су у наоколо крај дува 
ве високе положаје, он их је школовао у полициској вештини и задахнуо својим партиским духом —  
е, с тим се може ородити...{S} Ђенерал, полковник, <pb n="248" /> кнез, — све то стоји готово.. 
 Једни су се препирали, да ли је мајмун полковник или ђенерал, кад већ носи официрско одело.{S} 
 женско треба да познаду своје узајамне полне особине и способности пре но што се узму.{S} Свак 
улисању озбиљно бринула сама држава.{S} Полни односи сматрани су као природна ствар, у којој не 
гледало је на тело човечије природно, а полни односи сматрани су као важно друштвено питање, о  
 појма и две различне ствари: — морал и полни односи.{S} Оцена о моралној вредности човековој н 
S} Младић, код кога се тек био пробудио полни нагон, он је осећао неку неисказану сласт у самом 
 огроман назадак у појмовима о љубави и полним односила Хришћанска теорија о грешности тела, хр 
расан и склон да се заборави и изгуби у полном уживању, опет зато његова су застрањивања несрав 
б као знак братства и пријатељства и до поло крвав вишек, као знак смрти и опомену да нико не м 
 као стоку.{S} Каква срамота!{S} Да нас полове на леглу као зечеве!...</p> <p>— Шта?{S} Па да н 
у, ађутантов десни рукав и краљева лева половина груди огрезоше у црвеној течности. (Он није пи 
ре по века прошао мој дед.{S} Прохујала половина столећа, а крвави спор између две наше породиц 
ити, планински врхови, дотле се западна половина његова губила у недогледну, као тепсија глатку 
{S} Најбоље му се видело погнуто теме и половина погрбљених леђа.{S} Крај њега се димила упаљен 
их ствари, да би срећа била кад би се и половина од њих могла остварити рече Ратко.</p> <pb n=" 
ења да се све може остварити, а не само половина.{S} Ту нема никаквих фантазија; све су то ства 
 Подуже се мучио око тога.{S} Дотера до половине имена па запне.{S} Повртао се по неколико пута 
целим телом.{S} Као ружица, којој преко половине прекршиш стабљику, так се и Лепша одмах преви  
ако се та капља, кад отежа, развуче, на половини прекине, једна пола падне доле на патос, а дру 
“ пође у почетку и које како сложно, на половини се замрси, а на свршетку се сасвим збрка и рас 
престаде; облаци се процепише на јужној половини обзорја, и, као огромна завеса, коју савија не 
 капију, да удари кестеновом алејом и у половини алеје да застане, ту ће му прићи маскирана лич 
 тако дирнуто, да је прекинуло посету у половини.{S} Три дана доцније директор је изгубио своје 
и високи врхови једва да су допирали до половину провалије.{S} Са таквога једног врха боровог ч 
је ђенерал Врбавац већ био попио отров, положај Растислављев још није био без опасности.{S} Ђен 
е даве као дивљи зверови, да стеку име, положај, богатство, а амо долазе с једном свећицом у ру 
кућа, многа познанства, велики доласци, положај мужа, око кога се купе млади људи, молећи то за 
ога, ђенерал је почео био да му подрива положај и код кнеза.{S} Сукоби су се множили.{S} Растис 
гледа свога мужа право у очи, она заузе положај ратника, који је намеран да погине на заузетој  
укчије наређивати.{S} У осталом, њин је положај јасан.{S} Њин је министар човек новајлија; што  
етовањем) опкољен је војском.{S} Ваш је положај лак ако га навлаш ви сами не отежете.{S} Али ја 
мице из државне касе.{S} Све то снажиће положај и ауторитет министра председника.{S} Често ће б 
.{S} Само младост ваша и положај ваш, и положај мој као домаћина могао ме је уздржати те на прв 
 гадних клевета.{S} Само младост ваша и положај ваш, и положај мој као домаћина могао ме је узд 
{S} Ви просто заборављате доба његово и положај у коме је.{S} Шта уме и шта може ово јадно, мла 
и, придиже се у кревету и заузе седећки положај, како би боље могао чути причу која га је све в 
, да ли је боље очувати свој чиновнички положај, па ма се с тога морало малко и прометанисати п 
е знам да ли ти у опште схваташ данашњи положај.{S} На прилику, шта мислиш о твојој данашњој вл 
крете мало главу на страну, заузимајући положај, као оно Наполеон на бојном пољу, кад пусти у б 
 а <pb n="328" /> не твоју титулу, твој положај и твоје паре — све то вечито ме је бунило, и ја 
биљно:</p> <p>- Мени, господару, ни мој положај, ни моје доба, не дозвољава да се с вама надмећ 
 си јадан и мали, а заузимаш тако висок положај!...</p> <p>После ових речи, Лепша се жустро окр 
ђака и жена човека који заузима повисок положај у балканиском друштву, опет за то њена кућа и њ 
ет утиша; опет заузе свој миран, хладан положај и рече.</p> <pb n="86" /> <p>- Радо бих их чуо  
, и како се надала да ће он појмити њен положај, и да ће је оставити на миру, ако је доиста пош 
о су политичке природе.{S} Свој узвишен положај над свима другим грађанима у држави, владаоци п 
рокламацијом целој земље- Смешан је био положај штампе.{S} Њој је било просто заповеђено да хва 
атије за тебе, а то би све јако отежало положај нове династије.</p> <p>- С тога су ваљда и рани 
ини противници.{S} То би само учврстило положај новог кабинета, и Кугић, место да изгуби, баш б 
S} Ма како да је нејасан и критичан наш положај, ми ћемо напред, јер још далеко тамо пред нама  
ствица да брзо доспе до власти и висока положаја.{S} Владаре је сматрао као сујетне будале, кој 
ити ништа што би било недостојно висока положаја његова; даље му је као услов стављано да не см 
о осталој господи сву безисходност њина положаја, у којој се налазе.</p> <p>— „У редовним прили 
варима које би се тицале мога службеног положаја, јер ту, наравно, пре би се изложио свакој неп 
 кошници.{S} Отмене особе свију звања и положаја сновале су туда непрестано, неко у авлију, а н 
таквих, кад њој требају људи од снаге и положаја, а не истерани чиновнички инвалиди.{S} Но бива 
поменуо своју рођаку да буде „на висини положаја“ па се за тим удалио.</p> <milestone unit="sub 
пашанца, поред својих високих службених положаја, интересовали су се још и за трговину, јер и а 
е бирао, он их је подигао на ове високе положаје, он их је школовао у полициској вештини и зада 
да им очува или стече високе чиновничке положаје.</p> <p>Но ствар се давала бранити и ценити и  
мо.{S} Ту разумем вас и ваше чиновничке положаје.{S} Министри нека се мењају, а сви виши чиновн 
отребила су ову околност, да се користе положајем свога таста.{S} Све своје <pb n="501" /> капи 
 начела.{S} Но ако се он користи својим положајем и злоупотреби своју власт, па то ипак учини,  
будућност обезбеђена.{S} Људи с високим положајем лако падају у заблуду да народ сматрају као б 
и нека се мењају, а сви виши чиновнички положаји ваља да остају увек у рукама наших људи.{S} То 
ад да се моје дете нађе у таком стању и положају у каквом је он.{S} Тешко њему - рече она и нек 
ја, у томе тренутку налазим у ванредном положају, где ми све моје титуле не могу ништа помоћи и 
сли у глави, без појма о свом узвишеном положају и својим светим владалачким дужностима.{S} То  
био) извади из џепа завијутак хартије и положи га на сто. — Ево, ово су писмени докази, које ве 
се вратити: с тога устаде да још једном положи коњу, и да се мало расхлади да тако после боље и 
еш: „молим те пусти.“</p> <p>У таком се положју налазила сад Лепша.{S} Кнежев напад био је тако 
рљена женска, <pb n="67" /> с одваљеном полом, с пуклом хаљином испод мишке — то је она.</p> <p 
вако поправљале оно што је кнез Мутимир поломио и развашарио у својој љубавној битци, из сале с 
ручја тако, да се њој чинило сад ће јој поломити сва ребра која су се доиста и повијала под стр 
, а за тим је прикупила у шаке оцепљену полу и опет трчала кроз гомилу, а кад би угледала дете, 
е снажне, младе мишице, као две челичне полуге и стиште је у наручја тако, да се њој чинило сад 
ан осмејак.{S} Изгледало је као да њене полузатворене очи виде нешто пријатно и радосно.{S} Кад 
уљушкала на меком кадивеном узглављу, с полузатвореним очима, он је скоро већ био и заборавио д 
<p>Петрија се пљесну рукама и окрете се полулево на петама.</p> <p>Њене се другарице узеше смеј 
ије осветљавале пусту улицу.{S} У ономе полумраку црнила се огромна разјапљена Врбавчева <pb n= 
јарени голотрби домаћин тек сад притрча полумртвим вочићима и поче их ударати дреновим прутем п 
 која је имала да запали цело балканско полуострво.{S} То никада није могло бити у интересу Аус 
бразима и око уста грчевито су дрхтали; полуотворене, преврнуте очи показивале су само мутно бе 
на диван, ђенерал је лежао полеђушке, с полуотвореним очима.{S} Дисао је тешко и дубоко, његова 
то вино по патосу с „јуначком крвљу“, а полупане флаше и судове с „мртвим и рањеним јунацима“,  
цу Мона је одвела у будоар показала јој полупане ствари са ормана и само додала: „Погледај! сес 
ана.</p> <p>Ту, на патосу, међу комађем полупаних шоља, које су попадале с ормана, при отворени 
а, опојна напитка, он је падао у сладак полусањив занос, где су се очи саме затварале, само је  
е, момче, покретан пијон не прелази два поља, он то може само у почетку, а после све по једно.. 
је жудно погледали.{S} Тамо су обрађена поља, тамо су путови, села, људи, а наши путници нису и 
оке, њене китњасте гајеве, њена мирисна поља, њено шарено цвеће и ведро, плаво небо, и миле пес 
ријатељем, који је већ измакао с бојног поља“.{S} А тај непријатељ није био нико други до мајму 
ац и њега празнују да им се добро одрже поља и берићет.</p> <p>Један од начелника, у чијем су п 
ућете,“ измичући непрестано назад.{S} С поља се поче прикупљати свет и низати око плота.{S} Бру 
овде у соби горела је лампа.</p> <p>— С поља дан, а изнутра сјај од лампе мешали су се и градил 
акопати дубоко у душу и срце своје, а с поља је све било мирно и глатко.</p> <p>Тако је изгледа 
Ваша прошлост затвара вам врата.{S} А с поља радити — то не иде.{S} Што ви нама дакле, можете п 
ла.{S} На исти начин одговори и особа с поља.{S} Тако се између ње и мртваца отвори читав разго 
ите!{S} Дакле је немогуће да су врата с поља закључана, јер кад је један кључ у брави онда друг 
шареном, дебелом тканином, тако да се с поља ништа није могло видети.</p> <p>Међу тим унутра у  
 је био туп и неосетљив за све што се с поља с њим и око њега збивало <pb n="663" /> — за то је 
ди?{S} Сматраш ли је онако како је ми с поља сматрамо, као слабу играчку у рукама чиновника зао 
 на колима.</p> <p>Црна прилика крочи с поља и уђе у кола, пипајући у мраку где ће сести.{S} Кн 
 у некој песми где су мртваци и човек с поља говорили наизменце.</p> <quote> <l>Мртваци:</l> <l 
 <l>У зао час, кажи тог!</l> <l>Човек с поља:</l> <l>То је добри Бог.</l> </quote> <p>На ове ре 
> <l>Ви сте немоћни!!...</l> <l>Човек с поља;</l> <l>Мртвачка је јака сила,</l> <l>Велика је ва 
узмемо силом;“ — допре кнезу до ушију с поља! —</p> <p>Обадва костура крај кнеза грохотом се на 
вуда отворену раван.</p> <p>Пуна родних поља, бујних пашњака и сенокоса, сваковрсним усевима за 
ински ћата, општински биров и општински пољак, једном речи, сав <hi>персонал</hi> општински био 
 позива, то су и сеоски биров, и сеоски пољак, и све што се могло на то употребити, разаслати д 
} Пред њима се прво ширила мокра и црна пољана, гдегде испресецана ниским врбовим чечваром.{S}  
јде су бректале, а коло тресло, цела је пољана одјекивала.</p> <p>— Дивно, рече кнез — ови разу 
то тако слободно пландује по овим лепим пољанама.</p> <p>На десетак корака од Враничића два вол 
 у големој, густој трави; даље је зелен пољанаст брежуљак, пропланак у густом гајићу, па опет њ 
е немоћна старца, који, усамљен, у сред пољане диже руке небесима и проси - шта? росу? кишу? то 
{S} Далеко пред собом он је видео равне пољане, тек где где засејане брежуљцима, а на обзорју п 
око допире.{S} Овде онде, у сред зелене пољане, стоји усамљен храст, каткад зелен, каткад са су 
 <p>У томе стигоше већ и до кола.{S} На пољани је било управо три кола: једноме свирала свирајк 
. — Сав овај свет, што се видео тамо на пољани, све ове гомиле народа, сви ови људи, жене, деца 
ка и гуши га.</p> <pb n="556" /> <p>Ова пољаница није била широка — једва да је имала две-три с 
.{S} Већ су тако били прешли скоро целу пољаницу, кад их ту при крају нешто изненади.{S} Они уг 
че Заре.</p> <p>У томе изађоше на једну пољаницу.{S} Ту у близини није било великих гробова, ви 
ајући се пред доктором, он узе корачати пољаном, то лево, то десно и у два три маха рече: „О, к 
сишао...</p> <p>— Али ено где се пустом пољаном вуче и гадно гамиже страшна змијурина мржње људ 
 све ређи.{S} Најпосле изађоше на чисту пољану.{S} Баш у тај мах пун месец проби се кроз облаке 
кања и резања почела се јако губити.{S} Поље, где се она највише ширила — природа људска — било 
акло своје усијано чело, упре поглед на поље.{S} Пред њом је зијала мркла, црна ноћ.{S} Она се  
уга посла.</p> <p>Ратко отправи дете на поље да се игра, зазвони и поручи каву, и разговор изме 
сле не дочепа баштенска зида и утече на поље.</p> <p>Госпођа се крстила — Боже чудне бруке.{S}  
ко, на што се мајмун истргне и утече на поље у аздију.</p> <p>За све време док је Ратко ово при 
уху кнезу се чинило као да је изашао на поље.{S} Кад су му опет скинули повез с очију, он се на 
викну стражи: „вуците ове, вуците их на поље.“</p> <p>Војници притрчаше, дежурни се колебао; до 
еду; опасност је била велика!{S} Сад је поље рашчишћено, прилике су повољне и њима се треба кор 
вативаца против г. Растислава згодно је поље где ми женске можемо много учинити за победу праве 
поведао.{S} Поглед му се оте далеко низ поље и он угледа чак тамо далеко низ коња, повезаних за 
лнике либералне, отварало се сад широко поље рада, где је сваки имао да покаже и своје личне сп 
о ме пуштају сама!{S} Пуста шума, пусто поље.. пусто море!{S} Ја сам лутам по тој пустињи!{S} С 
ј је развашарену собу сравнио с „бојним пољем“, просуто вино по патосу с „јуначком крвљу“, а по 
ао слику св. Спиридона, пошто је то њин пољски светац и њега празнују да им се добро одрже поља 
 добар апетит, услед кретања по чистом, пољском ваздуху.</p> <p>Доктор протумачи, с грациозним  
, но кнез је опомену да се уздржава; на пољу пред вратима стоје ађутанти, а у интересу је самог 
ао полеђушке са затвореним очима.{S} На пољу је већ био дан, али овде у соби горела је лампа.</ 
 се осмехну и изађе из коњушнице.{S} На пољу је још било тавно.{S} Он се врати у своју собу и н 
о момак му примети: да господин чека на пољу на <pb n="270" /> одговор, да је за путом, и мора  
кључ и рече му да изађе и да причека на пољу.</p> <p>Кнез и ђенерал остадоше сами.{S} Неколико  
учинио све што треба и да је девојка на пољу.</p> <p>Разјарен чича викао је очајно.{S} Из његов 
о рано на ногама.{S} Још бејаше мрак на пољу, а он је већ био устао <pb n="266" /> и обукао се. 
н диван ручак.{S} Постављено је било на пољу под ладњаком.{S} Кнежев млађи кувар био је изаслан 
ога ми и преплашен.{S} Ми опет овамо на пољу да свиснемо што не знамо шта је.{S} Обиснемо око о 
оше.{S} Њини црвени језици висили су на пољу, отомбољене доње усне дрхтале су, и грчевито се ку 
ући положај, као оно Наполеон на бојном пољу, кад пусти у борбу своју оклопничку коњицу, па, с  
рене гомиле света, што се беше расуо по пољу. — А све ја ово моје, све је пода мном, свима ја з 
.</p> <p>Овда онда виде се по где где у пољу гомилице људи — раде нешто.{S} С лева чују се удар 
ојега пола, по послу, често се налази у пољу, у шуми, и кад се тако момчић и девојка нађу у јед 
има“, који у „дирљивим позама“ леже на „пољу славе и части“.{S} Веселу је завршио позивом да св 
лади господин опет је пољуби.{S} Сад је пољубац пао на образ.</p> <p>Јела заусти да нешто рекне 
уби у потиљак.{S} То је био дуг, сладак пољубац.</p> <p>— Чудна ствар — рече млади господин!... 
реле усне у дуг, дуг, неисказано сладак пољубац.</p> <p>— Је ли све у реду? — упита Мона с врат 
 она притисну кнезу дуг, страсан, топал пољубац у сред румена образа.</p> <p>Тиме је она казала 
ине усне опет се спојише у сладострасан пољубац.</p> <pb n="450" /> <p>- Доста већ! — рече Мона 
о земљу једним од оних топлих пролећних пољубаца, који, рекао би, и саме мртве загрева и позива 
те око ње.{S} Пошто она не даваше да је пољуби ни у образ, ни у голу руку, то је он обасу пољуп 
 и опрезно, маши се кнежевој руци да је пољуби; кнез преко обичаја пусти да му се пољуби рука,  
ити у уста.{S} Она окрете главу и он је пољуби у потиљак.{S} То је био дуг, сладак пољубац.</p> 
nge</foreign>! — млади господин опет је пољуби.{S} Сад је пољубац пао на образ.</p> <p>Јела зау 
 Он јој пружи руку, но не даде да му је пољуби.</p> <p>— Ви живите стално сад овде у Звониграду 
га Никицу, ти му све прашташ?{S} Оди ме пољуби, ако ми збиља прашташ“...{S} И како јој је он та 
љуби; кнез преко обичаја пусти да му се пољуби рука, али кад је ћелави господин примаче устима  
иште је страсно, привуче кнеза к себи и пољуби га у чело.</p> <p>Настаподуже ћутање.</p> <p>— С 
 и кењкањем.{S} - Кажи! - он се преви и пољуби Лепшу за врат.{S} Збиља реци ми. (Он је још једн 
ат.{S} Збиља реци ми. (Он је још једном пољуби док је она међу тим откопчавала хаљину испод гуш 
 главом на Лепшу) хајд сад тамо па лепо пољуби руку и моли за опроштај.{S} Ја ћу изаћи за један 
 је преврнула очи, саставила три прста, пољубила их и додала: „не роди мати.“</p> <p>Госпођи Со 
војиле су од свега.{S} Истина, крст сам пољубио, али ту би и Бог опростио; море зна и Бог шта ј 
— Моје јагњешце, рече јој он и хтеде је пољубити у уста.{S} Она окрете главу и он је пољуби у п 
а.{S} Кад га доцније дигнеш, — он ће ти пољубити руку, коју му пружиш, и после ти неће бити так 
љку, по голом телу, по хаљини ови су се пољупци низали тако брутално, да је Лепша била сваког ч 
наћи права имена.{S} То нису били врели пољупци, но усијани печати, који су с беснилом падали,  
 ње, да јој пиљи у очи, и да је обасипа пољупцима.{S} И Мутимир је сасвим озбиљно тврдио да Леп 
у главу, и, квасећи је сузама, обасу је пољупцима.</p> <p>У исти мах Жика осети како му се нешт 
епа њену руку <pb n="433" /> и обасу је пољупцима.{S} Лепша се није отимала.{S} У њеним мислима 
оберучке узе њену десну руку и обасу је пољупцима. — Моја мила сестрице, ти се не срдиш? је ли  
еве се речи изгубише и утопише у жарким пољупцима, изумреше на врелим уснама, што се као усијан 
им сузама и ижљубио је топлим, срдачним пољупцима благодарна сина, а душа му је у заносу говори 
а се Лепша чисто сажали, и она га обасу пољупцима, али му на његов захтев слику још не хтеде вр 
с једва прстима додиривала, он је обасу пољупцима којима је тешко наћи права имена.{S} То нису  
је, па је онда притиште на усне и обасу пољупцима.</p> <p>— Волеш ли и ти мене, голубице моја — 
у образ, ни у голу руку, то је он обасу пољупцима по леђима, по раменима, управо љубио је по ха 
а је кнез ухвати за руку, коју он обасу пољупцима.</p> <p>— Смем ли рачунати на неизмерну срећу 
век обичне, бистре памети.{S} Али ту је помагала друга једна особина, доста ретка особина: он ј 
ероватно.</p> <p>Та му је тактика често помагала.{S} Разнесе се на прилику какав ружан глас о њ 
 једен другом ишли на руку, како смо се помагали, један другом стварали згоде и прилике да се д 
о кући парио се њиме, и, вели, да му је помагало.</p> <p>Онај несносни „мирис“ свет је тумачио  
ранице, наводећи као разлог, да би наше помагање устаничке нејачи Турска могла узети као помага 
устаничке нејачи Турска могла узети као помагање устанка, на напасти одмах Балканију, као врело 
 који би вам могао рећи: овима сам и ја помагао да дођу на престо.{S} Никад никоме нисте захвал 
 дружине.</p> <p>— Све једно, тек он је помагао да се спасе ситуација.</p> <p>— Шта има даље? — 
 после благодарио.{S} А знаш ко је мени помагао саветима у тим тешким данима?{S} Један члан тај 
никоме, сем оних који су били неопходни помагачи у каквом послу.{S} Био је дрзак, али и врло по 
сте и стекли с људима, с пријатељима, с помагачима, па ипак ви никад никоме ништа нисте признал 
ете и да га успокојите.{S} Ћутање ту не помаже.</p> <pb n="622" /> <p>Овај Кугићев говор неочек 
<p>— Знам! — рече начелник!</p> <p>— Па помажи, ако знаш шта је Бог и шта је нужда голема.</p>  
p>Каква страховита сцена — кнез, владар помазана глава удавио се у....</p> <p>....{S}Срећом, кн 
l>Објатије шири своје</l> <l>Кад божији помазаник</l> <l>У њу ступи — она поје! “</l> </quote>  
ш у тренутку кад се рано пролетње сунце помаља иза далеких источних планина.</p> <milestone uni 
о мрачно, нејасно и тајанствено поче се помаљати у неизвесним догађајима, што наступају, а над  
о није знао шта је.</p> <p>Тама се поче помаљати из недогледних даљина, мајска ноћ разви своја  
алеке, минуле прошлости, како се полако помаљаш из сива заборава, и како постајеш све јаснија и 
кати.</p> <pb n="49" /> <p>Баба Ката се помами.{S} Њене мале, зелене очи, утекле у главу, чисто 
 главом о сточић до дивана.</p> <p>Овај помамни ђипај њен чисто је освести.{S} Она се на један  
ритегнуте - тако притегнуте, да њима ни помаћи нисам могао.</p> <p>- Је ли могуће, драги маркиж 
 светлости.{S} То јој привуче пажњу.{S} Помаче се мало у лево да боље види, и угледа велики фењ 
 речи цео тај крај као да се на једаред помаче у лево и поче се окретати све на лево, све на ле 
т баци још један поглед по дворани, сам помаче напред столицу за коју је имао сести кнез, ако в 
м у тај орман и једним снажним потиском помаче на више цео отоман, али у томе и сама склизну с  
траг, да од устајања није могло бити ни помена док се прво не искошкају, а кад би се искошкали, 
 а да што проговорим није могло бити ни помена, пошто су ми уста била тако запушена и стегнута, 
, где оно хоџа погађа.</p> <p>Чим Синђа помену хоџу окретном Срећку одмах паде на ум мисао како 
ако млада човека.{S} Само кад Растислав помену о награди — младић примети.</p> <p>— Ако кнезу п 
 па рече кнезу ненадно.{S} - Збиља! кад помену твоју мајку.{S} За што ти не волиш твоју мајку;  
а које су се тицале Лепше.{S} Но кад он помену реч „силовање“, Мона се грохотом засмеја.</p> <p 
 <p>— А шта је то било ноћас, зете, што помену — упита госпођа Софија.</p> <p>— Шта је било — р 
колико жалосних појава.{S} Ми ћемо овде поменути само једну.</p> <p>На звониградској Великој Шк 
ошто је већ реч о свему томе, вредно је поменути и отрове, који се пренашају у облику прилепчив 
свету.</p> <p>Али синови му недадоше ни поменути.{S} Они су браћа, они су синови; ако икоме, њи 
м бар пред собом оправда- Ово, што горе поменух, био је разлог којим сам ја заваркавао своју са 
ли непрекидно омицала су се низ брдо, и померала се све ниже и ниже, потискујући полако и газду 
 n="231" /> <p>Синђа се обриса рукавом, помери се два три пута с ноге на ногу, па, отежући реч  
ситна запиткивања и ово спомињање свију помесних прилика, које су само ондашњим људима могле би 
но да ми бог да здравље.</p> <p>Девојке пометаше мараме за уста и узеше се грохотом смејати и п 
чно и продекламовао ову песму, да га не помете у томе громовито „многаја љета,“ у чему је и он  
{S} Чуло се неко неразговетно, потмуло, пометено брујање, које је свашта могло значити.{S} Влад 
да!{S} Донекле сам бројала, па се после пометох у рачуну...“</p> <p>Овај глас као да је долазио 
 један отров с оваким дејством.</p> <p>„Помешају отров у вино и даду га госту.{S} Гост попије,  
ла су отворена и свежи пролетњи ваздух, помешан с топлим сунчаним зрацима пунио је голему одају 
утимировим пијанкама пробудила је у њој помешан осећај срџбе и жаљења, те се интересовала да чу 
жу чеднији но што су.</p> <p>— Данас су помешана два различна појма и две различне ствари: — мо 
ећи, постадоше учтивији и образнији.{S} Помешани мушки и женски били су много умеренији и уздрж 
леони, т. ј. ексери и наполеони били су помешани, а у сваком бурету било је по четири оке дукат 
ји типови, с најразличнијом одећом, све помешано: црни капути с црвеним бињишима, алови весови  
још једино штеди.{S} Иначе све је друго помешано!{S} Бар тако је код наших Румуна у Балканији.{ 
ђе у гласно јецање.</p> <p>Са сузама се помешао читав поток прекора, она је горко пребацивала М 
 виде погинулога, и људи из разних села помешаше се и згомилаше.{S} А кад после навикаше команд 
 гледала је Мону нетрепљући.{S} Мона је помилова по образима: „Циганче моје!{S} Па сад си ми, с 
а је женско; ето, и ти си мушко, (Ратко помилова дете, које се узе отимати) па зато и ти носиш  
одлежао више од три године.{S} Затим је помилован.{S} После неколико година умро је од сухе бол 
а би тако загладио „суровост“ очеву.{S} Помиловани, да би се показао достојан толике милости, б 
није.</note> <note xml:id="SRP18892_N2">Помиловања о великим празницима+++.</note> <note xml:id 
а; леву њену руку узе у своје две шаке, помилуши је, па је онда притиште на усне и обасу пољупц 
 при служби, место свог законитог кнеза помињали Перуна Црнојевића.{S} Отворена је била кривичн 
е нека дрхтавица, и што се то име чешће помињало, Пава је све више дрхтала...{S} Кад Синђа прес 
јеве, приликом тих његових долазака.{S} Помињао ручкове, вечере; спомену стару госпођу, матер В 
 одупирања, но Врбавац га је сломио.{S} Помињато је да покојни кнез има свој тестаменат, у коме 
им да кнез уопште не би имао потребе да помиње ту реч.</p> <p>— Е, чуда боже — рече кнез Мутими 
онда узму под руку и оду кући утешени и помирени....{S} Она се клела свим на свету, да је навла 
није млад, али још никако не може да се помири с мишљу ни да је стар, те му с тога веома пријат 
ом је дуго била „фаше“, а недавно су се помириле.{S} За њу је Мона данас чула да ју је муж жест 
се угледније даме завадиле, а које опет помириле и т. д и т. д.</p> <p>На крају крајева Мона је 
стра, као вода без икакве боје.{S} Кнез помириса стакаоце и не осети никакав мирис.{S} Он приђе 
 одбрану.{S} Њој изгледа безумна и сама помисао на какав отпор, она види само један излаз, само 
рају своју непослушну децу.{S} Но једна помисао да пред њим стоји крунисана глава, господар зем 
Знам шта мислиш, али не говори; сама та помисао понижава ме — рече она живо.</p> <p>— <foreign  
ml:lang="la">fixa idea</foreign>; та се помисао мешала у сва његова пословања, у сва осећања и  
 је то био утицај попијеног отрова, или помисао на скору смрт, тек ђенерала поче обузимати чудн 
 крије своју женидбу!{S} Ништа друго но помисао да ће му она то кварити.{S} Дакле, сва њена пре 
 сну или на јави, она се мешала у сваку помисао, у сваки осећај његов и поступно се претварала  
ва утроба њена бунила се при тој једној помисла!</p> <p>Она се сећала како је, после таквих тер 
а и старешина оволиком свету!{S} Округ! помисли болан колики је један округ; и то је све под тв 
, деветнајеста година, најлуђе доба!{S} Помисли на нашег Никицу.{S} Шта би од њега било да се о 
но бива и са нашим тајним седницама!{S} Помисли, ја тек синоћ у мрак добио писмо од њега а јутр 
амачно, и сам имаш деце или родбине!{S} Помисли каква грдна срамота!{S} Куку мени, шта под стар 
нога мајмуна ваљало би просто убити.{S} Помисли шта су чинили!{S} Узели мајмуна, обукли му офиц 
са се. „Или плаче, или дубоко уздише“ — помисли она у себи и на један пут би јој га тако жао, т 
одољив, да нападнута особа не сме ни да помисли на одбрану.{S} Њој изгледа безумна и сама помис 
а <pb n="595" /> устане.{S} Од саме ове помисли он осети, како му почиње свест смркавати.{S} Ал 
на дејства, да се човек ужасава од саме помисли на таку смрт.{S} Тражећи то, њима <pb n="106" / 
аш оне и гоне пуковника на оваке мрачне помисли.{S} Можда се он осећа увређен, понижен, постиђе 
о име.{S} Нас страхоба хвата од саме те помисли.{S} Али шта да радимо!{S} Ми ево не можемо даље 
но.{S} Ту човека страва хвата при самој помисли.{S} Нихилисте веле да ће тим страхотама казнити 
ћа увређен, понижен, постиђен при самој помисли да ће му сутра бити „милостиви господар“ оно ис 
јављала та мисао.{S} Али при свакој тој помисли сви његови осећаји бунили су се против таквог с 
вој облик...</p> <p>Она је хтела да што помисли, но а она да прибере ту мисао, ње нестане, а на 
одговори ништа, нити се маче.{S} Спава, помислим у себи и хтедох се уклонити, кад на један пут  
} Непозната особа ништа не одговори.{S} Помислим да јамачно не зна француски, с тога узмем нату 
осећам, местимичне болове.{S} У почетку помислим да је све ово, што се тиче мога хватања и одво 
 ниско и подло, да је пре свега осталог помислио на освету.{S} Људи, који овако мучки нападају, 
 Још је и сад тамо, скинула је маску и, помислите — то је нека средовечна жена, а ја сам непрес 
вите то....{S} Ето, морам да их псујем; помислите, већ сам три пут звонио и још нико не долази. 
ник могао имати неоцењене вредности.{S} Помислите само то, кад се узме да је добри Мустај паша  
ахнитост кад би за један тренутак могла помислити на озбиљну љубав кнежеву.{S} Она је јасно саз 
ићу!{S} А зар си могао и за часак један помислити, да ћу ја - хоџа махну руком низ дугу, седу б 
д Румуна — прихвати доктор. — Ваља само помислити на њино стрнџање.{S} Јамачно сте слушали о то 
грешница! — како сам могла онако о не у помислити — прошапута Каја.</p> <p>— <foreign xml:lang= 
и ти и коњ. —</p> <p>Кнез је при сваком помицају својих фигура изговарао по нешто, и то махом б 
 гломазна кола с тешким товаром нису се помицала.</p> <p>При последњем напору и узвику домаћина 
естано за њом ишао, стајао близу до ње, помицао се за њом час лево час десно око кола и непрест 
логама Помпадуре, али никад, никад није помишљала ни то, да ће се њена љубав с кнезом овако жал 
екако незгодно ђенералово присуство.{S} Помишљао је да сад већ може ићи; ствар је свршена.</p>  
 и спаситељ престола.{S} Оно што сам ја помишљао, мисли и он, он с много већом жудњом погледа н 
ем, без вратоломних скокова.{S} Он није помишљао да постане кнез у пуној ворми, као ђенерал Врб 
ђу тим мали господин у цилиндру није ни помишљао да вуче кмета за тур.{S} То је учинио жандармс 
сле свега што се десило, управо безумно помишљати на даље продирање — и да би ваљало најкраћим  
оже премостити.{S} Ова се дакле није ни помишљу огрешила о чедност своју.{S} Па ипак, кад се кн 
устио, разагнав своје сумње, а намамљен помишљу: како ће овај пут бити ванредна згода да се што 
тлим.{S} Ја сам вас испратио до у собу, помогао вам да се свучете, скинуо вам ципеле као и обич 
о је да му може бити од големе помоћи и помогао му је да се дигне.{S} Били су <pb n="79" /> при 
p> <p>Синђа назва Вога.</p> <p>— Бог ти помогао, млада — одговори хоџа.</p> <p>Синђа гурну Паву 
ки сељаци заустише да одговоре: „Бог ти помогао, господару!“, али у тај исти мах они угледаше п 
{S} Тим средствима није ни један владар помогао своме народу — поче кнез, но Растислав га пресе 
Но сва ова разлагања Лепшина нису ништа помогла.{S} Она се најпосле морала послужити оним чиме  
каква даља значаја Она нити је коме што помогла, ни одмогла.{S} Рђав сте пример узели!{S} Бар т 
и с оронулим богаством, којима би власт помогла да поврате ранији сјај својих домова.</p> <p>За 
 104. б., в., г., д.</p> <p>Ове су мере помогле.{S} Ред нигде није био поремећен.{S} У самом Зв 
 имао је неке особине, које су му много помогле да се из друштвене низине попне на највећу виси 
старост и мудрост његова не би ту много помогле, а да што ли ће помоћи младићу!{S} Љепота је го 
о држава, којој су у деветнајестом веку помогле женидбе њених владара?{S} Некад је то и вредило 
чинити добра човека.... молим те, зете, помогли ми <pb n="403" /> и ти, обрати се она Ратку. —  
за руком на пећ у углу — не би му ништа помогло.{S} У осталом, ето, ако је по вољи учините проб 
 доласку кнежевом, гунђање народно није помогло — „света бара“ насута је и Орловац се тако мора 
р је био као и остали.{S} Ништа му није помогло што се чувао.</p> <p>Но најгоре су прошли сељац 
ма блиски пријатељи.{S} То пријатељство помогло је Растиславу и при избору за намеснике. <pb n= 
дипломата балканских.{S} То му је много помогло.{S} Стекао је нарочитих заслуга при једном знач 
ти делу ствар, баш то је ствари одлучно помогло.</p> <p>У почетку Синђина говора Пава је прво < 
после свршила - видели смо.{S} Место да помогне, хоџа је покушао да одврати девојку да не подле 
и опасности за живот није било.{S} Жика помогне Перуну да се склони с кобнога моста.{S} Ради ут 
ељ да те у незгодном тренутку заклони и помогне.{S} А госпођа Ловимук тек пре две - три недеље  
од точак, па зови кога од друштва да ти помогне.</p> <p>Тек тада једва дође к себи и овај вајни 
је та племенита побуда амо довела, онда помогните нам својски бар до краја.{S} Ова је ствар врл 
авало док најпосле не дођоше и кола.{S} Помогну ми, натоварим вас на кола и донесем кући.</p> < 
каније руски уплив, ако им ове велесиле помогну да дођу на владу.</p> <p>Они пуне уши кнезу да  
b n="364" /> најјаснији докази ништа не помогну.{S} Кнез се могао показати малодушан, неспособа 
сто се пренерази, кад га виде како беше помодрио од љутине.{S} Она устаде, приђе му, ухвати га  
И ту је зарада огромна!</p> <p>— Да бог поможе!{S} Ти данас изнесе толико ваљаних ствари, да би 
ам’ да је.{S} Но, господине и сине мој, помози, по богу син да си, да се прође о што мање бруке 
ав црни вео да се покријем?{S} Молим те помози сад.{S} Куку мени затећиће ме ко! — јадала се Ле 
. како уђе, он оштро и гласно узвикну; „Помози бог, браћо!“</p> <p>У томе се направи читава збр 
се направи читава збрка.{S} На кнежево „помози бог, браћо,“ неки сељаци заустише да одговоре: „ 
ици, тек по где где прешарани по каквим помотњиком или другим којим угледнијим полициским чинов 
кад виде, да јој је онака одбрана слаба помоћ, она се окрете и хтеде побећи у један угао.</p> < 
 министарским седницама, да се ма каква помоћ указује браћи преко границе, наводећи као разлог, 
топљења челика...{S} Он хоће да виче за помоћ, да кука, али...</p> <p>— Господару, разбери се — 
забрати пуп човечији глас, који виче за помоћ.</p> <p>„Јамачно каква несрећа на води“, примети  
е то једини пут, да се кнезу укаже брза помоћ?{S} Доктор стави Зару одсечно питање: је ли био с 
 гомиле с пуним бокалима и прилетали на помоћ чим виде да се негде чаше испразне.{S} Сад је кне 
ека се сети сиротице Јеле.{S} Њој ће та помоћ бити у толико потребнија, ако изгуби тетку...</p> 
ћемо се обратити вама женама за савет и помоћ, а сад молим те остави нас да грешимо као што смо 
а грло доноси: „А.. а..а.. ј потеците у помоћ, отеше нам девојку“!</p> <p>То исто учини и Радов 
 тврдоглав и доктор је морао призвати у помоћ и сунце, које већ нагиње заранцима, и хладан ветр 
вала изашиљући своје добровољце браћи у помоћ, која бејаху устала против мађарске обести.{S} До 
о даље.</p> <p>- Ја покушам да викнем у помоћ, али нисам могао ни писнути.{S} Одмах за тим ната 
државне интересе, а ђенерал га узимао у помоћ против мене — тако смо му на жалост обојица дали  
у томе искварили.{S} Ја сам га узимао у помоћ за државне интересе, а ђенерал га узимао у помоћ  
к није прездравила, дајући јој лекарску помоћ преко свога рођеног домаћег лекара.</p> <p>— Такв 
ама треба власти, а мени треба пара.{S} Помоћи ћемо се узајамно.{S} Сваки ће имати своје. <pb n 
и да окуша, нека средства која ће можда помоћи да се разбудите.{S} Пристанем под условом да вам 
“ та „снага његова“ није му могла ништа помоћи.</p> <p>— Па ипак, реч „популарност“ није празан 
у, где ми све моје титуле не могу ништа помоћи и да ја имам избор само између овога двога: или  
дужа ћутања.</p> <p>— Ако ти знаш какве помоћи, по богу син да си - рече Милоје, а његове стара 
пошто одмицати од куће, и да нема друге помоћи но да идем сам по кола.</p> <p>Нисам се смео одв 
ебе једно средство које ти највише може помоћи при остварењу твојих планова.</p> <p>Ратко беше  
а, рачунао је да му може бити од големе помоћи и помогао му је да се дигне.{S} Били су <pb n="7 
то не иде.{S} Што ви нама дакле, можете помоћи, то је да набавите потребна средства, и да нам о 
 не би ту много помогле, а да што ли ће помоћи младићу!{S} Љепота је голема опасност.{S} На лиј 
адија верује у твоја прорицања, и то ће помоћи - тако је ћата завршио свој говор.{S} Хоџа је ћу 
укама све, и да вам одрицања ништа неће помоћи.</p> <p>— Добро, рече ђенерал загушљиво али одсе 
е нареди, за што изговарање никоме неће помоћи.{S} Ми се прикучисмо око кмета, а он нам рече:</ 
едства, која ће ти против њега најлакше помоћи.{S} Ма колико да је лукав, притворан, свет, оно  
могу ми ништа више ни дати ни узети, ни помоћи ни одмоћи. </p> <p>— Према томе може ми бити све 
није крај чича Милоја, али ту није било помоћи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Разговор 
овека, коме више ни бог ни људи не могу помоћи; човека, коме нема поправке и спасења, који је в 
да ћу ја, слуга божији, постати ортак и помоћник твој у твоме разврату и кварежу!{S} Зар код то 
 кући већ је кипео посао: два кметовска помоћника, општински ћата, општински биров и општински  
ориће од својих верних људи и поузданих помоћника нов ред балканске властеле и великаша.{S} Как 
ељаци гурали око суднице, кмет и његови помоћници, одборници и неколико отмених сељака већали с 
>— А још даље?</p> <p>— Даље је то, што помоћу ових људи једино можеш знати шта ти се плете.{S} 
 женска, био би каква чувена балканиска Помпадура.{S} Али он је био војник, и за то је био Напо 
 буде кнегиња, нити је сањала о улогама Помпадуре, али никад, никад није помишљала ни то, да ће 
поверењу, то сам ја у неку руку госпођа Помпадурин кандидат! — рече он с подругљивим осмехом.</ 
погасе; густ пушчани дим напуни собу те помрачи и оно мало свећа што још осташе непогашене.{S}  
лу.</p> <p>Чун се већ давно био скрио у помрчину, кад на балканијској страни плану на самој оба 
кад јој Срећко рече да је то за кнеза и помуљи јој пет „минџурана“, прихвати стрина Синђа оберу 
ља мучити, да би се спасла душа, све то помутило је и збркало древне класичке грчке погледе на  
ка; можда ће ти сећање на све ово често помутити душевно спокојство.{S} Ако упамтиш што ти ове  
е мрачније и тужније; његове сјајне очи помутише се; он се ћутећки окрете зиду и на хладан каме 
е изменило.{S} Поглед му је био укочен, помућен, погледао је час у кнеза, час у слику кнежеву,  
жустро диже главу и упре у доктора свој помућен, разрогачен поглед, поглед какав се само но луд 
гледом целу околину, а поглед му је био помућен, лудачки, поглед који је страшно било видети.{S 
љиво.</p> <p>Лепша диже главу и сузним, помућеним очима гледала је Мону нетрепљући.{S} Мона је  
спијен и спржен, те бедна жртва испушта помућену душу своју у најстрашнијим мукама.</p> <p>Зла  
е верује, <pb n="548" /> а опет их свак понавља и један другом прича.{S} Тако се, на прилику, г 
минута док промени коње, и то се обично понавља свака два часа.</p> <p>Доктор зину! — Светлости 
су мере да се такве случајности више не понављају.{S} Спремај поистија твоје људе.{S} Не пропуш 
есну се жестоко по челу и јурну напред, понављајући узвик:</p> <p>— Да ли ћеш бити срећан!</p>  
 до врата и готово силом изгура напоље, понављајући у два три маха: „вас јамачно тамо чекају!“< 
ла је од одаје до одаје и само хукала и понављала: „Еј, пусто добро моје, коме ли остајеш!“</p> 
ђа је, слушајући га пажљиво, непрестано понављала, кад јаче кад слабије: „ју, ју, ју! — ју, ју, 
p> <p>„Убијен Књаз!“ ту је реч на скоро понављала цела варош, изговарала су је свачија уста, он 
.{S} Према томе изволте се одлучити.{S} Понављам, свако ваше противљење сматраћу као побуну про 
што ће и слава за њих вама припасти.{S} Понављам, ја не знам како да разумем вашу срџбу.{S} Ваљ 
вати пуковник нестрпељиво — ја вам опет понављам, никаква снебивања, никаква оћуткивања, потпун 
ви:</p> <pb n="128" /> <p>— Ја вам опет понављам; ове се ствари врше у поверењу.{S} И ту верова 
мишља — рече Врбавац. — У историји нема понављања.{S} Јеленик је могао само једном успети...{S} 
 n="402" /> <p>— Добро, добро, добро, — понављао је Растислав гурајући полако жену све више вра 
ти војнички шињел, он те у два три маха понављао: <foreign xml:lang="fr">Ah, comme s’est beaux! 
хаљини где стигне, а уз то је кроз сузе понављао — Шта ја могу, кад су сви навалили?{S} Зар сам 
b n="624" /> <p>За све то време кнез је понављао: „Па наравно!... да богме!...{S} Тако и ја зна 
о за разне особине народне и једнако је понављао доктору:</p> <p>— Само хоћу све искрено да ми  
игура изговарао по нешто, и то махом би понављао једне исте речи, као што се то при игрању шаха 
ћи ни речи, и на све разлоге он је само понављао: „Изречена је заповест господарева да не говор 
х речи, које се на писмено не могу више понављати.{S} Он је развијао своју „теорију природности 
њем, од кога је одјекивала цела кућа, а понајаче сама соба г. конзулова, под чијим се отвореним 
штра и пакосна.{S} Но што је Растислава понајаче болело, било је то, што је на махове и сам осе 
о им је да се спусте до планинских коса понајближих подножју, па тим косама да се провлаче.</p> 
тале порезе наплате од народа у натури, понајвише у храни и вариву, које би после потрошила вој 
а Растислав натмурено.</p> <p>— Има то, понајвише хвале вас - одговори кнез.</p> <p>- Та....ако 
ност; каква гомилица младих људи, можда понајвише ђака, склопили тајну дружину, где читају забр 
.</p> <p>За време разговора Враничић је понајвише мотрио на сељаке, а Милоја није ни погледао.{ 
у, но саме женске међу собом.{S} Сад се понајвише говорило <pb n="470" /> о последњим забавама  
 и пронађу у томе велике тајне, које су понајвише после односили са собом у гроб.</p> <pb n="96 
, али су се у сумраку ипак назирали.{S} Понајјасније су се виделе беле гробовске крстаче, или б 
а, само што с јужне стране бејаше почео понајлак дувати слабачак ветрић.{S} Месец је још у пуно 
це, и с једне и с друге стране, биле су понамештане катрањаве тулумине и гомилице луча.{S} Све  
 своје ванредне лепоте, као и са отмена понашања, такта и поштења.</p> <p>Кнез Мутимир упознао  
 сам осуђиво и критиковао своје синоћње понашање, и како је тада био добар, благ, нежан и како  
 ћутећки пратио кнеза очима.{S} Кнежево понашање изгледало му је чудновато, и он га је посматра 
, то само ви можете допустити себи тако понашање, које управо нема квалификације.{S} У мојој ро 
и се он оде кући.</p> <p>Увређен оваким понашањем учитељевим, капетан оде и одмах још те исте в 
 га је.{S} Ова жена својим фамилијарним понашањем управо се натурала да се с њим изједначи.{S}  
 тога му нико није ни замерао на оваком понашању.{S} А ако би му ко што и замерио, чича Јова би 
} Но и ако су били једнаки по оделу, по понашању могло се судити да је један од ове двојице гос 
<p>— Зар би Ваша Светлост хтела да се у понашању изједначи с човеком који је поникао у народној 
а је осећао неку слободу и одрешивост у понашању, али то му је уједно будило страховит апетит.< 
вориле су о текућим дневним питањима, а понегде се већ шапутало чак и о најновијем догађају Зво 
, што је на махове и сам осећао да кнез понегде има право.</p> <p>Међутим, сав зајапурен кнез ј 
се у писму препоручивало.</p> <p>У први понедељак, тако око 9 часова у вече, из двора изађу зат 
и сну.{S} Данас је среда а ви сте још у понедељак заспали: ви сте сад на ногама, али ви ни сад  
ромишљење, па ако је вољан, онда првога понедеоника око девет часова у вече, у затвореним колим 
окруже кнежева кола и тако их прате.{S} Понекад поделе се на две поле; једна јаше пред колима д 
аши свежа пива расхладе своје румене, а понекад и нарумењене корал-уснице.</p> <p>Међу тим мушк 
 каткад зелен, каткад са сухим врхом, а понекад и сав сух и оголео.{S} Његове криве, голе, чвор 
ије виђала таке дивне одаје; али кад је понекад сањала на јави да је царска кћи; па замишљала к 
негује јако и справљање отрова, који се понекад и као лек употребљавају.</p> <pb n="100" /> <p> 
е спомињу у историји.</p> <p>„Бивала су понекад времена и налазили се такви људи, који су проуч 
 пажљиво те саставе начелничке, који су понекад личили на читаве романе, и његово подозрење све 
чича Срејом оде општинској кући.</p> <p>Понекад и сељаци умеју да буду брзи и окретни у послу,  
ш проговорити и што год озбиљно.</p> <p>Понекад је бивало да Лепша долази срдита, и још с врата 
одари; мисао коју је у Француској једва понела цела велика нација, француска, а коју је у Балка 
 спаваћу собу, избудиле мању децу; неку понеле, а неку повеле и тако их све одвели у велики сал 
Мустај паше, те, полазећи за Балканију, понео је и овај часовник.{S} Ту је после дуго ишао из р 
тугујући за њом; он није ни оставио, ни понео из ње ни једну мрску и душманску успомену — дваде 
учке по средини, и, као оно кобац пиле, понесе је преко собе.</p> <p>Ово снажно стезање, ова бл 
 личне куражи да изврши све оно куда га понесе његово властољубље.{S} Све то он сазнаје, с тога 
одмах трче у општину, а узгред сваки да понесе пушку и по неколико метака.</p> <p>Није прошло м 
све то само га још више острви. — Он је понесе канабету.</p> <p>Јела се копрцала и бранила.{S}  
е прело рамена као какав џак и некуд ме понесе.{S} Осећао сам да ме мој носач сноси низ некакве 
ине.</p> <p>- И ју, ју — рече госпођа и понесе обадве руке ушима.</p> <p>— Ађутант Светозар у м 
ољу, већу од других.{S} Кнез узе каву и понесе је устима.{S} На један пут Каја цикну, скочи и г 
ва уста узеше мрдати.{S} Он диже руку и понесе је глави, па је опет малаксало упусти те паде на 
ју хаљину, госпођа Софија рече поносно, понесена оном женском сујетом, која обухвата сваку женс 
И кад доби одговор да јесте, он додаде: понеси је, па хајд овамо!</p> <p>Враничић диже главу, п 
 на снажна плећа прихвате,</l> <l>Да га понесу, да га пренесу</l> <l>Преко високих девет планин 
анастирски конак; пандурима заповеди да понесу хоџине ствари.</p> <p>У оној истој соби, где је  
а за твоју срећу!{S} Ја баш нећу с тога понети свиле и кадиве.{S} А ти кад не умеш — ко ти је к 
нагу, но ја ћу доказати да сам достојан понети његов свети крст мучеништва.{S} Мене на првом ко 
да великих Косанића, који с правом могу понети име „оцеви отаџбине.“</p> <p>Не скидајући поглед 
и искрено жаљење.{S} Кад мртва ђенерала понеше, на кутњем прагу седео је згучен један жандарм и 
да сакрије сузе.{S} Чинило јој се да се понижава кад плаче пред човеком који то није заслужио.  
 мислиш, али не говори; сама та помисао понижава ме — рече она живо.</p> <p>— <foreign xml:lang 
 помисли.{S} Можда се он осећа увређен, понижен, постиђен при самој помисли да ће му сутра бити 
 ипак је умео да отрпи највеће увреде и понижења, и да их крије дубоко у души, само ако је то п 
ати: „Добар дан, добар дан... слуга сам понизан, Ваша Светлост!“</p> <p>— А... а... а, <foreign 
не примети ништа.{S} Но на против, рече понизно, како и он „у начелу дели све погледе кнежеве.“ 
д књиге давно одвојени.... опет зато, у понизности ради су се старати.... сваки струке своје по 
 у понашању изједначи с човеком који је поникао у народној простоти, који није умео ни имена по 
томе.</p> <p>— Главни извор, из кога је поникла замисао да ти преотмем престо, свакако је моје  
свему овом!“ У опште, од кад је ђенерал понио отров, кнезу је било некако незгодно ђенералово п 
обине, да о ствари дуго и упорно мисли, поницало је свестрано гледање на ствари, далеко предвиђ 
ужи кутију Жики, он је диже према себи, понова загледа у монограм, опет погледа у Враничића и н 
у ока, и баш у оном моменту кад га Жика понова хтеде ухватити за рукав да га повуче да беже, Цр 
нешто вукла к себи, и он је обадва пута понова седао на њу.{S} Најпосле реши се да и не покушав 
} Подуго се мешкољио по кревету: покуша понова да заспи, али узалуд.{S} С леве стране хркала је 
nit="subSection" /> <p>Кад се Растислав понова трже, прозор више његове главе већ се беше сав р 
а прилика рече кнезу и Зару да овде сад понова морају метути своје образине, које су уз пут бил 
 — рече Мутимир живо.</p> <p>Кнез хтеде понова да се изгуби у читавом потоку ласкавих речи, али 
на црвеним мастилом.</p> <p>Врбавац узе понова читати поједина места из овога писма.{S} Изгледа 
аст да саставе министарство? — питао је понова Растислав.</p> <p>— Онда ћемо их оборити на први 
} Вама је веома потребно да се свикнете понова на улогу да имате једнога свог господара и да се 
 им на уста.{S} У два маха они покушаше понова да устану, али ни то већ нису могли.</p> <p>Не и 
 требао правити такве шале. — рече кнез понова.</p> <p>— То није шала — прошапута Каја тужно и  
љака.{S} Он се, дакле, слатко насмеја и понова весело упита сељака да му каже откуда му на једа 
 изви десну руку, и у који мах он поуми понова да се сагне да је опет љуби и угризе, она махну  
о навршује 15 година од кад су Косанићи понова враћени на владу, то је њин рок таман одслужен,  
и очима.</p> <p>Крв, продера се ђенерал понова — <pb n="347" /> Ово је његова крв... и ја је пи 
 г. преседниче, да нећете чекати да вам понова и формално наређујем, да поднесете оставку зајед 
справи, но Срећко га стегнутом песницом понова удари у груди тако јако, да се старац устури нат 
м се срдачно рукова.</p> <p>— Морам вас понова молити за извињење — рече кнез, седајући на окру 
ке за главу, погледа му у очи и рече му понова: — Мутимире, ти се жениш!{S} Не одричи! — То је  
 какве сте нужде имали, то ми кажите? - понови кнез питање.</p> <p>- Нужда је лежала у духу вре 
дом.</p> <p>— Збиља, какав је то отров? понови пуковник.</p> <p>Ката климну полако главом и сам 
е их на сваком кораку.</p> <p>— Хоће! — понови начелник истим тоном.</p> <p>Писмо је било Милој 
 већ ићи лако!{S} Какав паклени план! — понови Врбавац.</p> <p>— Кажем ја да ви сами најбоље мо 
но повуче мужа за руку — Лепша, знаш! — понови она још једном.</p> <pb n="375" /> <p>Растислав  
ју...</p> <p>— Ама, збиља, шта ти је? — понови Каја нежно, приђе мужу и спусти му руку на раме. 
во.</p> <p>— Шта има?{S} Шта слушате? — понови кнез. </p> <p>— Цвили! — рече ђенерал брзо и ошт 
о коме ти то говориш, о кнезу, је ли? — понови питање Растислав.</p> <p>— Та да, о кнезу; јадно 
то било, а?{S} Збиља, шта је то било? — понови он питање журно и чисто плашљиво, јер не толико  
лио хладном водом.</p> <p>— Јес, пара — понови госпођа јасно и одсечно — пара, и то поприлично  
н. _</p> <p>— Ми одавде живи не идемо — понови Боја.</p> <p>Но доктор тако брзо и неочекивано и 
обично ви.</p> <p>...„Тако ћу те бити,“ понови кнез и по трећи пут, намештајући последње фигуре 
вас молио да се јутрошња појава више не понови, да то буде први и последњи пут.{S} Ако игде, а  
 на Синђу и стрепила да јој ова опет не понови отоичње речи „Па иди!“</p> <milestone unit="subS 
а гробовској плочи тихо куцање, које се понови три пут.{S} После се зачу мек, пријатан глас, ко 
ра.{S} После кратке почивке звиждање се понови и трећи пут.{S} Тада се на обали указаше две црн 
а ово питање, но само порумени.{S} Кнез понови исто питање.{S} Пава сави главу у страну, после  
може бити и превара.{S} Кмет још једном понови колика је уцена, додајући: „кога послужи талија, 
та нема тишина.</p> <p>Из чамца се опет понови звиждање, али и сада не би никаква одговора.{S}  
 није?...</p> <p>Врбавац и по трећи пут понови реч господар, и то с нагласком.</p> <p>— О, не — 
а, живео! и она је неколико пута у себи поновила „ура, живео!“ „живео кнез“; „живео кнез Мутими 
натуцати па прилично и успем да то исто поновим и на балканиском језику, но особа у црнини опет 
Другим речима, то је опомена да што пре поновимо наша вечерња посела.{S} Ја мислим сад у четврт 
аље, он опет нешто викну.{S} Тако је то поновио неколико пута, јурећи непрестано напред.{S} Све 
њ).</p> <p>Ађутант поново приђе и хтеде поновити своју услугу, али кнез одлучно махну руком: —  
ћи му, да таква прилика никад више неће поновити, а да кнез има и практична интереса да све то  
ечаном руху, дочека кнеза дуготрајним и поновљеним узвицима „Живео“, „Ура живео.“</p> <p>После  
на изрази лаким пућењем усана и два пут поновљеним мрштењем.{S} Ове жалбе мужевљеве на краткоћу 
једном стаде, а из њега се зачу три пут поновљено, развучено звиждаше.{S} Танки звуци одјекнуше 
лику још не хтеде вратити.</p> <p>Лепша поново узе загледати слику.</p> <pb n="693" /> <p>— Шта 
да ко броји и више би било.“</p> <p>Кад поново седоше, начелник Вујадин опет баци поглед у даљи 
ас опстати, онда ћемо вас умолити да се поново вратите.{S} А ви нам, јамачно, нећете одбити ту  
?</p> <p>Јела не одговори ништа, али се поново стресе и увуче врат У рамена.</p> <p>Непозната ж 
и. (Он није пио шампањ).</p> <p>Ађутант поново приђе и хтеде поновити своју услугу, али кнез од 
> — (Ту нема ничега што би вређало твој понос) — рече кнез и покупи ноге да начини пролаз слузи 
то као неко зло и грех, напротив још се поносе тиме и држе за глупане оне који верују у анђеле  
сле не сматра као грех, већ, на против, поноси се тиме као доказом веће памети своје.</p> <p>Го 
 какав господин дирне жену.{S} Сељак се поноси што има тако лепу жену да и господи мигне оком.{ 
 мрази.{S} Династија Косанића некада се поносила тиме, што је била представница слободоумне нар 
 некакав сладуњав осећај, он се дичио и поносио самим собом и јасно је чуо како му некакав унут 
ароша и великог кицоша, који се особито поносио својим крупним, црним брковима, сетила га се ка 
е одговорност за ваша дела?{S} И ако се поносите својим радом, као што сте мм увек говорили, <p 
је твоја заслуга, Лепшо.{S} Треба да се поносиш што можеш усрећити једнога владара, уз то једно 
 јуначко гнездо слободе и независности, поносно гнездо славе и величине народне, одакле је покл 
ајући своју хаљину, госпођа Софија рече поносно, понесена оном женском сујетом, која обухвата с 
ма за овај народ. — Вујадин махну руком поносно, показујући безбројне шарене гомиле света, што  
аза како би дигла главу, вако би полако поносно ишла, и како би с висине гледала на своје друга 
о.{S} Има глупака који држе да је једно поносно, а друго стидно за човека, али то су невјеже на 
 Лепше.{S} Тада се враћао кући тек пред поноћ и тада би мирно проспавао до 8 часова у јутру, а  
 звиждаљке, дајући знак радницима да је поноћ и да настаје смена.</p> <p>Младићи поскакаше иза  
рошапута — „Валимо те, боже! тек ако је поноћ.“</p> <p>У томе се зачу из даљине нејасна нека лу 
олници, која је била ту у близини, изби поноћ.{S} Звуци јаснога звона још су одјекивали по вазд 
 Сваке ноћи, кад звонце вечности огласи поноћ, тихо и нечујно отворе се златна врата небеска, а 
х живо да похитају, јер ће сад искуцати поноћ и седница одмах почиње.</p> <p>Говорећи то, црна  
> <p>— Сад немамо кад!{S} Скоро ће бити поноћ.{S} Ви причекајте овде, а ја ћу овога тренутка до 
 загледа га према ватри.</p> <p>— Скоро поноћ - рече он. — Хајдемо!{S}- Даље чекање нама смисла 
e unit="subSection" /> <p>Била је скоро поноћ.{S} Ове исте вечери господа окружни имали су част 
у:</p> <pb n="324" /> <p>— Сад је скоро поноћ — рече он. — Ова је ноћ наша.{S} Ја те нећу пусти 
 страже већ размештене, и пре 2 часа по поноћи нико не може изаћи жив из овога круга.{S} А кад  
мад на ноћ, било је већ близу 2 часа по поноћи, кад су изненадно дотрчали г. докторовој кући и  
ат времена до поласка (сад је 3 часа по поноћи), те хитам да вам саопштим још неке подробности  
 остала до пред зору.{S} До два часа по поноћи сипали су прекори; после је срџбу заменио тихи п 
unit="subSection" /> <p>Око два часа по поноћи гости се почеше разилазити од пуковника Врбавца. 
шљење</head> <p>Било је већ два часа по поноћи, а пуковник Врбавац још је седео за својим писаћ 
e unit="subSection" /> <p>Било је близу поноћи.{S} На крај Звониграда, у једној од последњих ул 
 постане наложница, — Јела је одбила те понуде.{S} Баба Ката, не казујући никако ко је тај висо 
и бајаги некоме прете...{S} Но Лепша га понуди да чита писмо, у коме је стајало између осталога 
прави Црнојевићу леп кревет, па му онда понуди да му мете на рану неколико хладних облога.{S} Ц 
т, ако се обрати конзервативцима и њима понуди власт да саставе министарство? — питао је понова 
ја млада, па да нешто срећом мени когод понуди...{S} Пи!{S} То би се причало на далеко!...</p>  
пајући у мраку где ће сести.{S} Кнез је понуди да седне комотно, уверавајући је да има доста ме 
о ваља, <pb n="164" /> ако му у вече не понуди које од млађих женских чељади.</p> <p>Кнез се уз 
Њему приступи један преобучен жандарм и понуди му да купи медаљу с кнежевом сликом, израђену у  
 руке шињел кнежев.{S} Он приђе кнезу и понуди га да га огрне, но кнез то одби једним покретом  
 начин, деликатном предусретљивошћу сам понуди кнеза да га остави слободна и да одавде седне у  
рећније на свету, да им се и десети део понуди што се теби нуди...{S} А ти се још предомишљаш!{ 
ти.{S} Разговор брзо оживе.{S} Враничић понуди сељацима по цигару дувана.{S} Они су прво дуго з 
 ни су потпустили једнога банкара да му понуди десетак хиљада дуката под погодбом да владу пред 
и ми је ли истина да ти је кнез Мутимир понудио преседништво у министарству, да ти је писао нек 
ала, мислећи да ће јој се, као оно пре, понудити 5-6 цванцика.{S} Али кад јој Срећко рече да је 
огат човек, коме су могли и знатне суме понудити, без зебње да ће их задржати за се.{S} Последњ 
 се учтиво захвали на пажњи, али одбије понуду.{S} Но енергична Мона није се дала сузбити, писа 
дне у своја кола.</p> <p>Кнез прими ову понуду, даде знак своме ађутанту да се такође уклони, п 
Ни сам ли ја одсудно одбила твоју другу понуду, да се тајно венчамо? зар то с моје стране нису  
жем за ме.{S} Ни сам ли ја одбила твоју понуду да бегамо?{S} Ни сам ли ја одсудно одбила твоју  
казао да је Срећков рачун био тачан.{S} Понуђена, Синђа се с почетка устезала, мислећи да ће јо 
е још мало.{S} Прво, интересовала се за понуђено председништво мужу а очекивала је да ће из њег 
и кроз чаше, флаше, тањире, вазне и све пообаљује.{S} Преплашени гости поскачу од стола, и онак 
 је једно старинско државно здање, које поодавно служи као министарство финансије.</p> <p>У јед 
дупирати ни озбиљније даме, које су већ поодавнО биле прешле преко тријестака.</p> <p>Два млада 
/> обрезани.{S} Нечија немилосрдна рука поодбијала им је све чиме су се као мужеви одликовали,  
о победоносни војсковођа <pb n="662" /> пооде прве изгубљене битке.{S} Жика пође за њим радосно 
вде се било проредило.{S} Многа су кола поодлазила; нека су се баш сад кретала.{S} Људи су се п 
а особита пажња.{S} Али, од кад је кнез поодрастао, омужао, постао млад љубавник и младожења, о 
осле су кључевима које нађоше код њега, поотварали све фијоке и пажљиво по њима прегледали све  
ле били сте оптужени да сте се са вашим поочимом Фрањом Јосифом чак упуштали и у погодбе, колик 
да га ухвате или убију.{S} Командири су пооштравали своје људе да не жале умор, да запну из све 
з Свињарице.{S} А ово је поп из Лојана, поп... поп... поп Шиља.{S} Тако га зову.{S} Оно му то н 
им покорно, јес, ево, ово је поп Стево, поп Стево Џиброња, из Свињарице.{S} А ово је поп из Лој 
рице.{S} А ово је поп из Лојана, поп... поп... поп Шиља.{S} Тако га зову.{S} Оно му то није име 
} А ово је поп из Лојана, поп... поп... поп Шиља.{S} Тако га зову.{S} Оно му то није име, молим 
е, име, молим покорно, јес, ево, ово је поп Стево, поп Стево Џиброња, из Свињарице.{S} А ово је 
вића.{S} А ови овде млади попић, ово је поп Бумбар из Преклада....{S} И њега тако зову, а не ли 
тево Џиброња, из Свињарице.{S} А ово је поп из Лојана, поп... поп... поп Шиља.{S} Тако га зову. 
али га тако зову!{S} А овај овде ово је поп Ристо из Заглавића.{S} А ови овде млади попић, ово  
тач завере, кривљи и од самог стрељаног попа.</p> <p>— Па? шта ћемо сад? — упита начелник после 
оба, остао удовац.{S} Смирена и побожни попа, домаћи свештеник госпођин, одмах прве недеље када 
е децо, живео господар.“ — „Ала се онај попа ољољао;“ гле како се поводи.“ — „Ћут, бре, ти си м 
један на другога и један преко другога, попадају, поруше столове, посваљују столице, неко се у  
ричао даље:</p> <p>- Међу тим они махом попадају.{S} Да су седели у соби, где су били, можда им 
у, међу комађем полупаних шоља, које су попадале с ормана, при отвореним вратима на будоару, у  
колима, све је више затезао око вратова попадалих вочића, и све им више заметао главе назад.{S} 
ицу на огњишту, коју је пред њим полако попадао пухор, он је говорио споро, једнолико и полако, 
акав севдах због кнежева доласка, да су попалили гомиле ђубрета што су годинама стојале у њиној 
сто утурише ову трећу у кола: за тим се попе и једна од њих две (друга се <pb n="56" /> врати), 
 нужда закон мења!</p> <p>— Па ти хајде попењи се те види — ако мислиш.</p> <p>— Готово!{S} Или 
" /> избере га за намесника.{S} Како се попео до тог врхунца, то нико не би умео рећи.{S} Могло 
јнужније.{S} Један од њих таман се беше попео на столицу, да погаси свеће на великом лустеру у  
лику ракљату липу, на коју се лако било попети, а по дебелим гранама њеним могло се отићи висок 
и било тешко узлетети, а камо ли човеку попети се.</p> <p>Са ове узане природне путање, којом с 
Јер не прође ни четврт сахата од кад се попеше на <pb n="667" /> липу, кад у близини кресну вар 
 га себи у уста, и у два велика гутљаја попи кобну течност, а стакло баци за врата с узвиком:</ 
и.</p> <p>— Јао, лоћо једна, где ми крв попи... јао шуго смрдљива... на, на, на, — рикала је ба 
у отров у вино и даду га госту.{S} Гост попије, и не само што у тај мах не осећа никакве болове 
ви можете уређивати ваше ствари и после попијева отрова.{S} Ви бар знате да он не убија с места 
поједем креслу јерусалимском храму и да попијем воду у којој се крстио антихрист....{S} Сунце и 
не су многе оканице; поједено је много, попијено још више, а певало се и викало највише.</p> <p 
 даровима и поклонима из целе земље.{S} Попијено је много пића, испевано је много песама, прест 
овека.</head> <p>Да ли је то био утицај попијеног отрова, или помисао на скору смрт, тек ђенера 
умрети.{S} А само су два начина: или да попијете отров, који сте за мене спремили, или да будет 
деле узајамно своје мисли и осећаје, да попију белу каву, или ако је лето и јаке жеге да једу и 
а поседе, да се разговарају, нашале, да попију белу каву и да једна другој исповеди шта јој је  
што сте онда једној дали те је у ракији попила сок од некаква истуцана семена, те после тога до 
после, пошто је ђенерал Врбавац већ био попио отров, положај Растислављев још није био без опас 
.{S} Ваше ствари стоје овако:{S} Можете попити отров.{S} У том случају прави узрок ваше смрти о 
 поранио, да чича Јова није имао кад ни попити каву, ни попушити цигару, као човек, с тога је б 
Ристо из Заглавића.{S} А ови овде млади попић, ово је поп Бумбар из Преклада....{S} И њега тако 
е се ђенералу:</p> <p>— Дакле?</p> <p>— Попићу отров — рече ђенерал загушљивим гласом.</p> <mil 
/p> <milestone unit="subSection" /> <p>„Попићу отров“!</p> <p>После ових одсудних речи ђенерало 
менту, што лети друмом, и на један пут, поплашена, окрену леђа, напну реп и утеку уз ливаду.{S} 
много помогле да се из друштвене низине попне на највећу висину у друштву.</p> <p>Он је <hi>пот 
а.{S} Кад су се мало повратили, кнез се попне на столицу, те с „висине пирамида“, како је сам р 
опасности.{S} Он позва Црнојевића да се попну на ту липу.{S} Овај се одупирао и пристаде тек он 
, све су ово свештеници, молим покорно, попови!</p> <p>— Да су господа попови то се на први пог 
p>- Ево, ово су, молим покорно, господа попови, свештеници, све су ово свештеници, молим покорн 
покорно, попови!</p> <p>— Да су господа попови то се на први поглед опазити може,— рече Растисл 
е су долазити депутације.{S} Ту су били попови, кметови и командири по некад је депутацију пред 
ије и да су томе злу много криви и сами попови.</p> <p>Најпосле дођоше на морал народни, на њег 
ета.{S} Парадни официрски мундири, нове поповске мантије с црвеном поставом, нова трговачка ћур 
 се до мало час тако суревњиво отимала, поправи спрам огледала мало разбарушену косу, и прикачи 
е дивана, и, сва збуњена, покушаваше да поправи своју хаљину.</p> <p>Млади господин дочепа је о 
пуковник одмах пристаде на цену Ката се поправи:</p> <p>— Сто жутих дуката лек.</p> <p>Пуковник 
му је ваљало рећи кнезу, — али сам кнез поправи ситуацију.{S} Он се окрете начелнику и упита га 
енске узбудио.{S} Стаде пред огледало и поправи огрлицу од кошуље, махну дланом преко браде да  
м, но што је до сад говорила.{S} За тим поправи мало хаљину око врата, махну руком преко чела т 
кажем, г. докторе?{S} А за тим се одмах поправи и место „г. докторе“ рече „господине капетане.“ 
здраженом расположењу, то се више не да поправити.{S} Речи су крилате; оне су као пушчано зрно; 
че, онда је то зло које се више не може поправити,“ — тако пише капетан.</p> <p>Сељак је причао 
 људи не могу помоћи; човека, коме нема поправке и спасења, који је већ морално мртва лешина, к 
 мужа, обриса сузе, мету мараму у џеп и поправљајући своју хаљину рече озбиљно и увређено.</p>  
е једнаке.</p> <p>Док су две жене овако поправљале оно што је кнез Мутимир поломио и развашарио 
ићу се.... други пут, немојте сад да ме поправљате за сваку реч; не дате ми да кажем моју мисао 
епше боје.</p> <p>По равном путу, журно поправљеном и нарочито за кнежев пролазак спремљеном, л 
покварена и пропала човека да о његовој поправци не може више бити ни говора!...</p> <p>— Ето т 
ајње покварен и изгубљен човек, о чијој поправци више ни речи не може бити?</p> <pb n="392" />  
8" /> <p>Радован погледа доктора мрко и попреко.</p> <p>- Зар би је смели чекати!{S} Па што смо 
 — рече Лепша, гледајући га још једнако попреко.</p> <p>— Па шта хоћеш онда; што се срдиш?{S} З 
 на лактове, они су пушили, а овда онда попридигли би се и упрли на друм зорне погледе своје.{S 
стислав се чисто прену; он се на фотељи попридиже.</p> <p>— Ја против вас?!{S} Ко вам је то рек 
ви госпођа јасно и одсечно — пара, и то поприлично пара, најмање око 100 дуката.{S} Истина, тап 
окреће се, брише се и чуди шта ли га то попрска.{S} А он се само смеје и вреба, па чим момак оп 
т за њу.{S} Од пете до главе она је сва попрскана крвљу и покривена злочином.{S} Колико је угле 
p>Писмо је било Милојево, упућено неком попу који је пре две години стрељан због велеиздаје.{S} 
на његовом прагу.{S} Он прво мора бити „популаран“ код своје околине, код најближих људи: који  
покорава.{S} Рашчуо се са изреке: „нећу популаритет, већ хоћу аукторитет“.{S} Власт је волео ст 
ђанина.{S} Грађанину може и требати <hi>популаритет</hi>, али једном владару треба само <hi>аут 
енерал је гледао свима средствима да се популарише код народа, у то име ђенерал је узео чврсто  
„гушобоље“.{S} Тада је први пут постала популарна реч „дифтерит“.</p> <p>После 20 дана боловања 
је празан звук — примети кнез.</p> <p>— Популарност једнога владара почиње на његовом прагу.{S} 
ла ништа помоћи.</p> <p>— Па ипак, реч „популарност“ није празан звук — примети кнез.</p> <p>—  
е почасти и слављење, није се отимао за популарношћу.{S} Није марио да га свет воле, али је мно 
хтевале су да се много што шта измени и попуни и у нашем програму за рад.{S} Наша одговорност п 
упштину која ће донети своје закључке о попуњењу владалачког престола“.</p> <p>Најпосле, „имено 
 веровала т. ј. искрено се варала да је попустила за љубав Мони.{S} Међутим Мона је била начист 
ислав се с почетка одупирао, но брзо је попустио, разагнав своје сумње, а намамљен помишљу: как 
у дигне таква граја, да је власт морала попустити.{S} Једног јутра сви џинови на новој касарни  
ра на томе крају.{S} И капетан је морао попустити.{S} Министру је ствар отишла као откривена по 
 подуже борбе Мутимир је најпосле морао попустити. — Е, добро, дед види!{S} Да видим шта ћеш на 
резадужени и грешни кнез мора бити мек, попустљив и послушан. (Да је Растислав овде добро рачун 
оћете и целе прошлости своје, охрабрени попустљивошћу новога министра, данас су већ говорили:</ 
ручао, па се повукао у свој кабинет, да попуши цигару, а можда малко и да дремне пре но што се  
а Јова није имао кад ни попити каву, ни попушити цигару, као човек, с тога је био сад овако зло 
е није пристала.{S} Главни разлог њеном попуштању био је тај, што је знала да ће ту имати прили 
е мреже, по потреби ће их притезати или попуштати, а уловљени кнежић копрцаће се у мрежи као св 
многе жртве, док се она једном испуни и поравни.</p> <p>Враничић је изговорио ове речи као да г 
мених дама звониградских, да ту поседе, поразговарају, проћаскају, да се прошале, да претресу с 
игаре.</p> <p>Данас је г. министар тако поранио, да чича Јова није имао кад ни попити каву, ни  
 <pb n="368" /> <p>— Ти си јутрос нешто поранио, јамачно опет ниси имао сна? — рече Ратко.</p>  
о време.</p> <p>— Просто му се познаје; порастао, раскрупњао се, добио војнички, мушка изглед.< 
војке од 18 до 20 година, па док син не порасте, отац га заступа код невесте и врши синовље бра 
е ми жао; што да ми буде жао?{S} Кад ја порастем тако ћу и ја живети са женама мојих синова — о 
војом женом сад, док је млада, а кад ти порастеш, она ће већ бити стара?</p> <p>— Није ми жао;  
 тебе морају да слушају, чекај само док порастеш.“</p> <p>Баба није тада ни слутила како ће њен 
их ствари.{S} И поред све вике научара, поред свију њиних заклетава и уверавања, још ни до дана 
и другога пашенога.</p> <p>Оба пашанца, поред својих високих службених положаја, интересовали с 
а он их је умео извршивати тако, да је, поред добре новчане зараде, брао и славу што је свршио  
шетњу даље.{S} Кад сам био на по алеје, поред мене прођоше две женске, које ми падоше у очи са  
> можеш њоме послужити и на сред улице, поред толиког света, а опет да те вико не опази.</p> <p 
S} Ишао сам као и обично левом страном, поред академије.{S} Два пут сам већ био прошао <pb n="4 
умске, низ које је тако често стрчавао, поред све забране строга учитеља.{S} Жалио је и шталу,  
ао, а било ми је као да сам у паклу.{S} Поред свију мука, које сам и иначе имао, сад ме спопаде 
алеко чувени ботаничар доктор Павчић, а поред њега дворски прота, фино свештено лице у вишњевој 
ајо! сад, бато, само још ову.“</p> <p>А поред „само још ову,“ коло је отпочело већ и трећу игру 
е.{S} Изгледа, као да је кнезу тешко да поред себе гледа човека коме дугује благодарност.{S} Ту 
о оно војници, кад их браца Мика наређа поред дувара, и заповеди им да сви гледају у мачка, што 
.{S} Али ово је факт, госпођа је прошла поред двора, ја сам с прозора видео њена кола и познао  
ав.{S} Наравно Врбавац је гледао да има поред кнеза свога поуздана човека; а за друго - Растисл 
урна, али опет сретна живота, проведена поред човека кога љуби, чисто је освежило и оснажило Ле 
ледао веома миран.{S} Кад Врбавац прође поред њега и оде даље, Растислав баци поглед у огледало 
чи на лево.“ И за све време док пролазе поред ове касарне, сироте девојчице морале су пиљити у  
овај издатак, општински одбор уписао је поред тога свог решења о набавци вењера и ове знамените 
ле оне две жене, што су мало час прошле поред мене.{S} Ја осетих како ме дочепаше нечије снажне 
 као слободњака.{S} Мало по мало она се поред управитељке тако осили, да су осуђенице од ње про 
ац срдито, баш у онај мах кад пролазаше поред Растислава.</p> <p>Растислав је ћутао.</p> <p>— Д 
адале радничком сталежу.{S} Оне прођоше поред мене веома журио и то обиђоше једна с једне, а др 
ца нисам могао видети.{S} Оне промакоше поред мене и одоше журно даље, а ишле су упоредо и у ко 
озу, неко на вола.{S} Министар Ратко, и поред избуљених очију, личио је на слепога миша.{S} На  
загонетних и не објашњених ствари.{S} И поред све вике научара, поред свију њиних заклетава и у 
знао тако рећи сваку стазу.</p> <p>Па и поред све те уверености, Жику је непрестано дирало прис 
?{S} И ко ће још теби умостити кад ти и поред једног кнеза још нешто пробираш....</p> <p>Синђа  
е воде и шта се збива око мене?!{S} Али поред свију мојих напора, ја сам, како рекох, сазнао са 
а гутао свеж, вечерњи ваздух.{S} Прођем поред војне академије, у којој су баш тада палили свеће 
у мало није погинуо, прозујао му куршум поред самих ушију и одбио од пећи оволико парче.</p> <p 
слав били су тако властољубиви да један поред другог није могао стално остати.{S} Али то се пок 
ако непрегледне равни, што се шире лево поред Дунава, тако исто и кршне врлети и оштре литице ш 
о окренути назад.</p> <p>Заре је грабио поред њега.</p> <p>Тако су ишли десетак минута.{S} Прво 
е о томе, између осталога и слику, како поред те касарне пролазе девојчице из женске школе, па  
S} Ушав у дворану, он је корачао полако поред гомилица, што су овде онде разговарале, а изгледа 
о њега две три столице; свуда у наоколо поред зида пружао се миндерлук — то је био једини намеш 
p>— А одлазак у гробље?</p> <p>— Ми смо поред гробља прошли, али у гробље писмо улазили.</p> <p 
ност и да погоде где су.</p> <p>Ишли су поред дугачке осниске куће.{S} Затим повише у лево, уђо 
шком магновењу прва потреба да се јавни поредак и обшта безбедност одржи....“ <pb n="10" /> „а  
тре на случајеве где спокојство и јавни поредак то изискује.“</p> <p>„Да се ванредно стање огла 
га што би могло ослабити или пореметити поредак и јавну безбедност“...</p> <p>У прокламацији об 
рече командиру да уреди људе, сељаци се поређају; било их је на броју до 40 пушака.{S} Ту им је 
о бреме сељачких чарапа, што су стајале поређане ту украј њега.</p> <p>Синђа назва Вога.</p> <p 
рстачама.{S} Гробови су били неправилно поређани, али тако близу један уз други, да се рахат мо 
ап прилично дубок.{S} У њему је стајало поређано неколико пакета сложених хартија, увезаних опу 
лику црну кожну кутију, у којој је било поређано <pb n="612" /> неколико ножева разне величине. 
ро да се уведе ово наплаћивање заостале порезе у натури.{S} Остали су на томе да саслушају мишљ 
 појавила се била мисао, да се заостале порезе наплате од народа у натури, понајвише у храни и  
, биће за читаву годину дана ослобођено порезе.</p> <p>Кмет обавести сељаке куда ће ударити њин 
какав празник.{S} Ко зна где је извор и порекло томе обичају!{S} Можда је он некад имао свој ду 
ио страх за свој мозак — бојао се да не поремети памећу.{S} Та њему је тако јасно стајала пред  
лоне од свега што би могло ослабити или пореметити поредак и јавну безбедност“...</p> <p>У прок 
 су мере помогле.{S} Ред нигде није био поремећен.{S} У самом Звониграду као да је нешто мало ш 
кочине, многа квочка без свог гнезда, а поремећени су доста и сами мишеви и пацови.{S} Стари са 
добро расположење, што за тренутак беше поремећено.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Што  
ом, он је био потрошио преко три тисуће пореских гроша, о којима није могао показати никаква ра 
"> <head>ГЛАВА XXIV</head> <head>Чувари поретка</head> <p>Растислављев пад са столице министра  
ilestone unit="subSection" /> <p>Чувари поретка су учинили што су могли; они су показали докле  
{S} Бар сам „доктор радикалац“ вазда је порицао да је ствар била у том облику.</p> <milestone u 
Мутимир, збиља, не имаде више куражи да пориче, и он покорно признаде! — Јес, женим се.</p> <p> 
 баш таве људе мрзи.{S} Она то право не пориче ни женскима, али, наравно, само донекле.{S} Она  
> <p>Ђенерал га пресече: — Ја ни сад не поричем његову увиђавност.{S} Ја и сада оберучке потпис 
ко кнез с царевом ћерком не имаде мушка порода.{S} Кнез Мутимир није пристао, ћесар се на то гр 
жене, окружене породом својим и породом порода свога, децом својом и унучићима и праунучићима с 
трована је, како ми се чини, цела једна породица.</p> <p>— Нешто тако јесте.{S} Али то је испал 
је и налазити извињења.</p> <p>— Чувена породица, велика кућа, многа познанства, велики доласци 
ако ће и они <pb n="238" /> и цела њена породица бити сретни од тога господина, само ако она бу 
та. — Мртвоме нису судили, и тако му је породица добила пенсију.{S} Но како је мајор Тоша по же 
династички смерови <pb n="584" /> да се породица Косанића обори, а Црнојевићи да се поврате.</p 
 да се о себи побрине.{S} За тим долази породица; после родбина, ближа и даља, за тим пријатељи 
ка доћи у додир, о томе је водила бригу породица, па и цело друштво.{S} Кад младић и девојка до 
ав музеј, нарочито за коју од чувенијих породица у којима је једаред већ бивао, овај би часовни 
 од најугледнијих француских племићских породица, уз то човек пријатне спољашности, а врло љуба 
тигле на Његову Светлост или на чланове породице.{S} Одасвуд се изражава жалост што је народ из 
ве, што се као ухода завлачи чак у туђе породице.</p> <p>— Пазите, г. пуковниче, да копајући оч 
 служиле чувене тровачице из владалачке породице Медичи, или злогласни Цезар Борџија, који најп 
га претка створила је од обичне сељачке породице владалачку династију.{S} Кроз дуг низ година о 
а име и одакле су; разбирао је за старе породице, чији су претци били у ближим односима с његов 
 столећа, а крвави спор између две наше породице стоји на оном истом месту где је стајао оне ис 
ризнавање</hi> — то је главна црта више породице — и за ту црту зна цео народ.</p> <p>Намрштен, 
авао све живље и јаче:</p> <p>— У вашој породици нема јунака.{S} Ни један члан ваше династије н 
/p> <p>„Његова Светлост, праћена својом породицом, адјутантом и једним само момком изишла је по 
и душевно, и на скоро за тим отпутује с породицом у једно страно купатило.</p> </div> <div type 
ајући на свет, на дужност, на позив, на породицу, заборављајући на Бога, заборављајући на све,  
и одмах је био ухапшен.{S} Себе и своју породицу спасао је од срамоте једино самоубиством скочи 
 к срцу, остављајући на страну рођачке, породичне везе и осећаје, као што је на прилику осећај  
део да је ово човек који зна све његове породичне прилике, - дакле, човек близак, пред којим мо 
рујете и никога не волете.{S} Све су то породичне црте ваше.{S} Ако у теби тече крв Косанића —  
, код њих се ни на што више не пази.{S} Породични односи код њих су јако разривени.{S} Родитељи 
уде да унесу неповерење и интриге у сам породични круг.{S} И то све иде под фирмом оданости и п 
pb n="359" /> где је ђенерал сахрањен у породичној костурницу своје супруге.{S} Кнез, министри, 
{S} - Нова влада по старинским везама и породичном предању блиско је везана с кућом Враничића.{ 
елико звоно, но да све остане у најужем породичном кругу.</p> <p>Дозвана је поверљива послуга ђ 
саучешће целе земље, кнез је сахрањен у породичну костурницу, у храму свете Богородице у Звониг 
> <pb n="334" /> <p>— Додајте томе вашу породичну слабост спрам жена.{S} Твоји претци, сви одре 
еније и светије од старе жене, окружене породом својим и породом порода свога, децом својом и у 
д старе жене, окружене породом својим и породом порода свога, децом својом и унучићима и прауну 
Свршуј!{S} Свршуј!“</p> <p>Као приспели порођај, који у најкраћем року треба да се изврши, као  
своје прогласи за врлину, а све туђе за порок и грешење.</p> <pb n="85" /> <p>— Да, кажу, да чо 
азвати златне душе.{S} За њих не приања порок, као што се рђа не хвата за злато.</p> <p>Јела је 
окварености својој?{S} Никакав истински порок не може имати дубока корена у младој души његовој 
 да су старе жене починиле голема зла и пороке да се створи овака ружна изрека о њима.</p> <p>О 
овориш; ја хоћу да познам и махне, па и пороке мога народа.</p> <p>Доктор је говорио „искрено“  
 други; и што год кнез буде раскошнији, порочнији, све су већи изгледи да ће он узимати за мини 
 тирјанина“ кнеза Косанића.{S} Писао је Порти представке и вреко градскога паше слао „девлету“  
ма, да се стави на услугу „блистателној Порти“ „против бунтовнички планова старога тирјанина“ к 
 кад се већ лепо свануло, нашли су га у порти код гробља.{S} Морали су звати из конака онога мо 
у, пошто се црква св. Марка, у чијој су порти били, могла сматрати као проста гробљанска капела 
пита, али се сети напомене при уласку у порту да се ни чему не чуди.</p> <p>Ишли су даље, и што 
 и уљуљкан јаром, која му бије на сваку пору на телу, плива у слатком, раздраганом заносу, окру 
е одговори ништа на ово питање, но само порумени.{S} Кнез понови исто питање.{S} Пава сави глав 
љубавну историју.{S} То је долазило као поручено.{S} Ваља се користити и том околношћу, ако је  
рави дете на поље да се игра, зазвони и поручи каву, и разговор између њега и Растислава брзо с 
мета за тур.{S} То је учинио жандармски поручик, који се ту случајно десио кад се кмет гурао кр 
и се пешке кроз Орловац.{S} Кад је кнез поручио Растиславу да буде за 3 часа по подне готов, он 
на глави, а ви ми причате шта вам је ко поручио и шта коме треба!{S} Мени!{S} О, господине пуко 
сле, ако је само до носа стало могла би поручити да ми се скроји други нов нос.{S} Јес, очију м 
ругога и један преко другога, попадају, поруше столове, посваљују столице, неко се у падању при 
да га узме оданде где се најлакше вади, порушила је сад многе од тих интересних грађевина, а мн 
 је носио раван послужавник од кинеског порцулана, начичкан мајушним шољама, а други у свакој р 
, а други у свакој руци по један велики порцулански кавеник.{S} Пуковник баци лак поглед на ове 
 лепота?“ — запиткујете се ви. „Она је, пос јој њен“ — вели мој клипан Вилип, — „она, ено позна 
де било.{S} Он би први повикао „она је, пос јој њен“, а ви би све нагрнуле за мном, па, „црна П 
 још неколико љубазних речи, још једном посаветова жену да се одмори; извини се да је као домаћ 
утак твоје женидбе, да се о томе самном посаветујеш као са најбољим твојим пријатељем.{S} И сва 
пела да очисти своје тврђаве од турских посада.{S} За то га је покојни кнез Страшимир нарочито  
аљине, нарочито за њега начињене, па га посадили са собом за сто, да изненаде и преваре некога  
ева, по нарочитој жељи кнежевој, био је посађен манастирски старешина.{S} Даље се низала свита  
једне гомиле радника, која је хитала на посао.{S} Избуђени врапци цвркутали су на крову, очекуј 
имају код њега врло прешна и врло важна посао.</p> <p>Пусте их пред дежурног, но он не бејаше с 
 умем управо све, што је нужно за такав посао.{S} Ту сам ја заиста прави доктор —- рече Ката ос 
управити послом и кад <pb n="651" /> је посао такав, да они што га послују могу што и заслужити 
етанову наредбу, па да се одмах свршује посао, пошто до зоре мора бити све на нокту.</p> <p>Тод 
head> <p>Кад ђаво не може да сврши неки посао он шаље бабу да га она сврши — вели народна мудро 
прихватили и продужили започети народни посао.{S} Па кад су тако обадва дома заслужна, онда оба 
е би могао боље и подесније свршити тај посао од мене.{S} Ја умем и да радим и да ћутим; умем у 
на ногама.{S} Одмах је сваки добио свој посао, па како се главна задаћа састојала у томе, да из 
па ми кажите, желите ли ви да ја свршим посао, или хоћете само да вам ја дам што треба, па да с 
се не пита.{S} Главно је добар, сигуран посао.{S} А то Ката зна, — рече она показујући прстом с 
 људи, а у општинској кући већ је кипео посао: два кметовска помоћника, општински ћата, општинс 
апетљали, Ратко им примети, да је за то посао у држави и подељен, што један човек и поједина гр 
реко другога, попадају, поруше столове, посваљују столице, неко се у падању придржи за чаршав о 
 какву благодарност.{S} То се несумњиво посведочило при повратку ваше династије.{S} Кад сте се  
ли не разумем како ћеш то кнезу на делу посведочити, кад, међу нама буди речено, тога дела нема 
е такви људи, који су проучавању отрова посветили цео живот свој.{S} Такви људи, нарочито ако с 
ом.{S} Изашао је на глас доста брзо.{S} Посветио се био дипломатској струци.{S} Неко време служ 
окрајинским начелником, и у неколико га посветити у своје послове, наравно кријући <pb n="654"  
али сте као обично; рекли сте ми да вам посветлим.{S} Ја сам вас испратио до у собу, помогао ва 
} Умрећете привидно од гушобоље.{S} Ми, посвећени у ствар, прикрићемо ваш злочин, не вас ради,  
дно нешто ћућориле.</p> <p>Момчадија, и посебице, и по два-три у гомилицама, долазили су и звал 
е пријатељице код ове или оне друге, да поседе, да се разговарају, нашале, да попију белу каву  
сетак отмених дама звониградских, да ту поседе, поразговарају, проћаскају, да се прошале, да пр 
че разилазити.</p> <p>Улице су биле све поседнуте стражама, по граду су крстариле коњичке патро 
остаде ужас, забуна и неред, који је он посејао својим проласком.</p> <p>Као на стотину крила,  
почео чешће приређивати ужа пријатељска посела у двору — барон Жермини постао је редовни гост т 
д је кнез Мутимир долазио на ова присна посела.</p> <pb n="289" /> <p>Високи струкови цвећа и и 
помена да што пре поновимо наша вечерња посела.{S} Ја мислим сад у четвртак.{S} А?{S} Шта велиш 
ђане, да се, под изговором фамилијарних посела, држе политички тајни ноћни скупови, где се већа 
рна прилика вајкала се што је покварена посета код „Балканске браће.“ Питао сам колико ће од пр 
} Ма како озбиљно да се отпочне Лепшина посета, та озбиљност увек траје само неколико тренутака 
ких.{S} На скоро за тим дође краљица да посети ту галерију.{S} Наилазећи на саме голе, природне 
бабе, решено је било још у напред да се посети Повратница, и тај излет одређен је за данас.</p> 
о шта се десило.</p> <p>О св. Сави кнез посети Вишу Женску школу и том приликом обдари многе си 
и изврши.{S} Сад о Петровудне кнез опет посети исту школу.{S} Случај га намери на исто девојче  
 градова (окружних места), које ће кнез посетити, отпочињао се <hi>Орловцем</hi>, градом у сред 
о било је тако дирнуто, да је прекинуло посету у половини.{S} Три дана доцније директор је изгу 
тезала да почне долазити њој — Мони — у посету; за што је било нужно водити, читаве месеце форм 
а што је најпосле Мона морала ићи њој у посету два пут, и то ићи прва, док се милостивна једва  
у за појас!{S} Данас сам имала необичну посету — Лепша Стевићева и мој братац.{S} Па <pb n="459 
мо, с којима се често виђамо, и за које посигурно знамо да нису ни такви крволоци, ни такве пал 
ко звониградских улица, и незнајући још посигурно, да под појасом већ носи плод своје грешне љу 
 обично парче меса.{S} Петак је недељни посинак, а у суботу даје се под кирију пакао.{S} Месецу 
оноћ и да настаје смена.</p> <p>Младићи поскакаше иза стола. „Хајдемо, време је“ — рече један.  
 гарда, која не сме заостати, па ма сви поскапали.</p> <p>Тако је било и сад.{S} Наместив се зг 
не и све пообаљује.{S} Преплашени гости поскачу од стола, и онако мало ћефлеисани, не схватајућ 
р једне велике европске галерије статуа поскида све ове листиће са старих статуа грчких.{S} На  
сад ваља грабити; што је год ко знао од поскочица похита <pb n="211" /> сад да исприча.{S} Тада 
ако игра народно коло и да чује народне поскочице уз игру, о којима је слушао да их има врло ле 
ик би спрам парка, она три човека чисто поскочише са свога легала. „Свршено је!“ рече један.</p 
цела ствар и овако свршила!{S} Тек сад, посла свршених догађаја, Зару је цела ствар изгледала к 
 жену од себе.</p> <p>- Прођи се ћорава посла - рече он зловољно.{S} Хајде, иди куд си пошла, а 
нашем друштву.{S} Хајде прођи се ћорава посла, па ходи овамо у спаваћу собу те се уми, или се б 
 Шта ћу ја овде?{S} Ја немам ту никаква посла, ја ником нисам крив...</p> <p>— Ја га нисам убио 
 је измислио г. Растислав! то је његова посла... <foreign xml:lang="fr">son oevre... n’est pas  
екој команди сваки од њих лати се свога посла.{S} Једна притрча столу и уврну лампу да не сија  
тражи; он је роб своје дужности и свога посла.{S} Ако кнез збиља трпи каква ограничења, онда му 
у.{S} Али добро знај, да од целога тога посла ништа бити неће.{S} Док сам ја жив, ја не дам Црн 
нам и што си долазила; ниси имала друга посла - заврши он срдито.</p> <p>госпођа Софија одвоји  
ви ту ствар за доцније, сад имају друга посла.</p> <p>Ратко отправи дете на поље да се игра, за 
жити и храбрити да он мирно гледа своја посла.{S} Његова безбедност спада у твоју надлежност и  
е ради....{S} Ја ћу сад да идем, никака посла немам овде — рече Пава љутито.</p> <pb n="241" /> 
што с медведима нисам до сад имала така посла, али отров је такав да би најјачега човека оборио 
еома важна, кад г. начелник, код толика посла његова, не <pb n="637" /> даде никоме другом да с 
ећено је да се окану ћорава, дечурлиска посла.{S} Против главног сарадника, и душе целог овог п 
 се, бога ти, господине, ћорава и грдна посла...</p> <p>— Не кнегиња, али зар нема толико други 
>- Ви са мном можете имати само озбиљна посла; кад вам за то затребам, можете ме звати.{S} Али  
и онако у кревету, ако има каква прешна посла.{S} Крупним и брзим корацима маркиз Белини уђе у  
 <p>— Шта ће ти бити ново!{S} Све стара посла.{S} Ноћас су опет барлијали, и опет му придигли н 
устај-паши, онда ту већ нису више чиста посла.</p> <p>Ово мало шале добро је утицало.{S} Седећи 
астислав зловољно. — Није то, но ја сад посла имам с пашом, (Растислав и Ратко, као што смо већ 
не пуковниче — рече она — ви имате овде посла с једном робијашицом!</p> <p>Ове речи биле су так 
сно. „Верујте, господине, ви овде имате посла с поштеним људима“.{S} По гласу као и иначе по др 
 нокту.</p> <p>Тодорика пробуди слугу и посла га да пробуди сеоскога ћату, а сам с Глуварићем и 
да малко и да дремне пре но што се лати посла.{S} Заваљен у тршчану наслоњачу, Ратко је полако  
ен, могу видети, <pb n="481" /> да имам посла с људима решеним на све крајности. „Отаџбина је у 
> <p>Боја нагласи да имају „голем један посла“ и да им ваља говорити на само.{S} Дежурни их уве 
ваћу собу. „Иди, ја још имам нешто мало посла, рече пуковник својој госпођи, и упути се у кабин 
аборављати да ми овде у Балканији имамо посла с препреденом византиском политиком — рече конзул 
еве на краткоћу времена, а на огромност посла, у толико су је мање интересовале, у колико је че 
судно упадоше унутра, говорећи да имају посла код официра.</p> <p>Ушав у авлију они угледаше на 
неже, ти ћеш морати целога века да имаш посла с тим човеком; он ће ти засести на сред пута, и т 
нице још из детињства; а ту му је слику послала, вели, његова мајка још пре толико година.</p>  
оши одкуд се само могло на време стићи, послале су своје депутације да се придруже погребу.{S}  
копали!{S} Главу одсекли, на у Цариград послали!...</p> <pb n="524" /> <p>„Страховит је то грех 
 срдито, за тим узе хлеб, што му бејаху послали, и баци га на сто; вишек извади, и претећи њим  
ње није могло бити да је Милоја друштво послало да проведе Враничића преко ових опасних омаљски 
нојевића.{S} Један примерак те пашквиле послан је министру у прилогу.</p> <p>То је био почетак. 
, узе јој тепати како би она могла бити посланик на каквом највећем европском двору.{S} Међу ти 
.</p> <p>Они прибегавају упливу страних посланика, не хајући што тиме дају повода страној дипло 
међа.{S} То је лице, рекло се, нарочито послано из Беча, а узето је међу најспособнијим официри 
ом твога путовања.{S} Па онда, ко ти је послао опомену да се чуваш јела и пића у Врбавчевој кућ 
Овога часа издао сам последњу наредбу и послао последњег пандура господину среском.{S} Остаје м 
 министри су на окупу.{S} Г. председник послао је да нита како је Њ. Височанству.</p> <p>Неугле 
ознат један допис, који је о тој ствари послат једноме овд. листу, па га, случајно, на пошти не 
велика поверења, по нарочитом гласоноши послат министру у Звониград.</p> <p>Кугић би се зар и н 
ле по сахата оставка је била написана и послата у конак.{S} Растислав те вечери добије јаку гро 
дати Црнојевићу своју војску и да ће га послати у Балканију да отме престо од Мутимира, кад он  
{S} Ратко продужи:</p> <p>- За мајмуном послати су били жандарми да га траже.{S} Тек јутрос, ка 
а узећете га у своје руке, сваки од вас послаће му по штогод подозриво, <pb n="574" /> тако, да 
тадоше; прво подуже не би никаква јава, после се чу мек, пријатан, али уздрхтан одзив..</p> <p> 
га као... — Радован се загцну од гнева, после једва прошапута.., —. као пса!...{S} - То и није  
е мало час доби, још га једном загледа, после га сави и мету у џеп.</p> <p>— Дакле решила се да 
 задаћу.{S} Али и да није тога случаја, после ових последњих важних догађаја, измењене прилике  
 зачуђено.{S} Дуго је гледао Маврикија, после се грохотом насмеја, погледа око себе и рече, као 
та му свака друга пропаст! — рече Боја, после настави брзо.</p> <p>— Но ствар није за чекање, г 
ост увек траје само неколико тренутака, после чега неминовно настаје љубавно мажење, а све се з 
дија, која се у почетку мало снебивала, после се тако ослободила да је већ прелазило у раскалаш 
вуда у наоколо, чак загледа и под кола, после опет обухвати погледом целу околину, а поглед му  
погледом.{S} Подуже га је мерила очима, после климну главом.</p> <p>— Међер, од тебе никад ништ 
мрзли; с почетка је та омраза скривана, после је почела овда онда избијати.{S} Нарочито у после 
гова родбина.{S} Прво је погребена она, после је дошао ред и на самога кнеза...</p> <p>Уз голем 
ажем да сам намеран, да вам дам одмора, после многогодишњих напора на власти.{S} Хоћу да пробам 
да коњи успорише свој ход.{S} И заиста, после неколико тренутака кола се кретаху приметно лакше 
 рекне реч две народу.</p> <p>И доиста, после два сахата крилате трке сјајни путници стадоше пр 
ати“....</p> <p>За тренутак Мона ућута, после додаде:{S} - Него знаш шта, Лепшо, што јес, јес,  
> <p>Лепша га оберучке одгурну од себе, после се окрете и гледаше га како брише сузе с очију.</ 
мињао да треба ма шта предузети, да је, после свега што се десило, управо безумно помишљати на  
 помисла!</p> <p>Она се сећала како је, после таквих теревенака, сутра дан пред подне, полако,  
ћко удари, хоџа поче говорити гласније, после је говорио све јаче, и на послетку његове речи пр 
нежеву слику <pb n="300" /> испод које, после дужега тражења, нађу мајушну рупицу; завуку челич 
а чу неко дозивање.{S} Он ослушну боље, после прилеже земљи, и сад је већ јасно могао разабрати 
тарим протераним кнезом.</p> <p>Кад се, после много година, стари кнез вратио натраг у отаџбину 
 кнезом много дружевнији.{S} Кад су се, после свршена пута, враћали у Звониград, кнез се већ би 
што је 7 пута прошла кроз мачије нокте, после је била мирна.</p> <p>Док је ово говорила, у Кате 
ављао овде онде, излазио пред народ, и, после кратка љубазна разговора, кретао се даље.{S} Пред 
И ја бих пристао да одговарам историји, после, кад мене већ не буде.{S} Мало је теже одговорити 
Врбавчевој кући?{S} Ко је те исте ноћи, после свечане забаве, на којој си требао да будеш отров 
 Шта? ја заспао у оној непознатој кући, после чаше вина? — упита кнез зачуђено.</p> <p>— Да, го 
о почео најлак рудети кад су начелници, после дуга бдења, један по један почели измицати кроз Р 
обе.{S} Прво је претресен сам пуковник, после су кључевима које нађоше код њега, поотварали све 
 градова, па се завршити градом Шапцем, после престонице најлепшим градом у Балканији, местом т 
рела у души његовој.{S} Прво је мислио, после је на јави сањао, најпосле сви ти снови постали с 
 г. намесник? — упита начелник услужно, после кратка ћутања.</p> <p>- Има ли ко поуздан који би 
то питање.{S} Пава сави главу у страну, после је опет поврте и, место свака одговора, она прити 
убару.</p> <p>Сељак покорно пружи капу, после се опреми, покупи дукате из траве, и погледајући  
на приближи, он прво утече на стражару, после се дочепа једног дрвета; на дрвету, скачући с гра 
ила му је толико тешка, да је он одмах, после првог тренутка, опет спусти на талпу, а сам узе д 
 с великим монограмом од драгог камења; после су хвалили изврсан дуван и тврдили да у Балканији 
еби побрине.{S} За тим долази породица; после родбина, ближа и даља, за тим пријатељи, па околи 
и ја надам....</p> <p>Пуковник застаде; после опет продужи:</p> <p>— Чуо сам да ви знате многе  
лазили удовички уздаси — њени и његови; после су се почеле промаљати руке — опет њене и његове, 
о два часа по поноћи сипали су прекори; после је срџбу заменио тихи плач.{S} Плакали су обоје;  
м у томе, онда га се више немој бојати; после тога може ти он лепо и послужити.{S} Али како да  
p>Мона уведе гошћу прво у велики салон; после се предомисли: — Хајдмо у мој будоар, ту ћемо бит 
 до краја, саслуша га мирно и спокојно; после додаде равнодушно и као у шали, да би он био задо 
ње света и ширење сујеверице по народу; после му је наговестио како би му најзад могао баш и оп 
достојанствено, декламујући реч по реч; после је говорио све брже, све живље, док најпосле не п 
ктор, ударајући гласом на последњу реч; после настави тихо — Добро, кад би баш и била код кнеза 
пан мушки глас одјекну и <pb n="264" /> после се још дуго таласао кроз први вечерњи сумрак.</p> 
љива знака својој срдњи. <pb n="186" /> После подне ваљало је изаћи мало у чаршију и проћи се п 
е љубави спрам кнеза....{S} Разумем!{S} После оваких разговора ваших све знам и све разумем.{S} 
 диван, и прошапута:</p> <p>„Ту смо!{S} После додаде! „сад се мало раскомоти“.</p> <p>Јела је с 
авом сам г. министар унутр. послова.{S} После дугог трагања, њему једва једном пође за руком те 
ишљен стајао још неколико тренутака.{S} После опет прочита ону хартицу:</p> <p>„Чувај се јела и 
 је као да га дирају речи пуковника.{S} После се опет утиша; опет заузе свој миран, хладан поло 
<p>Но ова тескоба није дуго трајала.{S} После десетак минута хода косу је на једаред пресецала  
 одају, али она није дуго ту остала.{S} После неколико тренутака њој приђе доктор и прошапута ј 
ем по леђима, по глави, по губицама.{S} После као да му се то учини мало, те их узе бити ногама 
то би боље, одмах потрча за Турцима.{S} После се чу где припуцаше пушке, а мало после доведоше  
хвала“ чу се гласна примедба Бојина.{S} После су опет долетали одломци.... „сретнија од свију“. 
.{S} Убијено је било четири Турчина.{S} После су Турци дуго трагали и тражили ко поби ону четво 
, али и сада не би никаква одговора.{S} После кратке почивке звиждање се понови и трећи пут.{S} 
"68" /> С почетка није видела ништа.{S} После поче мало по мало распознавати поједине предмете, 
ца по грудима, слабинама и око срца.{S} После је настао читав низ операција којих се сад редом  
е.“</p> <p>Ово је био као неки увод.{S} После њега дошло је отворено питање:{S} Шта би Пава бај 
из платна а да се печати не повреде.{S} После је све метуто у дебео, једноставно плетен џак, ко 
ош и дуже да га Враничић не прекиде.{S} После свега што је чуо од њих, њему се није више седело 
само да избегне ударац ужасне мотке.{S} После оваких првих лекција, доцније обично је доста и п 
же бити — али он је остао при своме.{S} После читаве недеље дана бактања, најпосле су дигли рук 
игде невиђени и неопажени од потере.{S} После опаљене пушке Црнојевић као да оживе, сад је хтео 
ући се, перући груди, главу, мишице.{S} После се обукао — бела огрлица, беле наруквице, црн кап 
пушака, па други, па онда све умуче.{S} После пукоше у кратком размаку још две усамљене пушке,  
бо слици у груди по један оштар нож.{S} После је слика свечано спаљена, уз певање <pb n="423" / 
едаду првој стражи која их заустави.{S} После им рече да упамте ове одговоре.{S} Кад буду на др 
пас дотрча под липу и узе ту лајати.{S} После опет отрча сељацима и опет се врати липи.</p> <p> 
 се дуго није могло ништа разабрати.{S} После се поступно опет утиша.{S} Кнез осети чист свеж в 
пут, како би се одмах могли кренути.{S} После синотњега скандала, који је већ пукао по свој око 
ом и ћутећки га погледа право у очи.{S} После пође даље ходати и рече доста мирно:</p> <p>— Па, 
ванка“ — он баци перо и чисто скочи.{S} После као да се покаја што је тако учинио пред момком,  
ежеве учиниле су на њу чудан утисак.{S} После прве пренеражености, од које се брзо опоравила, к 
ибрао и спремио за одсудан тренутак.{S} После дугих премишљања он реши да ће најбоље бити да кн 
рече кнез с очевидним багателисањем.{S} После, као да се наједаред нечега сетио, он се окрете Р 
а пође од куће с откопчаном хаљином.{S} После се сети да ће то бити друго, да јој је хаљина овд 
д три године.{S} Затим је помилован.{S} После неколико година умро је од сухе болести.{S} Име м 
је још био и душевно јако раздраган.{S} После двадесет година растанка, он је ноћас први пут ст 
чано, корак му је био лак и поуздан.{S} После подужа ћутања Црнојевић упита Жику.</p> <p>— Чини 
 Коме!...</p> <p>Растислав је ћутао.{S} После првог сукоба, који се изродио око ничега, управо  
за први шумарак, они окрену уз брдо.{S} После свега што су чули од она два сељака, сматрали су  
коме је кнез Мутимир мало час седео.{S} После дубока уздаха из гроба се зачуше ове речи:</p> <p 
д свију других.</p> <p>Ишле су брзо.{S} После два три минута Синђа поврте у манастирску авлију. 
ога од друштва који се био задоцнио.{S} После даду мајмуну пушку и стану га учити да се егзерци 
{S} Кнез је прво дуго ходао и пушио.{S} После приђе прозору и узе прстима добошарити у окно.{S} 
ђенерал поставио је био питање тако.{S} После жестоког сукоба, који смо видели напред међу њима 
нутака гледао је на Исток непомично.{S} После се окрете Западу.</p> <p>Док су источно обзорје з 
тихо куцање, које се понови три пут.{S} После се зачу мек, пријатан глас, који тихо и скромно р 
је Растислав потражи још једну каву.{S} После изађе у авлију и упути се коњушници да види спрем 
дозго набију земљу и поставе стражу.{S} После две недеље мртвац је ископан: печати су нађени не 
ба Кату није смела питати ко је тај?{S} После дугих размишљања решила је да то мора бити добар, 
путао: „децо моја! ах, мила децо моја!“ После је стао јецати и јецао је све више.{S} Најпосле ј 
звршити претрес само преко мене мртва.“ После се окрете кнезу: „Господару, поштедите униформу б 
} А Ваша Светлост каже „полако ћемо“, а после викне само „касом.“ Ја се сиромах оберучке држим  
ало је као да први глас нешто опсова, а после опет викну:</p> <p>— Еј!{S} Стеване! — Је л ти ту 
почетка је примао једнога по једнога, а после почне пуштати и по два-троицу.{S} Задржи их по ма 
 простим погледом да успавају човека, а после такав човек мора слушати све што му заповеди онај 
 хтео не хтео, мора остати међу нама, а после ћемо га пустити.</p> <p>Ове речи чуше се у исти м 
м умије, он с почетка ништа не осећа, а после 2 3 дана по лицу му искоче грдни лишајеви, и то н 
стаде у гуши, испречи се као песница, а после, рапаво и кисело, здера низ груди.{S} Он се на је 
м се јасно шта је било синоћ у алеји, а после никако се нисам могао сетити кад сам и како сам д 
ка.{S} У томе се зачу лупа на капији, а после и позивање газда по имену.{S} Тодорика се одазва  
сад на један пут почиње нагло белити, а после и опадати.{S} С његових образа губи се руменило;  
а се преда, да за тренутак позна рај, а после?...{S} Она није знала шта би настало после, али ш 
која вам је била ослонац за повратак, а после да једну по једну виђенију личност из те групе та 
, да се извуче само за овај тренутак, а после, доцније, шта буде.{S} У место да погледа <pb n=" 
тиш? — Преварио бих га да га уквржим, а после отерам коме треба да примим својих 300 минџурана. 
 је трећи владалац прво био протеран, а после, кад се опет вратио, био убијен и да си ти дошао  
прилегле да дремну док коњи позобају, а после ће устати да их отимаре, напоје и спреме.</p> <p> 
.{S} Старији калуђери то не признају, а после и калуђерче удари у инћар.</p> <p>Један је начелн 
 два поља, он то може само у почетку, а после све по једно....{S} Зар ни то не знаш?....{S} Зна 
ије савете, као своме рођеноме брату, а после би задржала његово пријатељство, очувала приступ  
вац; послушан чиновник одговара хоћу, а после у пракси ради како најбоље може и уме.</p> <p>Рат 
у маслинку да прогута, <pb n="333" /> а после тражио од њега пун тулум зејтина.{S} Све што сте  
5 година један, а 15 година други.{S} А после, може се десити да једна кућа у мушкој линији и и 
и наравно, Ваша Светлост боље зна...— А после свежа, млада, окретна памет — Ви на игру мислите. 
пођи, где ће прво остати два три дана а после ће се већ наредити што треба, или слободно нека к 
с се већ толико и јело и пило.</p> <p>А после, зар је могуће да би пуковник Врбавац учинио тако 
је Врбавац с њом лично општио?</p> <p>А после он је овако мислио: ко чини какав злочин, ако већ 
д њега...{S} Шта? ни с пет чивта волова после те не извукох; нико <pb n="48" /> те више не одво 
си да дадеш изнуђено обећање, али да га после не извршиш.{S} Он тебе бије силом — ти њега удри  
рен.{S} Убили су га из револвера, па га после ножевима секли, највише по лицу.{S} Но лекари су  
и то је главно — Даћу ти, прочитаћеш га после.{S} Мислио сам и смислио да се примим!{S} Не бих  
јао његовом паду.{S} Кмет је сматрао да после ове срамоте, „не вреди му више ни живети.“</p> <p 
ш из старих римских времена.{S} Кажу да после младић обично узима ону девојку с којом се сиграо 
екла и овде се сакрила, а од њиних суза после постала цела ова бара.</p> <p>С тога је блато из  
<p>- Добро је; наш је човек — рече Жика после овога разговора и пође брзо на сусрет црној прили 
је само насилним мерама.{S} На три дана после онога боја, баба Ката објави Јели одсечно, или је 
 и успех је постигнут.{S} На месец дана после повратка с пута Растислав је имао у рукама цео пл 
купштина, која се састала на месец дана после „катастрофе“, изабрала је за кнеза младога Мутими 
 она ком год забије у срце — та се рана после лако не лечи.</p> <pb n="19" /> <p>У таком се ста 
та је то мушка страна и како пуста жена после заћори и гине за мушким.{S} Али само док један пу 
боју.{S} Зуби се прво почну клатити, па после један по један остаје у комаду хлеба, у парчету м 
 да добро слушају што ће им се рећи, па после све онако да учине, како се нареди, за што изгова 
 се појави, да се чује да је прешао, па после 2-3 дана макар опет утекао натраг.</p> <p>Чича Ми 
у романцу, и то прво тихо и нечујно, па после све јале и јаче, тако, да се његово певање сад и  
S} Прво су се пели уз малу узбрдицу, па после окретоше низ брдо.{S} Гробови су бивали све ређи. 
 села помешаше се и згомилаше.{S} А кад после навикаше командири да се одмах иде, сељаци пођоше 
сажаљева.</p> <p>- Прочитајте ове књиге после 5-6 година.{S} Тада ћете гледати на ствар својим  
ој вољи, и ту здрави и читави људи раде после као лутке на дроту.{S} Има тренутака, када се у м 
ни материјал, који ти <pb n="679" /> је после предао г. Растислав, те си, једино на основу онак 
е истина.</p> <p>- Па, па!...{S} Шта је после било? — питао је кнез пун радозналости.</p> <p>За 
а свим други човек.{S} Истина Милоје је после објаснио како се десила та промена, показао је св 
ead> <head>Катастрофа</head> <p>Било је после подне једног од оних хубавих пролећних дана, кад  
о се случајно раздвоје.</p> <p>Ствар је после овако и завршена, као што је Жика предсказивао.</ 
} Ако сте кад коме што и дали, то му је после крваво три пут на нос изашло, јер сте ви били нал 
ију, понео је и овај часовник.{S} Ту је после дуго ишао из руке у руку, променио је био многе с 
</p> <pb n="581" /> <p>Три дана доцније после те строге министарске наредбе, начелник дозна да  
 чинити.</p> <p>Врбавац беше пошао даље после својих последњих речи, но на овај говор Растислав 
т зато била потребна утеха и разблажење после смрти мужевљеве.{S} А ко пре и да се сети удовице 
ес, њој изађе пред очи све то, и она се после свега тога питала:</p> <p>- Па зар је с тога мој  
 од тада!{S} Донекле сам бројала, па се после пометох у рачуну...“</p> <p>Овај глас као да је д 
огли из смрти погледати на живот, па се после опет вратити и проживети у њему?....</p> <p>- Па, 
{S} И то су после човек и жена; и то се после зове брак, и ту има среће и благослова, и то су п 
пила сок од некаква истуцана семена, те после тога добила праву падајућу болест?</p> <p>— То ни 
као бедеми његови.{S} Но све то доћи ће после; што мени сад треба то је.. — Растислав се наже и 
 у томе велике тајне, које су понајвише после односили са собом у гроб.</p> <pb n="96" /> <p>„Д 
— А ти данас опет имаш јаузн — поче муж после кратка ћутања.{S} Ако случајно буде и кнез....</p 
ли.</p> <p>— Ђенерале — опомену га кнез после подужег ћутања.</p> <p>Врбавац диже главу, упре п 
х угледних чиновника за које би је кнез после могао удати — рече доктор.</p> <p>Боја га пресече 
рији династије Косанића, одакле се кнез после имао вратити у Звониград паробродом, одашиљући ко 
 ће ти пољубити руку, коју му пружиш, и после ти неће бити тако опасан.</p> <p>— Свакако, кнеже 
>Јела је изашла; стрпали су је у кола и после четврт часа она је била у својој ниској, а сад ве 
д из Немачке некакав мајстор бродовља и после дуге употребе поклонио га био неком Сарукбоцећаеј 
 ред све ствари, позакључавају фијоке и после читава часа бављења оду онако исто нечујно као шт 
алканију? јесу ли наше везе продужене и после тога? јесмо ли стајали у преписци? каквог је кара 
 кнез га је тачно извршио.</p> <p>Али и после, пошто је ђенерал Врбавац већ био попио отров, по 
та, а ви можете уређивати ваше ствари и после попијева отрова.{S} Ви бар знате да он не убија с 
ежу спремљеним <pb n="644" /> завојем и после сахат времена већ су се могли кренути даље.{S} Ал 
ту особину, да дејствују тек поступно и после много времена, и да дејствују тако да никоме и не 
убоко <pb n="531" /> језеро, из кога би после неколико тренутака опет испливала.</p> <p>Како је 
ри, понајвише у храни и вариву, које би после потрошила војска.</p> <p>Но како је до сад за вој 
тим рече:</p> <p>— Дакле све што долази после догађаја у непознатој кући, све је то само го сан 
аја који су били тако неисказано слатки после оних страхобних слика, које су кнежеву душу до ма 
/p> <p>Разговори су били разнолики, али после по часа они се некако сами собом изједначише.{S}  
д оно твоје значајно писмо, којим си ми после благодарио.{S} А знаш ко је мени помагао саветима 
тајне у вештини тровања, које ни пре ни после ње још нико није постигао.</p> <p>„Ти отрови имал 
 власт у рукама, како ћемо их надјачати после, кад они узму власт у руке, а ми останемо празних 
да то очува.{S} Што год се мисли чинити после, ваља употребити сад.{S} А средства су многострук 
о не учините сад, можете рећи и учинити после кад год хоћете.{S} Али што учините сад у овом раз 
, само десетак капљица, па кад се човек после тим умије, он с почетка ништа не осећа, а после 2 
рајњој спаваћој соби своје жене.{S} Тек после двајестак минута ђенерал се врати.{S} Али, ах, бо 
у дочетку није могао распознати.{S} Тек после подужег гледања, он познаде да је то некаква људс 
 грозницу, с тешком ватруштином.{S} Тек после три недеље тешка боловања устане он из кревета, и 
ио прво и пре свега добар човек, па тек после све друго.{S} Кад би сад почео живот из нова, то  
ује страсним, заносним миловањем, и тек после тога Мутимир постаје човек с којим можеш проговор 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Тек после 46 часова тешка и буновна сна кнез Мутимир почне  
ући неће ли где наћи излаза.</p> <p>Тек после великих напора пође јој за руком да отвори велико 
дивотној Лукрецији Борџији.</p> <p>„Тек после десетак дана отровани жалосник почне осећати да г 
<p>— Па? шта ћемо сад? — упита начелник после подужа ћутања.</p> <p>— Ако ти знаш какве помоћи, 
.</p> <p>— Срдачно хвала — рече ђенерал после подужа ћутања — Да нас је ко гледао, рекао би да  
?{S} Је ли?{S} Е, ето дођох и ја једном после толико година да видим како изгледа овде код вас  
 данас чула и са колико је новости, ово после подне, обогатила своје познавање свију звониградс 
рској башти у шетњи; да су ту остали до после по ноћи и да се ту кнезу и смучило.</p> <p>Дозову 
ожи коњу, и да се мало расхлади да тако после боље и заспи.</p> <p>Враћајући се из коњушнице га 
али њена радост није била дуга.{S} Мало после, из бабина разговора, Јела дознаде да је то тако  
 црнини опет ништа не одговори.{S} Мало после ова особа изађе некуда, а уђоше две нове личности 
После се чу где припуцаше пушке, а мало после доведоше људи отету младу.{S} Сва је, јадна, била 
има за све!....</p> <p>Кнез поћута мало после ових речи; за тим настави, не отварајући склопљен 
пела.</p> <p>— Хитајте — рече кнез мало после — три минута већ је прошло.</p> <p>Ђенерал оста н 
ле?...{S} Она није знала шта би настало после, али што је она јасно знала и целим бићем својим  
иликама, у целом стању, какво је остало после ненадне смрти блаженопочившег <pb n="510" /> кнез 
 људи.{S} Ма како да је био млад, цигло после десетак месеци свога „кнежевања“ кнез Мутимир био 
овник Врбавац није никуда излазио; цело после подне провео је код куће, ходајући по својој соби 
али су, <pb n="636" /> кад је кнез цело после подне проводио код своје лепе скорашње пријатељиц 
S} У два три маха кола су застајала, но после неколико тренутака опет су се кретала даље.{S} На 
ила и прва стража, која их заустави, но после дата одзива пусти их даље.</p> <p>Подземни ходник 
ијестак буради с разним ексерима.{S} Но после се дознало да су у пет буради, место ексера, били 
бије, да му крв бујније тече, и као оно после крепка, опојна напитка, он је падао у сладак полу 
Краљ је мртав — живео краљ!“</p> <p>Оно после подне, када ће кнез погинути, пуковник Врбавац ни 
шерет, да воле човека преварити и да то после не сматра као грех, већ, на против, поноси се тим 
те странце да <hi>вас</hi> хвале, на то после сматрате као државни интерес и плаћате из државне 
че Ратко.</p> <p>- Оборити; мучно је то после обарати, мој пашо!{S} Ваља запети сад и бранити о 
 <pb n="691" /> то треба издвојити и то после чувати, на то уложити сву своју снагу, а за остал 
а може све погодити или прорећи, па што после да јој пуца брука по селу.{S} А с Павом су своји; 
 Хоће промене, па ма знао да ће оно што после вас дође бити још горе но што сте ви били.{S} Нај 
о као пристанак хоџин.{S} Како се ствар после свршила - видели смо.{S} Место да помогне, хоџа ј 
љи, који су отишли да га виде у затвору после четири месеца, нашли су на њему још ону исту крва 
>Код људи опет опажа се ова црта: да су после доброга оброка увек некако пријатнији, мекши.{S}  
а поздрави бурним усклицима, а многи су после уверавали свим на свету, <pb n="9" /> да су своји 
к, и ту има среће и благослова, и то су после у вашим очима отмени људи, угледни чиновници!...{ 
јер је пружа рука кнежевска.{S} И то су после човек и жена; и то се после зове брак, и ту има с 
у први подигли народ, а Косанићи што су после прихватили и продужили започети народни посао.{S} 
 на други крај вешали су слику, коју су после онако прикачену показивали успаваном кнезу, и уз  
 да узмем ону флашу.{S} У осталом њу су после брзо склонили.{S} Али имамо ону женску.{S} Ваља п 
ио тек пре двајестак дана: значи, одмах после твога повратка из Париза.{S} Јес, па куверта је и 
ике видети, како њен драги супруг одмах после оваке једне жалбе, одлази у кавану и до мркла мра 
ило, повратило.{S} Синоћ је легао одмах после 9 час., а јутрос око 6 устао је ведар, расположен 
али цео дан по целом селу.{S} Кад су их после потегли на испит, они су се изговарали да они нис 
исам никад могао мислити — поче Врбавац после подужег ћутања. — Да саме власти подмећу људима ш 
слиш никад се неће угасити.{S} Погледаш после четврт часа, а они већ <pb n="676" /> ћуте једно  
си то већ протумачио.{S} То би било <hi>после</hi>!{S} И то се без зазора говори у сред кнежева 
, мањ да је веже.</p> <pb n="694" /> <p>После узалудна отимања, Мутимир поче молити.{S} Удари у 
нутак кроз главу.</p> <pb n="286" /> <p>После се сети неких и неких поступака пуковникових: њег 
на, дивља звер...</p> <pb n="517" /> <p>После по сахата оставка је била написана и послата у ко 
уче главу унутра.</p> <pb n="448" /> <p>После десетак минута, Мона опет отвори врата на будоару 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После 10 минута кнез Мутимир био је у кући Врбавчевој.< 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После повратка с пута, Растислав се и душом и срцем био 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После сјајна дочека у Орловцу, за сутра дан био је спре 
 буде чинио њин непознати вођа. </p> <p>После ових упутстава ваљало се кренути.{S} Црна прилика 
ubSection" /> <p>„Попићу отров“!</p> <p>После ових одсудних речи ђенералових наста мучно ћутање 
ија кад он као муж плаче и кука!</p> <p>После у салон уђе и мајка, а бабо удари још више у плач 
граду, а ни сам кнез није ћутао!</p> <p>После овога бала кнез је у више прилика отворено износи 
ди!{S} Ходите ближе на разговор!</p> <p>После мала колебања сељаци пођоше напред.</p> <p>— Оста 
 заузимаш тако висок положај!...</p> <p>После ових речи, Лепша се жустро окрете од Мутимира; ба 
а је тако и код мене.{S} Јес!...</p> <p>После ове енергичне придике госпа напући уста и срдито, 
Романија да отимате девојке!....</p> <p>После се окрете оцу:</p> <p>— А што му ти гледаш ту на  
 корацима враћао у свој двор....</p> <p>После по часа кнез и његов саветник Растислав били су о 
о.</p> <p>— Шта је господару?...</p> <p>После оштрих препирака с Растиславом, Врбавац као да је 
аничић ћутећки пође низ обалу...</p> <p>После по часа он је већ бродио преко Дунава.{S} Ишла су 
остала популарна реч „дифтерит“.</p> <p>После 20 дана боловања, у очи петка 23. марта ноћу, ђен 
ине нових забава и задовољстава.</p> <p>После недељу дана кнез се кренуо на пут.{S} Уз лупу зво 
сан и штетан осећај човекољубља.</p> <p>После ових речи, изговорених бурно и страсно, ђенерал н 
 непрекидна тема његових сањања.</p> <p>После дугих премишљања, припрема, планирања, ствар је в 
сно, низале далеко на југозапад.</p> <p>После бурне кише и страховите олујине ноћ је била тиха  
Те две ствари вреде једне главе.</p> <p>После ових речи ђенерал узе ходати но соби.{S} На један 
шињел, откупив га за добре паре.</p> <p>После овога Жика се придружи потери где је био и Црноје 
ут, намештајући последње фигуре.</p> <p>После овога настао је подужи разговор у коме је махом г 
морао му је учинити све по вољи.</p> <p>После неколико тренутака ова два човека, од којих је пр 
 ту, реци му да дође амо к мени.</p> <p>После десетак минута у дворану код Растислава уђе средо 
нареди што треба — рече дежурни.</p> <p>После мала устезања они пођоше.{S} Доктор и дежурни пов 
 слику док је добро не размотри.</p> <p>После подуже борбе Мутимир је најпосле морао попустити. 
апао очи, не проговорив ни речи.</p> <p>После је заустављао поглед час на доктору, час на појед 
 му нико никад није тако умакао.</p> <p>После саставка с непознатим младићем Растислав је сав б 
болести? - то нико није говорио.</p> <p>После се чу да је неко запаљење.{S} Последњих дана поче 
 се у писму изреком забрањивало.</p> <p>После тродневне двоумице кнез се реши, да узме са собом 
 ко) — заврши доктор свој говор.</p> <p>После се прешло на <hi>шеретлук</hi>, као на једну црту 
су сијале у оном диму и сумраку.</p> <p>После подужа ћутања оџа проговори уздрхталим и потресен 
и владаоца и држати га у шкрипу.</p> <p>После подужег разговора чича Милоје и начелник погоде с 
 прво накваси некаквом течношћу.</p> <p>После неколико тренутака пуковник опусти обе руке, глав 
вој ствари пала је Срећку овако:</p> <p>После разговора с кнежевим доктором Срећко пође да нађе 
ли прошло на каквој олакој рани?</p> <p>После су опет прилегли сва тројица у траву и продужили  
е било никога да му дода воде. _</p> <p>После овога Мутимир баци расејан поглед по соби, приђе  
м узвицима „Живео“, „Ура живео.“</p> <p>После обичних поздрава, представака и других церемонија 
 да је чињено све што се могло.“</p> <p>После две недеље орловачки и покрајински начелник и сви 
коњи спадају у моју подручност.“</p> <p>После као да наиђе на њега нека сумња, да л’ баш и они  
 А шта оно рекосте друго?..{S} Ах, да! „После пет шест година тада ћу гледати на ствари својим  
рхунац дрскости.</p> <pb n="516" /> <p>„После нашег последњег разговора надам се, г. преседниче 
ици и у другим крајевима.{S} То је била последица спахиске системе, где спахија тражи да има шт 
а увредљивог, или да се изложим немилим последицама, од којих ће једна бити та да одавде ипак н 
з ларме, а била би уједно и грознија по последицама од свију досадашњих.</p> <p>„Тако на прилик 
тров који се ни по дејству своме, ни по последицама својим не да лако пронаћи и обележити; така 
ца водила је рачуна о прсту божијем.{S} Последице свега тога лако је предвидети.{S} Комшија удо 
 се одмах не позна да је отрован, но да последице тровања наступе тек доцније — на то питање од 
 и више, док једног дана не наступе зле последице тровања, смрт или тешка болест.</p> <p>„Дакле 
ица њега учинити одговорним за све даље последице, ако би се он, из личних обзира, одрекао улог 
елници су се повратили на своја места и последице њихова рада брзо су се почеле јављати.{S} Ниј 
смрт - док у мањим дозама може имати за последицу хронично тровање — т. ј. може се човек њиме < 
 свет!{S} Он ми је бајаги поштенији!{S} Последња дроља да си, па кад имаш, свуда те примају, св 
 закрвављеним очима, ђенерал је сва ова последња бунцања изговорио брзо, силовито, с очевидним  
која му бејаше остала у памети с његова последња пута у Париз.{S} Овда онда вадио је свој велик 
 за главу — не знам, или су ово настала последња времена, или сам ја луд, или ви нисте Срби но  
ило:{S} Марко Пајић.</p> <p>Ово је била последња жртва страшне четворогодишње намесничке владав 
ило.{S} Памтим лепо како су ми стављена последња питања; памтим <pb n="484" /> лепо како сам по 
 <p>Кад на Врбавчеву капију истутњаше и последња кола и њихова се треска на скоро изгуби у даљи 
ка Врбавца.{S} За четврт сахата одоше и последња кола.{S} Кнез је отишао међу првима....{S} Умо 
ав је то отров.{S} То би ја морала бити последња будала да вам још сад то причам.{S} И што ће в 
 он држи у своме наручју?{S} Њега је до последња живчана кончића потресао само један осећај, пр 
ав потонуо у своје планове и у припрему последња, одсудна ударца, пуковник Врбавац био је мрача 
ели!..{S} По механама се чак говори!{S} Последње пијанице тиме уста испирају! — поче Боја, а су 
е и бутине кад сам пошао преко собе.{S} Последње што памтим то је, како ми мој иследник показа  
ђе пред очи цео живот њенога Никице, за последње 2—3 године: његове ноћне теревенке с друштвом, 
која се враћаше из кујне, где је издала последње наредбе за јаузн.</p> <p>Она застаде за тренут 
у од главе до пете, док је ова говорила последње речи.</p> <p>- Да идеш! — рече сад Синђа подру 
вој говор.{S} У који мах он изусти пола последње речи, побочна врата на соби одскочише с треско 
то нећу с вама у грехе ваше.</p> <p>Ове последње речи хоџа је изговорио под ударцима Срећковим. 
ш на овоме часовнику можда бројао своје последње тренутке живота, ишчекујући бесну руљу бунтовн 
 причају ништа.{S} Око 8 часова одоше и последње гошће, а Мона се задржа још неко време на свеж 
 против конзервативаца треба употребити последње средство.</p> <pb n="492" /> <p>Ратко није дел 
и угледа је у онај исти мах, кад изусти последње речи.</p> <p>Врбавцу се учини да на његове реч 
понови кнез и по трећи пут, намештајући последње фигуре.</p> <p>После овога настао је подужи ра 
тешко било разумети, јер је махом гутао последње слогове у речима.</p> <p>— Јес, хтео је да се  
е из ње ишчитава, па ти каже од прве до последње све што ће ти бити.{S} Кад му иде толики други 
<p>Враничић не бејаше још добро изустио последње речи, кад се из даљине чу пуцањ пушке.{S} Наст 
ати као немирни људи и усијане главе, у последње време нешто много пријатељују с месним војеним 
 од кад је проглашен за пунолетна.{S} У последње <pb n="387" /> време прилично смо га у томе ис 
 <p>Све је то утицало те је Растислав у последње време био страшно забринут, узнемирен, потресе 
 са свим друкчије природе.{S} Тако се у последње време два три пут проносило, да ће кнез Мутими 
бору за намеснике. <pb n="363" /> Али у последње време између ова два човека као да је, што но  
очела овда онда избијати.{S} Нарочито у последње доба све је пошло на горе.{S} Ђенерал је био м 
свршио за државу корисно дело.</p> <p>У последње време појавила се била мисао, да се заостале п 
ка, кнез нареди полазак.{S} Одјекну још последње куцање чаша, па онда сваки потече својим колим 
сти.</p> <pb n="516" /> <p>„После нашег последњег разговора надам се, г. преседниче, да нећете  
аса издао сам последњу наредбу и послао последњег пандура господину среском.{S} Остаје ми још с 
било срдачно — почињући од кнеза, па до последњег слуге — све је било весело и расположено, и т 
ј слици било је представљено мртво тело последњег убијенога кнеза балканиског како лежи у мртва 
с њоме, као што мало час и сам рече, на последњем дворском балу, где јој је одмах указао и наро 
onde</foreign>-а, с којом се упознао на последњем путу у Париз.{S} Најпосле говорио је са свим  
 узима ону девојку с којом се сиграо на последњем стрнџању.{S} То је дакле као некакав оглед, н 
стопа ледине и највећем богаташу, као и последњем сиромаху....{S} Смрт све изједначује; она је  
им товаром нису се помицала.</p> <p>При последњем напору и узвику домаћина добри вочићи још јед 
познам госпођу лично, имао сам на нашем последњем, скромном дворском балу — рече кнез, пружајућ 
е дрњокао гајдаш.{S} Кнез се упути овом последњем колу; оно је било највеће.</p> <p>Чим угледаш 
quote> <p>Истина, жеља, исказана у овом последњем стиху, кад би се превела у прозу, могла би из 
> <p>Час опет долази опширан извештај о последњем путовању у Беч орловачког угледног трговца Ст 
 опет знао колико је ризичан овај његов последњи корак.{S} Ђенерал је имао на кнеза веома голем 
 у кнежевом двору, изложено да га народ последњи пут види и целива.{S} Около су представљени св 
годину и неколико месеци, од кад смо је последњи пут видели на првоме састанку с кнезом код гос 
, запињали су што игда могу да изиђу уз последњи брдањак, али њине су се танке ноге омицале, он 
ска.{S} Коњаник одјури даље као муња, и последњи редови света видоше га где сави улицом, која в 
обровољно одрећи ових права, које има и последњи међу њиним грађанима: владалац се не сме женит 
ојава више не понови, да то буде први и последњи пут.{S} Ако игде, а оно у говору с народом јед 
ивном сељанком. (То је ваљда био први и последњи пут у животу кнеза Мутимира, да је његов избор 
есет година.“</p> <p>Кад је већ тргао и последњи дим, те се догорела цигара није више могла држ 
 и растроји.{S} Али како тако одјекну и последњи глас „љета“, а за тим продужи се куцање, које  
слетку кроз пусте планине одјекну још и последњи потмуо тутањ удаљене грмљавине, киша се разби  
ће однети и кнеза и Растислава.{S} Овај последњи можда ће се мало и одупирати, али се неће моћи 
бринут, узнемирен, потресен.</p> <p>Цео последњи месец патио је од несанице.{S} По 3—4 ноћи уза 
у на куку како сам пре пао, кад смо оно последњи пут јахали...{S} Ја не умем да јашем, а Ваша С 
ожна молитва усрднога богомољца.{S} При последњим речима, Жика виде како се Враничић чисто стре 
ор поступно гаси и загушује.</p> <p>При последњим речима: „Бежи, бежи“, ђенерал јурну напред и  
 се понајвише говорило <pb n="470" /> о последњим забавама и о најновијим прошевинама....</p> < 
но дуго.{S} Кнез је ухватио смисао само последњим речима, па и то доста нејасно, пошто се тај г 
 <p>После се чу да је неко запаљење.{S} Последњих дана почело се говорити о гушобољи.{S} На том 
, без зебње да ће их задржати за се.{S} Последњих година чича Степа био се мало смирио, јер га  
м високом, планинском травом.</p> <p>За последњих десетак минута три пут су прескакали један ис 
оћи.{S} На крај Звониграда, у једној од последњих улица на дунавској страни, још су се светлили 
ему је до века по нешто шушкало.{S} Али последњих година, услед чича Степиног мировања, и овај  
шао све даље и даље напред.{S} Дођем до последњих кућа звониградских.{S} Хтедох се одатле врати 
у — добили, велимо, јер за ово неколико последњих недеља „г. министар изволели су изгледати са  
 Али и да није тога случаја, после ових последњих важних догађаја, измењене прилике захтевале с 
<p>Врбавац беше пошао даље после својих последњих речи, но на овај говор Растислављев он се наг 
ио изложен да га народ види и да му ода последњу пошту.</p> <pb n="14" /> <p>С кнезом је, као ш 
жише своја саветовања.{S} Реч дође и на последњу кнежеву љубавну историју.{S} То је долазило ка 
ле била догнала, Растислав се одлучи на последњу одсудну меру.{S} Он покаже кнезу своје доказе, 
а? — повика доктор, ударајући гласом на последњу реч; после настави тихо — Добро, кад би баш и  
 другови министри, који су овим указали последњу почаст своме упокојеном председнику.</p> <p>Ка 
у се поздрављали, праштали се, натезали последњу оканицу „за срећна пута и срећна останућа,“ га 
сад!“</p> <p>Слабачки вочићи, напрежући последњу снагу, запињали су што игда могу да изиђу уз п 
а смеја... она доврши реченицу шапућући последњу реч свакој други на ухо, на шта се оне узеше ј 
 јасније и јасније.{S} Кад Синђа заврши последњу реч — Пави је већ било све јасно.</p> <p>Чим ј 
у околних села.{S} Овога часа издао сам последњу наредбу и послао последњег пандура господину с 
уката.</p> <p>Још не беше Ратко изустио последњу реч, кад се на вратима зачу појаче куцање.</p> 
{S} Сад бирајте.{S} Ја сам учинио своју последњу дужност.{S} Око те ствари нећу више трошити ни 
ља да ти кажем.{S} Учинићеш ми ваљда ту последњу услугу да ме саслушаш.{S} Отпусти твоје људе.. 
е је погађао судбу, шта ће коме бити до послетка, а ту је држао и паре које добије.{S} Дечка је 
му је бивао све слабији и потмулији, на послетку једва је загушљиво шапутао; јасно се видело ка 
о, кнез је све мање бирао изразе.{S} На послетку прешао је у отворене нападаје.{S} Његове оптуж 
снажне, мускулозне, голе људе, то се на послетку дигне таква граја, да је власт морала попустит 
асније, после је говорио све јаче, и на послетку његове речи пређоше у праву вику.{S} Срећко га 
вине предака новим добитцима, и како на послетку Балканија мора напредовати „докле је год води  
е ћутећки климао главом.{S} Само што на послетку рече:</p> <p>- Хоћу, вала, баш ћу јој казати г 
зачу куцање.{S} Уђе начелник мин. спољ. послова.</p> <p>— Њ. Височанство јако жали што данас не 
ушао у ново министарство као мин. спољ. послова.</p> <p>Али мимо све и више од свију био је одл 
, мекосрдачни г. Ратко, министар унутр. послова!{S} Туга сиротице удовице могла је г. Ратку бит 
је умешао главом сам г. министар унутр. послова.{S} После дугог трагања, њему једва једном пође 
е сад сав терет државних <pb n="565" /> послова спасти на окружне начелнике, и како они буду вр 
њима министар унутрашњих <pb n="137" /> послова, г. Ратко, и лекар кнежев, у то доба први медец 
н ће увек бирати за министре унутрашљих послова људе одсудне и преке; смеле и наклоњене апсолут 
мере да бар остане што даље од државних послова.{S} Нека га нека се карта, пије, банчи и махнит 
е мудрост ту, да га удалите од државних послова и да га пустите нека тера своје лудорије, а да  
ко тешком времену нађе на челу државних послова, он сматра за свету дужност да предузме све пот 
 га прилике истакле на врхунац државних послова, где сад, хтео не хтео, мора остати и примити н 
, пред канцеларијом г. министра спољних послова, већ стоји момак.</p> <p>Стари чича Јова џоња т 
нога Врбавца, поставља министар спољних послова г. Растислав за привремена вршиоца дужности.</p 
великој дворани, у министарству спољних послова, у оној истој дворани, где је пре неколико годи 
ајестак министара; министарство-спољних послова сматрао је као своју кућу, управо као неки свој 
изму.{S} Сви његови министри унутрашњих послова биће омрзнути у народу, али то ће уједно бити г 
, коју је твој бив. министар унутрашњих послова играо у афери Црнојевићева преласка у Балканију 
вори да је дошао г. министар унутрашњих послова, и да би радо говорио с г. доктором.</p> <p>Кне 
о Милитковић био је министар унутрашњих послова.</p> <p>— Не знам, да стрчим један час да видим 
бично узима.</p> <p>Министар унутрашњих послова, г. Ратко, био је сад управо у таком расположењ 
ign>; та се помисао мешала у сва његова пословања, у сва осећања и све мисли његове.</p> <p>Но  
пада странци Црнојевића.{S} Многе своје послове Црнојевићи су преко њега вршили.{S} Он им је у  
иком, и у неколико га посветити у своје послове, наравно кријући <pb n="654" /> брижљиво оно шт 
 се год кнез буде мање мешао у земаљске послове, у толико ће они ићи боље.{S} Околности су се в 
га научите да као кнез разумева државне послове и да их мудро руководи, ви мислите сва је мудро 
рихвате и како ваља отаљају све државне послове. — С тога је учињен распоред, те једни мисле и  
 га заинтересујете за озбиљније државне послове, што га не привикавате да мисли о државним ства 
 лично умеша у неке доста важне државне послове, што му је већ пробудило приличну жељу да барат 
 начин да на миру остави крупне државне послове.{S} Сем тога, такав начин кнежева живовања има  
не начелнике, и како они буду вршили те послове, тако ће ићи цела државна машина.{S} С тога је  
их на приватне, и од приватних на опште послове, два пашанца још су дуго разговарала.{S} Сунце  
е велике државне лицитације; сви крупни послови за државу, на којима се дало зарадити, долазили 
> <p>Бирао је да њему у део вазда падну послови уз које иде и слава.</p> <p>Све је радио с рачу 
ивао Растиславу да се у свима државнима пословима руководи само једном једином мишљу: — да се о 
к су имали личних интереса у трговачким пословима.</p> <p>Зетови једнога од првих звониградских 
о се још о политици и општим политичким пословима, док разговор најпосле полако не пређе и на ч 
стварима и да се бави озбиљним државним пословима.</p> <p>— Е, кад већ и ви жене почињете водит 
 И ми имамо право да мислимо о државним пословима, и да ценимо шта ваља, а шта не ваља.{S} Јес, 
p>— О, не, ја не водим бригу о државним пословима, но само ти кажем то, да ви грдно грешите, шт 
ене почињете водити ту бригу о државним пословима, онда благо тим пословима — поче Растислав, н 
ло се да протера мало шегу и с државним пословима.{S} Узео је за министре људе незгодне у свако 
радника, и та се штета опажа у државним пословима.{S} Суревњив за влашћу Растислав се привикао  
ас за министре, па заповедај у државним пословима како <pb n="400" /> хоћеш и узимај пара колик 
је друкчије ствар текла кад су државним пословима управљали људи служби вични, а престолу одани 
на Растислава, који је управљао спољним пословима.{S} Кривио га је да се плете и у унутрашње ст 
гу о државним пословима, онда благо тим пословима — поче Растислав, но госпођа га пресече.</p>  
 добро је карактерисао ту своју особину пословицом: „пусти петла на буњиште он ће скочит, на ог 
ој година.{S} Опаке пунице — постале су пословичке.</p> <p>Најпосле, оно мишљење народно, да је 
е с младим људима.</p> <p>— Људи долазе послом, неки и да се препоруче, све је то из поштовања, 
на месту човек, који уме вешто управити послом и кад <pb n="651" /> је посао такав, да они што  
овде, или долази случајно другим каквим послом? — Све ово прелете Мони у тренутку кроз главу, ј 
оцније чича Милоје отпутује „трговачким послом“ у источне крајеве Балканије, а г. начелник изве 
 n="674" /> <p>— Задржала сам се важним послом, мили мој!{S} Ствар се тицала твојих најближих и 
ет пуно ствари.{S} За тим су приступиле послу.{S} Кнеза су испружили по леђушке на миндерлуку,  
 рачун лак, како се и колико се на томе послу може зарадити.{S} И ту је зарада огромна!</p> <p> 
оји су били неопходни помагачи у каквом послу.{S} Био је дрзак, али и врло покривен.{S} Кад је  
е, да је стрпљење најбољи друг у сваком послу.{S} За тим је продужио казивати да су сви ту, да  
ловачке музе биле су ово дана у големом послу.{S} Сви домаћи орловачки песници, као и по неке < 
укурузи; сеоска младеж обојега пола, по послу, често се налази у пољу, у шуми, и кад се тако мо 
и сељаци умеју да буду брзи и окретни у послу, особито кад се деси на месту човек, који уме веш 
нисам дала.{S} Да си био с ким другим у послу, ја бих причекала у другој <pb n="370" /> соби, а 
 па онда похита те додаде. — Тако смо у послу!{S} Још једнако ти проклети спискови обвезника.</ 
а, шта је радио, је ли што пио или јео? послуга је одговарала неодређено.{S} Једни су говорили  
рњава, тако да је сав конак одлегао.{S} Послуга дотрчи са свећама и може се мислити какву су сл 
чном кругу.</p> <p>Дозвана је поверљива послуга ђенералова, да се нађе госпођи на руци.{S} Кнез 
 даље су долазиле слуге, кувари и друга послуга, с прилично великим пртљагом, с коверима, гарде 
луживање.{S} На огромним послужавницима послуга донесе млеко, црну каву, скоруп, масло, чоколад 
внике с вином и кавама и причека док се послуга удали.</p> <p>— Има једна ствар која ми никад н 
/> уђе у собу, спусти на сто пред кнеза послужавник с боцом вина и три чаше, па се опет полако  
ступише у дворану; један је носио раван послужавник од кинеског порцулана, начичкан мајушним шо 
p>Ратко се склони да момци пронесу пуне послужавнике с вином и кавама и причека док се послуга  
е гледајући Тошу, пружи јој на сребрном послужавнику мало, миришљаво писамце, с великим, златни 
а почело је послуживање.{S} На огромним послужавницима послуга донесе млеко, црну каву, скоруп, 
ве ове лако запаљиве ствари имале су да послуже као видни и несумњиви докази орловачке привржен 
има ту стотина других начина да се њиме послуже, и да га злоупотребе приватним путем.{S} Каква  
о бити, и ја се бојим да ваши искази не послуже као повод гоњењу <pb n="483" /> неких личности. 
огима разговарао.{S} За тим је кнез био послужен; послужена је и цела свита.{S} Кнез је највише 
оварао.{S} За тим је кнез био послужен; послужена је и цела свита.{S} Кнез је највише разговара 
{S} Окадили измирном, молим покорно.{S} Послужење смо спремили!{S} А шта би још друго, ја не зн 
> <p>Код Моне је био уведен овакав ред: послужи се само једанпут, а за тим се сва пива и јестив 
<pb n="266" /> и обукао се.{S} Момак га послужи слатком и кавом.{S} Мало доцније Растислав потр 
понови колика је уцена, додајући: „кога послужи талија, па довека срећан да буде; <pb n="653" / 
 било је сумње, да ли ће Лепша хтети да послужи њиним интересима.{S} У осталом, то ствар не мењ 
упа родољуба сматра да је у праву да се послужи свима средствима“ — рече ми овај човек, и ја са 
<pb n="295" /> <p>Момак се сад окрете и послужи кнеза, пружајући му његову нарочиту шољу с грбо 
е јаузне.</p> <p>Око 5 часова почело је послуживање.{S} На огромним послужавницима послуга доне 
94" /> <p>На вратима пуковник срете два послужитеља, који баш у тај мах ступише у дворану; једа 
ишта помогла.{S} Она се најпосле морала послужити оним чиме су жене увек јаче но разлогом — мор 
 једнога служитеља и да се не сме нигде послужити својом кнежевском влашћу као и то да доцније  
, тако, да се <pb n="105" /> можеш њоме послужити и на сред улице, поред толиког света, а опет  
ој бојати; после тога може ти он лепо и послужити.{S} Али како да доскочиш то један пут томе ма 
ар не мења: не хтедне <pb n="498" /> ли послужити свесно, она ће послужиш несвесно.</p> <p>Ту ј 
ако ти желиш.{S} Ти хоћеш, дакле, да се послужиш нечим што не постоји — како то може бити ја не 
 n="498" /> ли послужити свесно, она ће послужиш несвесно.</p> <p>Ту је гђа Мона и она ће је, п 
 одлежала 3-—4 године, па је пустили да послужује мало у заводу као слободњака.{S} Мало по мало 
="651" /> је посао такав, да они што га послују могу што и заслужити на њему.</p> <p>Није проша 
 ми се ти кидати, ћеро моја, но ти лепо послушај твоју тетку, па да будеш срећна, и ти... и сви 
веда: „вичите ура живео!“ — Кога сад да послушају.{S} Људи се побркаше.{S} Из гомиле се зачу зб 
} Министар заповеда буди консервативац; послушан чиновник одговара хоћу, а после у пракси ради  
 грешни кнез мора бити мек, попустљив и послушан. (Да је Растислав овде добро рачунао, видећемо 
обро, добро, сине!{S} Ако будеш добар и послушан све ћеш имати — одговори Ратко.</p> <p>— Је ли 
ника.{S} Био је скроман, повучен, чисто послушан.{S} Врбавац је опазио у њему вредна и способна 
ни ухо и ослушну.{S} Пошто је тако мало послушао, он опет одступи, махну главом, мигну оком и п 
а Ката објави Јели одсечно, или је мора послушати, да оде с њом једној госпођи, где ће прво ост 
у се она доведе, „а чик који би смео не послушати господареву заповест.“</p> <p>Одмах за тим Ср 
ди, старих државника, људи које ће кнез послушати, а који ће сутра, ако хоћеш, дати кнезу све о 
или ће пуцати, али ова двојица ни то не послушаше.{S} Из потере пукоше 3—4 пушке.{S} Оне су бил 
хијене на просту појаву укротитеља, као послушна деца поваљају пред њим...</p> <p>На ова разлаг 
га господства и постао прост друг своме послушнику.</p> <p>— Како би било, Жико, да сиђемо до Д 
е спреме за свој високи позив.{S} Слепа послушност, то је једина врлина по којој Растислав мери 
S} Али шта ћемо ако смедне, ако одрекне послушност, ако се обрати конзервативцима и њима понуди 
дужности; од чиновника тражи рад, ред и послушност.{S} За прошлост никога неће ни глава заболет 
и држао је да кнез просто не сме одрећи послушност Растиславу.</p> <p>- Ја ако одрекне? — питао 
ва, малишана, беше застала и пажљиво је посматрала шта се ради (а можда и слушала шта се псује) 
 радознала света стојале су са стране и посматрале ово сновање.</p> <p>Око 8 часова изјутра поч 
а ови незнани људи једнако су стајали и посматрали.{S} Прође десет минута, прође четврт часа, п 
е изгледало му је чудновато, и он га је посматрао.</p> <pb n="618" /> <p>— Од кад смо овде, док 
.{S} Дете заглаба палац у уста, дуго је посматрао начелнике, како седе непомично на својим стол 
, Растислав је стајао као укопан и немо посматрао кнеза.</p> <p>„Ово балавче, коме је он до јуч 
стој ладовини кестеновој и одатле узеше посматрати шта се ради у осветлењеној кући — до њих су  
ко показа.</p> <p>Нађоше се у повеликој посниској соби.{S} На средини стајао је округао сто, а  
 сва је ствар у томе што ћете мало дуже поспавати.{S} Уверавала <pb n="625" /> је најживље да ј 
здравица.</head> <p>Три месеца доцније, поспе прогласа кнежева пунолества, Растислав је једне в 
чићи још једном прегнуше из све снаге и поспе узалудних усиљавања обадва падоше на предња колен 
кандило, просу на све стране своје меке посребрене зраке и обасја како непрегледне равни, што с 
линску башту, из хиљаду и једне ноћи, а посред тога сјаја и зеленила гамизало је хиљадама људи, 
<l>Ура, Књаже, живео,</l> <l>Много љета посред нас!</l> </quote> <p>Истина, жеља, исказана у ов 
иску, ја могу доказати, ја сам био само посредник...{S} А и шта је двадесет хиљада дуката? зар  
у прво тебе за врат.{S} Кад си ти њихна посредница, онда ти све знаш, а чича Мирко у полицији п 
а ја за једанпут запнем о нешто ногом и посрнем.{S} У томе посртању ја запнем и другом ногом и  
теран у Пламеновац.{S} Кад њега нестане посрнуће и цело ово врзино коло.</p> <p>Растислав није  
пнем о нешто ногом и посрнем.{S} У томе посртању ја запнем и другом ногом и колико сам дуг падн 
аве, једва држећи равнотежу да не почне посртати.</p> <p>Па онда његови кавански скандали, њего 
пута трже је што игда може.</p> <p>Пава посрте.</p> <p>— Куку, црна Петрија, не дрмусај ме тако 
ни.{S} За тим прободена прилика кнежева посрте назад и паде на узнако.{S} Међу тим Кугић умочи  
на запе о наслоњачу и трже натраг, кнез посрте и, заједно са својим драгим теретом паде на кади 
утимир не задржа.{S} Но у томе он и сам посрте напред, колена му се омакоше с глатког отомана и 
, скочи и гурну кнеза тако, да он чисто посрте.{S} Шоља му излете из руке, паде на застрт патос 
и узео у своје руке управу над војском, постав уједно и министар војни.{S} Испуштајући из руку  
ројени план, да опроба јачину појединих поставака својих, да види да се није где год преварио,  
тав метар дубоко, одозго набију земљу и поставе стражу.{S} После две недеље мртвац је ископан:  
донесени су укази:</p> <p>„Да се војска постави у ванредно стање.“</p> <p>„Да се опредељење зак 
сти ово питање, Мутимир се предомисли и постави га другчије.{S} Са склопљеним рукама он је замо 
клоњен, а на његово место нови министар постави кога свог присталицу, на то се не треба жалити. 
 између њега и ђенерала.{S} Сам ђенерал поставио је био питање тако.{S} После жестоког сукоба,  
 но кнез, и јасно је видео како су неке поставке кнежеве нетачне, а неке просто и неистините.{S 
орио речито и убедљиво, а сваку важнију поставку своју утврђивао је писменим документима.</p> < 
инистарству, наместо покојнога Врбавца, поставља министар спољних послова г. Растислав за привр 
гнута велика лепа касарна.{S} На зачељу постављен је ред балкона, а балконе држи ред снажних го 
нећу изаћи докле год не дам одговора на постављена питања.{S} Овај човек сврати ми пажњу на то, 
између овога двога: или да одговарам на постављена питања, која у осталом неће имати за мене ни 
зловољан и нерасположен да одговарам на постављена питања.{S} С тога срдито рекнем овим непозна 
ј данашњој науци.{S} Шта би онда било с постављеним законима природним?</p> <p>— Па ипак, госпо 
настиру је био спремљен диван ручак.{S} Постављено је било на пољу под ладњаком.{S} Кнежев млађ 
ундири, нове поповске мантије с црвеном поставом, нова трговачка ћурчета, с лисичином и без лис 
и добише други облик, и, чудно је рећи, постадоше учтивији и образнији.{S} Помешани мушки и жен 
јестака.</p> <p>Два млада ОФицира одмах постадоше средиште целог друштва; разговори добише друг 
управо препирка, између ова два човека, постајала је све оштрија и крупнија.{S} На кнезу се мог 
ега се не ћеш отимати...</p> <p>Баба је постајала све нежнија; она чисто привуче Јелу к себи и  
 кнез бивао све старији и Растиславу је постајала све лакше, да на млада кнеза дејствује, да га 
о говорила, кнежево лице <pb n="434" /> постајало је све мрачније и тужније; његове сјајне очи  
е све више и више Врбавчеве планове.{S} Постајало је очигледно да он нешто припрема и смера.{S} 
 је говорила све даље и даље, и Пави је постајало пред очима све јасније и јасније.{S} Кад Синђ 
ло је десет и по часова.{S} Њему је већ постајало досадно ово чекање.</p> <p>- Где смо ми ово?{ 
лав одговарајући Ратку.</p> <p>Говор је постајао све живљи.{S} Растислав је имао јасан, одређен 
кнез је све мање бивао дете, а све више постајао човек, муж, а ово његово омужавање дало се поз 
p> <p>За будућност либерала ће све више постајати мртво језеро, без покрета, отока и живота.{S} 
госпођа Мона почела је улазити у моду и постајати средиште једном делу звониградског отменог же 
. „Стара <pb n="108" /> вештица“ као да постаје обичан назив за жене, пошто пређу неки број год 
у читаве свечаности, и акт, кад девојка постаје жена, кад се оспобљава да буде мати, <hi>јавно  
је милина било погледати, за 5—6 месеци постаје ругобна старачка наказа, коју је страшно и у сн 
ним миловањем, и тек после тога Мутимир постаје човек с којим можеш проговорити и што год озбиљ 
и као да се окамене и човек на једанпут постаје потпуно узет.</p> <p>„За овај отров једва се у  
ушате да се приближите богу, а у ствари постајете нешто сметено, што није ни бог ни човек и што 
полако помаљаш из сива заборава, и како постајеш све јаснија и живља, и како је одмах ведрије н 
еседицу“, што ће је изговорити на првој постаји, где ће стати да измене коње, а где је био спре 
аза губи се руменило; његове рујне усне постају сваки дан све блеђе и блеђе.{S} Његове до скора 
д на један пут као да су им та средства постала недовољна. „Много праве ларму“ — веле они.</p>  
S} У неку руку то је за Растислава била постала читава <foreign xml:lang="la">fixa idea</foreig 
лу.</p> <p>Од тог дана баба Катина кућа постала је за Јелу права тавница.{S} Баба Ката се решил 
О овој бари веровало се у околини да је постала од суза и крви некаква мученика и праведника, к 
 овде се сакрила, а од њиних суза после постала цела ова бара.</p> <p>С тога је блато из ове ба 
лује од „гушобоље“.{S} Тада је први пут постала популарна реч „дифтерит“.</p> <p>После 20 дана  
еђу неки број година.{S} Опаке пунице — постале су пословичке.</p> <p>Најпосле, оно мишљење нар 
> <p>Само име јасно је казивало како су постале ове урвине.{S} Од векова ту је вађен камен.{S}  
је на јави сањао, најпосле сви ти снови постали су били живе утворе, које га гоне и дању и ноћу 
ом друштву и да би бечко друштво с тога постало неморалније, да су ови камени људи остали у пун 
 трују своје мужеве.{S} То је код Влаха постало као неки обичај.</p> <p>Пуковник се једва једно 
 имало какав озбиљан значај, али сад је постало проста саблазан.</p> <p>— Па ипак тај румунски  
ао; то се удесило управо само по себи и постало је као некакав обичај: два пут недељно, у среду 
мађарске обести.{S} Доцније успео је да постане и државни питомац, да га пошљу о државном трошк 
је видела да је питање просто у томе да постане наложница, — Јела је одбила те понуде.{S} Баба  
а и она — Лепша — долази на јаузне и да постане члан овога „женског клуба“, где се време тако п 
оломних скокова.{S} Он није помишљао да постане кнез у пуној ворми, као ђенерал Врбавац, али је 
и, као ђенерал Врбавац, али је тежио да постане најмоћнији власник, кога ће у ствари и сам кнез 
с њим.</p> <p>Од тога доба кнез у опште постане неповерљивији; сумњао је на свакога; чак и њего 
 од обичне воде.{S} Само кад дуго стоји постане љигав и почне заударати на бели лук; али га дуг 
 пут проносило, да ће кнез Мутимир, чим постане пунолетан одмах удалити све личности које га са 
вала ми се бајаги тетка, а силује ме да постанем туђа наложница!...{S} О, боже, има ли те где г 
инастије Косанића, преко је потребно да постанете добри људи.</p> <pb n="332" /> <p>— Зашто баш 
, ако се ти не постараш најозбиљније да постанеш добар и ваљан човек, — ја се управо грозим как 
не.{S} Стални виши чиновници утицаће да постану сталнија и сама министарства. <hi>Граби на све  
ло те је метак даље носио.{S} Најпосле, постао је војни министар.</p> <p>Ови успеси јако су га  
Али, од кад је кнез поодрастао, омужао, постао млад љубавник и младожења, од то доба госпођа Мо 
их, и те су га особине брзо истакле.{S} Постао је официр.{S} Прилично се прочуо у покрету од 18 
ављевом, намесник се умео савладати.{S} Постао је с кнезом много дружевнији.{S} Кад су се, посл 
викао да влада и заповеда апсолутно.{S} Постао је читав диктатор и не трпи ни најмање замерке с 
, као што га је уживао и код старих.{S} Постао је у толикој мери поверљив човек нове владе, да  
</p> <p>Околина кнежева жалила се да је постао прзница и џангризало, а лекари су имали големе м 
кован први намесник — Врбавац.{S} Он је постао ђенерал.{S} Овај чин нарочито је за њега установ 
.{S} Сем <pb n="303" /> тога Врбавац је постао министар председник и узео у своје руке управу н 
вати Растислав одсечно. — Ваш деда није постао чувен са те изреке. „Народе снаго моја“ — обична 
b n="79" /> пријатељи, али све док није постао намесним, Растислав је некако вазда био <hi>млађ 
и је узвикнуо — „Народе, снаго моја!“ и постао чувен са те своје изреке — примети кнез кратко.< 
м добровољно одрекао свога господства и постао прост друг своме послушнику.</p> <p>— Како би би 
његов пресудан утицај у војсци, како би постао једини и неограничени господар оружане силе, што 
јатељска посела у двору — барон Жермини постао је редовни гост тих забава, које се обично заврш 
ичним кућама.{S} Од кад је кнез Мутимир постао пунолетан и почео чешће приређивати ужа пријатељ 
н. великаши.</p> <p>Тако је у неку руку постао вођ турске партије у Балканији, док га из те уло 
е сијао широк осмех на лицу и доктор се постара да се и сам што пре почне смејати, те додаде:</ 
ици још у очи тога дана, и он се доиста постарао да „обели образ.“ Ручак је био више но изврсан 
есају политичке прилике.{S} Начелник се постарао да у то друштво уведе једнога свога поверљивог 
 коју је дотле имао као намесник, он се постарао, да фактички прикупи у своје руке сву власт ми 
еки луткови, гори од њега.{S} Што се не постарате да га заинтересујете за озбиљније државне пос 
{S} Он има искрених пријатеља, ја ћу се постарати да га окружим још и бољим људима.</p> <p>госп 
 се нађе пред тобом.{S} С тога се мораш постарати да му једном даш да <pb n="338" /> осети твој 
да ти све знаш, а чича Мирко у полицији постараће се онда, да и нама што кажеш — рече кнез у ша 
p> <p>— Ја умирем.{S} Али, ако се ти не постараш најозбиљније да постанеш добар и ваљан човек,  
случај имали смо баш ово дана.{S} Једна постарија госпођа на један пут се разболе.{S} Зове једн 
у, седу браду — да ћу ја, слуга божији, постати ортак и помоћник твој у твоме разврату и квареж 
ада ни слутила како ће њене речи некада постати велико пророчанство.</p> <milestone unit="subSe 
есите тај закон, и ова ће дружина сутра постати јавна.{S} Али и ако су чланови тајне дружине, < 
звршити своје уједињење народно, или ће постати жртва грабљивих суседа, ако остане овако мала и 
и, а од бујна лакомислена младића он ће постати озбиљан, тактичан човек!</p> <pb n="393" /> <p> 
</p> <p>Изговор је био лак: пред што ће постати пунолетан и примити владу, потребно је да се мл 
прозрети.{S} Доћиће тренутак, кад ће он постати непопуларан.{S} Граби тај тренутак и онда пусти 
и гнев. — Добро, сад ћете и ви жене већ постати дипломати.... и пророци, — додаде он срдито.</p 
утимир напунити 18 година, те по уставу постати пунолетан и примити круну и владавину у своје р 
 бујају, расту, и једног дана лако могу постати господари ситуације.{S} Да код кнеза створе так 
ме се држало да може у згодном тренутку постати вођа свију угнетених народа балканских и повест 
скоро бити крај.{S} За који месец ја ћу постати пунолетан и примити пуну књажевску власт у рође 
корена у земљи, без тога, велим, ти ћеш постати играчка у рукама бездушних великаша и онда тешк 
а сваку капљу крви, а у јутру устаје из постеље сав окупан у зној с тешким задахом.</p> <p>„Мал 
де је и шта је с њим, те одмах скочи из постеље и потеже за сахат да види које је доба.</p> <p> 
о толика преша, да се људи ноћу дижу из постеље.{S} Многи не би отишли, али је свакога копкало  
о да викнеш чак с врата: „жено! спремај постељу!{S} Жено изувај ми каљаве ципеле!“ — па си се о 
ирену — једва сам је склонио да легне у постељу.{S} Кад би бог дао да одмах заспи.{S} Сирота!</ 
 да се поврати, па га онда преместити у постељу.{S} Још једном кнез је опоменуо своју рођаку да 
, које ни пре ни после ње још нико није постигао.</p> <p>„Ти отрови имали су чудна дејства, как 
и господар оружане силе, што је одмах и постигао, пошто је војсци и иначе већ била дужност да г 
ји је Балканију овим несрећним случајем постигао, долеподписани испуњавају једну тужну дужност  
менитости своје.</p> <p>Иста је судбина постигла и други један споменик орловачки.{S} То је био 
е уништити једну, и они су решили да то постигну уздижући противу ње ону другу снагу.{S} Да су  
 власти, конзервативци покушавају да то постигну с кнезом Мутимиром, но ако ту не могну ништа у 
ти о томе.{S} Односно Лепше резултат је постигнут и то је за сад доста.</p> <p>Кнез остаде, али 
 је све што се могло купити, и успех је постигнут.{S} На месец дана после повратка с пута Расти 
у собу, изненади се од толиких гостију, постиде се, притрча оцу, и, вукући га за рукав упита: к 
, богу хвала, никад ни у чему није било постидно, па се надам да неће бити ни од селе.{S} Међу  
{S} Можда се он осећа увређен, понижен, постиђен при самој помисли да ће му сутра бити „милости 
ваку девојку.{S} У Балканији се то исто постиже уверавањем да нико неће знати.{S} Кад би могао  
ласио овако:</p> <p>„То дејство може се постићи многим отровима, свима тако званим отровима алк 
{S} Изнесите главу.{S} Жив човек све ће постићи.</p> <p>— Ах, зар још једно разорење Јерусалима 
ење дужност је начелника, и они то могу постићи својим вешто смишљеним извештајима, које ће сла 
а бар на крају ублажује разлике које су постојале у животу, јер се измученом паћенику јавља као 
дно били у Паризу? какви су односи тада постојали <pb n="482" /> међу нама? шта је настало по м 
S} За тим додаде гласно: „Ето ти женска постојанства“! <pb n="424" /> и гласно се насмеја. „Зна 
дној Европи, у старим монархијама, које постоје већ од много векова, где су владаоци чланови ди 
и занат.</p> <p>„Познато је да у Русији постоје завереничке нихилистичке дружине, које раде на  
и бело, црно, црвено, зелено, тако исто постоје <pb n="75" /> изрази добро, зло, поштено, непош 
обро, у морално и неморално.{S} Као што постоје изрази бело, црно, црвено, зелено, тако исто по 
аза, да таква спрема и такви напори већ постоје.{S} То једино може, за овај мах, сузбити конзер 
родужи обдржавати ред и поштовање спрам постојећи закона, и да се више него икада клоне од свег 
ша.</p> <p>— Да ли постоји!{S} Постоји, постоји, господине мој, те још како постоји.{S} Па какв 
римети Тоша.</p> <p>— Да ли постоји!{S} Постоји, постоји, господине мој, те још како постоји.{S 
твари ту нико није крив.{S} Дело истина постоји, ала нема учиниоца.{S} Изашло је дакле као да с 
а, још ни до данас није доказано, да не постоји засебан духовни свет, који живи својим оделитим 
ћеш, дакле, да се послужиш нечим што не постоји — како то може бити ја не знам.</p> <p>Растисла 
 Мона.</p> <p>— А ко зна да ли то баш и постоји — примети Тоша.</p> <p>— Да ли постоји!{S} Пост 
 постоји — примети Тоша.</p> <p>— Да ли постоји!{S} Постоји, постоји, господине мој, те још как 
.{S} Ја сам рекао само оно што у истини постоји.{S} Јес, књажевска власт је данас у вашим рукам 
ји, постоји, господине мој, те још како постоји.{S} Па какве се разбојничке ствари тамо врше!{S 
бом у гроб.</p> <pb n="96" /> <p>„Данас постоји читава наука о отровима — <hi>Токсикологија</hi 
свет и за то га одриче.{S} Али тај свет постоји, живи и ми обични људи назремо га само тек кад  
писа, где му се прича како у Звониграду постоји занимљива а и опасна дружина прозвана „Балканск 
 је чича Мунтијано и упалио буктињу, да пострадали виде на коју страну могу изаћи.</p> <p>Врани 
цу.{S} Пред Малим Конаком ври.{S} Ту су постројени дуги редови војске, сва три рода оружја, ту  
 не знам, каквим би именом назвао такав поступак!...{S} То нико не ради!{S} То просто не сме би 
ам објасните њихову примену.{S} Отров и поступак — то нам треба.</p> <pb n="125" /> <p>— А!{S}  
рије, не би могао окривити њега за овај поступак са мном.</p> <p>Ђенерал застаде за тренутак, п 
на руци да се с њиме ближе познам — њен поступак био би и природан и оправдан.{S} Она јој тада  
ча Милоја, већ сам лично узе ту ствар у поступак.</p> <p>Саслушање није дуго трајало.{S} Начелн 
</p> <p>— Држим да га већ знате.{S} Ваш поступак није био случајан; свака ваша реч била је наро 
Али ту нема мога греха.{S} Има у животу поступака, када човек не може да буде сам <pb n="427" / 
"286" /> <p>После се сети неких и неких поступака пуковникових: његове журне и загонетне женидб 
ола, и гони га до уништења.{S} На такво поступање првога министра угледају се и други, његови п 
 по којој Растислав мери људе.{S} Таким поступањем, врховна управа земаљска - државно министарс 
 да ви грдно грешите, што с кнезом тако поступате.{S} Место да га научите да као кнез разумева  
в законитога наследника и према томе ћу поступити.</p> <p>Овај дрзак говор учинио је своје дејс 
и све су то софисми.{S} За све ствари и поступке има само једно право <pb n="330" /> гледиште и 
 гласом — Ја вас преклињем не наглите с поступком, за који ћете се доцније узалудно кајати и ва 
на од живе.</p> <p>„За поступно тровање поступним узимањем може се употребити од обичних познат 
анас пуно отрова који дејствује полако, поступно, али ту стално, полако и поступно треба човек  
ириџика), спремљена од живе.</p> <p>„За поступно тровање поступним узимањем може се употребити  
> <p>„У врло малим дозама човек се може поступно навикнути да узима какав отров па да му од тог 
је Врбавца стукнуо и заплашио.{S} Он је поступно али стално ишао све даље и даље по путу једном 
товано друштво <pb n="461" /> почело је поступно прелазити на друге разговоре.{S} Уз звецкарање 
 измучен дуготрајном ватром, која му је поступно спржила цео организам.{S} У јутру, службене но 
 20 дана.{S} Свет је имао времена да се поступно свикне на смрт ђенералову.{S} С почетка се про 
није могло ништа разабрати.{S} После се поступно опет утиша.{S} Кнез осети чист свеж ваздух; ни 
о само завист и злоба!</p> <p>И тако се поступно долазило до уверења да управо није никад ништа 
ветлост у колеби, њине зенице тек су се поступно шириле, а они су тек поступно у мраку распозна 
у сваку помисао, у сваки осећај његов и поступно се претварала у страховита џелата и гонитеља њ 
љавине, киша се разби у ситне капљице и поступно престаде; облаци се процепише на јужној полови 
лако, поступно, али ту стално, полако и поступно треба човек и да узима те отрове, па тек да по 
бијен.</p> <p>Ствар се разјашњавала тек поступно.</p> <p>Прво дође некакав воскар, који се случ 
ти, или је рачунала да то каже Пави тек поступно, поистија, спремајући је поиздаље.{S} Но сад ј 
е имали су ту особину, да дејствују тек поступно и после много времена, и да дејствују тако да  
тек су се поступно шириле, а они су тек поступно у мраку распознавали предмет за предметом, тра 
о плату унапред „а конто“, и он је тако поступно одуживао тај дуг, кубурећи непрестано с платом 
 те отрове, којима су убијани људи тако поступно и на тако грозан и ужасан начин — не зна данаш 
 шапутао; јасно се видело како се говор поступно гаси и загушује.</p> <p>При последњим речима:  
је поиздаље.{S} Но сад је цео тај план „поступности“ био покварен.{S} Раздражена, љута, видећи  
. века, зидао га је велики челник Радич Поступовић, а играо је неку улогу и у новој историји ба 
 бити зао и неваљао?{S} Зар сви кнежеви поступци нису пре обичне младићске лудорије и лакомисле 
ваши поступци на то личе.</p> <p>- Моји поступци?! — рече пуковник, показујући прстом на своје  
лижив се Растиславу.</p> <p>- Јес, ваши поступци - рече Растислав и исправи се у фотељи.</p> <p 
дела говоре, г. Растиславе; говоре ваши поступци.</p> <p>— Радо бих их чуо — рече Растислав мир 
о, као што је истина и то да многи ваши поступци на то личе.</p> <p>- Моји поступци?! — рече пу 
енађен.{S} Бар по његовим <pb n="20" /> поступцима видело се да није збуњен и да, зна шта му ва 
нека тама, те све више почињу личити на посукнуло стакло.{S} Бајна младост нагло се губи са све 
лена, густа шеница; тамо шарена ливада, посута најразличнијим бојама разнолика цвећа; па густ з 
> <p>— Кривац сам, с обореном и пепелом посутом главом чекам достојну казну.{S} Но како би било 
 кнез застаде, ђенерал је био као земља потавнио у липу.{S} Израз на лицу, поглед, држање, све  
на то није умела никад рећи, ни тада ни потада.{S} Ти тренутци остали су за њу вечито мрачни.{S 
 сладошћу запојила цело биће њено.{S} У потаји, тако рећи кришом и од себе саме, Лепша је сањал 
огутало.</p> <p>— Збиља, ти ми још ниси потанко причао како је та ствар изведена — напомену узг 
дељске границе.</p> <p>Пуковник је знао потанко цео живот ове жене, но он је опет запиткивао то 
о намерама Растислављевим.</p> <p>Ту су потанко биле оцењене све прилике.{S} Поглавито је свраћ 
 ни у чему трпети оскудицу?</p> <p>Кнез потапка доктора по рамену и чисто га протресе.{S} Кнезу 
ко близу, чудио се кнез.</p> <p>— Тако, потврди црна придика и искочи из кола.{S} Изађоше и ост 
ени или бар одложи?</p> <p>— Никаква! — потврди кнез,</p> <p>— Зар баш никаква, кнеже?</p> <p>— 
ивати крвљу.</p> <p>— Јес, код кнеза! — потврди и Боја.</p> <p>— Код кнеза? — повика доктор, уд 
 - рече кнез.</p> <p>— Вала баш тако! — потврди Лешна одсудно, и ја ти то могу потврдити са сто 
заинтересован.</p> <p>— Па браца Мика — потврди дете.</p> <p>- А где си ти то видео да браца Ми 
 што се Враничић више примицао.{S} Жика потврди Милојево питање климањем главе.{S} У томе приђе 
ите да је ваш кључ био у брави? (Белини потврди то главом).{S} Ето видите!{S} Дакле је немогуће 
а је за кнеза младога Мутимира — управо потврдила је још ранији избор Врбавчев.{S} Млада кнежев 
испитаних сведока који су под заклетвом потврдили да су то од вас чули....</p> <p>Врбавац је сл 
 То је давно још највећи народни песник потврдио овим речима:</p> <quote> <l>„Диже народ, крсти 
 потврди Лешна одсудно, и ја ти то могу потврдити са стотину необоривих доказа.</p> <p>Прелазећ 
ак корака.</p> <pb n="542" /> <p>Сељаци потврдише да јесу, а за тим узеше и сами запиткивати пу 
 и тога села, ту одмах иза планине, а у потврду тога Милоје је по именце распитивао за околне к 
здајником, не наводећи ни један доказ у потврду тих гадних клевета.{S} Само младост ваша и поло 
подударало.{S} Надзором над њеном кућом потврђено је и то, да баба Ката стоји у саобраћају с жа 
ма и један једини од тих документа који потврђују моју кривицу? — упита он храпаво.</p> <pb n=" 
 саслушао је начелников говор с пажњом, потврђујући да је све то тако, и да он по себи зна како 
 и Мона слабо што знала.</p> <p>Мона је потегла овај разговор да би задржала <pb n="457" /> кне 
о дан по целом селу.{S} Кад су их после потегли на испит, они су се изговарали да они нису људи 
е, али док дође дотле да се ствар јавно потегне, трпи се веома много.{S} Ја истина немам много  
а је с њим, те одмах скочи из постеље и потеже за сахат да види које је доба.</p> <p>- Господар 
зрока.{S} Ви замерате мојој владавини и потежете све некакве ситнице.{S} Ви ништа озбиљно не мо 
 Ратко — а мајмун као мајмун, играо се, потезао, дрмао док се пушка на један пут окине.</p> <p> 
лавом, Врбавац као да је навлаш једнако потезао реч „господар“.</p> <p>— Мала главобоља, као шт 
ји које ћемо овде споменути у најкраћим потезима.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Црноје 
бавцу и намесништву, откуда је, веле, и потекла мисао о промени политичка правца и удаљавању са 
Ја овако осећам.{S} Мени је ово из срца потекло.{S} За то ти опет велим: од срца ти хвала.{S} Н 
њему - рече она и неколико крупних суза потекоше јој низ образ.</p> <p>- Е, лепо, то су ваше об 
 дошли су уједно људи из удаљених села, потера се разбила на гомиле, тако да је сада најлакше у 
.</p> <p>— Не мељи, Бога ти, Милићу.{S} Потера потером и заклетва заклетвом, али 400 дуката, бр 
tion" /> <p>Црнојевић је ишао полако, а потера је била ту за њим у непосредној близини.{S} На с 
 цмокнуо бих га у руку, бај!</p> <p>— А потера, па онда војничка заклетва, па верност књазу и о 
један другом, ма да је било наређено да потера иде у ланцу.{S} У исти мах на другом крају водил 
 За оном десеторицом наступаће и остала потера.</p> <p>Прва десеторица оду збиља напред, али ос 
десеторица оду збиља напред, али остала потера дуго се задржа око убијена сељака.{S} Вест о том 
ногим сељацима спавати те ноћи.{S} Цела потера заноћила је у планини, али кад се добро ухватио  
/p> <p>— Немој, бре, узнемириће се цела потера, па да имамо речи с командиром.{S} Нису они туна 
ни конаковати.</p> <p>Овога првога дана потера је дала ове резултате:</p> <p>Нађен је убијени ж 
ет обавести сељаке куда ће ударити њина потера, на коју ће страну савијати и докле ће хватати у 
ичним сокачким закачаљкама.{S} Кад Мона потера и даље у том правцу, он скочи, дочепа капу и вик 
ере пресрели и похватали.{S} У два маха потера их је и гађала из пушака.{S} Тако их стигне и су 
липе и пођу даље.{S} Тешили су се да је потера измакла напред, и да су они сад већ позади потер 
заповести одмах је наређено да се дигне потера из свију околних села.{S} Овога часа издао сам п 
 и не познају међу собом.</p> <p>Док се потера овако мотљала, Црнојевић и Жика дохвате се једно 
о марио и за Жикине опомене.</p> <p>Али потера се примицала; неко из потере опази ове људе и ви 
еде ноге бар где се могне.{S} Кроз село потера прође у двојним редовима, ван села се одмах расп 
892_C26"> <head>ГЛАВА XXVI</head> <head>Потера</head> <p>На две три недеље по повратку из Звони 
ватати у ширину, да се не би сударила с потерама из других седа.{S} Ићи ће се у ланцу, размакну 
ице нешто кришом увлаче у Балканију.{S} Потерани, они утеку.{S} У заосталом пакету нађено је не 
че Жика тужно. — Замка је затегнута.{S} Потере ено пред нама у првој планини.{S} За по часа, на 
у далеко, нигде невиђени и неопажени од потере.{S} После опаљене пушке Црнојевић као да оживе,  
од 4 народна војника.{S} То је од какве потере па им друштво измакло напред.{S} Црнојевић м Жик 
ненадно наилазили на какво ново одељење потере или на чобане који би их на вику потере пресрели 
и ова двојица ни то не послушаше.{S} Из потере пукоше 3—4 пушке.{S} Оне су биле опаљене у ветар 
потере да стану — они не стадоше.{S} Из потере их позваше да стану, или ће пуцати, али ова двој 
ђу онима што беже и што убише човека из потере, није се могло с извесношћу тврдити, али је било 
 командир брзо дотрча и нареди да се из потере издвоји десетак најлакших људи да „гоне хајдуке  
ушку на око, скреса је и један сељак из потере паде на земљу мртав; земља га жива не сачека; по 
<p>Они се не одазваше.{S} Викнуше им из потере да стану — они не стадоше.{S} Из потере их позва 
/p> <p>Али потера се примицала; неко из потере опази ове људе и викну их.</p> <p>Они се не одаз 
потере или на чобане који би их на вику потере пресрели и похватали.{S} У два маха потера их је 
 начелника (који је био на десном крилу потере) о свему шта се десило на левом крилу и начелник 
 Црнојевић.</p> <p>Те исте ноћи, кад су потере стражариле крај Дунава, на једној окуки дунавско 
афске штације известићу вас о резултату потере.“</p> <pb n="656" /> <milestone unit="subSection 
 /> триста је то жућака... хеј!“ Још је потери казано како изгледају зликовци, па је онда крену 
ре.</p> <p>После овога Жика се придружи потери где је био и Црнојевић.</p> <p>Те исте ноћи, кад 
 што је Жика предсказивао.</p> <p>Првој потери која јо наишла, Црнојевић се придружи сасвим сло 
 налик.</p> <p>— Бре, шта би ти радио у потери кад би тек наједан пут пред тобом искрсао медвед 
акла напред, и да су они сад већ позади потерина ланца.</p> <p>Међу тим опасност за Црнојевића  
теру, тако, да је сад било већ неколико потерних ланаца, а наши бегунци налазили су се управо у 
а дрвету, а за тим је поиздаље пошао за потером, док му тога дана, око подне, не испаде за руко 
p>— Не мељи, Бога ти, Милићу.{S} Потера потером и заклетва заклетвом, али 400 дуката, брајко, о 
ку тога дана.{S} Цео су се дан гонили с потером.{S} Она их је на махове пристизала, на махове с 
погођен је био у сред чела.</p> <p>Међу потером наста забуна и страх, али командир брзо дотрча  
ла је као муња кроз целу <pb n="664" /> потеру, сви потрче да виде погинулога, и људи из разних 
ио под присмотру и Милоја и жандарма, а потеру сам наредио по вашој заповести.{S} Дигнуто је се 
е искида од нестрпљења да што пре почне потеру.{S} У опште, Растислав је имао дара за овака тра 
на велиш, да смо ово против Црног дигли потеру?</p> <p>- Ето, зови кмета Тодорику, па питај њег 
асти су слудовале и дигле толико села у потеру, да се то сад све измешало и збркало, дошли су у 
 још те ноћи дигне десетак нових села у потеру, тако, да је сад било већ неколико потерних лана 
рекох ја, како се мора ићи кад се иде у потеру! — зачу се срдит глас командиров, који је из даљ 
вију страна, господару!{S} Дигнуто је у потеру седам села, и око нас је на далеко разапета мреж 
шио позивом да сви одмах с места пођу у потеру за <pb n="380" /> „непријатељем, који је већ изм 
обом два извеџбана ловачка пса и пођу у потеру ноћу.</p> <pb n="666" /> <milestone unit="subSec 
а је наређено да се околна села дигну у потеру, да су зликовци уцењени великом уценом, који их  
у у село, и натурити му узастопце какву потеру.</p> <p>Враничић је, дакле, био безбрижан, али т 
ласа, што га грло доноси: „А.. а..а.. ј потеците у помоћ, отеше нам девојку“!</p> <p>То исто уч 
још последње куцање чаша, па онда сваки потече својим колима.</p> <p>Растислав је брзо опазио к 
 јер му отуда непрестано дува и пирка у потиљак.</p> <p>Услед овога нелагодног осећаја Жика је  
а.{S} Она окрете главу и он је пољуби у потиљак.{S} То је био дуг, сладак пољубац.</p> <p>— Чуд 
у; од главе му се држи још само чеона и потиљачна кост, а још га тера стара земаљска сујета, ра 
упре ногом у тај орман и једним снажним потиском помаче на више цео отоман, али у томе и сама с 
из брдо, и померала се све ниже и ниже, потискујући полако и газду, који је узалудно одупирао г 
вој говор, Растислав је узе за рамена и потискујући је полако пред собом, говорио је: — Иди, мо 
 гласом, гласом на коме се познавало да потиче из груди сретна, радосна и раздрагана човека.</p 
 мек, топао, нежан поглед, који из срца потиче и у срце утиче.{S} Лепша није дизала очи да види 
пасти одмах Балканију, као врело одакле потичу немири у Турској.</p> <p>„Сазнали смо били и за  
ју кнеза на своју руку, а Растиславу да поткопају углед и поверење, које је до сад имао код кне 
створене су огромне подземне галерије и поткопи, који се у разним <pb n="606" /> правцима и обл 
ла за 3 крађе — на једном месту жена је поткрадала мужу чекмеџе у договору с малолетним слугом  
n="403" /> и ти, обрати се она Ратку. — Поткрепи и ти моје мишљење да је ваш спас у томе, да од 
оши толико колико би било доста да се у потлаченим крајевима нашим издржава неколико стотина на 
 од куда се, овда онда, још чула његова потмула хука.</p> <p>Чамац с Враничићем ишао је напред, 
одлазило је некуд у даљину и бивало све потмулије и слабије.{S} Узнемирена природа још је брект 
говорио, глас му је бивао све слабији и потмулији, на послетку једва је загушљиво шапутао; јасн 
о матице.{S} Чуло се неко неразговетно, потмуло, пометено брујање, које је свашта могло значити 
зорче, видео пред собом велику дворану, потмуло осветљену.{S} У дворани је било већ доста људи, 
угом требају и трпели су се.</p> <p>Али потмуло трвење већ се отпочело, а овда онда сенула би и 
 са чега се на све стране и дубине чуло потмуло, карактеристично, метежно гунђање и брујање.</p 
епрестано су се множили гласови о неком потмулом врењу у народу.{S} Начелнички извештаји цртали 
о тако храпав и дебео, тако непријатан, потмуо и расцепљен да се и сам кнез зачуди, искашља се, 
оз пусте планине одјекну још и последњи потмуо тутањ удаљене грмљавине, киша се разби у ситне к 
далека угледаше Радована, водио коње на поток да их напоји, па их враћа.{S} Али око кола нигде  
цање.</p> <p>Са сузама се помешао читав поток прекора, она је горко пребацивала Мутимиру његово 
да, тако стоји и данас; за буквоглавски поток, који је оставио своје корито, па ударио људима п 
 пут су прескакали један исти планински поток, а сад му бејаху дошли до самога врела и ту сели  
о <pb n="557" /> дубок, бујан планински поток, који се једва видео из густе траве, израсле по с 
дубини шушти некакав изгубљен планински поток.{S} На дну провалије расли су огромни борови, али 
опет су били наишли на бистар планински поток, и ту учине конак.{S} Жика насече папради и измеђ 
ђи првој паде на ум да је изведе доле у поток, где оно хоџа погађа.</p> <p>Чим Синђа помену хоџ 
о да долазе одонуд из преко манастирска потока.{S} Радован викну:</p> <p>— О, Паво!</p> <p>Женс 
 се само око заранака крај лепа, бистра потока, да се прихвате залогајем хлеба - Угледајући се  
ала, Црнојевић и Жика дохвате се једног потока и, заклоњени високим обалама, измакну далеко, ни 
ве, израсле по стрмим обалама.{S} Преко потока је водио нов, тек саграђен узани мостић, с јаким 
а је чак био саграђен и узан мост преко потока, на коме је Зликовца требало напасти с обадве ст 
не чуло хучно шуштање бујних планинских потока, надошлих од плахе кише.{S} Ваздух је био свеж и 
 је први пут научио да воле њене бистре потоке, њене китњасте гајеве, њена мирисна поља, њено ш 
нез хтеде понова да се изгуби у читавом потоку ласкавих речи, али Лепша га пресече: — Ја морам  
.{S} Нису они туна, но где год у каквом потоку или шушњару.</p> <p>Пас опет залаја уз липу.{S}  
ачуђено.{S} Ја сам мислила да је доле у потоку.{S} Их, да знаш, стрина Синђо, како ме мрзи улаз 
штине — династија је основана.{S} Један потомак нема ни снаге ни вештине и — династија је оборе 
тпоче своју кратку беседу, како он, као потомак династије Косанића и т. д. долази у стару прест 
 на колено слава наша оде и до најдаљих потомака, да је славни град Орловац био тако осветљен,  
амо, како ће мудрост и врлине „достојна потомка“ увећати и обогатити старе тековине предака нов 
 и пред историјом, <pb n="22" /> и пред потомством за све, и за добро као и за зло, што би се м 
> <p>— О!... о!... о!{S} Ја ћу оставити потомству страховит пример како се казне оваки гнусни з 
, и достојно описавши његова дела преда потомцима заједно са његовим споменом један од најсјајн 
и брижан широком кантарском улицом, сав потонуо у тешке мисли како да се издржи мучна борба за  
битку, неко се бојао горега.</p> <p>Сав потонуо у своје планове и у припрему последња, одсудна  
к, па зелена удољица, којом вијуга мали поточић, једва <pb n="138" /> приметан у големој, густо 
је се Растислав највише плашио — кнежев потпадај под туђ утицај.</p> <p>Но госпођа Софија, као  
р жена је била сигурна да ће родити.{S} Потпасивала је струњене.{S} Лечила је од урока, заварчи 
асније доба, кад би кнез најлакше могао потпасти под уплив какве веште жене!{S} С тога на ту ст 
им га окрете, загледа рукопис, адресу и потпис „један ђак.“</p> <p>— Где је тај господин? — упи 
p> <p>Једног дана кнез добије писмо без потписа, где му се прича како у Звониграду постоји зани 
 n="483" /> неких личности.{S} Јесте ли потписали те ваше исказе, господине маркиже? — рече бар 
о себи оставио.“</p> <p>Прокламацију су потписали као привремени намесници: председник државног 
? — рече барон Жермини.</p> <p>— Јесам, потписао сам — рече Белини.</p> <p>— Одмах сам мислио!{ 
одној простоти, који није умео ни имена потписати, који се никад није ни спремао за владаоца, а 
изасланици лекарскога друштва морали су потписати протокол да је ствар тако текла, да је закопа 
они протокол, где су лекари својеручним потписом утврдили несумњив факт, да је ђенерал Врбавац  
егову увиђавност.{S} Ја и сада оберучке потписујем све што сам некада говорио о његовој памети. 
да своју ћерку, али прво наш кнез да се потпише како прима швапску веру и како унапред пристаје 
учио нешто мало књиге, колико тек да се потпише.{S} Пошто је прво био <pb n="15" /> сељак, па ш 
 <pb n="484" /> лепо како сам позван да потпишем моје исказе, памтим лепо како сам устао с насл 
скусне људе, који му могу бити истинска потпора, па кад остане усамљен, неопитан, невешт — онда 
 и т. д., нада се да ће наћи код народа потпоре, одушевљења и т. д., и т. д...</p> <p>Кнез ућут 
ј и сам политички припада, наћи својске потпоре.</p> <p>Док је Растислав у лепим, одабраним изр 
 у двадесетој години, а ружно је кад је потпоручик у четрдесетој — рече Ратко смешећи се.</p> < 
ика.{S} Она вели, тата, да ћу и ја бити потпоручик, да ће и мени звецкати сабља, имаћу златну ј 
Како кад, сине!{S} Лепо је кад је човек потпоручик у двадесетој години, а ружно је кад је потпо 
 ли, тата, а је ли то лепо кад је човек потпоручик?</p> <p>— Како кад, сине!{S} Лепо је кад је  
<p>— А сеја вели да нема ништа лепше од потпоручика.{S} Она вели, тата, да ћу и ја бити потпору 
ка.{S} Њина бујна младост, њине кицошке потпоручичке униформе, а нарочито њини румени, младићск 
писар, два млада, весела човека.</p> <p>Потпуковник Драгишић, професор војне академије, кнежев  
е.{S} Мало даље, иза академије, сретнем потпуковника Црнимарковића и с њим проговорим неколико  
, сува језика, разних сирева — у опште, потпун господски бифе.</p> <p>Код Моне је био уведен ов 
.{S} Наравно, ја ти у томе не могу дати потпун рецепт, могу ти само у главноме наговестити сред 
није и мутније, док најпосле не утону у потпун мрак.</p> <pb n="600" /> <p>Да ли је дуго или кр 
 никаква снебивања, никаква оћуткивања, потпуна отвореност — то је права погодба да можемо што  
ад усхићени, умирени, испуњени осећајем потпуне безбедности, а то ће бити најзгоднији тренутак  
дбе да се спремите за потпуно углађена, потпуно модерна европска владара!</p> <p>— Ви ме вређат 
сте имали све погодбе да се спремите за потпуно углађена, потпуно модерна европска владара!</p> 
су били чврсто затворени, а сва су окна потпуно здрава и читава — рече секретар.</p> <p>— Онда  
јатно задовољство, које у човеку ствара потпуно намирена потреба.{S} Изваљен на дивану, он је с 
а, од првих дама звониградских, која је потпуно европски образована.</p> <p>Али ни на томе није 
 се окамене и човек на једанпут постаје потпуно узет.</p> <p>„За овај отров једва се у новије д 
руску нихилистичку расправу, с којом се потпуно слажем.{S} Ту се расправља питање да ли нихилис 
 сад на ногама, али ви ни сад још нисте потпуно будни.{S} То о чему ви сад нама говорите нема н 
ња, често потпуно супротних, по некад и потпуно бесмислених.</p> <p>Било је већ 9 часова у вече 
ства, но пустити га нека у пуној мери и потпуно неспречено тера и даље своје младићске лудорије 
ити ништа рђаво....{S} Ја рачунам да ми потпуно верујете, да безбрижно можете учинити сваку усл 
а 4 ватрена белца, који би се по брзини потпуно могли мерити с крилатим алатима св. Илије, што  
 у поверењу.{S} И ту веровање мора бити потпуно.{S} У осталом ја сам ту; из Звониграда се никуд 
е речи, да би он с том женом могао бити потпуно срећан, па да се неби много предомишљао баш и ј 
бро.</p> <p>Но пуковник још и не изусти потпуно ову реч, кад Ката прихвати:</p> <p>- И за претр 
ила само у твом интересу, заборављајући потпуно на себе.{S} А за све то тражила сам само једино 
кнеза Страшимира —- рече кнез нагласком потпуно убеђена човека.</p> <p>Кају обухвати самртни, л 
Враничићу се тако учинило и он је остао потпуно умирен, не зебећи ни најмање да ће ови сељаци о 
, да та прилика има његове црте, управо потпуно га преставља, и што је дуже гледао, сличност му 
ласичност.{S} Али све то још није могло потпуно повратити класичну природност.{S} Највећи уметн 
, нагађања и свакојаких казивања, често потпуно супротних, по некад и потпуно бесмислених.</p>  
е за тренутак застао.</p> <p>— Разговор потпуно достојан намесника! — рече Растислав презриво и 
т минута у сличним приликама и готово с потпуно непознатим човеком, било би мало и за обичну ја 
био заборавио.{S} Он се у овом тренутку потпуно беше изједначио са својим доктором, с млађим и  
д човека.</p> <p>Има мисли које у свему потпуно личе на <hi>ујед бесног пса</hi> и врше исто де 
већу висину у друштву.</p> <p>Он је <hi>потпуно</hi> само себи веровао — ствари о којима је хте 
 сам брижљиво прегледао и све је било у потпуном реду.{S} Прозори су били чврсто затворени, а с 
страшно душевно стање, кад осетиш своју потпуну немоћ и знаш да не можеш даље, а над тобом стој 
у могућност: да се потчини, да се преда потпунце и неповратно.</p> <pb n="438" /> <p>Тај осећај 
<p>Знајући да кнезу треба новаца, ни су потпустили једнога банкара да му понуди десетак хиљада  
ака издвојиле су се добровољно да ноћас потраже драгоцени лов, који су цео дан гонили.{S} Били  
де више младића на улици.{S} Пође да га потражи навири у побочни сокак, изађе на чаршију; упита 
оја плати ћутећки, па пође са снахом да потражи другу чељад своју.</p> <p>Сем Боје, домаћина, и 
<p>Старац хтеде поћи сам доле конаку да потражи кћер.</p> <p>„Ја сам отац; мени то најбоље личи 
тком и кавом.{S} Мало доцније Растислав потражи још једну каву.{S} После изађе у авлију и упути 
 прекрсти руке на груди, подиже главу и потражи Срећков поглед, па, гледећи га право у очи, поч 
 n="297" /> му казаше шта се десило, он потражи очима жену, погледа је чудно разрогачено, и пош 
 пут осети се где коњи успорише ход; не потраја дуго, кола стадоше.</p> <p>Јелу парну као ножем 
> <milestone unit="subSection" /> <p>Не потраја дуго дежурни се врати с кнежевим доктором.{S} Ј 
лиферант“ за „отмјену класу“.</p> <p>Не потраја дуго, отвори се кућна капија и на њој се указаш 
узбуђена, уздрхтана, збуњена.</p> <p>Не потраја дуго, на један пут отворише се побочна врата, к 
ђи ађутант журно некуд отрча.</p> <p>Не потраја дуго, а млађи ађутант опет се врати, носећи пре 
 и крајње време.{S} Зло, да је још дуже потрајала ова неизвесност.{S} Већ сам био скомолао.{S}  
 сам ту пре дванаест година легао овако потрбушке, мишљах да се малко одморим, а пази! — она ме 
једном шумарку, у томе парку, лежала су потрбушке три млада човека, који се нису скоро ни видел 
о једна једина, неодољива, несавладљива потреба, да ону, коју држи у наручју, утисне у своје гр 
ако је „у садањем тешком магновењу прва потреба да се јавни поредак и обшта безбедност одржи... 
, које у човеку ствара потпуно намирена потреба.{S} Изваљен на дивану, он је слатко дремушио и  
лепу мисао.{S} У нас се већ давно осећа потреба, да се отресемо ове збрке у нашој новчаној сист 
елничка места.{S} То је прва и најпреча потреба.{S} С тих места они сад све могу; одатле ће они 
- А у ком би случају то могла наступити потреба, да гониш ово друштво?</p> <p>— У случају какви 
тљагом, с коверима, гардеробом и другим потребама кнежевим.</p> <milestone unit="subSection" /> 
аче овај је пут сасвим згодно одговарао потребама Врбавчевим.{S} Он ће однети и кнеза и Растисл 
неза.{S} Ја кажем да Ваша Светлост нема потребе да се спрам млађих служи онаким изразима и да с 
 једног владара!{S} Бар преда ме немате потребе излазити с тим парадама. „Народ!“ Шта та реч зн 
 гошћа дочека на ногама.</p> <p>— Немам потребе да вас представљам, јамачно се познајете — рече 
 сам да се с вама разговарам, али немам потребе да трпим <pb n="335" /> ваше нападаје.{S} Каква 
 Али ја држим да кнез уопште не би имао потребе да помиње ту реч.</p> <p>— Е, чуда боже — рече  
не, колико ко хоће! а и чврст је, према потреби.{S} Јачи кад — дужи и чвршћи сан; слабији кад — 
естива сместе на дугачак сто, где према потреби ко хоће прилази и служи се.</p> <p>Пошто је дог 
жаће у својој руци крајеве те мреже, по потреби ће их притезати или попуштати, а уловљени кнежи 
и издавање цивилне листе у напред, а по потреби може бити поверљиво и какве позајмице из државн 
живље и да се склони, па и да потрчи по потреби.{S} Жика је био срећан.{S} Колико је у почетку  
ече:</p> <p>— Ђенерале, ево, ово су сва потребна документа која несумњиво сведоче ваш злочин, в 
 близу 45 година, њој је опет зато била потребна утеха и разблажење после смрти мужевљеве.{S} А 
дакле, можете помоћи, то је да набавите потребна средства, и да нам објасните њихову примену.{S 
 је.</p> <p>Растислав се одвоји да изда потребне наредбе за брз полазак.{S} Кнез дозва свога ађ 
сматра за свету дужност да предузме све потребне мере, којима ће заклонити и заштити државне ин 
твар је у сили.{S} Један предак имао је потребне вештине — династија је основана.{S} Један пото 
дузео је и све друге мере, које су биле потребне да учврсте његов пресудан утицај у војсци, как 
у за колима четири оружана коњаника и с потребне даљине да мотре непрестано на кола, али никад  
ом</hi> свога министровања.{S} За то су потребни лични састанци и лични разговори и обавештаји. 
 Јеле.{S} Њој ће та помоћ бити у толико потребнија, ако изгуби тетку...</p> <p>Тако поче младић 
 и Ратка развио се дуг разговор о свима потребним мерама, које ваља предузети да се од кнеза од 
о ће постати пунолетан и примити владу, потребно је да се млади кнез позна са својим народом.</ 
ито ви, г. Растиславе.{S} Вама је веома потребно да се свикнете понова на улогу да имате једног 
S} Према томе ви сад наређујте што буде потребно да се кнез заклони, а ја ако што дознам важно  
Претресано је питање о изменама које је потребно <pb n="405" /> учинити у личностима што су око 
адарима из династије Косанића, преко је потребно да постанете добри људи.</p> <pb n="332" /> <p 
аним отровима алкалоидима — но за то је потребно да се отров узима стално у омањим дозама, а у  
нија би задржала монархиско име, што је потребно ради заклона од моћних, околних монархиских др 
вску круну.</p> <p>Али за то било му је потребно двоје: да се ослободи од непрестане пажње Раст 
 — Не сад одмах: то <pb n="323" /> није потребно....{S} А доцније, — видећемо.{S} Зашто не би б 
, ако икада, Враничићу је баш сада било потребно да прибере сву своју пажњу на земаљске ствари, 
он је умро од отрова.{S} С тога је било потребно доказивати, да је умро природном смрћу.{S} Доз 
лочу.</p> <p>Али ово нагињање није било потребно.{S} Стојећки, читав корак удаљен од гроба, кне 
 их крије дубоко у души, само ако је то потребно ради успеха његових замисли и планова, који на 
</p> <p>„Као јаки отрови, који, узети у потребној дози, производе тако рећи тренутну смрт — то  
 њим.</p> <p>Имао је душу која не осећа потребу за личним пријатељством и друговањем.{S} Никад  
/p> <p>Нови министар полиције осећао је потребу да се лично позна с крупнијим чиновницима у <pb 
 ову ствар.</p> <p>— Па ипак, ја осећам потребу да се извиним пред тобом. — Не мене ради, но те 
 <pb n="133" /> исто Врбавац сад осећао потребу да прегледа целокупну спрему своју, која је тре 
S} Као сви малодушни људи, он је осећао потребу, да се извуче само за овај тренутак, а после, д 
</p> <p>Али баш услед тога он је осећао потребу да мало дахне, да се прибере, да још једном с п 
езом.</p> <p>У опште, Врбавац је осећао потребу да за неко време удали од себе и кнеза и Растис 
ај исти ђенерал Врбавац осећа неодољиву потребу да се насамо, поверљиво и присно изразговара с  
, осећао је само једну једину неодољиву потребу, да испразни своје срце, у коме се било накупил 
 двојици намесника, као важну политичку потребу.</p> <p>Бојећи се да то не буде каква замка Врб 
вим тренутцима осећао само једну једину потребу: „да се свршава, да се што пре свршава“.</p> <p 
а против, обојица су осећала једну исту потребу: да се што пре одавде удале и да по могућству з 
 Но, кад би он био као оно зече, кад га потревиш у ластару — примети један. — Па што?{S} Морао  
ну крв из груди, кнез Мутимир осети нов потрес.{S} Од крваве руке Кугићеве учини му се, да се х 
 се глас срдито и у гробу се зачу силан потрес.</p> <p>На то се из дубине чу тихо цвиљење:</p>  
ици у груди, кнез Мутимир осети страшан потрес, као да је тај нож доиста њега погодио. — На очи 
три дана он је био опорављен од физичка потреса и растројства, али душевно стање његово дуго је 
ави.{S} Перун је онесвеснуо од ударца и потреса, рана је била скопчана с боловима, али опасност 
аџбину учвршћену и обезбеђену од сваких потреса.{S} Млади кнез обасут је био даровима и поклони 
{S} Њега је до последња живчана кончића потресао само један осећај, прождирала га само једна жу 
 миру и онда кад какав ванредни догађај потресе и узбуди целу осталу земљу.</p> <pb n="649" />  
е речи кнез осети да се гроб страховито потресе.{S} Наста урнебес, у коме се дуго није могло ни 
 време био страшно забринут, узнемирен, потресен.</p> <p>Цео последњи месец патио је од несаниц 
ворити „ти“ — млади доктор одговори сав потресен:</p> <p>— Дивно, светлости, овако никад нисам  
 је.{S} Госпођа га дочека стојећки, сва потресена и узбуђена.</p> <p>— Шта је, за бога? — упита 
обудише у њему скамењено частољубље.{S} Потресеним, али јаким и подругљивим нагласком он рече:< 
одужа ћутања оџа проговори уздрхталим и потресеним гласом</p> <p>— Ђери моја!{S} Јеси ли гледал 
ал Врбавац, ухвати га за руку и рече му потресеним гласом:</p> <p>— Затворите врата.{S} Свршено 
ем зауставите се — рече ђенерал Врбавац потресеним гласом — Ја вас преклињем не наглите с посту 
ли одсечно.{S} Видело се да га је веома потресло ово одбијање кнежево. — Добро, — рече ђенерал  
Ах! то не мислим ни ја, да ће они јавно потрзати овај ваш испит.{S} Али има ту стотина других н 
о начуо.{S} То је било некакво тровање; потрована је, како ми се чини, цела једна породица.</p> 
највише у храни и вариву, које би после потрошила војска.</p> <p>Но како је до сад за војску би 
о и дотерао своје бакенбарте; за тим је потрошио скоро по акова воде умивајући се, перући груди 
оме.{S} Рукујући неком касом, он је био потрошио преко три тисуће пореских гроша, о којима није 
мено овлашћење да може на ту „комедију“ потрошити 50-60, па у крајњем случају и до 100 дуката,  
повеликих стаклета.{S} Кнез их покупи и потрпа у џепове; кутију бацну на сто; једно стакло узе  
шом их провели у башту, а на крај баште потрпали их у затворена, путничка кола и одмах погнали  
полет и благостање.{S} Али зато се ваља потрудити.{S} Нова династија створиће од својих верних  
ак кући да сручим у мој сандук, па онда потрч натраг моме кнежићу.{S} Сад му више не би ништа г 
има.{S} И она су била затворена.{S} Она потрча прозору и покушаваше да отвори велико тешко проз 
уја црвене крви, чича Милоје и нехотице потрча страдалнику и прихвати га за главу.{S} Он је то  
м копрцању брзо окрете на леђа.{S} Кнез потрча да га прихвати, покуша да га подигне, али ђенера 
, и упути се у кабинет за рад.{S} Момак потрча пред њим са свећом, но пуковник му рече да упали 
 треснеш празник.{S} Што би боље, одмах потрча за Турцима.{S} После се чу где припуцаше пушке,  
ошћу да види ону за којом је чак и кнез потрчао.</p> <p>Други су опет шапућући причали како кне 
амно запиткивање, узајамно чуђење, неки потрчаше за коњаником, неки, пренеражени, стадоше на ср 
 до мајмун, за којим доиста одмах сви и потрче.</p> <p>Мајмун је био у авлији на клупи и ту лиз 
ња кроз целу <pb n="664" /> потеру, сви потрче да виде погинулога, и људи из разних села помеша 
 стану, но они нагну бежати.{S} Војници потрче за њима, не ухвате их, али уз пут, куда су непоз 
и да пође живље и да се склони, па и да потрчи по потреби.{S} Жика је био срећан.{S} Колико је  
сруши.{S} Адјутант изтргне одма сабљу и потрчи на разбојнике, али међутим ови опале из револвер 
удровати ка’ то ти?{S} Али и ти си онај потуљени ђаво.{S} Бајаги ти ниси видела како те кнез за 
рима, уске френске панталоне са широким потурама и чоханим чакширама с дугачким набраним туром  
х појава, згодних да из раног детињства потхране у њему осећаје неповерења.</p> <p>Бомбе, флаши 
ко те је учио да багателишеш народ и да потцењујеш његов значај.{S} Ништа опасније од тога.{S}  
едан излаз, само једну могућност: да се потчини, да се преда потпунце и неповратно.</p> <pb n=" 
ор учинио је своје дејство.{S} Влада се потчинила неопходности.{S} Два сата доцније, <pb n="24" 
ко моћно утичу на своју околину, да све потчињавају својој вољи, и ту здрави и читави људи раде 
га министра угледају се и други, његови потчињени, те и они гоне ко им што год замери.{S} Међу  
 и опозицију.{S} Самостално мишљење код потчињених сматрао је као дрскост.</p> <p>Знао је колик 
а где нови министри баш траже од својих потчињених да пређу у њихову странку.{S} Шта ту да се р 
аво да чини саслушање над савешћу свога потчињеног, он нема право ни да пита каквих си начела,  
о, растежући парче коже којим је ваљало потшити панталоне!</p> <p>Растислав се осмехну и изађе  
 Шта, зар имате ћерку?</p> <p>— Имам... поћерка ми је; управо ја сам јој тетка; сироче, остала  
та — ваља отићи горе, тамо је и кнез, а поћи ће <pb n="246" /> и стрина Синђа.{S} Ствар је дакл 
сладострасним жељама, и ствар је морала поћи својим обичним током.{S} Било је што обично увек б 
жник, мету га у џеп, поклони се и хтеде поћи.</p> <pb n="273" /> <p>Растислав га заустави:</p>  
ула.</p> <pb n="252" /> <p>Старац хтеде поћи сам доле конаку да потражи кћер.</p> <p>„Ја сам от 
женско друштво; даме, које су већ хтеле поћи, још застану за који тренутак, и кад већ падне сум 
аше слике.{S} А сад би у име бога могли поћи.{S} Саме будите енергични; недајте се ничим збунит 
53" /> од 10—12 година.{S} Кад су хтели поћи, изађе угледна, лепа жена те даде дечку торбу с хл 
оказати се ко је, и сав ће народ за њом поћи, као за законитом царицом.{S} Говорила је, како он 
года за рад и да ће народ за њим листом поћи.{S} Њих су тако уверили „људи из народа“, а они ће 
/p> <p>Но госпођа на један пут застаде, поћута, као да се предомишљала шта ће рећи, за тим наст 
кло.</p> <p>Ђенерал Врбавац диже главу, поћута и прими стакло од кнеза.</p> <p>Стиснуто у рупи, 
 сам крив...</p> <p>Ђенерал се загрцну, поћута, па онда додаде загушљивим гласом:</p> <p>— Опро 
се још? пресече га Перун.</p> <p>— Жика поћута: — Не знам!{S} Сад ми се све збркало у глави; ни 
нске љубави има за све!....</p> <p>Кнез поћута мало после ових речи; за тим настави, не отварај 
 и пружи руку да узме писмо.{S} Ђенерал поћута, па му га онда пружи.{S} Тада се устури на диван 
ква, господине ђенерале.</p> <p>Ђенерал поћута — Онда дајте напитак и свршавајте ствар што пре  
 главом, пуна очајања, па пошто је мало поћутала, она додаде:</p> <p>— Најпосле, нек буде што б 
дивили, — рече Растислав, пошто је мало поћутао, поврћући разговор опет на кнеза и на ону тајан 
ро; но опет се уздржа, и, пошто је мало поћутао, он покуша да и сам окрене ствар на шалу.</p> < 
 на један пут застаде, па пошто је мало поћутао он додаде:</p> <p>— Ја умирем.{S} Али, ако се т 
та одаслан је био у Звониград нарочити, поуздан човек да се увери о истинитости навода онога за 
у њему пала у задатак, на име: нађен је поуздан човек, који ће удесити ствар да најугледнији љу 
е корачао срчано, корак му је био лак и поуздан.{S} После подужа ћутања Црнојевић упита Жику.</ 
после кратка ћутања.</p> <p>- Има ли ко поуздан који би могао однети кнезу једно писмо?</p> <p> 
авац је гледао да има поред кнеза свога поуздана човека; а за друго - Растислав махну руком и у 
е уверити да у нама има збиља и верне и поуздане слуге и доглавнике своје.</p> <p>Док је Кугић  
поведао, које је јуче спасао из чељусти поуздане смрти, оно му данас овако натреса и овако му б 
7" /> задувану, болесну и рањаву гушу — поуздани знаци дифтерита!{S} Састављен је секцијони про 
о природном смрћу.{S} Дозвани су одмах „поуздани“ лекари, они су ђенерала сецирали; парање је у 
рогоњаста кнеза.{S} А за то нема боља и поузданија средства, но пустити га нека у пуној мери и  
 кнез на једанпут нагло скочи с дивана, поузданим корацима приђе огледалу и ту се ћутећки оглед 
натих отрова.</p> <pb n="97" /> <p>„Има поузданих казивања од сувременика да су ти отрови произ 
астија створиће од својих верних људи и поузданих помоћника нов ред балканске властеле и велика 
 сваке ноћи патролирати с читавом четом поузданих пограничних стражара, нарочито за то уврбован 
надлештава и приватних домова не зна се поуздано, али се даје лако замислити према ономе како ј 
ао што сад гледам овде себе и вас, тако поуздано знам све шта је синоћ било, док ме ово чудо ни 
редстава, која би дејствовала исто тако поуздано, али без ларме, а била би уједно и грознија по 
е способности, и своју умешност и своју поузданост.{S} То је било мишљење Ратково, а тако су ст 
 рећи.{S} Могло се казати само толико с поузданошћу, да је имао много среће.{S} Неколико одличн 
 дочекати!{S} Моја је жеља, а и моје је поуздање у бога, да ће балканиски народ имати разлога д 
овикнути — а све то уливало је Мутимиру поуздање и слободу, два осећаја који су били тако неиск 
 старао се да се на војску увек може са поуздањем ослонити.{S} Он је дакле радио као војник.{S} 
милостиви господине, можете се слободно поуздати, као у себе сама.{S} Ако вам треба верна служб 
атке речи од милоште, или мудре речи од поуке.{S} Она је добра као добар дан у години; она је б 
 оно ипак није прошло <pb n="28" /> без поуке за младога кнеза.{S} Он је ту први пут почео да н 
 моји; да је било мало раније!“ и т. д. поуми Пава да се изговара, али стрина Синђа не даде јој 
ет га мазну песницама по глави.{S} Хоџа поуми да се исправи, но Срећко га стегнутом песницом по 
 закуца и да <pb n="232" /> му памет не поуми, па бива и да му се рука сама не пружи да лијепу  
ните, нисам хтела — рече Јела збуњено и поуми да се и сама сагне, да види <pb n="64" /> где је  
} Јела изви десну руку, и у који мах он поуми понова да се сагне да је опет љуби и угризе, она  
тне шаку на уста.</p> <p>И ако су гости поустајали, још се нису одмицали од стола.{S} Ту у близ 
>— Шта је ово?{S} Ово изгледа као да су поустајали сви мртваци!</p> <p>— Све су то живи људи, о 
а тим и удавила.</p> <p>Многи начелници поустајаше на ову причу и узеше загледати стари сахат.{ 
 и мешајући у своје материнске нежности поучне прекоре, како је већ време, да се једном тргне о 
иске везе између главнога кривца у овој похари и једнога од главних политичких агитатора на том 
ије могао уздржати, а да га нарочито не похвали.</p> <p>Кад је било у сред јела, кнез викну г.  
 бутељу вина.</p> <p>— Ви сте га пили и похвалили, у брзо сте једно за другим испили три чаше,  
нежеву.{S} У два три маха он га је јако похвалио, наравно „иза леђа“, али тако да су ове хвале  
варао околишно, уплећући у свој одговор похвалу династије и кнежеве личности: како је мудрост и 
али „свога мила господара“; достојно је похваљена <pb n="193" /> садашњост, с обадве стране иск 
— иследник <pb n="149" /> живу муку док похвата крајеве злочину, јер нико од сељака неће ништа  
ликовци уцењени великом уценом, који их похвата или побије добиће новчану награду до 300 дуката 
0 дуката, а село, из кога су људи, који похватају зликовце, биће за читаву годину дана ослобође 
не који би их на вику потере пресрели и похватали.{S} У два маха потера их је и гађала из пушак 
а тренутка ми би имали у рукама кључ да похватамо све кривце, који су нада мном извршили ово на 
 ко ће нам веровати да смо изгинули или похватани с тога што нисмо хтели бежати.{S} Сви ће рећи 
но стеже, и ми ћемо у њој до мрака бити похватани.{S} Још би могли издрети <pb n="660" /> једин 
ко бог да здравља, он ће их једног дана похватати на самом делу.</p> <p>Говорећи ово Ловимукови 
 страну.</p> <p>— Шта је, како стоји? — похита Срећко с питањем, пун нестрпљења.</p> <p>Синђа г 
{S} На све молбе и наваљивања Жикина да похита мало, или да врдне куд год у страну Црнојевић не 
 у канцеларију — рече господин, па онда похита те додаде. — Тако смо у послу!{S} Још једнако ти 
рабити; што је год ко знао од поскочица похита <pb n="211" /> сад да исприча.{S} Тада се могло  
у заповест.“</p> <p>Одмах за тим Срећко похита да објасни даље: </p> <p>— „Истина нико не зна ш 
 прихвати стрина Синђа оберучке и одмах похита да што пре свршава ствар.{S} Домишљајући се како 
 Но ствар није за чекање, господине.{S} Похитај синко, ако бога знаш!{S} Јамачно, и сам имаш де 
а незнани вођ кнежев и позва их живо да похитају, јер ће сад искуцати поноћ и седница одмах поч 
или су брижљиво прикупљени, свака гошћа похитала је да каже шта зна, свака друга приложила је п 
овоме твом случају, да ниси ти на време похитао да се сам одазовеш, бојим се да наша чедна Лепш 
Тако поче младић но на један пут он сав поцрвене и ућута.{S} Као да се љуто покаја што је ово р 
мрачно.{S} Једна једина лампа, чађава и поцрнела, висила је о средини таванице, осветљавајући м 
ојнички, мушка изглед.</p> <p>— А је ли поцрнио? упита госпођа.</p> <p>— Јес, мало је преплануо 
ају за што вам у свом друштву дају тако почасно место.{S} Кад се то доведе у везу с оним што са 
ти да те бирамо <pb n="454" /> за нашег почасног члана — смејала се Мона, тапшући кнеза по обра 
е су биле нарочито светковине химену; у почаст престанка девојаштва вршене су читаве свечаности 
 У ствари и ми данас имамо свечаности у почаст химену, јер шта су најпосле наше свадбе, и све о 
 није Орловац палио само катран и лој у почаст кнезу Мутимиру; спаљено је ту још и стотине друг 
пи медаљу с кнежевом сликом, израђену у почаст кнежева пунолества.{S} Забринути ђак махну руком 
 имаш, свуда те примају, свуда ти одају почаст.{S} Обуци се, накити се, изађи, — госпођа!.{S} С 
министри, који су овим указали последњу почаст своме упокојеном председнику.</p> <p>Кад изнесош 
алу, где јој је одмах указао и нарочиту почаст.{S} Три пута узастопце играо је он с њом те вече 
 n="73" /> <p>Ма да је јако волео јавне почасти и слављење, није се отимао за популарношћу.{S}  
о, премећући своје хартије.{S} Начелник почасти непознатог поштоношу и отпусти га с добрим бакш 
а има свега, свега, свега, да у изобиљу почасти свога љубљенога владара.</p> <p>Кола су летела  
ма крајева, где домаћин не сматра да је почастио госта како ваља, <pb n="164" /> ако му у вече  
о да се нешто замисли.</p> <p>— Да, да, поче он — то је ваше — ви - сте правили устав... а књаз 
а његове усне, неосетно и за њега сама, поче полако развлачити благ, срдачан осмејак те се цело 
 млади кнез, наслоњен на меко узглавље, поче склапати очи и дремушити.</p> <pb n="166" /> <p>На 
ков поглед, па, гледећи га право у очи, поче климајући главом.</p> <p>— Безумни младићу!{S} А з 
 а.. а.. а..!{S} Тако дакле!{S} Тако!.. поче Мона.</p> <p>Но кнез је пресече.{S} Он јој притрча 
/p> <p>— Ах, молим вас, какав повратак? поче Заре али немаде кад довршити; на десном прозору на 
оже, Мона ала си и ти по некад чудна! — поче он.{S} Шта ти сад то смета што сам рекао „жено..!“ 
ем.{S} Но одмах нам чељаде амо дајте! — поче Радован.</p> <pb n="254" /> <p>Дежурни плану, он с 
 видети!{S} Али остави, кад ти велим! — поче салетати кнез Лепшу да јој узме слику.{S} Али баш  
нио на Паву.</p> <p>— Јамачно пијано! — поче Синђа — старо, а дохватило се негде ракичине....</ 
Последње пијанице тиме уста испирају! — поче Боја, а сузе му заблисташе у очима.</p> <p>Радован 
је ишла, па ни сад ми не иде у главу, — поче опет Ратко.{S} За начело напустити државну службу, 
7" /> <p>— Кнеже, да нисте у моме.... — поче Врбавац, али Мутимир лупну ногом и цикну као гуја. 
и ћете пропасти ако то.... не буде... — поче дежурни, запињући код сваке речи, као оно човек ко 
...{S} Каква су то чудна запиткивања? — поче Растислав.{S} Но кнез га пресече:</p> <p>- Г. пред 
сочанство, има случајева... изузетака — поче доктор, но кнез га пресече, не слушајући га даље.< 
м пословима, онда благо тим пословима — поче Растислав, но госпођа га пресече.</p> <p>— О, не,  
ре истину кад стану пред отворен гроб — поче разговор ђенерал Врбавац. — Но ја нисам само пред  
е с неким свађао. </p> <p>— Без главе — поче ђенерал тужно - лежиш без главе:</p> <quote> <l>„Г 
оја каћиперка и све остале њене друге — поче Ратко ватрено.{S} Но Растислав рече да се умири и  
ару, ваља нам се одмах кретати одавде — поче Жика.</p> <p>— За што?</p> <p>- Опкољени смо са св 
и.</p> <pb n="144" /> <p>— А, докторе — поче кнез ударајући доктора по колену — а?{S} Како ти с 
и нагло разговор.</p> <p>— А, докторе — поче кнез, ударајући опет доктора по колену — а?{S} На  
<p>— То бар нисам никад могао мислити — поче Врбавац после подужег ћутања. — Да саме власти под 
одине, зло је што се чини у овој кући — поче Боја.</p> <p>— Ћути старче! — пресече га дежурни.< 
.</p> <p>— А ти данас опет имаш јаузн — поче муж после кратка ћутања.{S} Ако случајно буде и кн 
да ме је ико икад овако напсио као он — поче Срећко, но у тај мах он угледа Павине сузе.</p> <p 
е, не љутили се.</p> <p>— Е није тако — поче Растислав.</p> <p>Но кнез га опет пресече:</p> <p> 
 ни један владар помогао своме народу — поче кнез, но Растислав га пресече.</p> <p>— Да! „то ни 
 Г. Растислав је најлукавији Балканац — поче ђенерал — ја тога човека мрзим.{S} Он је сто пута  
p>Сад прискочи кнезу доктор.{S} И он га поче салетати и молити да се огрне.{S} Кнез је доказива 
мировој.</p> <p>На један пут она као да поче појимати шта се дешава око ње и покуша да устане,  
ек сад, гледећи човека како умире, Жика поче долазити к себи од љутине и сети се, да тамо, на о 
или помисао на скору смрт, тек ђенерала поче обузимати чудна топлина и у телу и у души.{S} Осећ 
а хладан зној с чела.{S} У слепим очима поче је штрецати.</p> <p>— Што ти је, Паво, бог с тобом 
лав човек, средњег раста; и још с врата поче се клањати: „Добар дан, добар дан... слуга сам пон 
р полако, али кад га Срећко удари, хоџа поче говорити гласније, после је говорио све јаче, и на 
 скине шаке с очију.{S} У тај мах Лепша поче јецати.</p> <p>— Е, де, де!{S} Чуда боже!{S} Свет  
е се из кола и бегале од онога, који је поче безобразно бројати.</p> <p>Растислав је већ давно  
> С почетка није видела ништа.{S} После поче мало по мало распознавати поједине предмете, који  
записати.{S} Мало по мало, момчадија се поче надметати у томе.{S} А кад кнез једноме, који је н 
измичући непрестано назад.{S} С поља се поче прикупљати свет и низати око плота.{S} Брука је би 
о нико није знао шта је.</p> <p>Тама се поче помаљати из недогледних даљина, мајска ноћ разви с 
т. д...</p> <p>Кнез ућута, а дворана се поче разлегати од громовитих: „Ура!{S} Живео!“</p> <p>К 
тренутак, и кад га никако не би, она се поче разилазити.</p> <p>Улице су биле све поседнуте стр 
оару, а угледаше и оне њега.{S} Кнез се поче још с врата извињавати што је бануо тако рано и из 
а је доста и пет минута!</p> <p>Кнез се поче џапати.{S} Мона је неправедна кад толико пребацује 
рио да буду шпијуни!</p> <p>Пуковник се поче све више и више црвенети у лицу.</p> <pb n="82" /> 
та хоћеш још од мене?</p> <p>Мутимир се поче извињавати:{S} Па молим те!...{S} Знаш како је!... 
адоше, цело се весеље поквари и свет се поче брзо разилазити.{S} Убијено је било четири Турчина 
вим знаком кнежеве милости, што му кнез поче говорити „ти“ — млади доктор одговори сав потресен 
 то кнез сад на један пут сети устава и поче се срдити!</p> <p>А кнез се доиста срдио.{S} Он је 
ки бележник преврте по њему, разгледа и поче.</p> <pb n="272" /> <p>— У Звониграду, у улици Јаб 
<p>Вујадин крочи незграпно пред кнеза и поче:</p> <p>— Господару, ја сам, молим покорно, овде н 
н тек сад притрча полумртвим вочићима и поче их ударати дреновим прутем по леђима, по глави, по 
ма у главу, па је онда дочепа за кике и поче је дрмусати.</p> <p>— Јао, лоћо једна, где ми крв  
> <p>У томе механџија прискочи Ралеки и поче га гурати.</p> <p>— Хајд одлази, немој ми госте уз 
се гушила од плача, она утече у буџак и поче на глас плакати.</p> <pb n="49" /> <p>Баба Ката се 
ај као да се на једаред помаче у лево и поче се окретати све на лево, све на лево.{S} А начелни 
плаве хартије.{S} Ђенерал узе хартију и поче је читати.{S} Рука му се тресла као јасиков лист.{ 
>Млади господин опет узе Јелу за руку и поче је миловати, час по глави, час по леђима, прислања 
ва.{S} Растислав се намршти, кашљуцну и поче:</p> <pb n="209" /> <p>- Неће бити подесио, господ 
вео у каквом манастиру! — и Мутимир јој поче са свим цинички разлагати, како је он као млад чов 
ност.{S} Један по један сеоски Дон Жуан поче износити целу болту своје љубавне поезије, и ту си 
ство.{S} Шапућући Црнојевићу на ухо, он поче наваљивати да се „предузму мере.“</p> <p>Какве?{S} 
S} Кнеза ово заиста заинтересова.{S} Он поче запиткивати за појединости, но ту је и Мона слабо  
дети у оном сумраку, но мало по мало он поче све јасније распознавати поједине предмете, па поз 
енерал се опет окрете слици.{S} Он прво поче говорити тужно, полако, достојанствено, декламујућ 
pb n="341" /> <p>— Она ми спава! — тако поче ђенерал — Она ми спава!{S} Као узабрана ружа на уз 
ебнија, ако изгуби тетку...</p> <p>Тако поче младић но на један пут он сав поцрвене и ућута.{S} 
{S} Нешто мрачно, нејасно и тајанствено поче се помаљати у неизвесним догађајима, што наступају 
" /> <p>После узалудна отимања, Мутимир поче молити.{S} Удари у исповест; признаде, да је то сл 
Најпосле једва се отворише врата и кмет поче узивати у судницу једнога по једног сељака.{S} Бир 
/p> <p>— Наравно, Ваша Светлост, — опет поче доктор, — но кнез га и по други пут пресече.</p> < 
е није окретало и нашега начелника опет поче обузимати некакав сладуњав осећај, он се дичио и п 
 у подругљиво презирање, но сад се опет поче враћати отичње беснило.</p> <p>— Је ли тако, мој в 
{S} Кад кнез већ замаче, младеж се опет поче купити око гајдаша.{S} Бабе и старци већ су били п 
а!</p> <pb n="90" /> <p>Врбавац се опет поче црвенити у лицу, знак да му се срџба опет повраћал 
ујадину учини се као да се на један пут поче окретати и онај низ везаних коња, и онај плот за к 
ече млади господин!...{S} Ти (он је већ поче тикати) ти ваљда и не знаш кад сам те ја први пут  
ва <hi>тајанствена зликовачка рука</hi> почела мешати мећу детињске играчке његове, а ово је ут 
већ било све јасно.</p> <p>Чим је Синђа почела уплетати у свој говор кнежево име, Паву прође не 
ик и младожења, од то доба госпођа Мона почела је улазити у моду и постајати средиште једном де 
м био највећи, вештина сликања и резања почела се јако губити.{S} Поље, где се она највише шири 
ма је живео, дочеле су оно што је срећа почела.</p> <p>Не може се рећи да је по уму био нешто и 
— као што је она то звала.{S} Од кад је почела старити, одала се на свашто; трљала је жене неро 
почетка је та омраза скривана, после је почела овда онда избијати.{S} Нарочито у последње доба  
дахну Јела, и обриса сузу, која се беше почела скупљати на њеној дугој, црној трепавици.</p> <p 
 повољно дејство: љутина, која већ беше почела обузимати кнеза, стуче, а место ње појави се као 
, светитељска се глава на то наљутила и почела трунути.{S} А кад нешто трули оно мора мало зауд 
n="43" /> гласу се видело да му се опет почела враћати добра воља - не браним; а сутра у 4½ тач 
ан се расвануо и манастирска авлија већ почела оживљавати.{S} На све стране видело се журно спр 
гуће?! -— чудио се Жермини, кога је већ почела да једи ова загонетка.</p> <p>— Случај је доиста 
веселило, као ово сад.{S} Младеж је већ почела била да окреће коло.{S} Ја сам био однео гибаниц 
њала и ломила се, страшна бура беше већ почела да малаксава и да се стишава.{S} Киша је још пљу 
арка летња дана најако се осећала и већ почела бивати досадна.{S} Читаво јато врабаца копуњало  
вима другим прошлим и садашњим гресима, почеле су бивати блажије и налазити извињења.</p> <p>—  
во сновање.</p> <p>Око 8 часова изјутра почеле су долазити депутације.{S} Ту су били попови, км 
чки уздаси — њени и његови; после су се почеле промаљати руке — опет њене и његове, док се једн 
еста и последице њихова рада брзо су се почеле јављати.{S} Није прошло ни десетак дана, а од је 
estone unit="subSection" /> <p>Гошће су почеле долазити Мони око 4 часа по подне, а у 4½ већ су 
ј девојци? - упита он доктора.</p> <p>- Почели сте говорити о љубави - рече доктор с осмејком.< 
hi>забављање</hi>: место дрвених лутака почели су се јављати профили других лутака, и лутака ко 
 пространству од неколико часова, па се почели спуштати кроз учестане брдске пропланке, који су 
х могао ићи — рече он ђенералу — ви сте почели извињавањем, а сад прелазите у нападаје и ружења 
 ње.</p> <p>— Лепо, терајте као што сте почели — рече она јасним, уздрхтаним, срдитим гласом —  
} Уз то су фанатички хришћани варварски почели рушити споменике старинске вештине, сматрајући т 
 су му укућани, нарочито жена, већ били почели очајавати.</p> <p>Али и тим мукама дође једном к 
тећки на једном месту, људи су већ били почели дремати.{S} Сад се мало разраколише.{S} Неко спо 
о гајдаша.{S} Бабе и старци већ су били почели зивкати:</p> <p>— Хајдете, децо, доста је било и 
лници, после дуга бдења, један по један почели измицати кроз Ратков капиџик, губећи се у мрачни 
им те остави нас да грешимо као што смо почели.</p> <p>— Ти одбијаш на шалу мој говор, Рале, ал 
е, док се једног дана кроз ту деру нису почели провлачити и њих двоје, у мислима и персони — и  
 управљао думеном.{S} На небу се бејаху почели указивати покретни, црни облаци, с оперваженим с 
н, ово поштовано друштво <pb n="461" /> почело је поступно прелазити на друге разговоре.{S} Уз  
е детињство.{S} Место <hi>играчака</hi> почело је наступати <hi>забављање</hi>: место дрвених л 
 ове женске јаузне.</p> <p>Око 5 часова почело је послуживање.{S} На огромним послужавницима по 
 да је неко запаљење.{S} Последњих дана почело се говорити о гушобољи.{S} На томе је и остало.{ 
ићево кресање истине у очи као да га је почело мало освешћавати.{S} Говор је био и сувише дрзак 
, њен говор, њен дах — све то већ га је почело опијати, и он је хтео само у две-три речи да чуј 
ли на намесничке столице супарништво се почело јављати.</p> <p>Но у почетку намесништва опште с 
.</p> <p>Око 7 часова у вече друштво се почело разилазити.{S} Домаћица је редом испраћала своје 
у сели да се одморе.</p> <p>Већ је било почело свитати.{S} Ноћне тмине све су се дубље повлачил 
бликанској завери, о којој се од јутрос почело шапутати по граду.</p> <p>Једна од госпођа, коју 
ничића и опет упита: — Ама, истина, да, почем, ниси ти Перун Црнојевић?</p> <p>Враничић се слат 
лучај.{S} Снашла је невидовна беда, ако почем знате шта је то „невидовна беда“ те у мало није с 
та у ствари бива..</p> <p>И кнез је сад почео живо набрајати како му Растислав прави сметње на  
, па тек после све друго.{S} Кад би сад почео живот из нова, то је једино што би у њему имао ис 
шње ствари.</p> <p>Сем тога, ђенерал је почео био да му подрива положај и код кнеза.{S} Сукоби  
је кнез Мутимир ово говорио, ђенерал је почео бледети; бивао је све блеђи и блеђи а кад кнез за 
ободнији у своме кретању.{S} Врбавац је почео бивати нестрпељив.</p> <p>Ова нестрпљивост издава 
ћењу.{S} Сећам се само толико да сам се почео копрцати и отимати да се ослободим, али што сам с 
ао у том несвесном стању.{S} Кад сам се почео повраћати к себи, нађем се намештен у наслоњачу.{ 
ла тиха, само што с јужне стране бејаше почео понајлак дувати слабачак ветрић.{S} Месец је још  
километар у ширину.{S} Исток тек бејаше почео најлак рудити.</p> <milestone unit="subSection" / 
 јутерњој замаглици, а тако исто бејаше почео и мислима да се губи у далекој прошлости.</p> <p> 
е му се свакојаке мисли и он већ бејаше почео сумњати, да ли и да узима у руку ову гранчицу, ка 
Кнез се трже из лаког сна, који га беше почео освајати.</p> <p>Он протрља очи.</p> <p>- Ја сам  
арењу твојих планова.</p> <p>Ратко беше почео долазити у ватру, и све је живље говорио.</p> <pb 
Баш у тај мах, кад се кнез Мутимир беше почео губити и заносити у ове мрачне и ужасне мисли, из 
 О, молим — рече Врбавац, који већ беше почео писати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
стислав и окрете се кнезу, који му беше почео нешто говорити француски, а на лицу му се сијао п 
 кад је кнез Мутимир постао пунолетан и почео чешће приређивати ужа пријатељска посела у двору  
избрдицом.{S} Сунце је већ било зашло и почео се хватати мрки сумрак.{S} Шетачи су бивали све р 
 Растислав тек беше ушао у своју собу и почео свлачити капут да се умије, кад му момак унесе не 
</p> <p>Он протрља очи.</p> <p>- Ја сам почео нешто говорити некој девојци? - упита он доктора. 
о под ударцима Срећковим.{S} Он је прво почео говор полако, али кад га Срећко удари, хоџа поче  
сами начелници.</p> <p>Исток је већ био почео најлак рудети кад су начелници, после дуга бдења, 
гим у завади.</p> <p>Врбавац се већ био почео машати круне.</p> <pb n="78" /> <p>Растислав је у 
ила пуна дима, а како се напољу већ био почео хватати сумрак, у соби је био готов мрак.{S} Синђ 
цима, и хладан ветрић, који је мало час почео дувати, и загрејаност за време седења за столом,  
ало час трзале.{S} Тек сад кнез се опет почео повраћати и сећати куда је пошао.{S} Али сад се в 
ом на први мах, он је одмах за тим опет почео двоумити.{S} Спопадоше га мисли како је Врбавац л 
 за младога кнеза.{S} Он је ту први пут почео да назире и ружне стране живога и да слути шта је 
дале у земљу, кад би какав момак до њих почео ујујукати и набрајати свакојаке мрсне изреке.{S}  
 још пре три године измерен, обележен и почет да се насипа, па како тада, тако стоји и данас; з 
је министру у прилогу.</p> <p>То је био почетак.{S} Наскоро слични извештаји поврвели су с мног 
шта се има предузети сад одмах.</p> <p>„Почетак много значи!{S} Утисци, који се добију одмах с  
рш, хајд, „пашол,“ одлази, сад ће гости почети да ми долазе.{S} Говорећи то она догура мужа до  
 треба ничега да се плаши, јер ће гости почети да долазе тек око 4 часа, а сад је јаком три.{S} 
и, ова је ноћ још наша.{S} Сутра ће већ почети надување у гуши и гушење.{S} Жена ће бити узнеми 
лоја.{S} Боже сачувај!{S} Али од самога почетка Жики је било неугодно што се за ово путовање на 
и су се мало по мало крвнички омрзли; с почетка је та омраза скривана, после је почела овда онд 
 распозна у оном мраку. <pb n="68" /> С почетка није видела ништа.{S} После поче мало по мало р 
и боље газде и њих је узивао прве.{S} С почетка је примао једнога по једнога, а после почне пуш 
оступно свикне на смрт ђенералову.{S} С почетка се пронео само глас да је ђенерал болестан.{S}  
олице министра председника изазвао је с почетка голему узрујаност у свима чиновничким редовима. 
ачун био тачан.{S} Понуђена, Синђа се с почетка устезала, мислећи да ће јој се, као оно пре, по 
е деси баш на овом путу, Растислав се с почетка одупирао, но брзо је попустио, разагнав своје с 
маскама, а други, без масака.{S} Кнез с почетка није могао јасно видети у оном сумраку, но мало 
о дахне, да се прибере, да још једном с почетка до краја брижљиво прегледа цео свој скројени пл 
, па кад се човек после тим умије, он с почетка ништа не осећа, а после 2 3 дана по лицу му иск 
начи!{S} Утисци, који се добију одмах с почетка, најдуже се памте.{S} Кнез <pb n="573" /> треба 
стекле да га на то свикнемо још одмах с почетка.{S} Док је био малолетан, ни ја, ни покојни ђен 
<p>„Убијен књаз!“</p> <pb n="8" /> <p>С почетка је све било нејасно; ништа се није знало утврдо 
нам о њиним везама с Црнојевићима.{S} У почетку ја сам се бојао да ме не стану испитивати о ств 
о и сад осећам, местимичне болове.{S} У почетку помислим да је све ово, што се тиче мога хватањ 
 другоме није могао лако досадити.{S} У почетку је било сасвим друкчије.{S} Било је једно доба  
.{S} И шта би хтели ви од њега?{S} Да у почетку своје деветнајесте године буде тако мудар, озби 
ногаја.... могаја... многаја...“ пође у почетку и које како сложно, на половини се замрси, а на 
г празника у Јеленику.</p> <p>Јела је у почетку била премрла од радости, али њена радост није б 
.{S} Жика је био срећан.{S} Колико је у почетку проклињао онај пуцањ, сматрајући да су са њега  
идео и све чуо.{S} Момчадија, која се у почетку мало снебивала, после се тако ослободила да је  
сад одржао тај обичај код њих.{S} Али у почетку овога века био је јако развијен.{S} О томе прич 
 их чуо — рече Растислав мирно.{S} Он у почетку беше пренуо; изгледало је као да га дирају речи 
ије надао да ће му је она одмах овако у почетку прозрети и‘ овако јавно у очи креснути.{S} Ката 
 не прелази два поља, он то може само у почетку, а после све по једно....{S} Зар ни то не знаш? 
арништво се почело јављати.</p> <p>Но у почетку намесништва опште стање било је толико ровито д 
ина.</p> <p>Да заварају сељаке они су у почетку пошли низ брдо, ади, чим су замакли за први шум 
оспођиној; она не говори много; одмах у почетку она покаже дотичноме шта све има очекивати, — к 
е има близу два столећа.{S} Можда још у почетку прошлога века донео га је у Цариград из Немачке 
 то је ствари одлучно помогло.</p> <p>У почетку Синђина говора Пава је прво <pb n="242" /> блен 
ако међу либералима има голих и гладних почетника, којима треба власт, да што стеку; међу конзе 
 сам провео у таквом стању, но кад опет почех долазити к себи, ја осетих да се возим у некаквим 
м?</p> <pb n="658" /> <p>Сељак усркну и почеша се по бабиној рупи: — Е... е... еј... цмокнуо би 
; он учтиво приђе и седе; седе и кнез — почеше размештати фигуре; кнез продужи:</p> <p>Тако ћу  
же.{S} Свет сврати пажњу на ово, гомиле почеше застајкивати и гледати шта ли је то, а облак пра 
 n="476" /> стегоше ми цело тело, па ме почеше и око врата давити.</p> <p>У тај притрчаше ми не 
pb n="192" /> сад палило.{S} Прозори се почеше китити свећама.{S} Врева је одјекивала као да из 
" /> <p>Око два часа по поноћи гости се почеше разилазити од пуковника Врбавца.{S} За четврт са 
а — рече Радован кроз зубе, а очи му се почеше наливати крвљу.</p> <p>— Јес, код кнеза! — потвр 
тајанственој дружини.{S} Кад прве гошће почеше долазити, он се извини и оде, с тврдим обећањем  
оше га као кљеште некакве хладне руке и почеше га свлачити у мрачну јаму, која се на једаред от 
а нелагодног осећаја Жика је и нехотице почешће погледао у Милоја.{S} Он га је гледао и онда, к 
као што зна свој длан, па опет је морао почешће застајати да погледа где је и да се промисли ко 
.{S} Кнез је имао обичај уз пут да тако почешће овесели своју пратњу.</p> <p>Сахат доцније, брз 
 даљине чу пуцањ пушке.{S} Наста кратка почивка, па пукоше још две пушке, пукоше у брзо, недаде 
ком и климањем главе.</p> <p>Наста мала почивка; Врбавац је ходао, само се чула шкрипа његових  
не би никаква одговора.{S} После кратке почивке звиждање се понови и трећи пут.{S} Тада се на о 
 мудрост.</p> <p>Треба да су старе жене починиле голема зла и пороке да се створи овака ружна и 
утално нападну и онамо одвуку, могли би починити самном и друга насиља.{S} Није ми остајало ниш 
астољубиви, а оружани; пашће у јарост и починиће триста чуда..</p> <p>Преломе тако да Радован и 
ји да иде кући.</p> <p>Но и ако је коло почињало већ и трећу игру, Пава Крсманова, најлепша дев 
почињу....{S} Но ја тебе увек лупам, па почињао ти или не почињао...{S} Ех, хе, момче, покретан 
а тебе увек лупам, па почињао ти или не почињао...{S} Ех, хе, момче, покретан пијон не прелази  
ајлепше је, кад уобрази да свет од њега почиње, па све своје прогласи за врлину, а све туђе за  
з.</p> <p>— Популарност једнога владара почиње на његовом прагу.{S} Он прво мора бити „популара 
 је рана.{S} На сред чела, на ивици где почиње коса, видела се крвава јаружица. <pb n="643" />  
и мало презао од тога што га овај сељак почиње познавати.{S} Шта више, он је био вољан да му се 
едан, дисање правилно и равномерно; око почиње реагирати на светлост, за сахат, два најдаље, кн 
очигледно, да чисто осети како га нешто почиње палити по утроби и грудима, како му мали пламичц 
до јуче још црна коса, сад на један пут почиње нагло белити, а после и опадати.{S} С његових об 
} Од саме ове помисли он осети, како му почиње свест смркавати.{S} Али кнежево и Зарево чуђење  
р ће сад искуцати поноћ и седница одмах почиње.</p> <p>Говорећи то, црна прилика дохвати кнеза  
ословима.</p> <p>— Е, кад већ и ви жене почињете водити ту бригу о државним пословима, онда бла 
но старачки глас — криви сте обоје, што почињете мешати тренутни живот с вечним покојом, — Што  
једној од оних сјајних звездица, што се почињу палити на далеком обзорју и светлуцати на широко 
е и више застире нека тама, те све више почињу личити на посукнуло стакло.{S} Бајна младост наг 
ти сто пута казао да <pb n="36" /> бели почињу.{S} И ти опет при свакој игри: „изволте“!{S} А ш 
зволте“, кад ја теби кажем да увек бели почињу....{S} Но ја тебе увек лупам, па почињао ти или  
рист.</p> <p>Друго, стари консервативци почињу се прибирати и мешкољити, они као да нешто спрем 
 млад човек, код кога се сад тек управо почињу развијати његове зреле, мушке особине.{S} Човек  
би и грудима, како му мали пламичци већ почињу лизати кроз набрекле жиле, кроз које јури ускључ 
десне стране ове велике словенске реке, почињући од саме обале па све даље и даље докле год око 
 краја; весеље је доиста било срдачно — почињући од кнеза, па до последњег слуге — све је било  
 и као наследни кнез балканиски.</p> <p>Почињући Орловцем, пут је имао проћи кроз седам окружни 
бунио и није знао шта да <pb n="620" /> почне.{S} Кнез му приђе и с песницом под носом викао је 
ом.</p> <p>„Мало по мало отрована жртва почне осећати да малаксава, да губи снагу, да стари.</p 
ко се Растислав уплашио.</p> <p>Кнез га почне дирати, како се он, неустрашљиви државник, уплаши 
се нађе у неприлици; шта да ради?{S} Да почне одвраћати кнеза, викнуће му: „зар и ти хоћеш да м 
, Лепша је у два три маха покушавала да почне читати писмо, али чим га она извади, кнез јурне д 
о што је, за што се онолико устезала да почне долазити њој — Мони — у посету; за што је било ну 
 је ћутала и гледала, не знајући шта да почне.{S} Синђа се опет окрете и погледа по свету, као  
оару збуњено, не знајући управо чиме да почне и шта да чини.</p> <p>Но Мона је умири.{S} Лепша  
ању када „винце улегне у лице, а ракија почне беседити,“ то нико никоме није замерао ни за речи 
а је примао једнога по једнога, а после почне пуштати и по два-троицу.{S} Задржи их по мало, па 
ене главе, једва држећи равнотежу да не почне посртати.</p> <p>Па онда његови кавански скандали 
, па се искида од нестрпљења да што пре почне потеру.{S} У опште, Растислав је имао дара за ова 
и доктор се постара да се и сам што пре почне смејати, те додаде:</p> <p>— Ах, наравно, наравно 
е речи допирале су до кнеза и у њему се почне будити слаба нада.{S} Али у исти мах он осети, ка 
грачке његове, а ово је утицало да дете почне брзо сазревати.{S} Тако је растао млади кнез пола 
{S} Само кад дуго стоји постане љигав и почне заударати на бели лук; али га дуго не треба држат 
пше-плаво море кад га лак поветарац тек почне најлак браздити и гипкати.{S} Пуна месечева кругл 
ек после десетак дана отровани жалосник почне осећати да га ноћу спопадају као <pb n="98" /> не 
м је мука узалуд, с тога један по један почне изостајати, а кнез и доктор, праћени гардом, наск 
у свога мужа; али је очекивала да се он почне извињавати како је заборавио, како је писмо доцне 
ако нећете, ви се можете удалити кад то почне, а ми ћемо се чинити невешти.</p> <p>У томе стиго 
часова тешка и буновна сна кнез Мутимир почне долазити к себи.{S} Но и ово је буђење ишло споро 
="474" /> целу алеју, те и по трећи пут почнем се спуштати низбрдицом.{S} Сунце је већ било заш 
овуче начелника за рукав.</p> <p>— Ево, почните одавде — Он показа руком на гомилу свештеника,  
ећан, да <pb n="685" /> се противу њега почну служити заверама и мучким нападајима, онда то нећ 
 месо све слој по слој, док најпосле не почну избијати голе кости.{S} Ужасно!{S} Набављали су и 
 сме учинити.{S} Најпосле њене се мисли почну занимати питањем: „који ли је тај, коме хоће да м 
, и кад већ падне сумрак, онда се гости почну разилазити.{S} Добра и весела домаћица испраћа их 
у, скоро пепељаву боју.{S} Зуби се прво почну клатити, па после један по један остаје у комаду  
> <p>Ово је окуражило чиновнике те опет почну дизати главу.{S} Они, који су још јуче били вољни 
е опет почео повраћати и сећати куда је пошао.{S} Али сад се већ био угасио у њему пређашњи инт 
е га необичне околности.{S} Чича Милоје пошао је од мене ономад с уверењем, да не зна је ли Зли 
скривен на дрвету, а за тим је поиздаље пошао за потером, док му тога дана, око подне, не испад 
 не мора то чинити.</p> <p>Врбавац беше пошао даље после својих последњих речи, но на овај гово 
оспа приђе Ратку, који већ беше устао и пошао јој на сусрет, грациозно му пружи своју мајушну,  
о нешто <pb n="119" /> научи.{S} Кад би пошао за волом кад пасе, па гледао само коју траву он о 
осећао да ме болу ноге и бутине кад сам пошао преко собе.{S} Последње што памтим то је, како ми 
о да сам јутрос врат сломио кад сам амо пошао, па да сад ништа не знам!...{S} Но те молим, госп 
а је и сврши: међу тим на делу ствар је пошла као подмазана и дала је тако повољне резултате, к 
у тим кнез с целом булументом, што беше пошла с њим, стаде крај гајдашког кола.</p> <milestone  
 рече он зловољно.{S} Хајде, иди куд си пошла, а кад свршим овде, ја ћу доћи доле.{S} Не знам и 
лежен значај.{S} Пазите, г. Растиславе, пошли сте низбрдицом, низ коју се лако може и глава кот 
ије лаж, господине!{S} Зар би ми на лаж пошли и без големих једа амо дошли!{S} Није лаж, а кам’ 
где нећеш сукоб и бој, а ми ваљда нисмо пошли амо да се бијемо са сељацима по омаљским планинам 
мет, писар Глуварић и чича Среја пандур пошли су на коњима, да заштеде ноге бар где се могне.{S 
 <p>Да заварају сељаке они су у почетку пошли низ брдо, ади, чим су замакли за први шумарак, он 
> <p>Боју и Радована испратише.{S} Нису пошли они ни 100 корака, кад у мраку угледаше две женск 
ати.{S} Нарочито у последње доба све је пошло на горе.{S} Ђенерал је био мрачан, раздражљив, не 
 крај био стишао.{S} Но сад све је опет пошло на јеро.{S} Стари <pb n="577" /> чича Степа био ј 
онај други.</p> <p>- Најбоље ће бити да пошљемо чича Мунтијана.{S} Он је вичан овој обали и нај 
 год сте у тој кући.</p> <p>Одлучимо да пошљемо једно дете из куће.{S} Међу тим црна прилика пр 
 је да постане и државни питомац, да га пошљу о државном трошку на страну, откуда се вратио с о 
ика, и представила се као мушко, с тога пошљу да је доведу.{S} Али жандарм се на скоро врати са 
— Нема ништа, мора се јахати; хајд сад „пошол“ — па сутра у 4½ тачно!...</p> <p>Кнез дохвати Ма 
аред узвикну: — Ах, та ево, погледа жиг поштански.{S} Па ти си ово добио тек пре двајестак дана 
куверта је из Париза, ево жиг Француске поште.{S} Дакле си ме преварио.{S} Ох... хо... онда то  
и једноме оцу!{S} Господине, господине, поштеди бар једнога несретна старца, да не мора слушати 
Кнез се смејао.</p> <p>— ...{S}Па да ме поштеди Ваша светлост....</p> <p>— Нема ништа, мора се  
ут Маврикије се једнако освртао: „Да ме поштеди Ваша Светлост, ако може бити.“</p> <p>— Никако  
ва.“ После се окрете кнезу: „Господару, поштедите униформу балканискога ђенерала.{S} Да нада мн 
то није ништа ни пренебрегнуто.{S} Нису поштеђени ни брачни и љубавни односи, ни светиња домаће 
а ће је оставити на миру, ако је доиста поштен човек.{S} А сад?{S} Чиме се све то завршило?{S}  
је уграбљена и одвучена у конак; стара, поштена и чувена кућа Крсманова осрамоћена је.{S} Лозин 
је сиктала најскаредније речи.</p> <p>— Поштена! умела бих и ја бити поштена, да не треба јести 
{S} Напротив, о њој влада уверење да је поштена жена.</p> <pb n="451" /> <p>Мока се осмејкивала 
а Лепши ниједну врлину, то је и чедна и поштена, и у сваком погледу узорита жена али опет за то 
.</p> <p>— Поштена! умела бих и ја бити поштена, да не треба јести.{S} Нема, ћерко, ту поштења, 
сва чаршија да јој виче: „Ох како је то поштена и чедна жена!“ А кад се обоје хоће — онда се об 
а томе се свршио разговор међу ове две „поштене душе.“ Споразумели су се, само још о томе кад ћ 
а; она није блудна кћи; као и сви други поштени људи, она је трговала оним што је имала и што ј 
П... ја на тај свет!{S} Он ми је бајаги поштенији!{S} Последња дроља да си, па кад имаш, свуда  
 да се једном освети свима тим чедним и поштеним женама, што су се толико над њом натресале, а  
"410" /> као што износе о многим другим поштеним женама.</p> <p>Тако је сад госпођа Мона излази 
рујте, господине, ви овде имате посла с поштеним људима“.{S} По гласу као и иначе по држању вид 
остоје <pb n="75" /> изрази добро, зло, поштено, непоштено, и као што човеку стоји до воље да в 
чину нису били као код обичних људи.{S} Поштено, непоштено; морално, неморално; узвишено, ниско 
исти хоће ли нагињати ономе што се зове поштено, или ономе што се зове непоштено.{S} Има глупак 
аних дворова.{S} Без сигурна наслона на поштену групу родољуба, који гледају на догађаје из пуб 
ониград скида капу, као идеалима женска поштења.{S} У туђем паду она је гледала своје рођено уз 
поте, као и са отмена понашања, такта и поштења.</p> <p>Кнез Мутимир упознао се с њоме, као што 
, да не треба јести.{S} Нема, ћерко, ту поштења, кад си ти голог.... но.... на плац, кад не мож 
ада, отхраним и подигнем...{S} Поштење! поштење! (кривила се бабетина) и ти ми знаш шта је пошт 
ник.{S} Ух, чуда <pb n="51" /> боже!... поштење!{S} А сам се облизује.{S} Ама ће да сева обрами 
а тебе, гада, отхраним и подигнем...{S} Поштење! поштење! (кривила се бабетина) и ти ми знаш шт 
ривила се бабетина) и ти ми знаш шта је поштење!...{S} Чуваш поштење у...{S} Ту ти је поштење!{ 
е!...{S} Чуваш поштење у...{S} Ту ти је поштење!{S} О, жабо једна!</p> <p>Бабетина је сиктала н 
седи, да чека на готово и да чува своје поштење.{S} Учуваћеш се, док се намери какав шугљанер п 
осетљивошћу гениталних органа!{S} Ту се поштење мери на сантиметре!{S} Незнатне физичке промене 
говорила.{S} То је оно чувено грађанско поштење звониградских чедних дама.{S} Она — Мона — није 
памети.{S} Не оскудева њему мудрост, но поштење; код њега је мозак на свом месту, но код њега с 
и ђаволе, тако исто и он није веровао у поштење и непоштење, у зло и добро, у морално и неморал 
 ти ми знаш шта је поштење!...{S} Чуваш поштење у...{S} Ту ти је поштење!{S} О, жабо једна!</p> 
једноме овд. листу, па га, случајно, на пошти нестало — запиткивао је кнез даље.</p> <p>- Госпо 
} Одсели су у згради окружна начелства, пошто удобније куће нису могли наћи у целом граду.{S} Р 
и га знао шта све може бити.{S} С тога, пошто се подобро размислио, г. капетан рече:</p> <p>- Е 
ву веђу. — Не могу рећи баш за медведа, пошто с медведима нисам до сад имала така посла, али от 
и и примити на се сва та тешка бремена, пошто ће повесница њега учинити одговорним за све даље  
о проговорим није могло бити ни помена, пошто су ми уста била тако запушена и стегнута, да сам  
и су је купили као слику св. Спиридона, пошто је то њин пољски светац и њега празнују да им се  
ној својој шиндивили, — рече Растислав, пошто је мало поћутао, поврћући разговор опет на кнеза  
ратко време долази кнез, мртав или жив, пошто је јако било утврђено и то мњење, да је кнез само 
 морао мењати све своје раније наредбе, пошто је рачунао да су противници сазнали за све његове 
одсести и да му дозна име и откуда иде, пошто ћутљиви младић није хтео о томе ништа говорити.</ 
у отиде и она, Синђа, али сама не може, пошто хоџа све по две и две пушта да им меће белег а да 
сређавао сав политички живот Балканије, пошто је спремано, да се у Орловцу у најкраћем року сас 
а је тачно извршио.</p> <p>Али и после, пошто је ђенерал Врбавац већ био попио отров, положај Р 
а“ као да постаје обичан назив за жене, пошто пређу неки број година.{S} Опаке пунице — постале 
о у патос!</p> <p>Кнез отпуши стакаоце, пошто га је прво пажљиво промућкао.{S} У стаклу је била 
рећи нешто оштро; но опет се уздржа, и, пошто је мало поћутао, он покуша да и сам окрене ствар  
три млада човека изађоше из шумарка, и, пошто су добро натукли шешире на очи, брао се изгубише  
ђенерал се чудно загледа у ту слику, и, пошто је тако непомично стајао неколико тренутака, он ј 
 вољни да све учине по његовој наредби, пошто је он још једнако био у очима света онај исти моћ 
и да она ту управо и нема шта да мисли, пошто је он сам довољно већ мислио о томе.{S} О чему би 
спремају — није се могло тачно сазнати, пошто они све то крију као своју племенску тајну, коју  
као човека на кога је ваљало припазити, пошто је по предању наклоњен палој династији, а то, у д 
 вина код свога новог министра.{S} Тек, пошто су изашли од њега, један по један упутио се Ратко 
 ме смели ни упитати за што тако радим, пошто је то моје право.{S} Али то не би било искрено с  
 оружане силе, што је одмах и постигао, пошто је војсци и иначе већ била дужност да га слуша ка 
 наредбу, па да се одмах свршује посао, пошто до зоре мора бити све на нокту.</p> <p>Тодорика п 
егово право! — рече Растислав презриво, пошто је целу ову причу Раткову саслушао мирно и равнод 
и ја сам ову реченицу нарочито упамтио, пошто ми је она у неколико објашњавала где сам и у чије 
чке девојке! — додаде Радован узбуђено, пошто је мало ћутнуо.</p> <p>- Много си жустар, момче!{ 
оследњим речима, па и то доста нејасно, пошто се тај говор ређао <pb n="602" /> као у некој пес 
е, те с тога и има веће право за вењер, пошто је и опасност већа да при уласку у свој дом може  
ровати овима што су вирили кроз прозор, пошто су они наводили чак и то, шта кмет и ћата говоре. 
и ауторитети у медецини, но он, доктор, пошто они својом изврсношћу, као дивно печење, много ви 
је се много бринуо да побија овај глас, пошто је он ишао у прилог његове радње.{S} Читав месец  
дан владар мора мерити сваку реч своју, пошто се такве речи у народу годинама памте и годинама  
су обојица имали на лицу по црну маску, пошто је писмо и то захтевало.</p> <p>По уговору, кола  
оше у црквеној авлији, управо у гробљу, пошто се црква св. Марка, у чијој су порти били, могла  
 да ћете ме предусрести с поверљивошћу, пошто немате узрока да ма шта прећутите.{S} Ви знате да 
тајни метални долап с више преграда.{S} Пошто су и њега прегледали, они опет затворе долап, обе 
еваљала жена!{S} Ја сам је укротила.{S} Пошто је 7 пута прошла кроз мачије нокте, после је била 
ила је кнезу Мутимиру добро позната.{S} Пошто је ово наредио, он се упути крупним корацима прав 
.</p> <p>Кнез Мутимир обиште око ње.{S} Пошто она не даваше да је пољуби ни у образ, ни у голу  
о пробудило у њој живо интересовање.{S} Пошто је дочитала до краја, она још једном подиже погле 
ало књиге, колико тек да се потпише.{S} Пошто је прво био <pb n="15" /> сељак, па шпекулант, па 
 и рече јој да му покаже десни длан.{S} Пошто га је загледао и с десна и с лева и пребројао нек 
p> <p>Госпођин поглед то је говорио.{S} Пошто је два пута одмерила мужа од пете до главе, она о 
ругога момка, али се не одазва нико.{S} Пошто је погасио свеће, момак изађе у ходник и погледа  
и се вратима, наслони ухо и ослушну.{S} Пошто је тако мало послушао, он опет одступи, махну гла 
алом.{S} Она не одговори мужу одмах.{S} Пошто је исправила брош и загладила један чуперак, који 
у прилику да ми набави кола како зна, а пошто се ствар није смела поверавати другоме ком, то да 
во показивање паса ништа не одговори, а пошто се учтиво рукова с кнезом, он примети полако, учи 
 тога: што им сад у овом тренутку треба пошто по то власт а та им власт треба с тога, што сматр 
лосно и климну главом, пуна очајања, па пошто је мало поћутала, она додаде:</p> <p>— Најпосле,  
/p> <p>Ђенерал на један пут застаде, па пошто је мало поћутао он додаде:</p> <p>— Ја умирем.{S} 
м где је нешто утрпано — рече сељак, па пошто је још мало загледао он додаде: — Е, јес, ево сад 
бмана.{S} Сад сви кукају!{S} Кукају сад пошто је убијен.{S} А и то је лаж, и то је притворство  
о дуг низ кошкања између Лепше, која је пошто-по то хтела да чита писмо, и између Мутимира, кој 
да консервативцима.</p> <p>Наумни да се пошто по то дочепају власти, конзервативци покушавају д 
 <p>Лепша га одмери од главе до нете, и пошто га је тако за један тренутак гледала, она климну  
а жену, погледа је чудно разрогачено, и пошто је тако дуго гледао, он се полако измаче, одступи 
је ли могуће да он тако што учини?{S} И пошто је ствар сувише неприлична за њега, одмах сви одг 
гла би изазвати и неке двоумице.{S} Али пошто је све ово било срочено у поезији, то је и прошло 
илика је само уверавала да се не сме ни пошто одмицати од куће, и да нема друге помоћи но да ид 
173" /> свет није хтео то ни чути, и ни пошто није дао да се ова „света бара“ затрпава.</p> <p> 
та писмо, и између Мутимира, који то ни пошто није давао.</p> <p>— Овде га нећеш прочитати — го 
: „Живео!{S} Ура!{S} Живео!“</p> <p>Тек пошто је тако издао наредбу, која се чак у ходнику могл 
тине“...</l> </quote> <pb n="348" /> <p>Пошто је издекламовао ове стихове, ђенерал обори главу  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пошто су пуна три сахата путовали без одморка, Враничић 
ad> <head>По лисичијем трагу.</head> <p>Пошто је пуна три сахата бесно тутњала и ломила се, стр 
. Врбавца нарочито интересовала.</p> <p>Пошто је дуго и дуго пиљио у ову ситно исписану хартију 
рно, не личи ни мало на бумбара.</p> <p>Пошто је овако достојно преставио свештенички чин, г. н 
 налазио сад министар Растислав.</p> <p>Пошто се сит находао, он извади сахат и загледа га.{S}  
реби ко хоће прилази и служи се.</p> <p>Пошто је догађај о Лепши исцрпно био претресен и свестр 
 руке су биле снажно притиснуте.</p> <p>Пошто је тако продржа неколико секунада, гледајући жудн 
ма ономе како је било у општини.</p> <p>Пошто се тако читаву недељу дана само чистио, а скоро ч 
 заиста није ни у чему претерао.</p> <p>Пошто се овако стојећки још читав сахат пило, Растислав 
 летимичне напомене о отровима.</p> <p>„Пошто је већ реч о свему томе, вредно је поменути и отр 
х наука, уважена старина, у целој земљи поштовани и у научном свету далеко чувени ботаничар док 
био претресен и свестрано процењен, ово поштовано друштво <pb n="461" /> почело је поступно пре 
м, неки и да се препоруче, све је то из поштовања, а госпођа их дочеку је, као гостољубива дома 
вему народу да продужи обдржавати ред и поштовање спрам постојећи закона, и да се више него ика 
хартије.{S} Начелник почасти непознатог поштоношу и отпусти га с добрим бакшишом.</p> <p>Одмах  
н да га народ види и да му ода последњу пошту.</p> <pb n="14" /> <p>С кнезом је, као што смо ви 
 здравља <pb n="202" /> ми.{S} Она мене поштује онако... као брата.{S} А и ја њу.{S} Шта ћу, на 
ћ с тога, што је то жена коју он воле и поштује, Мона је узвикнула, да таква осетљивост кнежева 
 врхови јасно су се издвајали од других пошумљених врхова, чија је китњаста зелена одећа сад из 
каниској.{S} У њему је била сахрањена и прабаба кнеза Мутимира.</p> <pb n="194" /> <p>Ради лепа 
би се кнез Мутимир поклонио гробу своје прабабе, решено је било још у напред да се посети Повра 
а, које богу хвала нема. — А мој је пут прав, и правилан, и законит — ја не дам да се квари зак 
 што нисте од кнеза направили истинска, права добра и ваљана владаоца.{S} Најгоре је што ће од  
но“ „жено“ — тако гадно, тако грмаљски; права грмаљска реч!{S} Још само да викнеш чак с врата:  
оће, ове наше јаузне дивна су ствар.{S} Права друштвена школа!{S} Ми женске морале би се чисто  
 разговетно објаснила све дужности, сва права и све опасности које га чекају.{S} Веле да је мла 
type="titlepage"> <p>Писац задржава сва права.</p> </div> </front> <body> <pb n="3" /> <div typ 
осанића крв!{S} Сад га тек признајем за права брата.</p> <p>Лепша мету Мони руку на уста: — Мол 
p>— Дивно, рече кнез — ови разуму своја права: они се не даду прекинути.</p> <p>По кнежевој нар 
ко пресече Растислава и рече му да нема права што се срди.{S} Он не узима ствар олако, али неће 
слоњаче — моје је мишљење, да нико нема права вређати друге без узрока и повода.</p> <p>— Ово ј 
раво предњом — ти си по твојим назорима права револуционарка.{S} Вичеш на дворјане, на великаше 
</p> <p>Тек сад у Јелиној глави настаде права збрка.</p> <p>— Дакле у двору!{S} Па ко је онда б 
једну згодну прилику.{S} Увери их да је права династија већ изумрла и да је ово само превара и  
 чиста сребра има у њима и колика им је права вредност.{S} Кад се то зна, а у напред је познато 
S} Јамачно сте слушали о томе.{S} То је права саблазан.{S} То је некакав њин обичај.{S} Младићи 
 оћуткивања, потпуна отвореност — то је права погодба да можемо што радити. <pb n="115" /> Ја в 
је обасу пољупцима којима је тешко наћи права имена.{S} То нису били врели пољупци, но усијани  
 био да те уклоним и рачуно сам да имам права и разлога за то.{S} С неког вишег политичког и др 
улату, и да по томе никоме не признајем права да ме испитује и води неке истраге нада мном.{S}  
.{S} Сматрао сам да ја имам толико исто права на престо као и ти.{S} Имам га и више но ти, јер  
ана баба Катина кућа постала је за Јелу права тавница.{S} Баба Ката се решила да од сад дејству 
твом — морају се добровољно одрећи ових права, које има и последњи међу њиним грађанима: владал 
р, и по вољи му давао овакав или онакав правац.{S} Својим ненадвим питањима он је често доводио 
устиње, а камо ли одржати кроз њу један правац, путујући једнако на југ.{S} Пет година провео ј 
живи све то, да даде свему томе корисан правац и да удахне душу у ту успавану снагу народа.{S}  
ишао Враничић водио је на југ. — Велимо правац, јер кроз ове планине о путу није могло ни бити  
е опасности.{S} Неколико пута мењали су правац у бежању, јер су ненадно наилазили на какво ново 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Правац којим је ишао Враничић водио је на југ. — Велимо 
а да би се још због начела и политичких праваца с киме слагала или свађала.{S} Њене заваде и ње 
то стакло опет прометнуло у бриљант и — правда је била задовољена.{S} Наравно, да госпођа Ловим 
идовна беда“ те у мало није страдала на правда бога.{S} Ево шта се десило.</p> <p>О св. Сави кн 
а њих натакнуто 20 нових вењера.</p> <p>Правдајући овај издатак, општински одбор уписао је поре 
мојој Стани, колико ја теби желела... — правдала се збуњена Синђа.</p> <p>- Па кад није ништа ш 
едбу о радозналости женској.{S} Каја се правдала.{S} Кнез продужи.</p> <p>— Страхота сте радозн 
 и државног гледишта ја бих могао да се правдам, па можда да се и оправдам.{S} Али све су то со 
зну, али он никако није хтео остати.{S} Правдао се да мора одмах ићи војном министру да чује шт 
 више не уме разликовати сан од јаве! — правдао се секретар</p> <p>— Па дајте онда друго објашњ 
е како год ти хоћеш.{S} Ово је навика — правдао се мајор.</p> <p>— Ружна навика! — пресече га г 
ени то самом неби никад пало на памет — правдао се кнез.</p> <pb n="698" /> <p>— У осталом није 
 је чуо његов долазак.</p> <p>Доктор се правдао; министар стаде у страну и ћутећки је слушао.</ 
што.{S} Чуда, боже, па шта је! — узе се правдати Тоша, но госпођа га пресече:</p> <p>- Какви су 
и: председник државног савета, министар правде, који је уједно био и чувар државног печата, и п 
е дозове министар председник и министар правде.{S} Прочитаћу им документа која несумњиво сведоч 
не да је неко ванредно што скривио пред правдом револуционара.“</p> <p>Писмо је било још дуже;  
њаз вам малолетан — и господа хитају да праве устав, а књаза и не лита нико.{S} И Ви сте, г. Ма 
треба.{S} То нико није хтео.{S} Ту моје праве кривице није било....{S} Али шта то сад вреди!{S} 
е династичких интереса.{S} Тако је, без праве нужде, у земља створен страшан притисак и тираниј 
тлост, тако се најлакше <pb n="42" /> и праве устави.{S} Апсолутан владалац, кад је зрео човек  
м та средства постала недовољна. „Много праве ларму“ — веле они.</p> <p>„С тога су се сад бацил 
{S} Смрт све изједначује; она је једина праведна, која никад не ради по хатару или инату.{S} Он 
и женске можемо много учинити за победу праведне ствари.{S} Што се мене тиче, боже здравље, ја  
стала од суза и крви некаква мученика и праведника, коме су Турци одсекли главу, па та одсечена 
га прељубезног владаоца.{S} Остављајући праведној признателности свију наши саотечественика да  
18892_N7" /> у којој се госпођа њихала, правећи све мање и мање нагибе, најпосле долазила да се 
оме је махом говорио сам кнез, и то час правећи примедбе за игру, час продужујући свој започети 
> <pb n="428" /> <p>— Јес, јес, робови, прави робова!{S} Сироти ви!{S} Ах, како вас жалим — реч 
тили.{S} Како је све ово лепо и укусно; прави министарски салон.{S} Нисам мислила да је све ова 
о лепо зна.{S} Као да из књиге чита!{S} Прави министар полиције.{S} Ко не би рекао да сте ви ми 
 ствари веле да је то само приформа.{S} Прави је пак смер друштва политичка агитација и династи 
е и показујући прстом на своје груди. — Прави доктор!{S} Што ја изоперирам, то је свршено; ту в 
Напослетку је завршио узвиком:</p> <p>— Прави, криви, тек овај народ неће вас више, г. Растисла 
жно за такав посао.{S} Ту сам ја заиста прави доктор —- рече Ката осмејкујући се и показујући п 
је, да је тек ово сад што му Заре прича прави сан.</p> <p>— Заре, је ли могуће да је ствар текл 
 почео живо набрајати како му Растислав прави сметње на сваком кораку, не да ништа да буде по њ 
ана.{S} Његов дугачки црвени нос био је прави гусански кљун, па још кад узе сад шиштати, сви ок 
ине пушку и пушка пукне, у соби настане прави пакао.{S} Од онога пуцња и силине свеће се махом  
Отров сам изабрао с тога што он најмање прави ларме и најзгодније може бити прикривен.{S} У ост 
гати, немој шеретски извијати!{S} То те прави још нижим но што си. <pb n="699" /> Вар сам ја ик 
е за махнитањем кнеза Мутимира!{S} Кнез прави сваки дан лудорије!{S} И сад и за тим треба слини 
 најбоље могао уверити, колико си му ти прави, истински пријатељ и колико на тебе може рачунати 
о сељак је оћуткивао и није хтео казати прави разлог. „Ако си истина Црнојевић, кажи ми па ћу т 
другог ухватили малолетна — па онда дај прави устав...</p> <p>— Па, Ваша Светлост, тако се најл 
и му сенуше светлаци.</p> <p>Ово је био прави мушки шамар.</p> <p>Млади господин стукну и скочи 
} Можете попити отров.{S} У том случају прави узрок ваше смрти остаће тајна за народ.{S} Ви зна 
 образ.“ Ручак је био више но изврсан, „прави царски ручак“, као што се изразио сам кнез.{S} За 
богу хвала нема. — А мој је пут прав, и правилан, и законит — ја не дам да се квари законити ре 
е лита нико.{S} И Ви сте, г. Маврикије, правили устав — Паметан устав!</p> <p>Кнез је ходио и г 
ак и од те ужасне болести те чак и тиме правили опите како дејствује и како се држи.</p> <p>„Сл 
Да, да, поче он — то је ваше — ви - сте правили устав... а књаз вам малолетан — и господа хитај 
— рече Ратко — пили и банчили до зоре и правили сто комедија, ето шта је било.{S} Просто прокар 
Жандармски наредник прича како су многи правили досетке и подсмевали се.{S} Једни су се препира 
ана и младолика.{S} Њене црте нису биле правилне; испало чело, а нарочито угнут нос јако су хул 
же град, ми зовемо тврђава, јер је тако правилније.</note> <note xml:id="SRP18892_N2">Помиловањ 
обро; крвоток је са свим уредан, дисање правилно и равномерно; око почиње реагирати на светлост 
 односе, родитељи се брину да те односе правилно регулишу.{S} У ствари и ми данас имамо свечано 
р цени по његовој политичкој важности и правилности; у опште, она није имала у овом тренутку ни 
је био прост, ваш је дед знао ово мудро правило.{S} С тога се и држао Курјачића и других велика 
— То је сад нов начин доказивања.{S} По правилу ред би био, да они чим било докажу да имају как 
то су код других госпођа јаузне биле по правилу <hi>искључно женски скуп</hi>, састанак самих ж 
 искрену пријатељску руку, да га поведе правим путем!{S} Бави <pb n="399" /> се лудоријама, сиг 
{S} Ја волем да сваку ствар зовем њеним правим именом.{S} Ја идем ствари увек најкраћим путем.{ 
жем и војујем да се женске у политичким правима изједначи с мушкињем.{S} Тек тада ако би их ми  
у о источњачкој индоленцији и чамотињи; правио је упоређења како ради балканиски, а како, на пр 
и рогове.{S} Са мном није било шале.{S} Правио, веле, притисак!{S} Притисак! него шта.{S} Зар м 
 си и сам дете?</p> <p>— Ја их нисам ни правио, но мој отац — одговори дечко.</p> <p>Текелија с 
— Е, мој господине, да вам не да бог да правите пробе.</p> <p>— Знам, знам — прекиде је Врбавац 
ије...</p> <p>— Ех...е!...{S} Виц! и ви правите виц, г. Маврикије.{S} Али није добар ваш виц.{S 
p> <p>— Ја сам грешник.{S} Нисам требао правити такве шале. — рече кнез понова.</p> <p>— То ниј 
 околност што си сам, без родитеља, без правих пријатеља, без икога који би волео тебе лично, а 
ај мост!{S} Изгледа да је нарочито зато прављен да те баш на њему гађају.</p> <p>Разговор се пр 
о, нека ми још једном присмрди овде!{S} Правник! учеван човек!...{S} О! п.... ја на његову наук 
о се толико да ће то јамачно бити један правник <pb n="276" /> звониградски, који обилази око б 
и напунио главу!{S} То је онај шугљанер правник.{S} Ух, чуда <pb n="51" /> боже!... поштење!{S} 
 и да за њега нико не мари.</p> <p>— Е, право вели!{S} Његово право! — рече Растислав презриво, 
се сенке и залатка, они пођоше уз брдо, право средишту Звониграда.{S} Држали су се све покрај к 
рене вратима и обриса марамом очи.{S} - Право вели — рече она, окрећући се опет мужу и Ратку —  
де је вођена битка.{S} Ја сам побеђен — право је да погинем.{S} Улог за који се играло био је в 
че она, окрећући се опет мужу и Ратку — Право вели, да је сироче, и да за њега нико не мари.</p 
шао указ у службеним новинама.</p> <p>— Право имају — рече госпођа — кад ви горе терате сами ко 
 потражи Срећков поглед, па, гледећи га право у очи, поче климајући главом.</p> <p>— Безумни мл 
 особитим нагласком, па се онда загледа право у очи Растиславу.</p> <p>Растислав прими и издржа 
о пред Растиславом и ћутећки га погледа право у очи.{S} После пође даље ходати и рече доста мир 
фија исправи се, она погледа свога мужа право у очи, она заузе положај ратника, који је намеран 
говори на оно питање; она погледа кнеза право у очи и двапут му рече да нема.{S} Он дочепа њену 
S} Тада ће увидети да је она Мона имала право.{S} А сада неће више говорити о томе.{S} Односно  
 Морала је да се брани.{S} Она је имала право; она се бранила.{S} Свак има право да се брани... 
чни министар, или дотични чиновник нема право да чини саслушање над савешћу свога потчињеног, о 
е над савешћу свога потчињеног, он нема право ни да пита каквих си начела, ни да ти натура нека 
он даље свој поглед. — У будућност нема право да се узда онај, који има све у садашњости, а ниј 
а Мутимира.{S} С тога је сматрао да има право да га „уклони“ — онако исто, као што су Мутимиров 
>— И знаш ли шта — рече Ратко — она има право.</p> <p>— Како има право, — чисто се продера Раст 
нез је у неколико признавао да Мона има право.{S} Али код њега су преовлађивали нежнији осећаји 
о се продера Растислав,</p> <p>— Па има право, тако са свим просто!{S} Она је сама лепо рекла:  
махове и сам осећао да кнез понегде има право.</p> <p>Међутим, сав зајапурен кнез је ходао по с 
мала право; она се бранила.{S} Свак има право да се брани...{S} Шта?{S} Шта хоћете ви?{S} Њу да 
атко — она има право.</p> <p>— Како има право, — чисто се продера Растислав,</p> <p>— Па има пр 
n; ils sont au désespoir</foreign> (Има право, људи су у очајању) рече доктор дежурном официру, 
, па неких одредаба у уставу, по којима право наследства прелази и на женску линију.{S} Сети се 
 страшна змијурина мржње људске.{S} Она право иде овом усамљеном цвету, она се обавија око њега 
ст Балканије? — рече кнез и упре поглед право доктору у очи.</p> <p>Доктор се збуни.{S} Њега је 
ђе пред њега, прими га срдачно и поведе право у будоар где га гошћа дочека на ногама.</p> <p>—  
м да ћемо се лако погодити.{S} Што буде право, господине пуковниче.{S} Ви ћете и сами оценити,  
ction" /> <p>Ђаволаста Петрија имала је право.{S} Пава је доиста опазила како је кнез непрестан 
нас у вашим рукама.{S} Ви делате, па је право да за та дела и одговорност носите, као што ће и  
ави увод у разговор.</p> <p>- А ваше је право име? — упита он.</p> <p>— Ката! — одговори женска 
акта, опет је узе за длан и, гледећи је право у очи, рече: </p> <p>- Богме си лијепа.{S} Богме  
но много речи.{S} Пијани Ралека имао је право.{S} Ништа друго не може бити. — Пава је уграбљена 
на отрже руку од бабе. </p> <p>— Ово је право чудо; оваке бруке нигде нема!{S} Место да ме скло 
ити ни речи.{S} Он је мушко и његово је право, ако хоће и дужност, да пада на сваки цвет који < 
а мога брата!{S} Но право има.{S} То је право јуначки, мушки!{S} Види се Косанића крв!{S} Сад г 
и уграби, тај развлачи и односи и то је право!“</p> <pb n="77" /> <p>Ваља му признати — он је д 
 осети да је повређено и оно најсветије право, које она има као жена, и у које, по женским појм 
, који на томе раде да она добије своје право.{S} Госпођа је завршила свој говор тиме, да ће мо 
јевић</hi>!...{S} Је ли?{S} То је твоје право име?...</p> <p>На ове ненадне речи сељакове Жика  
ати за што тако радим, пошто је то моје право.{S} Али то не би било искрено с моје стране, а ја 
сломила — рече Радован.</p> <p>Упуте се право конаку где је био одсео кнез.{S} На капији хтеде  
{S} Пређоше преко те улице и упутише се право високој капији, која је водила у гробље.</p> <p>— 
радимо за парче хлеба.{S} Али кад би се право гледало, то се парама не може да плати.{S} А ја и 
ва сељака; ишли су полако, а упутили се право оном месту где је седео Враничић с дружином.{S} У 
 а уверен је у своју невиност, упути се право одаји коју му показа ађутант.</p> <p>Улазећи у со 
 се с ким препире:</p> <p>Јес, ви имате право.{S} То тако јесте, и то тако бива, али то не мора 
 он сад и прешао у Балканију и отићи ће право у Орловац, где је сад скупштина на окупу; ту ће с 
д његовог комшије, те с тога и има веће право за вењер, пошто је и опасност већа да при уласку  
тов.{S} Чисто се жена и наљути, а има и право, мисли да је ја лажем.{S} Не <pb n="373" /> може  
.{S} Ако се ја срдим и вичем, ја имам и право — ја ту нисам суделовао.{S} Али ви не можете нико 
стио огроман, гадан, црн паук, и пао би право у његову шољу, да га она није гурнула.</p> <p>Кне 
но размажено, покварено дериште.{S} Али право предака?{S} Какво право предака?{S} Што год су им 
 <p>— „У редовним приликама ви би имали право — рекао им је он — али ово су прилике ванредне, с 
 га ухвати за руку, опет му узе гледати право у очи.</p> <p>— Није — рече она меко — ти си план 
леда у огледалу, искашља се па се упути право у салу, где га је чекала непозната госпођа.</p> < 
ором да има малу главобољу, он се упути право у своје одаје.{S} За њим пође доктор и млађи ађут 
рижали глатку површину дунавску, гонећи право супротној обали.{S} Ветар који је још пре по саха 
ме је непрестано нетремице гледао Лепши право у очи, док је она измицала погледом и избегавала  
ка апеловао: „Је ли, господару, да имам право, што тако желим.“ Враничић је морао нешто одговор 
ти сам у себи мораш признати да ја имам право.</p> <p>— О, таман — рече Растислав.</p> <p>—- Та 
 не хтеде, пуковник се обрати с питањем право њему:</p> <p>— Ја сам војник, ја нисам дипломата  
 бори са самим собом.{S} Паву је гледао право у очи, њену руку још је држао у својој, и ова ста 
ово?{S} Та ја ћу најпосле изгледати као право чудо, сва подерана.“ То јој сену кроз главу. —</p 
дериште.{S} Али право предака?{S} Какво право предака?{S} Што год су имали они су отели.{S} Сил 
мари.</p> <p>— Е, право вели!{S} Његово право! — рече Растислав презриво, пошто је целу ову при 
ак манастирски с великим, он је изводио право на широке степенице, које воде на горњи спрат, гд 
 једнога пса.</p> <p>Ово је за њих било право спасење.{S} Јер не прође ни четврт сахата од кад  
ди и равноправни грађани.{S} И ми имамо право да мислимо о државним пословима, и да ценимо шта  
pb n="445" /> заслуга мога брата!{S} Но право има.{S} То је право јуначки, мушки!{S} Види се Ко 
редовима завереника и бунтовника.{S} Но право изненађење тек је сада настајало.{S} Наскоро на с 
За све ствари и поступке има само једно право <pb n="330" /> гледиште и једно истинско мерило — 
брзо поглед на кнеза, рече: „имате пуно право, г. намесник,“ опет се поклони и у једном скоку о 
ма, а она баш таве људе мрзи.{S} Она то право не пориче ни женскима, али, наравно, само донекле 
pb n="535" /> мајко и хранитељко, међер право веле стари људи да балканиска земља мирише.“</p>  
сече га Растислав. </p> <p>Кнез стаде у право пред Растиславом и ћутећки га погледа право у очи 
 љуљушку, жмиркајући и погледајући мужу право у очи, она рече јетко:</p> <p>— Колико ћу пута ја 
 ове хвале насигурно морале пасти кнезу право у уши.{S} Ствар је била у реду!</p> </div> <div t 
ац је говорио истину.{S} Ови људи имају право.</p> <p>Дежурни осети како му нешто застаде у гуш 
едну руку револвер, у другу нож и јурну право оном месту одакле је мало час пукла пушка и откуд 
l> </quote> <p>— А тога спаситеља, тога правога оца нашег народног васкрса твој је деда, кнеже, 
паметно што увек тако бива.{S} С каквим правом <pb n="435" /> траже од владаоца да угушује у се 
и прваци учинили и са собом и са својом правом династијом.{S} И не био, чича Степо, ја Балканац 
а себи види ма какве знаке, по којима с правом може рећи: „та ово је још младост, ово је још сн 
 срећна звезда великих Косанића, који с правом могу понети име „оцеви отаџбине.“</p> <p>Не скид 
ло лако, јер смо то од њега захтевали с правом.{S} Сад је већ теже од кад је проглашен за пунол 
е није где би требало да је.{S} То је у правом смислу речи — човек без срца.</p> <p>— Па ипак — 
 свему крив!{S} Лудило!{S} Ја сам био у правом лудилу — Све ово изговорио је кнез скоро шапатом 
докторе, какав је ово обичај.{S} И то у православној Русији?{S} А!</p> <p>— Доиста грозан обича 
а истуцана семена, те после тога добила праву падајућу болест?</p> <p>— То није била управитељк 
о Косанића подигнут је на злочину.{S} О праву ту не може бити говора.{S} Ствар је у сили.{S} Је 
и седео у кнежевом кабинету, и развијао праву формалну оптужбу против Врбавца, оптужујући га ка 
ицима ви нарочито узимате улогу која по праву само књазу припада.{S} Целом свету пада у очи как 
о догодити.{S} Буде ли добро вама ће по праву припасти ваш део славе; буде ли зло, само ћу ја в 
седим ли ја на балканијском престолу по праву наслеђа, но заслугама мојих предака, једном речи, 
и и једна група родољуба сматра да је у праву да се послужи свима средствима“ — рече ми овај чо 
че, и на послетку његове речи пређоше у праву вику.{S} Срећко га удари два три пут шаком по уст 
у власт, па то ипак учини, онда си ти у праву да ту злоупотребу сузбијеш како год можеш; у овом 
збијеш како год можеш; у овом случају у праву си да дадеш изнуђено обећање, али да га после не  
ли ипак његове жеље премашале су његову праву вредност.....</p> <p>Овај се човек свикао још изр 
змишљотину, или их је сводила на њихову праву вредност; каква гомилица младих људи, можда понај 
м се ваља држати <pb n="646" /> јужнога правца, и то им је био сав путовођа.</p> <p>Црнојевић ј 
ао.</p> <p>Држећи се непрестано јужнога правца, наши путници путовали су тако неуморно цео дан. 
ле, и потекла мисао о промени политичка правца и удаљавању сада приближених личности.</p> <p>И  
> <p>У Балканији деру поглавито ова три правца: либерални, конзервативни и слободњачки.{S} Но и 
о наредио, он се упути крупним корацима правце вратима ђенералова кабинета, где је овај у вече  
 око угла, зађе с позадне стране и пође правце средњим отвореним вратима. — Куку, саме смо самц 
астопце и ћутећки.{S} Враничић се упути правце Дунаву.{S} На скоро он угледа у даљини неку црну 
што се мора развијати непрекидно једним правцем, и што морају признавати све владе — јес, <pb n 
 мажење масе, која, кад пође једном тим правцем, не зна више мере у томе.{S} Сам народ добро је 
откопи, који се у разним <pb n="606" /> правцима и облицима пружају доста дубоко и далеко под з 
у <pb n="587" /> мраку погоди у коме се правцу крећу.{S} На једанпут му се учини да коњи успори 
им гласовима јасно распознавао у ком се правцу креће ова гунгула.{S} На једаред читава гомила љ 
који су могли на кнеза утицати у другом правцу, противно намерама Растислављевим.</p> <p>Ту су  
р у главноме? и т. д. и т. д. све у том правцу.{S} Стављана су ми питања специјално о неким угл 
аљкама.{S} Кад Мона потера и даље у том правцу, он скочи, дочепа капу и викну: „Збогом!“ </p> < 
у прошле и садашње владе.“</p> <p>У том правцу говорио је Ратко даље.{S} Његови савети били су  
ове су гомиле, као голема река, текле у правцу широка друма, што из Звониграда води у оближње с 
ило јој је довољно да у туђој кући чији праг прелази први пут у веку, подлегне човеку, с којим  
 развијала да поврати свој „отети кућни праг,“ <pb n="528" /> како је она то звала; питао је о  
реци благословен час кад си прешла овај праг и ушла у наше друштво.{S} Каквога витеза имаш!{S}  
ни и љубавни односи, ни светиња домаћег прага, ни нежне рођачке везе; купљено је све што се мог 
 биле одаје кнежеве.</p> <p>Обрнув се с прага, Срећко рече: „Хајдете, ево овуда за, мном.“ И до 
вор, који се разговетно чуо с улице, на прагу дворане која је стајала отворена и у коју је дома 
<p>Врата се полако отворише широм, а на прагу се указа осредња, још младолика жена.{S} Иза њени 
pb n="229" /> <p>Кад приђоше вратима на прагу се указа господин, који их дочека с осмејком.</p> 
да, и, крајње задивљена, заустави се на прагу од будоара.</p> <pb n="442" /> <p>Један поглед би 
у о врата и гурају их.{S} Но зато се на прагу указа непозната дама, сва од главе до пете увијен 
="29" /> кнеза, још непунолетни, али на прагу пунолетства.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
, а њу можда одмах да најури.{S} Али на прагу се сретне са својим пашанцем, Растиславом, и чист 
пак, кад је то пунолетство тако рећи на прагу, код нас од њега не дели више од 3 месеца, намесн 
ина кнежева пунолества, које је било на прагу; друго да саопшти ствар кнезу тако, како ће га од 
човек зна где је.{S} Смотрисмо је ту на прагу.{S} Штуче некуд амо унутра.</p> <p>И ако је разго 
S} Кад мртва ђенерала понеше, на кутњем прагу седео је згучен један жандарм и горко је плакао и 
рност једнога владара почиње на његовом прагу.{S} Он прво мора бити „популаран“ код своје околи 
p> <p>— Па ипак, реч „популарност“ није празан звук — примети кнез.</p> <p>— Популарност једног 
ворите, не може бити да је све ово само празан сан.</p> <p>— Дакле, видели сте и г. министра Ку 
непознатој кући, све је то само го сан, празна машта? — упита он озбиљно.</p> <p>Климањем главе 
 другог на диван...</p> <p>— Међер није празна фраза кад се говори о радозналости женској — реч 
вао:</p> <p>— Међер византизам још није празна реч.{S} Какав паклени план!{S} Прво га усамити,  
о је живот горе на земљи гола таштина и празна сујета.{S} Људи се утркују, гложе, боре; често с 
мао уверење да су ови проносени гласови празна измишљотина, опет се није могао <pb n="132" /> о 
старим конаком.{S} Та је удољица обично празна, но сад је била засађена зеленим гранама, окићен 
 n="115" /> Ја вас ништа нећу питати из празне радозналости.{S} А ваља ми знати шта је било да  
нтереси, династија, напредак, све су то празне речи, прост заклон за неизмерно властољубље заљу 
ко опада, да су цркве како који дан све празније и да су томе злу много криви и сами попови.</p 
чаности; стрнџање сматра се као некакав празник.{S} Ко зна где је извор и порекло томе обичају! 
 Све се узруја као оно челе кад треснеш празник.{S} Што би боље, одмах потрча за Турцима.{S} По 
бразно, оно што могу да слушају свакога празника све сеоске девојке, могу да чујем и ја.</p> <p 
ики господин.“ Видео је случајно једног празника у Јеленику.</p> <p>Јела је у почетку била прем 
а година дана, али ствар остаје само на празним речима: до данас никаква дела.{S} Разјурићу ја  
ом.</p> <p>Али у маси простих интрига и празних разговора, ту се по некад јављала и по каква ст 
ад они узму власт у руке, а ми останемо празних шака — говорио је Растислав.</p> <p>- Не, не! — 
тало дим.{S} Овде је сила!“ - О великим празницима ви нарочито узимате улогу која по праву само 
l:id="SRP18892_N2">Помиловања о великим празницима+++.</note> <note xml:id="SRP18892_N3">Тако ј 
{S} Све душе обузе некакав тајанствени, празноверан страх од нечега, што нико није знао шта је. 
а, пошто је то њин пољски светац и њега празнују да им се добро одрже поља и берићет.</p> <p>Је 
м много лична искуства у томе, јер моја пракса није ме доводила у додир са сеоским светом, али  
лушан чиновник одговара хоћу, а после у пракси ради како најбоље може и уме.</p> <p>Ратко се пр 
="158" /> заслуга.{S} Фидије, Поликлет, Праксител и други обесмртили су се представљајући у кам 
о вашаре и саборе он је био завео оваку праксу.{S} Обично је путовао још с једним шипарцем.{S}  
и.{S} Од писара и не крије цигару, а на практиканте по кад кад богме и навикне: „Брже, брже, ма 
е онда овуд вртети које какви шугљанери практиканти, но ће доћи људи, људи, еј! секретари, наче 
а јавно призна оно што у ствари <hi>сви практикују</hi> — њега би затрпали камењем.</p> <p>Свет 
огу чудити, да се тако мало користите у практици тако јасним схватањем ствари у теорији — рече  
“ Доктор се одвоји.{S} Он је био вешт и практичан човек.{S} Његовом оку није измакло <pb n="213 
твар.{S} Но, Срећко, <pb n="239" /> као практичан човек, знао је за ону народну изреку „<hi>Хуб 
чујем, шта о оваким стварима мислите ви практичари, ви људи из народа?</p> <p>Начелници промуца 
кад више неће поновити, а да кнез има и практична интереса да све то сазна, јер ће му то у неко 
њског снега.{S} Она је и сувише мудра и практична да би се још због начела и политичких праваца 
врата, махну руком преко чела те уздиже прамен испале косе, па онда мету леву шаку на срце, а д 
тако нешто.{S} Од те капије просипао се прамен светлости.{S} То јој привуче пажњу.{S} Помаче се 
ња, срећом, увек се дешава тако, да или прамен косе, или парче какве крпе, или какав цвет, или  
ива рука, смоташе се у дугачак, округао прамен, остављајући за собом ведро, тек умивено небо, к 
е планула пушка, и над којим се још вио прамен беличаста дима.{S} Но то као да му није било дос 
високи бели димњаци, над којима се дижу праменови беличаста дама.</p> <p>То је какво село.</p>  
десног рукава избијају му полако малени прамичци беличаста дима од сакривене цигаре.</p> <p>Дан 
 Дочекивали су га песмама и пуцњавом из прангија, а тако исто и испраћали.{S} Кнез се зауставља 
испали.{S} Добро набијена цев рикну као прангија, а Боја запе из свег гласа, што га грло доноси 
Загонетна девојка тврдила је, да је она прапраунука најславнијега балканскога владара, Душана С 
 — ви сте све покварили?</p> <p>Кнез је праскао, а Маврикије избуљио очи и забленуо се у њега п 
хтедне слушати.{S} Кад једног дана њему прасне ћев и рекне: „хоћу сад овако“ — како, чиме ћеш г 
ако ће се, ако овако и даље пође, млади прасци балканиски ускоро показати као много већи аутори 
 које га гоне и дању и ноћу, једнако га прате и једнако му вичу: „Свршуј!{S} Свршуј!“</p> <p>Ка 
говарају и заваравају, а овамо одмах да прате кога у село, да извести кмета.{S} У опште речено  
ај изгледа доста загонетан, а местимице прате га необичне околности.{S} Чича Милоје пошао је од 
b n="507" /> Окружили су га шпијунима и прате му сваки корак.{S} Он неће више да трпи те стеге. 
а се Црнојевић узме на око, да брижљиво прате све његове покрете, да му пазе на сваки корак и о 
 редовима окруже кнежева кола и тако их прате.{S} Понекад поделе се на две поле; једна јаше пре 
м року, прости робови ваши — рече кнез, пратећи свој говор лаким осмејком.</p> <pb n="428" /> < 
ет, на опрезу од изненађења Врбавчевих, пратећи неуморно сваки покрет његов, био је пун неповер 
нима и тракама, с калпаком на глави.{S} Пратећи кнеза, гардисте јаше како кад.{S} Кад су у град 
пазите шта радите, јер што год урадите, прати вас моје буду око.</p> <p>Овим узајамним уједањем 
 масу света, која се беше кренула да га прати.</p> <p>— Јесте, височанство; ово је доиста истин 
ине.{S} Све се то добровољно кренуло да прати кнеза.</p> <p>— Је ли ово истинско одушевљење? -  
а.{S} Доста нам је то што је видимо где прати Јелу на овај пут.</p> <p>Кад се Јела стресе, ова  
 разгледали да их ко год не види или не прати.{S} Кад чују какав ход, или какав говор из даљине 
у има....{S} Каква га кавалерија чува и прати...{S} Једно кљусе, па и њему окрњено ухо....{S} К 
 син, као што је мудри Растислав.{S} Он прати све ове издајничке покрете конзервативаца, и, ако 
 мајку да те је малу одбацила од себе и пратила те да одрастеш у сиротињској колеби, код људи г 
блага, чисто збуњена; она је са страхом пратила сваки покрет, сваку реч Павину.{S} Но сад на је 
 је, као сенка његова, свуда неодступно пратила.{S} Ноћу, дању, у сну или на јави, она се мешал 
, која их је доцније неодступно и верно пратила кроз цео низ година.</p> <milestone unit="subSe 
те ноћи када су Перун Црнојевић и његов пратилац Жика, савладани умором боравили дубок, миран с 
м месту.</p> <p>Перун Црнојевић и његов пратилац ишли су на сумце, знали су само толико да им с 
х и у трећем и у четвртом, а то кретање пратили су дубоки, тужни и дирљиви уздаси, за којима се 
ичући: „ура! живео!“ Тако би га јамачно пратили чак до његова стана у манастиру, да официри из  
 интова Св. Илије).</p> <p>Кнежева кола пратило је 30—40 гардиста, под командом два официра.{S} 
на се брзо трже из тога заноса.{S} Њена пратиља опомену је да се прибере, „Он ће скоро доћи“.</ 
аше механички њене усне.</p> <p>Искусна пратиља њена знала је какав је овај тренутак код женске 
ја није ни погледао.{S} Но зато је Жика пратио сваки покрет Милојев.{S} Он то није чинио намерн 
фесор за војну историју, који је такође пратио кнеза на овом путу, за сад је јахао у непосредно 
дала још лепша но обично.{S} Мутимир је пратио очима с пуно дивљења и нежности.</p> <p>— Збиља, 
и палцем чело.</p> <p>Доктор је ћутећки пратио кнеза очима.{S} Кнежево понашање изгледало му је 
p> <p>Од ноћас Враничића је још једнако пратио тај осећај.{S} Он се налазио чисто у некој екста 
e unit="subSection" /> <p>Чудан је удес пратио Црнојевића и Жику тога дана.{S} Цео су се дан го 
ржани.</p> <p>Кнез Мутимир са своја два пратиоца нађе се сад на уласку Ташмадена.{S} По среди с 
е толико задржао и позва кнеза и његова пратиоца да пођу.</p> <p>Опет се нађоше у уској, мрачно 
 тих гробова, па позва и кнеза и његова пратиоца.{S} Они хтедоше сести на друге гробове, но он  
су ствар узимали и Враничић, а и његови пратиоци.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Правац 
најпосле томе, да овај покрет ваља живо пратити и непрестано имати га на оку.</p> <p>У сред ово 
 кола.</p> <p>То је у главноме била сва пратња кнежева.{S} Наравно, даље су долазиле слуге, кув 
одапета лука.</p> <p>Изненађена, остала пратња покуша да догна кнеза, али сви убрзо видеше да и 
ренутка искрено и из срца текле.</p> <p>Пратња удари широком кантарском улицом, спусти се у кро 
, одашиљући кола и пратњу сухим.</p> <p>Пратња кнежева није била многобројна.{S} На 150 до 200  
н остаде и сам момак.</p> <p>„Једина од пратње кнежеве, стрина његова, не би погођена.</p> <p>„ 
 Пред подне кнез и главно језгро његове пратње били су у Повратници.{S} Остали су полако приспе 
ва кренула се цела свита.{S} Сем обичне пратње кнежеве, сад се беше придружило још и много друг 
има места, куда и сами владаоци иду без пратње, без надзора, без сведока...{S} Кнез Мутимир оде 
његова стана у манастиру, да официри из пратње не вратише свет натраг.{S} Кад кнез већ замаче,  
 наредбе.{S} За тим је сео на коња и, у пратњи два коњаника, отишао у главну касарну, где је од 
 један срдит поглед за кнезом и његовом пратњом, па онда продуже пасти.</p> <p>Час је то сељанк 
 Звониград паробродом, одашиљући кола и пратњу сухим.</p> <p>Пратња кнежева није била многоброј 
ај уз пут да тако почешће овесели своју пратњу.</p> <p>Сахат доцније, брзе кочије кнежеве, са с 
ј околини ићи кроз овај народ и уз неку пратњу било би као шетња кроз шибу.{S} Просто на просто 
а кнез се опростио и удалио из дворане, праћен <pb n="185" /> својом свитом и громовитим узвико 
" /> неколико ножева разне величине.{S} Праћен овом двојицом, Кугић приђе кнежевој слици и стад 
одио се овако:</p> <p>„Његова Светлост, праћена својом породицом, адјутантом и једним само момк 
едан почне изостајати, а кнез и доктор, праћени гардом, наскоро се изгубише у даљини.</p> <pb n 
орода свога, децом својом и унучићима и праунучићима својим.{S} Зар може бити лепше и дирљивије 
јкивати и гледати шта ли је то, а облак прашине јурио је непрестано све ближе и ближе, и све у  
p>На један пут, у даљини указа се облак прашине на широком друму.{S} Као да га је вихор гонио,  
вали по прашини трагови, како сам се но прашини отимао и копрцао.{S} Не, не!{S} Да сам ја био п 
.{S} Читаво јато врабаца копуњало се по прашини, испод стрехе францускога конзулата, дижући нес 
хватили, јамачно још би се познавали по прашини трагови, како сам се но прашини отимао и копрца 
ресале, а сад их, ево, где се ваљају по прашини у коју она неће ни својом ципелом да згази.{S}  
је пуста црвоточина сасвим претворила у прашину целу десну руку, чисто бих се сад прекрстио од  
м.</p> <p>- Те ствари наш народ најтеже прашта.{S} Вашем деди опростио је и његову амишност, и  
сад кретала.{S} Људи су се поздрављали, праштали се, натезали последњу оканицу „за срећна пута  
прашташ?{S} Оди ме пољуби, ако ми збиља прашташ“...{S} И како јој је он тада пружао своје младе 
је ли, ти волеш твога Никицу, ти му све прашташ?{S} Оди ме пољуби, ако ми збиља прашташ“...{S}  
} Кад сте се утврдили по свом повратку, прва вам је брига била да ослабите ону политичку групу, 
у претњу. — Умереност је <pb n="678" /> прва врлина сваког владара: ти не смеш ни у чему пренаг 
о што је осећао сад, ово је била његова прва истинска љубав и ово што је говорио, говорио је са 
х кнезу.{S} Све је пропало.“ То је била прва мисао Врбавчева.{S} Али он сад осети да му се мисл 
а плоту и рече му, да ће туда проћи, па прва и прође.{S} Кнез прође за њом, а за њим уђе и Заре 
а, и, место благодарности, кнезу је сад прва брига да одагна од себе тога спаситеља свога.{S} К 
Влади и привременом намесништву била је прва брига да одрже ред и тишину, као што се у проклама 
чувају своја начелничка места.{S} То је прва и најпреча потреба.{S} С тих места они сад све мог 
овеку?“ — сену Врбавцу кроз главу.{S} И прва мисао која му дође била је: „Издаја!“ Ја сам издан 
 без прекида.{S} Ту је у близини била и прва стража, која их заустави, но после дата одзива пус 
рала ићи њој у посету два пут, и то ићи прва, док се милостивна једва једном одлучила, да благо 
ри, како је „у садањем тешком магновењу прва потреба да се јавни поредак и обшта безбедност одр 
 сав грех узимам на моју душу.{S} Ја ћу прва богу на истину, па кад се ја не бојим, шта се ти б 
92_C22"> <head>ГЛАВА XXII.</head> <head>Прва немилост.</head> <p>Растислав је стајао до прозора 
рицом наступаће и остала потера.</p> <p>Прва десеторица оду збиља напред, али остала потера дуг 
чијем је упуству радила све ово.</p> <p>Прва истраживања дала су само тај резултат: дознао је д 
ок траје Балканије, шта су њени народни прваци учинили и са собом и са својом правом династијом 
, с којима се сваки дан састају.{S} Оне првашње хладне укочености и неповерљива устезања са сви 
а је рудила; ћарлијао је тих поветарац; прве пролећне ласте, већ избуђене, припевале су своју ј 
видео је да су гости нешто ужурбани.{S} Прве речи што до њега долетеше биле су:</p> <p>„Па, нар 
дрих колутова.</p> <p>У првим наступима прве истинске љубави, у души бујна и ватрена младића на 
 зна о тој тајанственој дружини.{S} Кад прве гошће почеше долазити, он се извини и оде, с тврди 
књигу, те из ње ишчитава, па ти каже од прве до последње све што ће ти бити.{S} Кад му иде толи 
доносни војсковођа <pb n="662" /> пооде прве изгубљене битке.{S} Жика пође за њим радосно.</p>  
р овако невешто и неуспешно кушао своје прве кораке у љубавним авантурама, земљом је, у његово  
учиниле су на њу чудан утисак.{S} После прве пренеражености, од које се брзо опоравила, код ње  
 још нису успели да расхладе нов вулкан прве истинске љубави.</p> <p>У таком се стању налазио к 
итије људе и боље газде и њих је узивао прве.{S} С почетка је примао једнога по једнога, а посл 
 песме веселих тица....{S} Ту је познао прве сласти чисте и невине детињске љубави — и ту је пр 
 попа, домаћи свештеник госпођин, одмах прве недеље када је дошао да освети водицу, с уздахом ј 
и Жика седоше опет крај ватре у колебу, први ближе огњишту, други остраг на трупац где је мало  
ли ушима, а Ратка срцем; <pb n="561" /> први им је био министар по имену, а други заповедник и  
ва другога човека.{S} Чу се и одзив.{S} Први глас упита: „јесу ли тамо волови.“ Други глас одго 
олови.“ Други глас одговори да нису.{S} Први глас рече на то нешто тише, што се није могло раза 
ва, г. Ратко, и лекар кнежев, у то доба први медецински ауторитет у Звониграду, млад, духовит ч 
и диже Перуна у своја наручја, и сад га први пут загледа у лице.{S} Перун отвори очи и проговор 
кад не спомињеш њено име.{S} Сад сам га први пут чула из твојих уста.{S} За што је то?</p> <p>М 
анима да пазе на таква младића, и ко га први нађе, да јави одмах.{S} Издата је строга наредба и 
разабрати шта је, а изгледало је као да први глас нешто опсова, а после опет викну:</p> <p>— Еј 
 пошли низ брдо, ади, чим су замакли за први шумарак, они окрену уз брдо.{S} После свега што су 
икати) ти ваљда и не знаш кад сам те ја први пут видео.{S} То је било у Јеленику.{S} Ти си пре  
ад и с другим људима.{S} Можда вама, на први мах, то баш и неће бити тако пријатно, али старајт 
</p> <p>— Да су господа попови то се на први поглед опазити може,— рече Растислав подругљиво.{S 
се лако осмехну.</p> <p>— То се види на први поглед.{S} Но ја бих радо чуо ваше име; чији сте и 
се мењали.{S} Умирен појавом Кајином на први мах, он је одмах за тим опет почео двоумити.{S} Сп 
је ходао и нешто размишљао, али, већ на први поглед, дало се на њему познати да то нису биле ни 
лива му поверење, нешто што ти одмах на први поглед говори: „ово је добра жена, ово је паметна  
рила, у Кате се засветлише, очи.{S} Она први пут мало оживе у говору.</p> <p>— Дакле, збиља, им 
Балканије, местом где је деда Мутимиров први пут засновао своју власт као поглавар државни и ка 
а, изненађен овом новошћу.</p> <p>— Сад први пут чујеш!{S} А за што да тек сад први пут чујеш с 
 први пут чујеш!{S} А за што да тек сад први пут чујеш ствар која ти се под носом дешава?{S} Шт 
нови, читаве завере!</p> <p>— Ја то сад први пут чујем од тебе — рече Тоша, изненађен овом ново 
ање.</p> <p>— Шта хоћете сад? — прекиде први кнез ову тишину.</p> <p>Ђенерал заусти нешто, па о 
рошња појава више не понови, да то буде први и последњи пут.{S} Ако игде, а оно у говору с наро 
седник болује од „гушобоље“.{S} Тада је први пут постала популарна реч „дифтерит“.</p> <p>После 
авске међе балканијске.</p> <p>Отуда је први пут јављено како се дознало да се Перун Црнојевић  
ну страну као какав богаљ.{S} Ко год је први пут видео овај мост, морао је стати и гледати и ди 
на Црна Мора.{S} Ту, у Балканији, он је први пут научио да воле њене бистре потоке, њене китњас 
ан у војсци, министар Врбавац учинио је први покушај своје диктатуре тиме, што је с четом војни 
е народ мио.{S} Ето, покушајте! — то је први корак на путу народњаштва — заврши Растислав подру 
исте и невине детињске љубави — и ту је први пут био сретан.</p> <p>Цело његово сећање на Балка 
о тренутака ова два човека, од којих је први другоме радио о глави, а други првоме дошао главе, 
војник, и за то је био Наполеон, али не први, но трећи.</p> <p>Наполеон трећи био му је узор, н 
и сенку на малени диван у углу.{S} Кнез први опази овај заладак; он повуче Кају на ту страну, т 
"264" /> после се још дуго таласао кроз први вечерњи сумрак.</p> <p>У авлији се направи лом.{S} 
вољан кад би <pb n="550" /> био макар и први слуга у Црнојевића кући, а камо ли што више.</p> < 
 њој први пут пао на ову грешну земљу и први пут заплакао немоћним плачем нејаке макање.{S} А з 
ознао.{S} Тако би и овде било.{S} Он би први повикао „она је, пос јој њен“, а ви би све нагрнул 
касу.{S} Да је отишао у калуђере био би први владика и највећи језуита.{S} Да се одао обичној к 
очившег кнеза треба убити и како сте ви први муж и дипломата балканиски.{S} Те ваше везе ни дан 
вољно да у туђој кући чији праг прелази први пут у веку, подлегне човеку, с којим је дотле само 
вропи не пуца брука како су у Балканији први ђенерали отровници, убице и издајице престола.{S}  
чком месту, где је сури соко балканиски први пут свио своје јуначко гнездо слободе и независнос 
ивајући га „гнездом из кога су излетели први соколови у величанственој борби за ослобођење.“ Кн 
ше места за те су ствари били окривљени први и најугледнији људи.{S} Они су кукали, жалили се,  
 Милоје криви жандарме; вели, да су они први пуцали и да им је намера била да убију и њега (Мил 
луху са <hi>Зликовцем</hi>, и да су они први пуцади на жандарме, а он, тек кад је видео да му п 
ебдило на уснама, но Враничић проговори први.</p> <p>Већ је било близу читав сахат како су се к 
Ја умирем, а он остаје, и то ће ти бити први доглавник.{S} Вреди да ти о њему рекнем коју.</p>  
врапци цвркутали су на крову, очекујући први сунчеви зрачак.</p> <p>Лепша набаци добро мараму н 
о зна, и ако није онако писмен као онај први, он се умеша у разговор, прекоре свога другара што 
њој први пут угледао свет божији, у њој први пут пао на ову грешну земљу и први пут заплакао не 
ује из недара својих.{S} Та он је у њој први пут угледао свет божији, у њој први пут пао на ову 
сам нашао готову заверу.{S} Ја је нисам први створио.{S} Кад сам ја дошао, ствар је већ била зр 
мо све и више од свију био је одликован први намесник — Врбавац.{S} Он је постао ђенерал.{S} Ов 
да се сети удовице сиротице, ако не њен први комшија, пашанац г. Растислављев, мекосрдачни г. Р 
аиста дивном сељанком. (То је ваљда био први и последњи пут у животу кнеза Мутимира, да је њего 
док је могла; сад’ нема више силе, и ко први уграби, тај развлачи и односи и то је право!“</p>  
даницо престола.{S} Приснило ми се како први ђенерал балканиски верно служи престо, па сам доша 
веде; уз пут објасни јој да је ово само први наступ код ђенерала; да ће несвест проћи и ђенерал 
 отрцани наредник — и то је сад боље но први човек.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Неће 
е двадесет година растанка, он је ноћас први пут ступио ногом на ову благословену и њему тако м 
ловачком начелнику дође једне вечери, у први сумрак, непознат човек, с поверљивим писмом од г.  
олико сахати?</p> <p>— Па, сад одмах, у први сумрак.{S} Он ће бити у својој соби, ено у оном од 
Отворена је била кривична истрага.{S} У први мах једно младо калуђерче све је признавало, само  
е са <hi>јесте</hi>.{S} Оно што му се у први мах учинило тако чудно и невероватно, сад му је из 
како се у писму препоручивало.</p> <p>У први понедељак, тако око 9 часова у вече, из двора изађ 
тимира, како седи на престолу.</p> <p>У први мах кнезу се учини, да је ово просто слика на плат 
пуна уста свију Звониграђана, испили су први пехар своје младе и ведре љубавне среће, која их ј 
жне за земљу — Црнојевићи за то, што су први подигли народ, а Косанићи што су после прихватили  
без поуке за младога кнеза.{S} Он је ту први пут почео да назире и ружне стране живога и да слу 
стравио је новога министра.{S} Он је ту први пут осетио како је немоћан да се бори против завер 
 Милоје пођоше за њим полако.{S} Старац први прекиде ћутање.</p> <p>- Ти си ме заборавио, госпо 
ћ било предвиђено.</p> <pb n="11" /> <p>Први број службених новина донео је кратак опис крваве  
ено: „П-с-с--с-с.... полако!„...</p> <p>Први чамац даде знак другоме да стане и да чека, а сам  
оврати гласна вика у близини.{S} Ту, за првим шумарком, чуо се јасан мушки глас где дозива друг 
ислав.</p> <p>— Онда ћемо их оборити на првим скупштинским изборима — рече Ратко.</p> <p>- Обор 
...„Стигли су на врх брда; али над овим првим диже се огромно друго брдо, с чијег врха бије и ш 
се полако уз брдо.{S} Слабачки вочићи у првим колима бејаху застали на узбрдици, немогући да из 
низ црвених и модрих колутова.</p> <p>У првим наступима прве истинске љубави, у души бујна и ва 
жичасто тело својих конкубина.</p> <p>У првим вековима хришћанске победе, кад је хришћански фан 
и последња кола.{S} Кнез је отишао међу првима....{S} Уморна, госпођа одмах оде у спаваћу собу. 
ајлепша женска у Звониграду и једна, од првих дама звониградских, која је потпуно европски обра 
ким пословима.</p> <p>Зетови једнога од првих звониградских трговаца, два пашанца употребила су 
не ударац ужасне мотке.{S} После оваких првих лекција, доцније обично је доста и прост црн штап 
ти Јелу, узе је под руку и брзо поведе, прво преко 2—3 степена, па кроз мали трем, па кроз вели 
видим.{S} Јес!{S} Три су слова.{S} Ево, прво је <hi>П.</hi>, друго <hi>А</hi>, треће <hi>Ц</hi> 
 <p>— О, Паво!</p> <p>Женске застадоше; прво подуже не би никаква јава, после се чу мек, пријат 
и сумрак.{S} Шетачи су бивали све ређи; прво нестаде женскиња, па онда одоше и мушкарци.{S} На  
иво:</p> <pb n="372" /> <p>— Ах, да!{S} Прво и прво дошла сам да те псујем, да протестујем...{S 
е празна реч.{S} Какав паклени план!{S} Прво га усамити, одвојити га од свију, пробудити у њему 
ла?{S} Рекла бих му све што треба...{S} Прво и прво рекла бих му да је леп, да је сладак, да је 
била изгинула и нека његова родбина.{S} Прво је погребена она, после је дошао ред и на самога к 
</p> <p>Тако су ишли десетак минута.{S} Прво су се пели уз малу узбрдицу, па после окретоше низ 
ладалац.{S} То је лаж.{S} На против.{S} Прво је погодба за друго.{S} Нема добра владаоца без до 
тим је настао формалан претрес собе.{S} Прво је претресен сам пуковник, после су кључевима које 
и по часова, и одмах је узео ходати.{S} Прво је ходао по свом кабинету, где обично ради, али ка 
ио, па онда на једанпут узе плакати.{S} Прво су му само текле сузе, а он је полако шапутао: „де 
 је већ била сазрела у души његовој.{S} Прво је мислио, после је на јави сањао, најпосле сви ти 
мушко!{S} Официр је још дупло мушко.{S} Прво што је мушкарац, друго што је војник — рече Ратко  
пођа желела да остане овде још мало.{S} Прво, интересовала се за понуђено председништво мужу а  
о да се то дело некако само учинило.{S} Прво је био бриљант, затим се тај бриљант претворио у ч 
ед авлије и направише читав урнебес.{S} Прво Боја извуче пиштољ, окрете га у вис и испали.{S} Д 
е, као црне сенке, уздизали у мраку.{S} Прво распознаде, да је оно што је пред њом нека башта.{ 
- Та се болест јавља обично на лицу.{S} Прво поједе кожу, те остане голо, црвено месо, па онда  
 рукама, Растислав се реши на двоје:{S} Прво да ствар не саопштава кнезу док не прође светковин 
 <p>Врата се на колима широм отворише — прво изађе она друга женска; она прихвати Јелу, узе је  
ално.{S} Имала је обичај рећи:</p> <p>— Прво ваља живети, то ја знам!</p> <p>Радила је све за ш 
 макар један пут намигнула.</p> <p>Пава прво плану, па одмах за тим побледе као мртвац.{S} Она  
чи, скочи, стаде пред кнеза, погледа га прво у очи и рече одсудно:</p> <p>— Вадим шта је.{S} Г. 
де?{S} Да би био добар владалац од њега прво траже да престане бити човек, да не осећа као чове 
 боже мој, и где ли је онај сметењак да прво човека пријави — рече Растислав журно и нагло пође 
а је бројала даље:</p> <p>- Па бих онда прво и прво извукла један оволики дукат; (Она састави п 
коше мало у страну.</p> <p>Стрина Синђа прво упита где јој је родбина.{S} Пава одговори да је с 
ило Лепшино душевно стање кад је добила прво писмо којим је гђа Мона позива да и она — Лепша —  
рварством да купује срећу своју.{S} Она прво пролази кроз блудничку ложницу, па тек онда иде у  
/p> <p>У почетку Синђина говора Пава је прво <pb n="242" /> бленула зачуђено, не разумевајући ш 
p> <p>Кнез отпуши стакаоце, пошто га је прво пажљиво промућкао.{S} У стаклу је била течност чис 
ћко је извршио своје претње.{S} Хоџа је прво свучен у подрум, ту је провео целу ноћ везан за ди 
 се мирис од дуванског дима.{S} Кнез је прво дуго ходао и пушио.{S} После приђе прозору и узе п 
 и ово је буђење ишло споро.{S} Кнез је прво у 2—3 маха отварао очи, укочено гледао по дворани, 
оворио под ударцима Срећковим.{S} Он је прво почео говор полако, али кад га Срећко удари, хоџа  
 су се бајаги споразумели.{S} Срећко је прво претио хоџи да ће га казнити за обмањивање света и 
, колико тек да се потпише.{S} Пошто је прво био <pb n="15" /> сељак, па шпекулант, па бојаџија 
јбоље зна да Мона воле Лепшу; она му је прво и свратила пажњу на њу и највише се заузимала да с 
рављена сва њина пажња.{S} Пред њима се прво ширила мокра и црна пољана, гдегде испресецана нис 
о жуту, скоро пепељаву боју.{S} Зуби се прво почну клатити, па после један по један остаје у ко 
тајања није могло бити ни помена док се прво не искошкају, а кад би се искошкали, они би и сами 
нава, на једној окуки дунавској чуло се прво неко шапутање, па лак пљусак весала, док се на јед 
ј мах приђе с кавом.{S} Момак се окрете прво кнезу, но он показа главом на Кају и момак се окре 
ти, да оде с њом једној госпођи, где ће прво остати два три дана а после ће се већ наредити што 
ивано и тако вешто згурну низ степенице прво једног на другог, да се за тили час обојица нађоше 
 на руку лепу црвену сенку.</p> <p>Кнез прво сркну, па онда искапи чашу.</p> <p>— Дивно вино! р 
> <pb n="372" /> <p>— Ах, да!{S} Прво и прво дошла сам да те псујем, да протестујем...{S} То је 
Рекла бих му све што треба...{S} Прво и прво рекла бих му да је леп, да је сладак, да је шећера 
ојала даље:</p> <p>- Па бих онда прво и прво извукла један оволики дукат; (Она састави палце и  
, а ко га ухвати — каква слава. „Прво и прво 300 дуката“.... и т. д. — Набројане су и друге кор 
.</p> <p>Тако пођу даље.{S} Анђелија би прво испричала деверу шта је трабуњао пијани Ралека, ал 
зно му поднесе под нос комад вате, који прво накваси некаквом течношћу.</p> <p>После неколико т 
неза Мутимира да му да своју ћерку, али прво наш кнез да се потпише како прима швапску веру и к 
ита даље Жермини.</p> <p>— То је и мени прво пало на ум, али чим сам мало промислио видим да ни 
.“</p> <pb n="206" /> <p>Окренув се, си прво угледа иза себе омалена господина с великим цилинд 
гне планинску колебу, па направио човек прво прелаз, да му је лакше преходити с једне стране на 
е код вас у министарству....{S} Но, чек прво да мало одахнем, дозволите ми да седнем; грдно сам 
срећна ли си.... само да ти кажем... ал прво да рекнеш драгичка — рече Синђа.</p> <p>Пава је ћу 
 бити ни говора!...</p> <p>— Ето то вам прво не ваља, а и просто — <hi>није истина</hi>.{S} Шта 
љда и мене што год, што год тичу, чујем прво из комшилука!{S} Па како сам се јутрос бламирала!  
} Кад му се весела дружина приближи, он прво утече на стражару, после се дочепа једног дрвета;  
> <p>Кад чу глас да је кнез погинуо, он прво мирно испита војника од кога је, кад је и како је  
 <p>Ђенерал се опет окрете слици.{S} Он прво поче говорити тужно, полако, достојанствено, декла 
 владара почиње на његовом прагу.{S} Он прво мора бити „популаран“ код своје околине, код најбл 
то нисам био то у животу, што нисам био прво и пре свега добар човек, па тек после све друго.{S 
ају и поздраве господара.{S} То је било прво приказивање народу, и Растислав је сматрао за умес 
 док се добро не изује.{S} Но да бацимо прво белег, Хајде!</p> <p>- Богами ће бити доцкан; траж 
угом имену вриједи принети на жртву оно прво. — Стидљивост је највећи штит невиности.{S} Чувај  
47" /> талијанску љубавну романцу, и то прво тихо и нечујно, па после све јале и јаче, тако, да 
ного плиће површине.</p> <p>И овај глас прво дубоко уздахну, па онда рече срдито:</p> <pb n="59 
груди не препукоше.{S} Кроз ту пукотину прво су пролазили удовички уздаси — њени и његови; посл 
ича, да је Лепша говорила како је он њу прво питао кога да узме за председника министарства и д 
ди сељацима по цигару дувана.{S} Они су прво дуго загледали његову сјајну, сребрну, па позлаћен 
аскопавам ово бунтовничко гнездо, ја ћу прво тебе за врат.{S} Кад си ти њихна посредница, онда  
 предусретљиво.</p> <p>Мона уведе гошћу прво у велики салон; после се предомисли: — Хајдмо у мо 
адао само 17 дана; да је трећи владалац прво био протеран, а после, кад се опет вратио, био уби 
а ћеш кроз недељу две побеснити, да ћеш прво пролајати и поднети све страхоте беснила, па тек о 
рилика пође брзо напред.</p> <p>Ишли су-прво равницом, али на скоро окретоше низ брдо, управо п 
орено па црно бело, како избере.</p> <p>Прво он каза Пави како је кнез просто заповедио да му с 
ма се на скоро чуше и саме речи.</p> <p>Прво проговори гроб на коме је кнез Мутимир мало час се 
ао је ведар, расположен, крепак.</p> <p>Прво се обријао и дотерао своје бакенбарте; за тим је п 
ар се разјашњавала тек поступно.</p> <p>Прво дође некакав воскар, који се случајно десио у Јеле 
у негде, а ко га ухвати — каква слава. „Прво и прво 300 дуката“.... и т. д. — Набројане су и др 
нут кнез Мутимир, при повратку са свога првог пута по земљи.{S} Параде, церемонијали, поздрави, 
кав ходник и уђоше унутра.{S} Одмах иза првог савијутка, чкиљила је о каменом своду малена ламп 
атко се још не беше опоравио ни од овог првог ударца, кад дете продужи.</p> <p>— А је ли, тата, 
<p>Но она се још не беше прибрала ни од првог изненађења, када се на улици код капије зачу неко 
 је толико тешка, да је он одмах, после првог тренутка, опет спусти на талпу, а сам узе дрхтати 
...</p> <p>Растислав је ћутао.{S} После првог сукоба, који се изродио око ничега, управо око је 
} У службеним новинама ожали ће се смрт првог ђенерала балканског.{S} Саранићемо вас о државном 
је било суђени конаковати.</p> <p>Овога првога дана потера је дала ове резултате:</p> <p>Нађен  
на на промишљење, па ако је вољан, онда првога понедеоника око девет часова у вече, у затворени 
и га до уништења.{S} На такво поступање првога министра угледају се и други, његови потчињени,  
јала у томе, да избуде све обвезнике из првога позива, то су и сеоски биров, и сеоски пољак, и  
долазио из много веће дубине но глас из првога гроба, а то се најбоље познало по томе, што ове  
 - одговори прилика с обале. </p> <p>Из првога чамца дадоше знак другоме и обадва, тихо и нечуј 
гнути 4 коња.</p> <p>-— Видећеш, сад на првој станици, рече кнез с осмехом, мењајући нагло разг 
одну беседицу“, што ће је изговорити на првој постаји, где ће стати да измене коње, а где је би 
 се како би најлакше извела Паву, Синђи првој паде на ум да је изведе доле у поток, где оно хоџ 
је затегнута.{S} Потере ено пред нама у првој планини.{S} За по часа, најдаље бићемо им у рукам 
 друго Зару, с препоруком да то предаду првој стражи која их заустави.{S} После им рече да упам 
а, као што је Жика предсказивао.</p> <p>Првој потери која јо наишла, Црнојевић се придружи сасв 
>Орловцем</hi>, градом у средини земље, првом престоницом обновљене Балканије, местом где је де 
његов свети крст мучеништва.{S} Мене на првом кораку срета издаја, да ме научи ценити верност п 
код својих пријатеља, међу којима си на првом месту ти.{S} Што будеш имао јављај преко прије“.< 
у, свету земљу, а шта га срета одмах на првом кораку!</p> <p>Но младост је божанско неисцрпно в 
ва душевна рана на срцу, да је одмах на првом кораку наишао на гадне преваре и ниска лукава под 
 морате умрети.{S} Као моме рођаку, као првом балканском ђенералу ја вам чиним милост остављам  
здвојите једно од другог.{S} Вама сад у првом реду треба одмора и спокојства.{S} Кад се опорави 
к је себи најпречи.{S} Свак је позван у првом реду да се о себи побрине.{S} За тим долази пород 
вни, коју је ваљало прећи ноћу, а већ у првом граду чекала их је гомила пријатеља, који би их п 
и, од кад смо је последњи пут видели на првоме састанку с кнезом код госпође Моне, Лепша се беј 
 је први другоме радио о глави, а други првоме дошао главе, седели су један до другог на дивану 
дана видате је а она се опет вратила на прву меру — она је опет обична девојка.{S} Цело село зн 
као домаћина могао ме је уздржати те на прву увреду нисам одмах сам себи прибавио сатисфакције. 
оспођа промењеним гласом.</p> <p>— Сад, пре једног сахата — рече Ратко. </p> <p>Госпођа се окре 
Кад је забелио дан, Лепша скочи да иде, пре тога она је у оваким приликама увек одлазила колима 
да се брани, да викне, да се отме; али, пре но што је могао и писнути, он се већ нађе свучен у  
га службеног положаја, јер ту, наравно, пре би се изложио свакој неприлици но што бах пристао д 
, где је мало час Срећко изударао хоџу, пре по сахата њих двоје су се бајаги споразумели.{S} Ср 
 доиста промишљали: „Начелници су исти; пре нас од њих није ни глава заболела; сад нас хапсе и  
рећи да је по уму био нешто изванредно; пре је истина, да је био човек обичне, бистре памети.{S 
и сад.{S} А средства су многострука.{S} Пре свега ваља дејствовати на кнежеву уобразиљу.{S} Он  
е многи.{S} Али и ту је ствар јасна.{S} Пре свега редак је министар који ће то баш тако <pb n=" 
и рекла.{S} То се познаје по изради.{S} Пре неколико година нису ни радили овакве слике.</p> <p 
а, ништа не види, и морал је спасен.{S} Пре неколико година десио се овај интересан случај.{S}  
носни „мирис“ свет је тумачио овако.{S} Пре је блато лепо мирисало, сад се народ искварио, свет 
а то је и на робију осуђивана.</p> <p>— Пре једно шест недеља њој је дошао некакав Илија Кондић 
чуђено, излазећи пред госпођу.</p> <p>— Пре свега немој што замерити чича Јовану — рече госпођа 
Лепи Мутимир“, „добри, слатки Мутимир.“ Пре јој то ни на памет није <pb n="226" /> пало; а сад  
моту дочека!“</p> <p>- А по селима, кад пре удадбе по два пута копиле, онда то није ништа — при 
уриш, али ово је све превазишло.{S} Кад пре уграбисте, часан вас убио!...{S} То ми сад код вас  
а ме отрујете.{S} То је требало да буде пре <pb n="312" /> неки дан, кад се онако нехотице прос 
 нешто тако гадно, ниско и подло, да је пре свега осталог помислио на освету.{S} Људи, који ова 
„Ударићемо поготову истим путем куда је пре по века прошао мој дед.{S} Прохујала половина столе 
не ноћи у дому његових родитеља, где је пре увек било тако <pb n="537" /> мирно, сад на једанпу 
х послова, у оној истој дворани, где је пре неколико година Врбавац, пред запрепашћеним министа 
 тим Лепша беше села за сто, на коме је пре њена доласка кнез Мутимир био разасуо нека своја пи 
ло Милојево, упућено неком попу који је пре две години стрељан због велеиздаје.{S} Из писма је  
кашљао...{S} И да ми је знати кад ли је пре јавио све то оној својој шиндивили, — рече Растисла 
рамо.{S} Један наш пријатељ бацио ми је пре десетак дана једну веома лепу мисао.{S} У нас се ве 
овори ништа; Жика рече нешто, али то је пре било продужење његове раније започете мисли, но одг 
јасно стајала пред очима слика, коју је пре неколико часова гледао у подземним ходницима ташмад 
опуши цигару, а можда малко и да дремне пре но што се лати посла.{S} Заваљен у тршчану наслоњач 
ст женску, и Лепша <pb n="692" /> би се пре дала исећи на комаде, но што би пустила слику док ј 
ебеле, криве јабуке у башти, на коју се пре тако радо пео, и ту, међу њеним сплетеним гранама п 
а су дружинске страже већ размештене, и пре 2 часа по поноћи нико не може изаћи жив из овога кр 
е и она Г је и сада онде, где је била и пре по века, ни за длаку се није приближила своме конач 
д.{S} Наша одговорност пред историјом и пре је била велика, али сад, по смрти ђенералој, на нас 
оврати и седе, с истуреним прсима као и пре.</p> <p>— Неваљали сине!{S} Не боле ме твоји ударци 
и у соби тек видим да још спавате као и пре.</p> <p>Кнез Мутимир саслушао је ову причу Заретову 
м био то у животу, што нисам био прво и пре свега добар човек, па тек после све друго.{S} Кад б 
, а ја ћу овога тренутка доћи.</p> <p>И пре, но што је кнез ма шта могао изустити, црна прилика 
дом долазе једна по једна на језик, али пре но што се језик и макао да их изусти, њих је опет н 
о дугме од електричног звонцета.{S} Али пре но што притисну дугме, врата се на соби широм отвор 
 док се најпосле и то не изгуби.{S} Али пре тога, мени се учини, <pb n="475" /> као да ове две  
 председниче, какви су то људи изгинули пре једно месец дана, на путу између Ожеге и Чичка? </p 
 такве тајне у вештини тровања, које ни пре ни после ње још нико није постигао.</p> <p>„Ти отро 
део.{S} То је било у Јеленику.{S} Ти си пре тога нешто играла с неким твојим другарицама.{S} Би 
је узајамне полне особине и способности пре но што се узму.{S} Свакојако ствар је интересна и в 
е да ме даду“.{S} Зачудила се, како јој пре није пало на ум да о томе више и боље промисли.{S}  
они и помогне.{S} А госпођа Ловимук тек пре две - три недеље имала је такав један случај.{S} Сн 
иг поштански.{S} Па ти си ово добио тек пре двајестак дана: значи, одмах после твога повратка и 
 било писано ђенераловом руком и то тек пре неколико дана.{S} Он га је одмах познао, па ипак чи 
 али још носим модрицу на куку како сам пре пао, кад смо оно последњи пут јахали...{S} Ја не ум 
р је мени мило?{S} Ето!{S} Што те нисам пре хапсио!{S} Промисли само то!..</p> <p>И људи су дои 
жно повући се мало дубље у планину, тим пре што је већ и дан настао, те би се на подножју <pb n 
по селима девојке обично губе девојштво пре удадбе.{S} Откуда то, докторе?</p> <p>— Ту су узроц 
мерило обичном образованом човеку много пре замериће се кнезу, владару.</p> <pb n="30" /> <p>—  
ивела још одавно, врло давно, још много пре но што се и родила, и у том далеком, заборављеном ж 
е било кнезу, кад је заспао, где је био пре тога, шта је радио, је ли што пио или јео? послуга  
зблажење после смрти мужевљеве.{S} А ко пре и да се сети удовице сиротице, ако не њен први комш 
учевма крви благородне,</l> <l>Ка’ мало пре што гордо иђаше,</l> <l>Кроз дивљачне тмуше азијатс 
’ их ватреним погледом;</l> <l>Ка’ мало пре што гордо иђаше,</l> <l>К светом гробу бесмртна жив 
чно.</p> <p>— Та да; с тога сам те мало пре и позвао.{S} Наравно, ти ништа ниси знао о томе!{S} 
 сећају како је жалосно и сумрачно мало пре отпочео њин састанак.{S} Таква Је младост и таква ј 
до један од она два сељака, што су мало пре били с њима.{S} Перун упита за чича Милоја, али њег 
летан, и сад би ствар већ лакше ишла но пре.{S} Он има приватних добара и на њих би се могла ст 
устезала, мислећи да ће јој се, као оно пре, понудити 5-6 цванцика.{S} Али кад јој Срећко рече  
ршити његове заповести.{S} Та ви сте то пре тако лепо знали, али сте се доцније одучили намесни 
анац је страсан љубавник и ја бих му то пре урачунао у врлину но у махну.</p> <p>— Наравно у та 
{S} Другим речима, то је опомена да што пре поновимо наша вечерња посела.{S} Ја мислим сад у че 
траг, па се искида од нестрпљења да што пре почне потеру.{S} У опште, Растислав је имао дара за 
 стању, само да ти огади све, па да што пре бежиш.{S} Ја сам те зауставила.{S} Чувам и сад оно  
на Синђа оберучке и одмах похита да што пре свршава ствар.{S} Домишљајући се како би најлакше и 
амештајући јој јопну и журећи је да што пре иде — добро, кад се нађемо у тој беди, онда <pb n=" 
дину потребу: „да се свршава, да се што пре свршава“.</p> <p>Што се дан кнежева пунолества ближ 
у осећала једну исту потребу: да се што пре одавде удале и да по могућству забораве све што се  
н једини осећај, — да бежи, да бежи што пре и што брже из ове опасне клопке.{S} И не мислећи ви 
сећај: да бежи одавде, и то да бежи што пре, што брже и што даље.{S} Крвава глава Перунова била 
ицу и доктор се постара да се и сам што пре почне смејати, те додаде:</p> <p>— Ах, наравно, нар 
ра — па би већ доста којешта сазнао што пре није знао.</p> <p>— Кад ви тако много знате, онда ј 
да дајте напитак и свршавајте ствар што пре — рече он одважно.</p> <p>Лаганим корацима кнез при 
ај.{S} Проста случајност омела је ствар пре 5—6 дана.{S} Предузете су мере да се такве случајно 
једног врло поверљивог господина, да су пре два дана некакви непознати људи ноћу прешли <pb n=" 
о исто мисле о младом кнезу, као што су пре мислили о старом.{S} Ви сте и данас у њином <pb n=" 
ваљао?{S} Зар сви кнежеви поступци нису пре обичне младићске лудорије и лакомислености, тренутн 
да се на по што год жали.{S} Тек сам ту пре дванаест година легао овако потрбушке, мишљах да се 
нез Мутимир.{S} Никад, никад!{S} Ја бих пре у свет утекао, но што бих пристао да из државних ра 
а.</p> <p>— Док су код старих Грка, још пре три тисуће година, људи били већ толико развијени,  
е слику послала, вели, његова мајка још пре толико година.</p> <p>Лепша сакри руку у којој је д 
кметове; за сувоборски пут, који је још пре три године измерен, обележен и почет да се насипа,  
о супротној обали.{S} Ветар који је још пре по сахата на махове подухивао, сад беше престао, ка 
ењем дошао је јутрос у министарство још пре 8 часова.{S} Ту је још једном прочитао писмо, што г 
о одговор да то није било ноћас, но још пре две ноћи.{S} Овај одговор кнеза је запрепастио.{S}  
ле су утицаја чак и ван Орловца.</p> <p>Пре свега нестало је једне баре, која је била читава зн 
 ствари о самој госпођи Ловимук.</p> <p>Пре свега Пола нагласи да „не лаје куца села ради но се 
ка.{S} А то се све десило овако:</p> <p>Пре два-три дана било је већ, бога ми, добра три сахата 
бности о току целе ове ствари.“</p> <p>„Пре свега, дозволите ми да приметим, да мени цео овај д 
о шушкање и ја осетих како ме неко узе, пребаци ме прело рамена као какав џак и некуд ме понесе 
ктрични ударац чисто га диже са земље и пребаци на мост.{S} У неколико скокова он је опет био к 
> <p>Ката се маши своје велике мараме и пребаци је опет преко главе.{S} Укрштајући преко појаса 
сећао је као своју рођену увреду.{S} Он пребаци Мони, да није требала ни звати Лепшу к себи, ка 
мешао читав поток прекора, она је горко пребацивала Мутимиру његово неискрено <pb n="700" /> др 
ребацујете?</p> <p>- Оставите на страну пребацивања, али какве сте нужде имали, то ми кажите? - 
четим цигарама.</p> <p>Мутимир је горко пребацивао Растиславу да се у свима државнима пословима 
а у велики вунени огртач, а преко главе пребацила велику свилену мараму од чипака.{S} Не ћемо д 
олова, један носи о рамену јарам, други пребацили мотике; кад им жандарми викну, они прејуре во 
побегао!“, <pb n="657" /> а они га сами пребацили преко воде... но дај де да упалим, моја се уг 
 један је носио о рамену пушку, а други пребацио преко руке секиру.{S} Зауставише се на 5—6 кор 
апати.{S} Мона је неправедна кад толико пребацује Лепши тих пет минута.{S} Она се сирота доиста 
а се кнез срдито — коме ви још имате да пребацујете?...{S} Ако се ја срдим и вичем, ја имам и п 
а кнез на један пут.</p> <p>- То ми зар пребацујете?</p> <p>- Оставите на страну пребацивања, а 
власти, у колима сена довезен до Саве и пребачен преко ње.</p> <pb n="530" /> <p>Мален и незнат 
зголићеним грудима, с лаким покривачем, пребаченим преко ногу, кнез Мутимир лежао је полеђушке  
але ноге, вреле сузе квасиле су мараму, пребачену преко лица, а ова је јадна жена убрзаним кора 
Она ти, богме, није црна, но баш бела и пребела, ако знаш и умеш, а ако не умеш, онда ти нико н 
ве што је боље и самосталније међу њима пребећиће у тако зване конзервативце, у чијем ће табору 
конаком.{S} Једва у зло доба суварак се пребије и мајмун падне доле на земљу.{S} Његови гонитељ 
р Тоша сад настојавао да се те дневнице пребију за оне неисправне суме, како би опет дошао редо 
 остадоше да висе на једном уху, старац пребледе као крпа, брада му стаде играти, а усне су се  
p> <p>На ове ненадне речи сељакове Жика пребледи; Милоје беше устао и крочио два корака у стран 
Борџији.{S} Веома снажан телесно, Цезар преболе ово тровање, а отац му умре).</p> <p>„Још мање  
е ноћи, кад је мој дед, бежећи од Руса, пребродио Дунаво овако исто тајно и ноћу као што ћу га  
вако исто тајно и ноћу као што ћу га ја пребродити ноћас, кријући се од Аустријанаца.{S} Три пр 
 омаљска планина у главноме је већ била преброђена и сумрак је затекао нише путнике на висоравњ 
што га је загледао и с десна и с лева и пребројао неке рецке на длану, он задиже мало рукав Пав 
.{S} То ће нашој странци дати несумњиву превагу над свима другим странкама.{S} То ће убрзо прес 
ја како се иде на јуриш, али ово је све превазишло.{S} Кад пре уграбисте, часан вас убио!...{S} 
непознат предмет.{S} Он је тада већ био превалио четрдесету годину, био је дакле у добу кад чов 
сподару.</p> <p>- А да то не буде каква превара?</p> <p>— Није господару.</p> <p>Црнојевић узе  
е какве изговоре.{S} Све то може бити и превара.{S} Кмет још једном понови колика је уцена, дод 
 династија већ изумрла и да је ово само превара и срамота наша, да нам на престолу седи туђинск 
ишљао.{S} С једне стране бојао се какве преваре, с друге опет стране његова бујна млађана радоз 
би.{S} Мени се удварају само да ме боље преваре!{S} За што ме пуштају сама!{S} Пуста шума, пуст 
е одмах на првом кораку наишао на гадне преваре и ниска лукава подвођења на заседе - то је била 
ећаји варљиви, а пролетњи дани најлакше преваре човека да озебе.{S} Кнез је био тврдоглав и док 
посадили са собом за сто, да изненаде и преваре некога од друштва који се био задоцнио.{S} Посл 
> <p>Но хоџа је скупо платио за ћатине „преварене наде.“ Срећко је извршио своје претње.{S} Хоџ 
S} Растислав је узе слушати..{S} Сан га превари.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се  
ри, гушећи се од гнева:</p> <p>— Што ме превари, што ме слага, стрвино матора, што ме слага?!</ 
 онако наваљена крај Перунове главе, не превари сан.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ове 
 — „Ала је горко!...{S} Јао!{S} Мене су преварили, ја сам обманут.... дали су ми да поједем кре 
мачити друкчије но да је утекао, издао, преварио, завео их па напустио у сред ове пусте, непрох 
 шта би му радио да га нешто ухватиш? — Преварио бих га да га уквржим, а после отерам коме треб 
вака својих, да види да се није где год преварио, рачунајући позитивно с непоузданим чињеницама 
ево жиг Француске поште.{S} Дакле си ме преварио.{S} Ох... хо... онда то значи да се овде нешто 
ода нису знали меру овом пићу.{S} Ту се преварио чак и сам г. прота, па чак и наш г. Вујадин.{S 
ски сељак, велики шерет, да воле човека преварити и да то после не сматра као грех, већ, на про 
{S} Није могла појмити како се то могла преварити да пође од куће с откопчаном хаљином.{S} Посл 
„Убили га!{S} Убили га тајно, мучки, на превару, на лажну веру; убили га ноћу; убили га секиром 
бјасни.{S} У опште да га <pb n="639" /> преведе у Балканију, колико тек да се чује да је амо пр 
градовима; то од тебе нико не тражи.{S} Преведи га, ако хоћеш, у највеће планине, где нема живе 
 и други чиновници носе на униформи црн превез.“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сиромах 
азана у овом последњем стиху, кад би се превела у прозу, могла би изазвати и неке двоумице.{S}  
астави Врбавац подругљиво, то је све из превелике љубави спрам кнеза....{S} Разумем!{S} После о 
сти свију наши саотечественика да оцене превелики губитак, који је Балканију овим несрећним слу 
 досадом и кењкањем.{S} - Кажи! - он се преви и пољуби Лепшу за врат.{S} Збиља реци ми. (Он је  
прекршиш стабљику, так се и Лепша одмах преви и приљуби, управо целом тежином тела паде и припи 
е и интересима службе.{S} Ако ви то сад превиђате, доћи ће време када ћете се о овоме уверити.{ 
тражи где има боље.{S} Јела је плакала, превијала се, молила, но <pb n="54" /> све то само је ј 
е била рана под чијим се боловима Перун превијао као црв.{S} С каквим је идеалима он крочио на  
е за уста и узеше се грохотом смејати и превијати се.{S} Чак се и Пава смејала и ако је иначе ј 
одозриво, и он у свачему нађе повода да превије табак и отпочне истрагу, а већ ако се доцније н 
не благе јесење ноћи, горко је плакао у превишњим висинама својим.{S} Једна његова суза канула  
ређене мисли у глава; у овај мах њом су превлађивали <hi>осећаји</hi> и то поглавито овај један 
о расположење нарочито је код Враничића превлађивало.{S} Сем свега он је још био и душевно јако 
 политичке струје наизменце ће добијати превласт.{S} Кнежев би задатак био да издвоји шта у том 
 смо чича Милоја како у глухо доба ноћи превози преко Дунава Жику и његова друга Враничића, кој 
 Зар ја не видим да смо хоџи дошли само преворме ради....{S} Ја ћу сад да идем, никака посла не 
ириса проливена људска крв, и дах буне, преврата и грађанског рата, као нека тајанствена дрхтав 
аље по путу једном замишљена династичка преврата.</p> <p>Али његова звезда већ је бала достигла 
угледни људи у народу доведете ствар до преврата, онда знај и упамти ово, и ево ти се кунем час 
, чича Степо!{S} Ја знам да ти радиш на преврату и да су ти прсти једнако у Црнојевића <pb n="5 
хилистичке дружине, које раде на буни и преврату.{S} У својој борби против власти ти су се људи 
до и лепо, а место њега долази ругобна, превремена, неприродна старост.{S} Млада, глатка, фина  
ву сам визиту данас имала..“ — на то је преврнула очи, саставила три прста, пољубила их и додал 
уста грчевито су дрхтали; полуотворене, преврнуте очи показивале су само мутно беланце, на уста 
таје стезање, дрпање, миловање, ваљање, превртање, девојке често падају у занос, врше се читаве 
ић извади из џепа обичан ђачки бележник преврте по њему, разгледа и поче.</p> <pb n="272" /> <p 
није трајало дуже од тренутка.{S} Ратко превуче шаком преко лица, као да је хтео скинути с обра 
а, на врат, па и на главу, било их је и прегажених; радознале женске главе извиривале су с тава 
лази се наш Ханаан.{S} С тога напред, а прегаоцу бог даје махове!...</p> <p>Изговорив ове речи, 
 раде; јес раде нешто, измахују рукама, прегибавају се и опет измахују рукама....</p> <p>Око ко 
збарушен, раскопчан, он је изгледао као прегладнели тигар, пред којим је замирисало парче свежа 
ахате, стављајући јој на расположење да прегледа све енжењерске радове, које је наш главни штаб 
" /> исто Врбавац сад осећао потребу да прегледа целокупну спрему своју, која је требала да га  
и као што војсковођа у очи главне битке прегледа војску, утврђења, спрему, и целокупну бојну го 
 још једном с почетка до краја брижљиво прегледа цео свој скројени план, да опроба јачину појед 
лап с више преграда.{S} Пошто су и њега прегледали, они опет затворе долап, обесе слику, поврат 
поотварали све фијоке и пажљиво по њима прегледали све хартије, отварајући пакет по пакет и бир 
тражили.{S} Тражило се дуго и брижљиво; прегледано је све, претресена је цела околина, парче по 
ио је конзул.</p> <p>— Све сам брижљиво прегледао и све је било у потпуном реду.{S} Прозори су  
е па све даље и даље докле год око може прегледати.</p> <p>Баш у тај мах, из једне рибарске кол 
е на се да без ларме подвргне надзору и прегледу блуднички дом куда их је одвела она женскиња,  
</p> <p>— Јабогме,— продужи баба Ката — прегни тако један пут, а слободно, ако буде греха, ево  
узвику домаћина добри вочићи још једном прегнуше из све снаге и поспе узалудних усиљавања обадв 
ити, читаве месеце формалне дипломатске преговоре, док се успело да обећа долазити на јаузне; з 
слав, Ратко, цела влада; о томе се воде преговори, њега воде у Париз да гледа девојку, све се т 
чић и отворе тајни метални долап с више преграда.{S} Пошто су и њега прегледали, они опет затво 
с радозналошћу.{S} У кутији је било две преграде.{S} Лепша извади из једне преграде завијутак,  
 две преграде.{S} Лепша извади из једне преграде завијутак, у коме је било једно писмо и још не 
 било 7½ часова из јутра, а на вратима, пред канцеларијом г. министра спољних послова, већ стој 
ћи — рече она хладно.</p> <p>— Којешта, пред тобом тајне! — рече Растислав зловољно. — Није то, 
родичне прилике, - дакле, човек близак, пред којим може бити отворен, а познато му је било и им 
, он је изгледао као прегладнели тигар, пред којим је замирисало парче свежа, крвава меса.</p>  
ац је при ходању обично гледао у земљу, пред ноге.{S} Кад Растислав ово рече, он диже главу, по 
није изговарао.{S} У обичном разговору, пред друговима, звао га је „Кнез.“ У разговору с њим из 
ни, где је пре неколико година Врбавац, пред запрепашћеним министарским саветом, прокламовао мл 
и Балканије.</p> <p>Изговор је био лак: пред што ће постати пунолетан и примити владу, потребно 
 кад дође згодније — на само обично ти; пред светом обично ви.</p> <p>...„Тако ћу те бити,“ пон 
а кад угледују чича Јову <pb n="361" /> пред министровим вратима, они убрзају кораке, узгред са 
вне интересе, за које „и <pb n="388" /> пред људима, и пред Богом, и пред историјом“ носи одгов 
ну била је управљена сва њина пажња.{S} Пред њима се прво ширила мокра и црна пољана, гдегде ис 
а љубазна разговора, кретао се даље.{S} Пред подне кнез и главно језгро његове пратње били су у 
е усијано чело, упре поглед на поље.{S} Пред њом је зијала мркла, црна ноћ.{S} Она се напрезала 
видим шта је.{S} Пођем његовој соби.{S} Пред вратима нађем дежурнога официра.{S} На моје питање 
 Милоје застаде; застадоше и остали.{S} Пред њима је био <pb n="557" /> дубок, бујан планински  
х двоје на липи.{S} Махом су ћутали.{S} Пред зору отпочеше тих разговор.{S} Рачунали су колико  
и ред је тако, старији су чиновници.{S} Пред млађим чиновницима не мари.{S} Од писара и не криј 
овај чудновати и невероватан случај.{S} Пред очима три друштвена изасланика извршена је ова опе 
 се бави знате само вишом политиком.{S} Пред светом хоће да је светитељка, а овамо у мраку да б 
нету, и непрестано загледао у сахат.{S} Пред двором стајао је упарађен вод жандарма, под команд 
 изашао из дворане незадовољан, љут.{S} Пред сам излазак кнежев десило се нешто што је државник 
једу и сладолед, и да пију лимунаду.{S} Пред ноћ дође или <pb n="411" /> кнез, или који од кнеж 
е се стиче у широку кантарску улицу.{S} Пред Малим Конаком ври.{S} Ту су постројени дуги редови 
је да та „звезда даница сија и трепери“ пред његовом капијом.{S} Развиле су се дуге и занимљиве 
ндарма, под командом једног капетана, а пред кнежевим вратима чекала су два његова ађутанта.{S} 
зно боји, премрла је од страха....{S} А пред њом се диже висок, висок плот, преко којег она мор 
слика старе дадиље тако му је била жива пред очима, да ју је доцније и нацртао, те то још и сад 
 старо, доста угужвано писмо, рашири га пред чича Милојем на столу и упита га оштро:</p> <p>— Ш 
 упита он момка.</p> <p>— Ту је; ево га пред вратима.</p> <p>— А какав је, какав изгледа?</p> < 
> <p>Јес, Пава је то јасно сазнавала да пред њом стоји избор, али избор који се мора одмах извр 
за.{S} У осталом, ја сам вазда готов да пред судом историје примим на се сву одговорност за уво 
ањем.{S} Никад није падао у узбуђење да пред другим открива своје осећаје.</p> <p>На људе је гл 
непослушну децу.{S} Но једна помисао да пред њим стоји крунисана глава, господар земља трзала г 
ћава најљућега звера.{S} Бесан лав пада пред ноге, и, као кротко псетанце, лиже ти обућу, само  
S} Она притрча прозору, и доиста угледа пред кућом кнежева кола с четири гардиста који га беху  
ишли кад на једном, на двајестак корака пред собом, опазише гомилицу од 4 народна војника.{S} Т 
коме нисам говорио.{S} Кажите ми човека пред којим сам ја то рекао.{S} Истина је да сам то од м 
отестовали, а начелници су у четири ока пред њима слегали раменима и говорили:</p> <pb n="582"  
>Било му је жао и онога лепог водоскока пред кућом, где се тако често сиграо, прскајући својом  
— и сад је сва та огромна зграда лежала пред њим разорена, управо он се осећао затрпан под разв 
редом и не сећа.{S} Час је стара држала пред кнезом некакво овално огледало у црном оквиру, а м 
амећу.{S} Та њему је тако јасно стајала пред очима слика, коју је пре неколико часова гледао у  
твари, твоја слика силом ми је излазила пред очи и јако ме бунила у мојим плановима.{S} Твоја м 
 пажњу бејаше прогутала ова треска кола пред кућом. — Је ли могуће да је он!{S} Од куда тако ра 
ња таквих гласова.{S} Она се чак и сама пред собом исповедала да су то само „каприци“ и тренутн 
ла.{S} Она се на једаред осети слободна пред овим човеком и могла је сасвим мирно говорити о за 
њом за појас, с котарицом на руци, тера пред собом чопор оваца.{S} Кад чује треску за собом, он 
 показивао им руком пут и отварао врата пред њима, овде застаде, показа руком госпођама да седн 
какву хартију, што је стојала разврнута пред њим на столу.</p> <p>То је био обичан табак велике 
ти се у кабинет за рад.{S} Момак потрча пред њим са свећом, но пуковник му рече да упали лампу, 
.{S} Дај ту шајкачу — заврши Жика бацив пред сељака своју нову јагњећу шубару.</p> <p>Сељак пок 
биђе да ли је све спремно за јаузн, кад пред капијом стадоше господска, затворена кола запрегну 
} Тровање би имало да се изврши баш сад пред пунолетство, јамачно сад по вашем повратку у Звони 
о за лепом месечином.</p> <p>На једаред пред кнеза нешто наде и то га трже.{S} Он погледа преда 
етко, па, трљајући ошинути образ, стаде пред огледало и погледа се.{S} На образу се црвенило пе 
ака, а за тим протрља очи, скочи, стаде пред кнеза, погледа га прво у очи и рече одсудно:</p> < 
риђе слици, али Врбавац прискочи, стаде пред њега и рече: — У мојој кући, а без моје дозволе, м 
је долазак ове женске узбудио.{S} Стаде пред огледало и поправи огрлицу од кошуље, махну дланом 
 коју не могу волети.</p> <p>Кнез стаде пред Лепшу, ућута и тако је нетремице гледао у њу за не 
ги рукав од огртача, навуче га, и стаде пред огледало, да га закопча.{S} Руке су јој дрхтале, а 
цом, Кугић приђе кнежевој слици и стаде пред њу.</p> <p>— Признајеш ли, да си син човечији и да 
 сусрет.{S} Жика обиђе Враничића, изађе пред њега и викну влашки:{S} Ко иде?{S} Црна прилика од 
ва у вече, у затвореним колима да изађе пред свој дворац на жандармску капију, да удари кестено 
ију.{S} Мона с осмејком на устима изађе пред гошћу, загрлише се и слатко ижљубише.</p> <p>— Јед 
ако рано и изненадно.{S} Домаћица изађе пред њега, прими га срдачно и поведе право у будоар где 
главу и ослушну.{S} Жика устаде и изађе пред колебу.</p> <p>Ноћ је била тиха, само што с јужне  
моти пред светом.</p> <p>Јес, њој изађе пред очи све то, и она се после свега тога питала:</p>  
о ти врдао, он ће увек умети да се нађе пред тобом.{S} С тога се мораш постарати да му једном д 
врће ма какву хартију, само нек се нађе пред њим отворена.</p> <p>Кад прође који од старијих чи 
з Мутимир.{S} У овом тренутку њој изиђе пред очи цео живот њенога Никице, за последње 2—3 годин 
ка, а бабо удари још више у плач и пође пред мајку, а она га погледа срдито и рече му: „Ти боље 
S} Камо рекосте?</p> <p>Он у томе стиже пред Растислава и испрси се пред њим.</p> <p>— Како рек 
ебате, у којима је свак доказивао да је пред његовом капијом већа бара и покваренија калдрма но 
а стола црну, дрвену кутију и отвори је пред кнезом, који завириваше с радозналошћу.{S} У кутиј 
сад је већ и то било незгодно.{S} Он је пред њом говорио, а она је тако брзо прозрела у његове  
ој одрешито, весело.</p> <p>Иначе он је пред женскима обично бивао збуњен и неспретан.{S} Али о 
 премишљао.{S} Овда онда застајкивао је пред огромним огледалом и огледао се у њему.{S} Чисто,  
p> <p>Међу тим млади господин стајао је пред њом скоро ван себе од узбуђења.{S} Црвен као рак,  
дном тренутку, живо и јасно васкрсло је пред њеним очима, и она се питала, сва претрнула од стр 
у.{S} Прво распознаде, да је оно што је пред њом нека башта.{S} Видела је у близини велики круг 
 гледећи у жеравицу на огњишту, коју је пред њим полако попадао пухор, он је говорио споро, јед 
ожницу, па тек онда иде у цркву и стаје пред олтар с девојачким венцем на глави.{S} И младожења 
е рукама данас власт.“ Кнез се извињује пред народом.{S} Какав опасан пример!{S} То је мажење м 
дикалац“ скупио је био, како веле, ђаке пред школско здање, говорио им о слободи <pb n="13" />  
е.{S} Кнез рече ађутанту да остане доле пред вратима а он с доктором уђе у собу.</p> <p>— Баш ј 
рцне одоздо новине које држите раширене пред собом и читате их пажљиво; ту је препад тако јак д 
савије руке око оне особе, коју истакне пред њега државни разлог.</p> <p>Док је Лепша ово говор 
вуче рукав од капута заглади бакенбраре пред огледалом и рече: „пусти га.“</p> <pb n="271" /> < 
о није ружна дволичност и покушај да се пред светом прода скупље но што вреди, да се прода под  
ва у зло доба ево ти и кмета, појави се пред судницом, он напред, а ћата за њим, носи <pb n="54 
 томе стиже пред Растислава и испрси се пред њим.</p> <p>— Како рекосте? „намесник не мора да т 
?</p> <p>Кнез прекрсти руке и испрси се пред ђенералом: — Шта ми је!{S} И ви мене питате шта ми 
вар веома озбиљно.{S} Не снебивајући се пред доктором, он узе корачати пољаном, то лево, то дес 
ије, сачекају се и тако се сви дигну те пред општинску кућу.{S} Кад тамо, а кмет и ћата већ се  
 да иставите себе.{S} Ви јасно говорите пред гомилом света: „наредићу књазу да то и то учини“,  
а Балканија има велике историске задаће пред собом, да она мора сад имати владара зрела и мудра 
 Чинило јој се да се понижава кад плаче пред човеком који то није заслужио. „Ово су његове сузе 
дару!“, али у тај исти мах они угледаше пред собом свога витешкога начелника како из све снаге  
некад поделе се на две поле; једна јаше пред колима друга за колима, или најпосле цела гарда ја 
т на једном престаде, они се зауставише пред капијом. — „Бог и душа код мене ће!“ - прошапута Т 
Лепа, затворена, господска кола стадоше пред кућу отмене госпође, о којој смо напред спомињали  
ата крилате трке сјајни путници стадоше пред велики зелени вењак, спремљен за дочек кнеза.{S} О 
наде да су ово кнежева кола што стадоше пред кућу.{S} Она притрча прозору, и доиста угледа пред 
а које „и <pb n="388" /> пред људима, и пред Богом, и пред историјом“ носи одговорност он, г. Р 
n="388" /> пред људима, и пред Богом, и пред историјом“ носи одговорност он, г. Растислав, коме 
да ја једини вучем и сву одговорност, и пред историјом, <pb n="22" /> и пред потомством за све, 
ност, и пред историјом, <pb n="22" /> и пред потомством за све, и за добро као и за зло, што би 
<p>У овом сећању њему се живо представи пред очима онај ризични тренутак, када је његов дед, јо 
же и ближе, док се најпосле не заустави пред самом кућом.</p> <p>— Ово ће јамачно неко теби.{S} 
штеним рукама и истуреним прсима, стоји пред доктором, гледа га с висине и слуша га подругљиво. 
се налази на такој раскрсници, да стоји пред таким журним, неодложним избором.</p> <p>На једну  
и пун страхопоштовања стаде по војнички пред намесника и покорно саже главу.{S} Растислав му не 
трим ножем.{S} Он покушава да бежи, али пред њим се ствара огромно, широко језеро, пуно густе,  
више лоја и катрана који грађанин спали пред својом кућом, у толико је топлија његова оданост п 
 ходницима.</p> <p>У брзо дођоше и сами пред један такав ходник и уђоше унутра.{S} Одмах иза пр 
" /> али она никад не би то признала ни пред самом собом и искрено је веровала т. ј. искрено се 
ини и скочи из кревета.{S} Он се извини пред младим маркизом, набаци на леђа свој јутрењи огрта 
емагог Кугић умео представити и продати пред омладином.</p> <p>Сложили се најпосле томе, да ова 
о да је срамота <hi>једноме</hi> бежати пред стотином.{S} Што да је стид уклонити се онде где н 
 се с тога морало малко и прометанисати пред новим господином министром, — или човек треба да п 
.{S} Није вас ни срамота тако махнитати пред свештеним лицем!</p> <p>— Ух! господин појка, што  
 тако ломно, да често ниси могао видети пред собом ни на 10 корачаји.{S} Уз то се свако по саха 
успомени кнежевој, ваља му јасно изнети пред <pb n="493" /> очи, да су конзервативци, по предањ 
данас — рече он као да се хтео извинити пред Ратком за неупутности женине — Још ми никад није о 
ствар легне и да јој се дете не срамоти пред светом.</p> <p>Јес, њој изађе пред очи све то, и о 
мира, или, ако он то неће, она ће изаћи пред народ, показати се ко је, и сав ће народ за њом по 
мо? — рече Растислав зачуђено, излазећи пред госпођу.</p> <p>— Пре свега немој што замерити чич 
о се измирили, продужи ђенерал, стајући пред кнеза.{S} Држим, да сад један другом можемо пружит 
имуковица беше пала у ватру.{S} Бришући пред огледалом зној с лица, она рече:</p> <p>— Ова нова 
е га дрека тако да се чуло чак на улици пред конаком.{S} Једва у зло доба суварак се пребије и  
вој иницијативи.</p> <p>Кнез се подбочи пред Лепшом и рече: — На пример, јагње моје?</p> <p>Леп 
штвом, његови доцни доласци, кад се тек пред зору враћао блед, изможден, с искривљеним цртама н 
ава, којој још цела будућност стоји тек пред њом, држава која тек има да расте, да се развија,  
ељице Лепше.{S} Тада се враћао кући тек пред поноћ и тада би мирно проспавао до 8 часова у јутр 
 стране није тактично што одмах издајем пред госпођом све слабе стране мога срца.{S} Ми мушки и 
а ипак, ја осећам потребу да се извиним пред тобом. — Не мене ради, но тебе ради!{S} Ти остајеш 
> човек трепне кад му когод махне руком пред очима.{S} Али одма идућега тренутка њега обузме не 
 је, после таквих теревенака, сутра дан пред подне, полако, бојажљиво улазила у собу свога сина 
 изасланик — рече кнез и стаде испружен пред Лепшу.</p> <p>Лепша устаде, узе са стола црну, дрв 
 сад онај други сељак.{S} Да би показао пред непознатим људима како и он нешто зна, и ако није  
p> <pb n="81" /> <p>Растислав је стајао пред великим огледалом и прелиставао некаку француску к 
арац је говорио дуго.{S} Кнез је стајао пред њим и држао чашу у руци.{S} Да ли с тога што је ча 
ad>Ноћници.</head> <p>Врбавац је стајао пред огледалом у спаваћој соби и раскопчавао своју пуко 
њен и неспретан.{S} Али овде он је имао пред собом збуњено, невино девојче, с тога је осећао не 
.</p> <p>Лакеј, што је непрестано трчао пред дамама, показивао им руком пут и отварао врата пре 
а Растислав. </p> <p>Кнез стаде у право пред Растиславом и ћутећки га погледа право у очи.{S} П 
тајао је мали, кадивли диван.{S} Управо пред њим намештена је била округла трокатна полица, пре 
 у вече, они ту доручкују, ту пију пиво пред подне, ту пију црну каву по подне, ту читају новин 
.{S} А и то је лаж, и то је притворство пред светином.{S} Добро је нека глупа маса верује.{S} И 
 вукло да ту остане, и она је остала до пред зору.{S} До два часа по поноћи сипали су прекори;  
з које је, кроз округло прозорче, видео пред собом велику дворану, потмуло осветљену.{S} У двор 
процене да је неко ванредно што скривио пред правдом револуционара.“</p> <p>Писмо је било још д 
} Кнез се заустављао овде онде, излазио пред народ, и, после кратка љубазна разговора, кретао с 
сле као да се покаја што је тако учинио пред момком, те се опет поврати и седе за сто, а момку  
 се већ био толико ослободио и укалашио пред Растиславом, да се целим путем није одвајао од њег 
е узе за рамена и потискујући је полако пред собом, говорио је: — Иди, молим те, иди.{S} Твоја  
ти.“ Више од два сахата џуприло се тако пред судницом, док су ћата и главни кмет унутра неку му 
 подесио, господару, да сељаци баш тако пред вама...</p> <p>Но кнез не даде чедноме намеснику д 
колину.{S} Кнез одахну душом.{S} Далеко пред собом он је видео равне пољане, тек где где засеја 
ла све даље и даље, и Пави је постајало пред очима све јасније и јасније.{S} Кад Синђа заврши п 
е!{S} Али ја ћу свакојако сићи, ма било пред ноћ — рече Растислав.</p> <p>— Молим те сиђи, ја ћ 
 собу, онда јој је овако нешто излазило пред очи.{S} Гледала је свуда по соби убезекнуто.{S} Но 
вор ђенерал Врбавац. — Но ја нисам само пред гробом, ја сам у гробу.{S} Ја нисам само осуђен на 
ај, ми ћемо напред, јер још далеко тамо пред нама налази се наш Ханаан.{S} С тога напред, а пре 
 снова где се ми појављујемо као да смо пред вама што згрешили.{S} Код вас је сан и јава још см 
а се неби много предомишљао баш и јавно пред законом да споји своју личну судбу с њеном судбом. 
војих 40 година; намазао га је ту јавно пред скупљеним светом неком машћу, увио га у дугачко пл 
но. — Замка је затегнута.{S} Потере ено пред нама у првој планини.{S} За по часа, најдаље бићем 
моја!{S} Јеси ли гледала јагње доведено пред кућу и везано за шљиву.{S} У кући оштре нож да га  
е ко си.</p> <p>Вујадин крочи незграпно пред кнеза и поче:</p> <p>— Господару, ја сам, молим по 
слуга полако отвори врата, стаде смерно пред Мону, и не гледајући Тошу, пружи јој на сребрном п 
лице су још биле пуне света.{S} Особито пред дворцем кнежевим беше се скупила огромна гомила, ј 
 све то „природне ствари“ и да нарочито пред једним лекаром не може бити зазорно о томе говорит 
pb n="588" /> уђе у собу, спусти на сто пред кнеза послужавник с боцом вина и три чаше, па се о 
жи некако, ма и несвесно, да се сам бар пред собом оправда- Ово, што горе поменух, био је разло 
ена слика Јеленичког убиства оживе опет пред њом у свима појединостима и у свем ужасу своме.</p 
ем програму за рад.{S} Наша одговорност пред историјом и пре је била велика, али сад, по смрти  
и радио у потери кад би тек наједан пут пред тобом искрсао медвед?</p> <p>— Шта бих радио?{S} Н 
ја назва Лепшом.</p> <p>— Јамачно синоћ пред ону теревенку.</p> <p>— О, не — умеша се госпођа С 
 укротитеља, као послушна деца поваљају пред њим...</p> <p>На ова разлагања Растислављева, Ратк 
о два три, но три-четири сељака, терају пред собом пар волова, један носи о рамену јарам, други 
ломација и твоја полиција да се сакрију пред женама.{S} Госпа Цанку да узмеш ти за управитеља в 
кнез је опомену да се уздржава; на пољу пред вратима стоје ађутанти, а у интересу је самога ђен 
 ходајући по својој соби.</p> <p>Кад му пред мрак дотрча војник с кобном вешћу: „убијен кнез“ — 
>— Веле да људи говоре истину кад стану пред отворен гроб — поче разговор ђенерал Врбавац. — Но 
ојевића у Балканију; за ту услугу ја ћу пред тобом спалити ово писмо.</p> <p>Чича Милоје није о 
уди сли се најпосле у пространу удољицу пред старим конаком.{S} Та је удољица обично празна, но 
шна и врло важна посао.</p> <p>Пусте их пред дежурног, но он не бејаше сам.</p> <p>Боја нагласи 
p>госпођа Софија намештала је свој брош пред великим огледалом.{S} Она не одговори мужу одмах.{ 
 сам ослобођен од свију стега и веза, а преда мном је стајала некаква људска прилика, умотана у 
д чуда!{S} Он се окрете детету и узе га преда се.{S} Испитивао га је редом и дете је у својој н 
а би га оборила и спустила на земљу, да преда вечном одмору своје уморне кости, своје стогодишњ 
 нешто наде и то га трже.{S} Он погледа преда се и зачуди се кад угледа леп кестенов цвет.{S} Н 
 говорећи ништа ови људи донеше из угла преда ме мала сточић, застрт црном чохом, упалише две с 
 стане, и достојно описавши његова дела преда потомцима заједно са његовим споменом један од на 
њел, баци запрепашћеном сељаку 5 дуката преда њ у траву и прошапута претећи: ником речи да ниси 
о једну могућност: да се потчини, да се преда потпунце и неповратно.</p> <pb n="438" /> <p>Тај  
и треба одмах да иде, да зажмури, да се преда, да за тренутак позна рај, а после?...{S} Она ниј 
е у њу тврдо веровала и решила се да се преда тетки на вољу, да учини све што ова тражи, а кад  
им у једну нераздвојну целину, да му се преда сва, да за навек свеже с њим и своју младост и св 
одних интереса.{S} И то све ви истичете преда мном!{S} Буди бог с нама!{S} Волете народ!{S} Па  
 у годинама, нама ваља што више гледати преда се да где не запнемо.{S} Ми смо већ и сувише тешк 
.{S} Висока, средовечна жена, гледајући преда се, ћутећки <pb n="588" /> уђе у собу, спусти на  
 полако, скрушено, гледајући непрестано преда се и климајући главом жалосно:</p> <p>— И ти неће 
о звучи у устима једног владара!{S} Бар преда ме немате потребе излазити с тим парадама. „Народ 
ти никаква тајна.{S} С тога немојте бар преда мном! — рече Растислав, одмахнув руком срдито!</p 
так хиљада дуката под погодбом да владу преда консервативцима.</p> <p>Наумни да се пошто по то  
у је та „озбиљна ствар,“ па да се одмах преда својој неодољивој пожуди, заборављајући за тренут 
 о њокалици, г. Маврикије; држите јавно предавање, или напишите расправу... за... ха.. ха... за 
 њокалица, ха, ха, ха...{S} Хајде једно предавање о њокалици, г. Маврикије; држите јавно предав 
итати?{S} Професор у академији (Тоша је предавао један од споредних предмета у војној академији 
штини, па која победи на изборима, оној предавати власт.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
60" /> својој струци.{S} Једно јутро он предаде своме начелнику парче хартије, на коме је писал 
о кнезу, друго Зару, с препоруком да то предаду првој стражи која их заустави.{S} После им рече 
сто да долазак Лепшин у њену кућу значи предаја кнезу Мутимиру.</p> <milestone unit="subSection 
ладавини, наглашујући, да младоме кнезу предаје престо и отаџбину учвршћену и обезбеђену од сва 
ете својој гошћи.</p> <p>- Драга Лепшо, предајем ти, ево, у аманет овога нашег најновијег роба. 
д ни то нису могли, они само зажмурише, предајући се тако гркој судбини својој.</p> <p>Међутим  
ти говора.{S} Ствар је у сили.{S} Један предак имао је потребне вештине — династија је основана 
мка“ увећати и обогатити старе тековине предака новим добитцима, и како на послетку Балканија м 
мажено, покварено дериште.{S} Али право предака?{S} Какво право предака?{S} Што год су имали он 
е.{S} Али право предака?{S} Какво право предака?{S} Што год су имали они су отели.{S} Сила узел 
више, ти можеш бити још и гори од свију предака твојих, јер ниси провео детињство у народу, као 
цу Косанића и т. д., иде стопама својих предака и т. д., нада се да ће наћи код народа потпоре, 
ш се ти окривити за крваве радње твојих предака.{S} Али све једно, историја се свети и у девето 
лу по праву наслеђа, но заслугама мојих предака, једном речи, као што наш народ вели, висим ли  
иво снажан, да је Лепша одмах клонула и предала се целим телом.{S} Као ружица, којој преко поло 
 бриљантске минђуше.{S} Поклони су били предани госпођи управитељки Ловимук, да их она разда, ш 
е му она то кварити.{S} Дакле, сва њена преданост и толики њени докази љубави и несебичности, н 
влада по старинским везама и породичном предању блиско је везана с кућом Враничића.{S} Ово свак 
n="493" /> очи, да су конзервативци, по предању већ, крвави и непомирљиви противници његове лоз 
а кога је ваљало припазити, пошто је по предању наклоњен палој династији, а то, у данашњим прил 
би био ред у уставној монархији, већ је предао министрима, градећи од кнеза просту лутку минист 
еријал, који ти <pb n="679" /> је после предао г. Растислав, те си, једино на основу онаких под 
 пута, Растислав се и душом и срцем био предао једној јединој ствари — да уђе у траг плановима  
 главну полицију, био је ухваћен, одмах предат преком суду и стрељан.</p> <p>Свемоћан у војсци, 
 њим’ дрхтати,</l> <l>А ми ћемо им роба предати,</l> <l>Да га на снажна плећа прихвате,</l> <l> 
зи зелени:</l> <l>Том Злодуху ћемо роба предати.</l> <l>А шта ћете ви?!</l> <l>Ви сте немоћни!! 
д ће му она донети „лек“ и где ће му га предати?{S} Као капару дао јој је пуковник педесет дука 
примети један. — Па што?{S} Морао би се предати код нас оволико, а он један — додаде други. — А 
и <hi>пристала</hi>, јер да се не мисли предати не би ни долазила — мислила је Мона у себи.{S}  
ожијем.{S} Последице свега тога лако је предвидети.{S} Комшија удовац, комшиница удовица. <pb n 
 је свестрано гледање на ствари, далеко предвиђање, способност да се издвоји важно од неважнога 
о што је то још раније законом већ било предвиђено.</p> <pb n="11" /> <p>Први број службених но 
тмене преставнике орловачког грађанства предводио је орловачки кмет, а орловачки окружни начелн 
тови и командири по некад је депутацију предводио капетан.{S} Отмене преставнике орловачког гра 
тимира.</p> <pb n="194" /> <p>Ради лепа предела, а и да би се кнез Мутимир поклонио гробу своје 
траном ударити.</p> <p>Ето такав је био предео куда су пролазили Враничић и његова мала дружина 
да се може чинити све ово што Растислав предлаже.{S} Ствар није рђава, и неће бити од штете, да 
да сестра својеручно казни брата свога, предлажем да се извршење казне повери твојој бајној гош 
 Мона свој говор.</p> <p>— Па зато ја и предлажем и војујем да се женске у политичким правима и 
трице моја.{S} А? а?{S} Прима ли се мој предлог? — рече кнез кроз смех јасним, веселим гласом,  
 дете из куће.{S} Међу тим црна прилика предложи ми да окуша, нека средства која ће можда помоћ 
целог нашег клуба, и ја ћу колико данас предложити да те бирамо <pb n="454" /> за нашег почасно 
subSection" /> <p>Скачући с предмета на предмет, пролазећи од општих на приватне, и од приватни 
 коме је било једно писмо и још некакав предмет, па пружи писмо кнезу.{S} Он га немарно разви и 
ни су тек поступно у мраку распознавали предмет за предметом, тражећи оно што је њих највише ин 
ам, већ какав сасвим нов, њему непознат предмет.{S} Он је тада већ био превалио четрдесету годи 
ега и Растислава брзо се отпоче.</p> <p>Предмет разговора били су конзервативци и њини покушаји 
а беличастој воденој површини, два црна предмета, где се спуштају низ воду.{S} Враничић ћутећки 
с открије обичан смисао и значај каквог предмета, они се тиме задовоље, даље се не муче и не пр 
stone unit="subSection" /> <p>Скачући с предмета на предмет, пролазећи од општих на приватне, и 
ји (Тоша је предавао један од споредних предмета у војној академији, свега 2 часа недељно).{S}  
изе.{S} Вид тако ослаби, да паћеник све предмете види само као кроз неку замаглицу.{S} Изда и с 
 поче све јасније распознавати поједине предмете, па познаде и неке људе.{S} Јако је био изнена 
поче мало по мало распознавати поједине предмете, који су се, као црне сенке, уздизали у мраку. 
а без месеца, али не са свим мрачна.{S} Предмети се нису могли јасно видети, али су се у сумрак 
вуда по соби убезекнуто.{S} Нови, дивни предмети толико су јој привукли пажњу, да је за тренута 
поглед час на доктору, час на појединим предметима, и гледао их тако зорно, као да је хтео да и 
оступно у мраку распознавали предмет за предметом, тражећи оно што је њих највише интересовало. 
ијени — непрестаним бављењем тим једним предметом успевали су по некад да открију и пронађу у т 
е по недељу дана мислити о једном истом предмету, а упорним мишљењем често је продирао и прозре 
пе узалудних усиљавања обадва падоше на предња колена — падоше и тако остадоше.{S} Њини црвени  
 је у опште била рђаво израђена, али на предњем плану јасно се распознавао облик ђенерала Врбав 
н товар још се једном љутну и прекрете, предњи точак удари о велики камен и кола са шкрипом ста 
 гаћама и кошуљи, подупирао је раменима предњи точак и шибао дугим прутом задуване вочиће, вичу 
 Збиља, Лепшо — рече јој он став управо предњом — ти си по твојим назорима права револуционарка 
ичан овој обали и најбоље ће извидети - предомисли се Враничић и уђе у колебу да изда заповест  
еде гошћу прво у велики салон; после се предомисли: — Хајдмо у мој будоар, ту ћемо бити комотни 
и тек што изусти ово питање, Мутимир се предомисли и постави га другчије.{S} Са склопљеним рука 
има.{S} Но као да се на један пут нешто предомисли, он застаде на сред дворане и рече гласно: — 
на један пут застаде, поћута, као да се предомишљала шта ће рећи, за тим настави живо:</p> <pb  
де за другим вођама, онда ваш деда, без предомишљања, издаје заповести да се тај народ и та „сн 
ити потпуно срећан, па да се неби много предомишљао баш и јавно пред законом да споји своју лич 
сто.</p> <pb n="585" /> <p>Кнез се дуго предомишљао.{S} С једне стране бојао се какве преваре,  
 читаве одавде.</p> <p>Док се Црнојевић предомишљао да ли да облачи шињел, Жика му је разлагао  
нуди што се теби нуди...{S} А ти се још предомишљаш!{S} Море, ноге да му переш, па воду да пије 
штовањем.{S} Ја сам био слободан од тих предрасуда.{S} Сматрао сам да ја имам толико исто права 
.{S} Истина, тапетар ми још није поднео предрачун, али и без његова предрачуна ја знам колико ћ 
није поднео предрачун, али и без његова предрачуна ја знам колико ће ствар од прилике коштати.{ 
p>— Господа министри су на окупу.{S} Г. председник послао је да нита како је Њ. Височанству.</p 
 су потписали као привремени намесници: председник државног савета, министар правде, који је уј 
е уједно био и чувар државног печата, и председник касационог суда, као што је то још раније за 
ише нема изласка, ни спаса.{S} Министар председник држаће у својој руци крајеве те мреже, по по 
{S} Одмах ћу дати да се дозове министар председник и министар правде.{S} Прочитаћу им документа 
зната...{S} А најпосле, ви сте министар председник; вас се ствар тиче толико исто, колико и мин 
ерал Врбавац, министар војни и министар председник у Балканији, преминуо је, измучен дуготрајно 
че одговорност.{S} С тога, као министар председник, он ће увек бирати за министре унутрашљих по 
раздражљив, нестрпељив.{S} Као министар председник, он је често у седницама отворено нападао на 
303" /> тога Врбавац је постао министар председник и узео у своје руке управу над војском, пост 
титулу, у истини вршио дужности једнога председника републике.</p> <p>Даље је Кугић разлагао, к 
ако је он њу прво питао кога да узме за председника министарства и да му је она највише наваљив 
ју државни интереси, а не воља министра председника.</p> <p>Мутимир плану.{S} Ухватив се оберуч 
<p>Растислављев пад са столице министра председника изазвао је с почетка голему узрујаност у св 
то снажиће положај и ауторитет министра председника.{S} Често ће бити <pb n="389" /> довољно да 
казали последњу почаст своме упокојеном председнику.</p> <p>Кад изнесоше мртва ђенерала, нигде  
ајпосле пријаве ствар самом г. министру председнику.{S} Он извести министра војног и обојица су 
или намесникујући дуго...{S} Да, да, г. председниче!{S} Будите уверени, то ће вам веома добро ч 
 Растиславу и упита:</p> <p>- Збиља, г. председниче, какви су то људи изгинули пре једно месец  
подару!</p> <p>- Јес, јес, извијања, г. председниче, извијања!{S} Јер ја имам уверења да ви зна 
лав.{S} Но кнез га пресече:</p> <p>- Г. председниче!{S} Каква су то чудна извијања!!</p> <p>— И 
ратко, јасно, мора једном да се зна; г. председниче, ко је овде старији по власти? ко заповеда  
ко одсудно.</p> <p>— Примићу се, дакле, председништва — продужи Растислав — и то ће нам олакшат 
ам добио писмо од кнеза, у коме ми нуди председништво министарства.{S} Има у писму и других ств 
о.{S} Прво, интересовала се за понуђено председништво мужу а очекивала је да ће из његова разго 
после овако и завршена, као што је Жика предсказивао.</p> <p>Првој потери која јо наишла, Црној 
пена, па кроз мали трем, па кроз велико предсобље, из кога поврнуше у десно, кроз једну собу, к 
био је у кући Врбавчевој.</p> <p>Ушав у предсобље, кнез нареди својим ађутантима да остану ту,  
у жену, која је, сва у црнини, чекала у предсобљу.</p> <p>Пуковник је у тај мах нешто писао.{S} 
 живео.“</p> <p>После обичних поздрава, представака и других церемонија прешло се на оно што је 
о и природно!{S} Она не може себи ни да представи да би то и могло бити друкчије.</p> <p>О слат 
е улогу домаћина, њему је пало у део да представи младоме кнезу и његовом намеснику све ове деп 
 му на ухо:</p> <p>— Поклони се кнезу и представи се ко си.</p> <p>Вујадин крочи незграпно пред 
деде.</p> <p>У овом сећању њему се живо представи пред очима онај ризични тренутак, када је њег 
ку што им се јавила као црна прилика, и представила се као мушко, с тога пошљу да је доведу.{S} 
p>— Добро би било, г. начелниче, да нам представите мало ове људе, да знамо ко су и одакле су.< 
ако се конзервативни демагог Кугић умео представити и продати пред омладином.</p> <p>Сложили се 
резања у самој клици, јер ту је требало представити баш „плот“, живо, голо месо човечије.{S} Ме 
нина“ кнеза Косанића.{S} Писао је Порти представке и вреко градскога паше слао „девлету“ на фра 
нијег, вишег, нарочито спрам особе која представља власт, он је покоран у тим стварима, и шта в 
илике људске фантазије — замишљају се и представљају у облику бабе.</p> <p>А међу тим шта има л 
88" /> околине ниче ширење гласова који представљају кнеза у ружној светлости...</p> <p>Врбавац 
 и пође преко собе с уздигнутом главом, представљајући Растислава како корача надувено и с напе 
лет, Праксител и други обесмртили су се представљајући у камену истинске облике гола, жива чове 
ост, па се за тим уклонише.{S} Слика је представљала кнеза Мутимира, како седи на престолу.</p> 
иховима но и сликама.{S} Слике су махом представљале лик кнежев, над којим лебди по једна или п 
ити оваке, као ова слика како је ја сад представљам.</p> <p>Па и ово је била једна жена и ово ј 
а ногама.</p> <p>— Немам потребе да вас представљам, јамачно се познајете — рече Мона.</p> <p>И 
али начелник орловачки, он сам за себе, представљао је читаву знаменитост.{S} То је био висок,  
ем чак да ствар стоји горе но што је ви представљате — али ако је све то тако, зар ја морам бит 
 револуционарни знак — печат на коме су представљене две пријатељске руке како се рукују, испод 
последњи пут види и целива.{S} Около су представљени свештеници у одеждама, како читају мртвачк 
 слику на зиду.{S} На тој слици било је представљено мртво тело последњег убијенога кнеза балка 
 то раде, да сам ја поданик, грађанин и представник Француске?{S} Непозната особа ништа не одго 
ћа некада се поносила тиме, што је била представница слободоумне народне струје, а намесништво, 
 другама оне, које код публике важе као представнице чедности.</p> <p>На кнежеву примедбу, да б 
них државица.{S} Младоме кнезу Мутимиру предстојало је да се састане у једној руској погранично 
 озбиљно да се разговарамо; ствар је од предсудна значаја.</p> <p>Не отварајући очију, оне нађе 
оба у касарни, где се смести стално.{S} Предузео је и све друге мере, које су биле потребне да  
ко је уверавао, да је он спрам тога већ предузео своје мере.{S} Старијим грађанима припрећено ј 
чајност омела је ствар пре 5—6 дана.{S} Предузете су мере да се такве случајности више не понав 
нало, нужне мере биле <pb n="672" /> су предузете, и Зликовац је „сузбијен натраг“.</p> <p>„Нас 
и и наглашавало.{S} Према томе су одмах предузете и подесне мере.{S} Одмах сутра дан донесени с 
вор о свима потребним мерама, које ваља предузети да се од кнеза одстране сви „опасни елементи“ 
ачаја.{S} Давао им је савете шта се има предузети сад одмах.</p> <p>„Почетак много значи!{S} Ут 
а га је узалуд опомињао да треба ма шта предузети, да је, после свега што се десило, управо без 
ећ такав, онда ту друга избора нема већ предузети све мере да бар остане што даље од државних п 
н да му се обратиш за дозволу, да можеш предузети и друге јаче мере, које се покажу као неопход 
ив главног сарадника, и душе целог овог предузећа, подигнута је тужба и он ће, јамачно, у најкр 
зао од кога се то боје и против кога се предузимају све те мере, али што је прећутао он, исприч 
и сам зебње Растислављеве мин. полиције предузимао је непрестано све нове и нове мере опрезност 
провео је Милоје по овим планинама (као предузимач секао дрва и грађу) и знао их као што зна св 
 послова, он сматра за свету дужност да предузме све потребне мере, којима ће заклонити и зашти 
и с кнезом у Звониград, па да сам лично предузме даље трагање.{S} Он је сад личио на вредна лов 
ога молим, да се против реченог учитеља предузму најстрожије мере.“</p> <p>За ову доставу тадаш 
евићу на ухо, он поче наваљивати да се „предузму мере.“</p> <p>Какве?{S} Још за видела при траж 
а моја питања.{S} А надам се да ћете ме предусрести с поверљивошћу, пошто немате узрока да ма ш 
кад није овако говорила.{S} Но Ратко га предусрете:</p> <p>— И знаш ли шта — рече Ратко — она и 
а свежем, младом лицу.</p> <p>Растислав предусрете кнеза с пуно ледене учтивости.</p> <p>— Погл 
не може бити никакве штете — рече гошћа предусретљиво.</p> <p>Мона уведе гошћу прво у велики са 
уством, он, на згодан начин, деликатном предусретљивошћу сам понуди кнеза да га остави слободна 
беше вратио са свечана дочека, којим је предусретнут кнез Мутимир, при повратку са свога првог  
и и разуверени овим Милојевим причањем; пређашње сумње са свим је нестало и сељаци су изгледали 
ио у <pb n="635" /> блуднички дом, и на пређашње приче накачене су нове.{S} Каквих ти гласова и 
утантовом доктор се опет врати на своје пређашње место и седе крај кнеза.{S} Баци поглед на бле 
 Кнез осети чист свеж ваздух; није било пређашње стеге и пређашњег загушљивог и мемливог задаха 
ена одмах се познала на кнезу.{S} Место пређашње бујности код њега сад беше настала нека смирен 
свеж ваздух; није било пређашње стеге и пређашњег загушљивог и мемливог задаха.{S} Он отвори оч 
ена, а свако упоређење ишло је у корист пређашњега стања.</p> <p>Али један случај нарочито је ч 
а и ноћу бивао буђен.{S} Разлика између пређашњега мирнога стања и ових данашњих трзавица била  
ао.{S} Али сад се већ био угасио у њему пређашњи интерес, да види тајну дружину, у којој има ча 
си ме заборавио, господару!{S} А ја сам пређашњих година бивао толико пута у вашем дому.</p> <p 
у Косанића збаце а на место ње да дигну пређашњу династију Црнојевића.{S} То већ прелази у круп 
> <p>На ове речи Милоје се упути мосту, пређе га брзо и позва и остале да прелазе.{S} Они наиђо 
ен, морао се окретати сваки час, с тога пређе у велику дворану, која је била одмах ту до његова 
 из партије Црнојевића позову Перуна да пређе у Балканију.{S} Увериће га да је сад најбоља згод 
О, боже, има ли те где год!</p> <p>Једа пређе у гласно јецање; она се гушила од плача, она утеч 
е... овако.</p> <p>Говорећи то, госпођа пређе чак у други крај дворане, седе и чисто се увуче у 
но француски, а за тим крупним корацима пређе преко собе, дочепа се врата, тресну их за собом и 
ловима, док разговор најпосле полако не пређе и на чисто личне ствари једнога и другога пашеног 
 преставио свештенички чин, г. начелник пређе на просветну струку:</p> <p>— Оно је г. Ђуро, дир 
 Али сузе су је гушиле, и њен плач брзо пређе у гласно јецање.</p> <p>Са сузама се помешао чита 
 ноге; једва је корачао; није знао како пређе оно неколико корака што га је још делило од кола. 
 дужностима владарским, он на један пут пређе <pb n="437" /> на ватрено заклињање шта би све да 
вао.{S} То је била гробљанска улица.{S} Пређоше преко те улице и упутише се право високој капиј 
рио све јаче, и на послетку његове речи пређоше у праву вику.{S} Срећко га удари два три пут ша 
>Изишав на капију она два младића одмах пређоше на супротну страну улице, бежећи с месечине, ко 
и сама пође за Павом.{S} Срећко рече да пређу у другу собу и да га причекају, затвори врата за  
истри баш траже од својих потчињених да пређу у њихову странку.{S} Шта ту да се ради? — двоуме  
 да постаје обичан назив за жене, пошто пређу неки број година.{S} Опаке пунице — постале су по 
дођем амо, и ја сам одмах наредио да се преже.{S} Можда с моје стране није тактично што одмах и 
 чуди и да ни од <pb n="590" /> чега не преза, што буде видео или чуо.{S} Пођоше сва тројица.{S 
p>Овај се човек свикао још израна да не преза ни од чега.{S} Њему су била добра сва средства.{S 
твари, од којих се обичан човек грози и преза.{S} Проста маса гледа на престо с неким страхопош 
да само наговести кнезу његове грехе, и презадужени и грешни кнез мора бити мек, попустљив и по 
а не дугујем, ја ни од чега на свету не презам, ја немам ни једне тајне за коју бих стрепио да  
старога кнеза Косанића, овај човек није презао чак ни од тога да ступи у <pb n="17" /> везу с Т 
доиста ишао од срца.{S} Он није ни мало презао од тога што га овај сељак почиње познавати.{S} Ш 
бодно располагати собом и да нема зашта презати од његове љубави.{S} Лепша сад на то одговори м 
так дана држала у својој кући, док није прездравила, дајући јој лекарску помоћ преко свога рође 
 јастуку, што му га о имендану даде на „презент“ госпођа Митра, и све му се чини као да му неко 
они се беше пробудио осећај старе, дуго презиране каћиперке, којој се дала прилика да се једном 
надмоћност, прожман осећајем подругљива презирања спрам свега што није улазило у круг његових „ 
н гнева, поглед Растислављев пун хладна презирања.</p> <p>— О.. о.. о..! — рече Врбавац кивно,  
ујнога частољубља, и да изазове осећаје презирања, гнушања и мржње спрам човека, кога је династ 
ачај и своју вредност, ни једно није за презирање и све их треба грабити себи.</hi> Власт, влас 
срџбе беше за часак прешао у подругљиво презирање, но сад се опет поче враћати отичње беснило.< 
p> <p>На династију Косанића гледао је с презирањем.</p> <p>„Свињари, као и сам што сам.{S} Одлу 
анска Браћа голема снага, коју не треба презирати.{S} Они уживају симпатију млађега колена; уз  
 си најпоштенија, кад си гола — свак те презире...{S} Мислиш нисам ја то пробала.{S} И сад она  
Мутимир жалосно.</p> <p>— Наравно да те презирем!</p> <p>— Али зашто, молим те?</p> <p>Лепша се 
рече она одсечно.</p> <p>— Лепшо! ти ме презиреш? рече Мутимир жалосно.</p> <p>— Наравно да те  
>К светом гробу бесмртна живота,</l> <l>Презирући људско ништавило,</l> <l>И плетење безумне ск 
>“ А веровао је и у благотворни утицај „презрена метала.“ Он је имао од кнежева доктора усмено  
а, она климну главом и рече тоном пуним презрења: — Па што кријеш, јадниче!{S} Како си јадан и  
но достојан намесника! — рече Растислав презриво и још се више увуче у фотељ у коме је седео.</ 
вели!{S} Његово право! — рече Растислав презриво, пошто је целу ову причу Раткову саслушао мирн 
огледа преко рамена и упита га хладно и презриво:</p> <pb n="697" /> <p>— Шта хоћеш још од мене 
цили мотике; кад им жандарми викну, они прејуре волове преко рова, стану крај друма и гледају.{ 
живце и чини те набрекло срце удара као прекаљен челични чекић, а бујна, ватрена младост стапа  
че он, хватајући кнеза за руку — Ја сам прекардашио.{S} Није ми то била намера.{S} Сасвим сам д 
истре унутрашљих послова људе одсудне и преке; смеле и наклоњене апсолутизму.{S} Сви његови мин 
/p> <p>„Да се опредељење закона односно преки судова распростре на случајеве где спокојство и ј 
удешене су да гору по неколико дана без прекида.{S} Ту је у близини била и прва стража, која их 
ли шумовиту планинску косу, која се без прекида пружа на пространству од неколико часова, па се 
 капља опет расте, и опет се развлачи и прекида, и тако крв непрестано капље, а ђенерал гледа т 
> <p>Старац на један пут ућута, али ово прекидање говора изгледало је неприродно.{S} Видело <pb 
ам чула..</p> <p>— Шта ли си то чула! — прекиде је Растислав.</p> <p>— Кажи ми је ли истина да  
>— Чија ди је секира овде одјекивала? — прекиде Враничић ово дуго ћутање.</p> <p>Милоје не одго 
учно ћутање.</p> <p>— Шта хоћете сад? — прекиде први кнез ову тишину.</p> <p>Ђенерал заусти неш 
а, сиротана.</p> <p>— Што је сиротан? — прекиде је муж.</p> <p>— Сиротан!{S} Да шта је но сирот 
да правите пробе.</p> <p>— Знам, знам — прекиде је Врбавац — али има људи јаке природе!</p> <p> 
 ваше мудрости.</p> <p>— Добро, добро — прекиде је муж намештајући јој јопну и журећи је да што 
и би“..</p> <pb n="262" /> <p>Овде Боја прекиде доктора,</p> <p>— Јеси ли жењен, господине, и и 
то жутих дуката лек.</p> <p>Пуковник је прекиде: „Какав лек?“</p> <pb n="129" /> <p>Ката се нас 
>— Боже! — рече госпођа зачуђено и тиме прекиде Растислава.{S} Он јој се окрете - Знаш шта, Соф 
 трајао би још и дуже да га Враничић не прекиде.{S} После свега што је чуо од њих, њему се није 
је пођоше за њим полако.{S} Старац први прекиде ћутање.</p> <p>- Ти си ме заборавио, господару! 
ам отплатити....</p> <p>Госпођа га опет прекиде.</p> <p>— Све су то твоје ствари — рече она, а  
и девојка је ту.</p> <p>Но дежурни опет прекиде Боју.</p> <p>— Ама где ту старче?{S} Код кога б 
остадоше да упороже волове, па ће и они преким путем у село.{S} Ствар се свршила лепо и мирно.{ 
о је мучно пуковнику и он је хтео да га прекине.</p> <p>Кушао је још у два три маха да онако уз 
дела и да говори с њом отворено, или да прекине све и онда, наравно, не може радити с њом ништа 
 капља, кад отежа, развуче, на половини прекине, једна пола падне доле на патос, а друга се опе 
величанство било је тако дирнуто, да је прекинуло посету у половини.{S} Три дана доцније директ 
 ови разуму своја права: они се не даду прекинути.</p> <p>По кнежевој наредби, доктор махну рук 
ихна весела смеха.{S} Љубавна је страст прекипела, и они су обоје сретни и задовољни, нити се в 
 овде млади попић, ово је поп Бумбар из Преклада....{S} И њега тако зову, а не личи, молим поко 
а дигнути оне жице, али ме црна прилика преклињала да то не радим, за вас ће, вели, бити горе.{ 
ему би она имала да мисли и зашто је он преклиње срећом и лепотом њеном да му одмах истину у оч 
> <pb n="309" /> <p>— Господару, ја вас преклињем зауставите се — рече ђенерал Врбавац потресен 
могу зауставити ни повратити.{S} Ја вас преклињем... и мене ради и вас ради....</p> <p>Док је ђ 
ерал Врбавац потресеним гласом — Ја вас преклињем не наглите с поступком, за који ћете се доцни 
 вама, владарима из династије Косанића, преко је потребно да постанете добри људи.</p> <pb n="3 
лазиле? јесу ли пријатељи из Балканије, преко мене, писали Црнојевићу? знам ли садржину те прен 
.{S} На име, били смо извештени да сте, преко неких поверљивих лица, дошли у додир с бечким дво 
и ја долазим на престо силом, убиством, преко мртва трупа.{S} Све једно!{S} Зар твоји претци ни 
} А пред њом се диже висок, висок плот, преко којег она мора прећи; мора, јер ће је иначе стићи 
ватног или политичког? је ли Црнојевић, преко мене, стајао у вези и преписци с киме из Балканиј 
те траве, израсле по стрмим обалама.{S} Преко потока је водио нов, тек саграђен узани мостић, с 
 придружило још и много друга света.{S} Преко двеста грађана, махом сељака, јахало је далеко на 
рло су поверљиви једно спрам другог.{S} Преко овога Илије Ката је дошла у додир с г. Врбавцем,  
о, силовито, с очевидним напрезањем.{S} Преко чела и слепих очију одскочиле му жиле као прут; ж 
око засецају у целу будућност његову, а преко њега у будућност ове земље.{S} Према томе не само 
акође увијена у велики вунени огртач, а преко главе пребацила велику свилену мараму од чипака.{ 
јући јој да га обуче.{S} Она га погледа преко рамена и упита га хладно и презриво:</p> <pb n="6 
вих је рафинерија тај долазио!{S} Ваљда преко тридесет девојака прошло је кроз његову канцелари 
госпођа Мона дремушила је.{S} Овда онда преко њених усана прелетао је једва приметан осмејак.{S 
 је јадна жена убрзаним корацима хитала преко звониградских улица, и незнајући још посигурно, д 
ком раном у грудима, ова је жена хитала преко звониградске улице.{S} Она се осећала сама, напуш 
им политичким данима, које је претурила преко главе млада кнежевина Балканија, настали големи п 
арлијали, и опет му придигли на картама преко три хиљаде дуката — рече Ратко срдито.</p> <p>Рас 
а направила везу на телеграфским жицама преко којих су начелник и министар стојали у вези, и та 
одиже поглед и још једном прелети очима преко писма.{S} За тим скочи живо, као девојчица од 16  
до 200 корака унапред, с бедим кајишима преко груди, јурила су, као извидница, два жандармска < 
ја друштво послало да проведе Враничића преко ових опасних омаљских планина, у којима је он зна 
је њушка већ сва била крвава од удараца преко зуба...</p> <p>— Па јесте.{S} Шта ме бијете!...{S 
д им жандарми викну, они прејуре волове преко рова, стану крај друма и гледају.{S} Кад се спров 
 који је највише и најбоље бројао, даде преко ађутанта пет дуката, момчадија се управо упали.{S 
љано је како су два човека опажена, где преко границе нешто кришом увлаче у Балканију.{S} Потер 
ма да слуша — то је све.{S} Оно што иде преко тога згодно је за појесију, али не за управљање д 
нцуски, а за тим крупним корацима пређе преко собе, дочепа се врата, тресну их за собом и љутит 
н — кнез мету две песнице на нос и пође преко собе с уздигнутом главом, представљајући Растисла 
а није могао разабрати.{S} Заре се наже преко кнеза и отвори врата на колима.</p> <p>Црна прили 
 Хо, хо!{S} Ала ће, као јаребицу, да је преко...</p> <p>Пијани Ралека не могаде довршити своје  
ала је једну по једну ствар и бацала је преко столице, док најпосле не извади некакву црну, дрв 
е у заштиту Лепшину.</p> <p>Али Мона је преко свега тога прелазила с подругљивим осмејцима.{S}  
 као лако перце, у два крока пренесе је преко собе, но у који мах хтеде да је спусти на сниски  
едини, и, као оно кобац пиле, понесе је преко собе.</p> <p>Ово снажно стезање, ова близина и то 
ћу слепе, неодољиве страсти, дохвати је преко среде.{S} Он склопи око ње своје снажне, младе ми 
 даме, које су већ поодавнО биле прешле преко тријестака.</p> <p>Два млада ОФицира одмах постад 
ном кратком тренутку, кад као муња сене преко лица и опет се изгуби.{S} Жики је сад било још не 
им служе као место за забаву и живовање преко лета.</p> <p>Крај тога друма, налазио се један ма 
ад угледа леп кестенов цвет.{S} Наже се преко прозора, да види ко му то добаци, али не опази ни 
ом; запиње о грање, о шибље, спотиче се преко пањева, пада, устаје и опет бежи, и опет пада, а  
женим сјајним ивицама.{S} Котрљајући се преко неба, сјајна месечева кругла упадала је у ове црн 
наредићу још раније да се у подрум мете преко двадесет врећа барута, па ћу онда то запалити и з 
октором Срећко пође да нађе згодно лице преко кога би добавио Паву у манастирски конак.{S} Одма 
њих, Сашу добро огребе по врату и утече преко зида у башту.{S} Ови појуре за њим и у башту.{S}  
То је била гробљанска улица.{S} Пређоше преко те улице и упутише се право високој капији, која  
аши се кнежевој руци да је пољуби; кнез преко обичаја пусти да му се пољуби рука, али кад је ће 
 грабе уз брдо, као да долазе одонуд из преко манастирска потока.{S} Радован викну:</p> <p>— О, 
 ко би смео тако што учинити без њега и преко његове наредбе!</p> <p>— За њега!...{S} Море, нес 
одмах сакупио све батаљоне команданте и преко њих узео под своју непосредну команду целу војску 
 каменим бреговима, високим местимице и преко тридесет метара.</p> <p>У подножју ови камени бре 
l>Преко широких девет равнина,</l> <l>И преко девет сињих пучина,</l> <l>У Безданију, земљу дал 
а Милоја како у глухо доба ноћи превози преко Дунава Жику и његова друга Враничића, који није б 
 <pb n="657" /> а они га сами пребацили преко воде... но дај де да упалим, моја се угаси...</p> 
 излаз.{S} Како би било да покушају они преко свога старца, да му набаве новаца.{S} Кнез је сад 
ама, да се ма каква помоћ указује браћи преко границе, наводећи као разлог, да би наше помагање 
, а млађи ађутант опет се врати, носећи преко руке шињел кнежев.{S} Он приђе кнезу и понуди га  
баци је опет преко главе.{S} Укрштајући преко појаса њене крајеве, она рече немарно:</p> <p>— Д 
њега, али преплашени мајмун вешто скочи преко њих, Сашу добро огребе по врату и утече преко зид 
рвом месту ти.{S} Што будеш имао јављај преко прије“.</p> <p>ТВОЈ</p> <p>„<hi>Наклоњени</hi>“.< 
ла се целим телом.{S} Као ружица, којој преко половине прекршиш стабљику, так се и Лепша одмах  
авац.</p> <p>Растиславу прелете облачак преко чела, он одгурну књигу и окрете се унутра у собу. 
етро, откуда ти ово? а ја само погледам преко рамена и велим: „Откуда ми? купио ми мој кнежић“  
грудима, с лаким покривачем, пребаченим преко ногу, кнез Мутимир лежао је полеђушке на дивану д 
уже од тренутка.{S} Ратко превуче шаком преко лица, као да је хтео скинути с образа некакву пау 
рави мало хаљину око врата, махну руком преко чела те уздиже прамен испале косе, па онда мету л 
поправи огрлицу од кошуље, махну дланом преко браде да види да ли је добро избријан; усука обад 
оса — ђенерал је полако повлачио прстом преко кнежеве слике, док не дотера до носа, ту застаде  
м мраку, јурну један на другога и један преко другога, попадају, поруше столове, посваљују стол 
 колима сена довезен до Саве и пребачен преко ње.</p> <pb n="530" /> <p>Мален и незнатан био је 
н други наследник, но Врбавац је прешао преко тога питања простом напоменом да он узима сву одг 
 да ме болу ноге и бутине кад сам пошао преко собе.{S} Последње што памтим то је, како ми мој и 
лу, узе је под руку и брзо поведе, прво преко 2—3 степена, па кроз мали трем, па кроз велико пр 
.</p> <p>После по часа он је већ бродио преко Дунава.{S} Ишла су два чамца, а у сваком по три в 
 носио о рамену пушку, а други пребацио преко руке секиру.{S} Зауставише се на 5—6 корака од Вр 
укујући неком касом, он је био потрошио преко три тисуће пореских гроша, о којима није могао по 
ишта говорила, но бих га ухватила овако преко среде. (Она сави руке другарици око паса) па би г 
ота) рече млади господин, и пође полако преко собе, па онда на један пут плану.</p> <p>— Но, че 
је далеко напред.{S} Остраг се нанизало преко тридесет кола Орловчана и сељака из околине.{S} С 
е задуле, тако, да се црвенило спустило преко целог чела, а у слепим очима на махове <pb n="648 
 дозволе, може се извршити претрес само преко мене мртва.“ После се окрете кнезу: „Господару, п 
 отровао, само што је то вешто извршено преко тебе, твојим рукама.{S} Никакав суд, па чак ни су 
и своје велике мараме и пребаци је опет преко главе.{S} Укрштајући преко појаса њене крајеве, о 
ате; да је чак био саграђен и узан мост преко потока, на коме је Зликовца требало напасти с оба 
рески пандур чича Среја, који служи већ преко 25 година, и многе ствари зна боље но који ти дра 
 прездравила, дајући јој лекарску помоћ преко свога рођеног домаћег лекара.</p> <p>— Таква добр 
ечи: „па читав муж“, његовој жени плану преко образа лака румен.</p> <pb n="279" /> <p>Он се на 
вреле сузе квасиле су мараму, пребачену преко лица, а ова је јадна жена убрзаним корацима хитал 
ваке и стотину других речи прелетале су преко стола, сретале се, одјекивале и губиле се у опште 
 преписци с киме из Балканије? да ли су преко мене долазили какви поклони од Црнојевића пријате 
а.{S} Многе своје послове Црнојевићи су преко њега вршили.{S} Он им је у томе био веома подесан 
много.{S} Сем кнежеве свите било је још преко 50 одличних грађана и чиновника.{S} Ту је био и о 
 <l>Преко високих девет планина,</l> <l>Преко широких девет равнина,</l> <l>И преко девет сињих 
> <l>Да га понесу, да га пренесу</l> <l>Преко високих девет планина,</l> <l>Преко широких девет 
 полицију, био је ухваћен, одмах предат преком суду и стрељан.</p> <p>Свемоћан у војсци, минист 
туђа слава и величина звуче му као неки прекор.{S} То су опасне црте, и ако кнез тако пође тешк 
S} Осећао је као да у овим речима звучи прекор њему: „ти си узрок свему овом!“ У опште, од кад  
д не знам на кога се управо односи овај прекор; да ли на мене, или на вас, т. ј. управо на оне  
ми питања стављати, па ако нађем да без прекора за моју част могу одговарати на њих, ја ћу одго 
/p> <p>Са сузама се помешао читав поток прекора, она је горко пребацивала Мутимиру његово неиск 
 као онај први, он се умеша у разговор, прекоре свога другара што се „бенави“ и не каже шта је, 
е више нападала, сипајући на њу најтеже прекоре, пуне пакосне заједљивости и јетких пецкања.{S} 
јући у своје материнске нежности поучне прекоре, како је већ време, да се једном тргне од тих с 
зи срдита, и још с врата удара у плач и прекоре.{S} Кнез је дочекује такође срдито и одмах план 
ору.{S} До два часа по поноћи сипали су прекори; после је срџбу заменио тихи плач.{S} Плакали с 
ње — оне исте даме које су јој још јуче прекорно истицане као узор и пример, и којима цео Звони 
 ветропировићу један — рече Мона бајаги прекорно, затварајући врата за њим.</p> <p>Кад остаде с 
це, где си ти? — рече пуковник као мало прекорно у шали. — Давно је већ време да се служи кава. 
 и Косанићи конабе, па решили да једном прекрате те крваве распре.</p> <p>А највише је, веле, н 
в озбиљан политички разговор, док га не прекрати једна ситна случајност.{S} Кнез Мутимир наже с 
до, огроман товар још се једном љутну и прекрете, предњи точак удари о велики камен и кола са ш 
де, поклони се с младићском гипкошћу и, прекрећући с ноге на ногу своје гојазно тело, удали се. 
рисана, лепо обучена, увијена у огртач, прекриљена великом свиленом марамом, која јој је покрив 
ближује, стаде, окрете се, избаци прса, прекрсти руке и затури главу, па је тако чекао лекара д 
p> <p>Старац се испрси, спусти наргиле, прекрсти руке на груди, подиже главу и потражи Срећков  
 јадно, бедио створење — госпођа Софија прекрсти се — да не да бог никад да се моје дете нађе у 
 три прста као оно кад човек хоће да се прекрсти и показа њима <pb n="221" /> на сред чела).{S} 
сподару, шта је вама ноћас?</p> <p>Кнез прекрсти руке и испрси се пред ђенералом: — Шта ми је!{ 
ашину целу десну руку, чисто бих се сад прекрстио од муке.{S} А и не знам ко ми стави овде у не 
p> <p>Ноге испружио, прса истурио, руке прекрстио на прсима, а загледао се у једну тачку на зид 
ом.{S} Као ружица, којој преко половине прекршиш стабљику, так се и Лепша одмах преви и приљуби 
ubSection" /> <p>С испруженим ногама, с прекрштеним рукама на прсима, са затуреном главом Врбав 
е.{S} Кнез је стајао наслоњен на зид, с прекрштеним рукама, с главом утиснутом међу стегнуте ми 
у собу Кугић угледа кнеза у позитури, с прекрштеним рукама и истуреним прсима, стоји пред докто 
ца, у турском дервишком оделу, седео је прекрштених ногу на миндерлуку, и пуштао дим по дим из  
окови организма, а на том сунчаном жару прекувана, пречишћена, снажна и једра крв, румена као р 
убеђењу републиканац. — А то је најбољи прелаз од монархије републици.</p> <p>Под Црнојевићима  
 путнике.{S} Коме је могао требати овај прелаз у овој пустој планини, где нема ни трага од чове 
ланинску колебу, па направио човек прво прелаз, да му је лакше преходити с једне стране на друг 
врхове морали су избегавати због тешких прелаза и голема вијугања и обилазака.{S} Остајало им ј 
за један пушкомет ниже, да се спреме за прелазак и ту да га чекају.{S} Код буктиње може остати  
нојевићева преласка у Балканију.{S} Тај прелазак удесили су сами Раткови начелници; удесили га  
осту, пређе га брзо и позва и остале да прелазе.{S} Они наиђоше; Враничић напред Жика за њим.{S 
ти са стотину необоривих доказа.</p> <p>Прелазећи с догађаја на догађај и с личности на личност 
ба у уставу, по којима право наследства прелази и на женску линију.{S} Сети се тога, а сети се  
 у устав одредбу да наследство престола прелази и на женску линију, у то име ђенерал је гледао  
ој је довољно да у туђој кући чији праг прелази први пут у веку, подлегне човеку, с којим је до 
...{S} Ех, хе, момче, покретан пијон не прелази два поља, он то може само у почетку, а после св 
ређашњу династију Црнојевића.{S} То већ прелази у крупне државне злочине.{S} Но Балканија је би 
нађе га мирно и хладно.</p> <p>— То већ прелази сваку меру; то се претвара у читаву инквизицију 
ну.</p> <p>Али Мона је преко свега тога прелазила с подругљивим осмејцима.{S} Што је кнез више  
ала, после се тако ослободила да је већ прелазило у раскалашност.{S} Један по један сеоски Дон  
леника 5 је километара! значи, за сахат прелазим 30 километара!</p> <p>— <foreign xml:lang="fr" 
е водио жив разговор, који је по каткад прелазио и даље, и даље.</p> <p>....{S}И зар бих ја теб 
е његов дед, још као млад човек, кришом прелазио у Балканију да тамо започне велико дело, чији  
ралу — ви сте почели извињавањем, а сад прелазите у нападаје и ружења.{S} Пристао сам да се с в 
уштво <pb n="461" /> почело је поступно прелазити на друге разговоре.{S} Уз звецкарање кашичица 
шњих послова играо у афери Црнојевићева преласка у Балканију.{S} Тај прелазак удесили су сами Р 
, изговарала су је свачија уста, она је прелетала од капиџика до капиџика, с прозора на прозор, 
ом, а од уста до уста још је непрестано прелетала злогласна лозинка: „Убијен књаз, убијен књаз! 
се.“</p> <p>Оваке и стотину других речи прелетале су преко стола, сретале се, одјекивале и губи 
шила је.{S} Овда онда преко њених усана прелетао је једва приметан осмејак.{S} Изгледало је као 
ао муња, испара Дунав и као лака стрела прелете на супротну обалу.</p> <p>Чун се већ давно био  
лучајно другим каквим послом? — Све ово прелете Мони у тренутку кроз главу, јер по лупи кола и  
ажа — додаде Врбавац.</p> <p>Растиславу прелете облачак преко чела, он одгурну књигу и окрете с 
, указаше се две сенке; оне брзо и лако прелетеше улицу као да и не додирују земљу, и нестаде и 
а још једном подиже поглед и још једном прелети очима преко писма.{S} За тим скочи живо, као де 
 небо, које се плавило <pb n="518" /> и преливало као најлепше-плаво море кад га лак поветарац  
ђена шећера, на сунцу ватрено сјајне, с преливањем у најлепше боје.</p> <p>По равном путу, журн 
шири се све даље и даље, као обилне што прелију своје обале па се разлију ао целом обзорју.</p> 
> <p>Растислав извуче из џепа бележник, прелиста га на једном месту застаде.</p> <p>— Да, знао  
слав је стајао пред великим огледалом и прелиставао некаку француску књигу, што је ту лежала на 
 ја осетих како ме неко узе, пребаци ме прело рамена као какав џак и некуд ме понесе.{S} Осећао 
 јарост и починиће триста чуда..</p> <p>Преломе тако да Радован и отац иду, а Грујица да остане 
ад је баба Ката озбиљно одлучила или да преломи Јелу, или да је доиста одјури, бар на време — Ј 
 се Јела једном већ решила, најпосле се преломила.{S} Баба Ката радосно дочепа столицу, примаче 
иством, Балканија је данас лишена свога прељубезног владаоца.{S} Остављајући праведној признате 
осподине, колико ко хоће! а и чврст је, према потреби.{S} Јачи кад — дужи и чвршћи сан; слабији 
тано мењале и бивале час мање час веће, према занимљивости покренутог питања, гошће су износиле 
ане и да чека, а сам погна ближе обали, према ове две црне прилике.</p> <pb n="532" /> <p>- Сто 
ље.{S} Његови савети били су различити, према разноликим приликама у којима су поједини начелни 
за 2 сата бити прокламован за кнеза.{S} Према томе изволте се одлучити.{S} Понављам, свако ваше 
е ово што сам рекао сушта је истина.{S} Према томе ви сад наређујте што буде потребно да се кне 
 није обичан човек, но глава државе.{S} Према томе он нема својих личних ствари за које би мога 
 а преко њега у будућност ове земље.{S} Према томе не само што није никакво чудо што ја то знам 
што се у прокламацији и наглашавало.{S} Према томе су одмах предузете и подесне мере.{S} Одмах  
и узети, ни помоћи ни одмоћи. </p> <p>— Према томе може ми бити све свеједно шта ко о мени мисл 
и са столице, извади сахат и загледа га према ватри.</p> <p>— Скоро поноћ - рече он. — Хајдемо! 
воје наочаре, узе писмо у руке, диже га према себи, и, на један пут, он стаде дрхтати, писмо му 
 сви ми, па и наш господар, нисмо ништа према том његовом хваљеном екватору.“</p> <pb n="179" / 
ва и јестива сместе на дугачак сто, где према потреби ко хоће прилази и служи се.</p> <p>Пошто  
 место да пружи кутију Жики, он је диже према себи, понова загледа у монограм, опет погледа у В 
уди, и узе се закопчавати, а другу диже према младом човеку, који јој, сав зајапурен, иђаше на  
о вино.</p> <p>Кнез нали чашу и диже је према свећи.{S} Лепо, бистро вино искрило се у чаши у п 
г. Растиславе, рече пуковник окренув се према Растиславу, шта ви имате против мене од неко доба 
софирао, али он је то <hi>осећао</hi> и према томе се управљао у животу.{S} Тако је радио, али  
о побуну против законитога наследника и према томе ћу поступити.</p> <p>Овај дрзак говор учинио 
углу, како седи на патосу међу коњима и према маленој свећици, прилепљеној за даску, крпи своје 
угих крајева Балканије били су незнатни према извештајима што су стизали с дунавске међе балкан 
јати су били природни људи и у сразмери према величини својој имали су и све делове тела.{S} Ум 
се поуздано, али се даје лако замислити према ономе како је било у општини.</p> <p>Пошто се так 
испружен, разголићен врат лепо се видео према јасноме огњу, и Жика опази како по снажном затиљк 
ва и расплођава род људски</hi>.</p> <p>Према томе овоме чину поклањана је општа пажња, установ 
год рекне против те владавине, одмах је премазан бојом антидинастичном <pb n="513" /> и више му 
, а човек, дуже затворен у одају, скоро премазану таком бојом, може формално да буде отрован.</ 
ликих способности, али ипак његове жеље премашале су његову праву вредност.....</p> <p>Овај се  
p> <p>Начелници промуцаше, да и они.... премда су у ствари људи слабоумни и од књиге давно одво 
у, вазда одани и покорно на расположењу премда, наравно, они нису ради никога вређати....</p> < 
миру и чекати да се поврати, па га онда преместити у постељу.{S} Још једном кнез је опоменуо св 
{S} Лепша је сад механички и не мислећи преметала по тим писмима.{S} Баш у тренутку кад је кнез 
 мали густиш, уђоше унутра и пажљиво су преметали шумарак, крешући овда онда жигицом да виде им 
чу, узе на крило велики албум и тако је преметао слике, а уз то и певушио.{S} Певао је некакву  
је Ратко писао да га је нашао случајно, премећући своје хартије.{S} Начелник почасти непознатог 
ојни и министар председник у Балканији, преминуо је, измучен дуготрајном ватром, која му је пос 
им кнез Мутимир стајао је на сред собе, премишљајући шта сад да ради.{S} Осећао је да не може о 
мио за одсудан тренутак.{S} После дугих премишљања он реши да ће најбоље бити да кнеза испрати  
тема његових сањања.</p> <p>После дугих премишљања, припрема, планирања, ствар је већ била сазр 
 полако устаде, набра чело, очевидно је премишљао шта да ради.</p> <p>Устаде и кнез, и пође по  
бљи корен; рече, како је озбиљно о томе премишљао да ову струју окрене у корист данашњега <pb n 
ј сам о томе казује.</p> <p>Док је кнез премишљао како би ђенералу било тешко да сам саопштава  
> <p>Ходао је великом двораном, ходао и премишљао.{S} Овда онда застајкивао је пред огромним ог 
ели таква провалија, коју ништа не може премостити.{S} Ова се дакле није ни помишљу огрешила о  
, само се боји, ух како се грозно боји, премрла је од страха....{S} А пред њом се диже висок, в 
Јеленику.</p> <p>Јела је у почетку била премрла од радости, али њена радост није била дуга.{S}  
на сваког владара: ти не смеш ни у чему пренаглити.{S} По чему ти можеш рећи, да је ништавна и  
е, вредно је поменути и отрове, који се пренашају у облику прилепчивих болести.{S} Такви су на  
е пожаљено ништа, као што није ништа ни пренебрегнуто.{S} Нису поштеђени ни брачни и љубавни од 
се по суду.</p> <p>— Тада би се примање пренело на другога, за какву страну фирму — примети Рас 
ази од мене!{S} Не знам ја ваша ђидиска пренемагања — рече она одсечно.</p> <p>— Лепшо! ти ме п 
 Па шта сам ја могао!</p> <p>— Немој се пренемагати, немој шеретски извијати!{S} То те прави јо 
зила вика, кад га ађутант срете, блед и пренеражен.</p> <p>— Шта је? — упита министар забринуто 
 <p>Пуковник је саслушао све ово, чисто пренеражен.{S} Овака дрскост, овако отворен говор <pb n 
ђење, неки потрчаше за коњаником, неки, пренеражени, стадоше на сред друма, бленући запрепашћен 
ле су на њу чудан утисак.{S} После прве пренеражености, од које се брзо опоравила, код ње беше  
 погледа добро у Растислава и просто се пренерази, кад га виде како беше помодрио од љутине.{S} 
на непријатељски батаљон, не би се више пренеразио Он је био изненађен и збуњен, и није знао шт 
диже Лепшу, као лако перце, у два крока пренесе је преко собе, но у који мах хтеде да је спусти 
 је наредио да се мртво тело ђенералово пренесе у тако звани Мали Конак, где је до сахране било 
ћа прихвате,</l> <l>Да га понесу, да га пренесу</l> <l>Преко високих девет планина,</l> <l>Прек 
 писали Црнојевићу? знам ли садржину те прениске, бар у главноме? и т. д. и т. д. све у том пра 
 мемоарима.{S} Путујући за Петроград он преноћи у неком руском селу.{S} Кад се сутра дан кретао 
едам градова,</l> <l>У сваком сам ноћцу преноћио</l> <l>И у сваком љубио девојку.</l> </quote>  
а, коњи, пртљаг — јер је тамо требало и преноћити. —</p> <p>Око 8 часова кренула се цела свита. 
 <p>Какве?{S} Још за видела при тражењу преноћишта Жика је уочио велику ракљату липу, на коју с 
игне и сумрак.</p> <pb n="665" /> <p>За преноћиште Жика је био нашао згодно место у једном густ 
 су Црнојевић и Жика били изабрали себи преноћиште.</p> <p>Жика се одмах досети јаду.{S} Паде м 
ну варош Ђурђевград и ту се заустави на преноћишту.</p> <p>Наш народ веома је згодно обележио,  
се у два маха тихо звиждање.{S} Кнез се прену.{S} Он сам није знао зашто, али ова два тиха звиж 
тај мах шушну му нешто с лева.{S} Он се прену и окрете.{S} Само за два корака удаљена од њега,  
 ја натрунио?</p> <p>Растислав се чисто прену; он се на фотељи попридиже.</p> <p>— Ја против ва 
балканско тропоље; мисао, од које су се пренули робови, а као јасиков лист задрхтали господари; 
е Растислав мирно.{S} Он у почетку беше пренуо; изгледало је као да га дирају речи пуковника.{S 
} Он виде како се ова женска наједанпут преобрази и од оног скромног, мирног страшљивог створењ 
ва, по намесниковој наредби пође за њим преобучен жандарм, да види где ће одсести и да му дозна 
за насушни хлеб.{S} Њему приступи један преобучен жандарм и понуди му да купи медаљу с кнежевом 
ности, ја сам му придодао два жандарма, преобучена као сељаци, с једне стране да му буду на руц 
трага на јава.{S} Тако и оста...</p> <p>Преобучени жандарм Јовица вајкао се, да му нико никад н 
о да Мона има право.{S} Али код њега су преовлађивали нежнији осећаји.{S} Занесен за Лепшом, он 
извор, из кога је поникла замисао да ти преотмем престо, свакако је моје лично властољубље и сл 
 би их стотину других полетело да ти то преотму, само, само кад би дознале....{S} И шта ти лепш 
е пред собом и читате их пажљиво; ту је препад тако јак да и најачи човек дрекне.</p> <p>Растис 
ви или испарења од разних боја и других препарата.{S} Има минералних боја: црвена (цинобер), зе 
 можда им се не би толико познало да су препили.{S} Али оно обадање по хладном, јутрењем ваздух 
та је господару?...</p> <p>После оштрих препирака с Растиславом, Врбавац као да је навлаш једна 
досетке и подсмевали се.{S} Једни су се препирали, да ли је мајмун полковник или ђенерал, кад в 
н отпоче живо говорити, као да се с ким препире:</p> <p>Јес, ви имате право.{S} То тако јесте,  
, о коме се баш тада водила по новинама препирка под називом „Доктор радикалац“ скупио је био,  
"subSection" /> <p>Разговор, или управо препирка, између ова два човека, постајала је све оштри 
ко намештања ових вењера било је и дуге препирке и оштре борбе.{S} Сваки отменији грађанин орло 
, отпочети су разговори, казивања, па и препирке скоро о свима најважнијим дневним питањима.{S} 
во разговарају, или се око чега ватрено препиру.</p> <p>Свеће су свуда биле погашене, само из к 
писци? каквог је карактера била та наша преписка, приватног или политичког? је ли Црнојевић, пр 
ије ништа ни чуо.</p> <p>— Има поватане преписке између појединих чиновника и доста угледних љу 
 Црнојевић, преко мене, стајао у вези и преписци с киме из Балканије? да ли су преко мене долаз 
дужене и после тога? јесмо ли стајали у преписци? каквог је карактера била та наша преписка, пр 
ашој новчаној системи.{S} Нашу су земљу преплавили сребрни новци најгоре врсте.{S} Била би, ист 
о? упита госпођа.</p> <p>— Јес, мало је преплануо; но баш му то и даје изглед озбиљнија човека. 
 бледе, чисто женске коже; заруменио се преплануо, а ушиљио оно мало брчића, па читав муж!....< 
абринути, покуњени, а по неки бога ми и преплашен.{S} Ми опет овамо на пољу да свиснемо што не  
лаше, тањире, вазне и све пообаљује.{S} Преплашени гости поскачу од стола, и онако мало ћефлеис 
ови гонитељи склептају се око њега, али преплашени мајмун вешто скочи преко њих, Сашу добро огр 
И стари Боја и млади Грујица и Анђелија преплашено су гледали на ту страну.{S} Видели су кола,  
 журно се окрете мужу и зачуђено, чисто преплашено проговори:</p> <pb n="374" /> <p>— Боже Рале 
а су била закључана.{S} Ово је још више преплаши.{S} Унезверено она узе тражити очима по соби,  
а је сад благосиљао, видећи да он чисто препороди Црнојевића.</p> <milestone unit="subSection"  
ја против тога јавља се доба ренесанса, препорођења, повраћања и угледања на стару грчку и римс 
мцета и даде једно кнезу, друго Зару, с препоруком да то предаду првој стражи која их заустави. 
> <p>— Људи долазе послом, неки и да се препоруче, све је то из поштовања, а госпођа их дочеку  
е случајно под одговорност.</p> <p>Тако препоручен, чича Милоје морао је доћи у додир с покраји 
по двајестак корака један од другог.{S} Препоручено им је да се много не удаљавају, да им когод 
че све је удешено онако како се у писму препоручивало.</p> <p>У први понедељак, тако око 9 часо 
да свима властима и најживље саветује и препоручује свему народу да продужи обдржавати ред и по 
 је високо цењена, да је само снимање и препочињање њено сматрано као голема <pb n="158" /> зас 
је узор, на њега се угледао, од њега је препочињао.</p> <p>Имао је душу на којој злочин ниче та 
ти да ми овде у Балканији имамо посла с препреденом византиском политиком — рече конзул.</p> <p 
 бела усијана железна плоча, по средини препукла, а из те пукотине као да је струјала румена, т 
 кнезом овако жалосно свршити.</p> <p>С препуклим срцем, с дубоком раном у грудима, ова је жена 
д кирију пакао.{S} Месецу је од жалости препукло срце, а из његова рањена срца капље отров... к 
 дан од големе туге најпосле и груди не препукоше.{S} Кроз ту пукотину прво су пролазили удович 
 руци.{S} Да ли с тога што је чаша била препуна, да ли с тога што је кнезу дрхтала рука — јамач 
е, скаче, устаје, пршти и пресипа се од препуности снаге и живота; час је све ледено, намрзнуто 
а, <pb n="116" /> жива, дрска, а она се пресамитила, једва реч изговара, као каква калуђерица.< 
 су биле опаљене у ветар и њини куршуми пресвираше високо изнад главе Црнојевићеве и Жикине.</p 
остало.{S} Цео град знао је да министар преседник болује од „гушобоље“.{S} Тада је први пут пос 
 исти моћни Врбавац, онај исти министар преседник, човек мало болестан, али човек који ће ускор 
.{S} Овај дом, у коме се ми саветујемо (Преседник министарства примети другу до себе — он ово с 
 нашег последњег разговора надам се, г. преседниче, да нећете чекати да вам понова и формално н 
во спасење, и шта ти ја знам, и нуди ти преседништво?</p> <p>Растислав побледи у лицу, а доња м 
ли истина да ти је кнез Мутимир понудио преседништво у министарству, да ти је писао некакво зах 
са мном?{S} Ни сам ли баш ја спречила и пресекла твој корак, који је једини био у стању да те з 
 свима другим странкама.{S} То ће убрзо пресећи и честе министарске промене.{S} Стални виши чин 
мојој глави.{S} Кад је сабља оштра, она пресеца по средини.{S} По буџацима је мрак.{S} Ко се бо 
 десетак минута хода косу је на једаред пресецала лепа удољица, непошумљена, али с лепом планин 
ам је кажем.</p> <p>- Шта? оне пушке? - пресече га Враничић.</p> <p>- Јес, јамачно ће и то бити 
о иначе....</p> <p>— Шта би било иначе? пресече га кнез</p> <p>— Иначе.... не би ми било пријат 
 на зло.</p> <p>— А слути ли ти се још? пресече га Перун.</p> <p>— Жика поћута: — Не знам!{S} С 
вдао се мајор.</p> <p>— Ружна навика! — пресече га госпођа. — Одучи се од ње, па квит — рече он 
ћи — поче Боја.</p> <p>— Ћути старче! — пресече га дежурни.</p> <p>— Господине, нама је уграбље 
им!</p> <p>— Па мислите да није тако? — пресече га Растислав.</p> <p>— Не!{S} Не сумњам ја у ва 
 сваки ваш ћев...</p> <p>— На пример? — пресече га Растислав. </p> <p>Кнез стаде у право пред Р 
! — узе се правдати Тоша, но госпођа га пресече:</p> <p>- Какви су то републиканци код вас у ак 
словима — поче Растислав, но госпођа га пресече.</p> <p>— О, не, ја не водим бригу о државним п 
али баш и кад би била.,.</p> <p>Боја га пресече.</p> <p>— Има, има, господине; ту је она.</p> < 
гао удати — рече доктор.</p> <p>Боја га пресече:</p> <p>— А што кнез да удаје туђе девојке!{S}  
авом потоку ласкавих речи, али Лепша га пресече: — Ја морам хитати!</p> <p>Кнез је загрли око п 
оме народу — поче кнез, но Растислав га пресече.</p> <p>— Да! „то није начин.“ А шта ја друго г 
 је доктор мирно и убедљиво.{S} Кнез га пресече; климајући главом он рече подругљиво.</p> <p>—  
а беше заустао да што рекне, но кнез га пресече.</p> <p>— Јесте, господине ђенерале, спремили с 
... изузетака — поче доктор, но кнез га пресече, не слушајући га даље.</p> <p>— Читао сам акта  
кивања? — поче Растислав.{S} Но кнез га пресече:</p> <p>- Г. председниче!{S} Каква су то чудна  
— Ви на игру мислите....</p> <p>Кнез га пресече — А ви, г Маврикије, на шта ви мислите...{S} Бе 
да сам умро од гушобоље.</p> <p>Кнез га пресече.</p> <p>— То би било незгодно.{S} Она најпосле  
тање је шта настаје сад?</p> <p>Кнез га пресече:</p> <p>- За вас, господине ђенерале, свршена с 
ико заборави, да.....</p> <p>Ђенерал га пресече.</p> <pb n="309" /> <p>— Господару, ја вас прек 
авника балканиског...</p> <p>Ђенерал га пресече: — Ја ни сад не поричем његову увиђавност.{S} Ј 
то.{S} Он хтеде продужити, но доктор га пресече.</p> <p>— Што наложница! не мора бити наложница 
 и више црвенио у лицу.</p> <p>Кугић га пресече: — Није тако, господару — рече он мирно, али од 
то год узмогнемо“....</p> <p>Врбавац га пресече.. — „Та да!...“ „што год узмогнете,“ а ви ето н 
усти да нешто рекне, но црна га прилика пресече:</p> <p>— Сад немамо кад!{S} Скоро ће бити поно 
покорно, под морање...</p> <p>Растислав пресече начелника, бојећи се да овај не исприча још веш 
се негде ракичине....</p> <p>Но Пава је пресече.</p> <p>— Нећу тако, стрина Синђо!{S} Овде се с 
ош наваљивати да чује шта је, но муж је пресече.</p> <p>— Кнез ми рече да се ужелео престоничка 
S} Тако!.. поче Мона.</p> <p>Но кнез је пресече.{S} Он јој притрча и оберучке узе њену десну ру 
ан мој лични пријатељ...</p> <p>Кнез је пресече: — Он је то чинио као лични пријатељ, а не као  
5" /> <p>— А!{S} То?</p> <p>Пуковник је пресече:</p> <p>— Молим вас да се разумемо.{S} Отров, н 
ље познало по томе, што ове речи бабине пресече други крупнији, мушки глас, који је долазио из  
аче он се не би сад будио.</p> <p>Ратко пресече Растислава и рече му да нема права што се срди. 
, немирним очима Мониним и она га чисто пресече срдитим, муњевитим погледом.{S} Подуже га је ме 
 као бесвесну гомилу....</p> <p>Мутимир пресече своју лепу сабесеодицу.</p> <p>— Бојим се и ниј 
ата наредба.</p> <p>На томе се разговор пресече.{S} Сваки се удуби у своје рођене мисли.{S} Кне 
акве тајне дружине?</p> <p>Мона га опет пресече: — Јес, јес, какви републиканци, какве тајне др 
 поче Растислав.</p> <p>Но кнез га опет пресече:</p> <p>- Е, није, није, него ћу ја бити као ка 
оче доктор, — но кнез га и по други пут пресече.</p> <pb n="165" /> <p>- Знам, знам, — рече кне 
е где засејане брежуљцима, а на обзорју пресечене повисоком косом.{S} Око себе је видео неравно 
дала! но да отимате девојчиће је л’!{S} Пресешће вам, вала), на ходи овамо да ти нешто кажем.</ 
 кључа, буни се, скаче, устаје, пршти и пресипа се од препуности снаге и живота; час је све лед 
>За последњих десетак минута три пут су прескакали један исти планински поток, а сад му бејаху  
268" /> красна, млада манастирска кера, прескачући један другог.{S} Кнез се грохотом смејао ово 
олан јаук.</p> <p>У двајестак корачаји, прескачући као јелен читаве џбунове, Жика доспе на мест 
ира, побили неке Турке.</p> <p>„Била је преслава, света подолазило, боже, са свију страна, као  
една царска женска круна и једна златна преслица, са златним вретеном.</p> <p>Загонетна девојка 
или на чобане који би их на вику потере пресрели и похватали.{S} У два маха потера их је и гађа 
 то ван сумње.</p> <p>На уласку у конак пресретоше их гардисте.{S} Радован је служио у војсци и 
бумбара.</p> <p>Пошто је овако достојно преставио свештенички чин, г. начелник пређе на просвет 
лика има његове црте, управо потпуно га преставља, и што је дуже гледао, сличност му је бивала  
ни такве паликуће, као што их назадњаци престављају.{S} Закон им не може ништа, јер немате у ру 
ла је свечана аудијенција, где су кнезу престављене све месне власти и одлични грађани из места 
депутацију предводио капетан.{S} Отмене преставнике орловачког грађанства предводио је орловачк 
рницу своје супруге.{S} Кнез, министри, преставници страних држава и многи виши чиновници испра 
ава је све више дрхтала...{S} Кад Синђа престаде говориш, Пава бризну у плач.</p> <p>Она није п 
<p>Кад кнез оде од кола и коло за часак престаде.{S} Свет нагрну за кнезом, вичући: „ура! живео 
 мало и коњици стигоше; топот на једном престаде, они се зауставише пред капијом. — „Бог и душа 
иша се разби у ситне капљице и поступно престаде; облаци се процепише на јужној половини обзорј 
 умуче и онај са свирајком и њихна кола престадоше, само је још гајдаш својски дувао — Сав <pb  
ева вамилија одведе жену кући, свирајке престадоше, цело се весеље поквари и свет се поче брзо  
рене, сјури овце с друма, спусти сукњу, престане плести, и са својим овцама стоји мирно крај пу 
ио добар владалац од њега прво траже да престане бити човек, да не осећа као човек, или да се п 
ле нарочито светковине химену; у почаст престанка девојаштва вршене су читаве свечаности, и акт 
S} Кад чују из далека зврку кола говеда престану пасти, дигну главу, гледају зачуђено у ону сја 
 Руке, ноге, све је мировало.{S} Чак је престао трептати и дисати.</p> <p>И заиста, он чу са св 
по сахата на махове подухивао, сад беше престао, као да се повукао дубље у планинске гудуре, од 
рукама њих двојица.{S} Трећи је био већ престарео, изнемогао човек, склонит и миран старац, без 
е много пића, испевано је много песама, престо је засут химнама.{S} У опште, рађено је све оно  
крвави оснивалац династије Косанића.{S} Престо Косанића подигнут је на злочину.{S} О праву ту н 
срества.{S} С те стране могу да буду за престо незгодни кад једном изгубе власт.</p> <p>Тако зв 
рао сам да ја имам толико исто права на престо као и ти.{S} Имам га и више но ти, јер сам искус 
 грози и преза.{S} Проста маса гледа на престо с неким страхопоштовањем.{S} Ја сам био слободан 
у своју, која је требала да га дигне на престо и да му мете на главу кнежевску круну.</p> <p>Ал 
 претци нису на тај исти начин дошли на престо, зар пут, којим је корачала твоја династија, ниј 
скуснији, мудрији.{S} Али ја долазим на престо силом, убиством, преко мртва трупа.{S} Све једно 
а Страшимира Косанића, који је дошао на престо по смрти свога старога оца, владао неколико годи 
рећи: овима сам и ја помагао да дођу на престо.{S} Никад никоме нисте захвални. <hi>Неблагодарн 
јен и да си ти дошао малолетан на крвав престо.</p> <p>— То је једно.{S} Друго је, што сте ви,  
нежеву уобразиљу.{S} Он је сео на крвав престо, и та страшна слика и сад му се по чешће привиђа 
е добар спахилук.{S} Каква круна, какав престо, каква династија!{S} Али ипак, ово је једна земљ 
S} Чим је окренуо друкчије — изгубио је престо.{S} Узбудио је против себе великаше, и они су га 
, наглашујући, да младоме кнезу предаје престо и отаџбину учвршћену и обезбеђену од сваких потр 
 и да ће га послати у Балканију да отме престо од Мутимира, кад он неће лепим да прими - а шта  
чај, да, слушајући бечки двор, изгубите престо; а тражили сте и јемство, да вам Аустро-Угарска  
чком<pb n="74" /> светлошћу.{S} Круна и престо — то је било његово сунце.{S} Све је друго за ње 
ако први ђенерал балканиски верно служи престо, па сам дошао да вам благодарим — рече кнез подр 
 старате се увек да заузмете владалачки престо.{S} Истраге по унутрашњости <pb n="87" /> доказа 
 кога је поникла замисао да ти преотмем престо, свакако је моје лично властољубље и славољубље. 
ало био је велики — једна круна и један престо.{S} Те две ствари вреде једне главе.</p> <p>Посл 
а тиче, ту можеш бити без бриге.{S} Ако престо буде несрећан, да <pb n="685" /> се противу њега 
валио да напустиш Балканију, да оставиш престо, да се одрекнеш свега, па да бежиш са мном у све 
окушај буне против законитог наследника престола.{S} А у оваким мутним временима то може одвест 
јући га као велеиздајника и непријатеља престола.{S} Оптужба је <pb n="304" /> била страшна; Ра 
неза Мутимира.</p> <p>Како да се дочепа престола? — то је била непрекидна тема његових сањања.< 
то даље уклони од ње законита господара престола, те је с тога у војсци и раширен глас о мени к 
лучају каквих интрига и покушаја против престола.</p> <p>— Ах, небој се, што се тога тиче, ту м 
и своје закључке о попуњењу владалачког престола“.</p> <p>Најпосле, „именом највише власти... и 
ви ђенерали отровници, убице и издајице престола.{S} Ми ћемо вас службено ожалити.{S} Објавићем 
аквог човека за непријатеља династије и престола, и гони га до уништења.{S} На такво поступање  
уши кнезу да је г. Растислав непријатељ престола, што је за време кнежева малолетства створио у 
 живи као добродетељан човек и спаситељ престола.{S} Оно што сам ја помишљао, мисли и он, он с  
ц унео је у устав одредбу да наследство престола прелази и на женску линију, у то име ђенерал ј 
е ли тако, мој верни министре, узданицо престола мога!{S} Је ли тако?! — Кнез срдито лупи ногом 
че, ништа, г. ђенерале, дико и узданицо престола.{S} Приснило ми се како први ђенерал балканиск 
каквог народног покрета, били збачени с престола.“</p> <p>Даље се у писму говорило, како је усл 
 ОДМОРКУ</p> <p>РОМАН.</p> <p>СИЛАЗАК С ПРЕСТОЛА</p> <p>- РОМАН -</p> <p>НАПИСАО</p> <p>КАРИО А 
фа је одиграна.{S} Насилно је уклоњен с престола један владалац, о коме се држало да може у зго 
е наде полажу с тога, што је претендент престола Перун Црнојевић и сам члан овога братства, и к 
а. — Човек, коме је поверена безбедност престола, ред и мир целе кнежевине, тај човек сам главо 
сумњиво сведоче ваш злочин, вашу издају престола.{S} Као велеисдајник, ви морате умрети.{S} Као 
.{S} Кад би владаоци тако лако уступали престоле, ни једна династија не би <pb n="506" /> могла 
е на дрвету, које је крвљу заливано.{S} Престоли су столице на којима седе мртваци.{S} Ја сам ђ 
бавац сложили, ти би њихну слогу платио престолом и главом, или и једним и другим.{S} Али они с 
ако ваља, треба имати на <pb n="329" /> престолу владаоца зрела и пуна искуства.{S} Том разлогу 
ословима управљали људи служби вични, а престолу одани.{S} Но сад су друга времена.{S} Кнезу Му 
S} Та бурна и тешка времена затећиће на престолу Балканије владара млада, слаба, неискусна, а т 
едстављала кнеза Мутимира, како седи на престолу.</p> <p>У први мах кнезу се учини, да је ово п 
 само превара и срамота наша, да нам на престолу седи туђинско копиле.{S} Нова династија донеће 
шао рђаво, који је заснивао темељ своме престолу на симпатијама и привржености народној.</p> <p 
Злодух опаки,</l> <l>Он на високом седи престолу,</l> <l>На крилу држи змаја крилата,</l> <l>У  
ом да знам: седим ли ја на балканијском престолу по праву наслеђа, но заслугама мојих предака,  
ћом, у толико је топлија његова оданост престолу.{S} А по чему би се најпосле и мерила „жарка п 
ction" /> <p>Кнез је био мртав и његова престоница жалила га је.{S} Може се рећи да га је жалил 
III.</head> <head>Дочек</head> <p>Стара престоница Косанића радосно је дочекала најмлађи издана 
 и грување топова он је изашао из своје престонице, баш у тренутку кад се рано пролетње сунце п 
ва, па се завршити градом Шапцем, после престонице најлепшим градом у Балканији, местом такође  
и истеран из академије и чак одагнат из престонице.</p> <p>Причало се о одлучности госпођиној;  
цем</hi>, градом у средини земље, првом престоницом обновљене Балканије, местом где је деда Мут 
настије Косанића и т. д. долази у стару престоницу Косанића и т. д., иде стопама својих предака 
ошао и сад на ову светковину.{S} Своју „престоницу“ био је подигао доле испод манастира у бурја 
ече.</p> <p>— Кнез ми рече да се ужелео престоничка друштва.{S} Другим речима, то је опомена да 
склонили се с очију опрезне и енергичне престоничке полиције, па се повукли у унутрашњост.{S} О 
ен цео њин разговор.</p> <p>Овај случај престравио је новога министра.{S} Он је ту први пут осе 
ало свећа што још осташе непогашене.{S} Престрављен пуцњем, који је у затвореној соби грдно одј 
мну чинију изручи на главу.{S} Још горе престрављен од овога урнебеса, мајмун с дреком јурне на 
во, јер не толико речи већ забезекнут и престрављен израз маркижев беше заинтересовао конзулу.< 
На све стране видео си само изненађена, престрављена и зачуђена лица.{S} А кроз те гомилице у н 
.{S} Мати се поведе и паде наузнако.{S} Престрављена, она, Каја, бежи шумовитом низбрдицом; зап 
као.</p> <p>Млада, лепа домаћица стукну престрављена.</p> <pb n="287" /> <p>Кнез Мутимир зауста 
</p> <p>Читаву недељу дана треперили су престрављени полицајци, а гром још никако да пукне.{S}  
а жена.{S} Иза њених леђа извиривало је престрављено лице чича Јовино.</p> <p>- Гле, откуда ти  
Балканије, да направи ларму, да изазове престрављеност код кнеза и да га увери како је нова вла 
чито припремљен за кнеза; греде су биле престругане, и млади кнез Мутимир сруши се у провалију. 
доказ да се у овој ствари крије некакав преступан политички смер.{S} И ко зна, можда је још сре 
гласи у целој земљи за сва злочинства и преступлења сем (§) параграфа 91., 96. и 104. б., в., г 
оље претварати.{S} С тога ја умирем као преступник, а он остаје да живи као добродетељан човек  
и ћете бити одмах оковани и као тешки ++преступник државни одвучен у град.{S} Ујутру освануће у 
 које су биле потребне да учврсте његов пресудан утицај у војсци, како би постао једини и неогр 
ање је изузетно, војска је данас једина пресудна чињеница — ја је имам данас у рукама, а тим са 
ни коњи.</p> <p>— Одвали! — рече слуга, пресудно, растежући парче коже којим је ваљало потшити  
 од тајнога нихилистичког одбора добије пресуду да је осуђен да буде убијен отровом псећа бесни 
дности.{S} У тренутцима где једино сила пресуђује, људи без силе уједно су и људи без <pb n="23 
ла је неке чудне особине.{S} Никад није пресушивала, никад се није мрзла, избијала је некако из 
човек, да не осећа као човек, или да се претвара и крије своје осећаје.{S} Зар то није безумно? 
> <p>— То већ прелази сваку меру; то се претвара у читаву инквизицију — рече пуковник Врбавац с 
 погрешака и како који дан, све се више претвара у владавину једне обесне и разуздане касте, са 
то управо и није Шваба, но се само тако претвара.</p> <p>Час опет долази опширан извештај о пос 
сао, у сваки осећај његов и поступно се претварала у страховита џелата и гонитеља његова; она м 
младића, а снажни људи у најкраћем року претварали се у немоћне старце.</p> <p>„Ова страшна жен 
слатко насмеја.{S} И он се није ни мало претварао.{S} Њему је смех доиста ишао од срца.{S} Он н 
 грешник од мене, али се увек умео боље претварати.{S} С тога ја умирем као преступник, а он ос 
ирис од смрада.{S} Руке, ноге сви удови претворе се у сухе штапове, а кичмењача се повије и иск 
ајни млаз воде, али воде залеђене, воде претворене у саме ледене иглице.{S} Тај млаз пада с огр 
ким угловима.{S} За мало, па се чаршија претвори у читав пожар.{S} Дуж целе главне улице, и с ј 
но стењање.{S} Кнез и нехотимице сав се претвори у ухо.{S} Руке, ноге, све је мировало.{S} Чак  
д раја извире.{S} Затим се мали анђелак претвори у малена славуја, стане на стручак љиљана, и т 
 еј! да ми није пуста црвоточина сасвим претворила у прашину целу десну руку, чисто бих се сад  
ста кратко ћутање.{S} Оно би се јамачно претворило и у дуго ћутање, јер збуњени Вујадин беше ве 
во је био бриљант, затим се тај бриљант претворио у ческо стакло, <pb n="465" /> а кад је кнез  
ја и детињарија!{S} И они бајаги некоме прете...{S} Но Лепша га понуди да чита писмо, у коме је 
етну камен под њега.{S} Кола још једном претегоше низ брдо, огроман товар још се једном љутну и 
се поглавите наде полажу с тога, што је претендент престола Перун Црнојевић и сам члан овога бр 
гић немоћан да те зашити од династичких претендента.{S} А кад се цела комедија свршила, твој ми 
епшо, нећеш замерити, баш ако где год и претера.</p> <p>— О, не!{S} Напротив, у овом случају мо 
 с Лепшом саживи, али што је претерано, претерано.{S} Најпосле она не замера Лепши за њену слаб 
 грешке; али, ипак све је то увеличано, претерано, ја вас уверавам; све се то још да међу нама  
ла да се он с Лепшом саживи, али што је претерано, претерано.{S} Најпосле она не замера Лепши з 
им човека!</p> <p>— У овоме можда има и претераности, али свакако боље је и ово, но ова данашња 
— Шалим се — рече кнез, осећајући да је претерао.</p> <p>Каја махну главом, у знак да му не вер 
и“, и г. намесник заиста није ни у чему претерао.</p> <p>Пошто се овако стојећки још читав саха 
у себи: „Намесник не сме данас ни у чем претерати“, и г. намесник заиста није ни у чему претера 
о буде он то баратао — викну Растислав, претећи руком.</p> <p>— Ко?{S} Момак што ти чисти хаљин 
ку 5 дуката преда њ у траву и прошапута претећи: ником речи да ниси прословио, друкчије ћеш бит 
лали, и баци га на сто; вишек извади, и претећи њим рече: — Море, нека се они добро чувају да с 
> <p>Официр хтеде навикнути, но Боја га претече...</p> <pb n="255" /> <p>— Јес господине слобод 
о мало као да се чуди, а по мало као да прети Мутимиру.{S} Сад диже десни кажипут, припрети кне 
о по мало, сазнање о опасности, која му прети од Врбавца, а будећи тиме и осећај неповерења спр 
ах, сузбити конзервативце, иначе од њих прети голема опасност — било је мишљење Растислављево.< 
добио.{S} Услед свега тога Враничићу је претила опасност на сваком кораку; сваки џбун, свако др 
ицу гледали.</p> <p>Мона их је карала и претила им, да тако што не износе из њене куће.</p> <p> 
 човек, турској <pb n="349" /> царевини претила је опасност од њега, она је просула паре, и он  
мље, и то онесвешћен вашом кривицом.{S} Претио сам ако ми се одмах не <pb n="626" /> набаве кол 
рало бити неких успављујућих напитака и претио сам да ћу одмах позвати полицију, дати да се цел 
е бајаги споразумели.{S} Срећко је прво претио хоџи да ће га казнити за обмањивање света и шире 
као и сам што сам.{S} Одлучност једнога претка створила је од обичне сељачке породице владалачк 
реварене наде.“ Срећко је извршио своје претње.{S} Хоџа је прво свучен у подрум, ту је провео ц 
ст на уста и не даде му да доврши своју претњу. — Умереност је <pb n="678" /> прва врлина свако 
истру: — ходите ближе; и, показујући му претом доктора, он додаде: реците му ви да се вара; буд 
акачене су нове.{S} Каквих ти гласова и претпоставака ту није било.{S} Једни су причали да се к 
ндали, његове свађе у касарни са својим претпостављеним, и, најпосле, његови дугови, где је она 
дао што са сваким уме лепо, народски, а претпостављенима се допадао што „не зна бог зна шта, ал 
оведање и добро слушање.{S} Док је имао претпостављених, вазда се старао да буде код њих у мило 
што је за оговарање, да осуде што је за претрес и осуду, да и деле узајамно своје мисли и осећа 
лику државу, да тамо изврши затварање и претрес над старим протераним кнезом.</p> <p>Кад се, по 
и, а без моје дозволе, може се извршити претрес само преко мене мртва.“ После се окрете кнезу:  
ерала.{S} Да нада мном, ђенералом, врши претрес један капетан противно је свима појмовима о вој 
и сан.</p> <p>За тим је настао формалан претрес собе.{S} Прво је претресен сам пуковник, после  
{S} Међутим уз јело и пиће они најживље претресају политичке прилике.{S} Начелник се постарао д 
на више наваљивала на своје гошће да не претресају Лепшу, то се о Лепши <pb n="460" /> све више 
и у народу годинама памте и годинама се претресају и тумаче шта ли што значи.</p> <p>Тако је из 
ани дворане госпођа Ловимук овако мушки претресала високу политику, на другој страни госпођа По 
е говорио „искрено“ и они су тако редом претресали једну но једну особину народну.</p> <p>У пит 
оворено је још и о другим приликама.{S} Претресано је питање о изменама које је потребно <pb n= 
 отрован, ушао кришом у Врбавчеву кућу, претресао све његове фијоке, покупио онај драгоцени мат 
 позвати полицију, дати да се цела кућа претресе и да се позатвара све што се ту нађе. </p> <p> 
астао формалан претрес собе.{S} Прво је претресен сам пуковник, после су кључевима које нађоше  
<p>Пошто је догађај о Лепши исцрпно био претресен и свестрано процењен, ово поштовано друштво < 
 се дуго и брижљиво; прегледано је све, претресена је цела околина, парче по парче, али од паук 
а жив и интересан говор, и у коме збиља претресена цела сувремена ситуација.{S} С ванредним дар 
је; не, ту <pb n="675" /> ваља сести па претрести питање најозбиљније — одговори Лепша на кнеже 
говарају, проћаскају, да се прошале, да претресу све градске новости, да оговоре што је за огов 
 пред њеним очима, и она се питала, сва претрнула од страха: „Је ли могуће, да ће због тих, так 
и на површину и куша да ми тиме заспе и претрпа моју лепу румену ружицу.{S} Али ја сам галеб, б 
а Балканије и нови министар брзо је био претрпан само тим стварима.</p> <pb n="575" /> <p>Какви 
ештена је била округла трокатна полица, претрпана саксијама с цвећем.{S} Кнез је волео цвеће, а 
читав ово писмо: „Није могао звер да се претрпи ни неколико сахати да сам поднесем оставку, да  
 је Орловац због овога кнежевог доласка претрпио многе и многе промене.</p> <p>Неке од тих пром 
у реч, кад Ката прихвати:</p> <p>- И за претрпљени страх педесет дуката, господине пуковниче.</ 
 n="314" /> <p>Кнез брзо одви завежљај, претури по њему и пружи ђенералу табачић плаве хартије. 
 су у бурним политичким данима, које је претурила преко главе млада кнежевина Балканија, настал 
разговору беседник је развио, да се тај претходни рад састоји у збацивању династије Косанића, а 
спаваћу собу.{S} Без увода, без икаквих претходних објашњавања, млади Белини — једва тек ако му 
 на остварењу једне од главних тачака у претходном раду друштвеном.</p> <pb n="610" /> <p>У даљ 
ни“ — онако исто, као што су Мутимирови претци уклањали оне који су њима сметали.</p> <p>Ето та 
 породичну слабост спрам жена.{S} Твоји претци, сви одреда, били су неверни и рђави мужеви.{S}  
мртва трупа.{S} Све једно!{S} Зар твоји претци нису на тај исти начин дошли на престо, зар пут, 
ану снагу народа.{S} То су учинили моји претци, и у томе је главна заслуга династије Косанића.< 
 разбирао је за старе породице, чији су претци били у ближим односима с његовим дедом, и с мног 
висок, висок плот, преко којег она мора прећи; мора, јер ће је иначе стићи и убити они страшни  
ине и дочепали се равни, коју је ваљало прећи ноћу, а већ у првом граду чекала их је гомила при 
 се предузимају све те мере, али што је прећутао он, испричали су они којима је он то мало час  
рљивошћу, пошто немате узрока да ма шта прећутите.{S} Ви знате да сте амо дошли за ваше добро и 
 сматрао сам да немам разлога да ма што прећуткујем или кријем, и држим да нисам погрешио.</p>  
снила, па тек онда умрети — то је нешто преужасно.{S} Ту човека страва хвата при самој помисли. 
шу о вама читаве књиге, да <hi>вас</hi> преузносе као највећег и јединог пријатеља кнежева, а д 
равио човек прво прелаз, да му је лакше преходити с једне стране на другу.</p> <p>На ове речи М 
авици, да има махну у срцу и да може на пречац умрети.</p> <p>- Ви, г. Растиславе, новцем из др 
 имали особину да не дејствују одмах на пречац, при чему је увек лако познати да је човек отров 
 том очајном тренутку не сети се ничега пречег — већ подиже Перунову крваву главу, и, квасећи ј 
ођене интересе и нек су ти они од свега пречи.{S} Кад будеш добар себи, добар си и странци.{S}  
изма, а на том сунчаном жару прекувана, пречишћена, снажна и једра крв, румена као рубин, густа 
 свега што није улазило у круг његових „пречишћених појмова,“ уз то оштар на језику и драстичан 
та ли то може бити и каква је то толика преша, да се људи ноћу дижу из постеље.{S} Многи не би  
{S} Најпосле све се смисли на једно:{S} Прешао <hi>он</hi>, појавио се <hi>Црни</hi>! <pb n="65 
} Само нека се појави, да се чује да је прешао, па после 2-3 дана макар опет утекао натраг.</p> 
назначен други наследник, но Врбавац је прешао преко тога питања простом напоменом да он узима  
p> <pb n="549" /> <p>С тога је он сад и прешао у Балканију и отићи ће право у Орловац, где је с 
о упита:</p> <p>- Ама, молим те, кад си прешао?... и ко је управо с тобом?... или боље, с киме  
p> <p>Кнежев наступ срџбе беше за часак прешао у подругљиво презирање, но сад се опет поче враћ 
 се прича како је „Зликовац“ доиста био прешао у Балканију, „с најопаснијим намерама“, али бриж 
канију, колико тек да се чује да је амо прешао.</p> <p>- Ух! зар његовом главом да откупим свој 
иковац<ref target="#SRP18892_N9" /> већ прешао у Балканију или се још шуња где год око границе. 
чуло се по целом селу да је у Балканију прешао Перун Црнојевић, најстарији син Александра Црној 
е све мање бирао изразе.{S} На послетку прешао је у отворене нападаје.{S} Његове оптужбе биле с 
ешина.{S} Даље се низала свита кнежева, прешарана овде онде угледнијим личностима из чиновништв 
 свежим зеленилом, овде, онде местимице прешарана пријатним бојама доспелих усева — ова огромна 
махом окружни начелници, тек по где где прешарани по каквим помотњиком или другим којим угледни 
лаштине, па реци благословен час кад си прешла овај праг и ушла у наше друштво.{S} Каквога вите 
биљније даме, које су већ поодавнО биле прешле преко тријестака.</p> <p>Два млада ОФицира одмах 
ић, а за овим Жика.{S} Већ су тако били прешли скоро целу пољаницу, кад их ту при крају нешто и 
м.</p> <p>Путујући тако цео дан, они су прешли доста места, и ако је пут био тежак.{S} Огромна  
ре два дана некакви непознати људи ноћу прешли <pb n="468" /> на чамцу у Звониград.{S} С тврђав 
од саме „сходне беседице“ намесникове — прешло се на доручак.</p> <p>Доручак је морао бити извр 
здрава, представака и других церемонија прешло се на оно што је било најлепше и најважније у це 
родужио казивати да су сви ту, да их је прешло два чамца, да су други остали доле с чича Мунтиј 
е по мало тровала, док то најпосле није прешло у тешку болест.</p> <p>„Дејство каквог отрова за 
врши доктор свој говор.</p> <p>После се прешло на <hi>шеретлук</hi>, као на једну црту и особин 
римити и онако у кревету, ако има каква прешна посла.{S} Крупним и брзим корацима маркиз Белини 
а официра и рече да имају код њега врло прешна и врло важна посао.</p> <p>Пусте их пред дежурно 
>Околина кнежева жалила се да је постао прзница и џангризало, а лекари су имали големе муке да  
 /> <p>Ово је било на ниским степенима, при изласку у авлију.</p> <p>— Јок ми — рече Боја, окре 
упаних шоља, које су попадале с ормана, при отвореним вратима на будоару, у соби на којој је је 
 „света бара“ затрпава.</p> <p>Али сад, при доласку кнежевом, гунђање народно није помогло — „с 
н капут.{S} Кад се погледао у огледало, при поласку у министарство, видео је да изгледа подмлађ 
ка, којим је предусретнут кнез Мутимир, при повратку са свога првог пута по земљи.{S} Параде, ц 
чинити да наши људи увек очувају власт, при свима тим променама — то је питање на које има толи 
собину да не дејствују одмах на пречац, при чему је увек лако познати да је човек отрован.{S} Д 
ек завршиване у мешовитом друштву, т.ј. при крају јаузне обично је долазило и по неколико мушка 
 и ударајући гласом на реч „власти“.{S} При тим речима њене се усне развукоше у чудан, ђаволски 
епа и скреса у буквик још три метка.{S} При другом метку из буквика се чу болан јаук.</p> <pb n 
 побожна молитва усрднога богомољца.{S} При последњим речима, Жика виде како се Враничић чисто  
ти са страховитим шумом и скандалом.{S} При тој замисли кожа му се јежила и он је у таквим трен 
ворио ове речи у највећој озбиљности, а при томе је непрестано нетремице гледао Лепши право у о 
га покретача целе ове ствари.{S} С тога при поласку звизнем уговорени знак, наша коњичка стража 
помогло.{S} Стекао је нарочитих заслуга при једном значајном делу, када је Балканија дипломатск 
ју као два чекића, а срце тако лупа, да при сваком удару Јела осети како јој клопну зуби.{S} Он 
о за вењер, пошто је и опасност већа да при уласку у свој дом може главу разбити.</p> <p>Сем св 
није могао отети од непријатног осећаја при сваком виђењу и састанку с њим.</p> <p>Од тога доба 
 опасан угљени диоксид, који се развија при сагоревању угља.</p> <p>„Овим гасом често се људи у 
у мере.“</p> <p>Какве?{S} Још за видела при тражењу преноћишта Жика је уочио велику ракљату лип 
само кад се не би губило толико времена при промени коња.{S} Кад је највештији кочијаш ипак му  
ало је сад у део да игра улогу домаћина при дочеку његове светлости младога кнеза.</p> <p>Кад ј 
то преужасно.{S} Ту човека страва хвата при самој помисли.{S} Нихилисте веле да ће тим страхота 
поменем да пази шта говори, али он оста при свом тврђењу.{S} Упитам га: „с киме сам дошао?“ Вел 
нетне декламације ђенералове, и тек сад при крају једва разабра да је ђенерал ово говорио о сво 
рбу између властољубих намесника, те је при крају кнежева малолетства било и неколико озбиљних  
и коњ и ти и ти и коњ. —</p> <p>Кнез је при сваком помицају својих фигура изговарао по нешто, и 
отељ у коме је седео.</p> <p>Врбавац је при ходању обично гледао у земљу, пред ноге.{S} Кад Рас 
у да га што упита, али се сети напомене при уласку у порту да се ни чему не чуди.</p> <p>Ишли с 
њени осећаји, сва утроба њена бунила се при тој једној помисла!</p> <p>Она се сећала како је, п 
То пријатељство помогло је Растиславу и при избору за намеснике. <pb n="363" /> Али у последње  
два - три маха јављала та мисао.{S} Али при свакој тој помисли сви његови осећаји бунили су се  
езом,...</p> <p>— Софија!{S} Јеси ли ти при себи, жено, — обрецну се Растислав. — Какве су то р 
но средство које ти највише може помоћи при остварењу твојих планова.</p> <p>Ратко беше почео д 
ати завести и у мерама.{S} Том приликом при побијању вредности новцу, који сад оптиче у земљи,  
 једнога подручног му манастира, једном при служби, место свог законитог кнеза помињали Перуна  
 се он осећа увређен, понижен, постиђен при самој помисли да ће му сутра бити „милостиви господ 
се да то не може бити — али он је остао при своме.{S} После читаве недеље дана бактања, најпосл 
шко.{S} Дошав у двор најгоре ми је било при уласку.{S} Морао сам пазити да слуге не примете у к 
дарност.{S} То се несумњиво посведочило при повратку ваше династије.{S} Кад сте се утврдили по  
понављао једне исте речи, као што се то при игрању шаха обично ради.</p> <p>....„Хајде да те ма 
<pb n="36" /> бели почињу.{S} И ти опет при свакој игри: „изволте“!{S} А што „изволте“, кад ја  
и прешли скоро целу пољаницу, кад их ту при крају нешто изненади.{S} Они угледаше у трави две п 
вом руком намести поле од хаљине, да их при седању не згужва, а десном руком прихвати се за кан 
еке.{S} Код мене све мора ићи...</p> <p>При овој речи Мона крочи у будоар и наједан пут она зан 
тешким товаром нису се помицала.</p> <p>При последњем напору и узвику домаћина добри вочићи још 
 говор поступно гаси и загушује.</p> <p>При последњим речима: „Бежи, бежи“, ђенерал јурну напре 
и слушајући да се о томе говори.</p> <p>При тим разговорима он је осећао да му срце јаче бије,  
могле назвати златне душе.{S} За њих не приања порок, као што се рђа не хвата за злато.</p> <p> 
 те на прву увреду нисам одмах сам себи прибавио сатисфакције...</p> <p>Но Врбавац не могаде до 
 откривено.{S} Неће ли се тако, онда се прибегава овој досетци, женска статуа тако стисне ноге  
ак и издајничким средствима.</p> <p>Они прибегавају упливу страних посланика, не хајући што тим 
ички кнез и господар, и јуначки ђенерал прибегао је врло простом средству да ме се курталише —  
у учини по вољи, незгодно је.{S} Доктор прибеже философији.{S} За тили часак њему пролетоше кро 
на је хтела да што помисли, но а она да прибере ту мисао, ње нестане, а на њено место, дође дру 
 Враничићу је баш сада било потребно да прибере сву своју пажњу на земаљске ствари, ако није ра 
 је осећао потребу да мало дахне, да се прибере, да још једном с почетка до краја брижљиво прег 
аноса.{S} Њена пратиља опомену је да се прибере, „Он ће скоро доћи“.</p> <milestone unit="subSe 
о баштини испред куће, Мона је у памети прибирала шта је све данас чула и са колико је новости, 
а република но монархија.</p> <p>— А ви прибирате око себе људе, г. пуковниче, који отворено го 
<p>Друго, стари консервативци почињу се прибирати и мешкољити, они као да нешто спремају, као д 
е у чајиру крај пута.{S} Кад се путници приближе кљусе дигне главу, гледа за тренутак оне хитре 
омени политичка правца и удаљавању сада приближених личности.</p> <p>И ако је Врбавац контролис 
о па столу.{S} Кад му се весела дружина приближи, он прво утече на стражару, после се дочепа је 
крај друма и гледају.{S} Кад се спровод приближи, они скину капе и зину.{S} Тако стоје док цело 
главу, па је тако чекао лекара да му се приближи, а из очију су му сипале варнице.</p> <p>Извин 
<p>— Ствар је замашна — рече мајор Тоша приближив се жени, — знаш да ми стоји ево овде — он се  
ник, показујући прстом на своје груди и приближив се Растиславу.</p> <p>- Јес, ваши поступци -  
била и пре по века, ни за длаку се није приближила своме коначном решењу.{S} Проливена је најпл 
е нешто више од човека.{S} Кушате да се приближите богу, а у ствари постајете нешто сметено, шт 
ељ?{S} Кнез се губио у нагађању, али ни приближно није могао слутити ко би то био.</p> <p>„Чува 
е узастопце.{S} Кнез осети да се доктор приближује, стаде, окрете се, избаци прса, прекрсти рук 
дили, зваће нас политичким хамелеонима, прибрајаће нас час једној час другој странци; викаће на 
 у конаку?</p> <p>Но она се још не беше прибрала ни од првог изненађења, када се на улици код к 
о је пуковник Врбавац у опште био веома прибран и присебан човек.</p> <p>Кад чу глас да је кнез 
 има по неки свој молитвеник, у коме су прибране разне изреке и формуле, по којима се у животу  
а и Растислава, како би се сам што боље прибрао и спремио за одсудан тренутак.{S} После дугих п 
е ту је било пуно свакојаких новости из приватна живота као: куда ће ко путовати овога лета?, к 
мета на предмет, пролазећи од општих на приватне, и од приватних на опште послове, два пашанца  
ак и највеће и најважније политичке или приватне тајне.{S} Тако је и овом приликом госпођа Лови 
 а на њих се угледали и многи угледнији приватни домови.</p> <p>У тим натписима одано грађанств 
да се њиме послуже, и да га злоупотребе приватним путем.{S} Каква дрскост!{S} Но дед’те, молим  
 ствар већ лакше ишла но пре.{S} Он има приватних добара и на њих би се могла ставити интабулац 
, пролазећи од општих на приватне, и од приватних на опште послове, два пашанца још су дуго раз 
угих књажевско-балканиских надлештава и приватних домова не зна се поуздано, али се даје лако з 
вог је карактера била та наша преписка, приватног или политичког? је ли Црнојевић, преко мене,  
ти.{S} Тумачећи јој ствар тако, кнез је приведе дивану, где је ђенерал још лежао у заносу.</p>  
о се и сад не употреби, да се кнез боље привеже.{S} Конзервативци ако успеју, успеће поглавито  
ће бити од штете, да се кнез још чвршће привеже, али он никако, никако није делио зебње Растисл 
оји је једини био у стању да те за увек привежем за ме.{S} Ни сам ли ја одбила твоју понуду да  
догледу.{S} Перун се брзо опорави: рану привежу спремљеним <pb n="644" /> завојем и после сахат 
 „држи се моћних великаша око себе, њих привезуј за се, и кад имаш њих, онда имаш све.“ И ако ј 
 знак другоме и обадва, тихо и нечујно, привеслаше балканиској обали...</p> <milestone unit="su 
ши.{S} Боловаћете 2—3 дана.{S} Умрећете привидно од гушобоље.{S} Ми, посвећени у ствар, прикрић 
адићски заноси, невини, искрени, у свој привидној покварености својој?{S} Никакав истински поро 
и та страшна слика и сад му се по чешће привиђа.{S} Њу ваља оживети у успомени кнежевој, ваља м 
ли је све то <pb n="296" /> било просто привиђење, изазвано код Каје дугим гледањем у сјајну зр 
..{S} Ма шта да је било, тек у овом <hi>привиђењу</hi> било је и <hi>провиђења</hi>.{S} Кнежева 
 га удари два три пут шаком по устима и привика:</p> <p>- Ћут’! ћут’! умукни или ћу одмах наред 
за озбиљније државне послове, што га не привикавате да мисли о државним стварима и да се бави о 
има.{S} Суревњив за влашћу Растислав се привикао да влада и заповеда апсолутно.{S} Постао је чи 
тина народних школа.{S} Одреците се тих привилегија.{S} Задовољите се приходима обична балканис 
/> нешто добро и мило, нешто што човека привлачи и улива му поверење, нешто што ти одмах на прв 
собитих знакова на лицу, она ничим није привлачила нарочиту пажњу, сем што су њене веома живе и 
ока мушка плећа имала су неку неодољиву привлачну снагу, којој се нису могле дуго одупирати ни  
инистар спољних послова г. Растислав за привремена вршиоца дужности.</p> <p>Мртвац је учинио ус 
.“</p> <p>Прокламацију су потписали као привремени намесници: председник државног савета, минис 
 руке, на основу земаљски закона, власт привремени намесника књажевскога достојанства и обзнању 
да ухвате црну прилику и да је одведу и привремено склоне у мом стану.{S} Још је и сад тамо, ск 
ном најсветијих народних интереса“ ново привремено намесништво „најозбиљније заповеда свима вла 
оје је свашта могло значити.{S} Влади и привременом намесништву била је прва брига да одрже ред 
 по чему би се најпосле и мерила „жарка приврженост,“ ако не по ширини и висини пламена, који л 
ра био готов да ме не брани ваша голема приврженост, ваша голема мудрост и ваше зрело искуство. 
ештедице сипане „жарке жеље.“</p> <p>Но приврженост Орловчана није се огледала само у обилном п 
анство свију редова исказивало је своју приврженост династији, своју љубав спрам младога кнеза. 
 као видни и несумњиви докази орловачке привржености.{S} Јер у колико више лоја и катрана који  
о темељ своме престолу на симпатијама и привржености народној.</p> <p>Кнез Мутимир устаде.</p>  
.{S} И то све иде под фирмом оданости и привржености!{S} Какве језуите! — кресну Врбавац!</p> < 
била садржина тога акта, који је толико привукао пажњу пуковникову.</p> <milestone unit="subSec 
.{S} Нови, дивни предмети толико су јој привукли пажњу, да је за тренутак била заборавила где ј 
прогутати целога, заузеће му све време, привућиће сву пажњу, све мисли и све осећаје његове, а  
е, ова је женска загрли руком око паса, привуче је к себи и упита: „Шта ти је“?</p> <p>Јела не  
игнута рука узе дрхтати; кнез то опази, привуче мали мраморни сточић, услужно прихвати шољу од  
ралу, који је прими, стиште је страсно, привуче кнеза к себи и пољуби га у чело.</p> <p>Настапо 
 да му падне у очи, и за што му баш она привуче сву пажњу, тешко је рећи; доста то, ђенерал се  
просипао се прамен светлости.{S} То јој привуче пажњу.{S} Помаче се мало у лево да боље види, и 
уби врхове њених прстију, још је једном привуче к себи, њине усне опет се спојише у сладостраса 
аба је постајала све нежнија; она чисто привуче Јелу к себи и узе јој говорити:</p> <p>— Чујеш, 
еби.</p> <p>На скоро затим Жикину пажњу привуче ненадна светлост, што се појави с доње стране.{ 
 згодан тренутак да ове лепе земље себи приграби, као што није могло бити ни у интересу Русије, 
је мислио на друго, па је и овим речима придао други значај.{S} Вилице му се стегоше, и да га ј 
е растао млади кнез полако у загушљивој придворној атмосвери.</p> <p>Једног дана, баш кад су чи 
.{S} Ноћас су опет барлијали, и опет му придигли на картама преко три хиљаде дуката — рече Ратк 
аркиже?! — рече зачуђено барон Жермини, придиже се у кревету и заузе седећки положај, како би б 
е, али у соби не бејаше никога.{S} Црна придика пружи кнезу столицу да седне, извини се да ће с 
онеле су пуне руке неких ствари, а црна придика носила је за њима некакво црно сандуче, опет пу 
ио се кнез.</p> <p>— Тако, потврди црна придика и искочи из кола.{S} Изађоше и остали.{S} Црна  
ло му је чудно да му овај сад чита неке придике и савете.{S} Ко би их сад овако видео и чуо, а  
.{S} Јес!...</p> <p>После ове енергичне придике госпа напући уста и срдито, али грациозно окрет 
</p> <p>— Не знаш како су ми бљутаве те придике о народној љубави.{S} Владалац има да заповеда, 
и завод није могао пропустити а да овом придиком и он не пропева.</p> <quote> <l>И ми ове земље 
 твоје злато нису имали никаква удела у придобијању њинога пријатељства.{S} Они су ти симпатиса 
и с кнезом, да младога владара што боље придобије за се.</p> <p>Што се тиче кнеза Мутимира, он  
које је она давала младим људима, да их придобије <pb n="407" /> за своје кућевне пријатеље.{S} 
оје чине звониградски конзервативци, да придобију кнеза на своју руку, а Растиславу да поткопај 
це.{S} Ради сваке сигурности, ја сам му придодао два жандарма, преобучена као сељаци, с једне с 
} Пазите!{S} Овде је плоча.“ Пипајући и придржавајући се за ограде, кнез је ишао полако.</p> <p 
ве, посваљују столице, неко се у падању придржи за чаршав од стола, повуче га, свуче судове с ч 
тићи, послале су своје депутације да се придруже погребу.{S} Плоча је спуштена над телом генера 
 натписом: „Магационару седмога кола да придружи осталој спреми за народни устанак.“</p> <p>Јед 
 добре паре.</p> <p>После овога Жика се придружи потери где је био и Црнојевић.</p> <p>Те исте  
вој потери која јо наишла, Црнојевић се придружи сасвим слободно, псујући друштво што <pb n="67 
 Сем обичне пратње кнежеве, сад се беше придружило још и много друга света.{S} Преко двеста гра 
х интрига.{S} Уз обичне домаће интриге, придружиће се интриге страних дворова.{S} Без сигурна н 
радимице баци поглед на успавана кнеза, приђе на прстима неугледном човеку и прошапута му на ух 
 тако исто изношеним чоханим чакширама, приђе овим колима, и, ударајући штапом по камену, који  
беше помодрио од љутине.{S} Она устаде, приђе му, ухвати га за руку, повуче га мало на страну и 
дила се својом лепезом.{S} Кнез устаде, приђе госпођи и намести столицу управо спрам ње, једва  
м.{S} Тада устаде један од ове двојице, приђе ми, и чистим француским језиком и одабраним израз 
га Мутимир баци расејан поглед по соби, приђе дивану, уморно се спусти и мету главу у шаке, и н 
 шаха? хе, хе? — рече кнез расположено, приђе и лупи Маврикија по рамену тако, да овај искриви  
 збиља, шта ти је? — понови Каја нежно, приђе мужу и спусти му руку на раме..</p> <p>— Шта је?  
кође уклони, па, узев доктора под руку, приђе својим колима.</p> <pb n="143" /> <p>Чисто збуњен 
 Старији ађутант услужно <pb n="204" /> приђе кнезу несигурним корацима и извади из џепа своју  
ађе у ходник и погледа — нема ништа.{S} Приђе на прстима вратима Врбавчевим и ослушну — не чује 
јала с Петријом и друге две другарице — приђе стрина Синђа, дрпну Паву за рукав и рече јој: — „ 
е сија одвећ јасно.{S} Други на прстима приђе пуковнику и опрезно му поднесе под нос комад вате 
агло скочи с дивана, поузданим корацима приђе огледалу и ту се ћутећки огледао за који тренутак 
без пријаве.</p> <p>Говорећи ово, госпа приђе Ратку, који већ беше устао и пошао јој на сусрет, 
неко на вешала водити!</p> <p>Баба Ката приђе Јели и узе је гладити руком ко глави:</p> <p>— Мо 
p> <p>Док је госпођа ово говорила, Тоша приђе расејано отвореном прозору.{S} Друмом од Јеленика 
Младић се поклони ћутећки.{S} Растислав приђе и пружи му руку с речима:</p> <p>— С ким имам час 
ети ли ти, Паво, како лепо замириса кад приђе к нама.{S} Удари нека мира од њега, па, боже прос 
то га је још делило од кола.</p> <p>Кад приђе колима Боја се оберучке ухвати за шариге — можда  
ез је прво дуго ходао и пушио.{S} После приђе прозору и узе прстима добошарити у окно.{S} Кад м 
лојево питање климањем главе.{S} У томе приђе и Враничић.{S} Он загледа непозната човека, очима 
роговори с њим неколико речи.{S} У томе приђе и Растислав.</p> <pb n="182" /> <p>— Ово је све,  
их тако ударао, да голотрбом арслану не приђе онај исти чичица у олињалом ћурчету, ухвати га за 
н одважно.</p> <p>Лаганим корацима кнез приђе зиду, скиде своју слику, извади мален челични кљу 
свесно згужва писмо у шаку.</p> <p>Кнез приђе и пружи руку да узме писмо.{S} Ђенерал поћута, па 
кој части и субординацији.“</p> <p>Кнез приђе ближе ђенералу.</p> <p>— А је ли противно војничк 
 углу, готово сасвим заклоњене цвећем и приђе им брзим корацима.</p> <p>— Домаћице, где си ти?  
тина ја не знам шта је теби _ рече он и приђе жени пружајући јој кишобран.</p> <p>госпођа Софиј 
бацну на сто; једно стакло узе у руку и приђе лампи.</p> <pb n="320" /> <p>За све то време ђене 
д остаде сама с Лепшом у соби, Мона јој приђе.{S} Лепша је још седела ћутећки и држала главу у  
е је баш тада навлачила.{S} Мутимир јој приђе лаганим корацима.</p> <p>— Лепшо, лепото моја!{S} 
/p> <pb n="46" /> <p>Баба Ката опет јој приђе.</p> <p>— Шта да му кажем?</p> <p>— Бога ти, тетк 
остала.{S} После неколико тренутака њој приђе доктор и прошапута јој на ухо:</p> <p>- Да се укл 
вршена.</p> <p>Но баш у тај мах ђенерал приђе кнезу:</p> <pb n="324" /> <p>— Сад је скоро поноћ 
 да му олакша дисање.</p> <p>Кнез затим приђе тајноме орманчићу у зиду, који је још стајао отво 
ке, Кугић даде знак, те човек с чинијом приђе слици и прислони јој чинију на груди.{S} У исти м 
млађа од обојице.</p> <p>Боја са снахом приђе колу — свет се већ беше проредио — а од бојине че 
; сва је дрхтала.</p> <p>Млади господин приђе јој одрешито, весело.</p> <p>Иначе он је пред жен 
кнежева појава охрабри пуковника.{S} Он приђе гомили и упита шта је.{S} Кад <pb n="297" /> му к 
, носећи преко руке шињел кнежев.{S} Он приђе кнезу и понуди га да га огрне, но кнез то одби је 
p>У соби је био сам кнез Мутимир.{S} Он приђе, откопча ђенерала и раздрљи му кошуљу око врата и 
такаоце и не осети никакав мирис.{S} Он приђе ђенералу и рече му:</p> <p>— Господине ђенерале,  
руком Маврикију где ће сести; он учтиво приђе и седе; седе и кнез — почеше размештати фигуре; к 
није пио шампањ).</p> <p>Ађутант поново приђе и хтеде поновити своју услугу, али кнез одлучно м 
а уздрхтала и крајње узбуђена, она брзо приђе своме зачуђеном мужу и узе га за руку.</p> <p>Њен 
ме.{S} Ђенерал се за тим окрете, полако приђе прозору, и сав малаксао чисто се сруши на диван.< 
 се сруши на диван.</p> <p>Кнез Мутимир приђе скрушеном ђенералу у руци је држао свежањ писама. 
докази, које ви тражите?</p> <p>Ађутант приђе слици, али Врбавац прискочи, стаде пред њега и ре 
еличине.{S} Праћен овом двојицом, Кугић приђе кнежевој слици и стаде пред њу.</p> <p>— Признаје 
ом снајом Анђелијом, кад оближњем столу приђе Ралека Јовкин, позната сеоска пијаница, и како до 
 му Лепша не даде да измакне.{S} Она му приђе, узе га оберучке за главу, погледа му у очи и реч 
шта да <pb n="620" /> почне.{S} Кнез му приђе и с песницом под носом викао је: „Дај ми га амо!  
е, није — рече госпођа благо, и опет му приђе, опет га ухвати за руку, опет му узе гледати прав 
 да начини пролаз слузи, који у тај мах приђе с кавом.{S} Момак се окрете прво кнезу, но он пок 
ени се учини да је будан.{S} На прстима приђем дивану.{S} Он је лежао полеђушке са затвореним о 
, из које извадише мали челични кључић, приђоше источном дувару, скидоше с њега велику кнежеву  
њења свог племена.</p> <p>У тим мислима приђоше већ и обали.{S} У сумраку видела су се, на бели 
ихвати Синђа.</p> <pb n="229" /> <p>Кад приђоше вратима на прагу се указа господин, који их доч 
а одговарај сам.</p> <p>У томе и сељаци приђоше.{S} То су били млади, отресити људи: један је н 
S} Кмет се мало искашља, рече људима да приђу ближе и да добро слушају што ће им се рећи, па по 
<p>Млади господин обгрли Јелу око паса, прижма је к себи и повуче је на диван, где седоше <pb n 
Кнез је био тврдоглав и доктор је морао призвати у помоћ и сунце, које већ нагиње заранцима, и  
 министра војног и обојица су наизменце призивала к себи тврдоглава ађутанта, и очински га саве 
пливају“ због кнежева доласка; негде је призиван божји благослов, а негде су исказиване најлепш 
е знао управо шта да чини, да ли да јој призна оно, што је већ и сама видела и да говори с њом  
 Сви тако раде, а ко би изашао да јавно призна оно што у ствари <hi>сви практикују</hi> — њега  
У први мах једно младо калуђерче све је признавало, само се извињавало да су тако певали с тога 
ника и војника, одасвуд се дижу гласови признавања његових великих услуга.{S} Оближње вароши од 
моувереношћу.</p> <p>Кнез је у неколико признавао да Мона има право.{S} Али код њега су преовла 
непрекидно једним правцем, и што морају признавати све владе — јес, <pb n="691" /> то треба изд 
тимир поче молити.{S} Удари у исповест; признаде, да је то слика једне париске лепотице из <for 
ек тада и Заре проговори одрешитије.{S} Признаде да је био с кнезом, али ни по што не хтеде каз 
аде више куражи да пориче, и он покорно признаде! — Јес, женим се.</p> <p>Лепша га одмери од гл 
уском консулату, и да по томе никоме не признајем права да ме испитује и води неке истраге нада 
{S} Види се Косанића крв!{S} Сад га тек признајем за права брата.</p> <p>Лепша мету Мони руку н 
ринцип.{S} Ви позивате народ за судију, признајете му надлежност да <hi>он</hi> процењује дела  
нежевој слици и стаде пред њу.</p> <p>— Признајеш ли, да си син човечији и да си у греху рођен  
е можемо баш у политици, за коју нам не признају ни најмање способности — заврши Ловимук своју  
 тако певају.{S} Старији калуђери то не признају, а после и калуђерче удари у инћар.</p> <p>Јед 
ете, онда ћемо далеко отићи.{S} Екватор признају најбољи људи на свету из свију земаља, из свиј 
, <pb n="431" /> али она никад не би то признала ни пред самом собом и искрено је веровала т. ј 
ма, па ипак ви никад никоме ништа нисте признали, на против, има много веома ружних примера, ка 
 изрази, што ће свакако и Ваша Светлост призната.</p> <p>— Није врат него... како се оно каже?. 
зног владаоца.{S} Остављајући праведној признателности свију наши саотечественика да оцене прев 
је право!“</p> <pb n="77" /> <p>Ваља му признати — он је доиста имао тврдо уверење да би био бо 
чи баш с тога што и ти сам у себи мораш признати да ја имам право.</p> <p>— О, таман — рече Рас 
шом.</p> <p>Одмах сутра дан г. начелник призове к себи старог орловачког грађанина и доста угле 
а, топла крв.</p> <p>Овај величанствени призор заносио је душу, и Враничић неколико тренутака г 
д.</p> <p>Тошу је толико био занео овај призор да није ништа чуо шта му госпођа говори.{S} Међу 
 и рече:</p> <pb n="421" /> <p>Цео овај призор гледао је мајор Тоша и у томе се чисто бејаше за 
.{S} Његову душу још је пунио страхобан призор, што га је мало час доживео у гробу.{S} Он је ос 
красотом дана, лепотом природе, новином призора — кнез се осећао веома расположен, управо блаже 
pb n="142" /> испитивати, да ли доручак прија овако ванредно са ванредне доброте своје, или је  
} Кога год сретну и нађу да задрже и да пријаве командиру.{S} Никоме да не верују што ће ко гов 
 ствари.</p> <pb n="617" /> <p>Најпосле пријаве ствар самом г. министру председнику.{S} Он изве 
ен од пете до главе у црн огртач, и без пријаве појури одмах у кнежев кабинет.</p> <p>Кнез Мути 
а зетом, рачунала сам да могу ући и без пријаве.</p> <p>Говорећи ово, госпа приђе Ратку, који в 
/> <pb n="110" /> <p>— Госпођа Јованка! пријави момак пуковнику Врбавцу некакву жену, која је,  
 где ли је онај сметењак да прво човека пријави — рече Растислав журно и нагло пође вратима.{S} 
рече госпођа улазећи — он је хтео да ме пријави, али ја нисам дала.{S} Да си био с ким другим у 
же не би никаква јава, после се чу мек, пријатан, али уздрхтан одзив..</p> <p>— Ој!</p> <p>Боја 
е понови три пут.{S} После се зачу мек, пријатан глас, који тихо и скромно рече:{S} У овим мртв 
 на себи ничега особитог.{S} Лепушкаст, пријатан шипарац — то је све што се могло рећи.</p> <p> 
 од плахе кише.{S} Ваздух је био свеж и пријатан.</p> <p>- Шта ли може бити да се толико задоцн 
ну.{S} У коњушници се осећао оштар, али пријатан мирис свежа пролећна сена.{S} Са свију страна  
е чу мешкољење у другом гробу, а за тим пријатан али веома слаб старачки, женски глас проговори 
слав је некако вазда био <hi>млађи</hi> пријатељ.{S} Али тек што су обојица сели на намесничке  
ћа у овој кући.{S} У њима лежи смрт.{S} Пријатељ који ће се казати доцније.“ </p> <p>Ко би мога 
гледао као на фигуре у шаху.{S} Човек и пријатељ за њега је вредио онолико, колико користи може 
верити, колико си му ти прави, истински пријатељ и колико на тебе може рачунати — разлагао је Р 
ствар тиче ове вечери, онда је „незнани пријатељ“ опет доцне дошао, јер и вечерас се већ толико 
, кнежев рођак Аца и један његов присни пријатељ.</p> <p>Даме се одмах искупише око два млада в 
ан члан тајнога савеза, један мој лични пријатељ...</p> <p>Кнез је пресече: — Он је то чинио ка 
 је пресече: — Он је то чинио као лични пријатељ, а не као члан политичке дружине.</p> <p>— Све 
 пусте, непроходне шуме, и то он, стари пријатељ и многогодишња присталица куће Црнојевића!{S}  
— Ама немојте ви тражити да будете већи пријатељ мојој династији, но што сам јој ја сам...{S} А 
во хоћете!{S} Да докажете како сте већи пријатељ народу но што сам му ја.{S} Да ме уверите како 
м тебе.{S} А и ти? ко ти може бити већи пријатељ од твоје тетке — рече баба Ката.</p> <p>Јела ј 
 доцније.“ </p> <p>Ко би могао бити тај пријатељ?{S} Кнез се губио у нагађању, али ни приближно 
 То ми је натоварио бригу на врат један пријатељ.{S} Њему то треба, а не знам управо зашто — ре 
о је онда то згодно, кад се нађепоуздан пријатељ да те у незгодном тренутку заклони и помогне.{ 
говори чисто влашким нагласком - „Добар пријатељ“.</p> <p>Жика по гласу познаде да ово није чич 
ини познат.</p> <p>- Од куда иде „добар пријатељ“?</p> <p>- Из планике.</p> <p>— Какве су тице  
 мислио да се разговарамо.{S} Један наш пријатељ бацио ми је пре десетак дана једну веома лепу  
кући.{S} У њима лежи смрт.“</l> <l> <hi>Пријатељ, који ће се казати доцније.</hi> </l> </quote> 
а већ у првом граду чекала их је гомила пријатеља, који би их прихватили и безопасно спровели д 
 у увредама.{S} Ви у мени имате искрена пријатеља и државника збиљски одана интересима земље и  
о.</p> <p>„Недавно сам дознао од једног пријатеља за једну ствар о којој данас мучно да има ишт 
је како је то шала између њега и једног пријатеља: како у ствари нема ништа и т. д. и т. д.</p> 
с</hi> преузносе као највећег и јединог пријатеља кнежева, а да све друге људе пањкају.</p> <p> 
ма никад неће наћи искрених саветника и пријатеља.{S} Ако му сад ласкају и продају му се са сво 
у и иначе имати господина пуковника као пријатеља у свакој нужди.</p> <p>— Та наравно, наравно. 
ст што си сам, без родитеља, без правих пријатеља, без икога који би волео тебе лично, а <pb n= 
м да на толико могу рачунати код својих пријатеља, међу којима си на првом месту ти.{S} Што буд 
е међу туђим људима.{S} Он има искрених пријатеља, ја ћу се постарати да га окружим још и бољим 
дружини младих људи ти си имао искрених пријатеља.{S} Они су ти симпатисали из даљине, и не зна 
/p> <p>Уз голему тугу родбине и присних пријатеља, уз саучешће целе земље, кнез је сахрањен у п 
увен, једва познат међу неколико добрих пријатеља — ето, такав је био његов дед у тренутку, кад 
идобије <pb n="407" /> за своје кућевне пријатеље.{S} Причало се како је некакав младић, ускачу 
орити га да разагна од себе све искрене пријатеље и искусне људе, који му могу бити истинска по 
мном посаветујеш као са најбољим твојим пријатељем.{S} И сва љубав моја, није могла од тебе ни  
е да се дигне.{S} Били су <pb n="79" /> пријатељи, али све док није постао намесним, Растислав  
е затвора, за увреду владаоца.</hi>!{S} Пријатељи, који су отишли да га виде у затвору после че 
ти.</p> <p>— Врло просто!{S} Позваће га пријатељи; јавићемо да је сад време и да ову прилику не 
ељство његово а гори му живот!{S} Какви пријатељи!{S} Све су то служитељи, чиновници, вршитељи  
 и Растислав били су некад веома блиски пријатељи.{S} То пријатељство помогло је Растиславу и п 
ве су ствари поименце долазиле? јесу ли пријатељи из Балканије, преко мене, писали Црнојевићу?  
ако чудно погледа.{S} Међер се то нашли пријатељи који се труде да унесу неповерење и интриге у 
рвени републиканци — то су ваши најбољи пријатељи.{S} Та то бар није било тако давно?{S} У једн 
ца; после родбина, ближа и даља, за тим пријатељи, па околина, па општина и т. д.</p> <p>Он то  
не долазили какви поклони од Црнојевића пријатељима у Балканији, и то коме, и какве су ствари п 
побегао, они би још ноћас стигли у град пријатељима.{S} Овако су морали заноћити у планини.{S}  
хо... о... о.!{S} Тешко њему међу таким пријатељима!{S} Јадно му пријатељство његово а гори му  
лучајно ударим одозго — био сам с неким пријатељима да гледамо младе јелене — и ту те видим.... 
имате достигли сте и стекли с људима, с пријатељима, с помагачима, па ипак ви никад никоме ништ 
 подне проводио код своје лепе скорашње пријатељице Лепше.{S} Тада се враћао кући тек пред поно 
о 3—4 часа по подне скупљају се познате пријатељице код ове или оне друге, да поседе, да се раз 
и Више Женске Школе, као својој присној пријатељици, наговестила је мало разговетније: „Е моја  
{S} Нарочито се радовала за једну своју пријатељицу, с којом је дуго била „фаше“, а недавно су  
пунолетан и почео чешће приређивати ужа пријатељска посела у двору — барон Жермини постао је ре 
нак — печат на коме су представљене две пријатељске руке како се рукују, испод њих лавров венац 
ез Мутимир дочека господина на вратима, пријатељски му стиште руку и упита:</p> <p>— Је ли све  
орио с ванредном нежношћу, меко, благо, пријатељски, а у исти мах беше пришао кнезу и покуша да 
06" /> где се оне обично састају, да се пријатељски разговоре, да једна другој саопште најсвежи 
тски загрљај, нити му ико пружа искрену пријатељску руку, да га поведе правим путем!{S} Бави <p 
мали никаква удела у придобијању њинога пријатељства.{S} Они су ти симпатисали као младом влада 
гала или свађала.{S} Њене заваде и њена пријатељства имала су много стварнију основу.{S} Она бр 
је мрзео, с рачуном градио познанства и пријатељства, а с рачуном их кварио.{S} Осећаји никад н 
 братство шаље хлеб као знак братства и пријатељства и до поло крвав вишек, као знак смрти и оп 
еноме брату, а после би задржала његово пријатељство, очувала приступ у његов двор — све, све ј 
, и бар у извесним вишим круговима њено пријатељство и њена дружба високо су се ценили.</p> <mi 
ложи за се и да му покаже своје искрено пријатељство, будећи у њему, мало по мало, сазнање о оп 
 су некад веома блиски пријатељи.{S} То пријатељство помогло је Растиславу и при избору за наме 
ему међу таким пријатељима!{S} Јадно му пријатељство његово а гори му живот!{S} Какви пријатељи 
је душу која не осећа потребу за личним пријатељством и друговањем.{S} Никад није падао у узбуђ 
i sort d’un rombeau?</foreign> (Шта је, пријатељу мој? <pb n="288" /> Шта је теби?{S} Изгледаш  
ане главе, у последње време нешто много пријатељују с месним војеним командантом.{S} Свако друг 
{S} Пробајте само, уверен сам да ће вам пријати — рече кнез с подругљивим осмејком, и, клањајућ 
} На против, мисли су морале бити веома пријатне, јер се Растислав сав сијао од некаква унутраш 
цуских племићских породица, уз то човек пријатне спољашности, а врло љубазан у опхођењу — он је 
ла колима; сад то одби и рече да јој је пријатније да иде пешке.</p> <p>Огрнут у плашт, кнез је 
 да су после доброга оброка увек некако пријатнији, мекши.{S} Обично су добре воље и нежнија ср 
ленилом, овде, онде местимице прешарана пријатним бојама доспелих усева — ова огромна раван изг 
 дедом, и с многима је проговорио доста пријатних речи.</p> <p>И Растислав се с многима разгова 
се целим путем није одвајао од њега.{S} Пријатно му је бало да с Растиславом заједно путује и п 
мишљу ни да је стар, те му с тога веома пријатно пада, кад на себи види ма какве знаке, по који 
 се узајамно оговоре и да проведу време пријатно, изричући свој суд о свима дневним догађајима. 
 дугачко, гласно зевање.</p> <p>Чу се и пријатно куцкање чаша.{S} Ратко даде пример и начелници 
еди Лепшу, кад зна да њему не може бити пријатно кад се у његовом присуству тако што говори о ж 
 јашимо, а наравно, држим да ће ти бити пријатно да будеш у друштву твога господара, који те та 
вога „женског клуба“, где се време тако пријатно проводи.{S} Лепша се учтиво захвали на пажњи,  
а, на први мах, то баш и неће бити тако пријатно, али старајте се да се на то навикнете.{S} Нар 
а кнез</p> <p>— Иначе.... не би ми било пријатно, кад <pb n="40" /> ми се рекне.... оно наравно 
ћен у пуној мери, Мутимир је осећао оно пријатно задовољство, које у човеку ствара потпуно нами 
 се да на растанку свакоме рекне по што пријатно и љубазно.</p> <milestone unit="subSection" /> 
ао да њене полузатворене очи виде нешто пријатно и радосно.{S} Кад би љуљушка<ref target="#SRP1 
} Лепо, бистро вино искрило се у чаши у пријатној рубин боји, бацајући кнезу на руку лепу црвен 
ло запојено неким нежним мирисом, неком пријатном топлином, нечим што те одушевљава, заноси, кр 
а приметан осмејак, образи добили белу, пријатну, лако заруделу боју — добили, велимо, јер за о 
есту ти.{S} Што будеш имао јављај преко прије“.</p> <p>ТВОЈ</p> <p>„<hi>Наклоњени</hi>“.</p> <p 
 се на соби широм отворише.{S} Момак не приказа никога, чак се и сам не показа, но му се угледа 
 поздраве господара.{S} То је било прво приказивање народу, и Растислав је сматрао за умесно да 
ај вешали су слику, коју су после онако прикачену показивали успаваном кнезу, и уз то му ставља 
спрам огледала мало разбарушену косу, и прикачи откинуту чипку, а затим се маши за свој огртач, 
 и викну га — Никаква одговора.{S} Жика приклече обореном Перуну и тек сада загледа где му је р 
бацио бих му гуњ на главу, па га одозго приклопио.{S} Околни се сељаци засмејаше. — Но, кад би  
 се већ чуло на далеко загушљиво рипање прикљештених вочића; бале и пена лиле су им на уста.{S} 
 Жике, који је својим одлучним погледом приковао Милоја за место, он би још тога тренутка утека 
ебло и ту чекају док људи прођу.</p> <p>Прикрадајући се тако као мачке, они стигоше на средину  
војих француских новина.</p> <p>Кнез се прикраде полако Растиславу, па одоздо удари зврчку по н 
право с часа на час.</p> <p>Ратко је из прикрајка проматрао све ове догађаје, радосно је трљао  
 читаву заверу међу раденицима, који су прикривали знатне количине барута, у намери да их употр 
ање прави ларме и најзгодније може бити прикривен.{S} У осталом, ти то јамачно већ знаш, јер по 
уче у мрак; За тренутак и он је већ био прикривен под кнежевим прозором.</p> <p>Кнез је стајао  
добије.</p> <pb n="80" /> <p>Тако је та прикривена борба између ова два човека тињала годинама. 
мах сетити чији.</p> <p>Старајући се да прикрије своју забуну, доктор је одговарао околишно, уп 
чно раде.{S} Све, све!{S} Нећу ништа да прикрију.{S} Безобразно, не брезобразно, оно што могу д 
га, што би крваво убиство немогуће било прикрити, и што би крваво убиство пробудило у светини в 
 од гушобоље.{S} Ми, посвећени у ствар, прикрићемо ваш злочин, не вас ради, но земље ради; да п 
о намесник, он се постарао, да фактички прикупи у своје руке сву власт министарску, власт коју  
ла падне доле на патос, а друга се опет прикупи и приљуби руци, и капља опет расте, и опет се р 
стан, викала је једна баба, а за тим је прикупила у шаке оцепљену полу и опет трчала кроз гомил 
зуакао.{S} Око кнеза се беше неприметно прикупила гомилица највећих швалера, што их је било у о 
 покаже кнезу своје доказе, које је био прикупио против Врбавца, доказе, из којих је излазило ј 
ући непрестано назад.{S} С поља се поче прикупљати свет и низати око плота.{S} Брука је била го 
о нешто.{S} Ти одломци били су брижљиво прикупљени, свака гошћа похитала је да каже шта зна, св 
еде бркове, па онда полако, на прстима, прикучи се вратима, наслони ухо и ослушну.{S} Пошто је  
изговарање никоме неће помоћи.{S} Ми се прикучисмо око кмета, а он нам рече:</p> <p>„Чујете ли  
 опрезном стражом којој се нико не може прикучити.</p> <p>Шта да се ради?</p> <p>Жика полако пр 
 дугачак сто, где према потреби ко хоће прилази и служи се.</p> <p>Пошто је догађај о Лепши исц 
ди, а она, пуна неке неисказане сласти, прилазила би му, грлила га, љубила, карала га, тепајући 
јале, сеоска момчадија у два - три маха прилазили су и зивкали у коло лепу Паву и њене друге.{S 
де пример и начелници су један по један прилазили столу и сами се служили.</p> <p>Ратко је сад  
лику у природној величини.{S} За тим су прилазили редом и сваки је забо слици у груди по један  
коро пун сахат.{S} Неколико пута ја сам прилазио ближе да видим како вам је.{S} Додиривао <pb n 
луге устале те дале коњима зоб, па опет прилегле да дремну док коњи позобају, а после ће устати 
аквој олакој рани?</p> <p>После су опет прилегли сва тројица у траву и продужили разговор.</p>  
та јој је и наговарати јо да збиља мало прилегне.{S} У опште Врбавац је говорио тако мирно и сп 
тво измакло напред.{S} Црнојевић м Жика прилегоше уз један храст, док ова гомилица прође.{S} У  
еко дозивање.{S} Он ослушну боље, после прилеже земљи, и сад је већ јасно могао разабрати пуп ч 
су међу коњима и према маленој свећици, прилепљеној за даску, крпи своје јахаће панталоне.{S} Н 
ти и отрове, који се пренашају у облику прилепчивих болести.{S} Такви су на прилику сифилис, бо 
овлачиле кроз гомиле с пуним бокалима и прилетали на помоћ чим виде да се негде чаше испразне.{ 
ову спаваћу собу, и тада јој је душа да прилети одмах г. конзулу, да му стане на нос, или на кр 
— заврши свој говор црна <pb n="593" /> прилика, говор, који је чудно звонио сад у овој мрачној 
{S} У собу брзо уђе црна <pb n="589" /> прилика, извини се у две три речи што се толико задржао 
та, момчадија се управо упали.{S} Таква прилика не јавља се често; сад ваља грабити; што је год 
усти ову згоду, напомињући му, да таква прилика никад више неће поновити, а да кнез има и практ 
тулишу окружне начелнике.</p> <p>Но ова прилика веома је добро дошла и бив. министру полиције — 
 ни по начелима нису ни у колико његова прилика.</p> <p>То је многе доводило у двоумицу, али је 
имакао балканиској граници, и да је сва прилика да ће вребати згоду да упадне у Балканију.</p>  
>Кнез заусти да нешто рекне, но црна га прилика пресече:</p> <p>— Сад немамо кад!{S} Скоро ће б 
зору на горњем спрату указа се човечија прилика.{S} То више није била сенка, то је био жив чове 
ајала је по <pb n="591" /> каква људска прилика, мушка или женска.{S} Неке су биле непомичне и  
 а преда мном је стајала некаква људска прилика, умотана у црно домино и држала ми под носом не 
ања, он познаде да је то некаква људска прилика; али, како се изненадио, кад мало доцније виде, 
дрвена крста некаква крупна црна људска прилика.</p> <p>Кнеза прође језа и он нехотице опипа ст 
дуго презиране каћиперке, којој се дала прилика да се једном освети свима тим чедним и поштеним 
о се њоме користила, кад се дала згодна прилика, а нашао се погодан муштерија?</p> <pb n="598"  
ија брзо се напуни.{S} За тим прободена прилика кнежева посрте назад и паде на узнако.{S} Међу  
што је кнез ма шта могао изустити, црна прилика штуче у мрак и брзо се изгуби међу густим гробо 
 одмах почиње.</p> <p>Говорећи то, црна прилика дохвати кнеза за руку и повуче га.{S} Мутимир с 
ла.{S} Не наводећи разлоге за што, црна прилика је само уверавала да се не сме ни пошто одмицат 
ини.{S} Не пуштајући кнежеву руку, црна прилика пође брзо напред.</p> <p>Ишли су-прво равницом, 
о не дају ништа више да пијете.{S} Црна прилика рече да ће се цела операција састојати у трљању 
и из кола.{S} Изађоше и остали.{S} Црна прилика рече кочијашу да крене мало на више, па на једн 
их упутстава ваљало се кренути.{S} Црна прилика опет пође напред, а кнез и Заре за њом.{S} Све  
ла кретоше.{S} Кнез упита куда?{S} Црна прилика одговори да је кочијашу већ издата наредба.</p> 
њега и викну влашки:{S} Ко иде?{S} Црна прилика одговори чисто влашким нагласком - „Добар прија 
ахат чекала су овде ова двојица, а црна прилика још се не врати.{S} У томе чекању отворише се п 
ући.{S} Мислио сам шта да радим, а црна прилика вајкала се што је покварена посета код „Балканс 
боље и познаде да је човек.{S} Ова црна прилика ишла им је управо у сусрет.{S} Жика обиђе Врани 
 два маха дигнути оне жице, али ме црна прилика преклињала да то не радим, за вас ће, вели, бит 
е ограде.{S} Сад су ишли полако, и црна прилика морала се сваки час окретати да прошапуће кнезу 
вас разберем и повратим врати се и црна прилика.{S} Ја је оштро упита шта је ово, показујући ру 
ћ, уђоше у једну отворену авлију и црна прилика поведе их једном осветљеном прозору, на који ку 
У лево је остајао отворен пут, али црна прилика поврте у десно, и заиђе међу гробове и гробничк 
а капија била је затворена.{S} Али црна прилика показа кнезу крај капије две одваљене даске на  
јничка дужност.</p> <p>Тек тада ми црна прилика наговести зашто не сме одмицати од куће: рече д 
нез.</p> <p>— Стигли смо — примети црна прилика.</p> <p>— Зар тако близу, чудио се кнез.</p> <p 
мо једно дете из куће.{S} Међу тим црна прилика предложи ми да окуша, нека средства која ће мож 
</p> <p>— Гробље, одговори шапатом црна прилика.</p> <p>— Па зар овде?</p> <p>— Овде!</p> <p>У  
иди ту женску што им се јавила као црна прилика, и представила се као мушко, с тога пошљу да је 
не треба ни чему да се чуди.{S} Но црна прилика говорила је у опште загонетно.{S} Она рече, как 
рилику, да упита шта је ово?{S} Но црна прилика рече, да сад немају времена за дуга објашњења;  
уз пут били скинули.{S} У исти мах црна прилика извади из џепа два запечаћена писамцета и даде  
у застадоше.</p> <pb n="607" /> <p>Црна прилика рече кнезу и Зару да овде сад понова морају мет 
атвара све што се ту нађе. </p> <p>Црна прилика заклињала се свим на свету да за вас нема никак 
о проста гробљанска капела.</p> <p>Црна прилика пође напред и рече кнезу, да иде за њим и да се 
а и отвори врата на колима.</p> <p>Црна прилика крочи с поља и уђе у кола, пипајући у мраку где 
изненадио, кад мало доцније виде, да та прилика има његове црте, управо потпуно га преставља, и 
{S} Шта је било даље ја не знам; сва је прилика да сам у тај мах изгубио свест и пао у занос.{S 
к, али се одавно нису виђали.{S} Сва је прилика да су њих двоје заједно и какав злочин извршили 
аква је ово кућа у опште?{S} Црна ми се прилика исповеди да је ово блуднички дом и нагласи ми к 
</p> <p>После овога бала кнез је у више прилика отворено износио своје симпатије за Лепшу.{S} П 
светом свакојаких сладострасних слика и прилика.</p> <p>Заваљен у колима, с наслоњеном главом,  
 одговора, колико има разноликих људи и прилика у којима се ко креће.{S} Што ја могу рећи онако 
 <p>- Напред!{S} Само полако - одговори прилика с обале. </p> <p>Из првога чамца дадоше знак др 
ност он, г. Растислав, коме је стицајем прилика пала у део тегобна задаћа да се у овако тешком  
 само он један и да није стотину других прилика давало вероватност овоме, што се у извештају го 
иткивања и ово спомињање свију помесних прилика, које су само ондашњим људима могле бити познат 
о ваздуху, кад кнез угледа више мрачних прилика, где с разних страна силазе у урвине, а за тим  
а кнез истински воле Лепшу.{S} У таквим приликама жена много може.{S} Но било је сумње, да ли ћ 
у но у махну.</p> <p>— Наравно у таквим приликама љубав не зна мере и границе и ту је грешење л 
> <p>За тим је настало оно што у таквим приликама обично бива.{S} Музика је свирала, певачи су  
 гледао људе с неке висине.{S} У многим приликама уверио се на делу, да више и сме и може од др 
вари.</p> <p>Говорено је још и о другим приликама.{S} Претресано је питање о изменама које је п 
 скочи да иде, пре тога она је у оваким приликама увек одлазила колима; сад то одби и рече да ј 
У опште, рађено је све оно што у оваким приликама обично раде весели и раздрагани људи.{S} Али  
врикије зажмури, сави врат, јер у таким приликама кнез га обично у шали шљисне шамаром по врату 
ети били су различити, према разноликим приликама у којима су поједини начелници имали да се кр 
у којој се налазе.</p> <p>— „У редовним приликама ви би имали право — рекао им је он — али ово  
само тек кад и кад у каквим изванредним приликама....{S} Да, да, кнеже мој, тако је то!“ — завр 
вед?{S} Али све то није одговарало оним приликама.{S} Најпосле све се смисли на једно:{S} Преша 
а говорити истину: пет минута у сличним приликама и готово с потпуно непознатим човеком, било б 
а у духу времена, у целокупним тадашњим приликама, у целом стању, какво је остало после ненадне 
лоњен палој династији, а то, у данашњим приликама, може бити од некога значаја.{S} Начелник Врб 
имају.{S} То је велики успех у данашњим приликама; то је снага која расте, и ако ће она бити пр 
аха она је њему чинила сличне услуге, у приликама кад је господин ћата тражио те „<hi>створове< 
чка духа.{S} Све је удешено како треба, прилике су сазреле, дошло је време да се испуне најлепш 
у корист „законите династије.“ У опште, прилике су тако повољне, какве још никад нису биле.{S}  
била велика!{S} Сад је поље рашчишћено, прилике су повољне и њима се треба користити. — Само и  
о тога бакће, али шта да ради кад су га прилике истакле на врхунац државних послова, где сад, х 
е интересовале, у колико је чешће имала прилике видети, како њен драги супруг одмах после оваке 
е може пасти никаква одговорност.{S} Од прилике овако као што ово сад са мном бива.{S} У ствари 
</p> <p>госпођа Софија имала је сина од прилике истих година и истих склоности као и кнез Мутим 
алканске браће.“ Питао сам колико ће од прилике трајати тај сан.{S} Одговор је био „најмање нек 
ће да ја на сну видим баш оно што би од прилике морао видети и на јави, да се обистинило писмо  
а предрачуна ја знам колико ће ствар од прилике коштати.{S} Хоћу да реновирам мали салон.{S} Жу 
вих, али шта ће кад су по несрећи такве прилике да се то мора чинити.{S} Дакле, раскалашан и ра 
.</p> <p>Ту су потанко биле оцењене све прилике.{S} Поглавито је свраћала пажња на ове две окол 
учиниш такву будалаштину и стварали све прилике да те на то нагнају.{S} Болан, болан, Мире какв 
дина мировао, истински је избегавао све прилике, где би морао учинити ма што против Косанића.{S 
мушкима, женске су створиле за се друге прилике <pb n="406" /> где се оне обично састају, да се 
S} Оставите ваш морал за друге трезније прилике.{S} Сад просто немогу то да чујем, па љутили се 
p>У тај притрчаше ми некакве две људске прилике, које на једаред искрсоше из мрака.{S} Ако се н 
корака, кад у мраку угледаше две женске прилике, где грабе уз брдо, као да долазе одонуд из пре 
/p> <p>На вратима се указаше две женске прилике, једна млада, витка, веома лепа девојка; друго  
а капија и на њој се указаше три женске прилике, увијене у огртаче и забуљене.{S} Две су водиле 
 пиће они најживље претресају политичке прилике.{S} Начелник се постарао да у то друштво уведе  
ба с тога, што сматрају да су сад зреле прилике за извршење њиних заветних жеља, за повраћај ди 
, вештица, баба-Јага, — и друге ругобне прилике људске фантазије — замишљају се и представљају  
 не знам да ли за мене, или ради згодне прилике, која се дала, да се људи, под изговором патрио 
га гробља, по коме се виђају неке чудне прилике и утворе.</p> <p>Кнез заусти да нешто рекне, но 
вих последњих важних догађаја, измењене прилике захтевале су да се много што шта измени и попун 
 отворише се тихо и нечујно, а две црне прилике, умотане од главе до пете црним, тананим огртач 
м погна ближе обали, према ове две црне прилике.</p> <pb n="532" /> <p>- Стојане! - зовну полак 
т.{S} Тада се на обали указаше две црне прилике и зачу се уздржљиво, притајено: „П-с-с--с-с.... 
ричао је полазак из двора, сретање црне прилике, даљи пут, остављање кола и свраћање у непознат 
ичао даље интересне ствари.{S} Сем црне прилике у собу код кнеза ушле су још две женске, једна  
ступале су и кретале се ове чудне ноћне прилике.{S} Како уђоше, одмах као по некој команди свак 
ово човек који зна све његове породичне прилике, - дакле, човек близак, пред којим може бити от 
помагали, један другом стварали згоде и прилике да се дође у додир „с идолом срца свог,“ па ник 
ина, таман подесних за људе, за време и прилике у којима је живео, дочеле су оно што је срећа п 
} Удаљен од Звониграда, кнез неће имати прилике да се састаје са шефовима других политичких стр 
био је тај, што је знала да ће ту имати прилике да чешће буде с кнезом, <pb n="431" /> али она  
 спрам отаџбине, а у скоро ће се јавити прилике, где ће се јасно видети ко је с народом, а ко п 
ке.</p> <p>Даље је Кугић разлагао, како прилике за остварење оних идеала, што их ово братство г 
али право — рекао им је он — али ово су прилике ванредне, стање је изузетно, војска је данас је 
илоје узе набрајати поједине случајеве, приликом тих његових долазака.{S} Помињао ручкове, вече 
ајне дружине, и то је било у Милиновцу, приликом твога путовања.{S} Па онда, ко ти је послао оп 
ештавао како су у његовом округу сељаци приликом неке сеоске литије од некуда нашли слику Црној 
е или приватне тајне.{S} Тако је и овом приликом госпођа Ловимук, ревносна обожатељка државника 
} Целом свету пада у очи како ви сваком приликом гледате да ставите књаза у присенак, а да иста 
књижевним стварима, па је гледао сваком приликом да закачи г. среског за његову простоту.</p> < 
га спахије Шеремет бега, која га једном приликом поклони старом Симићу, а од њега ]е дошао амо. 
ва и скупо плаћао.{S} Тако му се једном приликом деси ова неприлика.{S} Тада је <pb n="177" />  
 Но он је опет за то ишао брзо за црном приликом.{S} Страх је убрзавао његове кораке; он је изм 
морне плоче.</p> <p>Идући тако за црном приликом, кнезу се на једном учини, као да иза једнога  
ће се морати завести и у мерама.{S} Том приликом при побијању вредности новцу, који сад оптиче  
адбе, и све оне свечаности, које се том приликом врше?</p> <p>Све то и још много што шта друго  
а био је недавно у Бечу по еспап, и том приликом, како се вели, довезао је, између осталог еспа 
ави кнез посети Вишу Женску школу и том приликом обдари многе сиротне ученице.{S} Једној девојц 
још и стотине других ствари.</p> <p>Том приликом много је куче остало без своје кочине, многа к 
, као што је....на прилику... та да, на прилику... рецимо, као што је медвед?</p> <p>- Ката се  
ља и један другом прича.{S} Тако се, на прилику, говори, да Перун Црнојевић не долази сам од св 
ређења како ради балканиски, а како, на прилику, немачки радник, и извео је закључак, како је Б 
теристичне случајеве.</p> <p>— Тако, на прилику, веле да по селима често бива да девојка погреш 
у споменути мало даље.</p> <p>„Тако, на прилику, ми ни данас не знамо каквим су се отровима слу 
само неколике примере.</p> <p>„Тако, на прилику, ти су отрови имали особину да не дејствују одм 
у само на један начин.</p> <p>„Тако, на прилику, змијин отров (виперин) дејствује само убодом к 
знати да је човек отрован.{S} Данас, на прилику, скоро је немогуће извршити тровање, а да се то 
 данас често врши нехотично тровање; на прилику кад човек једе накисела јела из некалаисаних су 
 у опште схваташ данашњи положај.{S} На прилику, шта мислиш о твојој данашњој влади?{S} Сматраш 
шта вам рођени мужеви раде!</p> <p>— На прилику? — упита Каја.</p> <p>Тренутак је био згодан и  
породичне везе и осећаје, као што је на прилику осећај детињске љубави спрам родитеља и друго.< 
актика често помагала.{S} Разнесе се на прилику какав ружан глас о њему.{S} Неко и поверује.{S} 
 веровао да ће учинити.</p> <p>Ко би на прилику могао веровати да ће један Врбавац — он лично с 
ушаји избегавали крваво убиство, као на прилику онај кад је удешено да паднем у нужник? — приме 
ма од свију досадашњих.</p> <p>„Тако на прилику они раде да склопе (конструишу) малу металну сп 
ања но код суседа његових.{S} Узмимо на прилику Румуне.{S} Они су у томе далеко иза нас.{S} Сем 
ику прилепчивих болести.{S} Такви су на прилику сифилис, богиње и друго.</p> <p>„Недавно сам до 
 и така снажна зверка, као што је....на прилику... та да, на прилику... рецимо, као што је медв 
ет пође ходати.</p> <p>Маврикије уграби прилику и узе шешир.</p> <p>- Ако Ваша Светлост не би и 
ознам важно и на време, нећу пропустити прилику а да опет не јавим.</p> <p>Завршив ове речи мла 
тељи; јавићемо да је сад време и да ову прилику не треба нипошто пропустити.{S} Једном речи, пр 
 човек, који се нарочито спремао за ову прилику.{S} Он је руководио говор, и по вољи му давао о 
ј близини.</p> <p>Кнез једва дочека ову прилику, да упита шта је ово?{S} Но црна прилика рече,  
а незгода — Растислав ће употребити ову прилику, да се што више зблизи с кнезом!{S} Но то би мо 
 - Пава - штета би било да пропусти ову прилику, да не чује шта ли јој је суђено и ко ли је њен 
оме путу само <pb n="135" /> једну нову прилику да пусти на вољу своме млађаном срцу; један нов 
у соби.{S} Оне опазише огромну човечију прилику на миндерлуку.{S} Крупан човек с дугачком белом 
а једнога белога крста види црну људску прилику.{S} То је било с десне руке.{S} Но баш у тај ма 
у авлију они угледаше на вратима женску прилику у сељачком руху.{S} Чим их виде ова жена брзо в 
у капију, где је у залатку чекао згодну прилику да умакне даље.</p> <p>Кнез управо није знао од 
 и да Црнојевић сад очекује само згодну прилику, па да одапне стрелу.{S} Али ту треба да говоре 
е људе.{S} Не пропуштај ни једну згодну прилику.{S} Увери их да је права династија већ изумрла  
ма у оном стању, с тога навалим на црну прилику да ми набави кола како зна, а пошто се ствар ни 
притрчи и ја јој наредим да ухвате црну прилику и да је одведу и привремено склоне у мом стану. 
ка.{S} С тога кнез стаде, заустави црну прилику и покуша да јој рекне како би најбоље било да с 
} На скоро он угледа у даљини неку црну прилику.{S} Загледа се боље и познаде да је човек.{S} О 
>Кнез је збуњено гледао у ову загонетну прилику, не знајући управо шта да мисли. —</p> <p>Међу  
одмах, чим је Кугић сјурио нож кнежевој прилици у груди, кнез Мутимир осети страшан потрес, као 
н и да, зна шта му ваља радити у таквој прилици.{S} Но то је могло долазити и отуда, што је пук 
 господар ономе другом, но да се у овој прилици сам добровољно одрекао свога господства и поста 
ва не би била сигурна, и он би, по свој прилици, морао бежати из земље.{S} Тако је ствар стојал 
в старински обичај румунски.{S} По свој прилици какав остатак још из старих римских времена.{S} 
Обичај у целој јужној Русији, а по свој прилици и у другим крајевима.{S} То је била последица с 
иозним осмехом на уснама, да је по свој прилици утицало и једно и друго, па свој говор заврши ш 
: да ли је будан? рече ми да ће по свој прилици бити будан; мало час вели, тражио је воде, а са 
ма некакву фотографију, која ће по свој прилици бити слика Перуна Црнојевића.{S} Командант је т 
о управо да не падне.{S} Кад прободеној прилици јурну крв из груди, кнез Мутимир осети нов потр 
а разговора и пође брзо на сусрет црној прилици, која им се беше већ близу примакла.{S} Састадо 
ј, и свакој, која би се нашла у сличној прилици.{S} И шта је то било тако необично! <pb n="444" 
зађе на улицу.{S} Било је ведро, свеже, прилично хладно пролетње јутро.{S} Улице су биле пусте, 
е брзо истакле.{S} Постао је официр.{S} Прилично се прочуо у покрету од 1848—9 год., у коме је  
 /> руку кнезу, који се нађе услед тога прилично збуњен.</p> <p>— Искрено вас жалим; господине  
ом сјају лепоте.{S} Година дана, истина прилично бурна, али опет сретна живота, проведена поред 
зна француски, с тога узмем натуцати па прилично и успем да то исто поновим и на балканиском је 
тна.{S} У последње <pb n="387" /> време прилично смо га у томе искварили.{S} Ја сам га узимао у 
сти мимо се други чамац.{S} Овај измаче прилично напред, па онда наједном стаде, а из њега се з 
у сокака.{S} Сад јој се поглед већ беше прилично навикао на мрак.{S} Учини јој се као да јој је 
а оде у собу да мало одахне — рече кнез прилично збуњен.</p> <pb n="293" /> <p>Пуковник примаче 
ње, радећи дан и ноћ.{S} Лепо је шила и прилично је зарађивала, али се све трошило у кући.{S} К 
ткуд та срећа? — рече он с осмехом, али прилично збуњено.</p> <p>— Није никаква срећа.{S} На пр 
.</p> <p>Пуковник се осети погођен овом прилично грубом, али умесном доскочицом Катином.{S} Но  
ништа разумевао.{S} Говор се продужавао прилично дуго.{S} Кнез је ухватио смисао само последњим 
— Ту су узроци разни, светлости, ми смо прилично источњаци, бујна раса, топла крв, а поглавито  
јно.{S} У зиду се указа четвртаст долап прилично дубок.{S} У њему је стајало поређано неколико  
лазиле слуге, кувари и друга послуга, с прилично великим пртљагом, с коверима, гардеробом и дру 
ога „кнежевања“ кнез Мутимир био је већ прилично сујетан на своју владалачку титулу.{S} Кад би  
авне ствари, и можемо рећи да смо га ту прилично били дотерали у ред.{S} Наравно, онда је то би 
зоре на улицу и јарко је осветљавала на приличној даљини.</p> <pb n="283" /> <p>А овда онда доп 
ржавне послове, што му је већ пробудило приличну жељу да барата час по једном, час по другом ми 
да побија овај глас, пошто је он ишао у прилог његове радње.{S} Читав месец дана непрестано су  
имерак те пашквиле послан је министру у прилогу.</p> <p>То је био почетак.{S} Наскоро слични из 
охитала је да каже шта зна, свака друга приложила је по свој камичак и зграда је била готова, д 
ошао је, како је сам говорио, „трудом и приљежањем“, поглавито умешношћу, - „коме свецу треба к 
 врат У рамена.</p> <p>Непозната женска приљуби се уз њу и прошапута полако:</p> <p>„Видиш, как 
 стабљику, так се и Лепша одмах преви и приљуби, управо целом тежином тела паде и припи се уз м 
оле на патос, а друга се опет прикупи и приљуби руци, и капља опет расте, и опет се развлачи и  
о несравњено јачи.{S} Тада се Растислав приљубљивао за њега као за свога заштитника.{S} Био је  
одговора она, стискујући мужа за руку и приљубљујући се уз њега. — Није ма ништа!{S} Али, за бо 
ајној гошћи, сестрице моја.{S} А? а?{S} Прима ли се мој предлог? — рече кнез кроз смех јасним,  
лу не узима; она по <pb n="601" /> вољи прима и по вољи враћа; али никаква сила још никад ништа 
у, али прво наш кнез да се потпише како прима швапску веру и како унапред пристаје да сва Балка 
је веома уморна човека, који равнодушно прима све што се око њега збива.{S} Само један осећај < 
у стидну лаж, <pb n="260" /> но он опет прима невесту, јер је пружа рука кнежевска.{S} И то су  
 на трла и по колебама у шуми никога не примају ни дању ни ноћу, ако га не познају, а за живу г 
едња дроља да си, па кад имаш, свуда те примају, свуда ти одају почаст.{S} Обуци се, накити се, 
одписани испуњавају једну тужну дужност примајући у своје руке, на основу земаљски закона, влас 
г села.{S} Тешким трудом он се већ беше примакао својој мети, још мало, и он би већ поднео чашу 
о како се дознало да се Перун Црнојевић примакао балканиској граници, и да је сва прилика да ће 
рној прилици, која им се беше већ близу примакла.{S} Састадоше се; Жика је био изненађен.</p> < 
два-троицом пирлитораца, који се бејаху примакли један другом, ма да је било наређено да потера 
} Момак седи на клупи и дрема; он му се примакне на десетак корака с пуном штрцаљком и од једно 
 с Враничићем ишао је напред, но кад се примакоше обали, он пропусти мимо се други чамац.{S} Ов 
век се тако са мном шали.{S} Ја то увек примам као милост од Ваше Светлости — за што иначе....< 
ваком писму износила је све нове и нове примаме за Лепшу, отворила је с њом читав философски ди 
сте једина уљудна соба што имамо.{S} Ту примамо странце, ту држимо министарске седнице; с тога  
 је покушавала да се брани од лаковерна примања таквих гласова.{S} Она се чак и сама пред собом 
их би се могла ставити интабулација.{S} Примање би било обезбеђено, а корист би била очигледна, 
ло вући се по суду.</p> <p>— Тада би се примање пренело на другога, за какву страну фирму — при 
е и њих је узивао прве.{S} С почетка је примао једнога по једнога, а после почне пуштати и по д 
/p> <p>Долазиле су махом жене, он их је примао све по две и две.{S} Свакоме је прорицао шта ко  
вас.{S} Били сте окривљени да сваки дан примате једну особу из аустро-угарска консулата, држите 
 странци; викаће на нас, али ће нас сви примати, — чак ће нас и тражити, рачунаће нас за полити 
је наредба, да ће од сада све заповести примати непосредно од њега, и то само од њега.</p> <p>З 
 неких војничких извиђања, и за то имао примати неке дневнице, то је мајор Тоша сад настојавао  
а.{S} Баба Ката радосно дочепа столицу, примаче је Јели, седе крај ње и узе је за руку.</p> <p> 
 збуњен.</p> <pb n="293" /> <p>Пуковник примаче ногом сниски кадивени пуф, седе на њега спрам к 
пољуби рука, али кад је ћелави господин примаче устима и таман напући уста да је цмокне, кнез м 
рџбу.{S} Ваљда не би хтели то, да други приме одговорност за ваша дела?{S} И ако се поносите св 
ила и до сада, богу хвала“ чу се гласна примедба Бојина.{S} После су опет долетали одломци....  
ло, шарајући говор занимљивим детињским примедбама: — А нама виче фрајла: <foreign xml:lang="fr 
ахом говорио сам кнез, и то час правећи примедбе за игру, час продужујући свој започети разгово 
о и друго, па свој говор заврши шаљивом примедбом, како ће се, ако овако и даље пође, млади пра 
имир.{S} Под утицајем те мисли он учини примедбу о радозналости женској.{S} Каја се правдала.{S 
редставнице чедности.</p> <p>На кнежеву примедбу, да би требала да, штеди Лепшу већ с тога, што 
бна средства, и да нам објасните њихову примену.{S} Отров и поступак — то нам треба.</p> <pb n= 
S} Али ако злочинци успеју да те отрове примењују, замислите каквих ће ужасних случајева бити!{ 
оље примере износи кад сам себе узме за пример — рече Врбовац и продужи опет ходати, а беше за  
ати и рече доста мирно:</p> <p>— Па, на пример, ви најмите странце да <hi>вас</hi> хвале, на то 
нез се подбочи пред Лепшом и рече: — На пример, јагње моје?</p> <p>Лепша је била села, она опет 
ни интерес сваки ваш ћев...</p> <p>— На пример? — пресече га Растислав. </p> <p>Кнез стаде у пр 
била села, она опет устаде.</p> <p>— На пример, сећаш ли се кад оно пролетос бејаше навалио да  
оже ли то, г. Маврикије.... а? овако на пример — шах краљу!{S} А.. а.. а шах и краљ, а г. Маври 
, но све најезде варвара.{S} Рим је жив пример за то.{S} Као реакција против тога јавља се доба 
 и пријатно куцкање чаша.{S} Ратко даде пример и начелници су један по један прилазили столу и  
ме што помогла, ни одмогла.{S} Рђав сте пример узели!{S} Бар то није више никаква тајна, шта је 
ј још јуче прекорно истицане као узор и пример, и којима цео Звониград скида капу, као идеалима 
 извињује пред народом.{S} Какав опасан пример!{S} То је мажење масе, која, кад пође једном тим 
! живео! вичите ура!“ А да би овима дао пример он и сам разглави вилице и што игда може викну:  
м које чему другом, тако је и овде узет пример из суседне Аустро-Угарске, те је и сам тај саста 
!{S} Ја ћу оставити потомству страховит пример како се казне оваки гнусни злочини — рече кнез ј 
лужи онако како он хоће.{S} Ево најбоља примера на вама самима.{S} Ви сте данас сви окружни нач 
 његовим споменом један од најсјајнијих примера разумног и неуморног патриотског рада.{S} Слава 
нали, на против, има много веома ружних примера, како сте крвнички гонили баш оне, који су вам  
у звезде династија Црнојевића.{S} Један примерак те пашквиле послан је министру у прилогу.</p>  
вечаним актом, штампаним у много тисућа примерака, давало као неки рачун о својој четворогодишњ 
 <p>„Ја ћу овде споменути само неколике примере.</p> <p>„Тако, на прилику, ти су отрови имали о 
"85" /> <p>— Да, кажу, да човек најбоље примере износи кад сам себе узме за пример — рече Врбов 
расноречив.{S} Он је живим бојама цртао примере народна нерада, нехата, хаљкавости; развио је ч 
југа мали поточић, једва <pb n="138" /> приметан у големој, густој трави; даље је зелен пољанас 
ко усана играо је непрестано лак, једва приметан осмејак, образи добили белу, пријатну, лако за 
нда преко њених усана прелетао је једва приметан осмејак.{S} Изгледало је као да њене полузатво 
уласку.{S} Морао сам пазити да слуге не примете у каквом вас стању доводим.{S} Али чудно.{S} По 
<p>— Не вели се „ушета“ Ваша Светлост., примети г. Маврикије.</p> <p>— А да како се зове?{S} Је 
/p> <p>„Јамачно каква несрећа на води“, примети Жика у себи.</p> <p>На скоро затим Жикину пажњу 
..</p> <p>— Јес, тако спремају мртваца, примети Јела. —</p> <p>— Којешта, све ти којешта пада н 
же, господине, па овде смо сви своји! - примети он кад га ађутант окрупни крупним речима.</p> < 
кост ја ћу већ видети сад сам на себи - примети ђенерал с лаким осмејком на уснама.{S} За тим п 
ветлост, а краљ, то је европски шах.... примети Маврикије...</p> <p>— Ех...е!...{S} Виц! и ви п 
сну Врбавац!</p> <p>— Заиста, заиста! — примети Растислав.</p> <p>Врбавац је продужавао:</p> <p 
 најбоље можете објаснити целу ствар! — примети Растислав подругљиво.</p> <p>— Али неће ствар и 
 <pb n="386" /> <p>— Како да одбијеш! — примети Ратко одсудно.</p> <p>— Примићу се, дакле, пред 
C’est énorme</foreign>! (То је много) — примети доктор, пун дивљења, — то је брзина обична путн 
" /> <p>— Зашто баш нама, „нарочито“? — примети кнез.</p> <p>- За то — што сте ви још млада, не 
ти новаца...</p> <p>- Не знам од куд? — примети Растислав.</p> <p>— Говори се о новој Банци.{S} 
ај кад је удешено да паднем у нужник? — примети кнез.{S} Ђенерал не одговори одмах, а кнез на т 
укама. </p> <p>— Па?{S} Шта је с тим? — примети Црнојевић нехатно, а очевидно је било да о нече 
 вређа, знак је да нема бољих разлога — примети Растислав, загледајући у свој сахат, а за тим у 
о ти, али то нисам рекао ни обећао ја — примети хоџа.</p> <p>- Па што ми не рече одмах да нећеш 
и можете ствар разумети тек како ваља — примети Растислав.</p> <pb n="89" /> <p>Врбавац опет уз 
 ваше дело?</p> <p>— То је друга тема — примети ђенерал.{S} Ако доспемо, о томе ћемо говорити д 
дослуку и споразуму с тима зликовцима — примети Жермини. — Али и он, баш да је био и он, како б 
 дете?{S} Зрео човек, близу 20 година — примети Растислав немарно.</p> <p>госпођа Софија обема  
; то су ваљда каква сокачка трабуњања — примети пуковник осорљиво.</p> <p>— Не, господине пуков 
о два пута копиле, онда то није ништа — примети доктор подругљиво.</p> <p>- То је несретан случ 
На против, ово је најкобнија ноћ ваша — примети кнез опоро.</p> <p>— Шта је сад! — рече ђенерал 
бе и данас су чисто политичке женидбе — примети Лепша полако...</p> <p>— Моја неће бити таква!  
а!“ и постао чувен са те своје изреке — примети кнез кратко.</p> <p>— Не стоји тако — прихвати  
 провиђење.{S} Ја верујем у провиђење — примети ђенерал озбиљно </p> <pb n="327" /> <p>- Елем,  
 гласно.</p> <p>— То те се слабо тиче — примети доктор.</p> <p>— Тиче ме се; кад имаднеш женске 
 <p>— А ко зна да ли то баш и постоји — примети Тоша.</p> <p>— Да ли постоји!{S} Постоји, посто 
круг, и односи власти сасвим су јасни — примети Растислав.</p> <p>— Устав и закони мртво су пар 
и крушке још би се могло и поверовати — примети Растислав....{S} Но он има друго нешто.{S} Из д 
шта имати па неће ништа ни прокартати — примети Растислав немарно.</p> <p>Кад Ратко отпоче гово 
а о томе причао оној својој булументи — примети Ратко.</p> <p>— А ко зна можда и јесте — рече Р 
и жене могле научити реду и уредности — примети госпођа професорка с Више Женске Школе, одлична 
к, реч „популарност“ није празан звук — примети кнез.</p> <p>— Популарност једнога владара почи 
/> <p>— Не бих хтео да га узнемиравам — примети Врбавац као за себе.</p> <p>Не говорећи ни речи 
би чудно па и грешно да ја то не знам — примети Растислав.</p> <p>— Да, да, разумем, — настави  
таде? упита кнез.</p> <p>— Стигли смо — примети црна прилика.</p> <p>— Зар тако близу, чудио се 
S} Нисам мислила да је све овако лепо — примети гђа Софија.</p> <p>— Па ово нам и јесте једина  
ело на другога, за какву страну фирму — примети Растислав.</p> <pb n="503" /> <p>Растислав изву 
о оно зече, кад га потревиш у ластару — примети један. — Па што?{S} Морао би се предати код нас 
е ми саветујемо (Преседник министарства примети другу до себе — он ово своје насиље зове савето 
ш много што шта друго доктор је имао да примети кнезу, али он не примети ништа.{S} Но на против 
ам“....</p> <p>Један од г. г. министара примети му:</p> <p>„И ми тако исто имамо наш део одгово 
 и узеше загледати стари сахат.{S} Чича примети:</p> <p>— Ако је с њом тако једном већ било, он 
тојећки још читав сахат пило, Растислав примети кнезу да ће јамачно <pb n="208" /> бити уморан  
 у лицу.</p> <pb n="82" /> <p>Растислав примети мирно: — А каква је нужда вама да држите шпијун 
 — мислио је Ратко....</p> <p>Растислав примети само толико, да је по његовом мишљењу кнез млад 
е нежан и пажљив у тим стварима.{S} Кад примети да ти се нешто допада, набавиће ти па ма шта ко 
 сељак и не зна шта је устав, Маврикије примети:</p> <p>- Е, немојте то говорити, Ваша Светлост 
тор је имао да примети кнезу, али он не примети ништа.{S} Но на против, рече понизно, како и он 
аво, он и сад хтеде окренути на шалу те примети:</p> <p>- Само ако није каква меница!</p> <p>На 
е да овај не исприча још вешто лепше, и примети му:</p> <p>— Добро би било, г. начелниче, да на 
ачелнике како су се запетљали, Ратко им примети, да је за то посао у држави и подељен, што једа 
ти као калуђер.</p> <p>Доктор с осмехом примети:</p> <p>— Па калуђери то најчешће и слушају. </ 
, а пошто се учтиво рукова с кнезом, он примети полако, учитељски:</p> <p>- За сваку је осуду и 
у се допада овај говор ђенералов.{S} Он примети: <pb n="339" /> — Ђенерал Врбавац није увек так 
p>На ова разлагања Растислављева, Ратко примети с осмејком: — А ти као да би радо био укротитељ 
оку.</p> <p>У сред овог разговора Ратко примети, како је ово веома жалостан знак времена и ружн 
 и свежу траву, да Жика са свим озбиљно примети: како му је чисто жао што није во, кад <pb n="5 
ово просто слика на платну: али наскоро примети, да се та слика миче, а и иначе му је изгледала 
че Лепша збуњена.</p> <p>Кнез јој на то примети да она ту управо и нема шта да мисли, пошто је  
кад Растислав помену о награди — младић примети.</p> <p>— Ако кнезу падне кад год на ум да нагр 
 она два писмена на кутији.{S} Враничић примети да су три а не два писмена.</p> <p>- А.. а.. а! 
 чекало док се не умије.{S} Но момак му примети: да господин чека на пољу на <pb n="270" /> одг 
ри.“</p> <p>„Пре свега, дозволите ми да приметим, да мени цео овај догађај изгледа доста загоне 
у се говори „Кнез“.{S} Обично би љутито приметио да је кнез у селу, да је кнез што и кмет, а он 
ет и заспао, па је тек доцније ађутанат приметио да је кнезу зло.{S} Најпосле трећи су уверавал 
ећи о будућности.{S} Односно садашњости приметићу толико: ви се сад срдите без узрока.{S} Ви за 
ли Врбавца.</p> <p>Услед тога Растислав приметно промени своје држање спрам кнеза.{S} Догађаји  
 климну полако главом и само малко, тек приметно развуче своје танке, успијене усне.{S} Кад буд 
осле неколико тренутака кола се кретаху приметно лакше и све лакше и лакше, док најпосле не ста 
стра, који је вођ противничке странке — примећују обично идеалисте.{S} Па?{S} Шта је с тиме?{S} 
изненадно.{S} Домаћица изађе пред њега, прими га срдачно и поведе право у будоар где га гошћа д 
и моје речи буду тешке и непријатне.{S} Прими их као корисну истину, коју можда никад више ни о 
емао Орловац се најпосле „успособио“ да прими <pb n="175" /> свога љубљенога господара, и љубље 
 осећао довољно снажан ни да даде ни да прими главну битку.</p> <p>Но кнежево малолетство прими 
ресто од Мутимира, кад он неће лепим да прими - а шта би му, бајаги, фалило да буде зет ћесаров 
> <p>Кугић је ово разумео, али место да прими ствар за се он се окрете лекару:</p> <p>— Господи 
та све има очекивати, — ко је мудар, па прими срећу која га је снашла — благо њему!{S} Ко двоум 
раво у очи Растиславу.</p> <p>Растислав прими и издржа овај поглед.{S} Њине се очи нађоше, њини 
оја пише ово писмо.{S} Кнез треба да је прими у кола, она ће му показати пут и одвести га на на 
е окрете и пружи руку ђенералу, који је прими, стиште је страсно, привуче кнеза к себи и пољуби 
јним савезом „Балканска Браћа“.{S} Кнез прими хлеб, а врати крвав вишек.</p> <p>— Ако ми кад го 
 одавде седне у своја кола.</p> <p>Кнез прими ову понуду, даде знак своме ађутанту да се такође 
<p>Ђенерал Врбавац диже главу, поћута и прими стакло од кнеза.</p> <p>Стиснуто у рупи, ђенерал  
аслушање није дуго трајало.{S} Начелник прими чича Милоја лепо, рече му да седне и сам му намес 
и писару шта ваља свршити.</p> <p>Писар прими ствар веома озбиљно.{S} Не снебивајући се пред до 
 будем отрован у сред њиховога дома, да примим смрт у јелу и пићу, које ми се подноси у њено им 
а уквржим, а после отерам коме треба да примим својих 300 минџурана.</p> <p>— Не знам само да л 
 сам вазда готов да пред судом историје примим на се сву одговорност за увођење устава.</p> <p> 
га после.{S} Мислио сам и смислио да се примим!{S} Не бих имао разлога да одбијем.</p> <pb n="3 
су овде стигла, ко их дочекао, ко их је примио и сакрио, једном речи све се зна, само што несре 
ти где јој је срећа!</p> <p>Ћата је ово примио као пристанак хоџин.{S} Како се ствар после сврш 
истим човеком, из чије је руке мало час примио самртну чашу!</p> <p>Кнез није имао куд; он није 
ти писмо од царева, и онда ће скупштина примити њега, а кнез Мутимир опростиће се с народом и о 
ош неће устајати, али ће г-на секретара примити и онако у кревету, ако има каква прешна посла.{ 
брањивало се да не смемо никога страног примити на конак, док најпре не известимо кмета.{S} Нар 
 провиђење одредило“.{S} Он ће се дакле примити тегобна задатка, у нади да ће у Ратку, као и у  
езбедности молио бих вас да ме изволите примити.“</p> <p>„Један ђак.“</p> </quote> <p>Растислав 
а, где сад, хтео не хтео, мора остати и примити на се сва та тешка бремена, пошто ће повесница  
ио лак: пред што ће постати пунолетан и примити владу, потребно је да се млади кнез позна са св 
одина, те по уставу постати пунолетан и примити круну и владавину у своје руке, све то већа заг 
За који месец ја ћу постати пунолетан и примити пуну књажевску власт у рођене руке.{S} Мислим д 
 8 час. свратити к њему.{S} Њ. Светлост примиће господу намеснике у свом кабинету.</p> <p>Г. на 
ијеш! — примети Ратко одсудно.</p> <p>— Примићу се, дакле, председништва — продужи Растислав —  
ине чује неку ларму и грају.{S} Вика се примицала све ближе и он је по појачаним гласовима јасн 
за Жикине опомене.</p> <p>Али потера се примицала; неко из потере опази ове људе и викну их.</p 
ну битку.</p> <p>Но кнежево малолетство примицало се крају.{S} Обадва намесника осећали су се м 
 <p>Што се дан кнежева пунолества ближе примицао и овај осећај Врбавчев бивао је све јачи и дос 
/head> <head>Пут</head> <p>Што се ближе примицао дан када ће млади кнез Мутимир напунити 18 год 
one unit="subSection" /> <p>Што се више примицао мрак Орловац је бивао све живљи.{S} Гомиле све 
ворио је све тише, што се Враничић више примицао.{S} Жика потврди Милојево питање климањем глав 
је распознало, то је био коњски топот и примицао се све ближе.{S} Тодорика стаде у заладак под  
е множили.{S} Растислав је осећао да се примиче критичан тренутак, где се мора ломити између ње 
ричекају док се сасвим изгуби, а ако се примиче, они се сакрију за кестеново дебло и ту чекају  
и одатле ослушкују да ли се ход и говор примиче или удаљава?{S} Ако одмиче, они причекају док с 
престано на кола, али никад да им се не примичу тако близу да би их когод из кола могао осетити 
ала по осталим одајама везирова конака, примичући се све ближе и ближе Мустај паши, кога је мал 
ени господар био је доиста најсвечаније примљен.</p> <p>И кнез и његова свита одсели су у старо 
објава да је наша топла љубав и на небу примљена и записана међу најлепша дела створитељева.{S} 
} Три прогонства и две владалачке главе принесене су на жртвеник ове крваве распре и она Г је и 
е.{S} И само овоме другом имену вриједи принети на жртву оно прво. — Стидљивост је највећи штит 
{S} Али ја сам те волела и вољно сам их приносила, мислила сам на твоју круну, и радила само у  
87" /> <p>— Да, ваша светлости, државни принцип.{S} Ви позивате народ за судију, признајете му  
елики државни принцип.</p> <p>— Државни принцип?! — упита кнез зачуђено.</p> <pb n="187" /> <p> 
чије самољубље, но један велики државни принцип.</p> <p>— Државни принцип?! — упита кнез зачуђе 
е Врбавац показујући жени мокру кошуљу, прионулу за гојазно тело.</p> <milestone unit="subSecti 
 тога се Растислав наоружао стрпљењем и прионуо је био да се бар што више <pb n="277" /> корист 
ј групи родољуба, којој и сам политички припада, наћи својске потпоре.</p> <p>Док је Растислав  
свету и она осећа да сва, душом и срцем припада томе свету.{S} Она за њега живи, она би за њега 
човека одавно зна да он и душом и телом припада странци Црнојевића.{S} Многе своје послове Црно 
ка будућност.{S} Што иза ње долази — то припада овим несталоженим елементима, који сад носе раз 
 узимате улогу која по праву само књазу припада.{S} Целом свету пада у очи како ви сваком прили 
инистар.</p> <p>Тако званом либерализму припада садашњост.{S} Мутимир је покушао да му одузме в 
ама никаквих доказа да баш ти и ти људи припадају тајном савезу, али у публици се већ зна који  
своје.{S} По оделу ове женске као да су припадале радничком сталежу.{S} Оне прођоше поред мене  
 како унапред пристаје да сва Балканија припадне Аустрији, ако кнез с царевом ћерком не имаде м 
ича Милоја као човека на кога је ваљало припазити, пошто је по предању наклоњен палој династији 
 носите, као што ће и слава за њих вама припасти.{S} Понављам, ја не знам како да разумем вашу  
дити.{S} Буде ли добро вама ће по праву припасти ваш део славе; буде ли зло, само ћу ја вући од 
рац; прве пролећне ласте, већ избуђене, припевале су своју једнолику јутрењу песму, када се кне 
ад, час топал зид, загрејан на сунчаној припеци.{S} По нека од њих промакне кроз спуштене завес 
на се окрете мужу, узе га опет за руку, припи се уз њега, и, гледајући му у очи, рече:</p> <p>— 
иљуби, управо целом тежином тела паде и припи се уз младо и снажно тело Мутимирово.</p> <p>А ов 
 за сваку другу мисао, сем једино да се припије уз њу, да је стегне у наручја, да дише онај сла 
чак шипарчић, с крупним, благим очима и припијеним уснама.{S} Цела појава његова није имала на  
к јако је падао у очи са својих танких, припијених усана и тако исто танких, дугачких, као гар  
а боље погледа своју жену, која се беше припила уз њега.</p> <p>— Шта ми је — рече госпођа Софи 
ене.</p> <p>Чича Милоје и ту је промену приписивао промењеном расположењу народном.{S} - Нова в 
 Содом, нек се бар зна и нек се прича и приповеда, докле тече сунца и месеца и док траје Балкан 
и свом срећом твојом, је ли и моја жена припомогла да се мој план открије? је ли и она била у д 
е велико изненађење, ви доиста, уз моју припомоћ, изађосте из кола и прођосте сав простор до у  
 сањања.</p> <p>После дугих премишљања, припрема, планирања, ствар је већ била сазрела у души њ 
.{S} Постајало је очигледно да он нешто припрема и смера.{S} То није могло остати тајна за њего 
 главу разбити.</p> <p>Сем свију других припрема било је решено још и „онако у опште“ да се Орл 
.</p> <p>Једног дана, баш кад су чињене припреме за свечано полагање испита зрелости, којим је  
кладе, у кревету од папради, који му је припремила Жикина нежност.{S} Ту је Црнојевић спавао и  
начке заседе.{S} Нужник је био нарочито припремљен за кнеза; греде су биле престругане, и млади 
</p> <p>Сав потонуо у своје планове и у припрему последња, одсудна ударца, пуковник Врбавац био 
ти Мутимиру.{S} Сад диже десни кажипут, припрети кнезу, шљисну га по једром, још зажареном обра 
а кола, а ти сад памет у главу — она му припрети прстом. — Главом да се ниси шалио!</p> <p>Мона 
дузео своје мере.{S} Старијим грађанима припрећено је да се окану ћорава, дечурлиска посла.{S}  
х потрча за Турцима.{S} После се чу где припуцаше пушке, а мало после доведоше људи отету младу 
 Мутимир постао пунолетан и почео чешће приређивати ужа пријатељска посела у двору — барон Жерм 
и.{S} Поље, где се она највише ширила — природа људска — било јој је забрањено.{S} Уз то су фан 
зраз жива, природна човека.{S} Истинска природа људска толико је високо цењена, да је само сним 
раку, — да све то: животиње, биље, цела природа, све пева једнодушну песму благодарења, песму р 
ени акт којим се обнавља и одржава цела природа.{S} Љубав није грех!{S} Љубав је најлепша химна 
 пролећних дана, кад ти се чини да цела природа дише мирисом, нежном топлином и обновљеним прол 
авито сам начин живљења но селима, сама природа; куд год се окренете готови природни будоари, о 
 све потмулије и слабије.{S} Узнемирена природа још је бректала, али то је било већ дисање груд 
 љубави:</p> <p>- Лепа земља!... богата природа!... широко изобиље!...{S} За једнога човека овд 
p> <p>— Та какве јадне природе, црна му природа, а гори му живот!{S} Да му је врат као она пећ  
ме ближе познам — њен поступак био би и природан и оправдан.{S} Она јој тада не би ништа замери 
 стидан и низак један акт, који је тако природан и тако неопходан, акт спаривања, акт размножав 
најплеменитије осећаје и да ради против природе?{S} Да би био добар владалац од њега прво траже 
роз чаршију бруји глас са свим друкчије природе.{S} Тако се у последње време два три пут пронос 
 прекиде је Врбавац — али има људи јаке природе!</p> <p>— Та какве јадне природе, црна му приро 
и владалачки бракови чисто су политичке природе.{S} Свој узвишен положај над свима другим грађа 
и јаке природе!</p> <p>— Та какве јадне природе, црна му природа, а гори му живот!{S} Да му је  
огли уздићи до слободна обожавања чисте природе, као што је било код старих Грка.{S} Дотеривано 
ња јутра, очаран красотом дана, лепотом природе, новином призора — кнез се осећао веома располо 
 до појаса, па се ту застајало, и место природе, као што рекох, долазио је глупи листић, или па 
 силовите у души снажних и већ но самој природи бујних младића, код којих грко искуство и суров 
е, да су ови камени људи остали у пуној природи својој, онакви као што су и били!</p> <p>Све ов 
иродним?</p> <p>— Па ипак, господару, у природи има тако много неиспитаних и непроучених ствари 
 кнеза нема овде никакве опасности, а у природи ако нема ничега натприродног, а оно има доста ј 
су умели мртвом камену дати израз жива, природна човека.{S} Истинска природа људска толико је в 
stone unit="subSection" /> <p>Русија је природна заштитница свију балканских народа и свију мал 
е „природна смрт“ !{S} А која смрт није природна!</p> <p>Кнез Мутимир одмах је наредио да се мр 
држава.{S} Полни односи сматрани су као природна ствар, у којој нема ничега тајанственог и греш 
која му се сад из опозиције чинила тако природна.{S} Но ово колебање није трајало дуже од трену 
рал Врбавац умро од гушобоље.{S} Дакле „природна смрт“ !{S} А која смрт није природна!</p> <p>К 
ту галерију.{S} Наилазећи на саме голе, природне људе, њено величанство било је тако дирнуто, д 
и човеку попети се.</p> <p>Са ове узане природне путање, којом су ишли наши путници, није се да 
која јавно не сме ни да спомене извесне природне односе, а у тами, иза спуштених завеса, врши н 
"155" /> <p>Под изговором да су све то „природне ствари“ и да нарочито пред једним лекаром не м 
ене и да се усами, тежња да ја, рођак и природни заштитник кнежев, будем удаљен од њега — онда, 
ама природа; куд год се окренете готови природни будоари, овде шумарак, онде велика густа пшени 
изрезаних у камену.{S} Голијати су били природни људи и у сразмери према величини својој имали  
Шта би онда било с постављеним законима природним?</p> <p>— Па ипак, господару, у природи има т 
ће, да ће због тих, тако обичних и тако природних младићских погрешака, прогласити њена сина за 
ећим колима био је кнежев бив. професор природних наука, уважена старина, у целој земљи поштова 
о момчић и девојка нађу у једном од тих природних будоара, зар је ту далеко до греха! — рече до 
ору.{S} Док су стари Грци резали човека природно, онако какав је — ми смо се данас цивилизовали 
ршен у самом храму.{S} Ствар је узимана природно и није било данашњег лажног стида.</p> <p>Код  
чко друштво гледало је на тело човечије природно, а полни односи сматрани су као важно друштвен 
а мере и границе и ту је грешење лако и природно.{S} Па ипак наш народ стоји у томе куд и камо  
о умрла.{S} И за њу је то тако просто и природно!{S} Она не може себи ни да представи да би то  
ам револуционарка, већ гледам на ствари природно, онако како јесу, а што су ми у томе отворили  
ати, како је он као млад човек, са свим природно, своје време у Паризу употребио онако, како би 
о:</p> <p>„Па наравно!{S} То је са свим природно!{S} Такав дедак, као што је он, зар може и раз 
невероватно, сад му је изгледало сасвим природно и тако просто, да управо није знао како би дру 
ти на његовом убиству; учини му се тако природно, управо несумњиво доказано да је његово тровањ 
>Имао је душу на којој злочин ниче тако природно, као што природно ничу печурке на ђубревитој з 
ојој злочин ниче тако природно, као што природно ничу печурке на ђубревитој земљи.{S} Само што  
тајном састанку истакли књажеву слику у природној величини.{S} За тим су прилазили редом и свак 
је било потребно доказивати, да је умро природном смрћу.{S} Дозвани су одмах „поуздани“ лекари, 
о га ожалиле.</p> <p>Да је ђенерал умро природном смрћу, њега би обично спремили и сахранили.{S 
ш није могло потпуно повратити класичну природност.{S} Највећи уметници из доба обновљења, (рен 
вљати.{S} Он је развијао своју „теорију природности“ и у томе је терао до краја.</p> <milestone 
з његова кратка заноса.{S} Очаран лепом природом, он бејаше утопио погледе у даљну даљину, још  
бркало древне класичке грчке погледе на природу људску и на односе између мушкиња и женскиња.{S 
и оци, који су тако ревносно проклињали природу људску у <hi>хладном, чврстом мрамору</hi>, бла 
ном стиду, да не можемо трпети истинску природу људску чак ни онда, кад се она појављује у мртв 
{S} Али ја волем истину, волем истинску природу и мрзим лицемере који хоће да се покажу чеднији 
а живота, а та песма као да позива целу природу да живи, да расте, да се развија, да цвета, да  
ник Врбавац у опште био веома прибран и присебан човек.</p> <p>Кад чу глас да је кнез погинуо,  
20 пуних дана.{S} Он је још био снажан, присебит, могао је говорити, писати; имао је људи који  
му је добро.{S} Глава му је била ведра, присебита, а овамо се осећао као човек који је добро пи 
ком приликом гледате да ставите књаза у присенак, а да иставите себе.{S} Ви јасно говорите пред 
о сам те у оној гомили што је стајала у присенку!{S} Али сви ћете <pb n="619" /> ми ви за то пл 
ом опријатељио.</p> <p>У томе механџија прискочи Ралеки и поче га гурати.</p> <p>— Хајд одлази, 
и мени да заповедаш!..</p> <p>Чича Боја прискочи и обиште око официра.{S} Сину рече: „Не тако,  
о одби једним покретом руке.</p> <p>Сад прискочи кнезу доктор.{S} И он га поче салетати и молит 
{S} Спремала се да пође.{S} Мутимир јој прискочи.</p> <p>— Куда ћеш?...{S} Молим те немој!</p>  
 раздрагана погледа, млади доктор гипко прискочи, и пун страхопоштовања стаде по војнички пред  
<pb n="235" /> <p>Блед као смрт, Срећко прискочи хоџи и опет га мазну песницама по глави.{S} Хо 
не ађутанте“.</p> <p>Но у тај мах кнезу прискочи ђенерал Врбавац, ухвати га за руку и рече му п 
/p> <p>Ађутант приђе слици, али Врбавац прискочи, стаде пред њега и рече: — У мојој кући, а без 
а, механски момци и многи сељаци бејаху прискочили, и по Ралеки су сипали ударци са свију стран 
 миловати, час по глави, час по леђима, прислањајући се све ближе и ближе уз њу.</p> <p>Јела је 
 знак, те човек с чинијом приђе слици и прислони јој чинију на груди.{S} У исти мах Кугић дочеп 
ава ме боли — рече Каја слабим гласом и прислони шаку на чело.</p> <p>— Баш јој сад говорим да  
Софија извади своју намирисану мараму и прислони је на очи.</p> <p>— Шта је теби, жено? — рече  
вести у оделите собе, где би остали под присмотром док ствар не буде свршена.{S} Свако ваше оду 
ником ништа“.</p> <p>Ађутанта ставе под присмотру, а г. г. министри остану да чекају кнежево пр 
 изгледала подозрива, ја сам ставио под присмотру и Милоја и жандарма, а потеру сам наредио по  
рамица.{S} Чек само, нека ми још једном присмрди овде!{S} Правник! учеван човек!...{S} О! п.... 
 кад год је кнез Мутимир долазио на ова присна посела.</p> <pb n="289" /> <p>Високи струкови цв 
био добар један сан кад му се од некуда присни, да га нападе некакав црни бик, те се од страха  
ушкарца, кнежев рођак Аца и један његов присни пријатељ.</p> <p>Даме се одмах искупише око два  
 овај пут бити ванредна згода да се што присније зблизи с кнезом, да младога владара што боље п 
 ђенерале, дико и узданицо престола.{S} Приснило ми се како први ђенерал балканиски верно служи 
неза...</p> <p>Уз голему тугу родбине и присних пријатеља, уз саучешће целе земље, кнез је сахр 
ољиву потребу да се насамо, поверљиво и присно изразговара с тим истим човеком, из чије је руке 
авитељици Више Женске Школе, као својој присној пријатељици, наговестила је мало разговетније:  
ли су у Повратници.{S} Остали су полако приспевали један за другим.{S} Неки су стигли тек око 2 
у вичу: „Свршуј!{S} Свршуј!“</p> <p>Као приспели порођај, који у најкраћем року треба да се изв 
.{S} Сину рече: „Не тако, Радоване“, па пристаде дежурноме.</p> <p>- Није лаж, господине!{S} За 
попну на ту липу.{S} Овај се одупирао и пристаде тек онда кад се из даљине чу лавеж још једнога 
 пође.</p> <p>Кнез мало заустави смех и пристаде за њим.</p> <p>- Куда ћете, г. Растислав, за ш 
јући.</p> <p>— Видећи да пуковник одмах пристаде на цену Ката се поправи:</p> <p>— Сто жутих ду 
ма, немају начела и ради очувања власти пристајаће на много што шта и употребљаваће сва срества 
 како прима швапску веру и како унапред пристаје да сва Балканија припадне Аустрији, ако кнез с 
е кад му се читају буквице, а врло радо пристаје уз шалу и забаве.{S} И ако се тако држање прот 
 нагрђена нисам ти никуд <pb n="446" /> пристала, но да мало доведем у ред одело па да бежим од 
мима све дотле, док Лепша најпосле није пристала.{S} Главни разлог њеном попуштању био је тај,  
е да дође!{S} То је као да је већ и <hi>пристала</hi>, јер да се не мисли предати не би ни дола 
д би се задовољили оним што сте, кад би пристали да будете - људи, али добри људи.</p> <p>Ђенер 
 и то он, стари пријатељ и многогодишња присталица куће Црнојевића!{S} Перуна је и болела и ниј 
лако је бити; таква странка имаће доста присталица и она мора бити велика и јака.{S} Тежећи опш 
гледа као да та опасна секта има својих присталица чак и међу војском.{S} Кнеза ово заиста заин 
ка је лако било и слушати; он од својих присталица није тражио ништа, што их доводи у сукоб с њ 
снову.{S} Она брани Растислава и његове присталице с тога што и они њу бране.{S} А човек је гре 
и нетакнути као Растислављеве и Раткове присталице.</p> <p>Читаву недељу дана треперили су прес 
та друго и не тражи, но да усрећи своје присталице, да им очува или стече високе чиновничке пол 
о нападају грађане, познате као лојалне присталице законите династије Косанића, па и то неће би 
о место нови министар постави кога свог присталицу, на то се не треба жалити.{S} Вас два три су 
је срећа!</p> <p>Ћата је ово примио као пристанак хоџин.{S} Како се ствар после свршила - видел 
оја ће можда помоћи да се разбудите.{S} Пристанем под условом да вам само не дају ништа више да 
, чунови људски уплове најпосле у мртво пристаниште смрти и нађу се у загрљају вечнога <pb n="5 
же, јер је грађен без његовога питања и пристанка, и на тај начин навлаче га да уништи устав и  
а сад прелазите у нападаје и ружења.{S} Пристао сам да се с вама разговарам, али немам потребе  
маде мушка порода.{S} Кнез Мутимир није пристао, ћесар се на то грдно наљутио и запретио кнезу  
 се изложио свакој неприлици но што бах пристао да ма што казујем.{S} Али видећи да се ствар ти 
ија!{S} Далеко је историја!{S} И ја бих пристао да одговарам историји, после, кад мене већ не б 
S} Ја бих пре у свет утекао, но што бих пристао да из државних разлога узмем жену коју не могу  
онили с потером.{S} Она их је на махове пристизала, на махове су јој опет утицали: час су мисли 
один докторе!</p> <p>Доктор притрча и у пристојној даљини узео обигравати око кнеза и намесника 
да је његов избор пао доиста на лепоту, пристојну крунисане главе).{S} Кнез је без зазора исказ 
 му не даде добро ни изустити.</p> <p>— Пристрасан! ја у овоме тренутку пристрасан!{S} За што,  
 Па ипак — биће да је овај ваш суд мало пристрасан — рече кнез.{S} Но ђенерал му не даде добро  
p> <p>— Пристрасан! ја у овоме тренутку пристрасан!{S} За што, кнеже?{S} У име чега?{S} За кака 
и задржала његово пријатељство, очувала приступ у његов двор — све, све је она другче замишљала 
жи мучна борба за насушни хлеб.{S} Њему приступи један преобучен жандарм и понуди му да купи ме 
сандуче, опет пуно ствари.{S} За тим су приступиле послу.{S} Кнеза су испружили по леђушке на м 
је скројен читав план и Срећко је одмах приступио његовом остваривању.{S} Како му се наде не ис 
на.{S} Висока, црномањаста, дугуљастих, присувих образа, с проседом, црном косом и веома живим, 
Мутимир био је и сад у том расположењу; присуство Лепшино, њена близина, њен говор, њен дах — с 
.{S} Знао је доцније само толико, да је присуство ове лепе жене на један пут одагнало све црне  
 обично слао да огласи по вашару његово присуство, и да му доводи муштерију.</p> <p>Долазиле су 
незу је било некако незгодно ђенералово присуство.{S} Помишљао је да сад већ може ићи; ствар је 
е уверености, Жику је непрестано дирало присуство Милојево; управо, <pb n="552" /> Жики је био  
о војног министра.</p> <p>Његово стално присуство код војске спречило је бунтовнички покрет у в 
ити до о њој; бар не озбиљно.{S} Просто присуство њено опијало га је, и он је тада био неспособ 
“ о заслугама покојниковим.{S} Опелу је присуствовала и Његова Светлост кнез Мутимир.</p> <p>Ок 
оручка, па да га не би стешњавао својим присуством, он, на згодан начин, деликатном предусретљи 
 не може бити пријатно кад се у његовом присуству тако што говори о жени коју он воли.</p> <p>К 
о да није било до озбиљних ствари.{S} У присуству Лепшином кнез Мутимир никад није могао ни о ч 
земљи две недеље дана, и да је за тим у присуству друштвених изасланика откопан и нађен жив, и  
једну седницу тога тајнога друштва и да присуствује на њој.</p> <p>Но као услов за то стављано  
е вечери, што је одмах пало у очи свима присутним гостима.{S} Сутрадан већ се о томе шапутало п 
а све време њине гозбе.</p> <p>Један од присутних грађана показивао је осталим гостима некакву  
" /> својом свитом и громовитим узвиком присутних гостију: „Ура!{S} Живео!{S} Ура!{S} Ура!“</p> 
лупа, она наоштри уши и стаде слушати с притајаним дисањем.{S} По особитој шкрипи она познаде,  
е две црне прилике и зачу се уздржљиво, притајено: „П-с-с--с-с.... полако!„...</p> <p>Први чама 
 под собом чуо неко шушкање, а за тим и притајено стењање.{S} Кнез и нехотимице сав се претвори 
<p>Увучена у наслоњачу, госпођа се беше притајила.</p> <p>Растислав продужи говорити Ратку:</p> 
лакше помоћи.{S} Ма колико да је лукав, притворан, свет, оно што се зове јавно мњење, најпосле  
причао, јер је знао да је свет махнит и притворан.{S} Сви тако раде, а ко би изашао да јавно пр 
 хтели што од њих узети, они онда да се притворе као да радо и од добре воље дају, па да те људ 
ашто!{S} За то, што си кукавица, шерет, притворица...</p> <p>Лепша отрже и други рукав од огрта 
о ова данашња лицемерна, <pb n="156" /> притворна чедност, која јавно не сме ни да спомене изве 
ске академије у том месту.</p> <p>— Ова притворна чедност по некад је терала дотле, да су уметн 
 завила у своју црну мараму и, уздишући притворно, прошла кроз ходник, где су је вребале радозн 
 смо данас дотле; толико смо залутали у притворном стиду, да не можемо трпети истинску природу  
ужне стране живога и да слути шта је то притворност људска.</p> <p>Било је још и других појава, 
е непробојни оклоп који ће те чувати од притворства људског, оклоп кроз који никад неће пробити 
то је убијен.{S} А и то је лаж, и то је притворство пред светином.{S} Добро је нека глупа маса  
оља и ваљањем по патосу?{S} Зар то није притворство?{S} Зар <pb n="453" /> то није ружна дволич 
накви као што су и били!</p> <p>Све ово притворство донело је Хришћанство.{S} Хришћански аскети 
 пет година само у затвору; а два пут у притвору, један пут 5, други пут 9 месеца — то је још ј 
писнути, он се већ нађе свучен у гроб и притегнут за хладну влажну земљу, као да је опасан гвоз 
у ми под каишем и руке око чланака биле притегнуте - тако притегнуте, да њима ни помаћи нисам м 
руке око чланака биле притегнуте - тако притегнуте, да њима ни помаћи нисам могао.</p> <p>- Је  
онили.{S} Али имамо ону женску.{S} Ваља притегнути њу, она ће све казати: ја све држим да је ту 
 који ми навукоше чак до појаса и ту га притегоше и везаше некаквим каишем, али тако, да су ми  
руци крајеве те мреже, по потреби ће их притезати или попуштати, а уловљени кнежић копрцаће се  
 мудраци мал нису кожом платили.</p> <p>Притеран у тескобу, г. енжењер је чак нудио да се откоп 
а мном није било шале.{S} Правио, веле, притисак!{S} Притисак! него шта.{S} Зар може бити без п 
ило шале.{S} Правио, веле, притисак!{S} Притисак! него шта.{S} Зар може бити без притиска, где  
и ради њене сигурности, и врши сав овај притисак.{S} На тај начин, место да је оно чиме се хвал 
ез праве нужде, у земља створен страшан притисак и тиранија, а подметута је династија, да на ње 
, које су на крају крајева излазиле као притисак и полициска стега над јавним мњењем.</p> <p>Са 
о садашње, труло и нездраво стање, које притиска Балканију као тешка мора.</p> <p>Враничић се и 
ритисак! него шта.{S} Зар може бити без притиска, где владалац лежи мртав на столу, и то још уб 
нађе рупу у зиду, завуче кључ и простим притиском отвори врата.{S} Тежак дебео гвоздени капак о 
а дође једном крај.{S} Ђенерала Врбавца притисла је тешка мраморна плоча у манастиру Гробовици, 
пет поврте и, место свака одговора, она притисну кнезу дуг, страсан, топал пољубац у сред румен 
електричног звонцета.{S} Али пре но што притисну дугме, врата се на соби широм отворише.{S} Мом 
више могла учинити, руке су биле снажно притиснуте.</p> <p>Пошто је тако продржа неколико секун 
и, друштва, штампа све је било угушено, притиснуто, завиличено, с цензурском корпом на устима,  
 женске.{S} Она прихвати Јелу под руку, притиште је уза се, и тихо јој прошапута: „Ништа се не  
своје две шаке, помилуши је, па је онда притиште на усне и обасу пољупцима.</p> <p>— Волеш ли и 
онај њени прћави носић.“</p> <p>Петрија притиште средњим прстом врх од носа и диже га у вис, те 
че он у шили, али као мало заједљиво, и притиште је одозго.</p> <p>Јела је покушала да се отме  
вана, и спусти је, па јој онда разапе и притиште обадве руке.</p> <p>— Тако, сад ћемо бити мирн 
нади се од толиких гостију, постиде се, притрча оцу, и, вукући га за рукав упита: која су ово г 
на змијина ока.</p> <p>Баба Ката скочи, притрча Јели и обадвема песницама удари је у главу што  
мљу, изуо десну чизму па је истреса.{S} Притрча му млађи ађутант и узе га карати: „Шта то радиш 
ки од њих лати се свога посла.{S} Једна притрча столу и уврну лампу да не сија одвећ јасно.{S}  
жева кола што стадоше пред кућу.{S} Она притрча прозору, и доиста угледа пред кућом кнежева кол 
руку револвер, погну се и брзо као муња притрча оном сељаку, кога застаде баш у најгорем тренут 
> <p>Разјарени голотрби домаћин тек сад притрча полумртвим вочићима и поче их ударати дреновим  
емо и сведоке.</p> <p>Говорећи ово кнез притрча вратима, отвори их широм и махну руком на једно 
>Лепша скочи: — Куку мени! — рече она и притрча великом огледалу у углу.{S} Углачано, сјајно бе 
а.</p> <p>Но кнез је пресече.{S} Он јој притрча и оберучке узе њену десну руку и обасу је пољуп 
p> <p>— Господин докторе!</p> <p>Доктор притрча и у пристојној даљини узео обигравати око кнеза 
 <p>Неко закуца на врата.</p> <p>Доктор притрча и отвори.</p> <p>На вратима се указаше две женс 
цигаром, дођоше такође под липу.{S} Пас притрча и опет узе лајати.{S} Један од сељака рече: — М 
ити и кнез.{S} На узвик госпођин бејаху притрчали и други гости.{S} И они су тражили.{S} Тражил 
 сипали ударци са свију страна.{S} Беше притрчао и срески пандур; Ралека је већ био оборен.{S}  
 се дигла таква граја, да је чак морала притрчати ноћна стража да ослободи ухваћена љубазника!< 
се струја црвене крви.{S} Жика и Милоје притрчаше!...</p> </div> <pb n="558" /> <div type="chap 
ове, вуците их на поље.“</p> <p>Војници притрчаше, дежурни се колебао; доктор је, уздржавајући  
почеше и око врата давити.</p> <p>У тај притрчаше ми некакве две људске прилике, које на једаре 
лвер, испали неколико метака — ађутанти притрче и кнез се спасе.</p> <p>Политичким нужничким па 
нем уговорени знак, наша коњичка стража притрчи и ја јој наредим да ухвате црну прилику и да је 
ђу тим укљештеном мајмуну није се могло прићи, гребао је ноктима.{S} Најпосле једном момку пође 
и у половини алеје да застане, ту ће му прићи маскирана личност, која пише ово писмо.{S} Кнез т 
воја.{S} Но у ствари веле да је то само приформа.{S} Прави је пак смер друштва политичка агитац 
к и поједина група људи нису у стању да прихвате и како ваља отаљају све државне послове. — С т 
а предати,</l> <l>Да га на снажна плећа прихвате,</l> <l>Да га понесу, да га пренесу</l> <l>Пре 
аранака крај лепа, бистра потока, да се прихвате залогајем хлеба - Угледајући се на свога славн 
 за кнеза и помуљи јој пет „минџурана“, прихвати стрина Синђа оберучке и одмах похита да што пр 
че г. прота.</p> <p>— И велика дужност, прихвати Вујадин.{S} Велика, велика г. прото!{S} И свет 
е бог те се овако сврши.</p> <p>— Да! — прихвати Ратко — овде смо скинули с врата голему беду;  
.</p> <p>— Ћути! и ако смо; још боље! — прихвати Синђа.</p> <pb n="229" /> <p>Кад приђоше врати 
елиш?{S} Може ли?</p> <p>— За што не! — прихвати госпођа.</p> <p>— У осталом кнез ће свратити к 
ју мисао.</p> <p>Молим, молим, молим! — прихвати Растислав извињујући се.</p> <p>— Хтео сам рећ 
> <p>— Он? — рече један.</p> <p>— Он! — прихвати други.</p> <p>— Онда је све доцкан; тровање ће 
че Растислав.</p> <p>—- Таман, таман, — прихвати госпођа — а што, бајаги, да није таман!{S} Што 
уд и камо чистији и чеднији од Румуна — прихвати доктор. — Ваља само помислити на њино стрнџање 
, да, страсна раса, бујна, топла, крв — прихвати кнез — то си добро рекао, докторе!{S} Ми стано 
 што велите да знате.</p> <p>— Шта је — прихвати кнез подругљиво — па није ништа особито.{S} Ђе 
зласка није било.</p> <p>— Свршено је — прихвати ђенерал. — Сад је то већ прошлост, о којој не  
дар, и то с нагласком.</p> <p>— О, не — прихвати начелник.</p> <pb n="94" /> <p>— Не бих хтео д 
 <p>— Тако, тако, тим боље, тим лепше — прихвати кнез, ходајући весело по соби и раскопчавајући 
> <p>— Молим те сиђи, ја ћу те чекати — прихвати госпођа Софија.</p> <p>— Добро, добро, сићи ћу 
и кнез кратко.</p> <p>— Не стоји тако — прихвати Растислав одсечно. — Ваш деда није постао чуве 
оворимо што друго.</p> <p>— Молим вас — прихвати пуковник нестрпељиво — ја вам опет понављам, н 
ево.</p> <p>- Шта бих?{S} Ево шта бих — прихвати Петрија живо.{S} - Кад он у мене издражди очи, 
ајдемо, време је“ — рече један. „Хајде“ прихвати други.{S} Погасише цигаре, духнуше у свећу и и 
зо окрете на леђа.{S} Кнез потрча да га прихвати, покуша да га подигне, али ђенерал оста испрућ 
p> <pb n="220" /> <p>Враголаста Петрија прихвати, подигравајући од једне до друге другарице и в 
 видесмо!...</p> <pb n="256" /> <p>Боја прихвати:</p> <p>- Јес, и то!{S} Мало час видесмо овде  
рише — прво изађе она друга женска; она прихвати Јелу, узе је под руку и брзо поведе, прво прек 
кав је овај тренутак код женске.{S} Она прихвати Јелу под руку, притиште је уза се, и тихо јој  
ш и не изусти потпуно ову реч, кад Ката прихвати:</p> <p>- И за претрпљени страх педесет дуката 
ежала је на узглављу дивана.{S} Кнез је прихвати левом руком а десном јој поднесе стакаоце нека 
 соби, где је ђенерал лежао.{S} Кнез је прихвати и поведе; уз пут објасни јој да је ово само пр 
ери то најчешће и слушају. </p> <p>Кнез прихвати:</p> <p>— Ево, господин доктор лепо каже, то ч 
сподару, разбери се — рече Жика нежно и прихвати Црнојевића за главу.{S} Зачуђено, разрогаченим 
 Милоје и нехотице потрча страдалнику и прихвати га за главу.{S} Он је то учинио тако механички 
их при седању не згужва, а десном руком прихвати се за канабе и полако се спусти на њега.</p> < 
, привуче мали мраморни сточић, услужно прихвати шољу од Каје и спусти је на сто.</p> <pb n="29 
 госпођа га слушаше пажљиво.{S} Кад реч прихвати Растислав, <pb n="377" /> она се окрете њему,  
 подигли народ, а Косанићи што су после прихватили и продужили започети народни посао.{S} Па ка 
кала их је гомила пријатеља, који би их прихватили и безопасно спровели даље.{S} Бар тако је би 
разом на лицу, а Растислав се опет беше прихватио својих француских новина.</p> <p>Кнез се прик 
те се тих привилегија.{S} Задовољите се приходима обична балканиска грађанина.{S} Покажите на д 
нда се ништа небрини.{S} Дирнула ме ова прича зетова, па хоћу мало да се повратим.{S} Ви слобод 
и раније.{S} Госпа <pb n="376" /> Цанка прича, да је Лепша говорила како је он њу прво питао ко 
 Али шта то сад вреди!{S} То је дугачка прича, милостиви господине — ако допустите да говоримо  
ла веровати да је све то само нескладна прича, која се негде с неким десила.{S} Па ипак, она за 
питање не иде како треба, а ова отоичња прича Раткова о Мутимировим пијанкама пробудила је у њо 
/p> <p>Ове ноћи, кад се дешава ова наша прича, пирлиторски кмет Тодорика беше рано легао.{S} Од 
 мој!{S} Та то је читав роман!{S} То је прича из хиљаду и једне ноћи!{S} Је ли могуће да се све 
збијен (ударено му је 25 батина, казује прича), па онда протеран у место рођења, где је живео к 
га века био је јако развијен.{S} О томе прича веома интересан случај Сава Текелија у својим мем 
поверује, да је тек ово сад што му Заре прича прави сан.</p> <p>— Заре, је ли могуће да је ства 
 отићи у Содом, нек се бар зна и нек се прича и приповеда, докле тече сунца и месеца и док трај 
аскопати“...</p> <p>Но ђаци су, како се прича, мирно саслушали ову декламацију, па се још мирни 
а говори у сред кнежева конака; и то се прича у очи једноме оцу!{S} Господине, господине, поште 
и зна да ли је и десета истинита што се прича и казује.{S} Тек име Перуна Црнојевића рашчуло се 
нез добије писмо без потписа, где му се прича како у Звониграду постоји занимљива а и опасна др 
вану депешу велику 4 бланкета.{S} Ту се прича како је „Зликовац“ доиста био прешао у Балканију, 
руги нов нос.{S} Јес, очију ми, бата ми прича да у Звониграду има мајстора, скроје ти они нов н 
/> три сахата раније од Милоја.{S} Свак прича друкчије.{S} Милоје вели погинуо је <hi>Зликовац< 
као на комедију.{S} Жандармски наредник прича како су многи правили досетке и подсмевали се.{S} 
> а опет их свак понавља и један другом прича.{S} Тако се, на прилику, говори, да Перун Црнојев 
и било ма и налик на ово што г. Вујадин прича.{S} Али он је толико желео да се све то баш тако  
 „стара мајка“ тако складно и тако лепо прича.</p> <pb n="109" /> <p>А из њених светитељских ус 
 Вујадина још и много других занимљивих прича и причица, али ко би се сад сећао свега тога.{S}  
а просто — склоне!</p> <p>Од свију ових прича нешто је било истинито, али, као обично, много је 
XI.</head> <head>Два пашанца.</head> <p>Прича се о вуку да на човека никад неће насрнути кад је 
ста и љубећи је рече немарно: — Хајд ми причај.</p> <p>— Долазио ми изасланик „Балканске Браће“ 
те <pb n="553" /> га и од моје стране и причајте му овај случај.“</p> <p>Затим се растадоше.{S} 
а.{S} Нагађа се и што јесте и што није; причају се ствари у које нико не верује, <pb n="548" /> 
} Неке је нарочито молила да о Лепши не причају ништа.{S} Око 8 часова одоше и последње гошће,  
њости <pb n="87" /> доказале су да људи причају како књаз не ваља, како неће да учи, како је ск 
јте их.</p> <p>- Хоћу!{S} Млађи официри причају да им ви говорите: „Ја сам ваш балканиски врхов 
{S} За што ти не волиш твоју мајку; чак причају да је ниси хтео трпети овде.{S} Никад не спомињ 
С тога му је лако било да завара сељаке причајући им како су њих тројица из тога и тога села, т 
ично „бедили“ да има страст да измишља, причала је, како је чула од једног врло поверљивог госп 
страни госпођа Пола Ђокичина шапатом је причала занимљиве ствари о самој госпођи Ловимук.</p> < 
Растислава и његове политике, забринуто причала о покушајима које чине звониградски конзерватив 
али моје колеге срески и окружни лекари причали су ми многе, веома интересне и карактеристичне  
 потрчао.</p> <p>Други су опет шапућући причали како кнез има падавицу.{S} Било је чак и таквих 
тали и нагађали једни.{S} Други су опет причали са свим друкчије.</p> <p>Аустрински цар нудио н 
претпоставака ту није било.{S} Једни су причали да се кнез заљубио у некакву јавну женскињу и д 
"407" /> за своје кућевне пријатеље.{S} Причало се како је некакав младић, ускачући око 2 часа  
мени когод понуди...{S} Пи!{S} То би се причало на далеко!...</p> <p>Баба Ката узе у своје сухе 
е енергији и одлучности тако исто много причало, као и о његовом слободоумљу.</p> <p>Сељачки си 
е и одело свога мужа и одела га.</p> <p>Причало се и о некој болесној баби, коју је госпођа Мон 
ије и чак одагнат из престонице.</p> <p>Причало се о одлучности госпођиној; она не говори много 
вошћу</hi> мора далеко дотерати.</p> <p>Причало се и о неком просјаку без руке, који је госпођи 
 бити последња будала да вам још сад то причам.{S} И што ће вама све то!?{S} Вама треба сигуран 
и.</p> <p>Мона се грохотом смејала овим причама и називала их простим фантазијама.{S} Гласове о 
мосфери која се ту ствара.{S} Као оно у причама из хиљаду и једне ноћи, он би могао три дана и  
кандалозан глас.</p> <p>Чудне су ствари причане из прошлости госпође Моне.{S} Говорило се о зам 
 су.</p> <p>Било је још и ваздан других причања, нагађања и свакојаких казивања, често потпуно  
з пун радозналости.</p> <p>Заре продужи причање.</p> <p>- Док сам се ја мучио да вас разберем и 
а један опис који ме је подсетио на ово причање старога Турчина.{S} Енглеско лекарско друштво у 
има — тако заврши сељак своје интересно причање.</p> <p>Враничић саслуша сељака до краја, саслу 
вим умирени и разуверени овим Милојевим причањем; пређашње сумње са свим је нестало и сељаци су 
а богме!...{S} Тако и ја знам.</p> <p>У причању Заре дође до тренутка када је непозната женска  
олисати шта с вама раде.</p> <p>Заре је причао даље интересне ствари.{S} Сем црне прилике у соб 
ме крају. (Родом је био из Босне али је причао, да су му се стари одувуд однекуд доселили у Бос 
гару и узе ходати по соби.{S} Белини је причао даље.</p> <p>— Дуго сам тако лежао, а било ми је 
ше Жермини нестрпљиво.</p> <p>Белини је причао даље.</p> <p>- Ја покушам да викнем у помоћ, али 
,“ — тако пише капетан.</p> <p>Сељак је причао даље и Враничићу је бивала ствар све јаснија.{S} 
 да се не руга светина.</p> <p>Ратко је причао даље:</p> <p>- Међу тим они махом попадају.{S} Д 
и распитивала га о кнезу.{S} Врбавац је причао како га је кнез изненадио великом променом за та 
надају? шта очекују?</p> <p>Чича Милоје причао је пуно интересних и радосних ствари:{S} - Балка 
p>— Чудим се да ноћас није ништа о томе причао оној својој булументи — примети Ратко.</p> <p>—  
S} Тако је радио, али није о томе ником причао, јер је знао да је свет махнит и притворан.{S} С 
 за све време заноса.{S} Исти је Турчин причао да ти дервиши имају и своје засебно име (заборав 
у.</p> <p>За све време док је Ратко ово причао, госпођа је, слушајући га пажљиво, непрестано по 
</p> <p>— Збиља, ти ми још ниси потанко причао како је та ствар изведена — напомену узгред Раст 
а, како јој је онда наивно и добродушно причао своје младићске лудорије, икако је и сам осуђиво 
тољубље заљубљено у себе сама.</p> <p>— Причате ми како је земља нуна непријатеља моје династиј 
 му мисли свака длака на глави, а ви ми причате шта вам је ко поручио и шта коме треба!{S} Мени 
и озбиљно — Шта си окупила богорадити и причати!{S} Истина ја не знам шта је теби _ рече он и п 
 шта је, па онда одреши торбу и узе сам причати све што је знао.</p> <p>Његовом другару мора да 
и су на диван и Заре је морао сад редом причати све шта је било, а кнез је узео да по његовој п 
а — напомену узгред Растислав.</p> <p>— Причаћу ти.{S} Главно је то, убијен је и закопан под им 
и могуће да је ствар текла тако како ти причаш? — упита кнез најпосле.</p> <p>— Тако, господару 
ему сећање на оне тајанствене и чаробне приче, које је још као дете у мајчином крилу слушао о б 
ир личио на ону ужасну матер из народне приче, која од неодољиве милоште свако своје дете у нар 
о слушају мудре речи, или лепе, заносне приче, које „стара мајка“ тако складно и тако лепо прич 
n="635" /> блуднички дом, и на пређашње приче накачене су нове.{S} Каквих ти гласова и претпост 
иградског отменог женског света.</p> <p>Приче о незгодној прошлости њеној, као и о свима другим 
зе од њега кључ и рече му да изађе и да причека на пољу.</p> <p>Кнез и ђенерал остадоше сами.{S 
су пуне послужавнике с вином и кавама и причека док се послуга удали.</p> <p>— Има једна ствар  
салу и реци да ћу ја сад; нека ме малко причека.</p> <p>Момак оде.{S} Пуковник опет одмах скочи 
мамо кад!{S} Скоро ће бити поноћ.{S} Ви причекајте овде, а ја ћу овога тренутка доћи.</p> <p>И  
ећко рече да пређу у другу собу и да га причекају, затвори врата за њима и окрете се хоџи.{S} С 
примиче или удаљава?{S} Ако одмиче, они причекају док се сасвим изгуби, а ако се примиче, они с 
 Да си био с ким другим у послу, ја бих причекала у другој <pb n="370" /> соби, али кад ми рече 
а је било, а кнез је узео да по његовој причи контролише своје памћење, да види да ли је ствар  
а још и много других занимљивих прича и причица, али ко би се сад сећао свега тога.{S} И, ето,  
какој тајној завери, бити у вези с овом причом о лепој непознатој девојци.</p> <p>Мона се грохо 
мини, све више и више узбуђен Белиновом причом.</p> <p>— Да чујете само даље — рече секретар.</ 
 <p>Сељак застаде за тренутак са својом причом, отпљуну на страну, обриса се рукавом па продужи 
ај с просипањем каве случајно десио.{S} Причу о пауку сматрао је као смишљен изговор.{S} У њего 
едећки положај, како би боље могао чути причу која га је све више интересовала.</p> <p>- Па, па 
ко.{S} Пакост старих жена ушла је већ у причу. „Стара <pb n="108" /> вештица“ као да постаје об 
воју здравицу чича је казивао занимљиву причу, како су једном, баш ту код манастира, побили нек 
p> <p>Многи начелници поустајаше на ову причу и узеше загледати стари сахат.{S} Чича примети:</ 
ре.</p> <p>Кнез Мутимир саслушао је ову причу Заретову, а још није могао веровати својим рођени 
е Растислав презриво, пошто је целу ову причу Раткову саслушао мирно и равнодушно.{S} За тим на 
кле није могло бити — заврши Заре своју причу.</p> <p>— Не знам! — рече кнез с досадом — то су  
: „хм!“ Кад кукавица најзад сврши своју причу и стресе крилима, па се увуче у часовник, чича ми 
имо.{S} С пажњом сам саслушао ову твоју причу.{S} У неку руку ово је као наручено и добро је до 
 Растислав, на против, саслушао је целу причу с очевидном равнодушношћу.</p> <p>Ратко настави.< 
ију и сви су с пажњом слушали интересну причу, како се један угледан господин звониградски наша 
2 године — одмах отпоче своју чудновату причу.</p> <p>— Ја не знам, г. бароне, да ли је ово бил 
а тај начин ствар мало утишала.{S} Беше пришао и доктор, да изведе Боју и Радована до капије.</ 
, благо, пријатељски, а у исти мах беше пришао кнезу и покуша да га узме за руку и да га поведе 
амтим лепо како сам устао с наслоњаче и пришао столу, па чак памтим и то, како сам осећао да ме 
е на кнеза, да га дочепа за уво и да му пришије неколико врућих шамара - онако као што родитељи 
ве трошило у кући.{S} Кад Јела склони и приштеди који цванцик, баба јој чантра дотле, док и то  
 по какав доцни гост, просипала се кроз прљаве прозоре мутна, жута светлост, падајући на нечист 
ма.{S} Уз радосне усклике и довикивања, прљави шегрти већ су промицали улицама, с упаљеним букт 
плотовима и зидовима чечали су чупави и прљави шегрти. —</p> <pb n="25" /> <p>- И ју, гром га у 
ешали су се и градили некакву жућкасту, прљаву, непријатну светлост, која се разливала по целој 
оле ме твоји ударци — но ме боле што ме прљаш додиром твоје грешне руке.{S} Развратници!{S} Вуц 
кстази, где душа више није на земљи, но прнула некуда горе у светле небесне висине, где нема зе 
што треба, или слободно нека купи своје прње па нека иде.</p> <p>- Ја више не могу а и не смем  
{S} То је дакле као некакав оглед, нека проба.{S} И то се све сврши у облику свечаности; стрнџа 
о сухим.{S} Одлучено јо било да на путу пробави 25 дана и да обиђе југо западне крајеве отаџбин 
кнете слушати заповести господареве.{S} Пробајте само, уверен сам да ће вам пријати — рече кнез 
је своје наваљивање.{S} Окушала је све, пробала је лепим, најпосле видели смо и ону сурову сцен 
вак те презире...{S} Мислиш нисам ја то пробала.{S} И сад она хоће мене да учи, и она зна боље  
гогодишњих напора на власти.{S} Хоћу да пробам мало како иде рад и с другим људима.{S} Можда ва 
 господине, да вам не да бог да правите пробе.</p> <p>— Знам, знам — прекиде је Врбавац — али и 
е свега тога, и у тај мах осети како га проби хладан, самртни зној.</p> <p>У томе тренутку њему 
исту пољану.{S} Баш у тај мах пун месец проби се кроз облаке и осветли целу околину.{S} Кнез од 
оце с црним стаклом, кроз које се једва пробијала слаба светлост, па се за тим уклонише.{S} Сли 
 оно мало сумњиве светлости, што се још пробијаше кроз мрачну ноћ.{S} Свуда унаоколо били су ос 
тета кад хоће да заплаче.{S} По лицу га пробиле ситне капље хладна зноја.{S} Жалос га је било п 
се занео за једним зрачком који се беше пробио кроз цвеће, пао кнезу на лево раме, те изгледаше 
и кад ти и поред једног кнеза још нешто пробираш....</p> <p>Синђа се беше захуктала, те узе гов 
тва људског, оклоп кроз који никад неће пробити опасан и штетан осећај човекољубља.</p> <p>Посл 
 оне би биле удешене тако да рахат могу пробити и кроз одећу, и забости се у тело човеку кога г 
аклена чивија брзо се напуни.{S} За тим прободена прилика кнежева посрте назад и паде на узнако 
 једва држао управо да не падне.{S} Кад прободеној прилици јурну крв из груди, кнез Мутимир осе 
младом и као видра окретном човеку, и у пробраним изразима, штедећи кнеза, саопшти писару шта в 
о добити пара, али је увек некако умела пробрати оно што је лакше.{S} Док је била млађа „живела 
 У осталом, ето, ако је по вољи учините пробу сами са собом.{S} Ви сте баш снажан човек — рече  
сну, а у великој ватри.{S} Покуша да га пробуди, али кнез се није одзивао.{S} На питање његово  
<p>Тодорика пробуди слугу и посла га да пробуди сеоскога ћату, а сам с Глуварићем и чича Срејом 
гова млада срца отопи лед и студен и да пробуди у њему топлу истинску љубав.</p> <p>Њене су очи 
огло очекивати.{S} Растислав је умео да пробуди у њему све осећаје младога, бујнога частољубља, 
мора бити све на нокту.</p> <p>Тодорика пробуди слугу и посла га да пробуди сеоскога ћату, а са 
ападе некакав црни бик, те се од страха пробуди.{S} Подуго се мешкољио по кревету: покуша понов 
ао оно човек који се стара да некога не пробуди.</p> <p>Ушав, он отпоче полако, готово шапућући 
ако тако дуже остане, онда се више и не пробуди.</p> <pb n="104" /> <p>„Ово су укратко летимичн 
љке стоји увијено парче хартије.{S} Ово пробуди у њему живи интерес.{S} Он се маши за гранчицу, 
ме слику.{S} Али баш то салетање његово пробуди радозналост женску, и Лепша <pb n="692" /> би с 
> <p>Шта да се ради?</p> <p>Жика полако пробуди Црнојевића и сврати му пажњу на пса.{S} Перун ј 
се малко одморим, а пази! — она ме опет пробуди... — Умукни! продера се глас срдито и у гробу с 
ка, тако да га успава, да се тек у рају пробуди.{S} То је, господине пуковниче, и Ката вам нема 
а прича Раткова о Мутимировим пијанкама пробудила је у њој помешан осећај срџбе и жаљења, те се 
па.{S} Сва ова пажња кнежева није у њој пробудила никакву сујетну наду.{S} Она је знала да би с 
 било прикрити, и што би крваво убиство пробудило у светини веће симпатије за тебе, а то би све 
е оживе; по свему се видело да је писмо пробудило у њој живо интересовање.{S} Пошто је дочитала 
та важне државне послове, што му је већ пробудило приличну жељу да барата час по једном, час по 
 погледам, а ви заспали, покушам да вас пробудим — не иде.</p> <p>— Шта? ја заспао у оној непоз 
е у једну нераздвојну личност, у њој се пробудио матерински осећај у свој свежини и неодољивој  
аље било — не знам ништа!{S} Кад сам се пробудио јутрос у 8 сати, видео сам, изненађен, да лепо 
сти и јетких пецкања.{S} У Мони се беше пробудио осећај старе, дуго презиране каћиперке, којој  
ова реч.{S} Младић, код кога се тек био пробудио полни нагон, он је осећао неку неисказану слас 
 Прво га усамити, одвојити га од свију, пробудити у њему неповерење спрам свију и свакога, наго 
 и да ће се Њ. Височанство за сахат два пробудити....{S} Јес, пробудиће се....{S} А сад изволте 
а врабаца, ни опомене мушица нису могле пробудити г. конзула.</p> <p>Барон Жермини био је ево в 
лост, за сахат, два најдаље, кнез ће се пробудити...</p> <p>Доктор замуцну:</p> <p>— Та да, да, 
 <p>Доктор замуцну:</p> <p>— Та да, да, пробудиће се!{S} Ово управо није ништа друго ни било, д 
ство за сахат два пробудити....{S} Јес, пробудиће се....{S} А сад изволте, идите... вас јамачно 
, која као да су се дозивала кроз мрак, пробудише у њему осећаје некаква чудна сујеверна страха 
да га тргоше из заноса.{S} Тешке увреде пробудише у њему скамењено частољубље.{S} Потресеним, а 
који га брзо однеше у далеку прошлост и пробудише у њему сећање на оне тајанствене и чаробне пр 
а је осећала и страх и наду, али осећај пробуђене радозналости био је јачи од свију других.</p> 
г. г. министри остану да чекају кнежево пробуђење.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тек п 
ледном сплету јаруга, дубодолина, коса, провалија, ћувика и брдских главица.{S} Ниси могао кроч 
 кнеза и њу, просту сељанку, дели таква провалија, коју ништа не може премостити.{S} Ова се дак 
есне руке зијала им је мрачна и страшна провалија.{S} Из ње се чуло како у дубини шушти некакав 
 сада осећала на дну мрачне, страховите провалије без изласка.</p> <p>Под њом су дрктале ноге,  
кав изгубљен планински поток.{S} На дну провалије расли су огромни борови, али њини високи врхо 
врхови једва да су допирали до половину провалије.{S} Са таквога једног врха боровог чуло се са 
е још и сада лиже опасан пламен освете; провалију, у коју ће стрмоглавце пасти још многе жртве, 
ругане, и млади кнез Мутимир сруши се у провалију....</p> <p>Каква страховита сцена — кнез, вла 
ог творца Балканије ископало је страшну провалију, из које још и сада лиже опасан пламен освете 
ћилим, који те чисто мами да се по њему проваљушкаш, и тада дође један тренутак кад човек завид 
ло бити да је Милоја друштво послало да проведе Враничића преко ових опасних омаљских планина,  
је било, а он је једини био кадар да их проведе кроз ове пусте планине.{S} И шта је могло бити  
прилично бурна, али опет сретна живота, проведена поред човека кога љуби, чисто је освежило и о 
срећа опет је још жива.</p> <p>Целу ноћ проведи су њих двоје на липи.{S} Махом су ћутали.{S} Пр 
у на разговор, ту се скупљају у вече да проведу време до спавања.</p> <p>Немогући да се изједна 
је новости, да се узајамно оговоре и да проведу време пријатно, изричући свој суд о свима дневн 
познате до ситница.</p> <p>— Пет година провела сам у затвору. </p> <p>И ако је све то знао, пу 
 Јес, господару, ви сте болесни: ви сте провели близу 50 часова у заносу и сну.{S} Данас је сре 
ћи.{S} Извели су их у авлију, кришом их провели у башту, а на крај баште потрпали их у затворен 
 путујући једнако на југ.{S} Пет година провео је Милоје по овим планинама (као предузимач сека 
ако текла, да је закопани дервиш одиста провео у земљи две недеље дана, и да је за тим у присус 
р и министар <pb n="623" /> тврде да је провео у заносу скоро 50 часова.{S} Паде му на памет да 
и и мисли.</p> <pb n="95" /> <p>Тако је провео ваљда читаво по сахата, не мичући се.{S} За тим  
{S} Хоџа је прво свучен у подрум, ту је провео целу ноћ везан за дирек; сутра дан извели су <pb 
ти на уму то, да је оснивалац династије провео двајест година у изгнанству, да је други владала 
ц није никуда излазио; цело после подне провео је код куће, ходајући по својој соби.</p> <p>Кад 
>Међу тим вест о заносу, у коме је кнез провео пуних 50 часова, полако продре на улицу, ту је п 
 гори од свију предака твојих, јер ниси провео детињство у народу, као они, да ти бар успомене  
ст и пао у занос.{S} Не знам колико сам провео у таквом стању, но кад опет почех долазити к себ 
, под изговором патриотске службе, лепо провеселе — рече кнез пењући се у кола.</p> <p>Доктор с 
 као да мину крај њене душе једна лака, провидљива, сјајна успомена из те лепе далеке прошлости 
 убрзо га застре са свију страна својим провидљивим, црним велом, а од уста до уста још је непр 
у овом <hi>привиђењу</hi> било је и <hi>провиђења</hi>.{S} Кнежева кава била је отровна.</p> <m 
се отимате?!{S} Зар ви не осећате да је провиђење спојило наша срца?!{S} Па зар може слаба чове 
.</p> <p>Враничићу се чинило, као да је провиђење њему наменило да доврши велики задатак ослобо 
 је била мени намењена.{S} Спасло ме је провиђење.{S} То исто провиђење казниће сад вас.{S} Отр 
 обзира, одрекао улоге коју му је „само провиђење одредило“.{S} Он ће се дакле примити тегобна  
} У осталом, можда је и ту било умешано провиђење.{S} Ја верујем у провиђење — примети ђенерал  
.{S} Спасло ме је провиђење.{S} То исто провиђење казниће сад вас.{S} Отров је онде испод моје  
било умешано провиђење.{S} Ја верујем у провиђење — примети ђенерал озбиљно </p> <pb n="327" /> 
Стојко провизор <pb n="184" /> старији, провизор старији!{S} А ови с брадицом, ово је провизор  
ову?....{S} Оно и он је, молим покорно, провизор, али, опет, њега некако друкчије зову... јес,  
ор старији!{S} А ови с брадицом, ово је провизор млађи.{S} А онај на крају риђи, високи, оно је 
поведа.{S} А ови овде, ово је г. Стојко провизор <pb n="184" /> старији, провизор старији!{S} А 
 још друго, ја не знам.{S} Народ је ту; провизори, свештеници, све је ту, и ђаци ће певати, па  
о на обзорју, из густих зелених шљивика провирују црвени шиљати кровови и високи бели димњаци,  
најближих подножју, па тим косама да се провлаче.</p> <p>Такво путовање било је веома тегобно.{ 
омила тискала око кнеза.{S} Слуге су се провлачиле кроз гомиле с пуним бокалима и прилетали на  
лазили Кугићу по дужности, а ноћу су се провлачили кроз Раткове капиџике из љубави.{S} Кугића с 
се једног дана кроз ту деру нису почели провлачити и њих двоје, у мислима и персони — и савез ј 
д Аустријанаца, мој дед морао се кришом провлачити у отачбину.{S} Наравно, он је носио у својој 
аји.{S} Уз то се свако по сахата ваљало провлачити кроз сплетене павитњаке, опасне купинове ост 
 19 година...</p> <p>— Баба Ката је сад проводачика и подводница, али у ранијим годинама она је 
 Одведе кнез Паву....{S} Ћата Срећко је проводаџија!</p> <p>У томе стигоше још два пандура.{S}  
е.{S} Но као главну радњу водила је сад проводаџилук и подвођење, али је у прошлости својој има 
ског клуба“, где се време тако пријатно проводи.{S} Лепша се учтиво захвали на пажњи, али одбиј 
ових љубазница, с којом се два три дана проводио по Паризу.{S} Она му сад пише; шаље му своју ф 
код које је он често одлазио и по некад проводио читаве часове.</p> <p>Док је кнез био дете, ов 
n="636" /> кад је кнез цело после подне проводио код своје лепе скорашње пријатељице Лепше.{S}  
ме звати.{S} Али са мном шалу но можете проводити, та за то нисам — рече Растислав одсечно, пок 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Проглас кнеза Мутимира за пунолетна владара балканиског 
ца.</head> <p>Три месеца доцније, поспе прогласа кнежева пунолества, Растислав је једне вечери  
та је болеснику; они виде гукруе, гуши, прогласе болест за гушобољу и отровани оде под земљу, а 
зи да свет од њега почиње, па све своје прогласи за врлину, а све туђе за порок и грешење.</p>  
 и тако природних младићских погрешака, прогласити њена сина за пропала и изгубљена човека, ком 
 новац да му споменик подигну, најпосле прогласиће га за свеца, а баци ће вечито проклетство на 
 с правом.{S} Сад је већ теже од кад је проглашен за пунолетна.{S} У последње <pb n="387" /> вр 
а!</p> <p>— За што је проклет, осуђен и проглашен као стидан и низак један акт, који је тако пр 
 против тога што рекне, Растислав одмах проглашује таквог човека за непријатеља династије и пре 
>Но госпођа му недаде да доврши.{S} Она прогледа, ратоборно се испрси, заустављајући љуљушку, ж 
ник „Балканске Браће“...</p> <p>Мутимир прогледа и малко се исправи.</p> <p>— Опет ти бунтовниц 
аврикије, кад виде да нема шамара, опет прогледа и диже главу.</p> <p>— Ваша Светлост увек се т 
ти, они су готови чак и на то, да кнеза прогнају, да династију Косанића збаце а на место ње да  
ацке и цепну ли му 25 батина па га онда прогнали.</p> <p>Тако је грдно прошао хоџа.</p> <milest 
њу династије Косанића, а повратку давно прогнане династије Црнојевића, на коју се поглавите над 
љубље и још друго — а за такве погрешке прогнао га је.</p> <p>Растислав се одвоји да изда потре 
на протува француска.{S} Оно би требало прогнати.{S} Он сам однео му је више од две хиљаде дука 
} Конзервативце треба индентификовати с прогнатом династијом.{S} Кнезу треба доказати, да су ко 
ило, како Заре ћути и неће ни о чему да проговори, али га не хтеде питати.{S} Место тога, паде  
сумраку.</p> <p>После подужа ћутања оџа проговори уздрхталим и потресеним гласом</p> <p>— Ђери  
зом ове ноћи или не?{S} Тек тада и Заре проговори одрешитије.{S} Признаде да је био с кнезом, а 
т загледа у лице.{S} Перун отвори очи и проговори:</p> <p>- Уједе ме пас за главу!</p> <p>Жика  
цијом и мимиком.{S} Сад на један пут он проговори гласно, чисто цикну и јурну напред.</p> <p>—  
 на скоро чуше и саме речи.</p> <p>Прво проговори гроб на коме је кнез Мутимир мало час седео.{ 
крете мужу и зачуђено, чисто преплашено проговори:</p> <pb n="374" /> <p>— Боже Рале (тако је т 
p> <p>— Ви сте овде начелник? и љубазно проговори с њим неколико речи.{S} У томе приђе и Растис 
ан али веома слаб старачки, женски глас проговори:</p> <p>„А шта тек ја да кажем?{S} Затворили  
ње свима лебдило на уснама, но Враничић проговори први.</p> <p>Већ је било близу читав сахат ка 
> <p>Доктор се згледа с дежурним, он му проговори нешто неким страним језиком.</p> <p>— Хајд из 
дао по дворани, па опет склапао очи, не проговорив ни речи.</p> <p>После је заустављао поглед ч 
тнем потпуковника Црнимарковића и с њим проговорим неколико речи.{S} Он сврати својој кући, кој 
 чуо, нити сам више што видео, а да што проговорим није могло бити ни помена, пошто су ми уста  
дносима с његовим дедом, и с многима је проговорио доста пријатних речи.</p> <p>И Растислав се  
али, а још ни један не бејаше реч једну проговорио.</p> <p>— Чија ди је секира овде одјекивала? 
о у тај мах ословио, он не би могао реч проговорити.{S} Но у томе тренутку појави се кнез Мутим 
ога Мутимир постаје човек с којим можеш проговорити и што год озбиљно.</p> <p>Понекад је бивало 
аде.{S} Заустави се и онај други сељак, проговорише неколико речи, а непрестано су гледали у Вр 
ћас, кријући се од Аустријанаца.{S} Три прогонства и две владалачке главе принесене су на жртве 
ички тајни ноћни скупови, где се већа о прогонству династије.</p> <pb n="578" /> <p>С друге, оп 
ме објављује подручном чиновништву свој програм и своје министарске намере и планове.{S} Он нећ 
 Ето у ово неколико речи састоји се цео програм наш.{S} Власт кроз сва времена, власт под свима 
ст.{S} Они као политичка странка немају програма, немају начела и ради очувања власти пристајаћ 
много што шта измени и попуни и у нашем програму за рад.{S} Наша одговорност пред историјом и п 
а“ који је дао човеку једну маслинку да прогута, <pb n="333" /> а после тражио од њега пун тулу 
дао их тако зорно, као да је хтео да их прогута погледом.</p> <p>Кад би око 3 часа по подне кне 
а не одговори.{S} Сву њену пажњу бејаше прогутала ова треска кола пред кућом. — Је ли могуће да 
 хиљаде.{S} Убиство онога гада много је прогутало.</p> <p>— Збиља, ти ми још ниси потанко прича 
м (то је његов разорени Јерусалим.) Сав прогутан овом страшном унутрашњом радњом душевном, Црно 
 своје младићске лудорије.{S} Оне ће га прогутати целога, заузеће му све време, привућиће сву п 
но исисати устима тај отров и сасвим га прогутати, па да му стомаку апсолутно ништа не буде.</p 
светом прода скупље но што вреди, да се прода под оно што није у ствари?{S} И на што је све то? 
 дволичност и покушај да се пред светом прода скупље но што вреди, да се прода под оно што није 
оста био налик на кнежеву слику, што се продаје по чаршији!....</p> <p>— Дакле он!....</p> <p>Н 
итичких смерова, крали људи барут да га продају.{S} Али начелник је указао на блиске везе измеђ 
ка и пријатеља.{S} Ако му сад ласкају и продају му се са својим симпатијама, то је с тога: што  
ловио, друкчије ћеш бити окривљен да си продао шињел.{S} Дај ту шајкачу — заврши Жика бацив пре 
ативни демагог Кугић умео представити и продати пред омладином.</p> <p>Сложили се најпосле томе 
 главу да не смеду непознатоме дати или продати <pb n="547" /> хлеб или ма какву другу храну.{S 
ику узеше мрдати усне и он би јамачно и продекламовао ову песму, да га не помете у томе громови 
ази! — она ме опет пробуди... — Умукни! продера се глас срдито и у гробу се зачу силан потрес.< 
рв са ње, жмиркајући очима.</p> <p>Крв, продера се ђенерал понова — <pb n="347" /> Ово је његов 
 сад не доби одговора.</p> <p>— Тошо! — продера се Мона, и што год може лупи о патос својом мал 
си ли и ти био међу оним буновницима? — продера се кнез својим страшним, расцепљеним гласом, од 
 фукара“.</p> <p>— Шта „факир фукара“ — продера се кнез срдито — коме ви још имате да пребацује 
емате никаквих доказа за ваше клевете — продера се Врбавац,</p> <p>— Немам доказа, немам доказе 
во.</p> <p>— Како има право, — чисто се продера Растислав,</p> <p>— Па има право, тако са свим  
у.</p> <p>— Чујеш ли!{S} Е што ти је то продерана врећа!{S} Одмах отрчао да исприча сукњи.{S} П 
есило, управо безумно помишљати на даље продирање — и да би ваљало најкраћим путем вратити се н 
м предмету, а упорним мишљењем често је продирао и прозревао у ствар много дубље но људи веома  
 је кнез провео пуних 50 часова, полако продре на улицу, ту је подухвати стокраки језик сокачки 
снажно притиснуте.</p> <p>Пошто је тако продржа неколико секунада, гледајући жудно у њено лепо, 
 је: „Издаја!“ Ја сам издан.{S} Неко је продро у моје тајне и издао их кнезу.{S} Све је пропало 
а кроз пусте планине и усамљене крајеве продру што дубље у Балканију.</p> <p>У равницу, дакле,  
савет и све власти и чиновници земаљски продужавају вршити власт, „коју им је блаженопочивши кн 
меса...</p> <p>— Јес, лепо би то било — продужавала је баба — кад 6и Ката била луда и од сад, к 
ли шахић краљу!....</p> <p>Тако се игра продужавала једно четврт часа.{S} Једну по једну, кнез  
p> <p>Те и многе друге сличне операције продужавале су се скоро пун сахат.{S} Неколико пута ја  
 за вас ће, вели, бити горе.{S} Тако се продужавало док најпосле не дођоше и кола.{S} Помогну м 
> <p>— До јуче љубили турски буздован — продужавао је кнез — а данас им треба устав!...{S} Свињ 
, кнез је ћутао и слушао.{S} Ђенерал је продужавао све живље и јаче:</p> <p>— У вашој породици  
 неприродно.</p> <p>Међу тим ђенерал је продужавао:</p> <p>— Нарочито вама, владарима из династ 
раничића прође лака дрхтавица.{S} Он је продужавао.</p> <p>— „Убили га, па у ђубре закопали!{S} 
 — примети Растислав.</p> <p>Врбавац је продужавао:</p> <p>— Међер византизам још није празна р 
 кнез није ништа разумевао.{S} Говор се продужавао прилично дуго.{S} Кнез је ухватио смисао сам 
 баш на њему гађају.</p> <p>Разговор се продужавао.{S} Црнојевића је интересовало да ли је Мило 
зачуђено гледао у ђенерала, док је овај продужавао своја заносна декламовања.</p> <p>— Видео са 
ед за кнезом и његовом пратњом, па онда продуже пасти.</p> <p>Час је то сељанка, са заденутом с 
тор махну руком да и она друга два кола продуже игру.{S} Међу тим кнез с целом булументом, што  
 доласку у Балканију? јесу ли наше везе продужене и после тога? јесмо ли стајали у преписци? ка 
та; Жика рече нешто, али то је пре било продужење његове раније започете мисли, но одговор на В 
p>— Ти си одавде из <hi>Звониград</hi>, продужи млади господин, али, како сам чуо, немаш родите 
с дивана.</p> <p>— Сад смо се измирили, продужи ђенерал, стајући пред кнеза.{S} Држим, да сад ј 
.{S} Јес, ви сте отровали овај народ, - продужи кнез, али чекајте само.{S} Видећете ви ваш уста 
наговестите?</p> <p>Растислав ућута.{S} Продужи само корачати крупним корацима.</p> <p>— Ја не  
 <p>— А зар официр, тата, није мушко? — продужи дете.</p> <p>— Како да официр није мушко!{S} Оф 
<p>— Примићу се, дакле, председништва — продужи Растислав — и то ће нам олакшати задаћу.{S} Али 
!</p> <p>— Неки су заспали по клупама — продужи Ратко — <hi>Он</hi> се добатргао до дворских ст 
че госпођа.</p> <p>- Пушка била, пуна — продужи Ратко — а мајмун као мајмун, играо се, потезао, 
, избоден од шивења.</p> <p>— Јабогме,— продужи баба Ката — прегни тако један пут, а слободно,  
 саветује и препоручује свему народу да продужи обдржавати ред и поштовање спрам постојећи зако 
<p>Но кнез не даде чедноме намеснику да продужи.{S} Он затиште уши обадвема рукама:</p> <p>- Не 
ан је убио, шта говори.“</p> <p>Петрија продужи:</p> <p>— Друго и друго, рекла би му: „Мој лепи 
у.{S} Не чекајући га да се опорави, она продужи даље.</p> <p>— Можда је господину пуковнику мал 
<p>Но госпођа не опази ову промену, она продужи живо:</p> <p>— Од кога сам да сам чула, то је с 
оване, листове овога лепог дрвета, Мона продужи:</p> <p>— Које сте се јаде ућутали?{S} Зар сте  
тице рађало у њеној глави, госпођа Мона продужи своје жмурење и љушкање, док је међу тим муж ра 
: с у-гла-ђе-но-шћу просрица и кнез, па продужи даље:</p> <p>— Ух! ала је тежак овај балкански  
отпљуну на страну, обриса се рукавом па продужи живо.</p> <p>Једва у зло доба ево ти и кмета, п 
амо уздиже рамена и чисто увуче врат па продужи јецати још гласније.</p> <p>Баба је удари и вик 
ођа се беше притајила.</p> <p>Растислав продужи говорити Ратку:</p> <p>— Синоћ сам добио писмо  
о је кнез пун радозналости.</p> <p>Заре продужи причање.</p> <p>- Док сам се ја мучио да вас ра 
 није их било који су настојавали да се продужи тај обичај.{S} А, а?</p> <p>- Та оно, наравно,  
равио ни од овог првог ударца, кад дете продужи.</p> <p>— А је ли, тата, ти си нама говорио да  
е чекајући да доктор што одговори, кнез продужи, вичући још страшније.</p> <p>— Јеси, да богме  
и кнез — почеше размештати фигуре; кнез продужи:</p> <p>Тако ћу те лупати, све ћеш <hi>се да</h 
и женској.{S} Каја се правдала.{S} Кнез продужи.</p> <p>— Страхота сте радознале, а опет не зна 
како Маврикије не одговори одмах — кнез продужи.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Voyons, tu ne  
говори климајући главом ћутећки, а кнез продужи:</p> <p>— Дакле, није врат него шија (г. Растис 
/p> <p>Она се окрете другарици с лева и продужи. </p> <p>- Бих, очију ми, бих сунца ми!</p> <p> 
а зид, с поклопљеном главом на рукама и продужи своје гласно јецање.{S} Кад је бабетина удари,  
вори ништа.{S} Он само слеже раменима и продужи ћутати.{S} Кнез се протегли, зену досадно и маш 
 се на колена; она заби главу у буџак и продужи гласно јецање и плач.{S} Кад девојка паде, бабе 
ет окрете огледалу: — ништа — рече он и продужи откопчавати мундир.{S} Каја хтеде још наваљиват 
ам себе узме за пример — рече Врбовац и продужи опет ходати, а беше за тренутак застао.</p> <p> 
ше заинтересовао конзулу.</p> <p>Белини продужи: — Као и обично, синоћ око 7 часова, изашао сам 
рвављеним погледом одмери Жику.{S} Овај продужи.</p> <p>— И ко ће нам веровати да смо изгинули  
 је слушао, скоро не дишући.{S} Ђенерал продужи.</p> <p>— Кроз три дана ја ћу бити под земљом.  
Белини стаде за тренут да дахне, за тим продужи: „Ја сам ишао све даље и даље напред.{S} Дођем  
олико тренутака нем и непомичан, за тим продужи.</p> <p>— Велики кнез, славан човек, мученик; д 
л с лаким осмејком на уснама.{S} За тим продужи:</p> <p>— Кад сам се одлучивао на тај корак ниј 
дјекну и последњи глас „љета“, а за тим продужи се куцање, које још раније бејаху отпочели они  
мирно овај протест пуковников, а за тим продужи, као да није ништа ни чуо.</p> <p>— Има поватан 
 ни ноћу не даш никоме мира! — А за тим продужи ходање по средини собе, разговарајући нешто пов 
а.</p> <p>Кнез не одговори ништа.{S} Он продужи и даље гледати у оне лепе очи, а његове усне, н 
е чудне бруке.{S} Чудне бруке!{S} Ратко продужи:</p> <p>- За мајмуном послати су били жандарми  
</p> <p>— Ђенерал ништа не одговори, но продужи слушати пажљиво.</p> <p>— Шта има?{S} Шта слуша 
утешив се таком философијом, равнодушно продужи даље пасти.</p> <p>Овда онда виде се по где где 
 — упита Жермини.</p> <p>Млади секретар продужи:</p> <p>— Он што је за тим настало, оставило је 
<p>Ђенерал застаде за тренутак, па опет продужи.</p> <p>- Да, нас смо се двојица бочили!{S} Ми  
...</p> <p>Пуковник застаде; после опет продужи:</p> <p>— Чуо сам да ви знате многе ствари које 
нечега на један пут сетио, но брзо опет продужи.</p> <pb n="331" /> <p>— Ништа то не мари што т 
лу.{S} Наста кратко ћутање.{S} Враничић продужи, онако исто полако, онако исто једнолико.</p> < 
узнемири ма каквим питањем.{S} Враничић продужи:</p> <p>- „Бежећи од Руса, кријући се од Аустри 
веде га у други угао собе, и шапатом му продужи говорити:</p> <pb n="615" /> <p>— Све је добро; 
ујући никако ко је тај високи господин, продужила је своје наваљивање.{S} Окушала је све, проба 
д, а Косанићи што су после прихватили и продужили започети народни посао.{S} Па кад су тако оба 
 су опет прилегли сва тројица у траву и продужили разговор.</p> <p>Коњаника нестаде, а међу све 
 својој кући, која је ту на друму, а ја продужим шетњу даље.{S} Кад сам био на по алеје, поред  
јбољи друг у сваком послу.{S} За тим је продужио казивати да су сви ту, да их је прешло два чам 
 као заливени.</p> <p>— Молим, молим, — продужите разговор!{S} То и мене занима!{S} И баш ми је 
чин, ако ову реч не одржао, само ако ви продужите и даље ово ривење против моје династије.</p>  
ем - рече чича Боја срдито.{S} Он хтеде продужити, но доктор га пресече.</p> <p>— Што наложница 
јући започети говор.</p> <p>Два пашанца продужише своја саветовања.{S} Реч дође и на последњу к 
само једним оком, и то пола затвореним, продужујући своје љушкања са затуреном наслоњеном главо 
као да није ни слушао шта он говори.{S} Продужујући даље отоич започету мисао, он живо настави: 
е требати доста новаца - рече Растислав продужујући започети говор.</p> <p>Два пашанца продужиш 
 и то час правећи примедбе за игру, час продужујући свој започети разговор.</p> <p>....— У оста 
 Прође десет минута, прође четврт часа, прође и по часа, а они остадоше као укопани.</p> <p>На  
ли и посматрали.{S} Прође десет минута, прође четврт часа, прође и по часа, а они остадоше као  
г рата, као нека тајанствена дрхтавица, прође целим Звониградом.{S} Све душе обузе некакав таја 
је ходао по соби и чекао.{S} Прође пет, прође десет, прође и петнајест минута, а ђенерал се не  
оби и чекао.{S} Прође пет, прође десет, прође и петнајест минута, а ђенерал се не врати.{S} Кне 
о упути у побочну собу.{S} Прође једну, прође и другу одају; из треће, кроз затворена врата, чу 
ачно као у паклу.{S} Јела се стресе.{S} Прође је нека језа.</p> <p>Женска, што је седе а до ње, 
уди једнако су стајали и посматрали.{S} Прође десет минута, прође четврт часа, прође и по часа, 
p> <p>Кнез је ходао по соби и чекао.{S} Прође пет, прође десет, прође и петнајест минута, а ђен 
кнез се полако упути у побочну собу.{S} Прође једну, прође и другу одају; из треће, кроз затвор 
ћате из државне касе.</p> <p>Растислава прође лака дрхтавица.{S} Он грчевито стеже зубе и рече  
сва њена мука хоће да буде за луду и да прође забадава, Синђа изручи сад на један пут све — и б 
 сад одмах хватати, или ако се пусти да прође, онда је свршено све — изгубљено је све.</p> <p>Ј 
рупна црна људска прилика.</p> <p>Кнеза прође језа и он нехотице опипа стоји ли му на месту рев 
е бар где се могне.{S} Кроз село потера прође у двојним редовима, ван села се одмах распе у стр 
око и болно уздахну....</p> <p>Мутимира прође ледена језа.{S} Он се сав најежи и нехотице скочи 
!</p> <p>Жика опет опази како Враничића прође лака дрхтавица.{S} Он је продужавао.</p> <p>— „Уб 
ном затиљку Враничићевом у два три маха прође лака дрхтавица, а по покретима леђа могло се позн 
легоше уз један храст, док ова гомилица прође.{S} У томе се један од оне четворице одвоји, врдн 
к се нађе пред њим отворена.</p> <p>Кад прође који од старијих чиновника, чича Јова се уозбиљи, 
олићене, коштуњаве руке.{S} Ледена студ прође му целим телом и он осети, како му у глави бива с 
ио све брже, све живље, док најпосле не прође у буран, киван, срдит говор, као да се с неким св 
Прво да ствар не саопштава кнезу док не прође светковина кнежева пунолества, које је било на пр 
је за њих било право спасење.{S} Јер не прође ни четврт сахата од кад се попеше на <pb n="667"  
е мој, помози, по богу син да си, да се прође о што мање бруке и срамоте...{S} Деца су ми плахо 
ће туда проћи, па прва и прође.{S} Кнез прође за њом, а за њим уђе и Заре.</p> <p>Сад се сва тр 
 и рече му, да ће туда проћи, па прва и прође.{S} Кнез прође за њом, а за њим уђе и Заре.</p> < 
и милановачкој полицији.</p> <p>Међутим прође дан, два, три, а о загонетном <pb n="275" /> млад 
ра на столици и осети да му целим телом прође нека језа, не од страха за себе, већ за свог боле 
рећи — пуковник осети да му целим телом прође нека језа.{S} Он се уплаши.</p> <pb n="121" /> <p 
радимичан поглед на кнеза. </p> <p>Тако прође десетак минута.{S} На један пут кнез жустро диже  
уплетати у свој говор кнежево име, Паву прође нека дрхтавица, и што се то име чешће помињало, П 
 школску ограду.{S} И на један пут њему прође кроз главу мисао: „Јес, и они коњи спадају у моју 
је изгледао веома миран.{S} Кад Врбавац прође поред њега и оде даље, Растислав баци поглед у ог 
сле?</p> <p>Јела је опет ћутала.</p> <p>Прође још неколико тренутака.{S} Баба Ката нестрпељиво  
као и ја гутао свеж, вечерњи ваздух.{S} Прођем поред војне академије, у којој су баш тада палил 
 и чисто одгурну жену од себе.</p> <p>- Прођи се ћорава посла - рече он зловољно.{S} Хајде, иди 
Него шта?{S} Ваљаде би била кнегиња!{S} Прођи се, бога ти, господине, ћорава и грдна посла...</ 
лода.{S} И ти се ту још вајкаш!{S} Хајд прођи се будалаштине, па реци благословен час кад си пр 
{S} Фалиће ти у нашем друштву.{S} Хајде прођи се ћорава посла, па ходи овамо у спаваћу собу те  
о и срдито:</p> <p>— А.. а.. а.. ах!{S} Прођите ме се једном само с тим вашим државним интересо 
а, уз моју припомоћ, изађосте из кола и прођосте сав простор до у вашу спаваћу собу.{S} Мислио  
 пео уз стражњу страну јеленичког брда, прођоше мимо њега три лица; поздравише га, па један од  
{S} Кад сам био на по алеје, поред мене прођоше две женске, које ми падоше у очи са необичне ви 
 су припадале радничком сталежу.{S} Оне прођоше поред мене веома журио и то обиђоше једна с јед 
ени млазови свеже крви бележе траг куда прођу!...</p> <p>...„Стигли су на врх брда; али над ови 
за кестеново дебло и ту чекају док људи прођу.</p> <p>Прикрадајући се тако као мачке, они стиго 
ана кончића потресао само један осећај, прождирала га само једна жудња и растрзала га само једн 
ти на живот, па се после опет вратити и проживети у њему?....</p> <p>- Па, може; за што не?...  
ања, с тврдом вером у своју надмоћност, прожман осећајем подругљива презирања спрам свега што н 
устро-Угарске, те је и сам тај састанак прозван страним именом — <hi>јаузн</hi>.</p> <milestone 
ду постоји занимљива а и опасна дружина прозвана „Балканска браћа.“ Ова дружина има своје тајне 
"subSection" /> <p>Лепосава, из милоште прозвана Лепша, говорила је истину, кад је рекла да је  
 се тиме задовоље, даље се не муче и не прозиру, те на крају крајева изађе да су и мање видели, 
on" /> <p>Кад се Растислав понова трже, прозор више његове главе већ се беше сав ражарио у јутр 
тима и баци кроз отворен <pb n="362" /> прозор; за тим извади мараму, обриса прсте, обриса уста 
мајмун с дреком јурне на <pb n="379" /> прозор, сруши завесу, разбије окно, па се ту заглави ме 
а од капиџика до капиџика, с прозора на прозор, из улице у улицу. „Убијен књаз, убијен књаз!“ — 
Јела је ћутала и замишљено гледала кроз прозор.</p> <p>— А?{S} Па шта рече најпосле?</p> <p>Јел 
 док су они, што су кришом гледали кроз прозор, тврдили одсудно, да рашчитавају некакву артију. 
 више веровати овима што су вирили кроз прозор, пошто су они наводили чак и то, шта кмет и ћата 
розора, а поглед јој се опет губио кроз прозор некуд у даљину.</p> <pb n="46" /> <p>Баба Ката о 
идела и чула.{S} Она промоли главу кроз прозор, лепо познаде малу дворску баштицу и јасно чу уз 
озором.</p> <p>Кнез је стајао сасвим уз прозор, коленима се одупирао о прозорски перваз, а руке 
 улазе у ђенералову кућу и да под сваки прозор стане по један.</p> <p>Кућа Врбавчева била је кн 
ма на будоару, у соби на којој је један прозор стајао отворен и с подигнутим завесама, уз шкрип 
о је уморном и ознојеном човеку отворен прозор, који му стоји управо иза леђа, и гони га сваки  
на малој, осниској кућици од набоја.{S} Прозора је било свега два с улице, били су омалени и ни 
јући своје живе, немирне очи.{S} Обадва прозора на пространом салону била су отворена и свежи п 
ежао је полеђушке на дивану до отворена прозора, а око њега осећао се задах келнске воде и друг 
адног милушења, оде и стаде крај другог прозора, а поглед јој се опет губио кроз прозор некуд у 
 се замисли.{S} Он одступи корак два од прозора, па је тако замишљен стајао још неколико тренут 
а покуша, па и отвори и спољне крило од прозора.{S} Сад је већ све боље и видела и чула.{S} Она 
а дицу.{S} Кнез је стајао мало даље код прозора и кад се Мона појави, он се окрете њој.</p> <p> 
/p> <p>Јела је још једнако стајала крај прозора.</p> <p>— Ама тако, само, лепото моја, реши се  
о столице, на којој је Јела седела крај прозора.</p> <pb n="45" /> <p>— Ох, мајко моја, уздахну 
зу, који у тај мах стајаше с Павом крај прозора, загледајући кроз сумрачак вез на њеним рукавим 
енбартима, који је ту седео у фотељи до прозора задубљен у француски лист <title xml:lang="FR"> 
илост.</head> <p>Растислав је стајао до прозора и замишљено грицкао усне.{S} Ово је већ шеста г 
еда леп кестенов цвет.{S} Наже се преко прозора, да види ко му то добаци, али не опази ништа.{S 
чаним зрацима, весело су се витлале око прозора <pb n="472" /> и задовољно зузукале бирајући гд 
је прелетала од капиџика до капиџика, с прозора на прозор, из улице у улицу. „Убијен књаз, убиј 
госпођа је прошла поред двора, ја сам с прозора видео њена кола и познао их по оним красним бел 
ислав нестрпљивим покретом одмаче се од прозоре и рече озбиљно:</p> <p>- Мени, господару, ни мо 
ав доцни гост, просипала се кроз прљаве прозоре мутна, жута светлост, падајући на нечисту звони 
тава река светлости изливала се кроз те прозоре на улицу и јарко је осветљавала на приличној да 
ључати.{S} Но да ли сте добро загледали прозоре?{S} Да ли су они били добро затворени? и <pb n= 
Све се то <pb n="192" /> сад палило.{S} Прозори се почеше китити свећама.{S} Врева је одјекивал 
ледао и све је било у потпуном реду.{S} Прозори су били чврсто затворени, а сва су окна потпуно 
сто, као обично, стајали су затворени и прозори на мојој соби.{S} Осећао сам се испаван и одмор 
оби затворена изнутра, а велите да су и прозори били затворени, па куд би се онда, врага, извук 
ала осниска двокатница, на којој су сви прозори били јасно осветљени, а средњи прозори на горње 
на дунавској страни, још су се светлили прозори на малој, осниској кућици од набоја.{S} Прозора 
 прозори били јасно осветљени, а средњи прозори на горњем спрату још и отворени.</p> <p>Читава  
гор многих гласова.</p> <p>Овда онда на прозорима се укаже по каква црна човечија сенка, застан 
ла је у колима — Јела.</p> <p>Завесе на прозорима биле су спуштене, у колима је било мрачно као 
{S} На свима угловима улица и на многим прозорима спремљени су <hi>транспаренти</hi>.{S} Такве  
ба г. конзулова, под чијим се отвореним прозорима и разлегала ова врапчија опера.</p> <p>Ројеви 
 и он је већ био прикривен под кнежевим прозором.</p> <p>Кнез је стајао сасвим уз прозор, колен 
разбуђена ластавица, управо над његовим прозором, баш у тај мах отпоче своју дугачку јутрењу пе 
био ухваћен у кљусу, разапету под њеним прозором, услед чега се дигла таква граја, да је чак мо 
асвим уз прозор, коленима се одупирао о прозорски перваз, а руке беше метуо у џепове, па се так 
ору и покушаваше да отвори велико тешко прозорско крило.</p> <p>Била је налик на уловљену тицу, 
ном момку пође за руком те отвори крило прозорско, на што се мајмун истргне и утече на поље у а 
ађутантове куће.{S} Изглавила гвожђе на прозору и спустила се с другог спрата.</p> <p>За Зара ј 
а сви гледају у мачка, што лежи горе на прозору и да једнако вичу мачку: ам! ам! ам! — да лају  
а што стадоше пред кућу.{S} Она притрча прозору, и доиста угледа пред кућом кнежева кола с чети 
 И она су била затворена.{S} Она потрча прозору и покушаваше да отвори велико тешко прозорско к 
прво дуго ходао и пушио.{S} После приђе прозору и узе прстима добошарити у окно.{S} Кад му се и 
 Ђенерал се за тим окрете, полако приђе прозору, и сав малаксао чисто се сруши на диван.</p> <p 
рече Мона, намештајући завесу на једном прозору, а затим се окрете својој гошћи.</p> <p>- Драга 
рна прилика поведе их једном осветљеном прозору, на који куцну; врата се изнутра отворише и гос 
</p> <p>На једаред на средњем отвореном прозору на горњем спрату указа се човечија прилика.{S}  
говорила, Тоша приђе расејано отвореном прозору.{S} Друмом од Јеленика ишао је дуг ред кола, на 
Заре али немаде кад довршити; на десном прозору на колима чу се тихо куцање и неки шапат, који  
слила је она у себи, и окренув се нагло прозору, трудила се да се заклони од Мутимира.{S} Али с 
тесној ћелици, из које је, кроз округло прозорче, видео пред собом велику дворану, потмуло осве 
алена, ручна лампица, намештена у малом прозорчету, издубљеном у дебелом зиду.</p> <p>— Боже мо 
 а упорним мишљењем често је продирао и прозревао у ствар много дубље но људи веома виспрени, к 
је пред њом говорио, а она је тако брзо прозрела у његове тајне.{S} Није знао управо шта да чин 
ка Вујадина, као да је неким „наитијем“ прозрео мисли начелникове (а ко зна, можда је начелник  
што се зове јавно мњење, најпосле ће га прозрети.{S} Доћиће тренутак, кад ће он постати непопул 
о да ће му је она одмах овако у почетку прозрети и‘ овако јавно у очи креснути.{S} Ката као да  
ом последњем стиху, кад би се превела у прозу, могла би изазвати и неке двоумице.{S} Али пошто  
— Ађутант Светозар у мало није погинуо, прозујао му куршум поред самих ушију и одбио од пећи ов 
обеду, гледа какво ће дејство тај напад произвести на непријатеља.{S} Она није гледала у свога  
и отрови, који, узети у потребној дози, производе тако рећи тренутну смрт — то су цијан-калијум 
би снагу.{S} Даље, хтели би отрове који производе тако страшна дејства, да се човек ужасава од  
казивања од сувременика да су ти отрови производили читава чудеса, какве данас не би могао извр 
ину.{S} Тако стоје док цело оно чудо не пројури, а онда у живом разговору пођу даље.</p> <p>Час 
од целога сабора нико се не нађе да што прокаже.{S} Тако се спасла Арсенијева кућа.{S} А она че 
њих? — упита пуковник.</p> <p>— Саме се проказале, милостиви господине.{S} Пуковнику дође мало  
 прокарта где год што би.</p> <p>— Нека прокарта.{S} Док има нека расипа, а кад једном нестане, 
то комедија, ето шта је било.{S} Просто прокарта где год што би.</p> <p>— Нека прокарта.{S} Док 
ко је сад ту кад се рашчује, да је овај прокартао једне ноћи само три хиљаде дуката.</p> <p>Још 
 онда неће ништа имати па неће ништа ни прокартати — примети Растислав немарно.</p> <p>Кад Ратк 
ако најбоље може и уме.</p> <p>Ратко се прокашља, оде полако у угао, пљуну и полако се опет вра 
утру освануће у службеним новинама моја прокламација којом ћу објавити земљи ваше издајство.{S} 
 прошла цела ноћ.</p> <p>У јутру освану прокламација.{S} Она је објаснила бар најнужније:</p> < 
} Час јављају како су у вароши освануле прокламације, писане крвљу, које позивају народ да збац 
ма и целом народу....“</p> <p>Даље се у прокламацији говори, како је „у садањем тешком магновењ 
ига да одрже ред и тишину, као што се у прокламацији и наглашавало.{S} Према томе су одмах пред 
поредак и јавну безбедност“...</p> <p>У прокламацији обзнањује се народу још и то, да ће се нар 
дога Мутимира.{S} То је одмах објављено прокламацијом целој земље- Смешан је био положај штампе 
р Косанић III. по себи оставио.“</p> <p>Прокламацију су потписали као привремени намесници: пре 
b n="24" /> у великој касарни војска је прокламовала за кнеза од Балканије младога Мутимира.{S} 
им има, да буде оно што бити мора: биће прокламован нов кнез у лицу Мутимира из династије Косан 
ти је наследник, и он ће за 2 сата бити прокламован за кнеза.{S} Према томе изволте се одлучити 
ред запрепашћеним министарским саветом, прокламовао младога Мутимира за кнеза балканиског.</p>  
 Врбавац тражио је од својих другова да прокламују за кнеза једно дете, некаква рођака убијеног 
ћна створења кад љубимо.{S} Јес, Бог је проклео жену, кад јој је метнуо срце у груди и рекао јо 
S} Каква бесмислица!</p> <p>— За што је проклет, осуђен и проглашен као стидан и низак један ак 
. — Тако смо у послу!{S} Још једнако ти проклети спискови обвезника.</p> <p>Своје неинтересовањ 
 чуду.{S} Увек му је најгоре било с тим проклетим страним речима Свакоме би се јаду могао досет 
 подсети га да се једном сврши ова моја проклетиња.</p> <p>Ствар коју је г. мајор називао својо 
p>Ствар коју је г. мајор називао својом проклетињом, састојала се у овоме.{S} Рукујући неком ка 
раве све што се десило на том мрачном и проклетом месту.</p> <p>Перун Црнојевић и његов пратила 
брига и терета, где се не чују уздаси и проклетства, где се хори само песма вечне славе и љубав 
а акт спаривања данас гледа као на неко проклетство.{S} И данашњи родитељи воде бригу о својој  
рогласиће га за свеца, а баци ће вечито проклетство на оне што су га убили...</p> <p>Ђенерал оп 
ат.{S} Свети оци, који су тако ревносно проклињали природу људску у <hi>хладном, чврстом мрамор 
чије.{S} Међутим испод овога лицемерног проклињања „плоти“ крио се често највећи разврат.{S} Св 
а је био срећан.{S} Колико је у почетку проклињао онај пуцањ, сматрајући да су са њега пропали, 
су биле испредене читаве скаске.</p> <p>Прокљувало се и то да је кнез долазио у <pb n="635" />  
 скоро окретоше низ брдо, управо пођоше прокопаном јаругом, која се доста стрмо спуштала, те их 
„Ене лопова!{S} Погледај ти куда су они прокрхали.“ Но у тај мах он угледа наше путнике и не са 
ос) — рече кнез и покупи ноге да начини пролаз слузи, који у тај мах приђе с кавом.{S} Момак се 
 журно поправљеном и нарочито за кнежев пролазак спремљеном, лете као стрела брзе кочије кнежев 
} Истина, то је био тако тренутан, тако пролазан израз на лицу Милојевом, да га је нестајало ск 
вник Врбавац срдито, баш у онај мах кад пролазаше поред Растислава.</p> <p>Растислав је ћутао.< 
осталога и слику, како поред те касарне пролазе девојчице из женске школе, па им учитељица кома 
еђу столица села на земљу.{S} Тако увек пролазе шерети, који траже ћара на обадве стране.{S} Да 
дује: „очи на лево.“ И за све време док пролазе поред ове касарне, сироте девојчице морале су п 
стресала, осећала је како јој хртењачом пролазе жмарци.</p> <p>Кола су тутњала, све даље и даље 
} По особитој шкрипи она познаде, да то пролазе нека сељачка, јамачно рабаџиска кола.{S} То је  
n" /> <p>Скачући с предмета на предмет, пролазећи од општих на приватне, и од приватних на општ 
енутак промиче, <pb n="243" /> он јури, пролази, њега или треба одмах, сад одмах хватати, или а 
>— Бирајте, — рече кнез Мутимир — време пролази; одлагање је немогуће.</p> <p>Ђенерал подиже гл 
варајући склопљене очи:</p> <p>- Кад се пролази страшна грмљавина, она ухвати за ме оберучке и  
 наређивало да сви мотримо ко куд иде и пролази, па како наиђемо на какве стране, непознате људ 
твом да купује срећу своју.{S} Она прво пролази кроз блудничку ложницу, па тек онда иде у цркву 
ад се обоје хоће — онда се обично овако пролази.{S} И нехотице дигне се барјак на сред улице, п 
оше Турци наћи.{S} Многи су од њих тако пролазили.{S} Тако смо се, мој господару, ми с твојим д 
</p> <p>Ето такав је био предео куда су пролазили Враничић и његова мала дружина.</p> <p>Да зав 
 препукоше.{S} Кроз ту пукотину прво су пролазили удовички уздаси — њени и његови; после су се  
н као да је још више био раздражен овим пролазним болом.{S} Он се рину на Јелу, дохвати је обер 
 кроз недељу две побеснити, да ћеш прво пролајати и поднети све страхоте беснила, па тек онда у 
, силовита грмљава још се с часа на час проламала, али све то одлазило је некуд у даљину и бива 
буна и неред, који је он посејао својим проласком.</p> <p>Као на стотину крила, по целој овој г 
сме и одјекивала пуцњава.{S} Извештен о проласку кнеза, народ је гомилама излазио на пут да га  
— рече кнез јетко, и јурну напред.{S} У проласку он дочепа Растислава за руку и стиште га грчев 
на с једне, а друга с друге стране, а у проласку, обадве ме добро загледаше.{S} Хтео сам да заг 
те све што би могло бити сметња кнежеву проласку.{S} За њима, но ближе кнежевим колима, јахало  
држа око убијена сељака.{S} Вест о томе пролетела је као муња кроз целу <pb n="664" /> потеру,  
био је брз и лак на мишљењу.{S} Све ово пролетило му је за тренутак кроз главу.</p> <pb n="286" 
акво село.</p> <p>Опијен балзамом свежа пролетња јутра, очаран красотом дана, лепотом природе,  
e unit="subSection" /> <p>Била је дивна пролетња ноћ, топла и тиха, ведра и јасна.{S} Пун месец 
 престонице, баш у тренутку кад се рано пролетње сунце помаља иза далеких источних планина.</p> 
e unit="subSection" /> <p>Било је дивно пролетње јутро, сјајно и свеже.{S} Бујно пролетње зелен 
} Било је ведро, свеже, прилично хладно пролетње јутро.{S} Улице су биле пусте, из даљине чуо с 
ролетње јутро, сјајно и свеже.{S} Бујно пролетње зеленило ширило се на све стране.{S} Овде, као 
"205" /> да су лични осећаји варљиви, а пролетњи дани најлакше преваре човека да озебе.{S} Кнез 
страном салону била су отворена и свежи пролетњи ваздух, помешан с топлим сунчаним зрацима пуни 
/p> <p>— На пример, сећаш ли се кад оно пролетос бејаше навалио да напустиш Балканију, да остав 
ибеже философији.{S} За тили часак њему пролетоше кроз главу ове мисли:</p> <p>„Којешта!{S} Как 
ем на Благовести (28 марта 1873; год.), пролеће тек што је зенуло, а сунце се осмехнуло над Зво 
 осећао оштар, али пријатан мирис свежа пролећна сена.{S} Са свију страна чуло се звучно вруска 
рудила; ћарлијао је тих поветарац; прве пролећне ласте, већ избуђене, припевале су своју једнол 
е мирисом, нежном топлином и обновљеним пролећним животом, у коме свака травчица, сваки листак, 
о је после подне једног од оних хубавих пролећних дана, кад ти се чини да цела природа дише мир 
 и целивало земљу једним од оних топлих пролећних пољубаца, који, рекао би, и саме мртве загрев 
да кмет љосну колико је дуг.{S} Чаша се проли, оближњи му пружише руку да га подигну.{S} Црвен  
е две куће не гоне душмански и да се не пролива у залуд братска крв.{S} Тако су доконали цареви 
да.{S} Није!{S} У осталом, није он тако проливен.{S} Он то само оној својој све казује, иначе к 
је приближила своме коначном решењу.{S} Проливена је најплеменитија крв <pb n="522" /> из два з 
а крила црни дух смрти!</p> <p>Замириса проливена људска крв, и дах буне, преврата и грађанског 
р и громовито, дуготрајно „ура! живео!“ проломи ваздух.{S} Кнез устаде иза стола а за њим и сви 
е много не удаљавају, да им когод не би промакао између њих.{S} Кога год сретну и нађу да задрж 
тити тај тренутак, или га пропустити да промакне и да са собом однесе све, и ону срећу, која на 
 на сунчаној припеци.{S} По нека од њих промакне кроз спуштене завесе и у конзулову спаваћу соб 
руго од лица нисам могао видети.{S} Оне промакоше поред мене и одоше журно даље, а ишле су упор 
аси — њени и његови; после су се почеле промаљати руке — опет њене и његове, док се једног дана 
е опале куће; сва омладина звониградска промарширала је кроз ове капиџике, гоњена радозналошћу  
му се и сам исповеди шта је, ко је и да проматра какав би утисак то учинило на сељака.{S} Он се 
, кад човек дође до тога мишљења о себи проматрајући друге, какви су они јадни — рече пуковник. 
са на час.</p> <p>Ратко је из прикрајка проматрао све ове догађаје, радосно је трљао руке и са  
ислав је све то разгледао с интересом и проматрао с пажњом; завиривао је сваку ситницу на себи, 
ић.</p> <p>— За ме не брините, ја ћу се промаћи и без тога, само да видим вас једном да се ућуш 
ало одвојено онда туђин није лако могао промаћи: људи из једнога села знаду се — али сад! сад ј 
и, кад му се на један пут учини да неко промаче ходником.{S} Он упита ко је, викну по имену дру 
p>— Знам, али зар није могло бити да се промаши?{S} Зар је немогуће, да се све свршило простим  
ма и осећајима беше се извршила некаква промена, коју ни сама није разумевала.{S} Она се на јед 
аустави на питању, како то и откуда ова промена, а свако упоређење ишло је у корист пређашњега  
<pb n="121" /> <p>Њега веома зачуди ова промена.{S} Шта би на један пут овој жени!{S} Но она га 
ерни и омиљени ађутант Заре.</p> <p>Ова промена одмах се познала на кнезу.{S} Место пређашње бу 
оје је после објаснио како се десила та промена, показао је све уговорене тајне знаке, и никакв 
м редовима.{S} Сви су се бојали великих промена, у којима би могли погубити службе и хлеб!{S} Н 
оге и многе промене.</p> <p>Неке од тих промена имале су утицаја чак и ван Орловца.</p> <p>Пре  
 окружавају.{S} Говорило се и о великим променама у унутрашњој па чак и у спољној политици.{S}  
 људи увек очувају власт, при свима тим променама — то је питање на које има толико одговора, к 
кнежевог доласка претрпио многе и многе промене.</p> <p>Неке од тих промена имале су утицаја ча 
То ће убрзо пресећи и честе министарске промене.{S} Стални виши чиновници утицаће да постану ст 
мери на сантиметре!{S} Незнатне физичке промене узимају се као несумњиви знаци очуване, или изг 
 је да ће с пунолетством настати големе промене; неко се од њих надао добитку, неко се бојао го 
трена младића наступају ненадне и чудне промене, којима би тешко и највештији психолог могао ух 
ном владе у распитивао је о узроцима те промене.</p> <p>Чича Милоје и ту је промену приписивао  
зову конзервативци, извршили би највеће промене и реформе, да им пуна власт дође у руке, што се 
 једно те <pb n="514" /> једно.{S} Хоће промене, па ма знао да ће оно што после вас дође бити ј 
е ишао по распореду унапред скројеном и промене није могло бити.{S} С тога се Растислав наоружа 
ет све букти у живом пламену.{S} Ове су промене ненадне, нагле, бујне и неодољиве.{S} Све је не 
ћно да се противу њих бори.{S} Оваке су промене нарочито силовите у души снажних и већ но самој 
 кад се не би губило толико времена при промени коња.{S} Кад је највештији кочијаш ипак му треб 
чијаш ипак му треба три и по минута док промени коње, и то се обично понавља свака два часа.</p 
тву, откуда је, веле, и потекла мисао о промени политичка правца и удаљавању сада приближених л 
а.</p> <p>Услед тога Растислав приметно промени своје држање спрам кнеза.{S} Догађаји у Орловцу 
} Ту је после дуго ишао из руке у руку, променио је био многе сајбије док најпосле не падне шак 
на делу, видеће да нису конзервативци и промениће име.</p> <p>То је недалека будућност.{S} Што  
ричао како га је кнез изненадио великом променом за тако кратко време.</p> <p>— Просто му се по 
ка мора.</p> <p>Враничић се интересовао променом владе у распитивао је о узроцима те промене.</ 
 те промене.</p> <p>Чича Милоје и ту је промену приписивао промењеном расположењу народном.{S}  
е прсне.</p> <p>Но госпођа не опази ову промену, она продужи живо:</p> <p>— Од кога сам да сам  
вници сазнали за све његове планове.{S} Промењена је и шифра телеграфска.{S} Неки подозриви тел 
И то је све било данас? — упита госпођа промењеним гласом.</p> <p>— Сад, пре једног сахата — ре 
>Чича Милоје и ту је промену приписивао промењеном расположењу народном.{S} - Нова влада по ста 
положај, па ма се с тога морало малко и прометанисати пред новим господином министром, — или чо 
је кнез повикао, онда се то стакло опет прометнуло у бриљант и — правда је била задовољена.{S}  
ше, Мона полако отшкрину врата од сале, промили главу и рече кнезу: — Певаш, певаш, обешењаче ј 
{S} Ето!{S} Што те нисам пре хапсио!{S} Промисли само то!..</p> <p>И људи су доиста промишљали: 
ко узима целу ствар олако; мрзи га и да промисли о њој, — иначе он се не би сад будио.</p> <p>Р 
устављају, опомињу га да још по што шта промисли и не дају му да онако брзо и сврши свој говор, 
е није пало на ум да о томе више и боље промисли.{S} Али баба Кату није смела питати ко је тај? 
шће застајати да погледа где је и да се промисли којом ће страном ударити.</p> <p>Ето такав је  
а, оно је онако.{S} То слободно знај, и промисли мало о томе!{S} Што год ви више не дате, други 
жању видело се да је ово стар човек.{S} Промислим се свакојако и најпосле рекнем, да покушамо,  
о какав ружан а веома жив сан, ади, кад промислим боље, сетим се јасно шта је било синоћ у алеј 
 мени прво пало на ум, али чим сам мало промислио видим да није.{S} Та ја нисам био луд ни пија 
лике и довикивања, прљави шегрти већ су промицали улицама, с упаљеним буктињама у руци, палећи  
аганим корацима у безбрижном разговору, промиче гомилица за гомилицом, и све се стиче у широку  
је само једног тренутка, а тај тренутак промиче, <pb n="243" /> он јури, пролази, њега или треб 
исли само то!..</p> <p>И људи су доиста промишљали: „Начелници су исти; пре нас од њих није ни  
и ни једне речи.{S} Имате пет минута на промишљање.</p> <p>Кнез извади сахат, отвори га, заглед 
ђене владе.{S} Давато му је три дана на промишљење, па ако је вољан, онда првога понедеоника ок 
је већ све боље и видела и чула.{S} Она промоли главу кроз прозор, лепо познаде малу дворску ба 
, а глас му био необично дебео, храпав, промукао, и што је ђенерал више говорио, глас му је бив 
ртењачи!</p> <p>— Мирни будите! зачу се промукао глас из трећега гроба. — Мени су очне дупље и  
ну: „Ко је то?“ Глас му је био храпав и промукао.</p> <p>Млада, лепа домаћица стукну престравље 
p>— Мутимире! ти се жениш? — рече Лепша промуклим, уздрхталим гласом.</p> <p>Кнез Мутимир покуш 
авица.{S} Он грчевито стеже зубе и рече промуклим гласом:</p> <p>— Именујте ми тако једно лице? 
и на Радована.{S} Блед као смрт, гласом промуклим и рапавим он прошапута сину: „Камо ти сестра? 
/p> <p>— Од кога си то чула? — упита он промуклим гласом, силом уздржавајући љутину да не прсне 
пуши стакаоце, пошто га је прво пажљиво промућкао.{S} У стаклу је била течност чиста, бистра, к 
ђенерал дрско.</p> <p>— Шта јој фали? — промуца кнез кроз зубе, а уз образе му букнуше пламенов 
ине није могао ни говорити.{S} Он једва промуца: „ш... ш... ш... шта то учини?“ По несрећи кмет 
тар забринуто и стаде.{S} Ађутант једва промуца:{S} - Тражи вас кнез... нешто је јако срдит на  
е ћутећки гледала у Петрију, и само што промуца:</p> <p>— Ах, Петро, сестро! — па онда брзо окр 
ри, ви људи из народа?</p> <p>Начелници промуцаше, да и они.... премда су у ствари људи слабоум 
куда их је одвела она женскиња, и да њу пронађе, ухвати и испита по чијем је упуству радила све 
метом успевали су по некад да открију и пронађу у томе велике тајне, које су понајвише после од 
дан; радио је дан ноћ; учинио је и неке проналаске, изумео куршум шупаљ с позадног краја, што ј 
ме, ни по последицама својим не да лако пронаћи и обележити; такав отров, од кога ће ко га узме 
 је била озбиљна.{S} Лане један капетан проневерио је много мању суму и одмах је био ухапшен.{S 
кне на смрт ђенералову.{S} С почетка се пронео само глас да је ђенерал болестан.{S} Од какве бо 
оше у кнежев дворац.</p> <p>Кроз гомилу пронесе се глас, како ће кнез сад изаћи на балкон, да б 
ела....</p> <p>Ратко се склони да момци пронесу пуне послужавнике с вином и кавама и причека до 
 покрет кнежев и имао уверење да су ови проносени гласови празна измишљотина, опет се није мога 
S} Тако се у последње време два три пут проносило, да ће кнез Мутимир, чим постане пунолетан од 
авно двадесет ока злата да се утроши на пропаганду за Црнојевића династију.{S} Ствар је сва леп 
 бежи од среће своје... тако ти цео век пропада, не знам за што?...{S} Овако ти лепо, па код им 
сна, а то може бити узрок да цела ствар пропадне.{S} Да омужаш, да стечеш искуства, теби ће тре 
ских погрешака, прогласити њена сина за пропала и изгубљена човека, коме више ни бог ни људи не 
а ми је поверила своју судбину Ствар је пропала.{S} Питање је шта настаје сад?</p> <p>Кнез га п 
а што држите кнеза као тако покварена и пропала човека да о његовој поправци не може више бити  
тири умлаћена Турчина као да су у земљу пропала, нигде им трага не могоше Турци наћи.{S} Многи  
нашла! — боже, да сам могла у земљу бих пропала.{S} Дошла госпа Цанка, па ми жена честита, а ја 
мислима, да на речи и не пази.</p> <p>— Пропали смо ми с тога што то јесте, а камо среће да то  
ао онај пуцањ, сматрајући да су са њега пропали, у толико га је сад благосиљао, видећи да он чи 
 моје тајне и издао их кнезу.{S} Све је пропало.“ То је била прва мисао Врбавчева.{S} Али он са 
 је могао говорити, чича Милоје рече: — Пропао сам!</p> <p>- Јеси — одговори начелник хладно.</ 
мао дара за овака трагања.{S} У њему је пропао изврсан полицајац.</p> <milestone unit="subSecti 
да заклони оно опасно место, са кога би пропао сав морал људски, кад би нешто, не дај боже, ост 
шљу да је и <pb n="645" /> овај покушај пропао.{S} На све те опомене Перун је само слегао рамен 
Па зар је с тога мој Никица већ са свим пропао, крајње покварен и изгубљен човек, о чијој попра 
и:</p> <p>„Није истина!{S} Није мој син пропао и изгубљен човек!“</p> <p>Кнез Мутимир и њен дра 
 Младића беше нестало као да је у земљу пропао.</p> <p>Кад су о томе известили Растислава, јако 
ће да то није, па проста му свака друга пропаст! — рече Боја, после настави брзо.</p> <p>— Но с 
ђаво, ту је свака несрећа; ту је стид и пропаст, ту је мрак и зло...</p> <p>Старац на један пут 
 врло лако довести ову земљу до коначне пропасти.{S} Дај боже да ја не наслутим.</p> <p>На те р 
а њега!...{S} Море, несретници, ви ћете пропасти ако то.... не буде... — поче дежурни, запињући 
p>— Е, де, де!{S} Чуда боже!{S} Свет ће пропасти!{S} Бојим се бићеш сама!{S} Фалиће ти у нашем  
и госпођа Ловимук морала би бесповратно пропасти, да се у ствар није умешао главом сам г. минис 
уздахну: — Не марим толико за себе, али пропашће ми деца, дићи ће се <pb n="638" /> повика на ц 
 побочним собним вратима, чисто се мало пропе и зину, мету руку на ухо и стаде пажљиво ослушкив 
о пропустити а да овом придиком и он не пропева.</p> <quote> <l>И ми ове земље осуђени синови,< 
и....“ <pb n="10" /> „а народ ће се, по прописима закона, позвати да избере скупштину која ће д 
напред.</p> <p>— Оставите мени да их ја пропитам — рече Милоје.</p> <p>— Питај их ти, а питаћем 
тељке тако осили, да су осуђенице од ње пропиштале.{S} Била их је, мучила, опкрадала облагивала 
трави; даље је зелен пољанаст брежуљак, пропланак у густом гајићу, па опет њива, опет шумарак,  
>Међу тим Жика узе доглед, и кроз један пропланак баци поглед на оближње брдо и у узе га размат 
се почели спуштати кроз учестане брдске пропланке, који су место шумом били обрасли бујном висо 
пом планинском травом, као што су многи пропланци у овим планинама.</p> <p>Наши путници изађоше 
ли срести с каквим људима, који туда по пропланцима имају својих трла и колеба.</p> <p>Зашли су 
а често и у једном истом чланку, они су проповедали како блаженопочившег кнеза треба убити и ка 
доиста, као министар, Ратко никад не би проповедао ову теорију чиновничке непослушности и обмањ 
а дворјане, на великаше, на министре, а проповедаш врлину гомиле.{S} Револуционарка, па то ти ј 
астаде.{S} Он је и сам осећао да у овој проповеди његовој има нечега што мирише на политички уг 
 каву.{S} Ову узгредну напомену Врбавац пропрати лаким осмејком.{S} Међутим некакав унутрашњи г 
! — То је било изговорено таким тоном и пропраћено таким погледом, да Мутимир, збиља, не имаде  
даље; а и она - Пава - штета би било да пропусти ову прилику, да не чује шта ли јој је суђено и 
гонетног писма наговарао је кнеза да не пропусти ову згоду, напомињући му, да таква прилика ник 
е напред, но кад се примакоше обали, он пропусти мимо се други чамац.{S} Овај измаче прилично н 
осу, па као да хита да надокнади што је пропустио, он рече брзо, ужурбано, питајући се и одгова 
 машити и ухватити тај тренутак, или га пропустити да промакне и да са собом однесе све, и ону  
<p>Чак ни сам апсански завод није могао пропустити а да овом придиком и он не пропева.</p> <quo 
време и да ову прилику не треба нипошто пропустити.{S} Једном речи, пружиће му се трула дашчица 
а ако што дознам важно и на време, нећу пропустити прилику а да опет не јавим.</p> <p>Завршив о 
.{S} Спремај поистија твоје људе.{S} Не пропуштај ни једну згодну прилику.{S} Увери их да је пр 
жак где су била кола.{S} И овде се било проредило.{S} Многа су кола поодлазила; нека су се баш  
са снахом приђе колу — свет се већ беше проредио — а од бојине чељади ту не беше ни једно.</p>  
ачем на глави, на коме су само очи биле прорезане.{S} Они су носили нешто, што кнез у дочетку н 
 она шта јој хоџа може све погодити или прорећи, па што после да јој пуца брука по селу.{S} А с 
{S} Она се смејала његовој осетљивости, прорицала му је да ће доћи један дан када ће о женама с 
ити доста.{S} Женскадија верује у твоја прорицања, и то ће помоћи - тако је ћата завршио свој г 
 примао све по две и две.{S} Свакоме је прорицао шта ко хоће, било прошлост, било будућност.{S} 
е и ви жене већ постати дипломати.... и пророци, — додаде он срдито.</p> <p>Отресајући своју ха 
како ће њене речи некада постати велико пророчанство.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мл 
онаку.</p> <p>Маврикије био је министар просвете.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 
о свештенички чин, г. начелник пређе на просветну струку:</p> <p>— Оно је г. Ђуро, директор, ст 
43" /> Жика се охлади — куршум је морао просвирати кроз сред мозга.{S} Жики заплака само срце,  
бриса уста, дотера мало своје чекињаве, проседе бркове, па онда полако, на прстима, прикучи се  
мањаста, дугуљастих, присувих образа, с проседом, црном косом и веома живим, али упалим плавим  
љен, у сред пољане диже руке небесима и проси - шта? росу? кишу? топло сунце, младост! — не, ње 
ладост! — не, њему то више не треба, но проси појачу буру која би га оборила и спустила на земљ 
леда подмлађен, подновљен, сав је чисто просијао, а <pb n="366" /> на души било му је тако лепо 
ата сјајних звездица, те заједно с њима просипа на земљу меку, благу, чаробну светлост, што опи 
је још био заостао по какав доцни гост, просипала се кроз прљаве прозоре мутна, жута светлост,  
ли су шта је код које боље, слободно су просипали све што им на уста дође, а ови сладострасни г 
stone unit="subSection" /> <p>Овде није просипано много речи.{S} Пијани Ралека имао је право.{S 
 Он није могао веровати да се догађај с просипањем каве случајно десио.{S} Причу о пауку сматра 
у лепих жеља, већ тако исто и у обилном просипању лоја и катрана.</p> <p>Цео тај дан из подрума 
ловчана није се огледала само у обилном просипању лепих жеља, већ тако исто и у обилном просипа 
ље види, и угледа велики фењер, који је просипао светлост на оближњу околину.{S} Још даље видео 
ид, капија, тако нешто.{S} Од те капије просипао се прамен светлости.{S} То јој привуче пажњу.{ 
ставити, газда је остраг грдно чврчао и просипао на вочиће најгадније псовке.</p> <p>Некаква гу 
о дотерати.</p> <p>Причало се и о неком просјаку без руке, који је госпођи Мони дошао управо го 
p> <p>— Јес, хтео је да се дигне, да се прослави, да овековечи спомен, да буде цар балкански; о 
сели славуљ да својом свиленом песмицом прослави лепоту њену, али око ње се по некад савије и о 
и прошапута претећи: ником речи да ниси прословио, друкчије ћеш бити окривљен да си продао шиње 
S} Само о две ствари не хтеде реч једну прословити:{S} Како му је име? и откуда све то зна?{S}  
и сваки поглед ока твога нека је мржњом просочен.{S} Као што упаљен вулкан издише врелу пару, т 
ћао кући тек пред поноћ и тада би мирно проспавао до 8 часова у јутру, а сутра дан устајао је о 
....{S} Та да, добро: с у-гла-ђе-но-шћу просрица и кнез, па продужи даље:</p> <p>— Ух! ала је т 
стија, напредак, све су то празне речи, прост заклон за неизмерно властољубље заљубљено у себе  
ни слутити.</p> <p>Аустријски наредник, прост манастирски шумар, човек врло танка стања, без гл 
ц се не сме женити по срцу, ту одлучује прост политички рачун, и владар је дужан да савије руке 
рвих лекција, доцније обично је доста и прост црн штапчић, с црвеним врхом, па да се лавови, ти 
вољно одрекао свога господства и постао прост друг своме послушнику.</p> <p>— Како би било, Жик 
 имаш њих, онда имаш све.“ И ако је био прост, ваш је дед знао ово мудро правило.{S} С тога се  
 као обична ствар, и то тако сматра баш прост свет, који највише полаже на веру!</p> <milestone 
којих се обичан човек грози и преза.{S} Проста маса гледа на престо с неким страхопоштовањем.{S 
ено.{S} Вреба се само згодан случај.{S} Проста случајност омела је ствар пре 5—6 дана.{S} Преду 
и стрина Синђа.{S} Ствар је дакле веома проста, тако проста, да Срећко већ устаде, отвори позад 
о то јесте, а камо среће да то није, па проста му свака друга пропаст! — рече Боја, после наста 
на срдачно.</p> <p>- Рачунала сам да од проста познанства не може бити никакве штете — рече гош 
и.</p> <p>— Та шта не ћете умети, то је проста ствар, казаћете нам ко су господа и одакле, — ре 
 човека који је воле.</p> <p>- Ствар је проста, реци девојци ето ту је и ту твоја срећа, и то ћ 
ствари буде на руци.{S} Ствар је лака и проста.{S} Мало час доћи ће хоџи једна девојка с једном 
на, то је и дужност ваша веома малена и проста — да се покорите неопходности.{S} У тренутцима г 
лужбе истерају —- то је по мојој памети проста бесмислица.{S} Шта је начело?{S} План, мисао кој 
чијој су порти били, могла сматрати као проста гробљанска капела.</p> <p>Црна прилика пође напр 
а.{S} Ствар је дакле веома проста, тако проста, да Срећко већ устаде, отвори позадна врата и из 
акав озбиљан значај, али сад је постало проста саблазан.</p> <p>— Па ипак тај румунски обичај н 
ку.“</p> <p>И ако је ово сустицање било проста случајност, опет је то бар неке од гостију непри 
 молим покорно, оно, јео, ствар је врло проста, само, молим покорно, опет ја то не ћу умети.</p 
ије.{S} Капетан је био мишљења да је то проста крађа, без икаквих политичких смерова, крали људ 
/p> <p>А кад је већ тако, онда је ствар проста — ваља отићи горе, тамо је и кнез, а поћи ће <pb 
ами не знају шта хоће.{S} Овде је ствар проста: хоћете „лек“ или нећете?</p> <p>— Добро, али ак 
а грешно?{S} Обична учтивост, коју само простаци не разуму.</p> <pb n="409" /> <p>Сад се већ го 
се онда таман изједначио с паланчанским простацима.{S} Какво неваспитање!{S} Ако не знаш ништа  
 овако високим круговима сматрају да је простачки и да није у реду да жена јавно запева за мртв 
еби говорити. <hi>господине</hi>, да ту простачку реч „жено“ нећу више да чујем!{S} Какав је то 
 тако јако, да се старац устури натраг, простења, но опет се брзо поврати и седе, с истуреним п 
и те паде на диван.{S} Дубоко уздахну и простења као тешки рањеник, а за тим, не отварајући очи 
ости своје, онда смо, у најкраћем року, прости робови ваши — рече кнез, пратећи свој говор лаки 
а.{S} Удари нека мира од њега, па, боже прости, као оно кад си у цркви.</p> <p>— Бог с тобом, п 
дно и да ухвати, чисто му се чини, боже прости као да је све труло.{S} Јес здравља ми, кад је м 
, ђаволи, све погађају, као да су, боже прости, кроз рупицу гледали.</p> <p>Мона их је карала и 
езу треба доказати, да су конзервативци прости агенти Црнојевића куће, и ако се сад међу тим аг 
те издали вашу војничку заставу, ви сте простим злочином упрљали вашу ђенералску униформу...{S} 
 плиша, нађе рупу у зиду, завуче кључ и простим притиском отвори врата.{S} Тежак дебео гвоздени 
?{S} Зар је немогуће, да се све свршило простим покушајем, или прошло на каквој олакој рани?</p 
чина, да код њих има дервиша, који могу простим погледом да успавају човека, а после такав чове 
отом смејала овим причама и називала их простим фантазијама.{S} Гласове о завери сматрала је ил 
p>„Штовани Господине Намесниче!</p> <p>„Простим случајем дознао сам шта г. пуковник Врбавац пле 
тког отомана и они обоје-падоше на меку простирку, крај отомана.</p> <p>Ту, на патосу, међу ком 
не само да је сипала жива ватра, но је, простићете, прскало и подоста пљувачке.{S} Ала, како се 
 углед међу дружином.</p> <p>Али у маси простих интрига и празних разговора, ту се по некад јав 
он се тако одржао без икаква усиљавања, просто је рекао у себи: „Намесник не сме данас ни у чем 
тадоше узалудни; ствар оста за тај мах, просто, необјашњена загонетка.{S} Но конзул је нагињао  
 како се у гробу нешто трља и стење.{S} Просто изгледа као човек, који се мучи да се окрене у т 
а!{S} Одмах отрчао да исприча сукњи.{S} Просто би цркао да њој не каже све.{S} Тако ти јамачно  
аба Марте просто се не да мртвовати.{S} Просто не да човеку ока склопити.{S} Сваких десет петна 
авили сто комедија, ето шта је било.{S} Просто прокарта где год што би.</p> <p>— Нека прокарта. 
ом мислити до о њој; бар не озбиљно.{S} Просто присуство њено опијало га је, и он је тада био н 
 пратњу било би као шетња кроз шибу.{S} Просто на просто морамо утећи, и мој је савет да се одм 
променом за тако кратко време.</p> <p>— Просто му се познаје; порастао, раскрупњао се, добио во 
 зови но имену.{S} То грмаљско: „жено!“ просто нећу више да чујем, па квит!</p> <p>Мајор стаде  
!{S} Ко двоуми, устеже се, колеба, тога просто — склоне!</p> <p>Од свију ових прича нешто је би 
то је већ давно познато да је диплација просто надлагивање.{S} Јамачно, ту је дозвољено и шпију 
ло би као шетња кроз шибу.{S} Просто на просто морамо утећи, и мој је савет да се одмах изда на 
морал за друге трезније прилике.{S} Сад просто немогу то да чујем, па љутили се, не љутили се.< 
а ко је хтео да остане на миру морао је просто њу митити).{S} Јадној удовици најлакше је натрун 
! господин појка, што ви хуњкате, то је просто страшно! — зачу се из суседнога гроба танак, жив 
 хранимо за нашим рођеним столом; то је просто отров за децу!{S} И то није само случај код мене 
е ми је ствари мало час испричао; то је просто ужас!{S} И каква ти чудовишта ми не хранимо за н 
 Друкчије није могло бити.{S} Он нас је просто намамио у заседу.{S} Само не знам шта је требао  
жак овај балкански језик; има речи које просто <hi>не може да их се извори</hi>.{S} Растислав г 
у неке поставке кнежеве нетачне, а неке просто и неистините.{S} Многа замерка кнежева није имал 
тити.</p> <p>Кад је видела да је питање просто у томе да постане наложница, — Јела је одбила те 
p> <p>Како се беше нагао гробу, Заре се просто стропошта.{S} И за њега је било јасно, да мртвац 
год спасти одавде?{S} Од ове баба Марте просто се не да мртвовати.{S} Просто не да човеку ока с 
ога и тога волим“, за њу је то и сувише просто.{S} Она се бави знате само вишом политиком.{S} П 
 утицаја над кнезом, и држао је да кнез просто не сме одрећи послушност Растиславу.</p> <p>- Ја 
.</p> <p>Прво он каза Пави како је кнез просто заповедио да му се она доведе, „а чик који би см 
.</p> <p>— Ето то вам прво не ваља, а и просто — <hi>није истина</hi>.{S} Шта може бити истинск 
ек сад она погледа добро у Растислава и просто се пренерази, кад га виде како беше помодрио од  
ноћи радили.{S} Онога мајмуна ваљало би просто убити.{S} Помисли шта су чинили!{S} Узели мајмун 
рен као што сте ви у четрдесетој!{S} Ви просто заборављате доба његово и положај у коме је.{S}  
 бити твоја владавина.{S} Та то ће бити просто један ужас, и ти можеш врло лако довести ову зем 
о овоме; једно јутро могао бих вам рећи просто: „г. Растиславе дајте оставку и идите кући,“ и в 
мо је још више срдило баба Кату.{S} Њој просто није ишло у главу, „што се та девојчура толика о 
e>“.{S} Како се био запрепастио кад сам просто заповедио да му се растури већ спремљен слог за  
е и нека страшна врућина.{S} Осећао сам просто да се гушим <pb n="479" /> и у тој муци свест ми 
ав,</p> <p>— Па има право, тако са свим просто!{S} Она је сама лепо рекла: што не дамо ми, даће 
све наше људе, то је да је сваком богом просто нека употребљава средства каква год хоће, само н 
аху утекле у главу, ђенерал је изгледао просто страшан.</p> <p>— Идем... долазим... одмах долаз 
<p>У први мах кнезу се учини, да је ово просто слика на платну: али наскоро примети, да се та с 
аче он би по својој властољубивости био просто ужасан, само кад би имао још и личне куражи да и 
 му је изгледало сасвим природно и тако просто, да управо није знао како би друкчије и могло би 
 тако радо умрла.{S} И за њу је то тако просто и природно!{S} Она не може себи ни да представи  
 био, или је све то <pb n="296" /> било просто привиђење, изазвано код Каје дугим гледањем у сј 
н је био положај штампе.{S} Њој је било просто заповеђено да хвали младога избраника, и ако га  
тровати свога кнеза.{S} А како?{S} Врло просто.{S} Онако исто <pb n="313" /> као што сте и ви х 
ем како би то могло бити.</p> <p>— Врло просто!{S} Позваће га пријатељи; јавићемо да је сад вре 
гушобоља, кад га човек узме.{S} Он врло просто ради — стегне за гушу и удави.{S} Доктори не зна 
 балканиски родољуб“, и да то није само просто мишљење и уверење, већ политичка исвест, управо  
 поступак!...{S} То нико не ради!{S} То просто не сме бити...</p> <p>Говорећи ово, Мутимир се б 
<p>— Онда ја не знам!{S} Онда сте ви то просто морали сањати, јер друкчије то се не да објаснит 
код кога је то ухваћено, тврди да су то просто мустре слова, која он носи као агенат једне виђе 
 сувише груба....</p> <p>— „Као год што просто око у капљици бистре воде не види апсолутно ништ 
ави господаревој.{S} Можда он зове Паву просто с тога што му се допао онај њен вез на рукавима; 
 одсудно ову напомену.{S} Он рече кнезу просто и јасно да је за повратак сад доцне, да су дружи 
 но Врбавац је прешао преко тога питања простом напоменом да он узима сву одговорност на себе.{ 
дар, и јуначки ђенерал прибегао је врло простом средству да ме се курталише — решио се да ме от 
ипомоћ, изађосте из кола и прођосте сав простор до у вашу спаваћу собу.{S} Мислио сам већ да ст 
 за непуну ноћ прохује чак у недогледне просторије немирна Црна Мора.{S} Ту, у Балканији, он је 
грани, или јури кроз неизмерне ваздушне просторије, играјући се на топлом зраку, — да све то: ж 
земној одаји, одозго засвођеној.{S} Ову просторију осветљавала је само једна омалена, ручна лам 
век, који се мучи да се окрене у тесном простору па не може, запињући о крајеве.</p> <p>Како се 
чи с човеком који је поникао у народној простоти, који није умео ни имена потписати, који се ни 
приликом да закачи г. среског за његову простоту.</p> <p>Тако једног дана дође тај учитељ у кав 
 тако газе образ, шта је стало за другу простоту?{S} Но није нама сад до тога, господине.{S} Ми 
живе, немирне очи.{S} Обадва прозора на пространом салону била су отворена и свежи пролетњи ваз 
нску косу, која се без прекида пружа на пространству од неколико часова, па се почели спуштати  
Цело ово море од људи сли се најпосле у пространу удољицу пред старим конаком.{S} Та је удољица 
, госпођа једним погледом обухвати целу пространу дворану: и намештај, и размештај, и све.</p>  
двоструко платно налик на мали чадорић, простре своје сиџаде; крај себе метне тестију с водом и 
/> - Па боље да цркне; боље да је мртву прострем, боље да је мојом рођеном руком закољем - рече 
} Она је јасно сазнавала да кнеза и њу, просту сељанку, дели таква провалија, коју ништа не мож 
 је предао министрима, градећи од кнеза просту лутку министарску.{S} Уверавају кнеза да њега ов 
се лавови, тигрови, пантери и хијене на просту појаву укротитеља, као послушна деца поваљају пр 
S} Гласове о завери сматрала је или као просту измишљотину, или их је сводила на њихову праву в 
блака, и, као огромно заљуљано кандило, просу на све стране своје меке посребрене зраке и обасј 
312" /> неки дан, кад се онако нехотице просу шоља отроване каве, која је била мени намењена.{S 
ини претила је опасност од њега, она је просула паре, и он је убијен...{S} Ко то каже?{S} Није  
ле, па се онако обучен, а сав умазан од просута јела, прући на канабе.{S} Кад сам јутрос добио  
вашарену собу сравнио с „бојним пољем“, просуто вино по патосу с „јуначком крвљу“, а полупане ф 
</p> <p>Неуспех због случаја с пауком и просутом кавом, види се дакле, није Врбавца стукнуо и з 
 паука.{S} Док су услужни момци брисали просуту каву, Каја обавести кнеза како се по сјајном ко 
<p>— Начелник, тешка дужност! — рече г. прота.</p> <p>— И велика дужност, прихвати Вујадин.{S}  
ом пићу.{S} Ту се преварио чак и сам г. прота, па чак и наш г. Вујадин.{S} А што се већ тиче км 
си човек, Вујадине!“</p> <p>Међу тим г. прота, што је седео с десне стране до начелника Вујадин 
сле ко зна — можда је и бало.</p> <p>Г. прота саслушао је начелников говор с пажњом, потврђујућ 
ком народу.</p> <p>Док су се начелник и прота бавили оваквим филозофским разговорима, у горњем  
чар доктор Павчић, а поред њега дворски прота, фино свештено лице у вишњевој камилавци.</p> <p> 
свету заслужити кору хлеба.{S} Господин прота је имао своју службу, свој чин, своју науку, имао 
 свију“.... „намесити свету колача“... „прота, начелник, и они би“..</p> <pb n="262" /> <p>Овде 
е раменима и продужи ћутати.{S} Кнез се протегли, зену досадно и маши се за флашу с вином.</p>  
 — рече кнез и крочи му ближе, време је протекло, говорите шта сте решили?</p> <p>Но ђенерал ос 
ни шта мисли, ни шта осећа.{S} Он једва протепа:</p> <p>— Господару, шта је вама ноћас?</p> <p> 
м по срцу, она сва уздрхта. „Ту смо“, — протепаше механички њене усне.</p> <p>Искусна пратиља њ 
емена.{S} Кнезу Мутимиру прохтело се да протера мало шегу и с државним пословима.{S} Узео је за 
била зрела.{S} Они су хтели, само да га протерају.{S} Лудорија!{S} Младићи, шта су они знали.{S 
му је 25 батина, казује прича), па онда протеран у место рођења, где је живео као заточеник све 
и политички обрти, те је један кнез био протеран, и династија Косанића оборена у корист династи 
 17 дана; да је трећи владалац прво био протеран, а после, кад се опет вратио, био убијен и да  
о изврши затварање и претрес над старим протераним кнезом.</p> <p>Кад се, после много година, с 
...</p> <p>Растислав саслуша мирно овај протест пуковников, а за тим продужи, као да није ништа 
атерали да учи — он би срдито кроз плач протествовао:</p> <p>„Како ви смете мене да терате?“ Не 
,“ а ви ето не можете ништа друго но да протествујете, да напишете, ако хоћете, протокол којим  
је била за моју околину.</p> <p>Дама је протестовала; она није блудна кћи; као и сви други пошт 
нији људи.{S} Они су кукали, жалили се, протестовали, а начелници су у четири ока пред њима сле 
 Прво и прво дошла сам да те псујем, да протестујем...{S} То јест, наравно, ако је оно истина ш 
оиста и веровао све оно што је испричао проти.{S} Бар њему се чинило да је све то тако било, а  
блаженој садашњости?</p> <p>— Господину проти остало свега још неколико костију; од главе му се 
а се окану ћорава, дечурлиска посла.{S} Против главног сарадника, и душе целог овог предузећа,  
и сад паде на памет Црни?</p> <p>- А да против кога смо се овако подигли, враг те уз месојеђе п 
ме раду.{S} Нађе ли се какав родољуб да против тога што рекне, Растислав одмах проглашује такво 
био мишљења, да је опасност велика и да против конзервативаца треба употребити последње средств 
 он се на фотељи попридиже.</p> <p>— Ја против вас?!{S} Ко вам је то рекао да ја имам што проти 
p>— У случају каквих интрига и покушаја против престола.</p> <p>— Ах, небој се, што се тога тич 
им је жив пример за то.{S} Као реакција против тога јавља се доба ренесанса, препорођења, повра 
вољце браћи у помоћ, која бејаху устала против мађарске обести.{S} Доцније успео је да постане  
их начела, за која је и мало час ломила против конзервативаца своја најоштрија беседничка копља 
што их обично зову вештицама; друга, на против, млада, развијена и веома, али веома лепа.{S} Об 
и тиме своје саучешће.{S} Растислав, на против, саслушао је целу причу с очевидном равнодушношћ 
 опет није смео показати да се срди, на против, морао се и сам смејати уз кнеза, који се беше з 
и никад никоме ништа нисте признали, на против, има много веома ружних примера, како сте крвнич 
то није никакво чудо што ја то знам, на против, било би чудно па и грешно да ја то не знам — пр 
 имао сна? — рече Ратко.</p> <p>— О, на против, испавао сам се царски_ Ово је већ трећа ноћ как 
 тај мах не осећа никакве болове но, на против, баш услед узета отрова, он се осећа веома добро 
да то после не сматра као грех, већ, на против, поноси се тиме као доказом веће памети своје.</ 
е нису осећали ни уморни, ни дремни; на против, баш услед напрегнутог ноћног бдења живци су им  
ено.</p> <p>— Није никаква срећа.{S} На против, ово је најкобнија ноћ ваша — примети кнез опоро 
ила каква лична мржња спрам тебе.{S} На против, кад год сам дубље мислио о тој ствари, твоја сл 
{S} Но кнез то одби најодсудније.{S} На против, рече да ће сад ићи да гледа како игра народно к 
к и добар владалац.{S} То је лаж.{S} На против.{S} Прво је погодба за друго.{S} Нема добра влад 
грађани истичу као узор чедности.{S} На против, било је једно доба кад су је звониградске лапар 
тне и зле мисли, којима се носио.{S} На против, мисли су морале бити веома пријатне, јер се Рас 
још једном виде ту крваву лешину.{S} На против, обојица су осећала једну исту потребу: да се шт 
адао овакав страх и забуна, код Жике на против, беше планула страховита срџба, осећај, који је  
незу, али он не примети ништа.{S} Но на против, рече понизно, како и он „у начелу дели све погл 
к говорили, <pb n="188" /> онда, баш на против, мој јутрошњи говор треба да вам се допао, јер с 
 О! откуда да то није интересно, баш на против, врло је интересно и баш ме то копка да видим ка 
ор.{S} У његовој души зачедила се сумња против жене: „Она нешто слути, сумња!{S} Друкчије није  
пуковник Врбавац има каквих злих намера против мене, њих би морала знати ова жена.{S} А зар би  
p>- Ако Ваша Светлост не би имала ништа против, ја бих се могао повући.</p> <p>Кнез је ћутао и  
</p> <p>— Ова нова борба конзервативаца против г. Растислава згодно је поље где ми женске можем 
чије — изгубио је престо.{S} Узбудио је против себе великаше, и они су га сломили, а „народ“ та 
ика, а ко год се усуди да што год рекне против те владавине, одмах је премазан бојом антидинаст 
а ћу морати да сматрам као покушај буне против законитог наследника престола.{S} А у оваким мут 
само ако ви продужите и даље ово ривење против моје династије.</p> <p>Ово је, веле, застрашило  
а било већ отворено и формално ислеђење против кнеза, и друштвени тужитељ тражио је смртну казн 
 лекари су имали големе муке да се боре против несанице од које је кнез патио.{S} Једини ведри  
 <pb n="179" /> <p>„С тога молим, да се против реченог учитеља предузму најстрожије мере.“</p>  
ећаји, цело душевно биће њено бунило се против таквог схватања, и она би у том тренутку била го 
помисли сви његови осећаји бунили су се против таквог стања и схватања.</p> <pb n="536" /> <p>З 
ренув се према Растиславу, шта ви имате против мене од неко доба; шта сам вам ја натрунио?</p>  
ознао сам шта г. пуковник Врбавац плете против младог кнеза и имам у рукама доказе да му ради о 
а, — викну он — јер сила је јача, ко ће против силе?{S} Ви мени хоћете да судите.</p> <p>— Ви м 
ије поименце казао од кога се то боје и против кога се предузимају све те мере, али што је прећ 
е на буни и преврату.{S} У својој борби против власти ти су се људи до сад служили револвером,  
у себи најплеменитије осећаје и да ради против природе?{S} Да би био добар владалац од њега прв 
твар је откривена.{S} Можда је у завери против мене и моја рођена жена...{S} Све једно!{S} Чини 
и пут осетио како је немоћан да се бори против завера, које се лаћају чак и тих средстава.{S} У 
авноме наговестити средства, која ће ти против њега најлакше помоћи.{S} Ма колико да је лукав,  
 је снага која расте, и ако ће она бити против нас, онда јој треба још сад стуцати рогове.</p>  
и то.{S} Је л’ истина велиш, да смо ово против Црног дигли потеру?</p> <p>- Ето, зови кмета Тод 
и кнезу.</p> <p>И мржња и незадовољство против Кугића расли су с дана у дан, управо с часа на ч 
х чуо где сам, кад сам и шта сам учинио против вас. </p> <p>- Ви ширите о мени гласове, да ради 
незу своје доказе, које је био прикупио против Врбавца, доказе, из којих је излазило јасно, да  
е се јасно видети ко је с народом, а ко против њега.{S} Тајно братство не би желело ништа друго 
ено шта знате, шта вам је све наплетено против мене....{S} Код мене можда и има какве грешке; а 
ве прилике, где би морао учинити ма што против Косанића.{S} И ово мирно држање чича Степино поз 
?!{S} Ко вам је то рекао да ја имам што против вас? рече Растислав и упре очи у пуковника, очек 
ан знак да Црнојевић планира какав удар против династије Косанића.{S} И ту сад кнезу ваља дати  
S} Стидљивост је често врло снажан штит против зла и кварежи.{S} Имао је још један јачи узрок — 
е интересе, а ђенерал га узимао у помоћ против мене — тако смо му на жалост обојица дали повода 
нету, и развијао праву формалну оптужбу против Врбавца, оптужујући га као велеиздајника и непри 
к обоје завађених не окрену своју срчбу против ње, заједнички је дочепају и својски је излупају 
барута, у намери да их употребе за буну против династије.{S} Капетан је био мишљења да је то пр 
ако ваше противљење сматраћу као побуну против законитога наследника и према томе ћу поступити. 
грађани, па чак и сама штампа устали су против ових голих људи у сред Беча. „<title>Кикирики</t 
е стави на услугу „блистателној Порти“ „против бунтовнички планова старога тирјанина“ кнеза Кос 
ајке које мени не иду у главу.{S} То се противи целој данашњој науци.{S} Шта би онда било с пос 
 шалу и забаве.{S} И ако се тако држање противило целом бићу Растислављевом, намесник се умео с 
те се одлучити.{S} Понављам, свако ваше противљење сматраћу као побуну против законитога наслед 
 тражили „очинске савете,“ били одсудно противни у министарским седницама, да се ма каква помоћ 
ући у служби ти служиш свога политичког противника, служиш министра, који је вођ противничке ст 
Кнез скочи и баци фигуру којом је матао противника; фигура удари о даску и одскочи на патос.{S} 
 Врбавац за сад сматрао као најопасније противнике своје.{S} Дочеци, светковине, гозбе, којима  
 је с тиме?{S} Колико је вајде министру противнику од тога и колика би му била штета, да си га  
и, по предању већ, крвави и непомирљиви противници његове лозе, и да он у њима никад неће наћи  
јевић погине онда, кад су на влади њини противници.{S} То би само учврстило положај новог кабин 
 раније наредбе, пошто је рачунао да су противници сазнали за све његове планове.{S} Промењена  
ротивника, служиш министра, који је вођ противничке странке — примећују обично идеалисте.{S} Па 
могли на кнеза утицати у другом правцу, противно намерама Растислављевим.</p> <p>Ту су потанко  
 приђе ближе ђенералу.</p> <p>— А је ли противно војничкој части кад се један ђенерал толико за 
, ђенералом, врши претрес један капетан противно је свима појмовима о војничкој части и суборди 
к отрован, нити би могли брзо дати како противно средство да отрована спасу.</p> <p>— Кажите ви 
де код њих у милости.</p> <p>Није трпио противречење и опозицију.{S} Самостално мишљење код пот 
знали смо били и за друге тешке оптужбе противу вас.{S} Били сте окривљени да сваки дан примате 
сто буде несрећан, да <pb n="685" /> се противу њега почну служити заверама и мучким нападајима 
не и неодољиве.{S} Све је немоћно да се противу њих бори.{S} Оваке су промене нарочито силовите 
и они су решили да то постигну уздижући противу ње ону другу снагу.{S} Да су се Растислав и Врб 
ити да вас целивамо у руку...</p> <p>Из протина гроба зачу се вајкање:</p> <p>— Хе... еј! да ми 
је готово ништа ни говорила.{S} Госпођи протиници рекла је: „Ах, какву сам визиту данас имала.. 
чоханом руху гурао се кроз гомилу да се протисне до кнеза.{S} То је био кмет из оближњег села.{ 
а очекује с нестрпљењем.{S} Но време је протицало, а никога да дође.{S} Кнез Мутимир ваљда већ  
ц — то је све што се могло рећи.</p> <p>Протицао је дан за даном, месец за месец - млади кнез ј 
 прихвати Вујадин.{S} Велика, велика г. прото!{S} И света дужност!{S} Јес, света дужност.{S} Ја 
ожете тако што и говорити, за бога, оче прото?{S} Јух, јух, јух!{S} То је нешто страшно, ужасно 
протествујете, да напишете, ако хоћете, протокол којим се ограђујете — а за тим има, да буде он 
ци дифтерита!{S} Састављен је секцијони протокол, где су лекари својеручним потписом утврдили н 
 лекарскога друштва морали су потписати протокол да је ствар тако текла, да је закопани дервиш  
ни добро да нигде не изађу на јавност с протоколом тога мога испита — рече Белини.</p> <p>— Ах! 
ез потапка доктора по рамену и чисто га протресе.{S} Кнезу се сијао широк осмех на лицу и докто 
таво по сахата, не мичући се.{S} За тим протрља лице шакама и опет се наже над некакву хартију, 
стаде тако неколико тренутака, а за тим протрља очи, скочи, стаде пред кнеза, погледа га прво у 
 који га беше почео освајати.</p> <p>Он протрља очи.</p> <p>- Ја сам почео нешто говорити некој 
у ова два човека као да је, што но реч, протрчала црна мачка.{S} Они су се мало по мало крвничк 
— узео је сваки по нешто, а највише она протува француска.{S} Оно би требало прогнати.{S} Он са 
 чистом, пољском ваздуху.</p> <p>Доктор протумачи, с грациозним осмехом на уснама, да је по сво 
је доиста необичан!{S} Ја не могу да га протумачим — рече Белини.</p> <p>— Или је ваљада и наш  
евојке!{S} Но јес, јес!{S} Ти си то већ протумачио.{S} То би било <hi>после</hi>!{S} И то се бе 
страга над кривцима, који оваке гласове протурају, увек се на криј крајева налазило да неко твр 
иградских, да ту поседе, поразговарају, проћаскају, да се прошале, да претресу све градске ново 
не даске на плоту и рече му, да ће туда проћи, па прва и прође.{S} Кнез прође за њом, а за њим  
тако, да два човека упоредо не би могла проћи, а час се опет ширио у читаве подземне дворане.</ 
е окружни код Ратка искупили, морало је проћи времена.</p> <pb n="562" /> <p>Сад су били сви на 
а, и што год се назвало иксаном не море проћи крај ње а да му срце не закуца и да <pb n="232" / 
 подне ваљало је изаћи мало у чаршију и проћи се пешке кроз Орловац.{S} Кад је кнез поручио Рас 
да је сада најлакше увући се у гомилу и проћи неопажен, само ако имаш шињел и шајкачу.{S} Док с 
ави, риђи накарет Мелентије.{S} Неда ми проћи!{S} Једнако намигује — испале му!</p> <p>— Море к 
.</p> <p>Почињући Орловцем, пут је имао проћи кроз седам окружних градова, па се завршити градо 
ло уресило све улице, куда је кнез имао проћи: јавне зграде украшене натписима, а на њих се угл 
т, и како ће временом и годинама све то проћи, а од бујна лакомислена младића он ће постати озб 
први наступ код ђенерала; да ће несвест проћи и ђенерал ће још подуже живети.{S} Тумачећи јој с 
сма.{S} Изгледало је као да их нарочито проучава и цени.</p> <p>Ево, каква је била садржина тог 
они.</p> <p>„С тога су се сад бацили на проучавање нових убилачких средстава, која би дејствова 
емена и налазили се такви људи, који су проучавању отрова посветили цео живот свој.{S} Такви љу 
ла човека.</p> <p>Потпуковник Драгишић, професор војне академије, кнежев професор за војну исто 
> <p>У трећим колима био је кнежев бив. професор природних наука, уважена старина, у целој земљ 
ва?{S} Шта сте ви, ако смемо питати?{S} Професор у академији (Тоша је предавао један од споредн 
а, богме, много знате.{S} Више но какав професор медецине, или најбољи апотекар.{S} Те ствари,  
гишић, професор војне академије, кнежев професор за војну историју, који је такође пратио кнеза 
калица.“</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Ви сте професор на В. Шкоди, г. Маврикије, ха, ха, ха... а јес 
торе?{S} А има их веле дивотних.{S} Мој професор књижевности говорио ми је да ни један народ на 
, али је одмах опет све легло.{S} Један професор, о коме се баш тада водила по новинама препирк 
ега 2 часа недељно).{S} Па за што да ви професори не знате шта раде ваши рођени ђаци?{S} И како 
м, а ти да не знаш?{S} Ви нисте никакви професори, никакви, па квит — срдила се Мона.</p> <p>—  
чити реду и уредности — примети госпођа професорка с Више Женске Школе, одлична особа позната у 
_C8"> <head>ГЛАВА VIII</head> <head>Два профила</head> <p>Док је млади кнез Мутимир овако невеш 
сто дрвених лутака почели су се јављати профили других лутака, и лутака који су окруживали млад 
одагнала сан с очију; она му је одузела прохтев за јело, убила мир и спокојство душе његове, уп 
човекова!{S} Како су по некад загонетни прохтеви њени!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— 
дала да су то само „каприци“ и тренутни прохтеви кнежеви.{S} Али док су њена уста говорила „све 
сад су друга времена.{S} Кнезу Мутимиру прохтело се да протера мало шегу и с државним пословима 
није ништа особито.{S} Ђенералу Врбавцу прохтело се да буде владалац Балканије, да оснује нову  
 куда је пре по века прошао мој дед.{S} Прохујала половина столећа, а крвави спор између две на 
 пирну с топле Адрије, па за непуну ноћ прохује чак у недогледне просторије немирна Црна Мора.{ 
<p>Синђа га погледа оштро, набра веђе и процеди кроз зубе: „Полако!{S} Где је хоџа?“</p> <p>Сре 
оједине тешке случајеве кривица кад они процене да је неко ванредно што скривио пред правдом ре 
 ваља ми знати шта је било да бих могао проценити шта може бити.{S} На памет не сме се овде ниш 
Лепши исцрпно био претресен и свестрано процењен, ово поштовано друштво <pb n="461" /> почело ј 
признајете му надлежност да <hi>он</hi> процењује дела ваше владе и ваша рођења.{S} Наглашујете 
 капљице и поступно престаде; облаци се процепише на јужној половини обзорја, и, као огромна за 
> <p>Растислав прочита писмо један пут; прочита га и други пут; за тим га окрете, загледа рукоп 
<p>Тако се завршивало писмо.{S} Кнез га прочита, згужва и баци за врата.</p> <pb n="683" /> <p> 
налост без укуса, наваљивати толико, да прочита писмо једне париске јавне женске.</p> <p>— О! о 
аком покушају, Лепши испаде за руком да прочита у писму ове речи:</p> <p>„...{S}По обећању, шаљ 
>„Један ђак.“</p> </quote> <p>Растислав прочита писмо један пут; прочита га и други пут; за тим 
 Повртао се по неколико пута и најпосле прочита име: „Богодан Слаткодушић.“</p> <p>„Богодан Сла 
 гранчицу, разви с ње хартију, на којој прочита ове речи:</p> <quote> <l>„Чувај се јела и пића  
 сељак даље — па онда позва ћату да нам прочита из артије шта пише г. капетан.{S} А ту се строг 
овима.{S} И он покуша сад, да тако исто прочита, пипајући прстима по издубљеним словима.{S} Под 
о још неколико тренутака.{S} После опет прочита ону хартицу:</p> <p>„Чувај се јела и пића у ово 
мир.</p> <p>Растислав је рикао од бола, прочитав ово писмо: „Није могао звер да се претрпи ни н 
е.</hi> </l> </quote> <pb n="285" /> <p>Прочитав ове ретке кнез Мутимир се замисли.{S} Он одсту 
е заручнице, госпођице Кашко...“</p> <p>Прочитав ове речи, Лепша стаде као укопана.{S} Она је д 
 чини кад човек кога сажаљева.</p> <p>- Прочитајте ове књиге после 5-6 година.{S} Тада ћете гле 
о још пре 8 часова.{S} Ту је још једном прочитао писмо, што га је синоћ добио од кнеза Мутимира 
 сва акта о њеној парници и брижљиво их прочитао.{S} Ту је видео све и нашао све што га је могл 
 плочи и да окуша, може ли на тај начин прочитати читаво име покојниково, који под овим каменом 
 Шта је само у том једном погледу могао прочитати један о другом!{S} У том тренутку та два супа 
ошто није давао.</p> <p>— Овде га нећеш прочитати — говорио је Мутимир.</p> <p>— Све једно, ја  
гих ствари, али то је главно — Даћу ти, прочитаћеш га после.{S} Мислио сам и смислио да се прим 
нистар председник и министар правде.{S} Прочитаћу им документа која несумњиво сведоче ваш злочи 
ле.{S} Постао је официр.{S} Прилично се прочуо у покрету од 1848—9 год., у коме је и Балканија  
оседе, поразговарају, проћаскају, да се прошале, да претресу све градске новости, да оговоре шт 
оготову истим путем куда је пре по века прошао мој дед.{S} Прохујала половина столећа, а крвави 
знам само то, да ни један владалац није прошао рђаво, који је заснивао темељ своме престолу на  
гу што и заслужити на њему.</p> <p>Није прошао ни пун сахат од доласка капетанових људи, а у оп 
поред академије.{S} Два пут сам већ био прошао <pb n="474" /> целу алеју, те и по трећи пут поч 
e unit="subSection" /> <p>Хоџа је грдно прошао са свога „упорства.“</p> <p>Његово је житије кра 
 га онда прогнали.</p> <p>Тако је грдно прошао хоџа.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад 
 капијом. — „Бог и душа код мене ће!“ - прошапута Тодорика.{S} У томе се зачу лупа на капији, а 
reign xml:lang="fr">Pardon</foreign>! — прошапута, Лепша и вештим покретом склони од кнеза свој 
че кнез понова.</p> <p>— То није шала — прошапута Каја тужно и махну главом.</p> <p>— Дакле ти  
>- Реците за једнога небеснога анђела — прошапута кнез узбуђено и маши се оберучке да ухвати Ле 
како сам могла онако о не у помислити — прошапута Каја.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Tu es u 
 Пави.</p> <p>- Питала сам га за хоџу — прошапута она Пави; за тим додаде гласно: „Хајдемо онам 
Радован се загцну од гнева, после једва прошапута.., —. као пса!...{S} - То и није кнез!{S} Зар 
о спусти је на укусан, свилени диван, и прошапута:</p> <p>„Ту смо!{S} После додаде! „сад се мал 
ујадин осети где га неко гурну у леђа и прошапута му на ухо:</p> <p>— Поклони се кнезу и предст 
е у часовник, чича мигну с обадва ока и прошапута „хм! тако!{S} То ти знаш!“ За тим се окрете д 
ри ништа на ово питање.{S} Он се саже и прошапута Зару на ухо:</p> <p>— Шта је ово?{S} Ово изгл 
пет одступи, махну главом, мигну оком и прошапута као за себе: „још хода!{S} Планира нешто!“</p 
зевајући баци поглед на звездано небо и прошапута — „Валимо те, боже! тек ако је поноћ.“</p> <p 
е неколико тренутака њој приђе доктор и прошапута јој на ухо:</p> <p>- Да се уклонимо ја и ти,  
дговори хоџа.</p> <p>Синђа гурну Паву и прошапута јој: — Погледај шта га је чарапа надобијао.{S 
ћеном сељаку 5 дуката преда њ у траву и прошапута претећи: ником речи да ниси прословио, друкчи 
а, приђе на прстима неугледном човеку и прошапута му на ухо:</p> <p>— Господа министри су на ок 
рна страха.{S} Он стиште Зара за руку и прошапута му:</p> <p>— Како би било да се вратимо?</p>  
аљини, Жика стиште Црнојевића за руку и прошапута му: — И ако је негде задремала, наша срећа оп 
 <p>Непозната женска приљуби се уз њу и прошапута полако:</p> <p>„Видиш, каква сад изгледаш? ка 
од руку, притиште је уза се, и тихо јој прошапута: „Ништа се не бој — ја сам уза те; куражно са 
као смрт, гласом промуклим и рапавим он прошапута сину: „Камо ти сестра?“</p> <milestone unit=" 
еко га снажно повуче за капут и опет му прошапута:</p> <p>— Чекај сад.</p> <p>У томе кнез отпоч 
 дотле је она неколико пута нестрпељиво прошапутала „уф!“, „уф! боже!“, чупкајући живо прстима  
и чудно.{S} Подижући вас из кола ја вам прошапутах на ухо: „пазите, држте се на ногама“ и, на м 
прилика морала се сваки час окретати да прошапуће кнезу: „Овуда, овуда!{S} Држите у лево!....{S 
ли је будан или спава. — Ваша Светлост, прошапућем полако.{S} Он не одговори ништа, нити се мач 
ратима, они убрзају кораке, узгред само прошапућу: „Зар је већ дошао г. министар?“ — па брже бо 
 /> о последњим забавама и о најновијим прошевинама....</p> <p>Око 7 часова у вече друштво се п 
и рачун, она је данас дознала за 3 нове прошевине, за 2 браколомства, за 2 развода брака, за 4  
кало највише.</p> <p>Кад је румена зора прошетала у јутру крај Орловца, видела је како се над о 
а сад она нека шапуће.{S} Јемственик је прошивен — сад може тражити сведоке како је чедна.{S} Ш 
воју црну мараму и, уздишући притворно, прошла кроз ходник, где су је вребале радознале очи пук 
 Ја сам је укротила.{S} Пошто је 7 пута прошла кроз мачије нокте, после је била мирна.</p> <p>Д 
 бити оњушило <pb n="668" /> да је овуд прошла каква веверица, или друго што.{S} Ови сељаци дов 
креност.{S} Али ово је факт, госпођа је прошла поред двора, ја сам с прозора видео њена кола и  
Жив...{S} Жив...{S} Мртав...“ у томе је прошла цела ноћ.</p> <p>У јутру освану прокламација.{S} 
е земља пуна незадовољника и да је само прошла влада била у стању да их држи у запту: чим је ње 
играчку у рукама чиновника заосталих од прошле владе?{S} Како је само била жалосна улога, коју  
 и копрцао.{S} Не, не!{S} Да сам ја био прошле ноћи ухваћен, о томе не може бити никакве сумње  
пет узе реч Ратко:</p> <p>— Шта су само прошле ноћи радили.{S} Онога мајмуна ваљало би просто у 
о су биле оне две жене, што су мало час прошле поред мене.{S} Ја осетих како ме дочепаше нечије 
 /> треба одмах да позна разлику између прошле и садашње владе.“</p> <p>У том правцу говорио је 
одземне дворане.</p> <p>Ишли су подуже; прошли су и другу стражу; на трећој су били задржани.{S 
 у гробље?</p> <p>— Ми смо поред гробља прошли, али у гробље писмо улазили.</p> <p>— Ми у гробљ 
огло што се чувао.</p> <p>Но најгоре су прошли сељаци, у опште сви што нису спадали у свиту кне 
ј прошлости њеној, као и о свима другим прошлим и садашњим гресима, почеле су бивати блажије и  
лазио!{S} Ваљда преко тридесет девојака прошло је кроз његову канцеларију.{S} А кад је ствар до 
ече кнез мало после — три минута већ је прошло.</p> <p>Ђенерал оста непомичан.</p> <p>Кнез је х 
рада брзо су се почеле јављати.{S} Није прошло ни десетак дана, а од једног начелника с југозап 
љење у људској нечистоти, оно ипак није прошло <pb n="28" /> без поуке за младога кнеза.{S} Он  
пушку и по неколико метака.</p> <p>Није прошло много, а цело је село било на ногама.{S} Избуђен 
све ово било срочено у поезији, то је и прошло без икакве двоумице.</p> <p>Ни св. храм орловачк 
а се све свршило простим покушајем, или прошло на каквој олакој рани?</p> <p>После су опет прил 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прошло је десетак минута; подводница се уклонила.{S} У  
изу два столећа.{S} Можда још у почетку прошлога века донео га је у Цариград из Немачке некакав 
дан тренутак незнане рајевине дала све: прошлост, садашњост, будућност, родбину, браћу, старе р 
дмарао крај бистра врела планинског.{S} Прошлост и садашњост, снови и јава, оно што је у истини 
ника тражи рад, ред и послушност.{S} За прошлост никога неће ни глава заболети, а за будућност  
 реду, да је ствар поверена човеку чија прошлост јамчи за успех. (Доктор је познавао ћату изран 
н рекао.{S} Улица, кућа, име жене, њена прошлост, све се подударало.{S} Надзором над њеном кућо 
живот с вечним покојом, — Што ће грешна прошлост у блаженој садашњости?</p> <p>— Господину прот 
ћи стално ни у какву већу кућу.{S} Ваша прошлост затвара вам врата.{S} А с поља радити — то не  
} Свакоме је прорицао шта ко хоће, било прошлост, било будућност.{S} Гледао је у длан; гледао ј 
 је — прихвати ђенерал. — Сад је то већ прошлост, о којој не вреди говорити.{S} Сажаљењу нема м 
и осећаје, који га брзо однеше у далеку прошлост и пробудише у њему сећање на оне тајанствене и 
љива, сјајна успомена из те лепе далеке прошлости, из тога сретног давно одбеглог живота, који  
дрекну свију начела и ако хоћете и целе прошлости своје, охрабрени попустљивошћу новога министр 
 слико, — драга сенко из далеке, минуле прошлости, како се полако помаљаш из сива заборава, и к 
пред.</p> <p>— Ја знам по нешто из ваше прошлости, госпођо.{S} С тога не треба да вас зачуде не 
глас.</p> <p>Чудне су ствари причане из прошлости госпође Моне.{S} Говорило се о замашним сумам 
ше почео и мислима да се губи у далекој прошлости.</p> <p>Чича Милоје — јер он је био трећи у д 
крилу слушао о бурној, чудној и славној прошлости свога великога деде.</p> <p>У овом сећању њем 
женског света.</p> <p>Приче о незгодној прошлости њеној, као и о свима другим прошлим и садашњи 
 сад проводаџилук и подвођење, али је у прошлости својој имала и нешто страшно.{S} Овде, у овој 
, клонило се од г. Моне, која је својом прошлошћу и својом страсном наклоношћу спрам лепих млад 
 звани конзервативци људи су с извесном прошлошћу.{S} Садашњи либерални великаши били су писарч 
а, или бело кишом исплакано, накривљено прошће.</p> <p>Али нада свим царује свеопште, непрекидн 
ам се јутрос бламирала! у каквој сам се прпи нашла! — боже, да сам могла у земљу бих пропала.{S 
ољити својим рукама и загледати у Јелин прс кажипут, избоден од шивења.</p> <p>— Јабогме,— прод 
аваљен у столицу.</p> <p>Ноге испружио, прса истурио, руке прекрстио на прсима, а загледао се у 
е слушао до сад с разрогаченим очима, а прса му се непрестано страховито надимала.{S} Уздржавао 
 Дисао је тешко и дубоко, његова широка прса високо су се надимала; познавало се да га нешто гу 
адве руке, а глава му малаксало паде на прса; он изусти полако, очајно.</p> <p>— Мрзи, мрзи, мр 
ор приближује, стаде, окрете се, избаци прса, прекрсти руке и затури главу, па је тако чекао ле 
је ћутао, али је осећао као да му је на прси пала читава стена.</p> <p>Тако пођу даље.{S} Анђел 
руженим ногама, с прекрштеним рукама на прсима, са затуреном главом Врбавац је <pb n="299" /> л 
запрепасти кад виде да јој је хаљина на прсима сва раскопчана.{S} Није могла појмити како се то 
пружио, прса истурио, руке прекрстио на прсима, а загледао се у једну тачку на зиду, на тако се 
итури, с прекрштеним рукама и истуреним прсима, стоји пред доктором, гледа га с висине и слуша  
пет се брзо поврати и седе, с истуреним прсима као и пре.</p> <p>— Неваљали сине!{S} Не боле ме 
а пред кућом, где се тако често сиграо, прскајући својом великом штрцаљком чак тамо, до по авли 
е сипала жива ватра, но је, простићете, прскало и подоста пљувачке.{S} Ала, како се цело друштв 
још кад узе сад шиштати, сви около опет прскоше у смех.</p> <p>Кмет већ није знао шта ради, он  
у откиде мараму с врата и једно дугме с прслука....</p> <p>Он је донесе до дивана, и спусти је, 
гласом, силом уздржавајући љутину да не прсне.</p> <p>Но госпођа не опази ову промену, она прод 
ак корака с пуном штрцаљком и од једном прсне.{S} Момак се тргне, звера, гледа у небо, окреће с 
еш ми сад!{S} Не верујем!</p> <p>Учитељ прсну грохотом у смех и рече:</p> <pb n="178" /> <p>- Е 
p> <p>— А нос, викну он сад и опет упре прст у нос на слици мртвога кнеза — Овај нос — јес, ова 
динаруша!{S} Таквих можеш наћи на сваки прст по две.{S} Лак је то еспап који се цео пазари за п 
у ствар опет је умешан нечији политички прст — тврдио је Заре.</p> <pb n="633" /> <p>Кнез Мутим 
нешто могу!...</p> <p>Лепша метну кнезу прст на уста и не даде му да доврши своју претњу. — Уме 
ада је узимала кнеза за руку, дизала му прст горе спрам огледала и питала га на ухо: види ли то 
аже да сте глупи!....</p> <p>Ратко мету прст детету на уста и рече пун очинске милости:</p> <p> 
хвати Јелу за руку, другом руком, с два прста, узе је за лепу, белу брадицу, наже се к њој и не 
о, ђенерал забоде нокат у слику и с два прста покуша да откине нос на слици мртвога кнеза.{S} С 
— на то је преврнула очи, саставила три прста, пољубила их и додала: „не роди мати.“</p> <p>Гос 
... овде себи на чело. (Она састави три прста као оно кад човек хоће да се прекрсти и показа њи 
апоменуо тужној удовици, да ту има мало прста божијег што она и њен комшија скоро у исти мах ос 
/> прозор; за тим извади мараму, обриса прсте, обриса уста, дотера мало своје чекињаве, проседе 
 се многим и многим стварима гледа кроз прсте.{S} Кад избије на површину какав случај, свет га  
пун највећих драгоцености.{S} Скупоцено прстење, брилијантске огрлице, које милионе вреде, свак 
знам да ти радиш на преврату и да су ти прсти једнако у Црнојевића <pb n="576" /> ткиву.{S} Али 
 палце и кажипуте показујући колутом од прстију колики би голем дукат извукла), па бих онда тај 
огледа се.{S} На образу се црвенило пет прстију.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Quelle honte</ 
ет ухвати за руку и ижљуби врхове њених прстију, још је једном привуче к себи, њине усне опет с 
врикију на главу, па, махнув раширеним, прстима на њега, рече:</p> <p>„Их, баш си глуп, бога ми 
ко одигнуту од земље, да је патос једва прстима додиривала, он је обасу пољупцима којима је теш 
 као коњ глуп, г. Маврикије — и кнез га прстима гурну у главу.</p> <p>Г. Маврикије зажмури, сав 
ти.{S} Место тога, паде му на намет, да прстима пипа изрезана слова на мраморној плочи и да оку 
; ми смо овде залишни.{S} И, полако, на прстима, доктор и Синђа изађоше из одаје, и не јавив се 
ви суза, он уђе у собу тихо, полако, на прстима, дајући знак обема рукама, као оно човек који с 
аве, проседе бркове, па онда полако, на прстима, прикучи се вратима, наслони ухо и ослушну.{S}  
се на вратима.{S} Улазио је опрезно, на прстима.{S} Но кад угледа кнеза, где разјарен стоји на  
ашља и мени се учини да је будан.{S} На прстима приђем дивану.{S} Он је лежао полеђушке са затв 
баци поглед на успавана кнеза, приђе на прстима неугледном човеку и прошапута му на ухо:</p> <p 
ник и погледа — нема ништа.{S} Приђе на прстима вратима Врбавчевим и ослушну — не чује се ништа 
 Он удари у звонце.{S} Чича Јова уђе на прстима.</p> <p>— Да ли је дошао г. министар Ратко? — у 
мпу да не сија одвећ јасно.{S} Други на прстима приђе пуковнику и опрезно му поднесе под нос ко 
о и пушио.{S} После приђе прозору и узе прстима добошарити у окно.{S} Кад му се и то досадило,  
уша сад, да тако исто прочита, пипајући прстима по издубљеним словима.{S} Подуже се мучио око т 
а ти је ово, па шта ти је оно хватајући прстима њене хаљине да се увере да ли је баш истинска с 
тала „уф!“, „уф! боже!“, чупкајући живо прстима китку на својој јопни, што је био знак јака узб 
 кутију из руку, она га у шали удари по прстима.</p> <pb n="677" /> <p>Но ова су сузбијања била 
реса и овако му безобразно пуца под нос прстима.“</p> <p>Гледајући га овако, Растиславу је дола 
главу, па то парче хартије растрља међу прстима, направи од њега куглицу и једном зврчком бацну 
е могла држати, чича Јова је угаси међу прстима и баци кроз отворен <pb n="362" /> прозор; за т 
тајао на сред собе и окретао шешир међу прстима.</p> <p>У зло доба кнез га погледа.</p> <p>— Шт 
ако је некада гледао слепе, како читају прстима, пипајући по испупченим словима.{S} И он покуша 
тим му дале мали челични кључић, показа прстом своју слику на источном дувару и рече ађутанту:< 
ке у тајној фијоци у зиду — кнез показа прстом — Но од те фијоке и ја имам кључ.— Кнез показа н 
ускану чашу баци.</p> <p>Растислав даде прстом знак кнежевом доктору.{S} Сав зајапурен, весела  
еколико тренутака, он јурну слици, упре прстом у кнежев мртвачки лик тако јако, да стакло на сл 
? — рече он, као с неким чуђењем и упре прстом у своје груди.....</p> <p>— Вас, да, вас!{S} И з 
сабља, а одоздо мач и секира — он удари прстом по печату и рече: — Ево, зар ово није лудорија и 
 ти сад памет у главу — она му припрети прстом. — Главом да се ниси шалио!</p> <p>Мона изађе, к 
 <p>Растислав је говорио даље куцкајући прстом о мраморни сто, на који се наслањао, он је мирно 
робу нешто шушка, рече кнез, показујући прстом на гроб, на коме је мало час седео.</p> <p>— Шуш 
м о слободи <pb n="13" /> и, показујући прстом на главну полицију, кажу да је узвикнуо:</p> <p> 
 поступци?! — рече пуковник, показујући прстом на своје груди и приближив се Растиславу.</p> <p 
 шта ћу ја овде? — викну он, показујући прстом свој лик на слици — Шта ћу ја овде?{S} Ја немам  
ћа врата, рече писар Срећко, показујући прстом.</p> <pb n="230" /> <p>Синђа напред а Пава за њо 
S} А то Ката зна, — рече она показујући прстом своје чело.</p> <p>Пуковник је саслушао све ово, 
- рече Ката осмејкујући се и показујући прстом на своје груди. — Прави доктор!{S} Што ја изопер 
носић.“</p> <p>Петрија притиште средњим прстом врх од носа и диже га у вис, те га начини још пр 
, без носа — ђенерал је полако повлачио прстом преко кнежеве слике, док не дотера до носа, ту з 
вој ксмет ево овде носи - он куцну Паву прстом по челу.{S} Затим настави:</p> <p>— Као но ти ли 
ришћанка гђа удовица водила је рачуна о прсту божијем.{S} Последице свега тога лако је предвиде 
о на ногама.{S} Спремана су кола, коњи, пртљаг — јер је тамо требало и преноћити. —</p> <p>Око  
ари и друга послуга, с прилично великим пртљагом, с коверима, гардеробом и другим потребама кне 
н Вилип, — „она, ено познајем онај њени прћави носић.“</p> <p>Петрија притиште средњим прстом в 
 носа и диже га у вис, те га начини још прћавијим но што је.</p> <p>— Ене — рече она, показујућ 
иту планинску косу, која се без прекида пружа на пространству од неколико часова, па се почели  
60" /> но он опет прима невесту, јер је пружа рука кнежевска.{S} И то су после човек и жена; и  
ен, топал, братски загрљај, нити му ико пружа искрену пријатељску руку, да га поведе правим пут 
зним <pb n="606" /> правцима и облицима пружају доста дубоко и далеко под земљу.{S} Ту има чита 
<p>Момак се сад окрете и послужи кнеза, пружајући му његову нарочиту шољу с грбом.{S} Кнез је б 
ем, скромном дворском балу — рече кнез, пружајући руку госпођи, с којом се срдачно рукова.</p>  
пити.{S} Кад је стао и даље досађивати, пружајући једнако медаљу, ђак се обрецне срдито: — „Хај 
знам шта је теби _ рече он и приђе жени пружајући јој кишобран.</p> <p>госпођа Софија намештала 
могло ни бити говора.{S} С десне стране пружала се недогледна раван, али наши путници нису смел 
сад на уласку Ташмадена.{S} По среди се пружала округла, доста широка равница, окружена са свиј 
ља прашташ“...{S} И како јој је он тада пружао своје младе, снажне и развијене мишице, грлио је 
три столице; свуда у наоколо поред зида пружао се миндерлук — то је био једини намештај у овој  
 смерно пред Мону, и не гледајући Тошу, пружи јој на сребрном послужавнику мало, миришљаво писа 
 n="543" /> <p>Међу тим сељак, место да пружи кутију Жики, он је диже према себи, понова заглед 
писмо.{S} Ђенерал поћута, па му га онда пружи.{S} Тада се устури на диван, покри лице рукама, о 
 соби не бејаше никога.{S} Црна придика пружи кнезу столицу да седне, извини се да ће сад доћи  
мени један поглед са Жиком.</p> <p>Жика пружи руку да узме кутију од сељака и упита га које је  
о једно писмо и још некакав предмет, па пружи писмо кнезу.{S} Он га немарно разви и кад виде на 
 поуми, па бива и да му се рука сама не пружи да лијепу мирисну ружицу узбере.{S} Ни старцу ста 
 узрео.{S} Ваља само имати куражи да се пружи рука и плод убере.</p> <p>„Држим да на толико мог 
е поклони ћутећки.{S} Растислав приђе и пружи му руку с речима:</p> <p>— С ким имам част?</p> < 
гужва писмо у шаку.</p> <p>Кнез приђе и пружи руку да узме писмо.{S} Ђенерал поћута, па му га о 
 можеш!</p> <p>Ћутећки кнез се окрете и пружи руку ђенералу, који је прими, стиште је страсно,  
н другом можемо пружити руку, рече он и пружи <pb n="321" /> руку кнезу, који се нађе услед тог 
з брзо одви завежљај, претури по њему и пружи ђенералу табачић плаве хартије.{S} Ђенерал узе ха 
ах се маши руци пуковниковој.{S} Он јој пружи руку, но не даде да му је пољуби.</p> <p>— Ви жив 
зи, које већ знате — рече он.{S} За тим пружи кнезу малу кутију од црвена плиша. — Овде вам је  
ву јагњећу шубару.</p> <p>Сељак покорно пружи капу, после се опреми, покупи дукате из траве, и  
е своју дужност.{S} Говорећи то кнез му пружи стакло.</p> <p>Ђенерал Врбавац диже главу, поћута 
тао и пошао јој на сусрет, грациозно му пружи своју мајушну, веома белу и веома лепу ручицу, по 
ио кад би ти Црни место обећаних триста пружио 400 у готовом?</p> <pb n="658" /> <p>Сељак усркн 
а.{S} Држим, да сад један другом можемо пружити руку, рече он и пружи <pb n="321" /> руку кнезу 
еба нипошто пропустити.{S} Једном речи, пружиће му се трула дашчица.</p> <pb n="497" /> <p>Ратк 
д више неће подигнути док му опет ти не пружиш руку.{S} Буде ди то једном; успеш ли само једном 
гнеш, — он ће ти пољубити руку, коју му пружиш, и после ти неће бити тако опасан.</p> <p>— Свак 
ко је дуг.{S} Чаша се проли, оближњи му пружише руку да га подигну.{S} Црвен као паприка, а љут 
леда у лице.</p> <p>Јела је дрхтала као прут.</p> <p>— Драга госпођице, ви сте узбуђени.{S} Буд 
ла и слепих очију одскочиле му жиле као прут; жиле на врату набрекле и чисто <pb n="352" /> зад 
вим вочићима и поче их ударати дреновим прутем по леђима, по глави, по губицама.{S} После као д 
 је раменима предњи точак и шибао дугим прутом задуване вочиће, вичући из свег гласа „ојис жујо 
о обучен, а сав умазан од просута јела, прући на канабе.{S} Кад сам јутрос добио рапорт о свему 
 је био да саслуша до краја.{S} Па ипак прште:</p> <p>— Јес, то су извешћа вашег Ратка, онога и 
опет све кључа, буни се, скаче, устаје, пршти и пресипа се од препуности снаге и живота; час је 
 детета и нечији глас који га умирује - пс... пс... пс...</p> <p>Кнез полако куцну на врата.{S} 
а и нечији глас који га умирује - пс... пс... пс...</p> <p>Кнез полако куцну на врата.{S} Изнут 
чији глас који га умирује - пс... пс... пс...</p> <p>Кнез полако куцну на врата.{S} Изнутра се  
м чу се разговор неких 7—8 људи.{S} Два пса с арлуком упадоше у густиш, где су ова двојица мало 
сном, кад га траже оштро лајање некаква пса.{S} Диже се и ослушну.{S} Пас је лајао у близини, и 
а кад се из даљине чу лавеж још једнога пса.</p> <p>Ово је за њих било право спасење.{S} Јер не 
ога узму са собом два извеџбана ловачка пса и пођу у потеру ноћу.</p> <pb n="666" /> <milestone 
е.{S} Он је сад личио на вредна ловачка пса, који је нањушио лисичији траг, па се искида од нес 
пробуди Црнојевића и сврати му пажњу на пса.{S} Перун је био мишљења да је то какав залутали чо 
ше исто дејство.{S} Као оно ујед бесног пса, тако и оне уносе у тело човечије страшан, неизлечљ 
<head>ГЛАВА II</head> <head>Ујед бесног пса.</head> <p>Родио се у сиротној сељачкој кући, у сре 
у свему потпуно личе на <hi>ујед бесног пса</hi> и врше исто дејство.{S} Као оно ујед бесног пс 
 гнева, после једва прошапута.., —. као пса!...{S} - То и није кнез!{S} Зар би то био кнез, кој 
Бесан лав пада пред ноге, и, као кротко псетанце, лиже ти обућу, само да избегне ударац ужасне  
уду да је осуђен да буде убијен отровом псећа беснила и једног дана доиста добија на сред улице 
> је пало на ум да чине опите с отровом псећа беснила, с отровом од трулих лешева, као и с отро 
му наум како су се Турци у рату служили псима као извидницама и опрезном стражом којој се нико  
е промене, којима би тешко и највештији психолог могао ухватити краја и рачуна.{S} Час је све м 
мој деда друкчије говорио, он није само псовао, он је и био, за то су га и слушали.</p> <p>— За 
 чврчао и просипао на вочиће најгадније псовке.</p> <p>Некаква гувернанта, држећи за руку два,  
ек сети тога, што је одавна знао, али у псовци и вици на невине волове чисто и заборавио.</p> < 
диже се жагор.{S} Усклици се укрстише: „Пст! ћутите, господар говори“, „не вичи ти, што си разг 
а шта се ради (а можда и слушала шта се псује) док су малишани радознало гледали како огроман т 
 Ах, да!{S} Прво и прво дошла сам да те псујем, да протестујем...{S} То јест, наравно, ако је о 
{S} Оставите то....{S} Ето, морам да их псујем; помислите, већ сам три пут звонио и још нико не 
 Црнојевић се придружи сасвим слободно, псујући друштво што <pb n="671" /> га бајаги изневери и 
у, и свих 7—8 одоше даље вајкајући се и псујући где ди ће наћи жељени лов, чија је кожа тако ск 
она остала у истом уверењу као и остала публика, да сам умро од гушобоље.</p> <p>Кнез га пресеч 
же назвати својим другама оне, које код публике важе као представнице чедности.</p> <p>На кнеже 
, а све ове скаске налазиле су вере код публике.</p> <p>Међу тим непрестано су се множили гласо 
у родољуба, који гледају на догађаје из публике, из народа и имају корена у земљи, без тога, ве 
 ти људи припадају тајном савезу, али у публици се већ зна који су у тој дружини, и ја те могу  
ш, чувај као очи у глави.{S} Од сеоског пудара па до министра свако место има свој значај и сво 
 веома добри ђаци и вредни радници, али пука, страшна сиротиња.</p> <p>Један такав ђак ишао је  
} После синотњега скандала, који је већ пукао по свој околини ићи кроз овај народ и уз неку пра 
и како би незгодно било кад би по граду пукао глас да је кнез био у овако злогласној кући.{S} М 
рну право оном месту одакле је мало час пукла пушка и откуда се сад чуо болан јаук.</p> <p>У дв 
ска, <pb n="67" /> с одваљеном полом, с пуклом хаљином испод мишке — то је она.</p> <p>Тек кад  
као узрео чир, што за који дан треба да пукне, Врбавац је носио у души набубрео и дозрео злочин 
рављени полицајци, а гром још никако да пукне.{S} Најпосле осмог дана, место страховита треска, 
S} Елем, кад мајмун окине пушку и пушка пукне, у соби настане прави пакао.{S} Од онога пуцња и  
рок смрти.</p> <p>Док је Ката говорила, пуковник је гледао у њу забезекнуто.</p> <pb n="126" /> 
 и у припрему последња, одсудна ударца, пуковник Врбавац био је мрачан, ћутљив, строг.</p> <p>Р 
 разговор, но кад овај никако не хтеде, пуковник се обрати с питањем право њему:</p> <p>— Ја са 
Оно после подне, када ће кнез погинути, пуковник Врбавац није никуда излазио; цело после подне  
 затвору. </p> <p>И ако је све то знао, пуковник се учини као да га је то јако зачудило.</p> <p 
уго пиљио у ову ситно исписану хартију, пуковник устаде и узе ходати.{S} Изгледао је уморан и з 
е и опаких страсти.</p> <p>У разговору, пуковник узгред спомену и то, како је сам лично свратио 
 <p>„Простим случајем дознао сам шта г. пуковник Врбавац плете против младог кнеза и имам у рук 
но и глатко.</p> <p>Тако је изгледао г. пуковник Врбавац, човек кога је ненадна смрт кнежева за 
 ме малко причека.</p> <p>Момак оде.{S} Пуковник опет одмах скочи иза стола.{S} Могло му се поз 
вали на толикој пажњи и галантерији.{S} Пуковник рече још неколико љубазних речи, још једном по 
по један велики порцулански кавеник.{S} Пуковник баци лак поглед на ове момке, обиђе их и оде д 
и своју госпођу.{S} Нешто се десило.{S} Пуковник пође и сам тамо, али је осећао да га подилази  
зговорене, да — можда је срамота рећи — пуковник осети да му целим телом прође нека језа.{S} Он 
их дуката, господине пуковниче</p> <p>— Пуковник климну главу одобравајући.</p> <p>— Видећи да  
d> <p>Било је већ два часа по поноћи, а пуковник Врбавац још је седео за својим писаћим столом. 
о на чисто с намерама Врбавчевим.{S} Да пуковник спрема да уклони кнеза — то за Растислава није 
 главу одобравајући.</p> <p>— Видећи да пуковник одмах пристаде на цену Ката се поправи:</p> <p 
ме тренутку њему се учини тако јасно да пуковник Врбавац мора радити на његовом убиству; учини  
и.</p> <p>— Па ето, ти не знаш ни то да пуковник ради да ме уклони — рече кнез на једаред.</p>  
чношћу.</p> <p>После неколико тренутака пуковник опусти обе руке, глава му клону, цело тело омл 
ли се.</p> <pb n="294" /> <p>На вратима пуковник срете два послужитеља, који баш у тај мах ступ 
. је л те, ви сте били осуђени? — упита пуковник нагло.</p> <p>Изгледало је као да се ломио док 
ине.</p> <p>— Е него ко је био? — упита пуковник заинтересован.</p> <p>— То је била нека осуђен 
p>— Ваљда ухватили што код њих? — упита пуковник.</p> <p>— Саме се проказале, милостиви господи 
 буди.</p> <p>- Дакле и то може — упита пуковник радознало.</p> <p>— Може!</p> <p>- Је ли истин 
лики љубитељ добре црне каве, с тога је пуковник наредио те је кнез имао и своју засебну шољу,  
му га предати?{S} Као капару дао јој је пуковник педесет дуката, па су се онда лепо руковали, г 
е декламацију.</p> <p>Све ово гледао је пуковник Врбавац с чуђењем.{S} Он виде како се ова женс 
Но то је могло долазити и отуда, што је пуковник Врбавац у опште био веома прибран и присебан ч 
у тај мах на супротним вратима указа се пуковник Врбавац.{S} Ушав у дворану, он је корачао пола 
мке, обиђе их и оде даље.</p> <p>Кад се пуковник удали кнез и Каја се погледаше.</p> <p>— Ја са 
Иди, ја још имам нешто мало посла, рече пуковник својој госпођи, и упути се у кабинет за рад.{S 
еда, и није ништа друго да медвед, рече пуковник.</p> <p>Ућуташе обоје; обоје су нешто мислили. 
го.</p> <p>— Збиља, г. Растиславе, рече пуковник окренув се према Растиславу, шта ви имате прот 
о личе.</p> <p>- Моји поступци?! — рече пуковник, показујући прстом на своје груди и приближив  
 упита госпођа.</p> <p>— Та, да! — рече пуковник расејано.</p> <p>— Кога?{S} Кога то?{S} То тре 
а.</p> <p>— Домаћице, где си ти? — рече пуковник као мало прекорно у шали. — Давно је већ време 
рајући друге, какви су они јадни — рече пуковник.</p> <p>— А најлепше је, кад уобрази да свет о 
то треба, а не знам управо зашто — рече пуковник нерешљиво.</p> <p>Ката устаде жустро и оштрим  
се претвара у читаву инквизицију — рече пуковник Врбавац срдито, баш у онај мах кад пролазаше п 
томе тренутку појави се кнез Мутимир, и пуковник га виде како мирно рује око стола с цвећем, ка 
ече Ката смешкајући се шаљиво.</p> <p>И пуковник развуче усне.</p> <p>Ката настави:</p> <pb n=" 
ло.</p> <p>А после, зар је могуће да би пуковник Врбавац учинио тако што с њима, са својим рођа 
> <p>— Збиља, какав је то отров? понови пуковник.</p> <p>Ката климну полако главом и само малко 
то друго.</p> <p>— Молим вас — прихвати пуковник нестрпељиво — ја вам опет понављам, никаква сн 
ваљда каква сокачка трабуњања — примети пуковник осорљиво.</p> <p>— Не, господине пуковниче.{S} 
 претрес собе.{S} Прво је претресен сам пуковник, после су кључевима које нађоше код њега, поот 
 сви одговарају. „Зар г. Врбавац; један пуковник, намесник да учини тако што.{S} Ох, то није мо 
мо каже.{S} За што би се иначе господин пуковник толико интересовао о отровима, и како бих инач 
на увек зва све тајне мужевљеве.{S} Ако пуковник Врбавац има каквих злих намера против мене, њи 
{S} Момак потрча пред њим са свећом, но пуковник му рече да упали лампу, јер ће дуже седети.</p 
не пуковниче.</p> <p>— Добро.</p> <p>Но пуковник још и не изусти потпуно ову реч, кад Ката прих 
 unit="subSection" /> <pb n="111" /> <p>Пуковник Врбавац имао је неке особине, које су му много 
 прилично збуњен.</p> <pb n="293" /> <p>Пуковник примаче ногом сниски кадивени пуф, седе на њег 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пуковник Врбавац био је у побочној соби кад се све ово  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пуковник уђе у собу нагло.{S} Непозната госпођа устаде  
 је бог створио да буду шпијуни!</p> <p>Пуковник се поче све више и више црвенети у лицу.</p> < 
о мало брчића, па читав муж!....</p> <p>Пуковник изговори ове речи баш у тренутку кад беше поди 
и.</p> <p>— То се и ја надам....</p> <p>Пуковник застаде; после опет продужи:</p> <p>— Чуо сам  
 подругљивим осмејком на уснама.</p> <p>Пуковник се осети погођен овом прилично грубом, али уме 
.</p> <p>— Шта је? — додаде она.</p> <p>Пуковник се опет окрете огледалу: — ништа — рече он и п 
да да ја идем.{S} Нема ту ништа.</p> <p>Пуковник је гледао у њу зачуђено, док је она намештала  
{S} Тамо чак с ердељске границе.</p> <p>Пуковник је знао потанко цео живот ове жене, но он је о 
мет не сме се овде ништа радити.</p> <p>Пуковник ућута.{S} Жена не одговори ништа.</p> <p>- Да, 
д Влаха постало као неки обичај.</p> <p>Пуковник се једва једном опорави.{S} Он упита зловољно: 
:</p> <p>— Сто жутих дуката лек.</p> <p>Пуковник је прекиде: „Какав лек?“</p> <pb n="129" /> <p 
на показујући прстом своје чело.</p> <p>Пуковник је саслушао све ово, чисто пренеражен.{S} Овак 
 г. пуковниче — упита он хладно.</p> <p>Пуковник стаде, окрете се Растиславу.</p> <p>— Ко? — ви 
ва у црнини, чекала у предсобљу.</p> <p>Пуковник је у тај мах нешто писао.{S} Кад чу име „госпо 
p> <pb n="125" /> <p>— А!{S} То?</p> <p>Пуковник је пресече:</p> <p>— Молим вас да се разумемо. 
о се натурала да се с њим изједначи.{S} Пуковника је то вређало, али он није имао начина да то  
љу и вером.</p> <p>„Истина, она је жена пуковника Врбавца, али она је моја сестра.{S} Љубљена ж 
и рачунам да ћу и иначе имати господина пуковника као пријатеља у свакој нужди.</p> <p>— Та нар 
по поноћи гости се почеше разилазити од пуковника Врбавца.{S} За четврт сахата одоше и последња 
те!...{S} Јес, може бити баш оне и гоне пуковника на оваке мрачне помисли.{S} Можда се он осећа 
жно тражи.{S} Та кнежева појава охрабри пуковника.{S} Он приђе гомили и упита шта је.{S} Кад <p 
нуо; изгледало је као да га дирају речи пуковника.{S} После се опет утиша; опет заузе свој мира 
против вас? рече Растислав и упре очи у пуковника, очекујући шта ће овај одговорити.</p> <p>— З 
<p>Растислав саслуша мирно овај протест пуковников, а за тим продужи, као да није ништа ни чуо. 
 у огледало, у коме се виде широка леђа пуковникова како замичу даље.{S} Погледа и себи у лице  
ходник, где су је вребале радознале очи пуковникова момка.</p> </div> <pb n="130" /> <div type= 
вити без пажње поједине подозриве радње пуковникове.{S} Вредно би било да је човек изненади, да 
p>После се сети неких и неких поступака пуковникових: његове журне и загонетне женидбе с Кајом  
ата госпођа устаде и одмах се маши руци пуковниковој.{S} Он јој пружи руку, но не даде да му је 
и.{S} Ката као да је опазила ову забуну пуковникову.{S} Не чекајући га да се опорави, она проду 
ога акта, који је толико привукао пажњу пуковникову.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>„От 
е се проказале, милостиви господине.{S} Пуковнику дође мало чудно ово повучено, овако скромно д 
 одвећ јасно.{S} Други на прстима приђе пуковнику и опрезно му поднесе под нос комад вате, који 
 /> <p>— Госпођа Јованка! пријави момак пуковнику Врбавцу некакву жену, која је, сва у црнини,  
усти глас и крочи корак ближе зачуђеном пуковнику.</p> <p>— Вама смета кнез?{S} Је л те?{S} Обр 
једног дана кад Растислав није мислио о пуковнику Врбавцу и његовим плановима.{S} У неку руку т 
</p> <p>Али баш то ћутање било је мучно пуковнику и он је хтео да га прекине.</p> <p>Кушао је ј 
одужи даље.</p> <p>— Можда је господину пуковнику мало зазорно, што ја овако, што но реч „с неб 
> <p>— А ви прибирате око себе људе, г. пуковниче, који отворено говоре да Балканија има велике 
ој војсци.</p> <p>- Из ваше околине, г. пуковниче, шире се гласови да је кнез наклоњен падавици 
ак у туђе породице.</p> <p>— Пазите, г. пуковниче, да копајући очи овој земљи не ископате своје 
обу.</p> <p>— А ко вас то шпијунише, г. пуковниче — упита он хладно.</p> <p>Пуковник стаде, окр 
>- Ви пуштате да се државним новцем, г. пуковниче, плаћа израђивање ваших рођених слика, и стар 
</p> <p>— „Ако“ и „да ако“ оставимо, г. пуковниче, људима збуњеним, који ни сами не знају шта х 
 да ћете мене наћи на путу!</p> <p>— Г. пуковниче, пазите шта радите, јер што год урадите, прат 
ако може и глава котрљнути.</p> <p>— Г. пуковниче, ко бесмислено тумара ловећи туђе главе, лако 
тварима.{S} И добро сте учинили, мој г. пуковниче.{S} Нико вам не би могао боље и подесније свр 
и мене.{S} Такога отрова има, господине пуковниче.{S} Јесте ли чули за бољку, што се зове гушоб 
трпљени страх педесет дуката, господине пуковниче.</p> <p>- Е, то је сувише!{S} Двеста педесет  
а?</p> <p>— Сто жутих дуката, господине пуковниче</p> <p>— Пуковник климну главу одобравајући.< 
 он сад.</p> <p>— Нема ништа, господине пуковниче, ви сте паметан човек.{S} Ви знате да се те с 
тек у рају пробуди.{S} То је, господине пуковниче, и Ката вам нема ништа више да каже.{S} Сад и 
ковник осорљиво.</p> <p>— Не, господине пуковниче.{S} Напољу ја то нисам чула, нити бих ја напо 
:</p> <p>— Дакле не верујете, господине пуковниче.{S} Сумњате!{S} Онда да ја идем.{S} Нема ту н 
p>- Не говорите ништа о цени, господине пуковниче.{S} То су ствари, које се парама не могу ника 
другог.{S} Вама треба власти, господине пуковниче, рече она развлачећи сваку реч и ударајући гл 
та коме треба!{S} Мени!{S} О, господине пуковниче!{S} Како вас није жао да само дангубимо око т 
 погодити.{S} Што буде право, господине пуковниче.{S} Ви ћете и сами оценити, колико вреди овак 
.</p> <p>- О, не! није много, господине пуковниче.</p> <p>— Добро.</p> <p>Но пуковник још и не  
ти...{S} Али да не дангубимо, господине пуковниче.{S} Изволте ми рећи шта желите, кад желите и  
што дрско и одсудно.</p> <p>— Господине пуковниче — рече жена, а глас јој је био јасан, звучан, 
само још већу снагу.</p> <p>— Господине пуковниче — рече она — ви имате овде посла с једном роб 
мелеми не требају.{S} Наравно, господин пуковниче, то кошта.{S} Али код таквих ствари за цену с 
лом у спаваћој соби и раскопчавао своју пуковничку униформу, на којој су звецкали многи ордени. 
зна плоча, по средини препукла, а из те пукотине као да је струјала румена, топла крв.</p> <p>О 
јпосле и груди не препукоше.{S} Кроз ту пукотину прво су пролазили удовички уздаси — њени и њег 
ратка почивка, па пукоше још две пушке, пукоше у брзо, недаде једна другој да издуши.{S} Вранич 
уцањ пушке.{S} Наста кратка почивка, па пукоше још две пушке, пукоше у брзо, недаде једна друго 
, па други, па онда све умуче.{S} После пукоше у кратком размаку још две усамљене пушке, па све 
војица ни то не послушаше.{S} Из потере пукоше 3—4 пушке.{S} Оне су биле опаљене у ветар и њини 
уку кнежеву и пажљиво бројао ударе била пулса, не скидајући очију с креветска перваза, у који с 
авала.</p> <p>На вратима се указа млад, пун, угледан <pb n="59" /> човек, у лаком летњем оделу. 
} Код ње је нађен велики окован сандук, пун највећих драгоцености.{S} Скупоцено прстење, брилиј 
 како стоји? — похита Срећко с питањем, пун нестрпљења.</p> <p>Синђа га погледа оштро, набра ве 
чекао овај пут.{S} Млад, здрав, снажан, пун младићске бујности, он је видео у овоме путу само < 
 обрва, живих, граорастих очију, румен, пун, маркирана лица.{S} Веома црне, јаке обрве и као кр 
о му веома смешно како ћелави господин, пун страхопоштовања, беше напућио усне, спреман да га ц 
ник не мора да трпи шпијуне“ — рече он, пун гнева.</p> <p>— Да! не мора — одговори Растислав ми 
а! она цвили! — рече ђенерал плаховито, пун узнемирености.</p> <p>Кнез ослушну; ништа се није ч 
, чак тамо горе под брдом, некакав леп, пун мушки глас пева јасно гласовито:</p> <quote> <l>Кол 
reign>! (То је много) — примети доктор, пун дивљења, — то је брзина обична путничка воза.</p> < 
ња ноћ, топла и тиха, ведра и јасна.{S} Пун месец испливао у ведре небеске <pb n="281" /> висин 
, <pb n="333" /> а после тражио од њега пун тулум зејтина.{S} Све што сте и што имате достигли  
 тресла.</p> <p>„Жив је“ — узвикну Жика пун радости и диже Перуна у своја наручја, и сад га прв 
в био је пун гнева, поглед Растислављев пун хладна презирања.</p> <p>— О.. о.. о..! — рече Врба 
ећи неуморно сваки покрет његов, био је пун неповерења спрам свију и свакога, само је његов паш 
зети до века.{S} Поглед Врбавчев био је пун гнева, поглед Растислављев пун хладна презирања.</p 
p>Ратко мету прст детету на уста и рече пун очинске милости:</p> <p>— Та ућути ти, чегртаљко је 
.{S} Шта је после било? — питао је кнез пун радозналости.</p> <p>Заре продужи причање.</p> <p>- 
погледа, млади доктор гипко прискочи, и пун страхопоштовања стаде по војнички пред намесника и  
аслужити на њему.</p> <p>Није прошао ни пун сахат од доласка капетанових људи, а у општинској к 
</p> <p>Сељачки син, париски ђак, човек пун самопоуздања, с тврдом вером у своју надмоћност, пр 
} Десетак дана доцније Звониград је био пун „окружних,“ као што скраћено титулишу окружне начел 
личне операције продужавале су се скоро пун сахат.{S} Неколико пута ја сам прилазио ближе да ви 
ађоше на чисту пољану.{S} Баш у тај мах пун месец проби се кроз облаке и осветли целу околину.{ 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пун сахат остао је кнез код кола.{S} Обилазили су редом 
у! — рече госпођа.</p> <p>- Пушка била, пуна — продужи Ратко — а мајмун као мајмун, играо се, п 
е, наслањао главу на њене груди, а она, пуна неке неисказане сласти, прилазила би му, грлила га 
ла мала, веома укусно намештена собица, пуна свакојаких <pb n="425" /> скупоцених ситница, које 
очито њини румени, младићски обрашчићи, пуна обла и широка мушка плећа имала су неку неодољиву  
ро — рече Јела жалосно и климну главом, пуна очајања, па пошто је мало поћутала, она додаде:</p 
тек почне најлак браздити и гипкати.{S} Пуна месечева кругла ненадно се искотрља из згомиланих  
 доста.{S} Крај Перуна лежала је његова пуна магацинка.{S} Жика је дочепа и скреса у буквик још 
и је добро избријан; усука обадва своја пуна брка, а левом ногом непрестано је цупкао, што је к 
, чедна Лепша, о чијим су врлинама била пуна уста свију Звониграђана, испили су први пехар свој 
ештај у овој одаји.</p> <p>Соба је била пуна дима, а како се напољу већ био почео хватати сумра 
учити да се егзерцира.{S} Пушка је била пуна.</p> <p>— И ју! — рече госпођа.</p> <p>- Пушка бил 
 руком како би јој набрекла и одскочила пуна недра) а ја бих онда за часак кући да сручим у мој 
ез треба да дође до уверења да је земља пуна незадовољника и да је само прошла влада била у ста 
и.{S} Међу тим, Растислављева владавина пуна је погрешака и како који дан, све се више претвара 
lestone unit="subSection" /> <p>Више од пуна сахата водио се између ово двоје заљубљених овакав 
>По лисичијем трагу.</head> <p>Пошто је пуна три сахата бесно тутњала и ломила се, страшна бура 
исао мутна, мисао мрачна, мисао тешка и пуна двоумица.{S} Видело се да овај човек носи у грудим 
pb n="329" /> престолу владаоца зрела и пуна искуства.{S} Том разлогу ти си био жртвован.{S} На 
у, а кад би угледала дете, узвикнула би пуна радости: „Деле мајке, како је леп - као да сам та  
в овај свет од начелника.</p> <p>Четири пуна дана бавили су се окружни у Звониграду и много су  
или би највеће промене и реформе, да им пуна власт дође у руке, што се најбоље видело по тежњам 
 стварка,</l> <l>С тога ова шкода и јес пуна ђака.</l> <l>И сви ђаци скупа једним грлом вичу:</ 
ка дворана у староме дворцу била је већ пуна света.{S} Парадни официрски мундири, нове поповске 
>И ако целе ноћи нису спавали, и ако су пуна три сахата путовали без одморка, по најгорем плани 
estone unit="subSection" /> <p>Пошто су пуна три сахата путовали без одморка, Враничић и његова 
латку, ода свуда отворену раван.</p> <p>Пуна родних поља, бујних пашњака и сенокоса, сваковрсни 
 — „довека сретан“... „пуна кућа“..... „Пуна је она била и до сада, богу хвала“ чу се гласна пр 
испрекидане речи; — „довека сретан“... „пуна кућа“..... „Пуна је она била и до сада, богу хвала 
био је дечак од својих 14 година; смеђ, пуначак шипарчић, с крупним, благим очима и припијеним  
ише у меку, белу кожу на облим плећима, пуначким грудима и једрим, наливеним, образима Лепшиним 
ја и пљесну Паву по њеним лепим, белим, пуначким образима. — Море недам ја ово за десет варошан 
е Мона, пљескајући гошћу по десној руци пуначкој, облој, дивној, као најлепша рука на каквој ст 
ава уђе средовечан човек, средња раста, пуне браде и кратко ошишане косе.{S} Његове живе, избуљ 
ка плећа, глатко чело, ведре очи, црне, пуне косе, румене усне, румене, забрекле образе, без и  
падала, сипајући на њу најтеже прекоре, пуне пакосне заједљивости и јетких пецкања.{S} У Мони с 
ећ 9 часова у вече, а улице су још биле пуне света.{S} Особито пред дворцем кнежевим беше се ск 
4" /> <p>Она је осећала да су јој груди пуне неке тихе, благе, сетне радости, неке миле, драге  
ле помогну да дођу на владу.</p> <p>Они пуне уши кнезу да је г. Растислав непријатељ престола,  
ега гроба. — Мени су очне дупље и онако пуне блата, а ви се обадате сад туна и круните земљу те 
ма лепа.{S} Обадве ове женске донеле су пуне руке неких ствари, а црна придика носила је за њим 
/p> <p>Ратко се склони да момци пронесу пуне послужавнике с вином и кавама и причека док се пос 
S} Све млади, весели, расположени људи, пуни снаге и добре воље, а својски подгрејани старом ру 
је као опијум, заноси га, пали му крв и пуни му груди само једном једином страшном и неодољивом 
"subSection" /> <p>Тако смешани осећаји пунили су душу Враничићеву у тренутку док се с дружином 
гледала, она климну главом и рече тоном пуним презрења: — Па што кријеш, јадниче!{S} Како си ја 
S} Слуге су се провлачиле кроз гомиле с пуним бокалима и прилетали на помоћ чим виде да се негд 
здух, помешан с топлим сунчаним зрацима пунио је голему одају.</p> <p>госпођа Мона дремушила је 
о скоро несвесно.{S} Његову душу још је пунио страхобан призор, што га је мало час доживео у гр 
влади и кад су у опозицији.{S} Они неће пунити хапсане; они неће подносити никаква тешка гоњења 
> <p>Три ноћи узастопце спавао је по 10 пуних часова дубоким, мирним, слатким сном.{S} То га је 
ости.{S} Ђенерал је живео још</p> <p>20 пуних дана.{S} Он је још био снажан, присебит, могао је 
аш, да стечеш искуства, теби ће требати пуних двајестак година.{S} Догађаји неће толико чекати  
нашао вас где спавате.{S} Скоро ће бити пуних 50 часова како од вас не одмичем.{S} Нити сте ви, 
сви други планови и смерови.{S} Десетак пуних дана само је о томе мислило, само се у томе живел 
им вест о заносу, у коме је кнез провео пуних 50 часова, полако продре на улицу, ту је подухват 
у мрску и душманску успомену — двадесет пуних година његова нога није крочила на балканиско зем 
је био наерени дрвени мост, који је већ пуних 20 година тако стојао, накривљен на једну страну  
 пошто пређу неки број година.{S} Опаке пунице — постале су пословичке.</p> <p>Најпосле, оно ми 
ко пажљива, да је свуда намештала пуно, пуно цвећа, кад год је кнез Мутимир долазио на ова прис 
д њим се ствара огромно, широко језеро, пуно густе, црвене крви, која се полако љушка и пуши.{S 
 је тако пажљива, да је свуда намештала пуно, пуно цвећа, кад год је кнез Мутимир долазио на ов 
а очекују?</p> <p>Чича Милоје причао је пуно интересних и радосних ствари:{S} - Балканију је за 
пре лактове о колена и узе у шаке своје пуно, глатко избријано лице; те стаде распиткивати жену 
ајбељи снег на планини.</p> <p>А око ње пуно плавушастих и црномањастих округлих главица — и св 
баци брзо поглед на кнеза, рече: „имате пуно право, г. намесник,“ опет се поклони и у једном ск 
.</p> <p>На звониградској Великој Школи пуно је сиротних ђака.{S} Ови су махом веома добри ђаци 
зница љубазника). — Најпосле ту је било пуно свакојаких новости из приватна живота као: куда ће 
вима, сетила га се како је једном скоро пуно по године дана ишао с једним ушиљеним брком, и как 
 у борбу своју оклопничку коњицу, па, с пуно дрске уверености у победу, гледа какво ће дејство  
ве ово било је изговорено подругљиво, с пуно ироније.</p> <p>— Моје је мишљење — рече Растислав 
крај отомана, стајао је велики долап, с пуно ситница на њему.{S} У копрцању, Лепша одупре ногом 
огао што добро научити — рече госпођа с пуно учешћа.</p> <p>— То му је покојни ђенерал Врбавац  
цу.</p> <p>Растислав предусрете кнеза с пуно ледене учтивости.</p> <p>— Погледајте их шта раде! 
но обично.{S} Мутимир је пратио очима с пуно дивљења и нежности.</p> <p>— Збиља, ја не знам да  
101" /> <p>„Истина, и код нас има данас пуно отрова који дејствује полако, поступно, али ту ста 
а је за њима некакво црно сандуче, опет пуно ствари.{S} За тим су приступиле послу.{S} Кнеза су 
ала; питао је о браћи Враничићевој и о +пуно других домаћих ситница, а Враничић је јасно видео  
ево овим — сељак се пљесну по фишеклији пуној метака.</p> <p>— А шта би радио, да нешто натрапа 
узданија средства, но пустити га нека у пуној мери и потпуно неспречено тера и даље своје млади 
.{S} Он није помишљао да постане кнез у пуној ворми, као ђенерал Врбавац, али је тежио да поста 
солутан владалац, кад је зрео човек и у пуној снази и власти, он и не да да се гради устав.{S}  
ралније, да су ови камени људи остали у пуној природи својој, онакви као што су и били!</p> <p> 
<p>Задовољен, непресићен, али засићен у пуној мери, Мутимир је осећао оно пријатно задовољство, 
а кнезу док не прође светковина кнежева пунолества, које је било на прагу; друго да саопшти ств 
 месеца доцније, поспе прогласа кнежева пунолества, Растислав је једне вечери седео у кнежевом  
e unit="subSection" /> <p>Услед кнежева пунолества било је много награда и унапређења, у свима  
пре свршава“.</p> <p>Што се дан кнежева пунолества ближе примицао и овај осећај Врбавчев бивао  
жевом сликом, израђену у почаст кнежева пунолества.{S} Забринути ђак махну руком и рече жбиру:  
ца, да му набаве новаца.{S} Кнез је сад пунолетан, и сад би ствар већ лакше ишла но пре.{S} Он  
носило, да ће кнез Мутимир, чим постане пунолетан одмах удалити све личности које га сада окруж 
Изговор је био лак: пред што ће постати пунолетан и примити владу, потребно је да се млади кнез 
апунити 18 година, те по уставу постати пунолетан и примити круну и владавину у своје руке, све 
ти крај.{S} За који месец ја ћу постати пунолетан и примити пуну књажевску власт у рођене руке. 
м се рекне да ће кнез у 18. години бити пунолетан, и да нас од тога дана дели још само неколико 
ућама.{S} Од кад је кнез Мутимир постао пунолетан и почео чешће приређивати ужа пријатељска пос 
ection" /> <p>Проглас кнеза Мутимира за пунолетна владара балканиског извршен је с великим сјај 
 Сад је већ теже од кад је проглашен за пунолетна.{S} У последње <pb n="387" /> време прилично  
/> кнеза, још непунолетни, али на прагу пунолетства.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
вање би имало да се изврши баш сад пред пунолетство, јамачно сад по вашем повратку у Звониград. 
јачи и досаднији.{S} Сад пак, кад је то пунолетство тако рећи на прагу, код нас од њега не дели 
ва околина кнежева сазнавала је да ће с пунолетством настати големе промене; неко се од њих над 
атворише.</p> <p>- Ах, бићу једном и ја пунољетан.{S} Друкчије ћете ви онда слушати.{S} Чекајте 
ign>? — упита кнез обрнув се повисоком, пуном човеку у бакенбартима, који је ту седео у фотељи  
ма напојницу.{S} С платненом џакуљицом, пуном сребрних петодинараца, ађутант се наскоро појави  
; он му се примакне на десетак корака с пуном штрцаљком и од једном прсне.{S} Момак се тргне, з 
 нов покрет, и љуљушка је опет летела у пуном размаху.</p> <pb n="412" /> <p>госпођа Мона била  
Лепша се бејаше само још више развила у пуном сјају лепоте.{S} Година дана, истина прилично бур 
вати слабачак ветрић.{S} Месец је још у пуном сјају грејао земљу својим хладним зракама; Дунав  
 стража, а с њом је увек био и по један пуномоћник друштва лекарског, као нарочити изасланик.{S 
ћи Јелу за косу.</p> <p>Бабетина ишчупа пуну шаку косе и још неколико пута удари у главу ово ја 
ља) Црнојевић је носио у торби погачу и пуну каленицу папуле с великом обареном шумком.</p> <p> 
месец ја ћу постати пунолетан и примити пуну књажевску власт у рођене руке.{S} Мислим да ће нар 
ени пипиревку)....{S} Само док ја узмем пуну власт у руке.{S} Такви ниткови!{S} Једног кнеза уб 
"614" /> униформи, држао на свом колену пуну, белу руку кнежеву и пажљиво бројао ударе била пул 
мљи, и сад је већ јасно могао разабрати пуп човечији глас, који виче за помоћ.</p> <p>„Јамачно  
ика, што јој се десило? — Развио јој се пупак — рече Мона, смејући се грохотом.</p> <p>Најпосле 
е Црнојевића, наш јунак стекао је одмах пупо поверење нових власника, као што га је уживао и ко 
 а леви јој рукав сав крвав, окрзнуо је пурак по више лакта.{S} Арсенијева вамилија одведе жену 
ећа ништа; осећа само како јој низ леђа пури нешто топло и кваси је све више и више; она се маш 
 преваре!{S} За што ме пуштају сама!{S} Пуста шума, пусто поље.. пусто море!{S} Ја сам лутам по 
од њих пенали на њ острага револвер.{S} Пуста рука осушила се на веки, добро погоди; кнез се на 
и, али не опази ништа.{S} Улица је била пуста и мирна, а наш незнани ноћник већ се беше склонио 
у даљини, широка кантарска улица остаде пуста и нема.{S} Месец се већ бејаше спустио ниско за з 
 вајкање:</p> <p>— Хе... еј! да ми није пуста црвоточина сасвим претворила у прашину целу десну 
S} На скоро алеја је била готово сасвим пуста, тек сам поизретка сретао по кога шетача, који је 
и не знаш шта је то мушка страна и како пуста жена после заћори и гине за мушким.{S} Али само д 
ј на тајанственом новом мостићу, у сред пусте планине.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>К 
ме је могло што требати овде у сред ове пусте планине, где нема чак ни зверова, па ни самих тиц 
еварио, завео их па напустио у сред ове пусте, непроходне шуме, и то он, стари пријатељ и много 
једини био кадар да их проведе кроз ове пусте планине.{S} И шта је могло бити с њим?{S} Његов н 
хладно пролетње јутро.{S} Улице су биле пусте, из даљине чуо се само жагор једне гомиле радника 
p>— И ју, рођена моја, па видели му оне пусте брчиће?{S} Стоје му као коврчице.{S} Куку, изем г 
ју с људима; њин је задатак био да кроз пусте планине и усамљене крајеве продру што дубље у Бал 
 све више стишавају.{S} Напослетку кроз пусте планине одјекну још и последњи потмуо тутањ удаље 
бочне улице звониградске биле су неме и пусте, само си главном улицом могао овда онда срести по 
 врло прешна и врло важна посао.</p> <p>Пусте их пред дежурног, но он не бејаше сам.</p> <p>Бој 
 шаљиво, с лаким осмејком на уснама). — Пусти ме да ти кажем отворено шта мислим, бар овде где  
 која их заустави, но после дата одзива пусти их даље.</p> <p>Подземни ходник јако је вијугао т 
мо <pb n="135" /> једну нову прилику да пусти на вољу своме млађаном срцу; један нов повод за с 
!</p> <p>Но сад се опет бојао старац да пусти обадва сина.{S} Млади су, ватрени, частољубиви, а 
популаран.{S} Граби тај тренутак и онда пусти нека га сурва мржња народна.{S} Кад га доцније ди 
роицу.{S} Задржи их по мало, па их онда пусти, а људи отуда излазе забринути, покуњени, а по не 
ј руци да је пољуби; кнез преко обичаја пусти да му се пољуби рука, али кад је ћелави господин  
ј, као оно Наполеон на бојном пољу, кад пусти у борбу своју оклопничку коњицу, па, с пуно дрске 
ла Јелу под <pb n="58" /> руку, овде је пусти, или управо спусти је на укусан, свилени диван, и 
ења за ђенералом.{S} Од родбине нико не пусти јава да закука за покојником — јамачно с тога, шт 
ба одмах, сад одмах хватати, или ако се пусти да прође, онда је свршено све — изгубљено је све. 
и теби само остаје да рекнеш: „молим те пусти.“</p> <p>У таком се положју налазила сад Лепша.{S 
о и заборавио.</p> <pb n="420" /> <p>Он пусти точак која је до сад узалудно подупирао и подметн 
оглед и сада оста оборен, али она мирно пусти да је кнез ухвати за руку, коју он обасу пољупцим 
ито испавати, а јамачно као доказ уз то пусти и једно дугачко, гласно зевање.</p> <p>Чу се и пр 
лади бакенбраре пред огледалом и рече: „пусти га.“</p> <pb n="271" /> <milestone unit="subSecti 
актерисао ту своју особину пословицом: „пусти петла на буњиште он ће скочит, на огњиште.“ И как 
један пут осетила неки немир и одмах се пустила.{S} Она је и нехотице гледала дуго за кнезом, с 
 се пре дала исећи на комаде, но што би пустила слику док је добро не размотри.</p> <p>После по 
 осуђеница; одлежала 3-—4 године, па је пустили да послужује мало у заводу као слободњака.{S} М 
ошки лекар и г. окружни енжењер били су пустили глас да та бара није ништа друго до излив из не 
налик на уловљену тицу, коју тек што су пустили у кавез, на се сад лупа по њему, кушајући неће  
ст несталнија је од жива песка у врелим пустињама пешчане Сахаре, и ко на владалачкој благодарн 
јада не би могао никако ни изаћи из ове пустиње, а камо ли одржати кроз њу један правац, путују 
ен расте он усред неизмерне, голе, неме пустиње.{S} Сваке ноћи, кад звонце вечности огласи поно 
ље.. пусто море!{S} Ја сам лутам по тој пустињи!{S} Сам, сам! сам!{S} Остављено сироче!{S} Оста 
> <pb n="695" /> <p>— Јес, кад би те ја пустио, да с писмом одеш.</p> <p>— Него шта ћеш?{S} Ваљ 
 шаку широка;</l> <l>Од по аршина нокте пустио,</l> <l>А разглавио чељуст крваву,</l> <pb n="60 
ти зазорно о томе говорити, кнез је био пустио свом језику на вољу и ништа га више није могло з 
 га удалите од државних послова и да га пустите нека тера своје лудорије, а да га држите у корд 
з има својих махна и слабости; треба га пустити нека се у те своје грехе тако заплете и замрси  
 мора остати међу нама, а после ћемо га пустити.</p> <p>Ове речи чуше се у исти мах с две стран 
 <p>— Што?</p> <p>- Ето то, што ће њега пустити саме власти.{S} Мислиш да је он један пут био х 
 одбранити.{S} Малолетан кнез не сме се пустити сам, бар без једног намесника, а ко би други мо 
ланинама.{S} Отићи сам џелату под нож и пустити да те закоље као овцу за цело је само овновско  
о његова кабинета, где је могао по вољи пустити корак.{S} Г. министар је ходао и нешто размишља 
 то нема боља и поузданија средства, но пустити га нека у пуној мери и потпуно неспречено тера  
че он. — Ова је ноћ наша.{S} Ја те нећу пустити да одеш док се с тобом не разговорим.{S} Осећам 
ном питању: како ће те умрети?</p> <p>- Пустићу да ме ви убијете.{S} Закитите се славом убилца  
 познавати, што но реч сваку стопу, тих пустих <pb n="554" /> планина па тек да се човек уме на 
 За што ме пуштају сама!{S} Пуста шума, пусто поље.. пусто море!{S} Ја сам лутам по тој пустињи 
о одаје и само хукала и понављала: „Еј, пусто добро моје, коме ли остајеш!“</p> <p>Памти још и  
штају сама!{S} Пуста шума, пусто поље.. пусто море!{S} Ја сам лутам по тој пустињи!{S} Сам, сам 
оме је могао требати овај прелаз у овој пустој планини, где нема ни трага од човечија живота!</ 
 неба залутао на ову грешну земљу.{S} У пустој долини саможивости људске расте усамљен стручак  
х је и сишао...</p> <p>— Али ено где се пустом пољаном вуче и гадно гамиже страшна змијурина мр 
 све било лепо да сте где год на каквом пустом острву.{S} Али на жалост тако није.{S} Има још и 
е косе зраке већ су слабије осветљавале пусту улицу.{S} У ономе полумраку црнила се огромна раз 
м.{S} Једна његова суза канула је у ову пусту долину.{S} То је била суза љубави, <pb n="342" /> 
з балканиски.</p> <p>Почињући Орловцем, пут је имао проћи кроз седам окружних градова, па се за 
е одмах познао, па ипак читао га је 2—3 пут узастопце.{S} Руке му клонуше и он несвесно згужва  
би и постало је као некакав обичај: два пут недељно, у среду и у суботу по подне код госпође Мо 
 левом страном, поред академије.{S} Два пут сам већ био прошао <pb n="474" /> целу алеју, те и  
а маха пет година само у затвору; а два пут у притвору, један пут 5, други пут 9 месеца — то је 
 шест: двојица су спавала, један је два пут покушавао да устане, али га је клупа нешто вукла к  
а Мона изрази лаким пућењем усана и два пут поновљеним мрштењем.{S} Ове жалбе мужевљеве на крат 
том страном језику, којим му је већ два пут до сад говорио.</p> <milestone unit="subSection" /> 
јпосле Мона морала ићи њој у посету два пут, и то ићи прва, док се милостивна једва једном одлу 
 све стране видело се журно спремање за пут.</p> <p>Растислав се зачуди кад виде да је и кнез в 
редио да јутрос рано све буде готово за пут, како би се одмах могли кренути.{S} После синотњега 
рон кнежев, који обично никад не иде на пут цео, има нарочито одело, лепше но у остале војске:  
 да ће најбоље бити да кнеза испрати на пут по унутрашњости Балканије.</p> <p>Изговор је био ла 
ком селу.{S} Кад се сутра дан кретао на пут, даду му кола, а као кочијаш пође један дечко <pb n 
ску кнеза, народ је гомилама излазио на пут да га види и поздрави.{S} Дочекивали су га песмама  
је, по народном казивању, увек носио на пут плоскицу ракије, и заструг папуле (гњечена пасуља)  
 <p>После недељу дана кнез се кренуо на пут.{S} Уз лупу звона и грување топова он је изашао из  
ilestone unit="subSection" /> <p>Кнежев пут није се могао убрзати; он је ишао по распореду унап 
 својим народом.</p> <p>И иначе овај је пут сасвим згодно одговарао потребама Врбавчевим.{S} Он 
 сила, које богу хвала нема. — А мој је пут прав, и правилан, и законит — ја не дам да се квари 
ан, они су прешли доста места, и ако је пут био тежак.{S} Огромна омаљска планина у главноме је 
лежао.{S} Кнез је прихвати и поведе; уз пут објасни јој да је ово само први наступ код ђенерала 
оде у полицију.{S} Силом је одведен; уз пут је и бијен; у хапсани је изубијан, а затим је суђен 
356" /> задовољан се вратио кући.{S} Уз пут је сретао подраниле раднике, који су у гомилицама х 
 царем, и он се крене на тај пут.{S} Уз пут су га свуд дочекивали и испраћали с највећим <pb n= 
илима слетеше они доле манастиру.{S} Уз пут разабраше од неких жена да су виделе Паву где са ст 
ром, што је требало да му буде храна уз пут.{S} Жена је били лепа; мора бити да је Текелији бил 
ци потрче за њима, не ухвате их, али уз пут, куда су непознати људи бежали, војници нађу три ог 
вном радошћу.{S} Кнез је имао обичај уз пут да тако почешће овесели своју пратњу.</p> <p>Сахат  
орају метути своје образине, које су уз пут били скинули.{S} У исти мах црна прилика извади из  
 и готово га догура до врата.</p> <p>Уз пут Маврикије се једнако освртао: „Да ме поштеди Ваша С 
е Перуна у своја наручја, и сад га први пут загледа у лице.{S} Перун отвори очи и проговори:</p 
е спомињеш њено име.{S} Сад сам га први пут чула из твојих уста.{S} За што је то?</p> <p>Мутими 
) ти ваљда и не знаш кад сам те ја први пут видео.{S} То је било у Јеленику.{S} Ти си пре тога  
 у Кате се засветлише, очи.{S} Она први пут мало оживе у говору.</p> <p>— Дакле, збиља, има так 
није, местом где је деда Мутимиров први пут засновао своју власт као поглавар државни и као нас 
ненађен овом новошћу.</p> <p>— Сад први пут чујеш!{S} А за што да тек сад први пут чујеш ствар  
 пут чујеш!{S} А за што да тек сад први пут чујеш ствар која ти се под носом дешава?{S} Шта сте 
 читаве завере!</p> <p>— Ја то сад први пут чујем од тебе — рече Тоша, изненађен овом новошћу.< 
к болује од „гушобоље“.{S} Тада је први пут постала популарна реч „дифтерит“.</p> <p>После 20 д 
 међе балканијске.</p> <p>Отуда је први пут јављено како се дознало да се Перун Црнојевић прима 
рану као какав богаљ.{S} Ко год је први пут видео овај мост, морао је стати и гледати и дивити  
на Мора.{S} Ту, у Балканији, он је први пут научио да воле њене бистре потоке, њене китњасте га 
и невине детињске љубави — и ту је први пут био сретан.</p> <p>Цело његово сећање на Балканију  
први пут пао на ову грешну земљу и први пут заплакао немоћним плачем нејаке макање.{S} А за тим 
 да у туђој кући чији праг прелази први пут у веку, подлегне човеку, с којим је дотле само два  
месту, где је сури соко балканиски први пут свио своје јуначко гнездо слободе и независности, п 
рви пут угледао свет божији, у њој први пут пао на ову грешну земљу и први пут заплакао немоћни 
з недара својих.{S} Та он је у њој први пут угледао свет божији, у њој први пут пао на ову греш 
десет година растанка, он је ноћас први пут ступио ногом на ову благословену и њему тако милу з 
оуке за младога кнеза.{S} Он је ту први пут почео да назире и ружне стране живога и да слути шт 
ио је новога министра.{S} Он је ту први пут осетио како је немоћан да се бори против завера, ко 
 два пут у притвору, један пут 5, други пут 9 месеца — то је још једну годину и два месеца одоз 
кански, али учићу, научићу се.... други пут, немојте сад да ме поправљате за сваку реч; не дате 
 немој ми сад говорити о томе.{S} Други пут!{S} Остави ме сад!{S} Погледај! — Она узе.{S} Монин 
ита писмо један пут; прочита га и други пут; за тим га окрете, загледа рукопис, адресу и потпис 
ет поче доктор, — но кнез га и по други пут пресече.</p> <pb n="165" /> <p>- Знам, знам, — рече 
 говори.{S} Међутим она је већ по други пут стављала питање на које ни сад не доби одговора.</p 
ођа Јованка?{S} Је ли долазила још који пут?</p> <p>- Не знам; од кад сам ја овде чини ми се да 
итивао за околне кметове; за сувоборски пут, који је још пре три године измерен, обележен и поч 
ак из двора, сретање црне прилике, даљи пут, остављање кола и свраћање у непознату кућу.</p> <p 
сманова, најлепша девојка на сабору, ни пут се више не ухвати у коло од <hi>кад кнез оде</hi>.  
ање да се каже истина, кад је то једини пут, да се кнезу укаже брза помоћ?{S} Доктор стави Зару 
ом двору, изложено да га народ последњи пут види и целива.{S} Около су представљени свештеници  
неколико месеци, од кад смо је последњи пут видели на првоме састанку с кнезом код госпође Моне 
е не понови, да то буде први и последњи пут.{S} Ако игде, а оно у говору с народом један владар 
анком. (То је ваљда био први и последњи пут у животу кнеза Мутимира, да је његов избор пао доис 
 како сам пре пао, кад смо оно последњи пут јахали...{S} Ја не умем да јашем, а Ваша Светлост н 
трећој облози он већ сведе очи, два три пут се трже, опет сведе очи и заспа.</p> <p>Жика је дуг 
та, рече му нешто живо и оштро, два три пут махну руком, и млађи ађутант журно некуд отрча.</p> 
де.{S} Тако се у последње време два три пут проносило, да ће кнез Мутимир, чим постане пунолета 
 праву вику.{S} Срећко га удари два три пут шаком по устима и привика:</p> <p>- Ћут’! ћут’! уму 
е човеку, с којим је дотле само два три пут говорила.{S} То је оно чувено грађанско поштење зво 
</p> <p>За последњих десетак минута три пут су прескакали један исти планински поток, а сад му  
ј плочи тихо куцање, које се понови три пут.{S} После се зачу мек, пријатан глас, који тихо и с 
ам да их псујем; помислите, већ сам три пут звонио и још нико не долази.{S} Симон!{S} Симон! —  
е што и дали, то му је после крваво три пут на нос изашло, јер сте ви били налик на онога „добр 
рече кнез.</p> <p>— Онда ми је смрт три пут лакша.</p> </div> <pb n="322" /> <div type="chapter 
а наједном стаде, а из њега се зачу три пут поновљено, развучено звиждаше.{S} Танки звуци одјек 
 девојку....{S} Распадају се по два-три пут док дође ред да се жене.{S} Па шта они могу да изис 
 да је прими у кола, она ће му показати пут и одвести га на надлежно место.</p> <pb n="585" />  
{S} Кнез Мутимир ваљда већ по двадесети пут отвори сахат, и кад виде да је 9½ у вече, он махну  
атке почивке звиждање се понови и трећи пут.{S} Тада се на обали указаше две црне прилике и зач 
pb n="474" /> целу алеју, те и по трећи пут почнем се спуштати низбрдицом.{S} Сунце је већ било 
ако ћу те бити,“ понови кнез и по трећи пут, намештајући последње фигуре.</p> <p>После овога на 
ету, није?...</p> <p>Врбавац и по трећи пут понови реч господар, и то с нагласком.</p> <p>— О,  
рдим обећањем да ће ово накнадити идући пут.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Гошће су по 
млађим официрима, па ће то решити идући пут, кад се опет састану.</p> <p>Ратко је за тим сишао  
то што је видимо где прати Јелу на овај пут.</p> <p>Кад се Јела стресе, ова је женска загрли ру 
сумње, а намамљен помишљу: како ће овај пут бити ванредна згода да се што присније зблизи с кне 
неза Мутимира, он је једва дочекао овај пут.{S} Млад, здрав, снажан, пун младићске бујности, он 
ез.</p> <p>Тако је Врбавац смислио овај пут, па га одмах сутра дан изнео својим друговима, оста 
као нека наплата за партију.{S} Но овај пут шамар изостаде, а Маврикије, кад виде да нема шамар 
љању зала, кад се већ једном ода на тај пут и занат.</p> <p>„Познато је да у Русији постоје зав 
ши с руским царем, и он се крене на тај пут.{S} Уз пут су га свуд дочекивали и испраћали с најв 
о трчао пред дамама, показивао им руком пут и отварао врата пред њима, овде застаде, показа рук 
вод се крене из цркве јеленичким друмом пут манастира Гробовице, <pb n="359" /> где је ђенерал  
 у затвору; а два пут у притвору, један пут 5, други пут 9 месеца — то је још једну годину и дв 
а сам испије тај отров, и сад, на један пут, тај исти ђенерал Врбавац осећа неодољиву потребу д 
у руке, диже га према себи, и, на један пут, он стаде дрхтати, писмо му испаде из руку, наочаре 
уњена.</p> <p>Не потраја дуго, на један пут отворише се побочна врата, која су била заклоњена ћ 
који мало час беше тако весео, на један пут рашири своја огромна крила црни дух смрти!</p> <p>З 
зе каву и понесе је устима.{S} На један пут Каја цикну, скочи и гурну кнеза тако, да он чисто п 
>Тако прође десетак минута.{S} На један пут кнез жустро диже главу и упре у доктора свој помуће 
ље и даље, све даље и даље.{S} На један пут осети се где коњи успорише ход; не потраја дуго, ко 
ђенерал узе ходати но соби.{S} На један пут он се трже. „Ах, моја жена!{S} Сирота моја жена!{S} 
рака.{S} Жика га је гледао.{S} На један пут он узе у руку револвер, погну се и брзо као муња пр 
чешљавао своју велику косу.{S} На један пут он натуче шешир на главу и рече одсудно:</p> <p>— Р 
ерал застаде, као да се нечега на један пут сетио, но брзо опет продужи.</p> <pb n="331" /> <p> 
ође полако преко собе, па онда на један пут плану.</p> <p>— Но, чекај да видиш, дете, — рече он 
p>И за што све то?{S} И откуда на један пут све то?{S} Како то дође?{S} Нема одговора.{S} Нека  
на.{S} Једна постарија госпођа на један пут се разболе.{S} Зове једног лекара, другог, трећег — 
ти кажем....</p> <p>Но госпођа на један пут застаде, поћута, као да се предомишљала шта ће рећи 
о је млада кнежевина Балканија на један пут изгубила крунисана поглавара свога.</p> <p>Катастро 
 однесе све, и ону срећу, која на један пут као да беше слетела с једне лепе звезде, и ону стра 
е, потезао, дрмао док се пушка на један пут окине.</p> <p>- И ју, ју — рече госпођа и понесе об 
 заврши овај свој узвик, Лепша на један пут осети да ово није обично љубавно ћаскање; она устад 
себи и хтедох се уклонити, кад на један пут кнежева уста узеше мрдати.{S} Он диже руку и понесе 
ва, до јуче још црна коса, сад на један пут почиње нагло белити, а после и опадати.{S} С његови 
 афектацијом и мимиком.{S} Сад на један пут он проговори гласно, чисто цикну и јурну напред.</p 
се чудно што ли се то кнез сад на један пут сети устава и поче се срдити!</p> <p>А кнез се доис 
ође забадава, Синђа изручи сад на један пут све — и баш то, за што би се могло мислити да ће по 
познатим средствима.{S} Но сад на један пут као да су им та средства постала недовољна. „Много  
т, сваку реч Павину.{S} Но сад на један пут она се чисто измени; њено лице доби нов, подругљив, 
ећала се доцније толико, да је на један пут осетила по снази неко голицање, некакву топлоту.{S} 
се кнез удалио од кола, она је на један пут осетила неки немир и одмах се пустила.{S} Она је и  
а узрујану кошницу, у којој је на један пут нестало матице.{S} Чуло се неко неразговетно, потму 
кнеза је запрепастио.{S} Он је на један пут осетио страх за свој мозак — бојао се да не поремет 
 да је присуство ове лепе жене на један пут одагнало све црне мисли и зле слутње његове.{S} Он  
ку Вујадину учини се као да се на један пут поче окретати и онај низ везаних коња, и онај плот  
 пође вратима.{S} Но као да се на један пут нешто предомисли, он застаде на сред дворане и рече 
ен чисто је освести.{S} Она се на један пут нађе на сред собе и грдно се запрепасти кад виде да 
 остави жену, кад то чу, па се на један пут окрете Ратку.</p> <p>— Чујеш ли!{S} Е што ти је то  
ој, и ова старачка рука сад се на један пут загреја и узе се трести; у очима старога хоџе као д 
ело, здера низ груди.{S} Он се на један пут беше загрцнуо.{S} Он изађе из собе, махнув главом н 
м лустеру у дворани, кад му се на један пут учини да неко промаче ходником.{S} Он упита ко је,  
 морало отимати од њега - рече на један пут Маврикије и устаде.</p> <p>Кнез застаде зачуђено.{S 
мо овде, докторе? — упита кнез на један пут, а глас му је био тако храпав и дебео, тако неприја 
?{S} Реците ми то — упита кнез на један пут.</p> <p>- То ми зар пребацујете?</p> <p>- Оставите  
 булументу, што лети друмом, и на један пут, поплашена, окрену леђа, напну реп и утеку уз ливад 
езаних за школску ограду.{S} И на један пут њему прође кроз главу мисао: „Јес, и они коњи спада 
 сијају као два црна сунца — и на један пут он осети како се из ових дивних очију лије у његову 
уздише“ — помисли она у себи и на један пут би јој га тако жао, тако неисказано жао, да би у то 
 зачуди ова промена.{S} Шта би на један пут овој жени!{S} Но она га брзо изведе из недоумице.</ 
Збиља, шта ти је?{S} Шта ти би на један пут?</p> <p>— Како шта ми је? како шта ми је! — рече Ра 
дисањем, као оно човек кога си на један пут полио хладном водом.</p> <p>— Јес, пара — понови го 
 био је дакле у добу кад човек на један пут с ужасом опажа да већ више није млад, али још никак 
и људи, <pb n="203" /> кад тек на један пут кроз цео сабор пуче глас: „одведоше Турци Арсенијев 
д овако, дед овако, док ће тек на један пут рећи учитељ: </p> <p>- Добро, добро, г. капетане, к 
 у карактеру...</p> <p>Ђенерал на један пут застаде, па пошто је мало поћутао он додаде:</p> <p 
ба па мени што?</p> <p>Ђенерал на један пут умуче, наже се побочним собним вратима, чисто се ма 
адић од својих 25—6 година, он на један пут с ужасом опажа да његова, до јуче још црна коса, са 
ра о дужностима владарским, он на један пут пређе <pb n="437" /> на ватрено заклињање шта би св 
...</p> <p>Тако поче младић но на један пут он сав поцрвене и ућута.{S} Као да се љуто покаја ш 
а, на целом оном дивотном лицу на један пут се појави тих, миран али страховито дубок бол.{S} Л 
 њима и јело и пиће, и вино их на један пут ухвати, па како је кога стизало, онака је и падао.{ 
је мрак и зло...</p> <p>Старац на један пут ућута, али ово прекидање говора изгледало је неприр 
ојем изукрштаних мисли.</p> <p>На један пут Мутимир одскочи од зида и пође по соби круним корац 
ој страсти Мутимировој.</p> <p>На један пут она као да поче појимати шта се дешава око ње и пок 
 с великим нестрпљењем.</p> <p>На један пут, у даљини указа се облак прашине на широком друму.{ 
атарала и лево и десно.</p> <p>На један пут млади господин одскочи.{S} Стискујући Јелу за главу 
лиже, и све у ковитлац.</p> <p>На један пут из овога облака указа се један коњаник.{S} Полегао  
 тако, само, лепото моја, реши се један пут јуначки, мајковићу, па што бог да!{S} - Што ту вазд 
м и да бих волела с њим се играти један пут но да ми бог да здравље.</p> <p>Девојке пометаше ма 
и гине за мушким.{S} Али само док један пут будеш.... док се мало познаш и ослободиш код њега.. 
и саме власти.{S} Мислиш да је он један пут био хватан?{S} Е... хеј, да си ти жив и здрав!{S} Д 
— продужи баба Ката — прегни тако један пут, а слободно, ако буде греха, ево ја сав грех узимам 
quote> <p>Растислав прочита писмо један пут; прочита га и други пут; за тим га окрете, загледа  
ужити.{S} Али како да доскочиш то један пут томе матором лисцу!{S} То је најтеже питање.{S} Нар 
загледа.{S} А знам да си му макар један пут намигнула.</p> <p>Пава прво плану, па одмах за тим  
<p>— Доста, доста! — рекао си већ један пут, па доста — рече Мона зловољна.</p> <p>— Рекао сам, 
није то, душо, „остави ме“, но ту један пут треба кидати.{S} То ни какав обичан човек не би тол 
овој речи Мона крочи у будоар и наједан пут она занеми од чуда, и, крајње задивљена, заустави с 
би ти радио у потери кад би тек наједан пут пред тобом искрсао медвед?</p> <p>— Шта бих радио?{ 
а тројица.{S} У лево је остајао отворен пут, али црна прилика поврте у десно, и заиђе међу гроб 
 на тај исти начин дошли на престо, зар пут, којим је корачала твоја династија, није засејан ле 
8892_C12"> <head>ГЛАВА XII</head> <head>Пут</head> <p>Што се ближе примицао дан када ће млади к 
а!{S} Ја сам је укротила.{S} Пошто је 7 пута прошла кроз мачије нокте, после је била мирна.</p> 
н поглед то је говорио.{S} Пошто је два пута одмерила мужа од пете до главе, она опет спокојно  
<p>- А по селима, кад пре удадбе по два пута копиле, онда то није ништа — примети доктор подруг 
лупа нешто вукла к себи, и он је обадва пута понова седао на њу.{S} Најпосле реши се да и не по 
о стоји, ја ту морам напред, ја другога пута немам“....</p> <p>Један од г. г. министара примети 
дружевнији.{S} Кад су се, после свршена пута, враћали у Звониград, кнез се већ био толико ослоб 
е, натезали последњу оканицу „за срећна пута и срећна останућа,“ галама се дизала на све стране 
ејаше остала у памети с његова последња пута у Париз.{S} Овда онда вадио је свој велики златан  
ез Мутимир, при повратку са свога првог пута по земљи.{S} Параде, церемонијали, поздрави, благо 
ерзитета, — скренути са свог историског пута и отићи у анархију.{S} Неколико сокачких букача би 
с тим човеком; он ће ти засести на сред пута, и ти га не можеш трајно ни обићи, ни уклонити; ма 
етири оке дуката и наполеона.{S} Четири пута пет, двадесет.{S} И тако чича Степа је донео равно 
етрија дочепа Паву за руку и три четири пута трже је што игда може.</p> <p>Пава посрте.</p> <p> 
 одмах указао и нарочиту почаст.{S} Три пута узастопце играо је он с њом те вечери, што је одма 
ђа се обриса рукавом, помери се два три пута с ноге на ногу, па, отежући реч по реч, каза хоџи  
мирно пасу у ливади <pb n="139" /> крај пута.{S} Кад чују из далека зврку кола говеда престану  
ти, и са својим овцама стоји мирно крај пута, гледа заједно с њима овај сјајни спровод, не разу 
т какво старо кљусе, пасе у чајиру крај пута.{S} Кад се путници приближе кљусе дигне главу, гле 
авитеља вароши, па да знаш ко се колико пута у Звониграду накашљао...{S} И да ми је знати кад л 
 да су ван сваке опасности.{S} Неколико пута мењали су правац у бежању, јер су ненадно наилазил 
вале су се скоро пун сахат.{S} Неколико пута ја сам прилазио ближе да видим како вам је.{S} Дод 
е свога допадања, дотле је она неколико пута нестрпељиво прошапутала „уф!“, „уф! боже!“, чупкај 
и викали „ура, живео! и она је неколико пута у себи поновила „ура, живео!“ „живео кнез“; „живео 
заше некаквим платном, које ми неколико пута обавише око главе...</p> <p>- Та је ли могуће!{S}  
и.</p> <p>Растислав је покушао неколико пута да заустави кнеза у овим нападајима, но Мутимир се 
о викну.{S} Тако је то поновио неколико пута, јурећи непрестано напред.{S} Свет и чу и не чу шт 
ена па запне.{S} Повртао се по неколико пута и најпосле прочита име: „Богодан Слаткодушић.“</p> 
на ишчупа пуну шаку косе и још неколико пута удари у главу ово јадно девојче.</p> <p>Кукавна Је 
ој кући (Павином оду) одлазио се толико пута и знао му сву чељад.</p> <p>Поздравише се.{S} Синђ 
ећ и јео и пио у овој кући, и ти толико пута!{S} А ако се ствар тиче ове вечери, онда је „незна 
 А ја сам пређашњих година бивао толико пута у вашем дому.</p> <p>Милоје узе набрајати поједине 
ече чича Боја.</p> <p>Пођу горе и на по пута стигну Грујицу.{S} Он је ишао у гомилици момака и  
ница да је, из ока да ми је испала, сто пута је боље да је видим мртву но да ту срамоту дочека! 
ал — ја тога човека мрзим.{S} Он је сто пута већи грешник од мене, али се увек умео боље претва 
S} Излази, шта ме нудиш, кад сам ти сто пута казао да <pb n="36" /> бели почињу.{S} И ти опет п 
гнут.{S} На месец дана после повратка с пута Растислав је имао у рукама цео план завере.</p> <p 
nit="subSection" /> <p>После повратка с пута, Растислав се и душом и срцем био предао једној је 
је то било незгодно овако из даљине и с пута.{S} С тога је Растислав једва чекао да се врати с  
њића, и сад га је тешко било скренути с пута којим се једном већ захуктао.{S} Што је више говор 
а <pb n="136" /> коњаника, склањајући с пута кола, стоку, људе, у опште све што би могло бити с 
ме, он је на томе и радио.</p> <p>Још с пута одаслан је био у Звониград нарочити, поуздан човек 
 у манастиру Гробовици, а тиме је десет пута тако велики камен спао с груди министра Растислава 
очи, она рече јетко:</p> <p>— Колико ћу пута ја теби говорити. <hi>господине</hi>, да ту проста 
тиславе.{S} Ви сте ударили сувише уским путањама; бој се да ћете се наћи једног дана у ћорсокак 
угачког <pb n="539" /> реда огроздовог, путање, по којој је он тако слатко трчао, особито кад с 
попети се.</p> <p>Са ове узане природне путање, којом су ишли наши путници, није се дакле имало 
едео, певао и сиграо се.{S} Па онда оне путање, што се вила између баштенског зида и дугачког < 
да га ухвате, а он бежи и крије се овом путањом.</p> <p>Било му је жао и онога лепог водоскока  
што ти вера у народног генија може бити путевођа у многим корисним и сретним корацима.{S} Ја не 
у пријатељску руку, да га поведе правим путем!{S} Бави <pb n="399" /> се лудоријама, сигра се с 
ар што више <pb n="277" /> користи овим путем, да се с кнезом што боље зблизи, да га свикне на  
е да упороже волове, па ће и они преким путем у село.{S} Ствар се свршила лепо и мирно.{S} Тако 
ом делу, када је Балканија дипломатским путем успела да очисти своје тврђаве од турских посада. 
ње личило је на веселу свадбу.{S} Целим путем ориле су се песме и одјекивала пуцњава.{S} Извешт 
 укалашио пред Растиславом, да се целим путем није одвајао од њега.{S} Пријатно му је бало да с 
е, које се могу достићи обичним, мирним путем, без вратоломних скокова.{S} Он није помишљао да  
 послуже, и да га злоупотребе приватним путем.{S} Каква дрскост!{S} Но дед’те, молим вас, шта б 
ијано.</p> <p>„Ударићемо поготову истим путем куда је пре по века прошао мој дед.{S} Прохујала  
меном.{S} Ја идем ствари увек најкраћим путем.{S} Не видим шта би овде имали да се снебивамо је 
ље продирање — и да би ваљало најкраћим путем вратити се назад, и измирити се с мишљу да је и < 
мађијао.{S} Ишао је за њим као намамљен путник за луталачком<pb n="74" /> светлошћу.{S} Круна и 
му је овај подмукли нападај на усамљена путника изгледао нешто тако гадно, ниско и подло, да је 
ки орах, намеран да ту дочека ове позне путнике.{S} За мало и коњици стигоше; топот на једном п 
прокрхали.“ Но у тај мах он угледа наше путнике и не само што умуче но и стаде.{S} Заустави се  
ане.{S} Ово је још више изненадило наше путнике.{S} Коме је могао требати овај прелаз у овој пу 
ила преброђена и сумрак је затекао нише путнике на висоравњу, са кога се већ видела у даљини ле 
јесу, а за тим узеше и сами запиткивати путнике о свему што их је могло интересовати.{S} Разгов 
усе, пасе у чајиру крај пута.{S} Кад се путници приближе кљусе дигне главу, гледа за тренутак о 
ором кнезу се јако допао.</p> <p>Високи путници нису дуго овде остали.{S} Кад је било равно јед 
а, после два сахата крилате трке сјајни путници стадоше пред велики зелени вењак, спремљен за д 
жећи се непрестано јужнога правца, наши путници путовали су тако неуморно цео дан....{S} Зауста 
орка, по најгорем планинском путу, наши путници опет се нису осећали ни уморни, ни дремни; на п 
оља, тамо су путови, села, људи, а наши путници нису имали рачуна да се сретају с људима; њин ј 
е пружала се недогледна раван, али наши путници нису смели силазити у њу и ако су је жудно погл 
ане природне путање, којом су ишли наши путници, није се дакле имало куд ни лево ни десно.</p>  
пропланци у овим планинама.</p> <p>Наши путници изађоше на ову чистину и чисто одахнуше, јер ви 
ата као и ова с ове стране.</p> <p>Наши путници загазише у бујну густу траву, као да запливаше  
 на крај баште потрпали их у затворена, путничка кола и одмах погнали даље.{S} Не зна колико су 
тор, пун дивљења, — то је брзина обична путничка воза.</p> <p>— Да — рече кнез, с видним задово 
на из Беча; зна се како су под надзором путовала и кад су овде стигла, ко их дочекао, ко их је  
 нису спавали, и ако су пуна три сахата путовали без одморка, по најгорем планинском путу, наши 
Section" /> <p>Пошто су пуна три сахата путовали без одморка, Враничић и његова два друга зауст 
непрестано јужнога правца, наши путници путовали су тако неуморно цео дан....{S} Зауставили су  
S} Не зна колико су путовали ни куда су путовали, зна само толико, кад се опет видео слободан,  
одмах погнали даље.{S} Не зна колико су путовали ни куда су путовали, зна само толико, кад се о 
 то је било у Милиновцу, приликом твога путовања.{S} Па онда, ко ти је послао опомену да се чув 
<p>Најпосле сећао се хитног и ужурбаног путовања у сред мркле ноћи.{S} Извели су их у авлију, к 
н и ненадмашан критичар.</p> <p>Кнежево путовање личило је на веселу свадбу.{S} Целим путем ори 
тим косама да се провлаче.</p> <p>Такво путовање било је веома тегобно.{S} На сваком кораку мог 
тка Жики је било неугодно што се за ово путовање нашао Милоје, кад је био договор да дође са св 
пет долази опширан извештај о последњем путовању у Беч орловачког угледног трговца Степе Симеон 
lestone unit="subSection" /> <p>Кнез је путовао сухим.{S} Одлучено јо било да на путу пробави 2 
је био завео оваку праксу.{S} Обично је путовао још с једним шипарцем.{S} Кад дође у какво мест 
p>— Дивно, светлости, овако никад нисам путовао.</p> <p>— А ја увек тако путујем.{S} Из Звонигр 
пи.</p> <p>Сети се да му сутра дан ваља путовати у чаршију и обданце се вратити: с тога устаде  
ости из приватна живота као: куда ће ко путовати овога лета?, коме је затворена радња?, ко тешк 
дали.{S} Тамо су обрађена поља, тамо су путови, села, људи, а наши путници нису имали рачуна да 
" /> јужнога правца, и то им је био сав путовођа.</p> <p>Црнојевић је ишао напред, носећи пушку 
ољу на <pb n="270" /> одговор, да је за путом, и мора полазити још ове вечери, а ствар је веома 
 људи изгинули пре једно месец дана, на путу између Ожеге и Чичка? </p> <p>Растислав диже главу 
утовао сухим.{S} Одлучено јо било да на путу пробави 25 дана и да обиђе југо западне крајеве от 
у Звониград — рече он благо - а сада на путу молио бих вас, да се не одвајате од мене због ситн 
ије ништа.{S} Добро је.{S} Штогод је на путу треба уклањати...{S} Али да не дангубимо, господин 
 задрете, памтите, да ћете мене наћи на путу!</p> <p>— Г. пуковниче, пазите шта радите, јер што 
} Ето, покушајте! — то је први корак на путу народњаштва — заврши Растислав подругљиво, а очи с 
што је од њега чуо.{S} Кнез је остао на путу још читавих 20 лана, и за све то време није било н 
и штапом по камену, који се десио ту на путу, рече сељаку:</p> <p>— Подмети овај камен, подмети 
> <p>Све ово сазнао је Растислав још на путу.{S} Он је још изодавна био на чисто с намерама Врб 
младићске бујности, он је видео у овоме путу само <pb n="135" /> једну нову прилику да пусти на 
ign>-а, с којом се упознао на последњем путу у Париз.{S} Најпосле говорио је са свим отворено.< 
ју, који је такође пратио кнеза на овом путу, за сад је јахао у непосредној близини кнежевих ко 
а и да се кнезу што не деси баш на овом путу, Растислав се с почетка одупирао, но брзо је попус 
али без одморка, по најгорем планинском путу, наши путници опет се нису осећали ни уморни, ни д 
вањем у најлепше боје.</p> <p>По равном путу, журно поправљеном и нарочито за кнежев пролазак с 
— Велимо правац, јер кроз ове планине о путу није могло ни бити говора.{S} С десне стране пружа 
упно али стално ишао све даље и даље по путу једном замишљена династичка преврата.</p> <p>Али њ 
 хајдук, који је спровођен власти, па у путу покушао <pb n="511" /> да убије пандура и да утекн 
тно му је бало да с Растиславом заједно путује и по некад је с њим тако слатко ћеретао, као с к 
 нисам путовао.</p> <p>— А ја увек тако путујем.{S} Из Звониграда у Јеленик обично стижем за не 
им округом путују два подозрива човека: путују под изговором да купују ситну рогату стоку, а у  
х крајева јављао је, да његовим округом путују два подозрива човека: путују под изговором да ку 
а камо ли одржати кроз њу један правац, путујући једнако на југ.{S} Пет година провео је Милоје 
ај Сава Текелија у својим мемоарима.{S} Путујући за Петроград он преноћи у неком руском селу.{S 
апуле с великом обареном шумком.</p> <p>Путујући тако цео дан, они су прешли доста места, и ако 
спође Моне) — госпођа Мона изрази лаким пућењем усана и два пут поновљеним мрштењем.{S} Ове жал 
кад зна да је таква, шта се онда бајаги пући, шта се дури и издваја? што се гради боља но што ј 
и с висине гледала на своје другарице и пућила уста, а како би другарице с чуђењем за њом трчал 
ne boudes pas - toi aussi</foreign> (Не пућиш се ваљда и ти) као г. Растислав, што сам се ја ма 
>Пуковник примаче ногом сниски кадивени пуф, седе на њега спрам кнеза и жене, опре лактове о ко 
гњишту, коју је пред њим полако попадао пухор, он је говорио споро, једнолико и полако, а Жика  
ас ради, но земље ради; да по Европи не пуца брука како су у Балканији први ђенерали отровници, 
годити или прорећи, па што после да јој пуца брука по селу.{S} А с Павом су своји; баш што и да 
нас овако натреса и овако му безобразно пуца под нос прстима.“</p> <p>Гледајући га овако, Расти 
са <hi>Зликовцем</hi>, и да су они први пуцади на жандарме, а он, тек кад је видео да му паде д 
таје и опет бежи, и опет пада, а за њом пуцају; куршуми јој звижде око <pb n="291" /> ушију, са 
и у том тренутку као да опет слуша како пуцају разбојнички револвери, као да гледа како из шума 
је криви жандарме; вели, да су они први пуцали и да им је намера била да убију и њега (Милоја)  
.{S} Колико је у почетку проклињао онај пуцањ, сматрајући да су са њега пропали, у толико га је 
стио последње речи, кад се из даљине чу пуцањ пушке.{S} Наста кратка почивка, па пукоше још две 
ромним товаром сена, уз гласну шкрипу и пуцање, полако, али непрекидно омицала су се низ брдо,  
тране, али да су жандарми све покварили пуцањем и убијањем Зликовца, који је убијен остао на мо 
а</hi>.{S} На Милоја вели, није нико ни пуцао.{S} Милоје опет неоступно уверава да је он био сп 
} Из потере их позваше да стану, или ће пуцати, али ова двојица ни то не послушаше.{S} Из потер 
у соби настане прави пакао.{S} Од онога пуцња и силине свеће се махом погасе; густ пушчани дим  
кога гађају.{S} Све то вршило би се без пуцња, без ларме — тихо; човек би могао добити такав уд 
им путем ориле су се песме и одјекивала пуцњава.{S} Извештен о проласку кнеза, народ је гомилам 
поздрави.{S} Дочекивали су га песмама и пуцњавом из прангија, а тако исто и испраћали.{S} Кнез  
о још осташе непогашене.{S} Престрављен пуцњем, који је у затвореној соби грдно одјекнуо, мајму 
з оближњег буквика с горње стране моста пуче пушка.{S} Враничић се сроза, паде на колена и обем 
 /> кад тек на један пут кроз цео сабор пуче глас: „одведоше Турци Арсенијеву Јаглику.“ То је б 
лик тако јако, да стакло на слици одмах пуче, и повика загушљиво: „Ево, овај је срећан!“</p> <p 
о је у оне бадем очи, дубоке као морска пучина, а црне као мркла, црна ноћ, очи, што сијају као 
таласима грка живота људска.{S} А кивна пучина риче у беснилу своме и са дну мора граби песак и 
вет равнина,</l> <l>И преко девет сињих пучина,</l> <l>У Безданију, земљу далеку,</l> <l>Где ни 
и стопиш уједно, да утонеш у неизмерној пучини сладострашћа, заборављајући на свет, на дужност, 
 се поређају; било их је на броју до 40 пушака.{S} Ту им је саопштено да су се у околини појави 
ј, недајте — утече!“ Осу се један грозд пушака, па други, па онда све умуче.{S} После пукоше у  
{S} У два маха потера их је и гађала из пушака.{S} Тако их стигне и сумрак.</p> <pb n="665" />  
} У заосталом пакету нађено је неколико пушака и револвера и једна записка с оваким натписом: „ 
ека.{S} Осећао сам по дуванском диму да пуше, и као кроз какав дебео зид чинило ми се да чујем  
те, црвене крви, која се полако љушка и пуши.{S} Он скаче у то језеро и покушава да плива; али  
 траве.{S} Наслоњени на лактове, они су пушили, а овда онда попридигли би се и упрли на друм зо 
ског дима.{S} Кнез је прво дуго ходао и пушио.{S} После приђе прозору и узе прстима добошарити  
ко ћу те лупати, све ћеш <hi>се да</hi> пушиш.</p> <p>Кнез је говорио Маврикију и Ви и Ти, како 
/p> <p>— И ју! — рече госпођа.</p> <p>- Пушка била, пуна — продужи Ратко — а мајмун као мајмун, 
ку и стану га учити да се егзерцира.{S} Пушка је била пуна.</p> <p>— И ју! — рече госпођа.</p>  
аво оном месту одакле је мало час пукла пушка и откуда се сад чуо болан јаук.</p> <p>У двајеста 
 и скреса је у буквик из ког је планула пушка, и над којим се још вио прамен беличаста дима.{S} 
их лавров венац, а испод венца укрштена пушка и сабља, а одоздо мач и секира — он удари прстом  
мајмун, играо се, потезао, дрмао док се пушка на један пут окине.</p> <p>- И ју, ју — рече госп 
ижњег буквика с горње стране моста пуче пушка.{S} Враничић се сроза, паде на колена и обема рук 
шено.{S} Елем, кад мајмун окине пушку и пушка пукне, у соби настане прави пакао.{S} Од онога пу 
:</p> <p>— Еј!{S} Стеване! — Је л ти ту пушка?{S} И кад доби одговор да јесте, он додаде: понес 
пет се врати липи.</p> <p>Три сељака, с пушкама у руци, један с упаљеном цигаром, дођоше такође 
ерал, ја имам војску, војска има пушке, пушке имају грлиће, грлићи говоре; куршуми су пушчане р 
о не послушаше.{S} Из потере пукоше 3—4 пушке.{S} Оне су биле опаљене у ветар и њини куршуми пр 
сам ђенерал, ја имам војску, војска има пушке, пушке имају грлиће, грлићи говоре; куршуми су пу 
Наста кратка почивка, па пукоше још две пушке, пукоше у брзо, недаде једна другој да издуши.{S} 
и неопажени од потере.{S} После опаљене пушке Црнојевић као да оживе, сад је хтео и да пође жив 
коше у кратком размаку још две усамљене пушке, па све занеме.</p> <milestone unit="subSection"  
реба да вам је кажем.</p> <p>- Шта? оне пушке? - пресече га Враничић.</p> <p>- Јес, јамачно ће  
а Турцима.{S} После се чу где припуцаше пушке, а мало после доведоше људи отету младу.{S} Сва ј 
ну и осети да ће је засладити метком из пушке.{S} У тренутку ока, и баш у оном моменту кад га Ж 
оследње речи, кад се из даљине чу пуцањ пушке.{S} Наста кратка почивка, па пукоше још две пушке 
 да га ставља ван закона, да га вреба с пушком у руци као дивља звера!...</p> <pb n="540" /> <p 
да нареди људима, да се спусте за један пушкомет ниже, да се спреме за прелазак и ту да га чека 
ове речи Враничић се окрете живо, счепа пушку из угла, обеси је о раме и нагло изађе из колебе. 
вуче да беже, Црнојевић се осврте, диже пушку на око, скреса је и један сељак из потере паде на 
 густ облак.{S} Он се окрете нагло, узе пушку и погнуте главе пође полако напред.{S} Ишао је ка 
није свршено.{S} Елем, кад мајмун окине пушку и пушка пукне, у соби настане прави пакао.{S} Од  
рче у општину, а узгред сваки да понесе пушку и по неколико метака.</p> <p>Није прошло много, а 
па одмах за тим скочи, у тренутку смаче пушку с рамена и скреса је у буквик из ког је планула п 
ео да му паде друг самртно рањен, опали пушку и обори <hi>Зликовца</hi>.{S} На Милоја вели, ниј 
/p> <p>Црнојевић је ишао напред, носећи пушку у руци.{S} Да се не види завој на глави, намакао  
S} Или још боље да скрешем одоздо једну пушку, па ако је горе, што му бог да.</p> <p>— Немој, б 
 отресити људи: један је носио о рамену пушку, а други пребацио преко руке секиру.{S} Зауставиш 
 се био задоцнио.{S} После даду мајмуну пушку и стану га учити да се егзерцира.{S} Пушка је бил 
лемћарку шамију, у десној руци држао је пушљик од наргиле, а левом се наслонио на читаво бреме  
ма не може, пошто хоџа све по две и две пушта да им меће белег а да иде с другим „жентурачама“  
ч, на коју смрт отвара своја наручија и пушта из њих већ загрљена роба....{S} Јес’, овај ће га  
о момку, ако има ко да чека, нека редом пушта једног по једног.</p> </div> <div type="chapter"  
те богом кумим, скидај ме с ове ватре — пуштајте нам чељаде — рече Боја.</p> <p>— Чујеш старче, 
у само да ме боље преваре!{S} За што ме пуштају сама!{S} Пуста шума, пусто поље.. пусто море!{S 
ти, но да дремају овде на утрини.{S} Не пуштајући кнежеву руку, црна прилика пође брзо напред.< 
{S} По некад су девојке с узвиком „ју!“ пуштале се из кола и бегале од онога, који је поче безо 
држимо добре атове, пастуве и бикове, а пуштамо са свим слободно и мирно да читав низ кретена,  
атворио се у свој кабинет и никога није пуштао све дотле, док му не јавише де га чека писмо из  
ео је прекрштених ногу на миндерлуку, и пуштао дим по дим из шарене наргиле, што је чврчала ту  
 да све друге људе пањкају.</p> <p>- Ви пуштате да се државним новцем, г. пуковниче, плаћа изра 
римао једнога по једнога, а после почне пуштати и по два-троицу.{S} Задржи их по мало, па их он 
</p> <p>— А ко је зна.{S} Зар је у овој пуштињи једна и две собе, па да човек зна где је.{S} См 
имају грлиће, грлићи говоре; куршуми су пушчане речи.{S} Кад се ко куршумом нахрани, онда је ув 
ња и силине свеће се махом погасе; густ пушчани дим напуни собу те помрачи и оно мало свећа што 
правити.{S} Речи су крилате; оне су као пушчано зрно; једном избачено, оне се више не могу заус 
ем, и држим да нисам погрешио.</p> <p>— Пхи!{S} Ко зна да ли баш нисте погрешили!{S} Партиска б 
удоари, овде шумарак, онде велика густа пшеница, или сврх човека високи кукурузи; сеоска младеж 
де, да то пролазе нека сељачка, јамачно рабаџиска кола.{S} То је дакле био друм.{S} То Јелу зач 
 као што је то јасно сведочио општински рабош.</p> <p>Колико ли је ђубрета извезено из других к 
S} С десне стране пружала се недогледна раван, али наши путници нису смели силазити у њу и ако  
ним бојама доспелих усева — ова огромна раван изгледала је као мек, шарен и мирисан персиски ћи 
ј мах ступише у дворану; један је носио раван послужавник од кинеског порцулана, начичкан мајуш 
 као тепсија глатку, ода свуда отворену раван.</p> <p>Пуна родних поља, бујних пашњака и сеноко 
душом.{S} Далеко пред собом он је видео равне пољане, тек где где засејане брежуљцима, а на обз 
е гудуре планинске, док су се из далеке равни распознавали беличасти трагови дневне светлости,  
ребрене зраке и обасја како непрегледне равни, што се шире лево поред Дунава, тако исто и кршне 
 они би изашли из планине и дочепали се равни, коју је ваљало прећи ноћу, а већ у првом граду ч 
убљенога владара.</p> <p>Кола су летела равним друмом, а млади кнез, наслоњен на меко узглавље, 
андова „ка..а..ас“! — и кочије полетеше равним друмом као лака стрела из добро одапета лука.</p 
вет планина,</l> <l>Преко широких девет равнина,</l> <l>И преко девет сињих пучина,</l> <l>У Бе 
 среди се пружала округла, доста широка равница, окружена са свију страна, као какав горостасни 
а пође брзо напред.</p> <p>Ишли су-прво равницом, али на скоро окретоше низ брдо, управо пођоше 
 продру што дубље у Балканију.</p> <p>У равницу, дакле, нису смели, а високе, планинске врхове  
 Кнез извади велики златан ремонтоар, — равно шест; тако смо и рекли.</p> <p>Ћелави господин уђ 
но што се могло очекивати. „Боловао“ је равно 20 дана.{S} Свет је имао времена да се поступно с 
двадесет.{S} И тако чича Степа је донео равно двадесет ока злата да се утроши на пропаганду за  
и нису дуго овде остали.{S} Кад је било равно један час од доласка, кнез нареди полазак.{S} Одј 
во грешење спрам своје чељади.{S} Спрам равнога — љубоморан је, а спрам бољег, отменијег, вишег 
 и мени је поверена.{S} Ја не могу бити равнодушан спрам ствари, које тако дубоко засецају у це 
 и ја — и, утешив се таком философијом, равнодушно продужи даље пасти.</p> <p>Овда онда виде се 
слуша га мирно и спокојно; после додаде равнодушно и као у шали, да би он био задовољан кад би  
 Милоје се није ништа чудио.{S} Он рече равнодушно да ће овде где год у близини јамачно бити ка 
чуда боже — рече кнез Мутимир немарно и равнодушно.</p> <p>Тако је, Ваша Светлост; што би се за 
целу ову причу Раткову саслушао мирно и равнодушно.{S} За тим настави, осврнув се Ратку:</p> <p 
ик на осећаје веома уморна човека, који равнодушно прима све што се око њега збива.{S} Само јед 
оје.</p> <p>- То ти је! - рече начелник равнодушно.{S} - У осталом ти не мораш њега уводити ни  
>Огуглао на свакојаке молбе и писма, он равнодушно махну главом момку да мете писмо на сто, где 
тив, саслушао је целу причу с очевидном равнодушношћу.</p> <p>Ратко настави.</p> <p>— Најпосле  
Ниси могао крочити ни десет корачаји по равном земљишту; једнако се морало пењати или силазити. 
с преливањем у најлепше боје.</p> <p>По равном путу, журно поправљеном и нарочито за кнежев про 
ок је са свим уредан, дисање правилно и равномерно; око почиње реагирати на светлост, за сахат, 
 месечина.{S} Дунав је шуштао, весла су равномерно ударала, чамци су, под снажним и вештим рука 
њачи, са затвореним очима.{S} По тихом, равномерном дисању видело се да спава.{S} На један мах  
а о нашим убеђењима.{S} И ми смо људи и равноправни грађани.{S} И ми имамо право да мислимо о д 
дешператан, оборене главе, једва држећи равнотежу да не почне посртати.</p> <p>Па онда његови к 
т, а још га тера стара земаљска сујета, рад је да покаже, како је он нешто друго од ове женске, 
 није разумевао шта ова ватра значи.{S} Рад је био да не узнемирује свога господара, а овамо се 
аку, кога ће једна туђа суза нагнати да рад ње жртвује стотину корисних ствари.{S} Добар човек  
} Увериће га да је сад најбоља згода за рад и да ће народ за њим листом поћи.{S} Њих су тако ув 
својој госпођи, и упути се у кабинет за рад.{S} Момак потрча пред њим са свећом, но пуковник му 
испадало.{S} То му је убијало и вољу за рад и наду на успех.{S} С тога се олучи да и с Павом бу 
а измени и попуни и у нашем програму за рад.{S} Наша одговорност пред историјом и пре је била в 
власти.{S} Хоћу да пробам мало како иде рад и с другим људима.{S} Можда вама, на први мах, то б 
ре само по нужди, јер г. Растислав није рад да црпе користи из махна и слабости кнежевих, али ш 
воју пажњу на земаљске ствари, ако није рад да изложи опасности и погибели не само оно што је о 
нешто, човек се не види, али му се чује рад.{S} С десна опет, чак тамо горе под брдом, некакав  
н је тада био неспособан за сваки други рад, за сваку другу мисао, сем једино да се припије уз  
 грађанске дужности; од чиновника тражи рад, ред и послушност.{S} За прошлост никога неће ни гл 
во и јасно показа сав вештачки молерски рад Мутимиров, који по белој кожи Лепшиној бејаху испис 
 се никад није мешала у његов политички рад, нити је имала воље и укуса, да се занима политички 
како не може остати без утицаја на даљи рад у корист „законите династије.“ У опште, прилике су  
беседник је развио, да се тај претходни рад састоји у збацивању династије Косанића, а повратку  
 и онда је све доцкан.{S} Дакле, ако си рад да се спасаваш, спасавај се одмах.</p> <p>— Како, с 
у друштву с једним циганчетом?!{S} И то рад чега?....{S} Ах! не питај ме о томе пишта више!...< 
и су вам највише добра чинили и који су рад вас највеће жртве поднели.{S} Изгледа, као да вам ј 
ку да бира младиће као гниле крушке.{S} Рада би да седи на две столице, па је сад између столиц 
атили на своја места и последице њихова рада брзо су се почеле јављати.{S} Није прошло ни десет 
римера разумног и неуморног патриотског рада.{S} Слава му вечна.“</p> <p>Да, да, „разумног и не 
, да, „разумног и неуморног патриотског рада!“</p> <pb n="360" /> <p>У исти мах службене новине 
 либералне, отварало се сад широко поље рада, где је сваки имао да покаже и своје личне способн 
Ви знате да се те ствари <pb n="127" /> раде у поверењу.{S} Ви сте сад узели мене запиткивити к 
де се по где где у пољу гомилице људи — раде нешто.{S} С лева чују се ударци секире: „тап туп“. 
о што шта детињски.</p> <p>Деца воле да раде све што и матори; чини им се да су онда и они зрел 
а сам све могао контролисати шта с вама раде.</p> <p>Заре је причао даље интересне ствари.{S} С 
 Па за што да ви професори не знате шта раде ваши рођени ђаци?{S} И како ја то да знам, а ти да 
е учтивости.</p> <p>— Погледајте их шта раде! — рече кнез још поиздаље, сав радостан. ^</p> <p> 
 завереничке нихилистичке дружине, које раде на буни и преврату.{S} У својој борби против власт 
она има већ и својих људи, који на томе раде да она добије своје право.{S} Госпођа је завршила  
.{S} Стомак више не вари, црева више не раде, плућа више не дишу, све се умртви и бедна жртва г 
 опет не знате ни шта вам рођени мужеви раде!</p> <p>— На прилику? — упита Каја.</p> <p>Тренута 
 својој вољи, и ту здрави и читави људи раде после као лутке на дроту.{S} Има тренутака, када с 
досадашњих.</p> <p>„Тако на прилику они раде да склопе (конструишу) малу металну справицу, која 
је свет махнит и притворан.{S} Сви тако раде, а ко би изашао да јавно призна оно што у ствари < 
е све оно што у оваким приликама обично раде весели и раздрагани људи.{S} Али је било и неколик 
 певају све слободно, као што то обично раде.{S} Све, све!{S} Нећу ништа да прикрију.{S} Безобр 
во самном ради? и знаду ли они, који то раде, да сам ја поданик, грађанин и представник Францус 
545" /> судници, упалили свеће па нешто раде.{S} Једни, што су вирили кроз врата, вељаху да кме 
..{S} Јес, њих ено горе, они тамо нешто раде; јес раде нешто, измахују рукама, прегибавају се и 
 њих ено горе, они тамо нешто раде; јес раде нешто, измахују рукама, прегибавају се и опет изма 
барутане, ухватио је читаву заверу међу раденицима, који су прикривали знатне количине барута,  
ко код ове бабетине и живела је код ње, радећи дан и ноћ.{S} Лепо је шила и прилично је зарађив 
нас излазио на јужну границу Балканије, ради неких војничких извиђања, и за то имао примати нек 
Перуну да се склони с кобнога моста.{S} Ради утехе рече му да је гадни, подмукли убилац платио  
или се још шуња где год око границе.{S} Ради сваке сигурности, ја сам му придодао два жандарма, 
бити одложена, о чему се кнез извештава ради знања и даљег управљања.</p> <p>Најпосле кнез се у 
имати од њега.{S} Нико га не гледа њега ради, но себе ради.{S} Њега, као човека, нико не воли,  
а — измећар јок! (Ја ага, ти ага — а да ради нема ко) — заврши доктор свој говор.</p> <p>После  
> <p>Доктор се нађе у неприлици; шта да ради?{S} Да почне одвраћати кнеза, викнуће му: „зар и т 
, бар на време — Јела је мислила шта да ради.{S} Куда ће сама у свет?{S} Шта ће бити с њом?{S}  
оности да се око тога бакће, али шта да ради кад су га прилике истакле на врхунац државних посл 
абра чело, очевидно је премишљао шта да ради.</p> <p>Устаде и кнез, и пође по соби крупним кора 
е на сред собе, премишљајући шта сад да ради.{S} Осећао је да не може отићи одавде док не извес 
шује у себи најплеменитије осећаје и да ради против природе?{S} Да би био добар владалац од њег 
вега Пола нагласи да „не лаје куца села ради но себе ради.“ Стало је госпођи Ловимук до Растисл 
угић, кога сам рођеним очима гледао шта ради у седници „Балканске браће.“ Не! ма шта да ми гово 
е у смех.</p> <p>Кмет већ није знао шта ради, он оберучке удари малена господина по цилиндру, и 
{S} Друштво му измаче, а он оста — себе ради.{S} Овај човек био је удаљен од наших бегунаца све 
вде....</p> <p>— Ја ово не говорим себе ради, но тебе, мене, свију нас ради — говорила је Софиј 
{S} Нико га не гледа њега ради, но себе ради.{S} Њега, као човека, нико не воли, нико не жали,  
ласи да „не лаје куца села ради но себе ради.“ Стало је госпођи Ловимук до Растислава и његове  
ним пред тобом. — Не мене ради, но тебе ради!{S} Ти остајеш да живиш.{S} Можда ће ти некад успо 
у ствар.{S} Сад се чешће дешавало те је ради тога и ноћу бивао буђен.{S} Разлика између пређашњ 
ићемо ваш злочин, не вас ради, но земље ради; да по Европи не пуца брука како су у Балканији пр 
е видим да смо хоџи дошли само преворме ради....{S} Ја ћу сад да идем, никака посла немам овде  
; она је једина праведна, која никад не ради по хатару или инату.{S} Она бар на крају ублажује  
знали.{S} Или-или!{S} Ту се друкчије не ради.{S} Сад кукају.{S} Подваљено им.{S} Добро је што с 
назвао такав поступак!...{S} То нико не ради!{S} То просто не сме бити...</p> <p>Говорећи ово,  
ебу да се извиним пред тобом. — Не мене ради, но тебе ради!{S} Ти остајеш да живиш.{S} Можда ће 
овратити.{S} Ја вас преклињем... и мене ради и вас ради....</p> <p>Док је ђенерал ово говорио,  
ико не може прикучити.</p> <p>Шта да се ради?</p> <p>Жика полако пробуди Црнојевића и сврати му 
пређу у њихову странку.{S} Шта ту да се ради? — двоуме се многи.{S} Али и ту је ствар јасна.{S} 
 застала и пажљиво је посматрала шта се ради (а можда и слушала шта се псује) док су малишани р 
649" /> <p>Да загледамо из ближе шта се ради у једном од ових села, па ћемо одмах знати како је 
одупртим лактом о сто, гледао је шта се ради у зачељу стола, час је нешто мрдао устима, час се  
 и како је то чуо?{S} Упита даље шта се ради на улици, да ли је свет миран, или се узрујао?{S}  
еновој и одатле узеше посматрати шта се ради у осветлењеној кући — до њих су долетали звуци муз 
коју води за собом како ко дочепа.{S} И ради некаквих далеких људи, који вас и не познају, ви < 
транка немају програма, немају начела и ради очувања власти пристајаће на много што шта и употр 
тва, јер се вели да се због династије и ради њене сигурности, и врши сав овај притисак.{S} На т 
 јесте, само не знам да ли за мене, или ради згодне прилике, која се дала, да се људи, под изго 
иновник одговара хоћу, а после у пракси ради како најбоље може и уме.</p> <p>Ратко се прокашља, 
овладао страх.{S} Нико није могао знати ради чега се купе ови оружани људи, али већ то што их с 
но одвојени.... опет зато, у понизности ради су се старати.... сваки струке своје по површности 
ногу, па, отежући реч по реч, каза хоџи ради чега је дошла, и она и ова девојка.</p> <p>Хоџа уп 
обрење да може учинити ванредан издатак ради надзора над овом двојицом.</p> <p>Други је начелни 
>— Па ето, ти не знаш ни то да пуковник ради да ме уклони — рече кнез на једаред.</p> <p>Каја р 
но, где сам ја ово? и шта се ово самном ради? и знаду ли они, који то раде, да сам ја поданик,  
бајаги изневери и оде, док је он застао ради нужде.{S} Жика је то гледао скривен на дрвету, а з 
 нисам дете.{S} Зар не видим шта се ово ради.{S} Па што ме ту вараш.{S} Ви неког ђавола хоћете  
јен владалац!{S} Ко је радио друкче, ко ради друкче, ко ће радити друкче?{S} Сила је сила, јес, 
ји и чамотињи; правио је упоређења како ради балканиски, а како, на прилику, немачки радник, и  
адржала монархиско име, што је потребно ради заклона од моћних, околних монархиских држава. — У 
 дубоко у души, само ако је то потребно ради успеха његових замисли и планова, који на крај кра 
и, као што се то при игрању шаха обично ради.</p> <p>....„Хајде да те матам, а <hi>коњ</hi> да  
о је ходао по свом кабинету, где обично ради, али кабинет је био мален, морао се окретати сваки 
не; не бој се.{S} Уверен сам да то исто ради и твоја каћиперка и све остале њене друге — поче Р 
а, кад га човек узме.{S} Он врло просто ради — стегне за гушу и удави.{S} Доктори не знају шта  
 у ствар, прикрићемо ваш злочин, не вас ради, но земље ради; да по Европи не пуца брука како су 
} Ја вас преклињем... и мене ради и вас ради....</p> <p>Док је ђенерал ово говорио, кнез је ста 
рим себе ради, но тебе, мене, свију нас ради — говорила је Софија.</p> <pb n="402" /> <p>— Добр 
авештена оставите.{S} Кад сте већ кнезу ради добра и кад вас је та племенита побуда амо довела, 
адог кнеза и имам у рукама доказе да му ради о глави.{S} Зарад кнежеве безбедности молио бих ва 
а расположењу премда, наравно, они нису ради никога вређати....</p> <pb n="564" /> <p>Видећи на 
а кнеза Мутимира.</p> <pb n="194" /> <p>Ради лепа предела, а и да би се кнез Мутимир поклонио г 
вца.“ У позиву је стајало да се позива „ради саслушања по некој ствари“, али та „нека ствар“ мо 
ило што на то налик.{S} Бар сам „доктор радикалац“ вазда је порицао да је ствар била у том обли 
о новинама препирка под називом „Доктор радикалац“ скупио је био, како веле, ђаке пред школско  
дарност!{S} То ми је хвала што сам туђе радила да тебе, гада, отхраним и подигнем...{S} Поштење 
риносила, мислила сам на твоју круну, и радила само у твом интересу, заборављајући потпуно на с 
све то завршило?{S} И шта је она управо радила овде?{S} Била се, чупала се с неким туђим човеко 
ђе, ухвати и испита по чијем је упуству радила све ово.</p> <p>Прва истраживања дала су само та 
>— Прво ваља живети, то ја знам!</p> <p>Радила је све за што се могло добити пара, али је увек  
 узе бранити рукама, али ту су нехотице радиле и ноге.{S} Једним измахом ноге она га удари врхо 
о да су ту, за неко кратко време, нешто радиле.</p> <p>Белини стаде за тренут да дахне, за тим  
ст коју вам чини ваш господар, коме сте радили о глави; ту вам милост чиним ја.</p> <p>— Неће т 
 изради.{S} Пре неколико година нису ни радили овакве слике.</p> <p>Говорећи то, Лепша баци пог 
Ратко:</p> <p>— Шта су само прошле ноћи радили.{S} Онога мајмуна ваљало би просто убити.{S} Пом 
ма нека очува власт.{S} Кад тако будемо радили, зваће нас политичким хамелеонима, прибрајаће на 
?{S} Зашто се не сетити како смо обично радили ми другови међу собом, како смо ми једен другом  
о доба биде су обична ствар.{S} Тако су радили многи балкан. великаши.</p> <p>Тако је у неку ру 
 </p> <p>- Ви ширите о мени гласове, да радим да се дочепам диктатуре.</p> <p>- Ја то нигде ник 
о злогласној кући.{S} Мислио сам шта да радим, а црна прилика вајкала се што је покварена посет 
шити тај посао од мене.{S} Ја умем и да радим и да ћутим; умем управо све, што је нужно за така 
али ме црна прилика преклињала да то не радим, за вас ће, вели, бити горе.{S} Тако се продужава 
а не би ме смели ни упитати за што тако радим, пошто је то моје право.{S} Али то не би било иск 
хвата од саме те помисли.{S} Али шта да радимо!{S} Ми ево не можемо даље.{S} Убијте, закољите,  
 платити.{S} Шта ћемо? сиротиња смо? па радимо за парче хлеба.{S} Али кад би се право гледало,  
твари о којима је хтео да остану тајна, радио их је сам, не поверавајући се никоме, сем оних ко 
толике милости, био је ванредно вредан; радио је дан ноћ; учинио је и неке проналаске, изумео к 
 је заспао, где је био пре тога, шта је радио, је ли што пио или јео? послуга је одговарала нео 
есрећник је то!</p> <p>- Што?{S} Шта је радио?{S} Да нема што ново? — упита Растислав живо.</p> 
о како је изгледао, шта је био и шта је радио човек који сад пише у својој титули „па милости < 
лови уз које иде и слава.</p> <p>Све је радио с рачуном.{S} С рачуном је волео, с рачуном је мр 
олу, и то још убијен владалац!{S} Ко је радио друкче, ко ради друкче, ко ће радити друкче?{S} С 
а томе се управљао у животу.{S} Тако је радио, али није о томе ником причао, јер је знао да је  
е са поуздањем ослонити.{S} Он је дакле радио као војник.{S} С тога је у свом држању био и одсу 
носу.</p> <pb n="62" /> <p>Шта је дотле радио млади господин, док се она у овој магли борила са 
ва два човека, од којих је први другоме радио о глави, а други првоме дошао главе, седели су је 
ма вредан, схватљив, окретан, учио је и радио неуморно, уз то умео је око старијих, и те су га  
ије само мислио о томе, он је на томе и радио.</p> <p>Још с пута одаслан је био у Звониград нар 
да их метнеш...{S} Истина бре! а шта би радио кад би ти Црни место обећаних триста пружио 400 у 
шеклији пуној метака.</p> <p>— А шта би радио, да нешто натрапаш на <hi>Црнога</hi>?</p> <p>Сељ 
т на ове налик.</p> <p>— Бре, шта би ти радио у потери кад би тек наједан пут пред тобом искрса 
еларију по једно девојче.{S} Шта је тај радио?{S} До каквих је рафинерија тај долазио!{S} Ваљда 
ио, можда је и сам крао.{S} Ја ту нисам радио за новац.{S} Ја сам се машао много више.{S} А Тур 
ића и других великаша.{S} И док је тако радио — добро му је и било.{S} Чим је окренуо друкчије  
ова кабинета, где је овај у вече обично радио, и јако закуца.</p> <p>— Унутра — викну ђенерал.< 
братству.{S} Он је дакле и као министар радио на ширењу друштвених начела, а поглавито на оства 
 он један — додаде други. — А шта би му радио да га нешто ухватиш? — Преварио бих га да га уквр 
 тобом искрсао медвед?</p> <p>— Шта бих радио?{S} Наранио бих га ево овим — сељак се пљесну по  
е ни он ћурка!{S} Види и он шта од њега радите...</p> <p>— Кад једном стане на снагу, о, не бој 
путу!</p> <p>— Г. пуковниче, пазите шта радите, јер што год урадите, прати вас моје буду око.</ 
се да није збуњен и да, зна шта му ваља радити у таквој прилици.{S} Но то је могло долазити и о 
прошлост затвара вам врата.{S} А с поља радити — то не иде.{S} Што ви нама дакле, можете помоћи 
ини тако јасно да пуковник Врбавац мора радити на његовом убиству; учини му се тако природно, у 
 бити.{S} На памет не сме се овде ништа радити.</p> <p>Пуковник ућута.{S} Жена не одговори ништ 
да прекине све и онда, наравно, не може радити с њом ништа.{S} Он је и сам мислио да јој доцниј 
 је радио друкче, ко ради друкче, ко ће радити друкче?{S} Сила је сила, јес, сила је сила!... < 
 n="189" /> он је тако и требао и морао радити. „Народе снаго моја!“ — говорила су уста, а паме 
дмах је у себи закључио да је овде моро радити нечији туђ утицај, само што се није могао одмах  
ост — то је права погодба да можемо што радити. <pb n="115" /> Ја вас ништа нећу питати из праз 
 из 15. века, зидао га је велики челник Радич Поступовић, а играо је неку улогу и у новој истор 
p>— Чујеш, чича Степо!{S} Ја знам да ти радиш на преврату и да су ти прсти једнако у Црнојевића 
обљубу јавно на улици; питају га шта то радиш и он одговара:</p> <p>— Садим човека!</p> <p>— У  
 млађи ађутант и узе га карати: „Шта то радиш, море!{S} Зар се туна изуваш?{S} Брже бежи, брже  
балканиски, а како, на прилику, немачки радник, и извео је закључак, како је Балканац мекушац и 
{S} Разлог је био — домаћин хоће једног радника више у кући.{S} Исти је разлог био код Руса.{S} 
з даљине чуо се само жагор једне гомиле радника, која је хитала на посао.{S} Избуђени врапци цв 
но министарство остало је без способних радника, и та се штета опажа у државним пословима.{S} С 
тио кући.{S} Уз пут је сретао подраниле раднике, који су у гомилицама хитали у варош и зачуђено 
теме, где спахија тражи да има што више радних руку.{S} У осталом тај обичај жењења младих деча 
 Ови су махом веома добри ђаци и вредни радници, али пука, страшна сиротиња.</p> <p>Један такав 
ачак писак парне звиждаљке, дајући знак радницима да је поноћ и да настаје смена.</p> <p>Младић 
По оделу ове женске као да су припадале радничком сталежу.{S} Оне прођоше поред мене веома жури 
путовати овога лета?, коме је затворена радња?, ко тешко болује? које су се угледније даме зава 
овек значи уједно и паметан човек.{S} У радњама људским без мудрости нема доброте.</p> <p>Кнез  
авно, не можеш се ти окривити за крваве радње твојих предака.{S} Али све једно, историја се све 
а оставити без пажње поједине подозриве радње пуковникове.{S} Вредно би било да је човек изнена 
 глас, пошто је он ишао у прилог његове радње.{S} Читав месец дана непрестано су шкрипали капиџ 
) Сав прогутан овом страшном унутрашњом радњом душевном, Црнојевић је био туп и неосетљив за св 
мка да за њима лудује.{S} Но као главну радњу водила је сад проводаџилук и подвођење, али је у  
новајлија је, тек сад отвара самосталну радњу, али са својом вредноћом и <hi>учтивошћу</hi> мор 
 положај и рече.</p> <pb n="86" /> <p>- Радо бих их чуо - људи смо; можда сам где што и погреши 
кога сви веле да је велики господин.{S} Радо је хтела веровати да је све то само нескладна прич 
тиславе; говоре ваши поступци.</p> <p>— Радо бих их чуо — рече Растислав мирно.{S} Он у почетку 
х узети, они онда да се притворе као да радо и од добре воље дају, па да те људе заговарају и з 
{S} Још од малена кнез је био свикао да радо слуша оцене појединих људи.{S} Волео је да зна сва 
г. министар унутрашњих послова, и да би радо говорио с г. доктором.</p> <p>Кнез цикну:</p> <p>— 
ко примети с осмејком: — А ти као да би радо био укротитељ људи?</p> <p>Растислав на ове речи п 
ожда сам где што и погрешио.{S} Свакако радо бих чуо где сам, кад сам и шта сам учинио против в 
иве јабуке у башти, на коју се пре тако радо пео, и ту, међу њеним сплетеним гранама по читаве  
 мајмуна, с којим <pb n="26" /> се тако радо забављао, па га натерали да учи — он би срдито кро 
, она би за њега сутра тако лако и тако радо умрла.{S} И за њу је то тако просто и природно!{S} 
е воле кад му се читају буквице, а врло радо пристаје уз шалу и забаве.{S} И ако се тако држање 
То се види на први поглед.{S} Но ја бих радо чуо ваше име; чији сте и одакле?{S} Јамачно из как 
о да задовољи своје љубопитство.</p> <p>Радо је хтео да упита кога за савет, али то му се у пис 
з те давне давнине, а у једно као да се радовала што се сетила тога слатког доба, које је дуго  
, туговала — али шта, за чим?{S} Она се радовала и надала — али чему?{S} Како? од кога?{S} Иза  
доста интересних ствари.{S} Нарочито се радовала за једну своју пријатељицу, с којом је дуго би 
 одонуд из преко манастирска потока.{S} Радован викну:</p> <p>— О, Паво!</p> <p>Женске застадош 
аску у конак пресретоше их гардисте.{S} Радован је служио у војсци и знао је мало овај ред.{S}  
ктор даље.</p> <p>- Кад је не би дао! — Радован шкргутну зубима — Ја бих таква кнеза, убио; уби 
ио; убио бих га... убио бих га као... — Радован се загцну од гнева, после једва прошапута.., —. 
је и Радована.{S} Обојица с пиштољима а Радован и с ножем у руци — они су викали војницима: „не 
ће триста чуда..</p> <p>Преломе тако да Радован и отац иду, а Грујица да остане са снајом.</p>  
е по саборима сељачке девојке! — додаде Радован узбуђено, пошто је мало ћутнуо.</p> <p>- Много  
е нема.</p> <p>— Ту је код кнеза — рече Радован кроз зубе, а очи му се почеше наливати крвљу.</ 
гме, Синђа јој је врат и сломила — рече Радован.</p> <p>Упуте се право конаку где је био одсео  
ову кућу да овде буде осрамоћена — рече Радован.</p> <p>— Еј ти, брате!{S} Пази ти шта говориш! 
p>— Није код њих, но код кнеза — одсече Радован.</p> <p>Официр хтеде навикнути, но Боја га прет 
} Но одмах нам чељаде амо дајте! — поче Радован.</p> <pb n="254" /> <p>Дежурни плану, он стуче  
јући глас — викао: „водите их“ - Боја и Радован извише се од војника, који се око њих бејаху ск 
> <p>— Наша девојка — одговорише Боја и Радован скоро у један глас.</p> <p>— Па где вам је та д 
ilestone unit="subSection" /> <p>Боја и Радован одоше.{S} Као на крилима слетеше они доле манас 
хтан одзив..</p> <p>— Ој!</p> <p>Боја и Радован познадоше Павин глас!</p> <milestone unit="subS 
ше нам девојку“!</p> <p>То исто учини и Радован.{S} И његов пиштољ грмну, а његов крупан мушки  
етковину још и два сина Бојина, старији Радован, Анђин човек, и млађи Грујица, још нежењено, уг 
о ту с тога што туна и јесте — одговори Радован.</p> <p>— Туна! јесте! — рече доктор подругљиво 
 њега! — окрете му се доктор.</p> <p>Но Радован викну још више:</p> <p>— Да ћутим! а што да ћут 
чно.</p> <p>— Јес, чељаде наше! — викну Радован.</p> <p>Доктор се згледа с дежурним, он му прог 
 степене.</p> <p>- Нећете тако! — викну Радован.</p> <p>— Да видимо је ли ово турски зулум - ви 
з девојке.{S} Девојку нам дајте — викну Радован.</p> <p>— Море не будали, изађи овамо, да се на 
стина да је тамо; она је још ту — викну Радован. _</p> <p>— Ми одавде живи не идемо — понови Бо 
спију матору, што је овде кријете викну Радован.</p> <p>- Ћути ти!{S} Гле ти њега! — окрете му  
 реци овоме твом будали да се не дере! (Радован се обрецну осорљиво: јес! будала! но да отимате 
е ти смео искати?</p> <pb n="258" /> <p>Радован погледа доктора мрко и попреко.</p> <p>- Зар би 
а, а сузе му заблисташе у очима.</p> <p>Радован додаде.</p> <p>— Па она роспија, Синђа!{S} Је л 
Тај тешки, оловни поглед Боја спусти на Радована.{S} Блед као смрт, гласом промуклим и рапавим  
ставили кола.{S} Још из далека угледаше Радована, водио коње на поток да их напоји, па их враћа 
лом.{S} Војници се склепташе око Боје и Радована.{S} Обојица с пиштољима а Радован и с ножем у  
да се свет око плота растера.{S} Боју и Радована узе на страну и уверавао их је свим на свету д 
 Беше пришао и доктор, да изведе Боју и Радована до капије.</p> <p>— Што направисте ову бруку з 
ilestone unit="subSection" /> <p>Боју и Радована испратише.{S} Нису пошли они ни 100 корака, ка 
те око официра.{S} Сину рече: „Не тако, Радоване“, па пристаде дежурноме.</p> <p>- Није лаж, го 
е! — рече доктор подругљиво, осврнув се Радовану — и ти баш знаш да је она туна...</p> <p>— Зна 
ма.</p> <p>Дежурни официр дотрча Боји и Радовану.{S} Он их узе чисто молити и једва их склони д 
 расположење да прегледа све енжењерске радове, које је наш главни штаб спремио за утврђење међ 
у авлију, а неко из авлије.{S} Гомилице радознала света стојале су са стране и посматрале ово с 
па и на главу, било их је и прегажених; радознале женске главе извиривале су с таванских баџа.{ 
, прошла кроз ходник, где су је вребале радознале очи пуковникова момка.</p> </div> <pb n="130" 
{S} Кнез продужи.</p> <p>— Страхота сте радознале, а опет не знате ни шта вам рођени мужеви рад 
, шта је то било?) — упита опет госпођа радознало.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Tu es pour m 
о ли ће то бити у ово доба — рече гошћа радознало.{S} Но Мона јој ништа не одговори.{S} Сву њен 
.“</p> <p>Кнез се био расћеретао; он је радознало распитивао за разне особине народне и једнако 
и слушала шта се псује) док су малишани радознало гледали како огроман товар сена полако клизи  
> <p>- Дакле и то може — упита пуковник радознало.</p> <p>— Може!</p> <p>- Је ли истина да је у 
су ваљда ретки изузетци? — упита доктор радознало.</p> <p>— О, не!{S} Обичај!{S} Обичај у целој 
 друге опет стране његова бујна млађана радозналост вукла га је да се изложи ма и најозбиљнијем 
.{S} Али баш то салетање његово пробуди радозналост женску, и Лепша <pb n="692" /> би се пре да 
 бити интересно за Лепшу, и каква је то радозналост без укуса, наваљивати толико, да прочита пи 
ла и страх и наду, али осећај пробуђене радозналости био је јачи од свију других.</p> <p>Ишле с 
" /> Ја вас ништа нећу питати из празне радозналости.{S} А ваља ми знати шта је било да бих мог 
 Шта је после било? — питао је кнез пун радозналости.</p> <p>Заре продужи причање.</p> <p>- Док 
Међер није празна фраза кад се говори о радозналости женској — рече кнез француски, палећи цига 
д утицајем те мисли он учини примедбу о радозналости женској.{S} Каја се правдала.{S} Кнез прод 
омарширала је кроз ове капиџике, гоњена радозналошћу да види ону за којом је чак и кнез потрчао 
твори је пред кнезом, који завириваше с радозналошћу.{S} У кутији је било две преграде.{S} Лепш 
 ваша дела?{S} И ако се поносите својим радом, као што сте мм увек говорили, <pb n="188" /> онд 
се познавало да потиче из груди сретна, радосна и раздрагана човека.</p> <p>— Добро, добро!{S}  
а пева небесима.{S} Ова грмљавина то је радосна објава да је наша топла љубав и на небу примљен 
 онде већ се чула свирка и песма.{S} Уз радосне усклике и довикивања, прљави шегрти већ су пром 
Чича Милоје причао је пуно интересних и радосних ствари:{S} - Балканију је задахнуо некакав нов 
з прикрајка проматрао све ове догађаје, радосно је трљао руке и са задовољством се осмејкивао.< 
ла, најпосле се преломила.{S} Баба Ката радосно дочепа столицу, примаче је Јели, седе крај ње и 
чек</head> <p>Стара престоница Косанића радосно је дочекала најмлађи изданак ове народне династ 
је познавао ћату израније).</p> <p>Кнез радосно стеже доктора за руку и, теглећи се, рече:</p>  
то је тако ведро и јасно, тако светло и радосно, тако неисказано мило, и драго и срцу слатко.{S 
полузатворене очи виде нешто пријатно и радосно.{S} Кад би љуљушка<ref target="#SRP18892_N7" /> 
ве изгубљене битке.{S} Жика пође за њим радосно.</p> <p>Шта је даље било с ова два залутала чов 
у рођене руке.{S} Мислим да ће народ то радосно дочекати!{S} Моја је жеља, а и моје је поуздање 
 слику у ђубре бацаш“ — рече жбир чисто радосно.{S} За тим духну у пиштаљку, два жандарма одмах 
на баба Ката јој саопшти <pb n="53" /> „радосну вест“ како се у њу загледао један „врло велики, 
ам младога кнеза.{S} Негде је описивана радост у којој орловчани „пливају“ због кнежева доласка 
четку била премрла од радости, али њена радост није била дуга.{S} Мало после, из бабина разгово 
атац.{S} Ми смо данас имали фамилијарну радост.“</p> <p>Госпођи Ловимук, управитељици Више Женс 
шта раде! — рече кнез још поиздаље, сав радостан. ^</p> <p>Растиславу не мрдну ни једна цртица  
кад би угледала дете, узвикнула би пуна радости: „Деле мајке, како је леп - као да сам та ја ро 
p> <p>Јела је у почетку била премрла од радости, али њена радост није била дуга.{S} Мало после, 
као од бола, али сад му ударише сузе од радости.</p> <p>- Добри господару, како ти је?</p> <p>— 
лако скупља у оку, али да ли су то сузе радости или сузе жалости ни она сама не би умела рећи.< 
јао се ведар осмех непомућене младићске радости, а његове румене усне и кроз дремеж су шапутале 
 јој груди пуне неке тихе, благе, сетне радости, неке миле, драге и слатке туге.{S} Она је жали 
сла.</p> <p>„Жив је“ — узвикну Жика пун радости и диже Перуна у своја наручја, и сад га први пу 
ева једнодушну песму благодарења, песму радости, песму среће, песму обновљена живота, а та песм 
, добродушна лица засветлише се наивном радошћу.{S} Кнез је имао обичај уз пут да тако почешће  
атор и не трпи ни најмање замерке своме раду.{S} Нађе ли се какав родољуб да против тога што ре 
ао неки извештај о његовом министарском раду.{S} У говору напомену Кугић, како га висока служба 
њу једне од главних тачака у претходном раду друштвеном.</p> <pb n="610" /> <p>У даљем разговор 
лети, а за будућност свакоме ће бити по раду и заслузи.</p> <p>Ово је окуражило чиновнике те оп 
како је Балканац мекушац и неиздржљив у раду, тако да нигде не би могао <pb n="147" /> издржати 
> <p>— Једва једном!{S} Не знаш како се радујем!{S} А видећеш, благосиљаћеш овај дан — рече Мон 
 таквим размишљањем, које се и нехотице рађало у њеној глави, госпођа Мона продужи своје жмурењ 
а, престо је засут химнама.{S} У опште, рађено је све оно што у оваким приликама обично раде ве 
розор више његове главе већ се беше сав ражарио у јутрењем руменилу.{S} Он скочи и одмах изађе  
 слуге код господара земље.{S} Једва се разаберу и виде шта је.{S} Међу тим укљештеном мајмуну  
, Црнојевић је нетремице гледао и једва разабра где је и шта је с њим, те одмах скочи из постељ 
е ђенералове, и тек сад при крају једва разабра да је ђенерал ово говорио о свом нејаком сину,  
{S} Шапутали су костури и кнез је јасно разабрао ове речи: „Овај ће га одвести!{S} Он зна загон 
дотрчи са свећом и све дотле није могла разабрати шта се ово управо дешава, док обоје завађених 
рнебес, у коме се дуго није могло ништа разабрати.{S} После се поступно опет утиша.{S} Кнез осе 
 у мрак и још није <pb n="604" /> могао разабрати где је и шта је.{S} Но у том тренутку изби из 
неки шапат, који се у колима није могао разабрати.{S} Заре се наже преко кнеза и отвори врата н 
днем на земљу.{S} Али, колико сам могао разабрати у ономе изненађењу, ја не падох на земљу, већ 
а некуд журно возе.{S} Колико сам могао разабрати у колима је било два човека.{S} Осећао сам по 
том разговарају, али шта? — нисам могао разабрати.{S} Само у један мах долетеше до мене ове реч 
прилеже земљи, и сад је већ јасно могао разабрати пуп човечији глас, који виче за помоћ.</p> <p 
ече на то нешто тише, што се није могло разабрати шта је, а изгледало је као да први глас нешто 
а слетеше они доле манастиру.{S} Уз пут разабраше од неких жена да су виделе Паву где са стрина 
спрам свију и свакога, наговорити га да разагна од себе све искрене пријатеље и искусне људе, к 
ески ћата Срећко, навика на онај свет и разагна га; избруси хоџу и нареди му да пође за њим у м 
 почетка одупирао, но брзо је попустио, разагнав своје сумње, а намамљен помишљу: како ће овај  
p> <p>И Заре и Мутимир старали су се да разазнаду месност и да погоде где су.</p> <p>Ишли су по 
рца тако близу, да на махове није могао разазнати да ли је то њено или његово рођено срце.</p>  
вну шарену слику, у којој је тешко било разазнати шта је стварност, а шта ли машта.</p> <p>Већ  
есе до дивана, и спусти је, па јој онда разапе и притиште обадве руке.</p> <p>— Тако, сад ћемо  
ездила у носу два огромна паука, и туна разапела своје мреже, као што је то случај код мене.</p 
теру седам села, и око нас је на далеко разапета мрежа од живих људи.{S} Та се мрежа непрестано 
стан госпође Моне, био ухваћен у кљусу, разапету под њеним прозором, услед чега се дигла таква  
другу какву травуљину; ту, на два коца, разапне двоструко платно налик на мали чадорић, простре 
ми коњ и да му донесу парадно одело.{S} Разасла и друге најнужније писмене и усмене наредбе.{S} 
к, и све што се могло на то употребити, разаслати да иду од куће до куће, да буде сељаке и да и 
ме је пре њена доласка кнез Мутимир био разасуо нека своја писма и хартије.{S} Лепша је сад мех 
е бејаху поискакале крупне капље зноја, разбарушен, раскопчан, он је изгледао као прегладнели т 
ању!</p> <p>Откопчан, раздрљених груди, разбарушен, са закрвављеним очима, на којима су се још  
ким десила.{S} Па ипак, она зајапурена, разбарушена главица, што се видела у огледалу, с уздрхт 
домаћица могла сваки час ући, задувани, разбарушени, зајапурени, с погужваним хаљинама, уз брут 
во отимала, поправи спрам огледала мало разбарушену косу, и прикачи откинуту чипку, а затим се  
ни, трљајући сањиве очи и трудећи се да разбере шта му његов секретар говори. — Шта је то било, 
кер.{S} Напрезао сам сву своју снагу да разберем где сам? куда ме воде и шта се збива око мене? 
ње.</p> <p>- Док сам се ја мучио да вас разберем и повратим врати се и црна прилика.{S} Ја је о 
оћ, да кука, али...</p> <p>— Господару, разбери се — рече Жика нежно и прихвати Црнојевића за г 
тос, откотрља се чак под сто, али се не разби.</p> <p>Изненађен, кнез упита Кају шта јој би.{S} 
потмуо тутањ удаљене грмљавине, киша се разби у ситне капљице и поступно престаде; облаци се пр 
на <pb n="379" /> прозор, сруши завесу, разбије окно, па се ту заглави међу ћерчива и стане га  
о <pb n="686" /> ме је муке стало да ти разбијем ту махниту мисао и да те од ње повратим.{S} Мо 
удари песницом у слику тако, да парчета разбијена стакла полетеше на све стране, а из расечене  
ису одмицали од стола.{S} Ту у близини, разбијени у гомилице, они су разговарали.{S} Највећа се 
уједно људи из удаљених села, потера се разбила на гомиле, тако да је сада најлакше увући се у  
ти лако се смејати, али мени бриди нос; разбили сте ми <hi>њокалицу</hi>...</p> <p>Кнез се хват 
ку еманципацију.</p> <p>Друштво се беше разбило на гомилице и у свакој гомилици водио се жив ра 
човеку; питао их је за име и одакле су; разбирао је за старе породице, чији су претци били у бл 
убима: „Ћут’, стрвино, ћут’ главу ћу ти разбити.“</p> <p>За тим се окрете Пави, додирну је руко 
ећа да при уласку у свој дом може главу разбити.</p> <p>Сем свију других припрема било је решен 
 њој је опет зато била потребна утеха и разблажење после смрти мужевљеве.{S} А ко пре и да се с 
на, ватрена младост стапа се, утољава и разблажује у изливу заносне, слатке, безмерне, безумне  
кнеза и оберучке дочепа за косе једнога разбојника, а он јој наслони револвер на слепо око и ск 
Адјутант изтргне одма сабљу и потрчи на разбојнике, али међутим ови опале из револвера, те падн 
ој, те још како постоји.{S} Па какве се разбојничке ствари тамо врше!{S} Ономад су на свом тајн 
 тренутку као да опет слуша како пуцају разбојнички револвери, као да гледа како из шумарка исп 
ити....{S} То више није политика, то је разбојништво....{S} Али ја ћу се брзо искусурати с вама 
Једна постарија госпођа на један пут се разболе.{S} Зове једног лекара, другог, трећег — сви се 
орили очи за цело је заслуга неколицине разборитих људи, баш из дружине „Балканска Браћа.“ Ја с 
ека средства која ће можда помоћи да се разбудите.{S} Пристанем под условом да вам само не дају 
ена врата, чу се кењкање <pb n="354" /> разбуђена детета и нечији глас који га умирује - пс...  
у собу и наслони на мек диван.{S} Једна разбуђена ластавица, управо над његовим прозором, баш у 
убави занесен, изгубљен у облаку и диму разбуктане пожуде — кнез Мутимир није више био обичан ч 
зорена, управо он се осећао затрпан под развалинама њеним (то је његов разорени Јерусалим.) Сав 
ом свој, ствара грађевину, под чијим ће развалинама извесно бити затрпан — тако вели један стих 
е, изговори „сјајну беседу“, у којој је развашарену собу сравнио с „бојним пољем“, просуто вино 
вљале оно што је кнез Мутимир поломио и развашарио у својој љубавној битци, из сале се чула шкр 
 ствар била заташкана.{S} По књигама се развело да је г. мајор за три месеца изузео плату унапр 
иви интерес.{S} Он се маши за гранчицу, разви с ње хартију, на којој прочита ове речи:</p> <quo 
сти на личност, између Лепше и Мутимира разви се <pb n="689" /> веома жив и интересан говор, и  
воднише од суза.</p> <p>И између њих се разви овакав разговор.</p> <p>— Знам! — рече начелник!< 
 па пружи писмо кнезу.{S} Он га немарно разви и кад виде на врху револуционарни знак — печат на 
аљати из недогледних даљина, мајска ноћ разви своја црна крила, и тихо, полако, нечујно, спусти 
а целу природу да живи, да расте, да се развија, да цвета, да се плоди и множи.</p> <milestone  
ом, држава која тек има да расте, да се развија, да се слави, и она и њени владаоци.</p> <p>— Д 
веома је опасан угљени диоксид, који се развија при сагоревању угља.</p> <p>„Овим гасом често с 
Кнез је млад човек, код кога се тек сад развијају мушки осећаји и наклоности.{S} То је најопасн 
ћеву и њену неизмерну енергију, коју је развијала да поврати свој „отети кућни праг,“ <pb n="52 
 месец за месец - млади кнез је растао, развијао се.{S} Наравно, још је био дете и чинио много  
хладно, полако, одбрајајући реч по реч, развијао своју омиљену „државну теорију“, мртву и хладн 
оворио је Растислав.</p> <p>- Не, не! — развијао је он даље свој поглед. — У будућност нема пра 
е Растислав у лепим, одабраним изразима развијао ову своју бездушну, веома слабо <pb n="390" /> 
исмено не могу више понављати.{S} Он је развијао своју „теорију природности“ и у томе је терао  
 жмурење и љушкање, док је међу тим муж развијао даље своју молбу.</p> <p>— Ако случајно буде и 
дне вечери седео у кнежевом кабинету, и развијао праву формалну оптужбу против Врбавца, оптужуј 
стане непроменљиво, стално, што се мора развијати непрекидно једним правцем, и што морају призн 
овек, код кога се сад тек управо почињу развијати његове зреле, мушке особине.{S} Човек је звер 
ад су мало одмакли, између њега и дечка развије се овакав разговор:</p> <p>— Ко ти је она жена  
ва глава.{S} Између њега и тога учитеља развије се подмукла, али врло очајна борба.{S} Учитељ ј 
е Растиславу.</p> <p>Између њих двојице развије се овај разговор:</p> <p>- Ви сте нешто срдити, 
најмање ситнице.{S} И сам је имао веома развијен оговарачки дар.</p> <p>— Г. Растислав је најлу 
S} Али у почетку овога века био је јако развијен.{S} О томе прича веома интересан случај Сава Т 
а да је кавански живот у Балканији јако развијен, и ма да није никаква реткост видети по кавана 
ову вештицама; друга, на против, млада, развијена и веома, али веома лепа.{S} Обадве ове женске 
је он тада пружао своје младе, снажне и развијене мишице, грлио је, наслањао главу на њене груд 
али 16—17 имаће.{S} Сељанке су крупне и развијене, оне брзо расту...</p> <p>— Тако, тако, тим б 
арочито ако су иначе били колико толико развијени — непрестаним бављењем тим једним предметом у 
три тисуће година, људи били већ толико развијени, да су тело човечије сматрали као богодану ле 
 тим на Истоку се тиме јако баве; ту је развијено врачање, лечење травама, па се негује јако и  
ође Моне, Лепша се бејаше само још више развила у пуном сјају лепоте.{S} Година дана, истина пр 
ија и трепери“ пред његовом капијом.{S} Развиле су се дуге и занимљиве дебате, у којима је свак 
ере народна нерада, нехата, хаљкавости; развио је читаву теорију о источњачкој индоленцији и ча 
: каква неприлика, што јој се десило? — Развио јој се пупак — рече Мона, смејући се грохотом.</ 
додир.</p> <p>Између Растислава и Ратка развио се дуг разговор о свима потребним мерама, које в 
10" /> <p>У даљем разговору беседник је развио, да се тај претходни рад састоји у збацивању дин 
а власти, господине пуковниче, рече она развлачећи сваку реч и ударајући гласом на реч „власти“ 
уби руци, и капља опет расте, и опет се развлачи и прекида, и тако крв непрестано капље, а ђене 
’ нема више силе, и ко први уграби, тај развлачи и односи и то је право!“</p> <pb n="77" /> <p> 
ле све ове случајности.{S} Све ово само развлачи ствар и износи је у шири круг.{S} Он се окрете 
е, неосетно и за њега сама, поче полако развлачити благ, срдачан осмејак те се целом лицу опет  
нове прошевине, за 2 браколомства, за 2 развода брака, за 4 случаја домаће кавге и заваде, где  
је ујео бесан пас, па сад у страху чека развој болести и страшан тренутак када ће настати криза 
роклињања „плоти“ крио се често највећи разврат.{S} Свети оци, који су тако ревносно проклињали 
 богомоља сте направили храмове стида и разврата.{S} Па још и мене хоћете да увлачите у ваше ђу 
.</p> <p>Јела је одрасла у сред мрака и разврата, а остала је светла и чиста.{S} Била је веома  
гуће, тако благородна жена да буде тако развратна!{S} Не, завист!{S} Све је то само завист и зл 
орио све даље и даље.</p> <p>— Ја нисам развратник, управо ја сам још и сувише млад да бих то м 
 ме прљаш додиром твоје грешне руке.{S} Развратници!{S} Вуци у јагњећој кожи!{S} Бог вам је пов 
, постати ортак и помоћник твој у твоме разврату и кварежу!{S} Зар код толика света вашег нађос 
м екватора.</p> <p>И ту ти онда мој уча разврзе хвалити екватор, и цело вече само је о томе гов 
аже над некакву хартију, што је стојала разврнута пред њим на столу.</p> <p>То је био обичан та 
 своје место, журно седа за сто и одмах разврће ма какву хартију, само нек се нађе пред њим отв 
 истина да сам ја узео паре; то је лаж, развукли су други; јес, други; ја имам записку, ја могу 
власти“.{S} При тим речима њене се усне развукоше у чудан, ђаволски осмејак.</p> <p>- Вама треб 
ику капљу, како се та капља, кад отежа, развуче, на половини прекине, једна пола падне доле на  
е остане на самом покушају?</p> <p>Ката развуче усне подругљиво и климну главом.</p> <p>— Е, мо 
 је ту далеко до греха! — рече доктор и развуче усне у широк осмејак.</p> <p>— Да, да, страсна  
смешкајући се шаљиво.</p> <p>И пуковник развуче усне.</p> <p>Ката настави:</p> <pb n="128" /> < 
еднога Француза.</p> <p>Растислав јетко развуче усне:</p> <pb n="508" /> <p>— Па јесте ли ви чи 
олако главом и само малко, тек приметно развуче своје танке, успијене усне.{S} Кад будете мој м 
е, а из њега се зачу три пут поновљено, развучено звиждаше.{S} Танки звуци одјекнуше у тихој но 
ас дошао и да више за дуго не може бити разгађања. </p> <p>Али баш услед тога он је осећао потр 
ура!“ А да би овима дао пример он и сам разглави вилице и што игда може викну: „Живео!{S} Ура!{ 
 <l>Од по аршина нокте пустио,</l> <l>А разглавио чељуст крваву,</l> <pb n="603" /> <l>Те из ње 
, господар говори“, „не вичи ти, што си разглавио вилице1.. „Хајд пашол, ти хоћеш да ме учиш“.  
ена Врбавчева <pb n="298" /> капија као разглављене чељусти каквога ноћног чудовишта, које зија 
 обичан ђачки бележник преврте по њему, разгледа и поче.</p> <pb n="272" /> <p>— У Звониграду,  
ниском трупцу.</p> <p>Стари Влах оде да разгледа обалу, а Враничић и Жика седоше опет крај ватр 
шипарцем.{S} Кад дође у какво место, он разгледа околину, избере гдегод у близини какво згодно  
S} Често су застајкивали, освртали се и разгледали да их ко год не види или не прати.{S} Кад чу 
о би било, Жико, да сиђемо до Дунава да разгледамо околину.{S} Можда их је занела <pb n="521" / 
атким подваљком.{S} Растислав је све то разгледао с интересом и проматрао с пажњом; завиривао ј 
ветљавао широк пламен с огњишта и узеше разгледати по мраку, трудећи се да распознају бар најбл 
оћу мало да се повратим.{S} Ви слободно разговарајте, као да мене овде и нема; ја вам нећу смет 
како се за његовим леђима два начелника разговарају, да ли је боље очувати свој чиновнички поло 
код ове или оне друге, да поседе, да се разговарају, нашале, да попију белу каву и да једна дру 
о зид чинило ми се да чујем где шапатом разговарају, али шта? — нисам могао разабрати.{S} Само  
вуше какву љубавну песмицу, или се живо разговарају, или се око чега ватрено препиру.</p> <p>Св 
 за тим продужи ходање по средини собе, разговарајући нешто поверљиво с <pb n="563" /> орловачк 
 опште послове, два пашанца још су дуго разговарала.{S} Сунце је већ било у велико нагло на зар 
полако поред гомилица, што су овде онде разговарале, а изгледало је као да очима некога тражи.{ 
.{S} Гомилице света и даље су безбрижно разговарале и ћаскале бог вас пита о чему, што је било  
} Неки су седели, други су у гомилицама разговарали, а трећи су, усамљени, ходали двораном тамо 
, седели су један до другог на дивану и разговарали се топло, искрено, <pb n="325" /> као најбо 
ним цигарама, и нешто се живо, али тихо разговарали.</p> <p>У томе на оближњем парном млину одј 
аршију; упита двојицу што су ту на углу разговарали али младића не беше нигде.{S} Жандарм зађе  
у близини, разбијени у гомилице, они су разговарали.{S} Највећа се гомила тискала око кнеза.{S} 
е и ружења.{S} Пристао сам да се с вама разговарам, али немам потребе да трпим <pb n="335" /> в 
има још ствари о којој сам мислио да се разговарамо.{S} Један наш пријатељ бацио ми је пре десе 
Чујеш, мили мој, сад ваља озбиљно да се разговарамо; ствар је од предсудна значаја.</p> <p>Не о 
х речи.</p> <p>И Растислав се с многима разговарао.{S} За тим је кнез био послужен; послужена ј 
 и сами се служили.</p> <p>Ратко је сад разговарао с начелницима оделито, час појединце, ако је 
Штуче некуд амо унутра.</p> <p>И ако је разговарао, дежурни је све до сад једнако мислио о овој 
} Он га је гледао и онда, кад је Милоје разговарао са сељацима....{S} И чудновато!{S} Тада му с 
ена је и цела свита.{S} Кнез је највише разговарао с командантом меснога гарнизона.{S} Најпосле 
рисној пријатељици, наговестила је мало разговетније: „Е моја слатка, ми стара гарда одосмо ти  
 њеној збуњеној глави као из неке магле разговетно се појављивала сад ова слика:</p> <p>Кнез Му 
аву фијакера и гласан разговор, који се разговетно чуо с улице, на прагу дворане која је стајал 
али јасно говорити нешто.{S} Ослушнем и разговетно чујем ове речи:</p> <p>„Сироче! јес, ја сам  
</p> <p>И заиста, он чу са свим јасно и разговетно, како испод њега у гробници неко дубоко и бо 
а свом дивану, она му је, веле, тачно и разговетно објаснила све дужности, сва права и све опас 
летеше до мене ове речи које сам сасвим разговетно чуо: — Јесте ли му оставили отвор за дисање  
је она јасно знала и целим бићем својим разговетно осећала — то је, да би она за тај један трен 
е смејао овој шали докторовој; у опште, разговор с доктором кнезу се јако допао.</p> <p>Високи  
ђу ње и мртваца отвори читав разговор - разговор неразговетан, у коме кнез није ништа разумевао 
 свему што их је могло интересовати.{S} Разговор брзо оживе.{S} Враничић понуди сељацима по циг 
ти, а беше за тренутак застао.</p> <p>— Разговор потпуно достојан намесника! — рече Растислав п 
а да онако узгред изазове Растислава на разговор, но кад овај никако не хтеде, пуковник се обра 
 смо!{S} Добри људи!{S} Ходите ближе на разговор!</p> <p>После мала колебања сељаци пођоше напр 
дне, ту читају новине, ту се састају на разговор, ту се скупљају у вече да проведу време до спа 
, између њега и дечка развије се овакав разговор:</p> <p>— Ко ти је она жена што ти изнесе торб 
за.</p> <p>И између њих се разви овакав разговор.</p> <p>— Знам! — рече начелник!</p> <p>— Па п 
ако се између ње и мртваца отвори читав разговор - разговор неразговетан, у коме кнез није ништ 
милице и у свакој гомилици водио се жив разговор.{S} По дужности добре домаћице, Мона је ревнос 
јче Јела.</p> <p>Међу њима се водио жив разговор, који је по каткад прелазио и даље, и даље.</p 
Између Растислава и Ратка развио се дуг разговор о свима потребним мерама, које ваља предузети  
е најближе, старајући се да тиме окрене разговор на друге ствари.</p> <pb n="543" /> <p>Међу ти 
палим, моја се угаси...</p> <p>Такав се разговор водио међу два-троицом пирлитораца, који се бе 
у већ издата наредба.</p> <p>На томе се разговор пресече.{S} Сваки се удуби у своје рођене мисл 
ини кресну варница, а мало за тим чу се разговор неких 7—8 људи.{S} Два пса с арлуком упадоше у 
ени.</p> <p>— Молим, молим, — продужите разговор!{S} То и мене занима!{S} И баш ми је мило да ч 
тину кад стану пред отворен гроб — поче разговор ђенерал Врбавац. — Но ја нисам само пред гробо 
ље да се игра, зазвони и поручи каву, и разговор између њега и Растислава брзо се отпоче.</p> < 
 више заинтересовала, Мона окрете други разговор.{S} Каза му новост о тајној републиканској дру 
ре.</p> <p>После овога настао је подужи разговор у коме је махом говорио сам кнез, и то час пра 
оје заљубљених овакав озбиљан политички разговор, док га не прекрати једна ситна случајност.{S} 
рилегли сва тројица у траву и продужили разговор.</p> <p>Коњаника нестаде, а међу светом остаде 
 за игру, час продужујући свој започети разговор.</p> <p>....— У осталом ја тебе увек бијем, је 
тислав, пошто је мало поћутао, поврћући разговор опет на кнеза и на ону тајанствену женску, што 
 што знала.</p> <p>Мона је потегла овај разговор да би задржала <pb n="457" /> кнеза на јаузну, 
> <p>Између њих двојице развије се овај разговор:</p> <p>- Ви сте нешто срдити, господине намес 
Управо чудим се откуда се и изроди овај разговор.{S} Молим те остани.{S} Говорићемо о другом че 
вде чула, она није ни покушавала да тај разговор цени по његовој политичкој важности и правилно 
амо на ону страну откуда је долазио тај разговор и рече:</p> <p>— Неки људи!</p> <pb n="541" /> 
тици и општим политичким пословима, док разговор најпосле полако не пређе и на чисто личне ства 
 шкрипу кола, тутњаву фијакера и гласан разговор, који се разговетно чуо с улице, на прагу двор 
и, и тако је могао бити ухваћен цео њин разговор.</p> <p>Овај случај престравио је новога минис 
ву од које се лако побацује — поврте он разговор.</p> <p>- Има такве траве, милостиви господине 
бити као оруђе.</p> <p>За тим је настао разговор о покрету, који се опажа у омладини и који све 
, а старац је само вртео главом.{S} Цео разговор није се могао чути; долетале су само поједине  
it="subSection" /> <p>На томе се свршио разговор међу ове две „поштене душе.“ Споразумели су се 
ци, рече кнез с осмехом, мењајући нагло разговор.</p> <p>— А, докторе — поче кнез, ударајући оп 
ако писмен као онај први, он се умеша у разговор, прекоре свога другара што се „бенави“ и не ка 
о, то оно, колико тек да направи увод у разговор.</p> <p>- А ваше је право име? — упита он.</p> 
 О, не — умеша се госпођа Софија опет у разговор — То је морало бити раније.{S} Госпа <pb n="37 
ом су ћутали.{S} Пред зору отпочеше тих разговор.{S} Рачунали су колико имају изгледа на спасењ 
8892_C16"> <head>ГЛАВА XVI</head> <head>Разговор мртвог човека.</head> <p>Да ли је то био утица 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Разговор са сељацима дуго је трајао, а трајао би још и  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Разговор, или управо препирка, између ова два човека, п 
рављен да те баш на њему гађају.</p> <p>Разговор се продужавао.{S} Црнојевића је интересовало д 
 узнемирена, неће се одвајати од мене — разговора ту више не може бити.{S} Што уграбимо то је ј 
тво мужу а очекивала је да ће из његова разговора с Ратком чути што више о томе; друго она се в 
е; наш је човек — рече Жика после овога разговора и пође брзо на сусрет црној прилици, која им  
мир.{S} У сред мирна, управо философска разговора о дужностима владарским, он на један пут пређ 
зио пред народ, и, после кратка љубазна разговора, кретао се даље.{S} Пред подне кнез и главно  
ије била дуга.{S} Мало после, из бабина разговора, Јела дознаде да је то тако висок господин, д 
ржати га у шкрипу.</p> <p>После подужег разговора чича Милоје и начелник погоде се.{S} Три дана 
pb n="516" /> <p>„После нашег последњег разговора надам се, г. преседниче, да нећете чекати да  
ано имати га на оку.</p> <p>У сред овог разговора Ратко примети, како је ово веома жалостан зна 
/hi>.</p> <pb n="191" /> <p>У току овог разговора кнез као да се одобровољи.</p> <p>— То су пит 
вари пала је Срећку овако:</p> <p>После разговора с кнежевим доктором Срећко пође да нађе згодн 
ов верни сапутник Жика.</p> <p>За време разговора Враничић је понајвише мотрио на сељаке, а Мил 
није ни мало улазила у политички значај разговора, који је овде чула, она није ни покушавала да 
стислава брзо се отпоче.</p> <p>Предмет разговора били су конзервативци и њини покушаји, да се  
ти.{S} Изгледало је као да су му у току разговора дошле неке мисли које га заустављају, опомињу 
м кнеза....{S} Разумем!{S} После оваких разговора ваших све знам и све разумем.{S} Разумем сад  
<p>Али у маси простих интрига и празних разговора, ту се по некад јављала и по каква ствар од о 
 боље зблизи, да га свикне на поверљиве разговоре, где би отворено и искрено оцењивали Врбавца. 
> почело је поступно прелазити на друге разговоре.{S} Уз звецкарање кашичица, куцање чаша и шољ 
е оне обично састају, да се пријатељски разговоре, да једна другој саопште најсвежије новости,  
одмах постадоше средиште целог друштва; разговори добише други облик, и, чудно је рећи, постадо 
ону за руку и рече јој полако: — Иди је разговори.{S} Молим те иди!{S} Охрабри је, реци јој да  
 мах на другом крају водили су се други разговори — друкчији, али опет на ове налик.</p> <p>— Б 
 чега другог.{S} На ум му дођоше и неки разговори с Растиславом, где му је овај у завијеним наг 
а то су потребни лични састанци и лични разговори и обавештаји.“</p> <p>У томе смислу начелник  
 и шоља и чангрљање ножева, отпочети су разговори, казивања, па и препирке скоро о свима најваж 
де где што озбиљно и философски.</p> <p>Разговори су били разнолики, али после по часа они се н 
 нећу пустити да одеш док се с тобом не разговорим.{S} Осећам много што шта на души што ваља да 
лник и прота бавили оваквим филозофским разговорима, у горњем челу наста читав урнебес.{S} Кнез 
тер и давали повода и хране сваковрсним разговорима и тумачењу по Звониграду.</p> <p>Кад се ств 
ући да се о томе говори.</p> <p>При тим разговорима он је осећао да му срце јаче бије, да му кр 
 и чекати.{S} Отпусти их, па ходи да се разговоримо.{S} Ја се још осећам добро.{S} Но то неће д 
дајте ми 10 минута времена да се насамо разговоримо нас двоје.{S} Не бојте се, господару да ћет 
/p> <p>— Чујеш, звао сам те да се нешто разговоримо.{S} С пажњом сам саслушао ову твоју причу.{ 
е њу сасвим друкчије замишљао: окретна, разговорна, <pb n="116" /> жива, дрска, а она се пресам 
олико мушкараца, то се тако у друштву и разговору остајало до у мрак.</p> <p>Нити је госпођа Мо 
уштвеном.</p> <pb n="610" /> <p>У даљем разговору беседник је развио, да се тај претходни рад с 
ело оно чудо не пројури, а онда у живом разговору пођу даље.</p> <p>Час је то опет какво старо  
улице.{S} Лаганим корацима у безбрижном разговору, промиче гомилица за гомилицом, и све се стич 
ично никад није изговарао.{S} У обичном разговору, пред друговима, звао га је „Кнез.“ У разгово 
у, пред друговима, звао га је „Кнез.“ У разговору с њим избегавао је у опште да не спомиње ту т 
два три маха учинило као да се Милоје у разговору с овим сељацима погледа онако, како се поглед 
ирљиве мржње и опаких страсти.</p> <p>У разговору, пуковник узгред спомену и то, како је сам ли 
ја, који се и не односи на њу.</p> <p>У разговору кнез јој бејаше рекао да је она слободна жена 
 под ноге.{S} Затим су кнеза откопчали, разголитили му груди, руке, врат, и отпочели трљање.{S} 
<p>Његова погнута леђа, његов испружен, разголићен врат лепо се видео према јасноме огњу, и Жик 
сухе кости; осећао је како га жуље њине разголићене, коштуњаве руке.{S} Ледена студ прође му це 
А XXV.</head> <head>Буђење.</head> <p>С разголићеним грудима, с лаким покривачем, пребаченим пр 
ретом склони од кнеза своју белу, лепу, разголићену руку.</p> <pb n="429" /> <milestone unit="s 
и ону страховиту жудњу, која тако топло разгрева груди, и ону наду, ону тако нејасну, али тако  
 госпођи управитељки Ловимук, да их она разда, што она савесно и изврши.{S} Сад о Петровудне кн 
де ће се наћи на Дунаву ако се случајно раздвоје.</p> <p>Ствар је после овако и завршена, као ш 
ејао.{S} Људи се умешаше те ову двојицу раздвојеше.{S} Кмет је још шиштао: „ш... ш... ш... што  
 може слаба човечија снага да раскине и раздвоји оно, што је спојила и сјединила свемоћ вишњега 
ито и одмах плане међу њима такав пожар раздора, мислиш никад се неће угасити.{S} Погледаш посл 
лканиског, надима <pb n="150" /> груди, раздрагава живце и чини те набрекло срце удара као прек 
} Мило детету, сркнуло љубавна нектара, раздрагало се, па му се сад пева.{S} То је твоја заслуг 
 Сем свега он је још био и душевно јако раздраган.{S} После двадесет година растанка, он је ноћ 
у.{S} Сав зајапурен, весела лица и жива раздрагана погледа, млади доктор гипко прискочи, и пун  
ло да потиче из груди сретна, радосна и раздрагана човека.</p> <p>— Добро, добро!{S} Платићеш т 
по какву гомилицу веселе омладине, где, раздрагани меким зракама месечевим, тихо певуше какву љ 
у оваким приликама обично раде весели и раздрагани људи.{S} Али је било и неколико жалосних пој 
а врапчија опера.</p> <p>Ројеви мушица, раздраганих на топлим сунчаним зрацима, весело су се ви 
на сваку пору на телу, плива у слатком, раздраганом заносу, окружен читавим светом свакојаких с 
м млади господин као да је још више био раздражен овим пролазним болом.{S} Он се рину на Јелу,  
тај план „поступности“ био покварен.{S} Раздражена, љута, видећи где сва њена мука хоће да буде 
е човечанско, а остала само, до беснила раздражена, дивља звер...</p> <pb n="517" /> <p>После п 
д хоћете.{S} Али што учините сад у овом раздраженом расположењу, то се више не да поправити.{S} 
ошло на горе.{S} Ђенерал је био мрачан, раздражљив, нестрпељив.{S} Као министар председник, он  
има, то је била њена глава.{S} Јес, она раздрљена женска, <pb n="67" /> с одваљеном полом, с пу 
убити и уједати по врату, по образу, по раздрљеним грудима — свуд!..</p> <p>Његова стега олабав 
можден, с искривљеним цртама на лицу, с раздрљеним, вином поливеним мундиром, са згужваном качк 
 боже, у каквом стању!</p> <p>Откопчан, раздрљених груди, разбарушен, са закрвављеним очима, на 
утимир.{S} Он приђе, откопча ђенерала и раздрљи му кошуљу око врата и на грудима да му олакша д 
каменито брдо, покривено <pb n="659" /> раздробљеним шиљастим стењем.{S} Он корача, а љути белу 
ко скупа кличу.</l> <l>А наука њима све разиграва груди,</l> <l>Да свог кнеза љубе и кад буду љ 
твори га и узе га читати.{S} Очи јој се разиграше, лице оживе; по свему се видело да је писмо п 
так, и кад га никако не би, она се поче разилазити.</p> <p>Улице су биле све поседнуте стражама 
>Око два часа по поноћи гости се почеше разилазити од пуковника Врбавца.{S} За четврт сахата од 
о се весеље поквари и свет се поче брзо разилазити.{S} Убијено је било четири Турчина.{S} После 
p>Око 7 часова у вече друштво се почело разилазити.{S} Домаћица је редом испраћала своје госте. 
д већ падне сумрак, онда се гости почну разилазити.{S} Добра и весела домаћица испраћа их једне 
шали ову декламацију, па се још мирније разишли кућама.</p> <p>Тако се бар говорило.{S} А ко зн 
{S} У ономе полумраку црнила се огромна разјапљена Врбавчева <pb n="298" /> капија као разглављ 
ују земљу, и нестаде их у мраку широке, разјапљене капије.{S} Одмах за тим указа се из авлије м 
на прстима.{S} Но кад угледа кнеза, где разјарен стоји на сред собе, он застаде, збуни се, хтед 
 за нас настаје страшни суд!{S} Као рис разјарен, газда ће сад долетети с оплавком у руци и исп 
о треба и да је девојка на пољу.</p> <p>Разјарен чича викао је очајно.{S} Из његових уста излет 
м терет с висине падне на земљу.</p> <p>Разјарени голотрби домаћин тек сад притрча полумртвим в 
чи да се овде нешто крије: можда ће нам разјаснити писмо у чему је ствар, кад ти кријеш.</p> <p 
 је кнез доиста убијен.</p> <p>Ствар се разјашњавала тек поступно.</p> <p>Прво дође некакав вос 
а мају (гној и воду што једнако слизи с разједена лица) чак и од те ужасне болести те чак и тим 
 извесно — а то је, да ће нови министар разјурити све старе полициске чиновнике, <pb n="559" /> 
азним речима: до данас никаква дела.{S} Разјурићу ја то, нема ту друга спаса.</p> <p>- Ти мисли 
едита у јавном мњењу.</p> <p>Но сва ова разлагања Лепшина нису ништа помогла.{S} Она се најпосл 
деца поваљају пред њим...</p> <p>На ова разлагања Растислављева, Ратко примети с осмејком: — А  
је био сав смисао Растислављевих других разлагања.</p> <p>Наравно, све су то ствари и тешке и н 
ијатељ и колико на тебе може рачунати — разлагао је Ратко.</p> <p>— Ти дакле рачунаш на благода 
ишљао да ли да облачи шињел, Жика му је разлагао у чему се управо састоји вредност тога одела.< 
а у шали, пола у збиљи тумачио би јој и разлагао како је то младост, и како ће временом и годин 
седника републике.</p> <p>Даље је Кугић разлагао, како прилике за остварење оних идеала, што их 
у! — и Мутимир јој поче са свим цинички разлагати, како је он као млад човек, са свим природно, 
ова, под чијим се отвореним прозорима и разлегала ова врапчија опера.</p> <p>Ројеви мушица, раз 
ћа...</p> <p>Кнез је толико викао да се разлегало по целој кући.{S} Чујући неку ларму, министар 
..</p> <p>Кнез ућута, а дворана се поче разлегати од громовитих: „Ура!{S} Живео!“</p> <p>Кад се 
вој гомили; света, по целом Звониграду, разлети се страшна, реч: „Убијен Књаз!“</p> <p>„Убијен  
у, прљаву, непријатну светлост, која се разливала по целој соби, и давала јој изглед капеле, у  
ојачано дисање.{S} Бурно таласање груди разливало се и по целом осталом телу.{S} Наста кратко ћ 
ао обилне што прелију своје обале па се разлију ао целом обзорју.</p> <p>Исток се није видео из 
к сит!{S} Власт је то исто што и сласт; разлика је само у једном писмену.{S} Краљеви место мозг 
е Моне биле уређене <hi>јаузне</hi>.{S} Разлика је била само у томе, што су код других госпођа  
ека, и њега би опет имао ко служити.{S} Разлика је само у томе, што кад га служиш ти, онда га с 
 те је ради тога и ноћу бивао буђен.{S} Разлика између пређашњега мирнога стања и ових данашњих 
, „ванредно“ ; обоје су мислили, „каква разлика!“ Напослетку, господин кресне жигицу да упали ц 
 је боље шах или краљ? ха?{S} И кава је разлика <hi>између шах и краљ</hi>? — један заповеда, а 
или инату.{S} Она бар на крају ублажује разлике које су постојале у животу, јер се измученом па 
 ја морао бити будала, која више не уме разликовати сан од јаве! — правдао се секретар</p> <p>— 
нез <pb n="573" /> треба одмах да позна разлику између прошле и садашње владе.“</p> <p>У том пр 
ваша рођења.{S} Наглашујете му да памти разлику, како владалачка власт није данас у вашим рукам 
b n="533" /> које се на тој страни беше разлило по обзорју.{S} Кроз мрке врхове зелених планинс 
је Ратко даље.{S} Његови савети били су различити, према разноликим приликама у којима су појед 
 што су.</p> <p>— Данас су помешана два различна појма и две различне ствари: — морал и полни о 
ас су помешана два различна појма и две различне ствари: — морал и полни односи.{S} Оцена о мор 
ц заступа сина у брачним дужностима.{S} Разлог је био — домаћин хоће једног радника више у кући 
 савест своју.{S} И вели се да могу.{S} Разлог је овај:{S} Дотични министар, или дотични чиновн 
 једног радника више у кући.{S} Исти је разлог био код Руса.{S} Не знам да ли се сад одржао тај 
 оправда- Ово, што горе поменух, био је разлог којим сам ја заваркавао своју савест.</p> <p>— М 
 оно, све се то узимало као објашњене и разлог за односе госпођине с младим људима.</p> <p>— Љу 
к је оћуткивао и није хтео казати прави разлог. „Ако си истина Црнојевић, кажи ми па ћу ти онда 
е особе, коју истакне пред њега државни разлог.</p> <p>Док је Лепша ово говорила, кнежево лице  
Лепша најпосле није пристала.{S} Главни разлог њеном попуштању био је тај, што је знала да ће т 
ана њеној невиности.</p> <p>То је један разлог што госпођа управитељка данас обожава г. Растисл 
азује браћи преко границе, наводећи као разлог, да би наше помагање устаничке нејачи Турска мог 
с, т. ј. управо на оне који су мене без разлога и поводе вређали.</p> <p>— Веома је то лепо кад 
те уклоним и рачуно сам да имам права и разлога за то.{S} С неког вишег политичког и државног г 
ње у бога, да ће балканиски народ имати разлога да тај дан запише у ред најсрећнијих дана своји 
сто личних односа, сматрао сам да немам разлога да ма што прећуткујем или кријем, и држим да ни 
 и смислио да се примим!{S} Не бих имао разлога да одбијем.</p> <pb n="386" /> <p>— Како да одб 
увуче у велику наслоњачу.</p> <p>Два су разлога била са којих је госпођа желела да остане овде  
 његовим назвало.</p> <p>А има и других разлога.{S} Не треба заборавити да је госпођа Ловимук т 
сти.{S} Мањ ако би ви, не знам из којих разлога, и коме на корист, сматрали да је ваша дужност  
на ствар.</p> <p>- Елем, сем политичких разлога, отров сам изабрао и с тога, што је, по мом нах 
p> <p>— Ко вређа, знак је да нема бољих разлога — примети Растислав, загледајући у свој сахат,  
екао, но што бих пристао да из државних разлога узмем жену коју не могу волети.</p> <p>Кнез ста 
е он амо у Звониграду играти.{S} Са тих разлога сада ето не може бити ни речи о неком напуштању 
ре не хтеде више рећи ни речи, и на све разлоге он је само понављао: „Изречена је заповест госп 
хтео ни чути ни разумети госпођу и њене разлоге, грубо је одбио своју „срећу“ која му је нуђена 
итање ко да иде за кола.{S} Не наводећи разлоге за што, црна прилика је само уверавала да се не 
ослужити оним чиме су жене увек јаче но разлогом — морала је обиснути молбама око кнеза, те га  
 владаоца зрела и пуна искуства.{S} Том разлогу ти си био жртвован.{S} Наравно, ко чини злочин, 
ли од она два сељака, сматрали су да је разложно повући се мало дубље у планину, тим пре што је 
 у опште никакву мржњу.{S} Сасвим други разлози и друге побуде руководиле су ме у томе.</p> <p> 
да иде сама по кола.{S} Кад су сви моји разлози остали узалудни, ја извадим револвер, метнем га 
S} Али у то су се мешали и неки државни разлози.{S} Веровао сам да ћу боље управљати земљом но  
о Мона се није дала ни опепелити оваким разлозима.{S} О њему — кнезу — овде не може бити ни реч 
мор на који се наслањао.</p> <p>Кнез је размажен и самовољан деран, склон на сваковрсне разузда 
вану, он је слатко дремушио и немарно и размажено одговарао на питања Лепшина.</p> <p>Она седе  
 Мутимир?{S} Сам за се ништа.{S} Обично размажено, покварено дериште.{S} Али право предака?{S}  
 ми сувише побеснели ти жутокљунићи.{S} Размазила их моја трпељивост, па су уобразили да нешто  
а из других седа.{S} Ићи ће се у ланцу, размакнути по двајестак корака један од другог.{S} Преп 
љине јурио на свом коњићу.{S} Сељаци се размакоше и пођоше даље по заповести.</p> <milestone un 
да све умуче.{S} После пукоше у кратком размаку још две усамљене пушке, па све занеме.</p> <mil 
 баци поглед на оближње брдо и у узе га разматрати пажљиво.</p> <p>— Не, не ћемо бежати — рече  
 се, смета покретању удова, не да му да размахне како ваља рукама, и он осећа како полако тоне  
окрет, и љуљушка је опет летела у пуном размаху.</p> <pb n="412" /> <p>госпођа Мона била је оби 
и он је мирно, с погнутом главом слушао разметања Мутимирова.</p> <p>- Ја бих могао да вам ништ 
и целу пространу дворану: и намештај, и размештај, и све.</p> <p>— О, па ви сте се овде господс 
тиво приђе и седе; седе и кнез — почеше размештати фигуре; кнез продужи:</p> <p>Тако ћу те лупа 
к сад доцне, да су дружинске страже већ размештене, и пре 2 часа по поноћи нико не може изаћи ж 
 може бити.{S} С тога, пошто се подобро размислио, г. капетан рече:</p> <p>- Е, не верујем, гос 
 или Богомдан.{S} Но он не доврши своја размишљања.{S} Њему се на једаред учини, да је управо п 
 смела питати ко је тај?{S} После дугих размишљања решила је да то мора бити добар, племенит чо 
ије долазила на ум и он брзо напусти то размишљање.{S} Затим узе пазити с каквом брзином иду ко 
/p> <pb n="414" /> <p>Успокојена таквим размишљањем, које се и нехотице рађало у њеној глави, г 
 корак.{S} Г. министар је ходао и нешто размишљао, али, већ на први поглед, дало се на њему поз 
ан и тако неопходан, акт спаривања, акт размножавања и одржавања рода људског!</p> <p>— Како су 
но што би пустила слику док је добро не размотри.</p> <p>После подуже борбе Мутимир је најпосле 
 кћи допаде рана, адјутанту би куршумом размрскана десна рука а рањен остаде и сам момак.</p> < 
 несталоженим елементима, који сад носе разна бунтовна имена.</p> <p>У Балканији ће се десити о 
ли успаваном кнезу, и уз то му стављали разна питања и давали сваковрсна обавештења, опет шапат 
у оцену старих жена.</p> <p>Зле духове, разне опаке бољке, а по некад и саму смрт сликају у обл 
дешава и у другим уставним државама.{S} Разне политичке струје наизменце ће добијати превласт.{ 
поређано <pb n="612" /> неколико ножева разне величине.{S} Праћен овом двојицом, Кугић приђе кн 
сћеретао; он је радознало распитивао за разне особине народне и једнако је понављао доктору:</p 
ите дражи и насладе.</p> <p>Замишљао је разне позе, у којима је он учитељ.</p> <p>Једном руком  
еки свој молитвеник, у коме су прибране разне изреке и формуле, по којима се у животу управља.{ 
су само пакосни завидљивци изнели о њој разне измишљотине, <pb n="410" /> као што износе о мног 
 се скупила огромна гомила, јер се беше разнео глас, да за кратко време долази кнез, мртав или  
 <p>Та му је тактика често помагала.{S} Разнесе се на прилику какав ружан глас о њему.{S} Неко  
ци у воду, да ме распрска бомбом, да ме разнесе на ножевима..{S} Па ти бар знаш како то бива.{S 
куда то, докторе?</p> <p>— Ту су узроци разни, светлости, ми смо прилично источњаци, бујна раса 
ђу осталог еспапа, и тријестак буради с разним ексерима.{S} Но после се дознало да су у пет бур 
 подземне галерије и поткопи, који се у разним <pb n="606" /> правцима и облицима пружају доста 
ено је било шунке, саламе, сува језика, разних сирева — у опште, потпун господски бифе.</p> <p> 
м од трулих лешева, као и с отровима од разних најужаснијих и најгаднијих болести.{S} Ими једна 
исањем.{S} То су гасови или испарења од разних боја и других препарата.{S} Има минералних боја: 
ви потрче да виде погинулога, и људи из разних села помешаше се и згомилаше.{S} А кад после нав 
за умакање, а оделито од тога било је и разних лимунада и слатких сокова од малина, јагода и др 
кнез угледа више мрачних прилика, где с разних страна силазе у урвине, а за тим их нестане у мр 
других плодова.{S} Најпосле долазили су разноврсни слатки ликери, а за особе с бољим апетитом,  
на ливада, посута најразличнијим бојама разнолика цвећа; па густ зелен шумарак, па зелена удољи 
ио све те натписе.{S} Натписи су били и разнолики и многобројни, и то не само за дан, но их је  
 и философски.</p> <p>Разговори су били разнолики, али после по часа они се некако сами собом и 
вишено, ниско — за њега су то били само разнолики изрази за ствари које су подједнако добре, ка 
 Његови савети били су различити, према разноликим приликама у којима су поједини начелници има 
на које има толико одговора, колико има разноликих људи и прилика у којима се ко креће.{S} Што  
ница, које тако лепо красе одају својом разноликошћу.</p> <p>— Све је ово од њега, ово су махом 
сами мишеви и пацови.{S} Стари сандуци, разобручана чамова бурад и многе друге ствари, које су  
е сва та огромна зграда лежала пред њим разорена, управо он се осећао затрпан под развалинама њ 
рпан под развалинама њеним (то је његов разорени Јерусалим.) Сав прогутан овом страшном унутраш 
 ће постићи.</p> <p>— Ах, зар још једно разорење Јерусалима, још једна рушевина до темеља, где  
 остатке незнабоштва.{S} Хришћанство је разорило више класичких <pb n="161" /> зграда и спомени 
већ били почели дремати.{S} Сад се мало разраколише.{S} Неко спомену и полазак.{S} Други неко о 
зи.{S} Породични односи код њих су јако разривени.{S} Родитељи и деда, браћа и сестре — то се ј 
же главу и упре у доктора свој помућен, разрогачен поглед, поглед какав се само но лудницама ви 
хвати Црнојевића за главу.{S} Зачуђено, разрогаченим очима, Црнојевић је нетремице гледао и јед 
н себе од узбуђења.{S} Црвен као рак, с разрогаченим очима, с усијаним челом, по коме бејаху по 
 бежи...</p> <p>Зајапурен, узнемирен, с разрогаченим, закрвављеним очима, ђенерал је сва ова по 
 погледа ђенерала и чисто се трже.{S} С разрогаченим очима, које му некако чудно бејаху утекле  
и....</p> <p>Врбавац је слушао до сад с разрогаченим очима, а прса му се непрестано страховито  
он потражи очима жену, погледа је чудно разрогачено, и пошто је тако дуго гледао, он се полако  
они — рече кнез на једаред.</p> <p>Каја разрогачи очи. — Да те уклони!{S} Како да те уклони?!</ 
ушиљеним брком, и како је смешан, чисто разрок изгледао с тим једним брком.{S} Други, наравно,  
о овај бљутави политички нитковлук овај разроки покушај да кнеза у нужнику удаве, а цео овај ми 
чу и пече га као да му се ту слива млаз разстопљења челика...{S} Он хоће да виче за помоћ, да к 
чини као да су сељаци са свим умирени и разуверени овим Милојевим причањем; пређашње сумње са с 
ише претвара у владавину једне обесне и разуздане касте, састављене из неваљалих чиновника, а к 
о и ја питам.{S} Дакле?!{S} Каква је то разузданост у омладини?{S} Ноћни, тајни састанци, бунто 
 и самовољан деран, склон на сваковрсне разузданости, без и једне озбиљне мисли у глави, без по 
е!...{S} Ти си ми и сама говорила...{S} Разуме се, ја не могу остати до века неожењен.</p> <p>— 
екле.{S} Она појми и шта је страст; она разуме и шта је занос, али бадава, ваља говорити истину 
замишљала!</p> <p>А сад?{S} Сад она тек разуме и оне његове ономадашње речи, кад му она наговес 
еме.</p> <p>— „Наравно“! — „Да богме“! „Разуме се,“ „Тако је.“!</p> <p>Но овај говор слушала је 
ате.{S} Место да га научите да као кнез разумева државне послове и да их мудро руководи, ви мис 
рити о <hi>њему</hi> и о <hi>оном</hi>, разумевајући под „оним“ ствар које се Растислав највише 
 заједно с њима овај сјајни спровод, не разумевајући више од њих, ко ли је и шта ли је ово.</p> 
рво <pb n="242" /> бленула зачуђено, не разумевајући шта то Синђа говори и шта она управо хоће. 
шила некаква промена, коју ни сама није разумевала.{S} Она се на једаред осети слободна пред ов 
ор неразговетан, у коме кнез није ништа разумевао.{S} Говор се продужавао прилично дуго.{S} Кне 
пламен, где се диже у вис.{S} Жика није разумевао шта ова ватра значи.{S} Рад је био да не узне 
 могуће?{S} Ето то је оно што свет није разумевао.</p> <p>Настаде жагор, узајамно запиткивање,  
 Такав дедак, као што је он, зар може и разумевати тако фине и суптилне ствари, као што је <hi> 
зната човека, очима упита Жику о њему и разумеде Жикин поглед, који му је говорио: „наш човек“  
 Кату обрадоваше ове речи.{S} Ока их је разумела као да се Јела једном већ решила, најпосле се  
м — примети Растислав.</p> <p>— Да, да, разумем, — настави Врбавац подругљиво, то је све из пре 
!{S} Господи министрима...{S} Да!...{S} Разумем!...</p> <p>Говорећи то, доктор пажљиво спусти н 
 из превелике љубави спрам кнеза....{S} Разумем!{S} После оваких разговора ваших све знам и све 
говора ваших све знам и све разумем.{S} Разумем сад откуд о мени раструбљени свакојаки ружни гл 
шешир на главу и рече одсудно:</p> <p>— Разумем, господин докторе!{S} Све ће бити у реду.{S} Са 
ипасти.{S} Понављам, ја не знам како да разумем вашу срџбу.{S} Ваљда не би хтели то, да други п 
рубљени свакојаки ружни гласови.{S} Сад разумем откуда и шпијуни по мојој кући.{S} Све разумем! 
 откуда и шпијуни по мојој кући.{S} Све разумем!</p> <p>— Наравно да разумете.{S} Ви један и мо 
е оваких разговора ваших све знам и све разумем.{S} Разумем сад откуд о мени раструбљени свакој 
авом.</p> <p>Ратко слеже раменима: — Не разумем како би то могло бити.</p> <p>— Врло просто!{S} 
рачати крупним корацима.</p> <p>— Ја не разумем вашу срџбу.{S} Ја сам рекао само оно што у исти 
љење о томе?{S} Ја се у тим стварима не разумем.{S} Ја сам што рекле Швабе. <foreign xml:lang=" 
 <pb n="495" /> <p>— Ја те разумем и не разумем! — рече Ратко. — Видим шта хоћеш, али не знам к 
цима спрема удар.{S} То разумем, али не разумем како ћеш то кнезу на делу посведочити, кад, међ 
пасао један њин члан.</p> <p>— Ја то не разумем.{S} Што се онда крио од мене, што је ишао Расти 
 опипати.</p> <pb n="495" /> <p>— Ја те разумем и не разумем! — рече Ратко. — Видим шта хоћеш,  
ву с конзервативцима спрема удар.{S} То разумем, али не разумем како ћеш то кнезу на делу посве 
ајпрече да очувамо места где смо.{S} Ту разумем вас и ваше чиновничке положаје.{S} Министри нек 
ик је пресече:</p> <p>— Молим вас да се разумемо.{S} Отров, необичан, непознат отров, отров кој 
слаб и да с тога не може изаћи, кнез је разумео да Растислав не излази с тога што је срдит.{S}  
у.{S} Нешто чу, ал оно што је чуо, није разумео.</p> <p>Речи су му биле јасне, али смисао, смис 
 молим покорно, није заступљен.{S} Није разумео кмет, молим покорно.{S} Вели „ако је под морање 
, височанство, али ја ваше питање нисам разумео; не знам кога замишљате под именом бунтовници.< 
да га ваља штедити.</p> <p>Кугић је ово разумео, али место да прими ствар за се он се окрете ле 
во писмо.</p> <p>Чича Милоје није одмах разумео захтев начелников.{S} Како да доведе Црнојевића 
ћи.{S} Све разумем!</p> <p>— Наравно да разумете.{S} Ви један и можете ствар разумети тек како  
 ствар могућа, како је ви објашњавате и разумете? — питао је кнез.</p> <p>Не знам, али се сећам 
, ја рачунам да ви све те ствари и сами разумете — додаде он.</p> <p>- Па, ви заповедајте, пита 
во утицало на њену младу душу — лако је разумети.{S} Као озбиљна жена, она је покушавала да се  
о сувише дрвенаст, није хтео ни чути ни разумети госпођу и њене разлоге, грубо је одбио своју „ 
брзо и задувано да га је већ тешко било разумети, јер је махом гутао последње слогове у речима. 
да разумете.{S} Ви један и можете ствар разумети тек како ваља — примети Растислав.</p> <pb n=" 
уо, немаш родитеље.{S} Имаш тетку, кажу разумна жена.{S} Треба њу да слушаш....</p> <pb n="61"  
 мудрост, човек бива све искуснији, све разумнији и по томе све бољи.</p> <p>Код жена као да св 
 споменом један од најсјајнијих примера разумног и неуморног патриотског рада.{S} Слава му вечн 
да.{S} Слава му вечна.“</p> <p>Да, да, „разумног и неуморног патриотског рада!“</p> <pb n="360" 
 Обична учтивост, коју само простаци не разуму.</p> <pb n="409" /> <p>Сад се већ говорило и о м 
кивала.</p> <p>— Дивно, рече кнез — ови разуму своја права: они се не даду прекинути.</p> <p>По 
мури, да се преда, да за тренутак позна рај, а после?...{S} Она није знала шта би настало после 
у сено, што рекли неки.{S} Силом баба у рај! — не иде.{S} Ја сам те амо довела за твоју срећу!{ 
д живота, наточене на врелу што из сред раја извире.{S} Затим се мали анђелак претвори у малена 
да би она за тај један тренутак незнане рајевине дала све: прошлост, садашњост, будућност, родб 
ни цветак и окропи га бистрим капљицама рајске воде од живота, наточене на врелу што из сред ра 
бе, Лепшо, лепото моја, за тебе анђеле, рају, мило срце моје, за тебе бих дао круну, царевину,  
 човека, тако да га успава, да се тек у рају пробуди.{S} То је, господине пуковниче, и Ката вам 
коро ван себе од узбуђења.{S} Црвен као рак, с разрогаченим очима, с усијаним челом, по коме бе 
ирно.</p> <p>Врбавац се већ црвенио као рак од једа.{S} Он се унесе у очи Растиславу.</p> <p>-  
оном стању када „винце улегне у лице, а ракија почне беседити,“ то нико никоме није замерао ни  
Како год желите.{S} У шољи каве, у чаши ракије и вина, у тањиру супе — све је једно. „Лек“ је б 
ом казивању, увек носио на пут плоскицу ракије, и заструг папуле (гњечена пасуља) Црнојевић је  
p>— Па што сте онда једној дали те је у ракији попила сок од некаква истуцана семена, те после  
чудан облак — то је био облак винског и ракиског испарења.</p> <p>Орловчани су дуго памтили ово 
оче Синђа — старо, а дохватило се негде ракичине....</p> <p>Но Пава је пресече.</p> <p>— Нећу т 
тражењу преноћишта Жика је уочио велику ракљату липу, на коју се лако било попети, а по дебелим 
њега. — Није ма ништа!{S} Али, за бога, Рале, како можете тако говорити о том јадном детету?</p 
улише?...</p> <pb n="401" /> <p>— Боже, Рале!{S} Ти си дипломата; али дозволи да ја не морам ди 
исто се обеси о њу.</p> <p>-— Молим те, Рале, немој тако говорити — рече она живо.{S} Зрео чове 
</p> <p>— Ти одбијаш на шалу мој говор, Рале, али ја ти озбиљно кажем: ви грдно грешите.{S} За  
едајући му у очи, рече:</p> <p>— Чујеш, Рале, тебе дирају моје речи баш с тога што и ти сам у с 
ак што ти чисти хаљине, мислиш!{S} Боже Рале!{S} Та није, молим те, није, није — рече госпођа б 
проговори:</p> <pb n="374" /> <p>— Боже Рале (тако је тепала мужу) шта ти је!</p> <p>Тек сад он 
лавом час на једну час на другу страну, Ралека викну:</p> <p>- Како ко, ал наш газда Боја најбо 
рана.{S} Беше притрчао и срески пандур; Ралека је већ био оборен.{S} За руке и за ноге њега су  
јом Анђелијом, кад оближњем столу приђе Ралека Јовкин, позната сеоска пијаница, и како дође, он 
де није просипано много речи.{S} Пијани Ралека имао је право.{S} Ништа друго не може бити. — Па 
узимаш!{S} Хајд марш!</p> <p>Али пијани Ралека није се дан лако избацити.{S} Он узе још више ви 
испричала деверу шта је трабуњао пијани Ралека, али се бојала свекра.{S} А Воја је само ћутао и 
 јаребицу, да је преко...</p> <p>Пијани Ралека не могаде довршити своје погрде.{S} Газда Боја,  
тељио.</p> <p>У томе механџија прискочи Ралеки и поче га гурати.</p> <p>— Хајд одлази, немој ми 
 и многи сељаци бејаху прискочили, и по Ралеки су сипали ударци са свију страна.{S} Беше притрч 
ме стигоше још два пандура.{S} Пијанога Ралеку, свега крвава и изубијана, одвукоше У хапсу....< 
мпатије звониградских отмених кругова и рало је виђан у свима одличним кућама.{S} Од кад је кне 
а нежно, приђе мужу и спусти му руку на раме..</p> <p>— Шта је? — додаде она.</p> <p>Пуковник с 
е живо, счепа пушку из угла, обеси је о раме и нагло изађе из колебе.{S} Жика је ишао за њим уз 
ше пробио кроз цвеће, пао кнезу на лево раме, те изгледаше као златва трака.{S} Њена уздигнута  
ица од 16 година, дохвати мужа за десно раме, окрете га и рече живо:</p> <p>— Лево кругом, марш 
но!...</p> <p>Кнез дохвати Маврикија за рамена и готово га догура до врата.</p> <p>Уз пут Маври 
овршити свој говор, Растислав је узе за рамена и потискујући је полако пред собом, говорио је:  
реном образу, за тим га оберучке узе за рамена и полако изгура у салу.</p> <p>— Хајд тамо, па ч 
у тебе. </p> <p>Она дочепа другарицу за рамена, окрете је к себи и упиљи јој у очи:</p> <p>— Ев 
Трљајући захладнеле руке и навлачећи на рамена огрнути војнички шињел, он те у два три маха пон 
ва уграби тренутак и набаци му шињел на рамена.</p> <p>Још се пило.{S} Око кнеза тискала се чит 
е јурила.{S} Скакали су један другом на рамена, на врат, па и на главу, било их је и прегажених 
на њега и виде га како на махове уздиже рамена и стреса се. „Или плаче, или дубоко уздише“ — по 
на удари, она се и не маче, само уздиже рамена и чисто увуче врат па продужи јецати још гласниј 
ој да га обуче.{S} Она га погледа преко рамена и упита га хладно и презриво:</p> <pb n="697" /> 
откуда ти ово? а ја само погледам преко рамена и велим: „Откуда ми? купио ми мој кнежић“ — па с 
етих како ме неко узе, пребаци ме прело рамена као какав џак и некуд ме понесе.{S} Осећао сам д 
 за тим скочи, у тренутку смаче пушку с рамена и скреса је у буквик из ког је планула пушка, и  
та, али се поново стресе и увуче врат У рамена.</p> <p>Непозната женска приљуби се уз њу и прош 
 целој овој авантури?</p> <p>Заре слеже раменима.</p> <p>Кнез се удари шакама по бутинама, уста 
љени барен Жермини.</p> <p>Белини слеже раменима. — Ето и сам незнам шта да мислим.</p> <p>— За 
, јес!{S} Он главом.</p> <p>Ратко слеже раменима: — Не разумем како би то могло бити.</p> <p>—  
аре не одговори ништа.{S} Он само слеже раменима и продужи ћутати.{S} Кнез се протегли, зену до 
к, само у гаћама и кошуљи, подупирао је раменима предњи точак и шибао дугим прутом задуване воч 
лници су у четири ока пред њима слегали раменима и говорили:</p> <pb n="582" /> <p>— Шта ћу, бр 
 На све те опомене Перун је само слегао раменима и од времена на време дубоко уздисао, док на ј 
 то је он обасу пољупцима по леђима, по раменима, управо љубио је по хаљини где стигне, а уз то 
ла покривена но грудима, по затиљку, по раменима, врату и по образима.</p> <p>— Јао, ала те је  
окушала да се отме — али, сем покрета у раменима, није ништа више могла учинити, руке су биле с 
 газду, који је узалудно одупирао голим раменом у точак и безуспешно кушао да својим подупирање 
ају пред собом пар волова, један носи о рамену јарам, други пребацили мотике; кад им жандарми в 
 млади, отресити људи: један је носио о рамену пушку, а други пребацио преко руке секиру.{S} За 
 расположено, приђе и лупи Маврикија по рамену тако, да овај искриви леђа.{S} Но како Маврикије 
нутом главом — кићанка га је куцкала по рамену — с набреклом мешином, он је крупним корацима ко 
скудицу?</p> <p>Кнез потапка доктора по рамену и чисто га протресе.{S} Кнезу се сијао широк осм 
астислав се осмехну и пљесну пашанца по рамену — Е, ова ти већ вреди!{S} Овде се само таком одл 
ерун је онесвеснуо од ударца и потреса, рана је била скопчана с боловима, али опасности за живо 
} Перуна је и болела и није она физичка рана на глави, али ова душевна рана на срцу, да је одма 
лукава подвођења на заседе - то је била рана под чијим се боловима Перун превијао као црв.{S} С 
 физичка рана на глави, али ова душевна рана на срцу, да је одмах на првом кораку наишао на гад 
сла као сироче. <pb n="52" /> Она се од рана детињства свикла на све суровости живота и схватал 
ађани из места и околине.</p> <p>Још од рана јутра, ужурбане гомилице свечано обучена света тис 
а једна сестра кнежева, њена кћи допаде рана, адјутанту би куршумом размрскана десна рука а рањ 
ном Перуну и тек сада загледа где му је рана.{S} На сред чела, на ивици где почиње коса, видела 
ад их она ком год забије у срце — та се рана после лако не лечи.</p> <pb n="19" /> <p>У таком с 
н је осећао голем умор и јаке бодове од ране, на којој су ивици биле задуле, тако, да се црвени 
ilestone unit="subSection" /> <p>Још од ране зоре у кнежевом двору све је било на ногама.{S} Сп 
 комаде, сашили и окрпили грдне, дубоке ране.{S} За тим је кнез био изложен да га народ види и  
е су се као мужеви одликовали, а дубоке ране њине биле су покривене отрцано-знаменитим листићем 
 <pb n="690" /> они, које су они још из ране младости свикли да гледају као ниже од себе.{S} То 
ова Светлост окром што је добила четири ране од куршума, сва је по лицу и телу најгрознијим нач 
 покушајем, или прошло на каквој олакој рани?</p> <p>После су опет прилегли сва тројица у траву 
е, жандарм на <pb n="655" /> три сахата раније од Милоја.{S} Свак прича друкчије.{S} Милоје вел 
то, али то је пре било продужење његове раније започете мисли, но одговор на Враничићево питање 
Услед тога он је морао мењати све своје раније наредбе, пошто је рачунао да су противници сазна 
к и одсечан.</p> <p>Познат с њом још из раније (у своје време Срећко је покушавао да ашикује с  
на Синђу.“ Њу је Срећко познавао још из раније.{S} У два маха она је њему чинила сличне услуге, 
што кнез нема пара.{S} На ту околност и раније <pb n="502" /> се рачунало, па зашто се и сад не 
.</p> <p>— Неће бити тако.{S} То сте ви раније где год чули; то је вама морао неко рећи; то су  
ија опет у разговор — То је морало бити раније.{S} Госпа <pb n="376" /> Цанка прича, да је Лепш 
.{S} Само не заборави да ме извести дан раније — рече Врбавац.</p> <p>— Што, да нећеш позивати  
оцкан; тражиће ме моји; да је било мало раније!“ и т. д. поуми Пава да се изговара, али стрина  
нужде имали за то!{S} И за што да ми то раније не наговестите?</p> <p>Растислав ућута.{S} Проду 
 још раније бејаху отпочели они који су раније били песму свршили.{S} Куцну се и наш начелник В 
“, а за тим продужи се куцање, које још раније бејаху отпочели они који су раније били песму св 
дник касационог суда, као што је то још раније законом већ било предвиђено.</p> <pb n="11" /> < 
 се овде заједно с вама, а наредићу још раније да се у подрум мете преко двадесет врећа барута, 
</p> <p>Затим је узео реч Милоје, и, по ранијем споразуму, испричао сељацима читаву измишљену с 
вом, којима би власт помогла да поврате ранији сјај својих домова.</p> <p>За будућност либерала 
е династије.</p> <p>- С тога су ваљда и ранији покушаји избегавали крваво убиство, као на прили 
а то додаде:</p> <p>- Збиља, да ли су и ранији покушаји били ваше дело?</p> <p>— То је друга те 
дога Мутимира — управо потврдила је још ранији избор Врбавчев.{S} Млада кнежевина Балканија има 
 је сад проводачика и подводница, али у ранијим годинама она је била и тровачица.{S} За то је и 
овој госпи лако је било распознати нашу ранију познаницу, госпођу Лепшу, жену која је збиља зас 
своје престонице, баш у тренутку кад се рано пролетње сунце помаља иза далеких источних планина 
а прича, пирлиторски кмет Тодорика беше рано легао.{S} Одспавао је био добар један сан кад му с 
S} Е, ево да чујеш.{S} Јутрос си отишао рано, нисмо се ни видели.{S} А имала сам да ти кажем... 
ction" /> <p>Сутра дан Растислав је био рано на ногама.{S} Још бејаше мрак на пољу, а он је већ 
 Је ли могуће да је он!{S} Од куда тако рано?{S} Да л’ је дознао да је она овде, или долази слу 
д куда ли се то г. Растислав враћа тако рано.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Снажни орг 
ош с врата извињавати што је бануо тако рано и изненадно.{S} Домаћица изађе пред њега, прими га 
, и ја сам још синоћ, наредио да јутрос рано све буде готово за пут, како би се одмах могли кре 
о је још и других појава, згодних да из раног детињства потхране у њему осећаје неповерења.</p> 
исали као младом владару, који је још у раној младости пао у шаке бездушних политичких спекулан 
младићу од 18 година?{S} Зар се у таком раном добу може истински мрзити, истински злобити, исти 
ти.</p> <p>С препуклим срцем, с дубоком раном у грудима, ова је жена хитала преко звониградске  
и на догледу.{S} Перун се брзо опорави: рану привежу спремљеним <pb n="644" /> завојем и после  
кревет, па му онда понуди да му мете на рану неколико хладних облога.{S} Црнојевић одмах осети  
дио управо у котлац.{S} На малу округлу рану текла је густа, црвена крв, градећи беле клобучке. 
ашли <pb n="357" /> задувану, болесну и рањаву гушу — поуздани знаци дифтерита!{S} Састављен је 
нту би куршумом размрскана десна рука а рањен остаде и сам момак.</p> <p>„Једина од пратње кнеж 
 пао, ади тврди да може бити да је само рањен.{S} Но тек сад настаје забуна.{S} Откуда је наста 
ло утврђено и то мњење, да је кнез само рањен.</p> <p>И доиста, око 10 часова у вече, појавише  
онога другог жандарма, да је Перун само рањен.{S} Да ли је он међу онима што беже и што убише ч 
ек кад је видео да му паде друг самртно рањен, опали пушку и обори <hi>Зликовца</hi>.{S} На Мил 
е од жалости препукло срце, а из његова рањена срца капље отров... капље мени на језик....{S} А 
ком, и, ох ужас!... то је крв!.. она је рањена!...{S} Али и ако је рањена она не осећа бол, сам 
рв!.. она је рањена!...{S} Али и ако је рањена она не осећа бол, само се боји, ух како се грозн 
, црвена крв, градећи беле клобучке.{S} Рањеник је још био жив, али је умирао.{S} Тек сад, глед 
{S} Дубоко уздахну и простења као тешки рањеник, а за тим, не отварајући очију, узе тихо, али ј 
, а полупане флаше и судове с „мртвим и рањеним јунацима“, који у „дирљивим позама“ леже на „по 
на једном месту, не дижући с руке своју рањену и забринуту главу.{S} Жика га је узалуд опомињао 
азе избраздају наказне старачке боре, а рапава, набрчкана, смежурана кожа добије црно жуту, ско 
а.{S} Блед као смрт, гласом промуклим и рапавим он прошапута сину: „Камо ти сестра?“</p> <miles 
 гуши, испречи се као песница, а после, рапаво и кисело, здера низ груди.{S} Он се на један пут 
рући на канабе.{S} Кад сам јутрос добио рапорт о свему овоме, дигнем се сам у конак да видим шт 
 и неуморним Немцем.</p> <p>— Господска раса; сви би да заповедају и да господаре.{S} Има једна 
ецу, да се <pb n="157" /> не би кварила раса.{S} Држава је бирала најлепше, најкрупније и најсн 
лости, ми смо прилично источњаци, бујна раса, топла крв, а поглавито сам начин живљења но селим 
широк осмејак.</p> <p>— Да, да, страсна раса, бујна, топла, крв — прихвати кнез — то си добро р 
н скочи и одмах изађе напоље.{S} Дан се расвануо и манастирска авлија већ почела оживљавати.{S} 
лепше и најслађе песме љубави, док се у расвитак опет не врати у ведре висине небесне, са којих 
воде. _</p> <p>После овога Мутимир баци расејан поглед по соби, приђе дивану, уморно се спусти  
Док је госпођа ово говорила, Тоша приђе расејано отвореном прозору.{S} Друмом од Јеленика ишао  
спођа.</p> <p>— Та, да! — рече пуковник расејано.</p> <p>— Кога?{S} Кога то?{S} То треба и ја у 
 и бојао га се.{S} Он је стрепио од ове расејаности у тренутцима кад ваља бити најприбранији, с 
ји, стога покуша да Црнојевића тргне из расејаности, износећи му сву блискост опасности у којој 
ена стакла полетеше на све стране, а из расечене песнице ђенералове узе капати крв...</p> <p>Ђе 
 осмехом, узе зорно гледати како крв из расечене ивице полако слизи, како се скупља у велику ка 
 крв...</p> <p>Ђенерал издиже стиснуту, расечену песницу наспрам себе, па, с чудним, подругљиви 
/p> <p>— Нека прокарта.{S} Док има нека расипа, а кад једном нестане, онда неће ништа имати па  
прилике да се то мора чинити.{S} Дакле, раскалашан и раскошан живот кнежев имаће још те добре с 
е њему једнако требати, јер ће са свога раскалашног живота бити једнако у дуговима.{S} Јес, то  
е тако ослободила да је већ прелазило у раскалашност.{S} Један по један сеоски Дон Жуан поче из 
{S} Па зар може слаба човечија снага да раскине и раздвоји оно, што је спојила и сјединила свем 
а указујући гошћи место где ће сести —- Раскомоти се, скини рукавице, врућина је, а била би и ш 
>„Ту смо!{S} После додаде! „сад се мало раскомоти“.</p> <p>Јела је све дотле ишла као слепа.{S} 
ек.</p> <p>— Ако ми кад год затреба, да раскопавам ово бунтовничко гнездо, ја ћу прво тебе за в 
икнуо:</p> <p>„Онде лежи зло; оно треба раскопати“...</p> <p>Но ђаци су, како се прича, мирно с 
рихвати кнез, ходајући весело по соби и раскопчавајући своју униформу. — Је ли, докторе, <pb n= 
стајао пред огледалом у спаваћој соби и раскопчавао своју пуковничку униформу, на којој су звец 
скакале крупне капље зноја, разбарушен, раскопчан, он је изгледао као прегладнели тигар, пред к 
кад виде да јој је хаљина на прсима сва раскопчана.{S} Није могла појмити како се то могла прев 
 то мора чинити.{S} Дакле, раскалашан и раскошан живот кнежев имаће још те добре стране, што ће 
амо ми, даће други; и што год кнез буде раскошнији, порочнији, све су већи изгледи да ће он узи 
е јасно сазнавала да се налази на такој раскрсници, да стоји пред таким журним, неодложним избо 
у том тренутку била готова да истрчи на раскрсницу и да на све четири стране света громогласно  
p> <p>— Просто му се познаје; порастао, раскрупњао се, добио војнички, мушка изглед.</p> <p>— А 
p>И мржња и незадовољство против Кугића расли су с дана у дан, управо с часа на час.</p> <p>Рат 
ен планински поток.{S} На дну провалије расли су огромни борови, али њини високи врхови једва д 
романе, и његово подозрење све је већма расло.</p> <p>Околина кнежева жалила се да је постао пр 
омчад заслужна да добију девојку....{S} Распадају се по два-три пут док дође ред да се жене.{S} 
ило врло вероватно.</p> <p>Ова околност распалила је код сељака апетит да га ухвате или убију.{ 
, опијен свемоћним дахом женске лепоте, распаљен жаром срдачне љубави занесен, изгубљен у облак 
 била бесплодна; Мутимир је већ буктао, распаљен сладострасним жељама, и ствар је морала поћи с 
ватром загрејана тела, само су још више распаљивали безумну страст Мутимирову.</p> <p>Узбуђена, 
сладострасни говори само су их још више распаљивали.</p> <pb n="212" /> <p>Кнез се беше натурио 
ла чему позавидети.{S} Искрхани фотељи, распарене столице, као да је све у телалници куповано — 
е у двојним редовима, ван села се одмах распе у стрељачки ланац, захватајући скоро читав киломе 
љубави за ову земљу, да ће бити страшна распикућа.{S} Кад је поведена истрага над кривцима, кој 
сте или ружни цицијаши, или још ружније распикуће.{S} Ви никад никоме нисте учинили никаква тра 
слетити и једним махом лаког крила мога распирићу морску пену и у кљуну уграбити из ње моју леп 
алканиским новинама изашао је мирољубив распис новога министра полиције, у коме објављује подру 
ма.{S} Лични састанак много вреди.{S} У расписима министар никад не може упознати своје подручн 
 им доктор рече.</p> <p>Хајд сад идите; распитано је; ваше је чељаде тамо где је играла коло; т 
њега је стајала његова лепа жена Каја и распитивала га о кнезу.{S} Врбавац је причао како га је 
арм зађе по механама.{S} Обишао је све, распитивао свуда и нико му не умеде ништа казати.{S} Мл 
е, а у потврду тога Милоје је по именце распитивао за околне кметове; за сувоборски пут, који ј 
Кнез се био расћеретао; он је радознало распитивао за разне особине народне и једнако је понављ 
раничић се интересовао променом владе у распитивао је о узроцима те промене.</p> <p>Чича Милоје 
јег ађутанта Зара.{S} Доктор стане њега распитивати о кнезу, али и он је давао околишне, нејасн 
ило и име чича Милојево.{S} И он га узе распитивати шта се све дешава у Балканији? шта говоре?  
/> се кнез заинтересује за ствар и узме распитивати шта је, ти ћеш га блажити и храбрити да он  
е пуно, глатко избријано лице; те стаде распиткивати жену шта јој је и наговарати јо да збиља м 
књу?{S} Кад је он то носио сукњу? — узе распиткивати Ратко, све више и више заинтересован.</p>  
</p> <p>Заинтересован, кнез Мутимир узе распиткивати, каква је то „важна ствар“ и обигравао је  
своје одаје, а свет се повратио у град, расплинуо се по механама, где се пило, певало и банчило 
их, <hi>величанствен чин који одржава и расплођава род људски</hi>.</p> <p>Према томе овоме чин 
ноћ.{S} Она се напрезала да бар што год распозна у оном мраку. <pb n="68" /> С почетка није вид 
} Даље је видела ред џбуња, а иза џбуња распознавала се гвоздена ограда.{S} Иза ограде видео се 
ла, у којој ни она сама није ништа даље распознавала.</p> <p>Пави се чинило као да је она живел 
њена ћилимом тако, да се готово нису ни распознавала.</p> <p>На вратима се указа млад, пун, угл 
ре планинске, док су се из далеке равни распознавали беличасти трагови дневне светлости, која п 
о шириле, а они су тек поступно у мраку распознавали предмет за предметом, тражећи оно што је њ 
>И што је кнез дуже гледао, све је боље распознавао личности у сумрачној дворани.{S} То нису би 
израђена, али на предњем плану јасно се распознавао облик ђенерала Врбавца.{S} У војничком одел 
же и он је по појачаним гласовима јасно распознавао у ком се правцу креће ова гунгула.{S} На је 
ку, но мало по мало он поче све јасније распознавати поједине предмете, па познаде и неке људе. 
идела ништа.{S} После поче мало по мало распознавати поједине предмете, који су се, као црне се 
видео се дуги ред брснатих дрва.{S} Она распознаде да је то некаква алеја.</p> <p>Ваш у тај мах 
о црне сенке, уздизали у мраку.{S} Прво распознаде, да је оно што је пред њом нека башта.{S} Ви 
 већ више не може <pb n="99" /> лако да распознаје мирис од смрада.{S} Руке, ноге сви удови пре 
зеше разгледати по мраку, трудећи се да распознају бар најближу околину.</p> <p>Свикнуте на јак 
ро <pb n="650" /> ухо планинца одмах је распознало, то је био коњски топот и примицао се све бл 
акисео, иначе ни по чему га човек не би распознао од обичне воде.{S} Само кад дуго стоји постан 
 кроз овај дим и сумрак, једва су могле распознати шта је и који је у соби.{S} Оне опазише огро 
ли нешто, што кнез у дочетку није могао распознати.{S} Тек после подужег гледања, он познаде да 
ве то.</p> <p>У овој госпи лако је било распознати нашу ранију познаницу, госпођу Лепшу, жену к 
и се из коњушнице газда Тодорика, онако распојас и босоног, стаде на сред авлије, чешући се и з 
 је она слободна жена, да може слободно располагати собом и да нема зашта презати од његове љуб 
 9 час., а јутрос око 6 устао је ведар, расположен, крепак.</p> <p>Прво се обријао и дотерао св 
 новином призора — кнез се осећао веома расположен, управо блажен.{S} Трљајући захладнеле руке  
, али се по њему видело да није најбоље расположен! управо, мало га је интересовало све што је  
>Кнез се једнако смејао.{S} Био је тако расположен да му је свака ситница изазивала читав насту 
д узета отрова, он се осећа веома добро расположен.</p> <p>„Гост одлази са забаве и носи са соб 
е ли Лепша? како оде? шта вели? како је расположена? срди ли се на њега? криви ли га за силовањ 
 у овоме друштву.{S} Све млади, весели, расположени људи, пуни снаге и добре воље, а својски по 
 и они су се осећали чили и лаки, добро расположени и одлучни.</p> <p>Ово расположење нарочито  
{S} Платићеш ти мени све то — рече Мона расположено и опет увуче главу унутра.</p> <pb n="448"  
а ћемо играти партију шаха, — рече кнез расположено — а ја ћу вас тако бити, г. Маврикије, тако 
једну партију шаха? хе, хе? — рече кнез расположено, приђе и лупи Маврикија по рамену тако, да  
 последњег слуге — све је било весело и расположено, и то не тек онако весело, но ако хоћеш да  
и.{S} Ту ће онда од министарског доброг расположења зависити издавање цивилне листе у напред, а 
ебе по читаве сахате, стављајући јој на расположење да прегледа све енжењерске радове, које је  
 савете и упутства, који му стављају на расположење своју мудрост и своје искуство.{S} Тешко св 
добро расположени и одлучни.</p> <p>Ово расположење нарочито је код Враничића превлађивало.{S}  
а и Растислава опет повраћено оно добро расположење, што за тренутак беше поремећено.</p> <mile 
е веровао у своју срећну звезду и с тим расположењем дошао је јутрос у министарство још пре 8 ч 
дину министру, вазда одани и покорно на расположењу премда, наравно, они нису ради никога вређа 
“....</p> <pb n="367" /> <p>У таквом се расположењу налазио сад министар Растислав.</p> <p>Пошт 
ва, г. Ратко, био је сад управо у таком расположењу.{S} Тек што беше ручао, па се повукао у сво 
 Али што учините сад у овом раздраженом расположењу, то се више не да поправити.{S} Речи су кри 
е и ту је промену приписивао промењеном расположењу народном.{S} - Нова влада по старинским вез 
</p> <p>Кнез Мутимир био је и сад у том расположењу; присуство Лепшино, њена близина, њен говор 
кше, да на млада кнеза дејствује, да га расположи за се и да му покаже своје искрено пријатељст 
све државне послове. — С тога је учињен распоред, те једни мисле и наређују, а други мисле и из 
ут није се могао убрзати; он је ишао по распореду унапред скројеном и промене није могло бити.{ 
ву, с којом се потпуно слажем.{S} Ту се расправља питање да ли нихилисте могу служити у државно 
о, кад би ти односи-тек сад имали да се расправљају и регулишу:; но богу хвала није тако.{S} Ус 
од куда дошао овај обичај — нећемо овде расправљати.{S} Као у многом које чему другом, тако је  
ровољи.</p> <p>— То су питања која ћемо расправљати кад се вратимо у Звониград — рече он благо  
е; држите јавно предавање, или напишите расправу... за... ха.. ха... за француску академију, ха 
ово дана читао једну руску нихилистичку расправу, с којом се потпуно слажем.{S} Ту се расправља 
аве принесене су на жртвеник ове крваве распре и она Г је и сада онде, где је била и пре по век 
 па решили да једном прекрате те крваве распре.</p> <p>А највише је, веле, наваљивао руски цар  
 два заслужна дома, и пламен династичке распре није од тога ни мало смањен.{S} Мучко убиство ве 
 опредељење закона односно преки судова распростре на случајеве где спокојство и јавни поредак  
убије, отрује, да ме баци у воду, да ме распрска бомбом, да ме разнесе на ножевима..{S} Па ти б 
руге стране врата.</p> <p>„Неваспитано, распуштено дериште!“ — рече Растислав, коме беше сврати 
авао околишне, нејасне одговоре.</p> <p>Расрђен свим тим, доктор најзад подвикне: шта значи ово 
Растислава уђе средовечан човек, средња раста, пуне браде и кратко ошишане косе.{S} Његове живе 
век, што је ово говорио, био |е осредња раста, средовечан, плећат, с оштрим цртама на лицу, изб 
 указа средовечан, ћелав човек, средњег раста; и још с врата поче се клањати: „Добар дан, добар 
ичајте му овај случај.“</p> <p>Затим се растадоше.{S} Враничић с друштвом окрете низ брдо, а се 
n="515" /> вас, г. Растиславе, и ако се растајемо.{S} Јес, ја вам ево искрено кажем да сам наме 
један другом нису имали више шта рећи — растали су се: кнез се повукао у своје одаје, а свет се 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Растали смо се са Црнојевићем онде, када је он, савлада 
ако раздраган.{S} После двадесет година растанка, он је ноћас први пут ступио ногом на ову благ 
а их једне по једне, старајући се да на растанку свакоме рекне по што пријатно и љубазно.</p> < 
ава веома немило дирнуло.{S} Кнез је на растанку изговорио депутацији ове речи:</p> <p>- Браћо! 
полазе.{S} Са сељацима се поздрави и на растанку им рече као у шали: — „Ако се кад год намерите 
а даном, месец за месец - млади кнез је растао, развијао се.{S} Наравно, још је био дете и чини 
а дете почне брзо сазревати.{S} Тако је растао млади кнез полако у загушљивој придворној атмосв 
 дубок, страшан утисак.{S} Растислав се растао од кнеза Мутимира тек у зору.{S} Судбина ђенерал 
 његове успомене из Балканије.{S} Он се растао с том земљом тугујући за њом; он није ни оставио 
чем нејаке макање.{S} А за тим он је ту растао и крепчао, под умереним зракама блага сунца балк 
} Садашњим отровима махнишу што се лако растварају и брзо ветре.{S} Хтели би какав отров који с 
 као да позива целу природу да живи, да расте, да се развија, да цвета, да се плоди и множи.</p 
ји тек пред њом, држава која тек има да расте, да се развија, да се слави, и она и њени владаоц 
 у данашњим приликама; то је снага која расте, и ако ће она бити против нас, онда јој треба још 
.{S} У пустој долини саможивости људске расте усамљен стручак бела љиљана.{S} Растужен неваљалс 
ела љиљана.</p> <p>— Инокосан и усамљен расте он усред неизмерне, голе, неме пустиње.{S} Сваке  
ет прикупи и приљуби руци, и капља опет расте, и опет се развлачи и прекида, и тако крв непрест 
p> <p>— Одвали! — рече слуга, пресудно, растежући парче коже којим је ваљало потшити панталоне! 
да одступе; нареди да се свет око плота растера.{S} Боју и Радована узе на страну и уверавао их 
ије, поспе прогласа кнежева пунолества, Растислав је једне вечери седео у кнежевом кабинету, и  
иле су тешке:</p> <p>Сем једнога Ратка, Растислав се окружио у министарству самим нулама, људим 
S} Кад је ствар већ дотле била догнала, Растислав се одлучи на последњу одсудну меру.{S} Он пок 
 је овако целу ствар већ имао у рукама, Растислав се реши на двоје:{S} Прво да ствар не саопшта 
е ли све у реду?</p> <p>Место одговора, Растислав (јер ово је он био) извади из џепа завијутак  
ubSection" /> <p>После повратка с пута, Растислав се и душом и срцем био предао једној јединој  
молбу.</p> <p>Једак као гуја отровница, Растислав је стајао као укопан и немо посматрао кнеза.< 
ад Врбавац прође поред њега и оде даље, Растислав баци поглед у огледало, у коме се виде широка 
какав родољуб да против тога што рекне, Растислав одмах проглашује таквог човека за непријатеља 
ња да што пре почне потеру.{S} У опште, Растислав је имао дара за овака трагања.{S} У њему је п 
.</p> <p>Но и ако су докази били јасни, Растислав је опет знао колико је ризичан овај његов пос 
ао за себе.</p> <p>Не говорећи ни речи, Растислав узе капу, поклони се Врбавцу хладно и учтиво  
тељи, али све док није постао намесним, Растислав је некако вазда био <hi>млађи</hi> пријатељ.{ 
штили другога.{S} И ако није безопасан, Растислав је сад сам и с њим ти се лакше борити.</p> <p 
алосно; нико не би био сретнији, но он, Растислав, да ствар не стоји тако; нико не би више желе 
се овако стојећки још читав сахат пило, Растислав примети кнезу да ће јамачно <pb n="208" /> би 
а ађутант Светозар у мало није погинуо, Растислав додаде: — Кам да је!{S} И то је нека лупача!< 
 Софија није могла довршити свој говор, Растислав је узе за рамена и потискујући је полако пред 
Врбавац по жени био рођак младом кнезу, Растислав је ипак успео да наклоност кнежеву за се задо 
 се кнезу што не деси баш на овом путу, Растислав се с почетка одупирао, но брзо је попустио, р 
еза свога поуздана човека; а за друго - Растислав махну руком и ућута.</p> <p>— Чек да чујете ш 
g="fr">fouetter</foreign>.... збиља, г. Растислав, како се каже на балкански језик <foreign xml 
те дипломатски.{S} Ви сте дипломата, г. Растислав, па увек дипломатски говорите.{S} Ја бих воле 
ако опасан.</p> <p>— Свакако, кнеже, г. Растислав, који ти остаје, много је већи лисац од мене, 
пристаде за њим.</p> <p>- Куда ћете, г. Растислав, за што не седите?</p> <p>- Ви са мном можете 
 то ствари и тешке и непријатне; он, г. Растислав, нема ни воље ни наклоности да се око тога ба 
 улогу згодније испунити, ако не он, г. Растислав.{S} Удаљен од Звониграда, кнез неће имати при 
пред историјом“ носи одговорност он, г. Растислав, коме је стицајем прилика пала у део тегобна  
тина, онда какав си ми ти муж, (Јес, г. Растислав је био њен муж) да ја такве ствари, које се в 
е одсудно:</p> <p>— Вадим шта је.{S} Г. Растислав успео је да ме надмудри.{S} Нашло се издајник 
ји поданик у целој држави твојој.{S} Г. Растислав највећи је лицемер балканиски, шерет каквога  
ма развијен оговарачки дар.</p> <p>— Г. Растислав је најлукавији Балканац — поче ђенерал — ја т 
а, поставља министар спољних послова г. Растислав за привремена вршиоца дужности.</p> <p>Мртвац 
аду.</p> <p>Они пуне уши кнезу да је г. Растислав непријатељ престола, што је за време кнежева  
 и кнез уђе.{S} Одмах за њим ишао је г. Растислав, а за овим остала свита.</p> <p>Чим се кнез у 
ји ти <pb n="679" /> је после предао г. Растислав, те си, једино на основу онаких података, и с 
oreign> (Не пућиш се ваљда и ти) као г. Растислав, што сам се ја мало шалио.{S} А? хе? хе? је л 
itution</foreign>.{S} То је измислио г. Растислав! то је његова посла... <foreign xml:lang="fr" 
 зачуђено погледали од куда ли се то г. Растислав враћа тако рано.</p> <milestone unit="subSect 
е — наравно добре само по нужди, јер г. Растислав није рад да црпе користи из махна и слабости  
говорим слаже с <hi>углађеност</hi> (г. Растислав исправи <pb n="31" /> га опет: „с у-гла-ђе-но 
/p> <p>— Дакле, није врат него шија (г. Растислав исправи га: „није шија, него врат,“) Та да, н 
Оптужба је <pb n="304" /> била страшна; Растислав је говорио речито и убедљиво, а сваку важнију 
</p> <p>— Али шта сам ја за то крив!{S} Растислав, Ратко, Митрополит, сви су навалили на ме.{S} 
то <hi>не може да их се извори</hi>.{S} Растислав га опет исправи: „не могу да се изговоре.</p> 
ге бојажљиво погледао на Растислава.{S} Растислав се намршти, кашљуцну и поче:</p> <pb n="209"  
а у кратко шта је било код ђенерала.{S} Растислав је пажљиво саслушао ово казивање и <pb n="356 
 госпођа Софија рече збогом и изађе.{S} Растислав затвори врата за њом и врати се Ратку натмуре 
зу и да дочепају власт у своје руке.{S} Растислав је био мишљења, да је опасност велика и да пр 
а руку.</p> <p>Њене су руке дрхтале.{S} Растислав је упита зачуђено:</p> <p>— Шта ти је, жено!< 
у!“ изјављујући тиме своје саучешће.{S} Растислав, на против, саслушао је целу причу с очевидно 
е.</p> <p>Младић се поклони ћутећки.{S} Растислав приђе и пружи му руку с речима:</p> <p>— С ки 
 код кнеза.{S} Сукоби су се множили.{S} Растислав је осећао да се примиче критичан тренутак, гд 
</p> <p>Говор је постајао све живљи.{S} Растислав је имао јасан, одређен план у глави и тражио  
куражнији но што се могло очекивати.{S} Растислав је умео да пробуди у њему све осећаје младога 
је имао куд, младић је морао остати.{S} Растислав га узе запиткивати за стотину појединости и о 
ело се да су стари, добри познаници.{S} Растислав му показа руком канабе.{S} Седоше обојица.</p 
 је била написана и послата у конак.{S} Растислав те вечери добије јаку грозницу, с тешком ватр 
о је на кнеза дубок, страшан утисак.{S} Растислав се растао од кнеза Мутимира тек у зору.{S} Су 
рукама и свима редовима чиновничким.{S} Растислав је ушао у ново министарство као мин. спољ. по 
боре, с омаленим, глатким подваљком.{S} Растислав је све то разгледао с интересом и проматрао с 
ена и ружна црта за кнежев карактер.{S} Растислав је тако рећи ономад спасао кнеза од извесне с 
чио се — знак да је био веома срдит.{S} Растислав је изгледао веома миран.{S} Кад Врбавац прође 
пред намесника и покорно саже главу.{S} Растислав му нешто шапну на ухо, доктор баци брзо погле 
 куће нису могли наћи у целом граду.{S} Растислав тек беше ушао у своју собу и почео свлачити к 
требљује да обори ту исту династију.{S} Растислав је скројио цео план, а кнез га је тачно изврш 
 отпоче своју дугачку јутрењу песму.{S} Растислав је узе слушати..{S} Сан га превари.</p> <mile 
? хе? хе? је ли?{S} Не љутиш се, хе?{S} Растислав, он је друго; он је увек <pb n="35" /> до-сто 
о томе!{S} Је ли?{S} А погледај жене! — Растислав показа руком на своју госпођу — Министар поли 
 ће после; што мени сад треба то је.. — Растислав се наже и рече Ратку нешто на ухо.{S} Ратко о 
ушати.{S} Ђенерал је тражио и титулу. — Растислав је остављао титулу кнезу и задовољавао се да  
 <p>Била је само једна једина незгода — Растислав ће употребити ову прилику, да се што више збл 
 је за тим сишао у своју канцеларију, а Растислав сео за сто и јавио момку, ако има ко да чека, 
 собе, с бесмисленим изразом на лицу, а Растислав се опет беше прихватио својих француских нови 
саставе министарство? — питао је понова Растислав.</p> <p>— Онда ћемо их оборити на првим скупш 
— Па мислите да није тако? — пресече га Растислав.</p> <p>— Не!{S} Не сумњам ја у ваше речи.{S} 
ћев...</p> <p>— На пример? — пресече га Растислав. </p> <p>Кнез стаде у право пред Растиславом  
но оцењивали Врбавца.</p> <p>Услед тога Растислав приметно промени своје држање спрам кнеза.{S} 
шњих. — Сва је опасност само у томе, да Растислав и Ратко са својом дружином опет не дођу у мил 
 тога не може изаћи, кнез је разумео да Растислав не излази с тога што је срдит.{S} По повратку 
<p>— Како има право, — чисто се продера Растислав,</p> <p>— Па има право, тако са свим просто!{ 
 <p>— Па шта има у тим књигама? — упита Растислав натмурено.</p> <p>— Има то, понајвише хвале в 
 је радио?{S} Да нема што ново? — упита Растислав живо.</p> <p>— Шта ће ти бити ново!{S} Све ст 
 ли је дошао г. министар Ратко? — упита Растислав.</p> <p>Ратко Милитковић био је министар унут 
још у твом диспозиционом фонду? — упита Растислав.</p> <p>— Маленкост!{S} Не верујем да ће бити 
{S} На месец дана после повратка с пута Растислав је имао у рукама цео план завере.</p> <p>Кад  
бично гледао у земљу, пред ноге.{S} Кад Растислав ово рече, он диже главу, погледа га и гледао  
е то време није било ни једног дана кад Растислав није мислио о пуковнику Врбавцу и његовим пла 
чврстоћи тако млада човека.{S} Само кад Растислав помену о награди — младић примети.</p> <p>— А 
 је та ствар изведена — напомену узгред Растислав.</p> <p>— Причаћу ти.{S} Главно је то, убијен 
 откуда све то зна?{S} Ма како да га је Растислав на то наводио, младић је увек одговарао: „Што 
 овако из даљине и с пута.{S} С тога је Растислав једва чекао да се врати с кнезом у Звониград, 
> <p>Ма да га је ађутант уверавао да је Растислав доиста нешто мало слаб и да с тога не може из 
м одушевљењем и тако је узвикивао да је Растислав у два три маха морао <pb n="201" /> вадити ма 
 бити мек, попустљив и послушан. (Да је Растислав овде добро рачунао, видећемо доцније.)</p> <p 
ко је дивно!), <pb n="141" /> на шта је Растислав лаконски одговорио: „Да“! „Збиља је дивно!“ У 
p> <p>— Шта ли си то чула! — прекиде је Растислав.</p> <p>— Кажи ми је ли истина да ти је кнез  
одоздо удари зврчку по новинама које је Растислав читао.</p> <p>То је чудна ствар.{S} Ништа не  
b n="365" /> <p>Све је то утицало те је Растислав у последње време био страшно забринут, узнеми 
да, наћи својске потпоре.</p> <p>Док је Растислав у лепим, одабраним изразима развијао ову свој 
<p>— Добро, добро, добро, — понављао је Растислав гурајући полако жену све више вратима.</p> <p 
заљубљен у њу.</p> <p>Све ово сазнао је Растислав још на путу.{S} Он је још изодавна био на чис 
ву.</p> <p>- Ја ако одрекне? — питао је Растислав.</p> <p>— Не сме!</p> <p>— Не сме, не сме!{S} 
ужине недирнут и неприкоснован остао је Растислав.{S} И он се тако одржао без икаква усиљавања, 
 не изгледа да ми је отета“ — мислио је Растислав у себи. „Ово је навалично кињење!{S} А колико 
а ми останемо празних шака — говорио је Растислав.</p> <p>- Не, не! — развијао је он даље свој  
ослужи слатком и кавом.{S} Мало доцније Растислав потражи још једну каву.{S} После изађе у авли 
е гледа шпекуланта!{S} На њега наваљује Растислав, Ратко, цела влада; о томе се воде преговори, 
овориш, о кнезу, је ли? — понови питање Растислав.</p> <p>— Та да, о кнезу; јадно му и кнештво  
и промене није могло бити.{S} С тога се Растислав наоружао стрпљењем и прионуо је био да се бар 
и.“ И тако је остао упоран у томе да се Растислав чисто чудио толикој чврстоћи тако млада човек 
Врбавац био несравњено јачи.{S} Тада се Растислав приљубљивао за њега као за свога заштитника.{ 
ilestone unit="subSection" /> <p>Кад се Растислав понова трже, прозор више његове главе већ се  
, разумевајући под „оним“ ствар које се Растислав највише плашио — кнежев потпадај под туђ утиц 
.{S} Сад му је опет било смешно како се Растислав уплашио.</p> <p>Кнез га почне дирати, како се 
и су морале бити веома пријатне, јер се Растислав сав сијао од некаква унутрашња задовољства.{S 
Јеси ли ти при себи, жено, — обрецну се Растислав. — Какве су то речи од тебе?{S} Да шпекулишем 
противу ње ону другу снагу.{S} Да су се Растислав и Врбавац сложили, ти би њихну слогу платио п 
век с тога, што је мудро одмерио, да ће Растислав једини бити у стању да се носи с оном халом и 
а сте хтели рећи.</p> <p>— Да, да, рече Растислав, гледајући у кнеза.{S} Ја кажем да Ваша Светл 
човек има о себи узвишено мишљење, рече Растислав хладно.</p> <p>— Још је лепше, кад човек дође 
ћи, а ту ће требати доста новаца - рече Растислав продужујући започети говор.</p> <p>Два пашанц 
 /> да убије пандура и да утекне - рече Растислав кроз зубе.</p> <p>- Тако!{S} А није ту погину 
аву.</p> <p>- Јес, ваши поступци - рече Растислав и исправи се у фотељи.</p> <p>— Именујте их.< 
о рекао да ја имам што против вас? рече Растислав и упре очи у пуковника, очекујући шта ће овај 
овор потпуно достојан намесника! — рече Растислав презриво и још се више увуче у фотељ у коме ј 
 Како шта ми је? како шта ми је! — рече Растислав с досадом, и штедљиво изви своју руку из жени 
 <p>— Којешта, пред тобом тајне! — рече Растислав зловољно. — Није то, но ја сад посла имам с п 
S} И сад и за тим треба слинити! — рече Растислав срдито и чисто одгурну жену од себе.</p> <p>- 
} С тога немојте бар преда мном! — рече Растислав, одмахнув руком срдито!</p> <p>— Ви заборавља 
 Е, право вели!{S} Његово право! — рече Растислав презриво, пошто је целу ову причу Раткову сас 
говори кнез.</p> <p>- Та....ако! — рече Растислав мрачно.</p> <p>— Тако, тако, — рече кнез брзо 
97" /> <p>— Добро, добро, добро! — рече Растислав једва уздржавајући гнев. — Добро, сад ћете и  
начелник,</p> <p>— Ништа, ништа, — рече Растислав и окрете се кнезу, који му беше почео нешто г 
ћете нам ко су господа и одакле, — рече Растислав.</p> <p>— Ама, јес, јес, молим покорно, оно,  
ио све то оној својој шиндивили, — рече Растислав, пошто је мало поћутао, поврћући разговор опе 
тако нагао, као да те неко гони? — рече Растислав ступајући у собу.</p> <p>— Гони, те још како  
но.</p> <p>- Гле, откуда ти амо? — рече Растислав зачуђено, излазећи пред госпођу.</p> <p>— Пре 
очи.</p> <p>— Шта је теби, жено? — рече Растислав изненађено, и затури главу назад да боље погл 
еваспитано, распуштено дериште!“ — рече Растислав, коме беше свратио Маврикије да му одмах испр 
о су ваше обичне женске лудорије — рече Растислав ослобођавајући полако своју руку из жениних р 
роније.</p> <p>— Моје је мишљење — рече Растислав апатично, не мичући се са своје наслоњаче — м 
</p> <p>— А ко зна можда и јесте — рече Растислав.</p> <p>— Није, није!{S} Чуо бих ја то.{S} Ка 
 сметењак да прво човека пријави — рече Растислав журно и нагло пође вратима.{S} Но као да се н 
асним схватањем ствари у теорији — рече Растислав.</p> <p>— Ви се врло варате, г. Растиславе, к 
н стих у једној песми персијској — рече Растислав одговарајући Ратку.</p> <p>Говор је постајао  
можете проводити, та за то нисам — рече Растислав одсечно, поклони се и оде. </p> <p>Кнез Мутим 
е податке.</p> <p>— Молим, молим — рече Растислав. — Ја бих вас баш молио за то.{S} Ствар је не 
 кнезом и да стеку уплив над њим — рече Растислав.</p> <p>— Не треба дати, али докле се то може 
ја имам право.</p> <p>— О, таман — рече Растислав.</p> <p>—- Таман, таман, — прихвати госпођа — 
о да је све у телалници куповано — рече Растислав.</p> <p>За тим настави, гледајући у госпођу:  
ступци.</p> <p>— Радо бих их чуо — рече Растислав мирно.{S} Он у почетку беше пренуо; изгледало 
свакојако сићи, ма било пред ноћ — рече Растислав.</p> <p>— Молим те сиђи, ја ћу те чекати — пр 
— Добро, добро, сићи ћу, доћи ћу — рече Растислав живо и чисто обрадовано, као да је хтео рећи: 
о се на први поглед опазити може,— рече Растислав подругљиво.{S} Али ми би желели, г. начелниче 
тавити ни педесет година владавине рече Растислав мирно.</p> <p>Но кнез као да није ни слушао ш 
} Каква су то чудна запиткивања? — поче Растислав.{S} Но кнез га пресече:</p> <p>- Г. председни 
ловима, онда благо тим пословима — поче Растислав, но госпођа га пресече.</p> <p>— О, не, ја не 
 љутили се.</p> <p>— Е није тако — поче Растислав.</p> <p>Но кнез га опет пресече:</p> <p>- Е,  
} То је било прво приказивање народу, и Растислав је сматрао за умесно да ту, у име намесника,  
 с њим неколико речи.{S} У томе приђе и Растислав.</p> <pb n="182" /> <p>— Ово је све, г. начел 
о су били његови духовни синови, а он и Растислав били су дволично божанство, били су управо по 
годне да га занесу и очарају.{S} И он и Растислав вратиће се у Звониград усхићени, умирени, исп 
варнице.</p> <p>Два намесника Врбавац и Растислав били су тако властољубиви да један поред друг 
чије.“</p> <p>Покојни ђенерал Врбавац и Растислав били су некад веома блиски пријатељи.{S} То п 
оговорио доста пријатних речи.</p> <p>И Растислав се с многима разговарао.{S} За тим је кнез би 
а удари отворено на ђенерала, и онда би Растислав ту свршио.{S} Не само што би изгубио министар 
мићу се, дакле, председништва — продужи Растислав — и то ће нам олакшати задаћу.{S} Али и да ни 
у писмо, где је стављао ултиматум — или Растислав из министарства, или иде он — ђенерал.{S} Кад 
било је и оштрих сукоба.{S} Но тактични Растислав вешто се повлачио у одсудном тренутку, избега 
" /> један велики син, као што је мудри Растислав.{S} Он прати све ове издајничке покрете конзе 
 гнева.</p> <p>— Да! не мора — одговори Растислав мирно.</p> <p>Врбавац се већ црвенио као рак  
 — упита он.</p> <p>— Ја сам — одговори Растислав.</p> <p>— Па шта ти је мало ноћас? — упита сл 
не намесниче?</p> <p>— Јесам — одговори Растислав сухо.</p> <p>- Бих ли могао знати за узрок?</ 
</p> <p>Молим, молим, молим! — прихвати Растислав извињујући се.</p> <p>— Хтео сам рећи да ми в 
атко.</p> <p>— Не стоји тако — прихвати Растислав одсечно. — Ваш деда није постао чувен са те и 
га слушаше пажљиво.{S} Кад реч прихвати Растислав, <pb n="377" /> она се окрете њему, па је и њ 
вац!</p> <p>— Заиста, заиста! — примети Растислав.</p> <p>Врбавац је продужавао:</p> <p>— Међер 
 можете објаснити целу ствар! — примети Растислав подругљиво.</p> <p>— Али неће ствар ићи баш т 
а...</p> <p>- Не знам од куд? — примети Растислав.</p> <p>— Говори се о новој Банци.{S} Шапућу  
знак је да нема бољих разлога — примети Растислав, загледајући у свој сахат, а за тим устаде.</ 
 ствар разумети тек како ваља — примети Растислав.</p> <pb n="89" /> <p>Врбавац опет узе ходати 
} Зрео човек, близу 20 година — примети Растислав немарно.</p> <p>госпођа Софија обема рукама с 
односи власти сасвим су јасни — примети Растислав.</p> <p>— Устав и закони мртво су парче харти 
 још би се могло и поверовати — примети Растислав....{S} Но он има друго нешто.{S} Из државне к 
и па неће ништа ни прокартати — примети Растислав немарно.</p> <p>Кад Ратко отпоче говор о кнез 
 па и грешно да ја то не знам — примети Растислав.</p> <p>— Да, да, разумем, — настави Врбавац  
ругога, за какву страну фирму — примети Растислав.</p> <pb n="503" /> <p>Растислав извуче из џе 
први корак на путу народњаштва — заврши Растислав подругљиво, а очи су му севале од љутине.</p> 
ослушност, то је једина врлина по којој Растислав мери људе.{S} Таким поступањем, врховна управ 
ју струку то спада.</p> <p>Блед и једак Растислав је грицкао горњу усну...</p> <p>- Колико ја з 
ј кнежев састанак с народом.{S} Па ипак Растислав је изашао из дворане незадовољан, љут.{S} Пре 
 У зачељу био је кнез; с десна намесник Растислав, а с лева, по нарочитој жељи кнежевој, био је 
 колима, сем кнеза, био је још намесник Растислав и кнежев ађутант, капетан Заре, млад, отресит 
 <p>После по часа кнез и његов саветник Растислав били су опет заједно.{S} Кнез исприча у кратк 
<p>После саставка с непознатим младићем Растислав је сав био утонуо у мисли о ономе што је од њ 
stone unit="subSection" /> <p>Сутра дан Растислав је био рано на ногама.{S} Још бејаше мрак на  
адара!</p> <p>— Ви ме вређате, господин Растислав!{S} Зар ја нисам углађен — викну млади кнез ж 
њења.{S} Од онога што је младић говорио Растислав је по нешто и записивао.{S} Младић је вољно к 
 о томе ништа не знам! одсече се кратко Растислав.</p> <p>- Тако, тако!{S} Ви о томе ништа не з 
његовим успесима.</p> <p>Име му је било Растислав.{S} Такав је ето био један намесник.</p> <mil 
ар помогао своме народу — поче кнез, но Растислав га пресече.</p> <p>— Да! „то није начин.“ А ш 
 њене друге — поче Ратко ватрено.{S} Но Растислав рече да се умири и да остави ту ствар за доцн 
ље.{S} Тако је ствар стојала.</p> <p>Но Растислав је имао своју срећну звезду.{S} Кнез се покаж 
а осећања и све мисли његове.</p> <p>Но Растислав није само мислио о томе, он је на томе и ради 
е налазио да се може чинити све ово што Растислав предлаже.{S} Ствар није рђава, и неће бити од 
вом се расположењу налазио сад министар Растислав.</p> <p>Пошто се сит находао, он извади сахат 
та, већ је више од сахата како министар Растислав хода.{S} Дошао је још око 7 и по часова, и од 
управо паклене мржње.{S} У том тренутку Растислав би био у стању да растргне Мутимира у комаде, 
ги метули у уста.</p> <p>У том тренутку Растислав је видео да цело његово биће испуњава само је 
нез је сад почео живо набрајати како му Растислав прави сметње на сваком кораку, не да ништа да 
 Море, жено, шта је теби данас! — викну Растислав гневно и озбиљно — Шта си окупила богорадити  
хапсити, ако буде он то баратао — викну Растислав, претећи руком.</p> <p>— Ко?{S} Момак што ти  
жавним пословима.{S} Суревњив за влашћу Растислав се привикао да влада и заповеда апсолутно.{S} 
Није то, но ја сад посла имам с пашом, (Растислав и Ратко, као што смо већ споменули, били су п 
кнеза балканиског.</p> <pb n="81" /> <p>Растислав је стајао пред великим огледалом и прелистава 
е црвенети у лицу.</p> <pb n="82" /> <p>Растислав примети мирно: — А каква је нужда вама да држ 
римети Растислав.</p> <pb n="503" /> <p>Растислав извуче из џепа бележник, прелиста га на једно 
 се и хтеде поћи.</p> <pb n="273" /> <p>Растислав га заустави:</p> <p>- Молим вас.{S} Није могу 
не слете с језика.</p> <pb n="83" /> <p>Растислав га испрати подругљивим осмејком и климањем гл 
и она још једном.</p> <pb n="375" /> <p>Растислав остави жену, кад то чу, па се на један пут ок 
а упаљена цигара.</p> <pb n="267" /> <p>Растислав га упита из далека.</p> <p>— Јесте ли намирил 
очео машати круне.</p> <pb n="78" /> <p>Растислав је умео да умери своје властољубље у толико ш 
{S} Е! рече кнез.</p> <pb n="269" /> <p>Растислав махну главом.</p> <p>- Те ствари наш народ на 
.</head> <head>Прва немилост.</head> <p>Растислав је стајао до прозора и замишљено грицкао усне 
и.“</p> <p>„Један ђак.“</p> </quote> <p>Растислав прочита писмо један пут; прочита га и други п 
, на путу између Ожеге и Чичка? </p> <p>Растислав диже главу и упре у Мутимира испитујући погле 
јим је ваљало потшити панталоне!</p> <p>Растислав се осмехну и изађе из коњушнице.{S} На пољу ј 
оме подмећу шпијуне!{S} Коме!...</p> <p>Растислав је ћутао.{S} После првог сукоба, који се изро 
ве је ујдурисано, све је лаж!...</p> <p>Растислав саслуша мирно овај протест пуковников, а за т 
ки — и он учи децу вранцуски....</p> <p>Растислав махну руком и климну главом:</p> <p>— Доста,  
ати далеко — мислио је Ратко....</p> <p>Растислав примети само толико, да је по његовом мишљењу 
ео, молим покорно, под морање...</p> <p>Растислав пресече начелника, бојећи се да овај не испри 
 где је био још као малолетан...</p> <p>Растислав је говорио даље куцкајући прстом о мраморни с 
да изволи одмах отворити нисмо..</p> <p>Растислав дохвати писмо са стола и узе га читати онако  
 кад пролазаше поред Растислава.</p> <p>Растислав је ћутао.</p> <p>— Да човек не може бити мира 
еднога Немца и једнога Француза.</p> <p>Растислав јетко развуче усне:</p> <pb n="508" /> <p>— П 
о се чула шкрипа његових ципела.</p> <p>Растислав седе у велику наслоњачу, чисто се увуче у њу  
њачу, госпођа се беше притајила.</p> <p>Растислав продужи говорити Ратку:</p> <p>— Синоћ сам до 
шио од једне зврчке по новинама.</p> <p>Растислав се љутну.{S} Он устаде, узе шешир, поклони се 
онда сваки потече својим колима.</p> <p>Растислав је брзо опазио како се кнез јако рашћеретао у 
ац био је мрачан, ћутљив, строг.</p> <p>Растислав, опет, на опрезу од изненађења Врбавчевих, пр 
 она највише наваљивала за тебе.</p> <p>Растислав се лако поклони — Благодарим на поверењу, то  
} Он неће више да трпи те стеге.</p> <p>Растислав је доказивао, да њему лично ништа не треба, д 
за такве погрешке прогнао га је.</p> <p>Растислав се одвоји да изда потребне наредбе за брз пол 
ко јак да и најачи човек дрекне.</p> <p>Растислав се тако трже од кнежева удара да викну из гла 
руком. — Ето; ви се баш трудите.</p> <p>Растислав нестрпљивим покретом одмаче се од прозоре и р 
е у свом држању био и одсуднији.</p> <p>Растислав је тражио снагу на другом месту.</p> <p>С јед 
амосталнијим елементима у земљи.</p> <p>Растислав је покушао неколико пута да заустави кнеза у  
S} То су ти ваши општи интереси.</p> <p>Растислав климну главом, као што се чини кад човек кога 
који је поче безобразно бројати.</p> <p>Растислав је већ давно био изуакао.{S} Око кнеза се беш 
покорно, опет ја то не ћу умети.</p> <p>Растислав повуче начелника за рукав.</p> <p>— Ево, почн 
 може то учинити, ја ћу учинити.</p> <p>Растислав се осмехну и пљесну пашанца по рамену — Е, ов 
 дирај!“ а испљускану чашу баци.</p> <p>Растислав даде прстом знак кнежевом доктору.{S} Сав зај 
в ђак из боље куће — рече момак.</p> <p>Растислав навуче рукав од капута заглади бакенбраре пре 
 — како то може бити ја не знам.</p> <p>Растислав се љутио:{S} Ратко узима целу ствар олако; мр 
о, као с каквим својим вршњаком.</p> <p>Растислав је био погодио слабу жицу кнежеву.{S} У два т 
младић.{S} Глас му је био јасан.</p> <p>Растислав се лако осмехну.</p> <p>— То се види на први  
то си се подмладио — рече Ратко.</p> <p>Растислав се смешио.{S} Ова Раткова хвала допадала му с 
посрнуће и цело ово врзино коло.</p> <p>Растислав није делио ове ружичне погледе Раткове.{S} Бо 
љаде дуката — рече Ратко срдито.</p> <p>Растислав се пљесну.</p> <pb n="369" /> <p>- Шта говори 
рством“ — писао је кнез Мутимир.</p> <p>Растислав је рикао од бола, прочитав ово писмо: „Није м 
видело се журно спремање за пут.</p> <p>Растислав се зачуди кад виде да је и кнез већ на ногама 
 загледа право у очи Растиславу.</p> <p>Растислав прими и издржа овај поглед.{S} Њине се очи на 
 осмехом на свежем, младом лицу.</p> <p>Растислав предусрете кнеза с пуно ледене учтивости.</p> 
а врло лепих, али и врло масних.</p> <p>Растислав покуша да одврати кнеза од тога, али кнез га  
 да ми то раније не наговестите?</p> <p>Растислав ућута.{S} Продужи само корачати крупним корац 
о да би радо био укротитељ људи?</p> <p>Растислав на ове речи погледа Ратка и подуже га је глед 
тислава и упита:{S} - Он главом?</p> <p>Растислав климну: — Јес, јес!{S} Он главом.</p> <p>Ратк 
ја знам, и нуди ти преседништво?</p> <p>Растислав побледи у лицу, а доња му усна узе дрхтати.</ 
о доба; шта сам вам ја натрунио?</p> <p>Растислав се чисто прену; он се на фотељи попридиже.</p 
то госпођа управитељка данас обожава г. Растислава, и његова начела, и његовога пашанца, и све  
Ова нова борба конзервативаца против г. Растислава згодно је поље где ми женске можемо много уч 
е, који ће одводити народну мржњу од г. Растислава.{S} О, ја тога човека знам.{S} Кнеже, чувај  
 Врбавац није увек тако строго судио г. Растислава.{S} Ја још памтим време кад је г. ђенерал хв 
амтим време кад је г. ђенерал хвалио г. Растислава као најувиђавнијег дипломата и државника бал 
S} Ратко окрете главу, зачуђено погледа Растислава и упита:{S} - Он главом?</p> <p>Растислав кл 
смејао овој њиховој игри.{S} Кад угледа Растислава, он му пође на сусрет, са широким осмехом на 
овим плановима.{S} У неку руку то је за Растислава била постала читава <foreign xml:lang="la">f 
пуковник спрема да уклони кнеза — то за Растислава није била тајна; али све, што је он до сада  
 Ловимук, ревносна обожатељка државника Растислава и његове политике, забринуто причала о покуш 
кнежев десило се нешто што је државника Растислава веома немило дирнуло.{S} Кнез је на растанку 
е често у седницама отворено нападао на Растислава, који је управљао спољним пословима.{S} Крив 
 кнезу, а с друге бојажљиво погледао на Растислава.{S} Растислав се намршти, кашљуцну и поче:</ 
околину а нарочито за пажљива и опрезна Растислава.{S} Врбавац је осећао на себи вечито будно о 
и јурну напред.{S} У проласку он дочепа Растислава за руку и стиште га грчевито.</p> <milestone 
тако велики камен спао с груди министра Растислава.</p> <p>Три ноћи узастопце спавао је по 10 п 
ито, баш у онај мах кад пролазаше поред Растислава.</p> <p>Растислав је ћутао.</p> <p>— Да чове 
мо рекосте?</p> <p>Он у томе стиже пред Растислава и испрси се пред њим.</p> <p>— Како рекосте? 
> <p>Чим је овај незнани гост изашао од Растислава, по намесниковој наредби пође за њим преобуч 
> <p>После десетак минута у дворану код Растислава уђе средовечан човек, средња раста, пуне бра 
 у два три маха да онако узгред изазове Растислава на разговор, но кад овај никако не хтеде, пу 
 — рече госпођа зачуђено и тиме прекиде Растислава.{S} Он јој се окрете - Знаш шта, Софија, ти  
део овако оштра и пакосна.{S} Но што је Растислава понајаче болело, било је то, што је на махов 
 тога треба с извршењем хитати, а дотле Растислава што више дискредитовати код кнеза.</p> <p>До 
е не би сад будио.</p> <p>Ратко пресече Растислава и рече му да нема права што се срди.{S} Он н 
и поручи каву, и разговор између њега и Растислава брзо се отпоче.</p> <p>Предмет разговора бил 
а за неко време удали од себе и кнеза и Растислава, како би се сам што боље прибрао и спремио з 
а Врбавчевим.{S} Он ће однети и кнеза и Растислава.{S} Овај последњи можда ће се мало и одупира 
то значи.</p> <p>Тако је између кнеза и Растислава опет повраћено оно добро расположење, што за 
 пропао.</p> <p>Кад су о томе известили Растислава, јако се срдио.{S} Наредио је одмах да се за 
су много стварнију основу.{S} Она брани Растислава и његове присталице с тога што и они њу бран 
д мене, што је ишао Растиславу, кад они Растислава и тако не воле; што није дошао непосредно?</ 
обе с уздигнутом главом, представљајући Растислава како корача надувено и с напетим носом.</p>  
себе ради.“ Стало је госпођи Ловимук до Растислава и његове политике таман толико исто колико и 
.{S} С десне стране, на другом месту до Растислава, седео је кнежев доктор.</p> <p>Гостију је б 
м ненадвим питањима он је често доводио Растислава у велику <pb n="512" /> забуну.{S} И што је  
лан.</p> <p>Ратко тек сад загледа добро Растислава.</p> <p>— Збиља, данас изгледаш добро Чисто  
 је!</p> <p>Тек сад она погледа добро у Растислава и просто се пренерази, кад га виде како беше 
ика, па, погледајући час у кнеза, час у Растислава, отпоче овако:</p> <p>- Ево, ово су, молим п 
Ратко, који је до сада цео говор између Растислава и његове госпође слушао пажљиво и непомично. 
 ко с њим долази у додир.</p> <p>Између Растислава и Ратка развио се дуг разговор о свима потре 
х.“</p> <p>Ове речи кнежеве увредиле су Растислава, и он је одмах дао и видљива знака својој ср 
терес и плаћате из државне касе.</p> <p>Растислава прође лака дрхтавица.{S} Он грчевито стеже з 
кнежев, будем удаљен од њега — онда, г. Растиславе, онда, ствар добија веома тежак и обележен з 
е дозвољено и шпијунисати.{S} Збиља, г. Растиславе, какво је ваше мишљење о томе?{S} Ја се у ти 
и гледао га је дуго.</p> <p>— Збиља, г. Растиславе, рече пуковник окренув се према Растиславу,  
у.</p> <p>Ви скупљате око себе људе, г. Растиславе, који отворено исповедају да је за Балканију 
месеци.</p> <p>— Из ваше се околине, г. Растиславе, фабрикују неистините вести о издајничким на 
а ми ко што каже.{S} Ту дела говоре, г. Растиславе; говоре ваши поступци.</p> <p>— Радо бих их  
стислав.</p> <p>— Ви се врло варате, г. Растиславе, кад мислите да ће ова земља, за љубав некол 
 тежак и обележен значај.{S} Пазите, г. Растиславе, пошли сте низбрдицом, низ коју се лако може 
криви, тек овај народ неће вас више, г. Растиславе!{S} Народу је додијало једно те <pb n="514"  
 може на пречац умрети.</p> <p>- Ви, г. Растиславе, новцем из државне касе плаћате којекаква шк 
alter Haudegen</foreign>.{S} Али ви, г. Растиславе! ви морате боље знати те ствари, ви сте и са 
 се на то навикнете.{S} Нарочито ви, г. Растиславе.{S} Вама је веома потребно да се свикнете по 
.</p> <p>- Какве сте нужде ви имали, г. Растиславе, да дајете овој земљи устав?{S} Реците ми то 
ти...{S} У осталом, узмите се на ум, г. Растиславе.{S} Ви сте ударили сувише уским путањама; бо 
</p> <p>— Али ја ћу ископати то око, г. Растиславе, што се као ухода завлачи чак у туђе породиц 
милостиван спрам <pb n="515" /> вас, г. Растиславе, и ако се растајемо.{S} Јес, ја вам ево искр 
жеве слике свуда дође ваша.</p> <p>- Г. Растиславе, пазите куда сте ударили!{S} Куда год задрет 
> <p>— Ко? — викну он — ко? шпијуни; г. Растиславе... јес, шпијуни....{S} Људи које је бог ство 
но јутро могао бих вам рећи просто: „г. Растиславе дајте оставку и идите кући,“ и ви би морали  
то је народни обичај.{S} А ви, господин Растиславе, ако нећете, ви се можете удалити кад то поч 
:</p> <p>- Немојте, молим вас, господин Растиславе.{S} Оставите ваш морал за друге трезније при 
це, ако не њен први комшија, пашанац г. Растислављев, мекосрдачни г. Ратко, министар унутр. пос 
оглед Врбавчев био је пун гнева, поглед Растислављев пун хладна презирања.</p> <p>— О.. о.. о.. 
ним рођеним интересима.</p> <p>Ратков и Растислављев либерализам управо се тиме и одликовао од  
ал Врбавац већ био попио отров, положај Растислављев још није био без опасности.{S} Ђенерал је  
својих последњих речи, но на овај говор Растислављев он се нагло врати.</p> <p>- Шта? — шта вел 
занемелој дворани одјекну загушљив глас Растислављев:</p> <p>— Софија, ја те питам од кога си ч 
V</head> <head>Чувари поретка</head> <p>Растислављев пад са столице министра председника изазва 
гоне ко им што год замери.{S} Међу тим, Растислављева владавина пуна је погрешака и како који д 
 <p>За кнежевим колима долазила су кола Растислављева, а у њима министар унутрашњих <pb n="137" 
ају пред њим...</p> <p>На ова разлагања Растислављева, Ратко примети с осмејком: — А ти као да  
ђ рачун. — Хоћеш ли да си добар либерал Растислављева кова, — гледај мудро своје рођене интерес 
стислављеве.{S} Веровао је у свемоћност Растислављева утицаја над кнезом, и држао је да кнез пр 
="492" /> <p>Ратко није делио ове зебње Растислављеве.{S} Веровао је у свемоћност Растислављева 
 његово поверење.{S} Делећи и сам зебње Растислављеве мин. полиције предузимао је непрестано св 
 али он никако, никако није делио зебње Растислављеве, нити је сматрао да ствар тако <pb n="494 
оје: да се ослободи од непрестане пажње Растислављеве, чије је око непрекидно осећао на себи; и 
арочито оне, који су били нетакнути као Растислављеве и Раткове присталице.</p> <p>Читаву недељ 
цати у другом правцу, противно намерама Растислављевим.</p> <p>Ту су потанко биле оцењене све п 
ко друго сомче.{S} То је био сав смисао Растислављевих других разлагања.</p> <p>Наравно, све су 
прети голема опасност — било је мишљење Растислављево.</p> <p>Ратко је налазио да се може чинит 
ако се тако држање противило целом бићу Растислављевом, намесник се умео савладати.{S} Постао ј 
 на прагу се сретне са својим пашанцем, Растиславом, и чисто се сударише.</p> <p>— Е, е, куда с 
сред себе, гледајући у врата која се за Растиславом затворише.</p> <p>- Ах, бићу једном и ја пу 
тислав. </p> <p>Кнез стаде у право пред Растиславом и ћутећки га погледа право у очи.{S} После  
ећ био толико ослободио и укалашио пред Растиславом, да се целим путем није одвајао од њега.{S} 
#SRP18892_N5" /> и с лукавим господином Растиславом?</p> <p>— Јамчим вам чашћу мојом, господине 
ао од њега.{S} Пријатно му је бало да с Растиславом заједно путује и по некад је с њим тако сла 
ару?...</p> <p>После оштрих препирака с Растиславом, Врбавац као да је навлаш једнако потезао р 
.{S} На ум му дођоше и неки разговори с Растиславом, где му је овај у завијеним наговештајима с 
ос прстима.“</p> <p>Гледајући га овако, Растиславу је долазило на ум да се рине на кнеза, да га 
{S} Је ли шија? рече кнез, обрнув се г. Растиславу на што овај одговори климајући главом ћутећк 
S} Имам да ти рекнем неколико речи о г. Растиславу.{S} Ја умирем, а он остаје, и то ће ти бити  
а не би он <pb n="687" /> поверовао.{S} Растиславу је отишао човек с тога, што је мудро одмерио 
ци, да придобију кнеза на своју руку, а Растиславу да поткопају углед и поверење, које је до са 
тиславе, рече пуковник окренув се према Растиславу, шта ви имате против мене од неко доба; шта  
з шетње но граду, кнез око 6 часова оде Растиславу.</p> <p>Између њих двојице развије се овај р 
ријатељи.{S} То пријатељство помогло је Растиславу и при избору за намеснике. <pb n="363" /> Ал 
ћи прстом на своје груди и приближив се Растиславу.</p> <p>- Јес, ваши поступци - рече Растисла 
ладно.</p> <p>Пуковник стаде, окрете се Растиславу.</p> <p>— Ко? — викну он — ко? шпијуни; г. Р 
ље његових укућана.{S} За тим се окрете Растиславу:</p> <p>- А? ти си јамачно изненађен што ме  
се наједаред нечега сетио, он се окрете Растиславу и упита:</p> <p>- Збиља, г. председниче, как 
в живот најпосле драгоцен је и Ратку, и Растиславу, и целом њином друштву.{S} Та да није Перуна 
 се.{S} Што је кнез бивао све старији и Растиславу је постајала све лакше, да на млада кнеза де 
а на мрак.</p> <p>Како уђе, он се упути Растиславу.{S} Поздравише се.{S} Већ по том поздраву ви 
и, што их онај непознати младић саопшти Растиславу, као да су га биле извеле на траг, по коме с 
о као рак од једа.{S} Он се унесе у очи Растиславу.</p> <p>- Не мора! — рече он с особитим нагл 
гласком, па се онда загледа право у очи Растиславу.</p> <p>Растислав прими и издржа овај поглед 
ама.</p> <p>Мутимир је горко пребацивао Растиславу да се у свима државнима пословима руководи с 
} Што се онда крио од мене, што је ишао Растиславу, кад они Растислава и тако не воле; што није 
бавчевих.{S} Шта мислиш, ко је саопштио Растиславу податке који су га одвели на врело Врбавчеве 
ке кроз Орловац.{S} Кад је кнез поручио Растиславу да буде за 3 часа по подне готов, он одговор 
 новина.</p> <p>Кнез се прикраде полако Растиславу, па одоздо удари зврчку по новинама које је  
треба! — рече младић збуњено.</p> <p>Но Растиславу је и оно неколико горњих речи било доста.{S} 
да кнез просто не сме одрећи послушност Растиславу.</p> <p>- Ја ако одрекне? — питао је Растисл 
и ту шпијунажа — додаде Врбавац.</p> <p>Растиславу прелете облачак преко чела, он одгурну књигу 
ез још поиздаље, сав радостан. ^</p> <p>Растиславу не мрдну ни једна цртица на лицу.{S} Он оста 
> <p>На запад од Орловца, на 5—6 часова растојања, налазио се старински манастир <hi>Повратница 
столицу управо спрам ње, једва на корак растојања од њених колена.</p> <p>— Ако дозволите, драг 
 зеленило.</p> <p>По овом зеленилу, као растопљено сребро, блистају се сјајне росне капљице, у  
илама више не тече топла, млада крв, но растопљено, усијано гвожђе, које све сажиже.</p> <p>„На 
астргне Мутимира у комаде, зубима да га растргне и шакама да се насрче његове крви.{S} У том тр 
ом тренутку Растислав би био у стању да растргне Мутимира у комаде, зубима да га растргне и шак 
о од њега.</p> <p>Заповедио је да му се растреби и очисти једна соба у касарни, где се смести с 
прегнутог ноћног бдења живци су им били растресени и они су се осећали чили и лаки, добро распо 
и се чисто убајатити да нас оне мало не растресу и не освеже — мислила је Мона улазећи у кућу.< 
сећај, прождирала га само једна жудња и растрзала га само једна једина, неодољива, несавладљива 
 откиде целу главу, па то парче хартије растрља међу прстима, направи од њега куглицу и једном  
 су те одржавали у напрегнутом живчаном растројеном стању, само да ти огади све, па да што пре  
замрси, а на свршетку се сасвим збрка и растроји.{S} Али како тако одјекну и последњи глас „љет 
н је био опорављен од физичка потреса и растројства, али душевно стање његово дуго је остало по 
ве разумем.{S} Разумем сад откуд о мени раструбљени свакојаки ружни гласови.{S} Сад разумем отк 
 се незадовољни елементи крећу, бујају, расту, и једног дана лако могу постати господари ситуац 
Сељанке су крупне и развијене, оне брзо расту...</p> <p>— Тако, тако, тим боље, тим лепше — при 
е расте усамљен стручак бела љиљана.{S} Растужен неваљалством свога најмилијега створа — човека 
 г. Маврикије, ха, ха, ха... а јесте ли растумачили вашим ђацима шта је то њокалица, ха, ха, ха 
су у његовом месту ноћни стражари нашли растурене по вароши писане пашквиле, у којима се напада 
астио кад сам просто заповедио да му се растури већ спремљен слог за лист.{S} Шта су они сањали 
лога једног народа.“</p> <p>Кнез се био расћеретао; он је радознало распитивао за разне особине 
бројне шарене гомиле света, што се беше расуо по пољу. — А све ја ово моје, све је пода мном, с 
данима дођу и даме да у чаши свежа пива расхладе своје румене, а понекад и нарумењене корал-усн 
сурови ударци живота још нису успели да расхладе нов вулкан прве истинске љубави.</p> <p>У тако 
да још једном положи коњу, и да се мало расхлади да тако после боље и заспи.</p> <p>Враћајући с 
ум је срећом омакао поврх чеоне кости и расцепио само кожу на глави.{S} Перун је онесвеснуо од  
апав и дебео, тако непријатан, потмуо и расцепљен да се и сам кнез зачуди, искашља се, и у свој 
има? — продера се кнез својим страшним, расцепљеним гласом, од кога одјекнуше одаје.{S} Па и не 
бегавајући да сукоби не плану у отворен рат.{S} Још се није осећао довољно снажан ни да даде ни 
 крв, и дах буне, преврата и грађанског рата, као нека тајанствена дрхтавица, прође целим Звони 
се хвали: спаситељ и одбрана династије, Ратислав је у ствари њен упропаститељ, њен зао дух, кој 
 страшило за народ, а ту кобну политику Ратислав и сад све даље и даље тера.{S} Он је одбио од  
арити рече Ратко.</p> <pb n="504" /> <p>Ратислав је био мишљења да се све може остварити, а не  
јући се лако штуче у другу собу.</p> <p>Ратислав је остао на месту као окамењен.{S} Неисказано  
познат човек, с поверљивим писмом од г. Ратка из Звониграда.{S} У том писму било је друго писмо 
еве Балканије, а г. начелник извести г. Ратка о успеху и остане да чека лепе гласе од чича Мило 
да се не одриче и да не крије шта је. — Ратка је интересовало ово питање, — То је, о чему је он 
з љубави.{S} Кугића су слушали ушима, а Ратка срцем; <pb n="561" /> први им је био министар по  
тужбе биле су тешке:</p> <p>Сем једнога Ратка, Растислав се окружио у министарству самим нулама 
и?</p> <p>Растислав на ове речи погледа Ратка и подуже га је гледао, али му ништа не рече.</p>  
рште:</p> <p>— Јес, то су извешћа вашег Ратка, онога истог што у сред Звониграда шаље људима шп 
операција извршена и сви се окружни код Ратка искупили, морало је проћи времена.</p> <pb n="562 
ази у додир.</p> <p>Између Растислава и Ратка развио се дуг разговор о свима потребним мерама,  
едишта, као што ћемо мало даље и видети Ратка да је брани.</p> <milestone unit="subSection" />  
ик и господар на делу.</p> <p>У осталом Ратка је лако било и слушати; он од својих присталица н 
</p> <p>На ова разлагања Растислављева, Ратко примети с осмејком: — А ти као да би радо био укр 
ли шта сам ја за то крив!{S} Растислав, Ратко, Митрополит, сви су навалили на ме.{S} Мени то са 
куланта!{S} На њега наваљује Растислав, Ратко, цела влада; о томе се воде преговори, њега воде  
>Видећи начелнике како су се запетљали, Ратко им примети, да је за то посао у држави и подељен, 
био започео.{S} И доиста, као министар, Ратко никад не би проповедао ову теорију чиновничке неп 
або <pb n="390" /> замасковану теорију, Ратко га је слушао пажљиво, непрестано климајући главом 
 посла.{S} Заваљен у тршчану наслоњачу, Ратко је полако завијао цигару, а његов најмлађи синчић 
р унутрашњих <pb n="137" /> послова, г. Ратко, и лекар кнежев, у то доба први медецински аутори 
</p> <p>Министар унутрашњих послова, г. Ратко, био је сад управо у таком расположењу.{S} Тек шт 
пашанац г. Растислављев, мекосрдачни г. Ратко, министар унутр. послова!{S} Туга сиротице удовиц 
 — Боже чудне бруке.{S} Чудне бруке!{S} Ратко продужи:</p> <p>- За мајмуном послати су били жан 
ебање није трајало дуже од тренутка.{S} Ратко превуче шаком преко лица, као да је хтео скинути  
p> <p>Чу се и пријатно куцкање чаша.{S} Ратко даде пример и начелници су један по један прилази 
в се наже и рече Ратку нешто на ухо.{S} Ратко окрете главу, зачуђено погледа Растислава и упита 
 не знам.</p> <p>Растислав се љутио:{S} Ратко узима целу ствар олако; мрзи га и да промисли о њ 
ци жива одобравања, а случај је хтео да Ратко заврши свој говор баш у тренутку, кад на његовом  
га на оку.</p> <p>У сред овог разговора Ратко примети, како је ово веома жалостан знак времена  
кле, збиља си добио тако писмо? — упита Ратко, који је до сада цео говор између Растислава и ње 
 n="490" /> <p>- Ко носи сукњу? — упита Ратко заинтересован.</p> <p>— Па браца Мика — потврди д 
ћи: „па шта мислите ви ту?“.</p> <p>Кад Ратко рече да ађутант Светозар у мало није погинуо, Рас 
— примети Растислав немарно.</p> <p>Кад Ратко отпоче говор о кнезу, госпођа га слушаше пажљиво. 
не народна скупштина.</p> <p>На једаред Ратко застаде; он је био чуо како се за његовим леђима  
г. начелника јако обрадова, а о коме је Ратко писао да га је нашао случајно, премећући своје ха 
ље у аздију.</p> <p>За све време док је Ратко ово причао, госпођа је, слушајући га пажљиво, неп 
ка мудровања њенога мужа.</p> <p>Док је Ратко дарежљиво сипао знаке свога допадања, дотле је он 
ико на тебе може рачунати — разлагао је Ратко.</p> <p>— Ти дакле рачунаш на благодарност!{S} Вл 
ко да ће се дотерати далеко — мислио је Ратко....</p> <p>Растислав примети само толико, да је п 
 владе.“</p> <p>У том правцу говорио је Ратко даље.{S} Његови савети били су различити, према р 
и и др. Но то је питање остављено да се Ратко боље обавести о неким млађим официрима, па ће то  
а је тако повољне резултате, каквима се Ратко није никад могао надати.{S} Перун Црнојевић намам 
<p>— Ја те разумем и не разумем! — рече Ратко. — Видим шта хоћеш, али не знам како ћеш.{S} Хоће 
нио, јамачно опет ниси имао сна? — рече Ратко.</p> <p>— О, на против, испавао сам се царски_ Ов 
и на првим скупштинским изборима — рече Ратко.</p> <p>- Оборити; мучно је то после обарати, мој 
 картама преко три хиљаде дуката — рече Ратко срдито.</p> <p>Растислав се пљесну.</p> <pb n="36 
</p> <p>— Сад, пре једног сахата — рече Ратко. </p> <p>Госпођа се окрене вратима и обриса марам 
едусрете:</p> <p>— И знаш ли шта — рече Ратко — она има право.</p> <p>— Како има право, — чисто 
— Чек да чујете шта је било даље — рече Ратко — још није свршено.{S} Елем, кад мајмун окине пуш 
ти) па зато и ти носиш панталоне — рече Ратко, смешећи си детињој лудорији.</p> <p>— А зар офиц 
 кад је потпоручик у четрдесетој — рече Ратко смешећи се.</p> <p>— А сеја вели да нема ништа ле 
је мушкарац, друго што је војник — рече Ратко весело.</p> <p>— Па што онда, тата, браца Мика но 
му то узе?</p> <p>— Зар је један — рече Ратко — узео је сваки по нешто, а највише она протува ф 
едаш добро Чисто си се подмладио — рече Ратко.</p> <p>Растислав се смешио.{S} Ова Раткова хвала 
ођа Софија.</p> <p>— Шта је било — рече Ратко — пили и банчили до зоре и правили сто комедија,  
 и половина од њих могла остварити рече Ратко.</p> <pb n="504" /> <p>Ратислав је био мишљења да 
аћиперка и све остале њене друге — поче Ратко ватрено.{S} Но Растислав рече да се умири и да ос 
о три хиљаде дуката.</p> <p>Још не беше Ратко изустио последњу реч, кад се на вратима зачу поја 
је опасност само у томе, да Растислав и Ратко са својом дружином опет не дођу у милост код кнез 
ја сад посла имам с пашом, (Растислав и Ратко, као што смо већ споменули, били су пашанци) па к 
>— Неки су заспали по клупама — продужи Ратко — <hi>Он</hi> се добатргао до дворских степена, п 
ђа.</p> <p>- Пушка била, пуна — продужи Ратко — а мајмун као мајмун, играо се, потезао, дрмао д 
ачелник је говорио оно што мисли.{S} Ни Ратко у Звониграду, на ни његов начелник у Орловцу, ниј 
 под именом хајдука Дуговића — одговори Ратко.</p> <p>— Кад тако стојиш с новцем, онда ти морам 
бар и послушан све ћеш имати — одговори Ратко.</p> <p>— Је ли, тата, а зашто ти носиш панталоне 
е он то носио сукњу? — узе распиткивати Ратко, све више и више заинтересован.</p> <p>- Па синоћ 
се овако сврши.</p> <p>— Да! — прихвати Ратко — овде смо скинули с врата голему беду; опасност  
386" /> <p>— Како да одбијеш! — примети Ратко одсудно.</p> <p>— Примићу се, дакле, председништв 
 причао оној својој булументи — примети Ратко.</p> <p>— А ко зна можда и јесте — рече Растислав 
орских степена, па се ту скљусио (И ако Ратко ниједном речицом није напомињао ко је то <hi>он</ 
Још ми никад није овако говорила.{S} Но Ратко га предусрете:</p> <p>— И знаш ли шта — рече Ратк 
треба још сад стуцати рогове.</p> <p>Но Ратко је уверавао, да је он спрам тога већ предузео сво 
ма.</p> <p>— Да ли је дошао г. министар Ратко? — упита Растислав.</p> <p>Ратко Милитковић био ј 
неко на козу, неко на вола.{S} Министар Ратко, и поред избуљених очију, личио је на слепога миш 
а ни сад ми не иде у главу, — поче опет Ратко.{S} За начело напустити државну службу, или допус 
 интересом слушала.{S} Сад опет узе реч Ратко:</p> <p>— Шта су само прошле ноћи радили.{S} Оног 
а мајка је женско; ето, и ти си мушко, (Ратко помилова дете, које се узе отимати) па зато и ти  
начинити великом.</p> <pb n="570" /> <p>Ратко застаде.{S} Он је и сам осећао да у овој проповед 
а сам плакао.....</p> <pb n="491" /> <p>Ратко спусти дете с крила, нагло устаде, журно крочи вр 
оследње средство.</p> <pb n="492" /> <p>Ратко није делио ове зебње Растислављеве.{S} Веровао је 
се трула дашчица.</p> <pb n="497" /> <p>Ратко скочи и окупи ходати но соби.</p> <p>— Изврсно!{S 
мачак вам каже да сте глупи!....</p> <p>Ратко мету прст детету на уста и рече пун очинске милос 
апуштању службе у име начела....</p> <p>Ратко се склони да момци пронесу пуне послужавнике с ви 
ћи при остварењу твојих планова.</p> <p>Ратко беше почео долазити у ватру, и све је живље говор 
 доцније, сад имају друга посла.</p> <p>Ратко отправи дете на поље да се игра, зазвони и поручи 
елом, што да се не руга светина.</p> <p>Ратко је причао даље:</p> <p>- Међу тим они махом попад 
нистар Ратко? — упита Растислав.</p> <p>Ратко Милитковић био је министар унутрашњих послова.</p 
че кад год дође ноћу код фрајле.</p> <p>Ратко зину од чуда!{S} Он се окрете детету и узе га пре 
си ради како најбоље може и уме.</p> <p>Ратко се прокашља, оде полако у угао, пљуну и полако се 
у и одбио од пећи оволико парче.</p> <p>Ратко показа руком колико је парче од пећи одбијено.{S} 
илазили столу и сами се служили.</p> <p>Ратко је сад разговарао с начелницима оделито, час поје 
како рекне Хаџија онако ће бити.</p> <p>Ратко додирну мисао да је незадовољству, које се код кн 
е на њин позив неизоставно доћи.</p> <p>Ратко је зебао да ће око ове ствари имати големих мука  
S} - Окренем се и полако изађем.</p> <p>Ратко ућута.</p> <p>— И то је све било данас? — упита г 
лимну: — Јес, јес!{S} Он главом.</p> <p>Ратко слеже раменима: — Не разумем како би то могло бит 
да говори са свом овом господом.</p> <p>Ратко се окрете и начуљи обадва ува, али у залуд му мук 
рећа ноћ како спавам као заклан.</p> <p>Ратко тек сад загледа добро Растислава.</p> <p>— Збиља, 
— било је мишљење Растислављево.</p> <p>Ратко је налазио да се може чинити све ово што Растисла 
, — иначе он се не би сад будио.</p> <p>Ратко пресече Растислава и рече му да нема права што се 
 да га видимо, и све се смејемо.</p> <p>Ратко се још не беше опоравио ни од овог првог ударца,  
ана у дан, управо с часа на час.</p> <p>Ратко је из прикрајка проматрао све ове догађаје, радос 
 идући пут, кад се опет састану.</p> <p>Ратко је за тим сишао у своју канцеларију, а Растислав  
причу с очевидном равнодушношћу.</p> <p>Ратко настави.</p> <p>— Најпосле ни то све још им није  
ицу, но ти овде кука над главом?</p> <p>Ратко се насмеја и објасни гостима да је то драгоцен ст 
ња, један по један почели измицати кроз Ратков капиџик, губећи се у мрачним и кривим сокачићима 
нге у тенећеној кутији.</p> <p>Најмлађи Ратков синчић, који бејаше силом устао и у ово позно до 
укоб с њиним рођеним интересима.</p> <p>Ратков и Растислављев либерализам управо се тиме и одли 
тко.</p> <p>Растислав се смешио.{S} Ова Раткова хвала допадала му се.</p> <p>— Јес, данас изгле 
 не иде како треба, а ова отоичња прича Раткова о Мутимировим пијанкама пробудила је у њој поме 
астислав није делио ове ружичне погледе Раткове.{S} Бојао се да ће овај покрет имати много дубљ 
е, кад два државника изађоше упоредо из Раткове капије и пођоше уз друм, засађен високим јаблан 
 дужности, а ноћу су се провлачили кроз Раткове капиџике из љубави.{S} Кугића су слушали ушима, 
и су били нетакнути као Растислављеве и Раткове присталице.</p> <p>Читаву недељу дана треперили 
канију.{S} Тај прелазак удесили су сами Раткови начелници; удесили га да покажу како је Кугић н 
своју поузданост.{S} То је било мишљење Ратково, а тако су ствар схватали и сами начелници.</p> 
зашли од њега, један по један упутио се Ратковој кући, бирајући месечеве залатке и обилазећи и  
ислав презриво, пошто је целу ову причу Раткову саслушао мирно и равнодушно.{S} За тим настави, 
 — рече он као да се хтео извинити пред Ратком за неупутности женине — Још ми никад није овако  
чекивала је да ће из његова разговора с Ратком чути што више о томе; друго она се вазда интерес 
а!{S} Туга сиротице удовице могла је г. Ратку бити у толико ближа срцу, што је зао удес хтео те 
 добро дошла и бив. министру полиције — Ратку.{S} Сви окружни начелници били су управо створ ње 
и ми <pb n="403" /> и ти, обрати се она Ратку. — Поткрепи и ти моје мишљење да је ваш спас у то 
ијаве.</p> <p>Говорећи ово, госпа приђе Ратку, који већ беше устао и пошао јој на сусрет, граци 
ћ његова појава у Балканији, требала је Ратку.{S} Црнојевић је требао да се појави у сред Балка 
внодушно.{S} За тим настави, осврнув се Ратку:</p> <p>— Чујеш, звао сам те да се нешто разговор 
стислав затвори врата за њом и врати се Ратку натмурен.</p> <p>— Не знам шта јој је данас — реч 
у, кад то чу, па се на један пут окрете Ратку.</p> <p>— Чујеш ли!{S} Е што ти је то продерана в 
реба то је.. — Растислав се наже и рече Ратку нешто на ухо.{S} Ратко окрете главу, зачуђено пог 
 јер његов живот најпосле драгоцен је и Ратку, и Растиславу, и целом њином друштву.{S} Та да ни 
ели — рече она, окрећући се опет мужу и Ратку — Право вели, да је сироче, и да за њега нико не  
јила.</p> <p>Растислав продужи говорити Ратку:</p> <p>— Синоћ сам добио писмо од кнеза, у коме  
ерсијској — рече Растислав одговарајући Ратку.</p> <p>Говор је постајао све живљи.{S} Растислав 
примити тегобна задатка, у нади да ће у Ратку, као и у целој оној групи родољуба, којој и сам п 
една, кнез би био дупло обвезан.</p> <p>Ратку се допадала ова замисао.{S} Налазио је незгоде са 
ављао здравицу некакав стогодишњи чича, ратни друг још деде кнежевог.{S} И ако је био веома ста 
кавога пандура, који је у крви великога ратника утулио и светлу буктињу свете слободе, која је  
ога мужа право у очи, она заузе положај ратника, који је намеран да погине на заузетој позицији 
а му недаде да доврши.{S} Она прогледа, ратоборно се испрси, заустављајући љуљушку, жмиркајући  
аду.{S} Паде му наум како су се Турци у рату служили псима као извидницама и опрезном стражом к 
ла је у том тренутку као анђелска слика Рафаелове мученице.{S} У њеним дивним, плавим очима заб 
е.{S} Шта је тај радио?{S} До каквих је рафинерија тај долазио!{S} Ваљда преко тридесет девојак 
стрелице, а оне би биле удешене тако да рахат могу пробити и кроз одећу, и забости се у тело чо 
и, али тако близу један уз други, да се рахат могло корачати с гроба на гроб.</p> <p>Незнани во 
 осећао уморан.{S} Једва је чекао да се рахатлише и да одахне.</p> <p>Крај њега је стајала њего 
ога не пита, нити од кога захтева какав рачун, само сам ја на плацу.{S} Извео <pb n="199" /> ме 
 што, кнеже?{S} У име чега?{S} За какав рачун?{S} За какву и за чију корист?{S} Треба па мени ш 
ој досетци сокачкој избаченој на кнежев рачун.</p> <p>Али по некад се дешавало да кроз чаршију  
 <p>Опит је одмах показао да је Срећков рачун био тачан.{S} Понуђена, Синђа се с почетка устеза 
никаквих жртава, никаквих напора за туђ рачун. — Хоћеш ли да си добар либерал Растислављева ков 
много тисућа примерака, давало као неки рачун о својој четворогодишњој владавини, наглашујући,  
ти по срцу, ту одлучује прост политички рачун, и владар је дужан да савије руке око оне особе,  
 на памет и на брзу руку могла ухватити рачун, она је данас дознала за 3 нове прошевине, за 2 б 
гадне шпекулације у томе теране на твој рачун!{S} Навлаш су те одржавали у напрегнутом живчаном 
ка Петра и да види има ли ту што за њен рачун...</p> <p>Девојке су се једнако смејале, а Петриј 
 у побијању поједине монете, онда је ту рачун лак, како се и колико се на томе послу може зарад 
ари, о којима нико више не води никаква рачуна.{S} По неко би од вас можда сад и гладовао.{S} К 
а, о којима није могао показати никаква рачуна.{S} Кривица је била озбиљна.{S} Лане један капет 
речице споменуо о томе.{S} Наравно, она рачуна по себи, како њен муж неће ништа ни оволицко — г 
кога крај себе.{S} Не дајући себи тачна рачуна ни шта говори, ни коме говори, ни за шта управо  
 добра, хришћанка гђа удовица водила је рачуна о прсту божијем.{S} Последице свега тога лако је 
вештији психолог могао ухватити краја и рачуна.{S} Час је све мртво и клонуло, час опет све кљу 
том тренутку није могао јасно дати себи рачуна чак ни о томе: шта је, која је то коју он држи у 
, села, људи, а наши путници нису имали рачуна да се сретају с људима; њин је задатак био да кр 
 осећај жаљења.{S} Она не би могла дати рачуна за што и како, али она је сад веровала у оне ото 
о!{S} Ако је и министар, он мора водити рачуна о нашим убеђењима.{S} И ми смо људи и равноправн 
 код Звониграђана.{S} Све што је водило рачуна о своме имену и својој части, клонило се од г. М 
надам најлепшему.{S} Узмите обратно.{S} Рачунајте шта би нам било вајде да сте с мојим изласком 
xml:id="SRP18892_N8">У Балканији сељаци рачунају ноћне сахате од кад се +++смркне+++, па док не 
х, да види да се није где год преварио, рачунајући позитивно с непоузданим чињеницама.{S} Једно 
> соби, али кад ми рече да си са зетом, рачунала сам да могу ући и без пријаве.</p> <p>Говорећи 
 овај дан — рече Мона срдачно.</p> <p>- Рачунала сам да од проста познанства не може бити никак 
није мислила никако ни казивати, или је рачунала да то каже Пави тек поступно, поистија, спрема 
{S} Пред зору отпочеше тих разговор.{S} Рачунали су колико имају изгледа на спасење.{S} Жика се 
 ту околност и раније <pb n="502" /> се рачунало, па зашто се и сад не употреби, да се кнез бољ 
многе доводило у двоумицу, али једно се рачунало као извесно — а то је, да ће нови министар раз 
реба јавно говорити.{S} Напротив, то се рачунало као један од најузвишенијих и најсветијих акци 
Жена не одговори ништа.</p> <p>- Да, ја рачунам да ви све те ствари и сами разумете — додаде он 
не не може десити ништа рђаво....{S} Ја рачунам да ми потпуно верујете, да безбрижно можете учи 
о се парама не може да плати.{S} А ја и рачунам да ћу и иначе имати господина пуковника као при 
опазио у њему вредна и способна човека, рачунао је да му може бити од големе помоћи и помогао м 
м да ћу боље управљати земљом но ти.{S} Рачунао сам овако.{S} Балканија или мора извршити своје 
њати све своје раније наредбе, пошто је рачунао да су противници сазнали за све његове планове. 
и послушан. (Да је Растислав овде добро рачунао, видећемо доцније.)</p> <p>Једном речи: млади к 
, него што се икад могло <pb n="583" /> рачунати.{S} А намамили су га нехотице његови најбољи и 
истински пријатељ и колико на тебе може рачунати — разлагао је Ратко.</p> <p>— Ти дакле рачунаш 
ју он обасу пољупцима.</p> <p>— Смем ли рачунати на неизмерну срећу, да је Лепша од сад само мо 
 убере.</p> <p>„Држим да на толико могу рачунати код својих пријатеља, међу којима си на првом  
ас сви примати, — чак ће нас и тражити, рачунаће нас за политичке кондотијере, за спекуланте, н 
/> <milestone unit="subSection" /> <p>— Рачунаш ли да би ти истина дали триста дуката, да ти не 
 — разлагао је Ратко.</p> <p>— Ти дакле рачунаш на благодарност!{S} Владалачка благодарност нес 
 речи, решио сам се био да те уклоним и рачуно сам да имам права и разлога за то.{S} С неког ви 
бе</hi>, свака са својим планом, својим рачуном, својом засебном намером, на њега гледају или к 
рачуном је волео, с рачуном је мрзео, с рачуном градио познанства и пријатељства, а с рачуном и 
дио с рачуном.{S} С рачуном је волео, с рачуном је мрзео, с рачуном градио познанства и пријате 
ва.</p> <p>Све је радио с рачуном.{S} С рачуном је волео, с рачуном је мрзео, с рачуном градио  
м градио познанства и пријатељства, а с рачуном их кварио.{S} Осећаји никад нису имали власт на 
нтазија; све су то ствари позитивне и с рачуном истакнуте.</p> <milestone unit="subSection" />  
које иде и слава.</p> <p>Све је радио с рачуном.{S} С рачуном је волео, с рачуном је мрзео, с р 
екле сам бројала, па се после пометох у рачуну...“</p> <p>Овај глас као да је долазио из много  
одара престола, те је с тога у војсци и раширен глас о мени како немам војничка духа.{S} Све је 
енадно зврцне одоздо новине које држите раширене пред собом и читате их пажљиво; ту је препад т 
леком вису; стоји окренут њој, стоји са раширеним рукама и он је виче, зове, моли, он за њом жу 
ци је г. Маврикију на главу, па, махнув раширеним, прстима на њега, рече:</p> <p>„Их, баш си гл 
у.“</p> <p>Богорадећи тако, доктор је с раширеним шињелом обигравао око кнеза док једва уграби  
епа некако старо, доста угужвано писмо, рашири га пред чича Милојем на столу и упита га оштро:< 
ду је, молим покорно, — рече начелник и рашири обадве руке, показујући збор. — Ето, молим покор 
 мало час беше тако весео, на један пут рашири своја огромна крила црни дух смрти!</p> <p>Замир 
ворани, неки седећки, а неки стојећки и раштркани по целој одаји.</p> <pb n="611" /> <p>Кугић ј 
тислав је брзо опазио како се кнез јако рашћеретао услед обилна доручка, па да га не би стешњав 
ледали кроз прозор, тврдили одсудно, да рашчитавају некакву артију.{S} Морало се више веровати  
опасност је била велика!{S} Сад је поље рашчишћено, прилике су повољне и њима се треба користит 
на сваки грош.{S} Како је сад ту кад се рашчује, да је овај прокартао једне ноћи само три хиљад 
 и казује.{S} Тек име Перуна Црнојевића рашчуло се на све стране, и сад је у свачијим устима —  
 он то мало час говорио.{S} Још те ноћи рашчуло се по целом селу да је у Балканију прешао Перун 
ји, да га слуша и да му се покорава.{S} Рашчуо се са изреке: „нећу популаритет, већ хоћу ауктор 
.{S} За њих не приања порок, као што се рђа не хвата за злато.</p> <p>Јела је одрасла у сред мр 
ити је коме што помогла, ни одмогла.{S} Рђав сте пример узели!{S} Бар то није више никаква тајн 
 побочној соби, Синђа покуша да изглади рђав утисак, што га хоџа беше учинио на Паву.</p> <p>—  
е како је чедна.{S} Шта ћемо, сажаљевам рђав случај, ал тако је кад неко има повластицу на чедн 
 вајкао и извињавао што се „тревио тако рђав случај.“ Пијанца је већ грдио на сва уста.</p> <p> 
о што Растислав предлаже.{S} Ствар није рђава, и неће бити од штете, да се кнез још чвршће прив 
и претци, сви одреда, били су неверни и рђави мужеви.{S} Туђа жена, ма и најгора и најружнија,  
ане може какво зло доћи на врат.{S} Има рђавих људи који тумарају по народу, лажу га и узбуњују 
је сматрао да ствар тако <pb n="494" /> рђаво стоји, да је чак и њин пад могућан, и то у најкра 
ојним свећама.{S} Слика је у опште била рђаво израђена, али на предњем плану јасно се распознав 
да вам се код мене не може десити ништа рђаво....{S} Ја рачунам да ми потпуно верујете, да безб 
арац је био шаљивчина; не слутећи ништа рђаво, он и сад хтеде окренути на шалу те примети:</p>  
ути да се о њој у кругу кнежеве родбине рђаво мисли: — <foreign xml:lang="fr">Oh! pas de danger 
мо то, да ни један владалац није прошао рђаво, који је заснивао темељ своме престолу на симпати 
у око.{S} А што!.... ни њему не би било рђаво!{S} Шта ми вали бајаги.{S} Море вајн бих ти кнеги 
о ни ђаво не може, довршује ружан суд и рђаву оцену старих жена.</p> <p>Зле духове, разне опаке 
на моја:{S} Па зар не знаш шта је шала, рђо једна, но још и за то да плачеш.{S} Боже, боже, баш 
 „Циганче моје!{S} Па сад си ми, снаха, рђо једна; сад треба дар заови, него шта мислиш, кад са 
исање правилно и равномерно; око почиње реагирати на светлост, за сахат, два најдаље, кнез ће с 
ара.{S} Рим је жив пример за то.{S} Као реакција против тога јавља се доба ренесанса, препорође 
ровости живота и схватала је свет веома реално.{S} Имала је обичај рећи:</p> <p>— Прво ваља жив 
 Зликовац један!{S} Још су ми цигло два ребра стајала читава на ртењачи, и то ми је била још је 
а се њој чинило сад ће јој поломити сва ребра која су се доиста и повијала под страховитом стег 
, што ја овако, што но реч „с неба па у ребра“.{S} Али таква је моја навика.{S} Ја волем да сва 
ако је и овом приликом госпођа Ловимук, ревносна обожатељка државника Растислава и његове полит 
{S} По дужности добре домаћице, Мона је ревносно обилазила гомилицу за гомилицом, код сваке се  
ећи разврат.{S} Свети оци, који су тако ревносно проклињали природу људску у <hi>хладном, чврст 
ници били су унапређени и одликовани за ревносну и верну службу књазу и отачаству</p> </div> <d 
га, па један од њих пенали на њ острага револвер.{S} Пуста рука осушила се на веки, добро погод 
S}Срећом, кнез Мутимир имао је код себе револвер.{S} Кад је видео како полако тоне у нечистоту, 
о тоне у нечистоту, он се сети, истргне револвер, испали неколико метака — ађутанти притрче и к 
се једнога разбојника, а он јој наслони револвер на слепо око и скреса га.{S} Мати се поведе и  
оји разлози остали узалудни, ја извадим револвер, метнем га на сто и подвикнем, да овде нема ша 
е гледао.{S} На један пут он узе у руку револвер, погну се и брзо као муња притрча оном сељаку, 
ога господара, Жика дочепа у једну руку револвер, у другу нож и јурну право оном месту одакле ј 
 он нехотице опипа стоји ли му на месту револвер.{S} Хтеде зауставити свога вођу да га што упит 
јас, иза кога су вириле јабучице од два револвера; о куку усарачен нож.{S} Но и ако су били јед 
 је грдно измрцварен.{S} Убили су га из револвера, па га после ножевима секли, највише по лицу. 
на разбојнике, али међутим ови опале из револвера, те падне мртва једна сестра кнежева, њена кћ 
алом пакету нађено је неколико пушака и револвера и једна записка с оваким натписом: „Магациона 
о да опет слуша како пуцају разбојнички револвери, као да гледа како из шумарка испадоше некакв 
тив власти ти су се људи до сад служили револвером, ножем, бомбом, пожаром и другим обичним и п 
тала сцена вредна молерске кичице.{S} С револвером и голим ножем у руци, војни министар Врбавац 
у рукама, али Жика је већ био над њим с револвером у руци.{S} Шињел сељаков стојао је два корак 
ан једини човек — мисао велике и светле револуције за спасавање рода човечијег из таме робовања 
 неко ванредно што скривио пред правдом револуционара.“</p> <p>Писмо је било још дуже; но ми см 
инистре, а проповедаш врлину гомиле.{S} Револуционарка, па то ти је!</p> <p>— Боже сачувај, нис 
редњом — ти си по твојим назорима права револуционарка.{S} Вичеш на дворјане, на великаше, на м 
 то ти је!</p> <p>— Боже сачувај, нисам револуционарка, већ гледам на ствари природно, онако ка 
 Он га немарно разви и кад виде на врху револуционарни знак — печат на коме су представљене две 
 као важно друштвено питање, о чијем се регулисању озбиљно бринула сама држава.{S} Полни односи 
дноси-тек сад имали да се расправљају и регулишу:; но богу хвала није тако.{S} Устав и закон да 
родитељи се брину да те односе правилно регулишу.{S} У ствари и ми данас имамо свечаности у поч 
, коме је поверена безбедност престола, ред и мир целе кнежевине, тај човек сам главом находи с 
анске дужности; од чиновника тражи рад, ред и послушност.{S} За прошлост никога неће ни глава з 
, г., д.</p> <p>Ове су мере помогле.{S} Ред нигде није био поремећен.{S} У самом Звониграду као 
 настало спремање.{S} Мона је повраћала ред и спремала што треба, а узгред је запиткивала Лепшу 
круг, засађен ружама.{S} Даље је видела ред џбуња, а иза џбуња распознавала се гвоздена ограда. 
е.</p> <p>Код Моне је био уведен овакав ред: послужи се само једанпут, а за тим се сва пива и ј 
видим вас једном да се ућушнете у какав ред.</p> <p>Још су се договорили где ће се наћи на Дуна 
х верних људи и поузданих помоћника нов ред балканске властеле и великаша.{S} Каква сјајна буду 
зору.{S} Друмом од Јеленика ишао је дуг ред кола, натоварених сеном, пењући се полако уз брдо.{ 
S} Распадају се по два-три пут док дође ред да се жене.{S} Па шта они могу да изискују од жене, 
намесништву била је прва брига да одрже ред и тишину, као што се у прокламацији и наглашавало.{ 
.</p> <p>— Добро, кресну кнез — онда је ред да ја говорим.{S} Он заклопи сахат, стрпа га у џеп, 
лепа касарна.{S} На зачељу постављен је ред балкона, а балконе држи ред снажних голијата, изрез 
ижњу околину.{S} Још даље видео се дуги ред брснатих дрва.{S} Она распознаде да је то некаква а 
остављен је ред балкона, а балконе држи ред снажних голијата, изрезаних у камену.{S} Голијати с 
оји, не, не би му нико ништа рекао, али ред је тако, старији су чиновници.{S} Пред млађим чинов 
ћа народног уједињења доћи ће на дневни ред у кратком року.{S} Та бурна и тешка времена затећић 
чује свему народу да продужи обдржавати ред и поштовање спрам постојећи закона, и да се више не 
аконит — ја не дам да се квари законити ред наследства.{S} Малолетни Мутимир законити је наслед 
 је служио у војсци и знао је мало овај ред.{S} Он упита за дежурна официра и рече да имају код 
ајвећу тајну; нико ко није ступио у њин ред не може дознати те тајне.</p> <p>- У Индији, вели,  
н рок таман одслужен, и сад би као имао ред да дође на Црнојевића.</p> <pb n="549" /> <p>С тога 
} Прво је погребена она, после је дошао ред и на самога кнеза...</p> <p>Уз голему тугу родбине  
 али је није дао народу, као што би био ред у уставној монархији, већ је предао министрима, гра 
> <p>Реч је била о пауку, да ли спада у ред отровних паукова.{S} Али Врбавац није то знао; он ј 
т затворе долап, обесе слику, поврате у ред све ствари, позакључавају фијоке и после читава час 
народ имати разлога да тај дан запише у ред најсрећнијих дана својих.“</p> <p>Ове речи кнежеве  
и да смо га ту прилично били дотерали у ред.{S} Наравно, онда је то било лако, јер смо то од ње 
да јој ваља бар колико толико довести у ред своју одећу, она јурну вратима на која је ушла у со 
катастрофу бар за 24 часа, да доведем у ред своје ствари.</p> <p>-— Не може се одлагати, господ 
"446" /> пристала, но да мало доведем у ред одело па да бежим одавде да ме не затекну други гос 
сад нов начин доказивања.{S} По правилу ред би био, да они чим било докажу да имају какав знача 
штенског зида и дугачког <pb n="539" /> реда огроздовог, путање, по којој је он тако слатко трч 
ониградска засађена је по средини с два реда густих, брснатих кестенова.{S} На јасној месечини, 
ка је ишла напред, а за њом четири дуга реда с буктињама.{S} Две певачке дружине ишле су са стр 
и војна музика, па чиновници грађанског реда, певачка дружина, глумачка дружина, ђаци, свештенс 
} Али и ту је ствар јасна.{S} Пре свега редак је министар који ће то баш тако <pb n="567" /> от 
плавом табачићу било је свега двајестак редака:</p> <p>„Драги Јоцо.“</p> <p>„Буди спреман.{S} С 
ве и гомиле тужна, плачна народа, свију редова.{S} Тело покојниково окићено је около цвећем, а  
>У тим натписима одано грађанство свију редова исказивало је своју приврженост династији, своју 
аметније да их узима из оних друштвених редова, у којима се злочин сматра за обичну ствар.</p>  
лник Вујадин опет баци поглед у даљину; редови коња мирно су стојали везани за школски плот, са 
м Конаком ври.{S} Ту су постројени дуги редови војске, сва три рода оружја, ту су официри, у сј 
оњаник одјури даље као муња, и последњи редови света видоше га где сави улицом, која води у дво 
 и унапређења, у свима струкама и свима редовима чиновничким.{S} Растислав је ушао у ново минис 
а голему узрујаност у свима чиновничким редовима.{S} Сви су се бојали великих промена, у којима 
не.{S} Кроз село потера прође у двојним редовима, ван села се одмах распе у стрељачки ланац, за 
} Кад су у граду, онда обично у двојним редовима окруже кнежева кола и тако их прате.{S} Понека 
евине, тај човек сам главом находи се у редовима завереника и бунтовника.{S} Но право изненађењ 
осела у двору — барон Жермини постао је редовни гост тих забава, које се обично завршавале махн 
оложаја, у којој се налазе.</p> <p>— „У редовним приликама ви би имали право — рекао им је он — 
оне неисправне суме, како би опет дошао редовно на своју плату.</p> <pb n="415" /> <p>— Ствар ј 
 unit="subSection" /> <p>Министар Кугић редовно је и савесно извештавао кнеза о свему што су му 
у, те остане голо, црвено месо, па онда редом једе и месо све слој по слој, док најпосле не поч 
и јавио момку, ако има ко да чека, нека редом пушта једног по једног.</p> </div> <div type="cha 
— рече она, показујући тако другарицама редом свој задигнути нос — ене, како ми је леп нос; по  
настао читав низ операција којих се сад редом и не сећа.{S} Час је стара држала пред кнезом нек 
S} Сели су на диван и Заре је морао сад редом причати све шта је било, а кнез је узео да по њег 
у и узе га преда се.{S} Испитивао га је редом и дете је у својој наивности све казивало, шарају 
во се почело разилазити.{S} Домаћица је редом испраћала своје госте.{S} Неке је нарочито молила 
} Два момка ишла су од собе до собе, те редом гасили лампе и свеће и успремали на брзу руку што 
ал гледа то с осмехом на уснама и броји редом капље крви „један, два, три“...{S} Крв, крв! узви 
родној величини.{S} За тим су прилазили редом и сваки је забо слици у груди по један оштар нож. 
све сажиже.</p> <p>„Најпосле сви органи редом отказују даљу услугу.{S} Стомак више не вари, цре 
{S} Она би хтела да што рекне, али речи редом долазе једна по једна на језик, али пре но што се 
ктор је говорио „искрено“ и они су тако редом претресали једну но једну особину народну.</p> <p 
остао је кнез код кола.{S} Обилазили су редом и стајали сасвим близу.{S} Кнез је све видео и св 
> <p>Чиновници министарства долазили су редом један по један.{S} Обично корачају споро, пењу се 
 то сад није главно.{S} Друго је сад на реду: мени треба пара.!</p> <pb n="417" /> <p>— Пара! — 
ек тада ако би их ми жене могле научити реду и уредности — примети госпођа професорка с Више Же 
те једно од другог.{S} Вама сад у првом реду треба одмора и спокојства.{S} Кад се опоравите мож 
еби најпречи.{S} Свак је позван у првом реду да се о себи побрине.{S} За тим долази породица; п 
љиво прегледао и све је било у потпуном реду.{S} Прозори су били чврсто затворени, а сва су окн 
Море! шта ме није питао.{S} А ја све по реду, па ово је овако, господару; па ово има, господару 
 кажи ми па ћу ти онда испричати све по реду како је било“ — изговарао се сељо.</p> <p>Али ту с 
ом не влада само једна династија, но по реду да се мењају.{S} Обадве су те куће заслужне за зем 
 јер ће господар одмах доћи.</p> <p>— У реду је, молим покорно, — рече начелник и рашири обадве 
и кнезу право у уши.{S} Ствар је била у реду!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18892_C 
и?{S} Доктор га је уверавао да је све у реду, да је ствар поверена човеку чија прошлост јамчи з 
орану и упита г. начелника, је ли све у реду, јер ће господар одмах доћи.</p> <p>— У реду је, м 
но сладак пољубац.</p> <p>— Је ли све у реду? — упита Мона с врата.</p> <p>— Све! све, — одгово 
иште руку и упита:</p> <p>— Је ли све у реду?</p> <p>Место одговора, Растислав (јер ово је он б 
Зашто, тата, ови начелници стоје овде у реду као оно војници, кад их браца Мика наређа поред ду 
ено га ожалили и сахранили.{S} Све је у реду. <foreign xml:lang="it">Finita la commedia</foreig 
ма сматрају да је простачки и да није у реду да жена јавно запева за мртвим мужем.</p> <p>Само  
мем, господин докторе!{S} Све ће бити у реду.{S} Само у колико сахати?</p> <p>— Па, сад одмах,  
 и то доста нејасно, пошто се тај говор ређао <pb n="602" /> као у некој песми где су мртваци и 
тоше низ брдо.{S} Гробови су бивали све ређи.{S} Најпосле изађоше на чисту пољану.{S} Баш у тај 
ти мрки сумрак.{S} Шетачи су бивали све ређи; прво нестаде женскиња, па онда одоше и мушкарци.{ 
богодану лепоту, коју треба овековечити режући је у мрамору, дотле се ми данас грозимо гола чов 
, хладном мрамору.{S} Док су стари Грци резали човека природно, онако какав је — ми смо се дана 
анатизам био највећи, вештина сликања и резања почела се јако губити.{S} Поље, где се она најви 
ски аскетизам убио је вештину сликања и резања у самој клици, јер ту је требало представити баш 
 више говорити о томе.{S} Односно Лепше резултат је постигнут и то је за сад доста.</p> <p>Кнез 
p> <p>Прва истраживања дала су само тај резултат: дознао је да се загонетна жена зове Ката, да  
<p>Овога првога дана потера је дала ове резултате:</p> <p>Нађен је убијени жандармски наредник  
ла као подмазана и дала је тако повољне резултате, каквима се Ратко није никад могао надати.{S} 
иже телеграфске штације известићу вас о резултату потере.“</p> <pb n="656" /> <milestone unit=" 
ем спрату још и отворени.</p> <p>Читава река светлости изливала се кроз те прозоре на улицу и ј 
ћи из вароши, ове су гомиле, као голема река, текле у правцу широка друма, што из Звониграда во 
ом лаву девет орлова;</l> <l>Около тече река пламена,</l> <l>Земљом управља Злодух опаки,</l> < 
кнеза направите што боља човека.</p> <p>Рекав ово, госпођа Софија рече збогом и изађе.{S} Расти 
д оних топлих пролећних пољубаца, који, рекао би, и саме мртве загрева и позива их да устану из 
ле подужа ћутања — Да нас је ко гледао, рекао би да смо сад као глумци одиграли један дирљив ак 
е ли да хоћеш?</p> <p>— Доста, доста! — рекао си већ један пут, па доста — рече Мона зловољна.< 
џа мирно, усркујући дуг дим с наргиле — рекао сам да ћу дјевојци казати оно што је <hi>за њену  
 редовним приликама ви би имали право — рекао им је он — али ово су прилике ванредне, стање је  
па доста — рече Мона зловољна.</p> <p>— Рекао сам, Мона, али знаш ли ти да ми за десетак дан ис 
м ништа ни спомињати.{S} Ја сам то вама рекао тек онако узгред.{S} А и шта ће то њима?{S} Збиља 
што их се боји, не, не би му нико ништа рекао, али ред је тако, старији су чиновници.{S} Пред м 
 <p>— Ево овако!{S} А ако би ми што год рекао, рекла бих и ја њему, па ето ти.</p> <p>Петрија с 
eign>! (животиња).{S} Он и незна шта је рекао!...</p> <p>— За што, Ваша Светлост? — знам, рече  
 одржао без икаква усиљавања, просто је рекао у себи: „Намесник не сме данас ни у чем претерати 
 њу.</p> <p>У разговору кнез јој бејаше рекао да је она слободна жена, да може слободно распола 
ош покојни кнез Страшимир звао к себи и рекао му ово:</p> <p>— Чујеш, чича Степо!{S} Ја знам да 
 жену, кад јој је метнуо срце у груди и рекао јој: „жено ти ћеш љубити.“</p> <p>Таква се мисао  
 овако видео и чуо, а не би их знао, би рекао да су отац и син, па забринути родитељ даје мудре 
S} Прави министар полиције.{S} Ко не би рекао да сте ви министар полиције, само кад вас чује ка 
о о жељама <pb n="673" /> твојим, ти би рекао да имаш само једну једину, да тај тренутак љубавн 
јку треба спремити.</p> <p>- Јес, то си рекао ти, али то нисам рекао ни обећао ја — примети хоџ 
и.“ — „Па како сам изгледао, шта сам ти рекао кад сам дошао?“ — питао <pb n="485" /> сам га ја. 
 милост</hi>; да те не волем зар бих ти рекао да си глуп као коњ!....</p> <p>Маврикије се блаже 
аћајући пажњу на оно што је Мутимир њој рекао.</p> <p>— Па шта сам ја крив, за Бога!{S} Најпосл 
p>— Ја не разумем вашу срџбу.{S} Ја сам рекао само оно што у истини постоји.{S} Јес, књажевска  
цу, те с „висине пирамида“, како је сам рекао, уз урнебесни смех и пљескање веселе дружине, изг 
поче он.{S} Шта ти сад то смета што сам рекао „жено..!“</p> <pb n="416" /> <p>— За што чудна, з 
м о овој ствари.{S} Али све ово што сам рекао сушта је истина.{S} Према томе ви сад наређујте ш 
 <p>- Јес, то си рекао ти, али то нисам рекао ни обећао ја — примети хоџа.</p> <p>- Па што ми н 
адића, и све је нађено онако како је он рекао.{S} Улица, кућа, име жене, њена прошлост, све се  
та.{S} Као да се љуто покаја што је ово рекао.</p> <pb n="274" /> <p>То јест, управо није ништа 
опла, крв — прихвати кнез — то си добро рекао, докторе!{S} Ми становници Балканије још смо деца 
} Кажите ми човека пред којим сам ја то рекао.{S} Истина је да сам то од многих слушао, као што 
p> <p>— Ја против вас?!{S} Ко вам је то рекао да ја имам што против вас? рече Растислав и упре  
 је где ухваћено, и шта је ко на испиту рекао, и све!{S} Заиста карактеристично!</p> <p>— Тиче  
су јурила брзо, и, по лаком гибању, бих рекао да су била фијакер.{S} Напрезао сам сву своју сна 
ижу с десне стране ове велике словенске реке, почињући од саме обале па све даље и даље докле г 
и људи ноћас настрадали на Дунаву.{S} С реке се — вели — чуло запомагање, због чега је чича Мун 
во овако!{S} А ако би ми што год рекао, рекла бих и ја њему, па ето ти.</p> <p>Петрија се пљесн 
етрија продужи:</p> <p>— Друго и друго, рекла би му: „Мој лепи, мој слатки и мој мали кнежићу,  
еђу њима.</p> <p>— Шта бих му рекла?{S} Рекла бих му све што треба...{S} Прво и прво рекла бих  
аце.“</p> <p>Ето, то је све што је Мона рекла!{S} Као што се види, дакле, она управо није ништа 
звана Лепша, говорила је истину, кад је рекла да је обична грађанка.{S} Кћи богатога звониградс 
а што је све то?{S} Да је Лепша дошла и рекла: имаш брата кнеза, леп човек, допада ми се, буди  
вој слици има неколико година?{S} Не би рекла.{S} То се познаје по изради.{S} Пре неколико годи 
ништа ни говорила.{S} Госпођи протиници рекла је: „Ах, какву сам визиту данас имала..“ — на то  
о умеле!“</p> <p>Госпођи Поли Ђокичиној рекла је: „Од сад ћемо имати у нашем друштву једну нову 
{S} Па што је то страшно толико што сам рекла да шпекулишете с кнезом?{S} Добро, хајде, не шпек 
 ствари — рече она, а ја кад сам једном рекла доста, онда доста, па квит.{S} Што могнем, учинић 
 бих му све што треба...{S} Прво и прво рекла бих му да је леп, да је сладак, да је шећеран, да 
ако са свим просто!{S} Она је сама лепо рекла: што не дамо ми, даће други; и што год кнез буде  
 Бар он рече да је већ двадесета, а што рекла песма „да ко броји и више би било.“</p> <p>Кад по 
љала, <pb n="458" /> свакој би по нешто рекла: где где што шаљиво, где где што озбиљно и филосо 
ече:</p> <p>— А оно што сам ти мало час рекла, оно је онако.{S} То слободно знај, и промисли ма 
кнез.</p> <p>— Даље?{S} Даље сам ти већ рекла да те је од Врбавчевих интрига спасао један њин ч 
:</p> <p>„Шта би му рекла?{S} Шта би му рекла?“</p> <pb n="220" /> <p>Враголаста Петрија прихва 
апиткивати је у шали:</p> <p>„Шта би му рекла?{S} Шта би му рекла?“</p> <pb n="220" /> <p>Враго 
ртећи се међу њима.</p> <p>— Шта бих му рекла?{S} Рекла бих му све што треба...{S} Прво и прво  
 тим стварима не разумем.{S} Ја сам што рекле Швабе. <foreign xml:lang="de">Ein alter Haudegen< 
 ономад на ноћ позван сам хитно к вама; рекли су ми да сте озбиљно болесни.{S} Дошао сам и наша 
сам га ја. — „Изгледали сте као обично; рекли сте ми да вам посветлим.{S} Ја сам вас испратио д 
, чисто је освежило и оснажило Лепшу, — рекли би да ју је то и подмладило, кад би могли замисли 
ињске играчке.</head> <p>Довели су га и рекли му: „Ти си кнез.“ Обукли му војничку униформу и и 
тан ремонтоар, — равно шест; тако смо и рекли.</p> <p>Ћелави господин уђе унутра полако и опрез 
ко браца Мика изгледа у сукњи и женској рекли, па извирујемо испод јоргана да га видимо, и све  
} - Па иди!{S} И није за козу сено, што рекли неки.{S} Силом баба у рај! — не иде.{S} Ја сам те 
тина је викала: „ура, живео“; детету су рекли: „ово је твој народ“ — и њему је било мило.</p> < 
премио за утврђење међа.{S} То је лице, рекло се, нарочито послано из Беча, а узето је међу нај 
јави да никакав испит неће полагати.{S} Рекло му се да то не може бити — али он је остао при св 
 — сви се буне.{S} По свима знацима као рекло би се да је код госпође било неког тровања, али к 
атрао за умесно да ту, у име намесника, рекне реч две народу.</p> <p>И доиста, после два сахата 
евојка с једном женом.{S} Хоџа треба да рекне девојци како је убрзо чека голема срећа, како је  
чиновника, а ко год се усуди да што год рекне против те владавине, одмах је премазан бојом анти 
не, старајући се да на растанку свакоме рекне по што пријатно и љубазно.</p> <milestone unit="s 
 дневне часове док траје дан.{S} Кад се рекне „три је сахата ноћи,“ онда то значи од кад се смр 
 било пријатно, кад <pb n="40" /> ми се рекне.... оно наравно, кнез вели, али тек... кад се каж 
p> <p>— Зар је за вас увреда кад вам се рекне да сте слободњак!{S} Па ви нарочито тражите друшт 
скупљате људе, који се ругају кад им се рекне да ће кнез у 18. години бити пунолетан, и да нас  
ме већ говорио, само нека му сад и кнез рекне.{S} А, је ли да хоћеш?</p> <p>— Доста, доста! — р 
и.{S} Кад једног дана њему прасне ћев и рекне: „хоћу сад овако“ — како, чиме ћеш га уздржати?</ 
 чича набере леву обрву, мрдне главом и рекне <pb n="571" /> полако: „хм!“ Кад кукавица најзад  
, заустави црну прилику и покуша да јој рекне како би најбоље било да се врате.{S} Но црни вођа 
е да саслушају мишљење тастово, па како рекне Хаџија онако ће бити.</p> <p>Ратко додирну мисао  
 ли се какав родољуб да против тога што рекне, Растислав одмах проглашује таквог човека за непр 
стано тако мења.{S} Она би хтела да што рекне, али речи редом долазе једна по једна на језик, а 
ати усне; он као да беше заустао да што рекне, но кнез га пресече.</p> <p>— Јесте, господине ђе 
о на образ.</p> <p>Јела заусти да нешто рекне, али јој реч застаде у грлу.</p> <p>— Ти си одавд 
Мона гошћи, која такође заусти да нешто рекне, али немаде кад, јер баш у тај мах врата на двора 
е и утворе.</p> <p>Кнез заусти да нешто рекне, но црна га прилика пресече:</p> <p>— Сад немамо  
се, окрете се Жики и заусти нешто да му рекне...</p> <p>У тај исти мах из оближњег буквика с го 
но неће замерити за моју искреност, кад рекнем да ме је свемоћ њене лепоте амо довела,.</p> <p> 
к.{S} Промислим се свакојако и најпосле рекнем, да покушамо, да видим каква ће ми питања ставља 
Говорићемо о другом чему.{S} Имам да ти рекнем неколико речи о г. Растиславу.{S} Ја умирем, а о 
земаљски обзир и интерес.{S} Што год ти рекнем, дакле, биће речено с таком непристрасношћу с ка 
 на постављена питања.{S} С тога срдито рекнем овим непознатим људима да сам ја слободан грађан 
и први доглавник.{S} Вреди да ти о њему рекнем коју.</p> <p>Кнез застаде; ђенерал га је погодио 
, господару да ћете одоцнити.{S} Што не рекнете сад, што не учините сад, можете рећи и учинити  
дбрана бесмислена и теби само остаје да рекнеш: „молим те пусти.“</p> <p>У таком се положју нал 
и си.... само да ти кажем... ал прво да рекнеш драгичка — рече Синђа.</p> <p>Пава је ћутала и г 
оварајући сам.</p> <p>— А?{S} Шта да им рекнеш?{S} Коме?{S} Да, да!{S} Господи министрима...{S} 
..{S} А овде, шах краљу..{S} Елем, како рекосмо, г. Маврикије, које је боље шах или краљ? ха?{S 
окалица</hi>.</p> <p>— Ха, ха, ха, како рекосте г. Маврикије: „њукалица“?{S} Ха, ха, ха, — а шт 
ава и испрси се пред њим.</p> <p>— Како рекосте? „намесник не мора да трпи шпијуне“ — рече он,  
ти.</p> <p>- Шта? — шта велите?{S} Камо рекосте?</p> <p>Он у томе стиже пред Растислава и испрс 
, но што сам јој ја сам...{S} А шта оно рекосте друго?..{S} Ах, да! „После пет шест година тада 
, па сам тако и учинио.</p> <p>— А не - рекох ли ја теби, животињо, да девојку треба спремити.< 
. начелниче — рече он.</p> <p>— Ама, ја рекох, нећу ја то умети!{S} Баш да беше то узео ко друг 
} Еј, ти, Милићу!!{S} Стојадине!{S} Шта рекох ја, како се мора ићи кад се иде у потеру! — зачу  
је; одредите мало из ближе.</p> <p>— Не рекох ли вам, ухвати за гушу, стегне и удави.{S} Шта хо 
 поред свију мојих напора, ја сам, како рекох, сазнао само толико, да ме на, колима некуд журно 
те, знате ли за какав онакав отров како рекох.</p> <p>— Па наравно, господине, да знам.{S} Али  
/p> <p>- А је ли био овакав случај како рекох?</p> <p>- Био, био, милостиви господине.</p> <p>- 
 ту застајало, и место природе, као што рекох, долазио је глупи листић, или парче какве крпе.</ 
рљању.{S} Отворе се врата побочне собе: рекоше ми да, уђем тамо, што и учиним, али врата остави 
аш тачни..{S} Кнез извади велики златан ремонтоар, — равно шест; тако смо и рекли.</p> <p>Ћелав 
 Као реакција против тога јавља се доба ренесанса, препорођења, повраћања и угледања на стару г 
S} Највећи уметници из доба обновљења, (ренесанса) нису се смели и могли уздићи до слободна обо 
ће ствар од прилике коштати.{S} Хоћу да реновирам мали салон.{S} Жута свила!{S} Све ће бити од  
нити, па се боји да јој не извуку какав реп, ако би отишла с другом којом женом, јер најпосле,  
едан пут, поплашена, окрену леђа, напну реп и утеку уз ливаду.{S} Кад мисле да су довољно далек 
звониградске лапараче градиле и кусом и репатом.{S} Но опет за то, она се по карактеру не би ни 
стојали везани за школски плот, само су реповима високо одмахивали, бранећи се од муха.{S} Сад  
жава. — У ствари пак, Балканија би била република, у којој би Перун Црнојевић, носећи кнежевску 
рено исповедају да је за Балканију боља република но монархија.</p> <p>— А ви прибирате око себ 
растао у републици, и сам је по убеђењу републиканац. — А то је најбољи прелаз од монархије реп 
најновијем политичком бауку, о некаквој републиканској завери, о којој се од јутрос почело шапу 
ги разговор.{S} Каза му новост о тајној републиканској дружини, којој као да се ушло у траг.{S} 
Мона га опет пресече: — Јес, јес, какви републиканци, какве тајне дружине? — то и ја питам.{S}  
> <pb n="422" /> <p>Тоша зину!{S} Какви републиканци, какве тајне дружине?</p> <p>Мона га опет  
само слободњака..{S} Садиградски црвени републиканци — то су ваши најбољи пријатељи.{S} Та то б 
оспођа га пресече:</p> <p>- Какви су то републиканци код вас у академији, какве су то тајне дру 
тини вршио дужности једнога председника републике.</p> <p>Даље је Кугић разлагао, како прилике  
. — А то је најбољи прелаз од монархије републици.</p> <p>Под Црнојевићима Балканија би задржал 
њиге, грде полицију и кнеза и ћаскају о републици.{S} Ништа озбиљно ту не може бити.</p> <p>Око 
атства, и као човек, који је одрастао у републици, и сам је по убеђењу републиканац. — А то је  
ге) — да и то окушају.</p> <p>„Какве ће ресултате дати ти грозни опити — још се не зна.{S} Али  
 је помагала друга једна особина, доста ретка особина: он је био неуморни мислилац.{S} Могао је 
ило, као ово сад, и тек си овде онде из ретка могао видети по какав стран орден.</p> <p>Све је  
</quote> <pb n="285" /> <p>Прочитав ове ретке кнез Мутимир се замисли.{S} Он одступи корак два  
има тим стварима. — Свакако то су ваљда ретки изузетци? — упита доктор радознало.</p> <p>— О, н 
 Обично су добре воље и нежнија срца, и ретко кад да ће у тај мах учинити коме какво зло, што ј 
ткуда му на једанпут паде на ум то тако ретко име Перун Црнојевић, код толиких других обичнијих 
ији јако развијен, и ма да није никаква реткост видети по каванама и пивницама не само удате же 
 кнез и гошћа поклонише се.</p> <p>— Ту ретку срећу, да познам госпођу лично, имао сам на нашем 
мо ћу ја вући одговорност, јер ће свак, рећи: „он је могао учинити све, што није чинио, што је  
ишта замерила.{S} Али неће Лепша то!{S} Рећи отворено: „тога и тога волим“, за њу је то и сувиш 
о даље описивати ову одвратну сцену.{S} Рећи ћемо само укратко неколико речи о целој овој ствар 
ли сузе жалости ни она сама не би умела рећи.</p> <pb n="224" /> <p>Она је осећала да су јој гр 
ника, час на свог мужа, као да је хтела рећи: „па шта мислите ви ту?“.</p> <p>Кад Ратко рече да 
да мужа чисто зачуђено, као да је хтела рећи:</p> <p>„Ако буде“!{S} Е мој будаче, па ти још ни  
ле се, и она управо не зна шта је хтела рећи.{S} Ускључала крв јури јој кроз жиле и шушти, у сл 
е сваки свој интерес!{S} А ја сам хтела рећи то, да ви нити сте једини, ни сте највештији људи  
 тако изговорене, да — можда је срамота рећи — пуковник осети да му целим телом прође нека језа 
<p>Кад један другом нису имали више шта рећи — растали су се: кнез се повукао у своје одаје, а  
одару.{S} Ваш Заре неће вам никад ништа рећи што није истина.</p> <p>- Па, па!...{S} Шта је пос 
сама са собом — она то није умела никад рећи, ни тада ни потада.{S} Ти тренутци остали су за њу 
а?“ Он се сав зацрвени до ушију и хтеде рећи нешто оштро; но опет се уздржа, и, пошто је мало п 
ма какве знаке, по којима с правом може рећи: „та ово је још младост, ово је још снага, крепост 
е не тичу државе.{S} Најмање се то може рећи о његовој женидби.{S} Сви владалачки бракови чисто 
не сме рећи истину у очи, не сме вам је рећи ни онда кад грешите тако очевидно, да већ цео свет 
ренутку зби у души Црнојевића, тешко је рећи.{S} Он осети само некакву тешку горчину и осети да 
 му баш она привуче сву пажњу, тешко је рећи; доста то, ђенерал се чудно загледа у ту слику, и, 
зговори добише други облик, и, чудно је рећи, постадоше учтивији и образнији.{S} Помешани мушки 
девојке.{S} Више им нико нашта не умеле рећи.</p> <p>— Јамачно су горе код коња; спремају ваљад 
авобоља, као што ми сам господар изволе рећи.</p> <p>— Али <hi>господар</hi> није у кревету, ни 
грешни, вама ни ваша рођена жена не сме рећи истину у очи, не сме вам је рећи ни онда кад греши 
ова престоница жалила га је.{S} Може се рећи да га је жалила цела Балканија.{S} О томе је био о 
 што је срећа почела.</p> <p>Не може се рећи да је по уму био нешто изванредно; пре је истина,  
у ближе и да добро слушају што ће им се рећи, па после све онако да учине, како се нареди, за ш 
рекнете сад, што не учините сад, можете рећи и учинити после кад год хоћете.{S} Али што учините 
 вели му да није лепо што плаче; шта ће рећи женскадија кад он као муж плаче и кука!</p> <p>Пос 
, поћута, као да се предомишљала шта ће рећи, за тим настави живо:</p> <pb n="372" /> <p>— Ах,  
 тога што нисмо хтели бежати.{S} Сви ће рећи — бежали, бежали, и кад су већ пали на нос, браћа  
Мислите неће се сутра наћи људи који ће рећи кнезу: узми нас за министре, па заповедај у државн 
ели никакве користи; Заре не хтеде више рећи ни речи, и на све разлоге он је само понављао: „Из 
 себи осећала, како јој је некако лакше рећи „слатки кнез,“ но само „кнез.“</p> <p>И за што све 
е, да не лупам увек главу шта сте хтели рећи.</p> <p>— Да, да, рече Растислав, гледајући у кнез 
имо, господине пуковниче.{S} Изволте ми рећи шта желите, кад желите и како желите, па ћу вам он 
е свет веома реално.{S} Имала је обичај рећи:</p> <p>— Прво ваља живети, то ја знам!</p> <p>Рад 
орим о овоме; једно јутро могао бих вам рећи просто: „г. Растиславе дајте оставку и идите кући, 
ело неће запети.{S} Но бадава, то морам рећи, овако отмена госта још нисам имала.{S} У моме кра 
тислав извињујући се.</p> <p>— Хтео сам рећи да ми ви ипак кажете да нисам углађен, само ми то  
вао да ашикује с Павом) он јој је могао рећи све отворено па црно бело, како избере.</p> <p>Прв 
а својих личних ствари за које би могао рећи да се не тичу државе.{S} Најмање се то може рећи о 
.{S} Не трпите никога који би вам могао рећи: овима сам и ја помагао да дођу на престо.{S} Ника 
још није казао све да би још нешто имао рећи: изгледало је да се бори са самим собом.{S} Паву ј 
исти више.{S} То је све што бих ја умео рећи о будућности.{S} Односно садашњости приметићу толи 
>Шта би Маврикију, он ни сам не би умео рећи, тек на кнежеву реч „фукара“, он, г. Маврикије, <p 
опео до тог врхунца, то нико не би умео рећи.{S} Могло се казати само толико с поузданошћу, да  
живо и чисто обрадовано, као да је хтео рећи: „Ево обећаћу ти што год хоћеш, учинићу ти све по  
ор даде знак министру као да му је хтео рећи да је кнез болестан и да га ваља штедити.</p> <p>К 
могао тако брзо заборавити шта је, тако рећи јуче, било с Врбавцем.{S} И зар то није био случај 
ојила цело биће њено.{S} У потаји, тако рећи кришом и од себе саме, Лепша је сањала о кнезу Мут 
ов у већој дози може донети одмах, тако рећи тренутну смрт - док у мањим дозама може имати за п 
 узети у потребној дози, производе тако рећи тренутну смрт — то су цијан-калијум, стрихнин, пла 
а кнежев карактер.{S} Растислав је тако рећи ономад спасао кнеза од извесне смрти, отео му из р 
олази тобџиска касарна, до које се тако рећи може довикнути — а све то уливало је Мутимиру поуз 
љских планина, у којима је он знао тако рећи сваку стазу.</p> <p>Па и поред све те уверености,  
{S} Сад пак, кад је то пунолетство тако рећи на прагу, код нас од њега не дели више од 3 месеца 
ије где год чули; то је вама морао неко рећи; то су ваљда каква сокачка трабуњања — примети пук 
дин беше већ заборавио шта му је ваљало рећи кнезу, — али сам кнез поправи ситуацију.{S} Он се  
итање о жудњи за влашћу, ту би се могло рећи: ако међу либералима има голих и гладних почетника 
ијатан шипарац — то је све што се могло рећи.</p> <p>Протицао је дан за даном, месец за месец - 
, па онда фркне на нос, као да би хтело рећи: „Па добро, возите кнеза, возите, па шта је с тим, 
 да се плете у државне ствари, и можемо рећи да смо га ту прилично били дотерали у ред.{S} Нара 
 побледе као мртвац.{S} Она хтеде нешто рећи, али њене бледе усне само задрхташе, па се онда жа 
е грчевито купиле, као да је хтео нешто рећи што не може да изговори.</p> <p>Начелник се побоја 
ако, дед овако, док ће тек на један пут рећи учитељ: </p> <p>- Добро, добро, г. капетане, кад т 
ка у којима се ко креће.{S} Што ја могу рећи онако у опште, и што вреди за све наше људе, то је 
 она, дижући у вис леву веђу. — Не могу рећи баш за медведа, пошто с медведима нисам до сад има 
стежући се, скоро и нехотице, ти ћеш му рећи да се његови непријатељи множе, али ти још осећаш  
какав изгледа?</p> <p>— Младић, како ћу рећи, одевен је, као какав ђак из боље куће — рече мома 
 доктор — наш је свет веома.... како ћу рећи.... — <foreign xml:lang="fr">passe <pb n="148" />  
 у чему пренаглити.{S} По чему ти можеш рећи, да је ништавна и незначајна ова тајна дружина?{S} 
ле, лепе слике!{S} Чија је ово слика? — рећиће Лепша.{S} Кнез се брзо маши и хтеде узети слику, 
е.</p> <p>Извршене су и друге знамените реформе.{S} Тако је отесано и побијено двадесет нових д 
рвативци, извршили би највеће промене и реформе, да им пуна власт дође у руке, што се најбоље в 
равно, ја ти у томе не могу дати потпун рецепт, могу ти само у главноме наговестити средства, к 
који је воле.</p> <p>- Ствар је проста, реци девојци ето ту је и ту твоја срећа, и то ће бити д 
говори.{S} Молим те иди!{S} Охрабри је, реци јој да то није ништа.</p> <p>Док је кнез Мутимир о 
идим.</p> <p>— Види!...{S} И ако је ту, реци му да дође амо к мени.</p> <p>После десетак минута 
ујеш ти, старче! ти си паметнији човек; реци овоме твом будали да се не дере! (Радован се обрец 
 преви и пољуби Лепшу за врат.{S} Збиља реци ми. (Он је још једном пољуби док је она међу тим о 
ајкаш!{S} Хајд прођи се будалаштине, па реци благословен час кад си прешла овај праг и ушла у н 
овори момак.</p> <p>— Уведи је у салу и реци да ћу ја сад; нека ме малко причека.</p> <p>Момак  
е....на прилику... та да, на прилику... рецимо, као што је медвед?</p> <p>- Ката се опет мало о 
к обично стижем за непуних 9 минута.{S} Рецимо 10.{S} Од Звониграда до Јеленика 5 је километара 
ће то њима?{S} Збиља!...{S} Дакле тако, реците господи да је све добро, и да ће се Њ. Височанст 
 мирно.</p> <p>— Али, кнеже, господару, реците ми искрено шта знате, шта вам је све наплетено п 
 обичну грађанку — рече Лепша.</p> <p>- Реците за једнога небеснога анђела — прошапута кнез узб 
оказујући му претом доктора, он додаде: реците му ви да се вара; будите ми ви сведок да смо још 
тиславе, да дајете овој земљи устав?{S} Реците ми то — упита кнез на један пут.</p> <p>- То ми  
јачи сан.{S} Да, ви господи тамо тако и реците.{S} О дисању и о билу не морате им ништа ни спом 
њега Бога!...{S} Лепшо, дајте ми руку и реците ми да ћете бити моја од сад па до века.</p> <p>К 
дао и с десна и с лева и пребројао неке рецке на длану, он задиже мало рукав Павин, опипа јој р 
о целом Звониграду, разлети се страшна, реч: „Убијен Књаз!“</p> <p>„Убијен Књаз!“ ту је реч на  
у могла ништа помоћи.</p> <p>— Па ипак, реч „популарност“ није празан звук — примети кнез.</p>  
 пашанца продужише своја саветовања.{S} Реч дође и на последњу кнежеву љубавну историју.{S} То  
је било много света, па и г. срески.{S} Реч по реч док ти се њих двоје дохвате.{S} Нису се свађ 
ива, дрска, а она се пресамитила, једва реч изговара, као каква калуђерица.</p> <p>- Чуо сам да 
} Чисто му се лепила за језик свака ова реч.{S} Младић, код кога се тек био пробудио полни наго 
ко гадно, тако грмаљски; права грмаљска реч!{S} Још само да викнеш чак с врата: „жено! спремај  
влачећи сваку реч и ударајући гласом на реч „власти“.{S} При тим речима њене се усне развукоше  
> <p>— Међер византизам још није празна реч.{S} Какав паклени план!{S} Прво га усамити, одвојит 
.{S} Тада је први пут постала популарна реч „дифтерит“.</p> <p>После 20 дана боловања, у очи пе 
 смеха.{S} Нарочито му се чинила смешна реч „њокалица.“</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Ви сте професор 
" /> отворено тражити.{S} А друго, лепа реч ништа не кошта, а и гвоздена врата отвара.{S} Ја ни 
злазити с тим парадама. „Народ!“ Шта та реч значи у устима владара, то бар за нас, њине доглавн 
 поступак није био случајан; свака ваша реч била је нарочито одмерена и спремљена с извесном на 
езу, госпођа га слушаше пажљиво.{S} Кад реч прихвати Растислав, <pb n="377" /> она се окрете ње 
 је знао.{S} Само о две ствари не хтеде реч једну прословити:{S} Како му је име? и откуда све т 
и обичај није ништа тако страшно, — узе реч опет кнез — тиче се ипак младића и девојке, који се 
ду.</p> <p>— Ох, што се тога тиче — узе реч доктор — наш је свет веома.... како ћу рећи.... — < 
га с интересом слушала.{S} Сад опет узе реч Ратко:</p> <p>— Шта су само прошле ноћи радили.{S}  
 Бар то није више никаква тајна, шта је реч „народ“ значила у устима старога кнеза.{S} Јес, „на 
ијен Књаз!“</p> <p>„Убијен Књаз!“ ту је реч на скоро понављала цела варош, изговарала су је сва 
за умесно да ту, у име намесника, рекне реч две народу.</p> <p>И доиста, после два сахата крила 
у се одмарали, а још ни један не бејаше реч једну проговорио.</p> <p>— Чија ди је секира овде о 
..</p> <p>Врбавац и по трећи пут понови реч господар, и то с нагласком.</p> <p>— О, не — прихва 
ва три пута с ноге на ногу, па, отежући реч по реч, каза хоџи ради чега је дошла, и она и ова д 
н је мирно, хладно, полако, одбрајајући реч по реч, развијао своју омиљену „државну теорију“, м 
но, полако, достојанствено, декламујући реч по реч; после је говорио све брже, све живље, док н 
 је био згодан и кнез се одлучи да баци реч као бомбу — ненадно и са свом тежином, уверен да ће 
 <p>Јела заусти да нешто рекне, али јој реч застаде у грлу.</p> <p>— Ти си одавде из <hi>Звониг 
је ко у тај мах ословио, он не би могао реч проговорити.{S} Но у томе тренутку појави се кнез М 
рбавац као да је навлаш једнако потезао реч „господар“.</p> <p>— Мала главобоља, као што ми сам 
 камо ли што више.</p> <p>Затим је узео реч Милоје, и, по ранијем споразуму, испричао сељацима  
између ова два човека као да је, што но реч, протрчала црна мачка.{S} Они су се мало по мало кр 
аврљати.{S} Ваљало је познавати, што но реч сваку стопу, тих пустих <pb n="554" /> планина па т 
нику мало зазорно, што ја овако, што но реч „с неба па у ребра“.{S} Али таква је моја навика.{S 
био наишао на своју омиљену тему-што но реч: усео на свог коњића, и сад га је тешко било скрену 
 много света, па и г. срески.{S} Реч по реч док ти се њих двоје дохвате.{S} Нису се свађали, ал 
пута с ноге на ногу, па, отежући реч по реч, каза хоџи ради чега је дошла, и она и ова девојка. 
рно, хладно, полако, одбрајајући реч по реч, развијао своју омиљену „државну теорију“, мртву и  
ако, достојанствено, декламујући реч по реч; после је говорио све брже, све живље, док најпосле 
помене о отровима.</p> <p>„Пошто је већ реч о свему томе, вредно је поменути и отрове, који се  
 ни сам не би умео рећи, тек на кнежеву реч „фукара“, он, г. Маврикије, <pb n="41" /> не мислећ 
 кнез Страшимир, но био Турчин, ако ову реч не одржао, само ако ви продужите и даље ово ривење  
Но пуковник још и не изусти потпуно ову реч, кад Ката прихвати:</p> <p>- И за претрпљени страх  
 са страхом пратила сваки покрет, сваку реч Павину.{S} Но сад на један пут она се чисто измени; 
, немојте сад да ме поправљате за сваку реч; не дате ми да кажем моју мисао.</p> <p>Молим, моли 
нерал снажно, ударајући гласом на сваку реч.{S} Други је удахнуо душу у онесвешћено и умртвљено 
 народом један владар мора мерити сваку реч своју, пошто се такве речи у народу годинама памте  
не пуковниче, рече она развлачећи сваку реч и ударајући гласом на реч „власти“.{S} При тим речи 
ти. <hi>господине</hi>, да ту простачку реч „жено“ нећу више да чујем!{S} Какав је то говор!{S} 
д!{S} Оставите, молим вас, ту демагошку реч.{S} Она тако ружно звучи у устима једног владара!{S 
 се да увек пита, кад чује какву страну реч којој не зна крсна имена.</p> <p>Било је у животу г 
.{S} Он је на то употребио једину гадну реч, која личи на убиство.</p> <milestone unit="subSect 
, па ви сте се сад ухватили за ту једну реч.{S} Оставите то....{S} Ето, морам да их псујем; пом 
S} Он зна загонетку смрти и тајанствену реч, на коју смрт отвара своја наручија и пушта из њих  
су се тицале Лепше.{S} Но кад он помену реч „силовање“, Мона се грохотом засмеја.</p> <p>— Еј,  
манда.{S} Кад кнез командује ту страшну реч, онда је то значило: сад ваља летети, па остало што 
ка доктор, ударајући гласом на последњу реч; после настави тихо — Добро, кад би баш и била код  
. она доврши реченицу шапућући последњу реч свакој други на ухо, на шта се оне узеше још више с 
и јасније.{S} Кад Синђа заврши последњу реч — Пави је већ било све јасно.</p> <p>Чим је Синђа п 
> <p>Још не беше Ратко изустио последњу реч, кад се на вратима зачу појаче куцање.</p> <p>— Ко  
 уопште не би имао потребе да помиње ту реч.</p> <p>— Е, чуда боже — рече кнез Мутимир немарно  
о од господара? — упита Врбавац.</p> <p>Реч „господара“ чудно је звонила у његовим устима.{S} О 
аравно, да је <hi>отрован</hi>.“</p> <p>Реч је била о пауку, да ли спада у ред отровних паукова 
S} Синоћ није било ништа страшно!{S} Е! рече кнез.</p> <pb n="269" /> <p>Растислав махну главом 
 онда искапи чашу.</p> <p>— Дивно вино! рече он и показа Зару руком да се на њега угледа.</p> < 
Quelle honte</foreign>! (Каква срамота) рече млади господин, и пође полако преко собе, па онда  
foreign> (Има право, људи су у очајању) рече доктор дежурном официру, на оном истом страном јез 
 па, махнув раширеним, прстима на њега, рече:</p> <p>„Их, баш си глуп, бога ми си као коњ глуп, 
ву шта сте хтели рећи.</p> <p>— Да, да, рече Растислав, гледајући у кнеза.{S} Ја кажем да Ваша  
рижљиво и научно испитати.</p> <p>— Да, рече доктор, могуће је да је то у старини и имало какав 
 ухо, доктор баци брзо поглед на кнеза, рече: „имате пуно право, г. намесник,“ опет се поклони  
 је?</p> <p>— У овом гробу нешто шушка, рече кнез, показујући прстом на гроб, на коме је мало ч 
бу. „Иди, ја још имам нешто мало посла, рече пуковник својој госпођи, и упути се у кабинет за р 
ијену хартију.{S} Кмет се мало искашља, рече људима да приђу ближе и да добро слушају што ће им 
ило у сред јела, кнез викну г. доктора, рече му да седне ближе, и узе га у шали <pb n="142" />  
> <p>- Још тамо, још тамо, трећа врата, рече писар Срећко, показујући прстом.</p> <pb n="230" / 
охвати за мишку кнежева млађа ађутанта, рече му нешто живо и оштро, два три пут махну руком, и  
нез то одби најодсудније.{S} На против, рече да ће сад ићи да гледа како игра народно коло и да 
и он не примети ништа.{S} Но на против, рече понизно, како и он „у начелу дели све погледе кнеж 
 медведа, и није ништа друго да медвед, рече пуковник.</p> <p>Ућуташе обоје; обоје су нешто мис 
је дуго.</p> <p>— Збиља, г. Растиславе, рече пуковник окренув се према Растиславу, шта ви имате 
молим, у две речи само, кажи ми шта је, рече кнез с досадом и кењкањем.{S} - Кажи! - он се прев 
.... и ју, леле мене, да ме ко не чује, рече несретна Петрија, осврћући се живо око себе, док с 
к назад, и, подижући у вис обадве руке, рече опоро и одлучно.</p> <p>— Даље од мене, господине  
 Искрено вас жалим; господине ђенерале, рече кнез рукујући се с њим — али ствар је дотле била д 
 кад човек има о себи узвишено мишљење, рече Растислав хладно.</p> <p>— Још је лепше, кад човек 
но стеже доктора за руку и, теглећи се, рече:</p> <p>— И — их, докторе!{S} Ово ће бити диван ид 
 Изволте, госпођице, молим вас изволте, рече јој он оштрим нагласком, и, ушав у собу, показа јо 
је био узбуђен.</p> <p>— Моје јагњешце, рече јој он и хтеде је пољубити у уста.{S} Она окрете г 
Вама треба власти, господине пуковниче, рече она развлачећи сваку реч и ударајући гласом на реч 
шу, стегне и удави.{S} Шта хоћете више, рече Ката одсечно.</p> <p>— Али какав може бити тај отр 
и је у шири круг.{S} Он се окрете Жики, рече му да иде одмах доле и да нареди људима, да се спу 
то живи људи, оваки исти људи као и ми, рече Заре.</p> <p>У томе изађоше на једну пољаницу.{S}  
ке.</p> <p>— Тако, сад ћемо бити мирни, рече он у шили, али као мало заједљиво, и притиште је о 
p> <p>-— Видећеш, сад на првој станици, рече кнез с осмехом, мењајући нагло разговор.</p> <p>—  
 узе за длан и, гледећи је право у очи, рече: </p> <p>- Богме си лијепа.{S} Богме ти је и срећа 
рипи се уз њега, и, гледајући му у очи, рече:</p> <p>— Чујеш, Рале, тебе дирају моје речи баш с 
/p> <p>— За што, Ваша Светлост? — знам, рече Маврикије кнезу, који је још стајао и непрестано г 
та се опет мало осмехну.</p> <p>— Знам, рече она, дижући у вис леву веђу. — Не могу рећи баш за 
али он брзо опет настави. — Ја не знам, рече он хватајући се оберучке за главу — не знам, или с 
а је пољана одјекивала.</p> <p>— Дивно, рече кнез — ови разуму своја права: они се не даду прек 
један.</p> <p>— Боже! да ли је свршено, рече други.</p> <pb n="6" /> <p>— Сигурно, сигурно! ту  
ло.{S} Начелник прими чича Милоја лепо, рече му да седне и сам му намести столицу сасвим уза се 
цања ништа неће помоћи.</p> <p>— Добро, рече ђенерал загушљиво али одсечно.{S} Видело се да га  
же бити сумње.{S} Такав је био договор, рече трећи.</p> <p>— Знам, али зар није могло бити да с 
а сад један другом можемо пружити руку, рече он и пружи <pb n="321" /> руку кнезу, који се нађе 
на диван и, трљајући га палцем по челу, рече му озбиљно: — Чујеш, мили мој, сад ваља озбиљно да 
Ћути бога ти, Петрија, не зановетај ту, рече Пави срдито — Ја! он књаз, па ће гледати на ме сељ 
ом по камену, који се десио ту на путу, рече сељаку:</p> <p>— Подмети овај камен, подмети, синк 
дахну чича Милоје.</p> <p>- То ти је! - рече начелник равнодушно.{S} - У осталом ти не мораш ње 
лага?!</p> <p>— Слаго те нисам ништа; - рече хоџа мирно, усркујући дуг дим с наргиле — рекао са 
ј игри.</p> <p>— Није ваљда баш тако? - рече кнез.</p> <p>— Вала баш тако! — потврди Лешна одсу 
гласно се насмеја. „Знала сам ја то.“ - рече она с очевидним задовољством.</p> <milestone unit= 
м.</p> <p>- Скорашња успомена из лова - рече кнез.</p> </div> <pb n="167" /> <div type="chapter 
в.{S} Ту би се морало отимати од њега - рече на један пут Маврикије и устаде.</p> <p>Кнез заста 
деће ти цео Звониград, цела Балканија - рече Мона убедљиво.</p> <p>Лепша диже главу и сузним, п 
а ћу казивати што будем умела и знала - рече Ката скромно и са снебивањем.</p> <p>Да би сазнао  
 себе.</p> <p>- Прођи се ћорава посла - рече он зловољно.{S} Хајде, иди куд си пошла, а кад свр 
ни маћи, а ту ће требати доста новаца - рече Растислав продужујући започети говор.</p> <p>Два п 
Па... ћерка ми је.</p> <p>- Вала није - рече хоџа.{S} - То не море бит’.. а кад би и било тако, 
 струја и бацила их куд год ниже доле - рече Враничић - тако је било име, или тако су бар звали 
усрећи једну девојку, и њу и све њене - рече доктор као зачуђено.</p> <p>Боја отресе крај од ћу 
"511" /> да убије пандура и да утекне - рече Растислав кроз зубе.</p> <p>- Тако!{S} А није ту п 
/p> <p>- Почели сте говорити о љубави - рече доктор с осмејком.</p> <p>- Скорашња успомена из л 
 знаш какве помоћи, по богу син да си - рече Милоје, а његове старачке очи заводнише од суза.</ 
стиславу.</p> <p>- Јес, ваши поступци - рече Растислав и исправи се у фотељи.</p> <p>— Именујте 
воја воља, да одем ја сам да погледам - рече онај други.</p> <p>- Најбоље ће бити да пошљемо чи 
оље да је мојом рођеном руком закољем - рече чича Боја срдито.{S} Он хтеде продужити, но доктор 
У петак, у ово доба, биће све свршено - рече ђенерал и устаде с дивана.</p> <p>— Сад смо се изм 
 У свашта хоћеш да завириш; остави то - рече Лепша живо, и, узимајући Мутимиру кутију из руку,  
 га према ватри.</p> <p>— Скоро поноћ - рече он. — Хајдемо!{S}- Даље чекање нама смисла. </p> < 
оложају у каквом је он.{S} Тешко њему - рече она и неколико крупних суза потекоше јој низ образ 
мрт блаженопочившег кнеза Страшимира —- рече кнез нагласком потпуно убеђена човека.</p> <p>Кају 
ао.{S} Ту сам ја заиста прави доктор —- рече Ката осмејкујући се и показујући прстом на своје г 
аговести зашто не сме одмицати од куће: рече да и сама носи одговорност за ваш живот и баш с то 
ће овај покрет имати много дубљи корен; рече, како је озбиљно о томе премишљао да ову струју ок 
/p> <p>- Шта!{S} Да се не бојиш мађија? рече кнез и нали себи другу чашу.</p> <p>— О, то не, го 
се оно каже?... шија....{S} Је ли шија? рече кнез, обрнув се г. Растиславу на што овај одговори 
одила у гробље.</p> <p>— Ово је гробље? рече кнез.</p> <p>— Гробље, одговори шапатом црна прили 
било.{S} Куку, колико ли је ово сахати? рече Мона седајући крај Лешне на отоман и вадећи часовн 
ира.{S} На моје питање: да ли је будан? рече ми да ће по свој прилици бити будан; мало час вели 
 је то рекао да ја имам што против вас? рече Растислав и упре очи у пуковника, очекујући шта ће 
и.</p> <p>— Ви сте узбуђени, господару? рече Заре са саучешћем.</p> <p>Кнез не одговори ништа н 
дсечно.</p> <p>— Лепшо! ти ме презиреш? рече Мутимир жалосно.</p> <p>— Наравно да те презирем!< 
ати!{S} Истина ја не знам шта је теби _ рече он и приђе жени пружајући јој кишобран.</p> <p>гос 
адна презирања.</p> <p>— О.. о.. о..! — рече Врбавац кивно, и јурну даље као човек, који је јед 
е све то вама десило, драги маркиже?! — рече барон Жермини, све више и више узбуђен Белиновом п 
 Та шта говорите, мој драги маркиже?! — рече зачуђено барон Жермини, придиже се у кревету и зау 
 на то личе.</p> <p>- Моји поступци?! — рече пуковник, показујући прстом на своје груди и прибл 
и могуће да се све то с вама десило?! — рече Жермини и скочи из кревета.{S} Он се извини пред м 
да!...{S} Ако ће!{S} Тако ми и треба! — рече Лепша и не свраћајући пажњу на оно што је Мутимир  
жно!....{S} Сиротињи тако мало треба! — рече младић збуњено.</p> <p>Но Растиславу је и оно неко 
— Што направисте ову бруку за бадава! — рече доктор.</p> <p>— Бруку градите ви — обрецну се Бој 
ог? — упита госпођа.</p> <p>— Та, да! — рече пуковник расејано.</p> <p>— Кога?{S} Кога то?{S} Т 
 Разговор потпуно достојан намесника! — рече Растислав презриво и још се више увуче у фотељ у к 
 пара.!</p> <pb n="417" /> <p>— Пара! — рече мајор Тоша полако с испрекиданим дисањем, као оно  
е у очи Растиславу.</p> <p>- Не мора! — рече он с особитим нагласком, па се онда загледа право  
х будоара, зар је ту далеко до греха! — рече доктор и развуче усне у широк осмејак.</p> <p>— Да 
и нећу.{S} Нису ми крива невина деца! — рече Боја и пође из угла.</p> <p>— Ама да ти кажем — ре 
мети кнез опоро.</p> <p>— Шта је сад! — рече ђенерал и застаде. „Шта је ово?{S} Шта је овоме чо 
сти.</p> <p>— Погледајте их шта раде! — рече кнез још поиздаље, сав радостан. ^</p> <p>Растисла 
што се овако догодило.</p> <p>— Боже! — рече госпођа зачуђено и тиме прекиде Растислава.{S} Он  
 <p>— Како шта ми је? како шта ми је! — рече Растислав с досадом, и штедљиво изви своју руку из 
о ми то говориш?... кад знаш да није! — рече Пава бришући сузе.</p> <p>— Ама шалим се, лудо јед 
иђаше на сусрет.</p> <p>— Не, не, не! — рече Јела у страху, бранећи се руком од господина, који 
.</p> <p>— Којешта, пред тобом тајне! — рече Растислав зловољно. — Није то, но ја сад посла има 
ај то за себе.{S} Него дете ми дајте! — рече Боја одсечно.</p> <p>— Јес, чељаде наше! — викну Р 
говори Радован.</p> <p>— Туна! јесте! — рече доктор подругљиво, осврнув се Радовану — и ти баш  
.</p> <p>— Еј, моје невино полетарче! — рече Мона милујући кнеза по глави. — Зар ти збиља мисли 
 ли су спремни коњи.</p> <p>— Одвали! — рече слуга, пресудно, растежући парче коже којим је ваљ 
шате? — понови кнез. </p> <p>— Цвили! — рече ђенерал брзо и оштро.</p> <pb n="340" /> <p>- Шта  
ље кнез.</p> <p>- Ах, она! она цвили! — рече ђенерал плаховито, пун узнемирености.</p> <p>Кнез  
сијане усне.</p> <p>— Јао тешко мени! — рече Лепша усплахирено, намичући журно мараму на врат.{ 
али.</p> <p>Лепша скочи: — Куку мени! — рече она и притрча великом огледалу у углу.{S} Углачано 
ије!{S} И сад и за тим треба слинити! — рече Растислав срдито и чисто одгурну жену од себе.</p> 
} Још ћете ме ваљда и лудим начинити! — рече кнез спуштеним, куд и камо блажим гласом.</p> <p>— 
разви овакав разговор.</p> <p>— Знам! — рече начелник!</p> <p>— Па помажи, ако знаш шта је Бог  
и Заре своју причу.</p> <p>— Не знам! — рече кнез с досадом — то су бајке које мени не иду у гл 
" /> <p>— Ја те разумем и не разумем! — рече Ратко. — Видим шта хоћеш, али не знам како ћеш.{S} 
на.{S} С тога немојте бар преда мном! — рече Растислав, одмахнув руком срдито!</p> <p>— Ви забо 
 <p>— Е, право вели!{S} Његово право! — рече Растислав презриво, пошто је целу ову причу Ратков 
 - одговори кнез.</p> <p>- Та....ако! — рече Растислав мрачно.</p> <p>— Тако, тако, — рече кнез 
 n="397" /> <p>— Добро, добро, добро! — рече Растислав једва уздржавајући гнев. — Добро, сад ће 
еку руку госпођа Помпадурин кандидат! — рече он с подругљивим осмехом.</p> <p>— Чудим се да ноћ 
је, па проста му свака друга пропаст! — рече Боја, после настави брзо.</p> <p>— Но ствар није з 
ну:</p> <p>— Начелник, тешка дужност! — рече г. прота.</p> <p>— И велика дужност, прихвати Вуја 
ц.</p> <pb n="450" /> <p>- Доста већ! — рече Мона, и узев Лепшу под руку поведе је напред.</p>  
S} Пушка је била пуна.</p> <p>— И ју! — рече госпођа.</p> <p>- Пушка била, пуна — продужи Ратко 
киме је она опет род.{S} Лепша! знаш! — рече госпођа Софија и значајно повуче мужа за руку — Ле 
рила последње речи.</p> <p>- Да идеш! — рече сад Синђа подругљиво.{S} - Па иди!{S} И није за ко 
cal</foreign> (Ти си жртва искупљења) — рече кнез.</p> <p>Каја се исправи: — Неговори тако!{S}  
oreign> (Ти си моје сунце, то је све) — рече кнез, и узев Кају под руку поведе је у собу остали 
ема ничега што би вређало твој понос) — рече кнез и покупи ноге да начини пролаз слузи, који у  
слиш сад ће искочити. „Јадниче моје“, — рече Мона с материнском нежношћу.{S} Но у тај мах она у 
бар, сигуран посао.{S} А то Ката зна, — рече она показујући прстом своје чело.</p> <p>Пуковник  
о се начелник,</p> <p>— Ништа, ништа, — рече Растислав и окрете се кнезу, који му беше почео не 
лепше; онда ћемо играти партију шаха, — рече кнез расположено — а ја ћу вас тако бити, г. Маври 
 казаћете нам ко су господа и одакле, — рече Растислав.</p> <p>— Ама, јес, јес, молим покорно,  
у.</p> <p>— Но, чекај да видиш, дете, — рече он одлучно и опет јурну на Јелу.</p> <p>Она бејаше 
 наслоњен на диван.</p> <p>— Бирајте, — рече кнез Мутимир — време пролази; одлагање је немогуће 
е јавио све то оној својој шиндивили, — рече Растислав, пошто је мало поћутао, поврћући разгово 
.</p> <pb n="165" /> <p>- Знам, знам, — рече кнез, климајући главом. — Мени је сасвим јасно как 
 дуго уздржавана пара.</p> <p>— Знам, — рече кнез мирно.</p> <p>— Али, кнеже, господару, реците 
астислав мрачно.</p> <p>— Тако, тако, — рече кнез брзо — И то државу кошта само три хаљаде дука 
и.</p> <p>— У реду је, молим покорно, — рече начелник и рашири обадве руке, показујући збор. —  
тресло ово одбијање кнежево. — Добро, — рече ђенерал - овда изволите ми саопштити вашу тужбу.{S 
 <p>— Плачеш! зацело треба да плачеш, — рече му она — кад си тако никакав карактер.</p> <p>— Па 
pb n="310" /> <p>— Дакле, ви знате!.. — рече ђенерал Врбавац, а ове му речи излетеше из груди,  
.{S} Нисам требао правити такве шале. — рече кнез понова.</p> <p>— То није шала — прошапута Кај 
 поранио, јамачно опет ниси имао сна? — рече Ратко.</p> <p>— О, на против, испавао сам се царск 
 пође му на сусрет: — Откуд та срећа? — рече он с осмехом, али прилично збуњено.</p> <p>— Није  
{S} А? а?{S} Прима ли се мој предлог? — рече кнез кроз смех јасним, веселим гласом, гласом на к 
ли те ваше исказе, господине маркиже? — рече барон Жермини.</p> <p>— Јесам, потписао сам — рече 
 верујеш ли ти у будућност Балканије? — рече кнез и упре поглед право доктору у очи.</p> <p>Док 
 баш за медведа, милостиви господине? — рече Ката чисто с подругљивим осмејком на уснама.</p> < 
та ли може бити да се толико задоцне? — рече један од ова два човека.</p> <p>— Без ичега није.{ 
 <pb n="486" /> тога да се не сећате? — рече барон чисто срдито...</p> <p>— Не знам!{S} Ето, не 
Хоћемо ли једну партију шаха? хе, хе? — рече кнез расположено, приђе и лупи Маврикија по рамену 
 неожењен.</p> <p>— А ко ти то тражи? — рече Лепша, гледајући га још једнако попреко.</p> <p>—  
и ти тако нагао, као да те неко гони? — рече Растислав ступајући у собу.</p> <p>— Гони, те још  
рацима.</p> <p>— Домаћице, где си ти? — рече пуковник као мало прекорно у шали. — Давно је већ  
толу.{S} Хоћете ли да вам их покажем? — рече кнез одсечно.</p> <p>— Па шта има у тим књигама? — 
ем!{S} Зашто да умрем, како да умрем? — рече ђенерал чисто зачуђено.</p> <p>— За што!{S} За то  
е у њему кнеза Мутимира.</p> <p>— Он? — рече један.</p> <p>— Он! — прихвати други.</p> <p>— Онд 
о смео чинити!{S} Ко вам је то казао? — рече дежурни чисто чудећи се.</p> <p>— Ти јамачно не зн 
роман, гадан паук!{S} Зар ниси видео? — рече она, и пође очима тражити паука.{S} Док су услужни 
укњу, кад је он официр и дупло мушко? — рече дете наивно.</p> <pb n="490" /> <p>- Ко носи сукњу 
 Јовино.</p> <p>- Гле, откуда ти амо? — рече Растислав зачуђено, излазећи пред госпођу.</p> <p> 
е на очи.</p> <p>— Шта је теби, жено? — рече Растислав изненађено, и затури главу назад да боље 
} Ене гле!{S} Убило би га ово у врат? — рече весела Петрија и пљесну Паву по њеним лепим, белим 
p> <p>— Ви то мене питате, господару? — рече он, као с неким чуђењем и упре прстом у своје груд 
шина.</p> <p>— Мутимире! ти се жениш? — рече Лепша промуклим, уздрхталим гласом.</p> <p>Кнез Му 
<p>„Неваспитано, распуштено дериште!“ — рече Растислав, коме беше свратио Маврикије да му одмах 
праву да се послужи свима средствима“ — рече ми овај човек, и ја сам ову реченицу нарочито упам 
какаше иза стола. „Хајдемо, време је“ — рече један. „Хајде“ прихвати други.{S} Погасише цигаре, 
е? „намесник не мора да трпи шпијуне“ — рече он, пун гнева.</p> <p>— Да! не мора — одговори Рас 
је с вама.{S} Ваљада је горе с батом“ — рече он.</p> <p>Боја је ћутао, али је осећао као да му  
су остали?..</p> <p>— „Стрпен спасен“ — рече Милоје полако, гласом човека који је много искусио 
ле ти владаочеву слику у ђубре бацаш“ — рече жбир чисто радосно.{S} За тим духну у пиштаљку, дв 
, изађи овамо, да се нареди што треба — рече дежурни.</p> <p>После мала устезања они пођоше.{S} 
 теби.{S} Ко ли ће то бити у ово доба — рече гошћа радознало.{S} Но Мона јој ништа не одговори. 
S} То свак жали, али нико не одобрава — рече Боја.</p> <p>- Само што се таке „паљевине“ код вас 
а сва су окна потпуно здрава и читава — рече секретар.</p> <p>— Онда ја не знам!{S} Онда сте ви 
> <p>— За што не!{S} Ако хоћете и два — рече кнез, и доиста именова једнога Немца и једнога Фра 
ина обична путничка воза.</p> <p>— Да — рече кнез, с видним задовољством — само кад се не би гу 
 да је нема.</p> <p>— Ту је код кнеза — рече Радован кроз зубе, а очи му се почеше наливати крв 
 кнез.</p> <p>— Хајде сада, мила моја — рече Мона Лепши.</p> <p>Лешна крочи.{S} Мутимир је опет 
 убодена места. — Ово је доиста брука — рече он срдито. <foreign xml:lang="fr">C'est <pb n="66" 
и кажем... ал прво да рекнеш драгичка — рече Синђа.</p> <p>Пава је ћутала и гледала, не знајући 
велите; а мислите ли и ви као кокошка — рече кнез вршећи рокаду — Ама да ми је знати шта ви мис 
подуже ћутање.</p> <p>— Срдачно хвала — рече ђенерал после подужа ћутања — Да нас је ко гледао, 
место.</p> <p>— Извините, нисам хтела — рече Јела збуњено и поуми да се и сама сагне, да види < 
 јабогме, Синђа јој је врат и сломила — рече Радован.</p> <p>Упуте се право конаку где је био о 
у горе код коња; спремају ваљада кола — рече чича Боја.</p> <p>Пођу горе и на по пута стигну Гр 
д сам однеговала онакога брата сокола — рече она шалећи се. — Но чек да седнем овде до тебе да  
ар ићи баш тако лако, како се замишља — рече Врбавац. — У историји нема понављања.{S} Јеленик ј 
борити на првим скупштинским изборима — рече Ратко.</p> <p>- Оборити; мучно је то после обарати 
ајновијег роба.{S} Буди му милостивна — рече Мона с ђаволским осмејком, затим се окрете кнезу:  
је у ову кућу да овде буде осрамоћена — рече Радован.</p> <p>— Еј ти, брате!{S} Пази ти шта гов 
 <pb n="415" /> <p>— Ствар је замашна — рече мајор Тоша приближив се жени, — знаш да ми стоји е 
} Не знам ја ваша ђидиска пренемагања — рече она одсечно.</p> <p>— Лепшо! ти ме презиреш? рече  
рија, кад ти је тако увек до ђавољења — рече Пава подижући цвет са земље....</p> <p>— Е, није,  
човека и нагнати га силом да одговара — рече консул увређено.</p> <p>— Шта сам знао чинити!{S}  
ли на картама преко три хиљаде дуката — рече Ратко срдито.</p> <p>Растислав се пљесну.</p> <pb  
асом.</p> <p>— Сад, пре једног сахата — рече Ратко. </p> <p>Госпођа се окрене вратима и обриса  
јавност с протоколом тога мога испита — рече Белини.</p> <p>— Ах! то не мислим ни ја, да ће они 
а! — рекао си већ један пут, па доста — рече Мона зловољна.</p> <p>— Рекао сам, Мона, али знаш  
га предусрете:</p> <p>— И знаш ли шта — рече Ратко — она има право.</p> <p>— Како има право, —  
вник се опет окрете огледалу: — ништа — рече он и продужи откопчавати мундир.{S} Каја хтеде још 
а стоји покривена овака красна ручица — рече Мона, пљескајући гошћу по десној руци пуначкој, об 
убијете.{S} Закитите се славом убилца — рече ђенерал подругљиво, и узе ходати по соби.</p> <p>— 
/p> <p>— Дакле?</p> <p>— Попићу отров — рече ђенерал загушљивим гласом.</p> <milestone unit="su 
асправљати кад се вратимо у Звониград — рече он благо - а сада на путу молио бих вас, да се не  
<p>— Ја то сад први пут чујем од тебе — рече Тоша, изненађен овом новошћу.</p> <p>— Сад први пу 
одине.{S} Ми смо дошли за наше чељаде — рече Боја.</p> <p>— Нема, старче, овде никаква ваша чељ 
 ме с ове ватре — пуштајте нам чељаде — рече Боја.</p> <p>— Чујеш старче, овде нема никакве тво 
 сад да идем, никака посла немам овде — рече Пава љутито.</p> <pb n="241" /> <p>Синђа је дотле  
>— Та он је ту; он мора бити ту негде — рече госпођа и узе завиривати свуда око стола.{S} Узе г 
 помиње ту реч.</p> <p>— Е, чуда боже — рече кнез Мутимир немарно и равнодушно.</p> <p>Тако је, 
е припила уз њега.</p> <p>— Шта ми је — рече госпођа Софија озбиљно, није ми ништа, жао ми га,  
а беху допратили.</p> <p>— Јес, он је — рече Мона гошћи, која такође заусти да нешто рекне, али 
але!{S} Та није, молим те, није, није — рече госпођа благо, и опет му приђе, опет га ухвати за  
зе гледати право у очи.</p> <p>— Није — рече она меко — ти си плануо, на ниси ни чуо добро.{S}  
ћу мојом, господине ђенерале, да није — рече кнез.</p> <p>— Онда ми је смрт три пут лакша.</p>  
 не заборави да ме извести дан раније — рече Врбавац.</p> <p>— Што, да нећеш позивати још кога  
ве сазнати.</p> <p>— Доцније, доцније — рече ђенерал за то има још времена.{S} Бар ове ноћи она 
по, то су ваше обичне женске лудорије — рече Растислав ослобођавајући полако своју руку из жени 
ћато, у руку да љуби — она ето лудује — рече Синђа набусито.</p> <pb n="245" /> <p>Ове речи Син 
оже бити већи пријатељ од твоје тетке — рече баба Ката.</p> <p>Јела је ћутала и замишљено гледа 
p>Ћутање!</p> <p>— Господине ђенерале — рече кнез и крочи му ближе, време је протекло, говорите 
ром патриотске службе, лепо провеселе — рече кнез пењући се у кола.</p> <p>Доктор се дубоко пок 
> <p>— Чек да чујете шта је било даље — рече Ратко — још није свршено.{S} Елем, кад мајмун окин 
 причом.</p> <p>— Да чујете само даље — рече секретар.</p> <p>— Упитам особу у домино, где сам  
е говори; сама та помисао понижава ме — рече она живо.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Il n’y a 
још прћавијим но што је.</p> <p>— Ене — рече она, показујући тако другарицама редом свој задигн 
 теби да будеш дипломатичан и за мене — рече она шаљиво, с лаким осмејком на уснама). — Пусти м 
отимати) па зато и ти носиш панталоне — рече Ратко, смешећи си детињој лудорији.</p> <p>— А зар 
 говорим да оде у собу да мало одахне — рече кнез прилично збуњен.</p> <pb n="293" /> <p>Пуковн 
уно ироније.</p> <p>— Моје је мишљење — рече Растислав апатично, не мичући се са своје наслоњач 
— Морам вас понова молити за извињење — рече кнез, седајући на округлу, кадивену столицу. — Али 
ен, о томе не може бити никакве сумње — рече Белини.</p> <p>— Па добро!{S} Али како сте онда, в 
те напитак и свршавајте ствар што пре — рече он одважно.</p> <p>Лаганим корацима кнез приђе зид 
одару, ја вас преклињем зауставите се — рече ђенерал Врбавац потресеним гласом — Ја вас преклињ 
али...</p> <p>— Господару, разбери се — рече Жика нежно и прихвати Црнојевића за главу.{S} Зачу 
 Каја опет поврати.</p> <p>— Шалим се — рече кнез, осећајући да је претерао.</p> <p>Каја махну  
ово су писмени докази, које већ знате — рече он.{S} За тим пружи кнезу малу кутију од црвена пл 
вас представљам, јамачно се познајете — рече Мона.</p> <p>И кнез и гошћа поклонише се.</p> <p>— 
познанства не може бити никакве штете — рече гошћа предусретљиво.</p> <p>Мона уведе гошћу прво  
траним језиком.</p> <p>— Хајд изађите — рече дежурни.</p> <p>— Куда ћемо?{S} Ми одавде нећемо б 
ним вратима. — Куку, саме смо самците — рече Пава.</p> <p>— Ћути! и ако смо; још боље! — прихва 
у врх својих ципела.</p> <p>— Хитајте — рече кнез мало после — три минута већ је прошло.</p> <p 
атко.</p> <p>— А ко зна можда и јесте — рече Растислав.</p> <p>— Није, није!{S} Чуо бих ја то.{ 
одевен је, као какав ђак из боље куће — рече момак.</p> <p>Растислав навуче рукав од капута заг 
одсудно.</p> <p>— Господине пуковниче — рече жена, а глас јој је био јасан, звучан, али уздрхта 
у снагу.</p> <p>— Господине пуковниче — рече она — ви имате овде посла с једном робијашицом!</p 
p>— Доста, доста, хвала, г. начелниче — рече он.</p> <p>— Ама, ја рекох, нећу ја то умети!{S} Б 
 онај сметењак да прво човека пријави — рече Растислав журно и нагло пође вратима.{S} Но као да 
најчудније, и што ме до лудила доводи — рече г. маркиз, а за тим настави: — Довде ми је, ето, ц 
та господин полако.</p> <p>— Уђи, уђи — рече госпођа нехатно погледав господина само једним око 
равно, спрам тебе ће бити још нежнији — рече Мона указујући гошћи место где ће сести —- Раскомо 
ако јасним схватањем ствари у теорији — рече Растислав.</p> <p>— Ви се врло варате, г. Растисла 
и срдачно.</p> <p>— Тренутци су тешки — рече он.{S} Ти мораш сад заборавити све друго, а имати  
и обриса марамом очи.{S} - Право вели — рече она, окрећући се опет мужу и Ратку — Право вели, д 
<p>— Лепо, терајте као што сте почели — рече она јасним, уздрхтаним, срдитим гласом — терајте,  
Тако си бледа.</p> <p>- Глава ме боли — рече Каја слабим гласом и прислони шаку на чело.</p> <p 
> <p>— Чудан образ!{S} Образ у кецељи — рече доктор.</p> <pb n="265" /> <p>— Не знам ја ваше Зв 
/p> <p>— Питај их ти, а питаћемо и ми — рече Жика — а већ ако успитају одакле смо, откуда идемо 
при изласку у авлију.</p> <p>— Јок ми — рече Боја, окренув се.{S} Без девојке не идемо!</p> <p> 
роматрајући друге, какви су они јадни — рече пуковник.</p> <p>— А најлепше је, кад уобрази да с 
>Но ђенерал то опази.</p> <p>— Извини — рече он, хватајући кнеза за руку — Ја сам прекардашио.{ 
ер како се казне оваки гнусни злочини — рече кнез јетко, и јурну напред.{S} У проласку он дочеп 
ш ни то да пуковник ради да ме уклони — рече кнез на једаред.</p> <p>Каја разрогачи очи. — Да т 
киде.</p> <p>— Све су то твоје ствари — рече она, а ја кад сам једном рекла доста, онда доста,  
ити такав неваљао човек као што си ти — рече хоџа мирно.</p> <pb n="236" /> <milestone unit="su 
 за које би је кнез после могао удати — рече доктор.</p> <p>Боја га пресече:</p> <p>— А што кне 
 пажљиво.</p> <p>— Не, не ћемо бежати — рече Црнојевић одсудно.{S} Хоћу да дочекам те људе, да  
те само, уверен сам да ће вам пријати — рече кнез с подругљивим осмејком, и, клањајући се лако  
о и калуђере; нећемо ми њих ни видети — рече Синђа, грабећи напред.</p> <p>Она поврте у лево и  
— Молим те, Рале, немој тако говорити — рече она живо.{S} Зрео човек!{S} Јадна му зрелост његов 
а, који би га могао што добро научити — рече госпођа с пуно учешћа.</p> <p>— То му је покојни ђ 
 свету која би ме у томе могла омести — рече Мутимир живо.</p> <p>Кнез хтеде понова да се изгуб 
 теже одговорити сад овде, садашњости — рече кнез с очевидним багателисањем.{S} После, као да с 
Знаш шта, Софија, ти би сад могла ићи — рече јој он.</p> <p>— Ако имате какве тајне, или ако ва 
не, или ако вам сметам, ја могу и ићи — рече она хладно.</p> <p>— Којешта, пред тобом тајне! —  
нез устаде.</p> <p>— Ја бих могао ићи — рече он ђенералу — ви сте почели извињавањем, а сад пре 
 у најкраћем року, прости робови ваши — рече кнез, пратећи свој говор лаким осмејком.</p> <pb n 
а Вашу Светлост наљутим; Боже сачувај — рече Маврикије убедљиво.</p> <p>— Тим боље, у толико ле 
 један стих у једној песми персијској — рече Растислав одговарајући Ратку.</p> <p>Говор је пост 
 кад се говори о радозналости женској — рече кнез француски, палећи цигару.</p> <p>Миран по спо 
 отац готовом детету, млади кнеже мој — рече ђенерал снажно, ударајући гласом на сваку реч.{S}  
но је кад је потпоручик у четрдесетој — рече Ратко смешећи се.</p> <p>— А сеја вели да нема ниш 
 јој се десило? — Развио јој се пупак — рече Мона, смејући се грохотом.</p> <p>Најпосле, госпођ 
лови.</p> <p>- Добро је; наш је човек — рече Жика после овога разговора и пође брзо на сусрет ц 
 са собом.{S} Ви сте баш снажан човек — рече Ката смешкајући се шаљиво.</p> <p>И пуковник разву 
е да чујем, шта је хтео тај изасланик — рече кнез и стаде испружен пред Лепшу.</p> <p>Лепша уст 
 што је мушкарац, друго што је војник — рече Ратко весело.</p> <p>— Па што онда, тата, браца Ми 
Жермини.</p> <p>— Јесам, потписао сам — рече Белини.</p> <p>— Одмах сам мислио!{S} Свакако то ћ 
у но можете проводити, та за то нисам — рече Растислав одсечно, поклони се и оде. </p> <p>Кнез  
 <p>— Оставите мени да их ја пропитам — рече Милоје.</p> <p>— Питај их ти, а питаћемо и ми — ре 
ође из угла.</p> <p>— Ама да ти кажем — рече доктор сломијеним гласом.</p> <p>— Нећу ништа више 
оме што се овде десило мојим утицајем — рече кнез, као питајући ђенерала.</p> <p>— Да, али не с 
е крив...</p> <p>— Никога и не кривим — рече Јела.</p> <p>— Бесна си ти, моја ћерко, бесна!{S}  
<p>— Идем... долазим... одмах долазим — рече ђенерал ужурбано, па јурну у побочну собу и затвор 
!{S} Сироти ви!{S} Ах, како вас жалим — рече Мона, намештајући завесу на једном прозору, а зати 
о неке податке.</p> <p>— Молим, молим — рече Растислав. — Ја бих вас баш молио за то.{S} Ствар  
и... могу ја отићи!</p> <p>— О, молим — рече Врбавац, који већ беше почео писати.</p> </div> <d 
абуну!...{S} Ја не знам шта да мислим — рече Лепша збуњена.</p> <p>Кнез јој на то примети да он 
дир с кнезом и да стеку уплив над њим — рече Растислав.</p> <p>— Не треба дати, али докле се то 
ресто, па сам дошао да вам благодарим — рече кнез подругљиво.</p> <p>— А шта фали мојој служби? 
бичан!{S} Ја не могу да га протумачим — рече Белини.</p> <p>— Или је ваљада и наш момак био у д 
а овако говорим с господин намесником — рече она скоро подругљиво.</p> <p>— Неће бити тако.{S}  
а с препреденом византиском политиком — рече конзул.</p> <p>— Ах, г. бароне!{S} Ја бих хтео вид 
 чељадета, ја сам ти већ казао једном — рече доктор немарно.</p> <pb n="261" /> <p>— Шта нема!{ 
} Ви неког ђавола хоћете овде са мном — рече Пава сва црвена као паприка од једа и узбуђења.</p 
!{S} А видећеш, благосиљаћеш овај дан — рече Мона срдачно.</p> <p>- Рачунала сам да од проста п 
о ли му то узе?</p> <p>— Зар је један — рече Ратко — узео је сваки по нешто, а највише она прот 
д тамо, па чекај, ветропировићу један — рече Мона бајаги прекорно, затварајући врата за њим.</p 
и да ја имам право.</p> <p>— О, таман — рече Растислав.</p> <p>—- Таман, таман, — прихвати госп 
ће да је овај ваш суд мало пристрасан — рече кнез.{S} Но ђенерал му не даде добро ни изустити.< 
чуђено погледа кнеза. — То нисам знао — рече он — чудећи се, не толико томе обичају руском, кол 
 још једну годину и два месеца одозго — рече жена климајући главом жалосно.</p> <p>- Мора бити  
а се до сада готово свуда већ изгубио — рече доктор чисто бојажљиво.</p> <p>— Е, изгубио изгуби 
 изгледаш добро Чисто си се подмладио — рече Ратко.</p> <p>Растислав се смешио.{S} Ова Раткова  
и један владалац, не би се ни познало — рече доктор.</p> <p>- Гори се угледа на бољега.{S} Кад  
>— Но, ово ми још никад није пасирало — рече он јетко, па, трљајући ошинути образ, стаде пред о 
 госпођа Софија.</p> <p>— Шта је било — рече Ратко — пили и банчили до зоре и правили сто комед 
е, као да је све у телалници куповано — рече Растислав.</p> <p>За тим настави, гледајући у госп 
} Зато; ја видим где је нешто утрпано — рече сељак, па пошто је још мало загледао он додаде: —  
во залепило; као да је у воду умочено — рече Врбавац показујући жени мокру кошуљу, прионулу за  
 ћеш видети да још ништа није свршено — рече Мутимир с досадом.</p> <p>— Ћути! ћути јадниче!{S} 
не сме дирнути.</p> <p>— Добро, добро — рече госпођа Софија срдито, — добро, ви мушки све знате 
..</p> <p>— Видим ја моје добро јутро — рече Јела жалосно и климну главом, пуна очајања, па пош 
ачких.</p> <p>— Јес, слушао сам за то — рече кнез. — Веле да је то некакав старински обичај рум 
ро, добро!{S} Платићеш ти мени све то — рече Мона расположено и опет увуче главу унутра.</p> <p 
Њему то треба, а не знам управо зашто — рече пуковник нерешљиво.</p> <p>Ката устаде жустро и ош 
 одавде; одидер амо да ти кажем нешто — рече она и опет дрпну Паву за рукав.</p> <pb n="227" /> 
 да сведочи.</p> <p>— Јес, то сам чуо — рече кнез - да по селима девојке обично губе девојштво  
ши поступци.</p> <p>— Радо бих их чуо — рече Растислав мирно.{S} Он у почетку беше пренуо; изгл 
> <p>Кнез је заустави: — Збиља, Лепшо — рече јој он став управо предњом — ти си по твојим назор 
 сладак пољубац.</p> <p>— Чудна ствар — рече млади господин!...{S} Ти (он је већ поче тикати) т 
јадниче!{S} Сад би хтео још и у инћар — рече Лепша, довршујући намештање мараме око врата.</p>  
ре износи кад сам себе узме за пример — рече Врбовац и продужи опет ходати, а беше за тренутак  
ен.</p> <p>— Не знам шта јој је данас — рече он као да се хтео извинити пред Ратком за неупутно 
p> <p>— Ето, тако је говорио наш кмет — рече сељак даље — па онда позва ћату да нам прочита из  
га госпођа. — Одучи се од ње, па квит — рече она стишавајући се.</p> <p>— Добро, хоћу, роде, од 
3" /> <p>— Њокалица!{S} Ваша Светлост — рече ћелави господин жалостивно — то је ево ово — он це 
а ћу свакојако сићи, ма било пред ноћ — рече Растислав.</p> <p>— Молим те сиђи, ја ћу те чекати 
pb n="324" /> <p>— Сад је скоро поноћ — рече он. — Ова је ноћ наша.{S} Ја те нећу пустити да од 
је тај изгризао, сортицу ли му његову — рече Мона смејајући се. — Па он те болан живу изео, иша 
на један пут окине.</p> <p>- И ју, ју — рече госпођа и понесе обадве руке ушима.</p> <p>— Ађута 
најчешће са мном и највише ми требају — рече кнез подругљиво.</p> <p>— Ваши саветници и заступн 
лте, идите... вас јамачно тамо чекају — рече доктор, и ухвати ађутанта за руку, доведе га до вр 
жбеним новинама.</p> <p>— Право имају — рече госпођа — кад ви горе терате сами комедију с офици 
чију.</p> <p>— Идем.... у канцеларију — рече господин, па онда похита те додаде. — Тако смо у п 
; то се претвара у читаву инквизицију — рече пуковник Врбавац срдито, баш у онај мах кад пролаз 
асти и пажње за једну обичну грађанку — рече Лепша.</p> <p>- Реците за једнога небеснога анђела 
шем последњем, скромном дворском балу — рече кнез, пружајући руку госпођи, с којом се срдачно р 
 свега немој што замерити чича Јовану — рече госпођа улазећи — он је хтео да ме пријави, али ја 
 историја се свети и у деветом колену — рече ђенерал.</p> <p>— Једном речи, решио сам се био да 
p>— Дозволите да збацим ову марамчину — рече она са свим другим, много јаснијим и много оштрији 
ић га пресече: — Није тако, господару — рече он мирно, али одсудно.</p> <p>У тај мах доктор дад 
> <p>— Добро, добро, сићи ћу, доћи ћу — рече Растислав живо и чисто обрадовано, као да је хтео  
остараће се онда, да и нама што кажеш — рече кнез у шали.</p> <p>- А у ком би случају то могла  
ови то се на први поглед опазити може,— рече Растислав подругљиво.{S} Али ми би желели, г. наче 
оскочише са свога легала. „Свршено је!“ рече један.</p> <p>— Боже! да ли је свршено, рече други 
м се одмах поправи и место „г. докторе“ рече „господине капетане.“</p> <p>Тек на речи „г. капет 
мештала своју мараму. — „Ама молим вас“ рече он сад.</p> <p>— Нема ништа, господине пуковниче,  
 овај глас прво дубоко уздахну, па онда рече срдито:</p> <pb n="596" /> <p>— Ух, боже, боже!{S} 
овека.</p> <p>Рекав ово, госпођа Софија рече збогом и изађе.{S} Растислав затвори врата за њом  
Отресајући своју хаљину, госпођа Софија рече поносно, понесена оном женском сујетом, која обухв 
а и опет узе лајати.{S} Један од сељака рече: — Море!{S} Што ли лаје овај пас, да се нису они ђ 
.</p> <p>Милоје не одговори ништа; Жика рече нешто, али то је пре било продужење његове раније  
у ништа више да пијете.{S} Црна прилика рече да ће се цела операција састојати у трљању.{S} Отв 
а.{S} Изађоше и остали.{S} Црна прилика рече кочијашу да крене мало на више, па на једно педесе 
да упита шта је ово?{S} Но црна прилика рече, да сад немају времена за дуга објашњења; доста то 
оше.</p> <pb n="607" /> <p>Црна прилика рече кнезу и Зару да овде сад понова морају метути свој 
Бришући пред огледалом зној с лица, она рече:</p> <p>— Ова нова борба конзервативаца против г.  
рштајући преко појаса њене крајеве, она рече немарно:</p> <p>— Дакле не верујете, господине пук 
ући и погледајући мужу право у очи, она рече јетко:</p> <p>— Колико ћу пута ја теби говорити. < 
исли мужевљеве, држећи се за кваку, она рече:</p> <p>— А оно што сам ти мало час рекла, оно је  
а говорила је у опште загонетно.{S} Она рече, како је главно, да за кнеза нема овде никакве опа 
је држала слику међу боре од хаљине, па рече кнезу ненадно.{S} - Збиља! кад помену твоју мајку. 
шчуђао откуда гости тако у недоба, ћата рече да немају ни трунке времена за дангубљење, и одмах 
, бре, ти си ми бољи.“ — „Шта рече, шта рече господар?“ — „Бог га живео, он бог ме лепо вели.“  
дала кроз прозор.</p> <p>— А?{S} Па шта рече најпосле?</p> <p>Јела је опет ћутала.</p> <p>Прође 
и.“ — „Ћут, бре, ти си ми бољи.“ — „Шта рече, шта рече господар?“ — „Бог га живео, он бог ме ле 
ном, то лево, то десно и у два три маха рече: „О, кандило му, како ли ћемо то!?“ За то време је 
е — поче Ратко ватрено.{S} Но Растислав рече да се умири и да остави ту ствар за доцније, сад и 
ку, наслони је себи на уста и љубећи је рече немарно: — Хајд ми причај.</p> <p>— Долазио ми иза 
врати да је могао говорити, чича Милоје рече: — Пропао сам!</p> <p>- Јеси — одговори начелник х 
 и подуже га је гледао, али му ништа не рече.</p> <p>Говорило се још о политици и општим полити 
а — примети хоџа.</p> <p>- Па што ми не рече одмах да нећеш, стрвино — цикну Срећко и стегнутом 
а саставити ни педесет година владавине рече Растислав мирно.</p> <p>Но кнез као да није ни слу 
зачуди, искашља се, и у своје оправдање рече да је јамачно био жедан, а није било никога да му  
е склони с кобнога моста.{S} Ради утехе рече му да је гадни, подмукли убилац платио главом и да 
{S} Ударајући шаком по том свежњу, кнез рече:</p> <p>— Ђенерале, ево, ово су сва потребна докум 
</p> <p>Дођоше у кнежеве одаје.{S} Кнез рече ађутанту да остане доле пред вратима а он с доктор 
уо се у њега па трепље.</p> <p>Кад кнез рече да сељак и не зна шта је устав, Маврикије примети: 
удио.</p> <p>Ратко пресече Растислава и рече му да нема права што се срди.{S} Он не узима ствар 
</p> <p>Кнез извади сахат, загледа га и рече: — Једанајест и 25 минута.</p> <p>— Имам још 72 са 
дохвати мужа за десно раме, окрете га и рече живо:</p> <p>— Лево кругом, марш, хајд, „пашол,“ о 
али Врбавац прискочи, стаде пред њега и рече: — У мојој кући, а без моје дозволе, може се изврш 
ако новине на колена, погледа у кнеза и рече му одмерено и с тактом (он је увек говорио само од 
ма одмах дођоше.{S} Он им показа ђака и рече им да га воде у полицију.{S} Силом је одведен; уз  
ј ред.{S} Он упита за дежурна официра и рече да имају код њега врло прешна и врло важна посао.< 
/p> <p>Ратко мету прст детету на уста и рече пун очинске милости:</p> <p>— Та ућути ти, чегртаљ 
иђе стрина Синђа, дрпну Паву за рукав и рече јој: — „да ти кажем нешто“!</p> <p>Њих две одмакош 
пела.</p> <p>Црна прилика пође напред и рече кнезу, да иде за њим и да се ни чему не чуди и да  
се грохотом насмеја, погледа око себе и рече, као да се обраћао неком трећем.</p> <p> <foreign  
 дрхтавица.{S} Он грчевито стеже зубе и рече промуклим гласом:</p> <p>— Именујте ми тако једно  
ћање није дуго трајало.{S} Кмет изађе и рече командиру да уреди људе, сељаци се поређају; било  
сад треба то је.. — Растислав се наже и рече Ратку нешто на ухо.{S} Ратко окрете главу, зачуђен 
редомисли, он застаде на сред дворане и рече гласно: — „Слободно.“</p> <p>Врата се полако отвор 
рпљивим покретом одмаче се од прозоре и рече озбиљно:</p> <p>- Мени, господару, ни мој положај, 
 Мутимир устаде, стаде близу до Лепше и рече јој озбиљно:</p> <p>— Лепшо!...{S} Зашто се отимат 
ама увек одлазила колима; сад то одби и рече да јој је пријатније да иде пешке.</p> <p>Огрнут у 
е: она се само пљесну шакама по глави и рече као за себе: — „Боже, шта ми би!“</p> <p>— Боже, Л 
кола.</p> <p>Доктор се дубоко поклони и рече с осмехом:</p> <pb n="195" /> <p>— Ваше је височан 
раво у очи.{S} После пође даље ходати и рече доста мирно:</p> <p>— Па, на пример, ви најмите ст 
>Затим се загледа у свој лик на слици и рече чисто зачуђено:</p> <p>- Јесам ли ја ово?{S} Јесам 
Блед као смрт, кнез му се унесе у очи и рече загушљиво:</p> <p>— А... а.... а!{S} Тако ти знаш, 
аде пред кнеза, погледа га прво у очи и рече одсудно:</p> <p>— Вадим шта је.{S} Г. Растислав ус 
а оберучке за главу, погледа му у очи и рече му понова: — Мутимире, ти се жениш!{S} Не одричи!  
опет заузе свој миран, хладан положај и рече.</p> <pb n="86" /> <p>- Радо бих их чуо - људи смо 
н тренутак гледала, она климну главом и рече тоном пуним презрења: — Па што кријеш, јадниче!{S} 
олества.{S} Забринути ђак махну руком и рече жбиру: „одлази!“</p> <p>Али жбир не хтеде одступит 
ута заглади бакенбраре пред огледалом и рече: „пусти га.“</p> <pb n="271" /> <milestone unit="s 
и.</p> <p>Кнез се подбочи пред Лепшом и рече: — На пример, јагње моје?</p> <p>Лепша је била сел 
е пред мајку, а она га погледа срдито и рече му: „Ти боље ћути!{S} Пола ми је ове муке од тебе. 
страну откуда је долазио тај разговор и рече:</p> <p>— Неки људи!</p> <pb n="541" /> <p>— Јамач 
овим појавама.{S} С тога уђе у колебу и рече:</p> <pb n="525" /> <p>Господару!{S} Ствар јамачно 
На један пут он натуче шешир на главу и рече одсудно:</p> <p>— Разумем, господин докторе!{S} Св 
отшкрину врата од сале, промили главу и рече кнезу: — Певаш, певаш, обешењаче један!{S} Али чек 
и белег....</p> <p>Хоџа викну девојку и рече јој да му покаже десни длан.{S} Пошто га је заглед 
у олињалом ћурчету, ухвати га за руку и рече:</p> <pb n="421" /> <p>Цео овај призор гледао је м 
чи ђенерал Врбавац, ухвати га за руку и рече му потресеним гласом:</p> <p>— Затворите врата.{S} 
Лепшу.{S} Мутимир повуче Мону за руку и рече јој полако: — Иди је разговори.{S} Молим те иди!{S 
и никакав мирис.{S} Он приђе ђенералу и рече му:</p> <p>— Господине ђенерале, испуните своју ду 
прстом своју слику на источном дувару и рече ађутанту:</p> <p>— Скините ону слику, испод ње ћет 
 и секира — он удари прстом по печату и рече: — Ево, зар ово није лудорија и детињарија!{S} И о 
ај капије две одваљене даске на плоту и рече му, да ће туда проћи, па прва и прође.{S} Кнез про 
њему...</p> <p>Кнез се окрете Врбавцу и рече подругљиво: — А? шта има у њену, г. ђенерале?{S} А 
!</p> <p>Учитељ прсну грохотом у смех и рече:</p> <pb n="178" /> <p>- Е, мој, господине капетан 
рете своме ађутанту, узе од њега кључ и рече му да изађе и да причека на пољу.</p> <p>Кнез и ђе 
 другој <pb n="370" /> соби, али кад ми рече да си са зетом, рачунала сам да могу ући и без при 
је, но муж је пресече.</p> <p>— Кнез ми рече да се ужелео престоничка друштва.{S} Другим речима 
би се и половина од њих могла остварити рече Ратко.</p> <pb n="504" /> <p>Ратислав је био мишље 
а толико интересује на кутији.{S} Сељак рече да је у војски научио нешто мало читати, па сад гл 
оликој пажњи и галантерији.{S} Пуковник рече још неколико љубазних речи, још једном посаветова  
ајно долапче.{S} Кад кнез ућута ђенерал рече збуњено и сметено:</p> <p>— Па сад?</p> <p>— Сад м 
S} Ми се прикучисмо око кмета, а он нам рече:</p> <p>„Чујете ли људи, наше село до данас, богу  
ознао се с њоме, као што мало час и сам рече, на последњем дворском балу, где јој је одмах указ 
ој стражи која их заустави.{S} После им рече да упамте ове одговоре.{S} Кад буду на другој стра 
а сељацима се поздрави и на растанку им рече као у шали: — „Ако се кад год намерите на Црнојеви 
 га на сто; вишек извади, и претећи њим рече: — Море, нека се они добро чувају да се ја на њих  
ренутака гледао га је нетремице, за тим рече: </p> <p>— П. Ц. <hi>Перун Црнојевић</hi>!...{S} Ј 
>Кнез застаде, подуже се мислио, за тим рече:</p> <p>— Дакле све што долази после догађаја у не 
лавом знак одобравања, ала одмах за тим рече <pb n="449" /> полако: — Много обричете!{S} Ја мој 
 пошто се подобро размислио, г. капетан рече:</p> <p>- Е, не верујем, господине учо, ето, не ве 
 хита да надокнади што је пропустио, он рече брзо, ужурбано, питајући се и одговарајући сам.</p 
 видим шта ћеш наћи тако особито!{S} Он рече да је то давнашња слика једне његове познанице још 
<p>Но Милоје се није ништа чудио.{S} Он рече равнодушно да ће овде где год у близини јамачно би 
и вођа одби одсудно ову напомену.{S} Он рече кнезу просто и јасно да је за повратак сад доцне,  
S} Кнез га пресече; климајући главом он рече подругљиво.</p> <p>— Дакле ја спавам два дана и дв 
м, али јаким и подругљивим нагласком он рече:</p> <p>— Млади кнеже, то само ви можете допустити 
дин и истресе двадесету чашу.{S} Бар он рече да је већ двадесета, а што рекла песма „да ко број 
 из твоје главе.{S} То ти је неко казао рече кнез.</p> <p>— Јок, бога ми, нико ми није казао, н 
ош једном грохотом насмеја и подругљиво рече капетану:</p> <p>- И ти г. капетане, баш не верује 
 земљу, пред ноге.{S} Кад Растислав ово рече, он диже главу, погледа га и гледао га је дуго.</p 
а шта мислите ви ту?“.</p> <p>Кад Ратко рече да ађутант Светозар у мало није погинуо, Растислав 
ежеве.</p> <p>Обрнув се с прага, Срећко рече: „Хајдете, ево овуда за, мном.“ И доиста обадве же 
} Синђа и сама пође за Павом.{S} Срећко рече да пређу у другу собу и да га причекају, затвори в 
ити 5-6 цванцика.{S} Али кад јој Срећко рече да је то за кнеза и помуљи јој пет „минџурана“, пр 
а.{S} Измирен са самим собом, он весело рече кнезу да ће ствар бити „у состојанију.“ Доктор се  
/p> <p>— И да хоћемо сад више не можемо рече Жика тужно. — Замка је затегнута.{S} Потере ено пр 
мек, пријатан глас, који тихо и скромно рече:{S} У овим мртвачким дворима има један живи роб.{S 
ародним.{S} Је ли, докторе, како ти оно рече: наш је народ у томе доста <hi>либералан</hi>.{S}  
о што не хтеде казати, где су били, јер рече да је то кнежева тајна; кнез му је то саопштио под 
оше их ходником.{S} На вратим им доктор рече.</p> <p>Хајд сад идите; распитано је; ваше је чеља 
уги глас одговори да нису.{S} Први глас рече на то нешто тише, што се није могло разабрати шта  
 се опет поврати и седе за сто, а момку рече немарно:</p> <p>— Каква је то госпођа Јованка?{S}  
 климао главом.{S} Само што на послетку рече:</p> <p>- Хоћу, вала, баш ћу јој казати где јој је 
авише се.{S} Синђа мигну Пави, а Срећку рече: „Да те нешто упитам, господин ћато!“ </p> <p>Мрдн 
трча пред њим са свећом, но пуковник му рече да упали лампу, јер ће дуже седети.</p> <p>Кад на  
а погледа кнеза право у очи и двапут му рече да нема.{S} Он дочепа њену руку <pb n="433" /> и о 
араму у џеп и поправљајући своју хаљину рече озбиљно и увређено.</p> <p>— Отићи ћу, не бој се!{ 
 прискочи и обиште око официра.{S} Сину рече: „Не тако, Радоване“, па пристаде дежурноме.</p> < 
емојте се од велика смеја... она доврши реченицу шапућући последњу реч свакој други на ухо, на  
има“ — рече ми овај човек, и ја сам ову реченицу нарочито упамтио, пошто ми је она у неколико о 
га у село, да извести кмета.{S} У опште речено је, да се најстрожије мотри на све непознате људ 
ерес.{S} Што год ти рекнем, дакле, биће речено с таком непристрасношћу с каквом само мртви могу 
а делу посведочити, кад, међу нама буди речено, тога дела нема.{S} Оно што смо с тешком муком и 
вода.</p> <p>— Ово је збиља дипломатски речено.{S} Ја сад не знам на кога се управо односи овај 
"179" /> <p>„С тога молим, да се против реченог учитеља предузму најстрожије мере.“</p> <p>За о 
 веома чудновато.{S} Име је балканиско; речи у имену имају свака свој значај, па опет за то име 
оложењу, то се више не да поправити.{S} Речи су крилате; оне су као пушчано зрно; једном избаче 
ешто, али њин је одговор био чудноват — речи су биле балканиске, али им кнез није могао ухватит 
ити,“ то нико никоме није замерао ни за речи ни за дела. _</p> <p>Кнез заврши говор и громовито 
 ала је тежак овај балкански језик; има речи које просто <hi>не може да их се извори</hi>.{S} Р 
 који се толико занео за мислима, да на речи и не пази.</p> <p>— Пропали смо ми с тога што то ј 
ече „господине капетане.“</p> <p>Тек на речи „г. капетане“ доктор се трже, трже се као да је би 
и се кунем часним крстом да ћу овако од речи до речи учинити: довући ћу вас све у овај конак, з 
 свет.</p> <p>— Али кад те молим, у две речи само, кажи ми шта је, рече кнез с досадом и кењкањ 
е неверовање <pb n="413" /> у мужевљеве речи (дебели господин био јо, по свима службеним докуме 
 мерити сваку реч своју, пошто се такве речи у народу годинама памте и годинама се претресају и 
ба га узети, извадити!....</p> <p>Такве речи допирале су до кнеза и у њему се почне будити слаб 
укротитељ људи?</p> <p>Растислав на ове речи погледа Ратка и подуже га је гледао, али му ништа  
.</p> <p>Лепша ништа не одговори на ове речи Монине: она се само пљесну шакама по глави и рече  
о се може.</p> <pb n="284" /> <p>На ове речи црномањасти младић штуче у мрак; За тренутак и он  
То је добри Бог.</l> </quote> <p>На ове речи кнез осети да се гроб страховито потресе.{S} Наста 
Даље чекање нама смисла. </p> <p>На ове речи Враничић се окрете живо, счепа пушку из угла, обес 
 случајно буде и кнез....</p> <p>На ове речи госпођа отвори очи и погледа мужа чисто зачуђено,  
 с једне стране на другу.</p> <p>На ове речи Милоје се упути мосту, пређе га брзо и позва и ост 
азви с ње хартију, на којој прочита ове речи:</p> <quote> <l>„Чувај се јела и пића у овој кући. 
госпођице Кашко...“</p> <p>Прочитав ове речи, Лепша стаде као укопана.{S} Она је дубоко дисала, 
челник се дубоко поклони, изговорив ове речи.</p> <p>- Долазите ли лично од господара? — упита  
ог даје махове!...</p> <p>Изговорив ове речи, Перун одважно крочи напред, и Жики не остаде ништ 
 а да опет не јавим.</p> <p>Завршив ове речи младић врло званично сави свој бележник, мету га у 
} Само у један мах долетеше до мене ове речи које сам сасвим разговетно чуо: — Јесте ли му оста 
укчије.</p> <p>Баба Кату обрадоваше ове речи.{S} Ока их је разумела као да се Јела једном већ р 
ле дубока уздаха из гроба се зачуше ове речи:</p> <p>„Ух!{S} Педесет година како лежим на једно 
је на растанку изговорио депутацији ове речи:</p> <p>- Браћо!{S} Ја држим да сте и до сада били 
в муж!....</p> <p>Пуковник изговори ове речи баш у тренутку кад беше подигао главу у вис да отк 
кнути.{S} Сматрај, дакле, као да ти ове речи долазе од каква невидљива духа, који нема никаквих 
а светлу победу...</p> <p>Слушајући ове речи Милојеве, његов високи сапутник мало по мало утону 
што.{S} Ослушнем и разговетно чујем ове речи:</p> <p>„Сироче! јес, ја сам сироче! ја немам нико 
су костури и кнез је јасно разабрао ове речи: „Овај ће га одвести!{S} Он зна загонетку смрти и  
а до века.</p> <p>Кнез је изговорио ове речи у највећој озбиљности, а при томе је непрестано не 
равни.</p> <p>Враничић је изговорио ове речи као да говори себи самом.{S} С лактовима наслоњени 
} Сирота!</p> <p>Кнезу падоше тешко ове речи ђенералове.{S} Осећао је као да у овим речима звуч 
 то се најбоље познало по томе, што ове речи бабине пресече други крупнији, мушки глас, који је 
 испаде за руком да прочита у писму ове речи:</p> <p>„...{S}По обећању, шаљем Вам најновију фот 
нђа набусито.</p> <pb n="245" /> <p>Ове речи Синђине наговестише Срећку да ствар с Павом не сто 
 посла с једном робијашицом!</p> <p>Ове речи биле су тако изговорене, да — можда је срамота рећ 
кад ништа није од ње отела“.</p> <p>Ове речи чуо је кнез од своја два мртва заповедника и оне с 
ма, а после ћемо га пустити.</p> <p>Ове речи чуше се у исти мах с две стране, и као да су их из 
е молим саслушај ме пажљиво.</p> <p>Ове речи ђенералове дубоко су утицале на кнеза, и он га је  
итам од кога си чула све то?</p> <p>Ове речи биле су изговорене тако, да се госпа чисто трже.{S 
д најсрећнијих дана својих.“</p> <p>Ове речи кнежеве увредиле су Растислава, и он је одмах дао  
и.</p> <p>Врбавцу се учини да на његове речи: „па читав муж“, његовој жени плану преко образа л 
 говорио све јаче, и на послетку његове речи пређоше у праву вику.{S} Срећко га удари два три п 
 је да су гости нешто ужурбани.{S} Прве речи што до њега долетеше биле су:</p> <p>„Па, наравно, 
p> <p>Бабетина је сиктала најскаредније речи.</p> <p>— Поштена! умела бих и ја бити поштена, да 
 свакој капљи крви моје.{S} С тога моје речи можеш сматрати као речи које долазе с оне стране г 
ди мало симпатични.{S} Немој да ти моје речи буду тешке и непријатне.{S} Прими их као корисну и 
</p> <p>— Чујеш, Рале, тебе дирају моје речи баш с тога што и ти сам у себи мораш признати да ј 
е... — поче дежурни, запињући код сваке речи, као оно човек који се толико занео за мислима, да 
ате!{S} Пази ти шта говориш!{S} За таке речи ја ћу тебе сад ухапсити!{S} То је лаж! — одбрецну  
 и слушао његове једнозвучне, једнолике речи, које су се полако лиле, као побожна молитва усрдн 
— Како су свете и узвишене оне божанске речи: „љубите се, плодите се и напуните земљу“.{S} Ружн 
 њених светитељских уста лију се слатке речи од милоште, или мудре речи од поуке.{S} Она је доб 
е шапутала неке тајанствене, мађионичке речи.{S} Час су опет давали кнезу у зубе неку бакрену ж 
даси, за којима се на скоро чуше и саме речи.</p> <p>Прво проговори гроб на коме је кнез Мутими 
лу.{S} Али ту треба да говоре дела а не речи.{S} Кнез треба рођеним очима да види шта се спрема 
; долетале су само поједине испрекидане речи; — „довека сретан“... „пуна кућа“..... „Пуна је он 
лиће, грлићи говоре; куршуми су пушчане речи.{S} Кад се ко куршумом нахрани, онда је увек сит!{ 
це у небројено одјека, звучале су кобне речи: „Убијен књаз! убијен књаз!“</p> <pb n="7" /> <p>Н 
оје право име?...</p> <p>На ове ненадне речи сељакове Жика пребледи; Милоје беше устао и крочио 
ко те ствари нећу више трошити ни једне речи.{S} Имате пет минута на промишљање.</p> <p>Кнез из 
ледало је као да га драже његове рођене речи.</p> <p>— До јуче љубили турски буздован — продужа 
>Баба није тада ни слутила како ће њене речи некада постати велико пророчанство.</p> <milestone 
ами устали, не без боја, но и без ружне речи.{S} Њих је дакле њин домаћин био сад да их <hi>каз 
, династија, напредак, све су то празне речи, прост заклон за неизмерно властољубље заљубљено у 
ла ниси.</p> <p>Синђа се узврда; хоџине речи погодише је.{S} - Што!{S} Богме јој ја лепо желим. 
 је ствар, кад ти кријеш.</p> <p>На оне речи Лепша се збиља маши, да извади и писмо из завоја,  
а су се од кнеза чуле чак и тако крупне речи, да би он с том женом могао бити потпуно срећан, п 
амен на камену!...</p> <p>Ове загонетне речи отеше се као очупан уздах, као налет вихора из гру 
о мени кнез говори ономад оне загонетне речи!{S} За то ја опажам где ме баба од неко доба онако 
 стајао као окамењен.{S} Но ове страшне речи Мутимирове чисто као да га тргоше из заноса.{S} Те 
а је сад веровала у оне отоичње страшне речи кнежеве; веровала је и жалила га.</p> <p>— Ја сам  
{S} Из његових уста излетале су страшне речи.{S} Дежурни га је једва мало умирио.{S} Морао му ј 
е до пете, док је ова говорила последње речи.</p> <p>- Да идеш! — рече сад Синђа подругљиво.{S} 
.{S} У који мах он изусти пола последње речи, побочна врата на соби одскочише с треском.{S} Пис 
 вама у грехе ваше.</p> <p>Ове последње речи хоџа је изговорио под ударцима Срећковим.{S} Он је 
је у онај исти мах, кад изусти последње речи.</p> <p>Врбавцу се учини да на његове речи: „па чи 
ић не бејаше још добро изустио последње речи, кад се из даљине чу пуцањ пушке.{S} Наста кратка  
епила да јој ова опет не понови отоичње речи „Па иди!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>П 
 она тек разуме и оне његове ономадашње речи, кад му она наговести, да јој се чини као да је ос 
ју се слатке речи од милоште, или мудре речи од поуке.{S} Она је добра као добар дан у години;  
стоје у наоколо и пажљиво слушају мудре речи, или лепе, заносне приче, које „стара мајка“ тако  
тво, све, све, све...</p> <p>Кнежеве се речи изгубише и утопише у жарким пољупцима, изумреше на 
и оно, што су обични људи.</p> <p>На те речи кнежеве слике, Кугић даде знак, те човек с чинијом 
ај боже да ја не наслутим.</p> <p>На те речи ђенералове кнез устаде.</p> <p>— Ја бих могао ићи  
но лицемерство оскрвнило је и ове свете речи.{S} А? докторе?{S} Је ли тако?{S} Делиш ли и ти мо 
о јест испуњавају људи бајаги оне свете речи из светога писма: и да не зна левица што удели дес 
решења о набавци вењера и ове знамените речи:</p> <p>„Те нека се зна, и нека с колена на колено 
ешто, и то махом би понављао једне исте речи, као што се то при игрању шаха обично ради.</p> <p 
ав.</p> <p>— Не!{S} Не сумњам ја у ваше речи.{S} Верујем све што кажете; верујем чак да ствар с 
мења.{S} Она би хтела да што рекне, али речи редом долазе једна по једна на језик, али пре но ш 
, па опет склапао очи, не проговорив ни речи.</p> <p>После је заустављао поглед час на доктору, 
</p> <p>То толико што сам чуо и више ни речи.{S} Доста смо се дуго возили.{S} Чини ми се да су  
згубљен човек, о чијој поправци више ни речи не може бити?</p> <pb n="392" /> <p>О, не!{S} Сви  
и он за све то време ћути, не говори ни речи, и све то крије од ње као змија ноге!{S} То непове 
} О њему — кнезу — овде не може бити ни речи.{S} Он је мушко и његово је право, ако хоће и дужн 
Са тих разлога сада ето не може бити ни речи о неком напуштању службе у име начела....</p> <p>Р 
кве користи; Заре не хтеде више рећи ни речи, и на све разлоге он је само понављао: „Изречена ј 
па се опет полако удали, не говорећи ни речи, и не дижући поглед.</p> <p>Кнез загледа у сахат.{ 
авац као за себе.</p> <p>Не говорећи ни речи, Растислав узе капу, поклони се Врбавцу хладно и у 
n="589" /> прилика, извини се у две три речи што се толико задржао и позва кнеза и његова прати 
ло опијати, и он је хтео само у две-три речи да чује у чему је та „озбиљна ствар,“ па да се одм 
од мене све мора ићи...</p> <p>При овој речи Мона крочи у будоар и наједан пут она занеми од чу 
да њ у траву и прошапута претећи: ником речи да ниси прословио, друкчије ћеш бити окривљен да с 
еђа, но заслугама мојих предака, једном речи, као што наш народ вели, висим ли ја о свом пикљу  
штински биров и општински пољак, једном речи, сав <hi>персонал</hi> општински био је већ на ног 
чекао, ко их је примио и сакрио, једном речи све се зна, само што несрећним случајем новац није 
вно с непоузданим чињеницама.{S} Једном речи као што војсковођа у очи главне битке прегледа вој 
 не треба нипошто пропустити.{S} Једном речи, пружиће му се трула дашчица.</p> <pb n="497" /> < 
 коју је заграђивао овај плот, — једном речи цео тај крај као да се на једаред помаче у лево и  
 колену — рече ђенерал.</p> <p>— Једном речи, решио сам се био да те уклоним и рачуно сам да им 
чунао, видећемо доцније.)</p> <p>Једном речи: млади кнез има својих махна и слабости; треба га  
{S} С тога моје речи можеш сматрати као речи које долазе с оне стране гроба; долазе с оног друг 
ection" /> <p>Овде није просипано много речи.{S} Пијани Ралека имао је право.{S} Ништа друго не 
ем часним крстом да ћу овако од речи до речи учинити: довући ћу вас све у овај конак, затворићу 
 онај други сељак, проговорише неколико речи, а непрестано су гледали у Враничића и његову друж 
гом чему.{S} Имам да ти рекнем неколико речи о г. Растиславу.{S} Ја умирем, а он остаје, и то ћ 
ник? и љубазно проговори с њим неколико речи.{S} У томе приђе и Растислав.</p> <pb n="182" /> < 
нимарковића и с њим проговорим неколико речи.{S} Он сврати својој кући, која је ту на друму, а  
аст и опет власт!{S} Ето у ово неколико речи састоји се цео програм наш.{S} Власт кроз сва врем 
ену.{S} Рећи ћемо само укратко неколико речи о целој овој ствари.</p> <p>Баба Ката је била сиро 
е журно и чисто плашљиво, јер не толико речи већ забезекнут и престрављен израз маркижев беше з 
 узнемириће се цела потера, па да имамо речи с командиром.{S} Нису они туна, но где год у какво 
, — обрецну се Растислав. — Какве су то речи од тебе?{S} Да шпекулишемо!{S} Ко шпекулише?...</p 
е пренуо; изгледало је као да га дирају речи пуковника.{S} После се опет утиша; опет заузе свој 
требало да је.{S} То је у правом смислу речи — човек без срца.</p> <p>— Па ипак — биће да је ов 
ате!.. — рече ђенерал Врбавац, а ове му речи излетеше из груди, као кад из парна котла шибне ду 
0" /> <p>Истините или измишљене, ове су речи кнежеве брујале по целом граду, те их је Лепша мор 
не!{S} Напротив, у овом случају моје су речи далеко заостале иза мојих осећаја.{S} Ја опет апел 
 да се изгуби у читавом потоку ласкавих речи, али Лепша га пресече: — Ја морам хитати!</p> <p>К 
огло зауставити.{S} Ту је пало и таквих речи, које се на писмено не могу више понављати.{S} Он  
....</p> <p>Кнез поћута мало после ових речи; за тим настави, не отварајући склопљене очи:</p>  
ако висок положај!...</p> <p>После ових речи, Лепша се жустро окрете од Мутимира; баци на сто п 
н осећај човекољубља.</p> <p>После ових речи, изговорених бурно и страсно, ђенерал на једаред с 
ри вреде једне главе.</p> <p>После ових речи ђенерал узе ходати но соби.{S} На један пут он се  
куца се.“</p> <p>Оваке и стотину других речи прелетале су преко стола, сретале се, одјекивале и 
маднеш женске деце, сети се ових твојих речи!{S} Онда нећеш мислити овако!{S} Могао бих и више  
енског торокања сваковрсну робу женских речи и сплетака, новости и гласова, и што је која имала 
пићу отров“!</p> <p>После ових одсудних речи ђенералових наста мучно ћутање.{S} Ђенерал се врат 
{S} Пуковник рече још неколико љубазних речи, још једном посаветова жену да се одмори; извини с 
с многима је проговорио доста пријатних речи.</p> <p>И Растислав се с многима разговарао.{S} За 
 беше пошао даље после својих последњих речи, но на овај говор Растислављев он се нагло врати.< 
>Но Растиславу је и оно неколико горњих речи било доста.{S} Он је у њима већ био нашао кључ кој 
ал оно што је чуо, није разумео.</p> <p>Речи су му биле јасне, али смисао, смисао... ко?... шта 
не верује, кад вели да се шалио.</p> <p>Речи кнежеве учиниле су на њу чудан утисак.{S} После пр 
ао; он је мислио на друго, па је и овим речима придао други значај.{S} Вилице му се стегоше, и  
ош највећи народни песник потврдио овим речима:</p> <quote> <l>„Диже народ, крсти земљу и варва 
 ђенералове.{S} Осећао је као да у овим речима звучи прекор њему: „ти си узрок свему овом!“ У о 
укама књажевског намесништва.{S} Другим речима то значи: „Знам да сте незадовољни данашњом влад 
е ужелео престоничка друштва.{S} Другим речима, то је опомена да што пре поновимо наша вечерња  
је најгоре било с тим проклетим страним речима Свакоме би се јаду могао досетити, али шта ли му 
 дана, али ствар остаје само на празним речима: до данас никаква дела.{S} Разјурићу ја то, нема 
имети он кад га ађутант окрупни крупним речима.</p> <p>Мање више гости су били сви у једнаком с 
ва усрднога богомољца.{S} При последњим речима, Жика виде како се Враничић чисто стресе.</p> <p 
о гаси и загушује.</p> <p>При последњим речима: „Бежи, бежи“, ђенерал јурну напред и на сред со 
} Кнез је ухватио смисао само последњим речима, па и то доста нејасно, пошто се тај говор ређао 
јући гласом на реч „власти“.{S} При тим речима њене се усне развукоше у чудан, ђаволски осмејак 
тит.</p> <p>„Она, ништа не зна“ — у тим речима било је за њега неке особите дражи и насладе.</p 
и.{S} Растислав приђе и пружи му руку с речима:</p> <p>— С ким имам част?</p> <p>— Ја сам ђак — 
, јер је махом гутао последње слогове у речима.</p> <p>— Јес, хтео је да се дигне, да се просла 
" /> била страшна; Растислав је говорио речито и убедљиво, а сваку важнију поставку своју утврђ 
амисли да мени мој слатки мужић није ни речице споменуо о томе.{S} Наравно, она рачуна по себи, 
 па се ту скљусио (И ако Ратко ниједном речицом није напомињао ко је то <hi>он</hi>, сви су зна 
н.{S} Кад је имао да учини што ризично, решавао се обично на оно што ће свету изгледати најмање 
и непристрасно и хладно судио.{S} Он је решавао ово једно једино питање: <hi>јес или није</hi>! 
х оно, што се неминовно једном већ мора решавати, он удари у одрицање.{S} Тврдио је како је то  
о страховито надимала.{S} Уздржавао се; решен је био да саслуша до краја.{S} Па ипак прште:</p> 
аку, па ма како се ви држали.{S} Ја сам решен да се не дам ничим омести.{S} Једино могла би ме  
 од сад само моја, као што сам ја тврдо решен, да од сад будем само њен?</p> <p>Лепша даде глав 
зано да је његово тровање већ одлучена, решена, свршена ствар; све то учини му се тако очигледн 
на друго.{S} Она, која је мало час била решена да одмах одлази одавде, сад је страшљиво гледала 
S} Судбина ђенерала Врбавца била је већ решена.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Било је  
, <pb n="481" /> да имам посла с људима решеним на све крајности. „Отаџбина је у опасности и је 
з Мутимир поклонио гробу своје прабабе, решено је било још у напред да се посети Повратница, и  
i>!</p> <p>И сад је питање било решено; решено је са <hi>јесте</hi>.{S} Оно што му се у први ма 
p> <p>Сем свију других припрема било је решено још и „онако у опште“ да се Орловац „мало очисти 
 није</hi>!</p> <p>И сад је питање било решено; решено је са <hi>јесте</hi>.{S} Оно што му се у 
нију он је полазио с уверењем и чврстом решеношћу да се отуда жив више не враћа.{S} Упоредо с т 
 владом и да сте им саопштавали и таква решења и закључке своје владе и народ. скупштине, која  
штински одбор уписао је поред тога свог решења о набавци вењера и ове знамените речи:</p> <p>„Т 
длаку се није приближила своме коначном решењу.{S} Проливена је најплеменитија крв <pb n="522"  
.</p> <p>— Ама тако, само, лепото моја, реши се један пут јуначки, мајковићу, па што бог да!{S} 
 n="696" /> питању отворено у очи, и да реши одмах оно, што се неминовно једном већ мора решава 
ва пута понова седао на њу.{S} Најпосле реши се да и не покушава устајати Други један опет, нас 
у ствар већ имао у рукама, Растислав се реши на двоје:{S} Прво да ствар не саопштава кнезу док  
/p> <p>После тродневне двоумице кнез се реши, да узме са собом свога најпоузданијега ађутанта,  
 тренутак.{S} После дугих премишљања он реши да ће најбоље бити да кнеза испрати на пут по унут 
ој је на ум нејасно сећање како се била решила да све каже овом високом господину, и како се на 
ти ко је тај?{S} После дугих размишљања решила је да то мора бити добар, племенит човек, кад је 
ле га сави и мету у џеп.</p> <p>— Дакле решила се да дође!{S} То је као да је већ и <hi>пристал 
 за Јелу права тавница.{S} Баба Ката се решила да од сад дејствује само насилним мерама.{S} На  
ум чак и да се убије.{S} Једном се беше решила да се исповеди човеку кога <pb n="55" /> је воле 
 најпосле Јела је у њу тврдо веровала и решила се да се преда тетки на вољу, да учини све што о 
х је разумела као да се Јела једном већ решила, најпосле се преломила.{S} Баба Ката радосно доч 
ако се Црнојевићи и Косанићи конабе, па решили да једном прекрате те крваве распре.</p> <p>А на 
 секунда“ — викну он - дакле шта сте се решили, господине ђенерале?</p> <p>Ћутање!</p> <p>— Гос 
же, време је протекло, говорите шта сте решили?</p> <p>Но ђенерал остаде нем, укочен, непомичан 
наге ваљало је уништити једну, и они су решили да то постигну уздижући противу ње ону другу сна 
у — рече ђенерал.</p> <p>— Једном речи, решио сам се био да те уклоним и рачуно сам да имам пра 
о простом средству да ме се курталише — решио се да ме отрује...</p> <p>Кнез застаде да одахне. 
ије чак и службу изгубио.{S} Од то доба решио се да увек пита, кад чује какву страну реч којој  
рите врата.{S} Свршено је.{S} Ја сам се решио.{S} Молим вас затворите врата.</p> <p>Кнез махну  
ве, све, све....</p> <p>И сад се ваљало решити: или се машити и ухватити тај тренутак, или га п 
ести о неким млађим официрима, па ће то решити идући пут, кад се опет састану.</p> <p>Ратко је  
гледати.</p> <p>Баш у тај мах, из једне рибарске колебице, на левој страни дунавској, изађоше д 
држао, само ако ви продужите и даље ово ривење против моје династије.</p> <p>Ово је, веле, заст 
} Ове калуђерштине!{S} Па онај жмирави, риђи накарет Мелентије.{S} Неда ми проћи!{S} Једнако на 
о је провизор млађи.{S} А онај на крају риђи, високи, оно је господин... како га оно зову?....{ 
 Оно што смо с тешком муком и с големим ризиком исцедили од оног француског звекана, свакојако  
а га је да се изложи ма и најозбиљнијем ризику, само да задовољи своје љубопитство.</p> <p>Радо 
јасни, Растислав је опет знао колико је ризичан овај његов последњи корак.{S} Ђенерал је имао н 
 њему се живо представи пред очима онај ризични тренутак, када је његов дед, још као млад човек 
о покривен.{S} Кад је имао да учини што ризично, решавао се обично на оно што ће свету изгледат 
и... јао шуго смрдљива... на, на, на, — рикала је бабетина дрмусајући Јелу за косу.</p> <p>Бабе 
ао је кнез Мутимир.</p> <p>Растислав је рикао од бола, прочитав ово писмо: „Није могао звер да  
је једне, јао вашљивице и смрдљивице, — рикну бабетина.</p> <p>Она опет удари Јелу песницама у  
а у вис и испали.{S} Добро набијена цев рикну као прангија, а Боја запе из свег гласа, што га г 
и споменика, но све најезде варвара.{S} Рим је жив пример за то.{S} Као реакција против тога ја 
вој прилици какав остатак још из старих римских времена.{S} Кажу да после младић обично узима о 
, повраћања и угледања на стару грчку и римску класичност.{S} Али све то још није могло потпуно 
ако, Растиславу је долазило на ум да се рине на кнеза, да га дочепа за уво и да му пришије неко 
 а у сред ове заклетве, он се наједаред рину на Лепшу, с неописаном снагом, и с бруталношћу сле 
 плач.{S} Кад девојка паде, бабетина је рину ногом.</p> <p>„Цркни! стрвино једна!“</p> <p>Јела  
аздражен овим пролазним болом.{S} Он се рину на Јелу, дохвати је оберучке по средини, и, као он 
..</p> <p>Говорећи ово, Мутимир се беше ринуо на Лепшу и, без великих церемонија, формално је о 
{S} Сад се већ чуло на далеко загушљиво рипање прикљештених вочића; бале и пена лиле су им на у 
а текле су им беле бале, њино загушљиво рипање чуло се на далеко, као стругање неподмазане <pb  
 сад за нас настаје страшни суд!{S} Као рис разјарен, газда ће сад долетети с оплавком у руци и 
м цилиндром на глави.{S} Био је љут као рис, од љутине није могао ни говорити.{S} Он једва пром 
га тако зову!{S} А овај овде ово је поп Ристо из Заглавића.{S} А ови овде млади попић, ово је п 
ункаш, али која је вајда, кад се кобила рита — ја морам да паднем...</p> <p>Кнез се смејао.</p> 
а грка живота људска.{S} А кивна пучина риче у беснилу своме и са дну мора граби песак и муље,  
 га волем, волем, волем... ја сам његов роб, ја сам готова на све, па за што ме онда карате!“ . 
реба, да он за се ништа не тражи; он је роб своје дужности и свога посла.{S} Ако кнез збиља трп 
У овим мртвачким дворима има један живи роб.{S} Да ли су вољни мртви да нам дарују овога роба,  
а ли су вољни мртви да нам дарују овога роба, па да га или молбом одмолимо, или покајањем искуп 
ја наручија и пушта из њих већ загрљена роба....{S} Јес’, овај ће га одвести!“ —</p> <p>У тај м 
и, ево, у аманет овога нашег најновијег роба.{S} Буди му милостивна — рече Мона с ђаволским осм 
а под њим’ дрхтати,</l> <l>А ми ћемо им роба предати,</l> <l>Да га на снажна плећа прихвате,</l 
ну лузи зелени:</l> <l>Том Злодуху ћемо роба предати.</l> <l>А шта ћете ви?!</l> <l>Ви сте немо 
мице.</p> <p>— Да, мој господине! стара робијашица.{S} Док погледам човека, знам шта му мисли с 
рече она — ви имате овде посла с једном робијашицом!</p> <p>Ове речи биле су тако изговорене, д 
крадала облагивала и кварила им скидање робије.<ref target="#SRP18892_N2" /> Неваљала жена!{S}  
осуђеници се свете стражарима.{S} То на робији бива често, милостиви господине. _</p> <p>- А је 
те једном, док сте били у Пламеновцу на робији, неким кадом успавали све стражаре, те их сутра  
а је била и тровачица.{S} За то је и на робију осуђивана.</p> <p>— Пре једно шест недеља њој је 
n="428" /> <p>— Јес, јес, робови, прави робова!{S} Сироти ви!{S} Ах, како вас жалим — рече Мона 
ије за спасавање рода човечијег из таме робовања...</p> <p>Враничићу се чинило, као да је прови 
јком.</p> <pb n="428" /> <p>— Јес, јес, робови, прави робова!{S} Сироти ви!{S} Ах, како вас жал 
о тропоље; мисао, од које су се пренули робови, а као јасиков лист задрхтали господари; мисао к 
оје, онда смо, у најкраћем року, прости робови ваши — рече кнез, пратећи свој говор лаким осмеј 
имо, или мудрошћу одбранимо, или другим робом заменимо?</p> <p>Костури одговорише нешто, али њи 
а ову берзу женског торокања сваковрсну робу женских речи и сплетака, новости и гласова, и што  
андарми викну, они прејуре волове преко рова, стану крај друма и гледају.{S} Кад се спровод при 
и који леже у затвору „због династичних ровења.“ На више места за те су ствари били окривљени п 
асао од те срамоте, али његовом опасном ровењу морао се учинити крај, и то је учињено...</p> <p 
 намесништва опште стање било је толико ровито да се ни један од њих није смео усудити да га јо 
како су сви планови његови засновани на ровитом и клизавом земљишту.{S} Једна ситница, једна сл 
ештаји цртали су ситуацију као мрачну и ровиту.{S} Кугић је сматрао за своју доглавничку дужнос 
</p> <p>— Ви мени!{S} Ко сме ударити на рогатог бога.{S} Три се круне блистају на мојој глави.{ 
а: путују под изговором да купују ситну рогату стоку, а у ствари биће да су то какви агенти Црн 
тив нас, онда јој треба још сад стуцати рогове.</p> <p>Но Ратко је уверавао, да је он спрам тог 
та им је остало!{S} Али су морали увући рогове.{S} Са мном није било шале.{S} Правио, веле, при 
ичанствен чин који одржава и расплођава род људски</hi>.</p> <p>Према томе овоме чину поклањана 
 за ону народну изреку „<hi>Хубава мома род нема.</hi>“ А веровао је и у благотворни утицај „пр 
гаља, кретена, и наказа, који само руже род људски, а целом друштву служе на штету, ругу и одвр 
"subSection" /> <p>„Отров је стар као и род људски; било га је од кад је људи на земљи.{S} Имам 
 доксату каву је пио.</l> <l>Он је свој род љубио,</l> <l>И с овог доксата му судио.</l> <l>А м 
аче родом нисте одавде?</p> <p>— А! мој род!{S} И сама сам већ заборавила одакле сам родом.{S}  
нковићка.{S} Ти знаш с киме је она опет род.{S} Лепша! знаш! — рече госпођа Софија и значајно п 
о свему се види да је висока, господска рода.{S} Код ње је нађен велики окован сандук, пун најв 
спаривања, акт размножавања и одржавања рода људског!</p> <p>— Како су свете и узвишене оне бож 
велике и светле револуције за спасавање рода човечијег из таме робовања...</p> <p>Враничићу се  
 постројени дуги редови војске, сва три рода оружја, ту су официри, у сјајним парадним униформа 
смо видели, била изгинула и нека његова родбина.{S} Прво је погребена она, после је дошао ред и 
> <p>Стрина Синђа прво упита где јој је родбина.{S} Пава одговори да је старији брат јамачно от 
брине.{S} За тим долази породица; после родбина, ближа и даља, за тим пријатељи, па околина, па 
о, далеко од жаљења за ђенералом.{S} Од родбине нико не пусти јава да закука за покојником — ја 
о може чути да се о њој у кругу кнежеве родбине рђаво мисли: — <foreign xml:lang="fr">Oh! pas d 
зе и документа, која се налазе код њене родбине у Америци.{S} Сад је дошла амо или да се уда за 
а знаш!{S} Јамачно, и сам имаш деце или родбине!{S} Помисли каква грдна срамота!{S} Куку мени,  
а самога кнеза...</p> <p>Уз голему тугу родбине и присних пријатеља, уз саучешће целе земље, кн 
а узме, на сигурно умрети, а ни његовој родбини ни лекарима да не буде изазивана сумња, да је о 
ла све: прошлост, садашњост, будућност, родбину, браћу, старе родитеље, цело блаженство, сву ср 
r, mon petit</foreign>. (ах! не бој се, роде).{S} То се више не може ни мотком отерати!{S} Та т 
а стишавајући се.</p> <p>— Добро, хоћу, роде, одучићу се.{S} Само ово што сам те молио немој за 
је ништа друго до црвена вода.{S} Круне роде на дрвету, које је крвљу заливано.{S} Престоли су  
ла три прста, пољубила их и додала: „не роди мати.“</p> <p>Госпођи Софији, бив. министарки каза 
е мајке, како је леп - као да сам та ја родила.“</p> <p>Ова је баба била искрен и лојалан подан 
, врло давно, још много пре но што се и родила, и у том далеком, заборављеном животу као да је  
ако ко, ал наш газда Боја најбоље...{S} Родио лепу кћер, па му сад све ласно!{S} С ким хоће, с  
} Но Балканија је била сретна те јој се родио такав <pb n="463" /> један велики син, као што је 
/head> <head>Ујед бесног пса.</head> <p>Родио се у сиротној сељачкој кући, у сред Балканије.{S} 
би рекао да су отац и син, па забринути родитељ даје мудре савете детету своме.{S} То је и кнез 
ће ми вас нејаке погледати кад изгубите родитеља свога.“</p> <p>Бабо је тако на глас плакао, а  
еност у свету, околност што си сам, без родитеља, без правих пријатеља, без икога који би волео 
на прилику осећај детињске љубави спрам родитеља и друго.</p> <p>Лепши је већ било лакше да одг 
о то, како је једне ноћи у дому његових родитеља, где је пре увек било тако <pb n="537" /> мирн 
е бива јавно на очима света, па и самих родитеља девојачких.</p> <p>— Јес, слушао сам за то — р 
ти родитељи, онда је била дужност њиних родитеља да спреме тај акт спаривања, и он је често, ка 
шњост, будућност, родбину, браћу, старе родитеље, цело блаженство, сву срећу своју, све, све, с 
лади господин, али, како сам чуо, немаш родитеље.{S} Имаш тетку, кажу разумна жена.{S} Треба њу 
аро доба; и кад дозру за брачне односе, родитељи се брину да те односе правилно регулишу.{S} У  
ни односи код њих су јако разривени.{S} Родитељи и деда, браћа и сестре — то се још једино штед 
а као на неко проклетство.{S} И данашњи родитељи воде бригу о својој деци, као год и у старо до 
Кад младић и девојка дозру да могу бити родитељи, онда је била дужност њиних родитеља да спреме 
 неколико врућих шамара - онако као што родитељи шамарају своју непослушну децу.{S} Но једна по 
упи, али бар жена је била сигурна да ће родити.{S} Потпасивала је струњене.{S} Лечила је од уро 
, ода свуда отворену раван.</p> <p>Пуна родних поља, бујних пашњака и сенокоса, сваковрсним усе 
замерке своме раду.{S} Нађе ли се какав родољуб да против тога што рекне, Растислав одмах прогл 
упштине сачува оно стање које је велики родољуб Страшимир Косанић III. по себи оставио.“</p> <p 
де се покојни ђенерал уздише као велики родољуб и мудар државник те се између осталог вели:</p> 
 мисли не само он, но „сваки балканиски родољуб“, и да то није само просто мишљење и уверење, в 
зму; они да ми издају кондуиту јесам ли родољуб!{S} То за жива Мутимира неће бити!</p> <p>Кнез  
есници“, а кнез се оплакује као највећи родољуб и мудри управљач, који је уздигао углед Балкани 
 „Отаџбина је у опасности и једна група родољуба сматра да је у праву да се послужи свима средс 
да ће у Ратку, као и у целој оној групи родољуба, којој и сам политички припада, наћи својске п 
S} Без сигурна наслона на поштену групу родољуба, који гледају на догађаје из публике, из народ 
 ћерка?</p> <p>— Није.</p> <p>— А иначе родом нисте одавде?</p> <p>— А! мој род!{S} И сама сам  
S} И сама сам већ заборавила одакле сам родом.{S} Тамо чак с ердељске границе.</p> <p>Пуковник  
ре, светковине и саборе у овоме крају. (Родом је био из Босне али је причао, да су му се стари  
оји од мене и да се усами, тежња да ја, рођак и природни заштитник кнежев, будем удаљен од њега 
друштво дошла су и два мушкарца, кнежев рођак Аца и један његов присни пријатељ.</p> <p>Даме се 
о како је мајор Тоша по жени био кнежев рођак, његова је ствар била заташкана.{S} По књигама се 
га.</p> <p>И ако је Врбавац по жени био рођак младом кнезу, Растислав је ипак успео да наклонос 
on" /> <p>И ако је госпођа Мона кнежева рођака и жена човека који заузима повисок положај у бал 
прокламују за кнеза једно дете, некаква рођака убијенога кнеза.</p> <p>Било је одупирања, но Вр 
већем.{S} Кнез је волео цвеће, а његова рођака била је тако пажљива, да је свуда намештала пуно 
 губити из вада. — госпођа Мона била је рођака кнежева код које је он често одлазио и по некад  
; да је с њим пало још неколико његових рођака, да се све то догодило у једном густом шумарку,  
бавац учинио тако што с њима, са својим рођаком, с човеком, који га толико воле, и који је тако 
/p> <p>Кнез је хтео да говори са својом рођаком сроднички и срдачно.</p> <p>— Тренутци су тешки 
гове журне и загонетне женидбе с Кајом (рођаком кнежевом), па неких одредаба у уставу, по којим 
исдајник, ви морате умрети.{S} Као моме рођаку, као првом балканском ђенералу ја вам чиним мило 
 може отићи одавде док не извести своју рођаку о свршеној осуди над њеним мужем.{S} Тешко му је 
у.{S} Још једном кнез је опоменуо своју рођаку да буде „на висини положаја“ па се за тим удалио 
 што је доказ да су вукови и људи ближи рођаци но што се обично узима.</p> <p>Министар унутрашњ 
ене питате шта ми је!..{S} Па ништа, г. рођаче, ништа, г. ђенерале, дико и узданицо престола.{S 
оси, ни светиња домаћег прага, ни нежне рођачке везе; купљено је све што се могло купити, и усп 
 је ближи к срцу, остављајући на страну рођачке, породичне везе и осећаје, као што је на прилик 
о милости божијој владалац Балканије, а рођен сам од кнежевске лозе, а четврти сам из племена К 
 ли, да си син човечији и да си у греху рођен и да си по томе то исто, што и остали људи? — упи 
латише забрањен плод.{S} За пет минута, рођена моја!{S} А? шта велиш?!{S} Ништа од нас, је ли?{ 
Петрија је загрли.</p> <p>- Немој тако, рођена моја:{S} Па зар не знаш шта је шала, рђо једна,  
 је на срцу и на језику.</p> <p>— И ју, рођена моја, па видели му оне пусте брчиће?{S} Стоје му 
служити тако велику казну, да га његова рођена отаџбина избацује из недара својих.{S} Та он је  
имала.{S} У моме крају, тамо где сам ја рођена, тровање је врло често.{S} Ту обично жене трују  
S} Можда је у завери против мене и моја рођена жена...{S} Све једно!{S} Чинио сам оно што сам с 
 знате, ви сте непогрешни, вама ни ваша рођена жена не сме рећи истину у очи, не сме вам је рећ 
ицу. </p> <p>Истина, Синђа је била Пави рођена стрина.{S} То је до некле могло и отежати ствар. 
ормана и само додала: „Погледај! сестро рођена..{S} Ово ми је спомен од Лепше и мога браце.“</p 
е ја овако за образ, а оно меко, сестро рођена, као пабушина.{S} Па оне руке, па груди, све мек 
{S} Изгледало је као да га драже његове рођене речи.</p> <p>— До јуче љубили турски буздован —  
ајружнија, вазда вам је милија од своје рођене.{S} Јамачно ни ти не ћеш бити бољи у томе.</p> < 
колико бити кључ да позна смерове своје рођене владе.{S} Давато му је три дана на промишљење, п 
пајући очи овој земљи не ископате своје рођене...</p> <p>У тај мах на вратима се зачу куцање.{S 
само капитале својих зетова, но и своје рођене...</p> <p>Све велике државне лицитације; сви кру 
тем добру, она неће упропашћивати своје рођене чланове, но их дизати, богатити и величати, јер  
веренике, и ви ћете скупо платити своје рођене погрешке, што нисте од кнеза направили истинска, 
астислављева кова, — гледај мудро своје рођене интересе и нек су ти они од свега пречи.{S} Кад  
овор пресече.{S} Сваки се удуби у своје рођене мисли.{S} Кнез Мутимир старао се да се сети ко ј 
вете, осећала је сад, да у питању своје рођене љубави није имала ни драма памети, и да се повод 
олетан и примити пуну књажевску власт у рођене руке.{S} Мислим да ће народ то радосно дочекати! 
 да ви професори не знате шта раде ваши рођени ђаци?{S} И како ја то да знам, а ти да не знаш?{ 
е радознале, а опет не знате ни шта вам рођени мужеви раде!</p> <p>— На прилику? — упита Каја.< 
, спасавај се одмах.</p> <p>— Како, син рођени да си ми?</p> <p>— Лако, доведи Перуна Црнојевић 
tion" /> <p>Орловачки начелник Врбавац (рођени брат пок. ђенерала Врбавца) био је опрезан човек 
ма..{S} Па ти бар знаш како то бива.{S} Рођеним си очима гледала ужасну смрт блаженопочившег кн 
да говоре дела а не речи.{S} Кнез треба рођеним очима да види шта се спрема.{S} И оно што види  
р сан и мој министар г. Кугић, кога сам рођеним очима гледао шта ради у седници „Балканске браћ 
година тада ћу гледати на ствари својим рођеним очима.“ А чијим очима, молим, гледам сада на ст 
етову, а још није могао веровати својим рођеним <pb n="629" /> ушима.{S} Шта више вољан је био  
а.{S} Тада ћете гледати на ствар својим рођеним очима, и онда ћете видети да те књиге не уздижу 
ио ништа, што их доводи у сукоб с њиним рођеним интересима.</p> <p>Ратков и Растислављев либера 
ква ти чудовишта ми не хранимо за нашим рођеним столом; то је просто отров за децу!{S} И то ниј 
м, г. пуковниче, плаћа израђивање ваших рођених слика, и старате се да на место кнежеве слике с 
а.{S} У туђем паду она је гледала своје рођено уздизање.{S} Годило јој је да види око себе и да 
о разазнати да ли је то њено или његово рођено срце.</p> <pb n="439" /> <p>Ова лепа жена створи 
, дајући јој лекарску помоћ преко свога рођеног домаћег лекара.</p> <p>— Таква добродушна жена! 
у јадном!{S} Нигде никога свога, никога рођеног да га истински пожали, да га искрено и срдачно  
валити туђега владаоца екватора у нашој рођеног земљи, код нашега живога господара, па још гово 
тарца, да не мора слушати срамоту свога рођенога детета.</p> <p>Боја се загрцну, али он брзо оп 
и Цезар Борџија, који најпосле отрова и рођенога оца свога, папу Александра VI. (Истина нехотиц 
Да човек не може бити миран ни у својој рођеној кући!{S} И ту надзор, и ту шпијунажа — додаде В 
е управо нема квалификације.{S} У мојој рођеној кући ви мене обасипате најгрубљим циничким увре 
се, у сладосном заносу, уљуљкана својом рођеном песмом, њиха на грани, или јури кроз неизмерне  
ски нашао на подозривом месту са својом рођеном госпођом.{S} Отишао подводници он, а то исто уч 
 да је мртву прострем, боље да је мојом рођеном руком закољем - рече чича Боја срдито.{S} Он хт 
 му дала најискреније савете, као своме рођеноме брату, а после би задржала његово пријатељство 
и туђе главе, лако може да изгуби своју рођену.</p> <p>Ви скупљате око себе људе, г. Растиславе 
блату њенога имена, осећао је као своју рођену увреду.{S} Он пребаци Мони, да није требала ни з 
н</hi> процењује дела ваше владе и ваша рођења.{S} Наглашујете му да памти разлику, како владал 
казује прича), па онда протеран у место рођења, где је живео као заточеник све до смрти старога 
м из племена Косанића, те већ по самоме рођењу никад не могу бити оно, што су обични људи.</p>  
ка, онда си јамачно и богат.{S} Па дед, рођо моја, одреши дер ту твоју кнежевску кесицу да бркн 
 и разлегала ова врапчија опера.</p> <p>Ројеви мушица, раздраганих на топлим сунчаним зрацима,  
ша је седела на дивану, обузета читавим ројем изукрштаних мисли.</p> <p>На један пут Мутимир од 
 знаш ли ти да ми за десетак дан истиче рок великој меници, од које бар петину морам отплатити. 
нићи понова враћени на владу, то је њин рок таман одслужен, и сад би као имао ред да дође на Цр 
 ли и ви као кокошка — рече кнез вршећи рокаду — Ама да ми је знати шта ви мислите кад остављат 
има стално у омањим дозама, а у подужем року.</p> <p>„Тако се данас често врши нехотично тровањ 
е слабости своје, онда смо, у најкраћем року, прости робови ваши — рече кнез, пратећи свој гово 
 је тужба и он ће, јамачно, у најкраћем року бити осуђен и отеран у Пламеновац.{S} Кад њега нес 
са у младића, а снажни људи у најкраћем року претварали се у немоћне старце.</p> <p>„Ова страшн 
>Као приспели порођај, који у најкраћем року треба да се изврши, као узрео чир, што за који дан 
, који ја имао да се изврши у најкраћем року и да створи Балканији нову династију.</p> <milesto 
чак и њин пад могућан, и то у најкраћем року.</p> <p>— Та не може кнез тако брзо заборавити доб 
е спремано, да се у Орловцу у најкраћем року састане народна скупштина.</p> <p>На једаред Ратко 
едињења доћи ће на дневни ред у кратком року.{S} Та бурна и тешка времена затећиће на престолу  
од овога кобног места, где су у кратком року од непуна сахата доживели тако тешка искушења, и П 
МАН.</p> <p>СИЛАЗАК С ПРЕСТОЛА</p> <p>- РОМАН -</p> <p>НАПИСАО</p> <p>КАРИО АМУРЕЛИ</p> <!-- Не 
тала човека то изгледа управо као какав роман или смишљена басна.{S} У ствари то су биди истини 
— Боже мој, боже мој!{S} Та то је читав роман!{S} То је прича из хиљаду и једне ноћи!{S} Је ли  
>КЊИГА ЗА ГРОШ</p> <p>НА ОДМОРКУ</p> <p>РОМАН.</p> <p>СИЛАЗАК С ПРЕСТОЛА</p> <p>- РОМАН -</p> < 
ничке, који су понекад личили на читаве романе, и његово подозрење све је већма расло.</p> <p>О 
— Да ћутим! а што да ћутим!{S} Није ово Романија да отимате девојке!....</p> <p>После се окрете 
и звиждукао напев неке веселе француске романце, која му бејаше остала у памети с његова послед 
какву <pb n="447" /> талијанску љубавну романцу, и то прво тихо и нечујно, па после све јале и  
 тако..{S} Е, сад и овог пешака водим у ропство.{S} Па ти оста без војске, сасвим оста без војс 
ве балканске земље, позивајући на борбу ропством успаване народе балканске и будећи обамрла срц 
зданију, земљу далеку,</l> <l>Где никад росна киша не пада,</l> <l>Где никад топло сунце не гре 
о растопљено сребро, блистају се сјајне росне капљице, у залатку беле као грумичци слеђена шеће 
ним зракама блага сунца балканиска, под росним капљама плодоносних даждева њених, а уз песму шт 
</p> <p>Радован додаде.</p> <p>— Па она роспија, Синђа!{S} Је л је сад видесмо!...</p> <pb n="2 
 и пође; но опет се врте.</p> <p>— Јао, роспије једне, јао вашљивице и смрдљивице, — рикну бабе 
је.</p> <p>Баба је удари и викну: „јао, роспије једне“; па се окрете и пође; но опет се врте.</ 
горе....{S} Срам те било, срам те било, роспијо једна!{S} За то сам вукла твоје по... пелене и  
Шта нема!{S} Мислиш нисмо ми видели ону роспију матору, што је овде кријете викну Радован.</p>  
ољане диже руке небесима и проси - шта? росу? кишу? топло сунце, младост! — не, њему то више не 
 је била дужност да оплођавају све жене роткиње, код којих је такође вршен избор, које се могу  
ође вршен избор, које се могу узети као роткиње.{S} Ми се тога данас грозимо?{S} Бринемо се о п 
су ми цигло два ребра стајала читава на ртењачи, и то ми је била још једина успомена од мојих н 
м те!{S} Ево строшио ми и два обртња на ртењачи!</p> <p>— Мирни будите! зачу се промукао глас и 
је?“ „Аја! није она, откуд би њој онака руба и онолика лепота?“ — запиткујете се ви. „Она је, п 
стро вино искрило се у чаши у пријатној рубин боји, бацајући кнезу на руку лепу црвену сенку.</ 
чишћена, снажна и једра крв, румена као рубин, густа као сладак сок са узрела чокота балканиско 
кад му је ко долазио згодно под секиру, рубио је немилосрдно.</p> <pb n="73" /> <p>Ма да је јак 
е, допуњене још другим „особама“ истога рувета, а мушкога пола, ми ћемо сретати и доцније; овде 
је. <hi>Орловац</hi> је био „у свечаном руву,“ како се то обично каже службеним језиком.{S} Чар 
едију с официрским оделом, што да се не руга светина.</p> <p>Ратко је причао даље:</p> <p>- Међ 
х виших војених лица.{S} Тиме се наноси руга целој балканској војсци.</p> <p>- Из ваше околине, 
 десетак година; скупљате људе, који се ругају кад им се рекне да ће кнез у 18. години бити пун 
а било погледати, за 5—6 месеци постаје ругобна старачка наказа, коју је страшно и у сну снити. 
то је младо и лепо, а место њега долази ругобна, превремена, неприродна старост.{S} Млада, глат 
здензуба, вештица, баба-Јага, — и друге ругобне прилике људске фантазије — замишљају се и предс 
људски, а целом друштву служе на штету, ругу и одврат.{S} И то се зове мудрост и морал деветнај 
и.</p> <p>Исток је већ био почео најлак рудети кад су начелници, после дуга бдења, један по јед 
lestone unit="subSection" /> <p>Зора је рудила; ћарлијао је тих поветарац; прве пролећне ласте, 
ирину.{S} Исток тек бејаше почео најлак рудити.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Орловачк 
 ружице хоће му се, бива, да је узбере; ружа мирише и опија, и што год се назвало иксаном не мо 
ђенерал — Она ми спава!{S} Као узабрана ружа на узбурканим и запенушеним сланим таласима морски 
идела је у близини велики круг, засађен ружама.{S} Даље је видела ред џбуња, а иза џбуња распоз 
 мога хватања и одвођења био само какав ружан а веома жив сан, ади, кад промислим боље, сетим с 
омагала.{S} Разнесе се на прилику какав ружан глас о њему.{S} Неко и поверује.{S} Али сви озбиљ 
чак и оно што ни ђаво не може, довршује ружан суд и рђаву оцену старих жена.</p> <p>Зле духове, 
та је.</p> <p>Све ово изгледало јој као ружан сан.{S} Није могла веровати, да се с њом збило св 
их богаља, кретена, и наказа, који само руже род људски, а целом друштву служе на штету, ругу и 
вињавањем, а сад прелазите у нападаје и ружења.{S} Пристао сам да се с вама разговарам, али нем 
атим настави:</p> <p>— Као но ти лијепа ружица у ђул-башћи, као но ти једра зрела јабука на вит 
лонула и предала се целим телом.{S} Као ружица, којој преко половине прекршиш стабљику, так се  
 така си, бива, ти.{S} Ко год мине крај ружице хоће му се, бива, да је узбере; ружа мирише и оп 
и тиме заспе и претрпа моју лепу румену ружицу.{S} Али ја сам галеб, бурна тица морска, што сло 
у кљуну уграбити из ње моју лепу румену ружицу и изнећу је у ведре и јасне сунчане висине....{S 
се рука сама не пружи да лијепу мирисну ружицу узбере.{S} Ни старцу старост и мудрост његова не 
Љепота је голема опасност.{S} На лијепу ружицу свашто наиђе; на њу пада чиста и богодана мала ч 
госиљали су и љубили голо, топло, меко, ружичасто тело својих конкубина.</p> <p>У првим вековим 
о коло.</p> <p>Растислав није делио ове ружичне погледе Раткове.{S} Бојао се да ће овај покрет  
 је навика — правдао се мајор.</p> <p>— Ружна навика! — пресече га госпођа. — Одучи се од ње, п 
 голема зла и пороке да се створи овака ружна изрека о њима.</p> <p>Обично са старошћу иде мудр 
творство?{S} Зар <pb n="453" /> то није ружна дволичност и покушај да се пред светом прода скуп 
ко је ово веома жалостан знак времена и ружна црта за кнежев карактер.{S} Растислав је тако рећ 
>— Да, господару, нисмо!</p> <p>— А оне ружне сцене по гробљу, они мртваци?</p> <p>— Никаквих с 
би и сами устали, не без боја, но и без ружне речи.{S} Њих је дакле њин домаћин био сад да их < 
{S} Он је ту први пут почео да назире и ружне стране живога и да слути шта је то притворност љу 
 сад откуд о мени раструбљени свакојаки ружни гласови.{S} Сад разумем откуда и шпијуни по мојој 
и.{S} Ви сте веома саможиви; ви сте или ружни цицијаши, или још ружније распикуће.{S} Ви никад  
иви; ви сте или ружни цицијаши, или још ружније распикуће.{S} Ви никад никоме нисте учинили ник 
 конзервативци у овој борби служе веома ружним, па често чак и издајничким средствима.</p> <p>О 
није ни на ум падало да то крсти каквим ружним именом.{S} Зар је овде што друго до једна обична 
те признали, на против, има много веома ружних примера, како сте крвнички гонили баш оне, који  
те се, плодите се и напуните земљу“.{S} Ружно лицемерство оскрвнило је и ове свете речи.{S} А?  
човек потпоручик у двадесетој години, а ружно је кад је потпоручик у четрдесетој — рече Ратко с 
ет зато о Лепши нису могле ништа изнети ружно.{S} Напротив, о њој влада уверење да је поштена ж 
 оно што се у обичним животу сматра као ружно <pb n="84" /> и непоштено.{S} У осталом, у остало 
олим вас, ту демагошку реч.{S} Она тако ружно звучи у устима једног владара!{S} Бар преда ме не 
тукну и скочи с Јеле.{S} Он опсова врло ружно француски.</p> <p>— Но, ово ми још никад није пас 
</p> <p>Млади господин опсова опет врло ружно француски, а за тим крупним корацима пређе преко  
гла веровати, да се с њом збило све оно ружно гушање с једним младим, туђим човеком, за кога св 
је сматрано као нешто грешно, као нешто ружно и срамотно, што ваља крити и о чему не треба јавн 
ирење гласова који представљају кнеза у ружној светлости...</p> <p>Врбавац се грохотом насмеја. 
 Мутимир, и пуковник га виде како мирно рује око стола с цвећем, као човек који нешто безбрижно 
његових образа губи се руменило; његове рујне усне постају сваки дан све блеђе и блеђе.{S} Њего 
енерал узе хартију и поче је читати.{S} Рука му се тресла као јасиков лист.{S} На плавом табачи 
а руку.{S} Заре је осећао да је кнежева рука веома врела и да дрхти.</p> <p>— Ви сте узбуђени,  
са, коју савија некаква моћна невидљива рука, смоташе се у дугачак, округао прамен, остављајући 
 није био спреман на ову услугу, његова рука судари се с руком старијег ађутанта, чаша се сад о 
трже се и погледа — то је била Перунова рука, и та рука била је топла и полако се тресла.</p> < 
 но он опет прима невесту, јер је пружа рука кнежевска.{S} И то су после човек и жена; и то се  
 изрезаних у самом камену.{S} Варварска рука грубих и незналичких камењара, грабећи само да изв 
е је некаква <hi>тајанствена зликовачка рука</hi> почела мешати мећу детињске играчке његове, а 
у још је држао у својој, и ова старачка рука сад се на један пут загреја и узе се трести; у очи 
начелник дозна да је некаква издајничка рука направила везу на телеграфским жицама преко којих  
пуна, да ли с тога што је кнезу дрхтала рука — јамачно од узбуђења, — да ли са чега другог, тек 
160" /> обрезани.{S} Нечија немилосрдна рука поодбијала им је све чиме су се као мужеви одликов 
 адјутанту би куршумом размрскана десна рука а рањен остаде и сам момак.</p> <p>„Једина од прат 
а крвавих руку на њега дигло и свака та рука замахује оштрим ножем.{S} Он покушава да бежи, али 
огледа — то је била Перунова рука, и та рука била је топла и полако се тресла.</p> <p>„Жив је“  
 пенали на њ острага револвер.{S} Пуста рука осушила се на веки, добро погоди; кнез се на земљу 
аше као златва трака.{S} Њена уздигнута рука узе дрхтати; кнез то опази, привуче мали мраморни  
и пуначкој, облој, дивној, као најлепша рука на каквој старинској грчкој статуи.</p> <p>Гошћа с 
> му памет не поуми, па бива и да му се рука сама не пружи да лијепу мирисну ружицу узбере.{S}  
нез преко обичаја пусти да му се пољуби рука, али кад је ћелави господин примаче устима и таман 
.{S} Ваља само имати куражи да се пружи рука и плод убере.</p> <p>„Држим да на толико могу рачу 
остиде се, притрча оцу, и, вукући га за рукав упита: која су ово господа, што седе овако у наок 
и.</p> <p>Растислав повуче начелника за рукав.</p> <p>— Ево, почните одавде — Он показа руком н 
ту кад га Жика понова хтеде ухватити за рукав да га повуче да беже, Црнојевић се осврте, диже п 
ице — приђе стрина Синђа, дрпну Паву за рукав и рече јој: — „да ти кажем нешто“!</p> <p>Њих две 
м нешто — рече она и опет дрпну Паву за рукав.</p> <pb n="227" /> <p>Кад се издвојише мало из с 
е — рече момак.</p> <p>Растислав навуче рукав од капута заглади бакенбраре пред огледалом и реч 
ритворица...</p> <p>Лепша отрже и други рукав од огртача, навуче га, и стаде пред огледало, да  
 се сад озбиљно пљусну, ађутантов десни рукав и краљева лева половина груди огрезоше у црвеној  
јадна, била бледа као дувар, а леви јој рукав сав крвав, окрзнуо је пурак по више лакта.{S} Арс 
ом отрже од њега огртач, и навуче један рукав — Одлази од мене!{S} Не знам ја ваша ђидиска прен 
 га истресем.“ И он је полако засукивао рукав, завлачио руку у чизму, пипао и тражио камичак.</ 
јао неке рецке на длану, он задиже мало рукав Павин, опипа јој руку до лакта, опет је узе за дл 
је згодно држати у шаки и склонити је у рукав, тако, да се <pb n="105" /> можеш њоме послужити  
и, учтиво га поздрави, а цигару увуче у рукав што може дубље.{S} Није што их се боји, не, не би 
грбљен, руке метуо на леђа, а из десног рукава избијају му полако малени прамичци беличаста дим 
су му јамачно и они димчићи избијали из рукава.</p> <p>Чиновници министарства долазили су редом 
ени звецкати сабља, имаћу златну јаку и рукаве, и све златна дугмета.</p> <p>— Добро, добро, си 
 с тога што му се допао онај њен вез на рукавима; па хоће да га види из ближе.{S} Могуће да је  
 загледајући кроз сумрачак вез на њеним рукавима, и запиткујући је нешто о томе.</p> <pb n="247 
сами.{S} Она је гледала у врхове својих рукавица, које је баш тада навлачила.{S} Мутимир јој пр 
 им је црна, па су црне биле чак и саме рукавице.{S} У допуну <pb n="586" /> свега још су обоји 
сто где ће сести —- Раскомоти се, скини рукавице, врућина је, а била би и штета да стоји покрив 
.</p> <pb n="231" /> <p>Синђа се обриса рукавом, помери се два три пута с ноге на ногу, па, оте 
ом причом, отпљуну на страну, обриса се рукавом па продужи живо.</p> <p>Једва у зло доба ево ти 
и узе га читати онако с једним свученим рукавом од капута.</p> <p>Писмо је било кратко</p> <quo 
у удова, не да му да размахне како ваља рукама, и он осећа како полако тоне у топлу, љигаву крв 
ав немарно.</p> <p>госпођа Софија обема рукама стиште мишицу свога мужа и чисто се обеси о њу.< 
отвори велико крило.{S} Брзо диже обема рукама спуштену завесу, и наслонив на хладно стакло сво 
аничић се сроза, паде на колена и обема рукама грчевито се ухвати за ограду од моста, али одмах 
, полако, на прстима, дајући знак обема рукама, као оно човек који се стара да некога не пробуд 
ика како из све снаге измахује обадвема рукама и оштро заповеда: „вичите ура живео!“ — Кога сад 
дин окрете се свету, и, машући обадвема рукама, викну: „вичите ура! живео! вичите ура!“ А да би 
 да продужи.{S} Он затиште уши обадвема рукама:</p> <p>- Немојте, молим вас, господин Растислав 
ло ђенерала Врбавца.{S} Носили су га на рукама његови другови министри, који су овим указали по 
слоњена на зид, с поклопљеном главом на рукама и продужи своје гласно јецање.{S} Кад је бабетин 
ица није до мене, но до оних у чијим је рукама данас власт.“ Кнез се извињује пред народом.{S}  
 буде јава, истина — ствар која се даје рукама опипати.</p> <pb n="495" /> <p>— Ја те разумем и 
пет обалити на диван.</p> <p>Бранећи се рукама Јела је млатарала и лево и десно.</p> <p>На једа 
{S} Тада се устури на диван, покри лице рукама, остаде тако неколико тренутака, а за тим протрљ 
лом телу.{S} Покушам да мрднем ногама и рукама, и да покренем тело, али ни једно не могадох учи 
ван и одморан, само што сам по ногама и рукама осећао, као што и сад осећам, местимичне болове. 
</p> <p>Он јој пође; она се узе бранити рукама, али ту су нехотице радиле и ноге.{S} Једним изм 
 се; кад год те могне удавити <hi>туђим рукама</hi>, он ће то учинити.{S} Само то би онда морал 
чицу Јелину, па је стаде авољити својим рукама и загледати у Јелин прс кажипут, избоден од шиве 
је то вешто извршено преко тебе, твојим рукама.{S} Никакав суд, па чак ни суд историје, не би м 
 је још тако, док је ствар само у мојим рукама.{S} Колико сутра за ово писмо могу сазнати и дру 
и постави га другчије.{S} Са склопљеним рукама он је замоли и закле да му отворено и искрено ка 
; стоји окренут њој, стоји са раширеним рукама и он је виче, зове, моли, он за њом жуди, он је  
о плакала.{S} Бабетина је, са затуреним рукама на леђа, ходала по соби и цалала:</p> <p>„Поглед 
в, скоро пакосан израз.{S} Са затуреним рукама на леђа, крупним корацима она је мушкобанасто хо 
> <p>С испруженим ногама, с прекрштеним рукама на прсима, са затуреном главом Врбавац је <pb n= 
е стајао наслоњен на зид, с прекрштеним рукама, с главом утиснутом међу стегнуте мишице.{S} Леп 
 угледа кнеза у позитури, с прекрштеним рукама и истуреним прсима, стоји пред доктором, гледа г 
ударала, чамци су, под снажним и вештим рукама веслача, као стреле крижали глатку површину дуна 
} Јес, књажевска власт је данас у вашим рукама.{S} Ви делате, па је право да за та дела и одгов 
ако владалачка власт није данас у вашим рукама, већ у рукама књажевског намесништва.{S} Другим  
ућемо га међу нас двојицу у гроб; нашим рукама и ногама, од саме беле кости, тако ћемо га стегн 
ај допис, да сте га читали, да сте га у рукама имали.....</p> <milestone unit="subSection" /> < 
з тога, велим, ти ћеш постати играчка у рукама бездушних великаша и онда тешко и теби и овој зе 
S} Закон им не може ништа, јер немате у рукама никаквих доказа да баш ти и ти људи припадају та 
S} Сељак изненађен скочи, држећи гаће у рукама, али Жика је већ био над њим с револвером у руци 
 гоњен.{S} Онога тренутка ми би имали у рукама кључ да похватамо све кривце, који су нада мном  
 маски, што је до њега стајао, држећи у рукама велику стаклену чинију.{S} До њега је стајала др 
новнички положаји ваља да остају увек у рукама наших људи.{S} То ће нашој странци дати несумњив 
јте на ум то, да ја знам све, да имам у рукама све, и да вам одрицања ништа неће помоћи.</p> <p 
, ја сам за сваки случај хтео да имам у рукама главнога покретача целе ове ствари.{S} С тога пр 
авац плете против младог кнеза и имам у рукама доказе да му ради о глави.{S} Зарад кнежеве безб 
ини.{S} За по часа, најдаље бићемо им у рукама. </p> <p>— Па?{S} Шта је с тим? — примети Црноје 
сле повратка с пута Растислав је имао у рукама цео план завере.</p> <p>Кад је овако целу ствар  
> <p>Кад је овако целу ствар већ имао у рукама, Растислав се реши на двоје:{S} Прво да ствар не 
аљено им.{S} Добро је што сам их имао у рукама.{S} Они су знали да су им конци у мојој шаци.{S} 
 пресудна чињеница — ја је имам данас у рукама, а тим самим ја већ имам и диктатуру у оваком из 
ти конзервативце сад, кад имамо власт у рукама, како ћемо их надјачати после, кад они узму влас 
 власт није данас у вашим рукама, већ у рукама књажевског намесништва.{S} Другим речима то знач 
ми с поља сматрамо, као слабу играчку у рукама чиновника заосталих од прошле владе?{S} Како је  
 уза се два маскирана човека, који су у рукама носили некакве хартије и заузели место један с л 
намесника, али стварну власт имали су у рукама њих двојица.{S} Трећи је био већ престарео, изне 
су већ били унутра, а они само одмахују рукама и неће ништа да нам кажу.{S} Чућете, веле, и то  
мо нешто раде; јес раде нешто, измахују рукама, прегибавају се и опет измахују рукама....</p> < 
 рукама, прегибавају се и опет измахују рукама....</p> <p>Око које се склопи нека беличаста маг 
му, па ето ти.</p> <p>Петрија се пљесну рукама и окрете се полулево на петама.</p> <p>Њене се д 
 кнеза откопчали, разголитили му груди, руке, врат, и отпочели трљање.{S} Баба је трљала око сл 
аменима, није ништа више могла учинити, руке су биле снажно притиснуте.</p> <p>Пошто је тако пр 
ограду од моста, али одмах и њу упусти, руке му клонуше и он се ничице поклопи по крајњој мосто 
 ту натмурен, намргођен, мало погрбљен, руке метуо на леђа, а из десног рукава избијају му пола 
цу.</p> <p>Ноге испружио, прса истурио, руке прекрстио на прсима, а загледао се у једну тачку н 
 лако да распознаје мирис од смрада.{S} Руке, ноге сви удови претворе се у сухе штапове, а кичм 
 стаде пред огледало, да га закопча.{S} Руке су јој дрхтале, а она је у огледалу лепо видела, к 
 ипак читао га је 2—3 пут узастопце.{S} Руке му клонуше и он несвесно згужва писмо у шаку.</p>  
 и нехотимице сав се претвори у ухо.{S} Руке, ноге, све је мировало.{S} Чак је престао трептати 
енима се одупирао о прозорски перваз, а руке беше метуо у џепове, па се тако нешто загледао у д 
пандур; Ралека је већ био оборен.{S} За руке и за ноге њега су већ вукли да га избаце напоље, н 
 сам те како си стала код чесме, опрала руке, умила се и испљускала по лицу па се онда брисала  
ће твоје, за то си осуђен да погинеш од руке сина човечија!....</p> <p>Из кнежевих груди шибну  
и, где је она, мати, често морала испод руке и кришом од мужа исплаћивати за свога Никицу доста 
 неколико тренутака пуковник опусти обе руке, глава му клону, цело тело омлитави — по свему се  
 Мутимир осети нов потрес.{S} Од крваве руке Кугићеве учини му се, да се хиљадама крвавих руку  
ако га жуље њине разголићене, коштуњаве руке.{S} Ледена студ прође му целим телом и он осети, к 
отпоче своју улогу.{S} Он подиже обадве руке, показа на гомилу свештеника, па, погледајући час  
ед стаде, клонуло опусти низа се обадве руке, а глава му малаксало паде на прса; он изусти пола 
И ју, ју — рече госпођа и понесе обадве руке ушима.</p> <p>— Ађутант Светозар у мало није погин 
е, па јој онда разапе и притиште обадве руке.</p> <p>— Тако, сад ћемо бити мирни, рече он у шил 
окорно, — рече начелник и рашири обадве руке, показујући збор. — Ето, молим покорно, онако што  
у корак назад, и, подижући у вис обадве руке, рече опоро и одлучно.</p> <p>— Даље од мене, госп 
рете главу на ову страну.</p> <p>С леве руке дизао се висок планински одсек, као го, усправан з 
арца, који, усамљен, у сред пољане диже руке небесима и проси - шта? росу? кишу? топло сунце, м 
е су руке чисте....</p> <p>Ђенерал диже руке и кад на десној шаци опази мало крви, он се чисто  
тиња таква облика, Јела на једаред трже руке себи и жестоко скочи...{S} Она скочи тако нагло, и 
зговара с тим истим човеком, из чије је руке мало час примио самртну чашу!</p> <p>Кнез није има 
ички рачун, и владар је дужан да савије руке око оне особе, коју истакне пред њега државни разл 
е одазове његовој љубави и одмах савије руке око човека који је воле.</p> <p>- Ствар је проста, 
ри суседна начелника узећете га у своје руке, сваки од вас послаће му по штогод подозриво, <pb  
е постарао, да фактички прикупи у своје руке сву власт министарску, власт коју има влада, а та  
у једну тужну дужност примајући у своје руке, на основу земаљски закона, власт привремени намес 
стао министар председник и узео у своје руке управу над војском, постав уједно и министар војни 
дворе кнезу и да дочепају власт у своје руке.{S} Растислав је био мишљења, да је опасност велик 
тан и примити круну и владавину у своје руке, све то већа загушљивост и омарина осећала се у ви 
на коме су представљене две пријатељске руке како се рукују, испод њих лавров венац, а испод ве 
Ката узе у своје сухе, коштуњаве бапске руке лепу, белу ручицу Јелину, па је стаде авољити свој 
се отимаш?{S} Гребу те моје сухе бапске руке...{S} Е, његове су мекше, од њега се не ћеш отимат 
, управо блажен.{S} Трљајући захладнеле руке и навлачећи на рамена огрнути војнички шињел, он т 
во стегоше га као кљеште некакве хладне руке и почеше га свлачити у мрачну јаму, која се на јед 
и примити пуну књажевску власт у рођене руке.{S} Мислим да ће народ то радосно дочекати!{S} Мој 
а осетих како ме дочепаше нечије снажне руке, стрпаше ми некакву крпу у уста и завезаше некакви 
а у наручју Мутимировом, док су услужне руке брзо затварале врата за њима.</p> <p>— Био сам у о 
 сестро рођена, као пабушина.{S} Па оне руке, па груди, све меко као памук - Петрија отпљуну —  
у.{S} Ишли су омчатом косом.{S} С десне руке зијала им је мрачна и страшна провалија.{S} Из ње  
у људску прилику.{S} То је било с десне руке.{S} Но баш у тај мах шушну му нешто с лева.{S} Он  
па.{S} Обадве ове женске донеле су пуне руке неких ствари, а црна придика носила је за њима нек 
 боле што ме прљаш додиром твоје грешне руке.{S} Развратници!{S} Вуци у јагњећој кожи!{S} Бог в 
ле, чворновате гране изгледају као сухе руке немоћна старца, који, усамљен, у сред пољане диже  
 за што од дечака, који је дошао у ваше руке мек као восак, нисте могли начинити добра човека.. 
p> <p>Причало се и о неком просјаку без руке, који је госпођи Мони дошао управо го, а она узела 
а он чисто посрте.{S} Шоља му излете из руке, паде на застрт патос, откотрља се чак под сто, ал 
ј часовник.{S} Ту је после дуго ишао из руке у руку, променио је био многе сајбије док најпосле 
асао кнеза од извесне смрти, отео му из руке већ натегнуту чашу отрова, и, место благодарности, 
авлији на клупи и ту лизао своје ноге и руке, умазане сосовима и другим јелима, по којима је ск 
каишем, али тако, да су ми под каишем и руке око чланака биле притегнуте - тако притегнуте, да  
а ухватила овако преко среде. (Она сави руке другарици око паса) па би га стегла што год боље м 
менито брдо, а њему, Црнојевићу, стегли руке наопако, па га гоне да се бос пење уз оно оштро, к 
 недеље дана бактања, најпосле су дигли руке - млади кнез се не даде сломити.</p> <p>То је била 
 и његови; после су се почеле промаљати руке — опет њене и његове, док се једног дана кроз ту д 
стаде, окрете се, избаци прса, прекрсти руке и затури главу, па је тако чекао лекара да му се п 
рац се испрси, спусти наргиле, прекрсти руке на груди, подиже главу и потражи Срећков поглед, п 
шта је вама ноћас?</p> <p>Кнез прекрсти руке и испрси се пред ђенералом: — Шта ми је!{S} И ви м 
>А за тим опет обори главу, опет опусти руке малаксало и тихо настави:</p> <p>— Јес, да ли ћеш  
.</p> <p>Сељак на једаред умуче, спусти руке на крило и оштро погледа Враничића, који баш у тај 
у дати у много већој мери, и он ће дићи руке од вас, одагнаће вас, узеће друге личности, друге  
колико објашњавала где сам и у чије сам руке запао.{S} Овај човек саветовао ме „као сина“, да у 
 огрне, но кнез то одби једним покретом руке.</p> <p>Сад прискочи кнезу доктор.{S} И он га поче 
<p>Ката устаде жустро и оштрим покретом руке смаче велику, црну мараму с главе, која јој је пад 
трао све ове догађаје, радосно је трљао руке и са задовољством се осмејкивао.</p> <p>Тих дана б 
ађи ађутант опет се врати, носећи преко руке шињел кнежев.{S} Он приђе кнезу и понуди га да га  
 о рамену пушку, а други пребацио преко руке секиру.{S} Зауставише се на 5—6 корака од Враничић 
 непомично на једном месту, не дижући с руке своју рањену и забринуту главу.{S} Жика га је узал 
мене и реформе, да им пуна власт дође у руке, што се најбоље видело по тежњама које су се јавља 
 - А ово шта ти је?{S} Кнез беше узео у руке црну дрвену кутију и загледаше је откуда се отвара 
илоје натаче своје наочаре, узе писмо у руке, диже га према себи, и, на један пут, он стаде дрх 
рода, у то име ђенерал је узео чврсто у руке сву војску и старао се да се што више зблизи с њом 
х надјачати после, кад они узму власт у руке, а ми останемо празних шака — говорио је Растислав 
)....{S} Само док ја узмем пуну власт у руке.{S} Такви ниткови!{S} Једног кнеза убили, другог у 
 којима се дало зарадити, долазили су у руке Хаџијине, а он их је умео извршивати тако, да је,  
нералску униформу...{S} Убицо, твоје су руке крваве... <foreign xml:lang="fr">Vous êtes un traî 
м убио!{S} Камо? где је крв?{S} Моје су руке чисте....</p> <p>Ђенерал диже руке и кад на десној 
м мужу и узе га за руку.</p> <p>Њене су руке дрхтале.{S} Растислав је упита зачуђено:</p> <p>—  
са ништа не одговори, а пошто се учтиво рукова с кнезом, он примети полако, учитељски:</p> <p>- 
жајући руку госпођи, с којом се срдачно рукова.</p> <p>— Морам вас понова молити за извињење —  
вник педесет дуката, па су се онда лепо руковали, госпођа се завила у своју црну мараму и, узди 
славу да се у свима државнима пословима руководи само једном једином мишљу: — да се одржи на вл 
 разумева државне послове и да их мудро руководи, ви мислите сва је мудрост ту, да га удалите о 
 одлучивао на тај корак није ме ни мало руководила каква лична мржња спрам тебе.{S} На против,  
{S} Сасвим други разлози и друге побуде руководиле су ме у томе.</p> <p>— Главни извор, из кога 
рочито спремао за ову прилику.{S} Он је руководио говор, и по вољи му давао овакав или онакав п 
к му тога дана, око подне, не испаде за руком да и сам набави шињел, откупив га за добре паре.< 
 једном таком покушају, Лепши испаде за руком да прочита у писму ове речи:</p> <p>„...{S}По обе 
угог трагања, њему једва једном пође за руком те доказа, да у ствари ту нико није крив.{S} Дело 
ктима.{S} Најпосле једном момку пође за руком те отвори крило прозорско, на што се мајмун истрг 
<p>Тек после великих напора пође јој за руком да отвори велико крило.{S} Брзо диже обема рукама 
о врата пред њима, овде застаде, показа руком госпођама да седну, па се брзо повуче.</p> <p>Гос 
 Да му је врат као она пећ — она показа руком на пећ у углу — не би му ништа помогло.{S} У оста 
д би се овде набућило овако (она показа руком како би јој набрекла и одскочила пуна недра) а ја 
{S} А погледај жене! — Растислав показа руком на своју госпођу — Министар полиције!{S} Е, мој п 
 тако ћу вас бити...</p> <p>Кнез показа руком Маврикију где ће сести; он учтиво приђе и седе; с 
мтим то је, како ми мој иследник показа руком наслоњачу и даде ми знак да опет седнем.{S} Сео с 
p> <p>— Ево, почните одавде — Он показа руком на гомилу свештеника, што је стојала у једном кра 
пећи оволико парче.</p> <p>Ратко показа руком колико је парче од пећи одбијено.{S} Госпођа изра 
соби, ено у оном одељку — доктор показа руком на десно крило манастирско. — А ти сад гледај, са 
добри познаници.{S} Растислав му показа руком канабе.{S} Седоше обојица.</p> <pb n="368" /> <p> 
 преда мном! — рече Растислав, одмахнув руком срдито!</p> <p>— Ви заборављате да сам ја унук чо 
ост, чисто нека малаксалост.{S} Он даде руком знак Кугићу и доктору да изађу, а сам оста са сво 
 остану ту, а жандармском капетану даде руком знак да чини своју дужност, на што овај нареди жа 
ако ли ћемо то!?“ За то време једном је руком витлао шешир, а другом зачешљавао своју велику ко 
p> <p>За тим се окрете Пави, додирну је руком по леђима и упути је у побочну собу.{S} Синђа и с 
641" /> човек трепне кад му когод махне руком пред очима.{S} Али одма идућега тренутка њега обу 
к, да млади господин викну, и ухвати се руком за болно место.</p> <p>— Извините, нисам хтела —  
 —</p> <p>Ђенерал се стресе и ухвати се руком за уста... — „Ала је горко!...{S} Јао!{S} Мене су 
е, не! — рече Јела у страху, бранећи се руком од господина, који већ беше уз њу.</p> <pb n="63" 
а има доста места, и показујући седиште руком.</p> <p>Кола кретоше.{S} Кнез упита куда?{S} Црна 
и. —</p> <p>Међу тим Кугић беше устао и руком је давао знак човеку у маски, што је до њега стај 
ад се Јела стресе, ова је женска загрли руком око паса, привуче је к себи и упита: „Шта ти је“? 
p>Баба Ката приђе Јели и узе је гладити руком ко глави:</p> <p>— Моја лепа косица!{S} Немој ми  
н то баратао — викну Растислав, претећи руком.</p> <p>— Ко?{S} Момак што ти чисти хаљине, мисли 
 - упита кнез свога доктора, показујући руком на огромну масу света, која се беше кренула да га 
а је оштро упита шта је ово, показујући руком: на вас успаване.{S} Тврдио сам да је у вину мора 
и кваси је све више и више; она се маши руком, и, ох ужас!... то је крв!.. она је рањена!...{S} 
 код отмених особа.</p> <p>Мона се маши руком немарно и полако, узе писмо, отвори га и узе га ч 
м нагласком, и, ушав у собу, показа јој руком врата...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ј 
рестано трчао пред дамама, показивао им руком пут и отварао врата пред њима, овде застаде, пока 
самаке.</p> <p>Говорећи то, госпа левом руком намести поле од хаљине, да их при седању не згужв 
лављу дивана.{S} Кнез је прихвати левом руком а десном јој поднесе стакаоце некаква веома јака  
, крв! узвикну он за тим и ухвати левом руком стиснуту десну песницу, изврте је и алапљиво узе  
 /> <p>Писмо је било писано ђенераловом руком и то тек пре неколико дана.{S} Он га је одмах поз 
ом руком он ухвати Јелу за руку, другом руком, с два прста, узе је за лепу, белу брадицу, наже  
(она је показивала то једном, то другом руком, како би из кнежеве кесе гртала паре и сипала их  
нао ту неопходност.{S} Он је сам својом руком испио отров, који је за ме био спремљен.</p> <pb  
јој је хаљина овде откопчана.{S} Једном руком брзо намаче мараму на груди, и узе се закопчавати 
е, у којима је он учитељ.</p> <p>Једном руком он ухвати Јелу за руку, другом руком, с два прста 
ртву прострем, боље да је мојом рођеном руком закољем - рече чича Боја срдито.{S} Он хтеде прод 
е, да их при седању не згужва, а десном руком прихвати се за канабе и полако се спусти на њега. 
 је само толико, да ја он живо покретао руком, да је јако дувао, да је нешто вукао.{S} Сећала с 
 на ову услугу, његова рука судари се с руком старијег ађутанта, чаша се сад озбиљно пљусну, ађ 
наш да ми стоји ево овде — он се пљесну руком по темену, — с тога те молим, жено, настани својс 
им поправи мало хаљину око врата, махну руком преко чела те уздиже прамен испале косе, па онда  
гне да је опет љуби и угризе, она махну руком одоздо, <pb n="65" /> и онако измаушке, тако га у 
 један помислити, да ћу ја - хоџа махну руком низ дугу, седу браду — да ћу ја, слуга божији, по 
на човека; а за друго - Растислав махну руком и ућута.</p> <p>— Чек да чујете шта је било даље  
цу вранцуски....</p> <p>Растислав махну руком и климну главом:</p> <p>— Доста, доста, хвала, г. 
ан напући уста да је цмокне, кнез махну руком и туцну га по зубима.</p> <p>— Ух, ух, ух — узвик 
 га и наместише на диван.{S} Кнез махну руком на ађутанте да изађу.</p> </div> <pb n="353" /> < 
 вас затворите врата.</p> <p>Кнез махну руком на официра да не улази; затвори врата и обрте се  
ритрча вратима, отвори их широм и махну руком на једнога од својих ађутаната да уђе унутра; зат 
другљиво <pb n="509" /> осмехну и махну руком. — Ето; ви се баш трудите.</p> <p>Растислав нестр 
жева пунолества.{S} Забринути ђак махну руком и рече жбиру: „одлази!“</p> <p>Али жбир не хтеде  
и људима за овај народ. — Вујадин махну руком поносно, показујући безбројне шарене гомиле света 
ти своју услугу, али кнез одлучно махну руком: — „Не дирај!“ а испљускану чашу баци.</p> <p>Рас 
p> <p>По кнежевој наредби, доктор махну руком да и она друга два кола продуже игру.{S} Међу тим 
у нешто живо и оштро, два три пут махну руком, и млађи ађутант журно некуд отрча.</p> <p>Не пот 
 <p>— Дивно вино! рече он и показа Зару руком да се на њега угледа.</p> <p>Заре ћутећки даде гл 
 и други пут; за тим га окрете, загледа рукопис, адресу и потпис „један ђак.“</p> <p>— Где је т 
писан лепим, читким али ванредно ситним рукописом.{S} Поједина места била су исподвлачена или з 
ти руку, рече он и пружи <pb n="321" /> руку кнезу, који се нађе услед тога прилично збуњен.</p 
све довде водила Јелу под <pb n="58" /> руку, овде је пусти, или управо спусти је на укусан, св 
, кад је мало повучем <pb n="218" /> за руку, а ја све стрепим да јој се што не откине за што у 
.{S} У проласку он дочепа Растислава за руку и стиште га грчевито.</p> <milestone unit="subSect 
 приђе своме зачуђеном мужу и узе га за руку.</p> <p>Њене су руке дрхтале.{S} Растислав је упит 
.{S} Она устаде, приђе му, ухвати га за руку, повуче га мало на страну и гледајући му у очи, уп 
чичица у олињалом ћурчету, ухвати га за руку и рече:</p> <pb n="421" /> <p>Цео овај призор глед 
 прискочи ђенерал Врбавац, ухвати га за руку и рече му потресеним гласом:</p> <p>— Затворите вр 
оспођа Софија и значајно повуче мужа за руку — Лепша, знаш! — понови она још једном.</p> <pb n= 
ишта — одговора она, стискујући мужа за руку и приљубљујући се уз њега. — Није ма ништа!{S} Али 
ном оквиру, а млада је узимала кнеза за руку, дизала му прст горе спрам огледала и питала га на 
орећи то, црна прилика дохвати кнеза за руку и повуче га.{S} Мутимир скочи и пође, ма да је све 
>— Извини — рече он, хватајући кнеза за руку — Ја сам прекардашио.{S} Није ми то била намера.{S 
ди.</p> <p>Кнез се окрете и узе Зара за руку.{S} Заре је осећао да је кнежева рука веома врела  
 сујеверна страха.{S} Он стиште Зара за руку и прошапута му:</p> <p>— Како би било да се вратим 
).</p> <p>Кнез радосно стеже доктора за руку и, теглећи се, рече:</p> <p>— И — их, докторе!{S}  
ају — рече доктор, и ухвати ађутанта за руку, доведе га до врата и готово силом изгура напоље,  
уби у даљини, Жика стиште Црнојевића за руку и прошапута му: — И ако је негде задремала, наша с 
ржала главу у шакама.{S} Мона је узе за руку и повуче да јој скине шаке с очију.{S} У тај мах Л 
имаче је Јели, седе крај ње и узе је за руку.</p> <p>Јела је још једнако стајала крај прозора.< 
еше пришао кнезу и покуша да га узме за руку и да га поведе да седну на диван.{S} Но кнез то од 
а сувише снажна човека, он те стегне за руку, на једаред осетиш да је ту сваки отпор већ у напр 
 Смем ли? — упита кнез и маши јој се за руку!</p> <p>Лепша ни сада не одговори ништа, њен погле 
аго, и опет му приђе, опет га ухвати за руку, опет му узе гледати право у очи.</p> <p>— Није —  
пша изви и недаде кнезу да је ухвати за руку, Мутимир устаде, стаде близу до Лепше и рече јој о 
ли она мирно пусти да је кнез ухвати за руку, коју он обасу пољупцима.</p> <p>— Смем ли рачунат 
шна крочи.{S} Мутимир је опет ухвати за руку и ижљуби врхове њених прстију, још је једном приву 
е.</p> <p>Некаква гувернанта, држећи за руку два, малишана, беше застала и пажљиво је посматрал 
гао, она се окрете мужу, узе га опет за руку, припи се уз њега, и, гледајући му у очи, рече:</p 
.{S} А гле ово — Петрија дочепа Паву за руку и три четири пута трже је што игда може.</p> <p>Па 
то за часак свршити, она сподби Паву за руку и повуче је напред.....</p> <p>Пава се устезала, а 
" /> <p>Млади господин опет узе Јелу за руку и поче је миловати, час по глави, час по леђима, п 
.</p> <p>Једном руком он ухвати Јелу за руку, другом руком, с два прста, узе је за лепу, белу б 
вом на Лепшу.{S} Мутимир повуче Мону за руку и рече јој полако: — Иди је разговори.{S} Молим те 
о и маши се оберучке да ухвати Лепшу за руку.</p> <p> <foreign xml:lang="fr">Pardon</foreign>!  
собом, како смо ми једен другом ишли на руку, како смо се помагали, један другом стварали згоде 
љен пар, где, наслоњени једно другом на руку, тихо ходају и будни сањају у овој лепој, чаробној 
 устајати Други један опет, наслоњен на руку, с одупртим лактом о сто, гледао је шта се ради у  
пријатној рубин боји, бацајући кнезу на руку лепу црвену сенку.</p> <p>Кнез прво сркну, па онда 
и кнеза од тога, али кнез га дочепа под руку и енергично повуче за собом.{S} У исти мах осврте  
 се такође уклони, па, узев доктора под руку, приђе својим колима.</p> <pb n="143" /> <p>Чисто  
 млађи ађутант.{S} Кнез узе доктора под руку и, <pb n="214" /> чисто мазећи се, узе га запиткив 
а женска; она прихвати Јелу, узе је под руку и брзо поведе, прво преко 2—3 степена, па кроз мал 
то је све) — рече кнез, и узев Кају под руку поведе је у собу осталим гостима.</p> <milestone u 
ак код женске.{S} Она прихвати Јелу под руку, притиште је уза се, и тихо јој прошапута: „Ништа  
војски је излупају, па се онда узму под руку и оду кући утешени и помирени....{S} Она се клела  
 и забуљене.{S} Две су водиле трећу под руку.{S} Кочијаш слете те отвори врата.{S} Оне две женс 
оста већ! — рече Мона, и узев Лепшу под руку поведе је напред.</p> <p>Кнез Мутимир испрати их д 
т кнежева уста узеше мрдати.{S} Он диже руку и понесе је глави, па је опет малаксало упусти те  
високо надимале.{S} На једанпут он диже руку нагло изврте стакленце и истресе га себи у уста, и 
....</p> <p>Јела узе плакати, она отрже руку од бабе. </p> <p>— Ово је право чудо; оваке бруке  
или тихи уздаси, или се видело уздизање руку к небу или ударање у груди.</p> <p>Кнез се окрете  
одина на вратима, пријатељски му стиште руку и упита:</p> <p>— Је ли све у реду?</p> <p>Место о 
г.{S} Чаша се проли, оближњи му пружише руку да га подигну.{S} Црвен као паприка, а љут као гуј 
т, он стаде дрхтати, писмо му испаде из руку, наочаре се смакоше и остадоше да висе на једном у 
ра да викну из гласа и упусти новине из руку.</p> <pb n="34" /> <p>Кнез одскочи, гушећи се од с 
дно и министар војни.{S} Испуштајући из руку кнежевску власт, коју је дотле имао као намесник,  
о.{S} Па за што онда напуштати власт из руку!{S} За што добровољно отурати од себе једно средст 
а живо, и, узимајући Мутимиру кутију из руку, она га у шали удари по прстима.</p> <pb n="677" / 
 на Лепшу) хајд сад тамо па лепо пољуби руку и моли за опроштај.{S} Ја ћу изаћи за један тренут 
у на диван.{S} Но кнез то одби, он изви руку, стукну корак назад, и, подижући у вис обадве руке 
едан поглед са Жиком.</p> <p>Жика пружи руку да узме кутију од сељака и упита га које је село о 
писмо у шаку.</p> <p>Кнез приђе и пружи руку да узме писмо.{S} Ђенерал поћута, па му га онда пр 
!</p> <p>Ћутећки кнез се окрете и пружи руку ђенералу, који је прими, стиште је страсно, привуч 
маши руци пуковниковој.{S} Он јој пружи руку, но не даде да му је пољуби.</p> <p>— Ви живите ст 
моћ вишњега Бога!...{S} Лепшо, дајте ми руку и реците ми да ћете бити моја од сад па до века.</ 
 за права брата.</p> <p>Лепша мету Мони руку на уста: — Молим те, слатка моја, немој ми сад гов 
ш пре толико година.</p> <p>Лепша сакри руку у којој је држала слику међу боре од хаљине, па ре 
 га доцније дигнеш, — он ће ти пољубити руку, коју му пружиш, и после ти неће бити тако опасан. 
жим, да сад један другом можемо пружити руку, рече он и пружи <pb n="321" /> руку кнезу, који с 
ом дворском балу — рече кнез, пружајући руку госпођи, с којом се срдачно рукова.</p> <p>— Морам 
, он задиже мало рукав Павин, опипа јој руку до лакта, опет је узе за длан и, гледећи је право  
љуља.{S} А Митра, ђаво, подвлачи му као руку под леђа и шапуће: „Чек’ овако!“ Час му се опет уч 
 он је полако засукивао рукав, завлачио руку у чизму, пипао и тражио камичак.</p> <pb n="207" / 
 некакве жице, које ми се обавише и око руку и око ногу, <pb n="476" /> стегоше ми цело тело, п 
" /> на сред чела).{S} Па бих онда опет руку у кесу, па овако, па овако, па овако... (она је по 
и да хвали бога, а мене и тебе, ћато, у руку да љуби — она ето лудује — рече Синђа набусито.</p 
ше напућио усне, спреман да га целива у руку.{S} Сад му се још јаче даде на смех онај израз ћел 
упи: — Е... е... еј... цмокнуо бих га у руку, бај!</p> <p>— А потера, па онда војничка заклетва 
ејаше почео сумњати, да ли и да узима у руку ову гранчицу, кад опази где око петељке стоји увиј 
 га је гледао.{S} На један пут он узе у руку револвер, погну се и брзо као муња притрча оном се 
кутију бацну на сто; једно стакло узе у руку и приђе лампи.</p> <pb n="320" /> <p>За све то вре 
ник.{S} Ту је после дуго ишао из руке у руку, променио је био многе сајбије док најпосле не пад 
{S} Као оно човек коме би ненадно пао у руку зелембаћ, или друга каква гадна животиња таква обл 
 јамачно ћете тражити да вас целивамо у руку...</p> <p>Из протина гроба зачу се вајкање:</p> <p 
овде на утрини.{S} Не пуштајући кнежеву руку, црна прилика пође брзо напред.</p> <p>Ишли су-прв 
доктор пажљиво спусти на кревет кнежеву руку, ухвати ађутанта за дугме од мундира, одведе га у  
.{S} Колико је онако на памет и на брзу руку могла ухватити рачун, она је данас дознала за 3 но 
асили лампе и свеће и успремали на брзу руку што је најнужније.{S} Један од њих таман се беше п 
зервативци, да придобију кнеза на своју руку, а Растиславу да поткопају углед и поверење, које  
јиш.</p> <p>Јела покуша да отргне своју руку из бабиних, но баба Ката не даде...</p> <p>— Шта с 
тислав с досадом, и штедљиво изви своју руку из женине и мало се одмаче. — Молим те, казуј од к 
е Растислав ослобођавајући полако своју руку из жениних руку.{S} - Ви жене знате само да слинит 
 Врбавцу и његовим плановима.{S} У неку руку то је за Растислава била постала читава <foreign x 
сам саслушао ову твоју причу.{S} У неку руку ово је као наручено и добро је дошло што се овако  
лагодарим на поверењу, то сам ја у неку руку госпођа Помпадурин кандидат! — рече он с подругљив 
балкан. великаши.</p> <p>Тако је у неку руку постао вођ турске партије у Балканији, док га из т 
, нити му ико пружа искрену пријатељску руку, да га поведе правим путем!{S} Бави <pb n="399" /> 
<p>Каја диже полако своју белу, округлу руку и негледушке узе каву.{S} Њен поглед био се занео  
иформи, држао на свом колену пуну, белу руку кнежеву и пажљиво бројао ударе била пулса, не скид 
ваше да је пољуби ни у образ, ни у голу руку, то је он обасу пољупцима по леђима, по раменима,  
 ћутећки.{S} Растислав приђе и пружи му руку с речима:</p> <p>— С ким имам част?</p> <p>— Ја са 
нови Каја нежно, приђе мужу и спусти му руку на раме..</p> <p>— Шта је? — додаде она.</p> <p>Пу 
његовога господара, Жика дочепа у једну руку револвер, у другу нож и јурну право оном месту ода 
ом.{S} Паву је гледао право у очи, њену руку још је држао у својој, и ова старачка рука сад се  
апут му рече да нема.{S} Он дочепа њену руку <pb n="433" /> и обасу је пољупцима.{S} Лепша се н 
> <p>Не отварајући очију, оне нађе њену руку, наслони је себи на уста и љубећи је рече немарно: 
уку и мету је себи око врата; леву њену руку узе у своје две шаке, помилуши је, па је онда прит 
 од кнеза своју белу, лепу, разголићену руку.</p> <pb n="429" /> <milestone unit="subSection" / 
 сад!{S} Погледај! — Она узе.{S} Монину руку, завуче је себи у недра и мету на срце. — Осећаш л 
егова стега олабави.{S} Јела изви десну руку, и у који мах он поуми понова да се сагне да је оп 
а узнако.{S} Међу тим Кугић умочи десну руку у крв и издиже је над чинијом и повикну гласно: ов 
 сасвим претворила у прашину целу десну руку, чисто бих се сад прекрстио од муке.{S} А и не зна 
н јој притрча и оберучке узе њену десну руку и обасу је пољупцима. — Моја мила сестрице, ти се  
ругог на канабету.{S} Он узе њену десну руку и мету је себи око врата; леву њену руку узе у сво 
атима, чисто се мало пропе и зину, мету руку на ухо и стаде пажљиво ослушкивати.</p> <p>— Шта ј 
еве учини му се, да се хиљадама крвавих руку на њега дигло и свака та рука замахује оштрим ноже 
 у углу види стотине уздигнутих крвавих руку, са стотину крвавих завитланих ножева, а свом овом 
 начелници били су управо створ његових руку.{S} Он их је бирао, он их је подигао на ове високе 
де спахија тражи да има што више радних руку.{S} У осталом тај обичај жењења младих дечака био  
дају, а она да ћути и да седи скрштених руку.{S} То није нико луд...{S} И зар сам ја ту био сам 
под страховитом стегом његових железних руку.{S} Држећи је тако одигнуту од земље, да је патос  
бођавајући полако своју руку из жениних руку.{S} - Ви жене знате само да слините!{S} Пало јој н 
неће подигнути док му опет ти не пружиш руку.{S} Буде ди то једном; успеш ли само једном у томе 
едстављене две пријатељске руке како се рукују, испод њих лавров венац, а испод венца укрштена  
м проклетињом, састојала се у овоме.{S} Рукујући неком касом, он је био потрошио преко три тису 
ас жалим; господине ђенерале, рече кнез рукујући се с њим — али ствар је дотле била доведена, д 
 крвавих завитланих ножева, а свом овом руљом командује и води је његов министар Кугић, и сви о 
ледње тренутке живота, ишчекујући бесну руљу бунтовних дахија, која <pb n="572" /> је већ рушил 
, црних обрва, живих, граорастих очију, румен, пун, маркирана лица.{S} Веома црне, јаке обрве и 
“, његовој жени плану преко образа лака румен.</p> <pb n="279" /> <p>Он се нагло окрете и баци  
оби.{S} Кад се отуда врати био је веома румен у образу, а очи су му необично сијале.{S} Чим уђе 
кувана, пречишћена, снажна и једра крв, румена као рубин, густа као сладак сок са узрела чокота 
ла, а из те пукотине као да је струјала румена, топла крв.</p> <p>Овај величанствени призор зан 
незу дуг, страсан, топал пољубац у сред румена образа.</p> <p>Тиме је она казала све.</p> <mile 
вало се и викало највише.</p> <p>Кад је румена зора прошетала у јутру крај Орловца, видела је к 
а другог, тек кнежева се чаша пљускала, румене винске капље цедиле су се низ његову кнежевску у 
едре очи, црне, пуне косе, румене усне, румене, забрекле образе, без и једне боре, с омаленим,  
тка, фина кожа огруби и орапави; једре, румене образе избраздају наказне старачке боре, а рапав 
латко чело, ведре очи, црне, пуне косе, румене усне, румене, забрекле образе, без и једне боре, 
, па она уста! јао моја слатка усташца; румене се као јагода, мислиш сад ће крв из њих канути.< 
 непомућене младићске радости, а његове румене усне и кроз дремеж су шапутале о љубави:</p> <p> 
аме да у чаши свежа пива расхладе своје румене, а понекад и нарумењене корал-уснице.</p> <p>Међ 
авуја, стане на стручак љиљана, и ту до румене зоре извија својим меким, свиленим гласом најлеп 
елим телом шине је студена језа, и њени румени образи побледе као крпа.</p> <p>Њене су другариц 
 потпоручичке униформе, а нарочито њини румени, младићски обрашчићи, пуна обла и широка мушка п 
добре воље, а својски подгрејани старом румеником и шампањцем, а можда још више оним сјајним оч 
S} Њени млађани, свежи обрашчићи час су руменили, мислиш крв ће из њих канути, час су опет блед 
 и опадати.{S} С његових образа губи се руменило; његове рујне усне постају сваки дан све блеђе 
нских врхова, али се познавао по свежем руменилу, <pb n="533" /> које се на тој страни беше раз 
лаве већ се беше сав ражарио у јутрењем руменилу.{S} Он скочи и одмах изађе напоље.{S} Дан се р 
 сјајним очима сеоских лепотица, и оним руменим образима и белим гроцима што се беле као снези  
 се по некад савије и отровна гуја и на румено, мирисно лишће њено наслања своју хладну, гадну  
ша да ми тиме заспе и претрпа моју лепу румену ружицу.{S} Али ја сам галеб, бурна тица морска,  
пену и у кљуну уграбити из ње моју лепу румену ружицу и изнећу је у ведре и јасне сунчане висин 
 смо ми куд и камо чистији и чеднији од Румуна — прихвати доктор. — Ваља само помислити на њино 
руго помешано!{S} Бар тако је код наших Румуна у Балканији.{S} А, докторе, шта мислиш ти о томе 
од суседа његових.{S} Узмимо на прилику Румуне.{S} Они су у томе далеко иза нас.{S} Сем најближ 
 на свашта.{S} Сад је јамачно избегла у Румунију.</p> <pb n="634" /> <milestone unit="subSectio 
о проста саблазан.</p> <p>— Па ипак тај румунски обичај није ништа тако страшно, — узе реч опет 
 Веле да је то некакав старински обичај румунски.{S} По свој прилици какав остатак још из стари 
 <p>Сељак усркну и почеша се по бабиној рупи: — Е... е... еј... цмокнуо бих га у руку, бај!</p> 
рими стакло од кнеза.</p> <p>Стиснуто у рупи, ђенерал је то стакленце држао скоро читав један м 
 погађају, као да су, боже прости, кроз рупицу гледали.</p> <p>Мона их је карала и претила им,  
оје, после дужега тражења, нађу мајушну рупицу; завуку челични кључић и отворе тајни метални до 
челични кључић из кутије од плиша, нађе рупу у зиду, завуче кључ и простим притиском отвори вра 
о земљиште, а мало даље огромне, мрачне рупчаге и пећине.{S} Али све то било је познато.{S} Кне 
не исте ноћи, кад је мој дед, бежећи од Руса, пребродио Дунаво овако исто тајно и ноћу као што  
} Враничић продужи:</p> <p>- „Бежећи од Руса, кријући се од Аустријанаца, мој дед морао се криш 
 више у кући.{S} Исти је разлог био код Руса.{S} Не знам да ли се сад одржао тај обичај код њих 
 шта велиш, докторе, о оном обичају код Руса, где оцеви жене своје синове веома младе, још као  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Русија је природна заштитница свију балканских народа и 
глеској да ће кнеза Мутимира отуђити од Русије, и истиснути из Балканије руски уплив, ако им ов 
, као што није могло бити ни у интересу Русије, која тако исто халапљиво погледа на Цариград.{S 
в је ово обичај.{S} И то у православној Русији?{S} А!</p> <p>— Доиста грозан обичај — одговори  
не!{S} Обичај!{S} Обичај у целој јужној Русији, а по свој прилици и у другим крајевима.{S} То ј 
— одговори доктор.</p> <p>— Е, ето, а у Русији то се сматра као обична ствар, и то тако сматра  
ај пут и занат.</p> <p>„Познато је да у Русији постоје завереничке нихилистичке дружине, које р 
ити од Русије, и истиснути из Балканије руски уплив, ако им ове велесиле помогну да дођу на вла 
е.</p> <p>А највише је, веле, наваљивао руски цар да се та ствар једном уреди.{S} По његовом на 
не у једној руској пограничној вароши с руским царем, и он се крене на тај пут.{S} Уз пут су га 
у предстојало је да се састане у једној руској пограничној вароши с руским царем, и он се крене 
хвате, а он само дрмне жицом ћесару или руском цару, па ни бригеша.{S} Сутра дан тек чујеш, бај 
утујући за Петроград он преноћи у неком руском селу.{S} Кад се сутра дан кретао на пут, даду му 
 он — чудећи се, не толико томе обичају руском, колико кнежевој познатости са свима тим стварим 
нихилиста, али сам ово дана читао једну руску нихилистичку расправу, с којом се потпуно слажем. 
Можда је то било нешто налик на оно што Русо тражи у свом делу „<title>О Неједнакости међу људи 
онском оделу и грађани у најразличнијем руху, све се то мешало, тискало и некуда журило.{S} Кап 
ше на вратима женску прилику у сељачком руху.{S} Чим их виде ова жена брзо врдну и сакри се уну 
Некакав добро ћевлеисан газда у чоханом руху гурао се кроз гомилу да се протисне до кнеза.{S} Т 
а.{S} Огромна гомила народа, у свечаном руху, дочека кнеза дуготрајним и поновљеним узвицима „Ж 
ростити, ако му у једној ствари буде на руци.{S} Ствар је лака и проста.{S} Мало час доћи ће хо 
слуга ђенералова, да се нађе госпођи на руци.{S} Кнез је објаснио да сад ђенерала не треба ништ 
дио капитале, а зетови су тасту били на руци у свему, чиме највиша власт у земљи може бити на р 
за, леп човек, допада ми се, буди ми на руци да се с њиме ближе познам — њен поступак био би и  
чиме највиша власт у земљи може бити на руци једноме трговцу.{S} На, тај начин таст је умножава 
денутом сукњом за појас, с котарицом на руци, тера пред собом чопор оваца.{S} Кад чује треску з 
ао сељаци, с једне стране да му буду на руци, с друге стране да га мало и контролишу.{S} Један  
атос, а друга се опет прикупи и приљуби руци, и капља опет расте, и опет се развлачи и прекида, 
епозната госпођа устаде и одмах се маши руци пуковниковој.{S} Он јој пружи руку, но не даде да  
утра полако и опрезно, маши се кнежевој руци да је пољуби; кнез преко обичаја пусти да му се по 
ђ свога племена.{S} Ствар је у кнежевој руци, од њега зависи да буде добротвор или злотвор свог 
{S} Министар председник држаће у својој руци крајеве те мреже, по потреби ће их притезати или п 
ичкан мајушним шољама, а други у свакој руци по један велики порцулански кавеник.{S} Пуковник б 
 ситуацијом; нови министар биће у њиној руци, и како они са својим извештајима из унутрашњости  
и слику, али она је већ била у Лепшиној руци.</p> <p>— Остави, молим те!{S} Немаш шта видети!{S 
— рече Мона, пљескајући гошћу по десној руци пуначкој, облој, дивној, као најлепша рука на какв 
ве зајтинли калемћарку шамију, у десној руци држао је пушљик од наргиле, а левом се наслонио на 
о је стајало грчевито стегнуто у десној руци.{S} Лепша је личила на статују.{S} Кнез Мутимир, з 
илу држи змаја крилата,</l> <l>У десној руци змијски буздован,</l> <l>А око леве муњу обвио,</l 
д, а ћата за њим, носи <pb n="546" /> у руци некакву велику савијену хартију.{S} Кмет се мало и 
ти липи.</p> <p>Три сељака, с пушкама у руци, један с упаљеном цигаром, дођоше такође под липу. 
омицали улицама, с упаљеним буктињама у руци, палећи спремљене ватре по уличким угловима.{S} За 
 по једна или по више вила, с венцима у руци.{S} Спремиле се девојке да крунишу кнеза.</p> <p>К 
утку кад је кнез љубљаше, њој се нађе у руци некакав завој из кога испаде женска слика.{S} То ј 
кичице.{S} С револвером и голим ножем у руци, војни министар Врбавац тражио је од својих другов 
ојица с пиштољима а Радован и с ножем у руци — они су викали војницима: „не ближе, погинућете,“ 
рен, газда ће сад долетети с оплавком у руци и испребијаће нас на мртво име.{S} Нас страхоба хв 
авља ван закона, да га вреба с пушком у руци као дивља звера!...</p> <pb n="540" /> <p>То не мо 
 Жика је већ био над њим с револвером у руци.{S} Шињел сељаков стојао је два корака даље набаче 
тство, а амо долазе с једном свећицом у руци и доста је неколико стопа ледине и највећем богата 
в урнебес.{S} Кнез беше устао с чашом у руци да некоме наздрави.{S} Са свију страна диже се жаг 
 удари у мраку на момка који је држао у руци чинију с кохом и шатоом, те му момак сву огромну ч 
рнојевић је ишао напред, носећи пушку у руци.{S} Да се не види завој на глави, намакао је био с 
Кнез Мутимир приђе скрушеном ђенералу у руци је држао свежањ писама.{S} Ударајући шаком по том  
 Кнез је стајао пред њим и држао чашу у руци.{S} Да ли с тога што је чаша била препуна, да ли с 
н и по најдаље.{S} Не буде ди ме дотле, ручајте!{S} Али ја ћу свакојако сићи, ма било пред ноћ  
он се доиста постарао да „обели образ.“ Ручак је био више но изврсан, „прави царски ручак“, као 
вратима.</p> <p>— Дакле доћићеш доле на ручак, да те чекамо? — упита госпођа Софија на вратима. 
ави слепа миша.{S} Тиранину је најслађи ручак, који је скуван у сиротињским сузама.{S} На нож н 
к је био више но изврсан, „прави царски ручак“, као што се изразио сам кнез.{S} За столом се ос 
/> <p>У манастиру је био спремљен диван ручак.{S} Постављено је било на пољу под ладњаком.{S} К 
во у таком расположењу.{S} Тек што беше ручао, па се повукао у свој кабинет, да попуши цигару,  
и штета да стоји покривена овака красна ручица — рече Мона, пљескајући гошћу по десној руци пун 
волицко — госпа диже своју малену, белу ручицу и гребну ноктом о нокат, да покаже колицко муж г 
 сухе, коштуњаве бапске руке лепу, белу ручицу Јелину, па је стаде авољити својим рукама и загл 
 своју мајушну, веома белу и веома лепу ручицу, поздрави се с њим и одмах га фамилијарно упита  
иликом тих његових долазака.{S} Помињао ручкове, вечере; спомену стару госпођу, матер Враничиће 
рију осветљавала је само једна омалена, ручна лампица, намештена у малом прозорчету, издубљеном 
, г. бароне, да ли је ово била јава или рушан сан, тек мени се десило нешто тако чудно и неочек 
ош једно разорење Јерусалима, још једна рушевина до темеља, где не остаје камен на камену!...</ 
вних дахија, која <pb n="572" /> је већ рушила и пљачкала по осталим одајама везирова конака, п 
 су фанатички хришћани варварски почели рушити споменике старинске вештине, сматрајући то као о 
дговор је био „најмање неколико часов“, с тога ће најбоље бити да идем по кола, па да вас врати 
n xml:lang="fr">demi-monde</foreign>-а, с којом се упознао на последњем путу у Париз.{S} Најпос 
 писарчићи и чибикџије код њиних очева, с тога је сада млађем колену тешко да гледа како му зап 
оку има и дан дањи много тајних отрова, с чудним дејством, за које цивилизован свет не зна ни ш 
именом тајне дружине, тајнога братства, с тога што то годи њиној младићској машти и што код нас 
долазиле слуге, кувари и друга послуга, с прилично великим пртљагом, с коверима, гардеробом и д 
номањаста, дугуљастих, присувих образа, с проседом, црном косом и веома живим, али упалим плави 
 опет се врати липи.</p> <p>Три сељака, с пушкама у руци, један с упаљеном цигаром, дођоше тако 
а је прелетала од капиџика до капиџика, с прозора на прозор, из улице у улицу. „Убијен књаз, уб 
и, дакле, она управо није ништа казала, с тога се и чудила како ови њени гости, ђаволи, све пог 
 којим лебди по једна или по више вила, с венцима у руци.{S} Спремиле се девојке да крунишу кне 
 да чине опите с отровом псећа беснила, с отровом од трулих лешева, као и с отровима од разних  
с оплавком.</p> <p>Међу тим тешка кола, с огромним товаром сена, уз гласну шкрипу и пуцање, пол 
"subSection" /> <p>С испруженим ногама, с прекрштеним рукама на прсима, са затуреном главом Врб 
ји је, играјући се са сјајним звездама, с неба залутао на ову грешну земљу.{S} У пустој долини  
есташце, обрасло шумом, с лепим водама, с многим летњиковцима, које су поградили богатији Звони 
да су међу својим знанцима и комшијама, с којима се сваки дан састају.{S} Оне првашње хладне ук 
шаран многим жутим гајтанима и тракама, с калпаком на глави.{S} Пратећи кнеза, гардисте јаше ка 
 наслоњен на зид, с прекрштеним рукама, с главом утиснутом међу стегнуте мишице.{S} Лепша је се 
видела у огледалу, с уздрхталим уснама, с усијаним очима, то је била њена глава.{S} Јес, она ра 
прљави шегрти већ су промицали улицама, с упаљеним буктињама у руци, палећи спремљене ватре по  
о имате достигли сте и стекли с људима, с пријатељима, с помагачима, па ипак ви никад никоме ни 
ђење.</head> <p>С разголићеним грудима, с лаким покривачем, пребаченим преко ногу, кнез Мутимир 
ика и прилика.</p> <p>Заваљен у колима, с наслоњеном главом, која се као у колевци полако љуљуш 
и сте и стекли с људима, с пријатељима, с помагачима, па ипак ви никад никоме ништа нисте призн 
S} Црвен као рак, с разрогаченим очима, с усијаним челом, по коме бејаху поискакале крупне капљ 
м.{S} С лактовима наслоњеним на колена, с главом стиснутом међу шаке, гледећи у жеравицу на огњ 
још ове вечери, а ствар је веома важна, с тога моли господина намесника да изволи одмах отворит 
силом отргнули његовога драгог мајмуна, с којим <pb n="26" /> се тако радо забављао, па га нате 
н, париски ђак, човек пун самопоуздања, с тврдом вером у своју надмоћност, прожман осећајем под 
 сувише тешки за честа и велика мењања, с тога нам је најпрече да очувамо места где смо.{S} Ту  
уту, расечену песницу наспрам себе, па, с чудним, подругљивим, лудачким осмехом, узе зорно глед 
ти у борбу своју оклопничку коњицу, па, с пуно дрске уверености у победу, гледа какво ће дејств 
веном поставом, нова трговачка ћурчета, с лисичином и без лисичине, нови сури и црни, јако гајт 
собици седела су за столом два младића, с упаљеним цигарама, и нешто се живо, али тихо разговар 
ографија је једне од његових љубазница, с којом се два три дана проводио по Паризу.{S} Она му с 
ројна.{S} На 150 до 200 корака унапред, с бедим кајишима преко груди, јурила су, као извидница, 
оже.</p> <p>Јела оста наслоњена на зид, с поклопљеном главом на рукама и продужи своје гласно ј 
ање.{S} Кнез је стајао наслоњен на зид, с прекрштеним рукама, с главом утиснутом међу стегнуте  
 сви убрзо видеше да им је мука узалуд, с тога један по један почне изостајати, а кнез и доктор 
<p>Г. Маврикије стајао је на сред собе, с бесмисленим изразом на лицу, а Растислав се опет беше 
 је био велики љубитељ добре црне каве, с тога је пуковник наредио те је кнез имао и своју засе 
дост је божанско неисцрпно врело снаге, с којим се ништа не може мерити.{S} Један дах њен и ево 
остења, но опет се брзо поврати и седе, с истуреним прсима као и пре.</p> <p>— Неваљали сине!{S 
ће почеше долазити, он се извини и оде, с тврдим обећањем да ће ово накнадити идући пут.</p> <m 
свршио своје песничање с хоџом, он уђе, с усиљеним осмејком на уснама.</p> <p>— Е, кандило му њ 
гово властољубље.{S} Све то он сазнаје, с тога увек тражи да се веже с ким год који је смелији  
века, обучена у дугачке црвене мантије, с црвеним покривачем на глави, на коме су само очи биле 
ија изгледа у лицу.{S} Веома црне боје, с црним немирним очима, које су сијале као две живе жер 
н на диван, ђенерал је лежао полеђушке, с полуотвореним очима.{S} Дисао је тешко и дубоко, њего 
.. и ко је управо с тобом?... или боље, с киме си ти?...{S} Договор је био друкчији!..{S} Где с 
шко је бити добар, милостиви господине, с онаким светом какав је тамо.{S} Ви знате ко тамо дола 
леђена шећера, на сунцу ватрено сјајне, с преливањем у најлепше боје.</p> <p>По равном путу, жу 
ира као да је вређало ово багателисање, с којим је Мона говорила о Лепшиној чедности.{S} Он пок 
 С једне стране бојао се какве преваре, с друге опет стране његова бујна млађана радозналост ву 
ене, забрекле образе, без и једне боре, с омаленим, глатким подваљком.{S} Растислав је све то р 
ер, па му сад све ласно!{S} С ким хоће, с тим се може ородити...{S} Ђенерал, полковник, <pb n=" 
м послужавнику мало, миришљаво писамце, с великим, златним монограмом на завоју, као што је у т 
мао пред собом збуњено, невино девојче, с тога је осећао неку слободу и одрешивост у понашању,  
путничка воза.</p> <p>— Да — рече кнез, с видним задовољством — само кад се не би губило толико 
Свуда унаоколо били су осниски гробови, с белим плочама и белим осниским каменим крстачама.{S}  
 /> старо, младо, најразличнији типови, с најразличнијом одећом, све помешано: црни капути с цр 
лу — рече кнез, пружајући руку госпођи, с којом се срдачно рукова.</p> <p>— Морам вас понова мо 
} Помислим да јамачно не зна француски, с тога узмем натуцати па прилично и успем да то исто по 
трбушат господин, у мајорској униформи, с отомбољеном доњом усном.{S} Он отшкрину врата и заста 
ући, задувани, разбарушени, зајапурени, с погужваним хаљинама, уз брутално суљање по патосу — к 
 бегунци заноћили ту где год у околини, с тога узму са собом два извеџбана ловачка пса и пођу у 
и у собу Кугић угледа кнеза у позитури, с прекрштеним рукама и истуреним прсима, стоји пред док 
 <pb n="488" /> маркиз морао то сањати, с тога се с њим споразуме, да се ствар држи у највећој  
почели указивати покретни, црни облаци, с оперваженим сјајним ивицама.{S} Котрљајући се преко н 
ао два жандарма, преобучена као сељаци, с једне стране да му буду на руци, с друге стране да га 
аци, с једне стране да му буду на руци, с друге стране да га мало и контролишу.{S} Један од жан 
љском ваздуху.</p> <p>Доктор протумачи, с грациозним осмехом на уснама, да је по свој прилици у 
ван себе од узбуђења.{S} Црвен као рак, с разрогаченим очима, с усијаним челом, по коме бејаху  
ти каву, ни попушити цигару, као човек, с тога је био сад овако зловољан, а с тога су му јамачн 
 вечери, у први сумрак, непознат човек, с поверљивим писмом од г. Ратка из Звониграда.{S} У том 
маме младе женске.</p> <p>— Кривац сам, с обореном и пепелом посутом главом чекам достојну казн 
и.{S} Будите слободни.{S} Ја вас волем, с тога сам и тежио толико да вас видим овде.</p> <p>Јел 
осно свршити.</p> <p>С препуклим срцем, с дубоком раном у грудима, ова је жена хитала преко зво 
а послуга, с прилично великим пртљагом, с коверима, гардеробом и другим потребама кнежевим.</p> 
нио тако што с њима, са својим рођаком, с човеком, који га толико воле, и који је тако вољан да 
м он ухвати Јелу за руку, другом руком, с два прста, узе је за лепу, белу брадицу, наже се к њо 
енска, <pb n="67" /> с одваљеном полом, с пуклом хаљином испод мишке — то је она.</p> <p>Тек ка 
ик</hi>, дивно месташце, обрасло шумом, с лепим водама, с многим летњиковцима, које су поградил 
уно беше изједначио са својим доктором, с млађим и старијим ађутантом, чак са својим секретаром 
ојски дувао — Сав <pb n="210" /> црвен, с погнутом главом — кићанка га је куцкала по рамену — с 
се тек пред зору враћао блед, изможден, с искривљеним цртама на лицу, с раздрљеним, вином полив 
.. бежи...</p> <p>Зајапурен, узнемирен, с разрогаченим, закрвављеним очима, ђенерал је сва ова  
узи.{S} С једне стране плота уздише он, с друге стране она.{S} Јамачно дирнут тим уздасима, пло 
аче снажном организму.</p> <p>Малаксао, с упалим очима, као земља у образу, он је ишао као сенк 
ву — смејао се Жикиној жељи да буде во, с тога је Жика апеловао: „Је ли, господару, да имам пра 
пломатичан и за мене — рече она шаљиво, с лаким осмејком на уснама). — Пусти ме да ти кажем отв 
>Све ово било је изговорено подругљиво, с пуно ироније.</p> <p>— Моје је мишљење — рече Растисл 
 овим првим диже се огромно друго брдо, с чијег врха бије и шиба бистар, сребрнасто сјајни млаз 
С рачуном је волео, с рачуном је мрзео, с рачуном градио познанства и пријатељства, а с рачуном 
радио с рачуном.{S} С рачуном је волео, с рачуном је мрзео, с рачуном градио познанства и прија 
под гуше копчу на мундиру.</p> <p>Тако, с подигнутом главом, Врбавац и нехотице угледа у огледа 
на прилика, и представила се као мушко, с тога пошљу да је доведу.{S} Али жандарм се на скоро в 
 у лаком летњем оделу.{S} Он уђе нагло, с осмејком на уснама.</p> <p>Јела скочи с дивана, крочи 
твари то су људи које ми сви познајемо, с којима се често виђамо, и за које посигурно знамо да  
</p> <p>Црнојевић узе ходати замишљено, с обореним очима, као да што тражи у трави.</p> <p>Међу 
е било угушено, притиснуто, завиличено, с цензурском корпом на устима, са чега се на све стране 
ла га је из овога заноса и он је мирно, с погнутом главом слушао разметања Мутимирова.</p> <p>- 
ледња бунцања изговорио брзо, силовито, с очевидним напрезањем.{S} Преко чела и слепих очију од 
, крај отомана, стајао је велики долап, с пуно ситница на њему.{S} У копрцању, Лепша одупре ног 
 сељанка, са заденутом сукњом за појас, с котарицом на руци, тера пред собом чопор оваца.{S} Ка 
био мален, морао се окретати сваки час, с тога пређе у велику дворану, која је била одмах ту до 
го и дуго било заборављено.</p> <p>Јес, с једне сјајне звезде био је слетео један малени анђела 
о |е осредња раста, средовечан, плећат, с оштрим цртама на лицу, избријане браде, а повеликих б 
 изгледао као мртвац.{S} Блед као смрт, с упалим образима и затвореним очима, он је изгледао ка 
 је похваљена <pb n="193" /> садашњост, с обадве стране исказане су још лепше наде на будућност 
е водио нов, тек саграђен узани мостић, с јаким оградама са стране.{S} Ово је још више изненади 
је обично је доста и прост црн штапчић, с црвеним врхом, па да се лавови, тигрови, пантери и хи 
ојих 14 година; смеђ, пуначак шипарчић, с крупним, благим очима и припијеним уснама.{S} Цела по 
итао једну руску нихилистичку расправу, с којом се потпуно слажем.{S} Ту се расправља питање да 
инистре људе незгодне у сваком погледу, с тога ће сад сав терет државних <pb n="565" /> послова 
у сјајну, сребрну, па позлаћену кутију, с великим монограмом од драгог камења; после су хвалили 
елази први пут у веку, подлегне човеку, с којим је дотле само два три пут говорила.{S} То је он 
ати Други један опет, наслоњен на руку, с одупртим лактом о сто, гледао је шта се ради у зачељу 
шена главица, што се видела у огледалу, с уздрхталим уснама, с усијаним очима, то је била њена  
 љуљушкала на меком кадивеном узглављу, с полузатвореним очима, он је скоро већ био и заборавио 
ажити да вас оставим сама у оном стању, с тога навалим на црну прилику да ми набави кола како з 
ез џепна сахата, без једне паре у џепу, с опуштеном сабљом, која за њим тандрче, а он корача не 
самцета и даде једно кнезу, друго Зару, с препоруком да то предаду првој стражи која их заустав 
оћ.{S} Барон се вратио кући тек у зору, с тога је сад и спавао као заклан и ако је већ било 10  
 <p>Знао је колико вреди новац у свету, с тога је брижљиво гомилао злато.</p> <p>Умео је много  
 недеље када је дошао да освети водицу, с уздахом је напоменуо тужној удовици, да ту има мало п 
изможден, с искривљеним цртама на лицу, с раздрљеним, вином поливеним мундиром, са згужваном ка 
 као гар црних бркова.{S} Мршав у лицу, с две велике јагодичне кости, овај човек имао је у изра 
се радовала за једну своју пријатељицу, с којом је дуго била „фаше“, а недавно су се помириле.{ 
стислав те вечери добије јаку грозницу, с тешком ватруштином.{S} Тек после три недеље тешка бол 
аклетве, он се наједаред рину на Лепшу, с неописаном снагом, и с бруталношћу слепе, неодољиве с 
тежало положај нове династије.</p> <p>- С тога су ваљда и ранији покушаји избегавали крваво уби 
утовати у чаршију и обданце се вратити: с тога устаде да још једном положи коњу, и да се мало р 
сом на сваки слог)....{S} Та да, добро: с у-гла-ђе-но-шћу просрица и кнез, па продужи даље:</p> 
ао пажљиво и непомично.</p> <p>— Та да; с тога сам те мало пре и позвао.{S} Наравно, ти ништа н 
и носачи метнуше слику на сред дворане; с обадве стране наместише омалено кандиоце с црним стак 
странце, ту држимо министарске седнице; с тога је ово мало и наређено.{S} Али да видиш друге ка 
 старешинству.{S} У зачељу био је кнез; с десна намесник Растислав, а с лева, по нарочитој жељи 
Они су се мало по мало крвнички омрзли; с почетка је та омраза скривана, после је почела овда о 
ес, она раздрљена женска, <pb n="67" /> с одваљеном полом, с пуклом хаљином испод мишке — то је 
од распозна у оном мраку. <pb n="68" /> С почетка није видела ништа.{S} После поче мало по мало 
потпасти под уплив какве веште жене!{S} С тога на ту страну треба особито пазити, и тај утицај  
одио лепу кћер, па му сад све ласно!{S} С ким хоће, с тим се може ородити...{S} Ђенерал, полков 
лне ствари, као што је <hi>ова</hi>.{S} С тога није ни чудо кад он вели: „ако буде кнез.“</p> < 
а.{S} То је прва и најпреча потреба.{S} С тих места они сад све могу; одатле ће они владати цел 
 нити је паметно што увек тако бива.{S} С каквим правом <pb n="435" /> траже од владаоца да угу 
ранили.{S} Али он је умро од отрова.{S} С тога је било потребно доказивати, да је умро природно 
што шта и употребљаваће сва срества.{S} С те стране могу да буду за престо незгодни кад једном  
ностима из чиновништва и грађанства.{S} С десне стране, на другом месту до Растислава, седео је 
претресена цела сувремена ситуација.{S} С ванредним даром и дивном јасношћу Лепша је у неколико 
 у којој има чак његових доглавника.{S} С тога кнез стаде, заустави црну прилику и покуша да јо 
, ако га не извести о овим појавама.{S} С тога уђе у колебу и рече:</p> <pb n="525" /> <p>Госпо 
ве, тако ће ићи цела државна машина.{S} С тога је сад и нужно да сви они очувају своја начелнич 
лавнике, не може бити никаква тајна.{S} С тога немојте бар преда мном! — рече Растислав, одмахн 
н да одговарам на постављена питања.{S} С тога срдито рекнем овим непознатим људима да сам ја с 
адалац од малолетног кнеза Мутимира.{S} С тога је сматрао да има право да га „уклони“ — онако и 
не о путу није могло ни бити говора.{S} С десне стране пружала се недогледна раван, али наши пу 
е гроба; долазе с оног другог света.{S} С тобом говори један мртвац.{S} Ја сам већ свршио с ови 
о незгодно овако из даљине и с пута.{S} С тога је Растислав једва чекао да се врати с кнезом у  
 се боловима Перун превијао као црв.{S} С каквим је идеалима он крочио на ову милу, свету земљу 
инућете,“ измичући непрестано назад.{S} С поља се поче прикупљати свет и низати око плота.{S} Б 
овек се не види, али му се чује рад.{S} С десна опет, чак тамо горе под брдом, некакав леп, пун 
<pb n="468" /> на чамцу у Звониград.{S} С тврђаве звониградске опази их стража и викне им да ст 
 покуша понова да заспи, али узалуд.{S} С леве стране хркала је на глас његова баба, а с десне  
све главније људе, нарочито кметове.{S} С тога му је лако било да завара сељаке причајући им ка 
е и боље газде и њих је узивао прве.{S} С почетка је примао једнога по једнога, а после почне п 
Он погледа ђенерала и чисто се трже.{S} С разрогаченим очима, које му некако чудно бејаху утекл 
срцу моме, у свакој капљи крви моје.{S} С тога моје речи можеш сматрати као речи које долазе с  
би упропастило све дојакошње спреме.{S} С тога треба с извршењем хитати, а дотле Растислава што 
астала сцена вредна молерске кичице.{S} С револвером и голим ножем у руци, војни министар Врбав 
 да су то какви агенти Црнојевићеви.{S} С тога тражи од г. министра одобрење да може учинити ва 
ити колача, а свак је себи најближи.{S} С тога у доброчинству пођи од себе, па докле стигнеш.{S 
>- Јес, јамачно ће и то бити у вези.{S} С Дунава се чује неко запомагање, а одовуд на нашој оба 
на у црнини; она у тузи и он у тузи.{S} С једне стране плота уздише он, с друге стране она.{S}  
 главнога покретача целе ове ствари.{S} С тога при поласку звизнем уговорени знак, наша коњичка 
иње нагло белити, а после и опадати.{S} С његових образа губи се руменило; његове рујне усне по 
е, али се увек умео боље претварати.{S} С тога ја умирем као преступник, а он остаје да живи ка 
 и бог би га знао шта све може бити.{S} С тога, пошто се подобро размислио, г. капетан рече:</p 
скројеном и промене није могло бити.{S} С тога се Растислав наоружао стрпљењем и прионуо је био 
ти.{S} Он је дакле радио као војник.{S} С тога је у свом држању био и одсуднији.</p> <p>Растисл 
ће увек умети да се нађе пред тобом.{S} С тога се мораш постарати да му једном даш да <pb n="33 
о ове речи као да говори себи самом.{S} С лактовима наслоњеним на колена, с главом стиснутом ме 
лава.</p> <p>Све је радио с рачуном.{S} С рачуном је волео, с рачуном је мрзео, с рачуном гради 
ље у шуму.{S} Ишли су омчатом косом.{S} С десне руке зијала им је мрачна и страшна провалија.{S 
тамо пред нама налази се наш Ханаан.{S} С тога напред, а прегаоцу бог даје махове!...</p> <p>Из 
585" /> <p>Кнез се дуго предомишљао.{S} С једне стране бојао се какве преваре, с друге опет стр 
етету своме.{S} То је и кнез осећао.{S} С тога му је то и изгледало чудно и неприродно.</p> <p> 
по нешто из ваше прошлости, госпођо.{S} С тога не треба да вас зачуде нека и нека моја питања.{ 
, ваш је дед знао ово мудро правило.{S} С тога се и држао Курјачића и других великаша.{S} И док 
аром Симићу, а од њега ]е дошао амо.{S} С тога, за какав музеј, нарочито за коју од чувенијих п 
звао сам те да се нешто разговоримо.{S} С пажњом сам саслушао ову твоју причу.{S} У неку руку о 
 викну он срдито — не дирај у писмо.{S} С твоје стране то би била крајња неделикатност; управо. 
ати да му се десило што неочекивано.{S} С осмејком на уснама, он упита сељака откуда му сад над 
о сам да имам права и разлога за то.{S} С неког вишег политичког и државног гледишта ја бих мог 
ма повешћу са собом да покажу место.{S} С најближе телеграфске штације известићу вас о резултат 
е у пољу гомилице људи — раде нешто.{S} С лева чују се ударци секире: „тап туп“.... - то неко с 
ј да извршује и да вуче одговорност.{S} С тога, као министар председник, он ће увек бирати за м 
еки људи ноћас настрадали на Дунаву.{S} С реке се — вели — чуло запомагање, због чега је чича М 
 поступно свикне на смрт ђенералову.{S} С почетка се пронео само глас да је ђенерал болестан.{S 
и му да подели гардистима напојницу.{S} С платненом џакуљицом, пуном сребрних петодинараца, ађу 
се њих лично већ ништа више не тичу.{S} С тога те молим саслушај ме пажљиво.</p> <p>Ове речи ђе 
ијало и вољу за рад и наду на успех.{S} С тога се олучи да и с Павом буде кратак и одсечан.</p> 
 овде — он се пљесну руком по темену, — с тога те молим, жено, настани својски. —</p> <p>Но гос 
ако ваља отаљају све државне послове. — С тога је учињен распоред, те једни мисле и наређују, а 
 своју кућу, управо као неки свој мал — с тога му нико није ни замерао на оваком понашању.{S} А 
вом — кићанка га је куцкала по рамену — с набреклом мешином, он је крупним корацима корачао уна 
и овде у соби горела је лампа.</p> <p>— С поља дан, а изнутра сјај од лампе мешали су се и град 
риђе и пружи му руку с речима:</p> <p>— С ким имам част?</p> <p>— Ја сам ђак — одговори младић. 
а живота.{S} Ипак он је упита:</p> <p>— С вама је, чини ми се, још неко био осуђен?{S} Неке жен 
година, позната под именом „Баба Ката.“ С њом је њена усињеница Јела, девојка од својих 19 годи 
поглед, који му је говорио: „наш човек“ с тога упита даље.</p> <p>— Какве нам гласе носите из д 
стране хркала је на глас његова баба, а с десне кењкало је на махове његово најмлађе унуче, був 
ном градио познанства и пријатељства, а с рачуном их кварио.{S} Осећаји никад нису имали власт  
време на гробу је чувала јака стража, а с њом је увек био и по један пуномоћник друштва лекарск 
 је кнез; с десна намесник Растислав, а с лева, по нарочитој жељи кнежевој, био је посађен мана 
 закопати дубоко у душу и срце своје, а с поља је све било мирно и глатко.</p> <p>Тако је изгле 
ек, с тога је био сад овако зловољан, а с тога су му јамачно и они димчићи избијали из рукава.< 
једне стране услужно одобравао кнезу, а с друге бојажљиво погледао на Растислава.{S} Растислав  
} Ваша прошлост затвара вам врата.{S} А с поља радити — то не иде.{S} Што ви нама дакле, можете 
о после да јој пуца брука по селу.{S} А с Павом су своји; баш што и да чују не ће отићи никуд д 
а, да га ставља ван закона, да га вреба с пушком у руци као дивља звера!...</p> <pb n="540" />  
о све дојакошње спреме.{S} С тога треба с извршењем хитати, а дотле Растислава што више дискред 
а пошто по то власт а та им власт треба с тога, што сматрају да су сад зреле прилике за извршењ 
исла.{S} На исти начин одговори и особа с поља.{S} Тако се између ње и мртваца отвори читав раз 
зу тако, како ће га одлучити да свршава с Врбавцем.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прог 
од набоја.{S} Прозора је било свега два с улице, били су омалени и ниски, а изнутра застрвени н 
а, исто онако мрачна и омчата као и ова с ове стране.</p> <p>Наши путници загазише у бујну густ 
а не одговори, а пошто се учтиво рукова с кнезом, он примети полако, учитељски:</p> <p>- За сва 
м прсима, стоји пред доктором, гледа га с висине и слуша га подругљиво.</p> <p>Кугић уђе, а кне 
части непознатог поштоношу и отпусти га с добрим бакшишом.</p> <p>Одмах сутра дан г. начелник п 
77" /> она се окрете њему, па је и њега с интересом слушала.{S} Сад опет узе реч Ратко:</p> <p> 
рио и то обиђоше једна с једне, а друга с друге стране, а у проласку, обадве ме добро загледаше 
али, да га искрено и срдачно загрли, да с његова млада срца отопи лед и студен и да пробуди у њ 
5" /> <p>— Јес, кад би те ја пустио, да с писмом одеш.</p> <p>— Него шта ћеш?{S} Ваљда силом да 
е Растислав доиста нешто мало слаб и да с тога не може изаћи, кнез је разумео да Растислав не и 
ајао од њега.{S} Пријатно му је бало да с Растиславом заједно путује и по некад је с њим тако с 
 у саме ледене иглице.{S} Тај млаз пада с огромне висине и пада управо њему — Црнојевићу — на т 
 викну Радован.</p> <p>Доктор се згледа с дежурним, он му проговори нешто неким страним језиком 
 ишла напред, а за њом четири дуга реда с буктињама.{S} Две певачке дружине ишле су са стране,  
сам одмах наредио да се преже.{S} Можда с моје стране није тактично што одмах издајем пред госп 
 могао што добро научити — рече госпођа с пуно учешћа.</p> <p>— То му је покојни ђенерал Врбава 
в сахат, а тицао се искључно мојих веза с г. Црнојевићем и његовом браћом: где сам се с њим упо 
им шчепа под мишку с једне стране кнеза с друге Зара и енергично их повуче напред.</p> <p>И Зар 
лицу.</p> <p>Растислав предусрете кнеза с пуно ледене учтивости.</p> <p>— Погледајте их шта рад 
м.{S} Он корача, а љути белутак одгриза с ногу комад по комад меса, црвени млазови свеже крви б 
<p>„Погледај ти гадуре једне!{S} Што ја с њом, лепше и боље, то она све црње и горе....{S} Срам 
малолества.</p> <p>Неуспех због случаја с пауком и просутом кавом, види се дакле, није Врбавца  
 отрова.{S} Ви бар знате да он не убија с места.</p> <p>— Дакле нема никаква начина да се ствар 
и застаде зачуђен.{S} Од она два сељака с којима су се мало час видели на ливади, један је лежа 
одару?...</p> <p>После оштрих препирака с Растиславом, Врбавац као да је навлаш једнако потезао 
ма; он му се примакне на десетак корака с пуном штрцаљком и од једном прсне.{S} Момак се тргне, 
није тако умакао.</p> <p>После саставка с непознатим младићем Растислав је сав био утонуо у мис 
те речи:</p> <p>„Те нека се зна, и нека с колена на колено слава наша оде и до најдаљих потомак 
прагу се указа господин, који их дочека с осмејком.</p> <p>- Гле, страна Синђе; гле и Паве!{S}  
> <p>У тај исти мах из оближњег буквика с горње стране моста пуче пушка.{S} Враничић се сроза,  
пред!{S} Само полако - одговори прилика с обале. </p> <p>Из првога чамца дадоше знак другоме и  
 ни десетак дана, а од једног начелника с југозападне међе стиже телеграфски извештај, да су у  
{S} Мало час доћи ће хоџи једна девојка с једном женом.{S} Хоџа треба да рекне девојци како је  
 уредности — примети госпођа професорка с Више Женске Школе, одлична особа позната у Звониграду 
лико пушака и револвера и једна записка с оваким натписом: „Магационару седмога кола да придруж 
тигнут.{S} На месец дана после повратка с пута Растислав је имао у рукама цео план завере.</p>  
 unit="subSection" /> <p>После повратка с пута, Растислав се и душом и срцем био предао једној  
оцније, а ми ћемо имати још грдних мука с овим дераном.{S} Море несрећник је то!</p> <p>- Што?{ 
на памет!{S} Како би ти себе сравњивала с мртвацима!</p> <p>Јела је ћутала.{S} Заћута и непозна 
, кад оној гомилици, где је она стојала с Петријом и друге две другарице — приђе стрина Синђа,  
еленику.{S} Ти си пре тога нешто играла с неким твојим другарицама.{S} Била си уморна, зајапуре 
и испљускала по лицу па се онда брисала с <hi>твоје марамче</hi>. <foreign xml:lang="fr">Oh, mo 
?“ Они да одговоре: „Под знаком троугла с крстом.“ У осталом да чине све оно што буде чинио њин 
ећеран, да цркох за њим и да бих волела с њим се играти један пут но да ми бог да здравље.</p>  
, која на један пут као да беше слетела с једне лепе звезде, и ону страховиту жудњу, која тако  
>Али Мона је преко свега тога прелазила с подругљивим осмејцима.{S} Што је кнез више бранио Леп 
. <pb n="216" /> Она се бејаше одвојила с три другарице и ту су заједно нешто ћућориле.</p> <p> 
 хватати у ширину, да се не би сударила с потерама из других седа.{S} Ићи ће се у ланцу, размак 
ина; замисао, која је као муња укрстила с истока на запад и са севера на југ цело балканско тро 
и доиста угледа пред кућом кнежева кола с четири гардиста који га беху допратили.</p> <p>— Јес, 
а у вече, из двора изађу затворена кола с неупаљеним фењерима, са спуштеним црним завесама изну 
b n="418" /> тестере, али гломазна кола с тешким товаром нису се помицала.</p> <p>При последњем 
овник га виде како мирно рује око стола с цвећем, као човек који нешто безбрижно тражи.{S} Та к 
овниче — рече она — ви имате овде посла с једном робијашицом!</p> <p>Ове речи биле су тако изго 
Верујте, господине, ви овде имате посла с поштеним људима“.{S} По гласу као и иначе по држању в 
гу видети, <pb n="481" /> да имам посла с људима решеним на све крајности. „Отаџбина је у опасн 
љати да ми овде у Балканији имамо посла с препреденом византиском политиком — рече конзул.</p>  
ти ћеш морати целога века да имаш посла с тим човеком; он ће ти засести на сред пута, и ти га н 
 јој не извуку какав реп, ако би отишла с другом којом женом, јер најпосле, шта зна она шта јој 
кнез с целом булументом, што беше пошла с њим, стаде крај гајдашког кола.</p> <milestone unit=" 
ио туп и неосетљив за све што се с поља с њим и око њега збивало <pb n="663" /> — за то је мало 
потребљено је све што би могло ствар ма с које стране објаснити Али сви ти покушаји остадоше уз 
ја то нисам чула, нити бих ја напољу ма с ким то говорила, и ма од кога то слушала.{S} О тој ст 
пе, и питан сам шта знам о њиним везама с Црнојевићима.{S} У почетку ја сам се бојао да ме не с 
ла трокатна полица, претрпана саксијама с цвећем.{S} Кнез је волео цвеће, а његова рођака била  
са широким потурама и чоханим чакширама с дугачким набраним туром - све се то мешало, бркало и  
ћи врата за њим.</p> <p>Кад остаде сама с Лепшом у соби, Мона јој приђе.{S} Лепша је још седела 
 на себи види ма какве знаке, по којима с правом може рећи: „та ово је још младост, ово је још  
, чији су претци били у ближим односима с његовим дедом, и с многима је проговорио доста пријат 
а но обично.{S} Мутимир је пратио очима с пуно дивљења и нежности.</p> <p>— Збиља, ја не знам д 
а и породичном предању блиско је везана с кућом Враничића.{S} Ово свакако не може остати без ут 
ударца и потреса, рана је била скопчана с боловима, али опасности за живот није било.{S} Жика п 
ред мене веома журио и то обиђоше једна с једне, а друга с друге стране, а у проласку, обадве м 
ч била је нарочито одмерена и спремљена с извесном намером.</p> <p>— Вас је, дакле, увредио мој 
ије осећао је потребу да се лично позна с крупнијим чиновницима у <pb n="560" /> својој струци. 
 прво угледа иза себе омалена господина с великим цилиндром на глави.{S} Био је љут као рис, од 
 насмеја. „Знала сам ја то.“ - рече она с очевидним задовољством.</p> <milestone unit="subSecti 
 капију, женска ступи у авлију.{S} Мона с осмејком на устима изађе пред гошћу, загрлише се и сл 
/p> <p>— Је ли све у реду? — упита Мона с врата.</p> <p>— Све! све, — одговори кнез.</p> <p>— Х 
ве би остало подлегло — тврдила је Мона с дрским цинизмом и непоколебљивом самоувереношћу.</p>  
е искочити. „Јадниче моје“, — рече Мона с материнском нежношћу.{S} Но у тај мах она угледа чита 
роба.{S} Буди му милостивна — рече Мона с ђаволским осмејком, затим се окрете кнезу: — Збиља, у 
 говора; но Јела може онако бити срећна с њим, т. ј. може се добро наплатити.</p> <p>Кад је вид 
 огромне мотке којима су гонили мајмуна с дрвета на дрво, док се овај најпосле не дочепа баштен 
 насамо, поверљиво и присно изразговара с тим истим човеком, из чије је руке мало час примио са 
 очекивала је да ће из његова разговора с Ратком чути што више о томе; друго она се вазда интер 
је Срећку овако:</p> <p>После разговора с кнежевим доктором Срећко пође да нађе згодно лице пре 
уха, који нема никаквих веза и интереса с овим материјалним светом — Јес, ви Косанићи људи сте  
 се разговор неких 7—8 људи.{S} Два пса с арлуком упадоше у густиш, где су ова двојица мало час 
и кобну течност, а стакло баци за врата с узвиком:</p> <p>„Живела смрт!{S} Њој наздрављам!“</p> 
идите!{S} Дакле је немогуће да су врата с поља закључана, јер кад је један кључ у брави онда др 
ше господска, затворена кола запрегнута с два красна белца.{S} Млад, отресит и чисто обучен коч 
 обриса рукавом, помери се два три пута с ноге на ногу, па, отежући реч по реч, каза хоџи ради  
 тако да сам све могао контролисати шта с вама раде.</p> <p>Заре је причао даље интересне ствар 
се још због начела и политичких праваца с киме слагала или свађала.{S} Њене заваде и њена прија 
лепташе око Боје и Радована.{S} Обојица с пиштољима а Радован и с ножем у руци — они су викали  
а да пази на образ, па ако дође у сукоб с министром, а он богме и оставку да да, али својих нач 
ије тражио ништа, што их доводи у сукоб с њиним рођеним интересима.</p> <p>Ратков и Растиславље 
је помишљала ни то, да ће се њена љубав с кнезом овако жалосно свршити.</p> <p>С препуклим срце 
ми је? како шта ми је! — рече Растислав с досадом, и штедљиво изви своју руку из женине и мало  
е од срамоте једино самоубиством скочив с трећег спрата. — Мртвоме нису судили, и тако му је по 
 n="327" /> <p>- Елем, изабро сам отров с тога, што би крваво убиство немогуће било прикрити, и 
p>„Тако су Борџије знали за један отров с оваким дејством.</p> <p>„Помешају отров у вино и даду 
штрецати.</p> <p>— Што ти је, Паво, бог с тобом, друго.{S} Шта он мисли, ко му га зна, тек он с 
и, као оно кад си у цркви.</p> <p>— Бог с тобом, па ко ће ти мирисати кад он не ће.{S} Њему и д 
све ви истичете преда мном!{S} Буди бог с нама!{S} Волете народ!{S} Па лепо, одреците се своје  
{S} Чича Милоје пошао је од мене ономад с уверењем, да не зна је ли Зликовац<ref target="#SRP18 
Онда би морао бити сан и ово што ја сад с вама овде говорим, онда би био сан и цео живот наш, и 
>— Па... живим, господине; овде сам сад с ћерком.</p> <p>— Шта, зар имате ћерку?</p> <p>— Имам. 
ули....</p> <p>Врбавац је слушао до сад с разрогаченим очима, а прса му се непрестано страховит 
и отаџбине.“</p> <p>Не скидајући поглед с доктора, кнез га упита, да ли он збиља тако млели, и  
кових: његове журне и загонетне женидбе с Кајом (рођаком кнежевом), па неких одредаба у уставу, 
 занео.{S} И несвесно је сравњивао себе с оним немоћним вочићима.{S} Њему је тако добро било по 
ту две песнице на нос и пође преко собе с уздигнутом главом, представљајући Растислава како кор 
су разноврсни слатки ликери, а за особе с бољим апетитом, нарочито за мушкарце, спремљено је би 
аршав од стола, повуче га, свуче судове с читавог једног краја, те све с треском полети по пато 
ачком крвљу“, а полупане флаше и судове с „мртвим и рањеним јунацима“, који у „дирљивим позама“ 
, шта вели?“ — „Вели: ја ћу, браћо, све с народом.“ — „Ама ћути да чујем даље.“ — „Ене, ене, ку 
е судове с читавог једног краја, те све с треском полети по патосу.{S} Кнез опет удари у мраку  
иће све свршено - рече ђенерал и устаде с дивана.</p> <p>— Сад смо се измирили, продужи ђенерал 
а.{S} О тој ствари ја говорим само овде с вама, јер се ствар вас <pb n="124" /> тиче.{S} Иначе  
д кнез угледа више мрачних прилика, где с разних страна силазе у урвине, а за тим их нестане у  
 то само нескладна прича, која се негде с неким десила.{S} Па ипак, она зајапурена, разбарушена 
с леве стране, скочи и сам у кола, седе с десна, и викну кочијашу: ка..а. а. ас!</p> <p>Кнежев  
 сваки час страшан налет срдитога газде с оплавком.</p> <p>Међу тим тешка кола, с огромним това 
е и две пушта да им меће белег а да иде с другим „жентурачама“ — мрзи је.{S} Сирота је, удовица 
 одсечно, или је мора послушати, да оде с њом једној госпођи, где ће прво остати два три дана а 
ла да ће ту имати прилике да чешће буде с кнезом, <pb n="431" /> али она никад не би то признал 
мовима о добру и злу, он је гледао људе с неке висине.{S} У многим приликама уверио се на делу, 
ком „малом конаку,“ сави око угла, зађе с позадне стране и пође правце средњим отвореним вратим 
чини пролаз слузи, који у тај мах приђе с кавом.{S} Момак се окрете прво кнезу, но он показа гл 
не на заузетој позицији, али да не сиђе с ње.</p> <p>— Лепо, терајте као што сте почели — рече  
одричете да се оно што ја говорим слаже с <hi>углађеност</hi> (г. Растислав исправи <pb n="31"  
н сазнаје, с тога увек тражи да се веже с ким год који је смелији од њега, па се онда стара, да 
, да му се преда сва, да за навек свеже с њим и своју младост и своју срећу, сав живот свој.</p 
то ја!... — Она се пљесну што игда може с обадве шакама по коленима, — да сам богдице ја млада, 
снази што је имају владари који се држе с народом; <pb n="680" /> знам само то, да ни један вла 
 које долазе с оне стране гроба; долазе с оног другог света.{S} С тобом говори један мртвац.{S} 
ечи можеш сматрати као речи које долазе с оне стране гроба; долазе с оног другог света.{S} С то 
у име, положај, богатство, а амо долазе с једном свећицом у руци и доста је неколико стопа леди 
тарога кнеза Косанића.{S} Наравно, везе с Турцима у то доба биде су обична ствар.{S} Тако су ра 
до кнеза муче нечастиви, да он има везе с хрђавим духовима и вештицама, а све ове скаске налази 
 ви сад нама говорите нема никакве везе с јавом и истином.{S} У дугом сну ви сте јамачно много  
 се окрете и гледаше га како брише сузе с очију.</p> <p>— Плачеш! зацело треба да плачеш, — реч 
и затегле, језик одебљао тако, да га је с муком кретао и често запињао; цело тело у грозничавој 
 глас, да је кнез доиста погинуо; да је с њим пало још неколико његових рођака, да се све то до 
а није ништа знао. „Ја сам мислио да је с вама.{S} Ваљада је горе с батом“ — рече он.</p> <p>Бо 
димо здрава и весела.</p> <p>Но Жика је с нестрпљењем обилазио око Милоја и чим уграби згодан т 
ве и нове примаме за Лепшу, отворила је с њом читав философски диспут и бомбардала је писмима с 
ћују обично идеалисте.{S} Па?{S} Шта је с тиме?{S} Колико је вајде министру противнику од тога  
мо им у рукама. </p> <p>— Па?{S} Шта је с тим? — примети Црнојевић нехатно, а очевидно је било  
} Баш и да би било за, кнеза, па шта је с тим?</p> <p>— О молим! није ништа.{S} Добро је.{S} Шт 
 добро, возите кнеза, возите, па шта је с тим, шта дижете толику џеву, шта сте ви бајаги бољи о 
 гледао и једва разабра где је и шта је с њим, те одмах скочи из постеље и потеже за сахат да в 
астиславом заједно путује и по некад је с њим тако слатко ћеретао, као с каквим својим вршњаком 
д ње законита господара престола, те је с тога у војсци и раширен глас о мени како немам војнич 
унолетна владара балканиског извршен је с великим сјајем <pb n="301" /> и големим свечаностима. 
столице министра председника изазвао је с почетка голему узрујаност у свима чиновничким редовим 
</p> <p>На династију Косанића гледао је с презирањем.</p> <p>„Свињари, као и сам што сам.{S} Од 
амесник се умео савладати.{S} Постао је с кнезом много дружевнији.{S} Кад су се, после свршена  
<p>Кнез је говорио још дуго, говорио је с ватром и осећајем, све у заштиту Лепшину.</p> <p>Али  
и прилике, где ће се јасно видети ко је с народом, а ко против њега.{S} Тајно братство не би же 
сахат.{S} Чича примети:</p> <p>— Ако је с њом тако једном већ било, онда бих ја њу тек тада сла 
о се у извештају говори.</p> <p>Тако је с једног краја јављено, да је неки хук ушао у најбоље г 
на како он кнеза познаје, непрестано је с њим и још га никад није видео овако оштра и пакосна.{ 
дају му се са својим симпатијама, то је с тога: што им сад у овом тренутку треба пошто по то вл 
ви покушај своје диктатуре тиме, што је с четом војника и неколико најпоузданијих официра отиша 
е свега тога питала:</p> <p>- Па зар је с тога мој Никица већ са свим пропао, крајње покварен и 
tone unit="subSection" /> <p>Мутимир је с нестрпљењем чекао да се Мона врати.{S} Одмах је салет 
ору.“</p> <p>Богорадећи тако, доктор је с раширеним шињелом обигравао око кнеза док једва уграб 
е, могу да чујем и ја.</p> <p>Доктор је с једне стране услужно одобравао кнезу, а с друге бојаж 
з је, може му се“ — мислио је Маврикије с друге стране врата.</p> <p>„Неваспитано, распуштено д 
фицирски мундири, нове поповске мантије с црвеном поставом, нова трговачка ћурчета, с лисичином 
чему се могло слутити да некога очекује с нестрпљењем.{S} Но време је протицало, а никога да до 
="98" /> неке грознице, да ноћ дочекује с неком ужасном ватруштином, која као да му је упалила  
је време Срећко је покушавао да ашикује с Павом) он јој је могао рећи све отворено па црно бело 
о и душевно, и на скоро за тим отпутује с породицом у једно страно купатило.</p> </div> <div ty 
 узе за руку и повуче да јој скине шаке с очију.{S} У тај мах Лепша поче јецати.</p> <p>— Е, де 
лони да момци пронесу пуне послужавнике с вином и кавама и причека док се послуга удали.</p> <p 
ке мрсне изреке.{S} По некад су девојке с узвиком „ју!“ пуштале се из кола и бегале од онога, к 
едње 2—3 године: његове ноћне теревенке с друштвом, његови доцни доласци, кад се тек пред зору  
омађем полупаних шоља, које су попадале с ормана, при отвореним вратима на будоару, у соби на к 
азиле танке бакарне жице, те се спајале с другим пљоснатим јастучетом, које метуше кнезу под но 
.{S} Слуге су се провлачиле кроз гомиле с пуним бокалима и прилетали на помоћ чим виде да се не 
ешло два чамца, да су други остали доле с чича Мунтијаном да виде хоће ли моћи кога да спасу, ј 
о у торби погачу и пуну каленицу папуле с великом обареном шумком.</p> <p>Путујући тако цео дан 
дине, и живим те богом кумим, скидај ме с ове ватре — пуштајте нам чељаде — рече Боја.</p> <p>— 
ању откиде мараму с врата и једно дугме с прслука....</p> <p>Он је донесе до дивана, и спусти ј 
</p> <p>Немогући да се изједначе у томе с мушкима, женске су створиле за се друге прилике <pb n 
 објашњене и разлог за односе госпођине с младим људима.</p> <p>— Људи долазе послом, неки и да 
р никад не може упознати своје подручне с <hi>духом</hi> свога министровања.{S} За то су потреб 
е; Срећко је био свршио своје песничање с хоџом, он уђе, с усиљеним осмејком на уснама.</p> <p> 
 да се с њом збило све оно ружно гушање с једним младим, туђим човеком, за кога сви веле да је  
 мислио да је с вама.{S} Ваљада је горе с батом“ — рече он.</p> <p>Боја је ћутао, али је осећао 
8" /> маркиз морао то сањати, с тога се с њим споразуме, да се ствар држи у највећој тајности,  
ужан сан.{S} Није могла веровати, да се с њом збило све оно ружно гушање с једним младим, туђим 
pb n="277" /> користи овим путем, да се с кнезом што боље зблизи, да га свикне на поверљиве раз 
уди, да је стопи са својим срцем, да се с њом слије у једну нераздвојну целину, да њоме овлада, 
еш у наручја створењу које волеш, да се с њим слијеш и стопиш уједно, да утонеш у неизмерној пу 
ложај, ни моје доба, не дозвољава да се с вама надмећем у увредама.{S} Ви у мени имате искрена  
рним понашањем управо се натурала да се с њим изједначи.{S} Пуковника је то вређало, али он ниј 
ек, допада ми се, буди ми на руци да се с њиме ближе познам — њен поступак био би и природан и  
нападаје и ружења.{S} Пристао сам да се с вама разговарам, али немам потребе да трпим <pb n="33 
тос, он отпоче живо говорити, као да се с ким препире:</p> <p>Јес, ви имате право.{S} То тако ј 
 у буран, киван, срдит говор, као да се с неким свађао. </p> <p>— Без главе — поче ђенерал тужн 
се читава гомила, сваки је грабио да се с господаром куцне.{S} Некакав добро ћевлеисан газда у  
м шареном, дебелом тканином, тако да се с поља ништа није могло видети.</p> <p>Међу тим унутра  
а Вама углађеност, но тврдим само да се с углађеношћу не слажу онаки изрази, што ће свакако и В 
 рачун био тачан.{S} Понуђена, Синђа се с почетка устезала, мислећи да ће јој се, као оно пре,  
раво радила овде?{S} Била се, чупала се с неким туђим човеком, о коме управо и не зна ко је ни  
главила гвожђе на прозору и спустила се с другог спрата.</p> <p>За Зара је ово био нов доказ да 
увати свој чиновнички положај, па ма се с тога морало малко и прометанисати пред новим господин 
 <pb n="399" /> се лудоријама, сигра се с мајмуном!{S} Па шта ће јадан!{S} Како сте му друштво  
 не деси баш на овом путу, Растислав се с почетка одупирао, но брзо је попустио, разагнав своје 
а пријатних речи.</p> <p>И Растислав се с многима разговарао.{S} За тим је кнез био послужен; п 
ад биле одаје кнежеве.</p> <p>Обрнув се с прага, Срећко рече: „Хајдете, ево овуда за, мном.“ И  
имити њега, а кнез Мутимир опростиће се с народом и отићи из земље.</p> <p>Тако су гатали и наг 
ба крила, једно за другим, затворише се с луном.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>На ходн 
отово...{S} Бог да има сина, и он би се с газда Бојом опријатељио.</p> <p>У томе механџија прис 
а белу и веома лепу ручицу, поздрави се с њим и одмах га фамилијарно упита за здравље његових у 
је дошла у додир с г. Врбавцем, који се с њом погодио, да му за 250 дуката направи 5 флашица от 
ри утекли су из Звониграда, склонили се с очију опрезне и енергичне престоничке полиције, па се 
ико очајно картало), устаде, поклони се с младићском гипкошћу и, прекрећући с ноге на ногу свој 
ан на ову услугу, његова рука судари се с руком старијег ађутанта, чаша се сад озбиљно пљусну,  
м путем вратити се назад, и измирити се с мишљу да је и <pb n="645" /> овај покушај пропао.{S}  
сподине ђенерале, рече кнез рукујући се с њим — али ствар је дотле била доведена, да другог изл 
и су душу Враничићеву у тренутку док се с дружином одмарао крај бистра врела планинског.{S} Про 
а.{S} Ја те нећу пустити да одеш док се с тобом не разговорим.{S} Осећам много што шта на души  
рнојевићем и његовом браћом: где сам се с њим упознао? колико смо времена заједно били у Паризу 
поштења.</p> <p>Кнез Мутимир упознао се с њоме, као што мало час и сам рече, на последњем дворс 
ић је био туп и неосетљив за све што се с поља с њим и око њега збивало <pb n="663" /> — за то  
ење.{S} Тако дочекаше и дан.{S} Сиђу се с липе и пођу даље.{S} Тешили су се да је потера измакл 
е још пљуштала, силовита грмљава још се с часа на час проламала, али све то одлазило је некуд у 
ци; он је брижљиво неговао добре односе с официрима, и старао се да се на војску увек може са п 
нија калдрма но код његовог комшије, те с тога и има веће право за вењер, пошто је и опасност в 
повратили, кнез се попне на столицу, те с „висине пирамида“, како је сам рекао, уз урнебесни см 
личност из те групе таманите и уклањате с позорнице.{S} Не трпите никога који би вам могао рећи 
/p> <pb n="491" /> <p>Ратко спусти дете с крила, нагло устаде, журно крочи вратима, у намери да 
и тешку погрду, која му у мало не слете с језика.</p> <pb n="83" /> <p>Растислав га испрати под 
д, отресит и чисто обучен кочијаш слете с козла и отвори врата на колима, из којих се појави мл 
шно толико што сам рекла да шпекулишете с кнезом?{S} Добро, хајде, не шпекулишете али гледате с 
им гласом — Ја вас преклињем не наглите с поступком, за који ћете се доцније узалудно кајати и  
 n="106" /> је пало на ум да чине опите с отровом псећа беснила, с отровом од трулих лешева, ка 
 Рачунајте шта би нам било вајде да сте с мојим изласком из министарства одмах и ви сви подавал 
>Сва околина кнежева сазнавала је да ће с пунолетством настати големе промене; неко се од њих н 
о се то могла преварити да пође од куће с откопчаном хаљином.{S} После се сети да ће то бити др 
ску за собом, она се окрене, сјури овце с друма, спусти сукњу, престане плести, и са својим овц 
на брани Растислава и његове присталице с тога што и они њу бране.{S} А човек је грешан.{S} Ма  
рице и пућила уста, а како би другарице с чуђењем за њом трчале и запиткивале је шта ти је ово, 
бадве стране наместише омалено кандиоце с црним стаклом, кроз које се једва пробијала слаба све 
зим ударом сјури га кнезу управо у срце с узвиком:{S} Сине човечији!{S} Хтео си да будеш виши о 
 онако весело, но ако хоћеш да ти скаче с врх куће.</p> <pb n="196" /> <p>За столом се седело п 
</p> <p>Доктор се дубоко поклони и рече с осмехом:</p> <pb n="195" /> <p>— Ваше је височанство  
 отвори је пред кнезом, који завириваше с радозналошћу.{S} У кутији је било две преграде.{S} Ле 
 јавив се кнезу, који у тај мах стајаше с Павом крај прозора, загледајући кроз сумрачак вез на  
е речи, побочна врата на соби одскочише с треском.{S} Писар Срећко упаде у собу као бесан, и јо 
ључић, приђоше источном дувару, скидоше с њега велику кнежеву слику <pb n="300" /> испод које,  
сам посрте напред, колена му се омакоше с глатког отомана и они обоје-падоше на меку простирку, 
" /> зверова не улазе од обести у кавез с дугачком гвозденом мотком, чији је врх усијан да се с 
а поље.{S} Кад су му опет скинули повез с очију, он се налазио сам, у маленој, тесној ћелици, и 
у маскама, а други, без масака.{S} Кнез с почетка није могао јасно видети у оном сумраку, но ма 
сле и твоја Балканска Браћа? упита кнез с осмејком.</p> <pb n="688" /> <p>— Јес, јес, тако млел 
Section" /> <p>Дворана, у коју уђе кнез с домаћицом, била је јако осветљена.{S} Ова светлост не 
oreign>“ — (ала је глуп) мислио је кнез с једне стране врата....</p> <pb n="44" /> <p>„Кнез је, 
ве речи само, кажи ми шта је, рече кнез с досадом и кењкањем.{S} - Кажи! - он се преви и пољуби 
идећеш, сад на првој станици, рече кнез с осмехом, мењајући нагло разговор.</p> <p>— А, докторе 
ју причу.</p> <p>— Не знам! — рече кнез с досадом — то су бајке које мени не иду у главу.{S} То 
верен сам да ће вам пријати — рече кнез с подругљивим осмејком, и, клањајући се лако штуче у др 
ворити сад овде, садашњости — рече кнез с очевидним багателисањем.{S} После, као да се наједаре 
два кола продуже игру.{S} Међу тим кнез с целом булументом, што беше пошла с њим, стаде крај га 
а Балканија припадне Аустрији, ако кнез с царевом ћерком не имаде мушка порода.{S} Кнез Мутимир 
ноћи, велимо, у свима околним селима, и с ове и с оне стране планине, владала је нека чудна жив 
дбио своју „срећу“ која му је нуђена, и с тога је морао бити истеран из академије и чак одагнат 
итав пожар.{S} Дуж целе главне улице, и с једне и с друге стране, биле су понамештане катрањаве 
д рину на Лепшу, с неописаном снагом, и с бруталношћу слепе, неодољиве страсти, дохвати је прек 
ли у ближим односима с његовим дедом, и с многима је проговорио доста пријатних речи.</p> <p>И  
око скочи...{S} Она скочи тако нагло, и с таквом снагом, да се млади господин сустури и добро у 
 с тобом<ref target="#SRP18892_N5" /> и с лукавим господином Растиславом?</p> <p>— Јамчим вам ч 
 наду на успех.{S} С тога се олучи да и с Павом буде кратак и одсечан.</p> <p>Познат с њом још  
ођу за колима четири оружана коњаника и с потребне даљине да мотре непрестано на кола, али ника 
ан.{S} Пошто га је загледао и с десна и с лева и пребројао неке рецке на длану, он задиже мало  
.</p> <p>Цео тај дан из подрума, шупа и с тавана трговачки момци и шегрти убили су се извлачећи 
е, сретнем потпуковника Црнимарковића и с њим проговорим неколико речи.{S} Он сврати својој кућ 
.{S} Хоћу да пробам мало како иде рад и с другим људима.{S} Можда вама, на први мах, то баш и н 
лимо, у свима околним селима, и с ове и с оне стране планине, владала је нека чудна живост, нео 
pb n="620" /> почне.{S} Кнез му приђе и с песницом под носом викао је: „Дај ми га амо! њега ми  
ње и нацијонално јединство.{S} Сад је и с тим страховањем свршено.{S} Грозна сеча, извршена у ј 
фантазија; све су то ствари позитивне и с рачуном истакнуте.</p> <milestone unit="subSection" / 
.{S} Дуж целе главне улице, и с једне и с друге стране, биле су понамештане катрањаве тулумине  
а је то било незгодно овако из даљине и с пута.{S} С тога је Растислав једва чекао да се врати  
к се обрецне срдито: — „Хајд’ у ђубре и с <pb n="302" /> њом.“ Он је ово изговорио не дижући гл 
p>Но ствар се давала бранити и ценити и с другога гледишта, као што ћемо мало даље и видети Рат 
p> <p>Прелазећи с догађаја на догађај и с личности на личност, између Лепше и Мутимира разви се 
 није безопасан, Растислав је сад сам и с њим ти се лакше борити.</p> <p>— А још даље?</p> <p>— 
а нема.{S} Оно што смо с тешком муком и с големим ризиком исцедили од оног француског звекана,  
ана.{S} Обојица с пиштољима а Радован и с ножем у руци — они су викали војницима: „не ближе, по 
 којој је један прозор стајао отворен и с подигнутим завесама, уз шкрипу кола, тутњаву фијакера 
е десни длан.{S} Пошто га је загледао и с десна и с лева и пребројао неке рецке на длану, он за 
нила, с отровом од трулих лешева, као и с отровима од разних најужаснијих и најгаднијих болести 
политичких разлога, отров сам изабрао и с тога, што је, по мом нахођењу, од њега најлакша смрт. 
ајући Растислава како корача надувено и с напетим носом.</p> <p>— Ја да се наљутим?!{S} Како би 
том (он је увек говорио само одмерено и с тактом) <foreign xml:lang="fr">Fouetter</foreign> каж 
а, погледа у кнеза и рече му одмерено и с тактом (он је увек говорио само одмерено и с тактом)  
миру прохтело се да протера мало шегу и с државним пословима.{S} Узео је за министре људе незго 
— он је веровао у своју срећну звезду и с тим расположењем дошао је јутрос у министарство још п 
рећи то, ђенерал забоде нокат у слику и с два прста покуша да откине нос на слици мртвога кнеза 
.</l> <l>Он је свој род љубио,</l> <l>И с овог доксата му судио.</l> <l>А мало даље стојао је д 
кву сујетну наду.{S} Она је знала да би с њене стране била махнитост кад би за један тренутак м 
не могући још да дође к себи шта ово би с њиме.</p> <pb n="670" /> <p>Жика се врати весео Црној 
 вако би полако поносно ишла, и како би с висине гледала на своје другарице и пућила уста, а ка 
привуче ненадна светлост, што се појави с доње стране.{S} Он окрете поглед тама и на левој обал 
ово све фигуре.{S} Напослетку га остави с једним коњем.</p> <p>— Сад сте остали само вас двоје, 
е са загонетном плавом течношћу, ножеви с отрованим врхом, то су биле ствари, које је некаква < 
терес.{S} Он се маши за гранчицу, разви с ње хартију, на којој прочита ове речи:</p> <quote> <l 
<p>— Па је ли ти жао што твој отац живи с твојом женом сад, док је млада, а кад ти порастеш, он 
 /> старији, провизор старији!{S} А ови с брадицом, ово је провизор млађи.{S} А онај на крају р 
капути с црвеним бињишима, алови весови с углађеним цилиндрима, уске френске панталоне са широк 
S} Вели „ако је под морање, ми ћемо сви с драге воље доћи“ а ја нисам хтео, молим покорно, под  
м </l> <l>Викни само, кнеже, ми смо сви с тобом.</l> </quote> <p>На школској згради био је тако 
ије и заузели место један с леве, други с десне стране Кугићеве, он седе за сто и позва збор, д 
међу осталог еспапа, и тријестак буради с разним ексерима.{S} Но после се дознало да су у пет б 
и њена је будућност обезбеђена.{S} Људи с високим положајем лако падају у заблуду да народ смат 
то стеку; међу конзервативцима има људи с оронулим богаством, којима би власт помогла да поврат 
 кнез је разумео да Растислав не излази с тога што је срдит.{S} По повратку из шетње но граду,  
ма.</p> <p>„Та би иглица стајала у вези с маленим мехурићем, који је тако удешен да се кроз игл 
је о некакој тајној завери, бити у вези с овом причом о лепој непознатој девојци.</p> <p>Мона с 
анредна згода да се што присније зблизи с кнезом, да младога владара што боље придобије за се.< 
бити ову прилику, да се што више зблизи с кнезом!{S} Но то би могло имати неког значаја само он 
ојску и старао се да се што више зблизи с њом, а да што даље уклони од ње законита господара пр 
ица мају (гној и воду што једнако слизи с разједена лица) чак и од те ужасне болести те чак и т 
ка завера.</p> <p>Али сви ови извештаји с других крајева Балканије били су незнатни према извеш 
 али у кући калдрмџије Станка, у авлији с леве стране, станује женска од својих 40—50 година, п 
ја срећна звезда великих Косанића, који с правом могу понети име „оцеви отаџбине.“</p> <p>Не ск 
ходник спајао је мали конак манастирски с великим, он је изводио право на широке степенице, кој 
 с тога што је чаша била препуна, да ли с тога што је кнезу дрхтала рука — јамачно од узбуђења, 
 пред њим и држао чашу у руци.{S} Да ли с тога што је чаша била препуна, да ли с тога што је кн 
с, који је долазио из истога гроба, али с много плиће површине.</p> <p>И овај глас прво дубоко  
ресецала лепа удољица, непошумљена, али с лепом планинском травом, као што су многи пропланци у 
о, само се извињавало да су тако певали с тога, што је дошла једна гомила богатих сељака и плат 
било лако, јер смо то од њега захтевали с правом.{S} Сад је већ теже од кад је проглашен за пун 
ну жицу, од које су један крај везивали с оним жицама што иду из јастучића од каучука испод кне 
знатни према извештајима што су стизали с дунавске међе балканијске.</p> <p>Отуда је први пут ј 
з пут су га свуд дочекивали и испраћали с највећим <pb n="27" /> светковинама.{S} Дође и у свој 
од она два сељака, што су мало пре били с њима.{S} Перун упита за чича Милоја, али њега не беја 
Жику тога дана.{S} Цео су се дан гонили с потером.{S} Она их је на махове пристизала, на махове 
о сте и што имате достигли сте и стекли с људима, с пријатељима, с помагачима, па ипак ви никад 
Да! — прихвати Ратко — овде смо скинули с врата голему беду; опасност је била велика!{S} Сад је 
зили.{S} Тако смо се, мој господару, ми с твојим дедом тада злопатили и у невољи се сваком јаду 
лади?{S} Сматраш ли је онако како је ми с поља сматрамо, као слабу играчку у рукама чиновника з 
речи и не пази.</p> <p>— Пропали смо ми с тога што то јесте, а камо среће да то није, па проста 
знаш и ослободиш код њега...{S} Шта? ни с пет чивта волова после те не извукох; нико <pb n="48" 
уди тврде да се он има већ 50 часова ни с места није макао.{S} И они говоре истину.{S} Сумње о  
о себи остављено створење, коме нико ни с које стране не ствара истински искрен, топал, братски 
 веровати да смо изгинули или похватани с тога што нисмо хтели бежати.{S} Сви ће рећи — бежали, 
д каквог народног покрета, били збачени с престола.“</p> <p>Даље се у писму говорило, како је у 
ица звониградска засађена је по средини с два реда густих, брснатих кестенова.{S} На јасној мес 
у на гозби били измењани пехари, те они с отровом, спремљени за госте, дођу случајно баш папи А 
ло.{S} Жика помогне Перуну да се склони с кобнога моста.{S} Ради утехе рече му да је гадни, под 
веже, овако чисто створење, да се стопи с њим у једну нераздвојну целину, да му се преда сва, д 
и нешто страшно.{S} Овде, у овој ствари с Јелом, баба Ката је била само калауз за једну „високу 
ад, али још никако не може да се помири с мишљу ни да је стар, те му с тога веома пријатно пада 
о, што је већ и сама видела и да говори с њом отворено, или да прекине све и онда, наравно, не  
ог.{S} На ум му дођоше и неки разговори с Растиславом, где му је овај у завијеним наговештајима 
 сте овде начелник? и љубазно проговори с њим неколико речи.{S} У томе приђе и Растислав.</p> < 
астислав једини бити у стању да се носи с оном халом и да те спреми за онако одсудан корак.{S}  
{S} Конзервативце треба индентификовати с прогнатом династијом.{S} Кнезу треба доказати, да су  
, те да виде да ли ће што о њој сазнати с друге какве стране.</p> </div> <div type="chapter" xm 
вај никако не хтеде, пуковник се обрати с питањем право њему:</p> <p>— Ја сам војник, ја нисам  
га је Растислав једва чекао да се врати с кнезом у Звониград, па да сам лично предузме даље тра 
 /> <p>Не потраја дуго дежурни се врати с кнежевим доктором.{S} Још с врата доктор повика:</p>  
дотични капетани сваке ноћи патролирати с читавом четом поузданих пограничних стражара, нарочит 
тво....{S} Али ја ћу се брзо искусурати с вама....</p> <p>Доктор бојажљиво и полако устаде, наб 
дити ни у какве заседе, не мораш шетати с њиме по селима и градовима; то од тебе нико не тражи. 
 У већи говор он се није могао упуштати с тога, што је баш тада концентрисао у памети „сходну б 
ан уз други, да се рахат могло корачати с гроба на гроб.</p> <p>Незнани вођ застаде, седе на је 
и лупа, она наоштри уши и стаде слушати с притајаним дисањем.{S} По особитој шкрипи она познаде 
 сваки листак, сваки лептирић, што лети с цвета на цветак, свака тичица, што се, у сладосном за 
романце, која му бејаше остала у памети с његова последња пута у Париз.{S} Овда онда вадио је с 
 разлагања Растислављева, Ратко примети с осмејком: — А ти као да би радо био укротитељ људи?</ 
Као рис разјарен, газда ће сад долетети с оплавком у руци и испребијаће нас на мртво име.{S} На 
{S} Куда ће сама у свет?{S} Шта ће бити с њом?{S} Умела је мислити.{S} Питала се, зар ће други  
е пусте планине.{S} И шта је могло бити с њим?{S} Његов нестанак није могуће тумачити друкчије  
тојиш с новцем, онда ти морамо набавити с друге стране, из друге какве буџетске партије.{S} Ту  
Ваљда не мисли, да ће га Лепша оставити с тога што може чути да се о њој у кругу кнежеве родбин 
ине све и онда, наравно, не може радити с њом ништа.{S} Он је и сам мислио да јој доцније мало  
к прво прелаз, да му је лакше преходити с једне стране на другу.</p> <p>На ове речи Милоје се у 
S} Бар преда ме немате потребе излазити с тим парадама. „Народ!“ Шта та реч значи у устима влад 
усти то размишљање.{S} Затим узе пазити с каквом брзином иду кола и трудио се да онако у <pb n= 
 веровала је да ће он тај корак учинити с њоме у споразуму, а она би му дала најискреније савет 
ји би се по брзини потпуно могли мерити с крилатим алатима св. Илије, што овда онда по небесима 
ка, на коме је Зликовца требало напасти с обадве стране, али да су жандарми све покварили пуцањ 
="555" /> планинском лакше могли срести с каквим људима, који туда по пропланцима имају својих  
а.{S} А надам се да ћете ме предусрести с поверљивошћу, пошто немате узрока да ма шта прећутите 
толико чекати на тебе.{S} Они ће банути с елементарном силином.{S} Да би их дочекали како ваља, 
коњића, и сад га је тешко било скренути с пута којим се једном већ захуктао.{S} Што је више гов 
аком преко лица, као да је хтео скинути с образа некакву паучину, па настави одлучно.</p> <p>-  
нијом одећом, све помешано: црни капути с црвеним бињишима, алови весови с углађеним цилиндрима 
 могло сазнати, да ли Илија и сад општи с Врбавцем.</p> <p>За онога загонетног младића дознало  
ређоше на супротну страну улице, бежећи с месечине, која бејаше огрејала као дан.{S} Дохватив с 
ину необоривих доказа.</p> <p>Прелазећи с догађаја на догађај и с личности на личност, између Л 
ас непомично на једном месту, не дижући с руке своју рањену и забринуту главу.{S} Жика га је уз 
ска <pb n="136" /> коњаника, склањајући с пута кола, стоку, људе, у опште све што би могло бити 
на и непрестано је чаврљао, запиткујући с детињском наивношћу час о једној час о другој ствари, 
 се с младићском гипкошћу и, прекрећући с ноге на ногу своје гојазно тело, удали се.</p> <pb n= 
очепа једног дрвета; на дрвету, скачући с гране на грану, закучи панталоне за некакав суварак,  
lestone unit="subSection" /> <p>Скачући с предмета на предмет, пролазећи од општих на приватне, 
урадила.</p> <p>Она се окрете другарици с лева и продужи. </p> <p>- Бих, очију ми, бих сунца ми 
ћ, преко мене, стајао у вези и преписци с киме из Балканије? да ли су преко мене долазили какви 
а Лепшом, он није дао да се она једначи с обичним сокачким закачаљкама.{S} Кад Мона потера и да 
е женске у политичким правима изједначи с мушкињем.{S} Тек тада ако би их ми жене могле научити 
етлост хтела да се у понашању изједначи с човеком који је поникао у народној простоти, који ниј 
мириће се цела потера, па да имамо речи с командиром.{S} Нису они туна, но где год у каквом пот 
с осмејком на уснама.</p> <p>Јела скочи с дивана, крочи један корак на страну, стаде, обори гла 
а.{S} Он се сав најежи и нехотице скочи с плоче.{S} Заре га упита: шта је?</p> <p>— У овом гроб 
р.</p> <p>Млади господин стукну и скочи с Јеле.{S} Он опсова врло ружно француски.</p> <p>— Но, 
инастије Косанића.</p> <p>Ђенерал скочи с дивана.{S} Очи су му необично светлиле.</p> <p>— Коса 
а по подне кнез на једанпут нагло скочи с дивана, поузданим корацима приђе огледалу и ту се ћут 
та на колима.</p> <p>Црна прилика крочи с поља и уђе у кола, пипајући у мраку где ће сести.{S}  
тане у једној руској пограничној вароши с руским царем, и он се крене на тај пут.{S} Уз пут су  
нерал јурну напред и на сред собе сруши с« као свећа.</p> <p>Он паде ничице, али се у грчевитом 
S} Он није могао веровати да се догађај с просипањем каве случајно десио.{S} Причу о пауку смат 
би се зар и нашао како ће изаћи на крај с оваким извештајем, да је био само он један и да није  
p>— Вас је, дакле, увредио мој опроштај с народом?</p> <p>— Увредило ме није ништа.{S} Овде ниј 
it="subSection" /> <p>Овај чудан случај с кнезом оставио је на њему дубок утисак.{S} За ова три 
у ватру.{S} Бришући пред огледалом зној с лица, она рече:</p> <p>— Ова нова борба конзервативац 
p>Пава диже мараму и обриса хладан зној с чела.{S} У слепим очима поче је штрецати.</p> <p>— Шт 
тру устаје из постеље сав окупан у зној с тешким задахом.</p> <p>„Мало по мало отрована жртва п 
НА ОДМОРКУ</p> <p>РОМАН.</p> <p>СИЛАЗАК С ПРЕСТОЛА</p> <p>- РОМАН -</p> <p>НАПИСАО</p> <p>КАРИО 
е срећно окончан и овај кнежев састанак с народом.{S} Па ипак Растислав је изашао из дворане не 
ред видели какав је био кнежев састанак с начелником, и, колико се сећамо, међу њима нија се ни 
аборавила одакле сам родом.{S} Тамо чак с ердељске границе.</p> <p>Пуковник је знао потанко цео 
грмаљска реч!{S} Још само да викнеш чак с врата: „жено! спремај постељу!{S} Жено изувај ми каља 
 и тек после тога Мутимир постаје човек с којим можеш проговорити и што год озбиљно.</p> <p>Пон 
нежеве слике, Кугић даде знак, те човек с чинијом приђе слици и прислони јој чинију на груди.{S 
ао у некој песми где су мртваци и човек с поља говорили наизменце.</p> <quote> <l>Мртваци:</l>  
 прилику на миндерлуку.{S} Крупан човек с дугачком белом брадом, збрчкана, дугуљаста лица, у ту 
оверовао.{S} Растиславу је отишао човек с тога, што је мудро одмерио, да ће Растислав једини би 
били задржани.{S} За тим је дошао човек с белом маском, везао им очи и повео их даље.{S} Ишли с 
l> <l>У зао час, кажи тог!</l> <l>Човек с поља:</l> <l>То је добри Бог.</l> </quote> <p>На ове  
/l> <l>Ви сте немоћни!!...</l> <l>Човек с поља;</l> <l>Мртвачка је јака сила,</l> <l>Велика је  
у, спусти на сто пред кнеза послужавник с боцом вина и три чаше, па се опет полако удали, не го 
.</p> <p>Кад му пред мрак дотрча војник с кобном вешћу: „убијен кнез“ — г. Врбавац као да није  
све.{S} Ја нећу крочити из ове собе док с вама не буде свршено.{S} Ви морате умрети...</p> <p>— 
рали један дирљив акт — настави ђенерал с горким осмехом — Али шта ме се то тиче!{S} Ја овако о 
идети сад сам на себи - примети ђенерал с лаким осмејком на уснама.{S} За тим продужи:</p> <p>— 
 и неке проналаске, изумео куршум шупаљ с позадног краја, што је чинило те је метак даље носио. 
овољно. — Није то, но ја сад посла имам с пашом, (Растислав и Ратко, као што смо већ споменули, 
осла га да пробуди сеоскога ћату, а сам с Глуварићем и чича Срејом оде општинској кући.</p> <p> 
, госпођа је прошла поред двора, ја сам с прозора видео њена кола и познао их по оним красним б 
ка, ја случајно ударим одозго — био сам с неким пријатељима да гледамо младе јелене — и ту те в 
екајте само!</p> <p>Кнез је сад био сам с Маврикијем.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Bravo, mo 
је писало:</p> <p>„Желим да се састанем с господом окружним начелницима.{S} Лични састанак мног 
о со о неким тајним састанцима кнежевим с политичким људима из логора сасвим супротних Врбавцу  
а; - рече хоџа мирно, усркујући дуг дим с наргиле — рекао сам да ћу дјевојци казати оно што је  
е у рукама, али Жика је већ био над њим с револвером у руци.{S} Шињел сељаков стојао је два кор 
рам дипломатисати, бар онда кад говорим с мужем! (Уступам теби да будеш дипломатичан и за мене  
аче ја дошла до части, да овако говорим с господин намесником — рече она скоро подругљиво.</p>  
ало дахне, да се прибере, да још једном с почетка до краја брижљиво прегледа цео свој скројени  
је Пава „отоич“ стајала онамо под дуњом с Петријом и још неке 2—3 девојке.{S} Више им нико нашт 
 а цела слика одозго осветљена лустером с безбројним свећама.{S} Слика је у опште била рђаво из 
ом другару мора да је пало то име на ум с тога, што се оно од два-три дана у целом њином крају  
 <p>Три сељака, с пушкама у руци, један с упаљеном цигаром, дођоше такође под липу.{S} Пас прит 
властољубиви; обојица саможиви, а један с другим у завади.</p> <p>Врбавац се већ био почео маша 
и некакве хартије и заузели место један с леве, други с десне стране Кугићеве, он седе за сто и 
гонитеља његова; она му је одагнала сан с очију; она му је одузела прохтев за јело, убила мир и 
ворена и свежи пролетњи ваздух, помешан с топлим сунчаним зрацима пунио је голему одају.</p> <p 
е изнутра јасно осветљавао широк пламен с огњишта и узеше разгледати по мраку, трудећи се да ра 
рофа је одиграна.{S} Насилно је уклоњен с престола један владалац, о коме се држало да може у з 
 појави висок, крупан, углађен господин с црним бакенбартима и у црном фраку..</p> <p>- Изволте 
nal des Débats</title>.</p> <p>Господин с бакенбартом спусти полако новине на колена, погледа у 
ца, па кад се човек после тим умије, он с почетка ништа не осећа, а после 2 3 дана по лицу му и 
Оно што сам ја помишљао, мисли и он, он с много већом жудњом погледа на твоју круну, но што сам 
утанту да остане доле пред вратима а он с доктором уђе у собу.</p> <p>— Баш је лепа, а докторе, 
част.{S} Три пута узастопце играо је он с њом те вечери, што је одмах пало у очи свима присутни 
у на њу и највише се заузимала да се он с Лепшом саживи, али што је претерано, претерано.{S} На 
Растиславу.</p> <p>- Не мора! — рече он с особитим нагласком, па се онда загледа право у очи Ра 
 госпођа Помпадурин кандидат! — рече он с подругљивим осмехом.</p> <p>— Чудим се да ноћас није  
 на сусрет: — Откуд та срећа? — рече он с осмехом, али прилично збуњено.</p> <p>— Није никаква  
а чуле чак и тако крупне речи, да би он с том женом могао бити потпуно срећан, па да се неби мн 
.{S} Шта он мисли, ко му га зна, тек он с тебе није скидао очију, то ја знам.{S} А најпосле, за 
е престрављен од овога урнебеса, мајмун с дреком јурне на <pb n="379" /> прозор, сруши завесу,  
аљком.{S} Растислав је све то разгледао с интересом и проматрао с пажњом; завиривао је сваку си 
и како је смешан, чисто разрок изгледао с тим једним брком.{S} Други, наравно, био је опао.</p> 
на, како га је будила, како се он трзао с осмејком на уснама, како јој је онда наивно и доброду 
 мене питате, господару? — рече он, као с неким чуђењем и упре прстом у своје груди.....</p> <p 
некад је с њим тако слатко ћеретао, као с каквим својим вршњаком.</p> <p>Растислав је био погод 
" /> „непријатељем, који је већ измакао с бојног поља“.{S} А тај непријатељ није био нико други 
рбавцем.</p> <p>Шта је чича Милоје имао с покрајинским начелником. као и то чиме су завршени ти 
ме је десет пута тако велики камен спао с груди министра Растислава.</p> <p>Три ноћи узастопце  
служили.</p> <p>Ратко је сад разговарао с начелницима оделито, час појединце, ако је ствар била 
ла свита.{S} Кнез је највише разговарао с командантом меснога гарнизона.{S} Најпосле су ђаци из 
сам те хтео убити.{S} Отров сам изабрао с тога што он најмање прави ларме и најзгодније може би 
ве то разгледао с интересом и проматрао с пажњом; завиривао је сваку ситницу на себи, као да то 
 успомене из Балканије.{S} Он се растао с том земљом тугујући за њом; он није ни оставио, ни по 
наста читав урнебес.{S} Кнез беше устао с чашом у руци да некоме наздрави.{S} Са свију страна д 
моје исказе, памтим лепо како сам устао с наслоњаче и пришао столу, па чак памтим и то, како са 
е једном скоро пуно по године дана ишао с једним ушиљеним брком, и како је смешан, чисто разрок 
осредно?</p> <p>— Непосредно није дошао с тога, што је до тебе тешко било доћи непосредно, па т 
Њему и душа мирише.</p> <p>- Црна, Паво с тебе никако није скидао очију. <pb n="217" /> Јес, бо 
ив Кугића расли су с дана у дан, управо с часа на час.</p> <p>Ратко је из прикрајка проматрао с 
им те, кад си прешао?... и ко је управо с тобом?... или боље, с киме си ти?...{S} Договор је би 
ини собе, разговарајући нешто поверљиво с <pb n="563" /> орловачким начелником, у чијем се окру 
пет минута у сличним приликама и готово с потпуно непознатим човеком, било би мало и за обичну  
 у једном друштву и да би бечко друштво с тога постало неморалније, да су ови камени људи остал 
 кнеза како се по сјајном кончићу, озго с тавана, спустио огроман, гадан, црн паук, и пао би пр 
 се отуда жив више не враћа.{S} Упоредо с тим кројени су и сви други планови и смерови.{S} Десе 
к нађе кукавицу погледом, јер се одоздо с места, где је он седео, није добро видела — па је онд 
</p> <p>Међу тим г. прота, што је седео с десне стране до начелника Вујадина, као да је неким „ 
овори одрешитије.{S} Признаде да је био с кнезом, али ни по што не хтеде казати, где су били, ј 
 дужност!{S} А најзад, народ и није био с њим.{S} То је обмана.{S} Сад сви кукају!{S} Кукају са 
ор стави Зару одсечно питање: је ли био с кнезом ове ноћи или не?{S} Тек тада и Заре проговори  
ријави, али ја нисам дала.{S} Да си био с ким другим у послу, ја бих причекала у другој <pb n=" 
з које иде и слава.</p> <p>Све је радио с рачуном.{S} С рачуном је волео, с рачуном је мрзео, с 
.{S} Полазећи у Балканију он је полазио с уверењем и чврстом решеношћу да се отуда жив више не  
здравио кнеза беседом; кнез се захвалио с балкона другом беседом; обадве су беседе биле китњаст 
у“, у којој је развашарену собу сравнио с „бојним пољем“, просуто вино по патосу с „јуначком кр 
ј борби за ослобођење.“ Кнез је говорио с таким одушевљењем и тако је узвикивао да је Растислав 
нутрашњих послова, и да би радо говорио с г. доктором.</p> <p>Кнез цикну:</p> <p>— А.. а.. а! о 
и..</p> <p>Ђенерал је све ово изговорио с ванредном нежношћу, меко, благо, пријатељски, а у ист 
n="654" /> брижљиво оно што је уговорио с начелником Врбавцем.</p> <p>Шта је чича Милоје имао с 
вном трошку на страну, откуда се вратио с одличним успехом.</p> <p>Кад су у бурним политичким д 
пеле!“ — па си се онда таман изједначио с паланчанским простацима.{S} Какво неваспитање!{S} Ако 
вори један мртвац.{S} Ја сам већ свршио с овим светом и немам више ништа заједничко са животом. 
ни.{S} Само ти пази да ми увек јавиш ко с њим долази у додир.</p> <p>Између Растислава и Ратка  
 /> <p>— Пара! — рече мајор Тоша полако с испрекиданим дисањем, као оно човек кога си на један  
ти писмо са стола и узе га читати онако с једним свученим рукавом од капута.</p> <p>Писмо је би 
 скрупуле.{S} За што узимати ствар тако с трагичне стране?{S} Зашто се не сетити како смо обичн 
маљских планина.{S} Чувено је на далеко с добрих људи и добре стоке.</p> <p>Ове ноћи, кад се де 
ео рећи.{S} Могло се казати само толико с поузданошћу, да је имао много среће.{S} Неколико одли 
p>— Шта је, како стоји? — похита Срећко с питањем, пун нестрпљења.</p> <p>Синђа га погледа оштр 
га биле извеле на траг, по коме се дало с успехом даље трагати.{S} Наравно, да је то било незго 
а ноћне авантуре и тумарања, и то цигло с једним ађутантом. — Какво безумље! — Заре се није мог 
о убише човека из потере, није се могло с извесношћу тврдити, али је било врло вероватно.</p> < 
заборавити шта је, тако рећи јуче, било с Врбавцем.{S} И зар то није био случај где се кнез нај 
лој данашњој науци.{S} Шта би онда било с постављеним законима природним?</p> <p>— Па ипак, гос 
ш мање да трага и истражује шта је било с дететом?{S} У опште, то се сматра као обичан несрећан 
види црну људску прилику.{S} То је било с десне руке.{S} Но баш у тај мах шушну му нешто с лева 
спричати само у кратко шта је даље било с овом јадном девојком.</p> <milestone unit="subSection 
за њим радосно.</p> <p>Шта је даље било с ова два залутала човека то изгледа управо као какав р 
нађе у чуду.{S} Увек му је најгоре било с тим проклетим страним речима Свакоме би се јаду могао 
воме говорио тихо, скоро шапућући, само с јаком афектацијом и мимиком.{S} Сад на један пут он п 
г те уз месојеђе појашио.</p> <p>— Само с врагом немој шалу збијати, за што... хм!... е... е... 
 је избавитељка; а људи је се боје само с тога, што је не познају.{S} Како би са свим друкчији  
.. а.. ах!{S} Прођите ме се једном само с тим вашим државним интересом.{S} Ви све трпате под др 
о чудним стицајем околности десило само с Лепшом.{S} Такве су и све остале „светитељке“ звонигр 
м; свет, који ми обично не опажамо само с тога, што су наша чула за опажање још и сувише груба. 
 речено, тога дела нема.{S} Оно што смо с тешком муком и с големим ризиком исцедили од оног фра 
о одуживао тај дуг, кубурећи непрестано с платом узетом за три месеца унапред.{S} Но како је је 
 где год преварио, рачунајући позитивно с непоузданим чињеницама.{S} Једном речи као што војско 
ма стоји мирно крај пута, гледа заједно с њима овај сјајни спровод, не разумевајући више од њих 
subSection" /> <p>Синђа је ушла заједно с Павом у кнежеву одају, али она није дуго ту остала.{S 
у овај конак, затворићу се овде заједно с вама, а наредићу још раније да се у подрум мете преко 
="419" /> <p>Јарам, измичући се заједно с колима, све је више затезао око вратова попадалих воч 
ројна јата сјајних звездица, те заједно с њима просипа на земљу меку, благу, чаробну светлост,  
арута, па ћу онда то запалити и заједно с вама отићи у Содом, нек се бар зна и нек се прича и п 
оје право.{S} Али то не би било искрено с моје стране, а ја хоћу да будем милостиван спрам <pb  
} Што год ти рекнем, дакле, биће речено с таком непристрасношћу с каквом само мртви могу говори 
така, и смео узети на се, да учиниш оно с Врбавцем, што си учинио?{S} А има и стотину других ст 
 јава да закука за покојником — јамачно с тога, што у овако високим круговима сматрају да је пр 
рв непрестано капље, а ђенерал гледа то с осмехом на уснама и броји редом капље крви „један, дв 
дине маркиже, је ли могуће да се све то с вама десило?! — рече Жермини и скочи из кревета.{S} О 
 доцније ништа не обелодани, онда је то с тога, што завереници вешто крију своје трагове.</p> < 
 убију и њега (Милоја) и Зликовца, и то с тога да би добили обећану уцену.{S} Жандарм тврди обр 
 по трећи пут понови реч господар, и то с нагласком.</p> <p>— О, не — прихвати начелник.</p> <p 
 изгледају, као да некога очекују, и то с великим нестрпљењем.</p> <p>На један пут, у даљини ук 
угу понуду, да се тајно венчамо? зар то с моје стране нису биле жртве?{S} Али ја сам те волела  
 се ви нарочито интересујете, поглавито с особином да дејствују тек доцније и да не пада у очи  
веди, да без многих парада заузме место с леве стране, скочи и сам у кола, седе с десна, и викн 
и преза.{S} Проста маса гледа на престо с неким страхопоштовањем.{S} Ја сам био слободан од тих 
део у свом углу и отуда из мрака, чисто с побожним страхопоштовањем гледао на Враничића и слуша 
уту.{S} Он је још изодавна био на чисто с намерама Врбавчевим.{S} Да пуковник спрема да уклони  
 милостиви господине? — рече Ката чисто с подругљивим осмејком на уснама.</p> <p>Пуковник се ос 
подаревој.{S} Можда он зове Паву просто с тога што му се допао онај њен вез на рукавима; па хоћ 
о ти кажем то, да ви грдно грешите, што с кнезом тако поступате.{S} Место да га научите да као  
 да би пуковник Врбавац учинио тако што с њима, са својим рођаком, с човеком, који га толико во 
лебу.</p> <p>Ноћ је била тиха, само што с јужне стране бејаше почео понајлак дувати слабачак ве 
уке.{S} Но баш у тај мах шушну му нешто с лева.{S} Он се прену и окрете.{S} Само за два корака  
у. — Не могу рећи баш за медведа, пошто с медведима нисам до сад имала така посла, али отров је 
гласан разговор, који се разговетно чуо с улице, на прагу дворане која је стајала отворена и у  
чни кључић и отворе тајни метални долап с више преграда.{S} Пошто су и њега прегледали, они опе 
ечи Синђине наговестише Срећку да ствар с Павом не стоји како ваља.{S} То га је грдно кидало.{S 
тек онда иде у цркву и стаје пред олтар с девојачким венцем на глави.{S} И младожења зна сву ту 
пустити да таки људи дођу у ближи додир с кнезом и да стеку уплив над њим — рече Растислав.</p> 
иво мотрити, да не дођу у интимни додир с кнезом.{S} За сада то су сматране као две најважније  
Преко овога Илије Ката је дошла у додир с г. Врбавцем, који се с њом погодио, да му за 250 дука 
ко неких поверљивих лица, дошли у додир с бечким двором и бечком владом и да сте им саопштавали 
учен, чича Милоје морао је доћи у додир с покрајинским начелником, и у неколико га посветити у  
ва тешка гоњења, и где год дођу у додир с влашћу, биће им власт наклоњена.{S} У такој странци л 
а још ништа није свршено — рече Мутимир с досадом.</p> <p>— Ћути! ћути јадниче!{S} Сад би хтео  
p>Г. прота саслушао је начелников говор с пажњом, потврђујући да је све то тако, и да он по себ 
овој шали докторовој; у опште, разговор с доктором кнезу се јако допао.</p> <p>Високи путници н 
ели сте говорити о љубави - рече доктор с осмејком.</p> <p>- Скорашња успомена из лова - рече к 
о ћу ја бити као калуђер.</p> <p>Доктор с осмехом примети:</p> <p>— Па калуђери то најчешће и с 
: који га окружавају, који су сваки час с њим, и око њега, који му дају савете и упутства, који 
ом буде кратак и одсечан.</p> <p>Познат с њом још из раније (у своје време Срећко је покушавао  
ипом стадоше, као кад какав голем терет с висине падне на земљу.</p> <p>Разјарени голотрби дома 
опојан.{S} Чинодејствовао је митрополит с многим свештенством.{S} Архимандрит Нестор изговорио  
оје, што почињете мешати тренутни живот с вечним покојом, — Што ће грешна прошлост у блаженој с 
 они добро да нигде не изађу на јавност с протоколом тога мога испита — рече Белини.</p> <p>— А 
е спојена и доведене у везу и зависност с већом или мањом осетљивошћу гениталних органа!{S} Ту  
 је дакле у добу кад човек на један пут с ужасом опажа да већ више није млад, али још никако не 
 од својих 25—6 година, он на један пут с ужасом опажа да његова, до јуче још црна коса, сад на 
се кнезу се ништа више не може дати већ с тога, што је давно аконтирао чак за три месеца у напр 
едбу, да би требала да, штеди Лепшу већ с тога, што је то жена коју он воле и поштује, Мона је  
</p> <p>Затим се растадоше.{S} Враничић с друштвом окрете низ брдо, а сељаци остадоше да упорож 
 право оном месту где је седео Враничић с дружином.{S} Угледаше волове и један од сељака викну: 
пред законом да споји своју личну судбу с њеном судбом.</p> <pb n="430" /> <p>Истините или изми 
а склони бар толико да не ступа у борбу с тајним савезом „Балканска Браћа“.{S} Кнез прими хлеб, 
 угледна, лепа жена те даде дечку торбу с хлебом и сиром, што је требало да му буде храна уз пу 
 код људи грубих и грамзивих, у друштву с једним циганчетом?!{S} И то рад чега?....{S} Ах! не п 
лан открије? је ли и она била у друштву с тобом<ref target="#SRP18892_N5" /> и с лукавим господ 
 за министра, и то још долази у друштву с људима који ни по годинама, ни по начелима нису ни у  
осведочиш кнеза, да Црнојевић у друштву с конзервативцима спрема удар.{S} То разумем, али не ра 
евића, на коју се поглавите наде полажу с тога, што је претендент престола Перун Црнојевић и са 
ре литице што се, парајући облаке, нижу с десне стране ове велике словенске реке, почињући од с 
и од тога да ступи у <pb n="17" /> везу с Турцима, да се стави на услугу „блистателној Порти“ „ 
часно место.{S} Кад се то доведе у везу с оним што сам мало час чуо из ваших уста о себи; кад с 
еца још ове вечери одвоје да не спавају с фрајлом, а њу можда одмах да најури.{S} Али на прагу  
путници нису имали рачуна да се сретају с људима; њин је задатак био да кроз пусте планине и ус 
е и то, да баба Ката стоји у саобраћају с жандармом Илијом, а даљим трагањем сазнало се да је о 
пођа — кад ви горе терате сами комедију с официрским оделом, што да се не руга светина.</p> <p> 
ку на момка који је држао у руци чинију с кохом и шатоом, те му момак сву огромну чинију изручи 
е своје сиџаде; крај себе метне тестију с водом и једно црно сандуче.{S} У сандучету је носио с 
ао ударе била пулса, не скидајући очију с креветска перваза, у који се бијаше загледао несвесно 
а узмемо силом;“ — допре кнезу до ушију с поља! —</p> <p>Обадва костура крај кнеза грохотом се  
 последње време нешто много пријатељују с месним војеним командантом.{S} Свако друго треће вече 
задовољство да види како се изједначују с њом, <pb n="455" /> како чак силазе ниже испод ње — о 
де ти имаш да долазиш у заваду и опреку с овом дружином?{S} То су све млади, даровити људи, и с 
а после младић обично узима ону девојку с којом се сиграо на последњем стрнџању.{S} То је дакле 
 последњи пут видели на првоме састанку с кнезом код госпође Моне, Лепша се бејаше само још виш 
ог осећаја при сваком виђењу и састанку с њим.</p> <p>Од тога доба кнез у опште постане неповер 
ају Звониградском — о Лепшином састанку с кнезом Мутимиром.{S} Знале су се чак и неке појединос 
 од ње писмо, тако, да јој откиде чипку с хаљине и огули јој лакат, којим беше ударила о сто, о 
ћки.{S} Растислав приђе и пружи му руку с речима:</p> <p>— С ким имам част?</p> <p>— Ја сам ђак 
у да чека.</p> <p>Затим шчепа под мишку с једне стране кнеза с друге Зара и енергично их повуче 
ах за тим скочи, у тренутку смаче пушку с рамена и скреса је у буквик из ког је планула пушка,  
учен жандарм и понуди му да купи медаљу с кнежевом сликом, израђену у почаст кнежева пунолества 
неза, пружајући му његову нарочиту шољу с грбом.{S} Кнез је био велики љубитељ добре црне каве, 
 се помири с мишљу ни да је стар, те му с тога веома пријатно пада, кад на себи види ма какве з 
нила.{S} Она му у отимању откиде мараму с врата и једно дугме с прслука....</p> <p>Он је донесе 
покретом руке смаче велику, црну мараму с главе, која јој је падала до пола леђа.</p> <p>— Дозв 
а и наш момак био у дослуку и споразуму с тима зликовцима — примети Жермини. — Али и он, баш да 
— Заседа је јамачно удешена у споразуму с чича Милојем? — упита Црнојевић.</p> <p>— Друкчије ни 
 да ли је Милоје ово учинио у споразуму с влашћу, и какве су му биле побуде за <pb n="647" /> т 
има, па се увуче у часовник, чича мигну с обадва ока и прошапута „хм! тако!{S} То ти знаш!“ За  
конзервативци покушавају да то постигну с кнезом Мутимиром, но ако ту не могну ништа учинити, о 
 је случајно стајала у тој соби, окрену с лицем дувару и тако је остала за све време њине гозбе 
е цео отоман, али у томе и сама склизну с отомана и пала би управо главачки на патос, да је Мут 
и крилати ветрови балканиски, кад пирну с топле Адрије, па за непуну ноћ прохује чак у недоглед 
ом и избегавала да јој се очи не сретну с кнежевим.</p> <pb n="432" /> <p>Кад кнез заврши овај  
следњи пут.{S} Ако игде, а оно у говору с народом један владар мора мерити сваку реч своју, пош 
уговима, звао га је „Кнез.“ У разговору с њим избегавао је у опште да не спомиње ту титулу, и с 
ха учинило као да се Милоје у разговору с овим сељацима погледа онако, како се погледају људи о 
а је поткрадала мужу чекмеџе у договору с малолетним слугом својим — дознала је за једно убиств 
х; радознале женске главе извиривале су с таванских баџа.{S} По плотовима и зидовима чечали су  
купила велика гомилица гостију и сви су с пажњом слушали интересну причу, како се један угледан 
/p> <p>Тако звани конзервативци људи су с извесном прошлошћу.{S} Садашњи либерални великаши бил 
ели пољупци, но усијани печати, који су с беснилом падали, не питајући куда и не питајући како. 
S} Наскоро слични извештаји поврвели су с многих крајева Балканије и нови министар брзо је био  
 и незадовољство против Кугића расли су с дана у дан, управо с часа на час.</p> <p>Ратко је из  
 „бојним пољем“, просуто вино по патосу с „јуначком крвљу“, а полупане флаше и судове с „мртвим 
то је тражите овде?</p> <p>— Тражимо ту с тога што туна и јесте — одговори Радован.</p> <p>— Ту 
оближњега села Брегова, што је одмах ту с оне стране планине.</p> <p>За време овога говора Вран 
у ваше ђубре...{S} И бијете ме што нећу с вама у грехе ваше.</p> <p>Ове последње речи хоџа је и 
о довела за твоју срећу!{S} Ја баш нећу с тога понети свиле и кадиве.{S} А ти кад не умеш — ко  
ле, биће речено с таком непристрасношћу с каквом само мртви могу говорити о живим стварима овог 
 могао <pb n="147" /> издржати утакмицу с вредним и неуморним Немцем.</p> <p>— Господска раса;  
слав, на против, саслушао је целу причу с очевидном равнодушношћу.</p> <p>Ратко настави.</p> <p 
отегли, зену досадно и маши се за флашу с вином.</p> <p>— Да окушамо бар какво им је ово вино.< 
есто чиста вина у брзини дочепали флашу с оним вином што га дају гостима кад хоће дуже да их за 
ити.</p> <p>Ове речи чуше се у исти мах с две стране, и као да су их изговарала два човека; а у 
 Веселу је завршио позивом да сви одмах с места пођу у потеру за <pb n="380" /> „непријатељем,  
 значи!{S} Утисци, који се добију одмах с почетка, најдуже се памте.{S} Кнез <pb n="573" /> тре 
о стекле да га на то свикнемо још одмах с почетка.{S} Док је био малолетан, ни ја, ни покојни ђ 
 ће <hi>њој</hi> веровати да је Врбавац с њом лично општио?</p> <p>А после он је овако мислио:  
> <p>Све ово гледао је пуковник Врбавац с чуђењем.{S} Он виде како се ова женска наједанпут пре 
 чула његова потмула хука.</p> <p>Чамац с Враничићем ишао је напред, но кад се примакоше обали, 
оји ни сам није био добар човек.{S} Баш с тога ја и могу боље но ико да осетим колики је то губ 
и на сто ствари, мисли на све, и да баш с тога не зна ни шта мисли, ни шта осећа.{S} Он једва п 
акама; Дунав се беласао у даљини, и баш с те стране Жики се учини, као да чу неко дозивање.{S}  
ама носи одговорност за ваш живот и баш с тога се и не сме одвајати од вас докле год сте у тој  
 Чујеш, Рале, тебе дирају моје речи баш с тога што и ти сам у себи мораш признати да ја имам пр 
 госпођа Цинцар-Станковићка.{S} Ти знаш с киме је она опет род.{S} Лепша! знаш! — рече госпођа  
о, ја теби да кажем.{S} Ти се сад дусаш с тога зашто и не знаш шта је и како је то; ти и не зна 
ш?</p> <p>— Збиља, нећу ти дати да одеш с писмом.{S} Части ми, ето то ти кажем.</p> <p>— Добро, 
дговори Ратко.</p> <p>— Кад тако стојиш с новцем, онда ти морамо набавити с друге стране, из др 
ни се врати с кнежевим доктором.{S} Још с врата доктор повика:</p> <pb n="257" /> <p>- Шта је?{ 
гледаше и оне њега.{S} Кнез се поче још с врата извињавати што је бануо тако рано и изненадно.{ 
је бивало да Лепша долази срдита, и још с врата удара у плач и прекоре.{S} Кнез је дочекује так 
ар Срећко упаде у собу као бесан, и још с врата повика шкрипећи зубима: „Ћут’, стрвино, ћут’ гл 
ечан, ћелав човек, средњег раста; и још с врата поче се клањати: „Добар дан, добар дан... слуга 
 оваку праксу.{S} Обично је путовао још с једним шипарцем.{S} Кад дође у какво место, он разгле 
томе, он је на томе и радио.</p> <p>Још с пута одаслан је био у Звониград нарочити, поуздан чов 
и зачу се уздржљиво, притајено: „П-с-с--с-с.... полако!„...</p> <p>Први чамац даде знак другоме 
лике и зачу се уздржљиво, притајено: „П-с-с--с-с.... полако!„...</p> <p>Први чамац даде знак др 
зачу се уздржљиво, притајено: „П-с-с--с-с.... полако!„...</p> <p>Први чамац даде знак другоме д 
ке и зачу се уздржљиво, притајено: „П-с-с--с-с.... полако!„...</p> <p>Први чамац даде знак друг 
Наука је света и велика стварка,</l> <l>С тога ова шкода и јес пуна ђака.</l> <l>И сви ђаци ску 
вог,</l> <l>Ми смо чисто џинови.</l> <l>С тога Боже подржи </l> <l>Да нам живи свети књаз </l>  
да последњу пошту.</p> <pb n="14" /> <p>С кнезом је, као што смо видели, била изгинула и нека њ 
> <p>„Убијен књаз!“</p> <pb n="8" /> <p>С почетка је све било нејасно; ништа се није знало утвр 
онству династије.</p> <pb n="578" /> <p>С друге, опет, стране јављано је како су два човека опа 
ђе на Црнојевића.</p> <pb n="549" /> <p>С тога је он сад и прешао у Балканију и отићи ће право  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>С испруженим ногама, с прекрштеним рукама на прсима, са 
АВА XXV.</head> <head>Буђење.</head> <p>С разголићеним грудима, с лаким покривачем, пребаченим  
аре њега, Мутимира по сред срца!</p> <p>С тога Мутимир мало по мало омрзне Кугића, бар никако с 
уза после постала цела ова бара.</p> <p>С тога је блато из ове баре сматрано као лековито.{S} С 
 с кнезом овако жалосно свршити.</p> <p>С препуклим срцем, с дубоком раном у грудима, ова је же 
, те окрете главу на ову страну.</p> <p>С леве руке дизао се висок планински одсек, као го, усп 
је тражио снагу на другом месту.</p> <p>С једне стране он се савијао око кнез и старао се да ње 
иковац“ доиста био прешао у Балканију, „с најопаснијим намерама“, али брижљивим настојавањем до 
н оста при свом тврђењу.{S} Упитам га: „с киме сам дошао?“ Вели ми: „дошли сте сами.“ — „Па как 
стислав исправи <pb n="31" /> га опет: „с у-гла-ђе-но-шћу,“ ударајући гласом на сваки слог).... 
али згоде и прилике да се дође у додир „с идолом срца свог,“ па никоме није ни на ум падало да  
мало зазорно, што ја овако, што но реч „с неба па у ребра“.{S} Али таква је моја навика.{S} Ја  
љеном екватору.“</p> <pb n="179" /> <p>„С тога молим, да се против реченог учитеља предузму нај 
„Много праве ларму“ — веле они.</p> <p>„С тога су се сад бацили на проучавање нових убилачких с 
 нека беличаста магла, њена лепа глава, са затвореним очима, бледа и бела као алабастер, лежала 
мља, за љубав неколико недоучених ђака, са швајцарских универзитета, — скренути са свог историс 
родуже пасти.</p> <p>Час је то сељанка, са заденутом сукњом за појас, с котарицом на руци, тера 
уковник Врбавац учинио тако што с њима, са својим рођаком, с човеком, који га толико воле, и ко 
у затворена кола с неупаљеним фењерима, са спуштеним црним завесама изнутра, а у колима седео ј 
ногама, с прекрштеним рукама на прсима, са затуреном главом Врбавац је <pb n="299" /> лежао у ш 
иличено, с цензурском корпом на устима, са чега се на све стране и дубине чуло потмуло, каракте 
ош две женске, једна мала, стара, суха, са шиљастим носом и веома живим очима, какве се виђају  
а женска круна и једна златна преслица, са златним вретеном.</p> <p>Загонетна девојка тврдила ј 
 <p>Сахат доцније, брзе кочије кнежеве, са свом свитом, летеле су друмом као лаки вихор.</p> <m 
ла је преслава, света подолазило, боже, са свију страна, као ово сад.{S} Јело се, пило и весели 
="50" /> горко плакала.{S} Бабетина је, са затуреним рукама на леђа, ходала по соби и цалала:</ 
му то на друму.{S} У дипломацији, веле, са свим је друкчије.{S} Ту кажу много је што шта слобод 
к опет не врати у ведре висине небесне, са којих је и сишао...</p> <p>— Али ено где се пустом п 
 устима, куд стигне.{S} Кукавни вочићи, са затегнутим јармом око врата, скоро већ удављени, пок 
b n="299" /> лежао у широкој наслоњачи, са затвореним очима.{S} По тихом, равномерном дисању ви 
и разлагати, како је он као млад човек, са свим природно, своје време у Паризу употребио онако, 
с раздрљеним, вином поливеним мундиром, са згужваном качкетом, без џепна сахата, без једне паре 
Откопчан, раздрљених груди, разбарушен, са закрвављеним очима, на којима су се још јасно познав 
 баш тако, да заклони оно опасно место, са кога би пропао сав морал људски, кад би нешто, не да 
гледа Растислава, он му пође на сусрет, са широким осмехом на свежем, младом лицу.</p> <p>Расти 
едела на отоману, у пола окренута зиду, са шакама на дицу.{S} Кнез је стајао мало даље код проз 
у види стотине уздигнутих крвавих руку, са стотину крвавих завитланих ножева, а свом овом руљом 
к је затекао нише путнике на висоравњу, са кога се већ видела у даљини лепа моравска долина.{S} 
 пријатан мирис свежа пролећна сена.{S} Са свију страна чуло се звучно врускање зоби; то коњи с 
тало!{S} Али су морали увући рогове.{S} Са мном није било шале.{S} Правио, веле, притисак!{S} П 
 Он скочи и викну дружину да полазе.{S} Са сељацима се поздрави и на растанку им рече као у шал 
а су допирали до половину провалије.{S} Са таквога једног врха боровог чуло се сад гласно кликт 
се предомисли и постави га другчије.{S} Са склопљеним рукама он је замоли и закле да му отворен 
нов, подругљив, скоро пакосан израз.{S} Са затуреним рукама на леђа, крупним корацима она је му 
о с чашом у руци да некоме наздрави.{S} Са свију страна диже се жагор.{S} Усклици се укрстише:  
 тако ће он амо у Звониграду играти.{S} Са тих разлога сада ето не може бити ни речи о неком на 
вори врата за њима и окрете се хоџи.{S} Са стиснутим песницама над <pb n="234" /> главом хоџино 
Грујица, још нежењено, угледно момче, а са њима и њина лепа сестра Пава, која је била млађа од  
так, или га пропустити да промакне и да са собом однесе све, и ону срећу, која на један пут као 
ипломатски говорите.{S} Ја бих волео да са мном обично говорите, да не лупам увек главу шта сте 
 имати овај младић и како гадан изгледа са овом својом, на памет наученим улогом, коју су му др 
ма се дизала на све стране.</p> <p>Боја са својима окрете месту где су јутрос оставили кола.{S} 
а је била млађа од обојице.</p> <p>Боја са снахом приђе колу — свет се већ беше проредио — а од 
.. јес, све су то <hi>особе</hi>, свака са својим планом, својим рачуном, својом засебном намер 
ну красну, сочну и свежу траву, да Жика са свим озбиљно примети: како му је чисто жао што није  
 она се по карактеру не би никад мењала са таквим светитељкама, као што је Лепша.{S} Она — Мона 
у наслоњачу.</p> <p>Два су разлога била са којих је госпођа желела да остане овде још мало.{S}  
редњи точак удари о велики камен и кола са шкрипом стадоше, као кад какав голем терет с висине  
саграђен узани мостић, с јаким оградама са стране.{S} Ово је још више изненадило наше путнике.{ 
ин, док се она у овој магли борила сама са собом — она то није умела никад рећи, ни тада ни пот 
сказано тешку борбу, што је ствара сама са собом завађена савест.</p> </div> <div type="chapter 
била удовица, у целом-Звониграду чувена са своје ванредне лепоте, као и са отмена понашања, так 
округла, доста широка равница, окружена са свију страна, као какав горостасни амфитеатаор, џино 
аду, потребно је да се млади кнез позна са својим народом.</p> <p>И иначе овај је пут сасвим зг 
лите да збацим ову марамчину — рече она са свим другим, много јаснијим и много оштријим гласом, 
ладне укочености и неповерљива устезања са свим је нестало.{S} Бар Враничићу се тако учинило и  
а затвореним, продужујући своје љушкања са затуреном наслоњеном главом.</p> <p>— Одлазиш — упит 
скаредности.</p> <p>— Спаривање мушкиња са женскињем у старо доба није сматрано као нешто грешн 
к Кугићу и доктору да изађу, а сам оста са својим ађутантом.{S} Сели су на диван и Заре је мора 
е је и алапљиво узе сисати и лизати крв са ње, жмиркајући очима.</p> <p>Крв, продера се ђенерал 
, сељак се сам хвали по целоме селу кад са женом изиђе у град па се деси да му какав господин д 
оји усамљен храст, каткад зелен, каткад са сухим врхом, а понекад и сав сух и оголео.{S} Његове 
вари поретка</head> <p>Растислављев пад са столице министра председника изазвао је с почетка го 
ст.{S} Од прилике овако као што ово сад са мном бива.{S} У ствари мене је ово он отровао, само  
 који баш у тај мах измени један поглед са Жиком.</p> <p>Жика пружи руку да узме кутију од сеља 
у вараш.{S} Ви неког ђавола хоћете овде са мном — рече Пава сва црвена као паприка од једа и уз 
аше од неких жена да су виделе Паву где са стрина Синђом оде некуда тамо манастиру.</p> <p>— Ет 
ашао Милоје, кад је био договор да дође са свим други човек.{S} Истина Милоје је после објаснио 
ста.</p> <p>Боја плати ћутећки, па пође са снахом да потражи другу чељад своју.</p> <p>Сем Боје 
сао као електрични ударац чисто га диже са земље и пребаци на мост.{S} У неколико скокова он је 
 оде.</p> <p>Кад остаде сама, Мона диже са стола писмо које мало час доби, још га једном заглед 
, и старао се да се на војску увек може са поуздањем ослонити.{S} Он је дакле радио као војник. 
ен пред Лепшу.</p> <p>Лепша устаде, узе са стола црну, дрвену кутију и отвори је пред кнезом, к 
дотле била блага, чисто збуњена; она је са страхом пратила сваки покрет, сваку реч Павину.{S} Н 
 бледо, непомично лице кнежево, које је са затвореним очима изгледало као маска од воска, па се 
 дуго говорила о овој ствари, ценили је са сваке стране, покушавали ма како да је објасне; конз 
="615" /> <p>— Све је добро; крвоток је са свим уредан, дисање правилно и равномерно; око почињ 
е млађе, интелигенте снаге и завадио је са свима самосталнијим елементима у земљи.</p> <p>Расти 
 љубав и ово што је говорио, говорио је са срца.</p> <p>Кад се Лепша изви и недаде кнезу да је  
ем путу у Париз.{S} Најпосле говорио је са свим отворено.</p> <p>— Ваљда не мислиш, да сам за в 
>И сад је питање било решено; решено је са <hi>јесте</hi>.{S} Оно што му се у први мах учинило  
е говорио:</p> <p>„Па наравно!{S} То је са свим природно!{S} Такав дедак, као што је он, зар мо 
, кнез неће имати прилике да се састаје са шефовима других политичких странака, нарочито са ста 
те, увериле су сељаке да је чича Милоје са својим друштвом доиста из оближњега села Брегова, шт 
наш да не можеш даље, а над тобом стоје са стиснутим песницама и траже да вучеш даље, да непрес 
приђем дивану.{S} Он је лежао полеђушке са затвореним очима.{S} На пољу је већ био дан, али овд 
родневне двоумице кнез се реши, да узме са собом свога најпоузданијега ађутанта, па да иде.{S}  
.</p> <p>Ноћ је била без месеца, али не са свим мрачна.{S} Предмети се нису могли јасно видети, 
Радован и отац иду, а Грујица да остане са снајом.</p> <p>За све време док су се мушки око овог 
еним цилиндрима, уске френске панталоне са широким потурама и чоханим чакширама с дугачким набр 
ах да најури.{S} Али на прагу се сретне са својим пашанцем, Растиславом, и чисто се сударише.</ 
овим Милојевим причањем; пређашње сумње са свим је нестало и сељаци су изгледали <pb n="551" /> 
— Ви сте узбуђени, господару? рече Заре са саучешћем.</p> <p>Кнез не одговори ништа на ово пита 
 овај узбуркани град, и убрзо га застре са свију страна својим провидљивим, црним велом, а од у 
p>— Нећу тако, стрина Синђо!{S} Овде се са мном тера читава комедија.{S} Ја нисам дете.{S} Зар  
p>„Најпосле били сте оптужени да сте се са вашим поочимом Фрањом Јосифом чак упуштали и у погод 
 и окрете жени; његове очи сусретоше се са живим, немирним очима Мониним и она га чисто пресече 
најлепшег анђелка, који је, играјући се са сјајним звездама, с неба залутао на ову грешну земљу 
— рече Растислав апатично, не мичући се са своје наслоњаче — моје је мишљење, да нико нема прав 
tone unit="subSection" /> <p>Сретамо се са већ зрелим човеком и државником.{S} Изашао је на гла 
 unit="subSection" /> <p>Растали смо се са Црнојевићем онде, када је он, савладан боловима и ум 
слуша и да му се покорава.{S} Рашчуо се са изреке: „нећу популаритет, већ хоћу аукторитет“.{S}  
.{S} Ако му сад ласкају и продају му се са својим симпатијама, то је с тога: што им сад у овом  
а, које ће њему једнако требати, јер ће са свога раскалашног живота бити једнако у дуговима.{S} 
галерије статуа поскида све ове листиће са старих статуа грчких.{S} На скоро за тим дође краљиц 
јим слугама и лакејима; они су најчешће са мном и највише ми требају — рече кнез подругљиво.</p 
ећаје неповерења.</p> <p>Бомбе, флашице са загонетном плавом течношћу, ножеви с отрованим врхом 
лу.{S} Случај га намери на исто девојче са бриљантским минђушама.{S} Кнез викне дете и загледа  
 каквом манастиру! — и Мутимир јој поче са свим цинички разлагати, како је он као млад човек, с 
м парка, она три човека чисто поскочише са свога легала. „Свршено је!“ рече један.</p> <p>— Бож 
 Најпосле трећи су уверавали да је кнез са старијим ађутантом Заром био у дворској башти у шетњ 
друма, спусти сукњу, престане плести, и са својим овцама стоји мирно крај пута, гледа заједно с 
 не каже све.{S} Тако ти јамачно бива и са нашим тајним седницама!{S} Помисли, ја тек синоћ у м 
ама општина из својих зграда и авлија и са општинских имања извукла је 155 кола ђубрета, као шт 
амети прибирала шта је све данас чула и са колико је новости, ово после подне, обогатила своје  
е као муња укрстила с истока на запад и са севера на југ цело балканско тропоље; мисао, од које 
е ове догађаје, радосно је трљао руке и са задовољством се осмејкивао.</p> <p>Тих дана било је  
} А кивна пучина риче у беснилу своме и са дну мора граби песак и муље, јури на површину и куша 
е, шта су њени народни прваци учинили и са собом и са својом правом династијом.{S} И не био, чи 
ени народни прваци учинили и са собом и са својом правом династијом.{S} И не био, чича Степо, ј 
 чувена са своје ванредне лепоте, као и са отмена понашања, такта и поштења.</p> <p>Кнез Мутими 
длучи да баци реч као бомбу — ненадно и са свом тежином, уверен да ће ово подејствовати и да <p 
дем умела и знала - рече Ката скромно и са снебивањем.</p> <p>Да би сазнао уме ли ова жена ћута 
о с тога, што је не познају.{S} Како би са свим друкчији били људи, кад би могли из смрти погле 
 стакло.{S} Бајна младост нагло се губи са свежа, лепа лица младићскога, на коме изумире све шт 
астислав, за што не седите?</p> <p>- Ви са мном можете имати само озбиљна посла; кад вам за то  
а добро расположен.</p> <p>„Гост одлази са забаве и носи са собом најлепше успомене о дражесном 
е било ни онога склопа планинског, који са свију страна заклања небо и чисто належе на човека и 
 далеком вису; стоји окренут њој, стоји са раширеним рукама и он је виче, зове, моли, он за њом 
ала рука — јамачно од узбуђења, — да ли са чега другог, тек кнежева се чаша пљускала, румене ви 
 он отпоче полако, готово шапућући, али са живим покретима и меким, нежним нагласцима, као да д 
е, тек сад отвара самосталну радњу, али са својом вредноћом и <hi>учтивошћу</hi> мора далеко до 
за то затребам, можете ме звати.{S} Али са мном шалу но можете проводити, та за то нисам — рече 
агађали једни.{S} Други су опет причали са свим друкчије.</p> <p>Аустрински цар нудио нашега кн 
рочито за њега начињене, па га посадили са собом за сто, да изненаде и преваре некога од друштв 
тајне, које су понајвише после односили са собом у гроб.</p> <pb n="96" /> <p>„Данас постоји чи 
ло близу читав сахат како су се кренули са извора, где су се одмарали, а још ни један не бејаше 
 ето, ако је по вољи учините пробу сами са собом.{S} Ви сте баш снажан човек — рече Ката смешка 
иње ту титулу, и старао се да је замени са „ви“, „вас“ и т. д.{S} Кнез Мутимир није волео да му 
 министар биће у њиној руци, и како они са својим извештајима из унутрашњости буду свирали, так 
вански скандали, његове свађе у касарни са својим претпостављеним, и, најпосле, његови дугови,  
учју, утисне у своје груди, да је стопи са својим срцем, да се с њом слије у једну нераздвојну  
а у будоар показала јој полупане ствари са ормана и само додала: „Погледај! сестро рођена..{S}  
ешто имао рећи: изгледало је да се бори са самим собом.{S} Паву је гледао право у очи, њену рук 
е, о чему је он управо и имао да говори са свом овом господом.</p> <p>Ратко се окрете и начуљи  
ита Каја.</p> <p>Кнез је хтео да говори са својом рођаком сроднички и срдачно.</p> <p>— Тренутц 
 n="370" /> соби, али кад ми рече да си са зетом, рачунала сам да могу ући и без пријаве.</p> < 
н.</p> <p>„Гост одлази са забаве и носи са собом најлепше успомене о дражесном Цезару Борџији,  
сам ја тако човек који се даје надувати са стране, што ме онда ви не надувате?.... — кнез се по 
деља „г. министар изволели су изгледати са свим друкчије.“</p> <p>Покојни ђенерал Врбавац и Рас 
{S} Кад ја порастем тако ћу и ја живети са женама мојих синова — одговори дечко философски.</p> 
 је као услов стављано да не сме водити са собом више од једнога служитеља и да се не сме нигде 
ешна одсудно, и ја ти то могу потврдити са стотину необоривих доказа.</p> <p>Прелазећи с догађа 
 и тако трудно подизао, може се срушити са страховитим шумом и скандалом.{S} При тој замисли ко 
.{S} Знале су се чак и неке појединости са тога састанка, тако, да се и сама Мона чисто чудила. 
чају руском, колико кнежевој познатости са свима тим стварима. — Свакако то су ваљда ретки изуз 
са швајцарских универзитета, — скренути са свог историског пута и отићи у анархију.{S} Неколико 
илоја, и њему се учини као да су сељаци са свим умирени и разуверени овим Милојевим причањем; п 
огме!</p> <p>Доктор се нађе у неприлици са ове вике.{S} Он се окрете старцу.</p> <p>— Чујеш ти, 
рискочили, и по Ралеки су сипали ударци са свију страна.{S} Беше притрчао и срески пандур; Рале 
рођоше две женске, које ми падоше у очи са необичне висине и крупноће своје.{S} По оделу ове же 
еравице, овај човек јако је падао у очи са својих танких, припијених усана и тако исто танких,  
</p> <p>Јела опет дубоко уздахну, скочи са столице само да се отресе овога досадног милушења, о 
ква велика ватра.</p> <p>Враничић скочи са столице, извади сахат и загледа га према ватри.</p>  
је сав конак одлегао.{S} Послуга дотрчи са свећама и може се мислити какву су слику виделе слуг 
гом за кике.{S} Подводница одмах дотрчи са свећом и све дотле није могла разабрати шта се ово у 
аше кнеза, цигани умукоше, умуче и онај са свирајком и њихна кола престадоше, само је још гајда 
} Одмах за тим указа се из авлије момак са свећом; капија шкрипну и њена оба крила, једно за др 
би могао окривити њега за овај поступак са мном.</p> <p>Ђенерал застаде за тренутак, па опет пр 
све...</p> <p>Сељак застаде за тренутак са својом причом, отпљуну на страну, обриса се рукавом  
ром, с млађим и старијим ађутантом, чак са својим секретаром, управо са свима младим образовани 
 румена као рубин, густа као сладак сок са узрела чокота балканиског, надима <pb n="150" /> гру 
ики, у њему има људи свакојаких, те нам са јабане може какво зло доћи на врат.{S} Има рђавих љу 
абинет за рад.{S} Момак потрча пред њим са свећом, но пуковник му рече да упали лампу, јер ће д 
Газда Боја Крсманов седео је под шатром са својом љубимицом снајом Анђелијом, кад оближњем стол 
оетске лепоте, толико је још више важан са свог дубоког научно-философског садржаја.</p> <pb n= 
uote> <p>Овај натпис колико је значајан са своје поетске лепоте, толико је још више важан са св 
в одсечно. — Ваш деда није постао чувен са те изреке. „Народе снаго моја“ — обична је фраза, бе 
 — „Народе, снаго моја!“ и постао чувен са те своје изреке — примети кнез кратко.</p> <p>— Не с 
p> <p>И доктор нађе изласка.{S} Измирен са самим собом, он весело рече кнезу да ће ствар бити „ 
 дувана нема, а овај мора да је донесен са стране.</p> <p>Затим један од сељака опет узе кутију 
} Писар у том срезу, Срећко се познавао са свима угледнијим људима, а Крсмановој кући (Павином  
бе, да се о томе самном посаветујеш као са најбољим твојим пријатељем.{S} И сва љубав моја, ниј 
гледао и онда, кад је Милоје разговарао са сељацима....{S} И чудновато!{S} Тада му се у два три 
"subSection" /> <p>Хоџа је грдно прошао са свога „упорства.“</p> <p>Његово је житије кратко.{S} 
антом, чак са својим секретаром, управо са свима младим образованијим људима, који су се ту наш 
} Тек <pb n="278" /> што се беше вратио са свечана дочека, којим је предусретнут кнез Мутимир,  
у овом тренутку потпуно беше изједначио са својим доктором, с млађим и старијим ађутантом, чак  
 Растислав,</p> <p>— Па има право, тако са свим просто!{S} Она је сама лепо рекла: што не дамо  
ву.</p> <p>— Ваша Светлост увек се тако са мном шали.{S} Ја то увек примам као милост од Ваше С 
ивотињица, — тако исто наше душевно око са несавршенства свога не опажа, не осећа читав духовни 
сност само у томе, да Растислав и Ратко са својом дружином опет не дођу у милост код кнеза. — Т 
им светом и немам више ништа заједничко са животом.{S} Одрешен од свију интереса, који човека в 
— Нешто тако јесте.{S} Али то је испало са свим како не треба.{S} То нико није хтео.{S} Ту моје 
обре атове, пастуве и бикове, а пуштамо са свим слободно и мирно да читав низ кретена, богаља,  
а ми ваљда нисмо пошли амо да се бијемо са сељацима по омаљским планинама.{S} Отићи сам џелату  
</p> <p>— За што?</p> <p>- Опкољени смо са свију страна, господару!{S} Дигнуто је у потеру седа 
 нисмо..</p> <p>Растислав дохвати писмо са стола и узе га читати онако с једним свученим рукаво 
у и трже натраг, кнез посрте и, заједно са својим драгим теретом паде на кадивени отоман....</p 
вши његова дела преда потомцима заједно са његовим споменом један од најсјајнијих примера разум 
наређујем, да поднесете оставку заједно са целим својим министарством“ — писао је кнез Мутимир. 
ати, да ли доручак прија овако ванредно са ванредне доброте своје, или је свему узрок ванредно  
 оно лепо, овално лишце, тако интересно са чудних контраста искупљених на њему, гледао је у оне 
ражила да се не жениш, да останем вечно са мном?{S} Ни сам ли баш ја спречила и пресекла твој к 
вака ружна изрека о њима.</p> <p>Обично са старошћу иде мудрост, човек бива све искуснији, све  
е нагибе, најпосле долазила да се скоро са свим заустави, Мона би јој лаким, еластичним отискив 
ма других политичких странака, нарочито са старим државницима из конзервативне <pb n="134" /> с 
ба какав тропар.“ Народу се допадао што са сваким уме лепо, народски, а претпостављенима се доп 
био је опрезан човек.{S} И ако је ствар са чича Милојем удесио тако, да се није имао ничега бој 
ер моја пракса није ме доводила у додир са сеоским светом, али моје колеге срески и окружни лек 
 изађоше на сокак, који је кнез Мутимир са свим добро познавао.{S} То је била гробљанска улица. 
оста добро одржани.</p> <p>Кнез Мутимир са своја два пратиоца нађе се сад на уласку Ташмадена.{ 
estone unit="subSection" /> <p>Разговор са сељацима дуго је трајао, а трајао би још и дуже да г 
 се дешавало да кроз чаршију бруји глас са свим друкчије природе.{S} Тако се у последње време д 
к до ђавољења — рече Пава подижући цвет са земље....</p> <p>— Е, није, но ћу ваљаде кукати, или 
а кнежева кола, красан интов, запрегнут са 4 ватрена белца, који би се по брзини потпуно могли  
p> <p>- Па зар је с тога мој Никица већ са свим пропао, крајње покварен и изгубљен човек, о чиј 
Ова слика дошла је ту у ђенералову собу са свим случајно, и ту је стајала одавно, нити је ђенер 
оле, одлична особа позната у Звониграду са свог заузимања за женску еманципацију.</p> <p>Друштв 
још мало, и он би већ поднео чашу кнезу са свим под нос, да га у тај мах неко не ухвати за тур  
лику, да га таласи опасности запљускују са свију страна, али да он ипак може мирно спавати, док 
предусретнут кнез Мутимир, при повратку са свога првог пута по земљи.{S} Параде, церемонијали,  
оћили ту где год у околини, с тога узму са собом два извеџбана ловачка пса и пођу у потеру ноћу 
 је и госпођа Софија, само што су на њу са свим друкчији утисак учинила сва ова државничка мудр 
 проклињао онај пуцањ, сматрајући да су са њега пропали, у толико га је сад благосиљао, видећи  
него и у многобројним изјавама, које су са свију страна из унутрашњости земље стигле на Његову  
{S} Гомилице радознала света стојале су са стране и посматрале ово сновање.</p> <p>Око 8 часова 
ктињама.{S} Две певачке дружине ишле су са стране, а около налегла непрегледна гомила света.{S} 
 звониградски нашао на подозривом месту са својом рођеном госпођом.{S} Отишао подводници он, а  
е кренути.{S} Милоја и жандарма повешћу са собом да покажу место.{S} С најближе телеграфске шта 
о, окривљује Милоја да је био у дослуху са <hi>Зликовцем</hi>, и да су они први пуцади на жанда 
ептати и дисати.</p> <p>И заиста, он чу са свим јасно и разговетно, како испод њега у гробници  
 одбијено.{S} Госпођа изрази свој страх са неколико „ју“, све по једну ноту више, а зачуђен пог 
есто, да се одрекнеш свега, па да бежиш са мном у свет.{S} Ти знаш како си био тврдоглав у тој  
плач брзо пређе у гласно јецање.</p> <p>Са сузама се помешао читав поток прекора, она је горко  
ети, а камо ли човеку попети се.</p> <p>Са ове узане природне путање, којом су ишли наши путниц 
манастиру.</p> <p>— Ето, ви’ш несреће! „Са Синђом“! јабогме, Синђа јој је врат и сломила — рече 
у....</p> <p>Мутимир пресече своју лепу сабесеодицу.</p> <p>— Бојим се и није.</p> <p>Лепша се  
ом.{S} Седели су у наоколо крај дувара, сабијени као харинге у тенећеној кутији.</p> <p>Најмлађ 
ачно сте слушали о томе.{S} То је права саблазан.{S} То је некакав њин обичај.{S} Младићи полеж 
биљан значај, али сад је постало проста саблазан.</p> <p>— Па ипак тај румунски обичај није ниш 
ке често падају у занос, врше се читаве саблазни, и то све бива јавно на очима света, па и сами 
руне блистају на мојој глави.{S} Кад је сабља оштра, она пресеца по средини.{S} По буџацима је  
в венац, а испод венца укрштена пушка и сабља, а одоздо мач и секира — он удари прстом по печат 
 бити потпоручик, да ће и мени звецкати сабља, имаћу златну јаку и рукаве, и све златна дугмета 
 издахнуло мученичком смрћу под турском сабљом или на турском коцу, а Турцима их је издавао крв 
ата, без једне паре у џепу, с опуштеном сабљом, која за њим тандрче, а он корача немарно, озбиљ 
а земљу сруши.{S} Адјутант изтргне одма сабљу и потрчи на разбојнике, али међутим ови опале из  
авца.{S} У војничком оделу, наслоњен на сабљу, стајао је он ту оборене главе, жалосан и очајан. 
="203" /> кад тек на један пут кроз цео сабор пуче глас: „одведоше Турци Арсенијеву Јаглику.“ Т 
и ко поби ону четворицу.{S} И од целога сабора нико се не нађе да што прокаже.{S} Тако се спасл 
е он је долазио на вашаре, светковине и саборе у овоме крају. (Родом је био из Босне али је при 
ли у Босну).{S} Обилазећи тако вашаре и саборе он је био завео оваку праксу.{S} Обично је путов 
з!{S} Зар би то био кнез, који краде по саборима сељачке девојке! — додаде Радован узбуђено, по 
де у даљини засвира труба на узбуну, на саборној цркви удари звоно.{S} Нешто мрачно, нејасно и  
ВА VII.</head> <head>Шамар</head> <p>На саборној цркви откуда 11 часова у вече.{S} Лепа, затвор 
ру, Пава Крсманова, најлепша девојка на сабору, ни пут се више не ухвати у коло од <hi>кад кнез 
њеним (то је његов разорени Јерусалим.) Сав прогутан овом страшном унутрашњом радњом душевном,  
 их шта раде! — рече кнез још поиздаље, сав радостан. ^</p> <p>Растиславу не мрдну ни једна црт 
и биров и општински пољак, једном речи, сав <hi>персонал</hi> општински био је већ на ногама.{S 
угу диже према младом човеку, који јој, сав зајапурен, иђаше на сусрет.</p> <p>— Не, не, не! —  
кнез понегде има право.</p> <p>Међутим, сав зајапурен кнез је ходао по соби крупним корицама, н 
љен и брижан широком кантарском улицом, сав потонуо у тешке мисли како да се издржи мучна борба 
део је да изгледа подмлађен, подновљен, сав је чисто просијао, а <pb n="366" /> на души било му 
же с њим и своју младост и своју срећу, сав живот свој.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Кнез је  
в даде прстом знак кнежевом доктору.{S} Сав зајапурен, весела лица и жива раздрагана погледа, м 
 под утегнутом начелничком униформом. — Сав овај свет, што се видео тамо на пољани, све ове гом 
оше, само је још гајдаш својски дувао — Сав <pb n="210" /> црвен, с погнутом главом — кићанка г 
 му скину ципеле, па се онако обучен, а сав умазан од просута јела, прући на канабе.{S} Кад сам 
 међу <pb n="505" /> тим патос око њега сав је био покривен целим тек начетим цигарама.</p> <p> 
ли сад, по смрти ђенералој, на нас пада сав терет.{S} Ти видиш каквога кнеза, по несрећи, имамо 
јно белгиско стакло живо и јасно показа сав вештачки молерски рад Мутимиров, који по белој кожи 
пут, а слободно, ако буде греха, ево ја сав грех узимам на моју душу.{S} Ја ћу прва богу на ист 
 била бледа као дувар, а леви јој рукав сав крвав, окрзнуо је пурак по више лакта.{S} Арсенијев 
е бити веома пријатне, јер се Растислав сав сијао од некаква унутрашња задовољства.{S} Његов је 
езгодне у сваком погледу, с тога ће сад сав терет државних <pb n="565" /> послова спасти на окр 
стане га страховита дерњава, тако да је сав конак одлегао.{S} Послуга дотрчи са свећама и може  
авка с непознатим младићем Растислав је сав био утонуо у мисли о ономе што је од њега чуо.{S} К 
, четвртасте хартије за писма, а био је сав исписан лепим, читким али ванредно ситним рукописом 
капљу крви, а у јутру устаје из постеље сав окупан у зној с тешким задахом.</p> <p>„Мало по мал 
<p>Мутимира прође ледена језа.{S} Он се сав најежи и нехотице скочи с плоче.{S} Заре га упита:  
е: „а вама треба баш за медведа?“ Он се сав зацрвени до ушију и хтеде рећи нешто оштро; но опет 
у припомоћ, изађосте из кола и прођосте сав простор до у вашу спаваћу собу.{S} Мислио сам већ д 
притајено стењање.{S} Кнез и нехотимице сав се претвори у ухо.{S} Руке, ноге, све је мировало.{ 
е, прозор више његове главе већ се беше сав ражарио у јутрењем руменилу.{S} Он скочи и одмах из 
пу, која хвата по 100 драма петролеа, и сав тај петролеј изгоре за једну ноћ, те сија и трепери 
 изаћи пред народ, показати се ко је, и сав ће народ за њом поћи, као за законитом царицом.{S}  
 за тим окрете, полако приђе прозору, и сав малаксао чисто се сруши на диван.</p> <p>Кнез Мутим 
лен, каткад са сухим врхом, а понекад и сав сух и оголео.{S} Његове криве, голе, чворновате гра 
е говорити „ти“ — млади доктор одговори сав потресен:</p> <p>— Дивно, светлости, овако никад ни 
инастије и ради њене сигурности, и врши сав овај притисак.{S} На тај начин, место да је оно чим 
 <p>Тако поче младић но на један пут он сав поцрвене и ућута.{S} Као да се љуто покаја што је о 
 у чијем се округу за сад усредсређавао сав политички живот Балканије, пошто је спремано, да се 
ло час видели на ливади, један је лежао сав у крви.{S} Куршум га је погодио управо у котлац.{S} 
они оно опасно место, са кога би пропао сав морал људски, кад би нешто, не дај боже, остало отк 
аво политичко сунце око кога се окретао сав овај свет од начелника.</p> <p>Четири пуна дана бав 
"646" /> јужнога правца, и то им је био сав путовођа.</p> <p>Црнојевић је ишао напред, носећи п 
ежи као свако друго сомче.{S} То је био сав смисао Растислављевих других разлагања.</p> <p>Нара 
ти су нађени неповређени, но је био већ сав буђав, али што је главно - жив, и тога истог дана д 
очију.{S} За тим је тако увијени дервиш сав опшивен у платно; на платно су ударени печати лекар 
о добитку, неко се бојао горега.</p> <p>Сав потонуо у своје планове и у припрему последња, одсу 
{S} О томе прича веома интересан случај Сава Текелија у својим мемоарима.{S} Путујући за Петрог 
риских власти, у колима сена довезен до Саве и пребачен преко ње.</p> <pb n="530" /> <p>Мален и 
ти и њих двоје, у мислима и персони — и савез је тада већ био готов.{S} госпођа Ловимук стекла  
им тешким данима?{S} Један члан тајнога савеза, један мој лични пријатељ...</p> <p>Кнез је прес 
 тешкоћа.{S} Време и стрпљење биће наши савезници.</p> <p>На дворани шкрипнуше врата; Мона се в 
 чека.{S} Трпељивост и време били су му савезници у многим његовим успесима.</p> <p>Име му је б 
бар толико да не ступа у борбу с тајним савезом „Балканска Браћа“.{S} Кнез прими хлеб, а врати  
за да баш ти и ти људи припадају тајном савезу, али у публици се већ зна који су у тој дружини, 
је ни чула ни знала.{S} И она је морала савесно вршити своју „дужност“.{S} Име је било непознат 
тељки Ловимук, да их она разда, што она савесно и изврши.{S} Сад о Петровудне кнез опет посети  
tion" /> <p>Министар Кугић редовно је и савесно извештавао кнеза о свему што су му јављали наче 
ки сви балканиски грађани, који часно и савесно врше своје грађанске дужности; од чиновника тра 
у, што је ствара сама са собом завађена савест.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18892 
а је душевно спокојство, срећа је мирна савест, срећа је кад се у јутру тргнеш иза сна, па осет 
бих стрепио да је ко не дозна — моја је савест чиста и мирна...{S} То је срећа — <hi>Срећа су з 
 у државној служби, а да се не огреше о савест своју.{S} И вели се да могу.{S} Разлог је овај:{ 
воју науку, имао је своју памет и своју савест и он је свим тим трговао.{S} Она је имала само с 
је разлог којим сам ја заваркавао своју савест.</p> <p>— Многогодишња служба држави и њеним инт 
о.</p> <p>Радо је хтео да упита кога за савет, али то му се у писму изреком забрањивало.</p> <p 
398" /> ћемо се обратити вама женама за савет и помоћ, а сад молим те остави нас да грешимо као 
Просто на просто морамо утећи, и мој је савет да се одмах изда наредба за полазак.</p> <p>- Е,  
нас за месец дана, да министри, државни савет и све власти и чиновници земаљски продужавају врш 
1" /> <p>— Ништа то не мари што ти овај савет даје онај, који ни сам није био добар човек.{S} Б 
езана, а и сам им дугујеш.{S} Многи мој савет дошао ти је по њиховој иницијативи.</p> <p>Кнез с 
ивремени намесници: председник државног савета, министар правде, који је уједно био и чувар држ 
ила од општијег значаја.{S} Давао им је савете шта се има предузети сад одмах.</p> <p>„Почетак  
поразуму, а она би му дала најискреније савете, као своме рођеноме брату, а после би задржала њ 
 кнезу давала најкорисније и најмудрије савете, осећала је сад, да у питању своје рођене љубави 
д кога сте, вели се, и тражили „очинске савете,“ били одсудно противни у министарским седницама 
 и син, па забринути родитељ даје мудре савете детету своме.{S} То је и кнез осећао.{S} С тога  
удно да му овај сад чита неке придике и савете.{S} Ко би их сад овако видео и чуо, а не би их з 
аки час с њим, и око њега, који му дају савете и упутства, који му стављају на расположење свој 
правцу говорио је Ратко даље.{S} Његови савети били су различити, према разноликим приликама у  
ли да се крећу.{S} Но опет за то сви ти савети сводили су се у главноме на ово:{S} Кнез треба д 
лагодарио.{S} А знаш ко је мени помагао саветима у тим тешким данима?{S} Један члан тајнога сав 
р....</p> <p>После по часа кнез и његов саветник Растислав били су опет заједно.{S} Кнез исприч 
и да он у њима никад неће наћи искрених саветника и пријатеља.{S} Ако му сад ласкају и продају  
агнаће вас, узеће друге личности, друге саветнике, друге поверенике, и ви ћете скупо платити св 
аријих, искуснијих, давнашњи државници, саветници..., и какав је то грех.{S} Турска је наша суз 
у — рече кнез подругљиво.</p> <p>— Ваши саветници и заступници нису ваши лакеји.{S} И шта ви уп 
о набављач Хаџија, то су се два пашанца саветовала, да ли ће бити добро да се уведе ово наплаћи 
 себи тврдоглава ађутанта, и очински га саветовали, испитивали, па и кушали — али сви ти диплом 
вор.</p> <p>Два пашанца продужише своја саветовања.{S} Реч дође и на последњу кнежеву љубавну и 
ругу до себе — он ово своје насиље зове саветовањем) опкољен је војском.{S} Ваш је положај лак  
 и у чије сам руке запао.{S} Овај човек саветовао ме „као сина“, да учиним што се од мене тражи 
рбавац, пред запрепашћеним министарским саветом, прокламовао младога Мутимира за кнеза балканис 
на.</p> <p>„Даље се говорило да сте, по савету аустрискога цара, од кога сте, вели се, и тражил 
није заповеда свима властима и најживље саветује и препоручује свему народу да продужи обдржава 
готов на све.{S} Овај дом, у коме се ми саветујемо (Преседник министарства примети другу до себ 
неза, викнуће му: „зар и ти хоћеш да ме саветујеш?“ Да му учини по вољи, незгодно је.{S} Доктор 
новник нема право да чини саслушање над савешћу свога потчињеног, он нема право ни да пита какв 
у у главу.</p> <p>Г. Маврикије зажмури, сави врат, јер у таким приликама кнез га обично у шали  
ога.{S} Ево шта се десило.</p> <p>О св. Сави кнез посети Вишу Женску школу и том приликом обдар 
и упути се манастирском „малом конаку,“ сави око угла, зађе с позадне стране и пође правце сред 
ни.{S} Кнез понови исто питање.{S} Пава сави главу у страну, после је опет поврте и, место свак 
с доби, још га једном загледа, после га сави и мету у џеп.</p> <p>— Дакле решила се да дође!{S} 
бих га ухватила овако преко среде. (Она сави руке другарици око паса) па би га стегла што год б 
, и последњи редови света видоше га где сави улицом, која води у двор....</p> <p>Кад коњаник би 
утицајем ових осећаја, Жика само што се сави и додирну крвава Перуна, па одмах за тим скочи, у  
p>Завршив ове речи младић врло званично сави свој бележник, мету га у џеп, поклони се и хтеде п 
>У исти мах Жика осети како му се нешто сави око врата; трже се и погледа — то је била Перунова 
 се ближи каква отровна буба, брже боље савија своје листиће и затвара њедра своја.{S} То је на 
у кола, видели су слушче како истреса и савија коњске зобнице, видели су чак и голема шарова ка 
ни обзорја, и, као огромна завеса, коју савија некаква моћна невидљива рука, смоташе се у дугач 
аничића два вола тако су слатко пасла и савијала ону красну, сочну и свежу траву, да Жика са св 
 возили.{S} Чини ми се да су кола често савијала, а по труцкању се познавало кад иду улицом где 
угом месту.</p> <p>С једне стране он се савијао око кнез и старао се да њега увек има за се.{S} 
 ударити њина потера, на коју ће страну савијати и докле ће хватати у ширину, да се не би судар 
т политички рачун, и владар је дужан да савије руке око оне особе, коју истакне пред њега држав 
ави лепоту њену, али око ње се по некад савије и отровна гуја и на румено, мирисно лишће њено н 
а, па се одазове његовој љубави и одмах савије руке око човека који је воле.</p> <p>- Ствар је  
си <pb n="546" /> у руци некакву велику савијену хартију.{S} Кмет се мало искашља, рече људима  
дник и уђоше унутра.{S} Одмах иза првог савијутка, чкиљила је о каменом своду малена лампица, н 
н.{S} На његовом лицу беше се скупила и савила једна једина мисао, мисао мутна, мисао мрачна, м 
ски сплетови,</l> <l>Около чела смук се савио,</l> <l>А у паклу је зубе надио,</l> <l>И сваки з 
 тренутка њега обузме неодољив страх, и савлада га један једини осећај: да бежи одавде, и то да 
смо се са Црнојевићем онде, када је он, савладан боловима и умором, заспао између две кладе, у  
" /> <milestone unit="subSection" /> <p>Савладан тешким умором, Жика је спавао дубоким сном, ка 
 Перун Црнојевић и његов пратилац Жика, савладани умором боравили дубок, миран сан на једном од 
м бићу Растислављевом, намесник се умео савладати.{S} Постао је с кнезом много дружевнији.{S} К 
 рече Јела збуњено и поуми да се и сама сагне, да види <pb n="64" /> где је ударила господина и 
уку, и у који мах он поуми понова да се сагне да је опет љуби и угризе, она махну руком одоздо, 
сан угљени диоксид, који се развија при сагоревању угља.</p> <p>„Овим гасом често се људи убија 
лама.{S} Преко потока је водио нов, тек саграђен узани мостић, с јаким оградама са стране.{S} О 
 да Зликовца жива ухвате; да је чак био саграђен и узан мост преко потока, на коме је Зликовца  
уди из једнога села знаду се — али сад! сад је жива згода — само ваља имати шињел и шајкачу.</p 
е обично одговарали:</p> <p>„Сад, мајо! сад, бато, само још ову.“</p> <p>А поред „само још ову, 
ml:lang="fr">Bravo, mon viex</foreign>, сад смо сами!{S} Хе, хе!{S} Хоћемо ли једну партију шах 
.{S} Само у колико сахати?</p> <p>— Па, сад одмах, у први сумрак.{S} Он ће бити у својој соби,  
опажа да његова, до јуче још црна коса, сад на један пут почиње нагло белити, а после и опадати 
овако бијем... оде пијон — тако..{S} Е, сад и овог пешака водим у ропство.{S} Па ти оста без во 
ла свита.{S} Сем обичне пратње кнежеве, сад се беше придружило још и много друга света.{S} Прек 
е опаљене пушке Црнојевић као да оживе, сад је хтео и да пође живље и да се склони, па и да пот 
час била решена да одмах одлази одавде, сад је страшљиво гледала на Синђу и стрепила да јој ова 
 умири и да остави ту ствар за доцније, сад имају друга посла.</p> <p>Ратко отправи дете на пољ 
ка легне; али ти немој отићи; чекај ме, сад ћу ја — заврши ђенерал и брзо оде жени у собу.</p>  
во кругом, марш, хајд, „пашол,“ одлази, сад ће гости почети да ми долазе.{S} Говорећи то она до 
ад одмах, још ове ноћи, још ове вечери, сад се мора свршити све.{S} Ја нећу крочити из ове собе 
лу, рече му озбиљно: — Чујеш, мили мој, сад ваља озбиљно да се разговарамо; ствар је од предсуд 
 још пре по сахата на махове подухивао, сад беше престао, као да се повукао дубље у планинске г 
оред свију мука, које сам и иначе имао, сад ме спопаде и нека страшна врућина.{S} Осећао сам пр 
 и притиште обадве руке.</p> <p>— Тако, сад ћемо бити мирни, рече он у шили, али као мало зајед 
о овако.{S} Пре је блато лепо мирисало, сад се народ искварио, светитељска се глава на то наљут 
ре увек било тако <pb n="537" /> мирно, сад на једанпут настао некакав неред, нека трка, хука;  
и мах учинило тако чудно и невероватно, сад му је изгледало сасвим природно и тако просто, да у 
ислав једва уздржавајући гнев. — Добро, сад ћете и ви жене већ постати дипломати.... и пророци, 
ми јој звижде око <pb n="291" /> ушију, сад је погађају: један, други, трећи, но она не осећа н 
он јури, пролази, њега или треба одмах, сад одмах хватати, или ако се пусти да прође, онда је с 
јих негдашњих груди, а он ми, зликовац, сад и то изломи.{S} Гледај ти, молим те!{S} Ево строшио 
 и упрегнути 4 коња.</p> <p>-— Видећеш, сад на првој станици, рече кнез с осмехом, мењајући наг 
ује ту страшну реч, онда је то значило: сад ваља летети, па остало што или не остало.{S} На ту  
говорите?</p> <p>Јела је до сад ћутала; сад узе полако плакати.</p> <p>Млади господин опсова оп 
} Сила узела; сила држала док је могла; сад’ нема више силе, и ко први уграби, тај развлачи и о 
 пре нас од њих није ни глава заболела; сад нас хапсе и окривљују за ствари које ни у сну нисмо 
 оваким приликама увек одлазила колима; сад то одби и рече да јој је пријатније да иде пешке.</ 
оје!{S} Па сад си ми, снаха, рђо једна; сад треба дар заови, него шта мислиш, кад сам однеговал 
ли.{S} Таква прилика не јавља се често; сад ваља грабити; што је год ко знао од поскочица похит 
знао од поскочица похита <pb n="211" /> сад да исприча.{S} Тада се могло свашта чути.{S} Девојк 
илице луча.{S} Све се то <pb n="192" /> сад палило.{S} Прозори се почеше китити свећама.{S} Вре 
олему беду; опасност је била велика!{S} Сад је поље рашчишћено, прилике су повољне и њима се тр 
чки, мушки!{S} Види се Косанића крв!{S} Сад га тек признајем за права брата.</p> <p>Лепша мету  
осадом.</p> <p>— Ћути! ћути јадниче!{S} Сад би хтео још и у инћар — рече Лепша, довршујући наме 
ун.</p> <p>— Жика поћута: — Не знам!{S} Сад ми се све збркало у глави; ништа одређено не умем к 
 је дакле у некој кући близу сокака.{S} Сад јој се поглед већ беше прилично навикао на мрак.{S} 
у, па је и њега с интересом слушала.{S} Сад опет узе реч Ратко:</p> <p>— Шта су само прошле ноћ 
д и није био с њим.{S} То је обмана.{S} Сад сви кукају!{S} Кукају сад пошто је убијен.{S} А и т 
 и отвори и спољне крило од прозора.{S} Сад је већ све боље и видела и чула.{S} Она промоли гла 
опасно створење, способно на свашта.{S} Сад је јамачно избегла у Румунију.</p> <pb n="634" /> < 
<p>Кнез одскочи, гушећи се од смеха.{S} Сад му је опет било смешно како се Растислав уплашио.</ 
соко одмахивали, бранећи се од муха.{S} Сад <pb n="198" /> се ништа више није окретало и нашега 
, и све им више заметао главе назад.{S} Сад се већ чуло на далеко загушљиво рипање прикљештених 
иђе међу гробове и гробничке ограде.{S} Сад су ишли полако, и црна прилика морала се сваки час  
а ништа није видела куда управо иде.{S} Сад збаци мараму и погледа око себе.{S} Била је у мален 
 и Ката вам нема ништа више да каже.{S} Сад изберите: хоћете, нећете, како желите?</p> <p>— Доб 
спемо, о томе ћемо говорити доцније.{S} Сад да се вратимо на ствар.</p> <p>- Елем, сем политичк 
ваш морал за друге трезније прилике.{S} Сад просто немогу то да чујем, па љутили се, не љутили  
овде.{S} Никад не спомињеш њено име.{S} Сад сам га први пут чула из твојих уста.{S} За што је т 
 чим виде да се негде чаше испразне.{S} Сад је кнезу наздрављао здравицу некакав стогодишњи чич 
n>! — млади господин опет је пољуби.{S} Сад је пољубац пао на образ.</p> <p>Јела заусти да нешт 
раструбљени свакојаки ружни гласови.{S} Сад разумем откуда и шпијуни по мојој кући.{S} Све разу 
 Или-или!{S} Ту се друкчије не ради.{S} Сад кукају.{S} Подваљено им.{S} Добро је што сам их има 
авчев бивао је све јачи и досаднији.{S} Сад пак, кад је то пунолетство тако рећи на прагу, код  
осуђени и као велеиздајник стрељани.{S} Сад бирајте.{S} Ја сам учинио своју последњу дужност.{S 
ту, људи су већ били почели дремати.{S} Сад се мало разраколише.{S} Неко спомену и полазак.{S}  
е налазе код њене родбине у Америци.{S} Сад је дошла амо или да се уда за кнеза Мутимира, или,  
она разда, што она савесно и изврши.{S} Сад о Петровудне кнез опет посети исту школу.{S} Случај 
у говору, но саме женске међу собом.{S} Сад се понајвише говорило <pb n="470" /> о последњим за 
р смо то од њега захтевали с правом.{S} Сад је већ теже од кад је проглашен за пунолетна.{S} У  
 само с јаком афектацијом и мимиком.{S} Сад на један пут он проговори гласно, чисто цикну и јур 
 ослобођење и нацијонално јединство.{S} Сад је и с тим страховањем свршено.{S} Грозна сеча, изв 
срца ти хвала.{S} Но да оставимо то.{S} Сад баш паде ми на ум једна мисао.</p> <p>— Ви владари  
Кнез је мало по мало улазио у ствар.{S} Сад се чешће дешавало те је ради тога и ноћу бивао буђе 
о усне, спреман да га целива у руку.{S} Сад му се још јаче даде на смех онај израз ћелавог госп 
има, да је навлаш дошао да хвата њу.{S} Сад сваки дан заједнички ходају и обоје у један глас од 
ди, а по мало као да прети Мутимиру.{S} Сад диже десни кажипут, припрети кнезу, шљисну га по је 
, па онда потрч натраг моме кнежићу.{S} Сад му више не би ништа говорила, но бих га ухватила ов 
 она другче замишљала!</p> <p>А сад?{S} Сад она тек разуме и оне његове ономадашње речи, кад му 
> <p>— Свршено је — прихвати ђенерал. — Сад је то већ прошлост, о којој не вреди говорити.{S} С 
ли му је он ускоро опет морао вратити — сад је његово доба.{S} Либерали су људи којима је дугим 
ека шапуће.{S} Јемственик је прошивен — сад може тражити сведоке како је чедна.{S} Шта ћемо, са 
ал приђе кнезу:</p> <pb n="324" /> <p>— Сад је скоро поноћ — рече он. — Ова је ноћ наша.{S} Ја  
ече ђенерал и устаде с дивана.</p> <p>— Сад смо се измирили, продужи ђенерал, стајући пред кнез 
и даље? — упита барон Жермини.</p> <p>— Сад тек и настаје оно што је најчудније, и што ме до лу 
и онај сељак коме узеше шињел.</p> <p>— Сад смо спасени.{S} Овај шињел и ова шајкача извешће на 
етку га остави с једним коњем.</p> <p>— Сад сте остали само вас двоје, г. Маврикије, ти и то тв 
ита госпођа промењеним гласом.</p> <p>— Сад, пре једног сахата — рече Ратко. </p> <p>Госпођа се 
 Тоша, изненађен овом новошћу.</p> <p>— Сад први пут чујеш!{S} А за што да тек сад први пут чуј 
е, но црна га прилика пресече:</p> <p>— Сад немамо кад!{S} Скоро ће бити поноћ.{S} Ви причекајт 
но и сметено:</p> <p>— Па сад?</p> <p>— Сад морате умрети, г. ђенерале.{S} И то сад одмах, још  
то је тако трајало скоро четврт века, а сад се и то морало дићи.{S} Осечени су и набијени нови  
ости почети да долазе тек око 4 часа, а сад је јаком три.{S} Мона зна све шта треба, и она ће с 
 „ојис жујо, ојис бељо, а сад, а сад, а сад!“</p> <p>Слабачки вочићи, напрежући последњу снагу, 
г гласа „ојис жујо, ојис бељо, а сад, а сад, а сад!“</p> <p>Слабачки вочићи, напрежући последњу 
будан; мало час вели, тражио је воде, а сад овога часа чуо сам га да кашље.{S} Куцнем веома пол 
, што су се толико над њом натресале, а сад их, ево, где се ваљају по прашини у коју она неће н 
врт часа она је била у својој ниској, а сад већ и запуштеној собици код баба Кате...</p> </div> 
рескакали један исти планински поток, а сад му бејаху дошли до самога врела и ту сели да се одм 
ђенералу — ви сте почели извињавањем, а сад прелазите у нападаје и ружења.{S} Пристао сам да се 
 из свег гласа „ојис жујо, ојис бељо, а сад, а сад, а сад!“</p> <p>Слабачки вочићи, напрежући п 
братити вама женама за савет и помоћ, а сад молим те остави нас да грешимо као што смо почели.< 
ни на памет није <pb n="226" /> пало; а сад је у себи осећала, како јој је некако лакше рећи „с 
удити....{S} Јес, пробудиће се....{S} А сад изволте, идите... вас јамачно тамо чекају — рече до 
 дању, власт ноћу — ето ту је све.{S} А сад шта све треба чинити да наши људи увек очувају влас 
р <pb n="305" /> испод ваше слике.{S} А сад би у име бога могли поћи.{S} Саме будите енергични; 
 миру, ако је доиста поштен човек.{S} А сад?{S} Чиме се све то завршило?{S} И шта је она управо 
, све је она другче замишљала!</p> <p>А сад?{S} Сад она тек разуме и оне његове ономадашње речи 
 прошапута полако:</p> <p>„Видиш, каква сад изгледаш? како си сад намирисана, окупана, обучена, 
зу.{S} Место пређашње бујности код њега сад беше настала нека смиреност, чисто нека малаксалост 
ега; ти ћеш сама трчати за овим од чега сад бегаш...{S} Јадна лудо моја!{S} Да ти знаш само што 
ро заповеда: „вичите ура живео!“ — Кога сад да послушају.{S} Људи се побркаше.{S} Из гомиле се  
чка.{S} То је давно било.{S} Он се тога сад једва сећао.{S} Урезало му се у памети само то, как 
шта је ово?{S} Но црна прилика рече, да сад немају времена за дуга објашњења; доста то, кнез не 
нерал, стајући пред кнеза.{S} Држим, да сад један другом можемо пружити руку, рече он и пружи < 
ос врат сломио кад сам амо пошао, па да сад ништа не знам!...{S} Но те молим, господине, и живи 
ђенералово присуство.{S} Помишљао је да сад већ може ићи; ствар је свршена.</p> <p>Но баш у тај 
ише и више.</p> <p>— Знају, да богме да сад знају, кад сте их ви отровали.{S} Јес, ви сте отров 
госпођи на руци.{S} Кнез је објаснио да сад ђенерала не треба ништа дирати; ваља га ту оставити 
а су говориле:</p> <p>„Ето, ми знамо да сад за нас настаје страшни суд!{S} Као рис разјарен, га 
аква рачуна.{S} По неко би од вас можда сад и гладовао.{S} Какве би користи могла имати странка 
икад свраћао пажњу на њу.</p> <p>Откуда сад да му падне у очи, и за што му баш она привуче сву  
је такође пратио кнеза на овом путу, за сад је јахао у непосредној близини кнежевих кола.</p> < 
 Лепше резултат је постигнут и то је за сад доста.</p> <p>Кнез остаде, али се по њему видело да 
вачким начелником, у чијем се округу за сад усредсређавао сав политички живот Балканије, пошто  
 n="134" /> странке, које је Врбавац за сад сматрао као најопасније противнике своје.{S} Дочеци 
 Ово је збиља дипломатски речено.{S} Ја сад не знам на кога се управо односи овај прекор; да ли 
ле бити оваке, као ова слика како је ја сад представљам.</p> <p>Па и ово је била једна жена и о 
че Растислав зловољно. — Није то, но ја сад посла имам с пашом, (Растислав и Ратко, као што смо 
{S} Онда би морао бити сан и ово што ја сад с вама овде говорим, онда би био сан и цео живот на 
p> <p>— Уведи је у салу и реци да ћу ја сад; нека ме малко причека.</p> <p>Момак оде.{S} Пуковн 
на коју га братство осуди — а кнез нека сад избере које хоће.</p> <p>Тако се завршивало писмо.{ 
 је држао у својој, и ова старачка рука сад се на један пут загреја и узе се трести; у очима ст 
— Тако је +++Лепша+++ ***тепајући звала сад ***кнеза.</note> </div> </back> </text> </TEI> 
из неке магле разговетно се појављивала сад ова слика:</p> <p>Кнез Мутимир стоји на далеком вис 
ти.“</p> <p>У таком се положју налазила сад Лепша.{S} Кнежев напад био је тако неодољиво снажан 
е да издвојите једно од другог.{S} Вама сад у првом реду треба одмора и спокојства.{S} Кад се о 
тало за другу простоту?{S} Но није нама сад до тога, господине.{S} Ми смо дошли за наше чељаде  
отице дигне се барјак на сред улице, па сад она нека шапуће.{S} Јемственик је прошивен — сад мо 
е у војски научио нешто мало читати, па сад гледа да ли може познати која су она два писмена на 
ио на човека кога је ујео бесан пас, па сад у страху чека развој болести и страшан тренутак кад 
 устао и крочио два корака у страну, па сад стаде као укопан; само се Враничић није збунио, нит 
илова по образима: „Циганче моје!{S} Па сад си ми, снаха, рђо једна; сад треба дар заови, него  
рал рече збуњено и сметено:</p> <p>— Па сад?</p> <p>— Сад морате умрети, г. ђенерале.{S} И то с 
.{S} Нису ваљда веверице. — Зар књаз па сад на дрвету да спава!</p> <p>— Знам, књаз, али нужда  
сториске задаће пред собом, да она мора сад имати владара зрела и мудра човека, а не може чекат 
тајао је на сред собе, премишљајући шта сад да ради.{S} Осећао је да не може отићи одавде док н 
х врхова, чија је китњаста зелена одећа сад изгледала црна и мрачна на месечини.{S} Још даље по 
веним печатом.{S} Тако завијена дервиша сад закопају у земљу читав метар дубоко, одозго набију  
примати неке дневнице, то је мајор Тоша сад настојавао да се те дневнице пребију за оне неиспра 
ашта презати од његове љубави.{S} Лепша сад на то одговори мирно, да би све то било тако да ниј 
и по испупченим словима.{S} И он покуша сад, да тако исто прочита, пипајући прстима по издубљен 
на опет спокојно сведе очи и њен поглед сад као да је говорио:</p> <p>„Па наравно!{S} То је са  
тамо,(Мона показа главом на Лепшу) хајд сад тамо па лепо пољуби руку и моли за опроштај.{S} Ја  
> <p>— Нема ништа, мора се јахати; хајд сад „пошол“ — па сутра у 4½ тачно!...</p> <p>Кнез дохва 
е играла коло; ту ћете је наћи.{S} Хајд сад.</p> <pb n="263" /> <p>Ово је било на ниским степен 
а, необуздани нестрпељивче мој.{S} Хајд сад тамо,(Мона показа главом на Лепшу) хајд сад тамо па 
} На вратим им доктор рече.</p> <p>Хајд сад идите; распитано је; ваше је чељаде тамо где је игр 
моја, као што сам ја тврдо решен, да од сад будем само њен?</p> <p>Лепша даде главом знак одобр 
а тавница.{S} Баба Ката се решила да од сад дејствује само насилним мерама.{S} На три дана посл 
и руку и реците ми да ћете бити моја од сад па до века.</p> <p>Кнез је изговорио ове речи у нај 
нати на неизмерну срећу, да је Лепша од сад само моја, као што сам ја тврдо решен, да од сад бу 
ла је баба — кад 6и Ката била луда и од сад, као што је била до сад; трчи дању, трчи ноћу, јури 
<p>Госпођи Поли Ђокичиној рекла је: „Од сад ћемо имати у нашем друштву једну нову чланицу.{S} О 
шта говориш!{S} За таке речи ја ћу тебе сад ухапсити!{S} То је лаж! — одбрецну се дежурни.</p>  
>Црна прилика рече кнезу и Зару да овде сад понова морају метути своје образине, које су уз пут 
стакле на врхунац државних послова, где сад, хтео не хтео, мора остати и примити на се сва та т 
зговарао се сељо.</p> <p>Али ту се нађе сад онај други сељак.{S} Да би показао пред непознатим  
S} Шта би од њега било да се овако нађе сад међу туђим људима?</p> <p>— Што међу туђим људима?{ 
 је прави гусански кљун, па још кад узе сад шиштати, сви около опет прскоше у смех.</p> <p>Кмет 
и да су са њега пропали, у толико га је сад благосиљао, видећи да он чисто препороди Црнојевића 
он се вратио кући тек у зору, с тога је сад и спавао као заклан и ако је већ било 10 часова изј 
е ићи цела државна машина.{S} С тога је сад и нужно да сви они очувају своја начелничка места.{ 
есетак нових села у потеру, тако, да је сад било већ неколико потерних ланаца, а наши бегунци н 
 пређе у Балканију.{S} Увериће га да је сад најбоља згода за рад и да ће народ за њим листом по 
S} Позваће га пријатељи; јавићемо да је сад време и да ову прилику не треба нипошто пропустити. 
рисније и најмудрије савете, осећала је сад, да у питању своје рођене љубави није имала ни драм 
удује.{S} Но као главну радњу водила је сад проводаџилук и подвођење, али је у прошлости својој 
данде где се најлакше вади, порушила је сад многе од тих интересних грађевина, а многе је засул 
а дати рачуна за што и како, али она је сад веровала у оне отоичње страшне речи кнежеве; верова 
} Рада би да седи на две столице, па је сад између столица села на земљу.{S} Тако увек пролазе  
ојих 19 година...</p> <p>— Баба Ката је сад проводачика и подводница, али у ранијим годинама он 
а — примети кнез опоро.</p> <p>— Шта је сад! — рече ђенерал и застаде. „Шта је ово?{S} Шта је о 
нека своја писма и хартије.{S} Лепша је сад механички и не мислећи преметала по тим писмима.{S} 
.{S} И ако није безопасан, Растислав је сад сам и с њим ти се лакше борити.</p> <p>— А још даље 
де могла бити!{S} Што је официра све је сад било у мојој соби, овде напред.{S} Код њих није...< 
нију и отићи ће право у Орловац, где је сад скупштина на окупу; ту ће се јавити и поднети писмо 
старца, да му набаве новаца.{S} Кнез је сад пунолетан, и сад би ствар већ лакше ишла но пре.{S} 
ам шта у ствари бива..</p> <p>И кнез је сад почео живо набрајати како му Растислав прави сметње 
лушати.{S} Чекајте само!</p> <p>Кнез је сад био сам с Маврикијем.</p> <p>— <foreign xml:lang="f 
е онда карате!“ ...</p> <p>Јес, Пави је сад све било јасно; у њеној збуњеној глави као из неке  
преко лица и опет се изгуби.{S} Жики је сад било још незгодније крај чича Милоја, али ту није б 
а зачу појаче куцање.</p> <p>— Ко ли је сад то, боже мој, и где ли је онај сметењак да прво чов 
 пелене и брисала твоја...?{S} То ми је сад благодарност!{S} То ми је хвала што сам туђе радила 
 црној трепавици.</p> <p>— Е, баш ти је сад вајде уздисати и кукати за мртвима.</p> <p>— Не узд 
{S} Зар три хиљаде изгубио! — Е, тај је сад загустио!{S} Ко ли му то узе?</p> <p>— Зар је један 
 <p>— Па она роспија, Синђа!{S} Је л је сад видесмо!...</p> <pb n="256" /> <p>Боја прихвати:</p 
> <note xml:id="SRP18892_N5">Ђенерал је сад говорио кнезу „Ти“.</note> <note xml:id="SRP18892_N 
било га његово зло...</p> <p>Ђенерал је сад говорио кивно; јетко, и тако брзо и задувано да га  
м лично предузме даље трагање.{S} Он је сад личио на вредна ловачка пса, који је нањушио лисичи 
.{S} Но то сад није главно.{S} Друго је сад на реду: мени треба пара.!</p> <pb n="417" /> <p>—  
ар унутрашњих послова, г. Ратко, био је сад управо у таком расположењу.{S} Тек што беше ручао,  
јасан, одређен план у глави и тражио је сад само његово извршење.{S} Кнеза треба уверити да је  
азде, па пазе на сваки грош.{S} Како је сад ту кад се рашчује, да је овај прокартао једне ноћи  
 другим поштеним женама.</p> <p>Тако је сад госпођа Мона излазила на глас-као жена „веома на св 
толу и сами се служили.</p> <p>Ратко је сад разговарао с начелницима оделито, час појединце, ак 
, ето, томе истоме г. Вујадину, пало је сад у део да игра улогу домаћина при дочеку његове свет 
/p> <p>Кнез се Мутимир насмеја. — То је сад нов начин доказивања.{S} По правилу ред би био, да  
 не може ни мотком отерати!{S} Та то је сад за тебе, наравно, само за тебе, обична динаруша!{S} 
ћ, или какав отрцани наредник — и то је сад боље но први човек.</p> <milestone unit="subSection 
осле цела гарда јаше остраг, као што је сад био случај.</p> <p>У кнежевим колима, сем кнеза, би 
трова, и, место благодарности, кнезу је сад прва брига да одагна од себе тога спаситеља свога.{ 
 напољу, а сам уђе унутра.</p> <p>Ту је сад настала сцена вредна молерске кичице.{S} С револвер 
ар је пропала.{S} Питање је шта настаје сад?</p> <p>Кнез га пресече:</p> <p>- За вас, господине 
рити о томе.{S} Други пут!{S} Остави ме сад!{S} Погледај! — Она узе.{S} Монину руку, завуче је  
одговори ђенерал, а за тим додаде: — Не сад одмах: то <pb n="323" /> није потребно....{S} А доц 
 питајући ђенерала.</p> <p>— Да, али не сад одмах — одговори ђенерал, а за тим додаде: — Не сад 
 јале и јаче, тако, да се његово певање сад и у будоару већ јасно чуло.{S} Мона сврати Лепши па 
к себи и овај вајни домаћин, и једва се сад тек сети тога, што је одавна знао, али у псовци и в 
ом мишљењу кнез млад човек, код кога се сад тек управо почињу развијати његове зреле, мушке осо 
кле је мало час пукла пушка и откуда се сад чуо болан јаук.</p> <p>У двајестак корачаји, преска 
 коју тек што су пустили у кавез, на се сад лупа по њему, кушајући неће ли где наћи излаза.</p> 
 се мисли узеше кувати у глави и она се сад сети како је лик младог господина доста био налик н 
и се с руком старијег ађутанта, чаша се сад озбиљно пљусну, ађутантов десни рукав и краљева лев 
з Мутимир са своја два пратиоца нађе се сад на уласку Ташмадена.{S} По среди се пружала округла 
помиње шибање.</p> <p>— Е, па ви сте се сад ухватили за ту једну реч.{S} Оставите то....{S} Ето 
да на Цариград.{S} И ко зна докле би се сад шириле међе Балканиске; ко зна да ли не би моћни дв 
анимљивих прича и причица, али ко би се сад сећао свега тога.{S} И, ето, томе истоме г. Вујадин 
осно садашњости приметићу толико: ви се сад срдите без узрока.{S} Ви замерате мојој владавини и 
азлог био код Руса.{S} Не знам да ли се сад одржао тај обичај код њих.{S} Али у почетку овога в 
Чујеш, ћеро, ја теби да кажем.{S} Ти се сад дусаш с тога зашто и не знаш шта је и како је то; т 
 на сто.</p> <pb n="295" /> <p>Момак се сад окрете и послужи кнеза, пружајући му његову нарочит 
прости агенти Црнојевића куће, и ако се сад међу тим агентима опажа нека живост, неко кретање,  
а њих, начелнике либералне, отварало се сад широко поље рада, где је сваки имао да покаже и сво 
 Са таквога једног врха боровог чуло се сад гласно кликтање гладна планинска орла.{S} Враничић  
и обмањивања, <pb n="568" /> која му се сад из опозиције чинила тако природна.{S} Но ово колеба 
убавна нектара, раздрагало се, па му се сад пева.{S} То је твоја заслуга, Лепшо.{S} Треба да се 
ларму“ — веле они.</p> <p>„С тога су се сад бацили на проучавање нових убилачких средстава, кој 
у прашину целу десну руку, чисто бих се сад прекрстио од муке.{S} А и не знам ко ми стави овде  
 је настао читав низ операција којих се сад редом и не сећа.{S} Час је стара држала пред кнезом 
пље и онако пуне блата, а ви се обадате сад туна и круните земљу те ми непрестано пада у уста,  
ару да ћете одоцнити.{S} Што не рекнете сад, што не учините сад, можете рећи и учинити после ка 
ло је мучно ћутање.</p> <p>— Шта хоћете сад? — прекиде први кнез ову тишину.</p> <p>Ђенерал зау 
{S} Међу нама је све свршено.{S} Маните сад ваше нежности.{S} Оне су овде по све неумесне.{S} Г 
.{S} Што не рекнете сад, што не учините сад, можете рећи и учинити после кад год хоћете.{S} Али 
осле кад год хоћете.{S} Али што учините сад у овом раздраженом расположењу, то се више не да по 
сто, јасно и отворено.{S} Е, саслушајте сад и ви мене.{S} Такога отрова има, господине пуковнич 
чићу, научићу се.... други пут, немојте сад да ме поправљате за сваку реч; не дате ми да кажем  
 ви сте још у понедељак заспали: ви сте сад на ногама, али ви ни сад још нисте потпуно будни.{S 
b n="127" /> раде у поверењу.{S} Ви сте сад узели мене запиткивити какав је то отров.{S} То би  
де незгодне у сваком погледу, с тога ће сад сав терет државних <pb n="565" /> послова спасти на 
кнезу столицу да седне, извини се да ће сад доћи и штуче напоље.{S} Читав сахат чекала су овде  
 најодсудније.{S} На против, рече да ће сад ићи да гледа како игра народно коло и да чује народ 
ашни суд!{S} Као рис разјарен, газда ће сад долетети с оплавком у руци и испребијаће нас на мрт 
жев и позва их живо да похитају, јер ће сад искуцати поноћ и седница одмах почиње.</p> <p>Говор 
провиђење.{S} То исто провиђење казниће сад вас.{S} Отров је онде испод моје слике у тајној фиј 
 стању сузбити и победити конзервативце сад, кад имамо власт у рукама, како ћемо их надјачати п 
последње речи.</p> <p>- Да идеш! — рече сад Синђа подругљиво.{S} - Па иди!{S} И није за козу се 
оз гомилу пронесе се глас, како ће кнез сад изаћи на балкон, да благодари свету за изразе сауче 
{S} Учини му се чудно што ли се то кнез сад на један пут сети устава и поче се срдити!</p> <p>А 
адости и диже Перуна у своја наручја, и сад га први пут загледа у лице.{S} Перун отвори очи и п 
тему-што но реч: усео на свог коњића, и сад га је тешко било скренути с пута којим се једном ве 
 спуштена над телом генерала Врбавца, и сад чека повесника да на њу стане, и достојно описавши  
 и нагнао га да сам испије тај отров, и сад, на један пут, тај исти ђенерал Врбавац осећа неодо 
случајем новац није ухваћен на време, и сад нико не зна где је.</p> <p>Тако је у главноме гласи 
 Црнојевића рашчуло се на све стране, и сад је у свачијим устима — тако заврши сељак своје инте 
Он ослушну боље, после прилеже земљи, и сад је већ јасно могао разабрати пуп човечији глас, кој 
и ослушну.{S} Пас је лајао у близини, и сад удвоји лавеж, јамачно осетив шушкање у густишу, где 
аве новаца.{S} Кнез је сад пунолетан, и сад би ствар већ лакше ишла но пре.{S} Он има приватних 
 владу, то је њин рок таман одслужен, и сад би као имао ред да дође на Црнојевића.</p> <pb n="5 
{S} Кнез прави сваки дан лудорије!{S} И сад и за тим треба слинити! — рече Растислав срдито и ч 
ља свога.{S} Каква неблагодарност!{S} И сад се морају измишљати свакојаке досетке, да се овај у 
...{S} Мислиш нисам ја то пробала.{S} И сад она хоће мене да учи, и она зна боље шта ваља, а шт 
азано мило, и драго и срцу слатко.{S} И сад као да мину крај њене душе једна лака, провидљива,  
амо се на топлоти тих нада грејало, — и сад је сва та огромна зграда лежала пред њим разорена,  
аред читава гомила људи дође до гроба и сад се јасно чуло како говоре, како ходају по каменој п 
е још није могло сазнати, да ли Илија и сад општи с Врбавцем.</p> <p>За онога загонетног младић 
о на крвав престо, и та страшна слика и сад му се по чешће привиђа.{S} Њу ваља оживети у успоме 
а народ, а ту кобну политику Ратислав и сад све даље и даље тера.{S} Он је одбио од династије ш 
 је љубав!</p> <p>Кнез Мутимир био је и сад у том расположењу; присуство Лепшино, њена близина, 
времено склоне у мом стану.{S} Још је и сад тамо, скинула је маску и, помислите — то је нека ср 
b n="502" /> се рачунало, па зашто се и сад не употреби, да се кнез боље привеже.{S} Конзервати 
иш.{S} Ја сам те зауставила.{S} Чувам и сад оно твоје значајно писмо, којим си ми после благода 
шаљивчина; не слутећи ништа рђаво, он и сад хтеде окренути на шалу те примети:</p> <p>- Само ак 
 му није сметао.</p> <p>Тако је дошао и сад на ову светковину.{S} Своју „престоницу“ био је под 
рству.{S} Срећом то није дуго трајало и сад је згода да га једним ударцем стукнемо у старе међе 
ма сви поскапали.</p> <p>Тако је било и сад.{S} Наместив се згодно у колима кнез командова „ка. 
ам по ногама и рукама осећао, као што и сад осећам, местимичне болове.{S} У почетку помислим да 
о и крију као лојални људи.{S} Они су и сад јаки, а у будуће све ће више јачати.{S} Овој дружин 
да је несумњиво да их је било и да их и сад има.</p> <p>„На истоку има и дан дањи много тајних  
ешто тако чудно и неочекивано, да још и сад не могу да дођем к себи.</p> <p>— Шта, шта?{S} Шта  
да ју је доцније и нацртао, те то још и сад чува као успомену.</p> <p>Још се сећао како су момц 
питање: <hi>јес или није</hi>!</p> <p>И сад је питање било решено; решено је са <hi>јесте</hi>. 
срећу своју, све, све, све....</p> <p>И сад се ваљало решити: или се машити и ухватити тај трен 
овек, па тек после све друго.{S} Кад би сад почео живот из нова, то је једино што би у њему има 
ачити.{S} О, како би јој лакнуло кад би сад било кога да је нагна на једно или на друго.{S} Она 
 да промисли о њој, — иначе он се не би сад будио.</p> <p>Ратко пресече Растислава и рече му да 
јој се окрете - Знаш шта, Софија, ти би сад могла ићи — рече јој он.</p> <p>— Ако имате какве т 
о боље но твој чукундеда, но откуд теби сад паде на памет Црни?</p> <p>- А да против кога смо с 
рекао сушта је истина.{S} Према томе ви сад наређујте што буде потребно да се кнез заклони, а ј 
ош нисте потпуно будни.{S} То о чему ви сад нама говорите нема никакве везе с јавом и истином.{ 
 вео да се покријем?{S} Молим те помози сад.{S} Куку мени затећиће ме ко! — јадала се Лепша, тр 
пада овим несталоженим елементима, који сад носе разна бунтовна имена.</p> <p>У Балканији ће се 
иком при побијању вредности новцу, који сад оптиче у земљи, дала би се зарадити лепа крајцара.{ 
о, шта је био и шта је радио човек који сад пише у својој титули „па милости <pb n="18" /> божј 
ред историјом и пре је била велика, али сад, по смрти ђенералој, на нас пада сав терет.{S} Ти в 
> <p>Жика је до сад плакао од бола, али сад му ударише сузе од радости.</p> <p>- Добри господар 
арини и имало какав озбиљан значај, али сад је постало проста саблазан.</p> <p>— Па ипак тај ру 
на већ су се могли кренути даље.{S} Али сад је настало питање куда ће?{S} Чича Милоја није било 
то избегне.{S} Мањ да је најури.{S} Али сад је већ и то било незгодно.{S} Он је пред њом говори 
овраћати и сећати куда је пошао.{S} Али сад се већ био угасио у њему пређашњи интерес, да види  
ћи: људи из једнога села знаду се — али сад! сад је жива згода — само ваља имати шињел и шајкач 
е ова „света бара“ затрпава.</p> <p>Али сад, при доласку кнежевом, гунђање народно није помогло 
уста: — Молим те, слатка моја, немој ми сад говорити о томе.{S} Други пут!{S} Остави ме сад!{S} 
 уграбисте, часан вас убио!...{S} То ми сад код вас да дођемо у школу!{S} То је <pb n="445" />  
то, не верујем у екватор, па шта ћеш ми сад!{S} Не верујем!</p> <p>Учитељ прсну грохотом у смех 
г...</p> <p>Ђенерал га пресече: — Ја ни сад не поричем његову увиђавност.{S} Ја и сада оберучке 
на ствар која ми никад није ишла, па ни сад ми не иде у главу, — поче опет Ратко.{S} За начело  
по други пут стављала питање на које ни сад не доби одговора.</p> <p>— Тошо! — продера се Мона, 
аспали: ви сте сад на ногама, али ви ни сад још нисте потпуно будни.{S} То о чему ви сад нама г 
је слаб и да никако не може излазити ни сад, ни довече.</p> <p>Ма да га је ађутант уверавао да  
и.{S} Но све то доћи ће после; што мени сад треба то је.. — Растислав се наже и рече Ратку нешт 
 и најпреча потреба.{S} С тих места они сад све могу; одатле ће они владати целом ситуацијом; н 
а је потера измакла напред, и да су они сад већ позади потерина ланца.</p> <p>Међу тим опасност 
Како који дан ти си све гори.{S} Шта си сад толико бленуо!</p> <p>— Шта сам бленуо!{S} Загледао 
 <p>„Видиш, каква сад изгледаш? како си сад намирисана, окупана, обучена, спремљена!..</p> <p>— 
а имају какав значај.{S} Место тога, ти сад тражиш од мене да ја доказујем како су ништавни.{S} 
им јесу ли спремљена Лепшина кола, а ти сад памет у главу — она му припрети прстом. — Главом да 
уком на десно крило манастирско. — А ти сад гледај, само пази, момче!{S} Овде глава игра.{S} Ак 
ти по некад чудна! — поче он.{S} Шта ти сад то смета што сам рекао „жено..!“</p> <pb n="416" /> 
смрт...{S} А ту лакост ја ћу већ видети сад сам на себи - примети ђенерал с лаким осмејком на у 
Давао им је савете шта се има предузети сад одмах.</p> <p>„Почетак много значи!{S} Утисци, који 
после обарати, мој пашо!{S} Ваља запети сад и бранити ово што се има, јер ако ми не будемо у ст 
 се мисли чинити после, ваља употребити сад.{S} А средства су многострука.{S} Пре свега ваља де 
већ не буде.{S} Мало је теже одговорити сад овде, садашњости — рече кнез с очевидним багателиса 
ди куд ти драго.“ — „Еј, ти, чича, ћути сад.{S} Видиш ли ко наздравља?“ — „Е, па живео господар 
 луду и да прође забадава, Синђа изручи сад на један пут све — и баш то, за што би се могло мис 
ла.{S} Изгледало му је чудно да му овај сад чита неке придике и савете.{S} Ко би их сад овако в 
пут и опет му прошапута:</p> <p>— Чекај сад.</p> <p>У томе кнез отпоче своју кратку беседу, как 
прислони шаку на чело.</p> <p>— Баш јој сад говорим да оде у собу да мало одахне — рече кнез пр 
 кнезу просто и јасно да је за повратак сад доцне, да су дружинске страже већ размештене, и пре 
е одвојиш.{S} Истина, новајлија је, тек сад отвара самосталну радњу, али са својом вредноћом и  
о се цела ствар и овако свршила!{S} Тек сад, посла свршених догађаја, Зару је цела ствар изглед 
кнежеву душу до мало час трзале.{S} Тек сад кнез се опет почео повраћати и сећати куда је пошао 
к је још био жив, али је умирао.{S} Тек сад, гледећи човека како умире, Жика поче долазити к се 
 Сад први пут чујеш!{S} А за што да тек сад први пут чујеш ствар која ти се под носом дешава?{S 
ати.{S} Али кнежево и Зарево чуђење тек сад настаде.{S} Они чуше тако исто кретање и у другом с 
 <p>Кнез је млад човек, код кога се тек сад развијају мушки осећаји и наклоности.{S} То је најо 
загонетне декламације ђенералове, и тек сад при крају једва разабра да је ђенерал ово говорио о 
.</p> <p>Разјарени голотрби домаћин тек сад притрча полумртвим вочићима и поче их ударати дрено 
ако спавам као заклан.</p> <p>Ратко тек сад загледа добро Растислава.</p> <p>— Збиља, данас изг 
а може бити да је само рањен.{S} Но тек сад настаје забуна.{S} Откуда је настало ово узајамно у 
 дозна откуда је дошао. </p> <p>„Но тек сад настаје оно што је најважније и што нас овде интере 
аопако би то било, кад би ти односи-тек сад имали да се расправљају и регулишу:; но богу хвала  
о је тепала мужу) шта ти је!</p> <p>Тек сад она погледа добро у Растислава и просто се пренераз 
.{S} Она је била у двору....</p> <p>Тек сад у Јелиној глави настаде права збрка.</p> <p>— Дакле 
> <p>— Па... живим, господине; овде сам сад с ћерком.</p> <p>— Шта, зар имате ћерку?</p> <p>— И 
аших све знам и све разумем.{S} Разумем сад откуд о мени раструбљени свакојаки ружни гласови.{S 
војим симпатијама, то је с тога: што им сад у овом тренутку треба пошто по то власт а та им вла 
овимо наша вечерња посела.{S} Ја мислим сад у четвртак.{S} А?{S} Шта велиш?{S} Може ли?</p> <p> 
и жао што твој отац живи с твојом женом сад, док је млада, а кад ти порастеш, она ће већ бити с 
ића.</p> <pb n="549" /> <p>С тога је он сад и прешао у Балканију и отићи ће право у Орловац, гд 
своју мараму. — „Ама молим вас“ рече он сад.</p> <p>— Нема ништа, господине пуковниче, ви сте п 
је била прва мисао Врбавчева.{S} Али он сад осети да му се мисли и осећаји бркају, да у један м 
рваву песницу.</p> <p>— А нос, викну он сад и опет упре прст у нос на слици мртвога кнеза — Ова 
ом.{S} Сели су на диван и Заре је морао сад редом причати све шта је било, а кнез је узео да по 
до сад он није осећао ово што је осећао сад, ово је била његова прва истинска љубав и ово што ј 
е нажуљио.{S} И ја мислим кад би отишао сад на алеју, онде где су ме синоћ ухватили, јамачно јо 
 мало загледао он додаде: — Е, јес, ево сад лепо видим.{S} Јес!{S} Три су слова.{S} Ево, прво ј 
вољан је био да поверује, да је тек ово сад што му Заре прича прави сан.</p> <p>— Заре, је ли м 
олазило, боже, са свију страна, као ово сад.{S} Јело се, пило и веселило, као ово сад.{S} Младе 
.{S} Ордена тада још није било, као ово сад, и тек си овде онде из ретка могао видети по какав  
д.{S} Јело се, пило и веселило, као ово сад.{S} Младеж је већ почела била да окреће коло.{S} Ја 
за по сахата искупе сви чланови као ово сад код нас.{S} Колико смо ми жене ту у уредности умакл 
је нешто чудно у души.{S} Овако као ово сад њој никад није било!{S} Она је осећала и да је најс 
орност.{S} Од прилике овако као што ово сад са мном бива.{S} У ствари мене је ово он отровао, с 
 била луда и од сад, као што је била до сад; трчи дању, трчи ноћу, јури као луда, само да се за 
и ми смо видели напред али још никад до сад он није осећао ово што је осећао сад, ово је била њ 
>И ако је разговарао, дежурни је све до сад једнако мислио о овој ствари, и то упорно мислио, и 
и гујски отров мрзости...</p> <p>Све до сад ђенерал је у заносу своме говорио тихо, скоро шапућ 
n="420" /> <p>Он пусти точак која је до сад узалудно подупирао и подметну камен под њега.{S} Ко 
једе ме пас за главу!</p> <p>Жика је до сад плакао од бола, али сад му ударише сузе од радости. 
? за што не говорите?</p> <p>Јела је до сад ћутала; сад узе полако плакати.</p> <p>Млади господ 
 поткопају углед и поверење, које је до сад имао код кнеза.</p> <p>Ловимук је уверавала да се к 
bSection" /> <p>Кнез Мутимир имао је до сад неколико љубавних историја — неке од њих и ми смо в 
 потрошила војска.</p> <p>Но како је до сад за војску био набављач Хаџија, то су се два пашанца 
м и много оштријим гласом, но што је до сад говорила.{S} За тим поправи мало хаљину око врата,  
ни.{S} Кажи ми где су се и кад су се до сад чим било истакли?{S} Шапуће се о њима већ друга год 
ој борби против власти ти су се људи до сад служили револвером, ножем, бомбом, пожаром и другим 
 за медведа, пошто с медведима нисам до сад имала така посла, али отров је такав да би најјачег 
ас чули....</p> <p>Врбавац је слушао до сад с разрогаченим очима, а прса му се непрестано страх 
аном језику, којим му је већ два пут до сад говорио.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Бој 
пушити цигару, као човек, с тога је био сад овако зловољан, а с тога су му јамачно и они димчић 
е речи.{S} Њих је дакле њин домаћин био сад да их <hi>казни</hi>, и ко зна докле би их тако уда 
" /> <p>У таквом се расположењу налазио сад министар Растислав.</p> <p>Пошто се сит находао, он 
/> прилика, говор, који је чудно звонио сад у овој мрачној ноћи, у сред овога гробља, по коме с 
трашњи дан, када ће отићи да види, како сад изгледа та њена бијена друга.</p> <p>— Бадава!{S} Н 
ште је у наручја тако, да се њој чинило сад ће јој поломити сва ребра која су се доиста и повиј 
г стрељаног попа.</p> <p>— Па? шта ћемо сад? — упита начелник после подужа ћутања.</p> <p>— Ако 
е, не ћемо бежати.</p> <p>— И да хоћемо сад више не можемо рече Жика тужно. — Замка је затегнут 
 — Да нас је ко гледао, рекао би да смо сад као глумци одиграли један дирљив акт — настави ђене 
ком.{S} Та је удољица обично празна, но сад је била засађена зеленим гранама, окићеним безбројн 
часак прешао у подругљиво презирање, но сад се опет поче враћати отичње беснило.</p> <p>— Је ли 
им обичним и познатим средствима.{S} Но сад на један пут као да су им та средства постала недов 
поистија, спремајући је поиздаље.{S} Но сад је цео тај план „поступности“ био покварен.{S} Разд 
и служби вични, а престолу одани.{S} Но сад су друга времена.{S} Кнезу Мутимиру прохтело се да  
овања, и овај се крај био стишао.{S} Но сад све је опет пошло на јеро.{S} Стари <pb n="577" />  
а сваки покрет, сваку реч Павину.{S} Но сад на један пут она се чисто измени; њено лице доби но 
естру и да освете очеву част!</p> <p>Но сад се опет бојао старац да пусти обадва сина.{S} Млади 
ло је магловито и непоуздано.</p> <p>Но сад је изгледало као да је наишао на неки кончић од тог 
му је пољуби.</p> <p>— Ви живите стално сад овде у Звониграду, госпођо? — упита Врбавац.</p> <p 
зврши баш сад пред пунолетство, јамачно сад по вашем повратку у Звониград.{S} То је све што зна 
 планови, читаве завере!</p> <p>— Ја то сад први пут чујем од тебе — рече Тоша, изненађен овом  
аве кривице није било....{S} Али шта то сад вреди!{S} То је дугачка прича, милостиви господине  
 и дигле толико села у потеру, да се то сад све измешало и збркало, дошли су уједно људи из уда 
сао зачедило у глави његовој, све се то сад смешало у нераздвојну, једноставну шарену слику, у  
Сад морате умрети, г. ђенерале.{S} И то сад одмах, још ове ноћи, још ове вечери, сад се мора св 
земље и интересима службе.{S} Ако ви то сад превиђате, доћи ће време када ћете се о овоме увери 
 квит.{S} Што могнем, учинићу.{S} Но то сад није главно.{S} Друго је сад на реду: мени треба па 
о је Маврикије.</p> <p>— „Увета“! а што сад увета?{S} Чим је два, то је множина, па од уши треб 
 пијан, за бога, г. конзуле.{S} Као што сад гледам овде себе и вас, тако поуздано знам све шта  
тав корак удаљен од гроба, кнез Мутимир сад је јасно чуо, како се у гробу нешто трља и стење.{S 
 је ударац већ спремљен, и да Црнојевић сад очекује само згодну прилику, па да одапне стрелу.{S 
је обмана.{S} Сад сви кукају!{S} Кукају сад пошто је убијен.{S} А и то је лаж, и то је притворс 
е: „Перун Црнојевић!“ — за то име знају сад већ и деца сељачка.{S} А то се све десило овако:</p 
ом на уснама, он упита сељака откуда му сад наде на ум то име Перун Црнојевић, и зна ли он ко ј 
нистру о томе већ говорио, само нека му сад и кнез рекне.{S} А, је ли да хоћеш?</p> <p>— Доста, 
 три дана проводио по Паризу.{S} Она му сад пише; шаље му своју фотографију, шта ту, дакле, мож 
ја најбоље...{S} Родио лепу кћер, па му сад све ласно!{S} С ким хоће, с тим се може ородити...{ 
и се јаду могао досетити, али шта ли му сад ово значи екватор?!{S} Да л ће бити какав човек, ил 
крених саветника и пријатеља.{S} Ако му сад ласкају и продају му се са својим симпатијама, то ј 
, пецкала је и давала јој познати да су сад њих две једнаке.</p> <p>Док су две жене овако попра 
 власт треба с тога, што сматрају да су сад зреле прилике за извршење њиних заветних жеља, за п 
ло час били гости Врбавчеви, стајала су сад широм отворена сва врата — момак их је био отворио  
енице, које воде на горњи спрат, где су сад биле одаје кнежеве.</p> <p>Обрнув се с прага, Срећк 
удар против династије Косанића.{S} И ту сад кнезу ваља дати доказа, да таква спрема и такви нап 
и дошли само преворме ради....{S} Ја ћу сад да идем, никака посла немам овде — рече Пава љутито 
ног дана њему прасне ћев и рекне: „хоћу сад овако“ — како, чиме ћеш га уздржати?</p> <pb n="404 
чита неке придике и савете.{S} Ко би их сад овако видео и чуо, а не би их знао, би рекао да су  
па, тако је <pb n="133" /> исто Врбавац сад осећао потребу да прегледа целокупну спрему своју,  
к такве једне комедије одигравао се баш сад у соби ђенерала Врбавца.</p> <milestone unit="subSe 
Тако су доконали цареви, па како се баш сад некако навршује 15 година од кад су Косанићи понова 
нога су кола поодлазила; нека су се баш сад кретала.{S} Људи су се поздрављали, праштали се, на 
а.{S} Тровање би имало да се изврши баш сад пред пунолетство, јамачно сад по вашем повратку у З 
ренутци су тешки — рече он.{S} Ти мораш сад заборавити све друго, а имати на уму само то, да си 
аврикије, оно ће овако.... хм! куда ћеш сад?{S} А?{S} Тамо?{S} Али моје кљусе има обадва <hi>уш 
а усташца; румене се као јагода, мислиш сад ће крв из њих канути.</p> <p>— Ама осети ли ти, Пав 
ши је још лупало срце тако јако, мислиш сад ће искочити. „Јадниче моје“, — рече Мона с материнс 
она бити против нас, онда јој треба још сад стуцати рогове.</p> <p>Но Ратко је уверавао, да је  
 морала бити последња будала да вам још сад то причам.{S} И што ће вама све то!?{S} Вама треба  
Остаје ми још сахат времена до поласка (сад је 3 часа по поноћи), те хитам да вам саопштим још  
је проћи времена.</p> <pb n="562" /> <p>Сад су били сви на окупу и то махом окружни начелници,  
остаци не разуму.</p> <pb n="409" /> <p>Сад се већ говорило и о многим доброчинствима госпође М 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сад је настало спремање.{S} Мона је повраћала ред и спр 
ез то одби једним покретом руке.</p> <p>Сад прискочи кнезу доктор.{S} И он га поче салетати и м 
ође за њом, а за њим уђе и Заре.</p> <p>Сад се сва тројица нађоше у црквеној авлији, управо у г 
 седео за својим писаћим столом.</p> <p>Сад, кад га ми ту затичемо, он нити чита, нити пише, ве 
аносу, трзао се и опет се губио.</p> <p>Сад га поврати гласна вика у близини.{S} Ту, за првим ш 
арочито кад пише једном владару.</p> <p>Сад је настао дуг низ кошкања између Лепше, која је пош 
пута:</p> <p>„Ту смо!{S} После додаде! „сад се мало раскомоти“.</p> <p>Јела је све дотле ишла к 
ци и девојке обично одговарали:</p> <p>„Сад, мајо! сад, бато, само још ову.“</p> <p>А поред „са 
вратимо у Звониград — рече он благо - а сада на путу молио бих вас, да се не одвајате од мене з 
видети да је она Мона имала право.{S} А сада неће више говорити о томе.{S} Односно Лепше резулт 
етан одмах удалити све личности које га сада окружавају.{S} Говорило се и о великим променама у 
 у Звониграду играти.{S} Са тих разлога сада ето не може бити ни речи о неком напуштању службе  
не дођу у интимни додир с кнезом.{S} За сада то су сматране као две најважније ствари.</p> <p>Г 
ма батаљона издата је наредба, да ће од сада све заповести примати непосредно од њега, и то сам 
е! све, — одговори кнез.</p> <p>— Хајде сада, мила моја — рече Мона Лепши.</p> <p>Лешна крочи.{ 
 и чибикџије код њиних очева, с тога је сада млађем колену тешко да гледа како му заповедају и  
потера се разбила на гомиле, тако да је сада најлакше увући се у гомилу и проћи неопажен, само  
пруга једнога од бољих адвоката, она је сада већ од две године била удовица, у целом-Звониграду 
нтовника.{S} Но право изненађење тек је сада настајало.{S} Наскоро на сред дворане био је намеш 
 глави.{S} До синоћ најсрећнија, она се сада осећала на дну мрачне, страховите провалије без из 
д не поричем његову увиђавност.{S} Ја и сада оберучке потписујем све што сам некада говорио о њ 
ни сада не одговори ништа, њен поглед и сада оста оборен, али она мирно пусти да је кнез ухвати 
жртвеник ове крваве распре и она Г је и сада онде, где је била и пре по века, ни за длаку се ни 
 лепа.{S} Трагови те лепоте још су се и сада јасно опажали; њено је лице и сада било веома инте 
се и сада јасно опажали; њено је лице и сада било веома интересно лице, ма да је било по неких  
Из чамца се опет понови звиждање, али и сада не би никаква одговора.{S} После кратке почивке зв 
ало је страшну провалију, из које још и сада лиже опасан пламен освете; провалију, у коју ће ст 
ли не би моћни двоглави орао балканиски сада већ држао једну главу на белом, а другу на црном м 
се занима политичким стварима.{S} Па ни сада, она није ни мало улазила у политички значај разго 
 и маши јој се за руку!</p> <p>Лепша ни сада не одговори ништа, њен поглед и сада оста оборен,  
{S} Жика приклече обореном Перуну и тек сада загледа где му је рана.{S} На сред чела, на ивици  
им очима.“ А чијим очима, молим, гледам сада на ствар?{S} Туђим, је л те?{S} Научили ме, је л т 
 се више никако ни будили нисте, све до сада.</p> <p>— Је ли могуће?</p> <p>— Могуће, господару 
о тако писмо? — упита Ратко, који је до сада цео говор између Растислава и његове госпође слуша 
овај обичај остао од Турака, и да се до сада готово свуда већ изгубио — рече доктор чисто бојаж 
не треба заборављати, да је ваш књаз до сада био малолетан.{S} Но и томе ће скоро бити крај.{S} 
„пуна кућа“..... „Пуна је она била и до сада, богу хвала“ чу се гласна примедба Бојина.{S} Посл 
/p> <p>- Браћо!{S} Ја држим да сте и до сада били задовољни делима владиним и очинском бригом к 
 није била тајна; али све, што је он до сада знао о томе било је магловито и непоуздано.</p> <p 
а стварност говорила је: да се Враничић сада налази у непријатељској земљи, да је он човек који 
ћа.{S} Спас и интереси династије морају сада овде бити над свим осталим обзирима.{S} Ђенерал је 
 о промени политичка правца и удаљавању сада приближених личности.</p> <p>И ако је Врбавац конт 
<p>Међутим, ако икада, Враничићу је баш сада било потребно да прибере сву своју пажњу на земаљс 
ље се у прокламацији говори, како је „у садањем тешком магновењу прва потреба да се јавни поред 
p> <p>За ову доставу тадашњи капетан, а садашња начелник, Вујадин повукао је грдну вуру и у мал 
оши писане пашквиле, у којима се напада садашња династија а кује се у звезде династија Црнојеви 
 одмах да позна разлику између прошле и садашње владе.“</p> <p>У том правцу говорио је Ратко да 
у воду и да једним дахом одува цело ово садашње, труло и нездраво стање, које притиска Балканиј 
ативци људи су с извесном прошлошћу.{S} Садашњи либерални великаши били су писарчићи и чибикџиј 
 течан отров.{S} Но њима је то мало.{S} Садашњим отровима махнишу што се лако растварају и брзо 
и њеној, као и о свима другим прошлим и садашњим гресима, почеле су бивати блажије и налазити и 
тво гаји - никад нису биле повољније од садашњих. — Сва је опасност само у томе, да Растислав и 
ак незнане рајевине дала све: прошлост, садашњост, будућност, родбину, браћу, старе родитеље, ц 
“; достојно је похваљена <pb n="193" /> садашњост, с обадве стране исказане су још лепше наде н 
</p> <p>Тако званом либерализму припада садашњост.{S} Мутимир је покушао да му одузме власт, ал 
 бистра врела планинског.{S} Прошлост и садашњост, снови и јава, оно што је у истини било и оно 
е.{S} Мало је теже одговорити сад овде, садашњости — рече кнез с очевидним багателисањем.{S} По 
ом, — Што ће грешна прошлост у блаженој садашњости?</p> <p>— Господину проти остало свега још н 
х ја умео рећи о будућности.{S} Односно садашњости приметићу толико: ви се сад срдите без узрок 
а право да се узда онај, који има све у садашњости, а није кадар да то очува.{S} Што год се мис 
овеку упали кућа, или му плане и изгоре саденуто жито у камари.{S} То свак жали, али нико не од 
ких црвењака, а не само слободњака..{S} Садиградски црвени републиканци — то су ваши најбољи пр 
га шта то радиш и он одговара:</p> <p>— Садим човека!</p> <p>— У овоме можда има и претераности 
ажан са свог дубоког научно-философског садржаја.</p> <pb n="169" /> <p>Чак ни сам апсански зав 
учава и цени.</p> <p>Ево, каква је била садржина тога акта, који је толико привукао пажњу пуков 
о из двора.</p> <p>Писмо је било кратке садржине и управо врхунац дрскости.</p> <pb n="516" />  
 преко мене, писали Црнојевићу? знам ли садржину те прениске, бар у главноме? и т. д. и т. д. с 
 њега а јутрос већ цео Звониград зна му садржину.</p> <p>— Дакле, збиља си добио тако писмо? —  
изговорио тако тужно, да се Лепша чисто сажали, и она га обасу пољупцима, али му на његов захте 
 главом, као што се чини кад човек кога сажаљева.</p> <p>- Прочитајте ове књиге после 5-6 годин 
ити сведоке како је чедна.{S} Шта ћемо, сажаљевам рђав случај, ал тако је кад неко има повласти 
учитељски:</p> <p>- За сваку је осуду и сажаљење оно што се синоћ десило.{S} Ја сам одмах сазна 
прошлост, о којој не вреди говорити.{S} Сажаљењу нема места.{S} Овде је вођена битка.{S} Ја сам 
 одговори ништа на ово питање.{S} Он се саже и прошапута Зару на ухо:</p> <p>— Шта је ово?{S} О 
 је мало ноћас? — упита слуга и опет се саже своме шаву.</p> <p>— Ништа, гледам да ли су спремн 
де по војнички пред намесника и покорно саже главу.{S} Растислав му нешто шапну на ухо, доктор  
ки перваз.</p> <p>Но ађутант му се опет саже на ухо и опет га упита:</p> <p>— Шта да им кажем,  
 највише се заузимала да се он с Лепшом саживи, али што је претерано, претерано.{S} Најпосле он 
но растопљено, усијано гвожђе, које све сажиже.</p> <p>„Најпосле сви органи редом отказују даљу 
а сваким даном све се више губи, управо сажиже се на живоме огњу, који јој је страшни отров зап 
ду још и то, да ће се народна скупштина сазвати од данас за месец дана, да министри, државни са 
кнез има и практична интереса да све то сазна, јер ће му то у неколико бити кључ да позна смеро 
м круговима.</p> <p>Сва околина кнежева сазнавала је да ће с пунолетством настати големе промен 
латку наду...</p> <p>Јес, Пава је јасно сазнавала да се налази на такој раскрсници, да стоји пр 
 озбиљну љубав кнежеву.{S} Она је јасно сазнавала да кнеза и њу, просту сељанку, дели таква про 
но је све.</p> <p>Јес, Пава је то јасно сазнавала да пред њом стоји избор, али избор који се мо 
понесе његово властољубље.{S} Све то он сазнаје, с тога увек тражи да се веже с ким год који је 
едбе, пошто је рачунао да су противници сазнали за све његове планове.{S} Промењена је и шифра  
одакле потичу немири у Турској.</p> <p>„Сазнали смо били и за друге тешке оптужбе противу вас.{ 
ју с жандармом Илијом, а даљим трагањем сазнало се да је овај жандарм дуго служио код Врбавца и 
јатељство, будећи у њему, мало по мало, сазнање о опасности, која му прети од Врбавца, а будећи 
вога: лежао је полеђушке; имао је мутно сазнање да је још жив, али иначе није ништа више осећао 
свију мојих напора, ја сам, како рекох, сазнао само толико, да ме на, колима некуд журно возе.{ 
 коју не дира — па би већ доста којешта сазнао што пре није знао.</p> <p>— Кад ви тако много зн 
а скромно и са снебивањем.</p> <p>Да би сазнао уме ли ова жена ћутати и како се држи кад јој зл 
p> <p>...{S}Ђенерал је напослетку и сам сазнао ту неопходност.{S} Он је сам својом руком испио  
 чак је и заљубљен у њу.</p> <p>Све ово сазнао је Растислав још на путу.{S} Он је још изодавна  
но што се синоћ десило.{S} Ја сам одмах сазнао целу ствар.{S} Срамота је велика, и ја сам још с 
било незгодно.{S} Она најпосле мора све сазнати.</p> <p>— Доцније, доцније — рече ђенерал за то 
тајности, те да виде да ли ће што о њој сазнати с друге какве стране.</p> </div> <div type="cha 
даније момке.{S} Само се још није могло сазнати, да ли Илија и сад општи с Врбавцем.</p> <p>За  
 дивљаци спремају — није се могло тачно сазнати, пошто они све то крију као своју племенску тај 
кама.{S} Колико сутра за ово писмо могу сазнати и други, и онда је све доцкан.{S} Дакле, ако си 
е може чекати док једно дете подрасте и сазре, за што ће требати још бар десетак година; скупља 
ију у организму, у сваку капљу крви, ту сазрева, јача, шири се, осваја све, обузима све, отровн 
ве, а ово је утицало да дете почне брзо сазревати.{S} Тако је растао млади кнез полако у загушљ 
 припрема, планирања, ствар је већ била сазрела у души његовој.{S} Прво је мислио, после је на  
} Све је удешено како треба, прилике су сазреле, дошло је време да се испуне најлепши снови ђен 
о из руке у руку, променио је био многе сајбије док најпосле не падне шака старој Шеремет бегов 
јка још пре толико година.</p> <p>Лепша сакри руку у којој је држала слику међу боре од хаљине, 
у.{S} Чим их виде ова жена брзо врдну и сакри се унутра.{S} И ако је био већ сумрак, они у овој 
акав отров који се годинама може носити сакривен, а да не изгуби снагу.{S} Даље, хтели би отров 
олако малени прамичци беличаста дима од сакривене цигаре.</p> <p>Данас је г. министар тако пора 
у у плач.</p> <p>Она се нагло окрене да сакрије сузе.{S} Чинило јој се да се понижава кад плаче 
моја дипломација и твоја полиција да се сакрију пред женама.{S} Госпа Цанку да узмеш ти за упра 
сасвим изгуби, а ако се примиче, они се сакрију за кестеново дебло и ту чекају док људи прођу.< 
, па та одсечена глава утекла и овде се сакрила, а од њиних суза после постала цела ова бара.</ 
је овај пас, да се нису они ђаволи овде сакрили?...</p> <p>Говорећи то сељак удари кундаком о л 
тигла, ко их дочекао, ко их је примио и сакрио, једном речи све се зна, само што несрећним случ 
ена жена, од које је муж лако могао све сакрити.{S} Ако је што и опазила, не слутећи ништа зло, 
ко снажне душе, да је сву ову буру умео сакрити и закопати дубоко у душу и срце своје, а с поља 
била округла трокатна полица, претрпана саксијама с цвећем.{S} Кнез је волео цвеће, а његова ро 
застаде за тренутак у сали да загледа у саксији свој красни фикус, који јој од неког доба беше  
, отишао у главну касарну, где је одмах сакупио све батаљоне команданте и преко њих узео под св 
о за мушкарце, спремљено је било шунке, саламе, сува језика, разних сирева — у опште, потпун го 
од Лепше, Мона полако отшкрину врата од сале, промили главу и рече кнезу: — Певаш, певаш, обеше 
 развашарио у својој љубавној битци, из сале се чула шкрипа кнежевих корака и осећао се мирис о 
 овако транџирала госпођу Ловимук у дну сале, на врху сале чу се грохотан смех.{S} Око бив. мин 
ала госпођу Ловимук у дну сале, на врху сале чу се грохотан смех.{S} Око бив. министарке госпођ 
,“ но она никако не хтеде.{S} Кад су је салетали питањем што не игра, она се извињавала:</p> <p 
 Лепшу да јој узме слику.{S} Али баш то салетање његово пробуди радозналост женску, и Лепша <pb 
зивао да му није хладно, а доктор га је салетао <pb n="205" /> да су лични осећаји варљиви, а п 
ти!{S} Али остави, кад ти велим! — поче салетати кнез Лепшу да јој узме слику.{S} Али баш то са 
 прискочи кнезу доктор.{S} И он га поче салетати и молити да се огрне.{S} Кнез је доказивао да  
њем чекао да се Мона врати.{S} Одмах је салете запиткивати: оде ли Лепша? како оде? шта вели? к 
јаузн.</p> <p>Она застаде за тренутак у сали да загледа у саксији свој красни фикус, који јој о 
ку повеле и тако их све одвели у велики салон.{S} Ту затеку бабу.{S} Он је седео на великој сто 
.</p> <p>Мона уведе гошћу прво у велики салон; после се предомисли: — Хајдмо у мој будоар, ту ћ 
ве ово лепо и укусно; прави министарски салон.{S} Нисам мислила да је све овако лепо — примети  
лике коштати.{S} Хоћу да реновирам мали салон.{S} Жута свила!{S} Све ће бити од жуте свиле.{S}  
он као муж плаче и кука!</p> <p>После у салон уђе и мајка, а бабо удари још више у плач и пође  
арадним униформама, цивилни чиновници у салонском оделу и грађани у најразличнијем руху, све се 
не очи.{S} Обадва прозора на пространом салону била су отворена и свежи пролетњи ваздух, помеша 
беручке узе за рамена и полако изгура у салу.</p> <p>— Хајд тамо, па чекај, ветропировићу један 
м — одговори момак.</p> <p>— Уведи је у салу и реци да ћу ја сад; нека ме малко причека.</p> <p 
гледалу, искашља се па се упути право у салу, где га је чекала непозната госпођа.</p> <mileston 
 видели, како кнез на поздраве одговара салутирањем.</p> <p>Кола уђоше у кнежев дворац.</p> <p> 
 сам лутам по тој пустињи!{S} Сам, сам! сам!{S} Остављено сироче!{S} Остављено саморано сироче! 
утант баци још један поглед по дворани, сам помаче напред столицу за коју је имао сести кнез, а 
S} Ја сам лутам по тој пустињи!{S} Сам, сам! сам!{S} Остављено сироче!{S} Остављено саморано си 
 кад сам дошао?“ — питао <pb n="485" /> сам га ја. — „Изгледали сте као обично; рекли сте ми да 
ако вам је.{S} Додиривао <pb n="628" /> сам бакрене жице што су ишле од главе ногама и осетио с 
бити од жуте свиле.{S} И <hi>брату</hi> сам показивала; и њему се допада.</p> <p>Док је госпођа 
оре!{S} Ја сам лутам по тој пустињи!{S} Сам, сам! сам!{S} Остављено сироче!{S} Остављено самора 
 мора ломити између њега и ђенерала.{S} Сам ђенерал поставио је био питање тако.{S} После жесто 
 вашој дрскости, господине ђенерале.{S} Сам злочинац и убилац <pb n="316" /> он говори о туђој  
им правцем, не зна више мере у томе.{S} Сам народ добро је карактерисао ту своју особину послов 
емнији.</p> <p>„Шта је кнез Мутимир?{S} Сам за се ништа.{S} Обично размажено, покварено дериште 
даде знак другоме да стане и да чека, а сам погна ближе обали, према ове две црне прилике.</p>  
руком знак Кугићу и доктору да изађу, а сам оста са својим ађутантом.{S} Сели су на диван и Зар 
истарске седнице; људе остави напољу, а сам уђе унутра.</p> <p>Ту је сад настала сцена вредна м 
првог тренутка, опет спусти на талпу, а сам узе дрхтати целим телом.{S} И да није било Жике, ко 
 и посла га да пробуди сеоскога ћату, а сам с Глуварићем и чича Срејом оде општинској кући.</p> 
да <pb n="51" /> боже!... поштење!{S} А сам се облизује.{S} Ама ће да сева обрамица.{S} Чек сам 
 сам је узнемирену, усплахирену — једва сам је склонио да легне у постељу.{S} Кад би бог дао да 
: „Полако, господине, полако!{S} Шта га сам их ја овде виђео... их хи... каквих људи!{S} Па кам 
} Зар сан и мој министар г. Кугић, кога сам рођеним очима гледао шта ради у седници „Балканске  
ену, она продужи живо:</p> <p>— Од кога сам да сам чула, то је све једно; само ја питам тебе, ј 
удите слободни.{S} Ја вас волем, с тога сам и тежио толико да вас видим овде.</p> <p>Јела је са 
иво и непомично.</p> <p>— Та да; с тога сам те мало пре и позвао.{S} Наравно, ти ништа ниси зна 
клањати: „Добар дан, добар дан... слуга сам понизан, Ваша Светлост!“</p> <p>— А... а... а, <for 
 истом уверењу као и остала публика, да сам умро од гушобоље.</p> <p>Кнез га пресече.</p> <p>—  
 уста била тако запушена и стегнута, да сам једва могао на зор по мало дисати.{S} Шта је било д 
 ради? и знаду ли они, који то раде, да сам ја поданик, грађанин и представник Француске?{S} Не 
 у каквој сам се прпи нашла! — боже, да сам могла у земљу бих пропала.{S} Дошла госпа Цанка, па 
 отворено.</p> <p>— Ваљда не мислиш, да сам за време свога бављења у Паризу живео у каквом мана 
шини отимао и копрцао.{S} Не, не!{S} Да сам ја био прошле ноћи ухваћен, о томе не може бити ник 
 може с обадве шакама по коленима, — да сам богдице ја млада, па да нешто срећом мени когод пон 
ка је мени што ја нисам тако лепа, а да сам богдице ја као то ти, виделе би ви све ћеркане шта  
} Еј, леле мени старој и дртој.{S} А да сам нешто ја!... — Она се пљесну што игда може с обадве 
миру, овај је то ухватио и нагнао га да сам испије тај отров, и сад, на један пут, тај исти ђен 
било даље ја не знам; сва је прилика да сам у тај мах изгубио свест и пао у занос.{S} Не знам к 
срдито рекнем овим непознатим људима да сам ја слободан грађанин француски, уз то и чиновник у  
јен...{S} Ко то каже?{S} Није истина да сам ја узео паре; то је лаж, развукли су други; јес, др 
да се врати с кнезом у Звониград, па да сам лично предузме даље трагање.{S} Он је сад личио на  
 којим сам ја то рекао.{S} Истина је да сам то од многих слушао, као што је истина и то да мног 
уком срдито!</p> <p>— Ви заборављате да сам ја унук човека који је узвикнуо — „Народе, снаго мо 
 је око непрекидно осећао на себи; и да сам одахне од надзора, што га је опет он, Врбавац, води 
моју малену снагу, но ја ћу доказати да сам достојан понети његов свети крст мучеништва.{S} Мен 
вер да се претрпи ни неколико сахати да сам поднесем оставку, да не изгледа да ми је отета“ — м 
а продужи живо:</p> <p>— Од кога сам да сам чула, то је све једно; само ја питам тебе, је ли то 
е кнез.</p> <p>Не знам, али се сећам да сам још као дете слушао од једног старог Турчина, да ко 
мо.{S} Јес, ја вам ево искрено кажем да сам намеран, да вам дам одмора, после многогодишњих нап 
ости: „Деле мајке, како је леп - као да сам та ја родила.“</p> <p>Ова је баба била искрен и лој 
уго сам тако лежао, а било ми је као да сам у паклу.{S} Поред свију мука, које сам и иначе имао 
им, али врата оставим отворена, тако да сам све могао контролисати шта с вама раде.</p> <p>Заре 
оме памћењу.{S} Сећам се само толико да сам се почео копрцати и отимати да се ослободим, али шт 
ремишљао како би ђенералу било тешко да сам саопштава жени страшну новост, јер би јој ту морао  
ине, на нашу несрећу, а боље би било да сам јутрос врат сломио кад сам амо пошао, па да сад ниш 
 <p>- Радо бих их чуо - људи смо; можда сам где што и погрешио.{S} Свакако радо бих чуо где сам 
{S} Ствар ми је изгледала подозрива, ја сам ставио под присмотру и Милоја и жандарма, а потеру  
факт, госпођа је прошла поред двора, ја сам с прозора видео њена кола и познао их по оним красн 
е?!{S} Али поред свију мојих напора, ја сам, како рекох, сазнао само толико, да ме на, колима н 
 старче, овде никаква ваша чељадета, ја сам ти већ казао једном — рече доктор немарно.</p> <pb  
м, волем, волем... ја сам његов роб, ја сам готова на све, па за што ме онда карате!“ ...</p> < 
> <p>— Бојећи се да вам што не буде, ја сам за сваки случај хтео да имам у рукама главнога покр 
ко!...{S} Јао!{S} Мене су преварили, ја сам обманут.... дали су ми да поједем креслу јерусалимс 
; ја имам записку, ја могу доказати, ја сам био само посредник...{S} А и шта је двадесет хиљада 
о границе.{S} Ради сваке сигурности, ја сам му придодао два жандарма, преобучена као сељаци, с  
вац. — Но ја нисам само пред гробом, ја сам у гробу.{S} Ја нисам само осуђен нам смрт, ја сам в 
 <pb n="510" /> кнеза.{S} У осталом, ја сам вазда готов да пред судом историје примим на се сву 
е споменух...{S} У осталом, господо, ја сам готов на све.{S} Овај дом, у коме се ми саветујемо  
мо осуђен нам смрт, ја сам већ умро, ја сам покојник.{S} Смрт није више ван мене, она је у мени 
чујем ове речи:</p> <p>„Сироче! јес, ја сам сироче! ја немам никога свога.{S} Ова гадна тичурна 
у.{S} Ја нисам само осуђен нам смрт, ја сам већ умро, ја сам покојник.{S} Смрт није више ван ме 
ед кнеза и поче:</p> <p>— Господару, ја сам, молим покорно, овде началник....</p> <p>Вујадин не 
тотине.{S} Истина, један од главних, ја сам водио - али ту је било толико људи старијих, искусн 
ати.</p> <p>Он протрља очи.</p> <p>- Ја сам почео нешто говорити некој девојци? - упита он докт 
{S} Али ја га волем, волем, волем... ја сам његов роб, ја сам готова на све, па за што ме онда  
оче, остала је мала без оца и мајке; ја сам је и подигла.</p> <p>— А је ли вам удата ћерка?</p> 
— ја се још не бојим, још се не дам; ја сам још млад“....</p> <pb n="367" /> <p>У таквом се рас 
смете мене да терате?“ Нећу да учим; ја сам кнез; ја не морам да слушам; ви морате мене да слуш 
="#SRP18892_N2" /> Неваљала жена!{S} Ја сам је укротила.{S} Пошто је 7 пута прошла кроз мачије  
та шума, пусто поље.. пусто море!{S} Ја сам лутам по тој пустињи!{S} Сам, сам! сам!{S} Остављен 
{S} Ја сам свему крив!{S} Лудило!{S} Ја сам био у правом лудилу — Све ово изговорио је кнез ско 
 у томе доста <hi>либералан</hi>.{S} Ја сам слушао да у Балканији има крајева, где домаћин не с 
а бити да је кривица била велика.{S} Ја сам нешто начуо.{S} То је било некакво тровање; потрова 
а места.{S} Овде је вођена битка.{S} Ја сам побеђен — право је да погинем.{S} Улог за који се и 
ладина га је мрзила као тиранина.{S} Ја сам нашао готову заверу.{S} Ја је нисам први створио.{S 
и.{S} Силом баба у рај! — не иде.{S} Ја сам те амо довела за твоју срећу!{S} Ја баш нећу с тога 
— Затворите врата.{S} Свршено је.{S} Ја сам се решио.{S} Молим вас затворите врата.</p> <p>Кнез 
 Није хапса ништа, мој господине.{S} Ја сам дошао амо да погинем.{S} Но одмах нам чељаде амо да 
здајник стрељани.{S} Сад бирајте.{S} Ја сам учинио своју последњу дужност.{S} Око те ствари нећ 
а длаку, па ма како се ви држали.{S} Ја сам решен да се не дам ничим омести.{S} Једино могла би 
прилично смо га у томе искварили.{S} Ја сам га узимао у помоћ за државне интересе, а ђенерал га 
 не морате им ништа ни спомињати.{S} Ја сам то вама рекао тек онако узгред.{S} А и шта ће то њи 
 — Мене мрзи ваздан философирати.{S} Ја сам човек од дела.{S} Мисли како год знаш, и смисли што 
у столице на којима седе мртваци.{S} Ја сам ђенерал, ја имам војску, војска има пушке, пушке им 
но истинско мерило — то је човек.{S} Ја сам хтео убити човека, и ја сам крив...</p> <p>Ђенерал  
 Ја се у тим стварима не разумем.{S} Ја сам што рекле Швабе. <foreign xml:lang="de">Ein alter H 
 престо с неким страхопоштовањем.{S} Ја сам био слободан од тих предрасуда.{S} Сматрао сам да ј 
к, измучен дуготрајним страдањем.{S} Ја сам стајао над њим; гледао га и чисто се нађох у неприл 
о; рекли сте ми да вам посветлим.{S} Ја сам вас испратио до у собу, помогао вам да се свучете,  
сажаљење оно што се синоћ десило.{S} Ја сам одмах сазнао целу ствар.{S} Срамота је велика, и ја 
е већ почела била да окреће коло.{S} Ја сам био однео гибаницу и тикву вина на трпезу где су се 
 зар туна? — упита Пава зачуђено.{S} Ја сам мислила да је доле у потоку.{S} Их, да знаш, стрина 
p> <p>— Ја не разумем вашу срџбу.{S} Ја сам рекао само оно што у истини постоји.{S} Јес, књажев 
које закони казне као велеиздају.{S} Ја сам га спасао од те срамоте, али његовом опасном ровењу 
нез само спомене војном министру.{S} Ја сам г. министру о томе већ говорио, само нека му сад и  
о.{S} Ја ту нисам радио за новац.{S} Ја сам се машао много више.{S} А Турска је морала.{S} Она  
.{S} С тобом говори један мртвац.{S} Ја сам већ свршио с овим светом и немам више ништа заједни 
и огади све, па да што пре бежиш.{S} Ја сам те зауставила.{S} Чувам и сад оно твоје значајно пи 
е не срдиш?{S} Ти нам не замераш?{S} Ја сам свему крив!{S} Лудило!{S} Ја сам био у правом лудил 
хо јој прошапута: „Ништа се не бој — ја сам уза те; куражно само, голубице моја“.</p> <p>Јела с 
ом.</p> <p>— Јес — настави ђенерал — ја сам те хтео убити.{S} Отров сам изабрао с тога што он н 
— рече он, хватајући кнеза за руку — Ја сам прекардашио.{S} Није ми то била намера.{S} Сасвим с 
е; веровала је и жалила га.</p> <p>— Ја сам грешник.{S} Нисам требао правити такве шале. — рече 
и кнез и Каја се погледаше.</p> <p>— Ја сам грешница! — како сам могла онако о не у помислити — 
 Ко је то тамо? — упита он.</p> <p>— Ја сам — одговори Растислав.</p> <p>— Па шта ти је мало но 
 <p>Кнежева слика одговори:</p> <p>— Ја сам по милости божијој владалац Балканије, а рођен сам  
брати с питањем право њему:</p> <p>— Ја сам војник, ја нисам дипломата — а код нас војника, што 
оспођин:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Ја сам; могу ли унутра? - упита кнез.</p> <p>Ушао је.{S} Г 
:</p> <p>— С ким имам част?</p> <p>— Ја сам ђак — одговори младић.{S} Глас му је био јасан.</p> 
исао која му дође била је: „Издаја!“ Ја сам издан.{S} Неко је продро у моје тајне и издао их кн 
и, баш из дружине „Балканска Браћа.“ Ја сам тим људима много обвезана, а и сам им дугујеш.{S} М 
лите — то је нека средовечна жена, а ја сам непрестано мислио да је мушко.{S} Дошав у двор најг 
али гледате сваки свој интерес!{S} А ја сам хтела рећи то, да ви нити сте једини, ни сте највеш 
 Ти си ме заборавио, господару!{S} А ја сам пређашњих година бивао толико пута у вашем дому.</p 
..{S} И зар сам ја ту био сам!{S} Та ја сам ту био тек само један од стотине.{S} Истина, један  
се скоро пун сахат.{S} Неколико пута ја сам прилазио ближе да видим како вам је.{S} Додиривао < 
могадох учинити.{S} Од главе до пете ја сам био увијен некаквом јаком стегом, каквим ужетом или 
е навалично кињење!{S} А колико јуче ја сам га спасао од сигурне смрти.{S} Како злобно срце мор 
овек.{S} Ја сам хтео убити човека, и ја сам крив...</p> <p>Ђенерал се загрцну, поћута, па онда  
 целу ствар.{S} Срамота је велика, и ја сам још синоћ, наредио да јутрос рано све буде готово з 
 средствима“ — рече ми овај човек, и ја сам ову реченицу нарочито упамтио, пошто ми је она у не 
паре — све то вечито ме је бунило, и ја сам се вазда старао да одагнам те мисли и да не мислим  
нека неодољива снага да дођем амо, и ја сам одмах наредио да се преже.{S} Можда с моје стране н 
обро је нека глупа маса верује.{S} И ја сам јавно жалио.{S} А ја га мрзим.{S} И други су га мрз 
{S} Једила ме је цела ова комедија и ја сам био зловољан и нерасположен да одговарам на постављ 
ве се две женске изгубише у даљини и ја сам у мрачној алеји, за неко време, назирао само њине н 
трпа моју лепу румену ружицу.{S} Али ја сам галеб, бурна тица морска, што слободно полеће над г 
 моје стране нису биле жртве?{S} Али ја сам те волела и вољно сам их приносила, мислила сам на  
атељ мојој династији, но што сам јој ја сам...{S} А шта оно рекосте друго?..{S} Ах, да! „После  
та неваља!{S} Гад смрдљиви!...{S} Ал ја сам крива!{S} Знам ја ко је теби напунио главу!{S} То ј 
де.{S} Но ако је твоја воља, да одем ја сам да погледам - рече онај други.</p> <p>- Најбоље ће  
вање мора бити потпуно.{S} У осталом ја сам ту; из Звониграда се никуд не мичем.{S} И зар бих ј 
/p> <p>— Ја нисам развратник, управо ја сам још и сувише млад да бих то могао бити.{S} Али ја в 
> <p>— Имам... поћерка ми је; управо ја сам јој тетка; сироче, остала је мала без оца и мајке;  
 везама с Црнојевићима.{S} У почетку ја сам се бојао да ме не стану испитивати о стварима које  
ава.{S} Но Грујица није ништа знао. „Ја сам мислио да је с вама.{S} Ваљада је горе с батом“ — р 
 официри причају да им ви говорите: „Ја сам ваш балканиски врховни командант.{S} У мене ви глед 
за тренут да дахне, за тим продужи: „Ја сам ишао све даље и даље напред.{S} Дођем до последњих  
доле конаку да потражи кћер.</p> <p>„Ја сам отац; мени то најбоље личи да је осветим, ако је за 
а своје старије, да не слуша мене, која сам је подигла од литре меса...</p> <p>— Јес, лепо би т 
а то, како већ по самом начину, на која сам амо доведен, могу видети, <pb n="481" /> да имам по 
ескарактерне лопуже и кукавице:{S} Жика сам био би у стању у том тренутку да удари на њих дваде 
 доћи.</p> <pb n="674" /> <p>— Задржала сам се важним послом, мили мој!{S} Ствар се тицала твој 
ао рано, нисмо се ни видели.{S} А имала сам да ти кажем....</p> <p>Но госпођа на један пут заст 
 n="424" /> и гласно се насмеја. „Знала сам ја то.“ - рече она с очевидним задовољством.</p> <m 
ли кад ми рече да си са зетом, рачунала сам да могу ући и без пријаве.</p> <p>Говорећи ово, гос 
 — рече Мона срдачно.</p> <p>- Рачунала сам да од проста познанства не може бити никакве штете  
збиљно и врати се Пави.</p> <p>- Питала сам га за хоџу — прошапута она Пави; за тим додаде глас 
до ситница.</p> <p>— Пет година провела сам у затвору. </p> <p>И ако је све то знао, пуковник с 
потпуно на себе.{S} А за све то тражила сам само једино: — твоју искреност, твоје поверење — да 
олела и вољно сам их приносила, мислила сам на твоју круну, и радила само у твом интересу, забо 
> <p>— Је ли да ти је чудно?{S} Мислила сам да ћу те изненадити.{S} Е, ево да чујеш.{S} Јутрос  
2" /> <p>— Ах, да!{S} Прво и прво дошла сам да те псујем, да протестујем...{S} То јест, наравно 
 одавде?</p> <p>— А! мој род!{S} И сама сам већ заборавила одакле сам родом.{S} Тамо чак с ерде 
те никога који би вам могао рећи: овима сам и ја помагао да дођу на престо.{S} Никад никоме нис 
намештала у дворани и будоару — Уверена сам да од кад је Балканије и од кад је скупова у њој, н 
и оно што је <hi>за њену срећу</hi>, па сам тако и учинио.</p> <p>— А не - рекох ли ја теби, жи 
нерал балканиски верно служи престо, па сам дошао да вам благодарим — рече кнез подругљиво.</p> 
па је све мува, а мени жао за фрајлу па сам плакао.....</p> <pb n="491" /> <p>Ратко спусти дете 
сте сами.“ — „Па како сам изгледао, шта сам ти рекао кад сам дошао?“ — питао <pb n="485" /> сам 
 ви имате против мене од неко доба; шта сам вам ја натрунио?</p> <p>Растислав се чисто прену; о 
м се отпоче формалан испит: ко сам? шта сам? и од кад сам овде у Звониграду?{S} Осећао сам се в 
а <pb n="311" /> што ме кривите?{S} Шта сам вам ја учинио? и шта је то „све“ што велите да знат 
 Шта си сад толико бленуо!</p> <p>— Шта сам бленуо!{S} Загледао се нешто.{S} Чуда, боже, па шта 
ра — рече консул увређено.</p> <p>— Шта сам знао чинити!{S} Људи који су били у стању да ме она 
о је Мутимир њој рекао.</p> <p>— Па шта сам ја крив, за Бога!{S} Најпосле то је само био говор, 
 тако никакав карактер.</p> <p>— Па шта сам ја могао!</p> <p>— Немој се пренемагати, немој шере 
ако радо бих чуо где сам, кад сам и шта сам учинио против вас. </p> <p>- Ви ширите о мени гласо 
образе лижу пламенови.</p> <p>— Али шта сам ја за то крив!{S} Растислав, Ратко, Митрополит, сви 
p>- Елем, сем политичких разлога, отров сам изабрао и с тога, што је, по мом нахођењу, од њега  
енерал — ја сам те хтео убити.{S} Отров сам изабрао с тога што он најмање прави ларме и најзгод 
у од вас будем тражио.</p> <p>— Па, кад сам већ дошла, милостиви господине, можете се слободно  
о.{S} Свакако радо бих чуо где сам, кад сам и шта сам учинио против вас. </p> <p>- Ви ширите о  
лупам,....{S} Излази, шта ме нудиш, кад сам ти сто пута казао да <pb n="36" /> бели почињу.{S}  
д треба дар заови, него шта мислиш, кад сам однеговала онакога брата сокола — рече она шалећи с 
та је даље било — не знам ништа!{S} Кад сам се пробудио јутрос у 8 сати, видео сам, изненађен,  
 л те?{S} Улили ми?{S} Па, лепо!{S} Кад сам ја тако човек који се даје надувати са стране, што  
д просута јела, прући на канабе.{S} Кад сам јутрос добио рапорт о свему овоме, дигнем се сам у  
друму, а ја продужим шетњу даље.{S} Кад сам био на по алеје, поред мене прођоше две женске, кој 
ру.{S} Ја је нисам први створио.{S} Кад сам ја дошао, ствар је већ била зрела.{S} Они су хтели, 
уго остао у том несвесном стању.{S} Кад сам се почео повраћати к себи, нађем се намештен у насл 
уснама.{S} За тим продужи:</p> <p>— Кад сам се одлучивао на тај корак није ме ни мало руководил 
га, околишно, колико је било часова кад сам ноћас дошао кући.{S} Он ми одсечно одговори: „3 час 
су то твоје ствари — рече она, а ја кад сам једном рекла доста, онда доста, па квит.{S} Што мог 
 још који пут?</p> <p>- Не знам; од кад сам ја овде чини ми се да није....{S} А и забунђала се  
рмалан испит: ко сам? шта сам? и од кад сам овде у Звониграду?{S} Осећао сам се веома уморан и  
сам осећао да ме болу ноге и бутине кад сам пошао преко собе.{S} Последње што памтим то је, как 
жу, да човек најбоље примере износи кад сам себе узме за пример — рече Врбовац и продужи опет х 
 после никако се нисам могао сетити кад сам и како сам дошао кући!{S} Дозовем одмах момка и упи 
како сам изгледао, шта сам ти рекао кад сам дошао?“ — питао <pb n="485" /> сам га ја. — „Изглед 
е би било да сам јутрос врат сломио кад сам амо пошао, па да сад ништа не знам!...{S} Но те мол 
title>“.{S} Како се био запрепастио кад сам просто заповедио да му се растури већ спремљен слог 
ш хлеб.{S} Ваљда је мени ласно било кад сам морала сваког гада...{S} Али, шта ћу.{S} Боље и то  
већ поче тикати) ти ваљда и не знаш кад сам те ја први пут видео.{S} То је било у Јеленику.{S}  
.{S} Никад не спомињеш њено име.{S} Сад сам га први пут чула из твојих уста.{S} За што је то?</ 
 И ако није безопасан, Растислав је сад сам и с њим ти се лакше борити.</p> <p>— А још даље?</p 
...{S} А ту лакост ја ћу већ видети сад сам на себи - примети ђенерал с лаким осмејком на уснам 
ао из дворане незадовољан, љут.{S} Пред сам излазак кнежев десило се нешто што је државника Рас 
мржња спрам тебе.{S} На против, кад год сам дубље мислио о тој ствари, твоја слика силом ми је  
рао то на једну то на другу страну, све сам се више заплетао у некакве жице, које ми се обавише 
тава? — говорио је конзул.</p> <p>— Све сам брижљиво прегледао и све је било у потпуном реду.{S 
друге, што се поводио, кад је могао све сам учинити, а да никога не пита.{S} Кад ствар тако сто 
.</p> <p>— Па... живим, господине; овде сам сад с ћерком.</p> <p>— Шта, зар имате ћерку?</p> <p 
ар.</p> <p>— Упитам особу у домино, где сам ја ово? и шта се ово самном ради? и знаду ли они, к 
 с г. Црнојевићем и његовом браћом: где сам се с њим упознао? колико смо времена заједно били у 
то ми је она у неколико објашњавала где сам и у чије сам руке запао.{S} Овај човек саветовао ме 
зао сам сву своју снагу да разберем где сам? куда ме воде и шта се збива око мене?!{S} Али поре 
 нисам имала.{S} У моме крају, тамо где сам ја рођена, тровање је врло често.{S} Ту обично жене 
и погрешио.{S} Свакако радо бих чуо где сам, кад сам и шта сам учинио против вас. </p> <p>- Ви  
у поступака, када човек не може да буде сам <pb n="427" /> свој господар.{S} Има особа које так 
јао подругљив осмех.</p> <p>Кнез се узе сам обраћати, то једном, то другом човеку; питао их је  
каже шта је, па онда одреши торбу и узе сам причати све што је знао.</p> <p>Његовом другару мор 
ађутанта.{S} О другоме се мислило да је сам кнез.{S} Свет га поздрави бурним усклицима, а многи 
у и сам сазнао ту неопходност.{S} Он је сам својом руком испио отров, који је за ме био спремље 
толицу, те с „висине пирамида“, како је сам рекао, уз урнебесни смех и пљескање веселе дружине, 
до овако висока звања дошао је, како је сам говорио, „трудом и приљежањем“, поглавито умешношћу 
, пуковник узгред спомену и то, како је сам лично свратио у кујну да надгледа спремање црне кав 
ма је хтео да остану тајна, радио их је сам, не поверавајући се никоме, сем оних који су били н 
у неколико објашњавала где сам и у чије сам руке запао.{S} Овај човек саветовао ме „као сина“,  
 сам у паклу.{S} Поред свију мука, које сам и иначе имао, сад ме спопаде и нека страшна врућина 
едан мах долетеше до мене ове речи које сам сасвим разговетно чуо: — Јесте ли му оставили отвор 
од!{S} И сама сам већ заборавила одакле сам родом.{S} Тамо чак с ердељске границе.</p> <p>Пуков 
и колико има година од тада!{S} Донекле сам бројала, па се после пометох у рачуну...“</p> <p>Ов 
е? — упита кнез.</p> <p>— Даље?{S} Даље сам ти већ рекла да те је од Врбавчевих интрига спасао  
при свом тврђењу.{S} Упитам га: „с киме сам дошао?“ Вели ми: „дошли сте сами.“ — „Па како сам и 
вели ми: „врло добро, г. начелник, томе сам се од вас и надао.“</p> <p>Истина, ми смо напред ви 
трос ми је била госпођа Цанка.{S} Од ње сам све чула.{S} А њој је, вели, казала госпођа Цинцар- 
увек тражи некако, ма и несвесно, да се сам бар пред собом оправда- Ово, што горе поменух, био  
чају, да ниси ти на време похитао да се сам одазовеш, бојим се да наша чедна Лепша не би тебе с 
д себе и кнеза и Растислава, како би се сам што боље прибрао и спремио за одсудан тренутак.{S}  
за част.{S} У Хрватској, веле, сељак се сам хвали по целоме селу кад са женом изиђе у град па с 
с добио рапорт о свему овоме, дигнем се сам у конак да видим шта је.{S} Пођем његовој соби.{S}  
оја крв...{S} Ја нисам убилац.{S} Он се сам убио; убило га његово зло...</p> <p>Ђенерал је сад  
тегом, каквим ужетом или чак и жицом те сам изгледао као дете у повоју, или као каква мисирска  
Пусте их пред дежурног, но он не бејаше сам.</p> <p>Боја нагласи да имају „голем један посла“ и 
то је седам села и чим се укаже зора, и сам ћу се кренути.{S} Милоја и жандарма повешћу са собо 
 човек, који је одрастао у републици, и сам је по убеђењу републиканац. — А то је најбољи прела 
тај синко, ако бога знаш!{S} Јамачно, и сам имаш деце или родбине!{S} Помисли каква грдна срамо 
е ствари, често и најмање ситнице.{S} И сам је имао веома развијен оговарачки дар.</p> <p>— Г.  
“ Ја сам тим људима много обвезана, а и сам им дугујеш.{S} Многи мој савет дошао ти је по њихов 
, пошто је мало поћутао, он покуша да и сам окрене ствар на шалу.</p> <p>— Та да, за медведа, у 
ана, око подне, не испаде за руком да и сам набави шињел, откупив га за добре паре.</p> <p>Посл 
, и Жики не остаде ништа друго, но да и сам пође за њим.{S} Ударише косом.{S} Одмичући се од ов 
о да је објасне; конзул је звао момка и сам га лично испитивао — употребљено је све што би могл 
ор</hi> и доказивао да смо сви ми, па и сам наш владалац управо ништа спрам тог екватора.“</p>  
 болело, било је то, што је на махове и сам осећао да кнез понегде има право.</p> <p>Међутим, с 
 размрскана десна рука а рањен остаде и сам момак.</p> <p>„Једина од пратње кнежеве, стрина њег 
{S} Нешто се десило.{S} Пуковник пође и сам тамо, али је осећао да га подилази нека дрхтавица.{ 
мало.{S} Паша је ситничарио, можда је и сам крао.{S} Ја ту нисам радио за новац.{S} Ја сам се м 
имер из суседне Аустро-Угарске, те је и сам тај састанак прозван страним именом — <hi>јаузн</hi 
 не може радити с њом ништа.{S} Он је и сам мислио да јој доцније мало наговести ствар, али се  
n="570" /> <p>Ратко застаде.{S} Он је и сам осећао да у овој проповеди његовој има нечега што м 
ао своје младићске лудорије, икако је и сам осуђиво и критиковао своје синоћње понашање, и како 
ми чича Милоја лепо, рече му да седне и сам му намести столицу сасвим уза се.{S} Затим извади и 
мех на лицу и доктор се постара да се и сам што пре почне смејати, те додаде:</p> <p>— Ах, нара 
 непријатан, потмуо и расцепљен да се и сам кнез зачуди, искашља се, и у своје оправдање рече д 
стима, час се кељио и покушавао да се и сам насмеје, кад чује како се други горе у зачељу гласн 
е.{S} Момак не приказа никога, чак се и сам не показа, но му се угледаше само широки дланови, к 
азати да се срди, на против, морао се и сам смејати уз кнеза, који се беше заценуо.</p> <p>— Ва 
S} Шта више, он је био вољан да му се и сам исповеди шта је, ко је и да проматра какав би утиса 
 најмоћнији власник, кога ће у ствари и сам кнез слушати.{S} Ђенерал је тражио и титулу. — Раст 
ако си ти могао направити дете кад си и сам дете?</p> <p>— Ја их нисам ни правио, но мој отац — 
је, уживао његово поверење.{S} Делећи и сам зебње Растислављеве мин. полиције предузимао је неп 
ада заузме место с леве стране, скочи и сам у кола, седе с десна, и викну кочијашу: ка..а. а. а 
 и у целој оној групи родољуба, којој и сам политички припада, наћи својске потпоре.</p> <p>Док 
 су били сви у једнаком стању.{S} Чак и сам доктор није био ни мало изостао од осталих.{S} Седа 
меру овом пићу.{S} Ту се преварио чак и сам г. прота, па чак и наш г. Вујадин.{S} А што се већ  
 Јес, данас изгледам добро.{S} То сам и сам опазио А било је већ и крајње време.{S} Зло, да је  
је Мутимир не задржа.{S} Но у томе он и сам посрте напред, колена му се омакоше с глатког отома 
ите ура!“ А да би овима дао пример он и сам разглави вилице и што игда може викну: „Живео!{S} У 
је с презирањем.</p> <p>„Свињари, као и сам што сам.{S} Одлучност једнога претка створила је од 
 је изгубио своје место, ма да је био и сам чувен <pb n="159" /> уметник и управитељ скулпторск 
.</p> <p>Белини слеже раменима. — Ето и сам незнам шта да мислим.</p> <p>— За бога, да то није  
имена по уличном блату, и он се често и сам слатко насмејао каквој згодној досетци сокачкој изб 
р упознао се с њоме, као што мало час и сам рече, на последњем дворском балу, где јој је одмах  
е претендент престола Перун Црнојевић и сам члан овога братства, и као човек, који је одрастао  
. </p> <p>...{S}Ђенерал је напослетку и сам сазнао ту неопходност.{S} Он је сам својом руком ис 
трашимира једне вечери овај човек стави сам себи ово питање:</p> <p>„А што не бих могао ја бити 
у, говори, да Перун Црнојевић не долази сам од своје главе, но по споразуму и договору царева и 
ци свест ми опет мрче.{S} Не знам да ли сам дуго остао у том несвесном стању.{S} Кад сам се поч 
рата отвара.{S} Ја нисам нихилиста, али сам ово дана читао једну руску нихилистичку расправу, с 
авио шта му је ваљало рећи кнезу, — али сам кнез поправи ситуацију.{S} Он се окрете начелнику и 
ли су ово настала последња времена, или сам ја луд, или ви нисте Срби но некаква друга вера!{S} 
р“.</p> <p>— Мала главобоља, као што ми сам господар изволе рећи.</p> <p>— Али <hi>господар</hi 
ању да те за увек привежем за ме.{S} Ни сам ли ја одбила твоју понуду да бегамо?{S} Ни сам ли ј 
 жениш, да останем вечно са мном?{S} Ни сам ли баш ја спречила и пресекла твој корак, који је ј 
ја одбила твоју понуду да бегамо?{S} Ни сам ли ја одсудно одбила твоју другу понуду, да се тајн 
се о томе шапутало по целом граду, а ни сам кнез није ћутао!</p> <p>После овога бала кнез је у  
ри што ти овај савет даје онај, који ни сам није био добар човек.{S} Баш с тога ја и могу боље  
ак је морао бити изврсан, кад се чак ни сам кнез није могао уздржати, а да га нарочито не похва 
бичај је опет јачи од закона, ту чак ни сам кмет, ни сама власт неће да испитује и да открива т 
 садржаја.</p> <pb n="169" /> <p>Чак ни сам апсански завод није могао пропустити а да овом прид 
застаде.</p> <p>Шта би Маврикију, он ни сам не би умео рећи, тек на кнежеву реч „фукара“, он, г 
икад тако за срце ујео.{S} Није звао ни сам како је изашао из двора, како је сишао на улицу, ка 
оја усамљеност у свету, околност што си сам, без родитеља, без правих пријатеља, без икога који 
бе дирају моје речи баш с тога што и ти сам у себи мораш признати да ја имам право.</p> <p>— О, 
еговини?{S} Ти не знаш колико им тек ти сам лично имаш да захвалиш што си спасен од опасних инт 
оведу.{S} Али жандарм се на скоро врати сам.{S} Донесе одговор да је та женска јутрос утекла од 
о и нерасудно и очевидно опасно улазити сам у непроходну честу, гоњен неодољивим осећајем освет 
 /> <p>— Ја нити сам више што чуо, нити сам више што видео, а да што проговорим није могло бити 
ем.{S} Нити сте ви, <pb n="621" /> нити сам ја икуд одмицао за ово доба — говорио је доктор мир 
енађен.</p> <pb n="477" /> <p>— Ја нити сам више што чуо, нити сам више што видео, а да што про 
ти.{S} Малолетан кнез не сме се пустити сам, бар без једног намесника, а ко би други могао ту у 
рио.{S} Морао му је обећати и зајамчити сам лично да му покаже где му је ћерка.{S} Једва се на  
 рођен сам од кнежевске лозе, а четврти сам из племена Косанића, те већ по самоме рођењу никад  
ељацима по омаљским планинама.{S} Отићи сам џелату под нож и пустити да те закоље као овцу за ц 
/p> <pb n="252" /> <p>Старац хтеде поћи сам доле конаку да потражи кћер.</p> <p>„Ја сам отац; м 
о, ужурбано, питајући се и одговарајући сам.</p> <p>— А?{S} Шта да им рекнеш?{S} Коме?{S} Да, д 
р ономе другом, но да се у овој прилици сам добровољно одрекао свога господства и постао прост  
ткуда идемо и куда ћемо, онда одговарај сам.</p> <p>У томе и сељаци приђоше.{S} То су били млад 
 како сам се јутрос бламирала! у каквој сам се прпи нашла! — боже, да сам могла у земљу бих про 
у било би свакако веома незгодно да јој сам о томе казује.</p> <p>Док је кнез премишљао како би 
 Да, знао сам да има још ствари о којој сам мислио да се разговарамо.{S} Један наш пријатељ бац 
ла, ред и мир целе кнежевине, тај човек сам главом находи се у редовима завереника и бунтовника 
 алеја је била готово сасвим пуста, тек сам поизретка сретао по кога шетача, који је жудно као  
а нађе да се на по што год жали.{S} Тек сам ту пре дванаест година легао овако потрбушке, мишља 
> <p>Заре продужи причање.</p> <p>- Док сам се ја мучио да вас разберем и повратим врати се и ц 
лога тога посла ништа бити неће.{S} Док сам ја жив, ја не дам Црнојевићима у Балканију.{S} А ак 
куће, и да нема друге помоћи но да идем сам по кола.</p> <p>Нисам се смео одважити да вас остав 
о.{S} Није ми то била намера.{S} Сасвим сам други говор имао на уму. <pb n="336" /> Управо чуди 
, што горе поменух, био је разлог којим сам ја заваркавао своју савест.</p> <p>— Многогодишња с 
говорио.{S} Кажите ми човека пред којим сам ја то рекао.{S} Истина је да сам то од многих слуша 
д ноћас изгледао подозрив?</p> <p>— Чим сам га угледао нешто ме текну у срце.{S} Нисам знао отк 
— То је и мени прво пало на ум, али чим сам мало промислио видим да није.{S} Та ја нисам био лу 
пасти, да се у ствар није умешао главом сам г. министар унутр. послова.{S} После дугог трагања, 
мдесет и седам градова,</l> <l>У сваком сам ноћцу преноћио</l> <l>И у сваком љубио девојку.</l> 
те да се нешто разговоримо.{S} С пажњом сам саслушао ову твоју причу.{S} У неку руку ово је као 
ушао.</p> <p>— Још ономад на ноћ позван сам хитно к вама; рекли су ми да сте озбиљно болесни.{S 
ностима из конзервативне групе, и питан сам шта знам о њиним везама с Црнојевићима.{S} У почетк 
сти божијој владалац Балканије, а рођен сам од кнежевске лозе, а четврти сам из племена Косанић 
и господареве.{S} Пробајте само, уверен сам да ће вам пријати — рече кнез с подругљивим осмејко 
о случај код мене; не бој се.{S} Уверен сам да то исто ради и твоја каћиперка и све остале њене 
алан претрес собе.{S} Прво је претресен сам пуковник, после су кључевима које нађоше код њега,  
 и значајно, али начелник орловачки, он сам за себе, представљао је читаву знаменитост.{S} То ј 
уска.{S} Оно би требало прогнати.{S} Он сам однео му је више од две хиљаде дуката.{S} Па да је  
 тихо звиждање.{S} Кнез се прену.{S} Он сам није знао зашто, али ова два тиха звиждања, која ка 
А! не иде то баш ни тако!{S} Не може он сам извити на једну страну, кад сви ми стојимо <hi>слож 
управо и нема шта да мисли, пошто је он сам довољно већ мислио о томе.{S} О чему би она имала д 
а срцу, што је зао удес хтео те је и он сам, баш некако у то исто доба, остао удовац.{S} Смирен 
 ситницу на себи, као да то није био он сам, већ какав сасвим нов, њему непознат предмет.{S} Он 
е Ратко.</p> <p>— О, на против, испавао сам се царски_ Ово је већ трећа ноћ како спавам као зак 
 осврнув се Ратку:</p> <p>— Чујеш, звао сам те да се нешто разговоримо.{S} С пажњом сам саслуша 
шали и неки државни разлози.{S} Веровао сам да ћу боље управљати земљом но ти.{S} Рачунао сам о 
 док ме ово чудо није снашло.{S} Гледао сам јутрос на кожи и на бутинама још ми се познаје, как 
ињска веселост и безбрижност.{S} Гледао сам те како си стала код чесме, опрала руке, умила се и 
свију околних села.{S} Овога часа издао сам последњу наредбу и послао последњег пандура господи 
х рекао да су била фијакер.{S} Напрезао сам сву своју снагу да разберем где сам? куда ме воде и 
но, усркујући дуг дим с наргиле — рекао сам да ћу дјевојци казати оно што је <hi>за њену срећу< 
та — рече Мона зловољна.</p> <p>— Рекао сам, Мона, али знаш ли ти да ми за десетак дан истиче р 
ку срећу, да познам госпођу лично, имао сам на нашем последњем, скромном дворском балу — рече к 
једном месту застаде.</p> <p>— Да, знао сам да има још ствари о којој сам мислио да се разговар 
есниче!</p> <p>„Простим случајем дознао сам шта г. пуковник Врбавац плете против младог кнеза и 
боље управљати земљом но ти.{S} Рачунао сам овако.{S} Балканија или мора извршити своје уједиње 
ао говорити, чича Милоје рече: — Пропао сам!</p> <p>- Јеси — одговори начелник хладно.</p> <p>С 
најгоре ми је било при уласку.{S} Морао сам пазити да слуге не примете у каквом вас стању довод 
тиче мојих чисто личних односа, сматрао сам да немам разлога да ма што прећуткујем или кријем,  
 слободан од тих предрасуда.{S} Сматрао сам да ја имам толико исто права на престо као и ти.{S} 
барон Жермини.</p> <p>— Јесам, потписао сам — рече Белини.</p> <p>— Одмах сам мислио!{S} Свакак 
ена посета код „Балканске браће.“ Питао сам колико ће од прилике трајати тај сан.{S} Одговор је 
е, не слушајући га даље.</p> <p>— Читао сам акта о једном веома занимљивом случају.{S} Интересн 
елазите у нападаје и ружења.{S} Пристао сам да се с вама разговарам, али немам потребе да трпим 
и овде — изаћићемо да јашимо.{S} Обећао сам инглеском конзулу да ћемо сутра изаћи да јашимо, а  
 у колима је било два човека.{S} Осећао сам по дуванском диму да пуше, и као кроз какав дебео з 
опаде и нека страшна врућина.{S} Осећао сам просто да се гушим <pb n="479" /> и у тој муци свес 
} Најпосле хукну и спусти ме.{S} Осећао сам да лежим на некаквим даскама.{S} Даске су ме жуљиле 
 какав џак и некуд ме понесе.{S} Осећао сам да ме мој носач сноси низ некакве басамаке.{S} Кора 
рени и прозори на мојој соби.{S} Осећао сам се испаван и одморан, само што сам по ногама и рука 
од кад сам овде у Звониграду?{S} Осећао сам се веома уморан и малаксао.{S} Сваки делић тела био 
ао и обично, синоћ око 7 часова, изашао сам да ходам јеленичким друмом.{S} Ишао сам као и обичн 
> <p>— Она као да нешто слути.{S} Нашао сам је узнемирену, усплахирену — једва сам је склонио д 
сам да ходам јеленичким друмом.{S} Ишао сам као и обично левом страном, поред академије.{S} Два 
{S} Доцније, већ као зрео човек, наишао сам на један опис који ме је подсетио на ово причање ст 
 су ми да сте озбиљно болесни.{S} Дошао сам и нашао вас где спавате.{S} Скоро ће бити пуних 50  
дитеља девојачких.</p> <p>— Јес, слушао сам за то — рече кнез. — Веле да је то некакав старинск 
S} Белини је причао даље.</p> <p>— Дуго сам тако лежао, а било ми је као да сам у паклу.{S} Пор 
 сам се пробудио јутрос у 8 сати, видео сам, изненађен, да лепо, као и обично, лежим у моме кре 
> <p>— Јеси, да богме да јеси!{S} Видео сам те у оној гомили што је стајала у присенку!{S} Али  
з и остави мокар траг по њему.{S} Видео сам да спава и бунца. <pb n="384" /> Тешко ми је било д 
оја заносна декламовања.</p> <p>— Видео сам га... њега, најлепшег анђелка, који је, играјући се 
у и даде ми знак да опет седнем.{S} Сео сам и шта је даље било — не знам ништа!{S} Кад сам се п 
ску, обадве ме добро загледаше.{S} Хтео сам да загледам и ја њих, али како су биле јако увијене 
 Растислав извињујући се.</p> <p>— Хтео сам рећи да ми ви ипак кажете да нисам углађен, само ми 
дите, ја вам отворено кажем —- јес, био сам у кујни и то вам не кријем, чујте од мене сама, јер 
, нађем се намештен у наслоњачу.{S} Био сам ослобођен од свију стега и веза, а преда мном је ст 
з шака, ја случајно ударим одозго — био сам с неким пријатељима да гледамо младе јелене — и ту  
о затварале врата за њима.</p> <p>— Био сам у очајању, мислио сам нећеш већ ни доћи.</p> <pb n= 
S} Чекајте само!</p> <p>Кнез је сад био сам с Маврикијем.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Bravo 
 да га нешто гуши.</p> <p>У соби је био сам кнез Мутимир.{S} Он приђе, откопча ђенерала и раздр 
није нико луд...{S} И зар сам ја ту био сам!{S} Та ја сам ту био тек само један од стотине.{S}  
ши имају и своје засебно име (заборавио сам га) да те своје мађије негују као неку науку и криј 
ујући руком: на вас успаване.{S} Тврдио сам да је у вину морало бити неких успављујућих напитак 
ет скинули повез с очију, он се налазио сам, у маленој, тесној ћелици, из које је, кроз округло 
прави царски ручак“, као што се изразио сам кнез.{S} За столом се остало до 3 часа; здравицама  
има.</p> <p>— Био сам у очајању, мислио сам нећеш већ ни доћи.</p> <pb n="674" /> <p>— Задржала 
Даћу ти, прочитаћеш га после.{S} Мислио сам и смислио да се примим!{S} Не бих имао разлога да о 
 био у овако злогласној кући.{S} Мислио сам шта да радим, а црна прилика вајкала се што је покв 
остор до у вашу спаваћу собу.{S} Мислио сам већ да сте будни, али у соби тек видим да још спава 
а рођена жена...{S} Све једно!{S} Чинио сам оно што сам сматрао да ми је дужност спрам земље, к 
подужи разговор у коме је махом говорио сам кнез, и то час правећи примедбе за игру, час продуж 
то онесвешћен вашом кривицом.{S} Претио сам ако ми се одмах не <pb n="626" /> набаве кола да ћу 
ти неких успављујућих напитака и претио сам да ћу одмах позвати полицију, дати да се цела кућа  
це што су ишле од главе ногама и осетио сам да кроз њих бије електрична струја.{S} Бојећи се да 
че ђенерал.</p> <p>— Једном речи, решио сам се био да те уклоним и рачуно сам да имам права и р 
 нада мном се отпоче формалан испит: ко сам? шта сам? и од кад сам овде у Звониграду?{S} Осећао 
! - ево бог се кара.“ - О.. о.. о! како сам је тада топло загрлио. „Није, милошто моја!{S} Добр 
и и на бутинама још ми се познаје, како сам се на жице нажуљио.{S} И ја мислим кад би отишао са 
и се познавали по прашини трагови, како сам се но прашини отимао и копрцао.{S} Не, не!{S} Да са 
/hi>, продужи млади господин, али, како сам чуо, немаш родитеље.{S} Имаш тетку, кажу разумна же 
 пришао столу, па чак памтим и то, како сам осећао да ме болу ноге и бутине кад сам пошао преко 
едаше.</p> <p>— Ја сам грешница! — како сам могла онако о не у помислити — прошапута Каја.</p>  
чу, чујем прво из комшилука!{S} Па како сам се јутрос бламирала! у каквој сам се прпи нашла! —  
“ Вели ми: „дошли сте сами.“ — „Па како сам изгледао, шта сам ти рекао кад сам дошао?“ — питао  
ко се нисам могао сетити кад сам и како сам дошао кући!{S} Дозовем одмах момка и упитам га, око 
питања; памтим <pb n="484" /> лепо како сам позван да потпишем моје исказе, памтим лепо како са 
 потпишем моје исказе, памтим лепо како сам устао с наслоњаче и пришао столу, па чак памтим и т 
лан, али још носим модрицу на куку како сам пре пао, кад смо оно последњи пут јахали...{S} Ја н 
сам дуг паднем на земљу.{S} Али, колико сам могао разабрати у ономе изненађењу, ја не падох на  
 на, колима некуд журно возе.{S} Колико сам могао разабрати у колима је било два човека.{S} Осе 
ртању ја запнем и другом ногом и колико сам дуг паднем на земљу.{S} Али, колико сам могао разаб 
 свест и пао у занос.{S} Не знам колико сам провео у таквом стању, но кад опет почех долазити к 
— Благодарим много, Ваша Светлост, врло сам захвалан, али још носим модрицу на куку како сам пр 
 нити од кога захтева какав рачун, само сам ја на плацу.{S} Извео <pb n="199" /> ме па „г. наче 
ајлепши снови ђенерала Врбавца.{S} Само сам му сметао ја, фактички кнез и господар, и јуначки ђ 
ифилис, богиње и друго.</p> <p>„Недавно сам дознао од једног пријатеља за једну ствар о којој д 
 одахнем, дозволите ми да седнем; грдно сам се уморила уз ове ваше басамаке.</p> <p>Говорећи то 
ла кобилу што баца чифтета....{S} Грдно сам се угрувао....{S} А Ваша Светлост каже „полако ћемо 
ко неисказано блаженство, а ти спокојно сам себи говориш — ја никоме ништа не дугујем, ја ни од 
 жртве?{S} Али ја сам те волела и вољно сам их приносила, мислила сам на твоју круну, и радила  
решио сам се био да те уклоним и рачуно сам да имам права и разлога за то.{S} С неког вишег пол 
о </p> <pb n="327" /> <p>- Елем, изабро сам отров с тога, што би крваво убиство немогуће било п 
неће ништа да сведочи.</p> <p>— Јес, то сам чуо — рече кнез - да по селима девојке обично губе  
ко поклони — Благодарим на поверењу, то сам ја у неку руку госпођа Помпадурин кандидат! — рече  
> <p>— Јес, данас изгледам добро.{S} То сам и сам опазио А било је већ и крајње време.{S} Зло,  
, срам те било, роспијо једна!{S} За то сам вукла твоје по... пелене и брисала твоја...?{S} То  
аци, бујна раса, топла крв, а поглавито сам начин живљења но селима, сама природа; куд год се о 
иш се ваљда и ти) као г. Растислав, што сам се ја мало шалио.{S} А? хе? хе? је ли?{S} Не љутиш  
е но сукњу?</p> <p>— Па зато, сине, што сам ја мушко, а стара мајка је женско; ето, и ти си муш 
сад благодарност!{S} То ми је хвала што сам туђе радила да тебе, гада, отхраним и подигнем...{S 
То јест, наравно, ако је оно истина што сам чула..</p> <p>— Шта ли си то чула! — прекиде је Рас 
! — поче он.{S} Шта ти сад то смета што сам рекао „жено..!“</p> <pb n="416" /> <p>— За што чудн 
} Ја и сада оберучке потписујем све што сам некада говорио о његовој памети.{S} Не оскудева њем 
укају.{S} Подваљено им.{S} Добро је што сам их имао у рукама.{S} Они су знали да су им конци у  
цати и отимати да се ослободим, али што сам се ја више отимао и напирао то на једну то на другу 
орака“.</p> <p>„И ја пођем, али тек што сам крочио, неколико корака ја за једанпут запнем о неш 
зирањем.</p> <p>„Свињари, као и сам што сам.{S} Одлучност једнога претка створила је од обичне  
.{S} Кад се то доведе у везу с оним што сам мало час чуо из ваших уста о себи; кад се узме на о 
, да је Лепша од сад само моја, као што сам ја тврдо решен, да од сад будем само њен?</p> <p>Ле 
ио је наредник и он је погинуо, као што сам имао част известити вас.{S} Чича Милоје и други жан 
 знам о овој ствари.{S} Али све ово што сам рекао сушта је истина.{S} Према томе ви сад наређуј 
хоћу, роде, одучићу се.{S} Само ово што сам те молио немој заборавити.{S} Заузми се својски.{S} 
ати!{S} Па што је то страшно толико што сам рекла да шпекулишете с кнезом?{S} Добро, хајде, не  
говори други глас.</p> <p>То толико што сам чуо и више ни речи.{S} Доста смо се дуго возили.{S} 
ећао сам се испаван и одморан, само што сам по ногама и рукама осећао, као што и сад осећам, ме 
е већи пријатељ мојој династији, но што сам јој ја сам...{S} А шта оно рекосте друго?..{S} Ах,  
м жудњом погледа на твоју круну, но што сам ја то икад чинио.{S} Само што је он лично страшљив, 
те како сте већи пријатељ народу но што сам му ја.{S} Да ме уверите како је вама јако стало до  
н човек и спаситељ престола.{S} Оно што сам ја помишљао, мисли и он, он с много већом жудњом по 
 за кваку, она рече:</p> <p>— А оно што сам ти мало час рекла, оно је онако.{S} То слободно зна 
а...{S} Све једно!{S} Чинио сам оно што сам сматрао да ми је дужност спрам земље, која ми је по 
лавно је да ли је верно и тачно оно што сам вам мало час саопштио, и, ако је по вољи, ја бих ва 
ара, као каква калуђерица.</p> <p>- Чуо сам да знате неку траву од које се лако побацује — повр 
 господине.</p> <pb n="118" /> <p>— Чуо сам још нешто, али то не верујем.{S} Кажу да ви знате н 
стаде; после опет продужи:</p> <p>— Чуо сам да ви знате многе ствари које нико више не зна.</p> 
и, тражио је воде, а сад овога часа чуо сам га да кашље.{S} Куцнем веома полако.{S} Не би никак 
 у опште и било што на то налик.{S} Бар сам „доктор радикалац“ вазда је порицао да је ствар бил 
још нижим но што си. <pb n="699" /> Вар сам ја икада од тебе тражила да се не жениш, да останем 
, што да трудим бога, што се дереш, зар сам ја слеп те не видим ко је устао да говори“ — „Бре,  
та ја могу, кад су сви навалили?{S} Зар сам ја крив, ја ево само тебе волим!{S} Шта ћу кад су м 
х руку.{S} То није нико луд...{S} И зар сам ја ту био сам!{S} Та ја сам ту био тек само један о 
 као и ти.{S} Имам га и више но ти, јер сам искуснији, мудрији.{S} Али ја долазим на престо сил 
S} Младеж нас задену за појас!{S} Данас сам имала необичну посету — Лепша Стевићева и мој брата 
, одвојиле су од свега.{S} Истина, крст сам пољубио, али ту би и Бог опростио; море зна и Бог ш 
ом страном, поред академије.{S} Два пут сам већ био прошао <pb n="474" /> целу алеју, те и по т 
коме другом да саслуша чича Милоја, већ сам лично узе ту ствар у поступак.</p> <p>Саслушање ниј 
Ето, морам да их псујем; помислите, већ сам три пут звонио и још нико не долази.{S} Симон!{S} С 
 дуже потрајала ова неизвесност.{S} Већ сам био скомолао.{S} Даде бог те се овако сврши.</p> <p 
 продужи говорити Ратку:</p> <p>— Синоћ сам добио писмо од кнеза, у коме ми нуди председништво  
е труде да унесу неповерење и интриге у сам породични круг.{S} И то све иде под фирмом оданости 
 Госпођи протиници рекла је: „Ах, какву сам визиту данас имала..“ — на то је преврнула очи, сас 
присмотру и Милоја и жандарма, а потеру сам наредио по вашој заповести.{S} Дигнуто је седам сел 
све, што је нужно за такав посао.{S} Ту сам ја заиста прави доктор —- рече Ката осмејкујући се  
одан начин, деликатном предусретљивошћу сам понуди кнеза да га остави слободна и да одавде седн 
писао сам — рече Белини.</p> <p>— Одмах сам мислио!{S} Свакако то ће бити нека замка.{S} Никад  
 уздржати те на прву увреду нисам одмах сам себи прибавио сатисфакције...</p> <p>Но Врбавац не  
ју и маме младе женске.</p> <p>— Кривац сам, с обореном и пепелом посутом главом чекам достојну 
у је нуђено кнезу, ако је вољан, да баш сам лично види једну седницу тога тајнога друштва и да  
 поглавито сам начин живљења но селима, сама природа; куд год се окренете готови природни будоа 
ако!{S} Знам шта мислиш, али не говори; сама та помисао понижава ме — рече она живо.</p> <p>— < 
 очи, а његове усне, неосетно и за њега сама, поче полако развлачити благ, срдачан осмејак те с 
памет не поуми, па бива и да му се рука сама не пружи да лијепу мирисну ружицу узбере.{S} Ни ст 
о звониградске улице.{S} Она се осећала сама, напуштена, несретна, за навек изгубљена, одсечена 
осподин, док се она у овој магли борила сама са собом — она то није умела никад рећи, ни тада н 
, о чијем се регулисању озбиљно бринула сама држава.{S} Полни односи сматрани су као природна с 
 се мало очистимо.“ И за ту недељу дана сама општина из својих зграда и авлија и са општинских  
 избор био у толико тежи, што га је она сама морала вршити, што је само од њене добре воље зави 
то сузе радости или сузе жалости ни она сама не би умела рећи.</p> <pb n="224" /> <p>Она је осе 
а је само нејасна магла, у којој ни она сама није ништа даље распознавала.</p> <p>Пави се чинил 
у неисказано тешку борбу, што је ствара сама са собом завађена савест.</p> </div> <div type="ch 
можете се слободно поуздати, као у себе сама.{S} Ако вам треба верна служба, нигде је боље неће 
 неизмерно властољубље заљубљено у себе сама.</p> <p>— Причате ми како је земља нуна непријатељ 
тито изађе из одаје.</p> <p>Јела остаде сама.{S} Она је била као омађијана.{S} Нашла се у голем 
жа до врата и он оде.</p> <p>Кад остаде сама, Мона диже са стола писмо које мало час доби, још  
арајући врата за њим.</p> <p>Кад остаде сама с Лепшом у соби, Мона јој приђе.{S} Лепша је још с 
смела поверавати другоме ком, то да иде сама по кола.{S} Кад су сви моји разлози остали узалудн 
 крај оборена Перуна.{S} Али он га нађе сама.{S} Чича Милоја није више било ту.{S} Жика се освр 
S} У плавом, мирисном будоару остала је сама Јела, узбуђена, уздрхтана, збуњена.</p> <p>Не потр 
а право, тако са свим просто!{S} Она је сама лепо рекла: што не дамо ми, даће други; и што год  
она износи шта се код ње десило, кад је сама дозвала Лепшу и обећала јој сигурност као у сопств 
кујни и то вам не кријем, чујте од мене сама, јер као што видите, ја вас се не бојим“ —</p> <p> 
 мене због ситница и да ме не остављате сама.</p> <p>- Али ја бих вас молио да се јутрошња поја 
Јела је мислила шта да ради.{S} Куда ће сама у свет?{S} Шта ће бити с њом?{S} Умела је мислити. 
ога је одјекивала цела кућа, а понајаче сама соба г. конзулова, под чијим се отвореним прозорим 
нисте одавде?</p> <p>— А! мој род!{S} И сама сам већ заборавила одакле сам родом.{S} Тамо чак с 
ашто не сме одмицати од куће: рече да и сама носи одговорност за ваш живот и баш с тога се и не 
а и упути је у побочну собу.{S} Синђа и сама пође за Павом.{S} Срећко рече да пређу у другу соб 
чиновници утицаће да постану сталнија и сама министарства. <hi>Граби на све стране власт, и што 
ли на одбрану.{S} Њој изгледа безумна и сама помисао на какав отпор, она види само један излаз, 
ештина, лукавство, обећање, новац, па и сама сила да се дође циљу.{S} Није пожаљено ништа, као  
е, док и то не узме.</p> <p>Баба Ката и сама је одрасла као сироче. <pb n="52" /> Она се од ран 
помаче на више цео отоман, али у томе и сама склизну с отомана и пала би управо главачки на пат 
диности са тога састанка, тако, да се и сама Мона чисто чудила.</p> <p>Та она није управо ником 
ела — рече Јела збуњено и поуми да се и сама сагне, да види <pb n="64" /> где је ударила господ 
е!...{S} Знаш како је!...{S} Ти си ми и сама говорила...{S} Разуме се, ја не могу остати до век 
ринути оцеви, побожни грађани, па чак и сама штампа устали су против ових голих људи у сред Беч 
примања таквих гласова.{S} Она се чак и сама пред собом исповедала да су то само „каприци“ и тр 
, да ли да јој призна оно, што је већ и сама видела и да говори с њом отворено, или да прекине  
ом паде на кадивени отоман....</p> <p>И сама опијена страшћу, Лепша је, неко време мирно ћутала 
 хтела би да му отиде и она, Синђа, али сама не може, пошто хоџа све по две и две пушта да им м 
 јачи од закона, ту чак ни сам кмет, ни сама власт неће да испитује и да открива такве ствари.{ 
инистарство, но му од кивна ђенерала ни сама глава не би била сигурна, и он би, по свој прилици 
ше се извршила некаква промена, коју ни сама није разумевала.{S} Она се на једаред осети слобод 
.{S} Најгоре је што ће од њега страдати сама земља, која није ни у чему...</p> <p>Госпођа Софиј 
p>Нисам се смео одважити да вас оставим сама у оном стању, с тога навалим на црну прилику да ми 
ао добар дан у години; она је блага као сама благост; она је оличено доброчинство, богата свима 
тва.{S} Па баш да исприча целу ту ствар сама та особа — ипак, ко ће <hi>њој</hi> веровати да је 
ко је за један обновљен, стари манастир сама „својеручно“ извезла „диван чаршав за часну трпезу 
а ме боље преваре!{S} За што ме пуштају сама!{S} Пуста шума, пусто поље.. пусто море!{S} Ја сам 
8" /> те више не одвоји од њега; ти ћеш сама трчати за овим од чега сад бегаш...{S} Јадна лудо  
{S} Свет ће пропасти!{S} Бојим се бићеш сама!{S} Фалиће ти у нашем друштву.{S} Хајде прођи се ћ 
авце средњим отвореним вратима. — Куку, саме смо самците — рече Пава.</p> <p>— Ћути! и ако смо; 
.{S} А сад би у име бога могли поћи.{S} Саме будите енергични; недајте се ничим збунити.{S} Има 
што код њих? — упита пуковник.</p> <p>— Саме се проказале, милостиви господине.{S} Пуковнику до 
поче Врбавац после подужег ћутања. — Да саме власти подмећу људима шпијуне у кућу, то јамачно д 
 да посети ту галерију.{S} Наилазећи на саме голе, природне људе, њено величанство било је тако 
ојицу у гроб; нашим рукама и ногама, од саме беле кости, тако ћемо га стегнути, да, хтео не хте 
можда и да <pb n="595" /> устане.{S} Од саме ове помисли он осети, како му почиње свест смркава 
страшна дејства, да се човек ужасава од саме помисли на таку смрт.{S} Тражећи то, њима <pb n="1 
 на мртво име.{S} Нас страхоба хвата од саме те помисли.{S} Али шта да радимо!{S} Ми ево не мож 
, кад би могли замислити што млађе и од саме младости, која се њој сијала на образима.</p> <p>— 
ој ово ствари, чак лепше и важније и од саме „сходне беседице“ намесникове — прешло се на доруч 
 ове велике словенске реке, почињући од саме обале па све даље и даље докле год око може прегле 
S} У потаји, тако рећи кришом и од себе саме, Лепша је сањала о кнезу Мутимиру и његовој љубави 
да заплаче, осећала је како јој се сузе саме пењу, како се капља по капља полако скупља у оку,  
e unit="subSection" /> <p>Кад се нађоше саме у побочној соби, Синђа покуша да изглади рђав утис 
х пролећних пољубаца, који, рекао би, и саме мртве загрева и позива их да устану из хладних гро 
ви уздаси, за којима се на скоро чуше и саме речи.</p> <p>Прво проговори гроб на коме је кнез М 
 била им је црна, па су црне биле чак и саме рукавице.{S} У допуну <pb n="586" /> свега још су  
ма и пивницама не само удате жене, но и саме девојке, опет за то кавана је поглавито мушка заба 
о?</p> <p>- Ето то, што ће њега пустити саме власти.{S} Мислиш да је он један пут био хватан?{S 
у сладак полусањив занос, где су се очи саме затварале, само је језик непрестано, неуморно вала 
ици испратили су покојника на колима до саме костурнице.</p> <p>Сутра дан службене новине донел 
го умеренији и уздржљивији у говору, но саме женске међу собом.{S} Сад се понајвише говорило <p 
е, али воде залеђене, воде претворене у саме ледене иглице.{S} Тај млаз пада с огромне висине и 
, али ето слуга вели да сте сами дошли; сами велите да сте јутрос нашли врата на спаваћој соби  
а га браните као добри пастири, а ви га сами кољете.{S} Оскврнили сте и свете домове молитве; о 
гао! побегао!“, <pb n="657" /> а они га сами пребацили преко воде... но дај де да упалим, моја  
} Место да ме склоне и сачувају, они ме сами гурају у блато.{S} Назвала ми се бајаги тетка, а с 
ају — рече госпођа — кад ви горе терате сами комедију с официрским оделом, што да се не руга св 
а вам ја дам што треба, па да свршујете сами.</p> <p>— Ви не можете ући стално ни у какву већу  
 сте и ви хтели мене убити.{S} Испићете сами отров који сте мени спремили.</p> <p>Кнез ућута и  
дине маркиже, али ето слуга вели да сте сами дошли; сами велите да сте јутрос нашли врата на сп 
„с киме сам дошао?“ Вели ми: „дошли сте сами.“ — „Па како сам изгледао, шта сам ти рекао кад са 
о вам ципеле као и обично, а за тим сте сами закључали врата изнутра и легли.“</p> <p>— Па шта  
ица изађе, а кнез и лепа гошћа остадоше сами.{S} Она је ћутала и хладила се својом лепезом.{S}  
на пољу.</p> <p>Кнез и ђенерал остадоше сами.{S} Неколико тренутка трајало је мучно ћутање.</p> 
>Мона изађе, кнез и Лепша опет остадоше сами.{S} Она је гледала у врхове својих рукавица, које  
овај смех дерао је бедном Мутимиру кроз сами мозак.</p> <p>„Да га отмете, да га силом узмете, ј 
еви „пешке иду.“ Јес, има места, куда и сами владаоци иду без пратње, без надзора, без сведока. 
 згодно обележио, како има места куда и сами цареви „пешке иду.“ Јес, има места, куда и сами вл 
ез свог гнезда, а поремећени су доста и сами мишеви и пацови.{S} Стари сандуци, разобручана чам 
раво, господине пуковниче.{S} Ви ћете и сами оценити, колико вреди овака једна услуга.{S} А ја  
и морате боље знати те ствари, ви сте и сами дипломата.{S} Веома ме интересује да чујем ваше ми 
таних и непроучених ствари.{S} Ви сте и сами то говорили.{S} Ваш случај није ништа особито.{S}  
аци потврдише да јесу, а за тим узеше и сами запиткивати путнике о свему што их је могло интере 
емним ходницима.</p> <p>У брзо дођоше и сами пред један такав ходник и уђоше унутра.{S} Одмах и 
ошкају, а кад би се искошкали, они би и сами устали, не без боја, но и без ружне речи.{S} Њих ј 
празније и да су томе злу много криви и сами попови.</p> <p>Најпосле дођоше на морал народни, н 
ење Ратково, а тако су ствар схватали и сами начелници.</p> <p>Исток је већ био почео најлак ру 
>- Да, ја рачунам да ви све те ствари и сами разумете — додаде он.</p> <p>- Па, ви заповедајте, 
м покорно, онако што се тиче, као што и сами видите, људи су мирни, слушају, чекају.{S} Нема ни 
ици су један по један прилазили столу и сами се служили.</p> <p>Ратко је сад разговарао с начел 
понови Врбавац.</p> <p>— Кажем ја да ви сами најбоље можете објаснити целу ствар! — примети Рас 
{S} Ваш је положај лак ако га навлаш ви сами не отежете.{S} Али ја вам унапред кажем да се ства 
 г. пуковниче, људима збуњеним, који ни сами не знају шта хоће.{S} Овде је ствар проста: хоћете 
нолики, али после по часа они се некако сами собом изједначише.{S} Све гомилице без изузетка го 
"fr">Bravo, mon viex</foreign>, сад смо сами!{S} Хе, хе!{S} Хоћемо ли једну партију шаха? хе, х 
алом, ето, ако је по вољи учините пробу сами са собом.{S} Ви сте баш снажан човек — рече Ката с 
p> <p>„Овим гасом често се људи убијају сами — поглавито женске, којима досади живот, а страше  
та они могу да изискују од жене, кад су сами таки....{S} Ја! ваљда ћемо ми женске довека бити л 
у Балканију.{S} Тај прелазак удесили су сами Раткови начелници; удесили га да покажу како је Ку 
су се још и за трговину, јер и ако нису сами лично трговали, ипак су имали личних интереса у тр 
о имао рећи: изгледало је да се бори са самим собом.{S} Паву је гледао право у очи, њену руку ј 
<p>И доктор нађе изласка.{S} Измирен са самим собом, он весело рече кнезу да ће ствар бити „у с 
ница — ја је имам данас у рукама, а тим самим ја већ имам и диктатуру у оваком изузетном стању. 
 сладуњав осећај, он се дичио и поносио самим собом и јасно је чуо како му некакав унутрашњи гл 
раво целу тајну архиву Врбавчеву.{S} По самим натписима, којима су били обележени поједини смот 
назори о тим стварима налазе одобрења у самим погледима народним.{S} Је ли, докторе, како ти он 
ка, Растислав се окружио у министарству самим нулама, људима без иницијативе и без икакве спрем 
он хоће.{S} Ево најбоља примера на вама самима.{S} Ви сте данас сви окружни начелници, и колико 
 није погинуо, прозујао му куршум поред самих ушију и одбио од пећи оволико парче.</p> <p>Ратко 
личности из Звониграда, па бој се има и самих министара.{S} Задатак је ове дружине, како се вел 
 то све бива јавно на очима света, па и самих родитеља девојачких.</p> <p>— Јес, слушао сам за  
планине, где нема чак ни зверова, па ни самих тица, а камо ли живих људи!{S} Ко ли је ово тесао 
<hi>искључно женски скуп</hi>, састанак самих женскиња, док су код госпође Моне јаузне увек зав 
ђе тренутак твоје женидбе, да се о томе самном посаветујеш као са најбољим твојим пријатељем.{S 
падну и онамо одвуку, могли би починити самном и друга насиља.{S} Није ми остајало ништа друго, 
 у домино, где сам ја ово? и шта се ово самном ради? и знаду ли они, који то раде, да сам ја по 
ља метути у воду, којом се човек умива, само десетак капљица, па кад се човек после тим умије,  
е пун неповерења спрам свију и свакога, само је његов пашанац тадашњи министар полиције, уживао 
е брините, ја ћу се промаћи и без тога, само да видим вас једном да се ућушнете у какав ред.</p 
д; трчи дању, трчи ноћу, јури као луда, само да се заслужи која крајцара.{S} Кирија је, дрва су 
овај говор слушала је и госпођа Софија, само што су на њу са свим друкчији утисак учинила сва о 
еднаком љубавном ватром загрејана тела, само су још више распаљивали безумну страст Мутимирову. 
 залатке и обилазећи и подаљим улицама, само да се траг што боље заметне.{S} Наравно, док је це 
римио и сакрио, једном речи све се зна, само што несрећним случајем новац није ухваћен на време 
породица бити сретни од тога господина, само ако она буде паметна, па се одазове његовој љубави 
те олујине ноћ је била тиха и спокојна, само се још из даљине чуло хучно шуштање бујних планинс 
а нека се карта, пије, банчи и махнита, само нек не дира у оно где би могао оштетити крупне зем 
окорно, оно, јео, ствар је врло проста, само, молим покорно, опет ја то не ћу умети.</p> <p>Рас 
 треба, цео је овај свет за тебе ништа, само је она све, и кад њу имаш онда имаш све, и кад би  
е пред колебу.</p> <p>Ноћ је била тиха, само што с јужне стране бејаше почео понајлак дувати сл 
а би у ток тренутку била готова на све, само да њега утеши.</p> <p>Стотине најлуђих планова нав 
е би рекао да сте ви министар полиције, само кад вас чује како ви то тачно знате и за најмање и 
ив занос, где су се очи саме затварале, само је језик непрестано, неуморно валатао све даље и д 
вати за свога Никицу доста знатне суме, само да ствар легне и да јој се дете не срамоти пред св 
у.</p> <p>Свеће су свуда биле погашене, само из кавана и готварница<ref target="#SRP18892_N4" / 
 две „поштене душе.“ Споразумели су се, само још о томе кад ће му она донети „лек“ и где ће му  
, одушевљење јесте, а и истинско јесте, само не знам да ли за мене, или ради згодне прилике, ко 
и овде гости, данас јесте, сутра нисте, само ја издржавам једнако без смене, ево већ више од тр 
лице звониградске биле су неме и пусте, само си главном улицом могао овда онда срести по какав  
ка употребљава средства каква год хоће, само нека стече, или ако је већ има нека очува власт.{S 
ад је бабетина удари, она се и не маче, само уздиже рамена и чисто увуче врат па продужи јецати 
ј са свирајком и њихна кола престадоше, само је још гајдаш својски дувао — Сав <pb n="210" /> ц 
какав отпор, она види само један излаз, само једну могућност: да се потчини, да се преда потпун 
вар је већ била зрела.{S} Они су хтели, само да га протерају.{S} Лудорија!{S} Младићи, шта су о 
 што год хоћеш, учинићу ти све по вољи, само немој ми више говорити о <hi>њему</hi> и о <hi>оно 
ћ беше окренула, она ништа не одговори, само погледа Срећка озбиљно и врати се Пави.</p> <p>- П 
осу своме говорио тихо, скоро шапућући, само с јаком афектацијом и мимиком.{S} Сад на један пут 
 понижења, и да их крије дубоко у души, само ако је то потребно ради успеха његових замисли и п 
о крило манастирско. — А ти сад гледај, само пази, момче!{S} Овде глава игра.{S} Ако изведеш ст 
 је овде моро радити нечији туђ утицај, само што се није могао одмах сетити чији.</p> <p>Старај 
 товар.{S} Газда ових кола, млад сељак, само у гаћама и кошуљи, подупирао је раменима предњи то 
} Али и ако је рањена она не осећа бол, само се боји, ух како се грозно боји, премрла је од стр 
би.{S} Осећао сам се испаван и одморан, само што сам по ногама и рукама осећао, као што и сад о 
ојој властољубивости био просто ужасан, само кад би имао још и личне куражи да изврши све оно к 
 да ми ви ипак кажете да нисам углађен, само ми то кажете дипломатски.{S} Ви сте дипломата, г.  
кше увући се у гомилу и проћи неопажен, само ако имаш шињел и шајкачу.{S} Док су била на окупу  
пита, нити од кога захтева какав рачун, само сам ја на плацу.{S} Извео <pb n="199" /> ме па „г. 
ва.{S} У ствари мене је ово он отровао, само што је то вешто извршено преко тебе, твојим рукама 
p>Наста мала почивка; Врбавац је ходао, само се чула шкрипа његових ципела.</p> <p>Растислав се 
, но био Турчин, ако ову реч не одржао, само ако ви продужите и даље ово ривење против моје дин 
 Ја сам г. министру о томе већ говорио, само нека му сад и кнез рекне.{S} А, је ли да хоћеш?</p 
тајала крај прозора.</p> <p>— Ама тако, само, лепото моја, реши се један пут јуначки, мајковићу 
едно младо калуђерче све је признавало, само се извињавало да су тако певали с тога, што је дош 
ме живело, само се тим ваздухом дисало, само се на топлоти тих нада грејало, — и сад је сва та  
 о томе мислило, само се у томе живело, само се тим ваздухом дисало, само се на топлоти тих над 
ву припасти ваш део славе; буде ли зло, само ћу ја вући одговорност, јер ће свак, рећи: „он је  
рно, добро би било, врло би добро било, само, молим покорно, бојим се нећу ја то умети.</p> <p> 
етак пуних дана само је о томе мислило, само се у томе живело, само се тим ваздухом дисало, сам 
других полетело да ти то преотму, само, само кад би дознале....{S} И шта ти лепше можеш пожелет 
рати!{S} Та то је сад за тебе, наравно, само за тебе, обична динаруша!{S} Таквих можеш наћи на  
во не пориче ни женскима, али, наравно, само донекле.{S} Она појми и шта је страст; она разуме  
ово јадно, младо, неискусно, напуштено, само себи остављено створење, коме нико ни с које стран 
говарали:</p> <p>„Сад, мајо! сад, бато, само још ову.“</p> <p>А поред „само још ову,“ коло је о 
ирно су стојали везани за школски плот, само су реповима високо одмахивали, бранећи се од муха. 
 врат.{S} Ви ми не одричете углађеност, само одричете да се оно што ја говорим слаже с <hi>угла 
а сто и одмах разврће ма какву хартију, само нек се нађе пред њим отворена.</p> <p>Кад прође ко 
да се изложи ма и најозбиљнијем ризику, само да задовољи своје љубопитство.</p> <p>Радо је хтео 
отину других полетело да ти то преотму, само, само кад би дознале....{S} И шта ти лепше можеш п 
напрегнутом живчаном растројеном стању, само да ти огади све, па да што пре бежиш.{S} Ја сам те 
 и, као кротко псетанце, лиже ти обућу, само да избегне ударац ужасне мотке.{S} После оваких пр 
 нико не одобрава — рече Боја.</p> <p>- Само што се таке „паљевине“ код вас чешће дешавају.{S}  
е окренути на шалу те примети:</p> <p>- Само ако није каква меница!</p> <p>Начелник ништа не од 
о бог да добре и сретне, господару!{S}- Само кад тебе видимо здрава и весела.</p> <p>Но Жика је 
о.</p> <p>— Благо теби срећна ли си.... само да ти кажем... ал прво да рекнеш драгичка — рече С 
рака у страну, па сад стаде као укопан; само се Враничић није збунио, нити се на њему ма по чем 
 кога сам да сам чула, то је све једно; само ја питам тебе, је ли то истина, и ако је истина, о 
 друштву.</p> <p>Он је <hi>потпуно</hi> само себи веровао — ствари о којима је хтео да остану т 
телујете“, снебивате, стиде се деца!{S} Само што ја нећу да знам за те ваше керефеке.{S} Код ме 
ако глас из чамца. </p> <p>- Напред!{S} Само полако - одговори прилика с обале. </p> <p>Из прво 
S} Ви све најбоље знате!{S} А ко ће!{S} Само да се једног дана не кајете!{S} Није ни он ћурка!{ 
gn> (играћете ви мени пипиревку)....{S} Само док ја узмем пуну власт у руке.{S} Такви ниткови!{ 
шно прима све што се око њега збива.{S} Само један осећај <pb n="292" /> код ње је био још веом 
 толикој чврстоћи тако млада човека.{S} Само кад Растислав помену о награди — младић примети.</ 
спојиле те две лозе и биле би једна.{S} Само тако може се избећи, да се ове две куће не гоне ду 
 доказ у потврду тих гадних клевета.{S} Само младост ваша и положај ваш, и положај мој као дома 
уне најлепши снови ђенерала Врбавца.{S} Само сам му сметао ја, фактички кнез и господар, и јуна 
овек не би распознао од обичне воде.{S} Само кад дуго стоји постане љигав и почне заударати на  
 некад у његове најпоузданије момке.{S} Само се још није могло сазнати, да ли Илија и сад општи 
лико по подне.{S} Па споразумите се.{S} Само не заборави да ме извести дан раније — рече Врбава 
 <p>— Добро, хоћу, роде, одучићу се.{S} Само ово што сам те молио немој заборавити.{S} Заузми с 
што с лева.{S} Он се прену и окрете.{S} Само за два корака удаљена од њега, чучала је крај мале 
ај чистоту образа и стидљивост душе.{S} Само су два стања у којима женска глава море бити сретн 
но ничу печурке на ђубревитој земљи.{S} Само што код њега појмови о злочину нису били као код о 
мо <hi>сложни</hi> на другој страни.{S} Само ти пази да ми увек јавиш ко с њим долази у додир.< 
у, али шта? — нисам могао разабрати.{S} Само у један мах долетеше до мене ове речи које сам сас 
туђим рукама</hi>, он ће то учинити.{S} Само то би онда морало бити удешено тако, да на њега, < 
 њега не може бити големе опасности.{S} Само нека се појави, да се чује да је прешао, па после  
ока...{S} Кнез Мутимир оде у нужник.{S} Само се можда у Балканији може наћи људи којима је чак  
р.{S} Хоџа је ћутећки климао главом.{S} Само што на послетку рече:</p> <p>- Хоћу, вала, баш ћу  
ић је вољно казивао све што је знао.{S} Само о две ствари не хтеде реч једну прословити:{S} Как 
 круну, но што сам ја то икад чинио.{S} Само што је он лично страшљив, па му страх зауздава вла 
и господара, а и вас, молим покорно.{S} Само доњи крај Лепетнице, молим покорно, није заступљен 
один докторе!{S} Све ће бити у реду.{S} Само у колико сахати?</p> <p>— Па, сад одмах, у први су 
} Он нас је просто намамио у заседу.{S} Само не знам шта је требао да му значи онај мост!{S} Из 
војаштво је најљевши урес за женску.{S} Само је име „мајка“ још веће и светлије.{S} И само овом 
су повољне и њима се треба користити. — Само и ту ваља хитати.{S} Ко зна шта може настати доцни 
знаду се — али сад! сад је жива згода — само ваља имати шињел и шајкачу.</p> <p>- А како ћеш ти 
ма шарова како се испрућио испод кола — само Паве није било!</p> <p>Боји се одсекоше ноге; једв 
p> <p>— Зашто не, господару, зашто не — само ако.....</p> <p>Неко закуца на врата.</p> <p>Докто 
Да — рече кнез, с видним задовољством — само кад се не би губило толико времена при промени коњ 
да му се срџба опет повраћала.</p> <p>— Само се могу чудити, да се тако мало користите у практи 
, враг те уз месојеђе појашио.</p> <p>— Само с врагом немој шалу збијати, за што... хм!... е... 
и једнако је понављао доктору:</p> <p>— Само хоћу све искрено да ми говориш; ја хоћу да познам  
а изберете начин како ћете умрети.{S} А само су два начина: или да попијете отров, који сте за  
 какве још никад нису биле.{S} Он треба само да се појави у народу, да ненадно <pb n="529" /> и 
је већ морално мртва лешина, коју треба само склањати што даље, да се и други од ње не трују.</ 
уларитет</hi>, али једном владару треба само <hi>ауторитет</hi>.</p> <pb n="191" /> <p>У току о 
в је видео да цело његово биће испуњава само један једини осећај, да он није у стању ни да што  
оворе уста која ће кроз неколико часова само за навек умукнути.{S} Сматрај, дакле, као да ти ов 
рала га само једна жудња и растрзала га само једна једина, неодољива, несавладљива потреба, да  
тресао само један осећај, прождирала га само једна жудња и растрзала га само једна једина, неод 
стоји, живи и ми обични људи назремо га само тек кад и кад у каквим изванредним приликама....{S 
дине пуковниче!{S} Како вас није жао да само дангубимо око тога.{S} Та ја не бих била Ката, кад 
Често ће бити <pb n="389" /> довољно да само наговести кнезу његове грехе, и презадужени и греш 
е доконају тако, да Балканијом не влада само једна династија, но по реду да се мењају.{S} Обадв 
ачно данас нигде нема!..{S} То је ваљда само наша балканиска брука!{S} И то коме подмећу шпијун 
то? па, црна Петро, откуда ти ово? а ја само погледам преко рамена и велим: „Откуда ми? купио м 
!{S} Но то би могло имати неког значаја само онда, кад би кнез и даље остао кнез.</p> <p>Тако ј 
вирати кроз сред мозга.{S} Жики заплака само срце, и он у том очајном тренутку не сети се ничег 
</p> <p>Под утицајем ових осећаја, Жика само што се сави и додирну крвава Перуна, па одмах за т 
 приврженост Орловчана није се огледала само у обилном просипању лепих жеља, већ тако исто и у  
он је свим тим трговао.{S} Она је имала само своју лепоту; па зар је какво чудо, ако се њоме ко 
ејаше изгубило све човечанско, а остала само, до беснила раздражена, дивља звер...</p> <pb n="5 
ене <hi>јаузне</hi>.{S} Разлика је била само у томе, што су код других госпођа јаузне биле по п 
 овој ствари с Јелом, баба Ката је била само калауз за једну „високу госпођу“, која је опет бил 
а, мислила сам на твоју круну, и радила само у твом интересу, заборављајући потпуно на себе.{S} 
имала ни драма памети, и да се поводила само по срцу.</p> <p>— Ох, ала смо ти ми женске јадна и 
и све се то Кати бије о главу, а фрајла само да седи, да чека на готово и да чува своје поштење 
на будућност!{S} Плод је узрео.{S} Ваља само имати куражи да се пружи рука и плод убере.</p> <p 
ији од Румуна — прихвати доктор. — Ваља само помислити на њино стрнџање.{S} Јамачно сте слушали 
милосрдно уништавала све што је било ма само и налик на какву опасност за њу.{S} Од пете до гла 
офисми.{S} За све ствари и поступке има само једно право <pb n="330" /> гледиште и једно истинс 
Ви и Ти, како му кад дође згодније — на само обично ти; пред светом обично ви.</p> <p>...„Тако  
м један посла“ и да им ваља говорити на само.{S} Дежурни их уведе у побочну собу.</p> <p>— Госп 
/p> <p>Пошто се тако читаву недељу дана само чистио, а скоро читав месец дана журно спремао Орл 
ланови и смерови.{S} Десетак пуних дана само је о томе мислило, само се у томе живело, само се  
ко су путовали ни куда су путовали, зна само толико, кад се опет видео слободан, око њега је св 
тав век.</p> <p>— У два маха пет година само у затвору; а два пут у притвору, један пут 5, друг 
рече госпођа нехатно погледав господина само једним оком, и то пола затвореним, продужујући сво 
лађих успомена, у којима је била мрачна само једна једина тачка.{S} То је давно било.{S} Он се  
рески начелник, управо био је писар, па само заступао среског начелника.{S} У том истом месту б 
: „Откуда ми? купио ми мој кнежић“ — па само возим даље; тресе Петра море, те је на далеко нема 
о, — рече кнез брзо — И то државу кошта само три хаљаде дуката!{S} То су ти ваши општи интереси 
ги, трећи, но она не осећа ништа; осећа само како јој низ леђа пури нешто топло и кваси је све  
а леђа, он и не зна ваш језик, он мрнџа само швапски — и он учи децу вранцуски....</p> <p>Расти 
 треба, и она ће све, свршити.{S} Лепша само нека се умије и мало дотера фризуру.</p> <mileston 
аста нема тишина.{S} Јела се по кад кад само стресала, осећала је како јој хртењачом пролазе жм 
 на неизмерну срећу, да је Лепша од сад само моја, као што сам ја тврдо решен, да од сад будем  
н, одређен план у глави и тражио је сад само његово извршење.{S} Кнеза треба уверити да је удар 
вим вратима, они убрзају кораке, узгред само прошапућу: „Зар је већ дошао г. министар?“ — па бр 
им и сви остали.{S} За столом их остаде само пет шест: двојица су спавала, један је два пут пок 
дала ова замисао.{S} Налазио је незгоде само у томе, што би било тешкоћа на случај да се кнез у 
да ћете се о овоме уверити.{S} Дај боже само да ово искуство не стечете доцкан, кад вам од њега 
н пијон не прелази два поља, он то може само у почетку, а после све по једно....{S} Зар ни то н 
екаквој кривици.{S} Целу јој душу обузе само један једини осећај, — да бежи, да бежи што пре и  
а људска толико је високо цењена, да је само снимање и препочињање њено сматрано као голема <pb 
 да је земља пуна незадовољника и да је само прошла влада била у стању да их држи у запту: чим  
</hi> пао, ади тврди да може бити да је само рањен.{S} Но тек сад настаје забуна.{S} Откуда је  
ека, али се бојала свекра.{S} А Воја је само ћутао и дувао кроз нос.</p> <p>Дођоше на избрежак  
ласт је то исто што и сласт; разлика је само у једном писмену.{S} Краљеви место мозга имају у г 
 би опет имао ко служити.{S} Разлика је само у томе, што кад га служиш ти, онда га служиш онако 
аводећи разлоге за што, црна прилика је само уверавала да се не сме ни пошто одмицати од куће,  
ђеној.{S} Ову просторију осветљавала је само једна омалена, ручна лампица, намештена у малом пр 
ужничким пацовима нужничка јама дала је само оно што она у опште може дати — одвратан задах!{S} 
али су за њу вечито мрачни.{S} Знала је само толико, да ја он живо покретао руком, да је јако д 
олико да вас видим овде.</p> <p>Јела је само дрхтала и гледала у земљу.{S} Њени млађани, свежи  
 кога?{S} Иза свију ових питања била је само нејасна магла, у којој ни она сама није ништа даље 
 најмање бити на опрезу.</p> <p>Била је само једна једина незгода — Растислав ће употребити ову 
е; из њених плавих, лепих очију лила је само суза за сузом, а она, бледа, тужна, гледала је у С 
ше, њини се погледи сукобише.{S} Шта је само у том једном погледу могао прочитати један о друго 
е оскудицу.{S} Но, височанство, ваше је само да заповедате, а ова земља има свега, свега, свега 
ше рећи ни речи, и на све разлоге он је само понављао: „Изречена је заповест господарева да не  
ј пропао.{S} На све те опомене Перун је само слегао раменима и од времена на време дубоко уздис 
<pb n="162" /> све то говори, осећао је само једну једину неодољиву потребу, да испразни своје  
>Цело његово сећање на Балканију био је само низ најлепших и најслађих успомена, у којима је би 
за светлу кнегињу, ал, најпосле, ако је само до носа стало могла би поручити да ми се скроји др 
адно.</p> <pb n="385" /> <p>— О, ако је само то, онда се ништа небрини.{S} Дирнула ме ова прича 
а заосталих од прошле владе?{S} Како је само била жалосна улога, коју је твој бив. министар уну 
устити да те закоље као овцу за цело је само овновско јунаштво.</p> <p>Црнојевић закрвављеним п 
— Он што је за тим настало, оставило је само нејасну и збркану слику у моме памћењу.{S} Сећам с 
сам ја крив, за Бога!{S} Најпосле то је само био говор, још ништа није свршено.{S} Ето слободно 
то га је она сама морала вршити, што је само од њене добре воље зависило на коју ће страну кора 
 но соби.</p> <p>— Изврсно!{S} Ствар је само како може бити.{S} Замисао је дивна, али извршење! 
хоће, он је чека —- или све то ствар је само једног тренутка, а тај тренутак промиче, <pb n="24 
ли уздрхтан, но то дрхтање давало му је само још већу снагу.</p> <p>— Господине пуковниче — реч 
S} Махом је говорио доктор, а старац је само вртео главом.{S} Цео разговор није се могао чути;  
Лепшина посета, та озбиљност увек траје само неколико тренутака, после чега неминовно настаје љ 
већ друга година дана, али ствар остаје само на празним речима: до данас никаква дела.{S} Разју 
 мисли његове.</p> <p>Но Растислав није само мислио о томе, он је на томе и радио.</p> <p>Још с 
а је мој деда друкчије говорио, он није само псовао, он је и био, за то су га и слушали.</p> <p 
сваки балканиски родољуб“, и да то није само просто мишљење и уверење, већ политичка исвест, уп 
о је просто отров за децу!{S} И то није само случај код мене; не бој се.{S} Уверен сам да то ис 
ејасно и њему самом.{S} Знао је доцније само толико, да је присуство ове лепе жене на један пут 
} Она је избавитељка; а људи је се боје само с тога, што је не познају.{S} Како би са свим друк 
илику, змијин отров (виперин) дејствује само убодом кроз крв.{S} Човек, кога уједе змија, може  
Баба Ката се решила да од сад дејствује само насилним мерама.{S} На три дана после онога боја,  
ећ спремљен, и да Црнојевић сад очекује само згодну прилику, па да одапне стрелу.{S} Али ту тре 
а сва средства.{S} Династије су му биле само згодна лествица да брзо доспе до власти и висока п 
во куша анђела</head> <p>У соби су биле само њих две — баба Ката и седамнајестогодишње девојче  
 види своје „ново сунце,“ које је дотле само у мраку назирао.{S} Кад жигица плану, срећни љубав 
веку, подлегне човеку, с којим је дотле само два три пут говорила.{S} То је оно чувено грађанск 
?{S} Учинићемо вам по вољи.{S} Чујте ме само још ово.{S} Ваше ствари стоје овако:{S} Можете поп 
ља заслужила да носи овако лепо име, не само по гиздавости тела, но и по душевној лепоти својој 
а, и онда би Растислав ту свршио.{S} Не само што би изгубио министарство, но му од кивна ђенера 
 толицки, па већ имаш жену?</p> <p>— Не само жену, но имам још и два детета — одговори дечко.</ 
ажите друштво политичких црвењака, а не само слободњака..{S} Садиградски црвени републиканци —  
 мишљења да се све може остварити, а не само половина.{S} Ту нема никаквих фантазија; све су то 
у и брисати се по лицу, јер од кнеза не само да је сипала жива ватра, но је, простићете, прскал 
ткост видети по каванама и пивницама не само удате жене, но и саме девојке, опет за то кавана ј 
својим ватреним погледима.</p> <p>Па не само то, она је чак чула хвалу његову: „Лепа девојка!{S 
ност.</p> <p>Младоме кнезу жељена је не само краљевска, но и царска круна; а било је и таквих п 
{S} Познавао је сву околину, знао је не само имена села и како које село лежи, но још по многим 
који стоји ван закона, да је свакоме не само слободно убити га, но би још за то и големе новчан 
у будућност ове земље.{S} Према томе не само што није никакво чудо што ја то знам, на против, б 
/> улицама по негде су биле украшене не само стиховима но и сликама.{S} Слике су махом представ 
ила вест генералове смрти, огледа се не само на житељству звониградском, него и у многобројним  
о и даду га госту.{S} Гост попије, и не само што у тај мах не осећа никакве болове но, на проти 
о у тај мах он угледа наше путнике и не само што умуче но и стаде.{S} Заустави се и онај други  
асну трпезу,“ како је сиротици Јулки не само дала сву свадбену спрему, но јој нашла и красна мл 
е рад да изложи опасности и погибели не само оно што је он звао својом „великом мисијом,“ но и  
доктор одлучно изјави, да тако мисли не само он, но „сваки балканиски родољуб“, и да то није са 
.{S} На, тај начин таст је умножавао не само капитале својих зетова, но и своје рођене...</p> < 
били и разнолики и многобројни, и то не само за дан, но их је било спремљених и за ноћ, т. ј. у 
разима, Кугић је брзо изашао на глас не само међу интелигенцијом, но и међу сељацима.{S} Полици 
 село било на ногама.{S} Избуђени су не само они што се позивају, но и остала чељад.{S} Селом ј 
мушка забава.{S} Женске долазе у каване само на кратко време, поглавито лети, кад је у јеку пив 
тлост каже „полако ћемо“, а после викне само „касом.“ Ја се сиромах оберучке држим за ункаш, ал 
а хтеде нешто рећи, али њене бледе усне само задрхташе, па се онда жалосно укосише у страну, ка 
руге своје добре стране — наравно добре само по нужди, јер г. Растислав није рад да црпе корист 
нутак.{S} Све је спремљено.{S} Вреба се само згодан случај.{S} Проста случајност омела је ствар 
це, ако је ствар била важна и тицала се само тога начелника, час у гомилицама, ако је ствар бил 
 не одговори на ове речи Монине: она се само пљесну шакама по глави и рече као за себе: — „Боже 
иле се довде.{S} А ви све зинуле, па се само крстите и камените <pb n="222" /> се, очима својим 
ћен, разрогачен поглед, поглед какав се само но лудницама виђа.</p> <p>Доктор и нехотице затреп 
иких услуга.{S} Оближње вароши одкуд се само могло на време стићи, послале су своје депутације  
амену — Е, ова ти већ вреди!{S} Овде се само таком одлучношћу и може што учинити.{S} У земљи тр 
не је био уведен овакав ред: послужи се само једанпут, а за тим се сва пива и јестива сместе на 
ркану слику у моме памћењу.{S} Сећам се само толико да сам се почео копрцати и отимати да се ос 
и чуди шта ли га то попрска.{S} А он се само смеје и вреба, па чим момак опет седне на клупу, а 
ало непрегледно море шаренила, какво се само код нас на Истоку виђа.</p> <p>Извирући из вароши, 
 на вратима.{S} Из побочне собе чуло се само одмерено куцкање шеталице.{S} Ђенерал је јамачно б 
 вели, да то управо и није Шваба, но се само тако претвара.</p> <p>Час опет долази опширан изве 
} Улице су биле пусте, из даљине чуо се само жагор једне гомиле радника, која је хитала на поса 
еуморно цео дан....{S} Зауставили су се само око заранака крај лепа, бистра потока, да се прихв 
ваца и других људи из народа, они су се само погуркивали лактовима, један другом шапутали „море 
уку из жениних руку.{S} - Ви жене знате само да слините!{S} Пало јој на памет да плаче за махни 
о и сувише просто.{S} Она се бави знате само вишом политиком.{S} Пред светом хоће да је светите 
ен Белиновом причом.</p> <p>— Да чујете само даље — рече секретар.</p> <p>— Упитам особу у доми 
сва питања.{S} Ви имате да се побринете само о једном питању: како ће те умрети?</p> <p>- Пусти 
те ли ви да ја свршим посао, или хоћете само да вам ја дам што треба, па да свршујете сами.</p> 
јева бити!{S} Ништа друго, но замислите само несретника који од тајнога нихилистичког одбора до 
имати неоцењене вредности.{S} Помислите само то, кад се узме да је добри Мустај паша баш на ово 
шати заповести господареве.{S} Пробајте само, уверен сам да ће вам пријати — рече кнез с подруг 
укчије ћете ви онда слушати.{S} Чекајте само!</p> <p>Кнез је сад био сам с Маврикијем.</p> <p>— 
овај народ, - продужи кнез, али чекајте само.{S} Видећете ви ваш устав... <foreign xml:lang="fr 
{S} На ту грозну команду бедне гардисте само се обично згледају.{S} Они тада већ знају да ће су 
а опет дубоко уздахну, скочи са столице само да се отресе овога досадног милушења, оде и стаде  
ињским сузама.{S} На нож натакнуто срце само је обично парче меса.{S} Петак је недељни посинак, 
ча разврзе хвалити екватор, и цело вече само је о томе говорио.{S} Најпосле, полазећи кући, он  
уди, он је осећао потребу, да се извуче само за овај тренутак, а после, доцније, шта буде.{S} У 
к се и сам не показа, но му се угледаше само широки дланови, како одупиру о врата и гурају их.{ 
незом код госпође Моне, Лепша се бејаше само још више развила у пуном сјају лепоте.{S} Година д 
ити.{S} Заузми се својски.{S} Нека кнез само спомене војном министру.{S} Ја сам г. министру о т 
ко било утврђено и то мњење, да је кнез само рањен.</p> <p>И доиста, око 10 часова у вече, поја 
. — Она је ћутећки гледала у Петрију, и само што промуца:</p> <p>— Ах, Петро, сестро! — па онда 
ри жене, видоше ли где кога од њених, и само што чу толико од једне <pb n="250" /> да је Пава „ 
е име „мајка“ још веће и светлије.{S} И само овоме другом имену вриједи принети на жртву оно пр 
оказала јој полупане ствари са ормана и само додала: „Погледај! сестро рођена..{S} Ово ми је сп 
а као гуја, ишла је од одаје до одаје и само хукала и понављала: „Еј, пусто добро моје, коме ли 
ник.</p> <p>Ката климну полако главом и само малко, тек приметно развуче своје танке, успијене  
и непрестано је говорио.{S} Застајао би само онда кад је хтео да упали нову цигару, а међу <pb  
д су на влади њини противници.{S} То би само учврстило положај новог кабинета, и Кугић, место д 
ћан, свака је одбрана бесмислена и теби само остаје да рекнеш: „молим те пусти.“</p> <p>У таком 
и сама помисао на какав отпор, она види само један излаз, само једну могућност: да се потчини,  
ко ослаби, да паћеник све предмете види само као кроз неку замаглицу.{S} Изда и слух, па чак и  
се у свима државнима пословима руководи само једном једином мишљу: — да се одржи на власти.{S}  
 заноси га, пали му крв и пуни му груди само једном једином страшном и неодољивом жељом, жељом  
ите?</p> <p>Растислав ућута.{S} Продужи само корачати крупним корацима.</p> <p>— Ја не разумем  
а нових богаља, кретена, и наказа, који само руже род људски, а целом друштву служе на штету, р 
иш руку.{S} Буде ди то једном; успеш ли само једном у томе, онда га се више немој бојати; после 
а после заћори и гине за мушким.{S} Али само док један пут будеш.... док се мало познаш и ослоб 
с једним коњем.</p> <p>— Сад сте остали само вас двоје, г. Маврикије, ти и то твоје кљусе, ти и 
је било још дуже; но ми смо овде навели само она места, која су г. Врбавца нарочито интересовал 
о; узвишено, ниско — за њега су то били само разнолики изрази за ствари које су подједнако добр 
S} Што те нисам пре хапсио!{S} Промисли само то!..</p> <p>И људи су доиста промишљали: „Начелни 
о?{S} Зар ја не видим да смо хоџи дошли само преворме ради....{S} Ја ћу сад да идем, никака пос 
ли ви ваш не.</p> <p>— Ох, не говори ми само то!{S} И хоћу, и могу, и нема те силе на свету кој 
 год знаш, и смисли што год хоћеш, мени само кажи шта ти треба, и ако жив човек може то учинити 
отрована спасу.</p> <p>— Кажите ви мени само шта ви желите, а за отров — то ви не брините.</p>  
ребити у своју корист.{S} Сваки га цени само по томе колико вајде може имати од њега.{S} Нико г 
паш данас у тај свети дом </l> <l>Викни само, кнеже, ми смо сви с тобом.</l> </quote> <p>На шко 
од удараца, а кад ни то нису могли, они само зажмурише, предајући се тако гркој судбини својој. 
 око оних што су већ били унутра, а они само одмахују рукама и неће ништа да нам кажу.{S} Чућет 
на уста дође, а ови сладострасни говори само су их још више распаљивали.</p> <pb n="212" /> <p> 
 чују уздаси и проклетства, где се хори само песма вечне славе и љубави и где је бескрајњи живо 
т, два, па и више позади; напред одјури само кнез и гарда, која не сме заостати, па ма сви поск 
ете на улице.{S} На све стране видео си само изненађена, престрављена и зачуђена лица.{S} А кро 
е бело или црно одело, тако исто зависи само од његова укуса и његове користи хоће ли нагињати  
оме не могу дати потпун рецепт, могу ти само у главноме наговестити средства, која ће ти против 
ико не би умео рећи.{S} Могло се казати само толико с поузданошћу, да је имао много среће.{S} Н 
n="72" /> <p>Одмерао је да се увек лати само онога, што може остварити.</p> <p>Бирао је да њему 
едите?</p> <p>- Ви са мном можете имати само озбиљна посла; кад вам за то затребам, можете ме з 
а га чекају.{S} Код буктиње може остати само чича Мунтијано.</p> <p>Жика одјури напред, а Врани 
дске.{S} У Баварској довољно је обећати само да ћеш се оженити њоме, па да добијеш сваку девојк 
 сретати и доцније; овде ћемо испричати само у кратко шта је даље било с овом јадном девојком.< 
 једва сећао.{S} Урезало му се у памети само то, како је једне ноћи у дому његових родитеља, гд 
о је Ратко....</p> <p>Растислав примети само толико, да је по његовом мишљењу кнез млад човек,  
 Црнојевића, тешко је рећи.{S} Он осети само некакву тешку горчину и осети да ће је засладити м 
листе веле да ће тим страхотама казнити само <pb n="107" /> поједине тешке случајеве кривица ка 
ико неће знати.{S} Кад би могао уверити само да нико никад неће чути не би се <pb n="456" /> оч 
лосних појава.{S} Ми ћемо овде поменути само једну.</p> <p>На звониградској Великој Школи пуно  
оксиколог.</p> <p>„Ја ћу овде споменути само неколике примере.</p> <p>„Тако, на прилику, ти су  
 грубих и незналичких камењара, грабећи само да извали што више камена, и да га узме оданде где 
 ноћи седети и гладан и жедан, говорећи само о томе, или слушајући да се о томе говори.</p> <p> 
ашчује, да је овај прокартао једне ноћи само три хиљаде дуката.</p> <p>Још не беше Ратко изусти 
.</p> <p>— Али кад те молим, у две речи само, кажи ми шта је, рече кнез с досадом и кењкањем.{S 
 имамо.{S} Шта ти треба друго! погледај само ноћашњицу!{S} Кад је већ такав, онда ту друга избо 
књаз, они тебе морају да слушају, чекај само док порастеш.“</p> <p>Баба није тада ни слутила ка 
ш, певаш, обешењаче један!{S} Али чекај само, показаћу ја теби како се у туђој кући залуђују и  
о тако лепо осветљено, владао је сумрак само у дугој кестеновој алеји, покривеној дебелим сенка 
у истини било и оно што се које кад тек само као мисао зачедило у глави његовој, све се то сад  
 ја ту био сам!{S} Та ја сам ту био тек само један од стотине.{S} Истина, један од главних, ја  
ује.{S} Ама ће да сева обрамица.{S} Чек само, нека ми још једном присмрди овде!{S} Правник! уче 
будите.{S} Пристанем под условом да вам само не дају ништа више да пијете.{S} Црна прилика рече 
 се држе с народом; <pb n="680" /> знам само то, да ни један владалац није прошао рђаво, који ј 
 својих 300 минџурана.</p> <p>— Не знам само да л’ си сашио кесу, не ћеш имати где да их метнеш 
уно на себе.{S} А за све то тражила сам само једино: — твоју искреност, твоје поверење — да да  
ред гробом, ја сам у гробу.{S} Ја нисам само осуђен нам смрт, ја сам већ умро, ја сам покојник. 
разговор ђенерал Врбавац. — Но ја нисам само пред гробом, ја сам у гробу.{S} Ја нисам само осуђ 
што сам ја тврдо решен, да од сад будем само њен?</p> <p>Лепша даде главом знак одобравања, ала 
е одричем ја Вама углађеност, но тврдим само да се с углађеношћу не слажу онаки изрази, што ће  
а својом породицом, адјутантом и једним само момком изишла је по своме обичају око пет сати по  
 то слушала.{S} О тој ствари ја говорим само овде с вама, јер се ствар вас <pb n="124" /> тиче. 
речено с таком непристрасношћу с каквом само мртви могу говорити о живим стварима овога света,  
А.. а.. а.. ах!{S} Прођите ме се једном само с тим вашим државним интересом.{S} Ви све трпате п 
м! — да лају на њега, а наш мачак Срдан само их погледа, па тек зевне, испружи шапу, извуче нок 
је и нови министар брзо је био претрпан само тим стварима.</p> <pb n="575" /> <p>Каквих и какви 
е?</p> <p>Заре не одговори ништа.{S} Он само слеже раменима и продужи ћутати.{S} Кнез се протег 
 би одавно заглавио — Њега ухвате, а он само дрмне жицом ћесару или руском цару, па ни бригеша. 
ђење онога другог жандарма, да је Перун само рањен.{S} Да ли је он међу онима што беже и што уб 
ији нема понављања.{S} Јеленик је могао само једном успети...{S} У осталом, узмите се на ум, г. 
 да је други владалац од те лозе владао само 17 дана; да је трећи владалац прво био протеран, а 
д би пошао за волом кад пасе, па гледао само коју траву он обиђе и коју не дира — па би већ дос 
 не разумем вашу срџбу.{S} Ја сам рекао само оно што у истини постоји.{S} Јес, књажевска власт  
ојих напора, ја сам, како рекох, сазнао само толико, да ме на, колима некуд журно возе.{S} Коли 
у мрачној алеји, за неко време, назирао само њине нејасне контуре и црне силуете, док се најпос 
 ако би се и јавила, свак би их сматрао само као нову, занимљиву врсту лудила.</p> <p>Али код н 
је до последња живчана кончића потресао само један осећај, прождирала га само једна жудња и рас 
рилично дуго.{S} Кнез је ухватио смисао само последњим речима, па и то доста нејасно, пошто се  
ос, кнез није знао; он се доцније сећао само овога: лежао је полеђушке; имао је мутно сазнање д 
жила и он је у таквим тренутцима осећао само једну једину потребу: „да се свршава, да се што пр 
а то је тако близу памети; то се управо само каже.{S} За што би се иначе господин пуковник толи 
нарочито удешавао; то се удесило управо само по себи и постало је као некакав обичај: два пут н 
ви навалили?{S} Зар сам ја крив, ја ево само тебе волим!{S} Шта ћу кад су ме они окупили како с 
 десиле све ове случајности.{S} Све ово само развлачи ствар и износи је у шири круг.{S} Он се о 
ми говорите, не може бити да је све ово само празан сан.</p> <p>— Дакле, видели сте и г. минист 
веровао начелнику; сматрао је да је ово само намама.{S} Међу тим начелник је говорио оно што ми 
права династија већ изумрла и да је ово само превара и срамота наша, да нам на престолу седи ту 
 и поведе; уз пут објасни јој да је ово само први наступ код ђенерала; да ће несвест проћи и ђе 
смрт ђенералову.{S} С почетка се пронео само глас да је ђенерал болестан.{S} Од какве болести?  
 већ га је почело опијати, и он је хтео само у две-три речи да чује у чему је та „озбиљна ствар 
што се тиче мога хватања и одвођења био само какав ружан а веома жив сан, ади, кад промислим бо 
 на крај с оваким извештајем, да је био само он један и да није стотину других прилика давало в 
м записку, ја могу доказати, ја сам био само посредник...{S} А и шта је двадесет хиљада дуката? 
е наш учитељ цело боговетно вече хвалио само <hi>екватор</hi> и доказивао да смо сви ми, па и с 
тулумина?</p> <p>Али није Орловац палио само катран и лој у почаст кнезу Мутимиру; спаљено је т 
ћом омакао поврх чеоне кости и расцепио само кожу на глави.{S} Перун је онесвеснуо од ударца и  
одмерено и с тактом (он је увек говорио само одмерено и с тактом) <foreign xml:lang="fr">Fouett 
зашло је дакле као да се то дело некако само учинило.{S} Прво је био бриљант, затим се тај бриљ 
ај отров једва се у новије доба дознало само толико, да га дивљаци справљају од сока једне биљк 
, као да се нешто двоуми; но то је било само за један трен ока, а у другом трену она је већ бил 
 се то чудним стицајем околности десило само с Лепшом.{S} Такве су и све остале „светитељке“ зв 
право нехотице, тако му је некако дошло само од себе.{S} Жики није ни на ум падало да што сумња 
ивотом; свет, који ми обично не опажамо само с тога, што су наша чула за опажање још и сувише г 
сивати ову одвратну сцену.{S} Рећи ћемо само укратко неколико речи о целој овој ствари.</p> <p> 
не водим бригу о државним пословима, но само ти кажем то, да ви грдно грешите, што с кнезом так 
ава не одговори ништа на ово питање, но само порумени.{S} Кнез понови исто питање.{S} Пава сави 
ви, и то неће нигде на другом месту, но само по лицу, по носу, око очију и усана, тако, да женс 
 је некако лакше рећи „слатки кнез,“ но само „кнез.“</p> <p>И за што све то?{S} И откуда на јед 
ишта се не бој — ја сам уза те; куражно само, голубице моја“.</p> <p>Јела се још боље уви у сво 
аском он рече:</p> <p>— Млади кнеже, то само ви можете допустити себи тако понашање, које управ 
 стезање, ова близина и топлина, све то само га још више острви. — Он је понесе канабету.</p> < 
ала се, молила, но <pb n="54" /> све то само је још више срдило баба Кату.{S} Њој просто није и 
{S} Радо је хтела веровати да је све то само нескладна прича, која се негде с неким десила.{S}  
ица твоја.{S} Но у ствари веле да је то само приформа.{S} Прави је пак смер друштва политичка а 
е догађаја у непознатој кући, све је то само го сан, празна машта? — упита он озбиљно.</p> <p>К 
 развратна!{S} Не, завист!{S} Све је то само завист и злоба!</p> <p>И тако се поступно долазило 
овести примати непосредно од њега, и то само од њега.</p> <p>Заповедио је да му се растреби и о 
сталом, није он тако проливен.{S} Он то само оној својој све казује, иначе крије тај као змија  
к и сама пред собом исповедала да су то само „каприци“ и тренутни прохтеви кнежеви.{S} Али док  
е од две хиљаде дуката.{S} Па да је бар само штета, но и срамота.{S} Овај се свуд хвали, а ти з 
{S} Бар данас је још тако, док је ствар само у мојим рукама.{S} Колико сутра за ово писмо могу  
не могу ништа помоћи и да ја имам избор само између овога двога: или да одговарам на постављена 
 моје дозволе, може се извршити претрес само преко мене мртва.“ После се окрете кнезу: „Господа 
е вада нечему новом, бољем.{S} Цео свет само њега ишчекује, па да за њим пође у гору, у воду и  
овољније од садашњих. — Сва је опасност само у томе, да Растислав и Ратко са својом дружином оп 
а вози ли вози!{S} Шушти ова ђида сва у само-самцитој свили и кадиви, а три нишке дуката спусти 
ви нарочито узимате улогу која по праву само књазу припада.{S} Целом свету пада у очи како ви с 
ом и веома живим очима, какве се виђају само код оних баба што их обично зову вештицама; друга, 
{S} Сви грабе себи.{S} Мени се удварају само да ме боље преваре!{S} За што ме пуштају сама!{S}  
ту има грешно?{S} Обична учтивост, коју само простаци не разуму.</p> <pb n="409" /> <p>Сад се в 
уго дејство, но има их и који дејствују само на један начин.</p> <p>„Тако, на прилику, змијин о 
ачко платно, као мумију, остављајући му само мајушан отвор код уста и очију.{S} За тим је тако  
 на једанпут узе плакати.{S} Прво су му само текле сузе, а он је полако шапутао: „децо моја! ах 
тупило за све друго, а изоштрило у њему само један једини осећај, осећај страховите, огњене, уп 
 учинио.{S} Погазио је упутства у писму само у толико, што је наредио, да из даљине опрезно пођ 
ад заборавити све друго, а имати на уму само то, да си и ти један члан владалачке династије Кос 
ињел и шајкачу.{S} Док су била на окупу само 2—3 села, и свако се село држало одвојено онда туђ 
да је госпођа Мона изврсна жена и да су само пакосни завидљивци изнели о њој разне измишљотине, 
ве ово.</p> <p>Прва истраживања дала су само тај резултат: дознао је да се загонетна жена зове  
Сад опет узе реч Ратко:</p> <p>— Шта су само прошле ноћи радили.{S} Онога мајмуна ваљало би про 
омињање свију помесних прилика, које су само ондашњим људима могле бити познате, увериле су сељ 
луотворене, преврнуте очи показивале су само мутно беланце, на уста је у клобуцима извирала бел 
азговор није се могао чути; долетале су само поједине испрекидане речи; — „довека сретан“... „п 
црвеним покривачем на глави, на коме су само очи биле прорезане.{S} Они су носили нешто, што кн 
гов пратилац ишли су на сумце, знали су само толико да им се ваља држати <pb n="646" /> јужнога 
ћске бујности, он је видео у овоме путу само <pb n="135" /> једну нову прилику да пусти на вољу 
 n="673" /> твојим, ти би рекао да имаш само једну једину, да тај тренутак љубавна загрљаја тра 
е, да ти знаш, да <pb n="47" /> ти знаш само!{S} Баба Ката успи лолски устима.{S} Еј, леле мени 
аш...{S} Јадна лудо моја!{S} Да ти знаш само што ја знам...{S} Море, благосиљаћеш ти мене, еј!  
ко грмаљски; права грмаљска реч!{S} Још само да викнеш чак с врата: „жено! спремај постељу!{S}  
колико костију; од главе му се држи још само чеона и потиљачна кост, а још га тера стара земаљс 
нолетан, и да нас од тога дана дели још само неколико месеци.</p> <p>— Из ваше се околине, г. Р 
урским именом <hi>Ташмаден</hi>.</p> <p>Само име јасно је казивало како су постале ове урвине.{ 
ни, подлубљени патос коњушнички.</p> <p>Само један од слугу беше будан.{S} Кроз многе коњске но 
 их когод из кола могао осетити.</p> <p>Само то је био изнимак, иначе све је удешено онако како 
на јавно запева за мртвим мужем.</p> <p>Само се на једном једином месту могло видети искрено жа 
д, бато, само још ову.“</p> <p>А поред „само још ову,“ коло је отпочело већ и трећу игру по одл 
ичних обзира, одрекао улоге коју му је „само провиђење одредило“.{S} Он ће се дакле примити тег 
н многим махнама: лакомислен, женкарош, самовољан, себичан, никога не воле, да је без срца и ос 
 се наслањао.</p> <p>Кнез је размажен и самовољан деран, склон на сваковрсне разузданости, без  
био главни покретач завере, кривљи и од самог стрељаног попа.</p> <p>— Па? шта ћемо сад? — упит 
је Косанића, па и то неће бити без мига самога команданта.</p> <p>Други начелник опет јављао је 
 погребена она, после је дошао ред и на самога кнеза...</p> <p>Уз голему тугу родбине и присних 
ала, зар хоћеш да си већи господин и од самога министра!{S} Е, мој брајко, не заслужује се тако 
а на Милоја.{S} Боже сачувај!{S} Али од самога почетка Жики је било неугодно што се за ово путо 
вратима стоје ађутанти, а у интересу је самога ђенерала, да се ствар не веша на велико звоно, н 
у мени нешто јавља, што је јаче од мене самога.{S} Госпођа ми јамачно неће замерити за моју иск 
е заличило, кад кнез ту виде најпосле и самога свога министра полиције, господина Кугића.</p> < 
анински поток, а сад му бејаху дошли до самога врела и ту сели да се одморе.</p> <p>Већ је било 
</p> <p>— Најпосле ви сте осветољубиви, саможиви, без срца; ви никоме не верујете и никога не в 
 је веома тешко волети.{S} Ви сте веома саможиви; ви сте или ружни цицијаши, или још ружније ра 
имира.{S} Обојица властољубиви; обојица саможиви, а један с другим у завади.</p> <p>Врбавац се  
на ову грешну земљу.{S} У пустој долини саможивости људске расте усамљен стручак бела љиљана.{S 
ну, кад на балканијској страни плану на самој обали велика буктиња која осветли пола Дунава.{S} 
; она је трпела она нежна миловања, а и самој јој се чинило чудно што то трпи, и како може то т 
реужасно.{S} Ту човека страва хвата при самој помисли.{S} Нихилисте веле да ће тим страхотама к 
он осећа увређен, понижен, постиђен при самој помисли да ће му сутра бити „милостиви господар“  
а шапатом је причала занимљиве ствари о самој госпођи Ловимук.</p> <p>Пре свега Пола нагласи да 
рочито силовите у души снажних и већ но самој природи бујних младића, код којих грко искуство и 
изам убио је вештину сликања и резања у самој клици, јер ту је требало представити баш „плот“,  
ије ништа.{S} Овде није у питању ничије самољубље, но један велики државни принцип.</p> <p>— Др 
у.{S} Та бара бала је <pb n="172" /> на самом уласку у град, а имала је неке чудне особине.{S}  
в не буде довољно јак, па све остане на самом покушају?</p> <p>Ката развуче усне подругљиво и к 
авља, он ће их једног дана похватати на самом делу.</p> <p>Говорећи ово Ловимуковица беше пала  
ближе, док се најпосле не заустави пред самом кућом.</p> <p>— Ово ће јамачно неко теби.{S} Ко л 
али она никад не би то признала ни пред самом собом и искрено је веровала т. ј. искрено се вара 
е изговорио ове речи као да говори себи самом.{S} С лактовима наслоњеним на колена, с главом ст 
овек сврати ми пажњу на то, како већ по самом начину, на која сам амо доведен, могу видети, <pb 
олит, сви су навалили на ме.{S} Мени то самом неби никад пало на памет — правдао се кнез.</p> < 
pb n="617" /> <p>Најпосле пријаве ствар самом г. министру председнику.{S} Он извести министра в 
.{S} Ред нигде није био поремећен.{S} У самом Звониграду као да је нешто мало шушнуло код униве 
то, као један од светих обреда, вршен у самом храму.{S} Ствар је узимана природно и није било д 
н, он је осећао неку неисказану сласт у самом говору о тој ствари, и у атмосфери која се ту ств 
а читавих огромних дворана, изрезаних у самом камену.{S} Варварска рука грубих и незналичких ка 
ши Мутимировој остало је нејасно и њему самом.{S} Знао је доцније само толико, да је присуство  
врти сам из племена Косанића, те већ по самоме рођењу никад не могу бити оно, што су обични људ 
 <p>Сељачки син, париски ђак, човек пун самопоуздања, с тврдом вером у своју надмоћност, прожма 
 сам!{S} Остављено сироче!{S} Остављено саморано сироче!{S} Тешко мени, тешко мени“!</p> <p>На  
а, отока и живота.{S} Све што је боље и самосталније међу њима пребећиће у тако зване конзерват 
ужавање дало се познати по слободнијем, самосталнијем кретању, по извесним младићским испадима, 
интелигенте снаге и завадио је са свима самосталнијим елементима у земљи.</p> <p>Растислав је п 
Није трпио противречење и опозицију.{S} Самостално мишљење код потчињених сматрао је као дрскос 
S} Истина, новајлија је, тек сад отвара самосталну радњу, али са својом вредноћом и <hi>учтивош 
ју породицу спасао је од срамоте једино самоубиством скочив с трећег спрата. — Мртвоме нису суд 
Мона с дрским цинизмом и непоколебљивом самоувереношћу.</p> <p>Кнез је у неколико признавао да  
и у тај мах осети како га проби хладан, самртни зној.</p> <p>У томе тренутку њему се учини тако 
но убеђена човека.</p> <p>Кају обухвати самртни, ледени ужас.{S} Страшна, крвава, у пола већ за 
 а он, тек кад је видео да му паде друг самртно рањен, опали пушку и обори <hi>Зликовца</hi>.{S 
овеком, из чије је руке мало час примио самртну чашу!</p> <p>Кнез није имао куд; он није могао  
духове, разне опаке бољке, а по некад и саму смрт сликају у облику бабе.</p> <p>Чума, гвоздензу 
 он звао својом „великом мисијом,“ но и саму главу своју.{S} Јер, кад се оставе на страну лепи  
њим отвореним вратима. — Куку, саме смо самците — рече Пава.</p> <p>— Ћути! и ако смо; још боље 
и ли вози!{S} Шушти ова ђида сва у само-самцитој свили и кадиви, а три нишке дуката спустиле се 
песму.{S} Растислав је узе слушати..{S} Сан га превари.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
а и гонитеља његова; она му је одагнала сан с очију; она му је одузела прохтев за јело, убила м 
 се не да објаснити.</p> <p>— Али какав сан, драги г. бароне!{S} Онда би морао бити сан и ово ш 
.</p> <p>- А колико може да траје такав сан и је ли чврст?</p> <p>- Траје, милостиви господине, 
вођења био само какав ружан а веома жив сан, ади, кад промислим боље, сетим се јасно шта је бил 
 <p>— За бога, да то није био какав жив сан, то ваше хватање и одвођење? — упита даље Жермини.< 
о пред вама што згрешили.{S} Код вас је сан и јава још смешана, и ви још не можете да издвојите 
 Па дајте онда друго објашњење ако није сан.{S} Јер свакако неко објашњење морамо имати.{S} Не  
 је тек ово сад што му Заре прича прави сан.</p> <p>— Заре, је ли могуће да је ствар текла тако 
се познавало даје пао у дубок, мртвачки сан.</p> <p>За тим је настао формалан претрес собе.{S}  
аваљена крај Перунове главе, не превари сан.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ове исте но 
ти будала, која више не уме разликовати сан од јаве! — правдао се секретар</p> <p>— Па дајте он 
 драги г. бароне!{S} Онда би морао бити сан и ово што ја сад с вама овде говорим, онда би био с 
ма потреби.{S} Јачи кад — дужи и чвршћи сан; слабији кад — краћи и лакши сан.{S} А може се окад 
та друго ни било, до мало дужи и појачи сан.{S} Да, ви господи тамо тако и реците.{S} О дисању  
чвршћи сан; слабији кад — краћи и лакши сан.{S} А може се окадити и тако да се више никад и не  
ао сам колико ће од прилике трајати тај сан.{S} Одговор је био „најмање неколико часов“, с тога 
о легао.{S} Одспавао је био добар један сан кад му се од некуда присни, да га нападе некакав цр 
</p> <p>Све ово изгледало јој као ружан сан.{S} Није могла веровати, да се с њом збило све оно  
 не може бити да је све ово само празан сан.</p> <p>— Дакле, видели сте и г. министра Кугића.{S 
 савладани умором боравили дубок, миран сан на једном од јужних огранака великих омаљскнх плани 
ароне, да ли је ово била јава или рушан сан, тек мени се десило нешто тако чудно и неочекивано, 
ја у непознатој кући, све је то само го сан, празна машта? — упита он озбиљно.</p> <p>Климањем  
ја сад с вама овде говорим, онда би био сан и цео живот наш, или би ја морао бити будала, која  
 Зар сан наш силазак у Ташмаден!{S} Зар сан и мој министар г. Кугић, кога сам рођеним очима гле 
 <p>— Та то за бога није могуће.{S} Зар сан сви они чудни и страшни догађаји који су се тако жи 
ако живо урезали у мојој памети.{S} Зар сан наш силазак у Ташмаден!{S} Зар сан и мој министар г 
8892_C20"> <head>ГЛАВА XX.</head> <head>Сан или јава?</head> <p>Дан је већ био у велико освојио 
 бих онда за часак кући да сручим у мој сандук, па онда потрч натраг моме кнежићу.{S} Сад му ви 
 рода.{S} Код ње је нађен велики окован сандук, пун највећих драгоцености.{S} Скупоцено прстење 
кнеза балканиског како лежи у мртвачком сандуку, на столу, у сред дворане у кнежевом двору, изл 
 доста и сами мишеви и пацови.{S} Стари сандуци, разобручана чамова бурад и многе друге ствари, 
 придика носила је за њима некакво црно сандуче, опет пуно ствари.{S} За тим су приступиле посл 
себе метне тестију с водом и једно црно сандуче.{S} У сандучету је носио своју свештену књигу,  
тију с водом и једно црно сандуче.{S} У сандучету је носио своју свештену књигу, из које је пог 
талних органа!{S} Ту се поштење мери на сантиметре!{S} Незнатне физичке промене узимају се као  
дно другом на руку, тихо ходају и будни сањају у овој лепој, чаробној ноћи, или по какву гомили 
ла таке дивне одаје; али кад је понекад сањала на јави да је царска кћи; па замишљала како би н 
ко рећи кришом и од себе саме, Лепша је сањала о кнезу Мутимиру и његовој љубави и била је срет 
д није мислила да буде кнегиња, нити је сањала о улогама Помпадуре, али никад, никад није помиш 
што опија душу и заноси је неком чудном сањалачком маштом.{S} Све побочне улице звониградске би 
 дугом сну ви сте јамачно много што шта сањали: можда је било и таквих снова где се ми појављуј 
ећ спремљен слог за лист.{S} Шта су они сањали, а шта им је остало!{S} Али су морали увући рого 
а? — то је била непрекидна тема његових сањања.</p> <p>После дугих премишљања, припрема, планир 
на нежност.{S} Ту је Црнојевић спавао и сањао:</p> <p>...„Огромно каменито брдо, а њему, Црноје 
ој.{S} Прво је мислио, после је на јави сањао, најпосле сви ти снови постали су били живе утвор 
е знам!{S} Онда сте ви то просто морали сањати, јер друкчије то се не да објаснити.</p> <p>— Ал 
њу да је <pb n="488" /> маркиз морао то сањати, с тога се с њим споразуме, да се ствар држи у н 
аркиже? — упита барон Жермини, трљајући сањиве очи и трудећи се да разбере шта му његов секрета 
потврђено је и то, да баба Ката стоји у саобраћају с жандармом Илијом, а даљим трагањем сазнало 
в се реши на двоје:{S} Прво да ствар не саопштава кнезу док не прође светковина кнежева пунолес 
шљао како би ђенералу било тешко да сам саопштава жени страшну новост, јер би јој ту морао гово 
чким двором и бечком владом и да сте им саопштавали и таква решења и закључке своје владе и нар 
 пријатељски разговоре, да једна другој саопште најсвежије новости, да се узајамно оговоре и да 
х је на броју до 40 пушака.{S} Ту им је саопштено да су се у околини појавили зли људи; да је н 
 и у пробраним изразима, штедећи кнеза, саопшти писару шта ваља свршити.</p> <p>Писар прими ств 
лества, које је било на прагу; друго да саопшти ствар кнезу тако, како ће га одлучити да свршав 
 то значи.{S} Једног дана баба Ката јој саопшти <pb n="53" /> „радосну вест“ како се у њу загле 
их ствари, што их онај непознати младић саопшти Растиславу, као да су га биле извеле на траг, п 
д је 3 часа по поноћи), те хитам да вам саопштим још неке подробности о току целе ове ствари.“< 
нтрига Врбавчевих.{S} Шта мислиш, ко је саопштио Растиславу податке који су га одвели на врело  
е да је то кнежева тајна; кнез му је то саопштио под изречном погодбом, да никад никоме ништа н 
 верно и тачно оно што сам вам мало час саопштио, и, ако је по вољи, ја бих вам о томе дао неке 
обро, — рече ђенерал - овда изволите ми саопштити вашу тужбу.{S} За <pb n="311" /> што ме криви 
ући праведној признателности свију наши саотечественика да оцене превелики губитак, који је Бал 
ушајући ове речи Милојеве, његов високи сапутник мало по мало утону у таке мисли и осећаје, кој 
и ту безбрижност није делио његов верни сапутник Жика.</p> <p>За време разговора Враничић је по 
ва, дечурлиска посла.{S} Против главног сарадника, и душе целог овог предузећа, подигнута је ту 
е се смрт првог ђенерала балканског.{S} Саранићемо вас о државном трошку.{S} Умрећете као велик 
оклонио га био неком Сарукбоцећаеју.{S} Сарукбејов син био је доцније кавеџибаша код познатога  
сле дуге употребе поклонио га био неком Сарукбоцећаеју.{S} Сарукбејов син био је доцније кавеџи 
им у ропство.{S} Па ти оста без војске, сасвим оста без војске.{S} Е мој драги г. Маврикије, па 
а оним, који одмиче напред.{S} Наравно, сасвим је друкчије ствар текла кад су државним пословим 
кардашио.{S} Није ми то била намера.{S} Сасвим сам други говор имао на уму. <pb n="336" /> Упра 
е страсну, но у опште никакву мржњу.{S} Сасвим други разлози и друге побуде руководиле су ме у  
ичић је морао нешто одговорити, и то га сасвим поврати.</p> <p>И ако целе ноћи нису спавали, и  
— Хе... еј! да ми није пуста црвоточина сасвим претворила у прашину целу десну руку, чисто бих  
 кнежевим с политичким људима из логора сасвим супротних Врбавцу и намесништву, откуда је, веле 
лаховита да не легне крв, да ми се кућа сасвим не ископа.</p> <p>- Ама ко вам то каза да је дев 
и, као да то није био он сам, већ какав сасвим нов, њему непознат предмет.{S} Он је тада већ би 
и слободна пред овим човеком и могла је сасвим мирно говорити о започетој ствари, као да се све 
 никад то није могла мислити.{S} Она је сасвим другче замишљала да дочека тај тренутак кнежеве  
 рече кнез, климајући главом. — Мени је сасвим јасно како наш сељак гледа на те ствари.{S} Горе 
а је обасипа пољупцима.{S} И Мутимир је сасвим озбиљно тврдио да Лепша има неки свој специфични 
ва?{S} Ако одмиче, они причекају док се сасвим изгуби, а ако се примиче, они се сакрију за кест 
на половини се замрси, а на свршетку се сасвим збрка и растроји.{S} Али како тако одјекну и пос 
икије, <pb n="41" /> не мислећи ништа и сасвим механички додаде још: „факир фукара“.</p> <p>— Ш 
оже слободно исисати устима тај отров и сасвим га прогутати, па да му стомаку апсолутно ништа н 
и која јо наишла, Црнојевић се придружи сасвим слободно, псујући друштво што <pb n="671" /> га  
му је сличан по узрасту и годинама, али сасвим друкчија изгледа у лицу.{S} Веома црне боје, с ц 
д кола.{S} Обилазили су редом и стајали сасвим близу.{S} Кнез је све видео и све чуо.{S} Момчад 
ен је свачији делокруг, и односи власти сасвим су јасни — примети Растислав.</p> <p>— Устав и з 
 мах долетеше до мене ове речи које сам сасвим разговетно чуо: — Јесте ли му оставили отвор за  
нежевим прозором.</p> <p>Кнез је стајао сасвим уз прозор, коленима се одупирао о прозорски перв 
, он угледа кнеза и Кају у углу, готово сасвим заклоњене цвећем и приђе им брзим корацима.</p>  
карци.{S} На скоро алеја је била готово сасвим пуста, тек сам поизретка сретао по кога шетача,  
 не види завој на глави, намакао је био сасвим на чело своју црну јагњећу шубару.{S} Бледоћа у  
bSection" /> <p>Млади кнез још није био сасвим изашао из доба играчака, кад се једног дана дого 
удно и невероватно, сад му је изгледало сасвим природно и тако просто, да управо није знао како 
гао лако досадити.{S} У почетку је било сасвим друкчије.{S} Било је једно доба кад је Врбавац б 
јим народом.</p> <p>И иначе овај је пут сасвим згодно одговарао потребама Врбавчевим.{S} Он ће  
ко скромно држање ове жене.{S} Он је њу сасвим друкчије замишљао: окретна, разговорна, <pb n="1 
че му да седне и сам му намести столицу сасвим уза се.{S} Затим извади из џепа некако старо, до 
p> <p>Враничић саслуша сељака до краја, саслуша га мирно и спокојно; после додаде равнодушно и  
еве, он седе за сто и позва збор, да га саслуша.{S} Његов говор био је као неки извештај о њего 
не <pb n="637" /> даде никоме другом да саслуша чича Милоја, већ сам лично узе ту ствар у посту 
имала.{S} Уздржавао се; решен је био да саслуша до краја.{S} Па ипак прште:</p> <p>— Јес, то су 
рисано, све је лаж!...</p> <p>Растислав саслуша мирно овај протест пуковников, а за тим продужи 
воје интересно причање.</p> <p>Враничић саслуша сељака до краја, саслуша га мирно и спокојно; п 
 ништа више не тичу.{S} С тога те молим саслушај ме пажљиво.</p> <p>Ове речи ђенералове дубоко  
пада.{S} Чисто, јасно и отворено.{S} Е, саслушајте сад и ви мене.{S} Такога отрова има, господи 
орезе у натури.{S} Остали су на томе да саслушају мишљење тастово, па како рекне Хаџија онако ћ 
/p> <p>Но ђаци су, како се прича, мирно саслушали ову декламацију, па се још мирније разишли ку 
је хтео ни улазити.</p> <p>Начелници су саслушали његов говор тако, као што побожни хришћани сл 
 У позиву је стајало да се позива „ради саслушања по некој ствари“, али та „нека ствар“ мора да 
или дотични чиновник нема право да чини саслушање над савешћу свога потчињеног, он нема право н 
м лично узе ту ствар у поступак.</p> <p>Саслушање није дуго трајало.{S} Начелник прими чича Мил 
воје саучешће.{S} Растислав, на против, саслушао је целу причу с очевидном равнодушношћу.</p> < 
 зна — можда је и бало.</p> <p>Г. прота саслушао је начелников говор с пажњом, потврђујући да ј 
и прстом своје чело.</p> <p>Пуковник је саслушао све ово, чисто пренеражен.{S} Овака дрскост, о 
а се нешто разговоримо.{S} С пажњом сам саслушао ову твоју причу.{S} У неку руку ово је као нар 
о код ђенерала.{S} Растислав је пажљиво саслушао ово казивање и <pb n="356" /> задовољан се вра 
 спавате као и пре.</p> <p>Кнез Мутимир саслушао је ову причу Заретову, а још није могао верова 
езриво, пошто је целу ову причу Раткову саслушао мирно и равнодушно.{S} За тим настави, осврнув 
нићеш ми ваљда ту последњу услугу да ме саслушаш.{S} Отпусти твоје људе.... т. ј. мислим војник 
тво јако жали што данас не може доћи на састав Светли књаз је нешто <pb n="93" /> мало слаб.{S} 
 конзервативцима и њима понуди власт да саставе министарство? — питао је понова Растислав.</p>  
и кнезу.{S} Мутимир је читао пажљиво те саставе начелничке, који су понекад личили на читаве ро 
смислу начелник министарства имао је да састави писмо за све окружне начелнике.{S} Десетак дана 
ј дукат цап.... овде себи на чело. (Она састави три прста као оно кад човек хоће да се прекрсти 
 прво извукла један оволики дукат; (Она састави палце и кажипуте показујући колутом од прстију  
анас имала..“ — на то је преврнула очи, саставила три прста, пољубила их и додала: „не роди мат 
секли, највише по лицу.{S} Но лекари су саставили комаде, сашили и окрпили грдне, дубоке ране.{ 
на династија не би <pb n="506" /> могла саставити ни педесет година владавине рече Растислав ми 
она поје! “</l> </quote> <p>Могла би се саставити читава књига, да је ко год зашао те покупио с 
ко никад није тако умакао.</p> <p>После саставка с непознатим младићем Растислав је сав био уто 
аву гушу — поуздани знаци дифтерита!{S} Састављен је секцијони протокол, где су лекари својеруч 
адавину једне обесне и разуздане касте, састављене из неваљалих чиновника, а ко год се усуди да 
 која им се беше већ близу примакла.{S} Састадоше се; Жика је био изненађен.</p> <p>- Од куда т 
прекидној вези.{S} Ми се морамо виђати, састајати, бити заједно — ти мораш бити моја! — Сметња  
ониграда, кнез неће имати прилике да се састаје са шефовима других политичких странака, нарочит 
 каву по подне, ту читају новине, ту се састају на разговор, ту се скупљају у вече да проведу в 
 командантом.{S} Свако друго треће вече састају се на вечеру и, под изговором обична весела дру 
цима и комшијама, с којима се сваки дан састају.{S} Оне првашње хладне укочености и неповерљива 
рилике <pb n="406" /> где се оне обично састају, да се пријатељски разговоре, да једна другој с 
о.{S} Велика народна скупштина, која се састала на месец дана после „катастрофе“, изабрала је з 
 правилу <hi>искључно женски скуп</hi>, састанак самих женскиња, док су код госпође Моне јаузне 
, чуше где општински биров виче људе на састанак.{S} Сви се зачуде шта ли то може бити и каква  
<p>Тако је срећно окончан и овај кнежев састанак с народом.{S} Па ипак Растислав је изашао из д 
и смо напред видели какав је био кнежев састанак с начелником, и, колико се сећамо, међу њима н 
ека, које ме је позивало да видим тајни састанак <pb n="630" /> Балканске Браће и које је и бил 
господом окружним начелницима.{S} Лични састанак много вреди.{S} У расписима министар никад не  
суседне Аустро-Угарске, те је и сам тај састанак прозван страним именом — <hi>јаузн</hi>.</p> < 
жалосно и сумрачно мало пре отпочео њин састанак.{S} Таква Је младост и таква је љубав!</p> <p> 
оме кнезу Мутимиру предстојало је да се састане у једној руској пограничној вароши с руским цар 
емано, да се у Орловцу у најкраћем року састане народна скупштина.</p> <p>На једаред Ратко заст 
 на коме је писало:</p> <p>„Желим да се састанем с господом окружним начелницима.{S} Лични саст 
ле су се чак и неке појединости са тога састанка, тако, да се и сама Мона чисто чудила.</p> <p> 
но сматра да му је „света дужност да до састанка скупштине сачува оно стање које је велики родо 
ска браћа.“ Ова дружина има своје тајне састанке, њени су чланови многе угледне личности из Зво 
ад смо је последњи пут видели на првоме састанку с кнезом код госпође Моне, Лепша се бејаше сам 
непријатног осећаја при сваком виђењу и састанку с њим.</p> <p>Од тога доба кнез у опште постан 
јем догађају Звониградском — о Лепшином састанку с кнезом Мутимиром.{S} Знале су се чак и неке  
 тамо врше!{S} Ономад су на свом тајном састанку истакли књажеву слику у природној величини.{S} 
 па ће то решити идући пут, кад се опет састану.</p> <p>Ратко је за тим сишао у своју канцелари 
 свима дневним догађајима.{S} Ти женски састанци — то су њине <hi>јаузне</hi>.</p> <p>Око 3—4 ч 
разузданост у омладини?{S} Ноћни, тајни састанци, бунтовнички планови, читаве завере!</p> <p>—  
инистровања.{S} За то су потребни лични састанци и лични разговори и обавештаји.“</p> <p>У томе 
лициска стега над јавним мњењем.</p> <p>Састанци, зборови, друштва, штампа све је било угушено, 
политици.{S} Говорило со о неким тајним састанцима кнежевим с политичким људима из логора сасви 
је г. мајор називао својом проклетињом, састојала се у овоме.{S} Рукујући неком касом, он је би 
ио свој посао, па како се главна задаћа састојала у томе, да избуде све обвезнике из првога поз 
на прилика рече да ће се цела операција састојати у трљању.{S} Отворе се врата побочне собе: ре 
дник је развио, да се тај претходни рад састоји у збацивању династије Косанића, а повратку давн 
 опет власт!{S} Ето у ово неколико речи састоји се цео програм наш.{S} Власт кроз сва времена,  
л, Жика му је разлагао у чему се управо састоји вредност тога одела.</p> <p>Власти су слудовале 
 лудила, цео организам не буде исцеђен, сасушен, испијен и спржен, те бедна жртва испушта помућ 
мир законити је наследник, и он ће за 2 сата бити прокламован за кнеза.{S} Према томе изволте с 
Влада се потчинила неопходности.{S} Два сата доцније, <pb n="24" /> у великој касарни војска је 
аза, немам доказе!{S} У то се ти уздаш, сатано.{S} Хоћеш дакле доказа?{S} Ево их!...{S} Но чек’ 
ишта!{S} Кад сам се пробудио јутрос у 8 сати, видео сам, изненађен, да лепо, као и обично, лежи 
мком изишла је по своме обичају око пет сати по подне у шетњу у Јеленик.{S} Кад се доцније Госп 
ом, утегнутом у плитке ципелице од црна сатина.</p> <p>Тоша се трже и окрете жени; његове очи с 
ву увреду нисам одмах сам себи прибавио сатисфакције...</p> <p>Но Врбавац не могаде довршити.{S 
о чини какав злочин, ако већ мора имати саучесника у <pb n="112" /> њему, увек је паметније да  
на балкон, да благодари свету за изразе саучешћа.{S} До по ноћи чекала је гомила тај свечани тр 
ју, ју, ју, ју!“ изјављујући тиме своје саучешће.{S} Растислав, на против, саслушао је целу при 
му тугу родбине и присних пријатеља, уз саучешће целе земље, кнез је сахрањен у породичну косту 
и сте узбуђени, господару? рече Заре са саучешћем.</p> <p>Кнез не одговори ништа на ово питање. 
д жива песка у врелим пустињама пешчане Сахаре, и ко на владалачкој благодарности зида дом свој 
 до Јеленика 5 је километара! значи, за сахат прелазим 30 километара!</p> <p>— <foreign xml:lan 
о; око почиње реагирати на светлост, за сахат, два најдаље, кнез ће се пробудити...</p> <p>Докт 
, те одмах скочи из постеље и потеже за сахат да види које је доба.</p> <p>- Господару, ваља на 
све добро, и да ће се Њ. Височанство за сахат два пробудити....{S} Јес, пробудиће се....{S} А с 
да ће сад доћи и штуче напоље.{S} Читав сахат чекала су овде ова двојица, а црна прилика још се 
тпочне испит.{S} Трајао је ваљада читав сахат, а тицао се искључно мојих веза с г. Црнојевићем  
 обично сва остала кола остају по читав сахат, два, па и више позади; напред одјури само кнез и 
ри први.</p> <p>Већ је било близу читав сахат како су се кренули са извора, где су се одмарали, 
p> <p>Пошто се овако стојећки још читав сахат пило, Растислав примети кнезу да ће јамачно <pb n 
.</p> <p>На једанпут кнез стаде, подиже сахат, „пет минута и два секунда“ — викну он - дакле шт 
ремљеним <pb n="644" /> завојем и после сахат времена већ су се могли кренути даље.{S} Али сад  
p> <p>Враничић скочи са столице, извади сахат и загледа га према ватри.</p> <p>— Скоро поноћ -  
инута на промишљање.</p> <p>Кнез извади сахат, отвори га, загледа га, — и узе ходати по соби.</ 
{S} Њој наздрављам!“</p> <p>Кнез извади сахат, загледа га и рече: — Једанајест и 25 минута.</p> 
</p> <p>Пошто се сит находао, он извади сахат и загледа га.{S} Било је близу 9 часова.{S} Он уд 
је. — Мона загледа свој мали бриљантски сахат. — Имамо још читава два часа.{S} Можемо се на тен 
нда је ред да ја говорим.{S} Он заклопи сахат, стрпа га у џеп, <pb n="318" /> јурну вратима одј 
ше на ову причу и узеше загледати стари сахат.{S} Чича примети:</p> <p>— Ако је с њом тако једн 
тимир ваљда већ по двадесети пут отвори сахат, и кад виде да је 9½ у вече, он махну главом и по 
— примети Растислав, загледајући у свој сахат, а за тим устаде.</p> <p>— Зар је за вас увреда к 
} Овда онда вадио је свој велики златан сахат и загледао га, по чему се могло слутити да некога 
жити на њему.</p> <p>Није прошао ни пун сахат од доласка капетанових људи, а у општинској кући  
е операције продужавале су се скоро пун сахат.{S} Неколико пута ја сам прилазио ближе да видим  
 <milestone unit="subSection" /> <p>Пун сахат остао је кнез код кола.{S} Обилазили су редом и с 
 сваки чак је загледао <pb n="473" /> у сахат и једнако зивкао слугу, стављајући увек једно те  
не дижући поглед.</p> <p>Кнез загледа у сахат.{S} Било је десет и по часова.{S} Њему је већ пос 
 свом кабинету, и непрестано загледао у сахат.{S} Пред двором стајао је упарађен вод жандарма,  
p>Кнез је ходао и час по час загледао у сахат.</p> <p>На једанпут кнез стаде, подиже сахат, „пе 
а у даљини лепа моравска долина.{S} Још сахат два хода и они би изашли из планине и дочепали се 
ура господину среском.{S} Остаје ми још сахат времена до поласка (сад је 3 часа по поноћи), те  
ко почешће овесели своју пратњу.</p> <p>Сахат доцније, брзе кочије кнежеве, са свом свитом, лет 
господу у побочној соби (ту се већ од 2 сахата њих неколико очајно картало), устаде, поклони се 
ајест и 25 минута.</p> <p>— Имам још 72 сахата.{S} У петак, у ово доба, биће све свршено - рече 
узми; лакше ћеш доскочити.“ Више од два сахата џуприло се тако пред судницом, док су ћата и гла 
 две народу.</p> <p>И доиста, после два сахата крилате трке сјајни путници стадоше пред велики  
диром, са згужваном качкетом, без џепна сахата, без једне паре у џепу, с опуштеном сабљом, која 
ne unit="subSection" /> <p>Више од пуна сахата водио се између ово двоје заљубљених овакав озби 
 места, где су у кратком року од непуна сахата доживели тако тешка искушења, и Перуну, а нарочи 
смирена свештеника.{S} У току од непуна сахата пало је бар стотина усрдних климања главом, све  
ењеним гласом.</p> <p>— Сад, пре једног сахата — рече Ратко. </p> <p>Госпођа се окрене вратима  
Section" /> <p>И доиста, већ је више од сахата како министар Растислав хода.{S} Дошао је још ок 
 док траје дан.{S} Кад се рекне „три је сахата ноћи,“ онда то значи од кад се смркло.</note> <n 
ак за се, жандарм на <pb n="655" /> три сахата раније од Милоја.{S} Свак прича друкчије.{S} Мил 
ијем трагу.</head> <p>Пошто је пуна три сахата бесно тутњала и ломила се, страшна бура беше већ 
ле ноћи нису спавали, и ако су пуна три сахата путовали без одморка, по најгорем планинском пут 
it="subSection" /> <p>Пошто су пуна три сахата путовали без одморка, Враничић и његова два друг 
ри дана било је већ, бога ми, добра три сахата ноћи<ref target="#SRP18892_N8" /> кад људи, који 
 скуп није доживео да му се цигло за по сахата искупе сви чланови као ово сад код нас.{S} Колик 
 звер...</p> <pb n="517" /> <p>После по сахата оставка је била написана и послата у конак.{S} Р 
е мало час Срећко изударао хоџу, пре по сахата њих двоје су се бајаги споразумели.{S} Срећко је 
тној обали.{S} Ветар који је још пре по сахата на махове подухивао, сад беше престао, као да се 
луди да се свађају око ништа, а кроз по сахата цела одаја одјекује од њихна весела смеха.{S} Љу 
5" /> <p>Тако је провео ваљда читаво по сахата, не мичући се.{S} За тим протрља лице шакама и о 
ни на 10 корачаји.{S} Уз то се свако по сахата ваљало провлачити кроз сплетене павитњаке, опасн 
зити од пуковника Врбавца.{S} За четврт сахата одоше и последња кола.{S} Кнез је отишао међу пр 
раво спасење.{S} Јер не прође ни четврт сахата од кад се попеше на <pb n="667" /> липу, кад у б 
консулата, држите је код себе по читаве сахате, стављајући јој на расположење да прегледа све е 
2_N8">У Балканији сељаци рачунају ноћне сахате од кад се +++смркне+++, па док не сване, а тако  
тати.{S} А имамо још времена, тек је 11 сахати.{S} Да се кренемо око по ноћи, па ћемо опет добр 
о је то било.{S} Куку, колико ли је ово сахати? рече Мона седајући крај Лешне на отоман и вадећ 
S} Све ће бити у реду.{S} Само у колико сахати?</p> <p>— Па, сад одмах, у први сумрак.{S} Он ће 
је могао звер да се претрпи ни неколико сахати да сам поднесем оставку, да не изгледа да ми је  
несе у тако звани Мали Конак, где је до сахране било изложено народу на углед.{S} По кнежевој н 
 услугу мртвацу — службено га ожалили и сахранили.{S} Све је у реду. <foreign xml:lang="it">Fin 
родном смрћу, њега би обично спремили и сахранили.{S} Али он је умро од отрова.{S} С тога је би 
{S} По кнежевој наредби ђенерал се имао сахранити о државном трошку.</p> <p>Било је лицем на Бл 
јатеља, уз саучешће целе земље, кнез је сахрањен у породичну костурницу, у храму свете Богороди 
робовице, <pb n="359" /> где је ђенерал сахрањен у породичној костурницу своје супруге.{S} Кнез 
историји балканиској.{S} У њему је била сахрањена и прабаба кнеза Мутимира.</p> <pb n="194" />  
е паде на земљу мртав; земља га жива не сачека; погођен је био у сред чела.</p> <p>Међу потером 
 тако важно.{S} Комшија избуди комшије, сачекају се и тако се сви дигну те пред општинску кућу. 
а која несумњиво сведоче ваш злочин.{S} Сачиниће се акт о томе. <pb n="317" /> Ви ћете бити одм 
„света дужност да до састанка скупштине сачува оно стање које је велики родољуб Страшимир Косан 
 њу“ — уверава он. — „Шта? зар ја! боже сачувај!{S} Ете питајте њега“ — уверава она.</p> <p>Бил 
шта слично десило. — „Шта? зар ја! боже сачувај!{S} Ето питајте њу“ — уверава он. — „Шта? зар ј 
ио да се на Вашу Светлост наљутим; Боже сачувај — рече Маврикије убедљиво.</p> <p>— Тим боље, у 
 падало да што сумња на Милоја.{S} Боже сачувај!{S} Али од самога почетка Жики је било неугодно 
олуционарка, па то ти је!</p> <p>— Боже сачувај, нисам револуционарка, већ гледам на ствари при 
Мона то не говори из какве пакости боже сачувај!{S} Кнез најбоље зна да Мона воле Лепшу; она му 
уке нигде нема!{S} Место да ме склоне и сачувају, они ме сами гурају у блато.{S} Назвала ми се  
иш што ти ове ноћи будем говорио, бићеш сачуван од мрачних сећања на овај догађај.</p> <p>Ђенер 
рану треба особито пазити, и тај утицај сачувати у своју корист.</p> <p>Друго, стари консервати 
лицу.{S} Но лекари су саставили комаде, сашили и окрпили грдне, дубоке ране.{S} За тим је кнез  
нџурана.</p> <p>— Не знам само да л’ си сашио кесу, не ћеш имати где да их метнеш...{S} Истина  
реплашени мајмун вешто скочи преко њих, Сашу добро огребе по врату и утече преко зида у башту.{ 
авлији, управо у гробљу, пошто се црква св. Марка, у чијој су порти били, могла сматрати као пр 
авина није ништа друго но треска интова Св. Илије).</p> <p>Кнежева кола пратило је 30—40 гардис 
потпуно могли мерити с крилатим алатима св. Илије, што овда онда по небесима онако страховито т 
и прошло без икакве двоумице.</p> <p>Ни св. храм орловачки није хтео изостати од осталих јавних 
да бога.{S} Ево шта се десило.</p> <p>О св. Сави кнез посети Вишу Женску школу и том приликом о 
у је носали, они су је купили као слику св. Спиридона, пошто је то њин пољски светац и њега пра 
о је пред њеним очима, и она се питала, сва претрнула од страха: „Је ли могуће, да ће због тих, 
 зато се на прагу указа непозната дама, сва од главе до пете увијена у белу чипку.</p> <p>Дама  
м што је добила четири ране од куршума, сва је по лицу и телу најгрознијим начином изсечена нек 
мну страст Мутимирову.</p> <p>Узбуђена, сва у жеравици, Лепша је убрзано дисала, а срце јој је, 
Јес, зашто су биле нужне све те параде, сва та комендија, кад се цела ствар имала завршити овим 
уковнику Врбавцу некакву жену, која је, сва у црнини, чекала у предсобљу.</p> <p>Пуковник је у  
S} Ту су постројени дуги редови војске, сва три рода оружја, ту су официри, у сјајним парадним  
исао да ће му она то кварити.{S} Дакле, сва њена преданост и толики њени докази љубави и несеби 
.</p> <p>Она бејаше устала е дивана, и, сва збуњена, покушаваше да поправи своју хаљину.</p> <p 
"392" /> <p>О, не!{S} Сви њени осећаји, сва утроба њена бунила се при тој једној помисла!</p> < 
Ушао је.{S} Госпођа га дочека стојећки, сва потресена и узбуђена.</p> <p>— Шта је, за бога? — у 
но и разговетно објаснила све дужности, сва права и све опасности које га чекају.{S} Веле да је 
а ћу најпосле изгледати као право чудо, сва подерана.“ То јој сену кроз главу. —</p> <p>Међу ти 
ипали капиџици ове забачене опале куће; сва омладина звониградска промарширала је кроз ове капи 
свету да за вас нема никакве опасности; сва је ствар у томе што ћете мало дуже поспавати.{S} Ув 
дисати.{S} Шта је било даље ја не знам; сва је прилика да сам у тај мах изгубио свест и пао у з 
ан корак на страну, стаде, обори главу; сва је дрхтала.</p> <p>Млади господин приђе јој одрешит 
 исто и мудра, као што је била лепа.{S} Сва ова пажња кнежева није у њој пробудила никакву сује 
познаник, али се одавно нису виђали.{S} Сва је прилика да су њих двоје заједно и какав злочин и 
м тога осећања госпођа Софија скочи.{S} Сва уздрхтала и крајње узбуђена, она брзо приђе своме з 
ало после доведоше људи отету младу.{S} Сва је, јадна, била бледа као дувар, а леви јој рукав с 
икад нису биле повољније од садашњих. — Сва је опасност само у томе, да Растислав и Ратко са св 
 ли је вера — брада му баш до појаса, а сва седа — па чудо живо што погађа.{S} Ко му није отиша 
{S} Прозори су били чврсто затворени, а сва су окна потпуно здрава и читава — рече секретар.</p 
div type="titlepage"> <p>Писац задржава сва права.</p> </div> </front> <body> <pb n="3" /> <div 
 ђавола хоћете овде са мном — рече Пава сва црвена као паприка од једа и узбуђења.</p> <p>- И ј 
живот целом једном свету и она осећа да сва, душом и срцем припада томе свету.{S} Она за њега ж 
швапску веру и како унапред пристаје да сва Балканија припадне Аустрији, ако кнез с царевом ћер 
едну нераздвојну целину, да му се преда сва, да за навек свеже с њим и своју младост и своју ср 
а Петра вози ли вози!{S} Шушти ова ђида сва у само-самцитој свили и кадиви, а три нишке дуката  
 ванредно стање огласи у целој земљи за сва злочинства и преступлења сем (§) параграфа 91., 96. 
евих кола.</p> <p>То је у главноме била сва пратња кнежева.{S} Наравно, даље су долазиле слуге, 
у на њу са свим друкчији утисак учинила сва ова државничка мудровања њенога мужа.</p> <p>Док је 
сти кад виде да јој је хаљина на прсима сва раскопчана.{S} Није могла појмити како се то могла  
о рђав случај.“ Пијанца је већ грдио на сва уста.</p> <p>Боја плати ћутећки, па пође са снахом  
га је чуо многе ствари.{S} Командант на сва уста грди свог министра, вели да је то пијана баба, 
 од два-три дана у целом њином крају на сва уста шапуће: „Перун Црнојевић!“ — за то име знају с 
е онај слатки балзам, којим је напојена сва атмосвера око ње, да јој пиљи у очи, и да је обасип 
Дунаву и на ту страну била је управљена сва њина пажња.{S} Пред њима се прво ширила мокра и црн 
рбавчеви, стајала су сад широм отворена сва врата — момак их је био отворио да мало изађе дим.{ 
p> <p>Јелу парну као ножем по срцу, она сва уздрхта. „Ту смо“, — протепаше механички њене усне. 
преза ни од чега.{S} Њему су била добра сва средства.{S} Династије су му биле само згодна леств 
кварен.{S} Раздражена, љута, видећи где сва њена мука хоће да буде за луду и да прође забадава, 
ћ примакао балканиској граници, и да је сва прилика да ће вребати згоду да упадне у Балканију.< 
пна, она безмерна љубав њена.{S} Она је сва љубав, љубав и жртва.{S} Она је дала живот целом је 
сност за њу.{S} Од пете до главе она је сва попрскана крвљу и покривена злочином.{S} Колико је  
на топлоти тих нада грејало, — и сад је сва та огромна зграда лежала пред њим разорена, управо  
гаченим, закрвављеним очима, ђенерал је сва ова последња бунцања изговорио брзо, силовито, с оч 
ду за Црнојевића династију.{S} Ствар је сва лепо ухваћена:{S} Зна се кад су бурад експедована и 
ају симпатију млађега колена; уз њих је сва школска омладина.{S} Њима симпатишу многи и многи г 
ео не хтео, мора остати и примити на се сва та тешка бремена, пошто ће повесница њега учинити о 
њом, а за њим уђе и Заре.</p> <p>Сад се сва тројица нађоше у црквеној авлији, управо у гробљу,  
: послужи се само једанпут, а за тим се сва пива и јестива сместе на дугачак сто, где према пот 
лове и да их мудро руководи, ви мислите сва је мудрост ту, да га удалите од државних послова и  
тајаће на много што шта и употребљаваће сва срества.{S} С те стране могу да буду за престо незг 
реза, што буде видео или чуо.{S} Пођоше сва тројица.{S} У лево је остајао отворен пут, али црна 
стоји се цео програм наш.{S} Власт кроз сва времена, власт под свима министрима, <pb n="569" /> 
као са најбољим твојим пријатељем.{S} И сва љубав моја, није могла од тебе ни толико поверења д 
ца су били у црним дугим огртачима, а и сва друга одећа била им је црна, па су црне биле чак и  
и да се на оно што је главно усредсреди сва пажна.</p> <p>Увек је знао јасно шта хоће, а знао ј 
кој рани?</p> <p>После су опет прилегли сва тројица у траву и продужили разговор.</p> <p>Коњани 
о, да се њој чинило сад ће јој поломити сва ребра која су се доиста и повијала под страховитом  
 бих ја то.{S} Казали би ми јутрос, као сва она друга чуда.{S} Није!{S} У осталом, није он тако 
ухвате, ђенерал је нарочито био набавио сва акта о њеној парници и брижљиво их прочитао.{S} Ту  
та срџба, осећај, који је на мах угушио сва друга чуства.{S} Њему је овај подмукли нападај на у 
еда и кредита у јавном мњењу.</p> <p>Но сва ова разлагања Лепшина нису ништа помогла.{S} Она се 
д кнез изда такву заповест, онда обично сва остала кола остају по читав сахат, два, па и више п 
е жена и да има кнеза милосника, и опет сва чаршија да јој виче: „Ох како је то поштена и чедна 
огрду за погрдом, ма да му је њушка већ сва била крвава од удараца преко зуба...</p> <p>— Па је 
омисао мешала у сва његова пословања, у сва осећања и све мисли његове.</p> <p>Но Растислав ниј 
 idea</foreign>; та се помисао мешала у сва његова пословања, у сва осећања и све мисли његове. 
ло је ономад и од тога дана узаврела су сва околна села.{S} Ни о чему се другом не говори до о  
 За вас, господине ђенерале, свршена су сва питања.{S} Ви имате да се побринете само о једном п 
ро затворени? и <pb n="487" /> да ли су сва стакла била читава? — говорио је конзул.</p> <p>— С 
ез рече:</p> <p>— Ђенерале, ево, ово су сва потребна документа која несумњиво сведоче ваш злочи 
у вишим звониградским круговима.</p> <p>Сва околина кнежева сазнавала је да ће с пунолетством н 
"> <note xml:id="SRP18892_N1">Једном за свагда напомињемо овде, да град код нас овде увек значи 
почаст химену, јер шта су најпосле наше свадбе, и све оне свечаности, које се том приликом врше 
како је сиротици Јулки не само дала сву свадбену спрему, но јој нашла и красна младожењу; диван 
<p>Кнежево путовање личило је на веселу свадбу.{S} Целим путем ориле су се песме и одјекивала п 
се обоје вајкају што су били луди да се свађају око ништа, а кроз по сахата цела одаја одјекује 
и политичких праваца с киме слагала или свађала.{S} Њене заваде и њена пријатељства имала су мн 
док ти се њих двоје дохвате.{S} Нису се свађали, али су се онако „мало фино“ пецкали.{S} Дед ов 
, киван, срдит говор, као да се с неким свађао. </p> <p>— Без главе — поче ђенерал тужно - лежи 
а онда његови кавански скандали, његове свађе у касарни са својим претпостављеним, и, најпосле, 
а ни појавити, или, ако би се и јавила, свак би их сматрао само као нову, занимљиву врсту лудил 
еле и ђаволе.</p> <p>Живот је борба.{S} Свак је себи најпречи.{S} Свак је позван у првом реду д 
655" /> три сахата раније од Милоја.{S} Свак прича друкчије.{S} Милоје вели погинуо је <hi>Злик 
 Она је имала право; она се бранила.{S} Свак има право да се брани...{S} Шта?{S} Шта хоћете ви? 
амењем.</p> <p>Свет живи од формула.{S} Свак има по неки свој молитвеник, у коме су прибране ра 
 је борба.{S} Свак је себи најпречи.{S} Свак је позван у првом реду да се о себи побрине.{S} За 
 је у покрету, све је у живом врењу.{S} Свак се вада нечему новом, бољем.{S} Цео свет само њега 
{S} А да си најпоштенија, кад си гола — свак те презире...{S} Мислиш нисам ја то пробала.{S} И  
м свету никада нећеш намесити колача, а свак је себи најближи.{S} С тога у доброчинству пођи од 
се дуге и занимљиве дебате, у којима је свак доказивао да је пред његовом капијом већа бара и п 
— код нас је све могуће, па и то, да се свак пита: „што и ја не бих могао бити кнез?“</p> <p>Је 
ло, само ћу ја вући одговорност, јер ће свак, рећи: „он је могао учинити све, што није чинио, ш 
е стојао је дуд,</l> <l>О која је вешан свак, који је био луд.</l> <l>А народ је слушао господа 
 и изгоре саденуто жито у камари.{S} То свак жали, али нико не одобрава — рече Боја.</p> <p>- С 
жандарм вратили су се синоћ, а дошли су свак за се, жандарм на <pb n="655" /> три сахата раније 
ико не верује, <pb n="548" /> а опет их свак понавља и један другом прича.{S} Тако се, на прили 
собе.... јес, све су то <hi>особе</hi>, свака са својим планом, својим рачуном, својом засебном 
вака гошћа похитала је да каже шта зна, свака друга приложила је по свој камичак и зграда је би 
Ти одломци били су брижљиво прикупљени, свака гошћа похитала је да каже шта зна, свака друга пр 
и лептирић, што лети с цвета на цветак, свака тичица, што се, у сладосном заносу, уљуљкана свој 
тпор већ у напред искључен и немогућан, свака је одбрана бесмислена и теби само остаје да рекне 
 сваком кораку; сваки џбун, свако дрво, свака удољица могла је бити за њега по једна смртоносна 
ате.{S} Ваш поступак није био случајан; свака ваша реч била је нарочито одмерена и спремљена с  
ок промени коње, и то се обично понавља свака два часа.</p> <p>Доктор зину! — Светлости, је ли  
има, којима је брижљиво била снабдевена свака вила.</p> <p>Испод ових слика долазили су стихови 
ствари које су подједнако добре, кад је свака на свом месту и кад се свака на време употреби.{S 
ошћа није знала све шта је било, али је свака знала по нешто.{S} Ти одломци били су брижљиво пр 
јао.{S} Био је тако расположен да му је свака ситница изазивала читав наступ смеха.{S} Нарочито 
ђу дјевојке и жене — оно је ђаво, ту је свака несрећа; ту је стид и пропаст, ту је мрак и зло.. 
 и обновљеним пролећним животом, у коме свака травчица, сваки листак, сваки лептирић, што лети  
ре, кад је свака на свом месту и кад се свака на време употреби.{S} Као што има људи који не ве 
е хиљадама крвавих руку на њега дигло и свака та рука замахује оштрим ножем.{S} Он покушава да  
 Док погледам човека, знам шта му мисли свака длака на глави, а ви ми причате шта вам је ко пор 
а говор.{S} Чисто му се лепила за језик свака ова реч.{S} Младић, код кога се тек био пробудио  
ем, обилазе око њих, играју, певају док свака себи <pb n="151" /> избере друга, па онако у игри 
у страну, после је опет поврте и, место свака одговора, она притисну кнезу дуг, страсан, топал  
} Име је балканиско; речи у имену имају свака свој значај, па опет за то име је било чудновато. 
, а камо среће да то није, па проста му свака друга пропаст! — рече Боја, после настави брзо.</ 
 поникла замисао да ти преотмем престо, свакако је моје лично властољубље и славољубље.{S} Али  
е Белини.</p> <p>— Одмах сам мислио!{S} Свакако то ће бити нека замка.{S} Никад не треба забора 
најпоузданијега ађутанта, па да иде.{S} Свакако не може испасти ништа што би чак по живот било  
и смо; можда сам где што и погрешио.{S} Свакако радо бих чуо где сам, кад сам и шта сам учинио  
вој познатости са свима тим стварима. — Свакако то су ваљда ретки изузетци? — упита доктор радо 
рати на њих, ја ћу одговарати.</p> <p>— Свакако то је зликовачки: ухватити човека и нагнати га  
осле ти неће бити тако опасан.</p> <p>— Свакако, кнеже, г. Растислав, који ти остаје, много је  
ну — ђенерал је ћутећки ходао.</p> <p>— Свакако, мени је дужност да известим домаћицу куће о он 
у њином <pb n="91" /> благовољењу.{S} А свакако људи знају за што вам у свом друштву дају тако  
лађеношћу не слажу онаки изрази, што ће свакако и Ваша Светлост призната.</p> <p>— Није врат не 
м?{S} То су све млади, даровити људи, и свакако ће будућност бити њина.{S} Они се јављају под и 
он о томе извести, јер ђенералу било би свакако веома незгодно да јој сам о томе казује.</p> <p 
— У овоме можда има и претераности, али свакако боље је и ово, но ова данашња лицемерна, <pb n= 
ско је везана с кућом Враничића.{S} Ово свакако не може остати без утицаја на даљи рад у корист 
да друго објашњење ако није сан.{S} Јер свакако неко објашњење морамо имати.{S} Не могу ваљада  
усред неизмерне, голе, неме пустиње.{S} Сваке ноћи, кад звонце вечности огласи поноћ, тихо и не 
го говорила о овој ствари, ценили је са сваке стране, покушавали ма како да је објасне; конзул  
но обилазила гомилицу за гомилицом, код сваке се заустављала, <pb n="458" /> свакој би по нешто 
не буде... — поче дежурни, запињући код сваке речи, као оно човек који се толико занео за мисли 
е још шуња где год око границе.{S} Ради сваке сигурности, ја сам му придодао два жандарма, прео 
а дуж Дунава морали су дотични капетани сваке ноћи патролирати с читавом четом поузданих погран 
и да су изгубљени, а час опет да су ван сваке опасности.{S} Неколико пута мењали су правац у бе 
о да заступа капетана — наређивао да му сваке ноћи сељаци доводе у канцеларију по једно девојче 
{S} Око кнеза тискала се читава гомила, сваки је грабио да се с господаром куцне.{S} Некакав до 
олећним животом, у коме свака травчица, сваки листак, сваки лептирић, што лети с цвета на цвета 
една начелника узећете га у своје руке, сваки од вас послаће му по штогод подозриво, <pb n="574 
м, у коме свака травчица, сваки листак, сваки лептирић, што лети с цвета на цветак, свака тичиц 
нестрпељиво је ходао по своме кабинету, сваки чак је загледао <pb n="473" /> у сахат и једнако  
то, у понизности ради су се старати.... сваки струке своје по површности, господину министру, в 
 Нека ти мржња отрује сваку капљу крви; сваки откуцај срца твога и сваки поглед ока твога нека  
у је претила опасност на сваком кораку; сваки џбун, свако дрво, свака удољица могла је бити за  
ли, војници нађу три огромна дуката.{S} Сваки је дукат скоро читаву шаку велики и вреди бар до  
ло је и дуге препирке и оштре борбе.{S} Сваки отменији грађанин орловачки хтео је да та „звезда 
</p> <p>На томе се разговор пресече.{S} Сваки се удуби у своје рођене мисли.{S} Кнез Мутимир ст 
лијепа, а биће ти, ћерко, по памети.{S} Сваки свој ксмет ево овде носи - он куцну Паву прстом п 
ећао сам се веома уморан и малаксао.{S} Сваки делић тела био ми је као истуцан.{S} Једила ме је 
ба пара.{S} Помоћи ћемо се узајамно.{S} Сваки ће имати своје. <pb n="123" /> А држим да ћемо се 
сти треба употребити у своју корист.{S} Сваки га цени само по томе колико вајде може имати од њ 
, Ваша Светлост, како не бих мислио?{S} Сваки човек мора да мисли.{S} И кокошка, па мисли, а ка 
оји му стоји управо иза леђа, и гони га сваки час да се осврне на ту страну, јер му отуда непре 
е противу вас.{S} Били сте окривљени да сваки дан примате једну особу из аустро-угарска консула 
љиво загледао људе, могао је опазити да сваки човек личи на по неку животињу.{S} Неко личи на ч 
јекну још последње куцање чаша, па онда сваки потече својим колима.</p> <p>Растислав је брзо оп 
елник Врбавац хтео је да се обезбеди за сваки случај, да не буде у страху ни онда, ако чича Мил 
Бојећи се да вам што не буде, ја сам за сваки случај хтео да имам у рукама главнога покретача ц 
о га је, и он је тада био неспособан за сваки други рад, за сваку другу мисао, сем једино да се 
ала отворена и у коју је домаћица могла сваки час ући, задувани, разбарушени, зајапурени, с пог 
 је у један исти мах.{S} Готова је била сваки час да заплаче, осећала је како јој се сузе саме  
исто збуњена; она је са страхом пратила сваки покрет, сваку реч Павину.{S} Но сад на један пут  
е право, ако хоће и дужност, да пада на сваки цвет који <pb n="452" /> му се допадне, да пије с 
та.{S} Код нас бајаги газде, па пазе на сваки грош.{S} Како је сад ту кад се рашчује, да је ова 
прате све његове покрете, да му пазе на сваки корак и о свему тачно да извештавају г. министра. 
бична динаруша!{S} Таквих можеш наћи на сваки прст по две.{S} Лак је то еспап који се цео пазар 
с у-гла-ђе-но-шћу,“ ударајући гласом на сваки слог)....{S} Та да, добро: с у-гла-ђе-но-шћу прос 
 да је навлаш дошао да хвата њу.{S} Сад сваки дан заједнички ходају и обоје у један глас одричу 
акажу да одмах трче у општину, а узгред сваки да понесе пушку и по неколико метака.</p> <p>Није 
лазе и улазе у ђенералову кућу и да под сваки прозор стане по један.</p> <p>Кућа Врбавчева била 
 више.{S} А Турска је морала.{S} Она је сваки час могла планути.{S} Морала је да се брани.{S} О 
тварало се сад широко поље рада, где је сваки имао да покаже и своје личне способности, и своју 
p>— Зар је један — рече Ратко — узео је сваки по нешто, а највише она протува француска.{S} Оно 
а. „<title>Кикирики</title>“ доносио је сваки час слике о томе, између осталога и слику, како п 
ински био је већ на ногама.{S} Одмах је сваки добио свој посао, па како се главна задаћа састој 
 већ дошао г. министар?“ — па брже боље сваки трчи на своје место, журно седа за сто и одмах ра 
у ишли полако, и црна прилика морала се сваки час окретати да прошапуће кнезу: „Овуда, овуда!{S 
војим знанцима и комшијама, с којима се сваки дан састају.{S} Оне првашње хладне укочености и н 
S} Шта ћу кад су ме они окупили како се сваки владалац млад жени, па морам и ја.</p> <p>Лепша г 
обро, хајде, не шпекулишете али гледате сваки свој интерес!{S} А ја сам хтела рећи то, да ви ни 
 капљу крви; сваки откуцај срца твога и сваки поглед ока твога нека је мржњом просочен.{S} Као  
еличини.{S} За тим су прилазили редом и сваки је забо слици у груди по један оштар нож.{S} Посл 
употребио онако, како би га употребио и сваки други млад човек.{S} Ова фотографија је једне од  
l> <l>А у паклу је зубе надио,</l> <l>И сваки зуб је оштра секира,</l> <l>Педаљ дугачка, шаку ш 
ахнитањем кнеза Мутимира!{S} Кнез прави сваки дан лудорије!{S} И сад и за тим треба слинити! —  
 Како уђоше, одмах као по некој команди сваки од њих лати се свога посла.{S} Једна притрча стол 
обу.{S} Он је осећао да на њему трепери сваки кончић живаца, у глави му је било мутно а ноге су 
кабинет је био мален, морао се окретати сваки час, с тога пређе у велику дворану, која је била  
 <p>„Наравно, ту би се могао употребити сваки течан отров.{S} Но њима је то мало.{S} Садашњим о 
дрхтали су од умора и страха, очекујући сваки час страшан налет срдитога газде с оплавком.</p>  
 и блеђе.{S} Његове до скора сјајне очи сваки дан све више и више застире нека тама, те све виш 
 одбијете од себе блиске људе, који вам сваки дан требају, и без којих маћи не можете.</p> <p>— 
ти.</p> <p>И ако је Врбавац контролисао сваки покрет кнежев и имао уверење да су ови проносени  
 ни погледао.{S} Но зато је Жика пратио сваки покрет Милојев.{S} Он то није чинио намерно, но у 
о упаљен вулкан издише врелу пару, тако сваки дах твој нека издише загушљиви отров мрзости, од  
изненађења Врбавчевих, пратећи неуморно сваки покрет његов, био је пун неповерења спрам свију и 
не интересе; код вас је државни интерес сваки ваш ћев...</p> <p>— На пример? — пресече га Расти 
 јави, она се мешала у сваку помисао, у сваки осећај његов и поступно се претварала у страховит 
уја не може занети.{S} Они овде познају сваки педаљ воде.{S} Но ако је твоја воља, да одем ја с 
 се руменило; његове рујне усне постају сваки дан све блеђе и блеђе.{S} Његове до скора сјајне  
 /> Окружили су га шпијунима и прате му сваки корак.{S} Он неће више да трпи те стеге.</p> <p>Р 
ебе људе, који су ту око њега и који му сваки час требају.{S} Јер, најпосле, ко је и шта је тај 
лижих људи: који га окружавају, који су сваки час с њим, и око њега, који му дају савете и упут 
гне за руку, на једаред осетиш да је ту сваки отпор већ у напред искључен и немогућан, свака је 
о изјави, да тако мисли не само он, но „сваки балканиски родољуб“, и да то није само просто миш 
, бедна жртва вуче се још неко време, а сваким даном све се више губи, управо сажиже се на живо 
ститељ, њен зао дух, који је код народа сваким даном све више мрази.{S} Династија Косанића нека 
какав тропар.“ Народу се допадао што са сваким уме лепо, народски, а претпостављенима се допада 
али то је било већ дисање груди које се сваким дахом све више стишавају.{S} Напослетку кроз пус 
S} Просто не да човеку ока склопити.{S} Сваких десет петнаест година нађе да се на по што год ж 
то и отаџбину учвршћену и обезбеђену од сваких потреса.{S} Млади кнез обасут је био даровима и  
 томе изволте се одлучити.{S} Понављам, свако ваше противљење сматраћу као побуну против закони 
 опасност на сваком кораку; сваки џбун, свако дрво, свака удољица могла је бити за њега по једн 
>— Сиротан!{S} Да шта је но сиротан!{S} Свако је дете сиротан које нема матере.</p> <pb n="395" 
рисмотром док ствар не буде свршена.{S} Свако ваше одупирање ја ћу морати да сматрам као покуша 
тељују с месним војеним командантом.{S} Свако друго треће вече састају се на вечеру и, под изго 
питању, како то и откуда ова промена, а свако упоређење ишло је у корист пређашњега стања.</p>  
ви.{S} Од сеоског пудара па до министра свако место има свој значај и своју вредност, ни једно  
по народу, лажу га и узбуњују га и чине свако зло.{S} На таке људе ваља пазити.</p> <p>— Ето, т 
ед собом ни на 10 корачаји.{S} Уз то се свако по сахата ваљало провлачити кроз сплетене павитња 
ародне приче, која од неодољиве милоште свако своје дете у наручју удави.</p> <p>У животу често 
} Док су била на окупу само 2—3 села, и свако се село држало одвојено онда туђин није лако мога 
</p> <p>- Па синоћ, тата... и јуче... и свако вече кад год дође ноћу код фрајле.</p> <p>Ратко з 
уловљени кнежић копрцаће се у мрежи као свако друго сомче.{S} То је био сав смисао Растислављев 
тва није бирао и сматрао је да је добро свако средство које води циљу.</p> <p>Био је јако слово 
уз то му стављали разна питања и давали сваковрсна обавештења, опет шапатом да се не чује.</p>  
је размажен и самовољан деран, склон на сваковрсне разузданости, без и једне озбиљне мисли у гл 
ена тајна штампарија, спремна да печата сваковрсне бунтовне списе.{S} Истина, Шваба, код кога ј 
родних поља, бујних пашњака и сенокоса, сваковрсним усевима засејаних њива, свуда покривена све 
кнежев карактер и давали повода и хране сваковрсним разговорима и тумачењу по Звониграду.</p> < 
 износиле на ову берзу женског торокања сваковрсну робу женских речи и сплетака, новости и глас 
>„Драги Јоцо.“</p> <p>„Буди спреман.{S} Сваког часа може настати одсудан тренутак.{S} Све је сп 
Ваљда је мени ласно било кад сам морала сваког гада...{S} Али, шта ћу.{S} Боље и то но да идем  
 низали тако брутално, да је Лепша била сваког часа готова, да гласно јаукне од бола.{S} Кнез ј 
Умереност је <pb n="678" /> прва врлина сваког владара: ти не смеш ни у чему пренаглити.{S} По  
ојкама колачиће којима су могле обрнути сваког момка да за њима лудује.{S} Но као главну радњу  
амизало је хиљадама људи, обојега пола, свакога стања и доба.{S} Ту је било добре две трећине ц 
ште постане неповерљивији; сумњао је на свакога; чак и његов омиљени ађутант Заре није више ужи 
е.{S} Сирота је, удовица је, па мора од свакога да се склања и снебива. (У ствари цело село ниј 
 постеље.{S} Многи не би отишли, али је свакога копкало да чује шта ли је то тако важно.{S} Ком 
ов, био је пун неповерења спрам свију и свакога, само је његов пашанац тадашњи министар полициј 
обудити у њему неповерење спрам свију и свакога, наговорити га да разагна од себе све искрене п 
не брезобразно, оно што могу да слушају свакога празника све сеоске девојке, могу да чујем и ја 
од сваке се заустављала, <pb n="458" /> свакој би по нешто рекла: где где што шаљиво, где где ш 
утра било и мени, и другој, и трећој, и свакој, која би се нашла у сличној прилици.{S} И шта је 
- три маха јављала та мисао.{S} Али при свакој тој помисли сви његови осећаји бунили су се прот 
n="36" /> бели почињу.{S} И ти опет при свакој игри: „изволте“!{S} А што „изволте“, кад ја теби 
ан несрећан случај, који се може десити свакој кући — па то нико и не истражује.{S} За то зна и 
аја, јер ту, наравно, пре би се изложио свакој неприлици но што бах пристао да ма што казујем.{ 
е, она је у мени; она је у срцу моме, у свакој капљи крви моје.{S} С тога моје речи можеш сматр 
ћа, а већ је у сваком окружном месту, у свакој варошици, па и по многим селима било људи који л 
ати господина пуковника као пријатеља у свакој нужди.</p> <p>— Та наравно, наравно.</p> <milest 
ио као и ноћ, а ноћ као и дан, јер је у свакој <pb n="174" /> улици без изузетка имао <hi>по је 
Друштво се беше разбило на гомилице и у свакој гомилици водио се жив разговор.{S} По дужности д 
на, начичкан мајушним шољама, а други у свакој руци по један велики порцулански кавеник.{S} Пук 
И до њих девет шума без краја,</l> <l>У свакој шуми девет лавова,</l> <l>На сваком лаву девет о 
а доврши реченицу шапућући последњу реч свакој други на ухо, на шта се оне узеше још више смеја 
несе некакво писамце.</p> <p>Огуглао на свакојаке молбе и писма, он равнодушно махну главом мом 
, напред и нигде ништа.{S} Јавише му се свакојаке мисли и он већ бејаше почео сумњати, да ли и  
омак до њих почео ујујукати и набрајати свакојаке мрсне изреке.{S} По некад су девојке с узвико 
годарност!{S} И сад се морају измишљати свакојаке досетке, да се овај ударац одбије.{S} Изгледа 
илијантске огрлице, које милионе вреде, свакојаки други женски накити, а сем осталога и једна ц 
S} Разумем сад откуд о мени раструбљени свакојаки ружни гласови.{S} Сад разумем откуда и шпијун 
ла, веома укусно намештена собица, пуна свакојаких <pb n="425" /> скупоцених ситница, које тако 
ли су сељаци мећу собом.</p> <p>Било је свакојаких нагађања: да се нису где год појавици хајдуц 
ојица милостиви господине; а било их је свакојаких, <pb n="117" /> и добрих и злих.{S} А и тешк 
још и ваздан других причања, нагађања и свакојаких казивања, често потпуно супротних, по некад  
{S} Али свет је велики, у њему има људи свакојаких, те нам са јабане може какво зло доћи на вра 
драганом заносу, окружен читавим светом свакојаких сладострасних слика и прилика.</p> <p>Заваље 
 љубазника). — Најпосле ту је било пуно свакојаких новости из приватна живота као: куда ће ко п 
ом исцедили од оног француског звекана, свакојако јесте нешто, али то ни из далека није оно што 
не и способности пре но што се узму.{S} Свакојако ствар је интересна и ваљало би је брижљиво и  
е да је ово стар човек.{S} Промислим се свакојако и најпосле рекнем, да покушамо, да видим какв 
р јамачно није ни од каква значаја, али свакојако треба да вам је кажем.</p> <p>- Шта? оне пушк 
е бити и највећи мислилац на свету, али свакојако ја опет за то мислим, да је то велеиздајство  
буде ди ме дотле, ручајте!{S} Али ја ћу свакојако сићи, ма било пред ноћ — рече Растислав.</p>  
 је све више оживљавало.{S} На скоро за сваком другом-трећом крстачом стајала је по <pb n="591" 
о путовање било је веома тегобно.{S} На сваком кораку могло се заврљати.{S} Ваљало је познавати 
ајати како му Растислав прави сметње на сваком кораку, не да ништа да буде по његовој — кнежево 
мекушац и дедак, који се даје варати на сваком кораку, кога ће једна туђа суза нагнати да рад њ 
а тога Враничићу је претила опасност на сваком кораку; сваки џбун, свако дрво, свака удољица мо 
> повика на целу фамилију, гониће их на сваком кораку.</p> <p>— Хоће! — понови начелник истим т 
l>У свакој шуми девет лавова,</l> <l>На сваком лаву девет орлова;</l> <l>Около тече река пламен 
што вреди за све наше људе, то је да је сваком богом просто нека употребљава средства каква год 
ојим дедом тада злопатили и у невољи се сваком јаду довијали.</p> <p>Старац је говорио дуго.{S} 
пада.{S} Целом свету пада у очи како ви сваком приликом гледате да ставите књаза у присенак, а  
ао два чекића, а срце тако лупа, да при сваком удару Јела осети како јој клопну зуби.{S} Она је 
 могао отети од непријатног осећаја при сваком виђењу и састанку с њим.</p> <p>Од тога доба кне 
њ и ти и ти и коњ. —</p> <p>Кнез је при сваком помицају својих фигура изговарао по нешто, и то  
 свима књижевним стварима, па је гледао сваком приликом да закачи г. среског за његову простоту 
воју мудрост и своје искуство.{S} Тешко сваком оном владару који, да би се удобрио варљивој сен 
а сузбити, писала је писмо за писмом, у сваком писму износила је све нове и нове примаме за Леп 
у.{S} У будуће надајмо се и бољем.{S} У сваком пак случају не треба заборављати, да је ваш књаз 
зетка имао <hi>по један вењер</hi>, а у сваком вењеру по једну лампу, која хвата по 100 драма п 
преко Дунава.{S} Ишла су два чамца, а у сваком по три веслача.{S} У једном чамцу био је Враничи 
ксери и наполеони били су помешани, а у сваком бурету било је по четири оке дуката и наполеона. 
 уверење, да је стрпљење најбољи друг у сваком послу.{S} За тим је продужио казивати да су сви  
аска новога министра Кугића, а већ је у сваком окружном месту, у свакој варошици, па и по многи 
{S} Узео је за министре људе незгодне у сваком погледу, с тога ће сад сав терет државних <pb n= 
ну врлину, то је и чедна и поштена, и у сваком погледу узорита жена али опет за то пет минута б 
>У сваком сам ноћцу преноћио</l> <l>И у сваком љубио девојку.</l> </quote> <p>Чак тамо на обзор 
<l>Седамдесет и седам градова,</l> <l>У сваком сам ноћцу преноћио</l> <l>И у сваком љубио девој 
е, он их је примао све по две и две.{S} Свакоме је прорицао шта ко хоће, било прошлост, било бу 
оре било с тим проклетим страним речима Свакоме би се јаду могао досетити, али шта ли му сад ов 
е он човек који стоји ван закона, да је свакоме не само слободно убити га, но би још за то и го 
 неће ни глава заболети, а за будућност свакоме ће бити по раду и заслузи.</p> <p>Ово је окураж 
е по једне, старајући се да на растанку свакоме рекне по што пријатно и љубазно.</p> <milestone 
она је са страхом пратила сваки покрет, сваку реч Павину.{S} Но сад на један пут она се чисто и 
стислав је говорио речито и убедљиво, а сваку важнију поставку своју утврђивао је писменим доку 
ли таква је моја навика.{S} Ја волем да сваку ствар зовем њеним правим именом.{S} Ја идем ствар 
а био неспособан за сваки други рад, за сваку другу мисао, сем једино да се припије уз њу, да ј 
 примети полако, учитељски:</p> <p>- За сваку је осуду и сажаљење оно што се синоћ десило.{S} Ј 
ги пут, немојте сад да ме поправљате за сваку реч; не дате ми да кажем моју мисао.</p> <p>Молим 
 надлежност и твоју дужност.{S} И ти за сваку длаку његову јамчиш главом својом.{S} Устежући се 
 ватруштином, која као да му је упалила сваку капљу крви, а у јутру устаје из постеље сав окупа 
аздуха и уљуљкан јаром, која му бије на сваку пору на телу, плива у слатком, раздраганом заносу 
ече ђенерал снажно, ударајући гласом на сваку реч.{S} Други је удахнуо душу у онесвешћено и умр 
ена оном женском сујетом, која обухвата сваку женску, кад осети да је повређено и оно најсветиј 
есом и проматрао с пажњом; завиривао је сваку ситницу на себи, као да то није био он сам, већ к 
ето и неуморно!{S} Нека ти мржња отрује сваку капљу крви; сваки откуцај срца твога и сваки погл 
аповедника и оне су у њему опет угасиле сваку наду, и он опет осети, како тоне у неки мрак.{S}  
мирно и хладно.</p> <p>— То већ прелази сваку меру; то се претвара у читаву инквизицију — рече  
о верујете, да безбрижно можете учинити сваку услугу коју од вас будем тражио.</p> <p>— Па, кад 
вору с народом један владар мора мерити сваку реч своју, пошто се такве речи у народу годинама  
 планина, у којима је он знао тако рећи сваку стазу.</p> <p>Па и поред све те уверености, Жику  
осподине пуковниче, рече она развлачећи сваку реч и ударајући гласом на реч „власти“.{S} При ти 
ости, уђе у сваку ћелију у организму, у сваку капљу крви, ту сазрева, јача, шири се, осваја све 
ању, у сну или на јави, она се мешала у сваку помисао, у сваки осећај његов и поступно се претв 
 у крв, у месо, у живце, у кости, уђе у сваку ћелију у организму, у сваку капљу крви, ту сазрев 
ати.{S} Ваљало је познавати, што но реч сваку стопу, тих пустих <pb n="554" /> планина па тек д 
о да ћеш се оженити њоме, па да добијеш сваку девојку.{S} У Балканији се то исто постиже уверав 
ахате од кад се +++смркне+++, па док не сване, а тако је исто и за дневне часове док траје дан. 
а траже.{S} Тек јутрос, кад се већ лепо свануло, нашли су га у порти код гробља.{S} Морали су з 
лицајцу управо је све подозриво, и он у свачему нађе повода да превије табак и отпочне истрагу, 
 понављала цела варош, изговарала су је свачија уста, она је прелетала од капиџика до капиџика, 
цене појединих људи.{S} Волео је да зна свачије личне ствари, често и најмање ситнице.{S} И сам 
закон давно су то одредили; обележен је свачији делокруг, и односи власти сасвим су јасни — при 
ћа рашчуло се на све стране, и сад је у свачијим устима — тако заврши сељак своје интересно при 
де зет ћесаров!</p> <p>- Свет као свет, свашта говори и трабуња, а бог свети зна да ли је и дес 
ата, да је опасно створење, способно на свашта.{S} Сад је јамачно избегла у Румунију.</p> <pb n 
тно, потмуло, пометено брујање, које је свашта могло значити.{S} Влади и привременом намесништв 
 <p>- О, милостиви господине, жив човек свашта научи; човек често и од стоке по нешто <pb n="11 
11" /> сад да исприча.{S} Тада се могло свашта чути.{S} Девојке су се погуркивале и шапутале:</ 
 до о Перуну и његовом доласку.{S} Свет свашта трабуња.{S} Нагађа се и што јесте и што није; пр 
ра.</p> <p>3- Ух, баш си као дете!{S} У свашта хоћеш да завириш; остави то - рече Лепша живо, и 
} Од кад је почела старити, одала се на свашто; трљала је жене нероткиње и давала им нешто да п 
је голема опасност.{S} На лијепу ружицу свашто наиђе; на њу пада чиста и богодана мала челица,  
ду? — упита Мона с врата.</p> <p>— Све! све, — одговори кнез.</p> <p>— Хајде сада, мила моја —  
ођа изрази свој страх са неколико „ју“, све по једну ноту више, а зачуђен поглед бацала је час  
а све то: животиње, биље, цела природа, све пева једнодушну песму благодарења, песму радости, п 
пролазе жмарци.</p> <p>Кола су тутњала, све даље и даље, све даље и даље.{S} На један пут осети 
 лоле!“ А његов кревет као све се љуља, све се љуља.{S} А Митра, ђаво, подвлачи му као руку под 
<p>Јарам, измичући се заједно с колима, све је више затезао око вратова попадалих вочића, и све 
S} Што је више говорио о овим стварима, све му се више отварала воља за говор.{S} Чисто му се л 
 снажно стезање, ова близина и топлина, све то само га још више острви. — Он је понесе канабету 
 друге одаје, други говор, друга башта, све друкчије.</p> <p>О, како му је тада било жао његове 
ваца, примети Јела. —</p> <p>— Којешта, све ти којешта пада на памет!{S} Како би ти себе сравњи 
твореној трепавици, бивала је све већа, све већа, најпосле се скотрља низ образ и остави мокар  
омиле народа, сви ови људи, жене, деца, све је то спадало у његову подручност, све је то био ње 
тело ваља мучити, да би се спасла душа, све то помутило је и збркало древне класичке грчке погл 
сву вечност, цело блаженство, све, све, све...</p> <p>Кнежеве се речи изгубише и утопише у жарк 
 блаженство, сву срећу своју, све, све, све....</p> <p>И сад се ваљало решити: или се машити и  
вет, сву вечност, цело блаженство, све, све, све...</p> <p>Кнежеве се речи изгубише и утопише у 
 цело блаженство, сву срећу своју, све, све, све....</p> <p>И сад се ваљало решити: или се маши 
ободно, као што то обично раде.{S} Све, све!{S} Нећу ништа да прикрију.{S} Безобразно, не брезо 
во, очувала приступ у његов двор — све, све је она другче замишљала!</p> <p>А сад?{S} Сад она т 
е сав се претвори у ухо.{S} Руке, ноге, све је мировало.{S} Чак је престао трептати и дисати.</ 
 реч по реч; после је говорио све брже, све живље, док најпосле не прође у буран, киван, срдит  
еше расуо по пољу. — А све ја ово моје, све је пода мном, свима ја заповедам и за све ја одгова 
примити круну и владавину у своје руке, све то већа загушљивост и омарина осећала се у вишим зв 
p> <p>Кола су тутњала, све даље и даље, све даље и даље.{S} На један пут осети се где коњи успо 
8" /> боље „песничке снаге“ из околине, све је то неуморно суделовало на стварању натписа.</p>  
липу.{S} Израз на лицу, поглед, држање, све му се беше изменило.{S} Поглед му је био укочен, по 
пали да се више никако ни будили нисте, све до сада.</p> <p>— Је ли могуће?</p> <p>— Могуће, го 
 долазе послом, неки и да се препоруче, све је то из поштовања, а госпођа их дочеку је, као гос 
као пабушина.{S} Па оне руке, па груди, све меко као памук - Петрија отпљуну — јес, очију ми; ч 
 иде мудрост, човек бива све искуснији, све разумнији и по томе све бољи.</p> <p>Код жена као д 
то год кнез буде раскошнији, порочнији, све су већи изгледи да ће он узимати за министре људе с 
е и чудила како ови њени гости, ђаволи, све погађају, као да су, боже прости, кроз рупицу гледа 
овај свет, што се видео тамо на пољани, све ове гомиле народа, сви ови људи, жене, деца, све је 
, драги маркиже?! — рече барон Жермини, све више и више узбуђен Белиновом причом.</p> <p>— Да ч 
 бога ми, више нас гурали на скупштини, све хоће још више и више.</p> <p>— Знају, да богме да с 
кнез продужи:</p> <p>Тако ћу те лупати, све ћеш <hi>се да</hi> пушиш.</p> <p>Кнез је говорио Ма 
јутрос од кројача донесени црни капути, све се то сливало у једноставну шарену гомилу, из које  
олази после догађаја у непознатој кући, све је то само го сан, празна машта? — упита он озбиљно 
им покорно, господа попови, свештеници, све су ово свештеници, молим покорно, попови!</p> <p>—  
{S} Народ је ту; провизори, свештеници, све је ту, и ђаци ће певати, па ја, као велим, спремни  
амо као мисао зачедило у глави његовој, све се то сад смешало у нераздвојну, једноставну шарену 
а, општи интереси, династија, напредак, све су то празне речи, прост заклон за неизмерно власто 
 додато.</p> <pb n="408" /> <p>Па ипак, све то узето у скупа, створило је о Мони такво мишлење, 
ш дуго, говорио је с ватром и осећајем, све у заштиту Лепшину.</p> <p>Али Мона је преко свега т 
 је бар стотина усрдних климања главом, све знаци жива одобравања, а случај је хтео да Ратко за 
а је и нехотице гледала дуго за кнезом, све док се није изгубио.{S} Кад су остали викали „ура,  
ичнији типови, с најразличнијом одећом, све помешано: црни капути с црвеним бињишима, алови вес 
вина пуна је погрешака и како који дан, све се више претвара у владавину једне обесне и разузда 
="609" /> <p>И што је кнез дуже гледао, све је боље распознавао личности у сумрачној дворани.{S 
 у лево и поче се окретати све на лево, све на лево.{S} А начелнику Вујадину од некуда изненада 
цео свет, сву вечност, цело блаженство, све, све, све...</p> <p>Кнежеве се речи изгубише и утоп 
ходао и говорио, и што је више говорио, све се више срдио.{S} Изгледало је као да га драже њего 
 носио сукњу? — узе распиткивати Ратко, све више и више заинтересован.</p> <p>- Па синоћ, тата. 
.{S} Све је удешено, све је ујдурисано, све је лаж!...</p> <p>Растислав саслуша мирно овај прот 
 (сублимат живин) — а тиме се, наравно, све по мало тровала, док то најпосле није прешло у тешк 
љевих других разлагања.</p> <p>Наравно, све су то ствари и тешке и непријатне; он, г. Растислав 
ви агенти сведочили.{S} Све је удешено, све је ујдурисано, све је лаж!...</p> <p>Растислав сасл 
лади људи, молећи то за ово, то за оно, све се то узимало као објашњене и разлог за односе госп 
Јесте, г. намесник, благодарим покорно, све је из мог подручја.{S} Све отмјен свет, благодарим  
 шта, шта вели?“ — „Вели: ја ћу, браћо, све с народом.“ — „Ама ћути да чујем даље.“ — „Ене, ене 
тељи дужности, министри, особе.... јес, све су то <hi>особе</hi>, свака са својим планом, своји 
е <pb n="456" /> очувало ни од сто пет, све би остало подлегло — тврдила је Мона с дрским циниз 
} Улица, кућа, име жене, њена прошлост, све се подударало.{S} Надзором над њеном кућом потврђен 
 све је то спадало у његову подручност, све је то био његов народ, свима је њима он заповедао.{ 
теље, цело блаженство, сву срећу своју, све, све, све....</p> <p>И сад се ваљало решити: или се 
ри, њега воде у Париз да гледа девојку, све се то одуговлачи месецима, и он за све то време ћут 
му се не надаш, па да играш острољанку, све да везеш.{S} Него, батали то.{S} Је л’ истина велиш 
напирао то на једну то на другу страну, све сам се више заплетао у некакве жице, које ми се оба 
зеће му све време, привућиће сву пажњу, све мисли и све осећаје његове, а то је једини начин да 
сетио неки нов живот; све је у покрету, све је у живом врењу.{S} Свак се вада нечему новом, бољ 
 оделу и грађани у најразличнијем руху, све се то мешало, тискало и некуда журило.{S} Капија на 
црева више не раде, плућа више не дишу, све се умртви и бедна жртва гаси се као догорео пламича 
м чакширама с дугачким набраним туром - све се то мешало, бркало и стварало непрегледно море ша 
ениске, бар у главноме? и т. д. и т. д. све у том правцу.{S} Стављана су ми питања специјално о 
Бог опростио; море зна и Бог шта је 400 све суха жућака, па се све цакли као сунце...</p> <p>—  
оловина.{S} Ту нема никаквих фантазија; све су то ствари позитивне и с рачуном истакнуте.</p> < 
 увеличано, претерано, ја вас уверавам; све се то још да међу нама лепо уредити..</p> <p>Ђенера 
ње већ одлучена, решена, свршена ствар; све то учини му се тако очигледно, да чисто осети како  
ов дух; свуда се осетио неки нов живот; све је у покрету, све је у живом врењу.{S} Свак се вада 
ају Лепшу, то се о Лепши <pb n="460" /> све више говорило.{S} Ни једна гошћа није знала све шта 
говори, ни за шта управо <pb n="162" /> све то говори, осећао је само једну једину неодољиву по 
 превијала се, молила, но <pb n="54" /> све то само је још више срдило баба Кату.{S} Њој просто 
реновирам мали салон.{S} Жута свила!{S} Све ће бити од жуте свиле.{S} И <hi>брату</hi> сам пока 
</p> <p>— Разумем, господин докторе!{S} Све ће бити у реду.{S} Само у колико сахати?</p> <p>— П 
а гори му живот!{S} Какви пријатељи!{S} Све су то служитељи, чиновници, вршитељи дужности, мини 
 живо.</p> <p>— Шта ће ти бити ново!{S} Све стара посла.{S} Ноћас су опет барлијали, и опет му  
 буде тако развратна!{S} Не, завист!{S} Све је то само завист и злоба!</p> <p>И тако се поступн 
ри против мене и моја рођена жена...{S} Све једно!{S} Чинио сам оно што сам сматрао да ми је ду 
рим покорно, све је из мог подручја.{S} Све отмјен свет, благодарим покорно, и све дошло добров 
нијеве куће, а доведена тек то дана.{S} Све се узруја као оно челе кад треснеш празник.{S} Што  
ије било у милости код Звониграђана.{S} Све што је водило рачуна о своме имену и својој части,  
ле тражио од њега пун тулум зејтина.{S} Све што сте и што имате достигли сте и стекли с људима, 
P18892_N1" />) наста огромна забуна.{S} Све живо излете на улице.{S} На све стране видео си сам 
 силом, убиством, преко мртва трупа.{S} Све једно!{S} Зар твоји претци нису на тај исти начин д 
језеро, без покрета, отока и живота.{S} Све што је боље и самосталније међу њима пребећиће у та 
да се користе положајем свога таста.{S} Све своје <pb n="501" /> капитале давали су тасту на уп 
лас о мени како немам војничка духа.{S} Све је удешено како треба, прилике су сазреле, дошло је 
 катрањаве тулумине и гомилице луча.{S} Све се то <pb n="192" /> сад палило.{S} Прозори се поче 
рнојевића, бившег кнеза балканиског.{S} Све то било је ономад и од тога дана узаврела су сва ок 
е ненадне, нагле, бујне и неодољиве.{S} Све је немоћно да се противу њих бори.{S} Оваке су пром 
ве слободно, као што то обично раде.{S} Све, све!{S} Нећу ништа да прикрију.{S} Безобразно, не  
о куда га понесе његово властољубље.{S} Све то он сазнаје, с тога увек тражи да се веже с ким г 
 кола Орловчана и сељака из околине.{S} Све се то добровољно кренуло да прати кнеза.</p> <p>— Ј 
, или износити друге какве изговоре.{S} Све то може бити и превара.{S} Кмет још једном понови к 
о и какве позајмице из државне касе.{S} Све то снажиће положај и ауторитет министра председника 
коме не верујете и никога не волете.{S} Све су то породичне црте ваше.{S} Ако у теби тече крв К 
не ви гледајте и од мене се надајте.{S} Све је остало дим.{S} Овде је сила!“ - О великим празни 
 и престо — то је било његово сунце.{S} Све је друго за њега био мрак.{S} Боловао је од наступа 
ни се некако сами собом изједначише.{S} Све гомилице без изузетка говориле су о текућим дневним 
у — службено га ожалили и сахранили.{S} Све је у реду. <foreign xml:lang="it">Finita la commedi 
испитивали, његови агенти сведочили.{S} Све је удешено, све је ујдурисано, све је лаж!...</p> < 
то су се десиле све ове случајности.{S} Све ово само развлачи ствар и износи је у шири круг.{S} 
умем откуда и шпијуни по мојој кући.{S} Све разумем!</p> <p>— Наравно да разумете.{S} Ви један  
средини на старачкој столици својој.{S} Све друге главе надмаша њена седа глава, украшена чисто 
 часа може настати одсудан тренутак.{S} Све је спремљено.{S} Вреба се само згодан случај.{S} Пр 
 дрхтавица, прође целим Звониградом.{S} Све душе обузе некакав тајанствени, празноверан страх о 
угих који хоће да се користе кнезом.{S} Све оно чиме ви мислите да га држите у шкрипцу, други ћ 
т пође напред, а кнез и Заре за њом.{S} Све што је од тога тренутка настало, кнезу је доцније и 
и је неком чудном сањалачком маштом.{S} Све побочне улице звониградске биле су неме и пусте, са 
Погледај шта га је чарапа надобијао.{S} Све цванцик и чарапе, цванцик и чарапе за један белег и 
аде једно по једно узимати на крило.{S} Све их је миловао, љубио, па онда на једанпут узе плака 
ера, што их је било у овоме друштву.{S} Све млади, весели, расположени људи, пуни снаге и добре 
родро у моје тајне и издао их кнезу.{S} Све је пропало.“ То је била прва мисао Врбавчева.{S} Ал 
абости се у тело човеку кога гађају.{S} Све то вршило би се без пуцња, без ларме — тихо; човек  
Мутимир био је брз и лак на мишљењу.{S} Све ово пролетило му је за тренутак кроз главу.</p> <pb 
 јадан!{S} Како сте му друштво дали?{S} Све неки луткови, гори од њега.{S} Што се не постарате  
ерал, полковник, <pb n="248" /> кнез, — све то стоји готово...{S} Бог да има сина, и он би се с 
долази случајно другим каквим послом? — Све ово прелете Мони у тренутку кроз главу, јер по лупи 
ле као станови овим добрим животињама — све то изношено је на улицу да ту у вече буде спаљено,  
ињући од кнеза, па до последњег слуге — све је било весело и расположено, и то не тек онако вес 
, у чаши ракије и вина, у тањиру супе — све је једно. „Лек“ је без боје (она је непрестано звал 
оју титулу, твој положај и твоје паре — све то вечито ме је бунило, и ја сам се вазда старао да 
лек!{S} Ви велите отров ми велимо лек — све је једно.{S} Дакле сто жутих дуката лек, сто жутих  
тељство, очувала приступ у његов двор — све, све је она другче замишљала!</p> <p>А сад?{S} Сад  
Лудило!{S} Ја сам био у правом лудилу — Све ово изговорио је кнез скоро шапатом и нагласком кој 
ино, њена близина, њен говор, њен дах — све то већ га је почело опијати, и он је хтео само у дв 
одужи говорити:</p> <pb n="615" /> <p>— Све је добро; крвоток је са свим уредан, дисање правилн 
 да су поустајали сви мртваци!</p> <p>— Све су то живи људи, оваки исти људи као и ми, рече Зар 
 је Бог и шта је нужда голема.</p> <p>— Све до тебе стоји.{S} Бар данас је још тако, док је ств 
 у реду? — упита Мона с врата.</p> <p>— Све! све, — одговори кнез.</p> <p>— Хајде сада, мила мо 
p> <p>Госпођа га опет прекиде.</p> <p>— Све су то твоје ствари — рече она, а ја кад сам једном  
не као члан политичке дружине.</p> <p>— Све једно, тек он је помагао да се спасе ситуација.</p> 
а читава? — говорио је конзул.</p> <p>— Све сам брижљиво прегледао и све је било у потпуном ред 
нку? — питао је Жика зачуђено.</p> <p>— Све ћеш чути.{S} Своје добро, богу хвала.{S} Но где је  
рочитати — говорио је Мутимир.</p> <p>— Све једно, ја ћу га онда читати код куће.</p> <pb n="69 
асе одају својом разноликошћу.</p> <p>— Све је ово од њега, ово су махом његови поклони; не зна 
 везе с хрђавим духовима и вештицама, а све ове скаске налазиле су вере код публике.</p> <p>Међ 
уче, буве су га штипале као шкорпије, а све то скупа не даде газда Тодорики да заспи.</p> <p>Се 
ега неминовно настаје љубавно мажење, а све се завршује страсним, заносним миловањем, и тек пос 
оји дан, кнез је све мање бивао дете, а све више постајао човек, муж, а ово његово омужавање да 
е ли тако?! — Кнез срдито лупи ногом, а све се више и више црвенио у лицу.</p> <p>Кугић га прес 
е на улицу да ту у вече буде спаљено, а све у славу кнеза Мутимира.{S} Неки домаћини орловачки  
иње, па све своје прогласи за врлину, а све туђе за порок и грешење.</p> <pb n="85" /> <p>— Да, 
е света, што се беше расуо по пољу. — А све ја ово моје, све је пода мном, свима ја заповедам и 
до које се тако рећи може довикнути — а све то уливало је Мутимиру поуздање и слободу, два осећ 
а избијати.{S} Нарочито у последње доба све је пошло на горе.{S} Ђенерал је био мрачан, раздраж 
е моја сестра.{S} Љубљена жена увек зва све тајне мужевљеве.{S} Ако пуковник Врбавац има каквих 
 телом и он осети, како му у глави бива све мутније и мутније, док најпосле не утону у потпун м 
чно са старошћу иде мудрост, човек бива све искуснији, све разумнији и по томе све бољи.</p> <p 
/p> <p>— Ха, ха; ха!{S} Како мој колега све то тако лепо зна.{S} Као да из књиге чита!{S} Прави 
је још стајао отворен, и покупи из њега све ђенералове хартије, управо целу тајну архиву Врбавч 
е тако моћно утичу на своју околину, да све потчињавају својој вољи, и ту здрави и читави људи  
рије, играјући се на топлом зраку, — да све то: животиње, биље, цела природа, све пева једнодуш 
већег и јединог пријатеља кнежева, а да све друге људе пањкају.</p> <p>- Ви пуштате да се држав 
м нејасно сећање како се била решила да све каже овом високом господину, и како се надала да ће 
, а да кнез има и практична интереса да све то сазна, јер ће му то у неколико бити кључ да позн 
ст данашњега <pb n="499" /> стања, и да све ове младе људе увуче у своју сферу и свој делокруг. 
 имао је људи који би још били вољни да све учине по његовој наредби, пошто је он још једнако б 
о томе све бољи.</p> <p>Код жена као да све то иде наопако.{S} Пакост старих жена ушла је већ у 
се ствар не веша на велико звоно, но да све остане у најужем породичном кругу.</p> <p>Дозвана ј 
сматрао за своју доглавничку дужност да све те извештаје подноси кнезу.{S} Мутимир је читао паж 
таљона издата је наредба, да ће од сада све заповести примати непосредно од њега, и то само од  
ављајући јој на расположење да прегледа све енжењерске радове, које је наш главни штаб спремио  
велике европске галерије статуа поскида све ове листиће са старих статуа грчких.{S} На скоро за 
е један грозд пушака, па други, па онда све умуче.{S} После пукоше у кратком размаку још две ус 
 изнутра и легли.“</p> <p>— Па шта онда све то треба да значи, г. маркиже? — питао је задивљени 
прословити:{S} Како му је име? и откуда све то зна?{S} Ма како да га је Растислав на то наводио 
, или можда и ботаничари.{S} Али откуда све то можете ви знати?</p> <p>- О, милостиви господине 
после ишчитавао је судбину из књиге; за све то плаћало се цванцик и пар чарапа.{S} Ко је желео  
равдам.{S} Али све су то софисми.{S} За све ствари и поступке има само једно право <pb n="330"  
пан и нађен жив, и ако јако опао.{S} За све то време на гробу је чувала јака стража, а с њом је 
 заборављајући потпуно на себе.{S} А за све то тражила сам само једино: — твоју искреност, твој 
рену с лицем дувару и тако је остала за све време њине гозбе.</p> <p>Један од присутних грађана 
вде има свега, а божанске љубави има за све!....</p> <p>Кнез поћута мало после ових речи; за ти 
 у староме дворцу, где је било места за све.{S} Сутрадан била је свечана аудијенција, где су кн 
ом, Црнојевић је био туп и неосетљив за све што се с поља с њим и око њега збивало <pb n="663"  
 онај који га је успавао, и то траје за све време заноса.{S} Исти је Турчин причао да ти дервиш 
остао на путу још читавих 20 лана, и за све то време није било ни једног дана кад Растислав ниј 
памти ово.{S} У целој овој ствари, и за све време од кад се она залегла у мојој глави, ни једно 
читељица командује: „очи на лево.“ И за све време док пролазе поред ове касарне, сироте девојчи 
е је пода мном, свима ја заповедам и за све ја одговарам.{S} Ето јуче, дошао господар, па никог 
могу рећи онако у опште, и што вреди за све наше људе, то је да је сваком богом просто нека упо 
 је рачунао да су противници сазнали за све његове планове.{S} Промењена је и шифра телеграфска 
да ћете се једнога дана горко кајати за све те ваше мудрости.</p> <p>— Добро, добро — прекиде ј 
ће повесница њега учинити одговорним за све даље последице, ако би се он, из личних обзира, одр 
јом, <pb n="22" /> и пред потомством за све, и за добро као и за зло, што би се могло догодити. 
 све се то одуговлачи месецима, и он за све то време ћути, не говори ни речи, и све то крије од 
 и занело, онеспособило га и отупило за све друго, а изоштрило у њему само један једини осећај, 
инистарства имао је да састави писмо за све окружне начелнике.{S} Десетак дана доцније Звонигра 
е онда кивно и душмански гледао у њу за све време док је кукала, а кад год се кукавица нагне и  
и приђе лампи.</p> <pb n="320" /> <p>За све то време ђенерал је седео на дивану и држао главу у 
епознату кућу.</p> <pb n="624" /> <p>За све то време кнез је понављао: „Па наравно!... да богме 
 Грујица да остане са снајом.</p> <p>За све време док су се мушки око овога споразумевали, Анђе 
гне и утече на поље у аздију.</p> <p>За све време док је Ратко ово причао, госпођа је, слушајућ 
ља притегнути њу, она ће све казати: ја све држим да је ту било неке злочиначке замисли.{S} За  
<p>— Не знам!{S} Ето, не знам....{S} Ја све мислим да су ме они овамо донели — домишљао се секр 
ло повучем <pb n="218" /> за руку, а ја све стрепим да јој се што не откине за што ухватим.{S}  
...{S} Море! шта ме није питао.{S} А ја све по реду, па ово је овако, господару; па ово има, го 
крви, ту сазрева, јача, шири се, осваја све, обузима све, отровним клицама пали крв и нагони је 
а фрајла све нешто шапуће, а браца Мика све дави фрајлу, па је све мува, а мени жао за фрајлу п 
но што могу да слушају свакога празника све сеоске девојке, могу да чујем и ја.</p> <p>Доктор ј 
из година она је немилосрдно уништавала све што је било ма само и налик на какву опасност за њу 
о је дуже гледао, сличност му је бивала све већа.</p> <p>Црвени носачи метнуше слику на сред дв 
ај један тренутак незнане рајевине дала све: прошлост, садашњост, будућност, родбину, браћу, ст 
умена образа.</p> <p>Тиме је она казала све.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Газда Боја  
ћеш отимати...</p> <p>Баба је постајала све нежнија; она чисто привуче Јелу к себи и узе јој го 
о све старији и Растиславу је постајала све лакше, да на млада кнеза дејствује, да га расположи 
 говорило.{S} Ни једна гошћа није знала све шта је било, али је свака знала по нешто.{S} Ти одл 
еку ларму и грају.{S} Вика се примицала све ближе и он је по појачаним гласовима јасно распозна 
ати и испита по чијем је упуству радила све ово.</p> <p>Прва истраживања дала су само тај резул 
ачу јака тутњава кола, која је долазила све ближе и ближе, док се најпосле не заустави пред сам 
 је, веле, тачно и разговетно објаснила све дужности, сва права и све опасности које га чекају. 
раво хоће.</p> <p>Али Синђа је говорила све даље и даље, и Пави је постајало пред очима све јас 
у, дувају један другом у уста, а фрајла све нешто шапуће, а браца Мика све дави фрајлу, па је с 
ста?{S} Па што онда браца Мика и фрајла све дувају, дувају један другом у уста, а фрајла све не 
p>— Софија, ја те питам од кога си чула све то?</p> <p>Ове речи биле су изговорене тако, да се  
вам још сад то причам.{S} И што ће вама све то!?{S} Вама треба сигуран отров, и ја вам га нудим 
ум то, да ја знам све, да имам у рукама све, и да вам одрицања ништа неће помоћи.</p> <p>— Добр 
 младост, и како ће временом и годинама све то проћи, а од бујна лакомислена младића он ће пост 
ст нема право да се узда онај, који има све у садашњости, а није кадар да то очува.{S} Што год  
ева, јача, шири се, осваја све, обузима све, отровним клицама пали крв и нагони је да кључа по  
лософски диспут и бомбардала је писмима све дотле, док Лепша најпосле није пристала.{S} Главни  
, тако скупа кличу.</l> <l>А наука њима све разиграва груди,</l> <l>Да свог кнеза љубе и кад бу 
ма уморна човека, који равнодушно прима све што се око њега збива.{S} Само један осећај <pb n=" 
 и даље, и Пави је постајало пред очима све јасније и јасније.{S} Кад Синђа заврши последњу реч 
уна.{S} Све живо излете на улице.{S} На све стране видео си само изненађена, престрављена и зач 
 ту за њим у непосредној близини.{S} На све молбе и наваљивања Жикина да похита мало, или да вр 
ска авлија већ почела оживљавати.{S} На све стране видело се журно спремање за пут.</p> <p>Раст 
b n="645" /> овај покушај пропао.{S} На све те опомене Перун је само слегао раменима и од време 
ао, да би у ток тренутку била готова на све, само да њега утеши.</p> <p>Стотине најлуђих планов 
м... ја сам његов роб, ја сам готова на све, па за што ме онда карате!“ ...</p> <p>Јес, Пави је 
 готова да истрчи на раскрсницу и да на све четири стране света громогласно довикне и објави:</ 
и срећна останућа,“ галама се дизала на све стране.</p> <p>Боја са својима окрете месту где су  
" /> Она се од рана детињства свикла на све суровости живота и схватала је свет веома реално.{S 
{S} У осталом, господо, ја сам готов на све.{S} Овај дом, у коме се ми саветујемо (Преседник ми 
гађај бити тешка; можда ће ти сећање на све ово често помутити душевно спокојство.{S} Ако упамт 
које ће слати министру.{S} Они мотре на све, и штогод опазе подозриво, по дужности јављају мини 
зурском корпом на устима, са чега се на све стране и дубине чуло потмуло, карактеристично, мете 
S} Бујно пролетње зеленило ширило се на све стране.{S} Овде, као јед зелена, густа шеница; тамо 
Тек име Перуна Црнојевића рашчуло се на све стране, и сад је у свачијим устима — тако заврши се 
да парчета разбијена стакла полетеше на све стране, а из расечене песнице ђенералове узе капати 
; Заре не хтеде више рећи ни речи, и на све разлоге он је само понављао: „Изречена је заповест  
лнија и сама министарства. <hi>Граби на све стране власт, и што једном дочепаш, чувај као очи у 
један мах мисли на сто ствари, мисли на све, и да баш с тога не зна ни шта мисли, ни шта осећа. 
е речено је, да се најстрожије мотри на све непознате људе, па где год се опази што сумњиво одм 
заборављајући на Бога, заборављајући на све, јер ти све то ништа не треба, цео је овај свет за  
ој пожуди, заборављајући за тренутак на све и на цео свет.</p> <p>— Али кад те молим, у две реч 
1" /> да имам посла с људима решеним на све крајности. „Отаџбина је у опасности и једна група р 
е добро кад је човек унапред спреман на све.“</p> <p>Ово је био као неки увод.{S} После њега до 
моје династије, како завере избијају на све стране, како би мој пад сутра био готов да ме не бр 
стру.{S} А подозриве ствари избијају на све стране.{S} Ваљаном полицајцу управо је све подозрив 
 као огромно заљуљано кандило, просу на све стране своје меке посребрене зраке и обасја како не 
4 часа, а сад је јаком три.{S} Мона зна све шта треба, и она ће све, свршити.{S} Лепша само нек 
је јасно видео да је ово човек који зна све његове породичне прилике, - дакле, човек близак, пр 
је овај свет за тебе ништа, само је она све, и кад њу имаш онда имаш све, и кад би те ко упитао 
!{S} Што ја с њом, лепше и боље, то она све црње и горе....{S} Срам те било, срам те било, росп 
и, на теби и око тебе, нека света мржња све обузме и нека ти она буде непробојни оклоп који ће  
тком размаку још две усамљене пушке, па све занеме.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутр 
 кад уобрази да свет од њега почиње, па све своје прогласи за врлину, а све туђе за порок и гре 
авно, ако отров не буде довољно јак, па све остане на самом покушају?</p> <p>Ката развуче усне  
о, господару; па ово има, господару; па све лепо једно по једно отаљавај, отаљавај, док даде Бо 
овенске реке, почињући од саме обале па све даље и даље докле год око може прегледати.</p> <p>Б 
> <p>Састанци, зборови, друштва, штампа све је било угушено, притиснуто, завиличено, с цензурск 
се цела кућа претресе и да се позатвара све што се ту нађе. </p> <p>Црна прилика заклињала се с 
 <p>У кнежевским одајама кнеза Мутимира све је било запојено неким нежним мирисом, неком пријат 
а би овде могла бити!{S} Што је официра све је сад било у мојој соби, овде напред.{S} Код њих н 
 би било незгодно.{S} Она најпосле мора све сазнати.</p> <p>— Доцније, доцније — рече ђенерал з 
ласт ноћу — ето ту је све.{S} А сад шта све треба чинити да наши људи увек очувају власт, при с 
дмах у почетку она покаже дотичноме шта све има очекивати, — ко је мудар, па прими срећу која г 
и некаква књига, а и бог би га знао шта све може бити.{S} С тога, пошто се подобро размислио, г 
мој будаче, па ти још ни то не знаш шта све данас има овде да се изврши!“</p> <p>Госпођин погле 
д тога високог господина, да му исприча све и да апелује на његову племенитост.</p> </div> <div 
на, Синђа, али сама не може, пошто хоџа све по две и две пушта да им меће белег а да иде с друг 
да карате!“ ...</p> <p>Јес, Пави је сад све било јасно; у њеној збуњеној глави као из неке магл 
род, а ту кобну политику Ратислав и сад све даље и даље тера.{S} Он је одбио од династије школс 
ајпреча потреба.{S} С тих места они сад све могу; одатле ће они владати целом ситуацијом; нови  
а, и овај се крај био стишао.{S} Но сад све је опет пошло на јеро.{S} Стари <pb n="577" /> чича 
игле толико села у потеру, да се то сад све измешало и збркало, дошли су уједно људи из удаљени 
ајбоље...{S} Родио лепу кћер, па му сад све ласно!{S} С ким хоће, с тим се може ородити...{S} Ђ 
творе долап, обесе слику, поврате у ред све ствари, позакључавају фијоке и после читава часа ба 
 низ које је тако често стрчавао, поред све забране строга учитеља.{S} Жалио је и шталу, и тава 
тних и не објашњених ствари.{S} И поред све вике научара, поред свију њиних заклетава и уверава 
ако рећи сваку стазу.</p> <p>Па и поред све те уверености, Жику је непрестано дирало присуство  
акога, наговорити га да разагна од себе све искрене пријатеље и искусне људе, који му могу бити 
одавде удале и да по могућству забораве све што се десило на том мрачном и проклетом месту.</p> 
 шта детињски.</p> <p>Деца воле да раде све што и матори; чини им се да су онда и они зрели људ 
авна задаћа састојала у томе, да избуде све обвезнике из првога позива, то су и сеоски биров, и 
укњи.{S} Просто би цркао да њој не каже све.{S} Тако ти јамачно бива и са нашим тајним седницам 
најпосле, шта зна она шта јој хоџа може све погодити или прорећи, па што после да јој пуца брук 
а, ови млади људи већ инстинктивно мрзе све што је старо и назадно, али ко зна како се конзерва 
и што се то име чешће помињало, Пава је све више дрхтала...{S} Кад Синђа престаде говориш, Пава 
ако би боље могао чути причу која га је све више интересовала.</p> <p>- Па, па?{S} Шта би даље? 
абљена; за њега је доведена, за њега је све зло учињено.{S} А и ко би смео тако што учинити без 
кад се опет видео слободан, око њега је све било друго и друкчије, други људи, друге одаје, дру 
нистарски салон.{S} Нисам мислила да је све овако лепо — примети гђа Софија.</p> <p>— Па ово на 
е га.{S} Мутимир скочи и пође, ма да је све то чинио скоро несвесно.{S} Његову душу још је пуни 
...{S} Дакле тако, реците господи да је све добро, и да ће се Њ. Височанство за сахат два пробу 
сподин.{S} Радо је хтела веровати да је све то само нескладна прича, која се негде с неким деси 
 шта да ми говорите, не може бити да је све ово само празан сан.</p> <p>— Дакле, видели сте и г 
ников говор с пажњом, потврђујући да је све то тако, и да он по себи зна како је то тешко кад ч 
чне болове.{S} У почетку помислим да је све ово, што се тиче мога хватања и одвођења био само к 
то бити?{S} Доктор га је уверавао да је све у реду, да је ствар поверена човеку чија прошлост ј 
ни фотељи, распарене столице, као да је све у телалници куповано — рече Растислав.</p> <p>За ти 
чисто му се чини, боже прости као да је све труло.{S} Јес здравља ми, кад је мало повучем <pb n 
ичао проти.{S} Бар њему се чинило да је све то тако било, а најпосле ко зна — можда је и бало.< 
 Он! — прихвати други.</p> <p>— Онда је све доцкан; тровање ће се још вечерас извршити.</p> <p> 
о писмо могу сазнати и други, и онда је све доцкан.{S} Дакле, ако си рад да се спасаваш, спасав 
се брзо повуче.</p> <p>Госпођа, која је све довде водила Јелу под <pb n="58" /> руку, овде је п 
књаз!“</p> <pb n="8" /> <p>С почетка је све било нејасно; ништа се није знало утврдо, па чак ни 
ив.</p> <p>Ова нестрпљивост издавала је све више и више Врбавчеве планове.{S} Постајало је очиг 
љала на затвореној трепавици, бивала је све већа, све већа, најпосле се скотрља низ образ и ост 
ка, између ова два човека, постајала је све оштрија и крупнија.{S} На кнезу се могло опазити да 
жила је своје наваљивање.{S} Окушала је све, пробала је лепим, најпосле видели смо и ону сурову 
„сад се мало раскомоти“.</p> <p>Јела је све дотле ишла као слепа.{S} Бојећи се да је не познаду 
ља живети, то ја знам!</p> <p>Радила је све за што се могло добити пара, али је увек некако уме 
о за писмом, у сваком писму износила је све нове и нове примаме за Лепшу, отворила је с њом чит 
дубоко у душу и срце своје, а с поља је све било мирно и глатко.</p> <p>Тако је изгледао г. пук 
не, господине ђенерале.{S} Међу нама је све свршено.{S} Маните сад ваше нежности.{S} Оне су овд 
ће, а браца Мика све дави фрајлу, па је све мува, а мени жао за фрајлу па сам плакао.....</p> < 
куће, Мона је у памети прибирала шта је све данас чула и са колико је новости, ово после подне, 
о лепе жене као дете, да му каже шта је све то.</p> <p>У овој госпи лако је било распознати наш 
ним, глатким подваљком.{S} Растислав је све то разгледао с интересом и проматрао с пажњом; зави 
естенова.{S} На јасној месечини, где је све било тако лепо осветљено, владао је сумрак само у д 
 а да се печати не повреде.{S} После је све метуто у дебео, једноставно плетен џак, који одозго 
31" /> <p>Уз то, како који дан, кнез је све мање бивао дете, а све више постајао човек, муж, а  
буну.{S} И што је више говорио, кнез је све мање бирао изразе.{S} На послетку прешао је у отвор 
едом и стајали сасвим близу.{S} Кнез је све видео и све чуо.{S} Момчадија, која се у почетку ма 
из кујне, где је била да обиђе да ли је све спремно за јаузн, кад пред капијом стадоше господск 
 па се изгубио, или није ни био, или је све то <pb n="296" /> било просто привиђење, изазвано к 
</p> <p>И ако је разговарао, дежурни је све до сад једнако мислио о овој ствари, и то упорно ми 
ој низ леђа пури нешто топло и кваси је све више и више; она се маши руком, и, ох ужас!... то ј 
у нама лепо уредити..</p> <p>Ђенерал је све ово изговорио с ванредном нежношћу, меко, благо, пр 
реците ми искрено шта знате, шта вам је све наплетено против мене....{S} Код мене можда и има к 
... и да је.., овај!... т. ј. ко вам је све то казао? — опет упита дежурни, муцајући, и пође по 
ечија немилосрдна рука поодбијала им је све чиме су се као мужеви одликовали, а дубоке ране њин 
рио, ђенерал је почео бледети; бивао је све блеђи и блеђи а кад кнез застаде, ђенерал је био ка 
римицао и овај осећај Врбавчев бивао је све јачи и досаднији.{S} Сад пак, кад је то пунолетство 
о како се десила та промена, показао је све уговорене тајне знаке, и никакве сумње није могло б 
у једнога по једног сељака.{S} Бирао је све отреситије људе и боље газде и њих је узивао прве.{ 
 моја!“ После је стао јецати и јецао је све више.{S} Најпосле је на глас плакао, гушио се од су 
 Жандарм зађе по механама.{S} Обишао је све, распитивао свуда и нико му не умеде ништа казати.{ 
 стране.{S} Ваљаном полицајцу управо је све подозриво, и он у свачему нађе повода да превије та 
стислав.</p> <pb n="182" /> <p>— Ово је све, г. начелниче, из вашега подручја.</p> <p>— Јесте,  
о и ја како се иде на јуриш, али ово је све превазишло.{S} Кад пре уграбисте, часан вас убио!.. 
бом? — упита газда Милоје, а говорио је све тише, што се Враничић више примицао.{S} Жика потврд 
провела сам у затвору. </p> <p>И ако је све то знао, пуковник се учини као да га је то јако зач 
 но што је ви представљате — али ако је све то тако, зар ја морам бити овде?{S} Ево ја нећу сил 
се овде господски наместили.{S} Како је све ово лепо и укусно; прави министарски салон.{S} Ниса 
е их је Лепша морала чути.{S} А како је све ово утицало на њену младу душу — лако је разумети.{ 
нежево лице <pb n="434" /> постајало је све мрачније и тужније; његове сјајне очи помутише се;  
ажило се дуго и брижљиво; прегледано је све, претресена је цела околина, парче по парче, али од 
је засут химнама.{S} У опште, рађено је све оно што у оваким приликама обично раде весели и раз 
плановима Врбавчевим.{S} Употребљено је све: вештина, лукавство, обећање, новац, па и сама сила 
сам га лично испитивао — употребљено је све што би могло ствар ма с које стране објаснити Али с 
ође, онда је свршено све — изгубљено је све.</p> <p>Јес, Пава је то јасно сазнавала да пред њом 
рага, ни нежне рођачке везе; купљено је све што се могло купити, и успех је постигнут.{S} На ме 
 што су дубље залазили у гробље, оно је све више оживљавало.{S} На скоро за сваком другом-трећо 
/p> <p>— Од кога сам да сам чула, то је све једно; само ја питам тебе, је ли то истина, и ако ј 
tout</foreign> (Ти си моје сунце, то је све) — рече кнез, и узев Кају под руку поведе је у собу 
ем, — настави Врбавац подругљиво, то је све из превелике љубави спрам кнеза....{S} Разумем!{S}  
 Лепше и мога браце.“</p> <p>Ето, то је све што је Мона рекла!{S} Као што се види, дакле, она у 
по вашем повратку у Звониград.{S} То је све што знам о овој ствари.{S} Али све ово што сам река 
оже бити никакве користи више.{S} То је све што бих ја умео рећи о будућности.{S} Односно садаш 
да заповеда, народ има да слуша — то је све.{S} Оно што иде преко тога згодно је за појесију, а 
{S} Лепушкаст, пријатан шипарац — то је све што се могло рећи.</p> <p>Протицао је дан за даном, 
а да нам кажу.{S} Чућете, веле, и то је све...</p> <p>Сељак застаде за тренутак са својом причо 
ли болан колики је један округ; и то је све под твојом влашћу!{S} Баш си човек, Вујадине!“</p>  
м.</p> <p>Ратко ућута.</p> <p>— И то је све било данас? — упита госпођа промењеним гласом.</p>  
д оно што није у ствари?{S} И на што је све то?{S} Да је Лепша дошла и рекла: имаш брата кнеза, 
азвати и неке двоумице.{S} Али пошто је све ово било срочено у поезији, то је и прошло без икак 
ости <pb n="18" /> божјој“ — код нас је све могуће, па и то, да се свак пита: „што и ја не бих  
се од препуности снаге и живота; час је све ледено, намрзнуто, а час опет све букти у живом пла 
огао ухватити краја и рачуна.{S} Час је све мртво и клонуло, час опет све кључа, буни се, скаче 
смртоносна заседа.</p> <p>И Враничић је све то знао.{S} Од ноћас њему се у два - три маха јавља 
о је кнез више бранио Лепшу, Мона ју је све више нападала, сипајући на њу најтеже прекоре, пуне 
има, власт дању, власт ноћу — ето ту је све.{S} А сад шта све треба чинити да наши људи увек оч 
рв, но растопљено, усијано гвожђе, које све сажиже.</p> <p>„Најпосле сви органи редом отказују  
 су добре друге, па једна другој казује све што јој је на срцу и на језику.</p> <p>— И ју, рође 
.{S} Један дах њен и ево одмах оживљује све што је било клонуло под тешким ударцима сурове јаве 
е поче разилазити.</p> <p>Улице су биле све поседнуте стражама, по граду су крстариле коњичке п 
S} Њему није било мило што су се десиле све ове случајности.{S} Све ово само развлачи ствар и и 
 се мислио, за тим рече:</p> <p>— Дакле све што долази после догађаја у непознатој кући, све је 
оља, он то може само у почетку, а после све по једно....{S} Зар ни то не знаш?....{S} Знаш!{S}  
бро слушају што ће им се рећи, па после све онако да учине, како се нареди, за што изговарање н 
нцу, и то прво тихо и нечујно, па после све јале и јаче, тако, да се његово певање сад и у будо 
о и пре свега добар човек, па тек после све друго.{S} Кад би сад почео живот из нова, то је јед 
 одговарало оним приликама.{S} Најпосле све се смисли на једно:{S} Прешао <hi>он</hi>, појавио  
 он сматра за свету дужност да предузме све потребне мере, којима ће заклонити и заштити државн 
 све искуснији, све разумнији и по томе све бољи.</p> <p>Код жена као да све то иде наопако.{S} 
>Умео је дубоко у себи да држи закопане све мисли своје, и као из закључана ковчега да вади кад 
а аудијенција, где су кнезу престављене све месне власти и одлични грађани из места и околине.< 
а знам за те ваше керефеке.{S} Код мене све мора ићи...</p> <p>При овој речи Мона крочи у будоа 
евим.</p> <p>Ту су потанко биле оцењене све прилике.{S} Поглавито је свраћала пажња на ове две  
ати визиту.{S} Јес, зашто су биле нужне све те параде, сва та комендија, кад се цела ствар имал 
а говори с њом отворено, или да прекине све и онда, наравно, не може радити с њом ништа.{S} Он  
 је било почело свитати.{S} Ноћне тмине све су се дубље повлачиле у високе гудуре планинске, до 
ом троугла с крстом.“ У осталом да чине све оно што буде чинио њин непознати вођа. </p> <p>Посл 
 школску омладину; он је одгурнуо од ње све млађе, интелигенте снаге и завадио је са свима само 
шчитава, па ти каже од прве до последње све што ће ти бити.{S} Кад му иде толики други свет, хт 
ли на читаве романе, и његово подозрење све је већма расло.</p> <p>Околина кнежева жалила се да 
 лепа лица младићскога, на коме изумире све што је младо и лепо, а место њега долази ругобна, п 
пало још неколико његових рођака, да се све то догодило у једном густом шумарку, куда је кнез б 
а се промаши?{S} Зар је немогуће, да се све свршило простим покушајем, или прошло на каквој ола 
04" /> <p>Ратислав је био мишљења да се све може остварити, а не само половина.{S} Ту нема ника 
, господине маркиже, је ли могуће да се све то с вама десило?! — рече Жермини и скочи из кревет 
аду и једне ноћи!{S} Је ли могуће да се све то вама десило, драги маркиже?! — рече барон Жермин 
 говорити о започетој ствари, као да се све то тицало каква најобичнија догађаја, који се и не  
 прича.{S} Али он је толико желео да се све то баш тако деси, да је доиста и веровао све оно шт 
о омицала су се низ брдо, и померала се све ниже и ниже, потискујући полако и газду, који је уз 
и Бог шта је 400 све суха жућака, па се све цакли као сунце...</p> <p>— Море ви, тамо!{S} Еј, т 
ио Маврикије да му одмах исприча шта се све десило у конаку.</p> <p>Маврикије био је министар п 
јево.{S} И он га узе распитивати шта се све дешава у Балканији? шта говоре? чему се надају? шта 
к Врбавац био је у побочној соби кад се све ово десило.{S} Он није ништа чуо, али, изишав из со 
 госпође било неког тровања, али кад се све околности испитају, не може да се ухвати откуда би  
иста поштен човек.{S} А сад?{S} Чиме се све то завршило?{S} И шта је она управо радила овде?{S} 
 отаљавај, отаљавај, док даде Бог те се све добро сврши и господар оста задовољан и вели ми: „в 
и да управо неће ни осетити, како ће се све то свршити.{S} О! ту за мном за цело неће запети.{S 
е шила и прилично је зарађивала, али се све трошило у кући.{S} Кад Јела склони и приштеди који  
>— Жика поћута: — Не знам!{S} Сад ми се све збркало у глави; ништа одређено не умем казати.{S}  
етлости, која полако надолази и шири се све даље и даље, као обилне што прелију своје обале па  
о глави, час по леђима, прислањајући се све ближе и ближе уз њу.</p> <p>Јела је ћутала; она је  
м одајама везирова конака, примичући се све ближе и ближе Мустај паши, кога је мало за тим и уд 
у некаквом чуну.{S} Чун се љуља а он се све боји да се не изврне.{S} Види тамо на обали некакве 
о, то је био коњски топот и примицао се све ближе.{S} Тодорика стаде у заладак под велики орах, 
у њега и отров од змије.{S} Али како се све то спрема, т ј. како то дивљаци спремају — није се  
"652" /> Око општинске куће гомилало се све више света; кмет је наредио да се много не ларма, д 
нају сад већ и деца сељачка.{S} А то се све десило овако:</p> <p>Пре два-три дана било је већ,  
о некакав оглед, нека проба.{S} И то се све сврши у облику свечаности; стрнџање сматра се као н 
во средишту Звониграда.{S} Држали су се све покрај кућа, а ишли су ћутећки један за другим <pb  
устити да промакне и да са собом однесе све, и ону срећу, која на један пут као да беше слетела 
свуче судове с читавог једног краја, те све с треском полети по патосу.{S} Кнез опет удари у мр 
н све више и више застире нека тама, те све више почињу личити на посукнуло стакло.{S} Бајна мл 
рнојевић узме на око, да брижљиво прате све његове покрете, да му пазе на сваки корак и о свему 
 Ви замерате мојој владавини и потежете све некакве ситнице.{S} Ви ништа озбиљно не можете заме 
не зна шта је то устав; али ви — ви сте све покварили?</p> <p>Кнез је праскао, а Маврикије избу 
два метра земље било је доста да сместе све његове неизмерне пожуде и све големе планове.{S} Жи 
ајући с пута кола, стоку, људе, у опште све што би могло бити сметња кнежеву проласку.{S} За њи 
творио врата изнутра, и како је у опште све то могуће?! -— чудио се Жермини, кога је већ почела 
домова.</p> <p>За будућност либерала ће све више постајати мртво језеро, без покрета, отока и ж 
у женску.{S} Ваља притегнути њу, она ће све казати: ја све држим да је ту било неке злочиначке  
ри.{S} Мона зна све шта треба, и она ће све, свршити.{S} Лепша само нека се умије и мало дотера 
екати, онда је боље да сиђу доле где ће све видети, но да дремају овде на утрини.{S} Не пуштају 
е!{S} Што год ви више не дате, други ће све више дати!{S} И њин је изговор лак: „Тако су га дру 
72 сахата.{S} У петак, у ово доба, биће све свршено - рече ђенерал и устаде с дивана.</p> <p>—  
 људи.{S} Они су и сад јаки, а у будуће све ће више јачати.{S} Овој дружини корен је у народу,  
и.</p> <p>Само то је био изнимак, иначе све је удешено онако како се у писму препоручивало.</p> 
стре — то се још једино штеди.{S} Иначе све је друго помешано!{S} Бар тако је код наших Румуна  
огу уверити да то коло младих људи тече све више угледа и кредита у јавном мњењу.</p> <p>Но сва 
а буду шпијуни!</p> <p>Пуковник се поче све више и више црвенети у лицу.</p> <pb n="82" /> <p>Р 
у оном сумраку, но мало по мало он поче све јасније распознавати поједине предмете, па познаде  
га.{S} У први мах једно младо калуђерче све је признавало, само се извињавало да су тако певали 
ина добри вочићи још једном прегнуше из све снаге и поспе узалудних усиљавања обадва падоше на  
собом свога витешкога начелника како из све снаге измахује обадвема рукама и оштро заповеда: „в 
своје људе да не жале умор, да запну из све снаге — морају га ухвати, он је ту негде, а ко га у 
 је поклич слободе у брзо одјекнуо кроз све балканске земље, позивајући на борбу ропством успав 
 су, обући се треба, крвљосати треба, и све се то Кати бије о главу, а фрајла само да седи, да  
дану даде на „презент“ госпођа Митра, и све му се чини као да му неко иза леђа шапуће: „А, лоло 
ости навода онога загонетног младића, и све је нађено онако како је он рекао.{S} Улица, кућа, и 
затезао око вратова попадалих вочића, и све им више заметао главе назад.{S} Сад се већ чуло на  
 и његова начела, и његовога пашанца, и све што се његовим назвало.</p> <p>А има и других разло 
ену, јер шта су најпосле наше свадбе, и све оне свечаности, које се том приликом врше?</p> <p>С 
ти сабља, имаћу златну јаку и рукаве, и све златна дугмета.</p> <p>— Добро, добро, сине!{S} Ако 
урио је непрестано све ближе и ближе, и све у ковитлац.</p> <p>На један пут из овога облака ука 
све то време ћути, не говори ни речи, и све то крије од ње као змија ноге!{S} То неповерење стр 
ану дворану: и намештај, и размештај, и све.</p> <p>— О, па ви сте се овде господски наместили. 
то су и сеоски биров, и сеоски пољак, и све што се могло на то употребити, разаслати да иду од  
овору, промиче гомилица за гомилицом, и све се стиче у широку кантарску улицу.{S} Пред Малим Ко 
хваћено, и шта је ко на испиту рекао, и све!{S} Заиста карактеристично!</p> <p>— Тиче ме се, па 
звирујемо испод јоргана да га видимо, и све се смејемо.</p> <p>Ратко се још не беше опоравио ни 
 Све отмјен свет, благодарим покорно, и све дошло добровољно, од срца, да поздрави господара, а 
<p>Ратко беше почео долазити у ватру, и све је живље говорио.</p> <pb n="566" /> <p>— Али остај 
тих и црномањастих округлих главица — и све су то огранци њена моћна стабла.{S} Неки се још игр 
тно објаснила све дужности, сва права и све опасности које га чекају.{S} Веле да је младић био  
сам да то исто ради и твоја каћиперка и све остале њене друге — поче Ратко ватрено.{S} Но Расти 
у сва његова пословања, у сва осећања и све мисли његове.</p> <p>Но Растислав није само мислио  
да сместе све његове неизмерне пожуде и све големе планове.{S} Живи су учинили услугу мртвацу — 
лежи, но још по многим селима знао је и све главније људе, нарочито кметове.{S} С тога му је ла 
 где се смести стално.{S} Предузео је и све друге мере, које су биле потребне да учврсте његов  
удари кроз чаше, флаше, тањире, вазне и све пообаљује.{S} Преплашени гости поскачу од стола, и  
 вредност, ни једно није за презирање и све их треба грабити себи.</hi> Власт, власт и опет вла 
нутака кола се кретаху приметно лакше и све лакше и лакше, док најпосле не стадоше.</p> <p>— Шт 
време, привућиће сву пажњу, све мисли и све осећаје његове, а то је једини начин да на миру ост 
После оваких разговора ваших све знам и све разумем.{S} Разумем сад откуд о мени раструбљени св 
{S} Подводница одмах дотрчи са свећом и све дотле није могла разабрати шта се ово управо дешава 
.</p> <p>— Све сам брижљиво прегледао и све је било у потпуном реду.{S} Прозори су били чврсто  
ли сасвим близу.{S} Кнез је све видео и све чуо.{S} Момчадија, која се у почетку мало снебивала 
есец дана, да министри, државни савет и све власти и чиновници земаљски продужавају вршити влас 
то хоће да усрећи једну девојку, и њу и све њене - рече доктор као зачуђено.</p> <p>Боја отресе 
сти десило само с Лепшом.{S} Такве су и све остале „светитељке“ звониградске.{S} У Баварској до 
азмери према величини својој имали су и све делове тела.{S} Уметник је сматрао да не мора шкопи 
} Лепша сад на то одговори мирно, да би све то било тако да није једне околности, која целој ст 
 n="437" /> на ватрено заклињање шта би све дао за Лепшину љубав, а у сред ове заклетве, он се  
 повикао „она је, пос јој њен“, а ви би све нагрнуле за мном, па, „црна Петро, откуда ти то? па 
 бити једнако у дуговима.{S} Јес, то би све било лепо да сте где год на каквом пустом острву.{S 
светини веће симпатије за тебе, а то би све јако отежало положај нове династије.</p> <p>- С тог 
но.</p> <p>— Отићи ћу, не бој се!{S} Ви све најбоље знате!{S} А ко ће!{S} Само да се једног дан 
о с тим вашим државним интересом.{S} Ви све трпате под државне интересе; код вас је државни инт 
нишке дуката спустиле се довде.{S} А ви све зинуле, па се само крстите и камените <pb n="222" / 
ри ништа.</p> <p>- Да, ја рачунам да ви све те ствари и сами разумете — додаде он.</p> <p>- Па, 
 сам богдице ја као то ти, виделе би ви све ћеркане шта би Петра урадила.</p> <p>Она се окрете  
, али требао је неко да покрене и оживи све то, да даде свему томе корисан правац и да удахне д 
ном растројеном стању, само да ти огади све, па да што пре бежиш.{S} Ја сам те зауставила.{S} Ч 
ли како огроман товар сена полако клизи све више и више низ брдо.</p> <p>Некакав чичица, у избл 
окрету, који се опажа у омладини и који све више осваја земљиште.{S} Вешти агитатори утекли су  
оспођа Софија срдито, — добро, ви мушки све знате, ви сте непогрешни, вама ни ваша рођена жена  
е у дворану и упита г. начелника, је ли све у реду, јер ће господар одмах доћи.</p> <p>— У реду 
исказано сладак пољубац.</p> <p>— Је ли све у реду? — упита Мона с врата.</p> <p>— Све! све, —  
 му стиште руку и упита:</p> <p>— Је ли све у реду?</p> <p>Место одговора, Растислав (јер ово ј 
ава још се с часа на час проламала, али све то одлазило је некуд у даљину и бивало све потмулиј 
S} Били су <pb n="79" /> пријатељи, али све док није постао намесним, Растислав је некако вазда 
— то за Растислава није била тајна; али све, што је он до сада знао о томе било је магловито и  
 за крваве радње твојих предака.{S} Али све једно, историја се свети и у деветом колену — рече  
из кругова његове данашње владе.{S} Али све је заличило, кад кнез ту виде најпосле и самога сво 
громне, мрачне рупчаге и пећине.{S} Али све то било је познато.{S} Кнез је знао да одмах ту у д 
о је све што знам о овој ствари.{S} Али све ово што сам рекао сушта је истина.{S} Према томе ви 
вдам, па можда да се и оправдам.{S} Али све су то софисми.{S} За све ствари и поступке има само 
стару грчку и римску класичност.{S} Али све то још није могло потпуно повратити класичну природ 
атару општинском појавио медвед?{S} Али све то није одговарало оним приликама.{S} Најпосле све  
меновцу на робији, неким кадом успавали све стражаре, те их сутра дан све поистеривали из служб 
окретоше низ брдо.{S} Гробови су бивали све ређи.{S} Најпосле изађоше на чисту пољану.{S} Баш у 
ватати мрки сумрак.{S} Шетачи су бивали све ређи; прво нестаде женскиња, па онда одоше и мушкар 
ичном нужничком јамом; у њу су полагали све уздање своје и од ње су изгледали спасење своје.</p 
све фијоке и пажљиво по њима прегледали све хартије, отварајући пакет по пакет и бирајући појед 
би се тек Вама замерило, који сте имали све погодбе да се спремите за потпуно углађена, потпуно 
је код које боље, слободно су просипали све што им на уста дође, а ови сладострасни говори само 
чевима које нађоше код њега, поотварали све фијоке и пажљиво по њима прегледали све хартије, от 
 ти учиниш такву будалаштину и стварали све прилике да те на то нагнају.{S} Болан, болан, Мире  
 рече понизно, како и он „у начелу дели све погледе кнежеве.“</p> <p>Кнез се опет врати на пита 
је тражи, он је хоће, он је чека —- или све то ствар је само једног тренутка, а тај тренутак пр 
ку налазим у ванредном положају, где ми све моје титуле не могу ништа помоћи и да ја имам избор 
сти с обадве стране, али да су жандарми све покварили пуцањем и убијањем Зликовца, који је убиј 
 <p>— Добро, добро!{S} Платићеш ти мени све то — рече Мона расположено и опет увуче главу унутр 
 се да се преда тетки на вољу, да учини све што ова тражи, а кад се једном нађе код тога високо 
 није се могло тачно сазнати, пошто они све то крију као своју племенску тајну, коју нико не см 
се одмаче. — Молим те, казуј од кога си све то чула!... — а онога ниткова одмах ћу дати ухапсит 
ебе никад ништа!{S} Како који дан ти си све гори.{S} Шта си сад толико бленуо!</p> <p>— Шта сам 
{S} Кад си ти њихна посредница, онда ти све знаш, а чича Мирко у полицији постараће се онда, да 
и на Бога, заборављајући на све, јер ти све то ништа не треба, цео је овај свет за тебе ништа,  
во обећаћу ти што год хоћеш, учинићу ти све по вољи, само немој ми више говорити о <hi>њему</hi 
једним правцем, и што морају признавати све владе — јес, <pb n="691" /> то треба издвојити и то 
же се човек њиме <pb n="102" /> тровати све више и више, док једног дана не наступе зле последи 
става.{S} Услед тога он је морао мењати све своје раније наредбе, пошто је рачунао да су против 
као што је мудри Растислав.{S} Он прати све ове издајничке покрете конзервативаца, и, ако бог д 
едаред помаче у лево и поче се окретати све на лево, све на лево.{S} А начелнику Вујадину од не 
 па онда одреши торбу и узе сам причати све што је знао.</p> <p>Његовом другару мора да је пало 
диван и Заре је морао сад редом причати све шта је било, а кнез је узео да по његовој причи кон 
ојевић, кажи ми па ћу ти онда испричати све по реду како је било“ — изговарао се сељо.</p> <p>А 
овека, а после такав човек мора слушати све што му заповеди онај који га је успавао, и то траје 
онда ту друга избора нема већ предузети све мере да бар остане што даље од државних послова.{S} 
еснити, да ћеш прво пролајати и поднети све страхоте беснила, па тек онда умрети — то је нешто  
 свршује посао, пошто до зоре мора бити све на нокту.</p> <p>Тодорика пробуди слугу и посла га  
моћи. </p> <p>— Према томе може ми бити све свеједно шта ко о мени мисли, па и то како ти цениш 
и — рече он.{S} Ти мораш сад заборавити све друго, а имати на уму само то, да си и ти један чла 
ир, чим постане пунолетан одмах удалити све личности које га сада окружавају.{S} Говорило се и  
> <p>Ратко је налазио да се може чинити све ово што Растислав предлаже.{S} Ствар није рђава, и  
 ђенералову молбу и морао му је учинити све по вољи.</p> <p>После неколико тренутака ова два чо 
јер ће свак, рећи: „он је могао учинити све, што није чинио, што је слушао друге, што се поводи 
 а то је, да ће нови министар разјурити све старе полициске чиновнике, <pb n="559" /> нарочито  
лов за то стављано му је да мора вршити све што се те вечери од њега затражи, а јамчено му је д 
ћи, још ове вечери, сад се мора свршити све.{S} Ја нећу крочити из ове собе док с вама не буде  
а је редом и дете је у својој наивности све казивало, шарајући говор занимљивим детињским приме 
" /> у којој се госпођа њихала, правећи све мање и мање нагибе, најпосле долазила да се скоро с 
а ашикује с Павом) он јој је могао рећи све отворено па црно бело, како избере.</p> <p>Прво он  
est-il arrivé?</foreign> (Али шта значи све то?{S} Кажи, шта је то било?) — упита опет госпођа  
, ко их је примио и сакрио, једном речи све се зна, само што несрећним случајем новац није ухва 
 светом.</p> <p>Јес, њој изађе пред очи све то, и она се после свега тога питала:</p> <p>- Па з 
ад би имао још и личне куражи да изврши све оно куда га понесе његово властољубље.{S} Све то он 
ако проливен.{S} Он то само оној својој све казује, иначе крије тај као змија ноге.</p> <p>— А  
ене можда и има какве грешке; али, ипак све је то увеличано, претерано, ја вас уверавам; све се 
подару!{S} Изнесите главу.{S} Жив човек све ће постићи.</p> <p>— Ах, зар још једно разорење Јер 
, коју он толико воле и за коју би увек све жртвовао?!{S} Какво је зло он њој учинио, он лично, 
загризе.{S} Вид тако ослаби, да паћеник све предмете види само као кроз неку замаглицу.{S} Изда 
есто рођења, где је живео као заточеник све до смрти старога кнеза.</p> <p>Отуда га врати милос 
же?{S} Је ли могуће?! — чудио се конзул све више изненађен.</p> <pb n="477" /> <p>— Ја нити сам 
/p> <p>— Јух! часан вас убио, одкуд вам све те ђаволиштине падају на памет.{S} Немојте се главо 
хоћете, али имајте на ум то, да ја знам све, да имам у рукама све, и да вам одрицања ништа неће 
дам овде себе и вас, тако поуздано знам све шта је синоћ било, док ме ово чудо није снашло.{S}  
али врата оставим отворена, тако да сам све могао контролисати шта с вама раде.</p> <p>Заре је  
 ми је била госпођа Цанка.{S} Од ње сам све чула.{S} А њој је, вели, казала госпођа Цинцар-Стан 
S} Не сумњам ја у ваше речи.{S} Верујем све што кажете; верујем чак да ствар стоји горе но што  
вност.{S} Ја и сада оберучке потписујем све што сам некада говорио о његовој памети.{S} Не оску 
 што има наш народ.{S} Ја хоћу да чујем све.{S} Наредите, господин докторе, да младићи певају с 
} Зар сте тако брзо казали једно другом све што имате!{S} Или се ваљда још „штелујете“, снебива 
актично што одмах издајем пред госпођом све слабе стране мога срца.{S} Ми мушки и иначе смо уве 
 вуче се још неко време, а сваким даном све се више губи, управо сажиже се на живоме огњу, који 
ао дух, који је код народа сваким даном све више мрази.{S} Династија Косанића некада се поносил 
 мртве на земљу падати.{S} Отруј мржњом све што је у теби, на теби и око тебе, нека света мржња 
о већ дисање груди које се сваким дахом све више стишавају.{S} Напослетку кроз пусте планине од 
 успавали све стражаре, те их сутра дан све поистеривали из службе?</p> <p>- Стражари досађују  
т јако опада, да су цркве како који дан све празније и да су томе злу много криви и сами попови 
S} Његове до скора сјајне очи сваки дан све више и више застире нека тама, те све више почињу л 
ло; његове рујне усне постају сваки дан све блеђе и блеђе.{S} Његове до скора сјајне очи сваки  
ро, сине!{S} Ако будеш добар и послушан све ћеш имати — одговори Ратко.</p> <p>— Је ли, тата, а 
е година мировао, истински је избегавао све прилике, где би морао учинити ма што против Косанић 
утао и слушао.{S} Ђенерал је продужавао све живље и јаче:</p> <p>— У вашој породици нема јунака 
 ђенерал више говорио, глас му је бивао све слабији и потмулији, на послетку једва је загушљиво 
 се више примицао мрак Орловац је бивао све живљи.{S} Гомиле света извирале су из свију улица.{ 
га увек има за се.{S} Што је кнез бивао све старији и Растиславу је постајала све лакше, да на  
и записивао.{S} Младић је вољно казивао све што је знао.{S} Само о две ствари не хтеде реч једн 
о баш тако деси, да је доиста и веровао све оно што је испричао проти.{S} Бар њему се чинило да 
шао друге, што се поводио, кад је могао све сам учинити, а да никога не пита.{S} Кад ствар тако 
зазлена жена, од које је муж лако могао све сакрити.{S} Ако је што и опазила, не слутећи ништа  
ело <pb n="233" /> се да још није казао све да би још нешто имао рећи: изгледало је да се бори  
арајући Ратку.</p> <p>Говор је постајао све живљи.{S} Растислав је имао јасан, одређен план у г 
е.{S} Баш сте лоле!“ А његов кревет као све се љуља, све се љуља.{S} А Митра, ђаво, подвлачи му 
Долазиле су махом жене, он их је примао све по две и две.{S} Свакоме је прорицао шта ко хоће, б 
</p> <p>Ратко је из прикрајка проматрао све ове догађаје, радосно је трљао руке и са задовољств 
ушао кришом у Врбавчеву кућу, претресао све његове фијоке, покупио онај драгоцени материјал, ко 
 је тако висок господин.{S} Та се мисао све више учвршћивала; најпосле Јела је у њу тврдо веров 
о је језик непрестано, неуморно валатао све даље и даље, као оно шеталица у добро навијена часо 
 се у свој кабинет и никога није пуштао све дотле, док му не јавише де га чека писмо из двора.< 
их прочитао.{S} Ту је видео све и нашао све што га је могло интересовати код ове жене.{S} Он је 
 да дахне, за тим продужи: „Ја сам ишао све даље и даље напред.{S} Дођем до последњих кућа звон 
ашио.{S} Он је поступно али стално ишао све даље и даље по путу једном замишљена династичка пре 
своје чело.</p> <p>Пуковник је саслушао све ово, чисто пренеражен.{S} Овака дрскост, овако отво 
умем и да радим и да ћутим; умем управо све, што је нужно за такав посао.{S} Ту сам ја заиста п 
у, кнез је покупио своме такмацу готово све фигуре.{S} Напослетку га остави с једним коњем.</p> 
 и брижљиво их прочитао.{S} Ту је видео све и нашао све што га је могло интересовати код ове же 
S} И да ми је знати кад ли је пре јавио све то оној својој шиндивили, — рече Растислав, пошто ј 
ак јурио је необичном брзином и долазио све ближе и ближе.{S} Свет сврати пажњу на ово, гомиле  
 неоступно уверава да је он био спремио све да Зликовца жива ухвате; да је чак био саграђен и у 
еравао их је свим на свету да је учинио све што треба и да је девојка на пољу.</p> <p>Разјарен  
 у главну касарну, где је одмах сакупио све батаљоне команданте и преко њих узео под своју непо 
ва књига, да је ко год зашао те покупио све те натписе.{S} Натписи су били и разнолики и многоб 
оче говорити гласније, после је говорио све јаче, и на послетку његове речи пређоше у праву вик 
екламујући реч по реч; после је говорио све брже, све живље, док најпосле не прође у буран, кив 
тета.{S} Готово бесвесно, он је говорио све даље и даље.</p> <p>— Ја нисам развратник, управо ј 
пет шумарак, опет шарена ливада, и тако све даље и даље, докле ти год око допире.{S} Овде онде, 
 то одлазило је некуд у даљину и бивало све потмулије и слабије.{S} Узнемирена природа још је б 
оложен! управо, мало га је интересовало све што је Мона даље говорила.</p> <p>Да би га више заи 
тво ове лепе жене на један пут одагнало све црне мисли и зле слутње његове.{S} Он је гледао у о 
 заврши последњу реч — Пави је већ било све јасно.</p> <p>Чим је Синђа почела уплетати у свој г 
 Није могла веровати, да се с њом збило све оно ружно гушање с једним младим, туђим човеком, за 
том тренутку, у њему се бејаше изгубило све човечанско, а остала само, до беснила раздражена, д 
ути славолуци; цвеће и зеленило уресило све улице, куда је кнез имао проћи: јавне зграде украше 
у милост код кнеза. — То би упропастило све дојакошње спреме.{S} С тога треба с извршењем хитат 
овац је личио на град из ког је кренуло све живо да се сели.</p> <p>Око 9 часова чу се из даљин 
ани спрам женске лепоте, још кад издамо све слабости своје, онда смо, у најкраћем року, прости  
 ми би имали у рукама кључ да похватамо све кривце, који су нада мном извршили ово насиље.{S} Н 
као мин. спољ. послова.</p> <p>Али мимо све и више од свију био је одликован први намесник — Вр 
х <pb n="161" /> зграда и споменика, но све најезде варвара.{S} Рим је жив пример за то.{S} Као 
 имала човека, кога је обожавала.{S} Но све то било је скривено у најдубљој дубини њене душе.</ 
а челу власти, као бедеми његови.{S} Но све то доћи ће после; што мени сад треба то је.. — Раст 
 ни у сну нисмо чули.{S} Ништа друго но све је то масло новога министра.{S} Хоће да се удобри к 
е двадесет хиљада?{S} Па и то је давано све по мало.{S} Паша је ситничарио, можда је и сам крао 
а сам још синоћ, наредио да јутрос рано све буде готово за пут, како би се одмах могли кренути. 
 мин. полиције предузимао је непрестано све нове и нове мере опрезности, које су на крају краје 
то, а облак прашине јурио је непрестано све ближе и ближе, и све у ковитлац.</p> <p>На један пу 
било крунисано успехом, ма да је чињено све што се могло.“</p> <p>После две недеље орловачки и  
 ако се пусти да прође, онда је свршено све — изгубљено је све.</p> <p>Јес, Пава је то јасно са 
те сад ваше нежности.{S} Оне су овде по све неумесне.{S} Говорите шта хоћете, али имајте на ум  
 црвено месо, па онда редом једе и месо све слој по слој, док најпосле не почну избијати голе к 
 у занос, врше се читаве саблазни, и то све бива јавно на очима света, па и самих родитеља дево 
ако стало до народних интереса.{S} И то све ви истичете преда мном!{S} Буди бог с нама!{S} Воле 
и интриге у сам породични круг.{S} И то све иде под фирмом оданости и привржености!{S} Какве је 
људи у Балканији, које гоне и киње и то све у име династичких интереса.{S} Тако је, без праве н 
>Ратко настави.</p> <p>— Најпосле ни то све још им није било доста.{S} Кад су се мало повратили 
кад им је то и заповедано, тако ће исто све то вршити и данас, кад им људи зло обавештени могу  
 кнез,“ но само „кнез.“</p> <p>И за што све то?{S} И откуда на један пут све то?{S} Како то дођ 
дангубимо....</p> <p>- А од кога си чуо све то?</p> <p>— Од чобана, господару.</p> <p>- А да то 
причао даље и Враничићу је бивала ствар све јаснија.{S} Кмет није поименце казао од кога се то  
 од речи до речи учинити: довући ћу вас све у овај конак, затворићу се овде заједно с вама, а н 
и вредило, данас не...</p> <p>— Па опет све владалачке женидбе и данас су чисто политичке женид 
S} Час је све мртво и клонуло, час опет све кључа, буни се, скаче, устаје, пршти и пресипа се о 
ас је све ледено, намрзнуто, а час опет све букти у живом пламену.{S} Ове су промене ненадне, н 
универзитетских ђака, али је одмах опет све легло.{S} Један професор, о коме се баш тада водила 
у, као и последњем сиромаху....{S} Смрт све изједначује; она је једина праведна, која никад не  
за што све то?{S} И откуда на један пут све то?{S} Како то дође?{S} Нема одговора.{S} Нека магл 
забадава, Синђа изручи сад на један пут све — и баш то, за што би се могло мислити да ће поквар 
 спољне крило од прозора.{S} Сад је већ све боље и видела и чула.{S} Она промоли главу кроз про 
 отворити загонетку, откуда овај младић све то зна!</p> <p>Чим је овај незнани гост изашао од Р 
хладних гробова својих.{S} У Звониграду све живо измилело на улице.{S} Лаганим корацима у безбр 
 а који ће сутра, ако хоћеш, дати кнезу све оно што му ви данас кратите, или што мислите да му  
е, којима је била дужност да оплођавају све жене роткиње, код којих је такође вршен избор, које 
те, господин докторе, да младићи певају све слободно, као што то обично раде.{S} Све, све!{S} Н 
наредио да се много не ларма, да чекају све мирно, па ће им се казати шта је.{S} Док су се сеља 
у стању да прихвате и како ваља отаљају све државне послове. — С тога је учињен распоред, те је 
се то боје и против кога се предузимају све те мере, али што је прећутао он, испричали су они к 
стави младоме кнезу и његовом намеснику све ове депутације и одлично грађанство, које је дошло  
 Оне ће га прогутати целога, заузеће му све време, привућиће сву пажњу, све мисли и све осећаје 
ме, је ли, ти волеш твога Никицу, ти му све прашташ?{S} Оди ме пољуби, ако ми збиља прашташ“... 
 <p>— Шта бих му рекла?{S} Рекла бих му све што треба...{S} Прво и прво рекла бих му да је леп, 
{S} Растислав је умео да пробуди у њему све осећаје младога, бујнога частољубља, и да изазове о 
на што овај нареди жандармима да заузму све излазе и улазе у ђенералову кућу и да под сваки про 
ављао је Растислав гурајући полако жену све више вратима.</p> <p>— Дакле доћићеш доле на ручак, 
/> <p>Још од ране зоре у кнежевом двору све је било на ногама.{S} Спремана су кола, коњи, пртља 
те, господине намесниче.{S} Држим да су све то споредне ствари.{S} Главно је да ли је верно и т 
> <pb n="155" /> <p>Под изговором да су све то „природне ствари“ и да нарочито пред једним лека 
ваду и опреку с овом дружином?{S} То су све млади, даровити људи, и свакако ће будућност бити њ 
Мони око 4 часа по подне, а у 4½ већ су све биле на окупу.{S} Она их је по гомилицама намештала 
 проћаскају, да се прошале, да претресу све градске новости, да оговоре што је за оговарање, да 
је понављао доктору:</p> <p>— Само хоћу све искрено да ми говориш; ја хоћу да познам и махне, п 
то треба, а узгред је запиткивала Лепшу све којешта, пецкала је и давала јој познати да су сад  
у; неку понеле, а неку повеле и тако их све одвели у велики салон.{S} Ту затеку бабу.{S} Он је  
азумем!{S} После оваких разговора ваших све знам и све разумем.{S} Разумем сад откуд о мени рас 
ивезуј за се, и кад имаш њих, онда имаш све.“ И ако је био прост, ваш је дед знао ово мудро пра 
амо је она све, и кад њу имаш онда имаш све, и кад би те ко упитао о жељама <pb n="673" /> твој 
маљаш из сива заборава, и како постајеш све јаснија и живља, и како је одмах ведрије на души, ч 
смрдљива зејтина.</p> <pb n="171" /> <p>Све ове лако запаљиве ствари имале су да послуже као ви 
, тактичан човек!</p> <pb n="393" /> <p>Све то у једном тренутку, живо и јасно васкрсло је пред 
и кнеза Мутимира.</p> <pb n="365" /> <p>Све је то утицало те је Растислав у последње време био  
војој, онакви као што су и били!</p> <p>Све ово притворство донело је Хришћанство.{S} Хришћанск 
јих зетова, но и своје рођене...</p> <p>Све велике државне лицитације; сви крупни послови за др 
смрдљиви гујски отров мрзости...</p> <p>Све до сад ђенерал је у заносу своме говорио тихо, скор 
дну послови уз које иде и слава.</p> <p>Све је радио с рачуном.{S} С рачуном је волео, с рачуно 
врђивао је писменим документима.</p> <p>Све ово учинило је на кнеза дубок, страшан утисак.{S} Р 
управо и не зна ко је ни шта је.</p> <p>Све ово изгледало јој као ружан сан.{S} Није могла веро 
ујем ваше мишљење у овој ствари.</p> <p>Све ово било је изговорено подругљиво, с пуно ироније.< 
гао видети по какав стран орден.</p> <p>Све је ово било и важно и значајно, али начелник орлова 
свога друга, и то га је дражило.</p> <p>Све то заоштравало је борбу између властољубих намесник 
е спрема да отпочне декламацију.</p> <p>Све ово гледао је пуковник Врбавац с чуђењем.{S} Он вид 
е, да се и други од ње не трују.</p> <p>Све њене мисли, сви њени осећаји, цело душевно биће њен 
— бој се чак је и заљубљен у њу.</p> <p>Све ово сазнао је Растислав још на путу.{S} Он је још и 
ости, које се том приликом врше?</p> <p>Све то и још много што шта друго доктор је имао да прим 
где се пило, певало и банчило до зоре, „све у здравље светла господара.“</p> <p>Те знамените но 
жеви.{S} Али док су њена уста говорила „све је ово ништа,“ у њеном срцу никла је нада, која је  
{S} Шта сам вам ја учинио? и шта је то „све“ што велите да знате.</p> <p>— Шта је — прихвати кн 
е јачи од свих вас,</l> <l>И јачи је од свег злог!</l> <l>Мртваци:</l> <l>У зао час, кажи тог!< 
 цев рикну као прангија, а Боја запе из свег гласа, што га грло доноси: „А.. а..а.. ј потеците  
дугим прутом задуване вочиће, вичући из свег гласа „ојис жујо, ојис бељо, а сад, а сад, а сад!“ 
поведате, а ова земља има свега, свега, свега, да у изобиљу почасти свога љубљенога владара.</p 
о да заповедате, а ова земља има свега, свега, свега, да у изобиљу почасти свога љубљенога влад 
 споредних предмета у војној академији, свега 2 часа недељно).{S} Па за што да ви професори не  
ше још два пандура.{S} Пијанога Ралеку, свега крвава и изубијана, одвукоше У хапсу....</p> <pb  
ме рукавице.{S} У допуну <pb n="586" /> свега још су обојица имали на лицу по црну маску, пошто 
нога дрвета; ту је и крај алеје, а нема свега још двајестак корака“.</p> <p>„И ја пођем, али те 
 је само да заповедате, а ова земља има свега, свега, свега, да у изобиљу почасти свога љубљено 
обиље!...{S} За једнога човека овде има свега, а божанске љубави има за све!....</p> <p>Кнез по 
ј човек био је удаљен од наших бегунаца свега 10—15 корака.{S} Жика га је гледао.{S} На један п 
 големе новчане награде добио.{S} Услед свега тога Враничићу је претила опасност на сваком кора 
то није безумно?{S} И каква је вајда од свега тога?{S} Која је то држава, којој су у деветнајес 
акона, и да се више него икада клоне од свега што би могло ослабити или пореметити поредак и ја 
воје рођене интересе и нек су ти они од свега пречи.{S} Кад будеш добар себи, добар си и странц 
авити — јер свет још ништа није знао од свега онога што се десило између ђенерала и кнеза Мутим 
 али 400 дуката, брајко, одвојиле су од свега.{S} Истина, крст сам пољубио, али ту би и Бог опр 
ков лист.{S} На плавом табачићу било је свега двајестак редака:</p> <p>„Драги Јоцо.“</p> <p>„Бу 
да треба ма шта предузети, да је, после свега што се десило, управо безумно помишљати на даље п 
уже да га Враничић не прекиде.{S} После свега што је чуо од њих, њему се није више седело на је 
и шумарак, они окрену уз брдо.{S} После свега што су чули од она два сељака, сматрали су да је  
ј изађе пред очи све то, и она се после свега тога питала:</p> <p>- Па зар је с тога мој Никица 
д.{S} А средства су многострука.{S} Пре свега ваља дејствовати на кнежеву уобразиљу.{S} Он је с 
оги.{S} Али и ту је ствар јасна.{S} Пре свега редак је министар који ће то баш тако <pb n="567" 
но, излазећи пред госпођу.</p> <p>— Пре свега немој што замерити чича Јовану — рече госпођа ула 
то тако гадно, ниско и подло, да је пре свега осталог помислио на освету.{S} Људи, који овако м 
о то у животу, што нисам био прво и пре свега добар човек, па тек после све друго.{S} Кад би са 
у утицаја чак и ван Орловца.</p> <p>Пре свега нестало је једне баре, која је била читава знамен 
ари о самој госпођи Ловимук.</p> <p>Пре свега Пола нагласи да „не лаје куца села ради но себе р 
ти о току целе ове ствари.“</p> <p>„Пре свега, дозволите ми да приметим, да мени цео овај догађ 
жњу на неке сумњиве околности — сети се свега тога, и у тај мах осети како га проби хладан, сам 
је рачуна о прсту божијем.{S} Последице свега тога лако је предвидети.{S} Комшија удовац, комши 
ман осећајем подругљива презирања спрам свега што није улазило у круг његових „пречишћених појм 
о је код Враничића превлађивало.{S} Сем свега он је још био и душевно јако раздраган.{S} После  
прича и причица, али ко би се сад сећао свега тога.{S} И, ето, томе истоме г. Вујадину, пало је 
штиту Лепшину.</p> <p>Али Мона је преко свега тога прелазила с подругљивим осмејцима.{S} Што је 
шњости?</p> <p>— Господину проти остало свега још неколико костију; од главе му се држи још сам 
ој кућици од набоја.{S} Прозора је било свега два с улице, били су омалени и ниски, а изнутра з 
нију, да оставиш престо, да се одрекнеш свега, па да бежиш са мном у свет.{S} Ти знаш како си б 
гово име, управљало намесништво.</p> <p>Свега је било три намесника, али стварну власт имали су 
оја се доста стрмо спуштала, те их брзо сведе до огромних урвина, познатих у Звониграду под тур 
ужа од пете до главе, она опет спокојно сведе очи и њен поглед сад као да је говорио:</p> <p>„П 
ећ сведе очи, два три пут се трже, опет сведе очи и заспа.</p> <p>Жика је дуго седео будан над  
шицу у глави, а на трећој облози он већ сведе очи, два три пут се трже, опет сведе очи и заспа. 
ој „отмена господина“.{S} Подводница их сведе у мраку и обоје су били у седмом небу; обоје су в 
јпосле, нек буде што буде!{S} Бог ми је сведок да нисам могла друкчије.</p> <p>Баба Кату обрадо 
: реците му ви да се вара; будите ми ви сведок да смо још јутрос у зору ја и ви били заједно на 
адаоци иду без пратње, без надзора, без сведока...{S} Кнез Мутимир оде у нужник.{S} Само се мож 
од намесника Врбавца“.{S} Има испитаних сведока који су под заклетвом потврдили да су то од вас 
?{S} Ево их!...{S} Но чек’ да викнемо и сведоке.</p> <p>Говорећи ово кнез притрча вратима, отво 
мственик је прошивен — сад може тражити сведоке како је чедна.{S} Шта ћемо, сажаљевам рђав случ 
{S} А има и стотину других ствари, које сведоче да су Балканска Браћа голема снага, коју не тре 
у сва потребна документа која несумњиво сведоче ваш злочин, вашу издају престола.{S} Као велеис 
} Прочитаћу им документа која несумњиво сведоче ваш злочин.{S} Сачиниће се акт о томе. <pb n="3 
очину, јер нико од сељака неће ништа да сведочи.</p> <p>— Јес, то сам чуо — рече кнез - да по с 
ошла до истраге, нико од сељака неће да сведочи.{S} А?{S} Како ти се то чини, докторе?</p> <p>— 
ико ту неће уста отворити да што о томе сведочи; још мање да трага и истражује шта је било с де 
а Софији!</p> <p>У опште ови су натписи сведочили да је грађанство било веома издашно у лепим ж 
његови агенти испитивали, његови агенти сведочили.{S} Све је удешено, све је ујдурисано, све је 
 кад се једног дана догоди нешто што је сведочило да на њега не гледају више као на дете.{S} На 
е 155 кола ђубрета, као што је то јасно сведочио општински рабош.</p> <p>Колико ли је ђубрета и 
 вашу смрт свечано.{S} Лекари ће издати сведоџбе да сте умрли од гушобоље.{S} У службеним новин 
ш ћу од бунтовника и завереника тражити сведоџбе о мом патриотизму; они да ми издају кондуиту ј 
га шетача, који је жудно као и ја гутао свеж, вечерњи ваздух.{S} Прођем поред војне академије,  
адошлих од плахе кише.{S} Ваздух је био свеж и пријатан.</p> <p>- Шта ли може бити да се толико 
поступно опет утиша.{S} Кнез осети чист свеж ваздух; није било пређашње стеге и пређашњег загуш 
акло.{S} Бајна младост нагло се губи са свежа, лепа лица младићскога, на коме изумире све што ј 
ни угледаше у трави две повелике гомиле свежа, бела, тек отесана букова иверја.</p> <p>Ово је б 
вно, Ваша Светлост боље зна...— А после свежа, млада, окретна памет — Ви на игру мислите....</p 
и тигар, пред којим је замирисало парче свежа, крвава меса.</p> <p>Он јој пође; она се узе бран 
им, врелим данима дођу и даме да у чаши свежа пива расхладе своје румене, а понекад и нарумењен 
о је какво село.</p> <p>Опијен балзамом свежа пролетња јутра, очаран красотом дана, лепотом при 
ици се осећао оштар, али пријатан мирис свежа пролећна сена.{S} Са свију страна чуло се звучно  
риђе скрушеном ђенералу у руци је држао свежањ писама.{S} Ударајући шаком по том свежњу, кнез р 
Лепша изађе на улицу.{S} Било је ведро, свеже, прилично хладно пролетње јутро.{S} Улице су биле 
>Било је дивно пролетње јутро, сјајно и свеже.{S} Бујно пролетње зеленило ширило се на све стра 
огу комад по комад меса, црвени млазови свеже крви бележе траг куда прођу!...</p> <p>...„Стигли 
целину, да му се преда сва, да за навек свеже с њим и своју младост и своју срећу, сав живот св 
ва да скочи, да загрли ово младо, овако свеже, овако чисто створење, да се стопи с њим у једну  
шће, а Мона се задржа још неко време на свежем ваздуху.{S} Ходајући по баштини испред куће, Мон 
у пође на сусрет, са широким осмехом на свежем, младом лицу.</p> <p>Растислав предусрете кнеза  
чи и повео их даље.{S} Ишли су дуго; по свежем ваздуху кнезу се чинило као да је изашао на поље 
х планинских врхова, али се познавао по свежем руменилу, <pb n="533" /> које се на тој страни б 
ала и гледала у земљу.{S} Њени млађани, свежи обрашчићи час су руменили, мислиш крв ће из њих к 
на пространом салону била су отворена и свежи пролетњи ваздух, помешан с топлим сунчаним зрацим 
усевима засејаних њива, свуда покривена свежим зеленилом, овде, онде местимице прешарана пријат 
е видим....{S} Допала ми се одмах твоја свежина, твоја детињска веселост и безбрижност.{S} Глед 
ој се пробудио матерински осећај у свој свежини и неодољивој снази својој и под утицајем тога о 
вежањ писама.{S} Ударајући шаком по том свежњу, кнез рече:</p> <p>— Ђенерале, ево, ово су сва п 
ко пасла и савијала ону красну, сочну и свежу траву, да Жика са свим озбиљно примети: како му ј 
. </p> <p>— Према томе може ми бити све свеједно шта ко о мени мисли, па и то како ти цениш цел 
е трабуњао пијани Ралека, али се бојала свекра.{S} А Воја је само ћутао и дувао кроз нос.</p> < 
опет пред њом у свима појединостима и у свем ужасу своме.</p> <p>Каји се учини у том тренутку к 
аздвоји оно, што је спојила и сјединила свемоћ вишњега Бога!...{S} Лепшо, дајте ми руку и рецит 
 за моју искреност, кад рекнем да ме је свемоћ њене лепоте амо довела,.</p> <p>Мона се умеша: — 
ах предат преком суду и стрељан.</p> <p>Свемоћан у војсци, министар Врбавац учинио је први поку 
p> <p>Цео умотан у ту атмосверу, опијен свемоћним дахом женске лепоте, распаљен жаром срдачне љ 
ве зебње Растислављеве.{S} Веровао је у свемоћност Растислављева утицаја над кнезом, и држао је 
неко да покрене и оживи све то, да даде свему томе корисан правац и да удахне душу у ту успаван 
у једном шумарку у Јеленику, учинила је свему крај.</p> <p>Догађај је чудновато назван страним  
редно са ванредне доброте своје, или је свему узрок ванредно добар апетит, услед кретања по чис 
стима и најживље саветује и препоручује свему народу да продужи обдржавати ред и поштовање спра 
 речима звучи прекор њему: „ти си узрок свему овом!“ У опште, од кад је ђенерал понио отров, кн 
 срдиш?{S} Ти нам не замераш?{S} Ја сам свему крив!{S} Лудило!{S} Ја сам био у правом лудилу —  
 (који је био на десном крилу потере) о свему шта се десило на левом крилу и начелник је нареди 
редовно је и савесно извештавао кнеза о свему што су му јављали начелници из унутрашњости, а шт 
 тим узеше и сами запиткивати путнике о свему што их је могло интересовати.{S} Разговор брзо ож 
ојства.{S} Кад се опоравите можемо се о свему обавестити.{S} Ми смо ту, код вас и уз вас, и гос 
 покрете, да му пазе на сваки корак и о свему тачно да извештавају г. министра.</p> <pb n="581" 
ила на ум луда мисао да водим дневник о свему што се односи на тај догађај.{S} У осталом, можда 
анабе.{S} Кад сам јутрос добио рапорт о свему овоме, дигнем се сам у конак да видим шта је.{S}  
 о отровима.</p> <p>„Пошто је већ реч о свему томе, вредно је поменути и отрове, који се пренаш 
S} Очи јој се разиграше, лице оживе; по свему се видело да је писмо пробудило у њој живо интере 
лепа женска, врло отмена изгледа.{S} По свему се види да је висока, господска рода.{S} Код ње ј 
глава му клону, цело тело омлитави — по свему се познавало даје пао у дубок, мртвачки сан.</p>  
осталом, ти то јамачно већ знаш, јер по свему видим да си се од некуд дочепао мога „Дневника.“< 
иште од човека.</p> <p>Има мисли које у свему потпуно личе на <hi>ујед бесног пса</hi> и врше и 
де по његовој — кнежевој — жељи; хоће у свему да је његова старија; не може по својој вољи ни ј 
ико не би више желео да је млади кнез у свему човек и владар на свом месту.{S} Али кад је већ з 
, под којом је некада тако благовао и у свему напредовао.</p> <p>Час опет лежи телеграфски изве 
итале, а зетови су тасту били на руци у свему, чиме највиша власт у земљи може бити на руци јед 
о кнежево мишљење — бар га није делио у свему.{S} Он је и више и боље познавао класичку историј 
х, откинута од стабла свога она ми мора свенути!</p> <p>Изненађен и збуњен, кнез је зачуђено гл 
ено прошће.</p> <p>Али нада свим царује свеопште, непрекидно, једноставно зеленило.</p> <p>По о 
: не хтедне <pb n="498" /> ли послужити свесно, она ће послужиш несвесно.</p> <p>Ту је гђа Мона 
се у животу управља.{S} Код неких је то свесно, код већине несвесно.</p> <p>Снажан телесно, узд 
ме ове помисли он осети, како му почиње свест смркавати.{S} Али кнежево и Зарево чуђење тек сад 
да се гушим <pb n="479" /> и у тој муци свест ми опет мрче.{S} Не знам да ли сам дуго остао у т 
сва је прилика да сам у тај мах изгубио свест и пао у занос.{S} Не знам колико сам провео у так 
ствари дуго и упорно мисли, поницало је свестрано гледање на ствари, далеко предвиђање, способн 
догађај о Лепши исцрпно био претресен и свестрано процењен, ово поштовано друштво <pb n="461" / 
S} Музика је свирала, певачи су певали, свет је викао „ура, живео!“, кмет је поздравио кнеза бе 
S} Кад избије на површину какав случај, свет га строго осуђује, али док дође дотле да се ствар  
и.{S} Ма колико да је лукав, притворан, свет, оно што се зове јавно мњење, најпосле ће га прозр 
и, фалило да буде зет ћесаров!</p> <p>- Свет као свет, свашта говори и трабуња, а бог свети зна 
вет, који живи својим оделитим животом; свет, који ми обично не опажамо само с тога, што су наш 
ло управо у нужнику, али <pb n="173" /> свет није хтео то ни чути, и ни пошто није дао да се ов 
и.</p> <p>— Е, де, де!{S} Чуда боже!{S} Свет ће пропасти!{S} Бојим се бићеш сама!{S} Фалиће ти  
 идем гола и боса, гладна и жедна...{S} Свет!{S} П... ја на тај свет!{S} Он ми је бајаги поштен 
часова чу се из даљине војна музика.{S} Свет гурну на ту страну.{S} Банда је непрестано свирала 
екивати. „Боловао“ је равно 20 дана.{S} Свет је имао времена да се поступно свикне на смрт ђене 
лико пута, јурећи непрестано напред.{S} Свет и чу и не чу шта он викну.{S} Нешто чу, ал оно што 
де од кола и коло за часак престаде.{S} Свет нагрну за кнезом, вичући: „ура! живео!“ Тако би га 
ста још мало код кола, па онда пође.{S} Свет га испрати громовитим „ура“ и „живео.“ Под изговор 
брзином и долазио све ближе и ближе.{S} Свет сврати пажњу на ово, гомиле почеше застајкивати и  
О другоме се мислило да је сам кнез.{S} Свет га поздрави бурним усклицима, а многи су после уве 
ато; за тога шипарца нико није знао.{S} Свет се зачуђено запиткивао: „Мутимир!{S} Мутимир! ко ј 
о из ове баре сматрано као лековито.{S} Свет је долазио, односио блато кући парио се њиме, и, в 
овори до о Перуну и његовом доласку.{S} Свет свашта трабуња.{S} Нагађа се и што јесте и што ниј 
ице.</p> <p>Боја са снахом приђе колу — свет се већ беше проредио — а од бојине чељади ту не бе 
 помагало.</p> <p>Онај несносни „мирис“ свет је тумачио овако.{S} Пре је блато лепо мирисало, с 
су се: кнез се повукао у своје одаје, а свет се повратио у град, расплинуо се по механама, где  
ао за популарношћу.{S} Није марио да га свет воле, али је много полагао на то да га се боји, да 
</p> <p>— А најлепше је, кад уобрази да свет од њега почиње, па све своје прогласи за врлину, а 
није више знао за себе, он није знао за свет око себе, он у том тренутку није могао јасно дати  
ј пучини сладострашћа, заборављајући на свет, на дужност, на позив, на породицу, заборављајући  
 под микроскоп, ми налазимо у њој читав свет животињица, — тако исто наше душевно око са несавр 
 о томе ником причао, јер је знао да је свет махнит и притворан.{S} Сви тако раде, а ко би изаш 
а на све суровости живота и схватала је свет веома реално.{S} Имала је обичај рећи:</p> <p>— Пр 
ита даље шта се ради на улици, да ли је свет миран, или се узрујао?{S} За тим; заповеди да му с 
 се тога тиче — узе реч доктор — наш је свет веома.... како ћу рећи.... — <foreign xml:lang="fr 
 два човека, обојица седе.{S} У једноме свет познаде кнежева ађутанта.{S} О другоме се мислило  
ојницима викну да одступе; нареди да се свет око плота растера.{S} Боју и Радована узе на стран 
астиру, да официри из пратње не вратише свет натраг.{S} Кад кнез већ замаче, младеж се опет поч 
ке престадоше, цело се весеље поквари и свет се поче брзо разилазити.{S} Убијено је било четири 
 ће ти бити.{S} Кад му иде толики други свет, хтела би да му отиде и она, Синђа, али сама не мо 
 нас велика зијана не може бити.{S} Али свет је велики, у њему има људи свакојаких, те нам са ј 
 свога не опажа, не осећа читав духовни свет и за то га одриче.{S} Али тај свет постоји, живи и 
доказано, да не постоји засебан духовни свет, који живи својим оделитим животом; свет, који ми  
ано назад.{S} С поља се поче прикупљати свет и низати око плота.{S} Брука је била голема.</p> < 
ниско земљиште — за што би, дакле, овај свет имао да га мрзи, да га сматра за душмана, да га ст 
вију интереса, који човека вежу за овај свет, на мој говор не може више утицати никакав земаљск 
нутом начелничком униформом. — Сав овај свет, што се видео тамо на пољани, све ове гомиле народ 
ичко сунце око кога се окретао сав овај свет од начелника.</p> <p>Четири пуна дана бавили су се 
р ти све то ништа не треба, цео је овај свет за тебе ништа, само је она све, и кад њу имаш онда 
бану срески ћата Срећко, навика на онај свет и разагна га; избруси хоџу и нареди му да пође за  
а и жедна...{S} Свет!{S} П... ја на тај свет!{S} Он ми је бајаги поштенији!{S} Последња дроља д 
овни свет и за то га одриче.{S} Али тај свет постоји, живи и ми обични људи назремо га само тек 
 с чудним дејством, за које цивилизован свет не зна ни шта су ни како се спремају.{S} Међу тим  
 њему се бејаше тумбе окренуо цео један свет мисли, осећаја и планова.{S} Полазећи у Балканију  
, све је из мог подручја.{S} Све отмјен свет, благодарим покорно, и све дошло добровољно, од ср 
јих.{S} Та он је у њој први пут угледао свет божији, у њој први пут пао на ову грешну земљу и п 
 да буде зет ћесаров!</p> <p>- Свет као свет, свашта говори и трабуња, а бог свети зна да ли је 
<pb n="436" /> круна, сто царевина, цео свет, сву вечност, цело блаженство, све, све, све...</p 
вак се вада нечему новом, бољем.{S} Цео свет само њега ишчекује, па да за њим пође у гору, у во 
борављајући за тренутак на све и на цео свет.</p> <p>— Али кад те молим, у две речи само, кажи  
а јесте.{S} Шта ме бијете!...{S} То цео свет говори....{S} Одведе кнез Паву....{S} Ћата Срећко  
а кад грешите тако очевидно, да већ цео свет види.</p> <p>госпођа Софија исправи се, она поглед 
 што смо ми сељанке, те смо ваљаде мимо свет.{S} Што бајаги не би он могао волети и сељанку.{S} 
.. — је ли могуће?{S} Ето то је оно што свет није разумевао.</p> <p>Настаде жагор, узајамно зап 
ли човек који ће ускоро оздравити — јер свет још ништа није знао од свега онога што се десило и 
бична ствар, и то тако сматра баш прост свет, који највише полаже на веру!</p> <milestone unit= 
 мислила шта да ради.{S} Куда ће сама у свет?{S} Шта ће бити с њом?{S} Умела је мислити.{S} Пит 
адало јој на памет да тумарне куд год у свет, да оде некуд где је нико не познаје, па тамо што  
тимир.{S} Никад, никад!{S} Ја бих пре у свет утекао, но што бих пристао да из државних разлога  
 <pb n="343" /> мрзети!{S} Ти ћеш ући у свет, познаћеш живот и живот ће те запојити мржњом, и т 
е одрекнеш свега, па да бежиш са мном у свет.{S} Ти знаш како си био тврдоглав у тој твојој одл 
а суседима својим.{S} Ма како да је наш свет сладострасан и склон да се заборави и изгуби у пол 
/hi> — њега би затрпали камењем.</p> <p>Свет живи од формула.{S} Свак има по неки свој молитвен 
и неке Турке.</p> <p>„Била је преслава, света подолазило, боже, са свију страна, као ово сад.{S 
а г. прото!{S} И света дужност!{S} Јес, света дужност.{S} Ја одговарам.{S} Јес, молим покорно,  
на стотину крила, по целој овој гомили; света, по целом Звониграду, разлети се страшна, реч: „У 
ао је овакав натпис:</p> <quote> <l>Ова света богомоља</l> <l>Објатије шири своје</l> <l>Кад бо 
ви могу говорити о живим стварима овога света, које се њих лично већ ништа више не тичу.{S} С т 
ад се беше придружило још и много друга света.{S} Преко двеста грађана, махом сељака, јахало је 
што је у теби, на теби и око тебе, нека света мржња све обузме и нека ти она буде непробојни ок 
ајлепша дела створитељева.{S} О, велика света божанска љубави!..</p> <p>Кнез се трже из лаког с 
е разврату и кварежу!{S} Зар код толика света вашег нађосте мене, човека туђе вере, да вам ја б 
а неко из авлије.{S} Гомилице радознала света стојале су са стране и посматрале ово сновање.</p 
ане, а около налегла непрегледна гомила света.{S} Цело ово море од људи сли се најпосле у прост 
ина, ђаци, свештенство и огромна гомила света, који се увек скупља где има оваква шаренила.</p> 
 саблазни, и то све бива јавно на очима света, па и самих родитеља девојачких.</p> <p>— Јес, сл 
би, пошто је он још једнако био у очима света онај исти моћни Врбавац, онај исти министар пресе 
утра, ужурбане гомилице свечано обучена света тискале су се у околини дворца.{S} Официри у пара 
орана у староме дворцу била је већ пуна света.{S} Парадни официрски мундири, нове поповске мант 
 оне стране гроба; долазе с оног другог света.{S} С тобом говори један мртвац.{S} Ја сам већ св 
ослужити и на сред улице, поред толиког света, а опет да те вико не опази.</p> <p>„Та би справи 
дном делу звониградског отменог женског света.</p> <p>Приче о незгодној прошлости њеној, као и  
, а ти знаш како је код нашега сиротног света.{S} Код нас бајаги газде, па пазе на сваки грош.{ 
ије негују као неку науку и крију је од света <pb n="631" /> као највећу тајну; нико ко није ст 
начајан натпис.</p> <quote> <l>Наука је света и велика стварка,</l> <l>С тога ова шкода и јес п 
же бити неког силовања.{S} Та од кад је света и века, болан, још ни једна удовица никад није би 
к Орловац је бивао све живљи.{S} Гомиле света извирале су из свију улица.{S} Овде, онде већ се  
сно, показујући безбројне шарене гомиле света, што се беше расуо по пољу. — А све ја ово моје,  
ицама Звониграда жуљале су силне гомиле света.{S} Жене; деца, људи, <pb n="4" /> старо, младо,  
 у белу пену.</p> <p>Кад дође до гомиле света, овај коњаник викну нешто.{S} Јурећи даље, он опе 
на раскрсницу и да на све четири стране света громогласно довикне и објави:</p> <p>„Није истина 
часова у вече, а улице су још биле пуне света.{S} Особито пред дворцем кнежевим беше се скупила 
тио хоџи да ће га казнити за обмањивање света и ширење сујеверице по народу; после му је нагове 
опазише какви знаци жаљења.{S} Гомилице света и даље су безбрижно разговарале и ћаскале бог вас 
Око општинске куће гомилало се све више света; кмет је наредио да се много не ларма, да чекају  
 n="227" /> <p>Кад се издвојише мало из света Синђа каза Пави за што је зове, наводећи ово:</p> 
јадин.{S} Велика, велика г. прото!{S} И света дужност!{S} Јес, света дужност.{S} Ја одговарам.{ 
одјури даље као муња, и последњи редови света видоше га где сави улицом, која води у двор....</ 
себе.{S} Ви јасно говорите пред гомилом света: „наредићу књазу да то и то учини“, „заповедићу к 
 тај учитељ у кавану, где је било много света, па и г. срески.{S} Реч по реч док ти се њих двој 
ктора, показујући руком на огромну масу света, која се беше кренула да га прати.</p> <p>— Јесте 
ежевом, гунђање народно није помогло — „света бара“ насута је и Орловац се тако морао лишити је 
ни чути, и ни пошто није дао да се ова „света бара“ затрпава.</p> <p>Али сад, при доласку кнеже 
во наглашава, како оно сматра да му је „света дужност да до састанка скупштине сачува оно стање 
у св. Спиридона, пошто је то њин пољски светац и њега празнују да им се добро одрже поља и бери 
S} Ружно лицемерство оскрвнило је и ове свете речи.{S} А? докторе?{S} Је ли тако?{S} Делиш ли и 
тво, то јест испуњавају људи бајаги оне свете речи из светога писма: и да не зна левица што уде 
жари досађују осуђеницима, осуђеници се свете стражарима.{S} То на робији бива често, милостиви 
а ви га сами кољете.{S} Оскврнили сте и свете домове молитве; од богомоља сте направили храмове 
ахрањен у породичну костурницу, у храму свете Богородице у Звониграду.</p> <p>Тако је млада кне 
еликога ратника утулио и светлу буктињу свете слободе, која је требала да запали цео Балкан.“</ 
државања рода људског!</p> <p>— Како су свете и узвишене оне божанске речи: „љубите се, плодите 
лоти“ крио се често највећи разврат.{S} Свети оци, који су тако ревносно проклињали природу људ 
у доказати да сам достојан понети његов свети крст мучеништва.{S} Мене на првом кораку срета из 
ао свет, свашта говори и трабуња, а бог свети зна да ли је и десета истинита што се прича и каз 
 предака.{S} Али све једно, историја се свети и у деветом колену — рече ђенерал.</p> <p>— Једно 
>С тога Боже подржи </l> <l>Да нам живи свети књаз </l> <l>Ура, Књаже, живео,</l> <l>Много љета 
великог.</l> <l>И ти ступаш данас у тај свети дом </l> <l>Викни само, кнеже, ми смо сви с тобом 
>А међу тим шта има лепше, узвишеније и светије од старе жене, окружене породом својим и породо 
ојма о свом узвишеном положају и својим светим владалачким дужностима.{S} То је веома жалосно;  
уна, те га једва он домами и ухвати.{S} Светина се била искупила гомилама.{S} Ишли су <pb n="38 
ичку униформу и извели га на параду.{S} Светина је јурила.{S} Скакали су један другом на рамена 
 с официрским оделом, што да се не руга светина.</p> <p>Ратко је причао даље:</p> <p>- Међу тим 
сочанства нејака кнеза Мутимира.</p> <p>Светина је викала: „ура, живео“; детету су рекли: „ово  
ти, и што би крваво убиство пробудило у светини веће симпатије за тебе, а то би све јако отежал 
А и то је лаж, и то је притворство пред светином.{S} Добро је нека глупа маса верује.{S} И ја с 
оштеђени ни брачни и љубавни односи, ни светиња домаћег прага, ни нежне рођачке везе; купљено ј 
нез!{S} Та то би опростио и најстрожији светитељ, који никад није окушао од забрањена плода.{S} 
 дишу, крв топлије тече.</p> <p>Ако има светитељака, или ако их је икада било, оне су морале би 
сецима око ње чепали.{S} Али код чедних светитељака то иде друкчије; њима је доста и пет минута 
ом политиком.{S} Пред светом хоће да је светитељка, а овамо у мраку да бира младиће као гниле к 
 карактеру не би никад мењала са таквим светитељкама, као што је Лепша.{S} Она — Мона — не пара 
амо с Лепшом.{S} Такве су и све остале „светитељке“ звониградске.{S} У Баварској довољно је обе 
о лепо мирисало, сад се народ искварио, светитељска се глава на то наљутила и почела трунути.{S 
но мора мало заударати, па ма то била и светитељска глава.</p> <p>Истина, два млада безбожника, 
прича.</p> <pb n="109" /> <p>А из њених светитељских уста лију се слатке речи од милоште, или м 
је кад неко има повластицу на чедност и светитељство.{S} Но како у томе има и твоје заслуге, то 
ити.{S} Спасавати част ако је још жива; светити нанесену срамоту, ако је част већ погинула.</p> 
моћена је.{S} Лозинка је: спасавати или светити.{S} Спасавати част ако је још жива; светити нан 
 спаривања, и он је често, као један од светих обреда, вршен у самом храму.{S} Ствар је узимана 
се оспобљава да буде мати, <hi>јавно је светкован</hi>.</p> <p>Место да се крије и да се остављ 
а ствар не саопштава кнезу док не прође светковина кнежева пунолества, које је било на прагу; д 
ли и испраћали с највећим <pb n="27" /> светковинама.{S} Дође и у своју дунавску пограничну вар 
дина узастопце он је долазио на вашаре, светковине и саборе у овоме крају. (Родом је био из Бос 
ајопасније противнике своје.{S} Дочеци, светковине, гозбе, којима ће кнеза сретати по унутрашњо 
шта пажња, установљене су биле нарочито светковине химену; у почаст престанка девојаштва вршене 
лике Крсманове куће бејаху дошла на ову светковину још и два сина Бојина, старији Радован, Анђи 
етао.</p> <p>Тако је дошао и сад на ову светковину.{S} Своју „престоницу“ био је подигао доле и 
ла у сред мрака и разврата, а остала је светла и чиста.{S} Била је веома стидљива.{S} Стидљивос 
евало и банчило до зоре, „све у здравље светла господара.“</p> <p>Те знамените ноћи усахнуло је 
зу да му ухо запева, а на очи му сенуше светлаци.</p> <p>Ово је био прави мушки шамар.</p> <p>М 
зео један једини човек — мисао велике и светле револуције за спасавање рода човечијег из таме р 
 није на земљи, но прнула некуда горе у светле небесне висине, где нема земаљских брига и терет 
о жали што данас не може доћи на састав Светли књаз је нешто <pb n="93" /> мало слаб.{S} Моли г 
нску.{S} Само је име „мајка“ још веће и светлије.{S} И само овоме другом имену вриједи принети  
л скочи с дивана.{S} Очи су му необично светлиле.</p> <p>— Косанићи су дошли да буду отац готов 
их улица на дунавској страни, још су се светлили прозори на малој, осниској кућици од набоја.{S 
 чије је зеленило било чисто црно спрам светлих зракова зориних, небо је изгледало као огромна, 
и државник.{S} Име ће вам остати чисто, светло, Ваш јединац наследиће неокаљану успомену свога  
о вешто што је тако ведро и јасно, тако светло и радосно, тако неисказано мило, и драго и срцу  
черас око 8 час. свратити к њему.{S} Њ. Светлост примиће господу намеснике у свом кабинету.</p> 
лом, кроз које се једва пробијала слаба светлост, па се за тим уклонише.{S} Слика је представља 
маћицом, била је јако осветљена.{S} Ова светлост непријатно дирну кнеза и он узе жмиркати и зам 
рише, а лакеј гласно узвикну:{S} Његова Светлост кнез Мутимир.</p> <p>Врата на будоару била су  
вим.{S} Опелу је присуствовала и Његова Светлост кнез Мутимир.</p> <p>Око 4 часа по подне спров 
 његова, не би погођена.</p> <p>„Његова Светлост окром што је добила четири ране од куршума, св 
случај догодио се овако:</p> <p>„Његова Светлост, праћена својом породицом, адјутантом и једним 
о и равномерно; око почиње реагирати на светлост, за сахат, два најдаље, кнез ће се пробудити.. 
коро затим Жикину пажњу привуче ненадна светлост, што се појави с доње стране.{S} Он окрете пог 
пала се кроз прљаве прозоре мутна, жута светлост, падајући на нечисту звониградску калдрму.</p> 
да дај прави устав...</p> <p>— Па, Ваша Светлост, тако се најлакше <pb n="42" /> и праве устави 
арно и равнодушно.</p> <p>Тако је, Ваша Светлост; што би се замерило обичном образованом човеку 
ш ништа не знаш....</p> <p>— Није, Ваша Светлост, да баш ништа не знам, али наравно, Ваша Светл 
:</p> <p>- Е, немојте то говорити, Ваша Светлост.{S} Како то да сељак не зна шта је устав.{S} Ј 
кије.</p> <p>Шах је персиски краљ, Ваша Светлост, а краљ, то је европски шах.... примети Маврик 
од....</p> <p>— Наравно да мислим, Ваша Светлост, како не бих мислио?{S} Сваки човек мора да ми 
гостопримство?</p> <p>— Ја мислим, Ваша Светлост, да је овај обичај остао од Турака, и да се до 
н, добар дан... слуга сам понизан, Ваша Светлост!“</p> <p>— А... а... а, <foreign xml:lang="fr" 
ликује.</p> <p>— Благодарим много, Ваша Светлост, врло сам захвалан, али још носим модрицу на к 
о чини, докторе?</p> <p>— Наравно, Ваша Светлост, — опет поче доктор, — но кнез га и по други п 
да баш ништа не знам, али наравно, Ваша Светлост боље зна...— А после свежа, млада, окретна пам 
 шта је рекао!...</p> <p>— За што, Ваша Светлост? — знам, рече Маврикије кнезу, који је још ста 
но баш из моје главе...{S} Па што, Ваша Светлост, тако је.</p> <p>— Ох....хо....хо! — насмеја с 
xml:lang="fr">Pardon</foreign>!{S} Ваша Светлост, не одричем ја Вама углађеност, но тврдим само 
p> <pb n="33" /> <p>— Њокалица!{S} Ваша Светлост — рече ћелави господин жалостивно — то је ево  
м знао да ли је будан или спава. — Ваша Светлост, прошапућем полако.{S} Он не одговори ништа, н 
ет прогледа и диже главу.</p> <p>— Ваша Светлост увек се тако са мном шали.{S} Ја то увек прима 
ако...</p> <p>— Не вели се „ушета“ Ваша Светлост., примети г. Маврикије.</p> <p>— А да како се  
ахали...{S} Ја не умем да јашем, а Ваша Светлост навлаш ми дала кобилу што баца чифтета....{S}  
.{S} Грдно сам се угрувао....{S} А Ваша Светлост каже „полако ћемо“, а после викне само „касом. 
 гледајући у кнеза.{S} Ја кажем да Ваша Светлост нема потребе да се спрам млађих служи онаким и 
ажу онаки изрази, што ће свакако и Ваша Светлост призната.</p> <p>— Није врат него... како се о 
о су га и слушали.</p> <p>— Зар би Ваша Светлост хтела да се у понашању изједначи с човеком кој 
о.</p> <p>— ...{S}Па да ме поштеди Ваша светлост....</p> <p>— Нема ништа, мора се јахати; хајд  
се једнако освртао: „Да ме поштеди Ваша Светлост, ако може бити.“</p> <p>— Никако не може бити, 
 прилику и узе шешир.</p> <p>- Ако Ваша Светлост не би имала ништа против, ја бих се могао пову 
а и изукрштано лишће таман су заклањали светлост од великог лустера, бацајући сенку на малени д 
и угледа велики фењер, који је просипао светлост на оближњу околину.{S} Још даље видео се дуги  
 из унутрашњости земље стигле на Његову Светлост или на чланове породице.{S} Одасвуд се изражав 
јближу околину.</p> <p>Свикнуте на јаку светлост у колеби, њине зенице тек су се поступно ширил 
а просипа на земљу меку, благу, чаробну светлост, што опија душу и заноси је неком чудном сањал 
ли некакву жућкасту, прљаву, непријатну светлост, која се разливала по целој соби, и давала јој 
ја себи тако што допустио да се на Вашу Светлост наљутим; Боже сачувај — рече Маврикије убедљив 
шта мислиш ти о томе?</p> <p>— Факт је, светлости, да смо ми куд и камо чистији и чеднији од Ру 
, докторе?</p> <p>— Ту су узроци разни, светлости, ми смо прилично источњаци, бујна раса, топла 
 додаде:</p> <p>— Ах, наравно, наравно, светлости!{S} Како би то било да Ви ма у чему трпите ос 
 одговори сав потресен:</p> <p>— Дивно, светлости, овако никад нисам путовао.</p> <p>— А ја уве 
а свака два часа.</p> <p>Доктор зину! — Светлости, је ли могуће да кочијаш за непуна 4 минута м 
рату још и отворени.</p> <p>Читава река светлости изливала се кроз те прозоре на улицу и јарко  
уђено.</p> <pb n="187" /> <p>— Да, ваша светлости, државни принцип.{S} Ви позивате народ за суд 
х дрва, да заклањају и оно мало сумњиве светлости, што се још пробијаше кроз мрачну ноћ.{S} Сву 
а игра улогу домаћина при дочеку његове светлости младога кнеза.</p> <p>Кад је било четврт до 1 
и распознавали беличасти трагови дневне светлости, која полако надолази и шири се све даље и да 
S} Ја то увек примам као милост од Ваше Светлости — за што иначе....</p> <p>— Шта би било иначе 
ласова који представљају кнеза у ружној светлости...</p> <p>Врбавац се грохотом насмеја.{S} Сме 
а, који се беше заценуо.</p> <p>— Вашој Светлости лако се смејати, али мени бриди нос; разбили  
што.{S} Од те капије просипао се прамен светлости.{S} То јој привуче пажњу.{S} Помаче се мало у 
амљен путник за луталачком<pb n="74" /> светлошћу.{S} Круна и престо — то је било његово сунце. 
 средини таванице, осветљавајући мутном светлошћу једва најближу околину.{S} У коњушници се осе 
— Истина нос ми није баш тако згодан за светлу кнегињу, ал, најпосле, ако је само до носа стало 
на на нов живот, на јуначку борбу, и на светлу победу...</p> <p>Слушајући ове речи Милојеве, ње 
оји је у крви великога ратника утулио и светлу буктињу свете слободе, која је требала да запали 
ко, мрачно небо, на коме је тек где где светлуцала по која сићана звезда.{S} Кнез је лежао поле 
о се почињу палити на далеком обзорју и светлуцати на широком, угасито-плавом небу.{S} И лепа П 
ћеш мрзети.{S} Мрзи! мрзи јуначки, мрзи свето и неуморно!{S} Нека ти мржња отрује сваку капљу к 
спуњавају људи бајаги оне свете речи из светога писма: и да не зна левица што удели десница тво 
есе обадве руке ушима.</p> <p>— Ађутант Светозар у мало није погинуо, прозујао му куршум поред  
 ту?“.</p> <p>Кад Ратко рече да ађутант Светозар у мало није погинуо, Растислав додаде: — Кам д 
копа земља, па да сви виде како је тој „светој бари“ врело управо у нужнику, али <pb n="173" /> 
дође згодније — на само обично ти; пред светом обично ви.</p> <p>...„Тако ћу те бити,“ понови к 
ави знате само вишом политиком.{S} Пред светом хоће да је светитељка, а овамо у мраку да бира м 
е ружна дволичност и покушај да се пред светом прода скупље но што вреди, да се прода под оно ш 
 легне и да јој се дете не срамоти пред светом.</p> <p>Јес, њој изађе пред очи све то, и она се 
>Ка’ мало пре што гордо иђаше,</l> <l>К светом гробу бесмртна живота,</l> <l>Презирући људско н 
ом, раздраганом заносу, окружен читавим светом свакојаких сладострасних слика и прилика.</p> <p 
дан мртвац.{S} Ја сам већ свршио с овим светом и немам више ништа заједничко са животом.{S} Одр 
ти добар, милостиви господине, с онаким светом какав је тамо.{S} Ви знате ко тамо долази, милос 
кса није ме доводила у додир са сеоским светом, али моје колеге срески и окружни лекари причали 
; намазао га је ту јавно пред скупљеним светом неком машћу, увио га у дугачко платно, као мумиј 
вих веза и интереса с овим материјалним светом — Јес, ви Косанићи људи сте које је веома тешко  
зговор.</p> <p>Коњаника нестаде, а међу светом остаде ужас, забуна и неред, који је он посејао  
квим је идеалима он крочио на ову милу, свету земљу, а шта га срета одмах на првом кораку!</p>  
 на челу државних послова, он сматра за свету дужност да предузме све потребне мере, којима ће  
коме ништа не дугујем, ја ни од чега на свету не презам, ја немам ни једне тајне за коју бих ст 
а вам је тешко трпети да има ма кога на свету, коме сте и ви чим год обавезни, и коме и ви дугу 
отворено и искрено каже, има ли кога на свету који би јој у овом тренутку био ближи к срцу но о 
ости говорио ми је да ни један народ на свету нема толико духа, појезије, досетљивости, хумора  
х које би сматрале да су најсрећније на свету, да им се и десети део понуди што се теби нуди... 
о!{S} И хоћу, и могу, и нема те силе на свету која би ме у томе могла омести — рече Мутимир жив 
ћи.{S} Екватор признају најбољи људи на свету из свију земаља, из свију народа, а то се нашао д 
 и помирени....{S} Она се клела свим на свету, да је навлаш дошла да хвата њега, а он је опет њ 
 узе на страну и уверавао их је свим на свету да је учинио све што треба и да је девојка на пољ 
p> <p>Црна прилика заклињала се свим на свету да за вас нема никакве опасности; сва је ствар у  
јој ни осолити.{S} Заклињући се свим на свету, како је то ту близу и како ће оне то за часак св 
има, а многи су после уверавали свим на свету, <pb n="9" /> да су својим очима видели, како кне 
лутно ништа, и ми би се заклели свим на свету, да ту ништа и нема, а овамо, кад ту капљицу мете 
екватор може бити и највећи мислилац на свету, али свакојако ја опет за то мислим, да је то вел 
сећа да сва, душом и срцем припада томе свету.{S} Она за њега живи, она би за њега сутра тако л 
 кнез указа, начелник Вујадин окрете се свету, и, машући обадвема рукама, викну: „вичите ура! ж 
изично, решавао се обично на оно што ће свету изгледати најмање вероватно.</p> <p>Та му је такт 
 кнез сад изаћи на балкон, да благодари свету за изразе саучешћа.{S} До по ноћи чекала је гомил 
и.... „сретнија од свију“.... „намесити свету колача“... „прота, начелник, и они би“..</p> <pb  
 да ти будеш глава и старешина оволиком свету!{S} Округ! помисли болан колики је један округ; и 
- Ту се нема шта философисати!{S} Целом свету никада нећеш намесити колача, а свак је себи најб 
а по праву само књазу припада.{S} Целом свету пада у очи како ви сваком приликом гледате да ста 
ртва.{S} Она је дала живот целом једном свету и она осећа да сва, душом и срцем припада томе св 
на, у целој земљи поштовани и у научном свету далеко чувени ботаничар доктор Павчић, а поред ње 
е.{S} Синђа се опет окрете и погледа по свету, као да је некога тражила у оној гомили.</p> <p>— 
ла и што јој је Бог дао, да тиме може у свету заслужити кору хлеба.{S} Господин прота је имао с 
а.{S} Твоја младост, твоја усамљеност у свету, околност што си сам, без родитеља, без правих пр 
ст.</p> <p>Знао је колико вреди новац у свету, с тога је брижљиво гомилао злато.</p> <p>Умео је 
ављања.</p> <p>Најпосле кнез се у писму светује да ни за тренутак не заборавља своје високе дуж 
урну напред и на сред собе сруши с« као свећа.</p> <p>Он паде ничице, али се у грчевитом копрца 
и дим напуни собу те помрачи и оно мало свећа што још осташе непогашене.{S} Престрављен пуцњем, 
сав конак одлегао.{S} Послуга дотрчи са свећама и може се мислити какву су слику виделе слуге к 
сад палило.{S} Прозори се почеше китити свећама.{S} Врева је одјекивала као да из земље извире. 
 одозго осветљена лустером с безбројним свећама.{S} Слика је у опште била рђаво израђена, али н 
сточић, застрт црном чохом, упалише две свеће и метуше их на крајеве стола.{S} За тим обе особе 
прави пакао.{S} Од онога пуцња и силине свеће се махом погасе; густ пушчани дим напуни собу те  
д собе до собе, те редом гасили лампе и свеће и успремали на брзу руку што је најнужније.{S} Је 
е академије, у којој су баш тада палили свеће.{S} Мало даље, иза академије, сретнем потпуковник 
орили у <pb n="545" /> судници, упалили свеће па нешто раде.{S} Једни, што су вирили кроз врата 
о сто и на њему у накрст упаљене четири свеће.{S} Водећи уза се два маскирана човека, који су у 
ман се беше попео на столицу, да погаси свеће на великом лустеру у дворани, кад му се на један  
 се не одазва нико.{S} Пошто је погасио свеће, момак изађе у ходник и погледа — нема ништа.{S}  
или се око чега ватрено препиру.</p> <p>Свеће су свуда биле погашене, само из кавана и готварни 
.</p> <p>Кнез нали чашу и диже је према свећи.{S} Лепо, бистро вино искрило се у чаши у пријатн 
и на патосу међу коњима и према маленој свећици, прилепљеној за даску, крпи своје јахаће пантал 
ложај, богатство, а амо долазе с једном свећицом у руци и доста је неколико стопа ледине и најв 
 за кике.{S} Подводница одмах дотрчи са свећом и све дотле није могла разабрати шта се ово упра 
дмах за тим указа се из авлије момак са свећом; капија шкрипну и њена оба крила, једно за други 
нет за рад.{S} Момак потрча пред њим са свећом, но пуковник му рече да упали лампу, јер ће дуже 
ти други.{S} Погасише цигаре, духнуше у свећу и изађоше.{S} Онај старији закључа врата за собом 
еник подигну, најпосле прогласиће га за свеца, а баци ће вечито проклетство на оне што су га уб 
иљежањем“, поглавито умешношћу, - „коме свецу треба какав тропар.“ Народу се допадао што са сва 
ек <pb n="278" /> што се беше вратио са свечана дочека, којим је предусретнут кнез Мутимир, при 
 било места за све.{S} Сутрадан била је свечана аудијенција, где су кнезу престављене све месне 
адићске штудије — он се јави, али место свечана испита, он свечано изјави да никакав испит неће 
евој кући?{S} Ко је те исте ноћи, после свечане забаве, на којој си требао да будеш отрован, уш 
шћа.{S} До по ноћи чекала је гомила тај свечани тренутак, и кад га никако не би, она се поче ра 
рад и цела Балканија.{S} Намесништво је свечаним актом, штампаним у много тисућа примерака, дав 
ног дана, баш кад су чињене припреме за свечано полагање испита зрелости, којим је млади кнез т 
и по један оштар нож.{S} После је слика свечано спаљена, уз певање <pb n="423" /> некакве страш 
<p>Још од рана јутра, ужурбане гомилице свечано обучена света тискале су се у околини дворца.{S 
н се јави, али место свечана испита, он свечано изјави да никакав испит неће полагати.{S} Рекло 
ужбено ожалити.{S} Објавићемо вашу смрт свечано.{S} Лекари ће издати сведоџбе да сте умрли од г 
очек кнеза.{S} Огромна гомила народа, у свечаном руху, дочека кнеза дуготрајним и поновљеним уз 
е династије. <hi>Орловац</hi> је био „у свечаном руву,“ како се то обично каже службеним језико 
т престанка девојаштва вршене су читаве свечаности, и акт, кад девојка постаје жена, кад се осп 
службене новине донеле су опис погребне свечаности, где се покојни ђенерал уздише као велики ро 
 шта су најпосле наше свадбе, и све оне свечаности, које се том приликом врше?</p> <p>Све то и  
 регулишу.{S} У ствари и ми данас имамо свечаности у почаст химену, јер шта су најпосле наше св 
ка проба.{S} И то се све сврши у облику свечаности; стрнџање сматра се као некакав празник.{S}  
великим сјајем <pb n="301" /> и големим свечаностима.{S} Читаву недељу дана веселио се Звонигра 
нађен кад у овоме друштву угледа и нека свештена лица, за која никад није могао мислити да се м 
се срдити на најсветије дело љубави, на свештени акт којим се обнавља и одржава цела природа.{S 
овац.{S} Смирена и побожни попа, домаћи свештеник госпођин, одмах прве недеље када је дошао да  
ни хришћани слушају лепу службу смирена свештеника.{S} У току од непуна сахата пало је бар стот 
Он подиже обадве руке, показа на гомилу свештеника, па, погледајући час у кнеза, час у Растисла 
ните одавде — Он показа руком на гомилу свештеника, што је стојала у једном крају.</p> <pb n="1 
Није вас ни срамота тако махнитати пред свештеним лицем!</p> <p>— Ух! господин појка, што ви ху 
 ово су, молим покорно, господа попови, свештеници, све су ово свештеници, молим покорно, попов 
 ја не знам.{S} Народ је ту; провизори, свештеници, све је ту, и ђаци ће певати, па ја, као вел 
види и целива.{S} Около су представљени свештеници у одеждама, како читају мртвачке молитве и г 
 господа попови, свештеници, све су ово свештеници, молим покорно, попови!</p> <p>— Да су госпо 
p> <p>Пошто је овако достојно преставио свештенички чин, г. начелник пређе на просветну струку: 
, ужасно, грозно!{S} И ви се још зовете свештено лице и јамачно ћете тражити да вас целивамо у  
авчић, а поред њега дворски прота, фино свештено лице у вишњевој камилавци.</p> <p>У четвртим к 
евачка дружина, глумачка дружина, ђаци, свештенство и огромна гомила света, који се увек скупља 
} Чинодејствовао је митрополит с многим свештенством.{S} Архимандрит Нестор изговорио је „сходн 
 сандуче.{S} У сандучету је носио своју свештену књигу, из које је погађао судбу, шта ће коме б 
ом није напомињао ко је то <hi>он</hi>, сви су знали да се то тиче кнеза Мутимира).{S} Срећом и 
 тамо на пољани, све ове гомиле народа, сви ови људи, жене, деца, све је то спадало у његову по 
 од ње не трују.</p> <p>Све њене мисли, сви њени осећаји, цело душевно биће њено бунило се прот 
ански кљун, па још кад узе сад шиштати, сви около опет прскоше у смех.</p> <p>Кмет већ није зна 
ну слабост спрам жена.{S} Твоји претци, сви одреда, били су неверни и рђави мужеви.{S} Туђа жен 
{S} Међу нама што је људи сви смо наши, сви се у главу знамо, и од нас велика зијана не може би 
 крив!{S} Растислав, Ратко, Митрополит, сви су навалили на ме.{S} Мени то самом неби никад пало 
о муња кроз целу <pb n="664" /> потеру, сви потрче да виде погинулога, и људи из разних села по 
морним Немцем.</p> <p>— Господска раса; сви би да заповедају и да господаре.{S} Има једна турск 
.</p> <p>Све велике државне лицитације; сви крупни послови за државу, на којима се дало зарадит 
е бити?</p> <pb n="392" /> <p>О, не!{S} Сви њени осећаји, сва утроба њена бунила се при тој јед 
Нико за ме не мари!..{S} Спекуланти!{S} Сви су гадни спекуланти.{S} Сви грабе себи.{S} Мени се  
ци се, накити се, изађи, — госпођа!.{S} Сви капу доле.{S} А да си најпоштенија, кад си гола — с 
јаност у свима чиновничким редовима.{S} Сви су се бојали великих промена, у којима би могли пог 
е се то може рећи о његовој женидби.{S} Сви владалачки бракови чисто су политичке природе.{S} С 
атани с тога што нисмо хтели бежати.{S} Сви ће рећи — бежали, бежали, и кад су већ пали на нос, 
куланти!{S} Сви су гадни спекуланти.{S} Сви грабе себи.{S} Мени се удварају само да ме боље пре 
штински биров виче људе на састанак.{S} Сви се зачуде шта ли то може бити и каква је то толика  
а лекарског, као нарочити изасланик.{S} Сви друштвени печати на завоју били су читави: обмане д 
 знао да је свет махнит и притворан.{S} Сви тако раде, а ко би изашао да јавно призна оно што у 
ла и бив. министру полиције — Ратку.{S} Сви окружни начелници били су управо створ његових руку 
зе биле су ово дана у големом послу.{S} Сви домаћи орловачки песници, као и по неке <pb n="168" 
реке; смеле и наклоњене апсолутизму.{S} Сви његови министри унутрашњих послова биће омрзнути у  
.. каквих људи!{S} Па камо их данас?{S} Сви сте ви овде гости, данас јесте, сутра нисте, само ј 
S} Зове једног лекара, другог, трећег — сви се буне.{S} По свима знацима као рекло би се да је  
положаје.{S} Министри нека се мењају, а сви виши чиновнички положаји ваља да остају увек у рука 
с једним младим, туђим човеком, за кога сви веле да је велики господин.{S} Радо је хтела верова 
а живога господара, па још говорити, да сви ми, па и наш господар, нисмо ништа према том његово 
 је чак нудио да се откопа земља, па да сви виде како је тој „светој бари“ врело управо у нужни 
а наређа поред дувара, и заповеди им да сви гледају у мачка, што лежи горе на прозору и да једн 
части“.{S} Веселу је завршио позивом да сви одмах с места пођу у потеру за <pb n="380" /> „непр 
апетан.{S} А ту се строго наређивало да сви мотримо ко куд иде и пролази, па како наиђемо на ка 
вна машина.{S} С тога је сад и нужно да сви они очувају своја начелничка места.{S} То је прва и 
, и како дође, он одмах начини ларму да сви у њега погледаше.</p> <p>Држећи се оберучке за сто, 
ез и гарда, која не сме заостати, па ма сви поскапали.</p> <p>Тако је било и сад.{S} Наместив с 
власт морала попустити.{S} Једног јутра сви џинови на новој касарни освану, не ушкопљени, но до 
може он сам извити на једну страну, кад сви ми стојимо <hi>сложни</hi> на другој страни.{S} Сам 
није био с њим.{S} То је обмана.{S} Сад сви кукају!{S} Кукају сад пошто је убијен.{S} А и то је 
спознаје мирис од смрада.{S} Руке, ноге сви удови претворе се у сухе штапове, а кичмењача се по 
ислио, после је на јави сањао, најпосле сви ти снови постали су били живе утворе, које га гоне  
ожђе, које све сажиже.</p> <p>„Најпосле сви органи редом отказују даљу услугу.{S} Стомак више н 
 ваља предузети да се од кнеза одстране сви „опасни елементи“, као што су се тим општим именом  
ивео да му се цигло за по сахата искупе сви чланови као ово сад код нас.{S} Колико смо ми жене  
рсту лудила.</p> <p>Али код нас, где се сви знамо у главу, где смо сви до јуче били једнаки и с 
а избуди комшије, сачекају се и тако се сви дигну те пред општинску кућу.{S} Кад тамо, а кмет и 
Али ви не можете никога кривити, ви сте сви подједнако криви.{S} Управо ви интелигенција — ви с 
<p>Но најгоре су прошли сељаци, у опште сви што нису спадали у свиту кнежеву.{S} Обед је заврше 
узији да смо ми њина оруђа, у ствари ће сви они служити интересима наше странке.{S} Нашим ће љу 
p> <p>„Ту је довољно да се добро запуше сви отвори на одаји, па се онда у соби, тако затвореној 
ндује и води је његов министар Кугић, и сви они замахују да ударе њега, Мутимира по сред срца!< 
ју тетку, па да будеш срећна, и ти... и сви твоји.</p> <p>Јела опет дубоко уздахну, скочи са ст 
о, док је цела ова операција извршена и сви се окружни код Ратка искупили, морало је проћи врем 
аву, где смо сви до јуче били једнаки и сви се сећамо како је изгледао, шта је био и шта је рад 
деље орловачки и покрајински начелник и сви њихови подручни чиновници били су унапређени и одли 
ух.{S} Кнез устаде иза стола а за њим и сви остали.{S} За столом их остаде само пет шест: двоји 
ротестовала; она није блудна кћи; као и сви други поштени људи, она је трговала оним што је има 
ше се скупила велика гомилица гостију и сви су с пажњом слушали интересну причу, како се један  
не враћа.{S} Упоредо с тим кројени су и сви други планови и смерови.{S} Десетак пуних дана само 
ога ова шкода и јес пуна ђака.</l> <l>И сви ђаци скупа једним грлом вичу:</l> <l>Добро дошо кне 
јим изласком из министарства одмах и ви сви подавали оставке?{S} Данас би били немоћни пензиона 
ти ни од селе.{S} Међу нама што је људи сви смо наши, сви се у главу знамо, и од нас велика зиј 
 гледати на партије; за њега су једнаки сви балканиски грађани, који часно и савесно врше своје 
стала пратња покуша да догна кнеза, али сви убрзо видеше да им је мука узалуд, с тога један по  
омили што је стајала у присенку!{S} Али сви ћете <pb n="619" /> ми ви за то платити....{S} То в 
глас о њему.{S} Неко и поверује.{S} Али сви озбиљнији људи одмах се питају: је ли могуће да он  
ветовали, испитивали, па и кушали — али сви ти дипломатски кораци нису донели никакве користи;  
ло ствар ма с које стране објаснити Али сви ти покушаји остадоше узалудни; ствар оста за тај ма 
 откривена политичка завера.</p> <p>Али сви ови извештаји с других крајева Балканије били су не 
ао што су се тим општим именом називали сви они, који су могли на кнеза утицати у другом правцу 
во?{S} Ово изгледа као да су поустајали сви мртваци!</p> <p>— Све су то живи људи, оваки исти љ 
мена.</p> <pb n="562" /> <p>Сад су били сви на окупу и то махом окружни начелници, тек по где г 
 речима.</p> <p>Мање више гости су били сви у једнаком стању.{S} Чак и сам доктор није био ни м 
је ми нико крив!{S} Лепо су ми говорили сви који су га познавали...{S} Али ја луда!...{S} Ако ћ 
та мисао.{S} Али при свакој тој помисли сви његови осећаји бунили су се против таквог стања и с 
 n="684" /> у ствари то су људи које ми сви познајемо, с којима се често виђамо, и за које поси 
<hi>Токсикологија</hi>. — Ту су описани сви отрови за које се данас зна, па ипак ту нећете наћи 
ним ходницима ташмаденским — а међу тим сви ови људи тврде да се он има већ 50 часова ни с мест 
— Та то за бога није могуће.{S} Зар сан сви они чудни и страшни догађаји који су се тако живо у 
 покуша да окрене ствар на шалу.{S} Као сви малодушни људи, он је осећао потребу, да се извуче  
но.{S} Вели „ако је под морање, ми ћемо сви с драге воље доћи“ а ја нисам хтео, молим покорно,  
амо <hi>екватор</hi> и доказивао да смо сви ми, па и сам наш владалац управо ништа спрам тог ек 
7" /> <p>— Боже, господине, па овде смо сви своји! - примети он кад га ађутант окрупни крупним  
 нас, где се сви знамо у главу, где смо сви до јуче били једнаки и сви се сећамо како је изглед 
м отворено шта мислим, бар овде где смо сви своји, и где се немам чега бојати!{S} Па што је то  
и дом </l> <l>Викни само, кнеже, ми смо сви с тобом.</l> </quote> <p>На школској згради био је  
ици имали да се крећу.{S} Но опет за то сви ти савети сводили су се у главноме на ово:{S} Кнез  
ти, истински бити зао и неваљао?{S} Зар сви кнежеви поступци нису пре обичне младићске лудорије 
угој странци; викаће на нас, али ће нас сви примати, — чак ће нас и тражити, рачунаће нас за по 
примера на вама самима.{S} Ви сте данас сви окружни начелници, и колико вајде може бити од вас  
та је династија, да на њена леђа падају сви ударци народног незадовољства, јер се вели да се зб 
огањ у срцу нашем, огањ на коме кључају сви сокови организма, а на том сунчаном жару прекувана, 
у.{S} За тим је продужио казивати да су сви ту, да их је прешло два чамца, да су други остали д 
деље по повратку из Звониграда, куда су сви начелници ишли новом министру на подворење, орловач 
роз сузе понављао — Шта ја могу, кад су сви навалили?{S} Зар сам ја крив, ја ево само тебе воли 
 ком, то да иде сама по кола.{S} Кад су сви моји разлози остали узалудни, ја извадим револвер,  
 дизала осниска двокатница, на којој су сви прозори били јасно осветљени, а средњи прозори на г 
 като је цела његова грађевина, како су сви планови његови засновани на ровитом и клизавом земљ 
 ствар сувише неприлична за њега, одмах сви одговарају. „Зар г. Врбавац; један пуковник, намесн 
 други до мајмун, за којим доиста одмах сви и потрче.</p> <p>Мајмун је био у авлији на клупи и  
ао да јавно призна оно што у ствари <hi>сви практикују</hi> — њега би затрпали камењем.</p> <p> 
 молитве и гомиле тужна, плачна народа, свију редова.{S} Тело покојниково окићено је около цвећ 
во не говорим себе ради, но тебе, мене, свију нас ради — говорила је Софија.</p> <pb n="402" /> 
да може у згодном тренутку постати вођа свију угнетених народа балканских и повести их на зајед 
ла — али чему?{S} Како? од кога?{S} Иза свију ових питања била је само нејасна магла, у којој н 
је преслава, света подолазило, боже, са свију страна, као ово сад.{S} Јело се, пило и веселило, 
ијатан мирис свежа пролећна сена.{S} Са свију страна чуло се звучно врускање зоби; то коњи свој 
 чашом у руци да некоме наздрави.{S} Са свију страна диже се жагор.{S} Усклици се укрстише: „Пс 
угла, доста широка равница, окружена са свију страна, као какав горостасни амфитеатаор, џиновск 
ај узбуркани град, и убрзо га застре са свију страна својим провидљивим, црним велом, а од уста 
ило ни онога склопа планинског, који са свију страна заклања небо и чисто належе на човека и гу 
кочили, и по Ралеки су сипали ударци са свију страна.{S} Беше притрчао и срески пандур; Ралека  
> <p>— За што?</p> <p>- Опкољени смо са свију страна, господару!{S} Дигнуто је у потеру седам с 
у, да га таласи опасности запљускују са свију страна, али да он ипак може мирно спавати, докле  
о и у многобројним изјавама, које су са свију страна из унутрашњости земље стигле на Његову Све 
пша, о чијим су врлинама била пуна уста свију Звониграђана, испили су први пехар своје младе и  
on" /> <p>Русија је природна заштитница свију балканских народа и свију малених државица.{S} Мл 
ари.{S} И поред све вике научара, поред свију њиних заклетава и уверавања, још ни до данас није 
било ми је као да сам у паклу.{S} Поред свију мука, које сам и иначе имао, сад ме спопаде и нек 
 и шта се збива око мене?!{S} Али поред свију мојих напора, ја сам, како рекох, сазнао само тол 
лан!{S} Прво га усамити, одвојити га од свију, пробудити у њему неповерење спрам свију и сваког 
 опет долетали одломци.... „сретнија од свију“.... „намесити свету колача“... „прота, начелник, 
тољава болове, односи тугу и избавља од свију недугова.{S} Ношени на бурним таласима живота, чу 
 би уједно и грознија по последицама од свију досадашњих.</p> <p>„Тако на прилику они раде да с 
 послова.</p> <p>Али мимо све и више од свију био је одликован први намесник — Врбавац.{S} Он ј 
} Шта више, ти можеш бити још и гори од свију предака твојих, јер ниси провео детињство у народ 
ј пробуђене радозналости био је јачи од свију других.</p> <p>Ишле су брзо.{S} После два три мин 
ен у наслоњачу.{S} Био сам ослобођен од свију стега и веза, а преда мном је стајала некаква људ 
та заједничко са животом.{S} Одрешен од свију интереса, који човека вежу за овај свет, на мој г 
колеба, тога просто — склоне!</p> <p>Од свију ових прича нешто је било истинито, али, као обичн 
а!{S} Живео!{S} Ура!{S} Ура!“</p> <p>Од свију гласова најјаче се чула силна, крупна гласина нач 
о моја је снага била џиновска — као код свију лудака.</p> <p>Показујући главом на Лепшу.{S} Мут 
 је као лето у кошници.{S} Отмене особе свију звања и положаја сновале су туда непрестано, неко 
 после подне, обогатила своје познавање свију звониградских сплетака.{S} Колико је онако на пам 
} Ова ситна запиткивања и ово спомињање свију помесних прилика, које су само ондашњим људима мо 
јбољи људи на свету из свију земаља, из свију народа, а то се нашао да не верујеш!{S} И шта смо 
одмах је наређено да се дигне потера из свију околних села.{S} Овога часа издао сам последњу на 
ка канала, у који се стиче нечистота из свију варошких нужника, али за то своје „хуљење“ млади  
 бити, али ми ћемо победоносно изаћи из свију тешкоћа.{S} Време и стрпљење биће наши савезници. 
е живљи.{S} Гомиле света извирале су из свију улица.{S} Овде, онде већ се чула свирка и песма.{ 
ватор признају најбољи људи на свету из свију земаља, из свију народа, а то се нашао да не веру 
на заштитница свију балканских народа и свију малених државица.{S} Младоме кнезу Мутимиру предс 
S} Остављајући праведној признателности свију наши саотечественика да оцене превелики губитак,  
крет његов, био је пун неповерења спрам свију и свакога, само је његов пашанац тадашњи министар 
вију, пробудити у њему неповерење спрам свију и свакога, наговорити га да разагна од себе све и 
свој дом може главу разбити.</p> <p>Сем свију других припрема било је решено још и „онако у опш 
/p> <p>У тим натписима одано грађанство свију редова исказивало је своју приврженост династији, 
још јуче били вољни да се јавно одрекну свију начела и ако хоћете и целе прошлости своје, охраб 
раву вредност.....</p> <p>Овај се човек свикао још израна да не преза ни од чега.{S} Њему су би 
анку жицу.{S} Још од малена кнез је био свикао да радо слуша оцене појединих људи.{S} Волео је  
 <pb n="52" /> Она се од рана детињства свикла на све суровости живота и схватала је свет веома 
одишња служба држави и њеним интересима свикла ме да будем хладан спрам многих ствари, од којих 
> они, које су они још из ране младости свикли да гледају као ниже од себе.{S} То је дакле нека 
, да се с кнезом што боље зблизи, да га свикне на поверљиве разговоре, где би отворено и искрен 
{S} Свет је имао времена да се поступно свикне на смрт ђенералову.{S} С почетка се пронео само  
и су се веома згодно стекле да га на то свикнемо још одмах с почетка.{S} Док је био малолетан,  
ени, то ће вам веома добро чинити да се свикнете слушати заповести господареве.{S} Пробајте сам 
иславе.{S} Вама је веома потребно да се свикнете понова на улогу да имате једнога свог господар 
распознају бар најближу околину.</p> <p>Свикнуте на јаку светлост у колеби, њине зенице тек су  
аљине да се увере да ли је баш истинска свила и кадива.</p> <pb n="223" /> <p>- Тако бих ти се  
} Хоћу да реновирам мали салон.{S} Жута свила!{S} Све ће бити од жуте свиле.{S} И <hi>брату</hi 
.{S} Жута свила!{S} Све ће бити од жуте свиле.{S} И <hi>брату</hi> сам показивала; и њему се до 
оју срећу!{S} Ја баш нећу с тога понети свиле и кадиве.{S} А ти кад не умеш — ко ти је крив?{S} 
 пусти, или управо спусти је на укусан, свилени диван, и прошапута:</p> <p>„Ту смо!{S} После до 
 ту до румене зоре извија својим меким, свиленим гласом најлепше и најслађе песме љубави, док с 
р; на њу силази весели славуљ да својом свиленом песмицом прослави лепоту њену, али око ње се п 
а, увијена у огртач, прекриљена великом свиленом марамом, која јој је покривала целу главу и па 
 огртач, а преко главе пребацила велику свилену мараму од чипака.{S} Не ћемо дизати ту мараму д 
!{S} Шушти ова ђида сва у само-самцитој свили и кадиви, а три нишке дуката спустиле се довде.{S 
а не би махне нашла....{S} Обућиће те у свилу и кадиву; у злато ће те оковати...</p> <p>— Видим 
исти мах и племенито и дивљачко, а нада свим ширио се израз неодољиве, безмерне енергије.{S} Ин 
ано, накривљено прошће.</p> <p>Али нада свим царује свеопште, непрекидно, једноставно зеленило. 
 утешени и помирени....{S} Она се клела свим на свету, да је навлаш дошла да хвата њега, а он ј 
то на друму.{S} У дипломацији, веле, са свим је друкчије.{S} Ту кажу много је што шта слободно. 
азлагати, како је он као млад човек, са свим природно, своје време у Паризу употребио онако, ка 
красну, сочну и свежу траву, да Жика са свим озбиљно примети: како му је чисто жао што није во, 
е да збацим ову марамчину — рече она са свим другим, много јаснијим и много оштријим гласом, но 
не укочености и неповерљива устезања са свим је нестало.{S} Бар Враничићу се тако учинило и он  
о Милоје, кад је био договор да дође са свим други човек.{S} Истина Милоје је после објаснио ка 
15" /> <p>— Све је добро; крвоток је са свим уредан, дисање правилно и равномерно; око почиње р 
путу у Париз.{S} Најпосле говорио је са свим отворено.</p> <p>— Ваљда не мислиш, да сам за врем 
оворио:</p> <p>„Па наравно!{S} То је са свим природно!{S} Такав дедак, као што је он, зар може  
p> <p>Ноћ је била без месеца, али не са свим мрачна.{S} Предмети се нису могли јасно видети, ал 
м Милојевим причањем; пређашње сумње са свим је нестало и сељаци су изгледали <pb n="551" /> та 
квом манастиру! — и Мутимир јој поче са свим цинички разлагати, како је он као млад човек, са с 
 тога, што је не познају.{S} Како би са свим друкчији били људи, кад би могли из смрти погледат 
ђали једни.{S} Други су опет причали са свим друкчије.</p> <p>Аустрински цар нудио нашега кнеза 
а „г. министар изволели су изгледати са свим друкчије.“</p> <p>Покојни ђенерал Врбавац и Растис 
ја, и њему се учини као да су сељаци са свим умирени и разуверени овим Милојевим причањем; пређ 
стислав,</p> <p>— Па има право, тако са свим просто!{S} Она је сама лепо рекла: што не дамо ми, 
ешто тако јесте.{S} Али то је испало са свим како не треба.{S} То нико није хтео.{S} Ту моје пр 
е атове, пастуве и бикове, а пуштамо са свим слободно и мирно да читав низ кретена, богаља, бле 
агибе, најпосле долазила да се скоро са свим заустави, Мона би јој лаким, еластичним отискивање 
ађоше на сокак, који је кнез Мутимир са свим добро познавао.{S} То је била гробљанска улица.{S} 
 дешавало да кроз чаршију бруји глас са свим друкчије природе.{S} Тако се у последње време два  
<p>- Па зар је с тога мој Никица већ са свим пропао, крајње покварен и изгубљен човек, о чијој  
 слика дошла је ту у ђенералову собу са свим случајно, и ту је стајала одавно, нити је ђенерал  
 мало, и он би већ поднео чашу кнезу са свим под нос, да га у тај мах неко не ухвати за тур и т 
 и госпођа Софија, само што су на њу са свим друкчији утисак учинила сва ова државничка мудрова 
ати и дисати.</p> <p>И заиста, он чу са свим јасно и разговетно, како испод њега у гробници нек 
еси династије морају сада овде бити над свим осталим обзирима.{S} Ђенерал је био опасан такмац  
о је своју памет и своју савест и он је свим тим трговао.{S} Она је имала само своју лепоту; па 
Радована узе на страну и уверавао их је свим на свету да је учинио све што треба и да је девојк 
нађе. </p> <p>Црна прилика заклињала се свим на свету да за вас нема никакве опасности; сва је  
не даде јој ни осолити.{S} Заклињући се свим на свету, како је то ту близу и како ће оне то за  
м усклицима, а многи су после уверавали свим на свету, <pb n="9" /> да су својим очима видели,  
иди апсолутно ништа, и ми би се заклели свим на свету, да ту ништа и нема, а овамо, кад ту капљ 
лишне, нејасне одговоре.</p> <p>Расрђен свим тим, доктор најзад подвикне: шта значи ово увијање 
ејство може се постићи многим отровима, свима тако званим отровима алкалоидима — но за то је по 
 подручност, све је то био његов народ, свима је њима он заповедао.{S} Поглед му се оте далеко  
 — А све ја ово моје, све је пода мном, свима ја заповедам и за све ја одговарам.{S} Ето јуче,  
мено намесништво „најозбиљније заповеда свима властима и најживље саветује и препоручује свему  
дешених да се и ноћу могу читати.{S} На свима угловима улица и на многим прозорима спремљени су 
<p>На ходнику, на великој дворани, и на свима собама у којима су до мало час били гости Врбавче 
лађе, интелигенте снаге и завадио је са свима самосталнијим елементима у земљи.</p> <p>Растисла 
у руском, колико кнежевој познатости са свима тим стварима. — Свакако то су ваљда ретки изузетц 
исар у том срезу, Срећко се познавао са свима угледнијим људима, а Крсмановој кући (Павином оду 
ом, чак са својим секретаром, управо са свима младим образованијим људима, који су се ту нашли. 
ст; она је оличено доброчинство, богата свима врлинама.{S} Али оно чиме је она истински велика, 
мах да се закључаном депешом изда налог свима околним капетанима да пазе на таква младића, и ко 
 народ стоји у томе куд и камо више над свима суседима својим.{S} Ма како да је наш свет сладос 
ке природе.{S} Свој узвишен положај над свима другим грађанима у држави, владаоци плаћају скупо 
ашој странци дати несумњиву превагу над свима другим странкама.{S} То ће убрзо пресећи и честе  
ш.{S} Власт кроз сва времена, власт под свима министрима, <pb n="569" /> власт у свима околност 
е, за спекуланте, најамнике, који служе свима странкама, али док они буду пливали у илузији да  
 врши претрес један капетан противно је свима појмовима о војничкој части и субординацији.“</p> 
 и шта ли му је требало? — То је питање свима лебдило на уснама, но Враничић проговори први.</p 
 млада кад се доведе у кућу, од милоште свима укућанима надене нова имена, и ни једно, па ни де 
аграда и унапређења, у свима струкама и свима редовима чиновничким.{S} Растислав је ушао у ново 
борба.{S} Учитељ је био вештији књизи и свима књижевним стварима, па је гледао сваком приликом  
љуба сматра да је у праву да се послужи свима средствима“ — рече ми овај човек, и ја сам ову ре 
ти да наши људи увек очувају власт, при свима тим променама — то је питање на које има толико о 
јој се дала прилика да се једном освети свима тим чедним и поштеним женама, што су се толико на 
 њом те вечери, што је одмах пало у очи свима присутним гостима.{S} Сутрадан већ се о томе шапу 
е на снагу, о, не бојте се; вратиће вам свима мило за драго!</p> <pb n="397" /> <p>— Добро, доб 
еду време пријатно, изричући свој суд о свима дневним догађајима.{S} Ти женски састанци — то су 
че о незгодној прошлости њеној, као и о свима другим прошлим и садашњим гресима, почеле су бива 
говори, казивања, па и препирке скоро о свима најважнијим дневним питањима.{S} Подељена у гомил 
ислава и Ратка развио се дуг разговор о свима потребним мерама, које ваља предузети да се од кн 
иловање? — у опште, кнез се интересовао свима ситницама које су се тицале Лепше.{S} Но кад он п 
нску линију, у то име ђенерал је гледао свима средствима да се популарише код народа, у то име  
евљеве речи (дебели господин био јо, по свима службеним документима, законити супруг госпође Мо 
ра, другог, трећег — сви се буне.{S} По свима знацима као рекло би се да је код госпође било не 
ажевскога достојанства и обзнањујући то свима властима и целом народу....“</p> <p>Даље се у про 
 у маху наступа укрућеност (парализа) у свима деловима тела; мишићи као да се окамене и човек н 
а било је много награда и унапређења, у свима струкама и свима редовима чиновничким.{S} Растисл 
љскнх планина — те исте ноћи, велимо, у свима околним селима, и с ове и с оне стране планине, в 
 је горко пребацивао Растиславу да се у свима државнима пословима руководи само једном једином  
еленичког убиства оживе опет пред њом у свима појединостима и у свем ужасу своме.</p> <p>Каји с 
дских отмених кругова и рало је виђан у свима одличним кућама.{S} Од кад је кнез Мутимир постао 
вима министрима, <pb n="569" /> власт у свима околностима, власт дању, власт ноћу — ето ту је с 
зазвао је с почетка голему узрујаност у свима чиновничким редовима.{S} Сви су се бојали великих 
је кнез — а данас им треба устав!...{S} Свињари, неписмени свињари, а хоће парламенат, као енгл 
м треба устав!...{S} Свињари, неписмени свињари, а хоће парламенат, као енглески лордови!...{S} 
осанића гледао је с презирањем.</p> <p>„Свињари, као и сам што сам.{S} Одлучност једнога претка 
ово је поп Стево, поп Стево Џиброња, из Свињарице.{S} А ово је поп из Лојана, поп... поп... поп 
у, где је сури соко балканиски први пут свио своје јуначко гнездо слободе и независности, понос 
е било управо три кола: једноме свирала свирајка, другоме цигани, а у трећем је дрњокао гајдаш. 
} Арсенијева вамилија одведе жену кући, свирајке престадоше, цело се весеље поквари и свет се п 
 кнеза, цигани умукоше, умуче и онај са свирајком и њихна кола престадоше, само је још гајдаш с 
вим приликама обично бива.{S} Музика је свирала, певачи су певали, свет је викао „ура, живео!“, 
пољани је било управо три кола: једноме свирала свирајка, другоме цигани, а у трећем је дрњокао 
ну на ту страну.{S} Банда је непрестано свирала кнежеву химну.{S} Музика је ишла напред, а за њ 
својим извештајима из унутрашњости буду свирали, тако ће он амо у Звониграду играти.{S} Са тих  
ко гркој судбини својој.</p> <p>Међутим свирепи домаћин није више био вочиће да му пођу, зли да 
екам достојну казну.{S} Но како би било свирепо да сестра својеручно казни брата свога, предлаж 
 свију улица.{S} Овде, онде већ се чула свирка и песма.{S} Уз радосне усклике и довикивања, прљ 
 преплашен.{S} Ми опет овамо на пољу да свиснемо што не знамо шта је.{S} Обиснемо око оних што  
ечаније примљен.</p> <p>И кнез и његова свита одсели су у староме дворцу, где је било места за  
анастирски старешина.{S} Даље се низала свита кнежева, прешарана овде онде угледнијим личностим 
 ишао је г. Растислав, а за овим остала свита.</p> <p>Чим се кнез указа, начелник Вујадин окрет 
. —</p> <p>Око 8 часова кренула се цела свита.{S} Сем обичне пратње кнежеве, сад се беше придру 
 кнез био послужен; послужена је и цела свита.{S} Кнез је највише разговарао с командантом месн 
да се одморе.</p> <p>Већ је било почело свитати.{S} Ноћне тмине све су се дубље повлачиле у вис 
p>Гостију је било много.{S} Сем кнежеве свите било је још преко 50 одличних грађана и чиновника 
т доцније, брзе кочије кнежеве, са свом свитом, летеле су друмом као лаки вихор.</p> <milestone 
з дворане, праћен <pb n="185" /> својом свитом и громовитим узвиком присутних гостију: „Ура!{S} 
 сељаци, у опште сви што нису спадали у свиту кнежеву.{S} Обед је завршен шампањцем, а људи из  
 има један Добри,</l> <l>Што је јачи од свих вас,</l> <l>И јачи је од свег злог!</l> <l>Мртваци 
остале што су још тражили по густишу, и свих 7—8 одоше даље вајкајући се и псујући где ди ће на 
 кљеште некакве хладне руке и почеше га свлачити у мрачну јаму, која се на једаред отвори испод 
слав тек беше ушао у своју собу и почео свлачити капут да се умије, кад му момак унесе некакво  
његово место нови министар постави кога свог присталицу, на то се не треба жалити.{S} Вас два т 
икнете понова на улогу да имате једнога свог господара и да се научите вршити његове заповести. 
к, општински одбор уписао је поред тога свог решења о набавци вењера и ове знамените речи:</p>  
ука њима све разиграва груди,</l> <l>Да свог кнеза љубе и кад буду људи.</l> </quote> <p>Овај н 
нека језа, не од страха за себе, већ за свог болесника.</p> <p>— Јеси ли и ти био међу оним бун 
осуђени синови,</l> <l>Кад видимо књаза свог,</l> <l>Ми смо чисто џинови.</l> <l>С тога Боже по 
 своју омиљену тему-што но реч: усео на свог коњића, и сад га је тешко било скренути с пута кој 
глед бацала је час на говорника, час на свог мужа, као да је хтела рећи: „па шта мислите ви ту? 
и велики задатак ослобођења и уједињења свог племена.</p> <p>У тим мислима приђоше већ и обали. 
луд.</l> <l>А народ је слушао господара свог;</l> <l>И хвалио зато Бога великог.</l> <l>И ти ст 
швајцарских универзитета, — скренути са свог историског пута и отићи у анархију.{S} Неколико со 
ске лепоте, толико је још више важан са свог дубоког научно-философског садржаја.</p> <pb n="16 
, одлична особа позната у Звониграду са свог заузимања за женску еманципацију.</p> <p>Друштво с 
илике да се дође у додир „с идолом срца свог,“ па никоме није ни на ум падало да то крсти какви 
тало без своје кочине, многа квочка без свог гнезда, а поремећени су доста и сами мишеви и пацо 
е ствари.{S} Командант на сва уста грди свог министра, вели да је то пијана баба, који није ни  
 му манастира, једном при служби, место свог законитог кнеза помињали Перуна Црнојевића.{S} Отв 
сле „успособио“ да прими <pb n="175" /> свога љубљенога господара, и љубљени господар био је до 
познати своје подручне с <hi>духом</hi> свога министровања.{S} За то су потребни лични састанци 
е наредбе за брз полазак.{S} Кнез дозва свога ађутанта и нареди му да подели гардистима напојни 
 исто наше душевно око са несавршенства свога не опажа, не осећа читав духовни свет и за то га  
!{S} Тешко њему јадном!{S} Нигде никога свога, никога рођеног да га истински пожали, да га искр 
че! јес, ја сам сироче! ја немам никога свога.{S} Ова гадна тичурна чупа ми срце.{S} Што је ко  
ило, кад кнез ту виде најпосле и самога свога министра полиције, господина Кугића.</p> <p>Мутим 
 постарао да у то друштво уведе једнога свога поверљивог човека и од њега је чуо многе ствари.{ 
томе тренутку имала у Балканији једнога свога, колико вернога — толико и лукавога пандура, који 
>госпођа Софија исправи се, она погледа свога мужа право у очи, она заузе положај ратника, који 
кружене породом својим и породом порода свога, децом својом и унучићима и праунучићима својим.{ 
од руке и кришом од мужа исплаћивати за свога Никицу доста знатне суме, само да ствар легне и д 
се Растислав приљубљивао за њега као за свога заштитника.{S} Био је скроман, повучен, чисто пос 
но Врбавац је гледао да има поред кнеза свога поуздана човека; а за друго - Растислав махну рук 
исине....{S} Али ах, откинута од стабла свога она ми мора свенути!</p> <p>Изненађен и збуњен, к 
 нејаке погледати кад изгубите родитеља свога.“</p> <p>Бабо је тако на глас плакао, а стари чич 
 брига да одагна од себе тога спаситеља свога.{S} Каква неблагодарност!{S} И сад се морају изми 
вате залогајем хлеба - Угледајући се на свога славног деду, који је, по народном казивању, увек 
јим убиством, Балканија је данас лишена свога прељубезног владаоца.{S} Остављајући праведној пр 
 један пут изгубила крунисана поглавара свога.</p> <p>Катастрофа је одиграна.{S} Насилно је укл 
које ће њему једнако требати, јер ће са свога раскалашног живота бити једнако у дуговима.{S} Је 
арка, она три човека чисто поскочише са свога легала. „Свршено је!“ рече један.</p> <p>— Боже!  
bSection" /> <p>Хоџа је грдно прошао са свога „упорства.“</p> <p>Његово је житије кратко.{S} Ви 
дусретнут кнез Мутимир, при повратку са свога првог пута по земљи.{S} Параде, церемонијали, поз 
вирепо да сестра својеручно казни брата свога, предлажем да се извршење казне повери твојој бај 
ја, који најпосле отрова и рођенога оца свога, папу Александра VI. (Истина нехотице и случајно, 
 срце врхом перцета из злаћана крилашца свога.</p> <pb n="225" /> <milestone unit="subSection"  
и су част бити позвани на чашу вина код свога новог министра.{S} Тек, пошто су изашли од њега,  
у народа, где се јавља као истински вођ свога племена.{S} Ствар је у кнежевој руци, од њега зав 
а значи.{S} Рад је био да не узнемирује свога господара, а овамо се бојао да се не изложи какво 
> <p>Док је Ратко дарежљиво сипао знаке свога допадања, дотле је она неколико пута нестрпељиво  
> <p>— Ваљда не мислиш, да сам за време свога бављења у Паризу живео у каквом манастиру! — и Му 
50 часова.{S} Паде му на памет да викне свога верног ађутанта Зара.{S} Дочекао га је питањем: „ 
ј први, он се умеша у разговор, прекоре свога другара што се „бенави“ и не каже шта је, па онда 
о по некој команди сваки од њих лати се свога посла.{S} Једна притрча столу и уврну лампу да не 
и ово истинско одушевљење? - упита кнез свога доктора, показујући руком на огромну масу света,  
та не тражи; он је роб своје дужности и свога посла.{S} Ако кнез збиља трпи каква ограничења, о 
 Место тебе он би узео другога; узео би свога човека, и њега би опет имао ко служити.{S} Разлик 
бу, не <pb n="681" /> стојите на висини свога високога позива.{S} На име, били смо извештени да 
За што!{S} За то што сте хтели отровати свога кнеза.{S} А како?{S} Врло просто.{S} Онако исто < 
 на месту револвер.{S} Хтеде зауставити свога вођу да га што упита, али се сети напомене при ул 
анића, који је дошао на престо по смрти свога старога оца, владао неколико година, а за тим био 
ега, свега, свега, да у изобиљу почасти свога љубљенога владара.</p> <p>Кола су летела равним д 
ао о бурној, чудној и славној прошлости свога великога деде.</p> <p>У овом сећању њему се живо  
је био млад, цигло после десетак месеци свога „кнежевања“ кнез Мутимир био је већ прилично сује 
у ову околност, да се користе положајем свога таста.{S} Све своје <pb n="501" /> капитале давал 
двоумице кнез се реши, да узме са собом свога најпоузданијега ађутанта, па да иде.{S} Свакако н 
 у тај исти мах они угледаше пред собом свога витешкога начелника како из све снаге измахује об 
к бела љиљана.{S} Растужен неваљалством свога најмилијега створа — човека — стари бог, једне бл 
е у овој прилици сам добровољно одрекао свога господства и постао прост друг своме послушнику.< 
.{S} Како би било да покушају они преко свога старца, да му набаве новаца.{S} Кнез је сад пунол 
равила, дајући јој лекарску помоћ преко свога рођеног домаћег лекара.</p> <p>— Таква добродушна 
авац је осећао на себи вечито будно око свога друга, и то га је дражило.</p> <p>Све то заоштрав 
аво го, а она узела нове кошуље и одело свога мужа и одела га.</p> <p>Причало се и о некој боле 
га зависи да буде добротвор или злотвор свога народа.{S} У то име тајно му братство шаље хлеб к 
Млада кнежевина Балканија имала је опет свога кнеза. „Краљ је мртав — живео Краљ.“</p> </div> < 
и на непријатеља.{S} Она није гледала у свога мужа; али је очекивала да се он почне извињавати  
подне, полако, бојажљиво улазила у собу свога сина, како га је будила, како се он трзао с осмеј 
аш јединац наследиће неокаљану успомену свога оца.{S} То је милост коју вам чини ваш господар,  
етна старца, да не мора слушати срамоту свога рођенога детета.</p> <p>Боја се загрцну, али он б 
ема право да чини саслушање над савешћу свога потчињеног, он нема право ни да пита каквих си на 
спођа Софија обема рукама стиште мишицу свога мужа и чисто се обеси о њу.</p> <p>-— Молим те, Р 
/> <p>— Али остајући у служби ти служиш свога политичког противника, служиш министра, који је в 
 хвали „свој драги народ“; народ хвали „свога мила господара“; достојно је похваљена <pb n="193 
дерану ногавицу.... а на небу се срушио свод... бежи... бежи...</p> <p>Зајапурен, узнемирен, с  
е или као просту измишљотину, или их је сводила на њихову праву вредност; каква гомилица младих 
е крећу.{S} Но опет за то сви ти савети сводили су се у главноме на ово:{S} Кнез треба да дође  
несанице.{S} По 3—4 ноћи узастопце није сводио очију.</p> <p>Наравно, да се то морало познати и 
а првог савијутка, чкиљила је о каменом своду малена лампица, налик на лампе што се стављају на 
 цвијећа како ћеш чувати чистоту њедара своијех.{S} Дјевојаштво је најљевши урес за женску.{S}  
S} Господин прота је имао своју службу, свој чин, своју науку, имао је своју памет и своју саве 
овек не може да буде сам <pb n="427" /> свој господар.{S} Има особа које тако моћно утичу на св 
 бракови чисто су политичке природе.{S} Свој узвишен положај над свима другим грађанима у држав 
аву и у бео пехар нежна љиљана изригава свој смрдљиви гујски отров мрзости...</p> <p>Све до сад 
 ту ћемо бити комотније. — Мона загледа свој мали бриљантски сахат. — Имамо још читава два часа 
ни пред младим маркизом, набаци на леђа свој јутрењи огртач, упали цигару и узе ходати по соби. 
 без иницијативе и без икакве спреме за свој високи позив.{S} Слепа послушност, то је једина вр 
качи откинуту чипку, а затим се маши за свој огртач, што је стајао ту до ње на столици.{S} Спре 
.{S} Он је на један пут осетио страх за свој мозак — бојао се да не поремети памећу.{S} Та њему 
је балканиско; речи у имену имају свака свој значај, па опет за то име је било чудновато.</p> < 
к“ је без боје (она је непрестано звала свој отров „леком“) ни на шта не мирише, малко је накис 
>Али његова звезда већ је бала достигла свој врхунац, она је била на свом зениту; ту је још сиј 
ије своје право.{S} Госпођа је завршила свој говор тиме, да ће можда то, <pb n="469" /> што се  
чуду — како ди то не падне!{S} Пиза има свој криви тороњ; Орловац је имао свој криви мост.{S} И 
мио.{S} Помињато је да покојни кнез има свој тестаменат, у коме је назначен други наследник, но 
г пудара па до министра свако место има свој значај и своју вредност, ни једно није за презирањ 
као дрва и грађу) и знао их као што зна свој длан, па опет је морао почешће застајати да поглед 
ене ту у уредности умакле — заврши Мона свој говор.</p> <p>— Па зато ја и предлажем и војујем д 
жи, непрестано се окреће и једнако мења свој облик...</p> <p>Она је хтела да што помисли, но а  
вој прилици утицало и једно и друго, па свој говор заврши шаљивом примедбом, како ће се, ако ов 
кнез жустро диже главу и упре у доктора свој помућен, разрогачен поглед, поглед какав се само н 
вече, у затвореним колима да изађе пред свој дворац на жандармску капију, да удари кестеновом а 
ика.{S} После се опет утиша; опет заузе свој миран, хладан положај и рече.</p> <pb n="86" /> <p 
ран.</p> <p>госпођа Софија намештала је свој брош пред великим огледалом.{S} Она не одговори му 
 овом доксату каву је пио.</l> <l>Он је свој род љубио,</l> <l>И с овог доксата му судио.</l> < 
дња пута у Париз.{S} Овда онда вадио је свој велики златан сахат и загледао га, по чему се могл 
</p> <p>- Не, не! — развијао је он даље свој поглед. — У будућност нема право да се узда онај,  
а једанпут му се учини да коњи успорише свој ход.{S} И заиста, после неколико тренутака кола се 
 трошку, чак и штампарију подигло, те и свој лист имају.{S} То је велики успех у данашњим прили 
ве ове младе људе увуче у своју сферу и свој делокруг.{S} Бојао се да то већ нису учинили конзе 
ршив ове речи младић врло званично сави свој бележник, мету га у џеп, поклони се и хтеде поћи.< 
рче од пећи одбијено.{S} Госпођа изрази свој страх са неколико „ју“, све по једну ноту више, а  
за тренутак у сали да загледа у саксији свој красни фикус, који јој од неког доба беше нешто кл 
, а биће ти, ћерко, по памети.{S} Сваки свој ксмет ево овде носи - он куцну Паву прстом по челу 
хајде, не шпекулишете али гледате сваки свој интерес!{S} А ја сам хтела рећи то, да ви нити сте 
сасвим озбиљно тврдио да Лепша има неки свој специфични мирис, који на њега дејствује као опију 
трао је као своју кућу, управо као неки свој мал — с тога му нико није ни замерао на оваком пон 
ет живи од формула.{S} Свак има по неки свој молитвеник, у коме су прибране разне изреке и форм 
шка, на очима целога села месецима носи свој грешни плод — и тек једног дана видате је а она се 
ника разговарају, да ли је боље очувати свој чиновнички положај, па ма се с тога морало малко и 
 енергију, коју је развијала да поврати свој „отети кућни праг,“ <pb n="528" /> како је она то  
> <p>Госпођа Софија није могла довршити свој говор, Растислав је узе за рамена и потискујући је 
цир, <pb n="21" /> који је хтео повести свој батаљон да њиме заузме главну полицију, био је ухв 
прости робови ваши — рече кнез, пратећи свој говор лаким осмејком.</p> <pb n="428" /> <p>— Јес, 
авећи примедбе за игру, час продужујући свој започети разговор.</p> <p>....— У осталом ја тебе  
е и да проведу време пријатно, изричући свој суд о свима дневним догађајима.{S} Ти женски саста 
а, да, кнеже мој, тако је то!“ — заврши свој говор црна <pb n="593" /> прилика, говор, који је  
авања, а случај је хтео да Ратко заврши свој говор баш у тренутку, кад на његовом великом стари 
едена на закла...</p> <p>Хоџа не доврши свој говор.{S} У који мах он изусти пола последње речи, 
исли и не дају му да онако брзо и сврши свој говор, како га је брзо био започео.{S} И доиста, к 
 <pb n="432" /> <p>Кад кнез заврши овај свој узвик, Лепша на један пут осети да ово није обично 
287" /> <p>Кнез Мутимир заустави на њој свој немиран поглед и узе је гледати нетремице.</p> <p> 
рејало сунце балканско — заврши ђенерал свој нападај.</p> <p>Кнез се смешио.{S} Изгледало је ка 
о на владалачкој благодарности зида дом свој, ствара грађевину, под чијим ће развалинама извесн 
 она, показујући тако другарицама редом свој задигнути нос — ене, како ми је леп нос; по некад  
 ја овде? — викну он, показујући прстом свој лик на слици — Шта ћу ја овде?{S} Ја немам ту ника 
томе обичају!{S} Можда је он некад имао свој дубок и важан друштвени значај.{S} Можда је то бил 
а има свој криви тороњ; Орловац је имао свој криви мост.{S} И то је тако трајало скоро четврт в 
 почетка до краја брижљиво прегледа цео свој скројени план, да опроба јачину појединих поставак 
 већ на ногама.{S} Одмах је сваки добио свој посао, па како се главна задаћа састојала у томе,  
, и то ће помоћи - тако је ћата завршио свој говор.{S} Хоџа је ћутећки климао главом.{S} Само ш 
 n="611" /> <p>Кугић још не беше свршио свој говор, кад се из мрака указаше четири човека, обуч 
а глава не би била сигурна, и он би, по свој прилици, морао бежати из земље.{S} Тако је ствар с 
екакав старински обичај румунски.{S} По свој прилици какав остатак још из старих римских времен 
!{S} Обичај у целој јужној Русији, а по свој прилици и у другим крајевима.{S} То је била послед 
 грациозним осмехом на уснама, да је по свој прилици утицало и једно и друго, па свој говор зав 
же шта зна, свака друга приложила је по свој камичак и зграда је била готова, док удариш длан о 
итање: да ли је будан? рече ми да ће по свој прилици бити будан; мало час вели, тражио је воде, 
гостима некакву фотографију, која ће по свој прилици бити слика Перуна Црнојевића.{S} Командант 
инотњега скандала, који је већ пукао по свој околини ићи кроз овај народ и уз неку пратњу било  
га — а да ради нема ко) — заврши доктор свој говор.</p> <p>После се прешло на <hi>шеретлук</hi> 
 своју младост и своју срећу, сав живот свој.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Кнез је стајао нас 
у проучавању отрова посветили цео живот свој.{S} Такви људи, нарочито ако су иначе били колико  
 и младићски заноси, невини, искрени, у свој привидној покварености својој?{S} Никакав истински 
p> <pb n="346" /> <p>Затим се загледа у свој лик на слици и рече чисто зачуђено:</p> <p>- Јесам 
ишао кући.{S} Дошав кући, затворио се у свој кабинет и никога није пуштао све дотле, док му не  
.</p> <p>Чим је Синђа почела уплетати у свој говор кнежево име, Паву прође нека дрхтавица, и шт 
лога — примети Растислав, загледајући у свој сахат, а за тим устаде.</p> <p>— Зар је за вас увр 
октор је одговарао околишно, уплећући у свој одговор похвалу династије и кнежеве личности: како 
, у њој се пробудио матерински осећај у свој свежини и неодољивој снази својој и под утицајем т 
{S} Тек што беше ручао, па се повукао у свој кабинет, да попуши цигару, а можда малко и да дрем 
се кнез Мутимир брзим корацима враћао у свој двор....</p> <p>После по часа кнез и његов саветни 
ошто је и опасност већа да при уласку у свој дом може главу разбити.</p> <p>Сем свију других пр 
 у коме објављује подручном чиновништву свој програм и своје министарске намере и планове.{S} О 
аздан узајамних хваљења.{S} Кнез хвали „свој драги народ“; народ хвали „свога мила господара“;  
и да ли је добро избријан; усука обадва своја пуна брка, а левом ногом непрестано је цупкао, шт 
квих си начела, ни да ти натура некаква своја начела.{S} Но ако се он користи својим положајем  
га блажити и храбрити да он мирно гледа своја посла.{S} Његова безбедност спада у твоју надлежн 
а доласка кнез Мутимир био разасуо нека своја писма и хартије.{S} Лепша је сад механички и не м 
</p> <p>Бадава, главно је кад човек има своја начела! — заврши Пола говор.{S} Док је Пола овако 
ја, француска, а коју је у Балканији на своја плећа узео један једини човек — мисао велике и св 
ion" /> <p>Начелници су се повратили на своја места и последице њихова рада брзо су се почеле ј 
 и тајанствену реч, на коју смрт отвара своја наручија и пушта из њих већ загрљена роба....{S}  
ље савија своје листиће и затвара њедра своја.{S} То је наук и за велика човјека.{S} Научи од ц 
а добро одржани.</p> <p>Кнез Мутимир са своја два пратиоца нађе се сад на уласку Ташмадена.{S}  
 други учевнији људи.{S} По некад је та своја искуства и скупо плаћао.{S} Тако му се једном при 
и мало час ломила против конзервативаца своја најоштрија беседничка копља.</p> <p>Бадава, главн 
 отела“.</p> <p>Ове речи чуо је кнез од своја два мртва заповедника и оне су у њему опет угасил 
ети говор.</p> <p>Два пашанца продужише своја саветовања.{S} Реч дође и на последњу кнежеву љуб 
из недогледних даљина, мајска ноћ разви своја црна крила, и тихо, полако, нечујно, спусти се на 
ас беше тако весео, на један пут рашири своја огромна крила црни дух смрти!</p> <p>Замириса про 
ла дотле, да су уметници морали кварити своја уметничка дела.</p> <p>— У Бечу је недавно подигн 
огодан или Богомдан.{S} Но он не доврши своја размишљања.{S} Њему се на једаред учини, да је уп 
едао у ђенерала, док је овај продужавао своја заносна декламовања.</p> <p>— Видео сам га... њег 
звикну Жика пун радости и диже Перуна у своја наручја, и сад га први пут загледа у лице.{S} Пер 
 га остави слободна и да одавде седне у своја кола.</p> <p>Кнез прими ову понуду, даде знак сво 
 тога је сад и нужно да сви они очувају своја начелничка места.{S} То је прва и најпреча потреб 
</p> <p>— Дивно, рече кнез — ови разуму своја права: они се не даду прекинути.</p> <p>По кнежев 
преда вечном одмору своје уморне кости, своје стогодишње, шупље груди.</p> <p>Овде онде вијуга  
је он као млад човек, са свим природно, своје време у Паризу употребио онако, како би га употре 
ика зачуђено.</p> <p>— Све ћеш чути.{S} Своје добро, богу хвала.{S} Но где је господар?{S} Је л 
падао у узбуђење да пред другим открива своје осећаје.</p> <p>На људе је гледао као на фигуре у 
мо да седи, да чека на готово и да чува своје поштење.{S} Учуваћеш се, док се намери какав шугљ 
гледао га као оно кад нежна мајка гледа своје успавано одојче, гледао га је и мислио, мислио на 
дима, да их придобије <pb n="407" /> за своје кућевне пријатеље.{S} Причало се како је некакав  
е поднела <hi>позитивних</hi> доказа за своје тврђење и ствар је морала бити одложена, о чему с 
асти на ум, да и така места употребе за своје злочиначке заседе.{S} Нужник је био нарочито прип 
та ба, ти, старче, могао желети више за своје дете, но да је у милости код кнеза?{S} Где би њој 
жи каква отровна буба, брже боље савија своје листиће и затвара њедра своја.{S} То је наук и за 
поштења.{S} У туђем паду она је гледала своје рођено уздизање.{S} Годило јој је да види око себ 
илазити.{S} Домаћица је редом испраћала своје госте.{S} Неке је нарочито молила да о Лепши не п 
носу два огромна паука, и туна разапела своје мреже, као што је то случај код мене.</p> <p>Из с 
 је новости, ово после подне, обогатила своје познавање свију звониградских сплетака.{S} Колико 
 светује да ни за тренутак не заборавља своје високе дужности спрам отаџбине, а у скоро ће се ј 
рала бела пена.</p> <p>Кнез викну споља своје ађутанте.{S} Један узе ђенерала под мишке, други  
</p> <p>Зла мисао, као и бесан пас, има своје оштре зубе; и кад их она ком год забије у срце —  
вана „Балканска браћа.“ Ова дружина има своје тајне састанке, њени су чланови многе угледне лич 
.</p> <p>Што је Мона више наваљивала на своје гошће да не претресају Лепшу, то се о Лепши <pb n 
сно ишла, и како би с висине гледала на своје другарице и пућила уста, а како би другарице с чу 
ску ађутантовом доктор се опет врати на своје пређашње место и седе крај кнеза.{S} Баци поглед  
министар?“ — па брже боље сваки трчи на своје место, журно седа за сто и одмах разврће ма какву 
! — рече пуковник, показујући прстом на своје груди и приближив се Растиславу.</p> <p>- Јес, ва 
а осмејкујући се и показујући прстом на своје груди. — Прави доктор!{S} Што ја изоперирам, то ј 
авних послова и да га пустите нека тера своје лудорије, а да га држите у корди тиме, што ће од  
а удовица, у целом-Звониграду чувена са своје ванредне лепоте, као и са отмена понашања, такта  
ече Растислав апатично, не мичући се са своје наслоњаче — моје је мишљење, да нико нема права в 
e> <p>Овај натпис колико је значајан са своје поетске лепоте, толико је још више важан са свог  
н учи једну оваку вашљивицу да не слуша своје старије, да не слуша мене, која сам је подигла од 
, да он за се ништа не тражи; он је роб своје дужности и свога посла.{S} Ако кнез збиља трпи ка 
одупирао, но брзо је попустио, разагнав своје сумње, а намамљен помишљу: како ће овај пут бити  
строфу бар за 24 часа, да доведем у ред своје ствари.</p> <p>-— Не може се одлагати, господине  
ра и најружнија, вазда вам је милија од своје рођене.{S} Јамачно ни ти не ћеш бити бољи у томе. 
ри, да Перун Црнојевић не долази сам од своје главе, но по споразуму и договору царева и по њин 
у.{S} Он прво мора бити „популаран“ код своје околине, код најближих људи: који га окружавају,  
д је кнез цело после подне проводио код своје лепе скорашње пријатељице Лепше.{S} Тада се враћа 
посигурно, да под појасом већ носи плод своје грешне љубави.</p> </div> </body> <back> <div typ 
рао да не мора шкопити и обрезивати ове своје камене људе.{S} То се учинило зазорно чедним Бечл 
о у неколико бити кључ да позна смерове своје рођене владе.{S} Давато му је три дана на промишљ 
е користе положајем свога таста.{S} Све своје <pb n="501" /> капитале давали су тасту на употре 
 уобрази да свет од њега почиње, па све своје прогласи за врлину, а све туђе за порок и грешење 
а.{S} Услед тога он је морао мењати све своје раније наредбе, пошто је рачунао да су противници 
ом припада странци Црнојевића.{S} Многе своје послове Црнојевићи су преко њега вршили.{S} Он им 
 начин кнежева живовања има још и друге своје добре стране — наравно добре само по нужди, јер г 
ђу и даме да у чаши свежа пива расхладе своје румене, а понекад и нарумењене корал-уснице.</p>  
гли би се и упрли на друм зорне погледе своје.{S} Чинило се као да нешто изгледају, као да неко 
е, да га расположи за се и да му покаже своје искрено пријатељство, будећи у њему, мало по мало 
ко је тај високи господин, продужила је своје наваљивање.{S} Окушала је све, пробала је лепим,  
пити.</p> <p>Овај дрзак говор учинио је своје дејство.{S} Влада се потчинила неопходности.{S} Д 
х људи, који на томе раде да она добије своје право.{S} Госпођа је завршила свој говор тиме, да 
а као човек, или да се претвара и крије своје осећаје.{S} Зар то није безумно?{S} И каква је ва 
ене, опре лактове о колена и узе у шаке своје пуно, глатко избријано лице; те стаде распиткиват 
а и верне и поуздане слуге и доглавнике своје.</p> <p>Док је Кугић ово говорио кнез га је гледа 
 сад сматрао као најопасније противнике своје.{S} Дочеци, светковине, гозбе, којима ће кнеза ср 
сти ради су се старати.... сваки струке своје по површности, господину министру, вазда одани и  
м саопштавали и таква решења и закључке своје владе и народ. скупштине, која су имала остати ка 
у.{S} Кад девојке не би друкчије губиле своје девојаштво, оно, што учини један владалац, не би  
ј мери и потпуно неспречено тера и даље своје младићске лудорије.{S} Оне ће га прогутати целога 
ју! — ју, ју, ју, ју!“ изјављујући тиме своје саучешће.{S} Растислав, на против, саслушао је це 
о заљуљано кандило, просу на све стране своје меке посребрене зраке и обасја како непрегледне р 
о оном обичају код Руса, где оцеви жене своје синове веома младе, још као децу од десетак годин 
струје, а намесништво, за четири године своје владавине, направило је од ње баука и страшило за 
> <p>— Класичка Грчка обесмртила је оне своје суграђане, који су умели мртвом камену дати израз 
ати је преко среде.{S} Он склопи око ње своје снажне, младе мишице, као две челичне полуге и ст 
чком јамом; у њу су полагали све уздање своје и од ње су изгледали спасење своје.</p> <mileston 
вила где је, заборавила је и цело стање своје —</p> <p>Но она се брзо трже из тога заноса.{S} Њ 
дање своје и од ње су изгледали спасење своје.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Русија је 
о платно налик на мали чадорић, простре своје сиџаде; крај себе метне тестију с водом и једно ц 
} Волете народ!{S} Па лепо, одреците се своје књажевске плате!{S} На вас једнога ова земља трош 
је засебно име (заборавио сам га) да те своје мађије негују као неку науку и крију је од света  
ст, снага која нам даје средстава да те своје планове извршимо.{S} Па за што онда напуштати вла 
роде, снаго моја!“ и постао чувен са те своје изреке — примети кнез кратко.</p> <p>— Не стоји т 
слабости; треба га пустити нека се у те своје грехе тако заплете и замрси као у стоструку мрежу 
 да копајући очи овој земљи не ископате своје рођене...</p> <p>У тај мах на вратима се зачу куц 
рија овако ванредно са ванредне доброте своје, или је свему узрок ванредно добар апетит, услед  
S} Чувај се, снебивај се, бежи од среће своје... тако ти цео век пропада, не знам за што?...{S} 
оше у очи са необичне висине и крупноће своје.{S} По оделу ове женске као да су припадале радни 
сакрити и закопати дубоко у душу и срце своје, а с поља је све било мирно и глатко.</p> <p>Тако 
ишта не одговори.{S} Чича Милоје натаче своје наочаре, узе писмо у руке, диже га према себи, и, 
авом и само малко, тек приметно развуче своје танке, успијене усне.{S} Кад будете мој муштерија 
; Мутимир и Лепша загрлише се и спојише своје вреле усне у дуг, дуг, неисказано сладак пољубац. 
 је узео да по његовој причи контролише своје памћење, да види да ли је ствар текла онако како  
иски грађани, који часно и савесно врше своје грађанске дужности; од чиновника тражи рад, ред и 
p>Том приликом много је куче остало без своје кочине, многа квочка без свог гнезда, а поремећен 
 звона и грување топова он је изашао из своје престонице, баш у тренутку кад се рано пролетње с 
 о којој је господин говорио, а можда и своје неверовање <pb n="413" /> у мужевљеве речи (дебел 
оље рада, где је сваки имао да покаже и своје личне способности, и своју умешност и своју поузд 
је подручном чиновништву свој програм и своје министарске намере и планове.{S} Он неће гледати  
ао не само капитале својих зетова, но и своје рођене...</p> <p>Све велике државне лицитације; с 
стављају на расположење своју мудрост и своје искуство.{S} Тешко сваком оном владару који, да б 
 је Турчин причао да ти дервиши имају и своје засебно име (заборавио сам га) да те своје мађије 
јамачно био чак у крајњој спаваћој соби своје жене.{S} Тек после двајестак минута ђенерал се вр 
у да упали цигару, а најпосле и да види своје „ново сунце,“ које је дотле само у мраку назирао. 
пао на колена, бацио се ничице на груди своје мајке отаџбине, оросио је искреним сузама и ижљуб 
овде бајаги каква тајна дружина да држи своје скупове?</p> <p>Заре не одговори ништа.{S} Он сам 
ало у њеној глави, госпођа Мона продужи своје жмурење и љушкање, док је међу тим муж развијао д 
 поклопљеном главом на рукама и продужи своје гласно јецање.{S} Кад је бабетина удари, она се и 
 или убију.{S} Командири су пооштравали своје људе да не жале умор, да запну из све снаге — мор 
убоко у себи да држи закопане све мисли своје, и као из закључана ковчега да вади кад му што за 
 најозбиљнијем ризику, само да задовољи своје љубопитство.</p> <p>Радо је хтео да упита кога за 
p>Услед тога Растислав приметно промени своје држање спрам кнеза.{S} Догађаји у Орловцу и Повра 
у једину неодољиву потребу, да испразни своје срце, у коме се било накупило тако много електриц 
се онда стара, да од тога човека начини своје оруђе.{S} Он да смишља, <pb n="337" /> а онај да  
ној свећици, прилепљеној за даску, крпи своје јахаће панталоне.{S} Најбоље му се видело погнуто 
едити што треба, или слободно нека купи своје прње па нека иде.</p> <p>- Ја више не могу а и не 
n="78" /> <p>Растислав је умео да умери своје властољубље у толико што му је обележио међе, кој 
Ова света богомоља</l> <l>Објатије шири своје</l> <l>Кад божији помазаник</l> <l>У њу ступи — о 
равицу у нашем вину, то исто сунце гаси своје пламене зраке и у крви нашој, сипа своју јару у ж 
ћи општем добру, она неће упропашћивати своје рођене чланове, но их дизати, богатити и величати 
оћи ћемо се узајамно.{S} Сваки ће имати своје. <pb n="123" /> А држим да ћемо се лако погодити. 
списима министар никад не може упознати своје подручне с <hi>духом</hi> свога министровања.{S}  
 поноси се тиме као доказом веће памети своје.</p> <p>Говорећи о вери и побожности народној нађ 
вати да избере скупштину која ће донети своје закључке о попуњењу владалачког престола“.</p> <p 
уге поверенике, и ви ћете скупо платити своје рођене погрешке, што нисте од кнеза направили ист 
м овако.{S} Балканија или мора извршити своје уједињење народно, или ће постати жртва грабљивих 
/p> <p>Пијани Ралека не могаде довршити своје погрде.{S} Газда Боја, механџија, механски момци  
ија дипломатским путем успела да очисти своје тврђаве од турских посада.{S} За то га је покојни 
ске лепоте, још кад издамо све слабости своје, онда смо, у најкраћем року, прости робови ваши — 
ју начела и ако хоћете и целе прошлости своје, охрабрени попустљивошћу новога министра, данас с 
се тако морао лишити једне знаменитости своје.</p> <p>Иста је судбина постигла и други један сп 
и Зару да овде сад понова морају метути своје образине, које су уз пут били скинули.{S} У исти  
на ништа друго и не тражи, но да усрећи своје присталице, да им очува или стече високе чиновнич 
мушећи, час отварајући, час затварајући своје живе, немирне очи.{S} Обадва прозора на пространо 
оком, и то пола затвореним, продужујући своје љушкања са затуреном наслоњеном главом.</p> <p>—  
ме је и Балканија учествовала изашиљући своје добровољце браћи у помоћ, која бејаху устала прот 
исао да га је нашао случајно, премећући своје хартије.{S} Начелник почасти непознатог поштоношу 
.{S} То не верујем.</p> <p>Ката се маши своје велике мараме и пребаци је опет преко главе.{S} У 
и, којим је млади кнез требао да заврши своје младићске штудије — он се јави, али место свечана 
министар Врбавац учинио је први покушај своје диктатуре тиме, што је с четом војника и неколико 
е у свачијим устима — тако заврши сељак своје интересно причање.</p> <p>Враничић саслуша сељака 
S} Ако не знаш ништа паметније, ја имам своје име, па ме зови но имену.{S} То грмаљско: „жено!“ 
неће му опростити никакво грешење спрам своје чељади.{S} Спрам равнога — љубоморан је, а спрам  
 Ката зна, — рече она показујући прстом своје чело.</p> <p>Пуковник је саслушао све ово, чисто  
 Једним измахом ноге она га удари врхом своје шиљате ципеле по сред цволике.{S} Она то није хте 
главе).{S} Кнез је без зазора исказивао своје пожуде; он се нарочито обраћао доктору.</p> <p>До 
је, икако је и сам осуђиво и критиковао своје синоћње понашање, и како је тада био добар, благ, 
таш“...{S} И како јој је он тада пружао своје младе, снажне и развијене мишице, грлио је, насла 
мун је био у авлији на клупи и ту лизао своје ноге и руке, умазане сосовима и другим јелима, по 
аша баш на овоме часовнику можда бројао своје последње тренутке живота, ишчекујући бесну руљу б 
репак.</p> <p>Прво се обријао и дотерао своје бакенбарте; за тим је потрошио скоро по акова вод 
 јој је онда наивно и добродушно причао своје младићске лудорије, икако је и сам осуђиво и крит 
Мутимир овако невешто и неуспешно кушао своје прве кораке у љубавним авантурама, земљом је, у њ 
старства примети другу до себе — он ово своје насиље зове саветовањем) опкољен је војском.{S} В 
могла да се очува у селу као девојка до своје осамнајесте године?{S} А, докторе, шта мислиш?{S} 
равао, да је он спрам тога већ предузео своје мере.{S} Старијим грађанима припрећено је да се о 
S} Три дана доцније директор је изгубио своје место, ма да је био и сам чувен <pb n="159" /> ум 
 за буквоглавски поток, који је оставио своје корито, па ударио људима по сред најбољих ливада  
е је сури соко балканиски први пут свио своје јуначко гнездо слободе и независности, поносно гн 
кнез је у више прилика отворено износио своје симпатије за Лепшу.{S} По његовом уверавању то је 
ине „преварене наде.“ Срећко је извршио своје претње.{S} Хоџа је прво свучен у подрум, ту је пр 
на врата отворише; Срећко је био свршио своје песничање с хоџом, он уђе, с усиљеним осмејком на 
 приче, која од неодољиве милоште свако своје дете у наручју удави.</p> <p>У животу често има с 
 обриса прсте, обриса уста, дотера мало своје чекињаве, проседе бркове, па онда полако, на прст 
 добро слуша и никад не адвоцира.“ Цело своје образовање стекао је „по чувењу“, т.ј. слушајући  
то трже.{S} Она на једанпут изгуби цело своје војничко држање и заборави целу своју измајсторис 
ену завесу, и наслонив на хладно стакло своје усијано чело, упре поглед на поље.{S} Пред њом је 
 за претрес и осуду, да и деле узајамно своје мисли и осећаје, да попију белу каву, или ако је  
м орловским погледом мерио лево и десно своје „подручно грађанство“, а његове начелничке груди  
ерал Растислављева кова, — гледај мудро своје рођене интересе и нек су ти они од свега пречи.{S 
та из свију варошких нужника, али за то своје „хуљење“ млади мудраци мал нису кожом платили.</p 
вију Звониграђана, испили су први пехар своје младе и ведре љубавне среће, која их је доцније н 
 два три суседна начелника узећете га у своје руке, сваки од вас послаће му по штогод подозриво 
ло на далеко!...</p> <p>Баба Ката узе у своје сухе, коштуњаве бапске руке лепу, белу ручицу Јел 
је себи око врата; леву њену руку узе у своје две шаке, помилуши је, па је онда притиште на усн 
, да ону, коју држи у наручју, утисне у своје груди, да је стопи са својим срцем, да се с њом с 
а се и сам кнез зачуди, искашља се, и у своје оправдање рече да је јамачно био жедан, а није би 
е разговор пресече.{S} Сваки се удуби у своје рођене мисли.{S} Кнез Мутимир старао се да се сет 
, он се постарао, да фактички прикупи у своје руке сву власт министарску, власт коју има влада, 
начелником, и у неколико га посветити у своје послове, наравно кријући <pb n="654" /> брижљиво  
уњавају једну тужну дужност примајући у своје руке, на основу земаљски закона, власт привремени 
ла, карала га, тепајући му и мешајући у своје материнске нежности поучне прекоре, како је већ в 
он, као с неким чуђењем и упре прстом у своје груди.....</p> <p>— Вас, да, вас!{S} И зашто као  
рећи — растали су се: кнез се повукао у своје одаје, а свет се повратио у град, расплинуо се по 
има малу главобољу, он се упути право у своје одаје.{S} За њим пође доктор и млађи ађутант.{S}  
 је постао министар председник и узео у своје руке управу над војском, постав уједно и министар 
о се бојао горега.</p> <p>Сав потонуо у своје планове и у припрему последња, одсудна ударца, пу 
 се додворе кнезу и да дочепају власт у своје руке.{S} Растислав је био мишљења, да је опасност 
за врат, загрли је и стиште јој главу у своје наручје, па је хтеде тако стегнуту опет обалити н 
пунолетан и примити круну и владавину у своје руке, све то већа загушљивост и омарина осећала с 
н.</p> <p>Познат с њом још из раније (у своје време Срећко је покушавао да ашикује с Павом) он  
 и да би се кнез Мутимир поклонио гробу своје прабабе, решено је било још у напред да се посети 
м гипкошћу и, прекрећући с ноге на ногу своје гојазно тело, удали се.</p> <pb n="294" /> <p>На  
хтев да мушко и женско треба да познаду своје узајамне полне особине и способности пре но што с 
следњу одсудну меру.{S} Он покаже кнезу своје доказе, које је био прикупио против Врбавца, дока 
а упорно, по некад врло озбиљно, играју своје лудачке улоге.</p> <p>Свршетак такве једне комеди 
све даље и даље, као обилне што прелију своје обале па се разлију ао целом обзорју.</p> <p>Исто 
е то с тога, што завереници вешто крију своје трагове.</p> <p>На случај да који од начелника бу 
 је врло често.{S} Ту обично жене трују своје мужеве.{S} То је код Влаха постало као неки обича 
та би хтели ви од њега?{S} Да у почетку своје деветнајесте године буде тако мудар, озбиљан и од 
ије савете, осећала је сад, да у питању своје рођене љубави није имала ни драма памети, и да се 
устила на земљу, да преда вечном одмору своје уморне кости, своје стогодишње, шупље груди.</p>  
е само могло на време стићи, послале су своје депутације да се придруже погребу.{S} Плоча је сп 
еоски Дон Жуан поче износити целу болту своје љубавне поезије, и ту си могао чути подскочица, к 
енерал сахрањен у породичној костурницу своје супруге.{S} Кнез, министри, преставници страних д 
тров куруру („кураре“) у који они умачу своје стреле и трују њиме врхове својих копаља, како би 
 ти проклети спискови обвезника.</p> <p>Своје неинтересовање за ствар о којој је господин говор 
ен је секцијони протокол, где су лекари својеручним потписом утврдили несумњив факт, да је ђене 
у.{S} Но како би било свирепо да сестра својеручно казни брата свога, предлажем да се извршење  
за један обновљен, стари манастир сама „својеручно“ извезла „диван чаршав за часну трпезу,“ как 
> <p>— Боже, господине, па овде смо сви своји! - примети он кад га ађутант окрупни крупним речи 
ворено шта мислим, бар овде где смо сви своји, и где се немам чега бојати!{S} Па што је то стра 
јој пуца брука по селу.{S} А с Павом су своји; баш што и да чују не ће отићи никуд даље; а и он 
<hi>особе</hi>, свака са својим планом, својим рачуном, својом засебном намером, на њега гледај 
и му давао овакав или онакав правац.{S} Својим ненадвим питањима он је често доводио Растислава 
о усудити да га још више слаби и колеба својим међусобним завадама.{S} Осећали су да још један  
ров?</p> <p>Ката је ћутала и гледала га својим хладним, подругљивим погледом.</p> <p>— Збиља, к 
м раменом у точак и безуспешно кушао да својим подупирањем задржи кола.</p> <pb n="419" /> <p>Ј 
оћи, а пуковник Врбавац још је седео за својим писаћим столом.</p> <p>Сад, кад га ми ту затичем 
учак љиљана, и ту до румене зоре извија својим меким, свиленим гласом најлепше и најслађе песме 
о друго од ове женске, која је трговала својим лепим телом.{S} Грешна слабост људска, која ни у 
и, горко је плакао у превишњим висинама својим.{S} Једна његова суза канула је у ову пусту доли 
 ни по дејству своме, ни по последицама својим не да лако пронаћи и обележити; такав отров, од  
томе куд и камо више над свима суседима својим.{S} Ма како да је наш свет сладострасан и склон  
децом својом и унучићима и праунучићима својим.{S} Зар може бити лепше и дирљивије слике од баб 
ите и камените <pb n="222" /> се, очима својим не верујете. „Да л’ је она? да л’ није?“ „Аја! н 
атрао начелнике, како седе непомично на својим столицама у наоколо, а за тим упита оца:</p> <p> 
град, и убрзо га застре са свију страна својим провидљивим, црним велом, а од уста до уста још  
pb n="122" /> збунио га је.{S} Ова жена својим фамилијарним понашањем управо се натурала да се  
вник Врбавац учинио тако што с њима, са својим рођаком, с човеком, који га толико воле, и који  
јес, све су то <hi>особе</hi>, свака са својим планом, својим рачуном, својом засебном намером, 
, потребно је да се млади кнез позна са својим народом.</p> <p>И иначе овај је пут сасвим згодн 
угићу и доктору да изађу, а сам оста са својим ађутантом.{S} Сели су на диван и Заре је морао с 
 увериле су сељаке да је чича Милоје са својим друштвом доиста из оближњега села Брегова, што ј 
да најури.{S} Али на прагу се сретне са својим пашанцем, Растиславом, и чисто се сударише.</p>  
} Ако му сад ласкају и продају му се са својим симпатијама, то је с тога: што им сад у овом тре 
ма, спусти сукњу, престане плести, и са својим овцама стоји мирно крај пута, гледа заједно с њи 
нистар биће у њиној руци, и како они са својим извештајима из унутрашњости буду свирали, тако ћ 
ски скандали, његове свађе у касарни са својим претпостављеним, и, најпосле, његови дугови, где 
у, утисне у своје груди, да је стопи са својим срцем, да се с њом слије у једну нераздвојну цел 
, с млађим и старијим ађутантом, чак са својим секретаром, управо са свима младим образованијим 
вом тренутку потпуно беше изједначио са својим доктором, с млађим и старијим ађутантом, чак са  
 трже натраг, кнез посрте и, заједно са својим драгим теретом паде на кадивени отоман....</p> < 
клони, па, узев доктора под руку, приђе својим колима.</p> <pb n="143" /> <p>Чисто збуњен толик 
 телом.{S} И да није било Жике, који је својим одлучним погледом приковао Милоја за место, он б 
воле, и који је тако вољан да га обаспе својим владалачким милостима!... </p> <p>....{S}Али мож 
ност за ваша дела?{S} И ако се поносите својим радом, као што сте мм увек говорили, <pb n="188" 
ледње куцање чаша, па онда сваки потече својим колима.</p> <p>Растислав је брзо опазио како се  
еђу оним буновницима? — продера се кнез својим страшним, расцепљеним гласом, од кога одјекнуше  
јадин.{S} Он је седео у средини совре и својим орловским погледом мерио лево и десно своје „под 
, без појма о свом узвишеном положају и својим светим владалачким дужностима.{S} То је веома жа 
па какав је да је.{S} Али да кнез не би својим ветропирством штетио озбиљне државне интересе, з 
постоји засебан духовни свет, који живи својим оделитим животом; свет, који ми обично не опажам 
ј.</p> <p>Ушав у предсобље, кнез нареди својим ађутантима да остану ту, а жандармском капетану  
а чуло се звучно врускање зоби; то коњи својим снажним зубима жрвњају крупну суху зоб.{S} По гд 
т шест година тада ћу гледати на ствари својим рођеним очима.“ А чијим очима, молим, гледам сад 
ј је да види око себе и да може назвати својим другама оне, које код публике важе као представн 
ичу Заретову, а још није могао веровати својим рођеним <pb n="629" /> ушима.{S} Шта више вољан  
 оберучке за главу и није хтео веровати својим очима. — Човек, коме је поверена безбедност прес 
белу ручицу Јелину, па је стаде авољити својим рукама и загледати у Јелин прс кажипут, избоден  
а своја начела.{S} Но ако се он користи својим положајем и злоупотреби своју власт, па то ипак  
ост је начелника, и они то могу постићи својим вешто смишљеним извештајима, које ће слати минис 
страсним жељама, и ствар је морала поћи својим обичним током.{S} Било је што обично увек бива.< 
ли што је она јасно знала и целим бићем својим разговетно осећала — то је, да би она за тај јед 
с њим тако слатко ћеретао, као с каквим својим вршњаком.</p> <p>Растислав је био погодио слабу  
, да поднесете оставку заједно са целим својим министарством“ — писао је кнез Мутимир.</p> <p>Р 
сни људи мисле метати у мехуриће на тим својим стрелицама!</p> <p>„Наравно, ту би се могао упот 
 чекмеџе у договору с малолетним слугом својим — дознала је за једно убиство, за један покушај  
светије од старе жене, окружене породом својим и породом порода свога, децом својом и унучићима 
билна доручка, па да га не би стешњавао својим присуством, он, на згодан начин, деликатном пред 
жас, забуна и неред, који је он посејао својим проласком.</p> <p>Као на стотину крила, по целој 
ас десно око кола и непрестано је гутао својим ватреним погледима.</p> <p>Па не само то, она је 
о овај пут, па га одмах сутра дан изнео својим друговима, осталој двојици намесника, као важну  
великог кицоша, који се особито поносио својим крупним, црним брковима, сетила га се како је је 
коловао у полициској вештини и задахнуо својим партиским духом — то су били његови духовни сино 
6 година.{S} Тада ћете гледати на ствар својим рођеним очима, и онда ћете видети да те књиге не 
 веома интересан случај Сава Текелија у својим мемоарима.{S} Путујући за Петроград он преноћи у 
је, досетљивости, хумора и дивне шале у својим песмама и изрекама, као што има наш народ.{S} Ја 
ускога конзулата, дижући несносну вреву својим једнозвучним џивкањем, од кога је одјекивала цел 
"551" /> тако поверљиви, као да су међу својим знанцима и комшијама, с којима се сваки дан саст 
Месец је још у пуном сјају грејао земљу својим хладним зракама; Дунав се беласао у даљини, и ба 
авали свим на свету, <pb n="9" /> да су својим очима видели, како кнез на поздраве одговара сал 
се дизала на све стране.</p> <p>Боја са својима окрете месту где су јутрос оставили кола.{S} Јо 
 позива их да устану из хладних гробова својих.{S} У Звониграду све живо измилело на улице.{S}  
н, да опроба јачину појединих поставака својих, да види да се није где год преварио, рачунајући 
инском часовнику кукавица гласно откука својих дванајест сетних „куку.“</p> <p>И ако је ово сус 
рестоницу Косанића и т. д., иде стопама својих предака и т. д., нада се да ће наћи код народа п 
 но глава државе.{S} Према томе он нема својих личних ствари за које би могао рећи да се не тич 
ије, изгледа као да та опасна секта има својих присталица чак и међу војском.{S} Кнеза ово заис 
је.)</p> <p>Једном речи: млади кнез има својих махна и слабости; треба га пустити нека се у те  
 тај дан запише у ред најсрећнијих дана својих.“</p> <p>Ове речи кнежеве увредиле су Растислава 
гова рођена отаџбина избацује из недара својих.{S} Та он је у њој први пут угледао свет божији, 
вице, овај човек јако је падао у очи са својих танких, припијених усана и тако исто танких, дуг 
ога пашенога.</p> <p>Оба пашанца, поред својих високих службених положаја, интересовали су се ј 
је другога, човека суха и чкољава, а од својих 40 година; намазао га је ту јавно пред скупљеним 
ри их широм и махну руком на једнога од својих ађутаната да уђе унутра; затим му дале мали чели 
 њом је њена усињеница Јела, девојка од својих 19 година...</p> <p>— Баба Ката је сад проводачи 
авлији с леве стране, станује женска од својих 40—50 година, позната под именом „Баба Ката.“ С  
 <p>госпођа Мона била је обична дана од својих 40 година.{S} Смеђа, дугуљастих образа, без икак 
лучајева где нови министри баш траже од својих потчињених да пређу у њихову странку.{S} Шта ту  
ци, војни министар Врбавац тражио је од својих другова да прокламују за кнеза једно дете, некак 
отрудити.{S} Нова династија створиће од својих верних људи и поузданих помоћника нов ред балкан 
и би власт, да покажу како нису гори од својих очева и дедова.{S} У колико се материјални интер 
за кнеза, млади Мутимир био је дечак од својих 14 година; смеђ, пуначак шипарчић, с крупним, бл 
ен некакав кадет, који је, као дечак од својих 19 година, имао несрећу да се нарочито допадне г 
лом Ратка је лако било и слушати; он од својих присталица није тражио ништа, што их доводи у су 
губи снагу, да стари.</p> <p>„Младић од својих 25—6 година, он на један пут с ужасом опажа да њ 
p>„Држим да на толико могу рачунати код својих пријатеља, међу којима си на првом месту ти.{S}  
 умачу своје стреле и трују њиме врхове својих копаља, како би непријатељу нанели што сигурнију 
тадоше сами.{S} Она је гледала у врхове својих рукавица, које је баш тада навлачила.{S} Мутимир 
ачин таст је умножавао не само капитале својих зетова, но и своје рођене...</p> <p>Све велике д 
и.</p> <p>Врбавац беше пошао даље после својих последњих речи, но на овај говор Растислављев он 
о.“ И за ту недељу дана сама општина из својих зграда и авлија и са општинских имања извукла је 
 чисто се упалише од гнева, те су се из својих дупаља сијале као два зажагрена змијина ока.</p> 
цом.{S} Говорила је, како она има већ и својих људи, који на томе раде да она добије своје прав 
истром, а он богме и оставку да да, али својих начела да се не одриче и да не крије шта је. — Р 
би власт помогла да поврате ранији сјај својих домова.</p> <p>За будућност либерала ће све више 
им, а после отерам коме треба да примим својих 300 минџурана.</p> <p>— Не знам само да л’ си са 
ицу, а Растислав се опет беше прихватио својих француских новина.</p> <p>Кнез се прикраде полак 
> <p>Ката је била остара жена, тако око својих 50 година.{S} Висока, црномањаста, дугуљастих, п 
убили голо, топло, меко, ружичасто тело својих конкубина.</p> <p>У првим вековима хришћанске по 
ења, спрему, и целокупну бојну готовост својих трупа, тако је <pb n="133" /> исто Врбавац сад о 
 људима, који туда по пропланцима имају својих трла и колеба.</p> <p>Зашли су дубље у шуму.{S}  
њ. —</p> <p>Кнез је при сваком помицају својих фигура изговарао по нешто, и то махом би понавља 
је већ време, да се једном тргне од тих својих лудорија, а он, умирен, стишан, добар и нежан, п 
је и бесмислено бленуо, гледајући у врх својих ципела.</p> <p>— Хитајте — рече кнез мало после  
 крупнијим чиновницима у <pb n="560" /> својој струци.{S} Једно јутро он предаде своме начелник 
а „озбиљна ствар,“ па да се одмах преда својој неодољивој пожуди, заборављајући за тренутак на  
лава, и он је одмах дао и видљива знака својој срдњи. <pb n="186" /> После подне ваљало је изаћ 
 Далеко њој лепа кућа, па нека она кука својој стрини, а не нама, зашто кад је она једном већ и 
 <p>Баш у тренутку када је госпођа дала својој љуљушки нов покрет, врата на дворани полако се о 
е узнемири, лекар је непомично седео на својој столици, а кад уграби згоду бацио би по који кра 
боже!“, чупкајући живо прстима китку на својој јопни, што је био знак јака узбуђења.</p> <p>Гос 
није ни зашта и да би боље учинио да је својој госпођи уступио министарску столицу.{S} Кнежеву  
су на једном прозору, а затим се окрете својој гошћи.</p> <p>- Драга Лепшо, предајем ти, ево, у 
ве што је водило рачуна о своме имену и својој части, клонило се од г. Моне, која је својом про 
 ови камени људи остали у пуној природи својој, онакви као што су и били!</p> <p>Све ово притво 
сећај у свој свежини и неодољивој снази својој и под утицајем тога осећања госпођа Софија скочи 
мурише, предајући се тако гркој судбини својој.</p> <p>Међутим свирепи домаћин није више био во 
иродни људи и у сразмери према величини својој имали су и све делове тела.{S} Уметник је сматра 
 проговорим неколико речи.{S} Он сврати својој кући, која је ту на друму, а ја продужим шетњу д 
 је то срећа коју човек тражи у срамоти својој.</p> <p>- Па шта ба, ти, старче, могао желети ви 
издавости тела, но и по душевној лепоти својој.{S} За ово годину и неколико месеци, од кад смо  
даџилук и подвођење, али је у прошлости својој имала и нешто страшно.{S} Овде, у овој ствари с  
 искрени, у свој привидној покварености својој?{S} Никакав истински порок не може имати дубока  
} Она је у средини на старачкој столици својој.{S} Све друге главе надмаша њена седа глава, укр 
 да ноћас није ништа о томе причао оној својој булументи — примети Ратко.</p> <p>— А ко зна мож 
је он тако проливен.{S} Он то само оној својој све казује, иначе крије тај као змија ноге.</p>  
е знати кад ли је пре јавио све то оној својој шиндивили, — рече Растислав, пошто је мало поћут 
ош имам нешто мало посла, рече пуковник својој госпођи, и упути се у кабинет за рад.{S} Момак п 
сућа примерака, давало као неки рачун о својој четворогодишњој владавини, наглашујући, да младо 
тво.{S} И данашњи родитељи воде бригу о својој деци, као год и у старо доба; и кад дозру за бра 
ук, управитељици Више Женске Школе, као својој присној пријатељици, наговестила је мало разгове 
} Тешким трудом он се већ беше примакао својој мети, још мало, и он би већ поднео чашу кнезу са 
 свему да је његова старија; не може по својој вољи ни једног официра да аванзује. <pb n="507"  
ах зауздава властољубље, иначе он би по својој властољубивости био просто ужасан, само кад би и 
е подне провео је код куће, ходајући по својој соби.</p> <p>Кад му пред мрак дотрча војник с ко 
ине, које раде на буни и преврату.{S} У својој борби против власти ти су се људи до сад служили 
у је госпођа Мона десетак дана држала у својој кући, док није прездравила, дајући јој лекарску  
 кола и после четврт часа она је била у својој ниској, а сад већ и запуштеној собици код баба К 
е.{S} Испитивао га је редом и дете је у својој наивности све казивало, шарајући говор занимљиви 
каква је нужда вама да држите шпијуне у својој кући.{S} Бар један намесник не мора то чинити.</ 
 спаса.{S} Министар председник држаће у својој руци крајеве те мреже, по потреби ће их притезат 
ио и шта је радио човек који сад пише у својој титули „па милости <pb n="18" /> божјој“ — код н 
> <p>— Да човек не може бити миран ни у својој рођеној кући!{S} И ту надзор, и ту шпијунажа — д 
д одмах, у први сумрак.{S} Он ће бити у својој соби, ено у оном одељку — доктор показа руком на 
о право у очи, њену руку још је држао у својој, и ова старачка рука сад се на један пут загреја 
 је кнез Мутимир поломио и развашарио у својој љубавној битци, из сале се чула шкрипа кнежевих  
и у отачбину.{S} Наравно, он је носио у својој моћној десници буктињу слободе, која је имала да 
чу на своју околину, да све потчињавају својој вољи, и ту здрави и читави људи раде после као л 
свака са својим планом, својим рачуном, својом засебном намером, на њега гледају или као на гос 
далио из дворане, праћен <pb n="185" /> својом свитом и громовитим узвиком присутних гостију: „ 
и лептир; на њу силази весели славуљ да својом свиленом песмицом прослави лепоту њену, али око  
а, што се, у сладосном заносу, уљуљкана својом рођеном песмом, њиха на грани, или јури кроз неи 
овако:</p> <p>„Његова Светлост, праћена својом породицом, адјутантом и једним само момком изишл 
о је Лепша.{S} Она — Мона — не парадира својом чедношћу, ал опет за то она би могла показати ка 
 народни прваци учинили и са собом и са својом правом династијом.{S} И не био, чича Степо, ја Б 
тек сад отвара самосталну радњу, али са својом вредноћом и <hi>учтивошћу</hi> мора далеко дотер 
 Каја.</p> <p>Кнез је хтео да говори са својом рођаком сроднички и срдачно.</p> <p>— Тренутци с 
...</p> <p>Сељак застаде за тренутак са својом причом, отпљуну на страну, обриса се рукавом па  
да Боја Крсманов седео је под шатром са својом љубимицом снајом Анђелијом, кад оближњем столу п 
ст само у томе, да Растислав и Ратко са својом дружином опет не дођу у милост код кнеза. — То б 
ониградски нашао на подозривом месту са својом рођеном госпођом.{S} Отишао подводници он, а то  
лоја и катрана који грађанин спали пред својом кућом, у толико је топлија његова оданост престо 
ј части, клонило се од г. Моне, која је својом прошлошћу и својом страсном наклоношћу спрам леп 
оше сами.{S} Она је ћутала и хладила се својом лепезом.{S} Кнез устаде, приђе госпођи и намести 
 од г. Моне, која је својом прошлошћу и својом страсном наклоношћу спрам лепих младих људи била 
се ваљају по прашини у коју она неће ни својом ципелом да згази.{S} Она је осећала неко демонск 
ти у медецини, но он, доктор, пошто они својом изврсношћу, као дивно печење, много више доприно 
лужитеља и да се не сме нигде послужити својом кнежевском влашћу као и то да доцније неће никог 
ом, где се тако често сиграо, прскајући својом великом штрцаљком чак тамо, до по авлије.{S} Мом 
сам сазнао ту неопходност.{S} Он је сам својом руком испио отров, који је за ме био спремљен.</ 
 ти за сваку длаку његову јамчиш главом својом.{S} Устежући се, скоро и нехотице, ти ћеш му рећ 
вај младић и како гадан изгледа са овом својом, на памет наученим улогом, коју су му други мету 
ом својим и породом порода свога, децом својом и унучићима и праунучићима својим.{S} Зар може б 
и и погибели не само оно што је он звао својом „великом мисијом,“ но и саму главу своју.{S} Јер 
.</p> <p>Ствар коју је г. мајор називао својом проклетињом, састојала се у овоме.{S} Рукујући н 
ра се Мона, и што год може лупи о патос својом малом, округластом ножицом, утегнутом у плитке ц 
них ситница, које тако лепо красе одају својом разноликошћу.</p> <p>— Све је ово од њега, ово с 
ба, којој и сам политички припада, наћи својске потпоре.</p> <p>Док је Растислав у лепим, одабр 
ложени људи, пуни снаге и добре воље, а својски подгрејани старом румеником и шампањцем, а можд 
те молио немој заборавити.{S} Заузми се својски.{S} Нека кнез само спомене војном министру.{S}  
чбу против ње, заједнички је дочепају и својски је излупају, па се онда узму под руку и оду кућ 
емену, — с тога те молим, жено, настани својски. —</p> <p>Но госпођа му недаде да доврши.{S} Он 
а побуда амо довела, онда помогните нам својски бар до краја.{S} Ова је ствар врло озбиљна и ја 
хна кола престадоше, само је још гајдаш својски дувао — Сав <pb n="210" /> црвен, с погнутом гл 
> <p>— Мрзи, мрзи, мрзи!{S} И кад будеш својски, страсно и јуначки мрзио, онда ћеш достићи...{S 
азивало је своју приврженост династији, своју љубав спрам младога кнеза.{S} Негде је описивана  
н прота је имао своју службу, свој чин, своју науку, имао је своју памет и своју савест и он је 
ко је дошао и сад на ову светковину.{S} Своју „престоницу“ био је подигао доле испод манастира  
ар нудио нашега кнеза Мутимира да му да своју ћерку, али прво наш кнез да се потпише како прима 
о, и затури главу назад да боље погледа своју жену, која се беше припила уз њега.</p> <p>— Шта  
ворове</hi>“ (како он вељаше у шали) за своју душицу. </p> <p>Истина, Синђа је била Пави рођена 
мрачну и ровиту.{S} Кугић је сматрао за своју доглавничку дужност да све те извештаје подноси к 
Лепша и вештим покретом склони од кнеза своју белу, лепу, разголићену руку.</p> <pb n="429" />  
шајкачу — заврши Жика бацив пред сељака своју нову јагњећу шубару.</p> <p>Сељак покорно пружи к 
дао у њу зачуђено, док је она намештала своју мараму. — „Ама молим вас“ рече он сад.</p> <p>— Н 
нисам ни имао мајке.{S} Би ли ти волела своју мајку да те је малу одбацила од себе и пратила те 
ужност спрам земље, која ми је поверила своју судбину Ствар је пропала.{S} Питање је шта настај 
ска кћи; па замишљала како би наместила своју собу, онда јој је овако нешто излазило пред очи.{ 
 гавран боју нашем грожђу, које оставља своју жеравицу у нашем вину, то исто сунце гаси своје п 
ки конзервативци, да придобију кнеза на своју руку, а Растиславу да поткопају углед и поверење, 
ледај жене! — Растислав показа руком на своју госпођу — Министар полиције!{S} Е, мој пашо (Они  
 Мутимир био је већ прилично сујетан на своју владалачку титулу.{S} Кад би му силом отргнули ње 
subSection" /> <p>Кнез је био наишао на своју омиљену тему-што но реч: усео на свог коњића, и с 
вне суме, како би опет дошао редовно на своју плату.</p> <pb n="415" /> <p>— Ствар је замашна — 
.{S} Има особа које тако моћно утичу на своју околину, да све потчињавају својој вољи, и ту здр 
и на румено, мирисно лишће њено наслања своју хладну, гадну пљоснату главу.{S} Мали цвијетак ка 
зу несигурним корацима и извади из џепа своју белу намирисану мараму да убрише кнежеву униформу 
воје пламене зраке и у крви нашој, сипа своју јару у жиле наше, зажиже огањ у срцу нашем, огањ  
Цанкин неће ништа да учини док не упита своју жену — јес, неће ништа ни оволико да учини, док њ 
а пође са снахом да потражи другу чељад своју.</p> <p>Сем Боје, домаћина, из велике Крсманове к 
ој ваља бар колико толико довести у ред своју одећу, она јурну вратима на која је ушла у собу.{ 
атаљоне команданте и преко њих узео под своју непосредну команду целу војску.{S} Командантима б 
Лаганим корацима кнез приђе зиду, скиде своју слику, извади мален челични кључић из кутије од п 
муж неће ништа ни оволицко — госпа диже своју малену, белу ручицу и гребну ноктом о нокат, да п 
ту, она се обавија око њега, она издиже своју гнусну, пљоснату главу и у бео пехар нежна љиљана 
ја варница од заваде.</p> <p>Ђенерал је своју снагу црпео у војсци; он је брижљиво неговао добр 
 службу, свој чин, своју науку, имао је своју памет и своју савест и он је свим тим трговао.{S} 
о грађанство свију редова исказивало је своју приврженост династији, своју љубав спрам младога  
 Шта га је могло навести да од ње крије своју женидбу!{S} Ништа друго но помисао да ће му она т 
и чији.</p> <p>Старајући се да прикрије своју забуну, доктор је одговарао околишно, уплећући у  
мично на једном месту, не дижући с руке своју рањену и забринуту главу.{S} Жика га је узалуд оп 
е!“ Но газда је безбрижно тресао и даље своју чизму: „Ете, господине, запао ми камен па ме жуљи 
кање, док је међу тим муж развијао даље своју молбу.</p> <p>— Ако случајно буде и кнез, молим т 
епшиној чедности.{S} Он покуша да бране своју нову драгану.{S} Позивао се на то како звониградс 
 ти бојиш.</p> <p>Јела покуша да отргне своју руку из бабиних, но баба Ката не даде...</p> <p>— 
утства, који му стављају на расположење своју мудрост и своје искуство.{S} Тешко сваком оном вл 
ане дакле није могло бити — заврши Заре своју причу.</p> <p>— Не знам! — рече кнез с досадом —  
ару:</p> <p>— Господине докторе, чините своју дужност!{S} Господар је болестан и ви то треба да 
:</p> <p>— Господине ђенерале, испуните своју дужност.{S} Говорећи то кнез му пружи стакло.</p> 
весну гомилу....</p> <p>Мутимир пресече своју лепу сабесеодицу.</p> <p>— Бојим се и није.</p> < 
>— Чекај сад.</p> <p>У томе кнез отпоче своју кратку беседу, како он, као потомак династије Кос 
није било и наш бедни г. Вујадин отпоче своју улогу.{S} Он подиже обадве руке, показа на гомилу 
 његовим прозором, баш у тај мах отпоче своју дугачку јутрењу песму.{S} Растислав је узе слушат 
ако му је било 22 године — одмах отпоче своју чудновату причу.</p> <p>— Ја не знам, г. бароне,  
} Где још образован човек тако титулише своју госпођу.</p> <p>— Е, лепо добро, душо, већу више; 
палиле и сијале су као два жишка.{S} Уз своју здравицу чича је казивао занимљиву причу, како су 
 да покаже и своје личне способности, и своју умешност и своју поузданост.{S} То је било мишљењ 
м месту где је мало час оставио кнеза и своју госпођу.{S} Нешто се десило.{S} Пуковник пође и с 
 суму и одмах је био ухапшен.{S} Себе и своју породицу спасао је од срамоте једино самоубиством 
 министра свако место има свој значај и своју вредност, ни једно није за презирање и све их тре 
се преда сва, да за навек свеже с њим и своју младост и своју срећу, сав живот свој.</p> <p>Нас 
а је пуковник наредио те је кнез имао и своју засебну шољу, већу од других.{S} Кнез узе каву и  
чин, своју науку, имао је своју памет и своју савест и он је свим тим трговао.{S} Она је имала  
 за навек свеже с њим и своју младост и своју срећу, сав живот свој.</p> <p>Наста кратко ћутање 
е личне способности, и своју умешност и своју поузданост.{S} То је било мишљење Ратково, а тако 
 користи својим положајем и злоупотреби своју власт, па то ипак учини, онда си ти у праву да ту 
 ловећи туђе главе, лако може да изгуби своју рођену.</p> <p>Ви скупљате око себе људе, г. Раст 
, и, сва збуњена, покушаваше да поправи своју хаљину.</p> <p>Млади господин дочепа је оберучке  
че Растислав с досадом, и штедљиво изви своју руку из женине и мало се одмаче. — Молим те, казу 
и окрете зиду и на хладан камен наслови своју врелу главу.{S} Лепша крадимице баци поглед на ње 
 очи биле влажне; госпођа Софија извади своју намирисану мараму и прислони је на очи.</p> <p>—  
пошао јој на сусрет, грациозно му пружи своју мајушну, веома белу и веома лепу ручицу, поздрави 
ишљао баш и јавно пред законом да споји своју личну судбу с њеном судбом.</p> <pb n="430" /> <p 
о обичај уз пут да тако почешће овесели своју пратњу.</p> <p>Сахат доцније, брзе кочије кнежеве 
рмском капетану даде руком знак да чини своју дужност, на што овај нареди жандармима да заузму  
инастију лажних Косанића, па да поврати своју народну династију Црнојевића, под којом је некада 
а је пијем, — те опет узе звучно сисати своју крваву песницу.</p> <p>— А нос, викну он сад и оп 
p>Ађутант поново приђе и хтеде поновити своју услугу, али кнез одлучно махну руком: — „Не дирај 
нала.{S} И она је морала савесно вршити своју „дужност“.{S} Име је било непознато; за тога шипа 
 да не може отићи одавде док не извести своју рођаку о свршеној осуди над њеним мужем.{S} Тешко 
одајући весело по соби и раскопчавајући своју униформу. — Је ли, докторе, <pb n="215" /> а да л 
 сузе, мету мараму у џеп и поправљајући своју хаљину рече озбиљно и увређено.</p> <p>— Отићи ћу 
, — додаде он срдито.</p> <p>Отресајући своју хаљину, госпођа Софија рече поносно, понесена оно 
езу прст на уста и не даде му да доврши своју претњу. — Умереност је <pb n="678" /> прва врлина 
полако: „хм!“ Кад кукавица најзад сврши своју причу и стресе крилима, па се увуче у часовник, ч 
ни најмање способности — заврши Ловимук своју ватрену филипику.</p> <p>Док је на једној страни  
 <p>- Ух! зар његовом главом да откупим своју? - уздахну чича Милоје.</p> <p>- То ти је! - рече 
дале мали челични кључић, показа прстом своју слику на источном дувару и рече ађутанту:</p> <p> 
, био је разлог којим сам ја заваркавао своју савест.</p> <p>— Многогодишња служба држави и њен 
руком витлао шешир, а другом зачешљавао своју велику косу.{S} На један пут он натуче шешир на г 
огледалом у спаваћој соби и раскопчавао своју пуковничку униформу, на којој су звецкали многи о 
где је деда Мутимиров први пут засновао своју власт као поглавар државни и као наследни кнез ба 
олако, одбрајајући реч по реч, развијао своју омиљену „државну теорију“, мртву и хладну као она 
 могу више понављати.{S} Он је развијао своју „теорију природности“ и у томе је терао до краја. 
старство-спољних послова сматрао је као своју кућу, управо као неки свој мал — с тога му нико н 
ње по блату њенога имена, осећао је као своју рођену увреду.{S} Он пребаци Мони, да није требал 
чно сазнати, пошто они све то крију као своју племенску тајну, коју нико не сме издати. (<hi>Ку 
и кору хлеба.{S} Господин прота је имао своју службу, свој чин, своју науку, имао је своју паме 
ар стојала.</p> <p>Но Растислав је имао своју срећну звезду.{S} Кнез се покаже чвршћи и куражни 
 госпођу и њене разлоге, грубо је одбио своју „срећу“ која му је нуђена, и с тога је морао бити 
ељани.{S} Сад бирајте.{S} Ја сам учинио своју последњу дужност.{S} Око те ствари нећу више трош 
о црно сандуче.{S} У сандучету је носио своју свештену књигу, из које је погађао судбу, шта ће  
 се окрете њој.</p> <p>Каја диже полако своју белу, округлу руку и негледушке узе каву.{S} Њен  
 — рече Растислав ослобођавајући полако своју руку из жениних руку.{S} - Ви жене знате само да  
на глави, намакао је био сасвим на чело своју црну јагњећу шубару.{S} Бледоћа у лицу и немиран  
 свим тим трговао.{S} Она је имала само своју лепоту; па зар је какво чудо, ако се њоме користи 
постељу.{S} Још једном кнез је опоменуо своју рођаку да буде „на висини положаја“ па се за тим  
вној служби, а да се не огреше о савест своју.{S} И вели се да могу.{S} Разлог је овај:{S} Доти 
акле није ни помишљу огрешила о чедност своју.{S} Па ипак, кад се кнез удалио од кола, она је н 
онда лепо руковали, госпођа се завила у своју црну мараму и, уздишући притворно, прошла кроз хо 
 који нема ништа на души, а уверен је у своју невиност, упути се право одаји коју му показа ађу 
 стања, и да све ове младе људе увуче у своју сферу и свој делокруг.{S} Бојао се да то већ нису 
<pb n="27" /> светковинама.{S} Дође и у своју дунавску пограничну варош Ђурђевград и ту се заус 
це моја“.</p> <p>Јела се још боље уви у своју огромну мараму.</p> <p>Врата се на колима широм о 
особито пазити, и тај утицај сачувати у своју корист.</p> <p>Друго, стари консервативци почињу  
ољу је још било тавно.{S} Он се врати у своју собу и наслони на мек диван.{S} Једна разбуђена л 
шника, чије слабости треба употребити у своју корист.{S} Сваки га цени само по томе колико вајд 
овек пун самопоуздања, с тврдом вером у своју надмоћност, прожман осећајем подругљива презирања 
ри над његовом срећом — он је веровао у своју срећну звезду и с тим расположењем дошао је јутро 
састану.</p> <p>Ратко је за тим сишао у своју канцеларију, а Растислав сео за сто и јавио момку 
лом граду.{S} Растислав тек беше ушао у своју собу и почео свлачити капут да се умије, кад му м 
p> <p>Кад год би у вече у сумрак ушао у своју спаваћу собу, увек би му се учинило да у углу вид 
небеске <pb n="281" /> висине и извео у своју ноу шетњу безбројна јата сјајних звездица, те зај 
олеон на бојном пољу, кад пусти у борбу своју оклопничку коњицу, па, с пуно дрске уверености у  
ојом „великом мисијом,“ но и саму главу своју.{S} Јер, кад се оставе на страну лепи снови и љуб 
 лепим, одабраним изразима развијао ову своју бездушну, веома слабо <pb n="390" /> замасковану  
е баш сада било потребно да прибере сву своју пажњу на земаљске ствари, ако није рад да изложи  
ти и то после чувати, на то уложити сву своју снагу, а за остало оставити политичке странке нек 
да су била фијакер.{S} Напрезао сам сву своју снагу да разберем где сам? куда ме воде и шта се  
амара - онако као што родитељи шамарају своју непослушну децу.{S} Но једна помисао да пред њим  
то и убедљиво, а сваку важнију поставку своју утврђивао је писменим документима.</p> <p>Све ово 
м, Врбавац и нехотице угледа у огледалу своју жену и угледа је у онај исти мах, кад изусти посл 
о своје војничко држање и заборави целу своју измајсторисану срџбу, журно се окрете мужу и зачу 
 по Паризу.{S} Она му сад пише; шаље му своју фотографију, шта ту, дакле, може бити интересно з 
ао потребу да прегледа целокупну спрему своју, која је требала да га дигне на престо и да му ме 
твари.{S} Нарочито се радовала за једну своју пријатељицу, с којом је дуго била „фаше“, а недав 
о дешава, док обоје завађених не окрену своју срчбу против ње, заједнички је дочепају и својски 
лећне ласте, већ избуђене, припевале су своју једнолику јутрењу песму, када се кнез Мутимир брз 
.{S} Сам народ добро је карактерисао ту своју особину пословицом: „пусти петла на буњиште он ће 
{S} Девојка курварством да купује срећу своју.{S} Она прво пролази кроз блудничку ложницу, па т 
ре родитеље, цело блаженство, сву срећу своју, све, све, све....</p> <p>И сад се ваљало решити: 
 и запретио кнезу да ће дати Црнојевићу своју војску и да ће га послати у Балканију да отме пре 
н, те бедна жртва испушта помућену душу своју у најстрашнијим мукама.</p> <p>Зла мисао, као и б 
одом један владар мора мерити сваку реч своју, пошто се такве речи у народу годинама памте и го 
о оно страшно душевно стање, кад осетиш своју потпуну немоћ и знаш да не можеш даље, а над тобо 
са стотину крвавих завитланих ножева, а свом овом руљом командује и води је његов министар Куги 
је су подједнако добре, кад је свака на свом месту и кад се свака на време употреби.{S} Као што 
а достигла свој врхунац, она је била на свом зениту; ту је још сијала и трептала неко кратко вр 
она излазила на глас-као жена „веома на свом месту“, и бар у извесним вишим круговима њено приј 
ала к себи; у „неглижеу“ , лешкарећи на свом дивану, она му је, веле, тачно и разговетно објасн 
дрост, но поштење; код њега је мозак на свом месту, но код њега срце није где би требало да је. 
ичкој <pb n="614" /> униформи, држао на свом колену пуну, белу руку кнежеву и пажљиво бројао уд 
 командиров, који је из даљине јурио на свом коњићу.{S} Сељаци се размакоше и пођоше даље по за 
је млади кнез у свему човек и владар на свом месту.{S} Али кад је већ зла судба тако хтела онда 
ничке ствари тамо врше!{S} Ономад су на свом тајном састанку истакли књажеву слику у природној  
 и говорио, а Маврикије седео је још на свом месту и зачуђено гледао на кнеза.{S} Учини му се ч 
>Сахат доцније, брзе кочије кнежеве, са свом свитом, летеле су друмом као лаки вихор.</p> <mile 
чи да баци реч као бомбу — ненадно и са свом тежином, уверен да ће ово подејствовати и да <pb n 
о чему је он управо и имао да говори са свом овом господом.</p> <p>Ратко се окрете и начуљи оба 
 заклињем те овим мојим смртним часом и свом срећом твојом, је ли и моја жена припомогла да се  
нем да пази шта говори, али он оста при свом тврђењу.{S} Упитам га: „с киме сам дошао?“ Вели ми 
ли тако заинтересовати, да им је оно, о свом трошку, чак и штампарију подигло, те и свој лист и 
, као што наш народ вели, висим ли ја о свом пикљу или ме на овом месту држи ваша милости и ваш 
едне озбиљне мисли у глави, без појма о свом узвишеном положају и својим светим владалачким дуж 
 новост, јер би јој ту морао говорити о свом злочину — ђенерал је ћутећки ходао.</p> <p>— Свака 
два разабра да је ђенерал ово говорио о свом нејаком сину, кога је морао видити у колевци, кад  
рно о томе говорити, кнез је био пустио свом језику на вољу и ништа га више није могло заустави 
.{S} Друго је, што сте ви, Косанићи, по свом карактеру, људи мало симпатични.{S} Немој да ти мо 
р ходао је узбуђено крупним корацима по свом кабинету, и непрестано загледао у сахат.{S} Пред д 
ше династије.{S} Кад сте се утврдили по свом повратку, прва вам је брига била да ослабите ону п 
мах је узео ходати.{S} Прво је ходао по свом кабинету, где обично ради, али кабинет је био мале 
 дакле радио као војник.{S} С тога је у свом држању био и одсуднији.</p> <p>Растислав је тражио 
тати где је?{S} Час му се учини да је у свом кревету, да лепо лежи полеђушке на везеном јастуку 
Њ. Светлост примиће господу намеснике у свом кабинету.</p> <p>Г. начелник се дубоко поклони, из 
ило нешто налик на оно што Русо тражи у свом делу „<title>О Неједнакости међу људима</title>“,  
у.{S} А свакако људи знају за што вам у свом друштву дају тако почасно место.{S} Кад се то дове 
копан, непомичан и нем, Жика је седео у свом углу и отуда из мрака, чисто с побожним страхопошт 
S} Једни су говорили да је кнез седео у свом канабету и нешто писао и да му је ту позлило.{S} Д 
по века, ни за длаку се није приближила своме коначном решењу.{S} Проливена је најплеменитија к 
о.</p> <p>За столом нико не беше већ на своме месту.{S} Највише их се беше скупило око кнеза да 
ао свога господства и постао прост друг своме послушнику.</p> <p>— Како би било, Жико, да сиђем 
војој струци.{S} Једно јутро он предаде своме начелнику парче хартије, на коме је писало:</p> < 
хтала и крајње узбуђена, она брзо приђе своме зачуђеном мужу и узе га за руку.</p> <p>Њене су р 
ало ноћас? — упита слуга и опет се саже своме шаву.</p> <p>— Ништа, гледам да ли су спремни коњ 
в диктатор и не трпи ни најмање замерке своме раду.{S} Нађе ли се какав родољуб да против тога  
а му позајми ту слику, да је да једноме своме добром цртачу да му је копира.</p> <p>Војници ово 
едао немо и хладно.{S} За тим се окрете своме ађутанту, узе од њега кључ и рече му да изађе и д 
 Зар добри господар неће ништа да учини своме верном доктору.“</p> <p>Богорадећи тако, доктор ј 
а то не може бити — али он је остао при своме.{S} После читаве недеље дана бактања, најпосле су 
/p> <p>Кнез прими ову понуду, даде знак своме ађутанту да се такође уклони, па, узев доктора по 
је прошао рђаво, који је заснивао темељ своме престолу на симпатијама и привржености народној.< 
играђана.{S} Све што је водило рачуна о своме имену и својој части, клонило се од г. Моне, која 
средствима није ни један владар помогао своме народу — поче кнез, но Растислав га пресече.</p>  
она би му дала најискреније савете, као своме рођеноме брату, а после би задржала његово пријат 
аса.{S} Једну по једну, кнез је покупио своме такмацу готово све фигуре.{S} Напослетку га остав 
антом и једним само момком изишла је по своме обичају око пет сати по подне у шетњу у Јеленик.{ 
 маркиз Белини, нестрпељиво је ходао по своме кабинету, сваки чак је загледао <pb n="473" /> у  
и, који су овим указали последњу почаст своме упокојеном председнику.</p> <p>Кад изнесоше мртва 
томе: шта је, која је то коју он држи у своме наручју?{S} Њега је до последња живчана кончића п 
месника осећали су се мало слободнији у своме кретању.{S} Врбавац је почео бивати нестрпељив.</ 
знат отров, отров који се ни по дејству своме, ни по последицама својим не да лако пронаћи и об 
ве спада и морфијум.</p> <p>„По дејству своме отрови се могу поделити на отрове који дејствују  
удска.{S} А кивна пучина риче у беснилу своме и са дну мора граби песак и муље, јури на површин 
 /> једну нову прилику да пусти на вољу своме млађаном срцу; један нов повод за стотине нових з 
ом у свима појединостима и у свем ужасу своме.</p> <p>Каји се учини у том тренутку као да опет  
.</p> <p>Све до сад ђенерал је у заносу своме говорио тихо, скоро шапућући, само с јаком афекта 
ринути родитељ даје мудре савете детету своме.{S} То је и кнез осећао.{S} С тога му је то и изг 
али ниједном од њих не дође мисао да се сврате, да још једном виде ту крваву лешину.{S} На прот 
сад и у будоару већ јасно чуло.{S} Мона сврати Лепши пажњу на ово: — Чујеш ли га!{S} Мило детет 
/p> <p>Жика полако пробуди Црнојевића и сврати му пажњу на пса.{S} Перун је био мишљења да је т 
ора на постављена питања.{S} Овај човек сврати ми пажњу на то, како већ по самом начину, на кој 
и с њим проговорим неколико речи.{S} Он сврати својој кући, која је ту на друму, а ја продужим  
ом и долазио све ближе и ближе.{S} Свет сврати пажњу на ово, гомиле почеше застајкивати и гледа 
на да Мона воле Лепшу; она му је прво и свратила пажњу на њу и највише се заузимала да се он с  
о дериште!“ — рече Растислав, коме беше свратио Маврикије да му одмах исприча шта се све десило 
 узгред спомену и то, како је сам лично свратио у кујну да надгледа спремање црне каве, знајући 
а извине и да изволе вечерас око 8 час. свратити к њему.{S} Њ. Светлост примиће господу намесни 
ати госпођа.</p> <p>— У осталом кнез ће свратити к теби, мислим још колико по подне.{S} Па спор 
рно се спусти и мету главу у шаке, и не свраћајући више пажњу на доктора.</p> <p>Бојећи се да г 
!{S} Тако ми и треба! — рече Лепша и не свраћајући пажњу на оно што је Мутимир њој рекао.</p> < 
ле оцењене све прилике.{S} Поглавито је свраћала пажња на ове две околности:</p> <p>Кнез је мла 
ије имала велика значаја, нити је на њу свраћана особита пажња.{S} Али, од кад је кнез поодраст 
рне прилике, даљи пут, остављање кола и свраћање у непознату кућу.</p> <pb n="624" /> <p>За све 
де му је овај у завијеним наговештајима свраћао пажњу на неке сумњиве околности — сети се свега 
је стајала одавно, нити је ђенерал икад свраћао пажњу на њу.</p> <p>Откуда сад да му падне у оч 
залутали чобански пас, на кога не треба свраћати пажњу, али опрезни Жика није се дао уљуљкати у 
шумарак, онде велика густа пшеница, или сврх човека високи кукурузи; сеоска младеж обојега пола 
твар кнезу тако, како ће га одлучити да свршава с Врбавцем.</p> <milestone unit="subSection" /> 
инђа оберучке и одмах похита да што пре свршава ствар.{S} Домишљајући се како би најлакше извел 
 потребу: „да се свршава, да се што пре свршава“.</p> <p>Што се дан кнежева пунолества ближе пр 
сећао само једну једину потребу: „да се свршава, да се што пре свршава“.</p> <p>Што се дан кнеж 
p>Ђенерал поћута — Онда дајте напитак и свршавајте ствар што пре — рече он одважно.</p> <p>Лага 
је његово тровање већ одлучена, решена, свршена ствар; све то учини му се тако очигледно, да чи 
е:</p> <p>- За вас, господине ђенерале, свршена су сва питања.{S} Ви имате да се побринете само 
остали под присмотром док ствар не буде свршена.{S} Свако ваше одупирање ја ћу морати да сматра 
мишљао је да сад већ може ићи; ствар је свршена.</p> <p>Но баш у тај мах ђенерал приђе кнезу:</ 
м много дружевнији.{S} Кад су се, после свршена пута, враћали у Звониград, кнез се већ био толи 
“.</note> <note xml:id="SRP18892_N6">+++Свршена+++ је +++комедија+++.</note> <note xml:id="SRP1 
твар и овако свршила!{S} Тек сад, посла свршених догађаја, Зару је цела ствар изгледала крајње  
им гласом:</p> <p>— Затворите врата.{S} Свршено је.{S} Ја сам се решио.{S} Молим вас затворите  
, да другог изласка није било.</p> <p>— Свршено је — прихвати ђенерал. — Сад је то већ прошлост 
господине ђенерале.{S} Међу нама је све свршено.{S} Маните сад ваше нежности.{S} Оне су овде по 
ахата.{S} У петак, у ово доба, биће све свршено - рече ђенерал и устаде с дивана.</p> <p>— Сад  
 крочити из ове собе док с вама не буде свршено.{S} Ви морате умрети...</p> <p>— Да умрем!{S} З 
ати, или ако се пусти да прође, онда је свршено све — изгубљено је све.</p> <p>Јес, Пава је то  
е!“ рече један.</p> <p>— Боже! да ли је свршено, рече други.</p> <pb n="6" /> <p>— Сигурно, сиг 
 се осмејкивао.</p> <p>Тих дана било је свршено и једно од најтежих дела, која су њему пала у з 
ави доктор!{S} Што ја изоперирам, то је свршено; ту више никакви мелеми не требају.{S} Наравно, 
ле то је само био говор, још ништа није свршено.{S} Ето слободно читај писмо, па ћеш видети да  
 писмо, па ћеш видети да још ништа није свршено — рече Мутимир с досадом.</p> <p>— Ћути! ћути ј 
та је било даље — рече Ратко — још није свршено.{S} Елем, кад мајмун окине пушку и пушка пукне, 
единство.{S} Сад је и с тим страховањем свршено.{S} Грозна сеча, извршена у једном шумарку у Је 
овека чисто поскочише са свога легала. „Свршено је!“ рече један.</p> <p>— Боже! да ли је свршен 
ћи одавде док не извести своју рођаку о свршеној осуди над њеним мужем.{S} Тешко му је било да  
љно, играју своје лудачке улоге.</p> <p>Свршетак такве једне комедије одигравао се баш сад у со 
ако сложно, на половини се замрси, а на свршетку се сасвим збрка и растроји.{S} Али како тако о 
foreign>“</head> <p>Кад ђаво не може да сврши неки посао он шаље бабу да га она сврши — вели на 
сврши неки посао он шаље бабу да га она сврши — вели народна мудрост.</p> <p>Треба да су старе  
1" /> полако: „хм!“ Кад кукавица најзад сврши своју причу и стресе крилима, па се увуче у часов 
какав оглед, нека проба.{S} И то се све сврши у облику свечаности; стрнџање сматра се као некак 
вари имати големих мука и тешко да је и сврши: међу тим на делу ствар је пошла као подмазана и  
а промисли и не дају му да онако брзо и сврши свој говор, како га је брзо био започео.{S} И дои 
 кнез, молим те подсети га да се једном сврши ова моја проклетиња.</p> <p>Ствар коју је г. мајо 
м био скомолао.{S} Даде бог те се овако сврши.</p> <p>— Да! — прихвати Ратко — овде смо скинули 
 отаљавај, док даде Бог те се све добро сврши и господар оста задовољан и вели ми: „врло добро, 
их: „Ура!{S} Живео!“</p> <p>Кад се и то сврши наста кратко ћутање.{S} Оно би се јамачно претвор 
 претендента.{S} А кад се цела комедија свршила, твој министар дели још награде начелницима кој 
пристанак хоџин.{S} Како се ствар после свршила - видели смо.{S} Место да помогне, хоџа је поку 
 и они преким путем у село.{S} Ствар се свршила лепо и мирно.{S} Тако је бар изгледало и тако с 
 је још срећа што се цела ствар и овако свршила!{S} Тек сад, посла свршених догађаја, Зару је ц 
 отпочели они који су раније били песму свршили.{S} Куцну се и наш начелник Вујадин и истресе д 
 промаши?{S} Зар је немогуће, да се све свршило простим покушајем, или прошло на каквој олакој  
 добри па ми кажите, желите ли ви да ја свршим посао, или хоћете само да вам ја дам што треба,  
ољно.{S} Хајде, иди куд си пошла, а кад свршим овде, ја ћу доћи доле.{S} Не знам и што си долаз 
ј очима показа врата.</p> <p>Добро, кад свршимо код њега ја ћу је увести у велику собу, а ти он 
бре новчане зараде, брао и славу што је свршио за државу корисно дело.</p> <p>У последње време  
tone unit="subSection" /> <p>На томе се свршио разговор међу ове две „поштене душе.“ Споразумел 
/p> <pb n="611" /> <p>Кугић још не беше свршио свој говор, кад се из мрака указаше четири човек 
е побочна врата отворише; Срећко је био свршио своје песничање с хоџом, он уђе, с усиљеним осме 
обом говори један мртвац.{S} Ја сам већ свршио с овим светом и немам више ништа заједничко са ж 
ено на ђенерала, и онда би Растислав ту свршио.{S} Не само што би изгубио министарство, но му о 
} Мона зна све шта треба, и она ће све, свршити.{S} Лепша само нека се умије и мало дотера фриз 
 штедећи кнеза, саопшти писару шта ваља свршити.</p> <p>Писар прими ствар веома озбиљно.{S} Не  
ш ове ноћи, још ове вечери, сад се мора свршити све.{S} Ја нећу крочити из ове собе док с вама  
} Нико вам не би могао боље и подесније свршити тај посао од мене.{S} Ја умем и да радим и да ћ 
е то ту близу и како ће оне то за часак свршити, она сподби Паву за руку и повуче је напред.... 
ће се њена љубав с кнезом овако жалосно свршити.</p> <p>С препуклим срцем, с дубоком раном у гр 
раво неће ни осетити, како ће се све то свршити.{S} О! ту за мном за цело неће запети.{S} Но ба 
га прате и једнако му вичу: „Свршуј!{S} Свршуј!“</p> <p>Као приспели порођај, који у најкраћем  
у, једнако га прате и једнако му вичу: „Свршуј!{S} Свршуј!“</p> <p>Као приспели порођај, који у 
чује капетанову наредбу, па да се одмах свршује посао, пошто до зоре мора бити све на нокту.</p 
ете само да вам ја дам што треба, па да свршујете сами.</p> <p>— Ви не можете ући стално ни у к 
браћу, старе родитеље, цело блаженство, сву срећу своју, све, све, све....</p> <p>И сад се ваља 
"436" /> круна, сто царевина, цео свет, сву вечност, цело блаженство, све, све, све...</p> <p>К 
о.{S} Но Мона јој ништа не одговори.{S} Сву њену пажњу бејаше прогутала ова треска кола пред ку 
 је опет била позната као „лиферант“ за сву „отменију класу.“</p> <p>Ове мрачне фигуре, допуњен 
е погибије, где се вели:</p> <p>„Тај за сву Балканију страшан случај догодио се овако:</p> <p>„ 
у,“ како је сиротици Јулки не само дала сву свадбену спрему, но јој нашла и красна младожењу; д 
га питања простом напоменом да он узима сву одговорност на себе.{S} Он је насликао осталој госп 
ким венцем на глави.{S} И младожења зна сву ту стидну лаж, <pb n="260" /> но он опет прима неве 
о крепке воље и тако снажне душе, да је сву ову буру умео сакрити и закопати дубоко у душу и ср 
читаву измишљену скаску.{S} Познавао је сву околину, знао је не само имена села и како које сел 
тарао, да фактички прикупи у своје руке сву власт министарску, власт коју има влада, а та је вл 
 у то име ђенерал је узео чврсто у руке сву војску и старао се да се што више зблизи с њом, а д 
ћу је баш сада било потребно да прибере сву своју пажњу на земаљске ствари, ако није рад да изл 
тов да пред судом историје примим на се сву одговорност за увођење устава.</p> <p>— Историја!{S 
целога, заузеће му све време, привућиће сву пажњу, све мисли и све осећаје његове, а то је једи 
адне у очи, и за што му баш она привуче сву пажњу, тешко је рећи; доста то, ђенерал се чудно за 
.{S} То опет значи да ја једини вучем и сву одговорност, и пред историјом, <pb n="22" /> и пред 
себе.{S} Он је насликао осталој господи сву безисходност њина положаја, у којој се налазе.</p>  
војити и то после чувати, на то уложити сву своју снагу, а за остало оставити политичке странке 
ци чинију с кохом и шатоом, те му момак сву огромну чинију изручи на главу.{S} Још горе престра 
као да су била фијакер.{S} Напрезао сам сву своју снагу да разберем где сам? куда ме воде и шта 
евића тргне из расејаности, износећи му сву блискост опасности у којој се налази.</p> <pb n="66 
м оду) одлазио се толико пута и знао му сву чељад.</p> <p>Поздравише се.{S} Синђа мигну Пави, а 
ма, он је изгледао као мученик, кога су сву ноћ гује пиле.{S} Дисао је дубоко, тешко; уста му с 
ату, по образу, по раздрљеним грудима — свуд!..</p> <p>Његова стега олабави.{S} Јела изви десну 
он се крене на тај пут.{S} Уз пут су га свуд дочекивали и испраћали с највећим <pb n="27" /> св 
 колу.</p> <p>Синђа се окрете и погледа свуд у наоколо.</p> <p>— Благо теби срећна ли си.... са 
ар само штета, но и срамота.{S} Овај се свуд хвали, а ти знаш како је код нашега сиротног света 
са, сваковрсним усевима засејаних њива, свуда покривена свежим зеленилом, овде, онде местимице  
и одморка; она га је, као сенка његова, свуда неодступно пратила.{S} Ноћу, дању, у сну или на ј 
а да си, па кад имаш, свуда те примају, свуда ти одају почаст.{S} Обуци се, накити се, изађи, — 
!{S} Последња дроља да си, па кад имаш, свуда те примају, свуда ти одају почаст.{S} Обуци се, н 
кругао сто, а око њега две три столице; свуда у наоколо поред зида пружао се миндерлук — то је  
 Балканију је задахнуо некакав нов дух; свуда се осетио неки нов живот; све је у покрету, све ј 
то се још пробијаше кроз мрачну ноћ.{S} Свуда унаоколо били су осниски гробови, с белим плочама 
вршују што им је наређено.{S} Тако бива свуда, па ће тако бити и овде. — Он не тражи ништа мног 
а у недогледну, као тепсија глатку, ода свуда отворену раван.</p> <p>Пуна родних поља, бујних п 
 му се допадне, да пије сладости живота свуда, где год их нађе.{S} Иначе он би био шоња, мама,  
 не падне — погледа у кола, баци поглед свуда у наоколо, чак загледа и под кола, после опет обу 
гова рођака била је тако пажљива, да је свуда намештала пуно, пуно цвећа, кад год је кнез Мутим 
 нешто излазило пред очи.{S} Гледала је свуда по соби убезекнуто.{S} Нови, дивни предмети толик 
 и старате се да на место кнежеве слике свуда дође ваша.</p> <p>- Г. Растиславе, пазите куда ст 
у негде — рече госпођа и узе завиривати свуда око стола.{S} Узе га тражити и кнез.{S} На узвик  
 механама.{S} Обишао је све, распитивао свуда и нико му не умеде ништа казати.{S} Младића беше  
остао од Турака, и да се до сада готово свуда већ изгубио — рече доктор чисто бојажљиво.</p> <p 
о чега ватрено препиру.</p> <p>Свеће су свуда биле погашене, само из кавана и готварница<ref ta 
 придржи за чаршав од стола, повуче га, свуче судове с читавог једног краја, те све с треском п 
или да га наговоре да се <pb n="382" /> свуче и да легне у кревет.{S} Аја!{S} Једва допусти те  
 што је могао и писнути, он се већ нађе свучен у гроб и притегнут за хладну влажну земљу, као д 
е извршио своје претње.{S} Хоџа је прво свучен у подрум, ту је провео целу ноћ везан за дирек;  
са стола и узе га читати онако с једним свученим рукавом од капута.</p> <p>Писмо је било кратко 
с испратио до у собу, помогао вам да се свучете, скинуо вам ципеле као и обично, а за тим сте с 
 На ту околност и раније <pb n="502" /> се рачунало, па зашто се и сад не употреби, да се кнез  
 само крстите и камените <pb n="222" /> се, очима својим не верујете. „Да л’ је она? да л’ није 
је неприродно.{S} Видело <pb n="233" /> се да још није казао све да би још нешто имао рећи: изг 
ниски кнез! а?{S} Обично <pb n="145" /> се каже.{S} Шта је то?{S} Балканија је добар спахилук.{ 
престо буде несрећан, да <pb n="685" /> се противу њега почну служити заверама и мучким нападај 
а драгог мајмуна, с којим <pb n="26" /> се тако радо забављао, па га натерали да учи — он би ср 
 гонити и хватити, а кад <pb n="496" /> се кнез заинтересује за ствар и узме распитивати шта је 
анећи се од муха.{S} Сад <pb n="198" /> се ништа више није окретало и нашега начелника опет поч 
де правим путем!{S} Бави <pb n="399" /> се лудоријама, сигра се с мајмуном!{S} Па шта ће јадан! 
о клупама — продужи Ратко — <hi>Он</hi> се добатргао до дворских степена, па се ту скљусио (И а 
тренутак.{S} Све је спремљено.{S} Вреба се само згодан случај.{S} Проста случајност омела је ст 
 седео.{S} После дубока уздаха из гроба се зачуше ове речи:</p> <p>„Ух!{S} Педесет година како  
амачно ће и то бити у вези.{S} С Дунава се чује неко запомагање, а одовуд на нашој обали указа  
уку и повуче је напред.....</p> <p>Пава се устезала, али опет пође.{S} Она је осећала и страх и 
 да му покаже где му је ћерка.{S} Једва се на тај начин ствар мало утишала.{S} Беше пришао и до 
еле слуге код господара земље.{S} Једва се разаберу и виде шта је.{S} Међу тим укљештеном мајму 
тпуно узет.</p> <p>„За овај отров једва се у новије доба дознало само толико, да га дивљаци спр 
а неку муку ћућорили.{S} Најпосле једва се отворише врата и кмет поче узивати у судницу једнога 
ђе к себи и овај вајни домаћин, и једва се сад тек сети тога, што је одавна знао, али у псовци  
ња, — да ли са чега другог, тек кнежева се чаша пљускала, румене винске капље цедиле су се низ  
јој: „жено ти ћеш љубити.“</p> <p>Таква се мисао врзла по Лепшиној болној глави.{S} До синоћ на 
, коју ништа не може премостити.{S} Ова се дакле није ни помишљу огрешила о чедност своју.{S} П 
е који од старијих чиновника, чича Јова се уозбиљи, учтиво га поздрави, а цигару увуче у рукав  
пију истутњаше и последња кола и њихова се треска на скоро изгуби у даљини, широка кантарска ул 
 воле, али је много полагао на то да га се боји, да га слуша и да му се покорава.{S} Рашчуо се  
м; успеш ли само једном у томе, онда га се више немој бојати; после тога може ти он лепо и посл 
ојим крупним, црним брковима, сетила га се како је једном скоро пуно по године дана ишао с једн 
ја тога човека знам.{S} Кнеже, чувај га се; кад год те могне удавити <hi>туђим рукама</hi>, он  
ово душевно стање Црнојевића и бојао га се.{S} Он је стрепио од ове расејаности у тренутцима ка 
>Наполеон трећи био му је узор, на њега се угледао, од њега је препочињао.</p> <p>Имао је душу  
 руке...{S} Е, његове су мекше, од њега се не ћеш отимати...</p> <p>Баба је постајала све нежни 
пред, па онда наједном стаде, а из њега се зачу три пут поновљено, развучено звиждаше.{S} Танки 
 половина погрбљених леђа.{S} Крај њега се димила упаљена цигара.</p> <pb n="267" /> <p>Растисл 
 с цензурском корпом на устима, са чега се на све стране и дубине чуло потмуло, карактеристично 
разапету под њеним прозором, услед чега се дигла таква граја, да је чак морала притрчати ноћна  
а веома јака спирта или мириса, од чега се Каја опет поврати.</p> <p>— Шалим се — рече кнез, ос 
рах.{S} Нико није могао знати ради чега се купе ови оружани људи, али већ то што их скупљају ни 
њега гледају или као на господара, кога се боје, или као на будалу, коју треба варати, или као  
атски речено.{S} Ја сад не знам на кога се управо односи овај прекор; да ли на мене, или на вас 
екао нише путнике на висоравњу, са кога се већ видела у даљини лепа моравска долина.{S} Још сах 
 казао од кога се то боје и против кога се предузимају све те мере, али што је прећутао он, исп 
ам шта је.{S} Има дакле отрова, од кога се добија гушобоља, кад га човек узме.{S} Он врло прост 
>— Дакле, збиља, има тако семе, од кога се пада као од падавице.</p> <p>— Има, милостиви господ 
 дубине и имала је чудан мирис, од кога се морао затварати нос.{S} Била је црвенкаста.</p> <p>О 
ја.{S} Кмет није поименце казао од кога се то боје и против кога се предузимају све те мере, ал 
ти:</p> <p>Кнез је млад човек, код кога се тек сад развијају мушки осећаји и наклоности.{S} То  
говом мишљењу кнез млад човек, код кога се сад тек управо почињу развијати његове зреле, мушке  
език свака ова реч.{S} Младић, код кога се тек био пробудио полни нагон, он је осећао неку неис 
 велики доласци, положај мужа, око кога се купе млади људи, молећи то за ово, то за оно, све се 
били су управо политичко сунце око кога се окретао сав овај свет од начелника.</p> <p>Четири пу 
г трговца Степе Симеоновића.{S} За тога се човека одавно зна да он и душом и телом припада стра 
е, она управо није ништа казала, с тога се и чудила како ови њени гости, ђаволи, све погађају,  
"488" /> маркиз морао то сањати, с тога се с њим споразуме, да се ствар држи у највећој тајност 
ом и промене није могло бити.{S} С тога се Растислав наоружао стрпљењем и прионуо је био да се  
 умети да се нађе пред тобом.{S} С тога се мораш постарати да му једном даш да <pb n="338" /> о 
е дед знао ово мудро правило.{S} С тога се и држао Курјачића и других великаша.{S} И док је так 
 вољу за рад и наду на успех.{S} С тога се олучи да и с Павом буде кратак и одсечан.</p> <p>Поз 
и одговорност за ваш живот и баш с тога се и не сме одвајати од вас докле год сте у тој кући.</ 
једна пола падне доле на патос, а друга се опет прикупи и приљуби руци, и капља опет расте, и о 
а тим се попе и једна од њих две (друга се <pb n="56" /> врати), кочијаш залупи врата на колима 
гла је из Звониграда строга наредба, да се Црнојевић узме на око, да брижљиво прате све његове  
S} У нас се већ давно осећа потреба, да се отресемо ове збрке у нашој новчаној системи.{S} Нашу 
 најачега човека, тако да га успава, да се тек у рају пробуди.{S} То је, господине пуковниче, и 
едну једину потребу: „да се свршава, да се што пре свршава“.</p> <p>Што се дан кнежева пунолест 
ана је поверљива послуга ђенералова, да се нађе госпођи на руци.{S} Кнез је објаснио да сад ђен 
који производе тако страшна дејства, да се човек ужасава од саме помисли на таку смрт.{S} Траже 
оја тек има да расте, да се развија, да се слави, и она и њени владаоци.</p> <p>— Да збиља, кад 
им пало још неколико његових рођака, да се све то догодило у једном густом шумарку, куда је кне 
о заранака крај лепа, бистра потока, да се прихвате залогајем хлеба - Угледајући се на свога сл 
и ради згодне прилике, која се дала, да се људи, под изговором патриотске службе, лепо провесел 
ти, а у интересу је самога ђенерала, да се ствар не веша на велико звоно, но да све остане у на 
о противни у министарским седницама, да се ма каква помоћ указује браћи преко границе, наводећи 
а иде одмах доле и да нареди људима, да се спусте за један пушкомет ниже, да се спреме за прела 
нате, да се од смрти ништа не отима, да се од ње ништа на силу не узима; она по <pb n="601" />  
тупи у <pb n="17" /> везу с Турцима, да се стави на услугу „блистателној Порти“ „против бунтовн 
чки рад, нити је имала воље и укуса, да се занима политичким стварима.{S} Па ни сада, она није  
, да расте, да се развија, да цвета, да се плоди и множи.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
оже бити и каква је то толика преша, да се људи ноћу дижу из постеље.{S} Многи не би отишли, ал 
низ степенице прво једног на другог, да се за тили час обојица нађоше на земљи.</p> <p>Али они  
жеш кад дође тренутак твоје женидбе, да се о томе самном посаветујеш као са најбољим твојим при 
це код ове или оне друге, да поседе, да се разговарају, нашале, да попију белу каву и да једна  
да се спусте за један пушкомет ниже, да се спреме за прелазак и ту да га чекају.{S} Код буктиње 
извести кмета.{S} У опште речено је, да се најстрожије мотри на све непознате људе, па где год  
 морају измишљати свакојаке досетке, да се овај ударац одбије.{S} Изгледа, као да је кнезу тешк 
е како ти желиш.{S} Ти хоћеш, дакле, да се послужиш нечим што не постоји — како то може бити ја 
, коју треба само склањати што даље, да се и други од ње не трују.</p> <p>Све њене мисли, сви њ 
и поучне прекоре, како је већ време, да се једном тргне од тих својих лудорија, а он, умирен, с 
о сањати, с тога се с њим споразуме, да се ствар држи у највећој тајности, те да виде да ли ће  
 је неки хук ушао у најбоље грађане, да се, под изговором фамилијарних посела, држе политички т 
к да направи, па опет да га нестане, да се спасе и утече, јер његов живот најпосле драгоцен је  
се дешава око ње и покуша да устане, да се отме.{S} Испод њених ногу, крај отомана, стајао је в 
.</p> <p>— Јес, хтео је да се дигне, да се прослави, да овековечи спомен, да буде цар балкански 
p>Кнез покуша да се брани, да викне, да се отме; али, пре но што је могао и писнути, он се већ  
 он је осећао потребу да мало дахне, да се прибере, да још једном с почетка до краја брижљиво п 
, овако свеже, овако чисто створење, да се стопи с њим у једну нераздвојну целину, да му се пре 
Од крваве руке Кугићеве учини му се, да се хиљадама крвавих руку на њега дигло и свака та рука  
 узмете, јадници!{S} Ни то не знате, да се од смрти ништа не отима, да се од ње ништа на силу н 
ар није рђава, и неће бити од штете, да се кнез још чвршће привеже, али он никако, никако није  
зива целу природу да живи, да расте, да се развија, да цвета, да се плоди и множи.</p> <milesto 
д њом, држава која тек има да расте, да се развија, да се слави, и она и њени владаоци.</p> <p> 
и да се промаши?{S} Зар је немогуће, да се све свршило простим покушајем, или прошло на каквој  
нало, па зашто се и сад не употреби, да се кнез боље привеже.{S} Конзервативци ако успеју, успе 
и од прилике морао видети и на јави, да се обистинило писмо непозната човека, које ме је позива 
е опасности.{S} Само нека се појави, да се чује да је прешао, па после 2-3 дана макар опет утек 
ђани, али тако близу један уз други, да се рахат могло корачати с гроба на гроб.</p> <p>Незнани 
ед светом прода скупље но што вреди, да се прода под оно што није у ствари?{S} И на што је све  
ли су конзервативци и њини покушаји, да се додворе кнезу и да дочепају власт у своје руке.{S} Р 
ри новци хемијски би се анализовали, да се види колико чиста сребра има у њима и колика им је п 
само једну могућност: да се потчини, да се преда потпунце и неповратно.</p> <pb n="438" /> <p>Т 
 или треба одмах да иде, да зажмури, да се преда, да за тренутак позна рај, а после?...{S} Она  
сине мој, помози, по богу син да си, да се прође о што мање бруке и срамоте...{S} Деца су ми пл 
о ружан сан.{S} Није могла веровати, да се с њом збило све оно ружно гушање с једним младим, ту 
лика на платну: али наскоро примети, да се та слика миче, а и иначе му је изгледала сувише плас 
 могла чути, начелник се једва сети, да се окрене кнезу лицем, а дотле је једнако стајао окрену 
аћала.</p> <p>— Само се могу чудити, да се тако мало користите у практици тако јасним схватањем 
имук морала би бесповратно пропасти, да се у ствар није умешао главом сам г. министар унутр. по 
а другој саопште најсвежије новости, да се узајамно оговоре и да проведу време пријатно, изричу 
 једна.{S} Само тако може се избећи, да се ове две куће не гоне душмански и да се не пролива у  
е <pb n="277" /> користи овим путем, да се с кнезом што боље зблизи, да га свикне на поверљиве  
 груди, да је стопи са својим срцем, да се с њом слије у једну нераздвојну целину, да њоме овла 
/p> <pb n="179" /> <p>„С тога молим, да се против реченог учитеља предузму најстрожије мере.“</ 
лободио и укалашио пред Растиславом, да се целим путем није одвајао од њега.{S} Пријатно му је  
скочи тако нагло, и с таквом снагом, да се млади господин сустури и добро удари главом о сточић 
следње време појавила се била мисао, да се заостале порезе наплате од народа у натури, понајвиш 
 даљем разговору беседник је развио, да се тај претходни рад састоји у збацивању династије Коса 
ицом понова удари у груди тако јако, да се старац устури натраг, простења, но опет се брзо повр 
 појединости са тога састанка, тако, да се и сама Мона чисто чудила.</p> <p>Та она није управо  
 у шаки и склонити је у рукав, тако, да се <pb n="105" /> можеш њоме послужити и на сред улице, 
на којој су ивици биле задуле, тако, да се црвенило спустило преко целог чела, а у слепим очима 
јно, па после све јале и јаче, тако, да се његово певање сад и у будоару већ јасно чуло.{S} Мон 
е полуге и стиште је у наручја тако, да се њој чинило сад ће јој поломити сва ребра која су се  
<p>Ове речи биле су изговорене тако, да се госпа чисто трже.{S} Она на једанпут изгуби цело сво 
која су била заклоњена ћилимом тако, да се готово нису ни распознавала.</p> <p>На вратима се ук 
е ствар са чича Милојем удесио тако, да се није имао ничега бојати, опет за то, по одласку чичи 
се, ваљда, ипак по кад кад дешавало, да се по којој од ових кћери Евиних и нехотице отео поглед 
p> <p>— Море не будали, изађи овамо, да се нареди што треба — рече дежурни.</p> <p>После мала у 
 живот Балканије, пошто је спремано, да се у Орловцу у најкраћем року састане народна скупштина 
е није сводио очију.</p> <p>Наравно, да се то морало познати и на његовом иначе снажном организ 
Мутимир је ово изговорио тако тужно, да се Лепша чисто сажали, и она га обасу пољупцима, али му 
н, увек тражи некако, ма и несвесно, да се сам бар пред собом оправда- Ово, што горе поменух, б 
ји се још јављао у њему, било је то, да се налази дубоко под земљом.</p> <p>Наједаред учини му  
ј“ — код нас је све могуће, па и то, да се свак пита: „што и ја не бих могао бити кнез?“</p> <p 
пустиш Балканију, да оставиш престо, да се одрекнеш свега, па да бежиш са мном у свет.{S} Ти зн 
лаго - а сада на путу молио бих вас, да се не одвајате од мене због ситница и да ме не остављат 
че: — Море!{S} Што ли лаје овај пас, да се нису они ђаволи овде сакрили?...</p> <p>Говорећи то  
исли кнез да је то каква случајност, да се то чудним стицајем околности десило само с Лепшом.{S 
 пашанца употребила су ову околност, да се користе положајем свога таста.{S} Све своје <pb n="5 
е каже истина, кад је то једини пут, да се кнезу укаже брза помоћ?{S} Доктор стави Зару одсечно 
алодушни људи, он је осећао потребу, да се извуче само за овај тренутак, а после, доцније, шта  
а одсудно одбила твоју другу понуду, да се тајно венчамо? зар то с моје стране нису биле жртве? 
у поседе, поразговарају, проћаскају, да се прошале, да претресу све градске новости, да оговоре 
="406" /> где се оне обично састају, да се пријатељски разговоре, да једна другој саопште најсв 
Растислав ће употребити ову прилику, да се што више зблизи с кнезом!{S} Но то би могло имати не 
авијати и докле ће хватати у ширину, да се не би сударила с потерама из других седа.{S} Ићи ће  
довале и дигле толико села у потеру, да се то сад све измешало и збркало, дошли су уједно људи  
бим и кржљавим људима да граде децу, да се <pb n="157" /> не би кварила раса.{S} Држава је бира 
аднеш у наручја створењу које волеш, да се с њим слијеш и стопиш уједно, да утонеш у неизмерној 
тор и прошапута јој на ухо:</p> <p>- Да се уклонимо ја и ти, снашо, одавде; ми смо овде залишни 
</p> <p>Било је свакојаких нагађања: да се нису где год појавици хајдуци, да није ударио какав  
инска, сурова стварност говорила је: да се Враничић сада налази у непријатељској земљи, да је о 
Али за то било му је потребно двоје: да се ослободи од непрестане пажње Растислављеве, чије је  
о један излаз, само једну могућност: да се потчини, да се преда потпунце и неповратно.</p> <pb  
ојица су осећала једну исту потребу: да се што пре одавде удале и да по могућству забораве све  
а страној дипломацији <pb n="462" /> да се умеша у наше чисто унутрашње ствари.</p> <p>Они обећ 
 и династички смерови <pb n="584" /> да се породица Косанића обори, а Црнојевићи да се поврате. 
лавом одречан знак.</p> <p>- Шта!{S} Да се не бојиш мађија? рече кнез и нали себи другу чашу.</ 
пе ћеш ми љубити, ја ти кажем....{S} Да се чуваш!{S} Не знам за кога?{S} Чудо што су данашњи мл 
ла крајње безумна и непромишљена.{S} Да се по једном обичном и безименом писму кнез крене на но 
и први владика и највећи језуита.{S} Да се одао обичној крађи, био би чувен хајдучки арамбаша.{ 
знаш ко?{S} Ево овај чварак овде.{S} Да се скамениш какве ми је ствари мало час испричао; то је 
мо још времена, тек је 11 сахати.{S} Да се кренемо око по ноћи, па ћемо опет добро стићи.</p> < 
ишао напред, носећи пушку у руци.{S} Да се не види завој на глави, намакао је био сасвим на чел 
уководи само једном једином мишљу: — да се одржи на власти.{S} Отаџбина, општи интереси, династ 
дужност ваша веома малена и проста — да се покорите неопходности.{S} У тренутцима где једино си 
жила у оној гомили.</p> <p>— Но чек’ да се склонимо мало одавде; одидер амо да ти кажем нешто — 
било је решено још и „онако у опште“ да се Орловац „мало очисти.“ Читаву недељу дана владала је 
коро је немогуће извршити тровање, а да се то одмах не позна по брзом наступу смрти и по начину 
те могу служити у државној служби, а да се не огреше о савест своју.{S} И вели се да могу.{S} Р 
ко, да није могуће изићи из платна а да се печати не повреде.{S} После је све метуто у дебео, ј 
То је твоја заслуга, Лепшо.{S} Треба да се поносиш што можеш усрећити једнога владара, уз то је 
и може што учинити.{S} У земљи треба да се појаве Црнојевића агенти.{S} Ти ћеш их ужурбано гони 
порођај, који у најкраћем року треба да се изврши, као узрео чир, што за који дан треба да пукн 
адањем тешком магновењу прва потреба да се јавни поредак и обшта безбедност одржи....“ <pb n="1 
 положај, ни моје доба, не дозвољава да се с вама надмећем у увредама.{S} Ви у мени имате искре 
ило мало раније!“ и т. д. поуми Пава да се изговара, али стрина Синђа не даде јој ни осолити.{S 
о, да мртвац из овога гроба покушава да се окрене, или можда и да <pb n="595" /> устане.{S} Од  
тимир живо.</p> <p>Кнез хтеде понова да се изгуби у читавом потоку ласкавих речи, али Лепша га  
у руку, и у који мах он поуми понова да се сагне да је опет љуби и угризе, она махну руком одоз 
јно буде и кнез, молим те подсети га да се једном сврши ова моја проклетиња.</p> <p>Ствар коју  
абуну пуковникову.{S} Не чекајући га да се опорави, она продужи даље.</p> <p>— Можда је господи 
а је умири.{S} Лепша не треба ничега да се плаши, јер ће гости почети да долазе тек око 4 часа, 
а је, удовица је, па мора од свакога да се склања и снебива. (У ствари цело село није могло дат 
ваћу собу и како <pb n="486" /> тога да се не сећате? — рече барон чисто срдито...</p> <p>— Не  
и у пуној снази и власти, он и не да да се гради устав.{S} Ту би се морало отимати од њега - ре 
ја бих могао да се правдам, па можда да се и оправдам.{S} Али све су то софисми.{S} За све ства 
 којих маћи не можете.</p> <p>— Онда да се удварам моме Антону, мојим слугама и лакејима; они с 
лом хтели што од њих узети, они онда да се притворе као да радо и од добре воље дају, па да те  
смо му на жалост обојица дали повода да се лично умеша у неке доста важне државне послове, што  
како ће овај пут бити ванредна згода да се што присније зблизи с кнезом, да младога владара што 
/p> <p>- Кнеже, нема ли друга излаза да се из ове куће не мора износити мртвац?</p> <p>— Нема!  
увено и с напетим носом.</p> <p>— Ја да се наљутим?!{S} Како бих ја себи тако што допустио да с 
 и моја дипломација и твоја полиција да се сакрију пред женама.{S} Госпа Цанку да узмеш ти за у 
ане каћиперке, којој се дала прилика да се једном освети свима тим чедним и поштеним женама, шт 
</p> <p>Јес, Пава је јасно сазнавала да се налази на такој раскрсници, да стоји пред таким журн 
д кнеза.</p> <p>Ловимук је уверавала да се конзервативци у овој борби служе веома ружним, па че 
 што, црна прилика је само уверавала да се не сме ни пошто одмицати од куће, и да нема друге по 
 Као озбиљна жена, она је покушавала да се брани од лаковерна примања таквих гласова.{S} Она се 
едала у свога мужа; али је очекивала да се он почне извињавати како је заборавио, како је писмо 
а пажњу на њу и највише се заузимала да се он с Лепшом саживи, али што је претерано, претерано. 
 маха до њених ушију, и она је знала да се то ње тиче.</p> <p>Али лепа Пава била је тако исто и 
ијарним понашањем управо се натурала да се с њим изједначи.{S} Пуковника је то вређало, али он  
е је одозго.</p> <p>Јела је покушала да се отме — али, сем покрета у раменима, није ништа више  
 интересно да ли је овако лепа могла да се очува у селу као девојка до своје осамнајесте године 
твојом, је ли и моја жена припомогла да се мој план открије? је ли и она била у друштву с тобом 
</p> <p>— Зар би Ваша Светлост хтела да се у понашању изједначи с човеком који је поникао у нар 
е и оставку да да, али својих начела да се не одриче и да не крије шта је. — Ратка је интересов 
 /> Вар сам ја икада од тебе тражила да се не жениш, да останем вечно са мном?{S} Ни сам ли баш 
ање и мање нагибе, најпосле долазила да се скоро са свим заустави, Мона би јој лаким, еластични 
ство, обећање, новац, па и сама сила да се дође циљу.{S} Није пожаљено ништа, као што није ништ 
а се убије.{S} Једном се беше решила да се исповеди човеку кога <pb n="55" /> је волела.{S} Но  
маде, зубима да га растргне и шакама да се насрче његове крви.{S} У том тренутку, у њему се беј 
 понајближих подножју, па тим косама да се провлаче.</p> <p>Такво путовање било је веома тегобн 
е ђенерал је гледао свима средствима да се популарише код народа, у то име ђенерал је узео чврс 
, а тако исто бејаше почео и мислима да се губи у далекој прошлости.</p> <p>Чича Милоје — јер о 
вас молим дајте ми 10 минута времена да се насамо разговоримо нас двоје.{S} Не бојте се, господ 
вно 20 дана.{S} Свет је имао времена да се поступно свикне на смрт ђенералову.{S} С почетка се  
елика ***наслоњача, нарочито удешена да се ***човек на ***њој може љушкати. <foreign xml:lang=" 
ева није имала места.{S} Није истина да се на акт спаривања данас гледа као на неко проклетство 
.</p> <p>— Дакле нема никаква начина да се ствар измени или бар одложи?</p> <p>— Никаква! — пот 
{S} Али има ту стотина других начина да се њиме послуже, и да га злоупотребе приватним путем.{S 
ди, а наши путници нису имали рачуна да се сретају с људима; њин је задатак био да кроз пусте п 
="504" /> <p>Ратислав је био мишљења да се све може остварити, а не само половина.{S} Ту нема н 
себи; кад се узме на око јасна тежња да се кнез одвоји од мене и да се усами, тежња да ја, рођа 
ост црн штапчић, с црвеним врхом, па да се лавови, тигрови, пантери и хијене на просту појаву у 
 женом могао бити потпуно срећан, па да се неби много предомишљао баш и јавно пред законом да с 
и, да ту чује капетанову наредбу, па да се одмах свршује посао, пошто до зоре мора бити све на  
ује у чему је та „озбиљна ствар,“ па да се одмах преда својој неодољивој пожуди, заборављајући  
ок осмех на лицу и доктор се постара да се и сам што пре почне смејати, те додаде:</p> <p>— Ах, 
 је излазило јасно, да ђенерал смера да се дочепа круне.</p> <p>Но и ако су докази били јасни,  
па је донео равно двадесет ока злата да се утроши на пропаганду за Црнојевића династију.{S} Ств 
ља троши толико колико би било доста да се у потлаченим крајевима нашим издржава неколико стоти 
 (спавајте, спавајте, децо, нема шта да се види) а нама смешно како браца Мика изгледа у сукњи  
е нико не може прикучити.</p> <p>Шта да се ради?</p> <p>Жика полако пробуди Црнојевића и сврати 
ем прилика пала у део тегобна задаћа да се у овако тешком времену нађе на челу државних послова 
ве опасности.{S} Он позва Црнојевића да се попну на ту липу.{S} Овај се одупирао и пристаде тек 
е мало час седео.</p> <p>Кнез покуша да се брани, да викне, да се отме; али, пре но што је мога 
ија прекрсти се — да не да бог никад да се моје дете нађе у таком стању и положају у каквом је  
 је све доцкан.{S} Дакле, ако си рад да се спасаваш, спасавај се одмах.</p> <p>— Како, син рође 
о томе ћемо говорити доцније.{S} Сад да се вратимо на ствар.</p> <p>- Елем, сем политичких разл 
адају се по два-три пут док дође ред да се жене.{S} Па шта они могу да изискују од жене, кад су 
прабабе, решено је било још у напред да се посети Повратница, и тај излет одређен је за данас.< 
замерило, који сте имали све погодбе да се спремите за потпуно углађена, потпуно модерна европс 
 кажем да Ваша Светлост нема потребе да се спрам млађих служи онаким изразима и да слугама напо 
етци, женска статуа тако стисне ноге да се, богу хвала, ништа не види, и морал је спасен.{S} Пр 
ни то не знаш шта све данас има овде да се изврши!“</p> <p>Госпођин поглед то је говорио.{S} По 
калима и прилетали на помоћ чим виде да се негде чаше испразне.{S} Сад је кнезу наздрављао здра 
ским — а међу тим сви ови људи тврде да се он има већ 50 часова ни с места није макао.{S} И они 
S} Сваких десет петнаест година нађе да се на по што год жали.{S} Тек сам ту пре дванаест годин 
д се све околности испитају, не може да се ухвати откуда би могло доћи то тровање.{S} Искључив  
ше није млад, али још никако не може да се помири с мишљу ни да је стар, те му с тога веома при 
ујна млађана радозналост вукла га је да се изложи ма и најозбиљнијем ризику, само да задовољи с 
о спољним пословима.{S} Кривио га је да се плете и у унутрашње ствари.</p> <p>Сем тога, ђенерал 
ваки час могла планути.{S} Морала је да се брани.{S} Она је имала право; она се бранила.{S} Сва 
угања и обилазака.{S} Остајало им је да се спусте до планинских коса понајближих подножју, па т 
едан од другог.{S} Препоручено им је да се много не удаљавају, да им когод не би промакао измеђ 
дала су само тај резултат: дознао је да се загонетна жена зове Ката, да је опасно створење, спо 
тва.</p> <pb n="72" /> <p>Одмерао је да се увек лати само онога, што може остварити.</p> <p>Бир 
лина и у телу и у души.{S} Осећао је да се загрева, и у том стању било му је добро.{S} Глава му 
гове у речима.</p> <p>— Јес, хтео је да се дигне, да се прослави, да овековечи спомен, да буде  
значаја.{S} Начелник Врбавац хтео је да се обезбеди за сваки случај, да не буде у страху ни онд 
би још нешто имао рећи: изгледало је да се бори са самим собом.{S} Паву је гледао право у очи,  
ладоме кнезу Мутимиру предстојало је да се састане у једној руској пограничној вароши с руским  
нолетан и примити владу, потребно је да се млади кнез позна са својим народом.</p> <p>И иначе о 
{S} Старијим грађанима припрећено је да се окану ћорава, дечурлиска посла.{S} Против главног са 
ити од големе помоћи и помогао му је да се дигне.{S} Били су <pb n="79" /> пријатељи, али све д 
ери од њега затражи, а јамчено му је да се неће тражити ништа што би било недостојно висока пол 
а заноса.{S} Њена пратиља опомену је да се прибере, „Он ће скоро доћи“.</p> <milestone unit="su 
ад год би му јутром донели извештаје да се такви гласови шире по граду.{S} Тада је осећао живо  
аједно с вама, а наредићу још раније да се у подрум мете преко двадесет врећа барута, па ћу онд 
е стићи, послале су своје депутације да се придруже погребу.{S} Плоча је спуштена над телом ген 
а ће кад су по несрећи такве прилике да се то мора чинити.{S} Дакле, раскалашан и раскошан живо 
едан другом стварали згоде и прилике да се дође у додир „с идолом срца свог,“ па никоме није ни 
 Звониграда, кнез неће имати прилике да се састаје са шефовима других политичких странака, наро 
ре жене починиле голема зла и пороке да се створи овака ружна изрека о њима.</p> <p>Обично са с 
изало, а лекари су имали големе муке да се боре против несанице од које је кнез патио.{S} Једин 
ке особине, које су му много помогле да се из друштвене низине попне на највећу висину у друштв 
а строго осуђује, али док дође дотле да се ствар јавно потегне, трпи се веома много.{S} Ја исти 
а.</p> <p>Ратко отправи дете на поље да се игра, зазвони и поручи каву, и разговор између њега  
, прилике су сазреле, дошло је време да се испуне најлепши снови ђенерала Врбавца.{S} Само сам  
рекорно у шали. — Давно је већ време да се служи кава.{S} Но видећи жену бледу и малаксалу Врба 
вари.“ И тако је остао упоран у томе да се Растислав чисто чудио толикој чврстоћи тако млада чо 
је оно хватајући прстима њене хаљине да се увере да ли је баш истинска свила и кадива.</p> <pb  
ићу, стегли руке наопако, па га гоне да се бос пење уз оно оштро, каменито брдо, покривено <pb  
: шта значи ово увијање и избегавање да се каже истина, кад је то једини пут, да се кнезу укаже 
 одабраним изразима даде ми на знање да се ја, у томе тренутку налазим у ванредном положају, гд 
Јесте ли му оставили отвор за дисање да се не угуши, несретник?</p> <p>— Неће, не бој се! — одг 
р пре 5—6 дана.{S} Предузете су мере да се такве случајности више не понављају.{S} Спремај поис 
у.{S} Шта нису чинили да га наговоре да се <pb n="382" /> свуче и да легне у кревет.{S} Аја!{S} 
окренув се нагло прозору, трудила се да се заклони од Мутимира.{S} Али сузе су је гушиле, и њен 
а је у њу тврдо веровала и решила се да се преда тетки на вољу, да учини све што ова тражи, а к 
 бити тако пријатно, али старајте се да се на то навикнете.{S} Нарочито ви, г. Растиславе.{S} В 
не да сакрије сузе.{S} Чинило јој се да се понижава кад плаче пред човеком који то није заслужи 
обре односе с официрима, и старао се да се на војску увек може са поуздањем ослонити.{S} Он је  
чврсто у руке сву војску и старао се да се што више зблизи с њом, а да што даље уклони од ње за 
ене мисли.{S} Кнез Мутимир старао се да се сети ко је ова загонетна личност, јер по гласу чинил 
е Ратку:</p> <p>— Чујеш, звао сам те да се нешто разговоримо.{S} С пажњом сам саслушао ову твој 
, свршена су сва питања.{S} Ви имате да се побринете само о једном питању: како ће те умрети?</ 
е, ви сте паметан човек.{S} Ви знате да се те ствари <pb n="127" /> раде у поверењу.{S} Ви сте  
ге људе пањкају.</p> <p>- Ви пуштате да се државним новцем, г. пуковниче, плаћа израђивање ваши 
 сте нешто више од човека.{S} Кушате да се приближите богу, а у ствари постајете нешто сметено, 
е одричете углађеност, само одричете да се оно што ја говорим слаже с <hi>углађеност</hi> (г. Р 
/p> <p>— Е, изгубио изгубио! мислите да се изгубио?{S} А капетани, писари, па чак и ћате, а?{S} 
је то масло новога министра.{S} Хоће да се удобри кнезу.</p> <p>И мржња и незадовољство против  
у, као оно код малог детета кад хоће да се заплаче.{S} У оним бајним очима, на целом оном дивот 
у природу и мрзим лицемере који хоће да се покажу чеднији но што су.</p> <p>— Данас су помешана 
ији.{S} Наћиће се и других који хоће да се користе кнезом.{S} Све оно чиме ви мислите да га држ 
ави три прста као оно кад човек хоће да се прекрсти и показа њима <pb n="221" /> на сред чела). 
ије, господине маркиже, је ли могуће да се све то с вама десило?! — рече Жермини и скочи из кре 
хиљаду и једне ноћи!{S} Је ли могуће да се све то вама десило, драги маркиже?! — рече барон Жер 
 Ратко ватрено.{S} Но Растислав рече да се умири и да остави ту ствар за доцније, сад имају дру 
уж је пресече.</p> <p>— Кнез ми рече да се ужелео престоничка друштва.{S} Другим речима, то је  
</p> <p>За Зара је ово био нов доказ да се у овој ствари крије некакав преступан политички смер 
му да своју ћерку, али прво наш кнез да се потпише како прима швапску веру и како унапред прист 
да је овај обичај остао од Турака, и да се до сада готово свуда већ изгубио — рече доктор чисто 
 поштовање спрам постојећи закона, и да се више него икада клоне од свега што би могло ослабити 
ласти јавља, а где затреба, богме, и да се вегне. — „Боље је и десет невиних да буде везано, но 
љубави није имала ни драма памети, и да се поводила само по срцу.</p> <p>— Ох, ала смо ти ми же 
 устаде да још једном положи коњу, и да се мало расхлади да тако после боље и заспи.</p> <p>Вра 
{S} Бар тако је било уговорено.{S} И да се није десио несрећни случај у планини, и да чича Мило 
 бура беше већ почела да малаксава и да се стишава.{S} Киша је још пљуштала, силовита грмљава ј 
а то не буде каква замка Врбавчева и да се кнезу што не деси баш на овом путу, Растислав се с п 
т да се издвоји важно од неважнога и да се на оно што је главно усредсреди сва пажна.</p> <p>Ув 
са собом више од једнога служитеља и да се не сме нигде послужити својом кнежевском влашћу као  
авате да мисли о државним стварима и да се бави озбиљним државним пословима.</p> <p>— Е, кад ве 
гу да имате једнога свог господара и да се научите вршити његове заповести.{S} Та ви сте то пре 
очешће застајати да погледа где је и да се промисли којом ће страном ударити.</p> <p>Ето такав  
ван</hi>.</p> <p>Место да се крије и да се оставља мраку и случају, кад ће момак и девојка доћи 
оживе, сад је хтео и да пође живље и да се склони, па и да потрчи по потреби.{S} Жика је био ср 
на тежња да се кнез одвоји од мене и да се усами, тежња да ја, рођак и природни заштитник кнеже 
после смрти мужевљеве.{S} А ко пре и да се сети удовице сиротице, ако не њен први комшија, паша 
ију, дати да се цела кућа претресе и да се позатвара све што се ту нађе. </p> <p>Црна прилика з 
је било могуће да кнез то не опази и да се не заустави на питању, како то и откуда ова промена, 
</p> <p>— Људи долазе послом, неки и да се препоруче, све је то из поштовања, а госпођа их доче 
 се ове две куће не гоне душмански и да се не пролива у залуд братска крв.{S} Тако су доконали  
; да су ту остали до после по ноћи и да се ту кнезу и смучило.</p> <p>Дозову старијег ађутанта  
ек буде.{S} Долазило јој на ум чак и да се убије.{S} Једном се беше решила да се исповеди човек 
напред и рече кнезу, да иде за њим и да се ни чему не чуди и да ни од <pb n="590" /> чега не пр 
том доктора, он додаде: реците му ви да се вара; будите ми ви сведок да смо још јутрос у зору ј 
} Војницима викну да одступе; нареди да се свет око плота растера.{S} Боју и Радована узе на ст 
р, да кривца строго казни, да нареди да се деца још ове вечери одвоје да не спавају с фрајлом,  
х, али командир брзо дотрча и нареди да се из потере издвоји десетак најлакших људи да „гоне ха 
 појединих поставака својих, да види да се није где год преварио, рачунајући позитивно с непоуз 
огу и чекати.{S} Отпусти их, па ходи да се разговоримо.{S} Ја се још осећам добро.{S} Но то нећ 
ли се обоје вајкају што су били луди да се свађају око ништа, а кроз по сахата цела одаја одјек 
Све то он сазнаје, с тога увек тражи да се веже с ким год који је смелији од њега, па се онда с 
 је узрео.{S} Ваља само имати куражи да се пружи рука и плод убере.</p> <p>„Држим да на толико  
уну.{S} Чун се љуља а он се све боји да се не изврне.{S} Види тамо на обали некакве људе и хтео 
мила сестрице, ти се не срдиш? је ли да се не срдиш?{S} Ти нам не замераш?{S} Ја сам свему крив 
, ни покојни ђенерал нисмо му давали да се плете у државне ствари, и можемо рећи да смо га ту п 
ите није их било који су настојавали да се продужи тај обичај.{S} А, а?</p> <p>- Та оно, наравн 
етнији човек; реци овоме твом будали да се не дере! (Радован се обрецну осорљиво: јес! будала!  
било, кад би ти односи-тек сад имали да се расправљају и регулишу:; но богу хвала није тако.{S} 
путем.{S} Не видим шта би овде имали да се снебивамо једно од другог.{S} Вама треба власти, гос 
у којима су поједини начелници имали да се крећу.{S} Но опет за то сви ти савети сводили су се  
о ко је то <hi>он</hi>, сви су знали да се то тиче кнеза Мутимира).{S} Срећом истрчи дежурни оф 
<p>— Да, господару, тако сте заспали да се више никако ни будили нисте, све до сада.</p> <p>— Ј 
ка ту није било.{S} Једни су причали да се кнез заљубио у некакву јавну женскињу и да је за њом 
ом, у знак да му не верује, кад вели да се шалио.</p> <p>Речи кнежеве учиниле су на њу чудан ут 
 народног незадовољства, јер се вели да се због династије и ради њене сигурности, и врши сав ов 
јаху дошли до самога врела и ту сели да се одморе.</p> <p>Већ је било почело свитати.{S} Ноћне  
имати за мене ничега увредљивог, или да се изложим немилим последицама, од којих ће једна бити  
ти човек, да не осећа као човек, или да се претвара и крије своје осећаје.{S} Зар то није безум 
е у Америци.{S} Сад је дошла амо или да се уда за кнеза Мутимира, или, ако он то неће, она ће и 
н персиски ћилим, који те чисто мами да се по њему проваљушкаш, и тада дође један тренутак кад  
ну песницама по глави.{S} Хоџа поуми да се исправи, но Срећко га стегнутом песницом понова удар 
ам хтела — рече Јела збуњено и поуми да се и сама сагне, да види <pb n="64" /> где је ударила г 
{S} Они, који су још јуче били вољни да се јавно одрекну свију начела и ако хоћете и целе прошл 
преда консервативцима.</p> <p>Наумни да се пошто по то дочепају власти, конзервативци покушавај 
е.{S} А кад после навикаше командири да се одмах иде, сељаци пођоше онако измешани те их било к 
ека дрхтавица.{S} Морао се усиљавати да се одржи на ногама.{S} Ишао је полако.{S} Још по издаље 
рнојевићу на ухо, он поче наваљивати да се „предузму мере.“</p> <p>Какве?{S} Још за видела при  
 зловољан.{S} Он није могао веровати да се догађај с просипањем каве случајно десио.{S} Причу о 
м да ћу одмах позвати полицију, дати да се цела кућа претресе и да се позатвара све што се ту н 
а је кућа опкољена.{S} Одмах ћу дати да се дозове министар председник и министар правде.{S} Про 
осподин, али опет није смео показати да се срди, на против, морао се и сам смејати уз кнеза, ко 
ваља га ту оставити на миру и чекати да се поврати, па га онда преместити у постељу.{S} Још јед 
о да сам се почео копрцати и отимати да се ослободим, али што сам се ја више отимао и напирао т 
отребним мерама, које ваља предузети да се од кнеза одстране сви „опасни елементи“, као што су  
; ма како ти врдао, он ће увек умети да се нађе пред тобом.{S} С тога се мораш постарати да му  
ан гвозденим карикама.{S} Кнез осети да се налази између два мртваца; он је чуо како клепећу њи 
тор му пође узастопце.{S} Кнез осети да се доктор приближује, стаде, окрете се, избаци прса, пр 
> </quote> <p>На ове речи кнез осети да се гроб страховито потресе.{S} Наста урнебес, у коме се 
 пријатан.</p> <p>- Шта ли може бити да се толико задоцне? — рече један од ова два човека.</p>  
> <p>— Знам, али зар није могло бити да се промаши?{S} Зар је немогуће, да се све свршило прост 
р.{S} И он га поче салетати и молити да се огрне.{S} Кнез је доказивао да му није хладно, а док 
з вас опстати, онда ћемо вас умолити да се поново вратите.{S} А ви нам, јамачно, нећете одбити  
ца, за која никад није могао мислити да се мешају у политику, а њих гле чак овде!</p> <pb n="60 
верени, то ће вам веома добро чинити да се свикнете слушати заповести господареве.{S} Пробајте  
 даду мајмуну пушку и стану га учити да се егзерцира.{S} Пушка је била пуна.</p> <p>— И ју! — р 
, без предомишљања, издаје заповести да се тај народ и та „снага његова“ дочека топовским метци 
астислав, нема ни воље ни наклоности да се око тога бакће, али шта да ради кад су га прилике ис 
 Лепша оставити с тога што може чути да се о њој у кругу кнежеве родбине рђаво мисли: — <foreig 
тао да ма што казујем.{S} Али видећи да се ствар тиче мојих чисто личних односа, сматрао сам да 
 личних ствари за које би могао рећи да се не тичу државе.{S} Најмање се то може рећи о његовој 
се, скоро и нехотице, ти ћеш му рећи да се његови непријатељи множе, али ти још осећаш да си им 
ородица Косанића обори, а Црнојевићи да се поврате.</p> <p>У писму је нуђено кнезу, ако је воља 
, нека средства која ће можда помоћи да се разбудите.{S} Пристанем под условом да вам само не д 
ду време до спавања.</p> <p>Немогући да се изједначе у томе с мушкима, женске су створиле за се 
 говорећи само о томе, или слушајући да се о томе говори.</p> <p>При тим разговорима он је осећ 
 доста је било играња; земан је кући да се иде — на што су момци и девојке обично одговарали:</ 
човек, допада ми се, буди ми на руци да се с њиме ближе познам — њен поступак био би и природан 
еварио.{S} Ох... хо... онда то значи да се овде нешто крије: можда ће нам разјаснити писмо у че 
осто изгледа као човек, који се мучи да се окрене у тесном простору па не може, запињући о крај 
 томе, што би било тешкоћа на случај да се кнез узјогуни, па не хтедне лепим начином вратити ду 
> то није ружна дволичност и покушај да се пред светом прода скупље но што вреди, да се прода п 
на жена!{S} Такав анђео!{S} Па о њој да се шире такви безобразлуци!{S} Као да је то могуће, так 
одговори ништа, али главом даде знак да се не срди.</p> <p>— Смем ли? — упита кнез и маши јој с 
 у Звониград нарочити, поуздан човек да се увери о истинитости навода онога загонетног младића, 
пустих <pb n="554" /> планина па тек да се човек уме наћи у оном непрегледном сплету јаруга, ду 
 научио нешто мало књиге, колико тек да се потпише.{S} Пошто је прво био <pb n="15" /> сељак, п 
" /> преведе у Балканију, колико тек да се чује да је амо прешао.</p> <p>- Ух! зар његовом глав 
 вас испратио до у собу, помогао вам да се свучете, скинуо вам ципеле као и обично, а за тим ст 
в, и правилан, и законит — ја не дам да се квари законити ред наследства.{S} Малолетни Мутимир  
 у нападаје и ружења.{S} Пристао сам да се с вама разговарам, али немам потребе да трпим <pb n= 
отежете.{S} Али ја вам унапред кажем да се ствар не може и неће изменити ни за длаку, па ма как 
јеручно казни брата свога, предлажем да се извршење казне повери твојој бајној гошћи, сестрице  
p>— Па зато ја и предлажем и војујем да се женске у политичким правима изједначи с мушкињем.{S} 
- Ви ширите о мени гласове, да радим да се дочепам диктатуре.</p> <p>- Ја то нигде никоме нисам 
цу.{S} Бацим поглед око себе и видим да се налазим у некаквој округлој подземној одаји, одозго  
је, на коме је писало:</p> <p>„Желим да се састанем с господом окружним начелницима.{S} Лични с 
у — она му припрети прстом. — Главом да се ниси шалио!</p> <p>Мона изађе, кнез и Лепша опет ост 
но вино! рече он и показа Зару руком да се на њега угледа.</p> <p>Заре ћутећки даде главом одре 
оља...{S} Кратко, јасно, мора једном да се зна; г. председниче, ко је овде старији по власти? к 
и без тога, само да видим вас једном да се ућушнете у какав ред.</p> <p>Још су се договорили гд 
 сваковрсна обавештења, опет шапатом да се не чује.</p> <p>Те и многе друге сличне операције пр 
 овако, Растиславу је долазило на ум да се рине на кнеза, да га дочепа за уво и да му пришије н 
гвозденом мотком, чији је врх усијан да се скоро топи.{S} Један додир те страшне мотке укроћава 
е ту први пут осетио како је немоћан да се бори против завера, које се лаћају чак и тих средста 
 тако непријатан, потмуо и расцепљен да се и сам кнез зачуди, искашља се, и у своје оправдање р 
леним мехурићем, који је тако удешен да се кроз иглу излије, кад она у што удари и забоде се.</ 
а како се ви држали.{S} Ја сам решен да се не дам ничим омести.{S} Једино могла би ме стукнути  
 да је наш свет сладострасан и склон да се заборави и изгуби у полном уживању, опет зато његова 
ала је Ратку.{S} Црнојевић је требао да се појави у сред Балканије, да направи ларму, да изазов 
ице, то је мајор Тоша сад настојавао да се те дневнице пребију за оне неисправне суме, како би  
дао устима, час се кељио и покушавао да се и сам насмеје, кад чује како се други горе у зачељу  
p> <p>— Све једно, тек он је помагао да се спасе ситуација.</p> <p>— Шта има даље? — упита кнез 
ког и државног гледишта ја бих могао да се правдам, па можда да се и оправдам.{S} Али све су то 
и.{S} Занесен за Лепшом, он није дао да се она једначи с обичним сокачким закачаљкама.{S} Кад М 
хтео то ни чути, и ни пошто није дао да се ова „света бара“ затрпава.</p> <p>Али сад, при долас 
је свога господара, а овамо се бојао да се не изложи каквој опасности и да што не погреши, ако  
<p>Дама застаде мало на вратима, као да се нешто двоуми; но то је било само за један трен ока,  
ђа на један пут застаде, поћута, као да се предомишљала шта ће рећи, за тим настави живо:</p> < 
ри људи.</p> <p>Ђенерал застаде, као да се нечега на један пут сетио, но брзо опет продужи.</p> 
евидним багателисањем.{S} После, као да се наједаред нечега сетио, он се окрете Растиславу и уп 
асмеја, погледа око себе и рече, као да се обраћао неком трећем.</p> <p> <foreign xml:lang="fr" 
рно говорити о започетој ствари, као да се све то тицало каква најобичнија догађаја, који се и  
 патос, он отпоче живо говорити, као да се с ким препире:</p> <p>Јес, ви имате право.{S} То так 
ове подухивао, сад беше престао, као да се повукао дубље у планинске гудуре, од куда се, овда о 
ође у буран, киван, срдит говор, као да се с неким свађао. </p> <p>— Без главе — поче ђенерал т 
а његови мртваци још јаче стежу, као да се спремају да га никако не даду овој гомили, што беше  
љити, они као да нешто спремају, као да се нечему надају; на њих треба живо мотрити, да не дођу 
 пут он сав поцрвене и ућута.{S} Као да се љуто покаја што је ово рекао.</p> <pb n="274" /> <p> 
 ове речи.{S} Ока их је разумела као да се Јела једном већ решила, најпосле се преломила.{S} Ба 
чу неко кретање.{S} Изгледало је као да се ту <pb n="69" /> креће нека гомила људи.{S} Ово је т 
овник нагло.</p> <p>Изгледало је као да се ломио док је ставио ово питање, а питао је за ствари 
ема учиниоца.{S} Изашло је дакле као да се то дело некако само учинило.{S} Прво је био бриљант, 
аци перо и чисто скочи.{S} После као да се покаја што је тако учинио пред момком, те се опет по 
> <p>Начелнику Вујадину учини се као да се на један пут поче окретати и онај низ везаних коња,  
 се трести; у очима старога хоџе као да се упали некакав пламичак — оне су сијале у оном диму и 
/> <p>У току овог разговора кнез као да се одобровољи.</p> <p>— То су питања која ћемо расправљ 
ао.{S} Кнез узе ходати по соби и као да се нешто замисли.</p> <p>— Да, да, поче он — то је ваше 
а — он је држао да може сматрати као да се овај Врбавчев говор њега ништа и не тиче.</p> <p>Али 
а) у свима деловима тела; мишићи као да се окамене и човек на једанпут постаје потпуно узет.</p 
плот, — једном речи цео тај крај као да се на једаред помаче у лево и поче се окретати све на л 
ој републиканској дружини, којој као да се ушло у траг.{S} Што је најопасније, изгледа као да т 
 знам шта јој је данас — рече он као да се хтео извинити пред Ратком за неупутности женине — Јо 
ласто, вртела је главом, по мало као да се чуди, а по мало као да прети Мутимиру.{S} Сад диже д 
ада му се у два три маха учинило као да се Милоје у разговору с овим сељацима погледа онако, ка 
урно и нагло пође вратима.{S} Но као да се на један пут нешто предомисли, он застаде на сред дв 
м из те давне давнине, а у једно као да се радовала што се сетила тога слатког доба, које је ду 
.{S} С тога је Растислав једва чекао да се врати с кнезом у Звониград, па да сам лично предузме 
 се осећао уморан.{S} Једва је чекао да се рахатлише и да одахне.</p> <p>Крај њега је стајала њ 
/> <p>Мутимир је с нестрпљењем чекао да се Мона врати.{S} Одмах је салете запиткивати: оде ли Л 
угића...</p> <p>Кнез је толико викао да се разлегало по целој кући.{S} Чујући неку ларму, минис 
бубрео и дозрео злочин, који ја имао да се изврши у најкраћем року и да створи Балканији нову д 
к, али ниједном од њих не дође мисао да се сврате, да још једном виде ту крваву лешину.{S} На п 
случају, да ниси ти на време похитао да се сам одазовеш, бојим се да наша чедна Лепша не би теб 
у се множили.{S} Растислав је осећао да се примиче критичан тренутак, где се мора ломити између 
вој поглед. — У будућност нема право да се узда онај, који има све у садашњости, а није кадар д 
о; она се бранила.{S} Свак има право да се брани...{S} Шта?{S} Шта хоћете ви?{S} Њу да нападају 
о на град из ког је кренуло све живо да се сели.</p> <p>Око 9 часова чу се из даљине војна музи 
Шта ћу ту?{S} Имаш ли какав црни вео да се покријем?{S} Молим те помози сад.{S} Куку мени затећ 
дин прича.{S} Али он је толико желео да се све то баш тако деси, да је доиста и веровао све оно 
 наоружао стрпљењем и прионуо је био да се бар што више <pb n="277" /> користи овим путем, да с 
ла се читава гомила, сваки је грабио да се с господаром куцне.{S} Некакав добро ћевлеисан газда 
на левом крилу и начелник је наредио да се још те ноћи дигне десетак нових села у потеру, тако, 
о се све више света; кмет је наредио да се много не ларма, да чекају све мирно, па ће им се каз 
/p> <p>Кнез Мутимир одмах је наредио да се мртво тело ђенералово пренесе у тако звани Мали Кона 
да дођем амо, и ја сам одмах наредио да се преже.{S} Можда с моје стране није тактично што одма 
н у тескобу, г. енжењер је чак нудио да се откопа земља, па да сви виде како је тој „светој бар 
стислављево.</p> <p>Ратко је налазио да се може чинити све ово што Растислав предлаже.{S} Ствар 
 сама.</p> <p>- Али ја бих вас молио да се јутрошња појава више не понови, да то буде први и по 
да има још ствари о којој сам мислио да се разговарамо.{S} Један наш пријатељ бацио ми је пре д 
еш га после.{S} Мислио сам и смислио да се примим!{S} Не бих имао разлога да одбијем.</p> <pb n 
а.{S} Још срећа те их је бог умудрио да се обрате на ме.</p> <p>Говорећи то дама се полако извл 
} Како бих ја себи тако што допустио да се на Вашу Светлост наљутим; Боже сачувај — рече Маврик 
ицом, сав потонуо у тешке мисли како да се издржи мучна борба за насушни хлеб.{S} Њему приступи 
алолетна кнеза Мутимира.</p> <p>Како да се дочепа престола? — то је била непрекидна тема његови 
квом шареном, дебелом тканином, тако да се с поља ништа није могло видети.</p> <p>Међу тим унут 
какав суварак, и стане га дрека тако да се чуло чак на улици пред конаком.{S} Једва у зло доба  
кши сан.{S} А може се окадити и тако да се више никад и не буди.</p> <p>- Дакле и то може — упи 
уги васпитали!“ А вама ће бити тешко да се оправдате, за што од дечака, који је дошао у ваше ру 
оја Мислошивца.“ У позиву је стајало да се позива „ради саслушања по некој ствари“, али та „нек 
ла ме ова прича зетова, па хоћу мало да се повратим.{S} Ви слободно разговарајте, као да мене о 
 отровати кнеза.{S} Тровање би имало да се изврши баш сад пред пунолетство, јамачно сад по ваше 
 је први пут јављено како се дознало да се Перун Црнојевић примакао балканиској граници, и да ј 
 па опет ућута.{S} На њему се видело да се бори.{S} У срцу читава збрка осећаја, у глави читава 
нашег Никицу.{S} Шта би од њега било да се овако нађе сад међу туђим људима?</p> <p>— Што међу  
ша да јој рекне како би најбоље било да се врате.{S} Но црни вођа одби одсудно ову напомену.{S} 
 прошапута му:</p> <p>— Како би било да се вратимо?</p> <p>— Ах, молим вас, какав повратак? поч 
8" /> бити уморан и да би добро било да се одмори.{S} Но кнез то одби најодсудније.{S} На проти 
 искуство.{S} Па лепо, то би значило да се ја овде силом држим!</p> <p>— Па мислите да није так 
об и бој, а ми ваљда нисмо пошли амо да се бијемо са сељацима по омаљским планинама.{S} Отићи с 
дању, трчи ноћу, јури као луда, само да се заслужи која крајцара.{S} Кирија је, дрва су, обући  
 и обилазећи и подаљим улицама, само да се траг што боље заметне.{S} Наравно, док је цела ова о 
е најбоље знате!{S} А ко ће!{S} Само да се једног дана не кајете!{S} Није ни он ћурка!{S} Види  
ош никад нису биле.{S} Он треба само да се појави у народу, да ненадно <pb n="529" /> искрсне у 
убоко уздахну, скочи са столице само да се отресе овога досадног милушења, оде и стаде крај дру 
м ја Вама углађеност, но тврдим само да се с углађеношћу не слажу онаки изрази, што ће свакако  
ве двојице господар ономе другом, но да се у овој прилици сам добровољно одрекао свога господст 
{S} Није ми остајало ништа друго, но да се покорим неопходности.{S} Отпочне испит.{S} Трајао је 
астиславе.{S} Вама је веома потребно да се свикнете понова на улогу да имате једнога свог госпо 
е ви сад наређујте што буде потребно да се кнез заклони, а ја ако што дознам важно и на време,  
а алкалоидима — но за то је потребно да се отров узима стално у омањим дозама, а у подужем року 
ни појавили зли људи; да је наређено да се околна села дигну у потеру, да су зликовци уцењени в 
По вашој заповести одмах је наређено да се дигне потера из свију околних села.{S} Овога часа из 
анси и др. Но то је питање остављено да се Ратко боље обавести о неким млађим официрима, па ће  
ад, за сваку другу мисао, сем једино да се припије уз њу, да је стегне у наручја, да дише онај  
 — Чујеш, мили мој, сад ваља озбиљно да се разговарамо; ствар је од предсудна значаја.</p> <p>Н 
 жељом да је има.{S} Ма како озбиљно да се отпочне Лепшина посета, та озбиљност увек траје само 
а други начин.</p> <p>„Ту је довољно да се добро запуше сви отвори на одаји, па се онда у соби, 
бујне и неодољиве.{S} Све је немоћно да се противу њих бори.{S} Оваке су промене нарочито силов 
анца саветовала, да ли ће бити добро да се уведе ово наплаћивање заостале порезе у натури.{S} О 
ва опште стање било је толико ровито да се ни један од њих није смео усудити да га још више сла 
авно је светкован</hi>.</p> <p>Место да се крије и да се оставља мраку и случају, кад ће момак  
трашна врућина.{S} Осећао сам просто да се гушим <pb n="479" /> и у тој муци свест ми опет мрче 
ми комедију с официрским оделом, што да се не руга светина.</p> <p>Ратко је причао даље:</p> <p 
ајвише је, веле, наваљивао руски цар да се та ствар једном уреди.{S} По његовом настојавању цар 
прочитав ово писмо: „Није могао звер да се претрпи ни неколико сахати да сам поднесем оставку,  
о да је већ и <hi>пристала</hi>, јер да се не мисли предати не би ни долазила — мислила је Мона 
овник је пресече:</p> <p>— Молим вас да се разумемо.{S} Отров, необичан, непознат отров, отров  
управо иза леђа, и гони га сваки час да се осврне на ту страну, јер му отуда непрестано дува и  
 просто морамо утећи, и мој је савет да се одмах изда наредба за полазак.</p> <p>- Е, чуда боже 
три године измерен, обележен и почет да се насипа, па како тада, тако стоји и данас; за буквогл 
твари, далеко предвиђање, способност да се издвоји важно од неважнога и да се на оно што је гла 
 корист, сматрали да је ваша дужност да се дете одвести у оделите собе, где би остали под присм 
 у своју собу и почео свлачити капут да се умије, кад му момак унесе некакво писамце.</p> <p>Ог 
 министар полиције осећао је потребу да се лично позна с крупнијим чиновницима у <pb n="560" /> 
</p> <p>— Па ипак, ја осећам потребу да се извиним пред тобом. — Не мене ради, но тебе ради!{S} 
ерал Врбавац осећа неодољиву потребу да се насамо, поверљиво и присно изразговара с тим истим ч 
 Била би, истинска, корист за државу да се те збрке једном ослободимо, па се уведе једноставна, 
тимир је горко пребацивао Растиславу да се у свима државнима пословима руководи само једном јед 
 група родољуба сматра да је у праву да се послужи свима средствима“ — рече ми овај човек, и ја 
 Растислав га опет исправи: „не могу да се изговоре.</p> <p>Кнез се чисто љутну:</p> <p>— Е, па 
речи.{S} Свак је позван у првом реду да се о себи побрине.{S} За тим долази породица; после род 
ада само једна династија, но по реду да се мењају.{S} Обадве су те куће заслужне за земљу — Црн 
че: — Море, нека се они добро чувају да се ја на њих где год не намерим, а они ће, бога ми, ево 
 у чоханом руху гурао се кроз гомилу да се протисне до кнеза.{S} То је био кмет из оближњег сел 
ења; доста то, кнез не треба ни чему да се чуди.{S} Но црна прилика говорила је у опште загонет 
них речи, још једном посаветова жену да се одмори; извини се да је као домаћин дужан обићи и го 
га и узе цвилити, но кнез је опомену да се уздржава; на пољу пред вратима стоје ађутанти, а у и 
{S} Па онда, ко ти је послао опомену да се чуваш јела и пића у Врбавчевој кући?{S} Ко је те ист 
от није било.{S} Жика помогне Перуну да се склони с кобнога моста.{S} Ради утехе рече му да је  
 да ће Растислав једини бити у стању да се носи с оном халом и да те спреми за онако одсудан ко 
ађаја, измењене прилике захтевале су да се много што шта измени и попуни и у нашем програму за  
да пређу у њихову странку.{S} Шта ту да се ради? — двоуме се многи.{S} Али и ту је ствар јасна. 
ову понуду, даде знак своме ађутанту да се такође уклони, па, узев доктора под руку, приђе свој 
 се сети напомене при уласку у порту да се ни чему не чуди.</p> <p>Ишли су даље, и што су дубље 
ак од својих 19 година, имао несрећу да се нарочито допадне госпођи Мони.{S} Она га је дозвала  
лазио с уверењем и чврстом решеношћу да се отуда жив више не враћа.{S} Упоредо с тим кројени су 
година легао овако потрбушке, мишљах да се малко одморим, а пази! — она ме опет пробуди... — Ум 
, јако се срдио.{S} Наредио је одмах да се закључаном депешом изда налог свима околним капетани 
а где год се опази што сумњиво одмах да се власти јавља, а где затреба, богме, и да се вегне. — 
 спремљених и за ноћ, т. ј. удешених да се и ноћу могу читати.{S} На свима угловима улица и на  
пет почех долазити к себи, ја осетих да се возим у некаквим колима.{S} Кола су јурила брзо, и,  
а осећао само једну једину потребу: „да се свршава, да се што пре свршава“.</p> <p>Што се дан к 
у недељу дана владала је та лозинка „да се мало очистимо.“ И за ту недељу дана сама општина из  
е био објављен и један указ:</p> <p>„Да се забрани јавно весеље и да траје жалост до другога да 
сутра дан донесени су укази:</p> <p>„Да се војска постави у ванредно стање.“</p> <p>„Да се опре 
 јавни поредак то изискује.“</p> <p>„Да се ванредно стање огласи у целој земљи за сва злочинств 
а постави у ванредно стање.“</p> <p>„Да се опредељење закона односно преки судова распростре на 
 лутке на дроту.{S} Има тренутака, када се у мени нешто јавља, што је јаче од мене самога.{S} Г 
е прибрала ни од првог изненађења, када се на улици код капије зачу неко кретање.{S} Изгледало  
 су своју једнолику јутрењу песму, када се кнез Мутимир брзим корацима враћао у свој двор....</ 
ише мрази.{S} Династија Косанића некада се поносила тиме, што је била представница слободоумне  
говор учинио је своје дејство.{S} Влада се потчинила неопходности.{S} Два сата доцније, <pb n=" 
де стопама својих предака и т. д., нада се да ће наћи код народа потпоре, одушевљења и т. д., и 
.{S} У осталом ја сам ту; из Звониграда се никуд не мичем.{S} И зар бих ја смела вас обманути.< 
 <pb n="211" /> сад да исприча.{S} Тада се могло свашта чути.{S} Девојке су се погуркивале и ша 
епе скорашње пријатељице Лепше.{S} Тада се враћао кући тек пред поноћ и тада би мирно проспавао 
ал поћута, па му га онда пружи.{S} Тада се устури на диван, покри лице рукама, остаде тако неко 
је Врбавац био несравњено јачи.{S} Тада се Растислав приљубљивао за њега као за свога заштитник 
звиждање се понови и трећи пут.{S} Тада се на обали указаше две црне прилике и зачу се уздржљив 
 у даљини неку црну прилику.{S} Загледа се боље и познаде да је човек.{S} Ова црна прилика ишла 
е учинила вест генералове смрти, огледа се не само на житељству звониградском, него и у многобр 
ти образ, стаде пред огледало и погледа се.{S} На образу се црвенило пет прстију.</p> <p>— <for 
!{S} Он се окрете детету и узе га преда се.{S} Испитивао га је редом и дете је у својој наивнос 
 наде и то га трже.{S} Он погледа преда се и зачуди се кад угледа леп кестенов цвет.{S} Наже се 
инама, нама ваља што више гледати преда се да где не запнемо.{S} Ми смо већ и сувише тешки за ч 
исока, средовечна жена, гледајући преда се, ћутећки <pb n="588" /> уђе у собу, спусти на сто пр 
о, скрушено, гледајући непрестано преда се и климајући главом жалосно:</p> <p>— И ти нећеш бити 
вника на оваке мрачне помисли.{S} Можда се он осећа увређен, понижен, постиђен при самој помисл 
.{S} Док је имао претпостављених, вазда се старао да буде код њих у милости.</p> <p>Није трпио  
 од онога за, њих загонетног чуда, онда се окрену, баце још један срдит поглед за кнезом и њего 
 и заспи, па ако тако дуже остане, онда се више и не пробуди.</p> <pb n="104" /> <p>„Ово су укр 
 тренутак, и кад већ падне сумрак, онда се гости почну разилазити.{S} Добра и весела домаћица и 
 n="465" /> а кад је кнез повикао, онда се то стакло опет прометнуло у бриљант и — правда је би 
ало откривено.{S} Неће ли се тако, онда се прибегава овој досетци, женска статуа тако стисне но 
n="385" /> <p>— О, ако је само то, онда се ништа небрини.{S} Дирнула ме ова прича зетова, па хо 
чедна жена!“ А кад се обоје хоће — онда се обично овако пролази.{S} И нехотице дигне се барјак  
нију је задахнуо некакав нов дух; свуда се осетио неки нов живот; све је у покрету, све је у жи 
вукао дубље у планинске гудуре, од куда се, овда онда, још чула његова потмула хука.</p> <p>Чам 
шљу о државном трошку на страну, откуда се вратио с одличним успехом.</p> <p>Кад су у бурним по 
рну дрвену кутију и загледаше је откуда се отвара.</p> <p>3- Ух, баш си као дете!{S} У свашта х 
. <pb n="336" /> Управо чудим се откуда се и изроди овај разговор.{S} Молим те остани.{S} Говор 
одакле је мало час пукла пушка и откуда се сад чуо болан јаук.</p> <p>У двајестак корачаји, пре 
аску.{S} Свет свашта трабуња.{S} Нагађа се и што јесте и што није; причају се ствари у које ник 
ков рачун био тачан.{S} Понуђена, Синђа се с почетка устезала, мислећи да ће јој се, као оно пр 
а упита шта јој је та девојка.{S} Синђа се окрете, погледа Паву и слага: — Па... ћерка ми је.</ 
дала, не знајући шта да почне.{S} Синђа се опет окрете и погледа по свету, као да је некога тра 
од обећала?... — упита Срећко, но Синђа се већ беше окренула, она ништа не одговори, само погле 
но гледање.</p> <pb n="231" /> <p>Синђа се обриса рукавом, помери се два три пута с ноге на ног 
еза још нешто пробираш....</p> <p>Синђа се беше захуктала, те узе говорити много што шта, што и 
еха, али мајка, бела ниси.</p> <p>Синђа се узврда; хоџине речи погодише је.{S} - Што!{S} Богме  
ат још ваљаде игра у колу.</p> <p>Синђа се окрете и погледа свуд у наоколо.</p> <p>— Благо теби 
а, па су се онда лепо руковали, госпођа се завила у своју црну мараму и, уздишући притворно, пр 
зу.</p> <p>Увучена у наслоњачу, госпођа се беше притајила.</p> <p>Растислав продужи говорити Ра 
ог сахата — рече Ратко. </p> <p>Госпођа се окрене вратима и обриса марамом очи.{S} - Право вели 
ка зида и утече на поље.</p> <p>Госпођа се крстила — Боже чудне бруке.{S} Чудне бруке!{S} Ратко 
ако на гомили и заспали.</p> <p>Госпођа се стресе:{S} Ух-х-х! чудна гада!</p> <p>— Неки су засп 
и, збиља, откуда ти амо?</p> <p>Госпођа се смејала:</p> <p>— Је ли да ти је чудно?{S} Мислила с 
ушта истина.</p> <p>Код људи опет опажа се ова црта: да су после доброга оброка увек некако при 
ко кнез и старао се да њега увек има за се.{S} Што је кнез бивао све старији и Растиславу је по 
а младога владара што боље придобије за се.</p> <p>Што се тиче кнеза Мутимира, он је једва доче 
у томе с мушкима, женске су створиле за се друге прилике <pb n="406" /> где се оне обично саста 
е парче по парче и тиме да га вежете за се!{S} Кад ви хоћете да шпекулишете кнезом,...</p> <p>— 
год у близини какво згодно склониште за се — обично какав трњак, бурјан, или другу какву травуљ 
ада кнеза дејствује, да га расположи за се и да му покаже своје искрено пријатељство, будећи у  
онудити, без зебње да ће их задржати за се.{S} Последњих година чича Степа био се мало смирио,  
ћних великаша око себе, њих привезуј за се, и кад имаш њих, онда имаш све.“ И ако је био прост, 
вратили су се синоћ, а дошли су свак за се, жандарм на <pb n="655" /> три сахата раније од Мило 
</p> <p>„Шта је кнез Мутимир?{S} Сам за се ништа.{S} Обично размажено, покварено дериште.{S} Ал 
 да њему лично ништа не треба, да он за се ништа не тражи; он је роб своје дужности и свога пос 
во разумео, али место да прими ствар за се он се окрете лекару:</p> <p>— Господине докторе, чин 
в је ипак успео да наклоност кнежеву за се задобије.</p> <pb n="80" /> <p>Тако је та прикривена 
> <p>На један пут из овога облака указа се један коњаник.{S} Полегао по коњу, он је непрестано  
 а на белим, тек отесаним талпама указа се струја црвене крви, чича Милоје и нехотице потрча ст 
еди.{S} На белим отесаним талпама указа се струја црвене крви.{S} Жика и Милоје притрчаше!...</ 
аш у тај мах на супротним вратима указа се пуковник Врбавац.{S} Ушав у дворану, он је корачао п 
помагање, а одовуд на нашој обали указа се некаква велика ватра.</p> <p>Враничић скочи са столи 
ем.</p> <p>На један пут, у даљини указа се облак прашине на широком друму.{S} Као да га је вихо 
азјапљене капије.{S} Одмах за тим указа се из авлије момак са свећом; капија шкрипну и њена оба 
 <pb n="7" /> <p>На широком друму указа се један вод коњаника.{S} У оближњој касарни зачу се не 
твореном прозору на горњем спрату указа се човечија прилика.{S} То више није била сенка, то је  
 је већ давно био изуакао.{S} Око кнеза се беше неприметно прикупила гомилица највећих швалера, 
л на једаред стаде, клонуло опусти низа се обадве руке, а глава му малаксало паде на прса; он и 
ј запис ваљало је ушити и носити га уза се.{S} По уверавању хоџином то је заклањало од несреће  
прихвати Јелу под руку, притиште је уза се, и тихо јој прошапута: „Ништа се не бој — ја сам уза 
рст упаљене четири свеће.{S} Водећи уза се два маскирана човека, који су у рукама носили некакв 
дне и сам му намести столицу сасвим уза се.{S} Затим извади из џепа некако старо, доста угужван 
p> <p>— Кнез плану:</p> <p>— Заиста, ја се морам дивити вашој дрскости, господине ђенерале.{S}  
ти их, па ходи да се разговоримо.{S} Ја се још осећам добро.{S} Но то неће дуго трајати.{S} Каж 
ве, какво је ваше мишљење о томе?{S} Ја се у тим стварима не разумем.{S} Ја сам што рекле Швабе 
е да постанеш добар и ваљан човек, — ја се управо грозим каква ће бити твоја владавина.{S} Та т 
ст, ово је још снага, крепост, моћ — ја се још не бојим, још се не дам; ја сам још млад“....</p 
о ћемо“, а после викне само „касом.“ Ја се сиромах оберучке држим за ункаш, али која је вајда,  
то ће показати најближа будућност, а ја се, у име Бога, надам најлепшему.{S} Узмите обратно.{S} 
еси.{S} А овде ће тако нешто бити, и ја се бојим да ваши искази не послуже као повод гоњењу <pb 
{S} Нешто их је морало омести.{S} Но ја се опет надам, да неће дуго изостати.{S} А имамо још вр 
римедбу о радозналости женској.{S} Каја се правдала.{S} Кнез продужи.</p> <p>— Страхота сте рад 
p> <p>Кад се пуковник удали кнез и Каја се погледаше.</p> <p>— Ја сам грешница! — како сам могл 
тва искупљења) — рече кнез.</p> <p>Каја се исправи: — Неговори тако!{S} Знам шта мислиш, али не 
 је.</p> <p>— Ох....хо....хо! — насмеја се кнез и опет пође ходати.</p> <p>Маврикије уграби при 
м људима.</p> <p>госпођа Софија насмеја се горко:</p> <p>— Хо... хо... о... о.!{S} Тешко њему м 
де преко ађутанта пет дуката, момчадија се управо упали.{S} Таква прилика не јавља се често; са 
 и записати.{S} Мало по мало, момчадија се поче надметати у томе.{S} А кад кнез једноме, који ј 
 отац — одговори дечко.</p> <p>Текелија се много чудио овом чуду.{S} Најпосле упита дечка:</p>  
ом, и, колико се сећамо, међу њима нија се ништа десило што би било ма и налик на ово што г. Ву 
јих предака.{S} Али све једно, историја се свети и у деветом колену — рече ђенерал.</p> <p>— Је 
их и ја њему, па ето ти.</p> <p>Петрија се пљесну рукама и окрете се полулево на петама.</p> <p 
о од кола.</p> <p>Кад приђе колима Боја се оберучке ухвати за шариге — можда и за то да не падн 
моту свога рођенога детета.</p> <p>Боја се загрцну, али он брзо опет настави. — Ја не знам, реч 
силна, крупна гласина начелникова, која се орила као труба на страшном суду:</p> <p>— Ура!{S} Ж 
све видео и све чуо.{S} Момчадија, која се у почетку мало снебивала, после се тако ослободила д 
нуто.{S} Велика народна скупштина, која се састала на месец дана после „катастрофе“, изабрала ј 
ујући руком на огромну масу света, која се беше кренула да га прати.</p> <p>— Јесте, височанств 
а то и писмене доказе и документа, која се налазе код њене родбине у Америци.{S} Сад је дошла а 
да је све то само нескладна прича, која се негде с неким десила.{S} Па ипак, она зајапурена, ра 
 за мене, или ради згодне прилике, која се дала, да се људи, под изговором патриотске службе, л 
о језеро, пуно густе, црвене крви, која се полако љушка и пуши.{S} Он скаче у то језеро и покуш 
лити што млађе и од саме младости, која се њој сијала на образима.</p> <p>— Ствар је озбиљна; о 
љен у колима, с наслоњеном главом, која се као у колевци полако љуљушкала на меком кадивеном уз 
 управо пођоше прокопаном јаругом, која се доста стрмо спуштала, те их брзо сведе до огромних у 
ране весео и шаљив глас домаћичин, која се враћаше из кујне, где је издала последње наредбе за  
асту, прљаву, непријатну светлост, која се разливала по целој соби, и давала јој изглед капеле, 
p>Тек пошто је тако издао наредбу, која се чак у ходнику могла чути, начелник се једва сети, да 
моја, уздахну Јела, и обриса сузу, која се беше почела скупљати на њеној дугој, црној трепавици 
 почеше га свлачити у мрачну јаму, која се на једаред отвори испод плоче онога истога гроба, на 
 назад да боље погледа своју жену, која се беше припила уз њега.</p> <p>— Шта ми је — рече госп 
 оставили шумовиту планинску косу, која се без прекида пружа на пространству од неколико часова 
та на сред себе, гледајући у врата која се за Растиславом затворише.</p> <p>- Ах, бићу једном и 
{S} Малодушност је најружнија црта која се у опште може видети на мушкоме лицу.{S} Ма како да ј 
 јој паде на заклоњена врата, кроз која се удалио млади господин.{S} И не мислећи ништа, она ју 
говору о тој ствари, и у атмосфери која се ту ствара.{S} Као оно у причама из хиљаду и једне но 
и, да би се удобрио варљивој сенци која се зове „народ,“ вређа и одбија од себе људе, који су т 
треба да буде јава, истина — ствар која се даје рукама опипати.</p> <pb n="495" /> <p>— Ја те р 
преко воде... но дај де да упалим, моја се угаси...</p> <p>Такав се разговор водио међу два-тро 
звади, и претећи њим рече: — Море, нека се они добро чувају да се ја на њих где год не намерим, 
д год на ум да награди ову услугу, нека се сети сиротице Јеле.{S} Њој ће та помоћ бити у толико 
ље од државних послова.{S} Нека га нека се карта, пије, банчи и махнита, само нек не дира у оно 
а и ове знамените речи:</p> <p>„Те нека се зна, и нека с колена на колено слава наша оде и до н 
е чиновничке положаје.{S} Министри нека се мењају, а сви виши чиновнички положаји ваља да остај 
махна и слабости; треба га пустити нека се у те своје грехе тако заплете и замрси као у стостру 
оже бити големе опасности.{S} Само нека се појави, да се чује да је прешао, па после 2-3 дана м 
она ће све, свршити.{S} Лепша само нека се умије и мало дотера фризуру.</p> <milestone unit="su 
даљине чује неку ларму и грају.{S} Вика се примицала све ближе и он је по појачаним гласовима ј 
и метка.{S} При другом метку из буквика се чу болан јаук.</p> <pb n="642" /> <p>И ако је било и 
се крвава јаружица. <pb n="643" /> Жика се охлади — куршум је морао просвирати кроз сред мозга. 
олико имају изгледа на спасење.{S} Жика се вајкао што немају по један војнички шињел, као што н 
 Чича Милоја није више било ту.{S} Жика се осврте и викну га — Никаква одговора.{S} Жика прикле 
ворио споро, једнолико и полако, а Жика се није усуђивао да га узнемири ма каквим питањем.{S} В 
 за добре паре.</p> <p>После овога Жика се придружи потери где је био и Црнојевић.</p> <p>Те ис 
о би с њиме.</p> <pb n="670" /> <p>Жика се врати весео Црнојевићу, који је скоро толико исто би 
и изабрали себи преноћиште.</p> <p>Жика се одмах досети јаду.{S} Паде му наум како су се Турци  
 Еј, буразере, који сте ви?</p> <p>Жика се одазва: — Наши смо!{S} Добри људи!{S} Ходите ближе н 
 и позивање газда по имену.{S} Тодорика се одазва и оде да отвори капију.</p> <p>Била су то два 
оштена жена.</p> <pb n="451" /> <p>Мока се осмејкивала.{S} Ни она не оспорава Лепши ниједну врл 
ало, сад се народ искварио, светитељска се глава на то наљутила и почела трунути.{S} А кад нешт 
свикне на смрт ђенералову.{S} С почетка се пронео само глас да је ђенерал болестан.{S} Од какве 
е; казаћу ти; има времена...{S} Их, ала се ово залепило; као да је у воду умочено — рече Врбава 
чите, бре децо, живео господар.“ — „Ала се онај попа ољољао;“ гле како се поводи.“ — „Ћут, бре, 
ела ред џбуња, а иза џбуња распознавала се гвоздена ограда.{S} Иза ограде видео се као некакав  
.</p> <p>Читава река светлости изливала се кроз те прозоре на улицу и јарко је осветљавала на п 
не овде још мало.{S} Прво, интересовала се за понуђено председништво мужу а очекивала је да ће  
.{S} Куку мени затећиће ме ко! — јадала се Лепша, трчкарајући по будоару збуњено, не знајући уп 
ни, колико ја теби желела... — правдала се збуњена Синђа.</p> <p>- Па кад није ништа шта онда к 
ан, да је Лепша одмах клонула и предала се целим телом.{S} Као ружица, којој преко половине пре 
ала.{S} Од кад је почела старити, одала се на свашто; трљала је жене нероткиње и давала им нешт 
бично! <pb n="444" /> Млада жена подала се младом, лепом човеку.{S} Па још уз то жена удовица,  
чини ми се да није....{S} А и забунђала се по глави, па не могу добро ни да је видим — одговори 
 бити говора.{S} С десне стране пружала се недогледна раван, али наши путници нису смели силази 
"352" /> задуле; на крај усана показала се бела пена; усне по средини набубреле и затегле, јези 
4" /> за нашег почасног члана — смејала се Мона, тапшући кнеза по образу.</p> <p>Но Мутимиру ка 
има боље.{S} Јела је плакала, превијала се, молила, но <pb n="54" /> све то само је још више ср 
р називао својом проклетињом, састојала се у овоме.{S} Рукујући неком касом, он је био потрошио 
<ref target="#SRP18892_N3" /> — вајкала се Анђелија...</p> <p>Она упита онде две три жене, видо 
ам шта да радим, а црна прилика вајкала се што је покварена посета код „Балканске браће.“ Питао 
p> <p>Још се пило.{S} Око кнеза тискала се читава гомила, сваки је грабио да се с господаром ку 
 испружена на огромној љуљушки клацкала се полако, дремушећи, час отварајући, час затварајући с 
стајао ту до ње на столици.{S} Спремала се да пође.{S} Мутимир јој прискочи.</p> <p>— Куда ћеш? 
ту нађе. </p> <p>Црна прилика заклињала се свим на свету да за вас нема никакве опасности; сва  
 заостао по какав доцни гост, просипала се кроз прљаве прозоре мутна, жута светлост, падајући н 
 управо радила овде?{S} Била се, чупала се с неким туђим човеком, о коме управо и не зна ко је  
идно омицала су се низ брдо, и померала се све ниже и ниже, потискујући полако и газду, који је 
д су ишли полако, и црна прилика морала се сваки час окретати да прошапуће кнезу: „Овуда, овуда 
и с њом?{S} Умела је мислити.{S} Питала се, зар ће други бити бољи спрам ње, но што је баба Кат 
ако дувао, да је нешто вукао.{S} Сећала се доцније толико, да је на један пут осетила по снази  
едалу, њу обузе нека страва.{S} Осећала се као човек, кога су ухватили у некаквој кривици.{S} Ц 
е то већа загушљивост и омарина осећала се у вишим звониградским круговима.</p> <p>Сва околина  
динце, ако је ствар била важна и тицала се само тога начелника, час у гомилицама, ако је ствар  
о на некакву њену иглу у глави.{S} Игла се беше дубоко забила у дебело месо на длану.</p> <p>Он 
 чела, на ивици где почиње коса, видела се крвава јаружица. <pb n="643" /> Жика се охлади — кур 
 /> у колима наста нема тишина.{S} Јела се по кад кад само стресала, осећала је како јој хртења 
има је било мрачно као у паклу.{S} Јела се стресе.{S} Прође је нека језа.</p> <p>Женска, што је 
ражно само, голубице моја“.</p> <p>Јела се још боље уви у своју огромну мараму.</p> <p>Врата се 
и. — Он је понесе канабету.</p> <p>Јела се копрцала и бранила.{S} Она му у отимању откиде марам 
тера прође у двојним редовима, ван села се одмах распе у стрељачки ланац, захватајући скоро чит 
ајвећи, вештина сликања и резања почела се јако губити.{S} Поље, где се она највише ширила — пр 
 шта је она управо радила овде?{S} Била се, чупала се с неким туђим човеком, о коме управо и не 
 дело.</p> <p>У последње време појавила се била мисао, да се заостале порезе наплате од народа  
 јавила као црна прилика, и представила се као мушко, с тога пошљу да је доведу.{S} Али жандарм 
дигнем...{S} Поштење! поштење! (кривила се бабетина) и ти ми знаш шта је поштење!...{S} Чуваш п 
тадоше сами.{S} Она је ћутала и хладила се својом лепезом.{S} Кнез устаде, приђе госпођи и наме 
љен изговор.{S} У његовој души зачедила се сумња против жене: „Она нешто слути, сумња!{S} Друкч 
ви професори, никакви, па квит — срдила се Мона.</p> <p>— А ко зна да ли то баш и постоји — при 
би, и окренув се нагло прозору, трудила се да се заклони од Мутимира.{S} Али сузе су је гушиле, 
тај, коме хоће да ме даду“.{S} Зачудила се, како јој пре није пало на ум да о томе више и боље  
ма расло.</p> <p>Околина кнежева жалила се да је постао прзница и џангризало, а лекари су имали 
 пуна три сахата бесно тутњала и ломила се, страшна бура беше већ почела да малаксава и да се с 
 си стала код чесме, опрала руке, умила се и испљускала по лицу па се онда брисала с <hi>твоје  
усту улицу.{S} У ономе полумраку црнила се огромна разјапљена Врбавчева <pb n="298" /> капија к 
ви њени осећаји, сва утроба њена бунила се при тој једној помисла!</p> <p>Она се сећала како је 
су дуго памтили ово весеље.{S} Створила се чак и нека изрека: „Пило се као оно кад је кнез дола 
 Изглавила гвожђе на прозору и спустила се с другог спрата.</p> <p>За Зара је ово био нов доказ 
ави и мету у џеп.</p> <p>— Дакле решила се да дође!{S} То је као да је већ и <hi>пристала</hi>, 
ле Јела је у њу тврдо веровала и решила се да се преда тетки на вољу, да учини све што ова траж 
острага револвер.{S} Пуста рука осушила се на веки, добро погоди; кнез се на земљу сруши.{S} Ад 
И заиста, после неколико тренутака кола се кретаху приметно лакше и све лакше и лакше, док најп 
реноћити. —</p> <p>Око 8 часова кренула се цела свита.{S} Сем обичне пратње кнежеве, сад се беш 
суродица, сироче без оца и мајке; нашла се тако код ове бабетине и живела је код ње, радећи дан 
{S} Она је била као омађијана.{S} Нашла се у голему чуду.{S} Као кроз неки мрак, долазило јој ј 
S} То је долазило као поручено.{S} Ваља се користити и том околношћу, ако је истина што се гово 
а то.{S} Као реакција против тога јавља се доба ренесанса, препорођења, повраћања и угледања на 
управо упали.{S} Таква прилика не јавља се често; сад ваља грабити; што је год ко знао од поско 
,“ измичући непрестано назад.{S} С поља се поче прикупљати свет и низати око плота.{S} Брука је 
из руке, паде на застрт патос, откотрља се чак под сто, али се не разби.</p> <p>Изненађен, кнез 
цепљен да се и сам кнез зачуди, искашља се, и у своје оправдање рече да је јамачно био жедан, а 
ш се једном загледа у огледалу, искашља се па се упути право у салу, где га је чекала непозната 
 није ничим заслужила.{S} У осталом, ма се шта говорило, она опет зато остаје узорита жена.{S}  
 очувати свој чиновнички положај, па ма се с тога морало малко и прометанисати пред новим госпо 
 је ствар била заташкана.{S} По књигама се развело да је г. мајор за три месеца изузео плату ун 
е обрате на ме.</p> <p>Говорећи то дама се полако извлачила из хрпе хаљина, коју је имала на се 
пређе у гласно јецање.</p> <p>Са сузама се помешао читав поток прекора, она је горко пребацивал 
 срећна пута и срећна останућа,“ галама се дизала на све стране.</p> <p>Боја са својима окрете  
сподине!...{S} Видели!..{S} По механама се чак говори!{S} Последње пијанице тиме уста испирају! 
речи у народу годинама памте и годинама се претресају и тумаче шта ли што значи.</p> <p>Тако је 
 што нико није знао шта је.</p> <p>Тама се поче помаљати из недогледних даљина, мајска ноћ разв 
дала је тако повољне резултате, каквима се Ратко није никад могао надати.{S} Перун Црнојевић на 
е је сматрао као сујетне будале, којима се треба користити.</p> <p>Огорчен на старога кнеза Кос 
тегобне, непријатне и зле мисли, којима се носио.{S} На против, мисли су морале бити веома приј 
боки, тужни и дирљиви уздаси, за којима се на скоро чуше и саме речи.</p> <p>Прво проговори гро 
сви крупни послови за државу, на којима се дало зарадити, долазили су у руке Хаџијине, а он их  
овови и високи бели димњаци, над којима се дижу праменови беличаста дама.</p> <p>То је какво се 
бране разне изреке и формуле, по којима се у животу управља.{S} Код неких је то свесно, код већ 
у својим знанцима и комшијама, с којима се сваки дан састају.{S} Оне првашње хладне укочености  
су људи које ми сви познајемо, с којима се често виђамо, и за које посигурно знамо да нису ни т 
има из оних друштвених редова, у којима се злочин сматра за обичну ствар.</p> <milestone unit=" 
ене по вароши писане пашквиле, у којима се напада садашња династија а кује се у звезде династиј 
 има разноликих људи и прилика у којима се ко креће.{S} Што ја могу рећи онако у опште, и што в 
ез је стајао сасвим уз прозор, коленима се одупирао о прозорски перваз, а руке беше метуо у џеп 
 уме лепо, народски, а претпостављенима се допадао што „не зна бог зна шта, али добро слуша и н 
S} На соби се отворише врата, а на њима се појави висок, крупан, углађен господин с црним бакен 
на дворани полако се отворише и на њима се указа висок, крупан, трбушат господин, у мајорској у 
 управљена сва њина пажња.{S} Пред њима се прво ширила мокра и црна пољана, гдегде испресецана  
е рашчишћено, прилике су повољне и њима се треба користити. — Само и ту ваља хитати.{S} Ко зна  
огодишње девојче Јела.</p> <p>Међу њима се водио жив разговор, који је по каткад прелазио и даљ 
 гласова.</p> <p>Овда онда на прозорима се укаже по каква црна човечија сенка, застане за трену 
 n="32" /> <p>Слуга отрча, а на вратима се указа средовечан, ћелав човек, средњег раста; и још  
е рођене...</p> <p>У тај мах на вратима се зачу куцање.{S} Уђе начелник мин. спољ. послова.</p> 
нису ни распознавала.</p> <p>На вратима се указа млад, пун, угледан <pb n="59" /> човек, у лако 
тор притрча и отвори.</p> <p>На вратима се указаше две женске прилике, једна млада, витка, веом 
викну дружину да полазе.{S} Са сељацима се поздрави и на растанку им рече као у шали: — „Ако се 
цу, коју тек што су пустили у кавез, на се сад лупа по њему, кушајући неће ли где наћи излаза.< 
 од те будалаштине.</p> <p>Заре узме на се да без ларме подвргне надзору и прегледу блуднички д 
ачки окружни начелник морао је узети на се улогу домаћина, њему је пало у део да представи млад 
основу онаких података, и смео узети на се, да учиниш оно с Врбавцем, што си учинио?{S} А има и 
 ће данас бити пијаних, морам пазити на се.“</p> <p>Па ипак на крају крајева доктор је био као  
 хтео не хтео, мора остати и примити на се сва та тешка бремена, пошто ће повесница њега учинит 
 готов да пред судом историје примим на се сву одговорност за увођење устава.</p> <p>— Историја 
 и т. д...</p> <p>Кнез ућута, а дворана се поче разлегати од громовитих: „Ура!{S} Живео!“</p> < 
један угао.</p> <p>Млади господин погна се за њом и у скоку, нехотице, стаде јој на хаљину.{S}  
указаше се сузе.{S} На десном оку једна се суза полако скупљала на затвореној трепавици, бивала 
е кад су бурад експедована из Беча; зна се како су под надзором путовала и кад су овде стигла,  
.{S} Ствар је сва лепо ухваћена:{S} Зна се кад су бурад експедована из Беча; зна се како су под 
их надлештава и приватних домова не зна се поуздано, али се даје лако замислити према ономе как 
га једва он домами и ухвати.{S} Светина се била искупила гомилама.{S} Ишли су <pb n="381" /> ка 
ној глави.{S} До синоћ најсрећнија, она се сада осећала на дну мрачне, страховите провалије без 
су је салетали питањем што не игра, она се извињавала:</p> <p>— Здравља ми, не могу.{S} Нешто м 
ни тренутак, и кад га никако не би, она се поче разилазити.</p> <p>Улице су биле све поседнуте  
.{S} Ноћу, дању, у сну или на јави, она се мешала у сваку помисао, у сваки осећај његов и посту 
о јецање.{S} Кад је бабетина удари, она се и не маче, само уздиже рамена и чисто увуче врат па  
оваца.{S} Кад чује треску за собом, она се окрене, сјури овце с друма, спусти сукњу, престане п 
ји се беше остраг на глави подигао, она се окрете мужу, узе га опет за руку, припи се уз њега,  
 кусом и репатом.{S} Но опет за то, она се по карактеру не би никад мењала са таквим светитељка 
а јој је онака одбрана слаба помоћ, она се окрете и хтеде побећи у један угао.</p> <p>Млади гос 
епа.{S} Бојећи се да је не познаду, она се толико била увила у мараму, да ништа није видела куд 
јој је муж био дипломата по занату, она се никад није мешала у његов политички рад, нити је има 
Она право иде овом усамљеном цвету, она се обавија око њега, она издиже своју гнусну, пљоснату  
м додаде, шапћући Мони на ухо:{S} - Она се сирота бранила.{S} Тако се отимала!{S} Но моја је сн 
шта не одговори на ове речи Монине: она се само пљесну шакама по глави и рече као за себе: — „Б 
а, крвава меса.</p> <p>Он јој пође; она се узе бранити рукама, али ту су нехотице радиле и ноге 
</p> <p>Једа пређе у гласно јецање; она се гушила од плача, она утече у буџак и поче на глас пл 
о топло и кваси је све више и више; она се маши руком, и, ох ужас!... то је крв!.. она је рањен 
да се брани.{S} Она је имала право; она се бранила.{S} Свак има право да се брани...{S} Шта?{S} 
е одрасла као сироче. <pb n="52" /> Она се од рана детињства свикла на све суровости живота и с 
i>кад кнез оде</hi>. <pb n="216" /> Она се бејаше одвојила с три другарице и ту су заједно нешт 
 прихвати Растислав, <pb n="377" /> она се окрете њему, па је и њега с интересом слушала.{S} Са 
 оду кући утешени и помирени....{S} Она се клела свим на свету, да је навлаш дошла да хвата њег 
аковерна примања таквих гласова.{S} Она се чак и сама пред собом исповедала да су то само „капр 
а, коју ни сама није разумевала.{S} Она се на једаред осети слободна пред овим човеком и могла  
гања Лепшина нису ништа помогла.{S} Она се најпосле морала послужити оним чиме су жене увек јач 
 пребацује Лепши тих пет минута.{S} Она се сирота доиста одупирала.{S} Ако има кривице онда је  
хитала преко звониградске улице.{S} Она се осећала сама, напуштена, несретна, за навек изгубљен 
ђен, кнез упита Кају шта јој би.{S} Она се стресе као човек кад се на нешто гади. — Паук, огром 
м!“ </p> <p>Но Мона га заустави.{S} Она се смејала његовој осетљивости, прорицала му је да ће д 
амни ђипај њен чисто је освести.{S} Она се на један пут нађе на сред собе и грдно се запрепасти 
исмо није се више дала стукнути.{S} Она се као црв улегла у срце и душу овога човека.{S} Она му 
 бркови.</p> <p>Ката се насмеши.{S} Она се у тај мах сетила једног Црногорца, стражара, великог 
м“, за њу је то и сувише просто.{S} Она се бави знате само вишом политиком.{S} Пред светом хоће 
д њом је зијала мркла, црна ноћ.{S} Она се напрезала да бар што год распозна у оном мраку. <pb  
ила, туговала — али шта, за чим?{S} Она се радовала и надала — али чему?{S} Како? од кога?{S} И 
и дртој.{S} А да сам нешто ја!... — Она се пљесну што игда може с обадве шакама по коленима, —  
орна, <pb n="116" /> жива, дрска, а она се пресамитила, једва реч изговара, као каква калуђериц 
пијеш, еј!.. царица да будеш!.... а она се смрзла ка да ће је неко на вешала водити!</p> <p>Баб 
лод — и тек једног дана видате је а она се опет вратила на прву меру — она је опет обична девој 
сно васкрсло је пред њеним очима, и она се питала, сва претрнула од страха: „Је ли могуће, да ћ 
p>Јес, њој изађе пред очи све то, и она се после свега тога питала:</p> <p>- Па зар је с тога м 
јој се мисли узеше кувати у глави и она се сад сети како је лик младог господина доста био нали 
 Ратком чути што више о томе; друго она се вазда интересовала за кнеза Мутимира, вазда је жалил 
оду као слободњака.{S} Мало по мало она се поред управитељке тако осили, да су осуђенице од ње  
наместити да му седне на колено, но она се изви и седе крај њега на диван.</p> <p>И он је био у 
нак!{S} Зар она у конаку?</p> <p>Но она се још не беше прибрала ни од првог изненађења, када се 
а је и цело стање своје —</p> <p>Но она се брзо трже из тога заноса.{S} Њена пратиља опомену је 
 реч Павину.{S} Но сад на један пут она се чисто измени; њено лице доби нов, подругљив, скоро п 
а се при тој једној помисла!</p> <p>Она се сећала како је, после таквих теревенака, сутра дан п 
еркане шта би Петра урадила.</p> <p>Она се окрете другарици с лева и продужи. </p> <p>- Бих, оч 
 издржати: она груну у плач.</p> <p>Она се нагло окрене да сакрије сузе.{S} Чинило јој се да се 
} Но кад он помену реч „силовање“, Мона се грохотом засмеја.</p> <p>— Еј, моје невино полетарче 
/p> <p>На дворани шкрипнуше врата; Мона се враћала; Мутимир и Лепша загрлише се и спојише своје 
8 часова одоше и последње гошће, а Мона се задржа још неко време на свежем ваздуху.{S} Ходајући 
она управо њега осуђује.</p> <p>Но Мона се није дала ни опепелити оваким разлозима.{S} О њему — 
<milestone unit="subSection" /> <p>Мона се враћаш из кујне, где је била да обиђе да ли је све с 
оћ њене лепоте амо довела,.</p> <p>Мона се умеша: — Мој је брат велики каваљер спрам дама.{S} Т 
сила нека мала неприлика...</p> <p>Мона се смејала.{S} Заинтересована, Пола упита: каква неприл 
ила мода код отмених особа.</p> <p>Мона се маши руком немарно и полако, узе писмо, отвори га и  
о лепој непознатој девојци.</p> <p>Мона се грохотом смејала овим причама и називала их простим  
о проћи кроз седам окружних градова, па се завршити градом Шапцем, после престонице најлепшим г 
 на пространству од неколико часова, па се почели спуштати кроз учестане брдске пропланке, који 
е с ким год који је смелији од њега, па се онда стара, да од тога човека начини своје оруђе.{S} 
на и Бог шта је 400 све суха жућака, па се све цакли као сунце...</p> <p>— Море ви, тамо!{S} Еј 
 очима изгледало као маска од воска, па се опет удуби у питање, које га мучи ево већ близу 40 ч 
ина од тада!{S} Донекле сам бројала, па се после пометох у рачуну...“</p> <p>Овај глас као да ј 
е развијено врачање, лечење травама, па се негује јако и справљање отрова, који се понекад и ка 
 сврши своју причу и стресе крилима, па се увуче у часовник, чича мигну с обадва ока и прошапут 
i> се добатргао до дворских степена, па се ту скљусио (И ако Ратко ниједном речицом није напоми 
осподина, само ако она буде паметна, па се одазове његовој љубави и одмах савије руке око човек 
их Грка.{S} Дотеривано је до појаса, па се ту застајало, и место природе, као што рекох, долази 
 пса, који је нањушио лисичији траг, па се искида од нестрпљења да што пре почне потеру.{S} У о 
 перваз, а руке беше метуо у џепове, па се тако нешто загледао у даљину и чисто се занео за леп 
не и енергичне престоничке полиције, па се повукли у унутрашњост.{S} Отишли су у Орловац и ту в 
S} Једва допусти те му скину ципеле, па се онако обучен, а сав умазан од просута јела, прући на 
устиле се довде.{S} А ви све зинуле, па се само крстите и камените <pb n="222" /> се, очима сво 
сијала и трептала неко кратко време, па се онда нагло и неочекивано угасила, као жижак у који ј 
 али њене бледе усне само задрхташе, па се онда жалосно укосише у страну, као оно код малог дет 
послужавник с боцом вина и три чаше, па се опет полако удали, не говорећи ни речи, и не дижући  
се добро запуше сви отвори на одаји, па се онда у соби, тако затвореној, упали мангал дрвена ил 
адној удовици најлакше је натрунити, па се боји да јој не извуку какав реп, ако би отишла с дру 
шињел, као што носе народни војници, па се он не би бринуо за спасење.{S} Тако дочекаше и дан.{ 
ага, ни гласа.{S} Да ли је био паук, па се изгубио, или није ни био, или је све то <pb n="296"  
ора! — рече он с особитим нагласком, па се онда загледа право у очи Растиславу.</p> <p>Растисла 
 расположењу.{S} Тек што беше ручао, па се повукао у свој кабинет, да попуши цигару, а можда ма 
тре по уличким угловима.{S} За мало, па се чаршија претвори у читав пожар.{S} Дуж целе главне у 
ву да се те збрке једном ослободимо, па се уведе једноставна, десетична система новаца, као што 
 никад ни у чему није било постидно, па се надам да неће бити ни од селе.{S} Међу нама што је љ 
 прозор, сруши завесу, разбије окно, па се ту заглави међу ћерчива и стане га страховита дерњав 
и могли из смрти погледати на живот, па се после опет вратити и проживети у њему?....</p> <p>-  
е се једва пробијала слаба светлост, па се за тим уклонише.{S} Слика је представљала кнеза Мути 
и је дочепају и својски је излупају, па се онда узму под руку и оду кући утешени и помирени.... 
ча, мирно саслушали ову декламацију, па се још мирније разишли кућама.</p> <p>Тако се бар говор 
де, показа руком госпођама да седну, па се брзо повуче.</p> <p>Госпођа, која је све довде водил 
<p>Растислав остави жену, кад то чу, па се на један пут окрете Ратку.</p> <p>— Чујеш ли!{S} Е ш 
удари и викну: „јао, роспије једне“; па се окрете и пође; но опет се врте.</p> <p>— Јао, роспиј 
 рођаку да буде „на висини положаја“ па се за тим удалио.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
еломе селу кад са женом изиђе у град па се деси да му какав господин дирне жену.{S} Сељак се по 
, као обилне што прелију своје обале па се разлију ао целом обзорју.</p> <p>Исток се није видео 
едном загледа у огледалу, искашља се па се упути право у салу, где га је чекала непозната госпо 
 руке, умила се и испљускала по лицу па се онда брисала с <hi>твоје марамче</hi>. <foreign xml: 
и чекић, а бујна, ватрена младост стапа се, утољава и разблажује у изливу заносне, слатке, безм 
упним корацима пређе преко собе, дочепа се врата, тресну их за собом и љутито изађе из одаје.</ 
буни се, скаче, устаје, пршти и пресипа се од препуности снаге и живота; час је све ледено, нам 
ави <pb n="399" /> се лудоријама, сигра се с мајмуном!{S} Па шта ће јадан!{S} Како сте му друшт 
на ме опет пробуди... — Умукни! продера се глас срдито и у гробу се зачу силан потрес.</p> <p>Н 
, жмиркајући очима.</p> <p>Крв, продера се ђенерал понова — <pb n="347" /> Ово је његова крв... 
доби одговора.</p> <p>— Тошо! — продера се Мона, и што год може лупи о патос својом малом, окру 
ти био међу оним буновницима? — продера се кнез својим страшним, расцепљеним гласом, од кога од 
.</p> <p>— Шта „факир фукара“ — продера се кнез срдито — коме ви још имате да пребацујете?...{S 
каквих доказа за ваше клевете — продера се Врбавац,</p> <p>— Немам доказа, немам доказе!{S} У т 
су уједно људи из удаљених села, потера се разбила на гомиле, тако да је сада најлакше увући се 
 и за Жикине опомене.</p> <p>Али потера се примицала; неко из потере опази ове људе и викну их. 
 светлост....</p> <p>— Нема ништа, мора се јахати; хајд сад „пошол“ — па сутра у 4½ тачно!...</ 
нда, шта ће се, он је данас кнез и мора се трпети, па какав је да је.{S} Али да кнез не би свој 
ши у облику свечаности; стрнџање сматра се као некакав празник.{S} Ко зна где је извор и порекл 
>Кнез полако куцну на врата.{S} Изнутра се чу глас госпођин:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Ја сам 
а како на махове уздиже рамена и стреса се. „Или плаче, или дубоко уздише“ — помисли она у себи 
војом причом, отпљуну на страну, обриса се рукавом па продужи живо.</p> <p>Једва у зло доба ево 
="la">Lupus</foreign> (вук, курјак)- Та се болест јавља обично на лицу.{S} Прво поједе кожу, те 
n xml:lang="la">fixa idea</foreign>; та се помисао мешала у сва његова пословања, у сва осећања 
еко разапета мрежа од живих људи.{S} Та се мрежа непрестано стеже, и ми ћемо у њој до мрака бит 
овек, кад је тако висок господин.{S} Та се мисао све више учвршћивала; најпосле Јела је у њу тв 
 над собом и више их није скидао.{S} Та се тачка сијала.{S} Тај га је сјај занео, очарао, омађи 
и кад их она ком год забије у срце — та се рана после лако не лечи.</p> <pb n="19" /> <p>У тако 
о остало је без способних радника, и та се штета опажа у државним пословима.{S} Суревњив за вла 
ецимо, као што је медвед?</p> <p>- Ката се опет мало осмехну.</p> <p>— Знам, рече она, дижући у 
 је за Јелу права тавница.{S} Баба Ката се решила да од сад дејствује само насилним мерама.{S}  
плакати.</p> <pb n="49" /> <p>Баба Ката се помами.{S} Њене мале, зелене очи, утекле у главу, чи 
да пуковник одмах пристаде на цену Ката се поправи:</p> <p>— Сто жутих дуката лек.</p> <p>Пуков 
„Какав лек?“</p> <pb n="129" /> <p>Ката се насмеја: „Па лек!{S} Ви велите отров ми велимо лек — 
о мени треба.{S} Ето то је-</p> <p>Ката се смешила.</p> <p>— Тако!{S} То ми се допада.{S} Чисто 
а мушкима и обрве и бркови.</p> <p>Ката се насмеши.{S} Она се у тај мах сетила једног Црногорца 
ло чудно.{S} То не верујем.</p> <p>Ката се маши своје велике мараме и пребаци је опет преко гла 
S} Али пре но што притисну дугме, врата се на соби широм отворише.{S} Момак не приказа никога,  
светљеном прозору, на који куцну; врата се изнутра отворише и гости уђоше, али у соби не бејаше 
> <p>Доктор још не беше довршио а врата се собња полако отворише.{S} Гологлав, млађи ађутант по 
з чисто изгурну Маврикија.</p> <p>Врата се затворише.</p> <p>„<foreign xml:lang="fr">Animal</fo 
ви у своју огромну мараму.</p> <p>Врата се на колима широм отворише — прво изађе она друга женс 
рече гласно: — „Слободно.“</p> <p>Врата се полако отворише широм, а на прагу се указа осредња,  
 кочије кнежеве.</p> <p>Овде онде срета се и по који живи створ.{S} Час је то чопор говеди, кој 
} У њеним дивним, плавим очима заблиста се суза. — Она је ћутећки гледала у Петрију, и само што 
брисала сузе и викала: „Боже, боже! шта се ово учини!“</p> <p>Јес, та слика старе дадиље тако м 
у слабост, али кад зна да је таква, шта се онда бајаги пући, шта се дури и издваја? што се град 
 је таква, шта се онда бајаги пући, шта се дури и издваја? што се гради боља но што је, за што  
у на истину, па кад се ја не бојим, шта се ти бојиш.</p> <p>Јела покуша да отргне своју руку из 
а осетљивост кнежева нема места.{S} Шта се он боји?{S} Ваљда не мисли, да ће га Лепша оставити  
х, но баба Ката не даде...</p> <p>— Шта се отимаш?{S} Гребу те моје сухе бапске руке...{S} Е, њ 
еше застала и пажљиво је посматрала шта се ради (а можда и слушала шта се псује) док су малишан 
рала шта се ради (а можда и слушала шта се псује) док су малишани радознало гледали како огрома 
оследњу реч свакој други на ухо, на шта се оне узеше још више смејати.</p> <p>Петрија настави:< 
ратио Маврикије да му одмах исприча шта се све десило у конаку.</p> <p>Маврикије био је министа 
n="649" /> <p>Да загледамо из ближе шта се ради у једном од ових села, па ћемо одмах знати како 
 с одупртим лактом о сто, гледао је шта се ради у зачељу стола, час је нешто мрдао устима, час  
 је и како је то чуо?{S} Упита даље шта се ради на улици, да ли је свет миран, или се узрујао?{ 
ијег значаја.{S} Давао им је савете шта се има предузети сад одмах.</p> <p>„Почетак много значи 
је.{S} Кад <pb n="297" /> му казаше шта се десило, он потражи очима жену, погледа је чудно разр 
м особу у домино, где сам ја ово? и шта се ово самном ради? и знаду ли они, који то раде, да са 
да разберем где сам? куда ме воде и шта се збива око мене?!{S} Али поред свију мојих напора, ја 
S} Кнез треба рођеним очима да види шта се спрема.{S} И оно што види треба да буде јава, истина 
н поглед био јој је доваљан да види шта се десило.{S} Никакве двоумице није могло бити.{S} На б 
S} То не би било лепо да она износи шта се код ње десило, кад је сама дозвала Лепшу и обећала ј 
илојево.{S} И он га узе распитивати шта се све дешава у Балканији? шта говоре? чему се надају?  
 један пут она као да поче појимати шта се дешава око ње и покуша да устане, да се отме.{S} Исп 
ом и све дотле није могла разабрати шта се ово управо дешава, док обоје завађених не окрену сво 
естеновој и одатле узеше посматрати шта се ради у осветлењеној кући — до њих су долетали звуци  
.{S} Ја нисам дете.{S} Зар не видим шта се ово ради.{S} Па што ме ту вараш.{S} Ви неког ђавола  
ије страдала на правда бога.{S} Ево шта се десило.</p> <p>О св. Сави кнез посети Вишу Женску шк 
Али у ствари тако није било.{S} Ево шта се десило.{S} Памтим лепо како су ми стављена последња  
 како би могло бити друкчије.{S} Но шта се оно окреће?{S} Шта ли се оно окреће?</p> <pb n="197" 
ало ћефлеисани, не схватајући јасно шта се то управо догодило у оном мраку, јурну један на друг 
био на десном крилу потере) о свему шта се десило на левом крилу и начелник је наредио да се јо 
главе Црнојевићеве и Жикине.</p> <p>Шта се у овом тренутку зби у души Црнојевића, тешко је рећи 
 и узе је гледати нетремице.</p> <p>Шта се тада збило у души Мутимировој остало је нејасно и ње 
<p>С почетка је све било нејасно; ништа се није знало утврдо, па чак ни то, да ли је кнез доист 
немирености.</p> <p>Кнез ослушну; ништа се није чуло.{S} Он погледа ђенерала и чисто се трже.{S 
је уза се, и тихо јој прошапута: „Ништа се не бој — ја сам уза те; куражно само, голубице моја“ 
 девојче.</p> <p>Кукавна Јела стропошта се на колена; она заби главу у буџак и продужи гласно ј 
омилице, они су разговарали.{S} Највећа се гомила тискала око кнеза.{S} Слуге су се провлачиле  
 старинској грчкој статуи.</p> <p>Гошћа се још не беше ни наместила на маленој софи, кад се нај 
и или управо о лености народној обојица се сложише да је балканиски народ — лен!{S} Ту је нароч 
<p>Прошло је десетак минута; подводница се уклонила.{S} У плавом, мирисном будоару остала је са 
опет наста нема тишина.</p> <p>Из чамца се опет понови звиждање, али и сада не би никаква одгов 
ору од људи наста кретање.{S} Из дворца се појави мртво <pb n="358" /> тело ђенерала Врбавца.{S 
 ћути да чујем даље.“ — „Ене, ене, куца се.“</p> <p>Оваке и стотину других речи прелетале су пр 
претворе се у сухе штапове, а кичмењача се повије и искриви.</p> <p>„Од снажна, млада човека, к 
>— Унутра — викну ђенерал.</p> <p>Врача се нагло широм отворише; у собу ступи кнез Мутимир.{S}  
ead> <head>Два пашанца.</head> <p>Прича се о вуку да на човека никад неће насрнути кад је сит,  
дари се с руком старијег ађутанта, чаша се сад озбиљно пљусну, ађутантов десни рукав и краљева  
е, да кмет љосну колико је дуг.{S} Чаша се проли, оближњи му пружише руку да га подигну.{S} Црв 
д ону теревенку.</p> <p>— О, не — умеша се госпођа Софија опет у разговор — То је морало бити р 
<pb n="658" /> <p>Сељак усркну и почеша се по бабиној рупи: — Е... е... еј... цмокнуо бих га у  
њи потмуо тутањ удаљене грмљавине, киша се разби у ситне капљице и поступно престаде; облаци се 
ке ципелице од црна сатина.</p> <p>Тоша се трже и окрете жени; његове очи сусретоше се са живим 
станку с кнезом код госпође Моне, Лепша се бејаше само још више развила у пуном сјају лепоте.{S 
ложај!...</p> <p>После ових речи, Лепша се жустро окрете од Мутимира; баци на сто писмо и фотог 
"433" /> и обасу је пољупцима.{S} Лепша се није отимала.{S} У њеним мислима и осећајима беше се 
е време тако пријатно проводи.{S} Лепша се учтиво захвали на пажњи, али одбије понуду.{S} Но ен 
кад ти кријеш.</p> <p>На оне речи Лепша се збиља маши, да извади и писмо из завоја, из кога беш 
</p> <p>— Бојим се и није.</p> <p>Лепша се исправи и погледа кнеза озбиљно: — Мире,<ref target= 
 <p>— Али зашто, молим те?</p> <p>Лепша се горко насмеја. — Зашто!{S} И ти још питаш зашто!{S}  
омућен, разрогачен поглед, поглед какав се само но лудницама виђа.</p> <p>Доктор и нехотице зат 
а упалим, моја се угаси...</p> <p>Такав се разговор водио међу два-троицом пирлитораца, који се 
ке:</p> <p>Сем једнога Ратка, Растислав се окружио у министарству самим нулама, људима без иниц 
ствар већ дотле била догнала, Растислав се одлучи на последњу одсудну меру.{S} Он покаже кнезу  
целу ствар већ имао у рукама, Растислав се реши на двоје:{S} Прво да ствар не саопштава кнезу д 
 /> <p>После повратка с пута, Растислав се и душом и срцем био предао једној јединој ствари — д 
што не деси баш на овом путу, Растислав се с почетка одупирао, но брзо је попустио, разагнав св 
во погледао на Растислава.{S} Растислав се намршти, кашљуцну и поче:</p> <pb n="209" /> <p>- Не 
еза дубок, страшан утисак.{S} Растислав се растао од кнеза Мутимира тек у зору.{S} Судбина ђене 
 што мени сад треба то је.. — Растислав се наже и рече Ратку нешто на ухо.{S} Ратко окрете глав 
есмисленим изразом на лицу, а Растислав се опет беше прихватио својих француских новина.</p> <p 
оста пријатних речи.</p> <p>И Растислав се с многима разговарао.{S} За тим је кнез био послужен 
ловима.{S} Суревњив за влашћу Растислав се привикао да влада и заповеда апсолутно.{S} Постао је 
ало потшити панталоне!</p> <p>Растислав се осмехну и изађе из коњушнице.{S} На пољу је још било 
не зврчке по новинама.</p> <p>Растислав се љутну.{S} Он устаде, узе шешир, поклони се и пође.</ 
ше наваљивала за тебе.</p> <p>Растислав се лако поклони — Благодарим на поверењу, то сам ја у н 
огрешке прогнао га је.</p> <p>Растислав се одвоји да изда потребне наредбе за брз полазак.{S} К 
и најачи човек дрекне.</p> <p>Растислав се тако трже од кнежева удара да викну из гласа и упуст 
чинити, ја ћу учинити.</p> <p>Растислав се осмехну и пљесну пашанца по рамену — Е, ова ти већ в 
 може бити ја не знам.</p> <p>Растислав се љутио:{S} Ратко узима целу ствар олако; мрзи га и да 
 Глас му је био јасан.</p> <p>Растислав се лако осмехну.</p> <p>— То се види на први поглед.{S} 
одмладио — рече Ратко.</p> <p>Растислав се смешио.{S} Ова Раткова хвала допадала му се.</p> <p> 
а — рече Ратко срдито.</p> <p>Растислав се пљесну.</p> <pb n="369" /> <p>- Шта говориш!{S} Зар  
журно спремање за пут.</p> <p>Растислав се зачуди кад виде да је и кнез већ на ногама.{S} У јед 
а сам вам ја натрунио?</p> <p>Растислав се чисто прену; он се на фотељи попридиже.</p> <p>— Ја  
јао земљу својим хладним зракама; Дунав се беласао у даљини, и баш с те стране Жики се учини, к 
ајено стењање.{S} Кнез и нехотимице сав се претвори у ухо.{S} Руке, ноге, све је мировало.{S} Ч 
ор и Синђа изађоше из одаје, и не јавив се кнезу, који у тај мах стајаше с Павом крај прозора,  
 је замашна — рече мајор Тоша приближив се жени, — знаш да ми стоји ево овде — он се пљесну рук 
ујући прстом на своје груди и приближив се Растиславу.</p> <p>- Јес, ваши поступци - рече Расти 
ја бејаше огрејала као дан.{S} Дохватив се сенке и залатка, они пођоше уз брдо, право средишту  
дника.</p> <p>Мутимир плану.{S} Ухватив се оберучке за главу, он узвикну болно и срдито:</p> <p 
</p> <p>Тако је било и сад.{S} Наместив се згодно у колима кнез командова „ка..а..ас“! — и кочи 
 од мене! - кљусад као и ја — и, утешив се таком философијом, равнодушно продужи даље пасти.</p 
у.</p> <p>— Јок ми — рече Боја, окренув се.{S} Без девојке не идемо!</p> <p>— То није истина да 
јан“ — мислила је она у себи, и окренув се нагло прозору, трудила се да се заклони од Мутимира. 
а, г. Растиславе, рече пуковник окренув се према Растиславу, шта ви имате против мене од неко д 
 живети.“</p> <pb n="206" /> <p>Окренув се, си прво угледа иза себе омалена господина с великим 
ја....{S} Је ли шија? рече кнез, обрнув се г. Растиславу на што овај одговори климајући главом  
fouetter</foreign>? — упита кнез обрнув се повисоком, пуном човеку у бакенбартима, који је ту с 
у сад биле одаје кнежеве.</p> <p>Обрнув се с прага, Срећко рече: „Хајдете, ево овуда за, мном.“ 
 равнодушно.{S} За тим настави, осврнув се Ратку:</p> <p>— Чујеш, звао сам те да се нешто разго 
есте! — рече доктор подругљиво, осврнув се Радовану — и ти баш знаш да је она туна...</p> <p>—  
ака, јахало је далеко напред.{S} Остраг се нанизало преко тридесет кола Орловчана и сељака из о 
„Тешко нама, шта смо учинили! - ево бог се кара.“ - О.. о.. о! како сам је тада топло загрлио.  
 држим за ункаш, али која је вајда, кад се кобила рита — ја морам да паднем...</p> <p>Кнез се с 
стинску природу људску чак ни онда, кад се она појављује у мртвом, хладном мрамору.{S} Док су с 
не све те параде, сва та комендија, кад се цела ствар имала завршити овим чиме се и завршила: л 
био сасвим изашао из доба играчака, кад се једног дана догоди нешто што је сведочило да на њега 
же да дотера човек у смишљању зала, кад се већ једном ода на тај пут и занат.</p> <p>„Познато ј 
 какво чудо, ако се њоме користила, кад се дала згодна прилика, а нашао се погодан муштерија?</ 
и, и акт, кад девојка постаје жена, кад се оспобљава да буде мати, <hi>јавно је светкован</hi>. 
ection" /> <p>Пава је брисала сузе, кад се побочна врата отворише; Срећко је био свршио своје п 
ладалац прво био протеран, а после, кад се опет вратио, био убијен и да си ти дошао малолетан н 
уди и добре стоке.</p> <p>Ове ноћи, кад се дешава ова наша прича, пирлиторски кмет Тодорика беш 
 беше ни наместила на маленој софи, кад се наједанпут из даљине зачу јака тутњава кола, која је 
е с друштвом, његови доцни доласци, кад се тек пред зору враћао блед, изможден, с искривљеним ц 
ше још добро изустио последње речи, кад се из даљине чу пуцањ пушке.{S} Наста кратка почивка, п 
решила о чедност своју.{S} Па ипак, кад се кнез удалио од кола, она је на један пут осетила нек 
а буде пре <pb n="312" /> неки дан, кад се онако нехотице просу шоља отроване каве, која је бил 
> <p>Доручак је морао бити изврсан, кад се чак ни сам кнез није могао уздржати, а да га нарочит 
 куда су путовали, зна само толико, кад се опет видео слободан, око њега је све било друго и др 
души.{S} Па како је онда то згодно, кад се нађепоуздан пријатељ да те у незгодном тренутку закл 
и журећи је да што пре иде — добро, кад се нађемо у тој беди, онда <pb n="398" /> ћемо се обрат 
не вредности.{S} Помислите само то, кад се узме да је добри Мустај паша баш на овоме часовнику  
ом,“ но и саму главу своју.{S} Јер, кад се оставе на страну лепи снови и љубичасте маште, истин 
угић још не беше свршио свој говор, кад се из мрака указаше четири човека, обучена у дугачке цр 
андарми да га траже.{S} Тек јутрос, кад се већ лепо свануло, нашли су га у порти код гробља.{S} 
ицирима, па ће то решити идући пут, кад се опет састану.</p> <p>Ратко је за тим сишао у своју к 
 отровна крв.</p> <p>Баш у тај мах, кад се кнез Мутимир беше почео губити и заносити у ове мрач 
не беше Ратко изустио последњу реч, кад се на вратима зачу појаче куцање.</p> <p>— Ко ли је сад 
 отварајући склопљене очи:</p> <p>- Кад се пролази страшна грмљавина, она ухвати за ме оберучке 
 оно наравно, кнез вели, али тек... кад се каже глуп!</p> <p>...{S}О, па наравно да ја то теби  
 мало час чуо из ваших уста о себи; кад се узме на око јасна тежња да се кнез одвоји од мене и  
 реду треба одмора и спокојства.{S} Кад се опоравите можемо се о свему обавестити.{S} Ми смо ту 
 кљусе, пасе у чајиру крај пута.{S} Кад се путници приближе кљусе дигне главу, гледа за тренута 
ља, скочи и додаде му чашу воде.{S} Кад се толико поврати да је могао говорити, чича Милоје реч 
х десетак минута У жениној соби.{S} Кад се отуда врати био је веома румен у образу, а очи су му 
које их може и на власт довести.{S} Кад се нађу на делу, видеће да нису конзервативци и промени 
говоре; куршуми су пушчане речи.{S} Кад се ко куршумом нахрани, онда је увек сит!{S} Власт је т 
сати по подне у шетњу у Јеленик.{S} Кад се доцније Господар пео уз стражњу страну јеленичког бр 
 за дневне часове док траје дан.{S} Кад се рекне „три је сахата ноћи,“ онда то значи од кад се  
друштву дају тако почасно место.{S} Кад се то доведе у везу с оним што сам мало час чуо из ваши 
а и колика им је права вредност.{S} Кад се то зна, а у напред је познато и то, докле ће се ићи  
лица, беле наруквице, црн капут.{S} Кад се погледао у огледало, при поласку у министарство, вид 
ова, стану крај друма и гледају.{S} Кад се спровод приближи, они скину капе и зину.{S} Тако сто 
 он преноћи у неком руском селу.{S} Кад се сутра дан кретао на пут, даду му кола, а као кочијаш 
вољу, да учини све што ова тражи, а кад се једном нађе код тога високог господина, да му исприч 
 док је та снага била уз њега.{S} А кад се народ поведе за другим вођама, онда ваш деда, без пр 
ти од династичких претендента.{S} А кад се цела комедија свршила, твој министар дели још наград 
како је то поштена и чедна жена!“ А кад се обоје хоће — онда се обично овако пролази.{S} И нехо 
.{S} У Балканији је обичај да млада кад се доведе у кућу, од милоште свима укућанима надене нов 
вај се одупирао и пристаде тек онда кад се из даљине чу лавеж још једнога пса.</p> <p>Ово је за 
..</p> <p>— Међер није празна фраза кад се говори о радозналости женској — рече кнез француски, 
век умива, само десетак капљица, па кад се човек после тим умије, он с почетка ништа не осећа,  
у.{S} Ја ћу прва богу на истину, па кад се ја не бојим, шта се ти бојиш.</p> <p>Јела покуша да  
S} Јер не прође ни четврт сахата од кад се попеше на <pb n="667" /> липу, кад у близини кресну  
елој овој ствари, и за све време од кад се она залегла у мојој глави, ни једног јединог тренутк 
ији сељаци рачунају ноћне сахате од кад се +++смркне+++, па док не сване, а тако је исто и за д 
и је сахата ноћи,“ онда то значи од кад се смркло.</note> <note xml:id="SRP18892_N9">Службеним  
во, срећа је мирна савест, срећа је кад се у јутру тргнеш иза сна, па осетиш да ти целим телом  
, често се налази у пољу, у шуми, и кад се тако момчић и девојка нађу у једном од тих природних 
з је стајао мало даље код прозора и кад се Мона појави, он се окрете њој.</p> <p>- А. а.. а.. а 
добре, кад је свака на свом месту и кад се свака на време употреби.{S} Као што има људи који не 
вник Врбавац био је у побочној соби кад се све ово десило.{S} Он није ништа чуо, али, изишав из 
код госпође било неког тровања, али кад се све околности испитају, не може да се ухвати откуда  
а потера заноћила је у планини, али кад се добро ухватио мрак, две-три гомилице сељака издвојил 
 То су питања која ћемо расправљати кад се вратимо у Звониград — рече он благо - а сада на путу 
>— А је ли противно војничкој части кад се један ђенерал толико заборави, да.....</p> <p>Ђенера 
!{S} Шта рекох ја, како се мора ићи кад се иде у потеру! — зачу се срдит глас командиров, који  
 јој би.{S} Она се стресе као човек кад се на нешто гади. — Паук, огроман, гадан паук!{S} Зар н 
испод мишке — то је она.</p> <p>Тек кад се тако и нехотице виде у огледалу, њу обузе нека страв 
тан случај, господине!{S} То је као кад се човеку упали кућа, или му плане и изгоре саденуто жи 
 поручик, који се ту случајно десио кад се кмет гурао кроз гомилу.</p> <p>На три четири корака  
 кнез, с видним задовољством — само кад се не би губило толико времена при промени коња.{S} Кад 
мац с Враничићем ишао је напред, но кад се примакоше обали, он пропусти мимо се други чамац.{S} 
 некако збрисано и нејасно, као оно кад се човек сећа давнашњега сна.</p> <p>На општој градској 
д зна да њему не може бити пријатно кад се у његовом присуству тако што говори о жени коју он в 
ој је он тако слатко трчао, особито кад се игра, па га јуре да га ухвате, а он бежи и крије се  
уду брзи и окретни у послу, особито кад се деси на месту човек, који уме вешто управити послом  
ба овде је веома дивљачка, нарочито кад се у њу умешају и династички интереси.{S} А овде ће так 
из своје престонице, баш у тренутку кад се рано пролетње сунце помаља иза далеких источних план 
зе на сваки грош.{S} Како је сад ту кад се рашчује, да је овај прокартао једне ноћи само три хи 
да га је нестајало скоро у исти мах кад се и појављивао.{S} Али — Жики се опет за то чинило да  
аву за рукав.</p> <pb n="227" /> <p>Кад се издвојише мало из света Синђа каза Пави за што је зо 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се нађоше саме у побочној соби, Синђа покуша да изглади 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се Растислав понова трже, прозор више његове главе већ  
се девојке да крунишу кнеза.</p> <p>Кад се у вече ови транспаренти осветле изнутра - слике су и 
чија је кожа тако скупоцена.</p> <p>Кад се сељачки говор изгуби у даљини, Жика стиште Црнојевић 
говорио, говорио је са срца.</p> <p>Кад се Лепша изви и недаде кнезу да је ухвати за руку, Мути 
 момке, обиђе их и оде даље.</p> <p>Кад се пуковник удали кнез и Каја се погледаше.</p> <p>— Ја 
ад старим протераним кнезом.</p> <p>Кад се, после много година, стари кнез вратио натраг у отаџ 
 где прати Јелу на овај пут.</p> <p>Кад се Јела стресе, ова је женска загрли руком око паса, пр 
ма и тумачењу по Звониграду.</p> <p>Кад се ствар тицала какве љубавне историје, где је чаршија  
 „Убијен књаз, убијен књаз!“</p> <p>Кад се сумрак већ ухвати, она три млада човека изађоше из ш 
громовитих: „Ура!{S} Живео!“</p> <p>Кад се и то сврши наста кратко ћутање.{S} Оно би се јамачно 
ој на кнежев рачун.</p> <p>Али по некад се дешавало да кроз чаршију бруји глас са свим друкчије 
обине.{S} Никад није пресушивала, никад се није мрзла, избијала је некако из дубине и имала је  
 њима такав пожар раздора, мислиш никад се неће угасити.{S} Погледаш после четврт часа, а они в 
вита.{S} Сем обичне пратње кнежеве, сад се беше придружило још и много друга света.{S} Преко дв 
дмах, још ове ноћи, још ове вечери, сад се мора свршити све.{S} Ја нећу крочити из ове собе док 
ако.{S} Пре је блато лепо мирисало, сад се народ искварио, светитељска се глава на то наљутила  
све им више заметао главе назад.{S} Сад се већ чуло на далеко загушљиво рипање прикљештених воч 
људи су већ били почели дремати.{S} Сад се мало разраколише.{S} Неко спомену и полазак.{S} Друг 
вору, но саме женске међу собом.{S} Сад се понајвише говорило <pb n="470" /> о последњим забава 
 је мало по мало улазио у ствар.{S} Сад се чешће дешавало те је ради тога и ноћу бивао буђен.{S 
е тако трајало скоро четврт века, а сад се и то морало дићи.{S} Осечени су и набијени нови шипо 
држао у својој, и ова старачка рука сад се на један пут загреја и узе се трести; у очима старог 
вога.{S} Каква неблагодарност!{S} И сад се морају измишљати свакојаке досетке, да се овај удара 
 читава гомила људи дође до гроба и сад се јасно чуло како говоре, како ходају по каменој плочи 
у своју, све, све, све....</p> <p>И сад се ваљало решити: или се машити и ухватити тај тренутак 
ћати и сећати куда је пошао.{S} Али сад се већ био угасио у њему пређашњи интерес, да види тајн 
к прешао у подругљиво презирање, но сад се опет поче враћати отичње беснило.</p> <p>— Је ли так 
у и да освете очеву част!</p> <p>Но сад се опет бојао старац да пусти обадва сина.{S} Млади су, 
ци не разуму.</p> <pb n="409" /> <p>Сад се већ говорило и о многим доброчинствима госпође Моне  
за њом, а за њим уђе и Заре.</p> <p>Сад се сва тројица нађоше у црквеној авлији, управо у гробљ 
:</p> <p>„Ту смо!{S} После додаде! „сад се мало раскомоти“.</p> <p>Јела је све дотле ишла као с 
 мрачна на месечини.{S} Још даље поглед се губио у нејасној маси неправилних, издробљених плани 
мир.</p> <p>Око 4 часа по подне спровод се крене из цркве јеленичким друмом пут манастира Гробо 
у за све време док је кукала, а кад год се кукавица нагне и мрдне вратом да викне „куку,“ чича  
ивљења но селима, сама природа; куд год се окренете готови природни будоари, овде шумарак, онде 
мотри на све непознате људе, па где год се опази што сумњиво одмах да се власти јавља, а где за 
ављене из неваљалих чиновника, а ко год се усуди да што год рекне против те владавине, одмах је 
и, а није кадар да то очува.{S} Што год се мисли чинити после, ваља употребити сад.{S} А средст 
 узбере; ружа мирише и опија, и што год се назвало иксаном не море проћи крај ње а да му срце н 
аког мужа, државника и војника, одасвуд се дижу гласови признавања његових великих услуга.{S} О 
ост или на чланове породице.{S} Одасвуд се изражава жалост што је народ изгубио таког мужа, држ 
великих услуга.{S} Оближње вароши одкуд се само могло на време стићи, послале су своје депутаци 
енство, све, све, све...</p> <p>Кнежеве се речи изгубише и утопише у жарким пољупцима, изумреше 
љастим носом и веома живим очима, какве се виђају само код оних баба што их обично зову вештица 
е мој, те још како постоји.{S} Па какве се разбојничке ствари тамо врше!{S} Ономад су на свом т 
ата? зар је то какав новац?{S} На такве се ствари милијуни троше.{S} Шта је двадесет хиљада?{S} 
"128" /> <p>— Ја вам опет понављам; ове се ствари врше у поверењу.{S} И ту веровање мора бити п 
к, као што иду војници.{S} На скоро ове се две женске изгубише у даљини и ја сам у мрачној алеј 
е!“ А његов кревет као све се љуља, све се љуља.{S} А Митра, ђаво, подвлачи му као руку под леђ 
ос од кројача донесени црни капути, све се то сливало у једноставну шарену гомилу, из које се д 
као мисао зачедило у глави његовој, све се то сад смешало у нераздвојну, једноставну шарену сли 
 пуна је погрешака и како који дан, све се више претвара у владавину једне обесне и разуздане к 
о и говорио, и што је више говорио, све се више срдио.{S} Изгледало је као да га драже његове р 
 људи, молећи то за ово, то за оно, све се то узимало као објашњене и разлог за односе госпођин 
ица, кућа, име жене, њена прошлост, све се подударало.{S} Надзором над њеном кућом потврђено је 
њега воде у Париз да гледа девојку, све се то одуговлачи месецима, и он за све то време ћути, н 
лу и грађани у најразличнијем руху, све се то мешало, тискало и некуда журило.{S} Капија на дво 
а више не раде, плућа више не дишу, све се умртви и бедна жртва гаси се као догорео пламичак.{S 
кширама с дугачким набраним туром - све се то мешало, бркало и стварало непрегледно море шарени 
личано, претерано, ја вас уверавам; све се то још да међу нама лепо уредити..</p> <p>Ђенерал је 
ве куће, а доведена тек то дана.{S} Све се узруја као оно челе кад треснеш празник.{S} Што би б 
рањаве тулумине и гомилице луча.{S} Све се то <pb n="192" /> сад палило.{S} Прозори се почеше к 
а Орловчана и сељака из околине.{S} Све се то добровољно кренуло да прати кнеза.</p> <p>— Је ли 
неминовно настаје љубавно мажење, а све се завршује страсним, заносним миловањем, и тек после т 
 тако?! — Кнез срдито лупи ногом, а све се више и више црвенио у лицу.</p> <p>Кугић га пресече: 
оварало оним приликама.{S} Најпосле све се смисли на једно:{S} Прешао <hi>он</hi>, појавио се < 
 обући се треба, крвљосати треба, и све се то Кати бије о главу, а фрајла само да седи, да чека 
у, промиче гомилица за гомилицом, и све се стиче у широку кантарску улицу.{S} Пред Малим Конако 
ујемо испод јоргана да га видимо, и све се смејемо.</p> <p>Ратко се још не беше опоравио ни од  
 их је примио и сакрио, једном речи све се зна, само што несрећним случајем новац није ухваћен  
е се још неко време, а сваким даном све се више губи, управо сажиже се на живоме огњу, који јој 
} Баш сте лоле!“ А његов кревет као све се љуља, све се љуља.{S} А Митра, ђаво, подвлачи му као 
о рамену — Е, ова ти већ вреди!{S} Овде се само таком одлучношћу и може што учинити.{S} У земљи 
> <p>— Нећу тако, стрина Синђо!{S} Овде се са мном тера читава комедија.{S} Ја нисам дете.{S} З 
на избрежак где су била кола.{S} И овде се било проредило.{S} Многа су кола поодлазила; нека су 
аву, па та одсечена глава утекла и овде се сакрила, а од њиних суза после постала цела ова бара 
>?</p> <p>- Јесте множина уши, али овде се каже „обадва увета“ — објашњавао је Маврикије.</p> < 
постане члан овога „женског клуба“, где се време тако пријатно проводи.{S} Лепша се учтиво захв 
де се не чују уздаси и проклетства, где се хори само песма вечне славе и љубави и где је бескра 
о, но да види кнеза на челу народа, где се јавља као истински вођ свога племена.{S} Ствар је у  
о у град, расплинуо се по механама, где се пило, певало и банчило до зоре, „све у здравље светл 
оденој површини, два црна предмета, где се спуштају низ воду.{S} Враничић ћутећки пође низ обал 
 где нема земаљских брига и терета, где се не чују уздаси и проклетства, где се хори само песма 
ратак опис крваве кнежеве погибије, где се вели:</p> <p>„Тај за сву Балканију страшан случај до 
ања почела се јако губити.{S} Поље, где се она највише ширила — природа људска — било јој је за 
држе политички тајни ноћни скупови, где се већа о прогонству династије.</p> <pb n="578" /> <p>С 
реби и очисти једна соба у касарни, где се смести стално.{S} Предузео је и све друге мере, које 
донеле су опис погребне свечаности, где се покојни ђенерал уздише као велики родољуб и мудар др 
ао да се примиче критичан тренутак, где се мора ломити између њега и ђенерала.{S} Сам ђенерал п 
и онога лепог водоскока пред кућом, где се тако често сиграо, прскајући својом великом штрцаљко 
Дунава угледа јасан, велики пламен, где се диже у вис.{S} Жика није разумевао шта ова ватра зна 
.{S} Жалио је и шталу, и таван њен, где се по меком сену тако слатко ваљао.</p> <p>Јес, то су б 
о над њом натресале, а сад их, ево, где се ваљају по прашини у коју она неће ни својом ципелом  
у врсту лудила.</p> <p>Али код нас, где се сви знамо у главу, где смо сви до јуче били једнаки  
по брзом наступу смрти и по начину, где се и како јављају болови.</p> <p>„Међу тим отрови Борџи 
и једно никако није могао да појми: где се управо ово он налази, и да ли му ваља куд год ићи ил 
 за се друге прилике <pb n="406" /> где се оне обично састају, да се пријатељски разговоре, да  
ањали: можда је било и таквих снова где се ми појављујемо као да смо пред вама што згрешили.{S} 
некакав неред, нека трка, хука; где где се чуло уздржљиво јецање, а где где и гласан плач.{S} Њ 
то више камена, и да га узме оданде где се најлакше вади, порушила је сад многе од тих интересн 
слим, бар овде где смо сви своји, и где се немам чега бојати!{S} Па што је то страшно толико шт 
бавцем.{S} И зар то није био случај где се кнез најбоље могао уверити, колико си му ти прави, и 
ојих је и сишао...</p> <p>— Али ено где се пустом пољаном вуче и гадно гамиже страшна змијурина 
и су на коњима, да заштеде ноге бар где се могне.{S} Кроз село потера прође у двојним редовима, 
у о текућим дневним питањима, а понегде се већ шапутало чак и о најновијем догађају Звониградск 
> <p>Кад изнесоше мртва ђенерала, нигде се не опазише какви знаци жаљења.{S} Гомилице света и д 
оји, па их враћа.{S} Али око кола нигде се није видела Пава.</p> <pb n="251" /> <p>И стари Боја 
 сред собе, он застаде, збуни се, хтеде се вратити, но кнез га спази и оштро га упита шта је?</ 
одужи даље пасти.</p> <p>Овда онда виде се по где где у пољу гомилице људи — раде нешто.{S} С л 
ваљда још „штелујете“, снебивате, стиде се деца!{S} Само што ја нећу да знам за те ваше керефек 
 отме цвет.{S} Кад угледа оца — застиде се.{S} Снаја га одмах викну и упита га где је Пава.{S}  
изненади се од толиких гостију, постиде се, притрча оцу, и, вукући га за рукав упита: која су о 
лу излије, кад она у што удари и забоде се.</p> <p>„Тако би ова справица избацивала те иглице к 
разговора чича Милоје и начелник погоде се.{S} Три дана доцније чича Милоје отпутује „трговачки 
Кнез Мутимир са своја два пратиоца нађе се сад на уласку Ташмадена.{S} По среди се пружала окру 
n xml:lang="fr">Fouetter</foreign> каже се на <hi>балканском језику</hi>, а не „на балкански је 
S} На сред моста Враничић застаде, наже се на ограду, погледа доле у запенушене таласе, окрете  
/p> <p>Ђенерал на један пут умуче, наже се побочним собним вратима, чисто се мало пропе и зину, 
ста, узе је за лепу, белу брадицу, наже се к њој и нежно јој загледа у лице.</p> <p>Јела је дрх 
е кад угледа леп кестенов цвет.{S} Наже се преко прозора, да види ко му то добаци, али не опази 
едео.</p> <p>— Шушка? упита Заре и наже се гробу, наслањајући ухо на плочу.</p> <p>Али ово наги 
 ситна случајност.{S} Кнез Мутимир наже се, и, љубећи Лепшу, узе јој тепати како би она могла б 
ашла — благо њему!{S} Ко двоуми, устеже се, колеба, тога просто — склоне!</p> <p>Од свију ових  
траже оштро лајање некаква пса.{S} Диже се и ослушну.{S} Пас је лајао у близини, и сад удвоји л 
екоме наздрави.{S} Са свију страна диже се жагор.{S} Усклици се укрстише: „Пст! ћутите, господа 
су на врх брда; али над овим првим диже се огромно друго брдо, с чијег врха бије и шиба бистар, 
 — рече зачуђено барон Жермини, придиже се у кревету и заузе седећки положај, како би боље мога 
м даном све се више губи, управо сажиже се на живоме огњу, који јој је страшни отров запалио у  
 У мојој кући, а без моје дозволе, може се извршити претрес само преко мене мртва.“ После се ок 
ан, а 15 година други.{S} А после, може се десити да једна кућа у мушкој линији и изумре — онда 
аче ако буде каквих непријатности, може се отрпети.</p> <p>Тако је и учинио.{S} Погазио је упут 
н тако дуго и тако трудно подизао, може се срушити са страховитим шумом и скандалом.{S} При тој 
оже онако бити срећна с њим, т. ј. може се добро наплатити.</p> <p>Кад је видела да је питање п 
последицу хронично тровање — т. ј. може се човек њиме <pb n="102" /> тровати све више и више, д 
његова престоница жалила га је.{S} Може се рећи да га је жалила цела Балканија.{S} О томе је би 
бији кад — краћи и лакши сан.{S} А може се окадити и тако да се више никад и не буди.</p> <p>-  
м у ред своје ствари.</p> <p>-— Не може се одлагати, господине ђенерале, ни 24 минута, а ви мож 
ије, милошто моја!{S} Добри бог не може се срдити на најсветије дело љубави, на свештени акт ко 
оно што је срећа почела.</p> <p>Не може се рећи да је по уму био нешто изванредно; пре је истин 
ао.{S} Послуга дотрчи са свећама и може се мислити какву су слику виделе слуге код господара зе 
оступно тровање поступним узимањем може се употребити од обичних познатих ствари жива, сичан, т 
и гласио овако:</p> <p>„То дејство може се постићи многим отровима, свима тако званим отровима  
лозе и биле би једна.{S} Само тако може се избећи, да се ове две куће не гоне душмански и да се 
речи „г. капетане“ доктор се трже, трже се као да је био у заносу, па као да хита да надокнади  
и како му се нешто сави око врата; трже се и погледа — то је била Перунова рука, и та рука била 
који се добију одмах с почетка, најдуже се памте.{S} Кнез <pb n="573" /> треба одмах да позна р 
 из далека.</p> <p>Кнез застаде, подуже се мислио, за тим рече:</p> <p>— Дакле све што долази п 
рстима по издубљеним словима.{S} Подуже се мучио око тога.{S} Дотера до половине имена па запне 
 нешто.{S} Чуда, боже, па шта је! — узе се правдати Тоша, но госпођа га пресече:</p> <p>- Какви 
уком брзо намаче мараму на груди, и узе се закопчавати, а другу диже према младом човеку, који  
 рука сад се на један пут загреја и узе се трести; у очима старога хоџе као да се упали некакав 
вечна.{S} Она је избавитељка; а људи је се боје само с тога, што је не познају.{S} Како би са с 
орило је о Мони такво мишлење, да су је се и бојали и избегавали је.</p> <p>Али једно није треб 
так је недељни посинак, а у суботу даје се под кирију пакао.{S} Месецу је од жалости препукло с 
ло одмакли, између њега и дечка развије се овакав разговор:</p> <p>— Ко ти је она жена што ти и 
.{S} Између њега и тога учитеља развије се подмукла, али врло очајна борба.{S} Учитељ је био ве 
лаву.</p> <p>Између њих двојице развије се овај разговор:</p> <p>- Ви сте нешто срдити, господи 
огура до врата.</p> <p>Уз пут Маврикије се једнако освртао: „Да ме поштеди Ваша Светлост, ако м 
а си глуп као коњ!....</p> <p>Маврикије се блажено смејао.{S} Кнез узе ходати по соби и као да  
ко волео јавне почасти и слављење, није се отимао за популарношћу.{S} Није марио да га свет вол 
беже и што убише човека из потере, није се могло с извесношћу тврдити, али је било врло вероват 
утање, којом су ишли наши путници, није се дакле имало куд ни лево ни десно.</p> <p>Но ова теск 
о мало да буде обичан грађанин.{S} Није се имао куда више пењати.{S} Упр’о је очи у једну сјајн 
а, т ј. како то дивљаци спремају — није се могло тачно сазнати, пошто они све то крију као свој 
ајд марш!</p> <p>Али пијани Ралека није се дан лако избацити.{S} Он узе још више викати.</p> <p 
а свраћати пажњу, али опрезни Жика није се дао уљуљкати у то спокојство.{S} Шапућући Црнојевићу 
блуднички дом.{S} Газда овога дома није се много бринуо да побија овај глас, пошто је он ишао у 
.“</p> <p>Но приврженост Орловчана није се огледала само у обилном просипању лепих жеља, већ та 
дбије понуду.{S} Но енергична Мона није се дала сузбити, писала је писмо за писмом, у сваком пи 
а.{S} Ни један члан ваше династије није се нигде одликовао никаквим особитим личним јунаштвом.< 
</p> <p>Једном избачена, ова мисмо није се више дала стукнути.{S} Она се као црв улегла у срце  
само вртео главом.{S} Цео разговор није се могао чути; долетале су само поједине испрекидане ре 
unit="subSection" /> <p>Кнежев пут није се могао убрзати; он је ишао по распореду унапред скрој 
је.{S} Међу тим укљештеном мајмуну није се могло прићи, гребао је ноктима.{S} Најпосле једном м 
 за то уврбованих у службу.</p> <p>Није се још напунио ни месец дана од доласка новога министра 
га јуре да га ухвате, а он бежи и крије се овом путањом.</p> <p>Било му је жао и онога лепог во 
постао је редовни гост тих забава, које се обично завршавале махнитим картањем.{S} Тако је било 
 немоћан да се бори против завера, које се лаћају чак и тих средстава.{S} Услед тога он је мора 
рити о живим стварима овога света, које се њих лично већ ништа више не тичу.{S} С тога те молим 
 у толико што му је обележио међе, које се могу достићи обичним, мирним путем, без вратоломних  
е на гробовској плочи тихо куцање, које се понови три пут.{S} После се зачу мек, пријатан глас, 
можеш предузети и друге јаче мере, које се покажу као неопходне.{S} У опште, изнећеш му слику,  
ти си мушко, (Ратко помилова дете, које се узе отимати) па зато и ти носиш панталоне — рече Рат 
епрестано шибао ово јадно живинче, које се већ беше обукло у белу пену.</p> <p>Кад дође до гоми 
е био њен муж) да ја такве ствари, које се ваљда и мене што год, што год тичу, чујем прво из ко 
подине пуковниче.{S} То су ствари, које се парама не могу никада довољно платити.{S} Шта ћемо?  
наше свадбе, и све оне свечаности, које се том приликом врше?</p> <p>Све то и још много што шта 
вити.{S} Ту је пало и таквих речи, које се на писмено не могу више понављати.{S} Он је развијао 
 <p>Успокојена таквим размишљањем, које се и нехотице рађало у њеној глави, госпођа Мона продуж 
 за собом ведро, тек умивено небо, које се плавило <pb n="518" /> и преливало као најлепше-плав 
, код којих је такође вршен избор, које се могу узети као роткиње.{S} Ми се тога данас грозимо? 
додирну мисао да је незадовољству, које се код кнеза опажа, велики узрок и у томе што кнез нема 
по свежем руменилу, <pb n="533" /> које се на тој страни беше разлило по обзорју.{S} Кроз мрке  
.</p> <p>„Дакле онаквих отрова, за које се ви нарочито интересујете, поглавито с особином да де 
hi>. — Ту су описани сви отрови за које се данас зна, па ипак ту нећете наћи оне страховите отр 
.{S} После прве пренеражености, од које се брзо опоравила, код ње беше настала нека сетна немар 
е у души носио огромну замисао, од које се затресла цела голема турска царевина; замисао, која  
p>- Чуо сам да знате неку траву од које се лако побацује — поврте он разговор.</p> <p>- Има так 
ло у једноставну шарену гомилу, из које се дизао неодређен, мало накисео задах и уздржан неразг 
ено кандиоце с црним стаклом, кроз које се једва пробијала слаба светлост, па се за тим уклониш 
а, али то је било већ дисање груди које се сваким дахом све више стишавају.{S} Напослетку кроз  
баци на сто писмо и фотографију, о које се до мало час тако суревњиво отимала, поправи спрам ог 
> лево долази тобџиска касарна, до које се тако рећи може довикнути — а све то уливало је Мутим 
пет измахују рукама....</p> <p>Око које се склопи нека беличаста магла, њена лепа глава, са зат 
а кад кривац утече, онда је то зло које се више не може поправити,“ — тако пише капетан.</p> <p 
hi>, разумевајући под „оним“ ствар које се Растислав највише плашио — кнежев потпадај под туђ у 
ане на другу.</p> <p>На ове речи Милоје се упути мосту, пређе га брзо и позва и остале да прела 
га од човечија живота!</p> <p>Но Милоје се није ништа чудио.{S} Он рече равнодушно да ће овде г 
инистра!{S} Е, мој брајко, не заслужује се тако ванџамент.“</p> <p>Чича Јова је остарио у овој  
јима се напада садашња династија а кује се у звезде династија Црнојевића.{S} Један примерак те  
а, плот се поводи као пијан, накривљује се на једну страну, док му сутра дан од големе туге нај 
ост“...</p> <p>У прокламацији обзнањује се народу још и то, да ће се народна скупштина сазвати  
ају крупну суху зоб.{S} По где где чује се како коњ фрче у зобницу, или тако дубоко увуче вазду 
 вратима Врбавчевим и ослушну — не чује се ништа.{S} Момак одступи.</p> <milestone unit="subSec 
лазила гомилицу за гомилицом, код сваке се заустављала, <pb n="458" /> свакој би по нешто рекла 
и ноћас настрадали на Дунаву.{S} С реке се — вели — чуло запомагање, због чега је чича Мунтијан 
ашарио у својој љубавној битци, из сале се чула шкрипа кнежевих корака и осећао се мирис од дув 
ао духови без тела ступале су и кретале се ове чудне ноћне прилике.{S} Како уђоше, одмах као по 
 речи прелетале су преко стола, сретале се, одјекивале и губиле се у општем брујању, које је вл 
екад су девојке с узвиком „ју!“ пуштале се из кола и бегале од онога, који је поче безобразно б 
кола и тако их прате.{S} Понекад поделе се на две поле; једна јаше пред колима друга за колима, 
 стола, сретале се, одјекивале и губиле се у општем брујању, које је владало у доњем крају стол 
х изусти, њих је опет нестало, изгубиле се, и она управо не зна шта је хтела рећи.{S} Ускључала 
ише вила, с венцима у руци.{S} Спремиле се девојке да крунишу кнеза.</p> <p>Кад се у вече ови т 
шају.{S} Људи се побркаше.{S} Из гомиле се зачу збуњено: „Бог ти.... ура! живео!“</p> <pb n="18 
и и кадиви, а три нишке дуката спустиле се довде.{S} А ви све зинуле, па се само крстите и каме 
м у историји династије Косанића, одакле се кнез после имао вратити у Звониград паробродом, одаш 
слав.</p> <p>— Не треба дати, али докле се то може бранити?{S} Донде, док кнез хтедне слушати.{ 
ом шаком обухвати нос, показујући докле се зове њокалица.</p> <p>Кнез се једнако смејао.{S} Био 
; прво подуже не би никаква јава, после се чу мек, пријатан, али уздрхтан одзив..</p> <p>— Ој!< 
ено.{S} Дуго је гледао Маврикија, после се грохотом насмеја, погледа око себе и рече, као да се 
која се у почетку мало снебивала, после се тако ослободила да је већ прелазило у раскалашност.{ 
епша га оберучке одгурну од себе, после се окрете и гледаше га како брише сузе с очију.</p> <p> 
</p> <p>Сељак покорно пружи капу, после се опреми, покупи дукате из траве, и погледајући на ону 
ближи, он прво утече на стражару, после се дочепа једног дрвета; на дрвету, скачући с гране на  
 уведе гошћу прво у велики салон; после се предомисли: — Хајдмо у мој будоар, ту ћемо бити комо 
шки глас одјекну и <pb n="264" /> после се још дуго таласао кроз први вечерњи сумрак.</p> <p>У  
о да га дирају речи пуковника.{S} После се опет утиша; опет заузе свој миран, хладан положај и  
боље, одмах потрча за Турцима.{S} После се чу где припуцаше пушке, а мало после доведоше људи о 
, перући груди, главу, мишице.{S} После се обукао — бела огрлица, беле наруквице, црн капут.{S} 
го није могло ништа разабрати.{S} После се поступно опет утиша.{S} Кнез осети чист свеж ваздух; 
 од куће с откопчаном хаљином.{S} После се сети да ће то бити друго, да јој је хаљина овде отко 
 гледао је на Исток непомично.{S} После се окрете Западу.</p> <p>Док су источно обзорје заклања 
уцање, које се понови три пут.{S} После се зачу мек, пријатан глас, који тихо и скромно рече:{S 
и претрес само преко мене мртва.“ После се окрете кнезу: „Господару, поштедите униформу балкани 
к буради с разним ексерима.{S} Но после се дознало да су у пет буради, место ексера, били напол 
кроз главу.</p> <pb n="286" /> <p>После се сети неких и неких поступака пуковникових: његове жу 
ја да отимате девојке!....</p> <p>После се окрете оцу:</p> <p>— А што му ти гледаш ту на хатар! 
и? - то нико није говорио.</p> <p>После се чу да је неко запаљење.{S} Последњих дана почело се  
 заврши доктор свој говор.</p> <p>После се прешло на <hi>шеретлук</hi>, као на једну црту и осо 
 да се Јела једном већ решила, најпосле се преломила.{S} Баба Ката радосно дочепа столицу, прим 
 бивала је све већа, све већа, најпосле се скотрља низ образ и остави мокар траг по њему.{S} Ви 
соки, шумовити, планински врхови, дотле се западна половина његова губила у недогледну, као теп 
 овековечити режући је у мрамору, дотле се ми данас грозимо гола човека, а мудри Инглези чак су 
ог предмета, они се тиме задовоље, даље се не муче и не прозиру, те на крају крајева изађе да с 
 посађен манастирски старешина.{S} Даље се низала свита кнежева, прешарана овде онде угледнијим 
озрива лица“.</p> <pb n="12" /> <p>Даље се у чланку карактерише ово дело као „најцрњи злочин у  
ластима и целом народу....“</p> <p>Даље се у прокламацији говори, како је „у садањем тешком маг 
, били збачени с престола.“</p> <p>Даље се у писму говорило, како је услед тих тешких окривљења 
као највећа државна тајна.</p> <p>„Даље се говорило да сте, по савету аустрискога цара, од кога 
ме су завршени ти њихни односи, најбоље се види из неких места у писму начелниковом, упућеном м 
прибегао је врло простом средству да ме се курталише — решио се да ме отрује...</p> <p>Кнез зас 
и ђенерал с горким осмехом — Али шта ме се то тиче!{S} Ја овако осећам.{S} Мени је ово из срца  
</p> <p>— А.. а.. а.. ах!{S} Прођите ме се једном само с тим вашим државним интересом.{S} Ви св 
аиста карактеристично!</p> <p>— Тиче ме се, па треба да знам.{S} Судба младога кнеза и мени је  
тиче — примети доктор.</p> <p>— Тиче ме се; кад имаднеш женске деце, сети се ових твојих речи!{ 
едан његов присни пријатељ.</p> <p>Даме се одмах искупише око два млада весела човека.{S} Њина  
од њих? — упита пуковник.</p> <p>— Саме се проказале, милостиви господине.{S} Пуковнику дође ма 
ште може дати — одвратан задах!{S} Тиме се завршио овај бљутави политички нитковлук овај разрок 
2" /> неких виших војених лица.{S} Тиме се наноси руга целој балканској војсци.</p> <p>- Из ваш 
авала белило, (сублимат живин) — а тиме се, наравно, све по мало тровала, док то најпосле није  
 доиста поштен човек.{S} А сад?{S} Чиме се све то завршило?{S} И шта је она управо радила овде? 
 се цела ствар имала завршити овим чиме се и завршила: лупањем шоља и ваљањем по патосу?{S} Зар 
.{S} На тај начин, место да је оно чиме се хвали: спаситељ и одбрана династије, Ратислав је у с 
 познаде кнежева ађутанта.{S} О другоме се мислило да је сам кнез.{S} Свет га поздрави бурним у 
ом оку није измакло <pb n="213" /> коме се треба обратити.{S} И ако је овде био и окружни начел 
 јасним, веселим гласом, гласом на коме се познавало да потиче из груди сретна, радосна и раздр 
ет све легло.{S} Један професор, о коме се баш тада водила по новинама препирка под називом „До 
лоњен с престола један владалац, о коме се држало да може у згодном тренутку постати вођа свију 
чној ноћи, у сред овога гробља, по коме се виђају неке чудне прилике и утворе.</p> <p>Кнез заус 
о да су га биле извеле на траг, по коме се дало с успехом даље трагати.{S} Наравно, да је то би 
хан, чисто весео, узбуђен глас, по коме се лако могло познати да долази из уста какве кокете.</ 
потребу, да испразни своје срце, у коме се било накупило тако много електрицитета.{S} Готово бе 
а сам готов на све.{S} Овај дом, у коме се ми саветујемо (Преседник министарства примети другу  
астислав баци поглед у огледало, у коме се виде широка леђа пуковникова како замичу даље.{S} По 
овито потресе.{S} Наста урнебес, у коме се дуго није могло ништа разабрати.{S} После се поступн 
ко у <pb n="587" /> мраку погоди у коме се правцу крећу.{S} На једанпут му се учини да коњи усп 
и он је то <hi>осећао</hi> и према томе се управљао у животу.{S} Тако је радио, али није о томе 
lestone unit="subSection" /> <p>На томе се свршио разговор међу ове две „поштене душе.“ Споразу 
јашу већ издата наредба.</p> <p>На томе се разговор пресече.{S} Сваки се удуби у своје рођене м 
је Растислав, Ратко, цела влада; о томе се воде преговори, њега воде у Париз да гледа девојку,  
не ће!“ - прошапута Тодорика.{S} У томе се зачу лупа на капији, а после и позивање газда по име 
раст, док ова гомилица прође.{S} У томе се један од оне четворице одвоји, врдну мало у страну и 
 <p>Кнез искапи и другу чашу.{S} У томе се спољна врата нагло отворише.{S} У собу брзо уђе црна 
ај призор гледао је мајор Тоша и у томе се чисто бејаше занео.{S} И несвесно је сравњивао себе  
кну; „Помози бог, браћо!“</p> <p>У томе се направи читава збрка.{S} На кнежево „помози бог, бра 
 боже! тек ако је поноћ.“</p> <p>У томе се зачу из даљине нејасна нека лупа, некакав удаљен бат 
оћи одбранити.{S} Малолетан кнез не сме се пустити сам, бар без једног намесника, а ко би други 
енити шта може бити.{S} На памет не сме се овде ништа радити.</p> <p>Пуковник ућута.{S} Жена не 
} Ти си ми и сама говорила...{S} Разуме се, ја не могу остати до века неожењен.</p> <p>— А ко т 
> <p>— „Наравно“! — „Да богме“! „Разуме се,“ „Тако је.“!</p> <p>Но овај говор слушала је и госп 
странку.{S} Шта ту да се ради? — двоуме се многи.{S} Али и ту је ствар јасна.{S} Пре свега реда 
ично овако пролази.{S} И нехотице дигне се барјак на сред улице, па сад она нека шапуће.{S} Јем 
андант.{S} У мене ви гледајте и од мене се надајте.{S} Све је остало дим.{S} Овде је сила!“ - О 
а уста! јао моја слатка усташца; румене се као јагода, мислиш сад ће крв из њих канути.</p> <p> 
p>Док је Петрија овако ђаволила, а њене се другарице смејале, сеоска момчадија у два - три маха 
на реч „власти“.{S} При тим речима њене се усне развукоше у чудан, ђаволски осмејак.</p> <p>- В 
ипошто не сме учинити.{S} Најпосле њене се мисли почну занимати питањем: „који ли је тај, коме  
рете се полулево на петама.</p> <p>Њене се другарице узеше смејати и запиткивати је у шали:</p> 
лав прими и издржа овај поглед.{S} Њине се очи нађоше, њини се погледи сукобише.{S} Шта је само 
 као пушчано зрно; једном избачено, оне се више не могу зауставити ни повратити.{S} Ја вас прек 
ав говор из даљине они застану, заклоне се за кестен и одатле ослушкују да ли се ход и говор пр 
је мрачна и страшна провалија.{S} Из ње се чуло како у дубини шушти некакав изгубљен планински  
смицом прослави лепоту њену, али око ње се по некад савије и отровна гуја и на румено, мирисно  
овора.{S} После кратке почивке звиждање се понови и трећи пут.{S} Тада се на обали указаше две  
о рећи да се не тичу државе.{S} Најмање се то може рећи о његовој женидби.{S} Сви владалачки бр 
.</p> <p>Како се беше нагао гробу, Заре се просто стропошта.{S} И за њега је било јасно, да мрт 
 у колима није могао разабрати.{S} Заре се наже преко кнеза и отвори врата на колима.</p> <p>Цр 
дним ађутантом. — Какво безумље! — Заре се није могао начудити како њему не паде на ум да одвра 
хтати, писмо му испаде из руку, наочаре се смакоше и остадоше да висе на једном уху, старац пре 
p>- Из ваше околине, г. пуковниче, шире се гласови да је кнез наклоњен падавици, да има махну у 
мрада.{S} Руке, ноге сви удови претворе се у сухе штапове, а кичмењача се повије и искриви.</p> 
операција састојати у трљању.{S} Отворе се врата побочне собе: рекоше ми да, уђем тамо, што и у 
сти огласи поноћ, тихо и нечујно отворе се златна врата небеска, а из њих изиђи један од најмла 
у је тактика често помагала.{S} Разнесе се на прилику какав ружан глас о њему.{S} Неко и поверу 
ежев дворац.</p> <p>Кроз гомилу пронесе се глас, како ће кнез сад изаћи на балкон, да благодари 
у њој помешан осећај срџбе и жаљења, те се интересовала да чује шта ће даље говорити њих двоје  
627" /> излазиле танке бакарне жице, те се спајале с другим пљоснатим јастучетом, које метуше к 
исни, да га нападе некакав црни бик, те се од страха пробуди.{S} Подуго се мешкољио по кревету: 
 <p>Кад је већ тргао и последњи дим, те се догорела цигара није више могла држати, чича Јова је 
каја што је тако учинио пред момком, те се опет поврати и седе за сто, а момку рече немарно:</p 
лађих и најмилијих анђелака божијих, те се у сјајном лету спусти над овај усамљени цветак и окр 
аду су крстариле коњичке патроле.{S} Те се ноћи у Звониграду мало спавало.</p> <p>„Мртав...{S}  
гља.{S} Тај опасан гас уљуљка човека те се занесе и заспи, па ако тако дуже остане, онда се виш 
S} Већ сам био скомолао.{S} Даде бог те се овако сврши.</p> <p>— Да! — прихвати Ратко — овде см 
дно отаљавај, отаљавај, док даде Бог те се све добро сврши и господар оста задовољан и вели ми: 
ако развлачити благ, срдачан осмејак те се целом лицу опет врати обичан, ведар и весео израз.</ 
 као велики родољуб и мудар државник те се између осталог вели:</p> <p>„Жалостан утисак који је 
це? — упита Боја гласно.</p> <p>— То те се слабо тиче — примети доктор.</p> <p>— Тиче ме се; ка 
 посла, па ходи овамо у спаваћу собу те се уми, или се бар избриши мокрим пешкиром.</p> <p>Лепш 
овако мотљала, Црнојевић и Жика дохвате се једног потока и, заклоњени високим обалама, измакну  
рна.</p> <p>Док је ово говорила, у Кате се засветлише, очи.{S} Она први пут мало оживе у говору 
рађивање ваших рођених слика, и старате се да на место кнежеве слике свуда дође ваша.</p> <p>-  
а то и ти не учини“.{S} У цркви старате се увек да заузмете владалачки престо.{S} Истраге по ун 
 већ дошла, милостиви господине, можете се слободно поуздати, као у себе сама.{S} Ако вам треба 
а руба и онолика лепота?“ — запиткујете се ви. „Она је, пос јој њен“ — вели мој клипан Вилип, — 
 гласно изговорио ово што мисли) окрете се на једаред Вујадину:</p> <p>— Начелник, тешка дужнос 
 да се доктор приближује, стаде, окрете се, избаци прса, прекрсти руке и затури главу, па је та 
н хладно.</p> <p>Пуковник стаде, окрете се Растиславу.</p> <p>— Ко? — викну он — ко? шпијуни; г 
огледа доле у запенушене таласе, окрете се Жики и заусти нешто да му рекне...</p> <p>У тај исти 
p> <p>Петрија се пљесну рукама и окрете се полулево на петама.</p> <p>Њене се другарице узеше с 
ичекају, затвори врата за њима и окрете се хоџи.{S} Са стиснутим песницама над <pb n="234" /> г 
Ништа, ништа, — рече Растислав и окрете се кнезу, који му беше почео нешто говорити француски,  
к преко чела, он одгурну књигу и окрете се унутра у собу.</p> <p>— А ко вас то шпијунише, г. пу 
 се кнез указа, начелник Вујадин окрете се свету, и, машући обадвема рукама, викну: „вичите ура 
опет се поклони и у једном скоку окрете се, дохвати за мишку кнежева млађа ађутанта, рече му не 
и сувише уским путањама; бој се да ћете се наћи једног дана у ћорсокаку, из кога више нема изла 
те, али ја, жена, ево вам кажем да ћете се једнога дана горко кајати за све те ваше мудрости.</ 
 сад превиђате, доћи ће време када ћете се о овоме уверити.{S} Дај боже само да ово искуство не 
ем не наглите с поступком, за који ћете се доцније узалудно кајати и вајкати.{S} Ја вас молим д 
а вам прошапутах на ухо: „пазите, држте се на ногама“ и, на моје велико изненађење, ви доиста,  
е и узвишене оне божанске речи: „љубите се, плодите се и напуните земљу“.{S} Ружно лицемерство  
 Господару, ја вас преклињем зауставите се — рече ђенерал Врбавац потресеним гласом — Ја вас пр 
 оне божанске речи: „љубите се, плодите се и напуните земљу“.{S} Ружно лицемерство оскрвнило је 
еците се тих привилегија.{S} Задовољите се приходима обична балканиска грађанина.{S} Покажите н 
о једном успети...{S} У осталом, узмите се на ум, г. Растиславе.{S} Ви сте ударили сувише уским 
 још колико по подне.{S} Па споразумите се.{S} Само не заборави да ме извести дан раније — рече 
о што сте ви били.{S} Најпосле одморите се мало, па ако се баш види да ова земља не може без ва 
!..{S} Ето вам ваших калуђера; обратите се њима за таке услуге....</p> <pb n="235" /> <p>Блед к 
- Пустићу да ме ви убијете.{S} Закитите се славом убилца — рече ђенерал подругљиво, и узе ходат 
!{S} Волете народ!{S} Па лепо, одреците се своје књажевске плате!{S} На вас једнога ова земља т 
ико стотина народних школа.{S} Одреците се тих привилегија.{S} Задовољите се приходима обична б 
поћи.{S} Саме будите енергични; недајте се ничим збунити.{S} Имајте увек на уму шта је он вама  
и неће бити тако пријатно, али старајте се да се на то навикнете.{S} Нарочито ви, г. Растиславе 
 Кад једном стане на снагу, о, не бојте се; вратиће вам свима мило за драго!</p> <pb n="397" /> 
само разговоримо нас двоје.{S} Не бојте се, господару да ћете одоцнити.{S} Што не рекнете сад,  
еха.</p> <p>- Море, црне друге, немојте се од велика смеја... она доврши реченицу шапућући посл 
ђаволиштине падају на памет.{S} Немојте се главом шалити да тако што износите из моје куће.</p> 
опет бледили као крпа.</p> <p>— Немојте се плашити.{S} Не мислите ваљда да ћу вам ја како зло у 
ламован за кнеза.{S} Према томе изволте се одлучити.{S} Понављам, свако ваше противљење сматраћ 
цира да не улази; затвори врата и обрте се ђенералу:</p> <p>— Дакле?</p> <p>— Попићу отров — ре 
нао од куда му наде тај цвет.{S} Осврте се натраг, напред и нигде ништа.{S} Јавише му се свакој 
о повуче за собом.{S} У исти мах осврте се и викну:</p> <p>— Господин докторе!</p> <p>Доктор пр 
> <p>„Најпосле били сте оптужени да сте се са вашим поочимом Фрањом Јосифом чак упуштали и у по 
два секунда“ — викну он - дакле шта сте се решили, господине ђенерале?</p> <p>Ћутање!</p> <p>—  
при повратку ваше династије.{S} Кад сте се утврдили по свом повратку, прва вам је брига била да 
дрвета, Мона продужи:</p> <p>— Које сте се јаде ућутали?{S} Зар сте тако брзо казали једно друг 
 напомиње шибање.</p> <p>— Е, па ви сте се сад ухватили за ту једну реч.{S} Оставите то....{S}  
размештај, и све.</p> <p>— О, па ви сте се овде господски наместили.{S} Како је све ово лепо и  
 ви сте то пре тако лепо знали, али сте се доцније одучили намесникујући дуго...{S} Да, да, г.  
Јесте, господине ђенерале, спремили сте се да ме отрујете.{S} То је требало да буде пре <pb n=" 
смета кнез?{S} Је л те?{S} Обратили сте се мени, као старој мајсторици у тим стварима.{S} И доб 
спили три чаше, а одмах за тим ућутасте се; погледам, а ви заспали, покушам да вас пробудим — н 
 и сломила — рече Радован.</p> <p>Упуте се право конаку где је био одсео кнез.{S} На капији хте 
во подејствовати и да <pb n="290" /> ће се на Каји одмах познати слути ли она бар што о овој ст 
ише загушљиви отров мрзости, од кога ће се трава и лишће сушити и од кога ће тице небесне, у ле 
ији обзнањује се народу још и то, да ће се народна скупштина сазвати од данас за месец дана, да 
икад, никад није помишљала ни то, да ће се њена љубав с кнезом овако жалосно свршити.</p> <p>С  
е да пијете.{S} Црна прилика рече да ће се цела операција састојати у трљању.{S} Отворе се врат 
реците господи да је све добро, и да ће се Њ. Височанство за сахат два пробудити....{S} Јес, пр 
и се о новој Банци.{S} Шапућу као да ће се ту извршити нека операција, која би створила за кнез 
 црте, и ако кнез тако пође тешко да ће се дотерати далеко — мислио је Ратко....</p> <p>Растисл 
и Растислава.{S} Овај последњи можда ће се мало и одупирати, али се неће моћи одбранити.{S} Мал 
Он ће се ширити и даље.{S} Балканија ће се наћи усред тих интрига.{S} Уз обичне домаће интриге, 
е већ зла судба тако хтела онда, шта ће се, он је данас кнез и мора се трпети, па какав је да ј 
ст одржи....“ <pb n="10" /> „а народ ће се, по прописима закона, позвати да избере скупштину ко 
 а у скоро ће се јавити прилике, где ће се јасно видети ко је с народом, а ко против њега.{S} Т 
ред.</p> <p>Још су се договорили где ће се наћи на Дунаву ако се случајно раздвоје.</p> <p>Ства 
 које нигде још нису записане и које ће се тешко кад и записати.{S} Мало по мало, момчадија се  
а, а у напред је познато и то, докле ће се ићи у побијању поједине монете, онда је ту рачун лак 
 ће прво остати два три дана а после ће се већ наредити што треба, или слободно нека купи своје 
/p> <p>— Онда је све доцкан; тровање ће се још вечерас извршити.</p> <p>— Мислиш?</p> <p>— Наси 
ветлост, за сахат, два најдаље, кнез ће се пробудити...</p> <p>Доктор замуцну:</p> <p>— Та да,  
а бунтовна имена.</p> <p>У Балканији ће се десити оно, што се дешава и у другим уставним држава 
жи смрт.“</l> <l> <hi>Пријатељ, који ће се казати доцније.</hi> </l> </quote> <pb n="285" /> <p 
, који су се мрзели од искони и који ће се мрзети до века.{S} Поглед Врбавчев био је пун гнева, 
} У њима лежи смрт.{S} Пријатељ који ће се казати доцније.“ </p> <p>Ко би могао бити тај пријат 
обоље.{S} У службеним новинама ожали ће се смрт првог ђенерала балканског.{S} Саранићемо вас о  
ла с потерама из других седа.{S} Ићи ће се у ланцу, размакнути по двајестак корака један од дру 
 за себе, али пропашће ми деца, дићи ће се <pb n="638" /> повика на целу фамилију, гониће их на 
 је „само провиђење одредило“.{S} Он ће се дакле примити тегобна задатка, у нади да ће у Ратку, 
лканије већ је плануо устанак.{S} Он ће се ширити и даље.{S} Балканија ће се наћи усред тих инт 
и остати сирочад, куку мени!{S} И ко ће се за вас заузети, и ко ће ми вас нејаке погледати кад  
и; осуђена на вечито удовање, јер ко ће се оженити кнежевом милосницом.</p> <p>И ова жена, која 
мити да управо неће ни осетити, како ће се све то свршити.{S} О! ту за мном за цело неће запети 
говор заврши шаљивом примедбом, како ће се, ако овако и даље пође, млади прасци балканиски уско 
е дужности спрам отаџбине, а у скоро ће се јавити прилике, где ће се јасно видети ко је с народ 
а, десетична система новаца, као што ће се морати завести и у мерама.{S} Том приликом при побиј 
смо ту, код вас и уз вас, и господар ће се уверити да у нама има збиља и верне и поуздане слуге 
ц, где је сад скупштина на окупу; ту ће се јавити и поднети писмо од царева, и онда ће скупштин 
ари кундаком о липу.</p> <p>— Е, још ће се по дрвећу пентрати.{S} Нису ваљда веверице. — Зар књ 
вршили ово насиље.{S} Не, не!{S} Чуваће се они добро да нигде не изађу на јавност с протоколом  
знаш, а чича Мирко у полицији постараће се онда, да и нама што кажеш — рече кнез у шали.</p> <p 
и попуштати, а уловљени кнежић копрцаће се у мрежи као свако друго сомче.{S} То је био сав смис 
пакао.{S} Од онога пуцња и силине свеће се махом погасе; густ пушчани дим напуни собу те помрач 
ушење.{S} Жена ће бити узнемирена, неће се одвајати од мене — разговора ту више не може бити.{S 
не дате ви, даће други.{S} Мислите неће се сутра наћи људи који ће рећи кнезу: узми нас за мини 
к се тргне, звера, гледа у небо, окреће се, брише се и чуди шта ли га то попрска.{S} А он се са 
 замуцну:</p> <p>— Та да, да, пробудиће се!{S} Ово управо није ништа друго ни било, до мало дуж 
хат два пробудити....{S} Јес, пробудиће се....{S} А сад изволте, идите... вас јамачно тамо чека 
S} Уз обичне домаће интриге, придружиће се интриге страних дворова.{S} Без сигурна наслона на п 
сумњиво сведоче ваш злочин.{S} Сачиниће се акт о томе. <pb n="317" /> Ви ћете бити одмах окован 
м образованом човеку много пре замериће се кнезу, владару.</p> <pb n="30" /> <p>— Е, ваљда је м 
бог да.</p> <p>— Немој, бре, узнемириће се цела потера, па да имамо речи с командиром.{S} Нису  
 и очарају.{S} И он и Растислав вратиће се у Звониград усхићени, умирени, испуњени осећајем пот 
 примити њега, а кнез Мутимир опростиће се с народом и отићи из земље.</p> <p>Тако су гатали и  
 највештији људи у Балканији.{S} Наћиће се и других који хоће да се користе кнезом.{S} Све оно  
у се до сад чим било истакли?{S} Шапуће се о њима већ друга година дана, али ствар остаје само  
баш у тај мах врата на дворани ширимице се отворише, а лакеј гласно узвикну:{S} Његова Светлост 
а дан ваља путовати у чаршију и обданце се вратити: с тога устаде да још једном положи коњу, и  
д.), пролеће тек што је зенуло, а сунце се осмехнуло над Звониградом и целивало земљу једним од 
} Ура!“</p> <p>Од свију гласова најјаче се чула силна, крупна гласина начелникова, која се орил 
на устаде нагло и за један корак одмаче се од кнеза.</p> <p>— Господару, ви ме доводите у голем 
p>Растислав нестрпљивим покретом одмаче се од прозоре и рече озбиљно:</p> <p>- Мени, господару, 
сти.{S} То јој привуче пажњу.{S} Помаче се мало у лево да боље види, и угледа велики фењер, кој 
p> <p>- Ја о томе ништа не знам! одсече се кратко Растислав.</p> <p>- Тако, тако!{S} Ви о томе  
ови били умешани у ову појаву! — одсече се конзул.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Наша  
ако страшно, — узе реч опет кнез — тиче се ипак младића и девојке, који се доцније обично <pb n 
дицом; запиње о грање, о шибље, спотиче се преко пањева, пада, устаје и опет бежи, и опет пада, 
овек, средњег раста; и још с врата поче се клањати: „Добар дан, добар дан... слуга сам понизан, 
нез сад на један пут сети устава и поче се срдити!</p> <p>А кнез се доиста срдио.{S} Он је хода 
о да се на једаред помаче у лево и поче се окретати све на лево, све на лево.{S} А начелнику Ву 
ешто мрачно, нејасно и тајанствено поче се помаљати у неизвесним догађајима, што наступају, а н 
Тако ужасно онакажена, бедна жртва вуче се још неко време, а сваким даном све се више губи, упр 
 само неколико месеци.</p> <p>— Из ваше се околине, г. Растиславе, фабрикују неистините вести о 
нтарске улице, испод кестенова, указаше се две сенке; оне брзо и лако прелетеше улицу као да и  
 <p>На његовим затвореним очима указаше се сузе.{S} На десном оку једна се суза полако скупљала 
Мало за тим иза оближњег гајића указаше се два сељака; ишли су полако, а упутили се право оном  
дрвета.</p> <p>Она два младића дочепаше се ове алеје, и, кријући се од кестена до кестена, пођо 
о женске, којима досади живот, а страше се да задају себи смрт на други начин.</p> <p>„Ту је до 
а некаква моћна невидљива рука, смоташе се у дугачак, округао прамен, остављајући за собом ведр 
инулога, и људи из разних села помешаше се и згомилаше.{S} А кад после навикаше командири да се 
ла.{S} У њеним мислима и осећајима беше се извршила некаква промена, коју ни сама није разумева 
Око бив. министарке госпође Софије беше се скупила велика гомилица гостију и сви су с пажњом сл 
.{S} Особито пред дворцем кнежевим беше се скупила огромна гомила, јер се беше разнео глас, да  
ран и замишљен.{S} На његовом лицу беше се скупила и савила једна једина мисао, мисао мутна, ми 
Девојке пометаше мараме за уста и узеше се грохотом смејати и превијати се.{S} Чак се и Пава см 
ену!...</p> <p>Ове загонетне речи отеше се као очупан уздах, као налет вихора из груди Црнојеви 
 звуци одјекнуше у тихој ноћи, изгубише се у даљини и опет наста нема тишина.</p> <p>Из чамца с 
 доиста, око 10 часова у вече, појавише се друмом из Јеленика кнежева кола, за њима су ишла још 
, он се упути Растиславу.{S} Поздравише се.{S} Већ по том поздраву видело се да су стари, добри 
 и знао му сву чељад.</p> <p>Поздравише се.{S} Синђа мигну Пави, а Срећку рече: „Да те нешто уп 
ебацио преко руке секиру.{S} Зауставише се на 5—6 корака од Враничића и назваше: „добро јутро!“ 
 Враничић и његова два друга зауставише се да одахну.{S} Тек што бејаху оставили шумовиту плани 
ао: „водите их“ - Боја и Радован извише се од војника, који се око њих бејаху склептали, искочи 
е прво и свратила пажњу на њу и највише се заузимала да се он с Лепшом саживи, али што је прете 
ом на устима изађе пред гошћу, загрлише се и слатко ижљубише.</p> <p>— Једва једном!{S} Не знаш 
на се враћала; Мутимир и Лепша загрлише се и спојише своје вреле усне у дуг, дуг, неисказано сл 
 њина млада, добродушна лица засветлише се наивном радошћу.{S} Кнез је имао обичај уз пут да та 
е Мона.</p> <p>И кнез и гошћа поклонише се.</p> <p>— Ту ретку срећу, да познам госпођу лично, и 
е под земљу, а у тевтере и књиге запише се да је умро од гушобоље.{S} Никоме ни на памет не пад 
, звера, гледа у небо, окреће се, брише се и чуди шта ли га то попрска.{S} А он се само смеје и 
а оба крила, једно за другим, затворише се с луном.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>На х 
едан мах врата на његовој соби отворише се тихо и нечујно, а две црне прилике, умотане од главе 
>Не потраја дуго, на један пут отворише се побочна врата, која су била заклоњена ћилимом тако,  
 се не врати.{S} У томе чекању отворише се полако задња врата на соби.{S} Висока, средовечна же 
 стигоше до у средину града и дохватише се кантарске улице.</p> <p>Ова главна улица звониградск 
е и тужније; његове сјајне очи помутише се; он се ћутећки окрете зиду и на хладан камен наслови 
ца.{S} Пређоше преко те улице и упутише се право високој капији, која је водила у гробље.</p> < 
е беше већ близу примакла.{S} Састадоше се; Жика је био изненађен.</p> <p>- Од куда ти, газда М 
та која им Срећко показа.</p> <p>Нађоше се у повеликој посниској соби.{S} На средини стајао је  
рже и окрете жени; његове очи сусретоше се са живим, немирним очима Мониним и она га чисто прес 
ање, девојке често падају у занос, врше се читаве саблазни, и то све бива јавно на очима света, 
е ћемо га пустити.</p> <p>Ове речи чуше се у исти мах с две стране, и као да су их изговарала д 
 натраг.{S} Кад кнез већ замаче, младеж се опет поче купити око гајдаша.{S} Бабе и старци већ с 
свршена пута, враћали у Звониград, кнез се већ био толико ослободио и укалашио пред Растиславом 
риви ли га за силовање? — у опште, кнез се интересовао свима ситницама које су се тицале Лепше. 
оста.{S} Кад су се мало повратили, кнез се попне на столицу, те с „висине пирамида“, како је са 
и сложено у један велики завежљај, кнез се полако упути у побочну собу.{S} Прође једну, прође и 
мка, секиром убио!</p> <p>Увређен, кнез се узе освртати, да нађе капу, па да иде.{S} Нападаји с 
али више шта рећи — растали су се: кнез се повукао у своје одаје, а свет се повратио у град, ра 
 осушила се на веки, добро погоди; кнез се на земљу сруши.{S} Адјутант изтргне одма сабљу и пот 
, кмет је поздравио кнеза беседом; кнез се захвалио с балкона другом беседом; обадве су беседе  
будоару, а угледаше и оне њега.{S} Кнез се поче још с врата извињавати што је бануо тако рано и 
рији, отац или браћа девојачка.{S} Кнез се нарочито интересовао вако та ствар стоји у народу.</ 
а је ово слика? — рећиће Лепша.{S} Кнез се брзо маши и хтеде узети слику, али она је већ била у 
 кера, прескачући један другог.{S} Кнез се грохотом смејао овој њиховој игри.{S} Кад угледа Рас 
чу се у два маха тихо звиждање.{S} Кнез се прену.{S} Он сам није знао зашто, али ова два тиха з 
нгија, а тако исто и испраћали.{S} Кнез се заустављао овде онде, излазио пред народ, и, после к 
леже раменима и продужи ћутати.{S} Кнез се протегли, зену досадно и маши се за флашу с вином.</ 
ав је имао своју срећну звезду.{S} Кнез се покаже чвршћи и куражнији но што се могло очекивати. 
аснији докази ништа не помогну.{S} Кнез се могао показати малодушан, неспособан да удари отворе 
, а у трећем је дрњокао гајдаш.{S} Кнез се упути овом последњем колу; оно је било највеће.</p>  
>Ко би могао бити тај пријатељ?{S} Кнез се губио у нагађању, али ни приближно није могао слутит 
 што ме онда ви не надувате?.... — кнез се подругљиво <pb n="509" /> осмехну и махну руком. — Е 
лепотом природе, новином призора — кнез се осећао веома расположен, управо блажен.{S} Трљајући  
их у чијим је рукама данас власт.“ Кнез се извињује пред народом.{S} Какав опасан пример!{S} То 
рњи злочин у новијој повесници“, а кнез се оплакује као највећи родољуб и мудри управљач, који  
 устава и поче се срдити!</p> <p>А кнез се доиста срдио.{S} Он је ходао и говорио, и што је виш 
али кнежеву химну, а око 11 часова кнез се опростио и удалио из дворане, праћен <pb n="185" />  
вољстава.</p> <p>После недељу дана кнез се кренуо на пут.{S} Уз лупу звона и грување топова он  
ушу до мало час трзале.{S} Тек сад кнез се опет почео повраћати и сећати куда је пошао.{S} Али  
и даљег управљања.</p> <p>Најпосле кнез се у писму светује да ни за тренутак не заборавља своје 
о.</p> <p>После тродневне двоумице кнез се реши, да узме са собом свога најпоузданијега ађутант 
колико метака — ађутанти притрче и кнез се спасе.</p> <p>Политичким нужничким пацовима нужничка 
а.</p> <p>Тренутак је био згодан и кнез се одлучи да баци реч као бомбу — ненадно и са свом теж 
ња, најпосле су дигли руке - млади кнез се не даде сломити.</p> <p>То је била његова црва побед 
ости ми, ако можеш!</p> <p>Ћутећки кнез се окрете и пружи руку ђенералу, који је прими, стиште  
атри.{S} Покуша да га пробуди, али кнез се није одзивао.{S} На питање његово шта је било кнезу, 
распаљивали.</p> <pb n="212" /> <p>Кнез се беше натурио за једном заиста дивном сељанком. (То ј 
лежно место.</p> <pb n="585" /> <p>Кнез се дуго предомишљао.{S} С једне стране бојао се какве п 
њима је доста и пет минута!</p> <p>Кнез се поче џапати.{S} Мона је неправедна кад толико пребац 
ка света божанска љубави!..</p> <p>Кнез се трже из лаког сна, који га беше почео освајати.</p>  
сте ми <hi>њокалицу</hi>...</p> <p>Кнез се хватао за трбух и поводио се од смеха.{S} Пало му ве 
ита — ја морам да паднем...</p> <p>Кнез се смејао.</p> <p>— ...{S}Па да ме поштеди Ваша светлос 
гвоздени долап, а у њему...</p> <p>Кнез се окрете Врбавцу и рече подругљиво: — А? шта има у њен 
/p> <p>Заре слеже раменима.</p> <p>Кнез се удари шакама по бутинама, устаде и узе ходати по соб 
о својих француских новина.</p> <p>Кнез се прикраде полако Растиславу, па одоздо удари зврчку п 
ући докле се зове њокалица.</p> <p>Кнез се једнако смејао.{S} Био је тако расположен да му је с 
и: „не могу да се изговоре.</p> <p>Кнез се чисто љутну:</p> <p>— Е, па лепо!{S} Не знам још доб 
 без мудрости нема доброте.</p> <p>Кнез се беше загледао у ђенерала.{S} Изгледало му је чудно д 
 је по њиховој иницијативи.</p> <p>Кнез се подбочи пред Лепшом и рече: — На пример, јагње моје? 
е од млађих женских чељади.</p> <p>Кнез се узе слатко смејати.</p> <p>- А?... а? докторе, како  
к небу или ударање у груди.</p> <p>Кнез се окрете и узе Зара за руку.{S} Заре је осећао да је к 
жине, но он, лекар дворски.</p> <p>Кнез се смејао овој шали докторовој; у опште, разговор с док 
 беле као снези на планини.</p> <p>Кнез се био заборавио.{S} Он се у овом тренутку потпуно беше 
аврши ђенерал свој нападај.</p> <p>Кнез се смешио.{S} Изгледало је као да му се допада овај гов 
датак, но говориш на памет.</p> <p>Кнез се Мутимир насмеја. — То је сад нов начин доказивања.{S 
у, и натуче му га до ушију.</p> <p>Кнез се грохотом смејао.{S} Људи се умешаше те ову двојицу р 
у се сијао подругљив осмех.</p> <p>Кнез се узе сам обраћати, то једном, то другом човеку; питао 
дите, ја вас се не бојим“ —</p> <p>Кнез се захвали на толикој пажњи и галантерији.{S} Пуковник  
ују“ целога једног народа.“</p> <p>Кнез се био расћеретао; он је радознало распитивао за разне  
 дели све погледе кнежеве.“</p> <p>Кнез се опет врати на питање како српски сељак гледа на чедн 
алост женску, и Лепша <pb n="692" /> би се пре дала исећи на комаде, но што би пустила слику до 
} Тешко сваком оном владару који, да би се удобрио варљивој сенци која се зове „народ,“ вређа и 
 „суровост“ очеву.{S} Помиловани, да би се показао достојан толике милости, био је ванредно вре 
и аскетизам, да тело ваља мучити, да би се спасла душа, све то помутило је и збркало древне кла 
.</p> <p>Но има душа тако чистих, да би се могле назвати златне душе.{S} За њих не приања порок 
Она је и сувише мудра и практична да би се још због начела и политичких праваца с киме слагала  
194" /> <p>Ради лепа предела, а и да би се кнез Мутимир поклонио гробу своје прабабе, решено је 
 било вући се по суду.</p> <p>— Тада би се примање пренело на другога, за какву страну фирму —  
за три месеца у напред.{S} Али можда би се могао наћи други излаз.{S} Како би било да покушају  
кућа у мушкој линији и изумре — онда би се женидбом спојиле те две лозе и биле би једна.{S} Сам 
, и другој, и трећој, и свакој, која би се нашла у сличној прилици.{S} И шта је то било тако не 
еку чудну, заношљиву атмосверу, која би се могла назвати атмосвера љубави и лепоте, атмосвера и 
струишу) малу металну справицу, која би се згодно дала носити у џепу, и коју је згодно држати у 
новцу, који сад оптиче у земљи, дала би се зарадити лепа крајцара.{S} Ствар би требало држати у 
 — она поје! “</l> </quote> <p>Могла би се саставити читава књига, да је ко год зашао те покупи 
било, и за вас и за више народе, кад би се задовољили оним што сте, кад би пристали да будете - 
исказана у овом последњем стиху, кад би се превела у прозу, могла би изазвати и неке двоумице.{ 
аре и сипала их себи у недра), а кад би се овде набућило овако (она показа руком како би јој на 
мена док се прво не искошкају, а кад би се искошкали, они би и сами устали, не без боја, но и б 
ваљаних ствари, да би срећа била кад би се и половина од њих могла остварити рече Ратко.</p> <p 
па радимо за парче хлеба.{S} Али кад би се право гледало, то се парама не може да плати.{S} А ј 
0" /> једино на ону страну, и то кад би се кренули одмах.{S} Господару! да не дангубимо....</p> 
 су и прозори били затворени, па куд би се онда, врага, извукао онај који је затворио врата изн 
 не стану испитивати о стварима које би се тицале мога службеног положаја, јер ту, наравно, пре 
друштвена школа!{S} Ми женске морале би се чисто убајатити да нас оне мало не растресу и не осв 
гледа на Цариград.{S} И ко зна докле би се сад шириле међе Балканиске; ко зна да ли не би моћни 
тим проклетим страним речима Свакоме би се јаду могао досетити, али шта ли му сад ово значи екв 
 наишао на непријатељски батаљон, не би се више пренеразио Он је био изненађен и збуњен, и није 
о, оно, што учини један владалац, не би се ни познало — рече доктор.</p> <p>- Гори се угледа на 
ају од више столећа, овака питања не би се могла ни појавити, или, ако би се и јавила, свак би  
а ђачка историја?{S} И што бајаги не би се могло учинити за љубав кнезу оно, што смо јуче обичн 
рити само да нико никад неће чути не би се <pb n="456" /> очувало ни од сто пет, све би остало  
беног положаја, јер ту, наравно, пре би се изложио свакој неприлици но што бах пристао да ма шт 
 тим пре што је већ и дан настао, те би се на подножју <pb n="555" /> планинском лакше могли ср 
, запрегнут са 4 ватрена белца, који би се по брзини потпуно могли мерити с крилатим алатима св 
им чудним, специфичним мирисом, који би се могао назвати мирис чисте женске душе...</p> <p>Цео  
оне!{S} Ја бих хтео видети тога који би се усудио да те моје исказе употребљава као срество да  
 монете.{S} Ови стари новци хемијски би се анализовали, да се види колико чиста сребра има у њи 
 ли, докторе, <pb n="215" /> а да ли би се ово могло повести и у Звониград? ако би се... случај 
ни су пушили, а овда онда попридигли би се и упрли на друм зорне погледе своје.{S} Чинило се ка 
е воде не види апсолутно ништа, и ми би се заклели свим на свету, да ту ништа и нема, а овамо,  
и готово...{S} Бог да има сина, и он би се с газда Бојом опријатељио.</p> <p>У томе механџија п 
 — примети један. — Па што?{S} Морао би се предати код нас оволико, а он један — додаде други.  
ску папрад.{S} Невичан човек изгубио би се чим пође сто корачаји, и без големих јада не би мога 
х занимљивих прича и причица, али ко би се сад сећао свега тога.{S} И, ето, томе истоме г. Вуја 
ди годишње <pb n="682" /> плате, ако би се десио случај, да, слушајући бечки двор, изгубите пре 
дговорним за све даље последице, ако би се он, из личних обзира, одрекао улоге коју му је „само 
не би се могла ни појавити, или, ако би се и јавила, свак би их сматрао само као нову, занимљив 
ово могло повести и у Звониград? ако би се... случајно....</p> <p>— Зашто не, господару, зашто  
и од себе и кнеза и Растислава, како би се сам што боље прибрао и спремио за одсудан тренутак.{ 
ос рано све буде готово за пут, како би се одмах могли кренути.{S} После синотњега скандала, ко 
о неке грубости у карактеру.{S} Како би се тек Вама замерило, који сте имали све погодбе да се  
м Срећку одмах паде на ум мисао како би се и хоџа могао згодно употребити у овој ствари.{S} Брз 
човеку кога гађају.{S} Све то вршило би се без пуцња, без ларме — тихо; човек би могао добити т 
 буне.{S} По свима знацима као рекло би се да је код госпође било неког тровања, али кад се све 
то сврши наста кратко ћутање.{S} Оно би се јамачно претворило и у дуго ћутање, јер збуњени Вуја 
ом мени когод понуди...{S} Пи!{S} То би се причало на далеко!...</p> <p>Баба Ката узе у своје с 
за све, и за добро као и за зло, што би се могло догодити.{S} Буде ли добро вама ће по праву пр 
.</p> <p>Тако је, Ваша Светлост; што би се замерило обичном образованом човеку много пре замери 
али начелници из унутрашњости, а што би се тицало тугаљива династичка питања.{S} Кнез је мало п 
 на један пут све — и баш то, за што би се могло мислити да ће покварити делу ствар, баш то је  
и; то се управо само каже.{S} За што би се иначе господин пуковник толико интересовао о отровим 
т министру у Звониград.</p> <p>Кугић би се зар и нашао како ће изаћи на крај с оваким извештаје 
егова оданост престолу.{S} А по чему би се најпосле и мерила „жарка приврженост,“ ако не по шир 
ојим стрелицама!</p> <p>„Наравно, ту би се могао употребити сваки течан отров.{S} Но њима је то 
у у ово питање о жудњи за влашћу, ту би се могло рећи: ако међу либералима има голих и гладних  
 он и не да да се гради устав.{S} Ту би се морало отимати од њега - рече на један пут Маврикије 
{S} Он има приватних добара и на њих би се могла ставити интабулација.{S} Примање би било обезб 
та.</p> <p>- Да су дукати крушке још би се могло и поверовати — примети Растислав....{S} Но он  
де су ме синоћ ухватили, јамачно још би се познавали по прашини трагови, како сам се но прашини 
ољану.{S} Баш у тај мах пун месец проби се кроз облаке и осветли целу околину.{S} Кнез одахну д 
шити ове мисли и ово чуђење.{S} На соби се отворише врата, а на њима се појави висок, крупан, у 
сле и опадати.{S} С његових образа губи се руменило; његове рујне усне постају сваки дан све бл 
црно жуту, скоро пепељаву боју.{S} Зуби се прво почну клатити, па после један по један остаје у 
рамена.</p> <p>Непозната женска приљуби се уз њу и прошапута полако:</p> <p>„Видиш, каква сад и 
ви, господин Растиславе, ако нећете, ви се можете удалити кад то почне, а ми ћемо се чинити нев 
Односно садашњости приметићу толико: ви се сад срдите без узрока.{S} Ви замерате мојој владавин 
09" /> осмехну и махну руком. — Ето; ви се баш трудите.</p> <p>Растислав нестрпљивим покретом о 
lang="fr">Ah, sacré chien!</foreign> ви се никад нећете опаметити док вас ја једном не дам ваља 
у теорији — рече Растислав.</p> <p>— Ви се врло варате, г. Растиславе, кад мислите да ће ова зе 
 су очне дупље и онако пуне блата, а ви се обадате сад туна и круните земљу те ми непрестано па 
 нешто страшно, ужасно, грозно!{S} И ви се још зовете свештено лице и јамачно ћете тражити да в 
Једва у зло доба ево ти и кмета, појави се пред судницом, он напред, а ћата за њим, носи <pb n= 
узимати кнеза, стуче, а место ње појави се као неко интересовање.</p> <p>— Шта? ја болестан!{S} 
рише.{S} Гологлав, млађи ађутант појави се на вратима.{S} Улазио је опрезно, на прстима.{S} Но  
оговорити.{S} Но у томе тренутку појави се кнез Мутимир, и пуковник га виде како мирно рује око 
је ништа даље распознавала.</p> <p>Пави се чинило као да је она живела још одавно, врло давно,  
еома белу и веома лепу ручицу, поздрави се с њим и одмах га фамилијарно упита за здравље његови 
вет види.</p> <p>госпођа Софија исправи се, она погледа свога мужа право у очи, она заузе полож 
аши поступци - рече Растислав и исправи се у фотељи.</p> <p>— Именујте их.</p> <p>- Хоћу!{S} Мл 
:</p> <p>— Поклони се кнезу и представи се ко си.</p> <p>Вујадин крочи незграпно пред кнеза и п 
 од чуда, и, крајње задивљена, заустави се на прагу од будоара.</p> <pb n="442" /> <p>Један пог 
 само што умуче но и стаде.{S} Заустави се и онај други сељак, проговорише неколико речи, а неп 
 личност, између Лепше и Мутимира разви се <pb n="689" /> веома жив и интересан говор, и у коме 
их држи у запту: чим је ње нестало, ови се незадовољни елементи крећу, бујају, расту, и једног  
рфијум.</p> <p>„По дејству своме отрови се могу поделити на отрове који дејствују кроз стомак,  
Међу нама што је људи сви смо наши, сви се у главу знамо, и од нас велика зијана не може бити.{ 
ски биров виче људе на састанак.{S} Сви се зачуде шта ли то може бити и каква је то толика преш 
ове једног лекара, другог, трећег — сви се буне.{S} По свима знацима као рекло би се да је код  
ок је цела ова операција извршена и сви се окружни код Ратка искупили, морало је проћи времена. 
 где смо сви до јуче били једнаки и сви се сећамо како је изгледао, шта је био и шта је радио ч 
 ово позно доба, утрча у собу, изненади се од толиких гостију, постиде се, притрча оцу, и, вуку 
S} Мал га капља није ударила!{S} Нареди се најстрожија истрага, и госпођа Ловимук морала би бес 
се сад на уласку Ташмадена.{S} По среди се пружала округла, доста широка равница, окружена са с 
случаја с пауком и просутом кавом, види се дакле, није Врбавца стукнуо и заплашио.{S} Он је пос 
{S} То је право јуначки, мушки!{S} Види се Косанића крв!{S} Сад га тек признајем за права брата 
 кнежевине, тај човек сам главом находи се у редовима завереника и бунтовника.{S} Но право изне 
и гола таштина и празна сујета.{S} Људи се утркују, гложе, боре; често се даве као дивљи зверов 
/p> <p>Кнез се грохотом смејао.{S} Људи се умешаше те ову двојицу раздвојеше.{S} Кмет је још ши 
ивео!“ — Кога сад да послушају.{S} Људи се побркаше.{S} Из гомиле се зачу збуњено: „Бог ти....  
а трже.{S} Он погледа преда се и зачуди се кад угледа леп кестенов цвет.{S} Наже се преко прозо 
то одгурну жену од себе.</p> <p>- Прођи се ћорава посла - рече он зловољно.{S} Хајде, иди куд с 
та?{S} Ваљаде би била кнегиња!{S} Прођи се, бога ти, господине, ћорава и грдна посла...</p> <p> 
S} И ти се ту још вајкаш!{S} Хајд прођи се будалаштине, па реци благословен час кад си прешла о 
лиће ти у нашем друштву.{S} Хајде прођи се ћорава посла, па ходи овамо у спаваћу собу те се уми 
учиним што се од мене тражи, а не тражи се ништа нечасно. „Верујте, господине, ви овде имате по 
ила су уста, а памет је налагала: „држи се моћних великаша око себе, њих привезуј за се, и кад  
 последњи глас „љета“, а за тим продужи се куцање, које још раније бејаху отпочели они који су  
е према потреби ко хоће прилази и служи се.</p> <p>Пошто је догађај о Лепши исцрпно био претрес 
 Моне је био уведен овакав ред: послужи се само једанпут, а за тим се сва пива и јестива сместе 
д, јер још далеко тамо пред нама налази се наш Ханаан.{S} С тога напред, а прегаоцу бог даје ма 
стима и у свем ужасу своме.</p> <p>Каји се учини у том тренутку као да опет слуша како пуцају р 
оз први вечерњи сумрак.</p> <p>У авлији се направи лом.{S} Војници се склепташе око Боје и Радо 
а добијеш сваку девојку.{S} У Балканији се то исто постиже уверавањем да нико неће знати.{S} Ка 
ао на дете.{S} Нашло се политичара чији се узвишени патријотски полет није могао уздићи над оби 
кола — само Паве није било!</p> <p>Боји се одсекоше ноге; једва је корачао; није знао како пређ 
он срдито.</p> <p>госпођа Софија одвоји се од мужа, обриса сузе, мету мараму у џеп и поправљају 
в је ћутао.{S} После првог сукоба, који се изродио око ничега, управо око једног најобичнијег п 
се негује јако и справљање отрова, који се понекад и као лек употребљавају.</p> <pb n="100" />  
, морао се и сам смејати уз кнеза, који се беше заценуо.</p> <p>— Вашој Светлости лако се смеја 
тицало каква најобичнија догађаја, који се и не односи на њу.</p> <p>У разговору кнез јој бејаш 
ала су потрбушке три млада човека, који се нису скоро ни видели из велике траве.{S} Наслоњени н 
ја и Радован извише се од војника, који се око њих бејаху склептали, искочише на сред авлије и  
вештенство и огромна гомила света, који се увек скупља где има оваква шаренила.</p> <p>Око 2 ча 
одио међу два-троицом пирлитораца, који се бејаху примакли један другом, ма да је било наређено 
еликог женкароша и великог кицоша, који се особито поносио својим крупним, црним брковима, сети 
овечије страшан, неизлечљив отров, који се полако угнезди, уђе у крв, у месо, у живце, у кости, 
ва веома је опасан угљени диоксид, који се развија при сагоревању угља.</p> <p>„Овим гасом чест 
томе, вредно је поменути и отрове, који се пренашају у облику прилепчивих болести.{S} Такви су  
бар десетак година; скупљате људе, који се ругају кад им се рекне да ће кнез у 18. години бити  
 — тиче се ипак младића и девојке, који се доцније обично <pb n="152" /> узимају; али шта велиш 
за отрове знали најстарији народи, који се спомињу у историји.</p> <p>„Бивала су понекад времен 
ромне подземне галерије и поткопи, који се у разним <pb n="606" /> правцима и облицима пружају  
који није умео ни имена потписати, који се никад није ни спремао за владаоца, а коме су ипак и  
p>„Почетак много значи!{S} Утисци, који се добију одмах с почетка, најдуже се памте.{S} Кнез <p 
знао за себе; једини мутан осећај, који се још јављао у њему, било је то, да се налази дубоко п 
сматра као обичан несрећан случај, који се може десити свакој кући — па то нико и не истражује. 
век не значи бити мекушац и дедак, који се даје варати на сваком кораку, кога ће једна туђа суз 
ла брош и загладила један чуперак, који се беше остраг на глави подигао, она се окрете мужу, уз 
тење.{S} Просто изгледа као човек, који се мучи да се окрене у тесном простору па не може, запи 
могло опазити да говори као човек, који се нарочито спремао за ову прилику.{S} Он је руководио  
} То је учинио жандармски поручик, који се ту случајно десио кад се кмет гурао кроз гомилу.</p> 
" /> дубок, бујан планински поток, који се једва видео из густе траве, израсле по стрмим обалам 
та је дошла у додир с г. Врбавцем, који се с њом погодио, да му за 250 дуката направи 5 флашица 
зници.{S} Осећао се као Арављанин, који се насркао хашиша, извалио се на врелу мраморну плочу у 
.</p> <p>Прво дође некакав воскар, који се случајно десио у Јеленику, и донесе глас, да је кнез 
утњаву фијакера и гласан разговор, који се разговетно чуо с улице, на прагу дворане која је ста 
ма чу се тихо куцање и неки шапат, који се у колима није могао разабрати.{S} Заре се наже преко 
и пружи <pb n="321" /> руку кнезу, који се нађе услед тога прилично збуњен.</p> <p>— Искрено ва 
ма, и, ударајући штапом по камену, који се десио ту на путу, рече сељаку:</p> <p>— Подмети овај 
 тим је настао разговор о покрету, који се опажа у омладини и који све више осваја земљиште.{S} 
ненаде и преваре некога од друштва који се био задоцнио.{S} После даду мајмуну пушку и стану га 
 — право је да погинем.{S} Улог за који се играло био је велики — једна круна и један престо.{S 
уцкајући прстом о мраморни сто, на који се наслањао, он је мирно, хладно, полако, одбрајајући р 
 мртву и хладну као онај мрамор на који се наслањао.</p> <p>Кнез је размажен и самовољан деран, 
в, необичан, непознат отров, отров који се ни по дејству своме, ни по последицама својим не да  
рзо ветре.{S} Хтели би какав отров који се годинама може носити сакривен, а да не изгуби снагу. 
да.{S} Међер се то нашли пријатељи који се труде да унесу неповерење и интриге у сам породични  
ор оној снази што је имају владари који се држе с народом; <pb n="680" /> знам само то, да ни ј 
Па, лепо!{S} Кад сам ја тако човек који се даје надувати са стране, што ме онда ви не надувате? 
и знак обема рукама, као оно човек који се стара да некога не пробуди.</p> <p>Ушав, он отпоче п 
њући код сваке речи, као оно човек који се толико занео за мислима, да на речи и не пази.</p> < 
лед био се занео за једним зрачком који се беше пробио кроз цвеће, пао кнезу на лево раме, те и 
и пођоше онако измешани те их било који се и не познају међу собом.</p> <p>Док се потера овако  
ки прст по две.{S} Лак је то еспап који се цео пазари за пет минута.{S} И нека не мисли кнез да 
да пред њом стоји избор, али избор који се мора одмах извршити.{S} Она или треба одмах да иде,  
ајући очију с креветска перваза, у који се бијаше загледао несвесно и укочено.</p> <p>У собу уђ 
лив из некаква старинска канала, у који се стиче нечистота из свију варошких нужника, али за то 
огу избаци мало напред, као глумац који се спрема да отпочне декламацију.</p> <p>Све ово гледао 
аст!{S} Ето у ово неколико речи састоји се цео програм наш.{S} Власт кроз сва времена, власт по 
p>На томе се разговор пресече.{S} Сваки се удуби у своје рођене мисли.{S} Кнез Мутимир старао с 
у то огранци њена моћна стабла.{S} Неки се још играју по патосу, други седе наслоњени око бабин 
 мах кад се и појављивао.{S} Али — Жики се опет за то чинило да је опазио тај израз, да га је у 
еласао у даљини, и баш с те стране Жики се учини, као да чу неко дозивање.{S} Он ослушну боље,  
е разлог био код Руса.{S} Не знам да ли се сад одржао тај обичај код њих.{S} Али у почетку овог 
е се за кестен и одатле ослушкују да ли се ход и говор примиче или удаљава?{S} Ако одмиче, они  
у варош и зачуђено погледали од куда ли се то г. Растислав враћа тако рано.</p> <milestone unit 
ћи, сестрице моја.{S} А? а?{S} Прима ли се мој предлог? — рече кнез кроз смех јасним, веселим г 
ије.{S} Но шта се оно окреће?{S} Шта ли се оно окреће?</p> <pb n="197" /> <p>Начелнику Вујадину 
 најмање замерке своме раду.{S} Нађе ли се какав родољуб да против тога што рекне, Растислав од 
tone unit="subSection" /> <p>— Јесте ли се споразумели?{S} То код мене мора бити брзо, ја не во 
 дај боже, остало откривено.{S} Неће ли се тако, онда се прибегава овој досетци, женска статуа  
 шта вели? како је расположена? срди ли се на њега? криви ли га за силовање? — у опште, кнез се 
е и да открива такве ствари.{S} Деси ли се да такав злочин случајно дође до знања среске власти 
о на кнеза.{S} Учини му се чудно што ли се то кнез сад на један пут сети устава и поче се срдит 
ет устаде.</p> <p>— На пример, сећаш ли се кад оно пролетос бејаше навалио да напустиш Балканиј 
идео иза високих планинских врхова, али се познавао по свежем руменилу, <pb n="533" /> које се  
веру шта је трабуњао пијани Ралека, али се бојала свекра.{S} А Воја је само ћутао и дувао кроз  
о је, викну по имену другога момка, али се не одазва нико.{S} Пошто је погасио свеће, момак иза 
о је шила и прилично је зарађивала, али се све трошило у кући.{S} Кад Јела склони и приштеди ко 
 Ти мислиш да немају никаквих дела, али се вараш.{S} Шта мислиш, чије је дело устанак у Херцего 
ставити свога вођу да га што упита, али се сети напомене при уласку у порту да се ни чему не чу 
је“?</p> <p>Јела не одговори ништа, али се поново стресе и увуче врат У рамена.</p> <p>Непознат 
е за сад доста.</p> <p>Кнез остаде, али се по њему видело да није најбоље расположен! управо, м 
н је сто пута већи грешник од мене, али се увек умео боље претварати.{S} С тога ја умирем као п 
« као свећа.</p> <p>Он паде ничице, али се у грчевитом копрцању брзо окрете на леђа.{S} Кнез по 
ледњи можда ће се мало и одупирати, али се неће моћи одбранити.{S} Малолетан кнез не сме се пус 
 д. — Набројане су и друге користи, али се на крају крајева опет враћало на 300 дуката.</p> <p> 
 Он мора да је Кати стари познаник, али се одавно нису виђали.{S} Сва је прилика да су њих двој 
е? — питао је кнез.</p> <p>Не знам, али се сећам да сам још као дете слушао од једног старог Ту 
риватних домова не зна се поуздано, али се даје лако замислити према ономе како је било у општи 
трт патос, откотрља се чак под сто, али се не разби.</p> <p>Изненађен, кнез упита Кају шта јој  
а јој доцније мало наговести ствар, али се није надао да ће му је она одмах овако у почетку про 
о су многи правили досетке и подсмевали се.{S} Једни су се препирали, да ли је мајмун полковник 
 ноге на ногу своје гојазно тело, удали се.</p> <pb n="294" /> <p>На вратима пуковник срете два 
а и они би изашли из планине и дочепали се равни, коју је ваљало прећи ноћу, а већ у првом град 
један до другог на дивану и разговарали се топло, искрено, <pb n="325" /> као најбољи другови.{ 
снажни људи у најкраћем року претварали се у немоћне старце.</p> <p>„Ова страшна жена знала је  
S} Трчали су, дрекали, викали, пентрали се по дрвећу, вукли некакве огромне мотке којима су гон 
зно.{S} Често су застајкивали, освртали се и разгледали да их ко год не види или не прати.{S} К 
ла.{S} Људи су се поздрављали, праштали се, натезали последњу оканицу „за срећна пута и срећна  
ету аустрискога цара, од кога сте, вели се, и тражили „очинске савете,“ били одсудно противни у 
/hi>... па ће овако...</p> <p>— Не вели се „ушета“ Ваша Светлост., примети г. Маврикије.</p> <p 
 се не огреше о савест своју.{S} И вели се да могу.{S} Разлог је овај:{S} Дотични министар, или 
на једну страну, а крајеви усана повели се доле, као оно у детета кад хоће да заплаче.{S} По ли 
 да није ударио какав чопор вукова, или се где год у хатару општинском појавио медвед?{S} Али с 
оди овамо у спаваћу собу те се уми, или се бар избриши мокрим пешкиром.</p> <p>Лепша ништа не о 
гих се чуло јецање или тихи уздаси, или се видело уздизање руку к небу или ударање у груди.</p> 
ради на улици, да ли је свет миран, или се узрујао?{S} За тим; заповеди да му се спреми коњ и д 
у песмицу, или се живо разговарају, или се око чега ватрено препиру.</p> <p>Свеће су свуда биле 
 тихо певуше какву љубавну песмицу, или се живо разговарају, или се око чега ватрено препиру.</ 
....</p> <p>И сад се ваљало решити: или се машити и ухватити тај тренутак, или га пропустити да 
зали једно другом све што имате!{S} Или се ваљда још „штелујете“, снебивате, стиде се деца!{S}  
18892_N9" /> већ прешао у Балканију или се још шуња где год око границе.{S} Ради сваке сигурнос 
 другом у загрљају, или обоје плачу или се обоје вајкају што су били луди да се свађају око ниш 
 продати пред омладином.</p> <p>Сложили се најпосле томе, да овај покрет ваља живо пратити и не 
p>„Бивала су понекад времена и налазили се такви људи, који су проучавању отрова посветили цео  
гледнији људи.{S} Они су кукали, жалили се, протестовали, а начелници су у четири ока пред њима 
атори утекли су из Звониграда, склонили се с очију опрезне и енергичне престоничке полиције, па 
 су се побркали, а вешти људи користили се тиме, те једним уништили другога.{S} И ако није безо 
ад просто немогу то да чујем, па љутили се, не љутили се.</p> <p>— Е није тако — поче Растислав 
гу то да чујем, па љутили се, не љутили се.</p> <p>— Е није тако — поче Растислав.</p> <p>Но кн 
е два сељака; ишли су полако, а упутили се право оном месту где је седео Враничић с дружином.{S 
ила света.{S} Цело ово море од људи сли се најпосле у пространу удољицу пред старим конаком.{S} 
аслоњачу, чисто се увуче у њу и замисли се.</p> <p>— То бар нисам никад могао мислити — поче Вр 
бали и најбоље ће извидети - предомисли се Враничић и уђе у колебу да изда заповест старцу, што 
 и кад дозру за брачне односе, родитељи се брину да те односе правилно регулишу.{S} У ствари и  
 твојим дедом тада злопатили и у невољи се сваком јаду довијали.</p> <p>Старац је говорио дуго. 
 ми било пријатно, кад <pb n="40" /> ми се рекне.... оно наравно, кнез вели, али тек... кад се  
, које се могу узети као роткиње.{S} Ми се тога данас грозимо?{S} Бринемо се о побољшању пасмин 
ина да будемо у непрекидној вези.{S} Ми се морамо виђати, састајати, бити заједно — ти мораш би 
то изговарање никоме неће помоћи.{S} Ми се прикучисмо око кмета, а он нам рече:</p> <p>„Чујете  
 су ми плаховита да не легне крв, да ми се кућа сасвим не ископа.</p> <p>- Ама ко вам то каза д 
о до носа стало могла би поручити да ми се скроји други нов нос.{S} Јес, очију ми, бата ми прич 
 имаш брата кнеза, леп човек, допада ми се, буди ми на руци да се с њиме ближе познам — њен пос 
и ме сами гурају у блато.{S} Назвала ми се бајаги тетка, а силује ме да постанем туђа наложница 
јелене — и ту те видим....{S} Допала ми се одмах твоја свежина, твоја детињска веселост и безбр 
рата.{S} А и ја њу.{S} Шта ћу, нашла ми се жена и у нужди.{S} Није, здравља, ми, што ви мислите 
и каква је ово кућа у опште?{S} Црна ми се прилика исповеди да је ово блуднички дом и нагласи м 
 <p>— Жика поћута: — Не знам!{S} Сад ми се све збркало у глави; ништа одређено не умем казати.{ 
одару!</p> <p>— Па?</p> <p>— Не пије ми се.</p> <p>Кнез искапи и другу чашу.{S} У томе се спољн 
е више заплетао у некакве жице, које ми се обавише и око руку и око ногу, <pb n="476" /> стегош 
, да примим смрт у јелу и пићу, које ми се подноси у њено име као домаћице“....</p> <p>— <forei 
 како ће облетати око тебе.{S} Не ће ми се онда овуд вртети које какви шугљанери практиканти, н 
н је упита:</p> <p>— С вама је, чини ми се, још неко био осуђен?{S} Неке жене, мислим.</p> <p>— 
S} Доста смо се дуго возили.{S} Чини ми се да су кола често савијала, а по труцкању се познавал 
 Црнојевић упита Жику.</p> <p>— Чини ми се теби је чика Милоје још од ноћас изгледао подозрив?< 
p>- Не знам; од кад сам ја овде чини ми се да није....{S} А и забунђала се по глави, па не могу 
ђено не умем казати.{S} Али не слути ми се ни на какво особито добро.</p> <p>— Заседа је јамачн 
> <p>„Шта ћеш ти овде, лоло?{S} Вуци ми се испред очију“...</p> <p>Наш јунак побегне, али гнев  
</p> <p>— Моја лепа косица!{S} Немој ми се ти кидати, ћеро моја, но ти лепо послушај твоју тетк 
ен вашом кривицом.{S} Претио сам ако ми се одмах не <pb n="626" /> набаве кола да ћу чинити оно 
 некакво тровање; потрована је, како ми се чини, цела једна породица.</p> <p>— Нешто тако јесте 
еним сланим таласима морским, - тако ми се она љуљка на срдитим и хучним таласима грка живота љ 
е, и као кроз какав дебео зид чинило ми се да чујем где шапатом разговарају, али шта? — нисам м 
ико и узданицо престола.{S} Приснило ми се како први ђенерал балканиски верно служи престо, па  
Нисам знао откуда то, али непрестано ми се слутило нешто на зло.</p> <p>— А слути ли ти се још? 
ата се смешила.</p> <p>— Тако!{S} То ми се допада.{S} Чисто, јасно и отворено.{S} Е, саслушајте 
> <p>— Здравља ми, не могу.{S} Нешто ми се ноге одсекоше.</p> <p>Осећала је како је на махове о 
сам јутрос на кожи и на бутинама још ми се познаје, како сам се на жице нажуљио.{S} И ја мислим 
у један по један прилазили столу и сами се служили.</p> <p>Ратко је сад разговарао с начелницим 
ам те молио немој заборавити.{S} Заузми се својски.{S} Нека кнез само спомене војном министру.{ 
ина то опазила, би му стидно и зацрвени се.</p> <p>Други начелник — он је опет био један од нај 
е и то не изгуби.{S} Али пре тога, мени се учини, <pb n="475" /> као да ове две женске застадош 
 спекуланти.{S} Сви грабе себи.{S} Мени се удварају само да ме боље преваре!{S} За што ме пушта 
.{S} Баш у тај мах он се накашља и мени се учини да је будан.{S} На прстима приђем дивану.{S} О 
е ово била јава или рушан сан, тек мени се десило нешто тако чудно и неочекивано, да још и сад  
уђе црна <pb n="589" /> прилика, извини се у две три речи што се толико задржао и позва кнеза и 
ка пружи кнезу столицу да седне, извини се да ће сад доћи и штуче напоље.{S} Читав сахат чекала 
ом посаветова жену да се одмори; извини се да је као домаћин дужан обићи и господу у побочној с 
почетку и које како сложно, на половини се замрси, а на свршетку се сасвим збрка и растроји.{S} 
вај поглед.{S} Њине се очи нађоше, њини се погледи сукобише.{S} Шта је само у том једном поглед 
же главу и упре поглед у кнеза.{S} Њини се погледи сусретоше и тако остадоше неко време.{S} Ђен 
 n="197" /> <p>Начелнику Вујадину учини се као да се на један пут поче окретати и онај низ веза 
лаву, па га одозго приклопио.{S} Околни се сељаци засмејаше. — Но, кад би он био као оно зече,  
ан смисао и значај каквог предмета, они се тиме задовоље, даље се не муче и не прозиру, те на к 
 стигоше; топот на једном престаде, они се зауставише пред капијом. — „Бог и душа код мене ће!“ 
се сасвим изгуби, а ако се примиче, они се сакрију за кестеново дебло и ту чекају док људи прођ 
рече кнез — ови разуму своја права: они се не даду прекинути.</p> <p>По кнежевој наредби, докто 
 свакако ће будућност бити њина.{S} Они се јављају под именом тајне дружине, тајнога братства,  
у били разнолики, али после по часа они се некако сами собом изједначише.{S} Све гомилице без и 
обојица нађоше на земљи.</p> <p>Али они се опет окретоше и нагоше уз степене.</p> <p>- Нећете т 
е опази ове људе и викну их.</p> <p>Они се не одазваше.{S} Викнуше им из потере да стану — они  
колико очајно картало), устаде, поклони се с младићском гипкошћу и, прекрећући с ноге на ногу с 
нисам — рече Растислав одсечно, поклони се и оде. </p> <p>Кнез Мутимир оста на сред себе, гледа 
и свој бележник, мету га у џеп, поклони се и хтеде поћи.</p> <pb n="273" /> <p>Растислав га зау 
љутну.{S} Он устаде, узе шешир, поклони се и пође.</p> <p>Кнез мало заустави смех и пристаде за 
ћи ни речи, Растислав узе капу, поклони се Врбавцу хладно и учтиво и пође.{S} На начелников пок 
и прошапута му на ухо:</p> <p>— Поклони се кнезу и представи се ко си.</p> <p>Вујадин крочи нез 
аједљивости и јетких пецкања.{S} У Мони се беше пробудио осећај старе, дуго презиране каћиперке 
оље.“</p> <p>Војници притрчаше, дежурни се колебао; доктор је, уздржавајући глас — викао: „води 
bSection" /> <p>Не потраја дуго дежурни се врати с кнежевим доктором.{S} Још с врата доктор пов 
тво и клонуло, час опет све кључа, буни се, скаче, устаје, пршти и пресипа се од препуности сна 
н стоји на сред собе, он застаде, збуни се, хтеде се вратити, но кнез га спази и оштро га упита 
закон мења!</p> <p>— Па ти хајде попењи се те види — ако мислиш.</p> <p>— Готово!{S} Или још бо 
и покушава да плива; али густа крв лепи се, смета покретању удова, не да му да размахне како ва 
окрете мужу, узе га опет за руку, припи се уз њега, и, гледајући му у очи, рече:</p> <p>— Чујеш 
 управо целом тежином тела паде и припи се уз младо и снажно тело Мутимирово.</p> <p>А ова близ 
е дотле да се ствар јавно потегне, трпи се веома много.{S} Ја истина немам много лична искуства 
реман на ову услугу, његова рука судари се с руком старијег ађутанта, чаша се сад озбиљно пљусн 
ни спадају. — Спадају, спадају, охрабри се он, а и како би могло бити друкчије.{S} Но шта се он 
ука, али...</p> <p>— Господару, разбери се — рече Жика нежно и прихвати Црнојевића за главу.{S} 
" /> <p>Синђа се обриса рукавом, помери се два три пута с ноге на ногу, па, отежући реч по реч, 
ваку капљу крви, ту сазрева, јача, шири се, осваја све, обузима све, отровним клицама пали крв  
 светлости, која полако надолази и шири се све даље и даље, као обилне што прелију своје обале  
Чим их виде ова жена брзо врдну и сакри се унутра.{S} И ако је био већ сумрак, они у овој жени  
д? — примети Растислав.</p> <p>— Говори се о новој Банци.{S} Шапућу као да ће се ту извршити не 
 класу“.</p> <p>Не потраја дуго, отвори се кућна капија и на њој се указаше три женске прилике, 
а.{S} Тежак дебео гвоздени капак отвори се тихо и нечујно.{S} У зиду се указа четвртаст долап п 
ни познало — рече доктор.</p> <p>- Гори се угледа на бољега.{S} Кад кнежеви тако газе образ, шт 
о <pb n="192" /> сад палило.{S} Прозори се почеше китити свећама.{S} Врева је одјекивала као да 
ј на хаљину.{S} Читава једна пола опори се од појаса....</p> <p>Обоје застадоше.</p> <p>Јела је 
 Ко сме ударити на рогатог бога.{S} Три се круне блистају на мојој глави.{S} Кад је сабља оштра 
ачно већ знаш, јер по свему видим да си се од некуд дочепао мога „Дневника.“</p> <p>Ђенерал се  
 Жено изувај ми каљаве ципеле!“ — па си се онда таман изједначио с паланчанским простацима.{S}  
>— Збиља, данас изгледаш добро Чисто си се подмладио — рече Ратко.</p> <p>Растислав се смешио.{ 
 дишу, све се умртви и бедна жртва гаси се као догорео пламичак.{S} Страшна смрт!</p> <p>„Ето з 
сматра као грех, већ, на против, поноси се тиме као доказом веће памети своје.</p> <p>Говорећи  
н у томе стиже пред Растислава и испрси се пред њим.</p> <p>— Како рекосте? „намесник не мора д 
ћас?</p> <p>Кнез прекрсти руке и испрси се пред ђенералом: — Шта ми је!{S} И ви мене питате шта 
 је мртва тишина.</p> <p>— Мутимире! ти се жениш? — рече Лепша промуклим, уздрхталим гласом.</p 
 у очи и рече му понова: — Мутимире, ти се жениш!{S} Не одричи! — То је било изговорено таким т 
 је пољупцима. — Моја мила сестрице, ти се не срдиш? је ли да се не срдиш?{S} Ти нам не замераш 
има.</p> <p>— Лепшо, лепото моја!{S} Ти се не срдиш на ме?</p> <p>Лепша не подиже очи и не одго 
>— Чујеш, ћеро, ја теби да кажем.{S} Ти се сад дусаш с тога зашто и не знаш шта је и како је то 
 део понуди што се теби нуди...{S} А ти се још предомишљаш!{S} Море, ноге да му переш, па воду  
ив у тим стварима.{S} Кад примети да ти се нешто допада, набавиће ти па ма шта коштало.{S} Така 
да тек сад први пут чујеш ствар која ти се под носом дешава?{S} Шта сте ви, ако смемо питати?{S 
оћу ових људи једино можеш знати шта ти се плете.{S} На Балкану се спремају крупни догађаји.{S} 
 од оних хубавих пролећних дана, кад ти се чини да цела природа дише мирисом, нежном топлином и 
није окушао од забрањена плода.{S} И ти се ту још вајкаш!{S} Хајд прођи се будалаштине, па реци 
ло нешто на зло.</p> <p>— А слути ли ти се још? пресече га Перун.</p> <p>— Жика поћута: — Не зн 
а, па и г. срески.{S} Реч по реч док ти се њих двоје дохвате.{S} Нису се свађали, али су се она 
опасан, Растислав је сад сам и с њим ти се лакше борити.</p> <p>— А још даље?</p> <p>— Даље је  
врата, онда знај и упамти ово, и ево ти се кунем часним крстом да ћу овако од речи до речи учин 
ски.</p> <pb n="154" /> <p>— А, како ти се чини докторе, какав је ово обичај.{S} И то у правосл 
ати.</p> <p>- А?... а? докторе, како ти се чини?{S} Лепо гостопримство?{S} Је ди да је лепо гос 
ељака неће да сведочи.{S} А?{S} Како ти се то чини, докторе?</p> <p>— Наравно, Ваша Светлост, — 
ајући доктора по колену — а?{S} Како ти се допада ово?{S} Лепа вожња!{S} Жива железница; а?</p> 
да хуњкам.{S} Хуњкала би и ти, да су ти се угнездила у носу два огромна паука, и туна разапела  
ва.</p> <pb n="223" /> <p>- Тако бих ти се ја богме увалила код мога кнежића, изем му око.{S} А 
дању не згужва, а десном руком прихвати се за канабе и полако се спусти на њега.</p> <p>На госп 
 јак, да млади господин викну, и ухвати се руком за болно место.</p> <p>— Извините, нисам хтела 
ко! —</p> <p>Ђенерал се стресе и ухвати се руком за уста... — „Ала је горко!...{S} Јао!{S} Мене 
неће, она ће изаћи пред народ, показати се ко је, и сав ће народ за њом поћи, као за законитом  
и узеше се грохотом смејати и превијати се.{S} Чак се и Пава смејала и ако је иначе једнако бил 
 као по некој команди сваки од њих лати се свога посла.{S} Једна притрча столу и уврну лампу да 
олвер на слепо око и скреса га.{S} Мати се поведе и паде наузнако.{S} Престрављена, она, Каја,  
 помогли ми <pb n="403" /> и ти, обрати се она Ратку. — Поткрепи и ти моје мишљење да је ваш сп 
 Растислав затвори врата за њом и врати се Ратку натмурен.</p> <p>— Не знам шта јој је данас —  
ри, само погледа Срећка озбиљно и врати се Пави.</p> <p>- Питала сам га за хоџу — прошапута она 
 мучио да вас разберем и повратим врати се и црна прилика.{S} Ја је оштро упита шта је ово, пок 
 <pb n="201" /> вадити мараму и брисати се по лицу, јер од кнеза не само да је сипала жива ватр 
ли; света, по целом Звониграду, разлети се страшна, реч: „Убијен Књаз!“</p> <p>„Убијен Књаз!“ т 
еца, али не са свим мрачна.{S} Предмети се нису могли јасно видети, али су се у сумраку ипак на 
тешко узлетети, а камо ли човеку попети се.</p> <p>Са ове узане природне путање, којом су ишли  
че ме се; кад имаднеш женске деце, сети се ових твојих речи!{S} Онда нећеш мислити овако!{S} Мо 
во, који под овим каменом лежи.{S} Сети се, како је некада гледао слепе, како читају прстима, п 
тва прелази и на женску линију.{S} Сети се тога, а сети се и још много које чега другог.{S} На  
 пажњу на неке сумњиве околности — сети се свега тога, и у тај мах осети како га проби хладан,  
 женску линију.{S} Сети се тога, а сети се и још много које чега другог.{S} На ум му дођоше и н 
це, и он у том очајном тренутку не сети се ничега пречег — већ подиже Перунову крваву главу, и, 
а поче долазити к себи од љутине и сети се, да тамо, на оном кобном мосту, у овом исток тренутк 
де газда Тодорики да заспи.</p> <p>Сети се да му сутра дан ваља путовати у чаршију и обданце се 
 све даље и даље.{S} На један пут осети се где коњи успорише ход; не потраја дуго, кола стадоше 
мост, морао је стати и гледати и дивити се чуду — како ди то не падне!{S} Пиза има свој криви т 
да ти одају почаст.{S} Обуци се, накити се, изађи, — госпођа!.{S} Сви капу доле.{S} А да си нај 
м полако.{S} Он не одговори ништа, нити се маче.{S} Спава, помислим у себи и хтедох се уклонити 
и они су обоје сретни и задовољни, нити се више сећају како је жалосно и сумрачно мало пре отпо 
пан; само се Враничић није збунио, нити се на њему ма по чему могло познати да му се десило што 
ед стотином.{S} Што да је стид уклонити се онде где нећеш сукоб и бој, а ми ваљда нисмо пошли а 
аћим путем вратити се назад, и измирити се с мишљу да је и <pb n="645" /> овај покушај пропао.{ 
 и да би ваљало најкраћим путем вратити се назад, и измирити се с мишљу да је и <pb n="645" />  
и гошћи место где ће сести —- Раскомоти се, скини рукавице, врућина је, а била би и штета да ст 
ат могу пробити и кроз одећу, и забости се у тело човеку кога гађају.{S} Све то вршило би се бе 
ion" /> <p>Око два часа по поноћи гости се почеше разилазити од пуковника Врбавца.{S} За четврт 
едио створење — госпођа Софија прекрсти се — да не да бог никад да се моје дете нађе у таком ст 
удари широком кантарском улицом, спусти се у кројачку чаршију, одакле сиђе вазнесенској цркви.< 
 крила, и тихо, полако, нечујно, спусти се над овај узбуркани град, и убрзо га застре са свију  
ши, а уверен је у своју невиност, упути се право одаји коју му показа ађутант.</p> <p>Улазећи у 
, рече пуковник својој госпођи, и упути се у кабинет за рад.{S} Момак потрча пред њим са свећом 
апред.</p> <p>Она поврте у лево и упути се манастирском „малом конаку,“ сави око угла, зађе с п 
у каву.{S} После изађе у авлију и упути се коњушници да види спремају ли слуге коње.</p> <p>У к 
ли измицати кроз Ратков капиџик, губећи се у мрачним и кривим сокачићима.</p> <milestone unit=" 
та и узеше разгледати по мраку, трудећи се да распознају бар најближу околину.</p> <p>Свикнуте  
 Жермини, трљајући сањиве очи и трудећи се да разбере шта му његов секретар говори. — Шта је то 
ма, устаде и узе ходати по соби, чудећи се.</p> <p>— Та то за бога није могуће.{S} Зар сан сви  
еза. — То нисам знао — рече он — чудећи се, не толико томе обичају руском, колико кнежевој позн 
е то казао? — рече дежурни чисто чудећи се.</p> <p>— Ти јамачно не знаш, господине!{S} Али дево 
је погађала ове мисли мужевљеве, држећи се за кваку, она рече:</p> <p>— А оно што сам ти мало ч 
 да сви у њега погледаше.</p> <p>Држећи се оберучке за сто, и климајући главом час на једну час 
вно није нико ништа знао.</p> <p>Држећи се непрестано јужнога правца, наши путници путовали су  
под руку и, <pb n="214" /> чисто мазећи се, узе га запиткивати шта је наредио, како је удесио и 
 <p>Растислав пресече начелника, бојећи се да овај не исприча још вешто лепше, и примети му:</p 
з њих бије електрична струја.{S} Бојећи се да вам што не нахуди, ја хтедох у два маха дигнути о 
 је све дотле ишла као слепа.{S} Бојећи се да је не познаду, она се толико била увила у мараму, 
на кола и донесем кући.</p> <p>— Бојећи се да вам што не буде, ја сам за сваки случај хтео да и 
ћи више пажњу на доктора.</p> <p>Бојећи се да га не узнемири, лекар је непомично седео на својо 
 важну политичку потребу.</p> <p>Бојећи се да то не буде каква замка Врбавчева и да се кнезу шт 
 онакога брата сокола — рече она шалећи се. — Но чек да седнем овде до тебе да ми испричаш како 
адосно стеже доктора за руку и, теглећи се, рече:</p> <p>— И — их, докторе!{S} Ово ће бити дива 
 су реповима високо одмахивали, бранећи се од муха.{S} Сад <pb n="198" /> се ништа више није ок 
, не, не! — рече Јела у страху, бранећи се руком од господина, који већ беше уз њу.</p> <pb n=" 
у опет обалити на диван.</p> <p>Бранећи се рукама Јела је млатарала и лево и десно.</p> <p>На ј 
ћи од једне до друге другарице и вртећи се међу њима.</p> <p>— Шта бих му рекла?{S} Рекла бих м 
учик у четрдесетој — рече Ратко смешећи се.</p> <p>— А сеја вели да нема ништа лепше од потпору 
 хоџином, Срећко једва изговори, гушећи се од гнева:</p> <p>— Што ме превари, што ме слага, стр 
> <pb n="34" /> <p>Кнез одскочи, гушећи се од смеха.{S} Сад му је опет било смешно како се Раст 
 ваљало је изаћи мало у чаршију и проћи се пешке кроз Орловац.{S} Кад је кнез поручио Растислав 
 крајцара.{S} Кирија је, дрва су, обући се треба, крвљосати треба, и све се то Кати бије о глав 
 тај случај веома би незгодно било вући се по суду.</p> <p>— Тада би се примање пренело на друг 
љака, сматрали су да је разложно повући се мало дубље у планину, тим пре што је већ и дан наста 
 гомиле, тако да је сада најлакше увући се у гомилу и проћи неопажен, само ако имаш шињел и шај 
егову јамчиш главом својом.{S} Устежући се, скоро и нехотице, ти ћеш му рећи да се његови непри 
вде је плоча.“ Пипајући и придржавајући се за ограде, кнез је ишао полако.</p> <p>Ноћ је била б 
тајна, радио их је сам, не поверавајући се никоме, сем оних који су били неопходни помагачи у к 
е од ње, па квит — рече она стишавајући се.</p> <p>— Добро, хоћу, роде, одучићу се.{S} Само ово 
 ствар веома озбиљно.{S} Не снебивајући се пред доктором, он узе корачати пољаном, то лево, то  
 потрошио скоро по акова воде умивајући се, перући груди, главу, мишице.{S} После се обукао — б 
ају док људи прођу.</p> <p>Прикрадајући се тако као мачке, они стигоше на средину кантарске ули 
е прихвате залогајем хлеба - Угледајући се на свога славног деду, који је, по народном казивању 
су могли, они само зажмурише, предајући се тако гркој судбини својој.</p> <p>Међутим свирепи до 
тицу ли му његову — рече Мона смејајући се. — Па он те болан живу изео, ишарао те као да су те  
устишу, и свих 7—8 одоше даље вајкајући се и псујући где ди ће наћи жељени лов, чија је кожа та 
баш снажан човек — рече Ката смешкајући се шаљиво.</p> <p>И пуковник развуче усне.</p> <p>Ката  
рваженим сјајним ивицама.{S} Котрљајући се преко неба, сјајна месечева кругла упадала је у ове  
а што пре свршава ствар.{S} Домишљајући се како би најлакше извела Паву, Синђи првој паде на ум 
ат, којим беше ударила о сто, отимајући се.{S} Али Лепша беше успела да стрпа писмо у џеп и дру 
ез с подругљивим осмејком, и, клањајући се лако штуче у другу собу.</p> <p>Ратислав је остао на 
с по глави, час по леђима, прислањајући се све ближе и ближе уз њу.</p> <p>Јела је ћутала; она  
 Анђелија је нечујно цвилела, ударајући се кришом песницама у груди, и шапућући: „куку мени, ку 
а које је село овде најближе, старајући се да тиме окрене разговор на друге ствари.</p> <pb n=" 
ца испраћа их једне по једне, старајући се да на растанку свакоме рекне по што пријатно и љубаз 
гао одмах сетити чији.</p> <p>Старајући се да прикрије своју забуну, доктор је одговарао околиш 
а, најлепшег анђелка, који је, играјући се са сјајним звездама, с неба залутао на ову грешну зе 
неизмерне ваздушне просторије, играјући се на топлом зраку, — да све то: животиње, биље, цела п 
астави. — Ја не знам, рече он хватајући се оберучке за главу — не знам, или су ово настала посл 
устио, он рече брзо, ужурбано, питајући се и одговарајући сам.</p> <p>— А?{S} Шта да им рекнеш? 
ко после боље и заспи.</p> <p>Враћајући се из коњушнице газда Тодорика, онако распојас и босоно 
азвио јој се пупак — рече Мона, смејући се грохотом.</p> <p>Најпосле, госпођу Мицу Мона је одве 
дужи:</p> <p>- „Бежећи од Руса, кријући се од Аустријанаца, мој дед морао се кришом провлачити  
 његов дед у тренутку, када је, кријући се од аустриских власти, у колима сена довезен до Саве  
адића дочепаше се ове алеје, и, кријући се од кестена до кестена, пођоше полако на више уз улиц 
 што ћу га ја пребродити ноћас, кријући се од Аустријанаца.{S} Три прогонства и две владалачке  
3" /> њега, час у Лепшу, и, осмејкујући се ђаволасто, вртела је главом, по мало као да се чуди, 
а прави доктор —- рече Ката осмејкујући се и показујући прстом на своје груди. — Прави доктор!{ 
 господине ђенерале, рече кнез рукујући се с њим — али ствар је дотле била доведена, да другог  
 стискујући мужа за руку и приљубљујући се уз њега. — Није ма ништа!{S} Али, за бога, Рале, как 
с плакао, гушио се од суза и зацењујући се од плача јаукао је:</p> <pb n="538" /> <p>„Јао децо! 
 молим! — прихвати Растислав извињујући се.</p> <p>— Хтео сам рећи да ми ви ипак кажете да ниса 
дуг ред кола, натоварених сеном, пењући се полако уз брдо.{S} Слабачки вочићи у првим колима бе 
ужбе, лепо провеселе — рече кнез пењући се у кола.</p> <p>Доктор се дубоко поклони и рече с осм 
ђа не даде јој ни осолити.{S} Заклињући се свим на свету, како је то ту близу и како ће оне то  
и.{S} - Право вели — рече она, окрећући се опет мужу и Ратку — Право вели, да је сироче, и да з 
еш у екватор, па то ти је! - и кикоћући се он оде кући.</p> <p>Увређен оваким понашањем учитеље 
е чује, рече несретна Петрија, осврћући се живо око себе, док су се њене другарице кривиле од с 
ровео ваљда читаво по сахата, не мичући се.{S} За тим протрља лице шакама и опет се наже над не 
ње — рече Растислав апатично, не мичући се са своје наслоњаче — моје је мишљење, да нико нема п 
е за њим.{S} Ударише косом.{S} Одмичући се од овога кобног места, где су у кратком року од непу 
.</p> <pb n="419" /> <p>Јарам, измичући се заједно с колима, све је више затезао око вратова по 
алим одајама везирова конака, примичући се све ближе и ближе Мустај паши, кога је мало за тим и 
и босоног, стаде на сред авлије, чешући се и зевајући баци поглед на звездано небо и прошапута  
тне капљице и поступно престаде; облаци се процепише на јужној половини обзорја, и, као огромна 
 и рече командиру да уреди људе, сељаци се поређају; било их је на броју до 40 пушака.{S} Ту им 
 даљине јурио на свом коњићу.{S} Сељаци се размакоше и пођоше даље по заповести.</p> <milestone 
 припадају тајном савезу, али у публици се већ зна који су у тој дружини, и ја те могу уверити  
 свију страна диже се жагор.{S} Усклици се укрстише: „Пст! ћутите, господар говори“, „не вичи т 
тражари досађују осуђеницима, осуђеници се свете стражарима.{S} То на робији бива често, милост 
 <p>У авлији се направи лом.{S} Војници се склепташе око Боје и Радована.{S} Обојица с пиштољим 
 једва најближу околину.{S} У коњушници се осећао оштар, али пријатан мирис свежа пролећна сена 
римају, свуда ти одају почаст.{S} Обуци се, накити се, изађи, — госпођа!.{S} Сви капу доле.{S}  
и како му нешто застаде у гуши, испречи се као песница, а после, рапаво и кисело, здера низ гру 
а навика! — пресече га госпођа. — Одучи се од ње, па квит — рече она стишавајући се.</p> <p>— Д 
ве, па онда полако, на прстима, прикучи се вратима, наслони ухо и ослушну.{S} Пошто је тако мал 
подин уђе унутра полако и опрезно, маши се кнежевој руци да је пољуби; кнез преко обичаја пусти 
} Кнез се протегли, зену досадно и маши се за флашу с вином.</p> <p>— Да окушамо бар какво им ј 
анђела — прошапута кнез узбуђено и маши се оберучке да ухвати Лепшу за руку.</p> <p> <foreign x 
 <p>— Ама тако, само, лепото моја, реши се један пут јуначки, мајковићу, па што бог да!{S} - Шт 
та понова седао на њу.{S} Најпосле реши се да и не покушава устајати Други један опет, наслоњен 
престругане, и млади кнез Мутимир сруши се у провалију....</p> <p>Каква страховита сцена — кнез 
ле, ако си рад да се спасаваш, спасавај се одмах.</p> <p>— Како, син рођени да си ми?</p> <p>—  
довека бити луде!{S} Чувај се, снебивај се, бежи од среће своје... тако ти цео век пропада, не  
е бар само штета, но и срамота.{S} Овај се свуд хвали, а ти знаш како је код нашега сиротног св 
ојевића да се попну на ту липу.{S} Овај се одупирао и пристаде тек онда кад се из даљине чу лав 
а, услед чича Степиног мировања, и овај се крај био стишао.{S} Но сад све је опет пошло на јеро 
 његову праву вредност.....</p> <p>Овај се човек свикао још израна да не преза ни од чега.{S} Њ 
мо ми женске довека бити луде!{S} Чувај се, снебивај се, бежи од среће своје... тако ти цео век 
прочита ове речи:</p> <quote> <l>„Чувај се јела и пића у овој кући.{S} У њима лежи смрт.“</l> < 
гао слутити ко би то био.</p> <p>„Чувај се јела и пића.“ На он је већ и јео и пио у овој кући,  
опет прочита ону хартицу:</p> <p>„Чувај се јела и пића у овој кући.{S} У њима лежи смрт.{S} При 
 сте ударили сувише уским путањама; бој се да ћете се наћи једног дана у ћорсокаку, из кога виш 
зи око баба Катине усињенице Јеле — бој се чак је и заљубљен у њу.</p> <p>Све ово сазнао је Рас 
 угледне личности из Звониграда, па бој се има и самих министара.{S} Задатак је ове дружине, ка 
anger, mon petit</foreign>. (ах! не бој се, роде).{S} То се више не може ни мотком отерати!{S}  
угуши, несретник?</p> <p>— Неће, не бој се! — одговори други глас.</p> <p>То толико што сам чуо 
о и увређено.</p> <p>— Отићи ћу, не бој се!{S} Ви све најбоље знате!{S} А ко ће!{S} Само да се  
 И то није само случај код мене; не бој се.{S} Уверен сам да то исто ради и твоја каћиперка и с 
аја против престола.</p> <p>— Ах, небој се, што се тога тиче, ту можеш бити без бриге.{S} Ако п 
ашње речи, кад му она наговести, да јој се чини као да је остала тешка.{S} Он је на то употреби 
а измицала погледом и избегавала да јој се очи не сретну с кнежевим.</p> <pb n="432" /> <p>Кад  
атне суме, само да ствар легне и да јој се дете не срамоти пред светом.</p> <p>Јес, њој изађе п 
18" /> за руку, а ја све стрепим да јој се што не откине за што ухватим.{S} А гле ово — Петрија 
ву чланицу.{S} Остала би и данас да јој се, случајно, није десила нека мала неприлика...</p> <p 
осећаја, као беличаста пара, вртела јој се по глави.{S} То је био некакав дим!{S} И тај дим неп 
о може то трпети.</p> <p>То јест та јој се мисао јављала, али не овако јасно — У том тренутку у 
е у некој кући близу сокака.{S} Сад јој се поглед већ беше прилично навикао на мрак.{S} Учини ј 
стаде крај другог прозора, а поглед јој се опет губио кроз прозор некуд у даљину.</p> <pb n="46 
..{S} Кнез Мутимир!....</p> <p>Таке јој се мисли узеше кувати у глави и она се сад сети како је 
.{S} Но Балканија је била сретна те јој се родио такав <pb n="463" /> један велики син, као што 
е с почетка устезала, мислећи да ће јој се, као оно пре, понудити 5-6 цванцика.{S} Али кад јој  
 прилично навикао на мрак.{S} Учини јој се као да јој је познато ово место.{S} Загледа лево, за 
, отвори га и узе га читати.{S} Очи јој се разиграше, лице оживе; по свему се видело да је писм 
> <p>— Смем ли? — упита кнез и маши јој се за руку!</p> <p>Лепша ни сада не одговори ништа, њен 
рпела она нежна миловања, а и самој јој се чинило чудно што то трпи, и како може то трпети.</p> 
но и тиме прекиде Растислава.{S} Он јој се окрете - Знаш шта, Софија, ти би сад могла ићи — реч 
рилика, што јој се десило? — Развио јој се пупак — рече Мона, смејући се грохотом.</p> <p>Најпо 
је осећала како јој срце лупа, како јој се ноге скратише, али она је ишла, чак је осећала како  
 она га је осећала, осећала је како јој се у срце лије и по целом телу струји, као најслађа мед 
аки час да заплаче, осећала је како јој се сузе саме пењу, како се капља по капља полако скупља 
о у жену; учини, му се да види како јој се груди високо надимају...</p> <p>— Ама, збиља, шта ти 
о окрене да сакрије сузе.{S} Чинило јој се да се понижава кад плаче пред човеком који то није з 
а, Пола упита: каква неприлика, што јој се десило? — Развио јој се пупак — рече Мона, смејући с 
Лепша узе ходати по соби, а на челу јој се указаше две малене боре.{S} Овако озбиљна, забринута 
.{S} Она је дубоко дисала, груди су јој се високо надимале; поглед јој лутао по одаји; писмо је 
стра полиције био је ушао човек о чијој се енергији и одлучности тако исто много причало, као и 
 старе, дуго презиране каћиперке, којој се дала прилика да се једном освети свима тим чедним и  
у неку неодољиву привлачну снагу, којој се нису могле дуго одупирати ни озбиљније даме, које су 
ао извидницама и опрезном стражом којој се нико не може прикучити.</p> <p>Шта да се ради?</p> < 
некаквој републиканској завери, о којој се од јутрос почело шапутати по граду.</p> <p>Једна од  
сву безисходност њина положаја, у којој се налазе.</p> <p>— „У редовним приликама ви би имали п 
ка<ref target="#SRP18892_N7" /> у којој се госпођа њихала, правећи све мање и мање нагибе, најп 
во каквог отрова зависи од дозе у којој се узме.</p> <p>„У врло малим дозама човек се може пост 
осећи му сву блискост опасности у којој се налази.</p> <pb n="661" /> <p>— Господару!{S} Побиће 
лимском храму и да попијем воду у којој се крстио антихрист....{S} Сунце има подерану ногавицу. 
p>— Па шта сам ја могао!</p> <p>— Немој се пренемагати, немој шеретски извијати!{S} То те прави 
Баш у тренутку кад је кнез љубљаше, њој се нађе у руци некакав завој из кога испаде женска слик 
а дуго, отвори се кућна капија и на њој се указаше три женске прилике, увијене у огртаче и забу 
у се у једну нераздвојну личност, у њој се пробудио матерински осећај у свој свежини и неодољив 
 покрету, све је у живом врењу.{S} Свак се вада нечему новом, бољем.{S} Цео свет само њега ишче 
сађивати, пружајући једнако медаљу, ђак се обрецне срдито: — „Хајд’ у ђубре и с <pb n="302" />  
то за част.{S} У Хрватској, веле, сељак се сам хвали по целоме селу кад са женом изиђе у град п 
 му какав господин дирне жену.{S} Сељак се поноси што има тако лепу жену да и господи мигне око 
дио?{S} Наранио бих га ево овим — сељак се пљесну по фишеклији пуној метака.</p> <p>— А шта би  
м штрцаљком и од једном прсне.{S} Момак се тргне, звера, гледа у небо, окреће се, брише се и чу 
 који у тај мах приђе с кавом.{S} Момак се окрете прво кнезу, но он показа главом на Кају и мом 
зу, но он показа главом на Кају и момак се окрете њој.</p> <p>Каја диже полако своју белу, окру 
 је на сто.</p> <pb n="295" /> <p>Момак се сад окрете и послужи кнеза, пружајући му његову наро 
ед конаком.{S} Једва у зло доба суварак се пребије и мајмун падне доле на земљу.{S} Његови гони 
ј преко половине прекршиш стабљику, так се и Лепша одмах преви и приљуби, управо целом тежином  
ворише.{S} Момак не приказа никога, чак се и сам не показа, но му се угледаше само широки длано 
грохотом смејати и превијати се.{S} Чак се и Пава смејала и ако је иначе једнако била нешто туж 
ап туп“.... - то неко сече нешто, човек се не види, али му се чује рад.{S} С десна опет, чак та 
узме.</p> <p>„У врло малим дозама човек се може поступно навикнути да узима какав отров па да м 
лупи лист, а код женскиња, срећом, увек се дешава тако, да или прамен косе, или парче какве крп 
ешан.{S} Ма како богоугодно живео, увек се нађе <pb n="464" /> по какав грешић на души.{S} Па к 
има, који оваке гласове протурају, увек се на криј крајева налазило да неко тврди: „тако су чул 
диже главу.</p> <p>— Ваша Светлост увек се тако са мном шали.{S} Ја то увек примам као милост о 
ити и заједно с вама отићи у Содом, нек се бар зна и нек се прича и приповеда, докле тече сунца 
ама отићи у Содом, нек се бар зна и нек се прича и приповеда, докле тече сунца и месеца и док т 
дмах разврће ма какву хартију, само нек се нађе пред њим отворена.</p> <p>Кад прође који од ста 
, но кад овај никако не хтеде, пуковник се обрати с питањем право њему:</p> <p>— Ја сам војник, 
 </p> <p>И ако је све то знао, пуковник се учини као да га је то јако зачудило.</p> <p>— Пет го 
творио да буду шпијуни!</p> <p>Пуковник се поче све више и више црвенети у лицу.</p> <pb n="82" 
вим осмејком на уснама.</p> <p>Пуковник се осети погођен овом прилично грубом, али умесном доск 
— Шта је? — додаде она.</p> <p>Пуковник се опет окрете огледалу: — ништа — рече он и продужи от 
остало као неки обичај.</p> <p>Пуковник се једва једном опорави.{S} Он упита зловољно:</p> <p>— 
а се чак у ходнику могла чути, начелник се једва сети, да се окрене кнезу лицем, а дотле је јед 
ике у свом кабинету.</p> <p>Г. начелник се дубоко поклони, изговорив ове речи.</p> <p>- Долазит 
етресају политичке прилике.{S} Начелник се постарао да у то друштво уведе једнога свога поверљи 
то не може да изговори.</p> <p>Начелник се побоја да старца не удари капља, скочи и додаде му ч 
ило целом бићу Растислављевом, намесник се умео савладати.{S} Постао је с кнезом много дружевни 
ој у посету два пут, и то ићи прва, док се милостивна једва једном одлучила, да благонаклоно вр 
еко шапутање, па лак пљусак весала, док се на једном од балканиске обаде не отиште лак, црно об 
ромаљати руке — опет њене и његове, док се једног дана кроз ту деру нису почели провлачити и њи 
 стрмоглавце пасти још многе жртве, док се она једном испуни и поравни.</p> <p>Враничић је изго 
која је долазила све ближе и ближе, док се најпосле не заустави пред самом кућом.</p> <p>— Ово  
еце формалне дипломатске преговоре, док се успело да обећа долазити на јаузне; за што је најпос 
чува своје поштење.{S} Учуваћеш се, док се намери какав шугљанер писарчић или трговчић, или как 
ине нејасне контуре и црне силуете, док се најпосле и то не изгуби.{S} Али пре тога, мени се уч 
м најлепше и најслађе песме љубави, док се у расвитак опет не врати у ведре висине небесне, са  
а шале <pb n="228" /> омастити брк, док се добро не изује.{S} Но да бацимо прво белег, Хајде!</ 
>Шта је дотле радио млади господин, док се она у овој магли борила сама са собом — она то није  
су гонили мајмуна с дрвета на дрво, док се овај најпосле не дочепа баштенска зида и утече на по 
S} Али само док један пут будеш.... док се мало познаш и ослободиш код њега...{S} Шта? ни с пет 
ужавнике с вином и кавама и причека док се послуга удали.</p> <p>— Има једна ствар која ми ника 
 устајања није могло бити ни помена док се прво не искошкају, а кад би се искошкали, они би и с 
ехотице гледала дуго за кнезом, све док се није изгубио.{S} Кад су остали викали „ура, живео! и 
ао мајмун, играо се, потезао, дрмао док се пушка на један пут окине.</p> <p>- И ју, ју — рече г 
да мете писмо на сто, где би чекало док се не умије.{S} Но момак му примети: да господин чека н 
аљава?{S} Ако одмиче, они причекају док се сасвим изгуби, а ако се примиче, они се сакрију за к 
нили су душу Враничићеву у тренутку док се с дружином одмарао крај бистра врела планинског.{S}  
наша.{S} Ја те нећу пустити да одеш док се с тобом не разговорим.{S} Осећам много што шта на ду 
 нас здраве и читаве одавде.</p> <p>Док се Црнојевић предомишљао да ли да облачи шињел, Жика му 
 се и не познају међу собом.</p> <p>Док се потера овако мотљала, Црнојевић и Жика дохвате се је 
више вермају и боље слушају.</p> <p>Док се Тодорика ишчуђао откуда гости тако у недоба, ћата ре 
 разлију ао целом обзорју.</p> <p>Исток се није видео иза високих планинских врхова, али се поз 
гујски сплетови,</l> <l>Около чела смук се савио,</l> <l>А у паклу је зубе надио,</l> <l>И свак 
пажњу, тешко је рећи; доста то, ђенерал се чудно загледа у ту слику, и, пошто је тако непомично 
 и тако остадоше неко време.{S} Ђенерал се за тим окрете, полако приђе прозору, и сав малаксао  
ералових наста мучно ћутање.{S} Ђенерал се врати дивану, седе, ослони лактове на колена, узе гл 
; у собу ступи кнез Мутимир.{S} Ђенерал се веома зачуди. <pb n="306" /> Он устаде и пође му на  
ет, прође и петнајест минута, а ђенерал се не врати.{S} Кнез ослушну на вратима.{S} Из побочне  
.{S} Тек после двајестак минута ђенерал се врати.{S} Али, ах, боже, у каквом стању!</p> <p>Отко 
ву кнежевску круну.{S} У то име ђенерал се оженио девојком из владалачког дома Косанића, у то и 
а углед.{S} По кнежевој наредби ђенерал се имао сахранити о државном трошку.</p> <p>Било је лиц 
човека, и ја сам крив...</p> <p>Ђенерал се загрцну, поћута, па онда додаде загушљивим гласом:</ 
 бацну је чак иза врата.</p> <p>Ђенерал се опет окрете слици.{S} Он прво поче говорити тужно, п 
 и брзо оде жени у собу.</p> <p>Ђенерал се задржа читавих десетак минута У жениној соби.{S} Кад 
к....{S} Ала је горко! —</p> <p>Ђенерал се стресе и ухвати се руком за уста... — „Ала је горко! 
дочепао мога „Дневника.“</p> <p>Ђенерал се горко насмеја — Пала ми била на ум луда мисао да вод 
против, мој јутрошњи говор треба да вам се допао, јер се у њему наглашује да народ за добра, ко 
да сте амо дошли за ваше добро и да вам се код мене не може десити ништа рђаво....{S} Ја рачуна 
чак упуштали и у погодбе, колико да вам се одреди годишње <pb n="682" /> плате, ако би се десио 
.</p> <p>— Зар је за вас увреда кад вам се рекне да сте слободњак!{S} Па ви нарочито тражите др 
и много уображавате о себи.{S} Чини вам се мало да будете људи.{S} Хтели би да сте нешто више о 
уде нека и нека моја питања.{S} А надам се да ћете ме предусрести с поверљивошћу, пошто немате  
>„После нашег последњег разговора надам се, г. преседниче, да нећете чекати да вам понова и фор 
, затим се окрете кнезу: — Збиља, уздам се, да вам неће бити дуго време овако у двоје, док ја з 
е је доба.</p> <p>- Господару, ваља нам се одмах кретати одавде — поче Жика.</p> <p>— За што?</ 
pb n="51" /> боже!... поштење!{S} А сам се облизује.{S} Ама ће да сева обрамица.{S} Чек само, н 
памћењу.{S} Сећам се само толико да сам се почео копрцати и отимати да се ослободим, али што са 
творите врата.{S} Свршено је.{S} Ја сам се решио.{S} Молим вас затворите врата.</p> <p>Кнез мах 
} Ја ту нисам радио за новац.{S} Ја сам се машао много више.{S} А Турска је морала.{S} Она је с 
 — све то вечито ме је бунило, и ја сам се вазда старао да одагнам те мисли и да не мислим о те 
ама с Црнојевићима.{S} У почетку ја сам се бојао да ме не стану испитивати о стварима које би с 
и.</p> <pb n="674" /> <p>— Задржала сам се важним послом, мили мој!{S} Ствар се тицала твојих н 
е даље било — не знам ништа!{S} Кад сам се пробудио јутрос у 8 сати, видео сам, изненађен, да л 
остао у том несвесном стању.{S} Кад сам се почео повраћати к себи, нађем се намештен у наслоњач 
ма.{S} За тим продужи:</p> <p>— Кад сам се одлучивао на тај корак није ме ни мало руководила ка 
то на једну то на другу страну, све сам се више заплетао у некакве жице, које ми се обавише и о 
. Црнојевићем и његовом браћом: где сам се с њим упознао? колико смо времена заједно били у Пар 
 ми: „врло добро, г. начелник, томе сам се од вас и надао.“</p> <p>Истина, ми смо напред видели 
о сам се јутрос бламирала! у каквој сам се прпи нашла! — боже, да сам могла у земљу бих пропала 
>Заре продужи причање.</p> <p>- Док сам се ја мучио да вас разберем и повратим врати се и црна  
тко.</p> <p>— О, на против, испавао сам се царски_ Ово је већ трећа ноћ како спавам као заклан. 
 и прозори на мојој соби.{S} Осећао сам се испаван и одморан, само што сам по ногама и рукама о 
ад сам овде у Звониграду?{S} Осећао сам се веома уморан и малаксао.{S} Сваки делић тела био ми  
енерал.</p> <p>— Једном речи, решио сам се био да те уклоним и рачуно сам да имам права и разло 
на бутинама још ми се познаје, како сам се на жице нажуљио.{S} И ја мислим кад би отишао сад на 
 познавали по прашини трагови, како сам се но прашини отимао и копрцао.{S} Не, не!{S} Да сам ја 
чујем прво из комшилука!{S} Па како сам се јутрос бламирала! у каквој сам се прпи нашла! — боже 
хнем, дозволите ми да седнем; грдно сам се уморила уз ове ваше басамаке.</p> <p>Говорећи то, го 
обилу што баца чифтета....{S} Грдно сам се угрувао....{S} А Ваша Светлост каже „полако ћемо“, а 
е ваљда и ти) као г. Растислав, што сам се ја мало шалио.{S} А? хе? хе? је ли?{S} Не љутиш се,  
 и отимати да се ослободим, али што сам се ја више отимао и напирао то на једну то на другу стр 
ћи но да идем сам по кола.</p> <p>Нисам се смео одважити да вас оставим сама у оном стању, с то 
едате у огледалу и иначе била је, сећам се, и слика г. Кугића.</p> <p>— Па како је у опште та с 
 збркану слику у моме памћењу.{S} Сећам се само толико да сам се почео копрцати и отимати да се 
ад сам се почео повраћати к себи, нађем се намештен у наслоњачу.{S} Био сам ослобођен од свију  
о какав напитак што успављује.{S} Кајем се што се не сетих да узмем ону флашу.{S} У осталом њу  
 су као важно друштвено питање, о чијем се регулисању озбиљно бринула сама држава.{S} Полни одн 
"563" /> орловачким начелником, у чијем се округу за сад усредсређавао сав политички живот Балк 
трос добио рапорт о свему овоме, дигнем се сам у конак да видим шта је.{S} Пођем његовој соби.{ 
о ми је било да га гледам.{S} - Окренем се и полако изађем.</p> <p>Ратко ућута.</p> <p>— И то ј 
/> целу алеју, те и по трећи пут почнем се спуштати низбрдицом.{S} Сунце је већ било зашло и по 
трале да су најсрећније на свету, да им се и десети део понуди што се теби нуди...{S} А ти се ј 
тре непрестано на кола, али никад да им се не примичу тако близу да би их когод из кола могао о 
су на сумце, знали су само толико да им се ваља држати <pb n="646" /> јужнога правца, и то им ј 
њин пољски светац и њега празнују да им се добро одрже поља и берићет.</p> <p>Један од начелник 
одају и обоје у један глас одричу да им се шта слично десило. — „Шта? зар ја! боже сачувај!{S}  
су седели у соби, где су били, можда им се не би толико познало да су препили.{S} Али оно обада 
е брзо на сусрет црној прилици, која им се беше већ близу примакла.{S} Састадоше се; Жика је би 
а; скупљате људе, који се ругају кад им се рекне да ће кнез у 18. години бити пунолетан, и да н 
не ларма, да чекају све мирно, па ће им се казати шта је.{S} Док су се сељаци гурали око судниц 
риђу ближе и да добро слушају што ће им се рећи, па после све онако да учине, како се нареди, з 
 воле да раде све што и матори; чини им се да су онда и они зрели људи.{S} Ма како да је био мл 
Мутимир зажели да види ту женску што им се јавила као црна прилика, и представила се као мушко, 
ана ниским врбовим чечваром.{S} За овим се беласала широка, <pb n="519" /> глатка бразда, што с 
н с подругљивим осмехом.</p> <p>— Чудим се да ноћас није ништа о томе причао оној својој булуме 
мао на уму. <pb n="336" /> Управо чудим се откуда се и изроди овај разговор.{S} Молим те остани 
ајаче сама соба г. конзулова, под чијим се отвореним прозорима и разлегала ова врапчија опера.< 
а на заседе - то је била рана под чијим се боловима Перун превијао као црв.{S} С каквим је идеа 
 добро било, само, молим покорно, бојим се нећу ја то умети.</p> <p>— Та шта не ћете умети, то  
време похитао да се сам одазовеш, бојим се да наша чедна Лепша не би тебе силовала!</p> <p>Мути 
уда боже!{S} Свет ће пропасти!{S} Бојим се бићеш сама!{S} Фалиће ти у нашем друштву.{S} Хајде п 
 своју лепу сабесеодицу.</p> <p>— Бојим се и није.</p> <p>Лепша се исправи и погледа кнеза озби 
ене новине донеле су кнежев указ, којим се у војном министарству, наместо покојнога Врбавца, по 
 га је тешко било скренути с пута којим се једном већ захуктао.{S} Што је више говорио о овим с 
ик из ког је планула пушка, и над којим се још вио прамен беличаста дима.{S} Но то као да му ни 
p>„Дакле, кад је питање како се и којим се отровом може данас отровати човек, па да не умре одм 
да напишете, ако хоћете, протокол којим се ограђујете — а за тим има, да буде оно што бити мора 
божанско неисцрпно врело снаге, с којим се ништа не може мерити.{S} Један дах њен и ево одмах о 
тије дело љубави, на свештени акт којим се обнавља и одржава цела природа.{S} Љубав није грех!{ 
га се Каја опет поврати.</p> <p>— Шалим се — рече кнез, осећајући да је претерао.</p> <p>Каја м 
е Пава бришући сузе.</p> <p>— Ама шалим се, лудо једна!{S} А баш и да је, па шта!{S} О! благо т 
о се да је ово стар човек.{S} Промислим се свакојако и најпосле рекнем, да покушамо, да видим к 
че, и он покорно признаде! — Јес, женим се.</p> <p>Лепша га одмери од главе до нете, и пошто га 
м.{S} Он покушава да бежи, али пред њим се ствара огромно, широко језеро, пуно густе, црвене кр 
, да цркох за њим и да бих волела с њим се играти један пут но да ми бог да здравље.</p> <p>Дев 
 чисто утурише ову трећу у кола: за тим се попе и једна од њих две (друга се <pb n="56" /> врат 
а дана и две ноћи узастопце?!{S} За тим се окрете министру: — ходите ближе; и, показујући му пр 
а за здравље његових укућана.{S} За тим се окрете Растиславу:</p> <p>- А? ти си јамачно изненађ 
ош дуго гледао немо и хладно.{S} За тим се окрете своме ађутанту, узе од њега кључ и рече му да 
апута „хм! тако!{S} То ти знаш!“ За тим се окрете домаћину:</p> <p>— Што, бога ти, господине, н 
ред: послужи се само једанпут, а за тим се сва пива и јестива сместе на дугачак сто, где према  
та да им кажем, г. докторе?{S} А за тим се одмах поправи и место „г. докторе“ рече „господине к 
ут’ главу ћу ти разбити.“</p> <p>За тим се окрете Пави, додирну је руком по леђима и упути је у 
 му сад све ласно!{S} С ким хоће, с тим се може ородити...{S} Ђенерал, полковник, <pb n="248" / 
— рече Мона с ђаволским осмејком, затим се окрете кнезу: — Збиља, уздам се, да вам неће бити ду 
 учинило.{S} Прво је био бриљант, затим се тај бриљант претворио у ческо стакло, <pb n="465" /> 
врелу што из сред раја извире.{S} Затим се мали анђелак претвори у малена славуја, стане на стр 
 жена!{S} Она још чека на ме....“ Затим се окрете кнезу. — Кнеже, заклињем те овим мојим смртни 
косу, и прикачи откинуту чипку, а затим се маши за свој огртач, што је стајао ту до ње на столи 
ајући завесу на једном прозору, а затим се окрете својој гошћи.</p> <p>- Драга Лепшо, предајем  
је срећан!“</p> <pb n="346" /> <p>Затим се загледа у свој лик на слици и рече чисто зачуђено:</ 
 причајте му овај случај.“</p> <p>Затим се растадоше.{S} Враничић с друштвом окрете низ брдо, а 
жив сан, ади, кад промислим боље, сетим се јасно шта је било синоћ у алеји, а после никако се н 
а, и како је одмах ведрије на души, чим се осети анђелска близина твоја — срце живље куца, груд 
повести.{S} Дигнуто је седам села и чим се укаже зора, и сам ћу се кренути.{S} Милоја и жандарм 
лав, а за овим остала свита.</p> <p>Чим се кнез указа, начелник Вујадин окрете се свету, и, маш 
уци држао је пушљик од наргиле, а левом се наслонио на читаво бреме сељачких чарапа, што су ста 
{S} И не мислећи више где је и у каквом се стању налази, заборављајући да јој ваља бар колико т 
ија и сипа сласт у груди — ето у таквом се стању налазила Пава, кад оној гомилици, где је она с 
лад“....</p> <pb n="367" /> <p>У таквом се расположењу налазио сад министар Растислав.</p> <p>П 
радосно је трљао руке и са задовољством се осмејкивао.</p> <p>Тих дана било је свршено и једно  
аква алеја.</p> <p>Ваш у тај мах алејом се зачу нека шкрипа и лупа, она наоштри уши и стаде слу 
в сок од кога ваља метути у воду, којом се човек умива, само десетак капљица, па кад се човек п 
ng="fr">demi-monde</foreign>-а, с којом се упознао на последњем путу у Париз.{S} Најпосле говор 
 је једне од његових љубазница, с којом се два три дана проводио по Паризу.{S} Она му сад пише; 
е кнез, пружајући руку госпођи, с којом се срдачно рукова.</p> <p>— Морам вас понова молити за  
ну руску нихилистичку расправу, с којом се потпуно слажем.{S} Ту се расправља питање да ли нихи 
младић обично узима ону девојку с којом се сиграо на последњем стрнџању.{S} То је дакле као нек 
чаним гласовима јасно распознавао у ком се правцу креће ова гунгула.{S} На једаред читава гомил 
о не лечи.</p> <pb n="19" /> <p>У таком се стању налазио и наш јунак.{S} Он је личио на човека  
ан прве истинске љубави.</p> <p>У таком се стању налазио кнез Мутимир.{S} У сред мирна, управо  
екнеш: „молим те пусти.“</p> <p>У таком се положју налазила сад Лепша.{S} Кнежев напад био је т 
о што се изразио сам кнез.{S} За столом се остало до 3 часа; здравицама није било краја; весеље 
х куће.</p> <pb n="196" /> <p>За столом се седело по старешинству.{S} У зачељу био је кнез; с д 
 јој на ум чак и да се убије.{S} Једном се беше решила да се исповеди човеку кога <pb n="55" /> 
тим обе особе седоше за сто и нада мном се отпоче формалан испит: ко сам? шта сам? и од кад сам 
а онда мету леву шаку на срце, а десном се подбочи на кук.{S} Леву ногу избаци мало напред, као 
 премрла је од страха....{S} А пред њом се диже висок, висок плот, преко којег она мора прећи;  
тачно 10 часова, врата на дворани широм се отворише и кнез уђе.{S} Одмах за њим ишао је г. Раст 
> <p>Обадва костура крај кнеза грохотом се насмејаше, а овај смех дерао је бедном Мутимиру кроз 
тога пошљу да је доведу.{S} Али жандарм се на скоро врати сам.{S} Донесе одговор да је та женск 
 бих га... убио бих га као... — Радован се загцну од гнева, после једва прошапута.., —. као пса 
оме твом будали да се не дере! (Радован се обрецну осорљиво: јес! будала! но да отимате девојчи 
} Он скочи и одмах изађе напоље.{S} Дан се расвануо и манастирска авлија већ почела оживљавати. 
 му плати.{S} Механџија дотрча и ваздан се вајкао и извињавао што се „тревио тако рђав случај.“ 
ово казивање и <pb n="356" /> задовољан се вратио кући.{S} Уз пут је сретао подраниле раднике,  
то је најнужније.{S} Један од њих таман се беше попео на столицу, да погаси свеће на великом лу 
и ти у <hi>екватор</hi>.</p> <p>Капетан се нађе у чуду.{S} Увек му је најгоре било с тим прокле 
, на против, баш услед узета отрова, он се осећа веома добро расположен.</p> <p>„Гост одлази са 
епшину љубав, а у сред ове заклетве, он се наједаред рину на Лепшу, с неописаном снагом, и с бр 
ше будан.{S} Кроз многе коњске ноге, он се видео чак тамо у углу, како седи на патосу међу коњи 
те подсећа на мрак.</p> <p>Како уђе, он се упути Растиславу.{S} Поздравише се.{S} Већ по том по 
ље код прозора и кад се Мона појави, он се окрете њој.</p> <p>- А. а.. а.. а..!{S} Тако дакле!{ 
 кад на десној шаци опази мало крви, он се чисто трже и страшљиво стукну натраг од слике.</p> < 
ако није онако писмен као онај први, он се умеша у разговор, прекоре свога другара што се „бена 
.{S} Кад прве гошће почеше долазити, он се извини и оде, с тврдим обећањем да ће ово накнадити  
 али, пре но што је могао и писнути, он се већ нађе свучен у гроб и притегнут за хладну влажну  
говорио.{S} Најпосле, полазећи кући, он се још једном грохотом насмеја и подругљиво рече капета 
е обузимати некакав сладуњав осећај, он се дичио и поносио самим собом и јасно је чуо како му н 
ст, коју је дотле имао као намесник, он се постарао, да фактички прикупи у своје руке сву власт 
.{S} Занесен безмерним властољубљем, он се увалио био у злочине, које закони казне као велеизда 
гачено, и пошто је тако дуго гледао, он се полако измаче, одступи на страну, корачајући полако  
ро позната.{S} Пошто је ово наредио, он се упути крупним корацима правце вратима ђенералова каб 
е, као да се наједаред нечега сетио, он се окрете Растиславу и упита:</p> <p>- Збиља, г. предсе 
 у окно.{S} Кад му се и то досадило, он се завали у наслоњачу, узе на крило велики албум и тако 
дскочи.{S} Стискујући Јелу за главу, он се беше жестоко начапарио на некакву њену иглу у глави. 
ет додаде да од кад је у Звониграду, он се још није могао честито испавати, а јамачно као доказ 
ад су му опет скинули повез с очију, он се налазио сам, у маленој, тесној ћелици, из које је, к 
Под изговором да има малу главобољу, он се упути право у своје одаје.{S} За њим пође доктор и м 
 видео како полако тоне у нечистоту, он се сети, истргне револвер, испали неколико метака — ађу 
з с досадом и кењкањем.{S} - Кажи! - он се преви и пољуби Лепшу за врат.{S} Збиља реци ми. (Он  
е без зазора исказивао своје пожуде; он се нарочито обраћао доктору.</p> <p>Доктор се нађе у не 
није; његове сјајне очи помутише се; он се ћутећки окрете зиду и на хладан камен наслови своју  
о трајао овај занос, кнез није знао; он се доцније сећао само овога: лежао је полеђушке; имао ј 
ио?</p> <p>Растислав се чисто прену; он се на фотељи попридиже.</p> <p>— Ја против вас?!{S} Ко  
рајле.</p> <p>Ратко зину од чуда!{S} Он се окрете детету и узе га преда се.{S} Испитивао га је  
 у тај мах шушну му нешто с лева.{S} Он се прену и окрете.{S} Само за два корака удаљена од њег 
ц се већ црвенио као рак од једа.{S} Он се унесе у очи Растиславу.</p> <p>- Не мора! — рече он  
а му целим телом прође нека језа.{S} Он се уплаши.</p> <pb n="121" /> <p>Њега веома зачуди ова  
p> <p>Мутимира прође ледена језа.{S} Он се сав најежи и нехотице скочи с плоче.{S} Заре га упит 
в би утисак то учинило на сељака.{S} Он се, дакле, слатко насмеја и понова весело упита сељака  
 рече Жермини и скочи из кревета.{S} Он се извини пред младим маркизом, набаци на леђа свој јут 
чи ствар и износи је у шири круг.{S} Он се окрете Жики, рече му да иде одмах доле и да нареди љ 
иле његове успомене из Балканије.{S} Он се растао с том земљом тугујући за њом; он није ни оста 
 се нађе у неприлици са ове вике.{S} Он се окрете старцу.</p> <p>— Чујеш ти, старче! ти си паме 
 не одговори ништа на ово питање.{S} Он се саже и прошапута Зару на ухо:</p> <p>— Шта је ово?{S 
рапаво и кисело, здера низ груди.{S} Он се на један пут беше загрцнуо.{S} Он изађе из собе, мах 
је још једнако пратио тај осећај.{S} Он се налазио чисто у некој екстази, где душа више није на 
гово лепо чело застре густ облак.{S} Он се окрете нагло, узе пушку и погнуте главе пође полако  
о раздражен овим пролазним болом.{S} Он се рину на Јелу, дохвати је оберучке по средини, и, као 
ни.</p> <p>Кнез се био заборавио.{S} Он се у овом тренутку потпуно беше изједначио са својим до 
едина тачка.{S} То је давно било.{S} Он се тога сад једва сећао.{S} Урезало му се у памети само 
це.{S} На пољу је још било тавно.{S} Он се врати у своју собу и наслони на мек диван.{S} Једна  
 Ово пробуди у њему живи интерес.{S} Он се маши за гранчицу, разви с ње хартију, на којој прочи 
— али сам кнез поправи ситуацију.{S} Он се окрете начелнику и упита га:</p> <p>— Ви сте овде на 
е моја крв...{S} Ја нисам убилац.{S} Он се сам убио; убило га његово зло...</p> <p>Ђенерал је с 
 жени, — знаш да ми стоји ево овде — он се пљесну руком по темену, — с тога те молим, жено, нас 
 да заврши своје младићске штудије — он се јави, али место свечана испита, он свечано изјави да 
тање: „а вама треба баш за медведа?“ Он се сав зацрвени до ушију и хтеде рећи нешто оштро; но о 
се и чуди шта ли га то попрска.{S} А он се само смеје и вреба, па чим момак опет седне на клупу 
жи у некаквом чуну.{S} Чун се љуља а он се све боји да се не изврне.{S} Види тамо на обали нека 
 речи, но на овај говор Растислављев он се нагло врати.</p> <p>- Шта? — шта велите?{S} Камо рек 
чи су му необично сијале.{S} Чим уђе он се окрете кнезу.</p> <p>— Она као да нешто слути.{S} На 
 другом месту.</p> <p>С једне стране он се савијао око кнез и старао се да њега увек има за се. 
умео, али место да прими ствар за се он се окрете лекару:</p> <p>— Господине докторе, чините св 
мрзи га и да промисли о њој, — иначе он се не би сад будио.</p> <p>Ратко пресече Растислава и р 
 у Повратници још у очи тога дана, и он се доиста постарао да „обели образ.“ Ручак је био више  
пограничној вароши с руским царем, и он се крене на тај пут.{S} Уз пут су га свуд дочекивали и  
ње кнежева имена по уличном блату, и он се често и сам слатко насмејао каквој згодној досетци с 
 <p>Враничић се слатко насмеја.{S} И он се није ни мало претварао.{S} Њему је смех доиста ишао  
прикоснован остао је Растислав.{S} И он се тако одржао без икаква усиљавања, просто је рекао у  
одмах и њу упусти, руке му клонуше и он се ничице поклопи по крајњој мостовој греди.{S} На бели 
огодио. — На очи му се навуче мрак и он се једва држао управо да не падне.{S} Кад прободеној пр 
т из оближњег села.{S} Тешким трудом он се већ беше примакао својој мети, још мало, и он би већ 
ада лежала пред њим разорена, управо он се осећао затрпан под развалинама њеним (то је његов ра 
су већ вукли да га избаце напоље, но он се онако пијан копрцао, отимао и једнако је сипао погрд 
„Да“! „Збиља је дивно!“ У већи говор он се није могао упуштати с тога, што је баш тада концентр 
 узе ходати но соби.{S} На један пут он се трже. „Ах, моја жена!{S} Сирота моја жена!{S} Она јо 
јлак отворим врата.{S} Баш у тај мах он се накашља и мени се учини да је будан.{S} На прстима п 
за лака румен.</p> <pb n="279" /> <p>Он се нагло окрете и баци на жену оштар, испитнички поглед 
е лако шуштање женске хаљине.</p> <p>Он се окрете нагло, усплахирено и нервозно викну: „Ко је т 
ањем.{S} Тако је било и синоћ.{S} Барон се вратио кући тек у зору, с тога је сад и спавао као з 
 нигде на домаки и на догледу.{S} Перун се брзо опорави: рану привежу спремљеним <pb n="644" /> 
ини као да лежи у некаквом чуну.{S} Чун се љуља а он се све боји да се не изврне.{S} Види тамо  
а прелете на супротну обалу.</p> <p>Чун се већ давно био скрио у помрчину, кад на балканијској  
стано страховито надимала.{S} Уздржавао се; решен је био да саслуша до краја.{S} Па ипак прште: 
 је остављао титулу кнезу и задовољавао се да има фактичку власт.</p> </div> <div type="chapter 
Свршетак такве једне комедије одигравао се баш сад у соби ђенерала Врбавца.</p> <milestone unit 
д је имао да учини што ризично, решавао се обично на оно што ће свету изгледати најмање вероват 
да бране своју нову драгану.{S} Позивао се на то како звониградске торокуше никога не штеде, па 
 он никако није хтео остати.{S} Правдао се да мора одмах ићи војном министру да чује шта он зна 
 уме разликовати сан од јаве! — правдао се секретар</p> <p>— Па дајте онда друго објашњење ако  
од ти хоћеш.{S} Ово је навика — правдао се мајор.</p> <p>— Ружна навика! — пресече га госпођа.  
амом неби никад пало на памет — правдао се кнез.</p> <pb n="698" /> <p>— У осталом није ми нико 
о!</p> <p>— Шта сам бленуо!{S} Загледао се нешто.{S} Чуда, боже, па шта је! — узе се правдати Т 
ти.</p> <p>— Јес па шта!...{S} Загледао се кнез у лепу...{S} Вечерас ће да му је воде!{S} Хо, х 
о, руке прекрстио на прсима, а загледао се у једну тачку на зиду, на тако седи и мисли.</p> <pb 
ао је пред огромним огледалом и огледао се у њему.{S} Чисто, јасно огледало показивало је снажа 
лице; свуда у наоколо поред зида пружао се миндерлук — то је био једини намештај у овој одаји.< 
на ову страну.</p> <p>С леве руке дизао се висок планински одсек, као го, усправан зид, уз који 
раничић се губио у оваком заносу, трзао се и опет се губио.</p> <p>Сад га поврати гласна вика у 
 јер он је био трећи у друштву — смејао се Жикиној жељи да буде во, с тога је Жика апеловао: „Ј 
 месец - млади кнез је растао, развијао се.{S} Наравно, још је био дете и чинио много што шта д 
 /> <p>На његовом младићском лицу сијао се ведар осмех непомућене младићске радости, а његове р 
у своју сферу и свој делокруг.{S} Бојао се да то већ нису учинили конзервативци.{S} Истина, ови 
о ове ружичне погледе Раткове.{S} Бојао се да ће овај покрет имати много дубљи корен; рече, как 
 пут осетио страх за свој мозак — бојао се да не поремети памећу.{S} Та њему је тако јасно стај 
го предомишљао.{S} С једне стране бојао се какве преваре, с друге опет стране његова бујна млађ 
андарм дуго служио код Врбавца и бројао се некад у његове најпоузданије момке.{S} Само се још н 
} Баш да беше то узео ко други — вајкао се начелник,</p> <p>— Ништа, ништа, — рече Растислав и  
ајкачу.</p> <p>- А како ћеш ти — вајкао се Црнојевић.</p> <p>— За ме не брините, ја ћу се прома 
/p> <p>Преобучени жандарм Јовица вајкао се, да му нико никад није тако умакао.</p> <p>После сас 
е већ био устао <pb n="266" /> и обукао се.{S} Момак га послужи слатком и кавом.{S} Мало доцниј 
им да су ме они овамо донели — домишљао се секретар.</p> <p>— Донели, донели, добро, донели, го 
 и поштења.</p> <p>Кнез Мутимир упознао се с њоме, као што мало час и сам рече, на последњем дв 
еста), које ће кнез посетити, отпочињао се <hi>Орловцем</hi>, градом у средини земље, првом пре 
сто му се познаје; порастао, раскрупњао се, добио војнички, мушка изглед.</p> <p>— А је ли поцр 
а, тако нешто.{S} Од те капије просипао се прамен светлости.{S} То јој привуче пажњу.{S} Помаче 
и све по реду како је било“ — изговарао се сељо.</p> <p>Али ту се нађе сад онај други сељак.{S} 
овао добре односе с официрима, и старао се да се на војску увек може са поуздањем ослонити.{S}  
опште да не спомиње ту титулу, и старао се да је замени са „ви“, „вас“ и т. д.{S} Кнез Мутимир  
 стране он се савијао око кнез и старао се да њега увек има за се.{S} Што је кнез бивао све ста 
 узео чврсто у руке сву војску и старао се да се што више зблизи с њом, а да што даље уклони од 
је рођене мисли.{S} Кнез Мутимир старао се да се сети ко је ова загонетна личност, јер по гласу 
то су добро натукли шешире на очи, брао се изгубише у оближњој узбрдној улици.</p> <milestone u 
дужи Ратко — а мајмун као мајмун, играо се, потезао, дрмао док се пушка на један пут окине.</p> 
 по читаве часове седео, певао и сиграо се.{S} Па онда оне путање, што се вила између баштенско 
о показати да се срди, на против, морао се и сам смејати уз кнеза, који се беше заценуо.</p> <p 
о ради, али кабинет је био мален, морао се окретати сваки час, с тога пређе у велику дворану, к 
да га подилази нека дрхтавица.{S} Морао се усиљавати да се одржи на ногама.{S} Ишао је полако.{ 
ијући се од Аустријанаца, мој дед морао се кришом провлачити у отачбину.{S} Наравно, он је носи 
амоте, али његовом опасном ровењу морао се учинити крај, и то је учињено...</p> <p>Јадна жена,  
цигару, а његов најмлађи синчић пентрао се тати уз колена и непрестано је чаврљао, запиткујући  
ро ћевлеисан газда у чоханом руху гурао се кроз гомилу да се протисне до кнеза.{S} То је био км 
 после кратка љубазна разговора, кретао се даље.{S} Пред подне кнез и главно језгро његове прат 
 до половине имена па запне.{S} Повртао се по неколико пута и најпосле прочита име: „Богодан Сл 
 муке од тебе.“ —</p> <p>Најпосле сећао се хитног и ужурбаног путовања у сред мркле ноћи.{S} Из 
p>Кнез је био као у грозници.{S} Осећао се као Арављанин, који се насркао хашиша, извалио се на 
 до отворена прозора, а око њега осећао се задах келнске воде и других мирисних спиртова и лека 
се чула шкрипа кнежевих корака и осећао се мирис од дуванског дима.{S} Кнез је прво дуго ходао  
нало, то је био коњски топот и примицао се све ближе.{S} Тодорика стаде у заладак под велики ор 
а њом ишао, стајао близу до ње, помицао се за њом час лево час десно око кола и непрестано је г 
} Трајао је ваљада читав сахат, а тицао се искључно мојих веза с г. Црнојевићем и његовом браћо 
ла, кад се дала згодна прилика, а нашао се погодан муштерија?</p> <pb n="598" /> <p>— Криви сте 
атков и Растислављев либерализам управо се тиме и одликовао од осталих политичких начела, што н 
на својим фамилијарним понашањем управо се натурала да се с њим изједначи.{S} Пуковника је то в 
ико тренутака.{S} Баба Ката нестрпељиво се вртела око столице, на којој је Јела седела крај про 
варало непрегледно море шаренила, какво се само код нас на Истоку виђа.</p> <p>Извирући из варо 
 ведар, расположен, крепак.</p> <p>Прво се обријао и дотерао своје бакенбарте; за тим је потрош 
 сели на намесничке столице супарништво се почело јављати.</p> <p>Но у почетку намесништва општ 
....</p> <p>Око 7 часова у вече друштво се почело разилазити.{S} Домаћица је редом испраћала св 
 за женску еманципацију.</p> <p>Друштво се беше разбило на гомилице и у свакој гомилици водио с 
ду збиља напред, али остала потера дуго се задржа око убијена сељака.{S} Вест о томе пролетела  
бик, те се од страха пробуди.{S} Подуго се мешкољио по кревету: покуша понова да заспи, али уза 
се гвоздена ограда.{S} Иза ограде видео се као некакав зид, капија, тако нешто.{S} Од те капије 
т на оближњу околину.{S} Још даље видео се дуги ред брснатих дрва.{S} Она распознаде да је то н 
цом.{S} Сунце је већ било зашло и почео се хватати мрки сумрак.{S} Шетачи су бивали све ређи; п 
 разговор између њега и Растислава брзо се отпоче.</p> <p>Предмет разговора били су конзерватив 
млаз крви и велика стаклена чивија брзо се напуни.{S} За тим прободена прилика кнежева посрте н 
стити, црна прилика штуче у мрак и брзо се изгуби међу густим гробовима.</p> <p>Кнез је седео н 
 се.{S} Последњих година чича Степа био се мало смирио, јер га је, веле, још покојни кнез Страш 
 негледушке узе каву.{S} Њен поглед био се занео за једним зрачком који се беше пробио кроз цве 
на — кнез, владар помазана глава удавио се у....</p> <p>....{S}Срећом, кнез Мутимир имао је код 
а једно:{S} Прешао <hi>он</hi>, појавио се <hi>Црни</hi>! <pb n="652" /> Око општинске куће гом 
/p> <p>Између Растислава и Ратка развио се дуг разговор о свима потребним мерама, које ваља пре 
ection" /> <p>Више од пуна сахата водио се између ово двоје заљубљених овакав озбиљан политички 
о на гомилице и у свакој гомилици водио се жив разговор.{S} По дужности добре домаћице, Мона је 
p> <p>Кнез се хватао за трбух и поводио се од смеха.{S} Пало му веома смешно како ћелави господ 
за сву Балканију страшан случај догодио се овако:</p> <p>„Његова Светлост, праћена својом пород 
 <head>Ујед бесног пса.</head> <p>Родио се у сиротној сељачкој кући, у сред Балканије.{S} Које  
зити с каквом брзином иду кола и трудио се да онако у <pb n="587" /> мраку погоди у коме се пра 
прилика.</p> <p>— Зар тако близу, чудио се кнез.</p> <p>— Тако, потврди црна придика и искочи и 
раги маркиже?{S} Је ли могуће?! — чудио се конзул све више изненађен.</p> <pb n="477" /> <p>— Ј 
ако је у опште све то могуће?! -— чудио се Жермини, кога је већ почела да једи ова загонетка.</ 
о лета.</p> <p>Крај тога друма, налазио се један мали парк, а у том парку било је једно старинс 
ловца, на 5—6 часова растојања, налазио се старински манастир <hi>Повратница</hi>.{S} Овај је м 
а Крсмановој кући (Павином оду) одлазио се толико пута и знао му сву чељад.</p> <p>Поздравише с 
вљанин, који се насркао хашиша, извалио се на врелу мраморну плочу у жарком хамаму, затворио оч 
аностима.{S} Читаву недељу дана веселио се Звониград и цела Балканија.{S} Намесништво је свечан 
ло, па здраво, а код варошанке отобољио се образ као у краве измузено виме.{S} Јес, здравља ми! 
ле, бледе, чисто женске коже; заруменио се преплануо, а ушиљио оно мало брчића, па читав муж!.. 
ртвац је учинио услугу живима - склонио се под гробовску плочу; два метра земље било је доста д 
ком пажњом кнежевом, млади доктор топио се у изразима захвалности и учтива снебивања, но кнез м 
ет је долазио, односио блато кући парио се њиме, и, вели, да му је помагало.</p> <p>Онај неснос 
ке висине.{S} У многим приликама уверио се на делу, да више и сме и може од других, и то <pb n= 
племенито и дивљачко, а нада свим ширио се израз неодољиве, безмерне енергије.{S} Иначе црте на 
вога лицемерног проклињања „плоти“ крио се често највећи разврат.{S} Свети оци, који су тако ре 
је отишао кући.{S} Дошав кући, затворио се у свој кабинет и никога није пуштао све дотле, док м 
рнојевић.</p> <p>Одмах истог дана десио се и крвави догађај на тајанственом новом мостићу, у ср 
је спасен.{S} Пре неколико година десио се овај интересан случај.{S} Директор једне велике евро 
ашао је на глас доста брзо.{S} Посветио се био дипломатској струци.{S} Неко време служио је под 
гић бејаше изашао из чекаонице и упутио се страни откуда је долазила вика, кад га ађутант срете 
у изашли од њега, један по један упутио се Ратковој кући, бирајући месечеве залатке и обилазећи 
 земљу!{S} Тада је пао на колена, бацио се ничице на груди своје мајке отаџбине, оросио је искр 
у вис, крај горње усне час по час грчио се — знак да је био веома срдит.{S} Растислав је изглед 
том средству да ме се курталише — решио се да ме отрује...</p> <p>Кнез застаде да одахне.{S} У  
к и службу изгубио.{S} Од то доба решио се да увек пита, кад чује какву страну реч којој не зна 
е.{S} Најпосле је на глас плакао, гушио се од суза и зацењујући се од плача јаукао је:</p> <pb  
 средини.{S} По буџацима је мрак.{S} Ко се боји мрака нека не иде у буџаке.{S} Кнез је ишао низ 
 ти за управитеља вароши, па да знаш ко се колико пута у Звониграду накашљао...{S} И да ми је з 
додаде:</p> <p>— Ја умирем.{S} Али, ако се ти не постараш најозбиљније да постанеш добар и ваља 
своју лепоту; па зар је какво чудо, ако се њоме користила, кад се дала згодна прилика, а нашао  
ако смедне, ако одрекне послушност, ако се обрати конзервативцима и њима понуди власт да састав 
 ви још имате да пребацујете?...{S} Ако се ја срдим и вичем, ја имам и право — ја ту нисам суде 
је на једаред искрсоше из мрака.{S} Ако се не варам ово су биле оне две жене, што су мало час п 
и причекају док се сасвим изгуби, а ако се примиче, они се сакрију за кестеново дебло и ту чека 
у овој кући, и ти толико пута!{S} А ако се ствар тиче ове вечери, онда је „незнани пријатељ“ оп 
и.{S} Најпосле одморите се мало, па ако се баш види да ова земља не може без вас опстати, онда  
pb n="515" /> вас, г. Растиславе, и ако се растајемо.{S} Јес, ја вам ево искрено кажем да сам н 
ци прости агенти Црнојевића куће, и ако се сад међу тим агентима опажа нека живост, неко кретањ 
адо пристаје уз шалу и забаве.{S} И ако се тако држање противило целом бићу Растислављевом, нам 
риме одговорност за ваша дела?{S} И ако се поносите својим радом, као што сте мм увек говорили, 
у на његову душу утицали као јава и ако се он усиљавао да их сматра као снове.</p> <p>Кад год б 
треба одмах, сад одмах хватати, или ако се пусти да прође, онда је свршено све — изгубљено је с 
 натура некаква своја начела.{S} Но ако се он користи својим положајем и злоупотреби своју влас 
вије табак и отпочне истрагу, а већ ако се доцније ништа не обелодани, онда је то с тога, што з 
договорили где ће се наћи на Дунаву ако се случајно раздвоје.</p> <p>Ствар је после овако и зав 
 на растанку им рече као у шали: — „Ако се кад год намерите на Црнојевића, поздравите <pb n="55 
су била на окупу само 2—3 села, и свако се село држало одвојено онда туђин није лако могао пром 
ад су о томе известили Растислава, јако се срдио.{S} Наредио је одмах да се закључаном депешом  
о, а врела јара жарка летња дана најако се осећала и већ почела бивати досадна.{S} Читаво јато  
у!!{S} Стојадине!{S} Шта рекох ја, како се мора ићи кад се иде у потеру! — зачу се срдит глас к 
рскало и подоста пљувачке.{S} Ала, како се цело друштво налазило у оном стању када „винце улегн 
обу свога сина, како га је будила, како се он трзао с осмејком на уснама, како јој је онда наив 
/foreign>.... збиља, г. Растислав, како се каже на балкански језик <foreign xml:lang="fr">fouet 
истара.{S} Задатак је ове дружине, како се вели, скромно тајно доброчинство, то јест испуњавају 
рећи, па после све онако да учине, како се нареди, за што изговарање никоме неће помоћи.{S} Ми  
рв из расечене ивице полако слизи, како се скупља у велику капљу, како се та капља, кад отежа,  
је то некаква људска прилика; али, како се изненадио, кад мало доцније виде, да та прилика има  
ашио.</p> <p>Кнез га почне дирати, како се он, неустрашљиви државник, уплашио од једне зврчке п 
тренутак, кад ћеш га тако оборити, како се никад више неће подигнути док му опет ти не пружиш р 
сенко из далеке, минуле прошлости, како се полако помаљаш из сива заборава, и како постајеш све 
дине монете, онда је ту рачун лак, како се и колико се на томе послу може зарадити.{S} И ту је  
о у Бечу по еспап, и том приликом, како се вели, довезао је, између осталог еспапа, и тријестак 
јности, а овамо спремити цео план, како се има извести истискивање стране монете.{S} Ови стари  
 Али неће ствар ићи баш тако лако, како се замишља — рече Врбавац. — У историји нема понављања. 
ору с овим сељацима погледа онако, како се погледају људи одавна познати и у нечему договорни.{ 
ба, кнез Мутимир сад је јасно чуо, како се у гробу нешто трља и стење.{S} Просто изгледа као чо 
зи, како се скупља у велику капљу, како се та капља, кад отежа, развуче, на половини прекине, ј 
ала је како јој се сузе саме пењу, како се капља по капља полако скупља у оку, али да ли су то  
а раскопати“...</p> <p>Но ђаци су, како се прича, мирно саслушали ову декламацију, па се још ми 
 с пажњом слушали интересну причу, како се један угледан господин звониградски нашао на подозри 
изната.</p> <p>— Није врат него... како се оно каже?... шија....{S} Је ли шија? рече кнез, обрн 
дник <title>Балканије</title>“.{S} Како се био запрепастио кад сам просто заповедио да му се ра 
"71" /> избере га за намесника.{S} Како се попео до тог врхунца, то нико не би умео рећи.{S} Мо 
ово примио као пристанак хоџин.{S} Како се ствар после свршила - видели смо.{S} Место да помогн 
вац</hi> је био „у свечаном руву,“ како се то обично каже службеним језиком.{S} Чаршија окићена 
општи <pb n="53" /> „радосну вест“ како се у њу загледао један „врло велики, врло велики господ 
.</p> <p>Соба је била пуна дима, а како се напољу већ био почео хватати сумрак, у соби је био г 
ице, видели су чак и голема шарова како се испрућио испод кола — само Паве није било!</p> <p>Бо 
римети г. Маврикије.</p> <p>— А да како се зове?{S} Је ли множина <hi>уши</hi>?</p> <p>- Јесте  
 просуту каву, Каја обавести кнеза како се по сјајном кончићу, озго с тавана, спустио огроман,  
ма, има брзо; знам нешто мало и ја како се иде на јуриш, али ово је све превазишло.{S} Кад пре  
и неће изменити ни за длаку, па ма како се ви држали.{S} Ја сам решен да се не дам ничим омести 
што је старо и назадно, али ко зна како се конзервативни демагог Кугић умео представити и прода 
рв.{S} Тако су доконали цареви, па како се баш сад некако навршује 15 година од кад су Косанићи 
дмах је сваки добио свој посао, па како се главна задаћа састојала у томе, да избуде све обвезн 
S} При последњим речима, Жика виде како се Враничић чисто стресе.</p> <p>Његова погнута леђа, њ 
вник Врбавац с чуђењем.{S} Он виде како се ова женска наједанпут преобрази и од оног скромног,  
ла у јутру крај Орловца, видела је како се над овим градом диже чудан облак — то је био облак в 
авао да се и сам насмеје, кад чује како се други горе у зачељу гласно смеју.{S} Али једно никак 
 представљене две пријатељске руке како се рукују, испод њих лавров венац, а испод венца укрште 
“ — „Ала се онај попа ољољао;“ гле како се поводи.“ — „Ћут, бре, ти си ми бољи.“ — „Шта рече, ш 
лест.</p> <p>„Дакле, кад је питање како се и којим се отровом може данас отровати човек, па да  
лазило јој је на ум нејасно сећање како се била решила да све каже овом високом господину, и ка 
све каже овом високом господину, и како се надала да ће он појмити њен положај, и да ће је оста 
име правили опите како дејствује и како се држи.</p> <p>„Слали су изасланике чак дубоко у Азију 
би сазнао уме ли ова жена ћутати и како се држи кад јој злочин ухвате, ђенерал је нарочито био  
} Али чекај само, показаћу ја теби како се у туђој кући залуђују и маме младе женске.</p> <p>—  
 неко демонско задовољство да види како се изједначују с њом, <pb n="455" /> како чак силазе ни 
 вас обманути.</p> <p>- Добро! али како се узима тај отров упита ђенерал.</p> <p>— Како год жел 
ћи у њега и отров од змије.{S} Али како се све то спрема, т ј. како то дивљаци спремају — није  
м!{S} Шта ћу кад су ме они окупили како се сваки владалац млад жени, па морам и ја.</p> <p>Лепш 
вилизован свет не зна ни шта су ни како се спремају.{S} Међу тим на Истоку се тиме јако баве; т 
на сунца — и на један пут он осети како се из ових дивних очију лије у његову младу душу чудотв 
 раскопчана.{S} Није могла појмити како се то могла преварити да пође од куће с откопчаном хаљи 
ске авлије кнез је стојао и гледао како се играју два <pb n="268" /> красна, млада манастирска  
ја, кмет се окрете.{S} Он је видео како се кнез грохотом насмејао његовом паду.{S} Кмет је смат 
а.</p> <p>Растислав је брзо опазио како се кнез јако рашћеретао услед обилна доручка, па да га  
S} Истина Милоје је после објаснио како се десила та промена, показао је све уговорене тајне зн 
да види да ли је ствар текла онако како се њему урезало у памети, или је било друкчије.</p> <p> 
знимак, иначе све је удешено онако како се у писму препоручивало.</p> <p>У први понедељак, тако 
загушљиво шапутао; јасно се видело како се говор поступно гаси и загушује.</p> <p>При последњим 
 морале су пиљити у калдрму.{S} Но како се, ваљда, ипак по кад кад дешавало, да се по којој од  
.</p> <p>Отуда је први пут јављено како се дознало да се Перун Црнојевић примакао балканиској г 
еха.{S} Сад му је опет било смешно како се Растислав уплашио.</p> <p>Кнез га почне дирати, како 
даред Ратко застаде; он је био чуо како се за његовим леђима два начелника разговарају, да ли ј 
ставити потомству страховит пример како се казне оваки гнусни злочини — рече кнез јетко, и јурн 
S} Досадило се царевима да гледају како се Црнојевићи и Косанићи конабе, па решили да једном пр 
она не осећа бол, само се боји, ух како се грозно боји, премрла је од страха....{S} А пред њом  
</p> <p>— Једва једном!{S} Не знаш како се радујем!{S} А видећеш, благосиљаћеш овај дан — рече  
е може, запињући о крајеве.</p> <p>Како се беше нагао гробу, Заре се просто стропошта.{S} И за  
 кораке; он је измицао напред, а никако се није смео окренути назад.</p> <p>Заре је грабио поре 
а је било синоћ у алеји, а после никако се нисам могао сетити кад сам и како сам дошао кући!{S} 
 мало по мало омрзне Кугића, бар никако се није могао отети од непријатног осећаја при сваком в 
 утече, за што ко је невино везан, лако се може одрешити, а кад кривац утече, онда је то зло ко 
 заценуо.</p> <p>— Вашој Светлости лако се смејати, али мени бриди нос; разбили сте ми <hi>њока 
 рука, и та рука била је топла и полако се тресла.</p> <p>„Жив је“ — узвикну Жика пун радости и 
ом руком прихвати се за канабе и полако се спусти на њега.</p> <p>На госпођи је била лака, плав 
ашља, оде полако у угао, пљуну и полако се опет врати.{S} Изгледало је као да су му у току разг 
шки нов покрет, врата на дворани полако се отворише и на њима се указа висок, крупан, трбушат г 
ет корачаји по равном земљишту; једнако се морало пењати или силазити.{S} Земљиште је било тако 
упадао и испадао из ових облакова, тако се и по беличастом Дунаву наизменце ширила час тама, ча 
тав...</p> <p>— Па, Ваша Светлост, тако се најлакше <pb n="42" /> и праве устави.{S} Апсолутан  
хо:{S} - Она се сирота бранила.{S} Тако се отимала!{S} Но моја је снага била џиновска — као код 
 начин одговори и особа с поља.{S} Тако се између ње и мртваца отвори читав разговор - разговор 
к понавља и један другом прича.{S} Тако се, на прилику, говори, да Перун Црнојевић не долази са 
 глас са свим друкчије природе.{S} Тако се у последње време два три пут проносило, да ће кнез М 
нико се не нађе да што прокаже.{S} Тако се спасла Арсенијева кућа.{S} А она четири умлаћена Тур 
им, за вас ће, вели, бити горе.{S} Тако се продужавало док најпосле не дођоше и кола.{S} Помогн 
шија избуди комшије, сачекају се и тако се сви дигну те пред општинску кућу.{S} Кад тамо, а кме 
е то само завист и злоба!</p> <p>И тако се поступно долазило до уверења да управо није никад ни 
један мали шахић краљу!....</p> <p>Тако се игра продужавала једно четврт часа.{S} Једну по једн 
још мирније разишли кућама.</p> <p>Тако се бар говорило.{S} А ко зна да ли је у опште и било шт 
 нека сад избере које хоће.</p> <p>Тако се завршивало писмо.{S} Кнез га прочита, згужва и баци  
ечена неким оштрим оруђем.</p> <p>„Тако се догодила ова зверска касапница над кнезом народа бал 
 дозама, а у подужем року.</p> <p>„Тако се данас често врши нехотично тровање; на прилику кад ч 
поруше столове, посваљују столице, неко се у падању придржи за чаршав од стола, повуче га, свуч 
ене; неко се од њих надао добитку, неко се бојао горега.</p> <p>Сав потонуо у своје планове и у 
нолетством настати големе промене; неко се од њих надао добитку, неко се бојао горега.</p> <p>С 
кнежев састанак с начелником, и, колико се сећамо, међу њима нија се ништа десило што би било м 
 онда је ту рачун лак, како се и колико се на томе послу може зарадити.{S} И ту је зарада огром 
и од својих очева и дедова.{S} У колико се материјални интереси уплећу у ово питање о жудњи за  
у четворицу.{S} И од целога сабора нико се не нађе да што прокаже.{S} Тако се спасла Арсенијева 
аће“...</p> <p>Мутимир прогледа и малко се исправи.</p> <p>— Опет ти бунтовници!{S} Ама ја ћу т 
на колена, узе главу међу шаке и дубоко се замисли.</p> <p>— Ђенерале — опомену га кнез после п 
њу службе у име начела....</p> <p>Ратко се склони да момци пронесу пуне послужавнике с вином и  
и како најбоље може и уме.</p> <p>Ратко се прокашља, оде полако у угао, пљуну и полако се опет  
ори са свом овом господом.</p> <p>Ратко се окрете и начуљи обадва ува, али у залуд му мука.{S}  
 видимо, и све се смејемо.</p> <p>Ратко се још не беше опоравио ни од овог првог ударца, кад де 
о ти овде кука над главом?</p> <p>Ратко се насмеја и објасни гостима да је то драгоцен старинск 
ву мисију.{S} Писар у том срезу, Срећко се познавао са свима угледнијим људима, а Крсмановој ку 
а прса високо су се надимала; познавало се да га нешто гуши.</p> <p>У соби је био сам кнез Мути 
о је много, попијено још више, а певало се и викало највише.</p> <p>Кад је румена зора прошетал 
ајпре не известимо кмета.{S} Наређивало се да закажемо слугама и чобанима да на трла и по колеб 
сање.{S} Бурно таласање груди разливало се и по целом осталом телу.{S} Наста кратко ћутање.{S}  
е ми да их терамо кмету.{S} Забрањивало се да не смемо никога страног примити на конак, док нај 
црвенкаста.</p> <p>О овој бари веровало се у околини да је постала од суза и крви некаква мучен 
редене читаве скаске.</p> <p>Прокљувало се и то да је кнез долазио у <pb n="635" /> блуднички д 
ту, сркнуло љубавна нектара, раздрагало се, па му се сад пева.{S} То је твоја заслуга, Лепшо.{S 
азмишљао, али, већ на први поглед, дало се на њему познати да то нису биле никакве тегобне, неп 
човек, муж, а ово његово омужавање дало се познати по слободнијем, самосталнијем кретању, по из 
 n="652" /> Око општинске куће гомилало се све више света; кмет је наредио да се много не ларма 
ђа. </p> <p>После ових упутстава ваљало се кренути.{S} Црна прилика опет пође напред, а кнез и  
боту по подне код госпође Моне скупљало се десетак отмених дама звониградских, да ту поседе, по 
едљиво изви своју руку из женине и мало се одмаче. — Молим те, казуј од кога си све то чула!... 
дармом Илијом, а даљим трагањем сазнало се да је овај жандарм дуго служио код Врбавца и бројао  
 <p>За онога загонетног младића дознало се толико да ће то јамачно бити један правник <pb n="27 
И ово мирно држање чича Степино познало се одмах на целом крају.{S} Као колевка Црнојевића, тај 
осадна.{S} Читаво јато врабаца копуњало се по прашини, испод стрехе францускога конзулата, дижу 
е за њих, начелнике либералне, отварало се сад широко поље рада, где је сваки имао да покаже и  
а рашчитавају некакву артију.{S} Морало се више веровати овима што су вирили кроз прозор, пошто 
 је судбину из књиге; за све то плаћало се цванцик и пар чарапа.{S} Ко је желео да <pb n="237"  
/p> <p>Но кнежево малолетство примицало се крају.{S} Обадва намесника осећали су се мало слобод 
 за своје кућевне пријатеље.{S} Причало се како је некакав младић, ускачући око 2 часа по ноћи  
о свога мужа и одела га.</p> <p>Причало се и о некој болесној баби, коју је госпођа Мона десета 
к одагнат из престонице.</p> <p>Причало се о одлучности госпођиној; она не говори много; одмах  
i> мора далеко дотерати.</p> <p>Причало се и о неком просјаку без руке, који је госпођи Мони до 
осукнуло стакло.{S} Бајна младост нагло се губи са свежа, лепа лица младићскога, на коме изумир 
били обележени поједини смотуљци, могло се већ судити да ту има веома интересних ствари.</p> <p 
унца, то нико не би умео рећи.{S} Могло се казати само толико с поузданошћу, да је имао много с 
ка дрхтавица, а по покретима леђа могло се познати убрзано и ојачано дисање.{S} Бурно таласање  
опети, а по дебелим гранама њеним могло се отићи високо, без икакве опасности.{S} Он позва Црно 
еома тегобно.{S} На сваком кораку могло се заврљати.{S} Ваљало је познавати, што но реч сваку с 
или једнаки по оделу, по понашању могло се судити да је један од ове двојице господар ономе дру 
 мисао тешка и пуна двоумица.{S} Видело се да овај човек носи у грудима некакву неисказано тешк 
енерал загушљиво али одсечно.{S} Видело се да га је веома потресло ово одбијање кнежево. — Добр 
његовим <pb n="20" /> поступцима видело се да није збуњен и да, зна шта му ваља радити у таквој 
ела оживљавати.{S} На све стране видело се журно спремање за пут.</p> <p>Растислав се зачуди ка 
авише се.{S} Већ по том поздраву видело се да су стари, добри познаници.{S} Растислав му показа 
} По гласу као и иначе по држању видело се да је ово стар човек.{S} Промислим се свакојако и на 
{S} По тихом, равномерном дисању видело се да спава.{S} На један мах врата на његовој соби отво 
, са свију страна, као ово сад.{S} Јело се, пило и веселило, као ово сад.{S} Младеж је већ поче 
уга времена.{S} Кнезу Мутимиру прохтело се да протера мало шегу и с државним пословима.{S} Узео 
а особито.{S} Ђенералу Врбавцу прохтело се да буде владалац Балканије, да оснује нову династију 
де жену кући, свирајке престадоше, цело се весеље поквари и свет се поче брзо разилазити.{S} Уб 
неко запаљење.{S} Последњих дана почело се говорити о гушобољи.{S} На томе је и остало.{S} Цео  
арева и по њином овлашћењу.{S} Досадило се царевима да гледају како се Црнојевићи и Косанићи ко 
 гости.{S} И они су тражили.{S} Тражило се дуго и брижљиво; прегледано је све, претресена је це 
 на друм зорне погледе своје.{S} Чинило се као да нешто изгледају, као да некога очекују, и то  
а о своме имену и својој части, клонило се од г. Моне, која је својом прошлошћу и својом страсн 
 осећаји, цело душевно биће њено бунило се против таквог схватања, и она би у том тренутку била 
S} Створила се чак и нека изрека: „Пило се као оно кад је кнез долазио.“</p> <milestone unit="s 
веже.{S} Бујно пролетње зеленило ширило се на све стране.{S} Овде, као јед зелена, густа шеница 
ема свећи.{S} Лепо, бистро вино искрило се у чаши у пријатној рубин боји, бацајући кнезу на рук 
 из прошлости госпође Моне.{S} Говорило се о замашним сумама, које је она давала младим људима, 
ти које га сада окружавају.{S} Говорило се и о великим променама у унутрашњој па чак и у спољно 
, али му ништа не рече.</p> <p>Говорило се још о политици и општим политичким пословима, док ра 
 доскочити.“ Више од два сахата џуприло се тако пред судницом, док су ћата и главни кмет унутра 
 љут.{S} Пред сам излазак кнежев десило се нешто што је државника Растислава веома немило дирну 
јано! — поче Синђа — старо, а дохватило се негде ракичине....</p> <p>Но Пава је пресече.</p> <p 
ила његова црва победа.</p> <p>Завршило се детињство.{S} Место <hi>играчака</hi> почело је наст 
 за утврђење међа.{S} То је лице, рекло се, нарочито послано из Беча, а узето је међу најспособ 
је на један пут нестало матице.{S} Чуло се неко неразговетно, потмуло, пометено брујање, које ј 
е и спреме.</p> <p>Из једнога угла чуло се гласно хркање некаква успавана момка.{S} Овда онда о 
 пролећна сена.{S} Са свију страна чуло се звучно врускање зоби; то коњи својим снажним зубима  
{S} Са таквога једног врха боровог чуло се сад гласно кликтање гладна планинска орла.{S} Вранич 
шну на вратима.{S} Из побочне собе чуло се само одмерено куцкање шеталице.{S} Ђенерал је јамачн 
м беле бале, њино загушљиво рипање чуло се на далеко, као стругање неподмазане <pb n="418" /> т 
 Дунава, на једној окуки дунавској чуло се прво неко шапутање, па лак пљусак весала, док се на  
е.{S} Тек име Перуна Црнојевића рашчуло се на све стране, и сад је у свачијим устима — тако зав 
ало час говорио.{S} Још те ноћи рашчуло се по целом селу да је у Балканију прешао Перун Црнојев 
а не гледају више као на дете.{S} Нашло се политичара чији се узвишени патријотски полет није м 
ислав успео је да ме надмудри.{S} Нашло се издајника и ствар је откривена.{S} Можда је у завери 
 „сходне беседице“ намесникове — прешло се на доручак.</p> <p>Доручак је морао бити изврсан, ка 
 представака и других церемонија прешло се на оно што је било најлепше и најважније у целој ово 
 не узнемирује свога господара, а овамо се бојао да се не изложи каквој опасности и да што не п 
ва му је била ведра, присебита, а овамо се осећао као човек који је добро пијнуо.{S} Непрестано 
ујине ноћ је била тиха и спокојна, само се још из даљине чуло хучно шуштање бујних планинских п 
 и ако је рањена она не осећа бол, само се боји, ух како се грозно боји, премрла је од страха.. 
та мала почивка; Врбавац је ходао, само се чула шкрипа његових ципела.</p> <p>Растислав седе у  
младо калуђерче све је признавало, само се извињавало да су тако певали с тога, што је дошла је 
вело, само се тим ваздухом дисало, само се на топлоти тих нада грејало, — и сад је сва та огром 
ме мислило, само се у томе живело, само се тим ваздухом дисало, само се на топлоти тих нада гре 
пуних дана само је о томе мислило, само се у томе живело, само се тим ваздухом дисало, само се  
у страну, па сад стаде као укопан; само се Враничић није збунио, нити се на њему ма по чему мог 
д у његове најпоузданије момке.{S} Само се још није могло сазнати, да ли Илија и сад општи с Вр 
.{S} Кнез Мутимир оде у нужник.{S} Само се можда у Балканији може наћи људи којима је чак и то  
 се срџба опет повраћала.</p> <p>— Само се могу чудити, да се тако мало користите у практици та 
а ту грозну команду бедне гардисте само се обично згледају.{S} Они тада већ знају да ће сутра д 
вно запева за мртвим мужем.</p> <p>Само се на једном једином месту могло видети искрено жаљење. 
lestone unit="subSection" /> <p>Сретамо се са већ зрелим човеком и државником.{S} Изашао је на  
 — Имамо још читава два часа.{S} Можемо се на тенане сите наразговарати.{S} У томе уђоше у будо 
 спокојства.{S} Кад се опоравите можемо се о свему обавестити.{S} Ми смо ту, код вас и уз вас,  
S} Ми се тога данас грозимо?{S} Бринемо се о побољшању пасмине код наших коња и говеда, и у нар 
мо у тој беди, онда <pb n="398" /> ћемо се обратити вама женама за савет и помоћ, а сад молим т 
и своје. <pb n="123" /> А држим да ћемо се лако погодити.{S} Што буде право, господине пуковнич 
 можете удалити кад то почне, а ми ћемо се чинити невешти.</p> <p>У томе стигоше већ и до кола. 
асти, а мени треба пара.{S} Помоћи ћемо се узајамно.{S} Сваки ће имати своје. <pb n="123" /> А  
над чинијом и повикну гласно: овим ћемо се миросати; ово ће бити знамење нашег јединства!</p> < 
ад се примакоше обали, он пропусти мимо се други чамац.{S} Овај измаче прилично напред, па онда 
штво води о народу.{S} У будуће надајмо се и бољем.{S} У сваком пак случају не треба заборављат 
мет Црни?</p> <p>- А да против кога смо се овако подигли, враг те уз месојеђе појашио.</p> <p>— 
то сам чуо и више ни речи.{S} Доста смо се дуго возили.{S} Чини ми се да су кола често савијала 
рал и устаде с дивана.</p> <p>— Сад смо се измирили, продужи ђенерал, стајући пред кнеза.{S} Др 
one unit="subSection" /> <p>Растали смо се са Црнојевићем онде, када је он, савладан боловима и 
овека природно, онако какав је — ми смо се данас цивилизовали толико да и на сликама и статуама 
 ми једен другом ишли на руку, како смо се помагали, један другом стварали згоде и прилике да с 
и су од њих тако пролазили.{S} Тако смо се, мој господару, ми с твојим дедом тада злопатили и у 
глас плакао, а стари чича Сима, што смо се увек смејали његовом великом туру, теши бабу и вели  
, па опет продужи.</p> <p>- Да, нас смо се двојица бочили!{S} Ми смо били смртни, непомирљиви н 
 чујеш.{S} Јутрос си отишао рано, нисмо се ни видели.{S} А имала сам да ти кажем....</p> <p>Но  
абу вели, да то управо и није Шваба, но се само тако претвара.</p> <p>Час опет долази опширан и 
 И тај дим непрестано кружи, непрестано се окреће и једнако мења свој облик...</p> <p>Она је хт 
ипкати.{S} Пуна месечева кругла ненадно се искотрља из згомиланих црних и покретних облака, и,  
је многе доводило у двоумицу, али једно се рачунало као извесно — а то је, да ће нови министар  
 шапатом и нагласком који моли и уједно се мази.{S} За тим додаде, шапћући Мони на ухо:{S} - Он 
 на један пут нађе на сред собе и грдно се запрепасти кад виде да јој је хаљина на прсима сва р 
бом и искрено је веровала т. ј. искрено се варала да је попустила за љубав Мони.{S} Међутим Мон 
омисао, у сваки осећај његов и поступно се претварала у страховита џелата и гонитеља његова; он 
е да доврши.{S} Она прогледа, ратоборно се испрси, заустављајући љуљушку, жмиркајући и погледај 
ан поглед по соби, приђе дивану, уморно се спусти и мету главу у шаке, и не свраћајући више паж 
 целу своју измајсторисану срџбу, журно се окрете мужу и зачуђено, чисто преплашено проговори:< 
летку једва је загушљиво шапутао; јасно се видело како се говор поступно гаси и загушује.</p> < 
авља на миру!{S} А бар из гробова јасно се види, како је живот горе на земљи гола таштина и пра 
ата, а њино вилинско достојанство јасно се познавало по ћуранским крилима, којима је брижљиво б 
во израђена, али на предњем плану јасно се распознавао облик ђенерала Врбавца.{S} У војничком о 
 постојанства“! <pb n="424" /> и гласно се насмеја. „Знала сам ја то.“ - рече она с очевидним з 
еној глави као из неке магле разговетно се појављивала сад ова слика:</p> <p>Кнез Мутимир стоји 
мам потребе да вас представљам, јамачно се познајете — рече Мона.</p> <p>И кнез и гошћа поклони 
такле.{S} Постао је официр.{S} Прилично се прочуо у покрету од 1848—9 год., у коме је и Балкани 
а, његов испружен, разголићен врат лепо се видео према јасноме огњу, и Жика опази како по снажн 
 кнез и доктор, праћени гардом, наскоро се изгубише у даљини.</p> <pb n="144" /> <p>— А, доктор 
је долазило и по неколико мушкараца, то се тако у друштву и разговору остајало до у мрак.</p> < 
е треба јавно говорити.{S} Напротив, то се рачунало као један од најузвишенијих и најсветијих а 
а ове снажне, мускулозне, голе људе, то се на послетку дигне таква граја, да је власт морала по 
е шта је било с дететом?{S} У опште, то се сматра као обичан несрећан случај, који се може деси 
еба.{S} Али кад би се право гледало, то се парама не може да плати.{S} А ја и рачунам да ћу и и 
 сад у овом раздраженом расположењу, то се више не да поправити.{S} Речи су крилате; оне су као 
 своје гошће да не претресају Лепшу, то се о Лепши <pb n="460" /> све више говорило.{S} Ни једн 
 <p>— О, па то је тако близу памети; то се управо само каже.{S} За што би се иначе господин пук 
ни ма ко други то нарочито удешавао; то се удесило управо само по себи и постало је као некакав 
</p> <p>— То већ прелази сваку меру; то се претвара у читаву инквизицију — рече пуковник Врбава 
/foreign>. (ах! не бој се, роде).{S} То се више не може ни мотком отерати!{S} Та то је сад за т 
 неколико година?{S} Не би рекла.{S} То се познаје по изради.{S} Пре неколико година нису ни ра 
обрезивати ове своје камене људе.{S} То се учинило зазорно чедним Бечлијама.{S} Забринути оцеви 
већи лисац од мене, који одлазим.{S} То се најбоље види баш по томе, што ја одлазим, а он остај 
и ви дугујете какву благодарност.{S} То се несумњиво посведочило при повратку ваше династије.{S 
у бајке које мени не иду у главу.{S} То се противи целој данашњој науци.{S} Шта би онда било с  
S} Родитељи и деда, браћа и сестре — то се још једино штеди.{S} Иначе све је друго помешано!{S} 
 нигде је боље нећете наћи.</p> <p>— То се и ја надам....</p> <p>Пуковник застаде; после опет п 
>Растислав се лако осмехну.</p> <p>— То се види на први поглед.{S} Но ја бих радо чуо ваше име; 
ће дубине но глас из првога гроба, а то се најбоље познало по томе, што ове речи бабине пресече 
 из свију земаља, из свију народа, а то се нашао да не верујеш!{S} И шта смо ми, од најмањег до 
е знају сад већ и деца сељачка.{S} А то се све десило овако:</p> <p>Пре два-три дана било је ве 
ивим настојавањем дотичних власти за то се благовремено дознало, нужне мере биле <pb n="672" /> 
тар постави кога свог присталицу, на то се не треба жалити.{S} Вас два три суседна начелника уз 
робу се зачу силан потрес.</p> <p>На то се из дубине чу тихо цвиљење:</p> <p>— Ах!{S} Зликовац  
трани, па ми већ утрнула!“</p> <p>На то се чу мешкољење у другом гробу, а за тим пријатан али в 
о просто морали сањати, јер друкчије то се не да објаснити.</p> <p>— Али какав сан, драги г. ба 
 пред собом ни на 10 корачаји.{S} Уз то се свако по сахата ваљало провлачити кроз сплетене пави 
 три и по минута док промени коње, и то се обично понавља свака два часа.</p> <p>Доктор зину! — 
зора говори у сред кнежева конака; и то се прича у очи једноме оцу!{S} Господине, господине, по 
ка.{S} И то су после човек и жена; и то се после зове брак, и ту има среће и благослова, и то с 
.{S} То би било <hi>после</hi>!{S} И то се без зазора говори у сред кнежева конака; и то се при 
 као некакав оглед, нека проба.{S} И то се све сврши у облику свечаности; стрнџање сматра се ка 
уга, исто тако мутна и нејасна.{S} И то се непрестано тако мења.{S} Она би хтела да што рекне,  
 служе на штету, ругу и одврат.{S} И то се зове мудрост и морал деветнајестог века.</p> <p>— До 
опови!</p> <p>— Да су господа попови то се на први поглед опазити може,— рече Растислав подругљ 
 доктор.</p> <p>— Е, ето, а у Русији то се сматра као обична ствар, и то тако сматра баш прост  
гог није могао стално остати.{S} Али то се показало тек онда кад су обојица били већ тако јаки, 
p>— Немам доказа, немам доказе!{S} У то се ти уздаш, сатано.{S} Хоћеш дакле доказа?{S} Ево их!. 
ак, нов полет и благостање.{S} Али зато се ваља потрудити.{S} Нова династија створиће од својих 
одупиру о врата и гурају их.{S} Но зато се на прагу указа непозната дама, сва од главе до пете  
 паде на колена и обема рукама грчевито се ухвати за ограду од моста, али одмах и њу упусти, ру 
бољене доње усне дрхтале су, и грчевито се купиле, вочићи су жалосно погледали око себе и њине  
је доста интересних ствари.{S} Нарочито се радовала за једну своју пријатељицу, с којом је дуго 
ка младеж обојега пола, по послу, често се налази у пољу, у шуми, и кад се тако момчић и девојк 
{S} Људи се утркују, гложе, боре; често се даве као дивљи зверови, да стеку име, положај, богат 
</p> <pb n="438" /> <p>Тај осећај често се јавља у једној најобичнијој појави у животу — намери 
горевању угља.</p> <p>„Овим гасом често се људи убијају сами — поглавито женске, којима досади  
 наже се побочним собним вратима, чисто се мало пропе и зину, мету руку на ухо и стаде пажљиво  
мале, зелене очи, утекле у главу, чисто се упалише од гнева, те су се из својих дупаља сијале к 
астислав седе у велику наслоњачу, чисто се увуче у њу и замисли се.</p> <p>— То бар нисам никад 
 а ја ништа не знам као Тотов.{S} Чисто се жена и наљути, а има и право, мисли да је ја лажем.{ 
право.</p> <p>— Како има право, — чисто се продера Растислав,</p> <p>— Па има право, тако са св 
> <p>Један од најмлађих начелника чисто се трже кад кукавица узе кукати, виде да му је дружина  
а својим пашанцем, Растиславом, и чисто се сударише.</p> <p>— Е, е, куда си ти тако нагао, као  
а сам стајао над њим; гледао га и чисто се нађох у неприлици.{S} Нисам знао да ли је будан или  
рукама стиште мишицу свога мужа и чисто се обеси о њу.</p> <p>-— Молим те, Рале, немој тако гов 
је чуло.{S} Он погледа ђенерала и чисто се трже.{S} С разрогаченим очима, које му некако чудно  
 чак у други крај дворане, седе и чисто се увуче у велику наслоњачу.</p> <p>Два су разлога била 
се тако нешто загледао у даљину и чисто се занео за лепом месечином.</p> <p>На једаред пред кне 
ако приђе прозору, и сав малаксао чисто се сруши на диван.</p> <p>Кнез Мутимир приђе скрушеном  
сти одавде?{S} Од ове баба Марте просто се не да мртвовати.{S} Просто не да човеку ока склопити 
она погледа добро у Растислава и просто се пренерази, кад га виде како беше помодрио од љутине. 
иганин те убио, што да трудим бога, што се дереш, зар сам ја слеп те не видим ко је устао да го 
ора да је пало то име на ум с тога, што се оно од два-три дана у целом њином крају на сва уста  
рока, <pb n="519" /> глатка бразда, што се као огроман сребрн појас вила око подножја стрмих ка 
љупцима, изумреше на врелим уснама, што се као усијано железо упише у меку, белу кожу на облим  
јући безбројне шарене гомиле света, што се беше расуо по пољу. — А све ја ово моје, све је пода 
на зајапурена, разбарушена главица, што се видела у огледалу, с уздрхталим уснама, с усијаним о 
на једној од оних сјајних звездица, што се почињу палити на далеком обзорју и светлуцати на шир 
ти с цвета на цветак, свака тичица, што се, у сладосном заносу, уљуљкана својом рођеном песмом, 
 ћу ископати то око, г. Растиславе, што се као ухода завлачи чак у туђе породице.</p> <p>— Пази 
то није чинио, што је слушао друге, што се поводио, кад је могао све сам учинити, а да никога н 
орме, да им пуна власт дође у руке, што се најбоље видело по тежњама које су се јављале код Куг 
х прилика давало вероватност овоме, што се у извештају говори.</p> <p>Тако је с једног краја ја 
и сиграо се.{S} Па онда оне путање, што се вила између баштенског зида и дугачког <pb n="539" / 
ив престола.</p> <p>— Ах, небој се, што се тога тиче, ту можеш бити без бриге.{S} Ако престо бу 
азда Милоје, а говорио је све тише, што се Враничић више примицао.{S} Жика потврди Милојево пит 
S} Први глас рече на то нешто тише, што се није могло разабрати шта је, а изгледало је као да п 
ке и обасја како непрегледне равни, што се шире лево поред Дунава, тако исто и кршне врлети и о 
ањају и оно мало сумњиве светлости, што се још пробијаше кроз мрачну ноћ.{S} Свуда унаоколо бил 
} У почетку помислим да је све ово, што се тиче мога хватања и одвођења био само какав ружан а  
еба да остане непроменљиво, стално, што се мора развијати непрекидно једним правцем, и што мора 
p> <p>У Балканији ће се десити оно, што се дешава и у другим уставним државама.{S} Разне полити 
творено у очи, и да реши одмах оно, што се неминовно једном већ мора решавати, он удари у одриц 
лничком униформом. — Сав овај свет, што се видео тамо на пољани, све ове гомиле народа, сви ови 
ину пажњу привуче ненадна светлост, што се појави с доње стране.{S} Он окрете поглед тама и на  
а доста био налик на кнежеву слику, што се продаје по чаршији!....</p> <p>— Дакле он!....</p> < 
ковниче.{S} Јесте ли чули за бољку, што се зове гушобоља?{S} Ви учевњаци зовете то некако друкч 
 ствар стоји у народу.</p> <p>— Ох, што се тога тиче — узе реч доктор — наш је свет веома.... к 
опреко.</p> <p>— Па шта хоћеш онда; што се срдиш?{S} Зар је мени мало муке и онако?....{S} Кад  
многи ордени.{S} Тек <pb n="278" /> што се беше вратио са свечана дочека, којим је предусретнут 
име, да ће можда то, <pb n="469" /> што се чује о некакој тајној завери, бити у вези с овом при 
бајаги пући, шта се дури и издваја? што се гради боља но што је, за што се онолико устезала да  
 Све неки луткови, гори од њега.{S} Што се не постарате да га заинтересујете за озбиљније држав 
инити за победу праведне ствари.{S} Што се мене тиче, боже здравље, ја ћу показати овде шта ми  
члан.</p> <p>— Ја то не разумем.{S} Што се онда крио од мене, што је ишао Растиславу, кад они Р 
рота, па чак и наш г. Вујадин.{S} А што се већ тиче кметова, трговаца и других људи из народа,  
 Растислава и рече му да нема права што се срди.{S} Он не узима ствар олако, али неће ни да црк 
а шта предузети, да је, после свега што се десило, управо безумно помишљати на даље продирање — 
 још ништа није знао од свега онога што се десило између ђенерала и кнеза Мутимира.</p> <pb n=" 
 уверење, од њега увек полазим — да што се год кнез буде мање мешао у земаљске послове, у толик 
ја? што се гради боља но што је, за што се онолико устезала да почне долазити њој — Мони — у по 
то ја знам!</p> <p>Радила је све за што се могло добити пара, али је увек некако умела пробрати 
внине, а у једно као да се радовала што се сетила тога слатког доба, које је дуго и дуго било з 
им руменим образима и белим гроцима што се беле као снези на планини.</p> <p>Кнез се био забора 
руком те отвори крило прозорско, на што се мајмун истргне и утече на поље у аздију.</p> <p>За с 
тити и том околношћу, ако је истина што се говори, да кнез истински воле Лепшу.{S} У таквим при 
а у разговор, прекоре свога другара што се „бенави“ и не каже шта је, па онда одреши торбу и уз 
вети зна да ли је и десета истинита што се прича и казује.{S} Тек име Перуна Црнојевића рашчуло 
ер.{S} И ко зна, можда је још срећа што се цела ствар и овако свршила!{S} Тек сад, посла свршен 
јевић је био туп и неосетљив за све што се с поља с њим и око њега збивало <pb n="663" /> — за  
а човека, који равнодушно прима све што се око њега збива.{S} Само један осећај <pb n="292" />  
кућа претресе и да се позатвара све што се ту нађе. </p> <p>Црна прилика заклињала се свим на с 
дале и да по могућству забораве све што се десило на том мрачном и проклетом месту.</p> <p>Перу 
 нежне рођачке везе; купљено је све што се могло купити, и успех је постигнут.{S} На месец дана 
шкаст, пријатан шипарац — то је све што се могло рећи.</p> <p>Протицао је дан за даном, месец з 
а начела, и његовога пашанца, и све што се његовим назвало.</p> <p>А има и других разлога.{S} Н 
сеоски биров, и сеоски пољак, и све што се могло на то употребити, разаслати да иду од куће до  
о стављано му је да мора вршити све што се те вечери од њега затражи, а јамчено му је да се нећ 
нисано успехом, ма да је чињено све што се могло.“</p> <p>После две недеље орловачки и покрајин 
ну собу.</p> <p>— Господине, зло је што се чини у овој кући — поче Боја.</p> <p>— Ћути старче!  
номе што се зове поштено, или ономе што се зове непоштено.{S} Има глупака који држе да је једно 
гове користи хоће ли нагињати ономе што се зове поштено, или ономе што се зове непоштено.{S} Им 
т да известим домаћицу куће о ономе што се овде десило мојим утицајем — рече кнез, као питајући 
воду малена лампица, налик на лампе што се стављају на гробове и <pb n="608" /> у гробнице, а у 
 напитак што успављује.{S} Кајем се што се не сетих да узмем ону флашу.{S} У осталом њу су посл 
 исто и кршне врлети и оштре литице што се, парајући облаке, нижу с десне стране ове велике сло 
о име, Паву прође нека дрхтавица, и што се то име чешће помињало, Пава је све више дрхтала...{S 
.</p> <p>— Где ли су то, боже!{S} И што се ја, убио ме бог, одвојих од Паунице<ref target="#SRP 
свету, да им се и десети део понуди што се теби нуди...{S} А ти се још предомишљаш!{S} Море, но 
ерализам је без либералности, а они што се зову конзервативци, извршили би највеће промене и ре 
 ногама.{S} Избуђени су не само они што се позивају, но и остала чељад.{S} Селом је овладао стр 
ртало.{S} А они седи, мали, ено они што се крије ономе иза леђа, он и не зна ваш језик, он мрнџ 
> прилика, извини се у две три речи што се толико задржао и позва кнеза и његова пратиоца да по 
 саветовао ме „као сина“, да учиним што се од мене тражи, а не тражи се ништа нечасно. „Верујте 
трча и ваздан се вајкао и извињавао што се „тревио тако рђав случај.“ Пијанца је већ грдио на с 
 изврсан, „прави царски ручак“, као што се изразио сам кнез.{S} За столом се остало до 3 часа;  
ису били млади, непознати људи, као што се кнез надао, но већином високи чиновници, често људи, 
ом би понављао једне исте речи, као што се то при игрању шаха обично ради.</p> <p>....„Хајде да 
уше.{S} За њих не приања порок, као што се рђа не хвата за злато.</p> <p>Јела је одрасла у сред 
/p> <p>Растислав климну главом, као што се чини кад човек кога сажаљева.</p> <p>- Прочитајте ов 
ва брига да одрже ред и тишину, као што се у прокламацији и наглашавало.{S} Према томе су одмах 
то је све што је Мона рекла!{S} Као што се види, дакле, она управо није ништа казала, с тога се 
о!{S} Ваља запети сад и бранити ово што се има, јер ако ми не будемо у стању сузбити и победити 
амљен је у замке лакше и брже, него што се икад могло <pb n="583" /> рачунати.{S} А намамили су 
и збор. — Ето, молим покорно, онако што се тиче, као што и сами видите, људи су мирни, слушају, 
 и остали.{S} Ништа му није помогло што се чувао.</p> <p>Но најгоре су прошли сељаци, у опште с 
во је као наручено и добро је дошло што се овако догодило.</p> <p>— Боже! — рече госпођа зачуђе 
моро радити нечији туђ утицај, само што се није могао одмах сетити чији.</p> <p>Старајући се да 
одобрава — рече Боја.</p> <p>- Само што се таке „паљевине“ код вас чешће дешавају.{S} Кад девој 
од утицајем ових осећаја, Жика само што се сави и додирну крвава Перуна, па одмах за тим скочи, 
нералов издржао је, дуже и више, но што се могло очекивати. „Боловао“ је равно 20 дана.{S} Свет 
у, а можда малко и да дремне пре но што се лати посла.{S} Заваљен у тршчану наслоњачу, Ратко је 
једна по једна на језик, али пре но што се језик и макао да их изусти, њих је опет нестало, изг 
 полне особине и способности пре но што се узму.{S} Свакојако ствар је интересна и ваљало би је 
давно, врло давно, још много пре но што се и родила, и у том далеком, заборављеном животу као д 
нез се покаже чвршћи и куражнији но што се могло очекивати.{S} Растислав је умео да пробуди у њ 
да су вукови и људи ближи рођаци но што се обично узима.</p> <p>Министар унутрашњих послова, г. 
амога почетка Жики је било неугодно што се за ово путовање нашао Милоје, кад је био договор да  
о да је лукав, притворан, свет, оно што се зове јавно мњење, најпосле ће га прозрети.{S} Доћиће 
нас овде увек значи варош.{S} А оно што се у ***обичном говору+++ каже град, ми зовемо тврђава, 
>- За сваку је осуду и сажаљење оно што се синоћ десило.{S} Ја сам одмах сазнао целу ствар.{S}  
ава, оно што је у истини било и оно што се које кад тек само као мисао зачедило у глави његовој 
 слободно.{S} Ту је дозвољено и оно што се у обичним животу сматра као ружно <pb n="84" /> и не 
луда мисао да водим дневник о свему што се односи на тај догађај.{S} У осталом, можда је и ту б 
рно!</p> <p>— Па?</p> <p>— Покушаћу што се може.</p> <pb n="284" /> <p>На ове речи црномањасти  
 мало.{S} Садашњим отровима махнишу што се лако растварају и брзо ветре.{S} Хтели би какав отро 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Што се више примицао мрак Орловац је бивао све живљи.{S} Го 
ЛАВА XII</head> <head>Пут</head> <p>Што се ближе примицао дан када ће млади кнез Мутимир напуни 
ава, да се што пре свршава“.</p> <p>Што се дан кнежева пунолества ближе примицао и овај осећај  
ра што боље придобије за се.</p> <p>Што се тиче кнеза Мутимира, он је једва дочекао овај пут.{S 
.{S} Њој просто није ишло у главу, „што се та девојчура толика отима“.</p> <p>Чудно и јесте бил 
ој озбиљно:</p> <p>— Лепшо!...{S} Зашто се отимате?!{S} Зар ви не осећате да је провиђење споји 
 ствар тако с трагичне стране?{S} Зашто се не сетити како смо обично радили ми другови међу соб 
је <pb n="502" /> се рачунало, па зашто се и сад не употреби, да се кнез боље привеже.{S} Конзе 
 сукоба.{S} Но тактични Растислав вешто се повлачио у одсудном тренутку, избегавајући да сукоби 
оставио кнеза и своју госпођу.{S} Нешто се десило.{S} Пуковник пође и сам тамо, али је осећао д 
а младића, с упаљеним цигарама, и нешто се живо, али тихо разговарали.</p> <p>У томе на оближње 
нао шта све може бити.{S} С тога, пошто се подобро размислио, г. капетан рече:</p> <p>- Е, не в 
им речима, па и то доста нејасно, пошто се тај говор ређао <pb n="602" /> као у некој песми где 
адар мора мерити сваку реч своју, пошто се такве речи у народу годинама памте и годинама се пре 
црквеној авлији, управо у гробљу, пошто се црква св. Марка, у чијој су порти били, могла сматра 
ику да ми набави кола како зна, а пошто се ствар није смела поверавати другоме ком, то да иде с 
азивање паса ништа не одговори, а пошто се учтиво рукова с кнезом, он примети полако, учитељски 
ио сад министар Растислав.</p> <p>Пошто се сит находао, он извади сахат и загледа га.{S} Било ј 
ме како је било у општини.</p> <p>Пошто се тако читаву недељу дана само чистио, а скоро читав м 
а није ни у чему претерао.</p> <p>Пошто се овако стојећки још читав сахат пило, Растислав приме 
као, а Маврикије избуљио очи и забленуо се у њега па трепље.</p> <p>Кад кнез рече да сељак и не 
е, а свет се повратио у град, расплинуо се по механама, где се пило, певало и банчило до зоре,  
 близини.{S} Ту, за првим шумарком, чуо се јасан мушки глас где дозива другога човека.{S} Чу се 
.{S} Улице су биле пусте, из даљине чуо се само жагор једне гомиле радника, која је хитала на п 
га слуша и да му се покорава.{S} Рашчуо се са изреке: „нећу популаритет, већ хоћу аукторитет“.{ 
ам се важним послом, мили мој!{S} Ствар се тицала твојих најближих интереса.{S} Још срећа те их 
 ће и они преким путем у село.{S} Ствар се свршила лепо и мирно.{S} Тако је бар изгледало и так 
 <pb n="181" /> <p>Тек у зло доба ствар се мало стиша.{S} Вујадин осети где га неко гурну у леђ 
ке чиновничке положаје.</p> <p>Но ствар се давала бранити и ценити и с другога гледишта, као шт 
 ли је кнез доиста убијен.</p> <p>Ствар се разјашњавала тек поступно.</p> <p>Прво дође некакав  
 га карати: „Шта то радиш, море!{S} Зар се туна изуваш?{S} Брже бежи, брже бежи одатле!“ Но газ 
о у једном младићу од 18 година?{S} Зар се у таком раном добу може истински мрзити, истински зл 
рале, кад ваш владалац говори.{S} И зар се ви још усуђујете уста отворити!{S} Ви сте погазили в 
да.{S} Кнез Мутимир није пристао, ћесар се на то грдно наљутио и запретио кнезу да ће дати Црно 
неко доба онако чудно погледа.{S} Међер се то нашли пријатељи који се труде да унесу неповерење 
 сви ударци народног незадовољства, јер се вели да се због династије и ради њене сигурности, и  
вим беше се скупила огромна гомила, јер се беше разнео глас, да за кратко време долази кнез, мр 
ствари ја говорим само овде с вама, јер се ствар вас <pb n="124" /> тиче.{S} Иначе таке ствари  
исли су морале бити веома пријатне, јер се Растислав сав сијао од некаква унутрашња задовољства 
 тражио док нађе кукавицу погледом, јер се одоздо с места, где је он седео, није добро видела — 
трошњи говор треба да вам се допао, јер се у њему наглашује да народ за добра, која данас има,  
разлике које су постојале у животу, јер се измученом паћенику јавља као спасење, а задовољном б 
 Али тек што изусти ово питање, Мутимир се предомисли и постави га другчије.{S} Са склопљеним р 
ме бити...</p> <p>Говорећи ово, Мутимир се беше ринуо на Лепшу и, без великих церемонија, форма 
" /> <p>Прочитав ове ретке кнез Мутимир се замисли.{S} Он одступи корак два од прозора, па је т 
ави кнеза у овим нападајима, но Мутимир се није дао зауставити и сипао је оптужбу за оптужбом.{ 
иције, господина Кугића.</p> <p>Мутимир се ухвати оберучке за главу и није хтео веровати својим 
— Шта хоћеш још од мене?</p> <p>Мутимир се поче извињавати:{S} Па молим те!...{S} Знаш како је! 
х уста.{S} За што је то?</p> <p>Мутимир се намршти — Немој ме о томе ништа питати.{S} Ја нисам  
оме кнез није ништа разумевао.{S} Говор се продужавао прилично дуго.{S} Кнез је ухватио смисао  
 те баш на њему гађају.</p> <p>Разговор се продужавао.{S} Црнојевића је интересовало да ли је М 
о и окружни начелник, и капетан, доктор се обрати месном среском писару, младом и као видра окр 
а ће ствар бити „у состојанију.“ Доктор се одвоји.{S} Он је био вешт и практичан човек.{S} Њего 
/p> <p>Тек на речи „г. капетане“ доктор се трже, трже се као да је био у заносу, па као да хита 
у се сијао широк осмех на лицу и доктор се постара да се и сам што пре почне смејати, те додаде 
!“</p> <p>По одласку ађутантовом доктор се опет врати на своје пређашње место и седе крај кнеза 
на!... они...{S} Јабогме!</p> <p>Доктор се нађе у неприлици са ове вике.{S} Он се окрете старцу 
че кнез пењући се у кола.</p> <p>Доктор се дубоко поклони и рече с осмехом:</p> <pb n="195" />  
глед право доктору у очи.</p> <p>Доктор се збуни.{S} Њега је изненадило ово питање.{S} Управо и 
 да је чуо његов долазак.</p> <p>Доктор се правдао; министар стаде у страну и ћутећки је слушао 
де наше! — викну Радован.</p> <p>Доктор се згледа с дежурним, он му проговори нешто неким стран 
нарочито обраћао доктору.</p> <p>Доктор се нађе у неприлици; шта да ради?{S} Да почне одвраћати 
јпосле, ви сте министар председник; вас се ствар тиче толико исто, колико и министра у чију стр 
д мене сама, јер као што видите, ја вас се не бојим“ —</p> <p>Кнез се захвали на толикој пажњи  
 Звониградске куке и закуке.{S} Код нас се за образ гине!{S} Такав је наш адет! — одсече Боја.< 
дубљој дубини њене душе.</p> <p>Али нас се овде мало тиче Јелина љубав.</p> <p>Кад је баба Ката 
к дана једну веома лепу мисао.{S} У нас се већ давно осећа потреба, да се отресемо ове збрке у  
ијатељ“ опет доцне дошао, јер и вечерас се већ толико и јело и пило.</p> <p>А после, зар је мог 
у стола, час је нешто мрдао устима, час се кељио и покушавао да се и сам насмеје, кад чује како 
 јако је вијугао то лево, то десно; час се сужавао тако, да два човека упоредо не би могла проћ 
човека упоредо не би могла проћи, а час се опет ширио у читаве подземне дворане.</p> <p>Ишли су 
за тога шипарца нико није знао.{S} Свет се зачуђено запиткивао: „Мутимир!{S} Мутимир! ко је тај 
/p> <p>Боја са снахом приђе колу — свет се већ беше проредио — а од бојине чељади ту не беше ни 
: кнез се повукао у своје одаје, а свет се повратио у град, расплинуо се по механама, где се пи 
естадоше, цело се весеље поквари и свет се поче брзо разилазити.{S} Убијено је било четири Турч 
Црвен као паприка, а љут као гуја, кмет се окрете.{S} Он је видео како се кнез грохотом насмеја 
екакву велику савијену хартију.{S} Кмет се мало искашља, рече људима да приђу ближе и да добро  
носени гласови празна измишљотина, опет се није могао <pb n="132" /> одбранити од непријатна и  
: „имате пуно право, г. намесник,“ опет се поклони и у једном скоку окрете се, дохвати за мишку 
е једном привуче к себи, њине усне опет се спојише у сладострасан пољубац.</p> <pb n="450" /> < 
две-три стотине корачаји, а иза ње опет се дизала стрма шумовита коса, исто онако мрачна и омча 
риљуби руци, и капља опет расте, и опет се развлачи и прекида, и тако крв непрестано капље, а ђ 
 ти је мало ноћас? — упита слуга и опет се саже своме шаву.</p> <p>— Ништа, гледам да ли су спр 
е.{S} За тим протрља лице шакама и опет се наже над некакву хартију, што је стојала разврнута п 
ти.{S} После опет отрча сељацима и опет се врати липи.</p> <p>Три сељака, с пушкама у руци, јед 
ку, кад као муња сене преко лица и опет се изгуби.{S} Жики је сад било још незгодније крај чича 
 губио у оваком заносу, трзао се и опет се губио.</p> <p>Сад га поврати гласна вика у близини.{ 
орем планинском путу, наши путници опет се нису осећали ни уморни, ни дремни; на против, баш ус 
старац устури натраг, простења, но опет се брзо поврати и седе, с истуреним прсима као и пре.</ 
је једне“; па се окрете и пође; но опет се врте.</p> <p>— Јао, роспије једне, јао вашљивице и с 
ушију и хтеде рећи нешто оштро; но опет се уздржа, и, пошто је мало поћутао, он покуша да и сам 
ла господина и где га то боле — но опет се трже.</p> <p>Међу тим млади господин као да је још в 
p>Не потраја дуго, а млађи ађутант опет се врати, носећи преко руке шињел кнежев.{S} Он приђе к 
 и његова пратиоца да пођу.</p> <p>Опет се нађоше у уској, мрачној улици.{S} Ишли су њоме по ду 
м, пуном сребрних петодинараца, ађутант се наскоро појави међу гардистима, и њина млада, доброд 
Амо! дајте ми га амо!...</p> <p>Ађутант се бејаше збунио и није знао шта да <pb n="620" /> почн 
а.{S} Јамачно дирнут тим уздасима, плот се поводи као пијан, накривљује се на једну страну, док 
ова, најлепша девојка на сабору, ни пут се више не ухвати у коло од <hi>кад кнез оде</hi>. <pb  
ој облози он већ сведе очи, два три пут се трже, опет сведе очи и заспа.</p> <p>Жика је дуго се 
S} Једна постарија госпођа на један пут се разболе.{S} Зове једног лекара, другог, трећег — сви 
а целом оном дивотном лицу на један пут се појави тих, миран али страховито дубок бол.{S} Лепа  
о - жив, и тога истог дана до мрака већ се повратио толико да је у вече могао узети авдес и очи 
ку кућу.{S} Кад тамо, а кмет и ћата већ се затворили у <pb n="545" /> судници, упалили свеће па 
нова трже, прозор више његове главе већ се беше сав ражарио у јутрењем руменилу.{S} Он скочи и  
ле су из свију улица.{S} Овде, онде већ се чула свирка и песма.{S} Уз радосне усклике и довикив 
ли су се.</p> <p>Али потмуло трвење већ се отпочело, а овда онда сенула би и по која варница од 
} То је било на сумеђи два округа и већ се унапред знало да су два „дотична начелника“ извела в 
пуста и мирна, а наш незнани ноћник већ се беше склонио у оближњу капију, где је у залатку чека 
вима присутним гостима.{S} Сутрадан већ се о томе шапутало по целом граду, а ни сам кнез није ћ 
>Првој потери која јо наишла, Црнојевић се придружи сасвим слободно, псујући друштво што <pb n= 
а рукав да га повуче да беже, Црнојевић се осврте, диже пушку на око, скреса је и један сељак и 
ктерисале ово младо лице.</p> <p>Младић се поклони ћутећки.{S} Растислав приђе и пружи му руку  
ње стране моста пуче пушка.{S} Враничић се сроза, паде на колена и обема рукама грчевито се ухв 
за њим узастопце и ћутећки.{S} Враничић се упути правце Дунаву.{S} На скоро он угледа у даљини  
и машта.</p> <p>Већ у два маха Враничић се губио у оваком заносу, трзао се и опет се губио.</p> 
ма смисла. </p> <p>На ове речи Враничић се окрете живо, счепа пушку из угла, обеси је о раме и  
лканију као тешка мора.</p> <p>Враничић се интересовао променом владе у распитивао је о узроцим 
иси ти Перун Црнојевић?</p> <p>Враничић се слатко насмеја.{S} И он се није ни мало претварао.{S 
е, који је управљао думеном.{S} На небу се бејаху почели указивати покретни, црни облаци, с опе 
нце има подерану ногавицу.... а на небу се срушио свод... бежи... бежи...</p> <p>Зајапурен, узн 
мукни! продера се глас срдито и у гробу се зачу силан потрес.</p> <p>На то се из дубине чу тихо 
та се полако отворише широм, а на прагу се указа осредња, још младолика жена.{S} Иза њених леђа 
229" /> <p>Кад приђоше вратима на прагу се указа господин, који их дочека с осмејком.</p> <p>-  
 можда одмах да најури.{S} Али на прагу се сретне са својим пашанцем, Растиславом, и чисто се с 
тек од скора удовица.{S} И ако је, богу се молећи, скуцкала близу 45 година, њој је опет зато б 
гао промаћи: људи из једнога села знаду се — али сад! сад је жива згода — само ваља имати шињел 
пак отвори се тихо и нечујно.{S} У зиду се указа четвртаст долап прилично дубок.{S} У њему је с 
„коме свецу треба какав тропар.“ Народу се допадао што са сваким уме лепо, народски, а претпост 
јпосле у мртво пристаниште смрти и нађу се у загрљају вечнога <pb n="599" /> мира.{S} Смрт је в 
пасење.{S} Тако дочекаше и дан.{S} Сиђу се с липе и пођу даље.{S} Тешили су се да је потера изм 
ред огледало и погледа се.{S} На образу се црвенило пет прстију.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr 
 <p>Идући тако за црном приликом, кнезу се на једном учини, као да иза једнога белога крста вид 
по рамену и чисто га протресе.{S} Кнезу се сијао широк осмех на лицу и доктор се постара да се  
 је све оштрија и крупнија.{S} На кнезу се могло опазити да говори као човек, који се нарочито  
а друго нешто.{S} Из државне касе кнезу се ништа више не може дати већ с тога, што је давно ако 
вој; у опште, разговор с доктором кнезу се јако допао.</p> <p>Високи путници нису дуго овде ост 
} Ишли су дуго; по свежем ваздуху кнезу се чинило као да је изашао на поље.{S} Кад су му опет с 
ди на престолу.</p> <p>У први мах кнезу се учини, да је ово просто слика на платну: али наскоро 
аде нешто, измахују рукама, прегибавају се и опет измахују рукама....</p> <p>Око које се склопи 
ужна да добију девојку....{S} Распадају се по два-три пут док дође ред да се жене.{S} Па шта он 
акво поступање првога министра угледају се и други, његови потчињени, те и они гоне ко им што г 
но.{S} Комшија избуди комшије, сачекају се и тако се сви дигну те пред општинску кућу.{S} Кад т 
.</p> <p>Око 3—4 часа по подне скупљају се познате пријатељице код ове или оне друге, да поседе 
не прилике људске фантазије — замишљају се и представљају у облику бабе.</p> <p>А међу тим шта  
е ствари ни за обична човека не узимају се олако у уста.</p> <p>— Па добро!{S} Баш и да би било 
ре!{S} Незнатне физичке промене узимају се као несумњиви знаци очуване, или изгубљене врлине.{S 
владаоци плаћају скупом жртвом — морају се добровољно одрећи ових права, које има и последњи ме 
 на земљу.{S} Његови гонитељи склептају се око њега, али преплашени мајмун вешто скочи преко њи 
нтом.{S} Свако друго треће вече састају се на вечеру и, под изговором обична весела друштва, ос 
ленилу, као растопљено сребро, блистају се сјајне росне капљице, у залатку беле као грумичци сл 
гађа се и што јесте и што није; причају се ствари у које нико не верује, <pb n="548" /> а опет  
/> <p>А из њених светитељских уста лију се слатке речи од милоште, или мудре речи од поуке.{S}  
 прогнане династије Црнојевића, на коју се поглавите наде полажу с тога, што је претендент прес 
е дебеле, криве јабуке у башти, на коју се пре тако радо пео, и ту, међу њеним сплетеним гранам 
а је уочио велику ракљату липу, на коју се лако било попети, а по дебелим гранама њеним могло с 
тиславе, пошли сте низбрдицом, низ коју се лако може и глава котрљнути.</p> <p>— Г. пуковниче,  
илице људи — раде нешто.{S} С лева чују се ударци секире: „тап туп“.... - то неко сече нешто, ч 
 где је била и пре по века, ни за длаку се није приближила своме коначном решењу.{S} Проливена  
како се спремају.{S} Међу тим на Истоку се тиме јако баве; ту је развијено врачање, лечење трав 
кнез би био дупло обвезан.</p> <p>Ратку се допадала ова замисао.{S} Налазио је незгоде само у т 
о, на половини се замрси, а на свршетку се сасвим збрка и растроји.{S} Али како тако одјекну и  
авац је подуго гледао у жену; учини, му се да види како јој се груди високо надимају...</p> <p> 
да на сваки цвет који <pb n="452" /> му се допадне, да пије сладости живота свуда, где год их н 
ј час о другој ствари, и то тако, да му се човек често морао од срца смејати.</p> <pb n="489" / 
с њим у једну нераздвојну целину, да му се преда сва, да за навек свеже с њим и своју младост и 
ри главу, па је тако чекао лекара да му се приближи, а из очију су му сипале варнице.</p> <p>Из 
само од њега.</p> <p>Заповедио је да му се растреби и очисти једна соба у касарни, где се смест 
" /> му памет не поуми, па бива и да му се рука сама не пружи да лијепу мирисну ружицу узбере.{ 
а то да га се боји, да га слуша и да му се покорава.{S} Рашчуо се са изреке: „нећу популаритет, 
вати човек, па да не умре одмах и да му се одмах не позна да је отрован, но да последице тровањ 
и се узрујао?{S} За тим; заповеди да му се спреми коњ и да му донесу парадно одело.{S} Разасла  
 на њему ма по чему могло познати да му се десило што неочекивано.{S} С осмејком на уснама, он  
ао Врбавчева.{S} Али он сад осети да му се мисли и осећаји бркају, да у један мах мисли на сто  
 пољуби; кнез преко обичаја пусти да му се пољуби рука, али кад је ћелави господин примаче усти 
е опет поче црвенити у лицу, знак да му се срџба опет повраћала.</p> <p>— Само се могу чудити,  
ије довољна, ти ћеш бити слободан да му се обратиш за дозволу, да можеш предузети и друге јаче  
ати.{S} Шта више, он је био вољан да му се и сам исповеди шта је, ко је и да проматра какав би  
евићу — на темењачу и пече га као да му се ту слива млаз разстопљења челика...{S} Он хоће да ви 
ез се смешио.{S} Изгледало је као да му се допада овај говор ђенералов.{S} Он примети: <pb n="3 
 глави, по губицама.{S} После као да му се то учини мало, те их узе бити ногама по очима по уст 
 ни један мушки скуп није доживео да му се цигло за по сахата искупе сви чланови као ово сад ко 
 т. д.{S} Кнез Мутимир није волео да му се говори „Кнез“.{S} Обично би љутито приметио да је кн 
ави како је кнез просто заповедио да му се она доведе, „а чик који би смео не послушати господа 
репастио кад сам просто заповедио да му се растури већ спремљен слог за лист.{S} Шта су они сањ 
 По <pb n="43" /> гласу се видело да му се опет почела враћати добра воља - не браним; а сутра  
сељацима....{S} И чудновато!{S} Тада му се у два три маха учинило као да се Милоје у разговору  
и скандалом.{S} При тој замисли кожа му се јежила и он је у таквим тренутцима осећао само једну 
ти и обмањивања, <pb n="568" /> која му се сад из опозиције чинила тако природна.{S} Но ово кол 
зе хартију и поче је читати.{S} Рука му се тресла као јасиков лист.{S} На плавом табачићу било  
мешио.{S} Ова Раткова хвала допадала му се.</p> <p>— Јес, данас изгледам добро.{S} То сам и сам 
 томе он и сам посрте напред, колена му се омакоше с глатког отомана и они обоје-падоше на меку 
о љубавна нектара, раздрагало се, па му се сад пева.{S} То је твоја заслуга, Лепшо.{S} Треба да 
 до сад с разрогаченим очима, а прса му се непрестано страховито надимала.{S} Уздржавао се; реш 
страживати где је и шта је то.{S} Та му се ствар допадала онако у целини, и он у појединости ни 
иле.{S} Дисао је дубоко, тешко; уста му се болно и жалосно укосила на једну страну, а крајеви у 
ће на великом лустеру у дворани, кад му се на један пут учини да неко промаче ходником.{S} Он у 
зе прстима добошарити у окно.{S} Кад му се и то досадило, он се завали у наслоњачу, узе на крил 
по којима је скакао па столу.{S} Кад му се весела дружина приближи, он прво утече на стражару,  
ог, учитељски тон, да он не воле кад му се читају буквице, а врло радо пристаје уз шалу и забав 
 Одспавао је био добар један сан кад му се од некуда присни, да га нападе некакав црни бик, те  
 спреман да га целива у руку.{S} Сад му се још јаче даде на смех онај израз ћелавог господина:  
вав престо, и та страшна слика и сад му се по чешће привиђа.{S} Њу ваља оживети у успомени кнеж 
вима је њима он заповедао.{S} Поглед му се оте далеко низ поље и он угледа чак тамо далеко низ  
главу.{S} Мали цвијетак кад осјети е му се ближи каква отровна буба, брже боље савија своје лис 
свега још неколико костију; од главе му се држи још само чеона и потиљачна кост, а још га тера  
је више говорио о овим стварима, све му се више отварала воља за говор.{S} Чисто му се лепила з 
} Израз на лицу, поглед, држање, све му се беше изменило.{S} Поглед му је био укочен, помућен,  
де на „презент“ госпођа Митра, и све му се чини као да му неко иза леђа шапуће: „А, лоло једна, 
а кнез добије писмо без потписа, где му се прича како у Звониграду постоји занимљива а и опасна 
.. е... ј, може те он опкорачити где му се не надаш, па да играш острољанку, све да везеш.{S} Н 
</p> <pb n="44" /> <p>„Кнез је, може му се“ — мислио је Маврикије с друге стране врата.</p> <p> 
и своје јахаће панталоне.{S} Најбоље му се видело погнуто теме и половина погрбљених леђа.{S} К 
>- Ћути ти!{S} Гле ти њега! — окрете му се доктор.</p> <p>Но Радован викну још више:</p> <p>— Д 
 пропустити.{S} Једном речи, пружиће му се трула дашчица.</p> <pb n="497" /> <p>Ратко скочи и о 
 ти.{S} Ко год мине крај ружице хоће му се, бива, да је узбере; ружа мирише и опија, и што год  
ечима придао други значај.{S} Вилице му се стегоше, и да га је ко у тај мах ословио, он не би м 
раг, напред и нигде ништа.{S} Јавише му се свакојаке мисли и он већ бејаше почео сумњати, да ли 
аде довршити.{S} Блед као смрт, кнез му се унесе у очи и рече загушљиво:</p> <p>— А... а.... а! 
к ушао у своју спаваћу собу, увек би му се учинило да у углу види стотине уздигнутих крвавих ру 
ко сече нешто, човек се не види, али му се чује рад.{S} С десна опет, чак тамо горе под брдом,  
наде да ово није чича Мунтијано, али му се глас опет учини познат.</p> <p>- Од куда иде „добар  
ора радити на његовом убиству; учини му се тако природно, управо несумњиво доказано да је његов 
и зачуђено гледао на кнеза.{S} Учини му се чудно што ли се то кнез сад на један пут сети устава 
о под земљом.</p> <p>Наједаред учини му се као да из даљине чује неку ларму и грају.{S} Вика се 
ес.{S} Од крваве руке Кугићеве учини му се, да се хиљадама крвавих руку на њега дигло и свака т 
 решена, свршена ствар; све то учини му се тако очигледно, да чисто осети како га нешто почиње  
неза — рече Радован кроз зубе, а очи му се почеше наливати крвљу.</p> <p>— Јес, код кнеза! — по 
ај нож доиста њега погодио. — На очи му се навуче мрак и он се једва држао управо да не падне.{ 
у.{S} Врбавац је ходао.{S} Један брк му се непрестано подизао у вис, крај горње усне час по час 
.{S} Момак седи на клупи и дрема; он му се примакне на десетак корака с пуном штрцаљком и од је 
иступио његовом остваривању.{S} Како му се наде не испунише видли смо мало час.</p> <p>Но хоџа  
а.</p> <p>У исти мах Жика осети како му се нешто сави око врата; трже се и погледа — то је била 
рни, умирујући балзам, он осети како му се никад никакво зло не може десити у кући где је домаћ 
оја искуства и скупо плаћао.{S} Тако му се једном приликом деси ова неприлика.{S} Тада је <pb n 
 се тога сад једва сећао.{S} Урезало му се у памети само то, како је једне ноћи у дому његових  
опет одмах скочи иза стола.{S} Могло му се познати, ко би га добро загледао, да га је долазак о 
сање и подсмевање кнежево.{S} Чинило му се да га није нико никад тако за срце ујео.{S} Није зва 
гонетна личност, јер по гласу чинило му се као да је познаје.{S} Али личност му никако није дол 
икакав испит неће полагати.{S} Рекло му се да то не може бити — али он је остао при своме.{S} П 
а никога, чак се и сам не показа, но му се угледаше само широки дланови, како одупиру о врата и 
 хтео да упита кога за савет, али то му се у писму изреком забрањивало.</p> <p>После тродневне  
вала читав наступ смеха.{S} Нарочито му се чинила смешна реч „њокалица.“</p> <p>— Ха, ха, ха!{S 
исто човеку гадно и да ухвати, чисто му се чини, боже прости као да је све труло.{S} Јес здрављ 
ише отварала воља за говор.{S} Чисто му се лепила за језик свака ова реч.{S} Младић, код кога с 
а тако кратко време.</p> <p>— Просто му се познаје; порастао, раскрупњао се, добио војнички, му 
Можда он зове Паву просто с тога што му се допао онај њен вез на рукавима; па хоће да га види и 
ено је са <hi>јесте</hi>.{S} Оно што му се у први мах учинило тако чудно и невероватно, сад му  
уд год ићи или остати где је?{S} Час му се учини да је у свом кревету, да лепо лежи полеђушке н 
под леђа и шапуће: „Чек’ овако!“ Час му се опет учини као да лежи у некаквом чуну.{S} Чун се љу 
 креветски перваз.</p> <p>Но ађутант му се опет саже на ухо и опет га упита:</p> <p>— Шта да им 
коме се правцу крећу.{S} На једанпут му се учини да коњи успорише свој ход.{S} И заиста, после  
еља.{S} Ако му сад ласкају и продају му се са својим симпатијама, то је с тога: што им сад у ов 
је био из Босне али је причао, да су му се стари одувуд однекуд доселили у Босну).{S} Обилазећи 
 скоро читав један минут, а груди су му се високо надимале.{S} На једанпут он диже руку нагло и 
 нешто говорити француски, а на лицу му се сијао подругљив осмех.</p> <p>Кнез се узе сам обраћа 
 јој се разиграше, лице оживе; по свему се видело да је писмо пробудило у њој живо интересовање 
енска, врло отмена изгледа.{S} По свему се види да је висока, господска рода.{S} Код ње је нађе 
му клону, цело тело омлитави — по свему се познавало даје пао у дубок, мртвачки сан.</p> <p>За  
{S} После свега што је чуо од њих, њему се није више седело на једном месту.{S} Он скочи и викн 
 он не доврши своја размишљања.{S} Њему се на једаред учини, да је управо под собом чуо неко шу 
заусти нешто, па опет ућута.{S} На њему се видело да се бори.{S} У срцу читава збрка осећаја, у 
е мотрио на сељаке но на Милоја, и њему се учини као да су сељаци са свим умирени и разуверени  
И <hi>брату</hi> сам показивала; и њему се допада.</p> <p>Док је госпођа ово говорила, Тоша при 
 оно што је испричао проти.{S} Бар њему се чинило да је све то тако било, а најпосле ко зна — м 
аничић је све то знао.{S} Од ноћас њему се у два - три маха јављала та мисао.{S} Али при свакој 
 његове крви.{S} У том тренутку, у њему се бејаше изгубило све човечанско, а остала само, до бе 
евић не хтеде осврнути главе.{S} У њему се бејаше тумбе окренуо цео један свет мисли, осећаја и 
акве речи допирале су до кнеза и у њему се почне будити слаба нада.{S} Али у исти мах он осети, 
мртни зној.</p> <p>У томе тренутку њему се учини тако јасно да пуковник Врбавац мора радити на  
еликога деде.</p> <p>У овом сећању њему се живо представи пред очима онај ризични тренутак, кад 
ве дешава у Балканији? шта говоре? чему се надају? шта очекују?</p> <p>Чича Милоје причао је пу 
и ствар је морала бити одложена, о чему се кнез извештава ради знања и даљег управљања.</p> <p> 
аврела су сва околна села.{S} Ни о чему се другом не говори до о Перуну и његовом доласку.{S} С 
ики златан сахат и загледао га, по чему се могло слутити да некога очекује с нестрпљењем.{S} Но 
блачи шињел, Жика му је разлагао у чему се управо састоји вредност тога одела.</p> <p>Власти су 
еш знати шта ти се плете.{S} На Балкану се спремају крупни догађаји.{S} У сусеству Балканије ве 
један пут он узе у руку револвер, погну се и брзо као муња притрча оном сељаку, кога застаде ба 
p>Ђенерал стиште обадве песнице и погну се напред, као да ће на некога јуришати.</p> <p>— Сила  
кошта.{S} Али код таквих ствари за цену се не пита.{S} Главно је добар, сигуран посао.{S} А то  
и срећан?</p> <p>Ђенерал Врбавац пљесну се жестоко по челу и јурну напред, понављајући узвик:</ 
 сад ухапсити!{S} То је лаж! — одбрецну се дежурни.</p> <p>— Да ме ухапсиш!...{S} Није хапса ни 
S} Јеси ли ти при себи, жено, — обрецну се Растислав. — Какве су то речи од тебе?{S} Да шпекули 
ор.</p> <p>— Бруку градите ви — обрецну се Боја. — Ми смо образ бранили!</p> <p>— Чудан образ!{ 
> <p>— Ама где ту? — подвикну и обрецну се доктор — где ту кад ја кажем да је нема.</p> <p>— Ту 
 су раније били песму свршили.{S} Куцну се и наш начелник Вујадин и истресе двадесету чашу.{S}  
а су кола често савијала, а по труцкању се познавало кад иду улицом где је боља, а кад иду улиц 
о један.{S} Обично корачају споро, пењу се уз степене полако, а кад угледују чича Јову <pb n="3 
p> <p>Друго, стари консервативци почињу се прибирати и мешкољити, они као да нешто спремају, ка 
аше у дубоко, зелено језеро, а једва су се видели из големе траве.{S} Напред је ишао чича Милој 
ве ларму“ — веле они.</p> <p>„С тога су се сад бацили на проучавање нових убилачких средстава,  
ћи противу ње ону другу снагу.{S} Да су се Растислав и Врбавац сложили, ти би њихну слогу плати 
.{S} Било их је који су уверавали да су се од кнеза чуле чак и тако крупне речи, да би он с том 
и ова два тиха звиждања, која као да су се дозивала кроз мрак, пробудише у њему осећаје некаква 
о кнез Мутимир!“, а уз то име као да су се и нехотице у њеној души низали додатци: „Лепи Мутими 
 40 пушака.{S} Ту им је саопштено да су се у околини појавили зли људи; да је наређено да се ок 
о сад ће јој поломити сва ребра која су се доиста и повијала под страховитом стегом његових жел 
о.{S} Многа су кола поодлазила; нека су се баш сад кретала.{S} Људи су се поздрављали, праштали 
цање, полако, али непрекидно омицала су се низ брдо, и померала се све ниже и ниже, потискујући 
коњаника.{S} У кнежевим колима видла су се два човека, обојица седе.{S} У једноме свет познаде  
оше већ и обали.{S} У сумраку видела су се, на беличастој воденој површини, два црна предмета,  
е наћи оне страховите отрове, којима су се служили чувени историски тровачи, отрове, који су им 
ен, са закрвављеним очима, на којима су се још јасно познавали трагови суза, он уђе у собу тихо 
чуђен.{S} Од она два сељака с којима су се мало час видели на ливади, један је лежао сав у крви 
о јој је пуковник педесет дуката, па су се онда лепо руковали, госпођа се завила у своју црну м 
о све још им није било доста.{S} Кад су се мало повратили, кнез се попне на столицу, те с „виси 
је с кнезом много дружевнији.{S} Кад су се, после свршена пута, враћали у Звониград, кнез се ве 
ништавни.{S} Кажи ми где су се и кад су се до сад чим било истакли?{S} Шапуће се о њима већ дру 
о почело свитати.{S} Ноћне тмине све су се дубље повлачиле у високе гудуре планинске, док су се 
е гомила тискала око кнеза.{S} Слуге су се провлачиле кроз гомиле с пуним бокалима и прилетали  
ат како су се кренули са извора, где су се одмарали, а још ни један не бејаше реч једну прогово 
 падао у сладак полусањив занос, где су се очи саме затварале, само је језик непрестано, неумор 
а чуо, али, изишав из собе, виде где су се гости скупили на оном месту где је мало час оставио  
јем како су ништавни.{S} Кажи ми где су се и кад су се до сад чим било истакли?{S} Шапуће се о  
мраку ипак назирали.{S} Понајјасније су се виделе беле гробовске крстаче, или беле мраморне пло 
ударао хоџу, пре по сахата њих двоје су се бајаги споразумели.{S} Срећко је прво претио хоџи да 
читав сплет политичких интрига, које су се плеле око два остала намесника. —</p> <milestone uni 
ења за столом, и капљице зноја, које су се једва опажале на кнежевом челу.{S} Најпосле је узвик 
тањима.{S} Подељена у гомилице, које су се непрестано мењале и бивале час мање час веће, према  
ве једнозвучне, једнолике речи, које су се полако лиле, као побожна молитва усрднога богомољца. 
ворена радња?, ко тешко болује? које су се угледније даме завадиле, а које опет помириле и т. д 
то се најбоље видело по тежњама које су се јављале код Кугића, за оно мало времена док је био м 
 се интересовао свима ситницама које су се тицале Лепше.{S} Но кад он помену реч „силовање“, Мо 
ло балканско тропоље; мисао, од које су се пренули робови, а као јасиков лист задрхтали господа 
ада се могло свашта чути.{S} Девојке су се погуркивале и шапутале:</p> <p>„Куку, часан их убио! 
у што за њен рачун...</p> <p>Девојке су се једнако смејале, а Петрија је бројала даље:</p> <p>- 
е друге сличне операције продужавале су се скоро пун сахат.{S} Неколико пута ја сам прилазио бл 
милице свечано обучена света тискале су се у околини дворца.{S} Официри у парадним униформама,  
астанку с кнезом Мутимиром.{S} Знале су се чак и неке појединости са тога састанка, тако, да се 
ри“ пред његовом капијом.{S} Развиле су се дуге и занимљиве дебате, у којима је свак доказивао  
пљускала, румене винске капље цедиле су се низ његову кнежевску униформу.{S} Старији ађутант ус 
к, две-три гомилице сељака издвојиле су се добровољно да ноћас потраже драгоцени лов, који су ц 
 веселу свадбу.{S} Целим путем ориле су се песме и одјекивала пуцњава.{S} Извештен о проласку к 
овички уздаси — њени и његови; после су се почеле промаљати руке — опет њене и његове, док се ј 
срдна рука поодбијала им је све чиме су се као мужеви одликовали, а дубоке ране њине биле су по 
 изиђу уз последњи брдањак, али њине су се танке ноге омицале, они су падала на колена, устајал 
 крпа, брада му стаде играти, а усне су се грчевито купиле, као да је хтео нешто рећи што не мо 
главу, чисто се упалише од гнева, те су се из својих дупаља сијале као два зажагрена змијина ок 
дрива положај и код кнеза.{S} Сукоби су се множили.{S} Растислав је осећао да се примиче критич 
атиљку, по голом телу, по хаљини ови су се пољупци низали тако брутално, да је Лепша била свако 
у свима чиновничким редовима.{S} Сви су се бојали великих промена, у којима би могли погубити с 
д већ носи официрско одело.{S} Други су се чудили што му још није изашао указ у службеним новин 
ени.... опет зато, у понизности ради су се старати.... сваки струке своје по површности, господ 
 нека су се баш сад кретала.{S} Људи су се поздрављали, праштали се, натезали последњу оканицу  
ма младим образованијим људима, који су се ту нашли.</p> <p>Они су оцењивали девојачку лепоту,  
епријатеља, као два духа мржње, који су се мрзели од искони и који ће се мрзети до века.{S} Пог 
распознавати поједине предмете, који су се, као црне сенке, уздизали у мраку.{S} Прво распознад 
ви они чудни и страшни догађаји који су се тако живо урезали у мојој памети.{S} Зар сан наш сил 
оје дохвате.{S} Нису се свађали, али су се онако „мало фино“ пецкали.{S} Дед овако, дед овако,  
мети се нису могли јасно видети, али су се у сумраку ипак назирали.{S} Понајјасније су се видел 
ких службених положаја, интересовали су се још и за трговину, јер и ако нису сами лично трговал 
право средишту Звониграда.{S} Држали су се све покрај кућа, а ишли су ћутећки један за другим < 
е црних и неразговетних брда, дизали су се час оштрији, час тупљи врхови голих каменитих брегов 
ред.</p> <p>И Заре и Мутимир старали су се да разазнаду месност и да погоде где су.</p> <p>Ишли 
м нису имали више шта рећи — растали су се: кнез се повукао у своје одаје, а свет се повратио у 
е крају.{S} Обадва намесника осећали су се мало слободнији у своме кретању.{S} Врбавац је почео 
 дан, а изнутра сјај од лампе мешали су се и градили некакву жућкасту, прљаву, непријатну светл 
 будоару, на кнезу, на Лепши, видели су се јасно трагови мало час одигране љубавне сцене.{S} Кн 
 ове две „поштене душе.“ Споразумели су се, само још о томе кад ће му она донети „лек“ и где ће 
да још један другом требају и трпели су се.</p> <p>Али потмуло трвење већ се отпочело, а овда о 
ње</hi>: место дрвених лутака почели су се јављати профили других лутака, и лутака који су окру 
авана трговачки момци и шегрти убили су се извлачећи старе катранске тулуме и бурад, старе зеит 
ника.</p> <p>Четири пуна дана бавили су се окружни у Звониграду и много су што шта научили.{S}  
о неуморно цео дан....{S} Зауставили су се само око заранака крај лепа, бистра потока, да се пр 
S} У исти мах на другом крају водили су се други разговори — друкчији, али опет на ове налик.</ 
 Но опет за то сви ти савети сводили су се у главноме на ово:{S} Кнез треба да дође до уверења  
рних ланаца, а наши бегунци налазили су се управо у средини између тих ланаца.</p> <pb n="669"  
ој помисли сви његови осећаји бунили су се против таквог стања и схватања.</p> <pb n="536" /> < 
 драги Никица у том тренутку стопили су се у једну нераздвојну личност, у њој се пробудио матер 
 Чича Милоје и други жандарм вратили су се синоћ, а дошли су свак за се, жандарм на <pb n="655" 
ликлет, Праксител и други обесмртили су се представљајући у камену истинске облике гола, жива ч 
иђу се с липе и пођу даље.{S} Тешили су се да је потера измакла напред, и да су они сад већ поз 
ли досетке и подсмевали се.{S} Једни су се препирали, да ли је мајмун полковник или ђенерал, ка 
рговаца и других људи из народа, они су се само погуркивали лактовима, један другом шапутали „м 
ад су их после потегли на испит, они су се изговарали да они нису људи писмени а слику <pb n="5 
но реч, протрчала црна мачка.{S} Они су се мало по мало крвнички омрзли; с почетка је та омраза 
ња живци су им били растресени и они су се осећали чили и лаки, добро расположени и одлучни.</p 
м, или и једним и другим.{S} Али они су се побркали, а вешти људи користили се тиме, те једним  
.{S} У својој борби против власти ти су се људи до сад служили револвером, ножем, бомбом, пожар 
толико ће они ићи боље.{S} Околности су се веома згодно стекле да га на то свикнемо још одмах с 
ne unit="subSection" /> <p>Начелници су се повратили на своја места и последице њихова рада брз 
у светлост у колеби, њине зенице тек су се поступно шириле, а они су тек поступно у мраку распо 
рија, осврћући се живо око себе, док су се њене другарице кривиле од смеха.</p> <p>- Море, црне 
ачиле у високе гудуре планинске, док су се из далеке равни распознавали беличасти трагови дневн 
о, па ће им се казати шта је.{S} Док су се сељаци гурали око суднице, кмет и његови помоћници,  
е са снајом.</p> <p>За све време док су се мушки око овога споразумевали, Анђелија је нечујно ц 
и бригу о толиком народу.</p> <p>Док су се начелник и прота бавили оваквим филозофским разговор 
прилику, ми ни данас не знамо каквим су се отровима служиле чувене тровачице из владалачке поро 
на да му ваља бита на опрезу.{S} Чим су се наши конзервативци овде нешто узврпољили, одмах је т 
Тако су ишли десетак минута.{S} Прво су се пели уз малу узбрдицу, па после окретоше низ брдо.{S 
 Црнојевића и Жику тога дана.{S} Цео су се дан гонили с потером.{S} Она их је на махове пристиз 
а места и последице њихова рада брзо су се почеле јављати.{S} Није прошло ни десетак дана, а од 
ни још узбуђен; мисли и осећаји брзо су се мењали.{S} Умирен појавом Кајином на први мах, он је 
 n="564" /> <p>Видећи начелнике како су се запетљали, Ратко им примети, да је за то посао у држ 
ах досети јаду.{S} Паде му наум како су се Турци у рату служили псима као извидницама и опрезно 
p>Већ је било близу читав сахат како су се кренули са извора, где су се одмарали, а још ни једа 
пота и поетичност стиха.</p> <p>Тако су се на старом дворцу могли читати ови знаменити историск 
но пријатељство и њена дружба високо су се ценили.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Као и 
 и дубоко, његова широка прса високо су се надимала; познавало се да га нешто гуши.</p> <p>У со 
о“, а његове начелничке груди високо су се надимале под утегнутом начелничком униформом. — Сав  
х на топлим сунчаним зрацима, весело су се витлале око прозора <pb n="472" /> и задовољно зузук 
 публике.</p> <p>Међу тим непрестано су се множили гласови о неком потмулом врењу у народу.{S}  
којом је дуго била „фаше“, а недавно су се помириле.{S} За њу је Мона данас чула да ју је муж ж 
ани месечином, ови голи врхови јасно су се издвајали од других пошумљених врхова, чија је китња 
ад за војску био набављач Хаџија, то су се два пашанца саветовала, да ли ће бити добро да се ув 
ластољубље и славољубље.{S} Али у то су се мешали и неки државни разлози.{S} Веровао сам да ћу  
ма тим чедним и поштеним женама, што су се толико над њом натресале, а сад их, ево, где се ваља 
них, издробљених планинских коса што су се, наслоњена једна на другу, скрећући неправилно час л 
тране сви „опасни елементи“, као што су се тим општим именом називали сви они, који су могли на 
бра чело.{S} Њему није било мило што су се десиле све ове случајности.{S} Све ово само развлачи 
ла, но после неколико тренутака опет су се кретала даље.{S} Најпосле, након дуге вожње, кола ст 
/> завојем и после сахат времена већ су се могли кренути даље.{S} Али сад је настало питање куд 
аква ствар од озбиљна значаја.{S} Ту су се по некад могле чути чак и највеће и најважније полит 
собину у карактеру народном, па и ту су се брзо сложили.{S} Обојица су били мишљења да је Балка 
 одлазили Кугићу по дужности, а ноћу су се провлачили кроз Раткове капиџике из љубави.{S} Кугић 
едњих улица на дунавској страни, још су се светлили прозори на малој, осниској кућици од набоја 
доста лепа.{S} Трагови те лепоте још су се и сада јасно опажали; њено је лице и сада било веома 
 се ућушнете у какав ред.</p> <p>Још су се договорили где ће се наћи на Дунаву ако се случајно  
?{S} Не браним — По <pb n="43" /> гласу се видело да му се опет почела враћати добра воља - не  
ици из доба обновљења, (ренесанса) нису се смели и могли уздићи до слободна обожавања чисте при 
еч док ти се њих двоје дохвате.{S} Нису се свађали, али су се онако „мало фино“ пецкали.{S} Дед 
али гломазна кола с тешким товаром нису се помицала.</p> <p>При последњем напору и узвику домаћ 
 глас викну: „Ај, недајте — утече!“ Осу се један грозд пушака, па други, па онда све умуче.{S}  
простих интрига и празних разговора, ту се по некад јављала и по каква ствар од озбиљна значаја 
рну каву по подне, ту читају новине, ту се састају на разговор, ту се скупљају у вече да провед 
у новине, ту се састају на разговор, ту се скупљају у вече да проведу време до спавања.</p> <p> 
аучину, па настави одлучно.</p> <p>- Ту се нема шта философисати!{S} Целом свету никада нећеш н 
ом осетљивошћу гениталних органа!{S} Ту се поштење мери на сантиметре!{S} Незнатне физичке пром 
ћи, шта су они знали.{S} Или-или!{S} Ту се друкчије не ради.{S} Сад кукају.{S} Подваљено им.{S} 
 mot</foreign> — веома либералан!{S} Ту се многим и многим стварима гледа кроз прсте.{S} Кад из 
фровану депешу велику 4 бланкета.{S} Ту се прича како је „Зликовац“ доиста био прешао у Балкани 
имао на кнеза веома голем утицај.{S} Ту се лако могло десити, да ни <pb n="364" /> најјаснији д 
праву, с којом се потпуно слажем.{S} Ту се расправља питање да ли нихилисте могу служити у држа 
народа нису знали меру овом пићу.{S} Ту се преварио чак и сам г. прота, па чак и наш г. Вујадин 
 из артије шта пише г. капетан.{S} А ту се строго наређивало да сви мотримо ко куд иде и пролаз 
навску пограничну варош Ђурђевград и ту се заустави на преноћишту.</p> <p>Наш народ веома је зг 
ена.{S} Баш кад си дошла код чесме и ту се напила воде из шака, ја случајно ударим одозго — био 
 поузданим корацима приђе огледалу и ту се ћутећки огледао за који тренутак, трљајући палцем че 
ило“ — изговарао се сељо.</p> <p>Али ту се нађе сад онај други сељак.{S} Да би показао пред неп 
жан обићи и господу у побочној соби (ту се већ од 2 сахата њих неколико очајно картало), устаде 
ма.{S} Он има искрених пријатеља, ја ћу се постарати да га окружим још и бољим људима.</p> <p>г 
 ево, хоћу је и ја.{S} Нека дође, ја ћу се уклонити; па и опет, и опет — не треба ми ваша зашти 
јевић.</p> <p>— За ме не брините, ја ћу се промаћи и без тога, само да видим вас једном да се у 
овде и нема; ја вам нећу сметати; ја ћу се завући овде... овако.</p> <p>Говорећи то, госпођа пр 
ка, то је разбојништво....{S} Али ја ћу се брзо искусурати с вама....</p> <p>Доктор бојажљиво и 
едам села и чим се укаже зора, и сам ћу се кренути.{S} Милоја и жандарма повешћу са собом да по 
примети Ратко одсудно.</p> <p>— Примићу се, дакле, председништва — продужи Растислав — и то ће  
вући ћу вас све у овај конак, затворићу се овде заједно с вама, а наредићу још раније да се у п 
ња са свим је нестало.{S} Бар Враничићу се тако учинило и он је остао потпуно умирен, не зебећи 
ег из таме робовања...</p> <p>Враничићу се чинило, као да је провиђење њему наменило да доврши  
још добро балкански, али учићу, научићу се.... други пут, немојте сад да ме поправљате за сваку 
се.</p> <p>— Добро, хоћу, роде, одучићу се.{S} Само ово што сам те молио немој заборавити.{S} З 
одвикивао, а његове старачке очи бејаху се упалиле и сијале су као два жишка.{S} Уз своју здрав 
ад изусти последње речи.</p> <p>Врбавцу се учини да на његове речи: „па читав муж“, његовој жен 
ају; из треће, кроз затворена врата, чу се кењкање <pb n="354" /> разбуђена детета и нечији гла 
и глас где дозива другога човека.{S} Чу се и одзив.{S} Први глас упита: „јесу ли тамо волови.“  
pb n="598" /> <p>— Криви сте обоје — чу се из једнога гроба у лево благ и тих, очевидно старачк 
зо, ја не волем дуго дипломатисање — чу се из дворане весео и шаљив глас домаћичин, која се вра 
а је она била и до сада, богу хвала“ чу се гласна примедба Бојина.{S} После су опет долетали од 
 код мене.</p> <p>Из суседнога гроба чу се лак врисак:</p> <p>— Јух!{S} Два паука!{S} Два паука 
живо да се сели.</p> <p>Око 9 часова чу се из даљине војна музика.{S} Свет гурну на ту страну.{ 
чне и ужасне мисли, иза његових леђа чу се лако шуштање женске хаљине.</p> <p>Он се окрете нагл 
овршити; на десном прозору на колима чу се тихо куцање и неки шапат, који се у колима није мога 
ођу Ловимук у дну сале, на врху сале чу се грохотан смех.{S} Око бив. министарке госпође Софије 
лизини кресну варница, а мало за тим чу се разговор неких 7—8 људи.{S} Два пса с арлуком упадош 
 у по кестенове алеје, а одмах затим чу се у два маха тихо звиждање.{S} Кнез се прену.{S} Он са 
ј ће га одвести!“ —</p> <p>У тај мах чу се на гробовској плочи тихо куцање, које се понови три  
једно дугачко, гласно зевање.</p> <p>Чу се и пријатно куцкање чаша.{S} Ратко даде пример и наче 
на ртењачи!</p> <p>— Мирни будите! зачу се промукао глас из трећега гроба. — Мени су очне дупље 
и хуњкате, то је просто страшно! — зачу се из суседнога гроба танак, живахан, чисто весео, узбу 
се мора ићи кад се иде у потеру! — зачу се срдит глас командиров, који је из даљине јурио на св 
 у руку...</p> <p>Из протина гроба зачу се вајкање:</p> <p>— Хе... еј! да ми није пуста црвоточ 
а обали указаше две црне прилике и зачу се уздржљиво, притајено: „П-с-с--с-с.... полако!„...</p 
од коњаника.{S} У оближњој касарни зачу се необична лупа добоша, негде у даљини засвира труба н 
авио Паву у манастирски конак.{S} Одмах се намери на „стрина Синђу.“ Њу је Срећко познавао још  
 ађутант Заре.</p> <p>Ова промена одмах се познала на кнезу.{S} Место пређашње бујности код њег 
ло.{S} Непозната госпођа устаде и одмах се маши руци пуковниковој.{S} Он јој пружи руку, но не  
на један пут осетила неки немир и одмах се пустила.{S} Она је и нехотице гледала дуго за кнезом 
верује.{S} Али сви озбиљнији људи одмах се питају: је ли могуће да он тако што учини?{S} И пошт 
 има речи које просто <hi>не може да их се извори</hi>.{S} Растислав га опет исправи: „не могу  
 беше већ на своме месту.{S} Највише их се беше скупило око кнеза да чују шта говори.{S} Кнез ј 
век?</p> <p>- За моје време изменило их се тројица милостиви господине; а било их је свакојаких 
 у рукав што може дубље.{S} Није што их се боји, не, не би му нико ништа рекао, али ред је тако 
етлост не би имала ништа против, ја бих се могао повући.</p> <p>Кнез је ћутао и ходао.</p> <p>М 
ла у прашину целу десну руку, чисто бих се сад прекрстио од муке.{S} А и не знам ко ми стави ов 
су биле непомичне и неме.{S} Код других се чуло јецање или тихи уздаси, или се видело уздизање  
сле је настао читав низ операција којих се сад редом и не сећа.{S} Час је стара држала пред кне 
ем хладан спрам многих ствари, од којих се обичан човек грози и преза.{S} Проста маса гледа на  
ине, бива!{S} Има доста ствари од којих се човек може олишавити.{S} То није ништа чудно. </p> < 
озла и отвори врата на колима, из којих се појави млада женска, стасита, лепа и укусно одевена. 
вне зграде украшене натписима, а на њих се угледали и многи угледнији приватни домови.</p> <p>У 
ас.{S} Сем најближе крвне везе, код њих се ни на што више не пази.{S} Породични односи код њих  
тарске улице и ту стадоше.{S} Спрам њих се дизала осниска двокатница, на којој су сви прозори б 
 заводнише од суза.</p> <p>И између њих се разви овакав разговор.</p> <p>— Знам! — рече начелни 
последњих кућа звониградских.{S} Хтедох се одатле вратити натраг но у тај мах као да ме нешто и 
аче.{S} Спава, помислим у себи и хтедох се уклонити, кад на један пут кнежева уста узеше мрдати 
ркви и остало дуго је трајало и Врбавац се осећао уморан.{S} Једва је чекао да се рахатлише и д 
а изласка!</p> <pb n="90" /> <p>Врбавац се опет поче црвенити у лицу, знак да му се срџба опет  
за у ружној светлости...</p> <p>Врбавац се грохотом насмеја.{S} Смех је био усиљен.</p> <p>— Ха 
један с другим у завади.</p> <p>Врбавац се већ био почео машати круне.</p> <pb n="78" /> <p>Рас 
дговори Растислав мирно.</p> <p>Врбавац се већ црвенио као рак од једа.{S} Он се унесе у очи Ра 
огло — „света бара“ насута је и Орловац се тако морао лишити једне знаменитости своје.</p> <p>И 
 читав месец дана журно спремао Орловац се најпосле „успособио“ да прими <pb n="175" /> свога љ 
последњи међу њиним грађанима: владалац се не сме женити по срцу, ту одлучује прост политички р 
ицом дерну хоџу по глави.</p> <p>Старац се испрси, спусти наргиле, прекрсти руке на груди, поди 
ска улица остаде пуста и нема.{S} Месец се већ бејаше спустио ниско за западном обзорју и његов 
у изгледале у сред глухе ноћи.{S} Месец се час јављао, а час опет губио иза облака, и његови не 
ан лешевима?</p> <p>- Наравно, не можеш се ти окривити за крваве радње твојих предака.{S} Али с 
аварској довољно је обећати само да ћеш се оженити њоме, па да добијеш сваку девојку.{S} У Балк 
во и да чува своје поштење.{S} Учуваћеш се, док се намери какав шугљанер писарчић или трговчић, 
 најобичнијој појави у животу — намериш се на каква сувише снажна човека, он те стегне за руку, 
шалио.{S} А? хе? хе? је ли?{S} Не љутиш се, хе?{S} Растислав, он је друго; он је увек <pb n="35 
des pas - toi aussi</foreign> (Не пућиш се ваљда и ти) као г. Растислав, што сам се ја мало шал 
.</p> <p>И ако су гости поустајали, још се нису одмицали од стола.{S} Ту у близини, разбијени у 
 крепост, моћ — ја се још не бојим, још се не дам; ја сам још млад“....</p> <pb n="367" /> <p>У 
о знак да нешто врло живо мисли.{S} Још се једном загледа у огледалу, искашља се па се упути пр 
а сукоби не плану у отворен рат.{S} Још се није осећао довољно снажан ни да даде ни да прими гл 
ће ресултате дати ти грозни опити — још се не зна.{S} Али ако злочинци успеју да те отрове прим 
и трећу игру по одласку кнежевом, а још се нико не одвоји да иде кући.</p> <p>Но и ако је коло  
а је још пљуштала, силовита грмљава још се с часа на час проламала, али све то одлазило је неку 
су овде ова двојица, а црна прилика још се не врати.{S} У томе чекању отворише се полако задња  
ју то као неко зло и грех, напротив још се поносе тиме и држе за глупане оне који верују у анђе 
шао у шетњу, да су убице побегле, и још се не зна ко су.</p> <p>Било је још и ваздан других при 
есника! — рече Растислав презриво и још се више увуче у фотељ у коме је седео.</p> <p>Врбавац ј 
м претегоше низ брдо, огроман товар још се једном љутну и прекрете, предњи точак удари о велики 
и набаци му шињел на рамена.</p> <p>Још се пило.{S} Око кнеза тискала се читава гомила, сваки ј 
још и сад чува као успомену.</p> <p>Још се сећао како су момци трчкарали из собе у собу, вукли  
:</p> <p>Тако ћу те лупати, све ћеш <hi>се да</hi> пушиш.</p> <p>Кнез је говорио Маврикију и Ви 
го мању суму и одмах је био ухапшен.{S} Себе и своју породицу спасао је од срамоте једино самоу 
таде.{S} Друштво му измаче, а он оста — себе ради.{S} Овај човек био је удаљен од наших бегунац 
 телом прође нека језа, не од страха за себе, већ за свог болесника.</p> <p>— Јеси ли и ти био  
ајно, али начелник орловачки, он сам за себе, представљао је читаву знаменитост.{S} То је био в 
у главом, мигну оком и прошапута као за себе: „још хода!{S} Планира нешто!“</p> <milestone unit 
мо пљесну шакама по глави и рече као за себе: — „Боже, шта ми би!“</p> <p>— Боже, Лепшо, зрела  
га узнемиравам — примети Врбавац као за себе.</p> <p>Не говорећи ни речи, Растислав узе капу, п 
није ништа више осећао, нити је знао за себе; једини мутан осећај, који се још јављао у њему, б 
је страсти.</p> <p>Он није више знао за себе, он није знао за свет око себе, он у том тренутку  
ац дубоко уздахну: — Не марим толико за себе, али пропашће ми деца, дићи ће се <pb n="638" /> п 
ишта више да ми казујеш!{S} Чувај то за себе.{S} Него дете ми дајте! — рече Боја одсечно.</p> < 
6" /> <p>Окренув се, си прво угледа иза себе омалена господина с великим цилиндром на глави.{S} 
твом интересу, заборављајући потпуно на себе.{S} А за све то тражила сам само једино: — твоју и 
апоменом да он узима сву одговорност на себе.{S} Он је насликао осталој господи сву безисходнос 
изгубио је престо.{S} Узбудио је против себе великаше, и они су га сломили, а „народ“ та „снага 
Изгледа, као да је кнезу тешко да поред себе гледа човека коме дугује благодарност.{S} Туђе зас 
 оде. </p> <p>Кнез Мутимир оста на сред себе, гледајући у врата која се за Растиславом затвориш 
плакала гласно, она није давала јава од себе; из њених плавих, лепих очију лила је само суза за 
 сељак гледа на те ствари.{S} Горега од себе гони и неће му опростити никакво грешење спрам сво 
која се зове „народ,“ вређа и одбија од себе људе, који су ту око њега и који му сваки час треб 
а своју мајку да те је малу одбацила од себе и пратила те да одрастеш у сиротињској колеби, код 
и, кнезу је сад прва брига да одагна од себе тога спаситеља свога.{S} Каква неблагодарност!{S}  
 и свакога, наговорити га да разагна од себе све искрене пријатеље и искусне људе, који му могу 
 младости свикли да гледају као ниже од себе.{S} То је дакле нека мала вајна аристокрација наша 
ви <pb n="190" /> хоћете да одбијете од себе блиске људе, који вам сваки дан требају, и без кој 
ено.{S} У потаји, тако рећи кришом и од себе саме, Лепша је сањала о кнезу Мутимиру и његовој љ 
ближи.{S} С тога у доброчинству пођи од себе, па докле стигнеш.{S} Оставимо друге млађе нека ле 
сећао потребу да за неко време удали од себе и кнеза и Растислава, како би се сам што боље приб 
з руку!{S} За што добровољно отурати од себе једно средство које ти највише може помоћи при ост 
хотице, тако му је некако дошло само од себе.{S} Жики није ни на ум падало да што сумња на Мило 
астислав срдито и чисто одгурну жену од себе.</p> <p>- Прођи се ћорава посла - рече он зловољно 
ја.</p> <p>Лепша га оберучке одгурну од себе, после се окрете и гледаше га како брише сузе с оч 
 гостима кад хоће дуже да их задрже код себе.</p> <p>- Упитам какви су то гости и каква је ово  
аустро-угарска консулата, држите је код себе по читаве сахате, стављајући јој на расположење да 
....{S}Срећом, кнез Мутимир имао је код себе револвер.{S} Кад је видео како полако тоне у нечис 
 г. конзуле.{S} Као што сад гледам овде себе и вас, тако поуздано знам све шта је синоћ било, д 
ставите књаза у присенак, а да иставите себе.{S} Ви јасно говорите пред гомилом света: „наредић 
ти којешта пада на памет!{S} Како би ти себе сравњивала с мртвацима!</p> <p>Јела је ћутала.{S}  
али чадорић, простре своје сиџаде; крај себе метне тестију с водом и једно црно сандуче.{S} У с 
ећ био и заборавио да има још кога крај себе.{S} Не дајући себи тачна рачуна ни шта говори, ни  
диже стиснуту, расечену песницу наспрам себе, па, с чудним, подругљивим, лудачким осмехом, узе  
да човек најбоље примере износи кад сам себе узме за пример — рече Врбовац и продужи опет ходат 
и одавде....</p> <p>— Ја ово не говорим себе ради, но тебе, мене, свију нас ради — говорила је  
и сте кукавица).</p> <p>Кнез је био ван себе од беснила, а ђенерал је стајао као окамењен.{S} Н 
и господин стајао је пред њом скоро ван себе од узбуђења.{S} Црвен као рак, с разрогаченим очим 
ејаше занео.{S} И несвесно је сравњивао себе с оним немоћним вочићима.{S} Њему је тако добро би 
Преседник министарства примети другу до себе — он ово своје насиље зове саветовањем) опкољен је 
зорју пресечене повисоком косом.{S} Око себе је видео неравно, каменито земљиште, а мало даље о 
 после се грохотом насмеја, погледа око себе и рече, као да се обраћао неком трећем.</p> <p> <f 
 иде.{S} Сад збаци мараму и погледа око себе.{S} Била је у маленом али врло укусном будоару.{S} 
 налагала: „држи се моћних великаша око себе, њих привезуј за се, и кад имаш њих, онда имаш све 
ом некакву флашицу.{S} Бацим поглед око себе и видим да се налазим у некаквој округлој подземно 
39" /> <p>Ова лепа жена створила је око себе неку чудну, заношљиву атмосверу, која би се могла  
би своју рођену.</p> <p>Ви скупљате око себе људе, г. Растиславе, који отворено исповедају да ј 
 монархија.</p> <p>— А ви прибирате око себе људе, г. пуковниче, који отворено говоре да Балкан 
 уздизање.{S} Годило јој је да види око себе и да може назвати својим другама оне, које код пуб 
купиле, вочићи су жалосно погледали око себе и њине тужне, измучене очи као да су говориле:</p> 
 несретна Петрија, осврћући се живо око себе, док су се њене другарице кривиле од смеха.</p> <p 
 знао за себе, он није знао за свет око себе, он у том тренутку није могао јасно дати себи рачу 
њега.{S} Нико га не гледа њега ради, но себе ради.{S} Њега, као човека, нико не воли, нико не ж 
а нагласи да „не лаје куца села ради но себе ради.“ Стало је госпођи Ловимук до Растислава и ње 
ине, можете се слободно поуздати, као у себе сама.{S} Ако вам треба верна служба, нигде је боље 
он за неизмерно властољубље заљубљено у себе сама.</p> <p>— Причате ми како је земља нуна непри 
уку нагло изврте стакленце и истресе га себи у уста, и у два велика гутљаја попи кобну течност, 
 <p>— Ја да се наљутим?!{S} Како бих ја себи тако што допустио да се на Вашу Светлост наљутим;  
илазе око њих, играју, певају док свака себи <pb n="151" /> избере друга, па онако у игри пада  
аочаре, узе писмо у руке, диже га према себи, и, на један пут, он стаде дрхтати, писмо му испад 
 да пружи кутију Жики, он је диже према себи, понова загледа у монограм, опет погледа у Враничи 
лачила из хрпе хаљина, коју је имала на себи, скидала је једну по једну ствар и бацала је преко 
ма.{S} Цела појава његова није имала на себи ничега особитог.{S} Лепушкаст, пријатан шипарац —  
е му с тога веома пријатно пада, кад на себи види ма какве знаке, по којима с правом може рећи: 
А ту лакост ја ћу већ видети сад сам на себи - примети ђенерал с лаким осмејком на уснама.{S} З 
зна Растислава.{S} Врбавац је осећао на себи вечито будно око свога друга, и то га је дражило.< 
вљеве, чије је око непрекидно осећао на себи; и да сам одахне од надзора, што га је опет он, Вр 
с пажњом; завиривао је сваку ситницу на себи, као да то није био он сам, већ какав сасвим нов,  
} Сви су гадни спекуланти.{S} Сви грабе себи.{S} Мени се удварају само да ме боље преваре!{S} З 
ла), па бих онда тај дукат цап.... овде себи на чело. (Она састави три прста као оно кад човек  
 тако просто и природно!{S} Она не може себи ни да представи да би то и могло бити друкчије.</p 
ј! — Она узе.{S} Монину руку, завуче је себи у недра и мету на срце. — Осећаш ли?{S} И збиља, Л 
и очију, оне нађе њену руку, наслони је себи на уста и љубећи је рече немарно: — Хајд ми причај 
воле.</p> <p>Живот је борба.{S} Свак је себи најпречи.{S} Свак је позван у првом реду да се о с 
никада нећеш намесити колача, а свак је себи најближи.{S} С тога у доброчинству пођи од себе, п 
ту.{S} Он узе њену десну руку и мету је себи око врата; леву њену руку узе у своје две шаке, по 
таква облика, Јела на једаред трже руке себи и жестоко скочи...{S} Она скочи тако нагло, и с та 
ебала згодан тренутак да ове лепе земље себи приграби, као што није могло бити ни у интересу Ру 
овникова како замичу даље.{S} Погледа и себи у лице и нађе га мирно и хладно.</p> <p>— То већ п 
Да се не бојиш мађија? рече кнез и нали себи другу чашу.</p> <p>— О, то не, господару!</p> <p>— 
, где су Црнојевић и Жика били изабрали себи преноћиште.</p> <p>Жика се одмах досети јаду.{S} П 
чић је изговорио ове речи као да говори себи самом.{S} С лактовима наслоњеним на колена, с глав 
,...</p> <p>— Софија!{S} Јеси ли ти при себи, жено, — обрецну се Растислав. — Какве су то речи  
он у том тренутку није могао јасно дати себи рачуна чак ни о томе: шта је, која је то коју он д 
ије за презирање и све их треба грабити себи.</hi> Власт, власт и опет власт!{S} Ето у ово неко 
лади кнеже, то само ви можете допустити себи тако понашање, које управо нема квалификације.{S}  
да има још кога крај себе.{S} Не дајући себи тачна рачуна ни шта говори, ни коме говори, ни за  
ими, стиште је страсно, привуче кнеза к себи и пољуби га у чело.</p> <p>Настаподуже ћутање.</p> 
не госпођи Мони.{S} Она га је дозвала к себи; у „неглижеу“ , лешкарећи на свом дивану, она му ј 
јног и обојица су наизменце призивала к себи тврдоглава ађутанта, и очински га саветовали, испи 
а устане, али га је клупа нешто вукла к себи, и он је обадва пута понова седао на њу.{S} Најпос 
p>Одмах сутра дан г. начелник призове к себи старог орловачког грађанина и доста угледна трговц 
и помогне.</p> <p>Тек тада једва дође к себи и овај вајни домаћин, и једва се сад тек сети тога 
ође за друштвом не могући још да дође к себи шта ово би с њиме.</p> <pb n="670" /> <p>Жика се в 
 новог, младог кнеза, који га чак узе к себи за ађутанта, да би тако загладио „суровост“ очеву. 
подин обгрли Јелу око паса, прижма је к себи и повуче је на диван, где седоше <pb n="60" /> зај 
дочепа другарицу за рамена, окрете је к себи и упиљи јој у очи:</p> <p>— Ево овако!{S} А ако би 
ска загрли руком око паса, привуче је к себи и упита: „Шта ти је“?</p> <p>Јела не одговори ништ 
 њених прстију, још је једном привуче к себи, њине усне опет се спојише у сладострасан пољубац. 
 стању.{S} Кад сам се почео повраћати к себи, нађем се намештен у наслоњачу.{S} Био сам ослобођ 
новна сна кнез Мутимир почне долазити к себи.{S} Но и ово је буђење ишло споро.{S} Кнез је прво 
човека како умире, Жика поче долазити к себи од љутине и сети се, да тамо, на оном кобном мосту 
вом стању, но кад опет почех долазити к себи, ја осетих да се возим у некаквим колима.{S} Кола  
кивано, да још и сад не могу да дођем к себи.</p> <p>— Шта, шта?{S} Шта је то могле бити, мој д 
веле, још покојни кнез Страшимир звао к себи и рекао му ово:</p> <p>— Чујеш, чича Степо!{S} Ја  
а све нежнија; она чисто привуче Јелу к себи и узе јој говорити:</p> <p>— Чујеш, ћеро, ја теби  
 Мони, да није требала ни звати Лепшу к себи, кад тако зло о њој мисли.{S} Такав је суд неправе 
имира једне вечери овај човек стави сам себи ово питање:</p> <p>„А што не бих могао ја бити кне 
еисказано блаженство, а ти спокојно сам себи говориш — ја никоме ништа не дугујем, ја ни од чег 
ржати те на прву увреду нисам одмах сам себи прибавио сатисфакције...</p> <p>Но Врбавац не мога 
> <p>— Веома је то лепо кад човек има о себи узвишено мишљење, рече Растислав хладно.</p> <p>—  
лепше, кад човек дође до тога мишљења о себи проматрајући друге, какви су они јадни — рече пуко 
им што сам мало час чуо из ваших уста о себи; кад се узме на око јасна тежња да се кнез одвоји  
{S} Свак је позван у првом реду да се о себи побрине.{S} За тим долази породица; после родбина, 
/p> <p>— Ви владари много уображавате о себи.{S} Чини вам се мало да будете људи.{S} Хтели би д 
адно, младо, неискусно, напуштено, само себи остављено створење, коме нико ни с које стране не  
тву.</p> <p>Он је <hi>потпуно</hi> само себи веровао — ствари о којима је хтео да остану тајна, 
елики родољуб Страшимир Косанић III. по себи оставио.“</p> <p>Прокламацију су потписали као при 
менуо о томе.{S} Наравно, она рачуна по себи, како њен муж неће ништа ни оволицко — госпа диже  
тврђујући да је све то тако, и да он по себи зна како је то тешко кад човек мора водити бригу о 
 удешавао; то се удесило управо само по себи и постало је као некакав обичај: два пут недељно,  
 они од свега пречи.{S} Кад будеш добар себи, добар си и странци.{S} Та она ништа друго и не тр 
 каква несрећа на води“, примети Жика у себи.</p> <p>На скоро затим Жикину пажњу привуче ненадн 
он их није достојан“ — мислила је она у себи, и окренув се нагло прозору, трудила се да се закл 
аче, или дубоко уздише“ — помисли она у себи и на један пут би јој га тако жао, тако неисказано 
и не би ни долазила — мислила је Мона у себи.{S} За тим додаде гласно: „Ето ти женска постојанс 
и „ура, живео! и она је неколико пута у себи поновила „ура, живео!“ „живео кнез“; „живео кнез М 
да ми је отета“ — мислио је Растислав у себи. „Ово је навалично кињење!{S} А колико јуче ја сам 
ет није <pb n="226" /> пало; а сад је у себи осећала, како јој је некако лакше рећи „слатки кне 
овом шипарцу оваква питања?“ Одмах је у себи закључио да је овде моро радити нечији туђ утицај, 
"435" /> траже од владаоца да угушује у себи најплеменитије осећаје и да ради против природе?{S 
ају моје речи баш с тога што и ти сам у себи мораш признати да ја имам право.</p> <p>— О, таман 
шта, нити се маче.{S} Спава, помислим у себи и хтедох се уклонити, кад на један пут кнежева уст 
даље као човек, који је једва задржао у себи тешку погрду, која му у мало не слете с језика.</p 
без икаква усиљавања, просто је рекао у себи: „Намесник не сме данас ни у чем претерати“, и г.  
алих.{S} Седајућ за сто, он је мислио у себи:</p> <p>„Овде ће данас бити пијаних, морам пазити  
њега да исцрпе.</p> <p>Умео је дубоко у себи да држи закопане све мисли своје, и као из закључа 
има досади живот, а страше се да задају себи смрт на други начин.</p> <p>„Ту је довољно да се д 
ло оставити политичке странке нека теку себи већину у скупштини, па која победи на изборима, он 
из кнежеве кесе гртала паре и сипала их себи у недра), а кад би се овде набућило овако (она пок 
хнама: лакомислен, женкарош, самовољан, себичан, никога не воле, да је без срца и осећаја, да н 
ење!{S} А сам се облизује.{S} Ама ће да сева обрамица.{S} Чек само, нека ми још једном присмрди 
аврши Растислав подругљиво, а очи су му севале од љутине.</p> <p>— То није начин!{S} Тим средст 
ве <pb n="648" /> га је јако штрецало и севало.{S} Срећом опет су били наишли на бистар планинс 
 домаћини орловачки пали су чак у такав севдах због кнежева доласка, да су попалили гомиле ђубр 
ао муња укрстила с истока на запад и са севера на југ цело балканско тропоље; мисао, од које су 
је вера — брада му баш до појаса, а сва седа — па чудо живо што погађа.{S} Ко му није отишао, т 
својој.{S} Све друге главе надмаша њена седа глава, украшена чистом седином, белом као најбељи  
е боље сваки трчи на своје место, журно седа за сто и одмах разврће ма какву хартију, само нек  
 се не би сударила с потерама из других седа.{S} Ићи ће се у ланцу, размакнути по двајестак кор 
није био ни мало изостао од осталих.{S} Седајућ за сто, он је мислио у себи:</p> <p>„Овде ће да 
 понова молити за извињење — рече кнез, седајући на округлу, кадивену столицу. — Али ту нема мо 
уку, колико ли је ово сахати? рече Мона седајући крај Лешне на отоман и вадећи часовник. „Ћути, 
обра жена, ово је паметна жена“.</p> <p>Седајући на диван, госпођа једним погледом обухвати цел 
редио по вашој заповести.{S} Дигнуто је седам села и чим се укаже зора, и сам ћу се кренути.{S} 
чињући Орловцем, пут је имао проћи кроз седам окружних градова, па се завршити градом Шапцем, п 
 је одавде до мора,</l> <l>Седамдесет и седам градова,</l> <l>У сваком сам ноћцу преноћио</l> < 
рана, господару!{S} Дигнуто је у потеру седам села, и око нас је на далеко разапета мрежа од жи 
te> <l>Колико је одавде до мора,</l> <l>Седамдесет и седам градова,</l> <l>У сваком сам ноћцу п 
соби су биле само њих две — баба Ката и седамнајестогодишње девојче Јела.</p> <p>Међу њима се в 
руком намести поле од хаљине, да их при седању не згужва, а десном руком прихвати се за канабе  
укла к себи, и он је обадва пута понова седао на њу.{S} Најпосле реши се да и не покушава устај 
коју је имао сести кнез, ако већ хтедне седати, па онда оде.</p> <p>Кад је било тачно 10 часова 
есто с леве стране, скочи и сам у кола, седе с десна, и викну кочијашу: ка..а. а. ас!</p> <p>Кн 
ба на гроб.</p> <p>Незнани вођ застаде, седе на један од тих гробова, па позва и кнеза и његова 
госпођа пређе чак у други крај дворане, седе и чисто се увуче у велику наслоњачу.</p> <p>Два су 
адосно дочепа столицу, примаче је Јели, седе крај ње и узе је за руку.</p> <p>Јела је још једна 
чно ћутање.{S} Ђенерал се врати дивану, седе, ослони лактове на колена, узе главу међу шаке и д 
вник примаче ногом сниски кадивени пуф, седе на њега спрам кнеза и жене, опре лактове о колена  
у где ће сести; он учтиво приђе и седе; седе и кнез — почеше размештати фигуре; кнез продужи:</ 
ивано.{S} Престоли су столице на којима седе мртваци.{S} Ја сам ђенерал, ја имам војску, војска 
одговарао на питања Лепшина.</p> <p>Она седе до њега на диван и, трљајући га палцем по челу, ре 
 колима видла су се два човека, обојица седе.{S} У једноме свет познаде кнежева ађутанта.{S} О  
шкрипа његових ципела.</p> <p>Растислав седе у велику наслоњачу, чисто се увуче у њу и замисли  
ође је нека језа.</p> <p>Женска, што је седе а до ње, била је такође увијена у велики вунени ог 
врикију где ће сести; он учтиво приђе и седе; седе и кнез — почеше размештати фигуре; кнез прод 
да му седне на колено, но она се изви и седе крај њега на диван.</p> <p>И он је био узбуђен.</p 
аг, простења, но опет се брзо поврати и седе, с истуреним прсима као и пре.</p> <p>— Неваљали с 
чинио пред момком, те се опет поврати и седе за сто, а момку рече немарно:</p> <p>— Каква је то 
се опет врати на своје пређашње место и седе крај кнеза.{S} Баци поглед на бледо, непомично лиц 
{S} Неки се још играју по патосу, други седе наслоњени око бабине столице; трећи стоје у наокол 
леве, други с десне стране Кугићеве, он седе за сто и позва збор, да га саслуша.{S} Његов говор 
уста, дуго је посматрао начелнике, како седе непомично на својим столицама у наоколо, а за тим  
а рукав упита: која су ово господа, што седе овако у наоколо?</p> <p>Отац му одговори, да су то 
и кола, да јој отац и снаја јамачно још седе тамо под шатором, где их је отоич видела, а да јој 
вала целу главу и падала чак до појаса, седела је у колима — Јела.</p> <p>Завесе на прозорима б 
се вртела око столице, на којој је Јела седела крај прозора.</p> <pb n="45" /> <p>— Ох, мајко м 
нутом међу стегнуте мишице.{S} Лепша је седела на дивану, обузета читавим ројем изукрштаних мис 
је имао никаква успеха.</p> <p>Лепша је седела на отоману, у пола окренута зиду, са шакама на д 
видети.</p> <p>Међу тим унутра у собици седела су за столом два младића, с упаљеним цигарама, и 
у соби, Мона јој приђе.{S} Лепша је још седела ћутећки и држала главу у шакама.{S} Мона је узе  
ио о глави, а други првоме дошао главе, седели су један до другог на дивану и разговарали се то 
им угледнијим полициским чиновником.{S} Седели су у наоколо крај дувара, сабијени као харинге у 
ubSection" /> <p>Млади кнез и лепа Пава седели су једно до другог на канабету.{S} Он узе њену д 
- Међу тим они махом попадају.{S} Да су седели у соби, где су били, можда им се не би толико по 
 гибаницу и тикву вина на трпезу где су седели старији људи, <pb n="203" /> кад тек на један пу 
, а још су једнако долазили.{S} Неки су седели, други су у гомилицама разговарали, а трећи су,  
уће.</p> <pb n="196" /> <p>За столом се седело по старешинству.{S} У зачељу био је кнез; с десн 
га што је чуо од њих, њему се није више седело на једном месту.{S} Он скочи и викну дружину да  
ас почео дувати, и загрејаност за време седења за столом, и капљице зноја, које су се једва опа 
 стране, на другом месту до Растислава, седео је кнежев доктор.</p> <p>Гостију је било много.{S 
уљаста лица, у турском дервишком оделу, седео је прекрштених ногу на миндерлуку, и пуштао дим п 
еним црним завесама изнутра, а у колима седео је кнез Мутимир и његов верни ађутант Заре.{S} Об 
="subSection" /> <p>Газда Боја Крсманов седео је под шатром са својом љубимицом снајом Анђелијо 
еним сплетеним гранама по читаве часове седео, певао и сиграо се.{S} Па онда оне путање, што се 
их спиртова и лекарија.{S} Крај њега је седео на столици омален, неугледан човек у војничкој <p 
ђушке на гробовој плочи, а крај њега је седео Заре.{S} Кнез је бленуо у мрак и још није <pb n=" 
<p>Као укопан, непомичан и нем, Жика је седео у свом углу и отуда из мрака, чисто с побожним ст 
о, а упутили се право оном месту где је седео Враничић с дружином.{S} Угледаше волове и један о 
о и још се више увуче у фотељ у коме је седео.</p> <p>Врбавац је при ходању обично гледао у зем 
и међу густим гробовима.</p> <p>Кнез је седео на мраморној хладној плочи и гледао у мрак.{S} Чу 
="320" /> <p>За све то време ђенерал је седео на дивану и држао главу у шакама гледајући непоми 
 и орловачки начелник Вујадин.{S} Он је седео у средини совре и својим орловским погледом мерио 
лики салон.{S} Ту затеку бабу.{S} Он је седео на великој столици на сред собе и стењао је, као  
м ударцима сурове јаве.</p> <p>Перун је седео читав час непомично на једном месту, не дижући с  
дине!“</p> <p>Међу тим г. прота, што је седео с десне стране до начелника Вујадина, као да је н 
са по поноћи, а пуковник Врбавац још је седео за својим писаћим столом.</p> <p>Сад, кад га ми т 
<p>Кнез је ходио и говорио, а Маврикије седео је још на свом месту и зачуђено гледао на кнеза.{ 
ређено.{S} Једни су говорили да је кнез седео у свом канабету и нешто писао и да му је ту позли 
а пунолества, Растислав је једне вечери седео у кнежевом кабинету, и развијао праву формалну оп 
ледом, јер се одоздо с места, где је он седео, није добро видела — па је онда кивно и душмански 
 сведе очи и заспа.</p> <p>Жика је дуго седео будан над успаваним Перуном; гледао га као оно ка 
е да га не узнемири, лекар је непомично седео на својој столици, а кад уграби згоду бацио би по 
 други остраг на трупац где је мало час седео чича Мунтијано.</p> <p>„Ударићемо поготову истим  
онога истога гроба, на коме је мало час седео.</p> <p>Кнез покуша да се брани, да викне, да се  
ући прстом на гроб, на коме је мало час седео.</p> <p>— Шушка? упита Заре и наже се гробу, насл 
и гроб на коме је кнез Мутимир мало час седео.{S} После дубока уздаха из гроба се зачуше ове ре 
 мртва ђенерала понеше, на кутњем прагу седео је згучен један жандарм и горко је плакао и јецао 
пуном човеку у бакенбартима, који је ту седео у фотељи до прозора задубљен у француски лист <ti 
ник му рече да упали лампу, јер ће дуже седети.</p> <p>Кад на Врбавчеву капију истутњаше и посл 
е ноћи, он би могао три дана и три ноћи седети и гладан и жедан, говорећи само о томе, или слуш 
> <p>Ово мало шале добро је утицало.{S} Седећи ћутећки на једном месту, људи су већ били почели 
н Жермини, придиже се у кревету и заузе седећки положај, како би боље могао чути причу која га  
шали су мирно у сумрачној дворани, неки седећки, а неки стојећки и раштркани по целој одаји.</p 
?{S} Њу да нападају, а она да ћути и да седи скрштених руку.{S} То није нико луд...{S} И зар са 
младиће као гниле крушке.{S} Рада би да седи на две столице, па је сад између столица села на з 
 то Кати бије о главу, а фрајла само да седи, да чека на готово и да чува своје поштење.{S} Учу 
зову... јес, оно је г. цртало.{S} А они седи, мали, ено они што се крије ономе иза леђа, он и н 
цаљком чак тамо, до по авлије.{S} Момак седи на клупи и дрема; он му се примакне на десетак кор 
авља Злодух опаки,</l> <l>Он на високом седи престолу,</l> <l>На крилу држи змаја крилата,</l>  
ка је представљала кнеза Мутимира, како седи на престолу.</p> <p>У први мах кнезу се учини, да  
ноге, он се видео чак тамо у углу, како седи на патосу међу коњима и према маленој свећици, при 
ледао се у једну тачку на зиду, на тако седи и мисли.</p> <pb n="95" /> <p>Тако је провео ваљда 
 затичемо, он нити чита, нити пише, већ седи мирно, заваљен у столицу.</p> <p>Ноге испружио, пр 
вара и срамота наша, да нам на престолу седи туђинско копиле.{S} Нова династија донеће нову сре 
орџије, отрови од којих је за једну ноћ седила коса у младића, а снажни људи у најкраћем року п 
ије милости.{S} Ја хоћу једном да знам: седим ли ја на балканијском престолу по праву наслеђа,  
адмаша њена седа глава, украшена чистом седином, белом као најбељи снег на планини.</p> <p>А ок 
<p>- Куда ћете, г. Растислав, за што не седите?</p> <p>- Ви са мном можете имати само озбиљна п 
ући је да има доста места, и показујући седиште руком.</p> <p>Кола кретоше.{S} Кнез упита куда? 
записка с оваким натписом: „Магационару седмога кола да придружи осталој спреми за народни уста 
ница их сведе у мраку и обоје су били у седмом небу; обоје су веровала да су нашли <pb n="467"  
ве, но он позва <pb n="592" /> кнеза да седне баш до њега, а Зару указа други гроб у непосредно 
раку где ће сести.{S} Кнез је понуди да седне комотно, уверавајући је да има доста места, и пок 
јела, кнез викну г. доктора, рече му да седне ближе, и узе га у шали <pb n="142" /> испитивати, 
лник прими чича Милоја лепо, рече му да седне и сам му намести столицу сасвим уза се.{S} Затим  
{S} Црна придика пружи кнезу столицу да седне, извини се да ће сад доћи и штуче напоље.{S} Чита 
кнеза да га остави слободна и да одавде седне у своја кола.</p> <p>Кнез прими ову понуду, даде  
е само смеје и вреба, па чим момак опет седне на клупу, а он опет штрц, па по њему!...</p> <p>Ж 
 падоше.{S} Он је хтеде наместити да му седне на колено, но она се изви и седе крај њега на див 
к прво да мало одахнем, дозволите ми да седнем; грдно сам се уморила уз ове ваше басамаке.</p>  
окола — рече она шалећи се. — Но чек да седнем овде до тебе да ми испричаш како је то било.{S}  
те, драга госпођо, бићу веома срећан да седнем тако близу, како ћу осећати дах ваше божанствено 
 руком наслоњачу и даде ми знак да опет седнем.{S} Сео сам и шта је даље било — не знам ништа!{ 
а похитају, јер ће сад искуцати поноћ и седница одмах почиње.</p> <p>Говорећи то, црна прилика  
,“ били одсудно противни у министарским седницама, да се ма каква помоћ указује браћи преко гра 
 Тако ти јамачно бива и са нашим тајним седницама!{S} Помисли, ја тек синоћ у мрак добио писмо  
 Као министар председник, он је често у седницама отворено нападао на Растислава, који је управ 
министарству, где су држане министарске седнице; људе остави напољу, а сам уђе унутра.</p> <p>Т 
 примамо странце, ту држимо министарске седнице; с тога је ово мало и наређено.{S} Али да видиш 
ога сам рођеним очима гледао шта ради у седници „Балканске браће.“ Не! ма шта да ми говорите, н 
о је вољан, да баш сам лично види једну седницу тога тајнога друштва и да присуствује на њој.</ 
овде застаде, показа руком госпођама да седну, па се брзо повуче.</p> <p>Госпођа, која је све д 
ша да га узме за руку и да га поведе да седну на диван.{S} Но кнез то одби, он изви руку, стукн 
неза и он узе жмиркати и замоли Кају да седну где год у заклон, где блесак није тако јак.</p> < 
S} Растислав му показа руком канабе.{S} Седоше обојица.</p> <pb n="368" /> <p>— Ти си јутрос не 
де да разгледа обалу, а Враничић и Жика седоше опет крај ватре у колебу, први ближе огњишту, др 
х на крајеве стола.{S} За тим обе особе седоше за сто и нада мном се отпоче формалан испит: ко  
жма је к себи и повуче је на диван, где седоше <pb n="60" /> заједно, управо падоше.{S} Он је х 
аладак; он повуче Кају на ту страну, те седоше једно до другог на диван...</p> <p>— Међер није  
роји и више би било.“</p> <p>Кад поново седоше, начелник Вујадин опет баци поглед у даљину; ред 
, да ћу ја - хоџа махну руком низ дугу, седу браду — да ћу ја, слуга божији, постати ортак и по 
е у колебу да изда заповест старцу, што сеђаше у углу колебе на ониском трупцу.</p> <p>Стари Вл 
е, поглавито лети, кад је у јеку пивска сезона, те на жарким, врелим данима дођу и даме да у ча 
леда Павине сузе.</p> <p>— Шта је теби, сеја Паво?{S} Што си плакала?{S} Збиља, стрина Синђо, з 
тој — рече Ратко смешећи се.</p> <p>— А сеја вели да нема ништа лепше од потпоручика.{S} Она ве 
илоје по овим планинама (као предузимач секао дрва и грађу) и знао их као што зна свој длан, па 
зубе надио,</l> <l>И сваки зуб је оштра секира,</l> <l>Педаљ дугачка, шаку широка;</l> <l>Од по 
ч једну проговорио.</p> <p>— Чија ди је секира овде одјекивала? — прекиде Враничић ово дуго ћут 
 укрштена пушка и сабља, а одоздо мач и секира — он удари прстом по печату и рече: — Ево, зар о 
 — раде нешто.{S} С лева чују се ударци секире: „тап туп“.... - то неко сече нешто, човек се не 
а твој је деда, кнеже, као каква крмка, секиром убио!</p> <p>Увређен, кнез се узе освртати, да  
 на лажну веру; убили га ноћу; убили га секиром, као што убијају крмке балканиске!</p> <p>Жика  
{S} Али кад му је ко долазио згодно под секиру, рубио је немилосрдно.</p> <pb n="73" /> <p>Ма д 
мену пушку, а други пребацио преко руке секиру.{S} Зауставише се на 5—6 корака од Враничића и н 
у га из револвера, па га после ножевима секли, највише по лицу.{S} Но лекари су саставили комад 
арон Жермини овако слатко спавао, његов секретар, маркиз Белини, нестрпељиво је ходао по своме  
чи и трудећи се да разбере шта му његов секретар говори. — Шта је то било, а?{S} Збиља, шта је  
е разликовати сан од јаве! — правдао се секретар</p> <p>— Па дајте онда друго објашњење ако ниј 
да су ме они овамо донели — домишљао се секретар.</p> <p>— Донели, донели, добро, донели, госпо 
 су окна потпуно здрава и читава — рече секретар.</p> <p>— Онда ја не знам!{S} Онда сте ви то п 
ом.</p> <p>— Да чујете само даље — рече секретар.</p> <p>— Упитам особу у домино, где сам ја ов 
гло бити? — упита Жермини.</p> <p>Млади секретар продужи:</p> <p>— Он што је за тим настало, ос 
удан.{S} Још неће устајати, али ће г-на секретара примити и онако у кревету, ако има каква преш 
практиканти, но ће доћи људи, људи, еј! секретари, начелници - ја теби кажем...{S} Зна Ката шта 
ђим и старијим ађутантом, чак са својим секретаром, управо са свима младим образованијим људима 
е најопасније, изгледа као да та опасна секта има својих присталица чак и међу војском.{S} Кнез 
.</p> <p>Пошто је тако продржа неколико секунада, гледајући жудно у њено лепо, зајапурено лице, 
 стаде, подиже сахат, „пет минута и два секунда“ — викну он - дакле шта сте се решили, господин 
уздани знаци дифтерита!{S} Састављен је секцијони протокол, где су лекари својеручним потписом  
 Тамо су обрађена поља, тамо су путови, села, људи, а наши путници нису имали рачуна да се срет 
јкачу.{S} Док су била на окупу само 2—3 села, и свако се село држало одвојено онда туђин није л 
n="541" /> <p>— Јамачно смо близу каква села - одговори Жика.</p> <p>Мало за тим иза оближњег г 
 са својим друштвом доиста из оближњега села Брегова, што је одмах ту с оне стране планине.</p> 
 погреши, остане тешка, на очима целога села месецима носи свој грешни плод — и тек једног дана 
ије лако могао промаћи: људи из једнога села знаду се — али сад! сад је жива згода — само ваља  
и им како су њих тројица из тога и тога села, ту одмах иза планине, а у потврду тога Милоје је  
обична за ова мирна, забачена планинска села, која обично остају на миру и онда кад какав ванре 
ример, јагње моје?</p> <p>Лепша је била села, она опет устаде.</p> <p>— На пример, сећаш ли се  
о је сву околину, знао је не само имена села и како које село лежи, но још по многим селима зна 
д и од тога дана узаврела су сва околна села.{S} Ни о чему се другом не говори до о Перуну и ње 
и зли људи; да је наређено да се околна села дигну у потеру, да су зликовци уцењени великом уце 
а две столице, па је сад између столица села на земљу.{S} Тако увек пролазе шерети, који траже  
Пре свега Пола нагласи да „не лаје куца села ради но себе ради.“ Стало је госпођи Ловимук до Ра 
 ће ко говорити да је сељак из оближњег села, или износити друге какве изговоре.{S} Све то може 
до кнеза.{S} То је био кмет из оближњег села.{S} Тешким трудом он се већ беше примакао својој м 
европском двору.{S} Међу тим Лепша беше села за сто, на коме је пре њена доласка кнез Мутимир б 
по вашој заповести.{S} Дигнуто је седам села и чим се укаже зора, и сам ћу се кренути.{S} Милој 
господару!{S} Дигнуто је у потеру седам села, и око нас је на далеко разапета мрежа од живих љу 
ло потера прође у двојним редовима, ван села се одмах распе у стрељачки ланац, захватајући скор 
> <p>Власти су слудовале и дигле толико села у потеру, да се то сад све измешало и збркало, дош 
о из ближе шта се ради у једном од ових села, па ћемо одмах знати како је у другима.{S} Хајдемо 
о да се још те ноћи дигне десетак нових села у потеру, тако, да је сад било већ неколико потерн 
ркало, дошли су уједно људи из удаљених села, потера се разбила на гомиле, тако да је сада најл 
че да виде погинулога, и људи из разних села помешаше се и згомилаше.{S} А кад после навикаше к 
ено да се дигне потера из свију околних села.{S} Овога часа издао сам последњу наредбу и послао 
остидно, па се надам да неће бити ни од селе.{S} Међу нама што је људи сви смо наши, сви се у г 
ађу, а сам оста са својим ађутантом.{S} Сели су на диван и Заре је морао сад редом причати све  
hi> пријатељ.{S} Али тек што су обојица сели на намесничке столице супарништво се почело јављат 
а град из ког је кренуло све живо да се сели.</p> <p>Око 9 часова чу се из даљине војна музика. 
ад му бејаху дошли до самога врела и ту сели да се одморе.</p> <p>Већ је било почело свитати.{S 
есту, у свакој варошици, па и по многим селима било људи који леже у затвору „због династичних  
и како које село лежи, но још по многим селима знао је и све главније људе, нарочито кметове.{S 
— те исте ноћи, велимо, у свима околним селима, и с ове и с оне стране планине, владала је нека 
а крв, а поглавито сам начин живљења но селима, сама природа; куд год се окренете готови природ 
{S} Читав тај крај био је усколебан, по селима су наређене ноћне страже, а дуж Дунава морали су 
но да ту срамоту дочека!“</p> <p>- А по селима, кад пре удадбе по два пута копиле, онда то није 
p>— Јес, то сам чуо — рече кнез - да по селима девојке обично губе девојштво пре удадбе.{S} Отк 
.</p> <p>— Тако, на прилику, веле да по селима често бива да девојка погреши, остане тешка, на  
какве заседе, не мораш шетати с њиме по селима и градовима; то од тебе нико не тражи.{S} Превед 
добиће новчану награду до 300 дуката, а село, из кога су људи, који похватају зликовце, биће за 
зме кутију од сељака и упита га које је село овде најближе, старајући се да тиме окрене разгово 
ка.</p> <p>Није прошло много, а цело је село било на ногама.{S} Избуђени су не само они што се  
 знао је не само имена села и како које село лежи, но још по многим селима знао је и све главни 
била на окупу само 2—3 села, и свако се село држало одвојено онда туђин није лако могао промаћи 
 нам рече:</p> <p>„Чујете ли људи, наше село до данас, богу хвала, никад ни у чему није било по 
 заштеде ноге бар где се могне.{S} Кроз село потера прође у двојним редовима, ван села се одмах 
нови беличаста дама.</p> <p>То је какво село.</p> <p>Опијен балзамом свежа пролетња јутра, очар 
тор је највеће и најугледније планинско село у осоју омаљских планина.{S} Чувено је на далеко с 
у — она је опет обична девојка.{S} Цело село зна да је ту извршен какав злочин, — али нико ту н 
 да се склања и снебива. (У ствари цело село није могло дати џевапа стрина Синђи, а ко је хтео  
варавају, а овамо одмах да прате кога у село, да извести кмета.{S} У опште речено је, да се нај 
роже волове, па ће и они преким путем у село.{S} Ствар се свршила лепо и мирно.{S} Тако је бар  
х знати како је у другима.{S} Хајдемо у село Пирлитор.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>П 
 да ће ови сељаци однети о њему сумњу у село, и натурити му узастопце какву потеру.</p> <p>Вран 
 што се позивају, но и остала чељад.{S} Селом је овладао страх.{S} Нико није могао знати ради ч 
кој, веле, сељак се сам хвали по целоме селу кад са женом изиђе у град па се деси да му какав г 
 за Петроград он преноћи у неком руском селу.{S} Кад се сутра дан кретао на пут, даду му кола,  
рио.{S} Још те ноћи рашчуло се по целом селу да је у Балканију прешао Перун Црнојевић, најстари 
рјак па је тако носали цео дан по целом селу.{S} Кад су их после потегли на испит, они су се из 
рећи, па што после да јој пуца брука по селу.{S} А с Павом су своји; баш што и да чују не ће от 
да ли је овако лепа могла да се очува у селу као девојка до своје осамнајесте године?{S} А, док 
 Обично би љутито приметио да је кнез у селу, да је кнез што и кмет, а он је владалац, он је „< 
aordinaire</foreign>.{S} И то одрасло у селу!{S} Како је то могуће?{S} И да ли је девојка?{S} А 
матра то за част.{S} У Хрватској, веле, сељак се сам хвали по целоме селу кад са женом изиђе у  
ише.{S} Пошто је прво био <pb n="15" /> сељак, па шпекулант, па бојаџија, најпосле ступи у војс 
 шта га толико интересује на кутији.{S} Сељак рече да је у војски научио нешто мало читати, па  
Балканију.{S} Сељак то не би тражио.{S} Сељак и не зна шта је то устав; али ви — ви сте све пок 
 и измислили тај устав за Балканију.{S} Сељак то не би тражио.{S} Сељак и не зна шта је то уста 
ога застаде баш у најгорем тренутку.{S} Сељак изненађен скочи, држећи гаће у рукама, али Жика ј 
еси да му какав господин дирне жену.{S} Сељак се поноси што има тако лепу жену да и господи миг 
бих радио?{S} Наранио бих га ево овим — сељак се пљесну по фишеклији пуној метака.</p> <p>— А ш 
њега па трепље.</p> <p>Кад кнез рече да сељак и не зна шта је устав, Маврикије примети:</p> <p> 
 говорити, Ваша Светлост.{S} Како то да сељак не зна шта је устав.{S} Још како они знају.{S} Он 
огроман товар.{S} Газда ових кола, млад сељак, само у гаћама и кошуљи, подупирао је раменима пр 
е да не верују што ће ко говорити да је сељак из оближњег села, или износити друге какве изгово 
о; ја видим где је нешто утрпано — рече сељак, па пошто је још мало загледао он додаде: — Е, је 
>— Ето, тако је говорио наш кмет — рече сељак даље — па онда позва ћату да нам прочита из артиј 
о.</p> <p>Али ту се нађе сад онај други сељак.{S} Да би показао пред непознатим људима како и о 
но и стаде.{S} Заустави се и онај други сељак, проговорише неколико речи, а непрестано су гледа 
ења да је Балканац, нарочито балканиски сељак, велики шерет, да воле човека преварити и да то п 
нез се опет врати на питање како српски сељак гледа на чедност и на односе између мушкиња и жен 
аству — како ћемо то? — упита ђаволасти сељак.</p> <p>— Не мељи, Бога ти, Милићу.{S} Потера пот 
 сад је у свачијим устима — тако заврши сељак своје интересно причање.</p> <p>Враничић саслуша  
није ни мало презао од тога што га овај сељак почиње познавати.{S} Шта више, он је био вољан да 
ро толико исто био изненађен као и онај сељак коме узеше шињел.</p> <p>— Сад смо спасени.{S} Ов 
 ствари.</p> <pb n="543" /> <p>Међу тим сељак, место да пружи кутију Жики, он је диже према себ 
е, диже пушку на око, скреса је и један сељак из потере паде на земљу мртав; земља га жива не с 
ичнијих имена.</p> <pb n="544" /> <p>Но сељак је оћуткивао и није хтео казати прави разлог. „Ак 
оли овде сакрили?...</p> <p>Говорећи то сељак удари кундаком о липу.</p> <p>— Е, још ће се по д 
главом. — Мени је сасвим јасно како наш сељак гледа на те ствари.{S} Горега од себе гони и неће 
ио 400 у готовом?</p> <pb n="658" /> <p>Сељак усркну и почеша се по бабиној рупи: — Е... е... е 
 <hi>А</hi>, треће <hi>Ц</hi>...</p> <p>Сељак на једаред умуче, спусти руке на крило и оштро по 
{S} Чућете, веле, и то је све...</p> <p>Сељак застаде за тренутак са својом причом, отпљуну на  
поправити,“ — тако пише капетан.</p> <p>Сељак је причао даље и Враничићу је бивала ствар све ја 
ељака своју нову јагњећу шубару.</p> <p>Сељак покорно пружи капу, после се опреми, покупи дукат 
што натрапаш на <hi>Црнога</hi>?</p> <p>Сељак махну главом — Набацио бих му гуњ на главу, па га 
ић, и зна ли он ко је тај човек?</p> <p>Сељак одговори да зна; загледа подозриво Враничића и оп 
 место и застаде зачуђен.{S} Од она два сељака с којима су се мало час видели на ливади, један  
.{S} После свега што су чули од она два сељака, сматрали су да је разложно повући се мало дубље 
није био нико други до један од она два сељака, што су мало пре били с њима.{S} Перун упита за  
 тим иза оближњег гајића указаше се два сељака; ишли су полако, а упутили се право оном месту г 
 проматра какав би утисак то учинило на сељака.{S} Он се, дакле, слатко насмеја и понова весело 
стала потера дуго се задржа око убијена сељака.{S} Вест о томе пролетела је као муња кроз целу  
вано.{S} С осмејком на уснама, он упита сељака откуда му сад наде на ум то име Перун Црнојевић, 
е, слатко насмеја и понова весело упита сељака да му каже откуда му на једанпут паде на ум то т 
ересно причање.</p> <p>Враничић саслуша сељака до краја, саслуша га мирно и спокојно; после дод 
оче узивати у судницу једнога по једног сељака.{S} Бирао је све отреситије људе и боље газде и  
Дај ту шајкачу — заврши Жика бацив пред сељака своју нову јагњећу шубару.</p> <p>Сељак покорно  
 притрча и опет узе лајати.{S} Један од сељака рече: — Море!{S} Што ли лаје овај пас, да се нис 
дружином.{S} Угледаше волове и један од сељака викну: „Ене лопова!{S} Погледај ти куда су они п 
ћа и његову дружину.{S} За тим један од сељака викну:</p> <p>— Еј, буразере, који сте ви?</p> < 
онесен са стране.</p> <p>Затим један од сељака опет узе кутију и опет стаде брижљиво загледати  
 кад је ствар дошла до истраге, нико од сељака неће да сведочи.{S} А?{S} Како ти се то чини, до 
ок похвата крајеве злочину, јер нико од сељака неће ништа да сведочи.</p> <p>— Јес, то сам чуо  
p> <p>Жика пружи руку да узме кутију од сељака и упита га које је село овде најближе, старајући 
Пас опет залаја уз липу.{S} Један му од сељака навикну: „Марш, џукело! мора бити оњушило <pb n= 
о.</p> <p>Ова околност распалила је код сељака апетит да га ухвате или убију.{S} Командири су п 
се добро ухватио мрак, две-три гомилице сељака издвојиле су се добровољно да ноћас потраже драг 
анизало преко тридесет кола Орловчана и сељака из околине.{S} Све се то добровољно кренуло да п 
p>Час сретнеш но два три, но три-четири сељака, терају пред собом пар волова, један носи о раме 
љацима и опет се врати липи.</p> <p>Три сељака, с пушкама у руци, један с упаљеном цигаром, дођ 
а света.{S} Преко двеста грађана, махом сељака, јахало је далеко напред.{S} Остраг се нанизало  
помоћници, одборници и неколико отмених сељака већали су у затвореној судници.{S} Већање није д 
тога, што је дошла једна гомила богатих сељака и платила им да тако певају.{S} Старији калуђери 
.{S} Он изађе из собе, махнув главом на сељаке да га очекну.</p> <milestone unit="subSection" / 
овога говора Враничић је више мотрио на сељаке но на Милоја, и њему се учини као да су сељаци с 
зговора Враничић је понајвише мотрио на сељаке, а Милоја није ни погледао.{S} Но зато је Жика п 
ве.{S} С тога му је лако било да завара сељаке причајући им како су њих тројица из тога и тога  
заслати да иду од куће до куће, да буде сељаке и да им закажу да одмах трче у општину, а узгред 
ослобођено порезе.</p> <p>Кмет обавести сељаке куда ће ударити њина потера, на коју ће страну с 
његова мала дружина.</p> <p>Да заварају сељаке они су у почетку пошли низ брдо, ади, чим су зам 
м људима могле бити познате, увериле су сељаке да је чича Милоје са својим друштвом доиста из о 
о над њим с револвером у руци.{S} Шињел сељаков стојао је два корака даље набачен на глогов трн 
раво име?...</p> <p>На ове ненадне речи сељакове Жика пребледи; Милоје беше устао и крочио два  
 камену, који се десио ту на путу, рече сељаку:</p> <p>— Подмети овај камен, подмети, синко, ка 
} Жика дочепа шињел, баци запрепашћеном сељаку 5 дуката преда њ у траву и прошапута претећи: ни 
, погну се и брзо као муња притрча оном сељаку, кога застаде баш у најгорем тренутку.{S} Сељак  
па онда продуже пасти.</p> <p>Час је то сељанка, са заденутом сукњом за појас, с котарицом на р 
 мислим, господару, али 16—17 имаће.{S} Сељанке су крупне и развијене, оне брзо расту...</p> <p 
 ја знам.{S} А најпосле, зар што смо ми сељанке, те смо ваљаде мимо свет.{S} Што бајаги не би о 
се беше натурио за једном заиста дивном сељанком. (То је ваљда био први и последњи пут у животу 
дито — Ја! он књаз, па ће гледати на ме сељанку. _</p> <p>Пава диже мараму и обриса хладан зној 
.{S} Што бајаги не би он могао волети и сељанку.{S} Ене гле!{S} Убило би га ово у врат? — рече  
е јасно сазнавала да кнеза и њу, просту сељанку, дели таква провалија, коју ништа не може премо 
сле навикаше командири да се одмах иде, сељаци пођоше онако измешани те их било који се и не по 
т изађе и рече командиру да уреди људе, сељаци се поређају; било их је на броју до 40 пушака.{S 
и је из даљине јурио на свом коњићу.{S} Сељаци се размакоше и пођоше даље по заповести.</p> <mi 
 Враничић с друштвом окрете низ брдо, а сељаци остадоше да упороже волове, па ће и они преким п 
> <p>- Неће бити подесио, господару, да сељаци баш тако пред вама...</p> <p>Но кнез не даде чед 
на разговор!</p> <p>После мала колебања сељаци пођоше напред.</p> <p>— Оставите мени да их ја п 
у, па га одозго приклопио.{S} Околни се сељаци засмејаше. — Но, кад би он био као оно зече, кад 
па ће им се казати шта је.{S} Док су се сељаци гурали око суднице, кмет и његови помоћници, одб 
, на ногама високе чарапе, као што носе сељаци у Балканији, и црвени, уштављени опанци.{S} Око  
м оде општинској кући.</p> <p>Понекад и сељаци умеју да буду брзи и окретни у послу, особито ка 
мо, онда одговарај сам.</p> <p>У томе и сељаци приђоше.{S} То су били млади, отресити људи: јед 
ем; пређашње сумње са свим је нестало и сељаци су изгледали <pb n="551" /> тако поверљиви, као  
а каква веверица, или друго што.{S} Ови сељаци довикнуше и остале што су још тражили по густишу 
 умирен, не зебећи ни најмање да ће ови сељаци однети о њему сумњу у село, и натурити му узасто 
Боја, механџија, механски момци и многи сељаци бејаху прискочили, и по Ралеки су сипали ударци  
 <note xml:id="SRP18892_N8">У Балканији сељаци рачунају ноћне сахате од кад се +++смркне+++, па 
S} На кнежево „помози бог, браћо,“ неки сељаци заустише да одговоре: „Бог ти помогао, господару 
о се чувао.</p> <p>Но најгоре су прошли сељаци, у опште сви што нису спадали у свиту кнежеву.{S 
а капетана — наређивао да му сваке ноћи сељаци доводе у канцеларију по једно девојче.{S} Шта је 
у придодао два жандарма, преобучена као сељаци, с једне стране да му буду на руци, с друге стра 
 су ова двојица мало час лежали, на што сељаци опколише мали густиш, уђоше унутра и пажљиво су  
ник извештавао како су у његовом округу сељаци приликом неке сеоске литије од некуда нашли слик 
но на Милоја, и њему се учини као да су сељаци са свим умирени и разуверени овим Милојевим прич 
бро.{S} Некаква нужда јест, шапутали су сељаци мећу собом.</p> <p>Било је свакојаких нагађања:  
te> <note xml:id="SRP18892_N10">Тако су сељаци звали Перуна Црнојевића.</note> <note xml:id="SR 
а десетак корака.</p> <pb n="542" /> <p>Сељаци потврдише да јесу, а за тим узеше и сами запитки 
жда је то код вас тамо адет!{S} Но нама сељацима то не подноси образ!{S} Ми таке среће не тражи 
 скочи и викну дружину да полазе.{S} Са сељацима се поздрави и на растанку им рече као у шали:  
дао и онда, кад је Милоје разговарао са сељацима....{S} И чудновато!{S} Тада му се у два три ма 
и ваљда нисмо пошли амо да се бијемо са сељацима по омаљским планинама.{S} Отићи сам џелату под 
one unit="subSection" /> <p>Разговор са сељацима дуго је трајао, а трајао би још и дуже да га В 
пу и узе ту лајати.{S} После опет отрча сељацима и опет се врати липи.</p> <p>Три сељака, с пуш 
Разговор брзо оживе.{S} Враничић понуди сељацима по цигару дувана.{S} Они су прво дуго загледал 
ило као да се Милоје у разговору с овим сељацима погледа онако, како се погледају људи одавна п 
</p> <p>Ове 300 дуката нису дале многим сељацима спавати те ноћи.{S} Цела потера заноћила је у  
лоје, и, по ранијем споразуму, испричао сељацима читаву измишљену скаску.{S} Познавао је сву ок 
 не само међу интелигенцијом, но и међу сељацима.{S} Полициске власти до јуче су гледале у њему 
 шкрипи она познаде, да то пролазе нека сељачка, јамачно рабаџиска кола.{S} То је дакле био дру 
евић!“ — за то име знају сад већ и деца сељачка.{S} А то се све десило овако:</p> <p>Пре два-тр 
 би то био кнез, који краде по саборима сељачке девојке! — додаде Радован узбуђено, пошто је ма 
ст једнога претка створила је од обичне сељачке породице владалачку династију.{S} Кроз дуг низ  
не, нови сури и црни, јако гајтанисани, сељачки гуњчићи и углађени, тек јутрос од кројача донес 
а је кожа тако скупоцена.</p> <p>Кад се сељачки говор изгуби у даљини, Жика стиште Црнојевића з 
ло, као и о његовом слободоумљу.</p> <p>Сељачки син, париски ђак, човек пун самопоуздања, с твр 
ле, а левом се наслонио на читаво бреме сељачких чарапа, што су стајале поређане ту украј њега. 
сног пса.</head> <p>Родио се у сиротној сељачкој кући, у сред Балканије.{S} Које где научио неш 
ни угледаше на вратима женску прилику у сељачком руху.{S} Чим их виде ова жена брзо врдну и сак 
ве по реду како је било“ — изговарао се сељо.</p> <p>Али ту се нађе сад онај други сељак.{S} Да 
д био случај.</p> <p>У кнежевим колима, сем кнеза, био је још намесник Растислав и кнежев ађута 
о их је сам, не поверавајући се никоме, сем оних који су били неопходни помагачи у каквом послу 
> <p>Јела је покушала да се отме — али, сем покрета у раменима, није ништа више могла учинити,  
 да се вратимо на ствар.</p> <p>- Елем, сем политичких разлога, отров сам изабрао и с тога, што 
 сваки други рад, за сваку другу мисао, сем једино да се припије уз њу, да је стегне у наручја, 
како су биле јако увијене у мараму, то, сем очију, ништа друго од лица нисам могао видети.{S} О 
а ничим није привлачила нарочиту пажњу, сем што су њене веома живе и веома немирне очи издавале 
>Око 8 часова кренула се цела свита.{S} Сем обичне пратње кнежеве, сад се беше придружило још и 
 миру остави крупне државне послове.{S} Сем тога, такав начин кнежева живовања има још и друге  
аре је причао даље интересне ствари.{S} Сем црне прилике у собу код кнеза ушле су још две женск 
е га није било у балканиској војсци.{S} Сем <pb n="303" /> тога Врбавац је постао министар пред 
октор.</p> <p>Гостију је било много.{S} Сем кнежеве свите било је још преко 50 одличних грађана 
очито је код Враничића превлађивало.{S} Сем свега он је још био и душевно јако раздраган.{S} По 
не.{S} Они су у томе далеко иза нас.{S} Сем најближе крвне везе, код њих се ни на што више не п 
вреде, свакојаки други женски накити, а сем осталога и једна царска женска круна и једна златна 
ј земљи за сва злочинства и преступлења сем (§) параграфа 91., 96. и 104. б., в., г., д.</p> <p 
 теби желим...{S} И кога ја имам другог сем тебе.{S} А и ти? ко ти може бити већи пријатељ од т 
а се плете и у унутрашње ствари.</p> <p>Сем тога, ђенерал је почео био да му подрива положај и  
у у свој дом може главу разбити.</p> <p>Сем свију других припрема било је решено још и „онако у 
ом да потражи другу чељад своју.</p> <p>Сем Боје, домаћина, из велике Крсманове куће бејаху дош 
S} Његове оптужбе биле су тешке:</p> <p>Сем једнога Ратка, Растислав се окружио у министарству  
говору.</p> <p>— Дакле, збиља, има тако семе, од кога се пада као од падавице.</p> <p>— Има, ми 
у ракији попила сок од некаква истуцана семена, те после тога добила праву падајућу болест?</p> 
н вели једном нашем Балканцу: „Бен ага, сен ага — измећар јок! (Ја ага, ти ага — а да ради нема 
ијући се од аустриских власти, у колима сена довезен до Саве и пребачен преко ње.</p> <pb n="53 
штар, али пријатан мирис свежа пролећна сена.{S} Са свију страна чуло се звучно врускање зоби;  
Међу тим тешка кола, с огромним товаром сена, уз гласну шкрипу и пуцање, полако, али непрекидно 
ни радознало гледали како огроман товар сена полако клизи све више и више низ брдо.</p> <p>Нека 
перјаници, која је више личила на пласт сена но на перјаницу.</p> <p>Виле су обично биле набеље 
и у оном кратком тренутку, кад као муња сене преко лица и опет се изгуби.{S} Жики је сад било ј 
озорима се укаже по каква црна човечија сенка, застане за тренутак, на опет отклизи и нестане ј 
 човечија прилика.{S} То више није била сенка, то је био жив човек.{S} Наша вребала загледаше г 
авала станка ни одморка; она га је, као сенка његова, свуда неодступно пратила.{S} Ноћу, дању,  
има, као земља у образу, он је ишао као сенка, мрачан и забринут, тако, да су му укућани, нароч 
ој кестеновој алеји, покривеној дебелим сенкама густих и брснатих дрвета.</p> <p>Она два младић 
 улице, испод кестенова, указаше се две сенке; оне брзо и лако прелетеше улицу као да и не доди 
поједине предмете, који су се, као црне сенке, уздизали у мраку.{S} Прво распознаде, да је оно  
бејаше огрејала као дан.{S} Дохватив се сенке и залатка, они пођоше уз брдо, право средишту Зво 
ава, без гласа, без и најмање лупе, као сенке, као духови без тела ступале су и кретале се ове  
е.</p> <p>О слатка, мила слико, — драга сенко из далеке, минуле прошлости, како се полако помаљ 
и светлост од великог лустера, бацајући сенку на малени диван у углу.{S} Кнез први опази овај з 
оји, бацајући кнезу на руку лепу црвену сенку.</p> <p>Кнез прво сркну, па онда искапи чашу.</p> 
ругљиво.{S} - Па иди!{S} И није за козу сено, што рекли неки.{S} Силом баба у рај! — не иде.{S} 
> <p>Пуна родних поља, бујних пашњака и сенокоса, сваковрсним усевима засејаних њива, свуда пок 
еника ишао је дуг ред кола, натоварених сеном, пењући се полако уз брдо.{S} Слабачки вочићи у п 
„Шта је ово?{S} Шта је овоме човеку?“ — сену Врбавцу кроз главу.{S} И прва мисао која му дође б 
и као право чудо, сва подерана.“ То јој сену кроз главу. —</p> <p>Међу тим млади господин стаја 
еда лево, загледа десно, кроз главу јој сену мисао — конак!</p> <p>Је ли могуће?!{S} Конак!{S}  
е и шталу, и таван њен, где се по меком сену тако слатко ваљао.</p> <p>Јес, то су биле његове у 
уло трвење већ се отпочело, а овда онда сенула би и по која варница од заваде.</p> <p>Ђенерал ј 
по образу да му ухо запева, а на очи му сенуше светлаци.</p> <p>Ово је био прави мушки шамар.</ 
владару који, да би се удобрио варљивој сенци која се зове „народ,“ вређа и одбија од себе људе 
оњачу и даде ми знак да опет седнем.{S} Сео сам и шта је даље било — не знам ништа!{S} Кад сам  
 сишао у своју канцеларију, а Растислав сео за сто и јавио момку, ако има ко да чека, нека редо 
 писмене и усмене наредбе.{S} За тим је сео на коња и, у пратњи два коњаника, отишао у главну к 
ствовати на кнежеву уобразиљу.{S} Он је сео на крвав престо, и та страшна слика и сад му се по  
етири корака иза кнеза, један гост беше сео на земљу, изуо десну чизму па је истреса.{S} Притрч 
 ђаволила, а њене се другарице смејале, сеоска момчадија у два - три маха прилазили су и зивкал 
еница, или сврх човека високи кукурузи; сеоска младеж обојега пола, по послу, често се налази у 
жњем столу приђе Ралека Јовкин, позната сеоска пијаница, и како дође, он одмах начини ларму да  
то могу да слушају свакога празника све сеоске девојке, могу да чујем и ја.</p> <p>Доктор је с  
у у његовом округу сељаци приликом неке сеоске литије од некуда нашли слику Црнојевића, окачили 
 првога позива, то су и сеоски биров, и сеоски пољак, и све што се могло на то употребити, раза 
све обвезнике из првога позива, то су и сеоски биров, и сеоски пољак, и све што се могло на то  
азило у раскалашност.{S} Један по један сеоски Дон Жуан поче износити целу болту своје љубавне  
моја пракса није ме доводила у додир са сеоским светом, али моје колеге срески и окружни лекари 
ем, а можда још више оним сјајним очима сеоских лепотица, и оним руменим образима и белим гроци 
м дочепаш, чувај као очи у глави.{S} Од сеоског пудара па до министра свако место има свој знач 
ика пробуди слугу и посла га да пробуди сеоскога ћату, а сам с Глуварићем и чича Срејом оде опш 
друма, што из Звониграда води у оближње сеоце <hi>Јеленик</hi>, дивно месташце, обрасло шумом,  
је на троје; не, ту <pb n="675" /> ваља сести па претрести питање најозбиљније — одговори Лепша 
 рече Мона указујући гошћи место где ће сести —- Раскомоти се, скини рукавице, врућина је, а би 
> <p>Кнез показа руком Маврикију где ће сести; он учтиво приђе и седе; седе и кнез — почеше раз 
а и уђе у кола, пипајући у мраку где ће сести.{S} Кнез је понуди да седне комотно, уверавајући  
кнеза и његова пратиоца.{S} Они хтедоше сести на друге гробове, но он позва <pb n="592" /> кнез 
м помаче напред столицу за коју је имао сести кнез, ако већ хтедне седати, па онда оде.</p> <p> 
ну казну.{S} Но како би било свирепо да сестра својеручно казни брата свога, предлажем да се из 
нама је уграбљено једно чељаде.{S} Моја сестра, девојка, довучена је у ову кућу да овде буде ос 
жена пуковника Врбавца, али она је моја сестра.{S} Љубљена жена увек зва све тајне мужевљеве.{S 
пале из револвера, те падне мртва једна сестра кнежева, њена кћи допаде рана, адјутанту би курш 
о, угледно момче, а са њима и њина лепа сестра Пава, која је била млађа од обојице.</p> <p>Боја 
м и рапавим он прошапута сину: „Камо ти сестра?“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Овде ни 
 разривени.{S} Родитељи и деда, браћа и сестре — то се још једино штеди.{S} Иначе све је друго  
ршење казне повери твојој бајној гошћи, сестрице моја.{S} А? а?{S} Прима ли се мој предлог? — р 
 руку и обасу је пољупцима. — Моја мила сестрице, ти се не срдиш? је ли да се не срдиш?{S} Ти н 
ари са ормана и само додала: „Погледај! сестро рођена..{S} Ово ми је спомен од Лепше и мога бра 
Узмем је ја овако за образ, а оно меко, сестро рођена, као пабушина.{S} Па оне руке, па груди,  
и само што промуца:</p> <p>— Ах, Петро, сестро! — па онда брзо окрете главу у страну, диже мара 
ви; ако икоме, њима је дужност да спасу сестру и да освете очеву част!</p> <p>Но сад се опет бо 
>— Тиче ме се; кад имаднеш женске деце, сети се ових твојих речи!{S} Онда нећеш мислити овако!{ 
јниково, који под овим каменом лежи.{S} Сети се, како је некада гледао слепе, како читају прсти 
следства прелази и на женску линију.{S} Сети се тога, а сети се и још много које чега другог.{S 
раћао пажњу на неке сумњиве околности — сети се свега тога, и у тај мах осети како га проби хла 
 и на женску линију.{S} Сети се тога, а сети се и још много које чега другог.{S} На ум му дођош 
у ходнику могла чути, начелник се једва сети, да се окрене кнезу лицем, а дотле је једнако стај 
мисли узеше кувати у глави и она се сад сети како је лик младог господина доста био налик на кн 
мо срце, и он у том очајном тренутку не сети се ничега пречег — већ подиже Перунову крваву глав 
 мисли.{S} Кнез Мутимир старао се да се сети ко је ова загонетна личност, јер по гласу чинило м 
ле смрти мужевљеве.{S} А ко пре и да се сети удовице сиротице, ако не њен први комшија, пашанац 
од на ум да награди ову услугу, нека се сети сиротице Јеле.{S} Њој ће та помоћ бити у толико по 
 куће с откопчаном хаљином.{S} После се сети да ће то бити друго, да јој је хаљина овде откопча 
з главу.</p> <pb n="286" /> <p>После се сети неких и неких поступака пуковникових: његове журне 
вити свога вођу да га што упита, али се сети напомене при уласку у порту да се ни чему не чуди. 
део како полако тоне у нечистоту, он се сети, истргне револвер, испали неколико метака — ађутан 
, Жика поче долазити к себи од љутине и сети се, да тамо, на оном кобном мосту, у овом исток тр 
 овај вајни домаћин, и једва се сад тек сети тога, што је одавна знао, али у псовци и вици на н 
удно што ли се то кнез сад на један пут сети устава и поче се срдити!</p> <p>А кнез се доиста с 
не даде газда Тодорики да заспи.</p> <p>Сети се да му сутра дан ваља путовати у чаршију и обдан 
поносио својим крупним, црним брковима, сетила га се како је једном скоро пуно по године дана и 
не, а у једно као да се радовала што се сетила тога слатког доба, које је дуго и дуго било забо 
<p>Ката се насмеши.{S} Она се у тај мах сетила једног Црногорца, стражара, великог женкароша и  
веома жив сан, ади, кад промислим боље, сетим се јасно шта је било синоћ у алеји, а после никак 
м.{S} После, као да се наједаред нечега сетио, он се окрете Растиславу и упита:</p> <p>- Збиља, 
 застаде, као да се нечега на један пут сетио, но брзо опет продужи.</p> <pb n="331" /> <p>— Ни 
 тако с трагичне стране?{S} Зашто се не сетити како смо обично радили ми другови међу собом, ка 
 у алеји, а после никако се нисам могао сетити кад сам и како сам дошао кући!{S} Дозовем одмах  
уђ утицај, само што се није могао одмах сетити чији.</p> <p>Старајући се да прикрије своју забу 
ак што успављује.{S} Кајем се што се не сетих да узмем ону флашу.{S} У осталом њу су после брзо 
рзо опоравила, код ње беше настала нека сетна немарност и неинтересовање, налик на осећаје веом 
 да су јој груди пуне неке тихе, благе, сетне радости, неке миле, драге и слатке туге.{S} Она ј 
кукавица гласно откука својих дванајест сетних „куку.“</p> <p>И ако је ово сустицање било прост 
в низ операција којих се сад редом и не сећа.{S} Час је стара држала пред кнезом некакво овално 
брисано и нејасно, као оно кад се човек сећа давнашњега сна.</p> <p>На општој градској болници, 
 обоје сретни и задовољни, нити се више сећају како је жалосно и сумрачно мало пре отпочео њин  
да је јако дувао, да је нешто вукао.{S} Сећала се доцније толико, да је на један пут осетила по 
е при тој једној помисла!</p> <p>Она се сећала како је, после таквих теревенака, сутра дан пред 
 их гледате у огледалу и иначе била је, сећам се, и слика г. Кугића.</p> <p>— Па како је у општ 
асну и збркану слику у моме памћењу.{S} Сећам се само толико да сам се почео копрцати и отимати 
— питао је кнез.</p> <p>Не знам, али се сећам да сам још као дете слушао од једног старог Турчи 
е смо сви до јуче били једнаки и сви се сећамо како је изгледао, шта је био и шта је радио чове 
жев састанак с начелником, и, колико се сећамо, међу њима нија се ништа десило што би било ма и 
будем говорио, бићеш сачуван од мрачних сећања на овај догађај.</p> <p>Ђенерал је говорио на од 
на овај догађај бити тешка; можда ће ти сећање на све ово често помутити душевно спокојство.{S} 
први пут био сретан.</p> <p>Цело његово сећање на Балканију био је само низ најлепших и најслађ 
еки мрак, долазило јој је на ум нејасно сећање како се била решила да све каже овом високом гос 
ше у далеку прошлост и пробудише у њему сећање на оне тајанствене и чаробне приче, које је још  
ости свога великога деде.</p> <p>У овом сећању њему се живо представи пред очима онај ризични т 
 је давно било.{S} Он се тога сад једва сећао.{S} Урезало му се у памети само то, како је једне 
љивих прича и причица, али ко би се сад сећао свега тога.{S} И, ето, томе истоме г. Вујадину, п 
ај занос, кнез није знао; он се доцније сећао само овога: лежао је полеђушке; имао је мутно саз 
је ове муке од тебе.“ —</p> <p>Најпосле сећао се хитног и ужурбаног путовања у сред мркле ноћи. 
 и сад чува као успомену.</p> <p>Још се сећао како су момци трчкарали из собе у собу, вукли нек 
обу и како <pb n="486" /> тога да се не сећате? — рече барон чисто срдито...</p> <p>— Не знам!{ 
 Тек сад кнез се опет почео повраћати и сећати куда је пошао.{S} Али сад се већ био угасио у ње 
а, она опет устаде.</p> <p>— На пример, сећаш ли се кад оно пролетос бејаше навалио да напустиш 
дмах „поуздани“ лекари, они су ђенерала сецирали; парање је успешно извршено, лекари су нашли < 
 и с тим страховањем свршено.{S} Грозна сеча, извршена у једном шумарку у Јеленику, учинила је  
 ударци секире: „тап туп“.... - то неко сече нешто, човек се не види, али му се чује рад.{S} С  
ети.“</p> <pb n="206" /> <p>Окренув се, си прво угледа иза себе омалена господина с великим цил 
 минџурана.</p> <p>— Не знам само да л’ си сашио кесу, не ћеш имати где да их метнеш...{S} Исти 
а му усна узе дрхтати.</p> <p>— Од кога си то чула? — упита он промуклим гласом, силом уздржава 
 да не дангубимо....</p> <p>- А од кога си чуо све то?</p> <p>— Од чобана, господару.</p> <p>-  
њега.</p> <p>— Бога ти, кажи ми од кога си то чуо?{S} То није из твоје главе.{S} То ти је неко  
ло се одмаче. — Молим те, казуј од кога си све то чула!... — а онога ниткова одмах ћу дати ухап 
в:</p> <p>— Софија, ја те питам од кога си чула све то?</p> <p>Ове речи биле су изговорене тако 
спрекиданим дисањем, као оно човек кога си на један пут полио хладном водом.</p> <p>— Јес, пара 
у од тога и колика би му била штета, да си га напустио, да га ниси хтео служити?{S} Место тебе  
таде пред њу.</p> <p>— Признајеш ли, да си син човечији и да си у греху рођен и да си по томе т 
н један пут био хватан?{S} Е... хеј, да си ти жив и здрав!{S} Да је ко други, тај би одавно заг 
и све друго, а имати на уму само то, да си и ти један члан владалачке династије Косанића.{S} Сп 
да ме пријави, али ја нисам дала.{S} Да си био с ким другим у послу, ја бих причекала у другој  
, — госпођа!.{S} Сви капу доле.{S} А да си најпоштенија, кад си гола — свак те презире...{S} Ми 
 бајаги поштенији!{S} Последња дроља да си, па кад имаш, свуда те примају, свуда ти одају почас 
<pb n="370" /> соби, али кад ми рече да си са зетом, рачунала сам да могу ући и без пријаве.</p 
— Признајеш ли, да си син човечији и да си у греху рођен и да си по томе то исто, што и остали  
син човечији и да си у греху рођен и да си по томе то исто, што и остали људи? — упита Кугић.</ 
ле, кад се опет вратио, био убијен и да си ти дошао малолетан на крвав престо.</p> <p>— То је ј 
квих напора за туђ рачун. — Хоћеш ли да си добар либерал Растислављева кова, — гледај мудро сво 
 се одмах.</p> <p>— Како, син рођени да си ми?</p> <p>— Лако, доведи Перуна Црнојевића у Балкан 
дела како те кнез загледа.{S} А знам да си му макар један пут намигнула.</p> <p>Пава прво плану 
јамачно већ знаш, јер по свему видим да си се од некуд дочепао мога „Дневника.“</p> <p>Ђенерал  
рословио, друкчије ћеш бити окривљен да си продао шињел.{S} Дај ту шајкачу — заврши Жика бацив  
дине и сине мој, помози, по богу син да си, да се прође о што мање бруке и срамоте...{S} Деца с 
ко ти знаш какве помоћи, по богу син да си - рече Милоје, а његове старачке очи заводнише од су 
hi>; да те не волем зар бих ти рекао да си глуп као коњ!....</p> <p>Маврикије се блажено смејао 
воља - не браним; а сутра у 4½ тачно да си овде — изаћићемо да јашимо.{S} Обећао сам инглеском  
непријатељи множе, али ти још осећаш да си им дорастао и да имаш довољно снаге, да им не даш по 
же, брже, мајка ти певала, зар хоћеш да си већи господин и од самога министра!{S} Е, мој брајко 
вала, снахо, била опака мајка.{S} Можда си јој маћеха, али мајка, бела ниси.</p> <p>Синђа се уз 
ад си ми тако леп, изела те дајка, онда си јамачно и богат.{S} Па дед, рођо моја, одреши дер ту 
еби своју власт, па то ипак учини, онда си ти у праву да ту злоупотребу сузбијеш како год можеш 
 чисто се сударише.</p> <p>— Е, е, куда си ти тако нагао, као да те неко гони? — рече Растислав 
ра зрела јабука на витој гранчици, така си, бива, ти.{S} Ко год мине крај ружице хоће му се, би 
во да одговори.</p> <p>— Боже, Мона ала си и ти по некад чудна! — поче он.{S} Шта ти сад то сме 
ала с неким твојим другарицама.{S} Била си уморна, зајапурена.{S} Баш кад си дошла код чесме и  
 зна му садржину.</p> <p>— Дакле, збиља си добио тако писмо? — упита Ратко, који је до сада цео 
унати код својих пријатеља, међу којима си на првом месту ти.{S} Што будеш имао јављај преко пр 
и не кривим — рече Јела.</p> <p>— Бесна си ти, моја ћерко, бесна!{S} Шта га је њих које би смат 
{S} Жено изувај ми каљаве ципеле!“ — па си се онда таман изједначио с паланчанским простацима.{ 
S} Како који дан ти си све гори.{S} Шта си сад толико бленуо!</p> <p>— Шта сам бленуо!{S} Загле 
 викну Растислав гневно и озбиљно — Шта си окупила богорадити и причати!{S} Истина ја не знам ш 
 то истина, и ако је истина, онда какав си ми ти муж, (Јес, г. Растислав је био њен муж) да ја  
капу доле.{S} А да си најпоштенија, кад си гола — свак те презире...{S} Мислиш нисам ја то проб 
 јести.{S} Нема, ћерко, ту поштења, кад си ти голог.... но.... на плац, кад не можеш другим чим 
ине!{S} Алал ти вера, јуначки сине, кад си умео дотерати до толике славе да ти будеш глава и ст 
живо упита:</p> <p>- Ама, молим те, кад си прешао?... и ко је управо с тобом?... или боље, с ки 
епи, мој слатки и мој мали кнежићу, кад си ми тако леп, изела те дајка, онда си јамачно и богат 
гнездо, ја ћу прво тебе за врат.{S} Кад си ти њихна посредница, онда ти све знаш, а чича Мирко  
ло треба да плачеш, — рече му она — кад си тако никакав карактер.</p> <p>— Па шта сам ја могао! 
. — Како си ти могао направити дете кад си и сам дете?</p> <p>— Ја их нисам ни правио, но мој о 
а од њега, па, боже прости, као оно кад си у цркви.</p> <p>— Бог с тобом, па ко ће ти мирисати  
удалаштине, па реци благословен час кад си прешла овај праг и ушла у наше друштво.{S} Каквога в 
 Била си уморна, зајапурена.{S} Баш кад си дошла код чесме и ту се напила воде из шака, ја случ 
а по образима: „Циганче моје!{S} Па сад си ми, снаха, рђо једна; сад треба дар заови, него шта  
а - рече он зловољно.{S} Хајде, иди куд си пошла, а кад свршим овде, ја ћу доћи доле.{S} Не зна 
 брзим корацима.</p> <p>— Домаћице, где си ти? — рече пуковник као мало прекорно у шали. — Давн 
аца Мика — потврди дете.</p> <p>- А где си ти то видео да браца Мика носи сукњу?{S} Кад је он т 
 па квит.{S} Шта ту има чудно!{S} И где си ти то још чуо код образованих и отмених људи!{S} Где 
ри, твоји дворски љубавници — они, које си подигао из ништавила и обасуо их златом — </p> <p>Кн 
е кнез тако брзо заборавити добро, које си му ти учинио.{S} Ниси ли га ти, колико јуче, спасао  
риза, ево жиг Француске поште.{S} Дакле си ме преварио.{S} Ох... хо... онда то значи да се овде 
и је право у очи, рече: </p> <p>- Богме си лијепа.{S} Богме ти је и срећа лијепа, а биће ти, ће 
 је управо с тобом?... или боље, с киме си ти?...{S} Договор је био друкчији!..{S} Где су остал 
79" /> је после предао г. Растислав, те си, једино на основу онаких података, и смео узети на с 
 наоколо.</p> <p>— Благо теби срећна ли си.... само да ти кажем... ал прво да рекнеш драгичка — 
о истина што сам чула..</p> <p>— Шта ли си то чула! — прекиде је Растислав.</p> <p>— Кажи ми је 
 рече:</p> <p>„Их, баш си глуп, бога ми си као коњ глуп, г. Маврикије — и кнез га прстима гурну 
е старцу.</p> <p>— Чујеш ти, старче! ти си паметнији човек; реци овоме твом будали да се не дер 
да, неутврђена династија.{S} Истина, ти си већ четврти из те династије, али ваља имати на уму т 
ете продужи.</p> <p>— А је ли, тата, ти си нама говорио да није здраво кад ја и Боца лежимо зај 
;“ гле како се поводи.“ — „Ћут, бре, ти си ми бољи.“ — „Шта рече, шта рече господар?“ — „Бог га 
ешила.</p> <p>„Јеси, сине мој, јеси, ти си књаз, они тебе морају да слушају, чекај само док пор 
Старац први прекиде ћутање.</p> <p>- Ти си ме заборавио, господару!{S} А ја сам пређашњих годин 
им се окрете Растиславу:</p> <p>- А? ти си јамачно изненађен што ме овде видиш?{S} Је ли?{S} Е, 
> <pb n="401" /> <p>— Боже, Рале!{S} Ти си дипломата; али дозволи да ја не морам дипломатисати, 
аје туђе девојке!{S} Но јес, јес!{S} Ти си то већ протумачио.{S} То би било <hi>после</hi>!{S}  
 молим те!...{S} Знаш како је!...{S} Ти си ми и сама говорила...{S} Разуме се, ја не могу остат 
 видео.{S} То је било у Јеленику.{S} Ти си пре тога нешто играла с неким твојим другарицама.{S} 
 — рече јој он став управо предњом — ти си по твојим назорима права револуционарка.{S} Вичеш на 
очи.</p> <p>— Није — рече она меко — ти си плануо, на ниси ни чуо добро.{S} Кажем ти, јутрос ми 
оше обојица.</p> <pb n="368" /> <p>— Ти си јутрос нешто поранио, јамачно опет ниси имао сна? —  
али јој реч застаде у грлу.</p> <p>— Ти си одавде из <hi>Звониград</hi>, продужи млади господин 
та ево, погледа жиг поштански.{S} Па ти си ово добио тек пре двајестак дана: значи, одмах после 
шко, а стара мајка је женско; ето, и ти си мушко, (Ратко помилова дете, које се узе отимати) па 
и, или мудровати ка’ то ти?{S} Али и ти си онај потуљени ђаво.{S} Бајаги ти ниси видела како те 
, Мире.{S} У тој дружини младих људи ти си имао искрених пријатеља.{S} Они су ти симпатисали из 
д тебе никад ништа!{S} Како који дан ти си све гори.{S} Шта си сад толико бленуо!</p> <p>— Шта  
рела и пуна искуства.{S} Том разлогу ти си био жртвован.{S} Наравно, ко чини злочин, увек тражи 
r">Tu es un agneau pascal</foreign> (Ти си жртва искупљења) — рече кнез.</p> <p>Каја се исправи 
yon de soleil, voilà tout</foreign> (Ти си моје сунце, то је све) — рече кнез, и узев Кају под  
</head> <p>Довели су га и рекли му: „Ти си кнез.“ Обукли му војничку униформу и извели га на па 
да у овим речима звучи прекор њему: „ти си узрок свему овом!“ У опште, од кад је ђенерал понио  
и носиш панталоне — рече Ратко, смешећи си детињој лудорији.</p> <p>— А зар официр, тата, није  
те ноћи, после свечане забаве, на којој си требао да будеш отрован, ушао кришом у Врбавчеву кућ 
 тада још није било, као ово сад, и тек си овде онде из ретка могао видети по какав стран орден 
м и сад оно твоје значајно писмо, којим си ми после благодарио.{S} А знаш ко је мени помагао са 
Па ти бар знаш како то бива.{S} Рођеним си очима гледала ужасну смрт блаженопочившег кнеза Стра 
а хоћеш?</p> <p>— Доста, доста! — рекао си већ један пут, па доста — рече Мона зловољна.</p> <p 
о, пошто је мало ћутнуо.</p> <p>- Много си жустар, момче!{S} Убио би га!{S} А зашто би га убио? 
излете на улице.{S} На све стране видео си само изненађена, престрављена и зачуђена лица.{S} А  
це с узвиком:{S} Сине човечији!{S} Хтео си да будеш виши од људи, браће твоје, за то си осуђен  
<p>— Поклони се кнезу и представи се ко си.</p> <p>Вујадин крочи незграпно пред кнеза и поче:</ 
ги, и онда је све доцкан.{S} Дакле, ако си рад да се спасаваш, спасавај се одмах.</p> <p>— Како 
о и није хтео казати прави разлог. „Ако си истина Црнојевић, кажи ми па ћу ти онда испричати св 
/p> <p>„Видиш, каква сад изгледаш? како си сад намирисана, окупана, обучена, спремљена!..</p> < 
рења: — Па што кријеш, јадниче!{S} Како си јадан и мали, а заузимаш тако висок положај!...</p>  
децу? — упита задивљен Текелија. — Како си ти могао направити дете кад си и сам дете?</p> <p>—  
ст и безбрижност.{S} Гледао сам те како си стала код чесме, опрала руке, умила се и испљускала  
 јао! тако ништа не знаш, погледај како си овде дошао под моју артилерију.... баш ништа не знаш 
а бежиш са мном у свет.{S} Ти знаш како си био тврдоглав у тој твојој одлуци; знаш и то, колико 
наоколо, неслутећи никаква зла.{S} Тако си и ти амо доведена на закла...</p> <p>Хоџа не доврши  
чисто забринуто: — Шта је теби?{S} Тако си бледа.</p> <p>- Глава ме боли — рече Каја слабим гла 
е се кнез најбоље могао уверити, колико си му ти прави, истински пријатељ и колико на тебе може 
звониградске биле су неме и пусте, само си главном улицом могао овда онда срести по какав заљуб 
 Но како у томе има и твоје заслуге, то си ти за данашњицу заслужио благодарност целог нашег кл 
евојку треба спремити.</p> <p>- Јес, то си рекао ти, али то нисам рекао ни обећао ја — примети  
 бујна, топла, крв — прихвати кнез — то си добро рекао, докторе!{S} Ми становници Балканије још 
 будеш виши од људи, браће твоје, за то си осуђен да погинеш од руке сина човечија!....</p> <p> 
 <p>— Збиља, данас изгледаш добро Чисто си се подмладио — рече Ратко.</p> <p>Растислав се смеши 
ите, господар говори“, „не вичи ти, што си разглавио вилице1.. „Хајд пашол, ти хоћеш да ме учиш 
ти на се, да учиниш оно с Врбавцем, што си учинио?{S} А има и стотину других ствари, које сведо 
{S} И ти још питаш зашто!{S} За то, што си кукавица, шерет, притворица...</p> <p>Лепша отрже и  
ала шта је?{S} Што ћемо ми овде?{S} Што си ме доводила амо?{S} Зар ја не видим да смо хоџи дошл 
/p> <p>— Шта је теби, сеја Паво?{S} Што си плакала?{S} Збиља, стрина Синђо, за што је Пава плак 
овде, ја ћу доћи доле.{S} Не знам и што си долазила; ниси имала друга посла - заврши он срдито. 
гао учинити такав неваљао човек као што си ти — рече хоџа мирно.</p> <pb n="236" /> <milestone  
вијати!{S} То те прави још нижим но што си. <pb n="699" /> Вар сам ја икада од тебе тражила да  
 твоја усамљеност у свету, околност што си сам, без родитеља, без правих пријатеља, без икога к 
м тек ти сам лично имаш да захвалиш што си спасен од опасних интрига Врбавчевих.{S} Шта мислиш, 
а пречи.{S} Кад будеш добар себи, добар си и странци.{S} Та она ништа друго и не тражи, но да у 
вом.</p> <p>— Безумни младићу!{S} А зар си могао и за часак један помислити, да ћу ја - хоџа ма 
 нећеш имати, ти их не можеш имати, јер си син ђенерала Врбавца — и ти нећеш бити срећан...</p> 
ненадити.{S} Е, ево да чујеш.{S} Јутрос си отишао рано, нисмо се ни видели.{S} А имала сам да т 
 како год можеш; у овом случају у праву си да дадеш изнуђено обећање, али да га после не изврши 
 целу болту своје љубавне поезије, и ту си могао чути подскочица, које од учевних људи још нико 
ињеног, он нема право ни да пита каквих си начела, ни да ти натура некаква своја начела.{S} Но  
ш и за то да плачеш.{S} Боже, боже, баш си дете!</p> <p>— Што ми то говориш?... кад знаш да ниј 
 прстима на њега, рече:</p> <p>„Их, баш си глуп, бога ми си као коњ глуп, г. Маврикије — и кнез 
 је откуда се отвара.</p> <p>3- Ух, баш си као дете!{S} У свашта хоћеш да завириш; остави то -  
; и то је све под твојом влашћу!{S} Баш си човек, Вујадине!“</p> <p>Међу тим г. прота, што је с 
ле прошлости, како се полако помаљаш из сива заборава, и како постајеш све јаснија и живља, и к 
!{S} Бави <pb n="399" /> се лудоријама, сигра се с мајмуном!{S} Па шта ће јадан!{S} Како сте му 
дић обично узима ону девојку с којом се сиграо на последњем стрнџању.{S} То је дакле као некака 
гранама по читаве часове седео, певао и сиграо се.{S} Па онда оне путање, што се вила између ба 
водоскока пред кућом, где се тако често сиграо, прскајући својом великом штрцаљком чак тамо, до 
за цену се не пита.{S} Главно је добар, сигуран посао.{S} А то Ката зна, — рече она показујући  
S} И што ће вама све то!?{S} Вама треба сигуран отров, и ја вам га нудим.{S} Ако хоћете, узмите 
тци су били скупи, али бар жена је била сигурна да ће родити.{S} Потпасивала је струњене.{S} Ле 
кивна ђенерала ни сама глава не би била сигурна, и он би, по свој прилици, морао бежати из земљ 
жиће се интриге страних дворова.{S} Без сигурна наслона на поштену групу родољуба, који гледају 
} Ниси ли га ти, колико јуче, спасао од сигурне смрти?{S} Какав би човек био кнез кад би могао  
е!{S} А колико јуче ја сам га спасао од сигурне смрти.{S} Како злобно срце мора имати овај млад 
 копаља, како би непријатељу нанели што сигурнију смрт.</p> <p>„Овај страшни отров дејствује на 
е други.</p> <pb n="6" /> <p>— Сигурно, сигурно! ту не може бити сумње.{S} Такав је био договор 
шено, рече други.</p> <pb n="6" /> <p>— Сигурно, сигурно! ту не може бити сумње.{S} Такав је би 
 такав отров, од кога ће ко га узме, на сигурно умрети, а ни његовој родбини ни лекарима да не  
кад је сама дозвала Лепшу и обећала јој сигурност као у сопственој кући.</p> <p>И она збиља ниј 
шуња где год око границе.{S} Ради сваке сигурности, ја сам му придодао два жандарма, преобучена 
е вели да се због династије и ради њене сигурности, и врши сав овај притисак.{S} На тај начин,  
м, спусти се у кројачку чаршију, одакле сиђе вазнесенској цркви.</p> <p>Ту је покојник опојан.{ 
 погине на заузетој позицији, али да не сиђе с ње.</p> <p>— Лепо, терајте као што сте почели —  
ушнику.</p> <p>— Како би било, Жико, да сиђемо до Дунава да разгледамо околину.{S} Можда их је  
ноћ — рече Растислав.</p> <p>— Молим те сиђи, ја ћу те чекати — прихвати госпођа Софија.</p> <p 
 за спасење.{S} Тако дочекаше и дан.{S} Сиђу се с липе и пођу даље.{S} Тешили су се да је потер 
 кад већ морају чекати, онда је боље да сиђу доле где ће све видети, но да дремају овде на утри 
е год води и док над њом <pb n="146" /> сија срећна звезда великих Косанића, који с правом могу 
 орловачки хтео је да та „звезда даница сија и трепери“ пред његовом капијом.{S} Развиле су се  
Једна притрча столу и уврну лампу да не сија одвећ јасно.{S} Други на прстима приђе пуковнику и 
ав тај петролеј изгоре за једну ноћ, те сија и трепери као звезда даница.“ </p> <p>Око намештањ 
а, а црне као мркла, црна ноћ, очи, што сијају као два црна сунца — и на један пут он осети как 
м и више их није скидао.{S} Та се тачка сијала.{S} Тај га је сјај занео, очарао, омађијао.{S} И 
о млађе и од саме младости, која се њој сијала на образима.</p> <p>— Ствар је озбиљна; о њој не 
, она је била на свом зениту; ту је још сијала и трептала неко кратко време, па се онда нагло и 
ише од гнева, те су се из својих дупаља сијале као два зажагрена змијина ока.</p> <p>Баба Ката  
његове старачке очи бејаху се упалиле и сијале су као два жишка.{S} Уз своју здравицу чича је к 
ма румен у образу, а очи су му необично сијале.{S} Чим уђе он се окрете кнезу.</p> <p>— Она као 
е боје, с црним немирним очима, које су сијале као две живе жеравице, овај човек јако је падао  
о да се упали некакав пламичак — оне су сијале у оном диму и сумраку.</p> <p>После подужа ћутањ 
ти веома пријатне, јер се Растислав сав сијао од некаква унутрашња задовољства.{S} Његов је пог 
рамену и чисто га протресе.{S} Кнезу се сијао широк осмех на лицу и доктор се постара да се и с 
што говорити француски, а на лицу му се сијао подругљив осмех.</p> <p>Кнез се узе сам обраћати, 
="166" /> <p>На његовом младићском лицу сијао се ведар осмех непомућене младићске радости, а ње 
е!{S} О, жабо једна!</p> <p>Бабетина је сиктала најскаредније речи.</p> <p>— Поштена! умела бих 
ће радити друкче?{S} Сила је сила, јес, сила је сила!... </p> <p>Ђенерал стиште обадве песнице  
д су имали они су отели.{S} Сила узела; сила држала док је могла; сад’ нема више силе, и ко прв 
а?{S} Што год су имали они су отели.{S} Сила узела; сила држала док је могла; сад’ нема више си 
ко ради друкче, ко ће радити друкче?{S} Сила је сила, јес, сила је сила!... </p> <p>Ђенерал сти 
 као да ће на некога јуришати.</p> <p>— Сила је старија, — викну он — јер сила је јача, ко ће п 
вољи прима и по вољи враћа; али никаква сила још никад ништа није од ње отела“.</p> <p>Ове речи 
l>Човек с поља;</l> <l>Мртвачка је јака сила,</l> <l>Велика је ваша моћ,</l> <l>Далеко је Безда 
огла би ме стукнути каква јача војничка сила, које богу хвала нема. — А мој је пут прав, и прав 
а, лукавство, обећање, новац, па и сама сила да се дође циљу.{S} Није пожаљено ништа, као што н 
и друкче?{S} Сила је сила, јес, сила је сила!... </p> <p>Ђенерал стиште обадве песнице и погну  
друкче, ко ће радити друкче?{S} Сила је сила, јес, сила је сила!... </p> <p>Ђенерал стиште обад 
дајте.{S} Све је остало дим.{S} Овде је сила!“ - О великим празницима ви нарочито узимате улогу 
еопходности.{S} У тренутцима где једино сила пресуђује, људи без силе уједно су и људи без <pb  
 <p>— Сила је старија, — викну он — јер сила је јача, ко ће против силе?{S} Ви мени хоћете да с 
није ту било, господару.</p> <p>— А наш силазак у Ташмаден?</p> <p>— Ми Ташмаден нисмо видели н 
 урезали у мојој памети.{S} Зар сан наш силазак у Ташмаден!{S} Зар сан и мој министар г. Кугић, 
</p> <p>НА ОДМОРКУ</p> <p>РОМАН.</p> <p>СИЛАЗАК С ПРЕСТОЛА</p> <p>- РОМАН -</p> <p>НАПИСАО</p>  
ше мрачних прилика, где с разних страна силазе у урвине, а за тим их нестане у мрачним, подземн 
едначују с њом, <pb n="455" /> како чак силазе ниже испод ње — оне исте даме које су јој још ју 
тако исто и отровни ноћни лептир; на њу силази весели славуљ да својом свиленом песмицом просла 
амаке.{S} Корачао је полако и опрезно и силазио је дуго.{S} Најпосле хукну и спусти ме.{S} Осећ 
една раван, али наши путници нису смели силазити у њу и ако су је жудно погледали.{S} Тамо су о 
 земљишту; једнако се морало пењати или силазити.{S} Земљиште је било тако ломно, да често ниси 
ћи...{S} Шта?...{S} Бићеш богат, чувен, силан, велики...{S} Али да ли ћеш бити срећан?</p> <p>Ђ 
родера се глас срдито и у гробу се зачу силан потрес.</p> <p>На то се из дубине чу тихо цвиљење 
кну он — јер сила је јача, ко ће против силе?{S} Ви мени хоћете да судите.</p> <p>— Ви мени!{S} 
а....</p> <p>Под утицајем ове неодољиве силе, кнез Мутимир једним напором диже Лепшу, као лако  
 једини и неограничени господар оружане силе, што је одмах и постигао, пошто је војсци и иначе  
и само то!{S} И хоћу, и могу, и нема те силе на свету која би ме у томе могла омести — рече Мут 
ила држала док је могла; сад’ нема више силе, и ко први уграби, тај развлачи и односи и то је п 
има где једино сила пресуђује, људи без силе уједно су и људи без <pb n="23" /> дужности.{S} Ма 
у ту не може бити говора.{S} Ствар је у сили.{S} Један предак имао је потребне вештине — династ 
астане прави пакао.{S} Од онога пуцња и силине свеће се махом погасе; густ пушчани дим напуни с 
а тебе.{S} Они ће банути с елементарном силином.{S} Да би их дочекали како ваља, треба имати на 
/p> <p>Од свију гласова најјаче се чула силна, крупна гласина начелникова, која се орила као тр 
м и кривим улицама Звониграда жуљале су силне гомиле света.{S} Жене; деца, људи, <pb n="4" /> с 
о је у њу доћ’;</l> <l>Ужасан је Злодух силни.</l> <l>Страхобан је његов глас;</l> <l>Али има ј 
quote> <l>Мртваци:</l> <l>Духнуће девет силних ветрова,</l> <l>Цела ће земља под њим’ дрхтати,< 
јславнијега балканскога владара, Душана Силног, да има за то и писмене доказе и документа, која 
бојим се да наша чедна Лепша не би тебе силовала!</p> <p>Мутимира као да је вређало ово багател 
н, још ни једна удовица никад није била силована.{S} А овде, у овоме твом случају, да ниси ти н 
ти збиља мислиш да и ту може бити неког силовања.{S} Та од кад је света и века, болан, још ни ј 
ена? срди ли се на њега? криви ли га за силовање? — у опште, кнез се интересовао свима ситницам 
 тицале Лепше.{S} Но кад он помену реч „силовање“, Мона се грохотом засмеја.</p> <p>— Еј, моје  
да се стишава.{S} Киша је још пљуштала, силовита грмљава још се с часа на час проламала, али св 
 њих бори.{S} Оваке су промене нарочито силовите у души снажних и већ но самој природи бујних м 
ва ова последња бунцања изговорио брзо, силовито, с очевидним напрезањем.{S} Преко чела и слепи 
и то чула? — упита он промуклим гласом, силом уздржавајући љутину да не прсне.</p> <p>Но госпођ 
И није за козу сено, што рекли неки.{S} Силом баба у рај! — не иде.{S} Ја сам те амо довела за  
ака и рече им да га воде у полицију.{S} Силом је одведен; уз пут је и бијен; у хапсани је изуби 
сами мозак.</p> <p>„Да га отмете, да га силом узмете, јадници!{S} Ни то не знате, да се од смрт 
ликовачки: ухватити човека и нагнати га силом да одговара — рече консул увређено.</p> <p>— Шта  
м одеш.</p> <p>— Него шта ћеш?{S} Ваљда силом да ми га отмеш?</p> <p>— Збиља, нећу ти дати да о 
 дубље мислио о тој ствари, твоја слика силом ми је излазила пред очи и јако ме бунила у мојим  
ли сте и јемство, да вам Аустро-Угарска силом поврати круну, ако би, услед каквог народног покр 
банули какви страни, непознати људи, па силом хтели што од њих узети, они онда да се притворе к 
S} Па лепо, то би значило да се ја овде силом држим!</p> <p>— Па мислите да није тако? — пресеч 
да га после не извршиш.{S} Он тебе бије силом — ти њега удри хитрином.{S} Министар заповеда буд 
 <p>Најмлађи Ратков синчић, који бејаше силом устао и у ово позно доба, утрча у собу, изненади  
та за руку, доведе га до врата и готово силом изгура напоље, понављајући у два три маха: „вас ј 
асе.</p> <p>„Да га отмемо, да га узмемо силом;“ — допре кнезу до ушију с поља! —</p> <p>Обадва  
и, мудрији.{S} Али ја долазим на престо силом, убиством, преко мртва трупа.{S} Све једно!{S} За 
а своју владалачку титулу.{S} Кад би му силом отргнули његовога драгог мајмуна, с којим <pb n=" 
 зар ја морам бити овде?{S} Ево ја нећу силом да владам; не тражим од вас услуге да ме на зор д 
ти ништа не отима, да се од ње ништа на силу не узима; она по <pb n="601" /> вољи прима и по во 
азирао само њине нејасне контуре и црне силуете, док се најпосле и то не изгуби.{S} Али пре тог 
блато.{S} Назвала ми се бајаги тетка, а силује ме да постанем туђа наложница!...{S} О, боже, им 
бо је тако на глас плакао, а стари чича Сима, што смо се увек смејали његовом великом туру, теш 
у Беч орловачког угледног трговца Степе Симеоновића.{S} За тога се човека одавно зна да он и ду 
 која га једном приликом поклони старом Симићу, а од њега ]е дошао амо.{S} С тога, за какав муз 
он!{S} Симон! — Слуга утрча, — Мој шах, Симон!</p> <pb n="32" /> <p>Слуга отрча, а на вратима с 
онио и још нико не долази.{S} Симон!{S} Симон! — Слуга утрча, — Мој шах, Симон!</p> <pb n="32"  
три пут звонио и још нико не долази.{S} Симон!{S} Симон! — Слуга утрча, — Мој шах, Симон!</p> < 
том кљусету, г. Маврикије?{S} А?{S} Наш Симон?{S} Мора бити он....{S} А погледај моје кљусе, г. 
 V.</head> <head>Партија шаха</head> <p>Симон!{S} Где је мој шах? — одјекну кроз дворске одаје  
е ли њено срце слободно и има ли каквих симпатија спрам њега (кнеза)?{S} Али тек што изусти ово 
оји је заснивао темељ своме престолу на симпатијама и привржености народној.</p> <p>Кнез Мутими 
у сад ласкају и продају му се са својим симпатијама, то је с тога: што им сад у овом тренутку т 
е у више прилика отворено износио своје симпатије за Лепшу.{S} По његовом уверавању то је била  
крваво убиство пробудило у светини веће симпатије за тебе, а то би све јако отежало положај нов 
љубазан у опхођењу — он је убрзо стекао симпатије звониградских отмених кругова и рало је виђан 
коју не треба презирати.{S} Они уживају симпатију млађега колена; уз њих је сва школска омладин 
ијању њинога пријатељства.{S} Они су ти симпатисали као младом владару, који је још у раној мла 
и имао искрених пријатеља.{S} Они су ти симпатисали из даљине, и не знајући те лично.{S} Твоји  
 Косанићи, по свом карактеру, људи мало симпатични.{S} Немој да ти моје речи буду тешке и непри 
и у целој појави ове жене било је нешто симпатично, <pb n="371" /> нешто добро и мило, нешто шт 
уз њих је сва школска омладина.{S} Њима симпатишу многи и многи грађани, ма да то и крију као л 
аваш, спасавај се одмах.</p> <p>— Како, син рођени да си ми?</p> <p>— Лако, доведи Перуна Црној 
био неком Сарукбоцећаеју.{S} Сарукбејов син био је доцније кавеџибаша код познатога Мустај паше 
 а не би их знао, би рекао да су отац и син, па забринути родитељ даје мудре савете детету свом 
нију прешао Перун Црнојевић, најстарији син Александра Црнојевића, бившег кнеза балканиског.{S} 
родио такав <pb n="463" /> један велики син, као што је мудри Растислав.{S} Он прати све ове из 
и о његовом слободоумљу.</p> <p>Сељачки син, париски ђак, човек пун самопоуздања, с тврдом веро 
е пред њу.</p> <p>— Признајеш ли, да си син човечији и да си у греху рођен и да си по томе то и 
ћеш имати, ти их не можеш имати, јер си син ђенерала Врбавца — и ти нећеш бити срећан...</p> <p 
бјави:</p> <p>„Није истина!{S} Није мој син пропао и изгубљен човек!“</p> <p>Кнез Мутимир и њен 
реле девојке од 18 до 20 година, па док син не порасте, отац га заступа код невесте и врши сино 
, господине и сине мој, помози, по богу син да си, да се прође о што мање бруке и срамоте...{S} 
 <p>— Ако ти знаш какве помоћи, по богу син да си - рече Милоје, а његове старачке очи заводниш 
ејаху дошла на ову светковину још и два сина Бојина, старији Радован, Анђин човек, и млађи Груј 
ад се опет бојао старац да пусти обадва сина.{S} Млади су, ватрени, частољубиви, а оружани; паш 
 полако, бојажљиво улазила у собу свога сина, како га је будила, како се он трзао с осмејком на 
 — све то стоји готово...{S} Бог да има сина, и он би се с газда Бојом опријатељио.</p> <p>У то 
х младићских погрешака, прогласити њена сина за пропала и изгубљена човека, коме више ни бог ни 
е топлим, срдачним пољупцима благодарна сина, а душа му је у заносу говорила: „Мила, слатка <pb 
ез овога чудног додатка да отац заступа сина у брачним дужностима.{S} Разлог је био — домаћин х 
 говоре.</p> <p>госпођа Софија имала је сина од прилике истих година и истих склоности као и кн 
оје, за то си осуђен да погинеш од руке сина човечија!....</p> <p>Из кнежевих груди шибну дебео 
 запао.{S} Овај човек саветовао ме „као сина“, да учиним што се од мене тражи, а не тражи се ни 
ће да буде за луду и да прође забадава, Синђа изручи сад на један пут све — и баш то, за што би 
адован додаде.</p> <p>— Па она роспија, Синђа!{S} Је л је сад видесмо!...</p> <pb n="256" /> <p 
е Срећков рачун био тачан.{S} Понуђена, Синђа се с почетка устезала, мислећи да ће јој се, као  
 шали) за своју душицу. </p> <p>Истина, Синђа је била Пави рођена стрина.{S} То је до некле мог 
други свет, хтела би да му отиде и она, Синђа, али сама не може, пошто хоџа све по две и две пу 
то, ви’ш несреће! „Са Синђом“! јабогме, Синђа јој је врат и сломила — рече Радован.</p> <p>Упут 
 <p>Кад се нађоше саме у побочној соби, Синђа покуша да изглади рђав утисак, што га хоџа беше у 
100 дуката, а за те паре може купити 20 Синђа; купити им и душу и тело.</p> <p>Опит је одмах по 
<p>Хоџа упита шта јој је та девојка.{S} Синђа се окрете, погледа Паву и слага: — Па... ћерка ми 
 и гледала, не знајући шта да почне.{S} Синђа се опет окрете и погледа по свету, као да је неко 
 му сву чељад.</p> <p>Поздравише се.{S} Синђа мигну Пави, а Срећку рече: „Да те нешто упитам, г 
ти сумрак, у соби је био готов мрак.{S} Синђа и Пава, кроз овај дим и сумрак, једва су могле ра 
по леђима и упути је у побочну собу.{S} Синђа и сама пође за Павом.{S} Срећко рече да пређу у д 
ја теби желела... — правдала се збуњена Синђа.</p> <p>- Па кад није ништа шта онда кријете?{S}  
ом и друге две другарице — приђе стрина Синђа, дрпну Паву за рукав и рече јој: — „да ти кажем н 
кнез, а поћи ће <pb n="246" /> и стрина Синђа.{S} Ствар је дакле веома проста, тако проста, да  
. поуми Пава да се изговара, али стрина Синђа не даде јој ни осолити.{S} Заклињући се свим на с 
љи јој пет „минџурана“, прихвати стрина Синђа оберучке и одмах похита да што пре свршава ствар. 
е одмакоше мало у страну.</p> <p>Стрина Синђа прво упита где јој је родбина.{S} Пава одговори д 
7" /> <p>Кад се издвојише мало из света Синђа каза Пави за што је зове, наводећи ово:</p> <p>До 
p>Ишле су брзо.{S} После два три минута Синђа поврте у манастирску авлију.{S} - Ама зар туна? — 
ало, Пава је све више дрхтала...{S} Кад Синђа престаде говориш, Пава бризну у плач.</p> <p>Она  
ред очима све јасније и јасније.{S} Кад Синђа заврши последњу реч — Пави је већ било све јасно. 
едње речи.</p> <p>- Да идеш! — рече сад Синђа подругљиво.{S} - Па иди!{S} И није за козу сено,  
ви је већ било све јасно.</p> <p>Чим је Синђа почела уплетати у свој говор кнежево име, Паву пр 
ем... ал прво да рекнеш драгичка — рече Синђа.</p> <p>Пава је ћутала и гледала, не знајући шта  
 у руку да љуби — она ето лудује — рече Синђа набусито.</p> <pb n="245" /> <p>Ове речи Синђине  
алуђере; нећемо ми њих ни видети — рече Синђа, грабећи напред.</p> <p>Она поврте у лево и упути 
а Паву.</p> <p>— Јамачно пијано! — поче Синђа — старо, а дохватило се негде ракичине....</p> <p 
шни.{S} И, полако, на прстима, доктор и Синђа изађоше из одаје, и не јавив се кнезу, који у тај 
овори и шта она управо хоће.</p> <p>Али Синђа је говорила све даље и даље, и Пави је постајало  
— Ћути! и ако смо; још боље! — прихвати Синђа.</p> <pb n="229" /> <p>Кад приђоше вратима на пра 
 поток, где оно хоџа погађа.</p> <p>Чим Синђа помену хоџу окретном Срећку одмах паде на ум миса 
 што год обећала?... — упита Срећко, но Синђа се већ беше окренула, она ништа не одговори, само 
ленула зачуђено, не разумевајући шта то Синђа говори и шта она управо хоће.</p> <p>Али Синђа је 
уђено и ко ли је њен суђеник.</p> <p>Ту Синђа гурну Паву: - „А онај црче за тобом!{S} Јес очију 
оказујући прстом.</p> <pb n="230" /> <p>Синђа напред а Пава за њом, уђоше на врата која им Срећ 
 и једно гледање.</p> <pb n="231" /> <p>Синђа се обриса рукавом, помери се два три пута с ноге  
рече Пава љутито.</p> <pb n="241" /> <p>Синђа је дотле била блага, чисто збуњена; она је са стр 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Синђа је ушла заједно с Павом у кнежеву одају, али она  
ног кнеза још нешто пробираш....</p> <p>Синђа се беше захуктала, те узе говорити много што шта, 
 стајале поређане ту украј њега.</p> <p>Синђа назва Вога.</p> <p>— Бог ти помогао, млада — одго 
рећко с питањем, пун нестрпљења.</p> <p>Синђа га погледа оштро, набра веђе и процеди кроз зубе: 
 помогао, млада — одговори хоџа.</p> <p>Синђа гурну Паву и прошапута јој: — Погледај шта га је  
ој маћеха, али мајка, бела ниси.</p> <p>Синђа се узврда; хоџине речи погодише је.{S} - Што!{S}  
ађи брат још ваљаде игра у колу.</p> <p>Синђа се окрете и погледа свуд у наоколо.</p> <p>— Благ 
дочека с осмејком.</p> <p>- Гле, страна Синђе; гле и Паве!{S} Откуда ви амо?</p> <p>То је био п 
љајући се како би најлакше извела Паву, Синђи првој паде на ум да је изведе доле у поток, где о 
цело село није могло дати џевапа стрина Синђи, а ко је хтео да остане на миру морао је просто њ 
твари одлучно помогло.</p> <p>У почетку Синђина говора Пава је прво <pb n="242" /> бленула зачу 
абусито.</p> <pb n="245" /> <p>Ове речи Синђине наговестише Срећку да ствар с Павом не стоји ка 
во?{S} Што си плакала?{S} Збиља, стрина Синђо, за што је Пава плакала?</p> <p>— За што?{S} За т 
 је пресече.</p> <p>— Нећу тако, стрина Синђо!{S} Овде се са мном тера читава комедија.{S} Ја н 
е доле у потоку.{S} Их, да знаш, стрина Синђо, како ме мрзи улазити овде.{S} Ове калуђерштине!{ 
их жена да су виделе Паву где са стрина Синђом оде некуда тамо манастиру.</p> <p>— Ето, ви’ш не 
астиру.</p> <p>— Ето, ви’ш несреће! „Са Синђом“! јабогме, Синђа јој је врат и сломила — рече Ра 
ази одавде, сад је страшљиво гледала на Синђу и стрепила да јој ова опет не понови отоичње речи 
умрак, они у овој жени познадоше стрина Синђу.{S} Пава је дакле у конаку.{S} За њих је то ван с 
ки конак.{S} Одмах се намери на „стрина Синђу.“ Њу је Срећко познавао још из раније.{S} У два м 
узом, а она, бледа, тужна, гледала је у Синђу измученим погледом, а тај поглед као да је говори 
је човек потпоручик?</p> <p>— Како кад, сине!{S} Лепо је кад је човек потпоручик у двадесетој г 
м горким часовима тешила.</p> <p>„Јеси, сине мој, јеси, ти си књаз, они тебе морају да слушају, 
лосно:</p> <p>— И ти нећеш бити срећан, сине мој, нећеш бити срећан; јер срећа није богатство,  
 златна дугмета.</p> <p>— Добро, добро, сине!{S} Ако будеш добар и послушан све ћеш имати — одг 
и панталоне но сукњу?</p> <p>— Па зато, сине, што сам ја мушко, а стара мајка је женско; ето, и 
ри га кнезу управо у срце с узвиком:{S} Сине човечији!{S} Хтео си да будеш виши од људи, браће  
д.</p> <p>— Сине мој! - викну ђенерал — Сине мој! чедо љубави!{S} Ти ћеш бити човек и ти ћеш <p 
о, чисто цикну и јурну напред.</p> <p>— Сине мој! - викну ђенерал — Сине мој! чедо љубави!{S} Т 
е лаж, а кам’ да је.{S} Но, господине и сине мој, помози, по богу син да си, да се прође о што  
вос, Вујадине!{S} Алал ти вера, јуначки сине, кад си умео дотерати до толике славе да ти будеш  
ним прсима као и пре.</p> <p>— Неваљали сине!{S} Не боле ме твоји ударци — но ме боле што ме пр 
:</p> <p>— Подмети овај камен, подмети, синко, камен под точак, па зови кога од друштва да ти п 
р није за чекање, господине.{S} Похитај синко, ако бога знаш!{S} Јамачно, и сам имаш деце или р 
тем тако ћу и ја живети са женама мојих синова — одговори дечко философски.</p> <pb n="154" />  
 обичају код Руса, где оцеви жене своје синове веома младе, још као децу од десетак година, а з 
е осветим, ако је за освету.</p> <p>Али синови му недадоше ни поменути.{S} Они су браћа, они су 
иским духом — то су били његови духовни синови, а он и Растислав били су дволично божанство, би 
.</p> <quote> <l>И ми ове земље осуђени синови,</l> <l>Кад видимо књаза свог,</l> <l>Ми смо чис 
ше ни поменути.{S} Они су браћа, они су синови; ако икоме, њима је дужност да спасу сестру и да 
сте, отац га заступа код невесте и врши синовље брачне дужности!</p> <p>Доктор зачуђено погледа 
ако би се одмах могли кренути.{S} После синотњега скандала, који је већ пукао по свој околини и 
м; можемо одмах полазити...{S} Али шта, синоћ!....{S} Па шта!{S} Синоћ није било ништа страшно! 
</p> <p>Белини продужи: — Као и обично, синоћ око 7 часова, изашао сам да ходам јеленичким друм 
..{S} Али шта, синоћ!....{S} Па шта!{S} Синоћ није било ништа страшно!{S} Е! рече кнез.</p> <pb 
а је одморило, опоравило, повратило.{S} Синоћ је легао одмах после 9 час., а јутрос око 6 устао 
тислав продужи говорити Ратку:</p> <p>— Синоћ сам добио писмо од кнеза, у коме ми нуди председн 
 више и више заинтересован.</p> <p>- Па синоћ, тата... и јуче... и свако вече кад год дође ноћу 
је још једном прочитао писмо, што га је синоћ добио од кнеза Мутимира, па је онда узео ходати.< 
бе и вас, тако поуздано знам све шта је синоћ било, док ме ово чудо није снашло.{S} Гледао сам  
 би отишао сад на алеју, онде где су ме синоћ ухватили, јамачно још би се познавали по прашини  
За сваку је осуду и сажаљење оно што се синоћ десило.{S} Ја сам одмах сазнао целу ствар.{S} Сра 
ча Милоје и други жандарм вратили су се синоћ, а дошли су свак за се, жандарм на <pb n="655" /> 
ле махнитим картањем.{S} Тако је било и синоћ.{S} Барон се вратио кући тек у зору, с тога је са 
им тајним седницама!{S} Помисли, ја тек синоћ у мрак добио писмо од њега а јутрос већ цео Звони 
о врзла по Лепшиној болној глави.{S} До синоћ најсрећнија, она се сада осећала на дну мрачне, с 
мислим боље, сетим се јасно шта је било синоћ у алеји, а после никако се нисам могао сетити кад 
а Софија назва Лепшом.</p> <p>— Јамачно синоћ пред ону теревенку.</p> <p>— О, не — умеша се гос 
.{S} Дотични кметови и командири још су синоћ известили начелника (који је био на десном крилу  
вар.{S} Срамота је велика, и ја сам још синоћ, наредио да јутрос рано све буде готово за пут, к 
ако је и сам осуђиво и критиковао своје синоћње понашање, и како је тада био добар, благ, нежан 
 Боја прискочи и обиште око официра.{S} Сину рече: „Не тако, Радоване“, па пристаде дежурноме.< 
гласом промуклим и рапавим он прошапута сину: „Камо ти сестра?“</p> <milestone unit="subSection 
 случајно баш папи Александру и његовом сину, страшном Цезару Борџији.{S} Веома снажан телесно, 
а је ђенерал ово говорио о свом нејаком сину, кога је морао видити у колевци, кад је мало час и 
енећеној кутији.</p> <p>Најмлађи Ратков синчић, који бејаше силом устао и у ово позно доба, утр 
полако завијао цигару, а његов најмлађи синчић пентрао се тати уз колена и непрестано је чаврља 
 мени, шта под старост дочеках, кукавац сињи!...</p> <p>— Ама, ко вам је то казао да је амо дов 
ких девет равнина,</l> <l>И преко девет сињих пучина,</l> <l>У Безданију, земљу далеку,</l> <l> 
аси своје пламене зраке и у крви нашој, сипа своју јару у жиле наше, зажиже огањ у срцу нашем,  
чудна, заносна магла, магла што опија и сипа сласт у груди — ето у таквом се стању налазила Пав 
ио Лепшу, Мона ју је све више нападала, сипајући на њу најтеже прекоре, пуне пакосне заједљивос 
 се по лицу, јер од кнеза не само да је сипала жива ватра, но је, простићете, прскало и подоста 
, како би из кнежеве кесе гртала паре и сипала их себи у недра), а кад би се овде набућило овак 
ара да му се приближи, а из очију су му сипале варнице.</p> <p>Извините, височанство, али ја ва 
 до пред зору.{S} До два часа по поноћи сипали су прекори; после је срџбу заменио тихи плач.{S} 
ељаци бејаху прискочили, и по Ралеки су сипали ударци са свију страна.{S} Беше притрчао и среск 
еленој боји, а у стиховима су нештедице сипане „жарке жеље.“</p> <p>Но приврженост Орловчана ни 
нако пијан копрцао, отимао и једнако је сипао погрду за погрдом, ма да му је њушка већ сва била 
ма, но Мутимир се није дао зауставити и сипао је оптужбу за оптужбом.{S} Напослетку је завршио  
ога мужа.</p> <p>Док је Ратко дарежљиво сипао знаке свога допадања, дотле је она неколико пута  
било шунке, саламе, сува језика, разних сирева — у опште, потпун господски бифе.</p> <p>Код Мон 
је споменути случај од употребе белила (сириџика), спремљена од живе.</p> <p>„За поступно трова 
епа жена те даде дечку торбу с хлебом и сиром, што је требало да му буде храна уз пут.{S} Жена  
ез је гонио Маврикијевог краља, а он је сиромах бежао по целој дасци штићен коњем.</p> <p>— Хм! 
емо“, а после викне само „касом.“ Ја се сиромах оберучке држим за ункаш, али која је вајда, кад 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сиромах кнез!{S} Био је грдно измрцварен.{S} Убили су г 
не и највећем богаташу, као и последњем сиромаху....{S} Смрт све изједначује; она је једина пра 
едан пут он се трже. „Ах, моја жена!{S} Сирота моја жена!{S} Она још чека на ме....“ Затим се о 
де с другим „жентурачама“ — мрзи је.{S} Сирота је, удовица је, па мора од свакога да се склања  
у.{S} Кад би бог дао да одмах заспи.{S} Сирота!</p> <p>Кнезу падоше тешко ове речи ђенералове.{ 
одаде, шапћући Мони на ухо:{S} - Она се сирота бранила.{S} Тако се отимала!{S} Но моја је снага 
ебацује Лепши тих пет минута.{S} Она се сирота доиста одупирала.{S} Ако има кривице онда је кри 
 је сиротан? — прекиде је муж.</p> <p>— Сиротан!{S} Да шта је но сиротан!{S} Свако је дете сиро 
а, жао ми га, сиротана.</p> <p>— Што је сиротан? — прекиде је муж.</p> <p>— Сиротан!{S} Да шта  
 Да шта је но сиротан!{S} Свако је дете сиротан које нема матере.</p> <pb n="395" /> <p>— Зар ј 
 муж.</p> <p>— Сиротан!{S} Да шта је но сиротан!{S} Свако је дете сиротан које нема матере.</p> 
фија озбиљно, није ми ништа, жао ми га, сиротана.</p> <p>— Што је сиротан? — прекиде је муж.</p 
ао је:</p> <pb n="538" /> <p>„Јао децо! сиротани моји.{S} Ви ћете ми остати сирочад, куку мени! 
ве време док пролазе поред ове касарне, сироте девојчице морале су пиљити у калдрму.{S} Но како 
<p>— Јес, јес, робови, прави робова!{S} Сироти ви!{S} Ах, како вас жалим — рече Мона, намештају 
гу никада довољно платити.{S} Шта ћемо? сиротиња смо? па радимо за парче хлеба.{S} Али кад би с 
аци и вредни радници, али пука, страшна сиротиња.</p> <p>Један такав ђак ишао је замишљен и бри 
о јест, управо није ништа нужно!....{S} Сиротињи тако мало треба! — рече младић збуњено.</p> <p 
ину је најслађи ручак, који је скуван у сиротињским сузама.{S} На нож натакнуто срце само је об 
цила од себе и пратила те да одрастеш у сиротињској колеби, код људи грубих и грамзивих, у друш 
Ратко, министар унутр. послова!{S} Туга сиротице удовице могла је г. Ратку бити у толико ближа  
вљеве.{S} А ко пре и да се сети удовице сиротице, ако не њен први комшија, пашанац г. Растислав 
 ум да награди ову услугу, нека се сети сиротице Јеле.{S} Њој ће та помоћ бити у толико потребн 
„диван чаршав за часну трпезу,“ како је сиротици Јулки не само дала сву свадбену спрему, но јој 
ј овој ствари.</p> <p>Баба Ката је била сиротна жена, а Јела је била некаква њена суродица, сир 
енску школу и том приликом обдари многе сиротне ученице.{S} Једној девојци даде красне бриљантс 
>На звониградској Великој Школи пуно је сиротних ђака.{S} Ови су махом веома добри ђаци и вредн 
вуд хвали, а ти знаш како је код нашега сиротног света.{S} Код нас бајаги газде, па пазе на сва 
d>Ујед бесног пса.</head> <p>Родио се у сиротној сељачкој кући, у сред Балканије.{S} Које где н 
цо! сиротани моји.{S} Ви ћете ми остати сирочад, куку мени!{S} И ко ће се за вас заузети, и ко  
, а Јела је била некаква њена суродица, сироче без оца и мајке; нашла се тако код ове бабетине  
поћерка ми је; управо ја сам јој тетка; сироче, остала је мала без оца и мајке; ја сам је и под 
е опет мужу и Ратку — Право вели, да је сироче, и да за њега нико не мари.</p> <p>— Е, право ве 
м ове речи:</p> <p>„Сироче! јес, ја сам сироче! ја немам никога свога.{S} Ова гадна тичурна чуп 
</p> <p>Баба Ката и сама је одрасла као сироче. <pb n="52" /> Она се од рана детињства свикла н 
Остављено сироче!{S} Остављено саморано сироче!{S} Тешко мени, тешко мени“!</p> <p>На његовим з 
пустињи!{S} Сам, сам! сам!{S} Остављено сироче!{S} Остављено саморано сироче!{S} Тешко мени, те 
ем и разговетно чујем ове речи:</p> <p>„Сироче! јес, ја сам сироче! ја немам никога свога.{S} О 
десну песницу, изврте је и алапљиво узе сисати и лизати крв са ње, жмиркајући очима.</p> <p>Крв 
... и ја је пијем, — те опет узе звучно сисати своју крваву песницу.</p> <p>— А нос, викну он с 
имо, па се уведе једноставна, десетична система новаца, као што ће се морати завести и у мерама 
евима.{S} То је била последица спахиске системе, где спахија тражи да има што више радних руку. 
 се отресемо ове збрке у нашој новчаној системи.{S} Нашу су земљу преплавили сребрни новци најг 
„Овај страшни отров дејствује на нервну систему тако да у маху наступа укрућеност (парализа) у  
да на човека никад неће насрнути кад је сит, и то је сушта истина.</p> <p>Код људи опет опажа с 
сад министар Растислав.</p> <p>Пошто се сит находао, он извади сахат и загледа га.{S} Било је б 
ад се ко куршумом нахрани, онда је увек сит!{S} Власт је то исто што и сласт; разлика је само у 
читава два часа.{S} Можемо се на тенане сите наразговарати.{S} У томе уђоше у будоар.{S} То је  
орница и начинио им грдне штете.{S} Ова ситна запиткивања и ово спомињање свију помесних прилик 
ички разговор, док га не прекрати једна ситна случајност.{S} Кнез Мутимир наже се, и, љубећи Ле 
 хоће да заплаче.{S} По лицу га пробиле ситне капље хладна зноја.{S} Жалос га је било погледати 
утањ удаљене грмљавине, киша се разби у ситне капљице и поступно престаде; облаци се процепише  
ој кожи Лепшиној бејаху исписали његови ситни зуби и усијане усне.</p> <p>— Јао тешко мени! — р 
 сав исписан лепим, читким али ванредно ситним рукописом.{S} Поједина места била су исподвлачен 
} Био је тако расположен да му је свака ситница изазивала читав наступ смеха.{S} Нарочито му се 
а ровитом и клизавом земљишту.{S} Једна ситница, једна случајност и цела зграда, коју је он так 
бих вас, да се не одвајате од мене због ситница и да ме не остављате сама.</p> <p>- Али ја бих  
је за ствари које су му биле познате до ситница.</p> <p>— Пет година провела сам у затвору. </p 
отомана, стајао је велики долап, с пуно ситница на њему.{S} У копрцању, Лепша одупре ногом у та 
на свакојаких <pb n="425" /> скупоцених ситница, које тако лепо красе одају својом разноликошћу 
и Враничићевој и о +пуно других домаћих ситница, а Враничић је јасно видео да је ово човек који 
е? — у опште, кнез се интересовао свима ситницама које су се тицале Лепше.{S} Но кад он помену  
 мојој владавини и потежете све некакве ситнице.{S} Ви ништа озбиљно не можете замерити данашњо 
а свачије личне ствари, често и најмање ситнице.{S} И сам је имао веома развијен оговарачки дар 
 проматрао с пажњом; завиривао је сваку ситницу на себи, као да то није био он сам, већ какав с 
 и то је давано све по мало.{S} Паша је ситничарио, можда је и сам крао.{S} Ја ту нисам радио з 
ано-знаменитим листићем.</p> <p>— Какво ситничарско лицемерство.{S} Има ли иоле озбиљна човека, 
/p> <p>Пошто је дуго и дуго пиљио у ову ситно исписану хартију, пуковник устаде и узе ходати.{S 
 човека: путују под изговором да купују ситну рогату стоку, а у ствари биће да су то какви аген 
 у коме збиља претресена цела сувремена ситуација.{S} С ванредним даром и дивном јасношћу Лепша 
ве једно, тек он је помагао да се спасе ситуација.</p> <p>— Шта има даље? — упита кнез.</p> <p> 
једног дана лако могу постати господари ситуације.{S} Да код кнеза створе тако уверење дужност  
д све могу; одатле ће они владати целом ситуацијом; нови министар биће у њиној руци, и како они 
љало рећи кнезу, — али сам кнез поправи ситуацију.{S} Он се окрете начелнику и упита га:</p> <p 
роду.{S} Начелнички извештаји цртали су ситуацију као мрачну и ровиту.{S} Кугић је сматрао за с 
 коме је тек где где светлуцала по која сићана звезда.{S} Кнез је лежао полеђушке на гробовој п 
 госпођа Софија.</p> <p>— Добро, добро, сићи ћу, доћи ћу — рече Растислав живо и чисто обрадова 
 дотле, ручајте!{S} Али ја ћу свакојако сићи, ма било пред ноћ — рече Растислав.</p> <p>— Молим 
не и отмене, у целини лице је изгледало сићушно и веома живо и покретно.</p> <p>Обадва ова чове 
епчивих болести.{S} Такви су на прилику сифилис, богиње и друго.</p> <p>„Недавно сам дознао од  
ребити од обичних познатих ствари жива, сичан, татула, велебиље (беладона) и много што шта друг 
но налик на мали чадорић, простре своје сиџаде; крај себе метне тестију с водом и једно црно са 
ни сам како је изашао из двора, како је сишао на улицу, како је отишао кући.{S} Дошав кући, зат 
и у ведре висине небесне, са којих је и сишао...</p> <p>— Али ено где се пустом пољаном вуче и  
се опет састану.</p> <p>Ратко је за тим сишао у своју канцеларију, а Растислав сео за сто и јав 
е лампа.</p> <p>— С поља дан, а изнутра сјај од лампе мешали су се и градили некакву жућкасту,  
ао.{S} Та се тачка сијала.{S} Тај га је сјај занео, очарао, омађијао.{S} Ишао је за њим као нам 
јима би власт помогла да поврате ранији сјај својих домова.</p> <p>За будућност либерала ће све 
амо, тамо у ону непознату маглу, у онај сјај, у она незнана места где је <hi>он</hi>.</p> <mile 
, из хиљаду и једне ноћи, а посред тога сјаја и зеленила гамизало је хиљадама људи, обојега пол 
атписа.</p> <p>Али је за то и успех био сјајан.{S} Ниси управо знао шта је лепше: да ли дубина  
ладара балканиског извршен је с великим сјајем <pb n="301" /> и големим свечаностима.{S} Читаву 
м ивицама.{S} Котрљајући се преко неба, сјајна месечева кругла упадала је у ове црне облаке, ка 
 крај њене душе једна лака, провидљива, сјајна успомена из те лепе далеке прошлости, из тога ср 
балканске властеле и великаша.{S} Каква сјајна будућност!{S} Плод је узрео.{S} Ваља само имати  
оме је ванредно дивно доликовала његова сјајна, капетанска униформа.</p> <p>У трећим колима био 
milestone unit="subSection" /> <p>После сјајна дочека у Орловцу, за сутра дан био је спремљен и 
н све блеђе и блеђе.{S} Његове до скора сјајне очи сваки дан све више и више застире нека тама, 
ајало је све мрачније и тужније; његове сјајне очи помутише се; он се ћутећки окрете зиду и на  
е лично.{S} Твоји богати столови, твоје сјајне вечерње забаве, твоји дарови и твоје злато нису  
о било заборављено.</p> <p>Јес, с једне сјајне звезде био је слетео један малени анђелак љубави 
утак оне хитре <pb n="140" /> коње, оне сјајне коњанике, па онда фркне на нос, као да би хтело  
илу, као растопљено сребро, блистају се сјајне росне капљице, у залатку беле као грумичци слеђе 
умичци слеђена шећера, на сунцу ватрено сјајне, с преливањем у најлепше боје.</p> <p>По равном  
И доиста, после два сахата крилате трке сјајни путници стадоше пред велики зелени вењак, спремљ 
но крај пута, гледа заједно с њима овај сјајни спровод, не разумевајући више од њих, ко ли је и 
јег врха бије и шиба бистар, сребрнасто сјајни млаз воде, али воде залеђене, воде претворене у  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сјајни успеси занели су га.{S} Био је на врхунцу власти 
лепшег анђелка, који је, играјући се са сјајним звездама, с неба залутао на ову грешну земљу.{S 
ти покретни, црни облаци, с оперваженим сјајним ивицама.{S} Котрљајући се преко неба, сјајна ме 
иком и шампањцем, а можда још више оним сјајним очима сеоских лепотица, и оним руменим образима 
, сва три рода оружја, ту су официри, у сјајним парадним униформама, ту је и војна музика, па ч 
 извео у своју ноу шетњу безбројна јата сјајних звездица, те заједно с њима просипа на земљу ме 
о, тамо горе, јамачно на једној од оних сјајних звездица, што се почињу палити на далеком обзор 
а великом огледалу у углу.{S} Углачано, сјајно белгиско стакло живо и јасно показа сав вештачки 
on" /> <p>Било је дивно пролетње јутро, сјајно и свеже.{S} Бујно пролетње зеленило ширило се на 
ту каву, Каја обавести кнеза како се по сјајном кончићу, озго с тавана, спустио огроман, гадан, 
 и најмилијих анђелака божијих, те се у сјајном лету спусти над овај усамљени цветак и окропи г 
ење, изазвано код Каје дугим гледањем у сјајну зраку? — или је Каја можда то намерно учинила, с 
а.{S} Они су прво дуго загледали његову сјајну, сребрну, па позлаћену кутију, с великим моногра 
да више пењати.{S} Упр’о је очи у једну сјајну точку над собом и више их није скидао.{S} Та се  
ти, дигну главу, гледају зачуђено у ону сјајну булументу, што лети друмом, и на један пут, попл 
ех и пљескање веселе дружине, изговори „сјајну беседу“, у којој је развашарену собу сравнио с „ 
се бејаше само још више развила у пуном сјају лепоте.{S} Година дана, истина прилично бурна, ал 
лабачак ветрић.{S} Месец је још у пуном сјају грејао земљу својим хладним зракама; Дунав се бел 
аскине и раздвоји оно, што је спојила и сјединила свемоћ вишњега Бога!...{S} Лепшо, дајте ми ру 
ад чује треску за собом, она се окрене, сјури овце с друма, спусти сукњу, престане плести, и са 
из црне кутије и снажним и брзим ударом сјури га кнезу управо у срце с узвиком:{S} Сине човечиј 
b n="613" /> <p>Још одмах, чим је Кугић сјурио нож кнежевој прилици у груди, кнез Мутимир осети 
 га на параду.{S} Светина је јурила.{S} Скакали су један другом на рамена, на врат, па и на гла 
 сосовима и другим јелима, по којима је скакао па столу.{S} Кад му се весела дружина приближи,  
ш ко?{S} Ево овај чварак овде.{S} Да се скамениш какве ми је ствари мало час испричао; то је пр 
аноса.{S} Тешке увреде пробудише у њему скамењено частољубље.{S} Потресеним, али јаким и подруг 
одмах могли кренути.{S} После синотњега скандала, који је већ пукао по свој околини ићи кроз ов 
осртати.</p> <p>Па онда његови кавански скандали, његове свађе у касарни са својим претпоставље 
а изашла на незгодан, донекле управо на скандалозан глас.</p> <p>Чудне су ствари причане из про 
 може се срушити са страховитим шумом и скандалом.{S} При тој замисли кожа му се јежила и он је 
ами, иза спуштених завеса, врши највеће скаредности.</p> <p>— Спаривање мушкиња са женскињем у  
олико дана већ су биле испредене читаве скаске.</p> <p>Прокљувало се и то да је кнез долазио у  
хрђавим духовима и вештицама, а све ове скаске налазиле су вере код публике.</p> <p>Међу тим не 
уму, испричао сељацима читаву измишљену скаску.{S} Познавао је сву околину, знао је не само име 
и клонуло, час опет све кључа, буни се, скаче, устаје, пршти и пресипа се од препуности снаге и 
не тек онако весело, но ако хоћеш да ти скаче с врх куће.</p> <pb n="196" /> <p>За столом се се 
рви, која се полако љушка и пуши.{S} Он скаче у то језеро и покушава да плива; али густа крв ле 
сле се дочепа једног дрвета; на дрвету, скачући с гране на грану, закучи панталоне за некакав с 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Скачући с предмета на предмет, пролазећи од општих на п 
о узор и пример, и којима цео Звониград скида капу, као идеалима женска поштења.{S} У туђем пад 
лим, господине, и живим те богом кумим, скидај ме с ове ватре — пуштајте нам чељаде — рече Боја 
у и пажљиво бројао ударе била пулса, не скидајући очију с креветска перваза, у који се бијаше з 
 понети име „оцеви отаџбине.“</p> <p>Не скидајући поглед с доктора, кнез га упита, да ли он зби 
 из хрпе хаљина, коју је имала на себи, скидала је једну по једну ствар и бацала је преко столи 
чила, опкрадала облагивала и кварила им скидање робије.<ref target="#SRP18892_N2" /> Неваљала ж 
мисли, ко му га зна, тек он с тебе није скидао очију, то ја знам.{S} А најпосле, зар што смо ми 
</p> <p>- Црна, Паво с тебе никако није скидао очију. <pb n="217" /> Јес, бога ми.{S} Ти ниси с 
у сјајну точку над собом и више их није скидао.{S} Та се тачка сијала.{S} Тај га је сјај занео, 
p> <p>Лаганим корацима кнез приђе зиду, скиде своју слику, извади мален челични кључић из кутиј 
елични кључић, приђоше источном дувару, скидоше с њега велику кнежеву слику <pb n="300" /> испо 
{S} Мона је узе за руку и повуче да јој скине шаке с очију.{S} У тај мах Лепша поче јецати.</p> 
шћи место где ће сести —- Раскомоти се, скини рукавице, врућина је, а била би и штета да стоји  
точном дувару и рече ађутанту:</p> <p>— Скините ону слику, испод ње ћете наћи малу кључаницу, з 
ледају.{S} Кад се спровод приближи, они скину капе и зину.{S} Тако стоје док цело оно чудо не п 
 кревет.{S} Аја!{S} Једва допусти те му скину ципеле, па се онако обучен, а сав умазан од просу 
лоне у мом стану.{S} Још је и сад тамо, скинула је маску и, помислите — то је нека средовечна ж 
ути своје образине, које су уз пут били скинули.{S} У исти мах црна прилика извади из џепа два  
p> <p>— Да! — прихвати Ратко — овде смо скинули с врата голему беду; опасност је била велика!{S 
да је изашао на поље.{S} Кад су му опет скинули повез с очију, он се налазио сам, у маленој, те 
о до у собу, помогао вам да се свучете, скинуо вам ципеле као и обично, а за тим сте сами закљу 
ревуче шаком преко лица, као да је хтео скинути с образа некакву паучину, па настави одлучно.</ 
нда допирали су на улицу и звуци лепе и складне музике, час тихи и благи, час бујни и заносни,  
 заносне приче, које „стара мајка“ тако складно и тако лепо прича.</p> <pb n="109" /> <p>А из њ 
е, удовица је, па мора од свакога да се склања и снебива. (У ствари цело село није могло дати џ 
два жандармска <pb n="136" /> коњаника, склањајући с пута кола, стоку, људе, у опште све што би 
ћ морално мртва лешина, коју треба само склањати што даље, да се и други од ње не трују.</p> <p 
очи, укочено гледао по дворани, па опет склапао очи, не проговорив ни речи.</p> <p>После је зау 
и кнез, наслоњен на меко узглавље, поче склапати очи и дремушити.</p> <pb n="166" /> <p>На њего 
падне доле на земљу.{S} Његови гонитељи склептају се око њега, али преплашени мајмун вешто скоч 
е се од војника, који се око њих бејаху склептали, искочише на сред авлије и направише читав ур 
>У авлији се направи лом.{S} Војници се склепташе око Боје и Радована.{S} Обојица с пиштољима а 
е на више цео отоман, али у томе и сама склизну с отомана и пала би управо главачки на патос, д 
главе до пете црним, тананим огртачима, склизнуше у собу.{S} Без јава, без гласа, без и најмање 
 <p>Кнез је размажен и самовољан деран, склон на сваковрсне разузданости, без и једне озбиљне м 
књаз не ваља, како неће да учи, како је склон многим махнама: лакомислен, женкарош, самовољан,  
} Ма како да је наш свет сладострасан и склон да се заборави и изгуби у полном уживању, опет за 
воуми, устеже се, колеба, тога просто — склоне!</p> <p>Од свију ових прича нешто је било истини 
коро већ удављени, покушавали су још да склоне главу куд год на страну од удараца, а кад ни то  
 оваке бруке нигде нема!{S} Место да ме склоне и сачувају, они ме сами гурају у блато.{S} Назва 
рну прилику и да је одведу и привремено склоне у мом стану.{S} Још је и сад тамо, скинула је ма 
ла је обиснути молбама око кнеза, те га склони бар толико да не ступа у борбу с тајним савезом  
 али се све трошило у кући.{S} Кад Јела склони и приштеди који цванцик, баба јој чантра дотле,  
} Кнежев ужурбани покушај да те трагове склони није имао никаква успеха.</p> <p>Лепша је седела 
ску и одскочи на патос.{S} Г. Маврикије склони мало главу да га та Фигура не удари.{S} Кнез узе 
ве, сад је хтео и да пође живље и да се склони, па и да потрчи по потреби.{S} Жика је био срећа 
није било.{S} Жика помогне Перуну да се склони с кобнога моста.{S} Ради утехе рече му да је гад 
службе у име начела....</p> <p>Ратко се склони да момци пронесу пуне послужавнике с вином и кав 
>! — прошапута, Лепша и вештим покретом склони од кнеза своју белу, лепу, разголићену руку.</p> 
у.{S} Он их узе чисто молити и једва их склони да спусте пиштоље.{S} Војницима викну да одступе 
ешти агитатори утекли су из Звониграда, склонили се с очију опрезне и енергичне престоничке пол 
ну флашу.{S} У осталом њу су после брзо склонили.{S} Али имамо ону женску.{S} Ваља притегнути њ 
а у оној гомили.</p> <p>— Но чек’ да се склонимо мало одавде; одидер амо да ти кажем нешто — ре 
/p> <p>Мртвац је учинио услугу живима - склонио се под гробовску плочу; два метра земље било је 
 узнемирену, усплахирену — једва сам је склонио да легне у постељу.{S} Кад би бог дао да одмах  
мирна, а наш незнани ноћник већ се беше склонио у оближњу капију, где је у залатку чекао згодну 
 је био већ престарео, изнемогао човек, склонит и миран старац, без властољубивих тежања, без в 
 џепу, и коју је згодно држати у шаки и склонити је у рукав, тако, да се <pb n="105" /> можеш њ 
у, избере гдегод у близини какво згодно склониште за се — обично какав трњак, бурјан, или другу 
је сина од прилике истих година и истих склоности као и кнез Мутимир.{S} У овом тренутку њој из 
о одахнуше, јер више није било ни онога склопа планинског, који са свију страна заклања небо и  
их.</p> <p>„Тако на прилику они раде да склопе (конструишу) малу металну справицу, која би се з 
 измахују рукама....</p> <p>Око које се склопи нека беличаста магла, њена лепа глава, са затвор 
 страсти, дохвати је преко среде.{S} Он склопи око ње своје снажне, младе мишице, као две челич 
лица младих људи, можда понајвише ђака, склопили тајну дружину, где читају забрањене књиге, грд 
а мртвовати.{S} Просто не да човеку ока склопити.{S} Сваких десет петнаест година нађе да се на 
 објавити земљи ваше издајство.{S} Биће склопљен војни суд.{S} За три дана ви ћете бити суђени, 
вих речи; за тим настави, не отварајући склопљене очи:</p> <p>- Кад се пролази страшна грмљавин 
предомисли и постави га другчије.{S} Са склопљеним рукама он је замоли и закле да му отворено и 
добатргао до дворских степена, па се ту скљусио (И ако Ратко ниједном речицом није напомињао ко 
 земље и пребаци на мост.{S} У неколико скокова он је опет био крај оборена Перуна.{S} Али он г 
 обичним, мирним путем, без вратоломних скокова.{S} Он није помишљао да постане кнез у пуној во 
то је научио да куд он оком, туда други скоком.{S} А и што би одуговлачила?{S} Знаш ли, лудо мо 
. намесник,“ опет се поклони и у једном скоку окрете се, дохвати за мишку кнежева млађа ађутант 
> <p>Млади господин погна се за њом и у скоку, нехотице, стаде јој на хаљину.{S} Читава једна п 
трајала ова неизвесност.{S} Већ сам био скомолао.{S} Даде бог те се овако сврши.</p> <p>— Да! — 
еснуо од ударца и потреса, рана је била скопчана с боловима, али опасности за живот није било.{ 
заборавити да је госпођа Ловимук тек од скора удовица.{S} И ако је, богу се молећи, скуцкала бл 
аки дан све блеђе и блеђе.{S} Његове до скора сјајне очи сваки дан све више и више застире нека 
ј обичај жењења младих дечака био је до скора и код нас.{S} Наравно, без овога чудног додатка д 
бави - рече доктор с осмејком.</p> <p>- Скорашња успомена из лова - рече кнез.</p> </div> <pb n 
ело после подне проводио код своје лепе скорашње пријатељице Лепше.{S} Тада се враћао кући тек  
вочићи, са затегнутим јармом око врата, скоро већ удављени, покушавали су још да склоне главу к 
 измени; њено лице доби нов, подругљив, скоро пакосан израз.{S} Са затуреним рукама на леђа, кр 
у јамчиш главом својом.{S} Устежући се, скоро и нехотице, ти ћеш му рећи да се његови непријате 
 на лицу.{S} Он остаде хладан, озбиљен, скоро натмурен.{S} На кнежево показивање паса ништа не  
су утицале на кнеза, и он га је слушао, скоро не дишући.{S} Ђенерал продужи.</p> <p>— Кроз три  
ђенерал је у заносу своме говорио тихо, скоро шапућући, само с јаком афектацијом и мимиком.{S}  
дравље, а човек, дуже затворен у одају, скоро премазану таком бојом, може формално да буде отро 
је човек отрован.{S} Данас, на прилику, скоро је немогуће извршити тровање, а да се то одмах не 
чкана, смежурана кожа добије црно жуту, скоро пепељаву боју.{S} Зуби се прво почну клатити, па  
ка пресече:</p> <p>— Сад немамо кад!{S} Скоро ће бити поноћ.{S} Ви причекајте овде, а ја ћу ово 
} Дошао сам и нашао вас где спавате.{S} Скоро ће бити пуних 50 часова како од вас не одмичем.{S 
ахат и загледа га према ватри.</p> <p>— Скоро поноћ - рече он. — Хајдемо!{S}- Даље чекање нама  
 тако читаву недељу дана само чистио, а скоро читав месец дана журно спремао Орловац се најпосл 
ало прста божијег што она и њен комшија скоро у исти мах остају удови.{S} Као добра, хришћанка  
о и у корак, као што иду војници.{S} На скоро ове се две женске изгубише у даљини и ја сам у мр 
нскиња, па онда одоше и мушкарци.{S} На скоро алеја је била готово сасвим пуста, тек сам поизре 
обље, оно је све више оживљавало.{S} На скоро за сваком другом-трећом крстачом стајала је по <p 
 Враничић се упути правце Дунаву.{S} На скоро он угледа у даљини неку црну прилику.{S} Загледа  
 листиће са старих статуа грчких.{S} На скоро за тим дође краљица да посети ту галерију.{S} Наи 
е и последња кола и њихова се треска на скоро изгуби у даљини, широка кантарска улица остаде пу 
тужни и дирљиви уздаси, за којима се на скоро чуше и саме речи.</p> <p>Прво проговори гроб на к 
ошљу да је доведу.{S} Али жандарм се на скоро врати сам.{S} Донесе одговор да је та женска јутр 
емогао, сломљен телесно и душевно, и на скоро за тим отпутује с породицом у једно страно купати 
д.</p> <p>Ишли су-прво равницом, али на скоро окретоше низ брдо, управо пођоше прокопаном јаруг 
аз!“</p> <p>„Убијен Књаз!“ ту је реч на скоро понављала цела варош, изговарала су је свачија ус 
а води“, примети Жика у себи.</p> <p>На скоро затим Жикину пажњу привуче ненадна светлост, што  
оворим с господин намесником — рече она скоро подругљиво.</p> <p>— Неће бити тако.{S} То сте ви 
lestone unit="subSection" /> <p>Била је скоро поноћ.{S} Ове исте вечери господа окружни имали с 
е кнезу:</p> <pb n="324" /> <p>— Сад је скоро поноћ — рече он. — Ова је ноћ наша.{S} Ја те нећу 
Жика се врати весео Црнојевићу, који је скоро толико исто био изненађен као и онај сељак коме у 
узглављу, с полузатвореним очима, он је скоро већ био и заборавио да има још кога крај себе.{S} 
и су разговори, казивања, па и препирке скоро о свима најважнијим дневним питањима.{S} Подељена 
 и мање нагибе, најпосле долазила да се скоро са свим заустави, Мона би јој лаким, еластичним о 
зденом мотком, чији је врх усијан да се скоро топи.{S} Један додир те страшне мотке укроћава на 
руге сличне операције продужавале су се скоро пун сахат.{S} Неколико пута ја сам прилазио ближе 
 до сада био малолетан.{S} Но и томе ће скоро бити крај.{S} За који месец ја ћу постати пунолет 
ратиља опомену је да се прибере, „Он ће скоро доћи“.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Про 
авом лудилу — Све ово изговорио је кнез скоро шапатом и нагласком који моли и уједно се мази.{S 
а овим Жика.{S} Већ су тако били прешли скоро целу пољаницу, кад их ту при крају нешто изненади 
ах распе у стрељачки ланац, захватајући скоро читав километар у ширину.{S} Исток тек бејаше поч 
народној нађоше да народна вера граничи скоро безверјем, да побожност јако опада, да су цркве к 
м брковима, сетила га се како је једном скоро пуно по године дана ишао с једним ушиљеним брком, 
у тим млади господин стајао је пред њом скоро ван себе од узбуђења.{S} Црвен као рак, с разрога 
аша девојка — одговорише Боја и Радован скоро у један глас.</p> <p>— Па где вам је та девојка?{ 
о у рупи, ђенерал је то стакленце држао скоро читав један минут, а груди су му се високо надима 
мир скочи и пође, ма да је све то чинио скоро несвесно.{S} Његову душу још је пунио страхобан п 
ао своје бакенбарте; за тим је потрошио скоро по акова воде умивајући се, перући груди, главу,  
вој криви мост.{S} И то је тако трајало скоро четврт века, а сад се и то морало дићи.{S} Осечен 
з на лицу Милојевом, да га је нестајало скоро у исти мах кад се и појављивао.{S} Али — Жики се  
у три огромна дуката.{S} Сваки је дукат скоро читаву шаку велики и вреди бар до 20—30 обичних д 
оје високе дужности спрам отаџбине, а у скоро ће се јавити прилике, где ће се јасно видети ко ј 
отрбушке три млада човека, који се нису скоро ни видели из велике траве.{S} Наслоњени на лактов 
 n="623" /> тврде да је провео у заносу скоро 50 часова.{S} Паде му на памет да викне свога вер 
утицај попијеног отрова, или помисао на скору смрт, тек ђенерала поче обузимати чудна топлина и 
ницима послуга донесе млеко, црну каву, скоруп, масло, чоколаду, слаткише, неколико врста колач 
вала је све већа, све већа, најпосле се скотрља низ образ и остави мокар траг по њему.{S} Видео 
ник се побоја да старца не удари капља, скочи и додаде му чашу воде.{S} Кад се толико поврати д 
врати), кочијаш залупи врата на колима, скочи на козла и ошину добре коње.{S} Калдрма загрме по 
огих парада заузме место с леве стране, скочи и сам у кола, седе с десна, и викну кочијашу: ка. 
колико тренутака, а за тим протрља очи, скочи, стаде пред кнеза, погледа га прво у очи и рече о 
 је устима.{S} На један пут Каја цикну, скочи и гурну кнеза тако, да он чисто посрте.{S} Шоља м 
твоји.</p> <p>Јела опет дубоко уздахну, скочи са столице само да се отресе овога досадног милуш 
и јој у главу.{S} Она је била готова да скочи, да загрли ово младо, овако свеже, овако чисто ст 
од утицајем тога осећања госпођа Софија скочи.{S} Сва уздрхтала и крајње узбуђена, она брзо при 
агло, с осмејком на уснама.</p> <p>Јела скочи с дивана, крочи један корак на страну, стаде, обо 
рже руке себи и жестоко скочи...{S} Она скочи тако нагло, и с таквом снагом, да се млади господ 
зажагрена змијина ока.</p> <p>Баба Ката скочи, притрча Јели и обадвема песницама удари је у гла 
ју....</p> <p>Кад је забелио дан, Лепша скочи да иде, пре тога она је у оваким приликама увек о 
 су те дивљаци тетовирали.</p> <p>Лепша скочи: — Куку мени! — рече она и притрча великом огледа 
време дубоко уздисао, док на једаред не скочи.</p> <p>- Велики бог куша моју малену снагу, но ј 
на језа.{S} Он се сав најежи и нехотице скочи с плоче.{S} Заре га упита: шта је?</p> <p>— У ово 
аш сте глупи, г. Маврикије!</p> <p>Кнез скочи и баци фигуру којом је матао противника; фигура у 
све то с вама десило?! — рече Жермини и скочи из кревета.{S} Он се извини пред младим маркизом, 
и шамар.</p> <p>Млади господин стукну и скочи с Јеле.{S} Он опсова врло ружно француски.</p> <p 
оше на кнеза Страшимира; како њена мати скочи да брани кнеза и оберучке дочепа за косе једнога  
луга династије Косанића.</p> <p>Ђенерал скочи с дивана.{S} Очи су му необично светлиле.</p> <p> 
ом прелети очима преко писма.{S} За тим скочи живо, као девојчица од 16 година, дохвати мужа за 
 додирну крвава Перуна, па одмах за тим скочи, у тренутку смаче пушку с рамена и скреса је у бу 
у најгорем тренутку.{S} Сељак изненађен скочи, држећи гаће у рукама, али Жика је већ био над њи 
Кад Мона потера и даље у том правцу, он скочи, дочепа капу и викну: „Збогом!“ </p> <p>Но Мона г 
 сав ражарио у јутрењем руменилу.{S} Он скочи и одмах изађе напоље.{S} Дан се расвануо и манаст 
није више седело на једном месту.{S} Он скочи и викну дружину да полазе.{S} Са сељацима се позд 
ела на једаред трже руке себи и жестоко скочи...{S} Она скочи тако нагло, и с таквом снагом, да 
ла дашчица.</p> <pb n="497" /> <p>Ратко скочи и окупи ходати но соби.</p> <p>— Изврсно!{S} Ства 
 3 часа по подне кнез на једанпут нагло скочи с дивана, поузданим корацима приђе огледалу и ту  
госпођа Јованка“ — он баци перо и чисто скочи.{S} После као да се покаја што је тако учинио пре 
е око њега, али преплашени мајмун вешто скочи преко њих, Сашу добро огребе по врату и утече пре 
и кнеза за руку и повуче га.{S} Мутимир скочи и пође, ма да је све то чинио скоро несвесно.{S}  
а загонетна фотографија.</p> <p>Мутимир скочи: — Лепшо! — викну он срдито — не дирај у писмо.{S 
е некаква велика ватра.</p> <p>Враничић скочи са столице, извади сахат и загледа га према ватри 
разабра где је и шта је с њим, те одмах скочи из постеље и потеже за сахат да види које је доба 
p> <p>Момак оде.{S} Пуковник опет одмах скочи иза стола.{S} Могло му се познати, ко би га добро 
пасао је од срамоте једино самоубиством скочив с трећег спрата. — Мртвоме нису судили, и тако м 
словицом: „пусти петла на буњиште он ће скочит, на огњиште.“ И какве сте нужде имали за то!{S}  
ла како јој срце лупа, како јој се ноге скратише, али она је ишла, чак је осећала како је нешто 
исто што и Богдан, т. ј. да Богдан није скраћено од Богодан или Богомдан.{S} Но он не доврши св 
вониград је био пун „окружних,“ као што скраћено титулишу окружне начелнике.</p> <p>Но ова прил 
ића.</note> <note xml:id="SRP18892_N11">Скраћено од Мутимире — Тако је +++Лепша+++ ***тепајући  
их ђака, са швајцарских универзитета, — скренути са свог историског пута и отићи у анархију.{S} 
 на свог коњића, и сад га је тешко било скренути с пута којим се једном већ захуктао.{S} Што је 
Црнојевић се осврте, диже пушку на око, скреса је и један сељак из потере паде на земљу мртав;  
кочи, у тренутку смаче пушку с рамена и скреса је у буквик из ког је планула пушка, и над којим 
ова пуна магацинка.{S} Жика је дочепа и скреса у буквик још три метка.{S} При другом метку из б 
 он јој наслони револвер на слепо око и скреса га.{S} Мати се поведе и паде наузнако.{S} Престр 
са што су се, наслоњена једна на другу, скрећући неправилно час лево час десно, низале далеко н 
иш.</p> <p>— Готово!{S} Или још боље да скрешем одоздо једну пушку, па ако је горе, што му бог  
крвнички омрзли; с почетка је та омраза скривана, после је почела овда онда избијати.{S} Нарочи 
застао ради нужде.{S} Жика је то гледао скривен на дрвету, а за тим је поиздаље пошао за потеро 
кога је обожавала.{S} Но све то било је скривено у најдубљој дубини њене душе.</p> <p>Али нас с 
кад они процене да је неко ванредно што скривио пред правдом револуционара.“</p> <p>Писмо је би 
отну обалу.</p> <p>Чун се већ давно био скрио у помрчину, кад на балканијској страни плану на с 
 ми прича да у Звониграду има мајстора, скроје ти они нов нос, па ништа ти красније.{S} Они, ка 
но употребити у овој ствари.{S} Брзо је скројен читав план и Срећко је одмах приступио његовом  
а хаљина, без многих украса, али укусно скројена, и јесења јопна од вишњева плиша.{S} На глави  
тка до краја брижљиво прегледа цео свој скројени план, да опроба јачину појединих поставака сво 
брзати; он је ишао по распореду унапред скројеном и промене није могло бити.{S} С тога се Расти 
о носа стало могла би поручити да ми се скроји други нов нос.{S} Јес, очију ми, бата ми прича д 
бори ту исту династију.{S} Растислав је скројио цео план, а кнез га је тачно извршио.</p> <p>Ал 
њега као за свога заштитника.{S} Био је скроман, повучен, чисто послушан.{S} Врбавац је опазио  
} Задатак је ове дружине, како се вели, скромно тајно доброчинство, то јест испуњавају људи бај 
ати што будем умела и знала - рече Ката скромно и са снебивањем.</p> <p>Да би сазнао уме ли ова 
се зачу мек, пријатан глас, који тихо и скромно рече:{S} У овим мртвачким дворима има један жив 
ику дође мало чудно ово повучено, овако скромно држање ове жене.{S} Он је њу сасвим друкчије за 
а женска наједанпут преобрази и од оног скромног, мирног страшљивог створења изађе нешто дрско  
ођу лично, имао сам на нашем последњем, скромном дворском балу — рече кнез, пружајући руку госп 
</p> <p>„Којешта!{S} Какве су то бајаги скрупуле.{S} За што узимати ствар тако с трагичне стран 
</p> <p>Ђенерал је даље говорио полако, скрушено, гледајући непрестано преда се и климајући гла 
уши на диван.</p> <p>Кнез Мутимир приђе скрушеном ђенералу у руци је држао свежањ писама.{S} Уд 
Њу да нападају, а она да ћути и да седи скрштених руку.{S} То није нико луд...{S} И зар сам ја  
{S} Тиранину је најслађи ручак, који је скуван у сиротињским сузама.{S} На нож натакнуто срце с 
увен <pb n="159" /> уметник и управитељ скулпторске академије у том месту.</p> <p>— Ова притвор 
зне биле по правилу <hi>искључно женски скуп</hi>, састанак самих женскиња, док су код госпође  
 је скупова у њој, никад ни један мушки скуп није доживео да му се цигло за по сахата искупе св 
кода и јес пуна ђака.</l> <l>И сви ђаци скупа једним грлом вичу:</l> <l>Добро дошо кнеже, тако  
лом вичу:</l> <l>Добро дошо кнеже, тако скупа кличу.</l> <l>А наука њима све разиграва груди,</ 
ве су га штипале као шкорпије, а све то скупа не даде газда Тодорики да заспи.</p> <p>Сети се д 
b n="408" /> <p>Па ипак, све то узето у скупа, створило је о Мони такво мишлење, да су је се и  
ла им нешто да пију.{S} Напитци су били скупи, али бар жена је била сигурна да ће родити.{S} По 
 бив. министарке госпође Софије беше се скупила велика гомилица гостију и сви су с пажњом слуша 
} Особито пред дворцем кнежевим беше се скупила огромна гомила, јер се беше разнео глас, да за  
 и замишљен.{S} На његовом лицу беше се скупила и савила једна једина мисао, мисао мутна, мисао 
и, изишав из собе, виде где су се гости скупили на оном месту где је мало час оставио кнеза и с 
ћ на своме месту.{S} Највише их се беше скупило око кнеза да чују шта говори.{S} Кнез је напија 
препирка под називом „Доктор радикалац“ скупио је био, како веле, ђаке пред школско здање, гово 
из расечене ивице полако слизи, како се скупља у велику капљу, како се та капља, кад отежа, раз 
во и огромна гомила света, који се увек скупља где има оваква шаренила.</p> <p>Око 2 часа по по 
аме пењу, како се капља по капља полако скупља у оку, али да ли су то сузе радости или сузе жал 
ченик; дали су му име „блаженопочивши“, скупљају новац да му споменик подигну, најпосле проглас 
узне</hi>.</p> <p>Око 3—4 часа по подне скупљају се познате пријатељице код ове или оне друге,  
овине, ту се састају на разговор, ту се скупљају у вече да проведу време до спавања.</p> <p>Нем 
упе ови оружани људи, али већ то што их скупљају није слутило на добро.{S} Некаква нужда јест,  
.{S} На десном оку једна се суза полако скупљала на затвореној трепавици, бивала је све већа, с 
ду и у суботу по подне код госпође Моне скупљало се десетак отмених дама звониградских, да ту п 
 што ће требати још бар десетак година; скупљате људе, који се ругају кад им се рекне да ће кне 
 може да изгуби своју рођену.</p> <p>Ви скупљате око себе људе, г. Растиславе, који отворено ис 
ела, и обриса сузу, која се беше почела скупљати на њеној дугој, црној трепавици.</p> <p>— Е, б 
чност и покушај да се пред светом прода скупље но што вреди, да се прода под оно што није у ств 
 40 година; намазао га је ту јавно пред скупљеним светом неком машћу, увио га у дугачко платно, 
лан.{S} Око 6 часова, једанајест особа, скупљених код Моне на јаузн, већ су знале цео догађај о 
е видли смо мало час.</p> <p>Но хоџа је скупо платио за ћатине „преварене наде.“ Срећко је извр 
 саветнике, друге поверенике, и ви ћете скупо платити своје рођене погрешке, што нисте од кнеза 
уди.{S} По некад је та своја искуства и скупо плаћао.{S} Тако му се једном приликом деси ова не 
 сам да од кад је Балканије и од кад је скупова у њој, никад ни један мушки скуп није доживео д 
ајаги каква тајна дружина да држи своје скупове?</p> <p>Заре не одговори ништа.{S} Он само слеж 
рних посела, држе политички тајни ноћни скупови, где се већа о прогонству династије.</p> <pb n= 
им грађанима у држави, владаоци плаћају скупом жртвом — морају се добровољно одрећи ових права, 
и ће наћи жељени лов, чија је кожа тако скупоцена.</p> <p>Кад се сељачки говор изгуби у даљини, 
 собица, пуна свакојаких <pb n="425" /> скупоцених ситница, које тако лепо красе одају својом р 
н сандук, пун највећих драгоцености.{S} Скупоцено прстење, брилијантске огрлице, које милионе в 
е опет био један од најстаријих у овоме скупу — диже главу, подуго је тражио док нађе кукавицу  
у зору ја и ви били заједно на отменоме скупу честитке <hi>Балканске браће</hi>, где смо, као д 
а га је „Катастрофа“.{S} Велика Народна Скупштина <pb n="71" /> избере га за намесника.{S} Како 
главно је достигнуто.{S} Велика народна скупштина, која се састала на месец дана после „катастр 
рловцу у најкраћем року састане народна скупштина.</p> <p>На једаред Ратко застаде; он је био ч 
је се народу још и то, да ће се народна скупштина сазвати од данас за месец дана, да министри,  
 и отићи ће право у Орловац, где је сад скупштина на окупу; ту ће се јавити и поднети писмо од  
ти и поднети писмо од царева, и онда ће скупштина примити њега, а кнез Мутимир опростиће се с н 
 решења и закључке своје владе и народ. скупштине, која су имала остати као највећа државна тај 
 да му је „света дужност да до састанка скупштине сачува оно стање које је велики родољуб Страш 
ско ништавило,</l> <l>И плетење безумне скупштине“...</l> </quote> <pb n="348" /> <p>Пошто је и 
{S} Они су, бога ми, више нас гурали на скупштини, све хоће још више и више.</p> <p>— Знају, да 
литичке странке нека теку себи већину у скупштини, па која победи на изборима, оној предавати в 
</p> <p>— Онда ћемо их оборити на првим скупштинским изборима — рече Ратко.</p> <p>- Оборити; м 
 по прописима закона, позвати да избере скупштину која ће донети своје закључке о попуњењу влад 
а удовица.{S} И ако је, богу се молећи, скуцкала близу 45 година, њој је опет зато била потребн 
угом гробу, а за тим пријатан али веома слаб старачки, женски глас проговори:</p> <p>„А шта тек 
 часа по подне готов, он одговори да је слаб и да никако не може излазити ни сад, ни довече.</p 
Светли књаз је нешто <pb n="93" /> мало слаб.{S} Моли господу намеснике да га извине и да извол 
равао да је Растислав доиста нешто мало слаб и да с тога не може изаћи, кнез је разумео да Раст 
ће на престолу Балканије владара млада, слаба, неискусна, а то може бити узрок да цела ствар пр 
 кнеза и да га увери како је нова влада слаба, немоћна, и можда и издајничка, и да њему ипак не 
м стаклом, кроз које се једва пробијала слаба светлост, па се за тим уклонише.{S} Слика је пред 
<p>Но кад виде, да јој је онака одбрана слаба помоћ, она се окрете и хтеде побећи у један угао. 
ђење спојило наша срца?!{S} Па зар може слаба човечија снага да раскине и раздвоји оно, што је  
ле су до кнеза и у њему се почне будити слаба нада.{S} Али у исти мах он осети, како га његови  
жне стране бејаше почео понајлак дувати слабачак ветрић.{S} Месец је још у пуном сјају грејао з 
них сеном, пењући се полако уз брдо.{S} Слабачки вочићи у првим колима бејаху застали на узбрди 
жемо: наша малена снага исцрпена је.“ И слабачки вочићи доиста су дрхтали; дрхтали су од умора  
ојис бељо, а сад, а сад, а сад!“</p> <p>Слабачки вочићи, напрежући последњу снагу, запињали су  
чно што одмах издајем пред госпођом све слабе стране мога срца.{S} Ми мушки и иначе смо увек об 
гледи да ће он узимати за министре људе слабе и ништавне, који ће му чинити по вољи.</p> <p>— З 
од њих није смео усудити да га још више слаби и колеба својим међусобним завадама.{S} Осећали с 
S} Неколико сокачких букача биће сувише слаби да повуку за собом читав један народ, па ма они у 
иво, непрестано понављала, кад јаче кад слабије: „ју, ју, ју! — ју, ју, ју, ју!“ изјављујући ти 
некуд у даљину и бивало све потмулије и слабије.{S} Узнемирена природа још је бректала, али то  
дном обзорју и његове косе зраке већ су слабије осветљавале пусту улицу.{S} У ономе полумраку ц 
треби.{S} Јачи кад — дужи и чвршћи сан; слабији кад — краћи и лакши сан.{S} А може се окадити и 
ерал више говорио, глас му је бивао све слабији и потмулији, на послетку једва је загушљиво шап 
еда.</p> <p>- Глава ме боли — рече Каја слабим гласом и прислони шаку на чело.</p> <p>— Баш јој 
од шпартанаца било је законом забрањено слабим и кржљавим људима да граде децу, да се <pb n="15 
и по челу, а млада лепотица по грудима, слабинама и око срца.{S} После је настао читав низ опер 
зима развијао ову своју бездушну, веома слабо <pb n="390" /> замасковану теорију, Ратко га је с 
ткивати за појединости, но ту је и Мона слабо што знала.</p> <p>Мона је потегла овај разговор д 
 — упита Боја гласно.</p> <p>— То те се слабо тиче — примети доктор.</p> <p>— Тиче ме се; кад и 
 трговала својим лепим телом.{S} Грешна слабост људска, која ни у гробу људе не оставља на миру 
S} Најпосле она не замера Лепши за њену слабост, али кад зна да је таква, шта се онда бајаги пу 
34" /> <p>— Додајте томе вашу породичну слабост спрам жена.{S} Твоји претци, сви одреда, били с 
спрам женске лепоте, још кад издамо све слабости своје, онда смо, у најкраћем року, прости робо 
треба варати, или као на грешника, чије слабости треба употребити у своју корист.{S} Сваки га ц 
лав није рад да црпе користи из махна и слабости кнежевих, али шта ће кад су по несрећи такве п 
ном речи: млади кнез има својих махна и слабости; треба га пустити нека се у те своје грехе так 
е, да и они.... премда су у ствари људи слабоумни и од књиге давно одвојени.... опет зато, у по 
е онако како је ми с поља сматрамо, као слабу играчку у рукама чиновника заосталих од прошле вл 
шњаком.</p> <p>Растислав је био погодио слабу жицу кнежеву.{S} У два три маха он га је јако пох 
зумног и неуморног патриотског рада.{S} Слава му вечна.“</p> <p>Да, да, „разумног и неуморног п 
 он је ту негде, а ко га ухвати — каква слава. „Прво и прво 300 дуката“.... и т. д. — Набројане 
ност.{S} Туђе заслуге боду му очи; туђа слава и величина звуче му као неки прекор.{S} То су опа 
у део вазда падну послови уз које иде и слава.</p> <p>Све је радио с рачуном.{S} С рачуном је в 
дела и одговорност носите, као што ће и слава за њих вама припасти.{S} Понављам, ја не знам как 
 нека се зна, и нека с колена на колено слава наша оде и до најдаљих потомака, да је славни гра 
, за тим продужи.</p> <p>— Велики кнез, славан човек, мученик; дали су му име „блаженопочивши“, 
ки сине, кад си умео дотерати до толике славе да ти будеш глава и старешина оволиком свету!{S}  
оклетства, где се хори само песма вечне славе и љубави и где је бескрајњи живот.</p> <p>Међутим 
 слободе и независности, поносно гнездо славе и величине народне, одакле је поклич слободе у бр 
добро вама ће по праву припасти ваш део славе; буде ли зло, само ћу ја вући одговорност, јер ће 
 који у „дирљивим позама“ леже на „пољу славе и части“.{S} Веселу је завршио позивом да сви одм 
 тек има да расте, да се развија, да се слави, и она и њени владаоци.</p> <p>— Да збиља, кад см 
 n="316" /> он говори о туђој убилачкој слави!...{S} Каква дрскост!...{S} Али нека!{S} Дакле хо 
 <p>Ма да је јако волео јавне почасти и слављење, није се отимао за популарношћу.{S} Није марио 
 наша оде и до најдаљих потомака, да је славни град Орловац био тако осветљен, да није знао шта 
алогајем хлеба - Угледајући се на свога славног деду, који је, по народном казивању, увек носио 
ајчином крилу слушао о бурној, чудној и славној прошлости свога великога деде.</p> <p>У овом се 
 n="529" /> искрсне у Тополовцу, у оном славном, повесничком месту, где је сури соко балканиски 
ићена заставама; на три места подигнути славолуци; цвеће и зеленило уресило све улице, куда је  
то, свакако је моје лично властољубље и славољубље.{S} Али у то су се мешали и неки државни раз 
устићу да ме ви убијете.{S} Закитите се славом убилца — рече ђенерал подругљиво, и узе ходати п 
 је, поред добре новчане зараде, брао и славу што је свршио за државу корисно дело.</p> <p>У по 
лицу да ту у вече буде спаљено, а све у славу кнеза Мутимира.{S} Неки домаћини орловачки пали с 
Затим се мали анђелак претвори у малена славуја, стане на стручак љиљана, и ту до румене зоре и 
ровни ноћни лептир; на њу силази весели славуљ да својом свиленом песмицом прослави лепоту њену 
и, што ме слага, стрвино матора, што ме слага?!</p> <p>— Слаго те нисам ништа; - рече хоџа мирн 
 гнева:</p> <p>— Што ме превари, што ме слага, стрвино матора, што ме слага?!</p> <p>— Слаго те 
јка.{S} Синђа се окрете, погледа Паву и слага: — Па... ћерка ми је.</p> <p>- Вала није - рече х 
због начела и политичких праваца с киме слагала или свађала.{S} Њене заваде и њена пријатељства 
стрвино матора, што ме слага?!</p> <p>— Слаго те нисам ништа; - рече хоџа мирно, усркујући дуг  
 је пољуби у потиљак.{S} То је био дуг, сладак пољубац.</p> <p>— Чудна ствар — рече млади госпо 
во и прво рекла бих му да је леп, да је сладак, да је шећеран, да цркох за њим и да бих волела  
 једра крв, румена као рубин, густа као сладак сок са узрела чокота балканиског, надима <pb n=" 
своје вреле усне у дуг, дуг, неисказано сладак пољубац.</p> <p>— Је ли све у реду? — упита Мона 
е крепка, опојна напитка, он је падао у сладак полусањив занос, где су се очи саме затварале, с 
, или ако је лето и јаке жеге да једу и сладолед, и да пију лимунаду.{S} Пред ноћ дође или <pb  
вета на цветак, свака тичица, што се, у сладосном заносу, уљуљкана својом рођеном песмом, њиха  
и <pb n="452" /> му се допадне, да пије сладости живота свуда, где год их нађе.{S} Иначе он би  
едима својим.{S} Ма како да је наш свет сладострасан и склон да се заборави и изгуби у полном у 
уче к себи, њине усне опет се спојише у сладострасан пољубац.</p> <pb n="450" /> <p>- Доста већ 
шевљава, заноси, крепи, што буди у теби сладострасне пожуде, што изазива глад у срцу и у мускул 
росипали све што им на уста дође, а ови сладострасни говори само су их још више распаљивали.</p 
плодна; Мутимир је већ буктао, распаљен сладострасним жељама, и ствар је морала поћи својим оби 
носу, окружен читавим светом свакојаких сладострасних слика и прилика.</p> <p>Заваљен у колима, 
ш уједно, да утонеш у неизмерној пучини сладострашћа, заборављајући на свет, на дужност, на поз 
никла је нада, која је неком неизмерном сладошћу запојила цело биће њено.{S} У потаји, тако рећ 
а начелника опет поче обузимати некакав сладуњав осећај, он се дичио и поносио самим собом и ја 
 само одричете да се оно што ја говорим слаже с <hi>углађеност</hi> (г. Растислав исправи <pb n 
хилистичку расправу, с којом се потпуно слажем.{S} Ту се расправља питање да ли нихилисте могу  
, но тврдим само да се с углађеношћу не слажу онаки изрази, што ће свакако и Ваша Светлост приз 
 како дејствује и како се држи.</p> <p>„Слали су изасланике чак дубоко у Азију да набаве мају о 
абрана ружа на узбурканим и запенушеним сланим таласима морским, - тако ми се она љуљка на срди 
Порти представке и вреко градскога паше слао „девлету“ на француском језику мемоаре о новом ста 
 и паре које добије.{S} Дечка је обично слао да огласи по вашару његово присуство, и да му дово 
, заносна магла, магла што опија и сипа сласт у груди — ето у таквом се стању налазила Пава, ка 
 је увек сит!{S} Власт је то исто што и сласт; разлика је само у једном писмену.{S} Краљеви мес 
лни нагон, он је осећао неку неисказану сласт у самом говору о тој ствари, и у атмосфери која с 
е веселих тица....{S} Ту је познао прве сласти чисте и невине детињске љубави — и ту је први пу 
њене груди, а она, пуна неке неисказане сласти, прилазила би му, грлила га, љубила, карала га,  
им вешто смишљеним извештајима, које ће слати министру.{S} Они мотре на све, и штогод опазе под 
 а душа му је у заносу говорила: „Мила, слатка <pb n="535" /> мајко и хранитељко, међер право в 
пша мету Мони руку на уста: — Молим те, слатка моја, немој ми сад говорити о томе.{S} Други пут 
 намичући журно мараму на врат.{S} Јао, слатка моја, ја овако нагрђена нисам ти никуд <pb n="44 
ежевску кесицу да бркне у њу мало твоја слатка Петра и да види има ли ту што за њен рачун...</p 
говестила је мало разговетније: „Е моја слатка, ми стара гарда одосмо ти у пензију!{S} Младеж н 
>— Црна, Петрија, па она уста! јао моја слатка усташца; румене се као јагода, мислиш сад ће крв 
а би то и могло бити друкчије.</p> <p>О слатка, мила слико, — драга сенко из далеке, минуле про 
 утољава и разблажује у изливу заносне, слатке, безмерне, безумне љубави.{S} Јес, балканац је с 
ове собе, за коју су биле везане толике слатке успомене, а опет је нешто неодољиво вукло да ту  
<p>А из њених светитељских уста лију се слатке речи од милоште, или мудре речи од поуке.{S} Она 
лаге, сетне радости, неке миле, драге и слатке туге.{S} Она је жалила, туговала — али шта, за ч 
низали додатци: „Лепи Мутимир“, „добри, слатки Мутимир.“ Пре јој то ни на памет није <pb n="226 
ова.{S} Најпосле долазили су разноврсни слатки ликери, а за особе с бољим апетитом, нарочито за 
у, да је стегне у наручја, да дише онај слатки балзам, којим је напојена сва атмосвера око ње,  
го и друго, рекла би му: „Мој лепи, мој слатки и мој мали кнежићу, кад си ми тако леп, изела те 
"373" /> може ни да замисли да мени мој слатки мужић није ни речице споменуо о томе.{S} Наравно 
ва осећаја који су били тако неисказано слатки после оних страхобних слика, које су кнежеву душ 
осећала, како јој је некако лакше рећи „слатки кнез,“ но само „кнез.“</p> <p>И за што све то?{S 
 је по 10 пуних часова дубоким, мирним, слатким сном.{S} То га је одморило, опоравило, повратил 
ито од тога било је и разних лимунада и слатких сокова од малина, јагода и других плодова.{S} Н 
ко, црну каву, скоруп, масло, чоколаду, слаткише, неколико врста колачића за умакање, а оделито 
 то учинило на сељака.{S} Он се, дакле, слатко насмеја и понова весело упита сељака да му каже  
едном већ било, онда бих ја њу тек тада слатко бацио.{S} Далеко њој лепа кућа, па нека она кука 
ађих женских чељади.</p> <p>Кнез се узе слатко смејати.</p> <p>- А?... а? докторе, како ти се ч 
на потреба.{S} Изваљен на дивану, он је слатко дремушио и немарно и размажено одговарао на пита 
 ти Перун Црнојевић?</p> <p>Враничић се слатко насмеја.{S} И он се није ни мало претварао.{S} Њ 
 устима изађе пред гошћу, загрлише се и слатко ижљубише.</p> <p>— Једва једном!{S} Не знаш како 
 погледа ону дивну траву како је волови слатко-млаве.</p> <p>Ова шала Жикина поврати Враничића  
а по уличном блату, и он се често и сам слатко насмејао каквој згодној досетци сокачкој избачен 
овима, један другом шапутали „море, ово слатко;“ и говорили слузи што налива шампањац: „сун’ де 
утра.</p> <p>Док је барон Жермини овако слатко спавао, његов секретар, маркиз Белини, нестрпељи 
заједно путује и по некад је с њим тако слатко ћеретао, као с каквим својим вршњаком.</p> <p>Ра 
огроздовог, путање, по којој је он тако слатко трчао, особито кад се игра, па га јуре да га ухв 
 и таван њен, где се по меком сену тако слатко ваљао.</p> <p>Јес, то су биле његове успомене из 
ак корака од Враничића два вола тако су слатко пасла и савијала ону красну, сочну и свежу траву 
о, тако неисказано мило, и драго и срцу слатко.{S} И сад као да мину крај њене душе једна лака, 
о као да се радовала што се сетила тога слатког доба, које је дуго и дуго било заборављено.</p> 
о пута и најпосле прочита име: „Богодан Слаткодушић.“</p> <p>„Богодан Слаткодушић“ — ово име зв 
 „Богодан Слаткодушић.“</p> <p>„Богодан Слаткодушић“ — ово име звонило је кнезу веома чудновато 
66" /> и обукао се.{S} Момак га послужи слатком и кавом.{S} Мало доцније Растислав потражи још  
 му бије на сваку пору на телу, плива у слатком, раздраганом заносу, окружен читавим светом сва 
 и ону наду, ону тако нејасну, али тако слатку, тако неисказано слатку наду...</p> <p>Јес, Пава 
јасну, али тако слатку, тако неисказано слатку наду...</p> <p>Јес, Пава је јасно сазнавала да с 
, а начелници су у четири ока пред њима слегали раменима и говорили:</p> <pb n="582" /> <p>— Шт 
пао.{S} На све те опомене Перун је само слегао раменима и од времена на време дубоко уздисао, д 
не капљице, у залатку беле као грумичци слеђена шећера, на сунцу ватрено сјајне, с преливањем у 
 повод целој овој авантури?</p> <p>Заре слеже раменима.</p> <p>Кнез се удари шакама по бутинама 
 задивљени барен Жермини.</p> <p>Белини слеже раменима. — Ето и сам незнам шта да мислим.</p> < 
 — Јес, јес!{S} Он главом.</p> <p>Ратко слеже раменима: — Не разумем како би то могло бити.</p> 
> <p>Заре не одговори ништа.{S} Он само слеже раменима и продужи ћутати.{S} Кнез се протегли, з 
а трудим бога, што се дереш, зар сам ја слеп те не видим ко је устао да говори“ — „Бре, не гура 
 икакве спреме за свој високи позив.{S} Слепа послушност, то је једина врлина по којој Растисла 
у.{S} Краљеви место мозга имају у глави слепа миша.{S} Тиранину је најслађи ручак, који је скув 
оти“.</p> <p>Јела је све дотле ишла као слепа.{S} Бојећи се да је не познаду, она се толико бил 
лежи.{S} Сети се, како је некада гледао слепе, како читају прстима, пипајући по испупченим слов 
у, с неописаном снагом, и с бруталношћу слепе, неодољиве страсти, дохвати је преко среде.{S} Он 
учала крв јури јој кроз жиле и шушти, у слепим очима дамари бију као два чекића, а срце тако лу 
араму и обриса хладан зној с чела.{S} У слепим очима поче је штрецати.</p> <p>— Што ти је, Паво 
црвенило спустило преко целог чела, а у слепим очима на махове <pb n="648" /> га је јако штреца 
јапурено лице, он јурну главом страсно, слепимице и чисто зарежа као оно острвљен пас, па је уз 
с очевидним напрезањем.{S} Преко чела и слепих очију одскочиле му жиле као прут; жиле на врату  
 отпочели трљање.{S} Баба је трљала око слепих очију и по челу, а млада лепотица по грудима, сл 
азбојника, а он јој наслони револвер на слепо око и скреса га.{S} Мати се поведе и паде наузнак 
о, и поред избуљених очију, личио је на слепога миша.{S} На његовом лицу било је нешто што те п 
 у себи тешку погрду, која му у мало не слете с језика.</p> <pb n="83" /> <p>Растислав га испра 
ве су водиле трећу под руку.{S} Кочијаш слете те отвори врата.{S} Оне две женске чисто утурише  
S} Млад, отресит и чисто обучен кочијаш слете с козла и отвори врата на колима, из којих се пој 
ну срећу, која на један пут као да беше слетела с једне лепе звезде, и ону страховиту жудњу, ко 
p> <p>Јес, с једне сјајне звезде био је слетео један малени анђелак љубави и облетајући око леп 
Боја и Радован одоше.{S} Као на крилима слетеше они доле манастиру.{S} Уз пут разабраше од неки 
збрижно слуша метежну борбу њину; ја ћу слетити и једним махом лаког крила мога распирићу морск 
чиста и богодана мала челица, али на њу слеће тако исто и отровни ноћни лептир; на њу силази ве 
 гомила света.{S} Цело ово море од људи сли се најпосле у пространу удољицу пред старим конаком 
— на темењачу и пече га као да му се ту слива млаз разстопљења челика...{S} Он хоће да виче за  
кројача донесени црни капути, све се то сливало у једноставну шарену гомилу, из које се дизао н 
едати како крв из расечене ивице полако слизи, како се скупља у велику капљу, како се та капља, 
з болница мају (гној и воду што једнако слизи с разједена лица) чак и од те ужасне болести те ч 
а је стопи са својим срцем, да се с њом слије у једну нераздвојну целину, да њоме овлада, да је 
аручја створењу које волеш, да се с њим слијеш и стопиш уједно, да утонеш у неизмерној пучини с 
а откине нос на слици мртвога кнеза.{S} Слика је била мала, и ђенерал место носа откиде целу гл 
тљена лустером с безбројним свећама.{S} Слика је у опште била рђаво израђена, али на предњем пл 
аба светлост, па се за тим уклонише.{S} Слика је представљала кнеза Мутимира, како седи на прес 
али људи? — упита Кугић.</p> <p>Кнежева слика одговори:</p> <p>— Ја сам по милости божијој влад 
магле разговетно се појављивала сад ова слика:</p> <p>Кнез Мутимир стоји на далеком вису; стоји 
било, оне су морале бити оваке, као ова слика како је ја сад представљам.</p> <p>Па и ово је би 
ене главе, жалосан и очајан.</p> <p>Ова слика дошла је ту у ђенералову собу са свим случајно, и 
од сам дубље мислио о тој ствари, твоја слика силом ми је излазила пред очи и јако ме бунила у  
згледала је у том тренутку као анђелска слика Рафаелове мученице.{S} У њеним дивним, плавим очи 
уци некакав завој из кога испаде женска слика.{S} То је била фотографија младе, веома лепе дево 
јниково окићено је около цвећем, а цела слика одозго осветљена лустером с безбројним свећама.{S 
а баци поглед на куверат у коме јо била слика.{S} На једаред узвикну: — Ах, та ево, погледа жиг 
а њему је тако јасно стајала пред очима слика, коју је пре неколико часова гледао у подземним х 
Страшна, крвава, у пола већ заборављена слика Јеленичког убиства оживе опет пред њом у свима по 
Он је сео на крвав престо, и та страшна слика и сад му се по чешће привиђа.{S} Њу ваља оживети  
о особито!{S} Он рече да је то давнашња слика једне његове познанице још из детињства; а ту му  
боже! шта се ово учини!“</p> <p>Јес, та слика старе дадиље тако му је била жива пред очима, да  
а платну: али наскоро примети, да се та слика миче, а и иначе му је изгледала сувише пластична. 
у груди по један оштар нож.{S} После је слика свечано спаљена, уз певање <pb n="423" /> некакве 
у огледалу и иначе била је, сећам се, и слика г. Кугића.</p> <p>— Па како је у опште та ствар м 
тографију, која ће по свој прилици бити слика Перуна Црнојевића.{S} Командант је тражио да му п 
p> <p>— Гле, лепе слике!{S} Чија је ово слика? — рећиће Лепша.{S} Кнез се брзо маши и хтеде узе 
м и дивном јасношћу Лепша је у неколико слика обележила цело тадашње политичко стање.</p> <p>У  
S} Удари у исповест; признаде, да је то слика једне париске лепотице из <foreign xml:lang="fr"> 
ви мах кнезу се учини, да је ово просто слика на платну: али наскоро примети, да се та слика ми 
набдевена свака вила.</p> <p>Испод ових слика долазили су стихови у црвеној, плавој, зеленој бо 
неисказано слатки после оних страхобних слика, које су кнежеву душу до мало час трзале.{S} Тек  
ковниче, плаћа израђивање ваших рођених слика, и старате се да на место кнежеве слике свуда дођ 
читавим светом свакојаких сладострасних слика и прилика.</p> <p>Заваљен у колима, с наслоњеном  
зне опаке бољке, а по некад и саму смрт сликају у облику бабе.</p> <p>Чума, гвоздензуба, вештиц 
мо се данас цивилизовали толико да и на сликама и статуама мушкарце обично шкопимо, или им меће 
су биле украшене не само стиховима но и сликама.{S} Слике су махом представљале лик кнежев, над 
гића.{S} То је веома интересно!{S} Међу сликама, које су вам подносили да их гледате у огледалу 
ишћански фанатизам био највећи, вештина сликања и резања почела се јако губити.{S} Поље, где се 
S} Хришћански аскетизам убио је вештину сликања и резања у самој клици, јер ту је требало предс 
вече ови транспаренти осветле изнутра - слике су изгледале дивно.{S} Кнеза сте могли познати ил 
шене не само стиховима но и сликама.{S} Слике су махом представљале лик кнежев, над којим лебди 
чисто трже и страшљиво стукну натраг од слике.</p> <p>— Крв! — викну ђенерал — крв, али ово је  
 обични људи.</p> <p>На те речи кнежеве слике, Кугић даде знак, те човек с чинијом приђе слици  
је полако повлачио прстом преко кнежеве слике, док не дотера до носа, ту застаде и викну опет - 
слика, и старате се да на место кнежеве слике свуда дође ваша.</p> <p>- Г. Растиславе, пазите к 
е неколико година нису ни радили овакве слике.</p> <p>Говорећи то, Лепша баци поглед на куверат 
јим.{S} Зар може бити лепше и дирљивије слике од бабе, окружене низом покољења којима је она да 
ће сад вас.{S} Отров је онде испод моје слике у тајној фијоци у зиду — кнез показа прстом — Но  
 веома лепе девојке.</p> <p>— Гле, лепе слике!{S} Чија је ово слика? — рећиће Лепша.{S} Кнез се 
даног у дувар <pb n="305" /> испод ваше слике.{S} А сад би у име бога могли поћи.{S} Саме будит 
а крило велики албум и тако је преметао слике, а уз то и певушио.{S} Певао је некакву <pb n="44 
>Кикирики</title>“ доносио је сваки час слике о томе, између осталога и слику, како поред те ка 
ло бити друкчије.</p> <p>О слатка, мила слико, — драга сенко из далеке, минуле прошлости, како  
м и понуди му да купи медаљу с кнежевом сликом, израђену у почаст кнежева пунолества.{S} Забрин 
рску столицу.{S} Кнежеву <pb n="579" /> слику, која је случајно стајала у тој соби, окрену с ли 
е изговарали да они нису људи писмени а слику <pb n="580" /> што су је носали, они су је купили 
> <p>Лепша сакри руку у којој је држала слику међу боре од хаљине, па рече кнезу ненадно.{S} -  
дала исећи на комаде, но што би пустила слику док је добро не размотри.</p> <p>После подуже бор 
били...</p> <p>Ђенерал опет диже очи на слику.</p> <p>— Али шта ћу ја овде? — викну он, показуј 
обасу пољупцима, али му на његов захтев слику још не хтеде вратити.</p> <p>Лепша поново узе заг 
 познанице још из детињства; а ту му је слику послала, вели, његова мајка још пре толико година 
 — поче салетати кнез Лепшу да јој узме слику.{S} Али баш то салетање његово пробуди радозналос 
егледали, они опет затворе долап, обесе слику, поврате у ред све ствари, позакључавају фијоке и 
 све већа.</p> <p>Црвени носачи метнуше слику на сред дворане; с обадве стране наместише омален 
аки час слике о томе, између осталога и слику, како поред те касарне пролазе девојчице из женск 
иком неке сеоске литије од некуда нашли слику Црнојевића, окачили је о барјак па је тако носали 
тити.</p> <p>Лепша поново узе загледати слику.</p> <pb n="693" /> <p>— Шта велиш, овој слици им 
пша.{S} Кнез се брзо маши и хтеде узети слику, али она је већ била у Лепшиној руци.</p> <p>— Ос 
 што су је носали, они су је купили као слику св. Спиридона, пошто је то њин пољски светац и ње 
 па онда што игда може удари песницом у слику тако, да парчета разбијена стакла полетеше на све 
помућен, погледао је час у кнеза, час у слику кнежеву, испод које је било тајно долапче.{S} Кад 
. — Говорећи то, ђенерал забоде нокат у слику и с два прста покуша да откине нос на слици мртво 
на свом тајном састанку истакли књажеву слику у природној величини.{S} За тим су прилазили редо 
ог господина доста био налик на кнежеву слику, што се продаје по чаршији!....</p> <p>— Дакле он 
м дувару, скидоше с њега велику кнежеву слику <pb n="300" /> испод које, после дужега тражења,  
вач је то и чекао. „Дакле ти владаочеву слику у ђубре бацаш“ — рече жбир чисто радосно.{S} За т 
м корацима кнез приђе зиду, скиде своју слику, извади мален челични кључић из кутије од плиша,  
али челични кључић, показа прстом своју слику на источном дувару и рече ађутанту:</p> <p>— Скин 
у као неопходне.{S} У опште, изнећеш му слику, да га таласи опасности запљускују са свију стран 
ало, оставило је само нејасну и збркану слику у моме памћењу.{S} Сећам се само толико да сам се 
л Врбавац застаде и упре поглед у једну слику на зиду.{S} На тој слици било је представљено мрт 
ешало у нераздвојну, једноставну шарену слику, у којој је тешко било разазнати шта је стварност 
у и рече ађутанту:</p> <p>— Скините ону слику, испод ње ћете наћи малу кључаницу, завуците у њу 
нежеве главе, а на други крај вешали су слику, коју су после онако прикачену показивали успаван 
и са свећама и може се мислити какву су слику виделе слуге код господара земље.{S} Једва се раз 
S} Командант је тражио да му позајми ту слику, да је да једноме своме добром цртачу да му је ко 
доста то, ђенерал се чудно загледа у ту слику, и, пошто је тако непомично стајао неколико трену 
ениних руку.{S} - Ви жене знате само да слините!{S} Пало јој на памет да плаче за махнитањем кн 
и дан лудорије!{S} И сад и за тим треба слинити! — рече Растислав срдито и чисто одгурну жену о 
викну он, показујући прстом свој лик на слици — Шта ћу ја овде?{S} Ја немам ту никаква посла, ј 
6" /> <p>Затим се загледа у свој лик на слици и рече чисто зачуђено:</p> <p>- Јесам ли ја ово?{ 
ев мртвачки лик тако јако, да стакло на слици одмах пуче, и повика загушљиво: „Ево, овај је сре 
у и с два прста покуша да откине нос на слици мртвога кнеза.{S} Слика је била мала, и ђенерал м 
 викну он сад и опет упре прст у нос на слици мртвога кнеза — Овај нос — јес, овај нос био је о 
гић даде знак, те човек с чинијом приђе слици и прислони јој чинију на груди.{S} У исти мах Куг 
, које ви тражите?</p> <p>Ађутант приђе слици, али Врбавац прискочи, стаде пред њега и рече: —  
за врата.</p> <p>Ђенерал се опет окрете слици.{S} Он прво поче говорити тужно, полако, достојан 
ћен овом двојицом, Кугић приђе кнежевој слици и стаде пред њу.</p> <p>— Признајеш ли, да си син 
/p> <pb n="693" /> <p>— Шта велиш, овој слици има неколико година?{S} Не би рекла.{S} То се поз 
поглед у једну слику на зиду.{S} На тој слици било је представљено мртво тело последњег убијено 
 тим су прилазили редом и сваки је забо слици у груди по један оштар нож.{S} После је слика све 
чно стајао неколико тренутака, он јурну слици, упре прстом у кнежев мртвачки лик тако јако, да  
pb n="520" /> <p>Његов другар био му је сличан по узрасту и годинама, али сасвим друкчија изгле 
аније.{S} У два маха она је њему чинила сличне услуге, у приликама кад је господин ћата тражио  
 да се не чује.</p> <p>Те и многе друге сличне операције продужавале су се скоро пун сахат.{S}  
у.</p> <p>То је био почетак.{S} Наскоро слични извештаји поврвели су с многих крајева Балканије 
ава, ваља говорити истину: пет минута у сличним приликама и готово с потпуно непознатим човеком 
 обоје у један глас одричу да им се шта слично десило. — „Шта? зар ја! боже сачувај!{S} Ето пит 
 и трећој, и свакој, која би се нашла у сличној прилици.{S} И шта је то било тако необично! <pb 
уно га преставља, и што је дуже гледао, сличност му је бивала све већа.</p> <p>Црвени носачи ме 
а.{S} Његов је поглед био ведар, јасан, слободан, око усана играо је непрестано лак, једва прим 
рекнем овим непознатим људима да сам ја слободан грађанин француски, уз то и чиновник у францус 
а ти та снага није довољна, ти ћеш бити слободан да му се обратиш за дозволу, да можеш предузет 
али, зна само толико, кад се опет видео слободан, око њега је све било друго и друкчије, други  
с неким страхопоштовањем.{S} Ја сам био слободан од тих предрасуда.{S} Сматрао сам да ја имам т 
а ратника утулио и светлу буктињу свете слободе, која је требала да запали цео Балкан.“</p> <p> 
иски први пут свио своје јуначко гнездо слободе и независности, поносно гнездо славе и величине 
е носио у својој моћној десници буктињу слободе, која је имала да запали цело балканско полуост 
ве и величине народне, одакле је поклич слободе у брзо одјекнуо кроз све балканске земље, позив 
3" /> некакве страшне бунтовничке химне слободи.{S} Ја, мој господине!{S} А ви ништа то не знат 
, ђаке пред школско здање, говорио им о слободи <pb n="13" /> и, показујући прстом на главну по 
зговору кнез јој бејаше рекао да је она слободна жена, да може слободно располагати собом и да  
етљивошћу сам понуди кнеза да га остави слободна и да одавде седне у своја кола.</p> <p>Кнез пр 
 разумевала.{S} Она се на једаред осети слободна пред овим човеком и могла је сасвим мирно гово 
есанса) нису се смели и могли уздићи до слободна обожавања чисте природе, као што је било код с 
а госпођице, ви сте узбуђени.{S} Будите слободни.{S} Ја вас волем, с тога сам и тежио толико да 
 близина твоја — срце живље куца, груди слободније дишу, крв топлије тече.</p> <p>Ако има свети 
ово његово омужавање дало се познати по слободнијем, самосталнијем кретању, по извесним младићс 
{S} Обадва намесника осећали су се мало слободнији у своме кретању.{S} Врбавац је почео бивати  
лепоту, мерили су шта је код које боље, слободно су просипали све што им на уста дође, а ови сл 
жи баба Ката — прегни тако један пут, а слободно, ако буде греха, ево ја сав грех узимам на мој 
е друкчије.{S} Ту кажу много је што шта слободно.{S} Ту је дозвољено и оно што се у обичним жив 
господин докторе, да младићи певају све слободно, као што то обично раде.{S} Све, све!{S} Нећу  
з крв.{S} Човек, кога уједе змија, може слободно исисати устима тај отров и сасвим га прогутати 
 рекао да је она слободна жена, да може слободно располагати собом и да нема зашта презати од њ 
.</p> <pb n="255" /> <p>— Јес господине слободно знај да јесте!{S} Код кнеза је!{S} За њега је  
ћ дошла, милостиви господине, можете се слободно поуздати, као у себе сама.{S} Ако вам треба ве 
ова једна једина ствар: је ли њено срце слободно и има ли каквих симпатија спрам њега (кнеза)?{ 
ова, па хоћу мало да се повратим.{S} Ви слободно разговарајте, као да мене овде и нема; ја вам  
после ће се већ наредити што треба, или слободно нека купи своје прње па нека иде.</p> <p>- Ја  
ве, пастуве и бикове, а пуштамо са свим слободно и мирно да читав низ кретена, богаља, блесана  
јо наишла, Црнојевић се придружи сасвим слободно, псујући друштво што <pb n="671" /> га бајаги  
очи, гледала бих и ја у њега; баш овако слободно као ово у тебе. </p> <p>Она дочепа другарицу з 
ак кад човек завиди оној стоци што тако слободно пландује по овим лепим пољанама.</p> <p>На дес 
стоји ван закона, да је свакоме не само слободно убити га, но би још за то и големе новчане наг 
 ти мало час рекла, оно је онако.{S} То слободно знај, и промисли мало о томе!{S} Што год ви ви 
о говор, још ништа није свршено.{S} Ето слободно читај писмо, па ћеш видети да још ништа није с 
ли ја сам галеб, бурна тица морска, што слободно полеће над горостасним, хучним таласима и безб 
стаде на сред дворане и рече гласно: — „Слободно.“</p> <p>Врата се полако отворише широм, а на  
е за вас увреда кад вам се рекне да сте слободњак!{S} Па ви нарочито тражите друштво политичких 
 пустили да послужује мало у заводу као слободњака.{S} Мало по мало она се поред управитељке та 
 друштво политичких црвењака, а не само слободњака..{S} Садиградски црвени републиканци — то су 
 три правца: либерални, конзервативни и слободњачки.{S} Но имена мало одговарају стварности.{S} 
{S} Но ту су дошли у опреку због његова слободоумља у унутрашњој политици.{S} У том стању затек 
ако исто много причало, као и о његовом слободоумљу.</p> <p>Сељачки син, париски ђак, човек пун 
поносила тиме, што је била представница слободоумне народне струје, а намесништво, за четири го 
, па ма они уживали и највишу наклоност слободоумног и либералног намесника.</p> <p>— Ко вређа, 
а све то уливало је Мутимиру поуздање и слободу, два осећаја који су били тако неисказано слатк 
, невино девојче, с тога је осећао неку слободу и одрешивост у понашању, али то му је уједно бу 
е му на намет, да прстима пипа изрезана слова на мраморној плочи и да окуша, може ли на тај нач 
 ухваћено, тврди да су то просто мустре слова, која он носи као агенат једне виђене бечке слово 
, ево сад лепо видим.{S} Јес!{S} Три су слова.{S} Ево, прво је <hi>П.</hi>, друго <hi>А</hi>, т 
 облаке, нижу с десне стране ове велике словенске реке, почињући од саме обале па све даље и да 
прочита, пипајући прстима по издубљеним словима.{S} Подуже се мучио око тога.{S} Дотера до поло 
 читају прстима, пипајући по испупченим словима.{S} И он покуша сад, да тако исто прочита, пипа 
Архимандрит Нестор изговорио је „сходно слово“ о заслугама покојниковим.{S} Опелу је присуствов 
а он носи као агенат једне виђене бечке словоливнице.{S} Али извештај начелников вели да је то  
ство које води циљу.</p> <p>Био је јако словољубив, а ипак је умео да отрпи највеће увреде и по 
а-ђе-но-шћу,“ ударајући гласом на сваки слог)....{S} Та да, добро: с у-гла-ђе-но-шћу просрица и 
заповедио да му се растури већ спремљен слог за лист.{S} Шта су они сањали, а шта им је остало! 
о разумети, јер је махом гутао последње слогове у речима.</p> <p>— Јес, хтео је да се дигне, да 
астислав и Врбавац сложили, ти би њихну слогу платио престолом и главом, или и једним и другим. 
ему је стајало поређано неколико пакета сложених хартија, увезаних опутама од каучука.{S} У јед 
вари.</p> <p>Кад је и то било сређено и сложено у један велики завежљај, кнез се полако упути у 
 карактеру народном, па и ту су се брзо сложили.{S} Обојица су били мишљења да је Балканац, нар 
 снагу.{S} Да су се Растислав и Врбавац сложили, ти би њихну слогу платио престолом и главом, и 
тавити и продати пред омладином.</p> <p>Сложили се најпосле томе, да овај покрет ваља живо прат 
ли управо о лености народној обојица се сложише да је балканиски народ — лен!{S} Ту је нарочито 
на једну страну, кад сви ми стојимо <hi>сложни</hi> на другој страни.{S} Само ти пази да ми уве 
 многаја...“ пође у почетку и које како сложно, на половини се замрси, а на свршетку се сасвим  
ено месо, па онда редом једе и месо све слој по слој, док најпосле не почну избијати голе кости 
, па онда редом једе и месо све слој по слој, док најпосле не почну избијати голе кости.{S} Ужа 
</p> <p>— Ама да ти кажем — рече доктор сломијеним гласом.</p> <p>— Нећу ништа више да ми казуј 
а Синђом“! јабогме, Синђа јој је врат и сломила — рече Радован.</p> <p>Упуте се право конаку гд 
ио је против себе великаше, и они су га сломили, а „народ“ та „снага његова“ није му могла ништ 
 <p>Било је одупирања, но Врбавац га је сломио.{S} Помињато је да покојни кнез има свој тестаме 
рећу, а боље би било да сам јутрос врат сломио кад сам амо пошао, па да сад ништа не знам!...{S 
е су дигли руке - млади кнез се не даде сломити.</p> <p>То је била његова црва победа.</p> <p>З 
ловања устане он из кревета, изнемогао, сломљен телесно и душевно, и на скоро за тим отпутује с 
 руком низ дугу, седу браду — да ћу ја, слуга божији, постати ортак и помоћник твој у твоме раз 
че се клањати: „Добар дан, добар дан... слуга сам понизан, Ваша Светлост!“</p> <p>— А... а... а 
и упита га, да ли је он видео паука.{S} Слуга махну главом одричући.</p> <p>— Та он је ту; он м 
ш нико не долази.{S} Симон!{S} Симон! — Слуга утрча, — Мој шах, Симон!</p> <pb n="32" /> <p>Слу 
> <p>— Па шта ти је мало ноћас? — упита слуга и опет се саже своме шаву.</p> <p>— Ништа, гледам 
тао?{S} Било је већ близу 11 часова кад слуга, једва једном, донесе нестрпељивом маркизу извешћ 
у спремни коњи.</p> <p>— Одвали! — рече слуга, пресудно, растежући парче коже којим је ваљало п 
 кад би <pb n="550" /> био макар и први слуга у Црнојевића кући, а камо ли што више.</p> <p>Зат 
ви ништа то не знате!</p> <p>Ливреисани слуга полако отвори врата, стаде смерно пред Мону, и не 
бро, донели, господине маркиже, али ето слуга вели да сте сами дошли; сами велите да сте јутрос 
 — Мој шах, Симон!</p> <pb n="32" /> <p>Слуга отрча, а на вратима се указа средовечан, ћелав чо 
— Јесте ли намирили коње, момче?</p> <p>Слуга диже главу и погледа у мрак.</p> <p>— Ко је то та 
спрам млађих служи онаким изразима и да слугама напомиње шибање.</p> <p>— Е, па ви сте се сад у 
— Онда да се удварам моме Антону, мојим слугама и лакејима; они су најчешће са мном и највише м 
имо кмета.{S} Наређивало се да закажемо слугама и чобанима да на трла и по колебама у шуми нико 
Највећа се гомила тискала око кнеза.{S} Слуге су се провлачиле кроз гомиле с пуним бокалима и п 
 ваздух да ти личи на тежак уздисај.{S} Слуге устале те дале коњима зоб, па опет прилегле да др 
било при уласку.{S} Морао сам пазити да слуге не примете у каквом вас стању доводим.{S} Али чуд 
но — почињући од кнеза, па до последњег слуге — све је било весело и расположено, и то не тек о 
и може се мислити какву су слику виделе слуге код господара земље.{S} Једва се разаберу и виде  
а кнежева.{S} Наравно, даље су долазиле слуге, кувари и друга послуга, с прилично великим пртља 
 да у нама има збиља и верне и поуздане слуге и доглавнике своје.</p> <p>Док је Кугић ово говор 
 упути се коњушници да види спремају ли слуге коње.</p> <p>У коњушници још је било тихо и мрачн 
ла мужу чекмеџе у договору с малолетним слугом својим — дознала је за једно убиство, за један п 
 патос коњушнички.</p> <p>Само један од слугу беше будан.{S} Кроз многе коњске ноге, он се виде 
и све на нокту.</p> <p>Тодорика пробуди слугу и посла га да пробуди сеоскога ћату, а сам с Глув 
<pb n="473" /> у сахат и једнако зивкао слугу, стављајући увек једно те једно питање: је ли бар 
и вредност тога одела.</p> <p>Власти су слудовале и дигле толико села у потеру, да се то сад св 
У говору напомену Кугић, како га висока служба није спречила, да мисли о узвишеним задаћама, ко 
у желимо остварити.{S} А шта је државна служба?{S} Власт, снага која нам даје средстава да те с 
као у себе сама.{S} Ако вам треба верна служба, нигде је боље нећете наћи.</p> <p>— То се и ја  
вао своју савест.</p> <p>— Многогодишња служба држави и њеним интересима свикла ме да будем хла 
и по које липсало кљусе — али „таква је служба“!{S} Кад кнез изда такву заповест, онда обично с 
ски одана интересима земље и интересима службе.{S} Ако ви то сад превиђате, доћи ће време када  
а, да се људи, под изговором патриотске службе, лепо провеселе — рече кнез пењући се у кола.</p 
 допустити да те због начела из државне службе истерају —- то је по мојој памети проста бесмисл 
ре, те их сутра дан све поистеривали из службе?</p> <p>- Стражари досађују осуђеницима, осуђени 
ких промена, у којима би могли погубити службе и хлеб!{S} Но највише су зебли полициски чиновни 
 не може бити ни речи о неком напуштању службе у име начела....</p> <p>Ратко се склони да момци 
упно спржила цео организам.{S} У јутру, службене новине, у црном оквиру, објавиле су ђенералову 
ма до саме костурнице.</p> <p>Сутра дан службене новине донеле су опис погребне свечаности, где 
рада!“</p> <pb n="360" /> <p>У исти мах службене новине донеле су кнежев указ, којим се у војно 
де је.</p> <p>Тако је у главноме гласио службени извештај орловачког начелника, извештај, који  
 речи (дебели господин био јо, по свима службеним документима, законити супруг госпође Моне) —  
 свечаном руву,“ како се то обично каже службеним језиком.{S} Чаршија окићена заставама; на три 
 осмог дана, место страховита треска, у службеним балканиским новинама изашао је мирољубив расп 
сведоџбе да сте умрли од гушобоље.{S} У службеним новинама ожали ће се смрт првог ђенерала балк 
ни одвучен у град.{S} Ујутру освануће у службеним новинама моја прокламација којом ћу објавити  
се чудили што му још није изашао указ у службеним новинама.</p> <p>— Право имају — рече госпођа 
ркло.</note> <note xml:id="SRP18892_N9">Службеним језиком именом Зликовац бележено је име Перун 
двиђено.</p> <pb n="11" /> <p>Први број службених новина донео је кратак опис крваве кнежеве по 
p> <p>Оба пашанца, поред својих високих службених положаја, интересовали су се још и за трговин 
ве.{S} Живи су учинили услугу мртвацу — службено га ожалили и сахранили.{S} Све је у реду. <for 
м оквиру, објавиле су ђенералову смрт и службено га ожалиле.</p> <p>Да је ђенерал умро природно 
ице и издајице престола.{S} Ми ћемо вас службено ожалити.{S} Објавићемо вашу смрт свечано.{S} Л 
ивати о стварима које би се тицале мога службеног положаја, јер ту, наравно, пре би се изложио  
лац, он је „<hi>књаз</hi>“.</p> <p>- На служби — одговори начелник учтиво.</p> <p>— Шта је госп 
ад су државним пословима управљали људи служби вични, а престолу одани.{S} Но сад су друга врем 
нога подручног му манастира, једном при служби, место свог законитог кнеза помињали Перуна Црно 
нт.“</p> <p>Чича Јова је остарио у овој служби; измењао је некаквих двајестак министара; минист 
з подругљиво.</p> <p>— А шта фали мојој служби? — упита ђенерал дрско.</p> <p>— Шта јој фали? — 
да ли нихилисте могу служити у државној служби, а да се не огреше о савест своју.{S} И вели се  
</p> <pb n="566" /> <p>— Али остајући у служби ти служиш свога политичког противника, служиш ми 
високи чиновници, често људи, који су у служби остарили: многи баш из кругова његове данашње вл 
ба.{S} Либерали су људи којима је дугим службовањем и владањем омилила власт.{S} Они као полити 
вукао је грдну вуру и у мало није чак и службу изгубио.{S} Од то доба решио се да увек пита, ка 
х стражара, нарочито за то уврбованих у службу.</p> <p>Није се још напунио ни месец дана од дол 
 хлеба.{S} Господин прота је имао своју службу, свој чин, своју науку, имао је своју памет и св 
т Ратко.{S} За начело напустити државну службу, или допустити да те због начела из државне служ 
ређени и одликовани за ревносну и верну службу књазу и отачаству</p> </div> <div type="chapter" 
, као што побожни хришћани слушају лепу службу смирена свештеника.{S} У току од непуна сахата п 
равала да се конзервативци у овој борби служе веома ружним, па често чак и издајничким средстви 
отијере, за спекуланте, најамнике, који служе свима странкама, али док они буду пливали у илузи 
 поградили богатији Звониграђани, да им служе као место за забаву и живовање преко лета.</p> <p 
и само руже род људски, а целом друштву служе на штету, ругу и одврат.{S} И то се зове мудрост  
ти хоћеш, а кад га служи други, онда га служи онако како он хоће.{S} Ево најбоља примера на вам 
га служиш онако како ти хоћеш, а кад га служи други, онда га служи онако како он хоће.{S} Ево н 
орно у шали. — Давно је већ време да се служи кава.{S} Но видећи жену бледу и малаксалу Врбавац 
то, где према потреби ко хоће прилази и служи се.</p> <p>Пошто је догађај о Лепши исцрпно био п 
 старији срески пандур чича Среја, који служи већ преко 25 година, и многе ствари зна боље но к 
 старинско државно здање, које поодавно служи као министарство финансије.</p> <p>У једном шумар 
и се како први ђенерал балканиски верно служи престо, па сам дошао да вам благодарим — рече кне 
ветлост нема потребе да се спрам млађих служи онаким изразима и да слугама напомиње шибање.</p> 
ни данас не знамо каквим су се отровима служиле чувене тровачице из владалачке породице Медичи, 
ова бурад и многе друге ствари, које су служиле као станови овим добрим животињама — све то изн 
орби против власти ти су се људи до сад служили револвером, ножем, бомбом, пожаром и другим оби 
едан по један прилазили столу и сами се служили.</p> <p>Ратко је сад разговарао с начелницима о 
аћи оне страховите отрове, којима су се служили чувени историски тровачи, отрове, који су имали 
S} Паде му наум како су се Турци у рату служили псима као извидницама и опрезном стражом којој  
к пресретоше их гардисте.{S} Радован је служио у војсци и знао је мало овај ред.{S} Он упита за 
 био дипломатској струци.{S} Неко време служио је под старешинством једнога од најбољих старих  
ањем сазнало се да је овај жандарм дуго служио код Врбавца и бројао се некад у његове најпоузда 
 не сме водити са собом више од једнога служитеља и да се не сме нигде послужити својом кнежевс 
живот!{S} Какви пријатељи!{S} Све су то служитељи, чиновници, вршитељи дужности, министри, особ 
 смо ми њина оруђа, у ствари ће сви они служити интересима наше странке.{S} Нашим ће људима бит 
ета, да си га напустио, да га ниси хтео служити?{S} Место тебе он би узео другога; узео би свог 
би свога човека, и њега би опет имао ко служити.{S} Разлика је само у томе, што кад га служиш т 
е расправља питање да ли нихилисте могу служити у државној служби, а да се не огреше о савест с 
да <pb n="685" /> се противу њега почну служити заверама и мучким нападајима, онда то неће дола 
 ти служиш свога политичког противника, служиш министра, који је вођ противничке странке — прим 
о у томе, што кад га служиш ти, онда га служиш онако како ти хоћеш, а кад га служи други, онда  
.{S} Разлика је само у томе, што кад га служиш ти, онда га служиш онако како ти хоћеш, а кад га 
="566" /> <p>— Али остајући у служби ти служиш свога политичког противника, служиш министра, ко 
ече кнез и покупи ноге да начини пролаз слузи, који у тај мах приђе с кавом.{S} Момак се окрете 
шапутали „море, ово слатко;“ и говорили слузи што налива шампањац: „сун’ дер и овде, господине, 
— или је Каја можда то намерно учинила, слутећи што?...{S} Ма шта да је било, тек у овом <hi>пр 
ве сакрити.{S} Ако је што и опазила, не слутећи ништа зло, она је могла оставити без пажње поје 
оје?</p> <p>Старац је био шаљивчина; не слутећи ништа рђаво, он и сад хтеде окренути на шалу те 
 ми се слутило нешто на зло.</p> <p>— А слути ли ти се још? пресече га Перун.</p> <p>— Жика поћ 
ео да назире и ружне стране живога и да слути шта је то притворност људска.</p> <p>Било је још  
ишта одређено не умем казати.{S} Али не слути ми се ни на какво особито добро.</p> <p>— Заседа  
 n="290" /> ће се на Каји одмах познати слути ли она бар што о овој ствари.</p> <p>— Па ето, ти 
окрете кнезу.</p> <p>— Она као да нешто слути.{S} Нашао сам је узнемирену, усплахирену — једва  
чедила се сумња против жене: „Она нешто слути, сумња!{S} Друкчије није могуће.“</p> <milestone  
док порастеш.“</p> <p>Баба није тада ни слутила како ће њене речи некада постати велико пророча 
и људи, али већ то што их скупљају није слутило на добро.{S} Некаква нужда јест, шапутали су се 
ам знао откуда то, али непрестано ми се слутило нешто на зло.</p> <p>— А слути ли ти се још? пр 
оријски замашај нико тада није могао ни слутити.</p> <p>Аустријски наредник, прост манастирски  
у нагађању, али ни приближно није могао слутити ко би то био.</p> <p>„Чувај се јела и пића.“ На 
н сахат и загледао га, по чему се могло слутити да некога очекује с нестрпљењем.{S} Но време је 
један пут одагнало све црне мисли и зле слутње његове.{S} Он је гледао у оно лепо, овално лишце 
само као кроз неку замаглицу.{S} Изда и слух, па чак и моћ мирисања ослаби — паћеник већ више н 
ровудне кнез опет посети исту школу.{S} Случај га намери на исто девојче са бриљантским минђуша 
 почела да једи ова загонетка.</p> <p>— Случај је доиста необичан!{S} Ја не могу да га протумач 
ња главом, све знаци жива одобравања, а случај је хтео да Ратко заврши свој говор баш у тренутк 
оде само у томе, што би било тешкоћа на случај да се кнез узјогуни, па не хтедне лепим начином  
ци вешто крију своје трагове.</p> <p>На случај да који од начелника буде уклоњен, а на његово м 
о је чедна.{S} Шта ћемо, сажаљевам рђав случај, ал тако је кад неко има повластицу на чедност и 
ао и извињавао што се „тревио тако рђав случај.“ Пијанца је већ грдио на сва уста.</p> <p>Боја  
осподине. _</p> <p>- А је ли био овакав случај како рекох?</p> <p>- Био, био, милостиви господи 
 прсте.{S} Кад избије на површину какав случај, свет га строго осуђује, али док дође дотле да с 
Врбавац хтео је да се обезбеди за сваки случај, да не буде у страху ни онда, ако чича Милоје па 
 се да вам што не буде, ја сам за сваки случај хтео да имам у рукама главнога покретача целе ов 
оворено.{S} И да се није десио несрећни случај у планини, и да чича Милоје није побегао, они би 
исаних судова; или као што је споменути случај од употребе белила (сириџика), спремљена од живе 
 га и од моје стране и причајте му овај случај.“</p> <p>Затим се растадоше.{S} Враничић с друшт 
и ухваћен цео њин разговор.</p> <p>Овај случај престравио је новога министра.{S} Он је ту први  
не лепим начином вратити дуг.{S} За тај случај веома би незгодно било вући се по суду.</p> <p>— 
да у делокруг вашега пашанца.{S} Ви тај случај морате зната...{S} А најпосле, ви сте министар п 
е две - три недеље имала је такав један случај.{S} Снашла је невидовна беда, ако почем знате шт 
(хронично тровање).</p> <p>„Такав један случај имали смо баш ово дана.{S} Једна постарија госпо 
рист пређашњега стања.</p> <p>Али један случај нарочито је чинио на кнеза дубок утисак.</p> <p> 
е је спремљено.{S} Вреба се само згодан случај.{S} Проста случајност омела је ствар пре 5—6 дан 
tone unit="subSection" /> <p>Овај чудан случај с кнезом оставио је на њему дубок утисак.{S} За  
звијен.{S} О томе прича веома интересан случај Сава Текелија у својим мемоарима.{S} Путујући за 
неколико година десио се овај интересан случај.{S} Директор једне велике европске галерије стат 
аписало је овај чудновати и невероватан случај.{S} Пред очима три друштвена изасланика извршена 
тор подругљиво.</p> <p>- То је несретан случај, господине!{S} То је као кад се човеку упали кућ 
опште, то се сматра као обичан несрећан случај, који се може десити свакој кући — па то нико и  
и:</p> <p>„Тај за сву Балканију страшан случај догодио се овако:</p> <p>„Његова Светлост, праће 
а гарда јаше остраг, као што је сад био случај.</p> <p>У кнежевим колима, сем кнеза, био је још 
, било с Врбавцем.{S} И зар то није био случај где се кнез најбоље могао уверити, колико си му  
е <pb n="682" /> плате, ако би се десио случај, да, слушајући бечки двор, изгубите престо; а тр 
просто отров за децу!{S} И то није само случај код мене; не бој се.{S} Уверен сам да то исто ра 
уна разапела своје мреже, као што је то случај код мене.</p> <p>Из суседнога гроба чу се лак вр 
и.{S} Ви сте и сами то говорили.{S} Ваш случај није ништа особито.{S} Без сумње у вину је био к 
учаја домаће кавге и заваде, где је у 2 случаја било боја између мужа и жене, а на једном месту 
 браколомства, за 2 развода брака, за 4 случаја домаће кавге и заваде, где је у 2 случаја било  
 олакшати задаћу.{S} Али и да није тога случаја, после ових последњих важних догађаја, измењене 
кнежева малолества.</p> <p>Неуспех због случаја с пауком и просутом кавом, види се дакле, није  
лике.{S} Она то није хтела; удар је био случајан, но опет за то бол је био толико јак, да млади 
 га већ знате.{S} Ваш поступак није био случајан; свака ваша реч била је нарочито одмерена и сп 
стерани чиновнички инвалиди.{S} Но бива случајева где нови министри баш траже од својих потчиње 
 <p>- Та оно, наравно, височанство, има случајева... изузетака — поче доктор, но кнез га пресеч 
аручју удави.</p> <p>У животу често има случајева кад је нападај тако јак и неодољив, да нападн 
 примењују, замислите каквих ће ужасних случајева бити!{S} Ништа друго, но замислите само несре 
кона односно преки судова распростре на случајеве где спокојство и јавни поредак то изискује.“< 
нити само <pb n="107" /> поједине тешке случајеве кривица кад они процене да је неко ванредно ш 
у.</p> <p>Милоје узе набрајати поједине случајеве, приликом тих његових долазака.{S} Помињао ру 
ноге, веома интересне и карактеристичне случајеве.</p> <p>— Тако, на прилику, веле да по селима 
битак, који је Балканију овим несрећним случајем постигао, долеподписани испуњавају једну тужну 
ном речи све се зна, само што несрећним случајем новац није ухваћен на време, и сад нико не зна 
ни Господине Намесниче!</p> <p>„Простим случајем дознао сам шта г. пуковник Врбавац плете проти 
дјекивао је кроз тиху коњушницу појачи, случајни ударац коњски о дрвени, подлубљени патос коњуш 
твари послат једноме овд. листу, па га, случајно, на пошти нестало — запиткивао је кнез даље.</ 
ав цвет, или најпосле чак и каква тица, случајно падне баш тако, да заклони оно опасно место, с 
ланицу.{S} Остала би и данас да јој се, случајно, није десила нека мала неприлика...</p> <p>Мон 
гло повести и у Звониград? ако би се... случајно....</p> <p>— Зашто не, господару, зашто не — с 
д чесме и ту се напила воде из шака, ја случајно ударим одозго — био сам с неким пријатељима да 
еровати да се догађај с просипањем каве случајно десио.{S} Причу о пауку сматрао је као смишљен 
} Кнежеву <pb n="579" /> слику, која је случајно стајала у тој соби, окрену с лицем дувару и та 
велики, врло велики господин.“ Видео је случајно једног празника у Јеленику.</p> <p>Јела је у п 
у страху ни онда, ако чича Милоје падне случајно под одговорност.</p> <p>Тако препоручен, чича  
p> <p>Прво дође некакав воскар, који се случајно десио у Јеленику, и донесе глас, да је кнез до 
оворили где ће се наћи на Дунаву ако се случајно раздвоје.</p> <p>Ствар је после овако и заврше 
 папу Александра VI. (Истина нехотице и случајно, јер су на гозби били измењани пехари, те они  
е никог гонити од оних личности које би случајно овде могао познати. </p> <p>Писац загонетног п 
л’ је дознао да је она овде, или долази случајно другим каквим послом? — Све ово прелете Мони у 
а дошла је ту у ђенералову собу са свим случајно, и ту је стајала одавно, нити је ђенерал икад  
е ствари.{S} Деси ли се да такав злочин случајно дође до знања среске власти — иследник <pb n=" 
 а о коме је Ратко писао да га је нашао случајно, премећући своје хартије.{S} Начелник почасти  
 — поче муж после кратка ћутања.{S} Ако случајно буде и кнез....</p> <p>На ове речи госпођа отв 
развијао даље своју молбу.</p> <p>— Ако случајно буде и кнез, молим те подсети га да се једном  
они с отровом, спремљени за госте, дођу случајно баш папи Александру и његовом сину, страшном Ц 
е учинио жандармски поручик, који се ту случајно десио кад се кмет гурао кроз гомилу.</p> <p>На 
{S} И нека не мисли кнез да је то каква случајност, да се то чудним стицајем околности десило с 
завом земљишту.{S} Једна ситница, једна случајност и цела зграда, коју је он тако дуго и тако т 
азговор, док га не прекрати једна ситна случајност.{S} Кнез Мутимир наже се, и, љубећи Лепшу, у 
 Вреба се само згодан случај.{S} Проста случајност омела је ствар пре 5—6 дана.{S} Предузете су 
> <p>И ако је ово сустицање било проста случајност, опет је то бар неке од гостију непријатно д 
 дана.{S} Предузете су мере да се такве случајности више не понављају.{S} Спремај поистија твој 
није било мило што су се десиле све ове случајности.{S} Све ово само развлачи ствар и износи је 
сто да се крије и да се оставља мраку и случају, кад ће момак и девојка доћи у додир, о томе је 
— рече кнез у шали.</p> <p>- А у ком би случају то могла наступити потреба, да гониш ово друштв 
уће надајмо се и бољем.{S} У сваком пак случају не треба заборављати, да је ваш књаз до сада би 
комедију“ потрошити 50-60, па у крајњем случају и до 100 дуката, а за те паре може купити 20 Си 
итао сам акта о једном веома занимљивом случају.{S} Интересно је видети како је један писар — м 
ра.</p> <p>— О, не!{S} Напротив, у овом случају моје су речи далеко заостале иза мојих осећаја. 
потребу сузбијеш како год можеш; у овом случају у праву си да дадеш изнуђено обећање, али да га 
 била силована.{S} А овде, у овоме твом случају, да ниси ти на време похитао да се сам одазовеш 
 удешено тако, да на њега, <hi>ни у ком случају</hi>, не може пасти никаква одговорност.{S} Од  
овако:{S} Можете попити отров.{S} У том случају прави узрок ваше смрти остаће тајна за народ.{S 
треба, да гониш ово друштво?</p> <p>— У случају каквих интрига и покушаја против престола.</p>  
ного полагао на то да га се боји, да га слуша и да му се покорава.{S} Рашчуо се са изреке: „нећ 
е војсци и иначе већ била дужност да га слуша као војног министра.</p> <p>Његово стално присуст 
 Владалац има да заповеда, народ има да слуша — то је све.{S} Оно што иде преко тога згодно је  
љивицу да не слуша своје старије, да не слуша мене, која сам је подигла од литре меса...</p> <p 
 кад он учи једну оваку вашљивицу да не слуша своје старије, да не слуша мене, која сам је поди 
тоји пред доктором, гледа га с висине и слуша га подругљиво.</p> <p>Кугић уђе, а кнез ни главе  
ош од малена кнез је био свикао да радо слуша оцене појединих људи.{S} Волео је да зна свачије  
вде старији по власти? ко заповеда — ко слуша?</p> <p>— Наопако би то било, кад би ти односи-те 
оростасним, хучним таласима и безбрижно слуша метежну борбу њину; ја ћу слетити и једним махом  
адао што „не зна бог зна шта, али добро слуша и никад не адвоцира.“ Цело своје образовање стека 
ка.{S} Начелници опазише да их министар слуша и ућуташе као заливени.</p> <p>— Молим, молим, —  
аји се учини у том тренутку као да опет слуша како пуцају разбојнички револвери, као да гледа к 
, као што и сами видите, људи су мирни, слушају, чекају.{S} Нема ништа, молим покорно, што би о 
бразно, не брезобразно, оно што могу да слушају свакога празника све сеоске девојке, могу да чу 
ј, јеси, ти си књаз, они тебе морају да слушају, чекај само док порастеш.“</p> <p>Баба није тад 
 писар, а и људи га више вермају и боље слушају.</p> <p>Док се Тодорика ишчуђао откуда гости та 
ети:</p> <p>— Па калуђери то најчешће и слушају. </p> <p>Кнез прихвати:</p> <p>— Ево, господин  
ов говор тако, као што побожни хришћани слушају лепу службу смирена свештеника.{S} У току од не 
дин доктор лепо каже, то чак и калуђери слушају, а што да не чујем ја; то је народни обичај.{S} 
толице; трећи стоје у наоколо и пажљиво слушају мудре речи, или лепе, заносне приче, које „стар 
, рече људима да приђу ближе и да добро слушају што ће им се рећи, па после све онако да учине, 
" /> плате, ако би се десио случај, да, слушајући бечки двор, изгубите престо; а тражили сте и  
ме док је Ратко ово причао, госпођа је, слушајући га пажљиво, непрестано понављала, кад јаче ка 
 образовање стекао је „по чувењу“, т.ј. слушајући како о чему мисле и суде други учевнији људи. 
а — поче доктор, но кнез га пресече, не слушајући га даље.</p> <p>— Читао сам акта о једном вео 
адан и жедан, говорећи само о томе, или слушајући да се о томе говори.</p> <p>При тим разговори 
чку борбу, и на светлу победу...</p> <p>Слушајући ове речи Милојеве, његов високи сапутник мало 
во је посматрала шта се ради (а можда и слушала шта се псује) док су малишани радознало гледали 
е окрете њему, па је и њега с интересом слушала.{S} Сад опет узе реч Ратко:</p> <p>— Шта су сам 
у ма с ким то говорила, и ма од кога то слушала.{S} О тој ствари ја говорим само овде с вама, ј 
е се,“ „Тако је.“!</p> <p>Но овај говор слушала је и госпођа Софија, само што су на њу са свим  
ислити на њино стрнџање.{S} Јамачно сте слушали о томе.{S} То је права саблазан.{S} То је некак 
само псовао, он је и био, за то су га и слушали.</p> <p>— Зар би Ваша Светлост хтела да се у по 
ок је Кугић ово говорио, остали чланови слушали су мирно у сумрачној дворани, неки седећки, а н 
лика гомилица гостију и сви су с пажњом слушали интересну причу, како се један угледан господин 
аткове капиџике из љубави.{S} Кугића су слушали ушима, а Ратка срцем; <pb n="561" /> први им је 
ћу да учим; ја сам кнез; ја не морам да слушам; ви морате мене да слушате.“</p> <p>Имао је бабу 
еал му је било добро заповедање и добро слушање.{S} Док је имао претпостављених, вазда се стара 
амих родитеља девојачких.</p> <p>— Јес, слушао сам за то — рече кнез. — Веле да је то некакав с 
овор између Растислава и његове госпође слушао пажљиво и непомично.</p> <p>— Та да; с тога сам  
ане, одахне, па иде даље.{S} Кнез га је слушао ћутећки, непомично, палећи цигару за цигаром.</p 
 дубоко су утицале на кнеза, и он га је слушао, скоро не дишући.{S} Ђенерал продужи.</p> <p>— К 
90" /> замасковану теорију, Ратко га је слушао пажљиво, непрестано климајући главом у знак одоб 
 народне поскочице уз игру, о којима је слушао да их има врло лепих, али и врло масних.</p> <p> 
вак, који је био луд.</l> <l>А народ је слушао господара свог;</l> <l>И хвалио зато Бога велико 
о; министар стаде у страну и ћутећки је слушао.</p> <p>— Још ономад на ноћ позван сам хитно к в 
гао учинити све, што није чинио, што је слушао друге, што се поводио, кад је могао све сам учин 
су то од вас чули....</p> <p>Врбавац је слушао до сад с разрогаченим очима, а прса му се непрес 
 знам, али се сећам да сам још као дете слушао од једног старог Турчина, да код њих има дервиша 
 страхопоштовањем гледао на Враничића и слушао његове једнозвучне, једнолике речи, које су се п 
народ.</p> <p>Намрштен, кнез је ћутао и слушао.{S} Ђенерал је продужавао све живље и јаче:</p>  
ав мирно.</p> <p>Но кнез као да није ни слушао шта он говори.{S} Продужујући даље отоич започет 
ти срећан...</p> <p>Кнез је у недоумици слушао ове загонетне декламације ђенералове, и тек сад  
оме доста <hi>либералан</hi>.{S} Ја сам слушао да у Балканији има крајева, где домаћин не сматр 
заноса и он је мирно, с погнутом главом слушао разметања Мутимирова.</p> <p>- Ја бих могао да в 
, које је још као дете у мајчином крилу слушао о бурној, чудној и славној прошлости свога велик 
рекао.{S} Истина је да сам то од многих слушао, као што је истина и то да многи ваши поступци н 
а не морам да слушам; ви морате мене да слушате.“</p> <p>Имао је бабу, очеву мајку, која би га  
ушати пажљиво.</p> <p>— Шта има?{S} Шта слушате? — понови кнез. </p> <p>— Цвили! — рече ђенерал 
 ја пунољетан.{S} Друкчије ћете ви онда слушати.{S} Чекајте само!</p> <p>Кнез је сад био сам с  
бар једнога несретна старца, да не мора слушати срамоту свога рођенога детета.</p> <p>Боја се з 
павају човека, а после такав човек мора слушати све што му заповеди онај који га је успавао, и  
 шкрипа и лупа, она наоштри уши и стаде слушати с притајаним дисањем.{S} По особитој шкрипи она 
ачку јутрењу песму.{S} Растислав је узе слушати..{S} Сан га превари.</p> <milestone unit="subSe 
може бранити?{S} Донде, док кнез хтедне слушати.{S} Кад једног дана њему прасне ћев и рекне: „х 
е вам веома добро чинити да се свикнете слушати заповести господареве.{S} Пробајте само, уверен 
ји власник, кога ће у ствари и сам кнез слушати.{S} Ђенерал је тражио и титулу. — Растислав је  
.</p> <p>У осталом Ратка је лако било и слушати; он од својих присталица није тражио ништа, што 
— Ђенерал ништа не одговори, но продужи слушати пажљиво.</p> <p>— Шта има?{S} Шта слушате? — по 
били сувише оштри да би их и даље могао слушати.</p> <p>Но ђенерал то опази.</p> <p>— Извини —  
етку, кажу разумна жена.{S} Треба њу да слушаш....</p> <pb n="61" /> <p>Млади господин опет узе 
 Ратко отпоче говор о кнезу, госпођа га слушаше пажљиво.{S} Кад реч прихвати Растислав, <pb n=" 
остајеш!“</p> <p>Памти још и то како су слушкиње ушле у спаваћу собу, избудиле мању децу; неку  
ту страну.{S} Видели су кола, видели су слушче како истреса и савија коњске зобнице, видели су  
ти, писмо му испаде из руку, наочаре се смакоше и остадоше да висе на једном уху, старац пребле 
 династичке распре није од тога ни мало смањен.{S} Мучко убиство великог творца Балканије ископ 
а је у опасности и једна група родољуба сматра да је у праву да се послужи свима средствима“ —  
дакле, овај свет имао да га мрзи, да га сматра за душмана, да га ставља ван закона, да га вреба 
 воле човека преварити и да то после не сматра као грех, већ, на против, поноси се тиме као док 
у Балканији има крајева, где домаћин не сматра да је почастио госта како ваља, <pb n="164" /> а 
све сврши у облику свечаности; стрнџање сматра се као некакав празник.{S} Ко зна где је извор и 
та је било с дететом?{S} У опште, то се сматра као обичан несрећан случај, који се може десити  
ктор.</p> <p>— Е, ето, а у Русији то се сматра као обична ствар, и то тако сматра баш прост све 
у тим стварима, и шта више, донекле чак сматра то за част.{S} У Хрватској, веле, сељак се сам х 
х друштвених редова, у којима се злочин сматра за обичну ствар.</p> <milestone unit="subSection 
емену нађе на челу државних послова, он сматра за свету дужност да предузме све потребне мере,  
ових, а данас Кугићевих начелника. — Он сматра да су то и јуче и данас били и остали једни и ис 
о се сматра као обична ствар, и то тако сматра баш прост свет, који највише полаже на веру!</p> 
ајпосле намесништво наглашава, како оно сматра да му је „света дужност да до састанка скупштине 
дозвољено и оно што се у обичним животу сматра као ружно <pb n="84" /> и непоштено.{S} У остало 
али као јава и ако се он усиљавао да их сматра као снове.</p> <p>Кад год би у вече у сумрак уша 
олико часова само за навек умукнути.{S} Сматрај, дакле, као да ти ове речи долазе од каква неви 
о с тога, што у овако високим круговима сматрају да је простачки и да није у реду да жена јавно 
оложајем лако падају у заблуду да народ сматрају као бесвесну гомилу....</p> <p>Мутимир пресече 
не верују ни у анђела, ни у ђавола и не сматрају то као неко зло и грех, напротив још се поносе 
о власт а та им власт треба с тога, што сматрају да су сад зреле прилике за извршење њиних заве 
ели рушити споменике старинске вештине, сматрајући то као остатке незнабоштва.{S} Хришћанство ј 
лико је у почетку проклињао онај пуцањ, сматрајући да су са њега пропали, у толико га је сад бл 
ростим фантазијама.{S} Гласове о завери сматрала је или као просту измишљотину, или их је своди 
 ћерко, бесна!{S} Шта га је њих које би сматрале да су најсрећније на свету, да им се и десети  
ле свега што су чули од она два сељака, сматрали су да је разложно повући се мало дубље у плани 
нам из којих разлога, и коме на корист, сматрали да је ваша дужност да се дете одвести у оделит 
ћ толико развијени, да су тело човечије сматрали као богодану лепоту, коју треба овековечити ре 
жност била да ме одмах ухапсите, ако би сматрали да је моје држање штетно и, опасно по земљу. — 
S} Свако ваше одупирање ја ћу морати да сматрам као покушај буне против законитог наследника пр 
} Сматраш ли је онако како је ми с поља сматрамо, као слабу играчку у рукама чиновника заостали 
нтимни додир с кнезом.{S} За сада то су сматране као две најважније ствари.</p> <p>Говорено је  
но бринула сама држава.{S} Полни односи сматрани су као природна ствар, у којој нема ничега тај 
 тело човечије природно, а полни односи сматрани су као важно друштвено питање, о чијем се регу 
 мушкиња са женскињем у старо доба није сматрано као нешто грешно, као нешто ружно и срамотно,  
ара.</p> <p>С тога је блато из ове баре сматрано као лековито.{S} Свет је долазио, односио блат 
, да је само снимање и препочињање њено сматрано као голема <pb n="158" /> заслуга.{S} Фидије,  
е ствар тиче мојих чисто личних односа, сматрао сам да немам разлога да ма што прећуткујем или  
 <p>Чича Милоје није веровао начелнику; сматрао је да је ово само намама.{S} Међу тим начелник  
 сам био слободан од тих предрасуда.{S} Сматрао сам да ја имам толико исто права на престо као  
министара; министарство-спољних послова сматрао је као своју кућу, управо као неки свој мал — с 
134" /> странке, које је Врбавац за сад сматрао као најопасније противнике своје.{S} Дочеци, св 
малолетног кнеза Мутимира.{S} С тога је сматрао да има право да га „уклони“ — онако исто, као ш 
прво приказивање народу, и Растислав је сматрао за умесно да ту, у име намесника, рекне реч две 
власти и висока положаја.{S} Владаре је сматрао као сујетне будале, којима се треба користити.< 
није делио зебње Растислављеве, нити је сматрао да ствар тако <pb n="494" /> рђаво стоји, да је 
али су и све делове тела.{S} Уметник је сматрао да не мора шкопити и обрезивати ове своје камен 
хотом насмејао његовом паду.{S} Кмет је сматрао да после ове срамоте, „не вреди му више ни живе 
уацију као мрачну и ровиту.{S} Кугић је сматрао за своју доглавничку дужност да све те извештај 
о затреба.</p> <p>Средства није бирао и сматрао је да је добро свако средство које води циљу.</ 
{S} Све једно!{S} Чинио сам оно што сам сматрао да ми је дужност спрам земље, која ми је повери 
м каве случајно десио.{S} Причу о пауку сматрао је као смишљен изговор.{S} У његовој души зачед 
ти, или, ако би се и јавила, свак би их сматрао само као нову, занимљиву врсту лудила.</p> <p>А 
у.{S} Самостално мишљење код потчињених сматрао је као дрскост.</p> <p>Знао је колико вреди нов 
анце да <hi>вас</hi> хвале, на то после сматрате као државни интерес и плаћате из државне касе. 
св. Марка, у чијој су порти били, могла сматрати као проста гробљанска капела.</p> <p>Црна прил 
јобичнијег питања — он је држао да може сматрати као да се овај Врбавчев говор њега ништа и не  
љи крви моје.{S} С тога моје речи можеш сматрати као речи које долазе с оне стране гроба; долаз 
ити.{S} Понављам, свако ваше противљење сматраћу као побуну против законитога наследника и прем 
 шта мислиш о твојој данашњој влади?{S} Сматраш ли је онако како је ми с поља сматрамо, као сла 
та устаде жустро и оштрим покретом руке смаче велику, црну мараму с главе, која јој је падала д 
руна, па одмах за тим скочи, у тренутку смаче пушку с рамена и скреса је у буквик из ког је пла 
в.</p> <p>— Не сме!</p> <p>— Не сме, не сме!{S} Али шта ћемо ако смедне, ако одрекне послушност 
ођена жена не сме рећи истину у очи, не сме вам је рећи ни онда кад грешите тако очевидно, да в 
Растислав.</p> <p>— Не сме!</p> <p>— Не сме, не сме!{S} Али шта ћемо ако смедне, ако одрекне по 
екне? — питао је Растислав.</p> <p>— Не сме!</p> <p>— Не сме, не сме!{S} Али шта ћемо ако смедн 
о јак и неодољив, да нападнута особа не сме ни да помисли на одбрану.{S} Њој изгледа безумна и  
ва; даље му је као услов стављано да не сме водити са собом више од једнога служитеља и да се н 
апред одјури само кнез и гарда, која не сме заостати, па ма сви поскапали.</p> <p>Тако је било  
непогрешни, вама ни ваша рођена жена не сме рећи истину у очи, не сме вам је рећи ни онда кад г 
црна прилика је само уверавала да се не сме ни пошто одмицати од куће, и да нема друге помоћи н 
ом више од једнога служитеља и да се не сме нигде послужити својом кнежевском влашћу као и то д 
њи међу њиним грађанима: владалац се не сме женити по срцу, ту одлучује прост политички рачун,  
ће моћи одбранити.{S} Малолетан кнез не сме се пустити сам, бар без једног намесника, а ко би д 
рност за ваш живот и баш с тога се и не сме одвајати од вас докле год сте у тој кући.</p> <p>Од 
а, просто је рекао у себи: „Намесник не сме данас ни у чем претерати“, и г. намесник заиста ниј 
и у које, по женским појмовима, нико не сме дирнути.</p> <p>— Добро, добро — рече госпођа Софиј 
као своју племенску тајну, коју нико не сме издати. (<hi>Кураре</hi> — познат у медецини није и 
56" /> притворна чедност, која јавно не сме ни да спомене извесне природне односе, а у тами, из 
ад кнезом, и држао је да кнез просто не сме одрећи послушност Растиславу.</p> <p>- Ја ако одрек 
...{S} То нико не ради!{S} То просто не сме бити...</p> <p>Говорећи ово, Мутимир се беше ринуо  
тада ми црна прилика наговести зашто не сме одмицати од куће: рече да и сама носи одговорност з 
 а сутра дан видела је да то нипошто не сме учинити.{S} Најпосле њене се мисли почну занимати п 
проценити шта може бити.{S} На памет не сме се овде ништа радити.</p> <p>Пуковник ућута.{S} Жен 
 приликама уверио се на делу, да више и сме и може од других, и то <pb n="76" /> је створило у  
ћете да судите.</p> <p>— Ви мени!{S} Ко сме ударити на рогатог бога.{S} Три се круне блистају н 
p>— Не сме, не сме!{S} Али шта ћемо ако смедне, ако одрекне послушност, ако се обрати конзерват 
ко га не познају, а за живу главу да не смеду непознатоме дати или продати <pb n="547" /> хлеб  
тимир био је дечак од својих 14 година; смеђ, пуначак шипарчић, с крупним, благим очима и припи 
 је обична дана од својих 40 година.{S} Смеђа, дугуљастих образа, без икаквих особитих знакова  
зне старачке боре, а рапава, набрчкана, смежурана кожа добије црно жуту, скоро пепељаву боју.{S 
 Море, црне друге, немојте се од велика смеја... она доврши реченицу шапућући последњу реч свак 
ризао, сортицу ли му његову — рече Мона смејајући се. — Па он те болан живу изео, ишарао те као 
pb n="454" /> за нашег почасног члана — смејала се Мона, тапшући кнеза по образу.</p> <p>Но Мут 
мејати и превијати се.{S} Чак се и Пава смејала и ако је иначе једнако била нешто тужна.</p> <p 
збиља, откуда ти амо?</p> <p>Госпођа се смејала:</p> <p>— Је ли да ти је чудно?{S} Мислила сам  
 </p> <p>Но Мона га заустави.{S} Она се смејала његовој осетљивости, прорицала му је да ће доћи 
а нека мала неприлика...</p> <p>Мона се смејала.{S} Заинтересована, Пола упита: каква неприлика 
знатој девојци.</p> <p>Мона се грохотом смејала овим причама и називала их простим фантазијама. 
ија овако ђаволила, а њене се другарице смејале, сеоска момчадија у два - три маха прилазили су 
н рачун...</p> <p>Девојке су се једнако смејале, а Петрија је бројала даље:</p> <p>- Па бих онд 
као, а стари чича Сима, што смо се увек смејали његовом великом туру, теши бабу и вели му да ни 
илоје — јер он је био трећи у друштву — смејао се Жикиној жељи да буде во, с тога је Жика апело 
 — ја морам да паднем...</p> <p>Кнез се смејао.</p> <p>— ...{S}Па да ме поштеди Ваша светлост.. 
е, но он, лекар дворски.</p> <p>Кнез се смејао овој шали докторовој; у опште, разговор с доктор 
ачући један другог.{S} Кнез се грохотом смејао овој њиховој игри.{S} Кад угледа Растислава, он  
му га до ушију.</p> <p>Кнез се грохотом смејао.{S} Људи се умешаше те ову двојицу раздвојеше.{S 
е зове њокалица.</p> <p>Кнез се једнако смејао.{S} Био је тако расположен да му је свака ситниц 
ао коњ!....</p> <p>Маврикије се блажено смејао.{S} Кнез узе ходати по соби и као да се нешто за 
ако, да му се човек често морао од срца смејати.</p> <pb n="489" /> <p>— Је ли, тата, а је ли т 
ор се постара да се и сам што пре почне смејати, те додаде:</p> <p>— Ах, наравно, наравно, свет 
ценуо.</p> <p>— Вашој Светлости лако се смејати, али мени бриди нос; разбили сте ми <hi>њокалиц 
 петама.</p> <p>Њене се другарице узеше смејати и запиткивати је у шали:</p> <p>„Шта би му рекл 
ги на ухо, на шта се оне узеше још више смејати.</p> <p>Петрија настави:</p> <p>— Кад сутра дан 
и да се срди, на против, морао се и сам смејати уз кнеза, који се беше заценуо.</p> <p>— Вашој  
таше мараме за уста и узеше се грохотом смејати и превијати се.{S} Чак се и Пава смејала и ако  
нских чељади.</p> <p>Кнез се узе слатко смејати.</p> <p>- А?... а? докторе, како ти се чини?{S} 
и шта ли га то попрска.{S} А он се само смеје и вреба, па чим момак опет седне на клупу, а он о 
мо испод јоргана да га видимо, и све се смејемо.</p> <p>Ратко се још не беше опоравио ни од ово 
чује како се други горе у зачељу гласно смеју.{S} Али једно никако није могао да појми: где се  
ило? — Развио јој се пупак — рече Мона, смејући се грохотом.</p> <p>Најпосле, госпођу Мицу Мона 
рада се никуд не мичем.{S} И зар бих ја смела вас обманути.</p> <p>- Добро! али како се узима т 
ви кола како зна, а пошто се ствар није смела поверавати другоме ком, то да иде сама по кола.{S 
 и боље промисли.{S} Али баба Кату није смела питати ко је тај?{S} После дугих размишљања решил 
<pb n="217" /> Јес, бога ми.{S} Ти ниси смела гледати, па јамачно и не знаш.{S} Али ја заварам, 
нутрашљих послова људе одсудне и преке; смеле и наклоњене апсолутизму.{S} Сви његови министри у 
тора мрко и попреко.</p> <p>- Зар би је смели чекати!{S} Па што смо дошли амо!</p> <p>- Али кад 
“ и ви би морали то учинити, а не би ме смели ни упитати за што тако радим, пошто је то моје пр 
 из доба обновљења, (ренесанса) нису се смели и могли уздићи до слободна обожавања чисте природ 
алканију.</p> <p>У равницу, дакле, нису смели, а високе, планинске врхове морали су избегавати  
недогледна раван, али наши путници нису смели силазити у њу и ако су је жудно погледали.{S} Там 
увек тражи да се веже с ким год који је смелији од њега, па се онда стара, да од тога човека на 
руку, коју он обасу пољупцима.</p> <p>— Смем ли рачунати на неизмерну срећу, да је Лепша од сад 
лавом даде знак да се не срди.</p> <p>— Смем ли? — упита кнез и маши јој се за руку!</p> <p>Леп 
ка иде.</p> <p>- Ја више не могу а и не смем да те држим.{S} Што ће ми тај белај на врату.{S} И 
х терамо кмету.{S} Забрањивало се да не смемо никога страног примити на конак, док најпре не из 
ма.</p> <p>— Ствар је озбиљна; о њој не смемо говорити тек онако узгред, на двоје на троје; не, 
се под носом дешава?{S} Шта сте ви, ако смемо питати?{S} Професор у академији (Тоша је предавао 
знак радницима да је поноћ и да настаје смена.</p> <p>Младићи поскакаше иза стола. „Хајдемо, вр 
ра нисте, само ја издржавам једнако без смене, ево већ више од тридесет година.“</p> <p>Кад је  
 он је измицао напред, а никако се није смео окренути назад.</p> <p>Заре је грабио поред њега.< 
 узвикну ћелави господин, али опет није смео показати да се срди, на против, морао се и сам сме 
олико ровито да се ни један од њих није смео усудити да га још више слаби и колеба својим међус 
но да идем сам по кола.</p> <p>Нисам се смео одважити да вас оставим сама у оном стању, с тога  
си, једино на основу онаких података, и смео узети на се, да учиниш оно с Врбавцем, што си учин 
> <p>— А.. а.. а! он је ту!{S} Он!{S} И смео је доћи!....{S} Амо! дајте ми га амо!...</p> <p>Ађ 
дио да му се она доведе, „а чик који би смео не послушати господареву заповест.“</p> <p>Одмах з 
а њега је све зло учињено.{S} А и ко би смео тако што учинити без њега и преко његове наредбе!< 
 и била код кнеза, па шта, зар би је ти смео искати?</p> <pb n="258" /> <p>Радован погледа докт 
на амо.{S} То не може бити!{S} Ко би то смео чинити!{S} Ко вам је то казао? — рече дежурни чист 
твари крије некакав преступан политички смер.{S} И ко зна, можда је још срећа што се цела ствар 
да је то само приформа.{S} Прави је пак смер друштва политичка агитација и династички смерови < 
ало је очигледно да он нешто припрема и смера.{S} То није могло остати тајна за његову најближу 
 из којих је излазило јасно, да ђенерал смера да се дочепа круне.</p> <p>Но и ако су докази бил 
еисани слуга полако отвори врата, стаде смерно пред Мону, и не гледајући Тошу, пружи јој на сре 
то проста крађа, без икаквих политичких смерова, крали људи барут да га продају.{S} Али начелни 
 ће му то у неколико бити кључ да позна смерове своје рођене владе.{S} Давато му је три дана на 
 с тим кројени су и сви други планови и смерови.{S} Десетак пуних дана само је о томе мислило,  
руштва политичка агитација и династички смерови <pb n="584" /> да се породица Косанића обори, а 
еданпут, а за тим се сва пива и јестива сместе на дугачак сто, где према потреби ко хоће прилаз 
плочу; два метра земље било је доста да сместе све његове неизмерне пожуде и све големе планове 
и и очисти једна соба у касарни, где се смести стално.{S} Предузео је и све друге мере, које су 
кушава да плива; али густа крв лепи се, смета покретању удова, не да му да размахне како ваља р 
лиже зачуђеном пуковнику.</p> <p>— Вама смета кнез?{S} Је л те?{S} Обратили сте се мени, као ст 
м је то могло пасти на ум, да мени кнез смета?</p> <p>— О, па то је тако близу памети; то се уп 
екад чудна! — поче он.{S} Шта ти сад то смета што сам рекао „жено..!“</p> <pb n="416" /> <p>— З 
мирови претци уклањали оне који су њима сметали.</p> <p>Ето такав је био Врбавац, други намесни 
<p>— Ако имате какве тајне, или ако вам сметам, ја могу и ићи — рече она хладно.</p> <p>— Којеш 
ио вашаре, добро пазарио и нико му није сметао.</p> <p>Тако је дошао и сад на ову светковину.{S 
 снови ђенерала Врбавца.{S} Само сам му сметао ја, фактички кнез и господар, и јуначки ђенерал  
е, као да мене овде и нема; ја вам нећу сметати; ја ћу се завући овде... овако.</p> <p>Говорећи 
кроз плач протествовао:</p> <p>„Како ви смете мене да терате?“ Нећу да учим; ја сам кнез; ја не 
} Кад кнез ућута ђенерал рече збуњено и сметено:</p> <p>— Па сад?</p> <p>— Сад морате умрети, г 
лижите богу, а у ствари постајете нешто сметено, што није ни бог ни човек и што најближе стоји  
и је сад то, боже мој, и где ли је онај сметењак да прво човека пријави — рече Растислав журно  
и, бити заједно — ти мораш бити моја! — Сметња ће бити, али ми ћемо победоносно изаћи из свију  
ку, људе, у опште све што би могло бити сметња кнежеву проласку.{S} За њима, но ближе кнежевим  
 живо набрајати како му Растислав прави сметње на сваком кораку, не да ништа да буде по његовој 
</p> <p>Врбавац се грохотом насмеја.{S} Смех је био усиљен.</p> <p>— Ха, ха; ха!{S} Како мој ко 
а у руку.{S} Сад му се још јаче даде на смех онај израз ћелавог господина: <hi>њокалица</hi>.</ 
н се није ни мало претварао.{S} Њему је смех доиста ишао од срца.{S} Он није ни мало презао од  
има ли се мој предлог? — рече кнез кроз смех јасним, веселим гласом, гласом на коме се познавал 
ни се и пође.</p> <p>Кнез мало заустави смех и пристаде за њим.</p> <p>- Куда ћете, г. Растисла 
амида“, како је сам рекао, уз урнебесни смех и пљескање веселе дружине, изговори „сјајну беседу 
рај кнеза грохотом се насмејаше, а овај смех дерао је бедном Мутимиру кроз сами мозак.</p> <p>„ 
у дну сале, на врху сале чу се грохотан смех.{S} Око бив. министарке госпође Софије беше се ску 
е сад шиштати, сви около опет прскоше у смех.</p> <p>Кмет већ није знао шта ради, он оберучке у 
верујем!</p> <p>Учитељ прсну грохотом у смех и рече:</p> <pb n="178" /> <p>- Е, мој, господине  
ата цела одаја одјекује од њихна весела смеха.{S} Љубавна је страст прекипела, и они су обоје с 
бе, док су се њене другарице кривиле од смеха.</p> <p>- Море, црне друге, немојте се од велика  
n="34" /> <p>Кнез одскочи, гушећи се од смеха.{S} Сад му је опет било смешно како се Растислав  
Кнез се хватао за трбух и поводио се од смеха.{S} Пало му веома смешно како ћелави господин, пу 
је свака ситница изазивала читав наступ смеха.{S} Нарочито му се чинила смешна реч „њокалица.“< 
8" /> прва врлина сваког владара: ти не смеш ни у чему пренаглити.{S} По чему ти можеш рећи, да 
зачедило у глави његовој, све се то сад смешало у нераздвојну, једноставну шарену слику, у којо 
ах објављено прокламацијом целој земље- Смешан је био положај штампе.{S} Њој је било просто зап 
што у овај <hi>балкански језик</hi>!{S} Смешан језик!...{S} А овде, шах краљу..{S} Елем, како р 
ишао с једним ушиљеним брком, и како је смешан, чисто разрок изгледао с тим једним брком.{S} Др 
 згрешили.{S} Код вас је сан и јава још смешана, и ви још не можете да издвојите једно од друго 
<milestone unit="subSection" /> <p>Тако смешани осећаји пунили су душу Враничићеву у тренутку д 
зато и ти носиш панталоне — рече Ратко, смешећи си детињој лудорији.</p> <p>— А зар официр, тат 
е потпоручик у четрдесетој — рече Ратко смешећи се.</p> <p>— А сеја вели да нема ништа лепше од 
ени треба.{S} Ето то је-</p> <p>Ката се смешила.</p> <p>— Тако!{S} То ми се допада.{S} Чисто, ј 
ладио — рече Ратко.</p> <p>Растислав се смешио.{S} Ова Раткова хвала допадала му се.</p> <p>— Ј 
ши ђенерал свој нападај.</p> <p>Кнез се смешио.{S} Изгледало је као да му се допада овај говор  
{S} Ви сте баш снажан човек — рече Ката смешкајући се шаљиво.</p> <p>И пуковник развуче усне.</ 
 наступ смеха.{S} Нарочито му се чинила смешна реч „њокалица.“</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Ви сте п 
ајте, децо, нема шта да се види) а нама смешно како браца Мика изгледа у сукњи и женској рекли, 
и поводио се од смеха.{S} Пало му веома смешно како ћелави господин, пун страхопоштовања, беше  
ећи се од смеха.{S} Сад му је опет било смешно како се Растислав уплашио.</p> <p>Кнез га почне  
некако у то исто доба, остао удовац.{S} Смирена и побожни попа, домаћи свештеник госпођин, одма 
то побожни хришћани слушају лепу службу смирена свештеника.{S} У току од непуна сахата пало је  
бујности код њега сад беше настала нека смиреност, чисто нека малаксалост.{S} Он даде руком зна 
Последњих година чича Степа био се мало смирио, јер га је, веле, још покојни кнез Страшимир зва 
> <p>Речи су му биле јасне, али смисао, смисао... ко?... шта?... где?... кад?... — је ли могуће 
као свако друго сомче.{S} То је био сав смисао Растислављевих других разлагања.</p> <p>Наравно, 
умео.</p> <p>Речи су му биле јасне, али смисао, смисао... ко?... шта?... где?... кад?... — је л 
а њина виспреност за час открије обичан смисао и значај каквог предмета, они се тиме задовоље,  
жавао прилично дуго.{S} Кнез је ухватио смисао само последњим речима, па и то доста нејасно, по 
али им кнез није могао ухватити никаква смисла.{S} На исти начин одговори и особа с поља.{S} Та 
ече он. — Хајдемо!{S}- Даље чекање нама смисла. </p> <p>На ове речи Враничић се окрете живо, сч 
рало оним приликама.{S} Најпосле све се смисли на једно:{S} Прешао <hi>он</hi>, појавио се <hi> 
овек од дела.{S} Мисли како год знаш, и смисли што год хоћеш, мени само кажи шта ти треба, и ак 
га <pb n="55" /> је волела.{S} Но то је смислила ноћу, а сутра дан видела је да то нипошто не с 
и, прочитаћеш га после.{S} Мислио сам и смислио да се примим!{S} Не бих имао разлога да одбијем 
даље остао кнез.</p> <p>Тако је Врбавац смислио овај пут, па га одмах сутра дан изнео својим др 
 разговори и обавештаји.“</p> <p>У томе смислу начелник министарства имао је да састави писмо з 
где би требало да је.{S} То је у правом смислу речи — човек без срца.</p> <p>— Па ипак — биће д 
ога човека начини своје оруђе.{S} Он да смишља, <pb n="337" /> а онај да извршује и да вуче одг 
 штудија до чега може да дотера човек у смишљању зала, кад се већ једном ода на тај пут и занат 
 десио.{S} Причу о пауку сматрао је као смишљен изговор.{S} У његовој души зачедила се сумња пр 
а то изгледа управо као какав роман или смишљена басна.{S} У ствари то су биди истинити догађај 
ика, и они то могу постићи својим вешто смишљеним извештајима, које ће слати министру.{S} Они м 
а памет Црни?</p> <p>- А да против кога смо се овако подигли, враг те уз месојеђе појашио.</p>  
о томе?</p> <p>— Факт је, светлости, да смо ми куд и камо чистији и чеднији од Румуна — прихват 
о, батали то.{S} Је л’ истина велиш, да смо ово против Црног дигли потеру?</p> <p>- Ето, зови к 
тања — Да нас је ко гледао, рекао би да смо сад као глумци одиграли један дирљив акт — настави  
, али док они буду пливали у илузији да смо ми њина оруђа, у ствари ће сви они служити интереси 
одужи.</p> <p>— И ко ће нам веровати да смо изгинули или похватани с тога што нисмо хтели бежат 
лете у државне ствари, и можемо рећи да смо га ту прилично били дотерали у ред.{S} Наравно, онд 
у ви да се вара; будите ми ви сведок да смо још јутрос у зору ја и ви били заједно на отменоме  
 ме доводила амо?{S} Зар ја не видим да смо хоџи дошли само преворме ради....{S} Ја ћу сад да и 
ио само <hi>екватор</hi> и доказивао да смо сви ми, па и сам наш владалац управо ништа спрам то 
квих снова где се ми појављујемо као да смо пред вама што згрешили.{S} Код вас је сан и јава јо 
још кад издамо све слабости своје, онда смо, у најкраћем року, прости робови ваши — рече кнез,  
поводила само по срцу.</p> <p>— Ох, ала смо ти ми женске јадна и беспомоћна створења кад љубимо 
 довољно платити.{S} Шта ћемо? сиротиња смо? па радимо за парче хлеба.{S} Али кад би се право г 
ко што сам чуо и више ни речи.{S} Доста смо се дуго возили.{S} Чини ми се да су кола често сави 
учке и узвикну очајно: „Тешко нама, шта смо учинили! - ево бог се кара.“ - О.. о.. о! како сам  
, а то се нашао да не верујеш!{S} И шта смо ми, од најмањег до највећег, спрам екватора.</p> <p 
и њени владаоци.</p> <p>— Да збиља, кад смо већ на томе, кажи ми искрено, докторе, верујеш ли т 
м модрицу на куку како сам пре пао, кад смо оно последњи пут јахали...{S} Ја не умем да јашем,  
За ово годину и неколико месеци, од кад смо је последњи пут видели на првоме састанку с кнезом  
сматрао.</p> <pb n="618" /> <p>— Од кад смо овде, докторе? — упита кнез на један пут, а глас му 
ang="fr">Bravo, mon viex</foreign>, сад смо сами!{S} Хе, хе!{S} Хоћемо ли једну партију шаха? х 
ђенерал и устаде с дивана.</p> <p>— Сад смо се измирили, продужи ђенерал, стајући пред кнеза.{S 
ај сељак коме узеше шињел.</p> <p>— Сад смо спасени.{S} Овај шињел и ова шајкача извешће нас зд 
и.</p> <p>— Да! — прихвати Ратко — овде смо скинули с врата голему беду; опасност је била велик 
="207" /> <p>— Боже, господине, па овде смо сви своји! - примети он кад га ађутант окрупни круп 
 честитке <hi>Балканске браће</hi>, где смо, као добре патриоте, већали о спасу отаџбине, о зба 
 код нас, где се сви знамо у главу, где смо сви до јуче били једнаки и сви се сећамо како је из 
тајало досадно ово чекање.</p> <p>- Где смо ми ово?{S} Јамачно у каквој обичној звониградској с 
га нам је најпрече да очувамо места где смо.{S} Ту разумем вас и ваше чиновничке положаје.{S} М 
кажем отворено шта мислим, бар овде где смо сви своји, и где се немам чега бојати!{S} Па што је 
та Зара.{S} Дочекао га је питањем: „Где смо ми били ноћас?“ али је одмах добио одговор да то ни 
— рече Жика — а већ ако успитају одакле смо, откуда идемо и куда ћемо, онда одговарај сам.</p>  
средњим отвореним вратима. — Куку, саме смо самците — рече Пава.</p> <p>— Ћути! и ако смо; још  
и измирном, молим покорно.{S} Послужење смо спремили!{S} А шта би још друго, ја не знам.{S} Нар 
 А најпосле, зар што смо ми сељанке, те смо ваљаде мимо свет.{S} Што бајаги не би он могао воле 
е стране мога срца.{S} Ми мушки и иначе смо увек обезоружани спрам женске лепоте, још кад издам 
и од селе.{S} Међу нама што је људи сви смо наши, сви се у главу знамо, и од нас велика зијана  
b n="86" /> <p>- Радо бих их чуо - људи смо; можда сам где што и погрешио.{S} Свакако радо бих  
ње тако.{S} После жестоког сукоба, који смо видели напред међу њима, ђенерал је писао кнезу пис 
вање).</p> <p>„Такав један случај имали смо баш ово дана.{S} Једна постарија госпођа на један п 
отичу немири у Турској.</p> <p>„Сазнали смо били и за друге тешке оптужбе противу вас.{S} Били  
 да на речи и не пази.</p> <p>— Пропали смо ми с тога што то јесте, а камо среће да то није, па 
е гола, жива човека.{S} Ми пак дотерали смо данас дотле; толико смо залутали у притворном стиду 
lestone unit="subSection" /> <p>Растали смо се са Црнојевићем онде, када је он, савладан болови 
 Што стаде? упита кнез.</p> <p>— Стигли смо — примети црна прилика.</p> <p>— Зар тако близу, чу 
у.{S} Како му се наде не испунише видли смо мало час.</p> <p>Но хоџа је скупо платио за ћатине  
S} Како се ствар после свршила - видели смо.{S} Место да помогне, хоџа је покушао да одврати де 
ction" /> <p>Недељу дана доцније видели смо чича Милоја како у глухо доба ноћи превози преко Ду 
 све, пробала је лепим, најпосле видели смо и ону сурову сцену, кад је онако немилостивно изуда 
 свога високога позива.{S} На име, били смо извештени да сте, преко неких поверљивих лица, дошл 
м се од вас и надао.“</p> <p>Истина, ми смо напред видели какав је био кнежев састанак с начелн 
свети дом </l> <l>Викни само, кнеже, ми смо сви с тобом.</l> </quote> <p>На школској згради био 
 <p>— Ту су узроци разни, светлости, ми смо прилично источњаци, бујна раса, топла крв, а поглав 
 се уклонимо ја и ти, снашо, одавде; ми смо овде залишни.{S} И, полако, на прстима, доктор и Си 
ако исто имамо наш део одговорности; ми смо влада — и ми смо такође позвани да чинимо што год у 
>- Да, нас смо се двојица бочили!{S} Ми смо били смртни, непомирљиви непријатељи — он је победи 
није нама сад до тога, господине.{S} Ми смо дошли за наше чељаде — рече Боја.</p> <p>— Нема, ст 
ите можемо се о свему обавестити.{S} Ми смо ту, код вас и уз вас, и господар ће се уверити да у 
едати преда се да где не запнемо.{S} Ми смо већ и сувише тешки за честа и велика мењања, с тога 
управо треба да части мој братац.{S} Ми смо данас имали фамилијарну радост.“</p> <p>Госпођи Лов 
руку градите ви — обрецну се Боја. — Ми смо образ бранили!</p> <p>— Чудан образ!{S} Образ у кец 
ли човека природно, онако какав је — ми смо се данас цивилизовали толико да и на сликама и стат 
p> <p>— А одлазак у гробље?</p> <p>— Ми смо поред гробља прошли, али у гробље писмо улазили.</p 
друге млађе нека лете по облацима, а ми смо људи већ у годинама, нама ваља што више гледати пре 
одити рачуна о нашим убеђењима.{S} И ми смо људи и равноправни грађани.{S} И ми имамо право да  
ш део одговорности; ми смо влада — и ми смо такође позвани да чинимо што год узмогнемо“....</p> 
ко љубавних историја — неке од њих и ми смо видели напред али још никад до сад он није осећао о 
.“</p> <p>Писмо је било још дуже; но ми смо овде навели само она места, која су г. Врбавца наро 
/l> <l>Кад видимо књаза свог,</l> <l>Ми смо чисто џинови.</l> <l>С тога Боже подржи </l> <l>Да  
ика.</p> <p>— За што?</p> <p>- Опкољени смо са свију страна, господару!{S} Дигнуто је у потеру  
ци ће певати, па ја, као велим, спремни смо.</p> <pb n="180" /> <p>Млађи ађутант баци још један 
и сте ви?</p> <p>Жика се одазва: — Наши смо!{S} Добри људи!{S} Ходите ближе на разговор!</p> <p 
адоше пред кућу отмене госпође, о којој смо напред спомињали да је била позната као „лиферант“  
мците — рече Пава.</p> <p>— Ћути! и ако смо; још боље! — прихвати Синђа.</p> <pb n="229" /> <p> 
ично радили ми другови међу собом, како смо ми једен другом ишли на руку, како смо се помагали, 
 смо ми једен другом ишли на руку, како смо се помагали, један другом стварали згоде и прилике  
ичне стране?{S} Зашто се не сетити како смо обично радили ми другови међу собом, како смо ми је 
ки златан ремонтоар, — равно шест; тако смо и рекли.</p> <p>Ћелави господин уђе унутра полако и 
Многи су од њих тако пролазили.{S} Тако смо се, мој господару, ми с твојим дедом тада злопатили 
подин, па онда похита те додаде. — Тако смо у послу!{S} Још једнако ти проклети спискови обвезн 
ал га узимао у помоћ против мене — тако смо му на жалост обојица дали повода да се лично умеша  
раћом: где сам се с њим упознао? колико смо времена заједно били у Паризу? какви су односи тада 
 чланови као ово сад код нас.{S} Колико смо ми жене ту у уредности умакле — заврши Мона свој го 
Ми пак дотерали смо данас дотле; толико смо залутали у притворном стиду, да не можемо трпети ис 
и људи!</p> <pb n="541" /> <p>— Јамачно смо близу каква села - одговори Жика.</p> <p>Мало за ти 
 последње <pb n="387" /> време прилично смо га у томе искварили.{S} Ја сам га узимао у помоћ за 
 на глас плакао, а стари чича Сима, што смо се увек смејали његовом великом туру, теши бабу и в 
е могло учинити за љубав кнезу оно, што смо јуче обичним друговима чинили.</p> <p>И доктор нађе 
 <p>- Зар би је смели чекати!{S} Па што смо дошли амо!</p> <p>- Али кад је кнез не би дао? — уп 
> <pb n="14" /> <p>С кнезом је, као што смо видели, била изгинула и нека његова родбина.{S} Прв 
ко година, а за тим био убијен, као што смо напред видели.</p> <p>Али још за живота кнеза Страш 
ам с пашом, (Растислав и Ратко, као што смо већ споменули, били су пашанци) па као велим биће т 
 молим те остави нас да грешимо као што смо почели.</p> <p>— Ти одбијаш на шалу мој говор, Рале 
буди речено, тога дела нема.{S} Оно што смо с тешком муком и с големим ризиком исцедили од оног 
ију, то ја знам.{S} А најпосле, зар што смо ми сељанке, те смо ваљаде мимо свет.{S} Што бајаги  
.{S} Наравно, онда је то било лако, јер смо то од њега захтевали с правом.{S} Сад је већ теже о 
утак, па опет продужи.</p> <p>- Да, нас смо се двојица бочили!{S} Ми смо били смртни, непомирљи 
би онако ишло куд год у страну.{S} Собу смо, велимо, окадили.{S} Окадили измирном, молим покорн 
страдање.{S} Ово је била баба Ката коју смо већ познали напред.</p> <p>— Ја знам по нешто из ва 
као ножем по срцу, она сва уздрхта. „Ту смо“, — протепаше механички њене усне.</p> <p>Искусна п 
 свилени диван, и прошапута:</p> <p>„Ту смо!{S} После додаде! „сад се мало раскомоти“.</p> <p>Ј 
докторе!{S} Ми становници Балканије још смо деца Истока.{S} Оно исто топло сунце источно, које  
ју савија некаква моћна невидљива рука, смоташе се у дугачак, округао прамен, остављајући за со 
 и две собе, па да човек зна где је.{S} Смотрисмо је ту на прагу.{S} Штуче некуд амо унутра.</p 
сима, којима су били обележени поједини смотуљци, могло се већ судити да ту има веома интересни 
b n="99" /> лако да распознаје мирис од смрада.{S} Руке, ноге сви удови претворе се у сухе штап 
остатке покварена лоја, ужежене масти и смрдљива зејтина.</p> <pb n="171" /> <p>Све ове лако за 
лоћо једна, где ми крв попи... јао шуго смрдљива... на, на, на, — рикала је бабетина дрмусајући 
зна боље шта ваља, а шта неваља!{S} Гад смрдљиви!...{S} Ал ја сам крива!{S} Знам ја ко је теби  
 у бео пехар нежна љиљана изригава свој смрдљиви гујски отров мрзости...</p> <p>Све до сад ђене 
p>— Јао, роспије једне, јао вашљивице и смрдљивице, — рикну бабетина.</p> <p>Она опет удари Јел 
еш, еј!.. царица да будеш!.... а она се смрзла ка да ће је неко на вешала водити!</p> <p>Баба К 
 помисли он осети, како му почиње свест смркавати.{S} Али кнежево и Зарево чуђење тек сад наста 
е сахата ноћи,“ онда то значи од кад се смркло.</note> <note xml:id="SRP18892_N9">Службеним јез 
љаци рачунају ноћне сахате од кад се +++смркне+++, па док не сване, а тако је исто и за дневне  
 дана не наступе зле последице тровања, смрт или тешка болест.</p> <p>„Дакле, кад је питање как 
гаташу, као и последњем сиромаху....{S} Смрт све изједначује; она је једина праведна, која ника 
агрљају вечнога <pb n="599" /> мира.{S} Смрт је велика, величанствена, вечна.{S} Она је избавит 
т, ја сам већ умро, ја сам покојник.{S} Смрт није више ван мене, она је у мени; она је у срцу м 
адовољном богаташу као ужас и страх.{S} Смрт је велика искупитељка, јер утољава болове, односи  
 Кроз три дана ја ћу бити под земљом. — Смрт је већ у мени; ни богови, ни људине <pb n="326" /> 
е.{S} Дакле „природна смрт“ !{S} А која смрт није природна!</p> <p>Кнез Мутимир одмах је нареди 
а, зашто кад је она једном већ искукала смрт Мустај-паши, онда ту већ нису више чиста посла.</p 
баци за врата с узвиком:</p> <p>„Живела смрт!{S} Њој наздрављам!“</p> <p>Кнез извади сахат, заг 
е имао времена да се поступно свикне на смрт ђенералову.{S} С почетка се пронео само глас да је 
пуковник Врбавац, човек кога је ненадна смрт кнежева затекла као војног министра, и коме је бил 
ац умро од гушобоље.{S} Дакле „природна смрт“ !{S} А која смрт није природна!</p> <p>Кнез Мутим 
аси се као догорео пламичак.{S} Страшна смрт!</p> <p>„Ето за те отрове, којима су убијани људи  
о је, по мом нахођењу, од њега најлакша смрт...{S} А ту лакост ја ћу већ видети сад сам на себи 
а није — рече кнез.</p> <p>— Онда ми је смрт три пут лакша.</p> </div> <pb n="322" /> <div type 
ље.{S} У службеним новинама ожали ће се смрт првог ђенерала балканског.{S} Саранићемо вас о држ 
осади живот, а страше се да задају себи смрт на други начин.</p> <p>„Ту је довољно да се добро  
јела и пића у овој кући.{S} У њима лежи смрт.{S} Пријатељ који ће се казати доцније.“ </p> <p>К 
јела и пића у овој кући.{S} У њима лежи смрт.“</l> <l> <hi>Пријатељ, који ће се казати доцније. 
ам у гробу.{S} Ја нисам само осуђен нам смрт, ја сам већ умро, ја сам покојник.{S} Смрт није ви 
отрован у сред њиховога дома, да примим смрт у јелу и пићу, које ми се подноси у њено име као д 
ед Боја спусти на Радована.{S} Блед као смрт, гласом промуклим и рапавим он прошапута сину: „Ка 
Врбавац не могаде довршити.{S} Блед као смрт, кнез му се унесе у очи и рече загушљиво:</p> <p>— 
 је он изгледао као мртвац.{S} Блед као смрт, с упалим образима и затвореним очима, он је изгле 
луге....</p> <pb n="235" /> <p>Блед као смрт, Срећко прискочи хоџи и опет га мазну песницама по 
 у црном оквиру, објавиле су ђенералову смрт и службено га ожалиле.</p> <p>Да је ђенерал умро п 
ако би непријатељу нанели што сигурнију смрт.</p> <p>„Овај страшни отров дејствује на нервну си 
онетку смрти и тајанствену реч, на коју смрт отвара своја наручија и пушта из њих већ загрљена  
е човек ужасава од саме помисли на таку смрт.{S} Тражећи то, њима <pb n="106" /> је пало на ум  
е, разне опаке бољке, а по некад и саму смрт сликају у облику бабе.</p> <p>Чума, гвоздензуба, в 
ива.{S} Рођеним си очима гледала ужасну смрт блаженопочившег кнеза Страшимира —- рече кнез нагл 
и може донети одмах, тако рећи тренутну смрт - док у мањим дозама може имати за последицу хрони 
бној дози, производе тако рећи тренутну смрт — то су цијан-калијум, стрихнин, плава киселина и  
 попијеног отрова, или помисао на скору смрт, тек ђенерала поче обузимати чудна топлина и у тел 
ас службено ожалити.{S} Објавићемо вашу смрт свечано.{S} Лекари ће издати сведоџбе да сте умрли 
е, јадници!{S} Ни то не знате, да се од смрти ништа не отима, да се од ње ништа на силу не узим 
 утисак који је учинила вест генералове смрти, огледа се не само на житељству звониградском, не 
 била потребна утеха и разблажење после смрти мужевљеве.{S} А ко пре и да се сети удовице сирот 
које је јуче спасао из чељусти поуздане смрти, оно му данас овако натреса и овако му безобразно 
ом стању, какво је остало после ненадне смрти блаженопочившег <pb n="510" /> кнеза.{S} У остало 
и га ти, колико јуче, спасао од сигурне смрти?{S} Какав би човек био кнез кад би могао тако брз 
колико јуче ја сам га спасао од сигурне смрти.{S} Како злобно срце мора имати овај младић и как 
ако рећи ономад спасао кнеза од извесне смрти, отео му из руке већ натегнуту чашу отрова, и, ме 
ски уплове најпосле у мртво пристаниште смрти и нађу се у загрљају вечнога <pb n="599" /> мира. 
тров.{S} У том случају прави узрок ваше смрти остаће тајна за народ.{S} Ви знате како дејствује 
вим друкчији били људи, кад би могли из смрти погледати на живот, па се после опет вратити и пр 
тељства и до поло крвав вишек, као знак смрти и опомену да нико не може избећи казну на коју га 
а да сумња и да тражи други какав узрок смрти.</p> <p>Док је Ката говорила, пуковник је гледао  
ђења, где је живео као заточеник све до смрти старога кнеза.</p> <p>Отуда га врати милост новог 
ријом и пре је била велика, али сад, по смрти ђенералој, на нас пада сав терет.{S} Ти видиш как 
ра Косанића, који је дошао на престо по смрти свога старога оца, владао неколико година, а за т 
Овај ће га одвести!{S} Он зна загонетку смрти и тајанствену реч, на коју смрт отвара своја нару 
а се то одмах не позна по брзом наступу смрти и по начину, где се и како јављају болови.</p> <p 
пут рашири своја огромна крила црни дух смрти!</p> <p>Замириса проливена људска крв, и дах буне 
с смо се двојица бочили!{S} Ми смо били смртни, непомирљиви непријатељи — он је победио лукавст 
 кнезу. — Кнеже, заклињем те овим мојим смртним часом и свом срећом твојом, је ли и моја жена п 
ив кнеза, и друштвени тужитељ тражио је смртну казну.{S} Но тужитељска страна није поднела <hi> 
 удољица могла је бити за њега по једна смртоносна заседа.</p> <p>И Враничић је све то знао.{S} 
х војвода народних издахнуло мученичком смрћу под турском сабљом или на турском коцу, а Турцима 
требно доказивати, да је умро природном смрћу.{S} Дозвани су одмах „поуздани“ лекари, они су ђе 
ле.</p> <p>Да је ђенерал умро природном смрћу, њега би обично спремили и сахранили.{S} Али он ј 
у му гујски сплетови,</l> <l>Около чела смук се савио,</l> <l>А у паклу је зубе надио,</l> <l>И 
али до после по ноћи и да се ту кнезу и смучило.</p> <p>Дозову старијег ађутанта Зара.{S} Докто 
о, као оно кад се човек сећа давнашњега сна.</p> <p>На општој градској болници, која је била ту 
ест, срећа је кад се у јутру тргнеш иза сна, па осетиш да ти целим телом струји неко неисказано 
 <p>Тек после 46 часова тешка и буновна сна кнез Мутимир почне долазити к себи.{S} Но и ово је  
 љубави!..</p> <p>Кнез се трже из лаког сна, који га беше почео освајати.</p> <p>Он протрља очи 
с нешто поранио, јамачно опет ниси имао сна? — рече Ратко.</p> <p>— О, на против, испавао сам с 
анским крилима, којима је брижљиво била снабдевена свака вила.</p> <p>Испод ових слика долазили 
.{S} А шта је државна служба?{S} Власт, снага која нам даје средстава да те своје планове изврш 
тка спокојства, вукла ме нека неодољива снага да дођем амо, и ја сам одмах наредио да се преже. 
ша срца?!{S} Па зар може слаба човечија снага да раскине и раздвоји оно, што је спојила и сједи 
е моћи немате — и како је ваша фактичка снага малена, то је и дужност ваша веома малена и прост 
је сведоче да су Балканска Браћа голема снага, коју не треба презирати.{S} Они уживају симпатиј 
а, народна крв, народни новац и народна снага, али требао је неко да покрене и оживи све то, да 
де — али ми даље не можемо: наша малена снага исцрпена је.“ И слабачки вочићи доиста су дрхтали 
де, снаго моја“ говорио је он док је та снага била уз њега.{S} А кад се народ поведе за другим  
ићи главе.{S} Кад будеш осећао да ти та снага није довољна, ти ћеш бити слободан да му се обрат 
нила.{S} Тако се отимала!{S} Но моја је снага била џиновска — као код свију лудака.</p> <p>Пока 
елики успех у данашњим приликама; то је снага која расте, и ако ће она бити против нас, онда јо 
ећи: „та ово је још младост, ово је још снага, крепост, моћ — ја се још не бојим, још се не дам 
аше, и они су га сломили, а „народ“ та „снага његова“ није му могла ништа помоћи.</p> <p>— Па и 
 издаје заповести да се тај народ и та „снага његова“ дочека топовским метцима.{S} Као мудар вл 
 од вас таквих, кад њој требају људи од снаге и положаја, а не истерани чиновнички инвалиди.{S} 
во тактика „Балканске Браће“.{S} Од две снаге ваљало је уништити једну, и они су решили да то п 
добри вочићи још једном прегнуше из све снаге и поспе узалудних усиљавања обадва падоше на пред 
м свога витешкога начелника како из све снаге измахује обадвема рукама и оштро заповеда: „вичит 
е људе да не жале умор, да запну из све снаге — морају га ухвати, он је ту негде, а ко га ухват 
и по неке <pb n="168" /> боље „песничке снаге“ из околине, све је то неуморно суделовало на ств 
е одгурнуо од ње све млађе, интелигенте снаге и завадио је са свима самосталнијим елементима у  
а је основана.{S} Један потомак нема ни снаге ни вештине и — династија је оборена; на њено мест 
е млади, весели, расположени људи, пуни снаге и добре воље, а својски подгрејани старом руменик 
стаје, пршти и пресипа се од препуности снаге и живота; час је све ледено, намрзнуто, а час опе 
>Но младост је божанско неисцрпно врело снаге, с којим се ништа не може мерити.{S} Један дах ње 
ћаш да си им дорастао и да имаш довољно снаге, да им не даш подићи главе.{S} Кад будеш осећао д 
 устима старога кнеза.{S} Јес, „народе, снаго моја“ говорио је он док је та снага била уз њега. 
унук човека који је узвикнуо — „Народе, снаго моја!“ и постао чувен са те своје изреке — примет 
није постао чувен са те изреке. „Народе снаго моја“ — обична је фраза, без икаква даља значаја  
е тако и требао и морао радити. „Народе снаго моја!“ — говорила су уста, а памет је налагала: „ 
мускулима, нешто што те вуче неодољивом снагом да паднеш у наручја створењу које волеш, да се с 
...{S} Она скочи тако нагло, и с таквом снагом, да се млади господин сустури и добро удари глав 
е наједаред рину на Лепшу, с неописаном снагом, и с бруталношћу слепе, неодољиве страсти, дохва 
 радите...</p> <p>— Кад једном стане на снагу, о, не бојте се; вратиће вам свима мило за драго! 
тва почне осећати да малаксава, да губи снагу, да стари.</p> <p>„Младић од својих 25—6 година,  
ма може носити сакривен, а да не изгуби снагу.{S} Даље, хтели би отрове који производе тако стр 
и одсуднији.</p> <p>Растислав је тражио снагу на другом месту.</p> <p>С једне стране он се сави 
 постигну уздижући противу ње ону другу снагу.{S} Да су се Растислав и Врбавац сложили, ти би њ 
ница од заваде.</p> <p>Ђенерал је своју снагу црпео у војсци; он је брижљиво неговао добре одно 
о после чувати, на то уложити сву своју снагу, а за остало оставити политичке странке нека теку 
била фијакер.{S} Напрезао сам сву своју снагу да разберем где сам? куда ме воде и шта се збива  
н правац и да удахне душу у ту успавану снагу народа.{S} То су учинили моји претци, и у томе је 
и.</p> <p>- Велики бог куша моју малену снагу, но ја ћу доказати да сам достојан понети његов с 
плећа имала су неку неодољиву привлачну снагу, којој се нису могле дуго одупирати ни озбиљније  
 <p>Слабачки вочићи, напрежући последњу снагу, запињали су што игда могу да изиђу уз последњи б 
о то дрхтање давало му је само још већу снагу.</p> <p>— Господине пуковниче — рече она — ви има 
једва дочекао овај пут.{S} Млад, здрав, снажан, пун младићске бујности, он је видео у овоме пут 
сину, страшном Цезару Борџији.{S} Веома снажан телесно, Цезар преболе ово тровање, а отац му ум 
{S} Чисто, јасно огледало показивало је снажан врат, широка плећа, глатко чело, ведре очи, црне 
.{S} Кнежев напад био је тако неодољиво снажан, да је Лепша одмах клонула и предала се целим те 
</p> <p>20 пуних дана.{S} Он је још био снажан, присебит, могао је говорити, писати; имао је љу 
а стидљива.{S} Стидљивост је често врло снажан штит против зла и кварежи.{S} Имао је још један  
орен рат.{S} Још се није осећао довољно снажан ни да даде ни да прими главну битку.</p> <p>Но к 
ните пробу сами са собом.{S} Ви сте баш снажан човек — рече Ката смешкајући се шаљиво.</p> <p>И 
 то свесно, код већине несвесно.</p> <p>Снажан телесно, уздигнут душевно над обичним појмовима  
ве позајмице из државне касе.{S} Све то снажиће положај и ауторитет министра председника.{S} Че 
ом сунчаном жару прекувана, пречишћена, снажна и једра крв, румена као рубин, густа као сладак  
 јака, да би од њега морала црћи и така снажна зверка, као што је....на прилику... та да, на пр 
и ћемо им роба предати,</l> <l>Да га на снажна плећа прихвате,</l> <l>Да га понесу, да га прене 
чмењача се повије и искриви.</p> <p>„Од снажна, млада човека, кога је милина било погледати, за 
и у животу — намериш се на каква сувише снажна човека, он те стегне за руку, на једаред осетиш  
l> <l>А око леве муњу обвио,</l> <l>Низ снажна плећа косе спустио,</l> <l>Витице су му гујски с 
како јој је он тада пружао своје младе, снажне и развијене мишице, грлио је, наслањао главу на  
ри Евиних и нехотице отео поглед на ове снажне, мускулозне, голе људе, то се на послетку дигне  
е.{S} Ја осетих како ме дочепаше нечије снажне руке, стрпаше ми некакву крпу у уста и завезаше  
 преко среде.{S} Он склопи око ње своје снажне, младе мишице, као две челичне полуге и стиште ј 
он је био човек тако крепке воље и тако снажне душе, да је сву ову буру умео сакрити и закопати 
 је срећа — <hi>Срећа су здрави, мирни, снажни живци</hi>!{S} Ти такве живце нећеш имати, ти их 
е за једну ноћ седила коса у младића, а снажни људи у најкраћем року претварали се у немоћне ст 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Снажни организам ђенералов издржао је, дуже и више, но  
ла су равномерно ударала, чамци су, под снажним и вештим рукама веслача, као стреле крижали гла 
Кугић дочепа један нож из црне кутије и снажним и брзим ударом сјури га кнезу управо у срце с у 
се звучно врускање зоби; то коњи својим снажним зубима жрвњају крупну суху зоб.{S} По где где ч 
 Кад би ти знала!..</p> <p>Лепша једним снажним покретом отрже од њега огртач, и навуче један р 
Лепша одупре ногом у тај орман и једним снажним потиском помаче на више цео отоман, али у томе  
вљен је ред балкона, а балконе држи ред снажних голијата, изрезаних у камену.{S} Голијати су би 
аке су промене нарочито силовите у души снажних и већ но самој природи бујних младића, код који 
века; а у исто доба кнез осети, како га снажно дочепаше, управо стегоше га као кљеште некакве х 
<p>Вујадин немаде кад довршити, неко га снажно повуче за капут и опет му прошапута:</p> <p>— Че 
 ништа више могла учинити, руке су биле снажно притиснуте.</p> <p>Пошто је тако продржа неколик 
тежином тела паде и припи се уз младо и снажно тело Мутимирово.</p> <p>А ова близина, овај непо 
 детету, млади кнеже мој — рече ђенерал снажно, ударајући гласом на сваку реч.{S} Други је удах 
 пиле, понесе је преко собе.</p> <p>Ово снажно стезање, ова близина и топлина, све то само га ј 
се то морало познати и на његовом иначе снажном организму.</p> <p>Малаксао, с упалим очима, као 
рема јасноме огњу, и Жика опази како по снажном затиљку Враничићевом у два три маха прође лака  
нски осећај у свој свежини и неодољивој снази својој и под утицајем тога осећања госпођа Софија 
а не умем да ти кажем где је извор оној снази што је имају владари који се држе с народом; <pb  
н владалац, кад је зрео човек и у пуној снази и власти, он и не да да се гради устав.{S} Ту би  
е толико, да је на један пут осетила по снази неко голицање, некакву топлоту.{S} А за тим?{S} К 
вет.{S} Кад угледа оца — застиде се.{S} Снаја га одмах викну и упита га где је Пава.{S} Но Груј 
но отишао да спреми кола, да јој отац и снаја јамачно још седе тамо под шатором, где их је отои 
што ти изнесе торбу, је ли ти мајка или снаја? — Упита Текелија</p> <p>— Није ми ни мајка ни сн 
а Текелија</p> <p>— Није ми ни мајка ни снаја, но моја жена — одговори дечко.</p> <p>Зачуђен, Т 
ован и отац иду, а Грујица да остане са снајом.</p> <p>За све време док су се мушки око овога с 
седео је под шатром са својом љубимицом снајом Анђелијом, кад оближњем столу приђе Ралека Јовки 
разима: „Циганче моје!{S} Па сад си ми, снаха, рђо једна; сад треба дар заови, него шта мислиш, 
ит’.. а кад би и било тако, ти би вала, снахо, била опака мајка.{S} Можда си јој маћеха, али ма 
е била млађа од обојице.</p> <p>Боја са снахом приђе колу — свет се већ беше проредио — а од бо 
.</p> <p>Боја плати ћутећки, па пође са снахом да потражи другу чељад своју.</p> <p>Сем Боје, д 
 недеље имала је такав један случај.{S} Снашла је невидовна беда, ако почем знате шта је то „не 
 ко је мудар, па прими срећу која га је снашла — благо њему!{S} Ко двоуми, устеже се, колеба, т 
шта је синоћ било, док ме ово чудо није снашло.{S} Гледао сам јутрос на кожи и на бутинама још  
а ухо:</p> <p>- Да се уклонимо ја и ти, снашо, одавде; ми смо овде залишни.{S} И, полако, на пр 
а је, па мора од свакога да се склања и снебива. (У ствари цело село није могло дати џевапа стр 
и женске довека бити луде!{S} Чувај се, снебивај се, бежи од среће своје... тако ти цео век про 
>Писар прими ствар веома озбиљно.{S} Не снебивајући се пред доктором, он узе корачати пољаном,  
о.{S} Момчадија, која се у почетку мало снебивала, после се тако ослободила да је већ прелазило 
ем.{S} Не видим шта би овде имали да се снебивамо једно од другог.{S} Вама треба власти, господ 
опио се у изразима захвалности и учтива снебивања, но кнез му заповеди, да без многих парада за 
рпељиво — ја вам опет понављам, никаква снебивања, никаква оћуткивања, потпуна отвореност — то  
 умела и знала - рече Ката скромно и са снебивањем.</p> <p>Да би сазнао уме ли ова жена ћутати  
имате!{S} Или се ваљда још „штелујете“, снебивате, стиде се деца!{S} Само што ја нећу да знам з 
ашена чистом седином, белом као најбељи снег на планини.</p> <p>А око ње пуно плавушастих и црн 
е таман толико исто колико и до лањског снега.{S} Она је и сувише мудра и практична да би се јо 
бразима и белим гроцима што се беле као снези на планини.</p> <p>Кнез се био заборавио.{S} Он с 
ска толико је високо цењена, да је само снимање и препочињање њено сматрано као голема <pb n="1 
бе, но у који мах хтеде да је спусти на сниски отоман <pb n="440" /> у углу, њена хаљина запе о 
pb n="293" /> <p>Пуковник примаче ногом сниски кадивени пуф, седе на њега спрам кнеза и жене, о 
тарачка наказа, коју је страшно и у сну снити.</p> <p>„Тако ужасно онакажена, бедна жртва вуче  
 што шта сањали: можда је било и таквих снова где се ми појављујемо као да смо пред вама што зг 
го је остало под утицајем оних страшних снова.{S} Они су на његову душу утицали као јава и ако  
{S} Отмене особе свију звања и положаја сновале су туда непрестано, неко у авлију, а неко из ав 
а стојале су са стране и посматрале ово сновање.</p> <p>Око 8 часова изјутра почеле су долазити 
а и ако се он усиљавао да их сматра као снове.</p> <p>Кад год би у вече у сумрак ушао у своју с 
ла планинског.{S} Прошлост и садашњост, снови и јава, оно што је у истини било и оно што се кој 
у.{S} Јер, кад се оставе на страну лепи снови и љубичасте маште, истинска, сурова стварност гов 
после је на јави сањао, најпосле сви ти снови постали су били живе утворе, које га гоне и дању  
е, дошло је време да се испуне најлепши снови ђенерала Врбавца.{S} Само сам му сметао ја, факти 
н тешким умором, Жика је спавао дубоким сном, кад га траже оштро лајање некаква пса.{S} Диже се 
0 пуних часова дубоким, мирним, слатким сном.{S} То га је одморило, опоравило, повратило.{S} Си 
е понесе.{S} Осећао сам да ме мој носач сноси низ некакве басамаке.{S} Корачао је полако и опре 
<p>— Па како је онда то могуће да ја на сну видим баш оно што би од прилике морао видети и на ј 
 сте провели близу 50 часова у заносу и сну.{S} Данас је среда а ви сте још у понедељак заспали 
акве везе с јавом и истином.{S} У дугом сну ви сте јамачно много што шта сањали: можда је било  
ктор дотрчи.{S} Кнеза застане у дубоком сну, а у великој ватри.{S} Покуша да га пробуди, али кн 
да неодступно пратила.{S} Ноћу, дању, у сну или на јави, она се мешала у сваку помисао, у сваки 
на старачка наказа, коју је страшно и у сну снити.</p> <p>„Тако ужасно онакажена, бедна жртва в 
с хапсе и окривљују за ствари које ни у сну нисмо чули.{S} Ништа друго но све је то масло новог 
а чак и у спољној политици.{S} Говорило со о неким тајним састанцима кнежевим с политичким људи 
е одјекивала цела кућа, а понајаче сама соба г. конзулова, под чијим се отвореним прозорима и р 
дио је да му се растреби и очисти једна соба у касарни, где се смести стално.{S} Предузео је и  
> <p>— Па ово нам и јесте једина уљудна соба што имамо.{S} Ту примамо странце, ту држимо минист 
ио једини намештај у овој одаји.</p> <p>Соба је била пуна дима, а како се напољу већ био почео  
ходнику, на великој дворани, и на свима собама у којима су до мало час били гости Врбавчеви, ст 
ти.{S} Она се на један пут нађе на сред собе и грдно се запрепасти кад виде да јој је хаљина на 
!</p> <p>Г. Маврикије стајао је на сред собе, с бесмисленим изразом на лицу, а Растислав се опе 
Међу тим кнез Мутимир стајао је на сред собе, премишљајући шта сад да ради.{S} Осећао је да не  
, бежи“, ђенерал јурну напред и на сред собе сруши с« као свећа.</p> <p>Он паде ничице, али се  
гледа кнеза, где разјарен стоји на сред собе, он застаде, збуни се, хтеде се вратити, но кнез г 
 Он је седео на великој столици на сред собе и стењао је, као да га нешто боле.{S} Кад му довед 
ерал беше устао; он оста укочен на сред собе.{S} Стајао је и бесмислено бленуо, гледајући у врх 
дао.</p> <p>Маврикије је стајао на сред собе и окретао шешир међу прстима.</p> <p>У зло доба кн 
мало изађе дим.{S} Два момка ишла су од собе до собе, те редом гасили лампе и свеће и успремали 
а.{S} Зар је у овој пуштињи једна и две собе, па да човек зна где је.{S} Смотрисмо је ту на пра 
није волела.{S} Хтела је да бежи из ове собе, за коју су биле везане толике слатке успомене, а  
 свршити све.{S} Ја нећу крочити из ове собе док с вама не буде свршено.{S} Ви морате умрети... 
ла мрака већ не излази више из карташке собе.</p> <p>— А ти данас опет имаш јаузн — поче муж по 
ти у трљању.{S} Отворе се врата побочне собе: рекоше ми да, уђем тамо, што и учиним, али врата  
 Кнез ослушну на вратима.{S} Из побочне собе чуло се само одмерено куцкање шеталице.{S} Ђенерал 
рнизона.{S} Најпосле су ђаци из побочне собе отпевали кнежеву химну, а око 11 часова кнез се оп 
ша дужност да се дете одвести у оделите собе, где би остали под присмотром док ствар не буде св 
о.{S} Он није ништа чуо, али, изишав из собе, виде где су се гости скупили на оном месту где је 
један пут беше загрцнуо.{S} Он изађе из собе, махнув главом на сељаке да га очекну.</p> <milest 
Још се сећао како су момци трчкарали из собе у собу, вукли некакве тешке ствари, некакво оружје 
а! — А за тим продужи ходање по средини собе, разговарајући нешто поверљиво с <pb n="563" /> ор 
угме од мундира, одведе га у други угао собе, и шапатом му продужи говорити:</p> <pb n="615" /> 
ђе дим.{S} Два момка ишла су од собе до собе, те редом гасили лампе и свеће и успремали на брзу 
, а за тим крупним корацима пређе преко собе, дочепа се врата, тресну их за собом и љутито изађ 
ез мету две песнице на нос и пође преко собе с уздигнутом главом, представљајући Растислава как 
ако перце, у два крока пренесе је преко собе, но у који мах хтеде да је спусти на сниски отоман 
 и, као оно кобац пиле, понесе је преко собе.</p> <p>Ово снажно стезање, ова близина и топлина, 
 болу ноге и бутине кад сам пошао преко собе.{S} Последње што памтим то је, како ми мој иследни 
ече млади господин, и пође полако преко собе, па онда на један пут плану.</p> <p>— Но, чекај да 
p> <p>За тим је настао формалан претрес собе.{S} Прво је претресен сам пуковник, после су кључе 
а бих причекала у другој <pb n="370" /> соби, али кад ми рече да си са зетом, рачунала сам да м 
 довршити ове мисли и ово чуђење.{S} На соби се отворише врата, а на њима се појави висок, круп 
ти пола последње речи, побочна врата на соби одскочише с треском.{S} Писар Срећко упаде у собу  
екању отворише се полако задња врата на соби.{S} Висока, средовечна жена, гледајући преда се, ћ 
 пре но што притисну дугме, врата се на соби широм отворише.{S} Момак не приказа никога, чак се 
спава.{S} На један мах врата на његовој соби отворише се тихо и нечујно, а две црне прилике, ум 
конак да видим шта је.{S} Пођем његовој соби.{S} Пред вратима нађем дежурнога официра.{S} На мо 
 провео је код куће, ходајући по својој соби.</p> <p>Кад му пред мрак дотрча војник с кобном ве 
, у први сумрак.{S} Он ће бити у својој соби, ено у оном одељку — доктор показа руком на десно  
стајали су затворени и прозори на мојој соби.{S} Осећао сам се испаван и одморан, само што сам  
 Што је официра све је сад било у мојој соби, овде напред.{S} Код њих није...</p> <p>— Није код 
</p> <p>Нађоше се у повеликој посниској соби.{S} На средини стајао је округао сто, а око њега д 
ну светлост, која се разливала по целој соби, и давала јој изглед капеле, у којој је он изгледа 
рестрављен пуцњем, који је у затвореној соби грдно одјекнуо, мајмун јурне на сто, удари кроз ча 
задржа читавих десетак минута У жениној соби.{S} Кад се отуда врати био је веома румен у образу 
> <p>Пуковник Врбавац био је у побочној соби кад се све ово десило.{S} Он није ништа чуо, али,  
on" /> <p>Кад се нађоше саме у побочној соби, Синђа покуша да изглади рђав утисак, што га хоџа  
омаћин дужан обићи и господу у побочној соби (ту се већ од 2 сахата њих неколико очајно картало 
> слику, која је случајно стајала у тој соби, окрену с лицем дувару и тако је остала за све вре 
несу хоџине ствари.</p> <p>У оној истој соби, где је мало час Срећко изударао хоџу, пре по саха 
е да сте јутрос нашли врата на спаваћој соби затворена изнутра, а велите да су и прозори били з 
л је јамачно био чак у крајњој спаваћој соби своје жене.{S} Тек после двајестак минута ђенерал  
вац је стајао пред огледалом у спаваћој соби и раскопчавао своју пуковничку униформу, на којој  
p>После ових речи ђенерал узе ходати но соби.{S} На један пут он се трже. „Ах, моја жена!{S} Си 
97" /> <p>Ратко скочи и окупи ходати но соби.</p> <p>— Изврсно!{S} Ствар је само како може бити 
лазило пред очи.{S} Гледала је свуда по соби убезекнуто.{S} Нови, дивни предмети толико су јој  
 са затуреним рукама на леђа, ходала по соби и цалала:</p> <p>„Погледај ти гадуре једне!{S} Што 
 корацима она је мушкобанасто ходала по соби и чисто кивним погледима мерила Паву од главе до п 
{S} Унезверено она узе тражити очима по соби, нема ли других којих врата.{S} Поглед јој паде на 
ле овога Мутимир баци расејан поглед по соби, приђе дивану, уморно се спусти и мету главу у шак 
а ради.</p> <p>Устаде и кнез, и пође по соби крупним корацима, лупајући срдито ногама.</p> <p>Д 
опет упита дежурни, муцајући, и пође по соби крупним, немирним корацима.</p> <p>— Видели људи,  
н пут Мутимир одскочи од зида и пође по соби круним корацима.{S} Гледајући непрестано у патос,  
Section" /> <p>Кнез Мутимир ходао је по соби и звиждукао напев неке веселе француске романце, к 
о они мисле.</p> <p>Лепша узе ходати по соби, а на челу јој се указаше две малене боре.{S} Овак 
е блажено смејао.{S} Кнез узе ходати по соби и као да се нешто замисли.</p> <p>— Да, да, поче о 
ече ђенерал подругљиво, и узе ходати по соби.</p> <p>— Кнез плану:</p> <p>— Заиста, ја се морам 
твори га, загледа га, — и узе ходати по соби.</p> <p>Ђенерал беше устао; он оста укочен на сред 
ама по бутинама, устаде и узе ходати по соби, чудећи се.</p> <p>— Та то за бога није могуће.{S} 
њи огртач, упали цигару и узе ходати по соби.{S} Белини је причао даље.</p> <p>— Дуго сам тако  
Међутим, сав зајапурен кнез је ходао по соби крупним корицама, непрестано је гледао у земљу и н 
врата за собом.</p> <p>Кнез је ходао по соби и чекао.{S} Прође пет, прође десет, прође и петнај 
пше — прихвати кнез, ходајући весело по соби и раскопчавајући своју униформу. — Је ли, докторе, 
кад мајмун окине пушку и пушка пукне, у соби настане прави пакао.{S} Од онога пуцња и силине св 
 напољу већ био почео хватати сумрак, у соби је био готов мрак.{S} Синђа и Пава, кроз овај дим  
на, при отвореним вратима на будоару, у соби на којој је један прозор стајао отворен и с подигн 
апуше сви отвори на одаји, па се онда у соби, тако затвореној, упали мангал дрвена или камена у 
е једне комедије одигравао се баш сад у соби ђенерала Врбавца.</p> <milestone unit="subSection" 
.{S} На пољу је већ био дан, али овде у соби горела је лампа.</p> <p>— С поља дан, а изнутра сј 
 су могле распознати шта је и који је у соби.{S} Оне опазише огромну човечију прилику на миндер 
е изнутра отворише и гости уђоше, али у соби не бејаше никога.{S} Црна придика пружи кнезу стол 
.{S} Мислио сам већ да сте будни, али у соби тек видим да још спавате као и пре.</p> <p>Кнез Му 
м они махом попадају.{S} Да су седели у соби, где су били, можда им се не би толико познало да  
 њим.</p> <p>Кад остаде сама с Лепшом у соби, Мона јој приђе.{S} Лепша је још седела ћутећки и  
ead> <head>Ђаво куша анђела</head> <p>У соби су биле само њих две — баба Ката и седамнајестогод 
познавало се да га нешто гуши.</p> <p>У соби је био сам кнез Мутимир.{S} Он приђе, откопча ђене 
pb n="355" /> <p>Госпођа јаукну и јурну соби, где је ђенерал лежао.{S} Кнез је прихвати и повед 
То је била мала, веома укусно намештена собица, пуна свакојаких <pb n="425" /> скупоцених ситни 
у својој ниској, а сад већ и запуштеној собици код баба Кате...</p> </div> <pb n="70" /> <div t 
 могло видети.</p> <p>Међу тим унутра у собици седела су за столом два младића, с упаљеним цига 
ал на један пут умуче, наже се побочним собним вратима, чисто се мало пропе и зину, мету руку н 
Крај мене на столици стоје моје хаљине; собња врата, као и обично, изнутра закључана, а тако ис 
p>Доктор још не беше довршио а врата се собња полако отворише.{S} Гологлав, млађи ађутант појав 
ађоше.{S} Онај старији закључа врата за собом и мету кључ у џеп.</p> <milestone unit="subSectio 
јурну у побочну собу и затвори врата за собом.</p> <p>Кнез је ходао по соби и чекао.{S} Прође п 
а дочепа под руку и енергично повуче за собом.{S} У исти мах осврте се и викну:</p> <p>— Господ 
схватљива и нестална маса, коју води за собом како ко дочепа.{S} И ради некаквих далеких људи,  
дугачак, округао прамен, остављајући за собом ведро, тек умивено небо, које се плавило <pb n="5 
а.</p> <p>— Не уздишем ја за њима но за собом, за худом и црном срећом мојом.</p> <p>— Ене!{S}  
обом чопор оваца.{S} Кад чује треску за собом, она се окрене, сјури овце с друма, спусти сукњу, 
х букача биће сувише слаби да повуку за собом читав један народ, па ма они уживали и највишу на 
еко собе, дочепа се врата, тресну их за собом и љутито изађе из одаје.</p> <p>Јела остаде сама. 
, или га пропустити да промакне и да са собом однесе све, и ону срећу, која на један пут као да 
 док се она у овој магли борила сама са собом — она то није умела никад рећи, ни тада ни потада 
зано тешку борбу, што је ствара сама са собом завађена савест.</p> </div> <div type="chapter" x 
невне двоумице кнез се реши, да узме са собом свога најпоузданијега ађутанта, па да иде.{S} Сва 
шта су њени народни прваци учинили и са собом и са својом правом династијом.{S} И не био, чича  
ито за њега начињене, па га посадили са собом за сто, да изненаде и преваре некога од друштва к 
не, које су понајвише после односили са собом у гроб.</p> <pb n="96" /> <p>„Данас постоји читав 
о, ако је по вољи учините пробу сами са собом.{S} Ви сте баш снажан човек — рече Ката смешкајућ 
/p> <p>„Гост одлази са забаве и носи са собом најлепше успомене о дражесном Цезару Борџији, или 
 као услов стављано да не сме водити са собом више од једнога служитеља и да се не сме нигде по 
ли ту где год у околини, с тога узму са собом два извеџбана ловачка пса и пођу у потеру ноћу.</ 
ренути.{S} Милоја и жандарма повешћу са собом да покажу место.{S} С најближе телеграфске штациј 
г задаха.{S} Он отвори очи и угледа над собом високо, мрачно небо, на коме је тек где где светл 
} Упр’о је очи у једну сјајну точку над собом и више их није скидао.{S} Та се тачка сијала.{S}  
кад на једном, на двајестак корака пред собом, опазише гомилицу од 4 народна војника.{S} То је  
квих гласова.{S} Она се чак и сама пред собом исповедала да су то само „каприци“ и тренутни про 
а појас, с котарицом на руци, тера пред собом чопор оваца.{S} Кад чује треску за собом, она се  
одоздо новине које држите раширене пред собом и читате их пажљиво; ту је препад тако јак да и н 
канија има велике историске задаће пред собом, да она мора сад имати владара зрела и мудра чове 
“, али у тај исти мах они угледаше пред собом свога витешкога начелника како из све снаге измах 
 ломно, да често ниси могао видети пред собом ни на 10 корачаји.{S} Уз то се свако по сахата ва 
 неспретан.{S} Али овде он је имао пред собом збуњено, невино девојче, с тога је осећао неку сл 
е је, кроз округло прозорче, видео пред собом велику дворану, потмуло осветљену.{S} У дворани ј 
 за рамена и потискујући је полако пред собом, говорио је: — Иди, молим те, иди.{S} Твоја тешка 
у.{S} Кнез одахну душом.{S} Далеко пред собом он је видео равне пољане, тек где где засејане бр 
како, ма и несвесно, да се сам бар пред собом оправда- Ово, што горе поменух, био је разлог кој 
 три, но три-четири сељака, терају пред собом пар волова, један носи о рамену јарам, други преб 
у се на једаред учини, да је управо под собом чуо неко шушкање, а за тим и притајено стењање.{S 
и, али после по часа они се некако сами собом изједначише.{S} Све гомилице без изузетка говорил 
одна жена, да може слободно располагати собом и да нема зашта презати од његове љубави.{S} Лепш 
 рећи: изгледало је да се бори са самим собом.{S} Паву је гледао право у очи, њену руку још је  
октор нађе изласка.{S} Измирен са самим собом, он весело рече кнезу да ће ствар бити „у состоја 
њав осећај, он се дичио и поносио самим собом и јасно је чуо како му некакав унутрашњи глас гов 
а никад не би то признала ни пред самом собом и искрено је веровала т. ј. искрено се варала да  
држљивији у говору, но саме женске међу собом.{S} Сад се понајвише говорило <pb n="470" /> о по 
 како смо обично радили ми другови међу собом, како смо ми једен другом ишли на руку, како смо  
ни те их било који се и не познају међу собом.</p> <p>Док се потера овако мотљала, Црнојевић и  
ква нужда јест, шапутали су сељаци мећу собом.</p> <p>Било је свакојаких нагађања: да се нису г 
 што би онако ишло куд год у страну.{S} Собу смо, велимо, окадили.{S} Окадили измирном, молим п 
е махом погасе; густ пушчани дим напуни собу те помрачи и оно мало свећа што још осташе непогаш 
да је био и он, како би могао закључати собу изнутра?{S} Да није имао кључ калауз!{S} Али ви ве 
/p> <p>Врача се нагло широм отворише; у собу ступи кнез Мутимир.{S} Ђенерал се веома зачуди. <p 
ме се спољна врата нагло отворише.{S} У собу брзо уђе црна <pb n="589" /> прилика, извини се у  
енутка када је непозната женска унела у собу бутељу вина.</p> <p>— Ви сте га пили и похвалили,  
пред подне, полако, бојажљиво улазила у собу свога сина, како га је будила, како се он трзао с  
ћу, она јурну вратима на која је ушла у собу.{S} Врата су била закључана.{S} Ово је још више пр 
, он одгурну књигу и окрете се унутра у собу.</p> <p>— А ко вас то шпијунише, г. пуковниче — уп 
силом устао и у ово позно доба, утрча у собу, изненади се од толиких гостију, постиде се, притр 
рече јој он оштрим нагласком, и, ушав у собу, показа јој руком врата...</p> <milestone unit="su 
сећао како су момци трчкарали из собе у собу, вукли некакве тешке ствари, некакво оружје, а мат 
чише с треском.{S} Писар Срећко упаде у собу као бесан, и још с врата повика шкрипећи зубима: „ 
.</p> <p>— Баш јој сад говорим да оде у собу да мало одахне — рече кнез прилично збуњен.</p> <p 
 преда се, ћутећки <pb n="588" /> уђе у собу, спусти на сто пред кнеза послужавник с боцом вина 
 unit="subSection" /> <p>Пуковник уђе у собу нагло.{S} Непозната госпођа устаде и одмах се маши 
доле пред вратима а он с доктором уђе у собу.</p> <p>— Баш је лепа, а докторе, а?{S} Је ли да ј 
 јасно познавали трагови суза, он уђе у собу тихо, полако, на прстима, дајући знак обема рукама 
 кнез, и узев Кају под руку поведе је у собу осталим гостима.</p> <milestone unit="subSection"  
интересне ствари.{S} Сем црне прилике у собу код кнеза ушле су још две женске, једна мала, стар 
е црним, тананим огртачима, склизнуше у собу.{S} Без јава, без гласа, без и најмање лупе, као с 
у ја — заврши ђенерал и брзо оде жени у собу.</p> <p>Ђенерал се задржа читавих десетак минута У 
оју му показа ађутант.</p> <p>Улазећи у собу Кугић угледа кнеза у позитури, с прекрштеним рукам 
неко гони? — рече Растислав ступајући у собу.</p> <p>— Гони, те још како ме гони!{S} И то знаш  
 посветлим.{S} Ја сам вас испратио до у собу, помогао вам да се свучете, скинуо вам ципеле као  
/> <milestone unit="subSection" /> <p>У собу уђе црнпураст, буцмаст младић, црних обрва, живих, 
е загледао несвесно и укочено.</p> <p>У собу уђе гологлав млађи ађутант кнежев, крадимице баци  
> <p>Ова слика дошла је ту у ђенералову собу са свим случајно, и ту је стајала одавно, нити је  
ком, и, клањајући се лако штуче у другу собу.</p> <p>Ратислав је остао на месту као окамењен.{S 
 Павом.{S} Срећко рече да пређу у другу собу и да га причекају, затвори врата за њима и окрете  
и; па замишљала како би наместила своју собу, онда јој је овако нешто излазило пред очи.{S} Гле 
 још било тавно.{S} Он се врати у своју собу и наслони на мек диван.{S} Једна разбуђена ластави 
аду.{S} Растислав тек беше ушао у своју собу и почео свлачити капут да се умије, кад му момак у 
ршимо код њега ја ћу је увести у велику собу, а ти онда улази.{S} Знаш!</p> <p>- Је л што год о 
е, из кога поврнуше у десно, кроз једну собу, кроз другу, кроз трећу, у четвртој стадоше.</p> < 
„сјајну беседу“, у којој је развашарену собу сравнио с „бојним пољем“, просуто вино по патосу с 
 на само.{S} Дежурни их уведе у побочну собу.</p> <p>— Господине, зло је што се чини у овој кућ 
је руком по леђима и упути је у побочну собу.{S} Синђа и сама пође за Павом.{S} Срећко рече да  
авежљај, кнез се полако упути у побочну собу.{S} Прође једну, прође и другу одају; из треће, кр 
че ђенерал ужурбано, па јурну у побочну собу и затвори врата за собом.</p> <p>Кнез је ходао по  
официр, тек га <hi>унесу</hi> у спаваћу собу.{S} Шта нису чинили да га наговоре да се <pb n="38 
{S} Уморна, госпођа одмах оде у спаваћу собу. „Иди, ја још имам нешто мало посла, рече пуковник 
ош и то како су слушкиње ушле у спаваћу собу, избудиле мању децу; неку понеле, а неку повеле и  
ци, кад је мало час ишао жени у спаваћу собу.</p> <pb n="345" /> <p>Међутим ђенерал Врбавац зас 
е ћорава посла, па ходи овамо у спаваћу собу те се уми, или се бар избриши мокрим пешкиром.</p> 
аркиз Белини уђе у г. конзулову спаваћу собу.{S} Без увода, без икаквих претходних објашњавања, 
з спуштене завесе и у конзулову спаваћу собу, и тада јој је душа да прилети одмах г. конзулу, д 
би у вече у сумрак ушао у своју спаваћу собу, увек би му се учинило да у углу види стотине узди 
 врага, опет, могли доћи у вашу спаваћу собу и како <pb n="486" /> тога да се не сећате? — рече 
 прођосте сав простор до у вашу спаваћу собу.{S} Мислио сам већ да сте будни, али у соби тек ви 
елник Вујадин.{S} Он је седео у средини совре и својим орловским погледом мерио лево и десно св 
да то запалити и заједно с вама отићи у Содом, нек се бар зна и нек се прича и приповеда, докле 
 онда једној дали те је у ракији попила сок од некаква истуцана семена, те после тога добила пр 
не верујем.{S} Кажу да ви знате некакав сок од кога ваља метути у воду, којом се човек умива, с 
 ствари, како што дејствује, и какав је сок од које траве, то би требали да знаду апотекари, ил 
крв, румена као рубин, густа као сладак сок са узрела чокота балканиског, надима <pb n="150" /> 
само толико, да га дивљаци справљају од сока једне биљке америчке, мешајући у њега и отров од з 
 у другу ширу, а из ње убрзо изађоше на сокак, који је кнез Мутимир са свим добро познавао.{S}  
{S} Пође да га потражи навири у побочни сокак, изађе на чаршију; упита двојицу што су ту на угл 
уди.{S} Она је дакле у некој кући близу сокака.{S} Сад јој се поглед већ беше прилично навикао  
.{S} Затим повише у лево, уђоше у тесан сокачић, уђоше у једну отворену авлију и црна прилика п 
в капиџик, губећи се у мрачним и кривим сокачићима.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Наче 
вама морао неко рећи; то су ваљда каква сокачка трабуњања — примети пуковник осорљиво.</p> <p>— 
а улицу, ту је подухвати стокраки језик сокачки и за неколико дана већ су биле испредене читаве 
он није дао да се она једначи с обичним сокачким закачаљкама.{S} Кад Мона потера и даље у том п 
ог пута и отићи у анархију.{S} Неколико сокачких букача биће сувише слаби да повуку за собом чи 
 слатко насмејао каквој згодној досетци сокачкој избаченој на кнежев рачун.</p> <p>Али по некад 
славном, повесничком месту, где је сури соко балканиски први пут свио своје јуначко гнездо слоб 
ога било је и разних лимунада и слатких сокова од малина, јагода и других плодова.{S} Најпосле  
 у срцу нашем, огањ на коме кључају сви сокови организма, а на том сунчаном жару прекувана, пре 
ислиш, кад сам однеговала онакога брата сокола — рече она шалећи се. — Но чек да седнем овде до 
ћи га „гнездом из кога су излетели први соколови у величанственој борби за ослобођење.“ Кнез је 
жић копрцаће се у мрежи као свако друго сомче.{S} То је био сав смисао Растислављевих других ра 
ала Лепшу и обећала јој сигурност као у сопственој кући.</p> <p>И она збиља није готово ништа н 
.</p> <p>— Јао, ала те је тај изгризао, сортицу ли му његову — рече Мона смејајући се. — Па он  
и и ту лизао своје ноге и руке, умазане сосовима и другим јелима, по којима је скакао па столу. 
н весело рече кнезу да ће ствар бити „у состојанију.“ Доктор се одвоји.{S} Он је био вешт и пра 
 се још не беше ни наместила на маленој софи, кад се наједанпут из даљине зачу јака тутњава кол 
ислава.{S} Он јој се окрете - Знаш шта, Софија, ти би сад могла ићи — рече јој он.</p> <p>— Ако 
ћете да шпекулишете кнезом,...</p> <p>— Софија!{S} Јеси ли ти при себи, жено, — обрецну се Раст 
ну загушљив глас Растислављев:</p> <p>— Софија, ја те питам од кога си чула све то?</p> <p>Ове  
лила да је све овако лепо — примети гђа Софија.</p> <p>— Па ово нам и јесте једина уљудна соба  
 боља човека.</p> <p>Рекав ово, госпођа Софија рече збогом и изађе.{S} Растислав затвори врата  
/p> <p>Отресајући своју хаљину, госпођа Софија рече поносно, понесена оном женском сујетом, кој 
/p> <p>Њене су очи биле влажне; госпођа Софија извади своју намирисану мараму и прислони је на  
396" /> јадно, бедио створење — госпођа Софија прекрсти се — да не да бог никад да се моје дете 
јој и под утицајем тога осећања госпођа Софија скочи.{S} Сва уздрхтала и крајње узбуђена, она б 
на ручак, да те чекамо? — упита госпођа Софија на вратима.</p> <p>— Чекајте, до један, један и  
ноћас, зете, што помену — упита госпођа Софија.</p> <p>— Шта је било — рече Ратко — пили и банч 
 ону тајанствену женску, што је госпођа Софија назва Лепшом.</p> <p>— Јамачно синоћ пред ону те 
енку.</p> <p>— О, не — умеша се госпођа Софија опет у разговор — То је морало бити раније.{S} Г 
пет род.{S} Лепша! знаш! — рече госпођа Софија и значајно повуче мужа за руку — Лепша, знаш! —  
њега.</p> <p>— Шта ми је — рече госпођа Софија озбиљно, није ми ништа, жао ми га, сиротана.</p> 
и.</p> <p>— Добро, добро — рече госпођа Софија срдито, — добро, ви мушки све знате, ви сте непо 
> <p>Но овај говор слушала је и госпођа Софија, само што су на њу са свим друкчији утисак учини 
иђи, ја ћу те чекати — прихвати госпођа Софија.</p> <p>— Добро, добро, сићи ћу, доћи ћу — рече  
падај под туђ утицај.</p> <p>Но госпођа Софија, као да је погађала ове мисли мужевљеве, држећи  
, која није ни у чему...</p> <p>Госпођа Софија није могла довршити свој говор, Растислав је узе 
ужим још и бољим људима.</p> <p>госпођа Софија насмеја се горко:</p> <p>— Хо... хо... о... о.!{ 
 био знак јака узбуђења.</p> <p>Госпођа Софија није била никаква политичарка.{S} И ако јој је м 
е и овако о њему говоре.</p> <p>госпођа Софија имала је сина од прилике истих година и истих ск 
о, да већ цео свет види.</p> <p>госпођа Софија исправи се, она погледа свога мужа право у очи,  
 пружајући јој кишобран.</p> <p>госпођа Софија намештала је свој брош пред великим огледалом.{S 
имети Растислав немарно.</p> <p>госпођа Софија обема рукама стиште мишицу свога мужа и чисто се 
осла - заврши он срдито.</p> <p>госпођа Софија одвоји се од мужа, обриса сузе, мету мараму у џе 
ебе, мене, свију нас ради — говорила је Софија.</p> <pb n="402" /> <p>— Добро, добро, добро, —  
ан смех.{S} Око бив. министарке госпође Софије беше се скупила велика гомилица гостију и сви су 
оде у Цариград и да подигне крст на Аја Софији!</p> <p>У опште ови су натписи сведочили да је г 
 додала: „не роди мати.“</p> <p>Госпођи Софији, бив. министарки казала је: „Ја данас дупло треб 
ожда да се и оправдам.{S} Али све су то софисми.{S} За све ствари и поступке има само једно пра 
 су слатко пасла и савијала ону красну, сочну и свежу траву, да Жика са свим озбиљно примети: к 
 Он не одговори ништа, нити се маче.{S} Спава, помислим у себи и хтедох се уклонити, кад на јед 
 тихом, равномерном дисању видело се да спава.{S} На један мах врата на његовој соби отворише с 
ави мокар траг по њему.{S} Видео сам да спава и бунца. <pb n="384" /> Тешко ми је било да га гл 
еверице. — Зар књаз па сад на дрвету да спава!</p> <p>— Знам, књаз, али нужда закон мења!</p> < 
илици.{S} Нисам знао да ли је будан или спава. — Ваша Светлост, прошапућем полако.{S} Он не одг 
 ми спава! — тако поче ђенерал — Она ми спава!{S} Као узабрана ружа на узбурканим и запенушеним 
кламује:</p> <pb n="341" /> <p>— Она ми спава! — тако поче ђенерал — Она ми спава!{S} Као узабр 
n’y a rien à voir</foreign>, (спавајте, спавајте, децо, нема шта да се види) а нама смешно како 
nfants,il n’y a rien à voir</foreign>, (спавајте, спавајте, децо, нема шта да се види) а нама с 
 да се деца још ове вечери одвоје да не спавају с фрајлом, а њу можда одмах да најури.{S} Али н 
лом их остаде само пет шест: двојица су спавала, један је два пут покушавао да устане, али га ј 
им поврати.</p> <p>И ако целе ноћи нису спавали, и ако су пуна три сахата путовали без одморка, 
атроле.{S} Те се ноћи у Звониграду мало спавало.</p> <p>„Мртав...{S} Жив...{S} Жив...{S} Мртав. 
м он рече подругљиво.</p> <p>— Дакле ја спавам два дана и две ноћи узастопце?!{S} За тим се окр 
ам се царски_ Ово је већ трећа ноћ како спавам као заклан.</p> <p>Ратко тек сад загледа добро Р 
 се скупљају у вече да проведу време до спавања.</p> <p>Немогући да се изједначе у томе с мушки 
" /> <p>Савладан тешким умором, Жика је спавао дубоким сном, кад га траже оштро лајање некаква  
а Растислава.</p> <p>Три ноћи узастопце спавао је по 10 пуних часова дубоким, мирним, слатким с 
вратио кући тек у зору, с тога је сад и спавао као заклан и ако је већ било 10 часова изјутра.< 
p> <p>Док је барон Жермини овако слатко спавао, његов секретар, маркиз Белини, нестрпељиво је х 
мила Жикина нежност.{S} Ту је Црнојевић спавао и сањао:</p> <p>...„Огромно каменито брдо, а њем 
о болесни.{S} Дошао сам и нашао вас где спавате.{S} Скоро ће бити пуних 50 часова како од вас н 
 сте будни, али у соби тек видим да још спавате као и пре.</p> <p>Кнез Мутимир саслушао је ову  
ве 300 дуката нису дале многим сељацима спавати те ноћи.{S} Цела потера заноћила је у планини,  
свију страна, али да он ипак може мирно спавати, докле год ја, ти, и наше друштво стојимо на че 
ами велите да сте јутрос нашли врата на спаваћој соби затворена изнутра, а велите да су и прозо 
S} Ђенерал је јамачно био чак у крајњој спаваћој соби своје жене.{S} Тек после двајестак минута 
> <p>Врбавац је стајао пред огледалом у спаваћој соби и раскопчавао своју пуковничку униформу,  
дежурни официр, тек га <hi>унесу</hi> у спаваћу собу.{S} Шта нису чинили да га наговоре да се < 
вима....{S} Уморна, госпођа одмах оде у спаваћу собу. „Иди, ја још имам нешто мало посла, рече  
>Памти још и то како су слушкиње ушле у спаваћу собу, избудиле мању децу; неку понеле, а неку п 
 у колевци, кад је мало час ишао жени у спаваћу собу.</p> <pb n="345" /> <p>Међутим ђенерал Врб 
 прођи се ћорава посла, па ходи овамо у спаваћу собу те се уми, или се бар избриши мокрим пешки 
рацима маркиз Белини уђе у г. конзулову спаваћу собу.{S} Без увода, без икаквих претходних обја 
акне кроз спуштене завесе и у конзулову спаваћу собу, и тада јој је душа да прилети одмах г. ко 
Кад год би у вече у сумрак ушао у своју спаваћу собу, увек би му се учинило да у углу види стот 
те онда, врага, опет, могли доћи у вашу спаваћу собу и како <pb n="486" /> тога да се не сећате 
з кола и прођосте сав простор до у вашу спаваћу собу.{S} Мислио сам већ да сте будни, али у соб 
дина, па брзо опет зажмури.</p> <p>— Не спаваш? — упита господин полако.</p> <p>— Уђи, уђи — ре 
лава киселина и друге.{S} У јаке отрове спада и морфијум.</p> <p>„По дејству своме отрови се мо 
hi>.“</p> <p>Реч је била о пауку, да ли спада у ред отровних паукова.{S} Али Врбавац није то зн 
то као бајаги, да то не питам вас? — То спада у делокруг вашега пашанца.{S} Ви тај случај морат 
сто, колико и министра у чију струку то спада.</p> <p>Блед и једак Растислав је грицкао горњу у 
гледа своја посла.{S} Његова безбедност спада у твоју надлежност и твоју дужност.{S} И ти за св 
ња, да л’ баш и они спадају. — Спадају, спадају, охрабри се он, а и како би могло бити друкчије 
 нека сумња, да л’ баш и они спадају. — Спадају, спадају, охрабри се он, а и како би могло бити 
иђе на њега нека сумња, да л’ баш и они спадају. — Спадају, спадају, охрабри се он, а и како би 
рође кроз главу мисао: „Јес, и они коњи спадају у моју подручност.“</p> <p>После као да наиђе н 
 су прошли сељаци, у опште сви што нису спадали у свиту кнежеву.{S} Обед је завршен шампањцем,  
да, сви ови људи, жене, деца, све је то спадало у његову подручност, све је то био његов народ, 
 збуни се, хтеде се вратити, но кнез га спази и оштро га упита шта је?</p> <p>Ађутант замуца и  
" /> излазиле танке бакарне жице, те се спајале с другим пљоснатим јастучетом, које метуше кнез 
доста мрачан ходник.</p> <p>Овај ходник спајао је мали конак манастирски с великим, он је извод 
олико више лоја и катрана који грађанин спали пред својом кућом, у толико је топлија његова ода 
алканију; за ту услугу ја ћу пред тобом спалити ово писмо.</p> <p>Чича Милоје није одмах разуме 
ан оштар нож.{S} После је слика свечано спаљена, уз певање <pb n="423" /> некакве страшне бунто 
о катран и лој у почаст кнезу Мутимиру; спаљено је ту још и стотине других ствари.</p> <p>Том п 
 изношено је на улицу да ту у вече буде спаљено, а све у славу кнеза Мутимира.{S} Неки домаћини 
 а тиме је десет пута тако велики камен спао с груди министра Растислава.</p> <p>Три ноћи узаст 
 је тако природан и тако неопходан, акт спаривања, акт размножавања и одржавања рода људског!</ 
мала места.{S} Није истина да се на акт спаривања данас гледа као на неко проклетство.{S} И дан 
ужност њиних родитеља да спреме тај акт спаривања, и он је често, као један од светих обреда, в 
еса, врши највеће скаредности.</p> <p>— Спаривање мушкиња са женскињем у старо доба није сматра 
 члан владалачке династије Косанића.{S} Спас и интереси династије морају сада овде бити над сви 
 — Поткрепи и ти моје мишљење да је ваш спас у томе, да од кнеза направите што боља човека.</p> 
дела.{S} Разјурићу ја то, нема ту друга спаса.</p> <p>- Ти мислиш да немају никаквих дела, али  
мрежу, из које му више нема изласка, ни спаса.{S} Министар председник држаће у својој руци крај 
н.{S} Дакле, ако си рад да се спасаваш, спасавај се одмах.</p> <p>— Како, син рођени да си ми?< 
говорио:</p> <p>„Милост, добри људи!{S} Спасавајте ме, ако овде још има што за спасење...{S} Ал 
к — мисао велике и светле револуције за спасавање рода човечијег из таме робовања...</p> <p>Вра 
 опет — не треба ми ваша заштита и ваше спасавање.</p> <p>— Из вас говори инат!{S} Један владал 
Крсманова осрамоћена је.{S} Лозинка је: спасавати или светити.{S} Спасавати част ако је још жив 
} Лозинка је: спасавати или светити.{S} Спасавати част ако је још жива; светити нанесену срамот 
 све доцкан.{S} Дакле, ако си рад да се спасаваш, спасавај се одмах.</p> <p>— Како, син рођени  
 учинио.{S} Ниси ли га ти, колико јуче, спасао од сигурне смрти?{S} Какав би човек био кнез кад 
кони казне као велеиздају.{S} Ја сам га спасао од те срамоте, али његовом опасном ровењу морао  
ично кињење!{S} А колико јуче ја сам га спасао од сигурне смрти.{S} Како злобно срце мора имати 
ећ рекла да те је од Врбавчевих интрига спасао један њин члан.</p> <p>— Ја то не разумем.{S} Шт 
актер.{S} Растислав је тако рећи ономад спасао кнеза од извесне смрти, отео му из руке већ нате 
е је он до јуче заповедао, које је јуче спасао из чељусти поуздане смрти, оно му данас овако на 
е био ухапшен.{S} Себе и своју породицу спасао је од срамоте једино самоубиством скочив с треће 
 није могуће“ — па на томе и остане.{S} Спасе га баш то, што учини оно што нико не би веровао д 
 даду овој гомили, што беше дошла да га спасе.</p> <p>„Да га отмемо, да га узмемо силом;“ — доп 
а направи, па опет да га нестане, да се спасе и утече, јер његов живот најпосле драгоцен је и Р 
<p>— Све једно, тек он је помагао да се спасе ситуација.</p> <p>— Шта има даље? — упита кнез.</ 
ико метака — ађутанти притрче и кнез се спасе.</p> <p>Политичким нужничким пацовима нужничка ја 
, богу хвала, ништа не види, и морал је спасен.{S} Пре неколико година десио се овај интересан  
ек ти сам лично имаш да захвалиш што си спасен од опасних интрига Врбавчевих.{S} Шта мислиш, ко 
..{S} Где су остали?..</p> <p>— „Стрпен спасен“ — рече Милоје полако, гласом човека који је мно 
ељак коме узеше шињел.</p> <p>— Сад смо спасени.{S} Овај шињел и ова шајкача извешће нас здраве 
гу помоћи; човека, коме нема поправке и спасења, који је већ морално мртва лешина, коју треба с 
 Спасавајте ме, ако овде још има што за спасење...{S} Али ја га волем, волем, волем... ја сам њ 
родни војници, па се он не би бринуо за спасење.{S} Тако дочекаше и дан.{S} Сиђу се с липе и по 
{S} Рачунали су колико имају изгледа на спасење.{S} Жика се вајкао што немају по један војнички 
и све уздање своје и од ње су изгледали спасење своје.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Р 
ту, јер се измученом паћенику јавља као спасење, а задовољном богаташу као ужас и страх.{S} Смр 
га пса.</p> <p>Ово је за њих било право спасење.{S} Јер не прође ни четврт сахата од кад се поп 
о писмо, у коме ти благодари за некакво спасење, и шта ти ја знам, и нуди ти преседништво?</p>  
ј начин, место да је оно чиме се хвали: спаситељ и одбрана династије, Ратислав је у ствари њен  
остаје да живи као добродетељан човек и спаситељ престола.{S} Оно што сам ја помишљао, мисли и  
 мртвој души.“</l> </quote> <p>— А тога спаситеља, тога правога оца нашег народног васкрса твој 
е сад прва брига да одагна од себе тога спаситеља свога.{S} Каква неблагодарност!{S} И сад се м 
скетизам, да тело ваља мучити, да би се спасла душа, све то помутило је и збркало древне класич 
о се не нађе да што прокаже.{S} Тако се спасла Арсенијева кућа.{S} А она четири умлаћена Турчин 
не каве, која је била мени намењена.{S} Спасло ме је провиђење.{S} То исто провиђење казниће са 
в терет државних <pb n="565" /> послова спасти на окружне начелнике, и како они буду вршили те  
Ух, боже, боже!{S} Да л’ ћеш ме кад год спасти одавде?{S} Од ове баба Марте просто се не да мрт 
Мунтијаном да виде хоће ли моћи кога да спасу, јер изгледа да су неки људи ноћас настрадали на  
у синови; ако икоме, њима је дужност да спасу сестру и да освете очеву част!</p> <p>Но сад се о 
дати како противно средство да отрована спасу.</p> <p>— Кажите ви мени само шта ви желите, а за 
, где смо, као добре патриоте, већали о спасу отаџбине, о збацивању изанђале династије Косаниће 
је била последица спахиске системе, где спахија тражи да има што више радних руку.{S} У осталом 
огатој и чувеној удовици Звониградскога спахије Шеремет бега, која га једном приликом поклони с 
же.{S} Шта је то?{S} Балканија је добар спахилук.{S} Каква круна, какав престо, каква династија 
угим крајевима.{S} То је била последица спахиске системе, где спахија тражи да има што више рад 
ладости пао у шаке бездушних политичких спекуланата.{S} Тиме су извињавали и неке твоје махне у 
чунаће нас за политичке кондотијере, за спекуланте, најамнике, који служе свима странкама, али  
ле искрено!{S} Нико за ме не мари!..{S} Спекуланти!{S} Сви су гадни спекуланти.{S} Сви грабе се 
 мари!..{S} Спекуланти!{S} Сви су гадни спекуланти.{S} Сви грабе себи.{S} Мени се удварају само 
 у том правцу.{S} Стављана су ми питања специјално о неким угледнијим личностима из конзерватив 
м озбиљно тврдио да Лепша има неки свој специфични мирис, који на њега дејствује као опијум, за 
епоте, атмосвера испуњена неким чудним, специфичним мирисом, који би се могао назвати мирис чис 
 носали, они су је купили као слику св. Спиридона, пошто је то њин пољски светац и њега празнуј 
јој поднесе стакаоце некаква веома јака спирта или мириса, од чега се Каја опет поврати.</p> <p 
се задах келнске воде и других мирисних спиртова и лекарија.{S} Крај њега је седео на столици о 
, спремна да печата сваковрсне бунтовне списе.{S} Истина, Шваба, код кога је то ухваћено, тврди 
смо у послу!{S} Још једнако ти проклети спискови обвезника.</p> <p>Своје неинтересовање за ства 
ез воље и способности, да улази у читав сплет политичких интрига, које су се плеле око два оста 
торокања сваковрсну робу женских речи и сплетака, новости и гласова, и што је која имала више о 
ила своје познавање свију звониградских сплетака.{S} Колико је онако на памет и на брзу руку мо 
 свако по сахата ваљало провлачити кроз сплетене павитњаке, опасне купинове оструге и густе трњ 
 се пре тако радо пео, и ту, међу њеним сплетеним гранама по читаве часове седео, певао и сигра 
осе спустио,</l> <l>Витице су му гујски сплетови,</l> <l>Около чела смук се савио,</l> <l>А у п 
а се човек уме наћи у оном непрегледном сплету јаруга, дубодолина, коса, провалија, ћувика и бр 
 и како ће оне то за часак свршити, она сподби Паву за руку и повуче је напред.....</p> <p>Пава 
алној вредности човековој неприродно је спојена и доведене у везу и зависност с већом или мањом 
предомишљао баш и јавно пред законом да споји своју личну судбу с њеном судбом.</p> <pb n="430" 
снага да раскине и раздвоји оно, што је спојила и сјединила свемоћ вишњега Бога!...{S} Лепшо, д 
ј линији и изумре — онда би се женидбом спојиле те две лозе и биле би једна.{S} Само тако може  
?!{S} Зар ви не осећате да је провиђење спојило наша срца?!{S} Па зар може слаба човечија снага 
едном привуче к себи, њине усне опет се спојише у сладострасан пољубац.</p> <pb n="450" /> <p>- 
 враћала; Мутимир и Лепша загрлише се и спојише своје вреле усне у дуг, дуг, неисказано сладак  
и страховите олујине ноћ је била тиха и спокојна, само се још из даљине чуло хучно шуштање бујн 
уша сељака до краја, саслуша га мирно и спокојно; после додаде равнодушно и као у шали, да би о 
У опште Врбавац је говорио тако мирно и спокојно, да никоме не би ни на ум пало, како баш у ово 
струји неко неисказано блаженство, а ти спокојно сам себи говориш — ја никоме ништа не дугујем, 
дмерила мужа од пете до главе, она опет спокојно сведе очи и њен поглед сад као да је говорио:< 
вни мир, ја више нисам имао ни тренутка спокојства, вукла ме нека неодољива снага да дођем амо, 
S} Вама сад у првом реду треба одмора и спокојства.{S} Кад се опоравите можемо се о свему обаве 
реки судова распростре на случајеве где спокојство и јавни поредак то изискује.“</p> <p>„Да се  
је одузела прохтев за јело, убила мир и спокојство душе његове, управо направила чудовиште од ч 
рећа је унутрашњи мир, срећа је душевно спокојство, срећа је мирна савест, срећа је кад се у ју 
ећање на све ово често помутити душевно спокојство.{S} Ако упамтиш што ти ове ноћи будем говори 
 опрезни Жика није се дао уљуљкати у то спокојство.{S} Шапућући Црнојевићу на ухо, он поче нава 
ма се зачу куцање.{S} Уђе начелник мин. спољ. послова.</p> <p>— Њ. Височанство јако жали што да 
ав је ушао у ново министарство као мин. спољ. послова.</p> <p>Али мимо све и више од свију био  
а извирала бела пена.</p> <p>Кнез викну споља своје ађутанте.{S} Један узе ђенерала под мишке,  
емићских породица, уз то човек пријатне спољашности, а врло љубазан у опхођењу — он је убрзо ст 
анцуски, палећи цигару.</p> <p>Миран по спољашности, кнез Мутимир био је у истини још узбуђен;  
>Кнез искапи и другу чашу.{S} У томе се спољна врата нагло отворише.{S} У собу брзо уђе црна <p 
интересова да она покуша, па и отвори и спољне крило од прозора.{S} Сад је већ све боље и видел 
нападао на Растислава, који је управљао спољним пословима.{S} Кривио га је да се плете и у унут 
 вратима, пред канцеларијом г. министра спољних послова, већ стоји момак.</p> <p>Стари чича Јов 
то покојнога Врбавца, поставља министар спољних послова г. Растислав за привремена вршиоца дужн 
је то у великој дворани, у министарству спољних послова, у оној истој дворани, где је пре некол 
аквих двајестак министара; министарство-спољних послова сматрао је као своју кућу, управо као н 
ликим променама у унутрашњој па чак и у спољној политици.{S} Говорило со о неким тајним састанц 
„Погледај! сестро рођена..{S} Ово ми је спомен од Лепше и мога браце.“</p> <p>Ето, то је све шт 
 се дигне, да се прослави, да овековечи спомен, да буде цар балкански; он је био немирна глава, 
творна чедност, која јавно не сме ни да спомене извесне природне односе, а у тами, иза спуштени 
S} Заузми се својски.{S} Нека кнез само спомене војном министру.{S} Ја сам г. министру о томе в 
>Иста је судбина постигла и други један споменик орловачки.{S} То је био наерени дрвени мост, к 
 „блаженопочивши“, скупљају новац да му споменик подигну, најпосле прогласиће га за свеца, а ба 
 више класичких <pb n="161" /> зграда и споменика, но све најезде варвара.{S} Рим је жив пример 
атички хришћани варварски почели рушити споменике старинске вештине, сматрајући то као остатке  
дела преда потомцима заједно са његовим споменом један од најсјајнијих примера разумног и неумо 
х долазака.{S} Помињао ручкове, вечере; спомену стару госпођу, матер Враничићеву и њену неизмер 
ти.</p> <p>У разговору, пуковник узгред спомену и то, како је сам лично свратио у кујну да надг 
ти.{S} Сад се мало разраколише.{S} Неко спомену и полазак.{S} Други неко опет додаде да од кад  
ом, (Растислав и Ратко, као што смо већ споменули, били су пашанци) па као велим биће ти досадн 
да мени мој слатки мужић није ни речице споменуо о томе.{S} Наравно, она рачуна по себи, како њ 
у биди истинити догађаји које ћемо овде споменути у најкраћим потезима.</p> <milestone unit="su 
јвештији токсиколог.</p> <p>„Ја ћу овде споменути само неколике примере.</p> <p>„Тако, на прили 
 из некалаисаних судова; или као што је споменути случај од употребе белила (сириџика), спремље 
 тако чудна и необична дејства, која ћу споменути мало даље.</p> <p>„Тако, на прилику, ми ни да 
о може одвести и много даље но што горе споменух...{S} У осталом, господо, ја сам готов на све. 
кућу отмене госпође, о којој смо напред спомињали да је била позната као „лиферант“ за „отмјену 
е штете.{S} Ова ситна запиткивања и ово спомињање свију помесних прилика, које су само ондашњим 
О дисању и о билу не морате им ништа ни спомињати.{S} Ја сам то вама рекао тек онако узгред.{S} 
говору с њим избегавао је у опште да не спомиње ту титулу, и старао се да је замени са „ви“, „в 
а је ниси хтео трпети овде.{S} Никад не спомињеш њено име.{S} Сад сам га први пут чула из твоји 
отрове знали најстарији народи, који се спомињу у историји.</p> <p>„Бивала су понекад времена и 
овани жалосник почне осећати да га ноћу спопадају као <pb n="98" /> неке грознице, да ноћ дочек 
ију мука, које сам и иначе имао, сад ме спопаде и нека страшна врућина.{S} Осећао сам просто да 
је одмах за тим опет почео двоумити.{S} Спопадоше га мисли како је Врбавац лукав човек, а Каја  
S} Прохујала половина столећа, а крвави спор између две наше породице стоји на оном истом месту 
маркиз морао то сањати, с тога се с њим споразуме, да се ствар држи у највећој тајности, те да  
>За све време док су се мушки око овога споразумевали, Анђелија је нечујно цвилела, ударајући с 
о разговор међу ове две „поштене душе.“ Споразумели су се, само још о томе кад ће му она донети 
e unit="subSection" /> <p>— Јесте ли се споразумели?{S} То код мене мора бити брзо, ја не волем 
у, пре по сахата њих двоје су се бајаги споразумели.{S} Срећко је прво претио хоџи да ће га каз 
теби, мислим још колико по подне.{S} Па споразумите се.{S} Само не заборави да ме извести дан р 
и је ваљада и наш момак био у дослуку и споразуму с тима зликовцима — примети Жермини. — Али и  
Затим је узео реч Милоје, и, по ранијем споразуму, испричао сељацима читаву измишљену скаску.{S 
вић не долази сам од своје главе, но по споразуму и договору царева и по њином овлашћењу.{S} До 
о.</p> <p>— Заседа је јамачно удешена у споразуму с чича Милојем? — упита Црнојевић.</p> <p>— Д 
 је да ће он тај корак учинити с њоме у споразуму, а она би му дала најискреније савете, као св 
тересовало да ли је Милоје ово учинио у споразуму с влашћу, и какве су му биле побуде за <pb n= 
подине намесниче.{S} Држим да су све то споредне ствари.{S} Главно је да ли је верно и тачно он 
 у академији (Тоша је предавао један од споредних предмета у војној академији, свега 2 часа нед 
идели, и непотпуније ствар схватили, но спорији а упорни мислилац.</p> <p>Из ове особине, да о  
њим полако попадао пухор, он је говорио споро, једнолико и полако, а Жика се није усуђивао да г 
зити к себи.{S} Но и ово је буђење ишло споро.{S} Кнез је прво у 2—3 маха отварао очи, укочено  
едом један по један.{S} Обично корачају споро, пењу се уз степене полако, а кад угледују чича Ј 
н.{S} Врбавац је опазио у њему вредна и способна човека, рачунао је да му може бити од големе п 
ка - државно министарство остало је без способних радника, и та се штета опажа у државним посло 
 жена зове Ката, да је опасно створење, способно на свашта.{S} Сад је јамачно избегла у Румуниј 
о гледање на ствари, далеко предвиђање, способност да се издвоји важно од неважнога и да се на  
е је сваки имао да покаже и своје личне способности, и своју умешност и своју поузданост.{S} То 
ици, за коју нам не признају ни најмање способности — заврши Ловимук своју ватрену филипику.</p 
ц, без властољубивих тежања, без воље и способности, да улази у читав сплет политичких интрига, 
 познаду своје узајамне полне особине и способности пре но што се узму.{S} Свакојако ствар је и 
сили.{S} Он је доиста био човек великих способности, али ипак његове жеље премашале су његову п 
ом низбрдицом; запиње о грање, о шибље, спотиче се преко пањева, пада, устаје и опет бежи, и оп 
 удари и забоде се.</p> <p>„Тако би ова справица избацивала те иглице као стрелице, а оне би би 
опет да те вико не опази.</p> <p>„Та би справица избацивала на даљину од 10—15 корака малу, шуп 
аде да склопе (конструишу) малу металну справицу, која би се згодно дала носити у џепу, и коју  
доба дознало само толико, да га дивљаци справљају од сока једне биљке америчке, мешајући у њега 
ње, лечење травама, па се негује јако и справљање отрова, који се понекад и као лек употребљава 
 И шта смо ми, од најмањег до највећег, спрам екватора.</p> <p>И ту ти онда мој уча разврзе хва 
{S} Такав је био спрам мене, а наравно, спрам тебе ће бити још нежнији — рече Мона указујући го 
редину кантарске улице и ту стадоше.{S} Спрам њих се дизала осниска двокатница, на којој су сви 
 никакво грешење спрам своје чељади.{S} Спрам равнога — љубоморан је, а спрам бољег, отменијег, 
ади.{S} Спрам равнога — љубоморан је, а спрам бољег, отменијег, вишег, нарочито спрам особе кој 
ногом сниски кадивени пуф, седе на њега спрам кнеза и жене, опре лактове о колена и узе у шаке  
срце слободно и има ли каквих симпатија спрам њега (кнеза)?{S} Али тек што изусти ово питање, М 
, прожман осећајем подругљива презирања спрам свега што није улазило у круг његових „пречишћени 
авца, а будећи тиме и осећај неповерења спрам њега.</p> <p>И ако је Врбавац по жени био рођак м 
аки покрет његов, био је пун неповерења спрам свију и свакога, само је његов пашанац тадашњи ми 
ме ни мало руководила каква лична мржња спрам тебе.{S} На против, кад год сам дубље мислио о то 
 ми, па и сам наш владалац управо ништа спрам тог екватора.“</p> <p>„Оно истина, тај екватор мо 
воју приврженост династији, своју љубав спрам младога кнеза.{S} Негде је описивана радост у кој 
у да продужи обдржавати ред и поштовање спрам постојећи закона, и да се више него икада клоне о 
Растислав приметно промени своје држање спрам кнеза.{S} Догађаји у Орловцу и Повратници доказал 
а од свију, пробудити у њему неповерење спрам свију и свакога, наговорити га да разагна од себе 
они и неће му опростити никакво грешење спрам своје чељади.{S} Спрам равнога — љубоморан је, а  
зове осећаје презирања, гнушања и мржње спрам човека, кога је династија Косанића дигла на висин 
мала кнеза за руку, дизала му прст горе спрам огледала и питала га на ухо: види ли то и то, наш 
жем да Ваша Светлост нема потребе да се спрам млађих служи онаким изразима и да слугама напомињ 
а води у двор....</p> <p>Кад коњаник би спрам парка, она три човека чисто поскочише са свога ле 
другљиво, то је све из превелике љубави спрам кнеза....{S} Разумем!{S} После оваких разговора в 
то је на прилику осећај детињске љубави спрам родитеља и друго.</p> <p>Лепши је већ било лакше  
ало час тако суревњиво отимала, поправи спрам огледала мало разбарушену косу, и прикачи откинут 
и.{S} Питала се, зар ће други бити бољи спрам ње, но што је баба Ката?{S} Не ће ли на крају кра 
} Ми мушки и иначе смо увек обезоружани спрам женске лепоте, још кад издамо све слабости своје, 
утак не заборавља своје високе дужности спрам отаџбине, а у скоро ће се јавити прилике, где ће  
е стране, а ја хоћу да будем милостиван спрам <pb n="515" /> вас, г. Растиславе, и ако се раста 
им интересима свикла ме да будем хладан спрам многих ствари, од којих се обичан човек грози и п 
поверена.{S} Ја не могу бити равнодушан спрам ствари, које тако дубоко засецају у целу будућнос 
.</p> <p>Но Ратко је уверавао, да је он спрам тога већ предузео своје мере.{S} Старијим грађани 
једног јединог тренутка ја нисам осећао спрам тебе никакву мржњу и злобу; не страсну, но у општ 
 приђе госпођи и намести столицу управо спрам ње, једва на корак растојања од њених колена.</p> 
е ти па ма шта коштало.{S} Такав је био спрам мене, а наравно, спрам тебе ће бити још нежнији — 
ин извршили.{S} Врло су поверљиви једно спрам другог.{S} Преко овога Илије Ката је дошла у доди 
авица, чије је зеленило било чисто црно спрам светлих зракова зориних, небо је изгледало као ог 
спрам бољег, отменијег, вишег, нарочито спрам особе која представља власт, он је покоран у тим  
 се умеша: — Мој је брат велики каваљер спрам дама.{S} Ти му, Лепшо, нећеш замерити, баш ако гд 
p>— Додајте томе вашу породичну слабост спрам жена.{S} Твоји претци, сви одреда, били су неверн 
ам оно што сам сматрао да ми је дужност спрам земље, која ми је поверила своју судбину Ствар је 
 прошлошћу и својом страсном наклоношћу спрам лепих младих људи била изашла на незгодан, донекл 
на широке степенице, које воде на горњи спрат, где су сад биле одаје кнежеве.</p> <p>Обрнув се  
оте једино самоубиством скочив с трећег спрата. — Мртвоме нису судили, и тако му је породица до 
вожђе на прозору и спустила се с другог спрата.</p> <p>За Зара је ово био нов доказ да се у ово 
о осветљени, а средњи прозори на горњем спрату још и отворени.</p> <p>Читава река светлости изл 
 на средњем отвореном прозору на горњем спрату указа се човечија прилика.{S} То више није била  
ту сад кнезу ваља дати доказа, да таква спрема и такви напори већ постоје.{S} То једино може, з 
а Црнојевић у друштву с конзервативцима спрема удар.{S} То разумем, али не разумем како ћеш то  
Кнез треба рођеним очима да види шта се спрема.{S} И оно што види треба да буде јава, истина —  
 избаци мало напред, као глумац који се спрема да отпочне декламацију.</p> <p>Све ово гледао је 
о с намерама Врбавчевим.{S} Да пуковник спрема да уклони кнеза — то за Растислава није била тај 
и отров од змије.{S} Али како се све то спрема, т ј. како то дивљаци спремају — није се могло т 
 Још само да викнеш чак с врата: „жено! спремај постељу!{S} Жено изувај ми каљаве ципеле!“ — па 
такве случајности више не понављају.{S} Спремај поистија твоје људе.{S} Не пропуштај ни једну з 
ећи.</p> <p>— Јамачно су горе код коња; спремају ваљада кола — рече чича Боја.</p> <p>Пођу горе 
егови мртваци још јаче стежу, као да се спремају да га никако не даду овој гомили, што беше дош 
изован свет не зна ни шта су ни како се спремају.{S} Међу тим на Истоку се тиме јако баве; ту ј 
знати шта ти се плете.{S} На Балкану се спремају крупни догађаји.{S} У сусеству Балканије већ ј 
е у авлију и упути се коњушници да види спремају ли слуге коње.</p> <p>У коњушници још је било  
 се све то спрема, т ј. како то дивљаци спремају — није се могло тачно сазнати, пошто они све т 
бучена, спремљена!..</p> <p>— Јес, тако спремају мртваца, примети Јела. —</p> <p>— Којешта, све 
прибирати и мешкољити, они као да нешто спремају, као да се нечему надају; на њих треба живо мо 
да то каже Пави тек поступно, поистија, спремајући је поиздаље.{S} Но сад је цео тај план „пост 
, што је стајао ту до ње на столици.{S} Спремала се да пође.{S} Мутимир јој прискочи.</p> <p>—  
ло спремање.{S} Мона је повраћала ред и спремала што треба, а узгред је запиткивала Лепшу све к 
пун страхопоштовања, беше напућио усне, спреман да га целива у руку.{S} Сад му се још јаче даде 
и, а увек је добро кад је човек унапред спреман на све.“</p> <p>Ово је био као неки увод.{S} По 
дака:</p> <p>„Драги Јоцо.“</p> <p>„Буди спреман.{S} Сваког часа може настати одсудан тренутак.{ 
е ће стати да измене коње, а где је био спреман и мали доручак.{S} То је било на сумеђи два окр 
е кнежеву униформу.{S} Но кнез није био спреман на ову услугу, његова рука судари се с руком ст 
нежевом двору све је било на ногама.{S} Спремана су кола, коњи, пртљаг — јер је тамо требало и  
сав политички живот Балканије, пошто је спремано, да се у Орловцу у најкраћем року састане наро 
е сам лично свратио у кујну да надгледа спремање црне каве, знајући како кнез много полаже на д 
 unit="subSection" /> <p>Сад је настало спремање.{S} Мона је повраћала ред и спремала што треба 
авати.{S} На све стране видело се журно спремање за пут.</p> <p>Растислав се зачуди кад виде да 
и.{S} Имајте увек на уму шта је он вама спремао.</p> <p>— О!... о!... о!{S} Ја ћу оставити пото 
 имена потписати, који се никад није ни спремао за владаоца, а коме су ипак и сувременици и ист 
 чистио, а скоро читав месец дана журно спремао Орловац се најпосле „успособио“ да прими <pb n= 
и да говори као човек, који се нарочито спремао за ову прилику.{S} Он је руководио говор, и по  
с.</p> <p>Чудновато!{S} Ђенерал Врбавац спремао отров кнезу Мутимиру, овај је то ухватио и нагн 
 онда је била дужност њиних родитеља да спреме тај акт спаривања, и он је често, као један од с 
ма, људима без иницијативе и без икакве спреме за свој високи позив.{S} Слепа послушност, то је 
неза. — То би упропастило све дојакошње спреме.{S} С тога треба с извршењем хитати, а дотле Рас 
се спусте за један пушкомет ниже, да се спреме за прелазак и ту да га чекају.{S} Код буктиње мо 
после ће устати да их отимаре, напоје и спреме.</p> <p>Из једнога угла чуло се гласно хркање не 
ри да је старији брат јамачно отишао да спреми кола, да јој отац и снаја јамачно још седе тамо  
е узрујао?{S} За тим; заповеди да му се спреми коњ и да му донесу парадно одело.{S} Разасла и д 
у стању да се носи с оном халом и да те спреми за онако одсудан корак.{S} То је била управо так 
ионару седмога кола да придружи осталој спреми за народни устанак.“</p> <p>Један од начелника и 
 или по више вила, с венцима у руци.{S} Спремиле се девојке да крунишу кнеза.</p> <p>Кад се у в 
че.</p> <p>— Јесте, господине ђенерале, спремили сте се да ме отрујете.{S} То је требало да буд 
или да попијете отров, који сте за мене спремили, или да будете стрељани јавно као велеиздајник 
и.{S} Испићете сами отров који сте мени спремили.</p> <p>Кнез ућута и упре поглед у ђенерала.{S 
мирном, молим покорно.{S} Послужење смо спремили!{S} А шта би још друго, ја не знам.{S} Народ ј 
ал умро природном смрћу, њега би обично спремили и сахранили.{S} Али он је умро од отрова.{S} С 
ењерске радове, које је наш главни штаб спремио за утврђење међа.{S} То је лице, рекло се, наро 
лава, како би се сам што боље прибрао и спремио за одсудан тренутак.{S} После дугих премишљања  
оје опет неоступно уверава да је он био спремио све да Зликовца жива ухвате; да је чак био сагр 
ерило, који сте имали све погодбе да се спремите за потпуно углађена, потпуно модерна европска  
 ли ја теби, животињо, да девојку треба спремити.</p> <p>- Јес, то си рекао ти, али то нисам ре 
р би требало држати у тајности, а овамо спремити цео план, како се има извести истискивање стра 
S} А ја ћу вам вашега кнежића тако лепо спремити да управо неће ни осетити, како ће се све то с 
тници стадоше пред велики зелени вењак, спремљен за дочек кнеза.{S} Огромна гомила народа, у св 
а дочека у Орловцу, за сутра дан био је спремљен излет у околину.</p> <p>На запад од Орловца, н 
t="subSection" /> <p>У манастиру је био спремљен диван ручак.{S} Постављено је било на пољу под 
ом руком испио отров, који је за ме био спремљен.</p> <pb n="355" /> <p>Госпођа јаукну и јурну  
м просто заповедио да му се растури већ спремљен слог за лист.{S} Шта су они сањали, а шта им ј 
S} Кнеза треба уверити да је ударац већ спремљен, и да Црнојевић сад очекује само згодну прилик 
и случај од употребе белила (сириџика), спремљена од живе.</p> <p>„За поступно тровање поступни 
ко си сад намирисана, окупана, обучена, спремљена!..</p> <p>— Јес, тако спремају мртваца, приме 
ка ваша реч била је нарочито одмерена и спремљена с извесном намером.</p> <p>— Вас је, дакле, у 
изаћи за један тренут, да видим јесу ли спремљена Лепшина кола, а ти сад памет у главу — она му 
ма, с упаљеним буктињама у руци, палећи спремљене ватре по уличким угловима.{S} За мало, па се  
били измењани пехари, те они с отровом, спремљени за госте, дођу случајно баш папи Александру и 
ма угловима улица и на многим прозорима спремљени су <hi>транспаренти</hi>.{S} Такве пирамиде п 
{S} Перун се брзо опорави: рану привежу спремљеним <pb n="644" /> завојем и после сахат времена 
јни, и то не само за дан, но их је било спремљених и за ноћ, т. ј. удешених да се и ноћу могу ч 
с бољим апетитом, нарочито за мушкарце, спремљено је било шунке, саламе, сува језика, разних си 
оже настати одсудан тренутак.{S} Све је спремљено.{S} Вреба се само згодан случај.{S} Проста сл 
прављеном и нарочито за кнежев пролазак спремљеном, лете као стрела брзе кочије кнежеве.</p> <p 
о је ту и ту ухваћена тајна штампарија, спремна да печата сваковрсне бунтовне списе.{S} Истина, 
ту, и ђаци ће певати, па ја, као велим, спремни смо.</p> <pb n="180" /> <p>Млађи ађутант баци ј 
е шаву.</p> <p>— Ништа, гледам да ли су спремни коњи.</p> <p>— Одвали! — рече слуга, пресудно,  
њено место долази други јачи, вреднији, спремнији.</p> <p>„Шта је кнез Мутимир?{S} Сам за се ни 
ујне, где је била да обиђе да ли је све спремно за јаузн, кад пред капијом стадоше господска, з 
главне битке прегледа војску, утврђења, спрему, и целокупну бојну готовост својих трупа, тако ј 
иротици Јулки не само дала сву свадбену спрему, но јој нашла и красна младожењу; диван, млад, в 
ад осећао потребу да прегледа целокупну спрему своју, која је требала да га дигне на престо и д 
анем вечно са мном?{S} Ни сам ли баш ја спречила и пресекла твој корак, који је једини био у ст 
омену Кугић, како га висока служба није спречила, да мисли о узвишеним задаћама, које стоје у з 
> <p>Његово стално присуство код војске спречило је бунтовнички покрет у војсци.{S} Један офици 
зам не буде исцеђен, сасушен, испијен и спржен, те бедна жртва испушта помућену душу своју у на 
дуготрајном ватром, која му је поступно спржила цео организам.{S} У јутру, службене новине, у ц 
теља, који би их прихватили и безопасно спровели даље.{S} Бар тако је било уговорено.{S} И да с 
нез Мутимир.</p> <p>Око 4 часа по подне спровод се крене из цркве јеленичким друмом пут манасти 
, стану крај друма и гледају.{S} Кад се спровод приближи, они скину капе и зину.{S} Тако стоје  
 пута, гледа заједно с њима овај сјајни спровод, не разумевајући више од њих, ко ли је и шта ли 
 убијен је један опасан хајдук, који је спровођен власти, па у путу покушао <pb n="511" /> да у 
х узе чисто молити и једва их склони да спусте пиштоље.{S} Војницима викну да одступе; нареди д 
де одмах доле и да нареди људима, да се спусте за један пушкомет ниже, да се спреме за прелазак 
ња и обилазака.{S} Остајало им је да се спусте до планинских коса понајближих подножју, па тим  
бом, она се окрене, сјури овце с друма, спусти сукњу, престане плести, и са својим овцама стоји 
</hi>...</p> <p>Сељак на једаред умуче, спусти руке на крило и оштро погледа Враничића, који ба 
хоџу по глави.</p> <p>Старац се испрси, спусти наргиле, прекрсти руке на груди, подиже главу и  
Пратња удари широком кантарском улицом, спусти се у кројачку чаршију, одакле сиђе вазнесенској  
ја црна крила, и тихо, полако, нечујно, спусти се над овај узбуркани град, и убрзо га застре са 
 се, ћутећки <pb n="588" /> уђе у собу, спусти на сто пред кнеза послужавник с боцом вина и три 
идети.{S} Тај тешки, оловни поглед Боја спусти на Радована.{S} Блед као смрт, гласом промуклим  
видела у чему је овде ствар.</p> <p>Она спусти глас и крочи корак ближе зачуђеном пуковнику.</p 
е преко собе, но у који мах хтеде да је спусти на сниски отоман <pb n="440" /> у углу, њена хаљ 
руком прихвати се за канабе и полако се спусти на њега.</p> <p>На госпођи је била лака, плавича 
поглед по соби, приђе дивану, уморно се спусти и мету главу у шаке, и не свраћајући више пажњу  
ка....</p> <p>Он је донесе до дивана, и спусти је, па јој онда разапе и притиште обадве руке.</ 
сточић, услужно прихвати шољу од Каје и спусти је на сто.</p> <pb n="295" /> <p>Момак се сад ок 
и је? — понови Каја нежно, приђе мужу и спусти му руку на раме..</p> <p>— Шта је? — додаде она. 
 и силазио је дуго.{S} Најпосле хукну и спусти ме.{S} Осећао сам да лежим на некаквим даскама.{ 
</title>.</p> <p>Господин с бакенбартом спусти полако новине на колена, погледа у кнеза и рече  
"58" /> руку, овде је пусти, или управо спусти је на укусан, свилени диван, и прошапута:</p> <p 
!...</p> <p>Говорећи то, доктор пажљиво спусти на кревет кнежеву руку, ухвати ађутанта за дугме 
какву црну, дрвену кутицу коју брижљиво спусти на сто.</p> <p>Заинтересован, кнез Мутимир узе р 
плакао.....</p> <pb n="491" /> <p>Ратко спусти дете с крила, нагло устаде, журно крочи вратима, 
је он одмах, после првог тренутка, опет спусти на талпу, а сам узе дрхтати целим телом.{S} И да 
 анђелака божијих, те се у сјајном лету спусти над овај усамљени цветак и окропи га бистрим кап 
 проси појачу буру која би га оборила и спустила на земљу, да преда вечном одмору своје уморне  
 куће.{S} Изглавила гвожђе на прозору и спустила се с другог спрата.</p> <p>За Зара је ово био  
итој свили и кадиви, а три нишке дуката спустиле се довде.{S} А ви све зинуле, па се само крсти 
ивици биле задуле, тако, да се црвенило спустило преко целог чела, а у слепим очима на махове < 
о се по сјајном кончићу, озго с тавана, спустио огроман, гадан, црн паук, и пао би право у њего 
уњу обвио,</l> <l>Низ снажна плећа косе спустио,</l> <l>Витице су му гујски сплетови,</l> <l>Ок 
де пуста и нема.{S} Месец се већ бејаше спустио ниско за западном обзорју и његове косе зраке в 
ној површини, два црна предмета, где се спуштају низ воду.{S} Враничић ћутећки пође низ обалу.. 
прокопаном јаругом, која се доста стрмо спуштала, те их брзо сведе до огромних урвина, познатих 
целу алеју, те и по трећи пут почнем се спуштати низбрдицом.{S} Сунце је већ било зашло и почео 
анству од неколико часова, па се почели спуштати кроз учестане брдске пропланке, који су место  
ије да се придруже погребу.{S} Плоча је спуштена над телом генерала Врбавца, и сад чека повесни 
рипеци.{S} По нека од њих промакне кроз спуштене завесе и у конзулову спаваћу собу, и тада јој  
ела.</p> <p>Завесе на прозорима биле су спуштене, у колима је било мрачно као у паклу.{S} Јела  
атворена кола с неупаљеним фењерима, са спуштеним црним завесама изнутра, а у колима седео је к 
 ме ваљда и лудим начинити! — рече кнез спуштеним, куд и камо блажим гласом.</p> <p>— Јес, госп 
 извесне природне односе, а у тами, иза спуштених завеса, врши највеће скаредности.</p> <p>— Сп 
велико крило.{S} Брзо диже обема рукама спуштену завесу, и наслонив на хладно стакло своје усиј 
ну беседу“, у којој је развашарену собу сравнио с „бојним пољем“, просуто вино по патосу с „јун 
јешта пада на памет!{S} Како би ти себе сравњивала с мртвацима!</p> <p>Јела је ћутала.{S} Заћут 
се чисто бејаше занео.{S} И несвесно је сравњивао себе с оним немоћним вочићима.{S} Њему је так 
.{S} Голијати су били природни људи и у сразмери према величини својој имали су и све делове те 
на све црње и горе....{S} Срам те било, срам те било, роспијо једна!{S} За то сам вукла твоје п 
е и боље, то она све црње и горе....{S} Срам те било, срам те било, роспијо једна!{S} За то сам 
.{S} Ја сам одмах сазнао целу ствар.{S} Срамота је велика, и ја сам још синоћ, наредио да јутро 
дару!{S} Побиће нас као стоку.{S} Каква срамота!{S} Да нас полове на леглу као зечеве!...</p> < 
ang="fr">Quelle honte</foreign>! (Каква срамота) рече млади господин, и пође полако преко собе, 
еце или родбине!{S} Помисли каква грдна срамота!{S} Куку мени, шта под старост дочеках, кукавац 
ме стићи и <hi>утећи</hi>.{S} Што да је срамота <hi>једноме</hi> бежати пред стотином.{S} Што д 
 биле су тако изговорене, да — можда је срамота рећи — пуковник осети да му целим телом прође н 
 већ изумрла и да је ово само превара и срамота наша, да нам на престолу седи туђинско копиле.{ 
уката.{S} Па да је бар само штета, но и срамота.{S} Овај се свуд хвали, а ти знаш како је код н 
ну дупљу и у грудни кош.{S} Није вас ни срамота тако махнитати пред свештеним лицем!</p> <p>— У 
.{S} Себе и своју породицу спасао је од срамоте једино самоубиством скочив с трећег спрата. — М 
м паду.{S} Кмет је сматрао да после ове срамоте, „не вреди му више ни живети.“</p> <pb n="206"  
о велеиздају.{S} Ја сам га спасао од те срамоте, али његовом опасном ровењу морао се учинити кр 
н да си, да се прође о што мање бруке и срамоте...{S} Деца су ми плаховита да не легне крв, да  
само да ствар легне и да јој се дете не срамоти пред светом.</p> <p>Јес, њој изађе пред очи све 
Несретна је то срећа коју човек тражи у срамоти својој.</p> <p>- Па шта ба, ти, старче, могао ж 
ано као нешто грешно, као нешто ружно и срамотно, што ваља крити и о чему не треба јавно говори 
ога несретна старца, да не мора слушати срамоту свога рођенога детета.</p> <p>Боја се загрцну,  
 част ако је још жива; светити нанесену срамоту, ако је част већ погинула.</p> <pb n="252" /> < 
пута је боље да је видим мртву но да ту срамоту дочека!“</p> <p>- А по селима, кад пре удадбе п 
а времена, или сам ја луд, или ви нисте Срби но некаква друга вера!{S} Шта ви говорите!{S} Дево 
 то тачно знате и за најмање истраге по Србији, и шта је где ухваћено, и шта је ко на испиту ре 
 ам! ам! — да лају на њега, а наш мачак Срдан само их погледа, па тек зевне, испружи шапу, изву 
њега сама, поче полако развлачити благ, срдачан осмејак те се целом лицу опет врати обичан, вед 
ним дахом женске лепоте, распаљен жаром срдачне љубави занесен, изгубљен у облаку и диму разбук 
је искреним сузама и ижљубио је топлим, срдачним пољупцима благодарна сина, а душа му је у зано 
ло.</p> <p>Настаподуже ћутање.</p> <p>— Срдачно хвала — рече ђенерал после подужа ћутања — Да н 
.{S} Домаћица изађе пред њега, прими га срдачно и поведе право у будоар где га гошћа дочека на  
ећеш, благосиљаћеш овај дан — рече Мона срдачно.</p> <p>- Рачунала сам да од проста познанства  
нез, пружајући руку госпођи, с којом се срдачно рукова.</p> <p>— Морам вас понова молити за изв 
да говори са својом рођаком сроднички и срдачно.</p> <p>— Тренутци су тешки — рече он.{S} Ти мо 
 да га истински пожали, да га искрено и срдачно загрли, да с његова млада срца отопи лед и студ 
 није било краја; весеље је доиста било срдачно — почињући од кнеза, па до последњег слуге — св 
ако оде? шта вели? како је расположена? срди ли се на њега? криви ли га за силовање? — у опште, 
ри ништа, али главом даде знак да се не срди.</p> <p>— Смем ли? — упита кнез и маши јој се за р 
один, али опет није смео показати да се срди, на против, морао се и сам смејати уз кнеза, који  
стислава и рече му да нема права што се срди.{S} Он не узима ствар олако, али неће ни да цркава 
е никакви професори, никакви, па квит — срдила се Мона.</p> <p>— А ко зна да ли то баш и постој 
о <pb n="54" /> све то само је још више срдило баба Кату.{S} Њој просто није ишло у главу, „што 
ш имате да пребацујете?...{S} Ако се ја срдим и вичем, ја имам и право — ја ту нисам суделовао. 
поче се срдити!</p> <p>А кнез се доиста срдио.{S} Он је ходао и говорио, и што је више говорио, 
су о томе известили Растислава, јако се срдио.{S} Наредио је одмах да се закључаном депешом изд 
рио, и што је више говорио, све се више срдио.{S} Изгледало је као да га драже његове рођене ре 
, док најпосле не прође у буран, киван, срдит говор, као да се с неким свађао. </p> <p>— Без гл 
 по час грчио се — знак да је био веома срдит.{S} Растислав је изгледао веома миран.{S} Кад Врб 
ео да Растислав не излази с тога што је срдит.{S} По повратку из шетње но граду, кнез око 6 час 
мора ићи кад се иде у потеру! — зачу се срдит глас командиров, који је из даљине јурио на свом  
ог чуда, онда се окрену, баце још један срдит поглед за кнезом и његовом пратњом, па онда проду 
а:{S} - Тражи вас кнез... нешто је јако срдит на вас.</p> <p>- На мене! — упита Кугић зачуђено. 
укоше У хапсу....</p> <pb n="249" /> <p>Срдит и натмурен, газда Боја викну механџију да му плат 
p> <p>Понекад је бивало да Лепша долази срдита, и још с врата удара у плач и прекоре.{S} Кнез ј 
оворио:</p> <p>— „Је ли, мајка, ти ниси срдита на ме, је ли, ти волеш твога Никицу, ти му све п 
 садашњости приметићу толико: ви се сад срдите без узрока.{S} Ви замерате мојој владавини и пот 
, милошто моја!{S} Добри бог не може се срдити на најсветије дело љубави, на свештени акт којим 
 сад на један пут сети устава и поче се срдити!</p> <p>А кнез се доиста срдио.{S} Он је ходао и 
се овај разговор:</p> <p>- Ви сте нешто срдити, господине намесниче?</p> <p>— Јесам — одговори  
е почели — рече она јасним, уздрхтаним, срдитим гласом — терајте, али ја, жена, ево вам кажем д 
сима морским, - тако ми се она љуљка на срдитим и хучним таласима грка живота људска.{S} А кивн 
им очима Мониним и она га чисто пресече срдитим, муњевитим погледом.{S} Подуже га је мерила очи 
говарам на постављена питања.{S} С тога срдито рекнем овим непознатим људима да сам ја слободан 
лач и пође пред мајку, а она га погледа срдито и рече му: „Ти боље ћути!{S} Пола ми је ове муке 
<p>— Добро, добро — рече госпођа Софија срдито, — добро, ви мушки све знате, ви сте непогрешни, 
 рођеном руком закољем - рече чича Боја срдито.{S} Он хтеде продужити, но доктор га пресече.</p 
 за тим треба слинити! — рече Растислав срдито и чисто одгурну жену од себе.</p> <p>- Прођи се  
ч и прекоре.{S} Кнез је дочекује такође срдито и одмах плане међу њима такав пожар раздора, мис 
ружајући једнако медаљу, ђак се обрецне срдито: — „Хајд’ у ђубре и с <pb n="302" /> њом.“ Он је 
 глас прво дубоко уздахну, па онда рече срдито:</p> <pb n="596" /> <p>— Ух, боже, боже!{S} Да л 
о престола мога!{S} Је ли тако?! — Кнез срдито лупи ногом, а све се више и више црвенио у лицу. 
>— Шта „факир фукара“ — продера се кнез срдито — коме ви још имате да пребацујете?...{S} Ако се 
е енергичне придике госпа напући уста и срдито, али грациозно окрете мало главу на страну, зауз 
е оберучке за главу, он узвикну болно и срдито:</p> <p>— А.. а.. а.. ах!{S} Прођите ме се једно 
забављао, па га натерали да учи — он би срдито кроз плач протествовао:</p> <p>„Како ви смете ме 
ти, Петрија, не зановетај ту, рече Пави срдито — Ја! он књаз, па ће гледати на ме сељанку. _</p 
пође по соби крупним корацима, лупајући срдито ногама.</p> <p>Доктор му пође узастопце.{S} Кнез 
 мном! — рече Растислав, одмахнув руком срдито!</p> <p>— Ви заборављате да сам ја унук човека к 
ти дипломати.... и пророци, — додаде он срдито.</p> <p>Отресајући своју хаљину, госпођа Софија  
 места. — Ово је доиста брука — рече он срдито. <foreign xml:lang="fr">C'est <pb n="66" /> une  
ила; ниси имала друга посла - заврши он срдито.</p> <p>госпођа Софија одвоји се од мужа, обриса 
> <p>Мутимир скочи: — Лепшо! — викну он срдито — не дирај у писмо.{S} С твоје стране то би била 
ира неће бити!</p> <p>Кнез изговори ово срдито, за тим узе хлеб, што му бејаху послали, и баци  
ма преко три хиљаде дуката — рече Ратко срдито.</p> <p>Растислав се пљесну.</p> <pb n="369" />  
ога да се не сећате? — рече барон чисто срдито...</p> <p>— Не знам!{S} Ето, не знам....{S} Ја с 
ет пробуди... — Умукни! продера се глас срдито и у гробу се зачу силан потрес.</p> <p>На то се  
аву инквизицију — рече пуковник Врбавац срдито, баш у онај мах кад пролазаше поред Растислава.< 
раха, очекујући сваки час страшан налет срдитога газде с оплавком.</p> <p>Међу тим тешка кола,  
естрице, ти се не срдиш? је ли да се не срдиш?{S} Ти нам не замераш?{S} Ја сам свему крив!{S} Л 
љупцима. — Моја мила сестрице, ти се не срдиш? је ли да се не срдиш?{S} Ти нам не замераш?{S} Ј 
p> <p>— Лепшо, лепото моја!{S} Ти се не срдиш на ме?</p> <p>Лепша не подиже очи и не одговори н 
еко.</p> <p>— Па шта хоћеш онда; што се срдиш?{S} Зар је мени мало муке и онако?....{S} Кад би  
 он је одмах дао и видљива знака својој срдњи. <pb n="186" /> После подне ваљало је изаћи мало  
се анализовали, да се види колико чиста сребра има у њима и колика им је права вредност.{S} Кад 
9" /> глатка бразда, што се као огроман сребрн појас вила око подножја стрмих каменитих висова. 
 брдо, с чијег врха бије и шиба бистар, сребрнасто сјајни млаз воде, али воде залеђене, воде пр 
ој системи.{S} Нашу су земљу преплавили сребрни новци најгоре врсте.{S} Била би, истинска, кори 
ојницу.{S} С платненом џакуљицом, пуном сребрних петодинараца, ађутант се наскоро појави међу г 
Мону, и не гледајући Тошу, пружи јој на сребрном послужавнику мало, миришљаво писамце, с велики 
и су прво дуго загледали његову сјајну, сребрну, па позлаћену кутију, с великим монограмом од д 
/p> <p>По овом зеленилу, као растопљено сребро, блистају се сјајне росне капљице, у залатку бел 
опростио је и његову амишност, и његово среброљубље и још друго — а за такве погрешке прогнао г 
рекрсти и показа њима <pb n="221" /> на сред чела).{S} Па бих онда опет руку у кесу, па овако,  
 тек сада загледа где му је рана.{S} На сред чела, на ивици где почиње коса, видела се крвава ј 
оше; Враничић напред Жика за њим.{S} На сред моста Враничић застаде, наже се на ограду, погледа 
 беснила и једног дана доиста добија на сред улице стрелицу у леђа.{S} Знати да ћеш кроз недељу 
 се и оде. </p> <p>Кнез Мутимир оста на сред себе, гледајући у врата која се за Растиславом зат 
има некога тражи.{S} И доиста, дошав на сред дворане, он угледа кнеза и Кају у углу, готово сас 
ика, онако распојас и босоног, стаде на сред авлије, чешући се и зевајући баци поглед на звезда 
дан пут нешто предомисли, он застаде на сред дворане и рече гласно: — „Слободно.“</p> <p>Врата  
освести.{S} Она се на један пут нађе на сред собе и грдно се запрепасти кад виде да јој је хаљи 
.. ха!</p> <p>Г. Маврикије стајао је на сред собе, с бесмисленим изразом на лицу, а Растислав с 
> <p>Међу тим кнез Мутимир стајао је на сред собе, премишљајући шта сад да ради.{S} Осећао је д 
е око њих бејаху склептали, искочише на сред авлије и направише читав урнебес.{S} Прво Боја изв 
оњаником, неки, пренеражени, стадоше на сред друма, бленући запрепашћено.{S} Међу женама наста  
„Бежи, бежи“, ђенерал јурну напред и на сред собе сруши с« као свећа.</p> <p>Он паде ничице, ал 
pb n="105" /> можеш њоме послужити и на сред улице, поред толиког света, а опет да те вико не о 
кад угледа кнеза, где разјарен стоји на сред собе, он застаде, збуни се, хтеде се вратити, но к 
осла с тим човеком; он ће ти засести на сред пута, и ти га не можеш трајно ни обићи, ни уклонит 
у.{S} Он је седео на великој столици на сред собе и стењао је, као да га нешто боле.{S} Кад му  
олази.{S} И нехотице дигне се барјак на сред улице, па сад она нека шапуће.{S} Јемственик је пр 
p>Ђенерал беше устао; он оста укочен на сред собе.{S} Стајао је и бесмислено бленуо, гледајући  
 и ходао.</p> <p>Маврикије је стајао на сред собе и окретао шешир међу прстима.</p> <p>У зло до 
ње тек је сада настајало.{S} Наскоро на сред дворане био је намештен велики, округао сто и на њ 
хо; човек би могао добити такав удар на сред улице, па никад да не дозна откуда је дошао. </p>  
.</p> <p>Црвени носачи метнуше слику на сред дворане; с обадве стране наместише омалено кандиоц 
оде од живота, наточене на врелу што из сред раја извире.{S} Затим се мали анђелак претвори у м 
хлади — куршум је морао просвирати кроз сред мозга.{S} Жики заплака само срце, и он у том очајн 
тавио своје корито, па ударио људима по сред најбољих ливада и орница и начинио им грдне штете. 
они замахују да ударе њега, Мутимира по сред срца!</p> <p>С тога Мутимир мало по мало омрзне Ку 
а га удари врхом своје шиљате ципеле по сред цволике.{S} Она то није хтела; удар је био случаја 
окле ти год око допире.{S} Овде онде, у сред зелене пољане, стоји усамљен храст, каткад зелен,  
чудно звонио сад у овој мрачној ноћи, у сред овога гробља, по коме се виђају неке чудне прилике 
<p>Родио се у сиротној сељачкој кући, у сред Балканије.{S} Које где научио нешто мало књиге, ко 
е руке немоћна старца, који, усамљен, у сред пољане диже руке небесима и проси - шта? росу? киш 
о лежи у мртвачком сандуку, на столу, у сред дворане у кнежевом двору, изложено да га народ пос 
огађај на тајанственом новом мостићу, у сред пусте планине.</p> <milestone unit="subSection" /> 
ком се стању налазио кнез Мутимир.{S} У сред мирна, управо философска разговора о дужностима вл 
ње шта би све дао за Лепшину љубав, а у сред ове заклетве, он се наједаред рину на Лепшу, с нео 
вата за злато.</p> <p>Јела је одрасла у сред мрака и разврата, а остала је светла и чиста.{S} Б 
 сећао се хитног и ужурбаног путовања у сред мркле ноћи.{S} Извели су их у авлију, кришом их пр 
ње.{S} Коме је могло што требати овде у сред ове пусте планине, где нема чак ни зверова, па ни  
е и неме урвине језовито су изгледале у сред глухе ноћи.{S} Месец се час јављао, а час опет губ 
.{S} Црнојевић је требао да се појави у сред Балканије, да направи ларму, да изазове престравље 
ампа устали су против ових голих људи у сред Беча. „<title>Кикирики</title>“ доносио је сваки ч 
ле</hi>!{S} И то се без зазора говори у сред кнежева конака; и то се прича у очи једноме оцу!{S 
а икада допустити да ја будем отрован у сред њиховога дома, да примим смрт у јелу и пићу, које  
мља га жива не сачека; погођен је био у сред чела.</p> <p>Међу потером наста забуна и страх, ал 
издао, преварио, завео их па напустио у сред ове пусте, непроходне шуме, и то он, стари пријате 
рочито не похвали.</p> <p>Кад је било у сред јела, кнез викну г. доктора, рече му да седне ближ 
 извешћа вашег Ратка, онога истог што у сред Звониграда шаље људима шпијуне у кућу.{S} То су ње 
сну кнезу дуг, страсан, топал пољубац у сред румена образа.</p> <p>Тиме је она казала све.</p>  
 и непрестано имати га на оку.</p> <p>У сред овог разговора Ратко примети, како је ово веома жа 
у 50 часова у заносу и сну.{S} Данас је среда а ви сте још у понедељак заспали: ви сте сад на н 
пе, неодољиве страсти, дохвати је преко среде.{S} Он склопи око ње своје снажне, младе мишице,  
оворила, но бих га ухватила овако преко среде. (Она сави руке другарици око паса) па би га стег 
 нађе се сад на уласку Ташмадена.{S} По среди се пружала округла, доста широка равница, окружен 
ше се у повеликој посниској соби.{S} На средини стајао је округао сто, а око њега две три столи 
а лампа, чађава и поцрнела, висила је о средини таванице, осветљавајући мутном светлошћу једва  
омна, до бела усијана железна плоча, по средини препукла, а из те пукотине као да је струјала р 
.{S} Кад је сабља оштра, она пресеца по средини.{S} По буџацима је мрак.{S} Ко се боји мрака не 
лавна улица звониградска засађена је по средини с два реда густих, брснатих кестенова.{S} На ја 
се рину на Јелу, дохвати је оберучке по средини, и, као оно кобац пиле, понесе је преко собе.</ 
ај усана показала се бела пена; усне по средини набубреле и затегле, језик одебљао тако, да га  
коме мира! — А за тим продужи ходање по средини собе, разговарајући нешто поверљиво с <pb n="56 
а којима је она дала живот.{S} Она је у средини на старачкој столици својој.{S} Све друге главе 
тпочињао се <hi>Орловцем</hi>, градом у средини земље, првом престоницом обновљене Балканије, м 
 а наши бегунци налазили су се управо у средини између тих ланаца.</p> <pb n="669" /> <p>Нису м 
ачки начелник Вујадин.{S} Он је седео у средини совре и својим орловским погледом мерио лево и  
ајући се тако као мачке, они стигоше на средину кантарске улице и ту стадоше.{S} Спрам њих се д 
падну на месечину.{S} Тако стигоше до у средину града и дохватише се кантарске улице.</p> <p>Ов 
p> <p>Два млада ОФицира одмах постадоше средиште целог друштва; разговори добише други облик, и 
на почела је улазити у моду и постајати средиште једном делу звониградског отменог женског свет 
ке и залатка, они пођоше уз брдо, право средишту Звониграда.{S} Држали су се све покрај кућа, а 
ну код Растислава уђе средовечан човек, средња раста, пуне браде и кратко ошишане косе.{S} Њего 
атима се указа средовечан, ћелав човек, средњег раста; и још с врата поче се клањати: „Добар да 
адоше као укопани.</p> <p>На једаред на средњем отвореном прозору на горњем спрату указа се чов 
 су сви прозори били јасно осветљени, а средњи прозори на горњем спрату још и отворени.</p> <p> 
 прћави носић.“</p> <p>Петрија притиште средњим прстом врх од носа и диже га у вис, те га начин 
ла, зађе с позадне стране и пође правце средњим отвореним вратима. — Куку, саме смо самците — р 
многе чудне отрове и дивљачка племена у средњој Африци, као и америчка индијанска племена, код  
о је ово говорио, био |е осредња раста, средовечан, плећат, с оштрим цртама на лицу, избријане  
читаву знаменитост.{S} То је био висок, средовечан човек, избријане браде, а бркова као у Краље 
> <p>Слуга отрча, а на вратима се указа средовечан, ћелав човек, средњег раста; и још с врата п 
так минута у дворану код Растислава уђе средовечан човек, средња раста, пуне браде и кратко оши 
 полако задња врата на соби.{S} Висока, средовечна жена, гледајући преда се, ћутећки <pb n="588 
нула је маску и, помислите — то је нека средовечна жена, а ја сам непрестано мислио да је мушко 
млада, витка, веома лепа девојка; друго средовечна жена, оштрих црта и веома живих, немирних оч 
а служба?{S} Власт, снага која нам даје средстава да те своје планове извршимо.{S} Па за што он 
ад бацили на проучавање нових убилачких средстава, која би дејствовала исто тако поуздано, али  
против завера, које се лаћају чак и тих средстава.{S} Услед тога он је морао мењати све своје р 
чинити после, ваља употребити сад.{S} А средства су многострука.{S} Пре свега ваља дејствовати  
је сваком богом просто нека употребљава средства каква год хоће, само нека стече, или ако је ве 
а ни од чега.{S} Њему су била добра сва средства.{S} Династије су му биле само згодна лествица  
неза.{S} А за то нема боља и поузданија средства, но пустити га нека у пуној мери и потпуно нес 
црна прилика предложи ми да окуша, нека средства која ће можда помоћи да се разбудите.{S} Прист 
жете помоћи, то је да набавите потребна средства, и да нам објасните њихову примену.{S} Отров и 
 и како и чиме хоће — јасан циљ и јасна средства.</p> <pb n="72" /> <p>Одмерао је да се увек ла 
{S} Но сад на један пут као да су им та средства постала недовољна. „Много праве ларму“ — веле  
пт, могу ти само у главноме наговестити средства, која ће ти против њега најлакше помоћи.{S} Ма 
чега да вади кад му што затреба.</p> <p>Средства није бирао и сматрао је да је добро свако сред 
матра да је у праву да се послужи свима средствима“ — рече ми овај човек, и ја сам ову реченицу 
инију, у то име ђенерал је гледао свима средствима да се популарише код народа, у то име ђенера 
еома ружним, па често чак и издајничким средствима.</p> <p>Они прибегавају упливу страних посла 
 љутине.</p> <p>— То није начин!{S} Тим средствима није ни један владар помогао своме народу —  
ом, пожаром и другим обичним и познатим средствима.{S} Но сад на један пут као да су им та сред 
онзервативаца треба употребити последње средство.</p> <pb n="492" /> <p>Ратко није делио ове зе 
је бирао и сматрао је да је добро свако средство које води циљу.</p> <p>Био је јако словољубив, 
, нити би могли брзо дати како противно средство да отрована спасу.</p> <p>— Кажите ви мени сам 
За што добровољно отурати од себе једно средство које ти највише може помоћи при остварењу твој 
уначки ђенерал прибегао је врло простом средству да ме се курталише — решио се да ме отрује...< 
 као некакав обичај: два пут недељно, у среду и у суботу по подне код госпође Моне скупљало се  
ересних ствари.</p> <p>Кад је и то било сређено и сложено у један велики завежљај, кнез се пола 
горостасни амфитеатаор, џиновским, косо срезаним каменим бреговима, високим местимице и преко т 
и једну тугаљиву мисију.{S} Писар у том срезу, Срећко се познавао са свима угледнијим људима, а 
кренута.{S} Кмет, писар Глуварић и чича Среја пандур пошли су на коњима, да заштеде ноге бар гд 
уварић и још старији срески пандур чича Среја, који служи већ преко 25 година, и многе ствари з 
еоскога ћату, а сам с Глуварићем и чича Срејом оде општинској кући.</p> <p>Понекад и сељаци уме 
 да такав злочин случајно дође до знања среске власти — иследник <pb n="149" /> живу муку док п 
авану, где је било много света, па и г. срески.{S} Реч по реч док ти се њих двоје дохвате.{S} Н 
одир са сеоским светом, али моје колеге срески и окружни лекари причали су ми многе, веома инте 
рци са свију страна.{S} Беше притрчао и срески пандур; Ралека је већ био оборен.{S} За руке и з 
а: старији писар Глуварић и још старији срески пандур чича Среја, који служи већ преко 25 годин 
.{S} Тада је <pb n="177" /> био још тек срески начелник, управо био је писар, па само заступао  
ан.{S} Кад би око заранака ненадно бану срески ћата Срећко, навика на онај свет и разагна га; и 
 је гледао сваком приликом да закачи г. среског за његову простоту.</p> <p>Тако једног дана дођ 
, управо био је писар, па само заступао среског начелника.{S} У том истом месту био је некакав  
ник, и капетан, доктор се обрати месном среском писару, младом и као видра окретном човеку, и у 
бу и послао последњег пандура господину среском.{S} Остаје ми још сахат времена до поласка (сад 
ће на много што шта и употребљаваће сва срества.{S} С те стране могу да буду за престо незгодни 
судио да те моје исказе употребљава као срество да ма ко буде гоњен.{S} Онога тренутка ми би им 
 само си главном улицом могао овда онда срести по какав заљубљен пар, где, наслоњени једно друг 
у <pb n="555" /> планинском лакше могли срести с каквим људима, који туда по пропланцима имају  
очио на ову милу, свету земљу, а шта га срета одмах на првом кораку!</p> <p>Но младост је божан 
а брзе кочије кнежеве.</p> <p>Овде онде срета се и по који живи створ.{S} Час је то чопор говед 
рст мучеништва.{S} Мене на првом кораку срета издаја, да ме научи ценити верност по њеној истин 
е.{S} Кнезу је падало у очи да нигде не сретају живу душу, а још није било 11 часова.{S} Из уск 
 а наши путници нису имали рачуна да се сретају с људима; њин је задатак био да кроз пусте план 
у других речи прелетале су преко стола, сретале се, одјекивале и губиле се у општем брујању, ко 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сретамо се са већ зрелим човеком и државником.{S} Изаша 
мо поједине испрекидане речи; — „довека сретан“... „пуна кућа“..... „Пуна је она била и до сада 
 детињске љубави — и ту је први пут био сретан.</p> <p>Цело његово сећање на Балканију био је с 
е.</p> <p>Испричао је полазак из двора, сретање црне прилике, даљи пут, остављање кола и свраћа 
 готово сасвим пуста, тек сам поизретка сретао по кога шетача, који је жудно као и ја гутао све 
 задовољан се вратио кући.{S} Уз пут је сретао подраниле раднике, који су у гомилицама хитали у 
еци, светковине, гозбе, којима ће кнеза сретати по унутрашњости, таман ће бити згодне да га зан 
 истога рувета, а мушкога пола, ми ћемо сретати и доцније; овде ћемо испричати само у кратко шт 
> <pb n="294" /> <p>На вратима пуковник срете два послужитеља, који баш у тај мах ступише у дво 
откуда је долазила вика, кад га ађутант срете, блед и пренеражен.</p> <p>— Шта је? — упита мини 
аву на белом, а другу на црном мору, да сретна Турска <pb n="523" /> није у томе тренутку имала 
ржавне злочине.{S} Но Балканија је била сретна те јој се родио такав <pb n="463" /> један велик 
езу Мутимиру и његовој љубави и била је сретна.</p> <p>Такво је било Лепшино душевно стање кад  
на коме се познавало да потиче из груди сретна, радосна и раздрагана човека.</p> <p>— Добро, до 
а стања у којима женска глава море бити сретна: кад је дјевојка или кад је законита жена.{S} Он 
 чедних дама.{S} Она — Мона — није тако сретна да је звониграђани истичу као узор чедности.{S}  
а дана, истина прилично бурна, али опет сретна живота, проведена поред човека кога љуби, чисто  
жда одмах да најури.{S} Али на прагу се сретне са својим пашанцем, Растиславом, и чисто се суда 
з домовине?</p> <p>— Ако бог да добре и сретне, господару!{S}- Само кад тебе видимо здрава и ве 
или свеће.{S} Мало даље, иза академије, сретнем потпуковника Црнимарковића и с њим проговорим н 
х, ко ли је и шта ли је ово.</p> <p>Час сретнеш но два три, но три-четири сељака, терају пред с 
вна је страст прекипела, и они су обоје сретни и задовољни, нити се више сећају како је жалосно 
pb n="238" /> и цела њена породица бити сретни од тога господина, само ако она буде паметна, па 
{S} После су опет долетали одломци.... „сретнија од свију“.... „намесити свету колача“... „прот 
{S} То је веома жалосно; нико не би био сретнији, но он, Растислав, да ствар не стоји тако; ник 
 може бити путевођа у многим корисним и сретним корацима.{S} Ја не умем да ти кажем где је изво 
на из те лепе далеке прошлости, из тога сретног давно одбеглог живота, који као да је био тамо, 
 не би промакао између њих.{S} Кога год сретну и нађу да задрже и да пријаве командиру.{S} Нико 
 погледом и избегавала да јој се очи не сретну с кнежевим.</p> <pb n="432" /> <p>Кад кнез заврш 
рашњи мир, срећа је душевно спокојство, срећа је мирна савест, срећа је кад се у јутру тргнеш и 
а величина..{S} Срећа је унутрашњи мир, срећа је душевно спокојство, срећа је мирна савест, сре 
евно спокојство, срећа је мирна савест, срећа је кад се у јутру тргнеш иза сна, па осетиш да ти 
т, јер срећа није сујетна величина..{S} Срећа је унутрашњи мир, срећа је душевно спокојство, ср 
прилично збуњено.</p> <p>— Није никаква срећа.{S} На против, ово је најкобнија ноћ ваша — приме 
м.</p> <p>— Ене!{S} А што да ти је худа срећа.{S} Она ти, богме, није црна, но баш бела и пребе 
оста, реци девојци ето ту је и ту твоја срећа, и то ће бити доста.{S} Женскадија верује у твоја 
рекне девојци како је убрзо чека голема срећа, како је у њу заљубљен један велики господин и ка 
 устаде и пође му на сусрет: — Откуд та срећа? — рече он с осмехом, али прилично збуњено.</p> < 
та му: — И ако је негде задремала, наша срећа опет је још жива.</p> <p>Целу ноћ проведи су њих  
оћу, вала, баш ћу јој казати где јој је срећа!</p> <p>Ћата је ово примио као пристанак хоџин.{S 
оја је савест чиста и мирна...{S} То је срећа — <hi>Срећа су здрави, мирни, снажни живци</hi>!{ 
у којима је живео, дочеле су оно што је срећа почела.</p> <p>Не може се рећи да је по уму био н 
 <p>- Богме си лијепа.{S} Богме ти је и срећа лијепа, а биће ти, ћерко, по памети.{S} Сваки сво 
нас изнесе толико ваљаних ствари, да би срећа била кад би се и половина од њих могла остварити  
 нас три дана далеко.{S} Несретна је то срећа коју човек тражи у срамоти својој.</p> <p>- Па шт 
и срећан; јер срећа није богатство, јер срећа није власт, јер срећа није сујетна величина..{S}  
је богатство, јер срећа није власт, јер срећа није сујетна величина..{S} Срећа је унутрашњи мир 
рећан, сине мој, нећеш бити срећан; јер срећа није богатство, јер срећа није власт, јер срећа н 
ицала твојих најближих интереса.{S} Још срећа те их је бог умудрио да се обрате на ме.</p> <p>Г 
литички смер.{S} И ко зна, можда је још срећа што се цела ствар и овако свршила!{S} Тек сад, по 
т чиста и мирна...{S} То је срећа — <hi>Срећа су здрави, мирни, снажни живци</hi>!{S} Ти такве  
дајући: „кога послужи талија, па довека срећан да буде; <pb n="653" /> триста је то жућака... х 
ко дозволите, драга госпођо, бићу веома срећан да седнем тако близу, како ћу осећати дах ваше б 
пуче, и повика загушљиво: „Ево, овај је срећан!“</p> <pb n="346" /> <p>Затим се загледа у свој  
о настави:</p> <p>— Јес, да ли ћеш бити срећан?!{S} То је главно и најважније питање: да ли ћеш 
вно и најважније питање: да ли ћеш бити срећан?..</p> <p>Ђенерал је даље говорио полако, скруше 
ављајући узвик:</p> <p>— Да ли ћеш бити срећан!</p> <pb n="344" /> <p>А за тим опет обори главу 
 силан, велики...{S} Али да ли ћеш бити срећан?</p> <p>Ђенерал Врбавац пљесну се жестоко по чел 
нећеш бити срећан, сине мој, нећеш бити срећан; јер срећа није богатство, јер срећа није власт, 
 син ђенерала Врбавца — и ти нећеш бити срећан...</p> <p>Кнез је у недоумици слушао ове загонет 
лавом жалосно:</p> <p>— И ти нећеш бити срећан, сине мој, нећеш бити срећан; јер срећа није бог 
 и да потрчи по потреби.{S} Жика је био срећан.{S} Колико је у почетку проклињао онај пуцањ, см 
да би он с том женом могао бити потпуно срећан, па да се неби много предомишљао баш и јавно пре 
жена; и то се после зове брак, и ту има среће и благослова, и то су после у вашим очима отмени  
луде!{S} Чувај се, снебивај се, бежи од среће своје... тако ти цео век пропада, не знам за што? 
есе крај од ћурчета.</p> <p>- Џаба таке среће, господине.{S} Нека је она од нас три дана далеко 
ељацима то не подноси образ!{S} Ми таке среће не тражимо.{S} Јединица да је, из ока да ми је ис 
 први пехар своје младе и ведре љубавне среће, која их је доцније неодступно и верно пратила кр 
 не воли, нико не жали, нико му не жели среће и добра; он је доиста <pb n="396" /> јадно, бедио 
 толико с поузданошћу, да је имао много среће.{S} Неколико одличних особина, таман подесних за  
пали смо ми с тога што то јесте, а камо среће да то није, па проста му свака друга пропаст! — р 
песму благодарења, песму радости, песму среће, песму обновљена живота, а та песма као да позива 
ла, она ништа не одговори, само погледа Срећка озбиљно и врати се Пави.</p> <p>- Питала сам га  
даје кнежеве.</p> <p>Обрнув се с прага, Срећко рече: „Хајдете, ево овуда за, мном.“ И доиста об 
цама над <pb n="234" /> главом хоџином, Срећко једва изговори, гушећи се од гнева:</p> <p>— Што 
 до некле могло и отежати ствар.{S} Но, Срећко, <pb n="239" /> као практичан човек, знао је за  
..</p> <pb n="235" /> <p>Блед као смрт, Срећко прискочи хоџи и опет га мазну песницама по глави 
 тугаљиву мисију.{S} Писар у том срезу, Срећко се познавао са свима угледнијим људима, а Крсман 
ла сузе, кад се побочна врата отворише; Срећко је био свршио своје песничање с хоџом, он уђе, с 
 њих двоје су се бајаги споразумели.{S} Срећко је прво претио хоџи да ће га казнити за обмањива 
собу.{S} Синђа и сама пође за Павом.{S} Срећко рече да пређу у другу собу и да га причекају, за 
ку његове речи пређоше у праву вику.{S} Срећко га удари два три пут шаком по устима и привика:< 
купо платио за ћатине „преварене наде.“ Срећко је извршио своје претње.{S} Хоџа је прво свучен  
 је прво почео говор полако, али кад га Срећко удари, хоџа поче говорити гласније, после је гов 
 је дакле веома проста, тако проста, да Срећко већ устаде, отвори позадна врата и изађе у узан, 
ори....{S} Одведе кнез Паву....{S} Ћата Срећко је проводаџија!</p> <p>У томе стигоше још два па 
и око заранака ненадно бану срески ћата Срећко, навика на онај свет и разагна га; избруси хоџу  
> <p>- Је л што год обећала?... — упита Срећко, но Синђа се већ беше окренула, она ништа не одг 
.</p> <p>— Шта је, како стоји? — похита Срећко с питањем, пун нестрпљења.</p> <p>Синђа га погле 
дмах се намери на „стрина Синђу.“ Њу је Срећко познавао још из раније.{S} У два маха она је њем 
знат с њом још из раније (у своје време Срећко је покушавао да ашикује с Павом) он јој је могао 
 је ико икад овако напсио као он — поче Срећко, но у тај мах он угледа Павине сузе.</p> <p>— Шт 
ствари.{S} Брзо је скројен читав план и Срећко је одмах приступио његовом остваривању.{S} Како  
, понудити 5-6 цванцика.{S} Али кад јој Срећко рече да је то за кнеза и помуљи јој пет „минџура 
д а Пава за њом, уђоше на врата која им Срећко показа.</p> <p>Нађоше се у повеликој посниској с 
подареву заповест.“</p> <p>Одмах за тим Срећко похита да објасни даље: </p> <p>— „Истина нико н 
 <p>После разговора с кнежевим доктором Срећко пође да нађе згодно лице преко кога би добавио П 
 глави.{S} Хоџа поуми да се исправи, но Срећко га стегнутом песницом понова удари у груди тако  
а на соби одскочише с треском.{S} Писар Срећко упаде у собу као бесан, и још с врата повика шкр 
тамо, још тамо, трећа врата, рече писар Срећко, показујући прстом.</p> <pb n="230" /> <p>Синђа  
} Откуда ви амо?</p> <p>То је био писар Срећко, онај исти што му кнежев доктор отоич повери јед 
> <p>У оној истој соби, где је мало час Срећко изударао хоџу, пре по сахата њих двоје су се бај 
не рече одмах да нећеш, стрвино — цикну Срећко и стегнутом песницом дерну хоџу по глави.</p> <p 
 зубе: „Полако!{S} Где је хоџа?“</p> <p>Срећко јој очима показа врата.</p> <p>Добро, кад свршим 
ело.</p> <p>Опит је одмах показао да је Срећков рачун био тачан.{S} Понуђена, Синђа се с почетк 
и руке на груди, подиже главу и потражи Срећков поглед, па, гледећи га право у очи, поче климај 
дње речи хоџа је изговорио под ударцима Срећковим.{S} Он је прво почео говор полако, али кад га 
p>Поздравише се.{S} Синђа мигну Пави, а Срећку рече: „Да те нешто упитам, господин ћато!“ </p>  
а и хоџу употребе у овој ствари пала је Срећку овако:</p> <p>После разговора с кнежевим докторо 
245" /> <p>Ове речи Синђине наговестише Срећку да ствар с Павом не стоји како ваља.{S} То га је 
.</p> <p>Чим Синђа помену хоџу окретном Срећку одмах паде на ум мисао како би се и хоџа могао з 
штали се, натезали последњу оканицу „за срећна пута и срећна останућа,“ галама се дизала на све 
 води и док над њом <pb n="146" /> сија срећна звезда великих Косанића, који с правом могу поне 
зали последњу оканицу „за срећна пута и срећна останућа,“ галама се дизала на све стране.</p> < 
еда свуд у наоколо.</p> <p>— Благо теби срећна ли си.... само да ти кажем... ал прво да рекнеш  
бити ни говора; но Јела може онако бити срећна с њим, т. ј. може се добро наплатити.</p> <p>Кад 
 лепо послушај твоју тетку, па да будеш срећна, и ти... и сви твоји.</p> <p>Јела опет дубоко уз 
о у мраку назирао.{S} Кад жигица плану, срећни љубавници повичу у глас: „Ао, лоло!“, „ао лоћо!“ 
lestone unit="subSection" /> <p>Тако је срећно окончан и овај кнежев састанак с народом.{S} Па  
јала.</p> <p>Но Растислав је имао своју срећну звезду.{S} Кнез се покаже чвршћи и куражнији но  
 његовом срећом — он је веровао у своју срећну звезду и с тим расположењем дошао је јутрос у ми 
оге некакав глупи лист, а код женскиња, срећом, увек се дешава тако, да или прамен косе, или па 
знали да се то тиче кнеза Мутимира).{S} Срећом истрчи дежурни официр, тек га <hi>унесу</hi> у с 
48" /> га је јако штрецало и севало.{S} Срећом опет су били наишли на бистар планински поток, и 
 једном, час по другом министарству.{S} Срећом то није дуго трајало и сад је згода да га једним 
ико, па ће бити добро!</p> <p>Куршум је срећом омакао поврх чеоне кости и расцепио само кожу на 
а имала да мисли и зашто је он преклиње срећом и лепотом њеном да му одмах истину у очи каже, т 
 добри анђео, који стражари над његовом срећом — он је веровао у своју срећну звезду и с тим ра 
ињем те овим мојим смртним часом и свом срећом твојом, је ли и моја жена припомогла да се мој п 
а за њима но за собом, за худом и црном срећом мојом.</p> <p>— Ене!{S} А што да ти је худа срећ 
 — да сам богдице ја млада, па да нешто срећом мени когод понуди...{S} Пи!{S} То би се причало  
ана глава удавио се у....</p> <p>....{S}Срећом, кнез Мутимир имао је код себе револвер.{S} Кад  
орите!{S} Девојка курварством да купује срећу своју.{S} Она прво пролази кроз блудничку ложницу 
 има очекивати, — ко је мудар, па прими срећу која га је снашла — благо њему!{S} Ко двоуми, уст 
о копиле.{S} Нова династија донеће нову срећу, нов напредак, нов полет и благостање.{S} Али зат 
у, старе родитеље, цело блаженство, сву срећу своју, све, све, све....</p> <p>И сад се ваљало р 
век свеже с њим и своју младост и своју срећу, сав живот свој.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} К 
е иде.{S} Ја сам те амо довела за твоју срећу!{S} Ја баш нећу с тога понети свиле и кадиве.{S}  
и гошћа поклонише се.</p> <p>— Ту ретку срећу, да познам госпођу лично, имао сам на нашем после 
 дјевојци казати оно што је <hi>за њену срећу</hi>, па сам тако и учинио.</p> <p>— А не - рекох 
ромакне и да са собом однесе све, и ону срећу, која на један пут као да беше слетела с једне ле 
</p> <p>— Смем ли рачунати на неизмерну срећу, да је Лепша од сад само моја, као што сам ја твр 
у и њене разлоге, грубо је одбио своју „срећу“ која му је нуђена, и с тога је морао бити истера 
уку лепу црвену сенку.</p> <p>Кнез прво сркну, па онда искапи чашу.</p> <p>— Дивно вино! рече о 
 на ово: — Чујеш ли га!{S} Мило детету, сркнуло љубавна нектара, раздрагало се, па му се сад пе 
нез је хтео да говори са својом рођаком сроднички и срдачно.</p> <p>— Тренутци су тешки — рече  
стране моста пуче пушка.{S} Враничић се сроза, паде на колена и обема рукама грчевито се ухвати 
 двоумице.{S} Али пошто је све ово било срочено у поезији, то је и прошло без икакве двоумице.< 
p> <p>Кнез се опет врати на питање како српски сељак гледа на чедност и на односе између мушкињ 
а недра) а ја бих онда за часак кући да сручим у мој сандук, па онда потрч натраг моме кнежићу. 
 дреком јурне на <pb n="379" /> прозор, сруши завесу, разбије окно, па се ту заглави међу ћерчи 
и“, ђенерал јурну напред и на сред собе сруши с« као свећа.</p> <p>Он паде ничице, али се у грч 
 приђе прозору, и сав малаксао чисто се сруши на диван.</p> <p>Кнез Мутимир приђе скрушеном ђен 
же народ, крсти земљу и варварске ланце сруши,</l> <l>Из мртвијех народ дозва, духну живот мртв 
 биле престругане, и млади кнез Мутимир сруши се у провалију....</p> <p>Каква страховита сцена  
на веки, добро погоди; кнез се на земљу сруши.{S} Адјутант изтргне одма сабљу и потрчи на разбо 
 има подерану ногавицу.... а на небу се срушио свод... бежи... бежи...</p> <p>Зајапурен, узнеми 
ако дуго и тако трудно подизао, може се срушити са страховитим шумом и скандалом.{S} При тој за 
јем пред госпођом све слабе стране мога срца.{S} Ми мушки и иначе смо увек обезоружани спрам же 
 опијало.{S} Он је осећао лупање њенога срца тако близу, да на махове није могао разазнати да л 
ено и срдачно загрли, да с његова млада срца отопи лед и студен и да пробуди у њему топлу истин 
екши.{S} Обично су добре воље и нежнија срца, и ретко кад да ће у тај мах учинити коме какво зл 
аване народе балканске и будећи обамрла срца народна на нов живот, на јуначку борбу, и на светл 
лости препукло срце, а из његова рањена срца капље отров... капље мени на језик....{S} Ала је г 
бав и ово што је говорио, говорио је са срца.</p> <p>Кад се Лепша изви и недаде кнезу да је ухв 
не осећате да је провиђење спојило наша срца?!{S} Па зар може слаба човечија снага да раскине и 
амахују да ударе њега, Мутимира по сред срца!</p> <p>С тога Мутимир мало по мало омрзне Кугића, 
рим покорно, и све дошло добровољно, од срца, да поздрави господара, а и вас, молим покорно.{S} 
рца потекло.{S} За то ти опет велим: од срца ти хвала.{S} Но да оставимо то.{S} Сад баш паде ми 
 то тако, да му се човек често морао од срца смејати.</p> <pb n="489" /> <p>— Је ли, тата, а је 
етварао.{S} Њему је смех доиста ишао од срца.{S} Он није ни мало презао од тога што га овај сељ 
осле ви сте осветољубиви, саможиви, без срца; ви никоме не верујете и никога не волете.{S} Све  
љан, себичан, никога не воле, да је без срца и осећаја, да нема ни мало љубави за ову земљу, да 
 То је у правом смислу речи — човек без срца.</p> <p>— Па ипак — биће да је овај ваш суд мало п 
узе, које су тога тренутка искрено и из срца текле.</p> <p>Пратња удари широком кантарском улиц 
е био мек, топао, нежан поглед, који из срца потиче и у срце утиче.{S} Лепша није дизала очи да 
!{S} Ја овако осећам.{S} Мени је ово из срца потекло.{S} За то ти опет велим: од срца ти хвала. 
 отрује сваку капљу крви; сваки откуцај срца твога и сваки поглед ока твога нека је мржњом прос 
 и прилике да се дође у додир „с идолом срца свог,“ па никоме није ни на ум падало да то крсти  
да лепотица по грудима, слабинама и око срца.{S} После је настао читав низ операција којих се с 
, чим се осети анђелска близина твоја — срце живље куца, груди слободније дишу, крв топлије теч 
 у жеравици, Лепша је убрзано дисала, а срце јој је, као челичан чекић, ударало о забрекле груд 
пим очима дамари бију као два чекића, а срце тако лупа, да при сваком удару Јела осети како јој 
ега је мозак на свом месту, но код њега срце није где би требало да је.{S} То је у правом смисл 
ило му се да га није нико никад тако за срце ујео.{S} Није звао ни сам како је изашао из двора, 
 испале косе, па онда мету леву шаку на срце, а десном се подбочи на кук.{S} Леву ногу избаци м 
 руку, завуче је себи у недра и мету на срце. — Осећаш ли?{S} И збиља, Лепши је још лупало срце 
збором.</p> <p>На једну страну вукло је срце, на другу оно мало памети, што још беше остало.</p 
ну неодољиву потребу, да испразни своје срце, у коме се било накупило тако много електрицитета. 
умео сакрити и закопати дубоко у душу и срце своје, а с поља је све било мирно и глатко.</p> <p 
ога свога.{S} Ова гадна тичурна чупа ми срце.{S} Што је ко не отера!{S} Не!{S} Мене нико не вол 
утећки.</p> <p>Пава је осећала како јој срце лупа, како јој се ноге скратише, али она је ишла,  
 и облетајући око лепе Паве окрзнуо јој срце врхом перцета из злаћана крилашца свога.</p> <pb n 
 <head>ГЛАВА XVIII.</head> <head>Женско срце</head> <p>Тек је било 7½ часова из јутра, а на вра 
ћаш ли?{S} И збиља, Лепши је још лупало срце тако јако, мислиш сад ће искочити. „Јадниче моје“, 
лепото моја, за тебе анђеле, рају, мило срце моје, за тебе бих дао круну, царевину, Александров 
ди, раздрагава живце и чини те набрекло срце удара као прекаљен челични чекић, а бујна, ватрена 
пакао.{S} Месецу је од жалости препукло срце, а из његова рањена срца капље отров... капље мени 
и кроз сред мозга.{S} Жики заплака само срце, и он у том очајном тренутку не сети се ничега пре 
спасао од сигурне смрти.{S} Како злобно срце мора имати овај младић и како гадан изгледа са ово 
нати да ли је то њено или његово рођено срце.</p> <pb n="439" /> <p>Ова лепа жена створила је о 
о је ова једна једина ствар: је ли њено срце слободно и има ли каквих симпатија спрам њега (кне 
сиротињским сузама.{S} На нож натакнуто срце само је обично парче меса.{S} Петак је недељни пос 
 Бог је проклео жену, кад јој је метнуо срце у груди и рекао јој: „жено ти ћеш љубити.“</p> <p> 
ла стукнути.{S} Она се као црв улегла у срце и душу овога човека.{S} Она му више није давала ст 
тре зубе; и кад их она ком год забије у срце — та се рана после лако не лечи.</p> <pb n="19" /> 
га је осећала, осећала је како јој се у срце лије и по целом телу струји, као најслађа медовина 
, нежан поглед, који из срца потиче и у срце утиче.{S} Лепша није дизала очи да види тај поглед 
 и брзим ударом сјури га кнезу управо у срце с узвиком:{S} Сине човечији!{S} Хтео си да будеш в 
p>— Чим сам га угледао нешто ме текну у срце.{S} Нисам знао откуда то, али непрестано ми се слу 
о иксаном не море проћи крај ње а да му срце не закуца и да <pb n="232" /> му памет не поуми, п 
>При тим разговорима он је осећао да му срце јаче бије, да му крв бујније тече, и као оно после 
ви.{S} Кугића су слушали ушима, а Ратка срцем; <pb n="561" /> први им је био министар по имену, 
едном свету и она осећа да сва, душом и срцем припада томе свету.{S} Она за њега живи, она би з 
повратка с пута, Растислав се и душом и срцем био предао једној јединој ствари — да уђе у траг  
не у своје груди, да је стопи са својим срцем, да се с њом слије у једну нераздвојну целину, да 
ако жалосно свршити.</p> <p>С препуклим срцем, с дубоком раном у грудима, ова је жена хитала пр 
е могла је г. Ратку бити у толико ближа срцу, што је зао удес хтео те је и он сам, баш некако у 
 рана на глави, али ова душевна рана на срцу, да је одмах на првом кораку наишао на гадне прева 
 да једна другој исповеди шта јој је на срцу.</p> <p>Како је, кад и од куда дошао овај обичај — 
а једна другој казује све што јој је на срцу и на језику.</p> <p>— И ју, рођена моја, па видели 
адосно, тако неисказано мило, и драго и срцу слатко.{S} И сад као да мину крај њене душе једна  
као мушкарац, као муж да јој је ближи к срцу, остављајући на страну рођачке, породичне везе и о 
који би јој у овом тренутку био ближи к срцу но он, Мутимир.{S} И то наравно као мушкарац, као  
прилику да пусти на вољу своме млађаном срцу; један нов повод за стотине нових забава и задовољ 
та говорила „све је ово ништа,“ у њеном срцу никла је нада, која је неком неизмерном сладошћу з 
грађанима: владалац се не сме женити по срцу, ту одлучује прост политички рачун, и владар је ду 
стадоше.</p> <p>Јелу парну као ножем по срцу, она сва уздрхта. „Ту смо“, — протепаше механички  
 драма памети, и да се поводила само по срцу.</p> <p>— Ох, ала смо ти ми женске јадна и беспомо 
.{S} На њему се видело да се бори.{S} У срцу читава збрка осећаја, у глави читава збрка мисли.< 
сладострасне пожуде, што изазива глад у срцу и у мускулима, нешто што те вуче неодољивом снагом 
 више ван мене, она је у мени; она је у срцу моме, у свакој капљи крви моје.{S} С тога моје реч 
а своју јару у жиле наше, зажиже огањ у срцу нашем, огањ на коме кључају сви сокови организма,  
 кнез наклоњен падавици, да има махну у срцу и да може на пречац умрети.</p> <p>- Ви, г. Растис 
ђено душевно стање, иначе он је корачао срчано, корак му је био лак и поуздан.{S} После подужа  
ва, док обоје завађених не окрену своју срчбу против ње, заједнички је дочепају и својски је из 
Жике на против, беше планула страховита срџба, осећај, који је на мах угушио сва друга чуства.{ 
пет поче црвенити у лицу, знак да му се срџба опет повраћала.</p> <p>— Само се могу чудити, да  
нкама пробудила је у њој помешан осећај срџбе и жаљења, те се интересовала да чује шта ће даље  
е лозе Црнојевића.</p> <p>Кнежев наступ срџбе беше за часак прешао у подругљиво презирање, но с 
а по поноћи сипали су прекори; после је срџбу заменио тихи плач.{S} Плакали су обоје; зора их ј 
ње и заборави целу своју измајсторисану срџбу, журно се окрете мужу и зачуђено, чисто преплашен 
нављам, ја не знам како да разумем вашу срџбу.{S} Ваљда не би хтели то, да други приме одговорн 
м корацима.</p> <p>— Ја не разумем вашу срџбу.{S} Ја сам рекао само оно што у истини постоји.{S 
лавица — и све су то огранци њена моћна стабла.{S} Неки се још играју по патосу, други седе нас 
нчане висине....{S} Али ах, откинута од стабла свога она ми мора свенути!</p> <p>Изненађен и зб 
о ружица, којој преко половине прекршиш стабљику, так се и Лепша одмах преви и приљуби, управо  
 заустави: — Збиља, Лепшо — рече јој он став управо предњом — ти си по твојим назорима права ре 
е говорим ником ништа“.</p> <p>Ађутанта ставе под присмотру, а г. г. министри остану да чекају  
скључив дакле могућност тровања, лекари ставе другу дијагнозу и дуго су лечили госпођу без икак 
и у <pb n="17" /> везу с Турцима, да се стави на услугу „блистателној Порти“ „против бунтовничк 
прекрстио од муке.{S} А и не знам ко ми стави овде у непосредну близину ову блудну кћер, која н 
неза Страшимира једне вечери овај човек стави сам себи ово питање:</p> <p>„А што не бих могао ј 
да се кнезу укаже брза помоћ?{S} Доктор стави Зару одсечно питање: је ли био с кнезом ове ноћи  
 <p>Изгледало је као да се ломио док је ставио ово питање, а питао је за ствари које су му биле 
Ствар ми је изгледала подозрива, ја сам ставио под присмотру и Милоја и жандарма, а потеру сам  
 очи како ви сваком приликом гледате да ставите књаза у присенак, а да иставите себе.{S} Ви јас 
а приватних добара и на њих би се могла ставити интабулација.{S} Примање би било обезбеђено, а  
га мрзи, да га сматра за душмана, да га ставља ван закона, да га вреба с пушком у руци као дивљ 
 Неједнакости међу људима</title>“, где ставља захтев да мушко и женско треба да познаду своје  
у малена лампица, налик на лампе што се стављају на гробове и <pb n="608" /> у гробнице, а удеш 
 трпи каква ограничења, онда му ту међу стављају државни интереси, а не воља министра председни 
који му дају савете и упутства, који му стављају на расположење своју мудрост и своје искуство. 
а, држите је код себе по читаве сахате, стављајући јој на расположење да прегледа све енжењерск 
473" /> у сахат и једнако зивкао слугу, стављајући увек једно те једно питање: је ли барон већ  
ори.{S} Међутим она је већ по други пут стављала питање на које ни сад не доби одговора.</p> <p 
 показивали успаваном кнезу, и уз то му стављали разна питања и давали сваковрсна обавештења, о 
е? и т. д. и т. д. све у том правцу.{S} Стављана су ми питања специјално о неким угледнијим лич 
а положаја његова; даље му је као услов стављано да не сме водити са собом више од једнога служ 
твује на њој.</p> <p>Но као услов за то стављано му је да мора вршити све што се те вечери од њ 
а, ђенерал је писао кнезу писмо, где је стављао ултиматум — или Растислав из министарства, или  
а покушамо, да видим каква ће ми питања стављати, па ако нађем да без прекора за моју част могу 
та се десило.{S} Памтим лепо како су ми стављена последња питања; памтим <pb n="484" /> лепо ка 
p>Ливреисани слуга полако отвори врата, стаде смерно пред Мону, и не гледајући Тошу, пружи јој  
зда Тодорика, онако распојас и босоног, стаде на сред авлије, чешући се и зевајући баци поглед  
у да је ухвати за руку, Мутимир устаде, стаде близу до Лепше и рече јој озбиљно:</p> <p>— Лепшо 
{S} Кнез осети да се доктор приближује, стаде, окрете се, избаци прса, прекрсти руке и затури г 
ин погна се за њом и у скоку, нехотице, стаде јој на хаљину.{S} Читава једна пола опори се од п 
е он јетко, па, трљајући ошинути образ, стаде пред огледало и погледа се.{S} На образу се црвен 
тренутака, а за тим протрља очи, скочи, стаде пред кнеза, погледа га прво у очи и рече одсудно: 
тант приђе слици, али Врбавац прискочи, стаде пред њега и рече: — У мојој кући, а без моје дозв 
целом булументом, што беше пошла с њим, стаде крај гајдашког кола.</p> <milestone unit="subSect 
 с дивана, крочи један корак на страну, стаде, обори главу; сва је дрхтала.</p> <p>Млади господ 
да га је долазак ове женске узбудио.{S} Стаде пред огледало и поправи огрлицу од кошуље, махну  
от и примицао се све ближе.{S} Тодорика стаде у заладак под велики орах, намеран да ту дочека о 
р гипко прискочи, и пун страхопоштовања стаде по војнички пред намесника и покорно саже главу.{ 
шко...“</p> <p>Прочитав ове речи, Лепша стаде као укопана.{S} Она је дубоко дисала, груди су јо 
ао и крочио два корака у страну, па сад стаде као укопан; само се Враничић није збунио, нити се 
них бурно и страсно, ђенерал на једаред стаде, клонуло опусти низа се обадве руке, а глава му м 
ке руке лепу, белу ручицу Јелину, па је стаде авољити својим рукама и загледати у Јелин прс каж 
е своје пуно, глатко избријано лице; те стаде распиткивати жену шта јој је и наговарати јо да з 
 чак његових доглавника.{S} С тога кнез стаде, заустави црну прилику и покуша да јој рекне како 
гледао у сахат.</p> <p>На једанпут кнез стаде, подиже сахат, „пет минута и два секунда“ — викну 
р? — пресече га Растислав. </p> <p>Кнез стаде у право пред Растиславом и ћутећки га погледа пра 
м жену коју не могу волети.</p> <p>Кнез стаде пред Лепшу, ућута и тако је нетремице гледао у њу 
 и други рукав од огртача, навуче га, и стаде пред огледало, да га закопча.{S} Руке су јој дрхт 
е отресе овога досадног милушења, оде и стаде крај другог прозора, а поглед јој се опет губио к 
шта је хтео тај изасланик — рече кнез и стаде испружен пред Лепшу.</p> <p>Лепша устаде, узе са  
 двојицом, Кугић приђе кнежевој слици и стаде пред њу.</p> <p>— Признајеш ли, да си син човечиј 
у нека шкрипа и лупа, она наоштри уши и стаде слушати с притајаним дисањем.{S} По особитој шкри 
а наше путнике и не само што умуче но и стаде.{S} Заустави се и онај други сељак, проговорише н 
>— Шта је? — упита министар забринуто и стаде.{S} Ађутант једва промуца:{S} - Тражи вас кнез... 
е мало пропе и зину, мету руку на ухо и стаде пажљиво ослушкивати.</p> <p>— Шта је? — Упита га  
атко време, нешто радиле.</p> <p>Белини стаде за тренут да дахне, за тим продужи: „Ја сам ишао  
ниче — упита он хладно.</p> <p>Пуковник стаде, окрете се Растиславу.</p> <p>— Ко? — викну он —  
змаче прилично напред, па онда наједном стаде, а из њега се зачу три пут поновљено, развучено з 
диже га према себи, и, на један пут, он стаде дрхтати, писмо му испаде из руку, наочаре се смак 
нешто боле.{S} Кад му доведоше децу, он стаде једно по једно узимати на крило.{S} Све их је мил 
, док најпосле не стадоше.</p> <p>— Што стаде? упита кнез.</p> <p>— Стигли смо — примети црна п 
зак.</p> <p>Доктор се правдао; министар стаде у страну и ћутећки је слушао.</p> <p>— Још ономад 
ћу више да чујем, па квит!</p> <p>Мајор стаде убезекнут.{S} Да је наишао на непријатељски батаљ 
 један од сељака опет узе кутију и опет стаде брижљиво загледати у монограм.{S} Враничић га упи 
уху, старац пребледе као крпа, брада му стаде играти, а усне су се грчевито купиле, као да је х 
трчаше за коњаником, неки, пренеражени, стадоше на сред друма, бленући запрепашћено.{S} Међу же 
ље.{S} Најпосле, након дуге вожње, кола стадоше.{S} Око њих наста неко шушкање и ја осетих како 
оњи успорише ход; не потраја дуго, кола стадоше.</p> <p>Јелу парну као ножем по срцу, она сва у 
ече.{S} Лепа, затворена, господска кола стадоше пред кућу отмене госпође, о којој смо напред сп 
ше и све лакше и лакше, док најпосле не стадоше.</p> <p>— Што стаде? упита кнез.</p> <p>— Стигл 
 Викнуше им из потере да стану — они не стадоше.{S} Из потере их позваше да стану, или ће пуцат 
 два сахата крилате трке сјајни путници стадоше пред велики зелени вењак, спремљен за дочек кне 
обу, кроз другу, кроз трећу, у четвртој стадоше.</p> <p>Лакеј, што је непрестано трчао пред дам 
 све спремно за јаузн, кад пред капијом стадоше господска, затворена кола запрегнута с два крас 
 удари о велики камен и кола са шкрипом стадоше, као кад какав голем терет с висине падне на зе 
 она познаде да су ово кнежева кола што стадоше пред кућу.{S} Она притрча прозору, и доиста угл 
стигоше на средину кантарске улице и ту стадоше.{S} Спрам њих се дизала осниска двокатница, на  
на, у којима је он знао тако рећи сваку стазу.</p> <p>Па и поред све те уверености, Жику је неп 
ма су до мало час били гости Врбавчеви, стајала су сад широм отворена сва врата — момак их је б 
једне <pb n="250" /> да је Пава „отоич“ стајала онамо под дуњом с Петријом и још неке 2—3 девој 
вац један!{S} Још су ми цигло два ребра стајала читава на ртењачи, и то ми је била још једина у 
скавање морфијума.</p> <p>„Та би иглица стајала у вези с маленим мехурићем, који је тако удешен 
атлише и да одахне.</p> <p>Крај њега је стајала његова лепа жена Каја и распитивала га о кнезу. 
а велику стаклену чинију.{S} До њега је стајала друга маска, која поднесе Кугићу велику црну ко 
о чуо с улице, на прагу дворане која је стајала отворена и у коју је домаћица могла сваки час у 
 од свију стега и веза, а преда мном је стајала некаква људска прилика, умотана у црно домино и 
и!{S} Видео сам те у оној гомили што је стајала у присенку!{S} Али сви ћете <pb n="619" /> ми в 
нералову собу са свим случајно, и ту је стајала одавно, нити је ђенерал икад свраћао пажњу на њ 
 скоро за сваком другом-трећом крстачом стајала је по <pb n="591" /> каква људска прилика, мушк 
 је за руку.</p> <p>Јела је још једнако стајала крај прозора.</p> <p>— Ама тако, само, лепото м 
 <pb n="579" /> слику, која је случајно стајала у тој соби, окрену с лицем дувару и тако је ост 
ремети памећу.{S} Та њему је тако јасно стајала пред очима слика, коју је пре неколико часова г 
их опутама од каучука.{S} У једном углу стајала је округла, повелика кутија од хартије.{S} На з 
на читаво бреме сељачких чарапа, што су стајале поређане ту украј њега.</p> <p>Синђа назва Вога 
тра закључана, а тако исто, као обично, стајали су затворени и прозори на мојој соби.{S} Осећао 
 кнез код кола.{S} Обилазили су редом и стајали сасвим близу.{S} Кнез је све видео и све чуо.{S 
е везе продужене и после тога? јесмо ли стајали у преписци? каквог је карактера била та наша пр 
 трајало, а ови незнани људи једнако су стајали и посматрали.{S} Прође десет минута, прође четв 
че, он махну главом и пође столу где је стајало дугме од електричног звонцета.{S} Али пре но шт 
епша га понуди да чита писмо, у коме је стајало између осталога и ово:</p> <p>„Овој дружини дош 
ле; поглед јој лутао по одаји; писмо је стајало грчевито стегнуто у десној руци.{S} Лепша је ли 
именом „Милоја Мислошивца.“ У позиву је стајало да се позива „ради саслушања по некој ствари“,  
таст долап прилично дубок.{S} У њему је стајало поређано неколико пакета сложених хартија, увез 
тме.{S} Испод њених ногу, крај отомана, стајао је велики долап, с пуно ситница на њему.{S} У ко 
олитичког? је ли Црнојевић, преко мене, стајао у вези и преписци с киме из Балканије? да ли су  
ла како је кнез непрестано за њом ишао, стајао близу до ње, помицао се за њом час лево час десн 
} У војничком оделу, наслоњен на сабљу, стајао је он ту оборене главе, жалосан и очајан.</p> <p 
 устао; он оста укочен на сред собе.{S} Стајао је и бесмислено бленуо, гледајући у врх својих ц 
вао знак човеку у маски, што је до њега стајао, држећи у рукама велику стаклену чинију.{S} До њ 
>Једак као гуја отровница, Растислав је стајао као укопан и немо посматрао кнеза.</p> <p>„Ово б 
ског.</p> <pb n="81" /> <p>Растислав је стајао пред великим огледалом и прелиставао некаку фран 
d>Прва немилост.</head> <p>Растислав је стајао до прозора и замишљено грицкао усне.{S} Ово је в 
родице стоји на оном истом месту где је стајао оне исте ноћи, кад је мој дед, бежећи од Руса, п 
з је ћутао и ходао.</p> <p>Маврикије је стајао на сред собе и окретао шешир међу прстима.</p> < 
 <p>Док је ђенерал ово говорио, кнез је стајао подбочен и гледао га нетремице.</p> <p>Ђенерал у 
</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Кнез је стајао наслоњен на зид, с прекрштеним рукама, с главом  
> <p>Старац је говорио дуго.{S} Кнез је стајао пред њим и држао чашу у руци.{S} Да ли с тога шт 
ута зиду, са шакама на дицу.{S} Кнез је стајао мало даље код прозора и кад се Мона појави, он с 
н под кнежевим прозором.</p> <p>Кнез је стајао сасвим уз прозор, коленима се одупирао о прозорс 
е био ван себе од беснила, а ђенерал је стајао као окамењен.{S} Но ове страшне речи Мутимирове  
 а затим се маши за свој огртач, што је стајао ту до ње на столици.{S} Спремала се да пође.{S}  
ad> <head>Ноћници.</head> <p>Врбавац је стајао пред огледалом у спаваћој соби и раскопчавао сво 
ју, ха... ха... ха!</p> <p>Г. Маврикије стајао је на сред собе, с бесмисленим изразом на лицу,  
повеликој посниској соби.{S} На средини стајао је округао сто, а око њега две три столице; свуд 
змучен дуготрајним страдањем.{S} Ја сам стајао над њим; гледао га и чисто се нађох у неприлици. 
естано загледао у сахат.{S} Пред двором стајао је упарађен вод жандарма, под командом једног ка 
рак два од прозора, па је тако замишљен стајао још неколико тренутака.{S} После опет прочита он 
главу. —</p> <p>Међу тим млади господин стајао је пред њом скоро ван себе од узбуђења.{S} Црвен 
 окрене кнезу лицем, а дотле је једнако стајао окренут леђима.</p> <p>Међу тим кнез. како уђе,  
 у ту слику, и, пошто је тако непомично стајао неколико тренутака, он јурну слици, упре прстом  
 је ходао.</p> <p>Међу тим кнез Мутимир стајао је на сред собе, премишљајући шта сад да ради.{S 
удоару, у соби на којој је један прозор стајао отворен и с подигнутим завесама, уз шкрипу кола, 
сак није тако јак.</p> <p>У једном углу стајао је мали, кадивли диван.{S} Управо пред њим намеш 
е тајноме орманчићу у зиду, који је још стајао отворен, и покупи из њега све ђенералове хартије 
знам, рече Маврикије кнезу, који је још стајао и непрестано гледао у њега.</p> <p>— Бога ти, ка 
је, и не јавив се кнезу, који у тај мах стајаше с Павом крај прозора, загледајући кроз сумрачак 
ичку ложницу, па тек онда иде у цркву и стаје пред олтар с девојачким венцем на глави.{S} И мла 
— Сад смо се измирили, продужи ђенерал, стајући пред кнеза.{S} Држим, да сад један другом можем 
 вода без икакве боје.{S} Кнез помириса стакаоце и не осети никакав мирис.{S} Он приђе ђенералу 
ихвати левом руком а десном јој поднесе стакаоце некаква веома јака спирта или мириса, од чега  
и непомично у патос!</p> <p>Кнез отпуши стакаоце, пошто га је прво пажљиво промућкао.{S} У стак 
атворени? и <pb n="487" /> да ли су сва стакла била читава? — говорио је конзул.</p> <p>— Све с 
ицом у слику тако, да парчета разбијена стакла полетеше на све стране, а из расечене песнице ђе 
их груди шибну дебео млаз крви и велика стаклена чивија брзо се напуни.{S} За тим прободена при 
це људима умећу, и зубе ти нове усаде и стаклено ти око наместе, и што год хоћеш!</p> <p>Док је 
 до њега стајао, држећи у рукама велику стаклену чинију.{S} До њега је стајала друга маска, кој 
} На једанпут он диже руку нагло изврте стакленце и истресе га себи у уста, и у два велика гутљ 
.</p> <p>Стиснуто у рупи, ђенерал је то стакленце држао скоро читав један минут, а груди су му  
отвори је. — Унутра је било 6 повеликих стаклета.{S} Кнез их покупи и потрпа у џепове; кутију б 
ва велика гутљаја попи кобну течност, а стакло баци за врата с узвиком:</p> <p>„Живела смрт!{S} 
том у кнежев мртвачки лик тако јако, да стакло на слици одмах пуче, и повика загушљиво: „Ево, о 
у дужност.{S} Говорећи то кнез му пружи стакло.</p> <p>Ђенерал Врбавац диже главу, поћута и при 
ерал Врбавац диже главу, поћута и прими стакло од кнеза.</p> <p>Стиснуто у рупи, ђенерал је то  
место бриљанта нађе у минђушама — ческо стакло.{S} Мал га капља није ударила!{S} Нареди се најс 
 затим се тај бриљант претворио у ческо стакло, <pb n="465" /> а кад је кнез повикао, онда се т 
лу у углу.{S} Углачано, сјајно белгиско стакло живо и јасно показа сав вештачки молерски рад Му 
 те све више почињу личити на посукнуло стакло.{S} Бајна младост нагло се губи са свежа, лепа л 
а спуштену завесу, и наслонив на хладно стакло своје усијано чело, упре поглед на поље.{S} Пред 
па у џепове; кутију бацну на сто; једно стакло узе у руку и приђе лампи.</p> <pb n="320" /> <p> 
5" /> а кад је кнез повикао, онда се то стакло опет прометнуло у бриљант и — правда је била зад 
ране наместише омалено кандиоце с црним стаклом, кроз које се једва пробијала слаба светлост, п 
ошто га је прво пажљиво промућкао.{S} У стаклу је била течност чиста, бистра, као вода без икак 
и безбрижност.{S} Гледао сам те како си стала код чесме, опрала руке, умила се и испљускала по  
ве женске као да су припадале радничком сталежу.{S} Оне прођоше поред мене веома журио и то оби 
пресећи и честе министарске промене.{S} Стални виши чиновници утицаће да постану сталнија и сам 
тални виши чиновници утицаће да постану сталнија и сама министарства. <hi>Граби на све стране в 
 колебању треба да остане непроменљиво, стално, што се мора развијати непрекидно једним правцем 
 но за то је потребно да се отров узима стално у омањим дозама, а у подужем року.</p> <p>„Тако  
аде да му је пољуби.</p> <p>— Ви живите стално сад овде у Звониграду, госпођо? — упита Врбавац. 
укнуо и заплашио.{S} Он је поступно али стално ишао све даље и даље по путу једном замишљена ди 
сти једна соба у касарни, где се смести стално.{S} Предузео је и све друге мере, које су биле п 
ршујете сами.</p> <p>— Ви не можете ући стално ни у какву већу кућу.{S} Ваша прошлост затвара в 
љубиви да један поред другог није могао стално остати.{S} Али то се показало тек онда кад су об 
луша као војног министра.</p> <p>Његово стално присуство код војске спречило је бунтовнички пок 
који дејствује полако, поступно, али ту стално, полако и поступно треба човек и да узима те отр 
 „не лаје куца села ради но себе ради.“ Стало је госпођи Ловимук до Растислава и његове политик 
гињу, ал, најпосле, ако је само до носа стало могла би поручити да ми се скроји други нов нос.{ 
{S} Кад кнежеви тако газе образ, шта је стало за другу простоту?{S} Но није нама сад до тога, г 
 и то, колико <pb n="686" /> ме је муке стало да ти разбијем ту махниту мисао и да те од ње пов 
 ја.{S} Да ме уверите како је вама јако стало до народних интереса.{S} И то све ви истичете пре 
в младић, ускачући око 2 часа по ноћи у стан госпође Моне, био ухваћен у кљусу, разапету под ње 
ако би га јамачно пратили чак до његова стана у манастиру, да официри из пратње не вратише свет 
мали анђелак претвори у малена славуја, стане на стручак љиљана, и ту до румене зоре извија сво 
о на одморке.{S} Искаже по једну мисао, стане, одахне, па иде даље.{S} Кнез га је слушао ћутећк 
</p> <p>Први чамац даде знак другоме да стане и да чека, а сам погна ближе обали, према ове две 
, па на једно педесет шесет корачаји да стане под какав багрем и ту да чека.</p> <p>Затим шчепа 
 закучи панталоне за некакав суварак, и стане га дрека тако да се чуло чак на улици пред конако 
е окно, па се ту заглави међу ћерчива и стане га страховита дерњава, тако да је сав конак одлег 
а од њега радите...</p> <p>— Кад једном стане на снагу, о, не бојте се; вратиће вам свима мило  
у ђенералову кућу и да под сваки прозор стане по један.</p> <p>Кућа Врбавчева била је кнезу Мут 
озову старијег ађутанта Зара.{S} Доктор стане њега распитивати о кнезу, али и он је давао околи 
душа да прилети одмах г. конзулу, да му стане на нос, или на крај усана, и одатле да му честита 
 Врбавца, и сад чека повесника да на њу стане, и достојно описавши његова дела преда потомцима  
 какво зло.{S} Толико ми било зла мојој Стани, колико ја теби желела... — правдала се збуњена С 
4 коња.</p> <p>-— Видећеш, сад на првој станици, рече кнез с осмехом, мењајући нагло разговор.< 
вога човека.{S} Она му више није давала станка ни одморка; она га је, као сенка његова, свуда н 
овој, броја нема, али у кући калдрмџије Станка, у авлији с леве стране, станује женска од своји 
м <pb n="513" /> и више му нема мира ни станка од испизмљене полиције.{S} Стотинама је таквих љ 
} А њој је, вели, казала госпођа Цинцар-Станковићка.{S} Ти знаш с киме је она опет род.{S} Лепш 
многе друге ствари, које су служиле као станови овим добрим животињама — све то изношено је на  
нез — то си добро рекао, докторе!{S} Ми становници Балканије још смо деца Истока.{S} Оно исто т 
и викну, они прејуре волове преко рова, стану крај друма и гледају.{S} Кад се спровод приближи, 
не одазваше.{S} Викнуше им из потере да стану — они не стадоше.{S} Из потере их позваше да стан 
 не стадоше.{S} Из потере их позваше да стану, или ће пуцати, али ова двојица ни то не послушаш 
ниградске опази их стража и викне им да стану, но они нагну бежати.{S} Војници потрче за њима,  
и то захтевало.</p> <p>По уговору, кола стану у по кестенове алеје, а одмах затим чу се у два м 
 /> <p>— Веле да људи говоре истину кад стану пред отворен гроб — поче разговор ђенерал Врбавац 
.{S} У почетку ја сам се бојао да ме не стану испитивати о стварима које би се тицале мога служ 
задоцнио.{S} После даду мајмуну пушку и стану га учити да се егзерцира.{S} Пушка је била пуна.< 
 да је одведу и привремено склоне у мом стану.{S} Још је и сад тамо, скинула је маску и, помисл 
дрмџије Станка, у авлији с леве стране, станује женска од својих 40—50 година, позната под имен 
крене у корист данашњега <pb n="499" /> стања, и да све ове младе људе увуче у своју сферу и св 
браза и стидљивост душе.{S} Само су два стања у којима женска глава море бити сретна: кад је дј 
о упоређење ишло је у корист пређашњега стања.</p> <p>Али један случај нарочито је чинио на кне 
је хиљадама људи, обојега пола, свакога стања и доба.{S} Ту је било добре две трећине цела Орло 
н.{S} Разлика између пређашњега мирнога стања и ових данашњих трзавица била је очевидна.{S} Ниј 
ост манастирски шумар, човек врло танка стања, без гласа, без имена, незнан и не чувен, једва п 
гови осећаји бунили су се против таквог стања и схватања.</p> <pb n="536" /> <p>За што би њега  
им је он — али ово су прилике ванредне, стање је изузетно, војска је данас једина пресудна чиње 
.</p> <p>Но у почетку намесништва опште стање било је толико ровито да се ни један од њих није  
дува цело ово садашње, труло и нездраво стање, које притиска Балканију као тешка мора.</p> <p>В 
 слика обележила цело тадашње политичко стање.</p> <p>У Балканији деру поглавито ова три правца 
заборавила где је, заборавила је и цело стање своје —</p> <p>Но она се брзо трже из тога заноса 
ичка потреса и растројства, али душевно стање његово дуго је остало под утицајем оних страшних  
у.</p> <p>Жика је, познавао ово душевно стање Црнојевића и бојао га се.{S} Он је стрепио од ове 
ран поглед издавали су узбуђено душевно стање, иначе он је корачао срчано, корак му је био лак  
а.</p> <p>Такво је било Лепшино душевно стање кад је добила прво писмо којим је гђа Мона позива 
 добро било познато оно страшно душевно стање, кад осетиш своју потпуну немоћ и знаш да не може 
ак то изискује.“</p> <p>„Да се ванредно стање огласи у целој земљи за сва злочинства и преступл 
/p> <p>„Да се војска постави у ванредно стање.“</p> <p>„Да се опредељење закона односно преки с 
ост да до састанка скупштине сачува оно стање које је велики родољуб Страшимир Косанић III. по  
 И не мислећи више где је и у каквом се стању налази, заборављајући да јој ваља бар колико толи 
 и сипа сласт у груди — ето у таквом се стању налазила Пава, кад оној гомилици, где је она стој 
е лечи.</p> <pb n="19" /> <p>У таком се стању налазио и наш јунак.{S} Он је личио на човека ког 
прве истинске љубави.</p> <p>У таком се стању налазио кнез Мутимир.{S} У сред мирна, управо фил 
ал се врати.{S} Али, ах, боже, у каквом стању!</p> <p>Откопчан, раздрљених груди, разбарушен, с 
.{S} Не знам колико сам провео у таквом стању, но кад опет почех долазити к себи, ја осетих да  
у“ на француском језику мемоаре о новом стању у Балканији, које је настало услед доласка старог 
>Мање више гости су били сви у једнаком стању.{S} Чак и сам доктор није био ни мало изостао од  
 бог никад да се моје дете нађе у таком стању и положају у каквом је он.{S} Тешко њему - рече о 
 целокупним тадашњим приликама, у целом стању, какво је остало после ненадне смрти блаженопочив 
вали у напрегнутом живчаном растројеном стању, само да ти огади све, па да што пре бежиш.{S} Ја 
мео одважити да вас оставим сама у оном стању, с тога навалим на црну прилику да ми набави кола 
а, како се цело друштво налазило у оном стању када „винце улегне у лице, а ракија почне беседит 
ам да ли сам дуго остао у том несвесном стању.{S} Кад сам се почео повраћати к себи, нађем се н 
већ имам и диктатуру у оваком изузетном стању.{S} То опет значи да ја једини вучем и сву одгово 
одоумља у унутрашњој политици.{S} У том стању затекла га је „Катастрофа“.{S} Велика Народна Ску 
ши.{S} Осећао је да се загрева, и у том стању било му је добро.{S} Глава му је била ведра, прис 
пазити да слуге не примете у каквом вас стању доводим.{S} Али чудно.{S} Подижући вас из кола ја 
ољника и да је само прошла влада била у стању да их држи у запту: чим је ње нестало, ови се нез 
 само један једини осећај, да он није у стању ни да што друго мисли, ни да што друго осећа до о 
лопуже и кукавице:{S} Жика сам био би у стању у том тренутку да удари на њих двадесет.</p> <p>П 
сам знао чинити!{S} Људи који су били у стању да ме онако брутално нападну и онамо одвуку, могл 
 одмерио, да ће Растислав једини бити у стању да се носи с оном халом и да те спреми за онако о 
е.{S} У том тренутку Растислав би био у стању да растргне Мутимира у комаде, зубима да га растр 
есекла твој корак, који је једини био у стању да те за увек привежем за ме.{S} Ни сам ли ја одб 
 ово што се има, јер ако ми не будемо у стању сузбити и победити конзервативце сад, кад имамо в 
едан човек и поједина група људи нису у стању да прихвате и како ваља отаљају све државне посло 
>Али жбир не хтеде одступити.{S} Кад је стао и даље досађивати, пружајући једнако медаљу, ђак с 
ецо моја! ах, мила децо моја!“ После је стао јецати и јецао је све више.{S} Најпосле је на глас 
челични чекић, а бујна, ватрена младост стапа се, утољава и разблажује у изливу заносне, слатке 
ош деде кнежевог.{S} И ако је био веома стар, чичица је жестоко подвикивао, а његове старачке о 
о не може да се помири с мишљу ни да је стар, те му с тога веома пријатно пада, кад на себи вид 
stone unit="subSection" /> <p>„Отров је стар као и род људски; било га је од кад је људи на зем 
о и иначе по држању видело се да је ово стар човек.{S} Промислим се свакојако и најпосле рекнем 
 недоумице.</p> <p>— Да, мој господине! стара робијашица.{S} Док погледам човека, знам шта му м 
еза ушле су још две женске, једна мала, стара, суха, са шиљастим носом и веома живим очима, как 
— Пава је уграбљена и одвучена у конак; стара, поштена и чувена кућа Крсманова осрамоћена је.{S 
<p>— Па зато, сине, што сам ја мушко, а стара мајка је женско; ето, и ти си мушко, (Ратко помил 
 ли, тата, а зашто ти носиш панталоне а стара мајка не носи панталоне но сукњу?</p> <p>— Па зат 
ање, а где где и гласан плач.{S} Његова стара дадиља купила је хаљинице његове млађе браће, трп 
год који је смелији од њега, па се онда стара, да од тога човека начини своје оруђе.{S} Он да с 
о чеона и потиљачна кост, а још га тера стара земаљска сујета, рад је да покаже, како је он неш 
о.</p> <p>— Шта ће ти бити ново!{S} Све стара посла.{S} Ноћас су опет барлијали, и опет му прид 
којих се сад редом и не сећа.{S} Час је стара држала пред кнезом некакво овално огледало у црно 
нак обема рукама, као оно човек који се стара да некога не пробуди.</p> <p>Ушав, он отпоче пола 
е мало разговетније: „Е моја слатка, ми стара гарда одосмо ти у пензију!{S} Младеж нас задену з 
ада, а кад ти порастеш, она ће већ бити стара?</p> <p>— Није ми жао; што да ми буде жао?{S} Кад 
ЛАВА XIII.</head> <head>Дочек</head> <p>Стара престоница Косанића радосно је дочекала најмлађи  
акост старих жена ушла је већ у причу. „Стара <pb n="108" /> вештица“ као да постаје обичан наз 
ре речи, или лепе, заносне приче, које „стара мајка“ тако складно и тако лепо прича.</p> <pb n= 
, то баш и неће бити тако пријатно, али старајте се да се на то навикнете.{S} Нарочито ви, г. Р 
 и упита га које је село овде најближе, старајући се да тиме окрене разговор на друге ствари.</ 
ела домаћица испраћа их једне по једне, старајући се да на растанку свакоме рекне по што пријат 
се није могао одмах сетити чији.</p> <p>Старајући се да прикрије своју забуну, доктор је одгова 
 повуче напред.</p> <p>И Заре и Мутимир старали су се да разазнаду месност и да погоде где су.< 
 вечито ме је бунило, и ја сам се вазда старао да одагнам те мисли и да не мислим о теби лично. 
} Док је имао претпостављених, вазда се старао да буде код њих у милости.</p> <p>Није трпио про 
иво неговао добре односе с официрима, и старао се да се на војску увек може са поуздањем ослони 
о је у опште да не спомиње ту титулу, и старао се да је замени са „ви“, „вас“ и т. д.{S} Кнез М 
С једне стране он се савијао око кнез и старао се да њега увек има за се.{S} Што је кнез бивао  
ерал је узео чврсто у руке сву војску и старао се да се што више зблизи с њом, а да што даље ук 
и у своје рођене мисли.{S} Кнез Мутимир старао се да се сети ко је ова загонетна личност, јер п 
плаћа израђивање ваших рођених слика, и старате се да на место кнежеве слике свуда дође ваша.</ 
 књазу да то и ти не учини“.{S} У цркви старате се увек да заузмете владалачки престо.{S} Истра 
.... опет зато, у понизности ради су се старати.... сваки струке своје по површности, господину 
акоше и остадоше да висе на једном уху, старац пребледе као крпа, брада му стаде играти, а усне 
урнога није више било никакве сумње.{S} Старац је говорио истину.{S} Ови људи имају право.</p>  
 и чича Милоје пођоше за њим полако.{S} Старац први прекиде ћутање.</p> <p>- Ти си ме заборавио 
шапутали.{S} Махом је говорио доктор, а старац је само вртео главом.{S} Цео разговор није се мо 
м понова удари у груди тако јако, да се старац устури натраг, простења, но опет се брзо поврати 
тарео, изнемогао човек, склонит и миран старац, без властољубивих тежања, без воље и способност 
очеву част!</p> <p>Но сад се опет бојао старац да пусти обадва сина.{S} Млади су, ватрени, част 
аст већ погинула.</p> <pb n="252" /> <p>Старац хтеде поћи сам доле конаку да потражи кћер.</p>  
д и пропаст, ту је мрак и зло...</p> <p>Старац на један пут ућута, али ово прекидање говора изг 
ом песницом дерну хоџу по глави.</p> <p>Старац се испрси, спусти наргиле, прекрсти руке на груд 
 невољи се сваком јаду довијали.</p> <p>Старац је говорио дуго.{S} Кнез је стајао пред њим и др 
Јеси — одговори начелник хладно.</p> <p>Старац дубоко уздахну: — Не марим толико за себе, али п 
p> <p>— Шта је ово, чича Милоје?</p> <p>Старац је био шаљивчина; не слутећи ништа рђаво, он и с 
 њену руку још је држао у својој, и ова старачка рука сад се на један пут загреја и узе се трес 
огледати, за 5—6 месеци постаје ругобна старачка наказа, коју је страшно и у сну снити.</p> <p> 
 богу син да си - рече Милоје, а његове старачке очи заводнише од суза.</p> <p>И између њих се  
 чичица је жестоко подвикивао, а његове старачке очи бејаху се упалиле и сијале су као два жишк 
једре, румене образе избраздају наказне старачке боре, а рапава, набрчкана, смежурана кожа доби 
гробу, а за тим пријатан али веома слаб старачки, женски глас проговори:</p> <p>„А шта тек ја д 
днога гроба у лево благ и тих, очевидно старачки глас — криви сте обоје, што почињете мешати тр 
 она дала живот.{S} Она је у средини на старачкој столици својој.{S} Све друге главе надмаша ње 
влачећи старе катранске тулуме и бурад, старе зеитинске канте, остатке покварена лоја, ужежене  
, садашњост, будућност, родбину, браћу, старе родитеље, цело блаженство, сву срећу своју, све,  
х је за име и одакле су; разбирао је за старе породице, чији су претци били у ближим односима с 
шта се ово учини!“</p> <p>Јес, та слика старе дадиље тако му је била жива пред очима, да ју је  
 шта има лепше, узвишеније и светије од старе жене, окружене породом својим и породом порода св 
> <p>О, како му је тада било жао његове старе очинске куће, и оне дебеле, криве јабуке у башти, 
о је, да ће нови министар разјурити све старе полициске чиновнике, <pb n="559" /> нарочито оне, 
 „достојна потомка“ увећати и обогатити старе тековине предака новим добитцима, и како на после 
ки момци и шегрти убили су се извлачећи старе катранске тулуме и бурад, старе зеитинске канте,  
кања.{S} У Мони се беше пробудио осећај старе, дуго презиране каћиперке, којој се дала прилика  
е згода да га једним ударцем стукнемо у старе међе, где је био још као малолетан...</p> <p>Раст 
ели народна мудрост.</p> <p>Треба да су старе жене починиле голема зла и пороке да се створи ов 
уку:</p> <p>— Оно је г. Ђуро, директор, старешина, он заповеда.{S} А ови овде, ово је г. Стојко 
ати до толике славе да ти будеш глава и старешина оволиком свету!{S} Округ! помисли болан колик 
љи кнежевој, био је посађен манастирски старешина.{S} Даље се низала свита кнежева, прешарана о 
кој струци.{S} Неко време служио је под старешинством једнога од најбољих старих државника и ди 
pb n="196" /> <p>За столом се седело по старешинству.{S} У зачељу био је кнез; с десна намесник 
зом.</p> <p>Кад се, после много година, стари кнез вратио натраг у отаџбину, мећу чиновницима,  
спође Моне — како је за један обновљен, стари манастир сама „својеручно“ извезла „диван чаршав  
ед ове пусте, непроходне шуме, и то он, стари пријатељ и многогодишња присталица куће Црнојевић 
 сачувати у своју корист.</p> <p>Друго, стари консервативци почињу се прибирати и мешкољити, он 
ени су доста и сами мишеви и пацови.{S} Стари сандуци, разобручана чамова бурад и многе друге с 
S} Но сад све је опет пошло на јеро.{S} Стари <pb n="577" /> чича Степа био је недавно у Бечу п 
вом свога најмилијега створа — човека — стари бог, једне благе јесење ноћи, горко је плакао у п 
“</p> <p>Бабо је тако на глас плакао, а стари чича Сима, што смо се увек смејали његовом велико 
поздраве, био је и наш јунак.{S} Кад га стари кнез угледа, одмах га познаде и викну му:</p> <pb 
осећати да малаксава, да губи снагу, да стари.</p> <p>„Младић од својих 25—6 година, он на једа 
/> мајко и хранитељко, међер право веле стари људи да балканиска земља мирише.“</p> <p>Од ноћас 
био из Босне али је причао, да су му се стари одувуд однекуд доселили у Босну).{S} Обилазећи та 
је видела Пава.</p> <pb n="251" /> <p>И стари Боја и млади Грујица и Анђелија преплашено су гле 
вести истискивање стране монете.{S} Ови стари новци хемијски би се анализовали, да се види коли 
 братства.{S} Ту су много вичнији твоји стари државници и доглавници, твоји министри и бивши ми 
устајаше на ову причу и узеше загледати стари сахат.{S} Чича примети:</p> <p>— Ако је с њом так 
а Кондић жандарм.{S} Он мора да је Кати стари познаник, али се одавно нису виђали.{S} Сва је пр 
{S} Већ по том поздраву видело се да су стари, добри познаници.{S} Растислав му показа руком ка 
је у мртвом, хладном мрамору.{S} Док су стари Грци резали човека природно, онако какав је — ми  
пољних послова, већ стоји момак.</p> <p>Стари чича Јова џоња ту натмурен, намргођен, мало погрб 
у углу колебе на ониском трупцу.</p> <p>Стари Влах оде да разгледа обалу, а Враничић и Жика сед 
жевој — жељи; хоће у свему да је његова старија; не може по својој вољи ни једног официра да ав 
ће на некога јуришати.</p> <p>— Сила је старија, — викну он — јер сила је јача, ко ће против си 
сто друга су имена за младе, а друга за старије укућане.</note> <note xml:id="SRP18892_N4">Ашчи 
једну оваку вашљивицу да не слуша своје старије, да не слуша мене, која сам је подигла од литре 
у услугу, његова рука судари се с руком старијег ађутанта, чаша се сад озбиљно пљусну, ађутанто 
да се ту кнезу и смучило.</p> <p>Дозову старијег ађутанта Зара.{S} Доктор стане њега распитиват 
а ову светковину још и два сина Бојина, старији Радован, Анђин човек, и млађи Грујица, још неже 
и му нико ништа рекао, али ред је тако, старији су чиновници.{S} Пред млађим чиновницима не мар 
p>Била су то два изасланика капетанова: старији писар Глуварић и још старији срески пандур чича 
во је г. Стојко провизор <pb n="184" /> старији, провизор старији!{S} А ови с брадицом, ово је  
 сељака и платила им да тако певају.{S} Старији калуђери то не признају, а после и калуђерче уд 
су се низ његову кнежевску униформу.{S} Старији ађутант услужно <pb n="204" /> приђе кнезу неси 
век има за се.{S} Што је кнез бивао све старији и Растиславу је постајала све лакше, да на млад 
м да се зна; г. председниче, ко је овде старији по власти? ко заповеда — ко слуша?</p> <p>— Нао 
 јој је родбина.{S} Пава одговори да је старији брат јамачно отишао да спреми кола, да јој отац 
цу и тикву вина на трпезу где су седели старији људи, <pb n="203" /> кад тек на један пут кроз  
аре, духнуше у свећу и изађоше.{S} Онај старији закључа врата за собом и мету кључ у џеп.</p> < 
овизор <pb n="184" /> старији, провизор старији!{S} А ови с брадицом, ово је провизор млађи.{S} 
мушкиња и женскиња и како на то гледају старији, отац или браћа девојачка.{S} Кнез се нарочито  
апетанова: старији писар Глуварић и још старији срески пандур чича Среја, који служи већ преко  
 спрам тога већ предузео своје мере.{S} Старијим грађанима припрећено је да се окану ћорава, де 
јпосле трећи су уверавали да је кнез са старијим ађутантом Заром био у дворској башти у шетњи;  
једначио са својим доктором, с млађим и старијим ађутантом, чак са својим секретаром, управо са 
 њим отворена.</p> <p>Кад прође који од старијих чиновника, чича Јова се уозбиљи, учтиво га поз 
 сам водио - али ту је било толико људи старијих, искуснијих, давнашњи државници, саветници..., 
 је и радио неуморно, уз то умео је око старијих, и те су га особине брзо истакле.{S} Постао је 
других политичких странака, нарочито са старим државницима из конзервативне <pb n="134" /> стра 
 да тамо изврши затварање и претрес над старим протераним кнезом.</p> <p>Кад се, после много го 
ли се најпосле у пространу удољицу пред старим конаком.{S} Та је удољица обично празна, но сад  
ити кнез“? </p> <p>У западној Европи, у старим монархијама, које постоје већ од много векова, г 
 бив. професор природних наука, уважена старина, у целој земљи поштовани и у научном свету дале 
— Да, рече доктор, могуће је да је то у старини и имало какав озбиљан значај, али сад је постал 
ра није ништа друго до излив из некаква старинска канала, у који се стиче нечистота из свију ва 
д некуда изненада паде на памет некаква старинска, већ заборављена песма:</p> <p>„Хајд на лево, 
шћани варварски почели рушити споменике старинске вештине, сматрајући то као остатке незнабоштв 
то — рече кнез. — Веле да је то некакав старински обичај румунски.{S} По свој прилици какав ост 
ца, на 5—6 часова растојања, налазио се старински манастир <hi>Повратница</hi>.{S} Овај је мана 
еја и објасни гостима да је то драгоцен старински часовник, коме има близу два столећа.{S} Можд 
асположењу народном.{S} - Нова влада по старинским везама и породичном предању блиско је везана 
 мали парк, а у том парку било је једно старинско државно здање, које поодавно служи као минист 
ој, дивној, као најлепша рука на каквој старинској грчкој статуи.</p> <p>Гошћа се још не беше н 
 баш у тренутку, кад на његовом великом старинском часовнику кукавица гласно откука својих дван 
ишао, томе није погодио.{S} Има некакву старинску кожну књигу, те из ње ишчитава, па ти каже од 
то је она то звала.{S} Од кад је почела старити, одала се на свашто; трљала је жене нероткиње и 
!{S} Што?{S} Зар нема у Балканији људи, старих државника, људи које ће кнез послушати, а који ћ 
ерије статуа поскида све ове листиће са старих статуа грчких.{S} На скоро за тим дође краљица д 
их власника, као што га је уживао и код старих.{S} Постао је у толикој мери поверљив човек нове 
вања чисте природе, као што је било код старих Грка.{S} Дотеривано је до појаса, па се ту заста 
деветнајестог века.</p> <p>— Док су код старих Грка, још пре три тисуће година, људи били већ т 
S} По свој прилици какав остатак још из старих римских времена.{S} Кажу да после младић обично  
на као да све то иде наопако.{S} Пакост старих жена ушла је већ у причу. „Стара <pb n="108" />  
 може, довршује ружан суд и рђаву оцену старих жена.</p> <p>Зле духове, разне опаке бољке, а по 
да њему ипак нема ништа боље од његових старих <pb n="640" /> либерала — тај утисак да направи, 
е под старешинством једнога од најбољих старих државника и дипломата балканских.{S} То му је мн 
вета.{S} Жене; деца, људи, <pb n="4" /> старо, младо, најразличнији типови, с најразличнијом од 
/p> <p>— Јамачно пијано! — поче Синђа — старо, а дохватило се негде ракичине....</p> <p>Но Пава 
и људи већ инстинктивно мрзе све што је старо и назадно, али ко зна како се конзервативни демаг 
 пођу даље.</p> <p>Час је то опет какво старо кљусе, пасе у чајиру крај пута.{S} Кад се путници 
 уза се.{S} Затим извади из џепа некако старо, доста угужвано писмо, рашири га пред чича Милоје 
иљени ађутант Заре није више уживао оно старо неограничено поверење кнежево.</p> <p>Међу тим ве 
и воде бригу о својој деци, као год и у старо доба; и кад дозру за брачне односе, родитељи се б 
> <p>— Спаривање мушкиња са женскињем у старо доба није сматрано као нешто грешно, као нешто ру 
ам да сам још као дете слушао од једног старог Турчина, да код њих има дервиша, који могу прост 
ах сутра дан г. начелник призове к себи старог орловачког грађанина и доста угледна трговца, по 
лној Порти“ „против бунтовнички планова старога тирјанина“ кнеза Косанића.{S} Писао је Порти пр 
 који је дошао на престо по смрти свога старога оца, владао неколико година, а за тим био убије 
алканији, које је настало услед доласка старога кнеза Косанића.{S} Наравно, везе с Турцима у то 
на, шта је реч „народ“ значила у устима старога кнеза.{S} Јес, „народе, снаго моја“ говорио је  
ан пут загреја и узе се трести; у очима старога хоџе као да се упали некакав пламичак — оне су  
а се треба користити.</p> <p>Огорчен на старога кнеза Косанића, овај човек није презао чак ни о 
“...</p> <p>Наш јунак побегне, али гнев старога кнеза био је утољен, како веле, тек онда, кад ј 
опис који ме је подсетио на ово причање старога Турчина.{S} Енглеско лекарско друштво у Бомбају 
где је живео као заточеник све до смрти старога кнеза.</p> <p>Отуда га врати милост новог, млад 
ноге сајбије док најпосле не падне шака старој Шеремет беговици, богатој и чувеној удовици Звон 
та успи лолски устима.{S} Еј, леле мени старој и дртој.{S} А да сам нешто ја!... — Она се пљесн 
} Је л те?{S} Обратили сте се мени, као старој мајсторици у тим стварима.{S} И добро сте учинил 
 поетичност стиха.</p> <p>Тако су се на старом дворцу могли читати ови знаменити историски стих 
наге и добре воље, а својски подгрејани старом румеником и шампањцем, а можда још више оним сја 
т бега, која га једном приликом поклони старом Симићу, а од њега ]е дошао амо.{S} С тога, за ка 
 младом кнезу, као што су пре мислили о старом.{S} Ви сте и данас у њином <pb n="91" /> благово 
176" /> <p>У 9½ часова велика дворана у староме дворцу била је већ пуна света.{S} Парадни офици 
p> <p>И кнез и његова свита одсели су у староме дворцу, где је било места за све.{S} Сутрадан б 
 долази ругобна, превремена, неприродна старост.{S} Млада, глатка, фина кожа огруби и орапави;  
ва грдна срамота!{S} Куку мени, шта под старост дочеках, кукавац сињи!...</p> <p>— Ама, ко вам  
епу мирисну ружицу узбере.{S} Ни старцу старост и мудрост његова не би ту много помогле, а да ш 
а ружна изрека о њима.</p> <p>Обично са старошћу иде мудрост, човек бива све искуснији, све раз 
а, препорођења, повраћања и угледања на стару грчку и римску класичност.{S} Али све то још није 
мак династије Косанића и т. д. долази у стару престоницу Косанића и т. д., иде стопама својих п 
ка.{S} Помињао ручкове, вечере; спомену стару госпођу, матер Враничићеву и њену неизмерну енерг 
ако би било да покушају они преко свога старца, да му набаве новаца.{S} Кнез је сад пунолетан,  
 изговори.</p> <p>Начелник се побоја да старца не удари капља, скочи и додаде му чашу воде.{S}  
господине, поштеди бар једнога несретна старца, да не мора слушати срамоту свога рођенога детет 
е гране изгледају као сухе руке немоћна старца, који, усамљен, у сред пољане диже руке небесима 
мо да ти нешто кажем.</p> <p>Доктор узе старца на страну.{S} Подуже су шапутали.{S} Махом је го 
 најкраћем року претварали се у немоћне старце.</p> <p>„Ова страшна жена знала је такве тајне у 
опет поче купити око гајдаша.{S} Бабе и старци већ су били почели зивкати:</p> <p>— Хајдете, де 
 неприлици са ове вике.{S} Он се окрете старцу.</p> <p>— Чујеш ти, старче! ти си паметнији чове 
 да лијепу мирисну ружицу узбере.{S} Ни старцу старост и мудрост његова не би ту много помогле, 
раничић и уђе у колебу да изда заповест старцу, што сеђаше у углу колебе на ониском трупцу.</p> 
наше чељаде — рече Боја.</p> <p>— Нема, старче, овде никаква ваша чељадета, ја сам ти већ казао 
срамоти својој.</p> <p>- Па шта ба, ти, старче, могао желети више за своје дете, но да је у мил 
Он се окрете старцу.</p> <p>— Чујеш ти, старче! ти си паметнији човек; реци овоме твом будали д 
 у овој кући — поче Боја.</p> <p>— Ћути старче! — пресече га дежурни.</p> <p>— Господине, нама  
 опет прекиде Боју.</p> <p>— Ама где ту старче?{S} Код кога би овде могла бити!{S} Што је офици 
 нам чељаде — рече Боја.</p> <p>— Чујеш старче, овде нема никакве твоје девојке, али баш и кад  
олима, из којих се појави млада женска, стасита, лепа и укусно одевена.{S} Кочијаш отвори капиј 
д је први пут видео овај мост, морао је стати и гледати и дивити се чуду — како ди то не падне! 
 је изговорити на првој постаји, где ће стати да измене коње, а где је био спреман и мали доруч 
 онда се прибегава овој досетци, женска статуа тако стисне ноге да се, богу хвала, ништа не вид 
Директор једне велике европске галерије статуа поскида све ове листиће са старих статуа грчких. 
татуа поскида све ове листиће са старих статуа грчких.{S} На скоро за тим дође краљица да посет 
с цивилизовали толико да и на сликама и статуама мушкарце обично шкопимо, или им мећемо међу но 
јлепша рука на каквој старинској грчкој статуи.</p> <p>Гошћа се још не беше ни наместила на мал 
то у десној руци.{S} Лепша је личила на статују.{S} Кнез Мутимир, зачуђен, застаде у ходању.{S} 
ен од њега — онда, г. Растиславе, онда, ствар добија веома тежак и обележен значај.{S} Пазите,  
 дугих премишљања, припрема, планирања, ствар је већ била сазрела у души његовој.{S} Прво је ми 
исам први створио.{S} Кад сам ја дошао, ствар је већ била зрела.{S} Они су хтели, само да га пр 
Ама, јес, јес, молим покорно, оно, јео, ствар је врло проста, само, молим покорно, опет ја то н 
 руке око човека који је воле.</p> <p>- Ствар је проста, реци девојци ето ту је и ту твоја срећ 
 Али сви ти покушаји остадоше узалудни; ствар оста за тај мах, просто, необјашњена загонетка.{S 
во.{S} Помишљао је да сад већ може ићи; ствар је свршена.</p> <p>Но баш у тај мах ђенерал приђе 
ој, сад ваља озбиљно да се разговарамо; ствар је од предсудна значаја.</p> <p>Не отварајући очи 
жала сам се важним послом, мили мој!{S} Ствар се тицала твојих најближих интереса.{S} Још срећа 
пи ходати но соби.</p> <p>— Изврсно!{S} Ствар је само како може бити.{S} Замисао је дивна, али  
че:</p> <pb n="525" /> <p>Господару!{S} Ствар јамачно није ни од каква значаја, али свакојако т 
ћи ће <pb n="246" /> и стрина Синђа.{S} Ствар је дакле веома проста, тако проста, да Срећко већ 
авља као истински вођ свога племена.{S} Ствар је у кнежевој руци, од њега зависи да буде доброт 
, дала би се зарадити лепа крајцара.{S} Ствар би требало држати у тајности, а овамо спремити це 
.{S} О праву ту не може бити говора.{S} Ствар је у сили.{S} Један предак имао је потребне вешти 
нити све ово што Растислав предлаже.{S} Ствар није рђава, и неће бити од штете, да се кнез још  
е убијен остао на мостићу у планини.{S} Ствар ми је изгледала подозрива, ја сам ставио под прис 
ако му у једној ствари буде на руци.{S} Ствар је лака и проста.{S} Мало час доћи ће хоџи једна  
урно морале пасти кнезу право у уши.{S} Ствар је била у реду!</p> </div> <div type="chapter" xm 
ве, па ће и они преким путем у село.{S} Ствар се свршила лепо и мирно.{S} Тако је бар изгледало 
ислав. — Ја бих вас баш молио за то.{S} Ствар је невероватна.</p> <p>— Ако ми дозволите да изва 
 пропаганду за Црнојевића династију.{S} Ствар је сва лепо ухваћена:{S} Зна се кад су бурад експ 
 светих обреда, вршен у самом храму.{S} Ствар је узимана природно и није било данашњег лажног с 
о што види треба да буде јава, истина — ствар која се даје рукама опипати.</p> <pb n="495" /> < 
а ваш злочин ево овде код мене у џепу — ствар је јасна...</p> <p>Док је кнез Мутимир ово говори 
на своју плату.</p> <pb n="415" /> <p>— Ствар је замашна — рече мајор Тоша приближив се жени, — 
оја се њој сијала на образима.</p> <p>— Ствар је озбиљна; о њој не смемо говорити тек онако узг 
 <hi>оном</hi>, разумевајући под „оним“ ствар које се Растислав највише плашио — кнежев потпада 
утом, и мора полазити још ове вечери, а ствар је веома важна, с тога моли господина намесника д 
!“</p> <pb n="181" /> <p>Тек у зло доба ствар се мало стиша.{S} Вујадин осети где га неко гурну 
ручке и одмах похита да што пре свршава ствар.{S} Домишљајући се како би најлакше извела Паву,  
вора, ту се по некад јављала и по каква ствар од озбиљна значаја.{S} Ту су се по некад могле чу 
е би био сретнији, но он, Растислав, да ствар не стоји тако; нико не би више желео да је млади  
 Верујем све што кажете; верујем чак да ствар стоји горе но што је ви представљате — али ако је 
зебње Растислављеве, нити је сматрао да ствар тако <pb n="494" /> рђаво стоји, да је чак и њин  
 Растислав се реши на двоје:{S} Прво да ствар не саопштава кнезу док не прође светковина кнежев 
свога Никицу доста знатне суме, само да ствар легне и да јој се дете не срамоти пред светом.</p 
>Ове речи Синђине наговестише Срећку да ствар с Павом не стоји како ваља.{S} То га је грдно кид 
 <pb n="496" /> се кнез заинтересује за ствар и узме распитивати шта је, ти ћеш га блажити и хр 
везника.</p> <p>Своје неинтересовање за ствар о којој је господин говорио, а можда и своје неве 
аслушања по некој ствари“, али та „нека ствар“ мора да је била веома важна, кад г. начелник, ко 
ак је причао даље и Враничићу је бивала ствар све јаснија.{S} Кмет није поименце казао од кога  
а тим настави: — Довде ми је, ето, цела ствар јасна, и да је догађај овде завршен, ја не би био 
неискусна, а то може бити узрок да цела ствар пропадне.{S} Да омужаш, да стечеш искуства, теби  
, посла свршених догађаја, Зару је цела ствар изгледала крајње безумна и непромишљена.{S} Да се 
е параде, сва та комендија, кад се цела ствар имала завршити овим чиме се и завршила: лупањем ш 
 ко зна, можда је још срећа што се цела ствар и овако свршила!{S} Тек сад, посла свршених догађ 
 нема права што се срди.{S} Он не узима ствар олако, али неће ни да цркава због ње. — Мене мрзи 
.“ А чијим очима, молим, гледам сада на ствар?{S} Туђим, је л те?{S} Научили ме, је л те?{S} Ул 
сле 5-6 година.{S} Тада ћете гледати на ствар својим рођеним очима, и онда ћете видети да те књ 
ворити доцније.{S} Сад да се вратимо на ствар.</p> <p>- Елем, сем политичких разлога, отров сам 
ок се послуга удали.</p> <p>— Има једна ствар која ми никад није ишла, па ни сад ми не иде у гл 
} Полни односи сматрани су као природна ствар, у којој нема ничега тајанственог и грешног.{S} Ј 
био дуг, сладак пољубац.</p> <p>— Чудна ствар — рече млади господин!...{S} Ти (он је већ поче т 
 је Растислав читао.</p> <p>То је чудна ствар.{S} Ништа не може тако уплашити човека, као кад н 
о тровање већ одлучена, решена, свршена ствар; све то учини му се тако очигледно, да чисто осет 
ир узе распиткивати, каква је то „важна ствар“ и обигравао је око лепе жене као дете, да му каж 
тину у очи каже, то је ова једна једина ствар: је ли њено срце слободно и има ли каквих симпати 
-три речи да чује у чему је та „озбиљна ствар,“ па да се одмах преда својој неодољивој пожуди,  
ето, а у Русији то се сматра као обична ствар, и то тако сматра баш прост свет, који највише по 
везе с Турцима у то доба биде су обична ствар.{S} Тако су радили многи балкан. великаши.</p> <p 
и ми још ниси потанко причао како је та ствар изведена — напомену узгред Растислав.</p> <p>— Пр 
 је, веле, наваљивао руски цар да се та ствар једном уреди.{S} По његовом настојавању цареви на 
 Кугића.</p> <p>— Па како је у опште та ствар могућа, како је ви објашњавате и разумете? — пита 
S} Кнез се нарочито интересовао вако та ствар стоји у народу.</p> <p>— Ох, што се тога тиче — у 
<p>— Та шта не ћете умети, то је проста ствар, казаћете нам ко су господа и одакле, — рече Раст 
ам учинити, а да никога не пита.{S} Кад ствар тако стоји, ја ту морам напред, ја другога пута н 
</p> <pb n="617" /> <p>Најпосле пријаве ствар самом г. министру председнику.{S} Он извести мини 
 кад не бих одмах видела у чему је овде ствар.</p> <p>Она спусти глас и крочи корак ближе зачуђ 
ите нам својски бар до краја.{S} Ова је ствар врло озбиљна и ја бих вас замолио још за нека обј 
оша по жени био кнежев рођак, његова је ствар била заташкана.{S} По књигама се развело да је г. 
а за вас нема никакве опасности; сва је ствар у томе што ћете мало дуже поспавати.{S} Уверавала 
 га је уверавао да је све у реду, да је ствар поверена човеку чија прошлост јамчи за успех. (До 
 сан.</p> <p>— Заре, је ли могуће да је ствар текла тако како ти причаш? — упита кнез најпосле. 
штва морали су потписати протокол да је ствар тако текла, да је закопани дервиш одиста провео у 
октор радикалац“ вазда је порицао да је ствар била у том облику.</p> <milestone unit="subSectio 
ахне.</p> <p>А кад је већ тако, онда је ствар проста — ваља отићи горе, тамо је и кнез, а поћи  
н случај.{S} Проста случајност омела је ствар пре 5—6 дана.{S} Предузете су мере да се такве сл 
арства, или иде он — ђенерал.{S} Кад је ствар већ дотле била догнала, Растислав се одлучи на по 
је кроз његову канцеларију.{S} А кад је ствар дошла до истраге, нико од сељака неће да сведочи. 
и ни сами не знају шта хоће.{S} Овде је ствар проста: хоћете „лек“ или нећете?</p> <p>— Добро,  
тролише своје памћење, да види да ли је ствар текла онако како се њему урезало у памети, или је 
стоји.{S} Бар данас је још тако, док је ствар само у мојим рукама.{S} Колико сутра за ово писмо 
ога начелника, час у гомилицама, ако је ствар била од општијег значаја.{S} Давао им је савете ш 
елницима оделито, час појединце, ако је ствар била важна и тицала се само тога начелника, час у 
авца) био је опрезан човек.{S} И ако је ствар са чича Милојем удесио тако, да се није имао ниче 
лици, морао бежати из земље.{S} Тако је ствар стојала.</p> <p>Но Растислав је имао своју срећну 
уће да он тако што учини?{S} И пошто је ствар сувише неприлична за њега, одмах сви одговарају.  
можда ће нам разјаснити писмо у чему је ствар, кад ти кријеш.</p> <p>На оне речи Лепша се збиља 
етан је морао попустити.{S} Министру је ствар отишла као откривена политичка завера.</p> <p>Али 
ради? — двоуме се многи.{S} Али и ту је ствар јасна.{S} Пре свега редак је министар који ће то  
зађе да су и мање видели, и непотпуније ствар схватили, но спорији а упорни мислилац.</p> <p>Из 
 напред.{S} Наравно, сасвим је друкчије ствар текла кад су државним пословима управљали људи сл 
м.</p> <p>Кнез Мутимир покуша да окрене ствар на шалу.{S} Као сви малодушни људи, он је осећао  
мало поћутао, он покуша да и сам окрене ствар на шалу.</p> <p>— Та да, за медведа, управо за ме 
 а у интересу је самога ђенерала, да се ствар не веша на велико звоно, но да све остане у најуж 
ањати, с тога се с њим споразуме, да се ствар држи у највећој тајности, те да виде да ли ће што 
p> <p>— Дакле нема никаква начина да се ствар измени или бар одложи?</p> <p>— Никаква! — потврд 
трого осуђује, али док дође дотле да се ствар јавно потегне, трпи се веома много.{S} Ја истина  
 да ма што казујем.{S} Али видећи да се ствар тиче мојих чисто личних односа, сматрао сам да не 
жете.{S} Али ја вам унапред кажем да се ствар не може и неће изменити ни за длаку, па ма како с 
и тумачењу по Звониграду.</p> <p>Кад се ствар тицала какве љубавне историје, где је чаршија узи 
вој кући, и ти толико пута!{S} А ако се ствар тиче ове вечери, онда је „незнани пријатељ“ опет  
 примио као пристанак хоџин.{S} Како се ствар после свршила - видели смо.{S} Место да помогне,  
 да ми набави кола како зна, а пошто се ствар није смела поверавати другоме ком, то да иде сама 
ари ја говорим само овде с вама, јер се ствар вас <pb n="124" /> тиче.{S} Иначе таке ствари ни  
сле, ви сте министар председник; вас се ствар тиче толико исто, колико и министра у чију струку 
аживати где је и шта је то.{S} Та му се ствар допадала онако у целини, и он у појединости није  
рећи, ви угледни људи у народу доведете ствар до преврата, онда знај и упамти ово, и ево ти се  
равно да разумете.{S} Ви један и можете ствар разумети тек како ваља — примети Растислав.</p> < 
оћута — Онда дајте напитак и свршавајте ствар што пре — рече он одважно.</p> <p>Лаганим корацим 
самим собом, он весело рече кнезу да ће ствар бити „у состојанију.“ Доктор се одвоји.{S} Он је  
без његова предрачуна ја знам колико ће ствар од прилике коштати.{S} Хоћу да реновирам мали сал 
Растислав подругљиво.</p> <p>— Али неће ствар ићи баш тако лако, како се замишља — рече Врбавац 
уктао, распаљен сладострасним жељама, и ствар је морала поћи својим обичним током.{S} Било је ш 
да ме надмудри.{S} Нашло се издајника и ствар је откривена.{S} Можда је у завери против мене и  
зитивних</hi> доказа за своје тврђење и ствар је морала бити одложена, о чему се кнез извештава 
аца.{S} Кнез је сад пунолетан, и сад би ствар већ лакше ишла но пре.{S} Он има приватних добара 
ће се о њима већ друга година дана, али ствар остаје само на празним речима: до данас никаква д 
рале, рече кнез рукујући се с њим — али ствар је дотле била доведена, да другог изласка није би 
угић је ово разумео, али место да прими ствар за се он се окрете лекару:</p> <p>— Господине док 
ру шта ваља свршити.</p> <p>Писар прими ствар веома озбиљно.{S} Не снебивајући се пред доктором 
рина.{S} То је до некле могло и отежати ствар.{S} Но, Срећко, <pb n="239" /> као практичан чове 
у то бајаги скрупуле.{S} За што узимати ствар тако с трагичне стране?{S} Зашто се не сетити как 
нађен је поуздан човек, који ће удесити ствар да најугледнији људи из партије Црнојевића позову 
ам мислио да јој доцније мало наговести ствар, али се није надао да ће му је она одмах овако у  
које је било на прагу; друго да саопшти ствар кнезу тако, како ће га одлучити да свршава с Врба 
е случајности.{S} Све ово само развлачи ствар и износи је у шири круг.{S} Он се окрете Жики, ре 
л ће још подуже живети.{S} Тумачећи јој ствар тако, кнез је приведе дивану, где је ђенерал још  
 собе, где би остали под присмотром док ствар не буде свршена.{S} Свако ваше одупирање ја ћу мо 
е му је ћерка.{S} Једва се на тај начин ствар мало утишала.{S} Беше пришао и доктор, да изведе  
вачког начелника, извештај, који је као ствар, од голема значаја и велика поверења, по нарочито 
бности пре но што се узму.{S} Свакојако ствар је интересна и ваљало би је брижљиво и научно исп 
тивао — употребљено је све што би могло ствар ма с које стране објаснити Али сви ти покушаји ос 
е Боја, после настави брзо.</p> <p>— Но ствар није за чекање, господине.{S} Похитај синко, ако  
е високе чиновничке положаје.</p> <p>Но ствар се давала бранити и ценити и с другога гледишта,  
лужи њиним интересима.{S} У осталом, то ствар не мења: не хтедне <pb n="498" /> ли послужити св 
и, он је хоће, он је чека —- или све то ствар је само једног тренутка, а тај тренутак промиче,  
морала би бесповратно пропасти, да се у ствар није умешао главом сам г. министар унутр. послова 
шко било доћи непосредно, па ти не би у ствар тако брзо могао ући, а можда не би он <pb n="687" 
ривидно од гушобоље.{S} Ми, посвећени у ствар, прикрићемо ваш злочин, не вас ради, но земље рад 
ишљењем често је продирао и прозревао у ствар много дубље но људи веома виспрени, којима њина в 
итања.{S} Кнез је мало по мало улазио у ствар.{S} Сад се чешће дешавало те је ради тога и ноћу  
тима, у намери да одмах извиди целу ову ствар, да кривца строго казни, да нареди да се деца још 
и мисли, па и то како ти цениш целу ову ствар.</p> <p>— Па ипак, ја осећам потребу да се извини 
ва је моја навика.{S} Ја волем да сваку ствар зовем њеним правим именом.{S} Ја идем ствари увек 
и тешко да је и сврши: међу тим на делу ствар је пошла као подмазана и дала је тако повољне рез 
и се могло мислити да ће покварити делу ствар, баш то је ствари одлучно помогло.</p> <p>У почет 
Растислав се љутио:{S} Ратко узима целу ствар олако; мрзи га и да промисли о њој, — иначе он се 
ек изненади, да јој на једном каже целу ствар, да види како ће на њу подејствовати.</p> <p>Тако 
а ви сами најбоље можете објаснити целу ствар! — примети Растислав подругљиво.</p> <p>— Али нећ 
ноћ десило.{S} Ја сам одмах сазнао целу ствар.{S} Срамота је велика, и ја сам још синоћ, нареди 
о план завере.</p> <p>Кад је овако целу ствар већ имао у рукама, Растислав се реши на двоје:{S} 
та од кога већег и лукавијег.{S} У целу ствар опет је умешан нечији политички прст — тврдио је  
сам дознао од једног пријатеља за једну ствар о којој данас мучно да има ишта писано, а која је 
мала на себи, скидала је једну по једну ствар и бацала је преко столице, док најпосле не извади 
емље, која ми је поверила своју судбину Ствар је пропала.{S} Питање је шта настаје сад?</p> <p> 
ва, у којима се злочин сматра за обичну ствар.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пуковник  
и ко шта хоће, ове наше јаузне дивна су ствар.{S} Права друштвена школа!{S} Ми женске морале би 
} То је било мишљење Ратково, а тако су ствар схватали и сами начелници.</p> <p>Исток је већ би 
рно.{S} Тако је бар изгледало и тако су ствар узимали и Враничић, а и његови пратиоци.</p> <mil 
слуша чича Милоја, већ сам лично узе ту ствар у поступак.</p> <p>Саслушање није дуго трајало.{S 
стислав рече да се умири и да остави ту ствар за доцније, сад имају друга посла.</p> <p>Ратко о 
ознанства.{S} Па баш да исприча целу ту ствар сама та особа — ипак, ко ће <hi>њој</hi> веровати 
мче!{S} Овде глава игра.{S} Ако изведеш ствар како ваља, твоја је будућност осигурана.{S} Мене  
!{S} А за што да тек сад први пут чујеш ствар која ти се под носом дешава?{S} Шта сте ви, ако с 
едном сврши ова моја проклетиња.</p> <p>Ствар коју је г. мајор називао својом проклетињом, саст 
Дунаву ако се случајно раздвоје.</p> <p>Ствар је после овако и завршена, као што је Жика предск 
то, да ли је кнез доиста убијен.</p> <p>Ствар се разјашњавала тек поступно.</p> <p>Прво дође не 
ладалачкој благодарности зида дом свој, ствара грађевину, под чијим ће развалинама извесно бити 
 некакву неисказано тешку борбу, што је ствара сама са собом завађена савест.</p> </div> <div t 
створење, коме нико ни с које стране не ствара истински искрен, топал, братски загрљај, нити му 
S} Он покушава да бежи, али пред њим се ствара огромно, широко језеро, пуно густе, црвене крви, 
оно пријатно задовољство, које у човеку ствара потпуно намирена потреба.{S} Изваљен на дивану,  
 о тој ствари, и у атмосфери која се ту ствара.{S} Као оно у причама из хиљаду и једне ноћи, он 
тена, богаља, блесана и јектичавих људи стварају читава покољења нових богаља, кретена, и наказ 
чекали да ти учиниш такву будалаштину и стварали све прилике да те на то нагнају.{S} Болан, бол 
уку, како смо се помагали, један другом стварали згоде и прилике да се дође у додир „с идолом с 
аним туром - све се то мешало, бркало и стварало непрегледно море шаренила, какво се само код н 
олине, све је то неуморно суделовало на стварању натписа.</p> <p>Али је за то и успех био сјаја 
је <hi>потпуно</hi> само себи веровао — ствари о којима је хтео да остану тајна, радио их је са 
док је ставио ово питање, а питао је за ствари које су му биле познате до ситница.</p> <p>— Пет 
ега су то били само разнолики изрази за ствари које су подједнако добре, кад је свака на свом м 
 заболела; сад нас хапсе и окривљују за ствари које ни у сну нисмо чули.{S} Ништа друго но све  
мисли, поницало је свестрано гледање на ствари, далеко предвиђање, способност да се издвоји важ 
осле пет шест година тада ћу гледати на ствари својим рођеним очима.“ А чијим очима, молим, гле 
ај, нисам револуционарка, већ гледам на ствари природно, онако како јесу, а што су ми у томе от 
милостиви господине, бива!{S} Има доста ствари од којих се човек може олишавити.{S} То није ниш 
— једна круна и један престо.{S} Те две ствари вреде једне главе.</p> <p>После ових речи ђенера 
 казивао све што је знао.{S} Само о две ствари не хтеде реч једну прословити:{S} Како му је име 
<pb n="171" /> <p>Све ове лако запаљиве ствари имале су да послуже као видни и несумњиви докази 
а Ђокичина шапатом је причала занимљиве ствари о самој госпођи Ловимук.</p> <p>Пре свега Пола н 
жности јављају министру.{S} А подозриве ствари избијају на све стране.{S} Ваљаном полицајцу упр 
аст неће да испитује и да открива такве ствари.{S} Деси ли се да такав злочин случајно дође до  
. Растислав је био њен муж) да ја такве ствари, које се ваљда и мене што год, што год тичу, чуј 
ам у рукама главнога покретача целе ове ствари.{S} С тога при поласку звизнем уговорени знак, н 
им још неке подробности о току целе ове ствари.“</p> <p>„Пре свега, дозволите ми да приметим, д 
ћи.</p> <p>Ратко је зебао да ће око ове ствари имати големих мука и тешко да је и сврши: међу т 
ам.{S} Али све су то софисми.{S} За све ствари и поступке има само једно право <pb n="330" /> г 
е долап, обесе слику, поврате у ред све ствари, позакључавају фијоке и после читава часа бављењ 
ужи:</p> <p>— Чуо сам да ви знате многе ствари које нико више не зна.</p> <p>— Несрећа је велик 
који служи већ преко 25 година, и многе ствари зна боље но који ти драго писар, а и људи га виш 
оверљивог човека и од њега је чуо многе ствари.{S} Командант на сва уста грди свог министра, ве 
ући се да тиме окрене разговор на друге ствари.</p> <pb n="543" /> <p>Међу тим сељак, место да  
 разобручана чамова бурад и многе друге ствари, које су служиле као станови овим добрим животињ 
рак овде.{S} Да се скамениш какве ми је ствари мало час испричао; то је просто ужас!{S} И каква 
и да ће покварити делу ствар, баш то је ствари одлучно помогло.</p> <p>У почетку Синђина говора 
 сада то су сматране као две најважније ствари.</p> <p>Говорено је још и о другим приликама.{S} 
 бар за 24 часа, да доведем у ред своје ствари.</p> <p>-— Не може се одлагати, господине ђенера 
 опет прекиде.</p> <p>— Све су то твоје ствари — рече она, а ја кад сам једном рекла доста, онд 
 вас <pb n="124" /> тиче.{S} Иначе таке ствари ни за обична човека не узимају се олако у уста.< 
 да прибере сву своју пажњу на земаљске ствари, ако није рад да изложи опасности и погибели не  
ако постоји.{S} Па какве се разбојничке ствари тамо врше!{S} Ономад су на свом тајном састанку  
али из собе у собу, вукли некакве тешке ствари, некакво оружје, а мати, љута као гуја, ишла је  
у, ножеви с отрованим врхом, то су биле ствари, које је некаква <hi>тајанствена зликовачка рука 
е одвела у будоар показала јој полупане ствари са ормана и само додала: „Погледај! сестро рођен 
л нисмо му давали да се плете у државне ствари, и можемо рећи да смо га ту прилично били дотера 
можемо много учинити за победу праведне ствари.{S} Што се мене тиче, боже здравље, ја ћу показа 
месниче.{S} Држим да су све то споредне ствари.{S} Главно је да ли је верно и тачно оно што сам 
<p>Под изговором да су све то „природне ствари“ и да нарочито пред једним лекаром не може бити  
ак; пандурима заповеди да понесу хоџине ствари.</p> <p>У оној истој соби, где је мало час Срећк 
 може и разумевати тако фине и суптилне ствари, као што је <hi>ова</hi>.{S} С тога није ни чудо 
е.</p> <p>Заре је причао даље интересне ствари.{S} Сем црне прилике у собу код кнеза ушле су јо 
 људи.{S} Волео је да зна свачије личне ствари, често и најмање ситнице.{S} И сам је имао веома 
јпосле полако не пређе и на чисто личне ствари једнога и другога пашенога.</p> <p>Оба пашанца,  
ешана два различна појма и две различне ствари: — морал и полни односи.{S} Оцена о моралној вре 
" /> да се умеша у наше чисто унутрашње ствари.</p> <p>Они обећавају Турској, Аустро-Угарској и 
 Кривио га је да се плете и у унутрашње ствари.</p> <p>Сем тога, ђенерал је почео био да му под 
? зар је то какав новац?{S} На такве се ствари милијуни троше.{S} Шта је двадесет хиљада?{S} Па 
8" /> <p>— Ја вам опет понављам; ове се ствари врше у поверењу.{S} И ту веровање мора бити потп 
а се и што јесте и што није; причају се ствари у које нико не верује, <pb n="548" /> а опет их  
 <p>Растислав махну главом.</p> <p>- Те ствари наш народ најтеже прашта.{S} Вашем деди опростио 
р медецине, или најбољи апотекар.{S} Те ствари, како што дејствује, и какав је сок од које трав 
сасвим јасно како наш сељак гледа на те ствари.{S} Горега од себе гони и неће му опростити ника 
а.</p> <p>- Да, ја рачунам да ви све те ствари и сами разумете — додаде он.</p> <p>- Па, ви зап 
сте паметан човек.{S} Ви знате да се те ствари <pb n="127" /> раде у поверењу.{S} Ви сте сад уз 
 г. Растиславе! ви морате боље знати те ствари, ви сте и сами дипломата.{S} Веома ме интересује 
чинио своју последњу дужност.{S} Око те ствари нећу више трошити ни једне речи.{S} Имате пет ми 
вољи.{S} Чујте ме само још ово.{S} Ваше ствари стоје овако:{S} Можете попити отров.{S} У том сл 
и 24 минута, а ви можете уређивати ваше ствари и после попијева отрова.{S} Ви бар знате да он н 
арао: „Што ће то; то ништа не доприноси ствари.“ И тако је остао упоран у томе да се Растислав  
само укратко неколико речи о целој овој ствари.</p> <p>Баба Ката је била сиротна жена, а Јела ј 
<p>— Дакле, упамти ово.{S} У целој овој ствари, и за све време од кад се она залегла у мојој гл 
ва Француза још су дуго говорила о овој ствари, ценили је са сваке стране, покушавали ма како д 
Звониград.{S} То је све што знам о овој ствари.{S} Али све ово што сам рекао сушта је истина.{S 
рни је све до сад једнако мислио о овој ствари, и то упорно мислио, и непристрасно и хладно суд 
мах познати слути ли она бар што о овој ствари.</p> <p>— Па ето, ти не знаш ни то да пуковник р 
 имала и нешто страшно.{S} Овде, у овој ствари с Јелом, баба Ката је била само калауз за једну  
</p> <p>Мисао да и хоџу употребе у овој ствари пала је Срећку овако:</p> <p>После разговора с к 
интересује да чујем ваше мишљење у овој ствари.</p> <p>Све ово било је изговорено подругљиво, с 
 Зара је ово био нов доказ да се у овој ствари крије некакав преступан политички смер.{S} И ко  
е и хоџа могао згодно употребити у овој ствари.{S} Брзо је скројен читав план и Срећко је одмах 
ком наивношћу час о једној час о другој ствари, и то тако, да му се човек често морао од срца с 
о да се позива „ради саслушања по некој ствари“, али та „нека ствар“ мора да је била веома важн 
ако да није једне околности, која целој ствари даје други облик, а околност је ова, кнез није о 
 могао баш и опростити, ако му у једној ствари буде на руци.{S} Ствар је лака и проста.{S} Мало 
душом и срцем био предао једној јединој ствари — да уђе у траг плановима Врбавчевим.{S} Употреб 
рила, и ма од кога то слушала.{S} О тој ствари ја говорим само овде с вама, јер се ствар вас <p 
е вам познат један допис, који је о тој ствари послат једноме овд. листу, па га, случајно, на п 
, да никад никоме ништа не казује о тој ствари.</p> <pb n="617" /> <p>Најпосле пријаве ствар са 
 против, кад год сам дубље мислио о тој ствари, твоја слика силом ми је излазила пред очи и јак 
у неисказану сласт у самом говору о тој ствари, и у атмосфери која се ту ствара.{S} Као оно у п 
ла је сасвим мирно говорити о започетој ствари, као да се све то тицало каква најобичнија догађ 
на.{S} Ја не могу бити равнодушан спрам ствари, које тако дубоко засецају у целу будућност њего 
р зовем њеним правим именом.{S} Ја идем ствари увек најкраћим путем.{S} Не видим шта би овде им 
истите у практици тако јасним схватањем ствари у теорији — рече Растислав.</p> <p>— Ви се врло  
и мислилац.</p> <p>Из ове особине, да о ствари дуго и упорно мисли, поницало је свестрано гледа 
 било најлепше и најважније у целој ово ствари, чак лепше и важније и од саме „сходне беседице“ 
за њима некакво црно сандуче, опет пуно ствари.{S} За тим су приступиле послу.{S} Кнеза су испр 
их разлагања.</p> <p>Наравно, све су то ствари и тешке и непријатне; он, г. Растислав, нема ни  
} Ту нема никаквих фантазија; све су то ствари позитивне и с рачуном истакнуте.</p> <milestone  
аји бркају, да у један мах мисли на сто ствари, мисли на све, и да баш с тога не зна ни шта мис 
ивали у илузији да смо ми њина оруђа, у ствари ће сви они служити интересима наше странке.{S} Н 
чланови тајне дружине, <pb n="684" /> у ствари то су људи које ми сви познајемо, с којима се че 
вако као што ово сад са мном бива.{S} У ствари мене је ово он отровао, само што је то вешто изв 
ао какав роман или смишљена басна.{S} У ствари то су биди истинити догађаји које ћемо овде спом 
ну да те односе правилно регулишу.{S} У ствари и ми данас имамо свечаности у почаст химену, јер 
моћних, околних монархиских држава. — У ствари пак, Балканија би била република, у којој би Пер 
и ће га извештавати и обавештавати, а у ствари то ће значити, да га упућују и да му заповедају. 
а.{S} Кушате да се приближите богу, а у ствари постајете нешто сметено, што није ни бог ни чове 
вором да купују ситну рогату стоку, а у ствари биће да су то какви агенти Црнојевићеви.{S} С то 
ва једном пође за руком те доказа, да у ствари ту нико није крив.{S} Дело истина постоји, ала н 
во су парче хартије.{S} Ја гледам шта у ствари бива..</p> <p>И кнез је сад почео живо набрајати 
итељ и одбрана династије, Ратислав је у ствари њен упропаститељ, њен зао дух, који је код народ 
о вреди, да се прода под оно што није у ствари?{S} И на што је све то?{S} Да је Лепша дошла и р 
а постане најмоћнији власник, кога ће у ствари и сам кнез слушати.{S} Ђенерал је тражио и титул 
е би био ни у каквој двоумици.{S} Али у ствари тако није било.{S} Ево шта се десило.{S} Памтим  
 између њега и једног пријатеља: како у ствари нема ништа и т. д. и т. д.</p> <p>Али му Лепша н 
левица што удели десница твоја.{S} Но у ствари веле да је то само приформа.{S} Прави је пак сме 
 ко би изашао да јавно призна оно што у ствари <hi>сви практикују</hi> — њега би затрпали камењ 
ици промуцаше, да и они.... премда су у ствари људи слабоумни и од књиге давно одвојени.... опе 
а од свакога да се склања и снебива. (У ствари цело село није могло дати џевапа стрина Синђи, а 
љима у Балканији, и то коме, и какве су ствари поименце долазиле? јесу ли пријатељи из Балканиј 
во на скандалозан глас.</p> <p>Чудне су ствари причане из прошлости госпође Моне.{S} Говорило с 
стичних ровења.“ На више места за те су ствари били окривљени први и најугледнији људи.{S} Они  
а о цени, господине пуковниче.{S} То су ствари, које се парама не могу никада довољно платити.{ 
 пуковниче, то кошта.{S} Али код таквих ствари за цену се не пита.{S} Главно је добар, сигуран  
 свикла ме да будем хладан спрам многих ствари, од којих се обичан човек грози и преза.{S} Прос 
иру; спаљено је ту још и стотине других ствари.</p> <p>Том приликом много је куче остало без св 
о министарства.{S} Има у писму и других ствари, али то је главно — Даћу ти, прочитаћеш га после 
то си учинио?{S} А има и стотину других ствари, које сведоче да су Балканска Браћа голема снага 
ка, који би могао веровати да од оваких ствари зависи морал у једном друштву и да би бечко друш 
ве ове женске донеле су пуне руке неких ствари, а црна придика носила је за њима некакво црно с 
може!{S} Ти данас изнесе толико ваљаних ствари, да би срећа била кад би се и половина од њих мо 
та још веома загонетних и не објашњених ствари.{S} И поред све вике научара, поред свију њиних  
ма тако много неиспитаних и непроучених ствари.{S} Ви сте и сами то говорили.{S} Ваш случај ниј 
<p>Но њему као да није било до озбиљних ствари.{S} У присуству Лепшином кнез Мутимир никад није 
е већ судити да ту има веома интересних ствари.</p> <p>Кад је и то било сређено и сложено у јед 
им јаузном; дознала је доста интересних ствари.{S} Нарочито се радовала за једну своју пријатељ 
нати да рад ње жртвује стотину корисних ствари.{S} Добар човек значи уједно и паметан човек.{S} 
је причао је пуно интересних и радосних ствари:{S} - Балканију је задахнуо некакав нов дух; сву 
.{S} Оно неколико, по изгледу незнатних ствари, што их онај непознати младић саопшти Растиславу 
ве.{S} Према томе он нема својих личних ствари за које би могао рећи да се не тичу државе.{S} Н 
 може се употребити од обичних познатих ствари жива, сичан, татула, велебиље (беладона) и много 
стаде.</p> <p>— Да, знао сам да има још ствари о којој сам мислио да се разговарамо.{S} Један н 
каквом само мртви могу говорити о живим стварима овога света, које се њих лично већ ништа више  
захуктао.{S} Што је више говорио о овим стварима, све му се више отварала воља за говор.{S} Чис 
ома либералан!{S} Ту се многим и многим стварима гледа кроз прсте.{S} Кад избије на површину ка 
" /> <p>— Хришћанство, које је у многим стварима донело напредак, донело је огроман назадак у п 
И баш ми је мило да чујем, шта о оваким стварима мислите ви практичари, ви људи из народа?</p>  
а воље и укуса, да се занима политичким стварима.{S} Па ни сада, она није ни мало улазила у пол 
о га не привикавате да мисли о државним стварима и да се бави озбиљним државним пословима.</p>  
 је био вештији књизи и свима књижевним стварима, па је гледао сваком приликом да закачи г. сре 
колико кнежевој познатости са свима тим стварима. — Свакако то су ваљда ретки изузетци? — упита 
ло што бар у неколико моји назори о тим стварима налазе одобрења у самим погледима народним.{S} 
 министар брзо је био претрпан само тим стварима.</p> <pb n="575" /> <p>Каквих и каквих ти чуда 
и; не знаш како је нежан и пажљив у тим стварима.{S} Кад примети да ти се нешто допада, набавић 
 је ваше мишљење о томе?{S} Ја се у тим стварима не разумем.{S} Ја сам што рекле Швабе. <foreig 
те се мени, као старој мајсторици у тим стварима.{S} И добро сте учинили, мој г. пуковниче.{S}  
а представља власт, он је покоран у тим стварима, и шта више, донекле чак сматра то за част.{S} 
ам се бојао да ме не стану испитивати о стварима које би се тицале мога службеног положаја, јер 
</p> <quote> <l>Наука је света и велика стварка,</l> <l>С тога ова шкода и јес пуна ђака.</l> < 
ваде и њена пријатељства имала су много стварнију основу.{S} Она брани Растислава и његове прис 
ови и љубичасте маште, истинска, сурова стварност говорила је: да се Враничић сада налази у неп 
 у којој је тешко било разазнати шта је стварност, а шта ли машта.</p> <p>Већ у два маха Вранич 
лободњачки.{S} Но имена мало одговарају стварности.{S} Либерализам је без либералности, а они ш 
/p> <p>Свега је било три намесника, али стварну власт имали су у рукама њих двојица.{S} Трећи ј 
го; он је увек <pb n="35" /> до-сто-јан-ствен — кнез мету две песнице на нос и пође преко собе  
p> <p>Овде онде срета се и по који живи створ.{S} Час је то чопор говеди, која мирно пасу у лив 
S} Сви окружни начелници били су управо створ његових руку.{S} Он их је бирао, он их је подигао 
Растужен неваљалством свога најмилијега створа — човека — стари бог, једне благе јесење ноћи, г 
ти господари ситуације.{S} Да код кнеза створе тако уверење дужност је начелника, и они то могу 
а.{S} Тако је, без праве нужде, у земља створен страшан притисак и тиранија, а подметута је дин 
н.{S} Мало по мало, непрестаним копањем створене су огромне подземне галерије и поткопи, који с 
ала смо ти ми женске јадна и беспомоћна створења кад љубимо.{S} Јес, Бог је проклео жену, кад ј 
и и од оног скромног, мирног страшљивог створења изађе нешто дрско и одсудно.</p> <p>— Господин 
евојка под небом, и да је најнесретније створење на земљи, и то обоје осећала је у један исти м 
н је доиста <pb n="396" /> јадно, бедио створење — госпођа Софија прекрсти се — да не да бог ни 
искусно, напуштено, само себи остављено створење, коме нико ни с које стране не ствара истински 
 загонетна жена зове Ката, да је опасно створење, способно на свашта.{S} Сад је јамачно избегла 
рли ово младо, овако свеже, овако чисто створење, да се стопи с њим у једну нераздвојну целину, 
е неодољивом снагом да паднеш у наручја створењу које волеш, да се с њим слијеш и стопиш уједно 
имао да се изврши у најкраћем року и да створи Балканији нову династију.</p> <milestone unit="s 
жене починиле голема зла и пороке да се створи овака ружна изрека о њима.</p> <p>Обично са стар 
рловчани су дуго памтили ово весеље.{S} Створила се чак и нека изрека: „Пило се као оно кад је  
ам што сам.{S} Одлучност једнога претка створила је од обичне сељачке породице владалачку динас 
це.</p> <pb n="439" /> <p>Ова лепа жена створила је око себе неку чудну, заношљиву атмосверу, к 
} Каква је да је моја династија, она је створила ову државу.{S} Наравно, ту је била народна мук 
 се ту извршити нека операција, која би створила за кнеза суму од 10.000 дуката.</p> <p>- Да су 
е изједначе у томе с мушкима, женске су створиле за се друге прилике <pb n="406" /> где се оне  
8" /> <p>Па ипак, све то узето у скупа, створило је о Мони такво мишлење, да су је се и бојали  
како је мудрост и јунаштво деде кнежева створило ово државе што данас имамо, како ће мудрост и  
и може од других, и то <pb n="76" /> је створило у њем уверење да је више нешто од обичних људи 
ла, што је за време кнежева малолетства створио устав.{S} Доказују да је устав отео власт од кн 
.. јес, шпијуни....{S} Људи које је бог створио да буду шпијуни!</p> <p>Пуковник се поче све ви 
ашао готову заверу.{S} Ја је нисам први створио.{S} Кад сам ја дошао, ствар је већ била зрела.{ 
 примљена и записана међу најлепша дела створитељева.{S} О, велика света божанска љубави!..</p> 
то се ваља потрудити.{S} Нова династија створиће од својих верних људи и поузданих помоћника но 
ама кад је господин ћата тражио те „<hi>створове</hi>“ (како он вељаше у шали) за своју душицу. 
p>— Да, да, поче он — то је ваше — ви - сте правили устав... а књаз вам малолетан — и господа х 
те, по савету аустрискога цара, од кога сте, вели се, и тражили „очинске савете,“ били одсудно  
нате за тај допис, да сте га читали, да сте га у рукама имали.....</p> <milestone unit="subSect 
ам уверења да ви знате за тај допис, да сте га читали, да сте га у рукама имали.....</p> <miles 
и господине.</p> <p>- А је ли истина да сте једном, док сте били у Пламеновцу на робији, неким  
вечано.{S} Лекари ће издати сведоџбе да сте умрли од гушобоље.{S} У службеним новинама ожали ће 
.{S} Рачунајте шта би нам било вајде да сте с мојим изласком из министарства одмах и ви сви под 
војницима: ето виш’ и мачак вам каже да сте глупи!....</p> <p>Ратко мету прст детету на уста и  
ар је за вас увреда кад вам се рекне да сте слободњак!{S} Па ви нарочито тражите друштво полити 
ока да ма шта прећутите.{S} Ви знате да сте амо дошли за ваше добро и да вам се код мене не мож 
 вели да сте сами дошли; сами велите да сте јутрос нашли врата на спаваћој соби затворена изнут 
ир с бечким двором и бечком владом и да сте им саопштавали и таква решења и закључке своје влад 
 се мало да будете људи.{S} Хтели би да сте нешто више од човека.{S} Кушате да се приближите бо 
осподине маркиже, али ето слуга вели да сте сами дошли; сами велите да сте јутрос нашли врата н 
позван сам хитно к вама; рекли су ми да сте озбиљно болесни.{S} Дошао сам и нашао вас где спава 
.</p> <p>„Најпосле били сте оптужени да сте се са вашим поочимом Фрањом Јосифом чак упуштали и  
озива.{S} На име, били смо извештени да сте, преко неких поверљивих лица, дошли у додир с бечки 
ва.{S} Другим речима то значи: „Знам да сте незадовољни данашњом владавином, али, верујте, крив 
ве речи:</p> <p>- Браћо!{S} Ја држим да сте и до сада били задовољни делима владиним и очинском 
министар полиције.{S} Ко не би рекао да сте ви министар полиције, само кад вас чује како ви то  
авна тајна.</p> <p>„Даље се говорило да сте, по савету аустрискога цара, од кога сте, вели се,  
уговима.{S} Јес, то би све било лепо да сте где год на каквом пустом острву.{S} Али на жалост т 
вашу спаваћу собу.{S} Мислио сам већ да сте будни, али у соби тек видим да још спавате као и пр 
етар.</p> <p>— Онда ја не знам!{S} Онда сте ви то просто морали сањати, јер друкчије то се не д 
ша.</p> <p>- Г. Растиславе, пазите куда сте ударили!{S} Куда год задрете, памтите, да ћете мене 
ра - слике су изгледале дивно.{S} Кнеза сте могли познати или по његовој војничкој униформи, ил 
сте и свете домове молитве; од богомоља сте направили храмове стида и разврата.{S} Па још и мен 
ала.{S} Кнез продужи.</p> <p>— Страхота сте радознале, а опет не знате ни шта вам рођени мужеви 
а је с тим, шта дижете толику џеву, шта сте ви бајаги бољи од мене! - кљусад као и ја — и, утеш 
вар која ти се под носом дешава?{S} Шта сте ви, ако смемо питати?{S} Професор у академији (Тоша 
а и два секунда“ — викну он - дакле шта сте се решили, господине ђенерале?</p> <p>Ћутање!</p> < 
 ближе, време је протекло, говорите шта сте решили?</p> <p>Но ђенерал остаде нем, укочен, непом 
но говорите, да не лупам увек главу шта сте хтели рећи.</p> <p>— Да, да, рече Растислав, гледај 
е коме што помогла, ни одмогла.{S} Рђав сте пример узели!{S} Бар то није више никаква тајна, шт 
 <p>— Знају, да богме да сад знају, кад сте их ви отровали.{S} Јес, ви сте отровали овај народ, 
ило при повратку ваше династије.{S} Кад сте се утврдили по свом повратку, прва вам је брига бил 
 ме овако необавештена оставите.{S} Кад сте већ кнезу ради добра и кад вас је та племенита побу 
 га остави с једним коњем.</p> <p>— Сад сте остали само вас двоје, г. Маврикије, ти и то твоје  
а се и не сме одвајати од вас докле год сте у тој кући.</p> <p>Одлучимо да пошљемо једно дете и 
мерити данашњој влади...</p> <p>- Какве сте нужде ви имали, г. Растиславе, да дајете овој земљи 
иште он ће скочит, на огњиште.“ И какве сте нужде имали за то!{S} И за што да ми то раније не н 
тавите на страну пребацивања, али какве сте нужде имали, то ми кажите? - понови кнез питање.</p 
пог дрвета, Мона продужи:</p> <p>— Које сте се јаде ућутали?{S} Зар сте тако брзо казали једно  
милост коју вам чини ваш господар, коме сте радили о глави; ту вам милост чиним ја.</p> <p>— Не 
ко трпети да има ма кога на свету, коме сте и ви чим год обавезни, и коме и ви дугујете какву б 
gn xml:lang="fr">mon viex</foreign>, ви сте баш тачни..{S} Кнез извади велики златан ремонтоар, 
лучај морате зната...{S} А најпосле, ви сте министар председник; вас се ствар тиче толико исто, 
 ви управо били осуђени.... је л те, ви сте били осуђени? — упита пуковник нагло.</p> <p>Изглед 
срдито, — добро, ви мушки све знате, ви сте непогрешни, вама ни ваша рођена жена не сме рећи ис 
 као прут.</p> <p>— Драга госпођице, ви сте узбуђени.{S} Будите слободни.{S} Ја вас волем, с то 
p>— Нема ништа, господине пуковниче, ви сте паметан човек.{S} Ви знате да се те ствари <pb n="1 
аве! ви морате боље знати те ствари, ви сте и сами дипломата.{S} Веома ме интересује да чујем в 
{S} Али ви не можете никога кривити, ви сте сви подједнако криви.{S} Управо ви интелигенција —  
un lâche</foreign> (Ви сте издајник, ви сте кукавица).</p> <p>Кнез је био ван себе од беснила,  
ају, кад сте их ви отровали.{S} Јес, ви сте отровали овај народ, - продужи кнез, али чекајте са 
ви сте издали вашу војничку заставу, ви сте простим злочином упрљали вашу ђенералску униформу.. 
и!{S} Ви сте погазили вашу заклетву, ви сте издали вашу војничку заставу, ви сте простим злочин 
жим гласом.</p> <p>— Јес, господару, ви сте болесни: ви сте провели близу 50 часова у заносу и  
 дах ваше божанствено душе.</p> <p>- Ви сте веома галантни, господару.{S} То је сувише части и  
е развије се овај разговор:</p> <p>- Ви сте нешто срдити, господине намесниче?</p> <p>— Јесам — 
 Ах, па ви сте фуч... г Маврикије... ви сте фуч — ево на! мат сте...{S} Их — баш ништа не знате 
да а ви сте још у понедељак заспали: ви сте сад на ногама, али ви ни сад још нисте потпуно будн 
<p>— Јес, господару, ви сте болесни: ви сте провели близу 50 часова у заносу и сну.{S} Данас је 
ко волети.{S} Ви сте веома саможиви; ви сте или ружни цицијаши, или још ружније распикуће.{S} В 
 „њокалица.“</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Ви сте професор на В. Шкоди, г. Маврикије, ха, ха, ха... а 
е ви још усуђујете уста отворити!{S} Ви сте погазили вашу заклетву, ви сте издали вашу војничку 
о најбоља примера на вама самима.{S} Ви сте данас сви окружни начелници, и колико вајде може би 
, узмите се на ум, г. Растиславе.{S} Ви сте ударили сувише уским путањама; бој се да ћете се на 
н, само ми то кажете дипломатски.{S} Ви сте дипломата, г. Растислав, па увек дипломатски говори 
неиспитаних и непроучених ствари.{S} Ви сте и сами то говорили.{S} Ваш случај није ништа особит 
и сте које је веома тешко волети.{S} Ви сте веома саможиви; ви сте или ружни цицијаши, или још  
вољи учините пробу сами са собом.{S} Ви сте баш снажан човек — рече Ката смешкајући се шаљиво.< 
 као што су пре мислили о старом.{S} Ви сте и данас у њином <pb n="91" /> благовољењу.{S} А сва 
и <pb n="127" /> раде у поверењу.{S} Ви сте сад узели мене запиткивити какав је то отров.{S} То 
 криви.{S} Управо ви интелигенција — ви сте то и измислили тај устав за Балканију.{S} Сељак то  
к и не зна шта је то устав; али ви — ви сте све покварили?</p> <p>Кнез је праскао, а Маврикије  
а бих могао ићи — рече он ђенералу — ви сте почели извињавањем, а сад прелазите у нападаје и ру 
а унела у собу бутељу вина.</p> <p>— Ви сте га пили и похвалили, у брзо сте једно за другим исп 
ука веома врела и да дрхти.</p> <p>— Ви сте узбуђени, господару? рече Заре са саучешћем.</p> <p 
крете начелнику и упита га:</p> <p>— Ви сте овде начелник? и љубазно проговори с њим неколико р 
 у заносу и сну.{S} Данас је среда а ви сте још у понедељак заспали: ви сте сад на ногама, али  
гама напомиње шибање.</p> <p>— Е, па ви сте се сад ухватили за ту једну реч.{S} Оставите то.... 
, и размештај, и све.</p> <p>— О, па ви сте се овде господски наместили.{S} Како је све ово леп 
Је ли тако г. Маврикије?).{S} Ах, па ви сте фуч... г Маврикије... ви сте фуч — ево на! мат сте. 
учите вршити његове заповести.{S} Та ви сте то пре тако лепо знали, али сте се доцније одучили  
 бити бољи у томе.</p> <p>— Најпосле ви сте осветољубиви, саможиви, без срца; ви никоме не веру 
 устав, а књаза и не лита нико.{S} И Ви сте, г. Маврикије, правили устав — Паметан устав!</p> < 
зе с јавом и истином.{S} У дугом сну ви сте јамачно много што шта сањали: можда је било и такви 
aître, vous êtes un lâche</foreign> (Ви сте издајник, ви сте кукавица).</p> <p>Кнез је био ван  
едати.</l> <l>А шта ћете ви?!</l> <l>Ви сте немоћни!!...</l> <l>Човек с поља;</l> <l>Мртвачка ј 
г и тих, очевидно старачки глас — криви сте обоје, што почињете мешати тренутни живот с вечним  
уштерија?</p> <pb n="598" /> <p>— Криви сте обоје — чу се из једнога гроба у лево благ и тих, о 
аквих људи!{S} Па камо их данас?{S} Сви сте ви овде гости, данас јесте, сутра нисте, само ја из 
ријалним светом — Јес, ви Косанићи људи сте које је веома тешко волети.{S} Ви сте веома саможив 
д.{S} Но ја бих радо чуо ваше име; чији сте и одакле?{S} Јамачно из какве добре куће?</p> <p>—  
два начина: или да попијете отров, који сте за мене спремили, или да будете стрељани јавно као  
љака викну:</p> <p>— Еј, буразере, који сте ви?</p> <p>Жика се одазва: — Наши смо!{S} Добри људ 
.{S} Како би се тек Вама замерило, који сте имали све погодбе да се спремите за потпуно углађен 
мене убити.{S} Испићете сами отров који сте мени спремили.</p> <p>Кнез ућута и упре поглед у ђе 
аву закључати ни откључати.{S} Но да ли сте добро загледали прозоре?{S} Да ли су они били добро 
} Та ви сте то пре тако лепо знали, али сте се доцније одучили намесникујући дуго...{S} Да, да, 
 <pb n="485" /> сам га ја. — „Изгледали сте као обично; рекли сте ми да вам посветлим.{S} Ја са 
на.{S} Све што сте и што имате достигли сте и стекли с људима, с пријатељима, с помагачима, па  
само празан сан.</p> <p>— Дакле, видели сте и г. министра Кугића.{S} То је веома интересно!{S}  
ци? - упита он доктора.</p> <p>- Почели сте говорити о љубави - рече доктор с осмејком.</p> <p> 
руге тешке оптужбе противу вас.{S} Били сте окривљени да сваки дан примате једну особу из аустр 
ог ђенерал штаба.</p> <p>„Најпосле били сте оптужени да сте се са вашим поочимом Фрањом Јосифом 
се смејати, али мени бриди нос; разбили сте ми <hi>њокалицу</hi>...</p> <p>Кнез се хватао за тр 
 бечки двор, изгубите престо; а тражили сте и јемство, да вам Аустро-Угарска силом поврати крун 
p>— Јесте, господине ђенерале, спремили сте се да ме отрујете.{S} То је требало да буде пре <pb 
тири, а ви га сами кољете.{S} Оскврнили сте и свете домове молитве; од богомоља сте направили х 
ама смета кнез?{S} Је л те?{S} Обратили сте се мени, као старој мајсторици у тим стварима.{S} И 
 ја. — „Изгледали сте као обично; рекли сте ми да вам посветлим.{S} Ја сам вас испратио до у со 
га: „с киме сам дошао?“ Вели ми: „дошли сте сами.“ — „Па како сам изгледао, шта сам ти рекао ка 
значај.{S} Пазите, г. Растиславе, пошли сте низбрдицом, низ коју се лако може и глава котрљнути 
тела рећи то, да ви нити сте једини, ни сте највештији људи у Балканији.{S} Наћиће се и других  
 часова како од вас не одмичем.{S} Нити сте ви, <pb n="621" /> нити сам ја икуд одмицао за ово  
!{S} А ја сам хтела рећи то, да ви нити сте једини, ни сте највештији људи у Балканији.{S} Наћи 
 <p>- А је ли истина да сте једном, док сте били у Пламеновцу на робији, неким кадом успавали с 
кинуо вам ципеле као и обично, а за тим сте сами закључали врата изнутра и легли.“</p> <p>— Па  
<p>— Ви сте га пили и похвалили, у брзо сте једно за другим испили три чаше, а одмах за тим ућу 
те учинили никаква трајна добра.{S} Ако сте кад коме што и дали, то му је после крваво три пут  
в, има много веома ружних примера, како сте крвнички гонили баш оне, који су вам највише добра  
с мајмуном!{S} Па шта ће јадан!{S} Како сте му друштво дали?{S} Све неки луткови, гори од њега. 
а ви управо хоћете!{S} Да докажете како сте већи пријатељ народу но што сам му ја.{S} Да ме уве 
лаженопочившег кнеза треба убити и како сте ви први муж и дипломата балканиски.{S} Те ваше везе 
 Белини.</p> <p>— Па добро!{S} Али како сте онда, врага, опет, могли доћи у вашу спаваћу собу и 
 зачуђено.</p> <p>— Да, господару, тако сте заспали да се више никако ни будили нисте, све до с 
 знаш шта, Лепшо, што јес, јес, за цело сте пишкин деца!{S} Оно има, има брзо; знам нешто мало  
 помислити на њино стрнџање.{S} Јамачно сте слушали о томе.{S} То је права саблазан.{S} То је н 
ј мајсторици у тим стварима.{S} И добро сте учинили, мој г. пуковниче.{S} Нико вам не би могао  
ругљиво.</p> <p>— Неће бити тако.{S} То сте ви раније где год чули; то је вама морао неко рећи; 
</p> <p>— То је једно.{S} Друго је, што сте ви, Косанићи, по свом карактеру, људи мало симпатич 
“? — примети кнез.</p> <p>- За то — што сте ви још млада, неутврђена династија.{S} Истина, ти с 
.</p> <pb n="114" /> <p>— Збиља, за што сте ви управо били осуђени.... је л те, ви сте били осу 
иви господине, добре...</p> <p>— Па што сте онда једној дали те је у ракији попила сок од некак 
о од њега пун тулум зејтина.{S} Све што сте и што имате достигли сте и стекли с људима, с прија 
е народе, кад би се задовољили оним што сте, кад би пристали да будете - људи, али добри људи.< 
И ако се поносите својим радом, као што сте мм увек говорили, <pb n="188" /> онда, баш на проти 
о.{S} Онако исто <pb n="313" /> као што сте и ви хтели мене убити.{S} Испићете сами отров који  
ђе с ње.</p> <p>— Лепо, терајте као што сте почели — рече она јасним, уздрхтаним, срдитим гласо 
е тако мудар, озбиљан и одмерен као што сте ви у четрдесетој!{S} Ви просто заборављате доба њег 
што после вас дође бити још горе но што сте ви били.{S} Најпосле одморите се мало, па ако се ба 
зачуђено.</p> <p>— За што!{S} За то што сте хтели отровати свога кнеза.{S} А како?{S} Врло прос 
> <p>— Које сте се јаде ућутали?{S} Зар сте тако брзо казали једно другом све што имате!{S} Или 
после крваво три пут на нос изашло, јер сте ви били налик на онога „добротворца“ који је дао чо 
г Маврикије... ви сте фуч — ево на! мат сте...{S} Их — баш ништа не знате, баш сте глупи, г. Ма 
 сте...{S} Их — баш ништа не знате, баш сте глупи, г. Маврикије!</p> <p>Кнез скочи и баци фигур 
је, здравља, ми, што ви мислите.{S} Баш сте лоле!“ А његов кревет као све се љуља, све се љуља. 
ва, а после опет викну:</p> <p>— Еј!{S} Стеване! — Је л ти ту пушка?{S} И кад доби одговор да ј 
Данас сам имала необичну посету — Лепша Стевићева и мој братац.{S} Па <pb n="459" /> док ја иза 
љена песма:</p> <p>„Хајд на лево, браца Стево!“</p> <p>Начелнику узеше мрдати усне и он би јама 
окорно, јес, ево, ово је поп Стево, поп Стево Џиброња, из Свињарице.{S} А ово је поп из Лојана, 
ме, молим покорно, јес, ево, ово је поп Стево, поп Стево Џиброња, из Свињарице.{S} А ово је поп 
дрљеним грудима — свуд!..</p> <p>Његова стега олабави.{S} Јела изви десну руку, и у који мах он 
ајева излазиле као притисак и полициска стега над јавним мњењем.</p> <p>Састанци, зборови, друш 
аслоњачу.{S} Био сам ослобођен од свију стега и веза, а преда мном је стајала некаква људска пр 
ти чист свеж ваздух; није било пређашње стеге и пређашњег загушљивог и мемливог задаха.{S} Он о 
сваки корак.{S} Он неће више да трпи те стеге.</p> <p>Растислав је доказивао, да њему лично ниш 
 сави руке другарици око паса) па би га стегла што год боље могу, па цмок одовуд, на цмок одону 
омно каменито брдо, а њему, Црнојевићу, стегли руке наопако, па га гоне да се бос пење уз оно о 
> <p>— Не рекох ли вам, ухвати за гушу, стегне и удави.{S} Шта хоћете више, рече Ката одсечно.< 
га човек узме.{S} Он врло просто ради — стегне за гушу и удави.{S} Доктори не знају шта је боле 
, сем једино да се припије уз њу, да је стегне у наручја, да дише онај слатки балзам, којим је  
се на каква сувише снажна човека, он те стегне за руку, на једаред осетиш да је ту сваки отпор  
, пошто су ми уста била тако запушена и стегнута, да сам једва могао на зор по мало дисати.{S}  
рштеним рукама, с главом утиснутом међу стегнуте мишице.{S} Лепша је седела на дивану, обузета  
огама, од саме беле кости, тако ћемо га стегнути, да, хтео не хтео, мора остати међу нама, а по 
тао по одаји; писмо је стајало грчевито стегнуто у десној руци.{S} Лепша је личила на статују.{ 
 Хоџа поуми да се исправи, но Срећко га стегнутом песницом понова удари у груди тако јако, да с 
дмах да нећеш, стрвино — цикну Срећко и стегнутом песницом дерну хоџу по глави.</p> <p>Старац с 
главу у своје наручје, па је хтеде тако стегнуту опет обалити на диван.</p> <p>Бранећи се рукам 
} Ви знате како дејствује ваш отров.{S} Стегнуће вас у гуши.{S} Боловаћете 2—3 дана.{S} Умрећет 
о пете ја сам био увијен некаквом јаком стегом, каквим ужетом или чак и жицом те сам изгледао к 
су се доиста и повијала под страховитом стегом његових железних руку.{S} Држећи је тако одигнут 
е и око руку и око ногу, <pb n="476" /> стегоше ми цело тело, па ме почеше и око врата давити.< 
ма придао други значај.{S} Вилице му се стегоше, и да га је ко у тај мах ословио, он не би мога 
 осети, како га снажно дочепаше, управо стегоше га као кљеште некакве хладне руке и почеше га с 
д живих људи.{S} Та се мрежа непрестано стеже, и ми ћемо у њој до мрака бити похватани.{S} Још  
вао ћату израније).</p> <p>Кнез радосно стеже доктора за руку и, теглећи се, рече:</p> <p>— И — 
ва прође лака дрхтавица.{S} Он грчевито стеже зубе и рече промуклим гласом:</p> <p>— Именујте м 
удри грли, па удри гризи, па уједај, па стежи, па ваљај, па гњави.... и ју, леле мене, да ме ко 
 осети, како га његови мртваци још јаче стежу, као да се спремају да га никако не даду овој гом 
ри пада одозго на њега.{S} Онда настаје стезање, дрпање, миловање, ваљање, превртање, девојке ч 
понесе је преко собе.</p> <p>Ово снажно стезање, ова близина и топлина, све то само га још више 
лканских.{S} То му је много помогло.{S} Стекао је нарочитих заслуга при једном значајном делу,  
кад не адвоцира.“ Цело своје образовање стекао је „по чувењу“, т.ј. слушајући како о чему мисле 
, гласом човека који је много искусио и стекао <pb n="527" /> уверење, да је стрпљење најбољи д 
 корист династије Црнојевића, наш јунак стекао је одмах пупо поверење нових власника, као што г 
а врло љубазан у опхођењу — он је убрзо стекао симпатије звониградских отмених кругова и рало ј 
 тада већ био готов.{S} госпођа Ловимук стекла је тада уверење о изврсности либералних политичк 
и боље.{S} Околности су се веома згодно стекле да га на то свикнемо још одмах с почетка.{S} Док 
 Све што сте и што имате достигли сте и стекли с људима, с пријатељима, с помагачима, па ипак в 
ре; често се даве као дивљи зверови, да стеку име, положај, богатство, а амо долазе с једном св 
и људи дођу у ближи додир с кнезом и да стеку уплив над њим — рече Растислав.</p> <p>— Не треба 
х почетника, којима треба власт, да што стеку; међу конзервативцима има људи с оронулим богаств 
осећао као да му је на прси пала читава стена.</p> <p>Тако пођу даље.{S} Анђелија би прво испри 
 чуо неко шушкање, а за тим и притајено стењање.{S} Кнез и нехотимице сав се претвори у ухо.{S} 
седео на великој столици на сред собе и стењао је, као да га нешто боле.{S} Кад му доведоше дец 
јасно чуо, како се у гробу нешто трља и стење.{S} Просто изгледа као човек, који се мучи да се  
но <pb n="659" /> раздробљеним шиљастим стењем.{S} Он корача, а љути белутак одгриза с ногу ком 
о на јеро.{S} Стари <pb n="577" /> чича Степа био је недавно у Бечу по еспап, и том приликом, к 
адржати за се.{S} Последњих година чича Степа био се мало смирио, јер га је, веле, још покојни  
тири пута пет, двадесет.{S} И тако чича Степа је донео равно двадесет ока злата да се утроши на 
овању у Беч орловачког угледног трговца Степе Симеоновића.{S} За тога се човека одавно зна да о 
 под руку и брзо поведе, прво преко 2—3 степена, па кроз мали трем, па кроз велико предсобље, и 
 — <hi>Он</hi> се добатргао до дворских степена, па се ту скљусио (И ако Ратко ниједном речицом 
ц, па по њему!...</p> <p>Жалио је и оне степене подрумске, низ које је тако често стрчавао, пор 
н.{S} Обично корачају споро, пењу се уз степене полако, а кад угледују чича Јову <pb n="361" /> 
<p>Али они се опет окретоше и нагоше уз степене.</p> <p>- Нећете тако! — викну Радован.</p> <p> 
<pb n="263" /> <p>Ово је било на ниским степенима, при изласку у авлију.</p> <p>— Јок ми — рече 
 великим, он је изводио право на широке степенице, које воде на горњи спрат, где су сад биле од 
о и неочекивано и тако вешто згурну низ степенице прво једног на другог, да се за тили час обој 
ив Косанића.{S} И ово мирно држање чича Степино познало се одмах на целом крају.{S} Као колевка 
ло.{S} Али последњих година, услед чича Степиног мировања, и овај се крај био стишао.{S} Но сад 
ом правом династијом.{S} И не био, чича Степо, ја Балканац и балкански кнез Страшимир, но био Т 
би и рекао му ово:</p> <p>— Чујеш, чича Степо!{S} Ја знам да ти радиш на преврату и да су ти пр 
во је, веле, застрашило и стукнуло чича Степу за неко време.{S} Он је више година мировао, исти 
 знаш — у буџак.... у буџак ја како!... стерају људи у буџак....{S} А овако, шта велиш, г. Мавр 
е да ће доћи један дан када ће о женама стећи друкчије уверење.{S} Тада ће увидети да је она Мо 
љава средства каква год хоће, само нека стече, или ако је већ има нека очува власт.{S} Кад тако 
ека није оно што би требало, те да кнез стече уверење како ти желиш.{S} Ти хоћеш, дакле, да се  
срећи своје присталице, да им очува или стече високе чиновничке положаје.</p> <p>Но ствар се да 
ти.{S} Дај боже само да ово искуство не стечете доцкан, кад вам од њега не може бити никакве ко 
а цела ствар пропадне.{S} Да омужаш, да стечеш искуства, теби ће требати пуних двајестак година 
ао услед обилна доручка, па да га не би стешњавао својим присуством, он, на згодан начин, делик 
бежали, и кад су већ пали на нос, браћа стигла и ухватила!...{S} Хајдете, добри господару!{S} И 
 су под надзором путовала и кад су овде стигла, ко их дочекао, ко их је примио и сакрио, једном 
падне у Балканију.</p> <p>На то извешће стигла је из Звониграда строга наредба, да се Црнојевић 
у са свију страна из унутрашњости земље стигле на Његову Светлост или на чланове породице.{S} О 
p> <p>— Што стаде? упита кнез.</p> <p>— Стигли смо — примети црна прилика.</p> <p>— Зар тако бл 
а Милоје није побегао, они би још ноћас стигли у град пријатељима.{S} Овако су морали заноћити  
 приспевали један за другим.{S} Неки су стигли тек око 2 часа по подне.</p> <milestone unit="su 
и бележе траг куда прођу!...</p> <p>...„Стигли су на врх брда; али над овим првим диже се огром 
узе бити ногама по очима по устима, куд стигне.{S} Кукавни вочићи, са затегнутим јармом око вра 
раменима, управо љубио је по хаљини где стигне, а уз то је кроз сузе понављао — Шта ја могу, ка 
ра их је и гађала из пушака.{S} Тако их стигне и сумрак.</p> <pb n="665" /> <p>За преноћиште Жи 
а у доброчинству пођи од себе, па докле стигнеш.{S} Оставимо друге млађе нека лете по облацима, 
ича Боја.</p> <p>Пођу горе и на по пута стигну Грујицу.{S} Он је ишао у гомилици момака и девој 
та Срећко је проводаџија!</p> <p>У томе стигоше још два пандура.{S} Пијанога Ралеку, свега крва 
и ћемо се чинити невешти.</p> <p>У томе стигоше већ и до кола.{S} На пољани је било управо три  
 <p>Прикрадајући се тако као мачке, они стигоше на средину кантарске улице и ту стадоше.{S} Спр 
 ове позне путнике.{S} За мало и коњици стигоше; топот на једном престаде, они се зауставише пр 
а нигде не испадну на месечину.{S} Тако стигоше до у средину града и дохватише се кантарске ули 
/hi> бежати пред стотином.{S} Што да је стид уклонити се онде где нећеш сукоб и бој, а ми ваљда 
оно је ђаво, ту је свака несрећа; ту је стид и пропаст, ту је мрак и зло...</p> <p>Старац на је 
на природно и није било данашњег лажног стида.</p> <p>Код шпартанаца било је законом забрањено  
итве; од богомоља сте направили храмове стида и разврата.{S} Па још и мене хоћете да увлачите у 
 што је проклет, осуђен и проглашен као стидан и низак један акт, који је тако природан и тако  
ли се ваљда још „штелујете“, снебивате, стиде се деца!{S} Само што ја нећу да знам за те ваше к 
ала је светла и чиста.{S} Била је веома стидљива.{S} Стидљивост је често врло снажан штит проти 
 и чиста.{S} Била је веома стидљива.{S} Стидљивост је често врло снажан штит против зла и кваре 
ну вриједи принети на жртву оно прво. — Стидљивост је највећи штит невиности.{S} Чувај чистоту  
ит невиности.{S} Чувај чистоту образа и стидљивост душе.{S} Само су два стања у којима женска г 
 који држе да је једно поносно, а друго стидно за човека, али то су невјеже налик на оне што ве 
виде да му је дружина то опазила, би му стидно и зацрвени се.</p> <p>Други начелник — он је опе 
цем на глави.{S} И младожења зна сву ту стидну лаж, <pb n="260" /> но он опет прима невесту, је 
дотле; толико смо залутали у притворном стиду, да не можемо трпети истинску природу људску чак  
 од једног начелника с југозападне међе стиже телеграфски извештај, да су у његовом месту ноћни 
лите?{S} Камо рекосте?</p> <p>Он у томе стиже пред Растислава и испрси се пред њим.</p> <p>— Ка 
ујем.{S} Из Звониграда у Јеленик обично стижем за непуних 9 минута.{S} Рецимо 10.{S} Од Звонигр 
ли су незнатни према извештајима што су стизали с дунавске међе балканијске.</p> <p>Отуда је пр 
их на један пут ухвати, па како је кога стизало, онака је и падао.{S} Неке су нашли чак у башти 
" /> <p>— Није ми ништа — одговора она, стискујући мужа за руку и приљубљујући се уз њега. — Ни 
На један пут млади господин одскочи.{S} Стискујући Јелу за главу, он се беше жестоко начапарио  
бегава овој досетци, женска статуа тако стисне ноге да се, богу хвала, ништа не види, и морал ј 
и врата за њима и окрете се хоџи.{S} Са стиснутим песницама над <pb n="234" /> главом хоџином,  
 да не можеш даље, а над тобом стоје са стиснутим песницама и траже да вучеш даље, да непрестан 
 поћута и прими стакло од кнеза.</p> <p>Стиснуто у рупи, ђенерал је то стакленце држао скоро чи 
актовима наслоњеним на колена, с главом стиснутом међу шаке, гледећи у жеравицу на огњишту, кој 
узе капати крв...</p> <p>Ђенерал издиже стиснуту, расечену песницу наспрам себе, па, с чудним,  
 узвикну он за тим и ухвати левом руком стиснуту десну песницу, изврте је и алапљиво узе сисати 
жње вароши одкуд се само могло на време стићи, послале су своје депутације да се придруже погре 
осподару!{S} Народ пева јунака који уме стићи и <hi>утећи</hi>.{S} Што да је срамота <hi>једном 
г она мора прећи; мора, јер ће је иначе стићи и убити они страшни људи...{S} Јес, њих ено горе, 
кренемо око по ноћи, па ћемо опет добро стићи.</p> <p>Човек, што је ово говорио, био |е осредња 
 извесно бити затрпан — тако вели један стих у једној песми персијској — рече Растислав одговар 
и дубина мисли, или лепота и поетичност стиха.</p> <p>Тако су се на старом дворцу могли читати  
n="348" /> <p>Пошто је издекламовао ове стихове, ђенерал обори главу и оста тако неколико трену 
цу могли читати ови знаменити историски стихови:</p> <quote> <l>Твој велики деда овде је био,</ 
ла.</p> <p>Испод ових слика долазили су стихови у црвеној, плавој, зеленој боји, а у стиховима  
ицама по негде су биле украшене не само стиховима но и сликама.{S} Слике су махом представљале  
ви у црвеној, плавој, зеленој боји, а у стиховима су нештедице сипане „жарке жеље.“</p> <p>Но п 
м жељама.{S} Жеље су махом исказиване у стиховима.{S} Орловачке музе биле су ово дана у големом 
Истина, жеља, исказана у овом последњем стиху, кад би се превела у прозу, могла би изазвати и н 
и одговорност он, г. Растислав, коме је стицајем прилика пала у део тегобна задаћа да се у овак 
је то каква случајност, да се то чудним стицајем околности десило само с Лепшом.{S} Такве су и  
промиче гомилица за гомилицом, и све се стиче у широку кантарску улицу.{S} Пред Малим Конаком в 
 из некаква старинска канала, у који се стиче нечистота из свију варошких нужника, али за то св 
181" /> <p>Тек у зло доба ствар се мало стиша.{S} Вујадин осети где га неко гурну у леђа и прош 
ра беше већ почела да малаксава и да се стишава.{S} Киша је још пљуштала, силовита грмљава још  
ање груди које се сваким дахом све више стишавају.{S} Напослетку кроз пусте планине одјекну још 
а. — Одучи се од ње, па квит — рече она стишавајући се.</p> <p>— Добро, хоћу, роде, одучићу се. 
е од тих својих лудорија, а он, умирен, стишан, добар и нежан, пола у шали, пола у збиљи тумачи 
а Степиног мировања, и овај се крај био стишао.{S} Но сад све је опет пошло на јеро.{S} Стари < 
е и пружи руку ђенералу, који је прими, стиште је страсно, привуче кнеза к себи и пољуби га у ч 
 се сељачки говор изгуби у даљини, Жика стиште Црнојевића за руку и прошапута му: — И ако је не 
рно.</p> <p>госпођа Софија обема рукама стиште мишицу свога мужа и чисто се обеси о њу.</p> <p> 
 младе мишице, као две челичне полуге и стиште је у наручја тако, да се њој чинило сад ће јој п 
дочепа је оберучке за врат, загрли је и стиште јој главу у своје наручје, па је хтеде тако стег 
проласку он дочепа Растислава за руку и стиште га грчевито.</p> <milestone unit="subSection" /> 
, јес, сила је сила!... </p> <p>Ђенерал стиште обадве песнице и погну се напред, као да ће на н 
е некаква чудна сујеверна страха.{S} Он стиште Зара за руку и прошапута му:</p> <p>— Како би би 
ка господина на вратима, пријатељски му стиште руку и упита:</p> <p>— Је ли све у реду?</p> <p> 
Јединица да је, из ока да ми је испала, сто пута је боље да је видим мртву но да ту срамоту доч 
ову царевину, сто <pb n="436" /> круна, сто царевина, цео свет, сву вечност, цело блаженство, с 
е једно.{S} Дакле сто жутих дуката лек, сто жутих дуката ћутање.</p> <p>- Е, да неће то бити мн 
круну, царевину, Александрову царевину, сто <pb n="436" /> круна, сто царевина, цео свет, сву в 
стаде на цену Ката се поправи:</p> <p>— Сто жутих дуката лек.</p> <p>Пуковник је прекиде: „Кака 
 За пет дана.</p> <p>— А цена?</p> <p>— Сто жутих дуката, господине пуковниче</p> <p>— Пуковник 
ваки трчи на своје место, журно седа за сто и одмах разврће ма какву хартију, само нек се нађе  
м двору.{S} Међу тим Лепша беше села за сто, на коме је пре њена доласка кнез Мутимир био разас 
ед момком, те се опет поврати и седе за сто, а момку рече немарно:</p> <p>— Каква је то госпођа 
уги с десне стране Кугићеве, он седе за сто и позва збор, да га саслуша.{S} Његов говор био је  
погледаше.</p> <p>Држећи се оберучке за сто, и климајући главом час на једну час на другу стран 
ве стола.{S} За тим обе особе седоше за сто и нада мном се отпоче формалан испит: ко сам? шта с 
га начињене, па га посадили са собом за сто, да изненаде и преваре некога од друштва који се би 
у своју канцеларију, а Растислав сео за сто и јавио момку, ако има ко да чека, нека редом пушта 
 мало изостао од осталих.{S} Седајућ за сто, он је мислио у себи:</p> <p>„Овде ће данас бити пи 
з џепа завијутак хартије и положи га на сто. — Ево, ово су писмени докази, које већ знате — реч 
еб, што му бејаху послали, и баци га на сто; вишек извади, и претећи њим рече: — Море, нека се  
удни, ја извадим револвер, метнем га на сто и подвикнем, да овде нема шале, овде лежи онесвешће 
но прихвати шољу од Каје и спусти је на сто.</p> <pb n="295" /> <p>Момак се сад окрете и послуж 
ој соби грдно одјекнуо, мајмун јурне на сто, удари кроз чаше, флаше, тањире, вазне и све пообаљ 
осећаји бркају, да у један мах мисли на сто ствари, мисли на све, и да баш с тога не зна ни шта 
ки <pb n="588" /> уђе у собу, спусти на сто пред кнеза послужавник с боцом вина и три чаше, па  
, дрвену кутицу коју брижљиво спусти на сто.</p> <p>Заинтересован, кнез Мутимир узе распиткиват 
а се жустро окрете од Мутимира; баци на сто писмо и фотографију, о које се до мало час тако сур 
шно махну главом момку да мете писмо на сто, где би чекало док се не умије.{S} Но момак му прим 
купи и потрпа у џепове; кутију бацну на сто; једно стакло узе у руку и приђе лампи.</p> <pb n=" 
и не би се <pb n="456" /> очувало ни од сто пет, све би остало подлегло — тврдила је Мона с дрс 
де на застрт патос, откотрља се чак под сто, али се не разби.</p> <p>Изненађен, кнез упита Кају 
S} Невичан човек изгубио би се чим пође сто корачаји, и без големих јада не би могао никако ни  
енерал — ја тога човека мрзим.{S} Он је сто пута већи грешник од мене, али се увек умео боље пр 
 ми велимо лек — све је једно.{S} Дакле сто жутих дуката лек, сто жутих дуката ћутање.</p> <p>- 
атко — пили и банчили до зоре и правили сто комедија, ето шта је било.{S} Просто прокарта где г 
оворио даље куцкајући прстом о мраморни сто, на који се наслањао, он је мирно, хладно, полако,  
...{S} Излази, шта ме нудиш, кад сам ти сто пута казао да <pb n="36" /> бели почињу.{S} И ти оп 
се сва пива и јестива сместе на дугачак сто, где према потреби ко хоће прилази и служи се.</p>  
и огули јој лакат, којим беше ударила о сто, отимајући се.{S} Али Лепша беше успела да стрпа пи 
, наслоњен на руку, с одупртим лактом о сто, гледао је шта се ради у зачељу стола, час је нешто 
дворане био је намештен велики, округао сто и на њему у накрст упаљене четири свеће.{S} Водећи  
ј соби.{S} На средини стајао је округао сто, а око њега две три столице; свуда у наоколо поред  
н је друго; он је увек <pb n="35" /> до-сто-јан-ствен — кнез мету две песнице на нос и пође пре 
тренутцима кад ваља бити најприбранији, стога покуша да Црнојевића тргне из расејаности, износе 
вечном одмору своје уморне кости, своје стогодишње, шупље груди.</p> <p>Овде онде вијуга дуга в 
ад је кнезу наздрављао здравицу некакав стогодишњи чича, ратни друг још деде кнежевог.{S} И ако 
алу дворску баштицу и јасно чу узвике: „Стој ко иде!“</p> <p>Никакве сумње није могло више бити 
— Море ви, тамо!{S} Еј, ти, Милићу!!{S} Стојадине!{S} Шта рекох ја, како се мора ићи кад се иде 
ила Пава, кад оној гомилици, где је она стојала с Петријом и друге две другарице — приђе стрина 
каза руком на гомилу свештеника, што је стојала у једном крају.</p> <pb n="183" /> <p>— Бога ми 
пет се наже над некакву хартију, што је стојала разврнута пред њим на столу.</p> <p>То је био о 
морао бежати из земље.{S} Тако је ствар стојала.</p> <p>Но Растислав је имао своју срећну звезд 
попалили гомиле ђубрета што су годинама стојале у њиној авлији.</p> <p>И иначе је Орловац због  
 из авлије.{S} Гомилице радознала света стојале су са стране и посматрале ово сновање.</p> <p>О 
цама преко којих су начелник и министар стојали у вези, и тако је могао бити ухваћен цео њин ра 
и поглед у даљину; редови коња мирно су стојали везани за школски плот, само су реповима високо 
а учитеља, у којој је, између осталога, стојало и ово: „И тако је наш учитељ цело боговетно веч 
е црне прилике.</p> <pb n="532" /> <p>- Стојане! - зовну полако глас из чамца. </p> <p>- Напред 
м с револвером у руци.{S} Шињел сељаков стојао је два корака даље набачен на глогов трн.{S} Жик 
 једном углу манастирске авлије кнез је стојао и гледао како се играју два <pb n="268" /> красн 
ог доксата му судио.</l> <l>А мало даље стојао је дуд,</l> <l>О која је вешан свак, који је био 
 мост, који је већ пуних 20 година тако стојао, накривљен на једну страну као какав богаљ.{S} К 
моја, па видели му оне пусте брчиће?{S} Стоје му као коврчице.{S} Куку, изем га!</p> <p>— Црна, 
ну да се уздржава; на пољу пред вратима стоје ађутанти, а у интересу је самога ђенерала, да се  
ла, да мисли о узвишеним задаћама, које стоје у задатку овоме братству.{S} Он је дакле и као ми 
ва човека, крочише мало у страну, да не стоје баш на вратима која је изнутра јасно осветљавао ш 
} Чујте ме само још ово.{S} Ваше ствари стоје овако:{S} Можете попити отров.{S} У том случају п 
еде наслоњени око бабине столице; трећи стоје у наоколо и пажљиво слушају мудре речи, или лепе, 
у моме кревету.{S} Крај мене на столици стоје моје хаљине; собња врата, као и обично, изнутра з 
ца:</p> <p>- Зашто, тата, ови начелници стоје овде у реду као оно војници, кад их браца Мика на 
оћ и знаш да не можеш даље, а над тобом стоје са стиснутим песницама и траже да вучеш даље, да  
риближи, они скину капе и зину.{S} Тако стоје док цело оно чудо не пројури, а онда у живом разг 
Али ово нагињање није било потребно.{S} Стојећки, читав корак удаљен од гроба, кнез Мутимир сад 
з.</p> <p>Ушао је.{S} Госпођа га дочека стојећки, сва потресена и узбуђена.</p> <p>— Шта је, за 
сумрачној дворани, неки седећки, а неки стојећки и раштркани по целој одаји.</p> <pb n="611" /> 
 у чему претерао.</p> <p>Пошто се овако стојећки још читав сахат пило, Растислав примети кнезу  
 прекрштеним рукама и истуреним прсима, стоји пред доктором, гледа га с висине и слуша га подру 
ре.{S} Овде онде, у сред зелене пољане, стоји усамљен храст, каткад зелен, каткад са сухим врхо 
оји на далеком вису; стоји окренут њој, стоји са раширеним рукама и он је виче, зове, моли, он  
 <p>Кнез Мутимир стоји на далеком вису; стоји окренут њој, стоји са раширеним рукама и он је ви 
ла да се налази на такој раскрсници, да стоји пред таким журним, неодложним избором.</p> <p>На  
авице, врућина је, а била би и штета да стоји покривена овака красна ручица — рече Мона, пљеска 
њу, престане плести, и са својим овцама стоји мирно крај пута, гледа заједно с њима овај сјајни 
<p>Кнеза прође језа и он нехотице опипа стоји ли му на месту револвер.{S} Хтеде зауставити свог 
м кућом потврђено је и то, да баба Ката стоји у саобраћају с жандармом Илијом, а даљим трагањем 
е лако и природно.{S} Па ипак наш народ стоји у томе куд и камо више над свима суседима својим. 
а је нужда голема.</p> <p>— Све до тебе стоји.{S} Бар данас је још тако, док је ствар само у мо 
што није ни бог ни човек и што најближе стоји обичној животињи.{S} Колико би боље било, и за ва 
ову гранчицу, кад опази где око петељке стоји увијено парче хартије.{S} Ово пробуди у њему живи 
реке — примети кнез кратко.</p> <p>— Не стоји тако — прихвати Растислав одсечно. — Ваш деда ниј 
 наговестише Срећку да ствар с Павом не стоји како ваља.{S} То га је грдно кидало.{S} Још никад 
сретнији, но он, Растислав, да ствар не стоји тако; нико не би више желео да је млади кнез у св 
 а крвави спор између две наше породице стоји на оном истом месту где је стајао оне исте ноћи,  
пријатељској земљи, да је он човек који стоји ван закона, да је свакоме не само слободно убити  
ор Тоша приближив се жени, — знаш да ми стоји ево овде — он се пљесну руком по темену, — с тога 
у децу.{S} Но једна помисао да пред њим стоји крунисана глава, господар земља трзала га је из о 
 Пава је то јасно сазнавала да пред њом стоји избор, али избор који се мора одмах извршити.{S}  
а.{S} Но кад угледа кнеза, где разјарен стоји на сред собе, он застаде, збуни се, хтеде се врат 
трао да ствар тако <pb n="494" /> рђаво стоји, да је чак и њин пад могућан, и то у најкраћем ро 
познао од обичне воде.{S} Само кад дуго стоји постане љигав и почне заударати на бели лук; али  
е мало на страну.</p> <p>— Шта је, како стоји? — похита Срећко с питањем, пун нестрпљења.</p> < 
 почет да се насипа, па како тада, тако стоји и данас; за буквоглавски поток, који је оставио с 
 а да никога не пита.{S} Кад ствар тако стоји, ја ту морам напред, ја другога пута немам“....</ 
 нож да га закољу, а оно мирно и невино стоји и повјерљиво гледа наоколо, неслутећи никаква зла 
олковник, <pb n="248" /> кнез, — све то стоји готово...{S} Бог да има сина, и он би се с газда  
ем све што кажете; верујем чак да ствар стоји горе но што је ви представљате — али ако је све т 
з се нарочито интересовао вако та ствар стоји у народу.</p> <p>— Ох, што се тога тиче — узе реч 
вала сад ова слика:</p> <p>Кнез Мутимир стоји на далеком вису; стоји окренут њој, стоји са раши 
 млада држава, којој још цела будућност стоји тек пред њом, држава која тек има да расте, да се 
аријом г. министра спољних послова, већ стоји момак.</p> <p>Стари чича Јова џоња ту натмурен, н 
о, поштено, непоштено, и као што човеку стоји до воље да воле бело или црно одело, тако исто за 
знојеном човеку отворен прозор, који му стоји управо иза леђа, и гони га сваки час да се осврне 
 сам извити на једну страну, кад сви ми стојимо <hi>сложни</hi> на другој страни.{S} Само ти па 
авати, докле год ја, ти, и наше друштво стојимо на челу власти, као бедеми његови.{S} Но све то 
вом судбоносном добу, не <pb n="681" /> стојите на висини свога високога позива.{S} На име, бил 
ића — одговори Ратко.</p> <p>— Кад тако стојиш с новцем, онда ти морамо набавити с друге стране 
, он заповеда.{S} А ови овде, ово је г. Стојко провизор <pb n="184" /> старији, провизор стариј 
ив човек свашта научи; човек често и од стоке по нешто <pb n="119" /> научи.{S} Кад би пошао за 
вено је на далеко с добрих људи и добре стоке.</p> <p>Ове ноћи, кад се дешава ова наша прича, п 
полако продре на улицу, ту је подухвати стокраки језик сокачки и за неколико дана већ су биле и 
6" /> коњаника, склањајући с пута кола, стоку, људе, у опште све што би могло бити сметња кнеже 
1" /> <p>— Господару!{S} Побиће нас као стоку.{S} Каква срамота!{S} Да нас полове на леглу као  
ју под изговором да купују ситну рогату стоку, а у ствари биће да су то какви агенти Црнојевиће 
ео!“ проломи ваздух.{S} Кнез устаде иза стола а за њим и сви остали.{S} За столом их остаде сам 
аје смена.</p> <p>Младићи поскакаше иза стола. „Хајдемо, време је“ — рече један. „Хајде“ прихва 
к оде.{S} Пуковник опет одмах скочи иза стола.{S} Могло му се познати, ко би га добро загледао, 
е.</p> <p>Кад остаде сама, Мона диже са стола писмо које мало час доби, још га једном загледа,  
пред Лепшу.</p> <p>Лепша устаде, узе са стола црну, дрвену кутију и отвори је пред кнезом, који 
смо..</p> <p>Растислав дохвати писмо са стола и узе га читати онако с једним свученим рукавом о 
, неко се у падању придржи за чаршав од стола, повуче га, свуче судове с читавог једног краја,  
сти поустајали, још се нису одмицали од стола.{S} Ту у близини, разбијени у гомилице, они су ра 
обаљује.{S} Преплашени гости поскачу од стола, и онако мало ћефлеисани, не схватајући јасно шта 
палише две свеће и метуше их на крајеве стола.{S} За тим обе особе седоше за сто и нада мном се 
 стотину других речи прелетале су преко стола, сретале се, одјекивале и губиле се у општем бруј 
рече госпођа и узе завиривати свуда око стола.{S} Узе га тражити и кнез.{S} На узвик госпођин б 
 и пуковник га виде како мирно рује око стола с цвећем, као човек који нешто безбрижно тражи.{S 
 брујању, које је владало у доњем крају стола, док је у зачељу кнез говорио.</p> <p>За столом н 
м о сто, гледао је шта се ради у зачељу стола, час је нешто мрдао устима, час се кељио и покуша 
 старински часовник, коме има близу два столећа.{S} Можда још у почетку прошлога века донео га  
а прошао мој дед.{S} Прохујала половина столећа, а крвави спор између две наше породице стоји н 
чланови династија, које владају од више столећа, овака питања не би се могла ни појавити, или,  
а седи на две столице, па је сад између столица села на земљу.{S} Тако увек пролазе шерети, кој 
ачелнике, како седе непомично на својим столицама у наоколо, а за тим упита оца:</p> <p>- Зашто 
и поретка</head> <p>Растислављев пад са столице министра председника изазвао је с почетка голем 
> <p>Јела опет дубоко уздахну, скочи са столице само да се отресе овога досадног милушења, оде  
 велика ватра.</p> <p>Враничић скочи са столице, извади сахат и загледа га према ватри.</p> <p> 
гниле крушке.{S} Рада би да седи на две столице, па је сад између столица села на земљу.{S} Так 
и тек што су обојица сели на намесничке столице супарништво се почело јављати.</p> <p>Но у поче 
завидети.{S} Искрхани фотељи, распарене столице, као да је све у телалници куповано — рече Раст 
патосу, други седе наслоњени око бабине столице; трећи стоје у наоколо и пажљиво слушају мудре  
ајао је округао сто, а око њега две три столице; свуда у наоколо поред зида пружао се миндерлук 
 једну по једну ствар и бацала је преко столице, док најпосле не извади некакву црну, дрвену ку 
{S} Баба Ката нестрпељиво се вртела око столице, на којој је Јела седела крај прозора.</p> <pb  
га, попадају, поруше столове, посваљују столице, неко се у падању придржи за чаршав од стола, п 
 које је крвљу заливано.{S} Престоли су столице на којима седе мртваци.{S} Ја сам ђенерал, ја и 
.</p> <p>Доктор и нехотице затрепера на столици и осети да му целим телом прође нека језа, не о 
, лежим у моме кревету.{S} Крај мене на столици стоје моје хаљине; собња врата, као и обично, и 
 свој огртач, што је стајао ту до ње на столици.{S} Спремала се да пође.{S} Мутимир јој прискоч 
ва и лекарија.{S} Крај њега је седео на столици омален, неугледан човек у војничкој <pb n="614" 
ири, лекар је непомично седео на својој столици, а кад уграби згоду бацио би по који крадимичан 
 затеку бабу.{S} Он је седео на великој столици на сред собе и стењао је, као да га нешто боле. 
живот.{S} Она је у средини на старачкој столици својој.{S} Све друге главе надмаша њена седа гл 
 су се мало повратили, кнез се попне на столицу, те с „висине пирамида“, како је сам рекао, уз  
{S} Један од њих таман се беше попео на столицу, да погаси свеће на великом лустеру у дворани,  
 преломила.{S} Баба Ката радосно дочепа столицу, примаче је Јели, седе крај ње и узе је за руку 
ан поглед по дворани, сам помаче напред столицу за коју је имао сести кнез, ако већ хтедне седа 
S} Кнез устаде, приђе госпођи и намести столицу управо спрам ње, једва на корак растојања од ње 
лепо, рече му да седне и сам му намести столицу сасвим уза се.{S} Затим извади из џепа некако с 
а, нити пише, већ седи мирно, заваљен у столицу.</p> <p>Ноге испружио, прса истурио, руке прекр 
аше никога.{S} Црна придика пружи кнезу столицу да седне, извини се да ће сад доћи и штуче напо 
а је својој госпођи уступио министарску столицу.{S} Кнежеву <pb n="579" /> слику, која је случа 
ече кнез, седајући на округлу, кадивену столицу. — Али ту нема мога греха.{S} Има у животу пост 
о да говори“ — „Бре, не гурај, обалићеш столицу“ — „Чекај, молим те, да трчим горе да чујем шта 
и један преко другога, попадају, поруше столове, посваљују столице, неко се у падању придржи за 
 и не знајући те лично.{S} Твоји богати столови, твоје сјајне вечерње забаве, твоји дарови и тв 
ак“, као што се изразио сам кнез.{S} За столом се остало до 3 часа; здравицама није било краја; 
 иза стола а за њим и сви остали.{S} За столом их остаде само пет шест: двојица су спавала, јед 
увати, и загрејаност за време седења за столом, и капљице зноја, које су се једва опажале на кн 
p>Међу тим унутра у собици седела су за столом два младића, с упаљеним цигарама, и нешто се жив 
че с врх куће.</p> <pb n="196" /> <p>За столом се седело по старешинству.{S} У зачељу био је кн 
док је у зачељу кнез говорио.</p> <p>За столом нико не беше већ на своме месту.{S} Највише их с 
удовишта ми не хранимо за нашим рођеним столом; то је просто отров за децу!{S} И то није само с 
 Врбавац још је седео за својим писаћим столом.</p> <p>Сад, кад га ми ту затичемо, он нити чита 
иског како лежи у мртвачком сандуку, на столу, у сред дворане у кнежевом двору, изложено да га  
ез притиска, где владалац лежи мртав на столу, и то још убијен владалац!{S} Ко је радио друкче, 
о писмо, рашири га пред чича Милојем на столу и упита га оштро:</p> <p>— Шта је ово, чича Милој 
у, што је стојала разврнута пред њим на столу.</p> <p>То је био обичан табак велике, четвртасте 
и другим јелима, по којима је скакао па столу.{S} Кад му се весела дружина приближи, он прво ут 
х лати се свога посла.{S} Једна притрча столу и уврну лампу да не сија одвећ јасно.{S} Други на 
да је 9½ у вече, он махну главом и пође столу где је стајало дугме од електричног звонцета.{S}  
и начелници су један по један прилазили столу и сами се служили.</p> <p>Ратко је сад разговарао 
убимицом снајом Анђелијом, кад оближњем столу приђе Ралека Јовкин, позната сеоска пијаница, и к 
/p> <p>- Јесам!{S} Ето их обадве на мом столу.{S} Хоћете ли да вам их покажем? — рече кнез одсе 
епо како сам устао с наслоњаче и пришао столу, па чак памтим и то, како сам осећао да ме болу н 
и органи редом отказују даљу услугу.{S} Стомак више не вари, црева више не раде, плућа више не  
 поделити на отрове који дејствују кроз стомак, и отрове <pb n="103" /> који дејствују кроз крв 
ј отров и сасвим га прогутати, па да му стомаку апсолутно ништа не буде.</p> <p>„Има најпосле и 
ном свећицом у руци и доста је неколико стопа ледине и највећем богаташу, као и последњем сиром 
 стару престоницу Косанића и т. д., иде стопама својих предака и т. д., нада се да ће наћи код  
м...{S} Море, благосиљаћеш ти мене, еј! стопе ћеш ми љубити, ја ти кажем....{S} Да се чуваш!{S} 
 у наручју, утисне у своје груди, да је стопи са својим срцем, да се с њом слије у једну неразд 
вако свеже, овако чисто створење, да се стопи с њим у једну нераздвојну целину, да му се преда  
тимир и њен драги Никица у том тренутку стопили су се у једну нераздвојну личност, у њој се про 
ворењу које волеш, да се с њим слијеш и стопиш уједно, да утонеш у неизмерној пучини сладостраш 
} Ваљало је познавати, што но реч сваку стопу, тих пустих <pb n="554" /> планина па тек да се ч 
своје грехе тако заплете и замрси као у стоструку мрежу, из које му више нема изласка, ни спаса 
ченим крајевима нашим издржава неколико стотина народних школа.{S} Одреците се тих привилегија. 
{S} У току од непуна сахата пало је бар стотина усрдних климања главом, све знаци жива одобрава 
 потрзати овај ваш испит.{S} Али има ту стотина других начина да се њиме послуже, и да га злоуп 
ра ни станка од испизмљене полиције.{S} Стотинама је таквих људи у Балканији, које гоне и киње  
своме млађаном срцу; један нов повод за стотине нових забава и задовољстава.</p> <p>После недељ 
!{S} Та ја сам ту био тек само један од стотине.{S} Истина, један од главних, ја сам водио - ал 
аст кнезу Мутимиру; спаљено је ту још и стотине других ствари.</p> <p>Том приликом много је куч 
у, увек би му се учинило да у углу види стотине уздигнутих крвавих руку, са стотину крвавих зав 
била широка — једва да је имала две-три стотине корачаји, а иза ње опет се дизала стрма шумовит 
това на све, само да њега утеши.</p> <p>Стотине најлуђих планова навали јој у главу.{S} Она је  
онима.{S} Ова чаробна шума, осветљена у стотини боја, личила је на какву вилинску башту, из хиљ 
је срамота <hi>једноме</hi> бежати пред стотином.{S} Што да је стид уклонити се онде где нећеш  
ати.{S} Растислав га узе запиткивати за стотину појединости и објашњења.{S} Од онога што је мла 
 тога.{S} Та те заблуда може навести на стотину најфаталнијих погрешака, као год што ти вера у  
посејао својим проласком.</p> <p>Као на стотину крила, по целој овој гомили; света, по целом Зв 
иди стотине уздигнутих крвавих руку, са стотину крвавих завитланих ножева, а свом овом руљом ко 
а одсудно, и ја ти то могу потврдити са стотину необоривих доказа.</p> <p>Прелазећи с догађаја  
ајем, да је био само он један и да није стотину других прилика давало вероватност овоме, што се 
дна туђа суза нагнати да рад ње жртвује стотину корисних ствари.{S} Добар човек значи уједно и  
о с Врбавцем, што си учинио?{S} А има и стотину других ствари, које сведоче да су Балканска Бра 
“ — „Ене, ене, куца се.“</p> <p>Оваке и стотину других речи прелетале су преко стола, сретале с 
лачила?{S} Знаш ли, лудо моја, да би их стотину других полетело да ти то преотму, само, само ка 
ђе један тренутак кад човек завиди оној стоци што тако слободно пландује по овим лепим пољанама 
а ови људи донеше из угла преда ме мала сточић, застрт црном чохом, упалише две свеће и метуше  
и; кнез то опази, привуче мали мраморни сточић, услужно прихвати шољу од Каје и спусти је на ст 
господин сустури и добро удари главом о сточић до дивана.</p> <p>Овај помамни ђипај њен чисто ј 
 књигу, што је ту лежала на огледалском сточићу.{S} Врбавац је ходао.{S} Један брк му се непрес 
и — то је нешто преужасно.{S} Ту човека страва хвата при самој помисли.{S} Нихилисте веле да ће 
нехотице виде у огледалу, њу обузе нека страва.{S} Осећала се као човек, кога су ухватили у нек 
ила је од урока, заварчивала је децу од страве; знала је уврачати да ко кога заволе или да ко к 
а је то „невидовна беда“ те у мало није страдала на правда бога.{S} Ево шта се десило.</p> <p>О 
ене крви, чича Милоје и нехотице потрча страдалнику и прихвати га за главу.{S} Он је то учинио  
као да их је урезала дуготрајна патња и страдање.{S} Ово је била баба Ката коју смо већ познали 
као тешки болесник, измучен дуготрајним страдањем.{S} Ја сам стајао над њим; гледао га и чисто  
 владаоца.{S} Најгоре је што ће од њега страдати сама земља, која није ни у чему...</p> <p>Госп 
прекида.{S} Ту је у близини била и прва стража, која их заустави, но после дата одзива пусти их 
За све то време на гробу је чувала јака стража, а с њом је увек био и по један пуномоћник друшт 
ку звизнем уговорени знак, наша коњичка стража притрчи и ја јој наредим да ухвате црну прилику  
граја, да је чак морала притрчати ноћна стража да ослободи ухваћена љубазника!</p> <p>Јако је ж 
ео кнез.{S} На капији хтеде их задржати стража, но <pb n="253" /> они одсудно упадоше унутра, г 
рад.{S} С тврђаве звониградске опази их стража и викне им да стану, но они нагну бежати.{S} Вој 
ити.</p> <p>Улице су биле све поседнуте стражама, по граду су крстариле коњичке патроле.{S} Те  
одговоре.{S} Кад буду на другој стражи, стражар ће их упитати на ухо: „Која страна ноћас влада? 
а?“ Они на то да одговоре: — „Источна.“ Стражар ће питати даље „Под којим знаком?“ Они да одгов 
а се у тај мах сетила једног Црногорца, стражара, великог женкароша и великог кицоша, који се о 
и с читавом четом поузданих пограничних стражара, нарочито за то уврбованих у службу.</p> <p>Ни 
вцу на робији, неким кадом успавали све стражаре, те их сутра дан све поистеривали из службе?</ 
ан све поистеривали из службе?</p> <p>- Стражари досађују осуђеницима, осуђеници се свете страж 
е осећао да има један добри анђео, који стражари над његовом срећом — он је веровао у своју сре 
и извештај, да су у његовом месту ноћни стражари нашли растурене по вароши писане пашквиле, у к 
вић.</p> <p>Те исте ноћи, кад су потере стражариле крај Дунава, на једној окуки дунавској чуло  
осађују осуђеницима, осуђеници се свете стражарима.{S} То на робији бива често, милостиви госпо 
села дружина приближи, он прво утече на стражару, после се дочепа једног дрвета; на дрвету, ска 
 за повратак сад доцне, да су дружинске страже већ размештене, и пре 2 часа по поноћи нико не м 
 усколебан, по селима су наређене ноћне страже, а дуж Дунава морали су дотични капетани сваке н 
 Зару, с препоруком да то предаду првој стражи која их заустави.{S} После им рече да упамте ове 
мте ове одговоре.{S} Кад буду на другој стражи, стражар ће их упитати на ухо: „Која страна ноћа 
 Боја.</p> <p>Доктор плану.{S} Он викну стражи: „вуците ове, вуците их на поље.“</p> <p>Војници 
еник.{S} Кад се доцније Господар пео уз стражњу страну јеленичког брда, прођоше мимо њега три л 
лужили псима као извидницама и опрезном стражом којој се нико не може прикучити.</p> <p>Шта да  
р дубоко, одозго набију земљу и поставе стражу.{S} После две недеље мртвац је ископан: печати с 
p> <p>Ишли су подуже; прошли су и другу стражу; на трећој су били задржани.{S} За тим је дошао  
вде онде из ретка могао видети по какав стран орден.</p> <p>Све је ово било и важно и значајно, 
оји их дочека с осмејком.</p> <p>- Гле, страна Синђе; гле и Паве!{S} Откуда ви амо?</p> <p>То ј 
жи, стражар ће их упитати на ухо: „Која страна ноћас влада?“ Они на то да одговоре: — „Источна. 
ражио је смртну казну.{S} Но тужитељска страна није поднела <hi>позитивних</hi> доказа за своје 
ако је то; ти и не знаш шта је то мушка страна и како пуста жена после заћори и гине за мушким. 
 узајамно убијање не објашњује ни једна страна.{S} Милоје криви жандарме; вели, да су они први  
слава, света подолазило, боже, са свију страна, као ово сад.{S} Јело се, пило и веселило, као о 
 мирис свежа пролећна сена.{S} Са свију страна чуло се звучно врускање зоби; то коњи својим сна 
 у руци да некоме наздрави.{S} Са свију страна диже се жагор.{S} Усклици се укрстише: „Пст! ћут 
доста широка равница, окружена са свију страна, као какав горостасни амфитеатаор, џиновским, ко 
уркани град, и убрзо га застре са свију страна својим провидљивим, црним велом, а од уста до ус 
 онога склопа планинског, који са свију страна заклања небо и чисто належе на човека и гуши га. 
, и по Ралеки су сипали ударци са свију страна.{S} Беше притрчао и срески пандур; Ралека је већ 
 За што?</p> <p>- Опкољени смо са свију страна, господару!{S} Дигнуто је у потеру седам села, и 
га таласи опасности запљускују са свију страна, али да он ипак може мирно спавати, докле год ја 
многобројним изјавама, које су са свију страна из унутрашњости земље стигле на Његову Светлост  
леда више мрачних прилика, где с разних страна силазе у урвине, а за тим их нестане у мрачним,  
е састаје са шефовима других политичких странака, нарочито са старим државницима из конзерватив 
е.</p> <pb n="578" /> <p>С друге, опет, стране јављано је како су два човека опажена, где преко 
рађен узани мостић, с јаким оградама са стране.{S} Ово је још више изненадило наше путнике.{S}  
 ја тако човек који се даје надувати са стране, што ме онда ви не надувате?.... — кнез се подру 
вана нема, а овај мора да је донесен са стране.</p> <p>Затим један од сељака опет узе кутију и  
 Гомилице радознала света стојале су са стране и посматрале ово сновање.</p> <p>Око 8 часова из 
њама.{S} Две певачке дружине ишле су са стране, а около налегла непрегледна гомила света.{S} Це 
о одмах издајем пред госпођом све слабе стране мога срца.{S} Ми мушки и иначе смо увек обезоруж 
p> <p>Ове речи чуше се у исти мах с две стране, и као да су их изговарала два човека; а у исто  
олазе шерети, који траже ћара на обадве стране.{S} Дабогме!{S} Хоће жена и да има кнеза милосни 
љена <pb n="193" /> садашњост, с обадве стране исказане су још лепше наде на будућност.</p> <p> 
метнуше слику на сред дворане; с обадве стране наместише омалено кандиоце с црним стаклом, кроз 
ме је Зликовца требало напасти с обадве стране, али да су жандарми све покварили пуцањем и убиј 
 понова да заспи, али узалуд.{S} С леве стране хркала је на глас његова баба, а с десне кењкало 
кући калдрмџије Станка, у авлији с леве стране, станује женска од својих 40—50 година, позната  
а без многих парада заузме место с леве стране, скочи и сам у кола, седе с десна, и викну кочиј 
иде и пролази, па како наиђемо на какве стране, непознате људе ми да их терамо кмету.{S} Забрањ 
а ли ће што о њој сазнати с друге какве стране.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18892 
о онако мрачна и омчата као и ова с ове стране.</p> <p>Наши путници загазише у бујну густу трав 
{S} Све живо излете на улице.{S} На све стране видео си само изненађена, престрављена и зачуђен 
авлија већ почела оживљавати.{S} На све стране видело се журно спремање за пут.</p> <p>Растисла 
ећна останућа,“ галама се дизала на све стране.</p> <p>Боја са својима окрете месту где су јутр 
ком корпом на устима, са чега се на све стране и дубине чуло потмуло, карактеристично, метежно  
ујно пролетње зеленило ширило се на све стране.{S} Овде, као јед зелена, густа шеница; тамо шар 
име Перуна Црнојевића рашчуло се на све стране, и сад је у свачијим устима — тако заврши сељак  
арчета разбијена стакла полетеше на све стране, а из расечене песнице ђенералове узе капати крв 
а и сама министарства. <hi>Граби на све стране власт, и што једном дочепаш, чувај као очи у гла 
 династије, како завере избијају на све стране, како би мој пад сутра био готов да ме не брани  
.{S} А подозриве ствари избијају на све стране.{S} Ваљаном полицајцу управо је све подозриво, и 
 огромно заљуљано кандило, просу на све стране своје меке посребрене зраке и обасја како непрег 
едне стране да му буду на руци, с друге стране да га мало и контролишу.{S} Један од жандарма би 
С једне стране плота уздише он, с друге стране она.{S} Јамачно дирнут тим уздасима, плот се пов 
 обиђоше једна с једне, а друга с друге стране, а у проласку, обадве ме добро загледаше.{S} Хте 
же му се“ — мислио је Маврикије с друге стране врата.</p> <p>„Неваспитано, распуштено дериште!“ 
 целе главне улице, и с једне и с друге стране, биле су понамештане катрањаве тулумине и гомили 
новцем, онда ти морамо набавити с друге стране, из друге какве буџетске партије.{S} Ту без пара 
н срдито — не дирај у писмо.{S} С твоје стране то би била крајња неделикатност; управо... управ 
ено је све што би могло ствар ма с које стране објаснити Али сви ти покушаји остадоше узалудни; 
остављено створење, коме нико ни с које стране не ствара истински искрен, топал, братски загрља 
 поздравите <pb n="553" /> га и од моје стране и причајте му овај случај.“</p> <p>Затим се раст 
ах наредио да се преже.{S} Можда с моје стране није тактично што одмах издајем пред госпођом св 
во.{S} Али то не би било искрено с моје стране, а ја хоћу да будем милостиван спрам <pb n="515" 
уду, да се тајно венчамо? зар то с моје стране нису биле жртве?{S} Али ја сам те волела и вољно 
орила о овој ствари, ценили је са сваке стране, покушавали ма како да је објасне; конзул је зва 
 конаку,“ сави око угла, зађе с позадне стране и пође правце средњим отвореним вратима. — Куку, 
андарма, преобучена као сељаци, с једне стране да му буду на руци, с друге стране да га мало и  
ини; она у тузи и он у тузи.{S} С једне стране плота уздише он, с друге стране она.{S} Јамачно  
<p>Кнез се дуго предомишљао.{S} С једне стране бојао се какве преваре, с друге опет стране њего 
да чујем и ја.</p> <p>Доктор је с једне стране услужно одобравао кнезу, а с друге бојажљиво пог 
 — (ала је глуп) мислио је кнез с једне стране врата....</p> <pb n="44" /> <p>„Кнез је, може му 
релаз, да му је лакше преходити с једне стране на другу.</p> <p>На ове речи Милоје се упути мос 
а.</p> <p>Затим шчепа под мишку с једне стране кнеза с друге Зара и енергично их повуче напред. 
о снагу на другом месту.</p> <p>С једне стране он се савијао око кнез и старао се да њега увек  
етну наду.{S} Она је знала да би с њене стране била махнитост кад би за један тренутак могла по 
> <p>Ноћ је била тиха, само што с јужне стране бејаше почео понајлак дувати слабачак ветрић.{S} 
 је ту први пут почео да назире и ружне стране живога и да слути шта је то притворност људска.< 
жеш сматрати као речи које долазе с оне стране гроба; долазе с оног другог света.{S} С тобом го 
у свима околним селима, и с ове и с оне стране планине, владала је нека чудна живост, необична  
ега села Брегова, што је одмах ту с оне стране планине.</p> <p>За време овога говора Враничић ј 
из чиновништва и грађанства.{S} С десне стране, на другом месту до Растислава, седео је кнежев  
у није могло ни бити говора.{S} С десне стране пружала се недогледна раван, али наши путници ни 
узели место један с леве, други с десне стране Кугићеве, он седе за сто и позва збор, да га сас 
Међу тим г. прота, што је седео с десне стране до начелника Вујадина, као да је неким „наитијем 
е што се, парајући облаке, нижу с десне стране ове велике словенске реке, почињући од саме обал 
S} За што узимати ствар тако с трагичне стране?{S} Зашто се не сетити како смо обично радили ми 
о план, како се има извести истискивање стране монете.{S} Ови стари новци хемијски би се анализ 
 ненадна светлост, што се појави с доње стране.{S} Он окрете поглед тама и на левој обали Дунав 
ај исти мах из оближњег буквика с горње стране моста пуче пушка.{S} Враничић се сроза, паде на  
ва живовања има још и друге своје добре стране — наравно добре само по нужди, јер г. Растислав  
аскошан живот кнежев имаће још те добре стране, што ће кнез вечито бити у новчаној <hi>оскудици 
та и употребљаваће сва срества.{S} С те стране могу да буду за престо незгодни кад једном изгуб 
; Дунав се беласао у даљини, и баш с те стране Жики се учини, као да чу неко дозивање.{S} Он ос 
истрчи на раскрсницу и да на све четири стране света громогласно довикне и објави:</p> <p>„Није 
не бојао се какве преваре, с друге опет стране његова бујна млађана радозналост вукла га је да  
 бејаше изашао из чекаонице и упутио се страни откуда је долазила вика, кад га ађутант срете, б 
ну.{S} А ако би им ненадно банули какви страни, непознати људи, па силом хтели што од њих узети 
х, из једне рибарске колебице, на левој страни дунавској, изађоше два човека, крочише мало у ст 
и претресала високу политику, на другој страни госпођа Пола Ђокичина шапатом је причала занимљи 
ви ми стојимо <hi>сложни</hi> на другој страни.{S} Само ти пази да ми увек јавиш ко с њим долаз 
 једној од последњих улица на дунавској страни, још су се светлили прозори на малој, осниској к 
о скрио у помрчину, кад на балканијској страни плану на самој обали велика буктиња која осветли 
трену филипику.</p> <p>Док је на једној страни дворане госпођа Ловимук овако мушки претресала в 
{S} Педесет година како лежим на једној страни, па ми већ утрнула!“</p> <p>На то се чу мешкољењ 
руменилу, <pb n="533" /> које се на тој страни беше разлило по обзорју.{S} Кроз мрке врхове зел 
с дежурним, он му проговори нешто неким страним језиком.</p> <p>— Хајд изађите — рече дежурни.< 
Увек му је најгоре било с тим проклетим страним речима Свакоме би се јаду могао досетити, али ш 
рај.</p> <p>Догађај је чудновато назван страним именом: — „Катастрофа“ — под тим називом зна га 
арске, те је и сам тај састанак прозван страним именом — <hi>јаузн</hi>.</p> <milestone unit="s 
е домаће интриге, придружиће се интриге страних дворова.{S} Без сигурна наслона на поштену груп 
супруге.{S} Кнез, министри, преставници страних држава и многи виши чиновници испратили су поко 
едствима.</p> <p>Они прибегавају упливу страних посланика, не хајући што тиме дају повода стран 
РИО АМУРЕЛИ</p> <!-- Недостаје доњи део странице --> </div> <pb n="2" /> <div type="titlepage"> 
{S} У такој странци лако је бити; таква странка имаће доста присталица и она мора бити велика и 
њем омилила власт.{S} Они као политичка странка немају програма, немају начела и ради очувања в 
адовао.{S} Какве би користи могла имати странка од вас таквих, кад њој требају људи од снаге и  
спекуланте, најамнике, који служе свима странкама, али док они буду пливали у илузији да смо ми 
дати несумњиву превагу над свима другим странкама.{S} То ће убрзо пресећи и честе министарске п 
вницима из конзервативне <pb n="134" /> странке, које је Врбавац за сад сматрао као најопасније 
лужиш министра, који је вођ противничке странке — примећују обично идеалисте.{S} Па?{S} Шта је  
у снагу, а за остало оставити политичке странке нека теку себи већину у скупштини, па која побе 
вари ће сви они служити интересима наше странке.{S} Нашим ће људима бити лепо и топло и кад су  
 од својих потчињених да пређу у њихову странку.{S} Шта ту да се ради? — двоуме се многи.{S} Ал 
оро за тим отпутује с породицом у једно страно купатило.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
у.{S} Забрањивало се да не смемо никога страног примити на конак, док најпре не известимо кмета 
сланика, не хајући што тиме дају повода страној дипломацији <pb n="462" /> да се умеша у наше ч 
огледа где је и да се промисли којом ће страном ударити.</p> <p>Ето такав је био предео куда су 
 друмом.{S} Ишао сам као и обично левом страном, поред академије.{S} Два пут сам већ био прошао 
 доктор дежурном официру, на оном истом страном језику, којим му је већ два пут до сад говорио. 
ешто кажем.</p> <p>Доктор узе старца на страну.{S} Подуже су шапутали.{S} Махом је говорио докт 
авали су још да склоне главу куд год на страну од удараца, а кад ни то нису могли, они само заж 
у главу своју.{S} Јер, кад се оставе на страну лепи снови и љубичасте маште, истинска, сурова с 
лота растера.{S} Боју и Радована узе на страну и уверавао их је свим на свету да је учинио све  
и зар пребацујете?</p> <p>- Оставите на страну пребацивања, али какве сте нужде имали, то ми ка 
гледао, он се полако измаче, одступи на страну, корачајући полако и гледајући у патос.{S} Био ј 
 да јој је ближи к срцу, остављајући на страну рођачке, породичне везе и осећаје, као што је на 
ла скочи с дивана, крочи један корак на страну, стаде, обори главу; сва је дрхтала.</p> <p>Млад 
у, ухвати га за руку, повуче га мало на страну и гледајући му у очи, упита га полако:</p> <p>—  
господин ћато!“ </p> <p>Мрднуше мало на страну.</p> <p>— Шта је, како стоји? — похита Срећко с  
ито, али грациозно окрете мало главу на страну, заузимајући положај, као оно Наполеон на бојном 
томац, да га пошљу о државном трошку на страну, откуда се вратио с одличним успехом.</p> <p>Кад 
а тренутак са својом причом, отпљуну на страну, обриса се рукавом па продужи живо.</p> <p>Једва 
куда ће ударити њина потера, на коју ће страну савијати и докле ће хватати у ширину, да се не б 
 од њене добре воље зависило на коју ће страну корачити.{S} О, како би јој лакнуло кад би сад б 
Милоје беше устао и крочио два корака у страну, па сад стаде као укопан; само се Враничић није  
 да похита мало, или да врдне куд год у страну Црнојевић не хтеде осврнути главе.{S} У њему се  
им покорно, што би онако ишло куд год у страну.{S} Собу смо, велимо, окадили.{S} Окадили измирн 
 <p>Доктор се правдао; министар стаде у страну и ћутећки је слушао.</p> <p>— Још ономад на ноћ  
задрхташе, па се онда жалосно укосише у страну, као оно код малог детета кад хоће да се заплаче 
кој, изађоше два човека, крочише мало у страну, да не стоје баш на вратима која је изнутра јасн 
 нешто“!</p> <p>Њих две одмакоше мало у страну.</p> <p>Стрина Синђа прво упита где јој је родби 
н од оне четворице одвоји, врдну мало у страну и заостаде.{S} Друштво му измаче, а он оста — се 
, сестро! — па онда брзо окрете главу у страну, диже мараму на очи и бризну у плач.</p> <pb n=" 
онови исто питање.{S} Пава сави главу у страну, после је опет поврте и, место свака одговора, о 
се примање пренело на другога, за какву страну фирму — примети Растислав.</p> <pb n="503" /> <p 
а решио се да увек пита, кад чује какву страну реч којој не зна крсна имена.</p> <p>Било је у ж 
ић је био ловац, те окрете главу на ову страну.</p> <p>С леве руке дизао се висок планински одс 
тимао и напирао то на једну то на другу страну, све сам се више заплетао у некакве жице, које м 
мајући главом час на једну час на другу страну, Ралека викну:</p> <p>- Како ко, ал наш газда Бо 
лио буктињу, да пострадали виде на коју страну могу изаћи.</p> <p>Враничић набра чело.{S} Њему  
 му се болно и жалосно укосила на једну страну, а крајеви усана повели се доле, као оно у детет 
оводи као пијан, накривљује се на једну страну, док му сутра дан од големе туге најпосле и груд 
тако!{S} Не може он сам извити на једну страну, кад сви ми стојимо <hi>сложни</hi> на другој ст 
 година тако стојао, накривљен на једну страну као какав богаљ.{S} Ко год је први пут видео ова 
им, неодложним избором.</p> <p>На једну страну вукло је срце, на другу оно мало памети, што још 
и дукате из траве, и погледајући на ону страну куда Жика замаче, пође за друштвом не могући још 
раничић диже главу, погледа тамо на ону страну откуда је долазио тај разговор и рече:</p> <p>—  
ли издрети <pb n="660" /> једино на ону страну, и то кад би се кренули одмах.{S} Господару! да  
а два младића одмах пређоше на супротну страну улице, бежећи с месечине, која бејаше огрејала к 
 Кад се доцније Господар пео уз стражњу страну јеленичког брда, прођоше мимо њега три лица; поз 
уплив какве веште жене!{S} С тога на ту страну треба особито пазити, и тај утицај сачувати у св 
 и гони га сваки час да се осврне на ту страну, јер му отуда непрестано дува и пирка у потиљак. 
 знанци били су окренути Дунаву и на ту страну била је управљена сва њина пажња.{S} Пред њима с 
 и Анђелија преплашено су гледали на ту страну.{S} Видели су кола, видели су слушче како истрес 
пази овај заладак; он повуче Кају на ту страну, те седоше једно до другог на диван...</p> <p>—  
аљине војна музика.{S} Свет гурну на ту страну.{S} Банда је непрестано свирала кнежеву химну.{S 
рно:</p> <p>— Па, на пример, ви најмите странце да <hi>вас</hi> хвале, на то после сматрате као 
на уљудна соба што имамо.{S} Ту примамо странце, ту држимо министарске седнице; с тога је ово м 
давно зна да он и душом и телом припада странци Црнојевића.{S} Многе своје послове Црнојевићи с 
чи.{S} Кад будеш добар себи, добар си и странци.{S} Та она ништа друго и не тражи, но да усрећи 
а, прибрајаће нас час једној час другој странци; викаће на нас, али ће нас сви примати, — чак ћ 
ћу, биће им власт наклоњена.{S} У такој странци лако је бити; таква странка имаће доста пристал 
век у рукама наших људи.{S} То ће нашој странци дати несумњиву превагу над свима другим странка 
, и колико вајде може бити од вас нашој странци, то ће показати најближа будућност, а ја се, у  
свака одговора, она притисну кнезу дуг, страсан, топал пољубац у сред румена образа.</p> <p>Тим 
не, безумне љубави.{S} Јес, балканац је страсан љубавник и ја бих му то пре урачунао у врлину н 
 усне у широк осмејак.</p> <p>— Да, да, страсна раса, бујна, топла, крв — прихвати кнез — то си 
стаје љубавно мажење, а све се завршује страсним, заносним миловањем, и тек после тога Мутимир  
зи, мрзи, мрзи!{S} И кад будеш својски, страсно и јуначки мрзио, онда ћеш достићи...{S} Шта?... 
руку ђенералу, који је прими, стиште је страсно, привуче кнеза к себи и пољуби га у чело.</p> < 
<p>После ових речи, изговорених бурно и страсно, ђенерал на једаред стаде, клонуло опусти низа  
 лепо, зајапурено лице, он јурну главом страсно, слепимице и чисто зарежа као оно острвљен пас, 
већ хоћу аукторитет“.{S} Власт је волео страсно.</p> <p>Идеал му је било добро заповедање и доб 
Моне, која је својом прошлошћу и својом страсном наклоношћу спрам лепих младих људи била изашла 
ао спрам тебе никакву мржњу и злобу; не страсну, но у опште никакву мржњу.{S} Сасвим други разл 
госпођа, коју су обично „бедили“ да има страст да измишља, причала је, како је чула од једног в 
је од њихна весела смеха.{S} Љубавна је страст прекипела, и они су обоје сретни и задовољни, ни 
но, само донекле.{S} Она појми и шта је страст; она разуме и шта је занос, али бадава, ваља гов 
а, само су још више распаљивали безумну страст Мутимирову.</p> <p>Узбуђена, сва у жеравици, Леп 
нагом, и с бруталношћу слепе, неодољиве страсти, дохвати је преко среде.{S} Он склопи око ње св 
обичан човек, но оличење најразузданије страсти.</p> <p>Он није више знао за себе, он није знао 
а, не дајући ни најмања отпора безумној страсти Мутимировој.</p> <p>На један пут она као да поч 
рашнија бура непомирљиве мржње и опаких страсти.</p> <p>У разговору, пуковник узгред спомену и  
 Јамачно у каквој обичној звониградској страћари.{S} Зар овде бајаги каква тајна дружина да држ 
т за то ишао брзо за црном приликом.{S} Страх је убрзавао његове кораке; он је измицао напред,  
у му биле побуде за <pb n="647" /> то — страх иди корист?{S} Обојица су нагађали: позитивно ниј 
</p> <p>Док је код Милоја владао овакав страх и забуна, код Жике на против, беше планула страхо 
а идућега тренутка њега обузме неодољив страх, и савлада га један једини осећај: да бежи одавде 
ала, али опет пође.{S} Она је осећала и страх и наду, али осећај пробуђене радозналости био је  
ела.</p> <p>Међу потером наста забуна и страх, али командир брзо дотрча и нареди да се из потер 
асење, а задовољном богаташу као ужас и страх.{S} Смрт је велика искупитељка, јер утољава болов 
Ката прихвати:</p> <p>- И за претрпљени страх педесет дуката, господине пуковниче.</p> <p>- Е,  
д пећи одбијено.{S} Госпођа изрази свој страх са неколико „ју“, све по једну ноту више, а зачуђ 
 обузе некакав тајанствени, празноверан страх од нечега, што нико није знао шта је.</p> <p>Тама 
 но и остала чељад.{S} Селом је овладао страх.{S} Нико није могао знати ради чега се купе ови о 
препастио.{S} Он је на један пут осетио страх за свој мозак — бојао се да не поремети памећу.{S 
S} Само што је он лично страшљив, па му страх зауздава властољубље, иначе он би по својој власт 
 у њему осећаје некаква чудна сујеверна страха.{S} Он стиште Зара за руку и прошапута му:</p> < 
чима, и она се питала, сва претрнула од страха: „Је ли могуће, да ће због тих, тако обичних и т 
, ух како се грозно боји, премрла је од страха....{S} А пред њом се диже висок, висок плот, пре 
а му целим телом прође нека језа, не од страха за себе, већ за свог болесника.</p> <p>— Јеси ли 
да га нападе некакав црни бик, те се од страха пробуди.{S} Подуго се мешкољио по кревету: покуш 
оиста су дрхтали; дрхтали су од умора и страха, очекујући сваки час страшан налет срдитога газд 
 и испребијаће нас на мртво име.{S} Нас страхоба хвата од саме те помисли.{S} Али шта да радимо 
о несвесно.{S} Његову душу још је пунио страхобан призор, што га је мало час доживео у гробу.{S 
;</l> <l>Ужасан је Злодух силни.</l> <l>Страхобан је његов глас;</l> <l>Али има један Добри,</l 
 били тако неисказано слатки после оних страхобних слика, које су кнежеву душу до мало час трза 
ацијонално јединство.{S} Сад је и с тим страховањем свршено.{S} Грозна сеча, извршена у једном  
 у понашању, али то му је уједно будило страховит апетит.</p> <p>„Она, ништа не зна“ — у тим ре 
.. о!... о!{S} Ја ћу оставити потомству страховит пример како се казне оваки гнусни злочини — р 
град послали!...</p> <pb n="524" /> <p>„Страховит је то грех!{S} То је грех повеснички; грех ко 
р сруши се у провалију....</p> <p>Каква страховита сцена — кнез, владар помазана глава удавио с 
а се ту заглави међу ћерчива и стане га страховита дерњава, тако да је сав конак одлегао.{S} По 
абуна, код Жике на против, беше планула страховита срџба, осећај, који је на мах угушио сва дру 
да пукне.{S} Најпосле осмог дана, место страховита треска, у службеним балканиским новинама иза 
осећај његов и поступно се претварала у страховита џелата и гонитеља његова; она му је одагнала 
ија, она се сада осећала на дну мрачне, страховите провалије без изласка.</p> <p>Под њом су дрк 
е данас зна, па ипак ту нећете наћи оне страховите отрове, којима су се служили чувени историск 
на југозапад.</p> <p>После бурне кише и страховите олујине ноћ је била тиха и спокојна, само се 
у њему само један једини осећај, осећај страховите, огњене, управо паклене мржње.{S} У том трен 
ц му умре).</p> <p>„Још мање су познати страховити отрови Лукреције Борџије, отрови од којих је 
тако трудно подизао, може се срушити са страховитим шумом и скандалом.{S} При тој замисли кожа  
e> <p>На ове речи кнез осети да се гроб страховито потресе.{S} Наста урнебес, у коме се дуго ни 
у на један пут се појави тих, миран али страховито дубок бол.{S} Лепа Пава изгледала је у том т 
 Илије, што овда онда по небесима онако страховито тутње; (јер, као што је познато, грмљавина н 
огаченим очима, а прса му се непрестано страховито надимала.{S} Уздржавао се; решен је био да с 
 ребра која су се доиста и повијала под страховитом стегом његових железних руку.{S} Држећи је  
беше слетела с једне лепе звезде, и ону страховиту жудњу, која тако топло разгрева груди, и ону 
ле била блага, чисто збуњена; она је са страхом пратила сваки покрет, сваку реч Павину.{S} Но с 
 веома смешно како ћелави господин, пун страхопоштовања, беше напућио усне, спреман да га целив 
еда, млади доктор гипко прискочи, и пун страхопоштовања стаде по војнички пред намесника и поко 
{S} Проста маса гледа на престо с неким страхопоштовањем.{S} Ја сам био слободан од тих предрас 
углу и отуда из мрака, чисто с побожним страхопоштовањем гледао на Враничића и слушао његове је 
 се правдала.{S} Кнез продужи.</p> <p>— Страхота сте радознале, а опет не знате ни шта вам рође 
ој помисли.{S} Нихилисте веле да ће тим страхотама казнити само <pb n="107" /> поједине тешке с 
ти, да ћеш прво пролајати и поднети све страхоте беснила, па тек онда умрети — то је нешто преу 
рет.</p> <p>— Не, не, не! — рече Јела у страху, бранећи се руком од господина, који већ беше уз 
човека кога је ујео бесан пас, па сад у страху чека развој болести и страшан тренутак када ће н 
 обезбеди за сваки случај, да не буде у страху ни онда, ако чича Милоје падне случајно под одго 
> <p>Све ово учинило је на кнеза дубок, страшан утисак.{S} Растислав се растао од кнеза Мутимир 
г пса, тако и оне уносе у тело човечије страшан, неизлечљив отров, који се полако угнезди, уђе  
, па сад у страху чека развој болести и страшан тренутак када ће настати криза.</p> <p>Али он ј 
вој прилици у груди, кнез Мутимир осети страшан потрес, као да је тај нож доиста њега погодио.  
ко је, без праве нужде, у земља створен страшан притисак и тиранија, а подметута је династија,  
кле у главу, ђенерал је изгледао просто страшан.</p> <p>— Идем... долазим... одмах долазим — ре 
 од умора и страха, очекујући сваки час страшан налет срдитога газде с оплавком.</p> <p>Међу ти 
е се вели:</p> <p>„Тај за сву Балканију страшан случај догодио се овако:</p> <p>„Његова Светлос 
оглавито женске, којима досади живот, а страше се да задају себи смрт на други начин.</p> <p>„Т 
е владавине, направило је од ње баука и страшило за народ, а ту кобну политику Ратислав и сад с 
сачува оно стање које је велики родољуб Страшимир Косанић III. по себи оставио.“</p> <p>Проклам 
ича Степо, ја Балканац и балкански кнез Страшимир, но био Турчин, ако ову реч не одржао, само а 
ких посада.{S} За то га је покојни кнез Страшимир нарочито одликовао.{S} Нудио му је чак и мини 
ирио, јер га је, веле, још покојни кнез Страшимир звао к себи и рекао му ово:</p> <p>— Чујеш, ч 
оге није истргло поверење младога кнеза Страшимира Косанића, који је дошао на престо по смрти с 
људи и голим ножевима нападоше на кнеза Страшимира; како њена мати скочи да брани кнеза и оберу 
 видели.</p> <p>Али још за живота кнеза Страшимира једне вечери овај човек стави сам себи ово п 
едала ужасну смрт блаженопочившег кнеза Страшимира —- рече кнез нагласком потпуно убеђена човек 
 то икад чинио.{S} Само што је он лично страшљив, па му страх зауздава властољубље, иначе он би 
а решена да одмах одлази одавде, сад је страшљиво гледала на Синђу и стрепила да јој ова опет н 
аци опази мало крви, он се чисто трже и страшљиво стукну натраг од слике.</p> <p>— Крв! — викну 
ут преобрази и од оног скромног, мирног страшљивог створења изађе нешто дрско и одсудно.</p> <p 
 добри ђаци и вредни радници, али пука, страшна сиротиња.</p> <p>Један такав ђак ишао је замишљ 
а три сахата бесно тутњала и ломила се, страшна бура беше већ почела да малаксава и да се стиша 
 жртва гаси се као догорео пламичак.{S} Страшна смрт!</p> <p>„Ето за те отрове, којима су убија 
>Кају обухвати самртни, ледени ужас.{S} Страшна, крвава, у пола већ заборављена слика Јеленичко 
варали се у немоћне старце.</p> <p>„Ова страшна жена знала је такве тајне у вештини тровања, ко 
сам и иначе имао, сад ме спопаде и нека страшна врућина.{S} Осећао сам просто да се гушим <pb n 
тола.{S} Оптужба је <pb n="304" /> била страшна; Растислав је говорио речито и убедљиво, а свак 
иљу.{S} Он је сео на крвав престо, и та страшна слика и сад му се по чешће привиђа.{S} Њу ваља  
е се пустом пољаном вуче и гадно гамиже страшна змијурина мржње људске.{S} Она право иде овом у 
 света, по целом Звониграду, разлети се страшна, реч: „Убијен Књаз!“</p> <p>„Убијен Књаз!“ ту ј 
.{S} С десне руке зијала им је мрачна и страшна провалија.{S} Из ње се чуло како у дубини шушти 
 склопљене очи:</p> <p>- Кад се пролази страшна грмљавина, она ухвати за ме оберучке и узвикну  
ни мало љубави за ову земљу, да ће бити страшна распикућа.{S} Кад је поведена истрага над кривц 
ље, хтели би отрове који производе тако страшна дејства, да се човек ужасава од саме помисли на 
ајић.</p> <p>Ово је била последња жртва страшне четворогодишње намесничке владавине.</p> <miles 
аљена, уз певање <pb n="423" /> некакве страшне бунтовничке химне слободи.{S} Ја, мој господине 
нерал је стајао као окамењен.{S} Но ове страшне речи Мутимирове чисто као да га тргоше из занос 
, али она је сад веровала у оне отоичње страшне речи кнежеве; веровала је и жалила га.</p> <p>— 
јан да се скоро топи.{S} Један додир те страшне мотке укроћава најљућега звера.{S} Бесан лав па 
 очајно.{S} Из његових уста излетале су страшне речи.{S} Дежурни га је једва мало умирио.{S} Мо 
о сажиже се на живоме огњу, који јој је страшни отров запалио у крви.{S} По жилама више не тече 
<p>„Ето, ми знамо да сад за нас настаје страшни суд!{S} Као рис разјарен, газда ће сад долетети 
није могуће.{S} Зар сан сви они чудни и страшни догађаји који су се тако живо урезали у мојој п 
 гледа како из шумарка испадоше некакви страшни, ужасни људи и голим ножевима нападоше на кнеза 
мора, јер ће је иначе стићи и убити они страшни људи...{S} Јес, њих ено горе, они тамо нешто ра 
нанели што сигурнију смрт.</p> <p>„Овај страшни отров дејствује на нервну систему тако да у мах 
ила, као жижак у који је ненадно духнуо страшни дах судбине, духнуо и — угасио га.</p> </div> < 
 што одговори, кнез продужи, вичући још страшније.</p> <p>— Јеси, да богме да јеси!{S} Видео са 
м буновницима? — продера се кнез својим страшним, расцепљеним гласом, од кога одјекнуше одаје.{ 
његово дуго је остало под утицајем оних страшних снова.{S} Они су на његову душу утицали као ја 
...{S} Па шта!{S} Синоћ није било ништа страшно!{S} Е! рече кнез.</p> <pb n="269" /> <p>Растисл 
је био помућен, лудачки, поглед који је страшно било видети.{S} Тај тешки, оловни поглед Боја с 
остаје ругобна старачка наказа, коју је страшно и у сну снити.</p> <p>„Тако ужасно онакажена, б 
 од ње као змија ноге!{S} То неповерење страшно ју је болело!...</p> <p>О!...{S} Она никад то н 
ло те је Растислав у последње време био страшно забринут, узнемирен, потресен.</p> <p>Цео после 
пак тај румунски обичај није ништа тако страшно, — узе реч опет кнез — тиче се ипак младића и д 
{S} Њему је тако добро било познато оно страшно душевно стање, кад осетиш своју потпуну немоћ и 
е се немам чега бојати!{S} Па што је то страшно толико што сам рекла да шпекулишете с кнезом?{S 
дин појка, што ви хуњкате, то је просто страшно! — зачу се из суседнога гроба танак, живахан, ч 
прото?{S} Јух, јух, јух!{S} То је нешто страшно, ужасно, грозно!{S} И ви се још зовете свештено 
али је у прошлости својој имала и нешто страшно.{S} Овде, у овој ствари с Јелом, баба Ката је б 
јно баш папи Александру и његовом сину, страшном Цезару Борџији.{S} Веома снажан телесно, Цезар 
је да кључа по жилама, док најпосле, на страшном огњу болесничке ватруштине од лудила, цео орга 
начелникова, која се орила као труба на страшном суду:</p> <p>— Ура!{S} Живео!</p> <milestone u 
 разорени Јерусалим.) Сав прогутан овом страшном унутрашњом радњом душевном, Црнојевић је био т 
крв и пуни му груди само једном једином страшном и неодољивом жељом, жељом да је има.{S} Ма как 
во великог творца Балканије ископало је страшну провалију, из које још и сада лиже опасан пламе 
нералу било тешко да сам саопштава жени страшну новост, јер би јој ту морао говорити о свом зло 
себна команда.{S} Кад кнез командује ту страшну реч, онда је то значило: сад ваља летети, па ос 
дивени отоман....</p> <p>И сама опијена страшћу, Лепша је, неко време мирно ћутала, не дајући н 
>— Е, кандило му његово, што ме искида, стрвина!{S} Не памтим да ме је ико икад овако напсио ка 
 бабетина је рину ногом.</p> <p>„Цркни! стрвино једна!“</p> <p>Јела је лежала у ћошку ничице и  
 с врата повика шкрипећи зубима: „Ћут’, стрвино, ћут’ главу ћу ти разбити.“</p> <p>За тим се ок 
</p> <p>— Што ме превари, што ме слага, стрвино матора, што ме слага?!</p> <p>— Слаго те нисам  
 <p>- Па што ми не рече одмах да нећеш, стрвино — цикну Срећко и стегнутом песницом дерну хоџу  
који, као муња, испара Дунав и као лака стрела прелете на супротну обалу.</p> <p>Чун се већ дав 
 кочије полетеше равним друмом као лака стрела из добро одапета лука.</p> <p>Изненађена, остала 
за кнежев пролазак спремљеном, лете као стрела брзе кочије кнежеве.</p> <p>Овде онде срета се и 
уруру („кураре“) у који они умачу своје стреле и трују њиме врхове својих копаља, како би непри 
од снажним и вештим рукама веслача, као стреле крижали глатку површину дунавску, гонећи право с 
и мисле метати у мехуриће на тим својим стрелицама!</p> <p>„Наравно, ту би се могао употребити  
и ова справица избацивала те иглице као стрелице, а оне би биле удешене тако да рахат могу проб 
једног дана доиста добија на сред улице стрелицу у леђа.{S} Знати да ћеш кроз недељу две побесн 
екује само згодну прилику, па да одапне стрелу.{S} Али ту треба да говоре дела а не речи.{S} Кн 
 је ухваћен, одмах предат преком суду и стрељан.</p> <p>Свемоћан у војсци, министар Врбавац учи 
ућено неком попу који је пре две години стрељан због велеиздаје.{S} Из писма је излазило да је  
оји сте за мене спремили, или да будете стрељани јавно као велеиздајник.</p> <p>Ђенерал је ћута 
бити суђени, осуђени и као велеиздајник стрељани.{S} Сад бирајте.{S} Ја сам учинио своју послед 
авни покретач завере, кривљи и од самог стрељаног попа.</p> <p>— Па? шта ћемо сад? — упита наче 
ним редовима, ван села се одмах распе у стрељачки ланац, захватајући скоро читав километар у ши 
де, сад је страшљиво гледала на Синђу и стрепила да јој ова опет не понови отоичње речи „Па иди 
овучем <pb n="218" /> за руку, а ја све стрепим да јој се што не откине за што ухватим.{S} А гл 
тање Црнојевића и бојао га се.{S} Он је стрепио од ове расејаности у тренутцима кад ваља бити н 
ам, ја немам ни једне тајне за коју бих стрепио да је ко не дозна — моја је савест чиста и мирн 
 виде га како на махове уздиже рамена и стреса се. „Или плаче, или дубоко уздише“ — помисли она 
нема тишина.{S} Јела се по кад кад само стресала, осећала је како јој хртењачом пролазе жмарци. 
ти Јелу на овај пут.</p> <p>Кад се Јела стресе, ова је женска загрли руком око паса, привуче је 
 на гомили и заспали.</p> <p>Госпођа се стресе:{S} Ух-х-х! чудна гада!</p> <p>— Неки су заспали 
 је било мрачно као у паклу.{S} Јела се стресе.{S} Прође је нека језа.</p> <p>Женска, што је се 
, кнез упита Кају шта јој би.{S} Она се стресе као човек кад се на нешто гади. — Паук, огроман, 
..{S} Ала је горко! —</p> <p>Ђенерал се стресе и ухвати се руком за уста... — „Ала је горко!... 
Кад кукавица најзад сврши своју причу и стресе крилима, па се увуче у часовник, чича мигну с об 
p>Јела не одговори ништа, али се поново стресе и увуче врат У рамена.</p> <p>Непозната женска п 
ечима, Жика виде како се Враничић чисто стресе.</p> <p>Његова погнута леђа, његов испружен, раз 
о врабаца копуњало се по прашини, испод стрехе францускога конзулата, дижући несносну вреву сво 
сеја Паво?{S} Што си плакала?{S} Збиља, стрина Синђо, за што је Пава плакала?</p> <p>— За што?{ 
омак.</p> <p>„Једина од пратње кнежеве, стрина његова, не би погођена.</p> <p>„Његова Светлост  
Но Пава је пресече.</p> <p>— Нећу тако, стрина Синђо!{S} Овде се са мном тера читава комедија.{ 
ла да је доле у потоку.{S} Их, да знаш, стрина Синђо, како ме мрзи улазити овде.{S} Ове калуђер 
p> <p>Истина, Синђа је била Пави рођена стрина.{S} То је до некле могло и отежати ствар.{S} Но, 
ствари цело село није могло дати џевапа стрина Синђи, а ко је хтео да остане на миру морао је п 
 од неких жена да су виделе Паву где са стрина Синђом оде некуда тамо манастиру.</p> <p>— Ето,  
 Петријом и друге две другарице — приђе стрина Синђа, дрпну Паву за рукав и рече јој: — „да ти  
о већ сумрак, они у овој жени познадоше стрина Синђу.{S} Пава је дакле у конаку.{S} За њих је т 
о је и кнез, а поћи ће <pb n="246" /> и стрина Синђа.{S} Ствар је дакле веома проста, тако прос 
 и т. д. поуми Пава да се изговара, али стрина Синђа не даде јој ни осолити.{S} Заклињући се св 
 и помуљи јој пет „минџурана“, прихвати стрина Синђа оберучке и одмах похита да што пре свршава 
>Њих две одмакоше мало у страну.</p> <p>Стрина Синђа прво упита где јој је родбина.{S} Пава одг 
настирски конак.{S} Одмах се намери на „стрина Синђу.“ Њу је Срећко познавао још из раније.{S}  
 њој лепа кућа, па нека она кука својој стрини, а не нама, зашто кад је она једном већ искукала 
ћи тренутну смрт — то су цијан-калијум, стрихнин, плава киселина и друге.{S} У јаке отрове спад 
отине корачаји, а иза ње опет се дизала стрма шумовита коса, исто онако мрачна и омчата као и о 
 једва видео из густе траве, израсле по стрмим обалама.{S} Преко потока је водио нов, тек сагра 
 огроман сребрн појас вила око подножја стрмих каменитих висова.{S} Даље иза ове бразде, из опш 
ођоше прокопаном јаругом, која се доста стрмо спуштала, те их брзо сведе до огромних урвина, по 
сан пламен освете; провалију, у коју ће стрмоглавце пасти још многе жртве, док се она једном ис 
 И то се све сврши у облику свечаности; стрнџање сматра се као некакав празник.{S} Ко зна где ј 
и доктор. — Ваља само помислити на њино стрнџање.{S} Јамачно сте слушали о томе.{S} То је права 
 девојку с којом се сиграо на последњем стрнџању.{S} То је дакле као некакав оглед, нека проба. 
пуковник Врбавац био је мрачан, ћутљив, строг.</p> <p>Растислав, опет, на опрезу од изненађења  
ратници доказали су му да кнеза отуђује строг, учитељски тон, да он не воле кад му се читају бу 
 најближег комшије, и ма да је закон ту строг, обичај је опет јачи од закона, ту чак ни сам кме 
p>На то извешће стигла је из Звониграда строга наредба, да се Црнојевић узме на око, да брижљив 
 први нађе, да јави одмах.{S} Издата је строга наредба и милановачкој полицији.</p> <p>Међутим  
 тако често стрчавао, поред све забране строга учитеља.{S} Жалио је и шталу, и таван њен, где с 
n="581" /> <p>Три дана доцније после те строге министарске наредбе, начелник дозна да је некакв 
збије на површину какав случај, свет га строго осуђује, али док дође дотле да се ствар јавно по 
 одмах извиди целу ову ствар, да кривца строго казни, да нареди да се деца још ове вечери одвој 
 артије шта пише г. капетан.{S} А ту се строго наређивало да сви мотримо ко куд иде и пролази,  
39" /> — Ђенерал Врбавац није увек тако строго судио г. Растислава.{S} Ја још памтим време кад  
 ово јадно девојче.</p> <p>Кукавна Јела стропошта се на колена; она заби главу у буџак и продуж 
ако се беше нагао гробу, Заре се просто стропошта.{S} И за њега је било јасно, да мртвац из ово 
 изломи.{S} Гледај ти, молим те!{S} Ево строшио ми и два обртња на ртењачи!</p> <p>— Мирни буди 
ред да ја говорим.{S} Он заклопи сахат, стрпа га у џеп, <pb n="318" /> јурну вратима одјапи их  
имајући се.{S} Али Лепша беше успела да стрпа писмо у џеп и друкчије га није било могуће одузет 
, кнез јурне да га узме, и она га одмах стрпа у џеп.{S} У једном таком покушају, Лепши испаде з 
unit="subSection" /> <p>Јела је изашла; стрпали су је у кола и после четврт часа она је била у  
их како ме дочепаше нечије снажне руке, стрпаше ми некакву крпу у уста и завезаше некаквим плат 
укчији!..{S} Где су остали?..</p> <p>— „Стрпен спасен“ — рече Милоје полако, гласом човека који 
 и стекао <pb n="527" /> уверење, да је стрпљење најбољи друг у сваком послу.{S} За тим је прод 
осно изаћи из свију тешкоћа.{S} Време и стрпљење биће наши савезници.</p> <p>На дворани шкрипну 
о бити.{S} С тога се Растислав наоружао стрпљењем и прионуо је био да се бар што више <pb n="27 
загушљиво рипање чуло се на далеко, као стругање неподмазане <pb n="418" /> тестере, али гломаз 
- Не верујем, господару!{S} Њих никаква струја не може занети.{S} Они овде познају сваки педаљ  
их је занела <pb n="521" /> јака водена струја и бацила их куд год ниже доле - рече Враничић -  
 осетио сам да кроз њих бије електрична струја.{S} Бојећи се да вам што не нахуди, ја хтедох у  
на белим, тек отесаним талпама указа се струја црвене крви, чича Милоје и нехотице потрча страд 
.{S} На белим отесаним талпама указа се струја црвене крви.{S} Жика и Милоје притрчаше!...</p>  
ни препукла, а из те пукотине као да је струјала румена, топла крв.</p> <p>Овај величанствени п 
м уставним државама.{S} Разне политичке струје наизменце ће добијати превласт.{S} Кнежев би зад 
е била представница слободоумне народне струје, а намесништво, за четири године своје владавине 
еш иза сна, па осетиш да ти целим телом струји неко неисказано блаженство, а ти спокојно сам се 
како јој се у срце лије и по целом телу струји, као најслађа медовина.</p> <p>— А за тебе, за т 
 жарком хамаму, затворио очи, па обузет струјом усијана ваздуха и уљуљкан јаром, која му бије н 
како је озбиљно о томе премишљао да ову струју окрене у корист данашњега <pb n="499" /> стања,  
 је много награда и унапређења, у свима струкама и свима редовима чиновничким.{S} Растислав је  
понизности ради су се старати.... сваки струке своје по површности, господину министру, вазда о 
на посела.</p> <pb n="289" /> <p>Високи струкови цвећа и изукрштано лишће таман су заклањали св 
е толико исто, колико и министра у чију струку то спада.</p> <p>Блед и једак Растислав је грицк 
чки чин, г. начелник пређе на просветну струку:</p> <p>— Оно је г. Ђуро, директор, старешина, о 
сигурна да ће родити.{S} Потпасивала је струњене.{S} Лечила је од урока, заварчивала је децу од 
јим чиновницима у <pb n="560" /> својој струци.{S} Једно јутро он предаде своме начелнику парче 
а брзо.{S} Посветио се био дипломатској струци.{S} Неко време служио је под старешинством једно 
лак претвори у малена славуја, стане на стручак љиљана, и ту до румене зоре извија својим меким 
ту, где је она канула, израстао је овај стручак бела љиљана.</p> <p>— Инокосан и усамљен расте  
долини саможивости људске расте усамљен стручак бела љиљана.{S} Растужен неваљалством свога нај 
18892_C10"> <head>ГЛАВА X.</head> <head>Стручно мишљење</head> <p>Било је већ два часа по поноћ 
епене подрумске, низ које је тако често стрчавао, поред све забране строга учитеља.{S} Жалио је 
нутрашњих послова.</p> <p>— Не знам, да стрчим један час да видим.</p> <p>— Види!...{S} И ако ј 
 разголићене, коштуњаве руке.{S} Ледена студ прође му целим телом и он осети, како му у глави б 
рли, да с његова млада срца отопи лед и студен и да пробуди у њему топлу истинску љубав.</p> <p 
а, а на махове опет целим телом шине је студена језа, и њени румени образи побледе као крпа.</p 
ало и сад је згода да га једним ударцем стукнемо у старе међе, где је био још као малолетан...< 
иван.{S} Но кнез то одби, он изви руку, стукну корак назад, и, подижући у вис обадве руке, рече 
и промукао.</p> <p>Млада, лепа домаћица стукну престрављена.</p> <pb n="287" /> <p>Кнез Мутимир 
рави мушки шамар.</p> <p>Млади господин стукну и скочи с Јеле.{S} Он опсова врло ружно француск 
мало крви, он се чисто трже и страшљиво стукну натраг од слике.</p> <p>— Крв! — викну ђенерал — 
тије.</p> <p>Ово је, веле, застрашило и стукнуло чича Степу за неко време.{S} Он је више година 
утом кавом, види се дакле, није Врбавца стукнуо и заплашио.{S} Он је поступно али стално ишао с 
м избачена, ова мисмо није се више дала стукнути.{S} Она се као црв улегла у срце и душу овога  
дам ничим омести.{S} Једино могла би ме стукнути каква јача војничка сила, које богу хвала нема 
ко кнеза, те га склони бар толико да не ступа у борбу с тајним савезом „Балканска Браћа“.{S} Кн 
, као да те неко гони? — рече Растислав ступајући у собу.</p> <p>— Гони, те још како ме гони!{S 
ње лупе, као сенке, као духови без тела ступале су и кретале се ове чудне ноћне прилике.{S} Как 
веровати да ће један Врбавац — он лично ступати у овакве везе и познанства.{S} Па баш да исприч 
И хвалио зато Бога великог.</l> <l>И ти ступаш данас у тај свети дом </l> <l>Викни само, кнеже, 
вај човек није презао чак ни од тога да ступи у <pb n="17" /> везу с Турцима, да се стави на ус 
евена.{S} Кочијаш отвори капију, женска ступи у авлију.{S} Мона с осмејком на устима изађе пред 
ак, па шпекулант, па бојаџија, најпосле ступи у војску.{S} Био је веома вредан, схватљив, окрет 
а будоару била су отворена и кнез, како ступи у дворану, угледа домаћицу и гошћу у будоару, а у 
p>Врача се нагло широм отворише; у собу ступи кнез Мутимир.{S} Ђенерал се веома зачуди. <pb n=" 
/l> <l>Кад божији помазаник</l> <l>У њу ступи — она поје! “</l> </quote> <p>Могла би се састави 
631" /> као највећу тајну; нико ко није ступио у њин ред не може дознати те тајне.</p> <p>- У И 
т година растанка, он је ноћас први пут ступио ногом на ову благословену и њему тако милу земљу 
ете два послужитеља, који баш у тај мах ступише у дворану; један је носио раван послужавник од  
бити против нас, онда јој треба још сад стуцати рогове.</p> <p>Но Ратко је уверавао, да је он с 
, која већ беше почела обузимати кнеза, стуче, а место ње појави се као неко интересовање.</p>  
/p> <pb n="254" /> <p>Дежурни плану, он стуче корак назад, удари ногом о патос и викну:</p> <p> 
дознало, нужне мере биле <pb n="672" /> су предузете, и Зликовац је „сузбијен натраг“.</p> <p>„ 
се увуче у велику наслоњачу.</p> <p>Два су разлога била са којих је госпођа желела да остане ов 
зи, а друго господ. министру.{S} Обадва су писма цртала чича Милоја као човека на кога је ваљал 
а и Пава, кроз овај дим и сумрак, једва су могле распознати шта је и који је у соби.{S} Оне опа 
ливаше у дубоко, зелено језеро, а једва су се видели из големе траве.{S} Напред је ишао чича Ми 
сече:</p> <p>- Г. председниче!{S} Каква су то чудна извијања!!</p> <p>— Извијања?! господару!</ 
 даље.</p> <p>- Господару!....{S} Каква су то чудна запиткивања? — поче Растислав.{S} Но кнез г 
stone unit="subSection" /> <p>Ето таква су била два намесника младога кнеза Мутимира.{S} Обојиц 
о прстима.</p> <pb n="677" /> <p>Но ова су сузбијања била бесплодна; Мутимир је већ буктао, рас 
губи у полном уживању, опет зато његова су застрањивања несравњено мања но код суседа његових.{ 
служи која крајцара.{S} Кирија је, дрва су, обући се треба, крвљосати треба, и све се то Кати б 
Прозори су били чврсто затворени, а сва су окна потпуно здрава и читава — рече секретар.</p> <p 
сле, ваља употребити сад.{S} А средства су многострука.{S} Пре свега ваља дејствовати на кнежев 
{S} Он неће гледати на партије; за њега су једнаки сви балканиски грађани, који часно и савесно 
о, неморално; узвишено, ниско — за њега су то били само разнолики изрази за ствари које су подј 
авао да Мона има право.{S} Али код њега су преовлађивали нежнији осећаји.{S} Занесен за Лепшом, 
ћ био оборен.{S} За руке и за ноге њега су већ вукли да га избаце напоље, но он се онако пијан  
а страва.{S} Осећала се као човек, кога су ухватили у некаквој кривици.{S} Целу јој душу обузе  
очима, он је изгледао као мученик, кога су сву ноћ гује пиле.{S} Дисао је дубоко, тешко; уста м 
са шарен вунени куповни појас, иза кога су вириле јабучице од два револвера; о куку усарачен но 
 награду до 300 дуката, а село, из кога су људи, који похватају зликовце, биће за читаву годину 
е крају, називајући га „гнездом из кога су излетели први соколови у величанственој борби за осл 
.{S} И овде се било проредило.{S} Многа су кола поодлазила; нека су се баш сад кретала.{S} Људи 
положај нове династије.</p> <p>- С тога су ваљда и ранији покушаји избегавали крваво убиство, к 
ога је био сад овако зловољан, а с тога су му јамачно и они димчићи избијали из рукава.</p> <p> 
праве ларму“ — веле они.</p> <p>„С тога су се сад бацили на проучавање нових убилачких средстав 
 друкчија су женска.{S} Тако исто друга су имена за младе, а друга за старије укућане.</note> < 
 безверјем, да побожност јако опада, да су цркве како који дан све празније и да су томе злу мн 
у такав севдах због кнежева доласка, да су попалили гомиле ђубрета што су годинама стојале у њи 
од једног врло поверљивог господина, да су пре два дана некакви непознати људи ноћу прешли <pb  
у сви ту, да их је прешло два чамца, да су други остали доле с чича Мунтијаном да виде хоће ли  
p> <p>Други начелник опет јављао је, да су калуђери једнога подручног му манастира, једном при  
 друштво с тога постало неморалније, да су ови камени људи остали у пуној природи својој, онакв 
на чедност по некад је терала дотле, да су уметници морали кварити своја уметничка дела.</p> <p 
и јасно да је за повратак сад доцне, да су дружинске страже већ размештене, и пре 2 часа по пон 
а, створило је о Мони такво мишлење, да су је се и бојали и избегавали је.</p> <p>Али једно ниј 
ана.{S} Милоје криви жандарме; вели, да су они први пуцали и да им је намера била да убију и ње 
она се поред управитељке тако осили, да су осуђенице од ње пропиштале.{S} Била их је, мучила, о 
ина, људи били већ толико развијени, да су тело човечије сматрали као богодану лепоту, коју тре 
 у наоколо?</p> <p>Отац му одговори, да су то господа начелници.{S} Дете заглаба палац у уста,  
богме да хуњкам.{S} Хуњкала би и ти, да су ти се угнездила у носу два огромна паука, и туна раз 
династијом.{S} Кнезу треба доказати, да су конзервативци прости агенти Црнојевића куће, и ако с 
асно изнети пред <pb n="493" /> очи, да су конзервативци, по предању већ, крвави и непомирљиви  
дне међе стиже телеграфски извештај, да су у његовом месту ноћни стражари нашли растурене по ва 
десно иде велики Ђурђевградски друм, да су ту одмах близу куће, дућани, каване; да овде у <pb n 
Родом је био из Босне али је причао, да су му се стари одувуд однекуд доселили у Босну).{S} Оби 
 као сенка, мрачан и забринут, тако, да су му укућани, нарочито жена, већ били почели очајавати 
 и везаше некаквим каишем, али тако, да су ми под каишем и руке око чланака биле притегнуте - т 
ку, куда је кнез био изашао у шетњу, да су убице побегле, и још се не зна ко су.</p> <p>Било је 
но да се околна села дигну у потеру, да су зликовци уцењени великом уценом, који их похвата или 
неза суму од 10.000 дуката.</p> <p>- Да су дукати крушке још би се могло и поверовати — примети 
 <p>Код људи опет опажа се ова црта: да су после доброга оброка увек некако пријатнији, мекши.{ 
 Заром био у дворској башти у шетњи; да су ту остали до после по ноћи и да се ту кнезу и смучил 
 доктор га је салетао <pb n="205" /> да су лични осећаји варљиви, а пролетњи дани најлакше прев 
веравали свим на свету, <pb n="9" /> да су својим очима видели, како кнез на поздраве одговара  
ижући противу ње ону другу снагу.{S} Да су се Растислав и Врбавац сложили, ти би њихну слогу пл 
<p>- Међу тим они махом попадају.{S} Да су седели у соби, где су били, можда им се не би толико 
ици, молим покорно, попови!</p> <p>— Да су господа попови то се на први поглед опазити може,— р 
— вели народна мудрост.</p> <p>Треба да су старе жене починиле голема зла и пороке да се створи 
борови, али њини високи врхови једва да су допирали до половину провалије.{S} Са таквога једног 
е ли моћи кога да спасу, јер изгледа да су неки људи ноћас настрадали на Дунаву.{S} С реке се — 
боривих података и несумњивих доказа да су за отрове знали најстарији народи, који се спомињу у 
давно нису виђали.{S} Сва је прилика да су њих двоје заједно и какав злочин извршили.{S} Врло с 
ма поузданих казивања од сувременика да су ти отрови производили читава чудеса, какве данас не  
или у седмом небу; обоје су веровала да су нашли <pb n="467" /> нешто „особито“, „ванредно“ ; о 
 се чак и сама пред собом исповедала да су то само „каприци“ и тренутни прохтеви кнежеви.{S} Ал 
/p> <pb n="224" /> <p>Она је осећала да су јој груди пуне неке тихе, благе, сетне радости, неке 
у.{S} Уз пут разабраше од неких жена да су виделе Паву где са стрина Синђом оде некуда тамо ман 
нас Кугићевих начелника. — Он сматра да су то и јуче и данас били и остали једни и исти људи. — 
> ударању коњских копита она познаде да су ово кнежева кола што стадоше пред кућу.{S} Она притр 
е прозиру, те на крају крајева изађе да су и мање видели, и непотпуније ствар схватили, но спор 
је полако.{S} Још по издаље видео је да су гости нешто ужурбани.{S} Прве речи што до њега долет 
а!{S} Шта га је њих које би сматрале да су најсрећније на свету, да им се и десети део понуди ш 
 реп и утеку уз ливаду.{S} Кад мисле да су довољно далеко умакла, од онога за, њих загонетног ч 
о сваки покрет кнежев и имао уверење да су ови проносени гласови празна измишљотина, опет се ни 
та смо се дуго возили.{S} Чини ми се да су кола често савијала, а по труцкању се познавало кад  
да раде све што и матори; чини им се да су онда и они зрели људи.{S} Ма како да је био млад, ци 
се.{S} Већ по том поздраву видело се да су стари, добри познаници.{S} Растислав му показа руком 
ћој соби затворена изнутра, а велите да су и прозори били затворени, па куд би се онда, врага,  
 ситну рогату стоку, а у ствари биће да су то какви агенти Црнојевићеви.{S} С тога тражи од г.  
{S} Ето видите!{S} Дакле је немогуће да су врата с поља закључана, јер кад је један кључ у брав 
 стотину других ствари, које сведоче да су Балканска Браћа голема снага, коју не треба презират 
учинити коме какво зло, што је доказ да су вукови и људи ближи рођаци но што се обично узима.</ 
о у дослуху са <hi>Зликовцем</hi>, и да су они први пуцади на жандарме, а он, тек кад је видео  
су се да је потера измакла напред, и да су они сад већ позади потерина ланца.</p> <p>Међу тим о 
о; да је госпођа Мона изврсна жена и да су само пакосни завидљивци изнели о њој разне измишљоти 
у цркве како који дан све празније и да су томе злу много криви и сами попови.</p> <p>Најпосле  
S} Ја знам да ти радиш на преврату и да су ти прсти једнако у Црнојевића <pb n="576" /> ткиву.{ 
ваба, код кога је то ухваћено, тврди да су то просто мустре слова, која он носи као агенат једн 
требало напасти с обадве стране, али да су жандарми све покварили пуцањем и убијањем Зликовца,  
ало.{S} Било их је који су уверавали да су се од кнеза чуле чак и тако крупне речи, да би он с  
ам их имао у рукама.{S} Они су знали да су им конци у мојој шаци.{S} Ха! ха! ха!{S} Уредник <ti 
дока који су под заклетвом потврдили да су то од вас чули....</p> <p>Врбавац је слушао до сад с 
 су јој опет утицали: час су мислили да су изгубљени, а час опет да су ван сваке опасности.{S}  
у цео дан гонили.{S} Били су уверени да су бегунци заноћили ту где год у околини, с тога узму с 
ослу.{S} За тим је продужио казивати да су сви ту, да их је прешло два чамца, да су други остал 
мо имати.{S} Не могу ваљада веровати да су духови били умешани у ову појаву! — одсече се конзул 
шта, пецкала је и давала јој познати да су сад њих две једнаке.</p> <p>Док су две жене овако по 
смена на кутији.{S} Враничић примети да су три а не два писмена.</p> <p>- А.. а.. а!{S} Тако!{S 
тку проклињао онај пуцањ, сматрајући да су са њега пропали, у толико га је сад благосиљао, виде 
ините, господине намесниче.{S} Држим да су све то споредне ствари.{S} Главно је да ли је верно  
S} Ето, не знам....{S} Ја све мислим да су ме они овамо донели — домишљао се секретар.</p> <p>— 
</p> <pb n="155" /> <p>Под изговором да су све то „природне ствари“ и да нарочито пред једним л 
и <pb n="551" /> тако поверљиви, као да су међу својим знанцима и комшијама, с којима се сваки  
знати младић саопшти Растиславу, као да су га биле извеле на траг, по коме се дало с успехом да 
ени гости, ђаволи, све погађају, као да су, боже прости, кроз рупицу гледали.</p> <p>Мона их је 
 <p>— Шта је ово?{S} Ово изгледа као да су поустајали сви мртваци!</p> <p>— Све су то живи људи 
 али ова два тиха звиждања, која као да су се дозивала кроз мрак, пробудише у њему осећаје нека 
S} А она четири умлаћена Турчина као да су у земљу пропала, нигде им трага не могоше Турци наћи 
о се опет врати.{S} Изгледало је као да су му у току разговора дошле неке мисли које га заустав 
ће своје.{S} По оделу ове женске као да су припадале радничком сталежу.{S} Оне прођоше поред ме 
ивео кнез Мутимир!“, а уз то име као да су се и нехотице у њеној души низали додатци: „Лепи Мут 
он те болан живу изео, ишарао те као да су те дивљаци тетовирали.</p> <p>Лепша скочи: — Куку ме 
ше се у исти мах с две стране, и као да су их изговарала два човека; а у исто доба кнез осети,  
нске застадоше на једном месту и као да су ту, за неко кратко време, нешто радиле.</p> <p>Белин 
ке но на Милоја, и њему се учини као да су сељаци са свим умирени и разуверени овим Милојевим п 
 себе и њине тужне, измучене очи као да су говориле:</p> <p>„Ето, ми знамо да сад за нас настај 
едствима.{S} Но сад на један пут као да су им та средства постала недовољна. „Много праве ларму 
део и чуо, а не би их знао, би рекао да су отац и син, па забринути родитељ даје мудре савете д 
 брзо, и, по лаком гибању, бих рекао да су била фијакер.{S} Напрезао сам сву своју снагу да раз 
оје раније наредбе, пошто је рачунао да су противници сазнали за све његове планове.{S} Промење 
хвалио, наравно „иза леђа“, али тако да су ове хвале насигурно морале пасти кнезу право у уши.{ 
ве је признавало, само се извињавало да су тако певали с тога, што је дошла једна гомила богати 
ђи два округа и већ се унапред знало да су два „дотична начелника“ извела велики број угледних  
ним ексерима.{S} Но после се дознало да су у пет буради, место ексера, били наполеони, т. ј. ек 
ли, можда им се не би толико познало да су препили.{S} Али оно обадање по хладном, јутрењем ваз 
 до 40 пушака.{S} Ту им је саопштено да су се у околини појавили зли људи; да је наређено да се 
 мислили да су изгубљени, а час опет да су ван сваке опасности.{S} Неколико пута мењали су прав 
 им власт треба с тога, што сматрају да су сад зреле прилике за извршење њиних заветних жеља, з 
t="subSection" /> <p>Ове исте ноћи када су Перун Црнојевић и његов пратилац Жика, савладани умо 
арм и горко је плакао и јецао.{S} Можда су то биле једине сузе, које су тога тренутка искрено и 
ачелници промуцаше, да и они.... премда су у ствари људи слабоумни и од књиге давно одвојени... 
> <p>Ако је живот људски комедија, онда су људи комедијаши, који целога века упорно, по некад в 
 недеље по повратку из Звониграда, куда су сви начелници ишли новом министру на подворење, орло 
за њима, не ухвате их, али уз пут, куда су непознати људи бежали, војници нађу три огромна дука 
е.{S} Не зна колико су путовали ни куда су путовали, зна само толико, кад се опет видео слобода 
викну: „Ене лопова!{S} Погледај ти куда су они прокрхали.“ Но у тај мах он угледа наше путнике  
ти.</p> <p>Ето такав је био предео куда су пролазили Враничић и његова мала дружина.</p> <p>Да  
S} За тим су приступиле послу.{S} Кнеза су испружили по леђушке на миндерлуку, наместили му под 
ична и каткад су врло лепа.{S} Друкчија су мушка, а друкчија су женска.{S} Тако исто друга су и 
 лепа.{S} Друкчија су мушка, а друкчија су женска.{S} Тако исто друга су имена за младе, а друг 
меном.{S} Ова имена од милоште друкчија су но обична и каткад су врло лепа.{S} Друкчија су мушк 
 свршено и једно од најтежих дела, која су њему пала у задатак, на име: нађен је поуздан човек, 
дан пут отворише се побочна врата, која су била заклоњена ћилимом тако, да се готово нису ни ра 
ми смо овде навели само она места, која су г. Врбавца нарочито интересовала.</p> <p>Пошто је ду 
ке своје владе и народ. скупштине, која су имала остати као највећа државна тајна.</p> <p>„Даље 
 оцу, и, вукући га за рукав упита: која су ово господа, што седе овако у наоколо?</p> <p>Отац м 
нило сад ће јој поломити сва ребра која су се доиста и повијала под страховитом стегом његових  
и, па сад гледа да ли може познати која су она два писмена на кутији.{S} Враничић примети да су 
дило.{S} Многа су кола поодлазила; нека су се баш сад кретала.{S} Људи су се поздрављали, прашт 
 unit="subSection" /> <p>Чувари поретка су учинили што су могли; они су показали докле иде њина 
и се спомињу у историји.</p> <p>„Бивала су понекад времена и налазили се такви људи, који су пр 
а све ово.</p> <p>Прва истраживања дала су само тај резултат: дознао је да се загонетна жена зо 
>У једном шумарку, у томе парку, лежала су потрбушке три млада човека, који се нису скоро ни ви 
 мало час били гости Врбавчеви, стајала су сад широм отворена сва врата — момак их је био отвор 
апетана, а пред кнежевим вратима чекала су два његова ађутанта.{S} У дворску авлију утутњаше за 
и и штуче напоље.{S} Читав сахат чекала су овде ова двојица, а црна прилика још се не врати.{S} 
} Њене заваде и њена пријатељства имала су много стварнију основу.{S} Она брани Растислава и ње 
и, пуна обла и широка мушка плећа имала су неку неодољиву привлачну снагу, којој се нису могле  
 скоро понављала цела варош, изговарала су је свачија уста, она је прелетала од капиџика до кап 
 пуцање, полако, али непрекидно омицала су се низ брдо, и померала се све ниже и ниже, потискуј 
ко коњаника.{S} У кнежевим колима видла су се два човека, обојица седе.{S} У једноме свет позна 
</p> <p>Међу тим унутра у собици седела су за столом два младића, с упаљеним цигарама, и нешто  
риђоше већ и обали.{S} У сумраку видела су се, на беличастој воденој површини, два црна предмет 
 било је ономад и од тога дана узаврела су сва околна села.{S} Ни о чему се другом не говори до 
покретно.</p> <p>Обадва ова човека била су подједнако обучена — гуњче и чакшире од црна сукна,  
ји изглед.</p> <p>Наша три ноћника била су на уласку Ташмадена и ту застадоше.</p> <pb n="607"  
итним рукописом.{S} Поједина места била су исподвлачена или закрштена црвеним мастилом.</p> <p> 
бадва прозора на пространом салону била су отворена и свежи пролетњи ваздух, помешан с топлим с 
з Мутимир.</p> <p>Врата на будоару била су отворена и кнез, како ступи у дворану, угледа домаћи 
зва и оде да отвори капију.</p> <p>Била су то два изасланика капетанова: старији писар Глуварић 
адских трговаца, два пашанца употребила су ову околност, да се користе положајем свога таста.{S 
цир.</p> <p>За кнежевим колима долазила су кола Растислављева, а у њима министар унутрашњих <pb 
радити. „Народе снаго моја!“ — говорила су уста, а памет је налагала: „држи се моћних великаша  
д, с бедим кајишима преко груди, јурила су, као извидница, два жандармска <pb n="136" /> коњани 
 да се возим у некаквим колима.{S} Кола су јурила брзо, и, по лаком гибању, бих рекао да су бил 
је гора калдрма.{S} У два три маха кола су застајала, но после неколико тренутака опет су се кр 
ти свога љубљенога владара.</p> <p>Кола су летела равним друмом, а млади кнез, наслоњен на меко 
ј хртењачом пролазе жмарци.</p> <p>Кола су тутњала, све даље и даље, све даље и даље.{S} На јед 
рна месечина.{S} Дунав је шуштао, весла су равномерно ударала, чамци су, под снажним и вештим р 
 он је већ бродио преко Дунава.{S} Ишла су два чамца, а у сваком по три веслача.{S} У једном ча 
ио да мало изађе дим.{S} Два момка ишла су од собе до собе, те редом гасили лампе и свеће и усп 
часова међу Монино женско друштво дошла су и два мушкарца, кнежев рођак Аца и један његов присн 
ој, плавој, зеленој боји, а у стиховима су нештедице сипане „жарке жеље.“</p> <p>Но приврженост 
рбавчеву.{S} По самим натписима, којима су били обележени поједини смотуљци, могло се већ судит 
 смрт!</p> <p>„Ето за те отрове, којима су убијани људи тако поступно и на тако грозан и ужасан 
ћете наћи оне страховите отрове, којима су се служили чувени историски тровачи, отрове, који су 
рушен, са закрвављеним очима, на којима су се још јасно познавали трагови суза, он уђе у собу т 
ећу, вукли некакве огромне мотке којима су гонили мајмуна с дрвета на дрво, док се овај најпосл 
не; давала је девојкама колачиће којима су могле обрнути сваког момка да за њима лудује.{S} Но  
 зачуђен.{S} Од она два сељака с којима су се мало час видели на ливади, један је лежао сав у к 
кој дворани, и на свима собама у којима су до мало час били гости Врбавчеви, стајала су сад шир 
ти, према разноликим приликама у којима су поједини начелници имали да се крећу.{S} Но опет за  
ав тај крај био је усколебан, по селима су наређене ноћне страже, а дуж Дунава морали су дотичн 
румом из Јеленика кнежева кола, за њима су ишла још двоја кола, а око њих било је неколико коња 
. и т. д. све у том правцу.{S} Стављана су ми питања специјално о неким угледнијим личностима и 
вору све је било на ногама.{S} Спремана су кола, коњи, пртљаг — јер је тамо требало и преноћити 
вори ко шта хоће, ове наше јаузне дивна су ствар.{S} Права друштвена школа!{S} Ми женске морале 
p>- За вас, господине ђенерале, свршена су сва питања.{S} Ви имате да се побринете само о једно 
ништа, она јурну овим вратима.{S} И она су била затворена.{S} Она потрча прозору и покушаваше д 
е он одговарао мрдањем главе.{S} Питања су била интересна, али Заре их није могао добро чути.{S 
а и сва друга одећа била им је црна, па су црне биле чак и саме рукавице.{S} У допуну <pb n="58 
 дао јој је пуковник педесет дуката, па су се онда лепо руковали, госпођа се завила у своју црн 
ћи.{S} Размазила их моја трпељивост, па су уобразили да нешто јесу и да бајаги они нешто могу!. 
ратима на која је ушла у собу.{S} Врата су била закључана.{S} Ово је још више преплаши.{S} Унез 
 исцрпена је.“ И слабачки вочићи доиста су дрхтали; дрхтали су од умора и страха, очекујући сва 
нца и месеца и док траје Балканије, шта су њени народни прваци учинили и са собом и са својом п 
протерају.{S} Лудорија!{S} Младићи, шта су они знали.{S} Или-или!{S} Ту се друкчије не ради.{S} 
стури већ спремљен слог за лист.{S} Шта су они сањали, а шта им је остало!{S} Али су морали уву 
S} Сад опет узе реч Ратко:</p> <p>— Шта су само прошле ноћи радили.{S} Онога мајмуна ваљало би  
 ваљало би просто убити.{S} Помисли шта су чинили!{S} Узели мајмуна, обукли му официрске хаљине 
 за које цивилизован свет не зна ни шта су ни како се спремају.{S} Међу тим на Истоку се тиме ј 
амо свечаности у почаст химену, јер шта су најпосле наше свадбе, и све оне свечаности, које се  
а и мирна...{S} То је срећа — <hi>Срећа су здрави, мирни, снажни живци</hi>!{S} Ти такве живце  
з Раткове капиџике из љубави.{S} Кугића су слушали ушима, а Ратка срцем; <pb n="561" /> први им 
е о што мање бруке и срамоте...{S} Деца су ми плаховита да не легне крв, да ми се кућа сасвим н 
ту крваву лешину.{S} На против, обојица су осећала једну исту потребу: да се што пре одавде уда 
 и његов верни ађутант Заре.{S} Обојица су били у црним дугим огртачима, а и сва друга одећа би 
 па и ту су се брзо сложили.{S} Обојица су били мишљења да је Балканац, нарочито балканиски сељ 
7" /> то — страх иди корист?{S} Обојица су нагађали: позитивно није нико ништа знао.</p> <p>Држ 
S} Он извести министра војног и обојица су наизменце призивала к себи тврдоглава ађутанта, и оч 
столом их остаде само пет шест: двојица су спавала, један је два пут покушавао да устане, али г 
 главу једно јастуче од каучука, из ког су <pb n="627" /> излазиле танке бакарне жице, те се сп 
S} Затворили су ме овде још у доба, кад су Аустријанци држали ове земље.{S} Не знам већ ни коли 
ити да Перун Црнојевић погине онда, кад су на влади њини противници.{S} То би само учврстило по 
о како обично говоре младе девојке, кад су добре друге, па једна другој казује све што јој је н 
а шта они могу да изискују од жене, кад су сами таки....{S} Ја! ваљда ћемо ми женске довека бит 
о и Црнојевић.</p> <p>Те исте ноћи, кад су потере стражариле крај Дунава, на једној окуки дунав 
било је већ близу 2 часа по поноћи, кад су изненадно дотрчали г. докторовој кући и позвали га д 
е кроз сузе понављао — Шта ја могу, кад су сви навалили?{S} Зар сам ја крив, ја ево само тебе в 
оме ком, то да иде сама по кола.{S} Кад су сви моји разлози остали узалудни, ја извадим револве 
 <pb n="153" /> од 10—12 година.{S} Кад су хтели поћи, изађе угледна, лепа жена те даде дечку т 
и то све још им није било доста.{S} Кад су се мало повратили, кнез се попне на столицу, те с „в 
и кнеза, гардисте јаше како кад.{S} Кад су у граду, онда обично у двојним редовима окруже кнеже 
 једну,“ но она никако не хтеде.{S} Кад су је салетали питањем што не игра, она се извињавала:< 
чинило као да је изашао на поље.{S} Кад су му опет скинули повез с очију, он се налазио сам, у  
ао је с кнезом много дружевнији.{S} Кад су се, после свршена пута, враћали у Звониград, кнез се 
кнезом, све док се није изгубио.{S} Кад су остали викали „ура, живео! и она је неколико пута у  
ко носали цео дан по целом селу.{S} Кад су их после потегли на испит, они су се изговарали да о 
и.{S} На против, било је једно доба кад су је звониградске лапараче градиле и кусом и репатом.{ 
ати.{S} Али то се показало тек онда кад су обојица били већ тако јаки, да један другоме није мо 
вно, сасвим је друкчије ствар текла кад су државним пословима управљали људи служби вични, а пр 
ужили започети народни посао.{S} Па кад су тако обадва дома заслужна, онда обадва треба и да вл 
аш сад некако навршује 15 година од кад су Косанићи понова враћени на владу, то је њин рок тама 
вар је сва лепо ухваћена:{S} Зна се кад су бурад експедована из Беча; зна се како су под надзор 
екелији било замакло око за њом, те кад су мало одмакли, између њега и дечка развије се овакав  
хна и слабости кнежевих, али шта ће кад су по несрећи такве прилике да се то мора чинити.{S} Да 
{S} Сви ће рећи — бежали, бежали, и кад су већ пали на нос, браћа стигла и ухватила!...{S} Хајд 
 се како су под надзором путовала и кад су овде стигла, ко их дочекао, ко их је примио и сакрио 
су ништавни.{S} Кажи ми где су се и кад су се до сад чим било истакли?{S} Шапуће се о њима већ  
ти лепо и топло и кад су на влади и кад су у опозицији.{S} Они неће пунити хапсане; они неће по 
Нашим ће људима бити лепо и топло и кад су на влади и кад су у опозицији.{S} Они неће пунити ха 
 се око тога бакће, али шта да ради кад су га прилике истакле на врхунац државних послова, где  
сток је већ био почео најлак рудети кад су начелници, после дуга бдења, један по један почели и 
, ја ево само тебе волим!{S} Шта ћу кад су ме они окупили како се сваки владалац млад жени, па  
 атмосвери.</p> <p>Једног дана, баш кад су чињене припреме за свечано полагање испита зрелости, 
е вратио с одличним успехом.</p> <p>Кад су у бурним политичким данима, које је претурила преко  
ло као да је у земљу пропао.</p> <p>Кад су о томе известили Растислава, јако се срдио.{S} Наред 
ати свакојаке мрсне изреке.{S} По некад су девојке с узвиком „ју!“ пуштале се из кола и бегале  
 милоште друкчија су но обична и каткад су врло лепа.{S} Друкчија су мушка, а друкчија су женск 
разбојничке ствари тамо врше!{S} Ономад су на свом тајном састанку истакли књажеву слику у прир 
међу гробове и гробничке ограде.{S} Сад су ишли полако, и црна прилика морала се сваки час окре 
ужби вични, а престолу одани.{S} Но сад су друга времена.{S} Кнезу Мутимиру прохтело се да прот 
роћи времена.</p> <pb n="562" /> <p>Сад су били сви на окупу и то махом окружни начелници, тек  
ака?{S} Какво право предака?{S} Што год су имали они су отели.{S} Сила узела; сила држала док ј 
а да устану, не, они су лежали, а главе су им биле тако заврнуте натраг, да од устајања није мо 
е, увијене у огртаче и забуљене.{S} Две су водиле трећу под руку.{S} Кочијаш слете те отвори вр 
хвалио с балкона другом беседом; обадве су беседе биле китњасте; било је ваздан узајамних хваље 
ија, но по реду да се мењају.{S} Обадве су те куће заслужне за земљу — Црнојевићи за то, што су 
републиканци код вас у академији, какве су то тајне дружине!</p> <pb n="422" /> <p>Тоша зину!{S 
над женским осуђеничким одељењем, какве су оне?</p> <p>— Па добре, милостиви господине, добре.. 
ву ове мисли:</p> <p>„Којешта!{S} Какве су то бајаги скрупуле.{S} За што узимати ствар тако с т 
, жено, — обрецну се Растислав. — Какве су то речи од тебе?{S} Да шпекулишемо!{S} Ко шпекулише? 
љ“?</p> <p>- Из планике.</p> <p>— Какве су тице у планини?</p> <pb n="526" /> <p>- Двоглави орл 
то нагнају.{S} Болан, болан, Мире какве су гадне шпекулације у томе теране на твој рачун!{S} На 
атељима у Балканији, и то коме, и какве су ствари поименце долазиле? јесу ли пријатељи из Балка 
во учинио у споразуму с влашћу, и какве су му биле побуде за <pb n="647" /> то — страх иди кори 
колности десило само с Лепшом.{S} Такве су и све остале „светитељке“ звониградске.{S} У Баварск 
"430" /> <p>Истините или измишљене, ове су речи кнежеве брујале по целом граду, те их је Лепша  
ку виђа.</p> <p>Извирући из вароши, ове су гомиле, као голема река, текле у правцу широка друма 
 опет све букти у живом пламену.{S} Ове су промене ненадне, нагле, бујне и неодољиве.{S} Све је 
., 96. и 104. б., в., г., д.</p> <p>Ове су мере помогле.{S} Ред нигде није био поремећен.{S} У  
е моје сухе бапске руке...{S} Е, његове су мекше, од њега се не ћеш отимати...</p> <p>Баба је п 
а их је на махове пристизала, на махове су јој опет утицали: час су мислили да су изгубљени, а  
од кнез буде раскошнији, порочнији, све су већи изгледи да ће он узимати за министре људе слабе 
окорно, господа попови, свештеници, све су ово свештеници, молим покорно, попови!</p> <p>— Да с 
пшти интереси, династија, напредак, све су то празне речи, прост заклон за неизмерно властољубљ 
х других разлагања.</p> <p>Наравно, све су то ствари и тешке и непријатне; он, г. Растислав, не 
 дужности, министри, особе.... јес, све су то <hi>особе</hi>, свака са својим планом, својим ра 
ина.{S} Ту нема никаквих фантазија; све су то ствари позитивне и с рачуном истакнуте.</p> <mile 
ри му живот!{S} Какви пријатељи!{S} Све су то служитељи, чиновници, вршитељи дужности, министри 
 не верујете и никога не волете.{S} Све су то породичне црте ваше.{S} Ако у теби тече крв Косан 
су поустајали сви мртваци!</p> <p>— Све су то живи људи, оваки исти људи као и ми, рече Заре.</ 
p>Госпођа га опет прекиде.</p> <p>— Све су то твоје ствари — рече она, а ја кад сам једном рекл 
било почело свитати.{S} Ноћне тмине све су се дубље повлачиле у високе гудуре планинске, док су 
и црномањастих округлих главица — и све су то огранци њена моћна стабла.{S} Неки се још играју  
, па можда да се и оправдам.{S} Али све су то софисми.{S} За све ствари и поступке има само јед 
е на махове његово најмлађе унуче, буве су га штипале као шкорпије, а све то скупа не даде газд 
живаца, у глави му је било мутно а ноге су клецале под њим од умора.{S} Но он је опет за то иша 
а се гомила тискала око кнеза.{S} Слуге су се провлачиле кроз гомиле с пуним бокалима и прилета 
, које постоје већ од много векова, где су владаоци чланови династија, које владају од више сто 
традан била је свечана аудијенција, где су кнезу престављене све месне власти и одлични грађани 
сахат како су се кренули са извора, где су се одмарали, а још ни један не бејаше реч једну прог 
 Одмичући се од овога кобног места, где су у кратком року од непуна сахата доживели тако тешка  
м попадају.{S} Да су седели у соби, где су били, можда им се не би толико познало да су препили 
зом, али ни по што не хтеде казати, где су били, јер рече да је то кнежева тајна; кнез му је то 
шући притворно, прошла кроз ходник, где су је вребале радознале очи пуковникова момка.</p> </di 
S} Састављен је секцијони протокол, где су лекари својеручним потписом утврдили несумњив факт,  
 је падао у сладак полусањив занос, где су се очи саме затварале, само је језик непрестано, неу 
тепенице, које воде на горњи спрат, где су сад биле одаје кнежеве.</p> <p>Обрнув се с прага, Ср 
анијих официра отишао министарству, где су држане министарске седнице; људе остави напољу, а са 
, јамачно осетив шушкање у густишу, где су Црнојевић и Жика били изабрали себи преноћиште.</p>  
Два пса с арлуком упадоше у густиш, где су ова двојица мало час лежали, на што сељаци опколише  
..{S} Договор је био друкчији!..{S} Где су остали?..</p> <p>— „Стрпен спасен“ — рече Милоје пол 
ишта чуо, али, изишав из собе, виде где су се гости скупили на оном месту где је мало час остав 
им кад би отишао сад на алеју, онде где су ме синоћ ухватили, јамачно још би се познавали по пр 
се да разазнаду месност и да погоде где су.</p> <p>Ишли су поред дугачке осниске куће.{S} Затим 
азујем како су ништавни.{S} Кажи ми где су се и кад су се до сад чим било истакли?{S} Шапуће се 
ао <pb n="602" /> као у некој песми где су мртваци и човек с поља говорили наизменце.</p> <quot 
кроз нос.</p> <p>Дођоше на избрежак где су била кола.{S} И овде се било проредило.{S} Многа су  
нео гибаницу и тикву вина на трпезу где су седели старији људи, <pb n="203" /> кад тек на један 
/p> <p>Боја са својима окрете месту где су јутрос оставили кола.{S} Још из далека угледаше Радо 
де је призиван божји благослов, а негде су исказиване најлепше жеље за будућност.</p> <p>Младом 
миде по <pb n="170" /> улицама по негде су биле украшене не само стиховима но и сликама.{S} Сли 
био нарочито припремљен за кнеза; греде су биле престругане, и млади кнез Мутимир сруши се у пр 
 Наравно, везе с Турцима у то доба биде су обична ствар.{S} Тако су радили многи балкан. велика 
рацима корачао унаоколо, по колу, гајде су бректале, а коло тресло, цела је пољана одјекивала.< 
>Доктор узе старца на страну.{S} Подуже су шапутали.{S} Махом је говорио доктор, а старац је са 
 да се заклони од Мутимира.{S} Али сузе су је гушиле, и њен плач брзо пређе у гласно јецање.</p 
 сумраку ипак назирали.{S} Понајјасније су се виделе беле гробовске крстаче, или беле мраморне  
у била добра сва средства.{S} Династије су му биле само згодна лествица да брзо доспе до власти 
м!{S} Дужности једнога владара друкчије су но дужности обична грађанина.{S} Грађанину може и тр 
 /> нешто „особито“, „ванредно“ ; обоје су мислили, „каква разлика!“ Напослетку, господин кресн 
е пуковник.</p> <p>Ућуташе обоје; обоје су нешто мислили.</p> <pb n="120" /> <p>— Хм, хм! да!{S 
ку и обоје су били у седмом небу; обоје су веровала да су нашли <pb n="467" /> нешто „особито“, 
{S} Подводница их сведе у мраку и обоје су били у седмом небу; обоје су веровала да су нашли <p 
 изударао хоџу, пре по сахата њих двоје су се бајаги споразумели.{S} Срећко је прво претио хоџи 
 ђенералску униформу...{S} Убицо, твоје су руке крваве... <foreign xml:lang="fr">Vous êtes un t 
 у читав сплет политичких интрига, које су се плеле око два остала намесника. —</p> <milestone  
седења за столом, и капљице зноја, које су се једва опажале на кнежевом челу.{S} Најпосле је уз 
 спомињање свију помесних прилика, које су само ондашњим људима могле бити познате, увериле су  
латки после оних страхобних слика, које су кнежеву душу до мало час трзале.{S} Тек сад кнез се  
тосу, међу комађем полупаних шоља, које су попадале с ормана, при отвореним вратима на будоару, 
м, него и у многобројним изјавама, које су са свију страна из унутрашњости земље стигле на Њего 
 веома интересно!{S} Међу сликама, које су вам подносили да их гледате у огледалу и иначе била  
пим водама, с многим летњиковцима, које су поградили богатији Звониграђани, да им служе као мес 
црне боје, с црним немирним очима, које су сијале као две живе жеравице, овај човек јако је пад 
лице, ма да је било по неких црта, које су наговештавале као да их је урезала дуготрајна патња  
.{S} Можда су то биле једине сузе, које су тога тренутка искрено и из срца текле.</p> <p>Пратња 
ш више оживи женско друштво; даме, које су већ хтеле поћи, још застану за који тренутак, и кад  
 дуго одупирати ни озбиљније даме, које су већ поодавнО биле прешле преко тријестака.</p> <p>Дв 
вник Врбавац имао је неке особине, које су му много помогле да се из друштвене низине попне на  
нова морају метути своје образине, које су уз пут били скинули.{S} У исти мах црна прилика изва 
ију и пронађу у томе велике тајне, које су понајвише после односили са собом у гроб.</p> <pb n= 
.{S} Предузео је и све друге мере, које су биле потребне да учврсте његов пресудан утицај у вој 
 питањима.{S} Подељена у гомилице, које су се непрестано мењале и бивале час мање час веће, пре 
мљом управљају <pb n="690" /> они, које су они још из ране младости свикли да гледају као ниже  
чамова бурад и многе друге ствари, које су служиле као станови овим добрим животињама — све то  
о све нове и нове мере опрезности, које су на крају крајева излазиле као притисак и полициска с 
егове једнозвучне, једнолике речи, које су се полако лиле, као побожна молитва усрднога богомољ 
тили јака корена међу грађанством, које су умели тако заинтересовати, да им је оно, о свом трош 
затворена радња?, ко тешко болује? које су се угледније даме завадиле, а које опет помириле и т 
, што се најбоље видело по тежњама које су се јављале код Кугића, за оно мало времена док је би 
нез се интересовао свима ситницама које су се тицале Лепше.{S} Но кад он помену реч „силовање“, 
 цело балканско тропоље; мисао, од које су се пренули робови, а као јасиков лист задрхтали госп 
кнезу у зубе неку бакрену жицу, од које су један крај везивали с оним жицама што иду из јастучи 
 Она бар на крају ублажује разлике које су постојале у животу, јер се измученом паћенику јавља  
лазе ниже испод ње — оне исте даме које су јој још јуче прекорно истицане као узор и пример, и  
о ово питање, а питао је за ствари које су му биле познате до ситница.</p> <p>— Пет година пров 
ли само разнолики изрази за ствари које су подједнако добре, кад је свака на свом месту и кад с 
исам убио!{S} Камо? где је крв?{S} Моје су руке чисте....</p> <p>Ђенерал диже руке и кад на дес 
О, не!{S} Напротив, у овом случају моје су речи далеко заостале иза мојих осећаја.{S} Ја опет а 
емоћно да се противу њих бори.{S} Оваке су промене нарочито силовите у души снажних и већ но са 
дска прилика, мушка или женска.{S} Неке су биле непомичне и неме.{S} Код других се чуло јецање  
кога стизало, онака је и падао.{S} Неке су нашли чак у башти, пали, повраћали, па ту тако на го 
.{S} Све је удешено како треба, прилике су сазреле, дошло је време да се испуне најлепши снови  
 „законите династије.“ У опште, прилике су тако повољне, какве још никад нису биле.{S} Он треба 
ика!{S} Сад је поље рашчишћено, прилике су повољне и њима се треба користити. — Само и ту ваља  
ви транспаренти осветле изнутра - слике су изгледале дивно.{S} Кнеза сте могли познати или по њ 
е само стиховима но и сликама.{S} Слике су махом представљале лик кнежев, над којим лебди по је 
} Тада се могло свашта чути.{S} Девојке су се погуркивале и шапутале:</p> <p>„Куку, часан их уб 
и ту што за њен рачун...</p> <p>Девојке су се једнако смејале, а Петрија је бројала даље:</p> < 
 господару, али 16—17 имаће.{S} Сељанке су крупне и развијене, оне брзо расту...</p> <p>— Тако, 
 да лежим на некаквим даскама.{S} Даске су ме жуљиле, а несносан бол пекао ме је по целом телу. 
а се изједначе у томе с мушкима, женске су створиле за се друге прилике <pb n="406" /> где се о 
ма, није ништа више могла учинити, руке су биле снажно притиснуте.</p> <p>Пошто је тако продржа 
е пред огледало, да га закопча.{S} Руке су јој дрхтале, а она је у огледалу лепо видела, како ј 
се.{S} Његове живе, избуљене очи давале су му особито оштар немио изглед.</p> <p>Ко је пажљиво  
ноге друге сличне операције продужавале су се скоро пун сахат.{S} Неколико пута ја сам прилазио 
пролећне ласте, већ избуђене, припевале су своју једнолику јутрењу песму, када се кнез Мутимир  
их догађаја, измењене прилике захтевале су да се много што шта измени и попуни и у нашем програ 
 полуотворене, преврнуте очи показивале су само мутно беланце, на уста је у клобуцима извирала  
ених; радознале женске главе извиривале су с таванских баџа.{S} По плотовима и зидовима чечали  
не особе свију звања и положаја сновале су туда непрестано, неко у авлију, а неко из авлије.{S} 
 по унутрашњости <pb n="87" /> доказале су да људи причају како књаз не ваља, како неће да учи, 
старачке очи бејаху се упалиле и сијале су као два жишка.{S} Уз своју здравицу чича је казивао  
је.{S} Гомилице радознала света стојале су са стране и посматрале ово сновање.</p> <p>Око 8 час 
 гомилице свечано обучена света тискале су се у околини дворца.{S} Официри у парадним униформам 
д се само могло на време стићи, послале су своје депутације да се придруже погребу.{S} Плоча је 
сним и кривим улицама Звониграда жуљале су силне гомиле света.{S} Жене; деца, људи, <pb n="4" / 
омене.</p> <p>Неке од тих промена имале су утицаја чак и ван Орловца.</p> <p>Пре свега нестало  
> <p>Све ове лако запаљиве ствари имале су да послуже као видни и несумњиви докази орловачке пр 
м састанку с кнезом Мутимиром.{S} Знале су се чак и неке појединости са тога састанка, тако, да 
 као сенке, као духови без тела ступале су и кретале се ове чудне ноћне прилике.{S} Како уђоше, 
вао све живљи.{S} Гомиле света извирале су из свију улица.{S} Овде, онде већ се чула свирка и п 
звадити!....</p> <p>Такве речи допирале су до кнеза и у њему се почне будити слаба нада.{S} Али 
ед ове касарне, сироте девојчице морале су пиљити у калдрму.{S} Но како се, ваљда, ипак по кад  
p>Оваке и стотину других речи прелетале су преко стола, сретале се, одјекивале и губиле се у оп 
рста, обадва <hi>камена</hi> - излетале су варнице.</p> <p>Два намесника Врбавац и Растислав би 
 је очајно.{S} Из његових уста излетале су страшне речи.{S} Дежурни га је једва мало умирио.{S} 
о разговор није се могао чути; долетале су само поједине испрекидане речи; — „довека сретан“... 
 број година.{S} Опаке пунице — постале су пословичке.</p> <p>Најпосле, оно мишљење народно, да 
у на пољу, отомбољене доње усне дрхтале су, и грчевито се купиле, вочићи су жалосно погледали о 
те гомилице у небројено одјека, звучале су кобне речи: „Убијен књаз! убијен књаз!“</p> <pb n="7 
обности, али ипак његове жеље премашале су његову праву вредност.....</p> <p>Овај се човек свик 
веома лепа.{S} Обадве ове женске донеле су пуне руке неких ствари, а црна придика носила је за  
/p> <p>Сутра дан службене новине донеле су опис погребне свечаности, где се покојни ђенерал узд 
/> <p>У исти мах службене новине донеле су кнежев указ, којим се у војном министарству, наместо 
 кочије кнежеве, са свом свитом, летеле су друмом као лаки вихор.</p> <milestone unit="subSecti 
еме и прилике у којима је живео, дочеле су оно што је срећа почела.</p> <p>Не може се рећи да ј 
угим прошлим и садашњим гресима, почеле су бивати блажије и налазити извињења.</p> <p>— Чувена  
ање.</p> <p>Око 8 часова изјутра почеле су долазити депутације.{S} Ту су били попови, кметови и 
улице, и с једне и с друге стране, биле су понамештане катрањаве тулумине и гомилице луча.{S} С 
— Јела.</p> <p>Завесе на прозорима биле су спуштене, у колима је било мрачно као у паклу.{S} Је 
ворене нападаје.{S} Његове оптужбе биле су тешке:</p> <p>Сем једнога Ратка, Растислав се окружи 
ане у стиховима.{S} Орловачке музе биле су ово дана у големом послу.{S} Сви домаћи орловачки пе 
{S} Све побочне улице звониградске биле су неме и пусте, само си главном улицом могао овда онда 
еви одликовали, а дубоке ране њине биле су покривене отрцано-знаменитим листићем.</p> <p>— Какв 
{S} Прве речи што до њега долетеше биле су:</p> <p>„Па, наравно, да је <hi>отрован</hi>.“</p> < 
едном робијашицом!</p> <p>Ове речи биле су тако изговорене, да — можда је срамота рећи — пуковн 
га си чула све то?</p> <p>Ове речи биле су изговорене тако, да се госпа чисто трже.{S} Она на ј 
не енергије.{S} Иначе црте на липу биле су фине и отмене, у целини лице је изгледало сићушно и  
пласт сена но на перјаницу.</p> <p>Виле су обично биле набељене и нарумењене, а одевене по најн 
ужбене новине, у црном оквиру, објавиле су ђенералову смрт и службено га ожалиле.</p> <p>Да је  
епери“ пред његовом капијом.{S} Развиле су се дуге и занимљиве дебате, у којима је свак доказив 
ојих.“</p> <p>Ове речи кнежеве увредиле су Растислава, и он је одмах дао и видљива знака својој 
ша пљускала, румене винске капље цедиле су се низ његову кнежевску униформу.{S} Старији ађутант 
други разлози и друге побуде руководиле су ме у томе.</p> <p>— Главни извор, из кога је поникла 
 и вештицама, а све ове скаске налазиле су вере код публике.</p> <p>Међу тим непрестано су се м 
да му доводи муштерију.</p> <p>Долазиле су махом жене, он их је примао све по две и две.{S} Сва 
мрак, две-три гомилице сељака издвојиле су се добровољно да ноћас потраже драгоцени лов, који с 
етвом, али 400 дуката, брајко, одвојиле су од свега.{S} Истина, крст сам пољубио, али ту би и Б 
е прикљештених вочића; бале и пена лиле су им на уста.{S} У два маха они покушаше понова да уст 
атно говоре!“ И жене и девојке црвениле су и гледале у земљу, кад би какав момак до њих почео у 
а се шалио.</p> <p>Речи кнежеве учиниле су на њу чудан утисак.{S} После прве пренеражености, од 
шњим људима могле бити познате, увериле су сељаке да је чича Милоје са својим друштвом доиста и 
 на веселу свадбу.{S} Целим путем ориле су се песме и одјекивала пуцњава.{S} Извештен о проласк 
 су другарице говориле и даље; говориле су онако како обично говоре младе девојке, кад су добре 
.{S} Све гомилице без изузетка говориле су о текућим дневним питањима, а понегде се већ шапутал 
њом су дрктале ноге, вреле сузе квасиле су мараму, пребачену преко лица, а ова је јадна жена уб 
гом човеку; питао их је за име и одакле су; разбирао је за старе породице, чији су претци били  
 мало ове људе, да знамо ко су и одакле су.</p> <p>— Јес, јес, молим покорно, добро би било, вр 
 опет падали.{S} На отворена уста текле су им беле бале, њино загушљиво рипање чуло се на далек 
} Прво је претресен сам пуковник, после су кључевима које нађоше код њега, поотварали све фијок 
иким монограмом од драгог камења; после су хвалили изврсан дуван и тврдили да у Балканији таква 
 удовички уздаси — њени и његови; после су се почеле промаљати руке — опет њене и његове, док с 
 чу се гласна примедба Бојина.{S} После су опет долетали одломци.... „сретнија од свију“.... „н 
бијено је било четири Турчина.{S} После су Турци дуго трагали и тражили ко поби ону четворицу.{ 
шло на каквој олакој рани?</p> <p>После су опет прилегли сва тројица у траву и продужили разгов 
ле читаве недеље дана бактања, најпосле су дигли руке - млади кнез се не даде сломити.</p> <p>Т 
андантом меснога гарнизона.{S} Најпосле су ђаци из побочне собе отпевали кнежеву химну, а око 1 
е поред мене и одоше журно даље, а ишле су упоредо и у корак, као што иду војници.{S} На скоро  
 буктињама.{S} Две певачке дружине ишле су са стране, а около налегла непрегледна гомила света. 
ио је јачи од свију других.</p> <p>Ишле су брзо.{S} После два три минута Синђа поврте у манасти 
 Сем црне прилике у собу код кнеза ушле су још две женске, једна мала, стара, суха, са шиљастим 
ла сва пратња кнежева.{S} Наравно, даље су долазиле слуге, кувари и друга послуга, с прилично в 
 знаци жаљења.{S} Гомилице света и даље су безбрижно разговарале и ћаскале бог вас пита о чему, 
о веома издашно у лепим жељама.{S} Жеље су махом исказиване у стиховима.{S} Орловачке музе биле 
здушних политичких спекуланата.{S} Тиме су извињавали и неке твоје махне у карактеру.{S} Какве  
илосрдна рука поодбијала им је све чиме су се као мужеви одликовали, а дубоке ране њине биле су 
 се најпосле морала послужити оним чиме су жене увек јаче но разлогом — морала је обиснути молб 
 покрајинским начелником. као и то чиме су завршени ти њихни односи, најбоље се види из неких м 
рви некаква мученика и праведника, коме су Турци одсекли главу, па та одсечена глава утекла и о 
ио веома подесан, као богат човек, коме су могли и знатне суме понудити, без зебње да ће их зад 
кад није ни спремао за владаоца, а коме су ипак и сувременици и историја замерили за по неке гр 
 с црвеним покривачем на глави, на коме су само очи биле прорезане.{S} Они су носили нешто, што 
обије и „запис“ - парче хартије на коме су биле забележене некакве турске каракуке - додавао је 
рху револуционарни знак — печат на коме су представљене две пријатељске руке како се рукују, ис 
вак има по неки свој молитвеник, у коме су прибране разне изреке и формуле, по којима се у живо 
окламацији и наглашавало.{S} Према томе су одмах предузете и подесне мере.{S} Одмах сутра дан д 
 /> садашњост, с обадве стране исказане су још лепше наде на будућност.</p> <p>Кад један другом 
рво 300 дуката“.... и т. д. — Набројане су и друге користи, али се на крају крајева опет враћал 
право на скандалозан глас.</p> <p>Чудне су ствари причане из прошлости госпође Моне.{S} Говорил 
у поклањана је општа пажња, установљене су биле нарочито светковине химену; у почаст престанка  
... — „Ала је горко!...{S} Јао!{S} Мене су преварили, ја сам обманут.... дали су ми да поједем  
ни образи побледе као крпа.</p> <p>Њене су другарице говориле и даље; говориле су онако како об 
 њему топлу истинску љубав.</p> <p>Њене су очи биле влажне; госпођа Софија извади своју намирис 
еном мужу и узе га за руку.</p> <p>Њене су руке дрхтале.{S} Растислав је упита зачуђено:</p> <p 
о по мало, непрестаним копањем створене су огромне подземне галерије и поткопи, који се у разни 
онства и две владалачке главе принесене су на жртвеник ове крваве распре и она Г је и сада онде 
 ноћи усахнуло је много буре, истресене су многе оканице; поједено је много, попијено још више, 
нички дом, и на пређашње приче накачене су нове.{S} Каквих ти гласова и претпоставака ту није б 
 и <pb n="608" /> у гробнице, а удешене су да гору по неколико дана без прекида.{S} Ту је у бли 
у; у почаст престанка девојаштва вршене су читаве свечаности, и акт, кад девојка постаје жена,  
једна знаменитост мање.</p> <p>Извршене су и друге знамените реформе.{S} Тако је отесано и поби 
 да изиђу уз последњи брдањак, али њине су се танке ноге омицале, они су падала на колена, уста 
титељака, или ако их је икада било, оне су морале бити оваке, као ова слика како је ја сад пред 
е да поправити.{S} Речи су крилате; оне су као пушчано зрно; једном избачено, оне се више не мо 
.{S} Из потере пукоше 3—4 пушке.{S} Оне су биле опаљене у ветар и њини куршуми пресвираше висок 
но.{S} Маните сад ваше нежности.{S} Оне су овде по све неумесне.{S} Говорите шта хоћете, али им 
 као да се упали некакав пламичак — оне су сијале у оном диму и сумраку.</p> <p>После подужа ћу 
ез од своја два мртва заповедника и оне су у њему опет угасиле сваку наду, и он опет осети, как 
као крпа, брада му стаде играти, а усне су се грчевито купиле, као да је хтео нешто рећи што не 
њу су полагали све уздање своје и од ње су изгледали спасење своје.</p> <milestone unit="subSec 
вање, а отац му умре).</p> <p>„Још мање су познати страховити отрови Лукреције Борџије, отрови  
помогло што се чувао.</p> <p>Но најгоре су прошли сељаци, у опште сви што нису спадали у свиту  
 у главу, чисто се упалише од гнева, те су се из својих дупаља сијале као два зажагрена змијина 
инастичних ровења.“ На више места за те су ствари били окривљени први и најугледнији људи.{S} О 
морно, уз то умео је око старијих, и те су га особине брзо истакле.{S} Постао је официр.{S} При 
ела је ствар пре 5—6 дана.{S} Предузете су мере да се такве случајности више не понављају.{S} С 
 око чега ватрено препиру.</p> <p>Свеће су свуда биле погашене, само из кавана и готварница<ref 
а занимљивости покренутог питања, гошће су износиле на ову берзу женског торокања сваковрсну ро 
milestone unit="subSection" /> <p>Гошће су почеле долазити Мони око 4 часа по подне, а у 4½ већ 
рилично хладно пролетње јутро.{S} Улице су биле пусте, из даљине чуо се само жагор једне гомиле 
<p>Било је већ 9 часова у вече, а улице су још биле пуне света.{S} Особито пред дворцем кнежеви 
и, она се поче разилазити.</p> <p>Улице су биле све поседнуте стражама, по граду су крстариле к 
нажна плећа косе спустио,</l> <l>Витице су му гујски сплетови,</l> <l>Около чела смук се савио, 
у сељацима.{S} Полициске власти до јуче су гледале у њему опасна демагога и усијану главу, а да 
и погубити службе и хлеб!{S} Но највише су зебли полициски чиновници.{S} У нови кабинет за мини 
сти, а његове румене усне и кроз дремеж су шапутале о љубави:</p> <p>- Лепа земља!... богата пр 
 подрива положај и код кнеза.{S} Сукоби су се множили.{S} Растислав је осећао да се примиче кри 
<head>Ђаво куша анђела</head> <p>У соби су биле само њих две — баба Ката и седамнајестогодишње  
не пожуде и све големе планове.{S} Живи су учинили услугу мртвацу — службено га ожалили и сахра 
ишљења о себи проматрајући друге, какви су они јадни — рече пуковник.</p> <p>— А најлепше је, к 
:</p> <p>- Збиља, г. председниче, какви су то људи изгинули пре једно месец дана, на путу измеђ 
, но госпођа га пресече:</p> <p>- Какви су то републиканци код вас у академији, какве су то тај 
мо времена заједно били у Паризу? какви су односи тада постојали <pb n="482" /> међу нама? шта  
а чујем!{S} Какав је то говор!{S} Какви су то изрази! „Жено“ „жено“ — тако гадно, тако грмаљски 
 задрже код себе.</p> <p>- Упитам какви су то гости и каква је ово кућа у опште?{S} Црна ми се  
 у облику прилепчивих болести.{S} Такви су на прилику сифилис, богиње и друго.</p> <p>„Недавно  
кој Школи пуно је сиротних ђака.{S} Ови су махом веома добри ђаци и вредни радници, али пука, с 
 крст на Аја Софији!</p> <p>У опште ови су натписи сведочили да је грађанство било веома издашн 
о затиљку, по голом телу, по хаљини ови су се пољупци низали тако брутално, да је Лепша била св 
 осниским каменим крстачама.{S} Гробови су били неправилно поређани, али тако близу један уз др 
 па после окретоше низ брдо.{S} Гробови су бивали све ређи.{S} Најпосле изађоше на чисту пољану 
т је зетовима плодио капитале, а зетови су тасту били на руци у свему, чиме највиша власт у зем 
ије напомињао ко је то <hi>он</hi>, сви су знали да се то тиче кнеза Мутимира).{S} Срећом истрч 
в!{S} Растислав, Ратко, Митрополит, сви су навалили на ме.{S} Мени то самом неби никад пало на  
 за ме не мари!..{S} Спекуланти!{S} Сви су гадни спекуланти.{S} Сви грабе себи.{S} Мени се удва 
ст у свима чиновничким редовима.{S} Сви су се бојали великих промена, у којима би могли погубит 
е скупила велика гомилица гостију и сви су с пажњом слушали интересну причу, како се један угле 
им трага не могоше Турци наћи.{S} Многи су од њих тако пролазили.{S} Тако смо се, мој господару 
т га поздрави бурним усклицима, а многи су после уверавали свим на свету, <pb n="9" /> да су св 
нако долазили.{S} Неки су седели, други су у гомилицама разговарали, а трећи су, усамљени, хода 
ко су гатали и нагађали једни.{S} Други су опет причали са свим друкчије.</p> <p>Аустрински цар 
 кад већ носи официрско одело.{S} Други су се чудили што му још није изашао указ у службеним но 
о писао и да му је ту позлило.{S} Други су тврдили да је легао био у кревет и заспао, па је тек 
вно жалио.{S} А ја га мрзим.{S} И други су га мрзели.{S} Он је био апсолутиста <pb n="350" /> О 
јом је чак и кнез потрчао.</p> <p>Други су опет шапућући причали како кнез има падавицу.{S} Бил 
о старац да пусти обадва сина.{S} Млади су, ватрени, частољубиви, а оружани; пашће у јарост и п 
војени.... опет зато, у понизности ради су се старати.... сваки струке своје по површности, гос 
ет је још жива.</p> <p>Целу ноћ проведи су њих двоје на липи.{S} Махом су ћутали.{S} Пред зору  
то се тиче, као што и сами видите, људи су мирни, слушају, чекају.{S} Нема ништа, молим покорно 
au désespoir</foreign> (Има право, људи су у очајању) рече доктор дежурном официру, на оном ист 
S} Седећи ћутећки на једном месту, људи су већ били почели дремати.{S} Сад се мало разраколише. 
ла; нека су се баш сад кретала.{S} Људи су се поздрављали, праштали се, натезали последњу окани 
о!{S} Промисли само то!..</p> <p>И људи су доиста промишљали: „Начелници су исти; пре нас од њи 
т.</p> <p>Тако звани конзервативци људи су с извесном прошлошћу.{S} Садашњи либерални великаши  
укопана.{S} Она је дубоко дисала, груди су јој се високо надимале; поглед јој лутао по одаји; п 
 држао скоро читав један минут, а груди су му се високо надимале.{S} На једанпут он диже руку н 
и, да нађе капу, па да иде.{S} Нападаји су били сувише оштри да би их и даље могао слушати.</p> 
о ништа рекао, али ред је тако, старији су чиновници.{S} Пред млађим чиновницима не мари.{S} Од 
су; разбирао је за старе породице, чији су претци били у ближим односима с његовим дедом, и с м 
одећи уза се два маскирана човека, који су у рукама носили некакве хартије и заузели место једа 
, по извесним младићским испадима, који су још тада бележили кнежев карактер и давали повода и  
свима младим образованијим људима, који су се ту нашли.</p> <p>Они су оцењивали девојачку лепот 
ани, где ужим, где ширим отворима, који су водили даље под брег, кривудајући лево и десно, час  
 је читаву заверу међу раденицима, који су прикривали знатне количине барута, у намери да их уп 
месту неколико угледнијих грађана, који су у опште познати као немирни људи и усијане главе, у  
но да ноћас потраже драгоцени лов, који су цео дан гонили.{S} Били су уверени да су бегунци зан 
 чувени историски тровачи, отрове, који су имали тако чудна и необична дејства, која ћу спомену 
род,“ вређа и одбија од себе људе, који су ту око њега и који му сваки час требају.{S} Јер, нај 
могла показати какве и какве људе, који су узалуд месецима око ње чепали.{S} Али код чедних све 
з пут је сретао подраниле раднике, који су у гомилицама хитали у варош и зачуђено погледали од  
ти кроз учестане брдске пропланке, који су место шумом били обрасли бујном високом, планинском  
тао пажљиво те саставе начелничке, који су понекад личили на читаве романе, и његово подозрење  
обесмртила је оне своје суграђане, који су умели мртвом камену дати израз жива, природна човека 
нике, <pb n="559" /> нарочито оне, који су били нетакнути као Растислављеве и Раткове присталиц 
 како сте крвнички гонили баш оне, који су вам највише добра чинили и који су рад вас највеће ж 
а непријатеља, као два духа мржње, који су се мрзели од искони и који ће се мрзети до века.{S}  
ло распознавати поједине предмете, који су се, као црне сенке, уздизали у мраку.{S} Прво распоз 
кама кључ да похватамо све кривце, који су нада мном извршили ово насиље.{S} Не, не!{S} Чуваће  
 времена и налазили се такви људи, који су проучавању отрова посветили цео живот свој.{S} Такви 
јој непосредној околини било људи, који су једва чекали да ти учиниш такву будалаштину и ствара 
ином високи чиновници, често људи, који су у служби остарили: многи баш из кругова његове данаш 
реду владаоца.</hi>!{S} Пријатељи, који су отишли да га виде у затвору после четири месеца, наш 
е опет почну дизати главу.{S} Они, који су још јуче били вољни да се јавно одрекну свију начела 
им општим именом називали сви они, који су могли на кнеза утицати у другом правцу, противно нам 
на рукама његови другови министри, који су овим указали последњу почаст своме упокојеном предсе 
 врели пољупци, но усијани печати, који су с беснилом падали, не питајући куда и не питајући ка 
сто највећи разврат.{S} Свети оци, који су тако ревносно проклињали природу људску у <hi>хладно 
ајближих људи: који га окружавају, који су сваки час с њим, и око њега, који му дају савете и у 
а круна; а било је и таквих позива који су апеловали на младога владара да оде у Цариград и да  
ј низ везаних коња, и онај плот за који су коњи били везани, и она школска зграда коју је загра 
ру поуздање и слободу, два осећаја који су били тако неисказано слатки после оних страхобних сл 
ти профили других лутака, и лутака који су окруживали младог <pb n="29" /> кнеза, још непунолет 
Врбавца“.{S} Има испитаних сведока који су под заклетвом потврдили да су то од вас чули....</p> 
истар дели још награде начелницима који су били главни глумци у овој шаљивој игри.</p> <p>— Ниј 
м савезу, али у публици се већ зна који су у тој дружини, и ја те могу уверити да то коло млади 
а томе није застало.{S} Било их је који су уверавали да су се од кнеза чуле чак и тако крупне р 
 ко је саопштио Растиславу податке који су га одвели на врело Врбавчеве завере?{S} Један члан о 
е, или на вас, т. ј. управо на оне који су мене без разлога и поводе вређали.</p> <p>— Веома је 
 су Мутимирови претци уклањали оне који су њима сметали.</p> <p>Ето такав је био Врбавац, други 
који су вам највише добра чинили и који су рад вас највеће жртве поднели.{S} Изгледа, као да ва 
о крив!{S} Лепо су ми говорили сви који су га познавали...{S} Али ја луда!...{S} Ако ће!{S} Так 
 <p>— Шта сам знао чинити!{S} Људи који су били у стању да ме онако брутално нападну и онамо од 
н сви они чудни и страшни догађаји који су се тако живо урезали у мојој памети.{S} Зар сан наш  
оје још раније бејаху отпочели они који су раније били песму свршили.{S} Куцну се и наш начелни 
и ћате, а?{S} Мислите није их било који су настојавали да се продужи тај обичај.{S} А, а?</p> < 
е поверавајући се никоме, сем оних који су били неопходни помагачи у каквом послу.{S} Био је др 
и сељаци бејаху прискочили, и по Ралеки су сипали ударци са свију страна.{S} Беше притрчао и ср 
уди, а још су једнако долазили.{S} Неки су седели, други су у гомилицама разговарали, а трећи с 
ако приспевали један за другим.{S} Неки су стигли тек око 2 часа по подне.</p> <milestone unit= 
љени, ходали двораном тамо амо.{S} Неки су били у маскама, а други, без масака.{S} Кнез с почет 
е:{S} Ух-х-х! чудна гада!</p> <p>— Неки су заспали по клупама — продужи Ратко — <hi>Он</hi> се  
ене корал-уснице.</p> <p>Међу тим мушки су у кавани у јутру, у подне, у вече, они ту доручкују, 
нез на то додаде:</p> <p>- Збиља, да ли су и ранији покушаји били ваше дело?</p> <p>— То је дру 
добро затворени? и <pb n="487" /> да ли су сва стакла била читава? — говорио је конзул.</p> <p> 
и и преписци с киме из Балканије? да ли су преко мене долазили какви поклони од Црнојевића приј 
им дворима има један живи роб.{S} Да ли су вољни мртви да нам дарују овога роба, па да га или м 
и сте добро загледали прозоре?{S} Да ли су они били добро затворени? и <pb n="487" /> да ли су  
по капља полако скупља у оку, али да ли су то сузе радости или сузе жалости ни она сама не би у 
воме шаву.</p> <p>— Ништа, гледам да ли су спремни коњи.</p> <p>— Одвали! — рече слуга, пресудн 
ди ту не беше ни једно.</p> <p>— Где ли су то, боже!{S} И што се ја, убио ме бог, одвојих од Па 
 двоје дохвате.{S} Нису се свађали, али су се онако „мало фино“ пецкали.{S} Дед овако, дед овак 
редмети се нису могли јасно видети, али су се у сумраку ипак назирали.{S} Понајјасније су се ви 
 они сањали, а шта им је остало!{S} Али су морали увући рогове.{S} Са мном није било шале.{S} П 
ве своје <pb n="501" /> капитале давали су тасту на употребу, а вештоме трговцу била је дужност 
гови непостојани и сумњиви зраци давали су овим горостасним урвинама још дирљивији и фантастичн 
ледоћа у лицу и немиран поглед издавали су узбуђено душевно стање, иначе он је корачао срчано,  
о врата, скоро већ удављени, покушавали су још да склоне главу куд год на страну од удараца, а  
 бављењем тим једним предметом успевали су по некад да открију и пронађу у томе велике тајне, к 
о.{S} Једини ведри и весели дани бивали су, <pb n="636" /> кад је кнез цело после подне проводи 
ут да га види и поздрави.{S} Дочекивали су га песмама и пуцњавом из прангија, а тако исто и исп 
исоких службених положаја, интересовали су се још и за трговину, јер и ако нису сами лично трго 
о јужнога правца, наши путници путовали су тако неуморно цео дан....{S} Зауставили су се само о 
е су преварили, ја сам обманут.... дали су ми да поједем креслу јерусалимском храму и да попије 
елики кнез, славан човек, мученик; дали су му име „блаженопочивши“, скупљају новац да му спомен 
том тренутку та два супарника изгледали су као два вечно непомирљива непријатеља, као два духа  
о, право средишту Звониграда.{S} Држали су се све покрај кућа, а ишли су ћутећки један за други 
огађаји у Орловцу и Повратници доказали су му да кнеза отуђује строг, учитељски тон, да он не в 
масе црних и неразговетних брда, дизали су се час оштрији, час тупљи врхови голих каменитих бре 
учана, а тако исто, као обично, стајали су затворени и прозори на мојој соби.{S} Осећао сам се  
араду.{S} Светина је јурила.{S} Скакали су један другом на рамена, на врат, па и на главу, било 
 је срџбу заменио тихи плач.{S} Плакали су обоје; зора их је затекла изнурене, измучене исплака 
дејствује и како се држи.</p> <p>„Слали су изасланике чак дубоко у Азију да набаве мају од мртв 
ати голе кости.{S} Ужасно!{S} Набављали су из болница мају (гној и воду што једнако слизи с раз 
дном, чврстом мрамору</hi>, благосиљали су и љубили голо, топло, меко, ружичасто тело својих ко 
.</p> <p>„Међу тим отрови Борџије имали су ту особину, да дејствују тек поступно и после много  
 није постигао.</p> <p>„Ти отрови имали су чудна дејства, каква нема ни један од данашњих, у на 
} Ове исте вечери господа окружни имали су част бити позвани на чашу вина код свога новог минис 
 у сразмери према величини својој имали су и све делове тела.{S} Уметник је сматрао да не мора  
 три намесника, али стварну власт имали су у рукама њих двојица.{S} Трећи је био већ престарео, 
 његов пратилац ишли су на сумце, знали су само толико да им се ваља држати <pb n="646" /> јужн 
зору отпочеше тих разговор.{S} Рачунали су колико имају изгледа на спасење.{S} Жика се вајкао ш 
ваке опасности.{S} Неколико пута мењали су правац у бежању, јер су ненадно наилазили на какво н 
ићи, напрежући последњу снагу, запињали су што игда могу да изиђу уз последњи брдањак, али њине 
тимира.{S} Неки домаћини орловачки пали су чак у такав севдах због кнежева доласка, да су попал 
д зору.{S} До два часа по поноћи сипали су прекори; после је срџбу заменио тихи плач.{S} Плакал 
bSection" /> <p>Јела је изашла; стрпали су је у кола и после четврт часа она је била у својој н 
напред.</p> <p>И Заре и Мутимир старали су се да разазнаду месност и да погоде где су.</p> <p>И 
атити — сад је његово доба.{S} Либерали су људи којима је дугим службовањем и владањем омилила  
 <pb n="283" /> <p>А овда онда допирали су на улицу и звуци лепе и складне музике, час тихи и б 
шли су га у порти код гробља.{S} Морали су звати из конака онога момка што обично чува и храни  
еђене ноћне страже, а дуж Дунава морали су дотични капетани сваке ноћи патролирати с читавом че 
ша изасланици лекарскога друштва морали су потписати протокол да је ствар тако текла, да је зак 
мели, а високе, планинске врхове морали су избегавати због тешких прелаза и голема вијугања и о 
што су чули од она два сељака, сматрали су да је разложно повући се мало дубље у планину, тим п 
 народу.{S} Начелнички извештаји цртали су ситуацију као мрачну и ровиту.{S} Кугић је сматрао з 
угом нису имали више шта рећи — растали су се: кнез се повукао у своје одаје, а свет се поврати 
ање заостале порезе у натури.{S} Остали су на томе да саслушају мишљење тастово, па како рекне  
 пратње били су у Повратници.{S} Остали су полако приспевали један за другим.{S} Неки су стигли 
и тада ни потада.{S} Ти тренутци остали су за њу вечито мрачни.{S} Знала је само толико, да ја  
ви сањао, најпосле сви ти снови постали су били живе утворе, које га гоне и дању и ноћу, једнак 
ни грађани, па чак и сама штампа устали су против ових голих људи у сред Беча. „<title>Кикирики 
 на посао.{S} Избуђени врапци цвркутали су на крову, очекујући први сунчеви зрачак.</p> <p>Лепш 
 добро.{S} Некаква нужда јест, шапутали су сељаци мећу собом.</p> <p>Било је свакојаких нагађањ 
еза је тргло неко шапутање.{S} Шапутали су костури и кнез је јасно разабрао ове речи: „Овај ће  
бачки вочићи доиста су дрхтали; дрхтали су од умора и страха, очекујући сваки час страшан налет 
орници и неколико отмених сељака већали су у затвореној судници.{S} Већање није дуго трајало.{S 
 својим међусобним завадама.{S} Осећали су да још један другом требају и трпели су се.</p> <p>А 
о се крају.{S} Обадва намесника осећали су се мало слободнији у своме кретању.{S} Врбавац је по 
баџа.{S} По плотовима и зидовима чечали су чупави и прљави шегрти. —</p> <pb n="25" /> <p>- И ј 
 колеге срески и окружни лекари причали су ми многе, веома интересне и карактеристичне случајев 
мере, али што је прећутао он, испричали су они којима је он то мало час говорио.{S} Још те ноћи 
 Ови појуре за њим и у башту.{S} Трчали су, дрекали, викали, пентрали се по дрвећу, вукли некак 
д кнежеве главе, а на други крај вешали су слику, коју су после онако прикачену показивали успа 
оља дан, а изнутра сјај од лампе мешали су се и градили некакву жућкасту, прљаву, непријатну св 
гић ово говорио, остали чланови слушали су мирно у сумрачној дворани, неки седећки, а неки стој 
е траг куда прођу!...</p> <p>...„Стигли су на врх брда; али над овим првим диже се огромно друг 
г путовања у сред мркле ноћи.{S} Извели су их у авлију, кришом их провели у башту, а на крај ба 
лу ноћ везан за дирек; сутра дан извели су <pb n="240" /> га, обалили на мацке и цепну ли му 25 
head>Детињске играчке.</head> <p>Довели су га и рекли му: „Ти си кнез.“ Обукли му војничку униф 
к.{S} Наскоро слични извештаји поврвели су с многих крајева Балканије и нови министар брзо је б 
ави, а други првоме дошао главе, седели су један до другог на дивану и разговарали се топло, ис 
днијим полициским чиновником.{S} Седели су у наоколо крај дувара, сабијени као харинге у тенеће 
on" /> <p>Млади кнез и лепа Пава седели су једно до другог на канабету.{S} Он узе њену десну ру 
на ту страну.{S} Видели су кола, видели су слушче како истреса и савија коњске зобнице, видели  
истреса и савија коњске зобнице, видели су чак и голема шарова како се испрућио испод кола — са 
 На будоару, на кнезу, на Лепши, видели су се јасно трагови мало час одигране љубавне сцене.{S} 
шено су гледали на ту страну.{S} Видели су кола, видели су слушче како истреса и савија коњске  
 последњих недеља „г. министар изволели су изгледати са свим друкчије.“</p> <p>Покојни ђенерал  
еђу ове две „поштене душе.“ Споразумели су се, само још о томе кад ће му она донети „лек“ и где 
"subSection" /> <p>Сјајни успеси занели су га.{S} Био је на врхунцу власти, коју обичан грађани 
су да још један другом требају и трпели су се.</p> <p>Али потмуло трвење већ се отпочело, а овд 
а сам оста са својим ађутантом.{S} Сели су на диван и Заре је морао сад редом причати све шта ј 
у у окружном граду Милиновцу.{S} Одсели су у згради окружна начелства, пошто удобније куће нису 
ен.</p> <p>И кнез и његова свита одсели су у староме дворцу, где је било места за све.{S} Сутра 
вљање</hi>: место дрвених лутака почели су се јављати профили других лутака, и лутака који су о 
ући се оберучке за главу — не знам, или су ово настала последња времена, или сам ја луд, или ви 
жена.{S} Твоји претци, сви одреда, били су неверни и рђави мужеви.{S} Туђа жена, ма и најгора и 
Прозора је било свега два с улице, били су омалени и ниски, а изнутра застрвени некаквом шарено 
 Ратко, као што смо већ споменули, били су пашанци) па као велим биће ти досадно.</p> <pb n="38 
тислав били су дволично божанство, били су управо политичко сунце око кога се окретао сав овај  
ћи и помогао му је да се дигне.{S} Били су <pb n="79" /> пријатељи, али све док није постао нам 
ни лов, који су цео дан гонили.{S} Били су уверени да су бегунци заноћили ту где год у околини, 
е отпоче.</p> <p>Предмет разговора били су конзервативци и њини покушаји, да се додворе кнезу и 
и духовни синови, а он и Растислав били су дволично божанство, били су управо политичко сунце о 
>Два намесника Врбавац и Растислав били су тако властољубиви да један поред другог није могао с 
окојни ђенерал Врбавац и Растислав били су некад веома блиски пријатељи.{S} То пријатељство пом 
са кнез и његов саветник Растислав били су опет заједно.{S} Кнез исприча у кратко шта је било к 
вештаји с других крајева Балканије били су незнатни према извештајима што су стизали с дунавске 
трпи и чека.{S} Трпељивост и време били су му савезници у многим његовим успесима.</p> <p>Име м 
кнез и главно језгро његове пратње били су у Повратници.{S} Остали су полако приспевали један з 
> <p>У подножју ови камени брегови били су испроваљивани, где ужим, где ширим отворима, који су 
азнији.{S} Помешани мушки и женски били су много умеренији и уздржљивији у говору, но саме женс 
аполеони, т. ј. ексери и наполеони били су помешани, а у сваком бурету било је по четири оке ду 
 unit="subSection" /> <p>Те вечери били су на конаку у окружном граду Милиновцу.{S} Одсели су у 
ио је Ратко даље.{S} Његови савети били су различити, према разноликим приликама у којима су по 
ки подозриви телеграфски чиновници били су отпуштени.{S} Читав тај крај био је усколебан, по се 
ик и сви њихови подручни чиновници били су унапређени и одликовани за ревносну и верну службу к 
 — Ратку.{S} Сви окружни начелници били су управо створ његових руку.{S} Он их је бирао, он их  
вака знала по нешто.{S} Ти одломци били су брижљиво прикупљени, свака гошћа похитала је да каже 
ло.</p> <p>Ови наши незнани знанци били су окренути Дунаву и на ту страну била је управљена сва 
шћу.{S} Садашњи либерални великаши били су писарчићи и чибикџије код њиних очева, с тога је сад 
кроз мрачну ноћ.{S} Свуда унаоколо били су осниски гробови, с белим плочама и белим осниским ка 
варошки лекар и г. окружни енжењер били су пустили глас да та бара није ништа друго до излив из 
{S} Сви друштвени печати на завоју били су читави: обмане дакле није могло бити — заврши Заре с 
з!{S} Био је грдно измрцварен.{S} Убили су га из револвера, па га после ножевима секли, највише 
с тавана трговачки момци и шегрти убили су се извлачећи старе катранске тулуме и бурад, старе з 
челника.</p> <p>Четири пуна дана бавили су се окружни у Звониграду и много су што шта научили.{ 
тако неуморно цео дан....{S} Зауставили су се само око заранака крај лепа, бистра потока, да се 
у.{S} У исти мах на другом крају водили су се други разговори — друкчији, али опет на ове налик 
{S} Но опет за то сви ти савети сводили су се у главноме на ово:{S} Кнез треба да дође до увере 
ра да аванзује. <pb n="507" /> Окружили су га шпијунима и прате му сваки корак.{S} Он неће више 
отерних ланаца, а наши бегунци налазили су се управо у средини између тих ланаца.</p> <pb n="66 
ат остао је кнез код кола.{S} Обилазили су редом и стајали сасвим близу.{S} Кнез је све видео и 
ка момчадија у два - три маха прилазили су и зивкали у коло лепу Паву и њене друге.{S} Али оне  
це, и по два-три у гомилицама, долазили су и звали је да „отаљају још по једну,“ но она никако  
у, на којима се дало зарадити, долазили су у руке Хаџијине, а он их је умео извршивати тако, да 
</p> <p>Чиновници министарства долазили су редом један по један.{S} Обично корачају споро, пењу 
 вила.</p> <p>Испод ових слика долазили су стихови у црвеној, плавој, зеленој боји, а у стихови 
авци.</p> <p>У четвртим колима долазили су други ађутант кнежев и дворски писар, два млада, вес 
 и других плодова.{S} Најпосле долазили су разноврсни слатки ликери, а за особе с бољим апетито 
 <pb n="583" /> рачунати.{S} А намамили су га нехотице његови најбољи и најпоузданији људа.</p> 
ј тој помисли сви његови осећаји бунили су се против таквог стања и схватања.</p> <pb n="536" / 
tion" /> <p>Тако смешани осећаји пунили су душу Враничићеву у тренутку док се с дружином одмара 
њен драги Никица у том тренутку стопили су се у једну нераздвојну личност, у њој се пробудио ма 
ла пуна уста свију Звониграђана, испили су први пехар своје младе и ведре љубавне среће, која и 
и су оцењивали девојачку лепоту, мерили су шта је код које боље, слободно су просипали све што  
це.</p> <p>Читаву недељу дана треперили су престрављени полицајци, а гром још никако да пукне.{ 
<p>„А шта тек ја да кажем?{S} Затворили су ме овде још у доба, кад су Аустријанци држали ове зе 
ка у Балканију.{S} Тај прелазак удесили су сами Раткови начелници; удесили га да покажу како је 
 остадоше.{S} Њини црвени језици висили су на пољу, отомбољене доње усне дрхтале су, и грчевито 
58" /> тело ђенерала Врбавца.{S} Носили су га на рукама његови другови министри, који су овим у 
{S} Чича Милоје и други жандарм вратили су се синоћ, а дошли су свак за се, жандарм на <pb n="6 
ећем и у четвртом, а то кретање пратили су дубоки, тужни и дирљиви уздаси, за којима се на скор 
држава и многи виши чиновници испратили су покојника на колима до саме костурнице.</p> <p>Сутра 
 Поликлет, Праксител и други обесмртили су се представљајући у камену истинске облике гола, жив 
} Сиђу се с липе и пођу даље.{S} Тешили су се да је потера измакла напред, и да су они сад већ  
д на ноћ позван сам хитно к вама; рекли су ми да сте озбиљно болесни.{S} Дошао сам и нашао вас  
аја земљиште.{S} Вешти агитатори утекли су из Звониграда, склонили се с очију опрезне и енергич 
а сам ја узео паре; то је лаж, развукли су други; јес, други; ја имам записку, ја могу доказати 
ту, које је крвљу заливано.{S} Престоли су столице на којима седе мртваци.{S} Ја сам ђенерал, ј 
жња и незадовољство против Кугића расли су с дана у дан, управо с часа на час.</p> <p>Ратко је  
нински поток.{S} На дну провалије расли су огромни борови, али њини високи врхови једва да су д 
и, којима се носио.{S} На против, мисли су морале бити веома пријатне, јер се Растислав сав сиј 
мају својих трла и колеба.</p> <p>Зашли су дубље у шуму.{S} Ишли су омчатом косом.{S} С десне р 
де у затвору после четири месеца, нашли су на њему још ону исту крваву кошуљу, у којој је у зат 
 јутрос, кад се већ лепо свануло, нашли су га у порти код гробља.{S} Морали су звати из конака  
жњег гајића указаше се два сељака; ишли су полако, а упутили се право оном месту где је седео В 
тина се била искупила гомилама.{S} Ишли су <pb n="381" /> као на комедију.{S} Жандармски наредн 
, везао им очи и повео их даље.{S} Ишли су дуго; по свежем ваздуху кнезу се чинило као да је из 
 нађоше у уској, мрачној улици.{S} Ишли су њоме по дуже.{S} Кнезу је падало у очи да нигде не с 
.</p> <p>Зашли су дубље у шуму.{S} Ишли су омчатом косом.{S} С десне руке зијала им је мрачна и 
пођоше полако на више уз улицу.{S} Ишли су лагано и веома опрезно.{S} Често су застајкивали, ос 
S} Држали су се све покрај кућа, а ишли су ћутећки један за другим <pb n="282" /> варакајући да 
p>Перун Црнојевић и његов пратилац ишли су на сумце, знали су само толико да им се ваља држати  
а прилика пође брзо напред.</p> <p>Ишли су-прво равницом, али на скоро окретоше низ брдо, управ 
 у читаве подземне дворане.</p> <p>Ишли су подуже; прошли су и другу стражу; на трећој су били  
орту да се ни чему не чуди.</p> <p>Ишли су даље, и што су дубље залазили у гробље, оно је све в 
месност и да погоде где су.</p> <p>Ишли су поред дугачке осниске куће.{S} Затим повише у лево,  
 па се повукли у унутрашњост.{S} Отишли су у Орловац и ту већ ухватили јака корена међу грађанс 
се то сад све измешало и збркало, дошли су уједно људи из удаљених села, потера се разбила на г 
ги жандарм вратили су се синоћ, а дошли су свак за се, жандарм на <pb n="655" /> три сахата ран 
исар Глуварић и чича Среја пандур пошли су на коњима, да заштеде ноге бар где се могне.{S} Кроз 
 дворане.</p> <p>Ишли су подуже; прошли су и другу стражу; на трећој су били задржани.{S} За ти 
ке имају грлиће, грлићи говоре; куршуми су пушчане речи.{S} Кад се ко куршумом нахрани, онда је 
p> <p>Знајући да кнезу треба новаца, ни су потпустили једнога банкара да му понуди десетак хиља 
 да је умро природном смрћу.{S} Дозвани су одмах „поуздани“ лекари, они су ђенерала сецирали; п 
а сама држава.{S} Полни односи сматрани су као природна ствар, у којој нема ничега тајанственог 
ечије природно, а полни односи сматрани су као важно друштвено питање, о чијем се регулисању оз 
г и ракиског испарења.</p> <p>Орловчани су дуго памтили ово весеље.{S} Створила се чак и нека и 
авили досетке и подсмевали се.{S} Једни су се препирали, да ли је мајмун полковник или ђенерал, 
 и претпоставака ту није било.{S} Једни су причали да се кнез заљубио у некакву јавну женскињу  
луга је одговарала неодређено.{S} Једни су говорили да је кнез седео у свом канабету и нешто пи 
ело је село било на ногама.{S} Избуђени су не само они што се позивају, но и остала чељад.{S} С 
више не враћа.{S} Упоредо с тим кројени су и сви други планови и смерови.{S} Десетак пуних дана 
а улица и на многим прозорима спремљени су <hi>транспаренти</hi>.{S} Такве пирамиде по <pb n="1 
 промукао глас из трећега гроба. — Мени су очне дупље и онако пуне блата, а ви се обадате сад т 
 дружина има своје тајне састанке, њени су чланови многе угледне личности из Звониграда, па бој 
десне мере.{S} Одмах сутра дан донесени су укази:</p> <p>„Да се војска постави у ванредно стање 
га квочка без свог гнезда, а поремећени су доста и сами мишеви и пацови.{S} Стари сандуци, разо 
, а сад се и то морало дићи.{S} Осечени су и набијени нови шипови, мост је исправљен и у Орловц 
, трговаца и других људи из народа, они су се само погуркивали лактовима, један другом шапутали 
адоше ни поменути.{S} Они су браћа, они су синови; ако икоме, њима је дужност да спасу сестру и 
ике траве.{S} Наслоњени на лактове, они су пушили, а овда онда попридигли би се и упрли на друм 
 али њине су се танке ноге омицале, они су падала на колена, устајали, опет запињали и опет пад 
ђу, зли да их натера да устану, не, они су лежали, а главе су им биле тако заврнуте натраг, да  
Ту у близини, разбијени у гомилице, они су разговарали.{S} Највећа се гомила тискала око кнеза. 
ку <pb n="580" /> што су је носали, они су је купили као слику св. Спиридона, пошто је то њин п 
Дозвани су одмах „поуздани“ лекари, они су ђенерала сецирали; парање је успешно извршено, лекар 
, но ако ту не могну ништа учинити, они су готови чак и на то, да кнеза прогнају, да династију  
мком.</p> <p>Путујући тако цео дан, они су прешли доста места, и ако је пут био тежак.{S} Огром 
} Кад су их после потегли на испит, они су се изговарали да они нису људи писмени а слику <pb n 
, па често и у једном истом чланку, они су проповедали како блаженопочившег кнеза треба убити и 
е Антону, мојим слугама и лакејима; они су најчешће са мном и највише ми требају — рече кнез по 
ри поретка су учинили што су могли; они су показали докле иде њина дрскост.</p> </div> <div typ 
од утицајем оних страшних снова.{S} Они су на његову душу утицали као јава и ако се он усиљавао 
придобијању њинога пријатељства.{S} Они су ти симпатисали као младом владару, који је још у ран 
то но реч, протрчала црна мачка.{S} Они су се мало по мало крвнички омрзли; с почетка је та омр 
 дошао, ствар је већ била зрела.{S} Они су хтели, само да га протерају.{S} Лудорија!{S} Младићи 
и ти си имао искрених пријатеља.{S} Они су ти симпатисали из даљине, и не знајући те лично.{S}  
бро је што сам их имао у рукама.{S} Они су знали да су им конци у мојој шаци.{S} Ха! ха! ха!{S} 
онуди сељацима по цигару дувана.{S} Они су прво дуго загледали његову сјајну, сребрну, па позла 
коме су само очи биле прорезане.{S} Они су носили нешто, што кнез у дочетку није могао распозна 
их.{S} Узмимо на прилику Румуне.{S} Они су у томе далеко иза нас.{S} Сем најближе крвне везе, к 
ивљени први и најугледнији људи.{S} Они су кукали, жалили се, протестовали, а начелници су у че 
 да то и крију као лојални људи.{S} Они су и сад јаки, а у будуће све ће више јачати.{S} Овој д 
 синови му недадоше ни поменути.{S} Они су браћа, они су синови; ако икоме, њима је дужност да  
је устав.{S} Још како они знају.{S} Они су, бога ми, више нас гурали на скупштини, све хоће још 
тољима а Радован и с ножем у руци — они су викали војницима: „не ближе, погинућете,“ измичући н 
зенице тек су се поступно шириле, а они су тек поступно у мраку распознавали предмет за предмет 
 дружина.</p> <p>Да заварају сељаке они су у почетку пошли низ брдо, ади, чим су замакли за прв 
.{S} Љубавна је страст прекипела, и они су обоје сретни и задовољни, нити се више сећају како ј 
 Узбудио је против себе великаше, и они су га сломили, а „народ“ та „снага његова“ није му могл 
е снаге ваљало је уништити једну, и они су решили да то постигну уздижући противу ње ону другу  
ејаху притрчали и други гости.{S} И они су тражили.{S} Тражило се дуго и брижљиво; прегледано ј 
p> <p>Доктор је говорио „искрено“ и они су тако редом претресали једну но једну особину народну 
бдења живци су им били растресени и они су се осећали чили и лаки, добро расположени и одлучни. 
авом, или и једним и другим.{S} Али они су се побркали, а вешти људи користили се тиме, те једн 
 право предака?{S} Што год су имали они су отели.{S} Сила узела; сила држала док је могла; сад’ 
 Министар полиције!{S} Е, мој пашо (Они су били пашенози) и моја дипломација и твоја полиција д 
људима, који су се ту нашли.</p> <p>Они су оцењивали девојачку лепоту, мерили су шта је код кој 
е красне бриљантске минђуше.{S} Поклони су били предани госпођи управитељки Ловимук, да их она  
али; парање је успешно извршено, лекари су нашли <pb n="357" /> задувану, болесну и рањаву гушу 
е постао прзница и џангризало, а лекари су имали големе муке да се боре против несанице од које 
ма секли, највише по лицу.{S} Но лекари су саставили комаде, сашили и окрпили грдне, дубоке ран 
ит да га ухвате или убију.{S} Командири су пооштравали своје људе да не жале умор, да запну из  
 озбиљно и философски.</p> <p>Разговори су били разнолики, али после по часа они се некако сами 
све је било у потпуном реду.{S} Прозори су били чврсто затворени, а сва су окна потпуно здрава  
јес, ево сад лепо видим.{S} Јес!{S} Три су слова.{S} Ево, прво је <hi>П.</hi>, друго <hi>А</hi> 
та му на ухо:</p> <p>— Господа министри су на окупу.{S} Г. председник послао је да нита како је 
о те покупио све те натписе.{S} Натписи су били и разнолики и многобројни, и то не само за дан, 
е примере.</p> <p>„Тако, на прилику, ти су отрови имали особину да не дејствују одмах на пречац 
ату.{S} У својој борби против власти ти су се људи до сад служили револвером, ножем, бомбом, по 
лијата, изрезаних у камену.{S} Голијати су били природни људи и у сразмери према величини својо 
о продужи:</p> <p>- За мајмуном послати су били жандарми да га траже.{S} Тек јутрос, кад се већ 
ле две недеље мртвац је ископан: печати су нађени неповређени, но је био већ сав буђав, али што 
аша и шоља и чангрљање ножева, отпочети су разговори, казивања, па и препирке скоро о свима нај 
тоји вредност тога одела.</p> <p>Власти су слудовале и дигле толико села у потеру, да се то сад 
 крупним речима.</p> <p>Мање више гости су били сви у једнаком стању.{S} Чак и сам доктор није  
 у толико ће они ићи боље.{S} Околности су се веома згодно стекле да га на то свикнемо још одма 
ги су у гомилицама разговарали, а трећи су, усамљени, ходали двораном тамо амо.{S} Неки су били 
етио да је кнезу зло.{S} Најпосле трећи су уверавали да је кнез са старијим ађутантом Заром био 
вића.{S} Многе своје послове Црнојевићи су преко њега вршили.{S} Он им је у томе био веома поде 
му необично светлиле.</p> <p>— Косанићи су дошли да буду отац готовом детету, млади кнеже мој — 
рхтале су, и грчевито се купиле, вочићи су жалосно погледали око себе и њине тужне, измучене оч 
 оно треба раскопати“...</p> <p>Но ђаци су, како се прича, мирно саслушали ову декламацију, па  
ђашње сумње са свим је нестало и сељаци су изгледали <pb n="551" /> тако поверљиви, као да су м 
аш услед напрегнутог ноћног бдења живци су им били растресени и они су се осећали чили и лаки,  
и, жалили се, протестовали, а начелници су у четири ока пред њима слегали раменима и говорили:< 
 чаша.{S} Ратко даде пример и начелници су један по један прилазили столу и сами се служили.</p 
stone unit="subSection" /> <p>Начелници су се повратили на своја места и последице њихова рада  
 није хтео ни улазити.</p> <p>Начелници су саслушали његов говор тако, као што побожни хришћани 
И људи су доиста промишљали: „Начелници су исти; пре нас од њих није ни глава заболела; сад нас 
тао, весла су равномерно ударала, чамци су, под снажним и вештим рукама веслача, као стреле кри 
е и давала им нешто да пију.{S} Напитци су били скупи, али бар жена је била сигурна да ће родит 
 сроднички и срдачно.</p> <p>— Тренутци су тешки — рече он.{S} Ти мораш сад заборавити све друг 
ично бива.{S} Музика је свирала, певачи су певали, свет је викао „ура, живео!“, кмет је поздрав 
почео се хватати мрки сумрак.{S} Шетачи су бивали све ређи; прво нестаде женскиња, па онда одош 
њу, то се више не да поправити.{S} Речи су крилате; оне су као пушчано зрно; једном избачено, о 
 али њин је одговор био чудноват — речи су биле балканиске, али им кнез није могао ухватити ник 
о што је чуо, није разумео.</p> <p>Речи су му биле јасне, али смисао, смисао... ко?... шта?...  
.</p> <p>Ђенерал скочи с дивана.{S} Очи су му необично светлиле.</p> <p>— Косанићи су дошли да  
ва — заврши Растислав подругљиво, а очи су му севале од љутине.</p> <p>— То није начин!{S} Тим  
рати био је веома румен у образу, а очи су му необично сијале.{S} Чим уђе он се окрете кнезу.</ 
обљу, пошто се црква св. Марка, у чијој су порти били, могла сматрати као проста гробљанска кап 
свега тога?{S} Која је то држава, којој су у деветнајестом веку помогле женидбе њених владара?{ 
 се дизала осниска двокатница, на којој су сви прозори били јасно осветљени, а средњи прозори н 
ем умор и јаке бодове од ране, на којој су ивици биле задуле, тако, да се црвенило спустило пре 
вао своју пуковничку униформу, на којој су звецкали многи ордени.{S} Тек <pb n="278" /> што се  
} Прођем поред војне академије, у којој су баш тада палили свеће.{S} Мало даље, иза академије,  
же; прошли су и другу стражу; на трећој су били задржани.{S} За тим је дошао човек с белом маск 
ер и ако нису сами лично трговали, ипак су имали личних интереса у трговачким пословима.</p> <p 
розимо гола човека, а мудри Инглези чак су дотле дотерали, да и клавиру облаче гаћице, јер има  
ледај мудро своје рођене интересе и нек су ти они од свега пречи.{S} Кад будеш добар себи, доба 
јаку светлост у колеби, њине зенице тек су се поступно шириле, а они су тек поступно у мраку ра 
ди (а можда и слушала шта се псује) док су малишани радознало гледали како огроман товар сена п 
скуп</hi>, састанак самих женскиња, док су код госпође Моне јаузне увек завршиване у мешовитом  
Петрија, осврћући се живо око себе, док су се њене другарице кривиле од смеха.</p> <p>- Море, ц 
овлачиле у високе гудуре планинске, док су се из далеке равни распознавали беличасти трагови дн 
 је већ била у наручју Мутимировом, док су услужне руке брзо затварале врата за њима.</p> <p>—  
хата џуприло се тако пред судницом, док су ћата и главни кмет унутра неку муку ћућорили.{S} Нај 
, вељаху да кмет и ћата нешто пишу, док су они, што су кришом гледали кроз прозор, тврдили одсу 
она, и пође очима тражити паука.{S} Док су услужни момци брисали просуту каву, Каја обавести кн 
ирно, па ће им се казати шта је.{S} Док су се сељаци гурали око суднице, кмет и његови помоћниц 
вљује у мртвом, хладном мрамору.{S} Док су стари Грци резали човека природно, онако какав је —  
, само ако имаш шињел и шајкачу.{S} Док су била на окупу само 2—3 села, и свако се село држало  
 морал деветнајестог века.</p> <p>— Док су код старих Грка, још пре три тисуће година, људи бил 
тане са снајом.</p> <p>За све време док су се мушки око овога споразумевали, Анђелија је нечујн 
и тренутни прохтеви кнежеви.{S} Али док су њена уста говорила „све је ово ништа,“ у њеном срцу  
и да су сад њих две једнаке.</p> <p>Док су две жене овако поправљале оно што је кнез Мутимир по 
.{S} После се окрете Западу.</p> <p>Док су источно обзорје заклањали високи, шумовити, планинск 
дити бригу о толиком народу.</p> <p>Док су се начелник и прота бавили оваквим филозофским разго 
ћет.</p> <p>Један од начелника, у чијем су подручју биле војене барутане, ухватио је читаву зав 
на прилику, ми ни данас не знамо каквим су се отровима служиле чувене тровачице из владалачке п 
вачији делокруг, и односи власти сасвим су јасни — примети Растислав.</p> <p>— Устав и закони м 
ир и лепа удовица, чедна Лепша, о чијим су врлинама била пуна уста свију Звониграђана, испили с 
лима, јахало је два гардиста.{S} За тим су долазила кнежева кола, красан интов, запрегнут са 4  
у слику у природној величини.{S} За тим су прилазили редом и сваки је забо слици у груди по јед 
но сандуче, опет пуно ствари.{S} За тим су приступиле послу.{S} Кнеза су испружили по леђушке н 
м, које метуше кнезу под ноге.{S} Затим су кнеза откопчали, разголитили му груди, руке, врат, и 
и су у почетку пошли низ брдо, ади, чим су замакли за први шумарак, они окрену уз брдо.{S} Посл 
омена да му ваља бита на опрезу.{S} Чим су се наши конзервативци овде нешто узврпољили, одмах ј 
да јој пуца брука по селу.{S} А с Павом су своји; баш што и да чују не ће отићи никуд даље; а и 
 <p>Са ове узане природне путање, којом су ишли наши путници, није се дакле имало куд ни лево н 
е провалије без изласка.</p> <p>Под њом су дрктале ноге, вреле сузе квасиле су мараму, пребачен 
 одређене мисли у глава; у овај мах њом су превлађивали <hi>осећаји</hi> и то поглавито овај је 
 проведи су њих двоје на липи.{S} Махом су ћутали.{S} Пред зору отпочеше тих разговор.{S} Рачун 
струкови цвећа и изукрштано лишће таман су заклањали светлост од великог лустера, бацајући сенк 
 код других госпођа звониградских, таво су и код госпође Моне биле уређене <hi>јаузне</hi>.{S}  
ише мали густиш, уђоше унутра и пажљиво су преметали шумарак, крешући овда онда жигицом да виде 
кошћу.</p> <p>— Све је ово од њега, ово су махом његови поклони; не знаш како је нежан и пажљив 
 кнез рече:</p> <p>— Ђенерале, ево, ово су сва потребна документа која несумњиво сведоче ваш зл 
ислава, отпоче овако:</p> <p>- Ево, ово су, молим покорно, господа попови, свештеници, све су о 
 хартије и положи га на сто. — Ево, ово су писмени докази, које већ знате — рече он.{S} За тим  
 имали право — рекао им је он — али ово су прилике ванредне, стање је изузетно, војска је данас 
крсоше из мрака.{S} Ако се не варам ово су биле оне две жене, што су мало час прошле поред мене 
ред човеком који то није заслужио. „Ово су његове сузе, а он их није достојан“ — мислила је она 
 не пробуди.</p> <pb n="104" /> <p>„Ово су укратко летимичне напомене о отровима.</p> <p>„Пошто 
<p>Тако су ишли десетак минута.{S} Прво су се пели уз малу узбрдицу, па после окретоше низ брдо 
а онда на једанпут узе плакати.{S} Прво су му само текле сузе, а он је полако шапутао: „децо мо 
 не препукоше.{S} Кроз ту пукотину прво су пролазили удовички уздаси — њени и његови; после су  
астислав.</p> <p>— Устав и закони мртво су парче хартије.{S} Ја гледам шта у ствари бива..</p>  
вили су се окружни у Звониграду и много су што шта научили.{S} Дању су одлазили Кугићу по дужно 
ња, лекари ставе другу дијагнозу и дуго су лечили госпођу без икаква успеха, док најпосле једно 
тио Црнојевића и Жику тога дана.{S} Цео су се дан гонили с потером.{S} Она их је на махове прис 
воја места и последице њихова рада брзо су се почеле јављати.{S} Није прошло ни десетак дана, а 
стини још узбуђен; мисли и осећаји брзо су се мењали.{S} Умирен појавом Кајином на први мах, он 
да су убице побегле, и још се не зна ко су.</p> <p>Било је још и ваздан других причања, нагађањ 
ти, то је проста ствар, казаћете нам ко су господа и одакле, — рече Растислав.</p> <p>— Ама, је 
 представите мало ове људе, да знамо ко су и одакле су.</p> <p>— Јес, јес, молим покорно, добро 
 <p>И ако целе ноћи нису спавали, и ако су пуна три сахата путовали без одморка, по најгорем пл 
ужина сутра постати јавна.{S} Али и ако су чланови тајне дружине, <pb n="684" /> у ствари то су 
лвера; о куку усарачен нож.{S} Но и ако су били једнаки по оделу, по понашању могло се судити д 
ера да се дочепа круне.</p> <p>Но и ако су докази били јасни, Растислав је опет знао колико је  
 путници нису смели силазити у њу и ако су је жудно погледали.{S} Тамо су обрађена поља, тамо с 
еко му метне шаку на уста.</p> <p>И ако су гости поустајали, још се нису одмицали од стола.{S}  
живот свој.{S} Такви људи, нарочито ако су иначе били колико толико развијени — непрестаним бав 
ћас стигли у град пријатељима.{S} Овако су морали заноћити у планини.{S} Перун је осећао голем  
 војни министар.</p> <p>Ови успеси јако су га заносили.{S} Он је доиста био човек великих спосо 
 испало чело, а нарочито угнут нос јако су хулили лепоти њена лица.{S} Али у целој појави ове ж 
сно като је цела његова грађевина, како су сви планови његови засновани на ровитом и клизавом з 
у чича је казивао занимљиву причу, како су једном, баш ту код манастира, побили неке Турке.</p> 
S} Како је чудна душа човекова!{S} Како су по некад загонетни прохтеви њени!</p> <milestone uni 
и одржавања рода људског!</p> <p>— Како су свете и узвишене оне божанске речи: „љубите се, плод 
е ради; да по Европи не пуца брука како су у Балканији први ђенерали отровници, убице и издајиц 
дију.{S} Жандармски наредник прича како су многи правили досетке и подсмевали се.{S} Једни су с 
p>С друге, опет, стране јављано је како су два човека опажена, где преко границе нешто кришом у 
<pb n="564" /> <p>Видећи начелнике како су се запетљали, Ратко им примети, да је за то посао у  
 бурад експедована из Беча; зна се како су под надзором путовала и кад су овде стигла, ко их до 
Хтео сам да загледам и ја њих, али како су биле јако увијене у мараму, то, сем очију, ништа дру 
сад тражиш од мене да ја доказујем како су ништавни.{S} Кажи ми где су се и кад су се до сад чи 
било да завара сељаке причајући им како су њих тројица из тога и тога села, ту одмах иза планин 
одмах досети јаду.{S} Паде му наум како су се Турци у рату служили псима као извидницама и опре 
p> <p>Један је начелник извештавао како су у његовом округу сељаци приликом неке сеоске литије  
 као успомену.</p> <p>Још се сећао како су момци трчкарали из собе у собу, вукли некакве тешке  
историју но кнез, и јасно је видео како су неке поставке кнежеве нетачне, а неке просто и неист 
</p> <p>Само име јасно је казивало како су постале ове урвине.{S} Од векова ту је вађен камен.{ 
 Ево шта се десило.{S} Памтим лепо како су ми стављена последња питања; памтим <pb n="484" /> л 
ли остајеш!“</p> <p>Памти још и то како су слушкиње ушле у спаваћу собу, избудиле мању децу; не 
> <p>Већ је било близу читав сахат како су се кренули са извора, где су се одмарали, а још ни ј 
 чуда ту није било!{S} Час јављају како су у вароши освануле прокламације, писане крвљу, које п 
з Мутимир устаде.</p> <p>— Не знаш како су ми бљутаве те придике о народној љубави.{S} Владалац 
уже трајало, а ови незнани људи једнако су стајали и посматрали.{S} Прође десет минута, прође ч 
не пролива у залуд братска крв.{S} Тако су доконали цареви, па како се баш сад некако навршује  
у то доба биде су обична ствар.{S} Тако су радили многи балкан. великаши.</p> <p>Тако је у неку 
.{S} То је било мишљење Ратково, а тако су ствар схватали и сами начелници.</p> <p>Исток је већ 
сетак корака од Враничића два вола тако су слатко пасла и савијала ону красну, сочну и свежу тр 
 мирно.{S} Тако је бар изгледало и тако су ствар узимали и Враничић, а и његови пратиоци.</p> < 
е Враничић - тако је било име, или тако су бар звали овога црнога човека.</p> <p>- Не верујем,  
/note> <note xml:id="SRP18892_N10">Тако су сељаци звали Перуна Црнојевића.</note> <note xml:id= 
>Заре је грабио поред њега.</p> <p>Тако су ишли десетак минута.{S} Прво су се пели уз малу узбр 
 лепота и поетичност стиха.</p> <p>Тако су се на старом дворцу могли читати ови знаменити истор 
с народом и отићи из земље.</p> <p>Тако су гатали и нагађали једни.{S} Други су опет причали са 
ј крајева налазило да неко тврди: „тако су чули од намесника Врбавца“.{S} Има испитаних сведока 
ше дати!{S} И њин је изговор лак: „Тако су га други васпитали!“ А вама ће бити тешко да се опра 
 на ум да је то од отрова.</p> <p>„Тако су Борџије знали за један отров с оваким дејством.</p>  
 и одмах погнали даље.{S} Не зна колико су путовали ни куда су путовали, зна само толико, кад с 
зекнуто.{S} Нови, дивни предмети толико су јој привукли пажњу, да је за тренутак била заборавил 
времена, а на огромност посла, у толико су је мање интересовале, у колико је чешће имала прилик 
љиво.</p> <p>Ове речи ђенералове дубоко су утицале на кнеза, и он га је слушао, скоро не дишући 
 њено пријатељство и њена дружба високо су се ценили.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ка 
шко и дубоко, његова широка прса високо су се надимала; познавало се да га нешто гуши.</p> <p>У 
ство“, а његове начелничке груди високо су се надимале под утегнутом начелничком униформом. — С 
аних на топлим сунчаним зрацима, весело су се витлале око прозора <pb n="472" /> и задовољно зу 
од последњи пут види и целива.{S} Около су представљени свештеници у одеждама, како читају мртв 
аједно и какав злочин извршили.{S} Врло су поверљиви једно спрам другог.{S} Преко овога Илије К 
ом љубавном ватром загрејана тела, само су још више распаљивали безумну страст Мутимирову.</p>  
су стојали везани за школски плот, само су реповима високо одмахивали, бранећи се од муха.{S} С 
стоту образа и стидљивост душе.{S} Само су два стања у којима женска глава море бити сретна: ка 
ерете начин како ћете умрети.{S} А само су два начина: или да попијете отров, који сте за мене  
та дође, а ови сладострасни говори само су их још више распаљивали.</p> <pb n="212" /> <p>Кнез  
гледали.{S} Тамо су обрађена поља, тамо су путови, села, људи, а наши путници нису имали рачуна 
њу и ако су је жудно погледали.{S} Тамо су обрађена поља, тамо су путови, села, људи, а наши пу 
проговорише неколико речи, а непрестано су гледали у Враничића и његову дружину.{S} За тим једа 
е радње.{S} Читав месец дана непрестано су шкрипали капиџици ове забачене опале куће; сва омлад 
код публике.</p> <p>Међу тим непрестано су се множили гласови о неком потмулом врењу у народу.{ 
хвала није тако.{S} Устав и закон давно су то одредили; обележен је свачији делокруг, и односи  
 с којом је дуго била „фаше“, а недавно су се помириле.{S} За њу је Мона данас чула да ју је му 
но сила пресуђује, људи без силе уједно су и људи без <pb n="23" /> дужности.{S} Мањ ако би ви, 
ерили су шта је код које боље, слободно су просипали све што им на уста дође, а ови сладострасн 
а и млади Грујица и Анђелија преплашено су гледали на ту страну.{S} Видели су кола, видели су с 
баци поглед у даљину; редови коња мирно су стојали везани за школски плот, само су реповима вис 
асјани месечином, ови голи врхови јасно су се издвајали од других пошумљених врхова, чија је ки 
 дервиш сав опшивен у платно; на платно су ударени печати лекарског друштва тако, да није могућ 
о нашта не умеле рећи.</p> <p>— Јамачно су горе код коња; спремају ваљада кола — рече чича Боја 
век некако пријатнији, мекши.{S} Обично су добре воље и нежнија срца, и ретко кад да ће у тај м 
>— У осталом није ми нико крив!{S} Лепо су ми говорили сви који су га познавали...{S} Али ја лу 
буде све обвезнике из првога позива, то су и сеоски биров, и сеоски пољак, и све што се могло н 
о сад за војску био набављач Хаџија, то су се два пашанца саветовала, да ли ће бити добро да се 
падају, не могу бити никакви јунаци, то су бескарактерне лопуже и кукавице:{S} Жика сам био би  
 течношћу, ножеви с отрованим врхом, то су биле ствари, које је некаква <hi>тајанствена зликова 
оше јој низ образ.</p> <p>- Е, лепо, то су ваше обичне женске лудорије — рече Растислав ослобођ 
аја.{S} Па ипак прште:</p> <p>— Јес, то су извешћа вашег Ратка, онога истог што у сред Звонигра 
 сену тако слатко ваљао.</p> <p>Јес, то су биле његове успомене из Балканије.{S} Он се растао с 
од чули; то је вама морао неко рећи; то су ваљда каква сокачка трабуњања — примети пуковник осо 
аву кошта само три хаљаде дуката!{S} То су ти ваши општи интереси.</p> <p>Растислав климну глав 
 душу у ту успавану снагу народа.{S} То су учинили моји претци, и у томе је главна заслуга дина 
ишта о цени, господине пуковниче.{S} То су ствари, које се парама не могу никада довољно платит 
.</p> <p>У томе и сељаци приђоше.{S} То су били млади, отресити људи: један је носио о рамену п 
 отрова, који дејствују удисањем.{S} То су гасови или испарења од разних боја и других препарат 
еличина звуче му као неки прекор.{S} То су опасне црте, и ако кнез тако пође тешко да ће се дот 
града шаље људима шпијуне у кућу.{S} То су његови агенти измислили, његови агенти испитивали, њ 
 заваду и опреку с овом дружином?{S} То су све млади, даровити људи, и свакако ће будућност бит 
S} Садиградски црвени републиканци — то су ваши најбољи пријатељи.{S} Та то бар није било тако  
 догађајима.{S} Ти женски састанци — то су њине <hi>јаузне</hi>.</p> <p>Око 3—4 часа по подне с 
p>— Не знам! — рече кнез с досадом — то су бајке које мени не иду у главу.{S} То се противи цел 
 и задахнуо својим партиским духом — то су били његови духовни синови, а он и Растислав били су 
 производе тако рећи тренутну смрт — то су цијан-калијум, стрихнин, плава киселина и друге.{S}  
 кнез као да се одобровољи.</p> <p>— То су питања која ћемо расправљати кад се вратимо у Звониг 
у интимни додир с кнезом.{S} За сада то су сматране као две најважније ствари.</p> <p>Говорено  
он није само псовао, он је и био, за то су га и слушали.</p> <p>— Зар би Ваша Светлост хтела да 
духом</hi> свога министровања.{S} За то су потребни лични састанци и лични разговори и обавешта 
удска — било јој је забрањено.{S} Уз то су фанатички хришћани варварски почели рушити споменике 
брак, и ту има среће и благослова, и то су после у вашим очима отмени људи, угледни чиновници!. 
у, јер је пружа рука кнежевска.{S} И то су после човек и жена; и то се после зове брак, и ту им 
носно, а друго стидно за човека, али то су невјеже налик на оне што верују у анђеле и ђаволе.</ 
јне дружине, <pb n="684" /> у ствари то су људи које ми сви познајемо, с којима се често виђамо 
оман или смишљена басна.{S} У ствари то су биди истинити догађаји које ћемо овде споменути у на 
сти са свима тим стварима. — Свакако то су ваљда ретки изузетци? — упита доктор радознало.</p>  
о властољубље и славољубље.{S} Али у то су се мешали и неки државни разлози.{S} Веровао сам да  
 Мишићи на образима и око уста грчевито су дрхтали; полуотворене, преврнуте очи показивале су с 
</p> <p>Ове црне и неме урвине језовито су изгледале у сред глухе ноћи.{S} Месец се час јављао, 
рв дрвена, подебела доња усна, нарочито су карактерисале ово младо лице.</p> <p>Младић се покло 
шли су лагано и веома опрезно.{S} Често су застајкивали, освртали се и разгледали да их ко год  
енидби.{S} Сви владалачки бракови чисто су политичке природе.{S} Свој узвишен положај над свима 
и ми обично не опажамо само с тога, што су наша чула за опажање још и сувише груба....</p> <p>— 
о други до један од она два сељака, што су мало пре били с њима.{S} Перун упита за чича Милоја, 
свима тим чедним и поштеним женама, што су се толико над њом натресале, а сад их, ево, где се в 
ио на читаво бреме сељачких чарапа, што су стајале поређане ту украј њега.</p> <p>Синђа назва В 
н је корачао полако поред гомилица, што су овде онде разговарале, а изгледало је као да очима н 
i>.{S} Разлика је била само у томе, што су код других госпођа јаузне биле по правилу <hi>искључ 
 не варам ово су биле оне две жене, што су мало час прошле поред мене.{S} Ја осетих како ме доч 
лили свеће па нешто раде.{S} Једни, што су вирили кроз врата, вељаху да кмет и ћата нешто пишу, 
кмет и ћата нешто пишу, док су они, што су кришом гледали кроз прозор, тврдили одсудно, да рашч 
моме рођењу никад не могу бити оно, што су обични људи.</p> <p>На те речи кнежеве слике, Кугић  
служне за земљу — Црнојевићи за то, што су први подигли народ, а Косанићи што су после прихвати 
људи писмени а слику <pb n="580" /> што су је носали, они су је купили као слику св. Спиридона, 
ствари природно, онако како јесу, а што су ми у томе отворили очи за цело је заслуга неколицине 
 они окрену уз брдо.{S} После свега што су чули од она два сељака, сматрали су да је разложно п 
у.{S} Морало се више веровати овима што су вирили кроз прозор, пошто су они наводили чак и то,  
 били су незнатни према извештајима што су стизали с дунавске међе балканијске.</p> <p>Отуда је 
<pb n="405" /> учинити у личностима што су око кнеза као ађутанти, ордонанси и др. Но то је пит 
грања; земан је кући да се иде — на што су момци и девојке обично одговарали:</p> <p>„Сад, мајо 
вилних, издробљених планинских коса што су се, наслоњена једна на другу, скрећући неправилно ча 
аска, да су попалили гомиле ђубрета што су годинама стојале у њиној авлији.</p> <p>И иначе је О 
обро и за државу корисно, и као год што су то вршили јуче, кад им је то и заповедано, тако ће и 
о.{S} Ови сељаци довикнуше и остале што су још тражили по густишу, и свих 7—8 одоше даље вајкај 
а баци ће вечито проклетство на оне што су га убили...</p> <p>Ђенерал опет диже очи на слику.</ 
вао <pb n="628" /> сам бакрене жице што су ишле од главе ногама и осетио сам да кроз њих бије е 
ему не чуди.</p> <p>Ишли су даље, и што су дубље залазили у гробље, оно је све више оживљавало. 
on" /> <p>Чувари поретка су учинили што су могли; они су показали докле иде њина дрскост.</p> < 
о су први подигли народ, а Косанићи што су после прихватили и продужили започети народни посао. 
<hi>млађи</hi> пријатељ.{S} Али тек што су обојица сели на намесничке столице супарништво се по 
је налик на уловљену тицу, коју тек што су пустили у кавез, на се сад лупа по њему, кушајући не 
није привлачила нарочиту пажњу, сем што су њене веома живе и веома немирне очи издавале жену ус 
одстране сви „опасни елементи“, као што су се тим општим именом називали сви они, који су могли 
 али с лепом планинском травом, као што су многи пропланци у овим планинама.</p> <p>Наши путниц 
во да га „уклони“ — онако исто, као што су Мутимирови претци уклањали оне који су њима сметали. 
тако исто мисле о младом кнезу, као што су пре мислили о старом.{S} Ви сте и данас у њином <pb  
 у пуној природи својој, онакви као што су и били!</p> <p>Све ово притворство донело је Хришћан 
 бављења оду онако исто нечујно као што су и дошла.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Посл 
 чуваш!{S} Не знам за кога?{S} Чудо што су данашњи младићи момчад заслужна да добију девојку... 
 набра чело.{S} Њему није било мило што су се десиле све ове случајности.{S} Све ово само развл 
р слушала је и госпођа Софија, само што су на њу са свим друкчији утисак учинила сва ова државн 
вића и његова друга били је већа но што су они могли и ценити.{S} Дотични кметови и командири ј 
е који хоће да се покажу чеднији но што су.</p> <p>— Данас су помешана два различна појма и две 
ли обоје плачу или се обоје вајкају што су били луди да се свађају око ништа, а кроз по сахата  
 и савесно извештавао кнеза о свему што су му јављали начелници из унутрашњости, а што би се ти 
одоносних даждева њених, а уз песму што су је, кад тише, кад бурније, извијали крилати ветрови  
ак, изађе на чаршију; упита двојицу што су ту на углу разговарали али младића не беше нигде.{S} 
 знамо шта је.{S} Обиснемо око оних што су већ били унутра, а они само одмахују рукама и неће н 
лагонаклоно врати визиту.{S} Јес, зашто су биле нужне све те параде, сва та комендија, кад се ц 
ђубре очистити једним ударцем.{S} Нешто су ми сувише побеснели ти жутокљунићи.{S} Размазила их  
оворим није могло бити ни помена, пошто су ми уста била тако запушена и стегнута, да сам једва  
ада човека изађоше из шумарка, и, пошто су добро натукли шешире на очи, брао се изгубише у обли 
код свога новог министра.{S} Тек, пошто су изашли од њега, један по један упутио се Ратковој ку 
 овима што су вирили кроз прозор, пошто су они наводили чак и то, шта кмет и ћата говоре.{S} Ве 
метални долап с више преграда.{S} Пошто су и њега прегледали, они опет затворе долап, обесе сли 
milestone unit="subSection" /> <p>Пошто су пуна три сахата путовали без одморка, Враничић и њег 
ра VI. (Истина нехотице и случајно, јер су на гозби били измењани пехари, те они с отровом, спр 
ико пута мењали су правац у бежању, јер су ненадно наилазили на какво ново одељење потере или н 
ни попустљивошћу новога министра, данас су већ говорили:</p> <p>— Па наравно!{S} Ако је и минис 
окажу чеднији но што су.</p> <p>— Данас су помешана два различна појма и две различне ствари: — 
 Па опет све владалачке женидбе и данас су чисто политичке женидбе — примети Лепша полако...</p 
бити ново!{S} Све стара посла.{S} Ноћас су опет барлијали, и опет му придигли на картама преко  
енили, мислиш крв ће из њих канути, час су опет бледили као крпа.</p> <p>— Немојте се плашити.{ 
ала, на махове су јој опет утицали: час су мислили да су изгубљени, а час опет да су ван сваке  
ке тајанствене, мађионичке речи.{S} Час су опет давали кнезу у зубе неку бакрену жицу, од које  
у.{S} Њени млађани, свежи обрашчићи час су руменили, мислиш крв ће из њих канути, час су опет б 
ајала, но после неколико тренутака опет су се кретала даље.{S} Најпосле, након дуге вожње, кола 
 јако штрецало и севало.{S} Срећом опет су били наишли на бистар планински поток, и ту учине ко 
ем, и он се крене на тај пут.{S} Уз пут су га свуд дочекивали и испраћали с највећим <pb n="27" 
 <p>За последњих десетак минута три пут су прескакали један исти планински поток, а сад му беја 
особа, скупљених код Моне на јаузн, већ су знале цео догађај о Лепши.{S} Те исте вечери знао га 
за њим Враничић, а за овим Жика.{S} Већ су тако били прешли скоро целу пољаницу, кад их ту при  
ти Мони око 4 часа по подне, а у 4½ већ су све биле на окупу.{S} Она их је по гомилицама намешт 
ки језик сокачки и за неколико дана већ су биле испредене читаве скаске.</p> <p>Прокљувало се и 
4" /> завојем и после сахат времена већ су се могли кренути даље.{S} Али сад је настало питање  
м те, иди.{S} Твоја тешка мудровања већ су ми овде на врх главе, иди одавде....</p> <p>— Ја ово 
ападном обзорју и његове косе зраке већ су слабије осветљавале пусту улицу.{S} У ономе полумрак 
ту по вољи извршити и утећи.{S} Али већ су позатварана нека подозрива лица“.</p> <pb n="12" />  
усклике и довикивања, прљави шегрти већ су промицали улицама, с упаљеним буктињама у руци, пале 
упити око гајдаша.{S} Бабе и старци већ су били почели зивкати:</p> <p>— Хајдете, децо, доста ј 
трчи са свећама и може се мислити какву су слику виделе слуге код господара земље.{S} Једва се  
у биле све поседнуте стражама, по граду су крстариле коњичке патроле.{S} Те се ноћи у Звониград 
. по себи оставио.“</p> <p>Прокламацију су потписали као привремени намесници: председник држав 
ао лекара да му се приближи, а из очију су му сипале варнице.</p> <p>Извините, височанство, али 
по граду.</p> <p>Једна од госпођа, коју су обично „бедили“ да има страст да измишља, причала је 
 својом, на памет наученим улогом, коју су му други метули у уста.</p> <p>У том тренутку Растис 
, а на други крај вешали су слику, коју су после онако прикачену показивали успаваном кнезу, и  
} Хтела је да бежи из ове собе, за коју су биле везане толике слатке успомене, а опет је нешто  
 израна да не преза ни од чега.{S} Њему су била добра сва средства.{S} Династије су му биле сам 
тих да узмем ону флашу.{S} У осталом њу су после брзо склонили.{S} Али имамо ону женску.{S} Ваљ 
здићи над обичном нужничком јамом; у њу су полагали све уздање своје и од ње су изгледали спасе 
аду и много су што шта научили.{S} Дању су одлазили Кугићу по дужности, а ноћу су се провлачили 
 редови војске, сва три рода оружја, ту су официри, у сјајним парадним униформама, ту је и војн 
на, ни од овога тајнога братства.{S} Ту су много вичнији твоји стари државници и доглавници, тв 
о каква ствар од озбиљна значаја.{S} Ту су се по некад могле чути чак и највеће и најважније по 
ра почеле су долазити депутације.{S} Ту су били попови, кметови и командири по некад је депутац 
улицу.{S} Пред Малим Конаком ври.{S} Ту су постројени дуги редови војске, сва три рода оружја,  
отровима — <hi>Токсикологија</hi>. — Ту су описани сви отрови за које се данас зна, па ипак ту  
дбе.{S} Откуда то, докторе?</p> <p>— Ту су узроци разни, светлости, ми смо прилично источњаци,  
и особину у карактеру народном, па и ту су се брзо сложили.{S} Обојица су били мишљења да је Ба 
се бејаше одвојила с три другарице и ту су заједно нешто ћућориле.</p> <p>Момчадија, и посебице 
пође; она се узе бранити рукама, али ту су нехотице радиле и ноге.{S} Једним измахом ноге она г 
удио му је чак и министарство.{S} Но ту су дошли у опреку због његова слободоумља у унутрашњој  
ивно намерама Растислављевим.</p> <p>Ту су потанко биле оцењене све прилике.{S} Поглавито је св 
Светина је викала: „ура, живео“; детету су рекли: „ово је твој народ“ — и њему је било мило.</p 
 су одлазили Кугићу по дужности, а ноћу су се провлачили кроз Раткове капиџике из љубави.{S} Ку 
збрке у нашој новчаној системи.{S} Нашу су земљу преплавили сребрни новци најгоре врсте.{S} Бил 
везу на телеграфским жицама преко којих су начелник и министар стојали у вези, и тако је могао  
 да ће народ за њим листом поћи.{S} Њих су тако уверили „људи из народа“, а они ће тако уверити 
ше не пази.{S} Породични односи код њих су јако разривени.{S} Родитељи и деда, браћа и сестре — 
та се ради у осветлењеној кући — до њих су долетали звуци музике, одломци лепе женске песме и в 
 у томе теране на твој рачун!{S} Навлаш су те одржавали у напрегнутом живчаном растројеном стањ 
оследњих улица на дунавској страни, још су се светлили прозори на малој, осниској кућици од наб 
</p> <p>— Ах!{S} Зликовац један!{S} Још су ми цигло два ребра стајала читава на ртењачи, и то м 
У дворани је било већ доста људи, а још су једнако долазили.{S} Неки су седели, други су у гоми 
е.{S} У допуну <pb n="586" /> свега још су обојица имали на лицу по црну маску, пошто је писмо  
subSection" /> <p>Наша два Француза још су дуго говорила о овој ствари, ценили је са сваке стра 
 изби поноћ.{S} Звуци јаснога звона још су одјекивали по ваздуху, кад кнез угледа више мрачних  
атних на опште послове, два пашанца још су дуго разговарала.{S} Сунце је већ било у велико нагл 
ти доста лепа.{S} Трагови те лепоте још су се и сада јасно опажали; њено је лице и сада било ве 
ити.{S} Дотични кметови и командири још су синоћ известили начелника (који је био на десном кри 
о доба Ташмаденски подземни ходници још су били доста добро одржани.</p> <p>Кнез Мутимир са сво 
 да се ућушнете у какав ред.</p> <p>Још су се договорили где ће се наћи на Дунаву ако се случај 
спа много година употребљавала белило, (сублимат живин) — а тиме се, наравно, све по мало трова 
 је свима појмовима о војничкој части и субординацији.“</p> <p>Кнез приђе ближе ђенералу.</p> < 
 меса.{S} Петак је недељни посинак, а у суботу даје се под кирију пакао.{S} Месецу је од жалост 
ав обичај: два пут недељно, у среду и у суботу по подне код госпође Моне скупљало се десетак от 
карце, спремљено је било шунке, саламе, сува језика, разних сирева — у опште, потпун господски  
улици пред конаком.{S} Једва у зло доба суварак се пребије и мајмун падне доле на земљу.{S} Њег 
е на грану, закучи панталоне за некакав суварак, и стане га дрека тако да се чуло чак на улици  
ј појави у животу — намериш се на каква сувише снажна човека, он те стегне за руку, на једаред  
а слика миче, а и иначе му је изгледала сувише пластична.</p> <p>Кнез је збуњено гледао у ову з 
 господине пуковниче.</p> <p>- Е, то је сувише!{S} Двеста педесет дуката, та то је читав капита 
сте веома галантни, господару.{S} То је сувише части и пажње за једну обичну грађанку — рече Ле 
рхију.{S} Неколико сокачких букача биће сувише слаби да повуку за собом читав један народ, па м 
 колико и до лањског снега.{S} Она је и сувише мудра и практична да би се још због начела и пол 
ело мало освешћавати.{S} Говор је био и сувише дрзак да би могао бити лажан.{S} Највише га је у 
ено: „тога и тога волим“, за њу је то и сувише просто.{S} Она се бави знате само вишом политико 
а се да где не запнемо.{S} Ми смо већ и сувише тешки за честа и велика мењања, с тога нам је на 
тога, што су наша чула за опажање још и сувише груба....</p> <p>— „Као год што просто око у кап 
а нисам развратник, управо ја сам још и сувише млад да бих то могао бити.{S} Али ја волем истин 
ђе капу, па да иде.{S} Нападаји су били сувише оштри да би их и даље могао слушати.</p> <p>Но ђ 
на ум, г. Растиславе.{S} Ви сте ударили сувише уским путањама; бој се да ћете се наћи једног да 
очистити једним ударцем.{S} Нешто су ми сувише побеснели ти жутокљунићи.{S} Размазила их моја т 
оје га чекају.{S} Веле да је младић био сувише дрвенаст, није хтео ни чути ни разумети госпођу  
 он тако што учини?{S} И пошто је ствар сувише неприлична за њега, одмах сви одговарају. „Зар г 
именце распитивао за околне кметове; за сувоборски пут, који је још пре три године измерен, обе 
н говор, и у коме збиља претресена цела сувремена ситуација.{S} С ванредним даром и дивном јасн 
n="97" /> <p>„Има поузданих казивања од сувременика да су ти отрови производили читава чудеса,  
и спремао за владаоца, а коме су ипак и сувременици и историја замерили за по неке грубости у к 
 Класичка Грчка обесмртила је оне своје суграђане, који су умели мртвом камену дати израз жива, 
о преко тебе, твојим рукама.{S} Никакав суд, па чак ни суд историје, не би могао окривити њега  
, кад тако зло о њој мисли.{S} Такав је суд неправедан.{S} Лепша то није ничим заслужила.{S} У  
војим рукама.{S} Никакав суд, па чак ни суд историје, не би могао окривити њега за овај поступа 
 ваше издајство.{S} Биће склопљен војни суд.{S} За три дана ви ћете бити суђени, осуђени и као  
 ми знамо да сад за нас настаје страшни суд!{S} Као рис разјарен, газда ће сад долетети с оплав 
а проведу време пријатно, изричући свој суд о свима дневним догађајима.{S} Ти женски састанци — 
оно што ни ђаво не може, довршује ружан суд и рђаву оцену старих жена.</p> <p>Зле духове, разне 
</p> <p>— Па ипак — биће да је овај ваш суд мало пристрасан — рече кнез.{S} Но ђенерал му не да 
ржавног печата, и председник касационог суда, као што је то још раније законом већ било предвиђ 
 био спреман на ову услугу, његова рука судари се с руком старијег ађутанта, чаша се сад озбиљн 
 докле ће хватати у ширину, да се не би сударила с потерама из других седа.{S} Ићи ће се у ланц 
војим пашанцем, Растиславом, и чисто се сударише.</p> <p>— Е, е, куда си ти тако нагао, као да  
> <p>— Тиче ме се, па треба да знам.{S} Судба младога кнеза и мени је поверена.{S} Ја не могу б 
ар на свом месту.{S} Али кад је већ зла судба тако хтела онда, шта ће се, он је данас кнез и мо 
растао од кнеза Мутимира тек у зору.{S} Судбина ђенерала Врбавца била је већ решена.</p> <miles 
едне знаменитости своје.</p> <p>Иста је судбина постигла и други један споменик орловачки.{S} Т 
ак у који је ненадно духнуо страшни дах судбине, духнуо и — угасио га.</p> </div> <div type="ch 
само зажмурише, предајући се тако гркој судбини својој.</p> <p>Међутим свирепи домаћин није виш 
у и бацао белеге; најпосле ишчитавао је судбину из књиге; за све то плаћало се цванцик и пар ча 
 спрам земље, која ми је поверила своју судбину Ствар је пропала.{S} Питање је шта настаје сад? 
оном да споји своју личну судбу с њеном судбом.</p> <pb n="430" /> <p>Истините или измишљене, о 
ања, да ви, као кнез балканиски, у овом судбоносном добу, не <pb n="681" /> стојите на висини с 
воју свештену књигу, из које је погађао судбу, шта ће коме бити до послетка, а ту је држао и па 
јавно пред законом да споји своју личну судбу с њеном судбом.</p> <pb n="430" /> <p>Истините ил 
њу“, т.ј. слушајући како о чему мисле и суде други учевнији људи.{S} По некад је та своја искус 
е снаге“ из околине, све је то неуморно суделовало на стварању натписа.</p> <p>Али је за то и у 
 и вичем, ја имам и право — ја ту нисам суделовао.{S} Али ви не можете никога кривити, ви сте с 
ржавни принцип.{S} Ви позивате народ за судију, признајете му надлежност да <hi>он</hi> процењу 
 скочив с трећег спрата. — Мртвоме нису судили, и тако му је породица добила пенсију.{S} Но как 
— Ђенерал Врбавац није увек тако строго судио г. Растислава.{S} Ја још памтим време кад је г. ђ 
 упорно мислио, и непристрасно и хладно судио.{S} Он је решавао ово једно једино питање: <hi>је 
ј род љубио,</l> <l>И с овог доксата му судио.</l> <l>А мало даље стојао је дуд,</l> <l>О која  
ко ће против силе?{S} Ви мени хоћете да судите.</p> <p>— Ви мени!{S} Ко сме ударити на рогатог  
 једнаки по оделу, по понашању могло се судити да је један од ове двојице господар ономе другом 
ележени поједини смотуљци, могло се већ судити да ту има веома интересних ствари.</p> <p>Кад је 
 шта је.{S} Док су се сељаци гурали око суднице, кмет и његови помоћници, одборници и неколико  
 ћата већ се затворили у <pb n="545" /> судници, упалили свеће па нешто раде.{S} Једни, што су  
, и одмах позва кмета да иду општинској судници, да ту чује капетанову наредбу, па да се одмах  
о отмених сељака већали су у затвореној судници.{S} Већање није дуго трајало.{S} Кмет изађе и р 
зло доба ево ти и кмета, појави се пред судницом, он напред, а ћата за њим, носи <pb n="546" /> 
Више од два сахата џуприло се тако пред судницом, док су ћата и главни кмет унутра неку муку ћу 
се отворише врата и кмет поче узивати у судницу једнога по једног сељака.{S} Бирао је све отрес 
>„Да се опредељење закона односно преки судова распростре на случајеве где спокојство и јавни п 
овек једе накисела јела из некалаисаних судова; или као што је споменути случај од употребе бел 
жи за чаршав од стола, повуче га, свуче судове с читавог једног краја, те све с треском полети  
 с „јуначком крвљу“, а полупане флаше и судове с „мртвим и рањеним јунацима“, који у „дирљивим  
} У осталом, ја сам вазда готов да пред судом историје примим на се сву одговорност за увођење  
ју, био је ухваћен, одмах предат преком суду и стрељан.</p> <p>Свемоћан у војсци, министар Врба 
ва, која се орила као труба на страшном суду:</p> <p>— Ура!{S} Живео!</p> <milestone unit="subS 
лучај веома би незгодно било вући се по суду.</p> <p>— Тада би се примање пренело на другога, з 
ијен; у хапсани је изубијан, а затим је суђен и осуђен — <hi>четири године затвора, за увреду в 
 војни суд.{S} За три дана ви ћете бити суђени, осуђени и као велеиздајник стрељани.{S} Сад бир 
о у једном густишу, али ту им није било суђени конаковати.</p> <p>Овога првога дана потера је д 
ује шта ли јој је суђено и ко ли је њен суђеник.</p> <p>Ту Синђа гурну Паву: - „А онај црче за  
и ову прилику, да не чује шта ли јој је суђено и ко ли је њен суђеник.</p> <p>Ту Синђа гурну Па 
кла као војног министра, и коме је било суђено да наскоро одигра кратку, али значајну улогу.</p 
ко је вијугао то лево, то десно; час се сужавао тако, да два човека упоредо не би могла проћи,  
вишњим висинама својим.{S} Једна његова суза канула је у ову пусту долину.{S} То је била суза љ 
ти на сваком кораку, кога ће једна туђа суза нагнати да рад ње жртвује стотину корисних ствари. 
ла је у ову пусту долину.{S} То је била суза љубави, <pb n="342" /> и на оном месту, где је она 
 веровало се у околини да је постала од суза и крви некаква мученика и праведника, коме су Турц 
Најпосле је на глас плакао, гушио се од суза и зацењујући се од плача јаукао је:</p> <pb n="538 
оје, а његове старачке очи заводнише од суза.</p> <p>И између њих се разви овакав разговор.</p> 
заше се сузе.{S} На десном оку једна се суза полако скупљала на затвореној трепавици, бивала је 
 њеним дивним, плавим очима заблиста се суза. — Она је ћутећки гледала у Петрију, и само што пр 
ојима су се још јасно познавали трагови суза, он уђе у собу тихо, полако, на прстима, дајући зн 
 њених плавих, лепих очију лила је само суза за сузом, а она, бледа, тужна, гледала је у Синђу  
ва утекла и овде се сакрила, а од њиних суза после постала цела ова бара.</p> <p>С тога је блат 
ешко њему - рече она и неколико крупних суза потекоше јој низ образ.</p> <p>- Е, лепо, то су ва 
ч брзо пређе у гласно јецање.</p> <p>Са сузама се помешао читав поток прекора, она је горко пре 
же Перунову крваву главу, и, квасећи је сузама, обасу је пољупцима.</p> <p>У исти мах Жика осет 
ађи ручак, који је скуван у сиротињским сузама.{S} На нож натакнуто срце само је обично парче м 
воје мајке отаџбине, оросио је искреним сузама и ижљубио је топлим, срдачним пољупцима благодар 
рстима.</p> <pb n="677" /> <p>Но ова су сузбијања била бесплодна; Мутимир је већ буктао, распаљ 
n="672" /> су предузете, и Зликовац је „сузбијен натраг“.</p> <p>„Настојавање власти да га ухва 
и, онда си ти у праву да ту злоупотребу сузбијеш како год можеш; у овом случају у праву си да д 
остоје.{S} То једино може, за овај мах, сузбити конзервативце, иначе од њих прети голема опасно 
нуду.{S} Но енергична Мона није се дала сузбити, писала је писмо за писмом, у сваком писму изно 
то се има, јер ако ми не будемо у стању сузбити и победити конзервативце сад, кад имамо власт у 
нице тиме уста испирају! — поче Боја, а сузе му заблисташе у очима.</p> <p>Радован додаде.</p>  
unit="subSection" /> <p>Пава је брисала сузе, кад се побочна врата отворише; Срећко је био сврш 
 котарицу, а једнако је кецељом брисала сузе и викала: „Боже, боже! шта се ово учини!“</p> <p>Ј 
оспођа Софија одвоји се од мужа, обриса сузе, мету мараму у џеп и поправљајући своју хаљину реч 
м који то није заслужио. „Ово су његове сузе, а он их није достојан“ — мислила је она у себи, и 
.</p> <p>Она се нагло окрене да сакрије сузе.{S} Чинило јој се да се понижава кад плаче пред чо 
.</p> <p>Под њом су дрктале ноге, вреле сузе квасиле су мараму, пребачену преко лица, а ова је  
т узе плакати.{S} Прво су му само текле сузе, а он је полако шапутао: „децо моја! ах, мила децо 
е Срећко, но у тај мах он угледа Павине сузе.</p> <p>— Шта је теби, сеја Паво?{S} Што си плакал 
као и јецао.{S} Можда су то биле једине сузе, које су тога тренутка искрено и из срца текле.</p 
>На његовим затвореним очима указаше се сузе.{S} На десном оку једна се суза полако скупљала на 
 час да заплаче, осећала је како јој се сузе саме пењу, како се капља по капља полако скупља у  
 сад плакао од бола, али сад му ударише сузе од радости.</p> <p>- Добри господару, како ти је?< 
после се окрете и гледаше га како брише сузе с очију.</p> <p>— Плачеш! зацело треба да плачеш,  
е по хаљини где стигне, а уз то је кроз сузе понављао — Шта ја могу, кад су сви навалили?{S} За 
ла се да се заклони од Мутимира.{S} Али сузе су је гушиле, и њен плач брзо пређе у гласно јецањ 
у оку, али да ли су то сузе радости или сузе жалости ни она сама не би умела рећи.</p> <pb n="2 
. кад знаш да није! — рече Пава бришући сузе.</p> <p>— Ама шалим се, лудо једна!{S} А баш и да  
ља полако скупља у оку, али да ли су то сузе радости или сузе жалости ни она сама не би умела р 
, и какав је то грех.{S} Турска је наша сузеренка; султан је ваш цар; наша је дужност.... била. 
она убедљиво.</p> <p>Лепша диже главу и сузним, помућеним очима гледала је Мону нетрепљући.{S}  
лавих, лепих очију лила је само суза за сузом, а она, бледа, тужна, гледала је у Синђу измучени 
 Ох, мајко моја, уздахну Јела, и обриса сузу, која се беше почела скупљати на њеној дугој, црно 
га казнити за обмањивање света и ширење сујеверице по народу; после му је наговестио како би му 
 пробудише у њему осећаје некаква чудна сујеверна страха.{S} Он стиште Зара за руку и прошапута 
ачна кост, а још га тера стара земаљска сујета, рад је да покаже, како је он нешто друго од ове 
вот горе на земљи гола таштина и празна сујета.{S} Људи се утркују, гложе, боре; често се даве  
евања“ кнез Мутимир био је већ прилично сујетан на своју владалачку титулу.{S} Кад би му силом  
о, јер срећа није власт, јер срећа није сујетна величина..{S} Срећа је унутрашњи мир, срећа је  
ока положаја.{S} Владаре је сматрао као сујетне будале, којима се треба користити.</p> <p>Огорч 
ња кнежева није у њој пробудила никакву сујетну наду.{S} Она је знала да би с њене стране била  
ија рече поносно, понесена оном женском сујетом, која обухвата сваку женску, кад осети да је по 
днако обучена — гуњче и чакшире од црна сукна, испод гуњчета танка антерија од ћитајке, на глав 
ерана врећа!{S} Одмах отрчао да исприча сукњи.{S} Просто би цркао да њој не каже све.{S} Тако т 
а нама смешно како браца Мика изгледа у сукњи и женској рекли, па извирујемо испод јоргана да г 
</p> <p>Час је то сељанка, са заденутом сукњом за појас, с котарицом на руци, тера пред собом ч 
<p>— Па што онда, тата, браца Мика носи сукњу, кад је он официр и дупло мушко? — рече дете наив 
А где си ти то видео да браца Мика носи сукњу?{S} Кад је он то носио сукњу? — узе распиткивати  
наивно.</p> <pb n="490" /> <p>- Ко носи сукњу? — упита Ратко заинтересован.</p> <p>— Па браца М 
а се окрене, сјури овце с друма, спусти сукњу, престане плести, и са својим овцама стоји мирно  
 Мика носи сукњу?{S} Кад је он то носио сукњу? — узе распиткивати Ратко, све више и више заинте 
лоне а стара мајка не носи панталоне но сукњу?</p> <p>— Па зато, сине, што сам ја мушко, а стар 
к треба да пази на образ, па ако дође у сукоб с министром, а он богме и оставку да да, али свој 
лица није тражио ништа, што их доводи у сукоб с њиним рођеним интересима.</p> <p>Ратков и Расти 
о да је стид уклонити се онде где нећеш сукоб и бој, а ми ваљда нисмо пошли амо да се бијемо са 
> <p>Растислав је ћутао.{S} После првог сукоба, који се изродио око ничега, управо око једног н 
о је био питање тако.{S} После жестоког сукоба, који смо видели напред међу њима, ђенерал је пи 
ва малолетства било и неколико озбиљних сукоба.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Било је  
годинама.{S} Овда онда било је и оштрих сукоба.{S} Но тактични Растислав вешто се повлачио у од 
о да му подрива положај и код кнеза.{S} Сукоби су се множили.{S} Растислав је осећао да се прим 
ио у одсудном тренутку, избегавајући да сукоби не плану у отворен рат.{S} Још се није осећао до 
{S} Њине се очи нађоше, њини се погледи сукобише.{S} Шта је само у том једном погледу могао про 
е то грех.{S} Турска је наша сузеренка; султан је ваш цар; наша је дужност.... била... јес, дуж 
ени, с погужваним хаљинама, уз брутално суљање по патосу — крунисана глава <pb n="441" /> кнез  
госпође Моне.{S} Говорило се о замашним сумама, које је она давала младим људима, да их придоби 
е те дневнице пребију за оне неисправне суме, како би опет дошао редовно на своју плату.</p> <p 
сплаћивати за свога Никицу доста знатне суме, само да ствар легне и да јој се дете не срамоти п 
као богат човек, коме су могли и знатне суме понудити, без зебње да ће их задржати за се.{S} По 
преман и мали доручак.{S} То је било на сумеђи два округа и већ се унапред знало да су два „дот 
се сумња против жене: „Она нешто слути, сумња!{S} Друкчије није могуће.“</p> <milestone unit="s 
обоље.{S} Никоме ни на памет не пада да сумња и да тражи други какав узрок смрти.</p> <p>Док је 
</p> <p>После као да наиђе на њега нека сумња, да л’ баш и они спадају. — Спадају, спадају, охр 
одбини ни лекарима да не буде изазивана сумња, да је он отрован.{S} Ето то мени треба.{S} Ето т 
 изговор.{S} У његовој души зачедила се сумња против жене: „Она нешто слути, сумња!{S} Друкчије 
бе.{S} Жики није ни на ум падало да што сумња на Милоја.{S} Боже сачувај!{S} Али од самога поче 
ресече га Растислав.</p> <p>— Не!{S} Не сумњам ја у ваше речи.{S} Верујем све што кажете; веруј 
оба кнез у опште постане неповерљивији; сумњао је на свакога; чак и његов омиљени ађутант Заре  
ле не верујете, господине пуковниче.{S} Сумњате!{S} Онда да ја идем.{S} Нема ту ништа.</p> <p>П 
е свакојаке мисли и он већ бејаше почео сумњати, да ли и да узима у руку ову гранчицу, кад опаз 
 није макао.{S} И они говоре истину.{S} Сумње о томе није више могло бити, кад то ево тврди и њ 
је све уговорене тајне знаке, и никакве сумње није могло бити да је Милоја друштво послало да п 
ћи ухваћен, о томе не може бити никакве сумње — рече Белини.</p> <p>— Па добро!{S} Али како сте 
{S} За дежурнога није више било никакве сумње.{S} Старац је говорио истину.{S} Ови људи имају п 
у узвике: „Стој ко иде!“</p> <p>Никакве сумње није могло више бити.{S} Она је била у двору....< 
риликама жена много може.{S} Но било је сумње, да ли ће Лепша хтети да послужи њиним интересима 
ао, но брзо је попустио, разагнав своје сумње, а намамљен помишљу: како ће овај пут бити ванред 
ерени овим Милојевим причањем; пређашње сумње са свим је нестало и сељаци су изгледали <pb n="5 
} Ваш случај није ништа особито.{S} Без сумње у вину је био какав напитак што успављује.{S} Кај 
 <p>— Сигурно, сигурно! ту не може бити сумње.{S} Такав је био договор, рече трећи.</p> <p>— Зн 
 је дакле у конаку.{S} За њих је то ван сумње.</p> <p>На уласку у конак пресретоше их гардисте. 
ним наговештајима свраћао пажњу на неке сумњиве околности — сети се свега тога, и у тај мах осе 
и високих дрва, да заклањају и оно мало сумњиве светлости, што се још пробијаше кроз мрачну ноћ 
убио иза облака, и његови непостојани и сумњиви зраци давали су овим горостасним урвинама још д 
непознате људе, па где год се опази што сумњиво одмах да се власти јавља, а где затреба, богме, 
 најмање да ће ови сељаци однети о њему сумњу у село, и натурити му узастопце какву потеру.</p> 
све било тако лепо осветљено, владао је сумрак само у дугој кестеновој алеји, покривеној дебели 
стану за који тренутак, и кад већ падне сумрак, онда се гости почну разилазити.{S} Добра и весе 
бијен књаз, убијен књаз!“</p> <p>Кад се сумрак већ ухвати, она три млада човека изађоше из шума 
ина у главноме је већ била преброђена и сумрак је затекао нише путнике на висоравњу, са кога се 
и гађала из пушака.{S} Тако их стигне и сумрак.</p> <pb n="665" /> <p>За преноћиште Жика је био 
 мрак.{S} Синђа и Пава, кроз овај дим и сумрак, једва су могле распознати шта је и који је у со 
ком начелнику дође једне вечери, у први сумрак, непознат човек, с поверљивим писмом од г. Ратка 
 сахати?</p> <p>— Па, сад одмах, у први сумрак.{S} Он ће бити у својој соби, ено у оном одељку  
 већ било зашло и почео се хватати мрки сумрак.{S} Шетачи су бивали све ређи; прво нестаде женс 
е се још дуго таласао кроз први вечерњи сумрак.</p> <p>У авлији се направи лом.{S} Војници се с 
 а како се напољу већ био почео хватати сумрак, у соби је био готов мрак.{S} Синђа и Пава, кроз 
 и сакри се унутра.{S} И ако је био већ сумрак, они у овој жени познадоше стрина Синђу.{S} Пава 
а као снове.</p> <p>Кад год би у вече у сумрак ушао у своју спаваћу собу, увек би му се учинило 
 пламичак — оне су сијале у оном диму и сумраку.</p> <p>После подужа ћутања оџа проговори уздрх 
 почетка није могао јасно видети у оном сумраку, но мало по мало он поче све јасније распознава 
У тим мислима приђоше већ и обали.{S} У сумраку видела су се, на беличастој воденој површини, д 
се нису могли јасно видети, али су се у сумраку ипак назирали.{S} Понајјасније су се виделе бел 
 с Павом крај прозора, загледајући кроз сумрачак вез на њеним рукавима, и запиткујући је нешто  
, нити се више сећају како је жалосно и сумрачно мало пре отпочео њин састанак.{S} Таква Је мла 
дао, све је боље распознавао личности у сумрачној дворани.{S} То нису били млади, непознати људ 
орио, остали чланови слушали су мирно у сумрачној дворани, неки седећки, а неки стојећки и рашт 
ка операција, која би створила за кнеза суму од 10.000 дуката.</p> <p>- Да су дукати крушке још 
 један капетан проневерио је много мању суму и одмах је био ухапшен.{S} Себе и своју породицу с 
н Црнојевић и његов пратилац ишли су на сумце, знали су само толико да им се ваља држати <pb n= 
 и говорили слузи што налива шампањац: „сун’ дер и овде, господине, још малко.“</p> <p>Једини о 
о и крепчао, под умереним зракама блага сунца балканиска, под росним капљама плодоносних даждев 
 црна ноћ, очи, што сијају као два црна сунца — и на један пут он осети како се из ових дивних  
 и нек се прича и приповеда, докле тече сунца и месеца и док траје Балканије, шта су њени народ 
и продужи. </p> <p>- Бих, очију ми, бих сунца ми!</p> <p>— Ама шта би, шта би? — упита другариц 
ad> <p>Дан је већ био у велико освојио, сунце високо одскочило, а врела јара жарка летња дана н 
воду у којој се крстио антихрист....{S} Сунце има подерану ногавицу.... а на небу се срушио сво 
два пашанца још су дуго разговарала.{S} Сунце је већ било у велико нагло на заранке, кад два др 
и пут почнем се спуштати низбрдицом.{S} Сунце је већ било зашло и почео се хватати мрки сумрак. 
73; год.), пролеће тек што је зенуло, а сунце се осмехнуло над Звониградом и целивало земљу јед 
oleil, voilà tout</foreign> (Ти си моје сунце, то је све) — рече кнез, и узев Кају под руку пов 
це, баш у тренутку кад се рано пролетње сунце помаља иза далеких источних планина.</p> <milesto 
ав и доктор је морао призвати у помоћ и сунце, које већ нагиње заранцима, и хладан ветрић, који 
00 све суха жућака, па се све цакли као сунце...</p> <p>— Море ви, тамо!{S} Еј, ти, Милићу!!{S} 
.{S} Круна и престо — то је било његово сунце.{S} Све је друго за њега био мрак.{S} Боловао је  
игару, а најпосле и да види своје „ново сунце,“ које је дотле само у мраку назирао.{S} Кад жиги 
чно божанство, били су управо политичко сунце око кога се окретао сав овај свет од начелника.</ 
иски, шерет каквога одавно није грејало сунце балканско — заврши ђенерал свој нападај.</p> <p>К 
бесима и проси - шта? росу? кишу? топло сунце, младост! — не, њему то више не треба, но проси п 
на киша не пада,</l> <l>Где никад топло сунце не греје,</l> <l>Где има девет мрачних пећина,</l 
 још смо деца Истока.{S} Оно исто топло сунце источно, које даје гавран боју нашем грожђу, које 
ља своју жеравицу у нашем вину, то исто сунце гаси своје пламене зраке и у крви нашој, сипа сво 
ку беле као грумичци слеђена шећера, на сунцу ватрено сјајне, с преливањем у најлепше боје.</p> 
мену ружицу и изнећу је у ведре и јасне сунчане висине....{S} Али ах, откинута од стабла свога  
<p>Ројеви мушица, раздраганих на топлим сунчаним зрацима, весело су се витлале око прозора <pb  
свежи пролетњи ваздух, помешан с топлим сунчаним зрацима пунио је голему одају.</p> <p>госпођа  
и, час хлад, час топал зид, загрејан на сунчаној припеци.{S} По нека од њих промакне кроз спушт 
 кључају сви сокови организма, а на том сунчаном жару прекувана, пречишћена, снажна и једра крв 
и цвркутали су на крову, очекујући први сунчеви зрачак.</p> <p>Лепша набаци добро мараму на гла 
едан о другом!{S} У том тренутку та два супарника изгледали су као два вечно непомирљива неприј 
о су обојица сели на намесничке столице супарништво се почело јављати.</p> <p>Но у почетку наме 
љи каве, у чаши ракије и вина, у тањиру супе — све је једно. „Лек“ је без боје (она је непреста 
алосне истине..</p> <p>Баш у тај мах на супротним вратима указа се пуковник Врбавац.{S} Ушав у  
им с политичким људима из логора сасвим супротних Врбавцу и намесништву, откуда је, веле, и пот 
ња и свакојаких казивања, често потпуно супротних, по некад и потпуно бесмислених.</p> <p>Било  
 глатку површину дунавску, гонећи право супротној обали.{S} Ветар који је још пре по сахата на  
пара Дунав и као лака стрела прелете на супротну обалу.</p> <p>Чун се већ давно био скрио у пом 
капију она два младића одмах пређоше на супротну страну улице, бежећи с месечине, која бејаше о 
ће имала прилике видети, како њен драги супруг одмах после оваке једне жалбе, одлази у кавану и 
о свима службеним документима, законити супруг госпође Моне) — госпођа Мона изрази лаким пућење 
богатога звониградског трговца, доцније супруга једнога од бољих адвоката, она је сада већ од д 
 сахрањен у породичној костурницу своје супруге.{S} Кнез, министри, преставници страних држава  
е он, зар може и разумевати тако фине и суптилне ствари, као што је <hi>ова</hi>.{S} С тога ниј 
Граби тај тренутак и онда пусти нека га сурва мржња народна.{S} Кад га доцније дигнеш, — он ће  
се штета опажа у државним пословима.{S} Суревњив за влашћу Растислав се привикао да влада и зап 
фотографију, о које се до мало час тако суревњиво отимала, поправи спрам огледала мало разбаруш 
оном славном, повесничком месту, где је сури соко балканиски први пут свио своје јуначко гнездо 
рчета, с лисичином и без лисичине, нови сури и црни, јако гајтанисани, сељачки гуњчићи и углађе 
авитељ казнених завода у Пламеновцу био суров човек?</p> <p>- За моје време изменило их се трој 
лепи снови и љубичасте маште, истинска, сурова стварност говорила је: да се Враничић сада налаз 
што је било клонуло под тешким ударцима сурове јаве.</p> <p>Перун је седео читав час непомично  
јних младића, код којих грко искуство и сурови ударци живота још нису успели да расхладе нов ву 
 себи за ађутанта, да би тако загладио „суровост“ очеву.{S} Помиловани, да би се показао достој 
 Она се од рана детињства свикла на све суровости живота и схватала је свет веома реално.{S} Им 
ала је лепим, најпосле видели смо и ону сурову сцену, кад је онако немилостивно изударала Јелу. 
ротна жена, а Јела је била некаква њена суродица, сироче без оца и мајке; нашла се тако код ове 
 су застрањивања несравњено мања но код суседа његових.{S} Узмимо на прилику Румуне.{S} Они су  
народно, или ће постати жртва грабљивих суседа, ако остане овако мала и нејаке.{S} Та задаћа на 
 стоји у томе куд и камо више над свима суседима својим.{S} Ма како да је наш свет сладострасан 
а то се не треба жалити.{S} Вас два три суседна начелника узећете га у своје руке, сваки од вас 
у другом, тако је и овде узет пример из суседне Аустро-Угарске, те је и сам тај састанак прозва 
ате, то је просто страшно! — зачу се из суседнога гроба танак, живахан, чисто весео, узбуђен гл 
ао што је то случај код мене.</p> <p>Из суседнога гроба чу се лак врисак:</p> <p>— Јух!{S} Два  
} Они чуше тако исто кретање и у другом суседном гробу, па одмах и у трећем и у четвртом, а то  
в човек нове владе, да је био одаслан у суседну велику државу, да тамо изврши затварање и претр 
лкану се спремају крупни догађаји.{S} У сусеству Балканије већ је плануо устанак.{S} Он ће се ш 
S} Кад угледа Растислава, он му пође на сусрет, са широким осмехом на свежем, младом лицу.</p>  
веку, који јој, сав зајапурен, иђаше на сусрет.</p> <p>— Не, не, не! — рече Јела у страху, бран 
тку, који већ беше устао и пошао јој на сусрет, грациозно му пружи своју мајушну, веома белу и  
ка после овога разговора и пође брзо на сусрет црној прилици, која им се беше већ близу примакл 
. <pb n="306" /> Он устаде и пође му на сусрет: — Откуд та срећа? — рече он с осмехом, али прил 
S} Ова црна прилика ишла им је управо у сусрет.{S} Жика обиђе Враничића, изађе пред њега и викн 
упре поглед у кнеза.{S} Њини се погледи сусретоше и тако остадоше неко време.{S} Ђенерал се за  
>Тоша се трже и окрете жени; његове очи сусретоше се са живим, немирним очима Мониним и она га  
јест сетних „куку.“</p> <p>И ако је ово сустицање било проста случајност, опет је то бар неке о 
и с таквом снагом, да се млади господин сустури и добро удари главом о сточић до дивана.</p> <p 
ећала како је, после таквих теревенака, сутра дан пред подне, полако, бојажљиво улазила у собу  
{S} Сви сте ви овде гости, данас јесте, сутра нисте, само ја издржавам једнако без смене, ево в 
, ту је провео целу ноћ везан за дирек; сутра дан извели су <pb n="240" /> га, обалили на мацке 
и.{S} Кажем ти, ова је ноћ још наша.{S} Сутра ће већ почети надување у гуши и гушење.{S} Жена ћ 
сару или руском цару, па ни бригеша.{S} Сутра дан тек чујеш, бајаги „Побегао! побегао!“, <pb n= 
исте вечери знао га је цео Звониград, а сутра и цела Балканија.{S} Тако је благотворна улога ко 
 мирно проспавао до 8 часова у јутру, а сутра дан устајао је освежен и окрепљен.</p> </div> <di 
је волела.{S} Но то је смислила ноћу, а сутра дан видела је да то нипошто не сме учинити.{S} На 
очела враћати добра воља - не браним; а сутра у 4½ тачно да си овде — изаћићемо да јашимо.{S} О 
ту.{S} Она за њега живи, она би за њега сутра тако лако и тако радо умрла.{S} И за њу је то так 
/> <p>После сјајна дочека у Орловцу, за сутра дан био је спремљен излет у околину.</p> <p>На за 
S} Донесите тај закон, и ова ће дружина сутра постати јавна.{S} Али и ако су чланови тајне друж 
, мора се јахати; хајд сад „пошол“ — па сутра у 4½ тачно!...</p> <p>Кнез дохвати Маврикија за р 
и.</p> <p>Петрија настави:</p> <p>— Кад сутра дан, а Петра вози ли вози!{S} Шушти ова ђида сва  
избијају на све стране, како би мој пад сутра био готов да ме не брани ваша голема приврженост, 
 преноћи у неком руском селу.{S} Кад се сутра дан кретао на пут, даду му кола, а као кочијаш по 
дате ви, даће други.{S} Мислите неће се сутра наћи људи који ће рећи кнезу: узми нас за министр 
о згледају.{S} Они тада већ знају да ће сутра дан бити крвавих, огуљених бутина и као биволска  
 људи које ће кнез послушати, а који ће сутра, ако хоћеш, дати кнезу све оно што му ви данас кр 
рица.{S} Шта ти би!{S} Би ти оно што би сутра било и мени, и другој, и трећој, и свакој, која б 
је ствар само у мојим рукама.{S} Колико сутра за ово писмо могу сазнати и други, и онда је све  
S} Обећао сам инглеском конзулу да ћемо сутра изаћи да јашимо, а наравно, држим да ће ти бити п 
Тодорики да заспи.</p> <p>Сети се да му сутра дан ваља путовати у чаршију и обданце се вратити: 
ен, постиђен при самој помисли да ће му сутра бити „милостиви господар“ оно исто дете, коме је  
, накривљује се на једну страну, док му сутра дан од големе туге најпосле и груди не препукоше. 
дмах предузете и подесне мере.{S} Одмах сутра дан донесени су укази:</p> <p>„Да се војска поста 
е Врбавац смислио овај пут, па га одмах сутра дан изнео својим друговима, осталој двојици намес 
усти га с добрим бакшишом.</p> <p>Одмах сутра дан г. начелник призове к себи старог орловачког  
еким кадом успавали све стражаре, те их сутра дан све поистеривали из службе?</p> <p>- Стражари 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан покрајински начелник отправио је г. министру  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан Растислав је био рано на ногама.{S} Још бејаш 
ка на колима до саме костурнице.</p> <p>Сутра дан службене новине донеле су опис погребне свеча 
 пало у очи свима присутним гостима.{S} Сутрадан већ се о томе шапутало по целом граду, а ни са 
ме дворцу, где је било места за све.{S} Сутрадан била је свечана аудијенција, где су кнезу прес 
 жестоко истукао и Мона је једва чекала сутрашњи дан, када ће отићи да види, како сад изгледа т 
 каткад са сухим врхом, а понекад и сав сух и оголео.{S} Његове криве, голе, чворновате гране и 
е су још две женске, једна мала, стара, суха, са шиљастим носом и веома живим очима, какве се в 
<p>Један дервиш узео је другога, човека суха и чкољава, а од својих 40 година; намазао га је ту 
опростио; море зна и Бог шта је 400 све суха жућака, па се све цакли као сунце...</p> <p>— Море 
ан.{S} После неколико година умро је од сухе болести.{S} Име му је било:{S} Марко Пајић.</p> <p 
далеко!...</p> <p>Баба Ката узе у своје сухе, коштуњаве бапске руке лепу, белу ручицу Јелину, п 
p> <p>— Шта се отимаш?{S} Гребу те моје сухе бапске руке...{S} Е, његове су мекше, од њега се н 
ва мртваца; он је чуо како клепећу њине сухе кости; осећао је како га жуље њине разголићене, ко 
е, голе, чворновате гране изгледају као сухе руке немоћна старца, који, усамљен, у сред пољане  
.{S} Руке, ноге сви удови претворе се у сухе штапове, а кичмењача се повије и искриви.</p> <p>„ 
 усамљен храст, каткад зелен, каткад са сухим врхом, а понекад и сав сух и оголео.{S} Његове кр 
unit="subSection" /> <p>Кнез је путовао сухим.{S} Одлучено јо било да на путу пробави 25 дана и 
рад паробродом, одашиљући кола и пратњу сухим.</p> <p>Пратња кнежева није била многобројна.{S}  
че?</p> <p>— Јесам — одговори Растислав сухо.</p> <p>- Бих ли могао знати за узрок?</p> <p>— Др 
њи својим снажним зубима жрвњају крупну суху зоб.{S} По где где чује се како коњ фрче у зобницу 
ов мрзости, од кога ће се трава и лишће сушити и од кога ће тице небесне, у лету отроване, мртв 
никад неће насрнути кад је сит, и то је сушта истина.</p> <p>Код људи опет опажа се ова црта: д 
ој ствари.{S} Али све ово што сам рекао сушта је истина.{S} Према томе ви сад наређујте што буд 
, и да све ове младе људе увуче у своју сферу и свој делокруг.{S} Бојао се да то већ нису учини 
у од стола, и онако мало ћефлеисани, не схватајући јасно шта се то управо догодило у оном мраку 
ињства свикла на све суровости живота и схватала је свет веома реално.{S} Имала је обичај рећи: 
е било мишљење Ратково, а тако су ствар схватали и сами начелници.</p> <p>Исток је већ био поче 
шевно биће њено бунило се против таквог схватања, и она би у том тренутку била готова да истрчи 
ћаји бунили су се против таквог стања и схватања.</p> <pb n="536" /> <p>За што би њега мрзела т 
о мало користите у практици тако јасним схватањем ствари у теорији — рече Растислав.</p> <p>— В 
<p>— Збиља, ја не знам да ли ти у опште схваташ данашњи положај.{S} На прилику, шта мислиш о тв 
а су и мање видели, и непотпуније ствар схватили, но спорији а упорни мислилац.</p> <p>Из ове о 
ступи у војску.{S} Био је веома вредан, схватљив, окретан, учио је и радио неуморно, уз то умео 
 ствари, чак лепше и важније и од саме „сходне беседице“ намесникове — прешло се на доручак.</p 
ом.{S} Архимандрит Нестор изговорио је „сходно слово“ о заслугама покојниковим.{S} Опелу је при 
 што је баш тада концентрисао у памети „сходну беседицу“, што ће је изговорити на првој постаји 
ам уђе унутра.</p> <p>Ту је сад настала сцена вредна молерске кичице.{S} С револвером и голим н 
у провалију....</p> <p>Каква страховита сцена — кнез, владар помазана глава удавио се у....</p> 
 гробљу, они мртваци?</p> <p>— Никаквих сцена и никаквих мртваца није ту било, господару.</p> < 
јасно трагови мало час одигране љубавне сцене.{S} Кнежев ужурбани покушај да те трагове склони  
 господару, нисмо!</p> <p>— А оне ружне сцене по гробљу, они мртваци?</p> <p>— Никаквих сцена и 
лепим, најпосле видели смо и ону сурову сцену, кад је онако немилостивно изударала Јелу.</p> <p 
> <p>Нећемо даље описивати ову одвратну сцену.{S} Рећи ћемо само укратко неколико речи о целој  
<p>На ове речи Враничић се окрете живо, счепа пушку из угла, обеси је о раме и нагло изађе из к 
своје образовање стекао је „по чувењу“, т.ј. слушајући како о чему мисле и суде други учевнији  
од змије.{S} Али како се све то спрема, т ј. како то дивљаци спремају — није се могло тачно саз 
т буради, место ексера, били наполеони, т. ј. ексери и наполеони били су помешани, а у сваком б 
; но Јела може онако бити срећна с њим, т. ј. може се добро наплатити.</p> <p>Кад је видела да  
а ли Богодан није то исто што и Богдан, т. ј. да Богдан није скраћено од Богодан или Богомдан.{ 
овај прекор; да ли на мене, или на вас, т. ј. управо на оне који су мене без разлога и поводе в 
дан, но их је било спремљених и за ноћ, т. ј. удешених да се и ноћу могу читати.{S} На свима уг 
не увек завршиване у мешовитом друштву, т.ј. при крају јаузне обично је долазило и по неколико  
 је амо доведена... и да је.., овај!... т. ј. ко вам је све то казао? — опет упита дежурни, муц 
 ме саслушаш.{S} Отпусти твоје људе.... т. ј. мислим војнике, жандарме, а ађутанти могу и чекат 
е имати за последицу хронично тровање — т. ј. може се човек њиме <pb n="102" /> тровати све виш 
 пред самом собом и искрено је веровала т. ј. искрено се варала да је попустила за љубав Мони.{ 
д народа потпоре, одушевљења и т. д., и т. д...</p> <p>Кнез ућута, а дворана се поче разлегати  
а слава. „Прво и прво 300 дуката“.... и т. д. — Набројане су и друге користи, али се на крају к 
 те прениске, бар у главноме? и т. д. и т. д. све у том правцу.{S} Стављана су ми питања специј 
еља: како у ствари нема ништа и т. д. и т. д.</p> <p>Али му Лепша не даде да измакне.{S} Она му 
садржину те прениске, бар у главноме? и т. д. и т. д. све у том правцу.{S} Стављана су ми питањ 
иће ме моји; да је било мало раније!“ и т. д. поуми Пава да се изговара, али стрина Синђа не да 
старао се да је замени са „ви“, „вас“ и т. д.{S} Кнез Мутимир није волео да му се говори „Кнез“ 
а и т. д., иде стопама својих предака и т. д., нада се да ће наћи код народа потпоре, одушевљењ 
тим пријатељи, па околина, па општина и т. д.</p> <p>Он то није философирао, али он је то <hi>о 
е наћи код народа потпоре, одушевљења и т. д., и т. д...</p> <p>Кнез ућута, а дворана се поче р 
г пријатеља: како у ствари нема ништа и т. д. и т. д.</p> <p>Али му Лепша не даде да измакне.{S 
ко он, као потомак династије Косанића и т. д. долази у стару престоницу Косанића и т. д., иде с 
д. долази у стару престоницу Косанића и т. д., иде стопама својих предака и т. д., нада се да ћ 
завадиле, а које опет помириле и т. д и т. д.</p> <p>На крају крајева Мона је била задовољна <p 
е даме завадиле, а које опет помириле и т. д и т. д.</p> <p>На крају крајева Мона је била задов 
ав исправи га: „није шија, него врат,“) Та да, није шија него врат.{S} Ви ми не одричете углађе 
то је сувише!{S} Двеста педесет дуката, та то је читав капитал.</p> <p>- Не говорите ништа о це 
о озбиљно да се отпочне Лепшина посета, та озбиљност увек траје само неколико тренутака, после  
} Али са мном шалу но можете проводити, та за то нисам — рече Растислав одсечно, поклони се и о 
е, боже! шта се ово учини!“</p> <p>Јес, та слика старе дадиље тако му је била жива пред очима,  
ила слика.{S} На једаред узвикну: — Ах, та ево, погледа жиг поштански.{S} Па ти си ово добио те 
ang="la">Lupus</foreign> (вук, курјак)- Та се болест јавља обично на лицу.{S} Прво поједе кожу, 
лико пута обавише око главе...</p> <p>- Та је ли могуће!{S} Та шта говорите, мој драги маркиже? 
ише хвале вас - одговори кнез.</p> <p>- Та....ако! — рече Растислав мрачно.</p> <p>— Тако, тако 
е продужи тај обичај.{S} А, а?</p> <p>- Та оно, наравно, височанство, има случајева... изузетак 
жна зверка, као што је....на прилику... та да, на прилику... рецимо, као што је медвед?</p> <p> 
eign xml:lang="la">fixa idea</foreign>; та се помисао мешала у сва његова пословања, у сва осећ 
 чисти хаљине, мислиш!{S} Боже Рале!{S} Та није, молим те, није, није — рече госпођа благо, и о 
о главе...</p> <p>- Та је ли могуће!{S} Та шта говорите, мој драги маркиже?! — рече зачуђено ба 
ш уз то жена удовица, а младић кнез!{S} Та то би опростио и најстрожији светитељ, који никад ни 
о се више не може ни мотком отерати!{S} Та то је сад за тебе, наравно, само за тебе, обична дин 
м зиду.</p> <p>— Боже мој, боже мој!{S} Та то је читав роман!{S} То је прича из хиљаду и једне  
о луд...{S} И зар сам ја ту био сам!{S} Та ја сам ту био тек само један од стотине.{S} Истина,  
 ударајући гласом на сваки слог)....{S} Та да, добро: с у-гла-ђе-но-шћу просрица и кнез, па про 
в значај.{S} Ништа опасније од тога.{S} Та те заблуда може навести на стотину најфаталнијих пог 
није жао да само дангубимо око тога.{S} Та ја не бих била Ката, кад не бих одмах видела у чему  
розим каква ће бити твоја владавина.{S} Та то ће бити просто један ужас, и ти можеш врло лако д 
иш да и ту може бити неког силовања.{S} Та од кад је света и века, болан, још ни једна удовица  
им сам мало промислио видим да није.{S} Та ја нисам био луд ни пијан, за бога, г. конзуле.{S} К 
еда, ако остане овако мала и нејаке.{S} Та задаћа народног уједињења доћи ће на дневни ред у кр 
далеко разапета мрежа од живих људи.{S} Та се мрежа непрестано стеже, и ми ћемо у њој до мрака  
ао човек који нешто безбрижно тражи.{S} Та кнежева појава охрабри пуковника.{S} Он приђе гомили 
анци — то су ваши најбољи пријатељи.{S} Та то бар није било тако давно?{S} У једном истом броју 
 се научите вршити његове заповести.{S} Та ви сте то пре тако лепо знали, али сте се доцније од 
удеш добар себи, добар си и странци.{S} Та она ништа друго и не тражи, но да усрећи своје прист 
острану удољицу пред старим конаком.{S} Та је удољица обично празна, но сад је била засађена зе 
т човек, кад је тако висок господин.{S} Та се мисао све више учвршћивала; најпосле Јела је у њу 
чку над собом и више их није скидао.{S} Та се тачка сијала.{S} Тај га је сјај занео, очарао, ом 
хтео истраживати где је и шта је то.{S} Та му се ствар допадала онако у целини, и он у поједино 
и Растиславу, и целом њином друштву.{S} Та да није Перуна Црнојевића, чиме би они могли плашити 
оћи ће на дневни ред у кратком року.{S} Та бурна и тешка времена затећиће на престолу Балканије 
ак — бојао се да не поремети памећу.{S} Та њему је тако јасно стајала пред очима слика, коју је 
е била читава знаменитост у Орловцу.{S} Та бара бала је <pb n="172" /> на самом уласку у град,  
 отаџбина избацује из недара својих.{S} Та он је у њој први пут угледао свет божији, у њој први 
, али ово је наљути. „Та шта је ово?{S} Та ја ћу најпосле изгледати као право чудо, сва подеран 
е; и кад их она ком год забије у срце — та се рана после лако не лечи.</p> <pb n="19" /> <p>У т 
питкивати Каја.</p> <pb n="280" /> <p>— Та добро, де; казаћу ти; има времена...{S} Их, ала се о 
ц — али има људи јаке природе!</p> <p>— Та какве јадне природе, црна му природа, а гори му живо 
ш кога новог? — упита госпођа.</p> <p>— Та, да! — рече пуковник расејано.</p> <p>— Кога?{S} Ког 
ли? — понови питање Растислав.</p> <p>— Та да, о кнезу; јадно му и кнештво његово!{S} Тешко њем 
узе ходати по соби, чудећи се.</p> <p>— Та то за бога није могуће.{S} Зар сан сви они чудни и с 
 као пријатеља у свакој нужди.</p> <p>— Та наравно, наравно.</p> <milestone unit="subSection" / 
но, бојим се нећу ја то умети.</p> <p>— Та шта не ћете умети, то је проста ствар, казаћете нам  
} Слуга махну главом одричући.</p> <p>— Та он је ту; он мора бити ту негде — рече госпођа и узе 
ђе слушао пажљиво и непомично.</p> <p>— Та да; с тога сам те мало пре и позвао.{S} Наравно, ти  
огућан, и то у најкраћем року.</p> <p>— Та не може кнез тако брзо заборавити добро, које си му  
да и сам окрене ствар на шалу.</p> <p>— Та да, за медведа, управо за медведа, и није ништа друг 
та и рече пун очинске милости:</p> <p>— Та ућути ти, чегртаљко једна, која ни ноћу не даш ником 
дити...</p> <p>Доктор замуцну:</p> <p>— Та да, да, пробудиће се!{S} Ово управо није ништа друго 
еликаше, и они су га сломили, а „народ“ та „снага његова“ није му могла ништа помоћи.</p> <p>—  
ст министарску, власт коју има влада, а та је власт била голема по новом устану, направљеном, з 
 песму среће, песму обновљена живота, а та песма као да позива целу природу да живи, да расте,  
овом тренутку треба пошто по то власт а та им власт треба с тога, што сматрају да су сад зреле  
 зашто су биле нужне све те параде, сва та комендија, кад се цела ствар имала завршити овим чим 
оплоти тих нада грејало, — и сад је сва та огромна зграда лежала пред њим разорена, управо он с 
е хтео, мора остати и примити на се сва та тешка бремена, пошто ће повесница њега учинити одгов 
S} Г. Маврикије склони мало главу да га та Фигура не удари.{S} Кнез узе другу фигуру и баци је  
се изненадио, кад мало доцније виде, да та прилика има његове црте, управо потпуно га преставља 
 отменији грађанин орловачки хтео је да та „звезда даница сија и трепери“ пред његовом капијом. 
.{S} Што је најопасније, изгледа као да та опасна секта има својих присталица чак и међу војско 
окружни енжењер били су пустили глас да та бара није ништа друго до излив из некаква старинска  
када ће отићи да види, како сад изгледа та њена бијена друга.</p> <p>— Бадава!{S} Нека говори к 
рукама.{S} Ви делате, па је право да за та дела и одговорност носите, као што ће и слава за њих 
дама крвавих руку на њега дигло и свака та рука замахује оштрим ножем.{S} Он покушава да бежи,  
 ноћас њему се у два - три маха јављала та мисао.{S} Али при свакој тој помисли сви његови осећ 
ли у преписци? каквог је карактера била та наша преписка, приватног или политичког? је ли Црној 
Милоје је после објаснио како се десила та промена, показао је све уговорене тајне знаке, и ник 
S} Знам шта мислиш, али не говори; сама та помисао понижава ме — рече она живо.</p> <p>— <forei 
S} Па баш да исприча целу ту ствар сама та особа — ипак, ко ће <hi>њој</hi> веровати да је Врба 
едника, коме су Турци одсекли главу, па та одсечена глава утекла и овде се сакрила, а од њиних  
е излазити с тим парадама. „Народ!“ Шта та реч значи у устима владара, то бар за нас, њине догл 
 Он устаде и пође му на сусрет: — Откуд та срећа? — рече он с осмехом, али прилично збуњено.</p 
коро врати сам.{S} Донесе одговор да је та женска јутрос утекла од г. ађутантове куће.{S} Изгла 
о по мало крвнички омрзли; с почетка је та омраза скривана, после је почела овда онда избијати. 
 очисти.“ Читаву недељу дана владала је та лозинка „да се мало очистимо.“ И за ту недељу дана с 
уде други учевнији људи.{S} По некад је та своја искуства и скупо плаћао.{S} Тако му се једном  
 јамачно и домамила.</p> <p>— Па где је та жентурина? — упита дежурни.</p> <p>— А ко је зна.{S} 
а девојка.</p> <p>Хоџа упита шта јој је та девојка.{S} Синђа се окрете, погледа Паву и слага: — 
ароде, снаго моја“ говорио је он док је та снага била уз њега.{S} А кад се народ поведе за друг 
ро у један глас.</p> <p>— Па где вам је та девојка?{S} Што је тражите овде?</p> <p>— Тражимо ту 
, ти ми још ниси потанко причао како је та ствар изведена — напомену узгред Растислав.</p> <p>— 
 задобије.</p> <pb n="80" /> <p>Тако је та прикривена борба између ова два човека тињала година 
д сте већ кнезу ради добра и кад вас је та племенита побуда амо довела, онда помогните нам свој 
о само у две-три речи да чује у чему је та „озбиљна ствар,“ па да се одмах преда својој неодољи 
а на платну: али наскоро примети, да се та слика миче, а и иначе му је изгледала сувише пластич 
ише је, веле, наваљивао руски цар да се та ствар једном уреди.{S} По његовом настојавању цареви 
 како се скупља у велику капљу, како се та капља, кад отежа, развуче, на половини прекине, једн 
} Њој просто није ишло у главу, „што се та девојчура толика отима“.</p> <p>Чудно и јесте било.{ 
ону блудничку кућу?{S} И откуда у опште та мисао једној обичној жени?{S} Она је подметута од ко 
 г. Кугића.</p> <p>— Па како је у опште та ствар могућа, како је ви објашњавате и разумете? — п 
, нека се сети сиротице Јеле.{S} Њој ће та помоћ бити у толико потребнија, ако изгуби тетку...< 
ство остало је без способних радника, и та се штета опажа у државним пословима.{S} Суревњив за  
и погледа — то је била Перунова рука, и та рука била је топла и полако се тресла.</p> <p>„Жив ј 
разиљу.{S} Он је сео на крвав престо, и та страшна слика и сад му се по чешће привиђа.{S} Њу ва 
ања, издаје заповести да се тај народ и та „снага његова“ дочека топовским метцима.{S} Као муда 
а „ради саслушања по некој ствари“, али та „нека ствар“ мора да је била веома важна, кад г. нач 
подићи главе.{S} Кад будеш осећао да ти та снага није довољна, ти ћеш бити слободан да му се об 
лим последицама, од којих ће једна бити та да одавде ипак нећу изаћи докле год не дам одговора  
: „Деле мајке, како је леп - као да сам та ја родила.“</p> <p>Ова је баба била искрен и лојалан 
ма.{S} Но сад на један пут као да су им та средства постала недовољна. „Много праве ларму“ — ве 
а.{S} Кнез се нарочито интересовао вако та ствар стоји у народу.</p> <p>— Ох, што се тога тиче  
, и како може то трпети.</p> <p>То јест та јој се мисао јављала, али не овако јасно — У том тре 
итати један о другом!{S} У том тренутку та два супарника изгледали су као два вечно непомирљива 
 да се и сама Мона чисто чудила.</p> <p>Та она није управо ником ништа говорила.{S} А и како би 
ету изгледати најмање вероватно.</p> <p>Та му је тактика често помагала.{S} Разнесе се на прили 
ла је била збуњена, али ово је наљути. „Та шта је ово?{S} Та ја ћу најпосле изгледати као право 
е знаке, по којима с правом може рећи: „та ово је још младост, ово је још снага, крепост, моћ — 
емо“....</p> <p>Врбавац га пресече.. — „Та да!...“ „што год узмогнете,“ а ви ето не можете ништ 
рцаљке за упрскавање морфијума.</p> <p>„Та би иглица стајала у вези с маленим мехурићем, који ј 
та, а опет да те вико не опази.</p> <p>„Та би справица избацивала на даљину од 10—15 корака мал 
, и он у свачему нађе повода да превије табак и отпочне истрагу, а већ ако се доцније ништа не  
д њим на столу.</p> <p>То је био обичан табак велике, четвртасте хартије за писма, а био је сав 
ежљај, претури по њему и пружи ђенералу табачић плаве хартије.{S} Ђенерал узе хартију и поче је 
е тресла као јасиков лист.{S} На плавом табачићу било је свега двајестак редака:</p> <p>„Драги  
 у тако зване конзервативце, у чијем ће табору настати врење, које их може и на власт довести.{ 
 строга учитеља.{S} Жалио је и шталу, и таван њен, где се по меком сену тако слатко ваљао.</p>  
/p> <p>Цео тај дан из подрума, шупа и с тавана трговачки момци и шегрти убили су се извлачећи с 
неза како се по сјајном кончићу, озго с тавана, спустио огроман, гадан, црн паук, и пао би прав 
 чађава и поцрнела, висила је о средини таванице, осветљавајући мутном светлошћу једва најближу 
 радознале женске главе извиривале су с таванских баџа.{S} По плотовима и зидовима чечали су чу 
} Иначе он би био шоња, мама, а она баш таве људе мрзи.{S} Она то право не пориче ни женскима,  
ба Катина кућа постала је за Јелу права тавница.{S} Баба Ката се решила да од сад дејствује сам 
ђе из коњушнице.{S} На пољу је још било тавно.{S} Он се врати у своју собу и наслони на мек див 
Као и код других госпођа звониградских, таво су и код госпође Моне биле уређене <hi>јаузне</hi> 
арао са сељацима....{S} И чудновато!{S} Тада му се у два три маха учинило као да се Милоје у ра 
благословену и њему тако милу земљу!{S} Тада је пао на колена, бацио се ничице на груди своје м 
стар преседник болује од „гушобоље“.{S} Тада је први пут постала популарна реч „дифтерит“.</p>  
 једном приликом деси ова неприлика.{S} Тада је <pb n="177" /> био још тек срески начелник, упр 
очитајте ове књиге после 5-6 година.{S} Тада ћете гледати на ствар својим рођеним очима, и онда 
охита <pb n="211" /> сад да исприча.{S} Тада се могло свашта чути.{S} Девојке су се погуркивале 
 ће о женама стећи друкчије уверење.{S} Тада ће увидети да је она Мона имала право.{S} А сада н 
оје лепе скорашње пријатељице Лепше.{S} Тада се враћао кући тек пред поноћ и тада би мирно прос 
Ђенерал поћута, па му га онда пружи.{S} Тада се устури на диван, покри лице рукама, остаде тако 
 кад је Врбавац био несравњено јачи.{S} Тада се Растислав приљубљивао за њега као за свога зашт 
итује и води неке истраге нада мном.{S} Тада устаде један од ове двојице, приђе ми, и чистим фр 
ивке звиждање се понови и трећи пут.{S} Тада се на обали указаше две црне прилике и зачу се узд 
е да се такви гласови шире по граду.{S} Тада је осећао живо и јасно като је цела његова грађеви 
незгодно било вући се по суду.</p> <p>— Тада би се примање пренело на другога, за какву страну  
и уздржан неразговетан жубор.{S} Ордена тада још није било, као ово сад, и тек си овде онде из  
го?..{S} Ах, да! „После пет шест година тада ћу гледати на ствари својим рођеним очима.“ А чији 
{S} Не знам већ ни колико има година од тада!{S} Донекле сам бројала, па се после пометох у рач 
био готов.{S} госпођа Ловимук стекла је тада уверење о изврсности либералних политичких начела, 
двоје, у мислима и персони — и савез је тада већ био готов.{S} госпођа Ловимук стекла је тада у 
 бог се кара.“ - О.. о.. о! како сам је тада топло загрлио. „Није, милошто моја!{S} Добри бог н 
им нов, њему непознат предмет.{S} Он је тада већ био превалио четрдесету годину, био је дакле у 
о присуство њено опијало га је, и он је тада био неспособан за сваки други рад, за сваку другу  
ковао своје синоћње понашање, и како је тада био добар, благ, нежан и како би јој тада обично г 
шта, све друкчије.</p> <p>О, како му је тада било жао његове старе очинске куће, и оне дебеле,  
ај само док порастеш.“</p> <p>Баба није тада ни слутила како ће њене речи некада постати велико 
узе је гледати нетремице.</p> <p>Шта се тада збило у души Мутимировој остало је нејасно и њему  
не завесе и у конзулову спаваћу собу, и тада јој је душа да прилети одмах г. конзулу, да му ста 
чисто мами да се по њему проваљушкаш, и тада дође један тренутак кад човек завиди оној стоци шт 
S} Тада се враћао кући тек пред поноћ и тада би мирно проспавао до 8 часова у јутру, а сутра да 
ји тренутак за одсудан удар, јер ће ови тада најмање бити на опрезу.</p> <p>Била је само једна  
обом — она то није умела никад рећи, ни тада ни потада.{S} Ти тренутци остали су за њу вечито м 
ардисте само се обично згледају.{S} Они тада већ знају да ће сутра дан бити крвавих, огуљених б 
 заједно били у Паризу? какви су односи тада постојали <pb n="482" /> међу нама? шта је настало 
ио би и природан и оправдан.{S} Она јој тада не би ништа замерила.{S} Али неће Лепша то!{S} Рећ 
да био добар, благ, нежан и како би јој тада обично говорио:</p> <p>— „Је ли, мајка, ти ниси ср 
им правима изједначи с мушкињем.{S} Тек тада ако би их ми жене могле научити реду и уредности — 
ли био с кнезом ове ноћи или не?{S} Тек тада и Заре проговори одрешитије.{S} Признаде да је био 
ако једном већ било, онда бих ја њу тек тада слатко бацио.{S} Далеко њој лепа кућа, па нека она 
га од друштва да ти помогне.</p> <p>Тек тада једва дође к себи и овај вајни домаћин, и једва се 
алаже моја војничка дужност.</p> <p>Тек тада ми црна прилика наговести зашто не сме одмицати од 
мо се, мој господару, ми с твојим дедом тада злопатили и у невољи се сваком јаду довијали.</p>  
и збиља прашташ“...{S} И како јој је он тада пружао своје младе, снажне и развијене мишице, грл 
="530" /> <p>Мален и незнатан био је он тада, али је у души носио огромну замисао, од које се з 
 обележен и почет да се насипа, па како тада, тако стоји и данас; за буквоглавски поток, који ј 
лико дело, чији историјски замашај нико тада није могао ни слутити.</p> <p>Аустријски наредник, 
а у врхове својих рукавица, које је баш тада навлачила.{S} Мутимир јој приђе лаганим корацима.< 
 није могао упуштати с тога, што је баш тада концентрисао у памети „сходну беседицу“, што ће је 
легло.{S} Један професор, о коме се баш тада водила по новинама препирка под називом „Доктор ра 
м поред војне академије, у којој су баш тада палили свеће.{S} Мало даље, иза академије, сретнем 
весним младићским испадима, који су још тада бележили кнежев карактер и давали повода и хране с 
епша је у неколико слика обележила цело тадашње политичко стање.</p> <p>У Балканији деру поглав 
ајстрожије мере.“</p> <p>За ову доставу тадашњи капетан, а садашња начелник, Вујадин повукао је 
 свију и свакога, само је његов пашанац тадашњи министар полиције, уживао његово поверење.{S} Д 
 је лежала у духу времена, у целокупним тадашњим приликама, у целом стању, какво је остало посл 
 имала висок, шиљат француски шешир, по тадашњој моди.</p> <p>По годинама то је била таман зрел 
же бити на руци једноме трговцу.{S} На, тај начин таст је умножавао не само капитале својих зет 
прам тог екватора.“</p> <p>„Оно истина, тај екватор може бити и највећи мислилац на свету, али  
целом крају.{S} Као колевка Црнојевића, тај је крај вазда био немиран.{S} У њему је до века по  
овориш!{S} Зар три хиљаде изгубио! — Е, тај је сад загустио!{S} Ко ли му то узе?</p> <p>— Зар ј 
ост престола, ред и мир целе кнежевине, тај човек сам главом находи се у редовима завереника и  
 сад’ нема више силе, и ко први уграби, тај развлачи и односи и то је право!“</p> <pb n="77" /> 
а си ти жив и здрав!{S} Да је ко други, тај би одавно заглавио — Њега ухвате, а он само дрмне ж 
 испије тај отров, и сад, на један пут, тај исти ђенерал Врбавац осећа неодољиву потребу да се  
 није скидао.{S} Та се тачка сијала.{S} Тај га је сјај занео, очарао, омађијао.{S} Ишао је за њ 
упали мангал дрвена или камена угља.{S} Тај опасан гас уљуљка човека те се занесе и заспи, па а 
акуке - додавао је још по два гроша.{S} Тај запис ваљало је ушити и носити га уза се.{S} По уве 
оде претворене у саме ледене иглице.{S} Тај млаз пада с огромне висине и пада управо њему — Црн 
 поглед који је страшно било видети.{S} Тај тешки, оловни поглед Боја спусти на Радована.{S} Бл 
и Црнојевићева преласка у Балканију.{S} Тај прелазак удесили су сами Раткови начелници; удесили 
егових старих <pb n="640" /> либерала — тај утисак да направи, па опет да га нестане, да се спа 
све то ствар је само једног тренутка, а тај тренутак промиче, <pb n="243" /> он јури, пролази,  
ледала је у Синђу измученим погледом, а тај поглед као да је говорио:</p> <p>„Милост, добри људ 
оји је већ измакао с бојног поља“.{S} А тај непријатељ није био нико други до мајмун, за којим  
 би рекао да имаш само једну једину, да тај тренутак љубавна загрљаја траје читаву вечност.</p> 
да ће балканиски народ имати разлога да тај дан запише у ред најсрећнијих дана својих.“</p> <p> 
је овде чула, она није ни покушавала да тај разговор цени по његовој политичкој важности и прав 
ки би голем дукат извукла), па бих онда тај дукат цап.... овде себи на чело. (Она састави три п 
хтедне лепим начином вратити дуг.{S} За тај случај веома би незгодно било вући се по суду.</p>  
азговетно осећала — то је, да би она за тај један тренутак незнане рајевине дала све: прошлост, 
кушаји остадоше узалудни; ствар оста за тај мах, просто, необјашњена загонетка.{S} Но конзул је 
!{S} Јер ја имам уверења да ви знате за тај допис, да сте га читали, да сте га у рукама имали.. 
е тај радио?{S} До каквих је рафинерија тај долазио!{S} Ваљда преко тридесет девојака прошло је 
на је сасвим другче замишљала да дочека тај тренутак кнежеве женидбе; веровала је да ће он тај  
аучешћа.{S} До по ноћи чекала је гомила тај свечани тренутак, и кад га никако не би, она се поч 
нути.</p> <p>- Добро! али како се узима тај отров упита ђенерал.</p> <p>— Како год желите.{S} У 
еде змија, може слободно исисати устима тај отров и сасвим га прогутати, па да му стомаку апсол 
рности, и врши сав овај притисак.{S} На тај начин, место да је оно чиме се хвали: спаситељ и од 
смишљању зала, кад се већ једном ода на тај пут и занат.</p> <p>„Познато је да у Русији постоје 
ладна и жедна...{S} Свет!{S} П... ја на тај свет!{S} Он ми је бајаги поштенији!{S} Последња дро 
вароши с руским царем, и он се крене на тај пут.{S} Уз пут су га свуд дочекивали и испраћали с  
 покаже где му је ћерка.{S} Једва се на тај начин ствар мало утишала.{S} Беше пришао и доктор,  
н без његовога питања и пристанка, и на тај начин навлаче га да уништи устав и да изврши државн 
 мраморној плочи и да окуша, може ли на тај начин прочитати читаво име покојниково, који под ов 
 водим дневник о свему што се односи на тај догађај.{S} У осталом, можда је и ту било умешано п 
одужи:</p> <p>— Кад сам се одлучивао на тај корак није ме ни мало руководила каква лична мржња  
 Све једно!{S} Зар твоји претци нису на тај исти начин дошли на престо, зар пут, којим је корач 
која хвата по 100 драма петролеа, и сав тај петролеј изгоре за једну ноћ, те сија и трепери као 
и чиновници били су отпуштени.{S} Читав тај крај био је усколебан, по селима су наређене ноћне  
p>Кнез управо није знао од куда му наде тај цвет.{S} Осврте се натраг, напред и нигде ништа.{S} 
 простоту.</p> <p>Тако једног дана дође тај учитељ у кавану, где је било много света, па и г. с 
Мутимир осети страшан потрес, као да је тај нож доиста њега погодио. — На очи му се навуче мрак 
канцеларију по једно девојче.{S} Шта је тај радио?{S} До каквих је рафинерија тај долазио!{S} В 
ебају.{S} Јер, најпосле, ко је и шта је тај народ?{S} У крајњој линији то је она несхватљива и  
у и потпис „један ђак.“</p> <p>— Где је тај господин? — упита он момка.</p> <p>— Ту је; ево га  
 и по образима.</p> <p>— Јао, ала те је тај изгризао, сортицу ли му његову — рече Мона смејајућ 
сли почну занимати питањем: „који ли је тај, коме хоће да ме даду“.{S} Зачудила се, како јој пр 
S} Главни разлог њеном попуштању био је тај, што је знала да ће ту имати прилике да чешће буде  
запиткивао: „Мутимир!{S} Мутимир! ко је тај Мутимир?{S} Али главно је достигнуто.{S} Велика нар 
} Али баба Кату није смела питати ко је тај?{S} После дугих размишљања решила је да то мора бит 
 име Перун Црнојевић, и зна ли он ко је тај човек?</p> <p>Сељак одговори да зна; загледа подозр 
{S} Баба Ката, не казујући никако ко је тај високи господин, продужила је своје наваљивање.{S}  
 окрене, шта да избере?</p> <p>За њу је тај избор био у толико тежи, што га је она сама морала  
је то ухватио и нагнао га да сам испије тај отров, и сад, на један пут, тај исти ђенерал Врбава 
амо оној својој све казује, иначе крије тај као змија ноге.</p> <p>— А шта је то било ноћас, зе 
е била дужност њиних родитеља да спреме тај акт спаривања, и он је често, као један од светих о 
љем разговору беседник је развио, да се тај претходни рад састоји у збацивању династије Косанић 
ез предомишљања, издаје заповести да се тај народ и та „снага његова“ дочека топовским метцима. 
инило.{S} Прво је био бриљант, затим се тај бриљант претворио у ческо стакло, <pb n="465" /> а  
речима, па и то доста нејасно, пошто се тај говор ређао <pb n="602" /> као у некој песми где су 
на о политичким удружењима.{S} Донесите тај закон, и ова ће дружина сутра постати јавна.{S} Али 
још у напред да се посети Повратница, и тај излет одређен је за данас.</p> <milestone unit="sub 
га на ту страну треба особито пазити, и тај утицај сачувати у своју корист.</p> <p>Друго, стари 
о глави.{S} То је био некакав дим!{S} И тај дим непрестано кружи, непрестано се окреће и једнак 
кад ће он постати непопуларан.{S} Граби тај тренутак и онда пусти нека га сурва мржња народна.{ 
 спада у делокруг вашега пашанца.{S} Ви тај случај морате зната...{S} А најпосле, ви сте минист 
утиче.{S} Лепша није дизала очи да види тај поглед, али она га је осећала, осећала је како јој  
 било који су настојавали да се продужи тај обичај.{S} А, а?</p> <p>- Та оно, наравно, височанс 
 духовни свет и за то га одриче.{S} Али тај свет постоји, живи и ми обични људи назремо га само 
и интелигенција — ви сте то и измислили тај устав за Балканију.{S} Сељак то не би тражио.{S} Се 
у а и не смем да те држим.{S} Што ће ми тај белај на врату.{S} Иди, па жад ти ја не ваљам, ти т 
 Питао сам колико ће од прилике трајати тај сан.{S} Одговор је био „најмање неколико часов“, с  
а одсечно.</p> <p>— Али какав може бити тај отров?{S} То изгледа нешто врло чудно.{S} То не вер 
зати доцније.“ </p> <p>Ко би могао бити тај пријатељ?{S} Кнез се губио у нагађању, али ни прибл 
ваљало решити: или се машити и ухватити тај тренутак, или га пропустити да промакне и да са соб 
ам не би могао боље и подесније свршити тај посао од мене.{S} Ја умем и да радим и да ћутим; ум 
стало проста саблазан.</p> <p>— Па ипак тај румунски обичај није ништа тако страшно, — узе реч  
 из суседне Аустро-Угарске, те је и сам тај састанак прозван страним именом — <hi>јаузн</hi>.</ 
 има што више радних руку.{S} У осталом тај обичај жењења младих дечака био је до скора и код н 
к кнежеве женидбе; веровала је да ће он тај корак учинити с њоме у споразуму, а она би му дала  
 конто“, и он је тако поступно одуживао тај дуг, кубурећи непрестано с платом узетом за три мес 
од Руса.{S} Не знам да ли се сад одржао тај обичај код њих.{S} Али у почетку овога века био је  
емагога и усијану главу, а данас им ево тај исти човек долази за министра, и то још долази у др 
ености у победу, гледа какво ће дејство тај напад произвести на непријатеља.{S} Она није гледал 
{S} Него молим те да чујем, шта је хтео тај изасланик — рече кнез и стаде испружен пред Лепшу.< 
премајући је поиздаље.{S} Но сад је цео тај план „поступности“ био покварен.{S} Раздражена, љут 
заграђивао овај плот, — једном речи цео тај крај као да се на једаред помаче у лево и поче се о 
ом просипању лоја и катрана.</p> <p>Цео тај дан из подрума, шупа и с тавана трговачки момци и ш 
у.</p> <p>Но Мутимиру као да није годио тај цинизам Монин.{S} Он је Лепшу истински волео и ово  
да тамо на ону страну откуда је долазио тај разговор и рече:</p> <p>— Неки људи!</p> <pb n="541 
 Жики се опет за то чинило да је опазио тај израз, да га је уловио и у оном кратком тренутку, к 
д ноћас Враничића је још једнако пратио тај осећај.{S} Он се налазио чисто у некој екстази, где 
о.</p> <p>Прва истраживања дала су само тај резултат: дознао је да се загонетна жена зове Ката, 
 повуче да јој скине шаке с очију.{S} У тај мах Лепша поче јецати.</p> <p>— Е, де, де!{S} Чуда  
нео чашу кнезу са свим под нос, да га у тај мах неко не ухвати за тур и тако га повуче, да кмет 
екала у предсобљу.</p> <p>Пуковник је у тај мах нешто писао.{S} Кад чу име „госпођа Јованка“ —  
ви.</p> <p>Ката се насмеши.{S} Она се у тај мах сетила једног Црногорца, стражара, великог женк 
оље и нежнија срца, и ретко кад да ће у тај мах учинити коме какво зло, што је доказ да су вуко 
иве околности — сети се свега тога, и у тај мах осети како га проби хладан, самртни зној.</p> < 
упи ноге да начини пролаз слузи, који у тај мах приђе с кавом.{S} Момак се окрете прво кнезу, н 
е из одаје, и не јавив се кнезу, који у тај мах стајаше с Павом крај прозора, загледајући кроз  
ре: „Бог ти помогао, господару!“, али у тај исти мах они угледаше пред собом свога витешкога на 
аље ја не знам; сва је прилика да сам у тај мах изгубио свест и пао у занос.{S} Не знам колико  
му.{S} У копрцању, Лепша одупре ногом у тај орман и једним снажним потиском помаче на више цео  
} Вилице му се стегоше, и да га је ко у тај мах ословио, он не би могао реч проговорити.{S} Но  
овако напсио као он — поче Срећко, но у тај мах он угледа Павине сузе.</p> <p>— Шта је теби, се 
че Мона с материнском нежношћу.{S} Но у тај мах она угледа читав низ црвених и модрих колутова, 
огледај ти куда су они прокрхали.“ Но у тај мах он угледа наше путнике и не само што умуче но и 
S} Хтедох се одатле вратити натраг но у тај мах као да ме нешто изнутра копкаше:</p> <p>„Хајд ј 
нутра, господине ађутанте“.</p> <p>Но у тај мах кнезу прискочи ђенерал Врбавац, ухвати га за ру 
 госту.{S} Гост попије, и не само што у тај мах не осећа никакве болове но, на против, баш усле 
ога великог.</l> <l>И ти ступаш данас у тај свети дом </l> <l>Викни само, кнеже, ми смо сви с т 
ица, управо над његовим прозором, баш у тај мах отпоче своју дугачку јутрењу песму.{S} Растисла 
вора.{S} Најлак отворим врата.{S} Баш у тај мах он се накашља и мени се учини да је будан.{S} Н 
после изађоше на чисту пољану.{S} Баш у тај мах пун месец проби се кроз облаке и осветли целу о 
о у гомилици момака и девојака, и баш у тај мах вијаше једну девојку да јој отме цвет.{S} Кад у 
овник срете два послужитеља, који баш у тај мах ступише у дворану; један је носио раван послужа 
о и оштро погледа Враничића, који баш у тај мах измени један поглед са Жиком.</p> <p>Жика пружи 
S} То је било с десне руке.{S} Но баш у тај мах шушну му нешто с лева.{S} Он се прену и окрете. 
 ићи; ствар је свршена.</p> <p>Но баш у тај мах ђенерал приђе кнезу:</p> <pb n="324" /> <p>— Са 
 нешто рекне, али немаде кад, јер баш у тај мах врата на дворани ширимице се отворише, а лакеј  
S} Ту има жалосне истине..</p> <p>Баш у тај мах на супротним вратима указа се пуковник Врбавац. 
гуснута, црна отровна крв.</p> <p>Баш у тај мах, кад се кнез Мутимир беше почео губити и заноси 
е год око може прегледати.</p> <p>Баш у тај мах, из једне рибарске колебице, на левој страни ду 
де да је то некаква алеја.</p> <p>Ваш у тај мах алејом се зачу нека шкрипа и лупа, она наоштри  
љи не ископате своје рођене...</p> <p>У тај мах на вратима се зачу куцање.{S} Уђе начелник мин. 
 и заусти нешто да му рекне...</p> <p>У тај исти мах из оближњег буквика с горње стране моста п 
 ме почеше и око врата давити.</p> <p>У тај притрчаше ми некакве две људске прилике, које на је 
 — рече он мирно, али одсудно.</p> <p>У тај мах доктор даде знак министру као да му је хтео рећ 
} Јес’, овај ће га одвести!“ —</p> <p>У тај мах чу се на гробовској плочи тихо куцање, које се  
нце и неповратно.</p> <pb n="438" /> <p>Тај осећај често се јавља у једној најобичнијој појави  
 кнежеве погибије, где се вели:</p> <p>„Тај за сву Балканију страшан случај догодио се овако:</ 
аницу, завуците у њу кључ, ту ћете наћи тајан гвоздени долап, а у њему...</p> <p>Кнез се окрете 
е, преврата и грађанског рата, као нека тајанствена дрхтавица, прође целим Звониградом.{S} Све  
 то су биле ствари, које је некаква <hi>тајанствена зликовачка рука</hi> почела мешати мећу дет 
очњим капцима, а уз то је шапутала неке тајанствене, мађионичке речи.{S} Час су опет давали кне 
ошлост и пробудише у њему сећање на оне тајанствене и чаробне приче, које је још као дете у мај 
 Звониградом.{S} Све душе обузе некакав тајанствени, празноверан страх од нечега, што нико није 
удари звоно.{S} Нешто мрачно, нејасно и тајанствено поче се помаљати у неизвесним догађајима, ш 
као природна ствар, у којој нема ничега тајанственог и грешног.{S} Један грчки философ врши обљ 
ојном министру да чује шта он зна о тој тајанственој дружини.{S} Кад прве гошће почеше долазити 
истог дана десио се и крвави догађај на тајанственом новом мостићу, у сред пусте планине.</p> < 
га одвести!{S} Он зна загонетку смрти и тајанствену реч, на коју смрт отвара своја наручија и п 
оврћући разговор опет на кнеза и на ону тајанствену женску, што је госпођа Софија назва Лепшом. 
 где су били, јер рече да је то кнежева тајна; кнез му је то саопштио под изречном погодбом, да 
ској страћари.{S} Зар овде бајаги каква тајна дружина да држи своје скупове?</p> <p>Заре не одг 
имер узели!{S} Бар то није више никаква тајна, шта је реч „народ“ значила у устима старога кнез 
, њине доглавнике, не може бити никаква тајна.{S} С тога немојте бар преда мном! — рече Растисл 
ш рећи, да је ништавна и незначајна ова тајна дружина?{S} Ти немаш зато ниједан податак, но гов 
лони кнеза — то за Растислава није била тајна; али све, што је он до сада знао о томе било је м 
оја су имала остати као највећа државна тајна.</p> <p>„Даље се говорило да сте, по савету аустр 
фски извештај, како је ту и ту ухваћена тајна штампарија, спремна да печата сваковрсне бунтовне 
м случају прави узрок ваше смрти остаће тајна за народ.{S} Ви знате како дејствује ваш отров.{S 
ипрема и смера.{S} То није могло остати тајна за његову најближу околину а нарочито за пажљива  
} Али извештај начелников вели да је то тајна штампарија, и онда мора бити онако како он каже.{ 
вао — ствари о којима је хтео да остану тајна, радио их је сам, не поверавајући се никоме, сем  
: — Јес, јес, какви републиканци, какве тајне дружине? — то и ја питам.{S} Дакле?!{S} Каква је  
Тоша зину!{S} Какви републиканци, какве тајне дружине?</p> <p>Мона га опет пресече: — Јес, јес, 
— рече јој он.</p> <p>— Ако имате какве тајне, или ако вам сметам, ја могу и ићи — рече она хла 
/p> <p>„Ова страшна жена знала је такве тајне у вештини тровања, које ни пре ни после ње још ни 
ело Врбавчеве завере?{S} Један члан ове тајне дружине, и то је било у Милиновцу, приликом твога 
о, а она је тако брзо прозрела у његове тајне.{S} Није знао управо шта да чини, да ли да јој пр 
ја сестра.{S} Љубљена жена увек зва све тајне мужевљеве.{S} Ако пуковник Врбавац има каквих зли 
Балканска браћа.“ Ова дружина има своје тајне састанке, њени су чланови многе угледне личности  
 Ја сам издан.{S} Неко је продро у моје тајне и издао их кнезу.{S} Све је пропало.“ То је била  
екад да открију и пронађу у томе велике тајне, које су понајвише после односили са собом у гроб 
а на свету не презам, ја немам ни једне тајне за коју бих стрепио да је ко не дозна — моја је с 
ла та промена, показао је све уговорене тајне знаке, и никакве сумње није могло бити да је Мило 
еће и најважније политичке или приватне тајне.{S} Тако је и овом приликом госпођа Ловимук, ревн 
ије ступио у њин ред не може дознати те тајне.</p> <p>- У Индији, вели, има таквих дервиша који 
 постати јавна.{S} Али и ако су чланови тајне дружине, <pb n="684" /> у ствари то су људи које  
на хладно.</p> <p>— Којешта, пред тобом тајне! — рече Растислав зловољно. — Није то, но ја сад  
бити њина.{S} Они се јављају под именом тајне дружине, тајнога братства, с тога што то годи њин 
иканци код вас у академији, какве су то тајне дружине!</p> <pb n="422" /> <p>Тоша зину!{S} Какв 
је то разузданост у омладини?{S} Ноћни, тајни састанци, бунтовнички планови, читаве завере!</p> 
 рупицу; завуку челични кључић и отворе тајни метални долап с више преграда.{S} Пошто су и њега 
ром фамилијарних посела, држе политички тајни ноћни скупови, где се већа о прогонству династије 
та човека, које ме је позивало да видим тајни састанак <pb n="630" /> Балканске Браће и које је 
пољној политици.{S} Говорило со о неким тајним састанцима кнежевим с политичким људима из логор 
све.{S} Тако ти јамачно бива и са нашим тајним седницама!{S} Помисли, ја тек синоћ у мрак добио 
склони бар толико да не ступа у борбу с тајним савезом „Балканска Браћа“.{S} Кнез прими хлеб, а 
</p> <p>„На истоку има и дан дањи много тајних отрова, с чудним дејством, за које цивилизован с 
и ко је с народом, а ко против њега.{S} Тајно братство не би желело ништа друго, но да види кне 
нолико.</p> <p>— „Убили га!{S} Убили га тајно, мучки, на превару, на лажну веру; убили га ноћу; 
р или злотвор свога народа.{S} У то име тајно му братство шаље хлеб као знак братства и пријате 
дсудно одбила твоју другу понуду, да се тајно венчамо? зар то с моје стране нису биле жртве?{S} 
час у слику кнежеву, испод које је било тајно долапче.{S} Кад кнез ућута ђенерал рече збуњено и 
к је ове дружине, како се вели, скромно тајно доброчинство, то јест испуњавају људи бајаги оне  
ћи од Руса, пребродио Дунаво овако исто тајно и ноћу као што ћу га ја пребродити ноћас, кријући 
д црвена плиша. — Овде вам је кључић од тајног гвозденог долапа, узиданог у дувар <pb n="305" / 
ни се јављају под именом тајне дружине, тајнога братства, с тога што то годи њиној младићској м 
долазити од млађега колена, ни од овога тајнога братства.{S} Ту су много вичнији твоји стари др 
а баш сам лично види једну седницу тога тајнога друштва и да присуствује на њој.</p> <p>Но као  
о, но замислите само несретника који од тајнога нихилистичког одбора добије пресуду да је осуђе 
тима у тим тешким данима?{S} Један члан тајнога савеза, један мој лични пријатељ...</p> <p>Кнез 
о, <pb n="469" /> што се чује о некакој тајној завери, бити у вези с овом причом о лепој непозн 
ете други разговор.{S} Каза му новост о тајној републиканској дружини, којој као да се ушло у т 
ас.{S} Отров је онде испод моје слике у тајној фијоци у зиду — кнез показа прстом — Но од те фи 
 ствари тамо врше!{S} Ономад су на свом тајном састанку истакли књажеву слику у природној велич 
их доказа да баш ти и ти људи припадају тајном савезу, али у публици се већ зна који су у тој д 
 олакша дисање.</p> <p>Кнез затим приђе тајноме орманчићу у зиду, који је још стајао отворен, и 
 споразуме, да се ствар држи у највећој тајности, те да виде да ли ће што о њој сазнати с друге 
 крајцара.{S} Ствар би требало држати у тајности, а овамо спремити цео план, како се има извест 
угасио у њему пређашњи интерес, да види тајну дружину, у којој има чак његових доглавника.{S} С 
их људи, можда понајвише ђака, склопили тајну дружину, где читају забрањене књиге, грде полициј 
то они све то крију као своју племенску тајну, коју нико не сме издати. (<hi>Кураре</hi> — позн 
ега све ђенералове хартије, управо целу тајну архиву Врбавчеву.{S} По самим натписима, којима с 
 кнежев доктор отоич повери једну важну тајну и једну тугаљиву мисију.{S} Писар у том срезу, Ср 
 је од света <pb n="631" /> као највећу тајну; нико ко није ступио у њин ред не може дознати те 
којој преко половине прекршиш стабљику, так се и Лепша одмах преви и приљуби, управо целом тежи 
и једра зрела јабука на витој гранчици, така си, бива, ти.{S} Ко год мине крај ружице хоће му с 
а, пошто с медведима нисам до сад имала така посла, али отров је такав да би најјачега човека о 
има је чак и то могло пасти на ум, да и така места употребе за своје злочиначке заседе.{S} Нужн 
 тако јака, да би од њега морала црћи и така снажна зверка, као што је....на прилику... та да,  
ви крупне државне послове.{S} Сем тога, такав начин кнежева живовања има још и друге своје добр 
т међу неколико добрих пријатеља — ето, такав је био његов дед у тренутку, када је, кријући се  
 својим не да лако пронаћи и обележити; такав отров, од кога ће ко га узме, на сигурно умрети,  
ара.</p> <p>— Таква добродушна жена!{S} Такав анђео!{S} Па о њој да се шире такви безобразлуци! 
закуке.{S} Код нас се за образ гине!{S} Такав је наш адет! — одсече Боја.</p> <p>— <foreign xml 
 наравно!{S} То је са свим природно!{S} Такав дедак, као што је он, зар може и разумевати тако  
ма.</p> <p>Име му је било Растислав.{S} Такав је ето био један намесник.</p> <milestone unit="s 
рно, сигурно! ту не може бити сумње.{S} Такав је био договор, рече трећи.</p> <p>— Знам, али за 
шу к себи, кад тако зло о њој мисли.{S} Такав је суд неправедан.{S} Лепша то није ничим заслужи 
пада, набавиће ти па ма шта коштало.{S} Такав је био спрам мене, а наравно, спрам тебе ће бити  
 открива такве ствари.{S} Деси ли се да такав злочин случајно дође до знања среске власти — исл 
ћутим; умем управо све, што је нужно за такав посао.{S} Ту сам ја заиста прави доктор —- рече К 
е такође срдито и одмах плане међу њима такав пожар раздора, мислиш никад се неће угасити.{S} П 
вимук тек пре две - три недеље имала је такав један случај.{S} Снашла је невидовна беда, ако по 
м до сад имала така посла, али отров је такав да би најјачега човека оборио, па ће ваљда и медв 
подине.</p> <p>- А колико може да траје такав сан и је ли чврст?</p> <p>- Траје, милостиви госп 
им погледом да успавају човека, а после такав човек мора слушати све што му заповеди онај који  
без ларме — тихо; човек би могао добити такав удар на сред улице, па никад да не дозна откуда ј 
/p> <p>— А шта би друго и могао учинити такав неваљао човек као што си ти — рече хоџа мирно.</p 
</p> <p>У брзо дођоше и сами пред један такав ходник и уђоше унутра.{S} Одмах иза првог савијут 
ли пука, страшна сиротиња.</p> <p>Један такав ђак ишао је замишљен и брижан широком кантарском  
во, ја не знам, каквим би именом назвао такав поступак!...{S} То нико не ради!{S} То просто не  
ти послом и кад <pb n="651" /> је посао такав, да они што га послују могу што и заслужити на ње 
алканија је била сретна те јој се родио такав <pb n="463" /> један велики син, као што је мудри 
ли оне који су њима сметали.</p> <p>Ето такав је био Врбавац, други намесник малолетна кнеза Му 
ли којом ће страном ударити.</p> <p>Ето такав је био предео куда су пролазили Враничић и његова 
 погледај само ноћашњицу!{S} Кад је већ такав, онда ту друга избора нема већ предузети све мере 
} Неки домаћини орловачки пали су чак у такав севдах због кнежева доласка, да су попалили гомил 
ј де да упалим, моја се угаси...</p> <p>Такав се разговор водио међу два-троицом пирлитораца, к 
ако дејство (хронично тровање).</p> <p>„Такав један случај имали смо баш ово дана.{S} Једна пос 
оњена.{S} У такој странци лако је бити; таква странка имаће доста присталица и она мора бити ве 
т дуката, момчадија се управо упали.{S} Таква прилика не јавља се често; сад ваља грабити; што  
рачно мало пре отпочео њин састанак.{S} Таква Је младост и таква је љубав!</p> <p>Кнез Мутимир  
 свога рођеног домаћег лекара.</p> <p>— Таква добродушна жена!{S} Такав анђео!{S} Па о њој да с 
{S} И ту сад кнезу ваља дати доказа, да таква спрема и такви напори већ постоје.{S} То једино м 
н воле и поштује, Мона је узвикнула, да таква осетљивост кнежева нема места.{S} Шта се он боји? 
е пропусти ову згоду, напомињући му, да таква прилика никад више неће поновити, а да кнез има и 
под њеним прозором, услед чега се дигла таква граја, да је чак морала притрчати ноћна стража да 
<pb n="126" /> <p>— Је ли могуће да има таква отрова?{S} То је баш како ваља, баш како ваља.{S} 
лог свима околним капетанима да пазе на таква младића, и ко га први нађе, да јави одмах.{S} Изд 
аш ме то копка да видим како пише једна таква женска, нарочито кад пише једном владару.</p> <p> 
елембаћ, или друга каква гадна животиња таква облика, Јела на једаред трже руке себи и жестоко  
епши за њену слабост, али кад зна да је таква, шта се онда бајаги пући, шта се дури и издваја?  
зне, голе људе, то се на послетку дигне таква граја, да је власт морала попустити.{S} Једног ју 
бечком владом и да сте им саопштавали и таква решења и закључке своје владе и народ. скупштине, 
чео њин састанак.{S} Таква Је младост и таква је љубав!</p> <p>Кнез Мутимир био је и сад у том  
 изврсан дуван и тврдили да у Балканији таква дувана нема, а овај мора да је донесен са стране. 
 што но реч „с неба па у ребра“.{S} Али таква је моја навика.{S} Ја волем да сваку ствар зовем  
ала да кнеза и њу, просту сељанку, дели таква провалија, коју ништа не може премостити.{S} Ова  
Лепша полако...</p> <p>— Моја неће бити таква! — викну кнез Мутимир.{S} Никад, никад!{S} Ја бих 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Ето таква су била два намесника младога кнеза Мутимира.{S}  
дао! — Радован шкргутну зубима — Ја бих таква кнеза, убио; убио бих га... убио бих га као... —  
рекао јој: „жено ти ћеш љубити.“</p> <p>Таква се мисао врзла по Лепшиној болној глави.{S} До си 
дњица, а и по које липсало кљусе — али „таква је служба“!{S} Кад кнез изда такву заповест, онда 
 спремљени су <hi>транспаренти</hi>.{S} Такве пирамиде по <pb n="170" /> улицама по негде су би 
ајем околности десило само с Лепшом.{S} Такве су и све остале „светитељке“ звониградске.{S} У Б 
ама власт неће да испитује и да открива такве ствари.{S} Деси ли се да такав злочин случајно до 
и његово среброљубље и још друго — а за такве погрешке прогнао га је.</p> <p>Растислав се одвој 
Јес, г. Растислав је био њен муж) да ја такве ствари, које се ваљда и мене што год, што год тич 
цује — поврте он разговор.</p> <p>- Има такве траве, милостиви господине.</p> <p>- А је ли исти 
да дуката? зар је то какав новац?{S} На такве се ствари милијуни троше.{S} Шта је двадесет хиља 
арце.</p> <p>„Ова страшна жена знала је такве тајне у вештини тровања, које ни пре ни после ње  
ре 5—6 дана.{S} Предузете су мере да се такве случајности више не понављају.{S} Спремај поистиј 
р мора мерити сваку реч своју, пошто се такве речи у народу годинама памте и годинама се претре 
n="378" /> <p>— Па што, за бога, мећете такве људе око њега?{S} Што му не дате за, ађутанта как 
рно знамо да нису ни такви крволоци, ни такве паликуће, као што их назадњаци престављају.{S} За 
здрави, мирни, снажни живци</hi>!{S} Ти такве живце нећеш имати, ти их не можеш имати, јер си с 
Ја сам грешник.{S} Нисам требао правити такве шале. — рече кнез понова.</p> <p>— То није шала — 
 кнежевих, али шта ће кад су по несрећи такве прилике да се то мора чинити.{S} Дакле, раскалаша 
о одупирање код девојке, одрасле у кући такве једне жене, као што је баба Ката.</p> <p>Но има д 
ју своје лудачке улоге.</p> <p>Свршетак такве једне комедије одигравао се баш сад у соби ђенера 
у; треба га узети, извадити!....</p> <p>Такве речи допирале су до кнеза и у њему се почне будит 
Само док ја узмем пуну власт у руке.{S} Такви ниткови!{S} Једног кнеза убили, другог ухватили м 
нашају у облику прилепчивих болести.{S} Такви су на прилику сифилис, богиње и друго.</p> <p>„Не 
ању отрова посветили цео живот свој.{S} Такви људи, нарочито ако су иначе били колико толико ра 
{S} Такав анђео!{S} Па о њој да се шире такви безобразлуци!{S} Као да је то могуће, тако благор 
год би му јутром донели извештаје да се такви гласови шире по граду.{S} Тада је осећао живо и ј 
Бивала су понекад времена и налазили се такви људи, који су проучавању отрова посветили цео жив 
езу ваља дати доказа, да таква спрема и такви напори већ постоје.{S} То једино може, за овај ма 
о, и за које посигурно знамо да нису ни такви крволоци, ни такве паликуће, као што их назадњаци 
кнез.“</p> <pb n="414" /> <p>Успокојена таквим размишљањем, које се и нехотице рађало у њеној г 
а се по карактеру не би никад мењала са таквим светитељкама, као што је Лепша.{S} Она — Мона —  
вори, да кнез истински воле Лепшу.{S} У таквим приликама жена много може.{S} Но било је сумње,  
тој замисли кожа му се јежила и он је у таквим тренутцима осећао само једну једину потребу: „да 
у врлину но у махну.</p> <p>— Наравно у таквим приликама љубав не зна мере и границе и ту је гр 
вца.</p> <p>За тим је настало оно што у таквим приликама обично бива.{S} Музика је свирала, пев 
авно, само за тебе, обична динаруша!{S} Таквих можеш наћи на сваки прст по две.{S} Лак је то ес 
а је болест морала доћи услед тровања — таквих је отрова било и јамачно их на Истоку има и дана 
 те тајне.</p> <p>- У Индији, вели, има таквих дервиша који чине читава чуда.{S} Доцније, већ к 
шавала да се брани од лаковерна примања таквих гласова.{S} Она се чак и сама пред собом исповед 
осподин пуковниче, то кошта.{S} Али код таквих ствари за цену се не пита.{S} Главно је добар, с 
од испизмљене полиције.{S} Стотинама је таквих људи у Балканији, које гоне и киње и то све у им 
ла!</p> <p>Она се сећала како је, после таквих теревенака, сутра дан пред подне, полако, бојажљ 
аљевска, но и царска круна; а било је и таквих позива који су апеловали на младога владара да о 
о ништа не буде.</p> <p>„Има најпосле и таквих отрова, који дејствују удисањем.{S} То су гасови 
ако кнез има падавицу.{S} Било је чак и таквих булажњења до кнеза муче нечастиви, да он има вез 
 није могло зауставити.{S} Ту је пало и таквих речи, које се на писмено не могу више понављати. 
о много што шта сањали: можда је било и таквих снова где се ми појављујемо као да смо пред вама 
е би користи могла имати странка од вас таквих, кад њој требају људи од снаге и положаја, а не  
 престола, и гони га до уништења.{S} На такво поступање првога министра угледају се и други, ње 
ве то узето у скупа, створило је о Мони такво мишлење, да су је се и бојали и избегавали је.</p 
његовој љубави и била је сретна.</p> <p>Такво је било Лепшино душевно стање кад је добила прво  
у, па тим косама да се провлаче.</p> <p>Такво путовање било је веома тегобно.{S} На сваком кора 
цело душевно биће њено бунило се против таквог схватања, и она би у том тренутку била готова да 
 сви његови осећаји бунили су се против таквог стања и схватања.</p> <pb n="536" /> <p>За што б 
а што рекне, Растислав одмах проглашује таквог човека за непријатеља династије и престола, и го 
у допирали до половину провалије.{S} Са таквога једног врха боровог чуло се сад гласно кликтање 
е збуњен и да, зна шта му ваља радити у таквој прилици.{S} Но то је могло долазити и отуда, што 
о скочи...{S} Она скочи тако нагло, и с таквом снагом, да се млади господин сустури и добро уда 
у занос.{S} Не знам колико сам провео у таквом стању, но кад опет почех долазити к себи, ја осе 
 што опија и сипа сласт у груди — ето у таквом се стању налазила Пава, кад оној гомилици, где ј 
м још млад“....</p> <pb n="367" /> <p>У таквом се расположењу налазио сад министар Растислав.</ 
али „таква је служба“!{S} Кад кнез изда такву заповест, онда обично сва остала кола остају по ч 
људи, који су једва чекали да ти учиниш такву будалаштину и стварали све прилике да те на то на 
а отресе крај од ћурчета.</p> <p>- Џаба таке среће, господине.{S} Нека је она од нас три дана д 
и, брате!{S} Пази ти шта говориш!{S} За таке речи ја ћу тебе сад ухапсити!{S} То је лаж! — одбр 
вам ваших калуђера; обратите се њима за таке услуге....</p> <pb n="235" /> <p>Блед као смрт, Ср 
сном будоару.{S} Јела никад није виђала таке дивне одаје; али кад је понекад сањала на јави да  
а и узбуњују га и чине свако зло.{S} На таке људе ваља пазити.</p> <p>— Ето, тако је говорио на 
брава — рече Боја.</p> <p>- Само што се таке „паљевине“ код вас чешће дешавају.{S} Кад девојке  
ствар вас <pb n="124" /> тиче.{S} Иначе таке ствари ни за обична човека не узимају се олако у у 
ама сељацима то не подноси образ!{S} Ми таке среће не тражимо.{S} Јединица да је, из ока да ми  
ов високи сапутник мало по мало утону у таке мисли и осећаје, који га брзо однеше у далеку прош 
Мутимир!...{S} Кнез Мутимир!....</p> <p>Таке јој се мисли узеше кувати у глави и она се сад сет 
p> <p>— Знам, али не треба допустити да таки људи дођу у ближи додир с кнезом и да стеку уплив  
и могу да изискују од жене, кад су сами таки....{S} Ја! ваљда ћемо ми женске довека бити луде!{ 
врлина по којој Растислав мери људе.{S} Таким поступањем, врховна управа земаљска - државно мин 
лази на такој раскрсници, да стоји пред таким журним, неодложним избором.</p> <p>На једну стран 
— Кнеже, ја вам забрањујем да ме зовете таким погрдним именима, ви немате никаквих доказа за ва 
!{S} Не одричи! — То је било изговорено таким тоном и пропраћено таким погледом, да Мутимир, зб 
ило изговорено таким тоном и пропраћено таким погледом, да Мутимир, збиља, не имаде више куражи 
борби за ослобођење.“ Кнез је говорио с таким одушевљењем и тако је узвикивао да је Растислав у 
>Г. Маврикије зажмури, сави врат, јер у таким приликама кнез га обично у шали шљисне шамаром по 
Хо... хо... о... о.!{S} Тешко њему међу таким пријатељима!{S} Јадно му пријатељство његово а го 
алим обзирима.{S} Ђенерал је био опасан такмац нашој династији.{S} Занесен безмерним властољубљ 
} Једну по једну, кнез је покупио своме такмацу готово све фигуре.{S} Напослетку га остави с је 
ича мигну с обадва ока и прошапута „хм! тако!{S} То ти знаш!“ За тим се окрете домаћину:</p> <p 
не знаш да играш, г. Маврикије.... јао! тако ништа не знаш, погледај како си овде дошао под мој 
е равни, што се шире лево поред Дунава, тако исто и кршне врлети и оштре литице што се, парајућ 
 ћерчива и стане га страховита дерњава, тако да је сав конак одлегао.{S} Послуга дотрчи са свећ 
енце упадао и испадао из ових облакова, тако се и по беличастом Дунаву наизменце ширила час там 
жен и почет да се насипа, па како тада, тако стоји и данас; за буквоглавски поток, који је оста 
граде видео се као некакав зид, капија, тако нешто.{S} Од те капије просипао се прамен светлост 
а довољна је да успава најачега човека, тако да га успава, да се тек у рају пробуди.{S} То је,  
ак и неке појединости са тога састанка, тако, да се и сама Мона чисто чудила.</p> <p>Та она ниј 
мо по лицу, по носу, око очију и усана, тако, да женским опадну веђе, а мушкима и обрве и брков 
n="113" /> <p>Ката је била остара жена, тако око својих 50 година.{S} Висока, црномањаста, дугу 
о и учиним, али врата оставим отворена, тако да сам све могао контролисати шта с вама раде.</p> 
 целокупну бојну готовост својих трупа, тако је <pb n="133" /> исто Врбавац сад осећао потребу  
то дејство.{S} Као оно ујед бесног пса, тако и оне уносе у тело човечије страшан, неизлечљив от 
 Синђа.{S} Ствар је дакле веома проста, тако проста, да Срећко већ устаде, отвори позадна врата 
но држати у шаки и склонити је у рукав, тако, да се <pb n="105" /> можеш њоме послужити и на ср 
ике, и како они буду вршили те послове, тако ће ићи цела државна машина.{S} С тога је сад и нуж 
им грлом вичу:</l> <l>Добро дошо кнеже, тако скупа кличу.</l> <l>А наука њима све разиграва гру 
д би могао тако брзо заборавити шта је, тако рећи јуче, било с Врбавцем.{S} И зар то није био с 
.{S} Хм!{S} Тако знаш ти, г. Маврикије, тако знаш — у буџак.... у буџак ја како!... стерају људ 
 — а ја ћу вас тако бити, г. Маврикије, тако ћу вас бити...</p> <p>Кнез показа руком Маврикију  
одоздо, <pb n="65" /> и онако измаушке, тако га удари шаком по образу да му ухо запева, а на оч 
ених села, потера се разбила на гомиле, тако да је сада најлакше увући се у гомилу и проћи неоп 
пане оне који верују у анђеле и ђаволе, тако исто и он није веровао у поштење и непоштење, у зл 
од ране, на којој су ивици биле задуле, тако, да се црвенило спустило преко целог чела, а у сле 
и безобразлуци!{S} Као да је то могуће, тако благородна жена да буде тако развратна!{S} Не, зав 
није чинио намерно, но управо нехотице, тако му је некако дошло само од себе.{S} Жики није ни н 
 Он је гледао у оно лепо, овално лишце, тако интересно са чудних контраста искупљених на њему,  
хо и нечујно, па после све јале и јаче, тако, да се његово певање сад и у будоару већ јасно чул 
сви отвори на одаји, па се онда у соби, тако затвореној, упали мангал дрвена или камена угља.{S 
у запојила цело биће њено.{S} У потаји, тако рећи кришом и од себе саме, Лепша је сањала о кнез 
вештајима из унутрашњости буду свирали, тако ће он амо у Звониграду играти.{S} Са тих разлога с 
им рукама и ногама, од саме беле кости, тако ћемо га стегнути, да, хтео не хтео, мора остати ме 
ним приликама....{S} Да, да, кнеже мој, тако је то!“ — заврши свој говор црна <pb n="593" /> пр 
препоручивало.</p> <p>У први понедељак, тако око 9 часова у вече, из двора изађу затворена кола 
љати.{S} Као у многом које чему другом, тако је и овде узет пример из суседне Аустро-Угарске, т 
ц га испрати дугим, значајним погледом, тако, да и начелнику паде у очи, да је између ове двоји 
ени некаквом шареном, дебелом тканином, тако да се с поља ништа није могло видети.</p> <p>Међу  
ни.{S} Истина, то је био тако тренутан, тако пролазан израз на лицу Милојевом, да га је нестаја 
себи и на један пут би јој га тако жао, тако неисказано жао, да би у ток тренутку била готова н 
одера Растислав,</p> <p>— Па има право, тако са свим просто!{S} Она је сама лепо рекла: што не  
, а глас му је био тако храпав и дебео, тако непријатан, потмуо и расцепљен да се и сам кнез за 
ече се кратко Растислав.</p> <p>- Тако, тако!{S} Ви о томе ништа не знате!..{S} А није вам позн 
ијене, оне брзо расту...</p> <p>— Тако, тако, тим боље, тим лепше — прихвати кнез, ходајући вес 
— рече Растислав мрачно.</p> <p>— Тако, тако, — рече кнез брзо — И то државу кошта само три хаљ 
ји до воље да воле бело или црно одело, тако исто зависи само од његова укуса и његове користи  
монија, формално је отимао од ње писмо, тако, да јој откиде чипку с хаљине и огули јој лакат, к 
вршили јуче, кад им је то и заповедано, тако ће исто све то вршити и данас, кад им људи зло оба 
 то изрази! „Жено“ „жено“ — тако гадно, тако грмаљски; права грмаљска реч!{S} Још само да викне 
тоје изрази бело, црно, црвено, зелено, тако исто постоје <pb n="75" /> изрази добро, зло, пошт 
е било вешто што је тако ведро и јасно, тако светло и радосно, тако неисказано мило, и драго и  
о ведро и јасно, тако светло и радосно, тако неисказано мило, и драго и срцу слатко.{S} И сад к 
="366" /> на души било му је тако лепо, тако ведро и весело! — Он је осећао да има један добри  
На таке људе ваља пазити.</p> <p>— Ето, тако је говорио наш кмет — рече сељак даље — па онда по 
{S} Као што сад гледам овде себе и вас, тако поуздано знам све шта је синоћ било, док ме ово чу 
јком.</p> <pb n="688" /> <p>— Јес, јес, тако млеле и моја Балканска Браћа, и врло добро чине шт 
на, обучена, спремљена!..</p> <p>— Јес, тако спремају мртваца, примети Јела. —</p> <p>— Којешта 
ви устав...</p> <p>— Па, Ваша Светлост, тако се најлакше <pb n="42" /> и праве устави.{S} Апсол 
моје главе...{S} Па што, Ваша Светлост, тако је.</p> <p>— Ох....хо....хо! — насмеја се кнез и о 
н је ишао као сенка, мрачан и забринут, тако, да су му укућани, нарочито жена, већ били почели  
е Балканац мекушац и неиздржљив у раду, тако да нигде не би могао <pb n="147" /> издржати утакм 
аду, ону тако нејасну, али тако слатку, тако неисказано слатку наду...</p> <p>Јес, Пава је јасн 
 кнез зачуђено.</p> <p>— Да, господару, тако сте заспали да се више никако ни будили нисте, све 
ао што упаљен вулкан издише врелу пару, тако сваки дах твој нека издише загушљиви отров мрзости 
ноћи дигне десетак нових села у потеру, тако, да је сад било већ неколико потерних ланаца, а на 
и отров у већој дози може донети одмах, тако рећи тренутну смрт - док у мањим дозама може имати 
 страха: „Је ли могуће, да ће због тих, тако обичних и тако природних младићских погрешака, про 
 запенушеним сланим таласима морским, - тако ми се она љуљка на срдитим и хучним таласима грка  
ем и руке око чланака биле притегнуте - тако притегнуте, да њима ни помаћи нисам могао.</p> <p> 
ује у твоја прорицања, и то ће помоћи - тако је ћата завршио свој говор.{S} Хоџа је ћутећки кли 
 их куд год ниже доле - рече Враничић - тако је било име, или тако су бар звали овога црнога чо 
свила и кадива.</p> <pb n="223" /> <p>- Тако бих ти се ја богме увалила код мога кнежића, изем  
м! одсече се кратко Растислав.</p> <p>- Тако, тако!{S} Ви о томе ништа не знате!..{S} А није ва 
не - рече Растислав кроз зубе.</p> <p>- Тако!{S} А није ту погинуо никакав човек под туђим имен 
се, снебивај се, бежи од среће своје... тако ти цео век пропада, не знам за што?...{S} Овако ти 
 велики златан ремонтоар, — равно шест; тако смо и рекли.</p> <p>Ћелави господин уђе унутра пол 
ло и сељаци су изгледали <pb n="551" /> тако поверљиви, као да су међу својим знанцима и комшиј 
 му по штогод подозриво, <pb n="574" /> тако, да он имадне највише јављати у Звониград.</p> <p> 
окрете њој.</p> <p>- А. а.. а.. а..!{S} Тако дакле!{S} Тако!.. поче Мона.</p> <p>Но кнез је пре 
че загушљиво:</p> <p>— А... а.... а!{S} Тако ти знаш, зликовче!</p> <pb n="308" /> <p>— Кнеже,  
 не два писмена.</p> <p>- А.. а.. а!{S} Тако!{S} Зато; ја видим где је нешто утрпано — рече сељ 
 <p>- А. а.. а.. а..!{S} Тако дакле!{S} Тако!.. поче Мона.</p> <p>Но кнез је пресече.{S} Он јој 
али...{S} Али ја луда!...{S} Ако ће!{S} Тако ми и треба! — рече Лепша и не свраћајући пажњу на  
 учиним овако — шах краљу!...{S} Хм!{S} Тако знаш ти, г. Маврикије, тако знаш — у буџак.... у б 
нављао: „Па наравно!... да богме!...{S} Тако и ја знам.</p> <p>У причању Заре дође до тренутка  
наш!{S} Па кад знаш што не пазиш?...{S} Тако овај коњ дође овде, па ја тебе овако бијем... оде  
 младићу ни откуда ни трага на јава.{S} Тако и оста...</p> <p>Преобучени жандарм Јовица вајкао  
Звониград, а сутра и цела Балканија.{S} Тако је благотворна улога коју врше ове женске јаузне.< 
аха потера их је и гађала из пушака.{S} Тако их стигне и сумрак.</p> <pb n="665" /> <p>За прено 
чија су мушка, а друкчија су женска.{S} Тако исто друга су имена за младе, а друга за старије у 
леда наоколо, неслутећи никаква зла.{S} Тако си и ти амо доведена на закла...</p> <p>Хоџа не до 
 на ухо:{S} - Она се сирота бранила.{S} Тако се отимала!{S} Но моја је снага била џиновска — ка 
п из Лојана, поп... поп... поп Шиља.{S} Тако га зову.{S} Оно му то није име, молим покорно, али 
 исти начин одговори и особа с поља.{S} Тако се између ње и мртваца отвори читав разговор - раз 
и то све у име династичких интереса.{S} Тако је, без праве нужде, у земља створен страшан прити 
х свак понавља и један другом прича.{S} Тако се, на прилику, говори, да Перун Црнојевић не дола 
а се не пролива у залуд братска крв.{S} Тако су доконали цареви, па како се баш сад некако навр 
 Просто би цркао да њој не каже све.{S} Тако ти јамачно бива и са нашим тајним седницама!{S} По 
бруји глас са свим друкчије природе.{S} Тако се у последње време два три пут проносило, да ће к 
бора нико се не нађе да што прокаже.{S} Тако се спасла Арсенијева кућа.{S} А она четири умлаћен 
нутак, на опет отклизи и нестане је.{S} Тако је то подуже трајало, а ови незнани људи једнако с 
свој прилици, морао бежати из земље.{S} Тако је ствар стојала.</p> <p>Но Растислав је имао свој 
вршене су и друге знамените реформе.{S} Тако је отесано и побијено двадесет нових дирека, а на  
ажније политичке или приватне тајне.{S} Тако је и овом приликом госпођа Ловимук, ревносна обожа 
и, па се он не би бринуо за спасење.{S} Тако дочекаше и дан.{S} Сиђу се с липе и пођу даље.{S}  
е радим, за вас ће, вели, бити горе.{S} Тако се продужавало док најпосле не дођоше и кола.{S} П 
.{S} Многи су од њих тако пролазили.{S} Тако смо се, мој господару, ми с твојим дедом тада злоп 
тицало да дете почне брзо сазревати.{S} Тако је растао млади кнез полако у загушљивој придворно 
ем као ништа.... као ништа те бијем.{S} Тако, бежи твој краљ...{S} Ти ништа не знаш да играш, г 
обично завршавале махнитим картањем.{S} Тако је било и синоћ.{S} Барон се вратио кући тек у зор 
 и опет запечате друштвеним печатом.{S} Тако завијена дервиша сад закопају у земљу читав метар  
ли да би ме по носу у хиљади познао.{S} Тако би и овде било.{S} Он би први повикао „она је, пос 
је та своја искуства и скупо плаћао.{S} Тако му се једном приликом деси ова неприлика.{S} Тада  
мисле и извршују што им је наређено.{S} Тако бива свуда, па ће тако бити и овде. — Он не тражи  
о.{S} Ствар се свршила лепо и мирно.{S} Тако је бар изгледало и тако су ствар узимали и Враничи 
цима у то доба биде су обична ствар.{S} Тако су радили многи балкан. великаши.</p> <p>Тако је у 
је сад између столица села на земљу.{S} Тако увек пролазе шерети, који траже ћара на обадве стр 
вод приближи, они скину капе и зину.{S} Тако стоје док цело оно чудо не пројури, а онда у живом 
ући да нигде не испадну на месечину.{S} Тако стигоше до у средину града и дохватише се кантарск 
S} Јурећи даље, он опет нешто викну.{S} Тако је то поновио неколико пута, јурећи непрестано нап 
> и према томе се управљао у животу.{S} Тако је радио, али није о томе ником причао, јер је зна 
пита чисто забринуто: — Шта је теби?{S} Тако си бледа.</p> <p>- Глава ме боли — рече Каја слаби 
/p> <pb n="341" /> <p>— Она ми спава! — тако поче ђенерал — Она ми спава!{S} Као узабрана ружа  
налазимо у њој читав свет животињица, — тако исто наше душевно око са несавршенства свога не оп 
е господин, па онда похита те додаде. — Тако смо у послу!{S} Још једнако ти проклети спискови о 
 зло које се више не може поправити,“ — тако пише капетан.</p> <p>Сељак је причао даље и Вранич 
{S} Какви су то изрази! „Жено“ „жено“ — тако гадно, тако грмаљски; права грмаљска реч!{S} Још с 
ве стране, и сад је у свачијим устима — тако заврши сељак своје интересно причање.</p> <p>Врани 
ђенерал га узимао у помоћ против мене — тако смо му на жалост обојица дали повода да се лично у 
d="SRP18892_N11">Скраћено од Мутимире — Тако је +++Лепша+++ ***тепајући звала сад ***кнеза.</no 
м ће развалинама извесно бити затрпан — тако вели један стих у једној песми персијској — рече Р 
, па ја тебе овако бијем... оде пијон — тако..{S} Е, сад и овог пешака водим у ропство.{S} Па т 
и развијене, оне брзо расту...</p> <p>— Тако, тако, тим боље, тим лепше — прихвати кнез, ходају 
то је-</p> <p>Ката се смешила.</p> <p>— Тако!{S} То ми се допада.{S} Чисто, јасно и отворено.{S 
е и карактеристичне случајеве.</p> <p>— Тако, на прилику, веле да по селима често бива да девој 
разапе и притиште обадве руке.</p> <p>— Тако, сад ћемо бити мирни, рече он у шили, али као мало 
причаш? — упита кнез најпосле.</p> <p>— Тако, господару.</p> <p>— А одлазак у гробље?</p> <p>—  
Зар тако близу, чудио се кнез.</p> <p>— Тако, потврди црна придика и искочи из кола.{S} Изађоше 
.ако! — рече Растислав мрачно.</p> <p>— Тако, тако, — рече кнез брзо — И то државу кошта само т 
ешко и теби и овој земљи.</p> <p>- Јел’ тако мисле и твоја Балканска Браћа? упита кнез с осмејк 
нагрну за кнезом, вичући: „ура! живео!“ Тако би га јамачно пратили чак до његова стана у манаст 
учини тако што.{S} Ох, то није могуће.“ Тако „није могуће, није могуће“ — па на томе и остане.{ 
лепе, заносне приче, које „стара мајка“ тако складно и тако лепо прича.</p> <pb n="109" /> <p>А 
су га песмама и пуцњавом из прангија, а тако исто и испраћали.{S} Кнез се заустављао овде онде, 
ата, као и обично, изнутра закључана, а тако исто, као обично, стајали су затворени и прозори н 
кад се +++смркне+++, па док не сване, а тако је исто и за дневне часове док траје дан.{S} Кад с 
у, још нејасну на јутерњој замаглици, а тако исто бејаше почео и мислима да се губи у далекој п 
аност.{S} То је било мишљење Ратково, а тако су ствар схватали и сами начелници.</p> <p>Исток ј 
свом месту.{S} Али кад је већ зла судба тако хтела онда, шта ће се, он је данас кнез и мора се  
 а код женскиња, срећом, увек се дешава тако, да или прамен косе, или парче какве крпе, или как 
 који је отров најјачи, и има ли отрова тако јака, да би од њега морала црћи и така снажна звер 
тно су ударени печати лекарског друштва тако, да није могуће изићи из платна а да се печати не  
о му то није име, молим покорно, али га тако зову!{S} А овај овде ово је поп Ристо из Заглавића 
сли она у себи и на један пут би јој га тако жао, тако неисказано жао, да би у ток тренутку бил 
ба увребати згодан тренутак, кад ћеш га тако оборити, како се никад више неће подигнути док му  
је поп Бумбар из Преклада....{S} И њега тако зову, а не личи, молим покорно, не личи ни мало на 
упченим словима.{S} И он покуша сад, да тако исто прочита, пипајући прстима по издубљеним слови 
ерење, на што доктор одлучно изјави, да тако мисли не само он, но „сваки балканиски родољуб“, и 
> <p>Мона их је карала и претила им, да тако што не износе из њене куће.</p> <p>— Јух! часан ва 
м положи коњу, и да се мало расхлади да тако после боље и заспи.</p> <p>Враћајући се из коњушни 
а памет.{S} Немојте се главом шалити да тако што износите из моје куће.</p> <p>Што је Мона више 
а гомила богатих сељака и платила им да тако певају.{S} Старији калуђери то не признају, а посл 
дошћу.{S} Кнез је имао обичај уз пут да тако почешће овесели своју пратњу.</p> <p>Сахат доцније 
настију Црнојевића, под којом је некада тако благовао и у свему напредовао.</p> <p>Час опет леж 
ном мосту, у овом исток тренутку, можда тако исто издише и његов драги господар.</p> <p>Ова мис 
ом. — Је ли могуће да је он!{S} Од куда тако рано?{S} Да л’ је дознао да је она овде, или долаз 
где ди ће наћи жељени лов, чија је кожа тако скупоцена.</p> <p>Кад се сељачки говор изгуби у да 
а је кнез изненадио великом променом за тако кратко време.</p> <p>— Просто му се познаје; порас 
дан пут Каја цикну, скочи и гурну кнеза тако, да он чисто посрте.{S} Шоља му излете из руке, па 
S} Улили ми?{S} Па, лепо!{S} Кад сам ја тако човек који се даје надувати са стране, што ме онда 
е могло бити ни у интересу Русије, која тако исто халапљиво погледа на Цариград.{S} И ко зна до 
пе звезде, и ону страховиту жудњу, која тако топло разгрева груди, и ону наду, ону тако нејасну 
ве челичне полуге и стиште је у наручја тако, да се њој чинило сад ће јој поломити сва ребра ко 
не за некакав суварак, и стане га дрека тако да се чуло чак на улици пред конаком.{S} Једва у з 
<pb n="536" /> <p>За што би њега мрзела тако душмански ова лепа земља, коју он толико воле и за 
о бити ни помена, пошто су ми уста била тако запушена и стегнута, да сам једва могао на зор по  
" /> која му се сад из опозиције чинила тако природна.{S} Но ово колебање није трајало дуже од  
>— Заре, је ли могуће да је ствар текла тако како ти причаш? — упита кнез најпосле.</p> <p>— Та 
На десетак корака од Враничића два вола тако су слатко пасла и савијала ону красну, сочну и све 
 доктора, кнез га упита, да ли он збиља тако млели, и је ли то баш његово истинско уверење, на  
нако стајала крај прозора.</p> <p>— Ама тако, само, лепото моја, реши се један пут јуначки, мај 
ве у говору.</p> <p>— Дакле, збиља, има тако семе, од кога се пада као од падавице.</p> <p>— Им 
 <p>— Па ипак, господару, у природи има тако много неиспитаних и непроучених ствари.{S} Ви сте  
 дирне жену.{S} Сељак се поноси што има тако лепу жену да и господи мигне оком.{S} Најпосле, ма 
 може се постићи многим отровима, свима тако званим отровима алкалоидима — но за то је потребно 
а загледао се у једну тачку на зиду, на тако седи и мисли.</p> <pb n="95" /> <p>Тако је провео  
јима су убијани људи тако поступно и на тако грозан и ужасан начин — не зна данашња наука о отр 
рвени мост, који је већ пуних 20 година тако стојао, накривљен на једну страну као какав богаљ. 
те, молим вас, ту демагошку реч.{S} Она тако ружно звучи у устима једног владара!{S} Бар преда  
о јесте, и то тако бива, али то не мора тако бити, нити је паметно што увек тако бива.{S} С как 
 Она за њега живи, она би за њега сутра тако лако и тако радо умрла.{S} И за њу је то тако прос 
 и у грудни кош.{S} Није вас ни срамота тако махнитати пред свештеним лицем!</p> <p>— Ух! госпо 
ове стихове, ђенерал обори главу и оста тако неколико тренутака нем и непомичан, за тим продужи 
настиру Гробовици, а тиме је десет пута тако велики камен спао с груди министра Растислава.</p> 
 Па ипак тај румунски обичај није ништа тако страшно, — узе реч опет кнез — тиче се ипак младић 
али од куда ли се то г. Растислав враћа тако рано.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Снажн 
а услуга.{S} А ја ћу вам вашега кнежића тако лепо спремити да управо неће ни осетити, како ће с 
е прибегава овој досетци, женска статуа тако стисне ноге да се, богу хвала, ништа не види, и мо 
ало.{S} Он је осећао лупање њенога срца тако близу, да на махове није могао разазнати да ли је  
ао што је баба Ката.</p> <p>Но има душа тако чистих, да би се могле назвати златне душе.{S} За  
није требала ни звати Лепшу к себи, кад тако зло о њој мисли.{S} Такав је суд неправедан.{S} Ле 
ако је већ има нека очува власт.{S} Кад тако будемо радили, зваће нас политичким хамелеонима, п 
Дуговића — одговори Ратко.</p> <p>— Кад тако стојиш с новцем, онда ти морамо набавити с друге с 
.{S} Чинило му се да га није нико никад тако за срце ујео.{S} Није звао ни сам како је изашао и 
собом и читате их пажљиво; ту је препад тако јак да и најачи човек дрекне.</p> <p>Растислав се  
и јабуци коју несретник загризе.{S} Вид тако ослаби, да паћеник све предмете види само као кроз 
ури на диван, покри лице рукама, остаде тако неколико тренутака, а за тим протрља очи, скочи, с 
 јој главу у своје наручје, па је хтеде тако стегнуту опет обалити на диван.</p> <p>Бранећи се  
који, узети у потребној дози, производе тако рећи тренутну смрт — то су цијан-калијум, стрихнин 
S} Даље, хтели би отрове који производе тако страшна дејства, да се човек ужасава од саме помис 
то могуће, тако благородна жена да буде тако развратна!{S} Не, завист!{S} Све је то само завист 
 почетку своје деветнајесте године буде тако мудар, озбиљан и одмерен као што сте ви у четрдесе 
 <p>То је чудна ствар.{S} Ништа не може тако уплашити човека, као кад неко ненадно зврцне одозд 
 говори инат!{S} Један владалац не може тако мислити.{S} Кад би владаоци тако лако уступали пре 
 одмери од главе до нете, и пошто га је тако за један тренутак гледала, она климну главом и реч 
астави госпа живо, — на она мисли да је тако и код мене.{S} Јес!...</p> <p>После ове енергичне  
 <p>Климањем главе Заре даде знак да је тако.</p> <p>Кнез је опет ћутао замишљен неколико трену 
 ствар је пошла као подмазана и дала је тако повољне резултате, каквима се Ратко није никад мог 
о ње тиче.</p> <p>Али лепа Пава била је тако исто и мудра, као што је била лепа.{S} Сва ова паж 
је волео цвеће, а његова рођака била је тако пажљива, да је свуда намештала пуно, пуно цвећа, к 
но.{S} Он је пред њом говорио, а она је тако брзо прозрела у његове тајне.{S} Није знао управо  
 Он одступи корак два од прозора, па је тако замишљен стајао још неколико тренутака.{S} После о 
са, прекрсти руке и затури главу, па је тако чекао лекара да му се приближи, а из очију су му с 
у Црнојевића, окачили је о барјак па је тако носали цео дан по целом селу.{S} Кад су их после п 
рта за кнежев карактер.{S} Растислав је тако рећи ономад спасао кнеза од извесне смрти, отео му 
мора бити добар, племенит човек, кад је тако висок господин.{S} Та се мисао све више учвршћивал 
, не би му нико ништа рекао, али ред је тако, старији су чиновници.{S} Пред млађим чиновницима  
је и оне степене подрумске, низ које је тако често стрчавао, поред све забране строга учитеља.{ 
ала у вези с маленим мехурићем, који је тако удешен да се кроз иглу излије, кад она у што удари 
н као стидан и низак један акт, који је тако природан и тако неопходан, акт спаривања, акт разм 
човеком, који га толико воле, и који је тако вољан да га обаспе својим владалачким милостима!.. 
ина благо теби, црна Петрија, кад ти је тако увек до ђавољења — рече Пава подижући цвет са земљ 
гом његових железних руку.{S} Држећи је тако одигнуту од земље, да је патос једва прстима додир 
урјачића и других великаша.{S} И док је тако радио — добро му је и било.{S} Чим је окренуо друк 
ан отвор код уста и очију.{S} За тим је тако увијени дервиш сав опшивен у платно; на платно су  
 Као мудар владар, <pb n="189" /> он је тако и требао и морао радити. „Народе снаго моја!“ — го 
изузео плату унапред „а конто“, и он је тако поступно одуживао тај дуг, кубурећи непрестано с п 
згубите родитеља свога.“</p> <p>Бабо је тако на глас плакао, а стари чича Сима, што смо се увек 
p> <p>Кнез се једнако смејао.{S} Био је тако расположен да му је свака ситница изазивала читав  
азила сад Лепша.{S} Кнежев напад био је тако неодољиво снажан, да је Лепша одмах клонула и пред 
p> <p>Десет година усастопце долазио је тако хоџа у Балканију, обилазио вашаре, добро пазарио и 
природне људе, њено величанство било је тако дирнуто, да је прекинуло посету у половини.{S} Три 
а мени кнез смета?</p> <p>— О, па то је тако близу памети; то се управо само каже.{S} За што би 
вац је имао свој криви мост.{S} И то је тако трајало скоро четврт века, а сад се и то морало ди 
скочи.{S} После као да се покаја што је тако учинио пред момком, те се опет поврати и седе за с 
еном животу као да је било вешто што је тако ведро и јасно, тако светло и радосно, тако неисказ 
е чудно загледа у ту слику, и, пошто је тако непомично стајао неколико тренутака, он јурну слиц 
има, наслони ухо и ослушну.{S} Пошто је тако мало послушао, он опет одступи, махну главом, мигн 
огледа је чудно разрогачено, и пошто је тако дуго гледао, он се полако измаче, одступи на стран 
{S} Ура!{S} Живео!“</p> <p>Тек пошто је тако издао наредбу, која се чак у ходнику могла чути, н 
биле снажно притиснуте.</p> <p>Пошто је тако продржа неколико секунада, гледајући жудно у њено  
++ каже град, ми зовемо тврђава, јер је тако правилније.</note> <note xml:id="SRP18892_N2">Поми 
ао, а <pb n="366" /> на души било му је тако лепо, тако ведро и весело! — Он је осећао да има ј 
бе с оним немоћним вочићима.{S} Њему је тако добро било познато оно страшно душевно стање, кад  
се да не поремети памећу.{S} Та њему је тако јасно стајала пред очима слика, коју је пре неколи 
у лицу.</p> <p>Кугић га пресече: — Није тако, господару — рече он мирно, али одсудно.</p> <p>У  
дских чедних дама.{S} Она — Мона — није тако сретна да је звониграђани истичу као узор чедности 
илом држим!</p> <p>— Па мислите да није тако? — пресече га Растислав.</p> <p>— Не!{S} Не сумњам 
рављају и регулишу:; но богу хвала није тако.{S} Устав и закон давно су то одредили; обележен ј 
Јовица вајкао се, да му нико никад није тако умакао.</p> <p>После саставка с непознатим младиће 
утили се, не љутили се.</p> <p>— Е није тако — поче Растислав.</p> <p>Но кнез га опет пресече:< 
седну где год у заклон, где блесак није тако јак.</p> <p>У једном углу стајао је мали, кадивли  
<pb n="425" /> скупоцених ситница, које тако лепо красе одају својом разноликошћу.</p> <p>— Све 
могу бити равнодушан спрам ствари, које тако дубоко засецају у целу будућност његову, а преко њ 
27" /> свој господар.{S} Има особа које тако моћно утичу на своју околину, да све потчињавају с 
} Мало по мало она се поред управитељке тако осили, да су осуђенице од ње пропиштале.{S} Била и 
, не, они су лежали, а главе су им биле тако заврнуте натраг, да од устајања није могло бити ни 
и шта ће то њима?{S} Збиља!...{S} Дакле тако, реците господи да је све добро, и да ће се Њ. Вис 
ини!“</p> <p>Јес, та слика старе дадиље тако му је била жива пред очима, да ју је доцније и нац 
чудна, господине мој!{S} Не волем да ме тако зовеш, па квит.{S} Шта ту има чудно!{S} И где си т 
 <p>— Куку, црна Петрија, не дрмусај ме тако, часан те убио!{S} Гле, обали ми цвет!{S} Боже, ис 
лан овога „женског клуба“, где се време тако пријатно проводи.{S} Лепша се учтиво захвали на па 
и починиће триста чуда..</p> <p>Преломе тако да Радован и отац иду, а Грујица да остане са снај 
и обиште око официра.{S} Сину рече: „Не тако, Радоване“, па пристаде дежурноме.</p> <p>- Није л 
 то?</p> <p>Ове речи биле су изговорене тако, да се госпа чисто трже.{S} Она на једанпут изгуби 
ице као стрелице, а оне би биле удешене тако да рахат могу пробити и кроз одећу, и забости се у 
.{S} Сам ђенерал поставио је био питање тако.{S} После жестоког сукоба, који смо видели напред  
одари ситуације.{S} Да код кнеза створе тако уверење дужност је начелника, и они то могу постић 
е, криве јабуке у башти, на коју се пре тако радо пео, и ту, међу њеним сплетеним гранама по чи 
и његове заповести.{S} Та ви сте то пре тако лепо знали, али сте се доцније одучили намесникују 
рагог мајмуна, с којим <pb n="26" /> се тако радо забављао, па га натерали да учи — он би срдит 
ла.</p> <p>— Само се могу чудити, да се тако мало користите у практици тако јасним схватањем ст 
одица, сироче без оца и мајке; нашла се тако код ове бабетине и живела је код ње, радећи дан и  
рваз, а руке беше метуо у џепове, па се тако нешто загледао у даљину и чисто се занео за лепом  
ајачи човек дрекне.</p> <p>Растислав се тако трже од кнежева удара да викну из гласа и упусти н 
есто се налази у пољу, у шуми, и кад се тако момчић и девојка нађу у једном од тих природних бу 
од мишке — то је она.</p> <p>Тек кад се тако и нехотице виде у огледалу, њу обузе нека страва.{ 
нога лепог водоскока пред кућом, где се тако често сиграо, прскајући својом великом штрцаљком ч 
ево долази тобџиска касарна, до које се тако рећи може довикнути — а све то уливало је Мутимиру 
стра!{S} Е, мој брајко, не заслужује се тако ванџамент.“</p> <p>Чича Јова је остарио у овој слу 
а се у почетку мало снебивала, после се тако ослободила да је већ прелазило у раскалашност.{S}  
ј боже, остало откривено.{S} Неће ли се тако, онда се прибегава овој досетци, женска статуа так 
 док људи прођу.</p> <p>Прикрадајући се тако као мачке, они стигоше на средину кантарске улице  
могли, они само зажмурише, предајући се тако гркој судбини својој.</p> <p>Међутим свирепи домаћ 
е главу.</p> <p>— Ваша Светлост увек се тако са мном шали.{S} Ја то увек примам као милост од В 
коснован остао је Растислав.{S} И он се тако одржао без икаква усиљавања, просто је рекао у себ 
 пристаје уз шалу и забаве.{S} И ако се тако држање противило целом бићу Растислављевом, намесн 
скочити.“ Више од два сахата џуприло се тако пред судницом, док су ћата и главни кмет унутра не 
долазило и по неколико мушкараца, то се тако у друштву и разговору остајало до у мрак.</p> <p>Н 
како је било у општини.</p> <p>Пошто се тако читаву недељу дана само чистио, а скоро читав месе 
 радити на његовом убиству; учини му се тако природно, управо несумњиво доказано да је његово т 
шена, свршена ствар; све то учини му се тако очигледно, да чисто осети како га нешто почиње пал 
они чудни и страшни догађаји који су се тако живо урезали у мојој памети.{S} Зар сан наш силаза 
са свим је нестало.{S} Бар Враничићу се тако учинило и он је остао потпуно умирен, не зебећи ни 
о — „света бара“ насута је и Орловац се тако морао лишити једне знаменитости своје.</p> <p>Иста 
удеш у друштву твога господара, који те тако одликује.</p> <p>— Благодарим много, Ваша Светлост 
шта!{S} Али, за бога, Рале, како можете тако говорити о том јадном детету?</p> <p>— О коме дете 
осу!{S} Јух, тешко мени!{S} Како можете тако што и говорити, за бога, оче прото?{S} Јух, јух, ј 
ше и нагоше уз степене.</p> <p>- Нећете тако! — викну Радован.</p> <p>— Да видимо је ли ово тур 
 не сме вам је рећи ни онда кад грешите тако очевидно, да већ цео свет види.</p> <p>госпођа Соф 
>— Које сте се јаде ућутали?{S} Зар сте тако брзо казали једно другом све што имате!{S} Или се  
 је наређено.{S} Тако бива свуда, па ће тако бити и овде. — Он не тражи ништа много, ништа особ 
ају и династички интереси.{S} А овде ће тако нешто бити, и ја се бојим да ваши искази не послуж 
тако уверили „људи из народа“, а они ће тако уверити Перуна Црнојевића, и он ће на њин позив не 
и богодана мала челица, али на њу слеће тако исто и отровни ноћни лептир; на њу силази весели с 
еба га пустити нека се у те своје грехе тако заплете и замрси као у стоструку мрежу, из које му 
чима дамари бију као два чекића, а срце тако лупа, да при сваком удару Јела осети како јој клоп 
и?{S} И збиља, Лепши је још лупало срце тако јако, мислиш сад ће искочити. „Јадниче моје“, — ре 
p> <p>Имао је душу на којој злочин ниче тако природно, као што природно ничу печурке на ђубреви 
, а над Звониградом, који мало час беше тако весео, на један пут рашири своја огромна крила црн 
ево чуђење тек сад настаде.{S} Они чуше тако исто кретање и у другом суседном гробу, па одмах и 
ајкраћем року.</p> <p>— Та не може кнез тако брзо заборавити добро, које си му ти учинио.{S} Ни 
рекор.{S} То су опасне црте, и ако кнез тако пође тешко да ће се дотерати далеко — мислио је Ра 
ва, опет шумарак, опет шарена ливада, и тако све даље и даље, докле ти год око допире.{S} Овде  
 расте, и опет се развлачи и прекида, и тако крв непрестано капље, а ђенерал гледа то с осмехом 
ћа, и врло добро чине што тако мисле, и тако и јесте као што они мисле.</p> <p>Лепша узе ходати 
у начелник и министар стојали у вези, и тако је могао бити ухваћен цео њин разговор.</p> <p>Ова 
трећег спрата. — Мртвоме нису судили, и тако му је породица добила пенсију.{S} Но како је мајор 
>Ђенерал је сад говорио кивно; јетко, и тако брзо и задувано да га је већ тешко било разумети,  
она.{S} Четири пута пет, двадесет.{S} И тако чича Степа је донео равно двадесет ока злата да се 
ће то; то ништа не доприноси ствари.“ И тако је остао упоран у томе да се Растислав чисто чудио 
е ишао Растиславу, кад они Растислава и тако не воле; што није дошао непосредно?</p> <p>— Непос 
 двојним редовима окруже кнежева кола и тако их прате.{S} Понекад поделе се на две поле; једна  
чи са својих танких, припијених усана и тако исто танких, дугачких, као гар црних бркова.{S} Мр 
.</p> <p>Кнез стаде пред Лепшу, ућута и тако је нетремице гледао у њу за неки тренутак.{S} То ј 
мању децу; неку понеле, а неку повеле и тако их све одвели у велики салон.{S} Ту затеку бабу.{S 
>Али он је био човек тако крепке воље и тако снажне душе, да је сву ову буру умео сакрити и зак 
} Комшија избуди комшије, сачекају се и тако се сви дигну те пред општинску кућу.{S} Кад тамо,  
адва падоше на предња колена — падоше и тако остадоше.{S} Њини црвени језици висили су на пољу, 
у кнеза.{S} Њини се погледи сусретоше и тако остадоше неко време.{S} Ђенерал се за тим окрете,  
аћи и лакши сан.{S} А може се окадити и тако да се више никад и не буди.</p> <p>- Дакле и то мо 
 уверавали да су се од кнеза чуле чак и тако крупне речи, да би он с том женом могао бити потпу 
“ Кнез је говорио с таким одушевљењем и тако је узвикивао да је Растислав у два три маха морао  
 наслоњачу, узе на крило велики албум и тако је преметао слике, а уз то и певушио.{S} Певао је  
изак један акт, који је тако природан и тако неопходан, акт спаривања, акт размножавања и одржа 
т и цела зграда, коју је он тако дуго и тако трудно подизао, може се срушити са страховитим шум 
 живи, она би за њега сутра тако лако и тако радо умрла.{S} И за њу је то тако просто и природн 
епо и мирно.{S} Тако је бар изгледало и тако су ствар узимали и Враничић, а и његови пратиоци.< 
 <p>Но доктор тако брзо и неочекивано и тако вешто згурну низ степенице прво једног на другог,  
риче, које „стара мајка“ тако складно и тако лепо прича.</p> <pb n="109" /> <p>А из њених свети 
, сад му је изгледало сасвим природно и тако просто, да управо није знао како би друкчије и мог 
да га у тај мах неко не ухвати за тур и тако га повуче, да кмет љосну колико је дуг.{S} Чаша се 
ала у тој соби, окрену с лицем дувару и тако је остала за све време њине гозбе.</p> <p>Један од 
ичица, у избледелом, отрцаном ћурчету и тако исто изношеним чоханим чакширама, приђе овим колим 
 могуће, да ће због тих, тако обичних и тако природних младићских погрешака, прогласити њена си 
Све је то само завист и злоба!</p> <p>И тако се поступно долазило до уверења да управо није ник 
 је, између осталога, стојало и ово: „И тако је наш учитељ цело боговетно вече хвалио само <hi> 
ји га чак узе к себи за ађутанта, да би тако загладио „суровост“ очеву.{S} Помиловани, да би се 
 Ја да се наљутим?!{S} Како бих ја себи тако што допустио да се на Вашу Светлост наљутим; Боже  
кнеже, то само ви можете допустити себи тако понашање, које управо нема квалификације.{S} У мој 
знао што пре није знао.</p> <p>— Кад ви тако много знате, онда јамачно морате знати и то, који  
ори се угледа на бољега.{S} Кад кнежеви тако газе образ, шта је стало за другу простоту?{S} Но  
о да је свет махнит и притворан.{S} Сви тако раде, а ко би изашао да јавно призна оно што у ств 
то за те отрове, којима су убијани људи тако поступно и на тако грозан и ужасан начин — не зна  
стегнутом песницом понова удари у груди тако јако, да се старац устури натраг, простења, но опе 
 примети кнез кратко.</p> <p>— Не стоји тако — прихвати Растислав одсечно. — Ваш деда није пост 
ји, но он, Растислав, да ствар не стоји тако; нико не би више желео да је млади кнез у свему чо 
истре, узданицо престола мога!{S} Је ли тако?! — Кнез срдито лупи ногом, а све се више и више ц 
ове свете речи.{S} А? докторе?{S} Је ли тако?{S} Делиш ли и ти моје мишљење.</p> <pb n="163" /> 
 враћати отичње беснило.</p> <p>— Је ли тако, мој верни министре, узданицо престола мога!{S} Је 
дан заповеда, а другом заповедају је ли тако, г. Маврикије.</p> <p>Шах је персиски краљ, Ваша С 
t pas M-r Mavriquie</foreign>... (Је ли тако г. Маврикије?).{S} Ах, па ви сте фуч... г Маврикиј 
 јако похвалио, наравно „иза леђа“, али тако да су ове хвале насигурно морале пасти кнезу право 
робови су били неправилно поређани, али тако близу један уз други, да се рахат могло корачати с 
притегоше и везаше некаквим каишем, али тако, да су ми под каишем и руке око чланака биле прите 
руди, и ону наду, ону тако нејасну, али тако слатку, тако неисказано слатку наду...</p> <p>Јес, 
елу, по хаљини ови су се пољупци низали тако брутално, да је Лепша била сваког часа готова, да  
сториски тровачи, отрове, који су имали тако чудна и необична дејства, која ћу споменути мало д 
 кратком року од непуна сахата доживели тако тешка искушења, и Перуну, а нарочито Жики, паде на 
 корена међу грађанством, које су умели тако заинтересовати, да им је оно, о свом трошку, чак и 
- рече Враничић - тако је било име, или тако су бар звали овога црнога човека.</p> <p>- Не веру 
боравио, како је писмо доцне добио, или тако што.</p> <p>Али место извињавања, у занемелој двор 
де чује се како коњ фрче у зобницу, или тако дубоко увуче ваздух да ти личи на тежак уздисај.{S 
ање и слободу, два осећаја који су били тако неисказано слатки после оних страхобних слика, кој 
 промуклим гласом:</p> <p>— Именујте ми тако једно лице?</p> <p>— За што не!{S} Ако хоћете и дв 
. г. министара примети му:</p> <p>„И ми тако исто имамо наш део одговорности; ми смо влада — и  
ој слатки и мој мали кнежићу, кад си ми тако леп, изела те дајка, онда си јамачно и богат.{S} П 
> <pb n="404" /> <p>А! не иде то баш ни тако!{S} Не може он сам извити на једну страну, кад сви 
>— Јабогме,— продужи баба Ката — прегни тако један пут, а слободно, ако буде греха, ево ја сав  
авац; један пуковник, намесник да учини тако што.{S} Ох, то није могуће.“ Тако „није могуће, ни 
ј.</p> <p>У томе тренутку њему се учини тако јасно да пуковник Врбавац мора радити на његовом у 
право није ништа нужно!....{S} Сиротињи тако мало треба! — рече младић збуњено.</p> <p>Но Расти 
о ни у каквој двоумици.{S} Али у ствари тако није било.{S} Ево шта се десило.{S} Памтим лепо ка 
нез.</p> <p>Каја се исправи: — Неговори тако!{S} Знам шта мислиш, али не говори; сама та помиса 
треба да плачеш, — рече му она — кад си тако никакав карактер.</p> <p>— Па шта сам ја могао!</p 
 <p>- Добро, добро, г. капетане, кад ти тако то велиш, онда кажи ти мени, бога ти, верујеш ли т 
 се сударише.</p> <p>— Е, е, куда си ти тако нагао, као да те неко гони? — рече Растислав ступа 
к, као што је он, зар може и разумевати тако фине и суптилне ствари, као што је <hi>ова</hi>.{S 
ке Хаџијине, а он их је умео извршивати тако, да је, поред добре новчане зараде, брао и славу ш 
на скоро подругљиво.</p> <p>— Неће бити тако.{S} То сте ви раније где год чули; то је вама мора 
а вама, на први мах, то баш и неће бити тако пријатно, али старајте се да се на то навикнете.{S 
у, коју му пружиш, и после ти неће бити тако опасан.</p> <p>— Свакако, кнеже, г. Растислав, кој 
е, када је и чиме је он могао заслужити тако велику казну, да га његова рођена отаџбина избацуј 
<p>Док се Тодорика ишчуђао откуда гости тако у недоба, ћата рече да немају ни трунке времена за 
 човек о чијој се енергији и одлучности тако исто много причало, као и о његовом слободоумљу.</ 
бро, дед види!{S} Да видим шта ћеш наћи тако особито!{S} Он рече да је то давнашња слика једне  
воме верном доктору.“</p> <p>Богорадећи тако, доктор је с раширеним шињелом обигравао око кнеза 
однекуд доселили у Босну).{S} Обилазећи тако вашаре и саборе он је био завео оваку праксу.{S} О 
 Растислав чисто чудио толикој чврстоћи тако млада човека.{S} Само кад Растислав помену о награ 
, или беле мраморне плоче.</p> <p>Идући тако за црном приликом, кнезу се на једном учини, као д 
је.</p> <p>— Ене — рече она, показујући тако другарицама редом свој задигнути нос — ене, како м 
еликом обареном шумком.</p> <p>Путујући тако цео дан, они су прешли доста места, и ако је пут б 
и, да се тако мало користите у практици тако јасним схватањем ствари у теорији — рече Растислав 
е може тако мислити.{S} Кад би владаоци тако лако уступали престоле, ни једна династија не би < 
ке себи и жестоко скочи...{S} Она скочи тако нагло, и с таквом снагом, да се млади господин сус 
воту често има случајева кад је нападај тако јак и неодољив, да нападнута особа не сме ни да по 
и о њу.</p> <p>-— Молим те, Рале, немој тако говорити — рече она живо.{S} Зрео човек!{S} Јадна  
/> <p>Петрија је загрли.</p> <p>- Немој тако, рођена моја:{S} Па зар не знаш шта је шала, рђо ј 
тмених људи!{S} Где још образован човек тако титулише своју госпођу.</p> <p>— Е, лепо добро, ду 
стати криза.</p> <p>Али он је био човек тако крепке воље и тако снажне душе, да је сву ову буру 
никад нисам путовао.</p> <p>— А ја увек тако путујем.{S} Из Звониграда у Јеленик обично стижем  
 n="339" /> — Ђенерал Врбавац није увек тако строго судио г. Растислава.{S} Ја још памтим време 
ора тако бити, нити је паметно што увек тако бива.{S} С каквим правом <pb n="435" /> траже од в 
лици, упре прстом у кнежев мртвачки лик тако јако, да стакло на слици одмах пуче, и повика загу 
{S} Шта ћемо, сажаљевам рђав случај, ал тако је кад неко има повластицу на чедност и светитељст 
о што је <hi>за њену срећу</hi>, па сам тако и учинио.</p> <p>— А не - рекох ли ја теби, животи 
елини је причао даље.</p> <p>— Дуго сам тако лежао, а било ми је као да сам у паклу.{S} Поред с 
еби лудој!{S} Мука је мени што ја нисам тако лепа, а да сам богдице ја као то ти, виделе би ви  
га госпођо, бићу веома срећан да седнем тако близу, како ћу осећати дах ваше божанствено душе.< 
 што да ми буде жао?{S} Кад ја порастем тако ћу и ја живети са женама мојих синова — одговори д 
авом заједно путује и по некад је с њим тако слатко ћеретао, као с каквим својим вршњаком.</p>  
м то, да ви грдно грешите, што с кнезом тако поступате.{S} Место да га научите да као кнез разу 
а врата, која су била заклоњена ћилимом тако, да се готово нису ни распознавала.</p> <p>На врат 
{S} Чича примети:</p> <p>— Ако је с њом тако једном већ било, онда бих ја њу тек тада слатко ба 
уди одмах се питају: је ли могуће да он тако што учини?{S} И пошто је ствар сувише неприлична з 
реда огроздовог, путање, по којој је он тако слатко трчао, особито кад се игра, па га јуре да г 
на случајност и цела зграда, коју је он тако дуго и тако трудно подизао, може се срушити са стр 
га чуда.{S} Није!{S} У осталом, није он тако проливен.{S} Он то само оној својој све казује, ин 
југао то лево, то десно; час се сужавао тако, да два човека упоредо не би могла проћи, а час се 
S} Какав би човек био кнез кад би могао тако брзо заборавити шта је, тако рећи јуче, било с Врб 
дно грешите.{S} За што држите кнеза као тако покварена и пропала човека да о његовој поправци н 
дини набубреле и затегле, језик одебљао тако, да га је с муком кретао и често запињао; цело тел 
х омаљских планина, у којима је он знао тако рећи сваку стазу.</p> <p>Па и поред све те уверено 
нији.{S} Сад пак, кад је то пунолетство тако рећи на прагу, код нас од њега не дели више од 3 м 
а је све зло учињено.{S} А и ко би смео тако што учинити без њега и преко његове наредбе!</p> < 
 нечему договорни.{S} Истина, то је био тако тренутан, тако пролазан израз на лицу Милојевом, д 
ита кнез на један пут, а глас му је био тако храпав и дебео, тако непријатан, потмуо и расцепље 
потомака, да је славни град Орловац био тако осветљен, да није знао шта је ноћ и мрак, но му је 
адржину.</p> <p>— Дакле, збиља си добио тако писмо? — упита Ратко, који је до сада цео говор из 
ан се вајкао и извињавао што се „тревио тако рђав случај.“ Пијанца је већ грдио на сва уста.</p 
рихвати га за главу.{S} Он је то учинио тако механички, као што нехотице и механички <pb n="641 
је могуће да би пуковник Врбавац учинио тако што с њима, са својим рођаком, с човеком, који га  
прилегне.{S} У опште Врбавац је говорио тако мирно и спокојно, да никоме не би ни на ум пало, к 
ише!...</p> <p>Мутимир је ово изговорио тако тужно, да се Лепша чисто сажали, и она га обасу по 
} И ако је ствар са чича Милојем удесио тако, да се није имао ничега бојати, опет за то, по одл 
љка човека те се занесе и заспи, па ако тако дуже остане, онда се више и не пробуди.</p> <pb n= 
се сасвим збрка и растроји.{S} Али како тако одјекну и последњи глас „љета“, а за тим продужи с 
{S} На јасној месечини, где је све било тако лепо осветљено, владао је сумрак само у дугој кест 
ењати или силазити.{S} Земљиште је било тако ломно, да често ниси могао видети пред собом ни на 
јбољи пријатељи.{S} Та то бар није било тако давно?{S} У једном истом броју, па често и у једно 
{S} - То не море бит’.. а кад би и било тако, ти би вала, снахо, била опака мајка.{S} Можда си  
 његових родитеља, где је пре увек било тако <pb n="537" /> мирно, сад на једанпут настао некак 
на то одговори мирно, да би све то било тако да није једне околности, која целој ствари даје др 
 у сличној прилици.{S} И шта је то било тако необично! <pb n="444" /> Млада жена подала се млад 
i>.{S} Оно што му се у први мах учинило тако чудно и невероватно, сад му је изгледало сасвим пр 
зни своје срце, у коме се било накупило тако много електрицитета.{S} Готово бесвесно, он је гов 
ле те две лозе и биле би једна.{S} Само тако може се избећи, да се ове две куће не гоне душманс 
, да то управо и није Шваба, но се само тако претвара.</p> <p>Час опет долази опширан извештај  
жи и појачи сан.{S} Да, ви господи тамо тако и реците.{S} О дисању и о билу не морате им ништа  
 мутна и нејасна.{S} И то се непрестано тако мења.{S} Она би хтела да што рекне, али речи редом 
{S} Само то би онда морало бити удешено тако, да на њега, <hi>ни у ком случају</hi>, не може па 
пире:</p> <p>Јес, ви имате право.{S} То тако јесте, и то тако бива, али то не мора тако бити, н 
— Ха, ха; ха!{S} Како мој колега све то тако лепо зна.{S} Као да из књиге чита!{S} Прави минист 
овор с пажњом, потврђујући да је све то тако, и да он по себи зна како је то тешко кад човек мо 
оти.{S} Бар њему се чинило да је све то тако било, а најпосле ко зна — можда је и бало.</p> <p> 
 је ви представљате — али ако је све то тако, зар ја морам бити овде?{S} Ево ја нећу силом да в 
бабина разговора, Јела дознаде да је то тако висок господин, да ту о женидби не може бити ни го 
је свакога копкало да чује шта ли је то тако важно.{S} Комшија избуди комшије, сачекају се и та 
ако и тако радо умрла.{S} И за њу је то тако просто и природно!{S} Она не може себи ни да предс 
 ви имате право.{S} То тако јесте, и то тако бива, али то не мора тако бити, нити је паметно шт 
 час о једној час о другој ствари, и то тако, да му се човек често морао од срца смејати.</p> < 
ији то се сматра као обична ствар, и то тако сматра баш прост свет, који највише полаже на веру 
аже откуда му на једанпут паде на ум то тако ретко име Перун Црнојевић, код толиких других обич 
тане, а на њено место, дође друга, исто тако мутна и нејасна.{S} И то се непрестано тако мења.{ 
некуда, а уђоше две нове личности, исто тако увијене од пете до <pb n="480" /> главе у црна дом 
ких средстава, која би дејствовала исто тако поуздано, али без ларме, а била би уједно и грозни 
: „Је ли, господару, да имам право, што тако желим.“ Враничић је морао нешто одговорити, и то г 
ити, а не би ме смели ни упитати за што тако радим, пошто је то моје право.{S} Али то не би бил 
 Балканска Браћа, и врло добро чине што тако мисле, и тако и јесте као што они мисле.</p> <p>Ле 
ренутак кад човек завиди оној стоци што тако слободно пландује по овим лепим пољанама.</p> <p>Н 
ни, цела једна породица.</p> <p>— Нешто тако јесте.{S} Али то је испало са свим како не треба.{ 
адај на усамљена путника изгледао нешто тако гадно, ниско и подло, да је пре свега осталог поми 
или рушан сан, тек мени се десило нешто тако чудно и неочекивано, да још и сад не могу да дођем 
оче још с врата извињавати што је бануо тако рано и изненадно.{S} Домаћица изађе пред њега, при 
{S} Иначе све је друго помешано!{S} Бар тако је код наших Румуна у Балканији.{S} А, докторе, шт 
атили и безопасно спровели даље.{S} Бар тако је било уговорено.{S} И да се није десио несрећни  
Растислављеве, нити је сматрао да ствар тако <pb n="494" /> рђаво стоји, да је чак и њин пад мо 
нити, а да никога не пита.{S} Кад ствар тако стоји, ја ту морам напред, ја другога пута немам“. 
орали су потписати протокол да је ствар тако текла, да је закопани дервиш одиста провео у земљи 
ајаги скрупуле.{S} За што узимати ствар тако с трагичне стране?{S} Зашто се не сетити како смо  
ош подуже живети.{S} Тумачећи јој ствар тако, кнез је приведе дивану, где је ђенерал још лежао  
ло доћи непосредно, па ти не би у ствар тако брзо могао ући, а можда не би он <pb n="687" /> по 
мо — примети црна прилика.</p> <p>— Зар тако близу, чудио се кнез.</p> <p>— Тако, потврди црна  
ене цигаре.</p> <p>Данас је г. министар тако поранио, да чича Јова није имао кад ни попити каву 
> <p>Начелници су саслушали његов говор тако, као што побожни хришћани слушају лепу службу смир 
е идемо — понови Боја.</p> <p>Но доктор тако брзо и неочекивано и тако вешто згурну низ степени 
, — рече кнез расположено — а ја ћу вас тако бити, г. Маврикије, тако ћу вас бити...</p> <p>Кне 
 ни данас нису покидане.{S} Они и данас тако исто мисле о младом кнезу, као што су пре мислили  
мо и фотографију, о које се до мало час тако суревњиво отимала, поправи спрам огледала мало раз 
 каквом пустом острву.{S} Али на жалост тако није.{S} Има још и других људи!{S} И оно што не да 
амо у обилном просипању лепих жеља, већ тако исто и у обилном просипању лоја и катрана.</p> <p> 
незу никакве махне.</p> <p>А кад је већ тако, онда је ствар проста — ваља отићи горе, тамо је и 
казало тек онда кад су обојица били већ тако јаки, да један другоме није могао лако досадити.{S 
о да се мртво тело ђенералово пренесе у тако звани Мали Конак, где је до сахране било изложено  
ље и самосталније међу њима пребећиће у тако зване конзервативце, у чијем ће табору настати вре 
ити пријатно кад се у његовом присуству тако што говори о жени коју он воли.</p> <p>Кнез је гов 
 и да узима те отрове, па тек да покажу тако дејство (хронично тровање).</p> <p>„Такав један сл 
 на прагу; друго да саопшти ствар кнезу тако, како ће га одлучити да свршава с Врбавцем.</p> <m 
ди знају за што вам у свом друштву дају тако почасно место.{S} Кад се то доведе у везу с оним ш 
ом настојавању цареви најпосле доконају тако, да Балканијом не влада само једна династија, но п 
о и после много времена, и да дејствују тако да никоме и не пада на ум да је то од отрова.</p>  
да што игда може удари песницом у слику тако, да парчета разбијена стакла полетеше на све стран 
ступио ногом на ову благословену и њему тако милу земљу!{S} Тада је пао на колена, бацио се нич 
рашни отров дејствује на нервну систему тако да у маху наступа укрућеност (парализа) у свима де 
ожено, приђе и лупи Маврикија по рамену тако, да овај искриви леђа.{S} Но како Маврикије не одг 
талу, и таван њен, где се по меком сену тако слатко ваљао.</p> <p>Јес, то су биле његове успоме 
о топло разгрева груди, и ону наду, ону тако нејасну, али тако слатку, тако неисказано слатку н 
је признавало, само се извињавало да су тако певали с тога, што је дошла једна гомила богатих с 
ли започети народни посао.{S} Па кад су тако обадва дома заслужна, онда обадва треба и да влада 
аконите династије.“ У опште, прилике су тако повољне, какве још никад нису биле.{S} Он треба са 
ом робијашицом!</p> <p>Ове речи биле су тако изговорене, да — можда је срамота рећи — пуковник  
 највећи разврат.{S} Свети оци, који су тако ревносно проклињали природу људску у <hi>хладном,  
ужнога правца, наши путници путовали су тако неуморно цео дан....{S} Зауставили су се само око  
а намесника Врбавац и Растислав били су тако властољубиви да један поред другог није могао стал 
<p>Доктор је говорио „искрено“ и они су тако редом претресали једну но једну особину народну.</ 
њим Враничић, а за овим Жика.{S} Већ су тако били прешли скоро целу пољаницу, кад их ту при кра 
 ће народ за њим листом поћи.{S} Њих су тако уверили „људи из народа“, а они ће тако уверити Пе 
шли чак у башти, пали, повраћали, па ту тако на гомили и заспали.</p> <p>Госпођа се стресе:{S}  
p> <p>Но Пава је пресече.</p> <p>— Нећу тако, стрина Синђо!{S} Овде се са мном тера читава коме 
 на кола, али никад да им се не примичу тако близу да би их когод из кола могао осетити.</p> <p 
их <hi>казни</hi>, и ко зна докле би их тако ударао, да голотрбом арслану не приђе онај исти чи 
ас на појединим предметима, и гледао их тако зорно, као да је хтео да их прогута погледом.</p>  
е могоше Турци наћи.{S} Многи су од њих тако пролазили.{S} Тако смо се, мој господару, ми с тво 
ј шаљивој игри.</p> <p>— Није ваљда баш тако? - рече кнез.</p> <p>— Вала баш тако! — потврди Ле 
аш тако? - рече кнез.</p> <p>— Вала баш тако! — потврди Лешна одсудно, и ја ти то могу потврдит 
вља ми!</p> <p>— Истина нос ми није баш тако згодан за светлу кнегињу, ал, најпосле, ако је сам 
ле чак и каква тица, случајно падне баш тако, да заклони оно опасно место, са кога би пропао са 
угљиво.</p> <p>— Али неће ствар ићи баш тако лако, како се замишља — рече Врбавац. — У историји 
 бити подесио, господару, да сељаци баш тако пред вама...</p> <p>Но кнез не даде чедноме намесн 
Али он је толико желео да се све то баш тако деси, да је доиста и веровао све оно што је исприч 
 свега редак је министар који ће то баш тако <pb n="567" /> отворено тражити.{S} А друго, лепа  
че!{S} Како си јадан и мали, а заузимаш тако висок положај!...</p> <p>После ових речи, Лепша се 
 Све до тебе стоји.{S} Бар данас је још тако, док је ствар само у мојим рукама.{S} Колико сутра 
ори:</p> <pb n="374" /> <p>— Боже Рале (тако је тепала мужу) шта ти је!</p> <p>Тек сад она погл 
ића.</note> <note xml:id="SRP18892_N10">Тако су сељаци звали Перуна Црнојевића.</note> <note xm 
а+++.</note> <note xml:id="SRP18892_N3">Тако је Анђелија звала Паву.{S} У Балканији је обичај д 
ву за се задобије.</p> <pb n="80" /> <p>Тако је та прикривена борба између ова два човека тињал 
тако седи и мисли.</p> <pb n="95" /> <p>Тако је провео ваљда читаво по сахата, не мичући се.{S} 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тако је срећно окончан и овај кнежев састанак с народом 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тако смешани осећаји пунили су душу Враничићеву у трену 
оји крадимичан поглед на кнеза. </p> <p>Тако прође десетак минута.{S} На један пут кнез жустро  
вако један мали шахић краљу!....</p> <p>Тако се игра продужавала једно четврт часа.{S} Једну по 
 потребнија, ако изгуби тетку...</p> <p>Тако поче младић но на један пут он сав поцрвене и ућут 
p> <p>Заре је грабио поред њега.</p> <p>Тако су ишли десетак минута.{S} Прво су се пели уз малу 
о многим другим поштеним женама.</p> <p>Тако је сад госпођа Мона излазила на глас-као жена „вео 
а се још мирније разишли кућама.</p> <p>Тако се бар говорило.{S} А ко зна да ли је у опште и би 
му је на прси пала читава стена.</p> <p>Тако пођу даље.{S} Анђелија би прво испричала деверу шт 
, или лепота и поетичност стиха.</p> <p>Тако су се на старом дворцу могли читати ови знаменити  
време, и сад нико не зна где је.</p> <p>Тако је у главноме гласио службени извештај орловачког  
е се с народом и отићи из земље.</p> <p>Тако су гатали и нагађали једни.{S} Други су опет прича 
 кнез нека сад избере које хоће.</p> <p>Тако се завршивало писмо.{S} Кнез га прочита, згужва и  
, кад би кнез и даље остао кнез.</p> <p>Тако је Врбавац смислио овај пут, па га одмах сутра дан 
у 25 батина па га онда прогнали.</p> <p>Тако је грдно прошао хоџа.</p> <milestone unit="subSect 
е заостати, па ма сви поскапали.</p> <p>Тако је било и сад.{S} Наместив се згодно у колима кнез 
воме, што се у извештају говори.</p> <p>Тако је с једног краја јављено, да је неки хук ушао у н 
иди како ће на њу подејствовати.</p> <p>Тако је мислио Мутимир.{S} Под утицајем те мисли он учи 
 непријатности, може се отрпети.</p> <p>Тако је и учинио.{S} Погазио је упутства у писму само у 
есају и тумаче шта ли што значи.</p> <p>Тако је између кнеза и Растислава опет повраћено оно до 
у радили многи балкан. великаши.</p> <p>Тако је у неку руку постао вођ турске партије у Балкани 
о пазарио и нико му није сметао.</p> <p>Тако је дошао и сад на ову светковину.{S} Своју „престо 
поља је све било мирно и глатко.</p> <p>Тако је изгледао г. пуковник Врбавац, човек кога је нен 
ез Мутимир немарно и равнодушно.</p> <p>Тако је, Ваша Светлост; што би се замерило обичном обра 
ало времена док је био министар.</p> <p>Тако званом либерализму припада садашњост.{S} Мутимир ј 
езгодни кад једном изгубе власт.</p> <p>Тако звани конзервативци људи су с извесном прошлошћу.{ 
 падне случајно под одговорност.</p> <p>Тако препоручен, чича Милоје морао је доћи у додир с по 
у свете Богородице у Звониграду.</p> <p>Тако је млада кнежевина Балканија на један пут изгубила 
пча испод гуше копчу на мундиру.</p> <p>Тако, с подигнутом главом, Врбавац и нехотице угледа у  
и г. среског за његову простоту.</p> <p>Тако једног дана дође тај учитељ у кавану, где је било  
размештати фигуре; кнез продужи:</p> <p>Тако ћу те лупати, све ћеш <hi>се да</hi> пушиш.</p> <p 
а криј крајева налазило да неко тврди: „тако су чули од намесника Врбавца“.{S} Има испитаних св 
ве више дати!{S} И њин је изговор лак: „Тако су га други васпитали!“ А вама ће бити тешко да се 
 „Наравно“! — „Да богме“! „Разуме се,“ „Тако је.“!</p> <p>Но овај говор слушала је и госпођа Со 
о ти; пред светом обично ви.</p> <p>...„Тако ћу те бити,“ понови кнез и по трећи пут, намештају 
к употребљавају.</p> <pb n="100" /> <p>„Тако исто знају за многе чудне отрове и дивљачка племен 
 пада на ум да је то од отрова.</p> <p>„Тако су Борџије знали за један отров с оваким дејством. 
а, која ћу споменути мало даље.</p> <p>„Тако, на прилику, ми ни данас не знамо каквим су се отр 
поменути само неколике примере.</p> <p>„Тако, на прилику, ти су отрови имали особину да не дејс 
ад она у што удари и забоде се.</p> <p>„Тако би ова справица избацивала те иглице као стрелице, 
 коју је страшно и у сну снити.</p> <p>„Тако ужасно онакажена, бедна жртва вуче се још неко вре 
м изсечена неким оштрим оруђем.</p> <p>„Тако се догодила ова зверска касапница над кнезом народ 
 дејствују само на један начин.</p> <p>„Тако, на прилику, змијин отров (виперин) дејствује само 
мањим дозама, а у подужем року.</p> <p>„Тако се данас често врши нехотично тровање; на прилику  
оследицама од свију досадашњих.</p> <p>„Тако на прилику они раде да склопе (конструишу) малу ме 
се изражава жалост што је народ изгубио таког мужа, државника и војника, одасвуд се дижу гласов 
ено.{S} Е, саслушајте сад и ви мене.{S} Такога отрова има, господине пуковниче.{S} Јесте ли чул 
 људи.{S} Ти <hi>писмени документи</hi> такође носе траг да из ваше <pb n="88" /> околине ниче  
<p>— Јес, он је — рече Мона гошћи, која такође заусти да нешто рекне, али немаде кад, јер баш у 
<p>Женска, што је седе а до ње, била је такође увијена у велики вунени огртач, а преко главе пр 
жев професор за војну историју, који је такође пратио кнеза на овом путу, за сад је јахао у неп 
лођавају све жене роткиње, код којих је такође вршен избор, које се могу узети као роткиње.{S}  
а у плач и прекоре.{S} Кнез је дочекује такође срдито и одмах плане међу њима такав пожар раздо 
 понуду, даде знак своме ађутанту да се такође уклони, па, узев доктора под руку, приђе својим  
 руци, један с упаљеном цигаром, дођоше такође под липу.{S} Пас притрча и опет узе лајати.{S} Ј 
це најлепшим градом у Балканији, местом такође важним у историји династије Косанића, одакле се  
о одговорности; ми смо влада — и ми смо такође позвани да чинимо што год узмогнемо“....</p> <p> 
> </quote> <p>На школској згради био је такођер значајан натпис.</p> <quote> <l>Наука је света  
Пава је јасно сазнавала да се налази на такој раскрсници, да стоји пред таким журним, неодложни 
с влашћу, биће им власт наклоњена.{S} У такој странци лако је бити; таква странка имаће доста п 
 мене! - кљусад као и ја — и, утешив се таком философијом, равнодушно продужи даље пасти.</p> < 
и она га одмах стрпа у џеп.{S} У једном таком покушају, Лепши испаде за руком да прочита у писм 
 — Е, ова ти већ вреди!{S} Овде се само таком одлучношћу и може што учинити.{S} У земљи треба д 
Што год ти рекнем, дакле, биће речено с таком непристрасношћу с каквом само мртви могу говорити 
 не да бог никад да се моје дете нађе у таком стању и положају у каквом је он.{S} Тешко њему -  
едном младићу од 18 година?{S} Зар се у таком раном добу може истински мрзити, истински злобити 
 послова, г. Ратко, био је сад управо у таком расположењу.{S} Тек што беше ручао, па се повукао 
ле лако не лечи.</p> <pb n="19" /> <p>У таком се стању налазио и наш јунак.{S} Он је личио на ч 
в вулкан прве истинске љубави.</p> <p>У таком се стању налазио кнез Мутимир.{S} У сред мирна, у 
е да рекнеш: „молим те пусти.“</p> <p>У таком се положју налазила сад Лепша.{S} Кнежев напад би 
 дуже затворен у одају, скоро премазану таком бојом, може формално да буде отрован.</p> <p>„Од  
редне лепоте, као и са отмена понашања, такта и поштења.</p> <p>Кнез Мутимир упознао се с њоме, 
дати најмање вероватно.</p> <p>Та му је тактика често помагала.{S} Разнесе се на прилику какав  
ако одсудан корак.{S} То је била управо тактика „Балканске Браће“.{S} Од две снаге ваљало је ун 
омислена младића он ће постати озбиљан, тактичан човек!</p> <pb n="393" /> <p>Све то у једном т 
вда онда било је и оштрих сукоба.{S} Но тактични Растислав вешто се повлачио у одсудном тренутк 
а се преже.{S} Можда с моје стране није тактично што одмах издајем пред госпођом све слабе стра 
м (он је увек говорио само одмерено и с тактом) <foreign xml:lang="fr">Fouetter</foreign> каже  
 погледа у кнеза и рече му одмерено и с тактом (он је увек говорио само одмерено и с тактом) <f 
 да се човек ужасава од саме помисли на таку смрт.{S} Тражећи то, њима <pb n="106" /> је пало н 
нати убрзано и ојачано дисање.{S} Бурно таласање груди разливало се и по целом осталом телу.{S} 
екну и <pb n="264" /> после се још дуго таласао кроз први вечерњи сумрак.</p> <p>У авлији се на 
се на ограду, погледа доле у запенушене таласе, окрете се Жики и заусти нешто да му рекне...</p 
не.{S} У опште, изнећеш му слику, да га таласи опасности запљускују са свију страна, али да он  
ружа на узбурканим и запенушеним сланим таласима морским, - тако ми се она љуљка на срдитим и х 
 од свију недугова.{S} Ношени на бурним таласима живота, чунови људски уплове најпосле у мртво  
слободно полеће над горостасним, хучним таласима и безбрижно слуша метежну борбу њину; ја ћу сл 
ако ми се она љуљка на срдитим и хучним таласима грка живота људска.{S} А кивна пучина риче у б 
олика је уцена, додајући: „кога послужи талија, па довека срећан да буде; <pb n="653" /> триста 
шио.{S} Певао је некакву <pb n="447" /> талијанску љубавну романцу, и то прво тихо и нечујно, п 
ичице на мост, а на белим, тек отесаним талпама указа се струја црвене крви, чича Милоје и нехо 
ој мостовој греди.{S} На белим отесаним талпама указа се струја црвене крви.{S} Жика и Милоје п 
х, после првог тренутка, опет спусти на талпу, а сам узе дрхтати целим телом.{S} И да није било 
 сваки дан све више и више застире нека тама, те све више почињу личити на посукнуло стакло.{S} 
јави с доње стране.{S} Он окрете поглед тама и на левој обали Дунава угледа јасан, велики пламе 
 беличастом Дунаву наизменце ширила час тама, час уморна месечина.{S} Дунав је шуштао, весла су 
чега, што нико није знао шта је.</p> <p>Тама се поче помаљати из недогледних даљина, мајска ноћ 
го среће.{S} Неколико одличних особина, таман подесних за људе, за време и прилике у којима је  
ојима ће кнеза сретати по унутрашњости, таман ће бити згодне да га занесу и очарају.{S} И он и  
аман — рече Растислав.</p> <p>—- Таман, таман, — прихвати госпођа — а што, бајаги, да није тама 
 признати да ја имам право.</p> <p>— О, таман — рече Растислав.</p> <p>—- Таман, таман, — прихв 
>— О, таман — рече Растислав.</p> <p>—- Таман, таман, — прихвати госпођа — а што, бајаги, да ни 
увај ми каљаве ципеле!“ — па си се онда таман изједначио с паланчанским простацима.{S} Какво не 
њој моди.</p> <p>По годинама то је била таман зрела жена, али веома добро очувана и младолика.{ 
ихвати госпођа — а што, бајаги, да није таман!{S} Што?{S} Зар нема у Балканији људи, старих држ 
Ловимук до Растислава и његове политике таман толико исто колико и до лањског снега.{S} Она је  
исоки струкови цвећа и изукрштано лишће таман су заклањали светлост од великог лустера, бацајућ 
кад је ћелави господин примаче устима и таман напући уста да је цмокне, кнез махну руком и туцн 
уде и хтео би да им што довикне.{S} Али таман он заусти а неко му метне шаку на уста.</p> <p>И  
 понова враћени на владу, то је њин рок таман одслужен, и сад би као имао ред да дође на Црноје 
руку што је најнужније.{S} Један од њих таман се беше попео на столицу, да погаси свеће на вели 
у по једну виђенију личност из те групе таманите и уклањате с позорнице.{S} Не трпите никога ко 
волуције за спасавање рода човечијег из таме робовања...</p> <p>Враничићу се чинило, као да је  
да спомене извесне природне односе, а у тами, иза спуштених завеса, врши највеће скаредности.</ 
но погледали.{S} Тамо су обрађена поља, тамо су путови, села, људи, а наши путници нису имали р 
онда је ствар проста — ваља отићи горе, тамо је и кнез, а поћи ће <pb n="246" /> и стрина Синђа 
ве цакли као сунце...</p> <p>— Море ви, тамо!{S} Еј, ти, Милићу!!{S} Стојадине!{S} Шта рекох ја 
 као да је био тамо, тамо негде далеко, тамо горе, јамачно на једној од оних сјајних звездица,  
осећала како је нешто мами и вуче тамо, тамо у ону непознату маглу, у онај сјај, у она незнана  
беглог живота, који као да је био тамо, тамо негде далеко, тамо горе, јамачно на једној од оних 
госта још нисам имала.{S} У моме крају, тамо где сам ја рођена, тровање је врло често.{S} Ту об 
{S} Овде, као јед зелена, густа шеница; тамо шарена ливада, посута најразличнијим бојама разнол 
ти у њу и ако су је жудно погледали.{S} Тамо су обрађена поља, тамо су путови, села, људи, а на 
сам већ заборавила одакле сам родом.{S} Тамо чак с ердељске границе.</p> <p>Пуковник је знао по 
ће овако.... хм! куда ћеш сад?{S} А?{S} Тамо?{S} Али моје кљусе има обадва <hi>ушета</hi>... па 
долазити к себи од љутине и сети се, да тамо, на оном кобном мосту, у овом исток тренутку, можд 
био одаслан у суседну велику државу, да тамо изврши затварање и претрес над старим протераним к 
д човек, кришом прелазио у Балканију да тамо започне велико дело, чији историјски замашај нико  
мо!</p> <p>Враничић диже главу, погледа тамо на ону страну откуда је долазио тај разговор и реч 
ле Паву где са стрина Синђом оде некуда тамо манастиру.</p> <p>— Ето, ви’ш несреће! „Са Синђом“ 
да оде некуд где је нико не познаје, па тамо што буде, нек буде.{S} Долазило јој на ум чак и да 
ви дигну те пред општинску кућу.{S} Кад тамо, а кмет и ћата већ се затворили у <pb n="545" /> с 
,(Мона показа главом на Лепшу) хајд сад тамо па лепо пољуби руку и моли за опроштај.{S} Ја ћу и 
еобуздани нестрпељивче мој.{S} Хајд сад тамо,(Мона показа главом на Лепшу) хајд сад тамо па леп 
ено склоне у мом стану.{S} Још је и сад тамо, скинула је маску и, помислите — то је нека средов 
а и полако изгура у салу.</p> <p>— Хајд тамо, па чекај, ветропировићу један — рече Мона бајаги  
сад идите; распитано је; ваше је чељаде тамо где је играла коло; ту ћете је наћи.{S} Хајд сад.< 
а, да јој отац и снаја јамачно још седе тамо под шатором, где их је отоич видела, а да јој најм 
не идемо!</p> <p>— То није истина да је тамо; она је још ту — викну Радован. _</p> <p>— Ми одав 
иви господине, с онаким светом какав је тамо.{S} Ви знате ко тамо долази, милостиви господине!< 
Спремана су кола, коњи, пртљаг — јер је тамо требало и преноћити. —</p> <p>Око 8 часова кренула 
ак је осећала како је нешто мами и вуче тамо, тамо у ону непознату маглу, у онај сјај, у она не 
он се све боји да се не изврне.{S} Види тамо на обали некакве људе и хтео би да им што довикне. 
ло дужи и појачи сан.{S} Да, ви господи тамо тако и реците.{S} О дисању и о билу не морате им н 
е и одзив.{S} Први глас упита: „јесу ли тамо волови.“ Други глас одговори да нису.{S} Први глас 
рашни људи...{S} Јес, њих ено горе, они тамо нешто раде; јес раде нешто, измахују рукама, преги 
тоји.{S} Па какве се разбојничке ствари тамо врше!{S} Ономад су на свом тајном састанку истакли 
ли му се чује рад.{S} С десна опет, чак тамо горе под брдом, некакав леп, пун мушки глас пева ј 
 се оте далеко низ поље и он угледа чак тамо далеко низ коња, повезаних за школску ограду.{S} И 
 прскајући својом великом штрцаљком чак тамо, до по авлије.{S} Момак седи на клупи и дрема; он  
Кроз многе коњске ноге, он се видео чак тамо у углу, како седи на патосу међу коњима и према ма 
аком љубио девојку.</l> </quote> <p>Чак тамо на обзорју, из густих зелених шљивика провирују цр 
Нешто се десило.{S} Пуковник пође и сам тамо, али је осећао да га подилази нека дрхтавица.{S} М 
 врата побочне собе: рекоше ми да, уђем тамо, што и учиним, али врата оставим отворена, тако да 
, а трећи су, усамљени, ходали двораном тамо амо.{S} Неки су били у маскама, а други, без масак 
ниформом. — Сав овај свет, што се видео тамо на пољани, све ове гомиле народа, сви ови људи, же 
вно одбеглог живота, који као да је био тамо, тамо негде далеко, тамо горе, јамачно на једној о 
им светом какав је тамо.{S} Ви знате ко тамо долази, милостиви господине!</p> <p>— А надзорнице 
положај, ми ћемо напред, јер још далеко тамо пред нама налази се наш Ханаан.{S} С тога напред,  
{S} А сад изволте, идите... вас јамачно тамо чекају — рече доктор, и ухвати ађутанта за руку, д 
онављајући у два три маха: „вас јамачно тамо чекају!“</p> <p>По одласку ађутантовом доктор се о 
аву и погледа у мрак.</p> <p>— Ко је то тамо? — упита он.</p> <p>— Ја сам — одговори Растислав. 
} Не знам, не знам, можда је то код вас тамо адет!{S} Но нама сељацима то не подноси образ!{S}  
„Хајдемо онамо!“</p> <p>- Још тамо, још тамо, трећа врата, рече писар Срећко, показујући прстом 
е гласно: „Хајдемо онамо!“</p> <p>- Још тамо, још тамо, трећа врата, рече писар Срећко, показуј 
е подвикнеш!{S} Он нас овде заговара, а тамокана!... они...{S} Јабогме!</p> <p>Доктор се нађе у 
о страшно! — зачу се из суседнога гроба танак, живахан, чисто весео, узбуђен глас, по коме се л 
рилике, умотане од главе до пете црним, тананим огртачима, склизнуше у собу.{S} Без јава, без г 
у џепу, с опуштеном сабљом, која за њим тандрче, а он корача немарно, озбиљан, дешператан, обор 
 и чакшире од црна сукна, испод гуњчета танка антерија од ћитајке, на глави јагњећа црна шубара 
ик, прост манастирски шумар, човек врло танка стања, без гласа, без имена, незнан и не чувен, ј 
 само малко, тек приметно развуче своје танке, успијене усне.{S} Кад будете мој муштерија, виде 
чука, из ког су <pb n="627" /> излазиле танке бакарне жице, те се спајале с другим пљоснатим ја 
иђу уз последњи брдањак, али њине су се танке ноге омицале, они су падала на колена, устајали,  
и пут поновљено, развучено звиждаше.{S} Танки звуци одјекнуше у тихој ноћи, изгубише се у даљин 
их танких, припијених усана и тако исто танких, дугачких, као гар црних бркова.{S} Мршав у лицу 
вај човек јако је падао у очи са својих танких, припијених усана и тако исто танких, дугачких,  
p>Кнез застаде; ђенерал га је погодио у танку жицу.{S} Још од малена кнез је био свикао да радо 
н јурне на сто, удари кроз чаше, флаше, тањире, вазне и све пообаљује.{S} Преплашени гости поск 
S} У шољи каве, у чаши ракије и вина, у тањиру супе — све је једно. „Лек“ је без боје (она је н 
ешто.{S} С лева чују се ударци секире: „тап туп“.... - то неко сече нешто, човек се не види, ал 
ара, најмање око 100 дуката.{S} Истина, тапетар ми још није поднео предрачун, али и без његова  
нашег почасног члана — смејала се Мона, тапшући кнеза по образу.</p> <p>Но Мутимиру као да није 
остручава.{S} Услуга је ишла за услугу: таст је зетовима плодио капитале, а зетови су тасту бил 
 руци једноме трговцу.{S} На, тај начин таст је умножавао не само капитале својих зетова, но и  
околност, да се користе положајем свога таста.{S} Све своје <pb n="501" /> капитале давали су т 
 Остали су на томе да саслушају мишљење тастово, па како рекне Хаџија онако ће бити.</p> <p>Рат 
е зетовима плодио капитале, а зетови су тасту били на руци у свему, чиме највиша власт у земљи  
своје <pb n="501" /> капитале давали су тасту на употребу, а вештоме трговцу била је дужност да 
ече Ратко весело.</p> <p>— Па што онда, тата, браца Мика носи сукњу, кад је он официр и дупло м 
смејати.</p> <pb n="489" /> <p>— Је ли, тата, а је ли то лепо кад је човек потпоручик?</p> <p>— 
имати — одговори Ратко.</p> <p>— Је ли, тата, а зашто ти носиш панталоне а стара мајка не носи  
ца, кад дете продужи.</p> <p>— А је ли, тата, ти си нама говорио да није здраво кад ја и Боца л 
ишта лепше од потпоручика.{S} Она вели, тата, да ћу и ја бити потпоручик, да ће и мени звецкати 
ло, а за тим упита оца:</p> <p>- Зашто, тата, ови начелници стоје овде у реду као оно војници,  
етињој лудорији.</p> <p>— А зар официр, тата, није мушко? — продужи дете.</p> <p>— Како да офиц 
 више заинтересован.</p> <p>- Па синоћ, тата... и јуче... и свако вече кад год дође ноћу код фр 
ару, а његов најмлађи синчић пентрао се тати уз колена и непрестано је чаврљао, запиткујући с д 
од обичних познатих ствари жива, сичан, татула, велебиље (беладона) и много што шта друго.</p>  
поглавито на остварењу једне од главних тачака у претходном раду друштвеном.</p> <pb n="610" /> 
е одмах показао да је Срећков рачун био тачан.{S} Понуђена, Синђа се с почетка устезала, мислећ 
којима је била мрачна само једна једина тачка.{S} То је давно било.{S} Он се тога сад једва сећ 
д собом и више их није скидао.{S} Та се тачка сијала.{S} Тај га је сјај занео, очарао, омађијао 
крстио на прсима, а загледао се у једну тачку на зиду, на тако седи и мисли.</p> <pb n="95" />  
а још кога крај себе.{S} Не дајући себи тачна рачуна ни шта говори, ни коме говори, ни за шта у 
ang="fr">mon viex</foreign>, ви сте баш тачни..{S} Кнез извади велики златан ремонтоар, — равно 
карећи на свом дивану, она му је, веле, тачно и разговетно објаснила све дужности, сва права и  
ти добра воља - не браним; а сутра у 4½ тачно да си овде — изаћићемо да јашимо.{S} Обећао сам и 
ахати; хајд сад „пошол“ — па сутра у 4½ тачно!...</p> <p>Кнез дохвати Маврикија за рамена и гот 
ислав је скројио цео план, а кнез га је тачно извршио.</p> <p>Али и после, пошто је ђенерал Врб 
е ствари.{S} Главно је да ли је верно и тачно оно што сам вам мало час саопштио, и, ако је по в 
ако то дивљаци спремају — није се могло тачно сазнати, пошто они све то крију као своју племенс 
седати, па онда оде.</p> <p>Кад је било тачно 10 часова, врата на дворани широм се отворише и к 
 полиције, само кад вас чује како ви то тачно знате и за најмање истраге по Србији, и шта је гд 
те, да му пазе на сваки корак и о свему тачно да извештавају г. министра.</p> <pb n="581" /> <p 
— А наш силазак у Ташмаден?</p> <p>— Ми Ташмаден нисмо видели ни из далека.</p> <p>Кнез застаде 
ло, господару.</p> <p>— А наш силазак у Ташмаден?</p> <p>— Ми Ташмаден нисмо видели ни из далек 
 мојој памети.{S} Зар сан наш силазак у Ташмаден!{S} Зар сан и мој министар г. Кугић, кога сам  
тих у Звониграду под турским именом <hi>Ташмаден</hi>.</p> <p>Само име јасно је казивало како с 
воја два пратиоца нађе се сад на уласку Ташмадена.{S} По среди се пружала округла, доста широка 
> <p>Наша три ноћника била су на уласку Ташмадена и ту застадоше.</p> <pb n="607" /> <p>Црна пр 
асула земљом и шламом.{S} Но у ово доба Ташмаденски подземни ходници још су били доста добро од 
ико часова гледао у подземним ходницима ташмаденским — а међу тим сви ови људи тврде да се он и 
 види, како је живот горе на земљи гола таштина и празна сујета.{S} Људи се утркују, гложе, бор 
и откуцај срца твога и сваки поглед ока твога нека је мржњом просочен.{S} Као што упаљен вулкан 
је сваку капљу крви; сваки откуцај срца твога и сваки поглед ока твога нека је мржњом просочен. 
 пре двајестак дана: значи, одмах после твога повратка из Париза.{S} Јес, па куверта је из Пари 
ине, и то је било у Милиновцу, приликом твога путовања.{S} Па онда, ко ти је послао опомену да  
 ће ти бити пријатно да будеш у друштву твога господара, који те тако одликује.</p> <p>— Благод 
, ти ниси срдита на ме, је ли, ти волеш твога Никицу, ти му све прашташ?{S} Оди ме пољуби, ако  
нта.{S} А кад се цела комедија свршила, твој министар дели још награде начелницима који су били 
ично, а <pb n="328" /> не твоју титулу, твој положај и твоје паре — све то вечито ме је бунило, 
S} Ни сам ли баш ја спречила и пресекла твој корак, који је једини био у стању да те за увек пр 
е су гадне шпекулације у томе теране на твој рачун!{S} Навлаш су те одржавали у напрегнутом жив 
тога правога оца нашег народног васкрса твој је деда, кнеже, као каква крмка, секиром убио!</p> 
 „ура, живео“; детету су рекли: „ово је твој народ“ — и њему је било мило.</p> <p>Кад је доведе 
ако је само била жалосна улога, коју је твој бив. министар унутрашњих послова играо у афери Црн 
а.... као ништа те бијем.{S} Тако, бежи твој краљ...{S} Ти ништа не знаш да играш, г. Маврикије 
 доле на басамацима.{S} Ја ћу ту чекати твој извештај.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>К 
 слуга божији, постати ортак и помоћник твој у твоме разврату и кварежу!{S} Зар код толика свет 
reign> — (Ту нема ничега што би вређало твој понос) — рече кнез и покупи ноге да начини пролаз  
<p>— Што да не знам; знам ја то боље но твој чукундеда, но откуд теби сад паде на памет Црни?</ 
ита дечка:</p> <p>— Па је ли ти жао што твој отац живи с твојом женом сад, док је млада, а кад  
улкан издише врелу пару, тако сваки дах твој нека издише загушљиви отров мрзости, од кога ће се 
енити историски стихови:</p> <quote> <l>Твој велики деда овде је био,</l> <l>На овом доксату ка 
 будеш имао јављај преко прије“.</p> <p>ТВОЈ</p> <p>„<hi>Наклоњени</hi>“.</p> <pb n="315" /> <p 
а игра.{S} Ако изведеш ствар како ваља, твоја је будућност осигурана.{S} Мене ћеш наћи доле на  
..{S} Допала ми се одмах твоја свежина, твоја детињска веселост и безбрижност.{S} Гледао сам те 
 кад год сам дубље мислио о тој ствари, твоја слика силом ми је излазила пред очи и јако ме бун 
ла у мојим плановима.{S} Твоја младост, твоја усамљеност у свету, околност што си сам, без роди 
 и јако ме бунила у мојим плановима.{S} Твоја младост, твоја усамљеност у свету, околност што с 
м, говорио је: — Иди, молим те, иди.{S} Твоја тешка мудровања већ су ми овде на врх главе, иди  
 сам вукла твоје по... пелене и брисала твоја...?{S} То ми је сад благодарност!{S} То ми је хва 
и на престо, зар пут, којим је корачала твоја династија, није засејан лешевима?</p> <p>- Наравн 
 на души, чим се осети анђелска близина твоја — срце живље куца, груди слободније дишу, крв топ 
а: и да не зна левица што удели десница твоја.{S} Но у ствари веле да је то само приформа.{S} П 
 познају сваки педаљ воде.{S} Но ако је твоја воља, да одем ја сам да погледам - рече онај друг 
драгало се, па му се сад пева.{S} То је твоја заслуга, Лепшо.{S} Треба да се поносиш што можеш  
кнеза.</p> <p>— Лепша мора кући и то је твоја кривица, необуздани нестрпељивче мој.{S} Хајд сад 
 су били пашенози) и моја дипломација и твоја полиција да се сакрију пред женама.{S} Госпа Цанк 
 овој земљи.</p> <p>- Јел’ тако мисле и твоја Балканска Браћа? упита кнез с осмејком.</p> <pb n 
бој се.{S} Уверен сам да то исто ради и твоја каћиперка и све остале њене друге — поче Ратко ва 
ек, — ја се управо грозим каква ће бити твоја владавина.{S} Та то ће бити просто један ужас, и  
оју кнежевску кесицу да бркне у њу мало твоја слатка Петра и да види има ли ту што за њен рачун 
о ће бити доста.{S} Женскадија верује у твоја прорицања, и то ће помоћи - тако је ћата завршио  
вати.{S} Знаш ти шта говориш!{S} И ти у твоја пијана уста још и кнеза узимаш!{S} Хајд марш!</p> 
 је проста, реци девојци ето ту је и ту твоја срећа, и то ће бити доста.{S} Женскадија верује у 
и ту те видим....{S} Допала ми се одмах твоја свежина, твоја детињска веселост и безбрижност.{S 
јући те лично.{S} Твоји богати столови, твоје сјајне вечерње забаве, твоји дарови и твоје злато 
и вашу ђенералску униформу...{S} Убицо, твоје су руке крваве... <foreign xml:lang="fr">Vous ête 
ила сам само једино: — твоју искреност, твоје поверење — да да ми кажеш кад дође тренутак твоје 
 више не понављају.{S} Спремај поистија твоје људе.{S} Не пропуштај ни једну згодну прилику.{S} 
било, роспијо једна!{S} За то сам вукла твоје по... пелене и брисала твоја...?{S} То ми је сад  
 и ти? ко ти може бити већи пријатељ од твоје тетке — рече баба Ката.</p> <p>Јела је ћутала и з 
p> <p>— Чујеш старче, овде нема никакве твоје девојке, али баш и кад би била.,.</p> <p>Боја га  
н Црнојевић</hi>!...{S} Је ли?{S} То је твоје право име?...</p> <p>На ове ненадне речи сељакове 
екуланата.{S} Тиме су извињавали и неке твоје махне у карактеру.{S} Какве нужде ти имаш да дола 
S} Хтео си да будеш виши од људи, браће твоје, за то си осуђен да погинеш од руке сина човечија 
ажи ми од кога си то чуо?{S} То није из твоје главе.{S} То ти је неко казао рече кнез.</p> <p>— 
и светитељство.{S} Но како у томе има и твоје заслуге, то си ти за данашњицу заслужио благодарн 
е сјајне вечерње забаве, твоји дарови и твоје злато нису имали никаква удела у придобијању њино 
328" /> не твоју титулу, твој положај и твоје паре — све то вечито ме је бунило, и ја сам се ва 
асци штићен коњем.</p> <p>— Хм!{S} Бежи твоје величанство, г. Маврикије, <pb n="38" /> а, бежи! 
ледњу услугу да ме саслушаш.{S} Отпусти твоје људе.... т. ј. мислим војнике, жандарме, а ађутан 
рење — да да ми кажеш кад дође тренутак твоје женидбе, да се о томе самном посаветујеш као са н 
дарци — но ме боле што ме прљаш додиром твоје грешне руке.{S} Развратници!{S} Вуци у јагњећој к 
а сам те зауставила.{S} Чувам и сад оно твоје значајно писмо, којим си ми после благодарио.{S}  
и само вас двоје, г. Маврикије, ти и то твоје кљусе, ти и коњ, г. Маврикије; је ли, ти и коњ, и 
ођа га опет прекиде.</p> <p>— Све су то твоје ствари — рече она, а ја кад сам једном рекла дост 
икну он срдито — не дирај у писмо.{S} С твоје стране то би била крајња неделикатност; управо... 
ускала по лицу па се онда брисала с <hi>твоје марамче</hi>. <foreign xml:lang="fr">Oh, mon ange 
и столови, твоје сјајне вечерње забаве, твоји дарови и твоје злато нису имали никаква удела у п 
вници, твоји министри и бивши министри, твоји дворски љубавници — они, које си подигао из ништа 
ији твоји стари државници и доглавници, твоји министри и бивши министри, твоји дворски љубавниц 
е вашу породичну слабост спрам жена.{S} Твоји претци, сви одреда, били су неверни и рђави мужев 
ли из даљине, и не знајући те лично.{S} Твоји богати столови, твоје сјајне вечерње забаве, твој 
.</p> <p>— Неваљали сине!{S} Не боле ме твоји ударци — но ме боле што ме прљаш додиром твоје гр 
етку, па да будеш срећна, и ти... и сви твоји.</p> <p>Јела опет дубоко уздахну, скочи са столиц 
ајнога братства.{S} Ту су много вичнији твоји стари државници и доглавници, твоји министри и би 
преко мртва трупа.{S} Све једно!{S} Зар твоји претци нису на тај исти начин дошли на престо, за 
мо што је то вешто извршено преко тебе, твојим рукама.{S} Никакав суд, па чак ни суд историје,  
би те ко упитао о жељама <pb n="673" /> твојим, ти би рекао да имаш само једну једину, да тај т 
{S} Ти си пре тога нешто играла с неким твојим другарицама.{S} Била си уморна, зајапурена.{S} Б 
томе самном посаветујеш као са најбољим твојим пријатељем.{S} И сва љубав моја, није могла од т 
е јој он став управо предњом — ти си по твојим назорима права револуционарка.{S} Вичеш на дворј 
ли.{S} Тако смо се, мој господару, ми с твојим дедом тада злопатили и у невољи се сваком јаду д 
 можеш бити још и гори од свију предака твојих, јер ниси провео детињство у народу, као они, да 
им послом, мили мој!{S} Ствар се тицала твојих најближих интереса.{S} Још срећа те их је бог ум 
не можеш се ти окривити за крваве радње твојих предака.{S} Али све једно, историја се свети и у 
ено име.{S} Сад сам га први пут чула из твојих уста.{S} За што је то?</p> <p>Мутимир се намршти 
је ти највише може помоћи при остварењу твојих планова.</p> <p>Ратко беше почео долазити у ватр 
; кад имаднеш женске деце, сети се ових твојих речи!{S} Онда нећеш мислити овако!{S} Могао бих  
и је најопаснији поданик у целој држави твојој.{S} Г. Растислав највећи је лицемер балканиски,  
, предлажем да се извршење казне повери твојој бајној гошћи, сестрице моја.{S} А? а?{S} Прима л 
{S} Ти знаш како си био тврдоглав у тој твојој одлуци; знаш и то, колико <pb n="686" /> ме је м 
њи положај.{S} На прилику, шта мислиш о твојој данашњој влади?{S} Сматраш ли је онако како је м 
е успех био у толико тежи, што је баш у твојој непосредној околини било људи, који су једва чек 
 колики је један округ; и то је све под твојом влашћу!{S} Баш си човек, Вујадине!“</p> <p>Међу  
 овим мојим смртним часом и свом срећом твојом, је ли и моја жена припомогла да се мој план отк 
>— Па је ли ти жао што твој отац живи с твојом женом сад, док је млада, а кад ти порастеш, она  
 А за све то тражила сам само једино: — твоју искреност, твоје поверење — да да ми кажеш кад до 
ј! — не иде.{S} Ја сам те амо довела за твоју срећу!{S} Ја баш нећу с тога понети свиле и кадив 
 привежем за ме.{S} Ни сам ли ја одбила твоју понуду да бегамо?{S} Ни сам ли ја одсудно одбила  
 бегамо?{S} Ни сам ли ја одсудно одбила твоју другу понуду, да се тајно венчамо? зар то с моје  
 он, он с много већом жудњом погледа на твоју круну, но што сам ја то икад чинио.{S} Само што ј 
 вољно сам их приносила, мислила сам на твоју круну, и радила само у твом интересу, заборављају 
и волео тебе лично, а <pb n="328" /> не твоју титулу, твој положај и твоје паре — све то вечито 
а безбедност спада у твоју надлежност и твоју дужност.{S} И ти за сваку длаку његову јамчиш гла 
а му једном даш да <pb n="338" /> осети твоју песницу, треба увребати згодан тренутак, кад ћеш  
 кидати, ћеро моја, но ти лепо послушај твоју тетку, па да будеш срећна, и ти... и сви твоји.</ 
оја посла.{S} Његова безбедност спада у твоју надлежност и твоју дужност.{S} И ти за сваку длак 
зговоримо.{S} С пажњом сам саслушао ову твоју причу.{S} У неку руку ово је као наручено и добро 
е кнезу ненадно.{S} - Збиља! кад помену твоју мајку.{S} За што ти не волиш твоју мајку; чак при 
ат.{S} Па дед, рођо моја, одреши дер ту твоју кнежевску кесицу да бркне у њу мало твоја слатка  
мену твоју мајку.{S} За што ти не волиш твоју мајку; чак причају да је ниси хтео трпети овде.{S 
арче! ти си паметнији човек; реци овоме твом будали да се не дере! (Радован се обрецну осорљиво 
 није била силована.{S} А овде, у овоме твом случају, да ниси ти на време похитао да се сам ода 
ила сам на твоју круну, и радила само у твом интересу, заборављајући потпуно на себе.{S} А за с 
олски тешко.</p> <p>— Колико имаш још у твом диспозиционом фонду? — упита Растислав.</p> <p>— М 
божији, постати ортак и помоћник твој у твоме разврату и кварежу!{S} Зар код толика света вашег 
и мало смањен.{S} Мучко убиство великог творца Балканије ископало је страшну провалију, из које 
 што и доктор и министар <pb n="623" /> тврде да је провео у заносу скоро 50 часова.{S} Паде му 
 ташмаденским — а међу тим сви ови људи тврде да се он има већ 50 часова ни с места није макао. 
Истина, Шваба, код кога је то ухваћено, тврди да су то просто мустре слова, која он носи као аг 
а факт да је <hi>Зликовац</hi> пао, ади тврди да може бити да је само рањен.{S} Но тек сад наст 
 да би добили обећану уцену.{S} Жандарм тврди обратно, окривљује Милоја да је био у дослуху са  
о томе није више могло бити, кад то ево тврди и његов верни и омиљени ађутант Заре.</p> <p>Ова  
век се на криј крајева налазило да неко тврди: „тако су чули од намесника Врбавца“.{S} Има испи 
ни од сто пет, све би остало подлегло — тврдила је Мона с дрским цинизмом и непоколебљивом само 
30 обичних дуката.</p> <p>Друга госпођа тврдила је, да је ово дана, у једној виноградској кући  
тним вретеном.</p> <p>Загонетна девојка тврдила је, да је она прапраунука најславнијега балканс 
они, што су кришом гледали кроз прозор, тврдили одсудно, да рашчитавају некакву артију.{S} Мора 
амења; после су хвалили изврсан дуван и тврдили да у Балканији таква дувана нема, а овај мора д 
исао и да му је ту позлило.{S} Други су тврдили да је легао био у кревет и заспао, па је тек до 
лост, не одричем ја Вама углађеност, но тврдим само да се с углађеношћу не слажу онаки изрази,  
 почеше долазити, он се извини и оде, с тврдим обећањем да ће ово накнадити идући пут.</p> <mil 
, показујући руком: на вас успаване.{S} Тврдио сам да је у вину морало бити неких успављујућих  
 мора решавати, он удари у одрицање.{S} Тврдио је како је то шала између њега и једног пријатељ 
 опет је умешан нечији политички прст — тврдио је Заре.</p> <pb n="633" /> <p>Кнез Мутимир заже 
љупцима.{S} И Мутимир је сасвим озбиљно тврдио да Лепша има неки свој специфични мирис, који на 
а из потере, није се могло с извесношћу тврдити, али је било врло вероватно.</p> <p>Ова околнос 
 Лепша од сад само моја, као што сам ја тврдо решен, да од сад будем само њен?</p> <p>Лепша дад 
<p>Ваља му признати — он је доиста имао тврдо уверење да би био бољи владалац од малолетног кне 
више учвршћивала; најпосле Јела је у њу тврдо веровала и решила се да се преда тетки на вољу, д 
преваре човека да озебе.{S} Кнез је био тврдоглав и доктор је морао призвати у помоћ и сунце, к 
 са мном у свет.{S} Ти знаш како си био тврдоглав у тој твојој одлуци; знаш и то, колико <pb n= 
и обојица су наизменце призивала к себи тврдоглава ађутанта, и очински га саветовали, испитивал 
 париски ђак, човек пун самопоуздања, с тврдом вером у своју надмоћност, прожман осећајем подру 
*обичном говору+++ каже град, ми зовемо тврђава, јер је тако правилније.</note> <note xml:id="S 
пломатским путем успела да очисти своје тврђаве од турских посада.{S} За то га је покојни кнез  
b n="468" /> на чамцу у Звониград.{S} С тврђаве звониградске опази их стража и викне им да стан 
 затвор одвучен и ту бијен.{S} Отеран у тврђаву, он је одлежао више од три године.{S} Затим је  
ела <hi>позитивних</hi> доказа за своје тврђење и ствар је морала бити одложена, о чему се кнез 
ћа нема туна — истинито ће, дакле, бити тврђење онога другог жандарма, да је Перун само рањен.{ 
а пази шта говори, али он оста при свом тврђењу.{S} Упитам га: „с киме сам дошао?“ Вели ми: „до 
а до поласка (сад је 3 часа по поноћи), те хитам да вам саопштим још неке подробности о току це 
кле у главу, чисто се упалише од гнева, те су се из својих дупаља сијале као два зажагрена змиј 
— морала је обиснути молбама око кнеза, те га склони бар толико да не ступа у борбу с тајним са 
а, свуче судове с читавог једног краја, те све с треском полети по патосу.{S} Кнез опет удари у 
 је борбу између властољубих намесника, те је при крају кнежева малолетства било и неколико озб 
раш....</p> <p>Синђа се беше захуктала, те узе говорити много што шта, што или није мислила ник 
 јаругом, која се доста стрмо спуштала, те их брзо сведе до огромних урвина, познатих у Звонигр 
лони од ње законита господара престола, те је с тога у војсци и раширен глас о мени како немам  
 дан све више и више застире нека тама, те све више почињу личити на посукнуло стакло.{S} Бајна 
 попила сок од некаква истуцана семена, те после тога добила праву падајућу болест?</p> <p>— То 
 млади кнез Мутимир напунити 18 година, те по уставу постати пунолетан и примити круну и владав 
вито лети, кад је у јеку пивска сезона, те на жарким, врелим данима дођу и даме да у чаши свежа 
 момка што обично чува и храни мајмуна, те га једва он домами и ухвати.{S} Светина се била иску 
је у њој помешан осећај срџбе и жаљења, те се интересовала да чује шта ће даље говорити њих дво 
ке, али међутим ови опале из револвера, те падне мртва једна сестра кнежева, њена кћи допаде ра 
озе, а четврти сам из племена Косанића, те већ по самоме рођењу никад не могу бити оно, што су  
 шетњу безбројна јата сјајних звездица, те заједно с њима просипа на земљу меку, благу, чаробну 
="679" /> је после предао г. Растислав, те си, једино на основу онаких података, и смео узети н 
е послове. — С тога је учињен распоред, те једни мисле и наређују, а други мисле и извршују што 
.{S} Два момка ишла су од собе до собе, те редом гасили лампе и свеће и успремали на брзу руку  
аренија калдрма но код његовог комшије, те с тога и има веће право за вењер, пошто је и опаснос 
{S} А најпосле, зар што смо ми сељанке, те смо ваљаде мимо свет.{S} Што бајаги не би он могао в 
 узет пример из суседне Аустро-Угарске, те је и сам тај састанак прозван страним именом — <hi>ј 
био кроз цвеће, пао кнезу на лево раме, те изгледаше као златва трака.{S} Њена уздигнута рука у 
бркали, а вешти људи користили се тиме, те једним уништили другога.{S} И ако није безопасан, Ра 
ији, неким кадом успавали све стражаре, те их сутра дан све поистеривали из службе?</p> <p>- Ст 
— па само возим даље; тресе Петра море, те је на далеко нема.</p> <p>Она показа како би дигла г 
n="627" /> излазиле танке бакарне жице, те се спајале с другим пљоснатим јастучетом, које метуш 
е кавеџибаша код познатога Мустај паше, те, полазећи за Балканију, понео је и овај часовник.{S} 
 угледају се и други, његови потчињени, те и они гоне ко им што год замери.{S} Међу тим, Растис 
тислав ступајући у собу.</p> <p>— Гони, те још како ме гони!{S} И то знаш ко?{S} Ево овај чвара 
, јер су на гозби били измењани пехари, те они с отровом, спремљени за госте, дођу случајно баш 
тара да се и сам што пре почне смејати, те додаде:</p> <p>— Ах, наравно, наравно, светлости!{S} 
канија, настали големи политички обрти, те је један кнез био протеран, и династија Косанића обо 
, да се ствар држи у највећој тајности, те да виде да ли ће што о њој сазнати с друге какве стр 
ји!{S} Постоји, постоји, господине мој, те још како постоји.{S} Па какве се разбојничке ствари  
те речи кнежеве слике, Кугић даде знак, те човек с чинијом приђе слици и прислони јој чинију на 
 присни, да га нападе некакав црни бик, те се од страха пробуди.{S} Подуго се мешкољио по креве 
/p> <p>Кад је већ тргао и последњи дим, те се догорела цигара није више могла држати, чича Јова 
 и једва разабра где је и шта је с њим, те одмах скочи из постеље и потеже за сахат да види кој 
 покаја што је тако учинио пред момком, те се опет поврати и седе за сто, а момку рече немарно: 
да је Текелији било замакло око за њом, те кад су мало одмакли, између њега и дечка развије се  
е држао у руци чинију с кохом и шатоом, те му момак сву огромну чинију изручи на главу.{S} Још  
уде исцеђен, сасушен, испијен и спржен, те бедна жртва испушта помућену душу своју у најстрашни 
пред очима, да ју је доцније и нацртао, те то још и сад чува као успомену.</p> <p>Још се сећао  
анину, тим пре што је већ и дан настао, те би се на подножју <pb n="555" /> планинском лакше мо 
о ни из далека није оно што би требало, те да кнез стече уверење како ти желиш.{S} Ти хоћеш, да 
а.{S} После као да му се то учини мало, те их узе бити ногама по очима по устима, куд стигне.{S 
 свом трошку, чак и штампарију подигло, те и свој лист имају.{S} То је велики успех у данашњим  
оже да се помири с мишљу ни да је стар, те му с тога веома пријатно пада, кад на себи види ма к 
њим прстом врх од носа и диже га у вис, те га начини још прћавијим но што је.</p> <p>— Ене — ре 
и сав тај петролеј изгоре за једну ноћ, те сија и трепери као звезда даница.“ </p> <p>Око намеш 
.{S} Има некакву старинску кожну књигу, те из ње ишчитава, па ти каже од прве до последње све ш 
су речи кнежеве брујале по целом граду, те их је Лепша морала чути.{S} А како је све ово утицал 
ља обично на лицу.{S} Прво поједе кожу, те остане голо, црвено месо, па онда редом једе и месо  
ћ био прошао <pb n="474" /> целу алеју, те и по трећи пут почнем се спуштати низбрдицом.{S} Сун 
ј заладак; он повуче Кају на ту страну, те седоше једно до другог на диван...</p> <p>— Међер ни 
задовоље, даље се не муче и не прозиру, те на крају крајева изађе да су и мање видели, и непотп 
ло повратили, кнез се попне на столицу, те с „висине пирамида“, како је сам рекао, уз урнебесни 
ајмлађих и најмилијих анђелака божијих, те се у сјајном лету спусти над овај усамљени цветак и  
 је велики, у њему има људи свакојаких, те нам са јабане може какво зло доћи на врат.{S} Има рђ 
анинска орла.{S} Враничић је био ловац, те окрете главу на ову страну.</p> <p>С леве руке дизао 
 /> <p>Растислав махну главом.</p> <p>- Те ствари наш народ најтеже прашта.{S} Вашем деди опрос 
шаке своје пуно, глатко избријано лице; те стаде распиткивати жену шта јој је и наговарати јо д 
после те не извукох; нико <pb n="48" /> те више не одвоји од њега; ти ћеш сама трчати за овим о 
 граду су крстариле коњичке патроле.{S} Те се ноћи у Звониграду мало спавало.</p> <p>„Мртав...{ 
 ви први муж и дипломата балканиски.{S} Те ваше везе ни данас нису покидане.{S} Они и данас так 
н, већ су знале цео догађај о Лепши.{S} Те исте вечери знао га је цео Звониград, а сутра и цела 
велики — једна круна и један престо.{S} Те две ствари вреде једне главе.</p> <p>После ових речи 
есор медецине, или најбољи апотекар.{S} Те ствари, како што дејствује, и какав је сок од које т 
> Ово је његова крв... и ја је пијем, — те опет узе звучно сисати своју крваву песницу.</p> <p> 
них огранака великих омаљскнх планина — те исте ноћи, велимо, у свима околним селима, и с ове и 
 почем знате шта је то „невидовна беда“ те у мало није страдала на правда бога.{S} Ево шта се д 
лично већ ништа више не тичу.{S} С тога те молим саслушај ме пажљиво.</p> <p>Ове речи ђенералов 
 он се пљесну руком по темену, — с тога те молим, жено, настани својски. —</p> <p>Но госпођа му 
своје засебно име (заборавио сам га) да те своје мађије негују као неку науку и крију је од све 
p> <p>— Дакле доћићеш доле на ручак, да те чекамо? — упита госпођа Софија на вратима.</p> <p>—  
ја то теби кажем <hi>из милост</hi>; да те не волем зар бих ти рекао да си глуп као коњ!....</p 
едаред.</p> <p>Каја разрогачи очи. — Да те уклони!{S} Како да те уклони?!</p> <p>— Како?{S} Да  
Власт, снага која нам даје средстава да те своје планове извршимо.{S} Па за што онда напуштати  
 <p>— Даље?{S} Даље сам ти већ рекла да те је од Врбавчевих интрига спасао један њин члан.</p>  
као да радо и од добре воље дају, па да те људе заговарају и заваравају, а овамо одмах да прате 
 шаха обично ради.</p> <p>....„Хајде да те матам, а <hi>коњ</hi> да ти не дирам...{S} Може ли т 
у будалаштину и стварали све прилике да те на то нагнају.{S} Болан, болан, Мире какве су гадне  
у одмах наредити да ти запуше уста и да те вежу и баце у подрум.</p> <p>— А шта би друго и мога 
ти у стању да се носи с оном халом и да те спреми за онако одсудан корак.{S} То је била управо  
ло да ти разбијем ту махниту мисао и да те од ње повратим.{S} Мој је успех био у толико тежи, ш 
им рођеним очима, и онда ћете видети да те књиге не уздижу мене, но вашу династију.</p> <p>— Ам 
уба, и ја ћу колико данас предложити да те бирамо <pb n="454" /> за нашег почасног члана — смеј 
} Отићи сам џелату под нож и пустити да те закоље као овцу за цело је само овновско јунаштво.</ 
устити државну службу, или допустити да те због начела из државне службе истерају —- то је по м 
не сцене.{S} Кнежев ужурбани покушај да те трагове склони није имао никаква успеха.</p> <p>Лепш 
 згодно, кад се нађепоуздан пријатељ да те у незгодном тренутку заклони и помогне.{S} А госпођа 
p>— Ах, да!{S} Прво и прво дошла сам да те псујем, да протестујем...{S} То јест, наравно, ако ј 
/p> <p>- Ја више не могу а и не смем да те држим.{S} Што ће ми тај белај на врату.{S} Иди, па ж 
и га да покажу како је Кугић немоћан да те зашити од династичких претендента.{S} А кад се цела  
 Изгледа да је нарочито зато прављен да те баш на њему гађају.</p> <p>Разговор се продужавао.{S 
p>— Е, е, куда си ти тако нагао, као да те неко гони? — рече Растислав ступајући у собу.</p> <p 
> <p>— Једном речи, решио сам се био да те уклоним и рачуно сам да имам права и разлога за то.{ 
х хтео видети тога који би се усудио да те моје исказе употребљава као срество да ма ко буде го 
зрогачи очи. — Да те уклони!{S} Како да те уклони?!</p> <p>— Како?{S} Да ме убије, отрује, да м 
че Мутимир жалосно.</p> <p>— Наравно да те презирем!</p> <p>— Али зашто, молим те?</p> <p>Лепша 
д улице, поред толиког света, а опет да те вико не опази.</p> <p>„Та би справица избацивала на  
у, а вештоме трговцу била је дужност да те капитале увеличава, удваја, утраја, па и удесеторост 
е не зна.{S} Али ако злочинци успеју да те отрове примењују, замислите каквих ће ужасних случај 
ајке.{S} Би ли ти волела своју мајку да те је малу одбацила од себе и пратила те да одрастеш у  
 за брачне односе, родитељи се брину да те односе правилно регулишу.{S} У ствари и ми данас има 
ој корак, који је једини био у стању да те за увек привежем за ме.{S} Ни сам ли ја одбила твоју 
S} Синђа мигну Пави, а Срећку рече: „Да те нешто упитам, господин ћато!“ </p> <p>Мрднуше мало н 
оследња дроља да си, па кад имаш, свуда те примају, свуда ти одају почаст.{S} Обуци се, накити  
у крајњем случају и до 100 дуката, а за те паре може купити 20 Синђа; купити им и душу и тело.< 
г династичних ровења.“ На више места за те су ствари били окривљени први и најугледнији људи.{S 
се деца!{S} Само што ја нећу да знам за те ваше керефеке.{S} Код мене све мора ићи...</p> <p>Пр 
амичак.{S} Страшна смрт!</p> <p>„Ето за те отрове, којима су убијани људи тако поступно и на та 
рошапута: „Ништа се не бој — ја сам уза те; куражно само, голубице моја“.</p> <p>Јела се још бо 
 глас Растислављев:</p> <p>— Софија, ја те питам од кога си чула све то?</p> <p>Ове речи биле с 
ноћ — рече он. — Ова је ноћ наша.{S} Ја те нећу пустити да одеш док се с тобом не разговорим.{S 
ама опипати.</p> <pb n="495" /> <p>— Ја те разумем и не разумем! — рече Ратко. — Видим шта хоће 
 се већ зна који су у тој дружини, и ја те могу уверити да то коло младих људи тече све више уг 
а угља.{S} Тај опасан гас уљуљка човека те се занесе и заспи, па ако тако дуже остане, онда се  
 врату и по образима.</p> <p>— Јао, ала те је тај изгризао, сортицу ли му његову — рече Мона см 
/p> <p>„Тако би ова справица избацивала те иглице као стрелице, а оне би биле удешене тако да р 
мали кнежићу, кад си ми тако леп, изела те дајка, онда си јамачно и богат.{S} Па дед, рођо моја 
аљину око врата, махну руком преко чела те уздиже прамен испале косе, па онда мету леву шаку на 
 да постане наложница, — Јела је одбила те понуде.{S} Баба Ката, не казујући никако ко је тај в 
а те је малу одбацила од себе и пратила те да одрастеш у сиротињској колеби, код људи грубих и  
и ми само то!{S} И хоћу, и могу, и нема те силе на свету која би ме у томе могла омести — рече  
к, како вам је оно! па г. начелник, има те ли то и то? па г. начелник...{S} Море! шта ме није п 
олако и поступно треба човек и да узима те отрове, па тек да покажу тако дејство (хронично тров 
оменом владе у распитивао је о узроцима те промене.</p> <p>Чича Милоје и ту је промену приписив 
је сасвим јасно како наш сељак гледа на те ствари.{S} Горега од себе гони и неће му опростити н 
бити оно, што су обични људи.</p> <p>На те речи кнежеве слике, Кугић даде знак, те човек с чини 
} Дај боже да ја не наслутим.</p> <p>На те речи ђенералове кнез устаде.</p> <p>— Ја бих могао и 
су хтели поћи, изађе угледна, лепа жена те даде дечку торбу с хлебом и сиром, што је требало да 
злочине.{S} Но Балканија је била сретна те јој се родио такав <pb n="463" /> један велики син,  
дсечно. — Ваш деда није постао чувен са те изреке. „Народе снаго моја“ — обична је фраза, без и 
„Народе, снаго моја!“ и постао чувен са те своје изреке — примети кнез кратко.</p> <p>— Не стој 
начај.{S} Ништа опасније од тога.{S} Та те заблуда може навести на стотину најфаталнијих погреш 
еларију — рече господин, па онда похита те додаде. — Тако смо у послу!{S} Још једнако ти прокле 
а ја тебе бијем као ништа.... као ништа те бијем.{S} Тако, бежи твој краљ...{S} Ти ништа не зна 
твојих најближих интереса.{S} Још срећа те их је бог умудрио да се обрате на ме.</p> <p>Говорећ 
аписана и послата у конак.{S} Растислав те вечери добије јаку грозницу, с тешком ватруштином.{S 
ко год се усуди да што год рекне против те владавине, одмах је премазан бојом антидинастичном < 
 против кога смо се овако подигли, враг те уз месојеђе појашио.</p> <p>— Само с врагом немој ша 
 n="200" /> — „Ама господар говори, бог те убио“ — „Море, циганин те убио, што да трудим бога,  
т.{S} Већ сам био скомолао.{S} Даде бог те се овако сврши.</p> <p>— Да! — прихвати Ратко — овде 
 једно отаљавај, отаљавај, док даде Бог те се све добро сврши и господар оста задовољан и вели  
 на све и на цео свет.</p> <p>— Али кад те молим, у две речи само, кажи ми шта је, рече кнез с  
.{S} Што бих вас иначе звао!{S} Али дед те, кажите шта је, како је; одредите мало из ближе.</p> 
ме, између осталога и слику, како поред те касарне пролазе девојчице из женске школе, па им учи 
 некакав зид, капија, тако нешто.{S} Од те капије просипао се прамен светлости.{S} То јој приву 
 њему не паде на ум да одврати кнеза од те будалаштине.</p> <p>Заре узме на се да без ларме под 
еднако слизи с разједена лица) чак и од те ужасне болести те чак и тиме правили опите како дејс 
 као велеиздају.{S} Ја сам га спасао од те срамоте, али његовом опасном ровењу морао се учинити 
оци у зиду — кнез показа прстом — Но од те фијоке и ја имам кључ.— Кнез показа на длану малу ку 
а у изгнанству, да је други владалац од те лозе владао само 17 дана; да је трећи владалац прво  
ка знам.{S} Кнеже, чувај га се; кад год те могне удавити <hi>туђим рукама</hi>, он ће то учинит 
де.</p> <p>— Не знаш како су ми бљутаве те придике о народној љубави.{S} Владалац има да запове 
председник држаће у својој руци крајеве те мреже, по потреби ће их притезати или попуштати, а у 
рао за своју доглавничку дужност да све те извештаје подноси кнезу.{S} Мутимир је читао пажљиво 
ете се једнога дана горко кајати за све те ваше мудрости.</p> <p>— Добро, добро — прекиде је му 
"645" /> овај покушај пропао.{S} На све те опомене Перун је само слегао раменима и од времена н 
рећи сваку стазу.</p> <p>Па и поред све те уверености, Жику је непрестано дирало присуство Мило 
визиту.{S} Јес, зашто су биле нужне све те параде, сва та комендија, кад се цела ствар имала за 
ишта.</p> <p>- Да, ја рачунам да ви све те ствари и сами разумете — додаде он.</p> <p>- Па, ви  
<p>— Јух! часан вас убио, одкуд вам све те ђаволиштине падају на памет.{S} Немојте се главом ша 
њига, да је ко год зашао те покупио све те натписе.{S} Натписи су били и разнолики и многобројн 
о боје и против кога се предузимају све те мере, али што је прећутао он, испричали су они којим 
 да ти бар успомене из детињства ублаже те мане у карактеру...</p> <p>Ђенерал на један пут заст 
ати, за што... хм!... е... е... ј, може те он опкорачити где му се не надаш, па да играш острољ 
јела и пића у Врбавчевој кући?{S} Ко је те исте ноћи, после свечане забаве, на којој си требао  
лузи.</p> <p>Ово је окуражило чиновнике те опет почну дизати главу.{S} Они, који су још јуче би 
 личи на тежак уздисај.{S} Слуге устале те дале коњима зоб, па опет прилегле да дремну док коњи 
 и изумре — онда би се женидбом спојиле те две лозе и биле би једна.{S} Само тако може се избећ 
...{S} Шта? ни с пет чивта волова после те не извукох; нико <pb n="48" /> те више не одвоји од  
pb n="581" /> <p>Три дана доцније после те строге министарске наредбе, начелник дозна да је нек 
ртво име.{S} Нас страхоба хвата од саме те помисли.{S} Али шта да радимо!{S} Ми ево не можемо д 
ви сте паметан човек.{S} Ви знате да се те ствари <pb n="127" /> раде у поверењу.{S} Ви сте сад 
, то је мајор Тоша сад настојавао да се те дневнице пребију за оне неисправне суме, како би опе 
ла би, истинска, корист за државу да се те збрке једном ослободимо, па се уведе једноставна, де 
он мења!</p> <p>— Па ти хајде попењи се те види — ако мислиш.</p> <p>— Готово!{S} Или још боље  
тављано му је да мора вршити све што се те вечери од њега затражи, а јамчено му је да се неће т 
ћи конабе, па решили да једном прекрате те крваве распре.</p> <p>А највише је, веле, наваљивао  
водиле трећу под руку.{S} Кочијаш слете те отвори врата.{S} Оне две женске чисто утурише ову тр 
ј пара колико хоћеш!{S} Да видим шта ће те онда ви?</p> <p>— Море, жено, шта је теби данас! — в 
ка ти она буде непробојни оклоп који ће те чувати од притворства људског, оклоп кроз који никад 
побринете само о једном питању: како ће те умрети?</p> <p>- Пустићу да ме ви убијете.{S} Закити 
ће од вас зависити кад ћете и колико ће те му дати пара, које ће њему једнако требати, јер ће с 
Обућиће те у свилу и кадиву; у злато ће те оковати...</p> <p>— Видим ја моје добро јутро — рече 
ш ући у свет, познаћеш живот и живот ће те запојити мржњом, и ти ћеш мрзети.{S} Мрзи! мрзи јуна 
; ту вам милост чиним ја.</p> <p>— Неће те ли то, онда ћу овог тренутка учинити ово:</p> <p>— В 
 ћерка не би махне нашла....{S} Обућиће те у свилу и кадиву; у злато ће те оковати...</p> <p>—  
 се грохотом смејао.{S} Људи се умешаше те ову двојицу раздвојеше.{S} Кмет је још шиштао: „ш... 
елезна плоча, по средини препукла, а из те пукотине као да је струјала румена, топла крв.</p> < 
ђ турске партије у Балканији, док га из те улоге није истргло поверење младога кнеза Страшимира 
на лака, провидљива, сјајна успомена из те лепе далеке прошлости, из тога сретног давно одбегло 
астија.{S} Истина, ти си већ четврти из те династије, али ваља имати на уму то, да је оснивалац 
 лепа Пава као да је жалила за нечим из те давне давнине, а у једно као да се радовала што се с 
е да једну по једну виђенију личност из те групе таманите и уклањате с позорнице.{S} Не трпите  
престрављена и зачуђена лица.{S} А кроз те гомилице у небројено одјека, звучале су кобне речи:  
>Читава река светлости изливала се кроз те прозоре на улицу и јарко је осветљавала на приличној 
неуморно, уз то умео је око старијих, и те су га особине брзо истакле.{S} Постао је официр.{S}  
ће.</p> <pb n="695" /> <p>— Јес, кад би те ја пустио, да с писмом одеш.</p> <p>— Него шта ћеш?{ 
, и кад њу имаш онда имаш све, и кад би те ко упитао о жељама <pb n="673" /> твојим, ти би река 
> <p>„Куку, часан их убио!{S} Шта им би те овако галатно говоре!“ И жене и девојке црвениле су  
када морала бити доста лепа.{S} Трагови те лепоте још су се и сада јасно опажали; њено је лице  
а будеш у друштву твога господара, који те тако одликује.</p> <p>— Благодарим много, Ваша Светл 
к, шарен и мирисан персиски ћилим, који те чисто мами да се по њему проваљушкаш, и тада дође је 
м туђа наложница!...{S} О, боже, има ли те где год!</p> <p>Једа пређе у гласно јецање; она се г 
..</p> <p>— Па што сте онда једној дали те је у ракији попила сок од некаква истуцана семена, т 
> неких личности.{S} Јесте ли потписали те ваше исказе, господине маркиже? — рече барон Жермини 
ружне начелнике, и како они буду вршили те послове, тако ће ићи цела државна машина.{S} С тога  
одмах иде, сељаци пођоше онако измешани те их било који се и не познају међу собом.</p> <p>Док  
"150" /> груди, раздрагава живце и чини те набрекло срце удара као прекаљен челични чекић, а бу 
му сваки корак.{S} Он неће више да трпи те стеге.</p> <p>Растислав је доказивао, да њему лично  
уката нису дале многим сељацима спавати те ноћи.{S} Цела потера заноћила је у планини, али кад  
ј мој као домаћина могао ме је уздржати те на прву увреду нисам одмах сам себи прибавио сатисфа 
ви, г. Растиславе! ви морате боље знати те ствари, ви сте и сами дипломата.{S} Веома ме интерес 
о није ступио у њин ред не може дознати те тајне.</p> <p>- У Индији, вели, има таквих дервиша к 
једена лица) чак и од те ужасне болести те чак и тиме правили опите како дејствује и како се др 
егне у кревет.{S} Аја!{S} Једва допусти те му скину ципеле, па се онако обучен, а сав умазан од 
е је глави, па је опет малаксало упусти те паде на диван.{S} Дубоко уздахну и простења као тешк 
 ти симпатисали из даљине, и не знајући те лично.{S} Твоји богати столови, твоје сјајне вечерње 
 да си најпоштенија, кад си гола — свак те презире...{S} Мислиш нисам ја то пробала.{S} И сад о 
полако развлачити благ, срдачан осмејак те се целом лицу опет врати обичан, ведар и весео израз 
династија Црнојевића.{S} Један примерак те пашквиле послан је министру у прилогу.</p> <p>То је  
ише као велики родољуб и мудар државник те се између осталог вели:</p> <p>„Жалостан утисак који 
{S} Туђим, је л те?{S} Научили ме, је л те?{S} Улили ми?{S} Па, лепо!{S} Кад сам ја тако човек  
видимо игру, да чујемо подскочице, Је л те господин, докторе?{S} А има их веле дивотних.{S} Мој 
м, гледам сада на ствар?{S} Туђим, је л те?{S} Научили ме, је л те?{S} Улили ми?{S} Па, лепо!{S 
што сте ви управо били осуђени.... је л те, ви сте били осуђени? — упита пуковник нагло.</p> <p 
нику.</p> <p>— Вама смета кнез?{S} Је л те?{S} Обратили сте се мени, као старој мајсторици у ти 
ги, наравно, био је опао.</p> <p>— Је л те да то не може бити?</p> <p>— Па бива, милостиви госп 
е Црнојевић одсудно.{S} Хоћу да дочекам те људе, да видим шта хоће они од мене, за што ме оноли 
ло, и ја сам се вазда старао да одагнам те мисли и да не мислим о теби лично.</p> <p>— Дакле, у 
е црње и горе....{S} Срам те било, срам те било, роспијо једна!{S} За то сам вукла твоје по...  
оље, то она све црње и горе....{S} Срам те било, срам те било, роспијо једна!{S} За то сам вукл 
и непомично.</p> <p>— Та да; с тога сам те мало пре и позвао.{S} Наравно, ти ништа ниси знао о  
} Силом баба у рај! — не иде.{S} Ја сам те амо довела за твоју срећу!{S} Ја баш нећу с тога пон 
ади све, па да што пре бежиш.{S} Ја сам те зауставила.{S} Чувам и сад оно твоје значајно писмо, 
/p> <p>— Јес — настави ђенерал — ја сам те хтео убити.{S} Отров сам изабрао с тога што он најма 
е стране нису биле жртве?{S} Али ја сам те волела и вољно сам их приносила, мислила сам на твој 
поче тикати) ти ваљда и не знаш кад сам те ја први пут видео.{S} То је било у Јеленику.{S} Ти с 
рнув се Ратку:</p> <p>— Чујеш, звао сам те да се нешто разговоримо.{S} С пажњом сам саслушао ов 
а веселост и безбрижност.{S} Гледао сам те како си стала код чесме, опрала руке, умила се и исп 
>— Јеси, да богме да јеси!{S} Видео сам те у оној гомили што је стајала у присенку!{S} Али сви  
, роде, одучићу се.{S} Само ово што сам те молио немој заборавити.{S} Заузми се својски.{S} Нек 
Тако је мислио Мутимир.{S} Под утицајем те мисли он учини примедбу о радозналости женској.{S} К 
атим се окрете кнезу. — Кнеже, заклињем те овим мојим смртним часом и свом срећом твојом, је ли 
!...{S} Но те молим, господине, и живим те богом кумим, скидај ме с ове ватре — пуштајте нам че 
к он га живо упита:</p> <p>- Ама, молим те, кад си прешао?... и ко је управо с тобом?... или бо 
мислиш!{S} Боже Рале!{S} Та није, молим те, није, није — рече госпођа благо, и опет му приђе, о 
p> <p>— Ако случајно буде и кнез, молим те подсети га да се једном сврши ова моја проклетиња.</ 
у Лепшиној руци.</p> <p>— Остави, молим те!{S} Немаш шта видети!{S} Али остави, кад ти велим! — 
ко пред собом, говорио је: — Иди, молим те, иди.{S} Твоја тешка мудровања већ су ми овде на врх 
ц, сад и то изломи.{S} Гледај ти, молим те!{S} Ево строшио ми и два обртња на ртењачи!</p> <p>— 
урај, обалићеш столицу“ — „Чекај, молим те, да трчим горе да чујем шта говора књаз.“ —„Нека гов 
 те презирем!</p> <p>— Али зашто, молим те?</p> <p>Лепша се горко насмеја. — Зашто!{S} И ти још 
е могли начинити добра човека.... молим те, зете, помогли ми <pb n="403" /> и ти, обрати се она 
рискочи.</p> <p>— Куда ћеш?...{S} Молим те немој!</p> <p>Он бејаше ухватио за огртач недајући ј 
ој полако: — Иди је разговори.{S} Молим те иди!{S} Охрабри је, реци јој да то није ништа.</p> < 
уда се и изроди овај разговор.{S} Молим те остани.{S} Говорићемо о другом чему.{S} Имам да ти р 
какав црни вео да се покријем?{S} Молим те помози сад.{S} Куку мени затећиће ме ко! — јадала се 
уку из женине и мало се одмаче. — Молим те, казуј од кога си све то чула!... — а онога ниткова  
p>Лепша мету Мони руку на уста: — Молим те, слатка моја, немој ми сад говорити о томе.{S} Други 
 и чисто се обеси о њу.</p> <p>-— Молим те, Рале, немој тако говорити — рече она живо.{S} Зрео  
ед ноћ — рече Растислав.</p> <p>— Молим те сиђи, ја ћу те чекати — прихвати госпођа Софија.</p> 
Мутимир се поче извињавати:{S} Па молим те!...{S} Знаш како је!...{S} Ти си ми и сама говорила. 
ма женама за савет и помоћ, а сад молим те остави нас да грешимо као што смо почели.</p> <p>— Т 
 не за управљање државом.{S} Него молим те да чујем, шта је хтео тај изасланик — рече кнез и ст 
на и теби само остаје да рекнеш: „молим те пусти.“</p> <p>У таком се положју налазила сад Лепша 
рагања, њему једва једном пође за руком те доказа, да у ствари ту нико није крив.{S} Дело истин 
{S} Најпосле једном момку пође за руком те отвори крило прозорско, на што се мајмун истргне и у 
S} Три пута узастопце играо је он с њом те вечери, што је одмах пало у очи свима присутним гост 
м стегом, каквим ужетом или чак и жицом те сам изгледао као дете у повоју, или као каква мисирс 
црна Петрија, не дрмусај ме тако, часан те убио!{S} Гле, обали ми цвет!{S} Боже, истина благо т 
р говори, бог те убио“ — „Море, циганин те убио, што да трудим бога, што се дереш, зар сам ја с 
иш се на каква сувише снажна човека, он те стегне за руку, на једаред осетиш да је ту сваки отп 
ћи на рамена огрнути војнички шињел, он те у два три маха понављао: <foreign xml:lang="fr">Ah,  
егову — рече Мона смејајући се. — Па он те болан живу изео, ишарао те као да су те дивљаци тето 
 се. — Па он те болан живу изео, ишарао те као да су те дивљаци тетовирали.</p> <p>Лепша скочи: 
тавити читава књига, да је ко год зашао те покупио све те натписе.{S} Натписи су били и разноли 
носи кнезу.{S} Мутимир је читао пажљиво те саставе начелничке, који су понекад личили на читаве 
о матора, што ме слага?!</p> <p>— Слаго те нисам ништа; - рече хоџа мирно, усркујући дуг дим с  
толико ближа срцу, што је зао удес хтео те је и он сам, баш некако у то исто доба, остао удовац 
е црне каве, с тога је пуковник наредио те је кнез имао и своју засебну шољу, већу од других.{S 
у приликама кад је господин ћата тражио те „<hi>створове</hi>“ (како он вељаше у шали) за своју 
"#SRP18892_N11" /> зло те је научио, ко те је учио да багателишеш народ и да потцењујеш његов з 
ени ђаво.{S} Бајаги ти ниси видела како те кнез загледа.{S} А знам да си му макар један пут нам 
 и, опасно по земљу. —</p> <p>„Али како те моћи немате — и како је ваша фактичка снага малена,  
била гробљанска улица.{S} Пређоше преко те улице и упутише се право високој капији, која је вод 
м учинио своју последњу дужност.{S} Око те ствари нећу више трошити ни једне речи.{S} Имате пет 
лазио у ствар.{S} Сад се чешће дешавало те је ради тога и ноћу бивао буђен.{S} Разлика између п 
/p> <pb n="365" /> <p>Све је то утицало те је Растислав у последње време био страшно забринут,  
Мире,<ref target="#SRP18892_N11" /> зло те је научио, ко те је учио да багателишеш народ и да п 
м шупаљ с позадног краја, што је чинило те је метак даље носио.{S} Најпосле, постао је војни ми 
 на звездано небо и прошапута — „Валимо те, боже! тек ако је поноћ.“</p> <p>У томе се зачу из д 
ошао, па да сад ништа не знам!...{S} Но те молим, господине, и живим те богом кумим, скидај ме  
ако зивкао слугу, стављајући увек једно те једно питање: је ли барон већ устао?{S} Било је већ  
Растиславе!{S} Народу је додијало једно те <pb n="514" /> једно.{S} Хоће промене, па ма знао да 
емагати, немој шеретски извијати!{S} То те прави још нижим но што си. <pb n="699" /> Вар сам ја 
 деце? — упита Боја гласно.</p> <p>— То те се слабо тиче — примети доктор.</p> <p>— Тиче ме се; 
брате! зар је мени мило?{S} Ето!{S} Што те нисам пре хапсио!{S} Промисли само то!..</p> <p>И љу 
ом, неком пријатном топлином, нечим што те одушевљава, заноси, крепи, што буди у теби сладостра 
ва глад у срцу и у мускулима, нешто што те вуче неодољивом снагом да паднеш у наручја створењу  
а.{S} На његовом лицу било је нешто што те подсећа на мрак.</p> <p>Како уђе, он се упути Растис 
дим бога, што се дереш, зар сам ја слеп те не видим ко је устао да говори“ — „Бре, не гурај, об 
усијан да се скоро топи.{S} Један додир те страшне мотке укроћава најљућега звера.{S} Бесан лав 
о шта и употребљаваће сва срества.{S} С те стране могу да буду за престо незгодни кад једном из 
ама; Дунав се беласао у даљини, и баш с те стране Жики се учини, као да чу неко дозивање.{S} Он 
 и слабости; треба га пустити нека се у те своје грехе тако заплете и замрси као у стоструку мр 
ракнем погледом на њега, а он запиљио у те, па не трепље.{S} Јес, обадве ми очи.</p> <p>— Ћути  
аде...</p> <p>— Шта се отимаш?{S} Гребу те моје сухе бапске руке...{S} Е, његове су мекше, од њ 
ом погасе; густ пушчани дим напуни собу те помрачи и оно мало свећа што још осташе непогашене.{ 
ава посла, па ходи овамо у спаваћу собу те се уми, или се бар избриши мокрим пешкиром.</p> <p>Л 
 рђаво, он и сад хтеде окренути на шалу те примети:</p> <p>- Само ако није каква меница!</p> <p 
 ви се обадате сад туна и круните земљу те ми непрестано пада у уста, у трбушну дупљу и у грудн 
омшије, сачекају се и тако се сви дигну те пред општинску кућу.{S} Кад тамо, а кмет и ћата већ  
не, писали Црнојевићу? знам ли садржину те прениске, бар у главноме? и т. д. и т. д. све у том  
те болан живу изео, ишарао те као да су те дивљаци тетовирали.</p> <p>Лепша скочи: — Куку мени! 
, но по реду да се мењају.{S} Обадве су те куће заслужне за земљу — Црнојевићи за то, што су пр 
томе теране на твој рачун!{S} Навлаш су те одржавали у напрегнутом живчаном растројеном стању,  
јатељима да гледамо младе јелене — и ту те видим....{S} Допала ми се одмах твоја свежина, твоја 
ли да ти је чудно?{S} Мислила сам да ћу те изненадити.{S} Е, ево да чујеш.{S} Јутрос си отишао  
астислав.</p> <p>— Молим те сиђи, ја ћу те чекати — прихвати госпођа Софија.</p> <p>— Добро, до 
ти фигуре; кнез продужи:</p> <p>Тако ћу те лупати, све ћеш <hi>се да</hi> пушиш.</p> <p>Кнез је 
ед светом обично ви.</p> <p>...„Тако ћу те бити,“ понови кнез и по трећи пут, намештајући после 
шо, већу више; хајд нећу више!{S} Зваћу те како год ти хоћеш.{S} Ово је навика — правдао се мај 
{S}Али може бити баш то!..{S} Можда баш те владалачке милоште!...{S} Јес, може бити баш оне и г 
ојима је он то мало час говорио.{S} Још те ноћи рашчуло се по целом селу да је у Балканију преш 
м крилу и начелник је наредио да се још те ноћи дигне десетак нових села у потеру, тако, да је  
лашан и раскошан живот кнежев имаће још те добре стране, што ће кнез вечито бити у новчаној <hi 
њем учитељевим, капетан оде и одмах још те исте вечери напише г. министру опширан извештај, упр 
ио чељуст крваву,</l> <pb n="603" /> <l>Те из ње отров пару издише,</l> <l>Од које вену лузи зе 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Те вечери били су на конаку у окружном граду Милиновцу. 
ења, опет шапатом да се не чује.</p> <p>Те и многе друге сличне операције продужавале су се ско 
и потери где је био и Црнојевић.</p> <p>Те исте ноћи, кад су потере стражариле крај Дунава, на  
све у здравље светла господара.“</p> <p>Те знамените ноћи усахнуло је много буре, истресене су  
тним путем.{S} Каква дрскост!{S} Но дед’те, молим вас, шта би даље? — упита барон Жермини.</p>  
ци вењера и ове знамените речи:</p> <p>„Те нека се зна, и нека с колена на колено слава наша од 
и му у очи, рече:</p> <p>— Чујеш, Рале, тебе дирају моје речи баш с тога што и ти сам у себи мо 
} То ми је хвала што сам туђе радила да тебе, гада, отхраним и подигнем...{S} Поштење! поштење! 
а тебе, за тебе, Лепшо, лепото моја, за тебе анђеле, рају, мило срце моје, за тебе бих дао крун 
јслађа медовина.</p> <p>— А за тебе, за тебе, Лепшо, лепото моја, за тебе анђеле, рају, мило ср 
а тебе анђеле, рају, мило срце моје, за тебе бих дао круну, царевину, Александрову царевину, ст 
и, као најслађа медовина.</p> <p>— А за тебе, за тебе, Лепшо, лепото моја, за тебе анђеле, рају 
ва и да му је она највише наваљивала за тебе.</p> <p>Растислав се лако поклони — Благодарим на  
е ни мотком отерати!{S} Та то је сад за тебе, наравно, само за тебе, обична динаруша!{S} Таквих 
о пробудило у светини веће симпатије за тебе, а то би све јако отежало положај нове династије.< 
 Та то је сад за тебе, наравно, само за тебе, обична динаруша!{S} Таквих можеш наћи на сваки пр 
 то ништа не треба, цео је овај свет за тебе ништа, само је она све, и кад њу имаш онда имаш св 
е увек бијем, је ли г. Маврикије, да ја тебе увек лупам,....{S} Излази, шта ме нудиш, кад сам т 
ш?...{S} Тако овај коњ дође овде, па ја тебе овако бијем... оде пијон — тако..{S} Е, сад и овог 
ске.{S} Е мој драги г. Маврикије, па ја тебе бијем као ништа.... као ништа те бијем.{S} Тако, б 
S} Није, здравља ми, ћеро.{S} Зар би ја тебе навела на какво зло.{S} Толико ми било зла мојој С 
ети разговор.</p> <p>....— У осталом ја тебе увек бијем, је ли г. Маврикије, да ја тебе увек лу 
 кажем да увек бели почињу....{S} Но ја тебе увек лупам, па почињао ти или не почињао...{S} Ех, 
дина.{S} Догађаји неће толико чекати на тебе.{S} Они ће банути с елементарном силином.{S} Да би 
ти прави, истински пријатељ и колико на тебе може рачунати — разлагао је Ратко.</p> <p>— Ти дак 
добре и сретне, господару!{S}- Само кад тебе видимо здрава и весела.</p> <p>Но Жика је с нестрп 
после климну главом.</p> <p>— Међер, од тебе никад ништа!{S} Како који дан ти си све гори.{S} Ш 
 си. <pb n="699" /> Вар сам ја икада од тебе тражила да се не жениш, да останем вечно са мном?{ 
љем.{S} И сва љубав моја, није могла од тебе ни толико поверења да заслужи!{S} Ох! то је горко, 
Ти боље ћути!{S} Пола ми је ове муке од тебе.“ —</p> <p>Најпосле сећао се хитног и ужурбаног пу 
цну се Растислав. — Какве су то речи од тебе?{S} Да шпекулишемо!{S} Ко шпекулише?...</p> <pb n= 
е!</p> <p>— Ја то сад први пут чујем од тебе — рече Тоша, изненађен овом новошћу.</p> <p>— Сад  
ати с њиме по селима и градовима; то од тебе нико не тражи.{S} Преведи га, ако хоћеш, у највеће 
данас да пева и да хвали бога, а мене и тебе, ћато, у руку да љуби — она ето лудује — рече Синђ 
веш, бојим се да наша чедна Лепша не би тебе силовала!</p> <p>Мутимира као да је вређало ово ба 
>„Јеси, сине мој, јеси, ти си књаз, они тебе морају да слушају, чекај само док порастеш.“</p> < 
кав је био спрам мене, а наравно, спрам тебе ће бити још нежнији — рече Мона указујући гошћи ме 
мало руководила каква лична мржња спрам тебе.{S} На против, кад год сам дубље мислио о тој ства 
 јединог тренутка ја нисам осећао спрам тебе никакву мржњу и злобу; не страсну, но у опште ника 
ам чула, то је све једно; само ја питам тебе, је ли то истина, и ако је истина, онда какав си м 
и желим...{S} И кога ја имам другог сем тебе.{S} А и ти? ко ти може бити већи пријатељ од твоје 
ћање, али да га после не извршиш.{S} Он тебе бије силом — ти њега удри хитрином.{S} Министар за 
авам ово бунтовничко гнездо, ја ћу прво тебе за врат.{S} Кад си ти њихна посредница, онда ти св 
 и шта је нужда голема.</p> <p>— Све до тебе стоји.{S} Бар данас је још тако, док је ствар само 
а шалећи се. — Но чек да седнем овде до тебе да ми испричаш како је то било.{S} Куку, колико ли 
Непосредно није дошао с тога, што је до тебе тешко било доћи непосредно, па ти не би у ствар та 
авих пријатеља, без икога који би волео тебе лично, а <pb n="328" /> не твоју титулу, твој поло 
ао, само што је то вешто извршено преко тебе, твојим рукама.{S} Никакав суд, па чак ни суд исто 
мржњом све што је у теби, на теби и око тебе, нека света мржња све обузме и нека ти она буде не 
„шмука“ - да видиш како ће облетати око тебе.{S} Не ће ми се онда овуд вртети које какви шугљан 
валили?{S} Зар сам ја крив, ја ево само тебе волим!{S} Шта ћу кад су ме они окупили како се сва 
p> <p>— Ја ово не говорим себе ради, но тебе, мене, свију нас ради — говорила је Софија.</p> <p 
 извиним пред тобом. — Не мене ради, но тебе ради!{S} Ти остајеш да живиш.{S} Можда ће ти некад 
стио, да га ниси хтео служити?{S} Место тебе он би узео другога; узео би свога човека, и њега б 
S} Шта он мисли, ко му га зна, тек он с тебе није скидао очију, то ја знам.{S} А најпосле, зар  
му и душа мирише.</p> <p>- Црна, Паво с тебе никако није скидао очију. <pb n="217" /> Јес, бога 
ја у њега; баш овако слободно као ово у тебе. </p> <p>Она дочепа другарицу за рамена, окрете је 
и ти шта говориш!{S} За таке речи ја ћу тебе сад ухапсити!{S} То је лаж! — одбрецну се дежурни. 
адне.{S} Да омужаш, да стечеш искуства, теби ће требати пуних двајестак година.{S} Догађаји нећ 
 јој говорити:</p> <p>— Чујеш, ћеро, ја теби да кажем.{S} Ти се сад дусаш с тога зашто и не зна 
ди, људи, еј! секретари, начелници - ја теби кажем...{S} Зна Ката шта говори, море, зна!....</p 
 рече јетко:</p> <p>— Колико ћу пута ја теби говорити. <hi>господине</hi>, да ту простачку реч  
: „изволте“!{S} А што „изволте“, кад ја теби кажем да увек бели почињу....{S} Но ја тебе увек л 
о и учинио.</p> <p>— А не - рекох ли ја теби, животињо, да девојку треба спремити.</p> <p>- Јес 
лико ми било зла мојој Стани, колико ја теби желела... — правдала се збуњена Синђа.</p> <p>- Па 
 желела!{S} Нека бог мени да оно што ја теби желим...{S} И кога ја имам другог сем тебе.{S} А и 
е један!{S} Али чекај само, показаћу ја теби како се у туђој кући залуђују и маме младе женске. 
аље, и даље.</p> <p>....{S}И зар бих ја теби зло желела!{S} Нека бог мени да оно што ја теби же 
.{S} Отруј мржњом све што је у теби, на теби и око тебе, нека света мржња све обузме и нека ти  
 ја то боље но твој чукундеда, но откуд теби сад паде на памет Црни?</p> <p>- А да против кога  
те онда ви?</p> <p>— Море, жено, шта је теби данас! — викну Растислав гневно и озбиљно — Шта си 
е, пријатељу мој? <pb n="288" /> Шта је теби?{S} Изгледаш као авет која је из гроба устала) — у 
вац је запита чисто забринуто: — Шта је теби?{S} Тако си бледа.</p> <p>- Глава ме боли — рече К 
 он угледа Павине сузе.</p> <p>— Шта је теби, сеја Паво?{S} Што си плакала?{S} Збиља, стрина Си 
у и прислони је на очи.</p> <p>— Шта је теби, жено? — рече Растислав изненађено, и затури главу 
 и причати!{S} Истина ја не знам шта је теби _ рече он и приђе жени пружајући јој кишобран.</p> 
..{S} Ал ја сам крива!{S} Знам ја ко је теби напунио главу!{S} То је онај шугљанер правник.{S}  
нојевић упита Жику.</p> <p>— Чини ми се теби је чика Милоје још од ноћас изгледао подозрив?</p> 
ту, да им се и десети део понуди што се теби нуди...{S} А ти се још предомишљаш!{S} Море, ноге  
емогућан, свака је одбрана бесмислена и теби само остаје да рекнеш: „молим те пусти.“</p> <p>У  
укама бездушних великаша и онда тешко и теби и овој земљи.</p> <p>- Јел’ тако мисле и твоја Бал 
.</p> <p>— У осталом кнез ће свратити к теби, мислим још колико по подне.{S} Па споразумите се. 
 бар онда кад говорим с мужем! (Уступам теби да будеш дипломатичан и за мене — рече она шаљиво, 
ао да одагнам те мисли и да не мислим о теби лично.</p> <p>— Дакле, упамти ово.{S} У целој овој 
!{S} А баш и да је, па шта!{S} О! благо теби лудој!{S} Мука је мени што ја нисам тако лепа, а д 
 погледа свуд у наоколо.</p> <p>— Благо теби срећна ли си.... само да ти кажем... ал прво да ре 
е, обали ми цвет!{S} Боже, истина благо теби, црна Петрија, кад ти је тако увек до ђавољења — р 
мом кућом.</p> <p>— Ово ће јамачно неко теби.{S} Ко ли ће то бити у ово доба — рече гошћа радоз 
уп!</p> <p>...{S}О, па наравно да ја то теби кажем <hi>из милост</hi>; да те не волем зар бих т 
љу падати.{S} Отруј мржњом све што је у теби, на теби и око тебе, нека света мржња све обузме и 
е одушевљава, заноси, крепи, што буди у теби сладострасне пожуде, што изазива глад у срцу и у м 
Све су то породичне црте ваше.{S} Ако у теби тече крв Косанића — нећеш ни ти бити много другчиј 
не умеш — ко ти је крив?{S} И ко ће још теби умостити кад ти и поред једног кнеза још нешто про 
 гушобољу и отровани оде под земљу, а у тевтере и књиге запише се да је умро од гушобоље.{S} Ни 
p>Кнез радосно стеже доктора за руку и, теглећи се, рече:</p> <p>— И — их, докторе!{S} Ово ће б 
ње одредило“.{S} Он ће се дакле примити тегобна задатка, у нади да ће у Ратку, као и у целој он 
ав, коме је стицајем прилика пала у део тегобна задаћа да се у овако тешком времену нађе на чел 
на њему познати да то нису биле никакве тегобне, непријатне и зле мисли, којима се носио.{S} На 
че.</p> <p>Такво путовање било је веома тегобно.{S} На сваком кораку могло се заврљати.{S} Ваља 
уч и простим притиском отвори врата.{S} Тежак дебео гвоздени капак отвори се тихо и нечујно.{S} 
г. Растиславе, онда, ствар добија веома тежак и обележен значај.{S} Пазите, г. Растиславе, пошл 
 тако дубоко увуче ваздух да ти личи на тежак уздисај.{S} Слуге устале те дале коњима зоб, па о 
з, па продужи даље:</p> <p>— Ух! ала је тежак овај балкански језик; има речи које просто <hi>не 
су прешли доста места, и ако је пут био тежак.{S} Огромна омаљска планина у главноме је већ бил 
лонит и миран старац, без властољубивих тежања, без воље и способности, да улази у читав сплет  
после, кад мене већ не буде.{S} Мало је теже одговорити сад овде, садашњости — рече кнез с очев 
 њега захтевали с правом.{S} Сад је већ теже од кад је проглашен за пунолетна.{S} У последње <p 
алица и она мора бити велика и јака.{S} Тежећи општем добру, она неће упропашћивати своје рођен 
</p> <p>За њу је тај избор био у толико тежи, што га је она сама морала вршити, што је само од  
 повратим.{S} Мој је успех био у толико тежи, што је баш у твојој непосредној околини било људи 
 баци реч као бомбу — ненадно и са свом тежином, уверен да ће ово подејствовати и да <pb n="290 
пша одмах преви и приљуби, управо целом тежином тела паде и припи се уз младо и снажно тело Мут 
уној ворми, као ђенерал Врбавац, али је тежио да постане најмоћнији власник, кога ће у ствари и 
слободни.{S} Ја вас волем, с тога сам и тежио толико да вас видим овде.</p> <p>Јела је само дрх 
а се кнез одвоји од мене и да се усами, тежња да ја, рођак и природни заштитник кнежев, будем у 
х уста о себи; кад се узме на око јасна тежња да се кнез одвоји од мене и да се усами, тежња да 
т дође у руке, што се најбоље видело по тежњама које су се јављале код Кугића, за оно мало врем 
но небо и прошапута — „Валимо те, боже! тек ако је поноћ.“</p> <p>У томе се зачу из даљине неја 
 трави две повелике гомиле свежа, бела, тек отесана букова иверја.</p> <p>Ово је било изненађењ 
 дуго изостати.{S} А имамо још времена, тек је 11 сахати.{S} Да се кренемо око по ноћи, па ћемо 
, друго.{S} Шта он мисли, ко му га зна, тек он с тебе није скидао очију, то ја знам.{S} А најпо 
коро алеја је била готово сасвим пуста, тек сам поизретка сретао по кога шетача, који је жудно  
 обалама.{S} Преко потока је водио нов, тек саграђен узани мостић, с јаким оградама са стране.{ 
но од узбуђења, — да ли са чега другог, тек кнежева се чаша пљускала, румене винске капље цедил 
га не одвојиш.{S} Истина, новајлија је, тек сад отвара самосталну радњу, али са својом вредноћо 
старога кнеза био је утољен, како веле, тек онда, кад је наш јунак био избијен (ударено му је 2 
ко пред собом он је видео равне пољане, тек где где засејане брежуљцима, а на обзорју пресечене 
завршио узвиком:</p> <p>— Прави, криви, тек овај народ неће вас више, г. Растиславе!{S} Народу  
ајтанисани, сељачки гуњчићи и углађени, тек јутрос од кројача донесени црни капути, све се то с 
и Маврикију, он ни сам не би умео рећи, тек на кнежеву реч „фукара“, он, г. Маврикије, <pb n="4 
 на окупу и то махом окружни начелници, тек по где где прешарани по каквим помотњиком или други 
нчевић паде ничице на мост, а на белим, тек отесаним талпама указа се струја црвене крви, чича  
, да ли је ово била јава или рушан сан, тек мени се десило нешто тако чудно и неочекивано, да ј 
а су они први пуцади на жандарме, а он, тек кад је видео да му паде друг самртно рањен, опали п 
Ката климну полако главом и само малко, тек приметно развуче своје танке, успијене усне.{S} Кад 
, слутећи што?...{S} Ма шта да је било, тек у овом <hi>привиђењу</hi> било је и <hi>провиђења</ 
 политичке дружине.</p> <p>— Све једно, тек он је помагао да се спасе ситуација.</p> <p>— Шта и 
гао прамен, остављајући за собом ведро, тек умивено небо, које се плавило <pb n="518" /> и прел 
мира).{S} Срећом истрчи дежурни официр, тек га <hi>унесу</hi> у спаваћу собу.{S} Шта нису чинил 
еног отрова, или помисао на скору смрт, тек ђенерала поче обузимати чудна топлина и у телу и у  
но да је дете.{S} Шта је друго но дете; тек деветнајеста година, као наш Никица.</p> <p>— Ама о 
а што се цела ствар и овако свршила!{S} Тек сад, посла свршених догађаја, Зару је цела ствар из 
 чашу вина код свога новог министра.{S} Тек, пошто су изашли од њега, један по један упутио се  
ослати су били жандарми да га траже.{S} Тек јутрос, кад се већ лепо свануло, нашли су га у порт 
сета истинита што се прича и казује.{S} Тек име Перуна Црнојевића рашчуло се на све стране, и с 
 су кнежеву душу до мало час трзале.{S} Тек сад кнез се опет почео повраћати и сећати куда је п 
 у крајњој спаваћој соби своје жене.{S} Тек после двајестак минута ђенерал се врати.{S} Али, ах 
одина нађе да се на по што год жали.{S} Тек сам ту пре дванаест година легао овако потрбушке, м 
, на којој су звецкали многи ордени.{S} Тек <pb n="278" /> што се беше вратио са свечана дочека 
нез у дочетку није могао распознати.{S} Тек после подужег гледања, он познаде да је то некаква  
тичким правима изједначи с мушкињем.{S} Тек тада ако би их ми жене могле научити реду и уреднос 
јаку грозницу, с тешком ватруштином.{S} Тек после три недеље тешка боловања устане он из кревет 
њеник је још био жив, али је умирао.{S} Тек сад, гледећи човека како умире, Жика поче долазити  
а два друга зауставише се да одахну.{S} Тек што бејаху оставили шумовиту планинску косу, која с 
о је сад управо у таком расположењу.{S} Тек што беше ручао, па се повукао у свој кабинет, да по 
 је ли био с кнезом ове ноћи или не?{S} Тек тада и Заре проговори одрешитије.{S} Признаде да је 
одних објашњавања, млади Белини — једва тек ако му је било 22 године — одмах отпоче своју чудно 
шки!{S} Види се Косанића крв!{S} Сад га тек признајем за права брата.</p> <p>Лепша мету Мони ру 
<p>— Сад први пут чујеш!{S} А за што да тек сад први пут чујеш ствар која ти се под носом дешав 
 нашим тајним седницама!{S} Помисли, ја тек синоћ у мрак добио писмо од њега а јутрос већ цео З 
дућност стоји тек пред њом, држава која тек има да расте, да се развија, да се слави, и она и њ 
та убијен.</p> <p>Ствар се разјашњавала тек поступно.</p> <p>Прво дође некакав воскар, који се  
а из чувене Арсенијеве куће, а доведена тек то дана.{S} Све се узруја као оно челе кад треснеш  
гче замишљала!</p> <p>А сад?{S} Сад она тек разуме и оне његове ономадашње речи, кад му она наг 
, а наш мачак Срдан само их погледа, па тек зевне, испружи шапу, извуче нокте; а браца Мика вел 
јати и поднети све страхоте беснила, па тек онда умрети — то је нешто преужасно.{S} Ту човека с 
т и ћата говоре.{S} Веле, ћата чита, па тек запне, а кмет њему на то: „узми мало поистрке, г. ћ 
но треба човек и да узима те отрове, па тек да покажу тако дејство (хронично тровање).</p> <p>„ 
наш.{S} Али ја заварам, заварам очи, па тек варакнем погледом на њега, а он запиљио у те, па не 
ам био прво и пре свега добар човек, па тек после све друго.{S} Кад би сад почео живот из нова, 
прво пролази кроз блудничку ложницу, па тек онда иде у цркву и стаје пред олтар с девојачким ве 
у, тих пустих <pb n="554" /> планина па тек да се човек уме наћи у оном непрегледном сплету јар 
} Растислав се растао од кнеза Мутимира тек у зору.{S} Судбина ђенерала Врбавца била је већ реш 
и, женски глас проговори:</p> <p>„А шта тек ја да кажем?{S} Затворили су ме овде још у доба, ка 
 могли наћи у целом граду.{S} Растислав тек беше ушао у своју собу и почео свлачити капут да се 
седели старији људи, <pb n="203" /> кад тек на један пут кроз цео сабор пуче глас: „одведоше Ту 
 је у истини било и оно што се које кад тек само као мисао зачедило у глави његовој, све се то  
ље? — упита барон Жермини.</p> <p>— Сад тек и настаје оно што је најчудније, и што ме до лудила 
би и овај вајни домаћин, и једва се сад тек сети тога, што је одавна знао, али у псовци и вици  
ишљењу кнез млад човек, код кога се сад тек управо почињу развијати његове зреле, мушке особине 
ачно бити каква трла, а можда је ко год тек намеран да овде где год подигне планинску колебу, п 
ту липу.{S} Овај се одупирао и пристаде тек онда кад се из даљине чу лавеж још једнога пса.</p> 
се плаши, јер ће гости почети да долазе тек око 4 часа, а сад је јаком три.{S} Мона зна све шта 
та више вољан је био да поверује, да је тек ово сад што му Заре прича прави сан.</p> <p>— Заре, 
а је легао био у кревет и заспао, па је тек доцније ађутанат приметио да је кнезу зло.{S} Најпо 
д собом високо, мрачно небо, на коме је тек где где светлуцала по која сићана звезда.{S} Кнез ј 
е је било весело и расположено, и то не тек онако весело, но ако хоћеш да ти скаче с врх куће.< 
ка и бунтовника.{S} Но право изненађење тек је сада настајало.{S} Наскоро на сред дворане био ј 
ркавати.{S} Али кнежево и Зарево чуђење тек сад настаде.{S} Они чуше тако исто кретање и у друг 
трован, но да последице тровања наступе тек доцније — на то питање одговор би гласио овако:</p> 
</p> <p>Кнез је млад човек, код кога се тек сад развијају мушки осећаји и наклоности.{S} То је  
к свака ова реч.{S} Младић, код кога се тек био пробудио полни нагон, он је осећао неку неисказ 
јачега човека, тако да га успава, да се тек у рају пробуди.{S} То је, господине пуковниче, и Ка 
 друштвом, његови доцни доласци, кад се тек пред зору враћао блед, изможден, с искривљеним црта 
еке грубости у карактеру.{S} Како би се тек Вама замерило, који сте имали све погодбе да се спр 
ецкали.{S} Дед овако, дед овако, док ће тек на један пут рећи учитељ: </p> <p>- Добро, добро, г 
аговести (28 марта 1873; год.), пролеће тек што је зенуло, а сунце се осмехнуло над Звониградом 
 на јаку светлост у колеби, њине зенице тек су се поступно шириле, а они су тек поступно у мрак 
дена тада још није било, као ово сад, и тек си овде онде из ретка могао видети по какав стран о 
ове загонетне декламације ђенералове, и тек сад при крају једва разабра да је ђенерал ово говор 
авршује страсним, заносним миловањем, и тек после тога Мутимир постаје човек с којим можеш прог 
села месецима носи свој грешни плод — и тек једног дана видате је а она се опет вратила на прву 
ора.{S} Жика приклече обореном Перуну и тек сада загледа где му је рана.{S} На сред чела, на ив 
>— Бре, шта би ти радио у потери кад би тек наједан пут пред тобом искрсао медвед?</p> <p>— Шта 
Мислио сам већ да сте будни, али у соби тек видим да још спавате као и пре.</p> <p>Кнез Мутимир 
зивати, или је рачунала да то каже Пави тек поступно, поистија, спремајући је поиздаље.{S} Но с 
ех!{S} То је грех повеснички; грех који тек покољења искупљују!</p> <p>Враничић не бејаше још д 
 држава, којој још цела будућност стоји тек пред њом, држава која тек има да расте, да се разви 
е рекне.... оно наравно, кнез вели, али тек... кад се каже глуп!</p> <p>...{S}О, па наравно да  
јестак корака“.</p> <p>„И ја пођем, али тек што сам крочио, неколико корака ја за једанпут запн 
зда био <hi>млађи</hi> пријатељ.{S} Али тек што су обојица сели на намесничке столице супарништ 
их симпатија спрам њега (кнеза)?{S} Али тек што изусти ово питање, Мутимир се предомисли и пост 
вали један за другим.{S} Неки су стигли тек око 2 часа по подне.</p> <milestone unit="subSectio 
те.{S} Ви један и можете ствар разумети тек како ваља — примети Растислав.</p> <pb n="89" /> <p 
вар је озбиљна; о њој не смемо говорити тек онако узгред, на двоје на троје; не, ту <pb n="675" 
ијатељице Лепше.{S} Тада се враћао кући тек пред поноћ и тада би мирно проспавао до 8 часова у  
е било и синоћ.{S} Барон се вратио кући тек у зору, с тога је сад и спавао као заклан и ако је  
коро читав километар у ширину.{S} Исток тек бејаше почео најлак рудити.</p> <milestone unit="su 
заклони и помогне.{S} А госпођа Ловимук тек пре две - три недеље имала је такав један случај.{S 
 треба заборавити да је госпођа Ловимук тек од скора удовица.{S} И ако је, богу се молећи, скуц 
 у Херцеговини?{S} Ти не знаш колико им тек ти сам лично имаш да захвалиш што си спасен од опас 
атос око њега сав је био покривен целим тек начетим цигарама.</p> <p>Мутимир је горко пребацива 
уском цару, па ни бригеша.{S} Сутра дан тек чујеш, бајаги „Побегао! побегао!“, <pb n="657" /> а 
емљу.</p> <p>Разјарени голотрби домаћин тек сад притрча полумртвим вочићима и поче их ударати д 
а ни спомињати.{S} Ја сам то вама рекао тек онако узгред.{S} А и шта ће то њима?{S} Збиља!...{S 
 сам ја ту био сам!{S} Та ја сам ту био тек само један од стотине.{S} Истина, један од главних, 
да жиг поштански.{S} Па ти си ово добио тек пре двајестак дана: значи, одмах после твога поврат 
оје где научио нешто мало књиге, колико тек да се потпише.{S} Пошто је прво био <pb n="15" /> с 
 опет запиткивао то ово, то оно, колико тек да направи увод у разговор.</p> <p>- А ваше је прав 
 n="639" /> преведе у Балканију, колико тек да се чује да је амо прешао.</p> <p>- Ух! зар његов 
оћ како спавам као заклан.</p> <p>Ратко тек сад загледа добро Растислава.</p> <p>— Збиља, данас 
ао стално остати.{S} Али то се показало тек онда кад су обојица били већ тако јаки, да један др 
, живи и ми обични људи назремо га само тек кад и кад у каквим изванредним приликама....{S} Да, 
ди да може бити да је само рањен.{S} Но тек сад настаје забуна.{S} Откуда је настало ово узајам 
а не дозна откуда је дошао. </p> <p>„Но тек сад настаје оно што је најважније и што нас овде ин 
о је било писано ђенераловом руком и то тек пре неколико дана.{S} Он га је одмах познао, па ипа 
<p>Била је налик на уловљену тицу, коју тек што су пустили у кавез, на се сад лупа по њему, куш 
рџије имали су ту особину, да дејствују тек поступно и после много времена, и да дејствују тако 
јете, поглавито с особином да дејствују тек доцније и да не пада у очи да је болест морала доћи 
ом тако једном већ било, онда бих ја њу тек тада слатко бацио.{S} Далеко њој лепа кућа, па нека 
ице тек су се поступно шириле, а они су тек поступно у мраку распознавали предмет за предметом, 
ајлепше-плаво море кад га лак поветарац тек почне најлак браздити и гипкати.{S} Пуна месечева к 
лика.{S} Тада је <pb n="177" /> био још тек срески начелник, управо био је писар, па само засту 
>— Наопако би то било, кад би ти односи-тек сад имали да се расправљају и регулишу:; но богу хв 
.... ура! живео!“</p> <pb n="181" /> <p>Тек у зло доба ствар се мало стиша.{S} Вујадин осети гд 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тек после 46 часова тешка и буновна сна кнез Мутимир по 
III.</head> <head>Женско срце</head> <p>Тек је било 7½ часова из јутра, а на вратима, пред канц 
(тако је тепала мужу) шта ти је!</p> <p>Тек сад она погледа добро у Растислава и просто се прен 
бити.{S} Она је била у двору....</p> <p>Тек сад у Јелиној глави настаде права збрка.</p> <p>— Д 
ушајући неће ли где наћи излаза.</p> <p>Тек после великих напора пође јој за руком да отвори ве 
хаљином испод мишке — то је она.</p> <p>Тек кад се тако и нехотице виде у огледалу, њу обузе не 
и кога од друштва да ти помогне.</p> <p>Тек тада једва дође к себи и овај вајни домаћин, и једв 
ми налаже моја војничка дужност.</p> <p>Тек тада ми црна прилика наговести зашто не сме одмицат 
икну: „Живео!{S} Ура!{S} Живео!“</p> <p>Тек пошто је тако издао наредбу, која се чак у ходнику  
торе“ рече „господине капетане.“</p> <p>Тек на речи „г. капетане“ доктор се трже, трже се као д 
и о дивотној Лукрецији Борџији.</p> <p>„Тек после десетак дана отровани жалосник почне осећати  
 жена — одговори дечко.</p> <p>Зачуђен, Текелија упита:</p> <p>— Па зар ти толицки, па већ имаш 
 томе прича веома интересан случај Сава Текелија у својим мемоарима.{S} Путујући за Петроград о 
орбу, је ли ти мајка или снаја? — Упита Текелија</p> <p>— Није ми ни мајка ни снаја, но моја же 
Шта, зар ти имаш децу? — упита задивљен Текелија. — Како си ти могао направити дете кад си и са 
о, но мој отац — одговори дечко.</p> <p>Текелија се много чудио овом чуду.{S} Најпосле упита де 
.{S} Жена је били лепа; мора бити да је Текелији било замакло око за њом, те кад су мало одмакл 
 су потписати протокол да је ствар тако текла, да је закопани дервиш одиста провео у земљи две  
/p> <p>— Заре, је ли могуће да је ствар текла тако како ти причаш? — упита кнез најпосле.</p> < 
е своје памћење, да види да ли је ствар текла онако како се њему урезало у памети, или је било  
д.{S} Наравно, сасвим је друкчије ствар текла кад су државним пословима управљали људи служби в 
право у котлац.{S} На малу округлу рану текла је густа, црвена крв, градећи беле клобучке.{S} Р 
вароши, ове су гомиле, као голема река, текле у правцу широка друма, што из Звониграда води у о 
њали и опет падали.{S} На отворена уста текле су им беле бале, њино загушљиво рипање чуло се на 
које су тога тренутка искрено и из срца текле.</p> <p>Пратња удари широком кантарском улицом, с 
еданпут узе плакати.{S} Прво су му само текле сузе, а он је полако шапутао: „децо моја! ах, мил 
в?</p> <p>— Чим сам га угледао нешто ме текну у срце.{S} Нисам знао откуда то, али непрестано м 
ојна потомка“ увећати и обогатити старе тековине предака новим добитцима, и како на послетку Ба 
 остало оставити политичке странке нека теку себи већину у скупштини, па која победи на изборим 
Све гомилице без изузетка говориле су о текућим дневним питањима, а понегде се већ шапутало чак 
 укрућеност (парализа) у свима деловима тела; мишићи као да се окамене и човек на једанпут пост 
, подједнаком љубавном ватром загрејана тела, само су још више распаљивали безумну страст Мутим 
а величини својој имали су и све делове тела.{S} Уметник је сматрао да не мора шкопити и обрези 
најмање лупе, као сенке, као духови без тела ступале су и кретале се ове чудне ноћне прилике.{S 
и овако лепо име, не само по гиздавости тела, но и по душевној лепоти својој.{S} За ово годину  
односила Хришћанска теорија о грешности тела, хришћански аскетизам, да тело ваља мучити, да би  
х преви и приљуби, управо целом тежином тела паде и припи се уз младо и снажно тело Мутимирово. 
веома уморан и малаксао.{S} Сваки делић тела био ми је као истуцан.{S} Једила ме је цела ова ко 
ељи, распарене столице, као да је све у телалници куповано — рече Растислав.</p> <p>За тим наст 
његове планове.{S} Промењена је и шифра телеграфска.{S} Неки подозриви телеграфски чиновници би 
са собом да покажу место.{S} С најближе телеграфске штације известићу вас о резултату потере.“< 
дног начелника с југозападне међе стиже телеграфски извештај, да су у његовом месту ноћни страж 
 и шифра телеграфска.{S} Неки подозриви телеграфски чиновници били су отпуштени.{S} Читав тај к 
 свему напредовао.</p> <p>Час опет лежи телеграфски извештај, како је ту и ту ухваћена тајна шт 
каква издајничка рука направила везу на телеграфским жицама преко којих су начелник и министар  
трашном Цезару Борџији.{S} Веома снажан телесно, Цезар преболе ово тровање, а отац му умре).</p 
сно, код већине несвесно.</p> <p>Снажан телесно, уздигнут душевно над обичним појмовима о добру 
стане он из кревета, изнемогао, сломљен телесно и душевно, и на скоро за тим отпутује с породиц 
з дворца се појави мртво <pb n="358" /> тело ђенерала Врбавца.{S} Носили су га на рукама његови 
 тужна, плачна народа, свију редова.{S} Тело покојниково окићено је около цвећем, а цела слика  
решности тела, хришћански аскетизам, да тело ваља мучити, да би се спасла душа, све то помутило 
{S} Античко грчко друштво гледало је на тело човечије природно, а полни односи сматрани су као  
оже купити 20 Синђа; купити им и душу и тело.</p> <p>Опит је одмах показао да је Срећков рачун  
а мрднем ногама и рукама, и да покренем тело, али ни једно не могадох учинити.{S} Од главе до п 
ез Мутимир одмах је наредио да се мртво тело ђенералово пренесе у тако звани Мали Конак, где је 
На тој слици било је представљено мртво тело последњег убијенога кнеза балканиског како лежи у  
к опусти обе руке, глава му клону, цело тело омлитави — по свему се познавало даје пао у дубок, 
је с муком кретао и често запињао; цело тело у грозничавој ватри и дрхтавици, а глас му био нео 
ко ногу, <pb n="476" /> стегоше ми цело тело, па ме почеше и око врата давити.</p> <p>У тај при 
 удахнуо душу у онесвешћено и умртвљено тело народно.{S} То је давно још највећи народни песник 
 тела паде и припи се уз младо и снажно тело Мутимирово.</p> <p>А ова близина, овај непосредни  
 жени мокру кошуљу, прионулу за гојазно тело.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Било је бл 
прекрећући с ноге на ногу своје гојазно тело, удали се.</p> <pb n="294" /> <p>На вратима пуковн 
у и љубили голо, топло, меко, ружичасто тело својих конкубина.</p> <p>У првим вековима хришћанс 
гу пробити и кроз одећу, и забости се у тело човеку кога гађају.{S} Све то вршило би се без пуц 
оно ујед бесног пса, тако и оне уносе у тело човечије страшан, неизлечљив отров, који се полако 
, људи били већ толико развијени, да су тело човечије сматрали као богодану лепоту, коју треба  
друже погребу.{S} Плоча је спуштена над телом генерала Врбавца, и сад чека повесника да на њу с 
га се човека одавно зна да он и душом и телом припада странци Црнојевића.{S} Многе своје послов 
 Лепша одмах клонула и предала се целим телом.{S} Као ружица, којој преко половине прекршиш ста 
у тргнеш иза сна, па осетиш да ти целим телом струји неко неисказано блаженство, а ти спокојно  
пусти на талпу, а сам узе дрхтати целим телом.{S} И да није било Жике, који је својим одлучним  
е обузима ватра, а на махове опет целим телом шине је студена језа, и њени румени образи поблед 
атрепера на столици и осети да му целим телом прође нека језа, не од страха за себе, већ за сво 
амота рећи — пуковник осети да му целим телом прође нека језа.{S} Он се уплаши.</p> <pb n="121" 
аве руке.{S} Ледена студ прође му целим телом и он осети, како му у глави бива све мутније и му 
е женске, која је трговала својим лепим телом.{S} Грешна слабост људска, која ни у гробу људе н 
ан јаром, која му бије на сваку пору на телу, плива у слатком, раздраганом заносу, окружен чита 
етири ране од куршума, сва је по лицу и телу најгрознијим начином изсечена неким оштрим оруђем. 
е груди разливало се и по целом осталом телу.{S} Наста кратко ћутање.{S} Враничић продужи, онак 
ле, а несносан бол пекао ме је по целом телу.{S} Покушам да мрднем ногама и рукама, и да покрен 
а је како јој се у срце лије и по целом телу струји, као најслађа медовина.</p> <p>— А за тебе, 
По глави, по коси, по затиљку, по голом телу, по хаљини ови су се пољупци низали тако брутално, 
нерала поче обузимати чудна топлина и у телу и у души.{S} Осећао је да се загрева, и у том стањ 
ји били ваше дело?</p> <p>— То је друга тема — примети ђенерал.{S} Ако доспемо, о томе ћемо гов 
очепа престола? — то је била непрекидна тема његових сањања.</p> <p>После дугих премишљања, при 
талоне.{S} Најбоље му се видело погнуто теме и половина погрбљених леђа.{S} Крај њега се димила 
лац није прошао рђаво, који је заснивао темељ своме престолу на симпатијама и привржености наро 
орење Јерусалима, још једна рушевина до темеља, где не остаје камен на камену!...</p> <p>Ове за 
 стоји ево овде — он се пљесну руком по темену, — с тога те молим, жено, настани својски. —</p> 
вој касарни освану, не ушкопљени, но до темења <pb n="160" /> обрезани.{S} Нечија немилосрдна р 
не и пада управо њему — Црнојевићу — на темењачу и пече га као да му се ту слива млаз разстопље 
еома немирне очи издавале жену успаљена темперамента.</p> <p>Баш у тренутку када је госпођа дал 
 <p>Кнез је био наишао на своју омиљену тему-што но реч: усео на свог коњића, и сад га је тешко 
мо још читава два часа.{S} Можемо се на тенане сите наразговарати.{S} У томе уђоше у будоар.{S} 
оло крај дувара, сабијени као харинге у тенећеној кутији.</p> <p>Најмлађи Ратков синчић, који б 
вићу, па што бог да!{S} - Што ту ваздан тењезгати.{S} Море, да ти знаш, да <pb n="47" /> ти зна 
а о љубави и полним односила Хришћанска теорија о грешности тела, хришћански аскетизам, да тело 
практици тако јасним схватањем ствари у теорији — рече Растислав.</p> <p>— Ви се врло варате, г 
а, нехата, хаљкавости; развио је читаву теорију о источњачкој индоленцији и чамотињи; правио је 
истар, Ратко никад не би проповедао ову теорију чиновничке непослушности и обмањивања, <pb n="5 
 веома слабо <pb n="390" /> замасковану теорију, Ратко га је слушао пажљиво, непрестано климају 
по реч, развијао своју омиљену „државну теорију“, мртву и хладну као онај мрамор на који се нас 
ише понављати.{S} Он је развијао своју „теорију природности“ и у томе је терао до краја.</p> <m 
ла би му, грлила га, љубила, карала га, тепајући му и мешајући у своје материнске нежности поуч 
но од Мутимире — Тако је +++Лепша+++ ***тепајући звала сад ***кнеза.</note> </div> </back> </te 
 <pb n="374" /> <p>— Боже Рале (тако је тепала мужу) шта ти је!</p> <p>Тек сад она погледа добр 
тимир наже се, и, љубећи Лепшу, узе јој тепати како би она могла бити посланик на каквом највећ 
оловина његова губила у недогледну, као тепсија глатку, ода свуда отворену раван.</p> <p>Пуна р 
м сукњом за појас, с котарицом на руци, тера пред собом чопор оваца.{S} Кад чује треску за собо 
ш само чеона и потиљачна кост, а још га тера стара земаљска сујета, рад је да покаже, како је о 
д државних послова и да га пустите нека тера своје лудорије, а да га држите у корди тиме, што ћ 
политику Ратислав и сад све даље и даље тера.{S} Он је одбио од династије школску омладину; он  
 тако, стрина Синђо!{S} Овде се са мном тера читава комедија.{S} Ја нисам дете.{S} Зар не видим 
 нека у пуној мери и потпуно неспречено тера и даље своје младићске лудорије.{S} Оне ће га прог 
ји, али да не сиђе с ње.</p> <p>— Лепо, терајте као што сте почели — рече она јасним, уздрхтани 
на јасним, уздрхтаним, срдитим гласом — терајте, али ја, жена, ево вам кажем да ћете се једнога 
етнеш но два три, но три-четири сељака, терају пред собом пар волова, један носи о рамену јарам 
 <p>— Ова притворна чедност по некад је терала дотле, да су уметници морали кварити своја уметн 
а какве стране, непознате људе ми да их терамо кмету.{S} Забрањивало се да не смемо никога стра 
 Мире какве су гадне шпекулације у томе теране на твој рачун!{S} Навлаш су те одржавали у напре 
своју „теорију природности“ и у томе је терао до краја.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
ествовао:</p> <p>„Како ви смете мене да терате?“ Нећу да учим; ја сам кнез; ја не морам да слуш 
раво имају — рече госпођа — кад ви горе терате сами комедију с официрским оделом, што да се не  
 <p>Она се сећала како је, после таквих теревенака, сутра дан пред подне, полако, бојажљиво ула 
е, за последње 2—3 године: његове ноћне теревенке с друштвом, његови доцни доласци, кад се тек  
Лепшом.</p> <p>— Јамачно синоћ пред ону теревенку.</p> <p>— О, не — умеша се госпођа Софија опе 
ад, по смрти ђенералој, на нас пада сав терет.{S} Ти видиш каквога кнеза, по несрећи, имамо.{S} 
дне у сваком погледу, с тога ће сад сав терет државних <pb n="565" /> послова спасти на окружне 
са шкрипом стадоше, као кад какав голем терет с висине падне на земљу.</p> <p>Разјарени голотрб 
есне висине, где нема земаљских брига и терета, где се не чују уздаси и проклетства, где се хор 
кнез посрте и, заједно са својим драгим теретом паде на кадивени отоман....</p> <p>И сама опије 
е куће.{S} Затим повише у лево, уђоше у тесан сокачић, уђоше у једну отворену авлију и црна при 
, а камо ли живих људи!{S} Ко ли је ово тесао и шта ли му је требало? — То је питање свима лебд 
ало куд ни лево ни десно.</p> <p>Но ова тескоба није дуго трајала.{S} После десетак минута хода 
л нису кожом платили.</p> <p>Притеран у тескобу, г. енжењер је чак нудио да се откопа земља, па 
> <milestone unit="subSection" /> <p>По тесним и кривим улицама Звониграда жуљале су силне гоми 
 с очију, он се налазио сам, у маленој, тесној ћелици, из које је, кроз округло прозорче, видео 
 као човек, који се мучи да се окрене у тесном простору па не може, запињући о крајеве.</p> <p> 
S} Помињато је да покојни кнез има свој тестаменат, у коме је назначен други наследник, но Врба 
као стругање неподмазане <pb n="418" /> тестере, али гломазна кола с тешким товаром нису се пом 
, простре своје сиџаде; крај себе метне тестију с водом и једно црно сандуче.{S} У сандучету је 
<p>— Шта да му кажем?</p> <p>— Бога ти, тетка Като, остави ме.</p> <p>— Али није то, душо, „ост 
гурају у блато.{S} Назвала ми се бајаги тетка, а силује ме да постанем туђа наложница!...{S} О, 
мам... поћерка ми је; управо ја сам јој тетка; сироче, остала је мала без оца и мајке; ја сам ј 
 ко ти може бити већи пријатељ од твоје тетке — рече баба Ката.</p> <p>Јела је ћутала и замишље 
 тврдо веровала и решила се да се преда тетки на вољу, да учини све што ова тражи, а кад се јед 
оћ бити у толико потребнија, ако изгуби тетку...</p> <p>Тако поче младић но на један пут он сав 
и, ћеро моја, но ти лепо послушај твоју тетку, па да будеш срећна, и ти... и сви твоји.</p> <p> 
, како сам чуо, немаш родитеље.{S} Имаш тетку, кажу разумна жена.{S} Треба њу да слушаш....</p> 
ву изео, ишарао те као да су те дивљаци тетовирали.</p> <p>Лепша скочи: — Куку мени! — рече она 
аравно, ту би се могао употребити сваки течан отров.{S} Но њима је то мало.{S} Садашњим отровим 
уца, груди слободније дишу, крв топлије тече.</p> <p>Ако има светитељака, или ако их је икада б 
да му срце јаче бије, да му крв бујније тече, и као оно после крепка, опојна напитка, он је пад 
р зна и нек се прича и приповеда, докле тече сунца и месеца и док траје Балканије, шта су њени  
ов запалио у крви.{S} По жилама више не тече топла, млада крв, но растопљено, усијано гвожђе, к 
у то породичне црте ваше.{S} Ако у теби тече крв Косанића — нећеш ни ти бити много другчији.{S} 
 те могу уверити да то коло младих људи тече све више угледа и кредита у јавном мњењу.</p> <p>Н 
 сваком лаву девет орлова;</l> <l>Около тече река пламена,</l> <l>Земљом управља Злодух опаки,< 
 пажљиво промућкао.{S} У стаклу је била течност чиста, бистра, као вода без икакве боје.{S} Кне 
уста, и у два велика гутљаја попи кобну течност, а стакло баци за врата с узвиком:</p> <p>„Живе 
 лева половина груди огрезоше у црвеној течности. (Он није пио шампањ).</p> <p>Ађутант поново п 
 <p>Бомбе, флашице са загонетном плавом течношћу, ножеви с отрованим врхом, то су биле ствари,  
 комад вате, који прво накваси некаквом течношћу.</p> <p>После неколико тренутака пуковник опус 
о се увек смејали његовом великом туру, теши бабу и вели му да није лепо што плаче; шта ће рећи 
ку, која би га у оваким горким часовима тешила.</p> <p>„Јеси, сине мој, јеси, ти си књаз, они т 
 дан.{S} Сиђу се с липе и пођу даље.{S} Тешили су се да је потера измакла напред, и да су они с 
на једаред Вујадину:</p> <p>— Начелник, тешка дужност! — рече г. прота.</p> <p>— И велика дужно 
ити хапсане; они неће подносити никаква тешка гоњења, и где год дођу у додир с влашћу, биће им  
="subSection" /> <p>Тек после 46 часова тешка и буновна сна кнез Мутимир почне долазити к себи. 
орио је: — Иди, молим те, иди.{S} Твоја тешка мудровања већ су ми овде на врх главе, иди одавде 
овести, да јој се чини као да је остала тешка.{S} Он је на то употребио једину гадну реч, која  
тео, мора остати и примити на се сва та тешка бремена, пошто ће повесница њега учинити одговорн 
м крај.{S} Ђенерала Врбавца притисла је тешка мраморна плоча у манастиру Гробовици, а тиме је д 
ом ватруштином.{S} Тек после три недеље тешка боловања устане он из кревета, изнемогао, сломљен 
а често бива да девојка погреши, остане тешка, на очима целога села месецима носи свој грешни п 
невни ред у кратком року.{S} Та бурна и тешка времена затећиће на престолу Балканије владара мл 
наступе зле последице тровања, смрт или тешка болест.</p> <p>„Дакле, кад је питање како се и ко 
 ти некад успомена на овај догађај бити тешка; можда ће ти сећање на све ово често помутити душ 
итога газде с оплавком.</p> <p>Међу тим тешка кола, с огромним товаром сена, уз гласну шкрипу и 
раво стање, које притиска Балканију као тешка мора.</p> <p>Враничић се интересовао променом вла 
мисао, мисао мутна, мисао мрачна, мисао тешка и пуна двоумица.{S} Видело се да овај човек носи  
ком року од непуна сахата доживели тако тешка искушења, и Перуну, а нарочито Жики, паде на ум д 
Крвава глава Перунова била му је толико тешка, да је он одмах, после првог тренутка, опет спуст 
ве чисто као да га тргоше из заноса.{S} Тешке увреде пробудише у њему скамењено частољубље.{S}  
трчкарали из собе у собу, вукли некакве тешке ствари, некакво оружје, а мати, љута као гуја, иш 
ој.</p> <p>„Сазнали смо били и за друге тешке оптужбе противу вас.{S} Били сте окривљени да сва 
ма казнити само <pb n="107" /> поједине тешке случајеве кривица кад они процене да је неко ванр 
ања.</p> <p>Наравно, све су то ствари и тешке и непријатне; он, г. Растислав, нема ни воље ни н 
ироком кантарском улицом, сав потонуо у тешке мисли како да се издржи мучна борба за насушни хл 
мпатични.{S} Немој да ти моје речи буду тешке и непријатне.{S} Прими их као корисну истину, кој 
ене нападаје.{S} Његове оптужбе биле су тешке:</p> <p>Сем једнога Ратка, Растислав се окружио у 
 где не запнемо.{S} Ми смо већ и сувише тешки за честа и велика мењања, с тога нам је најпрече  
лед који је страшно било видети.{S} Тај тешки, оловни поглед Боја спусти на Радована.{S} Блед к 
дати.{S} Изгледао је <pb n="383" /> као тешки болесник, измучен дуготрајним страдањем.{S} Ја са 
диван.{S} Дубоко уздахну и простења као тешки рањеник, а за тим, не отварајући очију, узе тихо, 
17" /> Ви ћете бити одмах оковани и као тешки ++преступник државни одвучен у град.{S} Ујутру ос 
однички и срдачно.</p> <p>— Тренутци су тешки — рече он.{S} Ти мораш сад заборавити све друго,  
{S} То је био кмет из оближњег села.{S} Тешким трудом он се већ беше примакао својој мети, још  
ах оживљује све што је било клонуло под тешким ударцима сурове јаве.</p> <p>Перун је седео чита 
 знаш ко је мени помагао саветима у тим тешким данима?{S} Један члан тајнога савеза, један мој  
estone unit="subSection" /> <p>Савладан тешким умором, Жика је спавао дубоким сном, кад га траж 
n="418" /> тестере, али гломазна кола с тешким товаром нису се помицала.</p> <p>При последњем н 
у устаје из постеље сав окупан у зној с тешким задахом.</p> <p>„Мало по мало отрована жртва поч 
нинске врхове морали су избегавати због тешких прелаза и голема вијугања и обилазака.{S} Остаја 
 се у писму говорило, како је услед тих тешких окривљења било већ отворено и формално ислеђење  
 у овом тренутку зби у души Црнојевића, тешко је рећи.{S} Он осети само некакву тешку горчину и 
тављено саморано сироче!{S} Тешко мени, тешко мени“!</p> <p>На његовим затвореним очима указаше 
 сву ноћ гује пиле.{S} Дисао је дубоко, тешко; уста му се болно и жалосно укосила на једну стра 
рика од једа и узбуђења.</p> <p>- И ју, тешко мени...{S} Није, здравља ми, ћеро.{S} Зар би ја т 
 и за што му баш она привуче сву пажњу, тешко је рећи; доста то, ђенерал се чудно загледа у ту  
Два паука!{S} Два паука у носу!{S} Јух, тешко мени!{S} Како можете тако што и говорити, за бога 
ео сам да спава и бунца. <pb n="384" /> Тешко ми је било да га гледам.{S} - Окренем се и полако 
горко:</p> <p>— Хо... хо... о... о.!{S} Тешко њему међу таким пријатељима!{S} Јадно му пријатељ 
ироче!{S} Остављено саморано сироче!{S} Тешко мени, тешко мени“!</p> <p>На његовим затвореним о 
 о кнезу; јадно му и кнештво његово!{S} Тешко њему јадном!{S} Нигде никога свога, никога рођено 
ку о свршеној осуди над њеним мужем.{S} Тешко му је било да јој то каже, а осећао је да је најп 
ком стању и положају у каквом је он.{S} Тешко њему - рече она и неколико крупних суза потекоше  
жење своју мудрост и своје искуство.{S} Тешко сваком оном владару који, да би се удобрио варљив 
ачка у рукама бездушних великаша и онда тешко и теби и овој земљи.</p> <p>- Јел’ тако мисле и т 
Јес, ви Косанићи људи сте које је веома тешко волети.{S} Ви сте веома саможиви; ви сте или ружн 
редно није дошао с тога, што је до тебе тешко било доћи непосредно, па ти не би у ствар тако бр 
То су опасне црте, и ако кнез тако пође тешко да ће се дотерати далеко — мислио је Ратко....</p 
о реч: усео на свог коњића, и сад га је тешко било скренути с пута којим се једном већ захуктао 
ривала, он је обасу пољупцима којима је тешко наћи права имена.{S} То нису били врели пољупци,  
у, једноставну шарену слику, у којој је тешко било разазнати шта је стварност, а шта ли машта.< 
ртве поднели.{S} Изгледа, као да вам је тешко трпети да има ма кога на свету, коме сте и ви чим 
шке, с полуотвореним очима.{S} Дисао је тешко и дубоко, његова широка прса високо су се надимал 
је нигде још нису записане и које ће се тешко кад и записати.{S} Мало по мало, момчадија се поч 
х заспи.{S} Сирота!</p> <p>Кнезу падоше тешко ове речи ђенералове.{S} Осећао је као да у овим р 
 <pb n="117" /> и добрих и злих.{S} А и тешко је бити добар, милостиви господине, с онаким свет 
 ће око ове ствари имати големих мука и тешко да је и сврши: међу тим на делу ствар је пошла ка 
ћ,</l> <l>Далеко је Безданија,</l> <l>И тешко је у њу доћ’;</l> <l>Ужасан је Злодух силни.</l>  
пају ненадне и чудне промене, којима би тешко и највештији психолог могао ухватити краја и рачу 
и извршење! — извршење ће бити ђаволски тешко.</p> <p>— Колико имаш још у твом диспозиционом фо 
 су га други васпитали!“ А вама ће бити тешко да се оправдате, за што од дечака, који је дошао  
ситни зуби и усијане усне.</p> <p>— Јао тешко мени! — рече Лепша усплахирено, намичући журно ма 
ога лета?, коме је затворена радња?, ко тешко болује? које су се угледније даме завадиле, а кој 
а прозору и покушаваше да отвори велико тешко прозорско крило.</p> <p>Била је налик на уловљену 
о, усправан зид, уз који би и тици било тешко узлетети, а камо ли човеку попети се.</p> <p>Са о 
је кнез премишљао како би ђенералу било тешко да сам саопштава жени страшну новост, јер би јој  
то тако, и да он по себи зна како је то тешко кад човек мора водити бригу о толиком народу.</p> 
ко, и тако брзо и задувано да га је већ тешко било разумети, јер је махом гутао последње слогов 
рац одбије.{S} Изгледа, као да је кнезу тешко да поред себе гледа човека коме дугује благодарно 
них очева, с тога је сада млађем колену тешко да гледа како му заповедају и овом земљом управља 
хвати за ме оберучке и узвикну очајно: „Тешко нама, шта смо учинили! - ево бог се кара.“ - О..  
прокламацији говори, како је „у садањем тешком магновењу прва потреба да се јавни поредак и обш 
пала у део тегобна задаћа да се у овако тешком времену нађе на челу државних послова, он сматра 
ислав те вечери добије јаку грозницу, с тешком ватруштином.{S} Тек после три недеље тешка болов 
ечено, тога дела нема.{S} Оно што смо с тешком муком и с големим ризиком исцедили од оног франц 
зио је незгоде само у томе, што би било тешкоћа на случај да се кнез узјогуни, па не хтедне леп 
 али ми ћемо победоносно изаћи из свију тешкоћа.{S} Време и стрпљење биће наши савезници.</p> < 
као човек, који је једва задржао у себи тешку погрду, која му у мало не слете с језика.</p> <pb 
човек носи у грудима некакву неисказано тешку борбу, што је ствара сама са собом завађена савес 
 тровала, док то најпосле није прешло у тешку болест.</p> <p>„Дејство каквог отрова зависи од д 
тешко је рећи.{S} Он осети само некакву тешку горчину и осети да ће је засладити метком из пушк 
ала је мртва тишина.</p> <p>— Мутимире! ти се жениш? — рече Лепша промуклим, уздрхталим гласом. 
рете старцу.</p> <p>— Чујеш ти, старче! ти си паметнији човек; реци овоме твом будали да се не  
ања — рече она одсечно.</p> <p>— Лепшо! ти ме презиреш? рече Мутимир жалосно.</p> <p>— Наравно  
подин!...{S} Ти (он је већ поче тикати) ти ваљда и не знаш кад сам те ја први пут видео.{S} То  
и у срамоти својој.</p> <p>- Па шта ба, ти, старче, могао желети више за своје дете, но да је у 
абука на витој гранчици, така си, бива, ти.{S} Ко год мине крај ружице хоће му се, бива, да је  
ен ага, сен ага — измећар јок! (Ја ага, ти ага — а да ради нема ко) — заврши доктор свој говор. 
у да имају какав значај.{S} Место тога, ти сад тражиш од мене да ја доказујем како су ништавни. 
 ипак може мирно спавати, докле год ја, ти, и наше друштво стојимо на челу власти, као бедеми њ 
S} Он јој се окрете - Знаш шта, Софија, ти би сад могла ићи — рече јој он.</p> <p>— Ако имате к 
обично говорио:</p> <p>— „Је ли, мајка, ти ниси срдита на ме, је ли, ти волеш твога Никицу, ти  
ада много је прогутало.</p> <p>— Збиља, ти ми још ниси потанко причао како је та ствар изведена 
млада, неутврђена династија.{S} Истина, ти си већ четврти из те династије, али ваља имати на ум 
деш осећао да ти та снага није довољна, ти ћеш бити слободан да му се обратиш за дозволу, да мо 
д дете продужи.</p> <p>— А је ли, тата, ти си нама говорио да није здраво кад ја и Боца лежимо  
вством...</p> <p>— Хтео-не хтео, кнеже, ти ћеш морати целога века да имаш посла с тим човеком;  
ује за ствар и узме распитивати шта је, ти ћеш га блажити и храбрити да он мирно гледа своја по 
те остали само вас двоје, г. Маврикије, ти и то твоје кљусе, ти и коњ, г. Маврикије; је ли, ти  
љао;“ гле како се поводи.“ — „Ћут, бре, ти си ми бољи.“ — „Шта рече, шта рече господар?“ — „Бог 
 му у очи и рече му понова: — Мутимире, ти се жениш!{S} Не одричи! — То је било изговорено таки 
оје, г. Маврикије, ти и то твоје кљусе, ти и коњ, г. Маврикије; је ли, ти и коњ, или коњ и ти.. 
асу је пољупцима. — Моја мила сестрице, ти се не срдиш? је ли да се не срдиш?{S} Ти нам не заме 
ојом.{S} Устежући се, скоро и нехотице, ти ћеш му рећи да се његови непријатељи множе, али ти ј 
ни ти бити много другчији.{S} Шта више, ти можеш бити још и гори од свију предака твојих, јер н 
ли, мајка, ти ниси срдита на ме, је ли, ти волеш твога Никицу, ти му све прашташ?{S} Оди ме пољ 
е кљусе, ти и коњ, г. Маврикије; је ли, ти и коњ, или коњ и ти...{S} Или коњ и ти и ти и коњ. — 
} Да су се Растислав и Врбавац сложили, ти би њихну слогу платио престолом и главом, или и једн 
а тешила.</p> <p>„Јеси, сине мој, јеси, ти си књаз, они тебе морају да слушају, чекај само док  
ци</hi>!{S} Ти такве живце нећеш имати, ти их не можеш имати, јер си син ђенерала Врбавца — и т 
сунце...</p> <p>— Море ви, тамо!{S} Еј, ти, Милићу!!{S} Стојадине!{S} Шта рекох ја, како се мор 
 намастира па иди куд ти драго.“ — „Еј, ти, чича, ћути сад.{S} Видиш ли ко наздравља?“ — „Е, па 
што си разглавио вилице1.. „Хајд пашол, ти хоћеш да ме учиш“. <pb n="200" /> — „Ама господар го 
а врату.{S} Иди, па жад ти ја не ваљам, ти тражи где има боље.{S} Јела је плакала, превијала се 
 упитао о жељама <pb n="673" /> твојим, ти би рекао да имаш само једну једину, да тај тренутак  
 имају корена у земљи, без тога, велим, ти ћеш постати играчка у рукама бездушних великаша и он 
није може бити прикривен.{S} У осталом, ти то јамачно већ знаш, јер по свему видим да си се од  
То не море бит’.. а кад би и било тако, ти би вала, снахо, била опака мајка.{S} Можда си јој ма 
а сам те мало пре и позвао.{S} Наравно, ти ништа ниси знао о томе!{S} Је ли?{S} А погледај жене 
бар што о овој ствари.</p> <p>— Па ето, ти не знаш ни то да пуковник ради да ме уклони — рече к 
лике примере.</p> <p>„Тако, на прилику, ти су отрови имали особину да не дејствују одмах на пре 
та на ме, је ли, ти волеш твога Никицу, ти му све прашташ?{S} Оди ме пољуби, ако ми збиља прашт 
ћу ја то, нема ту друга спаса.</p> <p>- Ти мислиш да немају никаквих дела, али се вараш.{S} Шта 
S} Старац први прекиде ћутање.</p> <p>- Ти си ме заборавио, господару!{S} А ја сам пређашњих го 
 n="678" /> прва врлина сваког владара: ти не смеш ни у чему пренаглити.{S} По чему ти можеш ре 
pb n="48" /> те више не одвоји од њега; ти ћеш сама трчати за овим од чега сад бегаш...{S} Јадн 
га зашто и не знаш шта је и како је то; ти и не знаш шта је то мушка страна и како пуста жена п 
.{S} Море, да ти знаш, да <pb n="47" /> ти знаш само!{S} Баба Ката успи лолски устима.{S} Еј, л 
а тим се окрете Растиславу:</p> <p>- А? ти си јамачно изненађен што ме овде видиш?{S} Је ли?{S} 
су здрави, мирни, снажни живци</hi>!{S} Ти такве живце нећеш имати, ти их не можеш имати, јер с 
рацима.</p> <p>— Лепшо, лепото моја!{S} Ти се не срдиш на ме?</p> <p>Лепша не подиже очи и не о 
 и викну:</p> <p>- Гле безобразника!{S} Ти мени да заповедаш!..</p> <p>Чича Боја прискочи и оби 
ада огромна!</p> <p>— Да бог поможе!{S} Ти данас изнесе толико ваљаних ствари, да би срећа била 
</p> <pb n="401" /> <p>— Боже, Рале!{S} Ти си дипломата; али дозволи да ја не морам дипломатиса 
кну ђенерал — Сине мој! чедо љубави!{S} Ти ћеш бити човек и ти ћеш <pb n="343" /> мрзети!{S} Ти 
тобом. — Не мене ради, но тебе ради!{S} Ти остајеш да живиш.{S} Можда ће ти некад успомена на о 
овек и ти ћеш <pb n="343" /> мрзети!{S} Ти ћеш ући у свет, познаћеш живот и живот ће те запојит 
 удаје туђе девојке!{S} Но јес, јес!{S} Ти си то већ протумачио.{S} То би било <hi>после</hi>!{ 
 Па молим те!...{S} Знаш како је!...{S} Ти си ми и сама говорила...{S} Разуме се, ја не могу ос 
удна ствар — рече млади господин!...{S} Ти (он је већ поче тикати) ти ваљда и не знаш кад сам т 
те бијем.{S} Тако, бежи твој краљ...{S} Ти ништа не знаш да играш, г. Маврикије.... јао! тако н 
умела никад рећи, ни тада ни потада.{S} Ти тренутци остали су за њу вечито мрачни.{S} Знала је  
, казала госпођа Цинцар-Станковићка.{S} Ти знаш с киме је она опет род.{S} Лепша! знаш! — рече  
ј је брат велики каваљер спрам дама.{S} Ти му, Лепшо, нећеш замерити, баш ако где год и претера 
свој суд о свима дневним догађајима.{S} Ти женски састанци — то су њине <hi>јаузне</hi>.</p> <p 
них чиновника и доста угледних људи.{S} Ти <hi>писмени документи</hi> такође носе траг да из ва 
 очију. <pb n="217" /> Јес, бога ми.{S} Ти ниси смела гледати, па јамачно и не знаш.{S} Али ја  
реба да се појаве Црнојевића агенти.{S} Ти ћеш их ужурбано гонити и хватити, а кад <pb n="496"  
 <p>— Чујеш, ћеро, ја теби да кажем.{S} Ти се сад дусаш с тога зашто и не знаш шта је и како је 
p> <p>— Тренутци су тешки — рече он.{S} Ти мораш сад заборавити све друго, а имати на уму само  
е било, али је свака знала по нешто.{S} Ти одломци били су брижљиво прикупљени, свака гошћа пох 
ш свега, па да бежиш са мном у свет.{S} Ти знаш како си био тврдоглав у тој твојој одлуци; знаш 
ти ђенералој, на нас пада сав терет.{S} Ти видиш каквога кнеза, по несрећи, имамо.{S} Шта ти тр 
пут видео.{S} То је било у Јеленику.{S} Ти си пре тога нешто играла с неким твојим другарицама. 
да кнез стече уверење како ти желиш.{S} Ти хоћеш, дакле, да се послужиш нечим што не постоји —  
авна и незначајна ова тајна дружина?{S} Ти немаш зато ниједан податак, но говориш на памет.</p> 
 чије је дело устанак у Херцеговини?{S} Ти не знаш колико им тек ти сам лично имаш да захвалиш  
и се не срдиш? је ли да се не срдиш?{S} Ти нам не замераш?{S} Ја сам свему крив!{S} Лудило!{S}  
сле не извршиш.{S} Он тебе бије силом — ти њега удри хитрином.{S} Министар заповеда буди консер 
пшо — рече јој он став управо предњом — ти си по твојим назорима права револуционарка.{S} Вичеш 
 у очи.</p> <p>— Није — рече она меко — ти си плануо, на ниси ни чуо добро.{S} Кажем ти, јутрос 
орамо виђати, састајати, бити заједно — ти мораш бити моја! — Сметња ће бити, али ми ћемо побед 
Седоше обојица.</p> <pb n="368" /> <p>— Ти си јутрос нешто поранио, јамачно опет ниси имао сна? 
 рече дежурни чисто чудећи се.</p> <p>— Ти јамачно не знаш, господине!{S} Али девојка је ту.</p 
да грешимо као што смо почели.</p> <p>— Ти одбијаш на шалу мој говор, Рале, али ја ти озбиљно к 
 рачунати — разлагао је Ратко.</p> <p>— Ти дакле рачунаш на благодарност!{S} Владалачка благода 
е, али јој реч застаде у грлу.</p> <p>— Ти си одавде из <hi>Звониград</hi>, продужи млади госпо 
видим јесу ли спремљена Лепшина кола, а ти сад памет у главу — она му припрети прстом. — Главом 
 но и срамота.{S} Овај се свуд хвали, а ти знаш како је код нашега сиротног света.{S} Код нас б 
рођени ђаци?{S} И како ја то да знам, а ти да не знаш?{S} Ви нисте никакви професори, никакви,  
ом струји неко неисказано блаженство, а ти спокојно сам себи говориш — ја никоме ништа не дугуј 
д њега ја ћу је увести у велику собу, а ти онда улази.{S} Знаш!</p> <p>- Је л што год обећала?. 
ети део понуди што се теби нуди...{S} А ти се још предомишљаш!{S} Море, ноге да му переш, па во 
нећу с тога понети свиле и кадиве.{S} А ти кад не умеш — ко ти је крив?{S} И ко ће још теби умо 
а руком на десно крило манастирско. — А ти сад гледај, само пази, момче!{S} Овде глава игра.{S} 
слављева, Ратко примети с осмејком: — А ти као да би радо био укротитељ људи?</p> <p>Растислав  
злази више из карташке собе.</p> <p>— А ти данас опет имаш јаузн — поче муж после кратка ћутања 
испричао; то је просто ужас!{S} И каква ти чудовишта ми не хранимо за нашим рођеним столом; то  
хну и пљесну пашанца по рамену — Е, ова ти већ вреди!{S} Овде се само таком одлучношћу и може ш 
ро, које си му ти учинио.{S} Ниси ли га ти, колико јуче, спасао од сигурне смрти?{S} Какав би ч 
љаде би била кнегиња!{S} Прођи се, бога ти, господине, ћорава и грдна посла...</p> <p>— Не кнег 
ђаволасти сељак.</p> <p>— Не мељи, Бога ти, Милићу.{S} Потера потером и заклетва заклетвом, али 
 тако то велиш, онда кажи ти мени, бога ти, верујеш ли ти у <hi>екватор</hi>.</p> <p>Капетан се 
 се окрете домаћину:</p> <p>— Што, бога ти, господине, не избациш из куће ову вештицу, но ти ов 
непрестано гледао у њега.</p> <p>— Бога ти, кажи ми од кога си то чуо?{S} То није из твоје глав 
/p> <p>— Шта да му кажем?</p> <p>— Бога ти, тетка Като, остави ме.</p> <p>— Али није то, душо,  
 Јес, обадве ми очи.</p> <p>— Ћути бога ти, Петрија, не зановетај ту, рече Пави срдито — Ја! он 
 да би ти истина дали триста дуката, да ти нешто упали па ти да ухватиш или убијеш Црнога<ref t 
 - Што ту ваздан тењезгати.{S} Море, да ти знаш, да <pb n="47" /> ти знаш само!{S} Баба Ката ус 
 провео детињство у народу, као они, да ти бар успомене из детињства ублаже те мане у карактеру 
понудио преседништво у министарству, да ти је писао некакво захвално писмо, у коме ти благодари 
..„Хајде да те матам, а <hi>коњ</hi> да ти не дирам...{S} Може ли то, г. Маврикије.... а? овако 
 сад бегаш...{S} Јадна лудо моја!{S} Да ти знаш само што ја знам...{S} Море, благосиљаћеш ти ме 
н под точак, па зови кога од друштва да ти помогне.</p> <p>Тек тада једва дође к себи и овај ва 
сећам много што шта на души што ваља да ти кажем.{S} Учинићеш ми ваљда ту последњу услугу да ме 
че Боја и пође из угла.</p> <p>— Ама да ти кажем — рече доктор сломијеним гласом.</p> <p>— Нећу 
ислав.</p> <p>— Кажи ми је ли истина да ти је кнез Мутимир понудио преседништво у министарству, 
кад си умео дотерати до толике славе да ти будеш глава и старешина оволиком свету!{S} Округ! по 
аким осмејком на уснама). — Пусти ме да ти кажем отворено шта мислим, бар овде где смо сви свој 
ш мислити овако!{S} Могао бих и више да ти кажем, али нећу.{S} Нису ми крива невина деца! — реч 
 ће ти бити први доглавник.{S} Вреди да ти о њему рекнем коју.</p> <p>Кнез застаде; ђенерал га  
p>Госпођа се смејала:</p> <p>— Је ли да ти је чудно?{S} Мислила сам да ћу те изненадити.{S} Е,  
лини било људи, који су једва чекали да ти учиниш такву будалаштину и стварали све прилике да т 
раво ни да пита каквих си начела, ни да ти натура некаква своја начела.{S} Но ако се он користи 
ажљив у тим стварима.{S} Кад примети да ти се нешто допада, набавиће ти па ма шта коштало.{S} Т 
! ћут’! умукни или ћу одмах наредити да ти запуше уста и да те вежу и баце у подрум.</p> <p>— А 
теру, људи мало симпатични.{S} Немој да ти моје речи буду тешке и непријатне.{S} Прими их као к 
S} Говорићемо о другом чему.{S} Имам да ти рекнем неколико речи о г. Растиславу.{S} Ја умирем,  
> <p>— Чујеш, чича Степо!{S} Ја знам да ти радиш на преврату и да су ти прсти једнако у Црнојев 
, нисмо се ни видели.{S} А имала сам да ти кажем....</p> <p>Но госпођа на један пут застаде, по 
им и сретним корацима.{S} Ја не умем да ти кажем где је извор оној снази што је имају владари к 
век умукнути.{S} Сматрај, дакле, као да ти ове речи долазе од каква невидљива духа, који нема н 
ни извор, из кога је поникла замисао да ти преотмем престо, свакако је моје лично властољубље и 
аш подићи главе.{S} Кад будеш осећао да ти та снага није довољна, ти ћеш бити слободан да му се 
еме заноса.{S} Исти је Турчин причао да ти дервиши имају и своје засебно име (заборавио сам га) 
лико <pb n="686" /> ме је муке стало да ти разбијем ту махниту мисао и да те од ње повратим.{S} 
ја, да би их стотину других полетело да ти то преотму, само, само кад би дознале....{S} И шта т 
 се склонимо мало одавде; одидер амо да ти кажем нешто — рече она и опет дрпну Паву за рукав.</ 
} Пресешће вам, вала), на ходи овамо да ти нешто кажем.</p> <p>Доктор узе старца на страну.{S}  
том живчаном растројеном стању, само да ти огади све, па да што пре бежиш.{S} Ја сам те заустав 
p>— Благо теби срећна ли си.... само да ти кажем... ал прво да рекнеш драгичка — рече Синђа.</p 
срећом мојом.</p> <p>— Ене!{S} А што да ти је худа срећа.{S} Она ти, богме, није црна, но баш б 
обницу, или тако дубоко увуче ваздух да ти личи на тежак уздисај.{S} Слуге устале те дале коњим 
то не тек онако весело, но ако хоћеш да ти скаче с врх куће.</p> <pb n="196" /> <p>За столом се 
се у јутру тргнеш иза сна, па осетиш да ти целим телом струји неко неисказано блаженство, а ти  
, дрпну Паву за рукав и рече јој: — „да ти кажем нешто“!</p> <p>Њих две одмакоше мало у страну. 
ат.{S} Кад си ти њихна посредница, онда ти све знаш, а чича Мирко у полицији постараће се онда, 
/p> <p>— Кад тако стојиш с новцем, онда ти морамо набавити с друге стране, из друге какве буџет 
а, ако знаш и умеш, а ако не умеш, онда ти нико није крив...</p> <p>— Никога и не кривим — рече 
и, па кад имаш, свуда те примају, свуда ти одају почаст.{S} Обуци се, накити се, изађи, — госпо 
Жика је био изненађен.</p> <p>- Од куда ти, газда Милоје, ако бога знаш, и ко ти каза нашу лози 
едајући у госпођу: — Али, збиља, откуда ти амо?</p> <p>Госпођа се смејала:</p> <p>— Је ли да ти 
 лице чича Јовино.</p> <p>- Гле, откуда ти амо? — рече Растислав зачуђено, излазећи пред госпођ 
о, откуда ти то? па, црна Петро, откуда ти ово? а ја само погледам преко рамена и велим: „Откуд 
грнуле за мном, па, „црна Петро, откуда ти то? па, црна Петро, откуда ти ово? а ја само погледа 
еш ти мене, еј! стопе ћеш ми љубити, ја ти кажем....{S} Да се чуваш!{S} Не знам за кога?{S} Чуд 
S} То је најтеже питање.{S} Наравно, ја ти у томе не могу дати потпун рецепт, могу ти само у гл 
баш тако! — потврди Лешна одсудно, и ја ти то могу потврдити са стотину необоривих доказа.</p>  
одбијаш на шалу мој говор, Рале, али ја ти озбиљно кажем: ви грдно грешите.{S} За што држите кн 
то да тек сад први пут чујеш ствар која ти се под носом дешава?{S} Шта сте ви, ако смемо питати 
јуначки, мрзи свето и неуморно!{S} Нека ти мржња отрује сваку капљу крви; сваки откуцај срца тв 
ебе, нека света мржња све обузме и нека ти она буде непробојни оклоп који ће те чувати од притв 
кад богме и навикне: „Брже, брже, мајка ти певала, зар хоћеш да си већи господин и од самога ми 
е!{S} А што да ти је худа срећа.{S} Она ти, богме, није црна, но баш бела и пребела, ако знаш и 
нску кожну књигу, те из ње ишчитава, па ти каже од прве до последње све што ће ти бити.{S} Кад  
</p> <p>„Ако буде“!{S} Е мој будаче, па ти још ни то не знаш шта све данас има овде да се изврш 
 до тебе тешко било доћи непосредно, па ти не би у ствар тако брзо могао ући, а можда не би он  
мбом, да ме разнесе на ножевима..{S} Па ти бар знаш како то бива.{S} Рођеним си очима гледала у 
х, та ево, погледа жиг поштански.{S} Па ти си ово добио тек пре двајестак дана: значи, одмах по 
ад и овог пешака водим у ропство.{S} Па ти оста без војске, сасвим оста без војске.{S} Е мој др 
књаз, али нужда закон мења!</p> <p>— Па ти хајде попењи се те види — ако мислиш.</p> <p>— Готов 
али триста дуката, да ти нешто упали па ти да ухватиш или убијеш Црнога<ref target="#SRP18892_N 
p>— Боже Рале (тако је тепала мужу) шта ти је!</p> <p>Тек сад она погледа добро у Растислава и  
ко надимају...</p> <p>— Ама, збиља, шта ти је? — понови Каја нежно, приђе мужу и спусти му руку 
и, упита га полако:</p> <p>— Збиља, шта ти је?{S} Шта ти би на један пут?</p> <p>— Како шта ми  
ао каква десетогодишња шипарица.{S} Шта ти би!{S} Би ти оно што би сутра било и мени, и другој, 
 и ти по некад чудна! — поче он.{S} Шта ти сад то смета што сам рекао „жено..!“</p> <pb n="416" 
аквога кнеза, по несрећи, имамо.{S} Шта ти треба друго! погледај само ноћашњицу!{S} Кад је већ  
лако:</p> <p>— Збиља, шта ти је?{S} Шта ти би на један пут?</p> <p>— Како шта ми је? како шта м 
 оштар, испитнички поглед.</p> <p>— Шта ти је? — упита Каја изненађена овим наглим освртањем.</ 
стислав је упита зачуђено:</p> <p>— Шта ти је, жено!</p> <pb n="394" /> <p>— Није ми ништа — од 
 и запиткивале је шта ти је ово, па шта ти је оно хватајући прстима њене хаљине да се увере да  
м — одговори Растислав.</p> <p>— Па шта ти је мало ноћас? — упита слуга и опет се саже своме ша 
ењем за њом трчале и запиткивале је шта ти је ово, па шта ти је оно хватајући прстима њене хаљи 
 ти благодари за некакво спасење, и шта ти ја знам, и нуди ти преседништво?</p> <p>Растислав по 
 само, само кад би дознале....{S} И шта ти лепше можеш пожелети?{S} Леп, млад, човек два ока од 
мисли што год хоћеш, мени само кажи шта ти треба, и ако жив човек може то учинити, ја ћу учинит 
помоћу ових људи једино можеш знати шта ти се плете.{S} На Балкану се спремају крупни догађаји. 
пчавала хаљину испод гуше.) - А ово шта ти је?{S} Кнез беше узео у руке црну дрвену кутију и за 
о паса, привуче је к себи и упита: „Шта ти је“?</p> <p>Јела не одговори ништа, али се поново ст 
јстора, скроје ти они нов нос, па ништа ти красније.{S} Они, каже, и вилице људима умећу, и зуб 
отекло.{S} За то ти опет велим: од срца ти хвала.{S} Но да оставимо то.{S} Сад баш паде ми на у 
.</p> <p>Синђа назва Вога.</p> <p>— Бог ти помогао, млада — одговори хоџа.</p> <p>Синђа гурну П 
 неки сељаци заустише да одговоре: „Бог ти помогао, господару!“, али у тај исти мах они угледаш 
аше.{S} Из гомиле се зачу збуњено: „Бог ти.... ура! живео!“</p> <pb n="181" /> <p>Тек у зло доб 
е ми тај белај на врату.{S} Иди, па жад ти ја не ваљам, ти тражи где има боље.{S} Јела је плака 
е, истина благо теби, црна Петрија, кад ти је тако увек до ђавољења — рече Пава подижући цвет с 
ног од оних хубавих пролећних дана, кад ти се чини да цела природа дише мирисом, нежном топлино 
/p> <p>- Добро, добро, г. капетане, кад ти тако то велиш, онда кажи ти мени, бога ти, верујеш л 
S} Немаш шта видети!{S} Али остави, кад ти велим! — поче салетати кнез Лепшу да јој узме слику. 
м разјаснити писмо у чему је ствар, кад ти кријеш.</p> <p>На оне речи Лепша се збиља маши, да и 
с твојом женом сад, док је млада, а кад ти порастеш, она ће већ бити стара?</p> <p>— Није ми жа 
 крив?{S} И ко ће још теби умостити кад ти и поред једног кнеза још нешто пробираш....</p> <p>С 
е; хајд нећу више!{S} Зваћу те како год ти хоћеш.{S} Ово је навика — правдао се мајор.</p> <p>— 
ав земаљски обзир и интерес.{S} Што год ти рекнем, дакле, биће речено с таком непристрасношћу с 
ратнице нема лепша намастира па иди куд ти драго.“ — „Еј, ти, чича, ћути сад.{S} Видиш ли ко на 
ни, каже, и вилице људима умећу, и зубе ти нове усаде и стаклено ти око наместе, и што год хоће 
, примети Јела. —</p> <p>— Којешта, све ти којешта пада на памет!{S} Како би ти себе сравњивала 
твоје махне у карактеру.{S} Какве нужде ти имаш да долазиш у заваду и опреку с овом дружином?{S 
пред ноге, и, као кротко псетанце, лиже ти обућу, само да избегне ударац ужасне мотке.{S} После 
а се више немој бојати; после тога може ти он лепо и послужити.{S} Али како да доскочиш то једа 
баш и била код кнеза, па шта, зар би је ти смео искати?</p> <pb n="258" /> <p>Радован погледа д 
љно отурати од себе једно средство које ти највише може помоћи при остварењу твојих планова.</p 
ча да у Звониграду има мајстора, скроје ти они нов нос, па ништа ти красније.{S} Они, каже, и в 
викну Радован.</p> <p>- Ћути ти!{S} Гле ти њега! — окрете му се доктор.</p> <p>Но Радован викну 
ја тужно и махну главом.</p> <p>— Дакле ти нешто знаш? — упита кнез.</p> <p>— Не; не знам ништа 
.</p> <p>Изазивач је то и чекао. „Дакле ти владаочеву слику у ђубре бацаш“ — рече жбир чисто ра 
а ливада, и тако све даље и даље, докле ти год око допире.{S} Овде онде, у сред зелене пољане,  
 пољубити руку, коју му пружиш, и после ти неће бити тако опасан.</p> <p>— Свакако, кнеже, г. Р 
че: </p> <p>- Богме си лијепа.{S} Богме ти је и срећа лијепа, а биће ти, ћерко, по памети.{S} С 
на, као наш Никица.</p> <p>— Ама о коме ти то говориш, о кнезу, је ли? — понови питање Растисла 
је писао некакво захвално писмо, у коме ти благодари за некакво спасење, и шта ти ја знам, и ну 
а истину, па кад се ја не бојим, шта се ти бојиш.</p> <p>Јела покуша да отргне своју руку из ба 
> <p>— Моја лепа косица!{S} Немој ми се ти кидати, ћеро моја, но ти лепо послушај твоју тетку,  
аде:</p> <p>— Ја умирем.{S} Али, ако се ти не постараш најозбиљније да постанеш добар и ваљан ч 
 Немам доказа, немам доказе!{S} У то се ти уздаш, сатано.{S} Хоћеш дакле доказа?{S} Ево их!...{ 
лешевима?</p> <p>- Наравно, не можеш се ти окривити за крваве радње твојих предака.{S} Али све  
изаћи да јашимо, а наравно, држим да ће ти бити пријатно да будеш у друштву твога господара, ко 
на на овај догађај бити тешка; можда ће ти сећање на све ово често помутити душевно спокојство. 
ди!{S} Ти остајеш да живиш.{S} Можда ће ти некад успомена на овај догађај бити тешка; можда ће  
 главноме наговестити средства, која ће ти против њега најлакше помоћи.{S} Ма колико да је лука 
— упита Растислав живо.</p> <p>— Шта ће ти бити ново!{S} Све стара посла.{S} Ноћас су опет барл 
века да имаш посла с тим човеком; он ће ти засести на сред пута, и ти га не можеш трајно ни оби 
одна.{S} Кад га доцније дигнеш, — он ће ти пољубити руку, коју му пружиш, и после ти неће бити  
у цркви.</p> <p>— Бог с тобом, па ко ће ти мирисати кад он не ће.{S} Њему и душа мирише.</p> <p 
аву.{S} Ја умирем, а он остаје, и то ће ти бити први доглавник.{S} Вреди да ти о њему рекнем ко 
 ти каже од прве до последње све што ће ти бити.{S} Кад му иде толики други свет, хтела би да м 
 имаш!{S} Као јелен у гори.{S} Завидеће ти цео Звониград, цела Балканија - рече Мона убедљиво.< 
.{S} Богме ти је и срећа лијепа, а биће ти, ћерко, по памети.{S} Сваки свој ксмет ево овде носи 
ули, били су пашанци) па као велим биће ти досадно.</p> <pb n="385" /> <p>— О, ако је само то,  
примети да ти се нешто допада, набавиће ти па ма шта коштало.{S} Такав је био спрам мене, а нар 
асти!{S} Бојим се бићеш сама!{S} Фалиће ти у нашем друштву.{S} Хајде прођи се ћорава посла, па  
штење! поштење! (кривила се бабетина) и ти ми знаш шта је поштење!...{S} Чуваш поштење у...{S}  
ушај твоју тетку, па да будеш срећна, и ти... и сви твоји.</p> <p>Јела опет дубоко уздахну, ско 
веком; он ће ти засести на сред пута, и ти га не можеш трајно ни обићи, ни уклонити; ма како ти 
На он је већ и јео и пио у овој кући, и ти толико пута!{S} А ако се ствар тиче ове вечери, онда 
 живот и живот ће те запојити мржњом, и ти ћеш мрзети.{S} Мрзи! мрзи јуначки, мрзи свето и неум 
 мушко, а стара мајка је женско; ето, и ти си мушко, (Ратко помилова дете, које се узе отимати) 
.{S} Та то ће бити просто један ужас, и ти можеш врло лако довести ову земљу до коначне пропаст 
 и подругљиво рече капетану:</p> <p>- И ти г. капетане, баш не верујеш у екватор, па то ти је!  
м те, зете, помогли ми <pb n="403" /> и ти, обрати се она Ратку. — Поткрепи и ти моје мишљење д 
p>Лепша се горко насмеја. — Зашто!{S} И ти још питаш зашто!{S} За то, што си кукавица, шерет, п 
емиравати.{S} Знаш ти шта говориш!{S} И ти у твоја пијана уста још и кнеза узимаш!{S} Хајд марш 
ад није окушао од забрањена плода.{S} И ти се ту још вајкаш!{S} Хајд прођи се будалаштине, па р 
 твоју надлежност и твоју дужност.{S} И ти за сваку длаку његову јамчиш главом својом.{S} Устеж 
азао да <pb n="36" /> бели почињу.{S} И ти опет при свакој игри: „изволте“!{S} А што „изволте“, 
 имати, јер си син ђенерала Врбавца — и ти нећеш бити срећан...</p> <p>Кнез је у недоумици слуш 
тор подругљиво, осврнув се Радовану — и ти баш знаш да је она туна...</p> <p>— Знамо, господине 
 и климајући главом жалосно:</p> <p>— И ти нећеш бити срећан, сине мој, нећеш бити срећан; јер  
 И кога ја имам другог сем тебе.{S} А и ти? ко ти може бити већи пријатељ од твоје тетке — рече 
oi aussi</foreign> (Не пућиш се ваљда и ти) као г. Растислав, што сам се ја мало шалио.{S} А? х 
ој на ухо:</p> <p>- Да се уклонимо ја и ти, снашо, одавде; ми смо овде залишни.{S} И, полако, н 
{S} Да богме да хуњкам.{S} Хуњкала би и ти, да су ти се угнездила у носу два огромна паука, и т 
/p> <p>Кнез је говорио Маврикију и Ви и Ти, како му кад дође згодније — на само обично ти; пред 
ћ за свог болесника.</p> <p>— Јеси ли и ти био међу оним буновницима? — продера се кнез својим  
 и обасу пољупцима.</p> <p>— Волеш ли и ти мене, голубице моја — упита кнез.</p> <p>Пава не одг 
? докторе?{S} Је ли тако?{S} Делиш ли и ти моје мишљење.</p> <pb n="163" /> <p>Г. доктор није д 
кати, или мудровати ка’ то ти?{S} Али и ти си онај потуљени ђаво.{S} Бајаги ти ниси видела како 
и ти, обрати се она Ратку. — Поткрепи и ти моје мишљење да је ваш спас у томе, да од кнеза напр 
 друго, а имати на уму само то, да си и ти један члан владалачке династије Косанића.{S} Спас и  
 одговори.</p> <p>— Боже, Мона ала си и ти по некад чудна! — поче он.{S} Шта ти сад то смета шт 
ло, неслутећи никаква зла.{S} Тако си и ти амо доведена на закла...</p> <p>Хоџа не доврши свој  
 коњ, или коњ и ти...{S} Или коњ и ти и ти и коњ. —</p> <p>Кнез је при сваком помицају својих ф 
те у рукама никаквих доказа да баш ти и ти људи припадају тајном савезу, али у публици се већ з 
ој! чедо љубави!{S} Ти ћеш бити човек и ти ћеш <pb n="343" /> мрзети!{S} Ти ћеш ући у свет, поз 
. Маврикије; је ли, ти и коњ, или коњ и ти...{S} Или коњ и ти и ти и коњ. —</p> <p>Кнез је при  
 ти и коњ, или коњ и ти...{S} Или коњ и ти и ти и коњ. —</p> <p>Кнез је при сваком помицају сво 
 имам толико исто права на престо као и ти.{S} Имам га и више но ти, јер сам искуснији, мудрији 
 и то учини“, „заповедићу књазу да то и ти не учини“.{S} У цркви старате се увек да заузмете вл 
ва дете, које се узе отимати) па зато и ти носиш панталоне — рече Ратко, смешећи си детињој луд 
 тебе дирају моје речи баш с тога што и ти сам у себи мораш признати да ја имам право.</p> <p>— 
чне одвраћати кнеза, викнуће му: „зар и ти хоћеш да ме саветујеш?“ Да му учини по вољи, незгодн 
<l>И хвалио зато Бога великог.</l> <l>И ти ступаш данас у тај свети дом </l> <l>Викни само, кне 
тогодишња шипарица.{S} Шта ти би!{S} Би ти оно што би сутра било и мени, и другој, и трећој, и  
t="subSection" /> <p>— Рачунаш ли да би ти истина дали триста дуката, да ти нешто упали па ти д 
опет на ове налик.</p> <p>— Бре, шта би ти радио у потери кад би тек наједан пут пред тобом иск 
ша?</p> <p>— Наопако би то било, кад би ти односи-тек сад имали да се расправљају и регулишу:;  
е мени мало муке и онако?....{S} Кад би ти знала!..</p> <p>Лепша једним снажним покретом отрже  
..{S} Истина бре! а шта би радио кад би ти Црни место обећаних триста пружио 400 у готовом?</p> 
ве ти којешта пада на памет!{S} Како би ти себе сравњивала с мртвацима!</p> <p>Јела је ћутала.{ 
b n="566" /> <p>— Али остајући у служби ти служиш свога политичког противника, служиш министра, 
о, после је на јави сањао, најпосле сви ти снови постали су били живе утворе, које га гоне и да 
вали, испитивали, па и кушали — али сви ти дипломатски кораци нису донели никакве користи; Заре 
твар ма с које стране објаснити Али сви ти покушаји остадоше узалудни; ствар оста за тај мах, п 
имали да се крећу.{S} Но опет за то сви ти савети сводили су се у главноме на ово:{S} Кнез треб 
и и ти си онај потуљени ђаво.{S} Бајаги ти ниси видела како те кнез загледа.{S} А знам да си му 
дро, Мире.{S} У тој дружини младих људи ти си имао искрених пријатеља.{S} Они су ти симпатисали 
какво спасење, и шта ти ја знам, и нуди ти преседништво?</p> <p>Растислав побледи у лицу, а доњ 
петане, кад ти тако то велиш, онда кажи ти мени, бога ти, верујеш ли ти у <hi>екватор</hi>.</p> 
Радован.</p> <p>— Еј ти, брате!{S} Пази ти шта говориш!{S} За таке речи ја ћу тебе сад ухапсити 
<p>— Свакако, кнеже, г. Растислав, који ти остаје, много је већи лисац од мене, који одлазим.{S 
 покупио онај драгоцени материјал, који ти <pb n="679" /> је после предао г. Растислав, те си,  
година, и многе ствари зна боље но који ти драго писар, а и људи га више вермају и боље слушају 
ности.</p> <p>— Збиља, ја не знам да ли ти у опште схваташ данашњи положај.{S} На прилику, шта  
 је она жена што ти изнесе торбу, је ли ти мајка или снаја? — Упита Текелија</p> <p>— Није ми н 
Најпосле упита дечка:</p> <p>— Па је ли ти жао што твој отац живи с твојом женом сад, док је мл 
ти.{S} Ја нисам ни имао мајке.{S} Би ли ти волела своју мајку да те је малу одбацила од себе и  
 кнезом,...</p> <p>— Софија!{S} Јеси ли ти при себи, жено, — обрецну се Растислав. — Какве су т 
рв из њих канути.</p> <p>— Ама осети ли ти, Паво, како лепо замириса кад приђе к нама.{S} Удари 
утило нешто на зло.</p> <p>— А слути ли ти се још? пресече га Перун.</p> <p>— Жика поћута: — Не 
.</p> <p>— Рекао сам, Мона, али знаш ли ти да ми за десетак дан истиче рок великој меници, од к 
е, кажи ми искрено, докторе, верујеш ли ти у будућност Балканије? — рече кнез и упре поглед пра 
 онда кажи ти мени, бога ти, верујеш ли ти у <hi>екватор</hi>.</p> <p>Капетан се нађе у чуду.{S 
ећи да се његови непријатељи множе, али ти још осећаш да си им дорастао и да имаш довољно снаге 
; идем ја да је умирим, нека легне; али ти немој отићи; чекај ме, сад ћу ја — заврши ђенерал и  
дарцем.{S} Нешто су ми сувише побеснели ти жутокљунићи.{S} Размазила их моја трпељивост, па су  
тина, и ако је истина, онда какав си ми ти муж, (Јес, г. Растислав је био њен муж) да ја такве  
е милија од своје рођене.{S} Јамачно ни ти не ћеш бити бољи у томе.</p> <p>— Најпосле ви сте ос 
Ако у теби тече крв Косанића — нећеш ни ти бити много другчији.{S} Шта више, ти можеш бити још  
м начелником. као и то чиме су завршени ти њихни односи, најбоље се види из неких места у писму 
едан пут био хватан?{S} Е... хеј, да си ти жив и здрав!{S} Да је ко други, тај би одавно заглав 
 кад се опет вратио, био убијен и да си ти дошао малолетан на крвав престо.</p> <p>— То је једн 
 своју власт, па то ипак учини, онда си ти у праву да ту злоупотребу сузбијеш како год можеш; у 
сто се сударише.</p> <p>— Е, е, куда си ти тако нагао, као да те неко гони? — рече Растислав ст 
е кривим — рече Јела.</p> <p>— Бесна си ти, моја ћерко, бесна!{S} Шта га је њих које би сматрал 
сти.{S} Нема, ћерко, ту поштења, кад си ти голог.... но.... на плац, кад не можеш другим чим да 
здо, ја ћу прво тебе за врат.{S} Кад си ти њихна посредница, онда ти све знаш, а чича Мирко у п 
зим корацима.</p> <p>— Домаћице, где си ти? — рече пуковник као мало прекорно у шали. — Давно ј 
 Мика — потврди дете.</p> <p>- А где си ти то видео да браца Мика носи сукњу?{S} Кад је он то н 
 квит.{S} Шта ту има чудно!{S} И где си ти то још чуо код образованих и отмених људи!{S} Где јо 
 управо с тобом?... или боље, с киме си ти?...{S} Договор је био друкчији!..{S} Где су остали?. 
у? — упита задивљен Текелија. — Како си ти могао направити дете кад си и сам дете?</p> <p>— Ја  
 како у томе има и твоје заслуге, то си ти за данашњицу заслужио благодарност целог нашег клуба 
 учинити такав неваљао човек као што си ти — рече хоџа мирно.</p> <pb n="236" /> <milestone uni 
т упита: — Ама, истина, да, почем, ниси ти Перун Црнојевић?</p> <p>Враничић се слатко насмеја.{ 
} А овде, у овоме твом случају, да ниси ти на време похитао да се сам одазовеш, бојим се да наш 
кушају.</p> <p>„Какве ће ресултате дати ти грозни опити — још се не зна.{S} Али ако злочинци ус 
еврату.{S} У својој борби против власти ти су се људи до сад служили револвером, ножем, бомбом, 
де кријете викну Радован.</p> <p>- Ћути ти!{S} Гле ти њега! — окрете му се доктор.</p> <p>Но Ра 
 пун очинске милости:</p> <p>— Та ућути ти, чегртаљко једна, која ни ноћу не даш никоме мира! — 
Пст! ћутите, господар говори“, „не вичи ти, што си разглавио вилице1.. „Хајд пашол, ти хоћеш да 
и, зликовац, сад и то изломи.{S} Гледај ти, молим те!{S} Ево строшио ми и два обртња на ртењачи 
 сељака викну: „Ене лопова!{S} Погледај ти куда су они прокрхали.“ Но у тај мах он угледа наше  
, — она уштину Паву за образ — погледај ти како је ово једро, па забрекло, па здраво, а код вар 
дала по соби и цалала:</p> <p>„Погледај ти гадуре једне!{S} Што ја с њом, лепше и боље, то она  
 осрамоћена — рече Радован.</p> <p>— Еј ти, брате!{S} Пази ти шта говориш!{S} За таке речи ја ћ 
ерцеговини?{S} Ти не знаш колико им тек ти сам лично имаш да захвалиш што си спасен од опасних  
вета, па и г. срески.{S} Реч по реч док ти се њих двоје дохвате.{S} Нису се свађали, али су се  
 викну:</p> <p>— Еј!{S} Стеване! — Је л ти ту пушка?{S} И кад доби одговор да јесте, он додаде: 
вори.</p> <p>„Бравос, Вујадине!{S} Алал ти вера, јуначки сине, кад си умео дотерати до толике с 
рче, овде никаква ваша чељадета, ја сам ти већ казао једном — рече доктор немарно.</p> <pb n="2 
сами.“ — „Па како сам изгледао, шта сам ти рекао кад сам дошао?“ — питао <pb n="485" /> сам га  
м,....{S} Излази, шта ме нудиш, кад сам ти сто пута казао да <pb n="36" /> бели почињу.{S} И ти 
 упита кнез.</p> <p>— Даље?{S} Даље сам ти већ рекла да те је од Врбавчевих интрига спасао једа 
кваку, она рече:</p> <p>— А оно што сам ти мало час рекла, оно је онако.{S} То слободно знај, и 
о, слатка моја, ја овако нагрђена нисам ти никуд <pb n="446" /> пристала, но да мало доведем у  
о.{S} Но то неће дуго трајати.{S} Кажем ти, ова је ноћ још наша.{S} Сутра ће већ почети надувањ 
 плануо, на ниси ни чуо добро.{S} Кажем ти, јутрос ми је била госпођа Цанка.{S} Од ње сам све ч 
ј гошћи.</p> <p>- Драга Лепшо, предајем ти, ево, у аманет овога нашег најновијег роба.{S} Буди  
безопасан, Растислав је сад сам и с њим ти се лакше борити.</p> <p>— А још даље?</p> <p>— Даље  
ече начелник равнодушно.{S} - У осталом ти не мораш њега уводити ни у какве заседе, не мораш ше 
, од тебе никад ништа!{S} Како који дан ти си све гори.{S} Шта си сад толико бленуо!</p> <p>— Ш 
еба спремити.</p> <p>- Јес, то си рекао ти, али то нисам рекао ни обећао ја — примети хоџа.</p> 
..{S} Но ја тебе увек лупам, па почињао ти или не почињао...{S} Ех, хе, момче, покретан пијон н 
ам им дугујеш.{S} Многи мој савет дошао ти је по њиховој иницијативи.</p> <p>Кнез се подбочи пр 
!</p> <p>— Море какви калуђери!{S} Ђаво ти узео и калуђере; нећемо ми њих ни видети — рече Синђ 
одужи живо.</p> <p>Једва у зло доба ево ти и кмета, појави се пред судницом, он напред, а ћата  
преврата, онда знај и упамти ово, и ево ти се кунем часним крстом да ћу овако од речи до речи у 
приликом твога путовања.{S} Па онда, ко ти је послао опомену да се чуваш јела и пића у Врбавчев 
 ја имам другог сем тебе.{S} А и ти? ко ти може бити већи пријатељ од твоје тетке — рече баба К 
виле и кадиве.{S} А ти кад не умеш — ко ти је крив?{S} И ко ће још теби умостити кад ти и поред 
развије се овакав разговор:</p> <p>— Ко ти је она жена што ти изнесе торбу, је ли ти мајка или  
 остати до века неожењен.</p> <p>— А ко ти то тражи? — рече Лепша, гледајући га још једнако поп 
а ти, газда Милоје, ако бога знаш, и ко ти каза нашу лозинку? — питао је Жика зачуђено.</p> <p> 
елник после подужа ћутања.</p> <p>— Ако ти знаш какве помоћи, по богу син да си - рече Милоје,  
ек пропада, не знам за што?...{S} Овако ти лепо, па код имаднеш пара и „шмука“ - да видиш како  
софски.</p> <pb n="154" /> <p>— А, како ти се чини докторе, какав је ово обичај.{S} И то у прав 
едима народним.{S} Је ли, докторе, како ти оно рече: наш је народ у томе доста <hi>либералан</h 
мејати.</p> <p>- А?... а? докторе, како ти се чини?{S} Лепо гостопримство?{S} Је ди да је лепо  
радости.</p> <p>- Добри господару, како ти је?</p> <p>— Мало воде, Жико, па ће бити добро!</p>  
д сељака неће да сведочи.{S} А?{S} Како ти се то чини, докторе?</p> <p>— Наравно, Ваша Светлост 
дарајући доктора по колену — а?{S} Како ти се допада ово?{S} Лепа вожња!{S} Жива железница; а?< 
ш трајно ни обићи, ни уклонити; ма како ти врдао, он ће увек умети да се нађе пред тобом.{S} С  
 требало, те да кнез стече уверење како ти желиш.{S} Ти хоћеш, дакле, да се послужиш нечим што  
га служиш ти, онда га служиш онако како ти хоћеш, а кад га служи други, онда га служи онако как 
е ли могуће да је ствар текла тако како ти причаш? — упита кнез најпосле.</p> <p>— Тако, господ 
једно шта ко о мени мисли, па и то како ти цениш целу ову ствар.</p> <p>— Па ипак, ја осећам по 
аде. — Тако смо у послу!{S} Још једнако ти проклети спискови обвезника.</p> <p>Своје неинтересо 
небивај се, бежи од среће своје... тако ти цео век пропада, не знам за што?...{S} Овако ти лепо 
гушљиво:</p> <p>— А... а.... а!{S} Тако ти знаш, зликовче!</p> <pb n="308" /> <p>— Кнеже, ја ва 
то би цркао да њој не каже све.{S} Тако ти јамачно бива и са нашим тајним седницама!{S} Помисли 
клим и рапавим он прошапута сину: „Камо ти сестра?“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Овде 
i>сложни</hi> на другој страни.{S} Само ти пази да ми увек јавиш ко с њим долази у додир.</p> < 
дим бригу о државним пословима, но само ти кажем то, да ви грдно грешите, што с кнезом тако пос 
дила само по срцу.</p> <p>— Ох, ала смо ти ми женске јадна и беспомоћна створења кад љубимо.{S} 
: „Е моја слатка, ми стара гарда одосмо ти у пензију!{S} Младеж нас задену за појас!{S} Данас с 
S} Немој ми се ти кидати, ћеро моја, но ти лепо послушај твоју тетку, па да будеш срећна, и ти. 
ине, не избациш из куће ову вештицу, но ти овде кука над главом?</p> <p>Ратко се насмеја и обја 
а престо као и ти.{S} Имам га и више но ти, јер сам искуснији, мудрији.{S} Али ја долазим на пр 
овао сам да ћу боље управљати земљом но ти.{S} Рачунао сам овако.{S} Балканија или мора извршит 
но ти лијепа ружица у ђул-башћи, као но ти једра зрела јабука на витој гранчици, така си, бива, 
челу.{S} Затим настави:</p> <p>— Као но ти лијепа ружица у ђул-башћи, као но ти једра зрела јаб 
 метнуо срце у груди и рекао јој: „жено ти ћеш љубити.“</p> <p>Таква се мисао врзла по Лепшиној 
 умећу, и зубе ти нове усаде и стаклено ти око наместе, и што год хоћеш!</p> <p>Док је Петрија  
о му кад дође згодније — на само обично ти; пред светом обично ви.</p> <p>...„Тако ћу те бити,“ 
оју? - уздахну чича Милоје.</p> <p>- То ти је! - рече начелник равнодушно.{S} - У осталом ти не 
обадва ока и прошапута „хм! тако!{S} То ти знаш!“ За тим се окрете домаћину:</p> <p>— Што, бога 
о чуо?{S} То није из твоје главе.{S} То ти је неко казао рече кнез.</p> <p>— Јок, бога ми, нико 
оме, што ја одлазим, а он остаје.{S} То ти је најопаснији поданик у целој држави твојој.{S} Г.  
 ћу ваљаде кукати, или мудровати ка’ то ти?{S} Али и ти си онај потуљени ђаво.{S} Бајаги ти нис 
} Мени је ово из срца потекло.{S} За то ти опет велим: од срца ти хвала.{S} Но да оставимо то.{ 
врлину гомиле.{S} Револуционарка, па то ти је!</p> <p>— Боже сачувај, нисам револуционарка, већ 
петане, баш не верујеш у екватор, па то ти је! - и кикоћући се он оде кући.</p> <p>Увређен овак 
м тако лепа, а да сам богдице ја као то ти, виделе би ви све ћеркане шта би Петра урадила.</p>  
и да одеш с писмом.{S} Части ми, ето то ти кажем.</p> <p>— Добро, да видимо шта ћеш ми-</p> <p> 
 год рекао, рекла бих и ја њему, па ето ти.</p> <p>Петрија се пљесну рукама и окрете се полулев 
а у себи.{S} За тим додаде гласно: „Ето ти женска постојанства“! <pb n="424" /> и гласно се нас 
им очима поче је штрецати.</p> <p>— Што ти је, Паво, бог с тобом, друго.{S} Шта он мисли, ко му 
биља! кад помену твоју мајку.{S} За што ти не волиш твоју мајку; чак причају да је ниси хтео тр 
азговор:</p> <p>— Ко ти је она жена што ти изнесе торбу, је ли ти мајка или снаја? — Упита Теке 
ну најфаталнијих погрешака, као год што ти вера у народног генија може бити путевођа у многим к 
рете Ратку.</p> <p>— Чујеш ли!{S} Е што ти је то продерана врећа!{S} Одмах отрчао да исприча су 
pb n="331" /> <p>— Ништа то не мари што ти овај савет даје онај, који ни сам није био добар чов 
ретећи руком.</p> <p>— Ко?{S} Момак што ти чисти хаљине, мислиш!{S} Боже Рале!{S} Та није, моли 
привлачи и улива му поверење, нешто што ти одмах на први поглед говори: „ово је добра жена, ово 
 душевно спокојство.{S} Ако упамтиш што ти ове ноћи будем говорио, бићеш сачуван од мрачних сећ 
ри Ратко.</p> <p>— Је ли, тата, а зашто ти носиш панталоне а стара мајка не носи панталоне но с 
ета — одговори дечко.</p> <p>— Шта, зар ти имаш децу? — упита задивљен Текелија. — Како си ти м 
ече Мона милујући кнеза по глави. — Зар ти збиља мислиш да и ту може бити неког силовања.{S} Та 
ачуђен, Текелија упита:</p> <p>— Па зар ти толицки, па већ имаш жену?</p> <p>— Не само жену, но 
јући на Бога, заборављајући на све, јер ти све то ништа не треба, цео је овај свет за тебе ништ 
гледа и малко се исправи.</p> <p>— Опет ти бунтовници!{S} Ама ја ћу то ђубре очистити једним уд 
е никад више неће подигнути док му опет ти не пружиш руку.{S} Буде ди то једном; успеш ли само  
а зрела и пуна искуства.{S} Том разлогу ти си био жртвован.{S} Наравно, ко чини злочин, увек тр 
у томе не могу дати потпун рецепт, могу ти само у главноме наговестити средства, која ће ти про 
 тако брзо заборавити добро, које си му ти учинио.{S} Ниси ли га ти, колико јуче, спасао од сиг 
нез најбоље могао уверити, колико си му ти прави, истински пријатељ и колико на тебе може рачун 
>После се окрете оцу:</p> <p>— А што му ти гледаш ту на хатар!{S} Што му не подвикнеш!{S} Он на 
е смеш ни у чему пренаглити.{S} По чему ти можеш рећи, да је ништавна и незначајна ова тајна др 
ме да хуњкам.{S} Хуњкала би и ти, да су ти се угнездила у носу два огромна паука, и туна разапе 
поузданих казивања од сувременика да су ти отрови производили читава чудеса, какве данас не би  
Ја знам да ти радиш на преврату и да су ти прсти једнако у Црнојевића <pb n="576" /> ткиву.{S}  
добијању њинога пријатељства.{S} Они су ти симпатисали као младом владару, који је још у раној  
и си имао искрених пријатеља.{S} Они су ти симпатисали из даљине, и не знајући те лично.{S} Тво 
ај мудро своје рођене интересе и нек су ти они од свега пречи.{S} Кад будеш добар себи, добар с 
 кошта само три хаљаде дуката!{S} То су ти ваши општи интереси.</p> <p>Растислав климну главом, 
поштење!...{S} Чуваш поштење у...{S} Ту ти је поштење!{S} О, жабо једна!</p> <p>Бабетина је сик 
о највећег, спрам екватора.</p> <p>И ту ти онда мој уча разврзе хвалити екватор, и цело вече са 
ријатеља, међу којима си на првом месту ти.{S} Што будеш имао јављај преко прије“.</p> <p>ТВОЈ< 
Кнез је загрли око паса.</p> <p>— Ја ћу ти писати, ја ћу наћи начина да будемо у непрекидној ве 
„Ако си истина Црнојевић, кажи ми па ћу ти онда испричати све по реду како је било“ — изговарао 
бити диван идилски тренутак.{S} Како ћу ти бити обвезан <foreign xml:lang="fr">mon cher</foreig 
и зубима: „Ћут’, стрвино, ћут’ главу ћу ти разбити.“</p> <p>За тим се окрете Пави, додирну је р 
 других ствари, али то је главно — Даћу ти, прочитаћеш га после.{S} Мислио сам и смислио да се  
pb n="280" /> <p>— Та добро, де; казаћу ти; има времена...{S} Их, ала се ово залепило; као да ј 
вано, као да је хтео рећи: „Ево обећаћу ти што год хоћеш, учинићу ти све по вољи, само немој ми 
мену узгред Растислав.</p> <p>— Причаћу ти.{S} Главно је то, убијен је и закопан под именом хај 
ом да ми га отмеш?</p> <p>— Збиља, нећу ти дати да одеш с писмом.{S} Части ми, ето то ти кажем. 
 „Ево обећаћу ти што год хоћеш, учинићу ти све по вољи, само немој ми више говорити о <hi>њему< 
опитам — рече Милоје.</p> <p>— Питај их ти, а питаћемо и ми — рече Жика — а већ ако успитају од 
S} Шта ми вали бајаги.{S} Море вајн бих ти кнегиња ја била, здравља ми!</p> <p>— Истина нос ми  
адива.</p> <pb n="223" /> <p>- Тако бих ти се ја богме увалила код мога кнежића, изем му око.{S 
>из милост</hi>; да те не волем зар бих ти рекао да си глуп као коњ!....</p> <p>Маврикије се бл 
ђашње приче накачене су нове.{S} Каквих ти гласова и претпоставака ту није било.{S} Једни су пр 
.</p> <pb n="575" /> <p>Каквих и каквих ти чуда ту није било!{S} Час јављају како су у вароши о 
дугој, црној трепавици.</p> <p>— Е, баш ти је сад вајде уздисати и кукати за мртвима.</p> <p>—  
 немате у рукама никаквих доказа да баш ти и ти људи припадају тајном савезу, али у публици се  
и, немој ми госте узнемиравати.{S} Знаш ти шта говориш!{S} И ти у твоја пијана уста још и кнеза 
ако — шах краљу!...{S} Хм!{S} Тако знаш ти, г. Маврикије, тако знаш — у буџак.... у буџак ја ка 
{S} Он се окрете старцу.</p> <p>— Чујеш ти, старче! ти си паметнији човек; реци овоме твом буда 
ју пред женама.{S} Госпа Цанку да узмеш ти за управитеља вароши, па да знаш ко се колико пута у 
викну му:</p> <pb n="16" /> <p>„Шта ћеш ти овде, лоло?{S} Вуци ми се испред очију“...</p> <p>На 
ти шињел и шајкачу.</p> <p>- А како ћеш ти — вајкао се Црнојевић.</p> <p>— За ме не брините, ја 
мо што ја знам...{S} Море, благосиљаћеш ти мене, еј! стопе ћеш ми љубити, ја ти кажем....{S} Да 
ека.</p> <p>— Добро, добро!{S} Платићеш ти мени све то — рече Мона расположено и опет увуче гла 
злика је само у томе, што кад га служиш ти, онда га служиш онако како ти хоћеш, а кад га служи  
 у Балканији.{S} А, докторе, шта мислиш ти о томе?</p> <p>— Факт је, светлости, да смо ми куд и 
="fr">Tu es un agneau pascal</foreign> (Ти си жртва искупљења) — рече кнез.</p> <p>Каја се испр 
 rayon de soleil, voilà tout</foreign> (Ти си моје сунце, то је све) — рече кнез, и узев Кају п 
ку, а она га погледа срдито и рече му: „Ти боље ћути!{S} Пола ми је ове муке од тебе.“ —</p> <p 
ке.</head> <p>Довели су га и рекли му: „Ти си кнез.“ Обукли му војничку униформу и извели га на 
ао да у овим речима звучи прекор њему: „ти си узрок свему овом!“ У опште, од кад је ђенерал пон 
еве милости, што му кнез поче говорити „ти“ — млади доктор одговори сав потресен:</p> <p>— Дивн 
18892_N5">Ђенерал је сад говорио кнезу „Ти“.</note> <note xml:id="SRP18892_N6">+++Свршена+++ је 
осле ње још нико није постигао.</p> <p>„Ти отрови имали су чудна дејства, каква нема ни један о 
скопчан, он је изгледао као прегладнели тигар, пред којим је замирисало парче свежа, крвава мес 
пчић, с црвеним врхом, па да се лавови, тигрови, пантери и хијене на просту појаву укротитеља,  
лади господин!...{S} Ти (он је већ поче тикати) ти ваљда и не знаш кад сам те ја први пут видео 
ће коло.{S} Ја сам био однео гибаницу и тикву вина на трпезу где су седели старији људи, <pb n= 
је.{S} Доктор прибеже философији.{S} За тили часак њему пролетоше кроз главу ове мисли:</p> <p> 
епенице прво једног на другог, да се за тили час обојица нађоше на земљи.</p> <p>Али они се опе 
расту...</p> <p>— Тако, тако, тим боље, тим лепше — прихвати кнез, ходајући весело по соби и ра 
 оне брзо расту...</p> <p>— Тако, тако, тим боље, тим лепше — прихвати кнез, ходајући весело по 
азложно повући се мало дубље у планину, тим пре што је већ и дан настао, те би се на подножју < 
пали нову цигару, а међу <pb n="505" /> тим патос око њега сав је био покривен целим тек начети 
е од љутине.</p> <p>— То није начин!{S} Тим средствима није ни један владар помогао своме народ 
вај — рече Маврикије убедљиво.</p> <p>— Тим боље, у толико лепше; онда ћемо играти партију шаха 
чињеница — ја је имам данас у рукама, а тим самим ја већ имам и диктатуру у оваком изузетном ст 
родица; после родбина, ближа и даља, за тим пријатељи, па околина, па општина и т. д.</p> <p>Он 
 <p>Белини стаде за тренут да дахне, за тим продужи: „Ја сам ишао све даље и даље напред.{S} До 
ко тренутака гледао га је нетремице, за тим рече: </p> <p>— П. Ц. <hi>Перун Црнојевић</hi>!...{ 
 као да се предомишљала шта ће рећи, за тим настави живо:</p> <pb n="372" /> <p>— Ах, да!{S} Пр 
 неколико тренутака нем и непомичан, за тим продужи.</p> <p>— Велики кнез, славан човек, мучени 
> <p>Кнез застаде, подуже се мислио, за тим рече:</p> <p>— Дакле све што долази после догађаја  
ти!</p> <p>Кнез изговори ово срдито, за тим узе хлеб, што му бејаху послали, и баци га на сто;  
 га по једром, још зажареном образу, за тим га оберучке узе за рамена и полако изгура у салу.</ 
нске чисто утурише ову трећу у кола: за тим се попе и једна од њих две (друга се <pb n="56" />  
 обријао и дотерао своје бакенбарте; за тим је потрошио скоро по акова воде умивајући се, перућ 
сам га за хоџу — прошапута она Пави; за тим додаде гласно: „Хајдемо онамо!“</p> <p>- Још тамо,  
<p>Кнез поћута мало после ових речи; за тим настави, не отварајући склопљене очи:</p> <p>- Кад  
 кроз отворен <pb n="362" /> прозор; за тим извади мараму, обриса прсте, обриса уста, дотера ма 
о један пут; прочита га и други пут; за тим га окрете, загледа рукопис, адресу и потпис „један  
м два дана и две ноћи узастопце?!{S} За тим се окрете министру: — ходите ближе; и, показујући м 
ласом, но што је до сад говорила.{S} За тим поправи мало хаљину око врата, махну руком преко че 
еће и метуше их на крајеве стола.{S} За тим обе особе седоше за сто и нада мном се отпоче форма 
нерал с лаким осмејком на уснама.{S} За тим продужи:</p> <p>— Кад сам се одлучивао на тај корак 
једном прелети очима преко писма.{S} За тим скочи живо, као девојчица од 16 година, дохвати муж 
упита за здравље његових укућана.{S} За тим се окрете Растиславу:</p> <p>- А? ти си јамачно изн 
м колима, јахало је два гардиста.{S} За тим су долазила кнежева кола, красан интов, запрегнут с 
нужније писмене и усмене наредбе.{S} За тим је сео на коња и, у пратњи два коњаника, отишао у г 
или и окрпили грдне, дубоке ране.{S} За тим је кнез био изложен да га народ види и да му ода по 
 првом реду да се о себи побрине.{S} За тим долази породица; после родбина, ближа и даља, за ти 
а читаво по сахата, не мичући се.{S} За тим протрља лице шакама и опет се наже над некакву харт 
олазила — мислила је Мона у себи.{S} За тим додаде гласно: „Ето ти женска постојанства“! <pb n= 
аском који моли и уједно се мази.{S} За тим додаде, шапћући Мони на ухо:{S} - Она се сирота бра 
ражу; на трећој су били задржани.{S} За тим је дошао човек с белом маском, везао им очи и повео 
ажеву слику у природној величини.{S} За тим су прилазили редом и сваки је забо слици у груди по 
а стаклена чивија брзо се напуни.{S} За тим прободена прилика кнежева посрте назад и паде на уз 
о црно сандуче, опет пуно ствари.{S} За тим су приступиле послу.{S} Кнеза су испружили по леђуш 
докази, које већ знате — рече он.{S} За тим пружи кнезу малу кутију од црвена плиша. — Овде вам 
астислав се с многима разговарао.{S} За тим је кнез био послужен; послужена је и цела свита.{S} 
је још дуго гледао немо и хладно.{S} За тим се окрете своме ађутанту, узе од њега кључ и рече м 
бацаш“ — рече жбир чисто радосно.{S} За тим духну у пиштаљку, два жандарма одмах дођоше.{S} Он  
кову саслушао мирно и равнодушно.{S} За тим настави, осврнув се Ратку:</p> <p>— Чујеш, звао сам 
о мајушан отвор код уста и очију.{S} За тим је тако увијени дервиш сав опшивен у платно; на пла 
љење најбољи друг у сваком послу.{S} За тим је продужио казивати да су сви ту, да их је прешло  
али у Враничића и његову дружину.{S} За тим један од сељака викну:</p> <p>— Еј, буразере, који  
ли је свет миран, или се узрујао?{S} За тим; заповеди да му се спреми коњ и да му донесу парадн 
прошапута „хм! тако!{S} То ти знаш!“ За тим се окрете домаћину:</p> <p>— Што, бога ти, господин 
ко одјекну и последњи глас „љета“, а за тим продужи се куцање, које још раније бејаху отпочели  
а ми фистан, викала је једна баба, а за тим је прикупила у шаке оцепљену полу и опет трчала кро 
а, остаде тако неколико тренутака, а за тим протрља очи, скочи, стаде пред кнеза, погледа га пр 
арога оца, владао неколико година, а за тим био убијен, као што смо напред видели.</p> <p>Али ј 
уша мирно овај протест пуковников, а за тим продужи, као да није ништа ни чуо.</p> <p>— Има пов 
е с разних страна силазе у урвине, а за тим их нестане у мрачним, подземним ходницима.</p> <p>У 
управо под собом чуо неко шушкање, а за тим и притајено стењање.{S} Кнез и нехотимице сав се пр 
до лудила доводи — рече г. маркиз, а за тим настави: — Довде ми је, ето, цела ствар јасна, и да 
 опсова опет врло ружно француски, а за тим крупним корацима пређе преко собе, дочепа се врата, 
ахну и простења као тешки рањеник, а за тим, не отварајући очију, узе тихо, али јасно говорити  
и не сад одмах — одговори ђенерал, а за тим додаде: — Не сад одмах: то <pb n="323" /> није потр 
чно на својим столицама у наоколо, а за тим упита оца:</p> <p>- Зашто, тата, ови начелници стој 
е, скинуо вам ципеле као и обично, а за тим сте сами закључали врата изнутра и легли.“</p> <p>— 
стислав, загледајући у свој сахат, а за тим устаде.</p> <p>— Зар је за вас увреда кад вам се ре 
кав ред: послужи се само једанпут, а за тим се сва пива и јестива сместе на дугачак сто, где пр 
то се чу мешкољење у другом гробу, а за тим пријатан али веома слаб старачки, женски глас прого 
2" /> <p>Сељаци потврдише да јесу, а за тим узеше и сами запиткивати путнике о свему што их је  
ка је то гледао скривен на дрвету, а за тим је поиздаље пошао за потером, док му тога дана, око 
 немоћним плачем нејаке макање.{S} А за тим он је ту растао и крепчао, под умереним зракама бла 
неко голицање, некакву топлоту.{S} А за тим?{S} Као оно човек коме би ненадно пао у руку зелемб 
>— Шта да им кажем, г. докторе?{S} А за тим се одмах поправи и место „г. докторе“ рече „господи 
која ни ноћу не даш никоме мира! — А за тим продужи ходање по средини собе, разговарајући нешто 
те, протокол којим се ограђујете — а за тим има, да буде оно што бити мора: биће прокламован но 
бити срећан!</p> <pb n="344" /> <p>А за тим опет обори главу, опет опусти руке малаксало и тихо 
вео у земљи две недеље дана, и да је за тим у присуству друштвених изасланика откопан и нађен ж 
кад се опет састану.</p> <p>Ратко је за тим сишао у своју канцеларију, а Растислав сео за сто и 
секретар продужи:</p> <p>— Он што је за тим настало, оставило је само нејасну и збркану слику у 
едва пробијала слаба светлост, па се за тим уклонише.{S} Слика је представљала кнеза Мутимира,  
у да буде „на висини положаја“ па се за тим удалио.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Зора 
о остадоше неко време.{S} Ђенерал се за тим окрете, полако приђе прозору, и сав малаксао чисто  
прави сваки дан лудорије!{S} И сад и за тим треба слинити! — рече Растислав срдито и чисто одгу 
 зачуђено. — Где је кнез - додаде он за тим, и као човек који нема ништа на души, а уверен је у 
два, три“...{S} Крв, крв! узвикну он за тим и ухвати левом руком стиснуту десну песницу, изврте 
кад у близини кресну варница, а мало за тим чу се разговор неких 7—8 људи.{S} Два пса с арлуком 
же и ближе Мустај паши, кога је мало за тим и удавила.</p> <p>Многи начелници поустајаше на ову 
ва села - одговори Жика.</p> <p>Мало за тим иза оближњег гајића указаше се два сељака; ишли су  
са старих статуа грчких.{S} На скоро за тим дође краљица да посети ту галерију.{S} Наилазећи на 
ломљен телесно и душевно, и на скоро за тим отпутује с породицом у једно страно купатило.</p> < 
 широке, разјапљене капије.{S} Одмах за тим указа се из авлије момак са свећом; капија шкрипну  
али нисам могао ни писнути.{S} Одмах за тим натакоше ми на главу некакву кожну кесу, управо нек 
о за другим испили три чаше, а одмах за тим ућутасте се; погледам, а ви заспали, покушам да вас 
де главом знак одобравања, ала одмах за тим рече <pb n="449" /> полако: — Много обричете!{S} Ја 
ви и додирну крвава Перуна, па одмах за тим скочи, у тренутку смаче пушку с рамена и скреса је  
ла.</p> <p>Пава прво плану, па одмах за тим побледе као мртвац.{S} Она хтеде нешто рећи, али ње 
вом Кајином на први мах, он је одмах за тим опет почео двоумити.{S} Спопадоше га мисли како је  
 господареву заповест.“</p> <p>Одмах за тим Срећко похита да објасни даље: </p> <p>— „Истина ни 
бре две трећине цела Орловца.</p> <p>За тим је настало оно што у таквим приликама обично бива.{ 
ци куповано — рече Растислав.</p> <p>За тим настави, гледајући у госпођу: — Али, збиља, откуда  
ствима, употребити као оруђе.</p> <p>За тим је настао разговор о покрету, који се опажа у омлад 
је пао у дубок, мртвачки сан.</p> <p>За тим је настао формалан претрес собе.{S} Прво је претрес 
о, ћут’ главу ћу ти разбити.“</p> <p>За тим се окрете Пави, додирну је руком по леђима и упути  
ом, колико кнежевој познатости са свима тим стварима. — Свакако то су ваљда ретки изузетци? — у 
наши људи увек очувају власт, при свима тим променама — то је питање на које има толико одговор 
 дала прилика да се једном освети свима тим чедним и поштеним женама, што су се толико над њом  
 опасни људи мисле метати у мехуриће на тим својим стрелицама!</p> <p>„Наравно, ту би се могао  
ланинских коса понајближих подножју, па тим косама да се провлаче.</p> <p>Такво путовање било ј 
ан страним именом: — „Катастрофа“ — под тим називом зна га цела земља.</p> </div> <div type="ch 
 десетак капљица, па кад се човек после тим умије, он с почетка ништа не осећа, а после 2 3 дан 
мислило, само се у томе живело, само се тим ваздухом дисало, само се на топлоти тих нада грејал 
не сви „опасни елементи“, као што су се тим општим именом називали сви они, који су могли на кн 
 самој помисли.{S} Нихилисте веле да ће тим страхотама казнити само <pb n="107" /> поједине теш 
већ били почели очајавати.</p> <p>Али и тим мукама дође једном крај.{S} Ђенерала Врбавца притис 
дарајући гласом на реч „власти“.{S} При тим речима њене се усне развукоше у чудан, ђаволски осм 
ушајући да се о томе говори.</p> <p>При тим разговорима он је осећао да му срце јаче бије, да м 
аш из дружине „Балканска Браћа.“ Ја сам тим људима много обвезана, а и сам им дугујеш.{S} Многи 
толико развијени — непрестаним бављењем тим једним предметом успевали су по некад да открију и  
своју памет и своју савест и он је свим тим трговао.{S} Она је имала само своју лепоту; па зар  
, нејасне одговоре.</p> <p>Расрђен свим тим, доктор најзад подвикне: шта значи ово увијање и из 
о је мажење масе, која, кад пође једном тим правцем, не зна више мере у томе.{S} Сам народ добр 
е мило што бар у неколико моји назори о тим стварима налазе одобрења у самим погледима народним 
 бригу о државним пословима, онда благо тим пословима — поче Растислав, но госпођа га пресече.< 
нови министар брзо је био претрпан само тим стварима.</p> <pb n="575" /> <p>Каквих и каквих ти  
сад механички и не мислећи преметала по тим писмима.{S} Баш у тренутку кад је кнез љубљаше, њој 
, па му сад све ласно!{S} С ким хоће, с тим се може ородити...{S} Ђенерал, полковник, <pb n="24 
 ћеш морати целога века да имаш посла с тим човеком; он ће ти засести на сред пута, и ти га не  
асамо, поверљиво и присно изразговара с тим истим човеком, из чије је руке мало час примио самр 
 им у рукама. </p> <p>— Па?{S} Шта је с тим? — примети Црнојевић нехатно, а очевидно је било да 
Баш и да би било за, кнеза, па шта је с тим?</p> <p>— О молим! није ништа.{S} Добро је.{S} Штог 
обро, возите кнеза, возите, па шта је с тим, шта дижете толику џеву, шта сте ви бајаги бољи од  
 и нацијонално јединство.{S} Сад је и с тим страховањем свршено.{S} Грозна сеча, извршена у јед 
он је веровао у своју срећну звезду и с тим расположењем дошао је јутрос у министарство још пре 
 Бар преда ме немате потребе излазити с тим парадама. „Народ!“ Шта та реч значи у устима владар 
како је смешан, чисто разрок изгледао с тим једним брком.{S} Други, наравно, био је опао.</p> < 
е отуда жив више не враћа.{S} Упоредо с тим кројени су и сви други планови и смерови.{S} Десета 
ђе у чуду.{S} Увек му је најгоре било с тим проклетим страним речима Свакоме би се јаду могао д 
 а.. ах!{S} Прођите ме се једном само с тим вашим државним интересом.{S} Ви све трпате под држа 
, с друге стране она.{S} Јамачно дирнут тим уздасима, плот се поводи као пијан, накривљује се н 
 апетит.</p> <p>„Она, ништа не зна“ — у тим речима било је за њега неке особите дражи и насладе 
ече кнез одсечно.</p> <p>— Па шта има у тим књигама? — упита Растислав натмурено.</p> <p>— Има  
S} А знаш ко је мени помагао саветима у тим тешким данима?{S} Један члан тајнога савеза, један  
клони; не знаш како је нежан и пажљив у тим стварима.{S} Кад примети да ти се нешто допада, наб 
акво је ваше мишљење о томе?{S} Ја се у тим стварима не разумем.{S} Ја сам што рекле Швабе. <fo 
ли сте се мени, као старој мајсторици у тим стварима.{S} И добро сте учинили, мој г. пуковниче. 
 која представља власт, он је покоран у тим стварима, и шта више, донекле чак сматра то за част 
ђења и уједињења свог племена.</p> <p>У тим мислима приђоше већ и обали.{S} У сумраку видела су 
оги угледнији приватни домови.</p> <p>У тим натписима одано грађанство свију редова исказивало  
 <p>Ратко је причао даље:</p> <p>- Међу тим они махом попадају.{S} Да су седели у соби, где су  
олемих мука и тешко да је и сврши: међу тим на делу ствар је пошла као подмазана и дала је тако 
атрао је да је ово само намама.{S} Међу тим начелник је говорио оно што мисли.{S} Ни Ратко у Зв 
едва се разаберу и виде шта је.{S} Међу тим укљештеном мајмуну није се могло прићи, гребао је н 
 да пошљемо једно дете из куће.{S} Међу тим црна прилика предложи ми да окуша, нека средства ко 
 они гоне ко им што год замери.{S} Међу тим, Растислављева владавина пуна је погрешака и како к 
 посрте назад и паде на узнако.{S} Међу тим Кугић умочи десну руку у крв и издиже је над чинијо 
 ни шта су ни како се спремају.{S} Међу тим на Истоку се тиме јако баве; ту је развијено врачањ 
на друга два кола продуже игру.{S} Међу тим кнез с целом булументом, што беше пошла с њим, стад 
аквом највећем европском двору.{S} Међу тим Лепша беше села за сто, на коме је пре њена доласка 
дземним ходницима ташмаденским — а међу тим сви ови људи тврде да се он има већ 50 часова ни с  
едстављају у облику бабе.</p> <p>А међу тим шта има лепше, узвишеније и светије од старе жене,  
Он је још једном пољуби док је она међу тим откопчавала хаљину испод гуше.) - А ово шта ти је?{ 
енти Црнојевића куће, и ако се сад међу тим агентима опажа нека живост, неко кретање, онда је т 
жи своје жмурење и љушкање, док је међу тим муж развијао даље своју молбу.</p> <p>— Ако случајн 
руге ствари.</p> <pb n="543" /> <p>Међу тим сељак, место да пружи кутију Жики, он је диже према 
нако стајао окренут леђима.</p> <p>Међу тим кнез. како уђе, он оштро и гласно узвикну; „Помози  
 већ позади потерина ланца.</p> <p>Међу тим опасност за Црнојевића и његова друга били је већа  
 то боле — но опет се трже.</p> <p>Међу тим млади господин као да је још више био раздражен ови 
лазиле су вере код публике.</p> <p>Међу тим непрестано су се множили гласови о неком потмулом в 
 и нарумењене корал-уснице.</p> <p>Међу тим мушки су у кавани у јутру, у подне, у вече, они ту  
, као да што тражи у трави.</p> <p>Међу тим Жика узе доглед, и кроз један пропланак баци поглед 
ља ништа није могло видети.</p> <p>Међу тим унутра у собици седела су за столом два младића, с  
 срдитога газде с оплавком.</p> <p>Међу тим тешка кола, с огромним товаром сена, уз гласну шкри 
уо.{S} Непрестано је ходао.</p> <p>Међу тим кнез Мутимир стајао је на сред собе, премишљајући ш 
граничено поверење кнежево.</p> <p>Међу тим вест о заносу, у коме је кнез провео пуних 50 часов 
гледало чудно и неприродно.</p> <p>Међу тим ђенерал је продужавао:</p> <p>— Нарочито вама, влад 
јући управо шта да мисли. —</p> <p>Међу тим Кугић беше устао и руком је давао знак човеку у мас 
“ То јој сену кроз главу. —</p> <p>Међу тим млади господин стајао је пред њом скоро ван себе од 
S} Баш си човек, Вујадине!“</p> <p>Међу тим г. прота, што је седео с десне стране до начелника  
... ш... ш... што ме дира?“</p> <p>Међу тим мали господин у цилиндру није ни помишљао да вуче к 
 се и како јављају болови.</p> <p>„Међу тим отрови Борџије имали су ту особину, да дејствују те 
и наш момак био у дослуку и споразуму с тима зликовцима — примети Жермини. — Али и он, баш да ј 
 у опште може дати — одвратан задах!{S} Тиме се завршио овај бљутави политички нитковлук овај р 
ке бездушних политичких спекуланата.{S} Тиме су извињавали и неке твоје махне у карактеру.{S} К 
 n="92" /> неких виших војених лица.{S} Тиме се наноси руга целој балканској војсци.</p> <p>- И 
мраморна плоча у манастиру Гробовици, а тиме је десет пута тако велики камен спао с груди минис 
требљавала белило, (сублимат живин) — а тиме се, наравно, све по мало тровала, док то најпосле  
м што је имала и што јој је Бог дао, да тиме може у свету заслужити кору хлеба.{S} Господин про 
 је село овде најближе, старајући се да тиме окрене разговор на друге ствари.</p> <pb n="543" / 
} Династија Косанића некада се поносила тиме, што је била представница слободоумне народне стру 
 учинио је први покушај своје диктатуре тиме, што је с четом војника и неколико најпоузданијих  
 се побркали, а вешти људи користили се тиме, те једним уништили другога.{S} И ако није безопас 
смисао и значај каквог предмета, они се тиме задовоље, даље се не муче и не прозиру, те на крај 
тра као грех, већ, на против, поноси се тиме као доказом веће памети своје.</p> <p>Говорећи о в 
ов и Растислављев либерализам управо се тиме и одликовао од осталих политичких начела, што није 
о се спремају.{S} Међу тим на Истоку се тиме јако баве; ту је развијено врачање, лечење травама 
неко зло и грех, напротив још се поносе тиме и држе за глупане оне који верују у анђеле и ђавол 
ама се чак говори!{S} Последње пијанице тиме уста испирају! — поче Боја, а сузе му заблисташе у 
о мислите да му делите парче по парче и тиме да га вежете за се!{S} Кад ви хоћете да шпекулишет 
ца) чак и од те ужасне болести те чак и тиме правили опите како дејствује и како се држи.</p> < 
p> <p>— Боже! — рече госпођа зачуђено и тиме прекиде Растислава.{S} Он јој се окрете - Знаш шта 
инета, и Кугић, место да изгуби, баш би тиме добио милост кнежеву.{S} Дакле, не убиство Перуна  
 своје лудорије, а да га држите у корди тиме, што ће од вас зависити кад ћете и колико ће те му 
к и муље, јури на површину и куша да ми тиме заспе и претрпа моју лепу румену ружицу.{S} Али ја 
сти, која му прети од Врбавца, а будећи тиме и осећај неповерења спрам њега.</p> <p>И ако је Вр 
 ју, ју! — ју, ју, ју, ју!“ изјављујући тиме своје саучешће.{S} Растислав, на против, саслушао  
зервативци ако успеју, успеће поглавито тиме, што ће кнезу набавити новаца...</p> <p>- Не знам  
упливу страних посланика, не хајући што тиме дају повода страној дипломацији <pb n="462" /> да  
раво.{S} Госпођа је завршила свој говор тиме, да ће можда то, <pb n="469" /> што се чује о нека 
ју обично идеалисте.{S} Па?{S} Шта је с тиме?{S} Колико је вајде министру противнику од тога и  
ал пољубац у сред румена образа.</p> <p>Тиме је она казала све.</p> <milestone unit="subSection 
 прикривена борба између ова два човека тињала годинама.{S} Овда онда било је и оштрих сукоба.{ 
pb n="4" /> старо, младо, најразличнији типови, с најразличнијом одећом, све помешано: црни кап 
жде, у земља створен страшан притисак и тиранија, а подметута је династија, да на њена леђа пад 
pb n="350" /> Омладина га је мрзила као тиранина.{S} Ја сам нашао готову заверу.{S} Ја је нисам 
есто мозга имају у глави слепа миша.{S} Тиранину је најслађи ручак, који је скуван у сиротињски 
ти“ „против бунтовнички планова старога тирјанина“ кнеза Косанића.{S} Писао је Порти представке 
амена.</p> <p>Још се пило.{S} Око кнеза тискала се читава гомила, сваки је грабио да се с госпо 
ни су разговарали.{S} Највећа се гомила тискала око кнеза.{S} Слуге су се провлачиле кроз гомил 
ужурбане гомилице свечано обучена света тискале су се у околини дворца.{S} Официри у парадним у 
 најразличнијем руху, све се то мешало, тискало и некуда журило.{S} Капија на дворској авлији и 
во је свечаним актом, штампаним у много тисућа примерака, давало као неки рачун о својој четвор 
p>— Док су код старих Грка, још пре три тисуће година, људи били већ толико развијени, да су те 
ком касом, он је био потрошио преко три тисуће пореских гроша, о којима није могао показати ник 
м у ванредном положају, где ми све моје титуле не могу ништа помоћи и да ја имам избор само изм 
а је радио човек који сад пише у својој титули „па милости <pb n="18" /> божјој“ — код нас је с 
х људи!{S} Где још образован човек тако титулише своју госпођу.</p> <p>— Е, лепо добро, душо, в 
је био пун „окружних,“ као што скраћено титулишу окружне начелнике.</p> <p>Но ова прилика веома 
ам кнез слушати.{S} Ђенерал је тражио и титулу. — Растислав је остављао титулу кнезу и задовоља 
ражио и титулу. — Растислав је остављао титулу кнезу и задовољавао се да има фактичку власт.</p 
о тебе лично, а <pb n="328" /> не твоју титулу, твој положај и твоје паре — све то вечито ме је 
ој би Перун Црнојевић, носећи кнежевску титулу, у истини вршио дужности једнога председника реп 
ећ прилично сујетан на своју владалачку титулу.{S} Кад би му силом отргнули његовога драгог мај 
м избегавао је у опште да не спомиње ту титулу, и старао се да је замени са „ви“, „вас“ и т. д. 
о је познавати, што но реч сваку стопу, тих пустих <pb n="554" /> планина па тек да се човек ум 
ко ће он амо у Звониграду играти.{S} Са тих разлога сада ето не може бити ни речи о неком напуш 
ла од страха: „Је ли могуће, да ће због тих, тако обичних и тако природних младићских погрешака 
Даље се у писму говорило, како је услед тих тешких окривљења било већ отворено и формално ислеђ 
и и даље.{S} Балканија ће се наћи усред тих интрига.{S} Уз обичне домаће интриге, придружиће се 
најлакше вади, порушила је сад многе од тих интересних грађевина, а многе је засула земљом и шл 
о многе и многе промене.</p> <p>Неке од тих промена имале су утицаја чак и ван Орловца.</p> <p> 
ако је већ време, да се једном тргне од тих својих лудорија, а он, умирен, стишан, добар и нежа 
 ми хтели показати ма и један једини од тих документа који потврђују моју кривицу? — упита он х 
 тако момчић и девојка нађу у једном од тих природних будоара, зар је ту далеко до греха! — реч 
p>Незнани вођ застаде, седе на један од тих гробова, па позва и кнеза и његова пратиоца.{S} Они 
хопоштовањем.{S} Ја сам био слободан од тих предрасуда.{S} Сматрао сам да ја имам толико исто п 
08" /> <p>— Па јесте ли ви читали књиге тих људи?</p> <p>- Јесам!{S} Ето их обадве на мом столу 
tion" /> <p>Зора је рудила; ћарлијао је тих поветарац; прве пролећне ласте, већ избуђене, припе 
 стотина народних школа.{S} Одреците се тих привилегија.{S} Задовољите се приходима обична балк 
 Махом су ћутали.{S} Пред зору отпочеше тих разговор.{S} Рачунали су колико имају изгледа на сп 
 — чу се из једнога гроба у лево благ и тих, очевидно старачки глас — криви сте обоје, што почи 
ори против завера, које се лаћају чак и тих средстава.{S} Услед тога он је морао мењати све сво 
ом дивотном лицу на један пут се појави тих, миран али страховито дубок бол.{S} Лепа Пава изгле 
тим ваздухом дисало, само се на топлоти тих нада грејало, — и сад је сва та огромна зграда лежа 
е неправедна кад толико пребацује Лепши тих пет минута.{S} Она се сирота доиста одупирала.{S} А 
 набрајати поједине случајеве, приликом тих његових долазака.{S} Помињао ручкове, вечере; споме 
{S} То је прва и најпреча потреба.{S} С тих места они сад све могу; одатле ће они владати целом 
 — барон Жермини постао је редовни гост тих забава, које се обично завршавале махнитим картањем 
м, не наводећи ни један доказ у потврду тих гадних клевета.{S} Само младост ваша и положај ваш, 
 налазили су се управо у средини између тих ланаца.</p> <pb n="669" /> <p>Нису много ишли кад н 
и са задовољством се осмејкивао.</p> <p>Тих дана било је свршено и једно од најтежих дела, која 
{S} Он сам није знао зашто, али ова два тиха звиждања, која као да су се дозивала кроз мрак, пр 
е кише и страховите олујине ноћ је била тиха и спокојна, само се још из даљине чуло хучно шушта 
и изађе пред колебу.</p> <p>Ноћ је била тиха, само што с јужне стране бејаше почео понајлак дув 
 <p>Била је дивна пролетња ноћ, топла и тиха, ведра и јасна.{S} Пун месец испливао у ведре небе 
на је осећала да су јој груди пуне неке тихе, благе, сетне радости, неке миле, драге и слатке т 
 неме.{S} Код других се чуло јецање или тихи уздаси, или се видело уздизање руку к небу или уда 
пали су прекори; после је срџбу заменио тихи плач.{S} Плакали су обоје; зора их је затекла изну 
лицу и звуци лепе и складне музике, час тихи и благи, час бујни и заносни, ванредно живи и весе 
ога чамца дадоше знак другоме и обадва, тихо и нечујно, привеслаше балканиској обали...</p> <mi 
де, раздрагани меким зракама месечевим, тихо певуше какву љубавну песмицу, или се живо разговар 
ноћи, кад звонце вечности огласи поноћ, тихо и нечујно отворе се златна врата небеска, а из њих 
р, где, наслоњени једно другом на руку, тихо ходају и будни сањају у овој лепој, чаробној ноћи, 
 то вршило би се без пуцња, без ларме — тихо; човек би могао добити такав удар на сред улице, п 
е алеје, а одмах затим чу се у два маха тихо звиждање.{S} Кнез се прену.{S} Он сам није знао за 
ник, а за тим, не отварајући очију, узе тихо, али јасно говорити нешто.{S} Ослушнем и разговетн 
н мах врата на његовој соби отворише се тихо и нечујно, а две црне прилике, умотане од главе до 
S} Тежак дебео гвоздени капак отвори се тихо и нечујно.{S} У зиду се указа четвртаст долап прил 
шити; на десном прозору на колима чу се тихо куцање и неки шапат, који се у колима није могао р 
а, мајска ноћ разви своја црна крила, и тихо, полако, нечујно, спусти се над овај узбуркани гра 
ти Јелу под руку, притиште је уза се, и тихо јој прошапута: „Ништа се не бој — ја сам уза те; к 
ори главу, опет опусти руке малаксало и тихо настави:</p> <p>— Јес, да ли ћеш бити срећан?!{S}  
и гласом на последњу реч; после настави тихо — Добро, кад би баш и била код кнеза, па шта, зар  
 После се зачу мек, пријатан глас, који тихо и скромно рече:{S} У овим мртвачким дворима има је 
упаљеним цигарама, и нешто се живо, али тихо разговарали.</p> <p>У томе на оближњем парном млин 
 <p>У тај мах чу се на гробовској плочи тихо куцање, које се понови три пут.{S} После се зачу м 
> талијанску љубавну романцу, и то прво тихо и нечујно, па после све јале и јаче, тако, да се њ 
о сад ђенерал је у заносу своме говорио тихо, скоро шапућући, само с јаком афектацијом и мимико 
ге коње.</p> <p>У коњушници још је било тихо и мрачно.{S} Једна једина лампа, чађава и поцрнела 
о познавали трагови суза, он уђе у собу тихо, полако, на прстима, дајући знак обема рукама, као 
ђе.{S} На начелников поклон одговори му тихо — „збогом“ и изађе.</p> <p>Врбавац га испрати дуги 
ан потрес.</p> <p>На то се из дубине чу тихо цвиљење:</p> <p>— Ах!{S} Зликовац један!{S} Још су 
но звиждаше.{S} Танки звуци одјекнуше у тихој ноћи, изгубише се у даљини и опет наста нема тиши 
ј наслоњачи, са затвореним очима.{S} По тихом, равномерном дисању видело се да спава.{S} На јед 
а момка.{S} Овда онда одјекивао је кроз тиху коњушницу појачи, случајни ударац коњски о дрвени, 
ли какав цвет, или најпосле чак и каква тица, случајно падне баш тако, да заклони оно опасно ме 
мену ружицу.{S} Али ја сам галеб, бурна тица морска, што слободно полеће над горостасним, хучни 
ведро, плаво небо, и миле песме веселих тица....{S} Ту је познао прве сласти чисте и невине дет 
е, где нема чак ни зверова, па ни самих тица, а камо ли живих људи!{S} Ко ли је ово тесао и шта 
се важним послом, мили мој!{S} Ствар се тицала твојих најближих интереса.{S} Још срећа те их је 
ас појединце, ако је ствар била важна и тицала се само тога начелника, час у гомилицама, ако је 
чењу по Звониграду.</p> <p>Кад се ствар тицала какве љубавне историје, где је чаршија узимала н 
 стану испитивати о стварима које би се тицале мога службеног положаја, јер ту, наравно, пре би 
 интересовао свима ситницама које су се тицале Лепше.{S} Но кад он помену реч „силовање“, Мона  
 начелници из унутрашњости, а што би се тицало тугаљива династичка питања.{S} Кнез је мало по м 
ти о започетој ствари, као да се све то тицало каква најобичнија догађаја, који се и не односи  
пит.{S} Трајао је ваљада читав сахат, а тицао се искључно мојих веза с г. Црнојевићем и његовом 
ће се трава и лишће сушити и од кога ће тице небесне, у лету отроване, мртве на земљу падати.{S 
</p> <p>- Из планике.</p> <p>— Какве су тице у планини?</p> <pb n="526" /> <p>- Двоглави орлови 
сек, као го, усправан зид, уз који би и тици било тешко узлетети, а камо ли човеку попети се.</ 
крило.</p> <p>Била је налик на уловљену тицу, коју тек што су пустили у кавез, на се сад лупа п 
с вама, јер се ствар вас <pb n="124" /> тиче.{S} Иначе таке ствари ни за обична човека не узима 
шта тако страшно, — узе реч опет кнез — тиче се ипак младића и девојке, који се доцније обично  
ве!{S} Заиста карактеристично!</p> <p>— Тиче ме се, па треба да знам.{S} Судба младога кнеза и  
е слабо тиче — примети доктор.</p> <p>— Тиче ме се; кад имаднеш женске деце, сети се ових твоји 
ола.</p> <p>— Ах, небој се, што се тога тиче, ту можеш бити без бриге.{S} Ако престо буде несре 
тоји у народу.</p> <p>— Ох, што се тога тиче — узе реч доктор — наш је свет веома.... како ћу р 
 се овај Врбавчев говор њега ништа и не тиче.</p> <p>Али баш то ћутање било је мучно пуковнику  
 победу праведне ствари.{S} Што се мене тиче, боже здравље, ја ћу показати овде шта ми жене мож 
њених ушију, и она је знала да се то ње тиче.</p> <p>Али лепа Пава била је тако исто и мудра, к 
 почетку помислим да је све ово, што се тиче мога хватања и одвођења био само какав ружан а вео 
бор. — Ето, молим покорно, онако што се тиче, као што и сами видите, људи су мирни, слушају, че 
што боље придобије за се.</p> <p>Што се тиче кнеза Мутимира, он је једва дочекао овај пут.{S} М 
та Боја гласно.</p> <p>— То те се слабо тиче — примети доктор.</p> <p>— Тиче ме се; кад имаднеш 
 њене душе.</p> <p>Али нас се овде мало тиче Јелина љубав.</p> <p>Кад је баба Ката озбиљно одлу 
е то <hi>он</hi>, сви су знали да се то тиче кнеза Мутимира).{S} Срећом истрчи дежурни официр,  
рал с горким осмехом — Али шта ме се то тиче!{S} Ја овако осећам.{S} Мени је ово из срца потекл 
 што казујем.{S} Али видећи да се ствар тиче мојих чисто личних односа, сматрао сам да немам ра 
ћи, и ти толико пута!{S} А ако се ствар тиче ове вечери, онда је „незнани пријатељ“ опет доцне  
и сте министар председник; вас се ствар тиче толико исто, колико и министра у чију струку то сп 
а чак и наш г. Вујадин.{S} А што се већ тиче кметова, трговаца и других људи из народа, они су  
ирић, што лети с цвета на цветак, свака тичица, што се, у сладосном заносу, уљуљкана својом рођ 
, које се ваљда и мене што год, што год тичу, чујем прво из комшилука!{S} Па како сам се јутрос 
х ствари за које би могао рећи да се не тичу државе.{S} Најмање се то може рећи о његовој женид 
та, које се њих лично већ ништа више не тичу.{S} С тога те молим саслушај ме пажљиво.</p> <p>Ов 
че! ја немам никога свога.{S} Ова гадна тичурна чупа ми срце.{S} Што је ко не отера!{S} Не!{S}  
аждева њених, а уз песму што су је, кад тише, кад бурније, извијали крилати ветрови балканиски, 
 — упита газда Милоје, а говорио је све тише, што се Враничић више примицао.{S} Жика потврди Ми 
 да нису.{S} Први глас рече на то нешто тише, што се није могло разабрати шта је, а изгледало ј 
.{S} За један тренутак владала је мртва тишина.</p> <p>— Мутимире! ти се жениш? — рече Лепша пр 
 жена <pb n="57" /> у колима наста нема тишина.{S} Јела се по кад кад само стресала, осећала је 
 изгубише се у даљини и опет наста нема тишина.</p> <p>Из чамца се опет понови звиждање, али и  
иштву била је прва брига да одрже ред и тишину, као што се у прокламацији и наглашавало.{S} Пре 
Шта хоћете сад? — прекиде први кнез ову тишину.</p> <p>Ђенерал заусти нешто, па опет ућута.{S}  
тра застрвени некаквом шареном, дебелом тканином, тако да се с поља ништа није могло видети.</p 
сти једнако у Црнојевића <pb n="576" /> ткиву.{S} Али добро знај, да од целога тога посла ништа 
<p>Већ је било почело свитати.{S} Ноћне тмине све су се дубље повлачиле у високе гудуре планинс 
е што гордо иђаше,</l> <l>Кроз дивљачне тмуше азијатске,</l> <l>Гутајућ’ их ватреним погледом;< 
 то јако зачудило.</p> <p>— Пет година! то је много, веома много, особито за једну - даму....{S 
reign>.{S} То је измислио г. Растислав! то је његова посла... <foreign xml:lang="fr">son oevre. 
мога испита — рече Белини.</p> <p>— Ах! то не мислим ни ја, да ће они јавно потрзати овај ваш и 
е ни толико поверења да заслужи!{S} Ох! то је горко, горко!</p> <p>Лепша није могла више издржа 
лиш?{S} Она има 18 година?</p> <p>— 18, то не мислим, господару, али 16—17 имаће.{S} Сељанке су 
мном за цело неће запети.{S} Но бадава, то морам рећи, овако отмена госта још нисам имала.{S} У 
Увета“! а што сад увета?{S} Чим је два, то је множина, па од уши треба да је ушета, а ви кажете 
 избуде све обвезнике из првога позива, то су и сеоски биров, и сеоски пољак, и све што се могл 
уго.{S} Кад би сад почео живот из нова, то је једино што би у њему имао исправити.{S} Лажне нау 
е до сад за војску био набављач Хаџија, то су се два пашанца саветовала, да ли ће бити добро да 
о платити....{S} То више није политика, то је разбојништво....{S} Али ја ћу се брзо искусурати  
ја прилика.{S} То више није била сенка, то је био жив човек.{S} Наша вребала загледаше га добро 
живо:</p> <p>— Од кога сам да сам чула, то је све једно; само ја питам тебе, је ли то истина, и 
 и продају му се са својим симпатијама, то је с тога: што им сад у овом тренутку треба пошто по 
 престоничка друштва.{S} Другим речима, то је опомена да што пре поновимо наша вечерња посела.{ 
 с уздрхталим уснама, с усијаним очима, то је била њена глава.{S} Јес, она раздрљена женска, <p 
— и како је ваша фактичка снага малена, то је и дужност ваша веома малена и проста — да се поко 
бито за једну - даму....{S} Пет година, то је читав век.</p> <p>— У два маха пет година само у  
ознати и у нечему договорни.{S} Истина, то је био тако тренутан, тако пролазан израз на лицу Ми 
од!“ Шта та реч значи у устима владара, то бар за нас, њине доглавнике, не може бити никаква та 
но је долазило и по неколико мушкараца, то се тако у друштву и разговору остајало до у мрак.</p 
сника.{S} Како се попео до тог врхунца, то нико не би умео рећи.{S} Могло се казати само толико 
у не треба јавно говорити.{S} Напротив, то се рачунало као један од најузвишенијих и најсветији 
уката, господине пуковниче.</p> <p>- Е, то је сувише!{S} Двеста педесет дуката, та то је читав  
ејствује, и какав је сок од које траве, то би требали да знаду апотекари, или можда и ботаничар 
{S} Но како у томе има и твоје заслуге, то си ти за данашњицу заслужио благодарност целог нашег 
д на ове снажне, мускулозне, голе људе, то се на послетку дигне таква граја, да је власт морала 
 у опште, и што вреди за све наше људе, то је да је сваком богом просто нека употребљава средст 
ом њеном да му одмах истину у очи каже, то је ова једна једина ствар: је ли њено срце слободно  
p> <p>— Ево, господин доктор лепо каже, то чак и калуђери слушају, а што да не чујем ја; то је  
агласком он рече:</p> <p>— Млади кнеже, то само ви можете допустити себи тако понашање, које уп 
е једне!{S} Што ја с њом, лепше и боље, то она све црње и горе....{S} Срам те било, срам те бил 
p>— Ух! господин појка, што ви хуњкате, то је просто страшно! — зачу се из суседнога гроба тана 
жује шта је било с дететом?{S} У опште, то се сматра као обичан несрећан случај, који се може д 
ња, и за то имао примати неке дневнице, то је мајор Тоша сад настојавао да се те дневнице преби 
voilà tout</foreign> (Ти си моје сунце, то је све) — рече кнез, и узев Кају под руку поведе је  
ребају.{S} Наравно, господин пуковниче, то кошта.{S} Али код таквих ствари за цену се не пита.{ 
ошто је све ово било срочено у поезији, то је и прошло без икакве двоумице.</p> <p>Ни св. храм  
 добра.{S} Ако сте кад коме што и дали, то му је после крваво три пут на нос изашло, јер сте ви 
пребацивања, али какве сте нужде имали, то ми кажите? - понови кнез питање.</p> <p>- Нужда је л 
ар човек новајлија; што они буду хтели, то мора и он хтети.{S} Они ће га извештавати и обавешта 
 да, г. председниче!{S} Будите уверени, то ће вам веома добро чинити да се свикнете слушати зап 
осмех.</p> <p>Кнез се узе сам обраћати, то једном, то другом човеку; питао их је за име и одакл 
обичај рећи:</p> <p>— Прво ваља живети, то ја знам!</p> <p>Радила је све за што се могло добити 
о умети.</p> <p>— Та шта не ћете умети, то је проста ствар, казаћете нам ко су господа и одакле 
е.{S} Што ви нама дакле, можете помоћи, то је да набавите потребна средства, и да нам објасните 
 нападају, не могу бити никакви јунаци, то су бескарактерне лопуже и кукавице:{S} Жика сам био  
о вајде може бити од вас нашој странци, то ће показати најближа будућност, а ја се, у име Бога, 
е персиски краљ, Ваша Светлост, а краљ, то је европски шах.... примети Маврикије...</p> <p>— Ех 
. — Прави доктор!{S} Што ја изоперирам, то је свршено; ту више никакви мелеми не требају.{S} На 
твар није смела поверавати другоме ком, то да иде сама по кола.{S} Кад су сви моји разлози оста 
послужи њиним интересима.{S} У осталом, то ствар не мења: не хтедне <pb n="498" /> ли послужити 
пред доктором, он узе корачати пољаном, то лево, то десно и у два три маха рече: „О, кандило му 
<p>Кнез се узе сам обраћати, то једном, то другом човеку; питао их је за име и одакле су; разби 
 овако... (она је показивала то једном, то другом руком, како би из кнежеве кесе гртала паре и  
вом течношћу, ножеви с отрованим врхом, то су биле ствари, које је некаква <hi>тајанствена злик 
 За бога, да то није био какав жив сан, то ваше хватање и одвођење? — упита даље Жермини.</p> < 
нез и нали себи другу чашу.</p> <p>— О, то не, господару!</p> <p>— Па?</p> <p>— Не пије ми се.< 
ором, он узе корачати пољаном, то лево, то десно и у два три маха рече: „О, кандило му, како ли 
одземни ходник јако је вијугао то лево, то десно; час се сужавао тако, да два човека упоредо не 
 разумем, — настави Врбавац подругљиво, то је све из превелике љубави спрам кнеза....{S} Разуме 
а се купе млади људи, молећи то за ово, то за оно, све се то узимало као објашњене и разлог за  
 жене, но он је опет запиткивао то ово, то оно, колико тек да направи увод у разговор.</p> <p>- 
ко се вели, скромно тајно доброчинство, то јест испуњавају људи бајаги оне свете речи из светог 
 хлеба.{S} Али кад би се право гледало, то се парама не може да плати.{S} А ја и рачунам да ћу  
0" /> ухо планинца одмах је распознало, то је био коњски топот и примицао се све ближе.{S} Тодо 
текоше јој низ образ.</p> <p>- Е, лепо, то су ваше обичне женске лудорије — рече Растислав осло 
рост и ваше зрело искуство.{S} Па лепо, то би значило да се ја овде силом држим!</p> <p>— Па ми 
мен од Лепше и мога браце.“</p> <p>Ето, то је све што је Мона рекла!{S} Као што се види, дакле, 
а девојку треба спремити.</p> <p>- Јес, то си рекао ти, али то нисам рекао ни обећао ја — приме 
живота бити једнако у дуговима.{S} Јес, то би све било лепо да сте где год на каквом пустом ост 
ка неће ништа да сведочи.</p> <p>— Јес, то сам чуо — рече кнез - да по селима девојке обично гу 
 краја.{S} Па ипак прште:</p> <p>— Јес, то су извешћа вашег Ратка, онога истог што у сред Звони 
ком сену тако слатко ваљао.</p> <p>Јес, то су биле његове успомене из Балканије.{S} Он се раста 
свој високи позив.{S} Слепа послушност, то је једина врлина по којој Растислав мери људе.{S} Та 
ад су Косанићи понова враћени на владу, то је њин рок таман одслужен, и сад би као имао ред да  
а зна, тек он с тебе није скидао очију, то ја знам.{S} А најпосле, зар што смо ми сељанке, те с 
а је пољуби ни у образ, ни у голу руку, то је он обасу пољупцима по леђима, по раменима, управо 
али како су биле јако увијене у мараму, то, сем очију, ништа друго од лица нисам могао видети.{ 
је оставља своју жеравицу у нашем вину, то исто сунце гаси своје пламене зраке и у крви нашој,  
и она не оспорава Лепши ниједну врлину, то је и чедна и поштена, и у сваком погледу узорита жен 
ите сад у овом раздраженом расположењу, то се више не да поправити.{S} Речи су крилате; оне су  
 лако поклони — Благодарим на поверењу, то сам ја у неку руку госпођа Помпадурин кандидат! — ре 
е власти подмећу људима шпијуне у кућу, то јамачно данас нигде нема!..{S} То је ваљда само наша 
 на своје гошће да не претресају Лепшу, то се о Лепши <pb n="460" /> све више говорило.{S} Ни ј 
гим људима.{S} Можда вама, на први мах, то баш и неће бити тако пријатно, али старајте се да се 
ник, намесник да учини тако што.{S} Ох, то није могуће.“ Тако „није могуће, није могуће“ — па н 
 чују се ударци секире: „тап туп“.... - то неко сече нешто, човек се не види, али му се чује ра 
енерал болестан.{S} Од какве болести? - то нико није говорио.</p> <p>После се чу да је неко зап 
 једва прошапута.., —. као пса!...{S} - То и није кнез!{S} Зар би то био кнез, који краде по са 
е.</p> <p>- Вала није - рече хоџа.{S} - То не море бит’.. а кад би и било тако, ти би вала, сна 
ре и ниска лукава подвођења на заседе - то је била рана под чијим се боловима Перун превијао ка 
 своју? - уздахну чича Милоје.</p> <p>- То ти је! - рече начелник равнодушно.{S} - У осталом ти 
а — примети доктор подругљиво.</p> <p>- То је несретан случај, господине!{S} То је као кад се ч 
 то — упита кнез на један пут.</p> <p>- То ми зар пребацујете?</p> <p>- Оставите на страну преб 
ог начела из државне службе истерају —- то је по мојој памети проста бесмислица.{S} Шта је наче 
више; она се маши руком, и, ох ужас!... то је крв!.. она је рањена!...{S} Али и ако је рањена о 
ећете?</p> <p>— Добро, али ако отров... то јест, наравно, наравно, ако отров не буде довољно ја 
нерал, а за тим додаде: — Не сад одмах: то <pb n="323" /> није потребно....{S} А доцније, — вид 
калуђери слушају, а што да не чујем ја; то је народни обичај.{S} А ви, господин Растиславе, ако 
о је велики успех у данашњим приликама; то је снага која расте, и ако ће она бити против нас, о 
аш шетати с њиме по селима и градовима; то од тебе нико не тражи.{S} Преведи га, ако хоћеш, у н 
же?{S} Није истина да сам ја узео паре; то је лаж, развукли су други; јес, други; ја имам запис 
ју страна чуло се звучно врускање зоби; то коњи својим снажним зубима жрвњају крупну суху зоб.{ 
тако.{S} То сте ви раније где год чули; то је вама морао неко рећи; то су ваљда каква сокачка т 
/p> <p>— О, па то је тако близу памети; то се управо само каже.{S} За што би се иначе господин  
е год чули; то је вама морао неко рећи; то су ваљда каква сокачка трабуњања — примети пуковник  
 ми не хранимо за нашим рођеним столом; то је просто отров за децу!{S} И то није само случај ко 
а, ни ма ко други то нарочито удешавао; то се удесило управо само по себи и постало је као нека 
ш какве ми је ствари мало час испричао; то је просто ужас!{S} И каква ти чудовишта ми не храним 
, младић је увек одговарао: „Што ће то; то ништа не доприноси ствари.“ И тако је остао упоран у 
но.</p> <p>— То већ прелази сваку меру; то се претвара у читаву инквизицију — рече пуковник Врб 
знавати све владе — јес, <pb n="691" /> то треба издвојити и то после чувати, на то уложити сву 
није притворство?{S} Зар <pb n="453" /> то није ружна дволичност и покушај да се пред светом пр 
кве су му биле побуде за <pb n="647" /> то — страх иди корист?{S} Обојица су нагађали: позитивн 
p> <p>— Јес, да ли ћеш бити срећан?!{S} То је главно и најважније питање: да ли ћеш бити срећан 
ам треба.</p> <pb n="125" /> <p>— А!{S} То?</p> <p>Пуковник је пресече:</p> <p>— Молим вас да с 
</p> <pb n="120" /> <p>— Хм, хм! да!{S} То ми је натоварио бригу на врат један пријатељ.{S} Њем 
државу кошта само три хаљаде дуката!{S} То су ти ваши општи интереси.</p> <p>Растислав климну г 
ми издају кондуиту јесам ли родољуб!{S} То за жива Мутимира неће бити!</p> <p>Кнез изговори ово 
и све то крије од ње као змија ноге!{S} То неповерење страшно ју је болело!...</p> <p>О!...{S}  
п.</p> <p>— Дакле решила се да дође!{S} То је као да је већ и <hi>пристала</hi>, јер да се не м 
>- То је несретан случај, господине!{S} То је као кад се човеку упали кућа, или му плане и изго 
иком ништа говорила.{S} А и како би!{S} То не би било лепо да она износи шта се код ње десило,  
кав поступак!...{S} То нико не ради!{S} То просто не сме бити...</p> <p>Говорећи ово, Мутимир с 
је било....{S} Али шта то сад вреди!{S} То је дугачка прича, милостиви господине — ако допустит 
о срећом мени когод понуди...{S} Пи!{S} То би се причало на далеко!...</p> <p>Баба Ката узе у с 
ренемагати, немој шеретски извијати!{S} То те прави још нижим но што си. <pb n="699" /> Вар сам 
а таке речи ја ћу тебе сад ухапсити!{S} То је лаж! — одбрецну се дежурни.</p> <p>— Да ме ухапси 
, боже мој!{S} Та то је читав роман!{S} То је прича из хиљаду и једне ноћи!{S} Је ли могуће да  
 с обадва ока и прошапута „хм! тако!{S} То ти знаш!“ За тим се окрете домаћину:</p> <p>— Што, б 
> <p>Ката се смешила.</p> <p>— Тако!{S} То ми се допада.{S} Чисто, јасно и отворено.{S} Е, сасл 
о да је говорио:</p> <p>„Па наравно!{S} То је са свим природно!{S} Такав дедак, као што је он,  
ред народом.{S} Какав опасан пример!{S} То је мажење масе, која, кад пође једном тим правцем, н 
 Молим, молим, — продужите разговор!{S} То и мене занима!{S} И баш ми је мило да чујем, шта о о 
ја...?{S} То ми је сад благодарност!{S} То ми је хвала што сам туђе радила да тебе, гада, отхра 
S} Знам ја ко је теби напунио главу!{S} То је онај шугљанер правник.{S} Ух, чуда <pb n="51" />  
То ми сад код вас да дођемо у школу!{S} То је <pb n="445" /> заслуга мога брата!{S} Но право им 
чиш то један пут томе матором лисцу!{S} То је најтеже питање.{S} Наравно, ја ти у томе не могу  
n="524" /> <p>„Страховит је то грех!{S} То је грех повеснички; грех који тек покољења искупљују 
а бога, оче прото?{S} Јух, јух, јух!{S} То је нешто страшно, ужасно, грозно!{S} И ви се још зов 
it</foreign>. (ах! не бој се, роде).{S} То се више не може ни мотком отерати!{S} Та то је сад з 
кућу, то јамачно данас нигде нема!..{S} То је ваљда само наша балканиска брука!{S} И то коме по 
а полазак.</p> <p>- Е, чуда боже!...{S} То јест, не марим; можемо одмах полазити...{S} Али шта, 
 <p>— Па јесте.{S} Шта ме бијете!...{S} То цео свет говори....{S} Одведе кнез Паву....{S} Ћата  
 би именом назвао такав поступак!...{S} То нико не ради!{S} То просто не сме бити...</p> <p>Гов 
ад пре уграбисте, часан вас убио!...{S} То ми сад код вас да дођемо у школу!{S} То је <pb n="44 
b n="619" /> ми ви за то платити....{S} То више није политика, то је разбојништво....{S} Али ја 
на — моја је савест чиста и мирна...{S} То је срећа — <hi>Срећа су здрави, мирни, снажни живци< 
 сам да те псујем, да протестујем...{S} То јест, наравно, ако је оно истина што сам чула..</p>  
ml:lang="fr">Constitution</foreign>.{S} То је измислио г. Растислав! то је његова посла... <for 
 то је испало са свим како не треба.{S} То нико није хтео.{S} Ту моје праве кривице није било.. 
а, раздрагало се, па му се сад пева.{S} То је твоја заслуга, Лепшо.{S} Треба да се поносиш што  
хне душу у ту успавану снагу народа.{S} То су учинили моји претци, и у томе је главна заслуга д 
лавни штаб спремио за утврђење међа.{S} То је лице, рекло се, нарочито послано из Беча, а узето 
кроз гомилу да се протисне до кнеза.{S} То је био кмет из оближњег села.{S} Тешким трудом он се 
своје листиће и затвара њедра своја.{S} То је наук и за велика човјека.{S} Научи од цвијећа как 
ем спрату указа се човечија прилика.{S} То више није била сенка, то је био жив човек.{S} Наша в 
в завој из кога испаде женска слика.{S} То је била фотографија младе, веома лепе девојке.</p> < 
азише гомилицу од 4 народна војника.{S} То је од какве потере па им друштво измакло напред.{S}  
била мрачна само једна једина тачка.{S} То је давно било.{S} Он се тога сад једва сећао.{S} Уре 
 је дотле само два три пут говорила.{S} То је оно чувено грађанско поштење звониградских чедних 
има неколико година?{S} Не би рекла.{S} То се познаје по изради.{S} Пре неколико година нису ни 
ека сељачка, јамачно рабаџиска кола.{S} То је дакле био друм.{S} То Јелу зачуди.{S} Она је дакл 
да ствар с Павом не стоји како ваља.{S} То га је грдно кидало.{S} Још никад није више угађао и  
 превагу над свима другим странкама.{S} То ће убрзо пресећи и честе министарске промене.{S} Ста 
заслуга мога брата!{S} Но право има.{S} То је право јуначки, мушки!{S} Види се Косанића крв!{S} 
о свој прилици и у другим крајевима.{S} То је била последица спахиске системе, где спахија траж 
цима, осуђеници се свете стражарима.{S} То на робији бива често, милостиви господине. _</p> <p> 
војим светим владалачким дужностима.{S} То је веома жалосно; нико не би био сретнији, но он, Ра 
и познао их по оним красним белцима.{S} То је било довољно да ми одузме душевни мир, ја више ни 
ма којима је тешко наћи права имена.{S} То нису били врели пољупци, но усијани печати, који су  
а, Синђа је била Пави рођена стрина.{S} То је до некле могло и отежати ствар.{S} Но, Срећко, <p 
на да дочекају и поздраве господара.{S} То је било прво приказивање народу, и Растислав је смат 
гледно да он нешто припрема и смера.{S} То није могло остати тајна за његову најближу околину а 
кнеза од Балканије младога Мутимира.{S} То је одмах објављено прокламацијом целој земље- Смешан 
 они очувају своја начелничка места.{S} То је прва и најпреча потреба.{S} С тих места они сад с 
дигну пређашњу династију Црнојевића.{S} То већ прелази у крупне државне злочине.{S} Но Балканиј 
ле, видели сте и г. министра Кугића.{S} То је веома интересно!{S} Међу сликама, које су вам под 
ледиће неокаљану успомену свога оца.{S} То је милост коју вам чини ваш господар, коме сте радил 
 мене запиткивити какав је то отров.{S} То би ја морала бити последња будала да вам још сад то  
о сад по вашем повратку у Звониград.{S} То је све што знам о овој ствари.{S} Али све ово што са 
 свикли да гледају као ниже од себе.{S} То је дакле нека мала вајна аристокрација наша.{S} Хтел 
и то чуо?{S} То није из твоје главе.{S} То ти је неко казао рече кнез.</p> <p>— Јок, бога ми, н 
} Ту обично жене трују своје мужеве.{S} То је код Влаха постало као неки обичај.</p> <p>Пуковни 
 и обрезивати ове своје камене људе.{S} То се учинило зазорно чедним Бечлијама.{S} Забринути оц 
њега срце није где би требало да је.{S} То је у правом смислу речи — човек без срца.</p> <p>— П 
о томе, што ја одлазим, а он остаје.{S} То ти је најопаснији поданик у целој држави твојој.{S}  
а спрема и такви напори већ постоје.{S} То једино може, за овај мах, сузбити конзервативце, ина 
ајважније и што нас овде интересује.{S} То је, какав отров ови опасни људи мисле метати у мехур 
итељ даје мудре савете детету своме.{S} То је и кнез осећао.{S} С тога му је то и изгледало чуд 
џање.{S} Јамачно сте слушали о томе.{S} То је права саблазан.{S} То је некакав њин обичај.{S} М 
намењена.{S} Спасло ме је провиђење.{S} То исто провиђење казниће сад вас.{S} Отров је онде исп 
дно. </p> <p>— Хм! дакле и то знате.{S} То ви онда, богме, много знате.{S} Више но какав профес 
але, спремили сте се да ме отрујете.{S} То је требало да буде пре <pb n="312" /> неки дан, кад  
е ништа о цени, господине пуковниче.{S} То су ствари, које се парама не могу никада довољно пла 
ће се у мрежи као свако друго сомче.{S} То је био сав смисао Растислављевих других разлагања.</ 
а не може бити никакве користи више.{S} То је све што бих ја умео рећи о будућности.{S} Односно 
сам.</p> <p>У томе и сељаци приђоше.{S} То су били млади, отресити људи: један је носио о рамен 
ичаста пара, вртела јој се по глави.{S} То је био некакав дим!{S} И тај дим непрестано кружи, н 
га успава, да се тек у рају пробуди.{S} То је, господине пуковниче, и Ката вам нема ништа више  
 да остају увек у рукама наших људи.{S} То ће нашој странци дати несумњиву превагу над свима др 
ла и други један споменик орловачки.{S} То је био наерени дрвени мост, који је већ пуних 20 год 
или су некад веома блиски пријатељи.{S} То пријатељство помогло је Растиславу и при избору за н 
знавао личности у сумрачној дворани.{S} То нису били млади, непознати људи, као што се кнез над 
и ви ни сад још нисте потпуно будни.{S} То о чему ви сад нама говорите нема никакве везе с јаво 
ане и изгоре саденуто жито у камари.{S} То свак жали, али нико не одобрава — рече Боја.</p> <p> 
и ме“, но ту један пут треба кидати.{S} То ни какав обичан човек не би толико чекао и трпио, ка 
ри од којих се човек може олишавити.{S} То није ништа чудно. </p> <p>— Хм! дакле и то знате.{S} 
капије просипао се прамен светлости.{S} То јој привуче пажњу.{S} Помаче се мало у лево да боље  
азвијају мушки осећаји и наклоности.{S} То је најопасније доба, кад би кнез најлакше могао потп 
да, кад су на влади њини противници.{S} То би само учврстило положај новог кабинета, и Кугић, м 
Кнежев кочијаш знао је шта то значи.{S} То је била засебна команда.{S} Кад кнез командује ту ст 
рете главу и он је пољуби у потиљак.{S} То је био дуг, сладак пољубац.</p> <p>— Чудна ствар — р 
да те спреми за онако одсудан корак.{S} То је била управо тактика „Балканске Браће“.{S} Од две  
ремице гледао у њу за неки тренутак.{S} То је био мек, топао, нежан поглед, који из срца потиче 
а где је био спреман и мали доручак.{S} То је било на сумеђи два округа и већ се унапред знало  
вих отрова, који дејствују удисањем.{S} То су гасови или испарења од разних боја и других препа 
је већи лисац од мене, који одлазим.{S} То се најбоље види баш по томе, што ја одлазим, а он ос 
S} А најзад, народ и није био с њим.{S} То је обмана.{S} Сад сви кукају!{S} Кукају сад пошто је 
асова дубоким, мирним, слатким сном.{S} То га је одморило, опоравило, повратило.{S} Синоћ је ле 
џиска кола.{S} То је дакле био друм.{S} То Јелу зачуди.{S} Она је дакле у некој кући близу сока 
али о томе.{S} То је права саблазан.{S} То је некакав њин обичај.{S} Младићи полежу по трави по 
кнез Мутимир са свим добро познавао.{S} То је била гробљанска улица.{S} Пређоше преко те улице  
препире:</p> <p>Јес, ви имате право.{S} То тако јесте, и то тако бива, али то не мора тако бити 
да запали цело балканско полуострво.{S} То никада није могло бити у интересу Аустрије, која је  
е знаш кад сам те ја први пут видео.{S} То је било у Јеленику.{S} Ти си пре тога нешто играла с 
ес, јес!{S} Ти си то већ протумачио.{S} То би било <hi>после</hi>!{S} И то се без зазора говори 
сам ти мало час рекла, оно је онако.{S} То слободно знај, и промисли мало о томе!{S} Што год ви 
подругљиво.</p> <p>— Неће бити тако.{S} То сте ви раније где год чули; то је вама морао неко ре 
гађао и никад му није горе испадало.{S} То му је убијало и вољу за рад и наду на успех.{S} С то 
 то каза да је девојка доведена амо.{S} То не може бити!{S} Ко би то смео чинити!{S} Ко вам је  
несвешћено и умртвљено тело народно.{S} То је давно још највећи народни песник потврдио овим ре 
ров?{S} То изгледа нешто врло чудно.{S} То не верујем.</p> <p>Ката се маши своје велике мараме  
</p> <p>— Јес, данас изгледам добро.{S} То сам и сам опазио А било је већ и крајње време.{S} Зл 
 била велика.{S} Ја сам нешто начуо.{S} То је било некакво тровање; потрована је, како ми се чи 
уштву с конзервативцима спрема удар.{S} То разумем, али не разумем како ћеш то кнезу на делу по 
зговарати.{S} У томе уђоше у будоар.{S} То је била мала, веома укусно намештена собица, пуна св 
и величина звуче му као неки прекор.{S} То су опасне црте, и ако кнез тако пође тешко да ће се  
је ни помишљао да вуче кмета за тур.{S} То је учинио жандармски поручик, који се ту случајно де 
и своју умешност и своју поузданост.{S} То је било мишљење Ратково, а тако су ствар схватали и  
ме и ви дугујете какву благодарност.{S} То се несумњиво посведочило при повратку ваше династије 
, представљао је читаву знаменитост.{S} То је био висок, средовечан човек, избријане браде, а б 
о су бајке које мени не иду у главу.{S} То се противи целој данашњој науци.{S} Шта би онда било 
арију подигло, те и свој лист имају.{S} То је велики успех у данашњим приликама; то је снага ко 
а последњу кнежеву љубавну историју.{S} То је долазило као поручено.{S} Ваља се користити и том 
лога крста види црну људску прилику.{S} То је било с десне руке.{S} Но баш у тај мах шушну му н 
на да ћути и да седи скрштених руку.{S} То није нико луд...{S} И зар сам ја ту био сам!{S} Та ј 
имам своје име, па ме зови но имену.{S} То грмаљско: „жено!“ просто нећу више да чујем, па квит 
а суза канула је у ову пусту долину.{S} То је била суза љубави, <pb n="342" /> и на оном месту, 
 диктатуру у оваком изузетном стању.{S} То опет значи да ја једини вучем и сву одговорност, и п 
јом се сиграо на последњем стрнџању.{S} То је дакле као некакав оглед, нека проба.{S} И то се с 
>- Ви сте веома галантни, господару.{S} То је сувише части и пажње за једну обичну грађанку — р 
ониграда шаље људима шпијуне у кућу.{S} То су његови агенти измислили, његови агенти испитивали 
их државника и дипломата балканских.{S} То му је много помогло.{S} Стекао је нарочитих заслуга  
бити и добар човек и добар владалац.{S} То је лаж.{S} На против.{S} Прво је погодба за друго.{S 
оје по... пелене и брисала твоја...?{S} То ми је сад благодарност!{S} То ми је хвала што сам ту 
>— Је ли могуће да има таква отрова?{S} То је баш како ваља, баш како ваља.{S} Какав је то отро 
 <p>— Али какав може бити тај отров?{S} То изгледа нешто врло чудно.{S} То не верујем.</p> <p>К 
i>Перун Црнојевић</hi>!...{S} Је ли?{S} То је твоје право име?...</p> <p>На ове ненадне речи се 
on" /> <p>— Јесте ли се споразумели?{S} То код мене мора бити брзо, ја не волем дуго дипломатис 
ш у заваду и опреку с овом дружином?{S} То су све млади, даровити људи, и свакако ће будућност  
расејано.</p> <p>— Кога?{S} Кога то?{S} То треба и ја унапред да знам као домаћица — узе запитк 
 Бога ти, кажи ми од кога си то чуо?{S} То није из твоје главе.{S} То ти је неко казао рече кне 
l:lang="fr">C’est embêtant</foreign>! — то нигде нема, г. Маврикије што у овај <hi>балкански је 
 вам је народ мио.{S} Ето, покушајте! — то је први корак на путу народњаштва — заврши Растислав 
 Мутимире, ти се жениш!{S} Не одричи! — То је било изговорено таким тоном и пропраћено таким по 
много) — примети доктор, пун дивљења, — то је брзина обична путничка воза.</p> <p>— Да — рече к 
. — Ратка је интересовало ово питање, — То је, о чему је он управо и имао да говори са свом ово 
/p> <p>Доктор зачуђено погледа кнеза. — То нисам знао — рече он — чудећи се, не толико томе оби 
ином опет не дођу у милост код кнеза. — То би упропастило све дојакошње спреме.{S} С тога треба 
амет.</p> <p>Кнез се Мутимир насмеја. — То је сад нов начин доказивања.{S} По правилу ред би би 
одарност</hi> и <hi>непризнавање</hi> — то је главна црта више породице — и за ту црту зна цео  
а.</p> <p>Како да се дочепа престола? — то је била непрекидна тема његових сањања.</p> <p>После 
ви републиканци, какве тајне дружине? — то и ја питам.{S} Дакле?!{S} Каква је то разузданост у  
 је ово тесао и шта ли му је требало? — То је питање свима лебдило на уснама, но Враничић прого 
зашто као бајаги, да то не питам вас? — То спада у делокруг вашега пашанца.{S} Ви тај случај мо 
што сави око врата; трже се и погледа — то је била Перунова рука, и та рука била је топла и пол 
S} Да пуковник спрема да уклони кнеза — то за Растислава није била тајна; али све, што је он до 
целим бићем својим разговетно осећала — то је, да би она за тај један тренутак незнане рајевине 
чувају власт, при свима тим променама — то је питање на које има толико одговора, колико има ра 
вору, један пут 5, други пут 9 месеца — то је још једну годину и два месеца одозго — рече жена  
ц има да заповеда, народ има да слуша — то је све.{S} Оно што иде преко тога згодно је за појес 
и мени само шта ви желите, а за отров — то ви не брините.</p> <p>— Па, ја вам ето кажем шта хоћ 
м полом, с пуклом хаљином испод мишке — то је она.</p> <p>Тек кад се тако и нехотице виде у огл 
и.{S} Родитељи и деда, браћа и сестре — то се још једино штеди.{S} Иначе све је друго помешано! 
д тамо, скинула је маску и, помислите — то је нека средовечна жена, а ја сам непрестано мислио  
са, бујна, топла, крв — прихвати кнез — то си добро рекао, докторе!{S} Ми становници Балканије  
алека будућност.{S} Што иза ње долази — то припада овим несталоженим елементима, који сад носе  
 страхоте беснила, па тек онда умрети — то је нешто преужасно.{S} Ту човека страва хвата при са 
затвара вам врата.{S} А с поља радити — то не иде.{S} Што ви нама дакле, можете помоћи, то је д 
..{S} Садиградски црвени републиканци — то су ваши најбољи пријатељи.{S} Та то бар није било та 
ним догађајима.{S} Ти женски састанци — то су њине <hi>јаузне</hi>.</p> <p>Око 3—4 часа по подн 
о се над овим градом диже чудан облак — то је био облак винског и ракиског испарења.</p> <p>Орл 
е њихову примену.{S} Отров и поступак — то нам треба.</p> <pb n="125" /> <p>— А!{S} То?</p> <p> 
аоколо поред зида пружао се миндерлук — то је био једини намештај у овој одаји.</p> <p>Соба је  
> <p>— Не знам! — рече кнез с досадом — то су бајке које мени не иду у главу.{S} То се противи  
ини и задахнуо својим партиским духом — то су били његови духовни синови, а он и Растислав били 
што замисли.</p> <p>— Да, да, поче он — то је ваше — ви - сте правили устав... а књаз вам малол 
" /> гледиште и једно истинско мерило — то је човек.{S} Ја сам хтео убити човека, и ја сам крив 
ост — рече ћелави господин жалостивно — то је ево ово — он целом шаком обухвати нос, показујући 
="74" /> светлошћу.{S} Круна и престо — то је било његово сунце.{S} Све је друго за њега био мр 
еша се госпођа Софија опет у разговор — То је морало бити раније.{S} Госпа <pb n="376" /> Цанка 
зи, производе тако рећи тренутну смрт — то су цијан-калијум, стрихнин, плава киселина и друге.{ 
икаква оћуткивања, потпуна отвореност — то је права погодба да можемо што радити. <pb n="115" / 
битог.{S} Лепушкаст, пријатан шипарац — то је све што се могло рећи.</p> <p>Протицао је дан за  
в се.{S} Без девојке не идемо!</p> <p>— То није истина да је тамо; она је још ту — викну Радова 
акве шале. — рече кнез понова.</p> <p>— То није шала — прошапута Каја тужно и махну главом.</p> 
 — рече госпођа с пуно учешћа.</p> <p>— То му је покојни ђенерал Врбавац учинио љубав.{S} Нарав 
 а очи су му севале од љутине.</p> <p>— То није начин!{S} Тим средствима није ни један владар п 
то се увуче у њу и замисли се.</p> <p>— То бар нисам никад могао мислити — поче Врбавац после п 
обоље.</p> <p>Кнез га пресече.</p> <p>— То би било незгодно.{S} Она најпосле мора све сазнати.< 
ора кнез као да се одобровољи.</p> <p>— То су питања која ћемо расправљати кад се вратимо у Зво 
двођење? — упита даље Жермини.</p> <p>— То је и мени прво пало на ум, али чим сам мало промисли 
ба, нигде је боље нећете наћи.</p> <p>— То се и ја надам....</p> <p>Пуковник застаде; после опе 
 упита пуковник заинтересован.</p> <p>— То је била нека осуђеница; одлежала 3-—4 године, па је  
лице и нађе га мирно и хладно.</p> <p>— То већ прелази сваку меру; то се претвара у читаву инкв 
 ли деце? — упита Боја гласно.</p> <p>— То те се слабо тиче — примети доктор.</p> <p>— Тиче ме  
шао малолетан на крвав престо.</p> <p>— То је једно.{S} Друго је, што сте ви, Косанићи, по свом 
 <p>Растислав се лако осмехну.</p> <p>— То се види на први поглед.{S} Но ја бих радо чуо ваше и 
анији покушаји били ваше дело?</p> <p>— То је друга тема — примети ђенерал.{S} Ако доспемо, о т 
 добила праву падајућу болест?</p> <p>— То није била управитељка, милостиви господине.</p> <p>— 
 но ћу ваљаде кукати, или мудровати ка’ то ти?{S} Али и ти си онај потуљени ђаво.{S} Бајаги ти  
легне у лице, а ракија почне беседити,“ то нико никоме није замерао ни за речи ни за дела. _</p 
згледати као право чудо, сва подерана.“ То јој сену кроз главу. —</p> <p>Међу тим млади господи 
е и издао их кнезу.{S} Све је пропало.“ То је била прва мисао Врбавчева.{S} Али он сад осети да 
с: „одведоше Турци Арсенијеву Јаглику.“ То је била кршна млада из чувене Арсенијеве куће, а дов 
 веће дубине но глас из првога гроба, а то се најбоље познало по томе, што ове речи бабине прес 
ету из свију земаља, из свију народа, а то се нашао да не верујеш!{S} И шта смо ми, од најмањег 
није владара млада, слаба, неискусна, а то може бити узрок да цела ствар пропадне.{S} Да омужаш 
ило у светини веће симпатије за тебе, а то би све јако отежало положај нове династије.</p> <p>- 
ажњу, све мисли и све осећаје његове, а то је једини начин да на миру остави крупне државне пос 
 по предању наклоњен палој династији, а то, у данашњим приликама, може бити од некога значаја.{ 
спуњени осећајем потпуне безбедности, а то ће бити најзгоднији тренутак за одсудан удар, јер ће 
бу, па одмах и у трећем и у четвртом, а то кретање пратили су дубоки, тужни и дирљиви уздаси, з 
ом госпођом.{S} Отишао подводници он, а то исто учинила и његова госпођа.{S} Подводница њему об 
и.{S} Овој дружини корен је у народу, а то значи њена је будућност обезбеђена.{S} Људи с високи 
 име знају сад већ и деца сељачка.{S} А то се све десило овако:</p> <p>Пре два-три дана било је 
S} Главно је добар, сигуран посао.{S} А то Ката зна, — рече она показујући прстом своје чело.</ 
, и сам је по убеђењу републиканац. — А то је најбољи прелаз од монархије републици.</p> <p>Под 
, али једно се рачунало као извесно — а то је, да ће нови министар разјурити све старе полициск 
ве то доћи ће после; што мени сад треба то је.. — Растислав се наже и рече Ратку нешто на ухо.{ 
4" /> где је ударила господина и где га то боле — но опет се трже.</p> <p>Међу тим млади господ 
о, окреће се, брише се и чуди шта ли га то попрска.{S} А он се само смеје и вреба, па чим момак 
ковник расејано.</p> <p>— Кога?{S} Кога то?{S} То треба и ја унапред да знам као домаћица — узе 
пољу ма с ким то говорила, и ма од кога то слушала.{S} О тој ствари ја говорим само овде с вама 
нам шта да мислим.</p> <p>— За бога, да то није био какав жив сан, то ваше хватање и одвођење?  
.{S} По особитој шкрипи она познаде, да то пролазе нека сељачка, јамачно рабаџиска кола.{S} То  
а се јутрошња појава више не понови, да то буде први и последњи пут.{S} Ако игде, а оно у говор 
Вас, да, вас!{S} И зашто као бајаги, да то не питам вас? — То спада у делокруг вашега пашанца.{ 
ко како он каже.{S} А за Швабу вели, да то управо и није Шваба, но се само тако претвара.</p> < 
p>— Од чобана, господару.</p> <p>- А да то не буде каква превара?</p> <p>— Није господару.</p>  
ске јавне женске.</p> <p>— О! откуда да то није интересно, баш на против, врло је интересно и б 
 никако ни казивати, или је рачунала да то каже Пави тек поступно, поистија, спремајући је поиз 
жице, али ме црна прилика преклињала да то не радим, за вас ће, вели, бити горе.{S} Тако се про 
 симпатишу многи и многи грађани, ма да то и крију као лојални људи.{S} Они су и сад јаки, а у  
 то вређало, али он није имао начина да то избегне.{S} Мањ да је најури.{S} Али сад је већ и то 
смислила ноћу, а сутра дан видела је да то нипошто не сме учинити.{S} Најпосле њене се мисли по 
{S} После дугих размишљања решила је да то мора бити добар, племенит човек, кад је тако висок г 
 политичку потребу.</p> <p>Бојећи се да то не буде каква замка Врбавчева и да се кнезу што не д 
у сферу и свој делокруг.{S} Бојао се да то већ нису учинили конзервативци.{S} Истина, ови млади 
 испит неће полагати.{S} Рекло му се да то не може бити — али он је остао при своме.{S} После ч 
равно, био је опао.</p> <p>— Је л те да то не може бити?</p> <p>— Па бива, милостиви господине, 
ми с тога што то јесте, а камо среће да то није, па проста му свака друга пропаст! — рече Боја, 
он, но „сваки балканиски родољуб“, и да то није само просто мишљење и уверење, већ политичка ис 
ки шерет, да воле човека преварити и да то после не сматра као грех, већ, на против, поноси се  
о је уништити једну, и они су решили да то постигну уздижући противу ње ону другу снагу.{S} Да  
први поглед, дало се на њему познати да то нису биле никакве тегобне, непријатне и зле мисли, к 
 у тој дружини, и ја те могу уверити да то коло младих људи тече све више угледа и кредита у ја 
олим те иди!{S} Охрабри је, реци јој да то није ништа.</p> <p>Док је кнез Мутимир ово говорио,  
ј код мене; не бој се.{S} Уверен сам да то исто ради и твоја каћиперка и све остале њене друге  
а узмем натуцати па прилично и успем да то исто поновим и на балканиском језику, но особа у црн 
едно кнезу, друго Зару, с препоруком да то предаду првој стражи која их заустави.{S} После им р 
иривао је сваку ситницу на себи, као да то није био он сам, већ какав сасвим нов, њему непознат 
вог,“ па никоме није ни на ум падало да то крсти каквим ружним именом.{S} Зар је овде што друго 
и има све у садашњости, а није кадар да то очува.{S} Што год се мисли чинити после, ваља употре 
и ноћас?“ али је одмах добио одговор да то није било ноћас, но још пре две ноћи.{S} Овај одгово 
да то и то учини“, „заповедићу књазу да то и ти не учини“.{S} У цркви старате се увек да заузме 
 пред гомилом света: „наредићу књазу да то и то учини“, „заповедићу књазу да то и ти не учини“. 
ају власти, конзервативци покушавају да то постигну с кнезом Мутимиром, но ако ту не могну ништ 
ђу у интимни додир с кнезом.{S} За сада то су сматране као две најважније ствари.</p> <p>Говоре 
о крв непрестано капље, а ђенерал гледа то с осмехом на уснама и броји редом капље крви „један, 
њем у сјајну зраку? — или је Каја можда то намерно учинила, слутећи што?...{S} Ма шта да је бил 
е завршила свој говор тиме, да ће можда то, <pb n="469" /> што се чује о некакој тајној завери, 
жити заверама и мучким нападајима, онда то неће долазити од млађега колена, ни од овога тајнога 
кад пре удадбе по два пута копиле, онда то није ништа — примети доктор подругљиво.</p> <p>- То  
кле си ме преварио.{S} Ох... хо... онда то значи да се овде нешто крије: можда ће нам разјаснит 
Кад се рекне „три је сахата ноћи,“ онда то значи од кад се смркло.</note> <note xml:id="SRP1889 
акав грешић на души.{S} Па како је онда то згодно, кад се нађепоуздан пријатељ да те у незгодно 
ико тренутака.</p> <p>— Па како је онда то могуће да ја на сну видим баш оно што би од прилике  
преко двадесет врећа барута, па ћу онда то запалити и заједно с вама отићи у Содом, нек се бар  
но губе девојштво пре удадбе.{S} Откуда то, докторе?</p> <p>— Ту су узроци разни, светлости, ми 
о ме текну у срце.{S} Нисам знао откуда то, али непрестано ми се слутило нешто на зло.</p> <p>— 
 да будеш виши од људи, браће твоје, за то си осуђен да погинеш од руке сина човечија!....</p>  
о, он није само псовао, он је и био, за то су га и слушали.</p> <p>— Зар би Ваша Светлост хтела 
„нарочито“? — примети кнез.</p> <p>- За то — што сте ви још млада, неутврђена династија.{S} Ист 
ило, срам те било, роспијо једна!{S} За то сам вукла твоје по... пелене и брисала твоја...?{S}  
говори ономад оне загонетне речи!{S} За то ја опажам где ме баба од неко доба онако чудно погле 
 чисто зачуђено.</p> <p>— За што!{S} За то што сте хтели отровати свога кнеза.{S} А како?{S} Вр 
— Зашто!{S} И ти још питаш зашто!{S} За то, што си кукавица, шерет, притворица...</p> <p>Лепша  
 своје тврђаве од турских посада.{S} За то га је покојни кнез Страшимир нарочито одликовао.{S}  
hi>духом</hi> свога министровања.{S} За то су потребни лични састанци и лични разговори и обаве 
годинама она је била и тровачица.{S} За то је и на робију осуђивана.</p> <p>— Пре једно шест не 
кући — па то нико и не истражује.{S} За то зна и кмет; често је то у кући његова најближег комш 
.{S} Мени је ово из срца потекло.{S} За то ти опет велим: од срца ти хвала.{S} Но да оставимо т 
био би га!{S} А зашто би га убио?{S} За то што хоће да усрећи једну девојку, и њу и све њене -  
је Пава плакала?</p> <p>— За што?{S} За то што је луда!{S} Место баш данас да пева и да хвали б 
 и око њега збивало <pb n="663" /> — за то је мало марио и за Жикине опомене.</p> <p>Али потера 
ва уста шапуће: „Перун Црнојевић!“ — за то име знају сад већ и деца сељачка.{S} А то се све дес 
<p>Врбавац опет узе ходати.</p> <p>— За то мени кнез говори ономад оне загонетне речи!{S} За то 
: „О, кандило му, како ли ћемо то!?“ За то време једном је руком витлао шешир, а другом зачешља 
них утицаја ветрогоњаста кнеза.{S} А за то нема боља и поузданија средства, но пустити га нека  
и рачуно сам да имам права и разлога за то.{S} С неког вишег политичког и државног гледишта ја  
у пламенови.</p> <p>— Али шта сам ја за то крив!{S} Растислав, Ратко, Митрополит, сви су навали 
скога владара, Душана Силног, да има за то и писмене доказе и документа, која се налазе код њен 
са мном шалу но можете проводити, та за то нисам — рече Растислав одсечно, поклони се и оде. </ 
суствује на њој.</p> <p>Но као услов за то стављано му је да мора вршити све што се те вечери о 
е запетљали, Ратко им примети, да је за то посао у држави и подељен, што један човек и поједина 
о на стварању натписа.</p> <p>Али је за то и успех био сјајан.{S} Ниси управо знао шта је лепше 
је, ради неких војничких извиђања, и за то имао примати неке дневнице, то је мајор Тоша сад нас 
омпадура.{S} Али он је био војник, и за то је био Наполеон, али не први, но трећи.</p> <p>Напол 
 оберучке ухвати за шариге — можда и за то да не падне — погледа у кола, баци поглед свуда у на 
опажа, не осећа читав духовни свет и за то га одриче.{S} Али тај свет постоји, живи и ми обични 
наш шта је шала, рђо једна, но још и за то да плачеш.{S} Боже, боже, баш си дете!</p> <p>— Што  
S} Али сви ћете <pb n="619" /> ми ви за то платити....{S} То више није политика, то је разбојни 
стота из свију варошких нужника, али за то своје „хуљење“ млади мудраци мал нису кожом платили. 
на главу кнежевску круну.</p> <p>Али за то било му је потребно двоје: да се ослободи од непрест 
на огњиште.“ И какве сте нужде имали за то!{S} И за што да ми то раније не наговестите?</p> <p> 
ижљивим настојавањем дотичних власти за то се благовремено дознало, нужне мере биле <pb n="672" 
 куће заслужне за земљу — Црнојевићи за то, што су први подигли народ, а Косанићи што су после  
<p>— Доцније, доцније — рече ђенерал за то има још времена.{S} Бар ове ноћи она нетреба ништа д 
те имати само озбиљна посла; кад вам за то затребам, можете ме звати.{S} Али са мном шалу но мо 
девојачких.</p> <p>— Јес, слушао сам за то — рече кнез. — Веле да је то некакав старински обича 
че Растислав. — Ја бих вас баш молио за то.{S} Ствар је невероватна.</p> <p>— Ако ми дозволите  
ако званим отровима алкалоидима — но за то је потребно да се отров узима стално у омањим дозама 
даних пограничних стражара, нарочито за то уврбованих у службу.</p> <p>Није се још напунио ни м 
ајезде варвара.{S} Рим је жив пример за то.{S} Као реакција против тога јавља се доба ренесанса 
 удате жене, но и саме девојке, опет за то кавана је поглавито мушка забава.{S} Женске долазе у 
 да се није имао ничега бојати, опет за то, по одласку чичином, он напише два писма, једно наче 
 положај у балканиском друштву, опет за то њена кућа и њено друштво није било у милости код Зво 
илац на свету, али свакојако ја опет за то мислим, да је то велеиздајство хвалити туђега владао 
ену имају свака свој значај, па опет за то име је било чудновато.</p> <pb n="594" /> <p>Кнез уз 
е под њим од умора.{S} Но он је опет за то ишао брзо за црном приликом.{S} Страх је убрзавао ње 
 и појављивао.{S} Али — Жики се опет за то чинило да је опазио тај израз, да га је уловио и у о 
сваком погледу узорита жена али опет за то пет минута било јој је довољно да у туђој кући чији  
не парадира својом чедношћу, ал опет за то она би могла показати какве и какве људе, који су уз 
хтела; удар је био случајан, но опет за то бол је био толико јак, да млади господин викну, и ух 
радиле и кусом и репатом.{S} Но опет за то, она се по карактеру не би никад мењала са таквим св 
елници имали да се крећу.{S} Но опет за то сви ти савети сводили су се у главноме на ово:{S} Кн 
не само слободно убити га, но би још за то и големе новчане награде добио.{S} Услед свега тога  
им да се дочепам диктатуре.</p> <p>- Ја то нигде никоме нисам говорио.{S} Кажите ми човека пред 
етлост увек се тако са мном шали.{S} Ја то увек примам као милост од Ваше Светлости — за што ин 
чки планови, читаве завере!</p> <p>— Ја то сад први пут чујем од тебе — рече Тоша, изненађен ов 
рига спасао један њин члан.</p> <p>— Ја то не разумем.{S} Што се онда крио од мене, што је ишао 
 глуп!</p> <p>...{S}О, па наравно да ја то теби кажем <hi>из милост</hi>; да те не волем зар би 
против, било би чудно па и грешно да ја то не знам — примети Растислав.</p> <p>— Да, да, разуме 
 Црни?</p> <p>— Што да не знам; знам ја то боље но твој чукундеда, но откуд теби сад паде на па 
" /> и гласно се насмеја. „Знала сам ја то.“ - рече она с очевидним задовољством.</p> <mileston 
.{S} Кажите ми човека пред којим сам ја то рекао.{S} Истина је да сам то од многих слушао, као  
м погледа на твоју круну, но што сам ја то икад чинио.{S} Само што је он лично страшљив, па му  
— свак те презире...{S} Мислиш нисам ја то пробала.{S} И сад она хоће мене да учи, и она зна бо 
шта раде ваши рођени ђаци?{S} И како ја то да знам, а ти да не знаш?{S} Ви нисте никакви профес 
ме не само што није никакво чудо што ја то знам, на против, било би чудно па и грешно да ја то  
ло проста, само, молим покорно, опет ја то не ћу умети.</p> <p>Растислав повуче начелника за ру 
— Не, господине пуковниче.{S} Напољу ја то нисам чула, нити бих ја напољу ма с ким то говорила, 
ече он.</p> <p>— Ама, ја рекох, нећу ја то умети!{S} Баш да беше то узео ко други — вајкао се н 
, само, молим покорно, бојим се нећу ја то умети.</p> <p>— Та шта не ћете умети, то је проста с 
/p> <pb n="183" /> <p>— Бога ми нећу ја то умети.{S} Баш да је то узео ко други, молим покорно. 
 до данас никаква дела.{S} Разјурићу ја то, нема ту друга спаса.</p> <p>- Ти мислиш да немају н 
лав.</p> <p>— Није, није!{S} Чуо бих ја то.{S} Казали би ми јутрос, као сва она друга чуда.{S}  
е чепали.{S} Али код чедних светитељака то иде друкчије; њима је доста и пет минута!</p> <p>Кне 
 је даље било с ова два залутала човека то изгледа управо као какав роман или смишљена басна.{S 
а овако, па овако... (она је показивала то једном, то другом руком, како би из кнежеве кесе грт 
то трули оно мора мало заударати, па ма то била и светитељска глава.</p> <p>Истина, два млада б 
р, по тадашњој моди.</p> <p>По годинама то је била таман зрела жена, али веома добро очувана и  
упита Растислав натмурено.</p> <p>— Има то, понајвише хвале вас - одговори кнез.</p> <p>- Та... 
рестола.{S} А у оваким мутним временима то може одвести и много даље но што горе споменух...{S} 
 код вас тамо адет!{S} Но нама сељацима то не подноси образ!{S} Ми таке среће не тражимо.{S} Је 
њажевског намесништва.{S} Другим речима то значи: „Знам да сте незадовољни данашњом владавином, 
јмите странце да <hi>вас</hi> хвале, на то после сматрате као државни интерес и плаћате из држа 
о треба издвојити и то после чувати, на то уложити сву своју снагу, а за остало оставити полити 
нистар постави кога свог присталицу, на то се не треба жалити.{S} Вас два три суседна начелника 
х, какву сам визиту данас имала..“ — на то је преврнула очи, саставила три прста, пољубила их и 
ледице тровања наступе тек доцније — на то питање одговор би гласио овако:</p> <p>„То дејство м 
народ искварио, светитељска се глава на то наљутила и почела трунути.{S} А кад нешто трули оно  
ости су се веома згодно стекле да га на то свикнемо још одмах с почетка.{S} Док је био малолета 
о зна?{S} Ма како да га је Растислав на то наводио, младић је увек одговарао: „Што ће то; то ни 
езати од његове љубави.{S} Лепша сад на то одговори мирно, да би све то било тако да није једне 
ини као да је остала тешка.{S} Он је на то употребио једину гадну реч, која личи на убиство.</p 
тако пријатно, али старајте се да се на то навикнете.{S} Нарочито ви, г. Растиславе.{S} Вама је 
не своју нову драгану.{S} Позивао се на то како звониградске торокуше никога не штеде, па опет  
 Кнез Мутимир није пристао, ћесар се на то грдно наљутио и запретио кнезу да ће дати Црнојевићу 
лаштину и стварали све прилике да те на то нагнају.{S} Болан, болан, Мире какве су гадне шпекул 
 одговори да нису.{S} Први глас рече на то нешто тише, што се није могло разабрати шта је, а из 
S} Ђенерал не одговори одмах, а кнез на то додаде:</p> <p>- Збиља, да ли су и ранији покушаји б 
у ништа учинити, они су готови чак и на то, да кнеза прогнају, да династију Косанића збаце а на 
 ухо: „Која страна ноћас влада?“ Они на то да одговоре: — „Источна.“ Стражар ће питати даље „По 
Не ће ли на крају крајева опет изаћи на то?{S} Падало јој на памет да тумарне куд год у свет, д 
е истина и то да многи ваши поступци на то личе.</p> <p>- Моји поступци?! — рече пуковник, пока 
 рече Лепша збуњена.</p> <p>Кнез јој на то примети да она ту управо и нема шта да мисли, пошто  
а га свет воле, али је много полагао на то да га се боји, да га слуша и да му се покорава.{S} Р 
осе између мушкиња и женскиња и како на то гледају старији, отац или браћа девојачка.{S} Кнез с 
, и сеоски пољак, и све што се могло на то употребити, разаслати да иду од куће до куће, да буд 
А ко зна да ли је у опште и било што на то налик.{S} Бар сам „доктор радикалац“ вазда је порица 
ћата чита, па тек запне, а кмет њему на то: „узми мало поистрке, г. ћато, узми; лакше ћеш доско 
итања.{S} Овај човек сврати ми пажњу на то, како већ по самом начину, на која сам амо доведен,  
у гробу се зачу силан потрес.</p> <p>На то се из дубине чу тихо цвиљење:</p> <p>— Ах!{S} Зликов 
 згоду да упадне у Балканију.</p> <p>На то извешће стигла је из Звониграда строга наредба, да с 
ј страни, па ми већ утрнула!“</p> <p>На то се чу мешкољење у другом гробу, а за тим пријатан ал 
а истински велика, узвишена, недостижна то је она неисцрпна, она безмерна љубав њена.{S} Она је 
е земља пева небесима.{S} Ова грмљавина то је радосна објава да је наша топла љубав и на небу п 
авица узе кукати, виде да му је дружина то опазила, би му стидно и зацрвени се.</p> <p>Други на 
е шиљате ципеле по сред цволике.{S} Она то није хтела; удар је био случајан, но опет за то бол  
 мама, а она баш таве људе мрзи.{S} Она то право не пориче ни женскима, али, наравно, само доне 
у овој магли борила сама са собом — она то није умела никад рећи, ни тада ни потада.{S} Ти трен 
кућни праг,“ <pb n="528" /> како је она то звала; питао је о браћи Враничићевој и о +пуно други 
била млађа „живела је“ — као што је она то звала.{S} Од кад је почела старити, одала се на сваш 
{S} Ништа друго но помисао да ће му она то кварити.{S} Дакле, сва њена преданост и толики њени  
чедну Лепшу то је било доста.{S} И Мона то не говори из какве пакости боже сачувај!{S} Кнез нај 
 кривице онда је крив он.{S} И ако Мона то осуђује, -онда она управо њега осуђује.</p> <p>Но Мо 
аш врлину гомиле.{S} Револуционарка, па то ти је!</p> <p>— Боже сачувај, нисам револуционарка,  
 ум, да мени кнез смета?</p> <p>— О, па то је тако близу памети; то се управо само каже.{S} За  
 капетане, баш не верујеш у екватор, па то ти је! - и кикоћући се он оде кући.</p> <p>Увређен о 
положајем и злоупотреби своју власт, па то ипак учини, онда си ти у праву да ту злоупотребу суз 
енерал место носа откиде целу главу, па то парче хартије растрља међу прстима, направи од њега  
ј, који се може десити свакој кући — па то нико и не истражује.{S} За то зна и кмет; често је т 
јој кући.{S} Бар један намесник не мора то чинити.</p> <p>Врбавац беше пошао даље после својих  
тварима, и шта више, донекле чак сматра то за част.{S} У Хрватској, веле, сељак се сам хвали по 
је сувише!{S} Двеста педесет дуката, та то је читав капитал.</p> <p>- Не говорите ништа о цени, 
з то жена удовица, а младић кнез!{S} Та то би опростио и најстрожији светитељ, који никад није  
е више не може ни мотком отерати!{S} Та то је сад за тебе, наравно, само за тебе, обична динару 
иду.</p> <p>— Боже мој, боже мој!{S} Та то је читав роман!{S} То је прича из хиљаду и једне ноћ 
им каква ће бити твоја владавина.{S} Та то ће бити просто један ужас, и ти можеш врло лако дове 
и — то су ваши најбољи пријатељи.{S} Та то бар није било тако давно?{S} У једном истом броју, п 
 ходати по соби, чудећи се.</p> <p>— Та то за бога није могуће.{S} Зар сан сви они чудни и стра 
немају времена за дуга објашњења; доста то, кнез не треба ни чему да се чуди.{S} Но црна прилик 
привуче сву пажњу, тешко је рећи; доста то, ђенерал се чудно загледа у ту слику, и, пошто је та 
} Он једва промуца: „ш... ш... ш... шта то учини?“ По несрећи кмет је и иначе јако личио на гус 
ши обљубу јавно на улици; питају га шта то радиш и он одговара:</p> <p>— Садим човека!</p> <p>— 
ла није била дете; она је већ знала шта то значи.{S} Једног дана баба Ката јој саопшти <pb n="5 
. ас!</p> <p>Кнежев кочијаш знао је шта то значи.{S} То је била засебна команда.{S} Кад кнез ко 
 праве кривице није било....{S} Али шта то сад вреди!{S} То је дугачка прича, милостиви господи 
> бленула зачуђено, не разумевајући шта то Синђа говори и шта она управо хоће.</p> <p>Али Синђа 
 му млађи ађутант и узе га карати: „Шта то радиш, море!{S} Зар се туна изуваш?{S} Брже бежи, бр 
 продужи.</p> <pb n="331" /> <p>— Ништа то не мари што ти овај савет даје онај, који ни сам ниј 
ди.{S} Ја, мој господине!{S} А ви ништа то не знате!</p> <p>Ливреисани слуга полако отвори врат 
и.{S} Такав је суд неправедан.{S} Лепша то није ничим заслужила.{S} У осталом, ма се шта говори 
не би ништа замерила.{S} Али неће Лепша то!{S} Рећи отворено: „тога и тога волим“, за њу је то  
 Сумње о томе није више могло бити, кад то ево тврди и његов верни и омиљени ађутант Заре.</p>  
="375" /> <p>Растислав остави жену, кад то чу, па се на један пут окрете Ратку.</p> <p>— Чујеш  
е, ако нећете, ви се можете удалити кад то почне, а ми ћемо се чинити невешти.</p> <p>У томе ст 
је болело!...</p> <p>О!...{S} Она никад то није могла мислити.{S} Она је сасвим другче замишљал 
ким приликама увек одлазила колима; сад то одби и рече да јој је пријатније да иде пешке.</p> < 
чу појаче куцање.</p> <p>— Ко ли је сад то, боже мој, и где ли је онај сметењак да прво човека  
о некад чудна! — поче он.{S} Шта ти сад то смета што сам рекао „жено..!“</p> <pb n="416" /> <p> 
ала бити последња будала да вам још сад то причам.{S} И што ће вама све то!?{S} Вама треба сигу 
е да се изврши!“</p> <p>Госпођин поглед то је говорио.{S} Пошто је два пута одмерила мужа од пе 
о, постао млад љубавник и младожења, од то доба госпођа Мона почела је улазити у моду и постаја 
у мало није чак и службу изгубио.{S} Од то доба решио се да увек пита, кад чује какву страну ре 
ст у рођене руке.{S} Мислим да ће народ то радосно дочекати!{S} Моја је жеља, а и моје је поузд 
жно стезање, ова близина и топлина, све то само га још више острви. — Он је понесе канабету.</p 
 ваља мучити, да би се спасла душа, све то помутило је и збркало древне класичке грчке погледе  
ити круну и владавину у своје руке, све то већа загушљивост и омарина осећала се у вишим звониг 
ато.</p> <pb n="408" /> <p>Па ипак, све то узето у скупа, створило је о Мони такво мишлење, да  
ећ одлучена, решена, свршена ствар; све то учини му се тако очигледно, да чисто осети како га н 
ри, ни за шта управо <pb n="162" /> све то говори, осећао је само једну једину неодољиву потреб 
вијала се, молила, но <pb n="54" /> све то само је још више срдило баба Кату.{S} Њој просто ниј 
евића, бившег кнеза балканиског.{S} Све то било је ономад и од тога дана узаврела су сва околна 
да га понесе његово властољубље.{S} Све то он сазнаје, с тога увек тражи да се веже с ким год к 
и износити друге какве изговоре.{S} Све то може бити и превара.{S} Кмет још једном понови колик 
какве позајмице из државне касе.{S} Све то снажиће положај и ауторитет министра председника.{S} 
ти се у тело човеку кога гађају.{S} Све то вршило би се без пуцња, без ларме — тихо; човек би м 
, полковник, <pb n="248" /> кнез, — све то стоји готово...{S} Бог да има сина, и он би се с газ 
ао станови овим добрим животињама — све то изношено је на улицу да ту у вече буде спаљено, а св 
титулу, твој положај и твоје паре — све то вечито ме је бунило, и ја сам се вазда старао да ода 
 њена близина, њен говор, њен дах — све то већ га је почело опијати, и он је хтео само у две-тр 
 буве су га штипале као шкорпије, а све то скупа не даде газда Тодорики да заспи.</p> <p>Сети с 
оје се тако рећи може довикнути — а све то уливало је Мутимиру поуздање и слободу, два осећаја  
<p>— Ха, ха; ха!{S} Како мој колега све то тако лепо зна.{S} Као да из књиге чита!{S} Прави мин 
, играјући се на топлом зраку, — да све то: животиње, биље, цела природа, све пева једнодушну п 
да кнез има и практична интереса да све то сазна, јер ће му то у неколико бити кључ да позна см 
ме све бољи.</p> <p>Код жена као да све то иде наопако.{S} Пакост старих жена ушла је већ у при 
утра и легли.“</p> <p>— Па шта онда све то треба да значи, г. маркиже? — питао је задивљени бар 
ловити:{S} Како му је име? и откуда све то зна?{S} Ма како да га је Растислав на то наводио, мл 
и можда и ботаничари.{S} Али откуда све то можете ви знати?</p> <p>- О, милостиви господине, жи 
е ишчитавао је судбину из књиге; за све то плаћало се цванцик и пар чарапа.{S} Ко је желео да < 
и нађен жив, и ако јако опао.{S} За све то време на гробу је чувала јака стража, а с њом је уве 
орављајући потпуно на себе.{S} А за све то тражила сам само једино: — твоју искреност, твоје по 
о на путу још читавих 20 лана, и за све то време није било ни једног дана кад Растислав није ми 
 се то одуговлачи месецима, и он за све то време ћути, не говори ни речи, и све то крије од ње  
иђе лампи.</p> <pb n="320" /> <p>За све то време ђенерал је седео на дивану и држао главу у шак 
нату кућу.</p> <pb n="624" /> <p>За све то време кнез је понављао: „Па наравно!... да богме!... 
Софија, ја те питам од кога си чула све то?</p> <p>Ове речи биле су изговорене тако, да се госп 
још сад то причам.{S} И што ће вама све то!?{S} Вама треба сигуран отров, и ја вам га нудим.{S} 
дост, и како ће временом и годинама све то проћи, а од бујна лакомислена младића он ће постати  
.{S} Мутимир скочи и пође, ма да је све то чинио скоро несвесно.{S} Његову душу још је пунио ст 
ин.{S} Радо је хтела веровати да је све то само нескладна прича, која се негде с неким десила.{ 
в говор с пажњом, потврђујући да је све то тако, и да он по себи зна како је то тешко кад човек 
 проти.{S} Бар њему се чинило да је све то тако било, а најпосле ко зна — можда је и бало.</p>  
пе жене као дете, да му каже шта је све то.</p> <p>У овој госпи лако је било распознати нашу ра 
 глатким подваљком.{S} Растислав је све то разгледао с интересом и проматрао с пажњом; завирива 
се изгубио, или није ни био, или је све то <pb n="296" /> било просто привиђење, изазвано код К 
и да је.., овај!... т. ј. ко вам је све то казао? — опет упита дежурни, муцајући, и пође по соб 
ела сам у затвору. </p> <p>И ако је све то знао, пуковник се учини као да га је то јако зачудил 
што је ви представљате — али ако је све то тако, зар ја морам бити овде?{S} Ево ја нећу силом д 
о што није у ствари?{S} И на што је све то?{S} Да је Лепша дошла и рекла: имаш брата кнеза, леп 
оносна заседа.</p> <p>И Враничић је све то знао.{S} Од ноћас њему се у два - три маха јављала т 
 још неколико његових рођака, да се све то догодило у једном густом шумарку, куда је кнез био и 
сподине маркиже, је ли могуће да се све то с вама десило?! — рече Жермини и скочи из кревета.{S 
и једне ноћи!{S} Је ли могуће да се све то вама десило, драги маркиже?! — рече барон Жермини, с 
орити о започетој ствари, као да се све то тицало каква најобичнија догађаја, који се и не одно 
ча.{S} Али он је толико желео да се све то баш тако деси, да је доиста и веровао све оно што је 
 поштен човек.{S} А сад?{S} Чиме се све то завршило?{S} И шта је она управо радила овде?{S} Бил 
 управо неће ни осетити, како ће се све то свршити.{S} О! ту за мном за цело неће запети.{S} Но 
га и отров од змије.{S} Али како се све то спрема, т ј. како то дивљаци спремају — није се могл 
ио врата изнутра, и како је у опште све то могуће?! -— чудио се Жермини, кога је већ почела да  
то време ћути, не говори ни речи, и све то крије од ње као змија ноге!{S} То неповерење страшно 
пша сад на то одговори мирно, да би све то било тако да није једне околности, која целој ствари 
и требао је неко да покрене и оживи све то, да даде свему томе корисан правац и да удахне душу  
још се с часа на час проламала, али све то одлазило је некуд у даљину и бивало све потмулије и  
не, мрачне рупчаге и пећине.{S} Али све то било је познато.{S} Кнез је знао да одмах ту у десно 
у грчку и римску класичност.{S} Али све то још није могло потпуно повратити класичну природност 
у општинском појавио медвед?{S} Али све то није одговарало оним приликама.{S} Најпосле све се с 
ражи, он је хоће, он је чека —- или све то ствар је само једног тренутка, а тај тренутак промич 
— Добро, добро!{S} Платићеш ти мени све то — рече Мона расположено и опет увуче главу унутра.</ 
е се могло тачно сазнати, пошто они све то крију као своју племенску тајну, коју нико не сме из 
дмаче. — Молим те, казуј од кога си све то чула!... — а онога ниткова одмах ћу дати ухапсити, а 
 Бога, заборављајући на све, јер ти све то ништа не треба, цео је овај свет за тебе ништа, само 
il arrivé?</foreign> (Али шта значи све то?{S} Кажи, шта је то било?) — упита опет госпођа радо 
том.</p> <p>Јес, њој изађе пред очи све то, и она се после свега тога питала:</p> <p>- Па зар ј 
 да ми је знати кад ли је пре јавио све то оној својој шиндивили, — рече Растислав, пошто је ма 
ла човека, кога је обожавала.{S} Но све то било је скривено у најдубљој дубини њене душе.</p> < 
лу власти, као бедеми његови.{S} Но све то доћи ће после; што мени сад треба то је.. — Растисла 
им је то и заповедано, тако ће исто све то вршити и данас, кад им људи зло обавештени могу и др 
з,“ но само „кнез.“</p> <p>И за што све то?{S} И откуда на један пут све то?{S} Како то дође?{S 
убимо....</p> <p>- А од кога си чуо све то?</p> <p>— Од чобана, господару.</p> <p>- А да то не  
то све то?{S} И откуда на један пут све то?{S} Како то дође?{S} Нема одговора.{S} Нека магла, н 
орити загонетку, откуда овај младић све то зна!</p> <p>Чим је овај незнани гост изашао од Расти 
господине намесниче.{S} Држим да су све то споредне ствари.{S} Главно је да ли је верно и тачно 
b n="155" /> <p>Под изговором да су све то „природне ствари“ и да нарочито пред једним лекаром  
ктичан човек!</p> <pb n="393" /> <p>Све то у једном тренутку, живо и јасно васкрсло је пред њен 
а друга, и то га је дражило.</p> <p>Све то заоштравало је борбу између властољубих намесника, т 
, које се том приликом врше?</p> <p>Све то и још много што шта друго доктор је имао да примети  
држати?</p> <pb n="404" /> <p>А! не иде то баш ни тако!{S} Не може он сам извити на једну стран 
кажи шта ти треба, и ако жив човек може то учинити, ја ћу учинити.</p> <p>Растислав се осмехну  
е чинило чудно што то трпи, и како може то трпети.</p> <p>То јест та јој се мисао јављала, али  
— изгубљено је све.</p> <p>Јес, Пава је то јасно сазнавала да пред њом стоји избор, али избор к 
кнез Мутимир узе распиткивати, каква је то „важна ствар“ и обигравао је око лепе жене као дете, 
— то и ја питам.{S} Дакле?!{S} Каква је то разузданост у омладини?{S} Ноћни, тајни састанци, бу 
а момку рече немарно:</p> <p>— Каква је то госпођа Јованка?{S} Је ли долазила још који пут?</p> 
оже бити интересно за Лепшу, и каква је то радозналост без укуса, наваљивати толико, да прочита 
е зачуде шта ли то може бити и каква је то толика преша, да се људи ноћу дижу из постеље.{S} Мн 
то знао, пуковник се учини као да га је то јако зачудило.</p> <p>— Пет година! то је много, вео 
не списе.{S} Истина, Шваба, код кога је то ухваћено, тврди да су то просто мустре слова, која о 
и.{S} Удари у исповест; признаде, да је то слика једне париске лепотице из <foreign xml:lang="f 
 млади господин?{S} Је ли могуће, да је то био он?....{S} Зар кнез Мутимир!...{S} Кнез Мутимир! 
и свакојако ја опет за то мислим, да је то велеиздајство хвалити туђега владаоца екватора у наш 
успехом даље трагати.{S} Наравно, да је то било незгодно овако из даљине и с пута.{S} С тога је 
атко се насмеја и објасни гостима да је то драгоцен старински часовник, коме има близу два стол 
астије.{S} Капетан је био мишљења да је то проста крађа, без икаквих политичких смерова, крали  
у на пса.{S} Перун је био мишљења да је то какав залутали чобански пас, на кога не треба свраћа 
из бабина разговора, Јела дознаде да је то тако висок господин, да ту о женидби не може бити ни 
после подужег гледања, он познаде да је то некаква људска прилика; али, како се изненадио, кад  
 брснатих дрва.{S} Она распознаде да је то некаква алеја.</p> <p>Ваш у тај мах алејом се зачу н 
> <p>— Да, рече доктор, могуће је да је то у старини и имало какав озбиљан значај, али сад је п 
шао сам за то — рече кнез. — Веле да је то некакав старински обичај румунски.{S} По свој прилиц 
есница твоја.{S} Но у ствари веле да је то само приформа.{S} Прави је пак смер друштва политичк 
ће да га види из ближе.{S} Могуће да је то, а могуће и да није.{S} Најпосле ма шта да је, Пава  
ћеш наћи тако особито!{S} Он рече да је то давнашња слика једне његове познанице још из детињст 
нцика.{S} Али кад јој Срећко рече да је то за кнеза и помуљи јој пет „минџурана“, прихвати стри 
еде казати, где су били, јер рече да је то кнежева тајна; кнез му је то саопштио под изречном п 
т минута.{S} И нека не мисли кнез да је то каква случајност, да се то чудним стицајем околности 
сва уста грди свог министра, вели да је то пијана баба, који није ни зашта и да би боље учинио  
.{S} Али извештај начелников вели да је то тајна штампарија, и онда мора бити онако како он каж 
ју тако да никоме и не пада на ум да је то од отрова.</p> <p>„Тако су Борџије знали за један от 
е шире такви безобразлуци!{S} Као да је то могуће, тако благородна жена да буде тако развратна! 
 Бога ми нећу ја то умети.{S} Баш да је то узео ко други, молим покорно..</p> <p>Али излаза ниј 
вници!...{S} Не знам, не знам, можда је то код вас тамо адет!{S} Но нама сељацима то не подноси 
к и важан друштвени значај.{S} Можда је то било нешто налик на оно што Русо тражи у свом делу „ 
пажа нека живост, неко кретање, онда је то за кнеза баш најбоља опомена да му ваља бита на опре 
е одрешити, а кад кривац утече, онда је то зло које се више не може поправити,“ — тако пише кап 
 се доцније ништа не обелодани, онда је то с тога, што завереници вешто крију своје трагове.</p 
или дотерали у ред.{S} Наравно, онда је то било лако, јер смо то од њега захтевали с правом.{S} 
 кнез командује ту страшну реч, онда је то значило: сад ваља летети, па остало што или не остал 
и рачуна чак ни о томе: шта је, која је то коју он држи у своме наручју?{S} Њега је до последња 
аква је вајда од свега тога?{S} Која је то држава, којој су у деветнајестом веку помогле женидб 
док је он застао ради нужде.{S} Жика је то гледао скривен на дрвету, а за тим је поиздаље пошао 
 да се с њим изједначи.{S} Пуковника је то вређало, али он није имао начина да то избегне.{S} М 
ребити сваки течан отров.{S} Но њима је то мало.{S} Садашњим отровима махнишу што се лако раств 
ога и поводе вређали.</p> <p>— Веома је то лепо кад човек има о себи узвишено мишљење, рече Рас 
 од нас три дана далеко.{S} Несретна је то срећа коју човек тражи у срамоти својој.</p> <p>- Па 
рећан да буде; <pb n="653" /> триста је то жућака... хеј!“ Још је потери казано како изгледају  
. — Шта је то било, а?{S} Збиља, шта је то било? — понови он питање журно и чисто плашљиво, јер 
 (Али шта значи све то?{S} Кажи, шта је то било?) — упита опет госпођа радознало.</p> <p>— <for 
бично <pb n="145" /> се каже.{S} Шта је то?{S} Балканија је добар спахилук.{S} Каква круна, как 
ем к себи.</p> <p>— Шта, шта?{S} Шта је то могле бити, мој драги маркиже? — упита барон Жермини 
 шта му његов секретар говори. — Шта је то било, а?{S} Збиља, шта је то било? — понови он питањ 
: „њукалица“?{S} Ха, ха, ха, — а шта је то „њукалица“, г. Маврикије.... ха, ха, ха.</p> <pb n=" 
е тај као змија ноге.</p> <p>— А шта је то било ноћас, зете, што помену — упита госпођа Софија. 
есте ли растумачили вашим ђацима шта је то њокалица, ха, ха, ха...{S} Хајде једно предавање о њ 
 не би тражио.{S} Сељак и не зна шта је то устав; али ви — ви сте све покварили?</p> <p>Кнез је 
 невидовна беда, ако почем знате шта је то „невидовна беда“ те у мало није страдала на правда б 
ите?{S} Шта сам вам ја учинио? и шта је то „све“ што велите да знате.</p> <p>— Шта је — прихват 
се нашла у сличној прилици.{S} И шта је то било тако необично! <pb n="444" /> Млада жена подала 
н није хтео истраживати где је и шта је то.{S} Та му се ствар допадала онако у целини, и он у п 
и ружне стране живога и да слути шта је то притворност људска.</p> <p>Било је још и других поја 
та је и како је то; ти и не знаш шта је то мушка страна и како пуста жена после заћори и гине з 
ивим погледом.</p> <p>— Збиља, какав је то отров? понови пуковник.</p> <p>Ката климну полако гл 
 „жено“ нећу више да чујем!{S} Какав је то говор!{S} Какви су то изрази! „Жено“ „жено“ — тако г 
ш како ваља, баш како ваља.{S} Какав је то отров?</p> <p>Ката је ћутала и гледала га својим хла 
шњи државници, саветници..., и какав је то грех.{S} Турска је наша сузеренка; султан је ваш цар 
сте сад узели мене запиткивити какав је то отров.{S} То би ја морала бити последња будала да ва 
 и избегавање да се каже истина, кад је то једини пут, да се кнезу укаже брза помоћ?{S} Доктор  
ве јачи и досаднији.{S} Сад пак, кад је то пунолетство тако рећи на прагу, код нас од њега не д 
огле женидбе њених владара?{S} Некад је то и вредило, данас не...</p> <p>— Па опет све владалач 
Свршено је — прихвати ђенерал. — Сад је то већ прошлост, о којој не вреди говорити.{S} Сажаљењу 
арода, сви ови људи, жене, деца, све је то спадало у његову подручност, све је то био његов нар 
оље „песничке снаге“ из околине, све је то неуморно суделовало на стварању натписа.</p> <p>Али  
 послом, неки и да се препоруче, све је то из поштовања, а госпођа их дочеку је, као гостољубив 
осле догађаја у непознатој кући, све је то само го сан, празна машта? — упита он озбиљно.</p> < 
 то спадало у његову подручност, све је то био његов народ, свима је њима он заповедао.{S} Погл 
ако развратна!{S} Не, завист!{S} Све је то само завист и злоба!</p> <p>И тако се поступно долаз 
да и има какве грешке; али, ипак све је то увеличано, претерано, ја вас уверавам; све се то још 
ну нисмо чули.{S} Ништа друго но све је то масло новога министра.{S} Хоће да се удобри кнезу.</ 
 Мутимира.</p> <pb n="365" /> <p>Све је то утицало те је Растислав у последње време био страшно 
.</p> <p>— А још даље?</p> <p>— Даље је то, што помоћу ових људи једино можеш знати шта ти се п 
 и могу боље но ико да осетим колики је то губитак, што нисам био то у животу, што нисам био пр 
на махове није могао разазнати да ли је то њено или његово рођено срце.</p> <pb n="439" /> <p>О 
говор мртвог човека.</head> <p>Да ли је то био утицај попијеног отрова, или помисао на скору см 
ли је свакога копкало да чује шта ли је то тако важно.{S} Комшија избуди комшије, сачекају се и 
почеше застајкивати и гледати шта ли је то, а облак прашине јурио је непрестано све ближе и бли 
атку.</p> <p>— Чујеш ли!{S} Е што ти је то продерана врећа!{S} Одмах отрчао да исприча сукњи.{S 
ц спремао отров кнезу Мутимиру, овај је то ухватио и нагнао га да сам испије тај отров, и сад,  
еш наћи на сваки прст по две.{S} Лак је то еспап који се цео пазари за пет минута.{S} И нека не 
ка с овим дераном.{S} Море несрећник је то!</p> <p>- Што?{S} Шта је радио?{S} Да нема што ново? 
еза.</p> <p>Стиснуто у рупи, ђенерал је то стакленце држао скоро читав један минут, а груди су  
укавац сињи!...</p> <p>— Ама, ко вам је то казао да је амо доведена... и да је.., овај!... т. ј 
.</p> <p>— Ја против вас?!{S} Ко вам је то рекао да ја имам што против вас? рече Растислав и уп 
!{S} Ко би то смео чинити!{S} Ко вам је то казао? — рече дежурни чисто чудећи се.</p> <p>— Ти ј 
Он упита зловољно:</p> <p>— Како вам је то могло пасти на ум, да мени кнез смета?</p> <p>— О, п 
емо која је ово женска.{S} Доста нам је то што је видимо где прати Јелу на овај пут.</p> <p>Кад 
ао год што су то вршили јуче, кад им је то и заповедано, тако ће исто све то вршити и данас, ка 
алнику и прихвати га за главу.{S} Он је то учинио тако механички, као што нехотице и механички  
атељ...</p> <p>Кнез је пресече: — Он је то чинио као лични пријатељ, а не као члан политичке др 
p> <p>Он то није философирао, али он је то <hi>осећао</hi> и према томе се управљао у животу.{S 
 главу и погледа у мрак.</p> <p>— Ко је то тамо? — упита он.</p> <p>— Ја сам — одговори Растисл 
тра се чу глас госпођин:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Ја сам; могу ли унутра? - упита кнез.</p>  
о ниједном речицом није напомињао ко је то <hi>он</hi>, сви су знали да се то тиче кнеза Мутими 
о, усплахирено и нервозно викну: „Ко је то?“ Глас му је био храпав и промукао.</p> <p>Млада, ле 
 да их крије дубоко у души, само ако је то потребно ради успеха његових замисли и планова, који 
{S} Заклињући се свим на свету, како је то ту близу и како ће оне то за часак свршити, она спод 
gn>.{S} И то одрасло у селу!{S} Како је то могуће?{S} И да ли је девојка?{S} А, шта мислиш, док 
ве то тако, и да он по себи зна како је то тешко кад човек мора водити бригу о толиком народу.< 
 удари у одрицање.{S} Тврдио је како је то шала између њега и једног пријатеља: како у ствари н 
с тога зашто и не знаш шта је и како је то; ти и не знаш шта је то мушка страна и како пуста же 
та војника од кога је, кад је и како је то чуо?{S} Упита даље шта се ради на улици, да ли је св 
збиљи тумачио би јој и разлагао како је то младост, и како ће временом и годинама све то проћи, 
ет сва чаршија да јој виче: „Ох како је то поштена и чедна жена!“ А кад се обоје хоће — онда се 
нем овде до тебе да ми испричаш како је то било.{S} Куку, колико ли је ово сахати? рече Мона се 
икама....{S} Да, да, кнеже мој, тако је то!“ — заврши свој говор црна <pb n="593" /> прилика, г 
а опет отклизи и нестане је.{S} Тако је то подуже трајало, а ови незнани људи једнако су стајал 
и даље, он опет нешто викну.{S} Тако је то поновио неколико пута, јурећи непрестано напред.{S}  
 је Растислава понајаче болело, било је то, што је на махове и сам осећао да кнез понегде има п 
ћај, који се још јављао у њему, било је то, да се налази дубоко под земљом.</p> <p>Наједаред уч 
lestone unit="subSection" /> <p>Било је то у великој дворани, у министарству спољних послова, у 
слав.</p> <p>— Причаћу ти.{S} Главно је то, убијен је и закопан под именом хајдука Дуговића — о 
 рече Ратко.</p> <p>- Оборити; мучно је то после обарати, мој пашо!{S} Ваља запети сад и бранит 
зовете то некако друкчије.{S} Али то је то.{S} Ја знам шта је.{S} Има дакле отрова, од кога се  
стражује.{S} За то зна и кмет; често је то у кући његова најближег комшије, и ма да је закон ту 
бала да, штеди Лепшу већ с тога, што је то жена коју он воле и поштује, Мона је узвикнула, да т 
и пут чула из твојих уста.{S} За што је то?</p> <p>Мутимир се намршти — Немој ме о томе ништа п 
 где се немам чега бојати!{S} Па што је то страшно толико што сам рекла да шпекулишете с кнезом 
 председник касационог суда, као што је то још раније законом већ било предвиђено.</p> <pb n="1 
извукла је 155 кола ђубрета, као што је то јасно сведочио општински рабош.</p> <p>Колико ли је  
и туна разапела своје мреже, као што је то случај код мене.</p> <p>Из суседнога гроба чу се лак 
ари мене је ово он отровао, само што је то вешто извршено преко тебе, твојим рукама.{S} Никакав 
упили као слику св. Спиридона, пошто је то њин пољски светац и њега празнују да им се добро одр 
 ни упитати за што тако радим, пошто је то моје право.{S} Али то не би било искрено с моје стра 
и шта је двадесет хиљада дуката? зар је то какав новац?{S} На такве се ствари милијуни троше.{S 
рета се и по који живи створ.{S} Час је то чопор говеди, која мирно пасу у ливади <pb n="139" / 
ивом разговору пођу даље.</p> <p>Час је то опет какво старо кљусе, пасе у чајиру крај пута.{S}  
м, па онда продуже пасти.</p> <p>Час је то сељанка, са заденутом сукњом за појас, с котарицом н 
стицање било проста случајност, опет је то бар неке од гостију непријатно дирнуло.</p> <p>Један 
...</p> <pb n="524" /> <p>„Страховит је то грех!{S} То је грех повеснички; грех који тек покоље 
 нахрани, онда је увек сит!{S} Власт је то исто што и сласт; разлика је само у једном писмену.{ 
о и оснажило Лепшу, — рекли би да ју је то и подмладило, кад би могли замислити што млађе и од  
S} То је и кнез осећао.{S} С тога му је то и изгледало чудно и неприродно.</p> <p>Међу тим ђене 
рече да је то кнежева тајна; кнез му је то саопштио под изречном погодбом, да никад никоме ништ 
отворено: „тога и тога волим“, за њу је то и сувише просто.{S} Она се бави знате само вишом пол 
о лако и тако радо умрла.{S} И за њу је то тако просто и природно!{S} Она не може себи ни да пр 
вативци овде нешто узврпољили, одмах је то јасан знак да Црнојевић планира какав удар против ди 
ма се у животу управља.{S} Код неких је то свесно, код већине несвесно.</p> <p>Снажан телесно,  
S} Пава је дакле у конаку.{S} За њих је то ван сумње.</p> <p>На уласку у конак пресретоше их га 
му овај управо нуди.</p> <p>Изазивач је то и чекао. „Дакле ти владаочеву слику у ђубре бацаш“ — 
ајне! — рече Растислав зловољно. — Није то, но ја сад посла имам с пашом, (Растислав и Ратко, к 
етка Като, остави ме.</p> <p>— Али није то, душо, „остави ме“, но ту један пут треба кидати.{S} 
<p>Кнез узе мислити, да ли Богодан није то исто што и Богдан, т. ј. да Богдан није скраћено од  
д отровних паукова.{S} Али Врбавац није то знао; он је мислио на друго, па је и овим речима при 
и то просто морали сањати, јер друкчије то се не да објаснити.</p> <p>— Али какав сан, драги г. 
а шта сам ја крив, за Бога!{S} Најпосле то је само био говор, још ништа није свршено.{S} Ето сл 
ш на против, врло је интересно и баш ме то копка да видим како пише једна таква женска, нарочит 
и и да си у греху рођен и да си по томе то исто, што и остали људи? — упита Кугић.</p> <p>Кнеже 
о — не дирај у писмо.{S} С твоје стране то би била крајња неделикатност; управо... управо, ја н 
вету, како је то ту близу и како ће оне то за часак свршити, она сподби Паву за руку и повуче ј 
{S} Кмет није поименце казао од кога се то боје и против кога се предузимају све те мере, али ш 
ије сводио очију.</p> <p>Наравно, да се то морало познати и на његовом иначе снажном организму. 
и кнез да је то каква случајност, да се то чудним стицајем околности десило само с Лепшом.{S} Т 
але и дигле толико села у потеру, да се то сад све измешало и збркало, дошли су уједно људи из  
о је немогуће извршити тровање, а да се то одмах не позна по брзом наступу смрти и по начину, г 
ха до њених ушију, и она је знала да се то ње тиче.</p> <p>Али лепа Пава била је тако исто и му 
е кад су по несрећи такве прилике да се то мора чинити.{S} Дакле, раскалашан и раскошан живот к 
о је то <hi>он</hi>, сви су знали да се то тиче кнеза Мутимира).{S} Срећом истрчи дежурни офици 
 учиниоца.{S} Изашло је дакле као да се то дело некако само учинило.{S} Прво је био бриљант, за 
"465" /> а кад је кнез повикао, онда се то стакло опет прометнуло у бриљант и — правда је била  
 ћефлеисани, не схватајући јасно шта се то управо догодило у оном мраку, јурну један на другога 
штву дају тако почасно место.{S} Кад се то доведе у везу с оним што сам мало час чуо из ваших у 
 колика им је права вредност.{S} Кад се то зна, а у напред је познато и то, докле ће се ићи у п 
од кројача донесени црни капути, све се то сливало у једноставну шарену гомилу, из које се диза 
 мисао зачедило у глави његовој, све се то сад смешало у нераздвојну, једноставну шарену слику, 
ди, молећи то за ово, то за оно, све се то узимало као објашњене и разлог за односе госпођине с 
а воде у Париз да гледа девојку, све се то одуговлачи месецима, и он за све то време ћути, не г 
и грађани у најразличнијем руху, све се то мешало, тискало и некуда журило.{S} Капија на дворск 
рама с дугачким набраним туром - све се то мешало, бркало и стварало непрегледно море шаренила, 
ано, претерано, ја вас уверавам; све се то још да међу нама лепо уредити..</p> <p>Ђенерал је св 
аве тулумине и гомилице луча.{S} Све се то <pb n="192" /> сад палило.{S} Прозори се почеше кити 
рловчана и сељака из околине.{S} Све се то добровољно кренуло да прати кнеза.</p> <p>— Је ли ов 
ући се треба, крвљосати треба, и све се то Кати бије о главу, а фрајла само да седи, да чека на 
в.</p> <p>— Не треба дати, али докле се то може бранити?{S} Донде, док кнез хтедне слушати.{S}  
енерал с горким осмехом — Али шта ме се то тиче!{S} Ја овако осећам.{S} Мени је ово из срца пот 
ећи да се не тичу државе.{S} Најмање се то може рећи о његовој женидби.{S} Сви владалачки брако 
обијеш сваку девојку.{S} У Балканији се то исто постиже уверавањем да нико неће знати.{S} Кад б 
арош и зачуђено погледали од куда ли се то г. Растислав враћа тако рано.</p> <milestone unit="s 
а кнеза.{S} Учини му се чудно што ли се то кнез сад на један пут сети устава и поче се срдити!< 
ка неће да сведочи.{S} А?{S} Како ти се то чини, докторе?</p> <p>— Наравно, Ваша Светлост, — оп 
</hi> је био „у свечаном руву,“ како се то обично каже службеним језиком.{S} Чаршија окићена за 
скопчана.{S} Није могла појмити како се то могла преварити да пође од куће с откопчаном хаљином 
ме, Паву прође нека дрхтавица, и што се то име чешће помињало, Пава је све више дрхтала...{S} К 
би понављао једне исте речи, као што се то при игрању шаха обично ради.</p> <p>....„Хајде да те 
о доба онако чудно погледа.{S} Међер се то нашли пријатељи који се труде да унесу неповерење и  
ави, по губицама.{S} После као да му се то учини мало, те их узе бити ногама по очима по устима 
д очима, да ју је доцније и нацртао, те то још и сад чува као успомену.</p> <p>Још се сећао как 
се зове гушобоља?{S} Ви учевњаци зовете то некако друкчије.{S} Али то је то.{S} Ја знам шта је. 
д ухватили за ту једну реч.{S} Оставите то....{S} Ето, морам да их псујем; помислите, већ сам т 
 Маврикије примети:</p> <p>- Е, немојте то говорити, Ваша Светлост.{S} Како то да сељак не зна  
ви.{S} Управо ви интелигенција — ви сте то и измислили тај устав за Балканију.{S} Сељак то не б 
е вршити његове заповести.{S} Та ви сте то пре тако лепо знали, али сте се доцније одучили наме 
опчаном хаљином.{S} После се сети да ће то бити друго, да јој је хаљина овде откопчана.{S} Једн 
онетног младића дознало се толико да ће то јамачно бити један правник <pb n="276" /> звониградс 
бавести о неким млађим официрима, па ће то решити идући пут, кад се опет састану.</p> <p>Ратко  
а рекао тек онако узгред.{S} А и шта ће то њима?{S} Збиља!...{S} Дакле тако, реците господи да  
{S} Пре свега редак је министар који ће то баш тако <pb n="567" /> отворено тражити.{S} А друго 
— Ово ће јамачно неко теби.{S} Ко ли ће то бити у ово доба — рече гошћа радознало.{S} Но Мона ј 
не удавити <hi>туђим рукама</hi>, он ће то учинити.{S} Само то би онда морало бити удешено тако 
одио, младић је увек одговарао: „Што ће то; то ништа не доприноси ствари.“ И тако је остао упор 
утих дуката ћутање.</p> <p>- Е, да неће то бити много.</p> <p>- О, не! није много, господине пу 
рекох, нећу ја то умети!{S} Баш да беше то узео ко други — вајкао се начелник,</p> <p>— Ништа,  
} Њена уздигнута рука узе дрхтати; кнез то опази, привуче мали мраморни сточић, услужно прихват 
е очевидна.{S} Није било могуће да кнез то не опази и да се не заустави на питању, како то и от 
 кнезу и понуди га да га огрне, но кнез то одби једним покретом руке.</p> <p>Сад прискочи кнезу 
 би добро било да се одмори.{S} Но кнез то одби најодсудније.{S} На против, рече да ће сад ићи  
га поведе да седну на диван.{S} Но кнез то одби, он изви руку, стукну корак назад, и, подижући  
 што можеш усрећити једнога владара, уз то једног овако красна млада човека.</p> <p>Не чекајући 
ијих француских племићских породица, уз то човек пријатне спољашности, а врло љубазан у опхођењ 
 сам ја слободан грађанин француски, уз то и чиновник у француском консулату, и да по томе нико 
, окретан, учио је и радио неуморно, уз то умео је око старијих, и те су га особине брзо истакл 
ети пред собом ни на 10 корачаји.{S} Уз то се свако по сахата ваљало провлачити кроз сплетене п 
а људска — било јој је забрањено.{S} Уз то су фанатички хришћани варварски почели рушити спомен 
 круг његових „пречишћених појмова,“ уз то оштар на језику и драстичан у изразима, Кугић је брз 
ивео кнез“; „живео кнез Мутимир!“, а уз то име као да су се и нехотице у њеној души низали дода 
час кнеза по челу и очњим капцима, а уз то је шапутала неке тајанствене, мађионичке речи.{S} Ча 
ки албум и тако је преметао слике, а уз то и певушио.{S} Певао је некакву <pb n="447" /> талија 
аво љубио је по хаљини где стигне, а уз то је кроз сузе понављао — Шта ја могу, кад су сви нава 
естито испавати, а јамачно као доказ уз то пусти и једно дугачко, гласно зевање.</p> <p>Чу се и 
качену показивали успаваном кнезу, и уз то му стављали разна питања и давали сваковрсна обавешт 
а се младом, лепом човеку.{S} Па још уз то жена удовица, а младић кнез!{S} Та то би опростио и  
ање и брујање.</p> <pb n="131" /> <p>Уз то, како који дан, кнез је све мање бивао дете, а све в 
 Наравно, господару, наравно! држава! и то млада држава, којој још цела будућност стоји тек пре 
ве брак, и ту има среће и благослова, и то су после у вашим очима отмени људи, угледни чиновниц 
заповести примати непосредно од њега, и то само од њега.</p> <p>Заповедио је да му се растреби  
на себи вечито будно око свога друга, и то га је дражило.</p> <p>Све то заоштравало је борбу из 
з крене на ноћне авантуре и тумарања, и то цигло с једним ађутантом. — Какво безумље! — Заре се 
 Женскадија верује у твоја прорицања, и то ће помоћи - тако је ћата завршио свој говор.{S} Хоџа 
онови госпођа јасно и одсечно — пара, и то поприлично пара, најмање око 100 дуката.{S} Истина,  
во тај исти човек долази за министра, и то још долази у друштву с људима који ни по годинама, н 
и девојци ето ту је и ту твоја срећа, и то ће бити доста.{S} Женскадија верује у твоја прорицањ 
држати <pb n="646" /> јужнога правца, и то им је био сав путовођа.</p> <p>Црнојевић је ишао нап 
 да убију и њега (Милоја) и Зликовца, и то с тога да би добили обећану уцену.{S} Жандарм тврди  
 један једини осећај: да бежи одавде, и то да бежи што пре, што брже и што даље.{S} Крвава глав 
астиславу.{S} Ја умирем, а он остаје, и то ће ти бити први доглавник.{S} Вреди да ти о њему рек 
е ништа да нам кажу.{S} Чућете, веле, и то је све...</p> <p>Сељак застаде за тренутак са својом 
 овде лежи онесвешћен поглавар земље, и то онесвешћен вашом кривицом.{S} Претио сам ако ми се о 
ио у сред ове пусте, непроходне шуме, и то он, стари пријатељ и многогодишња присталица куће Цр 
ере?{S} Један члан ове тајне дружине, и то је било у Милиновцу, приликом твога путовања.{S} Па  
еба три и по минута док промени коње, и то се обично понавља свака два часа.</p> <p>Доктор зину 
ес, ви имате право.{S} То тако јесте, и то тако бива, али то не мора тако бити, нити је паметно 
Лепшин био је Мутимира управо у лице, и то га је заносило и опијало.{S} Он је осећао лупање њен 
ад пошто је убијен.{S} А и то је лаж, и то је притворство пред светином.{S} Добро је нека глупа 
вор у коме је махом говорио сам кнез, и то час правећи примедбе за игру, час продужујући свој з 
ана по лицу му искоче грдни лишајеви, и то неће нигде на другом месту, но само по лицу, по носу 
д Црнојевића пријатељима у Балканији, и то коме, и какве су ствари поименце долазиле? јесу ли п 
а је најнесретније створење на земљи, и то обоје осећала је у један исти мах.{S} Готова је била 
ају у занос, врше се читаве саблазни, и то све бива јавно на очима света, па и самих родитеља д 
си су били и разнолики и многобројни, и то не само за дан, но их је било спремљених и за ноћ, т 
 до сад једнако мислио о овој ствари, и то упорно мислио, и непристрасно и хладно судио.{S} Он  
шћу час о једној час о другој ствари, и то тако, да му се човек често морао од срца смејати.</p 
“ Враничић је морао нешто одговорити, и то га сасвим поврати.</p> <p>И ако целе ноћи нису спава 
 два ребра стајала читава на ртењачи, и то ми је била још једина успомена од мојих негдашњих гр 
опасном ровењу морао се учинити крај, и то је учињено...</p> <p>Јадна жена, не дишући, бленула  
 погледав господина само једним оком, и то пола затвореним, продужујући своје љушкања са затуре 
о стоји, да је чак и њин пад могућан, и то у најкраћем року.</p> <p>— Та не може кнез тако брзо 
 му заповеди онај који га је успавао, и то траје за све време заноса.{S} Исти је Турчин причао  
е — све је било весело и расположено, и то не тек онако весело, но ако хоћеш да ти скаче с врх  
ају својих фигура изговарао по нешто, и то махом би понављао једне исте речи, као што се то при 
Русији то се сматра као обична ствар, и то тако сматра баш прост свет, који највише полаже на в 
ц и по трећи пут понови реч господар, и то с нагласком.</p> <p>— О, не — прихвати начелник.</p> 
6" /> <p>Боја прихвати:</p> <p>- Јес, и то!{S} Мало час видесмо овде жентурину што је девојку ј 
овека никад неће насрнути кад је сит, и то је сушта истина.</p> <p>Код људи опет опажа се ова ц 
Мона морала ићи њој у посету два пут, и то ићи прва, док се милостивна једва једном одлучила, д 
ужна, онда обадва треба и да владају, и то наизменце — 15 година један, а 15 година други.{S} А 
што изгледају, као да некога очекују, и то с великим нестрпљењем.</p> <p>На један пут, у даљини 
ка, где владалац лежи мртав на столу, и то још убијен владалац!{S} Ко је радио друкче, ко ради  
 <pb n="660" /> једино на ону страну, и то кад би се кренули одмах.{S} Господару! да не дангуби 
бично у шали шљисне шамаром по врату, и то је као нека наплата за партију.{S} Но овај пут шамар 
="447" /> талијанску љубавну романцу, и то прво тихо и нечујно, па после све јале и јаче, тако, 
делу, да више и сме и може од других, и то <pb n="76" /> је створило у њем уверење да је више н 
 зазора говори у сред кнежева конака; и то се прича у очи једноме оцу!{S} Господине, господине, 
евска.{S} И то су после човек и жена; и то се после зове брак, и ту има среће и благослова, и т 
 помисли болан колики је један округ; и то је све под твојом влашћу!{S} Баш си човек, Вујадине! 
 њом су превлађивали <hi>осећаји</hi> и то поглавито овај један једини осећај.</p> <pb n="391"  
чио.{S} То би било <hi>после</hi>!{S} И то се без зазора говори у сред кнежева конака; и то се  
х, у друштву с једним циганчетом?!{S} И то рад чега?....{S} Ах! не питај ме о томе пишта више!. 
 ваљда само наша балканиска брука!{S} И то коме подмећу шпијуне!{S} Коме!...</p> <p>Растислав ј 
уо, Растислав додаде: — Кам да је!{S} И то је нека лупача!</p> <pb n="378" /> <p>— Па што, за б 
p> <p>— Гони, те још како ме гони!{S} И то знаш ко?{S} Ево овај чварак овде.{S} Да се скамениш  
толом; то је просто отров за децу!{S} И то није само случај код мене; не бој се.{S} Уверен сам  
e beauté extraordinaire</foreign>.{S} И то одрасло у селу!{S} Како је то могуће?{S} И да ли је  
кле као некакав оглед, нека проба.{S} И то се све сврши у облику свечаности; стрнџање сматра се 
есту, јер је пружа рука кнежевска.{S} И то су после човек и жена; и то се после зове брак, и ту 
 друга, исто тако мутна и нејасна.{S} И то се непрестано тако мења.{S} Она би хтела да што рекн 
а јако стало до народних интереса.{S} И то све ви истичете преда мном!{S} Буди бог с нама!{S} В 
ње и интриге у сам породични круг.{S} И то све иде под фирмом оданости и привржености!{S} Какве 
>— Сад морате умрети, г. ђенерале.{S} И то сад одмах, још ове ноћи, још ове вечери, сад се мора 
чини докторе, какав је ово обичај.{S} И то у православној Русији?{S} А!</p> <p>— Доиста грозан  
у био ближи к срцу но он, Мутимир.{S} И то наравно као мушкарац, као муж да јој је ближи к срцу 
тву служе на штету, ругу и одврат.{S} И то се зове мудрост и морал деветнајестог века.</p> <p>— 
; Орловац је имао свој криви мост.{S} И то је тако трајало скоро четврт века, а сад се и то мор 
, председништва — продужи Растислав — и то ће нам олакшати задаћу.{S} Али и да није тога случај 
рговчић, или какав отрцани наредник — и то је сад боље но први човек.</p> <milestone unit="subS 
> <p>— Тако, тако, — рече кнез брзо — И то државу кошта само три хаљаде дуката!{S} То су ти ваш 
 изађем.</p> <p>Ратко ућута.</p> <p>— И то је све било данас? — упита госпођа промењеним гласом 
!{S} Кукају сад пошто је убијен.{S} А и то је лаж, и то је притворство пред светином.{S} Добро  
од мртваца умрлих од чуме (куге) — да и то окушају.</p> <p>„Какве ће ресултате дати ти грозни о 
о од многих слушао, као што је истина и то да многи ваши поступци на то личе.</p> <p>- Моји пос 
атио смисао само последњим речима, па и то доста нејасно, пошто се тај говор ређао <pb n="602"  
алице законите династије Косанића, па и то неће бити без мига самога команданта.</p> <p>Други н 
> божјој“ — код нас је све могуће, па и то, да се свак пита: „што и ја не бих могао бити кнез?“ 
 све свеједно шта ко о мени мисли, па и то како ти цениш целу ову ствар.</p> <p>— Па ипак, ја о 
оше.{S} Шта је двадесет хиљада?{S} Па и то је давано све по мало.{S} Паша је ситничарио, можда  
гдашњих груди, а он ми, зликовац, сад и то изломи.{S} Гледај ти, молим те!{S} Ево строшио ми и  
> <p>На једаред пред кнеза нешто наде и то га трже.{S} Он погледа преда се и зачуди се кад угле 
еома интересних ствари.</p> <p>Кад је и то било сређено и сложено у један велики завежљај, кнез 
Надзором над њеном кућом потврђено је и то, да баба Ката стоји у саобраћају с жандармом Илијом, 
није ништа чудно. </p> <p>— Хм! дакле и то знате.{S} То ви онда, богме, много знате.{S} Више но 
 више никад и не буди.</p> <p>- Дакле и то може — упита пуковник радознало.</p> <p>— Може!</p>  
нтуре и црне силуете, док се најпосле и то не изгуби.{S} Али пре тога, мени се учини, <pb n="47 
ваког гада...{S} Али, шта ћу.{S} Боље и то но да идем гола и боса, гладна и жедна...{S} Свет!{S 
их људи у Балканији, које гоне и киње и то све у име династичких интереса.{S} Тако је, без прав 
витих: „Ура!{S} Живео!“</p> <p>Кад се и то сврши наста кратко ћутање.{S} Оно би се јамачно прет 
о трајало скоро четврт века, а сад се и то морало дићи.{S} Осечени су и набијени нови шипови, м 
е читаве скаске.</p> <p>Прокљувало се и то да је кнез долазио у <pb n="635" /> блуднички дом, и 
стима добошарити у окно.{S} Кад му се и то досадило, он се завали у наслоњачу, узе на крило вел 
S} Кад будете мој муштерија, видећете и то.</p> <p>— Муштерија!{S} Па наравно да ћу вам бити му 
га Враничић.</p> <p>- Јес, јамачно ће и то бити у вези.{S} С Дунава се чује неко запомагање, а  
творено кажем —- јес, био сам у кујни и то вам не кријем, чујте од мене сама, јер као што видит 
ко први уграби, тај развлачи и односи и то је право!“</p> <pb n="77" /> <p>Ваља му признати — о 
тали само вас двоје, г. Маврикије, ти и то твоје кљусе, ти и коњ, г. Маврикије; је ли, ти и коњ 
ного знате, онда јамачно морате знати и то, који је отров најјачи, и има ли отрова тако јака, д 
ес, <pb n="691" /> то треба издвојити и то после чувати, на то уложити сву своју снагу, а за ос 
викну кнеза.</p> <p>— Лепша мора кући и то је твоја кривица, необуздани нестрпељивче мој.{S} Ха 
алканији може наћи људи којима је чак и то могло пасти на ум, да и така места употребе за своје 
роз прозор, пошто су они наводили чак и то, шта кмет и ћата говоре.{S} Веле, ћата чита, па тек  
и цванцик, баба јој чантра дотле, док и то не узме.</p> <p>Баба Ката и сама је одрасла као сиро 
слоњаче и пришао столу, па чак памтим и то, како сам осећао да ме болу ноге и бутине кад сам по 
исмо је било писано ђенераловом руком и то тек пре неколико дана.{S} Он га је одмах познао, па  
е имао с покрајинским начелником. као и то чиме су завршени ти њихни односи, најбоље се види из 
ослужити својом кнежевском влашћу као и то да доцније неће никог гонити од оних личности које б 
S} Оне прођоше поред мене веома журио и то обиђоше једна с једне, а друга с друге стране, а у п 
на лицу по црну маску, пошто је писмо и то захтевало.</p> <p>По уговору, кола стану у по кестен 
 или жив, пошто је јако било утврђено и то мњење, да је кнез само рањен.</p> <p>И доиста, око 1 
 гомилом света: „наредићу књазу да то и то учини“, „заповедићу књазу да то и ти не учини“.{S} У 
 је оно! па г. начелник, има те ли то и то? па г. начелник...{S} Море! шта ме није питао.{S} А  
ледала и питала га на ухо: види ли то и то, нашто је он одговарао мрдањем главе.{S} Питања су б 
 Кад се то зна, а у напред је познато и то, докле ће се ићи у побијању поједине монете, онда је 
} Односно Лепше резултат је постигнут и то је за сад доста.</p> <p>Кнез остаде, али се по њему  
} Мањ да је најури.{S} Али сад је већ и то било незгодно.{S} Он је пред њом говорио, а она је т 
>У разговору, пуковник узгред спомену и то, како је сам лично свратио у кујну да надгледа спрем 
="562" /> <p>Сад су били сви на окупу и то махом окружни начелници, тек по где где прешарани по 
о тврдоглав у тој твојој одлуци; знаш и то, колико <pb n="686" /> ме је муке стало да ти разбиј 
е, коме ли остајеш!“</p> <p>Памти још и то како су слушкиње ушле у спаваћу собу, избудиле мању  
 прокламацији обзнањује се народу још и то, да ће се народна скупштина сазвати од данас за месе 
 Она не може себи ни да представи да би то и могло бити друкчије.</p> <p>О слатка, мила слико,  
 одбацише.</p> <p>— Гле, гле!{S} Шта би то могло бити? — упита Жермини.</p> <p>Млади секретар п 
зом, <pb n="431" /> али она никад не би то признала ни пред самом собом и искрено је веровала т 
едена амо.{S} То не може бити!{S} Ко би то смео чинити!{S} Ко вам је то казао? — рече дежурни ч 
и ни приближно није могао слутити ко би то био.</p> <p>„Чувај се јела и пића.“ На он је већ и ј 
наравно, наравно, светлости!{S} Како би то било да Ви ма у чему трпите оскудицу.{S} Но, височан 
ко слеже раменима: — Не разумем како би то могло бити.</p> <p>— Врло просто!{S} Позваће га приј 
аповеда — ко слуша?</p> <p>— Наопако би то било, кад би ти односи-тек сад имали да се расправља 
 од литре меса...</p> <p>— Јес, лепо би то било — продужавала је баба — кад 6и Ката била луда и 
 пса!...{S} - То и није кнез!{S} Зар би то био кнез, који краде по саборима сељачке девојке! —  
Мутимира испитујући поглед.</p> <p>— Ви то мене питате, господару? — рече он, као с неким чуђењ 
p> <p>— Онда ја не знам!{S} Онда сте ви то просто морали сањати, јер друкчије то се не да објас 
у дужност!{S} Господар је болестан и ви то треба да му кажете и да га успокојите.{S} Ћутање ту  
ма земље и интересима службе.{S} Ако ви то сад превиђате, доћи ће време када ћете се о овоме ув 
тар полиције, само кад вас чује како ви то тачно знате и за најмање истраге по Србији, и шта је 
е!{S} У свашта хоћеш да завириш; остави то - рече Лепша живо, и, узимајући Мутимиру кутију из р 
, попови!</p> <p>— Да су господа попови то се на први поглед опазити може,— рече Растислав подр 
<p>Нити је госпођа Мона, ни ма ко други то нарочито удешавао; то се удесило управо само по себи 
к му опет ти не пружиш руку.{S} Буде ди то једном; успеш ли само једном у томе, онда га се више 
ти и гледати и дивити се чуду — како ди то не падне!{S} Пиза има свој криви тороњ; Орловац је и 
е ваш кључ био у брави? (Белини потврди то главом).{S} Ето видите!{S} Дакле је немогуће да су в 
и шта је тај народ?{S} У крајњој линији то је она несхватљива и нестална маса, коју води за соб 
ори доктор.</p> <p>— Е, ето, а у Русији то се сматра као обична ствар, и то тако сматра баш про 
 да чита писмо, и између Мутимира, који то ни пошто није давао.</p> <p>— Овде га нећеш прочитат 
е ово самном ради? и знаду ли они, који то раде, да сам ја поданик, грађанин и представник Фран 
се понижава кад плаче пред човеком који то није заслужио. „Ово су његове сузе, а он их није дос 
срдила се Мона.</p> <p>— А ко зна да ли то баш и постоји — примети Тоша.</p> <p>— Да ли постоји 
де на састанак.{S} Сви се зачуде шта ли то може бити и каква је то толика преша, да се људи ноћ 
i>коњ</hi> да ти не дирам...{S} Може ли то, г. Маврикије.... а? овако на пример — шах краљу!{S} 
је све једно; само ја питам тебе, је ли то истина, и ако је истина, онда какав си ми ти муж, (Ј 
pb n="489" /> <p>— Је ли, тата, а је ли то лепо кад је човек потпоручик?</p> <p>— Како кад, син 
ита, да ли он збиља тако млели, и је ли то баш његово истинско уверење, на што доктор одлучно и 
о вам је оно! па г. начелник, има те ли то и то? па г. начелник...{S} Море! шта ме није питао.{ 
ам милост чиним ја.</p> <p>— Неће те ли то, онда ћу овог тренутка учинити ово:</p> <p>— Ваша је 
ам огледала и питала га на ухо: види ли то и то, нашто је он одговарао мрдањем главе.{S} Питања 
.{S} То тако јесте, и то тако бива, али то не мора тако бити, нити је паметно што увек тако бив 
 поносно, а друго стидно за човека, али то су невјеже налик на оне што верују у анђеле и ђаволе 
Узнемирена природа још је бректала, али то је било већ дисање груди које се сваким дахом све ви 
ва.{S} Има у писму и других ствари, али то је главно — Даћу ти, прочитаћеш га после.{S} Мислио  
мити.</p> <p>- Јес, то си рекао ти, али то нисам рекао ни обећао ја — примети хоџа.</p> <p>- Па 
ког звекана, свакојако јесте нешто, али то ни из далека није оно што би требало, те да кнез сте 
не одговори ништа; Жика рече нешто, али то је пре било продужење његове раније започете мисли,  
 n="118" /> <p>— Чуо сам још нешто, али то не верујем.{S} Кажу да ви знате некакав сок од кога  
адо је хтео да упита кога за савет, али то му се у писму изреком забрањивало.</p> <p>После трод 
њих послова биће омрзнути у народу, али то ће уједно бити громовође, који ће одводити народну м 
ку слободу и одрешивост у понашању, али то му је уједно будило страховит апетит.</p> <p>„Она, н 
вњаци зовете то некако друкчије.{S} Али то је то.{S} Ја знам шта је.{S} Има дакле отрова, од ко 
дица.</p> <p>— Нешто тако јесте.{S} Али то је испало са свим како не треба.{S} То нико није хте 
другог није могао стално остати.{S} Али то се показало тек онда кад су обојица били већ тако ја 
о радим, пошто је то моје право.{S} Али то не би било искрено с моје стране, а ја хоћу да будем 
е оставку и идите кући,“ и ви би морали то учинити, а не би ме смели ни упитати за што тако рад 
трољанку, све да везеш.{S} Него, батали то.{S} Је л’ истина велиш, да смо ово против Црног дигл 
азумем вашу срџбу.{S} Ваљда не би хтели то, да други приме одговорност за ваша дела?{S} И ако с 
а велиш?!{S} Ништа од нас, је ли?{S} Ми то, црнице, нисмо умеле!“</p> <p>Госпођи Поли Ђокичиној 
те нужде имали за то!{S} И за што да ми то раније не наговестите?</p> <p>Растислав ућута.{S} Пр 
а руку — Ја сам прекардашио.{S} Није ми то била намера.{S} Сасвим сам други говор имао на уму.  
а дајете овој земљи устав?{S} Реците ми то — упита кнез на један пут.</p> <p>- То ми зар пребац 
и ипак кажете да нисам углађен, само ми то кажете дипломатски.{S} Ви сте дипломата, г. Растисла 
оже, боже, баш си дете!</p> <p>— Што ми то говориш?... кад знаш да није! — рече Пава бришући су 
 и непроучених ствари.{S} Ви сте и сами то говорили.{S} Ваш случај није ништа особито.{S} Без с 
ете, да га силом узмете, јадници!{S} Ни то не знате, да се од смрти ништа не отима, да се од ње 
уре, али никад, никад није помишљала ни то, да ће се њена љубав с кнезом овако жалосно свршити. 
тану, или ће пуцати, али ова двојица ни то не послушаше.{S} Из потере пукоше 3—4 пушке.{S} Оне  
 куд год на страну од удараца, а кад ни то нису могли, они само зажмурише, предајући се тако гр 
 <p>Ратко настави.</p> <p>— Најпосле ни то све још им није било доста.{S} Кад су се мало поврат 
а они покушаше понова да устану, али ни то већ нису могли.</p> <p>Не испуштајући точак, и ако ј 
; ништа се није знало утврдо, па чак ни то, да ли је кнез доиста убијен.</p> <p>Ствар се разјаш 
га Црнога?</p> <p>— Еј, џиброња, зар ни то још не знаш ко је Црни?</p> <p>— Што да не знам; зна 
тку, а после све по једно....{S} Зар ни то не знаш?....{S} Знаш!{S} Па кад знаш што не пазиш?.. 
 ствари.</p> <p>— Па ето, ти не знаш ни то да пуковник ради да ме уклони — рече кнез на једаред 
ко буде“!{S} Е мој будаче, па ти још ни то не знаш шта све данас има овде да се изврши!“</p> <p 
потражи кћер.</p> <p>„Ја сам отац; мени то најбоље личи да је осветим, ако је за освету.</p> <p 
рополит, сви су навалили на ме.{S} Мени то самом неби никад пало на памет — правдао се кнез.</p 
ако уверење дужност је начелника, и они то могу постићи својим вешто смишљеним извештајима, кој 
 тајне дружине, <pb n="684" /> у ствари то су људи које ми сви познајемо, с којима се често виђ 
в роман или смишљена басна.{S} У ствари то су биди истинити догађаји које ћемо овде споменути у 
 извештавати и обавештавати, а у ствари то ће значити, да га упућују и да му заповедају.</p> <p 
с осмехом примети:</p> <p>— Па калуђери то најчешће и слушају. </p> <p>Кнез прихвати:</p> <p>—  
 им да тако певају.{S} Старији калуђери то не признају, а после и калуђерче удари у инћар.</p>  
у усна узе дрхтати.</p> <p>— Од кога си то чула? — упита он промуклим гласом, силом уздржавајућ 
а.</p> <p>— Бога ти, кажи ми од кога си то чуо?{S} То није из твоје главе.{S} То ти је неко каз 
стина што сам чула..</p> <p>— Шта ли си то чула! — прекиде је Растислав.</p> <p>— Кажи ми је ли 
 туђе девојке!{S} Но јес, јес!{S} Ти си то већ протумачио.{S} То би било <hi>после</hi>!{S} И т 
е може бити прикривен.{S} У осталом, ти то јамачно већ знаш, јер по свему видим да си се од нек 
 да би их стотину других полетело да ти то преотму, само, само кад би дознале....{S} И шта ти л 
уле за мном, па, „црна Петро, откуда ти то? па, црна Петро, откуда ти ово? а ја само погледам п 
 тако! — потврди Лешна одсудно, и ја ти то могу потврдити са стотину необоривих доказа.</p> <p> 
 као наш Никица.</p> <p>— Ама о коме ти то говориш, о кнезу, је ли? — понови питање Растислав.< 
ка — потврди дете.</p> <p>- А где си ти то видео да браца Мика носи сукњу?{S} Кад је он то носи 
ит.{S} Шта ту има чудно!{S} И где си ти то још чуо код образованих и отмених људи!{S} Где још о 
тати до века неожењен.</p> <p>— А ко ти то тражи? — рече Лепша, гледајући га још једнако попрек 
огорчење...</p> <p>— Али ја ћу ископати то око, г. Растиславе, што се као ухода завлачи чак у т 
о није долазила на ум и он брзо напусти то размишљање.{S} Затим узе пазити с каквом брзином иду 
д саме помисли на таку смрт.{S} Тражећи то, њима <pb n="106" /> је пало на ум да чине опите с о 
жа, око кога се купе млади људи, молећи то за ово, то за оно, све се то узимало као објашњене и 
ки свој интерес!{S} А ја сам хтела рећи то, да ви нити сте једини, ни сте највештији људи у Бал 
 гости почети да ми долазе.{S} Говорећи то она догура мужа до врата и он оде.</p> <p>Кад остаде 
ле, испуните своју дужност.{S} Говорећи то кнез му пружи стакло.</p> <p>Ђенерал Врбавац диже гл 
сечен, овога носа нема више. — Говорећи то, ђенерал забоде нокат у слику и с два прста покуша д 
} Да!...{S} Разумем!...</p> <p>Говорећи то, доктор пажљиво спусти на кревет кнежеву руку, ухват 
ђаволи овде сакрили?...</p> <p>Говорећи то сељак удари кундаком о липу.</p> <p>— Е, још ће се п 
а уз ове ваше басамаке.</p> <p>Говорећи то, госпа левом руком намести поле од хаљине, да их при 
ни радили овакве слике.</p> <p>Говорећи то, Лепша баци поглед на куверат у коме јо била слика.{ 
рио да се обрате на ме.</p> <p>Говорећи то дама се полако извлачила из хрпе хаљина, коју је има 
и седница одмах почиње.</p> <p>Говорећи то, црна прилика дохвати кнеза за руку и повуче га.{S}  
е завући овде... овако.</p> <p>Говорећи то, госпођа пређе чак у други крај дворане, седе и чист 
 може да се ухвати откуда би могло доћи то тровање.{S} Искључив дакле могућност тровања, лекари 
споменике старинске вештине, сматрајући то као остатке незнабоштва.{S} Хришћанство је разорило  
 књажевскога достојанства и обзнањујући то свима властима и целом народу....“</p> <p>Даље се у  
Нећу ништа више да ми казујеш!{S} Чувај то за себе.{S} Него дете ми дајте! — рече Боја одсечно. 
њеним мужем.{S} Тешко му је било да јој то каже, а осећао је да је најприличније да је он о том 
имир“, „добри, слатки Мутимир.“ Пре јој то ни на памет није <pb n="226" /> пало; а сад је у себ 
лучајеве где спокојство и јавни поредак то изискује.“</p> <p>„Да се ванредно стање огласи у цел 
ислили тај устав за Балканију.{S} Сељак то не би тражио.{S} Сељак и не зна шта је то устав; али 
је, ко је и да проматра какав би утисак то учинило на сељака.{S} Он се, дакле, слатко насмеја и 
 чувене Арсенијеве куће, а доведена тек то дана.{S} Све се узруја као оно челе кад треснеш праз 
е се, наравно, све по мало тровала, док то најпосле није прешло у тешку болест.</p> <p>„Дејство 
и даље могао слушати.</p> <p>Но ђенерал то опази.</p> <p>— Извини — рече он, хватајући кнеза за 
а сасвим не ископа.</p> <p>- Ама ко вам то каза да је девојка доведена амо.{S} То не може бити! 
им сам ја то рекао.{S} Истина је да сам то од многих слушао, као што је истина и то да многи ва 
морате им ништа ни спомињати.{S} Ја сам то вама рекао тек онако узгред.{S} А и шта ће то њима?{ 
 о државним пословима, но само ти кажем то, да ви грдно грешите, што с кнезом тако поступате.{S 
нисам чула, нити бих ја напољу ма с ким то говорила, и ма од кога то слушала.{S} О тој ствари ј 
ошао преко собе.{S} Последње што памтим то је, како ми мој иследник показа руком наслоњачу и да 
/> и непоштено.{S} У осталом, у осталом то је већ давно познато да је диплација просто надлагив 
сити га уза се.{S} По уверавању хоџином то је заклањало од несреће и болештине.</p> <p>Десет го 
, час по другом министарству.{S} Срећом то није дуго трајало и сад је згода да га једним ударце 
н упита сељака откуда му сад наде на ум то име Перун Црнојевић, и зна ли он ко је тај човек?</p 
у каже откуда му на једанпут паде на ум то тако ретко име Перун Црнојевић, код толиких других о 
} Говорите шта хоћете, али имајте на ум то, да ја знам све, да имам у рукама све, и да вам одри 
 покретан пијон не прелази два поља, он то може само у почетку, а после све по једно....{S} Зар 
p>То не може, никад не може бити!{S} Он то није ничим заслужио!</p> <milestone unit="subSection 
Жика пратио сваки покрет Милојев.{S} Он то није чинио намерно, но управо нехотице, тако му је н 
У осталом, није он тако проливен.{S} Он то само оној својој све казује, иначе крије тај као зми 
ова одмах ћу дати ухапсити, ако буде он то баратао — викну Растислав, претећи руком.</p> <p>— К 
ћутао он, испричали су они којима је он то мало час говорио.{S} Још те ноћи рашчуло се по целом 
 да браца Мика носи сукњу?{S} Кад је он то носио сукњу? — узе распиткивати Ратко, све више и ви 
а се уда за кнеза Мутимира, или, ако он то неће, она ће изаћи пред народ, показати се ко је, и  
а околина, па општина и т. д.</p> <p>Он то није философирао, али он је то <hi>осећао</hi> и пре 
ивот ове жене, но он је опет запиткивао то ово, то оно, колико тек да направи увод у разговор.< 
</p> <p>Подземни ходник јако је вијугао то лево, то десно; час се сужавао тако, да два човека у 
исам тако лепа, а да сам богдице ја као то ти, виделе би ви све ћеркане шта би Петра урадила.</ 
али што сам се ја више отимао и напирао то на једну то на другу страну, све сам се више заплета 
ерењу да је <pb n="488" /> маркиз морао то сањати, с тога се с њим споразуме, да се ствар држи  
нику, али <pb n="173" /> свет није хтео то ни чути, и ни пошто није дао да се ова „света бара“  
тим колики је то губитак, што нисам био то у животу, што нисам био прво и пре свега добар човек 
 кљусе, па и њему окрњено ухо....{S} Ко то одгризе ухо том кљусету, г. Маврикије?{S} А?{S} Наш  
е просула паре, и он је убијен...{S} Ко то каже?{S} Није истина да сам ја узео паре; то је лаж, 
 Море, несретници, ви ћете пропасти ако то.... не буде... — поче дежурни, запињући код сваке ре 
ази и да се не заустави на питању, како то и откуда ова промена, а свако упоређење ишло је у ко 
S} Али како се све то спрема, т ј. како то дивљаци спремају — није се могло тачно сазнати, пошт 
јте то говорити, Ваша Светлост.{S} Како то да сељак не зна шта је устав.{S} Још како они знају. 
} И откуда на један пут све то?{S} Како то дође?{S} Нема одговора.{S} Нека магла, некаква чудна 
се послужиш нечим што не постоји — како то може бити ја не знам.</p> <p>Растислав се љутио:{S}  
се на ножевима..{S} Па ти бар знаш како то бива.{S} Рођеним си очима гледала ужасну смрт блажен 
.</p> <p>— Одмах сам мислио!{S} Свакако то ће бити нека замка.{S} Никад не треба заборављати да 
атости са свима тим стварима. — Свакако то су ваљда ретки изузетци? — упита доктор радознало.</ 
њих, ја ћу одговарати.</p> <p>— Свакако то је зликовачки: ухватити човека и нагнати га силом да 
 Добро, добро, г. капетане, кад ти тако то велиш, онда кажи ти мени, бога ти, верујеш ли ти у < 
 бити лажан.{S} Највише га је убеђивало то што и доктор и министар <pb n="623" /> тврде да је п 
</p> <p>Његовом другару мора да је пало то име на ум с тога, што се оно од два-три дана у целом 
 рукама</hi>, он ће то учинити.{S} Само то би онда морало бити удешено тако, да на њега, <hi>ни 
</p> <pb n="385" /> <p>— О, ако је само то, онда се ништа небрини.{S} Дирнула ме ова прича зето 
м ватреним погледима.</p> <p>Па не само то, она је чак чула хвалу његову: „Лепа девојка!{S} Баш 
 неоцењене вредности.{S} Помислите само то, кад се узме да је добри Мустај паша баш на овоме ча 
о те нисам пре хапсио!{S} Промисли само то!..</p> <p>И људи су доиста промишљали: „Начелници су 
 ваш не.</p> <p>— Ох, не говори ми само то!{S} И хоћу, и могу, и нема те силе на свету која би  
а сећао.{S} Урезало му се у памети само то, како је једне ноћи у дому његових родитеља, где је  
рже с народом; <pb n="680" /> знам само то, да ни један владалац није прошао рђаво, који је зас 
боравити све друго, а имати на уму само то, да си и ти један члан владалачке династије Косанића 
огод из кола могао осетити.</p> <p>Само то је био изнимак, иначе све је удешено онако како се у 
маха рече: „О, кандило му, како ли ћемо то!?“ За то време једном је руком витлао шешир, а друго 
а верност књазу и отачаству — како ћемо то? — упита ђаволасти сељак.</p> <p>— Не мељи, Бога ти, 
а ту више не може бити.{S} Што уграбимо то је још ноћас.</p> <p>Чудновато!{S} Ђенерал Врбавац с 
им: од срца ти хвала.{S} Но да оставимо то.{S} Сад баш паде ми на ум једна мисао.</p> <p>— Ви в 
 Наравно, онда је то било лако, јер смо то од њега захтевали с правом.{S} Сад је већ теже од ка 
 је био јасан, звучан, али уздрхтан, но то дрхтање давало му је само још већу снагу.</p> <p>— Г 
 кнеза као ађутанти, ордонанси и др. Но то је питање остављено да се Ратко боље обавести о неки 
 на вратима, као да се нешто двоуми; но то је било само за један трен ока, а у другом трену она 
, да се што више зблизи с кнезом!{S} Но то би могло имати неког значаја само онда, кад би кнез  
еку кога <pb n="55" /> је волела.{S} Но то је смислила ноћу, а сутра дан видела је да то нипошт 
се још вио прамен беличаста дима.{S} Но то као да му није било доста.{S} Крај Перуна лежала је  
 му ваља радити у таквој прилици.{S} Но то је могло долазити и отуда, што је пуковник Врбавац у 
оримо.{S} Ја се још осећам добро.{S} Но то неће дуго трајати.{S} Кажем ти, ова је ноћ још наша. 
 па квит.{S} Што могнем, учинићу.{S} Но то сад није главно.{S} Друго је сад на реду: мени треба 
 и јесте било.{S} Особито је било чудно то одупирање код девојке, одрасле у кући такве једне же 
о им сад у овом тренутку треба пошто по то власт а та им власт треба с тога, што сматрају да су 
вативцима.</p> <p>Наумни да се пошто по то дочепају власти, конзервативци покушавају да то пост 
 кошкања између Лепше, која је пошто-по то хтела да чита писмо, и између Мутимира, који то ни п 
дати да одеш с писмом.{S} Части ми, ето то ти кажем.</p> <p>— Добро, да видимо шта ћеш ми-</p>  
иста дуката.</p> <p>— Што?</p> <p>- Ето то, што ће њега пустити саме власти.{S} Мислиш да је он 
н отрован.{S} Ето то мени треба.{S} Ето то је-</p> <p>Ката се смешила.</p> <p>— Тако!{S} То ми  
азивана сумња, да је он отрован.{S} Ето то мени треба.{S} Ето то је-</p> <p>Ката се смешила.</p 
 где?... кад?... — је ли могуће?{S} Ето то је оно што свет није разумевао.</p> <p>Настаде жагор 
же више бити ни говора!...</p> <p>— Ето то вам прво не ваља, а и просто — <hi>није истина</hi>. 
е дружине, тајнога братства, с тога што то годи њиној младићској машти и што код нас још нема н 
ази.</p> <p>— Пропали смо ми с тога што то јесте, а камо среће да то није, па проста му свака д 
да младићи певају све слободно, као што то обично раде.{S} Све, све!{S} Нећу ништа да прикрију. 
вања, а и самој јој се чинило чудно што то трпи, и како може то трпети.</p> <p>То јест та јој с 
могла.{S} Рђав сте пример узели!{S} Бар то није више никаква тајна, шта је реч „народ“ значила  
 другу понуду, да се тајно венчамо? зар то с моје стране нису биле жртве?{S} Али ја сам те воле 
 претвара и крије своје осећаје.{S} Зар то није безумно?{S} И каква је вајда од свега тога?{S}  
упањем шоља и ваљањем по патосу?{S} Зар то није притворство?{S} Зар <pb n="453" /> то није ружн 
ко рећи јуче, било с Врбавцем.{S} И зар то није био случај где се кнез најбоље могао уверити, к 
ете се унутра у собу.</p> <p>— А ко вас то шпијунише, г. пуковниче — упита он хладно.</p> <p>Пу 
 чега се купе ови оружани људи, али већ то што их скупљају није слутило на добро.{S} Некаква ну 
едствима да се популарише код народа, у то име ђенерал је узео чврсто у руке сву војску и стара 
евојком из владалачког дома Косанића, у то име ђенерал Врбавац унео је у устав одредбу да насле 
/> послова, г. Ратко, и лекар кнежев, у то доба први медецински ауторитет у Звониграду, млад, д 
 престола прелази и на женску линију, у то име ђенерал је гледао свима средствима да се популар 
> <p>— Немам доказа, немам доказе!{S} У то се ти уздаш, сатано.{S} Хоћеш дакле доказа?{S} Ево и 
обротвор или злотвор свога народа.{S} У то име тајно му братство шаље хлеб као знак братства и  
 да мете на главу кнежевску круну.{S} У то име ђенерал се оженио девојком из владалачког дома К 
е прилике.{S} Начелник се постарао да у то друштво уведе једнога свога поверљивог човека и од њ 
 Косанића.{S} Наравно, везе с Турцима у то доба биде су обична ствар.{S} Тако су радили многи б 
тним монограмом на завоју, као што је у то доба била мода код отмених особа.</p> <p>Мона се маш 
а се полако љушка и пуши.{S} Он скаче у то језеро и покушава да плива; али густа крв лепи се, с 
ично властољубље и славољубље.{S} Али у то су се мешали и неки државни разлози.{S} Веровао сам  
али опрезни Жика није се дао уљуљкати у то спокојство.{S} Шапућући Црнојевићу на ухо, он поче н 
 удес хтео те је и он сам, баш некако у то исто доба, остао удовац.{S} Смирена и побожни попа,  
 трезније прилике.{S} Сад просто немогу то да чујем, па љутили се, не љутили се.</p> <p>— Е ниј 
 ни у анђела, ни у ђавола и не сматрају то као неко зло и грех, напротив још се поносе тиме и д 
нез у шали.</p> <p>- А у ком би случају то могла наступити потреба, да гониш ово друштво?</p> < 
вцу и његовим плановима.{S} У неку руку то је за Растислава била постала читава <foreign xml:la 
о исто, колико и министра у чију струку то спада.</p> <p>Блед и једак Растислав је грицкао горњ 
чна интереса да све то сазна, јер ће му то у неколико бити кључ да позна смерове своје рођене в 
! — Е, тај је сад загустио!{S} Ко ли му то узе?</p> <p>— Зар је један — рече Ратко — узео је св 
S} Наже се преко прозора, да види ко му то добаци, али не опази ништа.{S} Улица је била пуста и 
.. поп Шиља.{S} Тако га зову.{S} Оно му то није име, молим покорно, али га тако зову!{S} А овај 
алканац је страсан љубавник и ја бих му то пре урачунао у врлину но у махну.</p> <p>— Наравно у 
 <p>— Јес, мало је преплануо; но баш му то и даје изглед озбиљнија човека.{S} Нестало је оне бе 
 кишу? топло сунце, младост! — не, њему то више не треба, но проси појачу буру која би га обори 
о бригу на врат један пријатељ.{S} Њему то треба, а не знам управо зашто — рече пуковник нерешљ 
 из те династије, али ваља имати на уму то, да је оснивалац династије провео двајест година у и 
пломата — а код нас војника, што на уму то на друму.{S} У дипломацији, веле, са свим је друкчиј 
се ја више отимао и напирао то на једну то на другу страну, све сам се више заплетао у некакве  
атије за Лепшу.{S} По његовом уверавању то је била најлепша женска у Звониграду и једна, од прв 
е:</p> <p>- Г. председниче!{S} Каква су то чудна извијања!!</p> <p>— Извијања?! господару!</p>  
ље.</p> <p>- Господару!....{S} Каква су то чудна запиткивања? — поче Растислав.{S} Но кнез га п 
неморално; узвишено, ниско — за њега су то били само разнолики изрази за ствари које су подједн 
наоколо?</p> <p>Отац му одговори, да су то господа начелници.{S} Дете заглаба палац у уста, дуг 
 чак и сама пред собом исповедала да су то само „каприци“ и тренутни прохтеви кнежеви.{S} Али д 
 Кугићевих начелника. — Он сматра да су то и јуче и данас били и остали једни и исти људи. — Он 
тну рогату стоку, а у ствари биће да су то какви агенти Црнојевићеви.{S} С тога тражи од г. мин 
а, код кога је то ухваћено, тврди да су то просто мустре слова, која он носи као агенат једне в 
а који су под заклетвом потврдили да су то од вас чули....</p> <p>Врбавац је слушао до сад с ра 
 и горко је плакао и јецао.{S} Можда су то биле једине сузе, које су тога тренутка искрено и из 
 и оде да отвори капију.</p> <p>Била су то два изасланика капетанова: старији писар Глуварић и  
убликанци код вас у академији, какве су то тајне дружине!</p> <pb n="422" /> <p>Тоша зину!{S} К 
ове мисли:</p> <p>„Којешта!{S} Какве су то бајаги скрупуле.{S} За што узимати ствар тако с траг 
ено, — обрецну се Растислав. — Какве су то речи од тебе?{S} Да шпекулишемо!{S} Ко шпекулише?... 
и интереси, династија, напредак, све су то празне речи, прост заклон за неизмерно властољубље з 
ругих разлагања.</p> <p>Наравно, све су то ствари и тешке и непријатне; он, г. Растислав, нема  
жности, министри, особе.... јес, све су то <hi>особе</hi>, свака са својим планом, својим рачун 
.{S} Ту нема никаквих фантазија; све су то ствари позитивне и с рачуном истакнуте.</p> <milesto 
му живот!{S} Какви пријатељи!{S} Све су то служитељи, чиновници, вршитељи дужности, министри, о 
 верујете и никога не волете.{S} Све су то породичне црте ваше.{S} Ако у теби тече крв Косанића 
поустајали сви мртваци!</p> <p>— Све су то живи људи, оваки исти људи као и ми, рече Заре.</p>  
оспођа га опет прекиде.</p> <p>— Све су то твоје ствари — рече она, а ја кад сам једном рекла д 
рномањастих округлих главица — и све су то огранци њена моћна стабла.{S} Неки се још играју по  
а можда да се и оправдам.{S} Али све су то софисми.{S} За све ствари и поступке има само једно  
p> <p>- Збиља, г. председниче, какви су то људи изгинули пре једно месец дана, на путу између О 
о госпођа га пресече:</p> <p>- Какви су то републиканци код вас у академији, какве су то тајне  
ујем!{S} Какав је то говор!{S} Какви су то изрази! „Жено“ „жено“ — тако гадно, тако грмаљски; п 
држе код себе.</p> <p>- Упитам какви су то гости и каква је ово кућа у опште?{S} Црна ми се при 
капља полако скупља у оку, али да ли су то сузе радости или сузе жалости ни она сама не би умел 
ту не беше ни једно.</p> <p>— Где ли су то, боже!{S} И што се ја, убио ме бог, одвојих од Пауни 
ла није тако.{S} Устав и закон давно су то одредили; обележен је свачији делокруг, и односи вла 
о и за државу корисно, и као год што су то вршили јуче, кад им је то и заповедано, тако ће исто 
> <p>— Опет ти бунтовници!{S} Ама ја ћу то ђубре очистити једним ударцем.{S} Нешто су ми сувише 
обичну јавну женскињу, а за чедну Лепшу то је било доста.{S} И Мона то не говори из какве пакос 
 управо ја сам још и сувише млад да бих то могао бити.{S} Али ја волем истину, волем истинску п 
мислити да ће покварити делу ствар, баш то је ствари одлучно помогло.</p> <p>У почетку Синђина  
 — па на томе и остане.{S} Спасе га баш то, што учини оно што нико не би веровао да ће учинити. 
нђа изручи сад на један пут све — и баш то, за што би се могло мислити да ће покварити делу ств 
нез Лепшу да јој узме слику.{S} Али баш то салетање његово пробуди радозналост женску, и Лепша  
ор њега ништа и не тиче.</p> <p>Али баш то ћутање било је мучно пуковнику и он је хтео да га пр 
ма!... </p> <p>....{S}Али може бити баш то!..{S} Можда баш те владалачке милоште!...{S} Јес, мо 
{S} То разумем, али не разумем како ћеш то кнезу на делу посведочити, кад, међу нама буди речен 
по и послужити.{S} Али како да доскочиш то један пут томе матором лисцу!{S} То је најтеже питањ 
 xml:lang="fr">C’est énorme</foreign>! (То је много) — примети доктор, пун дивљења, — то је брз 
урио за једном заиста дивном сељанком. (То је ваљда био први и последњи пут у животу кнеза Мути 
е осећао затрпан под развалинама њеним (то је његов разорени Јерусалим.) Сав прогутан овом стра 
, кажи тог!</l> <l>Човек с поља:</l> <l>То је добри Бог.</l> </quote> <p>На ове речи кнез осети 
о дивља звера!...</p> <pb n="540" /> <p>То не може, никад не може бити!{S} Он то није ничим зас 
што је ово рекао.</p> <pb n="274" /> <p>То јест, управо није ништа нужно!....{S} Сиротињи тако  
ите у помоћ, отеше нам девојку“!</p> <p>То исто учини и Радован.{S} И његов пиштољ грмну, а њег 
нису ни у колико његова прилика.</p> <p>То је многе доводило у двоумицу, али једно се рачунало  
посредној близини кнежевих кола.</p> <p>То је у главноме била сва пратња кнежева.{S} Наравно, д 
е дижу праменови беличаста дама.</p> <p>То је какво село.</p> <p>Опијен балзамом свежа пролетња 
у конзервативци и промениће име.</p> <p>То је недалека будућност.{S} Што иза ње долази — то при 
 то трпи, и како може то трпети.</p> <p>То јест та јој се мисао јављала, али не овако јасно — У 
- млади кнез се не даде сломити.</p> <p>То је била његова црва победа.</p> <p>Завршило се детињ 
је овде указана њеној невиности.</p> <p>То је један разлог што госпођа управитељка данас обожав 
овинама које је Растислав читао.</p> <p>То је чудна ствар.{S} Ништа не може тако уплашити човек 
е бој се! — одговори други глас.</p> <p>То толико што сам чуо и више ни речи.{S} Доста смо се д 
ле послан је министру у прилогу.</p> <p>То је био почетак.{S} Наскоро слични извештаји поврвели 
ала разврнута пред њим на столу.</p> <p>То је био обичан табак велике, четвртасте хартије за пи 
е; гле и Паве!{S} Откуда ви амо?</p> <p>То је био писар Срећко, онај исти што му кнежев доктор  
 но Растислав га пресече.</p> <p>— Да! „то није начин.“ А шта ја друго говорим!{S} Дужности јед 
питање одговор би гласио овако:</p> <p>„То дејство може се постићи многим отровима, свима тако  
је господар?{S} Је ли ово он што иде за тобом? — упита газда Милоје, а говорио је све тише, што 
>Ту Синђа гурну Паву: - „А онај црче за тобом!{S} Јес очију ми!{S} Лудује!{S} Ал неће га шале < 
ну немоћ и знаш да не можеш даље, а над тобом стоје са стиснутим песницама и траже да вучеш даљ 
рече она хладно.</p> <p>— Којешта, пред тобом тајне! — рече Растислав зловољно. — Није то, но ј 
врдао, он ће увек умети да се нађе пред тобом.{S} С тога се мораш постарати да му једном даш да 
к, ја осећам потребу да се извиним пред тобом. — Не мене ради, но тебе ради!{S} Ти остајеш да ж 
ио у потери кад би тек наједан пут пред тобом искрсао медвед?</p> <p>— Шта бих радио?{S} Нарани 
ћа у Балканију; за ту услугу ја ћу пред тобом спалити ово писмо.</p> <p>Чича Милоје није одмах  
гроба; долазе с оног другог света.{S} С тобом говори један мртвац.{S} Ја сам већ свршио с овим  
рецати.</p> <p>— Што ти је, Паво, бог с тобом, друго.{S} Шта он мисли, ко му га зна, тек он с т 
 као оно кад си у цркви.</p> <p>— Бог с тобом, па ко ће ти мирисати кад он не ће.{S} Њему и душ 
{S} Ја те нећу пустити да одеш док се с тобом не разговорим.{S} Осећам много што шта на души шт 
</l> <l>Викни само, кнеже, ми смо сви с тобом.</l> </quote> <p>На школској згради био је такође 
 те, кад си прешао?... и ко је управо с тобом?... или боље, с киме си ти?...{S} Договор је био  
н открије? је ли и она била у друштву с тобом<ref target="#SRP18892_N5" /> и с лукавим господин 
е; да овде у <pb n="605" /> лево долази тобџиска касарна, до које се тако рећи може довикнути — 
 још једном претегоше низ брдо, огроман товар још се једном љутну и прекрете, предњи точак удар 
малишани радознало гледали како огроман товар сена полако клизи све више и више низ брдо.</p> < 
на узбрдици, немогући да извуку огроман товар.{S} Газда ових кола, млад сељак, само у гаћама и  
 /> тестере, али гломазна кола с тешким товаром нису се помицала.</p> <p>При последњем напору и 
</p> <p>Међу тим тешка кола, с огромним товаром сена, уз гласну шкрипу и пуцање, полако, али не 
 немилостивно изударала Јелу.</p> <p>Од тог дана баба Катина кућа постала је за Јелу права тавн 
</l> <l>Мртваци:</l> <l>У зао час, кажи тог!</l> <l>Човек с поља:</l> <l>То је добри Бог.</l> < 
а и сам наш владалац управо ништа спрам тог екватора.“</p> <p>„Оно истина, тај екватор може бит 
ре га за намесника.{S} Како се попео до тог врхунца, то нико не би умео рећи.{S} Могло се казат 
 њему!{S} Ко двоуми, устеже се, колеба, тога просто — склоне!</p> <p>Од свију ових прича нешто  
и.“</l> </quote> <p>— А тога спаситеља, тога правога оца нашег народног васкрса твој је деда, к 
осведочити, кад, међу нама буди речено, тога дела нема.{S} Оно што смо с тешком муком и с голем 
лканиској војсци.{S} Сем <pb n="303" /> тога Врбавац је постао министар председник и узео у сво 
вашу спаваћу собу и како <pb n="486" /> тога да се не сећате? — рече барон чисто срдито...</p>  
живот мртвој души.“</l> </quote> <p>— А тога спаситеља, тога правога оца нашег народног васкрса 
е новчане награде добио.{S} Услед свега тога Враничићу је претила опасност на сваком кораку; св 
е безумно?{S} И каква је вајда од свега тога?{S} Која је то држава, којој су у деветнајестом ве 
е пред очи све то, и она се после свега тога питала:</p> <p>- Па зар је с тога мој Никица већ с 
 неке сумњиве околности — сети се свега тога, и у тај мах осети како га проби хладан, самртни з 
уна о прсту божијем.{S} Последице свега тога лако је предвидети.{S} Комшија удовац, комшиница у 
и причица, али ко би се сад сећао свега тога.{S} И, ето, томе истоме г. Вујадину, пало је сад у 
Лепшину.</p> <p>Али Мона је преко свега тога прелазила с подругљивим осмејцима.{S} Што је кнез  
 ткиву.{S} Али добро знај, да од целога тога посла ништа бити неће.{S} Док сам ја жив, ја не да 
„дужност“.{S} Име је било непознато; за тога шипарца нико није знао.{S} Свет се зачуђено запитк 
ледног трговца Степе Симеоновића.{S} За тога се човека одавно зна да он и душом и телом припада 
ародну мржњу од г. Растислава.{S} О, ја тога човека знам.{S} Кнеже, чувај га се; кад год те мог 
ајлукавији Балканац — поче ђенерал — ја тога човека мрзим.{S} Он је сто пута већи грешник од ме 
 једно као да се радовала што се сетила тога слатког доба, које је дуго и дуго било заборављено 
ени.</p> <p>Ево, каква је била садржина тога акта, који је толико привукао пажњу пуковникову.</ 
} Знале су се чак и неке појединости са тога састанка, тако, да се и сама Мона чисто чудила.</p 
.{S} Нађе ли се какав родољуб да против тога што рекне, Растислав одмах проглашује таквог човек 
ив пример за то.{S} Као реакција против тога јавља се доба ренесанса, препорођења, повраћања и  
се лаћају чак и тих средстава.{S} Услед тога он је морао мењати све своје раније наредбе, пошто 
"321" /> руку кнезу, који се нађе услед тога прилично збуњен.</p> <p>— Искрено вас жалим; госпо 
е бити разгађања. </p> <p>Али баш услед тога он је осећао потребу да мало дахне, да се прибере, 
искрено оцењивали Врбавца.</p> <p>Услед тога Растислав приметно промени своје држање спрам кнез 
здатак, општински одбор уписао је поред тога свог решења о набавци вењера и ове знамените речи: 
башту, из хиљаду и једне ноћи, а посред тога сјаја и зеленила гамизало је хиљадама људи, обојег 
мелији од њега, па се онда стара, да од тога човека начини своје оруђе.{S} Он да смишља, <pb n= 
<p>Растислав покуша да одврати кнеза од тога, али кнез га дочепа под руку и енергично повуче за 
 а кнез и Заре за њом.{S} Све што је од тога тренутка настало, кнезу је доцније изгледало некак 
ома, и пламен династичке распре није од тога ни мало смањен.{S} Мучко убиство великог творца Ба 
ујеш његов значај.{S} Ништа опасније од тога.{S} Та те заблуда може навести на стотину најфатал 
 и гласова, и што је која имала више од тога еспапа, у толико јој је био већи глас и углед међу 
каниског.{S} Све то било је ономад и од тога дана узаврела су сва околна села.{S} Ни о чему се  
анића, овај човек није презао чак ни од тога да ступи у <pb n="17" /> везу с Турцима, да се ста 
 /> и цела њена породица бити сретни од тога господина, само ако она буде паметна, па се одазов 
них облога.{S} Црнојевић одмах осети од тога олакшицу у глави, а на трећој облози он већ сведе  
о од срца.{S} Он није ни мало презао од тога што га овај сељак почиње познавати.{S} Шта више, о 
врста колачића за умакање, а оделито од тога било је и разних лимунада и слатких сокова од мали 
 18. години бити пунолетан, и да нас од тога дана дели још само неколико месеци.</p> <p>— Из ва 
дало као да је наишао на неки кончић од тога великог клупчета.{S} Оно неколико, по изгледу незн 
 Колико је вајде министру противнику од тога и колика би му била штета, да си га напустио, да г 
икнути да узима какав отров па да му од тога ништа не буде.</p> <p>„Један исти отров у већој до 
аком виђењу и састанку с њим.</p> <p>Од тога доба кнез у опште постане неповерљивији; сумњао је 
што ова тражи, а кад се једном нађе код тога високог господина, да му исприча све и да апелује  
езу је сад прва брига да одагна од себе тога спаситеља свога.{S} Каква неблагодарност!{S} И сад 
е нам олакшати задаћу.{S} Али и да није тога случаја, после ових последњих важних догађаја, изм 
ме, онда га се више немој бојати; после тога може ти он лепо и послужити.{S} Али како да доскоч 
ок од некаква истуцана семена, те после тога добила праву падајућу болест?</p> <p>— То није бил 
ју? јесу ли наше везе продужене и после тога? јесмо ли стајали у преписци? каквог је карактера  
расним, заносним миловањем, и тек после тога Мутимир постаје човек с којим можеш проговорити и  
је забелио дан, Лепша скочи да иде, пре тога она је у оваким приликама увек одлазила колима; са 
 се најпосле и то не изгуби.{S} Али пре тога, мени се учини, <pb n="475" /> као да ове две женс 
{S} То је било у Јеленику.{S} Ти си пре тога нешто играла с неким твојим другарицама.{S} Била с 
ло кнезу, кад је заспао, где је био пре тога, шта је радио, је ли што пио или јео? послуга је о 
оје се могу узети као роткиње.{S} Ми се тога данас грозимо?{S} Бринемо се о побољшању пасмине к 
 прелази и на женску линију.{S} Сети се тога, а сети се и још много које чега другог.{S} На ум  
на тачка.{S} То је давно било.{S} Он се тога сад једва сећао.{S} Урезало му се у памети само то 
престола.</p> <p>— Ах, небој се, што се тога тиче, ту можеш бити без бриге.{S} Ако престо буде  
вар стоји у народу.</p> <p>— Ох, што се тога тиче — узе реч доктор — наш је свет веома.... како 
, из народа и имају корена у земљи, без тога, велим, ти ћеш постати играчка у рукама бездушних  
а ме не брините, ја ћу се промаћи и без тога, само да видим вас једном да се ућушнете у какав р 
спомена из те лепе далеке прошлости, из тога сретног давно одбеглог живота, који као да је био  
аке причајући им како су њих тројица из тога и тога села, ту одмах иза планине, а у потврду тог 
е своје —</p> <p>Но она се брзо трже из тога заноса.{S} Њена пратиља опомену је да се прибере,  
ћ сав буђав, али што је главно - жив, и тога истог дана до мрака већ се повратио толико да је у 
човек и усијава глава.{S} Између њега и тога учитеља развије се подмукла, али врло очајна борба 
чајући им како су њих тројица из тога и тога села, ту одмах иза планине, а у потврду тога Милој 
еће Лепша то!{S} Рећи отворено: „тога и тога волим“, за њу је то и сувише просто.{S} Она се бав 
ар.{S} Сад се чешће дешавало те је ради тога и ноћу бивао буђен.{S} Разлика између пређашњега м 
>— Ах, г. бароне!{S} Ја бих хтео видети тога који би се усудио да те моје исказе употребљава ка 
 вајни домаћин, и једва се сад тек сети тога, што је одавна знао, али у псовци и вици на невине 
р био је изаслан у Повратници још у очи тога дана, и он се доиста постарао да „обели образ.“ Ру 
баву и живовање преко лета.</p> <p>Крај тога друма, налазио се један мали парк, а у том парку б 
<p>Но Ратко је уверавао, да је он спрам тога већ предузео своје мере.{S} Старијим грађанима при 
 неодољивој снази својој и под утицајем тога осећања госпођа Софија скочи.{S} Сва уздрхтала и к 
у остави крупне државне послове.{S} Сем тога, такав начин кнежева живовања има још и друге свој 
 плете и у унутрашње ствари.</p> <p>Сем тога, ђенерал је почео био да му подрива положај и код  
 нигде не изађу на јавност с протоколом тога мога испита — рече Белини.</p> <p>— Ах! то не мисл 
 другу простоту?{S} Но није нама сад до тога, господине.{S} Ми смо дошли за наше чељаде — рече  
p> <p>— Још је лепше, кад човек дође до тога мишљења о себи проматрајући друге, какви су они ја 
слуша — то је све.{S} Оно што иде преко тога згодно је за појесију, али не за управљање државом 
и наследник, но Врбавац је прешао преко тога питања простом напоменом да он узима сву одговорно 
в, нема ни воље ни наклоности да се око тога бакће, али шта да ради кад су га прилике истакле н 
убљеним словима.{S} Подуже се мучио око тога.{S} Дотера до половине имена па запне.{S} Повртао  
Како вас није жао да само дангубимо око тога.{S} Та ја не бих била Ката, кад не бих одмах видел 
ко је ствар била важна и тицала се само тога начелника, час у гомилицама, ако је ствар била од  
овори, али га не хтеде питати.{S} Место тога, паде му на намет, да прстима пипа изрезана слова  
 докажу да имају какав значај.{S} Место тога, ти сад тражиш од мене да ја доказујем како су ниш 
овор је био „најмање неколико часов“, с тога ће најбоље бити да идем по кола, па да вас вратим  
исарчићи и чибикџије код њиних очева, с тога је сада млађем колену тешко да гледа како му запов 
еном тајне дружине, тајнога братства, с тога што то годи њиној младићској машти и што код нас ј 
 дакле, она управо није ништа казала, с тога се и чудила како ови њени гости, ђаволи, све погађ 
ш ове вечери, а ствар је веома важна, с тога моли господина намесника да изволи одмах отворити  
увише тешки за честа и велика мењања, с тога нам је најпрече да очувамо места где смо.{S} Ту ра 
ви убрзо видеше да им је мука узалуд, с тога један по један почне изостајати, а кнез и доктор,  
е био велики љубитељ добре црне каве, с тога је пуковник наредио те је кнез имао и своју засебн 
во властољубље.{S} Све то он сазнаје, с тога увек тражи да се веже с ким год који је смелији од 
о пред собом збуњено, невино девојче, с тога је осећао неку слободу и одрешивост у понашању, ал 
Помислим да јамачно не зна француски, с тога узмем натуцати па прилично и успем да то исто поно 
егунци заноћили ту где год у околини, с тога узму са собом два извеџбана ловачка пса и пођу у п 
pb n="488" /> маркиз морао то сањати, с тога се с њим споразуме, да се ствар држи у највећој та 
 каву, ни попушити цигару, као човек, с тога је био сад овако зловољан, а с тога су му јамачно  
{S} Будите слободни.{S} Ја вас волем, с тога сам и тежио толико да вас видим овде.</p> <p>Јела  
 — смејао се Жикиној жељи да буде во, с тога је Жика апеловао: „Је ли, господару, да имам право 
 прилика, и представила се као мушко, с тога пошљу да је доведу.{S} Али жандарм се на скоро вра 
о мален, морао се окретати сваки час, с тога пређе у велику дворану, која је била одмах ту до њ 
истре људе незгодне у сваком погледу, с тога ће сад сав терет државних <pb n="565" /> послова с 
ити да вас оставим сама у оном стању, с тога навалим на црну прилику да ми набави кола како зна 
.{S} Барон се вратио кући тек у зору, с тога је сад и спавао као заклан и ако је већ било 10 ча 
p>Знао је колико вреди новац у свету, с тога је брижљиво гомилао злато.</p> <p>Умео је много да 
жало положај нове династије.</p> <p>- С тога су ваљда и ранији покушаји избегавали крваво убист 
овати у чаршију и обданце се вратити: с тога устаде да још једном положи коњу, и да се мало рас 
 пажљиво и непомично.</p> <p>— Та да; с тога сам те мало пре и позвао.{S} Наравно, ти ништа нис 
ранце, ту држимо министарске седнице; с тога је ово мало и наређено.{S} Али да видиш друге канц 
тпасти под уплив какве веште жене!{S} С тога на ту страну треба особито пазити, и тај утицај са 
е ствари, као што је <hi>ова</hi>.{S} С тога није ни чудо кад он вели: „ако буде кнез.“</p> <pb 
нили.{S} Али он је умро од отрова.{S} С тога је било потребно доказивати, да је умро природном  
 којој има чак његових доглавника.{S} С тога кнез стаде, заустави црну прилику и покуша да јој  
ако га не извести о овим појавама.{S} С тога уђе у колебу и рече:</p> <pb n="525" /> <p>Господа 
, тако ће ићи цела државна машина.{S} С тога је сад и нужно да сви они очувају своја начелничка 
внике, не може бити никаква тајна.{S} С тога немојте бар преда мном! — рече Растислав, одмахнув 
да одговарам на постављена питања.{S} С тога срдито рекнем овим непознатим људима да сам ја сло 
алац од малолетног кнеза Мутимира.{S} С тога је сматрао да има право да га „уклони“ — онако ист 
незгодно овако из даљине и с пута.{S} С тога је Растислав једва чекао да се врати с кнезом у Зв 
е главније људе, нарочито кметове.{S} С тога му је лако било да завара сељаке причајући им како 
цу моме, у свакој капљи крви моје.{S} С тога моје речи можеш сматрати као речи које долазе с он 
 упропастило све дојакошње спреме.{S} С тога треба с извршењем хитати, а дотле Растислава што в 
а су то какви агенти Црнојевићеви.{S} С тога тражи од г. министра одобрење да може учинити ванр 
и колача, а свак је себи најближи.{S} С тога у доброчинству пођи од себе, па докле стигнеш.{S}  
лавнога покретача целе ове ствари.{S} С тога при поласку звизнем уговорени знак, наша коњичка с 
 али се увек умео боље претварати.{S} С тога ја умирем као преступник, а он остаје да живи као  
 бог би га знао шта све може бити.{S} С тога, пошто се подобро размислио, г. капетан рече:</p>  
ројеном и промене није могло бити.{S} С тога се Растислав наоружао стрпљењем и прионуо је био д 
.{S} Он је дакле радио као војник.{S} С тога је у свом држању био и одсуднији.</p> <p>Растислав 
 увек умети да се нађе пред тобом.{S} С тога се мораш постарати да му једном даш да <pb n="338" 
мо пред нама налази се наш Ханаан.{S} С тога напред, а прегаоцу бог даје махове!...</p> <p>Изго 
ету своме.{S} То је и кнез осећао.{S} С тога му је то и изгледало чудно и неприродно.</p> <p>Ме 
 нешто из ваше прошлости, госпођо.{S} С тога не треба да вас зачуде нека и нека моја питања.{S} 
ваш је дед знао ово мудро правило.{S} С тога се и држао Курјачића и других великаша.{S} И док ј 
ом Симићу, а од њега ]е дошао амо.{S} С тога, за какав музеј, нарочито за коју од чувенијих пор 
да извршује и да вуче одговорност.{S} С тога, као министар председник, он ће увек бирати за мин 
 њих лично већ ништа више не тичу.{S} С тога те молим саслушај ме пажљиво.</p> <p>Ове речи ђене 
ало и вољу за рад и наду на успех.{S} С тога се олучи да и с Павом буде кратак и одсечан.</p> < 
вде — он се пљесну руком по темену, — с тога те молим, жено, настани својски. —</p> <p>Но госпо 
о ваља отаљају све државне послове. — С тога је учињен распоред, те једни мисле и наређују, а д 
воју кућу, управо као неки свој мал — с тога му нико није ни замерао на оваком понашању.{S} А а 
глед, који му је говорио: „наш човек“ с тога упита даље.</p> <p>— Какве нам гласе носите из дом 
, с тога је био сад овако зловољан, а с тога су му јамачно и они димчићи избијали из рукава.</p 
пошто по то власт а та им власт треба с тога, што сматрају да су сад зреле прилике за извршење  
Растислав доиста нешто мало слаб и да с тога не може изаћи, кнез је разумео да Растислав не изл 
="327" /> <p>- Елем, изабро сам отров с тога, што би крваво убиство немогуће било прикрити, и ш 
ње законита господара престола, те је с тога у војсци и раширен глас о мени како немам војничка 
ју му се са својим симпатијама, то је с тога: што им сад у овом тренутку треба пошто по то влас 
свега тога питала:</p> <p>- Па зар је с тога мој Никица већ са свим пропао, крајње покварен и и 
ати свој чиновнички положај, па ма се с тога морало малко и прометанисати пред новим господином 
ја калдрма но код његовог комшије, те с тога и има веће право за вењер, пошто је и опасност већ 
 брани Растислава и његове присталице с тога што и они њу бране.{S} А човек је грешан.{S} Ма ка 
ио своју „срећу“ која му је нуђена, и с тога је морао бити истеран из академије и чак одагнат и 
литичких разлога, отров сам изабрао и с тога, што је, по мом нахођењу, од њега најлакша смрт... 
нез је разумео да Растислав не излази с тога што је срдит.{S} По повратку из шетње но граду, кн 
 тога што је чаша била препуна, да ли с тога што је кнезу дрхтала рука — јамачно од узбуђења, — 
ред њим и држао чашу у руци.{S} Да ли с тога што је чаша била препуна, да ли с тога што је кнез 
 само се извињавало да су тако певали с тога, што је дошла једна гомила богатих сељака и платил 
чи и не пази.</p> <p>— Пропали смо ми с тога што то јесте, а камо среће да то није, па проста м 
еровати да смо изгинули или похватани с тога што нисмо хтели бежати.{S} Сви ће рећи — бежали, б 
 већи говор он се није могао упуштати с тога, што је баш тада концентрисао у памети „сходну бес 
љда не мисли, да ће га Лепша оставити с тога што може чути да се о њој у кругу кнежеве родбине  
еровао.{S} Растиславу је отишао човек с тога, што је мудро одмерио, да ће Растислав једини бити 
 другару мора да је пало то име на ум с тога, што се оно од два-три дана у целом њином крају на 
м те хтео убити.{S} Отров сам изабрао с тога што он најмање прави ларме и најзгодније може бити 
редно?</p> <p>— Непосредно није дошао с тога, што је до тебе тешко било доћи непосредно, па ти  
 једном друштву и да би бечко друштво с тога постало неморалније, да су ови камени људи остали  
е избавитељка; а људи је се боје само с тога, што је не познају.{S} Како би са свим друкчији би 
 свет, који ми обично не опажамо само с тога, што су наша чула за опажање још и сувише груба... 
ава да закука за покојником — јамачно с тога, што у овако високим круговима сматрају да је прос 
оцније ништа не обелодани, онда је то с тога, што завереници вешто крију своје трагове.</p> <p> 
бију и њега (Милоја) и Зликовца, и то с тога да би добили обећану уцену.{S} Жандарм тврди обрат 
даревој.{S} Можда он зове Паву просто с тога што му се допао онај њен вез на рукавима; па хоће  
 кнезу се ништа више не може дати већ с тога, што је давно аконтирао чак за три месеца у напред 
бу, да би требала да, штеди Лепшу већ с тога, што је то жена коју он воле и поштује, Мона је уз 
ића, на коју се поглавите наде полажу с тога, што је претендент престола Перун Црнојевић и сам  
е помири с мишљу ни да је стар, те му с тога веома пријатно пада, кад на себи види ма какве зна 
 је тражите овде?</p> <p>— Тражимо ту с тога што туна и јесте — одговори Радован.</p> <p>— Туна 
довела за твоју срећу!{S} Ја баш нећу с тога понети свиле и кадиве.{S} А ти кад не умеш — ко ти 
и ни сам није био добар човек.{S} Баш с тога ја и могу боље но ико да осетим колики је то губит 
на сто ствари, мисли на све, и да баш с тога не зна ни шта мисли, ни шта осећа.{S} Он једва про 
а носи одговорност за ваш живот и баш с тога се и не сме одвајати од вас докле год сте у тој ку 
ујеш, Рале, тебе дирају моје речи баш с тога што и ти сам у себи мораш признати да ја имам прав 
 ја теби да кажем.{S} Ти се сад дусаш с тога зашто и не знаш шта је и како је то; ти и не знаш  
ука је света и велика стварка,</l> <l>С тога ова шкода и јес пуна ђака.</l> <l>И сви ђаци скупа 
г,</l> <l>Ми смо чисто џинови.</l> <l>С тога Боже подржи </l> <l>Да нам живи свети књаз </l> <l 
 на Црнојевића.</p> <pb n="549" /> <p>С тога је он сад и прешао у Балканију и отићи ће право у  
е њега, Мутимира по сред срца!</p> <p>С тога Мутимир мало по мало омрзне Кугића, бар никако се  
а после постала цела ова бара.</p> <p>С тога је блато из ове баре сматрано као лековито.{S} Све 
ном екватору.“</p> <pb n="179" /> <p>„С тога молим, да се против реченог учитеља предузму најст 
ного праве ларму“ — веле они.</p> <p>„С тога су се сад бацили на проучавање нових убилачких сре 
лагао у чему се управо састоји вредност тога одела.</p> <p>Власти су слудовале и дигле толико с 
села, ту одмах иза планине, а у потврду тога Милоје је по именце распитивао за околне кметове;  
>Чудан је удес пратио Црнојевића и Жику тога дана.{S} Цео су се дан гонили с потером.{S} Она их 
им је поиздаље пошао за потером, док му тога дана, око подне, не испаде за руком да и сам набав 
} Можда су то биле једине сузе, које су тога тренутка искрено и из срца текле.</p> <p>Пратња уд 
ан, да баш сам лично види једну седницу тога тајнога друштва и да присуствује на њој.</p> <p>Но 
дом приковао Милоја за место, он би још тога тренутка утекао.</p> <p>Док је код Милоја владао о 
} Али неће Лепша то!{S} Рећи отворено: „тога и тога волим“, за њу је то и сувише просто.{S} Она 
оњски топот и примицао се све ближе.{S} Тодорика стаде у заладак под велики орах, намеран да ту 
јасна нека лупа, некакав удаљен бат.{S} Тодорика ослушну.{S} Оштро <pb n="650" /> ухо планинца  
, а после и позивање газда по имену.{S} Тодорика се одазва и оде да отвори капију.</p> <p>Била  
</p> <p>Враћајући се из коњушнице газда Тодорика, онако распојас и босоног, стаде на сред авлиј 
— „Бог и душа код мене ће!“ - прошапута Тодорика.{S} У томе се зачу лупа на капији, а после и п 
е вермају и боље слушају.</p> <p>Док се Тодорика ишчуђао откуда гости тако у недоба, ћата рече  
дешава ова наша прича, пирлиторски кмет Тодорика беше рано легао.{S} Одспавао је био добар једа 
 до зоре мора бити све на нокту.</p> <p>Тодорика пробуди слугу и посла га да пробуди сеоскога ћ 
 шкорпије, а све то скупа не даде газда Тодорики да заспи.</p> <p>Сети се да му сутра дан ваља  
 дигли потеру?</p> <p>- Ето, зови кмета Тодорику, па питај њега.</p> <p>Овај што питаше напући  
пре поглед у једну слику на зиду.{S} На тој слици било је представљено мртво тело последњег уби 
жем руменилу, <pb n="533" /> које се на тој страни беше разлило по обзорју.{S} Кроз мрке врхове 
се откопа земља, па да сви виде како је тој „светој бари“ врело управо у нужнику, али <pb n="17 
а страховитим шумом и скандалом.{S} При тој замисли кожа му се јежила и он је у таквим тренутци 
 осећаји, сва утроба њена бунила се при тој једној помисла!</p> <p>Она се сећала како је, после 
аха јављала та мисао.{S} Али при свакој тој помисли сви његови осећаји бунили су се против такв 
говорила, и ма од кога то слушала.{S} О тој ствари ја говорим само овде с вама, јер се ствар ва 
ћи војном министру да чује шта он зна о тој тајанственој дружини.{S} Кад прве гошће почеше дола 
 није вам познат један допис, који је о тој ствари послат једноме овд. листу, па га, случајно,  
дбом, да никад никоме ништа не казује о тој ствари.</p> <pb n="617" /> <p>Најпосле пријаве ства 
} На против, кад год сам дубље мислио о тој ствари, твоја слика силом ми је излазила пред очи и 
 неку неисказану сласт у самом говору о тој ствари, и у атмосфери која се ту ствара.{S} Као оно 
о поље.. пусто море!{S} Ја сам лутам по тој пустињи!{S} Сам, сам! сам!{S} Остављено сироче!{S}  
те!</p> <p>— Не чиниш мудро, Мире.{S} У тој дружини младих људи ти си имао искрених пријатеља.{ 
9" /> слику, која је случајно стајала у тој соби, окрену с лицем дувару и тако је остала за све 
вет.{S} Ти знаш како си био тврдоглав у тој твојој одлуци; знаш и то, колико <pb n="686" /> ме  
 не сме одвајати од вас докле год сте у тој кући.</p> <p>Одлучимо да пошљемо једно дете из куће 
м просто да се гушим <pb n="479" /> и у тој муци свест ми опет мрче.{S} Не знам да ли сам дуго  
да што пре иде — добро, кад се нађемо у тој беди, онда <pb n="398" /> ћемо се обратити вама жен 
езу, али у публици се већ зна који су у тој дружини, и ја те могу уверити да то коло младих људ 
 тако жао, тако неисказано жао, да би у ток тренутку била готова на све, само да њега утеши.</p 
, и ствар је морала поћи својим обичним током.{S} Било је што обично увек бива.</p> <milestone  
анас не би могао извршити ни највештији токсиколог.</p> <p>„Ја ћу овде споменути само неколике  
с постоји читава наука о отровима — <hi>Токсикологија</hi>. — Ту су описани сви отрови за које  
 да вам саопштим још неке подробности о току целе ове ствари.“</p> <p>„Пре свега, дозволите ми  
ју лепу службу смирена свештеника.{S} У току од непуна сахата пало је бар стотина усрдних клима 
т врати.{S} Изгледало је као да су му у току разговора дошле неке мисли које га заустављају, оп 
ауторитет</hi>.</p> <pb n="191" /> <p>У току овог разговора кнез као да се одобровољи.</p> <p>— 
није ишло у главу, „што се та девојчура толика отима“.</p> <p>Чудно и јесте било.{S} Особито је 
 била веома важна, кад г. начелник, код толика посла његова, не <pb n="637" /> даде никоме друг 
 у твоме разврату и кварежу!{S} Зар код толика света вашег нађосте мене, човека туђе вере, да в 
ачуде шта ли то може бити и каква је то толика преша, да се људи ноћу дижу из постеље.{S} Многи 
ежи из ове собе, за коју су биле везане толике слатке успомене, а опет је нешто неодољиво вукло 
} Помиловани, да би се показао достојан толике милости, био је ванредно вредан; радио је дан но 
, јуначки сине, кад си умео дотерати до толике славе да ти будеш глава и старешина оволиком све 
ледње све што ће ти бити.{S} Кад му иде толики други свет, хтела би да му отиде и она, Синђа, а 
кварити.{S} Дакле, сва њена преданост и толики њени докази љубави и несебичности, нису могли ни 
озно доба, утрча у собу, изненади се од толиких гостију, постиде се, притрча оцу, и, вукући га  
 то тако ретко име Перун Црнојевић, код толиких других обичнијих имена.</p> <pb n="544" /> <p>Н 
ко је значајан са своје поетске лепоте, толико је још више важан са свог дубоког научно-философ 
ка.{S} Ми пак дотерали смо данас дотле; толико смо залутали у притворном стиду, да не можемо тр 
 Зар би ја тебе навела на какво зло.{S} Толико ми било зла мојој Стани, колико ја теби желела.. 
лканији једнога свога, колико вернога — толико и лукавога пандура, који је у крви великога ратн 
у монограм.{S} Враничић га упита шта га толико интересује на кутији.{S} Сељак рече да је у војс 
, са својим рођаком, с човеком, који га толико воле, и који је тако вољан да га обаспе својим в 
одна човека.{S} Истинска природа људска толико је високо цењена, да је само снимање и препочиња 
ницом.</p> <p>И ова жена, која је имала толико лепе памети, да је често кнезу давала најкорисни 
ла...</p> <p>— Не кнегиња, али зар нема толико других угледних чиновника за које би је кнез пос 
о ми је да ни један народ на свету нема толико духа, појезије, досетљивости, хумора и дивне шал 
им променама — то је питање на које има толико одговора, колико има разноликих људи и прилика у 
 рука и плод убере.</p> <p>„Држим да на толико могу рачунати код својих пријатеља, међу којима  
 поче џапати.{S} Мона је неправедна кад толико пребацује Лепши тих пет минута.{S} Она се сирота 
 који дан ти си све гори.{S} Шта си сад толико бленуо!</p> <p>— Шта сам бленуо!{S} Загледао се  
 ми дај!...{S} Кугића...</p> <p>Кнез је толико викао да се разлегало по целој кући.{S} Чујући н 
ква је била садржина тога акта, који је толико привукао пажњу пуковникову.</p> <milestone unit= 
 ово што г. Вујадин прича.{S} Али он је толико желео да се све то баш тако деси, да је доиста и 
9" /> креће нека гомила људи.{S} Ово је толико заинтересова да она покуша, па и отвори и спољне 
почетку намесништва опште стање било је толико ровито да се ни један од њих није смео усудити д 
ље.{S} Крвава глава Перунова била му је толико тешка, да је он одмах, после првог тренутка, опе 
 непрестано идеш напред.</p> <p>Тошу је толико био занео овај призор да није ништа чуо шта му г 
да је нешто вукао.{S} Сећала се доцније толико, да је на један пут осетила по снази неко голица 
ела.</p> <p>Власти су слудовале и дигле толико села у потеру, да се то сад све измешало и збрка 
е ли?{S} Е, ето дођох и ја једном после толико година да видим како изгледа овде код вас у мини 
То нисам знао — рече он — чудећи се, не толико томе обичају руском, колико кнежевој познатости  
н питање журно и чисто плашљиво, јер не толико речи већ забезекнут и престрављен израз маркижев 
ику послала, вели, његова мајка још пре толико година.</p> <p>Лепша сакри руку у којој је држал 
ијатан.</p> <p>- Шта ли може бити да се толико задоцне? — рече један од ова два човека.</p> <p> 
.{S} Бојећи се да је не познаду, она се толико била увила у мараму, да ништа није видела куда у 
 скочи и додаде му чашу воде.{S} Кад се толико поврати да је могао говорити, чича Милоје рече:  
и код сваке речи, као оно човек који се толико занео за мислима, да на речи и не пази.</p> <p>— 
рсмановој кући (Павином оду) одлазио се толико пута и знао му сву чељад.</p> <p>Поздравише се.{ 
>За онога загонетног младића дознало се толико да ће то јамачно бити један правник <pb n="276"  
рилика, извини се у две три речи што се толико задржао и позва кнеза и његова пратиоца да пођу. 
тим чедним и поштеним женама, што су се толико над њом натресале, а сад их, ево, где се ваљају  
 <p>— Да бог поможе!{S} Ти данас изнесе толико ваљаних ствари, да би срећа била кад би се и пол 
уних двајестак година.{S} Догађаји неће толико чекати на тебе.{S} Они ће банути с елементарном  
 министар председник; вас се ствар тиче толико исто, колико и министра у чију струку то спада.< 
 у соби, где су били, можда им се не би толико познало да су препили.{S} Али оно обадање по хла 
дати.{S} То ни какав обичан човек не би толико чекао и трпио, камо ли он, што је научио да куд  
какав је — ми смо се данас цивилизовали толико да и на сликама и статуама мушкарце обично шкопи 
И сва љубав моја, није могла од тебе ни толико поверења да заслужи!{S} Ох! то је горко, горко!< 
зи љубави и несебичности, нису могли ни толико да га загреју, да у њој не гледа шпекуланта!{S}  
он је већ и јео и пио у овој кући, и ти толико пута!{S} А ако се ствар тиче ове вечери, онда је 
је то радозналост без укуса, наваљивати толико, да прочита писмо једне париске јавне женске.</p 
оби убезекнуто.{S} Нови, дивни предмети толико су јој привукли пажњу, да је за тренутак била за 
лате!{S} На вас једнога ова земља троши толико колико би било доста да се у потлаченим крајевим 
S} За што би се иначе господин пуковник толико интересовао о отровима, и како бих иначе ја дошл 
но војничкој части кад се један ђенерал толико заборави, да.....</p> <p>Ђенерал га пресече.</p> 
х предрасуда.{S} Сматрао сам да ја имам толико исто права на престо као и ти.{S} Имам га и више 
p> <p>Старац дубоко уздахну: — Не марим толико за себе, али пропашће ми деца, дићи ће се <pb n= 
к до Растислава и његове политике таман толико исто колико и до лањског снега.{S} Она је и суви 
 тако душмански ова лепа земља, коју он толико воле и за коју би увек све жртвовао?!{S} Какво ј 
ару!{S} А ја сам пређашњих година бивао толико пута у вашем дому.</p> <p>Милоје узе набрајати п 
 био случајан, но опет за то бол је био толико јак, да млади господин викну, и ухвати се руком  
а, враћали у Звониград, кнез се већ био толико ослободио и укалашио пред Растиславом, да се цел 
ни.{S} Ја вас волем, с тога сам и тежио толико да вас видим овде.</p> <p>Јела је само дрхтала и 
ога истог дана до мрака већ се повратио толико да је у вече могао узети авдес и очитати главниј 
људи, нарочито ако су иначе били колико толико развијени — непрестаним бављењем тим једним пред 
и, заборављајући да јој ваља бар колико толико довести у ред своју одећу, она јурну вратима на  
 главних, ја сам водио - али ту је било толико људи старијих, искуснијих, давнашњи државници, с 
задовољством — само кад се не би губило толико времена при промени коња.{S} Кад је највештији к 
 путовали ни куда су путовали, зна само толико, кад се опет видео слободан, око њега је све бил 
у за њу вечито мрачни.{S} Знала је само толико, да ја он живо покретао руком, да је јако дувао, 
о и њему самом.{S} Знао је доцније само толико, да је присуство ове лепе жене на један пут одаг 
 слику у моме памћењу.{S} Сећам се само толико да сам се почео копрцати и отимати да се ослобод 
е би умео рећи.{S} Могло се казати само толико с поузданошћу, да је имао много среће.{S} Неколи 
Ратко....</p> <p>Растислав примети само толико, да је по његовом мишљењу кнез млад човек, код к 
напора, ја сам, како рекох, сазнао само толико, да ме на, колима некуд журно возе.{S} Колико са 
ров једва се у новије доба дознало само толико, да га дивљаци справљају од сока једне биљке аме 
ратилац ишли су на сумце, знали су само толико да им се ваља држати <pb n="646" /> јужнога прав 
ам чега бојати!{S} Па што је то страшно толико што сам рекла да шпекулишете с кнезом?{S} Добро, 
е врати весео Црнојевићу, који је скоро толико исто био изненађен као и онај сељак коме узеше ш 
ој се! — одговори други глас.</p> <p>То толико што сам чуо и више ни речи.{S} Доста смо се дуго 
ути молбама око кнеза, те га склони бар толико да не ступа у борбу с тајним савезом „Балканска  
 опет доцне дошао, јер и вечерас се већ толико и јело и пило.</p> <p>А после, зар је могуће да  
ош пре три тисуће година, људи били већ толико развијени, да су тело човечије сматрали као бого 
аткоћу времена, а на огромност посла, у толико су је мање интересовале, у колико је чешће имала 
то је која имала више од тога еспапа, у толико јој је био већи глас и углед међу дружином.</p>  
з буде мање мешао у земаљске послове, у толико ће они ићи боље.{S} Околности су се веома згодно 
аврикије убедљиво.</p> <p>— Тим боље, у толико лепше; онда ћемо играти партију шаха, — рече кне 
ањ, сматрајући да су са њега пропали, у толико га је сад благосиљао, видећи да он чисто препоро 
оји грађанин спали пред својом кућом, у толико је топлија његова оданост престолу.{S} А по чему 
ав је умео да умери своје властољубље у толико што му је обележио међе, које се могу достићи об 
иротице Јеле.{S} Њој ће та помоћ бити у толико потребнија, ако изгуби тетку...</p> <p>Тако поче 
ротице удовице могла је г. Ратку бити у толико ближа срцу, што је зао удес хтео те је и он сам, 
избере?</p> <p>За њу је тај избор био у толико тежи, што га је она сама морала вршити, што је с 
е од ње повратим.{S} Мој је успех био у толико тежи, што је баш у твојој непосредној околини би 
.{S} Погазио је упутства у писму само у толико, што је наредио, да из даљине опрезно пођу за ко 
ћности.{S} Односно садашњости приметићу толико: ви се сад срдите без узрока.{S} Ви замерате мој 
оше ли где кога од њених, и само што чу толико од једне <pb n="250" /> да је Пава „отоич“ стаја 
ш њоме послужити и на сред улице, поред толиког света, а опет да те вико не опази.</p> <p>„Та б 
е не бојим“ —</p> <p>Кнез се захвали на толикој пажњи и галантерији.{S} Пуковник рече још некол 
оран у томе да се Растислав чисто чудио толикој чврстоћи тако млада човека.{S} Само кад Растисл 
 је уживао и код старих.{S} Постао је у толикој мери поверљив човек нове владе, да је био одасл 
има.</p> <pb n="143" /> <p>Чисто збуњен толиком пажњом кнежевом, млади доктор топио се у изрази 
 то тешко кад човек мора водити бригу о толиком народу.</p> <p>Док су се начелник и прота бавил 
за, возите, па шта је с тим, шта дижете толику џеву, шта сте ви бајаги бољи од мене! - кљусад к 
ђен, Текелија упита:</p> <p>— Па зар ти толицки, па већ имаш жену?</p> <p>— Не само жену, но им 
толу владаоца зрела и пуна искуства.{S} Том разлогу ти си био жртвован.{S} Наравно, ко чини зло 
што ће се морати завести и у мерама.{S} Том приликом при побијању вредности новцу, који сад опт 
и, па и наш господар, нисмо ништа према том његовом хваљеном екватору.“</p> <pb n="179" /> <p>„ 
коме кључају сви сокови организма, а на том сунчаном жару прекувана, пречишћена, снажна и једра 
могућству забораве све што се десило на том мрачном и проклетом месту.</p> <p>Перун Црнојевић и 
уће: „А, лоло једна, лежиш ли, лежиш на том јастуку?{S} А Митра... а?“ А он као одговара: „Није 
е свадбе, и све оне свечаности, које се том приликом врше?</p> <p>Све то и још много што шта др 
Степа био је недавно у Бечу по еспап, и том приликом, како се вели, довезао је, између осталог  
ло као поручено.{S} Ваља се користити и том околношћу, ако је истина што се говори, да кнез ист 
в. Сави кнез посети Вишу Женску школу и том приликом обдари многе сиротне ученице.{S} Једној де 
бога, Рале, како можете тако говорити о том јадном детету?</p> <p>— О коме детету?</p> <p>— О д 
ао свежањ писама.{S} Ударајући шаком по том свежњу, кнез рече:</p> <p>— Ђенерале, ево, ово су с 
 лепа девојка трљала је палцима, час по том обручу, час кнеза по челу и очњим капцима, а уз то  
Растиславу.{S} Поздравише се.{S} Већ по том поздраву видело се да су стари, добри познаници.{S} 
му окрњено ухо....{S} Ко то одгризе ухо том кљусету, г. Маврикије?{S} А?{S} Наш Симон?{S} Мора  
чуле чак и тако крупне речи, да би он с том женом могао бити потпуно срећан, па да се неби мног 
спомене из Балканије.{S} Он се растао с том земљом тугујући за њом; он није ни оставио, ни поне 
ду могао прочитати један о другом!{S} У том тренутку та два супарника изгледали су као два вечн 
 писмом од г. Ратка из Звониграда.{S} У том писму било је друго писмо, које г. начелника јако о 
а само заступао среског начелника.{S} У том истом месту био је некакав учитељ црвењак, опасан ч 
оје овако:{S} Можете попити отров.{S} У том случају прави узрок ваше смрти остаће тајна за наро 
ите, огњене, управо паклене мржње.{S} У том тренутку Растислав би био у стању да растргне Мутим 
и шакама да се насрче његове крви.{S} У том тренутку, у њему се бејаше изгубило све човечанско, 
слободоумља у унутрашњој политици.{S} У том стању затекла га је „Катастрофа“.{S} Велика Народна 
е мисао јављала, али не овако јасно — У том тренутку у њеној глави у опште није било ничега јас 
 друма, налазио се један мали парк, а у том парку било је једно старинско државно здање, које п 
ац“ вазда је порицао да је ствар била у том облику.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кнез 
p> <p>Кнез Мутимир и њен драги Никица у том тренутку стопили су се у једну нераздвојну личност, 
бав!</p> <p>Кнез Мутимир био је и сад у том расположењу; присуство Лепшино, њена близина, њен г 
, бар у главноме? и т. д. и т. д. све у том правцу.{S} Стављана су ми питања специјално о неким 
 дубок бол.{S} Лепа Пава изгледала је у том тренутку као анђелска слика Рафаелове мученице.{S}  
ник и управитељ скулпторске академије у том месту.</p> <p>— Ова притворна чедност по некад је т 
акачаљкама.{S} Кад Мона потера и даље у том правцу, он скочи, дочепа капу и викну: „Збогом!“ </ 
у души.{S} Осећао је да се загрева, и у том стању било му је добро.{S} Глава му је била ведра,  
, још много пре но што се и родила, и у том далеком, заборављеном животу као да је било вешто ш 
о се против таквог схватања, и она би у том тренутку била готова да истрчи на раскрсницу и да н 
видно је било да о нечем другом мисли у том тренутку.</p> <p>Жика је, познавао ово душевно стањ 
вем ужасу своме.</p> <p>Каји се учини у том тренутку као да опет слуша како пуцају разбојнички  
бе, он није знао за свет око себе, он у том тренутку није могао јасно дати себи рачуна чак ни о 
озга.{S} Жики заплака само срце, и он у том очајном тренутку не сети се ничега пречег — већ под 
мрче.{S} Не знам да ли сам дуго остао у том несвесном стању.{S} Кад сам се почео повраћати к се 
и се погледи сукобише.{S} Шта је само у том једном погледу могао прочитати један о другом!{S} У 
огао разабрати где је и шта је.{S} Но у том тренутку изби из мрака незнани вођ кнежев и позва и 
јну и једну тугаљиву мисију.{S} Писар у том срезу, Срећко се познавао са свима угледнијим људим 
 кукавице:{S} Жика сам био би у стању у том тренутку да удари на њих двадесет.</p> <p>Под утица 
оју су му други метули у уста.</p> <p>У том тренутку Растислав је видео да цело његово биће исп 
змеђу прошле и садашње владе.“</p> <p>У том правцу говорио је Ратко даље.{S} Његови савети били 
/l> <l>Од које вену лузи зелени:</l> <l>Том Злодуху ћемо роба предати.</l> <l>А шта ћете ви?!</ 
 ту још и стотине других ствари.</p> <p>Том приликом много је куче остало без своје кочине, мно 
ан и вели ми: „врло добро, г. начелник, томе сам се од вас и надао.“</p> <p>Истина, ми смо напр 
 живо што погађа.{S} Ко му није отишао, томе није погодио.{S} Има некакву старинску кожну књигу 
 би се сад сећао свега тога.{S} И, ето, томе истоме г. Вујадину, пало је сад у део да игра улог 
она осећа да сва, душом и срцем припада томе свету.{S} Она за њега живи, она би за њега сутра т 
ата бити прокламован за кнеза.{S} Према томе изволте се одлучити.{S} Понављам, свако ваше проти 
што сам рекао сушта је истина.{S} Према томе ви сад наређујте што буде потребно да се кнез закл 
обичан човек, но глава државе.{S} Према томе он нема својих личних ствари за које би могао рећи 
ко њега у будућност ове земље.{S} Према томе не само што није никакво чудо што ја то знам, на п 
 у прокламацији и наглашавало.{S} Према томе су одмах предузете и подесне мере.{S} Одмах сутра  
и, ни помоћи ни одмоћи. </p> <p>— Према томе може ми бити све свеједно шта ко о мени мисли, па  
о, али он је то <hi>осећао</hi> и према томе се управљао у животу.{S} Тако је радио, али није о 
ну против законитога наследника и према томе ћу поступити.</p> <p>Овај дрзак говор учинио је св 
асплођава род људски</hi>.</p> <p>Према томе овоме чину поклањана је општа пажња, установљене с 
на почело се говорити о гушобољи.{S} На томе је и остало.{S} Цео град знао је да министар пресе 
Тако „није могуће, није могуће“ — па на томе и остане.{S} Спасе га баш то, што учини оно што ни 
нога од главних политичких агитатора на томе крају.{S} И капетан је морао попустити.{S} Министр 
ислав није само мислио о томе, он је на томе и радио.</p> <p>Још с пута одаслан је био у Звониг 
је ту рачун лак, како се и колико се на томе послу може зарадити.{S} И ту је зарада огромна!</p 
како она има већ и својих људи, који на томе раде да она добије своје право.{S} Госпођа је завр 
о европски образована.</p> <p>Али ни на томе није застало.{S} Било их је који су уверавали да с 
аоци.</p> <p>— Да збиља, кад смо већ на томе, кажи ми искрено, докторе, верујеш ли ти у будућно 
остале порезе у натури.{S} Остали су на томе да саслушају мишљење тастово, па како рекне Хаџија 
> <milestone unit="subSection" /> <p>На томе се свршио разговор међу ове две „поштене душе.“ Сп 
 кочијашу већ издата наредба.</p> <p>На томе се разговор пресече.{S} Сваки се удуби у своје рођ 
д омладином.</p> <p>Сложили се најпосле томе, да овај покрет ваља живо пратити и непрестано има 
аштвом.</p> <pb n="334" /> <p>— Додајте томе вашу породичну слабост спрам жена.{S} Твоји претци 
ваш књаз до сада био малолетан.{S} Но и томе ће скоро бити крај.{S} За који месец ја ћу постати 
о ове речи у највећој озбиљности, а при томе је непрестано нетремице гледао Лепши право у очи,  
S} Да сам ја био прошле ноћи ухваћен, о томе не може бити никакве сумње — рече Белини.</p> <p>— 
ма — примети ђенерал.{S} Ако доспемо, о томе ћемо говорити доцније.{S} Сад да се вратимо на ств 
 кад ће момак и девојка доћи у додир, о томе је водила бригу породица, па и цело друштво.{S} Ка 
аваљује Растислав, Ратко, цела влада; о томе се воде преговори, њега воде у Париз да гледа дево 
ћи да га је жалила цела Балканија.{S} О томе је био објављен и један указ:</p> <p>„Да се забран 
у овога века био је јако развијен.{S} О томе прича веома интересан случај Сава Текелија у своји 
а се, како јој пре није пало на ум да о томе више и боље промисли.{S} Али баба Кату није смела  
ном? — упита кнез лукаво.</p> <p>- Ја о томе ништа не знам! одсече се кратко Растислав.</p> <p> 
/p> <p>— Чудим се да ноћас није ништа о томе причао оној својој булументи — примети Ратко.</p>  
мерови.{S} Десетак пуних дана само је о томе мислило, само се у томе живело, само се тим ваздух 
 хвалити екватор, и цело вече само је о томе говорио.{S} Најпосле, полазећи кући, он се још јед 
 у животу.{S} Тако је радио, али није о томе ником причао, јер је знао да је свет махнит и прит 
и</title>“ доносио је сваки час слике о томе, између осталога и слику, како поред те касарне пр 
И то рад чега?....{S} Ах! не питај ме о томе пишта више!...</p> <p>Мутимир је ово изговорио так 
</p> <p>Мутимир се намршти — Немој ме о томе ништа питати.{S} Ја нисам ни имао мајке.{S} Би ли  
 г. Растиславе, какво је ваше мишљење о томе?{S} Ја се у тим стварима не разумем.{S} Ја сам што 
као.{S} И они говоре истину.{S} Сумње о томе није више могло бити, кад то ево тврди и његов вер 
ад дође тренутак твоје женидбе, да се о томе самном посаветујеш као са најбољим твојим пријатељ 
рећи само о томе, или слушајући да се о томе говори.</p> <p>При тим разговорима он је осећао да 
присутним гостима.{S} Сутрадан већ се о томе шапутало по целом граду, а ни сам кнез није ћутао! 
гова разговора с Ратком чути што више о томе; друго она се вазда интересовала за кнеза Мутимира 
Растислав.</p> <p>- Тако, тако!{S} Ви о томе ништа не знате!..{S} А није вам познат један допис 
њино стрнџање.{S} Јамачно сте слушали о томе.{S} То је права саблазан.{S} То је некакав њин оби 
е могао јасно дати себи рачуна чак ни о томе: шта је, која је то коју он држи у своме наручју?{ 
лканији.{S} А, докторе, шта мислиш ти о томе?</p> <p>— Факт је, светлости, да смо ми куд и камо 
е, слатка моја, немој ми сад говорити о томе.{S} Други пут!{S} Остави ме сад!{S} Погледај! — Он 
а право.{S} А сада неће више говорити о томе.{S} Односно Лепше резултат је постигнут и то је за 
општио, и, ако је по вољи, ја бих вам о томе дао неке податке.</p> <p>— Молим, молим — рече Рас 
 би свакако веома незгодно да јој сам о томе казује.</p> <p>Док је кнез премишљао како би ђенер 
сећао је да је најприличније да је он о томе извести, јер ђенералу било би свакако веома незгод 
ајна; али све, што је он до сада знао о томе било је магловито и непоуздано.</p> <p>Но сад је и 
озвао.{S} Наравно, ти ништа ниси знао о томе!{S} Је ли?{S} А погледај жене! — Растислав показа  
а иде, пошто ћутљиви младић није хтео о томе ништа говорити.</p> <p>Но и ако је жандарм одмах и 
</p> <p>Но Растислав није само мислио о томе, он је на томе и радио.</p> <p>Још с пута одаслан  
и, пошто је он сам довољно већ мислио о томе.{S} О чему би она имала да мисли и зашто је он пре 
{S} То слободно знај, и промисли мало о томе!{S} Што год ви више не дате, други ће све више дат 
едети и гладан и жедан, говорећи само о томе, или слушајући да се о томе говори.</p> <p>При тим 
го дубљи корен; рече, како је озбиљно о томе премишљао да ову струју окрене у корист данашњега  
д једним лекаром не може бити зазорно о томе говорити, кнез је био пустио свом језику на вољу и 
али нико ту неће уста отворити да што о томе сведочи; још мање да трага и истражује шта је било 
еним рукавима, и запиткујући је нешто о томе.</p> <pb n="247" /> <milestone unit="subSection" / 
 слатки мужић није ни речице споменуо о томе.{S} Наравно, она рачуна по себи, како њен муж неће 
ведоче ваш злочин.{S} Сачиниће се акт о томе. <pb n="317" /> Ви ћете бити одмах оковани и као т 
се задржа око убијена сељака.{S} Вест о томе пролетела је као муња кроз целу <pb n="664" /> пот 
ојном министру.{S} Ја сам г. министру о томе већ говорио, само нека му сад и кнез рекне.{S} А,  
о да је у земљу пропао.</p> <p>Кад су о томе известили Растислава, јако се срдио.{S} Наредио је 
не душе.“ Споразумели су се, само још о томе кад ће му она донети „лек“ и где ће му га предати? 
м знао — рече он — чудећи се, не толико томе обичају руском, колико кнежевој познатости са свим 
азник.{S} Ко зна где је извор и порекло томе обичају!{S} Можда је он некад имао свој дубок и ва 
иновник у француском консулату, и да по томе никоме не признајем права да ме испитује и води не 
 бива све искуснији, све разумнији и по томе све бољи.</p> <p>Код жена као да све то иде наопак 
вечији и да си у греху рођен и да си по томе то исто, што и остали људи? — упита Кугић.</p> <p> 
рвога гроба, а то се најбоље познало по томе, што ове речи бабине пресече други крупнији, мушки 
 своју корист.{S} Сваки га цени само по томе колико вајде може имати од њега.{S} Нико га не гле 
и одлазим.{S} То се најбоље види баш по томе, што ја одлазим, а он остаје.{S} То ти је најопасн 
и.{S} Али како да доскочиш то један пут томе матором лисцу!{S} То је најтеже питање.{S} Наравно 
м изразима даде ми на знање да се ја, у томе тренутку налазим у ванредном положају, где ми све  
о финансије.</p> <p>У једном шумарку, у томе парку, лежала су потрбушке три млада човека, који  
од мене ће!“ - прошапута Тодорика.{S} У томе се зачу лупа на капији, а после и позивање газда п 
ди Милојево питање климањем главе.{S} У томе приђе и Враничић.{S} Он загледа непозната човека,  
дан храст, док ова гомилица прође.{S} У томе се један од оне четворице одвоји, врдну мало у стр 
о се на тенане сите наразговарати.{S} У томе уђоше у будоар.{S} То је била мала, веома укусно н 
а, а црна прилика још се не врати.{S} У томе чекању отворише се полако задња врата на соби.{S}  
зно проговори с њим неколико речи.{S} У томе приђе и Растислав.</p> <pb n="182" /> <p>— Ово је  
ут запнем о нешто ногом и посрнем.{S} У томе посртању ја запнем и другом ногом и колико сам дуг 
.</p> <p>Кнез искапи и другу чашу.{S} У томе се спољна врата нагло отворише.{S} У собу брзо уђе 
в...{S} Жив...{S} Жив...{S} Мртав...“ у томе је прошла цела ноћ.</p> <p>У јутру освану проклама 
 Ја истина немам много лична искуства у томе, јер моја пракса није ме доводила у додир са сеоск 
 <pb n="387" /> време прилично смо га у томе искварили.{S} Ја сам га узимао у помоћ за државне  
о, па како се главна задаћа састојала у томе, да избуде све обвезнике из првога позива, то су и 
 Кнежев би задатак био да издвоји шта у томе колебању треба да остане непроменљиво, стално, што 
кторе, како ти оно рече: наш је народ у томе доста <hi>либералан</hi>.{S} Ја сам слушао да у Ба 
ићи су преко њега вршили.{S} Он им је у томе био веома подесан, као богат човек, коме су могли  
 да сретна Турска <pb n="523" /> није у томе тренутку имала у Балканији једнога свога, колико в 
олан, Мире какве су гадне шпекулације у томе теране на твој рачун!{S} Навлаш су те одржавали у  
у, и нема те силе на свету која би ме у томе могла омести — рече Мутимир живо.</p> <p>Кнез хтед 
злози и друге побуде руководиле су ме у томе.</p> <p>— Главни извор, из кога је поникла замисао 
 једном тим правцем, не зна више мере у томе.{S} Сам народ добро је карактерисао ту своју особи 
 дана само је о томе мислило, само се у томе живело, само се тим ваздухом дисало, само се на то 
декламовао ову песму, да га не помете у томе громовито „многаја љета,“ у чему је и он морао уче 
вања.</p> <p>Немогући да се изједначе у томе с мушкима, женске су створиле за се друге прилике  
рода.{S} То су учинили моји претци, и у томе је главна заслуга династије Косанића.</p> <p>Ђенер 
азвијао своју „теорију природности“ и у томе је терао до краја.</p> <milestone unit="subSection 
ео овај призор гледао је мајор Тоша и у томе се чисто бејаше занео.{S} И несвесно је сравњивао  
је се код кнеза опажа, велики узрок и у томе што кнез нема пара.{S} На ту околност и раније <pb 
 природно.{S} Па ипак наш народ стоји у томе куд и камо више над свима суседима својим.{S} Ма к 
тиском помаче на више цео отоман, али у томе и сама склизну с отомана и пала би управо главачки 
не.{S} Јамачно ни ти не ћеш бити бољи у томе.</p> <p>— Најпосле ви сте осветољубиви, саможиви,  
риродно, онако како јесу, а што су ми у томе отворили очи за цело је заслуга неколицине разбори 
 је најтеже питање.{S} Наравно, ја ти у томе не могу дати потпун рецепт, могу ти само у главном 
 по мало, момчадија се поче надметати у томе.{S} А кад кнез једноме, који је највише и најбоље  
де ди то једном; успеш ли само једном у томе, онда га се више немој бојати; после тога може ти  
иноси ствари.“ И тако је остао упоран у томе да се Растислав чисто чудио толикој чврстоћи тако  
та велите?{S} Камо рекосте?</p> <p>Он у томе стиже пред Растислава и испрси се пред њим.</p> <p 
на чедност и светитељство.{S} Но како у томе има и твоје заслуге, то си ти за данашњицу заслужи 
>јаузне</hi>.{S} Разлика је била само у томе, што су код других госпођа јаузне биле по правилу  
а замисао.{S} Налазио је незгоде само у томе, што би било тешкоћа на случај да се кнез узјогуни 
т имао ко служити.{S} Разлика је само у томе, што кад га служиш ти, онда га служиш онако како т 
е од садашњих. — Сва је опасност само у томе, да Растислав и Ратко са својом дружином опет не д 
патос, да је Мутимир не задржа.{S} Но у томе он и сам посрте напред, колена му се омакоше с гла 
он не би могао реч проговорити.{S} Но у томе тренутку појави се кнез Мутимир, и пуковник га вид 
 <p>Кад је видела да је питање просто у томе да постане наложница, — Јела је одбила те понуде.{ 
 нема никакве опасности; сва је ствар у томе што ћете мало дуже поспавати.{S} Уверавала <pb n=" 
репи и ти моје мишљење да је ваш спас у томе, да од кнеза направите што боља човека.</p> <p>Рек 
вали су по некад да открију и пронађу у томе велике тајне, које су понајвише после односили са  
} Узмимо на прилику Румуне.{S} Они су у томе далеко иза нас.{S} Сем најближе крвне везе, код њи 
S} Ћата Срећко је проводаџија!</p> <p>У томе стигоше још два пандура.{S} Пијанога Ралеку, свега 
>— Па зар овде?</p> <p>— Овде!</p> <p>У томе дођоше до капије.{S} И велика колска и мала пешачк 
прошапута:</p> <p>— Чекај сад.</p> <p>У томе кнез отпоче своју кратку беседу, како он, као пото 
исти људи као и ми, рече Заре.</p> <p>У томе изађоше на једну пољаницу.{S} Ту у близини није би 
се живо, али тихо разговарали.</p> <p>У томе на оближњем парном млину одјекну јасан, дугачак пи 
, а ми ћемо се чинити невешти.</p> <p>У томе стигоше већ и до кола.{S} На пољани је било управо 
га проби хладан, самртни зној.</p> <p>У томе тренутку њему се учини тако јасно да пуковник Врба 
куда ћемо, онда одговарај сам.</p> <p>У томе и сељаци приђоше.{S} То су били млади, отресити љу 
 се с газда Бојом опријатељио.</p> <p>У томе механџија прискочи Ралеки и поче га гурати.</p> <p 
 узвикну; „Помози бог, браћо!“</p> <p>У томе се направи читава збрка.{S} На кнежево „помози бог 
лични разговори и обавештаји.“</p> <p>У томе смислу начелник министарства имао је да састави пи 
о те, боже! тек ако је поноћ.“</p> <p>У томе се зачу из даљине нејасна нека лупа, некакав удаље 
а покрене и оживи све то, да даде свему томе корисан правац и да удахне душу у ту успавану снаг 
овима.</p> <p>„Пошто је већ реч о свему томе, вредно је поменути и отрове, који се пренашају у  
ркве како који дан све празније и да су томе злу много криви и сами попови.</p> <p>Најпосле дођ 
су му да кнеза отуђује строг, учитељски тон, да он не воле кад му се читају буквице, а врло рад 
асиле сваку наду, и он опет осети, како тоне у неки мрак.{S} Из овога заноса кнеза је тргло нек 
ако ваља рукама, и он осећа како полако тоне у топлу, љигаву крв.</p> <milestone unit="subSecti 
е револвер.{S} Кад је видео како полако тоне у нечистоту, он се сети, истргне револвер, испали  
нутак гледала, она климну главом и рече тоном пуним презрења: — Па што кријеш, јадниче!{S} Како 
е одричи! — То је било изговорено таким тоном и пропраћено таким погледом, да Мутимир, збиља, н 
</p> <p>— Хоће! — понови начелник истим тоном.</p> <p>Писмо је било Милојево, упућено неком поп 
овора, она притисну кнезу дуг, страсан, топал пољубац у сред румена образа.</p> <p>Тиме је она  
 које стране не ствара истински искрен, топал, братски загрљај, нити му ико пружа искрену прија 
ле бирајући где ће пасти, час хлад, час топал зид, загрејан на сунчаној припеци.{S} По нека од  
 њу за неки тренутак.{S} То је био мек, топао, нежан поглед, који из срца потиче и у срце утиче 
 мотком, чији је врх усијан да се скоро топи.{S} Један додир те страшне мотке укроћава најљућег 
н толиком пажњом кнежевом, млади доктор топио се у изразима захвалности и учтива снебивања, но  
 те пукотине као да је струјала румена, топла крв.</p> <p>Овај величанствени призор заносио је  
.</p> <p>— Да, да, страсна раса, бујна, топла, крв — прихвати кнез — то си добро рекао, докторе 
 ми смо прилично источњаци, бујна раса, топла крв, а поглавито сам начин живљења но селима, сам 
tion" /> <p>Била је дивна пролетња ноћ, топла и тиха, ведра и јасна.{S} Пун месец испливао у ве 
мљавина то је радосна објава да је наша топла љубав и на небу примљена и записана међу најлепша 
е била Перунова рука, и та рука била је топла и полако се тресла.</p> <p>„Жив је“ — узвикну Жик 
палио у крви.{S} По жилама више не тече топла, млада крв, но растопљено, усијано гвожђе, које с 
крилати ветрови балканиски, кад пирну с топле Адрије, па за непуну ноћ прохује чак у недогледне 
ин спали пред својом кућом, у толико је топлија његова оданост престолу.{S} А по чему би се нај 
 живље куца, груди слободније дишу, крв топлије тече.</p> <p>Ако има светитељака, или ако их је 
а.</p> <p>Ројеви мушица, раздраганих на топлим сунчаним зрацима, весело су се витлале око прозо 
 оросио је искреним сузама и ижљубио је топлим, срдачним пољупцима благодарна сина, а душа му ј 
рена и свежи пролетњи ваздух, помешан с топлим сунчаним зрацима пунио је голему одају.</p> <p>г 
смрт, тек ђенерала поче обузимати чудна топлина и у телу и у души.{S} Осећао је да се загрева,  
p> <p>Ово снажно стезање, ова близина и топлина, све то само га још више острви. — Он је понесе 
ни да цела природа дише мирисом, нежном топлином и обновљеним пролећним животом, у коме свака т 
о неким нежним мирисом, неком пријатном топлином, нечим што те одушевљава, заноси, крепи, што б 
иградом и целивало земљу једним од оних топлих пролећних пољубаца, који, рекао би, и саме мртве 
ору</hi>, благосиљали су и љубили голо, топло, меко, ружичасто тело својих конкубина.</p> <p>У  
уке небесима и проси - шта? росу? кишу? топло сунце, младост! — не, њему то више не треба, но п 
се кара.“ - О.. о.. о! како сам је тада топло загрлио. „Није, милошто моја!{S} Добри бог не мож 
ад росна киша не пада,</l> <l>Где никад топло сунце не греје,</l> <l>Где има девет мрачних пећи 
ан до другог на дивану и разговарали се топло, искрено, <pb n="325" /> као најбољи другови.{S}  
странке.{S} Нашим ће људима бити лепо и топло и кад су на влади и кад су у опозицији.{S} Они не 
езде, и ону страховиту жудњу, која тако топло разгрева груди, и ону наду, ону тако нејасну, али 
каније још смо деца Истока.{S} Оно исто топло сунце источно, које даје гавран боју нашем грожђу 
осећа само како јој низ леђа пури нешто топло и кваси је све више и више; она се маши руком, и, 
рне ваздушне просторије, играјући се на топлом зраку, — да све то: животиње, биље, цела природа 
само се тим ваздухом дисало, само се на топлоти тих нада грејало, — и сад је сва та огромна згр 
осетила по снази неко голицање, некакву топлоту.{S} А за тим?{S} Као оно човек коме би ненадно  
а рукама, и он осећа како полако тоне у топлу, љигаву крв.</p> <milestone unit="subSection" />  
 отопи лед и студен и да пробуди у њему топлу истинску љубав.</p> <p>Њене су очи биле влажне; г 
енуо на пут.{S} Уз лупу звона и грување топова он је изашао из своје престонице, баш у тренутку 
се тај народ и та „снага његова“ дочека топовским метцима.{S} Као мудар владар, <pb n="189" />  
ду, да ненадно <pb n="529" /> искрсне у Тополовцу, у оном славном, повесничком месту, где је су 
е путнике.{S} За мало и коњици стигоше; топот на једном престаде, они се зауставише пред капијо 
а одмах је распознало, то је био коњски топот и примицао се све ближе.{S} Тодорика стаде у зала 
е (гњечена пасуља) Црнојевић је носио у торби погачу и пуну каленицу папуле с великом обареном  
p> <p>— Ко ти је она жена што ти изнесе торбу, је ли ти мајка или снаја? — Упита Текелија</p> < 
енави“ и не каже шта је, па онда одреши торбу и узе сам причати све што је знао.</p> <p>Његовом 
 изађе угледна, лепа жена те даде дечку торбу с хлебом и сиром, што је требало да му буде храна 
 гошће су износиле на ову берзу женског торокања сваковрсну робу женских речи и сплетака, новос 
.{S} Позивао се на то како звониградске торокуше никога не штеде, па опет зато о Лепши нису мог 
 ди то не падне!{S} Пиза има свој криви тороњ; Орловац је имао свој криви мост.{S} И то је тако 
ми жена честита, а ја ништа не знам као Тотов.{S} Чисто се жена и наљути, а има и право, мисли  
и овај камен, подмети, синко, камен под точак, па зови кога од друштва да ти помогне.</p> <p>Те 
 још се једном љутну и прекрете, предњи точак удари о велики камен и кола са шкрипом стадоше, к 
 и кошуљи, подупирао је раменима предњи точак и шибао дугим прутом задуване вочиће, вичући из с 
боравио.</p> <pb n="420" /> <p>Он пусти точак која је до сад узалудно подупирао и подметну каме 
о већ нису могли.</p> <p>Не испуштајући точак, и ако је видео да га не може зауставити, газда ј 
ји је узалудно одупирао голим раменом у точак и безуспешно кушао да својим подупирањем задржи к 
 пењати.{S} Упр’о је очи у једну сјајну точку над собом и више их није скидао.{S} Та се тачка с 
да.</p> <p>Док је госпођа ово говорила, Тоша приђе расејано отвореном прозору.{S} Друмом од Јел 
Ја то сад први пут чујем од тебе — рече Тоша, изненађен овом новошћу.</p> <p>— Сад први пут чуј 
уда, боже, па шта је! — узе се правдати Тоша, но госпођа га пресече:</p> <p>- Какви су то репуб 
ко зна да ли то баш и постоји — примети Тоша.</p> <p>— Да ли постоји!{S} Постоји, постоји, госп 
" /> <p>Цео овај призор гледао је мајор Тоша и у томе се чисто бејаше занео.{S} И несвесно је с 
ица добила пенсију.{S} Но како је мајор Тоша по жени био кнежев рођак, његова је ствар била зат 
имао примати неке дневнице, то је мајор Тоша сад настојавао да се те дневнице пребију за оне не 
 <pb n="417" /> <p>— Пара! — рече мајор Тоша полако с испрекиданим дисањем, као оно човек кога  
" /> <p>— Ствар је замашна — рече мајор Тоша приближив се жени, — знаш да ми стоји ево овде — о 
 смемо питати?{S} Професор у академији (Тоша је предавао један од споредних предмета у војној а 
то тајне дружине!</p> <pb n="422" /> <p>Тоша зину!{S} Какви републиканци, какве тајне дружине?< 
 плитке ципелице од црна сатина.</p> <p>Тоша се трже и окрете жени; његове очи сусретоше се са  
 које ни сад не доби одговора.</p> <p>— Тошо! — продера се Мона, и што год може лупи о патос св 
 стаде смерно пред Мону, и не гледајући Тошу, пружи јој на сребрном послужавнику мало, миришљав 
даље, да непрестано идеш напред.</p> <p>Тошу је толико био занео овај призор да није ништа чуо  
еруну и његовом доласку.{S} Свет свашта трабуња.{S} Нагађа се и што јесте и што није; причају с 
/p> <p>- Свет као свет, свашта говори и трабуња, а бог свети зна да ли је и десета истинита што 
ао неко рећи; то су ваљда каква сокачка трабуњања — примети пуковник осорљиво.</p> <p>— Не, гос 
нђелија би прво испричала деверу шта је трабуњао пијани Ралека, али се бојала свекра.{S} А Воја 
 загушљиви отров мрзости, од кога ће се трава и лишће сушити и од кога ће тице небесне, у лету  
о баве; ту је развијено врачање, лечење травама, па се негује јако и справљање отрова, који се  
 поврте он разговор.</p> <p>- Има такве траве, милостиви господине.</p> <p>- А је ли истина да  
о што дејствује, и какав је сок од које траве, то би требали да знаду апотекари, или можда и бо 
 који се нису скоро ни видели из велике траве.{S} Наслоњени на лактове, они су пушили, а овда о 
 језеро, а једва су се видели из големе траве.{S} Напред је ишао чича Милоје, за њим Враничић,  
ски поток, који се једва видео из густе траве, израсле по стрмим обалама.{S} Преко потока је во 
капу, после се опреми, покупи дукате из траве, и погледајући на ону страну куда Жика замаче, по 
b n="138" /> приметан у големој, густој трави; даље је зелен пољанаст брежуљак, пропланак у гус 
екакав њин обичај.{S} Младићи полежу по трави полеђушке.{S} Девојке, окићене цвећем, обилазе ок 
крају нешто изненади.{S} Они угледаше у трави две повелике гомиле свежа, бела, тек отесана буко 
о, с обореним очима, као да што тражи у трави.</p> <p>Међу тим Жика узе доглед, и кроз један пр 
били обрасли бујном високом, планинском травом.</p> <p>За последњих десетак минута три пут су п 
ца, непошумљена, али с лепом планинском травом, као што су многи пропланци у овим планинама.</p 
<p>После су опет прилегли сва тројица у траву и продужили разговор.</p> <p>Коњаника нестаде, а  
запрепашћеном сељаку 5 дуката преда њ у траву и прошапута претећи: ником речи да ниси прословио 
ла и савијала ону красну, сочну и свежу траву, да Жика са свим озбиљно примети: како му је чист 
 за волом кад пасе, па гледао само коју траву он обиђе и коју не дира — па би већ доста којешта 
уђерица.</p> <p>- Чуо сам да знате неку траву од које се лако побацује — поврте он разговор.</p 
о, кад <pb n="534" /> погледа ону дивну траву како је волови слатко-млаве.</p> <p>Ова шала Жики 
 <p>Наши путници загазише у бујну густу траву, као да запливаше у дубоко, зелено језеро, а једв 
но какав трњак, бурјан, или другу какву травуљину; ту, на два коца, разапне двоструко платно на 
овљеним пролећним животом, у коме свака травчица, сваки листак, сваки лептирић, што лети с цвет 
Растиславу, као да су га биле извеле на траг, по коме се дало с успехом даље трагати.{S} Наравн 
 меса, црвени млазови свеже крви бележе траг куда прођу!...</p> <p>...„Стигли су на врх брда; а 
обилазећи и подаљим улицама, само да се траг што боље заметне.{S} Наравно, док је цела ова опер 
 <hi>писмени документи</hi> такође носе траг да из ваше <pb n="88" /> околине ниче ширење гласо 
а ловачка пса, који је нањушио лисичији траг, па се искида од нестрпљења да што пре почне потер 
сле се скотрља низ образ и остави мокар траг по њему.{S} Видео сам да спава и бунца. <pb n="384 
предао једној јединој ствари — да уђе у траг плановима Врбавчевим.{S} Употребљено је све: вешти 
канској дружини, којој као да се ушло у траг.{S} Што је најопасније, изгледа као да та опасна с 
рити да што о томе сведочи; још мање да трага и истражује шта је било с дететом?{S} У опште, то 
ном <pb n="275" /> младићу ни откуда ни трага на јава.{S} Тако и оста...</p> <p>Преобучени жанд 
колина, парче по парче, али од паука ни трага, ни гласа.{S} Да ли је био паук, па се изгубио, и 
елаз у овој пустој планини, где нема ни трага од човечија живота!</p> <p>Но Милоје се није ништ 
ина као да су у земљу пропала, нигде им трага не могоше Турци наћи.{S} Многи су од њих тако про 
 четири Турчина.{S} После су Турци дуго трагали и тражили ко поби ону четворицу.{S} И од целога 
 опште, Растислав је имао дара за овака трагања.{S} У њему је пропао изврсан полицајац.</p> <mi 
министар унутр. послова.{S} После дугог трагања, њему једва једном пође за руком те доказа, да  
вониград, па да сам лично предузме даље трагање.{S} Он је сад личио на вредна ловачка пса, који 
 саобраћају с жандармом Илијом, а даљим трагањем сазнало се да је овај жандарм дуго служио код  
на траг, по коме се дало с успехом даље трагати.{S} Наравно, да је то било незгодно овако из да 
крупуле.{S} За што узимати ствар тако с трагичне стране?{S} Зашто се не сетити како смо обично  
 тога, што завереници вешто крију своје трагове.</p> <p>На случај да који од начелника буде укл 
сцене.{S} Кнежев ужурбани покушај да те трагове склони није имао никаква успеха.</p> <p>Лепша ј 
 жена некада морала бити доста лепа.{S} Трагови те лепоте још су се и сада јасно опажали; њено  
ма, на којима су се још јасно познавали трагови суза, он уђе у собу тихо, полако, на прстима, д 
 јамачно још би се познавали по прашини трагови, како сам се но прашини отимао и копрцао.{S} Не 
 из далеке равни распознавали беличасти трагови дневне светлости, која полако надолази и шири с 
 на кнезу, на Лепши, видели су се јасно трагови мало час одигране љубавне сцене.{S} Кнежев ужур 
>ГЛАВА XXIII.</head> <head>По лисичијем трагу.</head> <p>Пошто је пуна три сахата бесно тутњала 
бива.{S} С каквим правом <pb n="435" /> траже од владаоца да угушује у себи најплеменитије осећ 
мајмуном послати су били жандарми да га траже.{S} Тек јутрос, кад се већ лепо свануло, нашли су 
ом, Жика је спавао дубоким сном, кад га траже оштро лајање некаква пса.{S} Диже се и ослушну.{S 
ад тобом стоје са стиснутим песницама и траже да вучеш даље, да непрестано идеш напред.</p> <p> 
емљу.{S} Тако увек пролазе шерети, који траже ћара на обадве стране.{S} Дабогме!{S} Хоће жена и 
} Да би био добар владалац од њега прво траже да престане бити човек, да не осећа као човек, ил 
шта хоће они од мене, за што ме онолико траже и што ме гоне?...{S} Не, не ћемо бежати.</p> <p>— 
Но бива случајева где нови министри баш траже од својих потчињених да пређу у њихову странку.{S 
<pb n="300" /> испод које, после дужега тражења, нађу мајушну рупицу; завуку челични кључић и о 
ре.“</p> <p>Какве?{S} Још за видела при тражењу преноћишта Жика је уочио велику ракљату липу, н 
раку распознавали предмет за предметом, тражећи оно што је њих највише интересовало.</p> <p>Ови 
жасава од саме помисли на таку смрт.{S} Тражећи то, њима <pb n="106" /> је пало на ум да чине о 
и стаде.{S} Ађутант једва промуца:{S} - Тражи вас кнез... нешто је јако срдит на вас.</p> <p>-  
еда тетки на вољу, да учини све што ова тражи, а кад се једном нађе код тога високог господина, 
але, а изгледало је као да очима некога тражи.{S} И доиста, дошав на сред дворане, он угледа кн 
то какви агенти Црнојевићеви.{S} С тога тражи од г. министра одобрење да може учинити ванредан  
икоме ни на памет не пада да сумња и да тражи други какав узрок смрти.</p> <p>Док је Ката говор 
последица спахиске системе, где спахија тражи да има што више радних руку.{S} У осталом тај оби 
 своје грађанске дужности; од чиновника тражи рад, ред и послушност.{S} За прошлост никога неће 
виче, зове, моли, он за њом жуди, он је тражи, он је хоће, он је чека —- или све то ствар је са 
“, да учиним што се од мене тражи, а не тражи се ништа нечасно. „Верујте, господине, ви овде им 
 Ето јуче, дошао господар, па никога не тражи, никога не пита, нити од кога захтева какав рачун 
но ништа не треба, да он за се ништа не тражи; он је роб своје дужности и свога посла.{S} Ако к 
и и странци.{S} Та она ништа друго и не тражи, но да усрећи своје присталице, да им очува или с 
 свуда, па ће тако бити и овде. — Он не тражи ништа много, ништа особито од њих, до јуче његови 
 селима и градовима; то од тебе нико не тражи.{S} Преведи га, ако хоћеш, у највеће планине, где 
ме „као сина“, да учиним што се од мене тражи, а не тражи се ништа нечасно. „Верујте, господине 
рату.{S} Иди, па жад ти ја не ваљам, ти тражи где има боље.{S} Јела је плакала, превијала се, м 
еко.{S} Несретна је то срећа коју човек тражи у срамоти својој.</p> <p>- Па шта ба, ти, старче, 
вован.{S} Наравно, ко чини злочин, увек тражи некако, ма и несвесно, да се сам бар пред собом о 
убље.{S} Све то он сазнаје, с тога увек тражи да се веже с ким год који је смелији од њега, па  
 цвећем, као човек који нешто безбрижно тражи.{S} Та кнежева појава охрабри пуковника.{S} Он пр 
 је то било нешто налик на оно што Русо тражи у свом делу „<title>О Неједнакости међу људима</t 
и до века неожењен.</p> <p>— А ко ти то тражи? — рече Лепша, гледајући га још једнако попреко.< 
замишљено, с обореним очима, као да што тражи у трави.</p> <p>Међу тим Жика узе доглед, и кроз  
те и погледа по свету, као да је некога тражила у оној гомили.</p> <p>— Но чек’ да се склонимо  
<pb n="699" /> Вар сам ја икада од тебе тражила да се не жениш, да останем вечно са мном?{S} Ни 
вљајући потпуно на себе.{S} А за све то тражила сам само једино: — твоју искреност, твоје повер 
лушајући бечки двор, изгубите престо; а тражили сте и јемство, да вам Аустро-Угарска силом повр 
стрискога цара, од кога сте, вели се, и тражили „очинске савете,“ били одсудно противни у минис 
рчина.{S} После су Турци дуго трагали и тражили ко поби ону четворицу.{S} И од целога сабора ни 
ху притрчали и други гости.{S} И они су тражили.{S} Тражило се дуго и брижљиво; прегледано је с 
ви сељаци довикнуше и остале што су још тражили по густишу, и свих 7—8 одоше даље вајкајући се  
 и други гости.{S} И они су тражили.{S} Тражило се дуго и брижљиво; прегледано је све, претресе 
вде?{S} Ево ја нећу силом да владам; не тражим од вас услуге да ме на зор држите.{S} Ако цео на 
војка?{S} Што је тражите овде?</p> <p>— Тражимо ту с тога што туна и јесте — одговори Радован.< 
о не подноси образ!{S} Ми таке среће не тражимо.{S} Јединица да је, из ока да ми је испала, сто 
свој прилици бити будан; мало час вели, тражио је воде, а сад овога часа чуо сам га да кашље.{S 
слуге, у приликама кад је господин ћата тражио те „<hi>створове</hi>“ (како он вељаше у шали) з 
њу био и одсуднији.</p> <p>Растислав је тражио снагу на другом месту.</p> <p>С једне стране он  
твари и сам кнез слушати.{S} Ђенерал је тражио и титулу. — Растислав је остављао титулу кнезу и 
х у овоме скупу — диже главу, подуго је тражио док нађе кукавицу погледом, јер се одоздо с мест 
лика Перуна Црнојевића.{S} Командант је тражио да му позајми ту слику, да је да једноме своме д 
и слушати; он од својих присталица није тражио ништа, што их доводи у сукоб с њиним рођеним инт 
 од осталих политичких начела, што није тражио никаквих жртава, никаквих напора за туђ рачун. — 
инку да прогута, <pb n="333" /> а после тражио од њега пун тулум зејтина.{S} Све што сте и што  
в је имао јасан, одређен план у глави и тражио је сад само његово извршење.{S} Кнеза треба увер 
о рукав, завлачио руку у чизму, пипао и тражио камичак.</p> <pb n="207" /> <p>— Боже, господине 
ј устав за Балканију.{S} Сељак то не би тражио.{S} Сељак и не зна шта је то устав; али ви — ви  
еђење против кнеза, и друштвени тужитељ тражио је смртну казну.{S} Но тужитељска страна није по 
 учинити сваку услугу коју од вас будем тражио.</p> <p>— Па, кад сам већ дошла, милостиви госпо 
им ножем у руци, војни министар Врбавац тражио је од својих другова да прокламују за кнеза једн 
</p> <pb n="257" /> <p>- Шта је?{S} Шта тражите ви овде, газде?{S} Каква девојка?</p> <p>— Наша 
p>— Па где вам је та девојка?{S} Што је тражите овде?</p> <p>— Тражимо ту с тога што туна и јес 
S} А?{S} Да нису ту они докази, које ви тражите?</p> <p>Ађутант приђе слици, али Врбавац приско 
кне да сте слободњак!{S} Па ви нарочито тражите друштво политичких црвењака, а не само слободња 
е завиривати свуда око стола.{S} Узе га тражити и кнез.{S} На узвик госпођин бејаху притрчали и 
 <p>— Још ћу од бунтовника и завереника тражити сведоџбе о мом патриотизму; они да ми издају ко 
ар ниси видео? — рече она, и пође очима тражити паука.{S} Док су услужни момци брисали просуту  
е.{S} Јемственик је прошивен — сад може тражити сведоке како је чедна.{S} Шта ћемо, сажаљевам р 
ош више преплаши.{S} Унезверено она узе тражити очима по соби, нема ли других којих врата.{S} П 
још зовете свештено лице и јамачно ћете тражити да вас целивамо у руку...</p> <p>Из протина гро 
ега затражи, а јамчено му је да се неће тражити ништа што би било недостојно висока положаја ње 
 али ће нас сви примати, — чак ће нас и тражити, рачунаће нас за политичке кондотијере, за спек 
вашу династију.</p> <p>— Ама немојте ви тражити да будете већи пријатељ мојој династији, но што 
 ће то баш тако <pb n="567" /> отворено тражити.{S} А друго, лепа реч ништа не кошта, а и гвозд 
 Хајде!</p> <p>- Богами ће бити доцкан; тражиће ме моји; да је било мало раније!“ и т. д. поуми 
ају какав значај.{S} Место тога, ти сад тражиш од мене да ја доказујем како су ништавни.{S} Каж 
 десно.</p> <p>Но ова тескоба није дуго трајала.{S} После десетак минута хода косу је на једаре 
рал остадоше сами.{S} Неколико тренутка трајало је мучно ћутање.</p> <p>— Шта хоћете сад? — пре 
лизи и нестане је.{S} Тако је то подуже трајало, а ови незнани људи једнако су стајали и посмат 
и, благодарење у цркви и остало дуго је трајало и Врбавац се осећао уморан.{S} Једва је чекао д 
 тако природна.{S} Но ово колебање није трајало дуже од тренутка.{S} Ратко превуче шаком преко  
затвореној судници.{S} Већање није дуго трајало.{S} Кмет изађе и рече командиру да уреди људе,  
 у поступак.</p> <p>Саслушање није дуго трајало.{S} Начелник прими чича Милоја лепо, рече му да 
ом министарству.{S} Срећом то није дуго трајало и сад је згода да га једним ударцем стукнемо у  
е имао свој криви мост.{S} И то је тако трајало скоро четврт века, а сад се и то морало дићи.{S 
орим неопходности.{S} Отпочне испит.{S} Трајао је ваљада читав сахат, а тицао се искључно мојих 
>Разговор са сељацима дуго је трајао, а трајао би још и дуже да га Враничић не прекиде.{S} Посл 
ion" /> <p>Разговор са сељацима дуго је трајао, а трајао би још и дуже да га Враничић не прекид 
 n="600" /> <p>Да ли је дуго или кратко трајао овај занос, кнез није знао; он се доцније сећао  
 браће.“ Питао сам колико ће од прилике трајати тај сан.{S} Одговор је био „најмање неколико ча 
се још осећам добро.{S} Но то неће дуго трајати.{S} Кажем ти, ова је ноћ још наша.{S} Сутра ће  
траје такав сан и је ли чврст?</p> <p>- Траје, милостиви господине, колико ко хоће! а и чврст ј 
ви господине.</p> <p>- А колико може да траје такав сан и је ли чврст?</p> <p>- Траје, милостив 
/p> <p>„Да се забрани јавно весеље и да траје жалост до другога дана по погребу и да државне вл 
едину, да тај тренутак љубавна загрљаја траје читаву вечност.</p> <milestone unit="subSection"  
почне Лепшина посета, та озбиљност увек траје само неколико тренутака, после чега неминовно нас 
, а тако је исто и за дневне часове док траје дан.{S} Кад се рекне „три је сахата ноћи,“ онда т 
поведа, докле тече сунца и месеца и док траје Балканије, шта су њени народни прваци учинили и с 
 заповеди онај који га је успавао, и то траје за све време заноса.{S} Исти је Турчин причао да  
} Ви никад никоме нисте учинили никаква трајна добра.{S} Ако сте кад коме што и дали, то му је  
 засести на сред пута, и ти га не можеш трајно ни обићи, ни уклонити; ма како ти врдао, он ће у 
у на лево раме, те изгледаше као златва трака.{S} Њена уздигнута рука узе дрхтати; кнез то опаз 
мундир, ишаран многим жутим гајтанима и тракама, с калпаком на глави.{S} Пратећи кнеза, гардист 
крунишу кнеза.</p> <p>Кад се у вече ови транспаренти осветле изнутра - слике су изгледале дивно 
 и на многим прозорима спремљени су <hi>транспаренти</hi>.{S} Такве пирамиде по <pb n="170" />  
заврши Пола говор.{S} Док је Пола овако транџирала госпођу Ловимук у дну сале, на врху сале чу  
калицу</hi>...</p> <p>Кнез се хватао за трбух и поводио се од смеха.{S} Пало му веома смешно ка 
орише и на њима се указа висок, крупан, трбушат господин, у мајорској униформи, с отомбољеном д 
е земљу те ми непрестано пада у уста, у трбушну дупљу и у грудни кош.{S} Није вас ни срамота та 
бају и трпели су се.</p> <p>Али потмуло трвење већ се отпочело, а овда онда сенула би и по која 
 од тридесет година.“</p> <p>Кад је већ тргао и последњи дим, те се догорела цигара није више м 
 неки мрак.{S} Из овога заноса кнеза је тргло неко шапутање.{S} Шапутали су костури и кнез је ј 
јприбранији, стога покуша да Црнојевића тргне из расејаности, износећи му сву блискост опасност 
трцаљком и од једном прсне.{S} Момак се тргне, звера, гледа у небо, окреће се, брише се и чуди  
рекоре, како је већ време, да се једном тргне од тих својих лудорија, а он, умирен, стишан, доб 
е мирна савест, срећа је кад се у јутру тргнеш иза сна, па осетиш да ти целим телом струји неко 
е он нешто друго од ове женске, која је трговала својим лепим телом.{S} Грешна слабост људска,  
и; као и сви други поштени људи, она је трговала оним што је имала и што јој је Бог дао, да тим 
 за трговину, јер и ако нису сами лично трговали, ипак су имали личних интереса у трговачким по 
у памет и своју савест и он је свим тим трговао.{S} Она је имала само своју лепоту; па зар је к 
и красна младожењу; диван, млад, вредан трговац, леп, да очи од њега не одвојиш.{S} Истина, нов 
 Вујадин.{S} А што се већ тиче кметова, трговаца и других људи из народа, они су се само погурк 
p>Зетови једнога од првих звониградских трговаца, два пашанца употребила су ову околност, да се 
повске мантије с црвеном поставом, нова трговачка ћурчета, с лисичином и без лисичине, нови сур 
Цео тај дан из подрума, шупа и с тавана трговачки момци и шегрти убили су се извлачећи старе ка 
говали, ипак су имали личних интереса у трговачким пословима.</p> <p>Зетови једнога од првих зв 
 Три дана доцније чича Милоје отпутује „трговачким послом“ у источне крајеве Балканије, а г. на 
х положаја, интересовали су се још и за трговину, јер и ако нису сами лично трговали, ипак су и 
ог орловачког грађанина и доста угледна трговца, познатога у Орловцу под именом „чича Милоје,“  
грађанка.{S} Кћи богатога звониградског трговца, доцније супруга једнога од бољих адвоката, она 
дњем путовању у Беч орловачког угледног трговца Степе Симеоновића.{S} За тога се човека одавно  
власт у земљи може бити на руци једноме трговцу.{S} На, тај начин таст је умножавао не само кап 
 давали су тасту на употребу, а вештоме трговцу била је дужност да те капитале увеличава, удвај 
к се намери какав шугљанер писарчић или трговчић, или какав отрцани наредник — и то је сад боље 
страшне речи Мутимирове чисто као да га тргоше из заноса.{S} Тешке увреде пробудише у њему скам 
илином.{S} Да би их дочекали како ваља, треба имати на <pb n="329" /> престолу владаоца зрела и 
шује да народ за добра, која данас има, треба искључиво вама, намесништву, да благодари.</p> <p 
 да <pb n="338" /> осети твоју песницу, треба увребати згодан тренутак, кад ћеш га тако оборити 
млади кнез има својих махна и слабости; треба га пустити нека се у те своје грехе тако заплете  
е има жива човека!...{S} Јес’ он је ту; треба га узети, извадити!....</p> <p>Такве речи допирал 
ајдуже се памте.{S} Кнез <pb n="573" /> треба одмах да позна разлику између прошле и садашње вл 
е.{S} Имаш тетку, кажу разумна жена.{S} Треба њу да слушаш....</p> <pb n="61" /> <p>Млади госпо 
пева.{S} То је твоја заслуга, Лепшо.{S} Треба да се поносиш што можеш усрећити једнога владара, 
рачун?{S} За какву и за чију корист?{S} Треба па мени што?</p> <p>Ђенерал на један пут умуче, н 
 тако обадва дома заслужна, онда обадва треба и да владају, и то наизменце — 15 година један, а 
замисли и планова, који на крај крајева треба да га издигну на врхунац.{S} Али кад му је ко дол 
пастило све дојакошње спреме.{S} С тога треба с извршењем хитати, а дотле Растислава што више д 
главу.{S} Жика га је узалуд опомињао да треба ма шта предузети, да је, после свега што се десил 
о је сад само његово извршење.{S} Кнеза треба уверити да је ударац већ спремљен, и да Црнојевић 
 проповедали како блаженопочившег кнеза треба убити и како сте ви први муж и дипломата балканис 
 чудан, ђаволски осмејак.</p> <p>- Вама треба власти, а мени треба пара.{S} Помоћи ћемо се узај 
а се снебивамо једно од другог.{S} Вама треба власти, господине пуковниче, рече она развлачећи  
ичам.{S} И што ће вама све то!?{S} Вама треба сигуран отров, и ја вам га нудим.{S} Ако хоћете,  
борио, па ће ваљда и медведа.{S} А вама треба баш за медведа, милостиви господине? — рече Ката  
ше дирну оно подругљиво питање: „а вама треба баш за медведа?“ Он се сав зацрвени до ушију и хт 
а има голих и гладних почетника, којима треба власт, да што стеку; међу конзервативцима има људ 
арактеристично!</p> <p>— Тиче ме се, па треба да знам.{S} Судба младога кнеза и мени је поверен 
а сад је јаком три.{S} Мона зна све шта треба, и она ће све, свршити.{S} Лепша само нека се уми 
сност велика и да против конзервативаца треба употребити последње средство.</p> <pb n="492" />  
и једна девојка с једном женом.{S} Хоџа треба да рекне девојци како је убрзо чека голема срећа, 
{S} Па сад си ми, снаха, рђо једна; сад треба дар заови, него шта мислиш, кад сам однеговала он 
} Но све то доћи ће после; што мени сад треба то је.. — Растислав се наже и рече Ратку нешто на 
 ноћу — ето ту је све.{S} А сад шта све треба чинити да наши људи увек очувају власт, при свима 
ричате шта вам је ко поручио и шта коме треба!{S} Мени!{S} О, господине пуковниче!{S} Како вас  
х га да га уквржим, а после отерам коме треба да примим својих 300 минџурана.</p> <p>— Не знам  
о.</p> <p>А има и других разлога.{S} Не треба заборавити да је госпођа Ловимук тек од скора удо 
 ћу се уклонити; па и опет, и опет — не треба ми ваша заштита и ваше спасавање.</p> <p>— Из вас 
в над њим — рече Растислав.</p> <p>— Не треба дати, али докле се то може бранити?{S} Донде, док 
какав залутали чобански пас, на кога не треба свраћати пажњу, али опрезни Жика није се дао уљуљ 
з ваше прошлости, госпођо.{S} С тога не треба да вас зачуде нека и нека моја питања.{S} А надам 
ена! умела бих и ја бити поштена, да не треба јести.{S} Нема, ћерко, ту поштења, кад си ти голо 
{S} Кнез је објаснио да сад ђенерала не треба ништа дирати; ваља га ту оставити на миру и чекат 
ав је доказивао, да њему лично ништа не треба, да он за се ништа не тражи; он је роб своје дужн 
ављајући на све, јер ти све то ништа не треба, цео је овај свет за тебе ништа, само је она све, 
и.</p> <p>Но Мона је умири.{S} Лепша не треба ничега да се плаши, јер ће гости почети да долазе 
како то ће бити нека замка.{S} Никад не треба заборављати да ми овде у Балканији имамо посла с  
стави кога свог присталицу, на то се не треба жалити.{S} Вас два три суседна начелника узећете  
о сунце, младост! — не, њему то више не треба, но проси појачу буру која би га оборила и спусти 
на за дуга објашњења; доста то, кнез не треба ни чему да се чуди.{S} Но црна прилика говорила ј 
у чинити по вољи.</p> <p>— Знам, али не треба допустити да таки људи дођу у ближи додир с кнезо 
е заударати на бели лук; али га дуго не треба држати.{S} Обична кавена кашичица довољна је да у 
те.{S} Али то је испало са свим како не треба.{S} То нико није хтео.{S} Ту моје праве кривице н 
 се и бољем.{S} У сваком пак случају не треба заборављати, да је ваш књаз до сада био малолетан 
у Балканска Браћа голема снага, коју не треба презирати.{S} Они уживају симпатију млађега колен 
емо да је сад време и да ову прилику не треба нипошто пропустити.{S} Једном речи, пружиће му се 
 и срамотно, што ваља крити и о чему не треба јавно говорити.{S} Напротив, то се рачунало као ј 
е сматрао као сујетне будале, којима се треба користити.</p> <p>Огорчен на старога кнеза Косани 
ашчишћено, прилике су повољне и њима се треба користити. — Само и ту ваља хитати.{S} Ко зна шта 
оку није измакло <pb n="213" /> коме се треба обратити.{S} И ако је овде био и окружни начелник 
ајцара.{S} Кирија је, дрва су, обући се треба, крвљосати треба, и све се то Кати бије о главу,  
 династије Црнојевића.{S} Конзервативце треба индентификовати с прогнатом династијом.{S} Кнезу  
треба да говоре дела а не речи.{S} Кнез треба рођеним очима да види шта се спрема.{S} И оно што 
а личност, која пише ово писмо.{S} Кнез треба да је прими у кола, она ће му показати пут и одве 
водили су се у главноме на ово:{S} Кнез треба да дође до уверења да је земља пуна незадовољника 
Али ја луда!...{S} Ако ће!{S} Тако ми и треба! — рече Лепша и не свраћајући пажњу на оно што је 
а види шта се спрема.{S} И оно што види треба да буде јава, истина — ствар која се даје рукама  
b n="243" /> он јури, пролази, њега или треба одмах, сад одмах хватати, или ако се пусти да про 
који се мора одмах извршити.{S} Она или треба одмах да иде, да зажмури, да се преда, да за трен 
лучношћу и може што учинити.{S} У земљи треба да се појаве Црнојевића агенти.{S} Ти ћеш их ужур 
е главно.{S} Друго је сад на реду: мени треба пара.!</p> <pb n="417" /> <p>— Пара! — рече мајор 
јак.</p> <p>- Вама треба власти, а мени треба пара.{S} Помоћи ћемо се узајамно.{S} Сваки ће има 
сумња, да је он отрован.{S} Ето то мени треба.{S} Ето то је-</p> <p>Ката се смешила.</p> <p>— Т 
ога кнеза, по несрећи, имамо.{S} Шта ти треба друго! погледај само ноћашњицу!{S} Кад је већ так 
ли што год хоћеш, мени само кажи шта ти треба, и ако жив човек може то учинити, ја ћу учинити.< 
 је, дрва су, обући се треба, крвљосати треба, и све се то Кати бије о главу, а фрајла само да  
ати, или као на грешника, чије слабости треба употребити у своју корист.{S} Сваки га цени само  
S} Чим је два, то је множина, па од уши треба да је ушета, а ви кажете још <hi>увета</hi>. „Ухо 
 и ако ће она бити против нас, онда јој треба још сад стуцати рогове.</p> <p>Но Ратко је уверав 
новим господином министром, — или човек треба да пази на образ, па ако дође у сукоб с министром 
о поуздати, као у себе сама.{S} Ако вам треба верна служба, нигде је боље нећете наћи.</p> <p>— 
у примену.{S} Отров и поступак — то нам треба.</p> <pb n="125" /> <p>— А!{S} То?</p> <p>Пуковни 
дован — продужавао је кнез — а данас им треба устав!...{S} Свињари, неписмени свињари, а хоће п 
и сваки дан лудорије!{S} И сад и за тим треба слинити! — рече Растислав срдито и чисто одгурну  
 изврши, као узрео чир, што за који дан треба да пукне, Врбавац је носио у души набубрео и дозр 
вољне, какве још никад нису биле.{S} Он треба само да се појави у народу, да ненадно <pb n="529 
„Ја данас дупло треба да частим; управо треба да части мој братац.{S} Ми смо данас имали фамили 
није ни од каква значаја, али свакојако треба да вам је кажем.</p> <p>- Шта? оне пушке? - пресе 
жалила што његово васпитање не иде како треба, а ова отоичња прича Раткова о Мутимировим пијанк 
м војничка духа.{S} Све је удешено како треба, прилике су сазреле, дошло је време да се испуне  
>“, где ставља захтев да мушко и женско треба да познаду своје узајамне полне особине и способн 
 ништа нужно!....{S} Сиротињи тако мало треба! — рече младић збуњено.</p> <p>Но Растиславу је и 
е сузе с очију.</p> <p>— Плачеш! зацело треба да плачеш, — рече му она — кад си тако никакав ка 
. министарки казала је: „Ја данас дупло треба да частим; управо треба да части мој братац.{S} М 
је узвикнуо:</p> <p>„Онде лежи зло; оно треба раскопати“...</p> <p>Но ђаци су, како се прича, м 
тупно, али ту стално, полако и поступно треба човек и да узима те отрове, па тек да покажу тако 
вати све владе — јес, <pb n="691" /> то треба издвојити и то после чувати, на то уложити сву св 
ејано.</p> <p>— Кога?{S} Кога то?{S} То треба и ја унапред да знам као домаћица — узе запиткива 
а и легли.“</p> <p>— Па шта онда све то треба да значи, г. маркиже? — питао је задивљени барен  
ужност!{S} Господар је болестан и ви то треба да му кажете и да га успокојите.{S} Ћутање ту не  
ригу на врат један пријатељ.{S} Њему то треба, а не знам управо зашто — рече пуковник нерешљиво 
S} Мона је повраћала ред и спремала што треба, а узгред је запиткивала Лепшу све којешта, пецка 
х је свим на свету да је учинио све што треба и да је девојка на пољу.</p> <p>Разјарен чича вик 
а бих му рекла?{S} Рекла бих му све што треба...{S} Прво и прво рекла бих му да је леп, да је с 
е будали, изађи овамо, да се нареди што треба — рече дежурни.</p> <p>После мала устезања они по 
три дана а после ће се већ наредити што треба, или слободно нека купи своје прње па нека иде.</ 
осао, или хоћете само да вам ја дам што треба, па да свршујете сами.</p> <p>— Ви не можете ући  
онда, баш на против, мој јутрошњи говор треба да вам се допао, јер се у њему наглашује да народ 
у треба пошто по то власт а та им власт треба с тога, што сматрају да су сад зреле прилике за и 
 то, душо, „остави ме“, но ту један пут треба кидати.{S} То ни какав обичан човек не би толико  
дно од другог.{S} Вама сад у првом реду треба одмора и спокојства.{S} Кад се опоравите можемо с 
ковати с прогнатом династијом.{S} Кнезу треба доказати, да су конзервативци прости агенти Црној 
и државни удар.</p> <p>Знајући да кнезу треба новаца, ни су потпустили једнога банкара да му по 
 који је већ морално мртва лешина, коју треба само склањати што даље, да се и други од ње не тр 
, кога се боје, или као на будалу, коју треба варати, или као на грешника, чије слабости треба  
чије сматрали као богодану лепоту, коју треба овековечити режући је у мрамору, дотле се ми дана 
 рекох ли ја теби, животињо, да девојку треба спремити.</p> <p>- Јес, то си рекао ти, али то ни 
приспели порођај, који у најкраћем року треба да се изврши, као узрео чир, што за који дан треб 
о је с тога: што им сад у овом тренутку треба пошто по то власт а та им власт треба с тога, што 
а.{S} Кад је највештији кочијаш ипак му треба три и по минута док промени коње, и то се обично  
акве веште жене!{S} С тога на ту страну треба особито пазити, и тај утицај сачувати у своју кор 
атак био да издвоји шта у томе колебању треба да остане непроменљиво, стално, што се мора разви 
hi>популаритет</hi>, али једном владару треба само <hi>ауторитет</hi>.</p> <pb n="191" /> <p>У  
прилику, па да одапне стрелу.{S} Али ту треба да говоре дела а не речи.{S} Кнез треба рођеним о 
ишта.{S} Добро је.{S} Штогод је на путу треба уклањати...{S} Али да не дангубимо, господине пук 
ем“, поглавито умешношћу, - „коме свецу треба какав тропар.“ Народу се допадао што са сваким ум 
ст, ни једно није за презирање и све их треба грабити себи.</hi> Власт, власт и опет власт!{S}  
ремају, као да се нечему надају; на њих треба живо мотрити, да не дођу у интимни додир с кнезом 
 овај одговорити.</p> <p>— Зар и ту још треба да ми ко што каже.{S} Ту дела говоре, г. Растисла 
на сврши — вели народна мудрост.</p> <p>Треба да су старе жене починиле голема зла и пороке да  
о је свршено; ту више никакви мелеми не требају.{S} Наравно, господин пуковниче, то кошта.{S} А 
а; они су најчешће са мном и највише ми требају — рече кнез подругљиво.</p> <p>— Ваши саветници 
ла имати странка од вас таквих, кад њој требају људи од снаге и положаја, а не истерани чиновни 
дама.{S} Осећали су да још један другом требају и трпели су се.</p> <p>Али потмуло трвење већ с 
од себе блиске људе, који вам сваки дан требају, и без којих маћи не можете.</p> <p>— Онда да с 
који су ту око њега и који му сваки час требају.{S} Јер, најпосле, ко је и шта је тај народ?{S} 
ојевића, већ његова појава у Балканији, требала је Ратку.{S} Црнојевић је требао да се појави у 
и светлу буктињу свете слободе, која је требала да запали цео Балкан.“</p> <p>Као укопан, непом 
регледа целокупну спрему своју, која је требала да га дигне на престо и да му мете на главу кне 
ену увреду.{S} Он пребаци Мони, да није требала ни звати Лепшу к себи, кад тако зло о њој мисли 
ости.</p> <p>На кнежеву примедбу, да би требала да, штеди Лепшу већ с тога, што је то жена коју 
таје узорита жена.{S} Најпосле, Мона би требала бар за његову љубав да штеди Лепшу, кад зна да  
је, и какав је сок од које траве, то би требали да знаду апотекари, или можда и ботаничари.{S}  
 мост преко потока, на коме је Зликовца требало напасти с обадве стране, али да су жандарми све 
премили сте се да ме отрујете.{S} То је требало да буде пре <pb n="312" /> неки дан, кад се она 
де дечку торбу с хлебом и сиром, што је требало да му буде храна уз пут.{S} Жена је били лепа;  
и!{S} Ко ли је ово тесао и шта ли му је требало? — То је питање свима лебдило на уснама, но Вра 
икања и резања у самој клици, јер ту је требало представити баш „плот“, живо, голо месо човечиј 
 и избегавали је.</p> <p>Али једно није требало губити из вада. — госпођа Мона била је рођака к 
вом месту, но код њега срце није где би требало да је.{S} То је у правом смислу речи — човек бе 
ајвише она протува француска.{S} Оно би требало прогнати.{S} Он сам однео му је више од две хиљ 
то, али то ни из далека није оно што би требало, те да кнез стече уверење како ти желиш.{S} Ти  
 се зарадити лепа крајцара.{S} Ствар би требало држати у тајности, а овамо спремити цео план, к 
ана су кола, коњи, пртљаг — јер је тамо требало и преноћити. —</p> <p>Око 8 часова кренула се ц 
амамио у заседу.{S} Само не знам шта је требао да му значи онај мост!{S} Изгледа да је нарочито 
нији, требала је Ратку.{S} Црнојевић је требао да се појави у сред Балканије, да направи ларму, 
ње испита зрелости, којим је млади кнез требао да заврши своје младићске штудије — он се јави,  
дар владар, <pb n="189" /> он је тако и требао и морао радити. „Народе снаго моја!“ — говорила  
крв, народни новац и народна снага, али требао је неко да покрене и оживи све то, да даде свему 
ноћи, после свечане забаве, на којој си требао да будеш отрован, ушао кришом у Врбавчеву кућу,  
а га.</p> <p>— Ја сам грешник.{S} Нисам требао правити такве шале. — рече кнез понова.</p> <p>— 
 Да омужаш, да стечеш искуства, теби ће требати пуних двајестак година.{S} Догађаји неће толико 
 једно дете подрасте и сазре, за што ће требати још бар десетак година; скупљате људе, који се  
.{S} Ту без пара нећеш ни маћи, а ту ће требати доста новаца - рече Растислав продужујући започ 
и обична грађанина.{S} Грађанину може и требати <hi>популаритет</hi>, али једном владару треба  
ненадило наше путнике.{S} Коме је могао требати овај прелаз у овој пустој планини, где нема ни  
е те му дати пара, које ће њему једнако требати, јер ће са свога раскалашног живота бити једнак 
е било изненађење.{S} Коме је могло што требати овде у сред ове пусте планине, где нема чак ни  
 и ваздан се вајкао и извињавао што се „тревио тако рђав случај.“ Пијанца је већ грдио на сва у 
тиславе.{S} Оставите ваш морал за друге трезније прилике.{S} Сад просто немогу то да чујем, па  
е, прво преко 2—3 степена, па кроз мали трем, па кроз велико предсобље, из кога поврнуше у десн 
што двоуми; но то је било само за један трен ока, а у другом трену она је већ била у наручју Му 
било само за један трен ока, а у другом трену она је већ била у наручју Мутимировом, док су усл 
е, нешто радиле.</p> <p>Белини стаде за тренут да дахне, за тим продужи: „Ја сам ишао све даље  
ли за опроштај.{S} Ја ћу изаћи за један тренут, да видим јесу ли спремљена Лепшина кола, а ти с 
ечи црномањасти младић штуче у мрак; За тренутак и он је већ био прикривен под кнежевим прозоро 
 да иде, да зажмури, да се преда, да за тренутак позна рај, а после?...{S} Она није знала шта б 
ци приближе кљусе дигне главу, гледа за тренутак оне хитре <pb n="140" /> коње, оне сјајне коња 
ити дуго време овако у двоје, док ја за тренутак отпаднем до у кујну.</p> <p>Домаћица изађе, а  
наредбе за јаузн.</p> <p>Она застаде за тренутак у сали да загледа у саксији свој красни фикус, 
 и то је све...</p> <p>Сељак застаде за тренутак са својом причом, отпљуну на страну, обриса се 
упак са мном.</p> <p>Ђенерал застаде за тренутак, па опет продужи.</p> <p>- Да, нас смо се двој 
 толико су јој привукли пажњу, да је за тренутак била заборавила где је, заборавила је и цело с 
 мишљењу.{S} Све ово пролетило му је за тренутак кроз главу.</p> <pb n="286" /> <p>После се сет 
о каква црна човечија сенка, застане за тренутак, на опет отклизи и нестане је.{S} Тако је то п 
рбовац и продужи опет ходати, а беше за тренутак застао.</p> <p>— Разговор потпуно достојан нам 
јпосле кнез се у писму светује да ни за тренутак не заборавља своје високе дужности спрам отаџб 
јој неодољивој пожуди, заборављајући за тренутак на све и на цео свет.</p> <p>— Али кад те моли 
повраћено оно добро расположење, што за тренутак беше поремећено.</p> <milestone unit="subSecti 
еш бар укратко испричати“....</p> <p>За тренутак Мона ућута, после додаде:{S} - Него знаш шта,  
воје поверење — да да ми кажеш кад дође тренутак твоје женидбе, да се о томе самном посаветујеш 
ење, најпосле ће га прозрети.{S} Доћиће тренутак, кад ће он постати непопуларан.{S} Граби тај т 
ом обигравао око кнеза док једва уграби тренутак и набаци му шињел на рамена.</p> <p>Још се пил 
е безбедности, а то ће бити најзгоднији тренутак за одсудан удар, јер ће ови тада најмање бити  
гледалу и ту се ћутећки огледао за који тренутак, трљајући палцем чело.</p> <p>Доктор је ћутећк 
 су већ хтеле поћи, још застану за који тренутак, и кад већ падне сумрак, онда се гости почну р 
и тако је нетремице гледао у њу за неки тренутак.{S} То је био мек, топао, нежан поглед, који и 
, докторе!{S} Ово ће бити диван идилски тренутак.{S} Како ћу ти бити обвезан <foreign xml:lang= 
До по ноћи чекала је гомила тај свечани тренутак, и кад га никако не би, она се поче разилазити 
 живо представи пред очима онај ризични тренутак, када је његов дед, још као млад човек, кришом 
ећао потребу, да се извуче само за овај тренутак, а после, доцније, шта буде.{S} У место да пог 
сна пратиља њена знала је какав је овај тренутак код женске.{S} Она прихвати Јелу под руку, при 
то ствар је само једног тренутка, а тај тренутак промиче, <pb n="243" /> он јури, пролази, њега 
рекао да имаш само једну једину, да тај тренутак љубавна загрљаја траје читаву вечност.</p> <mi 
е сасвим другче замишљала да дочека тај тренутак кнежеве женидбе; веровала је да ће он тај кора 
ће он постати непопуларан.{S} Граби тај тренутак и онда пусти нека га сурва мржња народна.{S} К 
ло решити: или се машити и ухватити тај тренутак, или га пропустити да промакне и да са собом о 
 зачуђен, застаде у ходању.{S} За један тренутак владала је мртва тишина.</p> <p>— Мутимире! ти 
е стране била махнитост кад би за један тренутак могла помислити на озбиљну љубав кнежеву.{S} О 
ве до нете, и пошто га је тако за један тренутак гледала, она климну главом и рече тоном пуним  
 по њему проваљушкаш, и тада дође један тренутак кад човек завиди оној стоци што тако слободно  
осећала — то је, да би она за тај један тренутак незнане рајевине дала све: прошлост, садашњост 
тересу Аустрије, која је вребала згодан тренутак да ове лепе земље себи приграби, као што није  
обилазио око Милоја и чим уграби згодан тренутак он га живо упита:</p> <p>- Ама, молим те, кад  
ти твоју песницу, треба увребати згодан тренутак, кад ћеш га тако оборити, како се никад више н 
м што боље прибрао и спремио за одсудан тренутак.{S} После дугих премишљања он реши да ће најбо 
ан.{S} Сваког часа може настати одсудан тренутак.{S} Све је спремљено.{S} Вреба се само згодан  
тислав је осећао да се примиче критичан тренутак, где се мора ломити између њега и ђенерала.{S} 
 у страху чека развој болести и страшан тренутак када ће настати криза.</p> <p>Али он је био чо 
> <p>— На прилику? — упита Каја.</p> <p>Тренутак је био згодан и кнез се одлучи да баци реч као 
и раде после као лутке на дроту.{S} Има тренутака, када се у мени нешто јавља, што је јаче од м 
е свој ход.{S} И заиста, после неколико тренутака кола се кретаху приметно лакше и све лакше и  
 није дуго ту остала.{S} После неколико тренутака њој приђе доктор и прошапута јој на ухо:</p>  
1" /> језеро, из кога би после неколико тренутака опет испливала.</p> <p>Како је месец на измен 
ха кола су застајала, но после неколико тренутака опет су се кретала даље.{S} Најпосле, након д 
нити све по вољи.</p> <p>После неколико тренутака ова два човека, од којих је први другоме ради 
екаквом течношћу.</p> <p>После неколико тренутака пуковник опусти обе руке, глава му клону, цел 
ам, опет погледа у Враничића и неколико тренутака гледао га је нетремице, за тим рече: </p> <p> 
<p>Кнез је опет ћутао замишљен неколико тренутака.</p> <p>— Па како је онда то могуће да ја на  
пошто је тако непомично стајао неколико тренутака, он јурну слици, упре прстом у кнежев мртвачк 
енерал обори главу и оста тако неколико тренутака нем и непомичан, за тим продужи.</p> <p>— Вел 
покри лице рукама, остаде тако неколико тренутака, а за тим протрља очи, скочи, стаде пред кнез 
, та озбиљност увек траје само неколико тренутака, после чега неминовно настаје љубавно мажење, 
ор заносио је душу, и Враничић неколико тренутака гледао је на Исток непомично.{S} После се окр 
 опет ћутала.</p> <p>Прође још неколико тренутака.{S} Баба Ката нестрпељиво се вртела око столи 
па је тако замишљен стајао још неколико тренутака.{S} После опет прочита ону хартицу:</p> <p>„Ч 
му договорни.{S} Истина, то је био тако тренутан, тако пролазан израз на лицу Милојевом, да га  
е руком пред очима.{S} Али одма идућега тренутка њега обузме неодољив страх, и савлада га један 
ћ.{S} Ви причекајте овде, а ја ћу овога тренутка доћи.</p> <p>И пре, но што је кнез ма шта мога 
о срество да ма ко буде гоњен.{S} Онога тренутка ми би имали у рукама кључ да похватамо све кри 
ез и Заре за њом.{S} Све што је од тога тренутка настало, кнезу је доцније изгледало некако збр 
да су то биле једине сузе, које су тога тренутка искрено и из срца текле.</p> <p>Пратња удари ш 
риковао Милоја за место, он би још тога тренутка утекао.</p> <p>Док је код Милоја владао овакав 
а.</p> <p>— Неће те ли то, онда ћу овог тренутка учинити ово:</p> <p>— Ваша је кућа опкољена.{S 
лико тешка, да је он одмах, после првог тренутка, опет спусти на талпу, а сам узе дрхтати целим 
чека —- или све то ствар је само једног тренутка, а тај тренутак промиче, <pb n="243" /> он јур 
алегла у мојој глави, ни једног јединог тренутка ја нисам осећао спрам тебе никакву мржњу и зло 
S} Но ово колебање није трајало дуже од тренутка.{S} Ратко превуче шаком преко лица, као да је  
узме душевни мир, ја више нисам имао ни тренутка спокојства, вукла ме нека неодољива снага да д 
 ја знам.</p> <p>У причању Заре дође до тренутка када је непозната женска унела у собу бутељу в 
ез и ђенерал остадоше сами.{S} Неколико тренутка трајало је мучно ћутање.</p> <p>— Шта хоћете с 
е часовнику можда бројао своје последње тренутке живота, ишчекујући бесну руљу бунтовних дахија 
устити.</p> <p>— Пристрасан! ја у овоме тренутку пристрасан!{S} За што, кнеже?{S} У име чега?{S 
азима даде ми на знање да се ја, у томе тренутку налазим у ванредном положају, где ми све моје  
ретна Турска <pb n="523" /> није у томе тренутку имала у Балканији једнога свога, колико верног 
 би могао реч проговорити.{S} Но у томе тренутку појави се кнез Мутимир, и пуковник га виде как 
оби хладан, самртни зној.</p> <p>У томе тренутку њему се учини тако јасно да пуковник Врбавац м 
о жао, тако неисказано жао, да би у ток тренутку била готова на све, само да њега утеши.</p> <p 
амо, на оном кобном мосту, у овом исток тренутку, можда тако исто издише и његов драги господар 
ном сељаку, кога застаде баш у најгорем тренутку.{S} Сељак изненађен скочи, држећи гаће у рукам 
склоности као и кнез Мутимир.{S} У овом тренутку њој изиђе пред очи цео живот њенога Никице, за 
илности; у опште, она није имала у овом тренутку ни једне јасне и одређене мисли у глава; у ова 
тијама, то је с тога: што им сад у овом тренутку треба пошто по то власт а та им власт треба с  
јевићеве и Жикине.</p> <p>Шта се у овом тренутку зби у души Црнојевића, тешко је рећи.{S} Он ос 
>Кнез се био заборавио.{S} Он се у овом тренутку потпуно беше изједначио са својим доктором, с  
има ли кога на свету који би јој у овом тренутку био ближи к срцу но он, Мутимир.{S} И то нарав 
ме не би ни на ум пало, како баш у овом тренутку у души овога човека бесни најстрашнија бура не 
израз, да га је уловио и у оном кратком тренутку, кад као муња сене преко лица и опет се изгуби 
!</p> <pb n="393" /> <p>Све то у једном тренутку, живо и јасно васкрсло је пред њеним очима, и  
лац, о коме се држало да може у згодном тренутку постати вођа свију угнетених народа балканских 
 нађепоуздан пријатељ да те у незгодном тренутку заклони и помогне.{S} А госпођа Ловимук тек пр 
 Растислав вешто се повлачио у одсудном тренутку, избегавајући да сукоби не плану у отворен рат 
и заплака само срце, и он у том очајном тренутку не сети се ничега пречег — већ подиже Перунову 
огао прочитати један о другом!{S} У том тренутку та два супарника изгледали су као два вечно не 
 огњене, управо паклене мржње.{S} У том тренутку Растислав би био у стању да растргне Мутимира  
кама да се насрче његове крви.{S} У том тренутку, у њему се бејаше изгубило све човечанско, а о 
сао јављала, али не овако јасно — У том тренутку у њеној глави у опште није било ничега јасног. 
p>Кнез Мутимир и њен драги Никица у том тренутку стопили су се у једну нераздвојну личност, у њ 
ок бол.{S} Лепа Пава изгледала је у том тренутку као анђелска слика Рафаелове мученице.{S} У ње 
 против таквог схватања, и она би у том тренутку била готова да истрчи на раскрсницу и да на св 
о је било да о нечем другом мисли у том тренутку.</p> <p>Жика је, познавао ово душевно стање Цр 
ужасу своме.</p> <p>Каји се учини у том тренутку као да опет слуша како пуцају разбојнички рево 
он није знао за свет око себе, он у том тренутку није могао јасно дати себи рачуна чак ни о том 
 разабрати где је и шта је.{S} Но у том тренутку изби из мрака незнани вођ кнежев и позва их жи 
авице:{S} Жика сам био би у стању у том тренутку да удари на њих двадесет.</p> <p>Под утицајем  
су му други метули у уста.</p> <p>У том тренутку Растислав је видео да цело његово биће испуњав 
крвава Перуна, па одмах за тим скочи, у тренутку смаче пушку с рамена и скреса је у буквик из к 
а ће је засладити метком из пушке.{S} У тренутку ока, и баш у оном моменту кад га Жика понова х 
ијатеља — ето, такав је био његов дед у тренутку, када је, кријући се од аустриских власти, у к 
каквим послом? — Све ово прелете Мони у тренутку кроз главу, јер по лупи кола и <pb n="426" />  
ни осећаји пунили су душу Враничићеву у тренутку док се с дружином одмарао крај бистра врела пл 
он је изашао из своје престонице, баш у тренутку кад се рано пролетње сунце помаља иза далеких  
лећи преметала по тим писмима.{S} Баш у тренутку кад је кнез љубљаше, њој се нађе у руци некака 
/p> <p>Пуковник изговори ове речи баш у тренутку кад беше подигао главу у вис да откопча испод  
е хтео да Ратко заврши свој говор баш у тренутку, кад на његовом великом старинском часовнику к 
ену успаљена темперамента.</p> <p>Баш у тренутку када је госпођа дала својој љуљушки нов покрет 
не младићске лудорије и лакомислености, тренутна бујност и младићски заноси, невини, искрени, у 
ом исповедала да су то само „каприци“ и тренутни прохтеви кнежеви.{S} Али док су њена уста гово 
 — криви сте обоје, што почињете мешати тренутни живот с вечним покојом, — Што ће грешна прошло 
већој дози може донети одмах, тако рећи тренутну смрт - док у мањим дозама може имати за послед 
и у потребној дози, производе тако рећи тренутну смрт — то су цијан-калијум, стрихнин, плава ки 
м рођаком сроднички и срдачно.</p> <p>— Тренутци су тешки — рече он.{S} Ти мораш сад заборавити 
ла никад рећи, ни тада ни потада.{S} Ти тренутци остали су за њу вечито мрачни.{S} Знала је сам 
исли кожа му се јежила и он је у таквим тренутцима осећао само једну једину потребу: „да се свр 
ста — да се покорите неопходности.{S} У тренутцима где једино сила пресуђује, људи без силе ује 
.{S} Он је стрепио од ове расејаности у тренутцима кад ваља бити најприбранији, стога покуша да 
а се суза полако скупљала на затвореној трепавици, бивала је све већа, све већа, најпосле се ск 
е почела скупљати на њеној дугој, црној трепавици.</p> <p>— Е, баш ти је сад вајде уздисати и к 
чки хтео је да та „звезда даница сија и трепери“ пред његовом капијом.{S} Развиле су се дуге и  
петролеј изгоре за једну ноћ, те сија и трепери као звезда даница.“ </p> <p>Око намештања ових  
вео у гробу.{S} Он је осећао да на њему трепери сваки кончић живаца, у глави му је било мутно а 
е присталице.</p> <p>Читаву недељу дана треперили су престрављени полицајци, а гром још никако  
ије избуљио очи и забленуо се у њега па трепље.</p> <p>Кад кнез рече да сељак и не зна шта је у 
ледом на њега, а он запиљио у те, па не трепље.{S} Јес, обадве ми очи.</p> <p>— Ћути бога ти, П 
хотице и механички <pb n="641" /> човек трепне кад му когод махне руком пред очима.{S} Али одма 
била на свом зениту; ту је још сијала и трептала неко кратко време, па се онда нагло и неочекив 
оге, све је мировало.{S} Чак је престао трептати и дисати.</p> <p>И заиста, он чу са свим јасно 
рже бежи одатле!“ Но газда је безбрижно тресао и даље своју чизму: „Ете, господине, запао ми ка 
ио ми мој кнежић“ — па само возим даље; тресе Петра море, те је на далеко нема.</p> <p>Она пока 
{S} Сву њену пажњу бејаше прогутала ова треска кола пред кућом. — Је ли могуће да је он!{S} Од  
} Најпосле осмог дана, место страховита треска, у службеним балканиским новинама изашао је миро 
у истутњаше и последња кола и њихова се треска на скоро изгуби у даљини, широка кантарска улица 
 познато, грмљавина није ништа друго но треска интова Св. Илије).</p> <p>Кнежева кола пратило ј 
судове с читавог једног краја, те све с треском полети по патосу.{S} Кнез опет удари у мраку на 
речи, побочна врата на соби одскочише с треском.{S} Писар Срећко упаде у собу као бесан, и још  
ера пред собом чопор оваца.{S} Кад чује треску за собом, она се окрене, сјури овце с друма, спу 
ка, и та рука била је топла и полако се тресла.</p> <p>„Жив је“ — узвикну Жика пун радости и ди 
хартију и поче је читати.{S} Рука му се тресла као јасиков лист.{S} На плавом табачићу било је  
оло, по колу, гајде су бректале, а коло тресло, цела је пољана одјекивала.</p> <p>— Дивно, рече 
дана.{S} Све се узруја као оно челе кад треснеш празник.{S} Што би боље, одмах потрча за Турцим 
цима пређе преко собе, дочепа се врата, тресну их за собом и љутито изађе из одаје.</p> <p>Јела 
ка сад се на један пут загреја и узе се трести; у очима старога хоџе као да се упали некакав пл 
мо онамо!“</p> <p>- Још тамо, још тамо, трећа врата, рече писар Срећко, показујући прстом.</p>  
отив, испавао сам се царски_ Ово је већ трећа ноћ како спавам као заклан.</p> <p>Ратко тек сад  
ла.</p> <p>Барон Жермини био је ево већ трећа година француски конзул у Звониграду.{S} Млад, об 
 прво је <hi>П.</hi>, друго <hi>А</hi>, треће <hi>Ц</hi>...</p> <p>Сељак на једаред умуче, спус 
S} Прође једну, прође и другу одају; из треће, кроз затворена врата, чу се кењкање <pb n="354"  
ним војеним командантом.{S} Свако друго треће вече састају се на вечеру и, под изговором обична 
разболе.{S} Зове једног лекара, другог, трећег — сви се буне.{S} По свима знацима као рекло би  
од срамоте једино самоубиством скочив с трећег спрата. — Мртвоме нису судили, и тако му је поро 
 Мирни будите! зачу се промукао глас из трећега гроба. — Мени су очне дупље и онако пуне блата, 
ко себе и рече, као да се обраћао неком трећем.</p> <p> <foreign xml:lang="fr">Animal</foreign> 
е свирала свирајка, другоме цигани, а у трећем је дрњокао гајдаш.{S} Кнез се упути овом последњ 
и у другом суседном гробу, па одмах и у трећем и у четвртом, а то кретање пратили су дубоки, ту 
> ушију, сад је погађају: један, други, трећи, но она не осећа ништа; осећа само како јој низ л 
руги седе наслоњени око бабине столице; трећи стоје у наоколо и пажљиво слушају мудре речи, или 
власт имали су у рукама њих двојица.{S} Трећи је био већ престарео, изнемогао човек, склонит и  
и, други су у гомилицама разговарали, а трећи су, усамљени, ходали двораном тамо амо.{S} Неки с 
ц од те лозе владао само 17 дана; да је трећи владалац прво био протеран, а после, кад се опет  
т приметио да је кнезу зло.{S} Најпосле трећи су уверавали да је кнез са старијим ађутантом Зар 
ти сумње.{S} Такав је био договор, рече трећи.</p> <p>— Знам, али зар није могло бити да се про 
сле кратке почивке звиждање се понови и трећи пут.{S} Тада се на обали указаше две црне прилике 
 али не први, но трећи.</p> <p>Наполеон трећи био му је узор, на њега се угледао, од њега је пр 
сти.</p> <p>Чича Милоје — јер он је био трећи у друштву — смејао се Жикиној жељи да буде во, с  
 за то је био Наполеон, али не први, но трећи.</p> <p>Наполеон трећи био му је узор, на њега се 
ошао <pb n="474" /> целу алеју, те и по трећи пут почнем се спуштати низбрдицом.{S} Сунце је ве 
>...„Тако ћу те бити,“ понови кнез и по трећи пут, намештајући последње фигуре.</p> <p>После ов 
у кревету, није?...</p> <p>Врбавац и по трећи пут понови реч господар, и то с нагласком.</p> <p 
а сјајна, капетанска униформа.</p> <p>У трећим колима био је кнежев бив. професор природних нау 
а стања и доба.{S} Ту је било добре две трећине цела Орловца.</p> <p>За тим је настало оно што  
су подуже; прошли су и другу стражу; на трећој су били задржани.{S} За тим је дошао човек с бел 
ах осети од тога олакшицу у глави, а на трећој облози он већ сведе очи, два три пут се трже, оп 
о што би сутра било и мени, и другој, и трећој, и свакој, која би се нашла у сличној прилици.{S 
живљавало.{S} На скоро за сваком другом-трећом крстачом стајала је по <pb n="591" /> каква људс 
 у огртаче и забуљене.{S} Две су водиле трећу под руку.{S} Кочијаш слете те отвори врата.{S} Он 
есно, кроз једну собу, кроз другу, кроз трећу, у четвртој стадоше.</p> <p>Лакеј, што је непрест 
</p> <p>Но и ако је коло почињало већ и трећу игру, Пава Крсманова, најлепша девојка на сабору, 
 „само још ову,“ коло је отпочело већ и трећу игру по одласку кнежевом, а још се нико не одвоји 
та.{S} Оне две женске чисто утурише ову трећу у кола: за тим се попе и једна од њих две (друга  
к на речи „г. капетане“ доктор се трже, трже се као да је био у заносу, па као да хита да надок 
 осети како му се нешто сави око врата; трже се и погледа — то је била Перунова рука, и та рука 
bSection" /> <p>Кад се Растислав понова трже, прозор више његове главе већ се беше сав ражарио  
а једаред пред кнеза нешто наде и то га трже.{S} Он погледа преда се и зачуди се кад угледа леп 
а дочепа Паву за руку и три четири пута трже је што игда може.</p> <p>Пава посрте.</p> <p>— Кук 
 животиња таква облика, Јела на једаред трже руке себи и жестоко скочи...{S} Она скочи тако наг 
ципелице од црна сатина.</p> <p>Тоша се трже и окрете жени; његове очи сусретоше се са живим, н 
света божанска љубави!..</p> <p>Кнез се трже из лаког сна, који га беше почео освајати.</p> <p> 
е ходати но соби.{S} На један пут он се трже. „Ах, моја жена!{S} Сирота моја жена!{S} Она још ч 
p>Један од најмлађих начелника чисто се трже кад кукавица узе кукати, виде да му је дружина то  
чуло.{S} Он погледа ђенерала и чисто се трже.{S} С разрогаченим очима, које му некако чудно беј 
 <p>Тек на речи „г. капетане“ доктор се трже, трже се као да је био у заносу, па као да хита да 
господина и где га то боле — но опет се трже.</p> <p>Међу тим млади господин као да је још више 
облози он већ сведе очи, два три пут се трже, опет сведе очи и заспа.</p> <p>Жика је дуго седео 
 у углу, њена хаљина запе о наслоњачу и трже натраг, кнез посрте и, заједно са својим драгим те 
ело стање своје —</p> <p>Но она се брзо трже из тога заноса.{S} Њена пратиља опомену је да се п 
 човек дрекне.</p> <p>Растислав се тако трже од кнежева удара да викну из гласа и упусти новине 
е су изговорене тако, да се госпа чисто трже.{S} Она на једанпут изгуби цело своје војничко држ 
есној шаци опази мало крви, он се чисто трже и страшљиво стукну натраг од слике.</p> <p>— Крв!  
ређашњега мирнога стања и ових данашњих трзавица била је очевидна.{S} Није било могуће да кнез  
м стоји крунисана глава, господар земља трзала га је из овога заноса и он је мирно, с погнутом  
слика, које су кнежеву душу до мало час трзале.{S} Тек сад кнез се опет почео повраћати и сећат 
маха Враничић се губио у оваком заносу, трзао се и опет се губио.</p> <p>Сад га поврати гласна  
ога сина, како га је будила, како се он трзао с осмејком на уснама, како јој је онда наивно и д 
олицији.</p> <p>Међутим прође дан, два, три, а о загонетном <pb n="275" /> младићу ни откуда ни 
а и броји редом капље крви „један, два, три“...{S} Крв, крв! узвикну он за тим и ухвати левом р 
арице смејале, сеоска момчадија у два - три маха прилазили су и зивкали у коло лепу Паву и њене 
ве то знао.{S} Од ноћас њему се у два - три маха јављала та мисао.{S} Али при свакој тој помисл 
гне.{S} А госпођа Ловимук тек пре две - три недеље имала је такав један случај.{S} Снашла је не 
у свак за се, жандарм на <pb n="655" /> три сахата раније од Милоја.{S} Свак прича друкчије.{S} 
 Е, јес, ево сад лепо видим.{S} Јес!{S} Три су слова.{S} Ево, прво је <hi>П.</hi>, друго <hi>А< 
!{S} Ко сме ударити на рогатог бога.{S} Три се круне блистају на мојој глави.{S} Кад је сабља о 
и ноћас, кријући се од Аустријанаца.{S} Три прогонства и две владалачке главе принесене су на ж 
ра чича Милоје и начелник погоде се.{S} Три дана доцније чича Милоје отпутује „трговачким посло 
, да је прекинуло посету у половини.{S} Три дана доцније директор је изгубио своје место, ма да 
ј је одмах указао и нарочиту почаст.{S} Три пута узастопце играо је он с њом те вечери, што је  
> <p>— Хитајте — рече кнез мало после — три минута већ је прошло.</p> <p>Ђенерал оста непомичан 
а сва у само-самцитој свили и кадиви, а три нишке дуката спустиле се довде.{S} А ви све зинуле, 
Кад је највештији кочијаш ипак му треба три и по минута док промени коње, и то се обично понављ 
 на трећој облози он већ сведе очи, два три пут се трже, опет сведе очи и заспа.</p> <p>Жика је 
утанта, рече му нешто живо и оштро, два три пут махну руком, и млађи ађутант журно некуд отрча. 
угих.</p> <p>Ишле су брзо.{S} После два три минута Синђа поврте у манастирску авлију.{S} - Ама  
рироде.{S} Тако се у последње време два три пут проносило, да ће кнез Мутимир, чим постане пуно 
>Синђа се обриса рукавом, помери се два три пута с ноге на ногу, па, отежући реч по реч, каза х 
не од његових љубазница, с којом се два три дана проводио по Паризу.{S} Она му сад пише; шаље м 
ше у праву вику.{S} Срећко га удари два три пут шаком по устима и привика:</p> <p>- Ћут’! ћут’! 
 једној госпођи, где ће прво остати два три дана а после ће се већ наредити што треба, или слоб 
легне човеку, с којим је дотле само два три пут говорила.{S} То је оно чувено грађанско поштење 
та ли је ово.</p> <p>Час сретнеш но два три, но три-четири сељака, терају пред собом пар волова 
у, на то се не треба жалити.{S} Вас два три суседна начелника узећете га у своје руке, сваки од 
="478" /> где је гора калдрма.{S} У два три маха кола су застајала, но после неколико тренутака 
ио погодио слабу жицу кнежеву.{S} У два три маха он га је јако похвалио, наравно „иза леђа“, ал 
тако је узвикивао да је Растислав у два три маха морао <pb n="201" /> вадити мараму и брисати с 
-</p> <p>У овом кошкању, Лепша је у два три маха покушавала да почне читати писмо, али чим га о 
...{S} И чудновато!{S} Тада му се у два три маха учинило као да се Милоје у разговору с овим се 
ена огрнути војнички шињел, он те у два три маха понављао: <foreign xml:lang="fr">Ah, comme s’e 
чати пољаном, то лево, то десно и у два три маха рече: „О, кандило му, како ли ћемо то!?“ За то 
 силом изгура напоље, понављајући у два три маха: „вас јамачно тамо чекају!“</p> <p>По одласку  
о по снажном затиљку Враничићевом у два три маха прође лака дрхтавица, а по покретима леђа могл 
а га прекине.</p> <p>Кушао је још у два три маха да онако узгред изазове Растислава на разговор 
авио је на њему дубок утисак.{S} За ова три дана он је био опорављен од физичка потреса и растр 
.</p> <p>У Балканији деру поглавито ова три правца: либерални, конзервативни и слободњачки.{S}  
у су постројени дуги редови војске, сва три рода оружја, ту су официри, у сјајним парадним униф 
рану јеленичког брда, прођоше мимо њега три лица; поздравише га, па један од њих пенали на њ ос 
ство.{S} Биће склопљен војни суд.{S} За три дана ви ћете бити суђени, осуђени и као велеиздајни 
ћ с тога, што је давно аконтирао чак за три месеца у напред.{S} Али можда би се могао наћи друг 
 кубурећи непрестано с платом узетом за три месеца унапред.{S} Но како је јесенас излазио на ју 
По књигама се развело да је г. мајор за три месеца изузео плату унапред „а конто“, и он је тако 
..“ — на то је преврнула очи, саставила три прста, пољубила их и додала: „не роди мати.“</p> <p 
ећи часовник. „Ћути, добро је, још нема три.{S} Још ми можеш бар укратко испричати“....</p> <p> 
ати и невероватан случај.{S} Пред очима три друштвена изасланика извршена је ова операција.</p> 
зиком.{S} Чаршија окићена заставама; на три места подигнути славолуци; цвеће и зеленило уресило 
д дејствује само насилним мерама.{S} На три дана после онога боја, баба Ката објави Јели одсечн 
ад се кмет гурао кроз гомилу.</p> <p>На три четири корака иза кнеза, један гост беше сео на зем 
</p> <p>Кад коњаник би спрам парка, она три човека чисто поскочише са свога легала. „Свршено је 
!“</p> <p>Кад се сумрак већ ухвати, она три млада човека изађоше из шумарка, и, пошто су добро  
исичијем трагу.</head> <p>Пошто је пуна три сахата бесно тутњала и ломила се, страшна бура беше 
о целе ноћи нису спавали, и ако су пуна три сахата путовали без одморка, по најгорем планинском 
e unit="subSection" /> <p>Пошто су пуна три сахата путовали без одморка, Враничић и његова два  
ва-три дана било је већ, бога ми, добра три сахата ноћи<ref target="#SRP18892_N8" /> кад људи,  
вом.</p> <p>За последњих десетак минута три пут су прескакали један исти планински поток, а сад 
ији и фантастичнији изглед.</p> <p>Наша три ноћника била су на уласку Ташмадена и ту застадоше. 
Отеран у тврђаву, он је одлежао више од три године.{S} Затим је помилован.{S} После неколико го 
и стајао је округао сто, а око њега две три столице; свуда у наоколо поред зида пружао се минде 
VI</head> <head>Потера</head> <p>На две три недеље по повратку из Звониграда, куда су сви начел 
е Анђелија...</p> <p>Она упита онде две три жене, видоше ли где кога од њених, и само што чу то 
<pb n="589" /> прилика, извини се у две три речи што се толико задржао и позва кнеза и његова п 
ове своје рођене владе.{S} Давато му је три дана на промишљење, па ако је вољан, онда првога по 
арку, у томе парку, лежала су потрбушке три млада човека, који се нису скоро ни видели из велик 
ицу, с тешком ватруштином.{S} Тек после три недеље тешка боловања устане он из кревета, изнемог 
p> <p>— Док су код старих Грка, још пре три тисуће година, људи били већ толико развијени, да с 
ове; за сувоборски пут, који је још пре три године измерен, обележен и почет да се насипа, па к 
ори се кућна капија и на њој се указаше три женске прилике, увијене у огртаче и забуљене.{S} Дв 
шући.{S} Ђенерал продужи.</p> <p>— Кроз три дана ја ћу бити под земљом. — Смрт је већ у мени; н 
ду и једне ноћи, он би могао три дана и три ноћи седети и гладан и жедан, говорећи само о томе, 
о пред кнеза послужавник с боцом вина и три чаше, па се опет полако удали, не говорећи ни речи, 
гле ово — Петрија дочепа Паву за руку и три четири пута трже је што игда може.</p> <p>Пава поср 
цап.... овде себи на чело. (Она састави три прста као оно кад човек хоће да се прекрсти и показ 
вској плочи тихо куцање, које се понови три пут.{S} После се зачу мек, пријатан глас, који тихо 
лили, у брзо сте једно за другим испили три чаше, а одмах за тим ућутасте се; погледам, а ви за 
енкост!{S} Не верујем да ће бити још ни три четири хиљаде.{S} Убиство онога гада много је прогу 
 морам да их псујем; помислите, већ сам три пут звонио и још нико не долази.{S} Симон!{S} Симон 
а долазе тек око 4 часа, а сад је јаком три.{S} Мона зна све шта треба, и она ће све, свршити.{ 
ама из хиљаду и једне ноћи, он би могао три дана и три ноћи седети и гладан и жедан, говорећи с 
 коме што и дали, то му је после крваво три пут на нос изашло, јер сте ви били налик на онога „ 
 и до кола.{S} На пољани је било управо три кола: једноме свирала свирајка, другоме цигани, а у 
ли, и опет му придигли на картама преко три хиљаде дуката — рече Ратко срдито.</p> <p>Растислав 
и неком касом, он је био потрошио преко три тисуће пореских гроша, о којима није могао показати 
вљало намесништво.</p> <p>Свега је било три намесника, али стварну власт имали су у рукама њих  
рече кнез брзо — И то државу кошта само три хаљаде дуката!{S} То су ти ваши општи интереси.</p> 
е, да је овај прокартао једне ноћи само три хиљаде дуката.</p> <p>Још не беше Ратко изустио пос 
 ово.</p> <p>Час сретнеш но два три, но три-четири сељака, терају пред собом пар волова, један  
ва.{S} Ишла су два чамца, а у сваком по три веслача.{S} У једном чамцу био је Враничић; у друго 
<pb n="369" /> <p>- Шта говориш!{S} Зар три хиљаде изгубио! — Е, тај је сад загустио!{S} Ко ли  
<pb n="216" /> Она се бејаше одвојила с три другарице и ту су заједно нешто ћућориле.</p> <p>Мо 
среће, господине.{S} Нека је она од нас три дана далеко.{S} Несретна је то срећа коју човек тра 
е — рече кнез.</p> <p>— Онда ми је смрт три пут лакша.</p> </div> <pb n="322" /> <div type="cha 
 су непознати људи бежали, војници нађу три огромна дуката.{S} Сваки је дукат скоро читаву шаку 
на на кутији.{S} Враничић примети да су три а не два писмена.</p> <p>- А.. а.. а!{S} Тако!{S} З 
 онда наједном стаде, а из њега се зачу три пут поновљено, развучено звиждаше.{S} Танки звуци о 
S} Жика је дочепа и скреса у буквик још три метка.{S} При другом метку из буквика се чу болан ј 
 то име на ум с тога, што се оно од два-три дана у целом њином крају на сва уста шапуће: „Перун 
 то се све десило овако:</p> <p>Пре два-три дана било је већ, бога ми, добра три сахата ноћи<re 
бију девојку....{S} Распадају се по два-три пут док дође ред да се жене.{S} Па шта они могу да  
</p> <p>Момчадија, и посебице, и по два-три у гомилицама, долазили су и звали је да „отаљају јо 
ини, али кад се добро ухватио мрак, две-три гомилице сељака издвојиле су се добровољно да ноћас 
ије била широка — једва да је имала две-три стотине корачаји, а иза ње опет се дизала стрма шум 
почело опијати, и он је хтео само у две-три речи да чује у чему је та „озбиљна ствар,“ па да се 
вају г. министра.</p> <pb n="581" /> <p>Три дана доцније после те строге министарске наредбе, н 
</head> <head>Кобна здравица.</head> <p>Три месеца доцније, поспе прогласа кнежева пунолества,  
пао с груди министра Растислава.</p> <p>Три ноћи узастопце спавао је по 10 пуних часова дубоким 
а сељацима и опет се врати липи.</p> <p>Три сељака, с пушкама у руци, један с упаљеном цигаром, 
 часове док траје дан.{S} Кад се рекне „три је сахата ноћи,“ онда то значи од кад се смркло.</n 
авам једнако без смене, ево већ више од тридесет година.“</p> <p>Кад је већ тргао и последњи ди 
 рафинерија тај долазио!{S} Ваљда преко тридесет девојака прошло је кроз његову канцеларију.{S} 
им бреговима, високим местимице и преко тридесет метара.</p> <p>У подножју ови камени брегови б 
еко напред.{S} Остраг се нанизало преко тридесет кола Орловчана и сељака из околине.{S} Све се  
и, довезао је, између осталог еспапа, и тријестак буради с разним ексерима.{S} Но после се дозн 
 које су већ поодавнО биле прешле преко тријестака.</p> <p>Два млада ОФицира одмах постадоше ср 
а довека срећан да буде; <pb n="653" /> триста је то жућака... хеј!“ Још је потери казано како  
пући уста:</p> <p>- На здравље нам онда триста дуката.</p> <p>— Што?</p> <p>- Ето то, што ће ње 
и, а оружани; пашће у јарост и починиће триста чуда..</p> <p>Преломе тако да Радован и отац иду 
/> <p>— Рачунаш ли да би ти истина дали триста дуката, да ти нешто упали па ти да ухватиш или у 
 би радио кад би ти Црни место обећаних триста пружио 400 у готовом?</p> <pb n="658" /> <p>Сеља 
 на једанпут настао некакав неред, нека трка, хука; где где се чуло уздржљиво јецање, а где где 
> <p>И доиста, после два сахата крилате трке сјајни путници стадоше пред велики зелени вењак, с 
де где год у близини јамачно бити каква трла, а можда је ко год тек намеран да овде где год под 
се да закажемо слугама и чобанима да на трла и по колебама у шуми никога не примају ни дању ни  
, који туда по пропланцима имају својих трла и колеба.</p> <p>Зашли су дубље у шуму.{S} Ишли су 
сад је јасно чуо, како се у гробу нешто трља и стење.{S} Просто изгледа као човек, који се мучи 
икад није пасирало — рече он јетко, па, трљајући ошинути образ, стаде пред огледало и погледа с 
на.</p> <p>Она седе до њега на диван и, трљајући га палцем по челу, рече му озбиљно: — Чујеш, м 
ј драги маркиже? — упита барон Жермини, трљајући сањиве очи и трудећи се да разбере шта му њего 
ту се ћутећки огледао за који тренутак, трљајући палцем чело.</p> <p>Доктор је ћутећки пратио к 
ћао веома расположен, управо блажен.{S} Трљајући захладнеле руке и навлачећи на рамена огрнути  
 је почела старити, одала се на свашто; трљала је жене нероткиње и давала им нешто да пију.{S}  
 на главу метални обруч, а лепа девојка трљала је палцима, час по том обручу, час кнеза по челу 
ке, врат, и отпочели трљање.{S} Баба је трљала око слепих очију и по челу, а млада лепотица по  
литили му груди, руке, врат, и отпочели трљање.{S} Баба је трљала око слепих очију и по челу, а 
ече да ће се цела операција састојати у трљању.{S} Отворе се врата побочне собе: рекоше ми да,  
 проматрао све ове догађаје, радосно је трљао руке и са задовољством се осмејкивао.</p> <p>Тих  
ао је два корака даље набачен на глогов трн.{S} Жика дочепа шињел, баци запрепашћеном сељаку 5  
о згодно склониште за се — обично какав трњак, бурјан, или другу какву травуљину; ту, на два ко 
итњаке, опасне купинове оструге и густе трњаке, или газити кроз високу, бујну планинску папрад. 
ивин) — а тиме се, наравно, све по мало тровала, док то најпосле није прешло у тешку болест.</p 
екло би се да је код госпође било неког тровања, али кад се све околности испитају, не може да  
да у очи да је болест морала доћи услед тровања — таквих је отрова било и јамачно их на Истоку  
не позна да је отрован, но да последице тровања наступе тек доцније — на то питање одговор би г 
ок једног дана не наступе зле последице тровања, смрт или тешка болест.</p> <p>„Дакле, кад је п 
шна жена знала је такве тајне у вештини тровања, које ни пре ни после ње још нико није постигао 
а је за једно убиство, за један покушај тровања (љубазница љубазника). — Најпосле ту је било пу 
то тровање.{S} Искључив дакле могућност тровања, лекари ставе другу дијагнозу и дуго су лечили  
} У моме крају, тамо где сам ја рођена, тровање је врло често.{S} Ту обично жене трују своје му 
ати други.</p> <p>— Онда је све доцкан; тровање ће се још вечерас извршити.</p> <p>— Мислиш?</p 
ца отрова, којима ће отровати кнеза.{S} Тровање би имало да се изврши баш сад пред пунолетство, 
 на прилику, скоро је немогуће извршити тровање, а да се то одмах не позна по брзом наступу смр 
 сам нешто начуо.{S} То је било некакво тровање; потрована је, како ми се чини, цела једна поро 
Веома снажан телесно, Цезар преболе ово тровање, а отац му умре).</p> <p>„Још мање су познати с 
 управо несумњиво доказано да је његово тровање већ одлучена, решена, свршена ствар; све то учи 
 спремљена од живе.</p> <p>„За поступно тровање поступним узимањем може се употребити од обични 
дозама може имати за последицу хронично тровање — т. ј. може се човек њиме <pb n="102" /> трова 
па тек да покажу тако дејство (хронично тровање).</p> <p>„Такав један случај имали смо баш ово  
 <p>„Тако се данас често врши нехотично тровање; на прилику кад човек једе накисела јела из нек 
же да се ухвати откуда би могло доћи то тровање.{S} Искључив дакле могућност тровања, лекари ст 
т. ј. може се човек њиме <pb n="102" /> тровати све више и више, док једног дана не наступе зле 
, којима су се служили чувени историски тровачи, отрове, који су имали тако чудна и необична де 
а, али у ранијим годинама она је била и тровачица.{S} За то је и на робију осуђивана.</p> <p>—  
мо каквим су се отровима служиле чувене тровачице из владалачке породице Медичи, или злогласни  
писму изреком забрањивало.</p> <p>После тродневне двоумице кнез се реши, да узме са собом свога 
/p> <p>Такав се разговор водио међу два-троицом пирлитораца, који се бејаху примакли један друг 
једнога, а после почне пуштати и по два-троицу.{S} Задржи их по мало, па их онда пусти, а људи  
 говорити тек онако узгред, на двоје на троје; не, ту <pb n="675" /> ваља сести па претрести пи 
 а за њим уђе и Заре.</p> <p>Сад се сва тројица нађоше у црквеној авлији, управо у гробљу, пошт 
, што буде видео или чуо.{S} Пођоше сва тројица.{S} У лево је остајао отворен пут, али црна при 
рани?</p> <p>После су опет прилегли сва тројица у траву и продужили разговор.</p> <p>Коњаника н 
?</p> <p>- За моје време изменило их се тројица милостиви господине; а било их је свакојаких, < 
 завара сељаке причајући им како су њих тројица из тога и тога села, ту одмах иза планине, а у  
раво пред њим намештена је била округла трокатна полица, претрпана саксијама с цвећем.{S} Кнез  
то умешношћу, - „коме свецу треба какав тропар.“ Народу се допадао што са сваким уме лепо, наро 
запад и са севера на југ цело балканско тропоље; мисао, од које су се пренули робови, а као јас 
м знаком?“ Они да одговоре: „Под знаком троугла с крстом.“ У осталом да чине све оно што буде ч 
в новац?{S} На такве се ствари милијуни троше.{S} Шта је двадесет хиљада?{S} Па и то је давано  
вске плате!{S} На вас једнога ова земља троши толико колико би било доста да се у потлаченим кр 
ла и прилично је зарађивала, али се све трошило у кући.{S} Кад Јела склони и приштеди који цван 
дњу дужност.{S} Око те ствари нећу више трошити ни једне речи.{S} Имате пет минута на промишљањ 
ко заинтересовати, да им је оно, о свом трошку, чак и штампарију подигло, те и свој лист имају. 
би ђенерал се имао сахранити о државном трошку.</p> <p>Било је лицем на Благовести (28 марта 18 
алканског.{S} Саранићемо вас о државном трошку.{S} Умрећете као велики државник.{S} Име ће вам  
државни питомац, да га пошљу о државном трошку на страну, откуда се вратио с одличним успехом.< 
 купила је хаљинице његове млађе браће, трпала их у некакву велику котарицу, а једнако је кецељ 
тим вашим државним интересом.{S} Ви све трпате под државне интересе; код вас је државни интерес 
 сам био однео гибаницу и тикву вина на трпезу где су седели старији људи, <pb n="203" /> кад т 
јеручно“ извезла „диван чаршав за часну трпезу,“ како је сиротици Јулки не само дала сву свадбе 
же уз њу.</p> <p>Јела је ћутала; она је трпела она нежна миловања, а и самој јој се чинило чудн 
сећали су да још један другом требају и трпели су се.</p> <p>Али потмуло трвење већ се отпочело 
/p> <p>Умео је много да трпи и чека.{S} Трпељивост и време били су му савезници у многим његови 
ли ти жутокљунићи.{S} Размазила их моја трпељивост, па су уобразили да нешто јесу и да бајаги о 
, шта ће се, он је данас кнез и мора се трпети, па какав је да је.{S} Али да кнез не би својим  
воју мајку; чак причају да је ниси хтео трпети овде.{S} Никад не спомињеш њено име.{S} Сад сам  
однели.{S} Изгледа, као да вам је тешко трпети да има ма кога на свету, коме сте и ви чим год о 
лутали у притворном стиду, да не можемо трпети истинску природу људску чак ни онда, кад се она  
инило чудно што то трпи, и како може то трпети.</p> <p>То јест та јој се мисао јављала, али не  
кторе, а?{S} Је ли да не ћемо ни у чему трпети оскудицу?</p> <p>Кнез потапка доктора по рамену  
осле, ма како било, ми нећемо ни у чему трпети оскудицу.{S} А? докторе, а?{S} Је ли да не ћемо  
к дође дотле да се ствар јавно потегне, трпи се веома много.{S} Ја истина немам много лична иск 
<p>— Како рекосте? „намесник не мора да трпи шпијуне“ — рече он, пун гнева.</p> <p>— Да! не мор 
рате му сваки корак.{S} Он неће више да трпи те стеге.</p> <p>Растислав је доказивао, да њему л 
 гомилао злато.</p> <p>Умео је много да трпи и чека.{S} Трпељивост и време били су му савезници 
жности и свога посла.{S} Ако кнез збиља трпи каква ограничења, онда му ту међу стављају државни 
лутно.{S} Постао је читав диктатор и не трпи ни најмање замерке своме раду.{S} Нађе ли се какав 
а, а и самој јој се чинило чудно што то трпи, и како може то трпети.</p> <p>То јест та јој се м 
с вама разговарам, али немам потребе да трпим <pb n="335" /> ваше нападаје.{S} Каква је да је м 
 да буде код њих у милости.</p> <p>Није трпио противречење и опозицију.{S} Самостално мишљење к 
какав обичан човек не би толико чекао и трпио, камо ли он, што је научио да куд он оком, туда д 
 таманите и уклањате с позорнице.{S} Не трпите никога који би вам могао рећи: овима сам и ја по 
сти!{S} Како би то било да Ви ма у чему трпите оскудицу.{S} Но, височанство, ваше је само да за 
чна лупа добоша, негде у даљини засвира труба на узбуну, на саборној цркви удари звоно.{S} Нешт 
 гласина начелникова, која се орила као труба на страшном суду:</p> <p>— Ура!{S} Живео!</p> <mi 
{S} Међер се то нашли пријатељи који се труде да унесу неповерење и интриге у сам породични кру 
 с огњишта и узеше разгледати по мраку, трудећи се да распознају бар најближу околину.</p> <p>С 
та барон Жермини, трљајући сањиве очи и трудећи се да разбере шта му његов секретар говори. — Ш 
она у себи, и окренув се нагло прозору, трудила се да се заклони од Мутимира.{S} Али сузе су је 
 убио“ — „Море, циганин те убио, што да трудим бога, што се дереш, зар сам ја слеп те не видим  
 узе пазити с каквом брзином иду кола и трудио се да онако у <pb n="587" /> мраку погоди у коме 
осмехну и махну руком. — Ето; ви се баш трудите.</p> <p>Растислав нестрпљивим покретом одмаче с 
ела зграда, коју је он тако дуго и тако трудно подизао, може се срушити са страховитим шумом и  
је био кмет из оближњег села.{S} Тешким трудом он се већ беше примакао својој мети, још мало, и 
а звања дошао је, како је сам говорио, „трудом и приљежањем“, поглавито умешношћу, - „коме свец 
лањати што даље, да се и други од ње не трују.</p> <p>Све њене мисли, сви њени осећаји, цело ду 
ровање је врло често.{S} Ту обично жене трују своје мужеве.{S} То је код Влаха постало као неки 
ураре“) у који они умачу своје стреле и трују њиме врхове својих копаља, како би непријатељу на 
опустити.{S} Једном речи, пружиће му се трула дашчица.</p> <pb n="497" /> <p>Ратко скочи и окуп 
љутила и почела трунути.{S} А кад нешто трули оно мора мало заударати, па ма то била и светитељ 
е с отровом псећа беснила, с отровом од трулих лешева, као и с отровима од разних најужаснијих  
да једним дахом одува цело ово садашње, труло и нездраво стање, које притиска Балканију као теш 
о му се чини, боже прости као да је све труло.{S} Јес здравља ми, кад је мало повучем <pb n="21 
и тако у недоба, ћата рече да немају ни трунке времена за дангубљење, и одмах позва кмета да ид 
тељска се глава на то наљутила и почела трунути.{S} А кад нешто трули оно мора мало заударати,  
 на престо силом, убиством, преко мртва трупа.{S} Све једно!{S} Зар твоји претци нису на тај ис 
рему, и целокупну бојну готовост својих трупа, тако је <pb n="133" /> исто Врбавац сад осећао п 
бу, први ближе огњишту, други остраг на трупац где је мало час седео чича Мунтијано.</p> <p>„Уд 
цу, што сеђаше у углу колебе на ониском трупцу.</p> <p>Стари Влах оде да разгледа обалу, а Вран 
и ми се да су кола често савијала, а по труцкању се познавало кад иду улицом где је боља, а кад 
е прикупила у шаке оцепљену полу и опет трчала кроз гомилу, а кад би угледала дете, узвикнула б 
а, а како би другарице с чуђењем за њом трчале и запиткивале је шта ти је ово, па шта ти је оно 
шту.{S} Ови појуре за њим и у башту.{S} Трчали су, дрекали, викали, пентрали се по дрвећу, вукл 
вог, путање, по којој је он тако слатко трчао, особито кад се игра, па га јуре да га ухвате, а  
тадоше.</p> <p>Лакеј, што је непрестано трчао пред дамама, показивао им руком пут и отварао вра 
 те више не одвоји од њега; ти ћеш сама трчати за овим од чега сад бегаш...{S} Јадна лудо моја! 
 да буде сељаке и да им закажу да одмах трче у општину, а узгред сваки да понесе пушку и по нек 
сад, као што је била до сад; трчи дању, трчи ноћу, јури као луда, само да се заслужи која крајц 
 луда и од сад, као што је била до сад; трчи дању, трчи ноћу, јури као луда, само да се заслужи 
ошао г. министар?“ — па брже боље сваки трчи на своје место, журно седа за сто и одмах разврће  
балићеш столицу“ — „Чекај, молим те, да трчим горе да чујем шта говора књаз.“ —„Нека говори ко  
мени затећиће ме ко! — јадала се Лепша, трчкарајући по будоару збуњено, не знајући управо чиме  
мену.</p> <p>Још се сећао како су момци трчкарали из собе у собу, вукли некакве тешке ствари, н 
 пре но што се лати посла.{S} Заваљен у тршчану наслоњачу, Ратко је полако завијао цигару, а ње 
етити, како ће се све то свршити.{S} О! ту за мном за цело неће запети.{S} Но бадава, то морам  
/p> <pb n="6" /> <p>— Сигурно, сигурно! ту не може бити сумње.{S} Такав је био договор, рече тр 
уги редови војске, сва три рода оружја, ту су официри, у сјајним парадним униформама, ту је и в 
ако су њих тројица из тога и тога села, ту одмах иза планине, а у потврду тога Милоје је по име 
официри, у сјајним парадним униформама, ту је и војна музика, па чиновници грађанског реда, пев 
у строг, обичај је опет јачи од закона, ту чак ни сам кмет, ни сама власт неће да испитује и да 
си простих интрига и празних разговора, ту се по некад јављала и по каква ствар од озбиљна знач 
о кнежеве слике, док не дотера до носа, ту застаде и викну опет - без носа, - па онда што игда  
ек онако узгред, на двоје на троје; не, ту <pb n="675" /> ваља сести па претрести питање најозб 
м алејом и у половини алеје да застане, ту ће му прићи маскирана личност, која пише ово писмо.{ 
 ту доручкују, ту пију пиво пред подне, ту пију црну каву по подне, ту читају новине, ту се сас 
пред подне, ту пију црну каву по подне, ту читају новине, ту се састају на разговор, ту се скуп 
у црну каву по подне, ту читају новине, ту се састају на разговор, ту се скупљају у вече да про 
 соба што имамо.{S} Ту примамо странце, ту држимо министарске седнице; с тога је ово мало и нар 
p> <p>— Ах, небој се, што се тога тиче, ту можеш бити без бриге.{S} Ако престо буде несрећан, д 
ћелију у организму, у сваку капљу крви, ту сазрева, јача, шири се, осваја све, обузима све, отр 
ретње.{S} Хоџа је прво свучен у подрум, ту је провео целу ноћ везан за дирек; сутра дан извели  
е између дјевојке и жене — оно је ђаво, ту је свака несрећа; ту је стид и пропаст, ту је мрак и 
ена, да не треба јести.{S} Нема, ћерко, ту поштења, кад си ти голог.... но.... на плац, кад не  
она је створила ову државу.{S} Наравно, ту је била народна мука, народна крв, народни новац и н 
тим својим стрелицама!</p> <p>„Наравно, ту би се могао употребити сваки течан отров.{S} Но њима 
плација просто надлагивање.{S} Јамачно, ту је дозвољено и шпијунисати.{S} Збиља, г. Растиславе, 
е се предомисли: — Хајдмо у мој будоар, ту ћемо бити комотније. — Мона загледа свој мали бриљан 
тају новине, ту се састају на разговор, ту се скупљају у вече да проведу време до спавања.</p>  
 <p>— Ах народ!{S} Оставите, молим вас, ту демагошку реч.{S} Она тако ружно звучи у устима једн 
је свака несрећа; ту је стид и пропаст, ту је мрак и зло...</p> <p>Старац на један пут ућута, а 
тру, у подне, у вече, они ту доручкују, ту пију пиво пред подне, ту пију црну каву по подне, ту 
 уплећу у ово питање о жудњи за влашћу, ту би се могло рећи: ако међу либералима има голих и гл 
уних 50 часова, полако продре на улицу, ту је подухвати стокраки језик сокачки и за неколико да 
има: владалац се не сме женити по срцу, ту одлучује прост политички рачун, и владар је дужан да 
аћи малу кључаницу, завуците у њу кључ, ту ћете наћи тајан гвоздени долап, а у њему...</p> <p>К 
у паучину, па настави одлучно.</p> <p>- Ту се нема шта философисати!{S} Целом свету никада неће 
p>„Хајд још малко, ено до онога дрвета; ту је и крај алеје, а нема свега још двајестак корака“. 
ене — оно је ђаво, ту је свака несрећа; ту је стид и пропаст, ту је мрак и зло...</p> <p>Старац 
} Међу тим на Истоку се тиме јако баве; ту је развијено врачање, лечење травама, па се негује ј 
 пресече.</p> <p>— Има, има, господине; ту је она.</p> <p>— Ама где ту? — подвикну и обрецну се 
 ваш господар, коме сте радили о глави; ту вам милост чиним ја.</p> <p>— Неће те ли то, онда ћу 
аширене пред собом и читате их пажљиво; ту је препад тако јак да и најачи човек дрекне.</p> <p> 
ваше је чељаде тамо где је играла коло; ту ћете је наћи.{S} Хајд сад.</p> <pb n="263" /> <p>Ово 
р!{S} Што ја изоперирам, то је свршено; ту више никакви мелеми не требају.{S} Наравно, господин 
њак, бурјан, или другу какву травуљину; ту, на два коца, разапне двоструко платно налик на мали 
Орловац, где је сад скупштина на окупу; ту ће се јавити и поднети писмо од царева, и онда ће ск 
ој врхунац, она је била на свом зениту; ту је још сијала и трептала неко кратко време, па се он 
<hi>Европа</hi> нема <pb n="39" /> шах; ту је устав, <foreign xml:lang="fr">Constitution</forei 
мањом осетљивошћу гениталних органа!{S} Ту се поштење мери на сантиметре!{S} Незнатне физичке п 
адићи, шта су они знали.{S} Или-или!{S} Ту се друкчије не ради.{S} Сад кукају.{S} Подваљено им. 
; не знам ништа, али осећам, осећам!{S} Ту има жалосне истине..</p> <p>Баш у тај мах на супротн 
 le mot</foreign> — веома либералан!{S} Ту се многим и многим стварима гледа кроз прсте.{S} Кад 
ложише да је балканиски народ — лен!{S} Ту је нарочито г. доктор био красноречив.{S} Он је живи 
 небо, и миле песме веселих тица....{S} Ту је познао прве сласти чисте и невине детињске љубави 
је поштење!...{S} Чуваш поштење у...{S} Ту ти је поштење!{S} О, жабо једна!</p> <p>Бабетина је  
 обојега пола, свакога стања и доба.{S} Ту је било добре две трећине цела Орловца.</p> <p>За ти 
рос у министарство још пре 8 часова.{S} Ту је још једном прочитао писмо, што га је синоћ добио  
олена, ни од овога тајнога братства.{S} Ту су много вичнији твоји стари државници и доглавници, 
а гору по неколико дана без прекида.{S} Ту је у близини била и прва стража, која их заустави, н 
и по каква ствар од озбиљна значаја.{S} Ту су се по некад могле чути чак и највеће и најважније 
у; било их је на броју до 40 пушака.{S} Ту им је саопштено да су се у околини појавили зли људи 
еко 50 одличних грађана и чиновника.{S} Ту је био и орловачки начелник Вујадин.{S} Он је седео  
јали, још се нису одмицали од стола.{S} Ту у близини, разбијени у гомилице, они су разговарали. 
 може остварити, а не само половина.{S} Ту нема никаквих фантазија; све су то ствари позитивне  
гледне просторије немирна Црна Мора.{S} Ту, у Балканији, он је први пут научио да воле њене бис 
 шифровану депешу велику 4 бланкета.{S} Ту се прича како је „Зликовац“ доиста био прешао у Балк 
ласти, он и не да да се гради устав.{S} Ту би се морало отимати од њега - рече на један пут Мав 
ар и ту још треба да ми ко што каже.{S} Ту дела говоре, г. Растиславе; говоре ваши поступци.</p 
не, из друге какве буџетске партије.{S} Ту без пара нећеш ни маћи, а ту ће требати доста новаца 
јутра почеле су долазити депутације.{S} Ту су били попови, кметови и командири по некад је депу 
ломацији, веле, са свим је друкчије.{S} Ту кажу много је што шта слободно.{S} Ту је дозвољено и 
новчаној <hi>оскудици</hi>, и кризи.{S} Ту ће онда од министарског доброг расположења зависити  
ад га поврати гласна вика у близини.{S} Ту, за првим шумарком, чуо се јасан мушки глас где дози 
ку улицу.{S} Пред Малим Конаком ври.{S} Ту су постројени дуги редови војске, сва три рода оружј 
ништа га више није могло зауставити.{S} Ту је пало и таквих речи, које се на писмено не могу ви 
је имао на кнеза веома голем утицај.{S} Ту се лако могло десити, да ни <pb n="364" /> најјасниј 
Балканију, понео је и овај часовник.{S} Ту је после дуго ишао из руке у руку, променио је био м 
расправу, с којом се потпуно слажем.{S} Ту се расправља питање да ли нихилисте могу служити у д 
и тако их све одвели у велики салон.{S} Ту затеку бабу.{S} Он је седео на великој столици на ср 
во све, што је нужно за такав посао.{S} Ту сам ја заиста прави доктор —- рече Ката осмејкујући  
еној парници и брижљиво их прочитао.{S} Ту је видео све и нашао све што га је могло интересоват 
како не треба.{S} То нико није хтео.{S} Ту моје праве кривице није било....{S} Али шта то сад в 
 јесте једина уљудна соба што имамо.{S} Ту примамо странце, ту држимо министарске седнице; с то 
е најпрече да очувамо места где смо.{S} Ту разумем вас и ваше чиновничке положаје.{S} Министри  
} Ту кажу много је што шта слободно.{S} Ту је дозвољено и оно што се у обичним животу сматра ка 
онда умрети — то је нешто преужасно.{S} Ту човека страва хвата при самој помисли.{S} Нихилисте  
ам ја рођена, тровање је врло често.{S} Ту обично жене трују своје мужеве.{S} То је код Влаха п 
оји му је припремила Жикина нежност.{S} Ту је Црнојевић спавао и сањао:</p> <p>...„Огромно каме 
ају доста дубоко и далеко под земљу.{S} Ту има читавих огромних дворана, изрезаних у самом каме 
из народа нису знали меру овом пићу.{S} Ту се преварио чак и сам г. прота, па чак и наш г. Вуја 
<p>У томе изађоше на једну пољаницу.{S} Ту у близини није било великих гробова, високих крстача 
 о отровима — <hi>Токсикологија</hi>. — Ту су описани сви отрови за које се данас зна, па ипак  
ај господин? — упита он момка.</p> <p>— Ту је; ево га пред вратима.</p> <p>— А какав је, какав  
де ту кад ја кажем да је нема.</p> <p>— Ту је код кнеза — рече Радован кроз зубе, а очи му се п 
p>И кнез и гошћа поклонише се.</p> <p>— Ту ретку срећу, да познам госпођу лично, имао сам на на 
удадбе.{S} Откуда то, докторе?</p> <p>— Ту су узроци разни, светлости, ми смо прилично источњац 
ч: „Убијен Књаз!“</p> <p>„Убијен Књаз!“ ту је реч на скоро понављала цела варош, изговарала су  
 судбу, шта ће коме бити до послетка, а ту је држао и паре које добије.{S} Дечка је обично слао 
о је од ње баука и страшило за народ, а ту кобну политику Ратислав и сад све даље и даље тера.{ 
артије.{S} Ту без пара нећеш ни маћи, а ту ће требати доста новаца - рече Растислав продужујући 
не његове познанице још из детињства; а ту му је слику послала, вели, његова мајка још пре толи 
нахођењу, од њега најлакша смрт...{S} А ту лакост ја ћу већ видети сад сам на себи - примети ђе 
ита из артије шта пише г. капетан.{S} А ту се строго наређивало да сви мотримо ко куд иде и про 
ако су постале ове урвине.{S} Од векова ту је вађен камен.{S} Мало по мало, непрестаним копањем 
ђенерала не треба ништа дирати; ваља га ту оставити на миру и чекати да се поврати, па га онда  
државне ствари, и можемо рећи да смо га ту прилично били дотерали у ред.{S} Наравно, онда је то 
а теби говорити. <hi>господине</hi>, да ту простачку реч „жено“ нећу више да чујем!{S} Какав је 
уздахом је напоменуо тужној удовици, да ту има мало прста божијег што она и њен комшија скоро у 
зва кмета да иду општинској судници, да ту чује капетанову наредбу, па да се одмах свршује поса 
ознаде да је то тако висок господин, да ту о женидби не може бити ни говора; но Јела може онако 
а, и ми би се заклели свим на свету, да ту ништа и нема, а овамо, кад ту капљицу метемо под мик 
 десетак отмених дама звониградских, да ту поседе, поразговарају, проћаскају, да се прошале, да 
једини смотуљци, могло се већ судити да ту има веома интересних ствари.</p> <p>Кад је и то било 
 Перуну, а нарочито Жики, паде на ум да ту у близини остаје мртав човек, али ниједном од њих не 
е у заладак под велики орах, намеран да ту дочека ове позне путнике.{S} За мало и коњици стигош 
ене, а опет је нешто неодољиво вукло да ту остане, и она је остала до пред зору.{S} До два часа 
то пута је боље да је видим мртву но да ту срамоту дочека!“</p> <p>- А по селима, кад пре удадб 
ду, и Растислав је сматрао за умесно да ту, у име намесника, рекне реч две народу.</p> <p>И дои 
па то ипак учини, онда си ти у праву да ту злоупотребу сузбијеш како год можеш; у овом случају  
тињама — све то изношено је на улицу да ту у вече буде спаљено, а све у славу кнеза Мутимира.{S 
 ваља да ти кажем.{S} Учинићеш ми ваљда ту последњу услугу да ме саслушаш.{S} Отпусти твоје људ 
мо ноћашњицу!{S} Кад је већ такав, онда ту друга избора нема већ предузети све мере да бар оста 
ном већ искукала смрт Мустај-паши, онда ту већ нису више чиста посла.</p> <p>Ово мало шале добр 
b n="575" /> <p>Каквих и каквих ти чуда ту није било!{S} Час јављају како су у вароши освануле  
оведи Перуна Црнојевића у Балканију; за ту услугу ја ћу пред тобом спалити ово писмо.</p> <p>Чи 
 то је главна црта више породице — и за ту црту зна цео народ.</p> <p>Намрштен, кнез је ћутао и 
 та лозинка „да се мало очистимо.“ И за ту недељу дана сама општина из својих зграда и авлија и 
p> <p>— Е, па ви сте се сад ухватили за ту једну реч.{S} Оставите то....{S} Ето, морам да их пс 
га не пита.{S} Кад ствар тако стоји, ја ту морам напред, ја другога пута немам“....</p> <p>Једа 
 ситничарио, можда је и сам крао.{S} Ја ту нисам радио за новац.{S} Ја сам се машао много више. 
 ја срдим и вичем, ја имам и право — ја ту нисам суделовао.{S} Али ви не можете никога кривити, 
{S} То није нико луд...{S} И зар сам ја ту био сам!{S} Та ја сам ту био тек само један од стоти 
е, па ћу вам онда ја казати шта могу ја ту учинити.</p> <p>— Кажите ми, знате ли ви какав отров 
е.{S} Каквих ти гласова и претпоставака ту није било.{S} Једни су причали да се кнез заљубио у  
о дим из шарене наргиле, што је чврчала ту украј њега.{S} Место чалме оџа је био повезао око гл 
а општој градској болници, која је била ту у близини, изби поноћ.{S} Звуци јаснога звона још су 
ојевић је ишао полако, а потера је била ту за њим у непосредној близини.{S} На све молбе и нава 
 никаква дела.{S} Разјурићу ја то, нема ту друга спаса.</p> <p>- Ти мислиш да немају никаквих д 
S} Сумњате!{S} Онда да ја идем.{S} Нема ту ништа.</p> <p>Пуковник је гледао у њу зачуђено, док  
вно потрзати овај ваш испит.{S} Али има ту стотина других начина да се њиме послуже, и да га зл 
зрок и у томе што кнез нема пара.{S} На ту околност и раније <pb n="502" /> се рачунало, па заш 
ети, па остало што или не остало.{S} На ту грозну команду бедне гардисте само се обично згледај 
од уплив какве веште жене!{S} С тога на ту страну треба особито пазити, и тај утицај сачувати у 
ева доктора усмено овлашћење да може на ту „комедију“ потрошити 50-60, па у крајњем случају и д 
ђа, и гони га сваки час да се осврне на ту страну, јер му отуда непрестано дува и пирка у потиљ 
ани знанци били су окренути Дунаву и на ту страну била је управљена сва њина пажња.{S} Пред њим 
ица и Анђелија преплашено су гледали на ту страну.{S} Видели су кола, видели су слушче како ист 
и опази овај заладак; он повуче Кају на ту страну, те седоше једно до другог на диван...</p> <p 
.{S} Он позва Црнојевића да се попну на ту липу.{S} Овај се одупирао и пристаде тек онда кад се 
з даљине војна музика.{S} Свет гурну на ту страну.{S} Банда је непрестано свирала кнежеву химну 
а.</p> <p>Кнез јој на то примети да она ту управо и нема шта да мисли, пошто је он сам довољно  
тоји момак.</p> <p>Стари чича Јова џоња ту натмурен, намргођен, мало погрбљен, руке метуо на ле 
 нашли чак у башти, пали, повраћали, па ту тако на гомили и заспали.</p> <p>Госпођа се стресе:{ 
а, неће се одвајати од мене — разговора ту више не може бити.{S} Што уграбимо то је још ноћас.< 
ад пише; шаље му своју фотографију, шта ту, дакле, може бити интересно за Лепшу, и каква је то  
ку је, као гостољубива домаћица!{S} Шта ту има грешно?{S} Обична учтивост, коју само простаци н 
волем да ме тако зовеш, па квит.{S} Шта ту има чудно!{S} И где си ти то још чуо код образованих 
њених да пређу у њихову странку.{S} Шта ту да се ради? — двоуме се многи.{S} Али и ту је ствар  
ворено на ђенерала, и онда би Растислав ту свршио.{S} Не само што би изгубио министарство, но м 
свету, да ту ништа и нема, а овамо, кад ту капљицу метемо под микроскоп, ми налазимо у њој чита 
, па пазе на сваки грош.{S} Како је сад ту кад се рашчује, да је овај прокартао једне ноћи само 
у? — подвикну и обрецну се доктор — где ту кад ја кажем да је нема.</p> <p>— Ту је код кнеза —  
 господине; ту је она.</p> <p>— Ама где ту? — подвикну и обрецну се доктор — где ту кад ја каже 
рни опет прекиде Боју.</p> <p>— Ама где ту старче?{S} Код кога би овде могла бити!{S} Што је оф 
 мисао да се сврате, да још једном виде ту крваву лешину.{S} На против, обојица су осећала једн 
</p> <p>Један пас дотрча под липу и узе ту лајати.{S} После опет отрча сељацима и опет се врати 
 саслуша чича Милоја, већ сам лично узе ту ствар у поступак.</p> <p>Саслушање није дуго трајало 
а, а од својих 40 година; намазао га је ту јавно пред скупљеним светом неком машћу, увио га у д 
 обична девојка.{S} Цело село зна да је ту извршен какав злочин, — али нико ту неће уста отвори 
, она ће све казати: ја све држим да је ту било неке злочиначке замисли.{S} За што да вас одвед 
стегне за руку, на једаред осетиш да је ту сваки отпор већ у напред искључен и немогућан, свака 
ићи у побијању поједине монете, онда је ту рачун лак, како се и колико се на томе послу може за 
речи.{S} Он сврати својој кући, која је ту на друму, а ја продужим шетњу даље.{S} Кад сам био н 
о не знаш, господине!{S} Али девојка је ту.</p> <p>Но дежурни опет прекиде Боју.</p> <p>— Ама г 
сан и очајан.</p> <p>Ова слика дошла је ту у ђенералову собу са свим случајно, и ту је стајала  
а би још друго, ја не знам.{S} Народ је ту; провизори, свештеници, све је ту, и ђаци ће певати, 
од је ту; провизори, свештеници, све је ту, и ђаци ће певати, па ја, као велим, спремни смо.</p 
м, пуном човеку у бакенбартима, који је ту седео у фотељи до прозора задубљен у француски лист  
p>Кнез цикну:</p> <p>— А.. а.. а! он је ту!{S} Он!{S} И смео је доћи!....{S} Амо! дајте ми га а 
 из све снаге — морају га ухвати, он је ту негде, а ко га ухвати — каква слава. „Прво и прво 30 
/> без поуке за младога кнеза.{S} Он је ту први пут почео да назире и ружне стране живога и да  
престравио је новога министра.{S} Он је ту први пут осетио како је немоћан да се бори против за 
 Овде има жива човека!...{S} Јес’ он је ту; треба га узети, извадити!....</p> <p>Такве речи доп 
ахну главом одричући.</p> <p>— Та он је ту; он мора бити ту негде — рече госпођа и узе завирива 
плачем нејаке макање.{S} А за тим он је ту растао и крепчао, под умереним зракама блага сунца б 
да видим.</p> <p>— Види!...{S} И ако је ту, реци му да дође амо к мени.</p> <p>После десетак ми 
опет лежи телеграфски извештај, како је ту и ту ухваћена тајна штампарија, спремна да печата св 
па да човек зна где је.{S} Смотрисмо је ту на прагу.{S} Штуче некуд амо унутра.</p> <p>И ако је 
лој у почаст кнезу Мутимиру; спаљено је ту још и стотине других ствари.</p> <p>Том приликом мно 
листавао некаку француску књигу, што је ту лежала на огледалском сточићу.{S} Врбавац је ходао.{ 
једном од тих природних будоара, зар је ту далеко до греха! — рече доктор и развуче усне у широ 
 свом канабету и нешто писао и да му је ту позлило.{S} Други су тврдили да је легао био у креве 
лав кроз зубе.</p> <p>- Тако!{S} А није ту погинуо никакав човек под туђим именом? — упита кнез 
 Никаквих сцена и никаквих мртваца није ту било, господару.</p> <p>— А наш силазак у Ташмаден?< 
 засебна команда.{S} Кад кнез командује ту страшну реч, онда је то значило: сад ваља летети, па 
овања (љубазница љубазника). — Најпосле ту је било пуно свакојаких новости из приватна живота к 
 не видим шта се ово ради.{S} Па што ме ту вараш.{S} Ви неког ђавола хоћете овде са мном — рече 
ељачких чарапа, што су стајале поређане ту украј њега.</p> <p>Синђа назва Вога.</p> <p>— Бог ти 
 ово сад код нас.{S} Колико смо ми жене ту у уредности умакле — заврши Мона свој говор.</p> <p> 
му кажете и да га успокојите.{S} Ћутање ту не помаже.</p> <pb n="622" /> <p>Овај Кугићев говор  
нез уопште не би имао потребе да помиње ту реч.</p> <p>— Е, чуда боже — рече кнез Мутимир немар 
 њим избегавао је у опште да не спомиње ту титулу, и старао се да је замени са „ви“, „вас“ и т. 
ела да што помисли, но а она да прибере ту мисао, ње нестане, а на њено место, дође друга, исто 
а су ту остали до после по ноћи и да се ту кнезу и смучило.</p> <p>Дозову старијег ађутанта Зар 
неко кретање.{S} Изгледало је као да се ту <pb n="69" /> креће нека гомила људи.{S} Ово је толи 
ору о тој ствари, и у атмосфери која се ту ствара.{S} Као оно у причама из хиљаду и једне ноћи, 
се добатргао до дворских степена, па се ту скљусио (И ако Ратко ниједном речицом није напомињао 
Грка.{S} Дотеривано је до појаса, па се ту застајало, и место природе, као што рекох, долазио ј 
озор, сруши завесу, разбије окно, па се ту заглави међу ћерчива и стане га страховита дерњава,  
е о новој Банци.{S} Шапућу као да ће се ту извршити нека операција, која би створила за кнеза с 
о је учинио жандармски поручик, који се ту случајно десио кад се кмет гурао кроз гомилу.</p> <p 
е окушао од забрањена плода.{S} И ти се ту још вајкаш!{S} Хајд прођи се будалаштине, па реци бл 
а претресе и да се позатвара све што се ту нађе. </p> <p>Црна прилика заклињала се свим на свет 
ћу — на темењачу и пече га као да му се ту слива млаз разстопљења челика...{S} Он хоће да виче  
младим образованијим људима, који су се ту нашли.</p> <p>Они су оцењивали девојачку лепоту, мер 
опуштању био је тај, што је знала да ће ту имати прилике да чешће буде с кнезом, <pb n="431" /> 
дна турска изрека која лепо карактерише ту особину нашег народа, где некакав Турчин вели једном 
владе.{S} Али све је заличило, кад кнез ту виде најпосле и самога свога министра полиције, госп 
 најпосле и груди не препукоше.{S} Кроз ту пукотину прво су пролазили удовички уздаси — њени и  
 њене и његове, док се једног дана кроз ту деру нису почели провлачити и њих двоје, у мислима и 
ена славуја, стане на стручак љиљана, и ту до румене зоре извија својим меким, свиленим гласом  
ити целу болту своје љубавне поезије, и ту си могао чути подскочица, које од учевних људи још н 
лину, да све потчињавају својој вољи, и ту здрави и читави људи раде после као лутке на дроту.{ 
овек и жена; и то се после зове брак, и ту има среће и благослова, и то су после у вашим очима  
или наишли на бистар планински поток, и ту учине конак.{S} Жика насече папради и између две кла 
 башти, на коју се пре тако радо пео, и ту, међу њеним сплетеним гранама по читаве часове седео 
у у ђенералову собу са свим случајно, и ту је стајала одавно, нити је ђенерал икад свраћао пажњ 
 својој рођеној кући!{S} И ту надзор, и ту шпијунажа — додаде Врбавац.</p> <p>Растиславу прелет 
ти миран ни у својој рођеној кући!{S} И ту надзор, и ту шпијунажа — додаде Врбавац.</p> <p>Раст 
ав удар против династије Косанића.{S} И ту сад кнезу ваља дати доказа, да таква спрема и такви  
ко се на томе послу може зарадити.{S} И ту је зарада огромна!</p> <p>— Да бог поможе!{S} Ти дан 
ам; ове се ствари врше у поверењу.{S} И ту веровање мора бити потпуно.{S} У осталом ја сам ту;  
пријатељима да гледамо младе јелене — и ту те видим....{S} Допала ми се одмах твоја свежина, тв 
асти чисте и невине детињске љубави — и ту је први пут био сретан.</p> <p>Цело његово сећање на 
за по глави. — Зар ти збиља мислиш да и ту може бити неког силовања.{S} Та од кад је света и ве 
а сад му бејаху дошли до самога врела и ту сели да се одморе.</p> <p>Већ је било почело свитати 
и ноћника била су на уласку Ташмадена и ту застадоше.</p> <pb n="607" /> <p>Црна прилика рече к 
ту и особину у карактеру народном, па и ту су се брзо сложили.{S} Обојица су били мишљења да је 
и џак, који ми навукоше чак до појаса и ту га притегоше и везаше некаквим каишем, али тако, да  
 дунавску пограничну варош Ђурђевград и ту се заустави на преноћишту.</p> <p>Наш народ веома је 
а тај догађај.{S} У осталом, можда је и ту било умешано провиђење.{S} Ја верујем у провиђење —  
вар је проста, реци девојци ето ту је и ту твоја срећа, и то ће бити доста.{S} Женскадија веруј 
роцима те промене.</p> <p>Чича Милоје и ту је промену приписивао промењеном расположењу народно 
пурена.{S} Баш кад си дошла код чесме и ту се напила воде из шака, ја случајно ударим одозго —  
ни стигоше на средину кантарске улице и ту стадоше.{S} Спрам њих се дизала осниска двокатница,  
приликама љубав не зна мере и границе и ту је грешење лако и природно.{S} Па ипак наш народ сто 
на се бејаше одвојила с три другарице и ту су заједно нешто ћућориле.</p> <p>Момчадија, и посеб 
да се ради? — двоуме се многи.{S} Али и ту је ствар јасна.{S} Пре свега редак је министар који  
p> <p>Мајмун је био у авлији на клупи и ту лизао своје ноге и руке, умазане сосовима и другим ј 
шкомет ниже, да се спреме за прелазак и ту да га чекају.{S} Код буктиње може остати само чича М 
ет корачаји да стане под какав багрем и ту да чека.</p> <p>Затим шчепа под мишку с једне стране 
у кошуљу, у којој је у затвор одвучен и ту бијен.{S} Отеран у тврђаву, он је одлежао више од тр 
че, они се сакрију за кестеново дебло и ту чекају док људи прођу.</p> <p>Прикрадајући се тако к 
љне и њима се треба користити. — Само и ту ваља хитати.{S} Ко зна шта може настати доцније, а м 
 шта ће овај одговорити.</p> <p>— Зар и ту још треба да ми ко што каже.{S} Ту дела говоре, г. Р 
на, поузданим корацима приђе огледалу и ту се ћутећки огледао за који тренутак, трљајући палцем 
лежи телеграфски извештај, како је ту и ту ухваћена тајна штампарија, спремна да печата сваковр 
у унутрашњост.{S} Отишли су у Орловац и ту већ ухватили јака корена међу грађанством, које су у 
г до највећег, спрам екватора.</p> <p>И ту ти онда мој уча разврзе хвалити екватор, и цело вече 
и старцу старост и мудрост његова не би ту много помогле, а да што ли ће помоћи младићу!{S} Љеп 
ао да је хтела рећи: „па шта мислите ви ту?“.</p> <p>Кад Ратко рече да ађутант Светозар у мало  
 Растислав рече да се умири и да остави ту ствар за доцније, сад имају друга посла.</p> <p>Ратк 
} За тим је продужио казивати да су сви ту, да их је прешло два чамца, да су други остали доле  
 већ беше проредио — а од бојине чељади ту не беше ни једно.</p> <p>— Где ли су то, боже!{S} И  
"633" /> <p>Кнез Мутимир зажели да види ту женску што им се јавила као црна прилика, и представ 
ало твоја слатка Петра и да види има ли ту што за њен рачун...</p> <p>Девојке су се једнако сме 
ло још незгодније крај чича Милоја, али ту није било помоћи.</p> <milestone unit="subSection" / 
ој пође; она се узе бранити рукама, али ту су нехотице радиле и ноге.{S} Једним измахом ноге он 
>Враничић је, дакле, био безбрижан, али ту безбрижност није делио његов верни сапутник Жика.</p 
свега.{S} Истина, крст сам пољубио, али ту би и Бог опростио; море зна и Бог шта је 400 све сух 
ва који дејствује полако, поступно, али ту стално, полако и поступно треба човек и да узима те  
ашао згодно место у једном густишу, али ту им није било суђени конаковати.</p> <p>Овога првога  
а, један од главних, ја сам водио - али ту је било толико људи старијих, искуснијих, давнашњи д 
био човек обичне, бистре памети.{S} Али ту је помагала друга једна особина, доста ретка особина 
ну прилику, па да одапне стрелу.{S} Али ту треба да говоре дела а не речи.{S} Кнез треба рођени 
ући на округлу, кадивену столицу. — Али ту нема мога греха.{S} Има у животу поступака, када чов 
е било“ — изговарао се сељо.</p> <p>Али ту се нађе сад онај други сељак.{S} Да би показао пред  
 Били су уверени да су бегунци заноћили ту где год у околини, с тога узму са собом два извеџбан 
м писаћим столом.</p> <p>Сад, кад га ми ту затичемо, он нити чита, нити пише, већ седи мирно, з 
сле је узвикнуо: „Господару, учините ми ту милост, узмите огртач, ваш доктор вас моли, ваш докт 
а.{S} Командант је тражио да му позајми ту слику, да је да једноме своме добром цртачу да му је 
 у кавани у јутру, у подне, у вече, они ту доручкују, ту пију пиво пред подне, ту пију црну кав 
ом пође за руком те доказа, да у ствари ту нико није крив.{S} Дело истина постоји, ала нема учи 
ну, а он ту висину употребљује да обори ту исту династију.{S} Растислав је скројио цео план, а  
кну:</p> <p>— Еј!{S} Стеване! — Је л ти ту пушка?{S} И кад доби одговор да јесте, он додаде: по 
ену мараму од чипака.{S} Не ћемо дизати ту мараму да завирујемо која је ово женска.{S} Доста на 
 На скоро за тим дође краљица да посети ту галерију.{S} Наилазећи на саме голе, природне људе,  
ући.</p> <p>— Та он је ту; он мора бити ту негде — рече госпођа и узе завиривати свуда око стол 
те.{S} А ви нам, јамачно, нећете одбити ту молбу.</p> <p>Једак као гуја отровница, Растислав је 
>— Е, кад већ и ви жене почињете водити ту бригу о државним пословима, онда благо тим пословима 
д је један кључ у брави онда други нити ту може ући ни браву закључати ни откључати.{S} Но да л 
ити окривљен да си продао шињел.{S} Дај ту шајкачу — заврши Жика бацив пред сељака своју нову ј 
p>— Ћути бога ти, Петрија, не зановетај ту, рече Пави срдито — Ја! он књаз, па ће гледати на ме 
општава жени страшну новост, јер би јој ту морао говорити о свом злочину — ђенерал је ћутећки х 
ви отрови за које се данас зна, па ипак ту нећете наћи оне страховите отрове, којима су се служ 
 на слици — Шта ћу ја овде?{S} Ја немам ту никаква посла, ја ником нисам крив...</p> <p>— Ја га 
} И зар сам ја ту био сам!{S} Та ја сам ту био тек само један од стотине.{S} Истина, један од г 
 мора бити потпуно.{S} У осталом ја сам ту; из Звониграда се никуд не мичем.{S} И зар бих ја см 
ђе да се на по што год жали.{S} Тек сам ту пре дванаест година легао овако потрбушке, мишљах да 
686" /> ме је муке стало да ти разбијем ту махниту мисао и да те од ње повратим.{S} Мој је успе 
инастија Косанића дигла на висину, а он ту висину употребљује да обори ту исту династију.{S} Ра 
 оделу, наслоњен на сабљу, стајао је он ту оборене главе, жалосан и очајан.</p> <p>Ова слика до 
ова најближег комшије, и ма да је закон ту строг, обичај је опет јачи од закона, ту чак ни сам  
з једног намесника, а ко би други могао ту улогу згодније испунити, ако не он, г. Растислав.{S} 
м се маши за свој огртач, што је стајао ту до ње на столици.{S} Спремала се да пође.{S} Мутимир 
..{S}Ђенерал је напослетку и сам сазнао ту неопходност.{S} Он је сам својом руком испио отров,  
оме.{S} Сам народ добро је карактерисао ту своју особину пословицом: „пусти петла на буњиште он 
авом у кнежеву одају, али она није дуго ту остала.{S} После неколико тренутака њој приђе доктор 
арајући штапом по камену, који се десио ту на путу, рече сељаку:</p> <p>— Подмети овај камен, п 
 то постигну с кнезом Мутимиром, но ако ту не могну ништа учинити, они су готови чак и на то, д 
 је ту извршен какав злочин, — али нико ту неће уста отворити да што о томе сведочи; још мање д 
ађе сама.{S} Чича Милоја није више било ту.{S} Жика се осврте и викну га — Никаква одговора.{S} 
} Што је тражите овде?</p> <p>— Тражимо ту с тога што туна и јесте — одговори Радован.</p> <p>— 
можемо се о свему обавестити.{S} Ми смо ту, код вас и уз вас, и господар ће се уверити да у нам 
<p>— Али није то, душо, „остави ме“, но ту један пут треба кидати.{S} То ни какав обичан човек  
 Он поче запиткивати за појединости, но ту је и Мона слабо што знала.</p> <p>Мона је потегла ов 
} Нудио му је чак и министарство.{S} Но ту су дошли у опреку због његова слободоумља у унутрашњ 
и ћаскају о републици.{S} Ништа озбиљно ту не може бити.</p> <p>Око 6 часова међу Монино женско 
 Заклињући се свим на свету, како је то ту близу и како ће оне то за часак свршити, она сподби  
олностима, власт дању, власт ноћу — ето ту је све.{S} А сад шта све треба чинити да наши људи у 
 <p>- Ствар је проста, реци девојци ето ту је и ту твоја срећа, и то ће бити доста.{S} Женскади 
чки, мајковићу, па што бог да!{S} - Што ту ваздан тењезгати.{S} Море, да ти знаш, да <pb n="47" 
богат.{S} Па дед, рођо моја, одреши дер ту твоју кнежевску кесицу да бркне у њу мало твоја слат 
 се тицале мога службеног положаја, јер ту, наравно, пре би се изложио свакој неприлици но што  
ину сликања и резања у самој клици, јер ту је требало представити баш „плот“, живо, голо месо ч 
дро руководи, ви мислите сва је мудрост ту, да га удалите од државних послова и да га пустите н 
и; доста то, ђенерал се чудно загледа у ту слику, и, пошто је тако непомично стајао неколико тр 
исте женске душе...</p> <p>Цео умотан у ту атмосверу, опијен свемоћним дахом женске лепоте, рас 
 томе корисан правац и да удахне душу у ту успавану снагу народа.{S} То су учинили моји претци, 
нића подигнут је на злочину.{S} О праву ту не може бити говора.{S} Ствар је у сили.{S} Један пр 
венцем на глави.{S} И младожења зна сву ту стидну лаж, <pb n="260" /> но он опет прима невесту, 
и познанства.{S} Па баш да исприча целу ту ствар сама та особа — ипак, ко ће <hi>њој</hi> веров 
ез збиља трпи каква ограничења, онда му ту међу стављају државни интереси, а не воља министра п 
кнез нареди својим ађутантима да остану ту, а жандармском капетану даде руком знак да чини свој 
но иде велики Ђурђевградски друм, да су ту одмах близу куће, дућани, каване; да овде у <pb n="6 
ром био у дворској башти у шетњи; да су ту остали до после по ноћи и да се ту кнезу и смучило.< 
е застадоше на једном месту и као да су ту, за неко кратко време, нешто радиле.</p> <p>Белини с 
,“ вређа и одбија од себе људе, који су ту око њега и који му сваки час требају.{S} Јер, најпос 
p> <p>„Међу тим отрови Борџије имали су ту особину, да дејствују тек поступно и после много вре 
 изађе на чаршију; упита двојицу што су ту на углу разговарали али младића не беше нигде.{S} Жа 
 упита јесу ли оно њини волови што пасу ту на десетак корака.</p> <pb n="542" /> <p>Сељаци потв 
а у њену, г. ђенерале?{S} А?{S} Да нису ту они докази, које ви тражите?</p> <p>Ађутант приђе сл 
е ћеш наћи доле на басамацима.{S} Ја ћу ту чекати твој извештај.</p> <milestone unit="subSectio 
ти...{S} Али како ћу за лице!{S} Шта ћу ту?{S} Имаш ли какав црни вео да се покријем?{S} Молим  
ло је познато.{S} Кнез је знао да одмах ту у десно иде велики Ђурђевградски друм, да су ту одма 
ђе у велику дворану, која је била одмах ту до његова кабинета, где је могао по вољи пустити кор 
из оближњега села Брегова, што је одмах ту с оне стране планине.</p> <p>За време овога говора В 
били прешли скоро целу пољаницу, кад их ту при крају нешто изненади.{S} Они угледаше у трави дв 
ао занимљиву причу, како су једном, баш ту код манастира, побили неке Турке.</p> <p>„Била је пр 
окрете оцу:</p> <p>— А што му ти гледаш ту на хатар!{S} Што му не подвикнеш!{S} Он нас овде заг 
— То није истина да је тамо; она је још ту — викну Радован. _</p> <p>— Ми одавде живи не идемо  
on orgueil puisse souffrir</foreign> — (Ту нема ничега што би вређало твој понос) — рече кнез и 
 дужан обићи и господу у побочној соби (ту се већ од 2 сахата њих неколико очајно картало), уст 
недалеко од манастирске чешме...</p> <p>Ту је добро пазарио цео дан.{S} Кад би око заранака нен 
на меку простирку, крај отомана.</p> <p>Ту, на патосу, међу комађем полупаних шоља, које су поп 
остави напољу, а сам уђе унутра.</p> <p>Ту је сад настала сцена вредна молерске кичице.{S} С ре 
 одакле сиђе вазнесенској цркви.</p> <p>Ту је покојник опојан.{S} Чинодејствовао је митрополит  
е суђено и ко ли је њен суђеник.</p> <p>Ту Синђа гурну Паву: - „А онај црче за тобом!{S} Јес оч 
ротивно намерама Растислављевим.</p> <p>Ту су потанко биле оцењене све прилике.{S} Поглавито је 
весно, она ће послужиш несвесно.</p> <p>Ту је гђа Мона и она ће је, по добивеним упуствима, упо 
ну као ножем по срцу, она сва уздрхта. „Ту смо“, — протепаше механички њене усне.</p> <p>Искусн 
адају себи смрт на други начин.</p> <p>„Ту је довољно да се добро запуше сви отвори на одаји, п 
ан, свилени диван, и прошапута:</p> <p>„Ту смо!{S} После додаде! „сад се мало раскомоти“.</p> < 
и г. Ратко, министар унутр. послова!{S} Туга сиротице удовице могла је г. Ратку бити у толико б 
ици из унутрашњости, а што би се тицало тугаљива династичка питања.{S} Кнез је мало по мало ула 
 отоич повери једну важну тајну и једну тугаљиву мисију.{S} Писар у том срезу, Срећко се познав 
етне радости, неке миле, драге и слатке туге.{S} Она је жалила, туговала — али шта, за чим?{S}  
едну страну, док му сутра дан од големе туге најпосле и груди не препукоше.{S} Кроз ту пукотину 
 драге и слатке туге.{S} Она је жалила, туговала — али шта, за чим?{S} Она се радовала и надала 
искупитељка, јер утољава болове, односи тугу и избавља од свију недугова.{S} Ношени на бурним т 
д и на самога кнеза...</p> <p>Уз голему тугу родбине и присних пријатеља, уз саучешће целе земљ 
Балканије.{S} Он се растао с том земљом тугујући за њом; он није ни оставио, ни понео из ње ни  
мо ли он, што је научио да куд он оком, туда други скоком.{S} А и што би одуговлачила?{S} Знаш  
дваљене даске на плоту и рече му, да ће туда проћи, па прва и прође.{S} Кнез прође за њом, а за 
акше могли срести с каквим људима, који туда по пропланцима имају својих трла и колеба.</p> <p> 
особе свију звања и положаја сновале су туда непрестано, неко у авлију, а неко из авлије.{S} Го 
жио никаквих жртава, никаквих напора за туђ рачун. — Хоћеш ли да си добар либерал Растислављева 
ав највише плашио — кнежев потпадај под туђ утицај.</p> <p>Но госпођа Софија, као да је погађал 
 закључио да је овде моро радити нечији туђ утицај, само што се није могао одмах сетити чији.</ 
годарност.{S} Туђе заслуге боду му очи; туђа слава и величина звуче му као неки прекор.{S} То с 
еда, били су неверни и рђави мужеви.{S} Туђа жена, ма и најгора и најружнија, вазда вам је мили 
 варати на сваком кораку, кога ће једна туђа суза нагнати да рад ње жртвује стотину корисних ст 
е бајаги тетка, а силује ме да постанем туђа наложница!...{S} О, боже, има ли те где год!</p> < 
еда човека коме дугује благодарност.{S} Туђе заслуге боду му очи; туђа слава и величина звуче м 
толика света вашег нађосте мене, човека туђе вере, да вам ја благословим курварство ваше!..{S}  
 па све своје прогласи за врлину, а све туђе за порок и грешење.</p> <pb n="85" /> <p>— Да, каж 
а пресече:</p> <p>— А што кнез да удаје туђе девојке!{S} Но јес, јес!{S} Ти си то већ протумачи 
 пуковниче, ко бесмислено тумара ловећи туђе главе, лако може да изгуби своју рођену.</p> <p>Ви 
благодарност!{S} То ми је хвала што сам туђе радила да тебе, гада, отхраним и подигнем...{S} По 
тиславе, што се као ухода завлачи чак у туђе породице.</p> <p>— Пазите, г. пуковниче, да копају 
 мислим, да је то велеиздајство хвалити туђега владаоца екватора у нашој рођеног земљи, код наш 
капу, као идеалима женска поштења.{S} У туђем паду она је гледала своје рођено уздизање.{S} Год 
о све оно ружно гушање с једним младим, туђим човеком, за кога сви веле да је велики господин.{ 
 очима, молим, гледам сада на ствар?{S} Туђим, је л те?{S} Научили ме, је л те?{S} Улили ми?{S} 
{S} А није ту погинуо никакав човек под туђим именом? — упита кнез лукаво.</p> <p>- Ја о томе н 
ила овде?{S} Била се, чупала се с неким туђим човеком, о коме управо и не зна ко је ни шта је.< 
 од њега било да се овако нађе сад међу туђим људима?</p> <p>— Што међу туђим људима?{S} Кнез н 
то међу туђим људима?{S} Кнез није међу туђим људима.{S} Он има искрених пријатеља, ја ћу се по 
ад међу туђим људима?</p> <p>— Што међу туђим људима?{S} Кнез није међу туђим људима.{S} Он има 
вај га се; кад год те могне удавити <hi>туђим рукама</hi>, он ће то учинити.{S} Само то би онда 
а, и свако се село држало одвојено онда туђин није лако могао промаћи: људи из једнога села зна 
и срамота наша, да нам на престолу седи туђинско копиле.{S} Нова династија донеће нову срећу, н 
нац и убилац <pb n="316" /> он говори о туђој убилачкој слави!...{S} Каква дрскост!...{S} Али н 
 то пет минута било јој је довољно да у туђој кући чији праг прелази први пут у веку, подлегне  
 чекај само, показаћу ја теби како се у туђој кући залуђују и маме младе женске.</p> <p>— Крива 
душе целог овог предузећа, подигнута је тужба и он ће, јамачно, у најкраћем року бити осуђен и  
ше г. министру опширан извештај, управо тужбу на учитеља, у којој је, између осталога, стојало  
нерал - овда изволите ми саопштити вашу тужбу.{S} За <pb n="311" /> што ме кривите?{S} Шта сам  
ално ислеђење против кнеза, и друштвени тужитељ тражио је смртну казну.{S} Но тужитељска страна 
и тужитељ тражио је смртну казну.{S} Но тужитељска страна није поднела <hi>позитивних</hi> дока 
ла је само суза за сузом, а она, бледа, тужна, гледала је у Синђу измученим погледом, а тај пог 
, како читају мртвачке молитве и гомиле тужна, плачна народа, свију редова.{S} Тело покојниково 
ејала и ако је иначе једнако била нешто тужна.</p> <p>— „Куку, часан је убио, шта говори.“</p>  
ћи су жалосно погледали око себе и њине тужне, измучене очи као да су говориле:</p> <p>„Ето, ми 
твртом, а то кретање пратили су дубоки, тужни и дирљиви уздаси, за којима се на скоро чуше и са 
 n="434" /> постајало је све мрачније и тужније; његове сјајне очи помутише се; он се ћутећки о 
</p> <p>— То није шала — прошапута Каја тужно и махну главом.</p> <p>— Дакле ти нешто знаш? — у 
 да хоћемо сад више не можемо рече Жика тужно. — Замка је затегнута.{S} Потере ено пред нама у  
 окрете слици.{S} Он прво поче говорити тужно, полако, достојанствено, декламујући реч по реч;  
ђао. </p> <p>— Без главе — поче ђенерал тужно - лежиш без главе:</p> <quote> <l>„Гордо лежи вел 
..</p> <p>Мутимир је ово изговорио тако тужно, да се Лепша чисто сажали, и она га обасу пољупци 
а освети водицу, с уздахом је напоменуо тужној удовици, да ту има мало прста божијег што она и  
остигао, долеподписани испуњавају једну тужну дужност примајући у своје руке, на основу земаљск 
6" /> Он у црнини и она у црнини; она у тузи и он у тузи.{S} С једне стране плота уздише он, с  
рнини и она у црнини; она у тузи и он у тузи.{S} С једне стране плота уздише он, с друге стране 
b n="333" /> а после тражио од њега пун тулум зејтина.{S} Све што сте и што имате достигли сте  
и убили су се извлачећи старе катранске тулуме и бурад, старе зеитинске канте, остатке покварен 
амена, који лиже од упаљених катранских тулумина?</p> <p>Али није Орловац палио само катран и л 
е стране, биле су понамештане катрањаве тулумине и гомилице луча.{S} Све се то <pb n="192" /> с 
и.</p> <p>— Г. пуковниче, ко бесмислено тумара ловећи туђе главе, лако може да изгуби своју рођ 
о доћи на врат.{S} Има рђавих људи који тумарају по народу, лажу га и узбуњују га и чине свако  
ом писму кнез крене на ноћне авантуре и тумарања, и то цигло с једним ађутантом. — Какво безумљ 
 изаћи на то?{S} Падало јој на памет да тумарне куд год у свет, да оде некуд где је нико не поз 
динама памте и годинама се претресају и тумаче шта ли што значи.</p> <p>Тако је између кнеза и  
овода и хране сваковрсним разговорима и тумачењу по Звониграду.</p> <p>Кад се ствар тицала какв 
роћи и ђенерал ће још подуже живети.{S} Тумачећи јој ствар тако, кнез је приведе дивану, где је 
о.</p> <p>Онај несносни „мирис“ свет је тумачио овако.{S} Пре је блато лепо мирисало, сад се на 
обар и нежан, пола у шали, пола у збиљи тумачио би јој и разлагао како је то младост, и како ће 
ти с њим?{S} Његов нестанак није могуће тумачити друкчије но да је утекао, издао, преварио, зав 
еде осврнути главе.{S} У њему се бејаше тумбе окренуо цео један свет мисли, осећаја и планова.{ 
на и јесте — одговори Радован.</p> <p>— Туна! јесте! — рече доктор подругљиво, осврнув се Радов 
и утврђено је да Перуна Црнојевића нема туна — истинито ће, дакле, бити тврђење онога другог жа 
в се Радовану — и ти баш знаш да је она туна...</p> <p>— Знамо, господине, на нашу несрећу, а б 
и онако пуне блата, а ви се обадате сад туна и круните земљу те ми непрестано пада у уста, у тр 
 карати: „Шта то радиш, море!{S} Зар се туна изуваш?{S} Брже бежи, брже бежи одатле!“ Но газда  
е угнездила у носу два огромна паука, и туна разапела своје мреже, као што је то случај код мен 
да имамо речи с командиром.{S} Нису они туна, но где год у каквом потоку или шушњару.</p> <p>Па 
те овде?</p> <p>— Тражимо ту с тога што туна и јесте — одговори Радован.</p> <p>— Туна! јесте!  
врте у манастирску авлију.{S} - Ама зар туна? — упита Пава зачуђено.{S} Ја сам мислила да је до 
ашњом радњом душевном, Црнојевић је био туп и неосетљив за све што се с поља с њим и око њега з 
.{S} С лева чују се ударци секире: „тап туп“.... - то неко сече нешто, човек се не види, али му 
них брда, дизали су се час оштрији, час тупљи врхови голих каменитих брегова.{S} Обасјани месеч 
индру није ни помишљао да вуче кмета за тур.{S} То је учинио жандармски поручик, који се ту слу 
 нос, да га у тај мах неко не ухвати за тур и тако га повуче, да кмет љосну колико је дуг.{S} Ч 
ша Светлост, да је овај обичај остао од Турака, и да се до сада готово свуда већ изгубио — рече 
дном, баш ту код манастира, побили неке Турке.</p> <p>„Била је преслава, света подолазило, боже 
и чоханим чакширама с дугачким набраним туром - све се то мешало, бркало и стварало непрегледно 
и, саветници..., и какав је то грех.{S} Турска је наша сузеренка; султан је ваш цар; наша је ду 
ац.{S} Ја сам се машао много више.{S} А Турска је морала.{S} Она је сваки час могла планути.{S} 
амисао, од које се затресла цела голема турска царевина; замисао, која је као муња укрстила с и 
заповедају и да господаре.{S} Има једна турска изрека која лепо карактерише ту особину нашег на 
белом, а другу на црном мору, да сретна Турска <pb n="523" /> није у томе тренутку имала у Балк 
г, да би наше помагање устаничке нејачи Турска могла узети као помагање устанка, на напасти одм 
.</p> <p>Тако је у неку руку постао вођ турске партије у Балканији, док га из те улоге није ист 
тије на коме су биле забележене некакве турске каракуке - додавао је још по два гроша.{S} Тај з 
ве рођене речи.</p> <p>— До јуче љубили турски буздован — продужавао је кнез — а данас им треба 
у Радован.</p> <p>— Да видимо је ли ово турски зулум - викну Боја.</p> <p>Доктор плану.{S} Он в 
омних урвина, познатих у Звониграду под турским именом <hi>Ташмаден</hi>.</p> <p>Само име јасно 
путем успела да очисти своје тврђаве од турских посада.{S} За то га је покојни кнез Страшимир н 
 он је био немирна глава, опасан човек, турској <pb n="349" /> царевини претила је опасност од  
анију, као врело одакле потичу немири у Турској.</p> <p>„Сазнали смо били и за друге тешке опту 
 унутрашње ствари.</p> <p>Они обећавају Турској, Аустро-Угарској и Енглеској да ће кнеза Мутими 
еничком смрћу под турском сабљом или на турском коцу, а Турцима их је издавао крвави оснивалац  
народних издахнуло мученичком смрћу под турском сабљом или на турском коцу, а Турцима их је изд 
лом брадом, збрчкана, дугуљаста лица, у турском дервишком оделу, седео је прекрштених ногу на м 
што смо се увек смејали његовом великом туру, теши бабу и вели му да није лепо што плаче; шта ћ 
досети јаду.{S} Паде му наум како су се Турци у рату служили псима као извидницама и опрезном с 
земљу пропала, нигде им трага не могоше Турци наћи.{S} Многи су од њих тако пролазили.{S} Тако  
пут кроз цео сабор пуче глас: „одведоше Турци Арсенијеву Јаглику.“ То је била кршна млада из чу 
ено је било четири Турчина.{S} После су Турци дуго трагали и тражили ко поби ону четворицу.{S}  
 некаква мученика и праведника, коме су Турци одсекли главу, па та одсечена глава утекла и овде 
д турском сабљом или на турском коцу, а Турцима их је издавао крвави оснивалац династије Косани 
разник.{S} Што би боље, одмах потрча за Турцима.{S} После се чу где припуцаше пушке, а мало пос 
рога кнеза Косанића.{S} Наравно, везе с Турцима у то доба биде су обична ствар.{S} Тако су ради 
од тога да ступи у <pb n="17" /> везу с Турцима, да се стави на услугу „блистателној Порти“ „пр 
водећи ово:</p> <p>Дошао, вели, некакав Турчин, хоџа, која ли је вера — брада му баш до појаса, 
ше ту особину нашег народа, где некакав Турчин вели једном нашем Балканцу: „Бен ага, сен ага —  
о траје за све време заноса.{S} Исти је Турчин причао да ти дервиши имају и своје засебно име ( 
анац и балкански кнез Страшимир, но био Турчин, ако ову реч не одржао, само ако ви продужите и  
и ме је подсетио на ово причање старога Турчина.{S} Енглеско лекарско друштво у Бомбају записал 
сенијева кућа.{S} А она четири умлаћена Турчина као да су у земљу пропала, нигде им трага не мо 
ам још као дете слушао од једног старог Турчина, да код њих има дервиша, који могу простим погл 
о разилазити.{S} Убијено је било четири Турчина.{S} После су Турци дуго трагали и тражили ко по 
е планине одјекну још и последњи потмуо тутањ удаљене грмљавине, киша се разби у ситне капљице  
, кад се наједанпут из даљине зачу јака тутњава кола, која је долазила све ближе и ближе, док с 
 с подигнутим завесама, уз шкрипу кола, тутњаву фијакера и гласан разговор, који се разговетно  
head> <p>Пошто је пуна три сахата бесно тутњала и ломила се, страшна бура беше већ почела да ма 
ртењачом пролазе жмарци.</p> <p>Кола су тутњала, све даље и даље, све даље и даље.{S} На један  
 овда онда по небесима онако страховито тутње; (јер, као што је познато, грмљавина није ништа д 
и уста да је цмокне, кнез махну руком и туцну га по зубима.</p> <p>— Ух, ух, ух — узвикну ћелав 
S} Тако увек пролазе шерети, који траже ћара на обадве стране.{S} Дабогме!{S} Хоће жена и да им 
unit="subSection" /> <p>Зора је рудила; ћарлијао је тих поветарац; прве пролећне ласте, већ изб 
абрањене књиге, грде полицију и кнеза и ћаскају о републици.{S} Ништа озбиљно ту не може бити.< 
света и даље су безбрижно разговарале и ћаскале бог вас пита о чему, што је било далеко, далеко 
ан пут осети да ово није обично љубавно ћаскање; она устаде нагло и за један корак одмаче се од 
ика ишчуђао откуда гости тако у недоба, ћата рече да немају ни трунке времена за дангубљење, и  
 и то, шта кмет и ћата говоре.{S} Веле, ћата чита, па тек запне, а кмет њему на то: „узми мало  
т говори....{S} Одведе кнез Паву....{S} Ћата Срећко је проводаџија!</p> <p>У томе стигоше још д 
, појави се пред судницом, он напред, а ћата за њим, носи <pb n="546" /> у руци некакву велику  
оја прорицања, и то ће помоћи - тако је ћата завршио свој говор.{S} Хоџа је ћутећки климао глав 
д општинску кућу.{S} Кад тамо, а кмет и ћата већ се затворили у <pb n="545" /> судници, упалили 
 су вирили кроз врата, вељаху да кмет и ћата нешто пишу, док су они, што су кришом гледали кроз 
то су они наводили чак и то, шта кмет и ћата говоре.{S} Веле, ћата чита, па тек запне, а кмет њ 
Кад би око заранака ненадно бану срески ћата Срећко, навика на онај свет и разагна га; избруси  
сао: два кметовска помоћника, општински ћата, општински биров и општински пољак, једном речи, с 
чне услуге, у приликама кад је господин ћата тражио те „<hi>створове</hi>“ (како он вељаше у ша 
а џуприло се тако пред судницом, док су ћата и главни кмет унутра неку муку ћућорили.{S} Најпос 
 ћу јој казати где јој је срећа!</p> <p>Ћата је ово примио као пристанак хоџин.{S} Како се ства 
згубио?{S} А капетани, писари, па чак и ћате, а?{S} Мислите није их било који су настојавали да 
 час.</p> <p>Но хоџа је скупо платио за ћатине „преварене наде.“ Срећко је извршио своје претње 
да пева и да хвали бога, а мене и тебе, ћато, у руку да љуби — она ето лудује — рече Синђа набу 
мет њему на то: „узми мало поистрке, г. ћато, узми; лакше ћеш доскочити.“ Више од два сахата џу 
ћку рече: „Да те нешто упитам, господин ћато!“ </p> <p>Мрднуше мало на страну.</p> <p>— Шта је, 
доиста обадве женске главе пођоше за г. ћатом ћутећки.</p> <p>Пава је осећала како јој срце луп 
 кмет — рече сељак даље — па онда позва ћату да нам прочита из артије шта пише г. капетан.{S} А 
ди слугу и посла га да пробуди сеоскога ћату, а сам с Глуварићем и чича Срејом оде општинској к 
ост јамчи за успех. (Доктор је познавао ћату израније).</p> <p>Кнез радосно стеже доктора за ру 
е ово подејствовати и да <pb n="290" /> ће се на Каји одмах познати слути ли она бар што о овој 
сле рекнем, да покушамо, да видим каква ће ми питања стављати, па ако нађем да без прекора за м 
аљан човек, — ја се управо грозим каква ће бити твоја владавина.{S} Та то ће бити просто један  
дружењима.{S} Донесите тај закон, и ова ће дружина сутра постати јавна.{S} Али и ако су чланови 
жио да постане најмоћнији власник, кога ће у ствари и сам кнез слушати.{S} Ђенерал је тражио и  
и се даје варати на сваком кораку, кога ће једна туђа суза нагнати да рад ње жртвује стотину ко 
онаћи и обележити; такав отров, од кога ће ко га узме, на сигурно умрети, а ни његовој родбини  
издише загушљиви отров мрзости, од кога ће се трава и лишће сушити и од кога ће тице небесне, у 
га ће се трава и лишће сушити и од кога ће тице небесне, у лету отроване, мртве на земљу падати 
је био „најмање неколико часов“, с тога ће најбоље бити да идем по кола, па да вас вратим у дво 
 људе незгодне у сваком погледу, с тога ће сад сав терет државних <pb n="565" /> послова спасти 
ндантима батаљона издата је наредба, да ће од сада све заповести примати непосредно од њега, и  
е жеља, а и моје је поуздање у бога, да ће балканиски народ имати разлога да тај дан запише у р 
ни.</p> <p>— Ах! то не мислим ни ја, да ће они јавно потрзати овај ваш испит.{S} Али има ту сто 
о се рачунало као извесно — а то је, да ће нови министар разјурити све старе полициске чиновник 
Госпођа је завршила свој говор тиме, да ће можда то, <pb n="469" /> што се чује о некакој тајно 
 претрнула од страха: „Је ли могуће, да ће због тих, тако обичних и тако природних младићских п 
} Шта се он боји?{S} Ваљда не мисли, да ће га Лепша оставити с тога што може чути да се о њој у 
и, тата, да ћу и ја бити потпоручик, да ће и мени звецкати сабља, имаћу златну јаку и рукаве, и 
 човек с тога, што је мудро одмерио, да ће Растислав једини бити у стању да се носи с оном хало 
оследње време два три пут проносило, да ће кнез Мутимир, чим постане пунолетан одмах удалити св 
мацији обзнањује се народу још и то, да ће се народна скупштина сазвати од данас за месец дана, 
и никад, никад није помишљала ни то, да ће се њена љубав с кнезом овако жалосно свршити.</p> <p 
да нема ни мало љубави за ову земљу, да ће бити страшна распикућа.{S} Кад је поведена истрага н 
е одваљене даске на плоту и рече му, да ће туда проћи, па прва и прође.{S} Кнез прође за њом, а 
е ово само први наступ код ђенерала; да ће несвест проћи и ђенерал ће још подуже живети.{S} Тум 
ица да будеш!.... а она се смрзла ка да ће је неко на вешала водити!</p> <p>Баба Ката приђе Јел 
аниској граници, и да је сва прилика да ће вребати згоду да упадне у Балканију.</p> <p>На то из 
 високом господину, и како се надала да ће он појмити њен положај, и да ће је оставити на миру, 
м попуштању био је тај, што је знала да ће ту имати прилике да чешће буде с кнезом, <pb n="431" 
 скупи, али бар жена је била сигурна да ће родити.{S} Потпасивала је струњене.{S} Лечила је од  
бре воље и нежнија срца, и ретко кад да ће у тај мах учинити коме какво зло, што је доказ да су 
 <p>Сва околина кнежева сазнавала је да ће с пунолетством настати големе промене; неко се од њи 
но председништво мужу а очекивала је да ће из његова разговора с Ратком чути што више о томе; д 
ренутак кнежеве женидбе; веровала је да ће он тај корак учинити с њоме у споразуму, а она би му 
његовој осетљивости, прорицала му је да ће доћи један дан када ће о женама стећи друкчије увере 
при самој помисли.{S} Нихилисте веле да ће тим страхотама казнити само <pb n="107" /> поједине  
људе, који се ругају кад им се рекне да ће кнез у 18. години бити пунолетан, и да нас од тога д 
потпуно умирен, не зебећи ни најмање да ће ови сељаци однети о њему сумњу у село, и натурити му 
ли и знатне суме понудити, без зебње да ће их задржати за се.{S} Последњих година чича Степа би 
пама својих предака и т. д., нада се да ће наћи код народа потпоре, одушевљења и т. д., и т. д. 
жи кнезу столицу да седне, извини се да ће сад доћи и штуче напоље.{S} Читав сахат чекала су ов 
ружичне погледе Раткове.{S} Бојао се да ће овај покрет имати много дубљи корен; рече, како је о 
о варате, г. Растиславе, кад мислите да ће ова земља, за љубав неколико недоучених ђака, са шва 
дби најодсудније.{S} На против, рече да ће сад ићи да гледа како игра народно коло и да чује на 
више да пијете.{S} Црна прилика рече да ће се цела операција састојати у трљању.{S} Отворе се в 
дала да ће он појмити њен положај, и да ће је оставити на миру, ако је доиста поштен човек.{S}  
о, реците господи да је све добро, и да ће се Њ. Височанство за сахат два пробудити....{S} Јес, 
 га да је сад најбоља згода за рад и да ће народ за њим листом поћи.{S} Њих су тако уверили „љу 
да ће дати Црнојевићу своју војску и да ће га послати у Балканију да отме престо од Мутимира, к 
акле примити тегобна задатка, у нади да ће у Ратку, као и у целој оној групи родољуба, којој и  
нији, порочнији, све су већи изгледи да ће он узимати за министре људе слабе и ништавне, који ћ 
 понижен, постиђен при самој помисли да ће му сутра бити „милостиви господар“ оно исто дете, ко 
моје питање: да ли је будан? рече ми да ће по свој прилици бити будан; мало час вели, тражио је 
> <p>Ко би на прилику могао веровати да ће један Врбавац — он лично ступати у овакве везе и поз 
откопчаном хаљином.{S} После се сети да ће то бити друго, да јој је хаљина овде откопчана.{S} Ј 
и само некакву тешку горчину и осети да ће је засладити метком из пушке.{S} У тренутку ока, и б 
и баш то, за што би се могло мислити да ће покварити делу ствар, баш то је ствари одлучно помог 
Синђа се с почетка устезала, мислећи да ће јој се, као оно пре, понудити 5-6 цванцика.{S} Али к 
умели.{S} Срећко је прво претио хоџи да ће га казнити за обмањивање света и ширење сујеверице п 
к.{S} После дугих премишљања он реши да ће најбоље бити да кнеза испрати на пут по унутрашњости 
Турској, Аустро-Угарској и Енглеској да ће кнеза Мутимира отуђити од Русије, и истиснути из Бал 
дареве.{S} Пробајте само, уверен сам да ће вам пријати — рече кнез с подругљивим осмејком, и, к 
в.</p> <p>— Маленкост!{S} Не верујем да ће бити још ни три четири хиљаде.{S} Убиство онога гада 
н се извини и оде, с тврдим обећањем да ће ово накнадити идући пут.</p> <milestone unit="subSec 
ра изаћи да јашимо, а наравно, држим да ће ти бити пријатно да будеш у друштву твога господара, 
евску власт у рођене руке.{S} Мислим да ће народ то радосно дочекати!{S} Моја је жеља, а и моје 
 — ненадно и са свом тежином, уверен да ће ово подејствовати и да <pb n="290" /> ће се на Каји  
зоставно доћи.</p> <p>Ратко је зебао да ће око ове ствари имати големих мука и тешко да је и св 
што учини оно што нико не би веровао да ће учинити.</p> <p>Ко би на прилику могао веровати да ћ 
о наговести ствар, али се није надао да ће му је она одмах овако у почетку прозрети и‘ овако ја 
бадве песнице и погну се напред, као да ће на некога јуришати.</p> <p>— Сила је старија, — викн 
вори се о новој Банци.{S} Шапућу као да ће се ту извршити нека операција, која би створила за к 
> једно.{S} Хоће промене, па ма знао да ће оно што после вас дође бити још горе но што сте ви б 
у женидбу!{S} Ништа друго но помисао да ће му она то кварити.{S} Дакле, сва њена преданост и то 
загонетног младића дознало се толико да ће то јамачно бити један правник <pb n="276" /> звонигр 
сне црте, и ако кнез тако пође тешко да ће се дотерати далеко — мислио је Ратко....</p> <p>Раст 
е ништа чудио.{S} Он рече равнодушно да ће овде где год у близини јамачно бити каква трла, а мо 
са самим собом, он весело рече кнезу да ће ствар бити „у состојанију.“ Доктор се одвоји.{S} Он  
 сахат пило, Растислав примети кнезу да ће јамачно <pb n="208" /> бити уморан и да би добро бил 
на то грдно наљутио и запретио кнезу да ће дати Црнојевићу своју војску и да ће га послати у Ба 
ично згледају.{S} Они тада већ знају да ће сутра дан бити крвавих, огуљених бутина и као биволс 
вео краљ!“</p> <p>Оно после подне, када ће кнез погинути, пуковник Врбавац није никуда излазио; 
Мона је једва чекала сутрашњи дан, када ће отићи да види, како сад изгледа та њена бијена друга 
 развој болести и страшан тренутак када ће настати криза.</p> <p>Али он је био човек тако крепк 
орицала му је да ће доћи један дан када ће о женама стећи друкчије уверење.{S} Тада ће увидети  
head> <p>Што се ближе примицао дан када ће млади кнез Мутимир напунити 18 година, те по уставу  
 женама стећи друкчије уверење.{S} Тада ће увидети да је она Мона имала право.{S} А сада неће в 
 то значи да се овде нешто крије: можда ће нам разјаснити писмо у чему је ствар, кад ти кријеш. 
омена на овај догађај бити тешка; можда ће ти сећање на све ово често помутити душевно спокојст 
 ради!{S} Ти остајеш да живиш.{S} Можда ће ти некад успомена на овај догађај бити тешка; можда  
за и Растислава.{S} Овај последњи можда ће се мало и одупирати, али се неће моћи одбранити.{S}  
страшни суд!{S} Као рис разјарен, газда ће сад долетети с оплавком у руци и испребијаће нас на  
остане усамљен, неопитан, невешт — онда ће већ ићи лако!{S} Какав паклени план! — понови Врбава 
авити и поднети писмо од царева, и онда ће скупштина примити њега, а кнез Мутимир опростиће се  
их новости из приватна живота као: куда ће ко путовати овога лета?, коме је затворена радња?, к 
 — Јела је мислила шта да ради.{S} Куда ће сама у свет?{S} Шта ће бити с њом?{S} Умела је мисли 
орезе.</p> <p>Кмет обавести сељаке куда ће ударити њина потера, на коју ће страну савијати и до 
даље.{S} Али сад је настало питање куда ће?{S} Чича Милоја није било, а он је једини био кадар  
S} Он ће се ширити и даље.{S} Балканија ће се наћи усред тих интрига.{S} Уз обичне домаће интри 
о у главноме наговестити средства, која ће ти против њега најлакше помоћи.{S} Ма колико да је л 
талим гостима некакву фотографију, која ће по свој прилици бити слика Перуна Црнојевића.{S} Ком 
редложи ми да окуша, нека средства која ће можда помоћи да се разбудите.{S} Пристанем под услов 
ога нећеш чути.{S} Ово говоре уста која ће кроз неколико часова само за навек умукнути.{S} Смат 
акона, позвати да избере скупштину која ће донети своје закључке о попуњењу владалачког престол 
рас ће да му је воде!{S} Хо, хо!{S} Ала ће, као јаребицу, да је преко...</p> <p>Пијани Ралека н 
их домова.</p> <p>За будућност либерала ће све више постајати мртво језеро, без покрета, отока  
хнуће девет силних ветрова,</l> <l>Цела ће земља под њим’ дрхтати,</l> <l>А ми ћемо им роба пре 
. поштење!{S} А сам се облизује.{S} Ама ће да сева обрамица.{S} Чек само, нека ми још једном пр 
к: „Тако су га други васпитали!“ А вама ће бити тешко да се оправдате, за што од дечака, који ј 
е могло догодити.{S} Буде ли добро вама ће по праву припасти ваш део славе; буде ли зло, само ћ 
дуката направи 5 флашица отрова, којима ће отровати кнеза.{S} Тровање би имало да се изврши баш 
е.{S} Дочеци, светковине, гозбе, којима ће кнеза сретати по унутрашњости, таман ће бити згодне  
т да предузме све потребне мере, којима ће заклонити и заштити државне интересе од штетних утиц 
очети надување у гуши и гушење.{S} Жена ће бити узнемирена, неће се одвајати од мене — разговор 
.{S} Кнез треба да је прими у кола, она ће му показати пут и одвести га на надлежно место.</p>  
неза Мутимира, или, ако он то неће, она ће изаћи пред народ, показати се ко је, и сав ће народ  
<pb n="498" /> ли послужити свесно, она ће послужиш несвесно.</p> <p>Ту је гђа Мона и она ће је 
 ону женску.{S} Ваља притегнути њу, она ће све казати: ја све држим да је ту било неке злочинач 
д, док је млада, а кад ти порастеш, она ће већ бити стара?</p> <p>— Није ми жао; што да ми буде 
м три.{S} Мона зна све шта треба, и она ће све, свршити.{S} Лепша само нека се умије и мало дот 
ш несвесно.</p> <p>Ту је гђа Мона и она ће је, по добивеним упуствима, употребити као оруђе.</p 
 заједно — ти мораш бити моја! — Сметња ће бити, али ми ћемо победоносно изаћи из свију тешкоћа 
 им је наређено.{S} Тако бива свуда, па ће тако бити и овде. — Он не тражи ништа много, ништа о 
е обавести о неким млађим официрима, па ће то решити идући пут, кад се опет састану.</p> <p>Рат 
а сељаци остадоше да упороже волове, па ће и они преким путем у село.{S} Ствар се свршила лепо  
 ту, рече Пави срдито — Ја! он књаз, па ће гледати на ме сељанку. _</p> <p>Пава диже мараму и о 
такав да би најјачега човека оборио, па ће ваљда и медведа.{S} А вама треба баш за медведа, мил 
ако ти је?</p> <p>— Мало воде, Жико, па ће бити добро!</p> <p>Куршум је срећом омакао поврх чео 
много не ларма, да чекају све мирно, па ће им се казати шта је.{S} Док су се сељаци гурали око  
е кљусе има обадва <hi>ушета</hi>... па ће овако...</p> <p>— Не вели се „ушета“ Ваша Светлост., 
Кажем ти, ова је ноћ још наша.{S} Сутра ће већ почети надување у гуши и гушење.{S} Жена ће бити 
д је већ зла судба тако хтела онда, шта ће се, он је данас кнез и мора се трпети, па какав је д 
ну књигу, из које је погађао судбу, шта ће коме бити до послетка, а ту је држао и паре које доб 
у и вели му да није лепо што плаче; шта ће рећи женскадија кад он као муж плаче и кука!</p> <p> 
да ради.{S} Куда ће сама у свет?{S} Шта ће бити с њом?{S} Умела је мислити.{S} Питала се, зар ћ 
о? — упита Растислав живо.</p> <p>— Шта ће ти бити ново!{S} Све стара посла.{S} Ноћас су опет б 
аде, поћута, као да се предомишљала шта ће рећи, за тим настави живо:</p> <pb n="372" /> <p>— А 
оријама, сигра се с мајмуном!{S} Па шта ће јадан!{S} Како сте му друштво дали?{S} Све неки лутк 
 жаљења, те се интересовала да чује шта ће даље говорити њих двоје о кнезу.</p> <p>Увучена у на 
вама рекао тек онако узгред.{S} А и шта ће то њима?{S} Збиља!...{S} Дакле тако, реците господи  
и из махна и слабости кнежевих, али шта ће кад су по несрећи такве прилике да се то мора чинити 
в и упре очи у пуковника, очекујући шта ће овај одговорити.</p> <p>— Зар и ту још треба да ми к 
имај пара колико хоћеш!{S} Да видим шта ће те онда ви?</p> <p>— Море, жено, шта је теби данас!  
е само једна једина незгода — Растислав ће употребити ову прилику, да се што више зблизи с кнез 
ћи пред народ, показати се ко је, и сав ће народ за њом поћи, као за законитом царицом.{S} Гово 
и обрашчићи час су руменили, мислиш крв ће из њих канути, час су опет бледили као крпа.</p> <p> 
ће га прозрети.{S} Доћиће тренутак, кад ће он постати непопуларан.{S} Граби тај тренутак и онда 
је и да се оставља мраку и случају, кад ће момак и девојка доћи у додир, о томе је водила бригу 
 Споразумели су се, само још о томе кад ће му она донети „лек“ и где ће му га предати?{S} Као к 
ругом, марш, хајд, „пашол,“ одлази, сад ће гости почети да ми долазе.{S} Говорећи то она догура 
је у наручја тако, да се њој чинило сад ће јој поломити сва ребра која су се доиста и повијала  
ташца; румене се као јагода, мислиш сад ће крв из њих канути.</p> <p>— Ама осети ли ти, Паво, к 
е још лупало срце тако јако, мислиш сад ће искочити. „Јадниче моје“, — рече Мона с материнском  
дност одржи....“ <pb n="10" /> „а народ ће се, по прописима закона, позвати да избере скупштину 
е био спрам мене, а наравно, спрам тебе ће бити још нежнији — рече Мона указујући гошћи место г 
(куге) — да и то окушају.</p> <p>„Какве ће ресултате дати ти грозни опити — још се не зна.{S} А 
вирам мали салон.{S} Жута свила!{S} Све ће бити од жуте свиле.{S} И <hi>брату</hi> сам показива 
 <p>— Разумем, господин докторе!{S} Све ће бити у реду.{S} Само у колико сахати?</p> <p>— Па, с 
и.{S} Они су и сад јаки, а у будуће све ће више јачати.{S} Овој дружини корен је у народу, а то 
ру!{S} Изнесите главу.{S} Жив човек све ће постићи.</p> <p>— Ах, зар још једно разорење Јерусал 
мешају и династички интереси.{S} А овде ће тако нешто бити, и ја се бојим да ваши искази не пос 
 сто, он је мислио у себи:</p> <p>„Овде ће данас бити пијаних, морам пазити на се.“</p> <p>Па и 
не, а у скоро ће се јавити прилике, где ће се јасно видети ко је с народом, а ко против њега.{S 
ушати, да оде с њом једној госпођи, где ће прво остати два три дана а после ће се већ наредити  
 ће је изговорити на првој постаји, где ће стати да измене коње, а где је био спреман и мали до 
у чекати, онда је боље да сиђу доле где ће све видети, но да дремају овде на утрини.{S} Не пушт 
о томе кад ће му она донети „лек“ и где ће му га предати?{S} Као капару дао јој је пуковник пед 
е за њим преобучен жандарм, да види где ће одсести и да му дозна име и откуда иде, пошто ћутљив 
ав ред.</p> <p>Још су се договорили где ће се наћи на Дунаву ако се случајно раздвоје.</p> <p>С 
2" /> и задовољно зузукале бирајући где ће пасти, час хлад, час топал зид, загрејан на сунчаној 
и — рече Мона указујући гошћи место где ће сести —- Раскомоти се, скини рукавице, врућина је, а 
</p> <p>Кнез показа руком Маврикију где ће сести; он учтиво приђе и седе; седе и кнез — почеше  
поља и уђе у кола, пипајући у мраку где ће сести.{S} Кнез је понуди да седне комотно, уверавају 
.{S} Низ градова (окружних места), које ће кнез посетити, отпочињао се <hi>Орловцем</hi>, градо 
војим вешто смишљеним извештајима, које ће слати министру.{S} Они мотре на све, и штогод опазе  
 ћете и колико ће те му дати пара, које ће њему једнако требати, јер ће са свога раскалашног жи 
уо, које нигде још нису записане и које ће се тешко кад и записати.{S} Мало по мало, момчадија  
анији људи, старих државника, људи које ће кнез послушати, а који ће сутра, ако хоћеш, дати кне 
 зна, а у напред је познато и то, докле ће се ићи у побијању поједине монете, онда је ту рачун  
ера, на коју ће страну савијати и докле ће хватати у ширину, да се не би сударила с потерама из 
ле да дремну док коњи позобају, а после ће устати да их отимаре, напоје и спреме.</p> <p>Из јед 
где ће прво остати два три дана а после ће се већ наредити што треба, или слободно нека купи св 
, оно што се зове јавно мњење, најпосле ће га прозрети.{S} Доћиће тренутак, кад ће он постати н 
S} С тих места они сад све могу; одатле ће они владати целом ситуацијом; нови министар биће у њ 
дам - рече онај други.</p> <p>- Најбоље ће бити да пошљемо чича Мунтијана.{S} Он је вичан овој  
на.{S} Он је вичан овој обали и најбоље ће извидети - предомисли се Враничић и уђе у колебу да  
S} Умрећете као велики државник.{S} Име ће вам остати чисто, светло, Ваш јединац наследиће неок 
 глава заболети, а за будућност свакоме ће бити по раду и заслузи.</p> <p>Ово је окуражило чино 
њаз до сада био малолетан.{S} Но и томе ће скоро бити крај.{S} За који месец ја ћу постати пуно 
 видиш како ће облетати око тебе.{S} Не ће ми се онда овуд вртети које какви шугљанери практика 
љи спрам ње, но што је баба Ката?{S} Не ће ли на крају крајева опет изаћи на то?{S} Падало јој  
с тобом, па ко ће ти мирисати кад он не ће.{S} Њему и душа мирише.</p> <p>- Црна, Паво с тебе н 
 с Павом су своји; баш што и да чују не ће отићи никуд даље; а и она - Пава - штета би било да  
ше пред капијом. — „Бог и душа код мене ће!“ - прошапута Тодорика.{S} У томе се зачу лупа на ка 
и даље своје младићске лудорије.{S} Оне ће га прогутати целога, заузеће му све време, привућиће 
и.</p> <p>— Онда је све доцкан; тровање ће се још вечерас извршити.</p> <p>— Мислиш?</p> <p>— Н 
исао је дивна, али извршење! — извршење ће бити ђаволски тешко.</p> <p>— Колико имаш још у твом 
ма.{S} Разне политичке струје наизменце ће добијати превласт.{S} Кнежев би задатак био да издво 
а светлост, за сахат, два најдаље, кнез ће се пробудити...</p> <p>Доктор замуцну:</p> <p>— Та д 
ихвати госпођа.</p> <p>— У осталом кнез ће свратити к теби, мислим још колико по подне.{S} Па с 
војој руци крајеве те мреже, по потреби ће их притезати или попуштати, а уловљени кнежић копрца 
{S} Да омужаш, да стечеш искуства, теби ће требати пуних двајестак година.{S} Догађаји неће тол 
и с тога што нисмо хтели бежати.{S} Сви ће рећи — бежали, бежали, и кад су већ пали на нос, бра 
томе!{S} Што год ви више не дате, други ће све више дати!{S} И њин је изговор лак: „Тако су га  
и мислите да га држите у шкрипцу, други ће му дати у много већој мери, и он ће дићи руке од вас 
доше даље вајкајући се и псујући где ди ће наћи жељени лов, чија је кожа тако скупоцена.</p> <p 
азна бунтовна имена.</p> <p>У Балканији ће се десити оно, што се дешава и у другим уставним држ 
, али то ће уједно бити громовође, који ће одводити народну мржњу од г. Растислава.{S} О, ја то 
за министре људе слабе и ништавне, који ће му чинити по вољи.</p> <p>— Знам, али не треба допус 
к, на име: нађен је поуздан човек, који ће удесити ствар да најугледнији људи из партије Црноје 
 лежи смрт.“</l> <l> <hi>Пријатељ, који ће се казати доцније.</hi> </l> </quote> <pb n="285" /> 
ка, људи које ће кнез послушати, а који ће сутра, ако хоћеш, дати кнезу све оно што му ви данас 
жње, који су се мрзели од искони и који ће се мрзети до века.{S} Поглед Врбавчев био је пун гне 
S} Мислите неће се сутра наћи људи који ће рећи кнезу: узми нас за министре, па заповедај у држ 
ик, човек мало болестан, али човек који ће ускоро оздравити — јер свет још ништа није знао од с 
.{S} У њима лежи смрт.{S} Пријатељ који ће се казати доцније.“ </p> <p>Ко би могао бити тај при 
 нека ти она буде непробојни оклоп који ће те чувати од притворства људског, оклоп кроз који ни 
на.{S} Пре свега редак је министар који ће то баш тако <pb n="567" /> отворено тражити.{S} А др 
а.{S} Помоћи ћемо се узајамно.{S} Сваки ће имати своје. <pb n="123" /> А држим да ћемо се лако  
 то су се два пашанца саветовала, да ли ће бити добро да се уведе ово наплаћивање заостале поре 
 много може.{S} Но било је сумње, да ли ће Лепша хтети да послужи њиним интересима.{S} У остало 
и у највећој тајности, те да виде да ли ће што о њој сазнати с друге какве стране.</p> </div> < 
<p>— Ово ће јамачно неко теби.{S} Ко ли ће то бити у ово доба — рече гошћа радознало.{S} Но Мон 
ова не би ту много помогле, а да што ли ће помоћи младићу!{S} Љепота је голема опасност.{S} На  
 барон будан.{S} Још неће устајати, али ће г-на секретара примити и онако у кревету, ако има ка 
 час другој странци; викаће на нас, али ће нас сви примати, — чак ће нас и тражити, рачунаће на 
гушобоље.{S} У службеним новинама ожали ће се смрт првог ђенерала балканског.{S} Саранићемо вас 
а извршити своје уједињење народно, или ће постати жртва грабљивих суседа, ако остане овако мал 
.{S} Из потере их позваше да стану, или ће пуцати, али ова двојица ни то не послушаше.{S} Из по 
цимо прво белег, Хајде!</p> <p>- Богами ће бити доцкан; тражиће ме моји; да је било мало раније 
ти и величати, јер богати и велики, они ће и њу начинити великом.</p> <pb n="570" /> <p>Ратко з 
ђаји неће толико чекати на тебе.{S} Они ће банути с елементарном силином.{S} Да би их дочекали  
 буду хтели, то мора и он хтети.{S} Они ће га извештавати и обавештавати, а у ствари то ће знач 
су тако уверили „људи из народа“, а они ће тако уверити Перуна Црнојевића, и он ће на њин позив 
 се ја на њих где год не намерим, а они ће, бога ми, ево ово да омасте!</p> <p>— Не чиниш мудро 
 илузији да смо ми њина оруђа, у ствари ће сви они служити интересима наше странке.{S} Нашим ће 
Објавићемо вашу смрт свечано.{S} Лекари ће издати сведоџбе да сте умрли од гушобоље.{S} У служб 
арила с потерама из других седа.{S} Ићи ће се у ланцу, размакнути по двајестак корака један од  
ико за себе, али пропашће ми деца, дићи ће се <pb n="638" /> повика на целу фамилију, гониће их 
 је он сад и прешао у Балканију и отићи ће право у Орловац, где је сад скупштина на окупу; ту ћ 
лужбе.{S} Ако ви то сад превиђате, доћи ће време када ћете се о овоме уверити.{S} Дај боже само 
е.{S} Та задаћа народног уједињења доћи ће на дневни ред у кратком року.{S} Та бурна и тешка вр 
и, као бедеми његови.{S} Но све то доћи ће после; што мени сад треба то је.. — Растислав се наж 
твар је лака и проста.{S} Мало час доћи ће хоџи једна девојка с једном женом.{S} Хоџа треба да  
ваља отићи горе, тамо је и кнез, а поћи ће <pb n="246" /> и стрина Синђа.{S} Ствар је дакле вео 
најпосле прогласиће га за свеца, а баци ће вечито проклетство на оне што су га убили...</p> <p> 
ровизори, свештеници, све је ту, и ђаци ће певати, па ја, као велим, спремни смо.</p> <pb n="18 
њих већ загрљена роба....{S} Јес’, овај ће га одвести!“ —</p> <p>У тај мах чу се на гробовској  
 кнез је јасно разабрао ове речи: „Овај ће га одвести!{S} Он зна загонетку смрти и тајанствену  
угу, нека се сети сиротице Јеле.{S} Њој ће та помоћ бити у толико потребнија, ако изгуби тетку. 
е на нас, али ће нас сви примати, — чак ће нас и тражити, рачунаће нас за политичке кондотијере 
“ пецкали.{S} Дед овако, дед овако, док ће тек на један пут рећи учитељ: </p> <p>- Добро, добро 
а ли му сад ово значи екватор?!{S} Да л ће бити какав човек, или некаква књига, а и бог би га з 
ђенерала; да ће несвест проћи и ђенерал ће још подуже живети.{S} Тумачећи јој ствар тако, кнез  
иће у тако зване конзервативце, у чијем ће табору настати врење, које их може и на власт довест 
а дом свој, ствара грађевину, под чијим ће развалинама извесно бити затрпан — тако вели један с 
ужити интересима наше странке.{S} Нашим ће људима бити лепо и топло и кад су на влади и кад су  
а погледа где је и да се промисли којом ће страном ударити.</p> <p>Ето такав је био предео куда 
ће кнеза сретати по унутрашњости, таман ће бити згодне да га занесу и очарају.{S} И он и Растис 
могне удавити <hi>туђим рукама</hi>, он ће то учинити.{S} Само то би онда морало бити удешено т 
нзервативаца, и, ако бог да здравља, он ће их једног дана похватати на самом делу.</p> <p>Говор 
{S} С тога, као министар председник, он ће увек бирати за министре унутрашљих послова људе одсу 
бићи, ни уклонити; ма како ти врдао, он ће увек умети да се нађе пред тобом.{S} С тога се мораш 
ко ми дозволите да извадим бележник; он ће ме најбоље подсетити.</p> <p>Младић извади из џепа о 
га века да имаш посла с тим човеком; он ће ти засести на сред пута, и ти га не можеш трајно ни  
 му је „само провиђење одредило“.{S} Он ће се дакле примити тегобна задатка, у нади да ће у Рат 
 Балканије већ је плануо устанак.{S} Он ће се ширити и даље.{S} Балканија ће се наћи усред тих  
p>— Па, сад одмах, у први сумрак.{S} Он ће бити у својој соби, ено у оном одељку — доктор показ 
о одговарао потребама Врбавчевим.{S} Он ће однети и кнеза и Растислава.{S} Овај последњи можда  
народна.{S} Кад га доцније дигнеш, — он ће ти пољубити руку, коју му пружиш, и после ти неће би 
роћи, а од бујна лакомислена младића он ће постати озбиљан, тактичан човек!</p> <pb n="393" />  
 пословицом: „пусти петла на буњиште он ће скочит, на огњиште.“ И какве сте нужде имали за то!{ 
ће тако уверити Перуна Црнојевића, и он ће на њин позив неизоставно доћи.</p> <p>Ратко је зебао 
уги ће му дати у много већој мери, и он ће дићи руке од вас, одагнаће вас, узеће друге личности 
тни Мутимир законити је наследник, и он ће за 2 сата бити прокламован за кнеза.{S} Према томе и 
овог предузећа, подигнута је тужба и он ће, јамачно, у најкраћем року бити осуђен и отеран у Пл 
а пратиља опомену је да се прибере, „Он ће скоро доћи“.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
 дрске уверености у победу, гледа какво ће дејство тај напад произвести на непријатеља.{S} Она  
икну гласно: овим ћемо се миросати; ово ће бити знамење нашег јединства!</p> <pb n="613" /> <p> 
 рече:</p> <p>— И — их, докторе!{S} Ово ће бити диван идилски тренутак.{S} Како ћу ти бити обве 
заустави пред самом кућом.</p> <p>— Ово ће јамачно неко теби.{S} Ко ли ће то бити у ово доба —  
рија, — викну он — јер сила је јача, ко ће против силе?{S} Ви мени хоћете да судите.</p> <p>— В 
 Ко је радио друкче, ко ради друкче, ко ће радити друкче?{S} Сила је сила, јес, сила је сила!.. 
 целу ту ствар сама та особа — ипак, ко ће <hi>њој</hi> веровати да је Врбавац с њом лично општ 
ој се!{S} Ви све најбоље знате!{S} А ко ће!{S} Само да се једног дана не кајете!{S} Није ни он  
си у цркви.</p> <p>— Бог с тобом, па ко ће ти мирисати кад он не ће.{S} Њему и душа мирише.</p> 
ени!{S} И ко ће се за вас заузети, и ко ће ми вас нејаке погледати кад изгубите родитеља свога. 
е ми остати сирочад, куку мени!{S} И ко ће се за вас заузети, и ко ће ми вас нејаке погледати к 
ти кад не умеш — ко ти је крив?{S} И ко ће још теби умостити кад ти и поред једног кнеза још не 
ри Жику.{S} Овај продужи.</p> <p>— И ко ће нам веровати да смо изгинули или похватани с тога шт 
ници; осуђена на вечито удовање, јер ко ће се оженити кнежевом милосницом.</p> <p>И ова жена, к 
 познавали...{S} Али ја луда!...{S} Ако ће!{S} Тако ми и треба! — рече Лепша и не свраћајући па 
риликама; то је снага која расте, и ако ће она бити против нас, онда јој треба још сад стуцати  
премити да управо неће ни осетити, како ће се све то свршити.{S} О! ту за мном за цело неће зап 
ој говор заврши шаљивом примедбом, како ће се, ако овако и даље пође, млади прасци балканиски у 
друго да саопшти ствар кнезу тако, како ће га одлучити да свршава с Врбавцем.</p> <milestone un 
ворило ово државе што данас имамо, како ће мудрост и врлине „достојна потомка“ увећати и обогат 
p> <p>Кроз гомилу пронесе се глас, како ће кнез сад изаћи на балкон, да благодари свету за изра 
в своје сумње, а намамљен помишљу: како ће овај пут бити ванредна згода да се што присније збли 
се побринете само о једном питању: како ће те умрети?</p> <p>- Пустићу да ме ви убијете.{S} Зак 
“</p> <p>Баба није тада ни слутила како ће њене речи некада постати велико пророчанство.</p> <m 
ј и разлагао како је то младост, и како ће временом и годинама све то проћи, а од бујна лакомис 
у заљубљен један велики господин и како ће и они <pb n="238" /> и цела њена породица бити сретн 
им на свету, како је то ту близу и како ће оне то за часак свршити, она сподби Паву за руку и п 
на једном каже целу ствар, да види како ће на њу подејствовати.</p> <p>Тако је мислио Мутимир.{ 
ад.</p> <p>Кугић би се зар и нашао како ће изаћи на крај с оваким извештајем, да је био само он 
 имаднеш пара и „шмука“ - да видиш како ће облетати око тебе.{S} Не ће ми се онда овуд вртети к 
 су све млади, даровити људи, и свакако ће будућност бити њина.{S} Они се јављају под именом та 
ење тастово, па како рекне Хаџија онако ће бити.</p> <p>Ратко додирну мисао да је незадовољству 
и како они буду вршили те послове, тако ће ићи цела државна машина.{S} С тога је сад и нужно да 
јима из унутрашњости буду свирали, тако ће он амо у Звониграду играти.{S} Са тих разлога сада е 
и јуче, кад им је то и заповедано, тако ће исто све то вршити и данас, кад им људи зло обавеште 
то ће од вас зависити кад ћете и колико ће те му дати пара, које ће њему једнако требати, јер ћ 
 и без његова предрачуна ја знам колико ће ствар од прилике коштати.{S} Хоћу да реновирам мали  
код „Балканске браће.“ Питао сам колико ће од прилике трајати тај сан.{S} Одговор је био „најма 
мање мешао у земаљске послове, у толико ће они ићи боље.{S} Околности су се веома згодно стекле 
ти које какви шугљанери практиканти, но ће доћи људи, људи, еј! секретари, начелници - ја теби  
 погледај моје кљусе, г. Маврикије, оно ће овако.... хм! куда ћеш сад?{S} А?{S} Тамо?{S} Али мо 
сече га Враничић.</p> <p>- Јес, јамачно ће и то бити у вези.{S} С Дунава се чује неко запомагањ 
сече:</p> <p>— Сад немамо кад!{S} Скоро ће бити поноћ.{S} Ви причекајте овде, а ја ћу овога тре 
о сам и нашао вас где спавате.{S} Скоро ће бити пуних 50 часова како од вас не одмичем.{S} Нити 
соке дужности спрам отаџбине, а у скоро ће се јавити прилике, где ће се јасно видети ко је с на 
, г. председниче!{S} Будите уверени, то ће вам веома добро чинити да се свикнете слушати запове 
ајде може бити од вас нашој странци, то ће показати најближа будућност, а ја се, у име Бога, на 
евагу над свима другим странкама.{S} То ће убрзо пресећи и честе министарске промене.{S} Стални 
 остају увек у рукама наших људи.{S} То ће нашој странци дати несумњиву превагу над свима други 
њени осећајем потпуне безбедности, а то ће бити најзгоднији тренутак за одсудан удар, јер ће ов 
каква ће бити твоја владавина.{S} Та то ће бити просто један ужас, и ти можеш врло лако довести 
нскадија верује у твоја прорицања, и то ће помоћи - тако је ћата завршио свој говор.{S} Хоџа је 
евојци ето ту је и ту твоја срећа, и то ће бити доста.{S} Женскадија верује у твоја прорицања,  
иславу.{S} Ја умирем, а он остаје, и то ће ти бити први доглавник.{S} Вреди да ти о њему рекнем 
редседништва — продужи Растислав — и то ће нам олакшати задаћу.{S} Али и да није тога случаја,  
 послова биће омрзнути у народу, али то ће уједно бити громовође, који ће одводити народну мржњ 
вештавати и обавештавати, а у ствари то ће значити, да га упућују и да му заповедају.</p> <p>—  
p> <p>— Одмах сам мислио!{S} Свакако то ће бити нека замка.{S} Никад не треба заборављати да ми 
S} Обућиће те у свилу и кадиву; у злато ће те оковати...</p> <p>— Видим ја моје добро јутро — р 
 Перуна Црнојевића нема туна — истинито ће, дакле, бити тврђење онога другог жандарма, да је Пе 
уторитет министра председника.{S} Често ће бити <pb n="389" /> довољно да само наговести кнезу  
нтрисао у памети „сходну беседицу“, што ће је изговорити на првој постаји, где ће стати да изме 
орије, а да га држите у корди тиме, што ће од вас зависити кад ћете и колико ће те му дати пара 
 ако успеју, успеће поглавито тиме, што ће кнезу набавити новаца...</p> <p>- Не знам од куд? —  
т кнежев имаће још те добре стране, што ће кнез вечито бити у новчаној <hi>оскудици</hi>, и кри 
 углађеношћу не слажу онаки изрази, што ће свакако и Ваша Светлост призната.</p> <p>— Није врат 
ата.</p> <p>— Што?</p> <p>- Ето то, што ће њега пустити саме власти.{S} Мислиш да је он један п 
не могу а и не смем да те држим.{S} Што ће ми тај белај на врату.{S} Иди, па жад ти ја не ваљам 
 тренутни живот с вечним покојом, — Што ће грешна прошлост у блаженој садашњости?</p> <p>— Госп 
док једно дете подрасте и сазре, за што ће требати још бар десетак година; скупљате људе, који  
је.</p> <p>Изговор је био лак: пред што ће постати пунолетан и примити владу, потребно је да се 
 па ти каже од прве до последње све што ће ти бити.{S} Кад му иде толики други свет, хтела би д 
ра и ваљана владаоца.{S} Најгоре је што ће од њега страдати сама земља, која није ни у чему...< 
дала да вам још сад то причам.{S} И што ће вама све то!?{S} Вама треба сигуран отров, и ја вам  
авна, десетична система новаца, као што ће се морати завести и у мерама.{S} Том приликом при по 
а та дела и одговорност носите, као што ће и слава за њих вама припасти.{S} Понављам, ја не зна 
о ризично, решавао се обично на оно што ће свету изгледати најмање вероватно.</p> <p>Та му је т 
а да приђу ближе и да добро слушају што ће им се рећи, па после све онако да учине, како се нар 
е командиру.{S} Никоме да не верују што ће ко говорити да је сељак из оближњег села, или износи 
наводио, младић је увек одговарао: „Што ће то; то ништа не доприноси ствари.“ И тако је остао у 
имити на се сва та тешка бремена, пошто ће повесница њега учинити одговорним за све даље послед 
Ми смо ту, код вас и уз вас, и господар ће се уверити да у нама има збиља и верне и поуздане сл 
.{S} Кад буду на другој стражи, стражар ће их упитати на ухо: „Која страна ноћас влада?“ Они на 
на то да одговоре: — „Источна.“ Стражар ће питати даље „Под којим знаком?“ Они да одговоре: „По 
{S} Умела је мислити.{S} Питала се, зар ће други бити бољи спрам ње, но што је баба Ката?{S} Не 
практична интереса да све то сазна, јер ће му то у неколико бити кључ да позна смерове своје ро 
, преко којег она мора прећи; мора, јер ће је иначе стићи и убити они страшни људи...{S} Јес, њ 
пара, које ће њему једнако требати, јер ће са свога раскалашног живота бити једнако у дуговима. 
 Лепша не треба ничега да се плаши, јер ће гости почети да долазе тек око 4 часа, а сад је јако 
јзгоднији тренутак за одсудан удар, јер ће ови тада најмање бити на опрезу.</p> <p>Била је само 
и зло, само ћу ја вући одговорност, јер ће свак, рећи: „он је могао учинити све, што није чинио 
ита г. начелника, је ли све у реду, јер ће господар одмах доћи.</p> <p>— У реду је, молим покор 
кнежев и позва их живо да похитају, јер ће сад искуцати поноћ и седница одмах почиње.</p> <p>Го 
но пуковник му рече да упали лампу, јер ће дуже седети.</p> <p>Кад на Врбавчеву капију истутњаш 
илика преклињала да то не радим, за вас ће, вели, бити горе.{S} Тако се продужавало док најпосл 
} Загледао се кнез у лепу...{S} Вечерас ће да му је воде!{S} Хо, хо!{S} Ала ће, као јаребицу, д 
> <p>— Е, де, де!{S} Чуда боже!{S} Свет ће пропасти!{S} Бојим се бићеш сама!{S} Фалиће ти у наш 
 ћеш ући у свет, познаћеш живот и живот ће те запојити мржњом, и ти ћеш мрзети.{S} Мрзи! мрзи ј 
ке куда ће ударити њина потера, на коју ће страну савијати и докле ће хватати у ширину, да се н 
амо од њене добре воље зависило на коју ће страну корачити.{S} О, како би јој лакнуло кад би са 
опасан пламен освете; провалију, у коју ће стрмоглавце пасти још многе жртве, док се она једном 
лејом и у половини алеје да застане, ту ће му прићи маскирана личност, која пише ово писмо.{S}  
овац, где је сад скупштина на окупу; ту ће се јавити и поднети писмо од царева, и онда ће скупш 
чаној <hi>оскудици</hi>, и кризи.{S} Ту ће онда од министарског доброг расположења зависити изд 
ије.{S} Ту без пара нећеш ни маћи, а ту ће требати доста новаца - рече Растислав продужујући за 
а те отрове примењују, замислите каквих ће ужасних случајева бити!{S} Ништа друго, но замислите 
е изложим немилим последицама, од којих ће једна бити та да одавде ипак нећу изаћи докле год не 
 удари кундаком о липу.</p> <p>— Е, још ће се по дрвећу пентрати.{S} Нису ваљда веверице. — Зар 
слушати.{S} Кад једног дана њему прасне ћев и рекне: „хоћу сад овако“ — како, чиме ћеш га уздрж 
е; код вас је државни интерес сваки ваш ћев...</p> <p>— На пример? — пресече га Растислав. </p> 
се с господаром куцне.{S} Некакав добро ћевлеисан газда у чоханом руху гурао се кроз гомилу да  
трча, а на вратима се указа средовечан, ћелав човек, средњег раста; и још с врата поче се клања 
 пусти да му се пољуби рука, али кад је ћелави господин примаче устима и таман напући уста да ј 
 <p>— Њокалица!{S} Ваша Светлост — рече ћелави господин жалостивно — то је ево ово — он целом ш 
 од смеха.{S} Пало му веома смешно како ћелави господин, пун страхопоштовања, беше напућио усне 
о зубима.</p> <p>— Ух, ух, ух — узвикну ћелави господин, али опет није смео показати да се срди 
 — равно шест; тако смо и рекли.</p> <p>Ћелави господин уђе унутра полако и опрезно, маши се кн 
 му се још јаче даде на смех онај израз ћелавог господина: <hi>њокалица</hi>.</p> <p>— Ха, ха,  
, у месо, у живце, у кости, уђе у сваку ћелију у организму, у сваку капљу крви, ту сазрева, јач 
у, он се налазио сам, у маленој, тесној ћелици, из које је, кроз округло прозорче, видео пред с 
 нађемо у тој беди, онда <pb n="398" /> ћемо се обратити вама женама за савет и помоћ, а сад мо 
 имати своје. <pb n="123" /> А држим да ћемо се лако погодити.{S} Што буде право, господине пук 
имо.{S} Обећао сам инглеском конзулу да ћемо сутра изаћи да јашимо, а наравно, држим да ће ти б 
жене, кад су сами таки....{S} Ја! ваљда ћемо ми женске довека бити луде!{S} Чувај се, снебивај  
и као власт ни у екватор верујете, онда ћемо далеко отићи.{S} Екватор признају најбољи људи на  
ова земља не може без вас опстати, онда ћемо вас умолити да се поново вратите.{S} А ви нам, јам 
/p> <p>— Тим боље, у толико лепше; онда ћемо играти партију шаха, — рече кнез расположено — а ј 
итао је понова Растислав.</p> <p>— Онда ћемо их оборити на првим скупштинским изборима — рече Р 
д изађите — рече дежурни.</p> <p>— Куда ћемо?{S} Ми одавде нећемо без девојке.{S} Девојку нам д 
спитају одакле смо, откуда идемо и куда ћемо, онда одговарај сам.</p> <p>У томе и сељаци приђош 
 одобровољи.</p> <p>— То су питања која ћемо расправљати кад се вратимо у Звониград — рече он б 
е шта се ради у једном од ових села, па ћемо одмах знати како је у другима.{S} Хајдемо у село П 
ахати.{S} Да се кренемо око по ноћи, па ћемо опет добро стићи.</p> <p>Човек, што је ово говорио 
 самог стрељаног попа.</p> <p>— Па? шта ћемо сад? — упита начелник после подужа ћутања.</p> <p> 
е тражити сведоке како је чедна.{S} Шта ћемо, сажаљевам рђав случај, ал тако је кад неко има по 
 не могу никада довољно платити.{S} Шта ћемо? сиротиња смо? па радимо за парче хлеба.{S} Али ка 
ме!</p> <p>— Не сме, не сме!{S} Али шта ћемо ако смедне, ако одрекне послушност, ако се обрати  
ритиште обадве руке.</p> <p>— Тако, сад ћемо бити мирни, рече он у шили, али као мало заједљиво 
оспођи Поли Ђокичиној рекла је: „Од сад ћемо имати у нашем друштву једну нову чланицу.{S} Остал 
а пола, ми ћемо сретати и доцније; овде ћемо испричати само у кратко шта је даље било с овом ја 
твари то су биди истинити догађаји које ћемо овде споменути у најкраћим потезима.</p> <mileston 
не хтео, мора остати међу нама, а после ћемо га пустити.</p> <p>Ове речи чуше се у исти мах с д 
примети ђенерал.{S} Ако доспемо, о томе ћемо говорити доцније.{S} Сад да се вратимо на ствар.</ 
олико траже и што ме гоне?...{S} Не, не ћемо бежати.</p> <p>— И да хоћемо сад више не можемо ре 
 га разматрати пажљиво.</p> <p>— Не, не ћемо бежати — рече Црнојевић одсудно.{S} Хоћу да дочека 
 велику свилену мараму од чипака.{S} Не ћемо дизати ту мараму да завирујемо која је ово женска. 
удицу.{S} А? докторе, а?{S} Је ли да не ћемо ни у чему трпети оскудицу?</p> <p>Кнез потапка док 
 три маха рече: „О, кандило му, како ли ћемо то!?“ За то време једном је руком витлао шешир, а  
бама“ истога рувета, а мушкога пола, ми ћемо сретати и доцније; овде ћемо испричати само у крат 
покорно.{S} Вели „ако је под морање, ми ћемо сви с драге воље доћи“ а ја нисам хтео, молим поко 
а је нејасан и критичан наш положај, ми ћемо напред, јер још далеко тамо пред нама налази се на 
 било и неколико жалосних појава.{S} Ми ћемо овде поменути само једну.</p> <p>На звониградској  
вници, убице и издајице престола.{S} Ми ћемо вас службено ожалити.{S} Објавићемо вашу смрт свеч 
} Ко зна шта може настати доцније, а ми ћемо имати још грдних мука с овим дераном.{S} Море неср 
ви се можете удалити кад то почне, а ми ћемо се чинити невешти.</p> <p>У томе стигоше већ и до  
 ће земља под њим’ дрхтати,</l> <l>А ми ћемо им роба предати,</l> <l>Да га на снажна плећа прих 
.{S} Та се мрежа непрестано стеже, и ми ћемо у њој до мрака бити похватани.{S} Још би могли изд 
раш бити моја! — Сметња ће бити, али ми ћемо победоносно изаћи из свију тешкоћа.{S} Време и стр 
е описивати ову одвратну сцену.{S} Рећи ћемо само укратко неколико речи о целој овој ствари.</p 
ба власти, а мени треба пара.{S} Помоћи ћемо се узајамно.{S} Сваки ће имати своје. <pb n="123"  
е је над чинијом и повикну гласно: овим ћемо се миросати; ово ће бити знамење нашег јединства!< 
вце сад, кад имамо власт у рукама, како ћемо их надјачати после, кад они узму власт у руке, а м 
ва, па верност књазу и отачаству — како ћемо то? — упита ђаволасти сељак.</p> <p>— Не мељи, Бог 
вао....{S} А Ваша Светлост каже „полако ћемо“, а после викне само „касом.“ Ја се сиромах оберуч 
кама и ногама, од саме беле кости, тако ћемо га стегнути, да, хтео не хтео, мора остати међу на 
Што ми ниси одмах казала шта је?{S} Што ћемо ми овде?{S} Што си ме доводила амо?{S} Зар ја не в 
 и ценити и с другога гледишта, као што ћемо мало даље и видети Ратка да је брани.</p> <milesto 
е предомисли: — Хајдмо у мој будоар, ту ћемо бити комотније. — Мона загледа свој мали бриљантск 
је вену лузи зелени:</l> <l>Том Злодуху ћемо роба предати.</l> <l>А шта ћете ви?!</l> <l>Ви сте 
 путује и по некад је с њим тако слатко ћеретао, као с каквим својим вршњаком.</p> <p>Растислав 
е окрете, погледа Паву и слага: — Па... ћерка ми је.</p> <p>- Вала није - рече хоџа.{S} - То не 
е и подигла.</p> <p>— А је ли вам удата ћерка?</p> <p>— Није.</p> <p>— А иначе родом нисте одав 
амчити сам лично да му покаже где му је ћерка.{S} Једва се на тај начин ствар мало утишала.{S}  
ока од њега да не одвојиш.{S} Царева му ћерка не би махне нашла....{S} Обућиће те у свилу и кад 
 богдице ја као то ти, виделе би ви све ћеркане шта би Петра урадила.</p> <p>Она се окрете друг 
ти поштена, да не треба јести.{S} Нема, ћерко, ту поштења, кад си ти голог.... но.... на плац,  
 Богме ти је и срећа лијепа, а биће ти, ћерко, по памети.{S} Сваки свој ксмет ево овде носи - о 
ете.</p> <pb n="597" /> <p>— Е! хуњкам, ћерко!{S} Да богме да хуњкам.{S} Хуњкала би и ти, да су 
— рече Јела.</p> <p>— Бесна си ти, моја ћерко, бесна!{S} Шта га је њих које би сматрале да су н 
а припадне Аустрији, ако кнез с царевом ћерком не имаде мушка порода.{S} Кнез Мутимир није прис 
 Па... живим, господине; овде сам сад с ћерком.</p> <p>— Шта, зар имате ћерку?</p> <p>— Имам... 
м сад с ћерком.</p> <p>— Шта, зар имате ћерку?</p> <p>— Имам... поћерка ми је; управо ја сам јо 
ио нашега кнеза Мутимира да му да своју ћерку, али прво наш кнез да се потпише како прима швапс 
 ју, тешко мени...{S} Није, здравља ми, ћеро.{S} Зар би ја тебе навела на какво зло.{S} Толико  
 лепа косица!{S} Немој ми се ти кидати, ћеро моја, но ти лепо послушај твоју тетку, па да будеш 
еби и узе јој говорити:</p> <p>— Чујеш, ћеро, ја теби да кажем.{S} Ти се сад дусаш с тога зашто 
су, разбије окно, па се ту заглави међу ћерчива и стане га страховита дерњава, тако да је сав к 
а порода.{S} Кнез Мутимир није пристао, ћесар се на то грдно наљутио и запретио кнезу да ће дат 
а шта би му, бајаги, фалило да буде зет ћесаров!</p> <p>- Свет као свет, свашта говори и трабуњ 
ио — Њега ухвате, а он само дрмне жицом ћесару или руском цару, па ни бригеша.{S} Сутра дан тек 
арили!{S} Куда год задрете, памтите, да ћете мене наћи на путу!</p> <p>— Г. пуковниче, пазите ш 
дарили сувише уским путањама; бој се да ћете се наћи једног дана у ћорсокаку, из кога више нема 
ка и нека моја питања.{S} А надам се да ћете ме предусрести с поверљивошћу, пошто немате узрока 
{S} Лепшо, дајте ми руку и реците ми да ћете бити моја од сад па до века.</p> <p>Кнез је изгово 
терајте, али ја, жена, ево вам кажем да ћете се једнога дана горко кајати за све те ваше мудрос 
нас двоје.{S} Не бојте се, господару да ћете одоцнити.{S} Што не рекнете сад, што не учините са 
ви то сад превиђате, доћи ће време када ћете се о овоме уверити.{S} Дај боже само да ово искуст 
јте ове књиге после 5-6 година.{S} Тада ћете гледати на ствар својим рођеним очима, и онда ћете 
и на ствар својим рођеним очима, и онда ћете видети да те књиге не уздижу мене, но вашу династи 
и смех и пристаде за њим.</p> <p>- Куда ћете, г. Растислав, за што не седите?</p> <p>- Ви са мн 
Злодуху ћемо роба предати.</l> <l>А шта ћете ви?!</l> <l>Ви сте немоћни!!...</l> <l>Човек с пољ 
 корди тиме, што ће од вас зависити кад ћете и колико ће те му дати пара, које ће њему једнако  
в једва уздржавајући гнев. — Добро, сад ћете и ви жене већ постати дипломати.... и пророци, — д 
бићу једном и ја пунољетан.{S} Друкчије ћете ви онда слушати.{S} Чекајте само!</p> <p>Кнез је с 
се нећу ја то умети.</p> <p>— Та шта не ћете умети, то је проста ствар, казаћете нам ко су госп 
у:</p> <p>— Скините ону слику, испод ње ћете наћи малу кључаницу, завуците у њу кључ, ту ћете н 
p>— За њега!...{S} Море, несретници, ви ћете пропасти ако то.... не буде... — поче дежурни, зап 
чиниће се акт о томе. <pb n="317" /> Ви ћете бити одмах оковани и као тешки ++преступник државн 
 буде право, господине пуковниче.{S} Ви ћете и сами оценити, колико вреди овака једна услуга.{S 
" /> <p>„Јао децо! сиротани моји.{S} Ви ћете ми остати сирочад, куку мени!{S} И ко ће се за вас 
е склопљен војни суд.{S} За три дана ви ћете бити суђени, осуђени и као велеиздајник стрељани.{ 
друге саветнике, друге поверенике, и ви ћете скупо платити своје рођене погрешке, што нисте од  
и што је стајала у присенку!{S} Али сви ћете <pb n="619" /> ми ви за то платити....{S} То више  
еклињем не наглите с поступком, за који ћете се доцније узалудно кајати и вајкати.{S} Ја вас мо 
 милост остављам да изберете начин како ћете умрети.{S} А само су два начина: или да попијете о 
и се још зовете свештено лице и јамачно ћете тражити да вас целивамо у руку...</p> <p>Из протин 
акве опасности; сва је ствар у томе што ћете мало дуже поспавати.{S} Уверавала <pb n="625" /> ј 
 малу кључаницу, завуците у њу кључ, ту ћете наћи тајан гвоздени долап, а у њему...</p> <p>Кнез 
е је чељаде тамо где је играла коло; ту ћете је наћи.{S} Хајд сад.</p> <pb n="263" /> <p>Ово је 
вање.</p> <p>— Шта? ја болестан!{S} Још ћете ме ваљда и лудим начинити! — рече кнез спуштеним,  
ни гости поскачу од стола, и онако мало ћефлеисани, не схватајући јасно шта се то управо догоди 
="596" /> <p>— Ух, боже, боже!{S} Да л’ ћеш ме кад год спасти одавде?{S} Од ове баба Марте прос 
ти да ћеш кроз недељу две побеснити, да ћеш прво пролајати и поднети све страхоте беснила, па т 
сред улице стрелицу у леђа.{S} Знати да ћеш кроз недељу две побеснити, да ћеш прво пролајати и  
 У Баварској довољно је обећати само да ћеш се оженити њоме, па да добијеш сваку девојку.{S} У  
 својски, страсно и јуначки мрзио, онда ћеш достићи...{S} Шта?...{S} Бићеш богат, чувен, силан, 
г. Маврикије, оно ће овако.... хм! куда ћеш сад?{S} А?{S} Тамо?{S} Али моје кљусе има обадва <h 
{S} Мутимир јој прискочи.</p> <p>— Куда ћеш?...{S} Молим те немој!</p> <p>Он бејаше ухватио за  
вршено.{S} Ето слободно читај писмо, па ћеш видети да још ништа није свршено — рече Мутимир с д 
 учо, ето, не верујем у екватор, па шта ћеш ми сад!{S} Не верујем!</p> <p>Учитељ прсну грохотом 
. — Е, добро, дед види!{S} Да видим шта ћеш наћи тако особито!{S} Он рече да је то давнашња сли 
ио, да с писмом одеш.</p> <p>— Него шта ћеш?{S} Ваљда силом да ми га отмеш?</p> <p>— Збиља, нећ 
ти кажем.</p> <p>— Добро, да видимо шта ћеш ми-</p> <p>У овом кошкању, Лепша је у два три маха  
е и викну му:</p> <pb n="16" /> <p>„Шта ћеш ти овде, лоло?{S} Вуци ми се испред очију“...</p> < 
цу, треба увребати згодан тренутак, кад ћеш га тако оборити, како се никад више неће подигнути  
 продужи:</p> <p>Тако ћу те лупати, све ћеш <hi>се да</hi> пушиш.</p> <p>Кнез је говорио Маврик 
 — питао је Жика зачуђено.</p> <p>— Све ћеш чути.{S} Своје добро, богу хвала.{S} Но где је госп 
сине!{S} Ако будеш добар и послушан све ћеш имати — одговори Ратко.</p> <p>— Је ли, тата, а заш 
 ником речи да ниси прословио, друкчије ћеш бити окривљен да си продао шињел.{S} Дај ту шајкачу 
 и рекне: „хоћу сад овако“ — како, чиме ћеш га уздржати?</p> <pb n="404" /> <p>А! не иде то баш 
>— Не знам само да л’ си сашио кесу, не ћеш имати где да их метнеш...{S} Истина бре! а шта би р 
..{S} Е, његове су мекше, од њега се не ћеш отимати...</p> <p>Баба је постајала све нежнија; он 
ја од своје рођене.{S} Јамачно ни ти не ћеш бити бољи у томе.</p> <p>— Најпосле ви сте осветољу 
, твоја је будућност осигурана.{S} Мене ћеш наћи доле на басамацима.{S} Ја ћу ту чекати твој из 
} Море, благосиљаћеш ти мене, еј! стопе ћеш ми љубити, ја ти кажем....{S} Да се чуваш!{S} Не зн 
зми мало поистрке, г. ћато, узми; лакше ћеш доскочити.“ Више од два сахата џуприло се тако пред 
ало и тихо настави:</p> <p>— Јес, да ли ћеш бити срећан?!{S} То је главно и најважније питање:  
То је главно и најважније питање: да ли ћеш бити срећан?..</p> <p>Ђенерал је даље говорио полак 
пред, понављајући узвик:</p> <p>— Да ли ћеш бити срећан!</p> <pb n="344" /> <p>А за тим опет об 
т, чувен, силан, велики...{S} Али да ли ћеш бити срећан?</p> <p>Ђенерал Врбавац пљесну се жесто 
 осећао да ти та снага није довољна, ти ћеш бити слободан да му се обратиш за дозволу, да можеш 
вом...</p> <p>— Хтео-не хтео, кнеже, ти ћеш морати целога века да имаш посла с тим човеком; он  
 за ствар и узме распитивати шта је, ти ћеш га блажити и храбрити да он мирно гледа своја посла 
м.{S} Устежући се, скоро и нехотице, ти ћеш му рећи да се његови непријатељи множе, али ти још  
ају корена у земљи, без тога, велим, ти ћеш постати играчка у рукама бездушних великаша и онда  
n="48" /> те више не одвоји од њега; ти ћеш сама трчати за овим од чега сад бегаш...{S} Јадна л 
 ђенерал — Сине мој! чедо љубави!{S} Ти ћеш бити човек и ти ћеш <pb n="343" /> мрзети!{S} Ти ће 
к и ти ћеш <pb n="343" /> мрзети!{S} Ти ћеш ући у свет, познаћеш живот и живот ће те запојити м 
а да се појаве Црнојевића агенти.{S} Ти ћеш их ужурбано гонити и хватити, а кад <pb n="496" />  
вот и живот ће те запојити мржњом, и ти ћеш мрзети.{S} Мрзи! мрзи јуначки, мрзи свето и неуморн 
 чедо љубави!{S} Ти ћеш бити човек и ти ћеш <pb n="343" /> мрзети!{S} Ти ћеш ући у свет, познаћ 
тнуо срце у груди и рекао јој: „жено ти ћеш љубити.“</p> <p>Таква се мисао врзла по Лепшиној бо 
 имати шињел и шајкачу.</p> <p>- А како ћеш ти — вајкао се Црнојевић.</p> <p>— За ме не брините 
елика човјека.{S} Научи од цвијећа како ћеш чувати чистоту њедара своијех.{S} Дјевојаштво је на 
ко. — Видим шта хоћеш, али не знам како ћеш.{S} Хоћеш на делу да осведочиш кнеза, да Црнојевић  
дар.{S} То разумем, али не разумем како ћеш то кнезу на делу посведочити, кад, међу нама буди р 
ла је као мек, шарен и мирисан персиски ћилим, који те чисто мами да се по њему проваљушкаш, и  
е побочна врата, која су била заклоњена ћилимом тако, да се готово нису ни распознавала.</p> <p 
 сукна, испод гуњчета танка антерија од ћитајке, на глави јагњећа црна шубара, на ногама високе 
егиња!{S} Прођи се, бога ти, господине, ћорава и грдна посла...</p> <p>— Не кнегиња, али зар не 
одгурну жену од себе.</p> <p>- Прођи се ћорава посла - рече он зловољно.{S} Хајде, иди куд си п 
е ти у нашем друштву.{S} Хајде прођи се ћорава посла, па ходи овамо у спаваћу собу те се уми, и 
јим грађанима припрећено је да се окану ћорава, дечурлиска посла.{S} Против главног сарадника,  
а; бој се да ћете се наћи једног дана у ћорсокаку, из кога више нема изласка!</p> <pb n="90" /> 
стрвино једна!“</p> <p>Јела је лежала у ћошку ничице и горко, <pb n="50" /> горко плакала.{S} Б 
е од потпоручика.{S} Она вели, тата, да ћу и ја бити потпоручик, да ће и мени звецкати сабља, и 
си могао и за часак један помислити, да ћу ја - хоџа махну руком низ дугу, седу браду — да ћу ј 
а махну руком низ дугу, седу браду — да ћу ја, слуга божији, постати ортак и помоћник твој у тв 
ојте се плашити.{S} Не мислите ваљда да ћу вам ја како зло учинити.</p> <p>Млади господин обгрл 
 одмах не <pb n="626" /> набаве кола да ћу чинити оно што ми налаже моја војничка дужност.</p>  
мак.</p> <p>— Уведи је у салу и реци да ћу ја сад; нека ме малко причека.</p> <p>Момак оде.{S}  
 не може да плати.{S} А ја и рачунам да ћу и иначе имати господина пуковника као пријатеља у св 
Је ли да ти је чудно?{S} Мислила сам да ћу те изненадити.{S} Е, ево да чујеш.{S} Јутрос си отиш 
неки државни разлози.{S} Веровао сам да ћу боље управљати земљом но ти.{S} Рачунао сам овако.{S 
кујући дуг дим с наргиле — рекао сам да ћу дјевојци казати оно што је <hi>за њену срећу</hi>, п 
х успављујућих напитака и претио сам да ћу одмах позвати полицију, дати да се цела кућа претрес 
ово, и ево ти се кунем часним крстом да ћу овако од речи до речи учинити: довући ћу вас све у о 
о.</p> <p>— Муштерија!{S} Па наравно да ћу вам бити муштерија.{S} Што бих вас иначе звао!{S} Ал 
{S} Ах, да! „После пет шест година тада ћу гледати на ствари својим рођеним очима.“ А чијим очи 
 чиним ја.</p> <p>— Неће те ли то, онда ћу овог тренутка учинити ово:</p> <p>— Ваша је кућа опк 
удима.{S} Он има искрених пријатеља, ја ћу се постарати да га окружим још и бољим људима.</p> < 
иди куд си пошла, а кад свршим овде, ја ћу доћи доле.{S} Не знам и што си долазила; ниси имала  
ју, ево, хоћу је и ја.{S} Нека дође, ја ћу се уклонити; па и опет, и опет — не треба ми ваша за 
.{S} Што се мене тиче, боже здравље, ја ћу показати овде шта ми жене можемо баш у политици, за  
рнојевић.</p> <p>— За ме не брините, ја ћу се промаћи и без тога, само да видим вас једном да с 
е Растислав.</p> <p>— Молим те сиђи, ја ћу те чекати — прихвати госпођа Софија.</p> <p>— Добро, 
 око паса.</p> <p>— Ја ћу ти писати, ја ћу наћи начина да будемо у непрекидној вези.{S} Ми се м 
ба, и ако жив човек може то учинити, ја ћу учинити.</p> <p>Растислав се осмехну и пљесну пашанц 
а раскопавам ово бунтовничко гнездо, ја ћу прво тебе за врат.{S} Кад си ти њихна посредница, он 
орио је Мутимир.</p> <p>— Све једно, ја ћу га онда читати код куће.</p> <pb n="695" /> <p>— Јес 
за моју част могу одговарати на њих, ја ћу одговарати.</p> <p>— Свакако то је зликовачки: ухват 
ли.“ — „Ама шта, шта вели?“ — „Вели: ја ћу, браћо, све с народом.“ — „Ама ћути да чујем даље.“  
не овде и нема; ја вам нећу сметати; ја ћу се завући овде... овако.</p> <p>Говорећи то, госпођа 
 безбрижно слуша метежну борбу њину; ја ћу слетити и једним махом лаког крила мога распирићу мо 
 спремао.</p> <p>— О!... о!... о!{S} Ја ћу оставити потомству страховит пример како се казне ов 
хоџи дошли само преворме ради....{S} Ја ћу сад да идем, никака посла немам овде — рече Пава љут 
Мене ћеш наћи доле на басамацима.{S} Ја ћу ту чекати твој извештај.</p> <milestone unit="subSec 
о пољуби руку и моли за опроштај.{S} Ја ћу изаћи за један тренут, да видим јесу ли спремљена Ле 
 ја сав грех узимам на моју душу.{S} Ја ћу прва богу на истину, па кад се ја не бојим, шта се т 
<p>Кнез је загрли око паса.</p> <p>— Ја ћу ти писати, ја ћу наћи начина да будемо у непрекидној 
бити поноћ.{S} Ви причекајте овде, а ја ћу овога тренутка доћи.</p> <p>И пре, но што је кнез ма 
јте, питајте, милостиви господине, а ја ћу казивати што будем умела и знала - рече Ката скромно 
олико вреди овака једна услуга.{S} А ја ћу вам вашега кнежића тако лепо спремити да управо неће 
ју шаха, — рече кнез расположено — а ја ћу вас тако бити, г. Маврикије, тако ћу вас бити...</p> 
.</p> <p>Добро, кад свршимо код њега ја ћу је увести у велику собу, а ти онда улази.{S} Знаш!</ 
</p> <p>— Опет ти бунтовници!{S} Ама ја ћу то ђубре очистити једним ударцем.{S} Нешто су ми сув 
ерал продужи.</p> <p>— Кроз три дана ја ћу бити под земљом. — Смрт је већ у мени; ни богови, ни 
ово је наљути. „Та шта је ово?{S} Та ја ћу најпосле изгледати као право чудо, сва подерана.“ То 
уде свршена.{S} Свако ваше одупирање ја ћу морати да сматрам као покушај буне против законитог  
ио благодарност целог нашег клуба, и ја ћу колико данас предложити да те бирамо <pb n="454" />  
Не буде ди ме дотле, ручајте!{S} Али ја ћу свакојако сићи, ма било пред ноћ — рече Растислав.</ 
итика, то је разбојништво....{S} Али ја ћу се брзо искусурати с вама....</p> <p>Доктор бојажљив 
ли у крајње огорчење...</p> <p>— Али ја ћу ископати то око, г. Растиславе, што се као ухода зав 
Пази ти шта говориш!{S} За таке речи ја ћу тебе сад ухапсити!{S} То је лаж! — одбрецну се дежур 
елики бог куша моју малену снагу, но ја ћу доказати да сам достојан понети његов свети крст муч 
њега најлакша смрт...{S} А ту лакост ја ћу већ видети сад сам на себи - примети ђенерал с лаким 
Црнојевића у Балканију; за ту услугу ја ћу пред тобом спалити ово писмо.</p> <p>Чича Милоје ниј 
ће скоро бити крај.{S} За који месец ја ћу постати пунолетан и примити пуну књажевску власт у р 
ти ни највештији токсиколог.</p> <p>„Ја ћу овде споменути само неколике примере.</p> <p>„Тако,  
али тако чудна и необична дејства, која ћу споменути мало даље.</p> <p>„Тако, на прилику, ми ни 
ум мете преко двадесет врећа барута, па ћу онда то запалити и заједно с вама отићи у Содом, нек 
та желите, кад желите и како желите, па ћу вам онда ја казати шта могу ја ту учинити.</p> <p>—  
г. „Ако си истина Црнојевић, кажи ми па ћу ти онда испричати све по реду како је било“ — изгова 
д сам морала сваког гада...{S} Али, шта ћу.{S} Боље и то но да идем гола и боса, гладна и жедна 
гости...{S} Али како ћу за лице!{S} Шта ћу ту?{S} Имаш ли какав црни вео да се покријем?{S} Мол 
ја крив, ја ево само тебе волим!{S} Шта ћу кад су ме они окупили како се сваки владалац млад же 
нако... као брата.{S} А и ја њу.{S} Шта ћу, нашла ми се жена и у нужди.{S} Није, здравља, ми, ш 
казујући прстом свој лик на слици — Шта ћу ја овде?{S} Ја немам ту никаква посла, ја ником ниса 
и говорили:</p> <pb n="582" /> <p>— Шта ћу, брате! зар је мени мило?{S} Ето!{S} Што те нисам пр 
пет диже очи на слику.</p> <p>— Али шта ћу ја овде? — викну он, показујући прстом свој лик на с 
егне; али ти немој отићи; чекај ме, сад ћу ја — заврши ђенерал и брзо оде жени у собу.</p> <p>Ђ 
отив законитога наследника и према томе ћу поступити.</p> <p>Овај дрзак говор учинио је своје д 
ста, само, молим покорно, опет ја то не ћу умети.</p> <p>Растислав повуче начелника за рукав.</ 
ривика:</p> <p>- Ћут’! ћут’! умукни или ћу одмах наредити да ти запуше уста и да те вежу и баце 
ођа Софија.</p> <p>— Добро, добро, сићи ћу, доћи ћу — рече Растислав живо и чисто обрадовано, к 
рече озбиљно и увређено.</p> <p>— Отићи ћу, не бој се!{S} Ви све најбоље знате!{S} А ко ће!{S}  
а.</p> <p>— Добро, добро, сићи ћу, доћи ћу — рече Растислав живо и чисто обрадовано, као да је  
у овако од речи до речи учинити: довући ћу вас све у овај конак, затворићу се овде заједно с ва 
е седам села и чим се укаже зора, и сам ћу се кренути.{S} Милоја и жандарма повешћу са собом да 
жбеним новинама моја прокламација којом ћу објавити земљи ваше издајство.{S} Биће склопљен војн 
т пресече:</p> <p>- Е, није, није, него ћу ја бити као калуђер.</p> <p>Доктор с осмехом примети 
е, какав изгледа?</p> <p>— Младић, како ћу рећи, одевен је, као какав ђак из боље куће — рече м 
веома срећан да седнем тако близу, како ћу осећати дах ваше божанствено душе.</p> <p>- Ви сте в 
реч доктор — наш је свет веома.... како ћу рећи.... — <foreign xml:lang="fr">passe <pb n="148"  
ће бити диван идилски тренутак.{S} Како ћу ти бити обвезан <foreign xml:lang="fr">mon cher</for 
е не затекну други гости...{S} Али како ћу за лице!{S} Шта ћу ту?{S} Имаш ли какав црни вео да  
ја ћу вас тако бити, г. Маврикије, тако ћу вас бити...</p> <p>Кнез показа руком Маврикију где ћ 
да ми буде жао?{S} Кад ја порастем тако ћу и ја живети са женама мојих синова — одговори дечко  
штати фигуре; кнез продужи:</p> <p>Тако ћу те лупати, све ћеш <hi>се да</hi> пушиш.</p> <p>Кнез 
 пред светом обично ви.</p> <p>...„Тако ћу те бити,“ понови кнез и по трећи пут, намештајући по 
 у очи, она рече јетко:</p> <p>— Колико ћу пута ја теби говорити. <hi>господине</hi>, да ту про 
ипасти ваш део славе; буде ли зло, само ћу ја вући одговорност, јер ће свак, рећи: „он је могао 
 цвет са земље....</p> <p>— Е, није, но ћу ваљаде кукати, или мудровати ка’ то ти?{S} Али и ти  
 Дунаво овако исто тајно и ноћу као што ћу га ја пребродити ноћас, кријући се од Аустријанаца.{ 
пећи зубима: „Ћут’, стрвино, ћут’ главу ћу ти разбити.“</p> <p>За тим се окрете Пави, додирну ј 
p> <p>— Ваша је кућа опкољена.{S} Одмах ћу дати да се дозове министар председник и министар пра 
све то чула!... — а онога ниткова одмах ћу дати ухапсити, ако буде он то баратао — викну Растис 
послетку рече:</p> <p>- Хоћу, вала, баш ћу јој казати где јој је срећа!</p> <p>Ћата је ово прим 
и за врата.</p> <pb n="683" /> <p>— Још ћу од бунтовника и завереника тражити сведоџбе о мом па 
ту јаруга, дубодолина, коса, провалија, ћувика и брдских главица.{S} Ниси могао крочити ни десе 
нско достојанство јасно се познавало по ћуранским крилима, којима је брижљиво била снабдевена с 
се једног дана не кајете!{S} Није ни он ћурка!{S} Види и он шта од њега радите...</p> <p>— Кад  
тије с црвеном поставом, нова трговачка ћурчета, с лисичином и без лисичине, нови сури и црни,  
ао зачуђено.</p> <p>Боја отресе крај од ћурчета.</p> <p>- Џаба таке среће, господине.{S} Нека ј 
ну не приђе онај исти чичица у олињалом ћурчету, ухвати га за руку и рече:</p> <pb n="421" /> < 
>Некакав чичица, у избледелом, отрцаном ћурчету и тако исто изношеним чоханим чакширама, приђе  
ком по устима и привика:</p> <p>- Ћут’! ћут’! умукни или ћу одмах наредити да ти запуше уста и  
повика шкрипећи зубима: „Ћут’, стрвино, ћут’ главу ћу ти разбити.“</p> <p>За тим се окрете Пави 
пут шаком по устима и привика:</p> <p>- Ћут’! ћут’! умукни или ћу одмах наредити да ти запуше у 
 и још с врата повика шкрипећи зубима: „Ћут’, стрвино, ћут’ главу ћу ти разбити.“</p> <p>За тим 
ј попа ољољао;“ гле како се поводи.“ — „Ћут, бре, ти си ми бољи.“ — „Шта рече, шта рече господа 
 што не говорите?</p> <p>Јела је до сад ћутала; сад узе полако плакати.</p> <p>Млади господин о 
ш драгичка — рече Синђа.</p> <p>Пава је ћутала и гледала, не знајући шта да почне.{S} Синђа се  
 сравњивала с мртвацима!</p> <p>Јела је ћутала.{S} Заћута и непозната жена <pb n="57" /> у коли 
 тетке — рече баба Ката.</p> <p>Јела је ћутала и замишљено гледала кроз прозор.</p> <p>— А?{S}  
све ближе и ближе уз њу.</p> <p>Јела је ћутала; она је трпела она нежна миловања, а и самој јој 
з и лепа гошћа остадоше сами.{S} Она је ћутала и хладила се својом лепезом.{S} Кнез устаде, при 
а.{S} Какав је то отров?</p> <p>Ката је ћутала и гледала га својим хладним, подругљивим погледо 
ена страшћу, Лепша је, неко време мирно ћутала, не дајући ни најмања отпора безумној страсти Му 
 шта рече најпосле?</p> <p>Јела је опет ћутала.</p> <p>Прође још неколико тренутака.{S} Баба Ка 
оведи су њих двоје на липи.{S} Махом су ћутали.{S} Пред зору отпочеше тих разговор.{S} Рачунали 
у је био лак и поуздан.{S} После подужа ћутања Црнојевић упита Жику.</p> <p>— Чини ми се теби ј 
ћемо сад? — упита начелник после подужа ћутања.</p> <p>— Ако ти знаш какве помоћи, по богу син  
дачно хвала — рече ђенерал после подужа ћутања — Да нас је ко гледао, рекао би да смо сад као г 
ном диму и сумраку.</p> <p>После подужа ћутања оџа проговори уздрхталим и потресеним гласом</p> 
 — упита начелник услужно, после кратка ћутања.</p> <p>- Има ли ко поуздан који би могао однети 
опет имаш јаузн — поче муж после кратка ћутања.{S} Ако случајно буде и кнез....</p> <p>На ове р 
енерале — опомену га кнез после подужег ћутања.</p> <p>Врбавац диже главу, упре поглед у кнеза  
ао мислити — поче Врбавац после подужег ћутања. — Да саме власти подмећу људима шпијуне у кућу, 
еба да му кажете и да га успокојите.{S} Ћутање ту не помаже.</p> <pb n="622" /> <p>Овај Кугићев 
 сто жутих дуката лек, сто жутих дуката ћутање.</p> <p>- Е, да неће то бити много.</p> <p>- О,  
е за њим полако.{S} Старац први прекиде ћутање.</p> <p>- Ти си ме заборавио, господару!{S} А ја 
 и пољуби га у чело.</p> <p>Настаподуже ћутање.</p> <p>— Срдачно хвала — рече ђенерал после под 
одјекивала? — прекиде Враничић ово дуго ћутање.</p> <p>Милоје не одговори ништа; Жика рече нешт 
} Оно би се јамачно претворило и у дуго ћутање, јер збуњени Вујадин беше већ заборавио шта му ј 
 по целом осталом телу.{S} Наста кратко ћутање.{S} Враничић продужи, онако исто полако, онако и 
“</p> <p>Кад се и то сврши наста кратко ћутање.{S} Оно би се јамачно претворило и у дуго ћутање 
ћу, сав живот свој.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Кнез је стајао наслоњен на зид, с прекрштени 
х одсудних речи ђенералових наста мучно ћутање.{S} Ђенерал се врати дивану, седе, ослони лактов 
.{S} Неколико тренутка трајало је мучно ћутање.</p> <p>— Шта хоћете сад? — прекиде први кнез ов 
њега ништа и не тиче.</p> <p>Али баш то ћутање било је мучно пуковнику и он је хтео да га преки 
е се решили, господине ђенерале?</p> <p>Ћутање!</p> <p>— Господине ђенерале — рече кнез и крочи 
горе с батом“ — рече он.</p> <p>Боја је ћутао, али је осећао као да му је на прси пала читава с 
пијуне!{S} Коме!...</p> <p>Растислав је ћутао.{S} После првог сукоба, који се изродио око ничег 
е поред Растислава.</p> <p>Растислав је ћутао.</p> <p>— Да човек не може бити миран ни у својој 
зна цео народ.</p> <p>Намрштен, кнез је ћутао и слушао.{S} Ђенерал је продужавао све живље и ја 
 ја бих се могао повући.</p> <p>Кнез је ћутао и ходао.</p> <p>Маврикије је стајао на сред собе  
вно као велеиздајник.</p> <p>Ђенерал је ћутао, оборене главе и наслоњен на диван.</p> <p>— Бира 
тало по целом граду, а ни сам кнез није ћутао!</p> <p>После овога бала кнез је у више прилика о 
н човек не одговори ништа: он је и даље ћутао, пажљиво бројао било и укочено гледао у креветски 
али се бојала свекра.{S} А Воја је само ћутао и дувао кроз нос.</p> <p>Дођоше на избрежак где с 
де знак да је тако.</p> <p>Кнез је опет ћутао замишљен неколико тренутака.</p> <p>— Па како је  
ем.</p> <p>Да би сазнао уме ли ова жена ћутати и како се држи кад јој злочин ухвате, ђенерал је 
та.{S} Он само слеже раменима и продужи ћутати.{S} Кнез се протегли, зену досадно и маши се за  
е четврт часа, а они већ <pb n="676" /> ћуте једно другом у загрљају, или обоје плачу или се об 
а, средовечна жена, гледајући преда се, ћутећки <pb n="588" /> уђе у собу, спусти на сто пред к 
 Мона јој приђе.{S} Лепша је још седела ћутећки и држала главу у шакама.{S} Мона је узе за руку 
плавим очима заблиста се суза. — Она је ћутећки гледала у Петрију, и само што промуца:</p> <p>— 
 је ћата завршио свој говор.{S} Хоџа је ћутећки климао главом.{S} Само што на послетку рече:</p 
ао говорити о свом злочину — ђенерал је ћутећки ходао.</p> <p>— Свакако, мени је дужност да изв 
 трљајући палцем чело.</p> <p>Доктор је ћутећки пратио кнеза очима.{S} Кнежево понашање изгледа 
руком да се на њега угледа.</p> <p>Заре ћутећки даде главом одречан знак.</p> <p>- Шта!{S} Да с 
е; његове сјајне очи помутише се; он се ћутећки окрете зиду и на хладан камен наслови своју вре 
узданим корацима приђе огледалу и ту се ћутећки огледао за који тренутак, трљајући палцем чело. 
ебе.{S} Жика је ишао за њим узастопце и ћутећки.{S} Враничић се упути правце Дунаву.{S} На скор 
p>Кнез стаде у право пред Растиславом и ћутећки га погледа право у очи.{S} После пође даље хода 
р се правдао; министар стаде у страну и ћутећки је слушао.</p> <p>— Још ономад на ноћ позван са 
во младо лице.</p> <p>Младић се поклони ћутећки.{S} Растислав приђе и пружи му руку с речима:</ 
ећ грдио на сва уста.</p> <p>Боја плати ћутећки, па пође са снахом да потражи другу чељад своју 
о мало шале добро је утицало.{S} Седећи ћутећки на једном месту, људи су већ били почели дремат 
у на што овај одговори климајући главом ћутећки, а кнез продужи:</p> <p>— Дакле, није врат него 
 обадве женске главе пођоше за г. ћатом ћутећки.</p> <p>Пава је осећала како јој срце лупа, как 
ахне, па иде даље.{S} Кнез га је слушао ћутећки, непомично, палећи цигару за цигаром.</p> <p>—  
, где се спуштају низ воду.{S} Враничић ћутећки пође низ обалу...</p> <p>После по часа он је ве 
Држали су се све покрај кућа, а ишли су ћутећки један за другим <pb n="282" /> варакајући да ни 
</p> <p>— Опрости ми, ако можеш!</p> <p>Ћутећки кнез се окрете и пружи руку ђенералу, који је п 
 рече Мутимир с досадом.</p> <p>— Ћути! ћути јадниче!{S} Сад би хтео још и у инћар — рече Лепша 
 па иди куд ти драго.“ — „Еј, ти, чича, ћути сад.{S} Видиш ли ко наздравља?“ — „Е, па живео гос 
је овде кријете викну Радован.</p> <p>- Ћути ти!{S} Гле ти њега! — окрете му се доктор.</p> <p> 
 саме смо самците — рече Пава.</p> <p>— Ћути! и ако смо; још боље! — прихвати Синђа.</p> <pb n= 
 чини у овој кући — поче Боја.</p> <p>— Ћути старче! — пресече га дежурни.</p> <p>— Господине,  
трепље.{S} Јес, обадве ми очи.</p> <p>— Ћути бога ти, Петрија, не зановетај ту, рече Пави срдит 
шено — рече Мутимир с досадом.</p> <p>— Ћути! ћути јадниче!{S} Сад би хтео још и у инћар — рече 
 хоћете ви?{S} Њу да нападају, а она да ћути и да седи скрштених руку.{S} То није нико луд...{S 
и: ја ћу, браћо, све с народом.“ — „Ама ћути да чујем даље.“ — „Ене, ене, куца се.“</p> <p>Овак 
а га погледа срдито и рече му: „Ти боље ћути!{S} Пола ми је ове муке од тебе.“ —</p> <p>Најпосл 
уговлачи месецима, и он за све то време ћути, не говори ни речи, и све то крије од ње као змија 
 у мрак.{S} Чудно му је било, како Заре ћути и неће ни о чему да проговори, али га не хтеде пит 
рај Лешне на отоман и вадећи часовник. „Ћути, добро је, још нема три.{S} Још ми можеш бар украт 
>Но Радован викну још више:</p> <p>— Да ћутим! а што да ћутим!{S} Није ово Романија да отимате  
сао од мене.{S} Ја умем и да радим и да ћутим; умем управо све, што је нужно за такав посао.{S} 
у још више:</p> <p>— Да ћутим! а што да ћутим!{S} Није ово Романија да отимате девојке!....</p> 
се жагор.{S} Усклици се укрстише: „Пст! ћутите, господар говори“, „не вичи ти, што си разглавио 
упну ногом и цикну као гуја...</p> <p>— Ћутите, г. ђенерале, кад ваш владалац говори.{S} И зар  
ударца, пуковник Врбавац био је мрачан, ћутљив, строг.</p> <p>Растислав, опет, на опрезу од изн 
и и да му дозна име и откуда иде, пошто ћутљиви младић није хтео о томе ништа говорити.</p> <p> 
 додаде Радован узбуђено, пошто је мало ћутнуо.</p> <p>- Много си жустар, момче!{S} Убио би га! 
а с три другарице и ту су заједно нешто ћућориле.</p> <p>Момчадија, и посебице, и по два-три у  
 су ћата и главни кмет унутра неку муку ћућорили.{S} Најпосле једва се отворише врата и кмет по 
ка!{S} Па како сам се јутрос бламирала! у каквој сам се прпи нашла! — боже, да сам могла у земљ 
на гласу чувени отров куруру („кураре“) у који они умачу своје стреле и трују њиме врхове своји 
да у маху наступа укрућеност (парализа) у свима деловима тела; мишићи као да се окамене и човек 
чно се прочуо у покрету од 1848—9 год., у коме је и Балканија учествовала изашиљући своје добро 
селе дружине, изговори „сјајну беседу“, у којој је развашарену собу сравнио с „бојним пољем“, п 
е један по један остаје у комаду хлеба, у парчету меса, у крушци или јабуци коју несретник загр 
мртни, ледени ужас.{S} Страшна, крвава, у пола већ заборављена слика Јеленичког убиства оживе о 
 да их узима из оних друштвених редова, у којима се злочин сматра за обичну ствар.</p> <milesto 
ворани, у министарству спољних послова, у оној истој дворани, где је пре неколико година Врбава 
а навек изгубљена, одсечена од друштва, у коме <pb n="702" /> не може бити места кнежевој налож 
је близу поноћи.{S} На крај Звониграда, у једној од последњих улица на дунавској страни, још су 
 дочек кнеза.{S} Огромна гомила народа, у свечаном руху, дочека кнеза дуготрајним и поновљеним  
средствима да се популарише код народа, у то име ђенерал је узео чврсто у руке сву војску и ста 
пливали у илузији да смо ми њина оруђа, у ствари ће сви они служити интересима наше странке.{S} 
не скидајући очију с креветска перваза, у који се бијаше загледао несвесно и укочено.</p> <p>У  
p> <p>— Синоћ сам добио писмо од кнеза, у коме ми нуди председништво министарства.{S} Има у пис 
ним изразима даде ми на знање да се ја, у томе тренутку налазим у ванредном положају, где ми св 
господи сву безисходност њина положаја, у којој се налазе.</p> <p>— „У редовним приликама ви би 
апише два писма, једно начелнику краја, у који чича Милоје одлази, а друго господ. министру.{S} 
е бори.{S} У срцу читава збрка осећаја, у глави читава збрка мисли.</p> <pb n="310" /> <p>— Дак 
твари пак, Балканија би била република, у којој би Перун Црнојевић, носећи кнежевску титулу, у  
а и берићет.</p> <p>Један од начелника, у чијем су подручју биле војене барутане, ухватио је чи 
оја нема, али у кући калдрмџије Станка, у авлији с леве стране, станује женска од својих 40—50  
аво у гробљу, пошто се црква св. Марка, у чијој су порти били, могла сматрати као проста гробља 
ле осмог дана, место страховита треска, у службеним балканиским новинама изашао је мирољубив ра 
Он ће се дакле примити тегобна задатка, у нади да ће у Ратку, као и у целој оној групи родољуба 
о до излив из некаква старинска канала, у који се стиче нечистота из свију варошких нужника, ал 
ових питања била је само нејасна магла, у којој ни она сама није ништа даље распознавала.</p> < 
била мирна.</p> <p>Док је ово говорила, у Кате се засветлише, очи.{S} Она први пут мало оживе у 
краткоћу времена, а на огромност посла, у толико су је мање интересовале, у колико је чешће има 
иран извештај, управо тужбу на учитеља, у којој је, између осталога, стојало и ово: „И тако је  
емена, у целокупним тадашњим приликама, у целом стању, какво је остало после ненадне смрти блаж 
бавили оваквим филозофским разговорима, у горњем челу наста читав урнебес.{S} Кнез беше устао с 
ила, нагло устаде, журно крочи вратима, у намери да одмах извиди целу ову ствар, да кривца стро 
уга госпођа тврдила је, да је ово дана, у једној виноградској кући у околини Звониграда, ухваће 
estone unit="subSection" /> <p>Дворана, у коју уђе кнез с домаћицом, била је јако осветљена.{S} 
p> <p>- Нужда је лежала у духу времена, у целокупним тадашњим приликама, у целом стању, какво ј 
амо низ најлепших и најслађих успомена, у којима је била мрачна само једна једина тачка.{S} То  
а.{S} Сви су се бојали великих промена, у којима би могли погубити службе и хлеб!{S} Но највише 
.{S} У шољи каве, у чаши ракије и вина, у тањиру супе — све је једно. „Лек“ је без боје (она је 
ћа преко ових опасних омаљских планина, у којима је он знао тако рећи сваку стазу.</p> <p>Па и  
фесор природних наука, уважена старина, у целој земљи поштовани и у научном свету далеко чувени 
 тако што.</p> <p>Али место извињавања, у занемелој дворани одјекну загушљив глас Растислављев: 
фтерит“.</p> <p>После 20 дана боловања, у очи петка 23. марта ноћу, ђенерал Врбавац, министар в 
 помисао мешала у сва његова пословања, у сва осећања и све мисли његове.</p> <p>Но Растислав н 
тва било је много награда и унапређења, у свима струкама и свима редовима чиновничким.{S} Расти 
 што је која имала више од тога еспапа, у толико јој је био већи глас и углед међу дружином.</p 
 остаје у комаду хлеба, у парчету меса, у крушци или јабуци коју несретник загризе.{S} Вид тако 
ите земљу те ми непрестано пада у уста, у трбушну дупљу и у грудни кош.{S} Није вас ни срамота  
и су прикривали знатне количине барута, у намери да их употребе за буну против династије.{S} Ка 
 девојком из владалачког дома Косанића, у то име ђенерал Врбавац унео је у устав одредбу да нас 
да на њему трепери сваки кончић живаца, у глави му је било мутно а ноге су клецале под њим од у 
је сада већ од две године била удовица, у целом-Звониграду чувена са своје ванредне лепоте, као 
белом брадом, збрчкана, дугуљаста лица, у турском дервишком оделу, седео је прекрштених ногу на 
и више низ брдо.</p> <p>Некакав чичица, у избледелом, отрцаном ћурчету и тако исто изношеним чо 
" /> послова, г. Ратко, и лекар кнежев, у то доба први медецински ауторитет у Звониграду, млад, 
и претера.</p> <p>— О, не!{S} Напротив, у овом случају моје су речи далеко заостале иза мојих о 
ров, који се полако угнезди, уђе у крв, у месо, у живце, у кости, уђе у сваку ћелију у организм 
> <p>— Како год желите.{S} У шољи каве, у чаши ракије и вина, у тањиру супе — све је једно. „Ле 
знати као немирни људи и усијане главе, у последње време нешто много пријатељују с месним војен 
нез буде мање мешао у земаљске послове, у толико ће они ићи боље.{S} Околности су се веома згод 
 маха она је њему чинила сличне услуге, у приликама кад је господин ћата тражио те „<hi>створов 
вима и умором, заспао између две кладе, у кревету од папради, који му је припремила Жикина нежн 
 својој имала и нешто страшно.{S} Овде, у овој ствари с Јелом, баба Ката је била само калауз за 
ца никад није била силована.{S} А овде, у овоме твом случају, да ниси ти на време похитао да се 
 интереса.{S} Тако је, без праве нужде, у земља створен страшан притисак и тиранија, а подметут 
 докле ти год око допире.{S} Овде онде, у сред зелене пољане, стоји усамљен храст, каткад зелен 
а, склањајући с пута кола, стоку, људе, у опште све што би могло бити сметња кнежеву проласку.{ 
ута ђенерал се врати.{S} Али, ах, боже, у каквом стању!</p> <p>Откопчан, раздрљених груди, разб 
насладе.</p> <p>Замишљао је разне позе, у којима је он учитељ.</p> <p>Једном руком он ухвати Је 
ораке у љубавним авантурама, земљом је, у његово име, управљало намесништво.</p> <p>Свега је би 
аздух.{S} Прођем поред војне академије, у којој су баш тада палили свеће.{S} Мало даље, иза ака 
ољубив распис новога министра полиције, у коме објављује подручном чиновништву свој програм и с 
еру нису почели провлачити и њих двоје, у мислима и персони — и савез је тада већ био готов.{S} 
осла, у толико су је мање интересовале, у колико је чешће имала прилике видети, како њен драги  
целој соби, и давала јој изглед капеле, у којој је он изгледао као мртвац.{S} Блед као смрт, с  
ли растурене по вароши писане пашквиле, у којима се напада садашња династија а кује се у звезде 
 Маврикије убедљиво.</p> <p>— Тим боље, у толико лепше; онда ћемо играти партију шаха, — рече к 
ене, она је у мени; она је у срцу моме, у свакој капљи крви моје.{S} С тога моје речи можеш сма 
тим мушки су у кавани у јутру, у подне, у вече, они ту доручкују, ту пију пиво пред подне, ту п 
аче црте на липу биле су фине и отмене, у целини лице је изгледало сићушно и веома живо и покре 
p>Завесе на прозорима биле су спуштене, у колима је било мрачно као у паклу.{S} Јела се стресе. 
организам.{S} У јутру, службене новине, у црном оквиру, објавиле су ђенералову смрт и службено  
, кад мајмун окине пушку и пушка пукне, у соби настане прави пакао.{S} Од онога пуцња и силине  
лишће сушити и од кога ће тице небесне, у лету отроване, мртве на земљу падати.{S} Отруј мржњом 
 он није веровао у поштење и непоштење, у зло и добро, у морално и неморално.{S} Као што постој 
е показати најближа будућност, а ја се, у име Бога, надам најлепшему.{S} Узмите обратно.{S} Рач 
 цвета на цветак, свака тичица, што се, у сладосном заносу, уљуљкана својом рођеном песмом, њих 
 Развиле су се дуге и занимљиве дебате, у којима је свак доказивао да је пред његовом капијом в 
ко угнезди, уђе у крв, у месо, у живце, у кости, уђе у сваку ћелију у организму, у сваку капљу  
а пребећиће у тако зване конзервативце, у чијем ће табору настати врење, које их може и на влас 
ебро, блистају се сјајне росне капљице, у залатку беле као грумичци слеђена шећера, на сунцу ва 
ним напором диже Лепшу, као лако перце, у два крока пренесе је преко собе, но у који мах хтеде  
дољиву потребу, да испразни своје срце, у коме се било накупило тако много електрицитета.{S} Го 
га понедеоника око девет часова у вече, у затвореним колима да изађе пред свој дворац на жандар 
не наредбе.{S} За тим је сео на коња и, у пратњи два коњаника, отишао у главну касарну, где је  
У првим наступима прве истинске љубави, у души бујна и ватрена младића наступају ненадне и чудн 
 је у њој први пут угледао свет божији, у њој први пут пао на ову грешну земљу и први пут запла 
на не може бити.{S} Али свет је велики, у њему има људи свакојаких, те нам са јабане може какво 
е до знања, да ви, као кнез балканиски, у овом судбоносном добу, не <pb n="681" /> стојите на в 
уцањ, сматрајући да су са њега пропали, у толико га је сад благосиљао, видећи да он чисто препо 
а.</p> <p>— Ви сте га пили и похвалили, у брзо сте једно за другим испили три чаше, а одмах за  
on" /> <p>Било је то у великој дворани, у министарству спољних послова, у оној истој дворани, г 
ст и младићски заноси, невини, искрени, у свој привидној покварености својој?{S} Никакав истинс 
 бити кнез“? </p> <p>У западној Европи, у старим монархијама, које постоје већ од много векова, 
орловачком начелнику дође једне вечери, у први сумрак, непознат човек, с поверљивим писмом од г 
ке, сва три рода оружја, ту су официри, у сјајним парадним униформама, ту је и војна музика, па 
да је, кријући се од аустриских власти, у колима сена довезен до Саве и пребачен преко ње.</p>  
кључала крв јури јој кроз жиле и шушти, у слепим очима дамари бију као два чекића, а срце тако  
е чудно звонио сад у овој мрачној ноћи, у сред овога гробља, по коме се виђају неке чудне прили 
> <p>Родио се у сиротној сељачкој кући, у сред Балканије.{S} Које где научио нешто мало књиге,  
ао.</p> <p>Но најгоре су прошли сељаци, у опште сви што нису спадали у свиту кнежеву.{S} Обед ј 
у крвава Перуна, па одмах за тим скочи, у тренутку смаче пушку с рамена и скреса је у буквик из 
амо у ону непознату маглу, у онај сјај, у она незнана места где је <hi>он</hi>.</p> <milestone  
се напољу већ био почео хватати сумрак, у соби је био готов мрак.{S} Синђа и Пава, кроз овај ди 
p> <p>— Имам још 72 сахата.{S} У петак, у ово доба, биће све свршено - рече ђенерал и устаде с  
пша извади из једне преграде завијутак, у коме је било једно писмо и још некакав предмет, па пр 
млад, пун, угледан <pb n="59" /> човек, у лаком летњем оделу.{S} Он уђе нагло, с осмејком на ус 
а.{S} Свак има по неки свој молитвеник, у коме су прибране разне изреке и формуле, по којима се 
инули повез с очију, он се налазио сам, у маленој, тесној ћелици, из које је, кроз округло проз 
на цео свет.</p> <p>— Али кад те молим, у две речи само, кажи ми шта је, рече кнез с досадом и  
 је претерао.</p> <p>Каја махну главом, у знак да му не верује, кад вели да се шалио.</p> <p>Ре 
подо, ја сам готов на све.{S} Овај дом, у коме се ми саветујемо (Преседник министарства примети 
с <pb n="563" /> орловачким начелником, у чијем се округу за сад усредсређавао сав политички жи 
pb n="84" /> и непоштено.{S} У осталом, у осталом то је већ давно познато да је диплација прост 
ала сузбити, писала је писмо за писмом, у сваком писму износила је све нове и нове примаме за Л 
оплином и обновљеним пролећним животом, у коме свака травчица, сваки листак, сваки лептирић, шт 
 који грађанин спали пред својом кућом, у толико је топлија његова оданост престолу.{S} А по че 
читав разговор - разговор неразговетан, у коме кнез није ништа разумевао.{S} Говор се продужава 
ухе руке немоћна старца, који, усамљен, у сред пољане диже руке небесима и проси - шта? росу? к 
 указа висок, крупан, трбушат господин, у мајорској униформи, с отомбољеном доњом усном.{S} Он  
на јави, она се мешала у сваку помисао, у сваки осећај његов и поступно се претварала у страхов 
/p> <p>- Драга Лепшо, предајем ти, ево, у аманет овога нашег најновијег роба.{S} Буди му милост 
даље, Растислав баци поглед у огледало, у коме се виде широка леђа пуковникова како замичу даље 
маљскнх планина — те исте ноћи, велимо, у свима околним селима, и с ове и с оне стране планине, 
ад издамо све слабости своје, онда смо, у најкраћем року, прости робови ваши — рече кнез, прате 
..{S} Но Лепша га понуди да чита писмо, у коме је стајало између осталога и ово:</p> <p>„Овој д 
 да ти је писао некакво захвално писмо, у коме ти благодари за некакво спасење, и шта ти ја зна 
је као некакав обичај: два пут недељно, у среду и у суботу по подне код госпође Моне скупљало с 
а, подигнута је тужба и он ће, јамачно, у најкраћем року бити осуђен и отеран у Пламеновац.{S}  
о у поштење и непоштење, у зло и добро, у морално и неморално.{S} Као што постоје изрази бело,  
и се полако угнезди, уђе у крв, у месо, у живце, у кости, уђе у сваку ћелију у организму, у сва 
предању наклоњен палој династији, а то, у данашњим приликама, може бити од некога значаја.{S} Н 
 од књиге давно одвојени.... опет зато, у понизности ради су се старати.... сваки струке своје  
а и да хвали бога, а мене и тебе, ћато, у руку да љуби — она ето лудује — рече Синђа набусито.< 
 односи сматрани су као природна ствар, у којој нема ничега тајанственог и грешног.{S} Један гр 
ара, Жика дочепа у једну руку револвер, у другу нож и јурну право оном месту одакле је мало час 
б страховито потресе.{S} Наста урнебес, у коме се дуго није могло ништа разабрати.{S} После се  
је да покојни кнез има свој тестаменат, у коме је назначен други наследник, но Врбавац је преша 
пили су се у једну нераздвојну личност, у њој се пробудио матерински осећај у свој свежини и не 
ликим нестрпљењем.</p> <p>На један пут, у даљини указа се облак прашине на широком друму.{S} Ка 
.</p> <pb n="272" /> <p>— У Звониграду, у улици Јабуковој, броја нема, али у кући калдрмџије Ст 
а лиже опасан пламен освете; провалију, у коју ће стрмоглавце пасти још многе жртве, док се она 
о око главе зајтинли калемћарку шамију, у десној руци држао је пушљик од наргиле, а левом се на 
во престола прелази и на женску линију, у то име ђенерал је гледао свима средствима да се попул 
однесе Кугићу велику црну кожну кутију, у којој је било поређано <pb n="612" /> неколико ножева 
 нераздвојну, једноставну шарену слику, у којој је тешко било разазнати шта је стварност, а шта 
тво финансије.</p> <p>У једном шумарку, у томе парку, лежала су потрбушке три млада човека, кој 
 насрче његове крви.{S} У том тренутку, у њему се бејаше изгубило све човечанско, а остала само 
 вуче тамо, тамо у ону непознату маглу, у онај сјај, у она незнана места где је <hi>он</hi>.</p 
ако лежи у мртвачком сандуку, на столу, у сред дворане у кнежевом двору, изложено да га народ п 
рун Црнојевић, носећи кнежевску титулу, у истини вршио дужности једнога председника републике.< 
пола, по послу, често се налази у пољу, у шуми, и кад се тако момчић и девојка нађу у једном од 
 су на њему још ону исту крваву кошуљу, у којој је у затвор одвучен и ту бијен.{S} Отеран у твр 
 кости, уђе у сваку ћелију у организму, у сваку капљу крви, ту сазрева, јача, шири се, осваја с 
еха.</p> <p>Лепша је седела на отоману, у пола окренута зиду, са шакама на дицу.{S} Кнез је ста 
ређашњи интерес, да види тајну дружину, у којој има чак његових доглавника.{S} С тога кнез стад 
вуда неодступно пратила.{S} Ноћу, дању, у сну или на јави, она се мешала у сваку помисао, у сва 
природним?</p> <p>— Па ипак, господару, у природи има тако много неиспитаних и непроучених ства 
мана, при отвореним вратима на будоару, у соби на којој је један прозор стајао отворен и с поди 
ега ишчекује, па да за њим пође у гору, у воду и да једним дахом одува цело ово садашње, труло  
 <p>Међу тим мушки су у кавани у јутру, у подне, у вече, они ту доручкују, ту пију пиво пред по 
кнежево.</p> <p>Међу тим вест о заносу, у коме је кнез провео пуних 50 часова, полако продре на 
не просторије немирна Црна Мора.{S} Ту, у Балканији, он је први пут научио да воле њене бистре  
и Растислав је сматрао за умесно да ту, у име намесника, рекне реч две народу.</p> <p>И доиста, 
гића, а већ је у сваком окружном месту, у свакој варошици, па и по многим селима било људи који 
сети се, да тамо, на оном кобном мосту, у овом исток тренутку, можда тако исто издише и његов д 
роз једну собу, кроз другу, кроз трећу, у четвртој стадоше.</p> <p>Лакеј, што је непрестано трч 
 догађај на тајанственом новом мостићу, у сред пусте планине.</p> <milestone unit="subSection"  
дно <pb n="529" /> искрсне у Тополовцу, у оном славном, повесничком месту, где је сури соко бал 
нез је сахрањен у породичну костурницу, у храму свете Богородице у Звониграду.</p> <p>Тако је м 
Звониград је личио на узрујану кошницу, у којој је на један пут нестало матице.{S} Чуло се неко 
 колико сахати?</p> <p>— Па, сад одмах, у први сумрак.{S} Он ће бити у својој соби, ено у оном  
ој колеби, код људи грубих и грамзивих, у друштву с једним циганчетом?!{S} И то рад чега?....{S 
јства, каква нема ни један од данашњих, у науци познатих отрова.</p> <pb n="97" /> <p>„Има поуз 
ико не тражи.{S} Преведи га, ако хоћеш, у највеће планине, где нема живе душе, где за њега не м 
ти је! - рече начелник равнодушно.{S} - У осталом ти не мораш њега уводити ни у какве заседе, н 
 ред не може дознати те тајне.</p> <p>- У Индији, вели, има таквих дервиша који чине читава чуд 
, г. Маврикије, тако знаш — у буџак.... у буџак ја како!... стерају људи у буџак....{S} А овако 
а неотварајући очију.</p> <p>— Идем.... у канцеларију — рече господин, па онда похита те додаде 
и Црни место обећаних триста пружио 400 у готовом?</p> <pb n="658" /> <p>Сељак усркну и почеша  
и једне јасне и одређене мисли у глава; у овај мах њом су превлађивали <hi>осећаји</hi> и то по 
.</p> <p>Врача се нагло широм отворише; у собу ступи кнез Мутимир.{S} Ђенерал се веома зачуди.  
пођи Мони.{S} Она га је дозвала к себи; у „неглижеу“ , лешкарећи на свом дивану, она му је, вел 
е на један пут загреја и узе се трести; у очима старога хоџе као да се упали некакав пламичак — 
овој политичкој важности и правилности; у опште, она није имала у овом тренутку ни једне јасне  
<p>Кнез се смејао овој шали докторовој; у опште, разговор с доктором кнезу се јако допао.</p> < 
гао уздићи над обичном нужничком јамом; у њу су полагали све уздање своје и од ње су изгледали  
S} Силом је одведен; уз пут је и бијен; у хапсани је изубијан, а затим је суђен и осуђен — <hi> 
/p> <p>Јес, Пави је сад све било јасно; у њеној збуњеној глави као из неке магле разговетно се  
ача.{S} У једном чамцу био је Враничић; у другом Жика и Милоје, који је управљао думеном.{S} На 
шла....{S} Обућиће те у свилу и кадиву; у злато ће те оковати...</p> <p>— Видим ја моје добро ј 
ене су биле нарочито светковине химену; у почаст престанка девојаштва вршене су читаве свечанос 
ту злоупотребу сузбијеш како год можеш; у овом случају у праву си да дадеш изнуђено обећање, ал 
 спусти на сниски отоман <pb n="440" /> у углу, њена хаљина запе о наслоњачу и трже натраг, кне 
можда и своје неверовање <pb n="413" /> у мужевљеве речи (дебели господин био јо, по свима служ 
у, сваки чак је загледао <pb n="473" /> у сахат и једнако зивкао слугу, стављајући увек једно т 
сти.{S} Два сата доцније, <pb n="24" /> у великој касарни војска је прокламовала за кнеза од Ба 
у чланови тајне дружине, <pb n="684" /> у ствари то су људи које ми сви познајемо, с којима се  
ред, а ћата за њим, носи <pb n="546" /> у руци некакву велику савијену хартију.{S} Кмет се мало 
} Заћута и непозната жена <pb n="57" /> у колима наста нема тишина.{S} Јела се по кад кад само  
би љуљушка<ref target="#SRP18892_N7" /> у којој се госпођа њихала, правећи све мање и мање наги 
се стављају на гробове и <pb n="608" /> у гробнице, а удешене су да гору по неколико дана без п 
и дежурни официр, тек га <hi>унесу</hi> у спаваћу собу.{S} Шта нису чинили да га наговоре да се 
/p> <p>— Немам доказа, немам доказе!{S} У то се ти уздаш, сатано.{S} Хоћеш дакле доказа?{S} Ево 
ос, као сва она друга чуда.{S} Није!{S} У осталом, није он тако проливен.{S} Он то само оној св 
> <p>- Ама шта у милости, господине!{S} У каквој јадној и несрећној милости!{S} Шта! наложница  
вара.</p> <p>3- Ух, баш си као дете!{S} У свашта хоћеш да завириш; остави то - рече Лепша живо, 
леду могао прочитати један о другом!{S} У том тренутку та два супарника изгледали су као два ве 
леник је могао само једном успети...{S} У осталом, узмите се на ум, г. Растиславе.{S} Ви сте уд 
и много даље но што горе споменух...{S} У осталом, господо, ја сам готов на све.{S} Овај дом, у 
поведићу књазу да то и ти не учини“.{S} У цркви старате се увек да заузмете владалачки престо.{ 
 овако као што ово сад са мном бива.{S} У ствари мене је ово он отровао, само што је то вешто и 
 нису гори од својих очева и дедова.{S} У колико се материјални интереси уплећу у ово питање о  
} Отворена је била кривична истрага.{S} У први мах једно младо калуђерче све је признавало, сам 
им писмом од г. Ратка из Звониграда.{S} У том писму било је друго писмо, које г. начелника јако 
 добротвор или злотвор свога народа.{S} У то име тајно му братство шаље хлеб као знак братства  
лаженопочившег <pb n="510" /> кнеза.{S} У осталом, ја сам вазда готов да пред судом историје пр 
м друму указа се један вод коњаника.{S} У оближњој касарни зачу се необична лупа добоша, негде  
а око њих било је неколико коњаника.{S} У кнежевим колима видла су се два човека, обојица седе. 
шају лепу службу смирена свештеника.{S} У току од непуна сахата пало је бар стотина усрдних кли 
 па само заступао среског начелника.{S} У том истом месту био је некакав учитељ црвењак, опасан 
 код мене ће!“ - прошапута Тодорика.{S} У томе се зачу лупа на капији, а после и позивање газда 
артија, увезаних опутама од каучука.{S} У једном углу стајала је округла, повелика кутија од ха 
 овако отмена госта још нисам имала.{S} У моме крају, тамо где сам ја рођена, тровање је врло ч 
пољупцима.{S} Лепша се није отимала.{S} У њеним мислима и осећајима беше се извршила некаква пр 
 мараму и обриса хладан зној с чела.{S} У слепим очима поче је штрецати.</p> <p>— Што ти је, Па 
н.{S} Лепша то није ничим заслужила.{S} У осталом, ма се шта говорило, она опет зато остаје узо 
етак минута; подводница се уклонила.{S} У плавом, мирисном будоару остала је сама Јела, узбуђен 
кад виде да је и кнез већ на ногама.{S} У једном углу манастирске авлије кнез је стојао и гледа 
ого песама, престо је засут химнама.{S} У опште, рађено је све оно што у оваким приликама обичн 
ковнику Врбавцу и његовим плановима.{S} У неку руку то је за Растислава била постала читава <fo 
а хтети да послужи њиним интересима.{S} У осталом, то ствар не мења: не хтедне <pb n="498" /> л 
 знам о њиним везама с Црнојевићима.{S} У почетку ја сам се бојао да ме не стану испитивати о с 
 <pb n="478" /> где је гора калдрма.{S} У два три маха кола су застајала, но после неколико тре 
р с влашћу, биће им власт наклоњена.{S} У такој странци лако је бити; таква странка имаће доста 
 као какав роман или смишљена басна.{S} У ствари то су биди истинити догађаји које ћемо овде сп 
же од кад је проглашен за пунолетна.{S} У последње <pb n="387" /> време прилично смо га у томе  
ислав је имао дара за овака трагања.{S} У њему је пропао изврсан полицајац.</p> <milestone unit 
косне заједљивости и јетких пецкања.{S} У Мони се беше пробудио осећај старе, дуго презиране ка 
а капу, као идеалима женска поштења.{S} У туђем паду она је гледала своје рођено уздизање.{S} Г 
минута.</p> <p>— Имам још 72 сахата.{S} У петак, у ово доба, биће све свршено - рече ђенерал и  
прате кога у село, да извести кмета.{S} У опште речено је, да се најстрожије мотри на све непоз 
атима чекала су два његова ађутанта.{S} У дворску авлију утутњаше затворена кола из којих искоч 
ића; бале и пена лиле су им на уста.{S} У два маха они покушаше понова да устану, али ни то већ 
 распознавао облик ђенерала Врбавца.{S} У војничком оделу, наслоњен на сабљу, стајао је он ту о 
идео или чуо.{S} Пођоше сва тројица.{S} У лево је остајао отворен пут, али црна прилика поврте  
ва чамца, а у сваком по три веслача.{S} У једном чамцу био је Враничић; у другом Жика и Милоје, 
стоје овако:{S} Можете попити отров.{S} У том случају прави узрок ваше смрти остаће тајна за на 
подметута од кога већег и лукавијег.{S} У целу ствар опет је умешан нечији политички прст — твр 
и — рече кнез јетко, и јурну напред.{S} У проласку он дочепа Растислава за руку и стиште га грч 
у Црнојевић не хтеде осврнути главе.{S} У њему се бејаше тумбе окренуо цео један свет мисли, ос 
врди Милојево питање климањем главе.{S} У томе приђе и Враничић.{S} Он загледа непозната човека 
што и сад осећам, местимичне болове.{S} У почетку помислим да је све ово, што се тиче мога хват 
м, стрихнин, плава киселина и друге.{S} У јаке отрове спада и морфијум.</p> <p>„По дејству свом 
идла су се два човека, обојица седе.{S} У једноме свет познаде кнежева ађутанта.{S} О другоме с 
ренутак, а после, доцније, шта буде.{S} У место да погледа <pb n="696" /> питању отворено у очи 
један храст, док ова гомилица прође.{S} У томе се један од оне четворице одвоји, врдну мало у с 
Њу је Срећко познавао још из раније.{S} У два маха она је њему чинила сличне услуге, у приликам 
ање, које управо нема квалификације.{S} У мојој рођеној кући ви мене обасипате најгрубљим цинич 
ве остале „светитељке“ звониградске.{S} У Баварској довољно је обећати само да ћеш се оженити њ 
 да ће је засладити метком из пушке.{S} У тренутку ока, и баш у оном моменту кад га Жика понова 
и сведоџбе да сте умрли од гушобоље.{S} У службеним новинама ожали ће се смрт првог ђенерала ба 
аговарати јо да збиља мало прилегне.{S} У опште Врбавац је говорио тако мирно и спокојно, да ни 
 мере, које се покажу као неопходне.{S} У опште, изнећеш му слику, да га таласи опасности запљу 
лу, он је гледао људе с неке висине.{S} У многим приликама уверио се на делу, да више и сме и м 
је...</p> <p>Кнез застаде да одахне.{S} У ђенерала Врбавца узеше мрдати усне; он као да беше за 
овите, огњене, управо паклене мржње.{S} У том тренутку Растислав би био у стању да растргне Мут 
асте!</p> <p>— Не чиниш мудро, Мире.{S} У тој дружини младих људи ти си имао искрених пријатеља 
а ђенерал.</p> <p>— Како год желите.{S} У шољи каве, у чаши ракије и вина, у тањиру супе — све  
па су црне биле чак и саме рукавице.{S} У допуну <pb n="586" /> свега још су обојица имали на л 
о анђелска слика Рафаелове мученице.{S} У њеним дивним, плавим очима заблиста се суза. — Она је 
малог детета кад хоће да се заплаче.{S} У оним бајним очима, на целом оном дивотном лицу на јед 
естију с водом и једно црно сандуче.{S} У сандучету је носио своју свештену књигу, из које је п 
томе се спољна врата нагло отворише.{S} У собу брзо уђе црна <pb n="589" /> прилика, извини се  
е и шакама да се насрче његове крви.{S} У том тренутку, у њему се бејаше изгубило све човечанск 
цима.{S} Лични састанак много вреди.{S} У расписима министар никад не може упознати своје подру 
лици и прислони јој чинију на груди.{S} У исти мах Кугић дочепа један нож из црне кутије и снаж 
Балкану се спремају крупни догађаји.{S} У сусеству Балканије већ је плануо устанак.{S} Он ће се 
p>У тим мислима приђоше већ и обали.{S} У сумраку видела су се, на беличастој воденој површини, 
на вику потере пресрели и похватали.{S} У два маха потера их је и гађала из пушака.{S} Тако их  
разине, које су уз пут били скинули.{S} У исти мах црна прилика извади из џепа два запечаћена п 
а га доведе?{S} Начелник му објасни.{S} У опште да га <pb n="639" /> преведе у Балканију, колик 
као да није било до озбиљних ствари.{S} У присуству Лепшином кнез Мутимир никад није могао ни о 
та.{S} На њему се видело да се бори.{S} У срцу читава збрка осећаја, у глави читава збрка мисли 
авештени могу и друкчије наређивати.{S} У осталом, њин је положај јасан.{S} Њин је министар чов 
емо се на тенане сите наразговарати.{S} У томе уђоше у будоар.{S} То је била мала, веома укусно 
ица, а црна прилика још се не врати.{S} У томе чекању отворише се полако задња врата на соби.{S 
ан другоме није могао лако досадити.{S} У почетку је било сасвим друкчије.{S} Било је једно доб 
таком одлучношћу и може што учинити.{S} У земљи треба да се појаве Црнојевића агенти.{S} Ти ћеш 
роста — да се покорите неопходности.{S} У тренутцима где једино сила пресуђује, људи без силе у 
l>„Чувај се јела и пића у овој кући.{S} У њима лежи смрт.“</l> <l> <hi>Пријатељ, који ће се каз 
p>„Чувај се јела и пића у овој кући.{S} У њима лежи смрт.{S} Пријатељ који ће се казати доцније 
ајвише су зебли полициски чиновници.{S} У нови кабинет за министра полиције био је ушао човек о 
а слободоумља у унутрашњој политици.{S} У том стању затекла га је „Катастрофа“.{S} Велика Народ 
базно проговори с њим неколико речи.{S} У томе приђе и Растислав.</p> <pb n="182" /> <p>— Ово ј 
 свему што се односи на тај догађај.{S} У осталом, можда је и ту било умешано провиђење.{S} Ја  
логу и у новој историји балканиској.{S} У њему је била сахрањена и прабаба кнеза Мутимира.</p>  
 човек значи уједно и паметан човек.{S} У радњама људским без мудрости нема доброте.</p> <p>Кне 
каза четвртаст долап прилично дубок.{S} У њему је стајало поређано неколико пакета сложених хар 
у је поступно спржила цео организам.{S} У јутру, службене новине, у црном оквиру, објавиле су ђ 
оду.{S} У будуће надајмо се и бољем.{S} У сваком пак случају не треба заборављати, да је ваш књ 
нпут запнем о нешто ногом и посрнем.{S} У томе посртању ја запнем и другом ногом и колико сам д 
од руку и енергично повуче за собом.{S} У исти мах осврте се и викну:</p> <p>— Господин докторе 
нема никакве везе с јавом и истином.{S} У дугом сну ви сте јамачно много што шта сањали: можда  
вића, тај је крај вазда био немиран.{S} У њему је до века по нешто шушкало.{S} Али последњих го 
е и најзгодније може бити прикривен.{S} У осталом, ти то јамачно већ знаш, јер по свему видим д 
ле.{S} Ред нигде није био поремећен.{S} У самом Звониграду као да је нешто мало шушнуло код уни 
 пошто га је прво пажљиво промућкао.{S} У стаклу је била течност чиста, бистра, као вода без ик 
} Он је обично никад није изговарао.{S} У обичном разговору, пред друговима, звао га је „Кнез.“ 
десетак дана једну веома лепу мисао.{S} У нас се већ давно осећа потреба, да се отресемо ове зб 
и лично.</p> <p>— Дакле, упамти ово.{S} У целој овој ствари, и за све време од кад се она залег 
пећ у углу — не би му ништа помогло.{S} У осталом, ето, ако је по вољи учините пробу сами са со 
ом сладошћу запојила цело биће њено.{S} У потаји, тако рећи кришом и од себе саме, Лепша је сањ 
као ружно <pb n="84" /> и непоштено.{S} У осталом, у осталом то је већ давно познато да је дипл 
дени капак отвори се тихо и нечујно.{S} У зиду се указа четвртаст долап прилично дубок.{S} У ње 
{S} И ту веровање мора бити потпуно.{S} У осталом ја сам ту; из Звониграда се никуд не мичем.{S 
га узме, и она га одмах стрпа у џеп.{S} У једном таком покушају, Лепши испаде за руком да прочи 
 истих склоности као и кнез Мутимир.{S} У овом тренутку њој изиђе пред очи цео живот њенога Ник 
таком се стању налазио кнез Мутимир.{S} У сред мирна, управо философска разговора о дужностима  
..</p> <p>Хоџа не доврши свој говор.{S} У који мах он изусти пола последње речи, побочна врата  
ауку сматрао је као смишљен изговор.{S} У његовој души зачедила се сумња против жене: „Она нешт 
ам ваш балканиски врховни командант.{S} У мене ви гледајте и од мене се надајте.{S} Све је оста 
више, донекле чак сматра то за част.{S} У Хрватској, веле, сељак се сам хвали по целоме селу ка 
 га диже са земље и пребаци на мост.{S} У неколико скокова он је опет био крај оборена Перуна.{ 
892_N3">Тако је Анђелија звала Паву.{S} У Балканији је обичај да млада кад се доведе у кућу, од 
в је био погодио слабу жицу кнежеву.{S} У два три маха он га је јако похвалио, наравно „иза леђ 
оведено пред кућу и везано за шљиву.{S} У кући оштре нож да га закољу, а оно мирно и невино сто 
За столом се седело по старешинству.{S} У зачељу био је кнез; с десна намесник Растислав, а с л 
звештај о његовом министарском раду.{S} У говору напомену Кугић, како га висока служба није спр 
књажевско намесништво води о народу.{S} У будуће надајмо се и бољем.{S} У сваком пак случају не 
 и повуче да јој скине шаке с очију.{S} У тај мах Лепша поче јецати.</p> <p>— Е, де, де!{S} Чуд 
у Балканију.{S} Потерани, они утеку.{S} У заосталом пакету нађено је неколико пушака и револвер 
и њоме, па да добијеш сваку девојку.{S} У Балканији се то исто постиже уверавањем да нико неће  
а тражи да има што више радних руку.{S} У осталом тај обичај жењења младих дечака био је до ско 
 с неба залутао на ову грешну земљу.{S} У пустој долини саможивости људске расте усамљен струча 
елики долап, с пуно ситница на њему.{S} У копрцању, Лепша одупре ногом у тај орман и једним сна 
нас војника, што на уму то на друму.{S} У дипломацији, веле, са свим је друкчије.{S} Ту кажу мн 
м велику дворану, потмуло осветљену.{S} У дворани је било већ доста људи, а још су једнако дола 
ом светлошћу једва најближу околину.{S} У коњушници се осећао оштар, али пријатан мирис свежа п 
у, да мете на главу кнежевску круну.{S} У то име ђенерал се оженио девојком из владалачког дома 
 нестрпљења да што пре почне потеру.{S} У опште, Растислав је имао дара за овака трагања.{S} У  
ужине, које раде на буни и преврату.{S} У својој борби против власти ти су се људи до сад служи 
зом, који завириваше с радозналошћу.{S} У кутији је било две преграде.{S} Лепша извади из једне 
 су слабије осветљавале пусту улицу.{S} У ономе полумраку црнила се огромна разјапљена Врбавчев 
било наређено да потера иде у ланцу.{S} У исти мах на другом крају водили су се други разговори 
пажњом сам саслушао ову твоју причу.{S} У неку руку ово је као наручено и добро је дошло што се 
 што се не сетих да узмем ону флашу.{S} У осталом њу су после брзо склонили.{S} Али имамо ону ж 
се.</p> <p>Кнез искапи и другу чашу.{S} У томе се спољна врата нагло отворише.{S} У собу брзо у 
рину да те односе правилно регулишу.{S} У ствари и ми данас имамо свечаности у почаст химену, ј 
говори, да кнез истински воле Лепшу.{S} У таквим приликама жена много може.{S} Но било је сумње 
да устану из хладних гробова својих.{S} У Звониграду све живо измилело на улице.{S} Лаганим кор 
аврикије.{S} Али није добар ваш виц.{S} У <hi>Европа</hi> нема <pb n="39" /> шах; ту је устав,  
атан глас, који тихо и скромно рече:{S} У овим мртвачким дворима има један живи роб.{S} Да ли с 
 најпосле, ко је и шта је тај народ?{S} У крајњој линији то је она несхватљива и нестална маса, 
енутку пристрасан!{S} За што, кнеже?{S} У име чега?{S} За какав рачун?{S} За какву и за чију ко 
а и истражује шта је било с дететом?{S} У опште, то се сматра као обичан несрећан случај, који  
.{S} Та то бар није било тако давно?{S} У једном истом броју, па често и у једном истом чланку, 
и пут отвори сахат, и кад виде да је 9½ у вече, он махну главом и пође столу где је стајало дуг 
д моћних, околних монархиских држава. — У ствари пак, Балканија би била република, у којој би П 
е! — развијао је он даље свој поглед. — У будућност нема право да се узда онај, који има све у  
лако, како се замишља — рече Врбавац. — У историји нема понављања.{S} Јеленик је могао само јед 
вац прискочи, стаде пред њега и рече: — У мојој кући, а без моје дозволе, може се извршити прет 
 се на њега? криви ли га за силовање? — у опште, кнез се интересовао свима ситницама које су се 
ит апетит.</p> <p>„Она, ништа не зна“ — у тим речима било је за њега неке особите дражи и насла 
е, саламе, сува језика, разних сирева — у опште, потпун господски бифе.</p> <p>Код Моне је био  
устезала да почне долазити њој — Мони — у посету; за што је било нужно водити, читаве месеце фо 
 се мисао јављала, али не овако јасно — У том тренутку у њеној глави у опште није било ничега ј 
Тако знаш ти, г. Маврикије, тако знаш — у буџак.... у буџак ја како!... стерају људи у буџак... 
ћи свој започети разговор.</p> <p>....— У осталом ја тебе увек бијем, је ли г. Маврикије, да ја 
азгледа и поче.</p> <pb n="272" /> <p>— У Звониграду, у улици Јабуковој, броја нема, али у кући 
равдао се кнез.</p> <pb n="698" /> <p>— У осталом није ми нико крив!{S} Лепо су ми говорили сви 
говара:</p> <p>— Садим човека!</p> <p>— У овоме можда има и претераности, али свакако боље је и 
За што не! — прихвати госпођа.</p> <p>— У осталом кнез ће свратити к теби, мислим још колико по 
 кварити своја уметничка дела.</p> <p>— У Бечу је недавно подигнута велика лепа касарна.{S} На  
у, јер ће господар одмах доћи.</p> <p>— У реду је, молим покорно, — рече начелник и рашири обад 
} Пет година, то је читав век.</p> <p>— У два маха пет година само у затвору; а два пут у притв 
е продужавао све живље и јаче:</p> <p>— У вашој породици нема јунака.{S} Ни један члан ваше дин 
оче.{S} Заре га упита: шта је?</p> <p>— У овом гробу нешто шушка, рече кнез, показујући прстом  
потреба, да гониш ово друштво?</p> <p>— У случају каквих интрига и покушаја против престола.</p 
медаљу, ђак се обрецне срдито: — „Хајд’ у ђубре и с <pb n="302" /> њом.“ Он је ово изговорио не 
 прекор њему: „ти си узрок свему овом!“ У опште, од кад је ђенерал понио отров, кнезу је било н 
нски одговорио: „Да“! „Збиља је дивно!“ У већи говор он се није могао упуштати с тога, што је б 
помете у томе громовито „многаја љета,“ у чему је и он морао учествовати. „Многаја.... могаја.. 
 њена уста говорила „све је ово ништа,“ у њеном срцу никла је нада, која је неком неизмерном сл 
тав...{S} Жив...{S} Жив...{S} Мртав...“ у томе је прошла цела ноћ.</p> <p>У јутру освану прокла 
већином под именом „Милоја Мислошивца.“ У позиву је стајало да се позива „ради саслушања по нек 
даљи рад у корист „законите династије.“ У опште, прилике су тако повољне, какве још никад нису  
ору, пред друговима, звао га је „Кнез.“ У разговору с њим избегавао је у опште да не спомиње ту 
дговоре: „Под знаком троугла с крстом.“ У осталом да чине све оно што буде чинио њин непознати  
ича Милоје отпутује „трговачким послом“ у источне крајеве Балканије, а г. начелник извести г. Р 
зузетка имао <hi>по један вењер</hi>, а у сваком вењеру по једну лампу, која хвата по 100 драма 
олима долазила су кола Растислављева, а у њима министар унутрашњих <pb n="137" /> послова, г. Р 
но то је било само за један трен ока, а у другом трену она је већ била у наручју Мутимировом, д 
е црвенило спустило преко целог чела, а у слепим очима на махове <pb n="648" /> га је јако штре 
е отров узима стално у омањим дозама, а у подужем року.</p> <p>„Тако се данас често врши нехоти 
 је права вредност.{S} Кад се то зна, а у напред је познато и то, докле ће се ићи у побијању по 
 са спуштеним црним завесама изнутра, а у колима седео је кнез Мутимир и његов верни ађутант За 
о преко Дунава.{S} Ишла су два чамца, а у сваком по три веслача.{S} У једном чамцу био је Врани 
њање шта би све дао за Лепшину љубав, а у сред ове заклетве, он се наједаред рину на Лепшу, с н 
една с једне, а друга с друге стране, а у проласку, обадве ме добро загледаше.{S} Хтео сам да з 
ле долазити Мони око 4 часа по подне, а у 4½ већ су све биле на окупу.{S} Она их је по гомилица 
своје високе дужности спрам отаџбине, а у скоро ће се јавити прилике, где ће се јасно видети ко 
га и тога села, ту одмах иза планине, а у потврду тога Милоје је по именце распитивао за околне 
 жалила за нечим из те давне давнине, а у једно као да се радовала што се сетила тога слатког д 
и да спомене извесне природне односе, а у тами, иза спуштених завеса, врши највеће скаредности. 
ао да му је упалила сваку капљу крви, а у јутру устаје из постеље сав окупан у зној с тешким за 
ун сахат од доласка капетанових људи, а у општинској кући већ је кипео посао: два кметовска пом 
хови у црвеној, плавој, зеленој боји, а у стиховима су нештедице сипане „жарке жеље.“</p> <p>Но 
о лојални људи.{S} Они су и сад јаки, а у будуће све ће више јачати.{S} Овој дружини корен је у 
м нежношћу, меко, благо, пријатељски, а у исти мах беше пришао кнезу и покуша да га узме за рук 
оме свирала свирајка, другоме цигани, а у трећем је дрњокао гајдаш.{S} Кнез се упути овом после 
 ексери и наполеони били су помешани, а у сваком бурету било је по четири оке дуката и наполеон 
Они ће га извештавати и обавештавати, а у ствари то ће значити, да га упућују и да му заповедај 
 на пољу пред вратима стоје ађутанти, а у интересу је самога ђенерала, да се ствар не веша на в 
за кнеза нема овде никакве опасности, а у природи ако нема ничега натприродног, а оно има доста 
че меса.{S} Петак је недељни посинак, а у суботу даје се под кирију пакао.{S} Месецу је од жало 
га друма, налазио се један мали парк, а у том парку било је једно старинско државно здање, које 
ј — одговори доктор.</p> <p>— Е, ето, а у Русији то се сматра као обична ствар, и то тако сматр 
ч, ту ћете наћи тајан гвоздени долап, а у њему...</p> <p>Кнез се окрете Врбавцу и рече подругљи 
ека.{S} Кушате да се приближите богу, а у ствари постајете нешто сметено, што није ни бог ни чо 
говором да купују ситну рогату стоку, а у ствари биће да су то какви агенти Црнојевићеви.{S} С  
за гушобољу и отровани оде под земљу, а у тевтере и књиге запише се да је умро од гушобоље.{S}  
трчи.{S} Кнеза застане у дубоком сну, а у великој ватри.{S} Покуша да га пробуди, али кнез се н 
то кажеш — рече кнез у шали.</p> <p>- А у ком би случају то могла наступити потреба, да гониш о 
и као да су их изговарала два човека; а у исто доба кнез осети, како га снажно дочепаше, управо 
тив законитог наследника престола.{S} А у оваким мутним временима то може одвести и много даље  
> <l>Около чела смук се савио,</l> <l>А у паклу је зубе надио,</l> <l>И сваки зуб је оштра секи 
озу сено, што рекли неки.{S} Силом баба у рај! — не иде.{S} Ја сам те амо довела за твоју срећу 
м (рођаком кнежевом), па неких одредаба у уставу, по којима право наследства прелази и на женск 
риви сте обоје — чу се из једнога гроба у лево благ и тих, очевидно старачки глас — криви сте о 
е да му се растреби и очисти једна соба у касарни, где се смести стално.{S} Предузео је и све д 
новим и на балканиском језику, но особа у црнини опет ништа не одговори.{S} Мало после ова особ 
во Перуна Црнојевића, већ његова појава у Балканији, требала је Ратку.{S} Црнојевић је требао д 
питањима он је често доводио Растислава у велику <pb n="512" /> забуну.{S} И што је више говори 
он га узе распитивати шта се све дешава у Балканији? шта говоре? чему се надају? шта очекују?</ 
уло чак на улици пред конаком.{S} Једва у зло доба суварак се пребије и мајмун падне доле на зе 
е рукавом па продужи живо.</p> <p>Једва у зло доба ево ти и кмета, појави се пред судницом, он  
беше напућио усне, спреман да га целива у руку.{S} Сад му се још јаче даде на смех онај израз ћ 
ће не гоне душмански и да се не пролива у залуд братска крв.{S} Тако су доконали цареви, па как 
ја му бије на сваку пору на телу, плива у слатком, раздраганом заносу, окружен читавим светом с 
од кад је Балканије и од кад је скупова у њој, никад ни један мушки скуп није доживео да му се  
о рањен.</p> <p>И доиста, око 10 часова у вече, појавише се друмом из Јеленика кнежева кола, за 
болесни: ви сте провели близу 50 часова у заносу и сну.{S} Данас је среда а ви сте још у понеде 
> <p>На саборној цркви откуда 11 часова у вече.{S} Лепа, затворена, господска кола стадоше пред 
јим прошевинама....</p> <p>Око 7 часова у вече друштво се почело разилазити.{S} Домаћица је ред 
ћ и тада би мирно проспавао до 8 часова у јутру, а сутра дан устајао је освежен и окрепљен.</p> 
 <p>У први понедељак, тако око 9 часова у вече, из двора изађу затворена кола с неупаљеним фење 
есмислених.</p> <p>Било је већ 9 часова у вече, а улице су још биле пуне света.{S} Особито пред 
нда првога понедеоника око девет часова у вече, у затвореним колима да изађе пред свој дворац н 
Section" /> <p>Било је једанаест часова у вече.{S} Кнез Мутимир ходао је узбуђено крупним корац 
страст Мутимирову.</p> <p>Узбуђена, сва у жеравици, Лепша је убрзано дисала, а срце јој је, као 
нику Врбавцу некакву жену, која је, сва у црнини, чекала у предсобљу.</p> <p>Пуковник је у тај  
тра вози ли вози!{S} Шушти ова ђида сва у само-самцитој свили и кадиви, а три нишке дуката спус 
ако је и учинио.{S} Погазио је упутства у писму само у толико, што је наредио, да из даљине опр 
S} Ја истина немам много лична искуства у томе, јер моја пракса није ме доводила у додир са сео 
о да ли је овако лепа могла да се очува у селу као девојка до своје осамнајесте године?{S} А, д 
однео чашу кнезу са свим под нос, да га у тај мах неко не ухвати за тур и тако га повуче, да км 
имајући Мутимиру кутију из руку, она га у шали удари по прстима.</p> <pb n="677" /> <p>Но ова с 
 говорим.{S} Он заклопи сахат, стрпа га у џеп, <pb n="318" /> јурну вратима одјапи их ширимице  
ађутанта за дугме од мундира, одведе га у други угао собе, и шапатом му продужи говорити:</p> < 
те средњим прстом врх од носа и диже га у вис, те га начини још прћавијим но што је.</p> <p>— Е 
ктора, рече му да седне ближе, и узе га у шали <pb n="142" /> испитивати, да ли доручак прија о 
.{S} Прво Боја извуче пиштољ, окрете га у вис и испали.{S} Добро набијена цев рикну као прангиј 
ас два три суседна начелника узећете га у своје руке, сваки од вас послаће му по штогод подозри 
 тај допис, да сте га читали, да сте га у рукама имали.....</p> <milestone unit="subSection" /> 
p>Имао је бабу, очеву мајку, која би га у оваким горким часовима тешила.</p> <p>„Јеси, сине мој 
расно, привуче кнеза к себи и пољуби га у чело.</p> <p>Настаподуже ћутање.</p> <p>— Срдачно хва 
 они могли плашити владаоца и држати га у шкрипу.</p> <p>После подужег разговора чича Милоје и  
д скупљеним светом неком машћу, увио га у дугачко платно, као мумију, остављајући му само мајуш 
ње <pb n="387" /> време прилично смо га у томе искварили.{S} Ја сам га узимао у помоћ за државн 
с, кад се већ лепо свануло, нашли су га у порти код гробља.{S} Морали су звати из конака онога  
ло званично сави свој бележник, мету га у џеп, поклони се и хтеде поћи.</p> <pb n="273" /> <p>Р 
 рупи: — Е... е... еј... цмокнуо бих га у руку, бај!</p> <p>— А потера, па онда војничка заклет 
вим јасно и разговетно, како испод њега у гробници неко дубоко и болно уздахну....</p> <p>Мутим 
у у целу будућност његову, а преко њега у будућност ове земље.{S} Према томе не само што није н 
заваравају, а овамо одмах да прате кога у село, да извести кмета.{S} У опште речено је, да се н 
ача, а свак је себи најближи.{S} С тога у доброчинству пођи од себе, па докле стигнеш.{S} Остав 
конита господара престола, те је с тога у војсци и раширен глас о мени како немам војничка духа 
нина и доста угледна трговца, познатога у Орловцу под именом „чича Милоје,“ а ван Орловца већин 
и <pb n="550" /> био макар и први слуга у Црнојевића кући, а камо ли што више.</p> <p>Затим је  
а ова земља има свега, свега, свега, да у изобиљу почасти свога љубљенога владара.</p> <p>Кола  
едва једном пође за руком те доказа, да у ствари ту нико није крив.{S} Дело истина постоји, ала 
и најмудрије савете, осећала је сад, да у питању своје рођене љубави није имала ни драма памети 
ети да му се мисли и осећаји бркају, да у један мах мисли на сто ствари, мисли на све, и да баш 
 нису могли ни толико да га загреју, да у њој не гледа шпекуланта!{S} На њега наваљује Растисла 
ој.{S} И шта би хтели ви од њега?{S} Да у почетку своје деветнајесте године буде тако мудар, оз 
нос.{S} Јес, очију ми, бата ми прича да у Звониграду има мајстора, скроје ти они нов нос, па ни 
 тај пут и занат.</p> <p>„Познато је да у Русији постоје завереничке нихилистичке дружине, које 
на жарким, врелим данима дођу и даме да у чаши свежа пива расхладе своје румене, а понекад и на 
е су хвалили изврсан дуван и тврдили да у Балканији таква дувана нема, а овај мора да је донесе 
с и уз вас, и господар ће се уверити да у нама има збиља и верне и поуздане слуге и доглавнике  
</p> <p>Други је начелник извештавао да у његовом месту неколико угледнијих грађана, који су у  
ве речи ђенералове.{S} Осећао је као да у овим речима звучи прекор њему: „ти си узрок свему ово 
чке прилике.{S} Начелник се постарао да у то друштво уведе једнога свога поверљивог човека и од 
Ратко застаде.{S} Он је и сам осећао да у овој проповеди његовој има нечега што мирише на полит 
<hi>либералан</hi>.{S} Ја сам слушао да у Балканији има крајева, где домаћин не сматра да је по 
ров дејствује на нервну систему тако да у маху наступа укрућеност (парализа) у свима деловима т 
 спаваћу собу, увек би му се учинило да у углу види стотине уздигнутих крвавих руку, са стотину 
за то пет минута било јој је довољно да у туђој кући чији праг прелази први пут у веку, подлегн 
м да дејствују тек доцније и да не пада у очи да је болест морала доћи услед тровања — таквих ј 
а и круните земљу те ми непрестано пада у уста, у трбушну дупљу и у грудни кош.{S} Није вас ни  
само књазу припада.{S} Целом свету пада у очи како ви сваком приликом гледате да ставите књаза  
/p> <p>Реч је била о пауку, да ли спада у ред отровних паукова.{S} Али Врбавац није то знао; он 
 бајаги, да то не питам вас? — То спада у делокруг вашега пашанца.{S} Ви тај случај морате знат 
своја посла.{S} Његова безбедност спада у твоју надлежност и твоју дужност.{S} И ти за сваку дл 
 ја увек тако путујем.{S} Из Звониграда у Јеленик обично стижем за непуних 9 минута.{S} Рецимо  
 прсне.{S} Момак се тргне, звера, гледа у небо, окреће се, брише се и чуди шта ли га то попрска 
, он је диже према себи, понова загледа у монограм, опет погледа у Враничића и неколико тренута 
а застаде за тренутак у сали да загледа у саксији свој красни фикус, који јој од неког доба беш 
</p> <pb n="346" /> <p>Затим се загледа у свој лик на слици и рече чисто зачуђено:</p> <p>- Јес 
и не дижући поглед.</p> <p>Кнез загледа у сахат.{S} Било је десет и по часова.{S} Њему је већ п 
дицу, наже се к њој и нежно јој загледа у лице.</p> <p>Јела је дрхтала као прут.</p> <p>— Драга 
ло живо мисли.{S} Још се једном загледа у огледалу, искашља се па се упути право у салу, где га 
ећи; доста то, ђенерал се чудно загледа у ту слику, и, пошто је тако непомично стајао неколико  
воја наручја, и сад га први пут загледа у лице.{S} Перун отвори очи и проговори:</p> <p>- Уједе 
и годинама, али сасвим друкчија изгледа у лицу.{S} Веома црне боје, с црним немирним очима, кој 
) а нама смешно како браца Мика изгледа у сукњи и женској рекли, па извирујемо испод јоргана да 
спусти полако новине на колена, погледа у кнеза и рече му одмерено и с тактом (он је увек говор 
е — можда и за то да не падне — погледа у кола, баци поглед свуда у наоколо, чак загледа и под  
омче?</p> <p>Слуга диже главу и погледа у мрак.</p> <p>— Ко је то тамо? — упита он.</p> <p>— Ја 
понова загледа у монограм, опет погледа у Враничића и неколико тренутака гледао га је нетремице 
нутом главом, Врбавац и нехотице угледа у огледалу своју жену и угледа је у онај исти мах, кад  
ти правце Дунаву.{S} На скоро он угледа у даљини неку црну прилику.{S} Загледа се боље и познад 
 Мутимир оде у нужник.{S} Само се можда у Балканији може наћи људи којима је чак и то могло пас 
куцне.{S} Некакав добро ћевлеисан газда у чоханом руху гурао се кроз гомилу да се протисне до к 
обро огребе по врату и утече преко зида у башту.{S} Ови појуре за њим и у башту.{S} Трчали су,  
је док цело оно чудо не пројури, а онда у живом разговору пођу даље.</p> <p>Час је то опет какв 
 запуше сви отвори на одаји, па се онда у соби, тако затвореној, упали мангал дрвена или камена 
 истина да је управитељ казнених завода у Пламеновцу био суров човек?</p> <p>- За моје време из 
да се заостале порезе наплате од народа у натури, понајвише у храни и вариву, које би после пот 
 сто, а око њега две три столице; свуда у наоколо поред зида пружао се миндерлук — то је био је 
дне — погледа у кола, баци поглед свуда у наоколо, чак загледа и под кола, после опет обухвати  
е баш у ону блудничку кућу?{S} И откуда у опште та мисао једној обичној жени?{S} Она је подмету 
ра у народног генија може бити путевођа у многим корисним и сретним корацима.{S} Ја не умем да  
цама.{S} Једном речи као што војсковођа у очи главне битке прегледа војску, утврђења, спрему, и 
 способних радника, и та се штета опажа у државним пословима.{S} Суревњив за влашћу Растислав с 
астао разговор о покрету, који се опажа у омладини и који све више осваја земљиште.{S} Вешти аг 
ваком приликом гледате да ставите књаза у присенак, а да иставите себе.{S} Ви јасно говорите пр 
нитковлук овај разроки покушај да кнеза у нужнику удаве, а цео овај миришљави догађај добио је  
p> <p>Улазећи у собу Кугић угледа кнеза у позитури, с прекрштеним рукама и истуреним прсима, ст 
покушао неколико пута да заустави кнеза у овим нападајима, но Мутимир се није дао зауставити и  
 ширење гласова који представљају кнеза у ружној светлости...</p> <p>Врбавац се грохотом насмеј 
ро ни изустити.</p> <p>— Пристрасан! ја у овоме тренутку пристрасан!{S} За што, кнеже?{S} У име 
н у мене издражди очи, гледала бих и ја у њега; баш овако слободно као ово у тебе. </p> <p>Она  
Растислав.</p> <p>— Не!{S} Не сумњам ја у ваше речи.{S} Верујем све што кажете; верујем чак да  
они — Благодарим на поверењу, то сам ја у неку руку госпођа Помпадурин кандидат! — рече он с по 
p>— Дакле све што долази после догађаја у непознатој кући, све је то само го сан, празна машта? 
 се другарице смејале, сеоска момчадија у два - три маха прилазили су и зивкали у коло лепу Пав 
ча веома интересан случај Сава Текелија у својим мемоарима.{S} Путујући за Петроград он преноћи 
да одговарам на постављена питања, која у осталом неће имати за мене ничега увредљивог, или да  
; Милоје беше устао и крочио два корака у страну, па сад стаде као укопан; само се Враничић ниј 
то на остварењу једне од главних тачака у претходном раду друштвеном.</p> <pb n="610" /> <p>У д 
поузданија средства, но пустити га нека у пуној мери и потпуно неспречено тера и даље своје мла 
="subSection" /> <p>После сјајна дочека у Орловцу, за сутра дан био је спремљен излет у околину 
убио.</p> <p>Сад га поврати гласна вика у близини.{S} Ту, за првим шумарком, чуо се јасан мушки 
но каква несрећа на води“, примети Жика у себи.</p> <p>На скоро затим Жикину пажњу привуче нена 
а, колико има разноликих људи и прилика у којима се ко креће.{S} Што ја могу рећи онако у опште 
дин.“ Видео је случајно једног празника у Јеленику.</p> <p>Јела је у почетку била премрла од ра 
в злочин, ако већ мора имати саучесника у <pb n="112" /> њему, увек је паметније да их узима из 
у, јер му отуда непрестано дува и пирка у потиљак.</p> <p>Услед овога нелагодног осећаја Жика ј 
ова играо у афери Црнојевићева преласка у Балканију.{S} Тај прелазак удесили су сами Раткови на 
лагодарност несталнија је од жива песка у врелим пустињама пешчане Сахаре, и ко на владалачкој  
ом уверавању то је била најлепша женска у Звониграду и једна, од првих дама звониградских, која 
p> <p>— Јух!{S} Два паука!{S} Два паука у носу!{S} Јух, тешко мени!{S} Како можете тако што и г 
без тога, велим, ти ћеш постати играчка у рукама бездушних великаша и онда тешко и теби и овој  
 за што и како, али она је сад веровала у оне отоичње страшне речи кнежеве; веровала је и жалил 
а опет остадоше сами.{S} Она је гледала у врхове својих рукавица, које је баш тада навлачила.{S 
сти на непријатеља.{S} Она није гледала у свога мужа; али је очекивала да се он почне извињават 
.</p> <p>Јела је само дрхтала и гледала у земљу.{S} Њени млађани, свежи обрашчићи час су румени 
листа се суза. — Она је ћутећки гледала у Петрију, и само што промуца:</p> <p>— Ах, Петро, сест 
и кнез питање.</p> <p>- Нужда је лежала у духу времена, у целокупним тадашњим приликама, у цело 
! стрвино једна!“</p> <p>Јела је лежала у ћошку ничице и горко, <pb n="50" /> горко плакала.{S} 
оју је госпођа Мона десетак дана држала у својој кући, док није прездравила, дајући јој лекарск 
морфијума.</p> <p>„Та би иглица стајала у вези с маленим мехурићем, који је тако удешен да се к 
део сам те у оној гомили што је стајала у присенку!{S} Али сви ћете <pb n="619" /> ми ви за то  
579" /> слику, која је случајно стајала у тој соби, окрену с лицем дувару и тако је остала за с 
ом на гомилу свештеника, што је стојала у једном крају.</p> <pb n="183" /> <p>— Бога ми нећу ја 
сао, па како се главна задаћа састојала у томе, да избуде све обвезнике из првога позива, то су 
кву жену, која је, сва у црнини, чекала у предсобљу.</p> <p>Пуковник је у тај мах нешто писао.{ 
 с ким другим у послу, ја бих причекала у другој <pb n="370" /> соби, али кад ми рече да си са  
 и правилности; у опште, она није имала у овом тренутку ни једне јасне и одређене мисли у глава 
b n="523" /> није у томе тренутку имала у Балканији једнога свога, колико вернога — толико и лу 
астислав, коме је стицајем прилика пала у део тегобна задаћа да се у овако тешком времену нађе  
 <p>Говорећи ово Ловимуковица беше пала у ватру.{S} Бришући пред огледалом зној с лица, она реч 
дно од најтежих дела, која су њему пала у задатак, на име: нађен је поуздан човек, који ће удес 
и осећај његов и поступно се претварала у страховита џелата и гонитеља његова; она му је одагна 
ше.</p> <p>Кад је румена зора прошетала у јутру крај Орловца, видела је како се над овим градом 
дећемо.{S} Зашто не би баш и она остала у истом уверењу као и остала публика, да сам умро од гу 
ранцуске романце, која му бејаше остала у памети с његова последња пута у Париз.{S} Овда онда в 
у.{S} Она их је по гомилицама намештала у дворани и будоару — Уверена сам да од кад је Балканиј 
ата по занату, она се никад није мешала у његов политички рад, нити је имала воље и укуса, да с 
 дању, у сну или на јави, она се мешала у сваку помисао, у сваки осећај његов и поступно се пре 
xa idea</foreign>; та се помисао мешала у сва његова пословања, у сва осећања и све мисли његов 
но на свашта.{S} Сад је јамачно избегла у Румунију.</p> <pb n="634" /> <milestone unit="subSect 
и, и за све време од кад се она залегла у мојој глави, ни једног јединог тренутка ја нисам осећ 
дала стукнути.{S} Она се као црв улегла у срце и душу овога човека.{S} Она му више није давала  
сам се прпи нашла! — боже, да сам могла у земљу бих пропала.{S} Дошла госпа Цанка, па ми жена ч 
p>Најпосле, госпођу Мицу Мона је одвела у будоар показала јој полупане ствари са ормана и само  
овом последњем стиху, кад би се превела у прозу, могла би изазвати и неке двоумице.{S} Али пошт 
ена, разбарушена главица, што се видела у огледалу, с уздрхталим уснама, с усијаним очима, то ј 
ике на висоравњу, са кога се већ видела у даљини лепа моравска долина.{S} Још сахат два хода и  
 бих била Ката, кад не бих одмах видела у чему је овде ствар.</p> <p>Она спусти глас и крочи ко 
 и твоје злато нису имали никаква удела у придобијању њинога пријатељства.{S} Они су ти симпати 
усрет.</p> <p>— Не, не, не! — рече Јела у страху, бранећи се руком од господина, који већ беше  
тренутка када је непозната женска унела у собу бутељу вина.</p> <p>— Ви сте га пили и похвалили 
а, планирања, ствар је већ била сазрела у души његовој.{S} Прво је мислио, после је на јави сањ 
ом говорио, а она је тако брзо прозрела у његове тајне.{S} Није знао управо шта да чини, да ли  
Власти су слудовале и дигле толико села у потеру, да се то сад све измешало и збркало, дошли су 
се још те ноћи дигне десетак нових села у потеру, тако, да је сад било већ неколико потерних ла 
ешће приређивати ужа пријатељска посела у двору — барон Жермини постао је редовни гост тих заба 
а, нов покрет, и љуљушка је опет летела у пуном размаху.</p> <pb n="412" /> <p>госпођа Мона бил 
овољника и да је само прошла влада била у стању да их држи у запту: чим је ње нестало, ови се н 
а се мој план открије? је ли и она била у друштву с тобом<ref target="#SRP18892_N5" /> и с лука 
ти како јој клопну зуби.{S} Она је била у будном заносу.</p> <pb n="62" /> <p>Шта је дотле ради 
ње није могло више бити.{S} Она је била у двору....</p> <p>Тек сад у Јелиној глави настаде прав 
 у кола и после четврт часа она је била у својој ниској, а сад већ и запуштеној собици код баба 
сти кнезу право у уши.{S} Ствар је била у реду!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18892 
алац“ вазда је порицао да је ствар била у том облику.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кн 
 хтеде узети слику, али она је већ била у Лепшиној руци.</p> <p>— Остави, молим те!{S} Немаш шт 
н ока, а у другом трену она је већ била у наручју Мутимировом, док су услужне руке брзо затвара 
 у глави.{S} Игла се беше дубоко забила у дебело месо на длану.</p> <p>Он узе цедити крв из убо 
дотле се западна половина његова губила у недогледну, као тепсија глатку, ода свуда отворену ра 
е онда лепо руковали, госпођа се завила у своју црну мараму и, уздишући притворно, прошла кроз  
, Лепша се бејаше само још више развила у пуном сјају лепоте.{S} Година дана, истина прилично б 
је не познаду, она се толико била увила у мараму, да ништа није видела куда управо иде.{S} Сад  
 Хуњкала би и ти, да су ти се угнездила у носу два огромна паука, и туна разапела своје мреже,  
се право високој капији, која је водила у гробље.</p> <p>— Ово је гробље? рече кнез.</p> <p>— Г 
 томе, јер моја пракса није ме доводила у додир са сеоским светом, али моје колеге срески и окр 
леда по свету, као да је некога тражила у оној гомили.</p> <p>— Но чек’ да се склонимо мало ода 
н пред подне, полако, бојажљиво улазила у собу свога сина, како га је будила, како се он трзао  
S} Па ни сада, она није ни мало улазила у политички значај разговора, који је овде чула, она ни 
/p> <p>Реч „господара“ чудно је звонила у његовим устима.{S} Он је обично никад није изговарао. 
и је излазила пред очи и јако ме бунила у мојим плановима.{S} Твоја младост, твоја усамљеност у 
ла је једна баба, а за тим је прикупила у шаке оцепљену полу и опет трчала кроз гомилу, а кад б 
није пуста црвоточина сасвим претворила у прашину целу десну руку, чисто бих се сад прекрстио о 
каква тајна, шта је реч „народ“ значила у устима старога кнеза.{S} Јес, „народе, снаго моја“ го 
тишан, добар и нежан, пола у шали, пола у збиљи тумачио би јој и разлагао како је то младост, и 
он, умирен, стишан, добар и нежан, пола у шали, пола у збиљи тумачио би јој и разлагао како је  
ентрање за мајмуном по дрветима узбурла у њима и јело и пиће, и вино их на један пут ухвати, па 
 хвата за злато.</p> <p>Јела је одрасла у сред мрака и разврата, а остала је светла и чиста.{S} 
ј, и трећој, и свакој, која би се нашла у сличној прилици.{S} И шта је то било тако необично! < 
гог.{S} Преко овога Илије Ката је дошла у додир с г. Врбавцем, који се с њом погодио, да му за  
дећу, она јурну вратима на која је ушла у собу.{S} Врата су била закључана.{S} Ово је још више  
овен час кад си прешла овај праг и ушла у наше друштво.{S} Каквога витеза имаш!{S} Као јелен у  
n="438" /> <p>Тај осећај често се јавља у једној најобичнијој појави у животу — намериш се на к 
имати господина пуковника као пријатеља у свакој нужди.</p> <p>— Та наравно, наравно.</p> <mile 
 <p>Малаксао, с упалим очима, као земља у образу, он је ишао као сенка, мрачан и забринут, тако 
 дошли у опреку због његова слободоумља у унутрашњој политици.{S} У том стању затекла га је „Ка 
чене ивице полако слизи, како се скупља у велику капљу, како се та капља, кад отежа, развуче, н 
у, како се капља по капља полако скупља у оку, али да ли су то сузе радости или сузе жалости ни 
 светлости!{S} Како би то било да Ви ма у чему трпите оскудицу.{S} Но, височанство, ваше је сам 
ама и чобанима да на трла и по колебама у шуми никога не примају ни дању ни ноћу, ако га не поз 
, на великој дворани, и на свима собама у којима су до мало час били гости Врбавчеви, стајала с 
ђубре...{S} И бијете ме што нећу с вама у грехе ваше.</p> <p>Ове последње речи хоџа је изговори 
у различити, према разноликим приликама у којима су поједини начелници имали да се крећу.{S} Но 
рати липи.</p> <p>Три сељака, с пушкама у руци, један с упаљеном цигаром, дођоше такође под лип 
а је затегнута.{S} Потере ено пред нама у првој планини.{S} За по часа, најдаље бићемо им у рук 
у.{S} Говорило се и о великим променама у унутрашњој па чак и у спољној политици.{S} Говорило с 
промицали улицама, с упаљеним буктињама у руци, палећи спремљене ватре по уличким угловима.{S}  
је мислила шта да ради.{S} Куда ће сама у свет?{S} Шта ће бити с њом?{S} Умела је мислити.{S} П 
ам се смео одважити да вас оставим сама у оном стању, с тога навалим на црну прилику да ми наба 
како седе непомично на својим столицама у наоколо, а за тим упита оца:</p> <p>- Зашто, тата, ов 
 цвилела, ударајући се кришом песницама у груди, и шапућући: „куку мени, куку, куку мени!“</p>  
а.</p> <p>Она опет удари Јелу песницама у главу, па је онда дочепа за кике и поче је дрмусати.< 
аги, да није таман!{S} Што?{S} Зар нема у Балканији људи, старих државника, људи које ће кнез п 
нуди председништво министарства.{S} Има у писму и других ствари, али то је главно — Даћу ти, пр 
олицу. — Али ту нема мога греха.{S} Има у животу поступака, када човек не може да буде сам <pb  
али, да се види колико чиста сребра има у њима и колика им је права вредност.{S} Кад се то зна, 
Врбавцу и рече подругљиво: — А? шта има у њену, г. ђенерале?{S} А?{S} Да нису ту они докази, ко 
 рече кнез одсечно.</p> <p>— Па шта има у тим књигама? — упита Растислав натмурено.</p> <p>— Им 
 бејаше почео сумњати, да ли и да узима у руку ову гранчицу, кад опази где око петељке стоји ув 
какви поклони од Црнојевића пријатељима у Балканији, и то коме, и какве су ствари поименце дола 
ишен положај над свима другим грађанима у држави, владаоци плаћају скупом жртвом — морају се до 
.{S} А знаш ко је мени помагао саветима у тим тешким данима?{S} Један члан тајнога савеза, једа 
ио је са свима самосталнијим елементима у земљи.</p> <p>Растислав је покушао неколико пута да з 
 Док сам ја жив, ја не дам Црнојевићима у Балканију.{S} А ако, по несрећи, ви угледни људи у на 
 измилело на улице.{S} Лаганим корацима у безбрижном разговору, промиче гомилица за гомилицом,  
 се лично позна с крупнијим чиновницима у <pb n="560" /> својој струци.{S} Једно јутро он преда 
ди по једна или по више вила, с венцима у руци.{S} Спремиле се девојке да крунишу кнеза.</p> <p 
за Косанића.{S} Наравно, везе с Турцима у то доба биде су обична ствар.{S} Тако су радили многи 
 у ђубре закопали!{S} Главу одсекли, на у Цариград послали!...</p> <pb n="524" /> <p>„Страховит 
ама; бој се да ћете се наћи једног дана у ћорсокаку, из кога више нема изласка!</p> <pb n="90"  
а ум с тога, што се оно од два-три дана у целом њином крају на сва уста шапуће: „Перун Црнојеви 
има.{S} Орловачке музе биле су ово дана у големом послу.{S} Сви домаћи орловачки песници, као и 
довољство против Кугића расли су с дана у дан, управо с часа на час.</p> <p>Ратко је из прикрај 
</l> </quote> <p>Истина, жеља, исказана у овом последњем стиху, кад би се превела у прозу, могл 
="176" /> <p>У 9½ часова велика дворана у староме дворцу била је већ пуна света.{S} Парадни офи 
стајала некаква људска прилика, умотана у црно домино и држала ми под носом некакву флашицу.{S} 
 га јамачно пратили чак до његова стана у манастиру, да официри из пратње не вратише свет натра 
пана, намирисана, лепо обучена, увијена у огртач, прекриљена великом свиленом марамом, која јој 
је седе а до ње, била је такође увијена у велики вунени огртач, а преко главе пребацила велику  
ната дама, сва од главе до пете увијена у белу чипку.</p> <p>Дама застаде мало на вратима, као  
јважнијим дневним питањима.{S} Подељена у гомилице, које су се непрестано мењале и бивале час м 
пионима.{S} Ова чаробна шума, осветљена у стотини боја, личила је на какву вилинску башту, из х 
а многе чудне отрове и дивљачка племена у средњој Африци, као и америчка индијанска племена, ко 
 протеран, и династија Косанића оборена у корист династије Црнојевића, наш јунак стекао је одма 
ински порок не може имати дубока корена у младој души његовој.{S} И шта би хтели ви од њега?{S} 
је из публике, из народа и имају корена у земљи, без тога, велим, ти ћеш постати играчка у рука 
једна омалена, ручна лампица, намештена у малом прозорчету, издубљеном у дебелом зиду.</p> <p>— 
из мрака указаше четири човека, обучена у дугачке црвене мантије, с црвеним покривачем на глави 
же бити. — Пава је уграбљена и одвучена у конак; стара, поштена и чувена кућа Крсманова осрамоћ 
орити њих двоје о кнезу.</p> <p>Увучена у наслоњачу, госпођа се беше притајила.</p> <p>Растисла 
бро.</p> <p>— Заседа је јамачно удешена у споразуму с чича Милојем? — упита Црнојевић.</p> <p>— 
вањем свршено.{S} Грозна сеча, извршена у једном шумарку у Јеленику, учинила је свему крај.</p> 
на се напрезала да бар што год распозна у оном мраку. <pb n="68" /> С почетка није видела ништа 
шка учињена нехотично: место чиста вина у брзини дочепали флашу с оним вином што га дају гостим 
нивалац династије провео двајест година у изгнанству, да је други владалац од те лозе владао са 
т био тежак.{S} Огромна омаљска планина у главноме је већ била преброђена и сумрак је затекао н 
ога чудног додатка да отац заступа сина у брачним дужностима.{S} Разлог је био — домаћин хоће ј 
466" /> Он у црнини и она у црнини; она у тузи и он у тузи.{S} С једне стране плота уздише он,  
 удешен да се кроз иглу излије, кад она у што удари и забоде се.</p> <p>„Тако би ова справица и 
а он их није достојан“ — мислила је она у себи, и окренув се нагло прозору, трудила се да се за 
еницу нарочито упамтио, пошто ми је она у неколико објашњавала где сам и у чије сам руке запао. 
 дотле радио млади господин, док се она у овој магли борила сама са собом — она то није умела н 
овица. <pb n="466" /> Он у црнини и она у црнини; она у тузи и он у тузи.{S} С једне стране пло 
плаче, или дубоко уздише“ — помисли она у себи и на један пут би јој га тако жао, тако неисказа 
 нужничка јама дала је само оно што она у опште може дати — одвратан задах!{S} Тиме се завршио  
 <p>Је ли могуће?!{S} Конак!{S} Зар она у конаку?</p> <p>Но она се још не беше прибрала ни од п 
ати не би ни долазила — мислила је Мона у себи.{S} За тим додаде гласно: „Ето ти женска постоја 
мешано!{S} Бар тако је код наших Румуна у Балканији.{S} А, докторе, шта мислиш ти о томе?</p> < 
 узвикну Жика пун радости и диже Перуна у своја наручја, и сад га први пут загледа у лице.{S} П 
ле сећао се хитног и ужурбаног путовања у сред мркле ноћи.{S} Извели су их у авлију, кришом их  
етизам убио је вештину сликања и резања у самој клици, јер ту је требало представити баш „плот“ 
и стидљивост душе.{S} Само су два стања у којима женска глава море бити сретна: кад је дјевојка 
е мислиш, да сам за време свога бављења у Паризу живео у каквом манастиру! — и Мутимир јој поче 
и назори о тим стварима налазе одобрења у самим погледима народним.{S} Је ли, докторе, како ти  
же на ту „комедију“ потрошити 50-60, па у крајњем случају и до 100 дуката, а за те паре може ку 
н је продужавао.</p> <p>— „Убили га, па у ђубре закопали!{S} Главу одсекли, на у Цариград посла 
нуд, па цмок, цмок, цмок, па у уста, па у оно лепо окце, па под грло, па заврат, па удри љуби,  
ан хајдук, који је спровођен власти, па у путу покушао <pb n="511" /> да убије пандура и да уте 
на цмок одонуд, па цмок, цмок, цмок, па у уста, па у оно лепо окце, па под грло, па заврат, па  
но, што ја овако, што но реч „с неба па у ребра“.{S} Али таква је моја навика.{S} Ја волем да с 
 оборио његовога господара, Жика дочепа у једну руку револвер, у другу нож и јурну право оном м 
их стаклета.{S} Кнез их покупи и потрпа у џепове; кутију бацну на сто; једно стакло узе у руку  
 јурне да га узме, и она га одмах стрпа у џеп.{S} У једном таком покушају, Лепши испаде за руко 
за, те га склони бар толико да не ступа у борбу с тајним савезом „Балканска Браћа“.{S} Кнез при 
 већ прелази сваку меру; то се претвара у читаву инквизицију — рече пуковник Врбавац срдито, ба 
а и како који дан, све се више претвара у владавину једне обесне и разуздане касте, састављене  
епша долази срдита, и још с врата удара у плач и прекоре.{S} Кнез је дочекује такође срдито и о 
 а да јој најмлађи брат још ваљаде игра у колу.</p> <p>Синђа се окрете и погледа свуд у наоколо 
талнијих погрешака, као год што ти вера у народног генија може бити путевођа у многим корисним  
пије, банчи и махнита, само нек не дира у оно где би могао оштетити крупне земаљске интересе.{S 
лав би био у стању да растргне Мутимира у комаде, зубима да га растргне и шакама да се насрче њ 
цу“ био је подигао доле испод манастира у бурјану, недалеко од манастирске чешме...</p> <p>Ту ј 
ајство хвалити туђега владаоца екватора у нашој рођеног земљи, код нашега живога господара, па  
вар тиче толико исто, колико и министра у чију струку то спада.</p> <p>Блед и једак Растислав ј 
ла, он одгурну књигу и окрете се унутра у собу.</p> <p>— А ко вас то шпијунише, г. пуковниче —  
је могло видети.</p> <p>Међу тим унутра у собици седела су за столом два младића, с упаљеним ци 
враћати добра воља - не браним; а сутра у 4½ тачно да си овде — изаћићемо да јашимо.{S} Обећао  
 се јахати; хајд сад „пошол“ — па сутра у 4½ тачно!...</p> <p>Кнез дохвати Маврикија за рамена  
 оберучке узе за рамена и полако изгура у салу.</p> <p>— Хајд тамо, па чекај, ветропировићу јед 
трговали, ипак су имали личних интереса у трговачким пословима.</p> <p>Зетови једнога од првих  
а магацинка.{S} Жика је дочепа и скреса у буквик још три метка.{S} При другом метку из буквика  
ви од којих је за једну ноћ седила коса у младића, а снажни људи у најкраћем року претварали се 
хата оставка је била написана и послата у конак.{S} Растислав те вечери добије јаку грозницу, с 
ише Женске Школе, одлична особа позната у Звониграду са свог заузимања за женску еманципацију.< 
је предавао један од споредних предмета у војној академији, свега 2 часа недељно).{S} Па за што 
 покушала да се отме — али, сем покрета у раменима, није ништа више могла учинити, руке су биле 
дих људи тече све више угледа и кредита у јавном мњењу.</p> <p>Но сва ова разлагања Лепшина нис 
ушају, Лепши испаде за руком да прочита у писму ове речи:</p> <p>„...{S}По обећању, шаљем Вам н 
 односи, најбоље се види из неких места у писму начелниковом, упућеном министру.</p> <p>......„ 
амо к мени.</p> <p>После десетак минута у дворану код Растислава уђе средовечан човек, средња р 
енерал се задржа читавих десетак минута У жениној соби.{S} Кад се отуда врати био је веома руме 
адава, ваља говорити истину: пет минута у сличним приликама и готово с потпуно непознатим човек 
 остала у памети с његова последња пута у Париз.{S} Овда онда вадио је свој велики златан сахат 
ља вароши, па да знаш ко се колико пута у Звониграду накашљао...{S} И да ми је знати кад ли је  
али „ура, живео! и она је неколико пута у себи поновила „ура, живео!“ „живео кнез“; „живео кнез 
 сам пређашњих година бивао толико пута у вашем дому.</p> <p>Милоје узе набрајати поједине случ 
— опет настави доктор.</p> <p>- Ама шта у милости, господине!{S} У каквој јадној и несрећној ми 
S} Кнежев би задатак био да издвоји шта у томе колебању треба да остане непроменљиво, стално, ш 
ртво су парче хартије.{S} Ја гледам шта у ствари бива..</p> <p>И кнез је сад почео живо набраја 
/p> <p>— Лако, доведи Перуна Црнојевића у Балканију; за ту услугу ја ћу пред тобом спалити ово  
и:</p> <quote> <l>„Чувај се јела и пића у овој кући.{S} У њима лежи смрт.“</l> <l> <hi>Пријатељ 
у хартицу:</p> <p>„Чувај се јела и пића у овој кући.{S} У њима лежи смрт.{S} Пријатељ који ће с 
 послао опомену да се чуваш јела и пића у Врбавчевој кући?{S} Ко је те исте ноћи, после свечане 
о своју црну јагњећу шубару.{S} Бледоћа у лицу и немиран поглед издавали су узбуђено душевно ст 
} А после, може се десити да једна кућа у мушкој линији и изумре — онда би се женидбом спојиле  
м какви су то гости и каква је ово кућа у опште?{S} Црна ми се прилика исповеди да је ово блудн 
о на блиске везе између главнога кривца у овој похари и једнога од главних политичких агитатора 
то је давно аконтирао чак за три месеца у напред.{S} Али можда би се могао наћи други излаз.{S} 
 нарочито за коју од чувенијих породица у којима је једаред већ бивао, овај би часовник могао и 
стави:</p> <p>— Као но ти лијепа ружица у ђул-башћи, као но ти једра зрела јабука на витој гран 
> <p>После су опет прилегли сва тројица у траву и продужили разговор.</p> <p>Коњаника нестаде,  
</p> <p>Кнез Мутимир и њен драги Никица у том тренутку стопили су се у једну нераздвојну личнос 
латао све даље и даље, као оно шеталица у добро навијена часовника.</p> <pb n="155" /> <p>Под и 
— Ама шта би, шта би? — упита другарица у лево.</p> <p>- Шта бих?{S} Ево шта бих — прихвати Пет 
трбом арслану не приђе онај исти чичица у олињалом ћурчету, ухвати га за руку и рече:</p> <pb n 
ри у сред кнежева конака; и то се прича у очи једноме оцу!{S} Господине, господине, поштеди бар 
в били су опет заједно.{S} Кнез исприча у кратко шта је било код ђенерала.{S} Растислав је пажљ 
рбавца притисла је тешка мраморна плоча у манастиру Гробовици, а тиме је десет пута тако велики 
е силом устао и у ово позно доба, утрча у собу, изненади се од толиких гостију, постиде се, при 
т година усастопце долазио је тако хоџа у Балканију, обилазио вашаре, добро пазарио и нико му н 
 дипломацији <pb n="462" /> да се умеша у наше чисто унутрашње ствари.</p> <p>Они обећавају Тур 
онако писмен као онај први, он се умеша у разговор, прекоре свога другара што се „бенави“ и не  
т обојица дали повода да се лично умеша у неке доста важне државне послове, што му је већ пробу 
не баш до њега, а Зару указа други гроб у непосредној близини.</p> <p>Кнез једва дочека ову при 
 свет.{S} Ти знаш како си био тврдоглав у тој твојој одлуци; знаш и то, колико <pb n="686" /> м 
њем и тако је узвикивао да је Растислав у два три маха морао <pb n="201" /> вадити мараму и бри 
/> <p>Све је то утицало те је Растислав у последње време био страшно забринут, узнемирен, потре 
војске потпоре.</p> <p>Док је Растислав у лепим, одабраним изразима развијао ову своју бездушну 
а да ми је отета“ — мислио је Растислав у себи. „Ово је навалично кињење!{S} А колико јуче ја с 
ас видели на ливади, један је лежао сав у крви.{S} Куршум га је погодио управо у котлац.{S} На  
непрестано мислио да је мушко.{S} Дошав у двор најгоре ми је било при уласку.{S} Морао сам пази 
угачких, као гар црних бркова.{S} Мршав у лицу, с две велике јагодичне кости, овај човек имао ј 
, рече јој он оштрим нагласком, и, ушав у собу, показа јој руком врата...</p> <milestone unit=" 
тима указа се пуковник Врбавац.{S} Ушав у дворану, он је корачао полако поред гомилица, што су  
да имају посла код официра.</p> <p>Ушав у авлију они угледаше на вратима женску прилику у сељач 
р био је у кући Врбавчевој.</p> <p>Ушав у предсобље, кнез нареди својим ађутантима да остану ту 
поклони; не знаш како је нежан и пажљив у тим стварима.{S} Кад примети да ти се нешто допада, н 
, како је Балканац мекушац и неиздржљив у раду, тако да нигде не би могао <pb n="147" /> издржа 
ништа не буде.</p> <p>„Један исти отров у већој дози може донети одмах, тако рећи тренутну смрт 
оваким дејством.</p> <p>„Помешају отров у вино и даду га госту.{S} Гост попије, и не само што у 
 много година, стари кнез вратио натраг у отаџбину, мећу чиновницима, што дођоше да га поздраве 
ић од тајног гвозденог долапа, узиданог у дувар <pb n="305" /> испод ваше слике.{S} А сад би у  
/> уверење, да је стрпљење најбољи друг у сваком послу.{S} За тим је продужио казивати да су св 
е.{S} Нису пошли они ни 100 корака, кад у мраку угледаше две женске прилике, где грабе уз брдо, 
д се попеше на <pb n="667" /> липу, кад у близини кресну варница, а мало за тим чу се разговор  
ични људи назремо га само тек кад и кад у каквим изванредним приликама....{S} Да, да, кнеже мој 
неке људе.{S} Јако је био изненађен кад у овоме друштву угледа и нека свештена лица, за која ни 
го служио код Врбавца и бројао се некад у његове најпоузданије момке.{S} Само се још није могло 
и сладострасне пожуде, што изазива глад у срцу и у мускулима, нешто што те вуче неодољивом снаг 
 не може остати без утицаја на даљи рад у корист „законите династије.“ У опште, прилике су тако 
 издвојите једно од другог.{S} Вама сад у првом реду треба одмора и спокојства.{S} Кад се опора 
а човека кога је ујео бесан пас, па сад у страху чека развој болести и страшан тренутак када ће 
о, томе истоме г. Вујадину, пало је сад у део да игра улогу домаћина при дочеку његове светлост 
 кад год хоћете.{S} Али што учините сад у овом раздраженом расположењу, то се више не да поправ 
љубав!</p> <p>Кнез Мутимир био је и сад у том расположењу; присуство Лепшино, њена близина, њен 
 Она је била у двору....</p> <p>Тек сад у Јелиној глави настаде права збрка.</p> <p>— Дакле у д 
м симпатијама, то је с тога: што им сад у овом тренутку треба пошто по то власт а та им власт т 
о наша вечерња посела.{S} Ја мислим сад у четвртак.{S} А?{S} Шта велиш?{S} Може ли?</p> <p>— За 
рилика, говор, који је чудно звонио сад у овој мрачној ноћи, у сред овога гробља, по коме се ви 
кве једне комедије одигравао се баш сад у соби ђенерала Врбавца.</p> <milestone unit="subSectio 
пријатеља — ето, такав је био његов дед у тренутку, када је, кријући се од аустриских власти, у 
</p> <p>Врбавац диже главу, упре поглед у кнеза и упита га хладно.</p> <p>- Кнеже, нема ли друг 
ремили.</p> <p>Кнез ућута и упре поглед у ђенерала.{S} Ђенерал диже главу и упре поглед у кнеза 
м ђенерал Врбавац застаде и упре поглед у једну слику на зиду.{S} На тој слици било је представ 
ла.{S} Ђенерал диже главу и упре поглед у кнеза.{S} Њини се погледи сусретоше и тако остадоше н 
 њега и оде даље, Растислав баци поглед у огледало, у коме се виде широка леђа пуковникова како 
доше, начелник Вујадин опет баци поглед у даљину; редови коња мирно су стојали везани за школск 
ародног уједињења доћи ће на дневни ред у кратком року.{S} Та бурна и тешка времена затећиће на 
 је није дао народу, као што би био ред у уставној монархији, већ је предао министрима, градећи 
ово, то оно, колико тек да направи увод у разговор.</p> <p>- А ваше је право име? — упита он.</ 
на да похита мало, или да врдне куд год у страну Црнојевић не хтеде осврнути главе.{S} У њему с 
 Падало јој на памет да тумарне куд год у свет, да оде некуд где је нико не познаје, па тамо шт 
олим покорно, што би онако ишло куд год у страну.{S} Собу смо, велимо, окадили.{S} Окадили изми 
} Он рече равнодушно да ће овде где год у близини јамачно бити каква трла, а можда је ко год те 
арио какав чопор вукова, или се где год у хатару општинском појавио медвед?{S} Али све то није  
омандиром.{S} Нису они туна, но где год у каквом потоку или шушњару.</p> <p>Пас опет залаја уз  
жмиркати и замоли Кају да седну где год у заклон, где блесак није тако јак.</p> <p>У једном угл 
ерени да су бегунци заноћили ту где год у околини, с тога узму са собом два извеџбана ловачка п 
сто, он разгледа околину, избере гдегод у близини какво згодно склониште за се — обично какав т 
докторе, како ти оно рече: наш је народ у томе доста <hi>либералан</hi>.{S} Ја сам слушао да у  
.</p> <p>Синђа се окрете и погледа свуд у наоколо.</p> <p>— Благо теби срећна ли си.... само да 
проламала, али све то одлазило је некуд у даљину и бивало све потмулије и слабије.{S} Узнемирен 
лед јој се опет губио кроз прозор некуд у даљину.</p> <pb n="46" /> <p>Баба Ката опет јој приђе 
длегне.</p> <p>Мисао да и хоџу употребе у овој ствари пала је Срећку овако:</p> <p>После разгов 
е бити ни речи о неком напуштању службе у име начела....</p> <p>Ратко се склони да момци пронес 
е сећао како су момци трчкарали из собе у собу, вукли некакве тешке ствари, некакво оружје, а м 
увијене од пете до <pb n="480" /> главе у црна домина.{S} Не говорећи ништа ови људи донеше из  
висок господин, увијен од пете до главе у црн огртач, и без пријаве појури одмах у кнежев кабин 
етлише, очи.{S} Она први пут мало оживе у говору.</p> <p>— Дакле, збиља, има тако семе, од кога 
ти, јер је махом гутао последње слогове у речима.</p> <p>— Јес, хтео је да се дигне, да се прос 
го, говорио је с ватром и осећајем, све у заштиту Лепшину.</p> <p>Али Мона је преко свега тога  
ке, бар у главноме? и т. д. и т. д. све у том правцу.{S} Стављана су ми питања специјално о нек 
 улицу да ту у вече буде спаљено, а све у славу кнеза Мутимира.{S} Неки домаћини орловачки пали 
ема право да се узда онај, који има све у садашњости, а није кадар да то очува.{S} Што год се м 
ити?{S} Доктор га је уверавао да је све у реду, да је ствар поверена човеку чија прошлост јамчи 
отељи, распарене столице, као да је све у телалници куповано — рече Растислав.</p> <p>За тим на 
 је непрестано све ближе и ближе, и све у ковитлац.</p> <p>На један пут из овога облака указа с 
дворану и упита г. начелника, је ли све у реду, јер ће господар одмах доћи.</p> <p>— У реду је, 
зано сладак пољубац.</p> <p>— Је ли све у реду? — упита Мона с врата.</p> <p>— Све! све, — одго 
стиште руку и упита:</p> <p>— Је ли све у реду?</p> <p>Место одговора, Растислав (јер ово је он 
 у Балканији, које гоне и киње и то све у име династичких интереса.{S} Тако је, без праве нужде 
речи до речи учинити: довући ћу вас све у овај конак, затворићу се овде заједно с вама, а наред 
се пило, певало и банчило до зоре, „све у здравље светла господара.“</p> <p>Те знамените ноћи у 
 се труде да унесу неповерење и интриге у сам породични круг.{S} И то све иде под фирмом оданос 
около крај дувара, сабијени као харинге у тенећеној кутији.</p> <p>Најмлађи Ратков синчић, који 
>Враничић се интересовао променом владе у распитивао је о узроцима те промене.</p> <p>Чича Мило 
ним погледом, тако, да и начелнику паде у очи, да је између ове двојице било нешто.</p> <p>— За 
кочише с треском.{S} Писар Срећко упаде у собу као бесан, и још с врата повика шкрипећи зубима: 
до 10 часова кнежев млађи ађутант упаде у дворану и упита г. начелника, је ли све у реду, јер ћ 
ате да се те ствари <pb n="127" /> раде у поверењу.{S} Ви сте сад узели мене запиткивити какав  
римицао се све ближе.{S} Тодорика стаде у заладак под велики орах, намеран да ту дочека ове поз 
ресече га Растислав. </p> <p>Кнез стаде у право пред Растиславом и ћутећки га погледа право у о 
p> <p>Доктор се правдао; министар стаде у страну и ћутећки је слушао.</p> <p>— Још ономад на но 
тују.{S} Кнез Мутимир, зачуђен, застаде у ходању.{S} За један тренутак владала је мртва тишина. 
 <p>Дежурни осети како му нешто застаде у гуши, испречи се као песница, а после, рапаво и кисел 
сти да нешто рекне, али јој реч застаде у грлу.</p> <p>— Ти си одавде из <hi>Звониград</hi>, пр 
мах близу куће, дућани, каване; да овде у <pb n="605" /> лево долази тобџиска касарна, до које  
уби.</p> <p>— Ви живите стално сад овде у Звониграду, госпођо? — упита Врбавац.</p> <p>— Па...  
- Зашто, тата, ови начелници стоје овде у реду као оно војници, кад их браца Мика наређа поред  
д муке.{S} А и не знам ко ми стави овде у непосредну близину ову блудну кћер, која никако није  
ма.{S} На пољу је већ био дан, али овде у соби горела је лампа.</p> <p>— С поља дан, а изнутра  
} Никад не треба заборављати да ми овде у Балканији имамо посла с препреденом византиском полит 
ђење.{S} Коме је могло што требати овде у сред ове пусте планине, где нема чак ни зверова, па н 
пит: ко сам? шта сам? и од кад сам овде у Звониграду?{S} Осећао сам се веома уморан и малаксао. 
ти.</p> <p>Овда онда виде се по где где у пољу гомилице људи — раде нешто.{S} С лева чују се уд 
рни зачу се необична лупа добоша, негде у даљини засвира труба на узбуну, на саборној цркви уда 
S} У опште да га <pb n="639" /> преведе у Балканију, колико тек да се чује да је амо прешао.</p 
канији је обичај да млада кад се доведе у кућу, од милоште свима укућанима надене нова имена, и 
тако почасно место.{S} Кад се то доведе у везу с оним што сам мало час чуо из ваших уста о себи 
мена господина“.{S} Подводница их сведе у мраку и обоје су били у седмом небу; обоје су веровал 
а говорити на само.{S} Дежурни их уведе у побочну собу.</p> <p>— Господине, зло је што се чини  
епом природом, он бејаше утопио погледе у даљну даљину, још нејасну на јутерњој замаглици, а та 
а његових ципела.</p> <p>Растислав седе у велику наслоњачу, чисто се увуче у њу и замисли се.</ 
кроз блудничку ложницу, па тек онда иде у цркву и стаје пред олтар с девојачким венцем на глави 
м, ма да је било наређено да потера иде у ланцу.{S} У исти мах на другом крају водили су се дру 
е мрак.{S} Ко се боји мрака нека не иде у буџаке.{S} Кнез је ишао низбрдицом, а ко корача низбр 
ми никад није ишла, па ни сад ми не иде у главу, — поче опет Ратко.{S} За начело напустити држа 
а рекох ја, како се мора ићи кад се иде у потеру! — зачу се срдит глас командиров, који је из д 
кторовој кући и позвали га да одмах иде у конак, кнезу је наједаред нешто позлило.</p> <pb n="6 
S} Пријатељи, који су отишли да га виде у затвору после четири месеца, нашли су на њему још ону 
</p> <p>Тек кад се тако и нехотице виде у огледалу, њу обузе нека страва.{S} Осећала се као чов 
 су апеловали на младога владара да оде у Цариград и да подигне крст на Аја Софији!</p> <p>У оп 
ло.</p> <p>— Баш јој сад говорим да оде у собу да мало одахне — рече кнез прилично збуњен.</p>  
ора, без сведока...{S} Кнез Мутимир оде у нужник.{S} Само се можда у Балканији може наћи људи к 
првима....{S} Уморна, госпођа одмах оде у спаваћу собу. „Иди, ја још имам нешто мало посла, реч 
ичине народне, одакле је поклич слободе у брзо одјекнуо кроз све балканске земље, позивајући на 
 Он им показа ђака и рече им да га воде у полицију.{S} Силом је одведен; уз пут је и бијен; у х 
да; о томе се воде преговори, њега воде у Париз да гледа девојку, све се то одуговлачи месецима 
аређивао да му сваке ноћи сељаци доводе у канцеларију по једно девојче.{S} Шта је тај радио?{S} 
се обезбеди за сваки случај, да не буде у страху ни онда, ако чича Милоје падне случајно под од 
 његови кавански скандали, његове свађе у касарни са својим претпостављеним, и, најпосле, његов 
 потражи још једну каву.{S} После изађе у авлију и упути се коњушници да види спремају ли слуге 
ећ устаде, отвори позадна врата и изађе у узан, доста мрачан ходник.</p> <p>Овај ходник спајао  
{S} Пошто је погасио свеће, момак изађе у ходник и погледа — нема ништа.{S} Приђе на прстима вр 
ненађење његово кад место бриљанта нађе у минђушама — ческо стакло.{S} Мал га капља није ударил 
енутку кад је кнез љубљаше, њој се нађе у руци некакав завој из кога испаде женска слика.{S} То 
hi>екватор</hi>.</p> <p>Капетан се нађе у чуду.{S} Увек му је најгоре било с тим проклетим стра 
ни...{S} Јабогме!</p> <p>Доктор се нађе у неприлици са ове вике.{S} Он се окрете старцу.</p> <p 
 обраћао доктору.</p> <p>Доктор се нађе у неприлици; шта да ради?{S} Да почне одвраћати кнеза,  
да не да бог никад да се моје дете нађе у таком стању и положају у каквом је он.{S} Тешко њему  
рао се окретати сваки час, с тога пређе у велику дворану, која је била одмах ту до његова кабин 
ртије Црнојевића позову Перуна да пређе у Балканију.{S} Увериће га да је сад најбоља згода за р 
е, има ли те где год!</p> <p>Једа пређе у гласно јецање; она се гушила од плача, она утече у бу 
узе су је гушиле, и њен плач брзо пређе у гласно јецање.</p> <p>Са сузама се помешао читав пото 
хвали по целоме селу кад са женом изиђе у град па се деси да му какав господин дирне жену.{S} С 
овао још с једним шипарцем.{S} Кад дође у какво место, он разгледа околину, избере гдегод у бли 
гом стварали згоде и прилике да се дође у додир „с идолом срца свог,“ па никоме није ни на ум п 
век треба да пази на образ, па ако дође у сукоб с министром, а он богме и оставку да да, али св 
ромене и реформе, да им пуна власт дође у руке, што се најбоље видело по тежњама које су се јав 
„Многаја.... могаја... многаја...“ пође у почетку и које како сложно, на половини се замрси, а  
т само њега ишчекује, па да за њим пође у гору, у воду и да једним дахом одува цело ово садашње 
где се могне.{S} Кроз село потера прође у двојним редовима, ван села се одмах распе у стрељачки 
 брже, све живље, док најпосле не прође у буран, киван, срдит говор, као да се с неким свађао.  
чљив отров, који се полако угнезди, уђе у крв, у месо, у живце, у кости, уђе у сваку ћелију у о 
ђе у крв, у месо, у живце, у кости, уђе у сваку ћелију у организму, у сваку капљу крви, ту сазр 
ћи преда се, ћутећки <pb n="588" /> уђе у собу, спусти на сто пред кнеза послужавник с боцом ви 
 извести о овим појавама.{S} С тога уђе у колебу и рече:</p> <pb n="525" /> <p>Господару!{S} Ст 
о предао једној јединој ствари — да уђе у траг плановима Врбавчевим.{S} Употребљено је све: веш 
</p> <p>Црна прилика крочи с поља и уђе у кола, пипајући у мраку где ће сести.{S} Кнез је понуд 
извидети - предомисли се Враничић и уђе у колебу да изда заповест старцу, што сеђаше у углу кол 
пним и брзим корацима маркиз Белини уђе у г. конзулову спаваћу собу.{S} Без увода, без икаквих  
ne unit="subSection" /> <p>Пуковник уђе у собу нагло.{S} Непозната госпођа устаде и одмах се ма 
е доле пред вратима а он с доктором уђе у собу.</p> <p>— Баш је лепа, а докторе, а?{S} Је ли да 
ош јасно познавали трагови суза, он уђе у собу тихо, полако, на прстима, дајући знак обема рука 
 и по многим селима било људи који леже у затвору „због династичних ровења.“ На више места за т 
гледа јасан, велики пламен, где се диже у вис.{S} Жика није разумевао шта ова ватра значи.{S} Р 
едан владалац, о коме се држало да може у згодном тренутку постати вођа свију угнетених народа  
мала и што јој је Бог дао, да тиме може у свету заслужити кору хлеба.{S} Господин прота је имао 
 Лажне науке уче да један човек не може у исто доба бити и добар човек и добар владалац.{S} То  
них прилика, где с разних страна силазе у урвине, а за тим их нестане у мрачним, подземним ходн 
оглавито мушка забава.{S} Женске долазе у каване само на кратко време, поглавито лети, кад је у 
жандармима да заузму све излазе и улазе у ђенералову кућу и да под сваки прозор стане по један. 
е уведе ово наплаћивање заостале порезе у натури.{S} Остали су на томе да саслушају мишљење тас 
p>„Дејство каквог отрова зависи од дозе у којој се узме.</p> <p>„У врло малим дозама човек се м 
чало на далеко!...</p> <p>Баба Ката узе у своје сухе, коштуњаве бапске руке лепу, белу ручицу Ј 
еза и жене, опре лактове о колена и узе у шаке своје пуно, глатко избријано лице; те стаде расп 
ка га је гледао.{S} На један пут он узе у руку револвер, погну се и брзо као муња притрча оном  
; кутију бацну на сто; једно стакло узе у руку и приђе лампи.</p> <pb n="320" /> <p>За све то в 
у је себи око врата; леву њену руку узе у своје две шаке, помилуши је, па је онда притиште на у 
још у почетку прошлога века донео га је у Цариград из Немачке некакав мајстор бродовља и после  
је дакле радио као војник.{S} С тога је у свом држању био и одсуднији.</p> <p>Растислав је траж 
сти и једна група родољуба сматра да је у праву да се послужи свима средствима“ — рече ми овај  
тересује на кутији.{S} Сељак рече да је у војски научио нешто мало читати, па сад гледа да ли м 
остати где је?{S} Час му се учини да је у свом кревету, да лепо лежи полеђушке на везеном јасту 
м: на вас успаване.{S} Тврдио сам да је у вину морало бити неких успављујућих напитака и претио 
.{S} Их, ала се ово залепило; као да је у воду умочено — рече Врбавац показујући жени мокру кош 
зати.{S} Младића беше нестало као да је у земљу пропао.</p> <p>Кад су о томе известили Растисла 
а до мрака већ се повратио толико да је у вече могао узети авдес и очитати главније вечерње мол 
гао желети више за своје дете, но да је у милости код кнеза?{S} Где би њој могло бити лепше, а  
 те ноћи рашчуло се по целом селу да је у Балканију прешао Перун Црнојевић, најстарији син Алек 
гледа у огледалу своју жену и угледа је у онај исти мах, кад изусти последње речи.</p> <p>Врбав 
јника и ствар је откривена.{S} Можда је у завери против мене и моја рођена жена...{S} Све једно 
тером с безбројним свећама.{S} Слика је у опште била рђаво израђена, али на предњем плану јасно 
неба, сјајна месечева кругла упадала је у ове црне облаке, као у какво дубоко <pb n="531" /> је 
 сузом, а она, бледа, тужна, гледала је у Синђу измученим погледом, а тај поглед као да је гово 
то дубок бол.{S} Лепа Пава изгледала је у том тренутку као анђелска слика Рафаелове мученице.{S 
творење на земљи, и то обоје осећала је у један исти мах.{S} Готова је била сваки час да заплач 
главу и падала чак до појаса, седела је у колима — Јела.</p> <p>Завесе на прозорима биле су спу 
то је пред њом нека башта.{S} Видела је у близини велики круг, засађен ружама.{S} Даље је видел 
 све више учвршћивала; најпосле Јела је у њу тврдо веровала и решила се да се преда тетки на во 
ног празника у Јеленику.</p> <p>Јела је у почетку била премрла од радости, али њена радост није 
и мараму и погледа око себе.{S} Била је у маленом али врло укусном будоару.{S} Јела никад није  
ва о Мутимировим пијанкама пробудила је у њој помешан осећај срџбе и жаљења, те се интересовала 
се чуди.{S} Но црна прилика говорила је у опште загонетно.{S} Она рече, како је главно, да за к 
ати те ноћи.{S} Цела потера заноћила је у планини, али кад се добро ухватио мрак, две-три гомил 
 својим.{S} Једна његова суза канула је у ову пусту долину.{S} То је била суза љубави, <pb n="3 
p> <p>Јадна жена, не дишући, бленула је у кнеза. </p> <p>...{S}Ђенерал је напослетку и сам сазн 
е.{S} Моја сестра, девојка, довучена је у ову кућу да овде буде осрамоћена — рече Радован.</p>  
 решеним на све крајности. „Отаџбина је у опасности и једна група родољуба сматра да је у праву 
ник.{S} Смрт није више ван мене, она је у мени; она је у срцу моме, у свакој капљи крви моје.{S 
је више ван мене, она је у мени; она је у срцу моме, у свакој капљи крви моје.{S} С тога моје р 
ења којима је она дала живот.{S} Она је у средини на старачкој столици својој.{S} Све друге гла 
копча.{S} Руке су јој дрхтале, а она је у огледалу лепо видела, како јој уз образе лижу пламено 
ан, Лепша скочи да иде, пре тога она је у оваким приликама увек одлазила колима; сад то одби и  
одајући по баштини испред куће, Мона је у памети прибирала шта је све данас чула и са колико је 
енутку смаче пушку с рамена и скреса је у буквик из ког је планула пушка, и над којим се још ви 
ивале су само мутно беланце, на уста је у клобуцима извирала бела пена.</p> <p>Кнез викну споља 
е: </p> <p>— „Истина нико не зна шта је у глави господаревој.{S} Можда он зове Паву просто с то 
ћеш ми-</p> <p>У овом кошкању, Лепша је у два три маха покушавала да почне читати писмо, али чи 
редним даром и дивном јасношћу Лепша је у неколико слика обележила цело тадашње политичко стање 
аситељ и одбрана династије, Ратислав је у ствари њен упропаститељ, њен зао дух, који је код нар 
на кратко време, поглавито лети, кад је у јеку пивска сезона, те на жарким, врелим данима дођу  
{S} Други неко опет додаде да од кад је у Звониграду, он се још није могао честито испавати, а  
амет није <pb n="226" /> пало; а сад је у себи осећала, како јој је некако лакше рећи „слатки к 
вића рашчуло се на све стране, и сад је у свачијим устима — тако заврши сељак своје интересно п 
еки нов живот; све је у покрету, све је у живом врењу.{S} Свак се вада нечему новом, бољем.{S}  
 свуда се осетио неки нов живот; све је у покрету, све је у живом врењу.{S} Свак се вада нечему 
жбено га ожалили и сахранили.{S} Све је у реду. <foreign xml:lang="it">Finita la commedia</fore 
4 случаја домаће кавге и заваде, где је у 2 случаја било боја између мужа и жене, а на једном м 
е беше склонио у оближњу капију, где је у залатку чекао згодну прилику да умакне даље.</p> <p>К 
че кнез, и узев Кају под руку поведе је у собу осталим гостима.</p> <milestone unit="subSection 
ubSection" /> <p>— Хришћанство, које је у многим стварима донело напредак, донело је огроман на 
 <p>— Па што сте онда једној дали те је у ракији попила сок од некаква истуцана семена, те посл 
 се.{S} Испитивао га је редом и дете је у својој наивности све казивало, шарајући говор занимљи 
ице, као две челичне полуге и стиште је у наручја тако, да се њој чинило сад ће јој поломити св 
балканиског.{S} Црни зликовци могоше је у усамљеном месту по вољи извршити и утећи.{S} Али већ  
 ћутао!</p> <p>После овога бала кнез је у више прилика отворено износио своје симпатије за Лепш 
 ти нећеш бити срећан...</p> <p>Кнез је у недоумици слушао ове загонетне декламације ђенералове 
лебљивом самоувереношћу.</p> <p>Кнез је у неколико признавао да Мона има право.{S} Али код њега 
дим — одговори момак.</p> <p>— Уведи је у салу и реци да ћу ја сад; нека ме малко причека.</p>  
га — толико и лукавога пандура, који је у крви великога ратника утулио и светлу буктињу свете с 
огашене.{S} Престрављен пуцњем, који је у затвореној соби грдно одјекнуо, мајмун јурне на сто,  
ва су могле распознати шта је и који је у соби.{S} Оне опазише огромну човечију прилику на минд 
о се бар говорило.{S} А ко зна да ли је у опште и било што на то налик.{S} Бар сам „доктор ради 
Мален и незнатан био је он тада, али је у души носио огромну замисао, од које се затресла цела  
је сад проводаџилук и подвођење, али је у прошлости својој имала и нешто страшно.{S} Овде, у ов 
трча Јели и обадвема песницама удари је у главу што игда може.</p> <p>Јела оста наслоњена на зи 
Све ово само развлачи ствар и износи је у шири круг.{S} Он се окрете Жики, рече му да иде одмах 
ругарице узеше смејати и запиткивати је у шали:</p> <p>„Шта би му рекла?{S} Шта би му рекла?“</ 
у је згодно држати у шаки и склонити је у рукав, тако, да се <pb n="105" /> можеш њоме послужит 
, додирну је руком по леђима и упути је у побочну собу.{S} Синђа и сама пође за Павом.{S} Срећк 
епоту, коју треба овековечити режући је у мрамору, дотле се ми данас грозимо гола човека, а муд 
 још ону исту крваву кошуљу, у којој је у затвор одвучен и ту бијен.{S} Отеран у тврђаву, он је 
 чекала у предсобљу.</p> <p>Пуковник је у тај мах нешто писао.{S} Кад чу име „госпођа Јованка“  
 је владало у доњем крају стола, док је у зачељу кнез говорио.</p> <p>За столом нико не беше ве 
мрзости...</p> <p>Све до сад ђенерал је у заносу своме говорио тихо, скоро шапућући, само с јак 
евићи су преко њега вршили.{S} Он им је у томе био веома подесан, као богат човек, коме су могл 
 надати.{S} Перун Црнојевић намамљен је у замке лакше и брже, него што се икад могло <pb n="583 
ек који нема ништа на души, а уверен је у своју невиност, упути се право одаји коју му показа а 
е више јачати.{S} Овој дружини корен је у народу, а то значи њена је будућност обезбеђена.{S} Љ 
колико горњих речи било доста.{S} Он је у њима већ био нашао кључ којим је могао отворити загон 
 избацује из недара својих.{S} Та он је у њој први пут угледао свет божији, у њој први пут пао  
и тој замисли кожа му се јежила и он је у таквим тренутцима осећао само једну једину потребу: „ 
 „Кнез.“ У разговору с њим избегавао је у опште да не спомиње ту титулу, и старао се да је заме 
 ове зебње Растислављеве.{S} Веровао је у свемоћност Растислављева утицаја над кнезом, и држао  
контраста искупљених на њему, гледао је у оне бадем очи, дубоке као морска пучина, а црне као м 
дућност.{S} Гледао је у длан; гледао је у воду и бацао белеге; најпосле ишчитавао је судбину из 
 прошлост, било будућност.{S} Гледао је у длан; гледао је у воду и бацао белеге; најпосле ишчит 
ике јагодичне кости, овај човек имао је у изразу нечега што је у исти мах и племенито и дивљачк 
га је уживао и код старих.{S} Постао је у толикој мери поверљив човек нове владе, да је био ода 
 бирао изразе.{S} На послетку прешао је у отворене нападаје.{S} Његове оптужбе биле су тешке:</ 
анића, у то име ђенерал Врбавац унео је у устав одредбу да наследство престола прелази и на жен 
ће.</p> <p>Ђенерал подиже главу; био је у образу као земља.</p> <p>— Би ли ми хтели показати ма 
ран по спољашности, кнез Мутимир био је у истини још узбуђен; мисли и осећаји брзо су се мењали 
 <p>После 10 минута кнез Мутимир био је у кући Врбавчевој.</p> <p>Ушав у предсобље, кнез нареди 
bSection" /> <p>Пуковник Врбавац био је у побочној соби кад се све ово десило.{S} Он није ништа 
ако је убрзо чека голема срећа, како је у њу заљубљен један велики господин и како ће и они <pb 
 и слика г. Кугића.</p> <p>— Па како је у опште та ствар могућа, како је ви објашњавате и разум 
ји је затворио врата изнутра, и како је у опште све то могуће?! -— чудио се Жермини, кога је ве 
 ових села, па ћемо одмах знати како је у другима.{S} Хајдемо у село Пирлитор.</p> <milestone u 
 сад нико не зна где је.</p> <p>Тако је у главноме гласио службени извештај орловачког начелник 
 многи балкан. великаши.</p> <p>Тако је у неку руку постао вођ турске партије у Балканији, док  
би.{S} Жика је био срећан.{S} Колико је у почетку проклињао онај пуцањ, сматрајући да су са њег 
>Далеко је Безданија,</l> <l>И тешко је у њу доћ’;</l> <l>Ужасан је Злодух силни.</l> <l>Страхо 
ојој не зна крсна имена.</p> <p>Било је у животу г. Вујадина још и много других занимљивих прич 
ојка!{S} Баш лепа девојка!“ долетило је у два маха до њених ушију, и она је знала да се то ње т 
 ова промена, а свако упоређење ишло је у корист пређашњега стања.</p> <p>Али један случај наро 
рце није где би требало да је.{S} То је у правом смислу речи — човек без срца.</p> <p>— Па ипак 
ној близини кнежевих кола.</p> <p>То је у главноме била сва пратња кнежева.{S} Наравно, даље су 
 свију страна, господару!{S} Дигнуто је у потеру седам села, и око нас је на далеко разапета мр 
ај човек имао је у изразу нечега што је у исти мах и племенито и дивљачко, а нада свим ширио се 
емљу падати.{S} Отруј мржњом све што је у теби, на теби и око тебе, нека света мржња све обузме 
латним монограмом на завоју, као што је у то доба била мода код отмених особа.</p> <p>Мона се м 
т и садашњост, снови и јава, оно што је у истини било и оно што се које кад тек само као мисао  
истински вођ свога племена.{S} Ствар је у кнежевој руци, од њега зависи да буде добротвор или з 
аву ту не може бити говора.{S} Ствар је у сили.{S} Један предак имао је потребне вештине — дина 
ежурни.</p> <p>— А ко је зна.{S} Зар је у овој пуштињи једна и две собе, па да човек зна где је 
 био као и ноћ, а ноћ као и дан, јер је у свакој <pb n="174" /> улици без изузетка имао <hi>по  
оласка новога министра Кугића, а већ је у сваком окружном месту, у свакој варошици, па и по мно 
ела велика нација, француска, а коју је у Балканији на своја плећа узео један једини човек — ми 
лист задрхтали господари; мисао коју је у Француској једва понела цела велика нација, француска 
пољупцима благодарна сина, а душа му је у заносу говорила: „Мила, слатка <pb n="535" /> мајко и 
on" /> <p>Јела је изашла; стрпали су је у кола и после четврт часа она је била у својој ниској, 
 по неколико дана без прекида.{S} Ту је у близини била и прва стража, која их заустави, но посл 
 ње моју лепу румену ружицу и изнећу је у ведре и јасне сунчане висине....{S} Али ах, откинута  
д овом шипарцу оваква питања?“ Одмах је у себи закључио да је овде моро радити нечији туђ утица 
клатити, па после један по један остаје у комаду хлеба, у парчету меса, у крушци или јабуци кој 
оштре зубе; и кад их она ком год забије у срце — та се рана после лако не лечи.</p> <pb n="19"  
осети како се из ових дивних очију лије у његову младу душу чудотворни, умирујући балзам, он ос 
топи са својим срцем, да се с њом слије у једну нераздвојну целину, да њоме овлада, да је има.. 
етник и управитељ скулпторске академије у том месту.</p> <p>— Ова притворна чедност по некад је 
у, да сретна Турска <pb n="523" /> није у томе тренутку имала у Балканији једнога свога, колико 
ћи.</p> <p>— Али <hi>господар</hi> није у кревету, није?...</p> <p>Врбавац и по трећи пут понов 
ила лепа.{S} Сва ова пажња кнежева није у њој пробудила никакву сујетну наду.{S} Она је знала д 
вима сматрају да је простачки и да није у реду да жена јавно запева за мртвим мужем.</p> <p>Сам 
>— Увредило ме није ништа.{S} Овде није у питању ничије самољубље, но један велики државни прин 
ва само један једини осећај, да он није у стању ни да што друго мисли, ни да што друго осећа до 
што вреди, да се прода под оно што није у ствари?{S} И на што је све то?{S} Да је Лепша дошла и 
а оно што је било најлепше и најважније у целој ово ствари, чак лепше и важније и од саме „сход 
е у неку руку постао вођ турске партије у Балканији, док га из те улоге није истргло поверење м 
 болан, Мире какве су гадне шпекулације у томе теране на твој рачун!{S} Навлаш су те одржавали  
Сад сваки дан заједнички ходају и обоје у један глас одричу да им се шта слично десило. — „Шта? 
е осећао оно пријатно задовољство, које у човеку ствара потпуно намирена потреба.{S} Изваљен на 
овиште од човека.</p> <p>Има мисли које у свему потпуно личе на <hi>ујед бесног пса</hi> и врше 
у два три маха учинило као да се Милоје у разговору с овим сељацима погледа онако, како се погл 
 мисли о узвишеним задаћама, које стоје у задатку овоме братству.{S} Он је дакле и као министар 
слоњени око бабине столице; трећи стоје у наоколо и пажљиво слушају мудре речи, или лепе, занос 
 младост стапа се, утољава и разблажује у изливу заносне, слатке, безмерне, безумне љубави.{S}  
удску чак ни онда, кад се она појављује у мртвом, хладном мрамору.{S} Док су стари Грци резали  
 то ће бити доста.{S} Женскадија верује у твоја прорицања, и то ће помоћи - тако је ћата заврши 
 он је хтео само у две-три речи да чује у чему је та „озбиљна ствар,“ па да се одмах преда свој 
n="435" /> траже од владаоца да угушује у себи најплеменитије осећаје и да ради против природе? 
што и неуспешно кушао своје прве кораке у љубавним авантурама, земљом је, у његово име, управља 
е интересне ствари.{S} Сем црне прилике у собу код кнеза ушле су још две женске, једна мала, ст 
ан подесних за људе, за време и прилике у којима је живео, дочеле су оно што је срећа почела.</ 
 вас.{S} Отров је онде испод моје слике у тајној фијоци у зиду — кнез показа прстом — Но од те  
} Њ. Светлост примиће господу намеснике у свом кабинету.</p> <p>Г. начелник се дубоко поклони,  
осећа потреба, да се отресемо ове збрке у нашој новчаној системи.{S} Нашу су земљу преплавили с 
о ја и предлажем и војујем да се женске у политичким правима изједначи с мушкињем.{S} Тек тада  
чинске куће, и оне дебеле, криве јабуке у башти, на коју се пре тако радо пео, и ту, међу њеним 
овник.{S} Ту је после дуго ишао из руке у руку, променио је био многе сајбије док најпосле не п 
 И жене и девојке црвениле су и гледале у земљу, кад би какав момак до њих почео ујујукати и на 
{S} Полициске власти до јуче су гледале у њему опасна демагога и усијану главу, а данас им ево  
рне и неме урвине језовито су изгледале у сред глухе ноћи.{S} Месец се час јављао, а час опет г 
 упали некакав пламичак — оне су сијале у оном диму и сумраку.</p> <p>После подужа ћутања оџа п 
 гомиле ђубрета што су годинама стојале у њиној авлији.</p> <p>И иначе је Орловац због овога кн 
рају ублажује разлике које су постојале у животу, јер се измученом паћенику јавља као спасење,  
зије, досетљивости, хумора и дивне шале у својим песмама и изрекама, као што има наш народ.{S}  
} Ноћне тмине све су се дубље повлачиле у високе гудуре планинске, док су се из далеке равни ра 
ави настаде права збрка.</p> <p>— Дакле у двору!{S} Па ко је онда био онај млади господин?{S} Ј 
ознадоше стрина Синђу.{S} Пава је дакле у конаку.{S} За њих је то ван сумње.</p> <p>На уласку у 
рум.{S} То Јелу зачуди.{S} Она је дакле у некој кући близу сокака.{S} Сад јој се поглед већ беш 
ревалио четрдесету годину, био је дакле у добу кад човек на један пут с ужасом опажа да већ виш 
, ове су гомиле, као голема река, текле у правцу широка друма, што из Звониграда води у оближње 
омами.{S} Њене мале, зелене очи, утекле у главу, чисто се упалише од гнева, те су се из својих  
има, које му некако чудно бејаху утекле у главу, ђенерал је изгледао просто страшан.</p> <p>— И 
астаде, наже се на ограду, погледа доле у запенушене таласе, окрете се Жики и заусти нешто да м 
инђи првој паде на ум да је изведе доле у поток, где оно хоџа погађа.</p> <p>Чим Синђа помену х 
 зачуђено.{S} Ја сам мислила да је доле у потоку.{S} Их, да знаш, стрина Синђо, како ме мрзи ул 
чудно то одупирање код девојке, одрасле у кући такве једне жене, као што је баба Ката.</p> <p>Н 
ослушан чиновник одговара хоћу, а после у пракси ради како најбоље може и уме.</p> <p>Ратко се  
у има среће и благослова, и то су после у вашим очима отмени људи, угледни чиновници!...{S} Не  
д он као муж плаче и кука!</p> <p>После у салон уђе и мајка, а бабо удари још више у плач и пођ 
а живота, чунови људски уплове најпосле у мртво пристаниште смрти и нађу се у загрљају вечнога  
} Цело ово море од људи сли се најпосле у пространу удољицу пред старим конаком.{S} Та је удољи 
<p>Памти још и то како су слушкиње ушле у спаваћу собу, избудиле мању децу; неку понеле, а неку 
 закачаљкама.{S} Кад Мона потера и даље у том правцу, он скочи, дочепа капу и викну: „Збогом!“  
д беше престао, као да се повукао дубље у планинске гудуре, од куда се, овда онда, још чула њег 
 су да је разложно повући се мало дубље у планину, тим пре што је већ и дан настао, те би се на 
ине и усамљене крајеве продру што дубље у Балканију.</p> <p>У равницу, дакле, нису смели, а вис 
их трла и колеба.</p> <p>Зашли су дубље у шуму.{S} Ишли су омчатом косом.{S} С десне руке зијал 
слав је умео да умери своје властољубље у толико што му је обележио међе, које се могу достићи  
а што се мајмун истргне и утече на поље у аздију.</p> <p>За све време док је Ратко ово причао,  
огу, и нема те силе на свету која би ме у томе могла омести — рече Мутимир живо.</p> <p>Кнез хт 
разлози и друге побуде руководиле су ме у томе.</p> <p>— Главни извор, из кога је поникла замис 
t="subSection" /> <p>Кад се нађоше саме у побочној соби, Синђа покуша да изглади рђав утисак, ш 
ад човек, са свим природно, своје време у Паризу употребио онако, како би га употребио и сваки  
ла је да ће он тај корак учинити с њоме у споразуму, а она би му дала најискреније савете, као  
м грешница! — како сам могла онако о не у помислити — прошапута Каја.</p> <p>— <foreign xml:lan 
пим жељама.{S} Жеље су махом исказиване у стиховима.{S} Орловачке музе биле су ово дана у голем 
код госпође Моне јаузне увек завршиване у мешовитом друштву, т.ј. при крају јаузне обично је до 
ар успомене из детињства ублаже те мане у карактеру...</p> <p>Ђенерал на један пут застаде, па  
ачком сандуку, на столу, у сред дворане у кнежевом двору, изложено да га народ последњи пут вид 
 згодних да из раног детињства потхране у њему осећаје неповерења.</p> <p>Бомбе, флашице са заг 
" /> <p>Доктор дотрчи.{S} Кнеза застане у дубоком сну, а у великој ватри.{S} Покуша да га пробу 
у Мутимиру предстојало је да се састане у једној руској пограничној вароши с руским царем, и он 
на силазе у урвине, а за тим их нестане у мрачним, подземним ходницима.</p> <p>У брзо дођоше и  
 веша на велико звоно, но да све остане у најужем породичном кругу.</p> <p>Дозвана је поверљива 
е да се <pb n="382" /> свуче и да легне у кревет.{S} Аја!{S} Једва допусти те му скину ципеле,  
ахирену — једва сам је склонио да легне у постељу.{S} Кад би бог дао да одмах заспи.{S} Сирота! 
алазило у оном стању када „винце улегне у лице, а ракија почне беседити,“ то нико никоме није з 
едино да се припије уз њу, да је стегне у наручја, да дише онај слатки балзам, којим је напојен 
њу на њу.</p> <p>Откуда сад да му падне у очи, и за што му баш она привуче сву пажњу, тешко је  
а прилика да ће вребати згоду да упадне у Балканију.</p> <p>На то извешће стигла је из Звонигра 
да га остави слободна и да одавде седне у своја кола.</p> <p>Кнез прими ову понуду, даде знак с 
а.{S} Узео је за министре људе незгодне у сваком погледу, с тога ће сад сав терет државних <pb  
ва шаренила.</p> <p>Око 2 часа по подне у овоме мору од људи наста кретање.{S} Из дворца се пој 
 по своме обичају око пет сати по подне у шетњу у Јеленик.{S} Кад се доцније Господар пео уз ст 
ековој неприродно је спојена и доведене у везу и зависност с већом или мањом осетљивошћу генита 
 се указаше три женске прилике, увијене у огртаче и забуљене.{S} Две су водиле трећу под руку.{ 
и ја њих, али како су биле јако увијене у мараму, то, сем очију, ништа друго од лица нисам мога 
укоше 3—4 пушке.{S} Оне су биле опаљене у ветар и њини куршуми пресвираше високо изнад главе Цр 
 докази за ваш злочин ево овде код мене у џепу — ствар је јасна...</p> <p>Док је кнез Мутимир о 
да као човек, који се мучи да се окрене у тесном простору па не може, запињући о крајеве.</p> < 
о о томе премишљао да ову струју окрене у корист данашњега <pb n="499" /> стања, и да све ове м 
оде, али воде залеђене, воде претворене у саме ледене иглице.{S} Тај млаз пада с огромне висине 
умента, која се налазе код њене родбине у Америци.{S} Сад је дошла амо или да се уда за кнеза М 
зекнуто.{S} Ово Кугићево кресање истине у очи као да га је почело мало освешћавати.{S} Говор је 
>„Ова страшна жена знала је такве тајне у вештини тровања, које ни пре ни после ње још нико ниј 
 дер ту твоју кнежевску кесицу да бркне у њу мало твоја слатка Петра и да види има ли ту што за 
лику и да је одведу и привремено склоне у мом стану.{S} Још је и сад тамо, скинула је маску и,  
 сваку наду, и он опет осети, како тоне у неки мрак.{S} Из овога заноса кнеза је тргло неко шап 
аља рукама, и он осећа како полако тоне у топлу, љигаву крв.</p> <milestone unit="subSection" / 
олвер.{S} Кад је видео како полако тоне у нечистоту, он се сети, истргне револвер, испали некол 
ба, да ону, коју држи у наручју, утисне у своје груди, да је стопи са својим срцем, да се с њом 
роду, да ненадно <pb n="529" /> искрсне у Тополовцу, у оном славном, повесничком месту, где је  
 загрлише се и спојише своје вреле усне у дуг, дуг, неисказано сладак пољубац.</p> <p>— Је ли с 
 до греха! — рече доктор и развуче усне у широк осмејак.</p> <p>— Да, да, страсна раса, бујна,  
о у сред Звониграда шаље људима шпијуне у кућу.{S} То су његови агенти измислили, његови агенти 
— Да саме власти подмећу људима шпијуне у кућу, то јамачно данас нигде нема!..{S} То је ваљда с 
А каква је нужда вама да држите шпијуне у својој кући.{S} Бар један намесник не мора то чинити. 
} Тиме су извињавали и неке твоје махне у карактеру.{S} Какве нужде ти имаш да долазиш у заваду 
ш наша.{S} Сутра ће већ почети надување у гуши и гушење.{S} Жена ће бити узнемирена, неће се од 
!{S} Моја је жеља, а и моје је поуздање у бога, да ће балканиски народ имати разлога да тај дан 
ад удвоји лавеж, јамачно осетив шушкање у густишу, где су Црнојевић и Жика били изабрали себи п 
видело уздизање руку к небу или ударање у груди.</p> <p>Кнез се окрете и узе Зара за руку.{S} З 
ке, даљи пут, остављање кола и свраћање у непознату кућу.</p> <pb n="624" /> <p>За све то време 
 утрнула!“</p> <p>На то се чу мешкољење у другом гробу, а за тим пријатан али веома слаб старач 
 ма како да је било гнусно ово кропљење у људској нечистоти, оно ипак није прошло <pb n="28" /> 
ома ме интересује да чујем ваше мишљење у овој ствари.</p> <p>Све ово било је изговорено подруг 
де, церемонијали, поздрави, благодарење у цркви и остало дуго је трајало и Врбавац се осећао ум 
наш шта је поштење!...{S} Чуваш поштење у...{S} Ту ти је поштење!{S} О, жабо једна!</p> <p>Бабе 
случај није ништа особито.{S} Без сумње у вину је био какав напитак што успављује.{S} Кајем се  
ојним редовима, ван села се одмах распе у стрељачки ланац, захватајући скоро читав километар у  
кетом, без џепна сахата, без једне паре у џепу, с опуштеном сабљом, која за њим тандрче, а он к 
ђе једном тим правцем, не зна више мере у томе.{S} Сам народ добро је карактерисао ту своју осо 
 долазио на вашаре, светковине и саборе у овоме крају. (Родом је био из Босне али је причао, да 
ше није на земљи, но прнула некуда горе у светле небесне висине, где нема земаљских брига и тер 
ам насмеје, кад чује како се други горе у зачељу гласно смеју.{S} Али једно никако није могао д 
nit="subSection" /> <p>Још од ране зоре у кнежевом двору све је било на ногама.{S} Спремана су  
Мутимир.{S} Никад, никад!{S} Ја бих пре у свет утекао, но што бих пристао да из државних разлог 
ка? </p> <p>Растислав диже главу и упре у Мутимира испитујући поглед.</p> <p>— Ви то мене питат 
један пут кнез жустро диже главу и упре у доктора свој помућен, разрогачен поглед, поглед какав 
 Враничић и Жика седоше опет крај ватре у колебу, први ближе огњишту, други остраг на трупац гд 
</p> <p>На људе је гледао као на фигуре у шаху.{S} Човек и пријатељ за њега је вредио онолико,  
но узет.</p> <p>„За овај отров једва се у новије доба дознало само толико, да га дивљаци справљ 
к морала би бесповратно пропасти, да се у ствар није умешао главом сам г. министар унутр. посло 
вот Балканије, пошто је спремано, да се у Орловцу у најкраћем року састане народна скупштина.</ 
> <p>— Зар би Ваша Светлост хтела да се у понашању изједначи с човеком који је поникао у народн 
троши толико колико би било доста да се у потлаченим крајевима нашим издржава неколико стотина  
прилика пала у део тегобна задаћа да се у овако тешком времену нађе на челу државних послова, о 
дно с вама, а наредићу још раније да се у подрум мете преко двадесет врећа барута, па ћу онда т 
> <p>За Зара је ово био нов доказ да се у овој ствари крије некакав преступан политички смер.{S 
двојице господар ономе другом, но да се у овој прилици сам добровољно одрекао свога господства  
ир је горко пребацивао Растиславу да се у свима државнима пословима руководи само једном једино 
тке на дроту.{S} Има тренутака, када се у мени нешто јавља, што је јаче од мене самога.{S} Госп 
 какво је ваше мишљење о томе?{S} Ја се у тим стварима не разумем.{S} Ја сам што рекле Швабе. < 
 видео и све чуо.{S} Момчадија, која се у почетку мало снебивала, после се тако ослободила да ј 
 Малодушност је најружнија црта која се у опште може видети на мушкоме лицу.{S} Ма како да је н 
на и слабости; треба га пустити нека се у те своје грехе тако заплете и замрси као у стоструку  
азивао својом проклетињом, састојала се у овоме.{S} Рукујући неком касом, он је био потрошио пр 
о већа загушљивост и омарина осећала се у вишим звониградским круговима.</p> <p>Сва околина кне 
 Она је била као омађијана.{S} Нашла се у голему чуду.{S} Као кроз неки мрак, долазило јој је н 
не разне изреке и формуле, по којима се у животу управља.{S} Код неких је то свесно, код већине 
кови.</p> <p>Ката се насмеши.{S} Она се у тај мах сетила једног Црногорца, стражара, великог же 
ве Црнојевићеве и Жикине.</p> <p>Шта се у овом тренутку зби у души Црнојевића, тешко је рећи.{S 
 срећа је мирна савест, срећа је кад се у јутру тргнеш иза сна, па осетиш да ти целим телом стр 
на да њему не може бити пријатно кад се у његовом присуству тако што говори о жени коју он воли 
овде је веома дивљачка, нарочито кад се у њу умешају и династички интереси.{S} А овде ће тако н 
девојке да крунишу кнеза.</p> <p>Кад се у вече ови транспаренти осветле изнутра - слике су изгл 
рече зачуђено барон Жермини, придиже се у кревету и заузе седећки положај, како би боље могао ч 
а се напада садашња династија а кује се у звезде династија Црнојевића.{S} Један примерак те паш 
ола, сретале се, одјекивале и губиле се у општем брујању, које је владало у доњем крају стола,  
ива лица“.</p> <pb n="12" /> <p>Даље се у чланку карактерише ово дело као „најцрњи злочин у нов 
тима и целом народу....“</p> <p>Даље се у прокламацији говори, како је „у садањем тешком магнов 
или збачени с престола.“</p> <p>Даље се у писму говорило, како је услед тих тешких окривљења би 
да.{S} Руке, ноге сви удови претворе се у сухе штапове, а кичмењача се повије и искриви.</p> <p 
их и најмилијих анђелака божијих, те се у сјајном лету спусти над овај усамљени цветак и окропи 
с потерама из других седа.{S} Ићи ће се у ланцу, размакнути по двајестак корака један од другог 
опуштати, а уловљени кнежић копрцаће се у мрежи као свако друго сомче.{S} То је био сав смисао  
очарају.{S} И он и Растислав вратиће се у Звониград усхићени, умирени, испуњени осећајем потпун 
екаква моћна невидљива рука, смоташе се у дугачак, округао прамен, остављајући за собом ведро,  
уци одјекнуше у тихој ноћи, изгубише се у даљини и опет наста нема тишина.</p> <p>Из чамца се о 
која им Срећко показа.</p> <p>Нађоше се у повеликој посниској соби.{S} На средини стајао је окр 
емо га пустити.</p> <p>Ове речи чуше се у исти мах с две стране, и као да су их изговарала два  
аљег управљања.</p> <p>Најпосле кнез се у писму светује да ни за тренутак не заборавља своје ви 
 поступци - рече Растислав и исправи се у фотељи.</p> <p>— Именујте их.</p> <p>- Хоћу!{S} Млађи 
у нама што је људи сви смо наши, сви се у главу знамо, и од нас велика зијана не може бити.{S}  
ежевине, тај човек сам главом находи се у редовима завереника и бунтовника.{S} Но право изненађ 
не подземне галерије и поткопи, који се у разним <pb n="606" /> правцима и облицима пружају дос 
чу се тихо куцање и неки шапат, који се у колима није могао разабрати.{S} Заре се наже преко кн 
ао свећа.</p> <p>Он паде ничице, али се у грчевитом копрцању брзо окрете на леђа.{S} Кнез потрч 
жни људи у најкраћем року претварали се у немоћне старце.</p> <p>„Ова страшна жена знала је так 
 црна <pb n="589" /> прилика, извини се у две три речи што се толико задржао и позва кнеза и ње 
могу пробити и кроз одећу, и забости се у тело човеку кога гађају.{S} Све то вршило би се без п 
ри широком кантарском улицом, спусти се у кројачку чаршију, одакле сиђе вазнесенској цркви.</p> 
ече пуковник својој госпођи, и упути се у кабинет за рад.{S} Момак потрча пред њим са свећом, н 
измицати кроз Ратков капиџик, губећи се у мрачним и кривим сокачићима.</p> <milestone unit="sub 
миле, тако да је сада најлакше увући се у гомилу и проћи неопажен, само ако имаш шињел и шајкач 
е, лепо провеселе — рече кнез пењући се у кола.</p> <p>Доктор се дубоко поклони и рече с осмехо 
стругане, и млади кнез Мутимир сруши се у провалију....</p> <p>Каква страховита сцена — кнез, в 
а га је осећала, осећала је како јој се у срце лије и по целом телу струји, као најслађа медови 
ајлепше и најслађе песме љубави, док се у расвитак опет не врати у ведре висине небесне, са кој 
 новине донеле су кнежев указ, којим се у војном министарству, наместо покојнога Врбавца, поста 
</p> <p>Кнез се био заборавио.{S} Он се у овом тренутку потпуно беше изједначио са својим докто 
руке прекрстио на прсима, а загледао се у једну тачку на зиду, на тако седи и мисли.</p> <pb n= 
је пред огромним огледалом и огледао се у њему.{S} Чисто, јасно огледало показивало је снажан в 
— кнез, владар помазана глава удавио се у....</p> <p>....{S}Срећом, кнез Мутимир имао је код се 
ead>Ујед бесног пса.</head> <p>Родио се у сиротној сељачкој кући, у сред Балканије.{S} Које где 
 пажњом кнежевом, млади доктор топио се у изразима захвалности и учтива снебивања, но кнез му з 
отишао кући.{S} Дошав кући, затворио се у свој кабинет и никога није пуштао све дотле, док му н 
 кнез Мутимир сад је јасно чуо, како се у гробу нешто трља и стење.{S} Просто изгледа као човек 
ти <pb n="53" /> „радосну вест“ како се у њу загледао један „врло велики, врло велики господин. 
ли чекај само, показаћу ја теби како се у туђој кући залуђују и маме младе женске.</p> <p>— Кри 
мак, иначе све је удешено онако како се у писму препоручивало.</p> <p>У први понедељак, тако ок 
ас са свим друкчије природе.{S} Тако се у последње време два три пут проносило, да ће кнез Мути 
уше столове, посваљују столице, неко се у падању придржи за чаршав од стола, повуче га, свуче с 
енкаста.</p> <p>О овој бари веровало се у околини да је постала од суза и крви некаква мученика 
 свећи.{S} Лепо, бистро вино искрило се у чаши у пријатној рубин боји, бацајући кнезу на руку л 
их дана само је о томе мислило, само се у томе живело, само се тим ваздухом дисало, само се на  
рилика давало вероватност овоме, што се у извештају говори.</p> <p>Тако је с једног краја јавље 
брига да одрже ред и тишину, као што се у прокламацији и наглашавало.{S} Према томе су одмах пр 
 овде увек значи варош.{S} А оно што се у ***обичном говору+++ каже град, ми зовемо тврђава, је 
ободно.{S} Ту је дозвољено и оно што се у обичним животу сматра као ружно <pb n="84" /> и непош 
, а Маврикије избуљио очи и забленуо се у њега па трепље.</p> <p>Кад кнез рече да сељак и не зн 
 једном младићу од 18 година?{S} Зар се у таком раном добу може истински мрзити, истински злоби 
шњи говор треба да вам се допао, јер се у њему наглашује да народ за добра, која данас има, тре 
сле у мртво пристаниште смрти и нађу се у загрљају вечнога <pb n="599" /> мира.{S} Смрт је вели 
ацима....{S} И чудновато!{S} Тада му се у два три маха учинило као да се Милоје у разговору с о 
 тога сад једва сећао.{S} Урезало му се у памети само то, како је једне ноћи у дому његових род 
ео да упита кога за савет, али то му се у писму изреком забрањивало.</p> <p>После тродневне дво 
 је са <hi>јесте</hi>.{S} Оно што му се у први мах учинило тако чудно и невероватно, сад му је  
чић је све то знао.{S} Од ноћас њему се у два - три маха јављала та мисао.{S} Али при свакој то 
 пушака.{S} Ту им је саопштено да су се у околини појавили зли људи; да је наређено да се околн 
ице свечано обучена света тискале су се у околини дворца.{S} Официри у парадним униформама, цив 
и се нису могли јасно видети, али су се у сумраку ипак назирали.{S} Понајјасније су се виделе б 
 опет за то сви ти савети сводили су се у главноме на ово:{S} Кнез треба да дође до уверења да  
аги Никица у том тренутку стопили су се у једну нераздвојну личност, у њој се пробудио материнс 
по кестенове алеје, а одмах затим чу се у два маха тихо звиждање.{S} Кнез се прену.{S} Он сам н 
>Час је то опет какво старо кљусе, пасе у чајиру крај пута.{S} Кад се путници приближе кљусе ди 
дио да се мртво тело ђенералово пренесе у тако звани Мали Конак, где је до сахране било изложен 
црвенио као рак од једа.{S} Он се унесе у очи Растиславу.</p> <p>- Не мора! — рече он с особити 
ити.{S} Блед као смрт, кнез му се унесе у очи и рече загушљиво:</p> <p>— А... а.... а!{S} Тако  
о оно ујед бесног пса, тако и оне уносе у тело човечије страшан, неизлечљив отров, који се пола 
чем знате шта је то „невидовна беда“ те у мало није страдала на правда бога.{S} Ево шта се деси 
одно, кад се нађепоуздан пријатељ да те у незгодном тренутку заклони и помогне.{S} А госпођа Ло 
рка не би махне нашла....{S} Обућиће те у свилу и кадиву; у злато ће те оковати...</p> <p>— Вид 
Јеси, да богме да јеси!{S} Видео сам те у оној гомили што је стајала у присенку!{S} Али сви ћет 
на рамена огрнути војнички шињел, он те у два три маха понављао: <foreign xml:lang="fr">Ah, com 
ма, које су вам подносили да их гледате у огледалу и иначе била је, сећам се, и слика г. Кугића 
.{S} Закон им не може ништа, јер немате у рукама никаквих доказа да баш ти и ти људи припадају  
пет затворе долап, обесе слику, поврате у ред све ствари, позакључавају фијоке и после читава ч 
а од неодољиве милоште свако своје дете у наручју удави.</p> <p>У животу често има случајева ка 
ли чак и жицом те сам изгледао као дете у повоју, или као каква мисирска мумија.</p> <p>— За им 
е и чаробне приче, које је још као дете у мајчином крилу слушао о бурној, чудној и славној прош 
јни ђенерал нисмо му давали да се плете у државне ствари, и можемо рећи да смо га ту прилично б 
S} Морао сам пазити да слуге не примете у каквом вас стању доводим.{S} Али чудно.{S} Подижући в 
родекламовао ову песму, да га не помете у томе громовито „многаја љета,“ у чему је и он морао у 
само да видим вас једном да се ућушнете у какав ред.</p> <p>Још су се договорили где ће се наћи 
.{S} Оваке су промене нарочито силовите у души снажних и већ но самој природи бујних младића, к 
еза.</p> <p>— Господару, ви ме доводите у голему забуну!...{S} Ја не знам шта да мислим — рече  
ошапуће кнезу: „Овуда, овуда!{S} Држите у лево!....{S} Обиђите удесно!...{S} Пазите!{S} Овде је 
ека тера своје лудорије, а да га држите у корди тиме, што ће од вас зависити кад ћете и колико  
S} Све оно чиме ви мислите да га држите у шкрипцу, други ће му дати у много већој мери, и он ће 
сте почели извињавањем, а сад прелазите у нападаје и ружења.{S} Пристао сам да се с вама разгов 
 могу чудити, да се тако мало користите у практици тако јасним схватањем ствари у теорији — реч 
 га грло доноси: „А.. а..а.. ј потеците у помоћ, отеше нам девојку“!</p> <p>То исто учини и Рад 
д ње ћете наћи малу кључаницу, завуците у њу кључ, ту ћете наћи тајан гвоздени долап, а у њему. 
та.{S} Па још и мене хоћете да увлачите у ваше ђубре...{S} И бијете ме што нећу с вама у грехе  
о.{S} После два три минута Синђа поврте у манастирску авлију.{S} - Ама зар туна? — упита Пава з 
ао отворен пут, али црна прилика поврте у десно, и заиђе међу гробове и гробничке ограде.{S} Са 
инђа, грабећи напред.</p> <p>Она поврте у лево и упути се манастирском „малом конаку,“ сави око 
 и не сме одвајати од вас докле год сте у тој кући.</p> <p>Одлучимо да пошљемо једно дете из ку 
оложења зависити издавање цивилне листе у напред, а по потреби може бити поверљиво и какве поза 
/p> <pb n="307" /> <p>— Кнеже, да нисте у моме.... — поче Врбавац, али Мутимир лупну ногом и ци 
 да постане најмоћнији власник, кога ће у ствари и сам кнез слушати.{S} Ђенерал је тражио и тит 
 воље и нежнија срца, и ретко кад да ће у тај мах учинити коме какво зло, што је доказ да су ву 
е примити тегобна задатка, у нади да ће у Ратку, као и у целој оној групи родољуба, којој и сам 
.{S} Сељак изненађен скочи, држећи гаће у рукама, али Жика је већ био над њим с револвером у ру 
ни спаса.{S} Министар председник држаће у својој руци крајеве те мреже, по потреби ће их притез 
ти целом ситуацијом; нови министар биће у њиној руци, и како они са својим извештајима из унутр 
боље и самосталније међу њима пребећиће у тако зване конзервативце, у чијем ће табору настати в 
буде по његовој — кнежевој — жељи; хоће у свему да је његова старија; не може по својој вољи ни 
авни одвучен у град.{S} Ујутру освануће у службеним новинама моја прокламација којом ћу објавит 
 ватрени, частољубиви, а оружани; пашће у јарост и починиће триста чуда..</p> <p>Преломе тако д 
и да ти запуше уста и да те вежу и баце у подрум.</p> <p>— А шта би друго и могао учинити такав 
ну костурницу, у храму свете Богородице у Звониграду.</p> <p>Тако је млада кнежевина Балканија  
 њега дворски прота, фино свештено лице у вишњевој камилавци.</p> <p>У четвртим колима долазили 
 и зачуђена лица.{S} А кроз те гомилице у небројено одјека, звучале су кобне речи: „Убијен књаз 
капиџика, с прозора на прозор, из улице у улицу. „Убијен књаз, убијен књаз!“ — брујало је Звони 
<p>- Из планике.</p> <p>— Какве су тице у планини?</p> <pb n="526" /> <p>- Двоглави орлови.</p> 
!“, а уз то име као да су се и нехотице у њеној души низали додатци: „Лепи Мутимир“, „добри, сл 
је проклео жену, кад јој је метнуо срце у груди и рекао јој: „жено ти ћеш љубити.“</p> <p>Таква 
оја се полако љушка и пуши.{S} Он скаче у то језеро и покушава да плива; али густа крв лепи се, 
, где преко границе нешто кришом увлаче у Балканију.{S} Потерани, они утеку.{S} У заосталом пак 
ео тај крај као да се на једаред помаче у лево и поче се окретати све на лево, све на лево.{S}  
павања.</p> <p>Немогући да се изједначе у томе с мушкима, женске су створиле за се друге прилик 
тра као снове.</p> <p>Кад год би у вече у сумрак ушао у своју спаваћу собу, увек би му се учини 
цање; она се гушила од плача, она утече у буџак и поче на глас плакати.</p> <pb n="49" /> <p>Ба 
а живота људска.{S} А кивна пучина риче у беснилу своме и са дну мора граби песак и муље, јури  
бијању вредности новцу, који сад оптиче у земљи, дала би се зарадити лепа крајцара.{S} Ствар би 
е гомилица за гомилицом, и све се стиче у широку кантарску улицу.{S} Пред Малим Конаком ври.{S} 
уде сељаке и да им закажу да одмах трче у општину, а узгред сваки да понесе пушку и по неколико 
об.{S} По где где чује се како коњ фрче у зобницу, или тако дубоко увуче ваздух да ти личи на т 
/> стања, и да све ове младе људе увуче у своју сферу и свој делокруг.{S} Бојао се да то већ ни 
оју причу и стресе крилима, па се увуче у часовник, чича мигну с обадва ока и прошапута „хм! та 
седе у велику наслоњачу, чисто се увуче у њу и замисли се.</p> <p>— То бар нисам никад могао ми 
уги крај дворане, седе и чисто се увуче у велику наслоњачу.</p> <p>Два су разлога била са којих 
 Растислав презриво и још се више увуче у фотељ у коме је седео.</p> <p>Врбавац је при ходању о 
иљи, учтиво га поздрави, а цигару увуче у рукав што може дубље.{S} Није што их се боји, не, не  
 шта могао изустити, црна прилика штуче у мрак и брзо се изгуби међу густим гробовима.</p> <p>К 
им осмејком, и, клањајући се лако штуче у другу собу.</p> <p>Ратислав је остао на месту као ока 
<p>На ове речи црномањасти младић штуче у мрак; За тренутак и он је већ био прикривен под кнеже 
м месту жена је поткрадала мужу чекмеџе у договору с малолетним слугом својим — дознала је за ј 
е у бујну густу траву, као да запливаше у дубоко, зелено језеро, а једва су се видели из големе 
и крају нешто изненади.{S} Они угледаше у трави две повелике гомиле свежа, бела, тек отесана бу 
ебу да изда заповест старцу, што сеђаше у углу колебе на ониском трупцу.</p> <p>Стари Влах оде  
 те „<hi>створове</hi>“ (како он вељаше у шали) за своју душицу. </p> <p>Истина, Синђа је била  
рају! — поче Боја, а сузе му заблисташе у очима.</p> <p>Радован додаде.</p> <p>— Па она роспија 
ке мисли и осећаје, који га брзо однеше у далеку прошлост и пробудише у њему сећање на оне таја 
{S} На скоро ове се две женске изгубише у даљини и ја сам у мрачној алеји, за неко време, назир 
натукли шешире на очи, брао се изгубише у оближњој узбрдној улици.</p> <milestone unit="subSect 
ор, праћени гардом, наскоро се изгубише у даљини.</p> <pb n="144" /> <p>— А, докторе — поче кне 
 био — домаћин хоће једног радника више у кући.{S} Исти је разлог био код Руса.{S} Не знам да л 
алон уђе и мајка, а бабо удари још више у плач и пође пред мајку, а она га погледа срдито и реч 
е наплате од народа у натури, понајвише у храни и вариву, које би после потрошила војска.</p> < 
било 11 часова.{S} Из уске удице повише у другу ширу, а из ње убрзо изађоше на сокак, који је к 
д дугачке осниске куће.{S} Затим повише у лево, уђоше у тесан сокачић, уђоше у једну отворену а 
 да су се дозивала кроз мрак, пробудише у њему осећаје некаква чудна сујеверна страха.{S} Он ст 
ше из заноса.{S} Тешке увреде пробудише у њему скамењено частољубље.{S} Потресеним, али јаким и 
зо однеше у далеку прошлост и пробудише у њему сећање на оне тајанствене и чаробне приче, које  
ве стране.</p> <p>Наши путници загазише у бујну густу траву, као да запливаше у дубоко, зелено  
ивуче к себи, њине усне опет се спојише у сладострасан пољубац.</p> <pb n="450" /> <p>- Доста в 
 био и шта је радио човек који сад пише у својој титули „па милости <pb n="18" /> божјој“ — код 
и народ имати разлога да тај дан запише у ред најсрећнијих дана својих.“</p> <p>Ове речи кнежев 
> <p>Кнежеве се речи изгубише и утопише у жарким пољупцима, изумреше на врелим уснама, што се к 
уснама, што се као усијано железо упише у меку, белу кожу на облим плећима, пуначким грудима и  
послужитеља, који баш у тај мах ступише у дворану; један је носио раван послужавник од кинеског 
о задрхташе, па се онда жалосно укосише у страну, као оно код малог детета кад хоће да се запла 
 вребала загледаше га добро и познадоше у њему кнеза Мутимира.</p> <p>— Он? — рече један.</p> < 
мене прођоше две женске, које ми падоше у очи са необичне висине и крупноће своје.{S} По оделу  
 7—8 људи.{S} Два пса с арлуком упадоше у густиш, где су ова двојица мало час лежали, на што се 
 Заре.</p> <p>Сад се сва тројица нађоше у црквеној авлији, управо у гробљу, пошто се црква св.  
пратиоца да пођу.</p> <p>Опет се нађоше у уској, мрачној улици.{S} Ишли су њоме по дуже.{S} Кне 
јаче, и на послетку његове речи пређоше у праву вику.{S} Срећко га удари два три пут шаком по у 
="fr">mon cher</foreign>!</p> <p>Дођоше у кнежеве одаје.{S} Кнез рече ађутанту да остане доле п 
ске куће.{S} Затим повише у лево, уђоше у тесан сокачић, уђоше у једну отворену авлију и црна п 
ше у лево, уђоше у тесан сокачић, уђоше у једну отворену авлију и црна прилика поведе их једном 
одговара салутирањем.</p> <p>Кола уђоше у кнежев дворац.</p> <p>Кроз гомилу пронесе се глас, ка 
ане сите наразговарати.{S} У томе уђоше у будоар.{S} То је била мала, веома укусно намештена со 
 и краљева лева половина груди огрезоше у црвеној течности. (Он није пио шампањ).</p> <p>Ађутан 
узе сад шиштати, сви около опет прскоше у смех.</p> <p>Кмет већ није знао шта ради, он оберучке 
еку, свега крвава и изубијана, одвукоше У хапсу....</p> <pb n="249" /> <p>Срдит и натмурен, газ 
} При тим речима њене се усне развукоше у чудан, ђаволски осмејак.</p> <p>- Вама треба власти,  
очивка, па пукоше још две пушке, пукоше у брзо, недаде једна другој да издуши.{S} Враничић диже 
уги, па онда све умуче.{S} После пукоше у кратком размаку још две усамљене пушке, па све занеме 
а вам опет понављам; ове се ствари врше у поверењу.{S} И ту веровање мора бити потпуно.{S} У ос 
ете црним, тананим огртачима, склизнуше у собу.{S} Без јава, без гласа, без и најмање лупе, као 
чено звиждаше.{S} Танки звуци одјекнуше у тихој ноћи, изгубише се у даљини и опет наста нема ти 
кроз велико предсобље, из кога поврнуше у десно, кроз једну собу, кроз другу, кроз трећу, у чет 
вати други.{S} Погасише цигаре, духнуше у свећу и изађоше.{S} Онај старији закључа врата за соб 
 издајником, не наводећи ни један доказ у потврду тих гадних клевета.{S} Само младост ваша и по 
у се чудили што му још није изашао указ у службеним новинама.</p> <p>— Право имају — рече госпо 
е.{S} Коме је могао требати овај прелаз у овој пустој планини, где нема ни трага од човечија жи 
бранили!</p> <p>— Чудан образ!{S} Образ у кецељи — рече доктор.</p> <pb n="265" /> <p>— Не знам 
астанку с њим.</p> <p>Од тога доба кнез у опште постане неповерљивији; сумњао је на свакога; ча 
то бити мора: биће прокламован нов кнез у лицу Мутимира из династије Косанића IV.{S} Кад би има 
S} Обично би љутито приметио да је кнез у селу, да је кнез што и кмет, а он је владалац, он је  
ва.{S} Он није помишљао да постане кнез у пуној ворми, као ђенерал Врбавац, али је тежио да пос 
<p>— Јес па шта!...{S} Загледао се кнез у лепу...{S} Вечерас ће да му је воде!{S} Хо, хо!{S} Ал 
ји се ругају кад им се рекне да ће кнез у 18. години бити пунолетан, и да нас од тога дана дели 
е онда, да и нама што кажеш — рече кнез у шали.</p> <p>- А у ком би случају то могла наступити  
 нико не би више желео да је млади кнез у свему човек и владар на свом месту.{S} Али кад је већ 
езане.{S} Они су носили нешто, што кнез у дочетку није могао распознати.{S} Тек после подужег г 
и у души.{S} Осећао је да се загрева, и у том стању било му је добро.{S} Глава му је била ведра 
мњиве околности — сети се свега тога, и у тај мах осети како га проби хладан, самртни зној.</p> 
шању пасмине код наших коња и говеда, и у нарочитим заводима држимо добре атове, пастуве и бико 
но, још много пре но што се и родила, и у том далеком, заборављеном животу као да је било вешто 
светије право, које она има као жена, и у које, по женским појмовима, нико не сме дирнути.</p>  
едну врлину, то је и чедна и поштена, и у сваком погледу узорита жена али опет за то пет минута 
е стакленце и истресе га себи у уста, и у два велика гутљаја попи кобну течност, а стакло баци  
 да се и сам кнез зачуди, искашља се, и у своје оправдање рече да је јамачно био жедан, а није  
ну сласт у самом говору о тој ствари, и у атмосфери која се ту ствара.{S} Као оно у причама из  
народа.{S} То су учинили моји претци, и у томе је главна заслуга династије Косанића.</p> <p>Ђен 
ћи у додир с покрајинским начелником, и у неколико га посветити у своје послове, наравно кријућ 
 ноћ.{S} Мутимир јој је био одвратан, и у исти мах опет је осећала <pb n="701" /> да га никад ј 
"689" /> веома жив и интересан говор, и у коме збиља претресена цела сувремена ситуација.{S} С  
, младом и као видра окретном човеку, и у пробраним изразима, штедећи кнеза, саопшти писару шта 
ега олабави.{S} Јела изви десну руку, и у који мах он поуми понова да се сагне да је опет љуби  
сам просто да се гушим <pb n="479" /> и у тој муци свест ми опет мрче.{S} Не знам да ли сам дуг 
 развијао своју „теорију природности“ и у томе је терао до краја.</p> <milestone unit="subSecti 
анији ће се десити оно, што се дешава и у другим уставним државама.{S} Разне политичке струје н 
p> <p>Такве речи допирале су до кнеза и у њему се почне будити слаба нада.{S} Али у исти мах он 
углађен господин с црним бакенбартима и у црном фраку..</p> <p>- Изволте, госпођице, молим вас  
е опет пред њом у свима појединостима и у свем ужасу своме.</p> <p>Каји се учини у том тренутку 
 и ја њу.{S} Шта ћу, нашла ми се жена и у нужди.{S} Није, здравља, ми, што ви мислите.{S} Баш с 
ивим осећајем освете, да види оборена и у крви онога који је оборио његовога господара, Жика до 
рагу дворане која је стајала отворена и у коју је домаћица могла сваки час ући, задувани, разба 
ђенерала поче обузимати чудна топлина и у телу и у души.{S} Осећао је да се загрева, и у том ст 
сподин докторе!</p> <p>Доктор притрча и у пристојној даљини узео обигравати око кнеза и намесни 
>Цео овај призор гледао је мајор Тоша и у томе се чисто бејаше занео.{S} И несвесно је сравњива 
и јаче, тако, да се његово певање сад и у будоару већ јасно чуло.{S} Мона сврати Лепши пажњу на 
ељи воде бригу о својој деци, као год и у старо доба; и кад дозру за брачне односе, родитељи се 
а.</p> <p>Сав потонуо у своје планове и у припрему последња, одсудна ударца, пуковник Врбавац б 
м <pb n="27" /> светковинама.{S} Дође и у своју дунавску пограничну варош Ђурђевград и ту се за 
е клопке.{S} И не мислећи више где је и у каквом се стању налази, заборављајући да јој ваља бар 
ава мома род нема.</hi>“ А веровао је и у благотворни утицај „презрена метала.“ Он је имао од к 
о исто сунце гаси своје пламене зраке и у крви нашој, сипа своју јару у жиле наше, зажиже огањ  
астаде.{S} Они чуше тако исто кретање и у другом суседном гробу, па одмах и у трећем и у четврт 
 од њих промакне кроз спуштене завесе и у конзулову спаваћу собу, и тада јој је душа да прилети 
ословима.{S} Кривио га је да се плете и у унутрашње ствари.</p> <p>Сем тога, ђенерал је почео б 
p>Друштво се беше разбило на гомилице и у свакој гомилици водио се жив разговор.{S} По дужности 
ао, нежан поглед, који из срца потиче и у срце утиче.{S} Лепша није дизала очи да види тај погл 
ну.{S} Голијати су били природни људи и у сразмери према величини својој имали су и све делове  
 поочимом Фрањом Јосифом чак упуштали и у погодбе, колико да вам се одреди годишње <pb n="682"  
ару, ми с твојим дедом тада злопатили и у невољи се сваком јаду довијали.</p> <p>Старац је гово 
жена старина, у целој земљи поштовани и у научном свету далеко чувени ботаничар доктор Павчић,  
 право, г. намесник,“ опет се поклони и у једном скоку окрете се, дохвати за мишку кнежева млађ 
у да се много што шта измени и попуни и у нашем програму за рад.{S} Наша одговорност пред истор 
како се погледају људи одавна познати и у нечему договорни.{S} Истина, то је био тако тренутан, 
.{S} Али све једно, историја се свети и у деветом колену — рече ђенерал.</p> <p>— Једном речи,  
 новаца, као што ће се морати завести и у мерама.{S} Том приликом при побијању вредности новцу, 
5" /> а да ли би се ово могло повести и у Звониград? ако би се... случајно....</p> <p>— Зашто н 
елој јужној Русији, а по свој прилици и у другим крајевима.{S} То је била последица спахиске си 
великим променама у унутрашњој па чак и у спољној политици.{S} Говорило со о неким тајним саста 
Апсолутан владалац, кад је зрео човек и у пуној снази и власти, он и не да да се гради устав.{S 
које се код кнеза опажа, велики узрок и у томе што кнез нема пара.{S} На ту околност и раније < 
је она у неколико објашњавала где сам и у чије сам руке запао.{S} Овај човек саветовао ме „као  
м суседном гробу, па одмах и у трећем и у четвртом, а то кретање пратили су дубоки, тужни и дир 
ко зида у башту.{S} Ови појуре за њим и у башту.{S} Трчали су, дрекали, викали, пентрали се по  
ку капију, да удари кестеновом алејом и у половини алеје да застане, ту ће му прићи маскирана л 
/p> <p>Млади господин погна се за њом и у скоку, нехотице, стаде јој на хаљину.{S} Читава једна 
бијени нови шипови, мост је исправљен и у Орловцу је једна знаменитост мање.</p> <p>Извршене су 
ћа, под којом је некада тако благовао и у свему напредовао.</p> <p>Час опет лежи телеграфски из 
на задатка, у нади да ће у Ратку, као и у целој оној групи родољуба, којој и сам политички прип 
атков синчић, који бејаше силом устао и у ово позно доба, утрча у собу, изненади се од толиких  
јавну женскињу и да је за њом дотрчао и у блуднички дом.{S} Газда овога дома није се много брин 
само на житељству звониградском, него и у многобројним изјавама, које су са свију страна из уну 
и одоше журно даље, а ишле су упоредо и у корак, као што иду војници.{S} На скоро ове се две же 
пропланак баци поглед на оближње брдо и у узе га разматрати пажљиво.</p> <p>— Не, не ћемо бежат 
 је опазио тај израз, да га је уловио и у оном кратком тренутку, кад као муња сене преко лица и 
тање.{S} Оно би се јамачно претворило и у дуго ћутање, јер збуњени Вујадин беше већ заборавио ш 
е корачати пољаном, то лево, то десно и у два три маха рече: „О, кандило му, како ли ћемо то!?“ 
обна старачка наказа, коју је страшно и у сну снити.</p> <p>„Тако ужасно онакажена, бедна жртва 
и... — Умукни! продера се глас срдито и у гробу се зачу силан потрес.</p> <p>На то се из дубине 
но?{S} У једном истом броју, па често и у једном истом чланку, они су проповедали како блаженоп 
м просипању лепих жеља, већ тако исто и у обилном просипању лоја и катрана.</p> <p>Цео тај дан  
а издиже своју гнусну, пљоснату главу и у бео пехар нежна љиљана изригава свој смрдљиви гујски  
дич Поступовић, а играо је неку улогу и у новој историји балканиској.{S} У њему је била сахрање 
акав обичај: два пут недељно, у среду и у суботу по подне код госпође Моне скупљало се десетак  
поче обузимати чудна топлина и у телу и у души.{S} Осећао је да се загрева, и у том стању било  
престано пада у уста, у трбушну дупљу и у грудни кош.{S} Није вас ни срамота тако махнитати пре 
аког крила мога распирићу морску пену и у кљуну уграбити из ње моју лепу румену ружицу и изнећу 
челник, Вујадин повукао је грдну вуру и у мало није чак и службу изгубио.{S} Од то доба решио с 
расне пожуде, што изазива глад у срцу и у мускулима, нешто што те вуче неодољивом снагом да пад 
е и у другом суседном гробу, па одмах и у трећем и у четвртом, а то кретање пратили су дубоки,  
ути! ћути јадниче!{S} Сад би хтео још и у инћар — рече Лепша, довршујући намештање мараме око в 
<l>У сваком сам ноћцу преноћио</l> <l>И у сваком љубио девојку.</l> </quote> <p>Чак тамо на обз 
га тако жао, тако неисказано жао, да би у ток тренутку била готова на све, само да њега утеши.< 
ило се против таквог схватања, и она би у том тренутку била готова да истрчи на раскрсницу и да 
="305" /> испод ваше слике.{S} А сад би у име бога могли поћи.{S} Саме будите енергични; недајт 
 их сматра као снове.</p> <p>Кад год би у вече у сумрак ушао у своју спаваћу собу, увек би му с 
тешко било доћи непосредно, па ти не би у ствар тако брзо могао ући, а можда не би он <pb n="68 
е лопуже и кукавице:{S} Жика сам био би у стању у том тренутку да удари на њих двадесет.</p> <p 
очео живот из нова, то је једино што би у њему имао исправити.{S} Лажне науке уче да један чове 
агло изврте стакленце и истресе га себи у уста, и у два велика гутљаја попи кобну течност, а ст 
Она узе.{S} Монину руку, завуче је себи у недра и мету на срце. — Осећаш ли?{S} И збиља, Лепши  
ова како замичу даље.{S} Погледа и себи у лице и нађе га мирно и хладно.</p> <p>— То већ прелаз 
ежеве кесе гртала паре и сипала их себи у недра), а кад би се овде набућило овако (она показа р 
кине.</p> <p>Шта се у овом тренутку зби у души Црнојевића, тешко је рећи.{S} Он осети само нека 
 тутањ удаљене грмљавине, киша се разби у ситне капљице и поступно престаде; облаци се процепиш 
 исто бејаше почео и мислима да се губи у далекој прошлости.</p> <p>Чича Милоје — јер он је био 
.</p> <p>Кнез хтеде понова да се изгуби у читавом потоку ласкавих речи, али Лепша га пресече: — 
страсан и склон да се заборави и изгуби у полном уживању, опет зато његова су застрањивања неср 
кола и њихова се треска на скоро изгуби у даљини, широка кантарска улица остаде пуста и нема.{S 
ена.</p> <p>Кад се сељачки говор изгуби у даљини, Жика стиште Црнојевића за руку и прошапута му 
 се разговор пресече.{S} Сваки се удуби у своје рођене мисли.{S} Кнез Мутимир старао се да се с 
ло као маска од воска, па се опет удуби у питање, које га мучи ево већ близу 40 часова.</p> <p> 
ста.{S} Она окрете главу и он је пољуби у потиљак.{S} То је био дуг, сладак пољубац.</p> <p>— Ч 
да се с вама надмећем у увредама.{S} Ви у мени имате искрена пријатеља и државника збиљски одан 
мудар, озбиљан и одмерен као што сте ви у четрдесетој!{S} Ви просто заборављате доба његово и п 
ку.{S} Црнојевић је требао да се појави у сред Балканије, да направи ларму, да изазове престрав 
ису биле.{S} Он треба само да се појави у народу, да ненадно <pb n="529" /> искрсне у Тополовцу 
о се јавља у једној најобичнијој појави у животу — намериш се на каква сувише снажна човека, он 
ко јасно — У том тренутку у њеној глави у опште није било ничега јасног.</p> <p>Нека неодређена 
 су укази:</p> <p>„Да се војска постави у ванредно стање.“</p> <p>„Да се опредељење закона одно 
ездом из кога су излетели први соколови у величанственој борби за ослобођење.“ Кнез је говорио  
<p>Испод ових слика долазили су стихови у црвеној, плавој, зеленој боји, а у стиховима су неште 
како дође, он одмах начини ларму да сви у њега погледаше.</p> <p>Држећи се оберучке за сто, и к 
има.</p> <p>Мање више гости су били сви у једнаком стању.{S} Чак и сам доктор није био ни мало  
бице моја“.</p> <p>Јела се још боље уви у своју огромну мараму.</p> <p>Врата се на колима широм 
лана, начичкан мајушним шољама, а други у свакој руци по један велики порцулански кавеник.{S} П 
 кога сам рођеним очима гледао шта ради у седници „Балканске браће.“ Не! ма шта да ми говорите, 
/> <p>Да загледамо из ближе шта се ради у једном од ових села, па ћемо одмах знати како је у др 
тим лактом о сто, гледао је шта се ради у зачељу стола, час је нешто мрдао устима, час се кељио 
ј и одатле узеше посматрати шта се ради у осветлењеној кући — до њих су долетали звуци музике,  
 преседништво?</p> <p>Растислав побледи у лицу, а доња му усна узе дрхтати.</p> <p>— Од кога си 
цу широка друма, што из Звониграда води у оближње сеоце <hi>Јеленик</hi>, дивно месташце, обрас 
та видоше га где сави улицом, која води у двор....</p> <p>Кад коњаник би спрам парка, она три ч 
талица није тражио ништа, што их доводи у сукоб с њиним рођеним интересима.</p> <p>Ратков и Рас 
 да онако у <pb n="587" /> мраку погоди у коме се правцу крећу.{S} На једанпут му се учини да к 
 те одушевљава, заноси, крепи, што буди у теби сладострасне пожуде, што изазива глад у срцу и у 
да срца отопи лед и студен и да пробуди у њему топлу истинску љубав.</p> <p>Њене су очи биле вл 
кивати.{S} Растислав је умео да пробуди у њему све осећаје младога, бујнога частољубља, и да из 
и увијено парче хартије.{S} Ово пробуди у њему живи интерес.{S} Он се маши за гранчицу, разви с 
нити сте једини, ни сте највештији људи у Балканији.{S} Наћиће се и других који хоће да се кори 
.{S} А ако, по несрећи, ви угледни људи у народу доведете ствар до преврата, онда знај и упамти 
оћ седила коса у младића, а снажни људи у најкраћем року претварали се у немоћне старце.</p> <p 
ак.... у буџак ја како!... стерају људи у буџак....{S} А овако, шта велиш, г. Маврикије, овако  
е полиције.{S} Стотинама је таквих људи у Балканији, које гоне и киње и то све у име династички 
штампа устали су против ових голих људи у сред Беча. „<title>Кикирики</title>“ доносио је сваки 
} Несретна је то срећа коју човек тражи у срамоти својој.</p> <p>- Па шта ба, ти, старче, могао 
 било нешто налик на оно што Русо тражи у свом делу „<title>О Неједнакости међу људима</title>“ 
ено, с обореним очима, као да што тражи у трави.</p> <p>Међу тим Жика узе доглед, и кроз један  
вако!“ Час му се опет учини као да лежи у некаквом чуну.{S} Чун се љуља а он се све боји да се  
г убијенога кнеза балканиског како лежи у мртвачком сандуку, на столу, у сред дворане у кнежево 
о томе: шта је, која је то коју он држи у своме наручју?{S} Њега је до последња живчана кончића 
га се с њим споразуме, да се ствар држи у највећој тајности, те да виде да ли ће што о њој сазн 
несавладљива потреба, да ону, коју држи у наручју, утисне у своје груди, да је стопи са својим  
мо прошла влада била у стању да их држи у запту: чим је ње нестало, ови се незадовољни елементи 
говорила је: да се Враничић сада налази у непријатељској земљи, да је он човек који стоји ван з 
обојега пола, по послу, често се налази у пољу, у шуми, и кад се тако момчић и девојка нађу у ј 
г одмах после оваке једне жалбе, одлази у кавану и до мркла мрака већ не излази више из карташк 
династију Црнојевића.{S} То већ прелази у крупне државне злочине.{S} Но Балканија је била сретн 
томак династије Косанића и т. д. долази у стару престоницу Косанића и т. д., иде стопама својих 
и пази да ми увек јавиш ко с њим долази у додир.</p> <p>Између Растислава и Ратка развио се дуг 
век долази за министра, и то још долази у друштву с људима који ни по годинама, ни по начелима  
ежања, без воље и способности, да улази у читав сплет политичких интрига, које су се плеле око  
и своје држање спрам кнеза.{S} Догађаји у Орловцу и Повратници доказали су му да кнеза отуђује  
и били су много умеренији и уздржљивији у говору, но саме женске међу собом.{S} Сад се понајвиш 
намесника осећали су се мало слободнији у своме кретању.{S} Врбавац је почео бивати нестрпељив. 
ове с „мртвим и рањеним јунацима“, који у „дирљивим позама“ леже на „пољу славе и части“.{S} Ве 
окупи ноге да начини пролаз слузи, који у тај мах приђе с кавом.{S} Момак се окрете прво кнезу, 
шуј!“</p> <p>Као приспели порођај, који у најкраћем року треба да се изврши, као узрео чир, што 
оше из одаје, и не јавив се кнезу, који у тај мах стајаше с Павом крај прозора, загледајући кро 
м потврђено је и то, да баба Ката стоји у саобраћају с жандармом Илијом, а даљим трагањем сазна 
 и природно.{S} Па ипак наш народ стоји у томе куд и камо више над свима суседима својим.{S} Ма 
арочито интересовао вако та ствар стоји у народу.</p> <p>— Ох, што се тога тиче — узе реч докто 
развио, да се тај претходни рад састоји у збацивању династије Косанића, а повратку давно прогна 
воре: „Бог ти помогао, господару!“, али у тај исти мах они угледаше пред собом свога витешкога  
атко се окрете и начуљи обадва ува, али у залуд му мука.{S} Начелници опазише да их министар сл 
аду, у улици Јабуковој, броја нема, али у кући калдрмџије Станка, у авлији с леве стране, стану 
та је сад проводачика и подводница, али у ранијим годинама она је била и тровачица.{S} За то је 
 се изнутра отворише и гости уђоше, али у соби не бејаше никога.{S} Црна придика пружи кнезу ст 
p> <p>— Ми смо поред гробља прошли, али у гробље писмо улазили.</p> <p>— Ми у гробље нисмо улаз 
бу.{S} Мислио сам већ да сте будни, али у соби тек видим да још спавате као и пре.</p> <p>Кнез  
потиском помаче на више цео отоман, али у томе и сама склизну с отомана и пала би управо главач 
 тек сети тога, што је одавна знао, али у псовци и вици на невине волове чисто и заборавио.</p> 
 и ти људи припадају тајном савезу, али у публици се већ зна који су у тој дружини, и ја те мог 
избору за намеснике. <pb n="363" /> Али у последње време између ова два човека као да је, што н 
њему се почне будити слаба нада.{S} Али у исти мах он осети, како га његови мртваци још јаче ст 
јако су хулили лепоти њена лица.{S} Али у целој појави ове жене било је нешто симпатично, <pb n 
 лично властољубље и славољубље.{S} Али у то су се мешали и неки државни разлози.{S} Веровао са 
 не би био ни у каквој двоумици.{S} Али у ствари тако није било.{S} Ево шта се десило.{S} Памти 
е сад одржао тај обичај код њих.{S} Али у почетку овога века био је јако развијен.{S} О томе пр 
 глас и углед међу дружином.</p> <p>Али у маси простих интрига и празних разговора, ту се по не 
а твој рачун!{S} Навлаш су те одржавали у напрегнутом живчаном растројеном стању, само да ти ог 
} Кад му се и то досадило, он се завали у наслоњачу, узе на крило велики албум и тако је премет 
има странкама, али док они буду пливали у илузији да смо ми њина оруђа, у ствари ће сви они слу 
ли сељаци, у опште сви што нису спадали у свиту кнежеву.{S} Обед је завршен шампањцем, а људи и 
 неколико речи, а непрестано су гледали у Враничића и његову дружину.{S} За тим један од сељака 
и догађаји који су се тако живо урезали у мојој памети.{S} Зар сан наш силазак у Ташмаден!{S} З 
е, који су се, као црне сенке, уздизали у мраку.{S} Прво распознаде, да је оно што је пред њом  
родужене и после тога? јесмо ли стајали у преписци? каквог је карактера била та наша преписка,  
ко којих су начелник и министар стојали у вези, и тако је могао бити ухваћен цео њин разговор.< 
у два - три маха прилазили су и зивкали у коло лепу Паву и њене друге.{S} Али оне никако не хте 
де гоњен.{S} Онога тренутка ми би имали у рукама кључ да похватамо све кривце, који су нада мно 
 узајамним уједањем обојица бејаху пали у крајње огорчење...</p> <p>— Али ја ћу ископати то око 
ећи да смо га ту прилично били дотерали у ред.{S} Наравно, онда је то било лако, јер смо то од  
ле раднике, који су у гомилицама хитали у варош и зачуђено погледали од куда ли се то г. Растис 
моралније, да су ови камени људи остали у пуној природи својој, онакви као што су и били!</p> < 
ли смо данас дотле; толико смо залутали у притворном стиду, да не можемо трпети истинску природ 
 Кад су се, после свршена пута, враћали у Звониград, кнез се већ био толико ослободио и укалаши 
е није побегао, они би још ноћас стигли у град пријатељима.{S} Овако су морали заноћити у плани 
еле, а неку повеле и тако их све одвели у велики салон.{S} Ту затеку бабу.{S} Он је седео на ве 
звели су их у авлију, кришом их провели у башту, а на крај баште потрпали их у затворена, путни 
тим они махом попадају.{S} Да су седели у соби, где су били, можда им се не би толико познало д 
е ли истина да сте једном, док сте били у Пламеновцу на робији, неким кадом успавали све стража 
 за старе породице, чији су претци били у ближим односима с његовим дедом, и с многима је прого 
познао? колико смо времена заједно били у Паризу? какви су односи тада постојали <pb n="482" /> 
 верни ађутант Заре.{S} Обојица су били у црним дугим огртачима, а и сва друга одећа била им је 
одница их сведе у мраку и обоје су били у седмом небу; обоје су веровала да су нашли <pb n="467 
а сам знао чинити!{S} Људи који су били у стању да ме онако брутално нападну и онамо одвуку, мо 
дали двораном тамо амо.{S} Неки су били у маскама, а други, без масака.{S} Кнез с почетка није  
p>Ишли су даље, и што су дубље залазили у гробље, оно је све више оживљавало.{S} На скоро за св 
 су му се стари одувуд однекуд доселили у Босну).{S} Обилазећи тако вашаре и саборе он је био з 
ад тамо, а кмет и ћата већ се затворили у <pb n="545" /> судници, упалили свеће па нешто раде.{ 
 Осећала се као човек, кога су ухватили у некаквој кривици.{S} Целу јој душу обузе само један ј 
 уловљену тицу, коју тек што су пустили у кавез, на се сад лупа по њему, кушајући неће ли где н 
чне престоничке полиције, па се повукли у унутрашњост.{S} Отишли су у Орловац и ту већ ухватили 
ренутку ни једне јасне и одређене мисли у глава; у овај мах њом су превлађивали <hi>осећаји</hi 
разузданости, без и једне озбиљне мисли у глави, без појма о свом узвишеном положају и својим с 
чевидно је било да о нечем другом мисли у том тренутку.</p> <p>Жика је, познавао ово душевно ст 
аученим улогом, коју су му други метули у уста.</p> <p>У том тренутку Растислав је видео да цел 
сте, преко неких поверљивих лица, дошли у додир с бечким двором и бечком владом и да сте им сао 
е чак и министарство.{S} Но ту су дошли у опреку због његова слободоумља у унутрашњој политици. 
ојена сва атмосвера око ње, да јој пиљи у очи, и да је обасипа пољупцима.{S} И Мутимир је сасви 
ђене.{S} Јамачно ни ти не ћеш бити бољи у томе.</p> <p>— Најпосле ви сте осветољубиви, саможиви 
али у гробље писмо улазили.</p> <p>— Ми у гробље нисмо улазили?</p> <p>— Да, господару, нисмо!< 
 природно, онако како јесу, а што су ми у томе отворили очи за цело је заслуга неколицине разбо 
ше ово писмо.{S} Кнез треба да је прими у кола, она ће му показати пут и одвести га на надлежно 
има људи који не верују ни у анђела, ни у ђавола и не сматрају то као неко зло и грех, напротив 
а не даваше да је пољуби ни у образ, ни у голу руку, то је он обасу пољупцима по леђима, по рам 
елом.{S} Грешна слабост људска, која ни у гробу људе не оставља на миру!{S} А бар из гробова ја 
аше село до данас, богу хвала, никад ни у чему није било постидно, па се надам да неће бити ни  
 њега страдати сама земља, која није ни у чему...</p> <p>Госпођа Софија није могла довршити сво 
ретерати“, и г. намесник заиста није ни у чему претерао.</p> <p>Пошто се овако стојећки још чит 
нас хапсе и окривљују за ствари које ни у сну нисмо чули.{S} Ништа друго но све је то масло нов 
{S} Пошто она не даваше да је пољуби ни у образ, ни у голу руку, то је он обасу пољупцима по ле 
би приграби, као што није могло бити ни у интересу Русије, која тако исто халапљиво погледа на  
- У осталом ти не мораш њега уводити ни у какве заседе, не мораш шетати с њиме по селима и град 
/p> <p>— Да човек не може бити миран ни у својој рођеној кући!{S} И ту надзор, и ту шпијунажа — 
е догађај овде завршен, ја не би био ни у каквој двоумици.{S} Али у ствари тако није било.{S} Е 
} А? докторе, а?{S} Је ли да не ћемо ни у чему трпети оскудицу?</p> <p>Кнез потапка доктора по  
S} Најпосле, ма како било, ми нећемо ни у чему трпети оскудицу.{S} А? докторе, а?{S} Је ли да н 
ми.</p> <p>— Ви не можете ући стално ни у какву већу кућу.{S} Ваша прошлост затвара вам врата.{ 
рекао у себи: „Намесник не сме данас ни у чем претерати“, и г. намесник заиста није ни у чему п 
не капетане, кад ви као ви као власт ни у екватор верујете, онда ћемо далеко отићи.{S} Екватор  
.{S} Као што има људи који не верују ни у анђела, ни у ђавола и не сматрају то као неко зло и г 
 ни по годинама, ни по начелима нису ни у колико његова прилика.</p> <p>То је многе доводило у  
ва врлина сваког владара: ти не смеш ни у чему пренаглити.{S} По чему ти можеш рећи, да је ништ 
о бити удешено тако, да на њега, <hi>ни у ком случају</hi>, не може пасти никаква одговорност.{ 
нице.</p> <p>Међу тим мушки су у кавани у јутру, у подне, у вече, они ту доручкују, ту пију пив 
и чиновници у салонском оделу и грађани у најразличнијем руху, све се то мешало, тискало и неку 
љада веровати да су духови били умешани у ову појаву! — одсече се конзул.</p> <milestone unit=" 
„очинске савете,“ били одсудно противни у министарским седницама, да се ма каква помоћ указује  
 ћу ја — заврши ђенерал и брзо оде жени у собу.</p> <p>Ђенерал се задржа читавих десетак минута 
ти у колевци, кад је мало час ишао жени у спаваћу собу.</p> <pb n="345" /> <p>Међутим ђенерал В 
ли од стола.{S} Ту у близини, разбијени у гомилице, они су разговарали.{S} Највећа се гомила ти 
 привидно од гушобоље.{S} Ми, посвећени у ствар, прикрићемо ваш злочин, не вас ради, но земље р 
p>Четири пуна дана бавили су се окружни у Звониграду и много су што шта научили.{S} Дању су одл 
</p> <p>— Господине, зло је што се чини у овој кући — поче Боја.</p> <p>— Ћути старче! — пресеч 
 свем ужасу своме.</p> <p>Каји се учини у том тренутку као да опет слуша како пуцају разбојничк 
а сад их, ево, где се ваљају по прашини у коју она неће ни својом ципелом да згази.{S} Она је о 
унутра.{S} И ако је био већ сумрак, они у овој жени познадоше стрина Синђу.{S} Пава је дакле у  
м каквим послом? — Све ово прелете Мони у тренутку кроз главу, јер по лупи кола и <pb n="426" / 
д и сељаци умеју да буду брзи и окретни у послу, особито кад се деси на месту човек, који уме в 
ик, он се постарао, да фактички прикупи у своје руке сву власт министарску, власт коју има влад 
век није презао чак ни од тога да ступи у <pb n="17" /> везу с Турцима, да се стави на услугу „ 
{S} Кочијаш отвори капију, женска ступи у авлију.{S} Мона с осмејком на устима изађе пред гошћу 
 шпекулант, па бојаџија, најпосле ступи у војску.{S} Био је веома вредан, схватљив, окретан, уч 
ару била су отворена и кнез, како ступи у дворану, угледа домаћицу и гошћу у будоару, а угледаш 
што јесте и што није; причају се ствари у које нико не верује, <pb n="548" /> а опет их свак по 
у практици тако јасним схватањем ствари у теорији — рече Растислав.</p> <p>— Ви се врло варате, 
 отимања, Мутимир поче молити.{S} Удари у исповест; признаде, да је то слика једне париске лепо 
ећко га стегнутом песницом понова удари у груди тако јако, да се старац устури натраг, простења 
уну шаку косе и још неколико пута удари у главу ово јадно девојче.</p> <p>Кукавна Јела стропошт 
 не признају, а после и калуђерче удари у инћар.</p> <p>Један је начелник извештавао како су у  
овно једном већ мора решавати, он удари у одрицање.{S} Тврдио је како је то шала између њега и  
{S} Било је близу 9 часова.{S} Он удари у звонце.{S} Чича Јова уђе на прстима.</p> <p>— Да ли ј 
ом полети по патосу.{S} Кнез опет удари у мраку на момка који је држао у руци чинију с кохом и  
 на улици.{S} Пође да га потражи навири у побочни сокак, изађе на чаршију; упита двојицу што су 
лканију, као врело одакле потичу немири у Турској.</p> <p>„Сазнали смо били и за друге тешке оп 
кале су се у околини дворца.{S} Официри у парадним униформама, цивилни чиновници у салонском од 
осле</hi>!{S} И то се без зазора говори у сред кнежева конака; и то се прича у очи једноме оцу! 
има.{S} За мало, па се чаршија претвори у читав пожар.{S} Дуж целе главне улице, и с једне и с  
е.{S} Кнез и нехотимице сав се претвори у ухо.{S} Руке, ноге, све је мировало.{S} Чак је преста 
вире.{S} Затим се мали анђелак претвори у малена славуја, стане на стручак љиљана, и ту до руме 
 <p>Момчадија, и посебице, и по два-три у гомилицама, долазили су и звали је да „отаљају још по 
ризнајеш ли, да си син човечији и да си у греху рођен и да си по томе то исто, што и остали људ 
д њега, па, боже прости, као оно кад си у цркви.</p> <p>— Бог с тобом, па ко ће ти мирисати кад 
е.“</p> <p>„Да се ванредно стање огласи у целој земљи за сва злочинства и преступлења сем (§) п 
оумица.{S} Видело се да овај човек носи у грудима некакву неисказано тешку борбу, што је ствара 
 смрт у јелу и пићу, које ми се подноси у њено име као домаћице“....</p> <p>— <foreign xml:lang 
То је најтеже питање.{S} Наравно, ја ти у томе не могу дати потпун рецепт, могу ти само у главн 
и!{S} Бојим се бићеш сама!{S} Фалиће ти у нашем друштву.{S} Хајде прођи се ћорава посла, па ход 
равати.{S} Знаш ти шта говориш!{S} И ти у твоја пијана уста још и кнеза узимаш!{S} Хајд марш!</ 
ти.</p> <p>— Збиља, ја не знам да ли ти у опште схваташ данашњи положај.{S} На прилику, шта мис 
кажи ми искрено, докторе, верујеш ли ти у будућност Балканије? — рече кнез и упре поглед право  
да кажи ти мени, бога ти, верујеш ли ти у <hi>екватор</hi>.</p> <p>Капетан се нађе у чуду.{S} У 
оју власт, па то ипак учини, онда си ти у праву да ту злоупотребу сузбијеш како год можеш; у ов 
Е моја слатка, ми стара гарда одосмо ти у пензију!{S} Младеж нас задену за појас!{S} Данас сам  
ио тврдоглав и доктор је морао призвати у помоћ и сунце, које већ нагиње заранцима, и хладан ве 
а се отворише врата и кмет поче узивати у судницу једнога по једног сељака.{S} Бирао је све отр 
p>Сети се да му сутра дан ваља путовати у чаршију и обданце се вратити: с тога устаде да још је 
.</p> <p>Таке јој се мисли узеше кувати у глави и она се сад сети како је лик младог господина  
а особито пазити, и тај утицај сачувати у своју корист.</p> <p>Друго, стари консервативци почињ 
јка на сабору, ни пут се више не ухвати у коло од <hi>кад кнез оде</hi>. <pb n="216" /> Она се  
а га држите у шкрипцу, други ће му дати у много већој мери, и он ће дићи руке од вас, одагнаће  
ори ништа.{S} Он продужи и даље гледати у оне лепе очи, а његове усне, неосетно и за њега сама, 
стаде авољити својим рукама и загледати у Јелин прс кажипут, избоден од шивења.</p> <p>— Јабогм 
 кутију и опет стаде брижљиво загледати у монограм.{S} Враничић га упита шта га толико интересу 
па крајцара.{S} Ствар би требало држати у тајности, а овамо спремити цео план, како се има изве 
 носити у џепу, и коју је згодно држати у шаки и склонити је у рукав, тако, да се <pb n="105" / 
 рече да ће се цела операција састојати у трљању.{S} Отворе се врата побочне собе: рекоше ми да 
, али опрезни Жика није се дао уљуљкати у то спокојство.{S} Шапућући Црнојевићу на ухо, он поче 
ојевићу своју војску и да ће га послати у Балканију да отме престо од Мутимира, кад он неће леп 
 нејасно и тајанствено поче се помаљати у неизвесним догађајима, што наступају, а над Звониград 
" /> тако, да он имадне највише јављати у Звониград.</p> <p>У опште за њих, начелнике либералне 
 Ђокичиној рекла је: „Од сад ћемо имати у нашем друштву једну нову чланицу.{S} Остала би и дана 
 да ће један Врбавац — он лично ступати у овакве везе и познанства.{S} Па баш да исприча целу т 
мљу.{S} Али, колико сам могао разабрати у ономе изненађењу, ја не падох на земљу, већ ударим на 
рно возе.{S} Колико сам могао разабрати у колима је било два човека.{S} Осећао сам по дуванском 
љубави, док се у расвитак опет не врати у ведре висине небесне, са којих је и сишао...</p> <p>— 
 пољу је још било тавно.{S} Он се врати у своју собу и наслони на мек диван.{S} Једна разбуђена 
у ће страну савијати и докле ће хватати у ширину, да се не би сударила с потерама из других сед 
но.</p> <p>Чим је Синђа почела уплетати у свој говор кнежево име, Паву прође нека дрхтавица, и  
акав отров ови опасни људи мисле метати у мехуриће на тим својим стрелицама!</p> <p>„Наравно, т 
ло по мало, момчадија се поче надметати у томе.{S} А кад кнез једноме, који је највише и најбољ 
сви они, који су могли на кнеза утицати у другом правцу, противно намерама Растислављевим.</p>  
се по чешће привиђа.{S} Њу ваља оживети у успомени кнежевој, ваља му јасно изнети пред <pb n="4 
т, па се после опет вратити и проживети у њему?....</p> <p>- Па, може; за што не?... ево, узеће 
 Кнез с почетка није могао јасно видети у оном сумраку, но мало по мало он поче све јасније рас 
о.</p> <p>„Као јаки отрови, који, узети у потребној дози, производе тако рећи тренутну смрт — т 
ковник се поче све више и више црвенети у лицу.</p> <pb n="82" /> <p>Растислав примети мирно: — 
коро показати као много већи ауторитети у медецини, но он, доктор, пошто они својом изврсношћу, 
о се чује о некакој тајној завери, бити у вези с овом причом о лепој непознатој девојци.</p> <p 
зумем, господин докторе!{S} Све ће бити у реду.{S} Само у колико сахати?</p> <p>— Па, сад одмах 
сад одмах, у први сумрак.{S} Он ће бити у својој соби, ено у оном одељку — доктор показа руком  
ро одмерио, да ће Растислав једини бити у стању да се носи с оном халом и да те спреми за онако 
олуострво.{S} То никада није могло бити у интересу Аустрије, која је вребала згодан тренутак да 
 јамачно неко теби.{S} Ко ли ће то бити у ово доба — рече гошћа радознало.{S} Но Мона јој ништа 
чић.</p> <p>- Јес, јамачно ће и то бити у вези.{S} С Дунава се чује неко запомагање, а одовуд н 
е добре стране, што ће кнез вечито бити у новчаној <hi>оскудици</hi>, и кризи.{S} Ту ће онда од 
 сиротице Јеле.{S} Њој ће та помоћ бити у толико потребнија, ако изгуби тетку...</p> <p>Тако по 
сиротице удовице могла је г. Ратку бити у толико ближа срцу, што је зао удес хтео те је и он са 
решника, чије слабости треба употребити у своју корист.{S} Сваки га цени само по томе колико ва 
ко би се и хоџа могао згодно употребити у овој ствари.{S} Брзо је скројен читав план и Срећко ј 
гњешце, рече јој он и хтеде је пољубити у уста.{S} Она окрете главу и он је пољуби у потиљак.{S 
ије збуњен и да, зна шта му ваља радити у таквој прилици.{S} Но то је могло долазити и отуда, ш 
свом нејаком сину, кога је морао видити у колевци, кад је мало час ишао жени у спаваћу собу.</p 
самити, одвојити га од свију, пробудити у њему неповерење спрам свију и свакога, наговорити га  
вља питање да ли нихилисте могу служити у државној служби, а да се не огреше о савест своју.{S} 
н, али наши путници нису смели силазити у њу и ако су је жудно погледали.{S} Тамо су обрађена п 
анова.</p> <p>Ратко беше почео долазити у ватру, и све је живље говорио.</p> <pb n="566" /> <p> 
 то доба госпођа Мона почела је улазити у моду и постајати средиште једном делу звониградског о 
арне, сироте девојчице морале су пиљити у калдрму.{S} Но како се, ваљда, ипак по кад кад дешава 
90" /> <p>Врбавац се опет поче црвенити у лицу, знак да му се срџба опет повраћала.</p> <p>— Са 
које је потребно <pb n="405" /> учинити у личностима што су око кнеза као ађутанти, ордонанси и 
 приђе прозору и узе прстима добошарити у окно.{S} Кад му се и то досадило, он се завали у насл 
 му се никад никакво зло не може десити у кући где је домаћица ова анђелска жена, чије цело бић 
справицу, која би се згодно дала носити у џепу, и коју је згодно држати у шаки и склонити је у  
ез Мутимир беше почео губити и заносити у ове мрачне и ужасне мисли, иза његових леђа чу се лак 
нића, одакле се кнез после имао вратити у Звониград паробродом, одашиљући кола и пратњу сухим.< 
м начелником, и у неколико га посветити у своје послове, наравно кријући <pb n="654" /> брижљив 
ти да се поврати, па га онда преместити у постељу.{S} Још једном кнез је опоменуо своју рођаку  
ријатељима.{S} Овако су морали заноћити у планини.{S} Перун је осећао голем умор и јаке бодове  
аца, мој дед морао се кришом провлачити у отачбину.{S} Наравно, он је носио у својој моћној дес 
екакве хладне руке и почеше га свлачити у мрачну јаму, која се на једаред отвори испод плоче он 
ледено, намрзнуто, а час опет све букти у живом пламену.{S} Ове су промене ненадне, нагле, бујн 
b n="500" /> зверова не улазе од обести у кавез с дугачком гвозденом мотком, чији је врх усијан 
и да је ваша дужност да се дете одвести у оделите собе, где би остали под присмотром док ствар  
и да јој ваља бар колико толико довести у ред своју одећу, она јурну вратима на која је ушла у  
о, кад свршимо код њега ја ћу је увести у велику собу, а ти онда улази.{S} Знаш!</p> <p>- Је л  
и историја замерили за по неке грубости у карактеру.{S} Како би се тек Вама замерило, који сте  
се.{S} Он је стрепио од ове расејаности у тренутцима кад ваља бити најприбранији, стога покуша  
S} У ствари и ми данас имамо свечаности у почаст химену, јер шта су најпосле наше свадбе, и све 
чку коњицу, па, с пуно дрске уверености у победу, гледа какво ће дејство тај напад произвести н 
сти, износећи му сву блискост опасности у којој се налази.</p> <pb n="661" /> <p>— Господару!{S 
ледао, све је боље распознавао личности у сумрачној дворани.{S} То нису били млади, непознати љ 
 оно Наполеон на бојном пољу, кад пусти у борбу своју оклопничку коњицу, па, с пуно дрске увере 
инити догађаји које ћемо овде споменути у најкраћим потезима.</p> <milestone unit="subSection"  
нистри унутрашњих послова биће омрзнути у народу, али то ће уједно бити громовође, који ће одво 
н велики завежљај, кнез се полако упути у побочну собу.{S} Прође једну, прође и другу одају; из 
и знате некакав сок од кога ваља метути у воду, којом се човек умива, само десетак капљица, па  
им ађутантом Заром био у дворској башти у шетњи; да су ту остали до после по ноћи и да се ту кн 
 /> планина па тек да се човек уме наћи у оном непрегледном сплету јаруга, дубодолина, коса, пр 
ва, пошто удобније куће нису могли наћи у целом граду.{S} Растислав тек беше ушао у своју собу  
вовала изашиљући своје добровољце браћи у помоћ, која бејаху устала против мађарске обести.{S}  
аба помоћ, она се окрете и хтеде побећи у један угао.</p> <p>Млади господин погна се за њом и у 
, с главом стиснутом међу шаке, гледећи у жеравицу на огњишту, коју је пред њим полако попадао  
каже своје искрено пријатељство, будећи у њему, мало по мало, сазнање о опасности, која му прет 
 у маски, што је до њега стајао, држећи у рукама велику стаклену чинију.{S} До њега је стајала  
т мисли, осећаја и планова.{S} Полазећи у Балканију он је полазио с уверењем и чврстом решеношћ 
у и не освеже — мислила је Мона улазећи у кућу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18892 
 коју му показа ађутант.</p> <p>Улазећи у собу Кугић угледа кнеза у позитури, с прекрштеним рук 
p> <p>Чича Милоје — јер он је био трећи у друштву — смејао се Жикиној жељи да буде во, с тога ј 
напред је познато и то, докле ће се ићи у побијању поједине монете, онда је ту рачун лак, како  
онда то запалити и заједно с вама отићи у Содом, нек се бар зна и нек се прича и приповеда, док 
кренути са свог историског пута и отићи у анархију.{S} Неколико сокачких букача биће сувише сла 
асти, коју обичан грађанин може достићи у једној држави.{S} Али за њега је било мало да буде об 
и се полако уз брдо.{S} Слабачки вочићи у првим колима бејаху застали на узбрдици, немогући да  
 и случају, кад ће момак и девојка доћи у додир, о томе је водила бригу породица, па и цело дру 
о препоручен, чича Милоје морао је доћи у додир с покрајинским начелником, и у неколико га посв 
 како сте онда, врага, опет, могли доћи у вашу спаваћу собу и како <pb n="486" /> тога да се не 
се у памети само то, како је једне ноћи у дому његових родитеља, где је пре увек било тако <pb  
рстариле коњичке патроле.{S} Те се ноћи у Звониграду мало спавало.</p> <p>„Мртав...{S} Жив...{S 
кав младић, ускачући око 2 часа по ноћи у стан госпође Моне, био ухваћен у кљусу, разапету под  
ма.{S} Путујући за Петроград он преноћи у неком руском селу.{S} Кад се сутра дан кретао на пут, 
еш <pb n="343" /> мрзети!{S} Ти ћеш ући у свет, познаћеш живот и живот ће те запојити мржњом, и 
смехну.</p> <p>— Знам, рече она, дижући у вис леву веђу. — Не могу рећи баш за медведа, пошто с 
и руку, стукну корак назад, и, подижући у вис обадве руке, рече опоро и одлучно.</p> <p>— Даље  
 <p>— Да, да, рече Растислав, гледајући у кнеза.{S} Ја кажем да Ваша Светлост нема потребе да с 
ез Мутимир оста на сред себе, гледајући у врата која се за Растиславом затворише.</p> <p>- Ах,  
ислав.</p> <p>За тим настави, гледајући у госпођу: — Али, збиља, откуда ти амо?</p> <p>Госпођа  
тајао је и бесмислено бленуо, гледајући у врх својих ципела.</p> <p>— Хитајте — рече кнез мало  
а страну, корачајући полако и гледајући у патос.{S} Био је мрачан и зловољан.{S} Он није могао  
азлога — примети Растислав, загледајући у свој сахат, а за тим устаде.</p> <p>— Зар је за вас у 
готово силом изгура напоље, понављајући у два три маха: „вас јамачно тамо чекају!“</p> <p>По од 
и други обесмртили су се представљајући у камену истинске облике гола, жива човека.{S} Ми пак д 
спуњавају једну тужну дужност примајући у своје руке, на основу земаљски закона, власт привреме 
ика крочи с поља и уђе у кола, пипајући у мраку где ће сести.{S} Кнез је понуди да седне комотн 
е неко гони? — рече Растислав ступајући у собу.</p> <p>— Гони, те још како ме гони!{S} И то зна 
о.</p> <pb n="566" /> <p>— Али остајући у служби ти служиш свога политичког противника, служиш  
 од сока једне биљке америчке, мешајући у њега и отров од змије.{S} Али како се све то спрема,  
била, карала га, тепајући му и мешајући у своје материнске нежности поучне прекоре, како је већ 
је ово дана, у једној виноградској кући у околини Звониграда, ухваћена некаква млада, веома леп 
 доктор је одговарао околишно, уплећући у свој одговор похвалу династије и кнежеве личности: ка 
ако?{S} Да ме убије, отрује, да ме баци у воду, да ме распрска бомбом, да ме разнесе на ножевим 
гама високе чарапе, као што носе сељаци у Балканији, и црвени, уштављени опанци.{S} Око паса ша 
овимук је уверавала да се конзервативци у овој борби служе веома ружним, па често чак и издајни 
им је Кугић сјурио нож кнежевој прилици у груди, кнез Мутимир осети страшан потрес, као да је т 
у прилазили редом и сваки је забо слици у груди по један оштар нож.{S} После је слика свечано с 
 парадним униформама, цивилни чиновници у салонском оделу и грађани у најразличнијем руху, све  
ва.{S} Около су представљени свештеници у одеждама, како читају мртвачке молитве и гомиле тужна 
Трпељивост и време били су му савезници у многим његовим успесима.</p> <p>Име му је било Растис 
тили сте се мени, као старој мајсторици у тим стварима.{S} И добро сте учинили, мој г. пуковнич 
 начелницима који су били главни глумци у овој шаљивој игри.</p> <p>— Није ваљда баш тако? - ре 
ском травом, као што су многи пропланци у овим планинама.</p> <p>Наши путници изађоше на ову чи 
 рукама.{S} Они су знали да су им конци у мојој шаци.{S} Ха! ха! ха!{S} Уредник <title>Балканиј 
е онде испод моје слике у тајној фијоци у зиду — кнез показа прстом — Но од те фијоке и ја имам 
 јаду.{S} Паде му наум како су се Турци у рату служили псима као извидницама и опрезном стражом 
је грешне руке.{S} Развратници!{S} Вуци у јагњећој кожи!{S} Бог вам је поверио овај народ да га 
апитале, а зетови су тасту били на руци у свему, чиме највиша власт у земљи може бити на руци ј 
ем оних који су били неопходни помагачи у каквом послу.{S} Био је дрзак, али и врло покривен.{S 
тим парадама. „Народ!“ Шта та реч значи у устима владара, то бар за нас, њине доглавнике, не мо 
а чудновато.{S} Име је балканиско; речи у имену имају свака свој значај, па опет за то име је б 
ти сваку реч своју, пошто се такве речи у народу годинама памте и годинама се претресају и тума 
века.</p> <p>Кнез је изговорио ове речи у највећој озбиљности, а при томе је непрестано нетреми 
 имао куда више пењати.{S} Упр’о је очи у једну сјајну точку над собом и више их није скидао.{S 
о против вас? рече Растислав и упре очи у пуковника, очекујући шта ће овај одговорити.</p> <p>— 
ст, и што једном дочепаш, чувај као очи у глави.{S} Од сеоског пудара па до министра свако мест 
 ићи...</p> <p>При овој речи Мона крочи у будоар и наједан пут она занеми од чуда, и, крајње за 
 демагошку реч.{S} Она тако ружно звучи у устима једног владара!{S} Бар преда ме немате потребе 
{S} Лепо, бистро вино искрило се у чаши у пријатној рубин боји, бацајући кнезу на руку лепу црв 
озрео злочин, који ја имао да се изврши у најкраћем року и да створи Балканији нову династију.< 
оглед, нека проба.{S} И то се све сврши у облику свечаности; стрнџање сматра се као некакав пра 
ратима ђенералова кабинета, где је овај у вече обично радио, и јако закуца.</p> <p>— Унутра — в 
разговори с Растиславом, где му је овај у завијеним наговештајима свраћао пажњу на неке сумњиве 
езу: узми нас за министре, па заповедај у државним пословима како <pb n="400" /> хоћеш и узимај 
росто заборављате доба његово и положај у коме је.{S} Шта уме и шта може ово јадно, младо, неис 
ена човека који заузима повисок положај у балканиском друштву, опет за то њена кућа и њено друш 
: — Лепшо! — викну он срдито — не дирај у писмо.{S} С твоје стране то би била крајња неделикатн 
е миндерлук — то је био једини намештај у овој одаји.</p> <p>Соба је била пуна дима, а како се  
ст, у њој се пробудио матерински осећај у свој свежини и неодољивој снази својој и под утицајем 
требне да учврсте његов пресудан утицај у војсци, како би постао једини и неограничени господар 
о.</p> <p>— О, не!{S} Обичај!{S} Обичај у целој јужној Русији, а по свој прилици и у другим кра 
.{S} И да се није десио несрећни случај у планини, и да чича Милоје није побегао, они би још но 
а божији, постати ортак и помоћник твој у твоме разврату и кварежу!{S} Зар код толика света ваш 
 каже, има ли кога на свету који би јој у овом тренутку био ближи к срцу но он, Мутимир.{S} И т 
 <p>Стотине најлуђих планова навали јој у главу.{S} Она је била готова да скочи, да загрли ово  
за рамена, окрете је к себи и упиљи јој у очи:</p> <p>— Ево овако!{S} А ако би ми што год рекао 
ли није Орловац палио само катран и лој у почаст кнезу Мутимиру; спаљено је ту још и стотине др 
 за што је најпосле Мона морала ићи њој у посету два пут, и то ићи прва, док се милостивна једв 
тавити с тога што може чути да се о њој у кругу кнежеве родбине рђаво мисли: — <foreign xml:lan 
ело напредак, донело је огроман назадак у појмовима о љубави и полним односила Хришћанска теори 
 нагло и неочекивано угасила, као жижак у који је ненадно духнуо страшни дах судбине, духнуо и  
p>— Тако, господару.</p> <p>— А одлазак у гробље?</p> <p>— Ми смо поред гробља прошли, али у гр 
било, господару.</p> <p>— А наш силазак у Ташмаден?</p> <p>— Ми Ташмаден нисмо видели ни из дал 
 у мојој памети.{S} Зар сан наш силазак у Ташмаден!{S} Зар сан и мој министар г. Кугић, кога са 
е је зелен пољанаст брежуљак, пропланак у густом гајићу, па опет њива, опет шумарак, опет шарен 
аш.{S} Шта мислиш, чије је дело устанак у Херцеговини?{S} Ти не знаш колико им тек ти сам лично 
а јаузн.</p> <p>Она застаде за тренутак у сали да загледа у саксији свој красни фикус, који јој 
.</p> <p>Говорећи то, госпођа пређе чак у други крај дворане, седе и чисто се увуче у велику на 
ле Адрије, па за непуну ноћ прохује чак у недогледне просторије немирна Црна Мора.{S} Ту, у Бал 
ошто је тако издао наредбу, која се чак у ходнику могла чути, начелник се једва сети, да се окр 
 онака је и падао.{S} Неке су нашли чак у башти, пали, повраћали, па ту тако на гомили и заспал 
астиславе, што се као ухода завлачи чак у туђе породице.</p> <p>— Пазите, г. пуковниче, да копа 
шеталице.{S} Ђенерал је јамачно био чак у крајњој спаваћој соби своје жене.{S} Тек после двајес 
{S} Неки домаћини орловачки пали су чак у такав севдах због кнежева доласка, да су попалили гом 
ао штудија до чега може да дотера човек у смишљању зала, кад се већ једном ода на тај пут и зан 
едео на столици омален, неугледан човек у војничкој <pb n="614" /> униформи, држао на свом коле 
чиновнички положаји ваља да остају увек у рукама наших људи.{S} То ће нашој странци дати несумњ 
утећи што?...{S} Ма шта да је било, тек у овом <hi>привиђењу</hi> било је и <hi>провиђења</hi>. 
стислав се растао од кнеза Мутимира тек у зору.{S} Судбина ђенерала Врбавца била је већ решена. 
га човека, тако да га успава, да се тек у рају пробуди.{S} То је, господине пуковниче, и Ката в 
ло и синоћ.{S} Барон се вратио кући тек у зору, с тога је сад и спавао као заклан и ако је већ  
 ура! живео!“</p> <pb n="181" /> <p>Тек у зло доба ствар се мало стиша.{S} Вујадин осети где га 
остаје.{S} То ти је најопаснији поданик у целој држави твојој.{S} Г. Растислав највећи је лицем 
ан грађанин француски, уз то и чиновник у француском консулату, и да по томе никоме не признаје 
ц, министар војни и министар председник у Балканији, преминуо је, измучен дуготрајном ватром, к 
атко у Звониграду, на ни његов начелник у Орловцу, није могао желити да Перун Црнојевић погине  
ој години, а ружно је кад је потпоручик у четрдесетој — рече Ратко смешећи се.</p> <p>— А сеја  
ине!{S} Лепо је кад је човек потпоручик у двадесетој години, а ружно је кад је потпоручик у чет 
ти одмах, тако рећи тренутну смрт - док у мањим дозама може имати за последицу хронично тровање 
е Пола овако транџирала госпођу Ловимук у дну сале, на врху сале чу се грохотан смех.{S} Око би 
ровати да од оваких ствари зависи морал у једном друштву и да би бечко друштво с тога постало н 
е ево већ трећа година француски конзул у Звониграду.{S} Млад, образован човек, члан једне од н 
/p> <p>Тако једног дана дође тај учитељ у кавану, где је било много света, па и г. срески.{S} Р 
ав презриво и још се више увуче у фотељ у коме је седео.</p> <p>Врбавац је при ходању обично гл 
ењу.{S} А свакако људи знају за што вам у свом друштву дају тако почасно место.{S} Кад се то до 
мајте на ум то, да ја знам све, да имам у рукама све, и да вам одрицања ништа неће помоћи.</p>  
де, ја сам за сваки случај хтео да имам у рукама главнога покретача целе ове ствари.{S} С тога  
рбавац плете против младог кнеза и имам у рукама доказе да му ради о глави.{S} Зарад кнежеве бе 
 даље ја не знам; сва је прилика да сам у тај мах изгубио свест и пао у занос.{S} Не знам колик 
сам тако лежао, а било ми је као да сам у паклу.{S} Поред свију мука, које сам и иначе имао, са 
 — Но ја нисам само пред гробом, ја сам у гробу.{S} Ја нисам само осуђен нам смрт, ја сам већ у 
е две женске изгубише у даљини и ја сам у мрачној алеји, за неко време, назирао само њине нејас 
итница.</p> <p>— Пет година провела сам у затвору. </p> <p>И ако је све то знао, пуковник се уч 
био рапорт о свему овоме, дигнем се сам у конак да видим шта је.{S} Пођем његовој соби.{S} Пред 
заузме место с леве стране, скочи и сам у кола, седе с десна, и викну кочијашу: ка..а. а. ас!</ 
ирају моје речи баш с тога што и ти сам у себи мораш признати да ја имам право.</p> <p>— О, там 
нерасудно и очевидно опасно улазити сам у непроходну честу, гоњен неодољивим осећајем освете, д 
, ја вам отворено кажем —- јес, био сам у кујни и то вам не кријем, чујте од мене сама, јер као 
тварале врата за њима.</p> <p>— Био сам у очајању, мислио сам нећеш већ ни доћи.</p> <pb n="674 
е катастрофу бар за 24 часа, да доведем у ред своје ствари.</p> <p>-— Не може се одлагати, госп 
n="446" /> пристала, но да мало доведем у ред одело па да бежим одавде да ме не затекну други г 
е кичице.{S} С револвером и голим ножем у руци, војни министар Врбавац тражио је од својих друг 
Обојица с пиштољима а Радован и с ножем у руци — они су викали војницима: „не ближе, погинућете 
у било умешано провиђење.{S} Ја верујем у провиђење — примети ђенерал озбиљно </p> <pb n="327"  
верујем, господине учо, ето, не верујем у екватор, па шта ћеш ми сад!{S} Не верујем!</p> <p>Учи 
а прилику онај кад је удешено да паднем у нужник? — примети кнез.{S} Ђенерал не одговори одмах, 
чао даље.</p> <p>- Ја покушам да викнем у помоћ, али нисам могао ни писнути.{S} Одмах за тим на 
, на сунцу ватрено сјајне, с преливањем у најлепше боје.</p> <p>По равном путу, журно поправљен 
иђење, изазвано код Каје дугим гледањем у сјајну зраку? — или је Каја можда то намерно учинила, 
/p> <p>— Спаривање мушкиња са женскињем у старо доба није сматрано као нешто грешно, као нешто  
пороже волове, па ће и они преким путем у село.{S} Ствар се свршила лепо и мирно.{S} Тако је ба 
оба, не дозвољава да се с вама надмећем у увредама.{S} Ви у мени имате искрена пријатеља и држа 
анини.{S} За по часа, најдаље бићемо им у рукама. </p> <p>— Па?{S} Шта је с тим? — примети Црно 
а нисам дала.{S} Да си био с ким другим у послу, ја бих причекала у другој <pb n="370" /> соби, 
иви; обојица саможиви, а један с другим у завади.</p> <p>Врбавац се већ био почео машати круне. 
 — тако..{S} Е, сад и овог пешака водим у ропство.{S} Па ти оста без војске, сасвим оста без во 
изненађен, да лепо, као и обично, лежим у моме кревету.{S} Крај мене на столици стоје моје хаљи 
м поглед око себе и видим да се налазим у некаквој округлој подземној одаји, одозго засвођеној. 
знање да се ја, у томе тренутку налазим у ванредном положају, где ми све моје титуле не могу ни 
 долазити к себи, ја осетих да се возим у некаквим колима.{S} Кола су јурила брзо, и, по лаком  
ништа, нити се маче.{S} Спава, помислим у себи и хтедох се уклонити, кад на један пут кнежева у 
амесништво је свечаним актом, штампаним у много тисућа примерака, давало као неки рачун о својо 
радом у Балканији, местом такође важним у историји династије Косанића, одакле се кнез после има 
избруси хоџу и нареди му да пође за њим у манастирски конак; пандурима заповеди да понесу хоџин 
ишао полако, а потера је била ту за њим у непосредној близини.{S} На све молбе и наваљивања Жик 
овако чисто створење, да се стопи с њим у једну нераздвојну целину, да му се преда сва, да за н 
у земљи две недеље дана, и да је за тим у присуству друштвених изасланика откопан и нађен жив,  
 бити да идем по кола, па да вас вратим у двор.{S} Наста питање ко да иде за кола.{S} Не наводе 
) а ја бих онда за часак кући да сручим у мој сандук, па онда потрч натраг моме кнежићу.{S} Сад 
је су понајвише после односили са собом у гроб.</p> <pb n="96" /> <p>„Данас постоји читава наук 
ао пажљиво, непрестано климајући главом у знак одобравања, додајући од времена на време.</p> <p 
on" /> <p>Синђа је ушла заједно с Павом у кнежеву одају, али она није дуго ту остала.{S} После  
зи како по снажном затиљку Враничићевом у два три маха прође лака дрхтавица, а по покретима леђ 
њему.{S} У копрцању, Лепша одупре ногом у тај орман и једним снажним потиском помаче на више це 
 фрајла све дувају, дувају један другом у уста, а фрајла све нешто шапуће, а браца Мика све дав 
ене, измучене исплакане, а једно другом у наручју....</p> <p>Кад је забелио дан, Лепша скочи да 
ни већ <pb n="676" /> ћуте једно другом у загрљају, или обоје плачу или се обоје вајкају што су 
 отпочињао се <hi>Орловцем</hi>, градом у средини земље, првом престоницом обновљене Балканије, 
пцем, после престонице најлепшим градом у Балканији, местом такође важним у историји династије  
тислав једва чекао да се врати с кнезом у Звониград, па да сам лично предузме даље трагање.{S}  
јарен, газда ће сад долетети с оплавком у руци и испребијаће нас на мртво име.{S} Нас страхоба  
ставља ван закона, да га вреба с пушком у руци као дивља звера!...</p> <pb n="540" /> <p>То не  
ad> <p>Врбавац је стајао пред огледалом у спаваћој соби и раскопчавао своју пуковничку униформу 
> <p>С препуклим срцем, с дубоком раном у грудима, ова је жена хитала преко звониградске улице. 
Буде ди то једном; успеш ли само једном у томе, онда га се више немој бојати; после тога може т 
амештена у малом прозорчету, издубљеном у дебелом зиду.</p> <p>— Боже мој, боже мој!{S} Та то ј 
који је узалудно одупирао голим раменом у точак и безуспешно кушао да својим подупирањем задржи 
 се одрекнеш свега, па да бежиш са мном у свет.{S} Ти знаш како си био тврдоглав у тој твојој о 
 Јеленичког убиства оживе опет пред њом у свима појединостима и у свем ужасу своме.</p> <p>Каји 
 човек пун самопоуздања, с тврдом вером у своју надмоћност, прожман осећајем подругљива презира 
ли Жика је већ био над њим с револвером у руци.{S} Шињел сељаков стојао је два корака даље наба 
е верујем!</p> <p>Учитељ прсну грохотом у смех и рече:</p> <pb n="178" /> <p>- Е, мој, господин 
 тренутака, он јурну слици, упре прстом у кнежев мртвачки лик тако јако, да стакло на слици одм 
е он, као с неким чуђењем и упре прстом у своје груди.....</p> <p>— Вас, да, вас!{S} И зашто ка 
м малом, округластом ножицом, утегнутом у плитке ципелице од црна сатина.</p> <p>Тоша се трже и 
 и на скоро за тим отпутује с породицом у једно страно купатило.</p> </div> <div type="chapter" 
 - па онда што игда може удари песницом у слику тако, да парчета разбијена стакла полетеше на с 
гатство, а амо долазе с једном свећицом у руци и доста је неколико стопа ледине и највећем бога 
тав урнебес.{S} Кнез беше устао с чашом у руци да некоме наздрави.{S} Са свију страна диже се ж 
си требао да будеш отрован, ушао кришом у Врбавчеву кућу, претресао све његове фијоке, покупио  
за њим.</p> <p>Кад остаде сама с Лепшом у соби, Мона јој приђе.{S} Лепша је још седела ћутећки  
вак је себи најпречи.{S} Свак је позван у првом реду да се о себи побрине.{S} За тим долази пор 
лустера, бацајући сенку на малени диван у углу.{S} Кнез први опази овај заладак; он повуче Кају 
гла икада допустити да ја будем отрован у сред њиховога дома, да примим смрт у јелу и пићу, кој 
анину је најслађи ручак, који је скуван у сиротињским сузама.{S} На нож натакнуто срце само је  
од поуке.{S} Она је добра као добар дан у години; она је блага као сама благост; она је оличено 
радских отмених кругова и рало је виђан у свима одличним кућама.{S} Од кад је кнез Мутимир пост 
ек пријатне спољашности, а врло љубазан у опхођењу — он је убрзо стекао симпатије звониградских 
} Растислав је имао јасан, одређен план у глави и тражио је сад само његово извршење.{S} Кнеза  
љив човек нове владе, да је био одаслан у суседну велику државу, да тамо изврши затварање и пре 
м.{S} Кнежев млађи кувар био је изаслан у Повратници још у очи тога дана, и он се доиста постар 
 а у јутру устаје из постеље сав окупан у зној с тешким задахом.</p> <p>„Мало по мало отрована  
мал нису кожом платили.</p> <p>Притеран у тескобу, г. енжењер је чак нудио да се откопа земља,  
 у затвор одвучен и ту бијен.{S} Отеран у тврђаву, он је одлежао више од три године.{S} Затим ј 
, у најкраћем року бити осуђен и отеран у Пламеновац.{S} Кад њега нестане посрнуће и цело ово в 
батина, казује прича), па онда протеран у место рођења, где је живео као заточеник све до смрти 
бе која представља власт, он је покоран у тим стварима, и шта више, донекле чак сматра то за ча 
приноси ствари.“ И тако је остао упоран у томе да се Растислав чисто чудио толикој чврстоћи так 
 поточић, једва <pb n="138" /> приметан у големој, густој трави; даље је зелен пољанаст брежуља 
 чисте женске душе...</p> <p>Цео умотан у ту атмосверу, опијен свемоћним дахом женске лепоте, р 
 преком суду и стрељан.</p> <p>Свемоћан у војсци, министар Врбавац учинио је први покушај своје 
ова,“ уз то оштар на језику и драстичан у изразима, Кугић је брзо изашао на глас не само међу и 
 тим је тако увијени дервиш сав опшивен у платно; на платно су ударени печати лекарског друштва 
ему је било мило.</p> <p>Кад је доведен у Балканију и изабран за кнеза, млади Мутимир био је де 
о.{S} Каквога витеза имаш!{S} Као јелен у гори.{S} Завидеће ти цео Звониград, цела Балканија -  
ита, нити пише, већ седи мирно, заваљен у столицу.</p> <p>Ноге испружио, прса истурио, руке пре 
не пре но што се лати посла.{S} Заваљен у тршчану наслоњачу, Ратко је полако завијао цигару, а  
трасних слика и прилика.</p> <p>Заваљен у колима, с наслоњеном главом, која се као у колевци по 
 жаром срдачне љубави занесен, изгубљен у облаку и диму разбуктане пожуде — кнез Мутимир није в 
е ту седео у фотељи до прозора задубљен у француски лист <title xml:lang="FR">Journal des Débat 
ињенице Јеле — бој се чак је и заљубљен у њу.</p> <p>Све ово сазнао је Растислав још на путу.{S 
} Кад се отуда врати био је веома румен у образу, а очи су му необично сијале.{S} Чим уђе он се 
з саучешће целе земље, кнез је сахрањен у породичну костурницу, у храму свете Богородице у Звон 
 <pb n="359" /> где је ђенерал сахрањен у породичној костурницу своје супруге.{S} Кнез, министр 
вују на здравље, а човек, дуже затворен у одају, скоро премазану таком бојом, може формално да  
чео повраћати к себи, нађем се намештен у наслоњачу.{S} Био сам ослобођен од свију стега и веза 
о ноћи у стан госпође Моне, био ухваћен у кљусу, разапету под њеним прозором, услед чега се диг 
> <p>Задовољен, непресићен, али засићен у пуној мери, Мутимир је осећао оно пријатно задовољств 
 као тешки ++преступник државни одвучен у град.{S} Ујутру освануће у службеним новинама моја пр 
 могао и писнути, он се већ нађе свучен у гроб и притегнут за хладну влажну земљу, као да је оп 
ио своје претње.{S} Хоџа је прво свучен у подрум, ту је провео целу ноћ везан за дирек; сутра д 
есто, као један од светих обреда, вршен у самом храму.{S} Ствар је узимана природно и није било 
ме дира?“</p> <p>Међу тим мали господин у цилиндру није ни помишљао да вуче кмета за тур.{S} То 
арактерише ово дело као „најцрњи злочин у новијој повесници“, а кнез се оплакује као највећи ро 
 Мона је била начисто да долазак Лепшин у њену кућу значи предаја кнезу Мутимиру.</p> <mileston 
себе, он није знао за свет око себе, он у том тренутку није могао јасно дати себи рачуна чак ни 
ц, комшиница удовица. <pb n="466" /> Он у црнини и она у црнини; она у тузи и он у тузи.{S} С ј 
их их чуо — рече Растислав мирно.{S} Он у почетку беше пренуо; изгледало је као да га дирају ре 
мирљиви противници његове лозе, и да он у њима никад неће наћи искрених саветника и пријатеља.{ 
их — прихвати Петрија живо.{S} - Кад он у мене издражди очи, гледала бих и ја у њега; баш овако 
<p>— Тако, сад ћемо бити мирни, рече он у шили, али као мало заједљиво, и притиште је одозго.</ 
 мозга.{S} Жики заплака само срце, и он у том очајном тренутку не сети се ничега пречег — већ п 
 се ствар допадала онако у целини, и он у појединости није хтео ни улазити.</p> <p>Начелници су 
полицајцу управо је све подозриво, и он у свачему нађе повода да превије табак и отпочне истраг 
 црнини и она у црнини; она у тузи и он у тузи.{S} С једне стране плота уздише он, с друге стра 
 шта велите?{S} Камо рекосте?</p> <p>Он у томе стиже пред Растислава и испрси се пред њим.</p>  
и запрепашћеном сељаку 5 дуката преда њ у траву и прошапута претећи: ником речи да ниси прослов 
ипа своју јару у жиле наше, зажиже огањ у срцу нашем, огањ на коме кључају сви сокови организма 
о појачаним гласовима јасно распознавао у ком се правцу креће ова гунгула.{S} На једаред читава 
 мишљењем често је продирао и прозревао у ствар много дубље но људи веома виспрени, којима њина 
а, ведра и јасна.{S} Пун месец испливао у ведре небеске <pb n="281" /> висине и извео у своју н 
 ове високе положаје, он их је школовао у полициској вештини и задахнуо својим партиским духом  
жари над његовом срећом — он је веровао у своју срећну звезду и с тим расположењем дошао је јут 
е и ђаволе, тако исто и он није веровао у поштење и непоштење, у зло и добро, у морално и немор 
ли да облачи шињел, Жика му је разлагао у чему се управо састоји вредност тога одела.</p> <p>Вл 
сле крепка, опојна напитка, он је падао у сладак полусањив занос, где су се очи саме затварале, 
живе жеравице, овај човек јако је падао у очи са својих танких, припијених усана и тако исто та 
ством и друговањем.{S} Никад није падао у узбуђење да пред другим открива своје осећаје.</p> <p 
ика, коју је пре неколико часова гледао у подземним ходницима ташмаденским — а међу тим сви ови 
ок је Ката говорила, пуковник је гледао у њу забезекнуто.</p> <pb n="126" /> <p>— Је ли могуће  
ема ту ништа.</p> <p>Пуковник је гледао у њу зачуђено, док је она намештала своју мараму. — „Ам 
ли и зле слутње његове.{S} Он је гледао у оно лепо, овално лишце, тако интересно са чудних конт 
 крупним корицама, непрестано је гледао у земљу и непрестано је говорио.{S} Застајао би само он 
Лепшу, ућута и тако је нетремице гледао у њу за неки тренутак.{S} То је био мек, топао, нежан п 
део на мраморној хладној плочи и гледао у мрак.{S} Чудно му је било, како Заре ћути и неће ни о 
а — па је онда кивно и душмански гледао у њу за све време док је кукала, а кад год се кукавица  
ртањем.</p> <p>Врбавац је подуго гледао у жену; учини, му се да види како јој се груди високо н 
 који је још стајао и непрестано гледао у њега.</p> <p>— Бога ти, кажи ми од кога си то чуо?{S} 
нађен и збуњен, кнез је зачуђено гледао у ђенерала, док је овај продужавао своја заносна деклам 
ластична.</p> <p>Кнез је збуњено гледао у ову загонетну прилику, не знајући управо шта да мисли 
о, пажљиво бројао било и укочено гледао у креветски перваз.</p> <p>Но ађутант му се опет саже н 
 <p>Врбавац је при ходању обично гледао у земљу, пред ноге.{S} Кад Растислав ово рече, он диже  
а доброте.</p> <p>Кнез се беше загледао у ђенерала.{S} Изгледало му је чудно да му овај сад чит 
по свом кабинету, и непрестано загледао у сахат.{S} Пред двором стајао је упарађен вод жандарма 
туо у џепове, па се тако нешто загледао у даљину и чисто се занео за лепом месечином.</p> <p>На 
 <p>Кнез је ходао и час по час загледао у сахат.</p> <p>На једанпут кнез стаде, подиже сахат, „ 
аруквице, црн капут.{S} Кад се погледао у огледало, при поласку у министарство, видео је да изг 
аја Жика је и нехотице почешће погледао у Милоја.{S} Он га је гледао и онда, кад је Милоје разг 
 главом Врбавац је <pb n="299" /> лежао у широкој наслоњачи, са затвореним очима.{S} По тихом,  
риведе дивану, где је ђенерал још лежао у заносу.</p> <p>Жена паде на њега и узе цвилити, но кн 
ет удари у мраку на момка који је држао у руци чинију с кохом и шатоом, те му момак сву огромну 
дао право у очи, њену руку још је држао у својој, и ова старачка рука сад се на један пут загре 
у даље као човек, који је једва задржао у себи тешку погрду, која му у мало не слете с језика.< 
.{S} Један брк му се непрестано подизао у вис, крај горње усне час по час грчио се — знак да је 
.{S} Диже се и ослушну.{S} Пас је лајао у близини, и сад удвоји лавеж, јамачно осетив шушкање у 
ог? је ли Црнојевић, преко мене, стајао у вези и преписци с киме из Балканије? да ли су преко м 
ругла упадала је у ове црне облаке, као у какво дубоко <pb n="531" /> језеро, из кога би после  
одине, можете се слободно поуздати, као у себе сама.{S} Ако вам треба верна служба, нигде је бо 
о се тај говор ређао <pb n="602" /> као у некој песми где су мртваци и човек с поља говорили на 
бичај — нећемо овде расправљати.{S} Као у многом које чему другом, тако је и овде узет пример и 
ан човек, избријане браде, а бркова као у Краљевића Марка.{S} Није био никакав школован човек,  
олима, с наслоњеном главом, која се као у колевци полако љуљушкала на меком кадивеном узглављу, 
а се поздрави и на растанку им рече као у шали: — „Ако се кад год намерите на Црнојевића, поздр 
, а код варошанке отобољио се образ као у краве измузено виме.{S} Јес, здравља ми!{S} Ето, кад  
спокојно; после додаде равнодушно и као у шали, да би он био задовољан кад би <pb n="550" /> би 
е своје грехе тако заплете и замрси као у стоструку мрежу, из које му више нема изласка, ни спа 
unit="subSection" /> <p>Кнез је био као у грозници.{S} Осећао се као Арављанин, који се насркао 
у спуштене, у колима је било мрачно као у паклу.{S} Јела се стресе.{S} Прође је нека језа.</p>  
звала Лепшу и обећала јој сигурност као у сопственој кући.</p> <p>И она збиља није готово ништа 
едне благе јесење ноћи, горко је плакао у превишњим висинама својим.{S} Једна његова суза канул 
о без икаква усиљавања, просто је рекао у себи: „Намесник не сме данас ни у чем претерати“, и г 
ању изједначи с човеком који је поникао у народној простоти, који није умео ни имена потписати, 
у.{S} Тек што беше ручао, па се повукао у свој кабинет, да попуши цигару, а можда малко и да др 
а рећи — растали су се: кнез се повукао у своје одаје, а свет се повратио у град, расплинуо се  
једини мутан осећај, који се још јављао у њему, било је то, да се налази дубоко под земљом.</p> 
hi>осећао</hi> и према томе се управљао у животу.{S} Тако је радио, али није о томе ником прича 
после повратка с пута Растислав је имао у рукама цео план завере.</p> <p>Кад је овако целу ства 
/p> <p>Кад је овако целу ствар већ имао у рукама, Растислав се реши на двоје:{S} Прво да ствар  
дваљено им.{S} Добро је што сам их имао у рукама.{S} Они су знали да су им конци у мојој шаци.{ 
а државне интересе, а ђенерал га узимао у помоћ против мене — тако смо му на жалост обојица дал 
а у томе искварили.{S} Ја сам га узимао у помоћ за државне интересе, а ђенерал га узимао у помо 
ан љубавник и ја бих му то пре урачунао у врлину но у махну.</p> <p>— Наравно у таквим приликам 
литави — по свему се познавало даје пао у дубок, мртвачки сан.</p> <p>За тим је настао формалан 
ка да сам у тај мах изгубио свест и пао у занос.{S} Не знам колико сам провео у таквом стању, н 
адару, који је још у раној младости пао у шаке бездушних политичких спекуланата.{S} Тиме су изв 
м?{S} Као оно човек коме би ненадно пао у руку зелембаћ, или друга каква гадна животиња таква о 
будим — не иде.</p> <p>— Шта? ја заспао у оној непознатој кући, после чаше вина? — упита кнез з 
 бив. министар унутрашњих послова играо у афери Црнојевићева преласка у Балканију.{S} Тај прела 
војим хладним зракама; Дунав се беласао у даљини, и баш с те стране Жики се учини, као да чу не 
ти с тога, што је баш тада концентрисао у памети „сходну беседицу“, што ће је изговорити на прв 
ли, Ратко им примети, да је за то посао у држави и подељен, што један човек и поједина група љу 
 другу страну, све сам се више заплетао у некакве жице, које ми се обавише и око руку и око ног 
братства, и као човек, који је одрастао у републици, и сам је по убеђењу републиканац. — А то ј 
т мрче.{S} Не знам да ли сам дуго остао у том несвесном стању.{S} Кад сам се почео повраћати к  
а се кнез Мутимир брзим корацима враћао у свој двор....</p> <p>После по часа кнез и његов савет 
тио кнеза на овом путу, за сад је јахао у непосредној близини кнежевих кола.</p> <p>То је у гла 
густом шумарку, куда је кнез био изашао у шетњу, да су убице побегле, и још се не зна ко су.</p 
им — да што се год кнез буде мање мешао у земаљске послове, у толико ће они ићи боље.{S} Околно 
n="549" /> <p>С тога је он сад и прешао у Балканију и отићи ће право у Орловац, где је сад скуп 
нежев наступ срџбе беше за часак прешао у подругљиво презирање, но сад се опет поче враћати оти 
ча како је „Зликовац“ доиста био прешао у Балканију, „с најопаснијим намерама“, али брижљивим н 
ref target="#SRP18892_N9" /> већ прешао у Балканију или се још шуња где год око границе.{S} Рад 
а по пута стигну Грујицу.{S} Он је ишао у гомилици момака и девојака, и баш у тај мах вијаше је 
о да побија овај глас, пошто је он ишао у прилог његове радње.{S} Читав месец дана непрестано с 
т састану.</p> <p>Ратко је за тим сишао у своју канцеларију, а Растислав сео за сто и јавио мом 
а коња и, у пратњи два коњаника, отишао у главну касарну, где је одмах сакупио све батаљоне ком 
о пљачка еснавску касу.{S} Да је отишао у калуђере био би први владика и највећи језуита.{S} Да 
авдате, за што од дечака, који је дошао у ваше руке мек као восак, нисте могли начинити добра ч 
овима чиновничким.{S} Растислав је ушао у ново министарство као мин. спољ. послова.</p> <p>Али  
целом граду.{S} Растислав тек беше ушао у своју собу и почео свлачити капут да се умије, кад му 
</p> <p>Кад год би у вече у сумрак ушао у своју спаваћу собу, увек би му се учинило да у углу в 
дног краја јављено, да је неки хук ушао у најбоље грађане, да се, под изговором фамилијарних по 
жи Срећков поглед, па, гледећи га право у очи, поче климајући главом.</p> <p>— Безумни младићу! 
тим нагласком, па се онда загледа право у очи Растиславу.</p> <p>Растислав прими и издржа овај  
 Растиславом и ћутећки га погледа право у очи.{S} После пође даље ходати и рече доста мирно:</p 
справи се, она погледа свога мужа право у очи, она заузе положај ратника, који је намеран да по 
 на оно питање; она погледа кнеза право у очи и двапут му рече да нема.{S} Он дочепа њену руку  
д њега, прими га срдачно и поведе право у будоар где га гошћа дочека на ногама.</p> <p>— Немам  
опет је узе за длан и, гледећи је право у очи, рече: </p> <p>- Богме си лијепа.{S} Богме ти је  
д и прешао у Балканију и отићи ће право у Орловац, где је сад скупштина на окупу; ту ће се јави 
громан, гадан, црн паук, и пао би право у његову шољу, да га она није гурнула.</p> <p>Кнез погл 
вати за руку, опет му узе гледати право у очи.</p> <p>— Није — рече она меко — ти си плануо, на 
 огледалу, искашља се па се упути право у салу, где га је чекала непозната госпођа.</p> <milest 
а има малу главобољу, он се упути право у своје одаје.{S} За њим пође доктор и млађи ађутант.{S 
непрестано нетремице гледао Лепши право у очи, док је она измицала погледом и избегавала да јој 
са самим собом.{S} Паву је гледао право у очи, њену руку још је држао у својој, и ова старачка  
ку, жмиркајући и погледајући мужу право у очи, она рече јетко:</p> <p>— Колико ћу пута ја теби  
вале насигурно морале пасти кнезу право у уши.{S} Ствар је била у реду!</p> </div> <div type="c 
ројица нађоше у црквеној авлији, управо у гробљу, пошто се црква св. Марка, у чијој су порти би 
>Врео дах Лепшин био је Мутимира управо у лице, и то га је заносило и опијало.{S} Он је осећао  
их послова, г. Ратко, био је сад управо у таком расположењу.{S} Тек што беше ручао, па се повук 
.{S} Ова црна прилика ишла им је управо у сусрет.{S} Жика обиђе Враничића, изађе пред њега и ви 
а, а наши бегунци налазили су се управо у средини између тих ланаца.</p> <pb n="669" /> <p>Нису 
 у крви.{S} Куршум га је погодио управо у котлац.{S} На малу округлу рану текла је густа, црвен 
 како је тој „светој бари“ врело управо у нужнику, али <pb n="173" /> свет није хтео то ни чути 
им и брзим ударом сјури га кнезу управо у срце с узвиком:{S} Сине човечији!{S} Хтео си да будеш 
сељанку.{S} Ене гле!{S} Убило би га ово у врат? — рече весела Петрија и пљесну Паву по њеним ле 
и ја у њега; баш овако слободно као ово у тебе. </p> <p>Она дочепа другарицу за рамена, окрете  
кочи, стаде пред кнеза, погледа га прво у очи и рече одсудно:</p> <p>— Вадим шта је.{S} Г. Раст 
о је буђење ишло споро.{S} Кнез је прво у 2—3 маха отварао очи, укочено гледао по дворани, па о 
усретљиво.</p> <p>Мона уведе гошћу прво у велики салон; после се предомисли: — Хајдмо у мој буд 
едака твојих, јер ниси провео детињство у народу, као они, да ти бар успомене из детињства убла 
ти је кнез Мутимир понудио преседништво у министарству, да ти је писао некакво захвално писмо,  
а Турчина.{S} Енглеско лекарско друштво у Бомбају записало је овај чудновати и невероватан случ 
испадну на месечину.{S} Тако стигоше до у средину града и дохватише се кантарске улице.</p> <p> 
у двоје, док ја за тренутак отпаднем до у кујну.</p> <p>Домаћица изађе, а кнез и лепа гошћа ост 
ам посветлим.{S} Ја сам вас испратио до у собу, помогао вам да се свучете, скинуо вам ципеле ка 
 тако у друштву и разговору остајало до у мрак.</p> <p>Нити је госпођа Мона, ни ма ко други то  
ђосте из кола и прођосте сав простор до у вашу спаваћу собу.{S} Мислио сам већ да сте будни, ал 
е небеске <pb n="281" /> висине и извео у своју ноу шетњу безбројна јата сјајних звездица, те з 
м за време свога бављења у Паризу живео у каквом манастиру! — и Мутимир јој поче са свим циничк 
обан призор, што га је мало час доживео у гробу.{S} Он је осећао да на њему трепери сваки кончи 
ла, да је закопани дервиш одиста провео у земљи две недеље дана, и да је за тим у присуству дру 
истар <pb n="623" /> тврде да је провео у заносу скоро 50 часова.{S} Паде му на памет да викне  
о у занос.{S} Не знам колико сам провео у таквом стању, но кад опет почех долазити к себи, ја о 
 укопан, непомичан и нем, Жика је седео у свом углу и отуда из мрака, чисто с побожним страхопо 
овачки начелник Вујадин.{S} Он је седео у средини совре и својим орловским погледом мерио лево  
.{S} Једни су говорили да је кнез седео у свом канабету и нешто писао и да му је ту позлило.{S} 
лества, Растислав је једне вечери седео у кнежевом кабинету, и развијао праву формалну оптужбу  
човеку у бакенбартима, који је ту седео у фотељи до прозора задубљен у француски лист <title xm 
ан, пун младићске бујности, он је видео у овоме путу само <pb n="135" /> једну нову прилику да  
.) - А ово шта ти је?{S} Кнез беше узео у руке црну дрвену кутију и загледаше је откуда се отва 
ац је постао министар председник и узео у своје руке управу над војском, постав уједно и минист 
де.</p> <p>Ђенерал је своју снагу црпео у војсци; он је брижљиво неговао добре односе с официри 
рди обратно, окривљује Милоја да је био у дослуху са <hi>Зликовцем</hi>, и да су они први пуцад 
“ доктор се трже, трже се као да је био у заносу, па као да хита да надокнади што је пропустио, 
радио.</p> <p>Још с пута одаслан је био у Звониград нарочити, поуздан човек да се увери о истин 
земља га жива не сачека; погођен је био у сред чела.</p> <p>Међу потером наста забуна и страх,  
дмах сви и потрче.</p> <p>Мајмун је био у авлији на клупи и ту лизао своје ноге и руке, умазане 
д би по граду пукао глас да је кнез био у овако злогласној кући.{S} Мислио сам шта да радим, а  
жње.{S} У том тренутку Растислав би био у стању да растргне Мутимира у комаде, зубима да га рас 
пресекла твој корак, који је једини био у стању да те за увек привежем за ме.{S} Ни сам ли ја о 
</p> <p>— Или је ваљада и наш момак био у дослуку и споразуму с тима зликовцима — примети Жерми 
ам свему крив!{S} Лудило!{S} Ја сам био у правом лудилу — Све ово изговорио је кнез скоро шапат 
је кнез са старијим ађутантом Заром био у дворској башти у шетњи; да су ту остали до после по н 
ло.{S} Други су тврдили да је легао био у кревет и заспао, па је тек доцније ађутанат приметио  
езмерним властољубљем, он се увалио био у злочине, које закони казне као велеиздају.{S} Ја сам  
ој наредби, пошто је он још једнако био у очима света онај исти моћни Врбавац, онај исти минист 
а избере?</p> <p>За њу је тај избор био у толико тежи, што га је она сама морала вршити, што је 
>Сан или јава?</head> <p>Дан је већ био у велико освојио, сунце високо одскочило, а врела јара  
 те од ње повратим.{S} Мој је успех био у толико тежи, што је баш у твојој непосредној околини  
уз!{S} Али ви велите да је ваш кључ био у брави? (Белини потврди то главом).{S} Ето видите!{S}  
а месечини.{S} Још даље поглед се губио у нејасној маси неправилних, издробљених планинских кос 
гао бити тај пријатељ?{S} Кнез се губио у нагађању, али ни приближно није могао слутити ко би т 
/p> <p>Већ у два маха Враничић се губио у оваком заносу, трзао се и опет се губио.</p> <p>Сад г 
{S} Једни су причали да се кнез заљубио у некакву јавну женскињу и да је за њом дотрчао и у блу 
ве налик.</p> <p>— Бре, шта би ти радио у потери кад би тек наједан пут пред тобом искрсао медв 
 <p>Кнез застаде; ђенерал га је погодио у танку жицу.{S} Још од малена кнез је био свикао да ра 
етоше их гардисте.{S} Радован је служио у војсци и знао је мало овај ред.{S} Он упита за дежурн 
Сем једнога Ратка, Растислав се окружио у министарству самим нулама, људима без иницијативе и б 
ед, још као млад човек, кришом прелазио у Балканију да тамо започне велико дело, чији историјск 
p>Прокљувало се и то да је кнез долазио у <pb n="635" /> блуднички дом, и на пређашње приче нак 
 питања.{S} Кнез је мало по мало улазио у ствар.{S} Сад се чешће дешавало те је ради тога и ноћ 
н, чисто послушан.{S} Врбавац је опазио у њему вредна и способна човека, рачунао је да му може  
огњу, који јој је страшни отров запалио у крви.{S} По жилама више не тече топла, млада крв, но  
лио кнежево мишљење — бар га није делио у свему.{S} Он је и више и боље познавао класичку истор 
сталих.{S} Седајућ за сто, он је мислио у себи:</p> <p>„Овде ће данас бити пијаних, морам пазит 
вала.</p> <p>Пошто је дуго и дуго пиљио у ову ситно исписану хартију, пуковник устаде и узе ход 
варакнем погледом на њега, а он запиљио у те, па не трепље.{S} Јес, обадве ми очи.</p> <p>— Ћут 
могло бити.{S} Он нас је просто намамио у заседу.{S} Само не знам шта је требао да му значи она 
таде, ђенерал је био као земља потавнио у липу.{S} Израз на лицу, поглед, држање, све му се беш 
упи ногом, а све се више и више црвенио у лицу.</p> <p>Кугић га пресече: — Није тако, господару 
интересовало да ли је Милоје ово учинио у споразуму с влашћу, и какве су му биле побуде за <pb  
 наш незнани ноћник већ се беше склонио у оближњу капију, где је у залатку чекао згодну прилику 
 јела и пића.“ На он је већ и јео и пио у овој кући, и ти толико пута!{S} А ако се ствар тиче о 
 као највећу тајну; нико ко није ступио у њин ред не може дознати те тајне.</p> <p>- У Индији,  
ше његове главе већ се беше сав ражарио у јутрењем руменилу.{S} Он скочи и одмах изађе напоље.{ 
ванџамент.“</p> <p>Чича Јова је остарио у овој служби; измењао је некаквих двајестак министара; 
то је кнез Мутимир поломио и развашарио у својој љубавној битци, из сале се чула шкрипа кнежеви 
 не би могла проћи, а час се опет ширио у читаве подземне дворане.</p> <p>Ишли су подуже; прошл 
балу.</p> <p>Чун се већ давно био скрио у помрчину, кад на балканијској страни плану на самој о 
бриљант, затим се тај бриљант претворио у ческо стакло, <pb n="465" /> а кад је кнез повикао, о 
 је пошао.{S} Али сад се већ био угасио у њему пређашњи интерес, да види тајну дружину, у којој 
 некакав воскар, који се случајно десио у Јеленику, и донесе глас, да је кнез доиста погинуо; д 
ити у отачбину.{S} Наравно, он је носио у својој моћној десници буктињу слободе, која је имала  
уле (гњечена пасуља) Црнојевић је носио у торби погачу и пуну каленицу папуле с великом обарено 
ји дан треба да пукне, Врбавац је носио у души набубрео и дозрео злочин, који ја имао да се изв 
вукао у своје одаје, а свет се повратио у град, расплинуо се по механама, где се пило, певало и 
спомену и то, како је сам лично свратио у кујну да надгледа спремање црне каве, знајући како кн 
, издао, преварио, завео их па напустио у сред ове пусте, непроходне шуме, и то он, стари прија 
Но тактични Растислав вешто се повлачио у одсудном тренутку, избегавајући да сукоби не плану у  
{S} Вилице му се стегоше, и да га је ко у тај мах ословио, он не би могао реч проговорити.{S} Н 
} Све су то породичне црте ваше.{S} Ако у теби тече крв Косанића — нећеш ни ти бити много другч 
та: која су ово господа, што седе овако у наоколо?</p> <p>Отац му одговори, да су то господа на 
м се, да вам неће бити дуго време овако у двоје, док ја за тренутак отпаднем до у кујну.</p> <p 
 није надао да ће му је она одмах овако у почетку прозрети и‘ овако јавно у очи креснути.{S} Ка 
ла између њега и једног пријатеља: како у ствари нема ништа и т. д. и т. д.</p> <p>Али му Лепша 
ана доцније видели смо чича Милоја како у глухо доба ноћи превози преко Дунава Жику и његова др 
писмо без потписа, где му се прича како у Звониграду постоји занимљива а и опасна дружина прозв 
трашна провалија.{S} Из ње се чуло како у дубини шушти некакав изгубљен планински поток.{S} На  
у на чедност и светитељство.{S} Но како у томе има и твоје заслуге, то си ти за данашњицу заслу 
ао удес хтео те је и он сам, баш некако у то исто доба, остао удовац.{S} Смирена и побожни попа 
ни за обична човека не узимају се олако у уста.</p> <p>— Па добро!{S} Баш и да би било за, кнез 
е.</p> <p>Ратко се прокашља, оде полако у угао, пљуну и полако се опет врати.{S} Изгледало је к 
ти.{S} Тако је растао млади кнез полако у загушљивој придворној атмосвери.</p> <p>Једног дана,  
а свога раскалашног живота бити једнако у дуговима.{S} Јес, то би све било лепо да сте где год  
иш на преврату и да су ти прсти једнако у Црнојевића <pb n="576" /> ткиву.{S} Али добро знај, д 
м брзином иду кола и трудио се да онако у <pb n="587" /> мраку погоди у коме се правцу крећу.{S 
је то.{S} Та му се ствар допадала онако у целини, и он у појединости није хтео ни улазити.</p>  
и <pb n="151" /> избере друга, па онако у игри пада одозго на њега.{S} Онда настаје стезање, др 
, али ће г-на секретара примити и онако у кревету, ако има каква прешна посла.{S} Крупним и брз 
 се ко креће.{S} Што ја могу рећи онако у опште, и што вреди за све наше људе, то је да је свак 
их припрема било је решено још и „онако у опште“ да се Орловац „мало очисти.“ Читаву недељу дан 
ило и по неколико мушкараца, то се тако у друштву и разговору остајало до у мрак.</p> <p>Нити ј 
к се Тодорика ишчуђао откуда гости тако у недоба, ћата рече да немају ни трунке времена за данг 
ложаја сновале су туда непрестано, неко у авлију, а неко из авлије.{S} Гомилице радознала света 
ба....</p> <p>— „Као год што просто око у капљици бистре воде не види апсолутно ништа, и ми би  
д њега да исцрпе.</p> <p>Умео је дубоко у себи да држи закопане све мисли своје, и као из закљу 
увреде и понижења, и да их крије дубоко у души, само ако је то потребно ради успеха његових зам 
ову буру умео сакрити и закопати дубоко у душу и срце своје, а с поља је све било мирно и глатк 
</p> <p>„Слали су изасланике чак дубоко у Азију да набаве мају од мртваца умрлих од чуме (куге) 
редница, онда ти све знаш, а чича Мирко у полицији постараће се онда, да и нама што кажеш — реч 
к је говорио оно што мисли.{S} Ни Ратко у Звониграду, на ни његов начелник у Орловцу, није мога 
донесени црни капути, све се то сливало у једноставну шарену гомилу, из које се дизао неодређен 
ле се у општем брујању, које је владало у доњем крају стола, док је у зачељу кнез говорио.</p>  
шли су њоме по дуже.{S} Кнезу је падало у очи да нигде не сретају живу душу, а још није било 11 
ови људи, жене, деца, све је то спадало у његову подручност, све је то био његов народ, свима ј 
ала пред кнезом некакво овално огледало у црном оквиру, а млада је узимала кнеза за руку, дизал 
 размишљањем, које се и нехотице рађало у њеној глави, госпођа Мона продужи своје жмурење и љуш 
 ствар текла онако како се њему урезало у памети, или је било друкчије.</p> <p>Испричао је пола 
та: — Не знам!{S} Сад ми се све збркало у глави; ништа одређено не умем казати.{S} Али не слути 
године, па је пустили да послужује мало у заводу као слободњака.{S} Мало по мало она се поред у 
То јој привуче пажњу.{S} Помаче се мало у лево да боље види, и угледа велики фењер, који је про 
вској, изађоше два човека, крочише мало у страну, да не стоје баш на вратима која је изнутра ја 
ем нешто“!</p> <p>Њих две одмакоше мало у страну.</p> <p>Стрина Синђа прво упита где јој је род 
86" /> После подне ваљало је изаћи мало у чаршију и проћи се пешке кроз Орловац.{S} Кад је кнез 
дан од оне четворице одвоји, врдну мало у страну и заостаде.{S} Друштво му измаче, а он оста —  
зети на се улогу домаћина, њему је пало у део да представи младоме кнезу и његовом намеснику св 
е он с њом те вечери, што је одмах пало у очи свима присутним гостима.{S} Сутрадан већ се о том 
 у глави његовој, све се то сад смешало у нераздвојну, једноставну шарену слику, у којој је теш 
е највеће и најугледније планинско село у осоју омаљских планина.{S} Чувено је на далеко с добр 
муком кретао и често запињао; цело тело у грозничавој ватри и дрхтавици, а глас му био необично 
бити!{S} Што је официра све је сад било у мојој соби, овде напред.{S} Код њих није...</p> <p>—  
нарочито не похвали.</p> <p>Кад је било у сред јела, кнез викну г. доктора, рече му да седне бл 
ве сам брижљиво прегледао и све је било у потпуном реду.{S} Прозори су били чврсто затворени, а 
лако замислити према ономе како је било у општини.</p> <p>Пошто се тако читаву недељу дана само 
сам те ја први пут видео.{S} То је било у Јеленику.{S} Ти си пре тога нешто играла с неким твој 
ан члан ове тајне дружине, и то је било у Милиновцу, приликом твога путовања.{S} Па онда, ко ти 
милица највећих швалера, што их је било у овоме друштву.{S} Све млади, весели, расположени људи 
њега установљен, јер дотле га није било у балканиској војсци.{S} Сем <pb n="303" /> тога Врбава 
а то њена кућа и њено друштво није било у милости код Звониграђана.{S} Све што је водило рачуна 
 дуго разговарала.{S} Сунце је већ било у велико нагло на заранке, кад два државника изађоше уп 
ати нетремице.</p> <p>Шта се тада збило у души Мутимировој остало је нејасно и њему самом.{S} З 
се које кад тек само као мисао зачедило у глави његовој, све се то сад смешало у нераздвојну, ј 
ва прилика.</p> <p>То је многе доводило у двоумицу, али једно се рачунало као извесно — а то је 
атајући јасно шта се то управо догодило у оном мраку, јурну један на другога и један преко друг 
о његових рођака, да се све то догодило у једном густом шумарку, куда је кнез био изашао у шетњ 
рити, и што би крваво убиство пробудило у светини веће симпатије за тебе, а то би све јако отеж 
о свему се видело да је писмо пробудило у њој живо интересовање.{S} Пошто је дочитала до краја, 
.{S} Ала, како се цело друштво налазило у оном стању када „винце улегне у лице, а ракија почне  
 се тако ослободила да је већ прелазило у раскалашност.{S} Један по један сеоски Дон Жуан поче  
 презирања спрам свега што није улазило у круг његових „пречишћених појмова,“ уз то оштар на је 
 других, и то <pb n="76" /> је створило у њем уверење да је више нешто од обичних људи.</p> <p> 
 га и отупило за све друго, а изоштрило у њему само један једини осећај, осећај страховите, огњ 
е да му одмах исприча шта се све десило у конаку.</p> <p>Маврикије био је министар просвете.</p 
лично је зарађивала, али се све трошило у кући.{S} Кад Јела склони и приштеди који цванцик, баб 
 јадно живинче, које се већ беше обукло у белу пену.</p> <p>Кад дође до гомиле света, овај коња 
traordinaire</foreign>.{S} И то одрасло у селу!{S} Како је то могуће?{S} И да ли је девојка?{S} 
икао, онда се то стакло опет прометнуло у бриљант и — правда је била задовољена.{S} Наравно, да 
ло тровала, док то најпосле није прешло у тешку болест.</p> <p>„Дејство каквог отрова зависи од 
дило баба Кату.{S} Њој просто није ишло у главу, „што се та девојчура толика отима“.</p> <p>Чуд 
ликанској дружини, којој као да се ушло у траг.{S} Што је најопасније, изгледа као да та опасна 
утрашњости буду свирали, тако ће он амо у Звониграду играти.{S} Са тих разлога сада ето не може 
 и јамачно ћете тражити да вас целивамо у руку...</p> <p>Из протина гроба зачу се вајкање:</p>  
д светом хоће да је светитељка, а овамо у мраку да бира младиће као гниле крушке.{S} Рада би да 
де прођи се ћорава посла, па ходи овамо у спаваћу собу те се уми, или се бар избриши мокрим пеш 
аједно у кревету и једно другоме дувамо у уста?{S} Па што онда браца Мика и фрајла све дувају,  
а.</p> <p>Али код нас, где се сви знамо у главу, где смо сви до јуче били једнаки и сви се сећа 
р.{S} Газда ових кола, млад сељак, само у гаћама и кошуљи, подупирао је раменима предњи точак и 
и шта? — нисам могао разабрати.{S} Само у један мах долетеше до мене ове речи које сам сасвим р 
докторе!{S} Све ће бити у реду.{S} Само у колико сахати?</p> <p>— Па, сад одмах, у први сумрак. 
рженост Орловчана није се огледала само у обилном просипању лепих жеља, већ тако исто и у обилн 
hi>јаузне</hi>.{S} Разлика је била само у томе, што су код других госпођа јаузне биле по правил 
слила сам на твоју круну, и радила само у твом интересу, заборављајући потпуно на себе.{S} А за 
ек.</p> <p>— У два маха пет година само у затвору; а два пут у притвору, један пут 5, други пут 
ова замисао.{S} Налазио је незгоде само у томе, што би било тешкоћа на случај да се кнез узјогу 
он не прелази два поља, он то може само у почетку, а после све по једно....{S} Зар ни то не зна 
је то исто што и сласт; разлика је само у једном писмену.{S} Краљеви место мозга имају у глави  
пет имао ко служити.{S} Разлика је само у томе, што кад га служиш ти, онда га служиш онако како 
ини се погледи сукобише.{S} Шта је само у том једном погледу могао прочитати један о другом!{S} 
 своје „ново сунце,“ које је дотле само у мраку назирао.{S} Кад жигица плану, срећни љубавници  
е могу дати потпун рецепт, могу ти само у главноме наговестити средства, која ће ти против њега 
ати и доцније; овде ћемо испричати само у кратко шта је даље било с овом јадном девојком.</p> < 
о лепо осветљено, владао је сумрак само у дугој кестеновој алеји, покривеној дебелим сенкама гу 
га је почело опијати, и он је хтео само у две-три речи да чује у чему је та „озбиљна ствар,“ па 
ар данас је још тако, док је ствар само у мојим рукама.{S} Колико сутра за ово писмо могу сазна 
ије од садашњих. — Сва је опасност само у томе, да Растислав и Ратко са својом дружином опет не 
ио.{S} Погазио је упутства у писму само у толико, што је наредио, да из даљине опрезно пођу за  
ла како је нешто мами и вуче тамо, тамо у ону непознату маглу, у онај сјај, у она незнана места 
многе коњске ноге, он се видео чак тамо у углу, како седи на патосу међу коњима и према маленој 
ки салон; после се предомисли: — Хајдмо у мој будоар, ту ћемо бити комотније. — Мона загледа св 
мах знати како је у другима.{S} Хајдемо у село Пирлитор.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
 ти писати, ја ћу наћи начина да будемо у непрекидној вези.{S} Ми се морамо виђати, састајати,  
ти ово што се има, јер ако ми не будемо у стању сузбити и победити конзервативце сад, кад имамо 
е да што пре иде — добро, кад се нађемо у тој беди, онда <pb n="398" /> ћемо се обратити вама ж 
убио!...{S} То ми сад код вас да дођемо у школу!{S} То је <pb n="445" /> заслуга мога брата!{S} 
 је згода да га једним ударцем стукнемо у старе међе, где је био још као малолетан...</p> <p>Ра 
Та се мрежа непрестано стеже, и ми ћемо у њој до мрака бити похватани.{S} Још би могли издрети  
пљицу метемо под микроскоп, ми налазимо у њој читав свет животињица, — тако исто наше душевно о 
ња која ћемо расправљати кад се вратимо у Звониград — рече он благо - а сада на путу молио бих  
н, па онда похита те додаде. — Тако смо у послу!{S} Још једнако ти проклети спискови обвезника. 
е му клонуше и он несвесно згужва писмо у шаку.</p> <p>Кнез приђе и пружи руку да узме писмо.{S 
S} Али Лепша беше успела да стрпа писмо у џеп и друкчије га није било могуће одузети, мањ да је 
 Милоје натаче своје наочаре, узе писмо у руке, диже га према себи, и, на један пут, он стаде д 
то крије: можда ће нам разјаснити писмо у чему је ствар, кад ти кријеш.</p> <p>На оне речи Лепш 
, у два крока пренесе је преко собе, но у који мах хтеде да је спусти на сниски отоман <pb n="4 
д овако напсио као он — поче Срећко, но у тај мах он угледа Павине сузе.</p> <p>— Шта је теби,  
е никакву мржњу и злобу; не страсну, но у опште никакву мржњу.{S} Сасвим други разлози и друге  
а патос, да је Мутимир не задржа.{S} Но у томе он и сам посрте напред, колена му се омакоше с г 
а левица што удели десница твоја.{S} Но у ствари веле да је то само приформа.{S} Прави је пак с 
 могао разабрати где је и шта је.{S} Но у том тренутку изби из мрака незнани вођ кнежев и позва 
, он не би могао реч проговорити.{S} Но у томе тренутку појави се кнез Мутимир, и пуковник га в 
 многе је засула земљом и шламом.{S} Но у ово доба Ташмаденски подземни ходници још су били дос 
рече Мона с материнском нежношћу.{S} Но у тај мах она угледа читав низ црвених и модрих колутов 
 Погледај ти куда су они прокрхали.“ Но у тај мах он угледа наше путнике и не само што умуче но 
.{S} Хтедох се одатле вратити натраг но у тај мах као да ме нешто изнутра копкаше:</p> <p>„Хајд 
а пут цео, има нарочито одело, лепше но у остале војске: црвенкасте панталоне, угасито зеленкас 
и ја бих му то пре урачунао у врлину но у махну.</p> <p>— Наравно у таквим приликама љубав не з 
„Унутра, господине ађутанте“.</p> <p>Но у тај мах кнезу прискочи ђенерал Врбавац, ухвати га за  
упарништво се почело јављати.</p> <p>Но у почетку намесништва опште стање било је толико ровито 
руним корацима.{S} Гледајући непрестано у патос, он отпоче живо говорити, као да се с ким препи 
pb n="577" /> чича Степа био је недавно у Бечу по еспап, и том приликом, како се вели, довезао  
овако у почетку прозрети и‘ овако јавно у очи креснути.{S} Ката као да је опазила ову забуну пу 
о у врлину но у махну.</p> <p>— Наравно у таквим приликама љубав не зна мере и границе и ту је  
ије здраво кад ја и Боца лежимо заједно у кревету и једно другоме дувамо у уста?{S} Па што онда 
ко је било и сад.{S} Наместив се згодно у колима кнез командова „ка..а..ас“! — и кочије полетеш 
држа неколико секунада, гледајући жудно у њено лепо, зајапурено лице, он јурну главом страсно,  
 /> <p>Лепа Пава осећала је нешто чудно у души.{S} Овако као ово сад њој никад није било!{S} Он 
умрак.{S} Он ће бити у својој соби, ено у оном одељку — доктор показа руком на десно крило мана 
божавала.{S} Но све то било је скривено у најдубљој дубини њене душе.</p> <p>Али нас се овде ма 
ну пасти, дигну главу, гледају зачуђено у ону сјајну булументу, што лети друмом, и на један пут 
> <p>Кад је и то било сређено и сложено у један велики завежљај, кнез се полако упути у побочну 
клон за неизмерно властољубље заљубљено у себе сама.</p> <p>— Причате ми како је земља нуна неп 
може бити истински неваљало и покварено у једном младићу од 18 година?{S} Зар се у таком раном  
 погледа <pb n="696" /> питању отворено у очи, и да реши одмах оно, што се неминовно једном већ 
е.{S} Али пошто је све ово било срочено у поезији, то је и прошло без икакве двоумице.</p> <p>Н 
то је потребно да се отров узима стално у омањим дозама, а у подужем року.</p> <p>„Тако се дана 
први и последњи пут.{S} Ако игде, а оно у говору с народом један владар мора мерити сваку реч с 
а крајеви усана повели се доле, као оно у детета кад хоће да заплаче.{S} По лицу га пробиле сит 
атмосфери која се ту ствара.{S} Као оно у причама из хиљаду и једне ноћи, он би могао три дана  
 поступно шириле, а они су тек поступно у мраку распознавали предмет за предметом, тражећи оно  
оворио, остали чланови слушали су мирно у сумрачној дворани, неки седећки, а неки стојећки и ра 
и ти? — рече пуковник као мало прекорно у шали. — Давно је већ време да се служи кава.{S} Но ви 
ње.</p> <p>- Где смо ми ово?{S} Јамачно у каквој обичној звониградској страћари.{S} Зар овде ба 
т, јер у таким приликама кнез га обично у шали шљисне шамаром по врату, и то је као нека наплат 
ако кад.{S} Кад су у граду, онда обично у двојним редовима окруже кнежева кола и тако их прате. 
ржао главу у шакама гледајући непомично у патос!</p> <p>Кнез отпуши стакаоце, пошто га је прво  
или да је грађанство било веома издашно у лепим жељама.{S} Жеље су махом исказиване у стиховима 
ти је!</p> <p>Тек сад она погледа добро у Растислава и просто се пренерази, кад га виде како бе 
здаја!“ Ја сам издан.{S} Неко је продро у моје тајне и издао их кнезу.{S} Све је пропало.“ То ј 
ста божијег што она и њен комшија скоро у исти мах остају удови.{S} Као добра, хришћанка гђа уд 
војка — одговорише Боја и Радован скоро у један глас.</p> <p>— Па где вам је та девојка?{S} Што 
ицу Милојевом, да га је нестајало скоро у исти мах кад се и појављивао.{S} Али — Жики се опет з 
чан човек!</p> <pb n="393" /> <p>Све то у једном тренутку, живо и јасно васкрсло је пред њеним  
p>— Да, рече доктор, могуће је да је то у старини и имало какав озбиљан значај, али сад је пост 
tone unit="subSection" /> <p>Било је то у великој дворани, у министарству спољних послова, у он 
ажује.{S} За то зна и кмет; често је то у кући његова најближег комшије, и ма да је закон ту ст 
тоји, да је чак и њин пад могућан, и то у најкраћем року.</p> <p>— Та не може кнез тако брзо за 
и докторе, какав је ово обичај.{S} И то у православној Русији?{S} А!</p> <p>— Доиста грозан оби 
 колики је то губитак, што нисам био то у животу, што нисам био прво и пре свега добар човек, п 
 интереса да све то сазна, јер ће му то у неколико бити кључ да позна смерове своје рођене влад 
</hi> Власт, власт и опет власт!{S} Ето у ово неколико речи састоји се цео програм наш.{S} Влас 
ла што опија и сипа сласт у груди — ето у таквом се стању налазила Пава, кад оној гомилици, где 
<pb n="408" /> <p>Па ипак, све то узето у скупа, створило је о Мони такво мишлење, да су је се  
а дворској авлији изгледала је као лето у кошници.{S} Отмене особе свију звања и положаја снова 
ћа, или му плане и изгоре саденуто жито у камари.{S} То свак жали, али нико не одобрава — рече  
 почела овда онда избијати.{S} Нарочито у последње доба све је пошло на горе.{S} Ђенерал је био 
и.</p> <p>Непознати људи изабраше место у густој ладовини кестеновој и одатле узеше посматрати  
еноћиште Жика је био нашао згодно место у једном густишу, али ту им није било суђени конаковати 
S} Као министар председник, он је често у седницама отворено нападао на Растислава, који је упр 
атио тај осећај.{S} Он се налазио чисто у некој екстази, где душа више није на земљи, но прнула 
p> <p>Кад је видела да је питање просто у томе да постане наложница, — Јела је одбила те понуде 
народа, у то име ђенерал је узео чврсто у руке сву војску и старао се да се што више зблизи с њ 
аји; писмо је стајало грчевито стегнуто у десној руци.{S} Лепша је личила на статују.{S} Кнез М 
 прими стакло од кнеза.</p> <p>Стиснуто у рупи, ђенерал је то стакленце држао скоро читав један 
чати не повреде.{S} После је све метуто у дебео, једноставно плетен џак, који одозго добро заве 
ука за покојником — јамачно с тога, што у овако високим круговима сматрају да је простачки и да 
су извешћа вашег Ратка, онога истог што у сред Звониграда шаље људима шпијуне у кућу.{S} То су  
ign>! — то нигде нема, г. Маврикије што у овај <hi>балкански језик</hi>!{S} Смешан језик!...{S} 
га госту.{S} Гост попије, и не само што у тај мах не осећа никакве болове но, на против, баш ус 
 а ко би изашао да јавно призна оно што у ствари <hi>сви практикују</hi> — њега би затрпали кам 
нама.{S} У опште, рађено је све оно што у оваким приликама обично раде весели и раздрагани људи 
ловца.</p> <p>За тим је настало оно што у таквим приликама обично бива.{S} Музика је свирала, п 
ашу срџбу.{S} Ја сам рекао само оно што у истини постоји.{S} Јес, књажевска власт је данас у ва 
S} - Наравно, ово говоримо кад би нешто у истини било, као што није! — опет настави доктор.</p> 
ј њега је седео Заре.{S} Кнез је бленуо у мрак и још није <pb n="604" /> могао разабрати где је 
 широком кантарском улицом, сав потонуо у тешке мисли како да се издржи мучна борба за насушни  
еко се бојао горега.</p> <p>Сав потонуо у своје планове и у припрему последња, одсудна ударца,  
им младићем Растислав је сав био утонуо у мисли о ономе што је од њега чуо.{S} Кнез је остао на 
о о прозорски перваз, а руке беше метуо у џепове, па се тако нешто загледао у даљину и чисто се 
Постао је официр.{S} Прилично се прочуо у покрету од 1848—9 год., у коме је и Балканија учество 
ла његово пријатељство, очувала приступ у његов двор — све, све је она другче замишљала!</p> <p 
вићу? знам ли садржину те прениске, бар у главноме? и т. д. и т. д. све у том правцу.{S} Ставља 
с-као жена „веома на свом месту“, и бар у извесним вишим круговима њено пријатељство и њена дру 
женскиња.</p> <p>— Мени је мило што бар у неколико моји назори о тим стварима налазе одобрења у 
ас нема никакве опасности; сва је ствар у томе што ћете мало дуже поспавати.{S} Уверавала <pb n 
чича Милоја, већ сам лично узе ту ствар у поступак.</p> <p>Саслушање није дуго трајало.{S} Наче 
е руке ушима.</p> <p>— Ађутант Светозар у мало није погинуо, прозујао му куршум поред самих уши 
> <p>Кад Ратко рече да ађутант Светозар у мало није погинуо, Растислав додаде: — Кам да је!{S}  
тајну и једну тугаљиву мисију.{S} Писар у том срезу, Срећко се познавао са свима угледнијим људ 
анац, захватајући скоро читав километар у ширину.{S} Исток тек бејаше почео најлак рудити.</p>  
<p>Г. Маврикије зажмури, сави врат, јер у таким приликама кнез га обично у шали шљисне шамаром  
и докази орловачке привржености.{S} Јер у колико више лоја и катрана који грађанин спали пред с 
p>После овога настао је подужи разговор у коме је махом говорио сам кнез, и то час правећи прим 
а сте ви, ако смемо питати?{S} Професор у академији (Тоша је предавао један од споредних предме 
м на сваки слог)....{S} Та да, добро: с у-гла-ђе-но-шћу просрица и кнез, па продужи даље:</p> < 
ислав исправи <pb n="31" /> га опет: „с у-гла-ђе-но-шћу,“ ударајући гласом на сваки слог)....{S 
дина да видим како изгледа овде код вас у министарству....{S} Но, чек прво да мало одахнем, доз 
> <p>- Какви су то републиканци код вас у академији, какве су то тајне дружине!</p> <pb n="422" 
ко дејствује ваш отров.{S} Стегнуће вас у гуши.{S} Боловаћете 2—3 дана.{S} Умрећете привидно од 
стоји.{S} Јес, књажевска власт је данас у вашим рукама.{S} Ви делате, па је право да за та дела 
злику, како владалачка власт није данас у вашим рукама, већ у рукама књажевског намесништва.{S} 
пре мислили о старом.{S} Ви сте и данас у њином <pb n="91" /> благовољењу.{S} А свакако људи зн 
на пресудна чињеница — ја је имам данас у рукама, а тим самим ја већ имам и диктатуру у оваком  
 Бога великог.</l> <l>И ти ступаш данас у тај свети дом </l> <l>Викни само, кнеже, ми смо сви с 
ткрепи и ти моје мишљење да је ваш спас у томе, да од кнеза направите што боља човека.</p> <p>Р 
едала је час у <pb n="443" /> њега, час у Лепшу, и, осмејкујући се ђаволасто, вртела је главом, 
, помућен, погледао је час у кнеза, час у слику кнежеву, испод које је било тајно долапче.{S} К 
еника, па, погледајући час у кнеза, час у Растислава, отпоче овако:</p> <p>- Ево, ово су, молим 
на и тицала се само тога начелника, час у гомилицама, ако је ствар била од општијег значаја.{S} 
рила од главе до пете, погледала је час у <pb n="443" /> њега, час у Лепшу, и, осмејкујући се ђ 
је био укочен, помућен, погледао је час у кнеза, час у слику кнежеву, испод које је било тајно  
 гомилу свештеника, па, погледајући час у кнеза, час у Растислава, отпоче овако:</p> <p>- Ево,  
ду и с тим расположењем дошао је јутрос у министарство још пре 8 часова.{S} Ту је још једном пр 
ам ништа!{S} Кад сам се пробудио јутрос у 8 сати, видео сам, изненађен, да лепо, као и обично,  
; будите ми ви сведок да смо још јутрос у зору ја и ви били заједно на отменоме скупу честитке  
ше. — Говорећи то, ђенерал забоде нокат у слику и с два прста покуша да откине нос на слици мрт 
е сме издати. (<hi>Кураре</hi> — познат у медецини није исто што и индиски куруру).</p> <p>„Дак 
ишта, али се поново стресе и увуче врат У рамена.</p> <p>Непозната женска приљуби се уз њу и пр 
ворећи то, Лепша баци поглед на куверат у коме јо била слика.{S} На једаред узвикну: — Ах, та е 
вцу, за сутра дан био је спремљен излет у околину.</p> <p>На запад од Орловца, на 5—6 часова ра 
 спремљена Лепшина кола, а ти сад памет у главу — она му припрети прстом. — Главом да се ниси ш 
>— О, не — умеша се госпођа Софија опет у разговор — То је морало бити раније.{S} Госпа <pb n=" 
д војске спречило је бунтовнички покрет у војсци.{S} Један официр, <pb n="21" /> који је хтео п 
ев, у то доба први медецински ауторитет у Звониграду, млад, духовит човек, коме је ванредно див 
ЈАУЗН</head> <p>Ма да је кавански живот у Балканији јако развијен, и ма да није никаква реткост 
ан у сред њиховога дома, да примим смрт у јелу и пићу, које ми се подноси у њено име као домаћи 
 свима министрима, <pb n="569" /> власт у свима околностима, власт дању, власт ноћу — ето ту је 
или на руци у свему, чиме највиша власт у земљи може бити на руци једноме трговцу.{S} На, тај н 
дити конзервативце сад, кад имамо власт у рукама, како ћемо их надјачати после, кад они узму вл 
да се додворе кнезу и да дочепају власт у своје руке.{S} Растислав је био мишљења, да је опасно 
унолетан и примити пуну књажевску власт у рођене руке.{S} Мислим да ће народ то радосно дочекат 
 их надјачати после, кад они узму власт у руке, а ми останемо празних шака — говорио је Растисл 
ку)....{S} Само док ја узмем пуну власт у руке.{S} Такви ниткови!{S} Једног кнеза убили, другог 
сна магла, магла што опија и сипа сласт у груди — ето у таквом се стању налазила Пава, кад оној 
гон, он је осећао неку неисказану сласт у самом говору о тој ствари, и у атмосфери која се ту с 
ога је осећао неку слободу и одрешивост у понашању, али то му је уједно будило страховит апетит 
ога кнеза.{S} Негде је описивана радост у којој орловчани „пливају“ због кнежева доласка; негде 
олину.</p> <p>Свикнуте на јаку светлост у колеби, њине зенице тек су се поступно шириле, а они  
ечним покојом, — Што ће грешна прошлост у блаженој садашњости?</p> <p>— Господину проти остало  
.{S} Дакле?!{S} Каква је то разузданост у омладини?{S} Ноћни, тајни састанци, бунтовнички плано 
 изазвао је с почетка голему узрујаност у свима чиновничким редовима.{S} Сви су се бојали велик 
има.{S} Твоја младост, твоја усамљеност у свету, околност што си сам, без родитеља, без правих  
е баре, која је била читава знаменитост у Орловцу.{S} Та бара бала је <pb n="172" /> на самом у 
>— А нос, викну он сад и опет упре прст у нос на слици мртвога кнеза — Овај нос — јес, овај нос 
 пријатније да иде пешке.</p> <p>Огрнут у плашт, кнез је испратило капиџика.</p> <p>Лепша изађе 
ха пет година само у затвору; а два пут у притвору, један пут 5, други пут 9 месеца — то је још 
у туђој кући чији праг прелази први пут у веку, подлегне човеку, с којим је дотле само два три  
м. (То је ваљда био први и последњи пут у животу кнеза Мутимира, да је његов избор пао доиста н 
ка власт није данас у вашим рукама, већ у рукама књажевског намесништва.{S} Другим речима то зн 
равни, коју је ваљало прећи ноћу, а већ у првом граду чекала их је гомила пријатеља, који би их 
пако.{S} Пакост старих жена ушла је већ у причу. „Стара <pb n="108" /> вештица“ као да постаје  
на ја ћу бити под земљом. — Смрт је већ у мени; ни богови, ни људине <pb n="326" /> могу ми ниш 
ека лете по облацима, а ми смо људи већ у годинама, нама ваља што више гледати преда се да где  
једаред осетиш да је ту сваки отпор већ у напред искључен и немогућан, свака је одбрана бесмисл 
е стварност, а шта ли машта.</p> <p>Већ у два маха Враничић се губио у оваком заносу, трзао се  
т као она пећ — она показа руком на пећ у углу — не би му ништа помогло.{S} У осталом, ето, ако 
а делу да осведочиш кнеза, да Црнојевић у друштву с конзервативцима спрема удар.{S} То разумем, 
ним седницама!{S} Помисли, ја тек синоћ у мрак добио писмо од њега а јутрос већ цео Звониград з 
 боље, сетим се јасно шта је било синоћ у алеји, а после никако се нисам могао сетити кад сам и 
 — рече секретар.</p> <p>— Упитам особу у домино, где сам ја ово? и шта се ово самном ради? и з 
ша је још седела ћутећки и држала главу у шакама.{S} Мона је узе за руку и повуче да јој скине  
ро, сестро! — па онда брзо окрете главу у страну, диже мараму на очи и бризну у плач.</p> <pb n 
 стропошта се на колена; она заби главу у буџак и продужи гласно јецање и плач.{S} Кад девојка  
 понови исто питање.{S} Пава сави главу у страну, после је опет поврте и, место свака одговора, 
е за врат, загрли је и стиште јој главу у своје наручје, па је хтеде тако стегнуту опет обалити 
и баш у тренутку кад беше подигао главу у вис да откопча испод гуше копчу на мундиру.</p> <p>Та 
енерал је седео на дивану и држао главу у шакама гледајући непомично у патос!</p> <p>Кнез отпуш 
е дивану, уморно се спусти и мету главу у шаке, и не свраћајући више пажњу на доктора.</p> <p>Б 
 згодно лице преко кога би добавио Паву у манастирски конак.{S} Одмах се намери на „стрина Синђ 
шани осећаји пунили су душу Враничићеву у тренутку док се с дружином одмарао крај бистра врела  
 досадом — то су бајке које мени не иду у главу.{S} То се противи целој данашњој науци.{S} Шта  
у јерусалимском храму и да попијем воду у којој се крстио антихрист....{S} Сунце има подерану н 
да је као домаћин дужан обићи и господу у побочној соби (ту се већ од 2 сахата њих неколико оча 
ми, и кад се тако момчић и девојка нађу у једном од тих природних будоара, зар је ту далеко до  
певали су по некад да открију и пронађу у томе велике тајне, које су понајвише после односили с 
 пође за Павом.{S} Срећко рече да пређу у другу собу и да га причекају, затвори врата за њима и 
баш траже од својих потчињених да пређу у њихову странку.{S} Шта ту да се ради? — двоуме се мно 
ти никаква тешка гоњења, и где год дођу у додир с влашћу, биће им власт наклоњена.{S} У такој с 
; на њих треба живо мотрити, да не дођу у интимни додир с кнезом.{S} За сада то су сматране као 
и Ратко са својом дружином опет не дођу у милост код кнеза. — То би упропастило све дојакошње с 
ли не треба допустити да таки људи дођу у ближи додир с кнезом и да стеку уплив над њим — рече  
вршио позивом да сви одмах с места пођу у потеру за <pb n="380" /> „непријатељем, који је већ и 
 собом два извеџбана ловачка пса и пођу у потеру ноћу.</p> <pb n="666" /> <milestone unit="subS 
ничке речи.{S} Час су опет давали кнезу у зубе неку бакрену жицу, од које су један крај везивал 
S} Људи с високим положајем лако падају у заблуду да народ сматрају као бесвесну гомилу....</p> 
ваљање, превртање, девојке често падају у занос, врше се читаве саблазни, и то све бива јавно н 
з главу мисао: „Јес, и они коњи спадају у моју подручност.“</p> <p>После као да наиђе на њега н 
ед дувара, и заповеди им да сви гледају у мачка, што лежи горе на прозору и да једнако вичу мач 
моје дете нађе у таком стању и положају у каквом је он.{S} Тешко њему - рече она и неколико кру 
на сред дворане, он угледа кнеза и Кају у углу, готово сасвим заклоњене цвећем и приђе им брзим 
е бољке, а по некад и саму смрт сликају у облику бабе.</p> <p>Чума, гвоздензуба, вештица, баба- 
фантазије — замишљају се и представљају у облику бабе.</p> <p>А међу тим шта има лепше, узвишен 
 се састају на разговор, ту се скупљају у вече да проведу време до спавања.</p> <p>Немогући да  
м писмену.{S} Краљеви место мозга имају у глави слепа миша.{S} Тиранину је најслађи ручак, који 
гом на руку, тихо ходају и будни сањају у овој лепој, чаробној ноћи, или по какву гомилицу весе 
.{S} Тако завијена дервиша сад закопају у земљу читав метар дубоко, одозго набију земљу и поста 
е склоне и сачувају, они ме сами гурају у блато.{S} Назвала ми се бајаги тетка, а силује ме да  
спрам ствари, које тако дубоко засецају у целу будућност његову, а преко њега у будућност ове з 
сузбијеш како год можеш; у овом случају у праву си да дадеш изнуђено обећање, али да га после н 
је поменути и отрове, који се пренашају у облику прилепчивих болести.{S} Такви су на прилику си 
а никад није могао мислити да се мешају у политику, а њих гле чак овде!</p> <pb n="609" /> <p>И 
о, у живце, у кости, уђе у сваку ћелију у организму, у сваку капљу крви, ту сазрева, јача, шири 
бедна жртва испушта помућену душу своју у најстрашнијим мукама.</p> <p>Зла мисао, као и бесан п 
 тиме и држе за глупане оне који верују у анђеле и ђаволе, тако исто и он није веровао у поштењ 
и то су невјеже налик на оне што верују у анђеле и ђаволе.</p> <p>Живот је борба.{S} Свак је се 
tion" /> <p>Те вечери били су на конаку у окружном граду Милиновцу.{S} Одсели су у згради окруж 
беше устао и руком је давао знак човеку у маски, што је до њега стајао, држећи у рукама велику  
 кнез обрнув се повисоком, пуном човеку у бакенбартима, који је ту седео у фотељи до прозора за 
 они угледаше на вратима женску прилику у сељачком руху.{S} Чим их виде ова жена брзо врдну и с 
м тајном састанку истакли књажеву слику у природној величини.{S} За тим су прилазили редом и св 
 то и чекао. „Дакле ти владаочеву слику у ђубре бацаш“ — рече жбир чисто радосно.{S} За тим дух 
ставило је само нејасну и збркану слику у моме памћењу.{S} Сећам се само толико да сам се почео 
 Грозна сеча, извршена у једном шумарку у Јеленику, учинила је свему крај.</p> <p>Догађај је чу 
е било на ниским степенима, при изласку у авлију.</p> <p>— Јок ми — рече Боја, окренув се.{S} Б 
еђу нама? шта је настало по мом доласку у Балканију? јесу ли наше везе продужене и после тога?  
Кад се погледао у огледало, при поласку у министарство, видео је да изгледа подмлађен, подновље 
а њих је то ван сумње.</p> <p>На уласку у конак пресретоше их гардисте.{S} Радован је служио у  
 пошто је и опасност већа да при уласку у свој дом може главу разбити.</p> <p>Сем свију других  
 упита, али се сети напомене при уласку у порту да се ни чему не чуди.</p> <p>Ишли су даље, и ш 
 бала је <pb n="172" /> на самом уласку у град, а имала је неке чудне особине.{S} Никад није пр 
тако ревносно проклињали природу људску у <hi>хладном, чврстом мрамору</hi>, благосиљали су и љ 
олетство, јамачно сад по вашем повратку у Звониград.{S} То је све што знам о овој ствари.{S} Ал 
ни на ум пало, како баш у овом тренутку у души овога човека бесни најстрашнија бура непомирљиве 
ла, али не овако јасно — У том тренутку у њеној глави у опште није било ничега јасног.</p> <p>Н 
 толико година.</p> <p>Лепша сакри руку у којој је држала слику међу боре од хаљине, па рече кн 
е полако засукивао рукав, завлачио руку у чизму, пипао и тражио камичак.</p> <pb n="207" /> <p> 
на сред чела).{S} Па бих онда опет руку у кесу, па овако, па овако, па овако... (она је показив 
ако.{S} Међу тим Кугић умочи десну руку у крв и издиже је над чинијом и повикну гласно: овим ће 
е ми с поља сматрамо, као слабу играчку у рукама чиновника заосталих од прошле владе?{S} Како ј 
>Црнојевић је ишао напред, носећи пушку у руци.{S} Да се не види завој на глави, намакао је био 
! — рече она и притрча великом огледалу у углу.{S} Углачано, сјајно белгиско стакло живо и јасн 
p>Кнез Мутимир приђе скрушеном ђенералу у руци је држао свежањ писама.{S} Ударајући шаком по то 
 жестоко начапарио на некакву њену иглу у глави.{S} Игла се беше дубоко забила у дебело месо на 
е, узе га оберучке за главу, погледа му у очи и рече му понова: — Мутимире, ти се жениш!{S} Не  
ва задржао у себи тешку погрду, која му у мало не слете с језика.</p> <pb n="83" /> <p>Растисла 
p>Јела се копрцала и бранила.{S} Она му у отимању откиде мараму с врата и једно дугме с прслука 
руку, припи се уз њега, и, гледајући му у очи, рече:</p> <p>— Чујеш, Рале, тебе дирају моје реч 
повуче га мало на страну и гледајући му у очи, упита га полако:</p> <p>— Збиља, шта ти је?{S} Ш 
му најзад могао баш и опростити, ако му у једној ствари буде на руци.{S} Ствар је лака и проста 
 госта како ваља, <pb n="164" /> ако му у вече не понуди које од млађих женских чељади.</p> <p> 
рође му целим телом и он осети, како му у глави бива све мутније и мутније, док најпосле не уто 
писар — млад човек, хоп лола, а пало му у део да заступа капетана — наређивао да му сваке ноћи  
пет врати.{S} Изгледало је као да су му у току разговора дошле неке мисли које га заустављају,  
ји се од мужа, обриса сузе, мету мараму у џеп и поправљајући своју хаљину рече озбиљно и увређе 
може остварити.</p> <p>Бирао је да њему у део вазда падну послови уз које иде и слава.</p> <p>С 
 намештен велики, округао сто и на њему у накрст упаљене четири свеће.{S} Водећи уза се два мас 
енутку, избегавајући да сукоби не плану у отворен рат.{S} Још се није осећао довољно снажан ни  
ахтевало.</p> <p>По уговору, кола стану у по кестенове алеје, а одмах затим чу се у два маха ти 
 да је наређено да се околна села дигну у потеру, да су зликовци уцењени великом уценом, који и 
купи медаљу с кнежевом сликом, израђену у почаст кнежева пунолества.{S} Забринути ђак махну рук 
Кад Синђа престаде говориш, Пава бризну у плач.</p> <p>Она није плакала гласно, она није давала 
у у страну, диже мараму на очи и бризну у плач.</p> <pb n="219" /> <p>Петрија је загрли.</p> <p 
етлук</hi>, као на једну црту и особину у карактеру народном, па и ту су се брзо сложили.{S} Об 
и пунолетан и примити круну и владавину у своје руке, све то већа загушљивост и омарина осећала 
руштвене низине попне на највећу висину у друштву.</p> <p>Он је <hi>потпуно</hi> само себи веро 
 ни ваша рођена жена не сме рећи истину у очи, не сме вам је рећи ни онда кад грешите тако очев 
ећом и лепотом њеном да му одмах истину у очи каже, то је ова једна једина ствар: је ли њено ср 
политичке странке нека теку себи већину у скупштини, па која победи на изборима, оној предавати 
 <p>— Чим сам га угледао нешто ме текну у срце.{S} Нисам знао откуда то, али непрестано ми се с 
утније и мутније, док најпосле не утону у потпун мрак.</p> <pb n="600" /> <p>Да ли је дуго или  
егов високи сапутник мало по мало утону у таке мисли и осећаје, који га брзо однеше у далеку пр 
 г. Маврикије — и кнез га прстима гурну у главу.</p> <p>Г. Маврикије зажмури, сави врат, јер у  
иша.{S} Вујадин осети где га неко гурну у леђа и прошапута му на ухо:</p> <p>— Поклони се кнезу 
лазим — рече ђенерал ужурбано, па јурну у побочну собу и затвори врата за собом.</p> <p>Кнез је 
пша није могла више издржати: она груну у плач.</p> <p>Она се нагло окрене да сакрије сузе.{S}  
је кнез наклоњен падавици, да има махну у срцу и да може на пречац умрети.</p> <p>- Ви, г. Раст 
ече жбир чисто радосно.{S} За тим духну у пиштаљку, два жандарма одмах дођоше.{S} Он им показа  
и опширан извештај о последњем путовању у Беч орловачког угледног трговца Степе Симеоновића.{S} 
француском језику мемоаре о новом стању у Балканији, које је настало услед доласка старога кнез 
 и кукавице:{S} Жика сам био би у стању у том тренутку да удари на њих двадесет.</p> <p>Под ути 
 множили гласови о неком потмулом врењу у народу.{S} Начелнички извештаји цртали су ситуацију к 
нали најстарији народи, који се спомињу у историји.</p> <p>„Бивала су понекад времена и налазил 
ње да ће ови сељаци однети о њему сумњу у село, и натурити му узастопце какву потеру.</p> <p>Вр 
е обичају око пет сати по подне у шетњу у Јеленик.{S} Кад се доцније Господар пео уз стражњу ст 
је снажне руке, стрпаше ми некакву крпу у уста и завезаше некаквим платном, које ми неколико пу 
ни кључић из кутије од плиша, нађе рупу у зиду, завуче кључ и простим притиском отвори врата.{S 
е зраке и у крви нашој, сипа своју јару у жиле наше, зажиже огањ у срцу нашем, огањ на коме кљу 
ицу, да погаси свеће на великом лустеру у дворани, кад му се на један пут учини да неко промаче 
— рече кнез и упре поглед право доктору у очи.</p> <p>Доктор се збуни.{S} Њега је изненадило ов 
примерак те пашквиле послан је министру у прилогу.</p> <p>То је био почетак.{S} Наскоро слични  
 по нарочитом гласоноши послат министру у Звониград.</p> <p>Кугић би се зар и нашао како ће иза 
ма, а тим самим ја већ имам и диктатуру у оваком изузетном стању.{S} То опет значи да ја једини 
 међе стиже телеграфски извештај, да су у његовом месту ноћни стражари нашли растурене по варош 
А она четири умлаћена Турчина као да су у земљу пропала, нигде им трага не могоше Турци наћи.{S 
 ексерима.{S} Но после се дознало да су у пет буради, место ексера, били наполеони, т. ј. ексер 
лници промуцаше, да и они.... премда су у ствари људи слабоумни и од књиге давно одвојени.... о 
неза, гардисте јаше како кад.{S} Кад су у граду, онда обично у двојним редовима окруже кнежева  
лепо и топло и кад су на влади и кад су у опозицији.{S} Они неће пунити хапсане; они неће подно 
ратио с одличним успехом.</p> <p>Кад су у бурним политичким данима, које је претурила преко гла 
мичући се од овога кобног места, где су у кратком року од непуна сахата доживели тако тешка иск 
од своја два мртва заповедника и оне су у њему опет угасиле сваку наду, и он опет осети, како т 
о долазили.{S} Неки су седели, други су у гомилицама разговарали, а трећи су, усамљени, ходали  
désespoir</foreign> (Има право, људи су у очајању) рече доктор дежурном официру, на оном истом  
ћи уза се два маскирана човека, који су у рукама носили некакве хартије и заузели место један с 
ту неколико угледнијих грађана, који су у опште познати као немирни људи и усијане главе, у пос 
ут је сретао подраниле раднике, који су у гомилицама хитали у варош и зачуђено погледали од куд 
м високи чиновници, често људи, који су у служби остарили: многи баш из кругова његове данашње  
авезу, али у публици се већ зна који су у тој дружини, и ја те могу уверити да то коло младих љ 
 корал-уснице.</p> <p>Међу тим мушки су у кавани у јутру, у подне, у вече, они ту доручкују, ту 
и намесника, али стварну власт имали су у рукама њих двојица.{S} Трећи је био већ престарео, из 
ици и неколико отмених сељака већали су у затвореној судници.{S} Већање није дуго трајало.{S} К 
јим полициским чиновником.{S} Седели су у наоколо крај дувара, сабијени као харинге у тенећеној 
 окружном граду Милиновцу.{S} Одсели су у згради окружна начелства, пошто удобније куће нису мо 
</p> <p>И кнез и његова свита одсели су у староме дворцу, где је било места за све.{S} Сутрадан 
з и главно језгро његове пратње били су у Повратници.{S} Остали су полако приспевали један за д 
на којима се дало зарадити, долазили су у руке Хаџијине, а он их је умео извршивати тако, да је 
 се повукли у унутрашњост.{S} Отишли су у Орловац и ту већ ухватили јака корена међу грађанство 
{S} Узмимо на прилику Румуне.{S} Они су у томе далеко иза нас.{S} Сем најближе крвне везе, код  
ужина.</p> <p>Да заварају сељаке они су у почетку пошли низ брдо, ади, чим су замакли за први ш 
жалили се, протестовали, а начелници су у четири ока пред њима слегали раменима и говорили:</p> 
га тога?{S} Која је то држава, којој су у деветнајестом веку помогле женидбе њених владара?{S}  
ади; да по Европи не пуца брука како су у Балканији први ђенерали отровници, убице и издајице п 
<p>Један је начелник извештавао како су у његовом округу сељаци приликом неке сеоске литије од  
да ту није било!{S} Час јављају како су у вароши освануле прокламације, писане крвљу, које пози 
Час је то чопор говеди, која мирно пасу у ливади <pb n="139" /> крај пута.{S} Кад чују из далек 
 један човек и поједина група људи нису у стању да прихвате и како ваља отаљају све државне пос 
а мој клипа Вилип вели да би ме по носу у хиљади познао.{S} Тако би и овде било.{S} Он би први  
и, још се нису одмицали од стола.{S} Ту у близини, разбијени у гомилице, они су разговарали.{S} 
У томе изађоше на једну пољаницу.{S} Ту у близини није било великих гробова, високих крстача и  
руну, а нарочито Жики, паде на ум да ту у близини остаје мртав човек, али ниједном од њих не до 
ама — све то изношено је на улицу да ту у вече буде спаљено, а све у славу кнеза Мутимира.{S} Н 
пштој градској болници, која је била ту у близини, изби поноћ.{S} Звуци јаснога звона још су од 
 и очајан.</p> <p>Ова слика дошла је ту у ђенералову собу са свим случајно, и ту је стајала ода 
о сад код нас.{S} Колико смо ми жене ту у уредности умакле — заврши Мона свој говор.</p> <p>— П 
је познато.{S} Кнез је знао да одмах ту у десно иде велики Ђурђевградски друм, да су ту одмах б 
га једном загледа, после га сави и мету у џеп.</p> <p>— Дакле решила се да дође!{S} То је као д 
је тако дирнуто, да је прекинуло посету у половини.{S} Три дана доцније директор је изгубио сво 
а, с којом се упознао на последњем путу у Париз.{S} Најпосле говорио је са свим отворено.</p> < 
У колико се материјални интереси уплећу у ово питање о жудњи за влашћу, ту би се могло рећи: ак 
 Оне две женске чисто утурише ову трећу у кола: за тим се попе и једна од њих две (друга се <pb 
иковца, који је убијен остао на мостићу у планини.{S} Ствар ми је изгледала подозрива, ја сам с 
> <p>Кнез затим приђе тајноме орманчићу у зиду, који је још стајао отворен, и покупи из њега св 
тупи у дворану, угледа домаћицу и гошћу у будоару, а угледаше и оне њега.{S} Кнез се поче још с 
ије, пошто је спремано, да се у Орловцу у најкраћем року састане народна скупштина.</p> <p>На ј 
шем грожђу, које оставља своју жеравицу у нашем вину, то исто сунце гаси своје пламене зраке и  
о овога и метнућемо га међу нас двојицу у гроб; нашим рукама и ногама, од саме беле кости, тако 
на доиста добија на сред улице стрелицу у леђа.{S} Знати да ћеш кроз недељу две побеснити, да ћ 
 Црнојевић одмах осети од тога олакшицу у глави, а на трећој облози он већ сведе очи, два три п 
уди ноћу прешли <pb n="468" /> на чамцу у Звониград.{S} С тврђаве звониградске опази их стража  
д жигица плану, срећни љубавници повичу у глас: „Ао, лоло!“, „ао лоћо!“ и одмах полете једно др 
иша, извалио се на врелу мраморну плочу у жарком хамаму, затворио очи, па обузет струјом усијан 
S} Кнез је стајао пред њим и држао чашу у руци.{S} Да ли с тога што је чаша била препуна, да ли 
му томе корисан правац и да удахне душу у ту успавану снагу народа.{S} То су учинили моји претц 
 на сваку реч.{S} Други је удахнуо душу у онесвешћено и умртвљено тело народно.{S} То је давно  
 госпођиној; она не говори много; одмах у почетку она покаже дотичноме шта све има очекивати, — 
 црн огртач, и без пријаве појури одмах у кнежев кабинет.</p> <p>Кнез Мутимир дочека господина  
 свој лист имају.{S} То је велики успех у данашњим приликама; то је снага која расте, и ако ће  
 хаљинице његове млађе браће, трпала их у некакву велику котарицу, а једнако је кецељом брисала 
ао да и не додирују земљу, и нестаде их у мраку широке, разјапљене капије.{S} Одмах за тим указ 
ли у башту, а на крај баште потрпали их у затворена, путничка кола и одмах погнали даље.{S} Не  
вања у сред мркле ноћи.{S} Извели су их у авлију, кришом их провели у башту, а на крај баште по 
к — он је опет био један од најстаријих у овоме скупу — диже главу, подуго је тражио док нађе к 
них стражара, нарочито за то уврбованих у службу.</p> <p>Није се још напунио ни месец дана од д 
има читавих огромних дворана, изрезаних у самом камену.{S} Варварска рука грубих и незналичких  
не држи ред снажних голијата, изрезаних у камену.{S} Голијати су били природни људи и у сразмер 
рујте, кривица није до мене, но до оних у чијим је рукама данас власт.“ Кнез се извињује пред н 
вљених, вазда се старао да буде код њих у милости.</p> <p>Није трпио противречење и опозицију.{ 
брзо сведе до огромних урвина, познатих у Звониграду под турским именом <hi>Ташмаден</hi>.</p>  
сно бити затрпан — тако вели један стих у једној песми персијској — рече Растислав одговарајући 
јећи се да вам што не нахуди, ја хтедох у два маха дигнути оне жице, али ме црна прилика прекли 
тац.{S} Па <pb n="459" /> док ја изађох у кујну да надгледам јаузн, деца омлатише забрањен плод 
јао над њим; гледао га и чисто се нађох у неприлици.{S} Нисам знао да ли је будан или спава. —  
онекле сам бројала, па се после пометох у рачуну...“</p> <p>Овај глас као да је долазио из мног 
тисну кнезу дуг, страсан, топал пољубац у сред румена образа.</p> <p>Тиме је она казала све.</p 
лазити и отуда, што је пуковник Врбавац у опште био веома прибран и присебан човек.</p> <p>Кад  
ости.{S} Неколико пута мењали су правац у бежању, јер су ненадно наилазили на какво ново одељењ 
кост.</p> <p>Знао је колико вреди новац у свету, с тога је брижљиво гомилао злато.</p> <p>Умео  
оспода начелници.{S} Дете заглаба палац у уста, дуго је посматрао начелнике, како седе непомичн 
с поља закључана, јер кад је један кључ у брави онда други нити ту може ући ни браву закључати  
рији закључа врата за собом и мету кључ у џеп.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Била је д 
а он је изашао из своје престонице, баш у тренутку кад се рано пролетње сунце помаља иза далеки 
авица, управо над његовим прозором, баш у тај мах отпоче своју дугачку јутрењу песму.{S} Растис 
ију — рече пуковник Врбавац срдито, баш у онај мах кад пролазаше поред Растислава.</p> <p>Расти 
ислећи преметала по тим писмима.{S} Баш у тренутку кад је кнез љубљаше, њој се нађе у руци нека 
говора.{S} Најлак отворим врата.{S} Баш у тај мах он се накашља и мени се учини да је будан.{S} 
ајпосле изађоше на чисту пољану.{S} Баш у тај мах пун месец проби се кроз облаке и осветли целу 
а притрча оном сељаку, кога застаде баш у најгорем тренутку.{S} Сељак изненађен скочи, држећи г 
ке замисли.{S} За што да вас одведе баш у ону блудничку кућу?{S} И откуда у опште та мисао једн 
 је успех био у толико тежи, што је баш у твојој непосредној околини било људи, који су једва ч 
шао у гомилици момака и девојака, и баш у тај мах вијаше једну девојку да јој отме цвет.{S} Кад 
тком из пушке.{S} У тренутку ока, и баш у оном моменту кад га Жика понова хтеде ухватити за рук 
уковник срете два послужитеља, који баш у тај мах ступише у дворану; један је носио раван послу 
ило и оштро погледа Враничића, који баш у тај мах измени један поглед са Жиком.</p> <p>Жика пру 
.</p> <p>Пуковник изговори ове речи баш у тренутку кад беше подигао главу у вис да откопча испо 
да никоме не би ни на ум пало, како баш у овом тренутку у души овога човека бесни најстрашнија  
ћу показати овде шта ми жене можемо баш у политици, за коју нам не признају ни најмање способно 
.{S} То је било с десне руке.{S} Но баш у тај мах шушну му нешто с лева.{S} Он се прену и окрет 
же ићи; ствар је свршена.</p> <p>Но баш у тај мах ђенерал приђе кнезу:</p> <pb n="324" /> <p>—  
да нешто рекне, али немаде кад, јер баш у тај мах врата на дворани ширимице се отворише, а лаке 
 је хтео да Ратко заврши свој говор баш у тренутку, кад на његовом великом старинском часовнику 
!{S} Ту има жалосне истине..</p> <p>Баш у тај мах на супротним вратима указа се пуковник Врбава 
 жену успаљена темперамента.</p> <p>Баш у тренутку када је госпођа дала својој љуљушки нов покр 
 згуснута, црна отровна крв.</p> <p>Баш у тај мах, кад се кнез Мутимир беше почео губити и зано 
кле год око може прегледати.</p> <p>Баш у тај мах, из једне рибарске колебице, на левој страни  
наде да је то некаква алеја.</p> <p>Ваш у тај мах алејом се зачу нека шкрипа и лупа, она наоштр 
, држим да ће ти бити пријатно да будеш у друштву твога господара, који те тако одликује.</p> < 
> <p>- И ти г. капетане, баш не верујеш у екватор, па то ти је! - и кикоћући се он оде кући.</p 
што те вуче неодољивом снагом да паднеш у наручја створењу које волеш, да се с њим слијеш и сто 
с њим слијеш и стопиш уједно, да утонеш у неизмерној пучини сладострашћа, заборављајући на свет 
бацила од себе и пратила те да одрастеш у сиротињској колеби, код људи грубих и грамзивих, у др 
би он био као оно зече, кад га потревиш у ластару — примети један. — Па што?{S} Морао би се пре 
теру.{S} Какве нужде ти имаш да долазиш у заваду и опреку с овом дружином?{S} То су све млади,  
оме има близу два столећа.{S} Можда још у почетку прошлога века донео га је у Цариград из Немач 
а да кажем?{S} Затворили су ме овде још у доба, кад су Аустријанци држали ове земље.{S} Не знам 
атисали као младом владару, који је још у раној младости пао у шаке бездушних политичких спекул 
хтео да га прекине.</p> <p>Кушао је још у два три маха да онако узгред изазове Растислава на ра 
дувати слабачак ветрић.{S} Месец је још у пуном сјају грејао земљу својим хладним зракама; Дуна 
у и сну.{S} Данас је среда а ви сте још у понедељак заспали: ви сте сад на ногама, али ви ни са 
и кувар био је изаслан у Повратници још у очи тога дана, и он се доиста постарао да „обели обра 
гробу своје прабабе, решено је било још у напред да се посети Повратница, и тај излет одређен ј 
аволски тешко.</p> <p>— Колико имаш још у твом диспозиционом фонду? — упита Растислав.</p> <p>— 
ора од свакога да се склања и снебива. (У ствари цело село није могло дати џевапа стрина Синђи, 
чан.</p> <p>Познат с њом још из раније (у своје време Срећко је покушавао да ашикује с Павом) о 
и+++.</note> <note xml:id="SRP18892_N8">У Балканији сељаци рачунају ноћне сахате од кад се +++с 
> <l>Седамдесет и седам градова,</l> <l>У сваком сам ноћцу преноћио</l> <l>И у сваком љубио дев 
l>И до њих девет шума без краја,</l> <l>У свакој шуми девет лавова,</l> <l>На сваком лаву девет 
> <l>И преко девет сињих пучина,</l> <l>У Безданију, земљу далеку,</l> <l>Где никад росна киша  
 <l>На крилу држи змаја крилата,</l> <l>У десној руци змијски буздован,</l> <l>А око леве муњу  
је од свег злог!</l> <l>Мртваци:</l> <l>У зао час, кажи тог!</l> <l>Човек с поља:</l> <l>То је  
воје</l> <l>Кад божији помазаник</l> <l>У њу ступи — она поје! “</l> </quote> <p>Могла би се са 
 раду друштвеном.</p> <pb n="610" /> <p>У даљем разговору беседник је развио, да се тај претход 
атриотског рада!“</p> <pb n="360" /> <p>У исти мах службене новине донеле су кнежев указ, којим 
i>ауторитет</hi>.</p> <pb n="191" /> <p>У току овог разговора кнез као да се одобровољи.</p> <p 
о да их поздрави.</p> <pb n="176" /> <p>У 9½ часова велика дворана у староме дворцу била је већ 
сам још млад“....</p> <pb n="367" /> <p>У таквом се расположењу налазио сад министар Растислав. 
осле лако не лечи.</p> <pb n="19" /> <p>У таком се стању налазио и наш јунак.{S} Он је личио на 
" /> <milestone unit="subSection" /> <p>У собу уђе црнпураст, буцмаст младић, црних обрва, живи 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У манастиру је био спремљен диван ручак.{S} Постављено  
 XXVII</head> <head>Опроштај.</head> <p>У кнежевским одајама кнеза Мутимира све је било запојен 
/head> <head>Ђаво куша анђела</head> <p>У соби су биле само њих две — баба Ката и седамнајестог 
што не бих могао ја бити кнез“? </p> <p>У западној Европи, у старим монархијама, које постоје в 
.{S} Ћата Срећко је проводаџија!</p> <p>У томе стигоше још два пандура.{S} Пијанога Ралеку, све 
<p>— Па зар овде?</p> <p>— Овде!</p> <p>У томе дођоше до капије.{S} И велика колска и мала пеша 
и да подигне крст на Аја Софији!</p> <p>У опште ови су натписи сведочили да је грађанство било  
p>— Добро, да видимо шта ћеш ми-</p> <p>У овом кошкању, Лепша је у два три маха покушавала да п 
и поредак и јавну безбедност“...</p> <p>У прокламацији обзнањује се народу још и то, да ће се н 
емљи не ископате своје рођене...</p> <p>У тај мах на вратима се зачу куцање.{S} Уђе начелник ми 
ки и заусти нешто да му рекне...</p> <p>У тај исти мах из оближњег буквика с горње стране моста 
в низ црвених и модрих колутова.</p> <p>У првим наступима прве истинске љубави, у души бујна и  
бе и окретао шешир међу прстима.</p> <p>У зло доба кнез га погледа.</p> <p>— Шта, хоћеш да идеш 
 у мрачним, подземним ходницима.</p> <p>У брзо дођоше и сами пред један такав ходник и уђоше ун 
и је сузама, обасу је пољупцима.</p> <p>У исти мах Жика осети како му се нешто сави око врата;  
ова сјајна, капетанска униформа.</p> <p>У трећим колима био је кнежев бив. професор природних н 
бођења и уједињења свог племена.</p> <p>У тим мислима приђоше већ и обали.{S} У сумраку видела  
и сад носе разна бунтовна имена.</p> <p>У Балканији ће се десити оно, што се дешава и у другим  
ружичасто тело својих конкубина.</p> <p>У првим вековима хришћанске победе, кад је хришћански ф 
стимице и преко тридесет метара.</p> <p>У подножју ови камени брегови били су испроваљивани, гд 
 коју су му други метули у уста.</p> <p>У том тренутку Растислав је видео да цело његово биће и 
дне највише јављати у Звониград.</p> <p>У опште за њих, начелнике либералне, отварало се сад ши 
у прошапута:</p> <p>— Чекај сад.</p> <p>У томе кнез отпоче своју кратку беседу, како он, као по 
ј прошлости свога великога деде.</p> <p>У овом сећању њему се живо представи пред очима онај ри 
лужи као министарство финансије.</p> <p>У једном шумарку, у томе парку, лежала су потрбушке три 
ла цело тадашње политичко стање.</p> <p>У Балканији деру поглавито ова три правца: либерални, к 
 да види спремају ли слуге коње.</p> <p>У коњушници још је било тихо и мрачно.{S} Једна једина  
и исти људи као и ми, рече Заре.</p> <p>У томе изађоше на једну пољаницу.{S} Ту у близини није  
ори, а Црнојевићи да се поврате.</p> <p>У писму је нуђено кнезу, ако је вољан, да баш сам лично 
нов вулкан прве истинске љубави.</p> <p>У таком се стању налазио кнез Мутимир.{S} У сред мирна, 
вако своје дете у наручју удави.</p> <p>У животу често има случајева кад је нападај тако јак и  
многи угледнији приватни домови.</p> <p>У тим натписима одано грађанство свију редова исказивал 
о се живо, али тихо разговарали.</p> <p>У томе на оближњем парном млину одјекну јасан, дугачак  
аповеди да понесу хоџине ствари.</p> <p>У оној истој соби, где је мало час Срећко изударао хоџу 
па ме почеше и око врата давити.</p> <p>У тај притрчаше ми некакве две људске прилике, које на  
омирљиве мржње и опаких страсти.</p> <p>У разговору, пуковник узгред спомену и то, како је сам  
не, а ми ћемо се чинити невешти.</p> <p>У томе стигоше већ и до кола.{S} На пољани је било упра 
штено лице у вишњевој камилавци.</p> <p>У четвртим колима долазили су други ађутант кнежев и дв 
; познавало се да га нешто гуши.</p> <p>У соби је био сам кнез Мутимир.{S} Он приђе, откопча ђе 
траг, као што је сад био случај.</p> <p>У кнежевим колима, сем кнеза, био је још намесник Расти 
о га проби хладан, самртни зној.</p> <p>У томе тренутку њему се учини тако јасно да пуковник Вр 
аклон, где блесак није тако јак.</p> <p>У једном углу стајао је мали, кадивли диван.{S} Управо  
аласао кроз први вечерњи сумрак.</p> <p>У авлији се направи лом.{S} Војници се склепташе око Бо 
 и откуда се сад чуо болан јаук.</p> <p>У двајестак корачаји, прескачући као јелен читаве џбуно 
 да богме!...{S} Тако и ја знам.</p> <p>У причању Заре дође до тренутка када је непозната женск 
и куда ћемо, онда одговарај сам.</p> <p>У томе и сељаци приђоше.{S} То су били млади, отресити  
књаз!“ — брујало је Звониградом.</p> <p>У граду (вароши<ref target="#SRP18892_N1" />) наста огр 
т он, Врбавац, водио над кнезом.</p> <p>У опште, Врбавац је осећао потребу да за неко време уда 
би се с газда Бојом опријатељио.</p> <p>У томе механџија прискочи Ралеки и поче га гурати.</p>  
о како се у писму препоручивало.</p> <p>У први понедељак, тако око 9 часова у вече, из двора из 
аш то је ствари одлучно помогло.</p> <p>У почетку Синђина говора Пава је прво <pb n="242" /> бл 
е свршио за државу корисно дело.</p> <p>У последње време појавила се била мисао, да се заостале 
ру — рече он мирно, али одсудно.</p> <p>У тај мах доктор даде знак министру као да му је хтео р 
аше загледао несвесно и укочено.</p> <p>У собу уђе гологлав млађи ађутант кнежев, крадимице бац 
 дете, да му каже шта је све то.</p> <p>У овој госпи лако је било распознати нашу ранију познан 
в...“ у томе је прошла цела ноћ.</p> <p>У јутру освану прокламација.{S} Она је објаснила бар на 
ве продру што дубље у Балканију.</p> <p>У равницу, дакле, нису смели, а високе, планинске врхов 
ти и непрестано имати га на оку.</p> <p>У сред овог разговора Ратко примети, како је ово веома  
и заповедник и господар на делу.</p> <p>У осталом Ратка је лако било и слушати; он од својих пр 
Мутимира, како седи на престолу.</p> <p>У први мах кнезу се учини, да је ово просто слика на пл 
 једну но једну особину народну.</p> <p>У питању о вредноћи или управо о лености народној обоји 
ђаја, који се и не односи на њу.</p> <p>У разговору кнез јој бејаше рекао да је она слободна же 
{S} Јес’, овај ће га одвести!“ —</p> <p>У тај мах чу се на гробовској плочи тихо куцање, које с 
но узвикну; „Помози бог, браћо!“</p> <p>У томе се направи читава збрка.{S} На кнежево „помози б 
 између прошле и садашње владе.“</p> <p>У том правцу говорио је Ратко даље.{S} Његови савети би 
и лични разговори и обавештаји.“</p> <p>У томе смислу начелник министарства имао је да састави  
аје да рекнеш: „молим те пусти.“</p> <p>У таком се положју налазила сад Лепша.{S} Кнежев напад  
имо те, боже! тек ако је поноћ.“</p> <p>У томе се зачу из даљине нејасна нека лупа, некакав уда 
 положаја, у којој се налазе.</p> <p>— „У редовним приликама ви би имали право — рекао им је он 
Даље се у прокламацији говори, како је „у садањем тешком магновењу прва потреба да се јавни пор 
 он весело рече кнезу да ће ствар бити „у состојанију.“ Доктор се одвоји.{S} Он је био вешт и п 
 Но на против, рече понизно, како и он „у начелу дели све погледе кнежеве.“</p> <p>Кнез се опет 
дне династије. <hi>Орловац</hi> је био „у свечаном руву,“ како се то обично каже службеним јези 
зависи од дозе у којој се узме.</p> <p>„У врло малим дозама човек се може поступно навикнути да 
 школа!{S} Ми женске морале би се чисто убајатити да нас оне мало не растресу и не освеже — мис 
о Звониград, цела Балканија - рече Мона убедљиво.</p> <p>Лепша диже главу и сузним, помућеним о 
 наљутим; Боже сачувај — рече Маврикије убедљиво.</p> <p>— Тим боље, у толико лепше; онда ћемо  
за ово доба — говорио је доктор мирно и убедљиво.{S} Кнез га пресече; климајући главом он рече  
 страшна; Растислав је говорио речито и убедљиво, а сваку важнију поставку своју утврђивао је п 
рашимира —- рече кнез нагласком потпуно убеђена човека.</p> <p>Кају обухвати самртни, ледени уж 
министар, он мора водити рачуна о нашим убеђењима.{S} И ми смо људи и равноправни грађани.{S} И 
ји је одрастао у републици, и сам је по убеђењу републиканац. — А то је најбољи прелаз од монар 
а би могао бити лажан.{S} Највише га је убеђивало то што и доктор и министар <pb n="623" /> твр 
е да чујем, па квит!</p> <p>Мајор стаде убезекнут.{S} Да је наишао на непријатељски батаљон, не 
о пред очи.{S} Гледала је свуда по соби убезекнуто.{S} Нови, дивни предмети толико су јој приву 
мо имати куражи да се пружи рука и плод убере.</p> <p>„Држим да на толико могу рачунати код сво 
пијева отрова.{S} Ви бар знате да он не убија с места.</p> <p>— Дакле нема никаква начина да се 
 угља.</p> <p>„Овим гасом често се људи убијају сами — поглавито женске, којима досади живот, а 
били га ноћу; убили га секиром, као што убијају крмке балканиске!</p> <p>Жика опет опази како В 
икад му није горе испадало.{S} То му је убијало и вољу за рад и наду на успех.{S} С тога се олу 
рт!</p> <p>„Ето за те отрове, којима су убијани људи тако поступно и на тако грозан и ужасан на 
буна.{S} Откуда је настало ово узајамно убијање не објашњује ни једна страна.{S} Милоје криви ж 
 да су жандарми све покварили пуцањем и убијањем Зликовца, који је убијен остао на мостићу у пл 
ти, па у путу покушао <pb n="511" /> да убије пандура и да утекне - рече Растислав кроз зубе.</ 
 да те уклони?!</p> <p>— Како?{S} Да ме убије, отрује, да ме баци у воду, да ме распрска бомбом 
буде.{S} Долазило јој на ум чак и да се убије.{S} Једном се беше решила да се исповеди човеку к 
а, звучале су кобне речи: „Убијен књаз! убијен књаз!“</p> <pb n="7" /> <p>На широком друму указ 
прозор, из улице у улицу. „Убијен књаз, убијен књаз!“ — брујало је Звониградом.</p> <p>У граду  
летала злогласна лозинка: „Убијен књаз, убијен књаз!“</p> <p>Кад се сумрак већ ухвати, она три  
.</p> <p>— Причаћу ти.{S} Главно је то, убијен је и закопан под именом хајдука Дуговића — одгов 
рдо, па чак ни то, да ли је кнез доиста убијен.</p> <p>Ствар се разјашњавала тек поступно.</p>  
ора добије пресуду да је осуђен да буде убијен отровом псећа беснила и једног дана доиста добиј 
ли пуцањем и убијањем Зликовца, који је убијен остао на мостићу у планини.{S} Ствар ми је изгле 
т од њега, она је просула паре, и он је убијен...{S} Ко то каже?{S} Није истина да сам ја узео  
 Сад сви кукају!{S} Кукају сад пошто је убијен.{S} А и то је лаж, и то је притворство пред свет 
о горњу усну...</p> <p>- Колико ја знам убијен је један опасан хајдук, који је спровођен власти 
теран, а после, кад се опет вратио, био убијен и да си ти дошао малолетан на крвав престо.</p>  
а, владао неколико година, а за тим био убијен, као што смо напред видели.</p> <p>Али још за жи 
 владалац лежи мртав на столу, и то још убијен владалац!{S} Ко је радио друкче, ко ради друкче, 
с прозора на прозор, из улице у улицу. „Убијен књаз, убијен књаз!“ — брујало је Звониградом.</p 
епрестано прелетала злогласна лозинка: „Убијен књаз, убијен књаз!“</p> <p>Кад се сумрак већ ухв 
бројено одјека, звучале су кобне речи: „Убијен књаз! убијен књаз!“</p> <pb n="7" /> <p>На широк 
ред мрак дотрча војник с кобном вешћу: „убијен кнез“ — г. Врбавац као да није био много изненађ 
м Звониграду, разлети се страшна, реч: „Убијен Књаз!“</p> <p>„Убијен Књаз!“ ту је реч на скоро  
/p> <milestone unit="subSection" /> <p>„Убијен књаз!“</p> <pb n="8" /> <p>С почетка је све било 
се страшна, реч: „Убијен Књаз!“</p> <p>„Убијен Књаз!“ ту је реч на скоро понављала цела варош,  
д, али остала потера дуго се задржа око убијена сељака.{S} Вест о томе пролетела је као муња кр 
 је дала ове резултате:</p> <p>Нађен је убијени жандармски наредник код мостића и утврђено је д 
вари и свет се поче брзо разилазити.{S} Убијено је било четири Турчина.{S} После су Турци дуго  
ују за кнеза једно дете, некаква рођака убијенога кнеза.</p> <p>Било је одупирања, но Врбавац г 
ло је представљено мртво тело последњег убијенога кнеза балканиског како лежи у мртвачком санду 
ће те умрети?</p> <p>- Пустићу да ме ви убијете.{S} Закитите се славом убилца — рече ђенерал по 
 да ти нешто упали па ти да ухватиш или убијеш Црнога<ref target="#SRP18892_N10" /></p> <p>- Ко 
да радимо!{S} Ми ево не можемо даље.{S} Убијте, закољите, исеците на комаде — али ми даље не мо 
и први пуцали и да им је намера била да убију и њега (Милоја) и Зликовца, и то с тога да би доб 
p>„Настојавање власти да га ухвати, или убију, није, на жалост, било крунисано успехом, ма да ј 
а је код сељака апетит да га ухвате или убију.{S} Командири су пооштравали своје људе да не жал 
ију; она му је одузела прохтев за јело, убила мир и спокојство душе његове, управо направила чу 
, господине ђенерале.{S} Сам злочинац и убилац <pb n="316" /> он говори о туђој убилачкој слави 
ади утехе рече му да је гадни, подмукли убилац платио главом и да није био нико други до један  
крв, али ово је моја крв...{S} Ја нисам убилац.{S} Он се сам убио; убило га његово зло...</p> < 
га су се сад бацили на проучавање нових убилачких средстава, која би дејствовала исто тако поуз 
убилац <pb n="316" /> он говори о туђој убилачкој слави!...{S} Каква дрскост!...{S} Али нека!{S 
ајно, мучки, на превару, на лажну веру; убили га ноћу; убили га секиром, као што убијају крмке  
 превару, на лажну веру; убили га ноћу; убили га секиром, као што убијају крмке балканиске!</p> 
 исто једнолико.</p> <p>— „Убили га!{S} Убили га тајно, мучки, на превару, на лажну веру; убили 
ах кнез!{S} Био је грдно измрцварен.{S} Убили су га из револвера, па га после ножевима секли, н 
 ће вечито проклетство на оне што су га убили...</p> <p>Ђенерал опет диже очи на слику.</p> <p> 
руке.{S} Такви ниткови!{S} Једног кнеза убили, другог ухватили малолетна — па онда дај прави ус 
упа и с тавана трговачки момци и шегрти убили су се извлачећи старе катранске тулуме и бурад, с 
хтавица.{S} Он је продужавао.</p> <p>— „Убили га, па у ђубре закопали!{S} Главу одсекли, на у Ц 
полако, онако исто једнолико.</p> <p>— „Убили га!{S} Убили га тајно, мучки, на превару, на лажн 
{S} Ја нисам убилац.{S} Он се сам убио; убило га његово зло...</p> <p>Ђенерал је сад говорио ки 
 могао волети и сељанку.{S} Ене гле!{S} Убило би га ово у врат? — рече весела Петрија и пљесну  
да ме ви убијете.{S} Закитите се славом убилца — рече ђенерал подругљиво, и узе ходати по соби. 
н шкргутну зубима — Ја бих таква кнеза, убио; убио бих га... убио бих га као... — Радован се за 
p>— Где ли су то, боже!{S} И што се ја, убио ме бог, одвојих од Паунице<ref target="#SRP18892_N 
а бих таква кнеза, убио; убио бих га... убио бих га као... — Радован се загцну од гнева, после  
утну зубима — Ја бих таква кнеза, убио; убио бих га... убио бих га као... — Радован се загцну о 
уо.</p> <p>- Много си жустар, момче!{S} Убио би га!{S} А зашто би га убио?{S} За то што хоће да 
 момче!{S} Убио би га!{S} А зашто би га убио?{S} За то што хоће да усрећи једну девојку, и њу и 
 —</p> <pb n="25" /> <p>- И ју, гром га убио, исцепа ми фистан, викала је једна баба, а за тим  
а нешто тужна.</p> <p>— „Куку, часан је убио, шта говори.“</p> <p>Петрија продужи:</p> <p>— Дру 
"200" /> — „Ама господар говори, бог те убио“ — „Море, циганин те убио, што да трудим бога, што 
а Петрија, не дрмусај ме тако, часан те убио!{S} Гле, обали ми цвет!{S} Боже, истина благо теби 
овори, бог те убио“ — „Море, циганин те убио, што да трудим бога, што се дереш, зар сам ја слеп 
је Хришћанство.{S} Хришћански аскетизам убио је вештину сликања и резања у самој клици, јер ту  
крв...{S} Ја нисам убилац.{S} Он се сам убио; убило га његово зло...</p> <p>Ђенерал је сад гово 
иком нисам крив...</p> <p>— Ја га нисам убио!{S} Камо? где је крв?{S} Моје су руке чисте....</p 
е деда, кнеже, као каква крмка, секиром убио!</p> <p>Увређен, кнез се узе освртати, да нађе кап 
е из њене куће.</p> <p>— Јух! часан вас убио, одкуд вам све те ђаволиштине падају на памет.{S}  
азишло.{S} Кад пре уграбисте, часан вас убио!...{S} То ми сад код вас да дођемо у школу!{S} То  
вале и шапутале:</p> <p>„Куку, часан их убио!{S} Шта им би те овако галатно говоре!“ И жене и д 
у пола већ заборављена слика Јеленичког убиства оживе опет пред њом у свима појединостима и у с 
да ће бити још ни три четири хиљаде.{S} Убиство онога гада много је прогутало.</p> <p>— Збиља,  
потребио једину гадну реч, која личи на убиство.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Лепши ј 
тиме добио милост кнежеву.{S} Дакле, не убиство Перуна Црнојевића, већ његова појава у Балканиј 
 изабро сам отров с тога, што би крваво убиство немогуће било прикрити, и што би крваво убиство 
немогуће било прикрити, и што би крваво убиство пробудило у светини веће симпатије за тебе, а т 
љда и ранији покушаји избегавали крваво убиство, као на прилику онај кад је удешено да паднем у 
е није од тога ни мало смањен.{S} Мучко убиство великог творца Балканије ископало је страшну пр 
!...{S} Али нека!{S} Дакле хоћете јавно убиство?{S} Учинићемо вам по вољи.{S} Чујте ме само још 
ним слугом својим — дознала је за једно убиство, за један покушај тровања (љубазница љубазника) 
ији.{S} Али ја долазим на престо силом, убиством, преко мртва трупа.{S} Све једно!{S} Зар твоји 
ије:</p> <p>„Најгрознијим и најподлијим убиством, Балканија је данас лишена свога прељубезног в 
пуковник Врбавац мора радити на његовом убиству; учини му се тако природно, управо несумњиво до 
лена, плава и друге, чија испарења врло убитачно дејствују на здравље, а човек, дуже затворен у 
ведали како блаженопочившег кнеза треба убити и како сте ви први муж и дипломата балканиски.{S} 
 n="313" /> као што сте и ви хтели мене убити.{S} Испићете сами отров који сте мени спремили.</ 
ра прећи; мора, јер ће је иначе стићи и убити они страшни људи...{S} Јес, њих ено горе, они там 
 Јес — настави ђенерал — ја сам те хтео убити.{S} Отров сам изабрао с тога што он најмање прави 
ко мерило — то је човек.{S} Ја сам хтео убити човека, и ја сам крив...</p> <p>Ђенерал се загрцн 
 закона, да је свакоме не само слободно убити га, но би још за то и големе новчане награде доби 
дили.{S} Онога мајмуна ваљало би просто убити.{S} Помисли шта су чинили!{S} Узели мајмуна, обук 
су у Балканији први ђенерали отровници, убице и издајице престола.{S} Ми ћемо вас службено ожал 
 куда је кнез био изашао у шетњу, да су убице побегле, и још се не зна ко су.</p> <p>Било је јо 
 упрљали вашу ђенералску униформу...{S} Убицо, твоје су руке крваве... <foreign xml:lang="fr">V 
так најлакших људи да „гоне хајдуке што убише човека“.{S} За оном десеторицом наступаће и остал 
} Да ли је он међу онима што беже и што убише човека из потере, није се могло с извесношћу тврд 
ао они, да ти бар успомене из детињства ублаже те мане у карактеру...</p> <p>Ђенерал на један п 
о хатару или инату.{S} Она бар на крају ублажује разлике које су постојале у животу, јер се изм 
о на длану.</p> <p>Он узе цедити крв из убодена места. — Ово је доиста брука — рече он срдито.  
"103" /> који дејствују кроз крв, унети убодом или уштрцавањем.{S} Већина отрова има и једно и  
, змијин отров (виперин) дејствује само убодом кроз крв.{S} Човек, кога уједе змија, може слобо 
шао брзо за црном приликом.{S} Страх је убрзавао његове кораке; он је измицао напред, а никако  
="361" /> пред министровим вратима, они убрзају кораке, узгред само прошапућу: „Зар је већ доша 
ебачену преко лица, а ова је јадна жена убрзаним корацима хитала преко звониградских улица, и н 
> <p>Узбуђена, сва у жеравици, Лепша је убрзано дисала, а срце јој је, као челичан чекић, удара 
а, а по покретима леђа могло се познати убрзано и ојачано дисање.{S} Бурно таласање груди разли 
Section" /> <p>Кнежев пут није се могао убрзати; он је ишао по распореду унапред скројеном и пр 
ости, а врло љубазан у опхођењу — он је убрзо стекао симпатије звониградских отмених кругова и  
{S} Хоџа треба да рекне девојци како је убрзо чека голема срећа, како је у њу заљубљен један ве 
уске удице повише у другу ширу, а из ње убрзо изађоше на сокак, који је кнез Мутимир са свим до 
гу над свима другим странкама.{S} То ће убрзо пресећи и честе министарске промене.{S} Стални ви 
о, спусти се над овај узбуркани град, и убрзо га застре са свију страна својим провидљивим, црн 
а пратња покуша да догна кнеза, али сви убрзо видеше да им је мука узалуд, с тога један по једа 
из џепа своју белу намирисану мараму да убрише кнежеву униформу.{S} Но кнез није био спреман на 
</p> <p>Ратко се окрете и начуљи обадва ува, али у залуд му мука.{S} Начелници опазише да их ми 
е кнежев бив. професор природних наука, уважена старина, у целој земљи поштовани и у научном св 
n="223" /> <p>- Тако бих ти се ја богме увалила код мога кнежића, изем му око.{S} А што!.... ни 
} Занесен безмерним властољубљем, он се увалио био у злочине, које закони казне као велеиздају. 
— рече гошћа предусретљиво.</p> <p>Мона уведе гошћу прво у велики салон; после се предомисли: — 
а саветовала, да ли ће бити добро да се уведе ово наплаћивање заостале порезе у натури.{S} Оста 
да се те збрке једном ослободимо, па се уведе једноставна, десетична система новаца, као што ће 
S} Начелник се постарао да у то друштво уведе једнога свога поверљивог човека и од њега је чуо  
им ваља говорити на само.{S} Дежурни их уведе у побочну собу.</p> <p>— Господине, зло је што се 
 господски бифе.</p> <p>Код Моне је био уведен овакав ред: послужи се само једанпут, а за тим с 
 да је видим — одговори момак.</p> <p>— Уведи је у салу и реци да ћу ја сад; нека ме малко прич 
еђано неколико пакета сложених хартија, увезаних опутама од каучука.{S} У једном углу стајала ј 
кав глупи лист, а код женскиња, срећом, увек се дешава тако, да или прамен косе, или парче какв 
шао низбрдицом, а ко корача низбрдицом, увек може лако пасти. <pb n="351" /> Крв није ништа дру 
о жртвован.{S} Наравно, ко чини злочин, увек тражи некако, ма и несвесно, да се сам бар пред со 
је грешан.{S} Ма како богоугодно живео, увек се нађе <pb n="464" /> по какав грешић на души.{S} 
ече у сумрак ушао у своју спаваћу собу, увек би му се учинило да у углу види стотине уздигнутих 
кривцима, који оваке гласове протурају, увек се на криј крајева налазило да неко тврди: „тако с 
имати саучесника у <pb n="112" /> њему, увек је паметније да их узима из оних друштвених редова 
ог деду, који је, по народном казивању, увек носио на пут плоскицу ракије, и заструг папуле (гњ 
/hi>.</p> <p>Капетан се нађе у чуду.{S} Увек му је најгоре било с тим проклетим страним речима  
 да је, Пава ништа не може штетовати, а увек је добро кад је човек унапред спреман на све.“</p> 
се савијао око кнез и старао се да њега увек има за се.{S} Што је кнез бивао све старији и Раст 
се.{S} Моје је основно уверење, од њега увек полазим — да што се год кнез буде мање мешао у зем 
м непрестано је цупкао, што је код њега увек био знак да нешто врло живо мисли.{S} Још се једно 
астољубље.{S} Све то он сазнаје, с тога увек тражи да се веже с ким год који је смелији од њега 
ужбу изгубио.{S} Од то доба решио се да увек пита, кад чује какву страну реч којој не зна крсна 
} А што „изволте“, кад ја теби кажем да увек бели почињу....{S} Но ја тебе увек лупам, па почињ 
ак, који је једини био у стању да те за увек привежем за ме.{S} Ни сам ли ја одбила твоју понуд 
вако никад нисам путовао.</p> <p>— А ја увек тако путујем.{S} Из Звониграда у Јеленик обично ст 
се ова црта: да су после доброга оброка увек некако пријатнији, мекши.{S} Обично су добре воље  
иде, пре тога она је у оваким приликама увек одлазила колима; сад то одби и рече да јој је приј 
али она је моја сестра.{S} Љубљена жена увек зва све тајне мужевљеве.{S} Ако пуковник Врбавац и 
.{S} Ви сте дипломата, г. Растислав, па увек дипломатски говорите.{S} Ја бих волео да са мном о 
к бијем, је ли г. Маврикије, да ја тебе увек лупам,....{S} Излази, шта ме нудиш, кад сам ти сто 
азговор.</p> <p>....— У осталом ја тебе увек бијем, је ли г. Маврикије, да ја тебе увек лупам,. 
м да увек бели почињу....{S} Но ја тебе увек лупам, па почињао ти или не почињао...{S} Ех, хе,  
а напомињемо овде, да град код нас овде увек значи варош.{S} А оно што се у ***обичном говору++ 
{S} Кад се ко куршумом нахрани, онда је увек сит!{S} Власт је то исто што и сласт; разлика је с 
све за што се могло добити пара, али је увек некако умела пробрати оно што је лакше.{S} Док је  
гробу је чувала јака стража, а с њом је увек био и по један пуномоћник друштва лекарског, као н 
е, хе?{S} Растислав, он је друго; он је увек <pb n="35" /> до-сто-јан-ствен — кнез мету две пес 
за и рече му одмерено и с тактом (он је увек говорио само одмерено и с тактом) <foreign xml:lan 
а је Растислав на то наводио, младић је увек одговарао: „Што ће то; то ништа не доприноси ствар 
 дејствују одмах на пречац, при чему је увек лако познати да је човек отрован.{S} Данас, на при 
: <pb n="339" /> — Ђенерал Врбавац није увек тако строго судио г. Растислава.{S} Ја још памтим  
осле морала послужити оним чиме су жене увек јаче но разлогом — морала је обиснути молбама око  
енскиња, док су код госпође Моне јаузне увек завршиване у мешовитом друштву, т.ј. при крају јау 
оћи у дому његових родитеља, где је пре увек било тако <pb n="537" /> мирно, сад на једанпут на 
.</p> <pb n="72" /> <p>Одмерао је да се увек лати само онога, што може остварити.</p> <p>Бирао  
о и ти не учини“.{S} У цркви старате се увек да заузмете владалачки престо.{S} Истраге по унутр 
тенство и огромна гомила света, који се увек скупља где има оваква шаренила.</p> <p>Око 2 часа  
е сто пута већи грешник од мене, али се увек умео боље претварати.{S} С тога ја умирем као прес 
с плакао, а стари чича Сима, што смо се увек смејали његовом великом туру, теши бабу и вели му  
ни; недајте се ничим збунити.{S} Имајте увек на уму шта је он вама спремао.</p> <p>— О!... о!.. 
 С тога, као министар председник, он ће увек бирати за министре унутрашљих послова људе одсудне 
и, ни уклонити; ма како ти врдао, он ће увек умети да се нађе пред тобом.{S} С тога се мораш по 
земља, коју он толико воле и за коју би увек све жртвовао?!{S} Какво је зло он њој учинио, он л 
А сад шта све треба чинити да наши људи увек очувају власт, при свима тим променама — то је пит 
на другој страни.{S} Само ти пази да ми увек јавиш ко с њим долази у додир.</p> <p>Између Расти 
 њеним правим именом.{S} Ја идем ствари увек најкраћим путем.{S} Не видим шта би овде имали да  
ахат и једнако зивкао слугу, стављајући увек једно те једно питање: је ли барон већ устао?{S} Б 
да са мном обично говорите, да не лупам увек главу шта сте хтели рећи.</p> <p>— Да, да, рече Ра 
е поносите својим радом, као што сте мм увек говорили, <pb n="188" /> онда, баш на против, мој  
д између столица села на земљу.{S} Тако увек пролазе шерети, који траже ћара на обадве стране.{ 
лаго теби, црна Петрија, кад ти је тако увек до ђавољења — рече Пава подижући цвет са земље.... 
ране мога срца.{S} Ми мушки и иначе смо увек обезоружани спрам женске лепоте, још кад издамо св 
им обичним током.{S} Било је што обично увек бива.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Задов 
ост увек се тако са мном шали.{S} Ја то увек примам као милост од Ваше Светлости — за што иначе 
 не мора тако бити, нити је паметно што увек тако бива.{S} С каквим правом <pb n="435" /> траже 
да и диже главу.</p> <p>— Ваша Светлост увек се тако са мном шали.{S} Ја то увек примам као мил 
се отпочне Лепшина посета, та озбиљност увек траје само неколико тренутака, после чега неминовн 
виши чиновнички положаји ваља да остају увек у рукама наших људи.{S} То ће нашој странци дати н 
 официрима, и старао се да се на војску увек може са поуздањем ослонити.{S} Он је дакле радио к 
 је главно усредсреди сва пажна.</p> <p>Увек је знао јасно шта хоће, а знао је и како и чиме хо 
 трговцу била је дужност да те капитале увеличава, удваја, утраја, па и удесеторостручава.{S} У 
и има какве грешке; али, ипак све је то увеличано, претерано, ја вас уверавам; све се то још да 
а! боже сачувај!{S} Ете питајте њега“ — уверава она.</p> <p>Било је говора међу Мониним гостима 
 ја! боже сачувај!{S} Ето питајте њу“ — уверава он. — „Шта? зар ја! боже сачувај!{S} Ете питајт 
нико ни пуцао.{S} Милоје опет неоступно уверава да је он био спремио све да Зликовца жива ухват 
и од кнеза просту лутку министарску.{S} Уверавају кнеза да њега овај устав ништа не веже, јер ј 
ти.{S} Кнез је понуди да седне комотно, уверавајући је да има доста места, и показујући седиште 
у томе што ћете мало дуже поспавати.{S} Уверавала <pb n="625" /> је најживље да јо погрешка учи 
о сад имао код кнеза.</p> <p>Ловимук је уверавала да се конзервативци у овој борби служе веома  
ћи разлоге за што, црна прилика је само уверавала да се не сме ни пошто одмицати од куће, и да  
рави бурним усклицима, а многи су после уверавали свим на свету, <pb n="9" /> да су својим очим 
оме није застало.{S} Било их је који су уверавали да су се од кнеза чуле чак и тако крупне речи 
о да је кнезу зло.{S} Најпосле трећи су уверавали да је кнез са старијим ађутантом Заром био у  
 све је то увеличано, претерано, ја вас уверавам; све се то још да међу нама лепо уредити..</p> 
 научара, поред свију њиних заклетава и уверавања, још ни до данас није доказано, да не постоји 
ојку.{S} У Балканији се то исто постиже уверавањем да нико неће знати.{S} Кад би могао уверити  
своје симпатије за Лепшу.{S} По његовом уверавању то је била најлепша женска у Звониграду и јед 
љало је ушити и носити га уза се.{S} По уверавању хоџином то је заклањало од несреће и болештин 
сио и хоће ли што бити?{S} Доктор га је уверавао да је све у реду, да је ствар поверена човеку  
 сад стуцати рогове.</p> <p>Но Ратко је уверавао, да је он спрам тога већ предузео своје мере.{ 
ера.{S} Боју и Радована узе на страну и уверавао их је свим на свету да је учинио све што треба 
, ни довече.</p> <p>Ма да га је ађутант уверавао да је Растислав доиста нешто мало слаб и да с  
аш дошла да хвата њега, а он је опет њу уверавао необоривим доказима, да је навлаш дошао да хва 
оно хватајући прстима њене хаљине да се увере да ли је баш истинска свила и кадива.</p> <pb n=" 
 као бомбу — ненадно и са свом тежином, уверен да ће ово подејствовати и да <pb n="290" /> ће с 
аповести господареве.{S} Пробајте само, уверен сам да ће вам пријати — рече кнез с подругљивим  
ије само случај код мене; не бој се.{S} Уверен сам да то исто ради и твоја каћиперка и све оста 
 и као човек који нема ништа на души, а уверен је у своју невиност, упути се право одаји коју м 
илицама намештала у дворани и будоару — Уверена сам да од кад је Балканије и од кад је скупова  
..{S} Да, да, г. председниче!{S} Будите уверени, то ће вам веома добро чинити да се свикнете сл 
лов, који су цео дан гонили.{S} Били су уверени да су бегунци заноћили ту где год у околини, с  
оју оклопничку коњицу, па, с пуно дрске уверености у победу, гледа какво ће дејство тај напад п 
и сваку стазу.</p> <p>Па и поред све те уверености, Жику је непрестано дирало присуство Милојев 
. председниче, извијања!{S} Јер ја имам уверења да ви знате за тај допис, да сте га читали, да  
авноме на ово:{S} Кнез треба да дође до уверења да је земља пуна незадовољника и да је само про 
!</p> <p>И тако се поступно долазило до уверења да управо није никад ништа ни било; да је госпо 
е много искусио и стекао <pb n="527" /> уверење, да је стрпљење најбољи друг у сваком послу.{S} 
 изнети ружно.{S} Напротив, о њој влада уверење да је поштена жена.</p> <pb n="451" /> <p>Мока  
отов.{S} госпођа Ловимук стекла је тада уверење о изврсности либералних политичких начела, за к 
дан дан када ће о женама стећи друкчије уверење.{S} Тада ће увидети да је она Мона имала право. 
је оно што би требало, те да кнез стече уверење како ти желиш.{S} Ти хоћеш, дакле, да се послуж 
уб“, и да то није само просто мишљење и уверење, већ политичка исвест, управо „национално „вјер 
х, и то <pb n="76" /> је створило у њем уверење да је више нешто од обичних људи.</p> <p>На дин 
 контролисао сваки покрет кнежев и имао уверење да су ови проносени гласови празна измишљотина, 
а му признати — он је доиста имао тврдо уверење да би био бољи владалац од малолетног кнеза Мут 
 ситуације.{S} Да код кнеза створе тако уверење дужност је начелника, и они то могу постићи сво 
о млели, и је ли то баш његово истинско уверење, на што доктор одлучно изјави, да тако мисли не 
е земаљске интересе.{S} Моје је основно уверење, од њега увек полазим — да што се год кнез буде 
} Чича Милоје пошао је од мене ономад с уверењем, да не зна је ли Зликовац<ref target="#SRP1889 
S} Полазећи у Балканију он је полазио с уверењем и чврстом решеношћу да се отуда жив више не вр 
S} Зашто не би баш и она остала у истом уверењу као и остала публика, да сам умро од гушобоље.< 
њена загонетка.{S} Но конзул је нагињао уверењу да је <pb n="488" /> маркиз морао то сањати, с  
е пропуштај ни једну згодну прилику.{S} Увери их да је права династија већ изумрла и да је ово  
зазове престрављеност код кнеза и да га увери како је нова влада слаба, немоћна, и можда и изда 
Звониград нарочити, поуздан човек да се увери о истинитости навода онога загонетног младића, и  
амо ондашњим људима могле бити познате, увериле су сељаке да је чича Милоје са својим друштвом  
арод за њим листом поћи.{S} Њих су тако уверили „људи из народа“, а они ће тако уверити Перуна  
де с неке висине.{S} У многим приликама уверио се на делу, да више и сме и може од других, и то 
јатељ народу но што сам му ја.{S} Да ме уверите како је вама јако стало до народних интереса.{S 
ад само његово извршење.{S} Кнеза треба уверити да је ударац већ спремљен, и да Црнојевић сад о 
ате, доћи ће време када ћете се о овоме уверити.{S} Дај боже само да ово искуство не стечете до 
 ту, код вас и уз вас, и господар ће се уверити да у нама има збиља и верне и поуздане слуге и  
је био случај где се кнез најбоље могао уверити, колико си му ти прави, истински пријатељ и кол 
њем да нико неће знати.{S} Кад би могао уверити само да нико никад неће чути не би се <pb n="45 
уверили „људи из народа“, а они ће тако уверити Перуна Црнојевића, и он ће на њин позив неизост 
зна који су у тој дружини, и ја те могу уверити да то коло младих људи тече све више угледа и к 
 позову Перуна да пређе у Балканију.{S} Увериће га да је сад најбоља згода за рад и да ће народ 
<p>Добро, кад свршимо код њега ја ћу је увести у велику собу, а ти онда улази.{S} Знаш!</p> <p> 
е множина уши, али овде се каже „обадва увета“ — објашњавао је Маврикије.</p> <p>— „Увета“! а ш 
 Маврикије.</p> <p>— „Увета“! а што сад увета?{S} Чим је два, то је множина, па од уши треба да 
 треба да је ушета, а ви кажете још <hi>увета</hi>. „Ухо,“ „уши,“ „увета“ — <foreign xml:lang=" 
а“ — објашњавао је Маврикије.</p> <p>— „Увета“! а што сад увета?{S} Чим је два, то је множина,  
жете још <hi>увета</hi>. „Ухо,“ „уши,“ „увета“ — <foreign xml:lang="fr">C’est embêtant</foreign 
 ће мудрост и врлине „достојна потомка“ увећати и обогатити старе тековине предака новим добитц 
голубице моја“.</p> <p>Јела се још боље уви у своју огромну мараму.</p> <p>Врата се на колима ш 
нама стећи друкчије уверење.{S} Тада ће увидети да је она Мона имала право.{S} А сада неће више 
 пресече: — Ја ни сад не поричем његову увиђавност.{S} Ја и сада оберучке потписујем све што са 
, доктор најзад подвикне: шта значи ово увијање и избегавање да се каже истина, кад је то једин 
 кола из којих искочи повисок господин, увијен од пете до главе у црн огртач, и без пријаве пој 
учинити.{S} Од главе до пете ја сам био увијен некаквом јаком стегом, каквим ужетом или чак и ж 
> <p>Окупана, намирисана, лепо обучена, увијена у огртач, прекриљена великом свиленом марамом,  
ка, што је седе а до ње, била је такође увијена у велики вунени огртач, а преко главе пребацила 
за непозната дама, сва од главе до пете увијена у белу чипку.</p> <p>Дама застаде мало на врати 
и на њој се указаше три женске прилике, увијене у огртаче и забуљене.{S} Две су водиле трећу по 
агледам и ја њих, али како су биле јако увијене у мараму, то, сем очију, ништа друго од лица ни 
а, а уђоше две нове личности, исто тако увијене од пете до <pb n="480" /> главе у црна домина.{ 
вор код уста и очију.{S} За тим је тако увијени дервиш сав опшивен у платно; на платно су ударе 
анчицу, кад опази где око петељке стоји увијено парче хартије.{S} Ово пробуди у њему живи интер 
се да је не познаду, она се толико била увила у мараму, да ништа није видела куда управо иде.{S 
авно пред скупљеним светом неком машћу, увио га у дугачко платно, као мумију, остављајући му са 
опажена, где преко границе нешто кришом увлаче у Балканију.{S} Потерани, они утеку.{S} У заоста 
 и разврата.{S} Па још и мене хоћете да увлачите у ваше ђубре...{S} И бијете ме што нећу с вама 
ум да се рине на кнеза, да га дочепа за уво и да му пришије неколико врућих шамара - онако као  
о то ово, то оно, колико тек да направи увод у разговор.</p> <p>- А ваше је право име? — упита  
ман на све.“</p> <p>Ово је био као неки увод.{S} После њега дошло је отворено питање:{S} Шта би 
уђе у г. конзулову спаваћу собу.{S} Без увода, без икаквих претходних објашњавања, млади Белини 
одушно.{S} - У осталом ти не мораш њега уводити ни у какве заседе, не мораш шетати с њиме по се 
сторије примим на се сву одговорност за увођење устава.</p> <p>— Историја!{S} Далеко је историј 
заварчивала је децу од страве; знала је уврачати да ко кога заволе или да ко кога омрзне; давал 
их пограничних стражара, нарочито за то уврбованих у службу.</p> <p>Није се још напунио ни месе 
b n="338" /> осети твоју песницу, треба увребати згодан тренутак, кад ћеш га тако оборити, како 
а за тим устаде.</p> <p>— Зар је за вас увреда кад вам се рекне да сте слободњак!{S} Па ви наро 
и ви мене обасипате најгрубљим циничким увредама и називате ме издајником, не наводећи ни један 
а, не дозвољава да се с вама надмећем у увредама.{S} Ви у мени имате искрена пријатеља и државн 
то као да га тргоше из заноса.{S} Тешке увреде пробудише у њему скамењено частољубље.{S} Потрес 
ољубив, а ипак је умео да отрпи највеће увреде и понижења, и да их крије дубоко у души, само ак 
х дана својих.“</p> <p>Ове речи кнежеве увредиле су Растислава, и он је одмах дао и видљива зна 
вредио мој опроштај с народом?</p> <p>— Увредило ме није ништа.{S} Овде није у питању ничије са 
весном намером.</p> <p>— Вас је, дакле, увредио мој опроштај с народом?</p> <p>— Увредило ме ни 
оја у осталом неће имати за мене ничега увредљивог, или да се изложим немилим последицама, од к 
 осуђен — <hi>четири године затвора, за увреду владаоца.</hi>!{S} Пријатељи, који су отишли да  
омаћина могао ме је уздржати те на прву увреду нисам одмах сам себи прибавио сатисфакције...</p 
енога имена, осећао је као своју рођену увреду.{S} Он пребаци Мони, да није требала ни звати Ле 
ке мрачне помисли.{S} Можда се он осећа увређен, понижен, постиђен при самој помисли да ће му с 
, као каква крмка, секиром убио!</p> <p>Увређен, кнез се узе освртати, да нађе капу, па да иде. 
је! - и кикоћући се он оде кући.</p> <p>Увређен оваким понашањем учитељевим, капетан оде и одма 
оправљајући своју хаљину рече озбиљно и увређено.</p> <p>— Отићи ћу, не бој се!{S} Ви све најбо 
нати га силом да одговара — рече консул увређено.</p> <p>— Шта сам знао чинити!{S} Људи који су 
е свога посла.{S} Једна притрча столу и уврну лампу да не сија одвећ јасно.{S} Други на прстима 
ила на гомиле, тако да је сада најлакше увући се у гомилу и проћи неопажен, само ако имаш шињел 
и, а шта им је остало!{S} Али су морали увући рогове.{S} Са мном није било шале.{S} Правио, вел 
"499" /> стања, и да све ове младе људе увуче у своју сферу и свој делокруг.{S} Бојао се да то  
рши своју причу и стресе крилима, па се увуче у часовник, чича мигну с обадва ока и прошапута „ 
ислав седе у велику наслоњачу, чисто се увуче у њу и замисли се.</p> <p>— То бар нисам никад мо 
к у други крај дворане, седе и чисто се увуче у велику наслоњачу.</p> <p>Два су разлога била са 
— рече Растислав презриво и још се више увуче у фотељ у коме је седео.</p> <p>Врбавац је при хо 
 одговори ништа, али се поново стресе и увуче врат У рамена.</p> <p>Непозната женска приљуби се 
ако коњ фрче у зобницу, или тако дубоко увуче ваздух да ти личи на тежак уздисај.{S} Слуге уста 
е и не маче, само уздиже рамена и чисто увуче врат па продужи јецати још гласније.</p> <p>Баба  
и све то — рече Мона расположено и опет увуче главу унутра.</p> <pb n="448" /> <p>После десетак 
е уозбиљи, учтиво га поздрави, а цигару увуче у рукав што може дубље.{S} Није што их се боји, н 
даље говорити њих двоје о кнезу.</p> <p>Увучена у наслоњачу, госпођа се беше притајила.</p> <p> 
је грдно кидало.{S} Још никад није више угађао и никад му није горе испадало.{S} То му је убија 
 за дугме од мундира, одведе га у други угао собе, и шапатом му продужи говорити:</p> <pb n="61 
ћ, она се окрете и хтеде побећи у један угао.</p> <p>Млади господин погна се за њом и у скоку,  
</p> <p>Ратко се прокашља, оде полако у угао, пљуну и полако се опет врати.{S} Изгледало је као 
сваки дан примате једну особу из аустро-угарска консулата, држите је код себе по читаве сахате, 
 а тражили сте и јемство, да вам Аустро-Угарска силом поврати круну, ако би, услед каквог народ 
је и овде узет пример из суседне Аустро-Угарске, те је и сам тај састанак прозван страним имено 
и.</p> <p>Они обећавају Турској, Аустро-Угарској и Енглеској да ће кнеза Мутимира отуђити од Ру 
ра није више могла држати, чича Јова је угаси међу прстима и баци кроз отворен <pb n="362" /> п 
ко воде... но дај де да упалим, моја се угаси...</p> <p>Такав се разговор водио међу два-троицо 
о време, па се онда нагло и неочекивано угасила, као жижак у који је ненадно духнуо страшни дах 
 мртва заповедника и оне су у њему опет угасиле сваку наду, и он опет осети, како тоне у неки м 
 духнуо страшни дах судбине, духнуо и — угасио га.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
ти куда је пошао.{S} Али сад се већ био угасио у њему пређашњи интерес, да види тајну дружину,  
кав пожар раздора, мислиш никад се неће угасити.{S} Погледаш после четврт часа, а они већ <pb n 
 у остале војске: црвенкасте панталоне, угасито зеленкаст, или плав мундир, ишаран многим жутим 
алеком обзорју и светлуцати на широком, угасито-плавом небу.{S} И лепа Пава као да је жалила за 
аре, напоје и спреме.</p> <p>Из једнога угла чуло се гласно хркање некаква успавана момка.{S} О 
рива невина деца! — рече Боја и пође из угла.</p> <p>— Ама да ти кажем — рече доктор сломијеним 
S} Не говорећи ништа ови људи донеше из угла преда ме мала сточић, застрт црном чохом, упалише  
Враничић се окрете живо, счепа пушку из угла, обеси је о раме и нагло изађе из колебе.{S} Жика  
е манастирском „малом конаку,“ сави око угла, зађе с позадне стране и пође правце средњим отвор 
ата, а на њима се појави висок, крупан, углађен господин с црним бакенбартима и у црном фраку.. 
 сам рећи да ми ви ипак кажете да нисам углађен, само ми то кажете дипломатски.{S} Ви сте дипло 
те, господин Растислав!{S} Зар ја нисам углађен — викну млади кнез жустро.</p> <p>— <foreign xm 
и све погодбе да се спремите за потпуно углађена, потпуно модерна европска владара!</p> <p>— Ви 
ни, јако гајтанисани, сељачки гуњчићи и углађени, тек јутрос од кројача донесени црни капути, с 
пути с црвеним бињишима, алови весови с углађеним цилиндрима, уске френске панталоне са широким 
>!{S} Ваша Светлост, не одричем ја Вама углађеност, но тврдим само да се с углађеношћу не слажу 
је шија него врат.{S} Ви ми не одричете углађеност, само одричете да се оно што ја говорим слаж 
те да се оно што ја говорим слаже с <hi>углађеност</hi> (г. Растислав исправи <pb n="31" /> га  
Вама углађеност, но тврдим само да се с углађеношћу не слажу онаки изрази, што ће свакако и Ваш 
а и притрча великом огледалу у углу.{S} Углачано, сјајно белгиско стакло живо и јасно показа са 
е је до сахране било изложено народу на углед.{S} По кнежевој наредби ђенерал се имао сахранити 
еспапа, у толико јој је био већи глас и углед међу дружином.</p> <p>Али у маси простих интрига  
дољуб и мудри управљач, који је уздигао углед Балканије.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
а своју руку, а Растиславу да поткопају углед и поверење, које је до сад имао код кнеза.</p> <p 
 отворена и кнез, како ступи у дворану, угледа домаћицу и гошћу у будоару, а угледаше и оне њег 
ете поглед тама и на левој обали Дунава угледа јасан, велики пламен, где се диже у вис.{S} Жика 
че он и показа Зару руком да се на њега угледа.</p> <p>Заре ћутећки даде главом одречан знак.</ 
теринском нежношћу.{S} Но у тај мах она угледа читав низ црвених и модрих колутова, којима је Л 
 кућу.{S} Она притрча прозору, и доиста угледа пред кућом кнежева кола с четири гардиста који г 
охотом смејао овој њиховој игри.{S} Кад угледа Растислава, он му пође на сусрет, са широким осм 
 једну девојку да јој отме цвет.{S} Кад угледа оца — застиде се.{S} Снаја га одмах викну и упит 
{S} Он погледа преда се и зачуди се кад угледа леп кестенов цвет.{S} Наже се преко прозора, да  
лазио је опрезно, на прстима.{S} Но кад угледа кнеза, где разјарен стоји на сред собе, он заста 
познало — рече доктор.</p> <p>- Гори се угледа на бољега.{S} Кад кнежеви тако газе образ, шта ј 
с подигнутом главом, Врбавац и нехотице угледа у огледалу своју жену и угледа је у онај исти ма 
ти да то коло младих људи тече све више угледа и кредита у јавном мњењу.</p> <p>Но сва ова разл 
 још су одјекивали по ваздуху, кад кнез угледа више мрачних прилика, где с разних страна силазе 
ио је и наш јунак.{S} Кад га стари кнез угледа, одмах га познаде и викну му:</p> <pb n="16" />  
} Помаче се мало у лево да боље види, и угледа велики фењер, који је просипао светлост на оближ 
г и мемливог задаха.{S} Он отвори очи и угледа над собом високо, мрачно небо, на коме је тек гд 
нехотице угледа у огледалу своју жену и угледа је у онај исти мах, кад изусти последње речи.</p 
{S} И доиста, дошав на сред дворане, он угледа кнеза и Кају у углу, готово сасвим заклоњене цве 
} Поглед му се оте далеко низ поље и он угледа чак тамо далеко низ коња, повезаних за школску о 
 се упути правце Дунаву.{S} На скоро он угледа у даљини неку црну прилику.{S} Загледа се боље и 
о као он — поче Срећко, но у тај мах он угледа Павине сузе.</p> <p>— Шта је теби, сеја Паво?{S} 
куда су они прокрхали.“ Но у тај мах он угледа наше путнике и не само што умуче но и стаде.{S}  
> <pb n="206" /> <p>Окренув се, си прво угледа иза себе омалена господина с великим цилиндром н 
за ађутант.</p> <p>Улазећи у собу Кугић угледа кнеза у позитури, с прекрштеним рукама и истурен 
ко је био изненађен кад у овоме друштву угледа и нека свештена лица, за која никад није могао м 
.{S} На такво поступање првога министра угледају се и други, његови потчињени, те и они гоне ко 
отока, да се прихвате залогајем хлеба - Угледајући се на свога славног деду, који је, по народн 
олу и опет трчала кроз гомилу, а кад би угледала дете, узвикнула би пуна радости: „Деле мајке,  
 зграде украшене натписима, а на њих се угледали и многи угледнији приватни домови.</p> <p>У ти 
.</p> <p>На вратима се указа млад, пун, угледан <pb n="59" /> човек, у лаком летњем оделу.{S} О 
в ађутант, капетан Заре, млад, отресит, угледан официр.</p> <p>За кнежевим колима долазила су к 
 слушали интересну причу, како се један угледан господин звониградски нашао на подозривом месту 
оба ренесанса, препорођења, повраћања и угледања на стару грчку и римску класичност.{S} Али све 
 изгледао подозрив?</p> <p>— Чим сам га угледао нешто ме текну у срце.{S} Нисам знао откуда то, 
полеон трећи био му је узор, на њега се угледао, од њега је препочињао.</p> <p>Имао је душу на  
дара својих.{S} Та он је у њој први пут угледао свет божији, у њој први пут пао на ову грешну з 
ту где је седео Враничић с дружином.{S} Угледаше волове и један од сељака викну: „Ене лопова!{S 
у, угледа домаћицу и гошћу у будоару, а угледаше и оне њега.{S} Кнез се поче још с врата извиња 
 јутрос оставили кола.{S} Још из далека угледаше Радована, водио коње на поток да их напоји, па 
икога, чак се и сам не показа, но му се угледаше само широки дланови, како одупиру о врата и гу 
 их ту при крају нешто изненади.{S} Они угледаше у трави две повелике гомиле свежа, бела, тек о 
а код официра.</p> <p>Ушав у авлију они угледаше на вратима женску прилику у сељачком руху.{S}  
ао, господару!“, али у тај исти мах они угледаше пред собом свога витешкога начелника како из с 
м колу; оно је било највеће.</p> <p>Чим угледаше кнеза, цигани умукоше, умуче и онај са свирајк 
су пошли они ни 100 корака, кад у мраку угледаше две женске прилике, где грабе уз брдо, као да  
еби старог орловачког грађанина и доста угледна трговца, познатога у Орловцу под именом „чича М 
—12 година.{S} Кад су хтели поћи, изађе угледна, лепа жена те даде дечку торбу с хлебом и сиром 
е тајне састанке, њени су чланови многе угледне личности из Звониграда, па бој се има и самих м 
 то су после у вашим очима отмени људи, угледни чиновници!...{S} Не знам, не знам, можда је то  
а у Балканију.{S} А ако, по несрећи, ви угледни људи у народу доведете ствар до преврата, онда  
ена радња?, ко тешко болује? које су се угледније даме завадиле, а које опет помириле и т. д и  
натписима, а на њих се угледали и многи угледнији приватни домови.</p> <p>У тим натписима одано 
 том срезу, Срећко се познавао са свима угледнијим људима, а Крсмановој кући (Павином оду) одла 
зала свита кнежева, прешарана овде онде угледнијим личностима из чиновништва и грађанства.{S} С 
и по каквим помотњиком или другим којим угледнијим полициским чиновником.{S} Седели су у наокол 
тављана су ми питања специјално о неким угледнијим личностима из конзервативне групе, и питан с 
 извештавао да у његовом месту неколико угледнијих грађана, који су у опште познати као немирни 
иске између појединих чиновника и доста угледних људи.{S} Ти <hi>писмени документи</hi> такође  
рвљу и покривена злочином.{S} Колико је угледних и заслужних војвода народних издахнуло мученич 
 „дотична начелника“ извела велики број угледних домаћина да дочекају и поздраве господара.{S}  
 Не кнегиња, али зар нема толико других угледних чиновника за које би је кнез после могао удати 
н човек, и млађи Грујица, још нежењено, угледно момче, а са њима и њина лепа сестра Пава, која  
ј о последњем путовању у Беч орловачког угледног трговца Степе Симеоновића.{S} За тога се човек 
споро, пењу се уз степене полако, а кад угледују чича Јову <pb n="361" /> пред министровим врат 
х да се и ноћу могу читати.{S} На свима угловима улица и на многим прозорима спремљени су <hi>т 
руци, палећи спремљене ватре по уличким угловима.{S} За мало, па се чаршија претвори у читав по 
 на чаршију; упита двојицу што су ту на углу разговарали али младића не беше нигде.{S} Жандарм  
, непомичан и нем, Жика је седео у свом углу и отуда из мрака, чисто с побожним страхопоштовање 
везаних опутама од каучука.{S} У једном углу стајала је округла, повелика кутија од хартије.{S} 
да је и кнез већ на ногама.{S} У једном углу манастирске авлије кнез је стојао и гледао како се 
е блесак није тако јак.</p> <p>У једном углу стајао је мали, кадивли диван.{S} Управо пред њим  
пусти на сниски отоман <pb n="440" /> у углу, њена хаљина запе о наслоњачу и трже натраг, кнез  
паваћу собу, увек би му се учинило да у углу види стотине уздигнутих крвавих руку, са стотину к 
у да изда заповест старцу, што сеђаше у углу колебе на ониском трупцу.</p> <p>Стари Влах оде да 
стера, бацајући сенку на малени диван у углу.{S} Кнез први опази овај заладак; он повуче Кају н 
оге коњске ноге, он се видео чак тамо у углу, како седи на патосу међу коњима и према маленој с 
као она пећ — она показа руком на пећ у углу — не би му ништа помогло.{S} У осталом, ето, ако ј 
 сред дворане, он угледа кнеза и Кају у углу, готово сасвим заклоњене цвећем и приђе им брзим к 
— рече она и притрча великом огледалу у углу.{S} Углачано, сјајно белгиско стакло живо и јасно  
вореној, упали мангал дрвена или камена угља.{S} Тај опасан гас уљуљка човека те се занесе и за 
диоксид, који се развија при сагоревању угља.</p> <p>„Овим гасом често се људи убијају сами — п 
ован.</p> <p>„Од гасова веома је опасан угљени диоксид, који се развија при сагоревању угља.</p 
рашан, неизлечљив отров, који се полако угнезди, уђе у крв, у месо, у живце, у кости, уђе у сва 
хуњкам.{S} Хуњкала би и ти, да су ти се угнездила у носу два огромна паука, и туна разапела сво 
е у згодном тренутку постати вођа свију угнетених народа балканских и повести их на заједничку  
 биле правилне; испало чело, а нарочито угнут нос јако су хулили лепоти њена лица.{S} Али у цел 
ко се десила та промена, показао је све уговорене тајне знаке, и никакве сумње није могло бити  
е ствари.{S} С тога при поласку звизнем уговорени знак, наша коњичка стража притрчи и ја јој на 
асно спровели даље.{S} Бар тако је било уговорено.{S} И да се није десио несрећни случај у план 
јући <pb n="654" /> брижљиво оно што је уговорио с начелником Врбавцем.</p> <p>Шта је чича Мило 
ошто је писмо и то захтевало.</p> <p>По уговору, кола стану у по кестенове алеје, а одмах затим 
м шињелом обигравао око кнеза док једва уграби тренутак и набаци му шињел на рамена.</p> <p>Још 
епомично седео на својој столици, а кад уграби згоду бацио би по који крадимичан поглед на кнез 
ез и опет пође ходати.</p> <p>Маврикије уграби прилику и узе шешир.</p> <p>- Ако Ваша Светлост  
е могла; сад’ нема више силе, и ко први уграби, тај развлачи и односи и то је право!“</p> <pb n 
с нестрпљењем обилазио око Милоја и чим уграби згодан тренутак он га живо упита:</p> <p>- Ама,  
 разговора ту више не може бити.{S} Што уграбимо то је још ноћас.</p> <p>Чудновато!{S} Ђенерал  
, али ово је све превазишло.{S} Кад пре уграбисте, часан вас убио!...{S} То ми сад код вас да д 
ла мога распирићу морску пену и у кљуну уграбити из ње моју лепу румену ружицу и изнећу је у ве 
{S} Ништа друго не може бити. — Пава је уграбљена и одвучена у конак; стара, поштена и чувена к 
јесте!{S} Код кнеза је!{S} За њега је и уграбљена; за њега је доведена, за њега је све зло учињ 
га дежурни.</p> <p>— Господине, нама је уграбљено једно чељаде.{S} Моја сестра, девојка, довуче 
ми понова да се сагне да је опет љуби и угризе, она махну руком одоздо, <pb n="65" /> и онако и 
лу што баца чифтета....{S} Грдно сам се угрувао....{S} А Ваша Светлост каже „полако ћемо“, а по 
атим извади из џепа некако старо, доста угужвано писмо, рашири га пред чича Милојем на столу и  
овој има нечега што мирише на политички угурсузлук, ади он није хтео истраживати где је и шта ј 
и, зборови, друштва, штампа све је било угушено, притиснуто, завиличено, с цензурском корпом на 
ли му оставили отвор за дисање да се не угуши, несретник?</p> <p>— Неће, не бој се! — одговори  
траховита срџба, осећај, који је на мах угушио сва друга чуства.{S} Њему је овај подмукли напад 
вом <pb n="435" /> траже од владаоца да угушује у себи најплеменитије осећаје и да ради против  
 Америци.{S} Сад је дошла амо или да се уда за кнеза Мутимира, или, ако он то неће, она ће изаћ 
овај разроки покушај да кнеза у нужнику удаве, а цео овај миришљави догађај добио је име: <hi>Ђ 
 рекох ли вам, ухвати за гушу, стегне и удави.{S} Шта хоћете више, рече Ката одсечно.</p> <p>—  
 Он врло просто ради — стегне за гушу и удави.{S} Доктори не знају шта је болеснику; они виде г 
љиве милоште свако своје дете у наручју удави.</p> <p>У животу често има случајева кад је напад 
лиже Мустај паши, кога је мало за тим и удавила.</p> <p>Многи начелници поустајаше на ову причу 
ита сцена — кнез, владар помазана глава удавио се у....</p> <p>....{S}Срећом, кнез Мутимир имао 
S} Кнеже, чувај га се; кад год те могне удавити <hi>туђим рукама</hi>, он ће то учинити.{S} Сам 
 затегнутим јармом око врата, скоро већ удављени, покушавали су још да склоне главу куд год на  
 дочека!“</p> <p>- А по селима, кад пре удадбе по два пута копиле, онда то није ништа — примети 
елима девојке обично губе девојштво пре удадбе.{S} Откуда то, докторе?</p> <p>— Ту су узроци ра 
Боја га пресече:</p> <p>— А што кнез да удаје туђе девојке!{S} Но јес, јес!{S} Ти си то већ про 
едну исту потребу: да се што пре одавде удале и да по могућству забораве све што се десило на т 
ћући с ноге на ногу своје гојазно тело, удали се.</p> <pb n="294" /> <p>На вратима пуковник сре 
вином и кавама и причека док се послуга удали.</p> <p>— Има једна ствар која ми никад није ишла 
авац је осећао потребу да за неко време удали од себе и кнеза и Растислава, како би се сам што  
е их и оде даље.</p> <p>Кад се пуковник удали кнез и Каја се погледаше.</p> <p>— Ја сам грешниц 
оцом вина и три чаше, па се опет полако удали, не говорећи ни речи, и не дижући поглед.</p> <p> 
ј паде на заклоњена врата, кроз која се удалио млади господин.{S} И не мислећи ништа, она јурну 
 чедност своју.{S} Па ипак, кад се кнез удалио од кола, она је на један пут осетила неки немир  
мну, а око 11 часова кнез се опростио и удалио из дворане, праћен <pb n="185" /> својом свитом  
 буде „на висини положаја“ па се за тим удалио.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Зора је  
ди, ви мислите сва је мудрост ту, да га удалите од државних послова и да га пустите нека тера с 
ин Растиславе, ако нећете, ви се можете удалити кад то почне, а ми ћемо се чинити невешти.</p>  
ез Мутимир, чим постане пунолетан одмах удалити све личности које га сада окружавају.{S} Говори 
ушкују да ли се ход и говор примиче или удаљава?{S} Ако одмиче, они причекају док се сасвим изг 
ог.{S} Препоручено им је да се много не удаљавају, да им когод не би промакао између њих.{S} Ко 
екла мисао о промени политичка правца и удаљавању сада приближених личности.</p> <p>И ако је Вр 
е испунити, ако не он, г. Растислав.{S} Удаљен од Звониграда, кнез неће имати прилике да се сас 
чу из даљине нејасна нека лупа, некакав удаљен бат.{S} Тодорика ослушну.{S} Оштро <pb n="650" / 
 оста — себе ради.{S} Овај човек био је удаљен од наших бегунаца свега 10—15 корака.{S} Жика га 
било потребно.{S} Стојећки, читав корак удаљен од гроба, кнез Мутимир сад је јасно чуо, како се 
ођак и природни заштитник кнежев, будем удаљен од њега — онда, г. Растиславе, онда, ствар добиј 
е прену и окрете.{S} Само за два корака удаљена од њега, чучала је крај малена дрвена крста нек 
ине одјекну још и последњи потмуо тутањ удаљене грмљавине, киша се разби у ситне капљице и пост 
шало и збркало, дошли су уједно људи из удаљених села, потера се разбила на гомиле, тако да је  
 по сред цволике.{S} Она то није хтела; удар је био случајан, но опет за то бол је био толико ј 
евић у друштву с конзервативцима спрема удар.{S} То разумем, али не разумем како ћеш то кнезу н 
о јасан знак да Црнојевић планира какав удар против династије Косанића.{S} И ту сад кнезу ваља  
рме — тихо; човек би могао добити такав удар на сред улице, па никад да не дозна откуда је доша 
 га да уништи устав и да изврши државни удар.</p> <p>Знајући да кнезу треба новаца, ни су потпу 
ће бити најзгоднији тренутак за одсудан удар, јер ће ови тада најмање бити на опрезу.</p> <p>Би 
p> <p>Растислав се тако трже од кнежева удара да викну из гласа и упусти новине из руку.</p> <p 
о да Лепша долази срдита, и још с врата удара у плач и прекоре.{S} Кнез је дочекује такође срди 
аздрагава живце и чини те набрекло срце удара као прекаљен челични чекић, а бујна, ватрена млад 
азумевали, Анђелија је нечујно цвилела, ударајући се кришом песницама у груди, и шапућући: „кук 
говор.</p> <p>— А, докторе — поче кнез, ударајући опет доктора по колену — а?{S} На крају краје 
оханим чакширама, приђе овим колима, и, ударајући штапом по камену, који се десио ту на путу, р 
 млади кнеже мој — рече ђенерал снажно, ударајући гласом на сваку реч.{S} Други је удахнуо душу 
а.</p> <p>— Код кнеза? — повика доктор, ударајући гласом на последњу реч; после настави тихо —  
ералу у руци је држао свежањ писама.{S} Ударајући шаком по том свежњу, кнез рече:</p> <p>— Ђене 
n="31" /> га опет: „с у-гла-ђе-но-шћу,“ ударајући гласом на сваки слог)....{S} Та да, добро: с  
 n="144" /> <p>— А, докторе — поче кнез ударајући доктора по колену — а?{S} Како ти се допада о 
овниче, рече она развлачећи сваку реч и ударајући гласом на реч „власти“.{S} При тим речима њен 
S} Дунав је шуштао, весла су равномерно ударала, чамци су, под снажним и вештим рукама веслача, 
сала, а срце јој је, као челичан чекић, ударало о забрекле груди.</p> <p>Врео дах Лепшин био је 
 или се видело уздизање руку к небу или ударање у груди.</p> <p>Кнез се окрете и узе Зара за ру 
лаву, јер по лупи кола и <pb n="426" /> ударању коњских копита она познаде да су ово кнежева ко 
i>казни</hi>, и ко зна докле би их тако ударао, да голотрбом арслану не приђе онај исти чичица  
д притрча полумртвим вочићима и поче их ударати дреновим прутем по леђима, по глави, по губицам 
 извршење.{S} Кнеза треба уверити да је ударац већ спремљен, и да Црнојевић сад очекује само зг 
сетанце, лиже ти обућу, само да избегне ударац ужасне мотке.{S} После оваких првих лекција, доц 
је кроз тиху коњушницу појачи, случајни ударац коњски о дрвени, подлубљени патос коњушнички.</p 
сподар.</p> <p>Ова мисао као електрични ударац чисто га диже са земље и пребаци на мост.{S} У н 
измишљати свакојаке досетке, да се овај ударац одбије.{S} Изгледа, као да је кнезу тешко да пор 
а да му је њушка већ сва била крвава од удараца преко зуба...</p> <p>— Па јесте.{S} Шта ме бије 
ош да склоне главу куд год на страну од удараца, а кад ни то нису могли, они само зажмурише, пр 
в министар Кугић, и сви они замахују да ударе њега, Мутимира по сред срца!</p> <p>С тога Мутими 
уну, белу руку кнежеву и пажљиво бројао ударе била пулса, не скидајући очију с креветска перваз 
рвиш сав опшивен у платно; на платно су ударени печати лекарског друштва тако, да није могуће и 
тек онда, кад је наш јунак био избијен (ударено му је 25 батина, казује прича), па онда протера 
<p>Дежурни плану, он стуче корак назад, удари ногом о патос и викну:</p> <p>- Гле безобразника! 
би грдно одјекнуо, мајмун јурне на сто, удари кроз чаше, флаше, тањире, вазне и све пообаљује.{ 
како лепо замириса кад приђе к нама.{S} Удари нека мира од њега, па, боже прости, као оно кад с 
алудна отимања, Мутимир поче молити.{S} Удари у исповест; признаде, да је то слика једне париск 
 но Срећко га стегнутом песницом понова удари у груди тако јако, да се старац устури натраг, пр 
е и ноге.{S} Једним измахом ноге она га удари врхом своје шиљате ципеле по сред цволике.{S} Она 
<pb n="65" /> и онако измаушке, тако га удари шаком по образу да му ухо запева, а на очи му сен 
речи пређоше у праву вику.{S} Срећко га удари два три пут шаком по устима и привика:</p> <p>- Ћ 
ед свој дворац на жандармску капију, да удари кестеновом алејом и у половини алеје да застане,  
могао показати малодушан, неспособан да удари отворено на ђенерала, и онда би Растислав ту сврш 
ка сам био би у стању у том тренутку да удари на њих двадесет.</p> <p>Под утицајем ових осећаја 
кочи, притрча Јели и обадвема песницама удари је у главу што игда може.</p> <p>Јела оста наслоњ 
своје гласно јецање.{S} Кад је бабетина удари, она се и не маче, само уздиже рамена и чисто уву 
 искрено и из срца текле.</p> <p>Пратња удари широком кантарском улицом, спусти се у кројачку ч 
игуру којом је матао противника; фигура удари о даску и одскочи на патос.{S} Г. Маврикије склон 
чупа пуну шаку косе и још неколико пута удари у главу ово јадно девојче.</p> <p>Кукавна Јела ст 
пет - без носа, - па онда што игда може удари песницом у слику тако, да парчета разбијена стакл 
ужи јецати још гласније.</p> <p>Баба је удари и викну: „јао, роспије једне“; па се окрете и пођ 
мет већ није знао шта ради, он оберучке удари малена господина по цилиндру, и натуче му га до у 
је склони мало главу да га та Фигура не удари.{S} Кнез узе другу фигуру и баци је г. Маврикију  
</p> <p>Начелник се побоја да старца не удари капља, скочи и додаде му чашу воде.{S} Кад се тол 
 <p>Заре слеже раменима.</p> <p>Кнез се удари шакама по бутинама, устаде и узе ходати по соби,  
ери то не признају, а после и калуђерче удари у инћар.</p> <p>Један је начелник извештавао како 
вира труба на узбуну, на саборној цркви удари звоно.{S} Нешто мрачно, нејасно и тајанствено поч 
 Мутимиру кутију из руку, она га у шали удари по прстима.</p> <pb n="677" /> <p>Но ова су сузби 
де сакрили?...</p> <p>Говорећи то сељак удари кундаком о липу.</p> <p>— Е, још ће се по дрвећу  
е једном љутну и прекрете, предњи точак удари о велики камен и кола са шкрипом стадоше, као кад 
 неминовно једном већ мора решавати, он удари у одрицање.{S} Тврдио је како је то шала између њ 
да га.{S} Било је близу 9 часова.{S} Он удари у звонце.{S} Чича Јова уђе на прстима.</p> <p>— Д 
шка и сабља, а одоздо мач и секира — он удари прстом по печату и рече: — Ево, зар ово није лудо 
p> <p>После у салон уђе и мајка, а бабо удари још више у плач и пође пред мајку, а она га погле 
е прикраде полако Растиславу, па одоздо удари зврчку по новинама које је Растислав читао.</p> < 
о почео говор полако, али кад га Срећко удари, хоџа поче говорити гласније, после је говорио св 
м, да се млади господин сустури и добро удари главом о сточић до дивана.</p> <p>Овај помамни ђи 
н да се кроз иглу излије, кад она у што удари и забоде се.</p> <p>„Тако би ова справица избацив 
вице, — рикну бабетина.</p> <p>Она опет удари Јелу песницама у главу, па је онда дочепа за кике 
 треском полети по патосу.{S} Кнез опет удари у мраку на момка који је држао у руци чинију с ко 
ама сагне, да види <pb n="64" /> где је ударила господина и где га то боле — но опет се трже.</ 
ма — ческо стакло.{S} Мал га капља није ударила!{S} Нареди се најстрожија истрага, и госпођа Ло 
 с хаљине и огули јој лакат, којим беше ударила о сто, отимајући се.{S} Али Лепша беше успела д 
/p> <p>- Г. Растиславе, пазите куда сте ударили!{S} Куда год задрете, памтите, да ћете мене наћ 
мите се на ум, г. Растиславе.{S} Ви сте ударили сувише уским путањама; бој се да ћете се наћи ј 
 ту се напила воде из шака, ја случајно ударим одозго — био сам с неким пријатељима да гледамо  
е изненађењу, ја не падох на земљу, већ ударим на неке жице, које ме јако нажуљише и чисто ме о 
{S} Калдрма загрме под колима и жустрим ударима коњских копита.</p> <p>Окупана, намирисана, леп 
поток, који је оставио своје корито, па ударио људима по сред најбољих ливада и орница и начини 
 нису где год појавици хајдуци, да није ударио какав чопор вукова, или се где год у хатару општ 
 да судите.</p> <p>— Ви мени!{S} Ко сме ударити на рогатог бога.{S} Три се круне блистају на мо 
зе.</p> <p>Кмет обавести сељаке куда ће ударити њина потера, на коју ће страну савијати и докле 
де је и да се промисли којом ће страном ударити.</p> <p>Ето такав је био предео куда су пролази 
 мало час седео чича Мунтијано.</p> <p>„Ударићемо поготову истим путем куда је пре по века прош 
ој камичак и зграда је била готова, док удариш длан о длан.{S} Око 6 часова, једанајест особа,  
ишта друго, но да и сам пође за њим.{S} Ударише косом.{S} Одмичући се од овога кобног места, гд 
ка је до сад плакао од бола, али сад му ударише сузе од радости.</p> <p>- Добри господару, како 
ан нож из црне кутије и снажним и брзим ударом сјури га кнезу управо у срце с узвиком:{S} Сине  
чекића, а срце тако лупа, да при сваком удару Јела осети како јој клопну зуби.{S} Она је била у 
 планове и у припрему последња, одсудна ударца, пуковник Врбавац био је мрачан, ћутљив, строг.< 
е још не беше опоравио ни од овог првог ударца, кад дете продужи.</p> <p>— А је ли, тата, ти си 
ожу на глави.{S} Перун је онесвеснуо од ударца и потреса, рана је била скопчана с боловима, али 
уго трајало и сад је згода да га једним ударцем стукнемо у старе међе, где је био још као малол 
!{S} Ама ја ћу то ђубре очистити једним ударцем.{S} Нешто су ми сувише побеснели ти жутокљунићи 
це људи — раде нешто.{S} С лева чују се ударци секире: „тап туп“.... - то неко сече нешто, чове 
адића, код којих грко искуство и сурови ударци живота још нису успели да расхладе нов вулкан пр 
е династија, да на њена леђа падају сви ударци народног незадовољства, јер се вели да се због д 
<p>— Неваљали сине!{S} Не боле ме твоји ударци — но ме боле што ме прљаш додиром твоје грешне р 
ејаху прискочили, и по Ралеки су сипали ударци са свију страна.{S} Беше притрчао и срески панду 
Ове последње речи хоџа је изговорио под ударцима Срећковим.{S} Он је прво почео говор полако, а 
љује све што је било клонуло под тешким ударцима сурове јаве.</p> <p>Перун је седео читав час н 
 сам је и подигла.</p> <p>— А је ли вам удата ћерка?</p> <p>— Није.</p> <p>— А иначе родом нист 
 видети по каванама и пивницама не само удате жене, но и саме девојке, опет за то кавана је пог 
иновника за које би је кнез после могао удати — рече доктор.</p> <p>Боја га пресече:</p> <p>— А 
 да даде свему томе корисан правац и да удахне душу у ту успавану снагу народа.{S} То су учинил 
рајући гласом на сваку реч.{S} Други је удахнуо душу у онесвешћено и умртвљено тело народно.{S} 
ла је дужност да те капитале увеличава, удваја, утраја, па и удесеторостручава.{S} Услуга је иш 
екуланти.{S} Сви грабе себи.{S} Мени се удварају само да ме боље преваре!{S} За што ме пуштају  
јих маћи не можете.</p> <p>— Онда да се удварам моме Антону, мојим слугама и лакејима; они су н 
лушну.{S} Пас је лајао у близини, и сад удвоји лавеж, јамачно осетив шушкање у густишу, где су  
дарови и твоје злато нису имали никаква удела у придобијању њинога пријатељства.{S} Они су ти с 
з светога писма: и да не зна левица што удели десница твоја.{S} Но у ствари веле да је то само  
estone unit="subSection" /> <p>Чудан је удес пратио Црнојевића и Жику тога дана.{S} Цео су се д 
ку бити у толико ближа срцу, што је зао удес хтео те је и он сам, баш некако у то исто доба, ос 
апитале увеличава, удваја, утраја, па и удесеторостручава.{S} Услуга је ишла за услугу: таст је 
азак удесили су сами Раткови начелници; удесили га да покажу како је Кугић немоћан да те зашити 
а преласка у Балканију.{S} Тај прелазак удесили су сами Раткови начелници; удесили га да покажу 
ма ко други то нарочито удешавао; то се удесило управо само по себи и постало је као некакав об 
 га запиткивати шта је наредио, како је удесио и хоће ли што бити?{S} Доктор га је уверавао да  
овек.{S} И ако је ствар са чича Милојем удесио тако, да се није имао ничега бојати, опет за то, 
на име: нађен је поуздан човек, који ће удесити ствар да најугледнији људи из партије Црнојевић 
овуда!{S} Држите у лево!....{S} Обиђите удесно!...{S} Пазите!{S} Овде је плоча.“ Пипајући и при 
оспођа Мона, ни ма ко други то нарочито удешавао; то се удесило управо само по себи и постало ј 
 вези с маленим мехурићем, који је тако удешен да се кроз иглу излије, кад она у што удари и за 
обито добро.</p> <p>— Заседа је јамачно удешена у споразуму с чича Милојем? — упита Црнојевић.< 
Љуљушка — велика ***наслоњача, нарочито удешена да се ***човек на ***њој може љушкати. <foreign 
 гробове и <pb n="608" /> у гробнице, а удешене су да гору по неколико дана без прекида.{S} Ту  
а те иглице као стрелице, а оне би биле удешене тако да рахат могу пробити и кроз одећу, и забо 
о их је било спремљених и за ноћ, т. ј. удешених да се и ноћу могу читати.{S} На свима угловима 
аво убиство, као на прилику онај кад је удешено да паднем у нужник? — примети кнез.{S} Ђенерал  
ени како немам војничка духа.{S} Све је удешено како треба, прилике су сазреле, дошло је време  
али, његови агенти сведочили.{S} Све је удешено, све је ујдурисано, све је лаж!...</p> <p>Расти 
<p>Само то је био изнимак, иначе све је удешено онако како се у писму препоручивало.</p> <p>У п 
учинити.{S} Само то би онда морало бити удешено тако, да на њега, <hi>ни у ком случају</hi>, не 
ајпосле и таквих отрова, који дејствују удисањем.{S} То су гасови или испарења од разних боја и 
, а још није било 11 часова.{S} Из уске удице повише у другу ширу, а из ње убрзо изађоше на сок 
ли су у згради окружна начелства, пошто удобније куће нису могли наћи у целом граду.{S} Растисл 
то масло новога министра.{S} Хоће да се удобри кнезу.</p> <p>И мржња и незадовољство против Куг 
ешко сваком оном владару који, да би се удобрио варљивој сенци која се зове „народ,“ вређа и од 
 али густа крв лепи се, смета покретању удова, не да му да размахне како ваља рукама, и он осећ 
а кнежевој наложници; осуђена на вечито удовање, јер ко ће се оженити кнежевом милосницом.</p>  
ега тога лако је предвидети.{S} Комшија удовац, комшиница удовица. <pb n="466" /> Он у црнини и 
н сам, баш некако у то исто доба, остао удовац.{S} Смирена и побожни попа, домаћи свештеник гос 
наје мирис од смрада.{S} Руке, ноге сви удови претворе се у сухе штапове, а кичмењача се повије 
а и њен комшија скоро у исти мах остају удови.{S} Као добра, хришћанка гђа удовица водила је ра 
 „жентурачама“ — мрзи је.{S} Сирота је, удовица је, па мора од свакога да се склања и снебива.  
тају удови.{S} Као добра, хришћанка гђа удовица водила је рачуна о прсту божијем.{S} Последице  
ата, она је сада већ од две године била удовица, у целом-Звониграду чувена са своје ванредне ле 
ад је света и века, болан, још ни једна удовица никад није била силована.{S} А овде, у овоме тв 
дом, лепом човеку.{S} Па још уз то жена удовица, а младић кнез!{S} Та то би опростио и најстрож 
лава <pb n="441" /> кнез Мутимир и лепа удовица, чедна Лепша, о чијим су врлинама била пуна уст 
вити да је госпођа Ловимук тек од скора удовица.{S} И ако је, богу се молећи, скуцкала близу 45 
редвидети.{S} Комшија удовац, комшиница удовица. <pb n="466" /> Он у црнини и она у црнини; она 
нистар унутр. послова!{S} Туга сиротице удовице могла је г. Ратку бити у толико ближа срцу, што 
рти мужевљеве.{S} А ко пре и да се сети удовице сиротице, ако не њен први комшија, пашанац г. Р 
у морао је просто њу митити).{S} Јадној удовици најлакше је натрунити, па се боји да јој не изв 
рој Шеремет беговици, богатој и чувеној удовици Звониградскога спахије Шеремет бега, која га је 
и водицу, с уздахом је напоменуо тужној удовици, да ту има мало прста божијег што она и њен ком 
.{S} Кроз ту пукотину прво су пролазили удовички уздаси — њени и његови; после су се почеле про 
м кораку; сваки џбун, свако дрво, свака удољица могла је бити за њега по једна смртоносна засед 
цвећа; па густ зелен шумарак, па зелена удољица, којом вијуга мали поточић, једва <pb n="138" / 
 хода косу је на једаред пресецала лепа удољица, непошумљена, али с лепом планинском травом, ка 
у удољицу пред старим конаком.{S} Та је удољица обично празна, но сад је била засађена зеленим  
оре од људи сли се најпосле у пространу удољицу пред старим конаком.{S} Та је удољица обично пр 
звршиш.{S} Он тебе бије силом — ти њега удри хитрином.{S} Министар заповеда буди консервативац; 
а под грло, па заврат, па удри љуби, па удри грли, па удри гризи, па уједај, па стежи, па ваљај 
 заврат, па удри љуби, па удри грли, па удри гризи, па уједај, па стежи, па ваљај, па гњави.... 
о лепо окце, па под грло, па заврат, па удри љуби, па удри грли, па удри гризи, па уједај, па с 
с још нема никаквих закона о политичким удружењима.{S} Донесите тај закон, и ова ће дружина сут 
а томе се разговор пресече.{S} Сваки се удуби у своје рођене мисли.{S} Кнез Мутимир старао се д 
згледало као маска од воска, па се опет удуби у питање, које га мучи ево већ близу 40 часова.</ 
излечљив отров, који се полако угнезди, уђе у крв, у месо, у живце, у кости, уђе у сваку ћелију 
и, уђе у крв, у месо, у живце, у кости, уђе у сваку ћелију у организму, у сваку капљу крви, ту  
дајући преда се, ћутећки <pb n="588" /> уђе у собу, спусти на сто пред кнеза послужавник с боцо 
У тај мах на вратима се зачу куцање.{S} Уђе начелник мин. спољ. послова.</p> <p>— Њ. Височанств 
десетак минута у дворану код Растислава уђе средовечан човек, средња раста, пуне браде и кратко 
ова.{S} Он удари у звонце.{S} Чича Јова уђе на прстима.</p> <p>— Да ли је дошао г. министар Рат 
а не извести о овим појавама.{S} С тога уђе у колебу и рече:</p> <pb n="525" /> <p>Господару!{S 
м био предао једној јединој ствари — да уђе у траг плановима Врбавчевим.{S} Употребљено је све: 
руком на једнога од својих ађутаната да уђе унутра; затим му дале мали челични кључић, показа п 
ата на дворани широм се отворише и кнез уђе.{S} Одмах за њим ишао је г. Растислав, а за овим ос 
има.</p> <p>Црна прилика крочи с поља и уђе у кола, пипајући у мраку где ће сести.{S} Кнез је п 
 ће извидети - предомисли се Враничић и уђе у колебу да изда заповест старцу, што сеђаше у углу 
 Крупним и брзим корацима маркиз Белини уђе у г. конзулову спаваћу собу.{S} Без увода, без икак 
estone unit="subSection" /> <p>Пуковник уђе у собу нагло.{S} Непозната госпођа устаде и одмах с 
рске седнице; људе остави напољу, а сам уђе унутра.</p> <p>Ту је сад настала сцена вредна молер 
и прође.{S} Кнез прође за њом, а за њим уђе и Заре.</p> <p>Сад се сва тројица нађоше у црквеној 
зу, а очи су му необично сијале.{S} Чим уђе он се окрете кнезу.</p> <p>— Она као да нешто слути 
стане доле пред вратима а он с доктором уђе у собу.</p> <p>— Баш је лепа, а докторе, а?{S} Је л 
ако смо и рекли.</p> <p>Ћелави господин уђе унутра полако и опрезно, маши се кнежевој руци да ј 
се још јасно познавали трагови суза, он уђе у собу тихо, полако, на прстима, дајући знак обема  
 био свршио своје песничање с хоџом, он уђе, с усиљеним осмејком на уснама.</p> <p>— Е, кандило 
" /> човек, у лаком летњем оделу.{S} Он уђе нагло, с осмејком на уснама.</p> <p>Јела скочи с ди 
 муж плаче и кука!</p> <p>После у салон уђе и мајка, а бабо удари још више у плач и пође пред м 
на врата нагло отворише.{S} У собу брзо уђе црна <pb n="589" /> прилика, извини се у две три ре 
енут леђима.</p> <p>Међу тим кнез. како уђе, он оштро и гласно узвикну; „Помози бог, браћо!“</p 
што што те подсећа на мрак.</p> <p>Како уђе, он се упути Растиславу.{S} Поздравише се.{S} Већ п 
ине и слуша га подругљиво.</p> <p>Кугић уђе, а кнез ни главе не осврте да га погледа, ма да је  
ilestone unit="subSection" /> <p>У собу уђе црнпураст, буцмаст младић, црних обрва, живих, грао 
ледао несвесно и укочено.</p> <p>У собу уђе гологлав млађи ађутант кнежев, крадимице баци погле 
unit="subSection" /> <p>Дворана, у коју уђе кнез с домаћицом, била је јако осветљена.{S} Ова св 
ре се врата побочне собе: рекоше ми да, уђем тамо, што и учиним, али врата оставим отворена, та 
 — упита господин полако.</p> <p>— Уђи, уђи — рече госпођа нехатно погледав господина само једн 
аваш? — упита господин полако.</p> <p>— Уђи, уђи — рече госпођа нехатно погледав господина само 
"230" /> <p>Синђа напред а Пава за њом, уђоше на врата која им Срећко показа.</p> <p>Нађоше се  
е осниске куће.{S} Затим повише у лево, уђоше у тесан сокачић, уђоше у једну отворену авлију и  
м повише у лево, уђоше у тесан сокачић, уђоше у једну отворену авлију и црна прилика поведе их  
ли, на што сељаци опколише мали густиш, уђоше унутра и пажљиво су преметали шумарак, крешући ов 
S} Мало после ова особа изађе некуда, а уђоше две нове личности, исто тако увијене од пете до < 
драве одговара салутирањем.</p> <p>Кола уђоше у кнежев дворац.</p> <p>Кроз гомилу пронесе се гл 
на тенане сите наразговарати.{S} У томе уђоше у будоар.{S} То је била мала, веома укусно намешт 
дођоше и сами пред један такав ходник и уђоше унутра.{S} Одмах иза првог савијутка, чкиљила је  
уцну; врата се изнутра отворише и гости уђоше, али у соби не бејаше никога.{S} Црна придика пру 
але се ове чудне ноћне прилике.{S} Како уђоше, одмах као по некој команди сваки од њих лати се  
тао пунолетан и почео чешће приређивати ужа пријатељска посела у двору — барон Жермини постао ј 
>Коњаника нестаде, а међу светом остаде ужас, забуна и неред, који је он посејао својим проласк 
а.</p> <p>Кају обухвати самртни, ледени ужас.{S} Страшна, крвава, у пола већ заборављена слика  
ладавина.{S} Та то ће бити просто један ужас, и ти можеш врло лако довести ову земљу до коначне 
 као спасење, а задовољном богаташу као ужас и страх.{S} Смрт је велика искупитељка, јер утољав 
 ствари мало час испричао; то је просто ужас!{S} И каква ти чудовишта ми не хранимо за нашим ро 
е више и више; она се маши руком, и, ох ужас!... то је крв!.. она је рањена!...{S} Али и ако је 
зводе тако страшна дејства, да се човек ужасава од саме помисли на таку смрт.{S} Тражећи то, њи 
и људи тако поступно и на тако грозан и ужасан начин — не зна данашња наука о отровима, ма да ј 
би по својој властољубивости био просто ужасан, само кад би имао још и личне куражи да изврши с 
ја,</l> <l>И тешко је у њу доћ’;</l> <l>Ужасан је Злодух силни.</l> <l>Страхобан је његов глас; 
јих и најгаднијих болести.{S} Ими једна ужасна болест, позната под именом <foreign xml:lang="la 
it="subSection" /> <p>Лепши је ово било ужасна ноћ.{S} Мутимир јој је био одвратан, и у исти ма 
ако слизи с разједена лица) чак и од те ужасне болести те чак и тиме правили опите како дејству 
 почео губити и заносити у ове мрачне и ужасне мисли, иза његових леђа чу се лако шуштање женск 
, лиже ти обућу, само да избегне ударац ужасне мотке.{S} После оваких првих лекција, доцније об 
ко из шумарка испадоше некакви страшни, ужасни људи и голим ножевима нападоше на кнеза Страшими 
е отрове примењују, замислите каквих ће ужасних случајева бити!{S} Ништа друго, но замислите са 
 Јух, јух, јух!{S} То је нешто страшно, ужасно, грозно!{S} И ви се још зовете свештено лице и ј 
јпосле не почну избијати голе кости.{S} Ужасно!{S} Набављали су из болница мају (гној и воду шт 
 је страшно и у сну снити.</p> <p>„Тако ужасно онакажена, бедна жртва вуче се још неко време, а 
 неке грознице, да ноћ дочекује с неком ужасном ватруштином, која као да му је упалила сваку ка 
ко то бива.{S} Рођеним си очима гледала ужасну смрт блаженопочившег кнеза Страшимира —- рече кн 
д бола.{S} Кнез је Мутимир личио на ону ужасну матер из народне приче, која од неодољиве милошт 
е дакле у добу кад човек на један пут с ужасом опажа да већ више није млад, али још никако не м 
д својих 25—6 година, он на један пут с ужасом опажа да његова, до јуче још црна коса, сад на ј 
пред њом у свима појединостима и у свем ужасу своме.</p> <p>Каји се учини у том тренутку као да 
еитинске канте, остатке покварена лоја, ужежене масти и смрдљива зејтина.</p> <pb n="171" /> <p 
је пресече.</p> <p>— Кнез ми рече да се ужелео престоничка друштва.{S} Другим речима, то је опо 
ио увијен некаквом јаком стегом, каквим ужетом или чак и жицом те сам изгледао као дете у повој 
 снага, коју не треба презирати.{S} Они уживају симпатију млађега колена; уз њих је сва школска 
у за собом читав један народ, па ма они уживали и највишу наклоност слободоумног и либералног н 
 склон да се заборави и изгуби у полном уживању, опет зато његова су застрањивања несравњено ма 
егов пашанац тадашњи министар полиције, уживао његово поверење.{S} Делећи и сам зебње Растислав 
 поверење нових власника, као што га је уживао и код старих.{S} Постао је у толикој мери поверљ 
 и његов омиљени ађутант Заре није више уживао оно старо неограничено поверење кнежево.</p> <p> 
мени брегови били су испроваљивани, где ужим, где ширим отворима, који су водили даље под брег, 
та и околине.</p> <p>Још од рана јутра, ужурбане гомилице свечано обучена света тискале су се у 
о час одигране љубавне сцене.{S} Кнежев ужурбани покушај да те трагове склони није имао никаква 
ош по издаље видео је да су гости нешто ужурбани.{S} Прве речи што до њега долетеше биле су:</p 
докнади што је пропустио, он рече брзо, ужурбано, питајући се и одговарајући сам.</p> <p>— А?{S 
долазим... одмах долазим — рече ђенерал ужурбано, па јурну у побочну собу и затвори врата за со 
 појаве Црнојевића агенти.{S} Ти ћеш их ужурбано гонити и хватити, а кад <pb n="496" /> се кнез 
е.“ —</p> <p>Најпосле сећао се хитног и ужурбаног путовања у сред мркле ноћи.{S} Извели су их у 
олему тугу родбине и присних пријатеља, уз саучешће целе земље, кнез је сахрањен у породичну ко 
ени, зајапурени, с погужваним хаљинама, уз брутално суљање по патосу — крунисана глава <pb n="4 
стајао отворен и с подигнутим завесама, уз шкрипу кола, тутњаву фијакера и гласан разговор, кој 
нож.{S} После је слика свечано спаљена, уз певање <pb n="423" /> некакве страшне бунтовничке хи 
им тешка кола, с огромним товаром сена, уз гласну шкрипу и пуцање, полако, али непрекидно омица 
сиш што можеш усрећити једнога владара, уз то једног овако красна млада човека.</p> <p>Не чекај 
, на моје велико изненађење, ви доиста, уз моју припомоћ, изађосте из кола и прођосте сав прост 
еднијих француских племићских породица, уз то човек пријатне спољашности, а врло љубазан у опхо 
 планински одсек, као го, усправан зид, уз који би и тици било тешко узлетети, а камо ли човеку 
 да сам ја слободан грађанин француски, уз то и чиновник у француском консулату, и да по томе н 
с „висине пирамида“, како је сам рекао, уз урнебесни смех и пљескање веселе дружине, изговори „ 
љив, окретан, учио је и радио неуморно, уз то умео је око старијих, и те су га особине брзо ист 
} Они уживају симпатију млађега колена; уз њих је сва школска омладина.{S} Њима симпатишу многи 
ал лежао.{S} Кнез је прихвати и поведе; уз пут објасни јој да је ово само први наступ код ђенер 
а воде у полицију.{S} Силом је одведен; уз пут је и бијен; у хапсани је изубијан, а затим је су 
канија ће се наћи усред тих интрига.{S} Уз обичне домаће интриге, придружиће се интриге страних 
е упалиле и сијале су као два жишка.{S} Уз своју здравицу чича је казивао занимљиву причу, како 
де, онде већ се чула свирка и песма.{S} Уз радосне усклике и довикивања, прљави шегрти већ су п 
ступно прелазити на друге разговоре.{S} Уз звецкарање кашичица, куцање чаша и шоља и чангрљање  
видети пред собом ни на 10 корачаји.{S} Уз то се свако по сахата ваљало провлачити кроз сплетен 
n="356" /> задовољан се вратио кући.{S} Уз пут је сретао подраниле раднике, који су у гомилицам 
рода људска — било јој је забрањено.{S} Уз то су фанатички хришћани варварски почели рушити спо 
е недељу дана кнез се кренуо на пут.{S} Уз лупу звона и грување топова он је изашао из своје пр 
ким царем, и он се крене на тај пут.{S} Уз пут су га свуд дочекивали и испраћали с највећим <pb 
 крилима слетеше они доле манастиру.{S} Уз пут разабраше од неких жена да су виделе Паву где са 
о у круг његових „пречишћених појмова,“ уз то оштар на језику и драстичан у изразима, Кугић је  
 „живео кнез“; „живео кнез Мутимир!“, а уз то име као да су се и нехотице у њеној души низали д 
у, час кнеза по челу и очњим капцима, а уз то је шапутала неке тајанствене, мађионичке речи.{S} 
а јој фали? — промуца кнез кроз зубе, а уз образе му букнуше пламенови од гнева. — Шта јој фали 
елики албум и тако је преметао слике, а уз то и певушио.{S} Певао је некакву <pb n="447" /> тал 
управо љубио је по хаљини где стигне, а уз то је кроз сузе понављао — Шта ја могу, кад су сви н 
им капљама плодоносних даждева њених, а уз песму што су је, кад тише, кад бурније, извијали кри 
оку или шушњару.</p> <p>Пас опет залаја уз липу.{S} Један му од сељака навикну: „Марш, џукело!  
оја“ говорио је он док је та снага била уз њега.{S} А кад се народ поведе за другим вођама, онд 
огледа своју жену, која се беше припила уз њега.</p> <p>— Шта ми је — рече госпођа Софија озбиљ 
лите ми да седнем; грдно сам се уморила уз ове ваше басамаке.</p> <p>Говорећи то, госпа левом р 
 сиром, што је требало да му буде храна уз пут.{S} Жена је били лепа; мора бити да је Текелији  
 угледаше две женске прилике, где грабе уз брдо, као да долазе одонуд из преко манастирска пото 
ђима, прислањајући се све ближе и ближе уз њу.</p> <p>Јела је ћутала; она је трпела она нежна м 
се читају буквице, а врло радо пристаје уз шалу и забаве.{S} И ако се тако држање противило цел 
у другу мисао, сем једино да се припије уз њу, да је стегне у наручја, да дише онај слатки балз 
руке наопако, па га гоне да се бос пење уз оно оштро, каменито брдо, покривено <pb n="659" /> р 
ена.</p> <p>Непозната женска приљуби се уз њу и прошапута полако:</p> <p>„Видиш, каква сад изгл 
ете мужу, узе га опет за руку, припи се уз њега, и, гледајући му у очи, рече:</p> <p>— Чујеш, Р 
раво целом тежином тела паде и припи се уз младо и снажно тело Мутимирово.</p> <p>А ова близина 
искујући мужа за руку и приљубљујући се уз њега. — Није ма ништа!{S} Али, за бога, Рале, како м 
едан.{S} Обично корачају споро, пењу се уз степене полако, а кад угледују чича Јову <pb n="361" 
отив кога смо се овако подигли, враг те уз месојеђе појашио.</p> <p>— Само с врагом немој шалу  
ародно коло и да чује народне поскочице уз игру, о којима је слушао да их има врло лепих, али и 
ћи се руком од господина, који већ беше уз њу.</p> <pb n="63" /> <p>Но кад виде, да јој је онак 
стена до кестена, пођоше полако на више уз улицу.{S} Ишли су лагано и веома опрезно.{S} Често с 
p> <p>Али они се опет окретоше и нагоше уз степене.</p> <p>- Нећете тако! — викну Радован.</p>  
о напред.{S} Црнојевић м Жика прилегоше уз један храст, док ова гомилица прође.{S} У томе се је 
ђоше упоредо из Раткове капије и пођоше уз друм, засађен високим јабланима и брснастим кестенов 
Дохватив се сенке и залатка, они пођоше уз брдо, право средишту Звониграда.{S} Држали су се све 
о честито испавати, а јамачно као доказ уз то пусти и једно дугачко, гласно зевање.</p> <p>Чу с 
прикачену показивали успаваном кнезу, и уз то му стављали разна питања и давали сваковрсна обав 
о по свој околини ићи кроз овај народ и уз неку пратњу било би као шетња кроз шибу.{S} Просто н 
ему обавестити.{S} Ми смо ту, код вас и уз вас, и господар ће се уверити да у нама има збиља и  
ао је да њему у део вазда падну послови уз које иде и слава.</p> <p>Све је радио с рачуном.{S}  
јници потрче за њима, не ухвате их, али уз пут, куда су непознати људи бежали, војници нађу три 
ишли десетак минута.{S} Прво су се пели уз малу узбрдицу, па после окретоше низ брдо.{S} Гробов 
срди, на против, морао се и сам смејати уз кнеза, који се беше заценуо.</p> <p>— Вашој Светлост 
а његов најмлађи синчић пентрао се тати уз колена и непрестано је чаврљао, запиткујући с детињс 
наивном радошћу.{S} Кнез је имао обичај уз пут да тако почешће овесели своју пратњу.</p> <p>Сах 
она је у огледалу лепо видела, како јој уз образе лижу пламенови.</p> <p>— Али шта сам ја за то 
 прозором.</p> <p>Кнез је стајао сасвим уз прозор, коленима се одупирао о прозорски перваз, а р 
ела друштва, остају до зоре.{S} Међутим уз јело и пиће они најживље претресају политичке прилик 
правилно поређани, али тако близу један уз други, да се рахат могло корачати с гроба на гроб.</ 
Јеленик.{S} Кад се доцније Господар пео уз стражњу страну јеленичког брда, прођоше мимо њега тр 
ла, натоварених сеном, пењући се полако уз брдо.{S} Слабачки вочићи у првим колима бејаху заста 
агу, запињали су што игда могу да изиђу уз последњи брдањак, али њине су се танке ноге омицале, 
плашена, окрену леђа, напну реп и утеку уз ливаду.{S} Кад мисле да су довољно далеко умакла, од 
 су замакли за први шумарак, они окрену уз брдо.{S} После свега што су чули од она два сељака,  
а морају метути своје образине, које су уз пут били скинули.{S} У исти мах црна прилика извади  
дала се младом, лепом човеку.{S} Па још уз то жена удовица, а младић кнез!{S} Та то би опростио 
унђање и брујање.</p> <pb n="131" /> <p>Уз то, како који дан, кнез је све мање бивао дете, а св 
е дошао ред и на самога кнеза...</p> <p>Уз голему тугу родбине и присних пријатеља, уз саучешће 
ена и готово га догура до врата.</p> <p>Уз пут Маврикије се једнако освртао: „Да ме поштеди Ваш 
} Тај запис ваљало је ушити и носити га уза се.{S} По уверавању хоџином то је заклањало од неср 
Она прихвати Јелу под руку, притиште је уза се, и тихо јој прошапута: „Ништа се не бој — ја сам 
 накрст упаљене четири свеће.{S} Водећи уза се два маскирана човека, који су у рукама носили не 
ој прошапута: „Ништа се не бој — ја сам уза те; куражно само, голубице моја“.</p> <p>Јела се јо 
а седне и сам му намести столицу сасвим уза се.{S} Затим извади из џепа некако старо, доста угу 
ако поче ђенерал — Она ми спава!{S} Као узабрана ружа на узбурканим и запенушеним сланим таласи 
S} Све то било је ономад и од тога дана узаврела су сва околна села.{S} Ни о чему се другом не  
а мушко и женско треба да познаду своје узајамне полне особине и способности пре но што се узму 
е, прати вас моје буду око.</p> <p>Овим узајамним уједањем обојица бејаху пали у крајње огорчењ 
су беседе биле китњасте; било је ваздан узајамних хваљења.{S} Кнез хвали „свој драги народ“; на 
<p>Настаде жагор, узајамно запиткивање, узајамно чуђење, неки потрчаше за коњаником, неки, прен 
т није разумевао.</p> <p>Настаде жагор, узајамно запиткивање, узајамно чуђење, неки потрчаше за 
де што је за претрес и осуду, да и деле узајамно своје мисли и осећаје, да попију белу каву, ил 
ругој саопште најсвежије новости, да се узајамно оговоре и да проведу време пријатно, изричући  
и, а мени треба пара.{S} Помоћи ћемо се узајамно.{S} Сваки ће имати своје. <pb n="123" /> А држ 
астаје забуна.{S} Откуда је настало ово узајамно убијање не објашњује ни једна страна.{S} Милој 
еза, али сви убрзо видеше да им је мука узалуд, с тога један по један почне изостајати, а кнез  
рањену и забринуту главу.{S} Жика га је узалуд опомињао да треба ма шта предузети, да је, после 
по кревету: покуша понова да заспи, али узалуд.{S} С леве стране хркала је на глас његова баба, 
ла показати какве и какве људе, који су узалуд месецима око ње чепали.{S} Али код чедних светит 
да је веже.</p> <pb n="694" /> <p>После узалудна отимања, Мутимир поче молити.{S} Удари у испов 
 објаснити Али сви ти покушаји остадоше узалудни; ствар оста за тај мах, просто, необјашњена за 
кола.{S} Кад су сви моји разлози остали узалудни, ја извадим револвер, метнем га на сто и подви 
ош једном прегнуше из све снаге и поспе узалудних усиљавања обадва падоше на предња колена — па 
20" /> <p>Он пусти точак која је до сад узалудно подупирао и подметну камен под њега.{S} Кола ј 
же, потискујући полако и газду, који је узалудно одупирао голим раменом у точак и безуспешно ку 
те с поступком, за који ћете се доцније узалудно кајати и вајкати.{S} Ја вас молим дајте ми 10  
а жива ухвате; да је чак био саграђен и узан мост преко потока, на коме је Зликовца требало нап 
 устаде, отвори позадна врата и изађе у узан, доста мрачан ходник.</p> <p>Овај ходник спајао је 
камо ли човеку попети се.</p> <p>Са ове узане природне путање, којом су ишли наши путници, није 
Преко потока је водио нов, тек саграђен узани мостић, с јаким оградама са стране.{S} Ово је још 
 је житије кратко.{S} Више од 10 година узастопце он је долазио на вашаре, светковине и саборе  
х указао и нарочиту почаст.{S} Три пута узастопце играо је он с њом те вечери, што је одмах пал 
ћи срдито ногама.</p> <p>Доктор му пође узастопце.{S} Кнез осети да се доктор приближује, стаде 
ец патио је од несанице.{S} По 3—4 ноћи узастопце није сводио очију.</p> <p>Наравно, да се то м 
p>— Дакле ја спавам два дана и две ноћи узастопце?!{S} За тим се окрете министру: — ходите ближ 
ди министра Растислава.</p> <p>Три ноћи узастопце спавао је по 10 пуних часова дубоким, мирним, 
изађе из колебе.{S} Жика је ишао за њим узастопце и ћутећки.{S} Враничић се упути правце Дунаву 
мах познао, па ипак читао га је 2—3 пут узастопце.{S} Руке му клонуше и он несвесно згужва писм 
нети о њему сумњу у село, и натурити му узастопце какву потеру.</p> <p>Враничић је, дакле, био  
ине крај ружице хоће му се, бива, да је узбере; ружа мирише и опија, и што год се назвало иксан 
 сама не пружи да лијепу мирисну ружицу узбере.{S} Ни старцу старост и мудрост његова не би ту  
вочићи у првим колима бејаху застали на узбрдици, немогући да извуку огроман товар.{S} Газда ов 
етак минута.{S} Прво су се пели уз малу узбрдицу, па после окретоше низ брдо.{S} Гробови су бив 
ире на очи, брао се изгубише у оближњој узбрдној улици.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
да кад какав ванредни догађај потресе и узбуди целу осталу земљу.</p> <pb n="649" /> <p>Да загл 
кренуо друкчије — изгубио је престо.{S} Узбудио је против себе великаше, и они су га сломили, а 
о загледао, да га је долазак ове женске узбудио.{S} Стаде пред огледало и поправи огрлицу од ко 
нога гроба танак, живахан, чисто весео, узбуђен глас, по коме се лако могло познати да долази и 
! — рече барон Жермини, све више и више узбуђен Белиновом причом.</p> <p>— Да чујете само даље  
 крај њега на диван.</p> <p>И он је био узбуђен.</p> <p>— Моје јагњешце, рече јој он и хтеде је 
ности, кнез Мутимир био је у истини још узбуђен; мисли и осећаји брзо су се мењали.{S} Умирен п 
, мирисном будоару остала је сама Јела, узбуђена, уздрхтана, збуњена.</p> <p>Не потраја дуго, н 
Софија скочи.{S} Сва уздрхтала и крајње узбуђена, она брзо приђе своме зачуђеном мужу и узе га  
ођа га дочека стојећки, сва потресена и узбуђена.</p> <p>— Шта је, за бога? — упита Каја.</p> < 
ивали безумну страст Мутимирову.</p> <p>Узбуђена, сва у жеравици, Лепша је убрзано дисала, а ср 
 прут.</p> <p>— Драга госпођице, ви сте узбуђени.{S} Будите слободни.{S} Ја вас волем, с тога с 
веома врела и да дрхти.</p> <p>— Ви сте узбуђени, господару? рече Заре са саучешћем.</p> <p>Кне 
часова у вече.{S} Кнез Мутимир ходао је узбуђено крупним корацима по свом кабинету, и непрестан 
днога небеснога анђела — прошапута кнез узбуђено и маши се оберучке да ухвати Лепшу за руку.</p 
орима сељачке девојке! — додаде Радован узбуђено, пошто је мало ћутнуо.</p> <p>- Много си жуста 
оћа у лицу и немиран поглед издавали су узбуђено душевно стање, иначе он је корачао срчано, кор 
у на својој јопни, што је био знак јака узбуђења.</p> <p>Госпођа Софија није била никаква полит 
ин стајао је пред њом скоро ван себе од узбуђења.{S} Црвен као рак, с разрогаченим очима, с уси 
 што је кнезу дрхтала рука — јамачно од узбуђења, — да ли са чега другог, тек кнежева се чаша п 
е Пава сва црвена као паприка од једа и узбуђења.</p> <p>- И ју, тешко мени...{S} Није, здравља 
вом и друговањем.{S} Никад није падао у узбуђење да пред другим открива своје осећаје.</p> <p>Н 
добоша, негде у даљини засвира труба на узбуну, на саборној цркви удари звоно.{S} Нешто мрачно, 
људи који тумарају по народу, лажу га и узбуњују га и чине свако зло.{S} На таке људе ваља пази 
хо, полако, нечујно, спусти се над овај узбуркани град, и убрзо га застре са свију страна своји 
— Она ми спава!{S} Као узабрана ружа на узбурканим и запенушеним сланим таласима морским, - так 
 и оно пентрање за мајмуном по дрветима узбурла у њима и јело и пиће, и вино их на један пут ух 
 стола.{S} Узе га тражити и кнез.{S} На узвик госпођин бејаху притрчали и други гости.{S} И они 
око по челу и јурну напред, понављајући узвик:</p> <p>— Да ли ћеш бити срећан!</p> <pb n="344"  
n="432" /> <p>Кад кнез заврши овај свој узвик, Лепша на један пут осети да ово није обично љуба 
познаде малу дворску баштицу и јасно чу узвике: „Стој ко иде!“</p> <p>Никакве сумње није могло  
е говорио с таким одушевљењем и тако је узвикивао да је Растислав у два три маха морао <pb n="2 
 крви „један, два, три“...{S} Крв, крв! узвикну он за тим и ухвати левом руком стиснуту десну п 
а и полако се тресла.</p> <p>„Жив је“ — узвикну Жика пун радости и диже Перуна у своја наручја, 
цну га по зубима.</p> <p>— Ух, ух, ух — узвикну ћелави господин, али опет није смео показати да 
рат у коме јо била слика.{S} На једаред узвикну: — Ах, та ево, погледа жиг поштански.{S} Па ти  
 грмљавина, она ухвати за ме оберучке и узвикну очајно: „Тешко нама, шта смо учинили! - ево бог 
ну.{S} Ухватив се оберучке за главу, он узвикну болно и срдито:</p> <p>— А.. а.. а.. ах!{S} Про 
у тим кнез. како уђе, он оштро и гласно узвикну; „Помози бог, браћо!“</p> <p>У томе се направи  
ни ширимице се отворише, а лакеј гласно узвикну:{S} Његова Светлост кнез Мутимир.</p> <p>Врата  
ла кроз гомилу, а кад би угледала дете, узвикнула би пуна радости: „Деле мајке, како је леп - к 
то жена коју он воле и поштује, Мона је узвикнула, да таква осетљивост кнежева нема места.{S} Ш 
и прстом на главну полицију, кажу да је узвикнуо:</p> <p>„Онде лежи зло; оно треба раскопати“.. 
пажале на кнежевом челу.{S} Најпосле је узвикнуо: „Господару, учините ми ту милост, узмите огрт 
борављате да сам ја унук човека који је узвикнуо — „Народе, снаго моја!“ и постао чувен са те с 
b n="185" /> својом свитом и громовитим узвиком присутних гостију: „Ура!{S} Живео!{S} Ура!{S} У 
у за оптужбом.{S} Напослетку је завршио узвиком:</p> <p>— Прави, криви, тек овај народ неће вас 
кобну течност, а стакло баци за врата с узвиком:</p> <p>„Живела смрт!{S} Њој наздрављам!“</p> < 
 мрсне изреке.{S} По некад су девојке с узвиком „ју!“ пуштале се из кола и бегале од онога, кој 
м ударом сјури га кнезу управо у срце с узвиком:{S} Сине човечији!{S} Хтео си да будеш виши од  
помицала.</p> <p>При последњем напору и узвику домаћина добри вочићи још једном прегнуше из све 
, дочека кнеза дуготрајним и поновљеним узвицима „Живео“, „Ура живео.“</p> <p>После обичних поз 
ови чисто су политичке природе.{S} Свој узвишен положај над свима другим грађанима у држави, вл 
S} Али оно чиме је она истински велика, узвишена, недостижна то је она неисцрпна, она безмерна  
 рода људског!</p> <p>— Како су свете и узвишене оне божанске речи: „љубите се, плодите се и на 
на дете.{S} Нашло се политичара чији се узвишени патријотски полет није могао уздићи над обично 
 бабе.</p> <p>А међу тим шта има лепше, узвишеније и светије од старе жене, окружене породом св 
висока служба није спречила, да мисли о узвишеним задаћама, које стоје у задатку овоме братству 
Поштено, непоштено; морално, неморално; узвишено, ниско — за њега су то били само разнолики изр 
— Веома је то лепо кад човек има о себи узвишено мишљење, рече Растислав хладно.</p> <p>— Још ј 
озбиљне мисли у глави, без појма о свом узвишеном положају и својим светим владалачким дужности 
, али мајка, бела ниси.</p> <p>Синђа се узврда; хоџине речи погодише је.{S} - Што!{S} Богме јој 
Чим су се наши конзервативци овде нешто узврпољили, одмах је то јасан знак да Црнојевић планира 
 друмом, а млади кнез, наслоњен на меко узглавље, поче склапати очи и дремушити.</p> <pb n="166 
леда и бела као алабастер, лежала је на узглављу дивана.{S} Кнез је прихвати левом руком а десн 
вци полако љуљушкала на меком кадивеном узглављу, с полузатвореним очима, он је скоро већ био и 
инистровим вратима, они убрзају кораке, узгред само прошапућу: „Зар је већ дошао г. министар?“  
е повраћала ред и спремала што треба, а узгред је запиткивала Лепшу све којешта, пецкала је и д 
да им закажу да одмах трче у општину, а узгред сваки да понесе пушку и по неколико метака.</p>  
х страсти.</p> <p>У разговору, пуковник узгред спомену и то, како је сам лично свратио у кујну  
<p>Кушао је још у два три маха да онако узгред изазове Растислава на разговор, но кад овај ника 
иљна; о њој не смемо говорити тек онако узгред, на двоје на троје; не, ту <pb n="675" /> ваља с 
њати.{S} Ја сам то вама рекао тек онако узгред.{S} А и шта ће то њима?{S} Збиља!...{S} Дакле та 
ао како је та ствар изведена — напомену узгред Растислав.</p> <p>— Причаћу ти.{S} Главно је то, 
много полаже на добру црну каву.{S} Ову узгредну напомену Врбавац пропрати лаким осмејком.{S} М 
 поглед. — У будућност нема право да се узда онај, који има све у садашњости, а није кадар да т 
мејком, затим се окрете кнезу: — Збиља, уздам се, да вам неће бити дуго време овако у двоје, до 
p> <p>— Је ли тако, мој верни министре, узданицо престола мога!{S} Је ли тако?! — Кнез срдито л 
, г. рођаче, ништа, г. ђенерале, дико и узданицо престола.{S} Приснило ми се како први ђенерал  
м нужничком јамом; у њу су полагали све уздање своје и од ње су изгледали спасење своје.</p> <m 
тање пратили су дубоки, тужни и дирљиви уздаси, за којима се на скоро чуше и саме речи.</p> <p> 
 ту пукотину прво су пролазили удовички уздаси — њени и његови; после су се почеле промаљати ру 
.{S} Код других се чуло јецање или тихи уздаси, или се видело уздизање руку к небу или ударање  
емаљских брига и терета, где се не чују уздаси и проклетства, где се хори само песма вечне слав 
друге стране она.{S} Јамачно дирнут тим уздасима, плот се поводи као пијан, накривљује се на је 
>Ове загонетне речи отеше се као очупан уздах, као налет вихора из груди Црнојевићеви и његово  
Мутимир мало час седео.{S} После дубока уздаха из гроба се зачуше ове речи:</p> <p>„Ух!{S} Педе 
</p> <pb n="45" /> <p>— Ох, мајко моја, уздахну Јела, и обриса сузу, која се беше почела скупља 
 зар његовом главом да откупим своју? - уздахну чича Милоје.</p> <p>- То ти је! - рече начелник 
сало упусти те паде на диван.{S} Дубоко уздахну и простења као тешки рањеник, а за тим, не отва 
овршине.</p> <p>И овај глас прво дубоко уздахну, па онда рече срдито:</p> <pb n="596" /> <p>— У 
.. и сви твоји.</p> <p>Јела опет дубоко уздахну, скочи са столице само да се отресе овога досад 
и начелник хладно.</p> <p>Старац дубоко уздахну: — Не марим толико за себе, али пропашће ми дец 
под њега у гробници неко дубоко и болно уздахну....</p> <p>Мутимира прође ледена језа.{S} Он се 
едеље када је дошао да освети водицу, с уздахом је напоменуо тужној удовици, да ту има мало прс 
мам доказа, немам доказе!{S} У то се ти уздаш, сатано.{S} Хоћеш дакле доказа?{S} Ево их!...{S}  
јвећи родољуб и мудри управљач, који је уздигао углед Балканије.</p> <milestone unit="subSectio 
већине несвесно.</p> <p>Снажан телесно, уздигнут душевно над обичним појмовима о добру и злу, о 
 те изгледаше као златва трака.{S} Њена уздигнута рука узе дрхтати; кнез то опази, привуче мали 
би му се учинило да у углу види стотине уздигнутих крвавих руку, са стотину крвавих завитланих  
 две песнице на нос и пође преко собе с уздигнутом главом, представљајући Растислава како корач 
поглед на њега и виде га како на махове уздиже рамена и стреса се. „Или плаче, или дубоко уздиш 
ну око врата, махну руком преко чела те уздиже прамен испале косе, па онда мету леву шаку на ср 
 бабетина удари, она се и не маче, само уздиже рамена и чисто увуче врат па продужи јецати још  
чима, и онда ћете видети да те књиге не уздижу мене, но вашу династију.</p> <p>— Ама немојте ви 
и једну, и они су решили да то постигну уздижући противу ње ону другу снагу.{S} Да су се Растис 
е предмете, који су се, као црне сенке, уздизали у мраку.{S} Прво распознаде, да је оно што је  
о јецање или тихи уздаси, или се видело уздизање руку к небу или ударање у груди.</p> <p>Кнез с 
 туђем паду она је гледала своје рођено уздизање.{S} Годило јој је да види око себе и да може н 
дубоко увуче ваздух да ти личи на тежак уздисај.{S} Слуге устале те дале коњима зоб, па опет пр 
о раменима и од времена на време дубоко уздисао, док на једаред не скочи.</p> <p>- Велики бог к 
павици.</p> <p>— Е, баш ти је сад вајде уздисати и кукати за мртвима.</p> <p>— Не уздишем ја за 
љења, (ренесанса) нису се смели и могли уздићи до слободна обожавања чисте природе, као што је  
е узвишени патријотски полет није могао уздићи над обичном нужничком јамом; у њу су полагали св 
зи и он у тузи.{S} С једне стране плота уздише он, с друге стране она.{S} Јамачно дирнут тим уз 
ебне свечаности, где се покојни ђенерал уздише као велики родољуб и мудар државник те се између 
ена и стреса се. „Или плаче, или дубоко уздише“ — помисли она у себи и на један пут би јој га т 
дисати и кукати за мртвима.</p> <p>— Не уздишем ја за њима но за собом, за худом и црном срећом 
оспођа се завила у своју црну мараму и, уздишући притворно, прошла кроз ходник, где су је вреба 
ју и хтеде рећи нешто оштро; но опет се уздржа, и, пошто је мало поћутао, он покуша да и сам ок 
и узе цвилити, но кнез је опомену да се уздржава; на пољу пред вратима стоје ађутанти, а у инте 
итрчаше, дежурни се колебао; доктор је, уздржавајући глас — викао: „водите их“ - Боја и Радован 
о, добро, добро! — рече Растислав једва уздржавајући гнев. — Добро, сад ћете и ви жене већ пост 
ула? — упита он промуклим гласом, силом уздржавајући љутину да не прсне.</p> <p>Но госпођа не о 
руди, као кад из парна котла шибне дуго уздржавана пара.</p> <p>— Знам, — рече кнез мирно.</p>  
у се непрестано страховито надимала.{S} Уздржавао се; решен је био да саслуша до краја.{S} Па и 
е дизао неодређен, мало накисео задах и уздржан неразговетан жубор.{S} Ордена тада још није бил 
е: „хоћу сад овако“ — како, чиме ћеш га уздржати?</p> <pb n="404" /> <p>А! не иде то баш ни так 
 и положај мој као домаћина могао ме је уздржати те на прву увреду нисам одмах сам себи прибави 
рсан, кад се чак ни сам кнез није могао уздржати, а да га нарочито не похвали.</p> <p>Кад је би 
ушки и женски били су много умеренији и уздржљивији у говору, но саме женске међу собом.{S} Сад 
бали указаше две црне прилике и зачу се уздржљиво, притајено: „П-с-с--с-с.... полако!„...</p> < 
неред, нека трка, хука; где где се чуло уздржљиво јецање, а где где и гласан плач.{S} Његова ст 
p>Јелу парну као ножем по срцу, она сва уздрхта. „Ту смо“, — протепаше механички њене усне.</p> 
га осећања госпођа Софија скочи.{S} Сва уздрхтала и крајње узбуђена, она брзо приђе своме зачуђ 
е! ти се жениш? — рече Лепша промуклим, уздрхталим гласом.</p> <p>Кнез Мутимир покуша да окрене 
p> <p>После подужа ћутања оџа проговори уздрхталим и потресеним гласом</p> <p>— Ђери моја!{S} Ј 
на главица, што се видела у огледалу, с уздрхталим уснама, с усијаним очима, то је била њена гл 
ва јава, после се чу мек, пријатан, али уздрхтан одзив..</p> <p>— Ој!</p> <p>Боја и Радован поз 
а, а глас јој је био јасан, звучан, али уздрхтан, но то дрхтање давало му је само још већу снаг 
 будоару остала је сама Јела, узбуђена, уздрхтана, збуњена.</p> <p>Не потраја дуго, на један пу 
е као што сте почели — рече она јасним, уздрхтаним, срдитим гласом — терајте, али ја, жена, ево 
дивану, седе, ослони лактове на колена, узе главу међу шаке и дубоко се замисли.</p> <p>— Ђенер 
елу за руку, другом руком, с два прста, узе је за лепу, белу брадицу, наже се к њој и нежно јој 
пружен пред Лепшу.</p> <p>Лепша устаде, узе са стола црну, дрвену кутију и отвори је пред кнезо 
p> <p>Растислав се љутну.{S} Он устаде, узе шешир, поклони се и пође.</p> <p>Кнез мало заустави 
ша не даде да измакне.{S} Она му приђе, узе га оберучке за главу, погледа му у очи и рече му по 
и.{S} Чича Милоје натаче своје наочаре, узе писмо у руке, диже га према себи, и, на један пут,  
руку и, <pb n="214" /> чисто мазећи се, узе га запиткивати шта је наредио, како је удесио и хоћ 
 чудним, подругљивим, лудачким осмехом, узе зорно гледати како крв из расечене ивице полако сли 
<p>Мона се маши руком немарно и полако, узе писмо, отвори га и узе га читати.{S} Очи јој се раз 
стре густ облак.{S} Он се окрете нагло, узе пушку и погнуте главе пође полако напред.{S} Ишао ј 
г на глави подигао, она се окрете мужу, узе га опет за руку, припи се уз њега, и, гледајући му  
рањеник, а за тим, не отварајући очију, узе тихо, али јасно говорити нешто.{S} Ослушнем и разго 
ђе она друга женска; она прихвати Јелу, узе је под руку и брзо поведе, прво преко 2—3 степена,  
но.{S} За тим се окрете своме ађутанту, узе од њега кључ и рече му да изађе и да причека на пољ 
 то досадило, он се завали у наслоњачу, узе на крило велики албум и тако је преметао слике, а у 
 Кнез Мутимир наже се, и, љубећи Лепшу, узе јој тепати како би она могла бити посланик на какво 
ђа и узе завиривати свуда око стола.{S} Узе га тражити и кнез.{S} На узвик госпођин бејаху прит 
о се нешто.{S} Чуда, боже, па шта је! — узе се правдати Тоша, но госпођа га пресече:</p> <p>- К 
унски обичај није ништа тако страшно, — узе реч опет кнез — тиче се ипак младића и девојке, кој 
и сукњу?{S} Кад је он то носио сукњу? — узе распиткивати Ратко, све више и више заинтересован.< 
еба и ја унапред да знам као домаћица — узе запиткивати Каја.</p> <pb n="280" /> <p>— Та добро, 
народу.</p> <p>— Ох, што се тога тиче — узе реч доктор — наш је свет веома.... како ћу рећи.... 
младић је морао остати.{S} Растислав га узе запиткивати за стотину појединости и објашњења.{S}  
је било и име чича Милојево.{S} И он га узе распитивати шта се све дешава у Балканији? шта гово 
што тражи у трави.</p> <p>Међу тим Жика узе доглед, и кроз један пропланак баци поглед на оближ 
ао златва трака.{S} Њена уздигнута рука узе дрхтати; кнез то опази, привуче мали мраморни сточи 
 шта говори, море, зна!....</p> <p>Јела узе плакати, она отрже руку од бабе. </p> <p>— Ово је п 
т око плота растера.{S} Боју и Радована узе на страну и уверавао их је свим на свету да је учин 
т!{S} Остави ме сад!{S} Погледај! — Она узе.{S} Монину руку, завуче је себи у недра и мету на с 
је још више преплаши.{S} Унезверено она узе тражити очима по соби, нема ли других којих врата.{ 
астислав побледи у лицу, а доња му усна узе дрхтати.</p> <p>— Од кога си то чула? — упита он пр 
 причало на далеко!...</p> <p>Баба Ката узе у своје сухе, коштуњаве бапске руке лепу, белу ручи 
их начелника чисто се трже кад кукавица узе кукати, виде да му је дружина то опазила, би му сти 
и јесте као што они мисле.</p> <p>Лепша узе ходати по соби, а на челу јој се указаше две малене 
.</p> <p>Не говорећи ни речи, Растислав узе капу, поклони се Врбавцу хладно и учтиво и пође.{S} 
 био је прави гусански кљун, па још кад узе сад шиштати, сви около опет прскоше у смех.</p> <p> 
рите?</p> <p>Јела је до сад ћутала; сад узе полако плакати.</p> <p>Млади господин опсова опет в 
тране, а из расечене песнице ђенералове узе капати крв...</p> <p>Ђенерал издиже стиснуту, расеч 
ћки и држала главу у шакама.{S} Мона је узе за руку и повуче да јој скине шаке с очију.{S} У та 
исто зарежа као оно острвљен пас, па је узе љубити и уједати по врату, по образу, по раздрљеним 
могла довршити свој говор, Растислав је узе за рамена и потискујући је полако пред собом, говор 
 дугачку јутрењу песму.{S} Растислав је узе слушати..{S} Сан га превари.</p> <milestone unit="s 
Павин, опипа јој руку до лакта, опет је узе за длан и, гледећи је право у очи, рече: </p> <p>-  
толико пута у вашем дому.</p> <p>Милоје узе набрајати поједине случајеве, приликом тих његових  
ош зажареном образу, за тим га оберучке узе за рамена и полако изгура у салу.</p> <p>— Хајд там 
е пресече.{S} Он јој притрча и оберучке узе њену десну руку и обасу је пољупцима. — Моја мила с 
о своју белу, округлу руку и негледушке узе каву.{S} Њен поглед био се занео за једним зрачком  
крвава меса.</p> <p>Он јој пође; она се узе бранити рукама, али ту су нехотице радиле и ноге.{S 
си мушко, (Ратко помилова дете, које се узе отимати) па зато и ти носиш панталоне — рече Ратко, 
, секиром убио!</p> <p>Увређен, кнез се узе освртати, да нађе капу, па да иде.{S} Нападаји су б 
д млађих женских чељади.</p> <p>Кнез се узе слатко смејати.</p> <p>- А?... а? докторе, како ти  
е сијао подругљив осмех.</p> <p>Кнез се узе сам обраћати, то једном, то другом човеку; питао их 
....</p> <p>Синђа се беше захуктала, те узе говорити много што шта, што или није мислила никако 
ила је нацртана мртвачка глава.{S} Кнез узе ову кутију и отвори је. — Унутра је било 6 повелики 
главу да га та Фигура не удари.{S} Кнез узе другу фигуру и баци је г. Маврикију на главу, па, м 
<p>Маврикије се блажено смејао.{S} Кнез узе ходати по соби и као да се нешто замисли.</p> <p>—  
им пође доктор и млађи ађутант.{S} Кнез узе доктора под руку и, <pb n="214" /> чисто мазећи се, 
у засебну шољу, већу од других.{S} Кнез узе каву и понесе је устима.{S} На један пут Каја цикну 
о чудновато.</p> <pb n="594" /> <p>Кнез узе мислити, да ли Богодан није то исто што и Богдан, т 
у г. доктора, рече му да седне ближе, и узе га у шали <pb n="142" /> испитивати, да ли доручак  
ом руком брзо намаче мараму на груди, и узе се закопчавати, а другу диже према младом човеку, к 
вом убилца — рече ђенерал подругљиво, и узе ходати по соби.</p> <p>— Кнез плану:</p> <p>— Заист 
звади сахат, отвори га, загледа га, — и узе ходати по соби.</p> <p>Ђенерал беше устао; он оста  
емарно и полако, узе писмо, отвори га и узе га читати.{S} Очи јој се разиграше, лице оживе; по  
ао у заносу.</p> <p>Жена паде на њега и узе цвилити, но кнез је опомену да се уздржава; на пољу 
 он мора бити ту негде — рече госпођа и узе завиривати свуда око стола.{S} Узе га тражити и кне 
ачка рука сад се на један пут загреја и узе се трести; у очима старога хоџе као да се упали нек 
> <p>Растислав дохвати писмо са стола и узе га читати онако с једним свученим рукавом од капута 
м кнеза и жене, опре лактове о колена и узе у шаке своје пуно, глатко избријано лице; те стаде  
р заустави на њој свој немиран поглед и узе је гледати нетремице.</p> <p>Шта се тада збило у ду 
з се удари шакама по бутинама, устаде и узе ходати по соби, чудећи се.</p> <p>— Та то за бога н 
тно исписану хартију, пуковник устаде и узе ходати.{S} Изгледао је уморан и замишљен.{S} На њег 
толицу, примаче је Јели, седе крај ње и узе је за руку.</p> <p>Јела је још једнако стајала крај 
дарање у груди.</p> <p>Кнез се окрете и узе Зара за руку.{S} Заре је осећао да је кнежева рука  
ежнија; она чисто привуче Јелу к себи и узе јој говорити:</p> <p>— Чујеш, ћеро, ја теби да каже 
а водити!</p> <p>Баба Ката приђе Јели и узе је гладити руком ко глави:</p> <p>— Моја лепа косиц 
 истреса.{S} Притрча му млађи ађутант и узе га карати: „Шта то радиш, море!{S} Зар се туна изув 
 не каже шта је, па онда одреши торбу и узе сам причати све што је знао.</p> <p>Његовом другару 
, она брзо приђе своме зачуђеном мужу и узе га за руку.</p> <p>Њене су руке дрхтале.{S} Растисл 
дати.</p> <p>Маврикије уграби прилику и узе шешир.</p> <p>- Ако Ваша Светлост не би имала ништа 
ега.</p> <p>Један пас дотрча под липу и узе ту лајати.{S} После опет отрча сељацима и опет се в 
еђа свој јутрењи огртач, упали цигару и узе ходати по соби.{S} Белини је причао даље.</p> <p>—  
ходао и пушио.{S} После приђе прозору и узе прстима добошарити у окно.{S} Кад му се и то досади 
 зину од чуда!{S} Он се окрете детету и узе га преда се.{S} Испитивао га је редом и дете је у с 
милост новог, младог кнеза, који га чак узе к себи за ађутанта, да би тако загладио „суровост“  
ералу табачић плаве хартије.{S} Ђенерал узе хартију и поче је читати.{S} Рука му се тресла као  
е главе.</p> <p>После ових речи ђенерал узе ходати но соби.{S} На један пут он се трже. „Ах, мо 
г тренутка, опет спусти на талпу, а сам узе дрхтати целим телом.{S} И да није било Жике, који ј 
/p> <p>Кнез изговори ово срдито, за тим узе хлеб, што му бејаху послали, и баци га на сто; више 
он брзо напусти то размишљање.{S} Затим узе пазити с каквом брзином иду кола и трудио се да она 
ез викну споља своје ађутанте.{S} Један узе ђенерала под мишке, други за ноге, подигоше га и на 
{S} Не снебивајући се пред доктором, он узе корачати пољаном, то лево, то десно и у два три мах 
Ралека није се дан лако избацити.{S} Он узе још више викати.</p> <p>— Јес па шта!...{S} Загледа 
и су једно до другог на канабету.{S} Он узе њену десну руку и мету је себи око врата; леву њену 
ва светлост непријатно дирну кнеза и он узе жмиркати и замоли Кају да седну где год у заклон, г 
} Жика га је гледао.{S} На један пут он узе у руку револвер, погну се и брзо као муња притрча о 
абила у дебело месо на длану.</p> <p>Он узе цедити крв из убодена места. — Ово је доиста брука  
уту десну песницу, изврте је и алапљиво узе сисати и лизати крв са ње, жмиркајући очима.</p> <p 
ш не хтеде вратити.</p> <p>Лепша поново узе загледати слику.</p> <pb n="693" /> <p>— Шта велиш, 
а неко шушкање и ја осетих како ме неко узе, пребаци ме прело рамена као какав џак и некуд ме п 
пове; кутију бацну на сто; једно стакло узе у руку и приђе лампи.</p> <pb n="320" /> <p>За све  
м да саслуша чича Милоја, већ сам лично узе ту ствар у поступак.</p> <p>Саслушање није дуго тра 
 Е, тај је сад загустио!{S} Ко ли му то узе?</p> <p>— Зар је један — рече Ратко — узео је сваки 
сто.</p> <p>Заинтересован, кнез Мутимир узе распиткивати, каква је то „важна ствар“ и обигравао 
 овамо да ти нешто кажем.</p> <p>Доктор узе старца на страну.{S} Подуже су шапутали.{S} Махом ј 
ране.</p> <p>Затим један од сељака опет узе кутију и опет стаде брижљиво загледати у монограм.{ 
и њега с интересом слушала.{S} Сад опет узе реч Ратко:</p> <p>— Шта су само прошле ноћи радили. 
 његова крв... и ја је пијем, — те опет узе звучно сисати своју крваву песницу.</p> <p>— А нос, 
 такође под липу.{S} Пас притрча и опет узе лајати.{S} Један од сељака рече: — Море!{S} Што ли  
p> <pb n="61" /> <p>Млади господин опет узе Јелу за руку и поче је миловати, час по глави, час  
слав.</p> <pb n="89" /> <p>Врбавац опет узе ходати.</p> <p>— За то мени кнез говори ономад оне  
 је миловао, љубио, па онда на једанпут узе плакати.{S} Прво су му само текле сузе, а он је пол 
> <p>— Није господару.</p> <p>Црнојевић узе ходати замишљено, с обореним очима, као да што траж 
опланак баци поглед на оближње брдо и у узе га разматрати пажљиво.</p> <p>— Не, не ћемо бежати  
 мету је себи око врата; леву њену руку узе у своје две шаке, помилуши је, па је онда притиште  
 приђе, опет га ухвати за руку, опет му узе гледати право у очи.</p> <p>— Није — рече она меко  
После као да му се то учини мало, те их узе бити ногама по очима по устима, куд стигне.{S} Кука 
официр дотрча Боји и Радовану.{S} Он их узе чисто молити и једва их склони да спусте пиштоље.{S 
рштена црвеним мастилом.</p> <p>Врбавац узе понова читати поједина места из овога писма.{S} Изг 
своме ађутанту да се такође уклони, па, узев доктора под руку, приђе својим колима.</p> <pb n=" 
"450" /> <p>- Доста већ! — рече Мона, и узев Лепшу под руку поведе је напред.</p> <p>Кнез Мутим 
и моје сунце, то је све) — рече кнез, и узев Кају под руку поведе је у собу осталим гостима.</p 
 Што год су имали они су отели.{S} Сила узела; сила држала док је могла; сад’ нема више силе, и 
 је госпођи Мони дошао управо го, а она узела нове кошуље и одело свога мужа и одела га.</p> <p 
сто убити.{S} Помисли шта су чинили!{S} Узели мајмуна, обукли му официрске хаљине, нарочито за  
"127" /> раде у поверењу.{S} Ви сте сад узели мене запиткивити какав је то отров.{S} То би ја м 
помогла, ни одмогла.{S} Рђав сте пример узели!{S} Бар то није више никаква тајна, шта је реч „н 
жити?{S} Место тебе он би узео другога; узео би свога човека, и њега би опет имао ко служити.{S 
ра мало шегу и с државним пословима.{S} Узео је за министре људе незгодне у сваком погледу, с т 
е?</p> <p>— Зар је један — рече Ратко — узео је сваки по нешто, а највише она протува француска 
ноћ добио од кнеза Мутимира, па је онда узео ходати.</p> <p>Ходао је великом двораном, ходао и  
S} Ко то каже?{S} Није истина да сам ја узео паре; то је лаж, развукли су други; јес, други; ја 
а, а коју је у Балканији на своја плећа узео један једини човек — мисао велике и светле револуц 
едом причати све шта је било, а кнез је узео да по његовој причи контролише своје памћење, да в 
уларише код народа, у то име ђенерал је узео чврсто у руке сву војску и старао се да се што виш 
ћи, а камо ли што више.</p> <p>Затим је узео реч Милоје, и, по ранијем споразуму, испричао сеља 
ао је још око 7 и по часова, и одмах је узео ходати.{S} Прво је ходао по свом кабинету, где оби 
 гуше.) - А ово шта ти је?{S} Кнез беше узео у руке црну дрвену кутију и загледаше је откуда се 
Врбавац је постао министар председник и узео у своје руке управу над војском, постав уједно и м 
 ниси хтео служити?{S} Место тебе он би узео другога; узео би свога човека, и њега би опет имао 
<p>Доктор притрча и у пристојној даљини узео обигравати око кнеза и намесника.</p> <p>— Да види 
p> <p>— Море какви калуђери!{S} Ђаво ти узео и калуђере; нећемо ми њих ни видети — рече Синђа,  
га ми нећу ја то умети.{S} Баш да је то узео ко други, молим покорно..</p> <p>Али излаза није б 
ох, нећу ја то умети!{S} Баш да беше то узео ко други — вајкао се начелник,</p> <p>— Ништа, ниш 
пио све батаљоне команданте и преко њих узео под своју непосредну команду целу војску.{S} Коман 
а је ова операција.</p> <p>Један дервиш узео је другога, човека суха и чкољава, а од својих 40  
многом које чему другом, тако је и овде узет пример из суседне Аустро-Угарске, те је и сам тај  
ене и човек на једанпут постаје потпуно узет.</p> <p>„За овај отров једва се у новије доба дозн 
никакве болове но, на против, баш услед узета отрова, он се осећа веома добро расположен.</p> < 
а друго.</p> <p>„Као јаки отрови, који, узети у потребној дози, производе тако рећи тренутну см 
а човека!...{S} Јес’ он је ту; треба га узети, извадити!....</p> <p>Такве речи допирале су до к 
 помагање устаничке нејачи Турска могла узети као помагање устанка, на напасти одмах Балканију, 
иће Лепша.{S} Кнез се брзо маши и хтеде узети слику, али она је већ била у Лепшиној руци.</p> < 
, а орловачки окружни начелник морао је узети на се улогу домаћина, њему је пало у део да предс 
="326" /> могу ми ништа више ни дати ни узети, ни помоћи ни одмоћи. </p> <p>— Према томе може м 
ћ се повратио толико да је у вече могао узети авдес и очитати главније вечерње молитве.</p> <pb 
едино на основу онаких података, и смео узети на се, да учиниш оно с Врбавцем, што си учинио?{S 
јих је такође вршен избор, које се могу узети као роткиње.{S} Ми се тога данас грозимо?{S} Брин 
познати људи, па силом хтели што од њих узети, они онда да се притворе као да радо и од добре в 
, рекло се, нарочито послано из Беча, а узето је међу најспособнијим официрима бечког ђенерал ш 
.</p> <pb n="408" /> <p>Па ипак, све то узето у скупа, створило је о Мони такво мишлење, да су  
о тај дуг, кубурећи непрестано с платом узетом за три месеца унапред.{S} Но како је јесенас изл 
и он ће дићи руке од вас, одагнаће вас, узеће друге личности, друге саветнике, друге поверенике 
.</p> <p>- Па, може; за што не?... ево, узећемо овога и метнућемо га међу нас двојицу у гроб; н 
алити.{S} Вас два три суседна начелника узећете га у своје руке, сваки од вас послаће му по што 
уклонити, кад на један пут кнежева уста узеше мрдати.{S} Он диже руку и понесе је глави, па је  
астаде да одахне.{S} У ђенерала Врбавца узеше мрдати усне; он као да беше заустао да што рекне, 
о у густој ладовини кестеновој и одатле узеше посматрати шта се ради у осветлењеној кући — до њ 
сто био изненађен као и онај сељак коме узеше шињел.</p> <p>— Сад смо спасени.{S} Овај шињел и  
 реч свакој други на ухо, на шта се оне узеше још више смејати.</p> <p>Петрија настави:</p> <p> 
ево на петама.</p> <p>Њене се другарице узеше смејати и запиткивати је у шали:</p> <p>„Шта би м 
p> <p>Девојке пометаше мараме за уста и узеше се грохотом смејати и превијати се.{S} Чак се и П 
сно осветљавао широк пламен с огњишта и узеше разгледати по мраку, трудећи се да распознају бар 
оги начелници поустајаше на ову причу и узеше загледати стари сахат.{S} Чича примети:</p> <p>—  
з Мутимир!....</p> <p>Таке јој се мисли узеше кувати у глави и она се сад сети како је лик млад 
> <p>Сељаци потврдише да јесу, а за тим узеше и сами запиткивати путнике о свему што их је могл 
на лево, браца Стево!“</p> <p>Начелнику узеше мрдати усне и он би јамачно и продекламовао ову п 
е отреситије људе и боље газде и њих је узивао прве.{S} С почетка је примао једнога по једнога, 
сле једва се отворише врата и кмет поче узивати у судницу једнога по једног сељака.{S} Бирао је 
м је кључић од тајног гвозденог долапа, узиданог у дувар <pb n="305" /> испод ваше слике.{S} А  
он већ бејаше почео сумњати, да ли и да узима у руку ову гранчицу, кад опази где око петељке ст 
лно, полако и поступно треба човек и да узима те отрове, па тек да покажу тако дејство (хроничн 
ама човек се може поступно навикнути да узима какав отров па да му од тога ништа не буде.</p> < 
дима — но за то је потребно да се отров узима стално у омањим дозама, а у подужем року.</p> <p> 
 му да нема права што се срди.{S} Он не узима ствар олако, али неће ни да цркава због ње. — Мен 
 не отима, да се од ње ништа на силу не узима; она по <pb n="601" /> вољи прима и по вољи враћа 
с обманути.</p> <p>- Добро! али како се узима тај отров упита ђенерал.</p> <p>— Како год желите 
еко тога питања простом напоменом да он узима сву одговорност на себе.{S} Он је насликао остало 
ам.</p> <p>Растислав се љутио:{S} Ратко узима целу ствар олако; мрзи га и да промисли о њој, —  
ви и људи ближи рођаци но што се обично узима.</p> <p>Министар унутрашњих послова, г. Ратко, би 
времена.{S} Кажу да после младић обично узима ону девојку с којом се сиграо на последњем стрнџа 
="112" /> њему, увек је паметније да их узима из оних друштвених редова, у којима се злочин сма 
м пословима како <pb n="400" /> хоћеш и узимај пара колико хоћеш!{S} Да видим шта ће те онда ви 
, који се доцније обично <pb n="152" /> узимају; али шта велиш, докторе, о оном обичају код Рус 
наче таке ствари ни за обична човека не узимају се олако у уста.</p> <p>— Па добро!{S} Баш и да 
ш као децу од десетак година, а за жене узимају им обично зреле девојке од 18 до 20 година, па  
сантиметре!{S} Незнатне физичке промене узимају се као несумњиви знаци очуване, или изгубљене в 
авириш; остави то - рече Лепша живо, и, узимајући Мутимиру кутију из руку, она га у шали удари  
 какве љубавне историје, где је чаршија узимала на нишан кнежеву личност, Врбавцу је годило ово 
лно огледало у црном оквиру, а млада је узимала кнеза за руку, дизала му прст горе спрам огледа 
} Тако је бар изгледало и тако су ствар узимали и Враничић, а и његови пратиоци.</p> <milestone 
 молећи то за ово, то за оно, све се то узимало као објашњене и разлог за односе госпођине с мл 
ободно, ако буде греха, ево ја сав грех узимам на моју душу.{S} Ја ћу прва богу на истину, па к 
бреда, вршен у самом храму.{S} Ствар је узимана природно и није било данашњег лажног стида.</p> 
.</p> <p>„За поступно тровање поступним узимањем може се употребити од обичних познатих ствари  
помоћ за државне интересе, а ђенерал га узимао у помоћ против мене — тако смо му на жалост обој 
о смо га у томе искварили.{S} Ја сам га узимао у помоћ за државне интересе, а ђенерал га узимао 
ла!“ - О великим празницима ви нарочито узимате улогу која по праву само књазу припада.{S} Цело 
порочнији, све су већи изгледи да ће он узимати за министре људе слабе и ништавне, који ће му ч 
 доведоше децу, он стаде једно по једно узимати на крило.{S} Све их је миловао, љубио, па онда  
 Какве су то бајаги скрупуле.{S} За што узимати ствар тако с трагичне стране?{S} Зашто се не се 
S} И ти у твоја пијана уста још и кнеза узимаш!{S} Хајд марш!</p> <p>Али пијани Ралека није се  
то би било тешкоћа на случај да се кнез узјогуни, па не хтедне лепим начином вратити дуг.{S} За 
раван зид, уз који би и тици било тешко узлетети, а камо ли човеку попети се.</p> <p>Са ове уза 
ти мах беше пришао кнезу и покуша да га узме за руку и да га поведе да седну на диван.{S} Но кн 
али чим га она извади, кнез јурне да га узме, и она га одмах стрпа у џеп.{S} У једном таком пок 
само да извали што више камена, и да га узме оданде где се најлакше вади, порушила је сад многе 
бележити; такав отров, од кога ће ко га узме, на сигурно умрети, а ни његовој родбини ни лекари 
сле тродневне двоумице кнез се реши, да узме са собом свога најпоузданијега ађутанта, па да иде 
ворила како је он њу прво питао кога да узме за председника министарства и да му је она највише 
лед са Жиком.</p> <p>Жика пружи руку да узме кутију од сељака и упита га које је село овде најб 
шаку.</p> <p>Кнез приђе и пружи руку да узме писмо.{S} Ђенерал поћута, па му га онда пружи.{S}  
век најбоље примере износи кад сам себе узме за пример — рече Врбовац и продужи опет ходати, а  
цик, баба јој чантра дотле, док и то не узме.</p> <p>Баба Ката и сама је одрасла као сироче. <p 
ти кнеза од те будалаштине.</p> <p>Заре узме на се да без ларме подвргне надзору и прегледу блу 
вредности.{S} Помислите само то, кад се узме да је добри Мустај паша баш на овоме часовнику мож 
ло час чуо из ваших уста о себи; кад се узме на око јасна тежња да се кнез одвоји од мене и да  
каквог отрова зависи од дозе у којој се узме.</p> <p>„У врло малим дозама човек се може поступн 
496" /> се кнез заинтересује за ствар и узме распитивати шта је, ти ћеш га блажити и храбрити д 
елим! — поче салетати кнез Лепшу да јој узме слику.{S} Али баш то салетање његово пробуди радоз 
д кога се добија гушобоља, кад га човек узме.{S} Он врло просто ради — стегне за гушу и удави.{ 
ниграда строга наредба, да се Црнојевић узме на око, да брижљиво прате све његове покрете, да м 
е долази наша Даринка из Звониграда.{S} Узмем је ја овако за образ, а оно меко, сестро рођена,  
 што бих пристао да из државних разлога узмем жену коју не могу волети.</p> <p>Кнез стаде пред  
лим да јамачно не зна француски, с тога узмем натуцати па прилично и успем да то исто поновим и 
пављује.{S} Кајем се што се не сетих да узмем ону флашу.{S} У осталом њу су после брзо склонили 
е ви мени пипиревку)....{S} Само док ја узмем пуну власт у руке.{S} Такви ниткови!{S} Једног кн 
а га спасе.</p> <p>„Да га отмемо, да га узмемо силом;“ — допре кнезу до ушију с поља! —</p> <p> 
озак.</p> <p>„Да га отмете, да га силом узмете, јадници!{S} Ни то не знате, да се од смрти ништ 
 сакрију пред женама.{S} Госпа Цанку да узмеш ти за управитеља вароши, па да знаш ко се колико  
му на то: „узми мало поистрке, г. ћато, узми; лакше ћеш доскочити.“ Више од два сахата џуприло  
 се сутра наћи људи који ће рећи кнезу: узми нас за министре, па заповедај у државним пословима 
чита, па тек запне, а кмет њему на то: „узми мало поистрке, г. ћато, узми; лакше ћеш доскочити. 
сравњено мања но код суседа његових.{S} Узмимо на прилику Румуне.{S} Они су у томе далеко иза н 
тров, и ја вам га нудим.{S} Ако хоћете, узмите.{S} Нећете ли, онда да идем...</p> <p>— Добро, а 
гао само једном успети...{S} У осталом, узмите се на ум, г. Растиславе.{S} Ви сте ударили сувиш 
кнуо: „Господару, учините ми ту милост, узмите огртач, ваш доктор вас моли, ваш доктор господар 
ја се, у име Бога, надам најлепшему.{S} Узмите обратно.{S} Рачунајте шта би нам било вајде да с 
ми смо такође позвани да чинимо што год узмогнемо“....</p> <p>Врбавац га пресече.. — „Та да!... 
вац га пресече.. — „Та да!...“ „што год узмогнете,“ а ви ето не можете ништа друго но да протес 
и заноћили ту где год у околини, с тога узму са собом два извеџбана ловачка пса и пођу у потеру 
епају и својски је излупају, па се онда узму под руку и оду кући утешени и помирени....{S} Она  
лне особине и способности пре но што се узму.{S} Свакојако ствар је интересна и ваљало би је бр 
, како ћемо их надјачати после, кад они узму власт у руке, а ми останемо празних шака — говорио 
 прилика кнежева посрте назад и паде на узнако.{S} Међу тим Кугић умочи десну руку у крв и изди 
p> <pb n="94" /> <p>— Не бих хтео да га узнемиравам — примети Врбавац као за себе.</p> <p>Не го 
и.</p> <p>— Хајд одлази, немој ми госте узнемиравати.{S} Знаш ти шта говориш!{S} И ти у твоја п 
од... бежи... бежи...</p> <p>Зајапурен, узнемирен, с разрогаченим, закрвављеним очима, ђенерал  
 у последње време био страшно забринут, узнемирен, потресен.</p> <p>Цео последњи месец патио је 
ну и бивало све потмулије и слабије.{S} Узнемирена природа још је бректала, али то је било већ  
дување у гуши и гушење.{S} Жена ће бити узнемирена, неће се одвајати од мене — разговора ту виш 
на цвили! — рече ђенерал плаховито, пун узнемирености.</p> <p>Кнез ослушну; ништа се није чуло. 
Она као да нешто слути.{S} Нашао сам је узнемирену, усплахирену — једва сам је склонио да легне 
и полако, а Жика се није усуђивао да га узнемири ма каквим питањем.{S} Враничић продужи:</p> <p 
у на доктора.</p> <p>Бојећи се да га не узнемири, лекар је непомично седео на својој столици, а 
ре, што му бог да.</p> <p>— Немој, бре, узнемириће се цела потера, па да имамо речи с командиро 
та ова ватра значи.{S} Рад је био да не узнемирује свога господара, а овамо се бојао да се не и 
 трећи.</p> <p>Наполеон трећи био му је узор, на њега се угледао, од њега је препочињао.</p> <p 
е су јој још јуче прекорно истицане као узор и пример, и којима цео Звониград скида капу, као и 
ко сретна да је звониграђани истичу као узор чедности.{S} На против, било је једно доба кад су  
а се шта говорило, она опет зато остаје узорита жена.{S} Најпосле, Мона би требала бар за његов 
е и чедна и поштена, и у сваком погледу узорита жена али опет за то пет минута било јој је дово 
 /> <p>Његов другар био му је сличан по узрасту и годинама, али сасвим друкчија изгледа у лицу. 
мена као рубин, густа као сладак сок са узрела чокота балканиског, надима <pb n="150" /> груди, 
.{S} Каква сјајна будућност!{S} Плод је узрео.{S} Ваља само имати куражи да се пружи рука и пло 
 најкраћем року треба да се изврши, као узрео чир, што за који дан треба да пукне, Врбавац је н 
ав сухо.</p> <p>- Бих ли могао знати за узрок?</p> <p>— Држим да га већ знате.{S} Ваш поступак  
не пада да сумња и да тражи други какав узрок смрти.</p> <p>Док је Ката говорила, пуковник је г 
те попити отров.{S} У том случају прави узрок ваше смрти остаће тајна за народ.{S} Ви знате как 
ољству, које се код кнеза опажа, велики узрок и у томе што кнез нема пара.{S} На ту околност и  
у овим речима звучи прекор њему: „ти си узрок свему овом!“ У опште, од кад је ђенерал понио отр 
млада, слаба, неискусна, а то може бити узрок да цела ствар пропадне.{S} Да омужаш, да стечеш и 
ла и кварежи.{S} Имао је још један јачи узрок — Јела је волела.{S} Она је имала човека, кога је 
са ванредне доброте своје, или је свему узрок ванредно добар апетит, услед кретања по чистом, п 
редусрести с поверљивошћу, пошто немате узрока да ма шта прећутите.{S} Ви знате да сте амо дошл 
е, да нико нема права вређати друге без узрока и повода.</p> <p>— Ово је збиља дипломатски рече 
 приметићу толико: ви се сад срдите без узрока.{S} Ви замерате мојој владавини и потежете све н 
.{S} Откуда то, докторе?</p> <p>— Ту су узроци разни, светлости, ми смо прилично источњаци, буј 
есовао променом владе у распитивао је о узроцима те промене.</p> <p>Чича Милоје и ту је промену 
куће, а доведена тек то дана.{S} Све се узруја као оно челе кад треснеш празник.{S} Што би боље 
председника изазвао је с почетка голему узрујаност у свима чиновничким редовима.{S} Сви су се б 
Кнез је погинуо и Звониград је личио на узрујану кошницу, у којој је на један пут нестало матиц 
и на улици, да ли је свет миран, или се узрујао?{S} За тим; заповеди да му се спреми коњ и да м 
ти сведочили.{S} Све је удешено, све је ујдурисано, све је лаж!...</p> <p>Растислав саслуша мир 
са</hi> и врше исто дејство.{S} Као оно ујед бесног пса, тако и оне уносе у тело човечије страш 
P18892_C2"> <head>ГЛАВА II</head> <head>Ујед бесног пса.</head> <p>Родио се у сиротној сељачкој 
 мисли које у свему потпуно личе на <hi>ујед бесног пса</hi> и врше исто дејство.{S} Као оно уј 
и љуби, па удри грли, па удри гризи, па уједај, па стежи, па ваљај, па гњави.... и ју, леле мен 
ас моје буду око.</p> <p>Овим узајамним уједањем обојица бејаху пали у крајње огорчење...</p> < 
ао оно острвљен пас, па је узе љубити и уједати по врату, по образу, по раздрљеним грудима — св 
 Перун отвори очи и проговори:</p> <p>- Уједе ме пас за главу!</p> <p>Жика је до сад плакао од  
је само убодом кроз крв.{S} Човек, кога уједе змија, може слободно исисати устима тај отров и с 
ко мала и нејаке.{S} Та задаћа народног уједињења доћи ће на дневни ред у кратком року.{S} Та б 
о да доврши велики задатак ослобођења и уједињења свог племена.</p> <p>У тим мислима приђоше ве 
о.{S} Балканија или мора извршити своје уједињење народно, или ће постати жртва грабљивих сусед 
и одатле да му честита „добро јутро“, а уједно да га још и опомене да је већ време устајању.</p 
у своје руке управу над војском, постав уједно и министар војни.{S} Испуштајући из руку кнежевс 
жавног савета, министар правде, који је уједно био и чувар државног печата, и председник касаци 
у и одрешивост у понашању, али то му је уједно будило страховит апетит.</p> <p>„Она, ништа не з 
де једино сила пресуђује, људи без силе уједно су и људи без <pb n="23" /> дужности.{S} Мањ ако 
слова биће омрзнути у народу, али то ће уједно бити громовође, који ће одводити народну мржњу о 
з скоро шапатом и нагласком који моли и уједно се мази.{S} За тим додаде, шапћући Мони на ухо:{ 
тако поуздано, али без ларме, а била би уједно и грознија по последицама од свију досадашњих.</ 
у корисних ствари.{S} Добар човек значи уједно и паметан човек.{S} У радњама људским без мудрос 
то сад све измешало и збркало, дошли су уједно људи из удаљених села, потера се разбила на гоми 
које волеш, да се с њим слијеш и стопиш уједно, да утонеш у неизмерној пучини сладострашћа, заб 
јунак.{S} Он је личио на човека кога је ујео бесан пас, па сад у страху чека развој болести и с 
у се да га није нико никад тако за срце ујео.{S} Није звао ни сам како је изашао из двора, како 
 земљу, кад би какав момак до њих почео ујујукати и набрајати свакојаке мрсне изреке.{S} По нек 
++преступник државни одвучен у град.{S} Ујутру освануће у службеним новинама моја прокламација  
асова.</p> <p>Овда онда на прозорима се укаже по каква црна човечија сенка, застане за тренутак 
ести.{S} Дигнуто је седам села и чим се укаже зора, и сам ћу се кренути.{S} Милоја и жандарма п 
тина, кад је то једини пут, да се кнезу укаже брза помоћ?{S} Доктор стави Зару одсечно питање:  
ти мах службене новине донеле су кнежев указ, којим се у војном министарству, наместо покојнога 
нија.{S} О томе је био објављен и један указ:</p> <p>„Да се забрани јавно весеље и да траје жал 
уги су се чудили што му још није изашао указ у службеним новинама.</p> <p>— Право имају — рече  
ац.</p> <p>На један пут из овога облака указа се један коњаник.{S} Полегао по коњу, он је непре 
 мост, а на белим, тек отесаним талпама указа се струја црвене крви, чича Милоје и нехотице пот 
вој греди.{S} На белим отесаним талпама указа се струја црвене крви.{S} Жика и Милоје притрчаше 
> <p>Баш у тај мах на супротним вратима указа се пуковник Врбавац.{S} Ушав у дворану, он је кор 
дворани полако се отворише и на њима се указа висок, крупан, трбушат господин, у мајорској униф 
"32" /> <p>Слуга отрча, а на вратима се указа средовечан, ћелав човек, средњег раста; и још с в 
у ни распознавала.</p> <p>На вратима се указа млад, пун, угледан <pb n="59" /> човек, у лаком л 
се полако отворише широм, а на прагу се указа осредња, још младолика жена.{S} Иза њених леђа из 
" /> <p>Кад приђоше вратима на прагу се указа господин, који их дочека с осмејком.</p> <p>- Гле 
 отвори се тихо и нечујно.{S} У зиду се указа четвртаст долап прилично дубок.{S} У њему је стај 
а овим остала свита.</p> <p>Чим се кнез указа, начелник Вујадин окрете се свету, и, машући обад 
еко запомагање, а одовуд на нашој обали указа се некаква велика ватра.</p> <p>Враничић скочи са 
трпљењем.</p> <p>На један пут, у даљини указа се облак прашине на широком друму.{S} Као да га ј 
оке, разјапљене капије.{S} Одмах за тим указа се из авлије момак са свећом; капија шкрипну и ње 
ата и гурају их.{S} Но зато се на прагу указа непозната дама, сва од главе до пете увијена у бе 
!“</p> <pb n="7" /> <p>На широком друму указа се један вод коњаника.{S} У оближњој касарни зачу 
" /> кнеза да седне баш до њега, а Зару указа други гроб у непосредној близини.</p> <p>Кнез јед 
дњем отвореном прозору на горњем спрату указа се човечија прилика.{S} То више није била сенка,  
а његови другови министри, који су овим указали последњу почаст своме упокојеном председнику.</ 
кад неће заборавити услугу која је овде указана њеној невиности.</p> <p>То је један разлог што  
барут да га продају.{S} Али начелник је указао на блиске везе између главнога кривца у овој пох 
следњем дворском балу, где јој је одмах указао и нарочиту почаст.{S} Три пута узастопце играо ј 
ед из кантарске улице, испод кестенова, указаше се две сенке; оне брзо и лако прелетеше улицу к 
беше свршио свој говор, кад се из мрака указаше четири човека, обучена у дугачке црвене мантије 
ни“!</p> <p>На његовим затвореним очима указаше се сузе.{S} На десном оку једна се суза полако  
</p> <p>Мало за тим иза оближњег гајића указаше се два сељака; ишли су полако, а упутили се пра 
 притрча и отвори.</p> <p>На вратима се указаше две женске прилике, једна млада, витка, веома л 
ша узе ходати по соби, а на челу јој се указаше две малене боре.{S} Овако озбиљна, забринута, о 
уго, отвори се кућна капија и на њој се указаше три женске прилике, увијене у огртаче и забуљен 
понови и трећи пут.{S} Тада се на обали указаше две црне прилике и зачу се уздржљиво, притајено 
не мере.{S} Одмах сутра дан донесени су укази:</p> <p>„Да се војска постави у ванредно стање.“< 
ао думеном.{S} На небу се бејаху почели указивати покретни, црни облаци, с оперваженим сјајним  
тарским седницама, да се ма каква помоћ указује браћи преко границе, наводећи као разлог, да би 
ам тебе ће бити још нежнији — рече Мона указујући гошћи место где ће сести —- Раскомоти се, ски 
рад, кнез се већ био толико ослободио и укалашио пред Растиславом, да се целим путем није одвај 
 нешто ухватиш? — Преварио бих га да га уквржим, а после отерам коме треба да примим својих 300 
нако исто, као што су Мутимирови претци уклањали оне који су њима сметали.</p> <p>Ето такав је  
виђенију личност из те групе таманите и уклањате с позорнице.{S} Не трпите никога који би вам м 
S} Добро је.{S} Штогод је на путу треба уклањати...{S} Али да не дангубимо, господине пуковниче 
ма Врбавчевим.{S} Да пуковник спрема да уклони кнеза — то за Растислава није била тајна; али св 
, даде знак своме ађутанту да се такође уклони, па, узев доктора под руку, приђе својим колима. 
се што више зблизи с њом, а да што даље уклони од ње законита господара престола, те је с тога  
ти не знаш ни то да пуковник ради да ме уклони — рече кнез на једаред.</p> <p>Каја разрогачи оч 
ред.</p> <p>Каја разрогачи очи. — Да те уклони!{S} Како да те уклони?!</p> <p>— Како?{S} Да ме  
гачи очи. — Да те уклони!{S} Како да те уклони?!</p> <p>— Како?{S} Да ме убије, отрује, да ме б 
} С тога је сматрао да има право да га „уклони“ — онако исто, као што су Мутимирови претци укла 
Прошло је десетак минута; подводница се уклонила.{S} У плавом, мирисном будоару остала је сама  
p>— Једном речи, решио сам се био да те уклоним и рачуно сам да имам права и разлога за то.{S}  
 и прошапута јој на ухо:</p> <p>- Да се уклонимо ја и ти, снашо, одавде; ми смо овде залишни.{S 
бежати пред стотином.{S} Што да је стид уклонити се онде где нећеш сукоб и бој, а ми ваљда нисм 
о, хоћу је и ја.{S} Нека дође, ја ћу се уклонити; па и опет, и опет — не треба ми ваша заштита  
.{S} Спава, помислим у себи и хтедох се уклонити, кад на један пут кнежева уста узеше мрдати.{S 
а, и ти га не можеш трајно ни обићи, ни уклонити; ма како ти врдао, он ће увек умети да се нађе 
 пробијала слаба светлост, па се за тим уклонише.{S} Слика је представљала кнеза Мутимира, како 
 <p>На случај да који од начелника буде уклоњен, а на његово место нови министар постави кога с 
p>Катастрофа је одиграна.{S} Насилно је уклоњен с престола један владалац, о коме се држало да  
 се разаберу и виде шта је.{S} Међу тим укљештеном мајмуну није се могло прићи, гребао је нокти 
о два корака у страну, па сад стаде као укопан; само се Враничић није збунио, нити се на њему м 
гуја отровница, Растислав је стајао као укопан и немо посматрао кнеза.</p> <p>„Ово балавче, ком 
ебала да запали цео Балкан.“</p> <p>Као укопан, непомичан и нем, Жика је седео у свом углу и от 
> <p>Прочитав ове речи, Лепша стаде као укопана.{S} Она је дубоко дисала, груди су јој се висок 
са, прође и по часа, а они остадоше као укопани.</p> <p>На једаред на средњем отвореном прозору 
боко, тешко; уста му се болно и жалосно укосила на једну страну, а крајеви усана повели се доле 
усне само задрхташе, па се онда жалосно укосише у страну, као оно код малог детета кад хоће да  
е решили?</p> <p>Но ђенерал остаде нем, укочен, непомичан.</p> <p>— Добро, кресну кнез — онда ј 
оби.</p> <p>Ђенерал беше устао; он оста укочен на сред собе.{S} Стајао је и бесмислено бленуо,  
у се беше изменило.{S} Поглед му је био укочен, помућен, погледао је час у кнеза, час у слику к 
S} Кнез је прво у 2—3 маха отварао очи, укочено гледао по дворани, па опет склапао очи, не прог 
 је и даље ћутао, пажљиво бројао било и укочено гледао у креветски перваз.</p> <p>Но ађутант му 
а, у који се бијаше загледао несвесно и укочено.</p> <p>У собу уђе гологлав млађи ађутант кнеже 
ваки дан састају.{S} Оне првашње хладне укочености и неповерљива устезања са свим је нестало.{S 
им из шарене наргиле, што је чврчала ту украј њега.{S} Место чалме оџа је био повезао око главе 
чких чарапа, што су стајале поређане ту украј њега.</p> <p>Синђа назва Вога.</p> <p>— Бог ти по 
, плавичаста, вунена хаљина, без многих украса, али укусно скројена, и јесења јопна од вишњева  
и ову одвратну сцену.{S} Рећи ћемо само укратко неколико речи о целој овој ствари.</p> <p>Баба  
о је, још нема три.{S} Још ми можеш бар укратко испричати“....</p> <p>За тренутак Мона ућута, п 
 пробуди.</p> <pb n="104" /> <p>„Ово су укратко летимичне напомене о отровима.</p> <p>„Пошто је 
ве друге главе надмаша њена седа глава, украшена чистом седином, белом као најбељи снег на план 
, куда је кнез имао проћи: јавне зграде украшене натписима, а на њих се угледали и многи угледн 
<pb n="170" /> улицама по негде су биле украшене не само стиховима но и сликама.{S} Слике су ма 
8892_N2" /> Неваљала жена!{S} Ја сам је укротила.{S} Пошто је 7 пута прошла кроз мачије нокте,  
и с осмејком: — А ти као да би радо био укротитељ људи?</p> <p>Растислав на ове речи погледа Ра 
рови, пантери и хијене на просту појаву укротитеља, као послушна деца поваљају пред њим...</p>  
ле, мушке особине.{S} Човек је звер!{S} Укротитељи <pb n="500" /> зверова не улазе од обести у  
о топи.{S} Један додир те страшне мотке укроћава најљућега звера.{S} Бесан лав пада пред ноге,  
ска царевина; замисао, која је као муња укрстила с истока на запад и са севера на југ цело балк 
ију страна диже се жагор.{S} Усклици се укрстише: „Пст! ћутите, господар говори“, „не вичи ти,  
е, али ђенерал оста испрућен и грчевито укрућен.{S} Мишићи на образима и око уста грчевито су д 
а нервну систему тако да у маху наступа укрућеност (парализа) у свима деловима тела; мишићи као 
араме и пребаци је опет преко главе.{S} Укрштајући преко појаса њене крајеве, она рече немарно: 
, испод њих лавров венац, а испод венца укрштена пушка и сабља, а одоздо мач и секира — он удар 
 одело, тако исто зависи само од његова укуса и његове користи хоће ли нагињати ономе што се зо 
за Лепшу, и каква је то радозналост без укуса, наваљивати толико, да прочита писмо једне париск 
гов политички рад, нити је имала воље и укуса, да се занима политичким стварима.{S} Па ни сада, 
 овде је пусти, или управо спусти је на укусан, свилени диван, и прошапута:</p> <p>„Ту смо!{S}  
оше у будоар.{S} То је била мала, веома укусно намештена собица, пуна свакојаких <pb n="425" /> 
се појави млада женска, стасита, лепа и укусно одевена.{S} Кочијаш отвори капију, женска ступи  
ки наместили.{S} Како је све ово лепо и укусно; прави министарски салон.{S} Нисам мислила да је 
, вунена хаљина, без многих украса, али укусно скројена, и јесења јопна од вишњева плиша.{S} На 
око себе.{S} Била је у маленом али врло укусном будоару.{S} Јела никад није виђала таке дивне о 
га фамилијарно упита за здравље његових укућана.{S} За тим се окрете Растиславу:</p> <p>- А? ти 
а су имена за младе, а друга за старије укућане.</note> <note xml:id="SRP18892_N4">Ашчиница.</n 
енка, мрачан и забринут, тако, да су му укућани, нарочито жена, већ били почели очајавати.</p>  
 кад се доведе у кућу, од милоште свима укућанима надене нова имена, и ни једно, па ни децу, не 
S} Укротитељи <pb n="500" /> зверова не улазе од обести у кавез с дугачком гвозденом мотком, чи 
ареди жандармима да заузму све излазе и улазе у ђенералову кућу и да под сваки прозор стане по  
што замерити чича Јовану — рече госпођа улазећи — он је хтео да ме пријави, али ја нисам дала.{ 
 растресу и не освеже — мислила је Мона улазећи у кућу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
во одаји коју му показа ађутант.</p> <p>Улазећи у собу Кугић угледа кнеза у позитури, с прекршт 
ивих тежања, без воље и способности, да улази у читав сплет политичких интрига, које су се плел 
а ћу је увести у велику собу, а ти онда улази.{S} Знаш!</p> <p>- Је л што год обећала?... — упи 
p> <p>Кнез махну руком на официра да не улази; затвори врата и обрте се ђенералу:</p> <p>— Дакл 
сутра дан пред подне, полако, бојажљиво улазила у собу свога сина, како га је будила, како се о 
варима.{S} Па ни сада, она није ни мало улазила у политички значај разговора, који је овде чула 
смо улазили.</p> <p>— Ми у гробље нисмо улазили?</p> <p>— Да, господару, нисмо!</p> <p>— А оне  
поред гробља прошли, али у гробље писмо улазили.</p> <p>— Ми у гробље нисмо улазили?</p> <p>— Д 
другљива презирања спрам свега што није улазило у круг његових „пречишћених појмова,“ уз то ошт 
 млађи ађутант појави се на вратима.{S} Улазио је опрезно, на прстима.{S} Но кад угледа кнеза,  
астичка питања.{S} Кнез је мало по мало улазио у ствар.{S} Сад се чешће дешавало те је ради тог 
жења, од то доба госпођа Мона почела је улазити у моду и постајати средиште једном делу звонигр 
Их, да знаш, стрина Синђо, како ме мрзи улазити овде.{S} Ове калуђерштине!{S} Па онај жмирави,  
целини, и он у појединости није хтео ни улазити.</p> <p>Начелници су саслушали његов говор тако 
о је било и нерасудно и очевидно опасно улазити сам у непроходну честу, гоњен неодољивим осећај 
тати од осталих јавних грађевина.{S} На уласку блистао је овакав натпис:</p> <quote> <l>Ова све 
ир са своја два пратиоца нађе се сад на уласку Ташмадена.{S} По среди се пружала округла, доста 
лед.</p> <p>Наша три ноћника била су на уласку Ташмадена и ту застадоше.</p> <pb n="607" /> <p> 
у.{S} За њих је то ван сумње.</p> <p>На уласку у конак пресретоше их гардисте.{S} Радован је сл 
 вењер, пошто је и опасност већа да при уласку у свој дом може главу разбити.</p> <p>Сем свију  
 га што упита, али се сети напомене при уласку у порту да се ни чему не чуди.</p> <p>Ишли су да 
{S} Дошав у двор најгоре ми је било при уласку.{S} Морао сам пазити да слуге не примете у какво 
Та бара бала је <pb n="172" /> на самом уласку у град, а имала је неке чудне особине.{S} Никад  
е више дала стукнути.{S} Она се као црв улегла у срце и душу овога човека.{S} Она му више није  
уштво налазило у оном стању када „винце улегне у лице, а ракија почне беседити,“ то нико никоме 
бро и мило, нешто што човека привлачи и улива му поверење, нешто што ти одмах на први поглед го 
 се тако рећи може довикнути — а све то уливало је Мутимиру поуздање и слободу, два осећаја кој 
им, је л те?{S} Научили ме, је л те?{S} Улили ми?{S} Па, лепо!{S} Кад сам ја тако човек који се 
ко му то добаци, али не опази ништа.{S} Улица је била пуста и мирна, а наш незнани ноћник већ с 
ве је нађено онако како је он рекао.{S} Улица, кућа, име жене, њена прошлост, све се подударало 
обро познавао.{S} То је била гробљанска улица.{S} Пређоше преко те улице и упутише се право вис 
скоро изгуби у даљини, широка кантарска улица остаде пуста и нема.{S} Месец се већ бејаше спуст 
 ноћу могу читати.{S} На свима угловима улица и на многим прозорима спремљени су <hi>транспарен 
е се кантарске улице.</p> <p>Ова главна улица звониградска засађена је по средини с два реда гу 
и.{S} Гомиле света извирале су из свију улица.{S} Овде, онде већ се чула свирка и песма.{S} Уз  
ним корацима хитала преко звониградских улица, и незнајући још посигурно, да под појасом већ но 
 крај Звониграда, у једној од последњих улица на дунавској страни, још су се светлили прозори н 
i>.{S} Такве пирамиде по <pb n="170" /> улицама по негде су биле украшене не само стиховима но  
икивања, прљави шегрти већ су промицали улицама, с упаљеним буктињама у руци, палећи спремљене  
t="subSection" /> <p>По тесним и кривим улицама Звониграда жуљале су силне гомиле света.{S} Жен 
 месечеве залатке и обилазећи и подаљим улицама, само да се траг што боље заметне.{S} Наравно,  
еже, прилично хладно пролетње јутро.{S} Улице су биле пусте, из даљине чуо се само жагор једне  
.</p> <p>Било је већ 9 часова у вече, а улице су још биле пуне света.{S} Особито пред дворцем к 
а огромна забуна.{S} Све живо излете на улице.{S} На све стране видео си само изненађена, прест 
х.{S} У Звониграду све живо измилело на улице.{S} Лаганим корацима у безбрижном разговору, пром 
ила и једног дана доиста добија на сред улице стрелицу у леђа.{S} Знати да ћеш кроз недељу две  
"105" /> можеш њоме послужити и на сред улице, поред толиког света, а опет да те вико не опази. 
.{S} И нехотице дигне се барјак на сред улице, па сад она нека шапуће.{S} Јемственик је прошиве 
овек би могао добити такав удар на сред улице, па никад да не дозна откуда је дошао. </p> <p>„Н 
славолуци; цвеће и зеленило уресило све улице, куда је кнез имао проћи: јавне зграде украшене н 
, ова је жена хитала преко звониградске улице.{S} Она се осећала сама, напуштена, несретна, за  
 средину града и дохватише се кантарске улице.</p> <p>Ова главна улица звониградска засађена је 
ија из мрака.{S} Наједаред из кантарске улице, испод кестенова, указаше се две сенке; оне брзо  
мачке, они стигоше на средину кантарске улице и ту стадоше.{S} Спрам њих се дизала осниска двок 
твори у читав пожар.{S} Дуж целе главне улице, и с једне и с друге стране, биле су понамештане  
удном сањалачком маштом.{S} Све побочне улице звониградске биле су неме и пусте, само си главно 
а гробљанска улица.{S} Пређоше преко те улице и упутише се право високој капији, која је водила 
ка до капиџика, с прозора на прозор, из улице у улицу. „Убијен књаз, убијен књаз!“ — брујало је 
 набоја.{S} Прозора је било свега два с улице, били су омалени и ниски, а изнутра застрвени нек 
асан разговор, који се разговетно чуо с улице, на прагу дворане која је стајала отворена и у ко 
ладића одмах пређоше на супротну страну улице, бежећи с месечине, која бејаше огрејала као дан. 
о не би, она се поче разилазити.</p> <p>Улице су биле све поседнуте стражама, по граду су крста 
о и дан, јер је у свакој <pb n="174" /> улици без изузетка имао <hi>по један вењер</hi>, а у св 
дмах изашао, он не виде више младића на улици.{S} Пође да га потражи навири у побочни сокак, из 
рала ни од првог изненађења, када се на улици код капије зачу неко кретање.{S} Изгледало је као 
је то чуо?{S} Упита даље шта се ради на улици, да ли је свет миран, или се узрујао?{S} За тим;  
и стане га дрека тако да се чуло чак на улици пред конаком.{S} Једва у зло доба суварак се преб 
едан грчки философ врши обљубу јавно на улици; питају га шта то радиш и он одговара:</p> <p>— С 
и, брао се изгубише у оближњој узбрдној улици.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>„Убијен к 
</p> <p>Опет се нађоше у уској, мрачној улици.{S} Ишли су њоме по дуже.{S} Кнезу је падало у оч 
/p> <pb n="272" /> <p>— У Звониграду, у улици Јабуковој, броја нема, али у кући калдрмџије Стан 
оследњи редови света видоше га где сави улицом, која води у двор....</p> <p>Кад коњаник би спра 
</p> <p>Пратња удари широком кантарском улицом, спусти се у кројачку чаршију, одакле сиђе вазне 
је замишљен и брижан широком кантарском улицом, сав потонуо у тешке мисли како да се издржи муч 
е биле су неме и пусте, само си главном улицом могао овда онда срести по какав заљубљен пар, гд 
о кад иду улицом где је боља, а кад иду улицом <pb n="478" /> где је гора калдрма.{S} У два три 
ала, а по труцкању се познавало кад иду улицом где је боља, а кад иду улицом <pb n="478" /> где 
пратило капиџика.</p> <p>Лепша изађе на улицу.{S} Било је ведро, свеже, прилично хладно пролетњ 
брим животињама — све то изношено је на улицу да ту у вече буде спаљено, а све у славу кнеза Му 
ровео пуних 50 часова, полако продре на улицу, ту је подухвати стокраки језик сокачки и за неко 
ветлости изливала се кроз те прозоре на улицу и јарко је осветљавала на приличној даљини.</p> < 
ко је изашао из двора, како је сишао на улицу, како је отишао кући.{S} Дошав кући, затворио се  
="283" /> <p>А овда онда допирали су на улицу и звуци лепе и складне музике, час тихи и благи,  
се две сенке; оне брзо и лако прелетеше улицу као да и не додирују земљу, и нестаде их у мраку  
на до кестена, пођоше полако на више уз улицу.{S} Ишли су лагано и веома опрезно.{S} Често су з 
пиџика, с прозора на прозор, из улице у улицу. „Убијен књаз, убијен књаз!“ — брујало је Звонигр 
ицом, и све се стиче у широку кантарску улицу.{S} Пред Малим Конаком ври.{S} Ту су постројени д 
 зраке већ су слабије осветљавале пусту улицу.{S} У ономе полумраку црнила се огромна разјапљен 
ињама у руци, палећи спремљене ватре по уличким угловима.{S} За мало, па се чаршија претвори у  
у је годило ово вучење кнежева имена по уличном блату, и он се често и сам слатко насмејао какв 
чинило да је опазио тај израз, да га је уловио и у оном кратком тренутку, кад као муња сене пре 
отреби ће их притезати или попуштати, а уловљени кнежић копрцаће се у мрежи као свако друго сом 
розорско крило.</p> <p>Била је налик на уловљену тицу, коју тек што су пустили у кавез, на се с 
а сам побеђен — право је да погинем.{S} Улог за који се играло био је велики — једна круна и је 
 цела Балканија.{S} Тако је благотворна улога коју врше ове женске јаузне.</p> <p>Око 5 часова  
шле владе?{S} Како је само била жалосна улога, коју је твој бив. министар унутрашњих послова иг 
слила да буде кнегиња, нити је сањала о улогама Помпадуре, али никад, никад није помишљала ни т 
екад врло озбиљно, играју своје лудачке улоге.</p> <p>Свршетак такве једне комедије одигравао с 
урске партије у Балканији, док га из те улоге није истргло поверење младога кнеза Страшимира Ко 
ако би се он, из личних обзира, одрекао улоге коју му је „само провиђење одредило“.{S} Он ће се 
гледа са овом својом, на памет наученим улогом, коју су му други метули у уста.</p> <p>У том тр 
веома потребно да се свикнете понова на улогу да имате једнога свог господара и да се научите в 
 г. Вујадину, пало је сад у део да игра улогу домаћина при дочеку његове светлости младога кнез 
и окружни начелник морао је узети на се улогу домаћина, њему је пало у део да представи младоме 
 великим празницима ви нарочито узимате улогу која по праву само књазу припада.{S} Целом свету  
ило и наш бедни г. Вујадин отпоче своју улогу.{S} Он подиже обадве руке, показа на гомилу свешт 
елник Радич Поступовић, а играо је неку улогу и у новој историји балканиској.{S} У њему је била 
 да наскоро одигра кратку, али значајну улогу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18892_ 
едног намесника, а ко би други могао ту улогу згодније испунити, ако не он, г. Растислав.{S} Уд 
реба издвојити и то после чувати, на то уложити сву своју снагу, а за остало оставити политичке 
ал је писао кнезу писмо, где је стављао ултиматум — или Растислав из министарства, или иде он — 
ија.</p> <p>— Па ово нам и јесте једина уљудна соба што имамо.{S} Ту примамо странце, ту држимо 
вена или камена угља.{S} Тај опасан гас уљуљка човека те се занесе и заспи, па ако тако дуже ос 
чи, па обузет струјом усијана ваздуха и уљуљкан јаром, која му бије на сваку пору на телу, плив 
ака тичица, што се, у сладосном заносу, уљуљкана својом рођеном песмом, њиха на грани, или јури 
ати пажњу, али опрезни Жика није се дао уљуљкати у то спокојство.{S} Шапућући Црнојевићу на ухо 
 се и још много које чега другог.{S} На ум му дођоше и неки разговори с Растиславом, где му је  
а дејствују тако да никоме и не пада на ум да је то од отрова.</p> <p>„Тако су Борџије знали за 
ерал се горко насмеја — Пала ми била на ум луда мисао да водим дневник о свему што се односи на 
 Али личност му никако није долазила на ум и он брзо напусти то размишљање.{S} Затим узе пазити 
ти.</p> <p>— Ако кнезу падне кад год на ум да награди ову услугу, нека се сети сиротице Јеле.{S 
, он упита сељака откуда му сад наде на ум то име Перун Црнојевић, и зна ли он ко је тај човек? 
ења, и Перуну, а нарочито Жики, паде на ум да ту у близини остаје мртав човек, али ниједном од  
ије могао начудити како њему не паде на ум да одврати кнеза од те будалаштине.</p> <p>Заре узме 
, док најпосле једном лекару не паде на ум да је госпа много година употребљавала белило, (субл 
јлакше извела Паву, Синђи првој паде на ум да је изведе доле у поток, где оно хоџа погађа.</p>  
а му каже откуда му на једанпут паде на ум то тако ретко име Перун Црнојевић, код толиких други 
мену хоџу окретном Срећку одмах паде на ум мисао како би се и хоџа могао згодно употребити у ов 
 Као кроз неки мрак, долазило јој је на ум нејасно сећање како се била решила да све каже овом  
говом другару мора да је пало то име на ум с тога, што се оно од два-три дана у целом њином кра 
ом успети...{S} У осталом, узмите се на ум, г. Растиславе.{S} Ви сте ударили сувише уским путањ 
.{S} Говорите шта хоћете, али имајте на ум то, да ја знам све, да имам у рукама све, и да вам о 
о да оставимо то.{S} Сад баш паде ми на ум једна мисао.</p> <p>— Ви владари много уображавате о 
идолом срца свог,“ па никоме није ни на ум падало да то крсти каквим ружним именом.{S} Зар је о 
 дошло само од себе.{S} Жики није ни на ум падало да што сумња на Милоја.{S} Боже сачувај!{S} А 
мирно и спокојно, да никоме не би ни на ум пало, како баш у овом тренутку у души овога човека б 
</p> <p>— Како вам је то могло пасти на ум, да мени кнез смета?</p> <p>— О, па то је тако близу 
 људи којима је чак и то могло пасти на ум, да и така места употребе за своје злочиначке заседе 
 што буде, нек буде.{S} Долазило јој на ум чак и да се убије.{S} Једном се беше решила да се ис 
жећи то, њима <pb n="106" /> је пало на ум да чине опите с отровом псећа беснила, с отровом од  
 Зачудила се, како јој пре није пало на ум да о томе више и боље промисли.{S} Али баба Кату ниј 
ини.</p> <p>— То је и мени прво пало на ум, али чим сам мало промислио видим да није.{S} Та ја  
ући га овако, Растиславу је долазило на ум да се рине на кнеза, да га дочепа за уво и да му при 
скину ципеле, па се онако обучен, а сав умазан од просута јела, прући на канабе.{S} Кад сам јут 
 на клупи и ту лизао своје ноге и руке, умазане сосовима и другим јелима, по којима је скакао п 
у, слаткише, неколико врста колачића за умакање, а оделито од тога било је и разних лимунада и  
а вајкао се, да му нико никад није тако умакао.</p> <p>После саставка с непознатим младићем Рас 
ваду.{S} Кад мисле да су довољно далеко умакла, од онога за, њих загонетног чуда, онда се окрен 
с.{S} Колико смо ми жене ту у уредности умакле — заврши Мона свој говор.</p> <p>— Па зато ја и  
де је у залатку чекао згодну прилику да умакне даље.</p> <p>Кнез управо није знао од куда му на 
вени отров куруру („кураре“) у који они умачу своје стреле и трују њиме врхове својих копаља, к 
доба његово и положај у коме је.{S} Шта уме и шта може ово јадно, младо, неискусно, напуштено,  
и би ја морао бити будала, која више не уме разликовати сан од јаве! — правдао се секретар</p>  
после у пракси ради како најбоље може и уме.</p> <p>Ратко се прокашља, оде полако у угао, пљуну 
собито кад се деси на месту човек, који уме вешто управити послом и кад <pb n="651" /> је посао 
е, господару!{S} Народ пева јунака који уме стићи и <hi>утећи</hi>.{S} Што да је срамота <hi>је 
b n="554" /> планина па тек да се човек уме наћи у оном непрегледном сплету јаруга, дубодолина, 
ропар.“ Народу се допадао што са сваким уме лепо, народски, а претпостављенима се допадао што „ 
но и са снебивањем.</p> <p>Да би сазнао уме ли ова жена ћутати и како се држи кад јој злочин ух 
о је све, распитивао свуда и нико му не умеде ништа казати.{S} Младића беше нестало као да је у 
пштинској кући.</p> <p>Понекад и сељаци умеју да буду брзи и окретни у послу, особито кад се де 
а најскаредније речи.</p> <p>— Поштена! умела бих и ја бити поштена, да не треба јести.{S} Нема 
е сама у свет?{S} Шта ће бити с њом?{S} Умела је мислити.{S} Питала се, зар ће други бити бољи  
агли борила сама са собом — она то није умела никад рећи, ни тада ни потада.{S} Ти тренутци ост 
ости или сузе жалости ни она сама не би умела рећи.</p> <pb n="224" /> <p>Она је осећала да су  
и господине, а ја ћу казивати што будем умела и знала - рече Ката скромно и са снебивањем.</p>  
е могло добити пара, али је увек некако умела пробрати оно што је лакше.{S} Док је била млађа „ 
е 2—3 девојке.{S} Више им нико нашта не умеле рећи.</p> <p>— Јамачно су горе код коња; спремају 
 од нас, је ли?{S} Ми то, црнице, нисмо умеле!“</p> <p>Госпођи Поли Ђокичиној рекла је: „Од сад 
и јака корена међу грађанством, које су умели тако заинтересовати, да им је оно, о свом трошку, 
смртила је оне своје суграђане, који су умели мртвом камену дати израз жива, природна човека.{S 
мене.{S} Ја умем и да радим и да ћутим; умем управо све, што је нужно за такав посао.{S} Ту сам 
есније свршити тај посао од мене.{S} Ја умем и да радим и да ћутим; умем управо све, што је нуж 
смо оно последњи пут јахали...{S} Ја не умем да јашем, а Ваша Светлост навлаш ми дала кобилу шт 
м корисним и сретним корацима.{S} Ја не умем да ти кажем где је извор оној снази што је имају в 
 све збркало у глави; ништа одређено не умем казати.{S} Али не слути ми се ни на какво особито  
е користи више.{S} То је све што бих ја умео рећи о будућности.{S} Односно садашњости приметићу 
што се могло очекивати.{S} Растислав је умео да пробуди у њему све осећаје младога, бујнога час 
руне.</p> <pb n="78" /> <p>Растислав је умео да умери своје властољубље у толико што му је обел 
p> <p>Био је јако словољубив, а ипак је умео да отрпи највеће увреде и понижења, и да их крије  
долазили су у руке Хаџијине, а он их је умео извршивати тако, да је, поред добре новчане зараде 
 поникао у народној простоти, који није умео ни имена потписати, који се никад није ни спремао  
 целом бићу Растислављевом, намесник се умео савладати.{S} Постао је с кнезом много дружевнији. 
p> <p>Шта би Маврикију, он ни сам не би умео рећи, тек на кнежеву реч „фукара“, он, г. Маврикиј 
 се попео до тог врхунца, то нико не би умео рећи.{S} Могло се казати само толико с поузданошћу 
!{S} Алал ти вера, јуначки сине, кад си умео дотерати до толике славе да ти будеш глава и старе 
 пута већи грешник од мене, али се увек умео боље претварати.{S} С тога ја умирем као преступни 
кретан, учио је и радио неуморно, уз то умео је око старијих, и те су га особине брзо истакле.{ 
зна како се конзервативни демагог Кугић умео представити и продати пред омладином.</p> <p>Сложи 
 и тако снажне душе, да је сву ову буру умео сакрити и закопати дубоко у душу и срце своје, а с 
 користи може од њега да исцрпе.</p> <p>Умео је дубоко у себи да држи закопане све мисли своје, 
 тога је брижљиво гомилао злато.</p> <p>Умео је много да трпи и чека.{S} Трпељивост и време бил 
} Помешани мушки и женски били су много умеренији и уздржљивији у говору, но саме женске међу с 
А за тим он је ту растао и крепчао, под умереним зракама блага сунца балканиска, под росним кап 
 и не даде му да доврши своју претњу. — Умереност је <pb n="678" /> прва врлина сваког владара: 
> <pb n="78" /> <p>Растислав је умео да умери своје властољубље у толико што му је обележио међ 
ивање народу, и Растислав је сматрао за умесно да ту, у име намесника, рекне реч две народу.</p 
осети погођен овом прилично грубом, али умесном доскочицом Катином.{S} Но њега опет више дирну  
ћу ја то умети.</p> <p>— Та шта не ћете умети, то је проста ствар, казаћете нам ко су господа и 
 уклонити; ма како ти врдао, он ће увек умети да се нађе пред тобом.{S} С тога се мораш постара 
 он.</p> <p>— Ама, ја рекох, нећу ја то умети!{S} Баш да беше то узео ко други — вајкао се наче 
амо, молим покорно, бојим се нећу ја то умети.</p> <p>— Та шта не ћете умети, то је проста ства 
 <pb n="183" /> <p>— Бога ми нећу ја то умети.{S} Баш да је то узео ко други, молим покорно..</ 
, само, молим покорно, опет ја то не ћу умети.</p> <p>Растислав повуче начелника за рукав.</p>  
ма да је био и сам чувен <pb n="159" /> уметник и управитељ скулпторске академије у том месту.< 
и својој имали су и све делове тела.{S} Уметник је сматрао да не мора шкопити и обрезивати ове  
вратити класичну природност.{S} Највећи уметници из доба обновљења, (ренесанса) нису се смели и 
чедност по некад је терала дотле, да су уметници морали кварити своја уметничка дела.</p> <p>—  
ле, да су уметници морали кварити своја уметничка дела.</p> <p>— У Бечу је недавно подигнута ве 
красније.{S} Они, каже, и вилице људима умећу, и зубе ти нове усаде и стаклено ти око наместе,  
а понети свиле и кадиве.{S} А ти кад не умеш — ко ти је крив?{S} И ко ће још теби умостити кад  
ла и пребела, ако знаш и умеш, а ако не умеш, онда ти нико није крив...</p> <p>— Никога и не кр 
црна, но баш бела и пребела, ако знаш и умеш, а ако не умеш, онда ти нико није крив...</p> <p>— 
оћ пред ону теревенку.</p> <p>— О, не — умеша се госпођа Софија опет у разговор — То је морало  
траној дипломацији <pb n="462" /> да се умеша у наше чисто унутрашње ствари.</p> <p>Они обећава 
њене лепоте амо довела,.</p> <p>Мона се умеша: — Мој је брат велики каваљер спрам дама.{S} Ти м 
 није онако писмен као онај први, он се умеша у разговор, прекоре свога другара што се „бенави“ 
 жалост обојица дали повода да се лично умеша у неке доста важне државне послове, што му је већ 
је веома дивљачка, нарочито кад се у њу умешају и династички интереси.{S} А овде ће тако нешто  
ег и лукавијег.{S} У целу ствар опет је умешан нечији политички прст — тврдио је Заре.</p> <pb  
 могу ваљада веровати да су духови били умешани у ову појаву! — одсече се конзул.</p> <mileston 
гађај.{S} У осталом, можда је и ту било умешано провиђење.{S} Ја верујем у провиђење — примети  
есповратно пропасти, да се у ствар није умешао главом сам г. министар унутр. послова.{S} После  
 <p>Кнез се грохотом смејао.{S} Људи се умешаше те ову двојицу раздвојеше.{S} Кмет је још шишта 
каже и своје личне способности, и своју умешност и своју поузданост.{S} То је било мишљење Ратк 
ворио, „трудом и приљежањем“, поглавито умешношћу, - „коме свецу треба какав тропар.“ Народу се 
сла, па ходи овамо у спаваћу собу те се уми, или се бар избриши мокрим пешкиром.</p> <p>Лепша н 
кога ваља метути у воду, којом се човек умива, само десетак капљица, па кад се човек после тим  
 за тим је потрошио скоро по акова воде умивајући се, перући груди, главу, мишице.{S} После се  
прамен, остављајући за собом ведро, тек умивено небо, које се плавило <pb n="518" /> и преливал 
е писмо на сто, где би чекало док се не умије.{S} Но момак му примети: да господин чека на пољу 
своју собу и почео свлачити капут да се умије, кад му момак унесе некакво писамце.</p> <p>Огугл 
 ће све, свршити.{S} Лепша само нека се умије и мало дотера фризуру.</p> <milestone unit="subSe 
етак капљица, па кад се човек после тим умије, он с почетка ништа не осећа, а после 2 3 дана по 
е како си стала код чесме, опрала руке, умила се и испљускала по лицу па се онда брисала с <hi> 
учке.{S} Рањеник је још био жив, али је умирао.{S} Тек сад, гледећи човека како умире, Жика поч 
умирао.{S} Тек сад, гледећи човека како умире, Жика поче долазити к себи од љутине и сети се, д 
ем неколико речи о г. Растиславу.{S} Ја умирем, а он остаје, и то ће ти бити први доглавник.{S} 
 је мало поћутао он додаде:</p> <p>— Ја умирем.{S} Али, ако се ти не постараш најозбиљније да п 
увек умео боље претварати.{S} С тога ја умирем као преступник, а он остаје да живи као добродет 
ном тргне од тих својих лудорија, а он, умирен, стишан, добар и нежан, пола у шали, пола у збиљ 
; мисли и осећаји брзо су се мењали.{S} Умирен појавом Кајином на први мах, он је одмах за тим  
у се тако учинило и он је остао потпуно умирен, не зебећи ни најмање да ће ови сељаци однети о  
тислав вратиће се у Звониград усхићени, умирени, испуњени осећајем потпуне безбедности, а то ће 
 њему се учини као да су сељаци са свим умирени и разуверени овим Милојевим причањем; пређашње  
 почне и шта да чини.</p> <p>Но Мона је умири.{S} Лепша не треба ничега да се плаши, јер ће гос 
тко ватрено.{S} Но Растислав рече да се умири и да остави ту ствар за доцније, сад имају друга  
кајте!..{S} Она још чека; идем ја да је умирим, нека легне; али ти немој отићи; чекај ме, сад ћ 
рашне речи.{S} Дежурни га је једва мало умирио.{S} Морао му је обећати и зајамчити сам лично да 
 разбуђена детета и нечији глас који га умирује - пс... пс... пс...</p> <p>Кнез полако куцну на 
ју лије у његову младу душу чудотворни, умирујући балзам, он осети како му се никад никакво зло 
спасла Арсенијева кућа.{S} А она четири умлаћена Турчина као да су у земљу пропала, нигде им тр 
дноме трговцу.{S} На, тај начин таст је умножавао не само капитале својих зетова, но и своје ро 
 не може без вас опстати, онда ћемо вас умолити да се поново вратите.{S} А ви нам, јамачно, нећ 
ри су пооштравали своје људе да не жале умор, да запну из све снаге — морају га ухвати, он је т 
ити у планини.{S} Перун је осећао голем умор и јаке бодове од ране, на којој су ивици биле заду 
било мутно а ноге су клецале под њим од умора.{S} Но он је опет за то ишао брзо за црном прилик 
вочићи доиста су дрхтали; дрхтали су од умора и страха, очекујући сваки час страшан налет срдит 
де у Звониграду?{S} Осећао сам се веома уморан и малаксао.{S} Сваки делић тела био ми је као ис 
ник устаде и узе ходати.{S} Изгледао је уморан и замишљен.{S} На његовом лицу беше се скупила и 
кнезу да ће јамачно <pb n="208" /> бити уморан и да би добро било да се одмори.{S} Но кнез то о 
ало дуго је трајало и Врбавац се осећао уморан.{S} Једва је чекао да се рахатлише и да одахне.< 
м, дозволите ми да седнем; грдно сам се уморила уз ове ваше басамаке.</p> <p>Говорећи то, госпа 
а.{S} Кнез је отишао међу првима....{S} Уморна, госпођа одмах оде у спаваћу собу. „Иди, ја још  
 неинтересовање, налик на осећаје веома уморна човека, који равнодушно прима све што се око њег 
 с неким твојим другарицама.{S} Била си уморна, зајапурена.{S} Баш кад си дошла код чесме и ту  
м Дунаву наизменце ширила час тама, час уморна месечина.{S} Дунав је шуштао, весла су равномерн 
 на земљу, да преда вечном одмору своје уморне кости, своје стогодишње, шупље груди.</p> <p>Овд 
у, наши путници опет се нису осећали ни уморни, ни дремни; на против, баш услед напрегнутог ноћ 
и расејан поглед по соби, приђе дивану, уморно се спусти и мету главу у шаке, и не свраћајући в 
"552" /> Жики је био Милоје оно, што је уморном и ознојеном човеку отворен прозор, који му стој 
м онде, када је он, савладан боловима и умором, заспао између две кладе, у кревету од папради,  
ојевић и његов пратилац Жика, савладани умором боравили дубок, миран сан на једном од јужних ог 
unit="subSection" /> <p>Савладан тешким умором, Жика је спавао дубоким сном, кад га траже оштро 
еш — ко ти је крив?{S} И ко ће још теби умостити кад ти и поред једног кнеза још нешто пробираш 
и мирис чисте женске душе...</p> <p>Цео умотан у ту атмосверу, опијен свемоћним дахом женске ле 
мном је стајала некаква људска прилика, умотана у црно домино и држала ми под носом некакву фла 
 се тихо и нечујно, а две црне прилике, умотане од главе до пете црним, тананим огртачима, скли 
, ала се ово залепило; као да је у воду умочено — рече Врбавац показујући жени мокру кошуљу, пр 
зад и паде на узнако.{S} Међу тим Кугић умочи десну руку у крв и издиже је над чинијом и повикн 
вом може данас отровати човек, па да не умре одмах и да му се одмах не позна да је отрован, но  
о, Цезар преболе ово тровање, а отац му умре).</p> <p>„Још мање су познати страховити отрови Лу 
ено.{S} Ви морате умрети...</p> <p>— Да умрем!{S} Зашто да умрем, како да умрем? — рече ђенерал 
>— Да умрем!{S} Зашто да умрем, како да умрем? — рече ђенерал чисто зачуђено.</p> <p>— За што!{ 
мрети...</p> <p>— Да умрем!{S} Зашто да умрем, како да умрем? — рече ђенерал чисто зачуђено.</p 
днети све страхоте беснила, па тек онда умрети — то је нешто преужасно.{S} Ту човека страва хва 
ринете само о једном питању: како ће те умрети?</p> <p>- Пустићу да ме ви убијете.{S} Закитите  
о:</p> <p>— Па сад?</p> <p>— Сад морате умрети, г. ђенерале.{S} И то сад одмах, још ове ноћи, ј 
рестола.{S} Као велеисдајник, ви морате умрети.{S} Као моме рођаку, као првом балканском ђенера 
ок с вама не буде свршено.{S} Ви морате умрети...</p> <p>— Да умрем!{S} Зашто да умрем, како да 
ст остављам да изберете начин како ћете умрети.{S} А само су два начина: или да попијете отров, 
тров, од кога ће ко га узме, на сигурно умрети, а ни његовој родбини ни лекарима да не буде иза 
да има махну у срцу и да може на пречац умрети.</p> <p>- Ви, г. Растиславе, новцем из државне к 
 вас у гуши.{S} Боловаћете 2—3 дана.{S} Умрећете привидно од гушобоље.{S} Ми, посвећени у ствар 
S} Саранићемо вас о државном трошку.{S} Умрећете као велики државник.{S} Име ће вам остати чист 
 би за њега сутра тако лако и тако радо умрла.{S} И за њу је то тако просто и природно!{S} Она  
но.{S} Лекари ће издати сведоџбе да сте умрли од гушобоље.{S} У службеним новинама ожали ће се  
убоко у Азију да набаве мају од мртваца умрлих од чуме (куге) — да и то окушају.</p> <p>„Какве  
 је помилован.{S} После неколико година умро је од сухе болести.{S} Име му је било:{S} Марко Па 
тога је било потребно доказивати, да је умро природном смрћу.{S} Дозвани су одмах „поуздани“ ле 
љу, а у тевтере и књиге запише се да је умро од гушобоље.{S} Никоме ни на памет не пада да сумњ 
ично спремили и сахранили.{S} Али он је умро од отрова.{S} С тога је било потребно доказивати,  
ужбено га ожалиле.</p> <p>Да је ђенерал умро природном смрћу, њега би обично спремили и сахрани 
ом уверењу као и остала публика, да сам умро од гушобоље.</p> <p>Кнез га пресече.</p> <p>— То б 
 нисам само осуђен нам смрт, ја сам већ умро, ја сам покојник.{S} Смрт није више ван мене, она  
ли несумњив факт, да је ђенерал Врбавац умро од гушобоље.{S} Дакле „природна смрт“ !{S} А која  
ише не раде, плућа више не дишу, све се умртви и бедна жртва гаси се као догорео пламичак.{S} С 
} Други је удахнуо душу у онесвешћено и умртвљено тело народно.{S} То је давно још највећи наро 
аш сад заборавити све друго, а имати на уму само то, да си и ти један члан владалачке династије 
врти из те династије, али ваља имати на уму то, да је оснивалац династије провео двајест година 
јте се ничим збунити.{S} Имајте увек на уму шта је он вама спремао.</p> <p>— О!... о!... о!{S}  
мера.{S} Сасвим сам други говор имао на уму. <pb n="336" /> Управо чудим се откуда се и изроди  
м дипломата — а код нас војника, што на уму то на друму.{S} У дипломацији, веле, са свим је дру 
почела.</p> <p>Не може се рећи да је по уму био нешто изванредно; пре је истина, да је био чове 
жих интереса.{S} Још срећа те их је бог умудрио да се обрате на ме.</p> <p>Говорећи то дама се  
 устима и привика:</p> <p>- Ћут’! ћут’! умукни или ћу одмах наредити да ти запуше уста и да те  
рим, а пази! — она ме опет пробуди... — Умукни! продера се глас срдито и у гробу се зачу силан  
а ће кроз неколико часова само за навек умукнути.{S} Сматрај, дакле, као да ти ове речи долазе  
веће.</p> <p>Чим угледаше кнеза, цигани умукоше, умуче и онај са свирајком и њихна кола престад 
 <p>Чим угледаше кнеза, цигани умукоше, умуче и онај са свирајком и њихна кола престадоше, само 
е <hi>Ц</hi>...</p> <p>Сељак на једаред умуче, спусти руке на крило и оштро погледа Враничића,  
дан грозд пушака, па други, па онда све умуче.{S} После пукоше у кратком размаку још две усамље 
ах он угледа наше путнике и не само што умуче но и стаде.{S} Заустави се и онај други сељак, пр 
а мени што?</p> <p>Ђенерал на један пут умуче, наже се побочним собним вратима, чисто се мало п 
још пробијаше кроз мрачну ноћ.{S} Свуда унаоколо били су осниски гробови, с белим плочама и бел 
мешином, он је крупним корацима корачао унаоколо, по колу, гајде су бректале, а коло тресло, це 
<p>— Кога?{S} Кога то?{S} То треба и ја унапред да знам као домаћица — узе запиткивати Каја.</p 
ла многобројна.{S} На 150 до 200 корака унапред, с бедим кајишима преко груди, јурила су, као и 
епрестано с платом узетом за три месеца унапред.{S} Но како је јесенас излазио на јужну границу 
о је било на сумеђи два округа и већ се унапред знало да су два „дотична начелника“ извела вели 
штетовати, а увек је добро кад је човек унапред спреман на све.“</p> <p>Ово је био као неки уво 
авлаш ви сами не отежете.{S} Али ја вам унапред кажем да се ствар не може и неће изменити ни за 
 потпише како прима швапску веру и како унапред пристаје да сва Балканија припадне Аустрији, ак 
 могао убрзати; он је ишао по распореду унапред скројеном и промене није могло бити.{S} С тога  
 је г. мајор за три месеца изузео плату унапред „а конто“, и он је тако поступно одуживао тај д 
и сви њихови подручни чиновници били су унапређени и одликовани за ревносну и верну службу књаз 
жева пунолества било је много награда и унапређења, у свима струкама и свима редовима чиновничк 
ључана.{S} Ово је још више преплаши.{S} Унезверено она узе тражити очима по соби, нема ли други 
ђе до тренутка када је непозната женска унела у собу бутељу вина.</p> <p>— Ви сте га пили и пох 
дома Косанића, у то име ђенерал Врбавац унео је у устав одредбу да наследство престола прелази  
е већ црвенио као рак од једа.{S} Он се унесе у очи Растиславу.</p> <p>- Не мора! — рече он с о 
 довршити.{S} Блед као смрт, кнез му се унесе у очи и рече загушљиво:</p> <p>— А... а.... а!{S} 
влачити капут да се умије, кад му момак унесе некакво писамце.</p> <p>Огуглао на свакојаке молб 
 се то нашли пријатељи који се труде да унесу неповерење и интриге у сам породични круг.{S} И т 
рећом истрчи дежурни официр, тек га <hi>унесу</hi> у спаваћу собу.{S} Шта нису чинили да га наг 
<pb n="103" /> који дејствују кроз крв, унети убодом или уштрцавањем.{S} Већина отрова има и је 
еколико недоучених ђака, са швајцарских универзитета, — скренути са свог историског пута и отић 
играду као да је нешто мало шушнуло код универзитетских ђака, али је одмах опет све легло.{S} Ј 
но доликовала његова сјајна, капетанска униформа.</p> <p>У трећим колима био је кнежев бив. про 
ужја, ту су официри, у сјајним парадним униформама, ту је и војна музика, па чиновници грађанск 
у околини дворца.{S} Официри у парадним униформама, цивилни чиновници у салонском оделу и грађа 
ујна младост, њине кицошке потпоручичке униформе, а нарочито њини румени, младићски обрашчићи,  
гледан човек у војничкој <pb n="614" /> униформи, држао на свом колену пуну, белу руку кнежеву  
г. г. официри и други чиновници носе на униформи црн превез.“</p> <milestone unit="subSection"  
, крупан, трбушат господин, у мајорској униформи, с отомбољеном доњом усном.{S} Он отшкрину вра 
 могли познати или по његовој војничкој униформи, или по круни, или по огромној перјаници, која 
у се надимале под утегнутом начелничком униформом. — Сав овај свет, што се видео тамо на пољани 
 се окрете кнезу: „Господару, поштедите униформу балканискога ђенерала.{S} Да нада мном, ђенера 
елу намирисану мараму да убрише кнежеву униформу.{S} Но кнез није био спреман на ову услугу, ње 
и весело по соби и раскопчавајући своју униформу. — Је ли, докторе, <pb n="215" /> а да ли би с 
капље цедиле су се низ његову кнежевску униформу.{S} Старији ађутант услужно <pb n="204" /> при 
ростим злочином упрљали вашу ђенералску униформу...{S} Убицо, твоје су руке крваве... <foreign  
ћој соби и раскопчавао своју пуковничку униформу, на којој су звецкали многи ордени.{S} Тек <pb 
ли му: „Ти си кнез.“ Обукли му војничку униформу и извели га на параду.{S} Светина је јурила.{S 
 Кроз дуг низ година она је немилосрдно уништавала све што је било ма само и налик на какву опа 
теља династије и престола, и гони га до уништења.{S} На такво поступање првога министра угледај 
пристанка, и на тај начин навлаче га да уништи устав и да изврши државни удар.</p> <p>Знајући д 
вешти људи користили се тиме, те једним уништили другога.{S} И ако није безопасан, Растислав је 
анске Браће“.{S} Од две снаге ваљало је уништити једну, и они су решили да то постигну уздижући 
касом.“ Ја се сиромах оберучке држим за ункаш, али која је вајда, кад се кобила рита — ја морам 
{S} Као оно ујед бесног пса, тако и оне уносе у тело човечије страшан, неизлечљив отров, који с 
дито!</p> <p>— Ви заборављате да сам ја унук човека који је узвикнуо — „Народе, снаго моја!“ и  
слављев, мекосрдачни г. Ратко, министар унутр. послова!{S} Туга сиротице удовице могла је г. Ра 
твар није умешао главом сам г. министар унутр. послова.{S} После дугог трагања, њему једва једн 
.{S} Кнез узе ову кутију и отвори је. — Унутра је било 6 повеликих стаклета.{S} Кнез их покупи  
е обично радио, и јако закуца.</p> <p>— Унутра — викну ђенерал.</p> <p>Врача се нагло широм отв 
м на једнога од својих ађутаната да уђе унутра; затим му дале мали челични кључић, показа прсто 
 седнице; људе остави напољу, а сам уђе унутра.</p> <p>Ту је сад настала сцена вредна молерске  
смо и рекли.</p> <p>Ћелави господин уђе унутра полако и опрезно, маши се кнежевој руци да је по 
реко чела, он одгурну књигу и окрете се унутра у собу.</p> <p>— А ко вас то шпијунише, г. пуков 
 их виде ова жена брзо врдну и сакри се унутра.{S} И ако је био већ сумрак, они у овој жени поз 
, но <pb n="253" /> они одсудно упадоше унутра, говорећи да имају посла код официра.</p> <p>Уша 
 што сељаци опколише мали густиш, уђоше унутра и пажљиво су преметали шумарак, крешући овда онд 
 и сами пред један такав ходник и уђоше унутра.{S} Одмах иза првог савијутка, чкиљила је о каме 
<p>— Ко је то?</p> <p>— Ја сам; могу ли унутра? - упита кнез.</p> <p>Ушао је.{S} Госпођа га доч 
е.{S} Обиснемо око оних што су већ били унутра, а они само одмахују рукама и неће ништа да нам  
ишта није могло видети.</p> <p>Међу тим унутра у собици седела су за столом два младића, с упаљ 
исмо је ту на прагу.{S} Штуче некуд амо унутра.</p> <p>И ако је разговарао, дежурни је све до с 
ред судницом, док су ћата и главни кмет унутра неку муку ћућорили.{S} Најпосле једва се отвориш 
ече Мона расположено и опет увуче главу унутра.</p> <pb n="448" /> <p>После десетак минута, Мон 
и их ширимице и викну гласно:</p> <p>— „Унутра, господине ађутанте“.</p> <p>Но у тај мах кнезу  
едседник, он ће увек бирати за министре унутрашљих послова људе одсудне и преке; смеле и наклоњ 
, јер се Растислав сав сијао од некаква унутрашња задовољства.{S} Његов је поглед био ведар, ја 
<pb n="462" /> да се умеша у наше чисто унутрашње ствари.</p> <p>Они обећавају Турској, Аустро- 
ловима.{S} Кривио га је да се плете и у унутрашње ствари.</p> <p>Сем тога, ђенерал је почео био 
рати лаким осмејком.{S} Међутим некакав унутрашњи глас као да је говорио из њега „Ето, видите,  
им собом и јасно је чуо како му некакав унутрашњи глас говори.</p> <p>„Бравос, Вујадине!{S} Ала 
ећа није сујетна величина..{S} Срећа је унутрашњи мир, срећа је душевно спокојство, срећа је ми 
ене апсолутизму.{S} Сви његови министри унутрашњих послова биће омрзнути у народу, али то ће уј 
лосна улога, коју је твој бив. министар унутрашњих послова играо у афери Црнојевићева преласка  
 једва изговори да је дошао г. министар унутрашњих послова, и да би радо говорио с г. доктором. 
у кола Растислављева, а у њима министар унутрашњих <pb n="137" /> послова, г. Ратко, и лекар кн 
/p> <p>Ратко Милитковић био је министар унутрашњих послова.</p> <p>— Не знам, да стрчим један ч 
но што се обично узима.</p> <p>Министар унутрашњих послова, г. Ратко, био је сад управо у таком 
ошли у опреку због његова слободоумља у унутрашњој политици.{S} У том стању затекла га је „Ката 
{S} Говорило се и о великим променама у унутрашњој па чак и у спољној политици.{S} Говорило со  
 Јерусалим.) Сав прогутан овом страшном унутрашњом радњом душевном, Црнојевић је био туп и неос 
е престоничке полиције, па се повукли у унутрашњост.{S} Отишли су у Орловац и ту већ ухватили ј 
ци, и како они са својим извештајима из унутрашњости буду свирали, тако ће он амо у Звониграду  
им изјавама, које су са свију страна из унутрашњости земље стигле на Његову Светлост или на чла 
 о свему што су му јављали начелници из унутрашњости, а што би се тицало тугаљива династичка пи 
узмете владалачки престо.{S} Истраге по унутрашњости <pb n="87" /> доказале су да људи причају  
вине, гозбе, којима ће кнеза сретати по унутрашњости, таман ће бити згодне да га занесу и очара 
најбоље бити да кнеза испрати на пут по унутрашњости Балканије.</p> <p>Изговор је био лак: пред 
не кењкало је на махове његово најмлађе унуче, буве су га штипале као шкорпије, а све то скупа  
 и породом порода свога, децом својом и унучићима и праунучићима својим.{S} Зар може бити лепше 
 једна мисао.</p> <p>— Ви владари много уображавате о себи.{S} Чини вам се мало да будете људи. 
е пуковник.</p> <p>— А најлепше је, кад уобрази да свет од њега почиње, па све своје прогласи з 
{S} Размазила их моја трпељивост, па су уобразили да нешто јесу и да бајаги они нешто могу!...< 
} Пре свега ваља дејствовати на кнежеву уобразиљу.{S} Он је сео на крвав престо, и та страшна с 
оји од старијих чиновника, чича Јова се уозбиљи, учтиво га поздрави, а цигару увуче у рукав што 
ибати, ишибати.{S} Али ја држим да кнез уопште не би имао потребе да помиње ту реч.</p> <p>— Е, 
а видела при тражењу преноћишта Жика је уочио велику ракљату липу, на коју се лако било попети, 
и се преко неба, сјајна месечева кругла упадала је у ове црне облаке, као у какво дубоко <pb n= 
ливала.</p> <p>Како је месец на изменце упадао и испадао из ових облакова, тако се и по беличас 
би одскочише с треском.{S} Писар Срећко упаде у собу као бесан, и још с врата повика шкрипећи з 
етврт до 10 часова кнежев млађи ађутант упаде у дворану и упита г. начелника, је ли све у реду, 
а је сва прилика да ће вребати згоду да упадне у Балканију.</p> <p>На то извешће стигла је из З 
ор неких 7—8 људи.{S} Два пса с арлуком упадоше у густиш, где су ова двојица мало час лежали, н 
и стража, но <pb n="253" /> они одсудно упадоше унутра, говорећи да имају посла код официра.</p 
ји, па се онда у соби, тако затвореној, упали мангал дрвена или камена угља.{S} Тај опасан гас  
ом, набаци на леђа свој јутрењи огртач, упали цигару и узе ходати по соби.{S} Белини је причао  
д њим са свећом, но пуковник му рече да упали лампу, јер ће дуже седети.</p> <p>Кад на Врбавчев 
S} Застајао би само онда кад је хтео да упали нову цигару, а међу <pb n="505" /> тим патос око  
“ Напослетку, господин кресне жигицу да упали цигару, а најпосле и да види своје „ново сунце,“  
 трести; у очима старога хоџе као да се упали некакав пламичак — оне су сијале у оном диму и су 
ђутанта пет дуката, момчадија се управо упали.{S} Таква прилика не јавља се често; сад ваља гра 
 истина дали триста дуката, да ти нешто упали па ти да ухватиш или убијеш Црнога<ref target="#S 
, господине!{S} То је као кад се човеку упали кућа, или му плане и изгоре саденуто жито у камар 
 ужасном ватруштином, која као да му је упалила сваку капљу крви, а у јутру устаје из постеље с 
икивао, а његове старачке очи бејаху се упалиле и сијале су као два жишка.{S} Уз своју здравицу 
 се затворили у <pb n="545" /> судници, упалили свеће па нешто раде.{S} Једни, што су вирили кр 
ми пребацили преко воде... но дај де да упалим, моја се угаси...</p> <p>Такав се разговор водио 
роседом, црном косом и веома живим, али упалим плавим очима, — ова је жена некада морала бити д 
е снажном организму.</p> <p>Малаксао, с упалим очима, као земља у образу, он је ишао као сенка, 
згледао као мртвац.{S} Блед као смрт, с упалим образима и затвореним очима, он је изгледао као  
помагање, због чега је чича Мунтијано и упалио буктињу, да пострадали виде на коју страну могу  
еда ме мала сточић, застрт црном чохом, упалише две свеће и метуше их на крајеве стола.{S} За т 
е, зелене очи, утекле у главу, чисто се упалише од гнева, те су се из својих дупаља сијале као  
ога нека је мржњом просочен.{S} Као што упаљен вулкан издише врелу пару, тако сваки дах твој не 
погрбљених леђа.{S} Крај њега се димила упаљена цигара.</p> <pb n="267" /> <p>Растислав га упит 
 велики, округао сто и на њему у накрст упаљене четири свеће.{S} Водећи уза се два маскирана чо 
љави шегрти већ су промицали улицама, с упаљеним буктињама у руци, палећи спремљене ватре по ул 
бици седела су за столом два младића, с упаљеним цигарама, и нешто се живо, али тихо разговарал 
о ширини и висини пламена, који лиже од упаљених катранских тулумина?</p> <p>Али није Орловац п 
p>Три сељака, с пушкама у руци, један с упаљеном цигаром, дођоше такође под липу.{S} Пас притрч 
и која их заустави.{S} После им рече да упамте ове одговоре.{S} Кад буду на другој стражи, стра 
не мислим о теби лично.</p> <p>— Дакле, упамти ово.{S} У целој овој ствари, и за све време од к 
доведете ствар до преврата, онда знај и упамти ово, и ево ти се кунем часним крстом да ћу овако 
ј човек, и ја сам ову реченицу нарочито упамтио, пошто ми је она у неколико објашњавала где сам 
сто помутити душевно спокојство.{S} Ако упамтиш што ти ове ноћи будем говорио, бићеш сачуван од 
ледао у сахат.{S} Пред двором стајао је упарађен вод жандарма, под командом једног капетана, а  
другарицу за рамена, окрете је к себи и упиљи јој у очи:</p> <p>— Ево овако!{S} А ако би ми што 
равдајући овај издатак, општински одбор уписао је поред тога свог решења о набавци вењера и ове 
га мало на страну и гледајући му у очи, упита га полако:</p> <p>— Збиља, шта ти је?{S} Шта ти б 
 то?</p> <p>— Ја сам; могу ли унутра? - упита кнез.</p> <p>Ушао је.{S} Госпођа га дочека стојећ 
> <p>— Је ли ово истинско одушевљење? - упита кнез свога доктора, показујући руком на огромну м 
м почео нешто говорити некој девојци? - упита он доктора.</p> <p>- Почели сте говорити о љубави 
вири у побочни сокак, изађе на чаршију; упита двојицу што су ту на углу разговарали али младића 
коме је мало час седео.</p> <p>— Шушка? упита Заре и наже се гробу, наслањајући ухо на плочу.</ 
ел’ тако мисле и твоја Балканска Браћа? упита кнез с осмејком.</p> <pb n="688" /> <p>— Јес, јес 
ајпосле не стадоше.</p> <p>— Што стаде? упита кнез.</p> <p>— Стигли смо — примети црна прилика. 
мушка изглед.</p> <p>— А је ли поцрнио? упита госпођа.</p> <p>— Јес, мало је преплануо; но баш  
од кога је, кад је и како је то чуо?{S} Упита даље шта се ради на улици, да ли је свет миран, и 
и принцип.</p> <p>— Државни принцип?! — упита кнез зачуђено.</p> <pb n="187" /> <p>— Да, ваша с 
 јако срдит на вас.</p> <p>- На мене! — упита Кугић зачуђено. — Где је кнез - додаде он за тим, 
ачи све то?{S} Кажи, шта је то било?) — упита опет госпођа радознало.</p> <p>— <foreign xml:lan 
даш као авет која је из гроба устала) — упита Каја.</p> <p>Кнез не одговори ништа.{S} Он продуж 
аш!</p> <p>- Је л што год обећала?... — упита Срећко, но Синђа се већ беше окренула, она ништа  
ign xml:lang="fr">fouetter</foreign>? — упита кнез обрнув се повисоком, пуном човеку у бакенбар 
и узбуђена.</p> <p>— Шта је, за бога? — упита Каја.</p> <p>Кнез је хтео да говори са својом рођ 
несе торбу, је ли ти мајка или снаја? — Упита Текелија</p> <p>— Није ми ни мајка ни снаја, но м 
дрхтати.</p> <p>— Од кога си то чула? — упита он промуклим гласом, силом уздржавајући љутину да 
о.</p> <p>— Па шта има у тим књигама? — упита Растислав натмурено.</p> <p>— Има то, понајвише х 
ној непознатој кући, после чаше вина? — упита кнез зачуђено.</p> <p>— Да, господару, тако сте з 
ила.</p> <p>— Па где је та жентурина? — упита дежурни.</p> <p>— А ко је зна.{S} Зар је у овој п 
анастирску авлију.{S} - Ама зар туна? — упита Пава зачуђено.{S} Ја сам мислила да је доле у пот 
 <p>- Долазите ли лично од господара? — упита Врбавац.</p> <p>Реч „господара“ чудно је звонила  
 све је то само го сан, празна машта? — упита он озбиљно.</p> <p>Климањем главе Заре даде знак  
то, да нећеш позивати још кога новог? — упита госпођа.</p> <p>— Та, да! — рече пуковник расејан 
аног попа.</p> <p>— Па? шта ћемо сад? — упита начелник после подужа ћутања.</p> <p>— Ако ти зна 
 је то могле бити, мој драги маркиже? — упита барон Жермини, трљајући сањиве очи и трудећи се д 
пажљиво ослушкивати.</p> <p>— Шта је? — Упита га кнез.</p> <p>— Ђенерал ништа не одговори, но п 
, блед и пренеражен.</p> <p>— Шта је? — упита министар забринуто и стаде.{S} Ађутант једва пром 
спитнички поглед.</p> <p>— Шта ти је? — упита Каја изненађена овим наглим освртањем.</p> <p>Врб 
асе ситуација.</p> <p>— Шта има даље? — упита кнез.</p> <p>— Даље?{S} Даље сам ти већ рекла да  
S} Но дед’те, молим вас, шта би даље? — упита барон Жермини.</p> <p>— Сад тек и настаје оно што 
зговор.</p> <p>- А ваше је право име? — упита он.</p> <p>— Ката! — одговори женска.</p> <pb n=" 
 жив сан, то ваше хватање и одвођење? — упита даље Жермини.</p> <p>— То је и мени прво пало на  
18" /> <p>— Од кад смо овде, докторе? — упита кнез на један пут, а глас му је био тако храпав и 
 ли жењен, господине, и имаш ли деце? — упита Боја гласно.</p> <p>— То те се слабо тиче — приме 
унца ми!</p> <p>— Ама шта би, шта би? — упита другарица у лево.</p> <p>- Шта бих?{S} Ево шта би 
во.</p> <p>— А шта фали мојој служби? — упита ђенерал дрско.</p> <p>— Шта јој фали? — промуца к 
и по томе то исто, што и остали људи? — упита Кугић.</p> <p>Кнежева слика одговори:</p> <p>— Ја 
знак да се не срди.</p> <p>— Смем ли? — упита кнез и маши јој се за руку!</p> <p>Лепша ни сада  
ени.... је л те, ви сте били осуђени? — упита пуковник нагло.</p> <p>Изгледало је као да се лом 
>— Гле, гле!{S} Шта би то могло бити? — упита Жермини.</p> <p>Млади секретар продужи:</p> <p>—  
— Свакако то су ваљда ретки изузетци? — упита доктор радознало.</p> <p>— О, не!{S} Обичај!{S} О 
/p> <p>— Заповеда ли што г. намесник? — упита начелник услужно, после кратка ћутања.</p> <p>- И 
о удешена у споразуму с чича Милојем? — упита Црнојевић.</p> <p>— Друкчије није могло бити.{S}  
ар?{S} Је ли ово он што иде за тобом? — упита газда Милоје, а говорио је све тише, што се Врани 
гинуо никакав човек под туђим именом? — упита кнез лукаво.</p> <p>- Ја о томе ништа не знам! од 
н ђак.“</p> <p>— Где је тај господин? — упита он момка.</p> <p>— Ту је; ево га пред вратима.</p 
!</p> <p>- Али кад је кнез не би дао? — упита доктор даље.</p> <p>- Кад је не би дао! — Радован 
S} Шта је радио?{S} Да нема што ново? — упита Растислав живо.</p> <p>— Шта ће ти бити ново!{S}  
тално сад овде у Звониграду, госпођо? — упита Врбавац.</p> <p>— Па... живим, господине; овде са 
господине.</p> <p>— Е него ко је био? — упита пуковник заинтересован.</p> <p>— То је била нека  
p>— Да ли је дошао г. министар Ратко? — упита Растислав.</p> <p>Ратко Милитковић био је министа 
 доћићеш доле на ручак, да те чекамо? — упита госпођа Софија на вратима.</p> <p>— Чекајте, до ј 
гледа у мрак.</p> <p>— Ко је то тамо? — упита он.</p> <p>— Ја сам — одговори Растислав.</p> <p> 
p>— Дакле, збиља си добио тако писмо? — упита Ратко, који је до сада цео говор између Растислав 
ост књазу и отачаству — како ћемо то? — упита ђаволасти сељак.</p> <p>— Не мељи, Бога ти, Милић 
ута.</p> <p>— И то је све било данас? — упита госпођа промењеним гласом.</p> <p>— Сад, пре једн 
ав.</p> <p>— Па шта ти је мало ноћас? — упита слуга и опет се саже своме шаву.</p> <p>— Ништа,  
к пољубац.</p> <p>— Је ли све у реду? — упита Мона с врата.</p> <p>— Све! све, — одговори кнез. 
 имаш још у твом диспозиционом фонду? — упита Растислав.</p> <p>— Маленкост!{S} Не верујем да ћ 
ени мужеви раде!</p> <p>— На прилику? — упита Каја.</p> <p>Тренутак је био згодан и кнез се одл 
p> <pb n="490" /> <p>- Ко носи сукњу? — упита Ратко заинтересован.</p> <p>— Па браца Мика — пот 
ечко.</p> <p>— Шта, зар ти имаш децу? — упита задивљен Текелија. — Како си ти могао направити д 
окумента који потврђују моју кривицу? — упита он храпаво.</p> <pb n="314" /> <p>Кнез брзо одви  
</p> <p>— Ваљда ухватили што код њих? — упита пуковник.</p> <p>— Саме се проказале, милостиви г 
рзо опет зажмури.</p> <p>— Не спаваш? — упита господин полако.</p> <p>— Уђи, уђи — рече госпођа 
главом.</p> <p>— Дакле ти нешто знаш? — упита кнез.</p> <p>— Не; не знам ништа, али осећам, осе 
а је ствар текла тако како ти причаш? — упита кнез најпосле.</p> <p>— Тако, господару.</p> <p>— 
p>— Волеш ли и ти мене, голубице моја — упита кнез.</p> <p>Пава не одговори ништа на ово питање 
д и не буди.</p> <p>- Дакле и то може — упита пуковник радознало.</p> <p>— Може!</p> <p>- Је ли 
— А ко вас то шпијунише, г. пуковниче — упита он хладно.</p> <p>Пуковник стаде, окрете се Расти 
ете овој земљи устав?{S} Реците ми то — упита кнез на један пут.</p> <p>- То ми зар пребацујете 
та је то било ноћас, зете, што помену — упита госпођа Софија.</p> <p>— Шта је било — рече Ратко 
м наслоњеном главом.</p> <p>— Одлазиш — упита госпођа неотварајући очију.</p> <p>— Идем.... у к 
ара.</p> <pb n="267" /> <p>Растислав га упита из далека.</p> <p>— Јесте ли намирили коње, момче 
жи и нехотице скочи с плоче.{S} Заре га упита: шта је?</p> <p>— У овом гробу нешто шушка, рече  
>Не скидајући поглед с доктора, кнез га упита, да ли он збиља тако млели, и је ли то баш његово 
се вратити, но кнез га спази и оштро га упита шта је?</p> <p>Ађутант замуца и једва изговори да 
ђутант му се опет саже на ухо и опет га упита:</p> <p>— Шта да им кажем, г. докторе?{S} А за ти 
во загледати у монограм.{S} Враничић га упита шта га толико интересује на кутији.{S} Сељак рече 
 који му је говорио: „наш човек“ с тога упита даље.</p> <p>— Какве нам гласе носите из домовине 
p> <p>Кнез једва дочека ову прилику, да упита шта је ово?{S} Но црна прилика рече, да сад немај 
оје љубопитство.</p> <p>Радо је хтео да упита кога за савет, али то му се у писму изреком забра 
дговори дечко.</p> <p>Зачуђен, Текелија упита:</p> <p>— Па зар ти толицки, па већ имаш жену?</p 
она се смејала.{S} Заинтересована, Пола упита: каква неприлика, што јој се десило? — Развио јој 
.{S} Он загледа непозната човека, очима упита Жику о њему и разумеде Жикин поглед, који му је г 
 /> — вајкала се Анђелија...</p> <p>Она упита онде две три жене, видоше ли где кога од њених, и 
дошла, и она и ова девојка.</p> <p>Хоџа упита шта јој је та девојка.{S} Синђа се окрете, поглед 
 се, притрча оцу, и, вукући га за рукав упита: која су ово господа, што седе овако у наоколо?</ 
<p>- Добро! али како се узима тај отров упита ђенерал.</p> <p>— Како год желите.{S} У шољи каве 
p>Њене су руке дрхтале.{S} Растислав је упита зачуђено:</p> <p>— Шта ти је, жено!</p> <pb n="39 
јединости из њена живота.{S} Ипак он је упита:</p> <p>— С вама је, чини ми се, још неко био осу 
а се много чудио овом чуду.{S} Најпосле упита дечка:</p> <p>— Па је ли ти жао што твој отац жив 
госпа Цанкин неће ништа да учини док не упита своју жену — јес, неће ништа ни оволико да учини, 
ће ништа ни оволико да учини, док њу не упита, — настави госпа живо, — на она мисли да је тако  
али се не разби.</p> <p>Изненађен, кнез упита Кају шта јој би.{S} Она се стресе као човек кад с 
ште руком.</p> <p>Кола кретоше.{S} Кнез упита куда?{S} Црна прилика одговори да је кочијашу већ 
те главу, зачуђено погледа Растислава и упита:{S} - Он главом?</p> <p>Растислав климну: — Јес,  
бавац диже главу, упре поглед у кнеза и упита га хладно.</p> <p>- Кнеже, нема ли друга излаза д 
е гурнула.</p> <p>Кнез погледа лакеја и упита га, да ли је он видео паука.{S} Слуга махну главо 
а пружи руку да узме кутију од сељака и упита га које је село овде најближе, старајући се да ти 
обуче.{S} Она га погледа преко рамена и упита га хладно и презриво:</p> <pb n="697" /> <p>— Шта 
рли руком око паса, привуче је к себи и упита: „Шта ти је“?</p> <p>Јела не одговори ништа, али  
јутро!“</p> <p>Враничић их отпоздрави и упита јесу ли оно њини волови што пасу ту на десетак ко 
охрабри пуковника.{S} Он приђе гомили и упита шта је.{S} Кад <pb n="297" /> му казаше шта се де 
нечега сетио, он се окрете Растиславу и упита:</p> <p>- Збиља, г. председниче, какви су то људи 
 ситуацију.{S} Он се окрете начелнику и упита га:</p> <p>— Ви сте овде начелник? и љубазно прог 
а вратима, пријатељски му стиште руку и упита:</p> <p>— Је ли све у реду?</p> <p>Место одговора 
 рашири га пред чича Милојем на столу и упита га оштро:</p> <p>— Шта је ово, чича Милоје?</p> < 
 кнежев млађи ађутант упаде у дворану и упита г. начелника, је ли све у реду, јер ће господар о 
— застиде се.{S} Снаја га одмах викну и упита га где је Пава.{S} Но Грујица није ништа знао. „Ј 
на својим столицама у наоколо, а за тим упита оца:</p> <p>- Зашто, тата, ови начелници стоје ов 
еочекивано.{S} С осмејком на уснама, он упита сељака откуда му сад наде на ум то име Перун Црно 
у војсци и знао је мало овај ред.{S} Он упита за дежурна официра и рече да имају код њега врло  
Пуковник се једва једном опорави.{S} Он упита зловољно:</p> <p>— Како вам је то могло пасти на  
т учини да неко промаче ходником.{S} Он упита ко је, викну по имену другога момка, али се не од 
, што су мало пре били с њима.{S} Перун упита за чича Милоја, али њега не бејаше нигде на домак 
и чим уграби згодан тренутак он га живо упита:</p> <p>- Ама, молим те, кад си прешао?... и ко ј 
мало у страну.</p> <p>Стрина Синђа прво упита где јој је родбина.{S} Пава одговори да је стариј 
, дакле, слатко насмеја и понова весело упита сељака да му каже откуда му на једанпут паде на у 
оздрави се с њим и одмах га фамилијарно упита за здравље његових укућана.{S} За тим се окрете Р 
врати се и црна прилика.{S} Ја је оштро упита шта је ово, показујући руком: на вас успаване.{S} 
} Хтеде зауставити свога вођу да га што упита, али се сети напомене при уласку у порту да се ни 
 човека.{S} Чу се и одзив.{S} Први глас упита: „јесу ли тамо волови.“ Други глас одговори да ни 
.. т. ј. ко вам је све то казао? — опет упита дежурни, муцајући, и пође по соби крупним, немирн 
зна; загледа подозриво Враничића и опет упита: — Ама, истина, да, почем, ниси ти Перун Црнојеви 
уздан.{S} После подужа ћутања Црнојевић упита Жику.</p> <p>— Чини ми се теби је чика Милоје још 
ће дуже да их задрже код себе.</p> <p>- Упитам какви су то гости и каква је ово кућа у опште?{S 
овори, али он оста при свом тврђењу.{S} Упитам га: „с киме сам дошао?“ Вели ми: „дошли сте сами 
ете само даље — рече секретар.</p> <p>— Упитам особу у домино, где сам ја ово? и шта се ово сам 
ам дошао кући!{S} Дозовем одмах момка и упитам га, околишно, колико је било часова кад сам ноћа 
мигну Пави, а Срећку рече: „Да те нешто упитам, господин ћато!“ </p> <p>Мрднуше мало на страну. 
д њу имаш онда имаш све, и кад би те ко упитао о жељама <pb n="673" /> твојим, ти би рекао да и 
 морали то учинити, а не би ме смели ни упитати за што тако радим, пошто је то моје право.{S} А 
ад буду на другој стражи, стражар ће их упитати на ухо: „Која страна ноћас влада?“ Они на то да 
релим уснама, што се као усијано железо упише у меку, белу кожу на облим плећима, пуначким груд 
у целим телом прође нека језа.{S} Он се уплаши.</p> <pb n="121" /> <p>Њега веома зачуди ова про 
ати, како се он, неустрашљиви државник, уплашио од једне зврчке по новинама.</p> <p>Растислав с 
у је опет било смешно како се Растислав уплашио.</p> <p>Кнез га почне дирати, како се он, неуст 
о је чудна ствар.{S} Ништа не може тако уплашити човека, као кад неко ненадно зврцне одоздо нов 
о све јасно.</p> <p>Чим је Синђа почела уплетати у свој говор кнежево име, Паву прође нека дрхт 
ва.{S} У колико се материјални интереси уплећу у ово питање о жудњи за влашћу, ту би се могло р 
у забуну, доктор је одговарао околишно, уплећући у свој одговор похвалу династије и кнежеве лич 
кад би кнез најлакше могао потпасти под уплив какве веште жене!{S} С тога на ту страну треба ос 
 Русије, и истиснути из Балканије руски уплив, ако им ове велесиле помогну да дођу на владу.</p 
 дођу у ближи додир с кнезом и да стеку уплив над њим — рече Растислав.</p> <p>— Не треба дати, 
чким средствима.</p> <p>Они прибегавају упливу страних посланика, не хајући што тиме дају повод 
а бурним таласима живота, чунови људски уплове најпосле у мртво пристаниште смрти и нађу се у з 
"fr">demi-monde</foreign>-а, с којом се упознао на последњем путу у Париз.{S} Најпосле говорио  
ићем и његовом браћом: где сам се с њим упознао? колико смо времена заједно били у Паризу? какв 
а, такта и поштења.</p> <p>Кнез Мутимир упознао се с њоме, као што мало час и сам рече, на посл 
.{S} У расписима министар никад не може упознати своје подручне с <hi>духом</hi> свога министро 
и су овим указали последњу почаст своме упокојеном председнику.</p> <p>Кад изнесоше мртва ђенер 
а не доприноси ствари.“ И тако је остао упоран у томе да се Растислав чисто чудио толикој чврст 
ношћу да се отуда жив више не враћа.{S} Упоредо с тим кројени су и сви други планови и смерови. 
сно; час се сужавао тако, да два човека упоредо не би могла проћи, а час се опет ширио у читаве 
о на заранке, кад два државника изађоше упоредо из Раткове капије и пођоше уз друм, засађен вис 
оред мене и одоше журно даље, а ишле су упоредо и у корак, као што иду војници.{S} На скоро ове 
ачкој индоленцији и чамотињи; правио је упоређења како ради балканиски, а како, на прилику, нем 
, како то и откуда ова промена, а свако упоређење ишло је у корист пређашњега стања.</p> <p>Али 
епотпуније ствар схватили, но спорији а упорни мислилац.</p> <p>Из ове особине, да о ствари дуг 
дана мислити о једном истом предмету, а упорним мишљењем често је продирао и прозревао у ствар  
да су људи комедијаши, који целога века упорно, по некад врло озбиљно, играју своје лудачке уло 
> <p>Из ове особине, да о ствари дуго и упорно мисли, поницало је свестрано гледање на ствари,  
 сад једнако мислио о овој ствари, и то упорно мислио, и непристрасно и хладно судио.{S} Он је  
м окрете низ брдо, а сељаци остадоше да упороже волове, па ће и они преким путем у село.{S} Ств 
n" /> <p>Хоџа је грдно прошао са свога „упорства.“</p> <p>Његово је житије кратко.{S} Више од 1 
и то могло пасти на ум, да и така места употребе за своје злочиначке заседе.{S} Нужник је био н 
ова; или као што је споменути случај од употребе белила (сириџика), спремљена од живе.</p> <p>„ 
е некакав мајстор бродовља и после дуге употребе поклонио га био неком Сарукбоцећаеју.{S} Сарук 
 да не подлегне.</p> <p>Мисао да и хоџу употребе у овој ствари пала је Срећку овако:</p> <p>Пос 
 знатне количине барута, у намери да их употребе за буну против династије.{S} Капетан је био ми 
а на свом месту и кад се свака на време употреби.{S} Као што има људи који не верују ни у анђел 
2" /> се рачунало, па зашто се и сад не употреби, да се кнез боље привеже.{S} Конзервативци ако 
вих звониградских трговаца, два пашанца употребила су ову околност, да се користе положајем сво 
ме у Паризу употребио онако, како би га употребио и сваки други млад човек.{S} Ова фотографија  
 као да је остала тешка.{S} Он је на то употребио једину гадну реч, која личи на убиство.</p> < 
 са свим природно, своје време у Паризу употребио онако, како би га употребио и сваки други мла 
на и она ће је, по добивеним упуствима, употребити као оруђе.</p> <p>За тим је настао разговор  
велика и да против конзервативаца треба употребити последње средство.</p> <pb n="492" /> <p>Рат 
ли као на грешника, чије слабости треба употребити у своју корист.{S} Сваки га цени само по том 
{S} Што год се мисли чинити после, ваља употребити сад.{S} А средства су многострука.{S} Пре св 
упно тровање поступним узимањем може се употребити од обичних познатих ствари жива, сичан, тату 
амо једна једина незгода — Растислав ће употребити ову прилику, да се што више зблизи с кнезом! 
лицама!</p> <p>„Наравно, ту би се могао употребити сваки течан отров.{S} Но њима је то мало.{S} 
ум мисао како би се и хоџа могао згодно употребити у овој ствари.{S} Брзо је скројен читав план 
 сеоски пољак, и све што се могло на то употребити, разаслати да иду од куће до куће, да буде с 
е, то је да је сваком богом просто нека употребљава средства каква год хоће, само нека стече, и 
ога који би се усудио да те моје исказе употребљава као срество да ма ко буде гоњен.{S} Онога т 
вљање отрова, који се понекад и као лек употребљавају.</p> <pb n="100" /> <p>„Тако исто знају з 
 не паде на ум да је госпа много година употребљавала белило, (сублимат живин) — а тиме се, нар 
ња власти пристајаће на много што шта и употребљаваће сва срества.{S} С те стране могу да буду  
 да уђе у траг плановима Врбавчевим.{S} Употребљено је све: вештина, лукавство, обећање, новац, 
е звао момка и сам га лично испитивао — употребљено је све што би могло ствар ма с које стране  
осанића дигла на висину, а он ту висину употребљује да обори ту исту династију.{S} Растислав је 
погребу и да државне власти за 6 месеци употребљују црн печат на званичним актима, а г. г. офиц 
 n="501" /> капитале давали су тасту на употребу, а вештоме трговцу била је дужност да те капит 
н.{S} Није се имао куда више пењати.{S} Упр’о је очи у једну сјајну точку над собом и више их н 
мери људе.{S} Таким поступањем, врховна управа земаљска - државно министарство остало је без сп 
 <p>— Може!</p> <p>- Је ли истина да је управитељ казнених завода у Пламеновцу био суров човек? 
ио и сам чувен <pb n="159" /> уметник и управитељ скулпторске академије у том месту.</p> <p>— О 
д женама.{S} Госпа Цанку да узмеш ти за управитеља вароши, па да знаш ко се колико пута у Звони 
ијарну радост.“</p> <p>Госпођи Ловимук, управитељици Више Женске Школе, као својој присној приј 
.</p> <p>То је један разлог што госпођа управитељка данас обожава г. Растислава, и његова начел 
 падајућу болест?</p> <p>— То није била управитељка, милостиви господине.</p> <p>— Е него ко је 
лободњака.{S} Мало по мало она се поред управитељке тако осили, да су осуђенице од ње пропиштал 
уше.{S} Поклони су били предани госпођи управитељки Ловимук, да их она разда, што она савесно и 
 се деси на месту човек, који уме вешто управити послом и кад <pb n="651" /> је посао такав, да 
>Около тече река пламена,</l> <l>Земљом управља Злодух опаки,</l> <l>Он на високом седи престол 
изреке и формуле, по којима се у животу управља.{S} Код неких је то свесно, код већине несвесно 
 гледа како му заповедају и овом земљом управљају <pb n="690" /> они, које су они још из ране м 
е ствар текла кад су државним пословима управљали људи служби вични, а престолу одани.{S} Но са 
им авантурама, земљом је, у његово име, управљало намесништво.</p> <p>Свега је било три намесни 
му се кнез извештава ради знања и даљег управљања.</p> <p>Најпосле кнез се у писму светује да н 
о тога згодно је за појесију, али не за управљање државом.{S} Него молим те да чујем, шта је хт 
отворено нападао на Растислава, који је управљао спољним пословима.{S} Кривио га је да се плете 
аничић; у другом Жика и Милоје, који је управљао думеном.{S} На небу се бејаху почели указивати 
н је то <hi>осећао</hi> и према томе се управљао у животу.{S} Тако је радио, али није о томе ни 
авни разлози.{S} Веровао сам да ћу боље управљати земљом но ти.{S} Рачунао сам овако.{S} Балкан 
се оплакује као највећи родољуб и мудри управљач, који је уздигао углед Балканије.</p> <milesto 
 окренути Дунаву и на ту страну била је управљена сва њина пажња.{S} Пред њима се прво ширила м 
њему видело да није најбоље расположен! управо, мало га је интересовало све што је Мона даље го 
вог сукоба, који се изродио око ничега, управо око једног најобичнијег питања — он је држао да  
ар на шалу.</p> <p>— Та да, за медведа, управо за медведа, и није ништа друго да медвед, рече п 
обасу пољупцима по леђима, по раменима, управо љубио је по хаљини где стигне, а уз то је кроз с 
громна зграда лежала пред њим разорена, управо он се осећао затрпан под развалинама њеним (то ј 
 налазио кнез Мутимир.{S} У сред мирна, управо философска разговора о дужностима владарским, он 
ек диван.{S} Једна разбуђена ластавица, управо над његовим прозором, баш у тај мах отпоче своју 
ло, убила мир и спокојство душе његове, управо направила чудовиште од човека.</p> <p>Има мисли  
 покупи из њега све ђенералове хартије, управо целу тајну архиву Врбавчеву.{S} По самим натписи 
дини осећај, осећај страховите, огњене, управо паклене мржње.{S} У том тренутку Растислав би би 
је виде, да та прилика има његове црте, управо потпуно га преставља, и што је дуже гледао, слич 
ба кнез осети, како га снажно дочепаше, управо стегоше га као кљеште некакве хладне руке и поче 
време, а сваким даном све се више губи, управо сажиже се на живоме огњу, који јој је страшни от 
, так се и Лепша одмах преви и приљуби, управо целом тежином тела паде и припи се уз младо и сн 
е сва тројица нађоше у црквеној авлији, управо у гробљу, пошто се црква св. Марка, у чијој су п 
ри напише г. министру опширан извештај, управо тужбу на учитеља, у којој је, између осталога, с 
n="177" /> био још тек срески начелник, управо био је писар, па само заступао среског начелника 
е и даље.</p> <p>— Ја нисам развратник, управо ја сам још и сувише млад да бих то могао бити.{S 
им ађутантом, чак са својим секретаром, управо са свима младим образованијим људима, који су се 
во против Кугића расли су с дана у дан, управо с часа на час.</p> <p>Ратко је из прикрајка пром 
зора — кнез се осећао веома расположен, управо блажен.{S} Трљајући захладнеле руке и навлачећи  
вницом, али на скоро окретоше низ брдо, управо пођоше прокопаном јаругом, која се доста стрмо с 
зети, да је, после свега што се десило, управо безумно помишљати на даље продирање — и да би ва 
иван, где седоше <pb n="60" /> заједно, управо падоше.{S} Он је хтеде наместити да му седне на  
вом убиству; учини му се тако природно, управо несумњиво доказано да је његово тровање већ одлу 
ишљење и уверење, већ политичка исвест, управо „национално „вјерују“ целога једног народа.“</p> 
о рекао.</p> <pb n="274" /> <p>То јест, управо није ништа нужно!....{S} Сиротињи тако мало треб 
атакоше ми на главу некакву кожну кесу, управо некакав кожни џак, који ми навукоше чак до појас 
љних послова сматрао је као своју кућу, управо као неки свој мал — с тога му нико није ни замер 
би била крајња неделикатност; управо... управо, ја не знам, каквим би именом назвао такав посту 
рекор; да ли на мене, или на вас, т. ј. управо на оне који су мене без разлога и поводе вређали 
 ћерку?</p> <p>— Имам... поћерка ми је; управо ја сам јој тетка; сироче, остала је мала без оца 
ла је: „Ја данас дупло треба да частим; управо треба да части мој братац.{S} Ми смо данас имали 
е непрестано дирало присуство Милојево; управо, <pb n="552" /> Жики је био Милоје оно, што је у 
стране то би била крајња неделикатност; управо... управо, ја не знам, каквим би именом назвао т 
други говор имао на уму. <pb n="336" /> Управо чудим се откуда се и изроди овај разговор.{S} Мо 
и.{S} Њега је изненадило ово питање.{S} Управо изгледало му је чудно: „откуд овом шипарцу овакв 
друге.{S} Али оне никако не хтедоше.{S} Управо није хтела Пава, а без ње нису хтеле ни оне.</p> 
ривити, ви сте сви подједнако криви.{S} Управо ви интелигенција — ви сте то и измислили тај уст 
 углу стајао је мали, кадивли диван.{S} Управо пред њим намештена је била округла трокатна поли 
изабрала је за кнеза младога Мутимира — управо потврдила је још ранији избор Врбавчев.{S} Млада 
едало сасвим природно и тако просто, да управо није знао како би друкчије и могло бити.{S} За д 
тако се поступно долазило до уверења да управо није никад ништа ни било; да је госпођа Мона изв 
ам вашега кнежића тако лепо спремити да управо неће ни осетити, како ће се све то свршити.{S} О 
} Тај млаз пада с огромне висине и пада управо њему — Црнојевићу — на темењачу и пече га као да 
ло с ова два залутала човека то изгледа управо као какав роман или смишљена басна.{S} У ствари  
ила у мараму, да ништа није видела куда управо иде.{S} Сад збаци мараму и погледа око себе.{S}  
и за онако одсудан корак.{S} То је била управо тактика „Балканске Браће“.{S} Од две снаге ваљал 
а рекла!{S} Као што се види, дакле, она управо није ништа казала, с тога се и чудила како ови њ 
он.{S} И ако Мона то осуђује, -онда она управо њега осуђује.</p> <p>Но Мона се није дала ни опе 
умевајући шта то Синђа говори и шта она управо хоће.</p> <p>Али Синђа је говорила све даље и да 
име се све то завршило?{S} И шта је она управо радила овде?{S} Била се, чупала се с неким туђим 
њих је опет нестало, изгубиле се, и она управо не зна шта је хтела рећи.{S} Ускључала крв јури  
</p> <p>Врео дах Лепшин био је Мутимира управо у лице, и то га је заносило и опијало.{S} Он је  
и шта говори, ни коме говори, ни за шта управо <pb n="162" /> све то говори, осећао је само јед 
био изненађен и збуњен, и није знао шта управо да одговори.</p> <p>— Боже, Мона ала си и ти по  
тави: — Збиља, Лепшо — рече јој он став управо предњом — ти си по твојим назорима права револуц 
нутрашњих послова, г. Ратко, био је сад управо у таком расположењу.{S} Тек што беше ручао, па с 
ања.{S} Њему се на једаред учини, да је управо под собом чуо неко шушкање, а за тим и притајено 
е човек.{S} Ова црна прилика ишла им је управо у сусрет.{S} Жика обиђе Враничића, изађе пред ње 
ма, молим те, кад си прешао?... и ко је управо с тобом?... или боље, с киме си ти?...{S} Догово 
а Мона чисто чудила.</p> <p>Та она није управо ником ништа говорила.{S} А и како би!{S} То не б 
жете допустити себи тако понашање, које управо нема квалификације.{S} У мојој рођеној кући ви м 
х људи била изашла на незгодан, донекле управо на скандалозан глас.</p> <p>Чудне су ствари прич 
чупала се с неким туђим човеком, о коме управо и не зна ко је ни шта је.</p> <p>Све ово изгледа 
ки речено.{S} Ја сад не знам на кога се управо односи овај прекор; да ли на мене, или на вас, т 
а постанеш добар и ваљан човек, — ја се управо грозим каква ће бити твоја владавина.{S} Та то ћ 
преко ађутанта пет дуката, момчадија се управо упали.{S} Таква прилика не јавља се често; сад в 
едно никако није могао да појми: где се управо ово он налази, и да ли му ваља куд год ићи или о 
>— О, па то је тако близу памети; то се управо само каже.{S} За што би се иначе господин пуковн 
чи шињел, Жика му је разлагао у чему се управо састоји вредност тога одела.</p> <p>Власти су сл 
х ланаца, а наши бегунци налазили су се управо у средини између тих ланаца.</p> <pb n="669" />  
дну прилику да умакне даље.</p> <p>Кнез управо није знао од куда му наде тај цвет.{S} Осврте се 
</p> <p>Писмо је било кратке садржине и управо врхунац дрскости.</p> <pb n="516" /> <p>„После н 
томе и сама склизну с отомана и пала би управо главачки на патос, да је Мутимир не задржа.{S} Н 
аступници нису ваши лакеји.{S} И шта ви управо хоћете!{S} Да докажете како сте већи пријатељ на 
pb n="114" /> <p>— Збиља, за што сте ви управо били осуђени.... је л те, ви сте били осуђени? — 
ом човеку отворен прозор, који му стоји управо иза леђа, и гони га сваки час да се осврне на ту 
 <pb n="58" /> руку, овде је пусти, или управо спусти је на укусан, свилени диван, и прошапута: 
e unit="subSection" /> <p>Разговор, или управо препирка, између ова два човека, постајала је св 
народну.</p> <p>У питању о вредноћи или управо о лености народној обојица се сложише да је балк 
ли је за то и успех био сјајан.{S} Ниси управо знао шта је лепше: да ли дубина мисли, или лепот 
карајући по будоару збуњено, не знајући управо чиме да почне и шта да чини.</p> <p>Но Мона је у 
дао у ову загонетну прилику, не знајући управо шта да мисли. —</p> <p>Међу тим Кугић беше устао 
 дижући главе и не знајући, шта му овај управо нуди.</p> <p>Изазивач је то и чекао. „Дакле ти в 
њу кнез млад човек, код кога се сад тек управо почињу развијати његове зреле, мушке особине.{S} 
p> <p>Ратков и Растислављев либерализам управо се тиме и одликовао од осталих политичких начела 
н пријатељ.{S} Њему то треба, а не знам управо зашто — рече пуковник нерешљиво.</p> <p>Ката уст 
{S} Ја умем и да радим и да ћутим; умем управо све, што је нужно за такав посао.{S} Ту сам ја з 
 Ова жена својим фамилијарним понашањем управо се натурала да се с њим изједначи.{S} Пуковника  
овало ово питање, — То је, о чему је он управо и имао да говори са свом овом господом.</p> <p>Р 
и му се навуче мрак и он се једва држао управо да не падне.{S} Кад прободеној прилици јурну крв 
о прозрела у његове тајне.{S} Није знао управо шта да чини, да ли да јој призна оно, што је већ 
ку без руке, који је госпођи Мони дошао управо го, а она узела нове кошуље и одело свога мужа и 
p> <p>— Та да, да, пробудиће се!{S} Ово управо није ништа друго ни било, до мало дужи и појачи  
е дотле није могла разабрати шта се ово управо дешава, док обоје завађених не окрену своју срчб 
жао сав у крви.{S} Куршум га је погодио управо у котлац.{S} На малу округлу рану текла је густа 
ви виде како је тој „светој бари“ врело управо у нужнику, али <pb n="173" /> свет није хтео то  
оше већ и до кола.{S} На пољани је било управо три кола: једноме свирала свирајка, другоме цига 
уги то нарочито удешавао; то се удесило управо само по себи и постало је као некакав обичај: дв 
илојев.{S} Он то није чинио намерно, но управо нехотице, тако му је некако дошло само од себе.{ 
како он каже.{S} А за Швабу вели, да то управо и није Шваба, но се само тако претвара.</p> <p>Ч 
флеисани, не схватајући јасно шта се то управо догодило у оном мраку, јурну један на другога и  
и снажним и брзим ударом сјури га кнезу управо у срце с узвиком:{S} Сине човечији!{S} Хтео си д 
лав били су дволично божанство, били су управо политичко сунце око кога се окретао сав овај све 
Ратку.{S} Сви окружни начелници били су управо створ његових руку.{S} Он их је бирао, он их је  
/p> <p>Кнез јој на то примети да она ту управо и нема шта да мисли, пошто је он сам довољно већ 
устаде, приђе госпођи и намести столицу управо спрам ње, једва на корак растојања од њених коле 
ају на све стране.{S} Ваљаном полицајцу управо је све подозриво, и он у свачему нађе повода да  
ао да смо сви ми, па и сам наш владалац управо ништа спрам тог екватора.“</p> <p>„Оно истина, т 
министар председник и узео у своје руке управу над војском, постав уједно и министар војни.{S}  
јао неколико тренутака, он јурну слици, упре прстом у кнежев мртвачки лик тако јако, да стакло  
ив на хладно стакло своје усијано чело, упре поглед на поље.{S} Пред њом је зијала мркла, црна  
ужег ћутања.</p> <p>Врбавац диже главу, упре поглед у кнеза и упита га хладно.</p> <p>- Кнеже,  
 сте мени спремили.</p> <p>Кнез ућута и упре поглед у ђенерала.{S} Ђенерал диже главу и упре по 
а имам што против вас? рече Растислав и упре очи у пуковника, очекујући шта ће овај одговорити. 
/> <p>Међутим ђенерал Врбавац застаде и упре поглед у једну слику на зиду.{S} На тој слици било 
ти у будућност Балканије? — рече кнез и упре поглед право доктору у очи.</p> <p>Доктор се збуни 
одару? — рече он, као с неким чуђењем и упре прстом у своје груди.....</p> <p>— Вас, да, вас!{S 
и Чичка? </p> <p>Растислав диже главу и упре у Мутимира испитујући поглед.</p> <p>— Ви то мене  
лед у ђенерала.{S} Ђенерал диже главу и упре поглед у кнеза.{S} Њини се погледи сусретоше и так 
} На један пут кнез жустро диже главу и упре у доктора свој помућен, разрогачен поглед, поглед  
цу.</p> <p>— А нос, викну он сад и опет упре прст у нос на слици мртвога кнеза — Овај нос — јес 
аш за непуна 4 минута може испрегнути и упрегнути 4 коња.</p> <p>-— Видећеш, сад на првој стани 
 пушили, а овда онда попридигли би се и упрли на друм зорне погледе своје.{S} Чинило се као да  
јничку заставу, ви сте простим злочином упрљали вашу ђенералску униформу...{S} Убицо, твоје су  
пет не дођу у милост код кнеза. — То би упропастило све дојакошње спреме.{S} С тога треба с изв 
ана династије, Ратислав је у ствари њен упропаститељ, њен зао дух, који је код народа сваким да 
 јака.{S} Тежећи општем добру, она неће упропашћивати своје рођене чланове, но их дизати, богат 
чну иглу, налик на игле код штрцаљке за упрскавање морфијума.</p> <p>„Та би иглица стајала у ве 
у је гђа Мона и она ће је, по добивеним упуствима, употребити као оруђе.</p> <p>За тим је наста 
њу пронађе, ухвати и испита по чијем је упуству радила све ово.</p> <p>Прва истраживања дала су 
же од кнежева удара да викну из гласа и упусти новине из руку.</p> <pb n="34" /> <p>Кнез одскоч 
и понесе је глави, па је опет малаксало упусти те паде на диван.{S} Дубоко уздахну и простења к 
вати за ограду од моста, али одмах и њу упусти, руке му клонуше и он се ничице поклопи по крајњ 
е врат и сломила — рече Радован.</p> <p>Упуте се право конаку где је био одсео кнез.{S} На капи 
 на души, а уверен је у своју невиност, упути се право одаји коју му показа ађутант.</p> <p>Ула 
ом загледа у огледалу, искашља се па се упути право у салу, где га је чекала непозната госпођа. 
 на другу.</p> <p>На ове речи Милоје се упути мосту, пређе га брзо и позва и остале да прелазе. 
 у трећем је дрњокао гајдаш.{S} Кнез се упути овом последњем колу; оно је било највеће.</p> <p> 
подсећа на мрак.</p> <p>Како уђе, он се упути Растиславу.{S} Поздравише се.{S} Већ по том поздр 
позната.{S} Пошто је ово наредио, он се упути крупним корацима правце вратима ђенералова кабине 
 изговором да има малу главобољу, он се упути право у своје одаје.{S} За њим пође доктор и млађ 
њим узастопце и ћутећки.{S} Враничић се упути правце Дунаву.{S} На скоро он угледа у даљини нек 
 посла, рече пуковник својој госпођи, и упути се у кабинет за рад.{S} Момак потрча пред њим са  
рете Пави, додирну је руком по леђима и упути је у побочну собу.{S} Синђа и сама пође за Павом. 
бећи напред.</p> <p>Она поврте у лево и упути се манастирском „малом конаку,“ сави око угла, за 
ш једну каву.{S} После изађе у авлију и упути се коњушници да види спремају ли слуге коње.</p>  
у један велики завежљај, кнез се полако упути у побочну собу.{S} Прође једну, прође и другу ода 
казаше се два сељака; ишли су полако, а упутили се право оном месту где је седео Враничић с дру 
стар Кугић бејаше изашао из чекаонице и упутио се страни откуда је долазила вика, кад га ађутан 
пошто су изашли од њега, један по један упутио се Ратковој кући, бирајући месечеве залатке и об 
нска улица.{S} Пређоше преко те улице и упутише се право високој капији, која је водила у гробљ 
 њин непознати вођа. </p> <p>После ових упутстава ваљало се кренути.{S} Црна прилика опет пође  
</p> <p>Тако је и учинио.{S} Погазио је упутства у писму само у толико, што је наредио, да из д 
 њим, и око њега, који му дају савете и упутства, који му стављају на расположење своју мудрост 
м тоном.</p> <p>Писмо је било Милојево, упућено неком попу који је пре две години стрељан због  
ди из неких места у писму начелниковом, упућеном министру.</p> <p>......„По вашој заповести одм 
тавати, а у ствари то ће значити, да га упућују и да му заповедају.</p> <p>— Човек, који не зна 
се са вашим поочимом Фрањом Јосифом чак упуштали и у погодбе, колико да вам се одреди годишње < 
е дивно!“ У већи говор он се није могао упуштати с тога, што је баш тада концентрисао у памети  
 Из гомиле се зачу збуњено: „Бог ти.... ура! живео!“</p> <pb n="181" /> <p>Тек у зло доба ствар 
них гостију: „Ура!{S} Живео!{S} Ура!{S} Ура!“</p> <p>Од свију гласова најјаче се чула силна, кр 
м присутних гостију: „Ура!{S} Живео!{S} Ура!{S} Ура!“</p> <p>Од свију гласова најјаче се чула с 
илице и што игда може викну: „Живео!{S} Ура!{S} Живео!“</p> <p>Тек пошто је тако издао наредбу, 
ла као труба на страшном суду:</p> <p>— Ура!{S} Живео!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Т 
кама, викну: „вичите ура! живео! вичите ура!“ А да би овима дао пример он и сам разглави вилице 
адвема рукама и оштро заповеда: „вичите ура живео!“ — Кога сад да послушају.{S} Људи се побркаш 
 машући обадвема рукама, викну: „вичите ура! живео! вичите ура!“ А да би овима дао пример он и  
 </l> <l>Да нам живи свети књаз </l> <l>Ура, Књаже, живео,</l> <l>Много љета посред нас!</l> </ 
трајним и поновљеним узвицима „Живео“, „Ура живео.“</p> <p>После обичних поздрава, представака  
за Мутимира.</p> <p>Светина је викала: „ура, живео“; детету су рекли: „ово је твој народ“ — и њ 
аде.{S} Свет нагрну за кнезом, вичући: „ура! живео!“ Тако би га јамачно пратили чак до његова с 
 громовитим узвиком присутних гостију: „Ура!{S} Живео!{S} Ура!{S} Ура!“</p> <p>Од свију гласова 
орана се поче разлегати од громовитих: „Ура!{S} Живео!“</p> <p>Кад се и то сврши наста кратко ћ 
и она је неколико пута у себи поновила „ура, живео!“ „живео кнез“; „живео кнез Мутимир!“, а уз  
 није изгубио.{S} Кад су остали викали „ура, живео! и она је неколико пута у себи поновила „ура 
да пође.{S} Свет га испрати громовитим „ура“ и „живео.“ Под изговором да има малу главобољу, он 
ирала, певачи су певали, свет је викао „ура, живео!“, кмет је поздравио кнеза беседом; кнез се  
з заврши говор и громовито, дуготрајно „ура! живео!“ проломи ваздух.{S} Кнез устаде иза стола а 
, виделе би ви све ћеркане шта би Петра урадила.</p> <p>Она се окрете другарици с лева и продуж 
ковниче, пазите шта радите, јер што год урадите, прати вас моје буду око.</p> <p>Овим узајамним 
 је страсан љубавник и ја бих му то пре урачунао у врлину но у махну.</p> <p>— Наравно у таквим 
 спуштала, те их брзо сведе до огромних урвина, познатих у Звониграду под турским именом <hi>Та 
умњиви зраци давали су овим горостасним урвинама још дирљивији и фантастичнији изглед.</p> <p>Н 
е јасно је казивало како су постале ове урвине.{S} Од векова ту је вађен камен.{S} Мало по мало 
одземне дворане.</p> <p>Ове црне и неме урвине језовито су изгледале у сред глухе ноћи.{S} Месе 
х прилика, где с разних страна силазе у урвине, а за тим их нестане у мрачним, подземним ходниц 
> <p>— Све је добро; крвоток је са свим уредан, дисање правилно и равномерно; око почиње реагир 
јало.{S} Кмет изађе и рече командиру да уреди људе, сељаци се поређају; било их је на броју до  
ваљивао руски цар да се та ствар једном уреди.{S} По његовом настојавању цареви најпосле докона 
еравам; све се то још да међу нама лепо уредити..</p> <p>Ђенерал је све ово изговорио с ванредн 
м конци у мојој шаци.{S} Ха! ха! ха!{S} Уредник <title>Балканије</title>“.{S} Како се био запре 
 ако би их ми жене могле научити реду и уредности — примети госпођа професорка с Више Женске Шк 
сад код нас.{S} Колико смо ми жене ту у уредности умакле — заврши Мона свој говор.</p> <p>— Па  
адских, таво су и код госпође Моне биле уређене <hi>јаузне</hi>.{S} Разлика је била само у томе 
ине ђенерале, ни 24 минута, а ви можете уређивати ваше ствари и после попијева отрова.{S} Ви ба 
рта, које су наговештавале као да их је урезала дуготрајна патња и страдање.{S} Ово је била баб 
и страшни догађаји који су се тако живо урезали у мојој памети.{S} Зар сан наш силазак у Ташмад 
било.{S} Он се тога сад једва сећао.{S} Урезало му се у памети само то, како је једне ноћи у до 
да ли је ствар текла онако како се њему урезало у памети, или је било друкчије.</p> <p>Испричао 
ара своијех.{S} Дјевојаштво је најљевши урес за женску.{S} Само је име „мајка“ још веће и светл 
а подигнути славолуци; цвеће и зеленило уресило све улице, куда је кнез имао проћи: јавне зград 
да се гроб страховито потресе.{S} Наста урнебес, у коме се дуго није могло ништа разабрати.{S}  
 разговорима, у горњем челу наста читав урнебес.{S} Кнез беше устао с чашом у руци да некоме на 
кочише на сред авлије и направише читав урнебес.{S} Прво Боја извуче пиштољ, окрете га у вис и  
главу.{S} Још горе престрављен од овога урнебеса, мајмун с дреком јурне на <pb n="379" /> прозо 
висине пирамида“, како је сам рекао, уз урнебесни смех и пљескање веселе дружине, изговори „сја 
отпасивала је струњене.{S} Лечила је од урока, заварчивала је децу од страве; знала је уврачати 
, и вилице људима умећу, и зубе ти нове усаде и стаклено ти око наместе, и што год хоћеш!</p> < 
тежња да се кнез одвоји од мене и да се усами, тежња да ја, рођак и природни заштитник кнежев,  
 реч.{S} Какав паклени план!{S} Прво га усамити, одвојити га од свију, пробудити у њему неповер 
ају као сухе руке немоћна старца, који, усамљен, у сред пољане диже руке небесима и проси - шта 
гу бити истинска потпора, па кад остане усамљен, неопитан, невешт — онда ће већ ићи лако!{S} Ка 
 пустој долини саможивости људске расте усамљен стручак бела љиљана.{S} Растужен неваљалством с 
тручак бела љиљана.</p> <p>— Инокосан и усамљен расте он усред неизмерне, голе, неме пустиње.{S 
 Овде онде, у сред зелене пољане, стоји усамљен храст, каткад зелен, каткад са сухим врхом, а п 
ва.{S} Њему је овај подмукли нападај на усамљена путника изгледао нешто тако гадно, ниско и под 
 После пукоше у кратком размаку још две усамљене пушке, па све занеме.</p> <milestone unit="sub 
 је задатак био да кроз пусте планине и усамљене крајеве продру што дубље у Балканију.</p> <p>У 
у у гомилицама разговарали, а трећи су, усамљени, ходали двораном тамо амо.{S} Неки су били у м 
х, те се у сјајном лету спусти над овај усамљени цветак и окропи га бистрим капљицама рајске во 
ина мржње људске.{S} Она право иде овом усамљеном цвету, она се обавија око њега, она издиже св 
лканиског.{S} Црни зликовци могоше је у усамљеном месту по вољи извршити и утећи.{S} Али већ су 
ојим плановима.{S} Твоја младост, твоја усамљеност у свету, околност што си сам, без родитеља,  
, но само по лицу, по носу, око очију и усана, тако, да женским опадну веђе, а мушкима и обрве  
осно укосила на једну страну, а крајеви усана повели се доле, као оно у детета кад хоће да запл 
 и чисто <pb n="352" /> задуле; на крај усана показала се бела пена; усне по средини набубреле  
онзулу, да му стане на нос, или на крај усана, и одатле да му честита „добро јутро“, а уједно д 
не) — госпођа Мона изрази лаким пућењем усана и два пут поновљеним мрштењем.{S} Ове жалбе мужев 
 поглед био ведар, јасан, слободан, око усана играо је непрестано лак, једва приметан осмејак,  
адао у очи са својих танких, припијених усана и тако исто танких, дугачких, као гар црних брков 
 дремушила је.{S} Овда онда преко њених усана прелетао је једва приметан осмејак.{S} Изгледало  
ириле јабучице од два револвера; о куку усарачен нож.{S} Но и ако су били једнаки по оделу, по  
есреће и болештине.</p> <p>Десет година усастопце долазио је тако хоџа у Балканију, обилазио ва 
ла господара.“</p> <p>Те знамените ноћи усахнуло је много буре, истресене су многе оканице; пој 
ице прешарана пријатним бојама доспелих усева — ова огромна раван изгледала је као мек, шарен и 
 бујних пашњака и сенокоса, сваковрсним усевима засејаних њива, свуда покривена свежим зеленило 
аишао на своју омиљену тему-што но реч: усео на свог коњића, и сад га је тешко било скренути с  
 некакав учитељ црвењак, опасан човек и усијава глава.{S} Између њега и тога учитеља развије се 
 дугачком гвозденом мотком, чији је врх усијан да се скоро топи.{S} Један додир те страшне мотк 
 небо је изгледало као огромна, до бела усијана железна плоча, по средини препукла, а из те пук 
хамаму, затворио очи, па обузет струјом усијана ваздуха и уљуљкан јаром, која му бије на сваку  
ној бејаху исписали његови ситни зуби и усијане усне.</p> <p>— Јао тешко мени! — рече Лепша усп 
и су у опште познати као немирни људи и усијане главе, у последње време нешто много пријатељују 
мена.{S} То нису били врели пољупци, но усијани печати, који су с беснилом падали, не питајући  
дела у огледалу, с уздрхталим уснама, с усијаним очима, то је била њена глава.{S} Јес, она разд 
 Црвен као рак, с разрогаченим очима, с усијаним челом, по коме бејаху поискакале крупне капље  
е тече топла, млада крв, но растопљено, усијано гвожђе, које све сажиже.</p> <p>„Најпосле сви о 
весу, и наслонив на хладно стакло своје усијано чело, упре поглед на поље.{S} Пред њом је зијал 
, изумреше на врелим уснама, што се као усијано железо упише у меку, белу кожу на облим плећима 
уче су гледале у њему опасна демагога и усијану главу, а данас им ево тај исти човек долази за  
слав.{S} И он се тако одржао без икаква усиљавања, просто је рекао у себи: „Намесник не сме дан 
прегнуше из све снаге и поспе узалудних усиљавања обадва падоше на предња колена — падоше и так 
егову душу утицали као јава и ако се он усиљавао да их сматра као снове.</p> <p>Кад год би у ве 
га подилази нека дрхтавица.{S} Морао се усиљавати да се одржи на ногама.{S} Ишао је полако.{S}  
вац се грохотом насмеја.{S} Смех је био усиљен.</p> <p>— Ха, ха; ха!{S} Како мој колега све то  
ршио своје песничање с хоџом, он уђе, с усиљеним осмејком на уснама.</p> <p>— Е, кандило му њег 
а под именом „Баба Ката.“ С њом је њена усињеница Јела, девојка од својих 19 година...</p> <p>— 
ниградски, који обилази око баба Катине усињенице Јеле — бој се чак је и заљубљен у њу.</p> <p> 
.{S} Причало се како је некакав младић, ускачући око 2 часа по ноћи у стан госпође Моне, био ух 
а, алови весови с углађеним цилиндрима, уске френске панталоне са широким потурама и чоханим ча 
 душу, а још није било 11 часова.{S} Из уске удице повише у другу ширу, а из ње убрзо изађоше н 
брег, кривудајући лево и десно, час као уски ходници, час као горостасне подземне дворане.</p>  
г. Растиславе.{S} Ви сте ударили сувише уским путањама; бој се да ћете се наћи једног дана у ћо 
ћ се чула свирка и песма.{S} Уз радосне усклике и довикивања, прљави шегрти већ су промицали ул 
и.{S} Са свију страна диже се жагор.{S} Усклици се укрстише: „Пст! ћутите, господар говори“, „н 
је сам кнез.{S} Свет га поздрави бурним усклицима, а многи су после уверавали свим на свету, <p 
она управо не зна шта је хтела рећи.{S} Ускључала крв јури јој кроз жиле и шушти, у слепим очим 
зати кроз набрекле жиле, кроз које јури ускључала, згуснута, црна отровна крв.</p> <p>Баш у тај 
атиоца да пођу.</p> <p>Опет се нађоше у уској, мрачној улици.{S} Ишли су њоме по дуже.{S} Кнезу 
 су отпуштени.{S} Читав тај крај био је усколебан, по селима су наређене ноћне страже, а дуж Ду 
 човек мало болестан, али човек који ће ускоро оздравити — јер свет још ништа није знао од свег 
ко и даље пође, млади прасци балканиски ускоро показати као много већи ауторитети у медецини, н 
окушао да му одузме власт, али му је он ускоро опет морао вратити — сад је његово доба.{S} Либе 
нешто шушкало.{S} Али последњих година, услед чича Степиног мировања, и овај се крај био стишао 
ро-Угарска силом поврати круну, ако би, услед каквог народног покрета, били збачени с престола. 
н у кљусу, разапету под њеним прозором, услед чега се дигла таква граја, да је чак морала притр 
и је свему узрок ванредно добар апетит, услед кретања по чистом, пољском ваздуху.</p> <p>Доктор 
 које се лаћају чак и тих средстава.{S} Услед тога он је морао мењати све своје раније наредбе, 
а то и големе новчане награде добио.{S} Услед свега тога Враничићу је претила опасност на свако 
<pb n="321" /> руку кнезу, који се нађе услед тога прилично збуњен.</p> <p>— Искрено вас жалим; 
p> <p>Даље се у писму говорило, како је услед тих тешких окривљења било већ отворено и формално 
 не пада у очи да је болест морала доћи услед тровања — таквих је отрова било и јамачно их на И 
рзо опазио како се кнез јако рашћеретао услед обилна доручка, па да га не би стешњавао својим п 
овом стању у Балканији, које је настало услед доласка старога кнеза Косанића.{S} Наравно, везе  
осећа никакве болове но, на против, баш услед узета отрова, он се осећа веома добро расположен. 
ли ни уморни, ни дремни; на против, баш услед напрегнутог ноћног бдења живци су им били растрес 
не може бити разгађања. </p> <p>Али баш услед тога он је осећао потребу да мало дахне, да се пр 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Услед кнежева пунолества било је много награда и унапре 
ено и искрено оцењивали Врбавца.</p> <p>Услед тога Растислав приметно промени своје држање спра 
престано дува и пирка у потиљак.</p> <p>Услед овога нелагодног осећаја Жика је и нехотице почеш 
 висока положаја његова; даље му је као услов стављано да не сме водити са собом више од једног 
 и да присуствује на њој.</p> <p>Но као услов за то стављано му је да мора вршити све што се те 
омоћи да се разбудите.{S} Пристанем под условом да вам само не дају ништа више да пијете.{S} Цр 
аја, утраја, па и удесеторостручава.{S} Услуга је ишла за услугу: таст је зетовима плодио капит 
 сами оценити, колико вреди овака једна услуга.{S} А ја ћу вам вашега кнежића тако лепо спремит 
дижу гласови признавања његових великих услуга.{S} Оближње вароши одкуд се само могло на време  
аших калуђера; обратите се њима за таке услуге....</p> <pb n="235" /> <p>Блед као смрт, Срећко  
S} У два маха она је њему чинила сличне услуге, у приликама кад је господин ћата тражио те „<hi 
 нећу силом да владам; не тражим од вас услуге да ме на зор држите.{S} Ако цео народ хоће другу 
удесеторостручава.{S} Услуга је ишла за услугу: таст је зетовима плодио капитале, а зетови су т 
="17" /> везу с Турцима, да се стави на услугу „блистателној Порти“ „против бунтовнички планова 
 све големе планове.{S} Живи су учинили услугу мртвацу — службено га ожалили и сахранили.{S} Св 
а госпођа Ловимук никад неће заборавити услугу која је овде указана њеној невиности.</p> <p>То  
шиоца дужности.</p> <p>Мртвац је учинио услугу живима - склонио се под гробовску плочу; два мет 
рму.{S} Но кнез није био спреман на ову услугу, његова рука судари се с руком старијег ађутанта 
незу падне кад год на ум да награди ову услугу, нека се сети сиротице Јеле.{S} Њој ће та помоћ  
ант поново приђе и хтеде поновити своју услугу, али кнез одлучно махну руком: — „Не дирај!“ а и 
јете, да безбрижно можете учинити сваку услугу коју од вас будем тражио.</p> <p>— Па, кад сам в 
Најпосле сви органи редом отказују даљу услугу.{S} Стомак више не вари, црева више не раде, плу 
кажем.{S} Учинићеш ми ваљда ту последњу услугу да ме саслушаш.{S} Отпусти твоје људе.... т. ј.  
ди Перуна Црнојевића у Балканију; за ту услугу ја ћу пред тобом спалити ово писмо.</p> <p>Чича  
 већ била у наручју Мутимировом, док су услужне руке брзо затварале врата за њима.</p> <p>— Био 
, и пође очима тражити паука.{S} Док су услужни момци брисали просуту каву, Каја обавести кнеза 
то опази, привуче мали мраморни сточић, услужно прихвати шољу од Каје и спусти је на сто.</p> < 
м и ја.</p> <p>Доктор је с једне стране услужно одобравао кнезу, а с друге бојажљиво погледао н 
да ли што г. намесник? — упита начелник услужно, после кратка ћутања.</p> <p>- Има ли ко поузда 
 кнежевску униформу.{S} Старији ађутант услужно <pb n="204" /> приђе кнезу несигурним корацима  
S} Разасла и друге најнужније писмене и усмене наредбе.{S} За тим је сео на коња и, у пратњи дв 
 метала.“ Он је имао од кнежева доктора усмено овлашћење да може на ту „комедију“ потрошити 50- 
е обрве и као крв дрвена, подебела доња усна, нарочито су карактерисале ово младо лице.</p> <p> 
 <p>Растислав побледи у лицу, а доња му усна узе дрхтати.</p> <p>— Од кога си то чула? — упита  
че Ката чисто с подругљивим осмејком на уснама.</p> <p>Пуковник се осети погођен овом прилично  
 — рече она шаљиво, с лаким осмејком на уснама). — Пусти ме да ти кажем отворено шта мислим, ба 
и - примети ђенерал с лаким осмејком на уснама.{S} За тим продужи:</p> <p>— Кад сам се одлучива 
с хоџом, он уђе, с усиљеним осмејком на уснама.</p> <p>— Е, кандило му његово, што ме искида, с 
м оделу.{S} Он уђе нагло, с осмејком на уснама.</p> <p>Јела скочи с дивана, крочи један корак н 
есило што неочекивано.{S} С осмејком на уснама, он упита сељака откуда му сад наде на ум то име 
 будила, како се он трзао с осмејком на уснама, како јој је онда наивно и добродушно причао сво 
ктор протумачи, с грациозним осмехом на уснама, да је по свој прилици утицало и једно и друго,  
 капље, а ђенерал гледа то с осмехом на уснама и броји редом капље крви „један, два, три“...{S} 
ребало? — То је питање свима лебдило на уснама, но Враничић проговори први.</p> <p>Већ је било  
 што се видела у огледалу, с уздрхталим уснама, с усијаним очима, то је била њена глава.{S} Јес 
 у жарким пољупцима, изумреше на врелим уснама, што се као усијано железо упише у меку, белу ко 
ћ, с крупним, благим очима и припијеним уснама.{S} Цела појава његова није имала на себи ничега 
е; на крај усана показала се бела пена; усне по средини набубреле и затегле, језик одебљао тако 
леде као крпа, брада му стаде играти, а усне су се грчевито купиле, као да је хтео нешто рећи ш 
ке, помилуши је, па је онда притиште на усне и обасу пољупцима.</p> <p>— Волеш ли и ти мене, го 
и даље гледати у оне лепе очи, а његове усне, неосетно и за њега сама, поче полако развлачити б 
S} Она хтеде нешто рећи, али њене бледе усне само задрхташе, па се онда жалосно укосише у стран 
Лепша загрлише се и спојише своје вреле усне у дуг, дуг, неисказано сладак пољубац.</p> <p>— Је 
ху исписали његови ситни зуби и усијане усне.</p> <p>— Јао тешко мени! — рече Лепша усплахирено 
 приметно развуче своје танке, успијене усне.{S} Кад будете мој муштерија, видећете и то.</p> < 
ело, ведре очи, црне, пуне косе, румене усне, румене, забрекле образе, без и једне боре, с омал 
ћене младићске радости, а његове румене усне и кроз дремеж су шапутале о љубави:</p> <p>- Лепа  
а. „Ту смо“, — протепаше механички њене усне.</p> <p>Искусна пратиља њена знала је какав је ова 
ију, још је једном привуче к себи, њине усне опет се спојише у сладострасан пољубац.</p> <pb n= 
х образа губи се руменило; његове рујне усне постају сваки дан све блеђе и блеђе.{S} Његове до  
зици висили су на пољу, отомбољене доње усне дрхтале су, и грчевито се купиле, вочићи су жалосн 
се непрестано подизао у вис, крај горње усне час по час грчио се — знак да је био веома срдит.{ 
реч „власти“.{S} При тим речима њене се усне развукоше у чудан, ђаволски осмејак.</p> <p>- Вама 
 на самом покушају?</p> <p>Ката развуче усне подругљиво и климну главом.</p> <p>— Е, мој господ 
алеко до греха! — рече доктор и развуче усне у широк осмејак.</p> <p>— Да, да, страсна раса, бу 
ћи се шаљиво.</p> <p>И пуковник развуче усне.</p> <p>Ката настави:</p> <pb n="128" /> <p>— Ја в 
ранцуза.</p> <p>Растислав јетко развуче усне:</p> <pb n="508" /> <p>— Па јесте ли ви читали књи 
хне.{S} У ђенерала Врбавца узеше мрдати усне; он као да беше заустао да што рекне, но кнез га п 
а Стево!“</p> <p>Начелнику узеше мрдати усне и он би јамачно и продекламовао ову песму, да га н 
е стајао до прозора и замишљено грицкао усне.{S} Ово је већ шеста година како он кнеза познаје, 
один, пун страхопоштовања, беше напућио усне, спреман да га целива у руку.{S} Сад му се још јач 
је румене, а понекад и нарумењене корал-уснице.</p> <p>Међу тим мушки су у кавани у јутру, у по 
мајорској униформи, с отомбољеном доњом усном.{S} Он отшкрину врата и застаде.</p> <p>Мона отво 
Блед и једак Растислав је грицкао горњу усну...</p> <p>- Колико ја знам убијен је један опасан  
е да успава најачега човека, тако да га успава, да се тек у рају пробуди.{S} То је, господине п 
S} Обична кавена кашичица довољна је да успава најачега човека, тако да га успава, да се тек у  
 дервиша, који могу простим погледом да успавају човека, а после такав човек мора слушати све ш 
или у Пламеновцу на робији, неким кадом успавали све стражаре, те их сутра дан све поистеривали 
нога угла чуло се гласно хркање некаква успавана момка.{S} Овда онда одјекивао је кроз тиху коњ 
ђутант кнежев, крадимице баци поглед на успавана кнеза, приђе на прстима неугледном човеку и пр 
ске земље, позивајући на борбу ропством успаване народе балканске и будећи обамрла срца народна 
та шта је ово, показујући руком: на вас успаване.{S} Тврдио сам да је у вину морало бити неких  
па.</p> <p>Жика је дуго седео будан над успаваним Перуном; гледао га као оно кад нежна мајка гл 
 га као оно кад нежна мајка гледа своје успавано одојче, гледао га је и мислио, мислио на много 
оју су после онако прикачену показивали успаваном кнезу, и уз то му стављали разна питања и дав 
ме корисан правац и да удахне душу у ту успавану снагу народа.{S} То су учинили моји претци, и  
ати све што му заповеди онај који га је успавао, и то траје за све време заноса.{S} Исти је Тур 
з сумње у вину је био какав напитак што успављује.{S} Кајем се што се не сетих да узмем ону фла 
рдио сам да је у вину морало бити неких успављујућих напитака и претио сам да ћу одмах позвати  
 живе и веома немирне очи издавале жену успаљена темперамента.</p> <p>Баш у тренутку када је го 
престаним бављењем тим једним предметом успевали су по некад да открију и пронађу у томе велике 
ти — још се не зна.{S} Али ако злочинци успеју да те отрове примењују, замислите каквих ће ужас 
кнез боље привеже.{S} Конзервативци ако успеју, успеће поглавито тиме, што ће кнезу набавити но 
 о сто, отимајући се.{S} Али Лепша беше успела да стрпа писмо у џеп и друкчије га није било мог 
у, када је Балканија дипломатским путем успела да очисти своје тврђаве од турских посада.{S} За 
скуство и сурови ударци живота још нису успели да расхладе нов вулкан прве истинске љубави.</p> 
 формалне дипломатске преговоре, док се успело да обећа долазити на јаузне; за што је најпосле  
ки, с тога узмем натуцати па прилично и успем да то исто поновим и на балканиском језику, но ос 
</p> <p>— Вадим шта је.{S} Г. Растислав успео је да ме надмудри.{S} Нашло се издајника и ствар  
тала против мађарске обести.{S} Доцније успео је да постане и државни питомац, да га пошљу о др 
о рођак младом кнезу, Растислав је ипак успео да наклоност кнежеву за се задобије.</p> <pb n="8 
е, постао је војни министар.</p> <p>Ови успеси јако су га заносили.{S} Он је доиста био човек в 
ilestone unit="subSection" /> <p>Сјајни успеси занели су га.{S} Био је на врхунцу власти, коју  
е били су му савезници у многим његовим успесима.</p> <p>Име му је било Растислав.{S} Такав је  
ављања.{S} Јеленик је могао само једном успети...{S} У осталом, узмите се на ум, г. Растиславе. 
е привеже.{S} Конзервативци ако успеју, успеће поглавито тиме, што ће кнезу набавити новаца...< 
 поверена човеку чија прошлост јамчи за успех. (Доктор је познавао ћату израније).</p> <p>Кнез  
о му је убијало и вољу за рад и наду на успех.{S} С тога се олучи да и с Павом буде кратак и од 
мисао и да те од ње повратим.{S} Мој је успех био у толико тежи, што је баш у твојој непосредно 
; купљено је све што се могло купити, и успех је постигнут.{S} На месец дана после повратка с п 
стварању натписа.</p> <p>Али је за то и успех био сјајан.{S} Ниси управо знао шта је лепше: да  
, те и свој лист имају.{S} То је велики успех у данашњим приликама; то је снага која расте, и а 
озу и дуго су лечили госпођу без икаква успеха, док најпосле једном лекару не паде на ум да је  
 да те трагове склони није имао никаква успеха.</p> <p>Лепша је седела на отоману, у пола окрен 
ко у души, само ако је то потребно ради успеха његових замисли и планова, који на крај крајева  
 на страну, откуда се вратио с одличним успехом.</p> <p>Кад су у бурним политичким данима, које 
 убију, није, на жалост, било крунисано успехом, ма да је чињено све што се могло.“</p> <p>Посл 
 биле извеле на траг, по коме се дало с успехом даље трагати.{S} Наравно, да је то било незгодн 
аније, а г. начелник извести г. Ратка о успеху и остане да чека лепе гласе од чича Милоја.</p>  
и не пружиш руку.{S} Буде ди то једном; успеш ли само једном у томе, онда га се више немој боја 
ри, они су ђенерала сецирали; парање је успешно извршено, лекари су нашли <pb n="357" /> задува 
pb n="47" /> ти знаш само!{S} Баба Ката успи лолски устима.{S} Еј, леле мени старој и дртој.{S} 
алко, тек приметно развуче своје танке, успијене усне.{S} Кад будете мој муштерија, видећете и  
а питаћемо и ми — рече Жика — а већ ако успитају одакле смо, откуда идемо и куда ћемо, онда одг 
нске хаљине.</p> <p>Он се окрете нагло, усплахирено и нервозно викну: „Ко је то?“ Глас му је би 
.</p> <p>— Јао тешко мени! — рече Лепша усплахирено, намичући журно мараму на врат.{S} Јао, сла 
ешто слути.{S} Нашао сам је узнемирену, усплахирену — једва сам је склонио да легне у постељу.{ 
 „ако буде кнез.“</p> <pb n="414" /> <p>Успокојена таквим размишљањем, које се и нехотице рађал 
стан и ви то треба да му кажете и да га успокојите.{S} Ћутање ту не помаже.</p> <pb n="622" />  
 на ртењачи, и то ми је била још једина успомена од мојих негдашњих груди, а он ми, зликовац, с 
ене душе једна лака, провидљива, сјајна успомена из те лепе далеке прошлости, из тога сретног д 
че доктор с осмејком.</p> <p>- Скорашња успомена из лова - рече кнез.</p> </div> <pb n="167" /> 
 остајеш да живиш.{S} Можда ће ти некад успомена на овај догађај бити тешка; можда ће ти сећање 
у био је само низ најлепших и најслађих успомена, у којима је била мрачна само једна једина тач 
ко ваљао.</p> <p>Јес, то су биле његове успомене из Балканије.{S} Он се растао с том земљом туг 
е, за коју су биле везане толике слатке успомене, а опет је нешто неодољиво вукло да ту остане, 
лази са забаве и носи са собом најлепше успомене о дражесном Цезару Борџији, или о дивотној Лук 
 детињство у народу, као они, да ти бар успомене из детињства ублаже те мане у карактеру...</p> 
 по чешће привиђа.{S} Њу ваља оживети у успомени кнежевој, ваља му јасно изнети пред <pb n="493 
ије и нацртао, те то још и сад чува као успомену.</p> <p>Још се сећао како су момци трчкарали и 
 понео из ње ни једну мрску и душманску успомену — двадесет пуних година његова нога није крочи 
светло, Ваш јединац наследиће неокаљану успомену свога оца.{S} То је милост коју вам чини ваш г 
ећу.{S} На једанпут му се учини да коњи успорише свој ход.{S} И заиста, после неколико тренутак 
даље.{S} На један пут осети се где коњи успорише ход; не потраја дуго, кола стадоше.</p> <p>Јел 
дана журно спремао Орловац се најпосле „успособио“ да прими <pb n="175" /> свога љубљенога госп 
дизао се висок планински одсек, као го, усправан зид, уз који би и тици било тешко узлетети, а  
о собе, те редом гасили лампе и свеће и успремали на брзу руку што је најнужније.{S} Један од њ 
ку од непуна сахата пало је бар стотина усрдних климања главом, све знаци жива одобравања, а сл 
 су се полако лиле, као побожна молитва усрднога богомољца.{S} При последњим речима, Жика виде  
 ширити и даље.{S} Балканија ће се наћи усред тих интрига.{S} Уз обичне домаће интриге, придруж 
а.</p> <p>— Инокосан и усамљен расте он усред неизмерне, голе, неме пустиње.{S} Сваке ноћи, кад 
 неважнога и да се на оно што је главно усредсреди сва пажна.</p> <p>Увек је знао јасно шта хоћ 
им начелником, у чијем се округу за сад усредсређавао сав политички живот Балканије, пошто је с 
 зашто би га убио?{S} За то што хоће да усрећи једну девојку, и њу и све њене - рече доктор као 
S} Та она ништа друго и не тражи, но да усрећи своје присталице, да им очува или стече високе ч 
Лепшо.{S} Треба да се поносиш што можеш усрећити једнога владара, уз то једног овако красна мла 
 у готовом?</p> <pb n="658" /> <p>Сељак усркну и почеша се по бабиној рупи: — Е... е... еј... ц 
лаго те нисам ништа; - рече хоџа мирно, усркујући дуг дим с наргиле — рекао сам да ћу дјевојци  
ћ гује пиле.{S} Дисао је дубоко, тешко; уста му се болно и жалосно укосила на једну страну, а к 
х се уклонити, кад на један пут кнежева уста узеше мрдати.{S} Он диже руку и понесе је глави, п 
ав случај.“ Пијанца је већ грдио на сва уста.</p> <p>Боја плати ћутећки, па пође са снахом да п 
е чуо многе ствари.{S} Командант на сва уста грди свог министра, вели да је то пијана баба, кој 
два-три дана у целом њином крају на сва уста шапуће: „Перун Црнојевић!“ — за то име знају сад в 
авље.</p> <p>Девојке пометаше мараме за уста и узеше се грохотом смејати и превијати се.{S} Чак 
>Ђенерал се стресе и ухвати се руком за уста... — „Ала је горко!...{S} Јао!{S} Мене су преварил 
ла цела варош, изговарала су је свачија уста, она је прелетала од капиџика до капиџика, с прозо 
ине гледала на своје другарице и пућила уста, а како би другарице с чуђењем за њом трчале и зап 
чи показивале су само мутно беланце, на уста је у клобуцима извирала бела пена.</p> <p>Кнез вик 
 оне нађе њену руку, наслони је себи на уста и љубећи је рече немарно: — Хајд ми причај.</p> <p 
ље, слободно су просипали све што им на уста дође, а ови сладострасни говори само су их још виш 
тених вочића; бале и пена лиле су им на уста.{S} У два маха они покушаше понова да устану, али  
гу!...</p> <p>Лепша метну кнезу прст на уста и не даде му да доврши своју претњу. — Умереност ј 
таман он заусти а неко му метне шаку на уста.</p> <p>И ако су гости поустајали, још се нису одм 
а брата.</p> <p>Лепша мету Мони руку на уста: — Молим те, слатка моја, немој ми сад говорити о  
и!....</p> <p>Ратко мету прст детету на уста и рече пун очинске милости:</p> <p>— Та ућути ти,  
 ти шта говориш!{S} И ти у твоја пијана уста још и кнеза узимаш!{S} Хајд марш!</p> <p>Али пијан 
ни прохтеви кнежеви.{S} Али док су њена уста говорила „све је ово ништа,“ у њеном срцу никла је 
 запињали и опет падали.{S} На отворена уста текле су им беле бале, њино загушљиво рипање чуло  
изем га!</p> <p>— Црна, Петрија, па она уста! јао моја слатка усташца; румене се као јагода, ми 
на Лепша, о чијим су врлинама била пуна уста свију Звониграђана, испили су први пехар своје мла 
тим извади мараму, обриса прсте, обриса уста, дотера мало своје чекињаве, проседе бркове, па он 
а својим провидљивим, црним велом, а од уста до уста још је непрестано прелетала злогласна лози 
, остављајући му само мајушан отвор код уста и очију.{S} За тим је тако увијени дервиш сав опши 
е чак говори!{S} Последње пијанице тиме уста испирају! — поче Боја, а сузе му заблисташе у очим 
ше ни од кога нећеш чути.{S} Ово говоре уста која ће кроз неколико часова само за навек умукнут 
ац говори.{S} И зар се ви још усуђујете уста отворити!{S} Ви сте погазили вашу заклетву, ви сте 
звршен какав злочин, — али нико ту неће уста отворити да што о томе сведочи; још мање да трага  
укни или ћу одмах наредити да ти запуше уста и да те вежу и баце у подрум.</p> <p>— А шта би др 
коме се лако могло познати да долази из уста какве кокете.</p> <pb n="597" /> <p>— Е! хуњкам, ћ 
 није могло бити ни помена, пошто су ми уста била тако запушена и стегнута, да сам једва могао  
осле ове енергичне придике госпа напући уста и срдито, али грациозно окрете мало главу на стран 
тај њега.</p> <p>Овај што питаше напући уста:</p> <p>- На здравље нам онда триста дуката.</p> < 
 господин примаче устима и таман напући уста да је цмокне, кнез махну руком и туцну га по зубим 
 провидљивим, црним велом, а од уста до уста још је непрестано прелетала злогласна лозинка: „Уб 
то укрућен.{S} Мишићи на образима и око уста грчевито су дрхтали; полуотворене, преврнуте очи п 
и круните земљу те ми непрестано пада у уста, у трбушну дупљу и у грудни кош.{S} Није вас ни ср 
 цмок одонуд, па цмок, цмок, цмок, па у уста, па у оно лепо окце, па под грло, па заврат, па уд 
ло изврте стакленце и истресе га себи у уста, и у два велика гутљаја попи кобну течност, а стак 
ченим улогом, коју су му други метули у уста.</p> <p>У том тренутку Растислав је видео да цело  
ешце, рече јој он и хтеде је пољубити у уста.{S} Она окрете главу и он је пољуби у потиљак.{S}  
рајла све дувају, дувају један другом у уста, а фрајла све нешто шапуће, а браца Мика све дави  
 за обична човека не узимају се олако у уста.</p> <p>— Па добро!{S} Баш и да би било за, кнеза, 
едно у кревету и једно другоме дувамо у уста?{S} Па што онда браца Мика и фрајла све дувају, ду 
 снажне руке, стрпаше ми некакву крпу у уста и завезаше некаквим платном, које ми неколико пута 
пода начелници.{S} Дете заглаба палац у уста, дуго је посматрао начелнике, како седе непомично  
ити. „Народе снаго моја!“ — говорила су уста, а памет је налагала: „држи се моћних великаша око 
рен чича викао је очајно.{S} Из његових уста излетале су страшне речи.{S} Дежурни га је једва м 
.{S} Сад сам га први пут чула из твојих уста.{S} За што је то?</p> <p>Мутимир се намршти — Немо 
b n="109" /> <p>А из њених светитељских уста лију се слатке речи од милоште, или мудре речи од  
зу с оним што сам мало час чуо из ваших уста о себи; кад се узме на око јасна тежња да се кнез  
</p> <p>Да је био мајстор био би вечити устабаша, који вечито пљачка еснавску касу.{S} Да је от 
 регулишу:; но богу хвала није тако.{S} Устав и закон давно су то одредили; обележен је свачији 
 су јасни — примети Растислав.</p> <p>— Устав и закони мртво су парче хартије.{S} Ја гледам шта 
— продужавао је кнез — а данас им треба устав!...{S} Свињари, неписмени свињари, а хоће парламе 
м малолетан — и господа хитају да праве устав, а књаза и не лита нико.{S} И Ви сте, г. Маврикиј 
етства створио устав.{S} Доказују да је устав отео власт од кнеза, али је није дао народу, као  
>Кад кнез рече да сељак и не зна шта је устав, Маврикије примети:</p> <p>- Е, немојте то говори 
лост.{S} Како то да сељак не зна шта је устав.{S} Још како они знају.{S} Они су, бога ми, више  
ропа</hi> нема <pb n="39" /> шах; ту је устав, <foreign xml:lang="fr">Constitution</foreign>!{S 
 ухватили малолетна — па онда дај прави устав...</p> <p>— Па, Ваша Светлост, тако се најлакше < 
 снази и власти, он и не да да се гради устав.{S} Ту би се морало отимати од њега - рече на јед 
ико.{S} И Ви сте, г. Маврикије, правили устав — Паметан устав!</p> <p>Кнез је ходио и говорио,  
поче он — то је ваше — ви - сте правили устав... а књаз вам малолетан — и господа хитају да пра 
ли, г. Растиславе, да дајете овој земљи устав?{S} Реците ми то — упита кнез на један пут.</p> < 
ка, и на тај начин навлаче га да уништи устав и да изврши државни удар.</p> <p>Знајући да кнезу 
тарску.{S} Уверавају кнеза да њега овај устав ништа не веже, јер је грађен без његовога питања  
телигенција — ви сте то и измислили тај устав за Балканију.{S} Сељак то не би тражио.{S} Сељак  
, г. Маврикије, правили устав — Паметан устав!</p> <p>Кнез је ходио и говорио, а Маврикије седе 
је за време кнежева малолетства створио устав.{S} Доказују да је устав отео власт од кнеза, али 
 би тражио.{S} Сељак и не зна шта је то устав; али ви — ви сте све покварили?</p> <p>Кнез је пр 
ића, у то име ђенерал Врбавац унео је у устав одредбу да наследство престола прелази и на женск 
з, али чекајте само.{S} Видећете ви ваш устав... <foreign xml:lang="fr">Je vous ferai danser</f 
примим на се сву одговорност за увођење устава.</p> <p>— Историја!{S} Далеко је историја!{S} И  
што ли се то кнез сад на један пут сети устава и поче се срдити!</p> <p>А кнез се доиста срдио. 
 тако се најлакше <pb n="42" /> и праве устави.{S} Апсолутан владалац, кад је зрео човек и у пу 
се десити оно, што се дешава и у другим уставним државама.{S} Разне политичке струје наизменце  
е није дао народу, као што би био ред у уставној монархији, већ је предао министрима, градећи о 
 кнез Мутимир напунити 18 година, те по уставу постати пунолетан и примити круну и владавину у  
(рођаком кнежевом), па неких одредаба у уставу, по којима право наследства прелази и на женску  
 2 сахата њих неколико очајно картало), устаде, поклони се с младићском гипкошћу и, прекрећући  
p> <p>Кнез се удари шакама по бутинама, устаде и узе ходати по соби, чудећи се.</p> <p>— Та то  
 у чаршију и обданце се вратити: с тога устаде да још једном положи коњу, и да се мало расхлади 
 и води неке истраге нада мном.{S} Тада устаде један од ове двојице, приђе ми, и чистим францус 
 уђе у собу нагло.{S} Непозната госпођа устаде и одмах се маши руци пуковниковој.{S} Он јој пру 
 Враничић диже главу и ослушну.{S} Жика устаде и изађе пред колебу.</p> <p>Ноћ је била тиха, са 
да ово није обично љубавно ћаскање; она устаде нагло и за један корак одмаче се од кнеза.</p> < 
де како беше помодрио од љутине.{S} Она устаде, приђе му, ухвати га за руку, повуче га мало на  
 — рече пуковник нерешљиво.</p> <p>Ката устаде жустро и оштрим покретом руке смаче велику, црну 
стаде испружен пред Лепшу.</p> <p>Лепша устаде, узе са стола црну, дрвену кутију и отвори је пр 
ла и хладила се својом лепезом.{S} Кнез устаде, приђе госпођи и намести столицу управо спрам ње 
о „ура! живео!“ проломи ваздух.{S} Кнез устаде иза стола а за њим и сви остали.{S} За столом их 
утим.</p> <p>На те речи ђенералове кнез устаде.</p> <p>— Ја бих могао ићи — рече он ђенералу —  
од њега - рече на један пут Маврикије и устаде.</p> <p>Кнез застаде зачуђено.{S} Дуго је гледао 
доба, биће све свршено - рече ђенерал и устаде с дивана.</p> <p>— Сад смо се измирили, продужи  
 у ову ситно исписану хартију, пуковник устаде и узе ходати.{S} Изгледао је уморан и замишљен.{ 
лав, загледајући у свој сахат, а за тим устаде.</p> <p>— Зар је за вас увреда кад вам се рекне  
ерал се веома зачуди. <pb n="306" /> Он устаде и пође му на сусрет: — Откуд та срећа? — рече он 
инама.</p> <p>Растислав се љутну.{S} Он устаде, узе шешир, поклони се и пође.</p> <p>Кнез мало  
ма....</p> <p>Доктор бојажљиво и полако устаде, набра чело, очевидно је премишљао шта да ради.< 
 /> <p>Ратко спусти дете с крила, нагло устаде, журно крочи вратима, у намери да одмах извиди ц 
аде кнезу да је ухвати за руку, Мутимир устаде, стаде близу до Лепше и рече јој озбиљно:</p> <p 
вржености народној.</p> <p>Кнез Мутимир устаде.</p> <p>— Не знаш како су ми бљутаве те придике  
је?</p> <p>Лепша је била села, она опет устаде.</p> <p>— На пример, сећаш ли се кад оно пролето 
еома проста, тако проста, да Срећко већ устаде, отвори позадна врата и изађе у узан, доста мрач 
евидно је премишљао шта да ради.</p> <p>Устаде и кнез, и пође по соби крупним корацима, лупајућ 
 ноге омицале, они су падала на колена, устајали, опет запињали и опет падали.{S} На отворена у 
 су им биле тако заврнуте натраг, да од устајања није могло бити ни помена док се прво не искош 
дно да га још и опомене да је већ време устајању.</p> <p>Но јутрос ни врева врабаца, ни опомене 
спавао до 8 часова у јутру, а сутра дан устајао је освежен и окрепљен.</p> </div> <div type="ch 
у.{S} Најпосле реши се да и не покушава устајати Други један опет, наслоњен на руку, с одупртим 
ешће да је г-н барон будан.{S} Још неће устајати, али ће г-на секретара примити и онако у креве 
о шибље, спотиче се преко пањева, пада, устаје и опет бежи, и опет пада, а за њом пуцају; куршу 
ло, час опет све кључа, буни се, скаче, устаје, пршти и пресипа се од препуности снаге и живота 
 је упалила сваку капљу крви, а у јутру устаје из постеље сав окупан у зној с тешким задахом.</ 
?{S} Изгледаш као авет која је из гроба устала) — упита Каја.</p> <p>Кнез не одговори ништа.{S} 
и опет јурну на Јелу.</p> <p>Она бејаше устала е дивана, и, сва збуњена, покушаваше да поправи  
е добровољце браћи у помоћ, која бејаху устала против мађарске обести.{S} Доцније успео је да п 
х да ти личи на тежак уздисај.{S} Слуге устале те дале коњима зоб, па опет прилегле да дремну д 
, побожни грађани, па чак и сама штампа устали су против ових голих људи у сред Беча. „<title>К 
у, а кад би се искошкали, они би и сами устали, не без боја, но и без ружне речи.{S} Њих је дак 
а да придружи осталој спреми за народни устанак.“</p> <p>Један од начелника из источних крајева 
и се вараш.{S} Шта мислиш, чије је дело устанак у Херцеговини?{S} Ти не знаш колико им тек ти с 
.{S} У сусеству Балканије већ је плануо устанак.{S} Он ће се ширити и даље.{S} Балканија ће се  
е окрене, или можда и да <pb n="595" /> устане.{S} Од саме ове помисли он осети, како му почиње 
јимати шта се дешава око ње и покуша да устане, да се отме.{S} Испод њених ногу, крај отомана,  
 спавала, један је два пут покушавао да устане, али га је клупа нешто вукла к себи, и он је оба 
{S} Тек после три недеље тешка боловања устане он из кревета, изнемогао, сломљен телесно и душе 
аводећи као разлог, да би наше помагање устаничке нејачи Турска могла узети као помагање устанк 
 нејачи Турска могла узети као помагање устанка, на напасти одмах Балканију, као врело одакле п 
енерал.{S} Овај чин нарочито је за њега установљен, јер дотле га није било у балканиској војсци 
ме овоме чину поклањана је општа пажња, установљене су биле нарочито светковине химену; у почас 
а.{S} У два маха они покушаше понова да устану, али ни то већ нису могли.</p> <p>Не испуштајући 
 вочиће да му пођу, зли да их натера да устану, не, они су лежали, а главе су им биле тако завр 
би, и саме мртве загрева и позива их да устану из хладних гробова својих.{S} У Звониграду све ж 
ада, а та је власт била голема по новом устану, направљеном, за време кнежева малолества.</p> < 
егао одмах после 9 час., а јутрос око 6 устао је ведар, расположен, крепак.</p> <p>Прво се обри 
ереш, зар сам ја слеп те не видим ко је устао да говори“ — „Бре, не гурај, обалићеш столицу“ —  
ечи сељакове Жика пребледи; Милоје беше устао и крочио два корака у страну, па сад стаде као ук 
 челу наста читав урнебес.{S} Кнез беше устао с чашом у руци да некоме наздрави.{S} Са свију ст 
узе ходати по соби.</p> <p>Ђенерал беше устао; он оста укочен на сред собе.{S} Стајао је и бесм 
и ово, госпа приђе Ратку, који већ беше устао и пошао јој на сусрет, грациозно му пружи своју м 
 да мисли. —</p> <p>Међу тим Кугић беше устао и руком је давао знак човеку у маски, што је до њ 
пишем моје исказе, памтим лепо како сам устао с наслоњаче и пришао столу, па чак памтим и то, к 
јмлађи Ратков синчић, који бејаше силом устао и у ово позно доба, утрча у собу, изненади се од  
ош бејаше мрак на пољу, а он је већ био устао <pb n="266" /> и обукао се.{S} Момак га послужи с 
 једно те једно питање: је ли барон већ устао?{S} Било је већ близу 11 часова кад слуга, једва  
да дремну док коњи позобају, а после ће устати да их отимаре, напоје и спреме.</p> <p>Из једног 
, Петрија, па она уста! јао моја слатка усташца; румене се као јагода, мислиш сад ће крв из њих 
а је снашла — благо њему!{S} Ко двоуми, устеже се, колеба, тога просто — склоне!</p> <p>Од свиј 
у длаку његову јамчиш главом својом.{S} Устежући се, скоро и нехотице, ти ћеш му рећи да се њег 
 тачан.{S} Понуђена, Синђа се с почетка устезала, мислећи да ће јој се, као оно пре, понудити 5 
 и повуче је напред.....</p> <p>Пава се устезала, али опет пође.{S} Она је осећала и страх и на 
гради боља но што је, за што се онолико устезала да почне долазити њој — Мони — у посету; за шт 
првашње хладне укочености и неповерљива устезања са свим је нестало.{S} Бар Враничићу се тако у 
треба — рече дежурни.</p> <p>После мала устезања они пођоше.{S} Доктор и дежурни поведоше их хо 
а ступи у авлију.{S} Мона с осмејком на устима изађе пред гошћу, загрлише се и слатко ижљубише. 
уто, завиличено, с цензурском корпом на устима, са чега се на све стране и дубине чуло потмуло, 
од других.{S} Кнез узе каву и понесе је устима.{S} На један пут Каја цикну, скочи и гурну кнеза 
ука, али кад је ћелави господин примаче устима и таман напући уста да је цмокне, кнез махну рук 
 ти знаш само!{S} Баба Ката успи лолски устима.{S} Еј, леле мени старој и дртој.{S} А да сам не 
кога уједе змија, може слободно исисати устима тај отров и сасвим га прогутати, па да му стомак 
 „господара“ чудно је звонила у његовим устима.{S} Он је обично никад није изговарао.{S} У обич 
о се на све стране, и сад је у свачијим устима — тако заврши сељак своје интересно причање.</p> 
ради у зачељу стола, час је нешто мрдао устима, час се кељио и покушавао да се и сам насмеје, к 
мало, те их узе бити ногама по очима по устима, куд стигне.{S} Кукавни вочићи, са затегнутим ја 
S} Срећко га удари два три пут шаком по устима и привика:</p> <p>- Ћут’! ћут’! умукни или ћу од 
ква тајна, шта је реч „народ“ значила у устима старога кнеза.{S} Јес, „народе, снаго моја“ гово 
м парадама. „Народ!“ Шта та реч значи у устима владара, то бар за нас, њине доглавнике, не може 
емагошку реч.{S} Она тако ружно звучи у устима једног владара!{S} Бар преда ме немате потребе и 
о мислити.{S} Кад би владаоци тако лако уступали престоле, ни једна династија не би <pb n="506" 
атисати, бар онда кад говорим с мужем! (Уступам теби да будеш дипломатичан и за мене — рече она 
 да би боље учинио да је својој госпођи уступио министарску столицу.{S} Кнежеву <pb n="579" />  
поћута, па му га онда пружи.{S} Тада се устури на диван, покри лице рукама, остаде тако неколик 
а удари у груди тако јако, да се старац устури натраг, простења, но опет се брзо поврати и седе 
ене из неваљалих чиновника, а ко год се усуди да што год рекне против те владавине, одмах је пр 
!{S} Ја бих хтео видети тога који би се усудио да те моје исказе употребљава као срество да ма  
 ровито да се ни један од њих није смео усудити да га још више слаби и колеба својим међусобним 
оро, једнолико и полако, а Жика се није усуђивао да га узнемири ма каквим питањем.{S} Враничић  
ваш владалац говори.{S} И зар се ви још усуђујете уста отворити!{S} Ви сте погазили вашу заклет 
 браде да види да ли је добро избријан; усука обадва своја пуна брка, а левом ногом непрестано  
епа вожња!{S} Жива железница; а?</p> <p>Усхићен овим новим знаком кнежеве милости, што му кнез  
И он и Растислав вратиће се у Звониград усхићени, умирени, испуњени осећајем потпуне безбедност 
где не би могао <pb n="147" /> издржати утакмицу с вредним и неуморним Немцем.</p> <p>— Господс 
после сви ти снови постали су били живе утворе, које га гоне и дању и ноћу, једнако га прате и  
 по коме се виђају неке чудне прилике и утворе.</p> <p>Кнез заусти да нешто рекне, но црна га п 
 повратку ваше династије.{S} Кад сте се утврдили по свом повратку, прва вам је брига била да ос 
кол, где су лекари својеручним потписом утврдили несумњив факт, да је ђенерал Врбавац умро од г 
е све било нејасно; ништа се није знало утврдо, па чак ни то, да ли је кнез доиста убијен.</p>  
ијени жандармски наредник код мостића и утврђено је да Перуна Црнојевића нема туна — истинито ћ 
кнез, мртав или жив, пошто је јако било утврђено и то мњење, да је кнез само рањен.</p> <p>И до 
ођа у очи главне битке прегледа војску, утврђења, спрему, и целокупну бојну готовост својих тру 
ове, које је наш главни штаб спремио за утврђење међа.{S} То је лице, рекло се, нарочито послан 
бедљиво, а сваку важнију поставку своју утврђивао је писменим документима.</p> <p>Све ово учини 
атос својом малом, округластом ножицом, утегнутом у плитке ципелице од црна сатина.</p> <p>Тоша 
елничке груди високо су се надимале под утегнутом начелничком униформом. — Сав овај свет, што с 
илоја за место, он би још тога тренутка утекао.</p> <p>Док је код Милоја владао овакав страх и  
 није могуће тумачити друкчије но да је утекао, издао, преварио, завео их па напустио у сред ов 
.{S} Никад, никад!{S} Ја бих пре у свет утекао, но што бих пристао да из државних разлога узмем 
је прешао, па после 2-3 дана макар опет утекао натраг.</p> <p>Чича Милоје није веровао начелник 
рци одсекли главу, па та одсечена глава утекла и овде се сакрила, а од њиних суза после постала 
 мужа и жене, а на једном месту жена је утекла од мужа.{S} Даље је дознала за 3 крађе — на једн 
} Донесе одговор да је та женска јутрос утекла од г. ађутантове куће.{S} Изглавила гвожђе на пр 
та се помами.{S} Њене мале, зелене очи, утекле у главу, чисто се упалише од гнева, те су се из  
еним очима, које му некако чудно бејаху утекле у главу, ђенерал је изгледао просто страшан.</p> 
ише осваја земљиште.{S} Вешти агитатори утекли су из Звониграда, склонили се с очију опрезне и  
ао <pb n="511" /> да убије пандура и да утекне - рече Растислав кроз зубе.</p> <p>- Тако!{S} А  
ут, поплашена, окрену леђа, напну реп и утеку уз ливаду.{S} Кад мисле да су довољно далеко умак 
ом увлаче у Балканију.{S} Потерани, они утеку.{S} У заосталом пакету нађено је неколико пушака  
је у усамљеном месту по вољи извршити и утећи.{S} Али већ су позатварана нека подозрива лица“.< 
а кроз шибу.{S} Просто на просто морамо утећи, и мој је савет да се одмах изда наредба за полаз 
 Народ пева јунака који уме стићи и <hi>утећи</hi>.{S} Што да је срамота <hi>једноме</hi> бежат 
 година, њој је опет зато била потребна утеха и разблажење после смрти мужевљеве.{S} А ко пре и 
у да се склони с кобнога моста.{S} Ради утехе рече му да је гадни, подмукли убилац платио главо 
а.{S} Нечији глас викну: „Ај, недајте — утече!“ Осу се један грозд пушака, па други, па онда св 
евиних да буде везано, но један крив да утече, за што ко је невино везан, лако се може одрешити 
сно јецање; она се гушила од плача, она утече у буџак и поче на глас плакати.</p> <pb n="49" /> 
вај најпосле не дочепа баштенска зида и утече на поље.</p> <p>Госпођа се крстила — Боже чудне б 
о прозорско, на што се мајмун истргне и утече на поље у аздију.</p> <p>За све време док је Ратк 
и, па опет да га нестане, да се спасе и утече, јер његов живот најпосле драгоцен је и Ратку, и  
преко њих, Сашу добро огребе по врату и утече преко зида у башту.{S} Ови појуре за њим и у башт 
 му се весела дружина приближи, он прво утече на стражару, после се дочепа једног дрвета; на др 
ан, лако се може одрешити, а кад кривац утече, онда је то зло које се више не може поправити,“  
ју, па се онда узму под руку и оду кући утешени и помирени....{S} Она се клела свим на свету, д 
енутку била готова на све, само да њега утеши.</p> <p>Стотине најлуђих планова навали јој у гла 
ги бољи од мене! - кљусад као и ја — и, утешив се таком философијом, равнодушно продужи даље па 
чној соби, Синђа покуша да изглади рђав утисак, што га хоџа беше учинио на Паву.</p> <p>— Јамач 
ди шта је, ко је и да проматра какав би утисак то учинило на сељака.{S} Он се, дакле, слатко на 
ија, само што су на њу са свим друкчији утисак учинила сва ова државничка мудровања њенога мужа 
их старих <pb n="640" /> либерала — тај утисак да направи, па опет да га нестане, да се спасе и 
случај нарочито је чинио на кнеза дубок утисак.</p> <p>Једног дана кнез добије писмо без потпис 
лучај с кнезом оставио је на њему дубок утисак.{S} За ова три дана он је био опорављен од физич 
 <p>Речи кнежеве учиниле су на њу чудан утисак.{S} После прве пренеражености, од које се брзо о 
е између осталог вели:</p> <p>„Жалостан утисак који је учинила вест генералове смрти, огледа се 
 ово учинило је на кнеза дубок, страшан утисак.{S} Растислав се растао од кнеза Мутимира тек у  
а потреба, да ону, коју држи у наручју, утисне у своје груди, да је стопи са својим срцем, да с 
 на зид, с прекрштеним рукама, с главом утиснутом међу стегнуте мишице.{S} Лепша је седела на д 
 одмах.</p> <p>„Почетак много значи!{S} Утисци, који се добију одмах с почетка, најдуже се памт 
ајвише плашио — кнежев потпадај под туђ утицај.</p> <p>Но госпођа Софија, као да је погађала ов 
ључио да је овде моро радити нечији туђ утицај, само што се није могао одмах сетити чији.</p> < 
ема.</hi>“ А веровао је и у благотворни утицај „презрена метала.“ Он је имао од кнежева доктора 
а ту страну треба особито пазити, и тај утицај сачувати у своју корист.</p> <p>Друго, стари кон 
S} Ђенерал је имао на кнеза веома голем утицај.{S} Ту се лако могло десити, да ни <pb n="364" / 
биле потребне да учврсте његов пресудан утицај у војсци, како би постао једини и неограничени г 
ртвог човека.</head> <p>Да ли је то био утицај попијеног отрова, или помисао на скору смрт, тек 
} Веровао је у свемоћност Растислављева утицаја над кнезом, и држао је да кнез просто не сме од 
чића.{S} Ово свакако не може остати без утицаја на даљи рад у корист „законите династије.“ У оп 
не.</p> <p>Неке од тих промена имале су утицаја чак и ван Орловца.</p> <p>Пре свега нестало је  
и и заштити државне интересе од штетних утицаја ветрогоњаста кнеза.{S} А за то нема боља и поуз 
.</p> <p>Тако је мислио Мутимир.{S} Под утицајем те мисли он учини примедбу о радозналости женс 
свежини и неодољивој снази својој и под утицајем тога осећања госпођа Софија скочи.{S} Сва уздр 
душевно стање његово дуго је остало под утицајем оних страшних снова.{S} Они су на његову душу  
а њоме овлада, да је има....</p> <p>Под утицајем ове неодољиве силе, кнез Мутимир једним напоро 
ку да удари на њих двадесет.</p> <p>Под утицајем ових осећаја, Жика само што се сави и додирну  
у куће о ономе што се овде десило мојим утицајем — рече кнез, као питајући ђенерала.</p> <p>— Д 
о.</p> <p>Ове речи ђенералове дубоко су утицале на кнеза, и он га је слушао, скоро не дишући.{S 
ахове пристизала, на махове су јој опет утицали: час су мислили да су изгубљени, а час опет да  
трашних снова.{S} Они су на његову душу утицали као јава и ако се он усиљавао да их сматра као  
 мећу детињске играчке његове, а ово је утицало да дете почне брзо сазревати.{S} Тако је растао 
та посла.</p> <p>Ово мало шале добро је утицало.{S} Седећи ћутећки на једном месту, људи су већ 
смехом на уснама, да је по свој прилици утицало и једно и друго, па свој говор заврши шаљивом п 
Лепша морала чути.{S} А како је све ово утицало на њену младу душу — лако је разумети.{S} Као о 
тимира.</p> <pb n="365" /> <p>Све је то утицало те је Растислав у последње време био страшно за 
азивали сви они, који су могли на кнеза утицати у другом правцу, противно намерама Растислављев 
за овај свет, на мој говор не може више утицати никакав земаљски обзир и интерес.{S} Што год ти 
арске промене.{S} Стални виши чиновници утицаће да постану сталнија и сама министарства. <hi>Гр 
ан поглед, који из срца потиче и у срце утиче.{S} Лепша није дизала очи да види тај поглед, али 
 господар.{S} Има особа које тако моћно утичу на своју околину, да све потчињавају својој вољи, 
дирају речи пуковника.{S} После се опет утиша; опет заузе свој миран, хладан положај и рече.</p 
та разабрати.{S} После се поступно опет утиша.{S} Кнез осети чист свеж ваздух; није било пређаш 
ка.{S} Једва се на тај начин ствар мало утишала.{S} Беше пришао и доктор, да изведе Боју и Радо 
кић, а бујна, ватрена младост стапа се, утољава и разблажује у изливу заносне, слатке, безмерне 
рах.{S} Смрт је велика искупитељка, јер утољава болове, односи тугу и избавља од свију недугова 
 побегне, али гнев старога кнеза био је утољен, како веле, тек онда, кад је наш јунак био избиј 
 да се с њим слијеш и стопиш уједно, да утонеш у неизмерној пучини сладострашћа, заборављајући  
 све мутније и мутније, док најпосле не утону у потпун мрак.</p> <pb n="600" /> <p>Да ли је дуг 
еве, његов високи сапутник мало по мало утону у таке мисли и осећаје, који га брзо однеше у дал 
епознатим младићем Растислав је сав био утонуо у мисли о ономе што је од њега чуо.{S} Кнез је о 
са.{S} Очаран лепом природом, он бејаше утопио погледе у даљну даљину, још нејасну на јутерњој  
ве...</p> <p>Кнежеве се речи изгубише и утопише у жарким пољупцима, изумреше на врелим уснама,  
жност да те капитале увеличава, удваја, утраја, па и удесеторостручава.{S} Услуга је ишла за ус 
де ће све видети, но да дремају овде на утрини.{S} Не пуштајући кнежеву руку, црна прилика пође 
ола таштина и празна сујета.{S} Људи се утркују, гложе, боре; често се даве као дивљи зверови,  
 како лежим на једној страни, па ми већ утрнула!“</p> <p>На то се чу мешкољење у другом гробу,  
" /> <p>О, не!{S} Сви њени осећаји, сва утроба њена бунила се при тој једној помисла!</p> <p>Он 
то осети како га нешто почиње палити по утроби и грудима, како му мали пламичци већ почињу лиза 
је донео равно двадесет ока злата да се утроши на пропаганду за Црнојевића династију.{S} Ствар  
S} Тако!{S} Зато; ја видим где је нешто утрпано — рече сељак, па пошто је још мало загледао он  
 бејаше силом устао и у ово позно доба, утрча у собу, изненади се од толиких гостију, постиде с 
 не долази.{S} Симон!{S} Симон! — Слуга утрча, — Мој шах, Симон!</p> <pb n="32" /> <p>Слуга отр 
андура, који је у крви великога ратника утулио и светлу буктињу свете слободе, која је требала  
е отвори врата.{S} Оне две женске чисто утурише ову трећу у кола: за тим се попе и једна од њих 
ва његова ађутанта.{S} У дворску авлију утутњаше затворена кола из којих искочи повисок господи 
ан кључ у брави онда други нити ту може ући ни браву закључати ни откључати.{S} Но да ли сте до 
а свршујете сами.</p> <p>— Ви не можете ући стално ни у какву већу кућу.{S} Ваша прошлост затва 
но, па ти не би у ствар тако брзо могао ући, а можда не би он <pb n="687" /> поверовао.{S} Раст 
на и у коју је домаћица могла сваки час ући, задувани, разбарушени, зајапурени, с погужваним ха 
че да си са зетом, рачунала сам да могу ући и без пријаве.</p> <p>Говорећи ово, госпа приђе Рат 
ти ћеш <pb n="343" /> мрзети!{S} Ти ћеш ући у свет, познаћеш живот и живот ће те запојити мржњо 
у волети.</p> <p>Кнез стаде пред Лепшу, ућута и тако је нетремице гледао у њу за неки тренутак. 
 испричати“....</p> <p>За тренутак Мона ућута, после додаде:{S} - Него знаш шта, Лепшо, што јес 
раније не наговестите?</p> <p>Растислав ућута.{S} Продужи само корачати крупним корацима.</p> < 
које је било тајно долапче.{S} Кад кнез ућута ђенерал рече збуњено и сметено:</p> <p>— Па сад?< 
ушевљења и т. д., и т. д...</p> <p>Кнез ућута, а дворана се поче разлегати од громовитих: „Ура! 
ров који сте мени спремили.</p> <p>Кнез ућута и упре поглед у ђенерала.{S} Ђенерал диже главу и 
ладић но на један пут он сав поцрвене и ућута.{S} Као да се љуто покаја што је ово рекао.</p> < 
а; а за друго - Растислав махну руком и ућута.</p> <p>— Чек да чујете шта је било даље — рече Р 
е се овде ништа радити.</p> <p>Пуковник ућута.{S} Жена не одговори ништа.</p> <p>- Да, ја рачун 
н и гледао га нетремице.</p> <p>Ђенерал ућута, а кнез га је још дуго гледао немо и хладно.{S} З 
кренем се и полако изађем.</p> <p>Ратко ућута.</p> <p>— И то је све било данас? — упита госпођа 
у.</p> <p>Ђенерал заусти нешто, па опет ућута.{S} На њему се видело да се бори.{S} У срцу читав 
рак и зло...</p> <p>Старац на један пут ућута, али ово прекидање говора изгледало је неприродно 
Мона продужи:</p> <p>— Које сте се јаде ућутали?{S} Зар сте тако брзо казали једно другом све ш 
 другим испили три чаше, а одмах за тим ућутасте се; погледам, а ви заспали, покушам да вас про 
ачелници опазише да их министар слуша и ућуташе као заливени.</p> <p>— Молим, молим, — продужит 
 друго да медвед, рече пуковник.</p> <p>Ућуташе обоје; обоје су нешто мислили.</p> <pb n="120"  
и рече пун очинске милости:</p> <p>— Та ућути ти, чегртаљко једна, која ни ноћу не даш никоме м 
ез тога, само да видим вас једном да се ућушнете у какав ред.</p> <p>Још су се договорили где ћ 
ко пута нестрпељиво прошапутала „уф!“, „уф! боже!“, чупкајући живо прстима китку на својој јопн 
 неколико пута нестрпељиво прошапутала „уф!“, „уф! боже!“, чупкајући живо прстима китку на свој 
 рањена она не осећа бол, само се боји, ух како се грозно боји, премрла је од страха....{S} А п 
 и туцну га по зубима.</p> <p>— Ух, ух, ух — узвикну ћелави господин, али опет није смео показа 
уком и туцну га по зубима.</p> <p>— Ух, ух, ух — узвикну ћелави господин, али опет није смео по 
агледаше је откуда се отвара.</p> <p>3- Ух, баш си као дете!{S} У свашта хоћеш да завириш; оста 
к да се чује да је амо прешао.</p> <p>- Ух! зар његовом главом да откупим своју? - уздахну чича 
аву!{S} То је онај шугљанер правник.{S} Ух, чуда <pb n="51" /> боже!... поштење!{S} А сам се об 
и заспали.</p> <p>Госпођа се стресе:{S} Ух-х-х! чудна гада!</p> <p>— Неки су заспали по клупама 
да рече срдито:</p> <pb n="596" /> <p>— Ух, боже, боже!{S} Да л’ ћеш ме кад год спасти одавде?{ 
ахнитати пред свештеним лицем!</p> <p>— Ух! господин појка, што ви хуњкате, то је просто страшн 
ну руком и туцну га по зубима.</p> <p>— Ух, ух, ух — узвикну ћелави господин, али опет није сме 
срица и кнез, па продужи даље:</p> <p>— Ух! ала је тежак овај балкански језик; има речи које пр 
ха из гроба се зачуше ове речи:</p> <p>„Ух!{S} Педесет година како лежим на једној страни, па м 
 можда би ваша дужност била да ме одмах ухапсите, ако би сматрали да је моје држање штетно и, о 
говориш!{S} За таке речи ја ћу тебе сад ухапсити!{S} То је лаж! — одбрецну се дежурни.</p> <p>— 
ула!... — а онога ниткова одмах ћу дати ухапсити, ако буде он то баратао — викну Растислав, пре 
! — одбрецну се дежурни.</p> <p>— Да ме ухапсиш!...{S} Није хапса ништа, мој господине.{S} Ја с 
верио је много мању суму и одмах је био ухапшен.{S} Себе и своју породицу спасао је од срамоте  
 је он био спремио све да Зликовца жива ухвате; да је чак био саграђен и узан мост преко потока 
, особито кад се игра, па га јуре да га ухвате, а он бежи и крије се овом путањом.</p> <p>Било  
ст распалила је код сељака апетит да га ухвате или убију.{S} Командири су пооштравали своје људ 
ко други, тај би одавно заглавио — Њега ухвате, а он само дрмне жицом ћесару или руском цару, п 
ичка стража притрчи и ја јој наредим да ухвате црну прилику и да је одведу и привремено склоне  
у бежати.{S} Војници потрче за њима, не ухвате их, али уз пут, куда су непознати људи бежали, в 
на ћутати и како се држи кад јој злочин ухвате, ђенерал је нарочито био набавио сва акта о њено 
е одвела она женскиња, и да њу пронађе, ухвати и испита по чијем је упуству радила све ово.</p> 
ало из ближе.</p> <p>— Не рекох ли вам, ухвати за гушу, стегне и удави.{S} Шта хоћете више, реч 
 пажљиво спусти на кревет кнежеву руку, ухвати ађутанта за дугме од мундира, одведе га у други  
рио од љутине.{S} Она устаде, приђе му, ухвати га за руку, повуче га мало на страну и гледајући 
ђе онај исти чичица у олињалом ћурчету, ухвати га за руку и рече:</p> <pb n="421" /> <p>Цео ова 
тај мах кнезу прискочи ђенерал Врбавац, ухвати га за руку и рече му потресеним гласом:</p> <p>— 
траг“.</p> <p>„Настојавање власти да га ухвати, или убију, није, на жалост, било крунисано успе 
рају га ухвати, он је ту негде, а ко га ухвати — каква слава. „Прво и прво 300 дуката“.... и т. 
госпођа благо, и опет му приђе, опет га ухвати за руку, опет му узе гледати право у очи.</p> <p 
умор, да запну из све снаге — морају га ухвати, он је ту негде, а ко га ухвати — каква слава. „ 
ута кнез узбуђено и маши се оберучке да ухвати Лепшу за руку.</p> <p> <foreign xml:lang="fr">Pa 
 јес, очију ми; чисто човеку гадно и да ухвати, чисто му се чини, боже прости као да је све тру 
- Кад се пролази страшна грмљавина, она ухвати за ме оберучке и узвикну очајно: „Тешко нама, шт 
>Кад се Лепша изви и недаде кнезу да је ухвати за руку, Мутимир устаде, стаде близу до Лепше и  
p> <p>Кад приђе колима Боја се оберучке ухвати за шариге — можда и за то да не падне — погледа  
ша девојка на сабору, ни пут се више не ухвати у коло од <hi>кад кнез оде</hi>. <pb n="216" />  
а свим под нос, да га у тај мах неко не ухвати за тур и тако га повуче, да кмет љосну колико је 
е све околности испитају, не може да се ухвати откуда би могло доћи то тровање.{S} Искључив дак 
де на колена и обема рукама грчевито се ухвати за ограду од моста, али одмах и њу упусти, руке  
је, господина Кугића.</p> <p>Мутимир се ухвати оберучке за главу и није хтео веровати својим оч 
 оборен, али она мирно пусти да је кнез ухвати за руку, коју он обасу пољупцима.</p> <p>— Смем  
ас јамачно тамо чекају — рече доктор, и ухвати ађутанта за руку, доведе га до врата и готово си 
 толико јак, да млади господин викну, и ухвати се руком за болно место.</p> <p>— Извините, ниса 
 је горко! —</p> <p>Ђенерал се стресе и ухвати се руком за уста... — „Ала је горко!...{S} Јао!{ 
 храни мајмуна, те га једва он домами и ухвати.{S} Светина се била искупила гомилама.{S} Ишли с 
ри“...{S} Крв, крв! узвикну он за тим и ухвати левом руком стиснуту десну песницу, изврте је и  
ма је он учитељ.</p> <p>Једном руком он ухвати Јелу за руку, другом руком, с два прста, узе је  
</p> <p>Лешна крочи.{S} Мутимир је опет ухвати за руку и ижљуби врхове њених прстију, још је је 
а и јело и пиће, и вино их на један пут ухвати, па како је кога стизало, онака је и падао.{S} Н 
 убијен књаз!“</p> <p>Кад се сумрак већ ухвати, она три млада човека изађоше из шумарка, и, пош 
а председника.</p> <p>Мутимир плану.{S} Ухватив се оберучке за главу, он узвикну болно и срдито 
му више не би ништа говорила, но бих га ухватила овако преко среде. (Она сави руке другарици ок 
 кад су већ пали на нос, браћа стигла и ухватила!...{S} Хајдете, добри господару!{S} Изнесите г 
подине, још четири жене.</p> <p>— Ваљда ухватили што код њих? — упита пуковник.</p> <p>— Саме с 
 ниткови!{S} Једног кнеза убили, другог ухватили малолетна — па онда дај прави устав...</p> <p> 
ње шибање.</p> <p>— Е, па ви сте се сад ухватили за ту једну реч.{S} Оставите то....{S} Ето, мо 
ашњост.{S} Отишли су у Орловац и ту већ ухватили јака корена међу грађанством, које су умели та 
ишао сад на алеју, онде где су ме синоћ ухватили, јамачно још би се познавали по прашини трагов 
трава.{S} Осећала се као човек, кога су ухватили у некаквој кривици.{S} Целу јој душу обузе сам 
 стрепим да јој се што не откине за што ухватим.{S} А гле ово — Петрија дочепа Паву за руку и т 
чијем су подручју биле војене барутане, ухватио је читаву заверу међу раденицима, који су прикр 
се продужавао прилично дуго.{S} Кнез је ухватио смисао само последњим речима, па и то доста неј 
...{S} Молим те немој!</p> <p>Он бејаше ухватио за огртач недајући јој да га обуче.{S} Она га п 
заноћила је у планини, али кад се добро ухватио мрак, две-три гомилице сељака издвојиле су се д 
премао отров кнезу Мутимиру, овај је то ухватио и нагнао га да сам испије тај отров, и сад, на  
ати.</p> <p>— Свакако то је зликовачки: ухватити човека и нагнати га силом да одговара — рече к 
 је онако на памет и на брзу руку могла ухватити рачун, она је данас дознала за 3 нове прошевин 
у оном моменту кад га Жика понова хтеде ухватити за рукав да га повуче да беже, Црнојевић се ос 
И сад се ваљало решити: или се машити и ухватити тај тренутак, или га пропустити да промакне и  
ма би тешко и највештији психолог могао ухватити краја и рачуна.{S} Час је све мртво и клонуло, 
биле балканиске, али им кнез није могао ухватити никаква смисла.{S} На исти начин одговори и ос 
иста дуката, да ти нешто упали па ти да ухватиш или убијеш Црнога<ref target="#SRP18892_N10" /> 
 други. — А шта би му радио да га нешто ухватиш? — Преварио бих га да га уквржим, а после отера 
 да њиме заузме главну полицију, био је ухваћен, одмах предат преком суду и стрељан.</p> <p>Све 
 само што несрећним случајем новац није ухваћен на време, и сад нико не зна где је.</p> <p>Тако 
ар стојали у вези, и тако је могао бити ухваћен цео њин разговор.</p> <p>Овај случај престравио 
S} Не, не!{S} Да сам ја био прошле ноћи ухваћен, о томе не може бити никакве сумње — рече Белин 
2 часа по ноћи у стан госпође Моне, био ухваћен у кљусу, разапету под њеним прозором, услед чег 
виноградској кући у околини Звониграда, ухваћена некаква млада, веома лепа женска, врло отмена  
рала притрчати ноћна стража да ослободи ухваћена љубазника!</p> <p>Јако је жаљен некакав кадет, 
ојевића династију.{S} Ствар је сва лепо ухваћена:{S} Зна се кад су бурад експедована из Беча; з 
и телеграфски извештај, како је ту и ту ухваћена тајна штампарија, спремна да печата сваковрсне 
најмање истраге по Србији, и шта је где ухваћено, и шта је ко на испиту рекао, и све!{S} Заиста 
списе.{S} Истина, Шваба, код кога је то ухваћено, тврди да су то просто мустре слова, која он н 
дорика ослушну.{S} Оштро <pb n="650" /> ухо планинца одмах је распознало, то је био коњски топо 
прст горе спрам огледала и питала га на ухо: види ли то и то, нашто је он одговарао мрдањем гла 
з.</p> <p>Но ађутант му се опет саже на ухо и опет га упита:</p> <p>— Шта да им кажем, г. докто 
у шапућући последњу реч свакој други на ухо, на шта се оне узеше још више смејати.</p> <p>Петри 
мази.{S} За тим додаде, шапћући Мони на ухо:{S} - Она се сирота бранила.{S} Тако се отимала!{S} 
другој стражи, стражар ће их упитати на ухо: „Која страна ноћас влада?“ Они на то да одговоре:  
ака њој приђе доктор и прошапута јој на ухо:</p> <p>- Да се уклонимо ја и ти, снашо, одавде; ми 
Растислав се наже и рече Ратку нешто на ухо.{S} Ратко окрете главу, зачуђено погледа Растислава 
исто се мало пропе и зину, мету руку на ухо и стаде пажљиво ослушкивати.</p> <p>— Шта је? — Упи 
 га неко гурну у леђа и прошапута му на ухо:</p> <p>— Поклони се кнезу и представи се ко си.</p 
има неугледном човеку и прошапута му на ухо:</p> <p>— Господа министри су на окупу.{S} Г. предс 
е главу.{S} Растислав му нешто шапну на ухо, доктор баци брзо поглед на кнеза, рече: „имате пун 
тање.{S} Он се саже и прошапута Зару на ухо:</p> <p>— Шта је ово?{S} Ово изгледа као да су поус 
о спокојство.{S} Шапућући Црнојевићу на ухо, он поче наваљивати да се „предузму мере.“</p> <p>К 
дижући вас из кола ја вам прошапутах на ухо: „пазите, држте се на ногама“ и, на моје велико изн 
и њему окрњено ухо....{S} Ко то одгризе ухо том кљусету, г. Маврикије?{S} А?{S} Наш Симон?{S} М 
на прстима, прикучи се вратима, наслони ухо и ослушну.{S} Пошто је тако мало послушао, он опет  
упита Заре и наже се гробу, наслањајући ухо на плочу.</p> <p>Али ово нагињање није било потребн 
ти...{S} Једно кљусе, па и њему окрњено ухо....{S} Ко то одгризе ухо том кљусету, г. Маврикије? 
{S} Кнез и нехотимице сав се претвори у ухо.{S} Руке, ноге, све је мировало.{S} Чак је престао  
ке, тако га удари шаком по образу да му ухо запева, а на очи му сенуше светлаци.</p> <p>Ово је  
ушета, а ви кажете још <hi>увета</hi>. „Ухо,“ „уши,“ „увета“ — <foreign xml:lang="fr">C’est emb 
опати то око, г. Растиславе, што се као ухода завлачи чак у туђе породице.</p> <p>— Пазите, г.  
се смакоше и остадоше да висе на једном уху, старац пребледе као крпа, брада му стаде играти, а 
ра.{S} Кмет још једном понови колика је уцена, додајући: „кога послужи талија, па довека срећан 
 потеру, да су зликовци уцењени великом уценом, који их похвата или побије добиће новчану награ 
ковца, и то с тога да би добили обећану уцену.{S} Жандарм тврди обратно, окривљује Милоја да је 
лна села дигну у потеру, да су зликовци уцењени великом уценом, који их похвата или побије доби 
спрам екватора.</p> <p>И ту ти онда мој уча разврзе хвалити екватор, и цело вече само је о томе 
ве друге мере, које су биле потребне да учврсте његов пресудан утицај у војсци, како би постао  
на влади њини противници.{S} То би само учврстило положај новог кабинета, и Кугић, место да изг 
младоме кнезу предаје престо и отаџбину учвршћену и обезбеђену од сваких потреса.{S} Млади кнез 
висок господин.{S} Та се мисао све више учвршћивала; најпосле Јела је у њу тврдо веровала и реш 
и у њему имао исправити.{S} Лажне науке уче да један човек не може у исто доба бити и добар чов 
и још једном присмрди овде!{S} Правник! учеван човек!...{S} О! п.... ја на његову науку, кад он 
лушајући како о чему мисле и суде други учевнији људи.{S} По некад је та своја искуства и скупо 
 и ту си могао чути подскочица, које од учевних људи још нико није чуо, које нигде још нису зап 
и за бољку, што се зове гушобоља?{S} Ви учевњаци зовете то некако друкчије.{S} Али то је то.{S} 
олу и том приликом обдари многе сиротне ученице.{S} Једној девојци даде красне бриљантске минђу 
лико часова, па се почели спуштати кроз учестане брдске пропланке, који су место шумом били обр 
у од 1848—9 год., у коме је и Балканија учествовала изашиљући своје добровољце браћи у помоћ, к 
то „многаја љета,“ у чему је и он морао учествовати. „Многаја.... могаја... многаја...“ пође у  
што добро научити — рече госпођа с пуно учешћа.</p> <p>— То му је покојни ђенерал Врбавац учини 
а то пробала.{S} И сад она хоће мене да учи, и она зна боље шта ваља, а шта неваља!{S} Гад смрд 
причају како књаз не ваља, како неће да учи, како је склон многим махнама: лакомислен, женкарош 
е тако радо забављао, па га натерали да учи — он би срдито кроз плач протествовао:</p> <p>„Како 
{S} О! п.... ја на његову науку, кад он учи једну оваку вашљивицу да не слуша своје старије, да 
ваш језик, он мрнџа само швапски — и он учи децу вранцуски....</p> <p>Растислав махну руком и к 
„Како ви смете мене да терате?“ Нећу да учим; ја сам кнез; ја не морам да слушам; ви морате мен 
то ће им се рећи, па после све онако да учине, како се нареди, за што изговарање никоме неће по 
о је људи који би још били вољни да све учине по његовој наредби, пошто је он још једнако био у 
 наишли на бистар планински поток, и ту учине конак.{S} Жика насече папради и између две кладе  
Врбавац мора радити на његовом убиству; учини му се тако природно, управо несумњиво доказано да 
/p> <p>Врбавац је подуго гледао у жену; учини, му се да види како јој се груди високо надимају. 
ом месту и зачуђено гледао на кнеза.{S} Учини му се чудно што ли се то кнез сад на један пут се 
д већ беше прилично навикао на мрак.{S} Учини јој се као да јој је познато ово место.{S} Заглед 
решила се да се преда тетки на вољу, да учини све што ова тражи, а кад се једном нађе код тога  
 колицко муж госпа Цанкин неће ништа да учини док не упита своју жену — јес, неће ништа ни овол 
ру!{S} Зар добри господар неће ништа да учини своме верном доктору.“</p> <p>Богорадећи тако, до 
г. Врбавац; један пуковник, намесник да учини тако што.{S} Ох, то није могуће.“ Тако „није могу 
 али и врло покривен.{S} Кад је имао да учини што ризично, решавао се обично на оно што ће свет 
ју жену — јес, неће ништа ни оволико да учини, док њу не упита, — настави госпа живо, — на она  
своја размишљања.{S} Њему се на једаред учини, да је управо под собом чуо неко шушкање, а за ти 
ази дубоко под земљом.</p> <p>Наједаред учини му се као да из даљине чује неку ларму и грају.{S 
 нов потрес.{S} Од крваве руке Кугићеве учини му се, да се хиљадама крвавих руку на њега дигло  
учини“, „заповедићу књазу да то и ти не учини“.{S} У цркви старате се увек да заузмете владалач 
ма и у свем ужасу своме.</p> <p>Каји се учини у том тренутку као да опет слуша како пуцају разб 
сао у даљини, и баш с те стране Жики се учини, као да чу неко дозивање.{S} Он ослушну боље, пос 
 то не изгуби.{S} Али пре тога, мени се учини, <pb n="475" /> као да ове две женске застадоше н 
} Баш у тај мах он се накашља и мени се учини да је будан.{S} На прстима приђем дивану.{S} Он ј 
p> <p>И ако је све то знао, пуковник се учини као да га је то јако зачудило.</p> <p>— Пет годин 
на престолу.</p> <p>У први мах кнезу се учини, да је ово просто слика на платну: али наскоро пр 
год ићи или остати где је?{S} Час му се учини да је у свом кревету, да лепо лежи полеђушке на в 
е се правцу крећу.{S} На једанпут му се учини да коњи успорише свој ход.{S} И заиста, после нек 
отрио на сељаке но на Милоја, и њему се учини као да су сељаци са свим умирени и разуверени ови 
ни зној.</p> <p>У томе тренутку њему се учини тако јасно да пуковник Врбавац мора радити на њег 
изусти последње речи.</p> <p>Врбавцу се учини да на његове речи: „па читав муж“, његовој жени п 
м и злоупотреби своју власт, па то ипак учини, онда си ти у праву да ту злоупотребу сузбијеш ка 
о за црном приликом, кнезу се на једном учини, као да иза једнога белога крста види црну људску 
ио Мутимир.{S} Под утицајем те мисли он учини примедбу о радозналости женској.{S} Каја се правд 
 сузе и викала: „Боже, боже! шта се ово учини!“</p> <p>Јес, та слика старе дадиље тако му је би 
2" /> <p>Овај Кугићев говор неочекивано учини на кнеза врло повољно дејство: љутина, која већ б 
н једва промуца: „ш... ш... ш... шта то учини?“ По несрећи кмет је и иначе јако личио на гусана 
одлучена, решена, свршена ствар; све то учини му се тако очигледно, да чисто осети како га нешт 
, по губицама.{S} После као да му се то учини мало, те их узе бити ногама по очима по устима, к 
милом света: „наредићу књазу да то и то учини“, „заповедићу књазу да то и ти не учини“.{S} У цр 
моћ, отеше нам девојку“!</p> <p>То исто учини и Радован.{S} И његов пиштољ грмну, а његов крупа 
кчије губиле своје девојаштво, оно, што учини један владалац, не би се ни познало — рече доктор 
 томе и остане.{S} Спасе га баш то, што учини оно што нико не би веровао да ће учинити.</p> <p> 
 се питају: је ли могуће да он тако што учини?{S} И пошто је ствар сувише неприлична за њега, о 
 и шапуће: „Чек’ овако!“ Час му се опет учини као да лежи у некаквом чуну.{S} Чун се љуља а он  
ије чича Мунтијано, али му се глас опет учини познат.</p> <p>- Од куда иде „добар пријатељ“?</p 
стеру у дворани, кад му се на један пут учини да неко промаче ходником.{S} Он упита ко је, викн 
„зар и ти хоћеш да ме саветујеш?“ Да му учини по вољи, незгодно је.{S} Доктор прибеже философиј 
p> <pb n="197" /> <p>Начелнику Вујадину учини се као да се на један пут поче окретати и онај ни 
, извршена у једном шумарку у Јеленику, учинила је свему крај.</p> <p>Догађај је чудновато назв 
г вели:</p> <p>„Жалостан утисак који је учинила вест генералове смрти, огледа се не само на жит 
мо што су на њу са свим друкчији утисак учинила сва ова државничка мудровања њенога мужа.</p> < 
у зраку? — или је Каја можда то намерно учинила, слутећи што?...{S} Ма шта да је било, тек у ов 
ђом.{S} Отишао подводници он, а то исто учинила и његова госпођа.{S} Подводница њему обећала „о 
д вели да се шалио.</p> <p>Речи кнежеве учиниле су на њу чудан утисак.{S} После прве пренеражен 
јсторици у тим стварима.{S} И добро сте учинили, мој г. пуковниче.{S} Нико вам не би могао боље 
ије распикуће.{S} Ви никад никоме нисте учинили никаква трајна добра.{S} Ако сте кад коме што и 
е Балканије, шта су њени народни прваци учинили и са собом и са својом правом династијом.{S} И  
 и узвикну очајно: „Тешко нама, шта смо учинили! - ево бог се кара.“ - О.. о.. о! како сам је т 
it="subSection" /> <p>Чувари поретка су учинили што су могли; они су показали докле иде њина др 
пожуде и све големе планове.{S} Живи су учинили услугу мртвацу — службено га ожалили и сахранил 
шу у ту успавану снагу народа.{S} То су учинили моји претци, и у томе је главна заслуга династи 
ој делокруг.{S} Бојао се да то већ нису учинили конзервативци.{S} Истина, ови млади људи већ ин 
чудновато!{S} Тада му се у два три маха учинило као да се Милоје у разговору с овим сељацима по 
езивати ове своје камене људе.{S} То се учинило зазорно чедним Бечлијама.{S} Забринути оцеви, п 
шао у своју спаваћу собу, увек би му се учинило да у углу види стотине уздигнутих крвавих руку, 
је писменим документима.</p> <p>Све ово учинило је на кнеза дубок, страшан утисак.{S} Растислав 
им је нестало.{S} Бар Враничићу се тако учинило и он је остао потпуно умирен, не зебећи ни најм 
 је дакле као да се то дело некако само учинило.{S} Прво је био бриљант, затим се тај бриљант п 
 ко је и да проматра какав би утисак то учинило на сељака.{S} Он се, дакле, слатко насмеја и по 
јесте</hi>.{S} Оно што му се у први мах учинило тако чудно и невероватно, сад му је изгледало с 
 Овај човек саветовао ме „као сина“, да учиним што се од мене тражи, а не тражи се ништа нечасн 
шта ви мислите кад остављате да ја вама учиним овако — шах краљу!...{S} Хм!{S} Тако знаш ти, г. 
не собе: рекоше ми да, уђем тамо, што и учиним, али врата оставим отворена, тако да сам све мог 
о је ванредно вредан; радио је дан ноћ; учинио је и неке проналаске, изумео куршум шупаљ с поза 
1" /> што ме кривите?{S} Шта сам вам ја учинио? и шта је то „све“ што велите да знате.</p> <p>— 
ну и уверавао их је свим на свету да је учинио све што треба и да је девојка на пољу.</p> <p>Ра 
помишљао да вуче кмета за тур.{S} То је учинио жандармски поручик, који се ту случајно десио ка 
мена вршиоца дужности.</p> <p>Мртвац је учинио услугу живима - склонио се под гробовску плочу;  
а баба, који није ни зашта и да би боље учинио да је својој госпођи уступио министарску столицу 
а изглади рђав утисак, што га хоџа беше учинио на Паву.</p> <p>— Јамачно пијано! — поче Синђа — 
ости, може се отрпети.</p> <p>Тако је и учинио.{S} Погазио је упутства у писму само у толико, ш 
е <hi>за њену срећу</hi>, па сам тако и учинио.</p> <p>— А не - рекох ли ја теби, животињо, да  
на се, да учиниш оно с Врбавцем, што си учинио?{S} А има и стотину других ствари, које сведоче  
ко брзо заборавити добро, које си му ти учинио.{S} Ниси ли га ти, колико јуче, спасао од сигурн 
к све жртвовао?!{S} Какво је зло он њој учинио, он лично, или ма ко његов?{S} Где је, када је и 
ник стрељани.{S} Сад бирајте.{S} Ја сам учинио своју последњу дужност.{S} Око те ствари нећу ви 
радо бих чуо где сам, кад сам и шта сам учинио против вас. </p> <p>- Ви ширите о мени гласове,  
ића је интересовало да ли је Милоје ово учинио у споразуму с влашћу, и какве су му биле побуде  
.{S} После као да се покаја што је тако учинио пред момком, те се опет поврати и седе за сто, а 
ику и прихвати га за главу.{S} Он је то учинио тако механички, као што нехотице и механички <pb 
е ћу поступити.</p> <p>Овај дрзак говор учинио је своје дејство.{S} Влада се потчинила неопходн 
е, зар је могуће да би пуковник Врбавац учинио тако што с њима, са својим рођаком, с човеком, к 
> <p>— То му је покојни ђенерал Врбавац учинио љубав.{S} Наравно Врбавац је гледао да има поред 
 <p>Свемоћан у војсци, министар Врбавац учинио је први покушај своје диктатуре тиме, што је с ч 
 крив.{S} Дело истина постоји, ала нема учиниоца.{S} Изашло је дакле као да се то дело некако с 
у.{S} Најпосле је узвикнуо: „Господару, учините ми ту милост, узмите огртач, ваш доктор вас мол 
одоцнити.{S} Што не рекнете сад, што не учините сад, можете рећи и учинити после кад год хоћете 
огло.{S} У осталом, ето, ако је по вољи учините пробу сами са собом.{S} Ви сте баш снажан човек 
чинити после кад год хоћете.{S} Али што учините сад у овом раздраженом расположењу, то се више  
зменама које је потребно <pb n="405" /> учинити у личностима што су око кнеза као ађутанти, орд 
 тешка бремена, пошто ће повесница њега учинити одговорним за све даље последице, ако би се он, 
>— Неће те ли то, онда ћу овог тренутка учинити ово:</p> <p>— Ваша је кућа опкољена.{S} Одмах ћ 
крета у раменима, није ништа више могла учинити, руке су биле снажно притиснуте.</p> <p>Пошто ј 
зом Мутимиром, но ако ту не могну ништа учинити, они су готови чак и на то, да кнеза прогнају,  
а тражи од г. министра одобрење да може учинити ванредан издатак ради надзора над овом двојицом 
о одбити ђенералову молбу и морао му је учинити све по вољи.</p> <p>После неколико тренутака ов 
утра дан видела је да то нипошто не сме учинити.{S} Најпосле њене се мисли почну занимати питањ 
те, али његовом опасном ровењу морао се учинити крај, и то је учињено...</p> <p>Јадна жена, не  
и потпуно верујете, да безбрижно можете учинити сваку услугу коју од вас будем тражио.</p> <p>— 
 учини оно што нико не би веровао да ће учинити.</p> <p>Ко би на прилику могао веровати да ће ј 
 сад, што не учините сад, можете рећи и учинити после кад год хоћете.{S} Али што учините сад у  
сним крстом да ћу овако од речи до речи учинити: довући ћу вас све у овај конак, затворићу се о 
женидбе; веровала је да ће он тај корак учинити с њоме у споразуму, а она би му дала најискрени 
е, што се поводио, кад је могао све сам учинити, а да никога не пита.{S} Кад ствар тако стоји,  
орност, јер ће свак, рећи: „он је могао учинити све, што није чинио, што је слушао друге, што с 
подрум.</p> <p>— А шта би друго и могао учинити такав неваљао човек као што си ти — рече хоџа м 
 је избегавао све прилике, где би морао учинити ма што против Косанића.{S} И ово мирно држање ч 
одно је поље где ми женске можемо много учинити за победу праведне ствари.{S} Што се мене тиче, 
сторија?{S} И што бајаги не би се могло учинити за љубав кнезу оно, што смо јуче обичним другов 
 Не мислите ваљда да ћу вам ја како зло учинити.</p> <p>Млади господин обгрли Јелу око паса, пр 
и шта ти треба, и ако жив човек може то учинити, ја ћу учинити.</p> <p>Растислав се осмехну и п 
удавити <hi>туђим рукама</hi>, он ће то учинити.{S} Само то би онда морало бити удешено тако, д 
ставку и идите кући,“ и ви би морали то учинити, а не би ме смели ни упитати за што тако радим, 
вде се само таком одлучношћу и може што учинити.{S} У земљи треба да се појаве Црнојевића агент 
зло учињено.{S} А и ко би смео тако што учинити без њега и преко његове наредбе!</p> <p>— За ње 
па ћу вам онда ја казати шта могу ја ту учинити.</p> <p>— Кажите ми, знате ли ви какав отров, г 
 и ако жив човек може то учинити, ја ћу учинити.</p> <p>Растислав се осмехну и пљесну пашанца п 
жнија срца, и ретко кад да ће у тај мах учинити коме какво зло, што је доказ да су вукови и људ 
 покренем тело, али ни једно не могадох учинити.{S} Од главе до пете ја сам био увијен некаквом 
нека!{S} Дакле хоћете јавно убиство?{S} Учинићемо вам по вољи.{S} Чујте ме само још ово.{S} Ваш 
то шта на души што ваља да ти кажем.{S} Учинићеш ми ваљда ту последњу услугу да ме саслушаш.{S} 
та, онда доста, па квит.{S} Што могнем, учинићу.{S} Но то сад није главно.{S} Друго је сад на р 
ео рећи: „Ево обећаћу ти што год хоћеш, учинићу ти све по вољи, само немој ми више говорити о < 
онаких података, и смео узети на се, да учиниш оно с Врбавцем, што си учинио?{S} А има и стотин 
и било људи, који су једва чекали да ти учиниш такву будалаштину и стварали све прилике да те н 
таљају све државне послове. — С тога је учињен распоред, те једни мисле и наређују, а други мис 
b n="625" /> је најживље да јо погрешка учињена нехотично: место чиста вина у брзини дочепали ф 
м ровењу морао се учинити крај, и то је учињено...</p> <p>Јадна жена, не дишући, бленула је у к 
за њега је доведена, за њега је све зло учињено.{S} А и ко би смео тако што учинити без њега и  
Био је веома вредан, схватљив, окретан, учио је и радио неуморно, уз то умео је око старијих, и 
8892_N11" /> зло те је научио, ко те је учио да багателишеш народ и да потцењујеш његов значај. 
 се подмукла, али врло очајна борба.{S} Учитељ је био вештији књизи и свима књижевним стварима, 
ка.{S} У том истом месту био је некакав учитељ црвењак, опасан човек и усијава глава.{S} Између 
више не зна.</p> <p>— Несрећа је велики учитељ.</p> <pb n="114" /> <p>— Збиља, за што сте ви уп 
дед овако, док ће тек на један пут рећи учитељ: </p> <p>- Добро, добро, г. капетане, кад ти так 
стоту.</p> <p>Тако једног дана дође тај учитељ у кавану, где је било много света, па и г. среск 
>Замишљао је разне позе, у којима је он учитељ.</p> <p>Једном руком он ухвати Јелу за руку, дру 
осталога, стојало и ово: „И тако је наш учитељ цело боговетно вече хвалио само <hi>екватор</hi> 
а шта ћеш ми сад!{S} Не верујем!</p> <p>Учитељ прсну грохотом у смех и рече:</p> <pb n="178" /> 
есто стрчавао, поред све забране строга учитеља.{S} Жалио је и шталу, и таван њен, где се по ме 
 и усијава глава.{S} Између њега и тога учитеља развије се подмукла, али врло очајна борба.{S}  
истру опширан извештај, управо тужбу на учитеља, у којој је, између осталога, стојало и ово: „И 
 <p>„С тога молим, да се против реченог учитеља предузму најстрожије мере.“</p> <p>За ову доста 
е кући.</p> <p>Увређен оваким понашањем учитељевим, капетан оде и одмах још те исте вечери напи 
ролазе девојчице из женске школе, па им учитељица командује: „очи на лево.“ И за све време док  
 доказали су му да кнеза отуђује строг, учитељски тон, да он не воле кад му се читају буквице,  
иво рукова с кнезом, он примети полако, учитељски:</p> <p>- За сваку је осуду и сажаљење оно шт 
{S} После даду мајмуну пушку и стану га учити да се егзерцира.{S} Пушка је била пуна.</p> <p>—  
по!{S} Не знам још добро балкански, али учићу, научићу се.... други пут, немојте сад да ме попр 
о вилице1.. „Хајд пашол, ти хоћеш да ме учиш“. <pb n="200" /> — „Ама господар говори, бог те уб 
рече:</p> <p>- Е, не верујем, господине учо, ето, не верујем у екватор, па шта ћеш ми сад!{S} Н 
октор топио се у изразима захвалности и учтива снебивања, но кнез му заповеди, да без многих па 
руги облик, и, чудно је рећи, постадоше учтивији и образнији.{S} Помешани мушки и женски били с 
аријих чиновника, чича Јова се уозбиљи, учтиво га поздрави, а цигару увуче у рукав што може дуб 
реме тако пријатно проводи.{S} Лепша се учтиво захвали на пажњи, али одбије понуду.{S} Но енерг 
вање паса ништа не одговори, а пошто се учтиво рукова с кнезом, он примети полако, учитељски:</ 
в узе капу, поклони се Врбавцу хладно и учтиво и пође.{S} На начелников поклон одговори му тихо 
</p> <p>- На служби — одговори начелник учтиво.</p> <p>— Шта је господару?...</p> <p>После оштр 
показа руком Маврикију где ће сести; он учтиво приђе и седе; седе и кнез — почеше размештати фи 
маћица!{S} Шта ту има грешно?{S} Обична учтивост, коју само простаци не разуму.</p> <pb n="409" 
астислав предусрете кнеза с пуно ледене учтивости.</p> <p>— Погледајте их шта раде! — рече кнез 
ну радњу, али са својом вредноћом и <hi>учтивошћу</hi> мора далеко дотерати.</p> <p>Причало се  
а на готово и да чува своје поштење.{S} Учуваћеш се, док се намери какав шугљанер писарчић или  
волте, рече јој он оштрим нагласком, и, ушав у собу, показа јој руком врата...</p> <milestone u 
м вратима указа се пуковник Врбавац.{S} Ушав у дворану, он је корачао полако поред гомилица, шт 
рећи да имају посла код официра.</p> <p>Ушав у авлију они угледаше на вратима женску прилику у  
и се стара да некога не пробуди.</p> <p>Ушав, он отпоче полако, готово шапућући, али са живим п 
утимир био је у кући Врбавчевој.</p> <p>Ушав у предсобље, кнез нареди својим ађутантима да оста 
е, на којој си требао да будеш отрован, ушао кришом у Врбавчеву кућу, претресао све његове фијо 
а редовима чиновничким.{S} Растислав је ушао у ново министарство као мин. спољ. послова.</p> <p 
ови кабинет за министра полиције био је ушао човек о чијој се енергији и одлучности тако исто м 
ћи у целом граду.{S} Растислав тек беше ушао у своју собу и почео свлачити капут да се умије, к 
нове.</p> <p>Кад год би у вече у сумрак ушао у своју спаваћу собу, увек би му се учинило да у у 
 с једног краја јављено, да је неки хук ушао у најбоље грађане, да се, под изговором фамилијарн 
м; могу ли унутра? - упита кнез.</p> <p>Ушао је.{S} Госпођа га дочека стојећки, сва потресена и 
а, то је множина, па од уши треба да је ушета, а ви кажете још <hi>увета</hi>. „Ухо,“ „уши,“ „у 
 Тамо?{S} Али моје кљусе има обадва <hi>ушета</hi>... па ће овако...</p> <p>— Не вели се „ушета 
... па ће овако...</p> <p>— Не вели се „ушета“ Ваша Светлост., примети г. Маврикије.</p> <p>— А 
на <hi>уши</hi>?</p> <p>- Јесте множина уши, али овде се каже „обадва увета“ — објашњавао је Ма 
та?{S} Чим је два, то је множина, па од уши треба да је ушета, а ви кажете још <hi>увета</hi>.  
могну да дођу на владу.</p> <p>Они пуне уши кнезу да је г. Растислав непријатељ престола, што ј 
оме намеснику да продужи.{S} Он затиште уши обадвема рукама:</p> <p>- Немојте, молим вас, госпо 
се зачу нека шкрипа и лупа, она наоштри уши и стаде слушати с притајаним дисањем.{S} По особито 
ле насигурно морале пасти кнезу право у уши.{S} Ствар је била у реду!</p> </div> <div type="cha 
А да како се зове?{S} Је ли множина <hi>уши</hi>?</p> <p>- Јесте множина уши, али овде се каже  
а ви кажете још <hi>увета</hi>. „Ухо,“ „уши,“ „увета“ — <foreign xml:lang="fr">C’est embêtant</ 
; куршуми јој звижде око <pb n="291" /> ушију, сад је погађају: један, други, трећи, но она не  
осподина по цилиндру, и натуче му га до ушију.</p> <p>Кнез се грохотом смејао.{S} Људи се умеша 
 баш за медведа?“ Он се сав зацрвени до ушију и хтеде рећи нешто оштро; но опет се уздржа, и, п 
, да га узмемо силом;“ — допре кнезу до ушију с поља! —</p> <p>Обадва костура крај кнеза грохот 
погинуо, прозујао му куршум поред самих ушију и одбио од пећи оволико парче.</p> <p>Ратко показ 
војка!“ долетило је у два маха до њених ушију, и она је знала да се то ње тиче.</p> <p>Али лепа 
скоро пуно по године дана ишао с једним ушиљеним брком, и како је смешан, чисто разрок изгледао 
 женске коже; заруменио се преплануо, а ушиљио оно мало брчића, па читав муж!....</p> <p>Пуковн 
 веровати својим рођеним <pb n="629" /> ушима.{S} Шта више вољан је био да поверује, да је тек  
 ју — рече госпођа и понесе обадве руке ушима.</p> <p>— Ађутант Светозар у мало није погинуо, п 
апиџике из љубави.{S} Кугића су слушали ушима, а Ратка срцем; <pb n="561" /> први им је био мин 
ош по два гроша.{S} Тај запис ваљало је ушити и носити га уза се.{S} По уверавању хоџином то је 
 сви џинови на новој касарни освану, не ушкопљени, но до темења <pb n="160" /> обрезани.{S} Неч 
е то иде наопако.{S} Пакост старих жена ушла је већ у причу. „Стара <pb n="108" /> вештица“ као 
estone unit="subSection" /> <p>Синђа је ушла заједно с Павом у кнежеву одају, али она није дуго 
оју одећу, она јурну вратима на која је ушла у собу.{S} Врата су била закључана.{S} Ово је још  
агословен час кад си прешла овај праг и ушла у наше друштво.{S} Каквога витеза имаш!{S} Као јел 
и.{S} Сем црне прилике у собу код кнеза ушле су још две женске, једна мала, стара, суха, са шиљ 
</p> <p>Памти још и то како су слушкиње ушле у спаваћу собу, избудиле мању децу; неку понеле, а 
републиканској дружини, којој као да се ушло у траг.{S} Што је најопасније, изгледа као да та о 
 што носе сељаци у Балканији, и црвени, уштављени опанци.{S} Око паса шарен вунени куповни поја 
ам ја ово за десет варошанки, еј, — она уштину Паву за образ — погледај ти како је ово једро, п 
ји дејствују кроз крв, унети убодом или уштрцавањем.{S} Већина отрова има и једно и друго дејст 
<p>— Из ваше се околине, г. Растиславе, фабрикују неистините вести о издајничким намерама <pb n 
и ништа и сасвим механички додаде још: „факир фукара“.</p> <p>— Шта „факир фукара“ — продера се 
даде још: „факир фукара“.</p> <p>— Шта „факир фукара“ — продера се кнез срдито — коме ви још им 
докторе, шта мислиш ти о томе?</p> <p>— Факт је, светлости, да смо ми куд и камо чистији и чедн 
 <hi>Зликовац</hi>, жандарм не оспорава факт да је <hi>Зликовац</hi> пао, ади тврди да може бит 
 својеручним потписом утврдили несумњив факт, да је ђенерал Врбавац умро од гушобоље.{S} Дакле  
извини за моју искреност.{S} Али ово је факт, госпођа је прошла поред двора, ја сам с прозора в 
ли како те моћи немате — и како је ваша фактичка снага малена, то је и дужност ваша веома мален 
 династије Косанића IV.{S} Кад би имали фактичке моћи, можда би ваша дужност била да ме одмах у 
рала Врбавца.{S} Само сам му сметао ја, фактички кнез и господар, и јуначки ђенерал прибегао је 
е имао као намесник, он се постарао, да фактички прикупи у своје руке сву власт министарску, вл 
ао титулу кнезу и задовољавао се да има фактичку власт.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
 — рече кнез подругљиво.</p> <p>— А шта фали мојој служби? — упита ђенерал дрско.</p> <p>— Шта  
у букнуше пламенови од гнева. — Шта јој фали!...{S} Издајниче!....</p> <pb n="307" /> <p>— Кнеж 
— упита ђенерал дрско.</p> <p>— Шта јој фали? — промуца кнез кроз зубе, а уз образе му букнуше  
е лепим да прими - а шта би му, бајаги, фалило да буде зет ћесаров!</p> <p>- Свет као свет, сва 
ће пропасти!{S} Бојим се бићеш сама!{S} Фалиће ти у нашем друштву.{S} Хајде прођи се ћорава пос 
22" /> збунио га је.{S} Ова жена својим фамилијарним понашањем управо се натурала да се с њим и 
у најбоље грађане, да се, под изговором фамилијарних посела, држе политички тајни ноћни скупови 
пу ручицу, поздрави се с њим и одмах га фамилијарно упита за здравље његових укућана.{S} За тим 
части мој братац.{S} Ми смо данас имали фамилијарну радост.“</p> <p>Госпођи Ловимук, управитељи 
ићи ће се <pb n="638" /> повика на целу фамилију, гониће их на сваком кораку.</p> <p>— Хоће! —  
ма хришћанске победе, кад је хришћански фанатизам био највећи, вештина сликања и резања почела  
ка — било јој је забрањено.{S} Уз то су фанатички хришћани варварски почели рушити споменике ст 
а не само половина.{S} Ту нема никаквих фантазија; све су то ствари позитивне и с рачуном истак 
јала овим причама и називала их простим фантазијама.{S} Гласове о завери сматрала је или као пр 
-Јага, — и друге ругобне прилике људске фантазије — замишљају се и представљају у облику бабе.< 
им горостасним урвинама још дирљивији и фантастичнији изглед.</p> <p>Наша три ноћника била су н 
воју пријатељицу, с којом је дуго била „фаше“, а недавно су се помириле.{S} За њу је Мона данас 
ло у лево да боље види, и угледа велики фењер, који је просипао светлост на оближњу околину.{S} 
двора изађу затворена кола с неупаљеним фењерима, са спуштеним црним завесама изнутра, а у коли 
 баци фигуру којом је матао противника; фигура удари о даску и одскочи на патос.{S} Г. Маврикиј 
Г. Маврикије склони мало главу да га та Фигура не удари.{S} Кнез узе другу фигуру и баци је г.  
> <p>Кнез је при сваком помицају својих фигура изговарао по нешто, и то махом би понављао једне 
сећаје.</p> <p>На људе је гледао као на фигуре у шаху.{S} Човек и пријатељ за њега је вредио он 
нез је покупио своме такмацу готово све фигуре.{S} Напослетку га остави с једним коњем.</p> <p> 
сву „отменију класу.“</p> <p>Ове мрачне фигуре, допуњене још другим „особама“ истога рувета, а  
ез и по трећи пут, намештајући последње фигуре.</p> <p>После овога настао је подужи разговор у  
и седе; седе и кнез — почеше размештати фигуре; кнез продужи:</p> <p>Тако ћу те лупати, све ћеш 
 г. Маврикије!</p> <p>Кнез скочи и баци фигуру којом је матао противника; фигура удари о даску  
а та Фигура не удари.{S} Кнез узе другу фигуру и баци је г. Маврикију на главу, па, махнув раши 
о као голема <pb n="158" /> заслуга.{S} Фидије, Поликлет, Праксител и други обесмртили су се пр 
евића!{S} Перуна је и болела и није она физичка рана на глави, али ова душевна рана на срцу, да 
 За ова три дана он је био опорављен од физичка потреса и растројства, али душевно стање његово 
поштење мери на сантиметре!{S} Незнатне физичке промене узимају се као несумњиви знаци очуване, 
, по лаком гибању, бих рекао да су била фијакер.{S} Напрезао сам сву своју снагу да разберем гд 
нутим завесама, уз шкрипу кола, тутњаву фијакера и гласан разговор, који се разговетно чуо с ул 
 у Врбавчеву кућу, претресао све његове фијоке, покупио онај драгоцени материјал, који ти <pb n 
ма које нађоше код њега, поотварали све фијоке и пажљиво по њима прегледали све хартије, отвара 
 у зиду — кнез показа прстом — Но од те фијоке и ја имам кључ.— Кнез показа на длану малу кутиј 
поврате у ред све ствари, позакључавају фијоке и после читава часа бављења оду онако исто нечуј 
Отров је онде испод моје слике у тајној фијоци у зиду — кнез показа прстом — Но од те фијоке и  
у сали да загледа у саксији свој красни фикус, који јој од неког доба беше нешто клонуо.{S} Бри 
собности — заврши Ловимук своју ватрену филипику.</p> <p>Док је на једној страни дворане госпођ 
к су се начелник и прота бавили оваквим филозофским разговорима, у горњем челу наста читав урне 
 тајанственог и грешног.{S} Један грчки философ врши обљубу јавно на улици; питају га шта то ра 
по вољи, незгодно је.{S} Доктор прибеже философији.{S} За тили часак њему пролетоше кроз главу  
 - кљусад као и ја — и, утешив се таком философијом, равнодушно продужи даље пасти.</p> <p>Овда 
а, па општина и т. д.</p> <p>Он то није философирао, али он је то <hi>осећао</hi> и према томе  
и да цркава због ње. — Мене мрзи ваздан философирати.{S} Ја сам човек од дела.{S} Мисли како го 
астави одлучно.</p> <p>- Ту се нема шта философисати!{S} Целом свету никада нећеш намесити кола 
о кнез Мутимир.{S} У сред мирна, управо философска разговора о дужностима владарским, он на јед 
имаме за Лепшу, отворила је с њом читав философски диспут и бомбардала је писмима све дотле, до 
е где што шаљиво, где где што озбиљно и философски.</p> <p>Разговори су били разнолики, али пос 
са женама мојих синова — одговори дечко философски.</p> <pb n="154" /> <p>— А, како ти се чини  
е још више важан са свог дубоког научно-философског садржаја.</p> <pb n="169" /> <p>Чак ни сам  
, неприродна старост.{S} Млада, глатка, фина кожа огруби и орапави; једре, румене образе избраз 
е, које поодавно служи као министарство финансије.</p> <p>У једном шумарку, у томе парку, лежал 
о што је он, зар може и разумевати тако фине и суптилне ствари, као што је <hi>ова</hi>.{S} С т 
енергије.{S} Иначе црте на липу биле су фине и отмене, у целини лице је изгледало сићушно и вео 
тор Павчић, а поред њега дворски прота, фино свештено лице у вишњевој камилавци.</p> <p>У четвр 
 Нису се свађали, али су се онако „мало фино“ пецкали.{S} Дед овако, дед овако, док ће тек на ј 
сам породични круг.{S} И то све иде под фирмом оданости и привржености!{S} Какве језуите! — кре 
ање пренело на другога, за какву страну фирму — примети Растислав.</p> <pb n="503" /> <p>Растис 
" /> <p>- И ју, гром га убио, исцепа ми фистан, викала је једна баба, а за тим је прикупила у ш 
ио бих га ево овим — сељак се пљесну по фишеклији пуној метака.</p> <p>— А шта би радио, да неш 
, мајмун јурне на сто, удари кроз чаше, флаше, тањире, вазне и све пообаљује.{S} Преплашени гос 
о патосу с „јуначком крвљу“, а полупане флаше и судове с „мртвим и рањеним јунацима“, који у „д 
 погодио, да му за 250 дуката направи 5 флашица отрова, којима ће отровати кнеза.{S} Тровање би 
 њему осећаје неповерења.</p> <p>Бомбе, флашице са загонетном плавом течношћу, ножеви с отрован 
но домино и држала ми под носом некакву флашицу.{S} Бацим поглед око себе и видим да се налазим 
 се протегли, зену досадно и маши се за флашу с вином.</p> <p>— Да окушамо бар какво им је ово  
чно: место чиста вина у брзини дочепали флашу с оним вином што га дају гостима кад хоће дуже да 
} Кајем се што се не сетих да узмем ону флашу.{S} У осталом њу су после брзо склонили.{S} Али и 
>— Колико имаш још у твом диспозиционом фонду? — упита Растислав.</p> <p>— Маленкост!{S} Не вер 
обе седоше за сто и нада мном се отпоче формалан испит: ко сам? шта сам? и од кад сам овде у Зв 
, мртвачки сан.</p> <p>За тим је настао формалан претрес собе.{S} Прво је претресен сам пуковни 
што је било нужно водити, читаве месеце формалне дипломатске преговоре, док се успело да обећа  
нуо на Лепшу и, без великих церемонија, формално је отимао од ње писмо, тако, да јој откиде чип 
дају, скоро премазану таком бојом, може формално да буде отрован.</p> <p>„Од гасова веома је оп 
дниче, да нећете чекати да вам понова и формално наређујем, да поднесете оставку заједно са цел 
их тешких окривљења било већ отворено и формално ислеђење против кнеза, и друштвени тужитељ тра 
о у кнежевом кабинету, и развијао праву формалну оптужбу против Врбавца, оптужујући га као веле 
и затрпали камењем.</p> <p>Свет живи од формула.{S} Свак има по неки свој молитвеник, у коме су 
еник, у коме су прибране разне изреке и формуле, по којима се у животу управља.{S} Код неких је 
астислав презриво и још се више увуче у фотељ у коме је седео.</p> <p>Врбавац је при ходању оби 
> <p>Растислав се чисто прену; он се на фотељи попридиже.</p> <p>— Ја против вас?!{S} Ко вам је 
е би имала чему позавидети.{S} Искрхани фотељи, распарене столице, као да је све у телалници ку 
оступци - рече Растислав и исправи се у фотељи.</p> <p>— Именујте их.</p> <p>- Хоћу!{S} Млађи о 
веку у бакенбартима, који је ту седео у фотељи до прозора задубљен у француски лист <title xml: 
требио и сваки други млад човек.{S} Ова фотографија је једне од његових љубазница, с којом се д 
кога испаде женска слика.{S} То је била фотографија младе, веома лепе девојке.</p> <p>— Гле, ле 
воја, из кога беше испала ова загонетна фотографија.</p> <p>Мутимир скочи: — Лепшо! — викну он  
окрете од Мутимира; баци на сто писмо и фотографију, о које се до мало час тако суревњиво отима 
на показивао је осталим гостима некакву фотографију, која ће по свој прилици бити слика Перуна  
>„...{S}По обећању, шаљем Вам најновију фотографију Ваше будуће заручнице, госпођице Кашко...“< 
ризу.{S} Она му сад пише; шаље му своју фотографију, шта ту, дакле, може бити интересно за Лепш 
 на диван...</p> <p>— Међер није празна фраза кад се говори о радозналости женској — рече кнез  
изреке. „Народе снаго моја“ — обична је фраза, без икаква даља значаја Она нити је коме што пом 
е дувају, дувају један другом у уста, а фрајла све нешто шапуће, а браца Мика све дави фрајлу,  
треба, и све се то Кати бије о главу, а фрајла само да седи, да чека на готово и да чува своје  
вим детињским примедбама: — А нама виче фрајла: <foreign xml:lang="fr">dormez, dormez, mes enfa 
амо у уста?{S} Па што онда браца Мика и фрајла све дувају, дувају један другом у уста, а фрајла 
е... и свако вече кад год дође ноћу код фрајле.</p> <p>Ратко зину од чуда!{S} Он се окрете дете 
а још ове вечери одвоје да не спавају с фрајлом, а њу можда одмах да најури.{S} Али на прагу се 
и фрајлу, па је све мува, а мени жао за фрајлу па сам плакао.....</p> <pb n="491" /> <p>Ратко с 
све нешто шапуће, а браца Мика све дави фрајлу, па је све мува, а мени жао за фрајлу па сам пла 
господин с црним бакенбартима и у црном фраку..</p> <p>- Изволте, госпођице, молим вас изволте, 
estone unit="subSection" /> <p>Наша два Француза још су дуго говорила о овој ствари, ценили је  
 доиста именова једнога Немца и једнога Француза.</p> <p>Растислав јетко развуче усне:</p> <pb  
цуској једва понела цела велика нација, француска, а коју је у Балканији на своја плећа узео је 
е сваки по нешто, а највише она протува француска.{S} Оно би требало прогнати.{S} Он сам однео  
} Јес, па куверта је из Париза, ево жиг Француске поште.{S} Дакле си ме преварио.{S} Ох... хо.. 
е по соби и звиждукао напев неке веселе француске романце, која му бејаше остала у памети с њег 
 сам ја поданик, грађанин и представник Француске?{S} Непозната особа ништа не одговори.{S} Пом 
одговори.{S} Помислим да јамачно не зна француски, с тога узмем натуцати па прилично и успем да 
рон Жермини био је ево већ трећа година француски конзул у Звониграду.{S} Млад, образован човек 
вори о радозналости женској — рече кнез француски, палећи цигару.</p> <p>Миран по спољашности,  
незу, који му беше почео нешто говорити француски, а на лицу му се сијао подругљив осмех.</p> < 
атим људима да сам ја слободан грађанин француски, уз то и чиновник у француском консулату, и д 
и скочи с Јеле.{S} Он опсова врло ружно француски.</p> <p>— Но, ово ми још никад није пасирало  
p>Млади господин опсова опет врло ружно француски, а за тим крупним корацима пређе преко собе,  
лиша.{S} На глави је имала висок, шиљат француски шешир, по тадашњој моди.</p> <p>По годинама т 
ту седео у фотељи до прозора задубљен у француски лист <title xml:lang="FR">Journal des Débats< 
едан од ове двојице, приђе ми, и чистим француским језиком и одабраним изразима даде ми на знањ 
ован човек, члан једне од најугледнијих француских племићских породица, уз то човек пријатне сп 
Растислав се опет беше прихватио својих француских новина.</p> <p>Кнез се прикраде полако Расти 
ом и с големим ризиком исцедили од оног француског звекана, свакојако јесте нешто, али то ни из 
ца копуњало се по прашини, испод стрехе францускога конзулата, дижући несносну вреву својим јед 
ст задрхтали господари; мисао коју је у Француској једва понела цела велика нација, француска,  
 вреко градскога паше слао „девлету“ на француском језику мемоаре о новом стању у Балканији, ко 
 грађанин француски, уз то и чиновник у француском консулату, и да по томе никоме не признајем  
апишите расправу... за... ха.. ха... за француску академију, ха... ха... ха!</p> <p>Г. Маврикиј 
 великим огледалом и прелиставао некаку француску књигу, што је ту лежала на огледалском сточић 
те оптужени да сте се са вашим поочимом Фрањом Јосифом чак упуштали и у погодбе, колико да вам  
ови весови с углађеним цилиндрима, уске френске панталоне са широким потурама и чоханим чакшира 
 Лепша само нека се умије и мало дотера фризуру.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сад је  
" /> коње, оне сјајне коњанике, па онда фркне на нос, као да би хтело рећи: „Па добро, возите к 
уху зоб.{S} По где где чује се како коњ фрче у зобницу, или тако дубоко увуче ваздух да ти личи 
парламенат, као енглески лордови!...{S} Фукара!....</p> <p>Кнез застаде.</p> <p>Шта би Маврикиј 
а и сасвим механички додаде још: „факир фукара“.</p> <p>— Шта „факир фукара“ — продера се кнез  
ош: „факир фукара“.</p> <p>— Шта „факир фукара“ — продера се кнез срдито — коме ви још имате да 
ам не би умео рећи, тек на кнежеву реч „фукара“, он, г. Маврикије, <pb n="41" /> не мислећи ниш 
 па ви сте фуч... г Маврикије... ви сте фуч — ево на! мат сте...{S} Их — баш ништа не знате, ба 
и тако г. Маврикије?).{S} Ах, па ви сте фуч... г Маврикије... ви сте фуч — ево на! мат сте...{S 
пали.</p> <p>Госпођа се стресе:{S} Ух-х-х! чудна гада!</p> <p>— Неки су заспали по клупама — пр 
аспали.</p> <p>Госпођа се стресе:{S} Ух-х-х! чудна гада!</p> <p>— Неки су заспали по клупама —  
да су им конци у мојој шаци.{S} Ха! ха! ха!{S} Уредник <title>Балканије</title>“.{S} Како се би 
али да су им конци у мојој шаци.{S} Ха! ха! ха!{S} Уредник <title>Балканије</title>“.{S} Како с 
ашим ђацима шта је то њокалица, ха, ха, ха...{S} Хајде једно предавање о њокалици, г. Маврикије 
есор на В. Шкоди, г. Маврикије, ха, ха, ха... а јесте ли растумачили вашим ђацима шта је то њок 
то „њукалица“, г. Маврикије.... ха, ха, ха.</p> <pb n="33" /> <p>— Њокалица!{S} Ваша Светлост — 
те г. Маврикије: „њукалица“?{S} Ха, ха, ха, — а шта је то „њукалица“, г. Маврикије.... ха, ха,  
на: <hi>њокалица</hi>.</p> <p>— Ха, ха, ха, како рекосте г. Маврикије: „њукалица“?{S} Ха, ха, х 
смешна реч „њокалица.“</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Ви сте професор на В. Шкоди, г. Маврикије, ха, х 
ли вашим ђацима шта је то њокалица, ха, ха, ха...{S} Хајде једно предавање о њокалици, г. Маври 
професор на В. Шкоди, г. Маврикије, ха, ха, ха... а јесте ли растумачили вашим ђацима шта је то 
 је то „њукалица“, г. Маврикије.... ха, ха, ха.</p> <pb n="33" /> <p>— Њокалица!{S} Ваша Светло 
екосте г. Маврикије: „њукалица“?{S} Ха, ха, ха, — а шта је то „њукалица“, г. Маврикије.... ха,  
подина: <hi>њокалица</hi>.</p> <p>— Ха, ха, ха, како рекосте г. Маврикије: „њукалица“?{S} Ха, х 
ја.{S} Смех је био усиљен.</p> <p>— Ха, ха; ха!{S} Како мој колега све то тако лепо зна.{S} Као 
ила смешна реч „њокалица.“</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Ви сте професор на В. Шкоди, г. Маврикије, х 
мачили вашим ђацима шта је то њокалица, ха, ха, ха...{S} Хајде једно предавање о њокалици, г. М 
сте професор на В. Шкоди, г. Маврикије, ха, ха, ха... а јесте ли растумачили вашим ђацима шта ј 
а... ха.. ха... за француску академију, ха... ха... ха!</p> <p>Г. Маврикије стајао је на сред с 
 шта је то „њукалица“, г. Маврикије.... ха, ха, ха.</p> <pb n="33" /> <p>— Њокалица!{S} Ваша Св 
едавање, или напишите расправу... за... ха.. ха... за француску академију, ха... ха... ха!</p>  
а.. ха... за француску академију, ха... ха... ха!</p> <p>Г. Маврикије стајао је на сред собе, с 
... за француску академију, ха... ха... ха!</p> <p>Г. Маврикије стајао је на сред собе, с бесми 
ње, или напишите расправу... за... ха.. ха... за француску академију, ха... ха... ха!</p> <p>Г. 
S} Смех је био усиљен.</p> <p>— Ха, ха; ха!{S} Како мој колега све то тако лепо зна.{S} Као да  
. Маврикије, које је боље шах или краљ? ха?{S} И кава је разлика <hi>између шах и краљ</hi>? —  
у знали да су им конци у мојој шаци.{S} Ха! ха! ха!{S} Уредник <title>Балканије</title>“.{S} Ка 
ко рекосте г. Маврикије: „њукалица“?{S} Ха, ха, ха, — а шта је то „њукалица“, г. Маврикије....  
 господина: <hi>њокалица</hi>.</p> <p>— Ха, ха, ха, како рекосте г. Маврикије: „њукалица“?{S} Х 
асмеја.{S} Смех је био усиљен.</p> <p>— Ха, ха; ха!{S} Како мој колега све то тако лепо зна.{S} 
 чинила смешна реч „њокалица.“</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Ви сте професор на В. Шкоди, г. Маврикиј 
 сад тамо,(Мона показа главом на Лепшу) хајд сад тамо па лепо пољуби руку и моли за опроштај.{S 
же бити.“</p> <p>— Никако не може бити, хајд! — и кнез чисто изгурну Маврикија.</p> <p>Врата се 
 рече живо:</p> <p>— Лево кругом, марш, хајд, „пашол,“ одлази, сад ће гости почети да ми долазе 
p> <p>— Е, лепо добро, душо, већу више; хајд нећу више!{S} Зваћу те како год ти хоћеш.{S} Ово ј 
..</p> <p>— Нема ништа, мора се јахати; хајд сад „пошол“ — па сутра у 4½ тачно!...</p> <p>Кнез  
ена плода.{S} И ти се ту још вајкаш!{S} Хајд прођи се будалаштине, па реци благословен час кад  
воја пијана уста још и кнеза узимаш!{S} Хајд марш!</p> <p>Али пијани Ралека није се дан лако из 
где је играла коло; ту ћете је наћи.{S} Хајд сад.</p> <pb n="263" /> <p>Ово је било на ниским с 
ривица, необуздани нестрпељивче мој.{S} Хајд сад тамо,(Мона показа главом на Лепшу) хајд сад та 
еби на уста и љубећи је рече немарно: — Хајд ми причај.</p> <p>— Долазио ми изасланик „Балканск 
скочи Ралеки и поче га гурати.</p> <p>— Хајд одлази, немој ми госте узнемиравати.{S} Знаш ти шт 
и нешто неким страним језиком.</p> <p>— Хајд изађите — рече дежурни.</p> <p>— Куда ћемо?{S} Ми  
рамена и полако изгура у салу.</p> <p>— Хајд тамо, па чекај, ветропировићу један — рече Мона ба 
овор да јесте, он додаде: понеси је, па хајд овамо!</p> <p>Враничић диже главу, погледа тамо на 
ом.{S} На вратим им доктор рече.</p> <p>Хајд сад идите; распитано је; ваше је чељаде тамо где ј 
не вичи ти, што си разглавио вилице1.. „Хајд пашол, ти хоћеш да ме учиш“. <pb n="200" /> — „Ама 
днако медаљу, ђак се обрецне срдито: — „Хајд’ у ђубре и с <pb n="302" /> њом.“ Он је ово изгово 
аринска, већ заборављена песма:</p> <p>„Хајд на лево, браца Стево!“</p> <p>Начелнику узеше мрда 
ао да ме нешто изнутра копкаше:</p> <p>„Хајд још малко, ено до онога дрвета; ту је и крај алеје 
о не изује.{S} Но да бацимо прво белег, Хајде!</p> <p>- Богами ће бити доцкан; тражиће ме моји; 
екла да шпекулишете с кнезом?{S} Добро, хајде, не шпекулишете али гледате сваки свој интерес!{S 
ма шта је то њокалица, ха, ха, ха...{S} Хајде једно предавање о њокалици, г. Маврикије; држите  
 се ћорава посла - рече он зловољно.{S} Хајде, иди куд си пошла, а кад свршим овде, ја ћу доћи  
 сама!{S} Фалиће ти у нашем друштву.{S} Хајде прођи се ћорава посла, па ходи овамо у спаваћу со 
p>— Све! све, — одговори кнез.</p> <p>— Хајде сада, мила моја — рече Мона Лепши.</p> <p>Лешна к 
з, али нужда закон мења!</p> <p>— Па ти хајде попењи се те види — ако мислиш.</p> <p>— Готово!{ 
ола. „Хајдемо, време је“ — рече један. „Хајде“ прихвати други.{S} Погасише цигаре, духнуше у св 
ри игрању шаха обично ради.</p> <p>....„Хајде да те матам, а <hi>коњ</hi> да ти не дирам...{S}  
 ћемо одмах знати како је у другима.{S} Хајдемо у село Пирлитор.</p> <milestone unit="subSectio 
атри.</p> <p>— Скоро поноћ - рече он. — Хајдемо!{S}- Даље чекање нама смисла. </p> <p>На ове ре 
а.</p> <p>Младићи поскакаше иза стола. „Хајдемо, време је“ — рече један. „Хајде“ прихвати други 
шапута она Пави; за тим додаде гласно: „Хајдемо онамо!“</p> <p>- Још тамо, још тамо, трећа врат 
 на нос, браћа стигла и ухватила!...{S} Хајдете, добри господару!{S} Изнесите главу.{S} Жив чов 
ци већ су били почели зивкати:</p> <p>— Хајдете, децо, доста је било играња; земан је кући да с 
/p> <p>Обрнув се с прага, Срећко рече: „Хајдете, ево овуда за, мном.“ И доиста обадве женске гл 
 у велики салон; после се предомисли: — Хајдмо у мој будоар, ту ћемо бити комотније. — Мона заг 
- Колико ја знам убијен је један опасан хајдук, који је спровођен власти, па у путу покушао <pb 
о је то, убијен је и закопан под именом хајдука Дуговића — одговори Ратко.</p> <p>— Кад тако ст 
издвоји десетак најлакших људи да „гоне хајдуке што убише човека“.{S} За оном десеторицом насту 
х нагађања: да се нису где год појавици хајдуци, да није ударио какав чопор вукова, или се где  
 Да се одао обичној крађи, био би чувен хајдучки арамбаша.{S} Да је био лепа женска, био би как 
рибегавају упливу страних посланика, не хајући што тиме дају повода страној дипломацији <pb n=" 
ти ни у интересу Русије, која тако исто халапљиво погледа на Цариград.{S} И ко зна докле би се  
в једини бити у стању да се носи с оном халом и да те спреми за онако одсудан корак.{S} То је б 
 кнез брзо — И то државу кошта само три хаљаде дуката!{S} То су ти ваши општи интереси.</p> <p> 
оспођи је била лака, плавичаста, вунена хаљина, без многих украса, али укусно скројена, и јесењ 
иски отоман <pb n="440" /> у углу, њена хаљина запе о наслоњачу и трже натраг, кнез посрте и, з 
 се сети да ће то бити друго, да јој је хаљина овде откопчана.{S} Једном руком брзо намаче мара 
 грдно се запрепасти кад виде да јој је хаљина на прсима сва раскопчана.{S} Није могла појмити  
ећи то дама се полако извлачила из хрпе хаљина, коју је имала на себи, скидала је једну по једн 
, разбарушени, зајапурени, с погужваним хаљинама, уз брутално суљање по патосу — крунисана глав 
и то, госпа левом руком намести поле од хаљине, да их при седању не згужва, а десном руком прих 
ку у којој је држала слику међу боре од хаљине, па рече кнезу ненадно.{S} - Збиља! кад помену т 
ету.{S} Крај мене на столици стоје моје хаљине; собња врата, као и обично, изнутра закључана, а 
 његових леђа чу се лако шуштање женске хаљине.</p> <p>Он се окрете нагло, усплахирено и нервоз 
!{S} Узели мајмуна, обукли му официрске хаљине, нарочито за њега начињене, па га посадили са со 
па шта ти је оно хватајући прстима њене хаљине да се увере да ли је баш истинска свила и кадива 
ком.</p> <p>— Ко?{S} Момак што ти чисти хаљине, мислиш!{S} Боже Рале!{S} Та није, молим те, ниј 
д ње писмо, тако, да јој откиде чипку с хаљине и огули јој лакат, којим беше ударила о сто, оти 
 по коси, по затиљку, по голом телу, по хаљини ови су се пољупци низали тако брутално, да је Ле 
леђима, по раменима, управо љубио је по хаљини где стигне, а уз то је кроз сузе понављао — Шта  
 плач.{S} Његова стара дадиља купила је хаљинице његове млађе браће, трпала их у некакву велику 
b n="67" /> с одваљеном полом, с пуклом хаљином испод мишке — то је она.</p> <p>Тек кад се тако 
 преварити да пође од куће с откопчаном хаљином.{S} После се сети да ће то бити друго, да јој ј 
 пољуби док је она међу тим откопчавала хаљину испод гуше.) - А ово шта ти је?{S} Кнез беше узе 
а њом и у скоку, нехотице, стаде јој на хаљину.{S} Читава једна пола опори се од појаса....</p> 
до сад говорила.{S} За тим поправи мало хаљину око врата, махну руком преко чела те уздиже прам 
ва збуњена, покушаваше да поправи своју хаљину.</p> <p>Млади господин дочепа је оберучке за вра 
 мету мараму у џеп и поправљајући своју хаљину рече озбиљно и увређено.</p> <p>— Отићи ћу, не б 
даде он срдито.</p> <p>Отресајући своју хаљину, госпођа Софија рече поносно, понесена оном женс 
а цртао примере народна нерада, нехата, хаљкавости; развио је читаву теорију о источњачкој индо 
лио се на врелу мраморну плочу у жарком хамаму, затворио очи, па обузет струјом усијана ваздуха 
ако будемо радили, зваће нас политичким хамелеонима, прибрајаће нас час једној час другој стран 
још далеко тамо пред нама налази се наш Ханаан.{S} С тога напред, а прегаоцу бог даје махове!.. 
рни.</p> <p>— Да ме ухапсиш!...{S} Није хапса ништа, мој господине.{S} Ја сам дошао амо да поги 
 кад су у опозицији.{S} Они неће пунити хапсане; они неће подносити никаква тешка гоњења, и где 
 Силом је одведен; уз пут је и бијен; у хапсани је изубијан, а затим је суђен и осуђен — <hi>че 
 од њих није ни глава заболела; сад нас хапсе и окривљују за ствари које ни у сну нисмо чули.{S 
 мени мило?{S} Ето!{S} Што те нисам пре хапсио!{S} Промисли само то!..</p> <p>И људи су доиста  
у, свега крвава и изубијана, одвукоше У хапсу....</p> <pb n="249" /> <p>Срдит и натмурен, газда 
 су у наоколо крај дувара, сабијени као харинге у тенећеној кутији.</p> <p>Најмлађи Ратков синч 
ајало поређано неколико пакета сложених хартија, увезаних опутама од каучука.{S} У једном углу  
 стајала је округла, повелика кутија од хартије.{S} На заклопцу ове кутије била је нацртана мрт 
 по њему и пружи ђенералу табачић плаве хартије.{S} Ђенерал узе хартију и поче је читати.{S} Ру 
човека, који су у рукама носили некакве хартије и заузели место један с леве, други с десне стр 
творен, и покупи из њега све ђенералове хартије, управо целу тајну архиву Врбавчеву.{S} По сами 
фијоке и пажљиво по њима прегледали све хартије, отварајући пакет по пакет и бирајући поједина  
а га је нашао случајно, премећући своје хартије.{S} Начелник почасти непознатог поштоношу и отп 
 је био обичан табак велике, четвртасте хартије за писма, а био је сав исписан лепим, читким ал 
n="237" /> још добије и „запис“ - парче хартије на коме су биле забележене некакве турске карак 
ази где око петељке стоји увијено парче хартије.{S} Ово пробуди у њему живи интерес.{S} Он се м 
сто носа откиде целу главу, па то парче хартије растрља међу прстима, направи од њега куглицу и 
 јутро он предаде своме начелнику парче хартије, на коме је писало:</p> <p>„Желим да се састане 
</p> <p>— Устав и закони мртво су парче хартије.{S} Ја гледам шта у ствари бива..</p> <p>И кнез 
 Мутимир био разасуо нека своја писма и хартије.{S} Лепша је сад механички и не мислећи премета 
ово је он био) извади из џепа завијутак хартије и положи га на сто. — Ево, ово су писмени доказ 
у табачић плаве хартије.{S} Ђенерал узе хартију и поче је читати.{S} Рука му се тресла као јаси 
.{S} Он се маши за гранчицу, разви с ње хартију, на којој прочита ове речи:</p> <quote> <l>„Чув 
но седа за сто и одмах разврће ма какву хартију, само нек се нађе пред њим отворена.</p> <p>Кад 
 лице шакама и опет се наже над некакву хартију, што је стојала разврнута пред њим на столу.</p 
 дуго и дуго пиљио у ову ситно исписану хартију, пуковник устаде и узе ходати.{S} Изгледао је у 
"546" /> у руци некакву велику савијену хартију.{S} Кмет се мало искашља, рече људима да приђу  
ко тренутака.{S} После опет прочита ону хартицу:</p> <p>„Чувај се јела и пића у овој кући.{S} У 
 оцу:</p> <p>— А што му ти гледаш ту на хатар!{S} Што му не подвикнеш!{S} Он нас овде заговара, 
 једина праведна, која никад не ради по хатару или инату.{S} Она бар на крају ублажује разлике  
ио какав чопор вукова, или се где год у хатару општинском појавио медвед?{S} Али све то није од 
аслушају мишљење тастово, па како рекне Хаџија онако ће бити.</p> <p>Ратко додирну мисао да је  
о како је до сад за војску био набављач Хаџија, то су се два пашанца саветовала, да ли ће бити  
ма се дало зарадити, долазили су у руке Хаџијине, а он их је умео извршивати тако, да је, поред 
сећао се као Арављанин, који се насркао хашиша, извалио се на врелу мраморну плочу у жарком хам 
и климну главом:</p> <p>— Доста, доста, хвала, г. начелниче — рече он.</p> <p>— Ама, ја рекох,  
 <p>Растислав се смешио.{S} Ова Раткова хвала допадала му се.</p> <p>— Јес, данас изгледам добр 
 То ми је сад благодарност!{S} То ми је хвала што сам туђе радила да тебе, гада, отхраним и под 
кло.{S} За то ти опет велим: од срца ти хвала.{S} Но да оставимо то.{S} Сад баш паде ми на ум ј 
<p>Настаподуже ћутање.</p> <p>— Срдачно хвала — рече ђенерал после подужа ћутања — Да нас је ко 
..... „Пуна је она била и до сада, богу хвала“ чу се гласна примедба Бојина.{S} После су опет д 
ска статуа тако стисне ноге да се, богу хвала, ништа не види, и морал је спасен.{S} Пре неколик 
<p>— Све ћеш чути.{S} Своје добро, богу хвала.{S} Но где је господар?{S} Је ли ово он што иде з 
ујете ли људи, наше село до данас, богу хвала, никад ни у чему није било постидно, па се надам  
ути каква јача војничка сила, које богу хвала нема. — А мој је пут прав, и правилан, и законит  
 да се расправљају и регулишу:; но богу хвала није тако.{S} Устав и закон давно су то одредили; 
мер, ви најмите странце да <hi>вас</hi> хвале, на то после сматрате као државни интерес и плаћа 
 наравно „иза леђа“, али тако да су ове хвале насигурно морале пасти кнезу право у уши.{S} Ства 
в натмурено.</p> <p>— Има то, понајвише хвале вас - одговори кнез.</p> <p>- Та....ако! — рече Р 
е луда!{S} Место баш данас да пева и да хвали бога, а мене и тебе, ћато, у руку да љуби — она е 
пе.{S} Њој је било просто заповеђено да хвали младога избраника, и ако га није ни чула ни знала 
S} Кнез хвали „свој драги народ“; народ хвали „свога мила господара“; достојно је похваљена <pb 
мо штета, но и срамота.{S} Овај се свуд хвали, а ти знаш како је код нашега сиротног света.{S}  
} На тај начин, место да је оно чиме се хвали: спаситељ и одбрана династије, Ратислав је у ства 
ло је ваздан узајамних хваљења.{S} Кнез хвали „свој драги народ“; народ хвали „свога мила госпо 
аст.{S} У Хрватској, веле, сељак се сам хвали по целоме селу кад са женом изиђе у град па се де 
м монограмом од драгог камења; после су хвалили изврсан дуван и тврдили да у Балканији таква ду 
 тако је наш учитељ цело боговетно вече хвалио само <hi>екватор</hi> и доказивао да смо сви ми, 
арод је слушао господара свог;</l> <l>И хвалио зато Бога великог.</l> <l>И ти ступаш данас у та 
} Ја још памтим време кад је г. ђенерал хвалио г. Растислава као најувиђавнијег дипломата и држ 
ра.</p> <p>И ту ти онда мој уча разврзе хвалити екватор, и цело вече само је о томе говорио.{S} 
ет за то мислим, да је то велеиздајство хвалити туђега владаоца екватора у нашој рођеног земљи, 
.</p> <p>Па не само то, она је чак чула хвалу његову: „Лепа девојка!{S} Баш лепа девојка!“ доле 
господар, нисмо ништа према том његовом хваљеном екватору.“</p> <pb n="179" /> <p>„С тога молим 
биле китњасте; било је ваздан узајамних хваљења.{S} Кнез хвали „свој драги народ“; народ хвали  
ијаће нас на мртво име.{S} Нас страхоба хвата од саме те помисли.{S} Али шта да радимо!{S} Ми е 
је нешто преужасно.{S} Ту човека страва хвата при самој помисли.{S} Нихилисте веле да ће тим ст 
ла свим на свету, да је навлаш дошла да хвата њега, а он је опет њу уверавао необоривим доказим 
боривим доказима, да је навлаш дошао да хвата њу.{S} Сад сваки дан заједнички ходају и обоје у  
 а у сваком вењеру по једну лампу, која хвата по 100 драма петролеа, и сав тај петролеј изгоре  
 њих не приања порок, као што се рђа не хвата за злато.</p> <p>Јела је одрасла у сред мрака и р 
ал то опази.</p> <p>— Извини — рече он, хватајући кнеза за руку — Ја сам прекардашио.{S} Није м 
рзо опет настави. — Ја не знам, рече он хватајући се оберучке за главу — не знам, или су ово на 
вале је шта ти је ово, па шта ти је оно хватајући прстима њене хаљине да се увере да ли је баш  
ласти.{S} Мислиш да је он један пут био хватан?{S} Е... хеј, да си ти жив и здрав!{S} Да је ко  
омислим да је све ово, што се тиче мога хватања и одвођења био само какав ружан а веома жив сан 
, да то није био какав жив сан, то ваше хватање и одвођење? — упита даље Жермини.</p> <p>— То ј 
 ми <hi>њокалицу</hi>...</p> <p>Кнез се хватао за трбух и поводио се од смеха.{S} Пало му веома 
.{S} Сунце је већ било зашло и почео се хватати мрки сумрак.{S} Шетачи су бивали све ређи; прво 
, на коју ће страну савијати и докле ће хватати у ширину, да се не би сударила с потерама из др 
на дима, а како се напољу већ био почео хватати сумрак, у соби је био готов мрак.{S} Синђа и Па 
ролази, њега или треба одмах, сад одмах хватати, или ако се пусти да прође, онда је свршено све 
 агенти.{S} Ти ћеш их ужурбано гонити и хватити, а кад <pb n="496" /> се кнез заинтересује за с 
о.{S} А? хе? хе? је ли?{S} Не љутиш се, хе?{S} Растислав, он је друго; он је увек <pb n="35" /> 
е!{S} Хоћемо ли једну партију шаха? хе, хе? — рече кнез расположено, приђе и лупи Маврикија по  
on viex</foreign>, сад смо сами!{S} Хе, хе!{S} Хоћемо ли једну партију шаха? хе, хе? — рече кне 
 па почињао ти или не почињао...{S} Ех, хе, момче, покретан пијон не прелази два поља, он то мо 
тислав, што сам се ја мало шалио.{S} А? хе? хе? је ли?{S} Не љутиш се, хе?{S} Растислав, он је  
е, хе!{S} Хоћемо ли једну партију шаха? хе, хе? — рече кнез расположено, приђе и лупи Маврикија 
ав, што сам се ја мало шалио.{S} А? хе? хе? је ли?{S} Не љутиш се, хе?{S} Растислав, он је друг 
o, mon viex</foreign>, сад смо сами!{S} Хе, хе!{S} Хоћемо ли једну партију шаха? хе, хе? — рече 
протина гроба зачу се вајкање:</p> <p>— Хе... еј! да ми није пуста црвоточина сасвим претворила 
; <pb n="653" /> триста је то жућака... хеј!“ Још је потери казано како изгледају зликовци, па  
 да је он један пут био хватан?{S} Е... хеј, да си ти жив и здрав!{S} Да је ко други, тај би од 
ивање стране монете.{S} Ови стари новци хемијски би се анализовали, да се види колико чиста сре 
.{S} Шта мислиш, чије је дело устанак у Херцеговини?{S} Ти не знаш колико им тек ти сам лично и 
о!{S} Шта га сам их ја овде виђео... их хи... каквих људи!{S} Па камо их данас?{S} Сви сте ви о 
ом, па да се лавови, тигрови, пантери и хијене на просту појаву укротитеља, као послушна деца п 
ли једнога банкара да му понуди десетак хиљада дуката под погодбом да владу преда консервативци 
вари милијуни троше.{S} Шта је двадесет хиљада?{S} Па и то је давано све по мало.{S} Паша је си 
амо посредник...{S} А и шта је двадесет хиљада дуката? зар је то какав новац?{S} На такве се ст 
осред тога сјаја и зеленила гамизало је хиљадама људи, обојега пола, свакога стања и доба.{S} Т 
крваве руке Кугићеве учини му се, да се хиљадама крвавих руку на њега дигло и свака та рука зам 
нати.{S} Он сам однео му је више од две хиљаде дуката.{S} Па да је бар само штета, но и срамота 
Не верујем да ће бити још ни три четири хиљаде.{S} Убиство онога гада много је прогутало.</p> < 
и опет му придигли на картама преко три хиљаде дуката — рече Ратко срдито.</p> <p>Растислав се  
а је овај прокартао једне ноћи само три хиљаде дуката.</p> <p>Још не беше Ратко изустио последњ 
n="369" /> <p>- Шта говориш!{S} Зар три хиљаде изгубио! — Е, тај је сад загустио!{S} Ко ли му т 
мој клипа Вилип вели да би ме по носу у хиљади познао.{S} Тако би и овде било.{S} Он би први по 
, личила је на какву вилинску башту, из хиљаду и једне ноћи, а посред тога сјаја и зеленила гам 
а се ту ствара.{S} Као оно у причама из хиљаду и једне ноћи, он би могао три дана и три ноћи се 
Та то је читав роман!{S} То је прича из хиљаду и једне ноћи!{S} Је ли могуће да се све то вама  
установљене су биле нарочито светковине химену; у почаст престанка девојаштва вршене су читаве  
ри и ми данас имамо свечаности у почаст химену, јер шта су најпосле наше свадбе, и све оне свеч 
} Љубав није грех!{S} Љубав је најлепша химна што је земља пева небесима.{S} Ова грмљавина то ј 
певано је много песама, престо је засут химнама.{S} У опште, рађено је све оно што у оваким при 
 n="423" /> некакве страшне бунтовничке химне слободи.{S} Ја, мој господине!{S} А ви ништа то н 
{S} Банда је непрестано свирала кнежеву химну.{S} Музика је ишла напред, а за њом четири дуга р 
у ђаци из побочне собе отпевали кнежеву химну, а око 11 часова кнез се опростио и удалио из дво 
же се као да је био у заносу, па као да хита да надокнади што је пропустио, он рече брзо, ужурб 
гледајући у врх својих ципела.</p> <p>— Хитајте — рече кнез мало после — три минута већ је прош 
тав... а књаз вам малолетан — и господа хитају да праве устав, а књаза и не лита нико.{S} И Ви  
, а ова је јадна жена убрзаним корацима хитала преко звониградских улица, и незнајући још посиг 
 с дубоком раном у грудима, ова је жена хитала преко звониградске улице.{S} Она се осећала сама 
амо жагор једне гомиле радника, која је хитала на посао.{S} Избуђени врапци цвркутали су на кро 
подраниле раднике, који су у гомилицама хитали у варош и зачуђено погледали од куда ли се то г. 
о поласка (сад је 3 часа по поноћи), те хитам да вам саопштим још неке подробности о току целе  
ма се треба користити. — Само и ту ваља хитати.{S} Ко зна шта може настати доцније, а ми ћемо и 
 речи, али Лепша га пресече: — Ја морам хитати!</p> <p>Кнез је загрли око паса.</p> <p>— Ја ћу  
шње спреме.{S} С тога треба с извршењем хитати, а дотле Растислава што више дискредитовати код  
.</p> <p>— Још ономад на ноћ позван сам хитно к вама; рекли су ми да сте озбиљно болесни.{S} До 
ке од тебе.“ —</p> <p>Најпосле сећао се хитног и ужурбаног путовања у сред мркле ноћи.{S} Извел 
љусе дигне главу, гледа за тренутак оне хитре <pb n="140" /> коње, оне сјајне коњанике, па онда 
ш.{S} Он тебе бије силом — ти њега удри хитрином.{S} Министар заповеда буди консервативац; посл 
љно зузукале бирајући где ће пасти, час хлад, час топал зид, загрејан на сунчаној припеци.{S} П 
е се опет утиша; опет заузе свој миран, хладан положај и рече.</p> <pb n="86" /> <p>- Радо бих  
тише се; он се ћутећки окрете зиду и на хладан камен наслови своју врелу главу.{S} Лепша крадим 
нку. _</p> <p>Пава диже мараму и обриса хладан зној с чела.{S} У слепим очима поче је штрецати. 
у ни једна цртица на лицу.{S} Он остаде хладан, озбиљен, скоро натмурен.{S} На кнежево показива 
ћ и сунце, које већ нагиње заранцима, и хладан ветрић, који је мало час почео дувати, и загреја 
а тога, и у тај мах осети како га проби хладан, самртни зној.</p> <p>У томе тренутку њему се уч 
и и њеним интересима свикла ме да будем хладан спрам многих ствари, од којих се обичан човек гр 
гошћа остадоше сами.{S} Она је ћутала и хладила се својом лепезом.{S} Кнез устаде, приђе госпођ 
> <p>Кресао је шљунак о белутак, обадва хладна, обадва чврста, обадва <hi>камена</hi> - излетал 
лаче.{S} По лицу га пробиле ситне капље хладна зноја.{S} Жалос га је било погледати.{S} Изгледа 
о је пун гнева, поглед Растислављев пун хладна презирања.</p> <p>— О.. о.. о..! — рече Врбавац  
е, управо стегоше га као кљеште некакве хладне руке и почеше га свлачити у мрачну јаму, која се 
ма се сваки дан састају.{S} Оне првашње хладне укочености и неповерљива устезања са свим је нес 
> <p>Ката је ћутала и гледала га својим хладним, подругљивим погледом.</p> <p>— Збиља, какав је 
е још у пуном сјају грејао земљу својим хладним зракама; Дунав се беласао у даљини, и баш с те  
 мртве загрева и позива их да устану из хладних гробова својих.{S} У Звониграду све живо измиле 
онда понуди да му мете на рану неколико хладних облога.{S} Црнојевић одмах осети од тога олакши 
 сто, на који се наслањао, он је мирно, хладно, полако, одбрајајући реч по реч, развијао своју  
е главу, упре поглед у кнеза и упита га хладно.</p> <p>- Кнеже, нема ли друга излаза да се из о 
 Она га погледа преко рамена и упита га хладно и презриво:</p> <pb n="697" /> <p>— Шта хоћеш јо 
а рукама спуштену завесу, и наслонив на хладно стакло своје усијано чело, упре поглед на поље.{ 
ко вам сметам, ја могу и ићи — рече она хладно.</p> <p>— Којешта, пред тобом тајне! — рече Раст 
о себи узвишено мишљење, рече Растислав хладно.</p> <p>— Још је лепше, кад човек дође до тога м 
 огрне.{S} Кнез је доказивао да му није хладно, а доктор га је салетао <pb n="205" /> да су лич 
та, а кнез га је још дуго гледао немо и хладно.{S} За тим се окрете своме ађутанту, узе од њега 
Погледа и себи у лице и нађе га мирно и хладно.</p> <p>— То већ прелази сваку меру; то се претв 
и, и то упорно мислио, и непристрасно и хладно судио.{S} Он је решавао ово једно једино питање: 
 сам!</p> <p>- Јеси — одговори начелник хладно.</p> <p>Старац дубоко уздахну: — Не марим толико 
с то шпијунише, г. пуковниче — упита он хладно.</p> <p>Пуковник стаде, окрете се Растиславу.</p 
лицу.{S} Било је ведро, свеже, прилично хладно пролетње јутро.{S} Улице су биле пусте, из даљин 
 Растислав узе капу, поклони се Врбавцу хладно и учтиво и пође.{S} На начелников поклон одговор 
вима.</p> <p>Кнез је седео на мраморној хладној плочи и гледао у мрак.{S} Чудно му је било, как 
ни онда, кад се она појављује у мртвом, хладном мрамору.{S} Док су стари Грци резали човека при 
ао оно човек кога си на један пут полио хладном водом.</p> <p>— Јес, пара — понови госпођа јасн 
ло да су препили.{S} Али оно обадање по хладном, јутрењем ваздуху и оно пентрање за мајмуном по 
евносно проклињали природу људску у <hi>хладном, чврстом мрамору</hi>, благосиљали су и љубили  
е већ нађе свучен у гроб и притегнут за хладну влажну земљу, као да је опасан гвозденим карикам 
воју омиљену „државну теорију“, мртву и хладну као онај мрамор на који се наслањао.</p> <p>Кнез 
умено, мирисно лишће њено наслања своју хладну, гадну пљоснату главу.{S} Мали цвијетак кад осје 
знатоме дати или продати <pb n="547" /> хлеб или ма какву другу храну.{S} А ако би им ненадно б 
<p>Кнез изговори ово срдито, за тим узе хлеб, што му бејаху послали, и баци га на сто; вишек из 
ода.{S} У то име тајно му братство шаље хлеб као знак братства и пријатељства и до поло крвав в 
на, у којима би могли погубити службе и хлеб!{S} Но највише су зебли полициски чиновници.{S} У  
авезом „Балканска Браћа“.{S} Кнез прими хлеб, а врати крвав вишек.</p> <p>— Ако ми кад год затр 
ако да се издржи мучна борба за насушни хлеб.{S} Њему приступи један преобучен жандарм и понуди 
лац, кад не можеш другим чим да зарадиш хлеб.{S} Ваљда је мени ласно било кад сам морала сваког 
 ћемо? сиротиња смо? па радимо за парче хлеба.{S} Али кад би се право гледало, то се парама не  
бистра потока, да се прихвате залогајем хлеба - Угледајући се на свога славног деду, који је, п 
па после један по један остаје у комаду хлеба, у парчету меса, у крушци или јабуци коју несретн 
ао, да тиме може у свету заслужити кору хлеба.{S} Господин прота је имао своју службу, свој чин 
гледна, лепа жена те даде дечку торбу с хлебом и сиром, што је требало да му буде храна уз пут. 
то мислили.</p> <pb n="120" /> <p>— Хм, хм! да!{S} То ми је натоварио бригу на врат један прија 
е кљусе, г. Маврикије, оно ће овако.... хм! куда ћеш сад?{S} А?{S} Тамо?{S} Али моје кљусе има  
 с врагом немој шалу збијати, за што... хм!... е... е... ј, може те он опкорачити где му се не  
ја вама учиним овако — шах краљу!...{S} Хм!{S} Тако знаш ти, г. Маврикије, тако знаш — у буџак. 
 нешто мислили.</p> <pb n="120" /> <p>— Хм, хм! да!{S} То ми је натоварио бригу на врат један п 
вити.{S} То није ништа чудно. </p> <p>— Хм! дакле и то знате.{S} То ви онда, богме, много знате 
о по целој дасци штићен коњем.</p> <p>— Хм!{S} Бежи твоје величанство, г. Маврикије, <pb n="38" 
 главом и рекне <pb n="571" /> полако: „хм!“ Кад кукавица најзад сврши своју причу и стресе кри 
к, чича мигну с обадва ока и прошапута „хм! тако!{S} То ти знаш!“ За тим се окрете домаћину:</p 
...{S} Вечерас ће да му је воде!{S} Хо, хо!{S} Ала ће, као јаребицу, да је преко...</p> <p>Пија 
Софија насмеја се горко:</p> <p>— Хо... хо... о... о.!{S} Тешко њему међу таким пријатељима!{S} 
оште.{S} Дакле си ме преварио.{S} Ох... хо... онда то значи да се овде нешто крије: можда ће на 
лепу...{S} Вечерас ће да му је воде!{S} Хо, хо!{S} Ала ће, као јаребицу, да је преко...</p> <p> 
спођа Софија насмеја се горко:</p> <p>— Хо... хо... о... о.!{S} Тешко њему међу таким пријатељи 
Светлост, тако је.</p> <p>— Ох....хо....хо! — насмеја се кнез и опет пође ходати.</p> <p>Маврик 
 Ваша Светлост, тако је.</p> <p>— Ох....хо....хо! — насмеја се кнез и опет пође ходати.</p> <p> 
не види или не прати.{S} Кад чују какав ход, или какав говор из даљине они застану, заклоне се  
е за кестен и одатле ослушкују да ли се ход и говор примиче или удаљава?{S} Ако одмиче, они при 
На један пут осети се где коњи успорише ход; не потраја дуго, кола стадоше.</p> <p>Јелу парну к 
анпут му се учини да коњи успорише свој ход.{S} И заиста, после неколико тренутака кола се крет 
 лепа моравска долина.{S} Још сахат два хода и они би изашли из планине и дочепали се равни, ко 
е дуго трајала.{S} После десетак минута хода косу је на једаред пресецала лепа удољица, непошум 
 више од сахата како министар Растислав хода.{S} Дошао је још око 7 и по часова, и одмах је узе 
игну оком и прошапута као за себе: „још хода!{S} Планира нешто!“</p> <milestone unit="subSectio 
а хвата њу.{S} Сад сваки дан заједнички ходају и обоје у један глас одричу да им се шта слично  
а и сад се јасно чуло како говоре, како ходају по каменој плочи.</p> <p>„Јес’ овде је!...{S} Ов 
е, наслоњени једно другом на руку, тихо ходају и будни сањају у овој лепој, чаробној ноћи, или  
о; цело после подне провео је код куће, ходајући по својој соби.</p> <p>Кад му пред мрак дотрча 
о, тим боље, тим лепше — прихвати кнез, ходајући весело по соби и раскопчавајући своју униформу 
жа још неко време на свежем ваздуху.{S} Ходајући по баштини испред куће, Мона је у памети приби 
бетина је, са затуреним рукама на леђа, ходала по соби и цалала:</p> <p>„Погледај ти гадуре јед 
а, крупним корацима она је мушкобанасто ходала по соби и чисто кивним погледима мерила Паву од  
цама разговарали, а трећи су, усамљени, ходали двораном тамо амо.{S} Неки су били у маскама, а  
ично, синоћ око 7 часова, изашао сам да ходам јеленичким друмом.{S} Ишао сам као и обично левом 
 не даш никоме мира! — А за тим продужи ходање по средини собе, разговарајући нешто поверљиво с 
 у коме је седео.</p> <p>Врбавац је при ходању обично гледао у земљу, пред ноге.{S} Кад Растисл 
ју.{S} Кнез Мутимир, зачуђен, застаде у ходању.{S} За један тренутак владала је мртва тишина.</ 
дати.</p> <p>Ходао је великом двораном, ходао и премишљао.{S} Овда онда застајкивао је пред огр 
.</p> <p>Међутим, сав зајапурен кнез је ходао по соби крупним корицама, непрестано је гледао у  
 затвори врата за собом.</p> <p>Кнез је ходао по соби и чекао.{S} Прође пет, прође десет, прође 
>Ђенерал оста непомичан.</p> <p>Кнез је ходао и час по час загледао у сахат.</p> <p>На једанпут 
/p> <p>А кнез се доиста срдио.{S} Он је ходао и говорио, и што је више говорио, све се више срд 
секретар, маркиз Белини, нестрпељиво је ходао по своме кабинету, сваки чак је загледао <pb n="4 
ова, и одмах је узео ходати.{S} Прво је ходао по свом кабинету, где обично ради, али кабинет је 
 који је добро пијнуо.{S} Непрестано је ходао.</p> <p>Међу тим кнез Мутимир стајао је на сред с 
о вољи пустити корак.{S} Г. министар је ходао и нешто размишљао, али, већ на први поглед, дало  
.</p> <p>Наста мала почивка; Врбавац је ходао, само се чула шкрипа његових ципела.</p> <p>Расти 
а на огледалском сточићу.{S} Врбавац је ходао.{S} Један брк му се непрестано подизао у вис, кра 
се могао повући.</p> <p>Кнез је ћутао и ходао.</p> <p>Маврикије је стајао на сред собе и окрета 
ити о свом злочину — ђенерал је ћутећки ходао.</p> <p>— Свакако, мени је дужност да известим до 
од дуванског дима.{S} Кнез је прво дуго ходао и пушио.{S} После приђе прозору и узе прстима доб 
еданаест часова у вече.{S} Кнез Мутимир ходао је узбуђено крупним корацима по свом кабинету, и  
ne unit="subSection" /> <p>Кнез Мутимир ходао је по соби и звиждукао напев неке веселе француск 
утимира, па је онда узео ходати.</p> <p>Ходао је великом двораном, ходао и премишљао.{S} Овда о 
хо....хо! — насмеја се кнез и опет пође ходати.</p> <p>Маврикије уграби прилику и узе шешир.</p 
сте као што они мисле.</p> <p>Лепша узе ходати по соби, а на челу јој се указаше две малене бор 
аврикије се блажено смејао.{S} Кнез узе ходати по соби и као да се нешто замисли.</p> <p>— Да,  
убилца — рече ђенерал подругљиво, и узе ходати по соби.</p> <p>— Кнез плану:</p> <p>— Заиста, ј 
и сахат, отвори га, загледа га, — и узе ходати по соби.</p> <p>Ђенерал беше устао; он оста укоч 
 удари шакама по бутинама, устаде и узе ходати по соби, чудећи се.</p> <p>— Та то за бога није  
исписану хартију, пуковник устаде и узе ходати.{S} Изгледао је уморан и замишљен.{S} На његовом 
свој јутрењи огртач, упали цигару и узе ходати по соби.{S} Белини је причао даље.</p> <p>— Дуго 
аве.</p> <p>После ових речи ђенерал узе ходати но соби.{S} На један пут он се трже. „Ах, моја ж 
.</p> <pb n="89" /> <p>Врбавац опет узе ходати.</p> <p>— За то мени кнез говори ономад оне заго 
>— Није господару.</p> <p>Црнојевић узе ходати замишљено, с обореним очима, као да што тражи у  
погледа право у очи.{S} После пође даље ходати и рече доста мирно:</p> <p>— Па, на пример, ви н 
> <pb n="497" /> <p>Ратко скочи и окупи ходати но соби.</p> <p>— Изврсно!{S} Ствар је само како 
обио од кнеза Мутимира, па је онда узео ходати.</p> <p>Ходао је великом двораном, ходао и преми 
 још око 7 и по часова, и одмах је узео ходати.{S} Прво је ходао по свом кабинету, где обично р 
за пример — рече Врбовац и продужи опет ходати, а беше за тренутак застао.</p> <p>— Разговор по 
јчиће је л’!{S} Пресешће вам, вала), на ходи овамо да ти нешто кажем.</p> <p>Доктор узе старца  
тву.{S} Хајде прођи се ћорава посла, па ходи овамо у спаваћу собу те се уми, или се бар избриши 
утанти могу и чекати.{S} Отпусти их, па ходи да се разговоримо.{S} Ја се још осећам добро.{S} Н 
и устав — Паметан устав!</p> <p>Кнез је ходио и говорио, а Маврикије седео је још на свом месту 
е одазва: — Наши смо!{S} Добри људи!{S} Ходите ближе на разговор!</p> <p>После мала колебања се 
топце?!{S} За тим се окрете министру: — ходите ближе; и, показујући му претом доктора, он додад 
p>У брзо дођоше и сами пред један такав ходник и уђоше унутра.{S} Одмах иза првог савијутка, чк 
раму и, уздишући притворно, прошла кроз ходник, где су је вребале радознале очи пуковникова мом 
а одзива пусти их даље.</p> <p>Подземни ходник јако је вијугао то лево, то десно; час се сужава 
 узан, доста мрачан ходник.</p> <p>Овај ходник спајао је мали конак манастирски с великим, он ј 
адна врата и изађе у узан, доста мрачан ходник.</p> <p>Овај ходник спајао је мали конак манасти 
} Пошто је погасио свеће, момак изађе у ходник и погледа — нема ништа.{S} Приђе на прстима врат 
у се на један пут учини да неко промаче ходником.{S} Он упита ко је, викну по имену другога мом 
пођоше.{S} Доктор и дежурни поведоше их ходником.{S} На вратим им доктор рече.</p> <p>Хајд сад  
> <milestone unit="subSection" /> <p>На ходнику, на великој дворани, и на свима собама у којима 
то је тако издао наредбу, која се чак у ходнику могла чути, начелник се једва сети, да се окрен 
 кривудајући лево и десно, час као уски ходници, час као горостасне подземне дворане.</p> <p>Ов 
.{S} Но у ово доба Ташмаденски подземни ходници још су били доста добро одржани.</p> <p>Кнез Му 
 за тим их нестане у мрачним, подземним ходницима.</p> <p>У брзо дођоше и сами пред један такав 
 пре неколико часова гледао у подземним ходницима ташмаденским — а међу тим сви ови људи тврде  
идети како је један писар — млад човек, хоп лола, а пало му у део да заступа капетана — наређив 
се не чују уздаси и проклетства, где се хори само песма вечне славе и љубави и где је бескрајњи 
а да буде по његовој — кнежевој — жељи; хоће у свему да је његова старија; не може по својој во 
е ћара на обадве стране.{S} Дабогме!{S} Хоће жена и да има кнеза милосника, и опет сва чаршија  
 но све је то масло новога министра.{S} Хоће да се удобри кнезу.</p> <p>И мржња и незадовољство 
осподине, запао ми камен па ме жуљи.{S} Хоће ногу да ми осакати Морам да га истресем.“ И он је  
ијало једно те <pb n="514" /> једно.{S} Хоће промене, па ма знао да ће оно што после вас дође б 
у, гониће их на сваком кораку.</p> <p>— Хоће! — понови начелник истим тоном.</p> <p>Писмо је би 
ав!...{S} Свињари, неписмени свињари, а хоће парламенат, као енглески лордови!...{S} Фукара!... 
дражена, љута, видећи где сва њена мука хоће да буде за луду и да прође забадава, Синђа изручи  
ислиш нисам ја то пробала.{S} И сад она хоће мене да учи, и она зна боље шта ваља, а шта неваља 
у се допао онај њен вез на рукавима; па хоће да га види из ближе.{S} Могуће да је то, а могуће  
} Хоћу да дочекам те људе, да видим шта хоће они од мене, за што ме онолико траже и што ме гоне 
</p> <p>— Бадава!{S} Нека говори ко шта хоће, ове наше јаузне дивна су ствар.{S} Права друштвен 
 шта говора књаз.“ —„Нека говори ко шта хоће, ја што знам, знам.{S} Од наше Повратнице нема леп 
ва пажна.</p> <p>Увек је знао јасно шта хоће, а знао је и како и чиме хоће — јасан циљ и јасна  
има збуњеним, који ни сами не знају шта хоће.{S} Овде је ствар проста: хоћете „лек“ или нећете? 
шу с оним вином што га дају гостима кад хоће дуже да их задрже код себе.</p> <p>- Упитам какви  
 у страну, као оно код малог детета кад хоће да се заплаче.{S} У оним бајним очима, на целом он 
на повели се доле, као оно у детета кад хоће да заплаче.{S} По лицу га пробиле ситне капље хлад 
сто нека употребљава средства каква год хоће, само нека стече, или ако је већ има нека очува вл 
е да ме на зор држите.{S} Ако цео народ хоће другу династију, ево, хоћу је и ја.{S} Нека дође,  
а ми, више нас гурали на скупштини, све хоће још више и више.</p> <p>— Знају, да богме да сад з 
и остали доле с чича Мунтијаном да виде хоће ли моћи кога да спасу, јер изгледа да су неки људи 
оли, он за њом жуди, он је тражи, он је хоће, он је чека —- или све то ствар је само једног тре 
о поштена и чедна жена!“ А кад се обоје хоће — онда се обично овако пролази.{S} И нехотице дигн 
тво осуди — а кнез нека сад избере које хоће.</p> <p>Тако се завршивало писмо.{S} Кнез га прочи 
јасно шта хоће, а знао је и како и чиме хоће — јасан циљ и јасна средства.</p> <pb n="72" /> <p 
занимати питањем: „који ли је тај, коме хоће да ме даду“.{S} Зачудила се, како јој пре није пал 
и, бива, ти.{S} Ко год мине крај ружице хоће му се, бива, да је узбере; ружа мирише и опија, и  
кивати шта је наредио, како је удесио и хоће ли што бити?{S} Доктор га је уверавао да је све у  
 истинску природу и мрзим лицемере који хоће да се покажу чеднији но што су.</p> <p>— Данас су  
у Балканији.{S} Наћиће се и других који хоће да се користе кнезом.{S} Све оно чиме ви мислите д 
и само од његова укуса и његове користи хоће ли нагињати ономе што се зове поштено, или ономе ш 
Она састави три прста као оно кад човек хоће да се прекрсти и показа њима <pb n="221" /> на сре 
епу кћер, па му сад све ласно!{S} С ким хоће, с тим се може ородити...{S} Ђенерал, полковник, < 
те само вишом политиком.{S} Пред светом хоће да је светитељка, а овамо у мраку да бира младиће  
 дужностима.{S} Разлог је био — домаћин хоће једног радника више у кући.{S} Исти је разлог био  
 слива млаз разстопљења челика...{S} Он хоће да виче за помоћ, да кука, али...</p> <p>— Господа 
лужи други, онда га служи онако како он хоће.{S} Ево најбоља примера на вама самима.{S} Ви сте  
ћи шта то Синђа говори и шта она управо хоће.</p> <p>Али Синђа је говорила све даље и даље, и П 
ве и две.{S} Свакоме је прорицао шта ко хоће, било прошлост, било будућност.{S} Гледао је у дла 
те на дугачак сто, где према потреби ко хоће прилази и служи се.</p> <p>Пошто је догађај о Лепш 
- Траје, милостиви господине, колико ко хоће! а и чврст је, према потреби.{S} Јачи кад — дужи и 
.{S} Он је мушко и његово је право, ако хоће и дужност, да пада на сваки цвет који <pb n="452"  
га!{S} А зашто би га убио?{S} За то што хоће да усрећи једну девојку, и њу и све њене - рече до 
</foreign>, сад смо сами!{S} Хе, хе!{S} Хоћемо ли једну партију шаха? хе, хе? — рече кнез распо 
..{S} Не, не ћемо бежати.</p> <p>— И да хоћемо сад више не можемо рече Жика тужно. — Замка је з 
нају шта хоће.{S} Овде је ствар проста: хоћете „лек“ или нећете?</p> <p>— Добро, али ако отров. 
ма ништа више да каже.{S} Сад изберите: хоћете, нећете, како желите?</p> <p>— Добро!{S} Кад ми  
оји вас и не познају, ви <pb n="190" /> хоћете да одбијете од себе блиске људе, који вам сваки  
есам!{S} Ето их обадве на мом столу.{S} Хоћете ли да вам их покажем? — рече кнез одсечно.</p> < 
 Па што ме ту вараш.{S} Ви неког ђавола хоћете овде са мном — рече Пава сва црвена као паприка  
 ухвати за гушу, стегне и удави.{S} Шта хоћете више, рече Ката одсечно.</p> <p>— Али какав може 
има право да се брани...{S} Шта?{S} Шта хоћете ви?{S} Њу да нападају, а она да ћути и да седи с 
а трајало је мучно ћутање.</p> <p>— Шта хоћете сад? — прекиде први кнез ову тишину.</p> <p>Ђене 
у овде по све неумесне.{S} Говорите шта хоћете, али имајте на ум то, да ја знам све, да имам у  
ад, можете рећи и учинити после кад год хоћете.{S} Али што учините сад у овом раздраженом распо 
Каква дрскост!...{S} Али нека!{S} Дакле хоћете јавно убиство?{S} Учинићемо вам по вољи.{S} Чујт 
мове стида и разврата.{S} Па још и мене хоћете да увлачите у ваше ђубре...{S} И бијете ме што н 
че и тиме да га вежете за се!{S} Кад ви хоћете да шпекулишете кнезом,...</p> <p>— Софија!{S} Је 
е, желите ли ви да ја свршим посао, или хоћете само да вам ја дам што треба, па да свршујете са 
 је јача, ко ће против силе?{S} Ви мени хоћете да судите.</p> <p>— Ви мени!{S} Ко сме ударити н 
ци нису ваши лакеји.{S} И шта ви управо хоћете!{S} Да докажете како сте већи пријатељ народу но 
о но да протествујете, да напишете, ако хоћете, протокол којим се ограђујете — а за тим има, да 
 једно лице?</p> <p>— За што не!{S} Ако хоћете и два — рече кнез, и доиста именова једнога Немц 
игуран отров, и ја вам га нудим.{S} Ако хоћете, узмите.{S} Нећете ли, онда да идем...</p> <p>—  
 да се јавно одрекну свију начела и ако хоћете и целе прошлости своје, охрабрени попустљивошћу  
зло доба кнез га погледа.</p> <p>— Шта, хоћеш да идеш?{S} Не браним — По <pb n="43" /> гласу се 
 државним пословима како <pb n="400" /> хоћеш и узимај пара колико хоћеш!{S} Да видим шта ће те 
доказе!{S} У то се ти уздаш, сатано.{S} Хоћеш дакле доказа?{S} Ево их!...{S} Но чек’ да викнемо 
дим шта хоћеш, али не знам како ћеш.{S} Хоћеш на делу да осведочиш кнеза, да Црнојевић у друштв 
жртава, никаквих напора за туђ рачун. — Хоћеш ли да си добар либерал Растислављева кова, — глед 
ека му сад и кнез рекне.{S} А, је ли да хоћеш?</p> <p>— Доста, доста! — рекао си већ један пут, 
и презриво:</p> <pb n="697" /> <p>— Шта хоћеш још од мене?</p> <p>Мутимир се поче извињавати:{S 
га још једнако попреко.</p> <p>— Па шта хоћеш онда; што се срдиш?{S} Зар је мени мало муке и он 
и не разумем! — рече Ратко. — Видим шта хоћеш, али не знам како ћеш.{S} Хоћеш на делу да осведо 
 <p>3- Ух, баш си као дете!{S} У свашта хоћеш да завириш; остави то - рече Лепша живо, и, узима 
де и стаклено ти око наместе, и што год хоћеш!</p> <p>Док је Петрија овако ђаволила, а њене се  
} Мисли како год знаш, и смисли што год хоћеш, мени само кажи шта ти треба, и ако жив човек мож 
а је хтео рећи: „Ево обећаћу ти што год хоћеш, учинићу ти све по вољи, само немој ми више говор 
 си разглавио вилице1.. „Хајд пашол, ти хоћеш да ме учиш“. <pb n="200" /> — „Ама господар говор 
кнез стече уверење како ти желиш.{S} Ти хоћеш, дакле, да се послужиш нечим што не постоји — как 
хајд нећу више!{S} Зваћу те како год ти хоћеш.{S} Ово је навика — правдао се мајор.</p> <p>— Ру 
 одвраћати кнеза, викнуће му: „зар и ти хоћеш да ме саветујеш?“ Да му учини по вољи, незгодно ј 
служиш ти, онда га служиш онако како ти хоћеш, а кад га служи други, онда га служи онако како о 
 тебе нико не тражи.{S} Преведи га, ако хоћеш, у највеће планине, где нема живе душе, где за ње 
ће кнез послушати, а који ће сутра, ако хоћеш, дати кнезу све оно што му ви данас кратите, или  
ожено, и то не тек онако весело, но ако хоћеш да ти скаче с врх куће.</p> <pb n="196" /> <p>За  
b n="400" /> хоћеш и узимај пара колико хоћеш!{S} Да видим шта ће те онда ви?</p> <p>— Море, же 
икне: „Брже, брже, мајка ти певала, зар хоћеш да си већи господин и од самога министра!{S} Е, м 
ко цео народ хоће другу династију, ево, хоћу је и ја.{S} Нека дође, ја ћу се уклонити; па и опе 
ече она стишавајући се.</p> <p>— Добро, хоћу, роде, одучићу се.{S} Само ово што сам те молио не 
 фотељи.</p> <p>— Именујте их.</p> <p>- Хоћу!{S} Млађи официри причају да им ви говорите: „Ја с 
{S} Само што на послетку рече:</p> <p>- Хоћу, вала, баш ћу јој казати где јој је срећа!</p> <p> 
 колико ће ствар од прилике коштати.{S} Хоћу да реновирам мали салон.{S} Жута свила!{S} Све ће  
осле многогодишњих напора на власти.{S} Хоћу да пробам мало како иде рад и с другим људима.{S}  
емо бежати — рече Црнојевић одсудно.{S} Хоћу да дочекам те људе, да видим шта хоће они од мене, 
 <p>— Па, ја вам ето кажем шта хоћу.{S} Хоћу, да ми кажете, знате ли за какав онакав отров како 
Само хоћу све искрено да ми говориш; ја хоћу да познам и махне, па и пороке мога народа.</p> <p 
 изрекама, као што има наш народ.{S} Ја хоћу да чујем све.{S} Наредите, господин докторе, да мл 
нећу да живим ни од чије милости.{S} Ја хоћу једном да знам: седим ли ја на балканијском престо 
 не би било искрено с моје стране, а ја хоћу да будем милостиван спрам <pb n="515" /> вас, г. Р 
ини.{S} Дирнула ме ова прича зетова, па хоћу мало да се повратим.{S} Ви слободно разговарајте,  
нсервативац; послушан чиновник одговара хоћу, а после у пракси ради како најбоље може и уме.</p 
ните.</p> <p>— Па, ја вам ето кажем шта хоћу.{S} Хоћу, да ми кажете, знате ли за какав онакав о 
/p> <p>— Ох, не говори ми само то!{S} И хоћу, и могу, и нема те силе на свету која би ме у томе 
нако је понављао доктору:</p> <p>— Само хоћу све искрено да ми говориш; ја хоћу да познам и мах 
уо се са изреке: „нећу популаритет, већ хоћу аукторитет“.{S} Власт је волео страсно.</p> <p>Иде 
д једног дана њему прасне ћев и рекне: „хоћу сад овако“ — како, чиме ћеш га уздржати?</p> <pb n 
шила - видели смо.{S} Место да помогне, хоџа је покушао да одврати девојку да не подлегне.</p>  
 говор полако, али кад га Срећко удари, хоџа поче говорити гласније, после је говорио све јаче, 
во:</p> <p>Дошао, вели, некакав Турчин, хоџа, која ли је вера — брада му баш до појаса, а сва с 
 и за часак један помислити, да ћу ја - хоџа махну руком низ дугу, седу браду — да ћу ја, слуга 
де.“ Срећко је извршио своје претње.{S} Хоџа је прво свучен у подрум, ту је провео целу ноћ вез 
 и опет га мазну песницама по глави.{S} Хоџа поуми да се исправи, но Срећко га стегнутом песниц 
е хоџи једна девојка с једном женом.{S} Хоџа треба да рекне девојци како је убрзо чека голема с 
и - тако је ћата завршио свој говор.{S} Хоџа је ћутећки климао главом.{S} Само што на послетку  
а покуша да изглади рђав утисак, што га хоџа беше учинио на Паву.</p> <p>— Јамачно пијано! — по 
и процеди кроз зубе: „Полако!{S} Где је хоџа?“</p> <p>Срећко јој очима показа врата.</p> <p>Доб 
!</p> <p>— Слаго те нисам ништа; - рече хоџа мирно, усркујући дуг дим с наргиле — рекао сам да  
 ћерка ми је.</p> <p>- Вала није - рече хоџа.{S} - То не море бит’.. а кад би и било тако, ти б 
акав неваљао човек као што си ти — рече хоџа мирно.</p> <pb n="236" /> <milestone unit="subSect 
ћку одмах паде на ум мисао како би се и хоџа могао згодно употребити у овој ствари.{S} Брзо је  
> <p>— Бог ти помогао, млада — одговори хоџа.</p> <p>Синђа гурну Паву и прошапута јој: — Поглед 
и то нисам рекао ни обећао ја — примети хоџа.</p> <p>- Па што ми не рече одмах да нећеш, стрвин 
 у грехе ваше.</p> <p>Ове последње речи хоџа је изговорио под ударцима Срећковим.{S} Он је прво 
еном, јер најпосле, шта зна она шта јој хоџа може све погодити или прорећи, па што после да јој 
а прогнали.</p> <p>Тако је грдно прошао хоџа.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се нађ 
>Десет година усастопце долазио је тако хоџа у Балканију, обилазио вашаре, добро пазарио и нико 
 испунише видли смо мало час.</p> <p>Но хоџа је скупо платио за ћатине „преварене наде.“ Срећко 
а ум да је изведе доле у поток, где оно хоџа погађа.</p> <p>Чим Синђа помену хоџу окретном Срећ 
е и она, Синђа, али сама не може, пошто хоџа све по две и две пушта да им меће белег а да иде с 
" /> <milestone unit="subSection" /> <p>Хоџа је грдно прошао са свога „упорства.“</p> <p>Његово 
...{S} Но дед јој мети белег....</p> <p>Хоџа викну девојку и рече јој да му покаже десни длан.{ 
си и ти амо доведена на закла...</p> <p>Хоџа не доврши свој говор.{S} У који мах он изусти пола 
а је дошла, и она и ова девојка.</p> <p>Хоџа упита шта јој је та девојка.{S} Синђа се окрете, п 
агреја и узе се трести; у очима старога хоџе као да се упали некакав пламичак — оне су сијале у 
е на ногу, па, отежући реч по реч, каза хоџи ради чега је дошла, и она и ова девојка.</p> <p>Хо 
кају, затвори врата за њима и окрете се хоџи.{S} Са стиснутим песницама над <pb n="234" /> глав 
р је лака и проста.{S} Мало час доћи ће хоџи једна девојка с једном женом.{S} Хоџа треба да рек 
5" /> <p>Блед као смрт, Срећко прискочи хоџи и опет га мазну песницама по глави.{S} Хоџа поуми  
и споразумели.{S} Срећко је прво претио хоџи да ће га казнити за обмањивање света и ширење сује 
доводила амо?{S} Зар ја не видим да смо хоџи дошли само преворме ради....{S} Ја ћу сад да идем, 
/p> <p>Ћата је ово примио као пристанак хоџин.{S} Како се ствар после свршила - видели смо.{S}  
јка, бела ниси.</p> <p>Синђа се узврда; хоџине речи погодише је.{S} - Што!{S} Богме јој ја лепо 
ски конак; пандурима заповеди да понесу хоџине ствари.</p> <p>У оној истој соби, где је мало ча 
тим песницама над <pb n="234" /> главом хоџином, Срећко једва изговори, гушећи се од гнева:</p> 
ити и носити га уза се.{S} По уверавању хоџином то је заклањало од несреће и болештине.</p> <p> 
 Срећко је био свршио своје песничање с хоџом, он уђе, с усиљеним осмејком на уснама.</p> <p>—  
рати се Пави.</p> <p>- Питала сам га за хоџу — прошапута она Пави; за тим додаде гласно: „Хајде 
војку да не подлегне.</p> <p>Мисао да и хоџу употребе у овој ствари пала је Срећку овако:</p> < 
вика на онај свет и разагна га; избруси хоџу и нареди му да пође за њим у манастирски конак; па 
ј соби, где је мало час Срећко изударао хоџу, пре по сахата њих двоје су се бајаги споразумели. 
но хоџа погађа.</p> <p>Чим Синђа помену хоџу окретном Срећку одмах паде на ум мисао како би се  
цикну Срећко и стегнутом песницом дерну хоџу по глави.</p> <p>Старац се испрси, спусти наргиле, 
распитивати шта је, ти ћеш га блажити и храбрити да он мирно гледа своја посла.{S} Његова безбе 
ошло без икакве двоумице.</p> <p>Ни св. храм орловачки није хтео изостати од осталих јавних гра 
мове молитве; од богомоља сте направили храмове стида и разврата.{S} Па још и мене хоћете да ув 
и су ми да поједем креслу јерусалимском храму и да попијем воду у којој се крстио антихрист.... 
о један од светих обреда, вршен у самом храму.{S} Ствар је узимана природно и није било данашње 
з је сахрањен у породичну костурницу, у храму свете Богородице у Звониграду.</p> <p>Тако је мла 
ебом и сиром, што је требало да му буде храна уз пут.{S} Жена је били лепа; мора бити да је Тек 
ежили кнежев карактер и давали повода и хране сваковрсним разговорима и тумачењу по Звониграду. 
из конака онога момка што обично чува и храни мајмуна, те га једва он домами и ухвати.{S} Свети 
наплате од народа у натури, понајвише у храни и вариву, које би после потрошила војска.</p> <p> 
сто ужас!{S} И каква ти чудовишта ми не хранимо за нашим рођеним столом; то је просто отров за  
а: „Мила, слатка <pb n="535" /> мајко и хранитељко, међер право веле стари људи да балканиска з 
 <pb n="547" /> хлеб или ма какву другу храну.{S} А ако би им ненадно банули какви страни, непо 
рхтавици, а глас му био необично дебео, храпав, промукао, и што је ђенерал више говорио, глас м 
возно викну: „Ко је то?“ Глас му је био храпав и промукао.</p> <p>Млада, лепа домаћица стукну п 
нез на један пут, а глас му је био тако храпав и дебео, тако непријатан, потмуо и расцепљен да  
који потврђују моју кривицу? — упита он храпаво.</p> <pb n="314" /> <p>Кнез брзо одви завежљај, 
{S} Црнојевић м Жика прилегоше уз један храст, док ова гомилица прође.{S} У томе се један од он 
де, у сред зелене пољане, стоји усамљен храст, каткад зелен, каткад са сухим врхом, а понекад и 
ше, донекле чак сматра то за част.{S} У Хрватској, веле, сељак се сам хвали по целоме селу кад  
 кнеза муче нечастиви, да он има везе с хрђавим духовима и вештицама, а све ове скаске налазиле 
јој је забрањено.{S} Уз то су фанатички хришћани варварски почели рушити споменике старинске ве 
ушали његов говор тако, као што побожни хришћани слушају лепу службу смирена свештеника.{S} У т 
 у исти мах остају удови.{S} Као добра, хришћанка гђа удовица водила је рачуна о прсту божијем. 
 у појмовима о љубави и полним односила Хришћанска теорија о грешности тела, хришћански аскетиз 
ојих конкубина.</p> <p>У првим вековима хришћанске победе, кад је хришћански фанатизам био најв 
ла Хришћанска теорија о грешности тела, хришћански аскетизам, да тело ваља мучити, да би се спа 
о притворство донело је Хришћанство.{S} Хришћански аскетизам убио је вештину сликања и резања у 
рвим вековима хришћанске победе, кад је хришћански фанатизам био највећи, вештина сликања и рез 
атрајући то као остатке незнабоштва.{S} Хришћанство је разорило више класичких <pb n="161" /> з 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Хришћанство, које је у многим стварима донело напредак, 
и!</p> <p>Све ово притворство донело је Хришћанство.{S} Хришћански аскетизам убио је вештину сл 
 да заспи, али узалуд.{S} С леве стране хркала је на глас његова баба, а с десне кењкало је на  
.</p> <p>Из једнога угла чуло се гласно хркање некаква успавана момка.{S} Овда онда одјекивао ј 
 у мањим дозама може имати за последицу хронично тровање — т. ј. може се човек њиме <pb n="102" 
 отрове, па тек да покажу тако дејство (хронично тровање).</p> <p>„Такав један случај имали смо 
Говорећи то дама се полако извлачила из хрпе хаљина, коју је имала на себи, скидала је једну по 
 кад само стресала, осећала је како јој хртењачом пролазе жмарци.</p> <p>Кола су тутњала, све д 
оји на сред собе, он застаде, збуни се, хтеде се вратити, но кнез га спази и оштро га упита шта 
опипа стоји ли му на месту револвер.{S} Хтеде зауставити свога вођу да га што упита, али се сет 
и баш у оном моменту кад га Жика понова хтеде ухватити за рукав да га повуче да беже, Црнојевић 
н и продужи откопчавати мундир.{S} Каја хтеде још наваљивати да чује шта је, но муж је пресече. 
одмах за тим побледе као мртвац.{S} Она хтеде нешто рећи, али њене бледе усне само задрхташе, п 
вчина; не слутећи ништа рђаво, он и сад хтеде окренути на шалу те примети:</p> <p>- Само ако ни 
стиште јој главу у своје наручје, па је хтеде тако стегнуту опет обалити на диван.</p> <p>Бране 
60" /> заједно, управо падоше.{S} Он је хтеде наместити да му седне на колено, но она се изви и 
 неће ни о чему да проговори, али га не хтеде питати.{S} Место тога, паде му на намет, да прсти 
ци нису донели никакве користи; Заре не хтеде више рећи ни речи, и на све разлоге он је само по 
ве што је знао.{S} Само о две ствари не хтеде реч једну прословити:{S} Како му је име? и откуда 
отаљају још по једну,“ но она никако не хтеде.{S} Кад су је салетали питањем што не игра, она с 
лава на разговор, но кад овај никако не хтеде, пуковник се обрати с питањем право њему:</p> <p> 
де да је био с кнезом, али ни по што не хтеде казати, где су били, јер рече да је то кнежева та 
ече жбиру: „одлази!“</p> <p>Али жбир не хтеде одступити.{S} Кад је стао и даље досађивати, пруж 
 да врдне куд год у страну Црнојевић не хтеде осврнути главе.{S} У њему се бејаше тумбе окренуо 
ма, али му на његов захтев слику још не хтеде вратити.</p> <p>Лепша поново узе загледати слику. 
омести — рече Мутимир живо.</p> <p>Кнез хтеде понова да се изгуби у читавом потоку ласкавих реч 
 шампањ).</p> <p>Ађутант поново приђе и хтеде поновити своју услугу, али кнез одлучно махну рук 
ј бележник, мету га у џеп, поклони се и хтеде поћи.</p> <pb n="273" /> <p>Растислав га заустави 
ка одбрана слаба помоћ, она се окрете и хтеде побећи у један угао.</p> <p>Млади господин погна  
 — рећиће Лепша.{S} Кнез се брзо маши и хтеде узети слику, али она је већ била у Лепшиној руци. 
.</p> <p>— Моје јагњешце, рече јој он и хтеде је пољубити у уста.{S} Она окрете главу и он је п 
медведа?“ Он се сав зацрвени до ушију и хтеде рећи нешто оштро; но опет се уздржа, и, пошто је  
аку где је био одсео кнез.{S} На капији хтеде их задржати стража, но <pb n="253" /> они одсудно 
 закољем - рече чича Боја срдито.{S} Он хтеде продужити, но доктор га пресече.</p> <p>— Што нал 
д кнеза — одсече Радован.</p> <p>Официр хтеде навикнути, но Боја га претече...</p> <pb n="255"  
ка пренесе је преко собе, но у који мах хтеде да је спусти на сниски отоман <pb n="440" /> у уг 
 погинула.</p> <pb n="252" /> <p>Старац хтеде поћи сам доле конаку да потражи кћер.</p> <p>„Ја  
има.{S} У осталом, то ствар не мења: не хтедне <pb n="498" /> ли послужити свесно, она ће послу 
ћа на случај да се кнез узјогуни, па не хтедне лепим начином вратити дуг.{S} За тај случај веом 
 се то може бранити?{S} Донде, док кнез хтедне слушати.{S} Кад једног дана њему прасне ћев и ре 
ицу за коју је имао сести кнез, ако већ хтедне седати, па онда оде.</p> <p>Кад је било тачно 10 
ђем до последњих кућа звониградских.{S} Хтедох се одатле вратити натраг но у тај мах као да ме  
.{S} Бојећи се да вам што не нахуди, ја хтедох у два маха дигнути оне жице, али ме црна прилика 
ти се маче.{S} Спава, помислим у себи и хтедох се уклонити, кад на један пут кнежева уста узеше 
Паву и њене друге.{S} Али оне никако не хтедоше.{S} Управо није хтела Пава, а без ње нису хтеле 
позва и кнеза и његова пратиоца.{S} Они хтедоше сести на друге гробове, но он позва <pb n="592" 
 бити.{S} Кад му иде толики други свет, хтела би да му отиде и она, Синђа, али сама не може, по 
01" /> да га никад јаче није волела.{S} Хтела је да бежи из ове собе, за коју су биле везане то 
 говорника, час на свог мужа, као да је хтела рећи: „па шта мислите ви ту?“.</p> <p>Кад Ратко р 
 погледа мужа чисто зачуђено, као да је хтела рећи:</p> <p>„Ако буде“!{S} Е мој будаче, па ти ј 
еднако мења свој облик...</p> <p>Она је хтела да што помисли, но а она да прибере ту мисао, ње  
изгубиле се, и она управо не зна шта је хтела рећи.{S} Ускључала крв јури јој кроз жиле и шушти 
 веле да је велики господин.{S} Радо је хтела веровати да је све то само нескладна прича, која  
и оне никако не хтедоше.{S} Управо није хтела Пава, а без ње нису хтеле ни оне.</p> <milestone  
 ципеле по сред цволике.{S} Она то није хтела; удар је био случајан, но опет за то бол је био т 
И то се непрестано тако мења.{S} Она би хтела да што рекне, али речи редом долазе једна по једн 
гледате сваки свој интерес!{S} А ја сам хтела рећи то, да ви нити сте једини, ни сте највештији 
а болно место.</p> <p>— Извините, нисам хтела — рече Јела збуњено и поуми да се и сама сагне, д 
месту.{S} Али кад је већ зла судба тако хтела онда, шта ће се, он је данас кнез и мора се трпет 
шкања између Лепше, која је пошто-по то хтела да чита писмо, и између Мутимира, који то ни пошт 
 слушали.</p> <p>— Зар би Ваша Светлост хтела да се у понашању изједначи с човеком који је пони 
оживи женско друштво; даме, које су већ хтеле поћи, још застану за који тренутак, и кад већ пад 
} Управо није хтела Пава, а без ње нису хтеле ни оне.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ле 
акривен, а да не изгуби снагу.{S} Даље, хтели би отрове који производе тако страшна дејства, да 
 нека мала вајна аристокрација наша.{S} Хтели би власт, да покажу како нису гори од својих очев 
што се лако растварају и брзо ветре.{S} Хтели би какав отров који се годинама може носити сакри 
{S} Чини вам се мало да будете људи.{S} Хтели би да сте нешто више од човека.{S} Кушате да се п 
оворите, да не лупам увек главу шта сте хтели рећи.</p> <p>— Да, да, рече Растислав, гледајући  
ђено.</p> <p>— За што!{S} За то што сте хтели отровати свога кнеза.{S} А како?{S} Врло просто.{ 
рена у младој души његовој.{S} И шта би хтели ви од њега?{S} Да у почетку своје деветнајесте го 
о да разумем вашу срџбу.{S} Ваљда не би хтели то, да други приме одговорност за ваша дела?{S} И 
ко исто <pb n="313" /> као што сте и ви хтели мене убити.{S} Испићете сами отров који сте мени  
е у образу као земља.</p> <p>— Би ли ми хтели показати ма и један једини од тих документа који  
 какви страни, непознати људи, па силом хтели што од њих узети, они онда да се притворе као да  
изгинули или похватани с тога што нисмо хтели бежати.{S} Сви ће рећи — бежали, бежали, и кад су 
 министар човек новајлија; што они буду хтели, то мора и он хтети.{S} Они ће га извештавати и о 
b n="153" /> од 10—12 година.{S} Кад су хтели поћи, изађе угледна, лепа жена те даде дечку торб 
шао, ствар је већ била зрела.{S} Они су хтели, само да га протерају.{S} Лудорија!{S} Младићи, ш 
њанике, па онда фркне на нос, као да би хтело рећи: „Па добро, возите кнеза, возите, па шта је  
 беле кости, тако ћемо га стегнути, да, хтео не хтео, мора остати међу нама, а после ћемо га пу 
аповедају.</p> <p>— Човек, који не зна, хтео не хтео, мора ићи за оним, који одмиче напред.{S}  
е на врхунац државних послова, где сад, хтео не хтео, мора остати и примити на се сва та тешка  
оследње слогове у речима.</p> <p>— Јес, хтео је да се дигне, да се прослави, да овековечи споме 
 у срце с узвиком:{S} Сине човечији!{S} Хтео си да будеш виши од људи, браће твоје, за то си ос 
проласку, обадве ме добро загледаше.{S} Хтео сам да загледам и ја њих, али како су биле јако ув 
 — он је победио лукавством...</p> <p>— Хтео-не хтео, кнеже, ти ћеш морати целога века да имаш  
хвати Растислав извињујући се.</p> <p>— Хтео сам рећи да ми ви ипак кажете да нисам углађен, са 
тко превуче шаком преко лица, као да је хтео скинути с образа некакву паучину, па настави одлуч 
а усне су се грчевито купиле, као да је хтео нешто рећи што не може да изговори.</p> <p>Начелни 
слав живо и чисто обрадовано, као да је хтео рећи: „Ево обећаћу ти што год хоћеш, учинићу ти св 
тима, и гледао их тако зорно, као да је хтео да их прогута погледом.</p> <p>Кад би око 3 часа п 
 само себи веровао — ствари о којима је хтео да остану тајна, радио их је сам, не поверавајући  
авом.{S} Него молим те да чујем, шта је хтео тај изасланик — рече кнез и стаде испружен пред Ле 
оворио.{S} Застајао би само онда кад је хтео да упали нову цигару, а међу <pb n="505" /> тим па 
не пушке Црнојевић као да оживе, сад је хтео и да пође живље и да се склони, па и да потрчи по  
, за бога? — упита Каја.</p> <p>Кнез је хтео да говори са својом рођаком сроднички и срдачно.</ 
{S} Један официр, <pb n="21" /> који је хтео повести свој батаљон да њиме заузме главну полициј 
 све знаци жива одобравања, а случај је хтео да Ратко заврши свој говор баш у тренутку, кад на  
а Јовану — рече госпођа улазећи — он је хтео да ме пријави, али ја нисам дала.{S} Да си био с к 
ве то већ га је почело опијати, и он је хтео само у две-три речи да чује у чему је та „озбиљна  
 ћутање било је мучно пуковнику и он је хтео да га прекине.</p> <p>Кушао је још у два три маха  
овољи своје љубопитство.</p> <p>Радо је хтео да упита кога за савет, али то му се у писму изрек 
могло дати џевапа стрина Синђи, а ко је хтео да остане на миру морао је просто њу митити).{S} Ј 
 доктор даде знак министру као да му је хтео рећи да је кнез болестан и да га ваља штедити.</p> 
 да је младић био сувише дрвенаст, није хтео ни чути ни разумети госпођу и њене разлоге, грубо  
544" /> <p>Но сељак је оћуткивао и није хтео казати прави разлог. „Ако си истина Црнојевић, каж 
имир се ухвати оберучке за главу и није хтео веровати својим очима. — Човек, коме је поверена б 
мице.</p> <p>Ни св. храм орловачки није хтео изостати од осталих јавних грађевина.{S} На уласку 
онако у целини, и он у појединости није хтео ни улазити.</p> <p>Начелници су саслушали његов го 
ше на политички угурсузлук, ади он није хтео истраживати где је и шта је то.{S} Та му се ствар  
 /> кнеза на јаузну, али он никако није хтео остати.{S} Правдао се да мора одмах ићи војном мин 
 са свим како не треба.{S} То нико није хтео.{S} Ту моје праве кривице није било....{S} Али шта 
у нужнику, али <pb n="173" /> свет није хтео то ни чути, и ни пошто није дао да се ова „света б 
и откуда иде, пошто ћутљиви младић није хтео о томе ништа говорити.</p> <p>Но и ако је жандарм  
сти, тако ћемо га стегнути, да, хтео не хтео, мора остати међу нама, а после ћемо га пустити.</ 
у.</p> <p>— Човек, који не зна, хтео не хтео, мора ићи за оним, који одмиче напред.{S} Наравно, 
унац државних послова, где сад, хтео не хтео, мора остати и примити на се сва та тешка бремена, 
 победио лукавством...</p> <p>— Хтео-не хтео, кнеже, ти ћеш морати целога века да имаш посла с  
ам шта јој је данас — рече он као да се хтео извинити пред Ратком за неупутности женине — Још м 
 <p>— Јес — настави ђенерал — ја сам те хтео убити.{S} Отров сам изабрао с тога што он најмање  
е.{S} Види тамо на обали некакве људе и хтео би да им што довикне.{S} Али таман он заусти а нек 
</p> <p>— Ћути! ћути јадниче!{S} Сад би хтео још и у инћар — рече Лепша, довршујући намештање м 
е.{S} Сваки отменији грађанин орловачки хтео је да та „звезда даница сија и трепери“ пред његов 
ла штета, да си га напустио, да га ниси хтео служити?{S} Место тебе он би узео другога; узео би 
лиш твоју мајку; чак причају да је ниси хтео трпети овде.{S} Никад не спомињеш њено име.{S} Сад 
вам што не буде, ја сам за сваки случај хтео да имам у рукама главнога покретача целе ове ствар 
стинско мерило — то је човек.{S} Ја сам хтео убити човека, и ја сам крив...</p> <p>Ђенерал се з 
 ћемо сви с драге воље доћи“ а ја нисам хтео, молим покорно, под морање...</p> <p>Растислав пре 
ти у толико ближа срцу, што је зао удес хтео те је и он сам, баш некако у то исто доба, остао у 
нзул.</p> <p>— Ах, г. бароне!{S} Ја бих хтео видети тога који би се усудио да те моје исказе уп 
начелник.</p> <pb n="94" /> <p>— Не бих хтео да га узнемиравам — примети Врбавац као за себе.</ 
 од некога значаја.{S} Начелник Врбавац хтео је да се обезбеди за сваки случај, да не буде у ст 
же.{S} Но било је сумње, да ли ће Лепша хтети да послужи њиним интересима.{S} У осталом, то ств 
јлија; што они буду хтели, то мора и он хтети.{S} Они ће га извештавати и обавештавати, а у ств 
век, знао је за ону народну изреку „<hi>Хубава мома род нема.</hi>“ А веровао је и у благотворн 
> <p>Било је после подне једног од оних хубавих пролећних дана, кад ти се чини да цела природа  
 мојом.</p> <p>— Ене!{S} А што да ти је худа срећа.{S} Она ти, богме, није црна, но баш бела и  
— Не уздишем ја за њима но за собом, за худом и црном срећом мојом.</p> <p>— Ене!{S} А што да т 
о је с једног краја јављено, да је неки хук ушао у најбоље грађане, да се, под изговором фамили 
данпут настао некакав неред, нека трка, хука; где где се чуло уздржљиво јецање, а где где и гла 
 се, овда онда, још чула његова потмула хука.</p> <p>Чамац с Враничићем ишао је напред, но кад  
 гуја, ишла је од одаје до одаје и само хукала и понављала: „Еј, пусто добро моје, коме ли оста 
 опрезно и силазио је дуго.{S} Најпосле хукну и спусти ме.{S} Осећао сам да лежим на некаквим д 
пало чело, а нарочито угнут нос јако су хулили лепоти њена лица.{S} Али у целој појави ове жене 
вију варошких нужника, али за то своје „хуљење“ млади мудраци мал нису кожом платили.</p> <p>Пр 
ма толико духа, појезије, досетљивости, хумора и дивне шале у својим песмама и изрекама, као шт 
уњкам, ћерко!{S} Да богме да хуњкам.{S} Хуњкала би и ти, да су ти се угнездила у носу два огром 
акве кокете.</p> <pb n="597" /> <p>— Е! хуњкам, ћерко!{S} Да богме да хуњкам.{S} Хуњкала би и т 
> <p>— Е! хуњкам, ћерко!{S} Да богме да хуњкам.{S} Хуњкала би и ти, да су ти се угнездила у нос 
ем!</p> <p>— Ух! господин појка, што ви хуњкате, то је просто страшно! — зачу се из суседнога г 
а, што слободно полеће над горостасним, хучним таласима и безбрижно слуша метежну борбу њину; ј 
им, - тако ми се она љуљка на срдитим и хучним таласима грка живота људска.{S} А кивна пучина р 
 и спокојна, само се још из даљине чуло хучно шуштање бујних планинских потока, надошлих од пла 
је нетремице, за тим рече: </p> <p>— П. Ц. <hi>Перун Црнојевић</hi>!...{S} Је ли?{S} То је твој 
hi>П.</hi>, друго <hi>А</hi>, треће <hi>Ц</hi>...</p> <p>Сељак на једаред умуче, спусти руке на 
г шта је 400 све суха жућака, па се све цакли као сунце...</p> <p>— Море ви, тамо!{S} Еј, ти, М 
уреним рукама на леђа, ходала по соби и цалала:</p> <p>„Погледај ти гадуре једне!{S} Што ја с њ 
ло бити раније.{S} Госпа <pb n="376" /> Цанка прича, да је Лепша говорила како је он њу прво пи 
{S} Кажем ти, јутрос ми је била госпођа Цанка.{S} Од ње сам све чула.{S} А њој је, вели, казала 
гла у земљу бих пропала.{S} Дошла госпа Цанка, па ми жена честита, а ја ништа не знам као Тотов 
ом о нокат, да покаже колицко муж госпа Цанкин неће ништа да учини док не упита своју жену — је 
ија да се сакрију пред женама.{S} Госпа Цанку да узмеш ти за управитеља вароши, па да знаш ко с 
м дукат извукла), па бих онда тај дукат цап.... овде себи на чело. (Она састави три прста као о 
 прослави, да овековечи спомен, да буде цар балкански; он је био немирна глава, опасан човек, т 
али са свим друкчије.</p> <p>Аустрински цар нудио нашега кнеза Мутимира да му да своју ћерку, а 
 <p>А највише је, веле, наваљивао руски цар да се та ствар једном уреди.{S} По његовом настојав 
Турска је наша сузеренка; султан је ваш цар; наша је дужност.... била... јес, дужност!{S} А нај 
 говорило да сте, по савету аустрискога цара, од кога сте, вели се, и тражили „очинске савете,“ 
човек два ока од њега да не одвојиш.{S} Царева му ћерка не би махне нашла....{S} Обућиће те у с 
упу; ту ће се јавити и поднети писмо од царева, и онда ће скупштина примити њега, а кнез Мутими 
своје главе, но по споразуму и договору царева и по њином овлашћењу.{S} Досадило се царевима да 
 залуд братска крв.{S} Тако су доконали цареви, па како се баш сад некако навршује 15 година од 
но обележио, како има места куда и сами цареви „пешке иду.“ Јес, има места, куда и сами владаоц 
једном уреди.{S} По његовом настојавању цареви најпосле доконају тако, да Балканијом не влада с 
ва и по њином овлашћењу.{S} Досадило се царевима да гледају како се Црнојевићи и Косанићи конаб 
 од које се затресла цела голема турска царевина; замисао, која је као муња укрстила с истока н 
царевину, сто <pb n="436" /> круна, сто царевина, цео свет, сву вечност, цело блаженство, све,  
а, опасан човек, турској <pb n="349" /> царевини претила је опасност од њега, она је просула па 
 мило срце моје, за тебе бих дао круну, царевину, Александрову царевину, сто <pb n="436" /> кру 
е бих дао круну, царевину, Александрову царевину, сто <pb n="436" /> круна, сто царевина, цео с 
Балканија припадне Аустрији, ако кнез с царевом ћерком не имаде мушка порода.{S} Кнез Мутимир н 
дној руској пограничној вароши с руским царем, и он се крене на тај пут.{S} Уз пут су га свуд д 
је, која тако исто халапљиво погледа на Цариград.{S} И ко зна докле би се сад шириле међе Балка 
 ђубре закопали!{S} Главу одсекли, на у Цариград послали!...</p> <pb n="524" /> <p>„Страховит ј 
у апеловали на младога владара да оде у Цариград и да подигне крст на Аја Софији!</p> <p>У општ 
ш у почетку прошлога века донео га је у Цариград из Немачке некакав мајстор бродовља и после ду 
ге да му переш, па воду да пијеш, еј!.. царица да будеш!.... а она се смрзла ка да ће је неко н 
 ће народ за њом поћи, као за законитом царицом.{S} Говорила је, како она има већ и својих људи 
и женски накити, а сем осталога и једна царска женска круна и једна златна преслица, са златним 
али кад је понекад сањала на јави да је царска кћи; па замишљала како би наместила своју собу,  
кнезу жељена је не само краљевска, но и царска круна; а било је и таквих позива који су апелова 
.</p> <p>— О, на против, испавао сам се царски_ Ово је већ трећа ноћ како спавам као заклан.</p 
.“ Ручак је био више но изврсан, „прави царски ручак“, као што се изразио сам кнез.{S} За столо 
а он само дрмне жицом ћесару или руском цару, па ни бригеша.{S} Сутра дан тек чујеш, бајаги „По 
накривљено прошће.</p> <p>Али нада свим царује свеопште, непрекидно, једноставно зеленило.</p>  
апа надобијао.{S} Све цванцик и чарапе, цванцик и чарапе за један белег и једно гледање.</p> <p 
едај шта га је чарапа надобијао.{S} Све цванцик и чарапе, цванцик и чарапе за један белег и јед 
 судбину из књиге; за све то плаћало се цванцик и пар чарапа.{S} Ко је желео да <pb n="237" />  
ући.{S} Кад Јела склони и приштеди који цванцик, баба јој чантра дотле, док и то не узме.</p> < 
да ће јој се, као оно пре, понудити 5-6 цванцика.{S} Али кад јој Срећко рече да је то за кнеза  
н косе, или парче какве крпе, или какав цвет, или најпосле чак и каква тица, случајно падне баш 
 се и зачуди се кад угледа леп кестенов цвет.{S} Наже се преко прозора, да види ко му то добаци 
ај мах вијаше једну девојку да јој отме цвет.{S} Кад угледа оца — застиде се.{S} Снаја га одмах 
о, ако хоће и дужност, да пада на сваки цвет који <pb n="452" /> му се допадне, да пије сладост 
е тако, часан те убио!{S} Гле, обали ми цвет!{S} Боже, истина благо теби, црна Петрија, кад ти  
о увек до ђавољења — рече Пава подижући цвет са земље....</p> <p>— Е, није, но ћу ваљаде кукати 
ез управо није знао од куда му наде тај цвет.{S} Осврте се натраг, напред и нигде ништа.{S} Јав 
ду да живи, да расте, да се развија, да цвета, да се плоди и множи.</p> <milestone unit="subSec 
ваки листак, сваки лептирић, што лети с цвета на цветак, свака тичица, што се, у сладосном зано 
ак, сваки лептирић, што лети с цвета на цветак, свака тичица, што се, у сладосном заносу, уљуљк 
у сјајном лету спусти над овај усамљени цветак и окропи га бистрим капљицама рајске воде од жив 
људске.{S} Она право иде овом усамљеном цвету, она се обавија око њега, она издиже своју гнусну 
 посута најразличнијим бојама разнолика цвећа; па густ зелен шумарак, па зелена удољица, којом  
.</p> <pb n="289" /> <p>Високи струкови цвећа и изукрштано лишће таман су заклањали светлост од 
жљива, да је свуда намештала пуно, пуно цвећа, кад год је кнез Мутимир долазио на ова присна по 
вама; на три места подигнути славолуци; цвеће и зеленило уресило све улице, куда је кнез имао п 
једним зрачком који се беше пробио кроз цвеће, пао кнезу на лево раме, те изгледаше као златва  
на саксијама с цвећем.{S} Кнез је волео цвеће, а његова рођака била је тако пажљива, да је свуд 
 гајеве, њена мирисна поља, њено шарено цвеће и ведро, плаво небо, и миле песме веселих тица... 
 и Кају у углу, готово сасвим заклоњене цвећем и приђе им брзим корацима.</p> <p>— Домаћице, гд 
по трави полеђушке.{S} Девојке, окићене цвећем, обилазе око њих, играју, певају док свака себи  
а.{S} Тело покојниково окићено је около цвећем, а цела слика одозго осветљена лустером с безбро 
ник га виде како мирно рује око стола с цвећем, као човек који нешто безбрижно тражи.{S} Та кне 
 трокатна полица, претрпана саксијама с цвећем.{S} Кнез је волео цвеће, а његова рођака била је 
у хладну, гадну пљоснату главу.{S} Мали цвијетак кад осјети е му се ближи каква отровна буба, б 
е наук и за велика човјека.{S} Научи од цвијећа како ћеш чувати чистоту њедара своијех.{S} Дјев 
вога споразумевали, Анђелија је нечујно цвилела, ударајући се кришом песницама у груди, и шапућ 
} Шта слушате? — понови кнез. </p> <p>— Цвили! — рече ђенерал брзо и оштро.</p> <pb n="340" />  
тао је даље кнез.</p> <p>- Ах, она! она цвили! — рече ђенерал плаховито, пун узнемирености.</p> 
зо и оштро.</p> <pb n="340" /> <p>- Шта цвили?{S} Ко цвили — питао је даље кнез.</p> <p>- Ах, о 
p> <pb n="340" /> <p>- Шта цвили?{S} Ко цвили — питао је даље кнез.</p> <p>- Ах, она! она цвили 
 заносу.</p> <p>Жена паде на њега и узе цвилити, но кнез је опомену да се уздржава; на пољу пре 
трес.</p> <p>На то се из дубине чу тихо цвиљење:</p> <p>— Ах!{S} Зликовац један!{S} Још су ми ц 
удари врхом своје шиљате ципеле по сред цволике.{S} Она то није хтела; удар је био случајан, но 
 је хитала на посао.{S} Избуђени врапци цвркутали су на крову, очекујући први сунчеви зрачак.</ 
те га у вис и испали.{S} Добро набијена цев рикну као прангија, а Боја запе из свег гласа, што  
а се чаша пљускала, румене винске капље цедиле су се низ његову кнежевску униформу.{S} Старији  
а у дебело месо на длану.</p> <p>Он узе цедити крв из убодена места. — Ово је доиста брука — ре 
езару Борџији.{S} Веома снажан телесно, Цезар преболе ово тровање, а отац му умре).</p> <p>„Још 
адалачке породице Медичи, или злогласни Цезар Борџија, који најпосле отрова и рођенога оца свог 
 са собом најлепше успомене о дражесном Цезару Борџији, или о дивотној Лукрецији Борџији.</p> < 
апи Александру и његовом сину, страшном Цезару Борџији.{S} Веома снажан телесно, Цезар преболе  
н у гори.{S} Завидеће ти цео Звониград, цела Балканија - рече Мона убедљиво.</p> <p>Лепша диже  
лом зраку, — да све то: животиње, биље, цела природа, све пева једнодушну песму благодарења, пе 
тровање; потрована је, како ми се чини, цела једна породица.</p> <p>— Нешто тако јесте.{S} Али  
!{S} На њега наваљује Растислав, Ратко, цела влада; о томе се воде преговори, њега воде у Париз 
колу, гајде су бректале, а коло тресло, цела је пољана одјекивала.</p> <p>— Дивно, рече кнез —  
, а за тим настави: — Довде ми је, ето, цела ствар јасна, и да је догађај овде завршен, ја не б 
м, благим очима и припијеним уснама.{S} Цела појава његова није имала на себи ничега особитог.{ 
але многим сељацима спавати те ноћи.{S} Цела потера заноћила је у планини, али кад се добро ухв 
 покојниково окићено је около цвећем, а цела слика одозго осветљена лустером с безбројним свећа 
свештени акт којим се обнавља и одржава цела природа.{S} Љубав није грех!{S} Љубав је најлепша  
— „Катастрофа“ — под тим називом зна га цела земља.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
бавих пролећних дана, кад ти се чини да цела природа дише мирисом, нежном топлином и обновљеним 
аба, неискусна, а то може бити узрок да цела ствар пропадне.{S} Да омужаш, да стечеш искуства,  
звучним џивкањем, од кога је одјекивала цела кућа, а понајаче сама соба г. конзулова, под чијим 
јен Књаз!“ ту је реч на скоро понављала цела варош, изговарала су је свачија уста, она је преле 
 сакрила, а од њиних суза после постала цела ова бара.</p> <p>С тога је блато из ове баре сматр 
мисао коју је у Француској једва понела цела велика нација, француска, а коју је у Балканији на 
 га је.{S} Може се рећи да га је жалила цела Балканија.{S} О томе је био објављен и један указ: 
ио огромну замисао, од које се затресла цела голема турска царевина; замисао, која је као муња  
S} Жив...{S} Мртав...“ у томе је прошла цела ноћ.</p> <p>У јутру освану прокламација.{S} Она је 
ересан говор, и у коме збиља претресена цела сувремена ситуација.{S} С ванредним даром и дивном 
 се свађају око ништа, а кроз по сахата цела одаја одјекује од њихна весела смеха.{S} Љубавна ј 
жљиво; прегледано је све, претресена је цела околина, парче по парче, али од паука ни трага, ни 
 био ми је као истуцан.{S} Једила ме је цела ова комедија и ја сам био зловољан и нерасположен  
аг што боље заметне.{S} Наравно, док је цела ова операција извршена и сви се окружни код Ратка  
{S} Тада је осећао живо и јасно като је цела његова грађевина, како су сви планови његови засно 
к сад, посла свршених догађаја, Зару је цела ствар изгледала крајње безумна и непромишљена.{S}  
ед колима друга за колима, или најпосле цела гарда јаше остраг, као што је сад био случај.</p>  
и доба.{S} Ту је било добре две трећине цела Орловца.</p> <p>За тим је настало оно што у таквим 
а ћу одмах позвати полицију, дати да се цела кућа претресе и да се позатвара све што се ту нађе 
оћити. —</p> <p>Око 8 часова кренула се цела свита.{S} Сем обичне пратње кнежеве, сад се беше п 
све те параде, сва та комендија, кад се цела ствар имала завршити овим чиме се и завршила: лупа 
од династичких претендента.{S} А кад се цела комедија свршила, твој министар дели још награде н 
а пијете.{S} Црна прилика рече да ће се цела операција састојати у трљању.{S} Отворе се врата п 
 да.</p> <p>— Немој, бре, узнемириће се цела потера, па да имамо речи с командиром.{S} Нису они 
{S} И ко зна, можда је још срећа што се цела ствар и овако свршила!{S} Тек сад, посла свршених  
сподин и како ће и они <pb n="238" /> и цела њена породица бити сретни од тога господина, само  
ери знао га је цео Звониград, а сутра и цела Балканија.{S} Тако је благотворна улога коју врше  
таву недељу дана веселио се Звониград и цела Балканија.{S} Намесништво је свечаним актом, штамп 
им је кнез био послужен; послужена је и цела свита.{S} Кнез је највише разговарао с командантом 
у.{S} Једна ситница, једна случајност и цела зграда, коју је он тако дуго и тако трудно подизао 
они буду вршили те послове, тако ће ићи цела државна машина.{S} С тога је сад и нужно да сви он 
о! држава! и то млада држава, којој још цела будућност стоји тек пред њом, држава која тек има  
<l>Духнуће девет силних ветрова,</l> <l>Цела ће земља под њим’ дрхтати,</l> <l>А ми ћемо им роб 
тео да имам у рукама главнога покретача целе ове ствари.{S} С тога при поласку звизнем уговорен 
господине, још малко.“</p> <p>Једини од целе дружине недирнут и неприкоснован остао је Растисла 
одбине и присних пријатеља, уз саучешће целе земље, кнез је сахрањен у породичну костурницу, у  
 чаршија претвори у читав пожар.{S} Дуж целе главне улице, и с једне и с друге стране, биле су  
з обасут је био даровима и поклонима из целе земље.{S} Попијено је много пића, испевано је мног 
вно одрекну свију начела и ако хоћете и целе прошлости своје, охрабрени попустљивошћу новога ми 
и, и то га сасвим поврати.</p> <p>И ако целе ноћи нису спавали, и ако су пуна три сахата путова 
поверена безбедност престола, ред и мир целе кнежевине, тај човек сам главом находи се у редови 
ам саопштим још неке подробности о току целе ове ствари.“</p> <p>„Пре свега, дозволите ми да пр 
овања, беше напућио усне, спреман да га целива у руку.{S} Сад му се још јаче даде на смех онај  
зложено да га народ последњи пут види и целива.{S} Около су представљени свештеници у одеждама, 
 а сунце се осмехнуло над Звониградом и целивало земљу једним од оних топлих пролећних пољубаца 
тено лице и јамачно ћете тражити да вас целивамо у руку...</p> <p>Из протина гроба зачу се вајк 
путовање личило је на веселу свадбу.{S} Целим путем ориле су се песме и одјекивала пуцњава.{S}  
еђујем, да поднесете оставку заједно са целим својим министарством“ — писао је кнез Мутимир.</p 
, као нека тајанствена дрхтавица, прође целим Звониградом.{S} Све душе обузе некакав тајанствен 
одио и укалашио пред Растиславом, да се целим путем није одвајао од њега.{S} Пријатно му је бал 
 да је Лепша одмах клонула и предала се целим телом.{S} Као ружица, којој преко половине прекрш 
ало после, али што је она јасно знала и целим бићем својим разговетно осећала — то је, да би он 
у јутру тргнеш иза сна, па осетиш да ти целим телом струји неко неисказано блаженство, а ти спо 
опет спусти на талпу, а сам узе дрхтати целим телом.{S} И да није било Жике, који је својим одл 
 тим патос око њега сав је био покривен целим тек начетим цигарама.</p> <p>Мутимир је горко пре 
 махове обузима ватра, а на махове опет целим телом шине је студена језа, и њени румени образи  
тице затрепера на столици и осети да му целим телом прође нека језа, не од страха за себе, већ  
 је срамота рећи — пуковник осети да му целим телом прође нека језа.{S} Он се уплаши.</p> <pb n 
коштуњаве руке.{S} Ледена студ прође му целим телом и он осети, како му у глави бива све мутниј 
е црте на липу биле су фине и отмене, у целини лице је изгледало сићушно и веома живо и покретн 
 то.{S} Та му се ствар допадала онако у целини, и он у појединости није хтео ни улазити.</p> <p 
, да се с њом слије у једну нераздвојну целину, да њоме овлада, да је има....</p> <p>Под утицај 
, да се стопи с њим у једну нераздвојну целину, да му се преда сва, да за навек свеже с њим и с 
ућност, родбину, браћу, старе родитеље, цело блаженство, сву срећу своју, све, све, све....</p> 
 одведе жену кући, свирајке престадоше, цело се весеље поквари и свет се поче брзо разилазити.{ 
p> <p>Све њене мисли, сви њени осећаји, цело душевно биће њено бунило се против таквог схватања 
а, сто царевина, цео свет, сву вечност, цело блаженство, све, све, све...</p> <p>Кнежеве се реч 
ковник опусти обе руке, глава му клону, цело тело омлитави — по свему се познавало даје пао у д 
а га је с муком кретао и често запињао; цело тело у грозничавој ватри и дрхтавици, а глас му би 
, пуковник Врбавац није никуда излазио; цело после подне провео је код куће, ходајући по својој 
у меру — она је опет обична девојка.{S} Цело село зна да је ту извршен какав злочин, — али нико 
ло налегла непрегледна гомила света.{S} Цело ово море од људи сли се најпосле у пространу удољи 
, али добро слуша и никад не адвоцира.“ Цело своје образовање стекао је „по чувењу“, т.ј. слуша 
ико метака.</p> <p>Није прошло много, а цело је село било на ногама.{S} Избуђени су не само они 
 у гору, у воду и да једним дахом одува цело ово садашње, труло и нездраво стање, које притиска 
<p>У том тренутку Растислав је видео да цело његово биће испуњава само један једини осећај, да  
 Него знаш шта, Лепшо, што јес, јес, за цело сте пишкин деца!{S} Оно има, има брзо; знам нешто  
есу, а што су ми у томе отворили очи за цело је заслуга неколицине разборитих људи, баш из друж 
 се све то свршити.{S} О! ту за мном за цело неће запети.{S} Но бадава, то морам рећи, овако от 
 нож и пустити да те закоље као овцу за цело је само овновско јунаштво.</p> <p>Црнојевић закрва 
шћу Лепша је у неколико слика обележила цело тадашње политичко стање.</p> <p>У Балканији деру п 
а је неком неизмерном сладошћу запојила цело биће њено.{S} У потаји, тако рећи кришом и од себе 
ла с истока на запад и са севера на југ цело балканско тропоље; мисао, од које су се пренули ро 
где је домаћица ова анђелска жена, чије цело биће дише љубављу и вером.</p> <p>„Истина, она је  
ало и подоста пљувачке.{S} Ала, како се цело друштво налазило у оном стању када „винце улегне у 
и бивали су, <pb n="636" /> кад је кнез цело после подне проводио код своје лепе скорашње прија 
онда мој уча разврзе хвалити екватор, и цело вече само је о томе говорио.{S} Најпосле, полазећи 
, о томе је водила бригу породица, па и цело друштво.{S} Кад младић и девојка дозру да могу бит 
била заборавила где је, заборавила је и цело стање своје —</p> <p>Но она се брзо трже из тога з 
меновац.{S} Кад њега нестане посрнуће и цело ово врзино коло.</p> <p>Растислав није делио ове р 
а чисто трже.{S} Она на једанпут изгуби цело своје војничко држање и заборави целу своју измајс 
уктињу слободе, која је имала да запали цело балканско полуострво.{S} То никада није могло бити 
у и око ногу, <pb n="476" /> стегоше ми цело тело, па ме почеше и око врата давити.</p> <p>У та 
акога да се склања и снебива. (У ствари цело село није могло дати џевапа стрина Синђи, а ко је  
ни скину капе и зину.{S} Тако стоје док цело оно чудо не пројури, а онда у живом разговору пођу 
а, стојало и ово: „И тако је наш учитељ цело боговетно вече хвалио само <hi>екватор</hi> и дока 
и — и ту је први пут био сретан.</p> <p>Цело његово сећање на Балканију био је само низ најлепш 
 млада ОФицира одмах постадоше средиште целог друштва; разговори добише други облик, и, чудно ј 
а што друго осећа до оно, што га бејаше целог обузело и занело, онеспособило га и отупило за св 
ла.{S} Против главног сарадника, и душе целог овог предузећа, подигнута је тужба и он ће, јамач 
ле, тако, да се црвенило спустило преко целог чела, а у слепим очима на махове <pb n="648" /> г 
и ти за данашњицу заслужио благодарност целог нашег клуба, и ја ћу колико данас предложити да т 
ка исвест, управо „национално „вјерују“ целога једног народа.“</p> <p>Кнез се био расћеретао; о 
девојка погреши, остане тешка, на очима целога села месецима носи свој грешни плод — и тек једн 
576" /> ткиву.{S} Али добро знај, да од целога тога посла ништа бити неће.{S} Док сам ја жив, ј 
 тражили ко поби ону четворицу.{S} И од целога сабора нико се не нађе да што прокаже.{S} Тако с 
комедија, онда су људи комедијаши, који целога века упорно, по некад врло озбиљно, играју своје 
<p>— Хтео-не хтео, кнеже, ти ћеш морати целога века да имаш посла с тим човеком; он ће ти засес 
дићске лудорије.{S} Оне ће га прогутати целога, заузеће му све време, привућиће сву пажњу, све  
их војених лица.{S} Тиме се наноси руга целој балканској војсци.</p> <p>- Из ваше околине, г. п 
било тако да није једне околности, која целој ствари даје други облик, а околност је ова, кнез  
 Балканске Браће и које је и било повод целој овој авантури?</p> <p>Заре слеже раменима.</p> <p 
е мени не иду у главу.{S} То се противи целој данашњој науци.{S} Шта би онда било с постављеним 
{S} То је одмах објављено прокламацијом целој земље- Смешан је био положај штампе.{S} Њој је би 
 Рећи ћемо само укратко неколико речи о целој овој ствари.</p> <p>Баба Ката је била сиротна жен 
ласком.</p> <p>Као на стотину крила, по целој овој гомили; света, по целом Звониграду, разлети  
пријатну светлост, која се разливала по целој соби, и давала јој изглед капеле, у којој је он и 
седећки, а неки стојећки и раштркани по целој одаји.</p> <pb n="611" /> <p>Кугић још не беше св 
кијевог краља, а он је сиромах бежао по целој дасци штићен коњем.</p> <p>— Хм!{S} Бежи твоје ве 
Кнез је толико викао да се разлегало по целој кући.{S} Чујући неку ларму, министар Кугић бејаше 
сор природних наука, уважена старина, у целој земљи поштовани и у научном свету далеко чувени б 
лично.</p> <p>— Дакле, упамти ово.{S} У целој овој ствари, и за све време од кад се она залегла 
оно што је било најлепше и најважније у целој ово ствари, чак лепше и важније и од саме „сходне 
 задатка, у нади да ће у Ратку, као и у целој оној групи родољуба, којој и сам политички припад 
ко су хулили лепоти њена лица.{S} Али у целој појави ове жене било је нешто симпатично, <pb n=" 
“</p> <p>„Да се ванредно стање огласи у целој земљи за сва злочинства и преступлења сем (§) пар 
</p> <p>— О, не!{S} Обичај!{S} Обичај у целој јужној Русији, а по свој прилици и у другим краје 
таје.{S} То ти је најопаснији поданик у целој држави твојој.{S} Г. Растислав највећи је лицемер 
 <p>- Нужда је лежала у духу времена, у целокупним тадашњим приликама, у целом стању, какво је  
 Врбавац сад осећао потребу да прегледа целокупну спрему своју, која је требала да га дигне на  
ке прегледа војску, утврђења, спрему, и целокупну бојну готовост својих трупа, тако је <pb n="1 
p> <p>- Ту се нема шта философисати!{S} Целом свету никада нећеш намесити колача, а свак је себ 
гу која по праву само књазу припада.{S} Целом свету пада у очи како ви сваком приликом гледате  
 и наказа, који само руже род људски, а целом друштву служе на штету, ругу и одврат.{S} И то се 
 се заплаче.{S} У оним бајним очима, на целом оном дивотном лицу на један пут се појави тих, ми 
држање чича Степино познало се одмах на целом крају.{S} Као колевка Црнојевића, тај је крај ваз 
 развлачити благ, срдачан осмејак те се целом лицу опет врати обичан, ведар и весео израз.</p>  
ле драгоцен је и Ратку, и Растиславу, и целом њином друштву.{S} Та да није Перуна Црнојевића, ч 
нства и обзнањујући то свима властима и целом народу....“</p> <p>Даље се у прокламацији говори, 
они сад све могу; одатле ће они владати целом ситуацијом; нови министар биће у њиној руци, и ка 
осподин жалостивно — то је ево ово — он целом шаком обухвати нос, показујући докле се зове њока 
то прелију своје обале па се разлију ао целом обзорју.</p> <p>Исток се није видео иза високих п 
е и Лепша одмах преви и приљуби, управо целом тежином тела паде и припи се уз младо и снажно те 
баве.{S} И ако се тако држање противило целом бићу Растислављевом, намесник се умео савладати.{ 
 крила, по целој овој гомили; света, по целом Звониграду, разлети се страшна, реч: „Убијен Књаз 
е жуљиле, а несносан бол пекао ме је по целом телу.{S} Покушам да мрднем ногама и рукама, и да  
мишљене, ове су речи кнежеве брујале по целом граду, те их је Лепша морала чути.{S} А како је с 
с говорио.{S} Још те ноћи рашчуло се по целом селу да је у Балканију прешао Перун Црнојевић, на 
осећала је како јој се у срце лије и по целом телу струји, као најслађа медовина.</p> <p>— А за 
 Бурно таласање груди разливало се и по целом осталом телу.{S} Наста кратко ћутање.{S} Враничић 
е о барјак па је тако носали цео дан по целом селу.{S} Кад су их после потегли на испит, они су 
.{S} Сутрадан већ се о томе шапутало по целом граду, а ни сам кнез није ћутао!</p> <p>После ово 
а кола продуже игру.{S} Међу тим кнез с целом булументом, што беше пошла с њим, стаде крај гајд 
ав, љубав и жртва.{S} Она је дала живот целом једном свету и она осећа да сва, душом и срцем пр 
ена, у целокупним тадашњим приликама, у целом стању, какво је остало после ненадне смрти блажен 
 сада већ од две године била удовица, у целом-Звониграду чувена са своје ванредне лепоте, као и 
ум с тога, што се оно од два-три дана у целом њином крају на сва уста шапуће: „Перун Црнојевић! 
, пошто удобније куће нису могли наћи у целом граду.{S} Растислав тек беше ушао у своју собу и  
 Хрватској, веле, сељак се сам хвали по целоме селу кад са женом изиђе у град па се деси да му  
а пут сам већ био прошао <pb n="474" /> целу алеју, те и по трећи пут почнем се спуштати низбрд 
кога су ухватили у некаквој кривици.{S} Целу јој душу обузе само један једини осећај, — да бежи 
овљена живота, а та песма као да позива целу природу да живи, да расте, да се развија, да цвета 
свиленом марамом, која јој је покривала целу главу и падала чак до појаса, седела је у колима — 
> <p>Растислав се љутио:{S} Ратко узима целу ствар олако; мрзи га и да промисли о њој, — иначе  
ца, дићи ће се <pb n="638" /> повика на целу фамилију, гониће их на сваком кораку.</p> <p>— Хоћ 
везе и познанства.{S} Па баш да исприча целу ту ствар сама та особа — ипак, ко ће <hi>њој</hi>  
 била мала, и ђенерал место носа откиде целу главу, па то парче хартије растрља међу прстима, н 
е човек изненади, да јој на једном каже целу ствар, да види како ће на њу подејствовати.</p> <p 
е.{S} Растислав, на против, саслушао је целу причу с очевидном равнодушношћу.</p> <p>Ратко наст 
во! — рече Растислав презриво, пошто је целу ову причу Раткову саслушао мирно и равнодушно.{S}  
 Вест о томе пролетела је као муња кроз целу <pb n="664" /> потеру, сви потрче да виде погинуло 
и цело своје војничко држање и заборави целу своју измајсторисану срџбу, журно се окрете мужу и 
крочи вратима, у намери да одмах извиди целу ову ствар, да кривца строго казни, да нареди да се 
какав ванредни догађај потресе и узбуди целу осталу земљу.</p> <pb n="649" /> <p>Да загледамо и 
ун месец проби се кроз облаке и осветли целу околину.{S} Кнез одахну душом.{S} Далеко пред собо 
диван, госпођа једним погледом обухвати целу пространу дворану: и намештај, и размештај, и све. 
 ја да ви сами најбоље можете објаснити целу ствар! — примети Растислав подругљиво.</p> <p>— Ал 
 по један сеоски Дон Жуан поче износити целу болту своје љубавне поезије, и ту си могао чути по 
 под кола, после опет обухвати погледом целу околину, а поглед му је био помућен, лудачки, погл 
се синоћ десило.{S} Ја сам одмах сазнао целу ствар.{S} Срамота је велика, и ја сам још синоћ, н 
 из њега све ђенералове хартије, управо целу тајну архиву Врбавчеву.{S} По самим натписима, кој 
а је прво свучен у подрум, ту је провео целу ноћ везан за дирек; сутра дан извели су <pb n="240 
ма цео план завере.</p> <p>Кад је овако целу ствар већ имао у рукама, Растислав се реши на двој 
 Жика.{S} Већ су тако били прешли скоро целу пољаницу, кад их ту при крају нешто изненади.{S} О 
дметута од кога већег и лукавијег.{S} У целу ствар опет је умешан нечији политички прст — тврди 
рам ствари, које тако дубоко засецају у целу будућност његову, а преко њега у будућност ове зем 
о њих узео под своју непосредну команду целу војску.{S} Командантима батаљона издата је наредба 
 црвоточина сасвим претворила у прашину целу десну руку, чисто бих се сад прекрстио од муке.{S} 
 ко о мени мисли, па и то како ти цениш целу ову ствар.</p> <p>— Па ипак, ја осећам потребу да  
ла, наша срећа опет је још жива.</p> <p>Целу ноћ проведи су њих двоје на липи.{S} Махом су ћута 
онети?</p> <p>— За пет дана.</p> <p>— А цена?</p> <p>— Сто жутих дуката, господине пуковниче</p 
кнезу чине голему неправду кад га овако цене и овако о њему говоре.</p> <p>госпођа Софија имала 
било угушено, притиснуто, завиличено, с цензурском корпом на устима, са чега се на све стране и 
 употребити у своју корист.{S} Сваки га цени само по томе колико вајде може имати од њега.{S} Н 
ледало је као да их нарочито проучава и цени.</p> <p>Ево, каква је била садржина тога акта, кој 
в капитал.</p> <p>- Не говорите ништа о цени, господине пуковниче.{S} То су ствари, које се пар 
 она није ни покушавала да тај разговор цени по његовој политичкој важности и правилности; у оп 
уза још су дуго говорила о овој ствари, ценили је са сваке стране, покушавали ма како да је обј 
пријатељство и њена дружба високо су се ценили.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Као и ко 
шта не ваља.{S} Јес, јес, господине, да ценимо!...</p> <p>Нови министар полиције осећао је потр 
о да мислимо о државним пословима, и да ценимо шта ваља, а шта не ваља.{S} Јес, јес, господине, 
руга били је већа но што су они могли и ценити.{S} Дотични кметови и командири још су синоћ изв 
је.</p> <p>Но ствар се давала бранити и ценити и с другога гледишта, као што ћемо мало даље и в 
 првом кораку срета издаја, да ме научи ценити верност по њеној истинској вредности!{S} Малодуш 
но шта ко о мени мисли, па и то како ти цениш целу ову ствар.</p> <p>— Па ипак, ја осећам потре 
, то кошта.{S} Али код таквих ствари за цену се не пита.{S} Главно је добар, сигуран посао.{S}  
>— Видећи да пуковник одмах пристаде на цену Ката се поправи:</p> <p>— Сто жутих дуката лек.</p 
стинска природа људска толико је високо цењена, да је само снимање и препочињање њено сматрано  
и на све, јер ти све то ништа не треба, цео је овај свет за тебе ништа, само је она све, и кад  
м огњу болесничке ватруштине од лудила, цео организам не буде исцеђен, сасушен, испијен и спрже 
сто <pb n="436" /> круна, сто царевина, цео свет, сву вечност, цело блаженство, све, све, све.. 
 пратио Црнојевића и Жику тога дана.{S} Цео су се дан гонили с потером.{S} Она их је на махове  
S} Свак се вада нечему новом, бољем.{S} Цео свет само њега ишчекује, па да за њим пође у гору,  
ктор, а старац је само вртео главом.{S} Цео разговор није се могао чути; долетале су само појед 
 о гушобољи.{S} На томе је и остало.{S} Цео град знао је да министар преседник болује од „гушоб 
оки покушај да кнеза у нужнику удаве, а цео овај миришљави догађај добио је име: <hi>Ђурђевград 
о писмо? — упита Ратко, који је до сада цео говор између Растислава и његове госпође слушао паж 
ом с почетка до краја брижљиво прегледа цео свој скројени план, да опроба јачину појединих пост 
ном ватром, која му је поступно спржила цео организам.{S} У јутру, службене новине, у црном окв 
ратка с пута Растислав је имао у рукама цео план завере.</p> <p>Кад је овако целу ствар већ има 
но истицане као узор и пример, и којима цео Звониград скида капу, као идеалима женска поштења.{ 
, заборављајући за тренутак на све и на цео свет.</p> <p>— Али кад те молим, у две речи само, к 
а црта више породице — и за ту црту зна цео народ.</p> <p>Намрштен, кнез је ћутао и слушао.{S}  
ј о Лепши.{S} Те исте вечери знао га је цео Звониград, а сутра и цела Балканија.{S} Тако је бла 
а, спремајући је поиздаље.{S} Но сад је цео тај план „поступности“ био покварен.{S} Раздражена, 
упљених код Моне на јаузн, већ су знале цео догађај о Лепши.{S} Те исте вечери знао га је цео З 
прст по две.{S} Лак је то еспап који се цео пазари за пет минута.{S} И нека не мисли кнез да је 
!{S} Ето у ово неколико речи састоји се цео програм наш.{S} Власт кроз сва времена, власт под с 
 једним снажним потиском помаче на више цео отоман, али у томе и сама склизну с отомана и пала  
доцније неодступно и верно пратила кроз цео низ година.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
pb n="203" /> кад тек на један пут кроз цео сабор пуче глас: „одведоше Турци Арсенијеву Јаглику 
 с вама овде говорим, онда би био сан и цео живот наш, или би ја морао бити будала, која више н 
вете слободе, која је требала да запали цео Балкан.“</p> <p>Као укопан, непомичан и нем, Жика ј 
, окачили је о барјак па је тако носали цео дан по целом селу.{S} Кад су их после потегли на ис 
ди, који су проучавању отрова посветили цео живот свој.{S} Такви људи, нарочито ако су иначе би 
вега, дозволите ми да приметим, да мени цео овај догађај изгледа доста загонетан, а местимице п 
аш!{S} Као јелен у гори.{S} Завидеће ти цео Звониград, цела Балканија - рече Мона убедљиво.</p> 
ивај се, бежи од среће своје... тако ти цео век пропада, не знам за што?...{S} Овако ти лепо, п 
ало држати у тајности, а овамо спремити цео план, како се има извести истискивање стране монете 
 је заграђивао овај плот, — једном речи цео тај крај као да се на једаред помаче у лево и поче  
.{S} У овом тренутку њој изиђе пред очи цео живот њенога Никице, за последње 2—3 године: његове 
ли у вези, и тако је могао бити ухваћен цео њин разговор.</p> <p>Овај случај престравио је ново 
исту династију.{S} Растислав је скројио цео план, а кнез га је тачно извршио.</p> <p>Али и посл 
ске чешме...</p> <p>Ту је добро пазарио цео дан.{S} Кад би око заранака ненадно бану срески ћат 
 вас услуге да ме на зор држите.{S} Ако цео народ хоће другу династију, ево, хоћу је и ја.{S} Н 
м обареном шумком.</p> <p>Путујући тако цео дан, они су прешли доста места, и ако је пут био те 
ранице.</p> <p>Пуковник је знао потанко цео живот ове жене, но он је опет запиткивао то ово, то 
 наши путници путовали су тако неуморно цео дан....{S} Зауставили су се само око заранака крај  
>— Па јесте.{S} Шта ме бијете!...{S} То цео свет говори....{S} Одведе кнез Паву....{S} Ћата Сре 
лаве.{S} У њему се бејаше тумбе окренуо цео један свет мисли, осећаја и планова.{S} Полазећи у  
кнежев, који обично никад не иде на пут цео, има нарочито одело, лепше но у остале војске: црве 
 онда кад грешите тако очевидно, да већ цео свет види.</p> <p>госпођа Софија исправи се, она по 
у мрак добио писмо од њега а јутрос већ цео Звониград зна му садржину.</p> <p>— Дакле, збиља си 
да ноћас потраже драгоцени лов, који су цео дан гонили.{S} Били су уверени да су бегунци заноћи 
а за руку и рече:</p> <pb n="421" /> <p>Цео овај призор гледао је мајор Тоша и у томе се чисто  
звати мирис чисте женске душе...</p> <p>Цео умотан у ту атмосверу, опијен свемоћним дахом женск 
билном просипању лоја и катрана.</p> <p>Цео тај дан из подрума, шупа и с тавана трговачки момци 
о забринут, узнемирен, потресен.</p> <p>Цео последњи месец патио је од несанице.{S} По 3—4 ноћи 
у <pb n="240" /> га, обалили на мацке и цепну ли му 25 батина па га онда прогнали.</p> <p>Тако  
 обичних поздрава, представака и других церемонија прешло се на оно што је било најлепше и најв 
р се беше ринуо на Лепшу и, без великих церемонија, формално је отимао од ње писмо, тако, да јо 
а свога првог пута по земљи.{S} Параде, церемонијали, поздрави, благодарење у цркви и остало ду 
родно, онако какав је — ми смо се данас цивилизовали толико да и на сликама и статуама мушкарце 
јних отрова, с чудним дејством, за које цивилизован свет не зна ни шта су ни како се спремају.{ 
ог доброг расположења зависити издавање цивилне листе у напред, а по потреби може бити поверљив 
орца.{S} Официри у парадним униформама, цивилни чиновници у салонском оделу и грађани у најразл 
ило највеће.</p> <p>Чим угледаше кнеза, цигани умукоше, умуче и онај са свирајком и њихна кола  
кола: једноме свирала свирајка, другоме цигани, а у трећем је дрњокао гајдаш.{S} Кнез се упути  
 господар говори, бог те убио“ — „Море, циганин те убио, што да трудим бога, што се дереш, зар  
љући.{S} Мона је помилова по образима: „Циганче моје!{S} Па сад си ми, снаха, рђо једна; сад тр 
 грубих и грамзивих, у друштву с једним циганчетом?!{S} И то рад чега?....{S} Ах! не питај ме о 
ећ тргао и последњи дим, те се догорела цигара није више могла држати, чича Јова је угаси међу  
их леђа.{S} Крај њега се димила упаљена цигара.</p> <pb n="267" /> <p>Растислав га упита из дал 
ла су за столом два младића, с упаљеним цигарама, и нешто се живо, али тихо разговарали.</p> <p 
а сав је био покривен целим тек начетим цигарама.</p> <p>Мутимир је горко пребацивао Растиславу 
ни прамичци беличаста дима од сакривене цигаре.</p> <p>Данас је г. министар тако поранио, да чи 
ан. „Хајде“ прихвати други.{S} Погасише цигаре, духнуше у свећу и изађоше.{S} Онај старији закљ 
ао ћутећки, непомично, палећи цигару за цигаром.</p> <p>— Јес — настави ђенерал — ја сам те хте 
ака, с пушкама у руци, један с упаљеном цигаром, дођоше такође под липу.{S} Пас притрча и опет  
 Јова се уозбиљи, учтиво га поздрави, а цигару увуче у рукав што може дубље.{S} Није што их се  
ницима не мари.{S} Од писара и не крије цигару, а на практиканте по кад кад богме и навикне: „Б 
баци на леђа свој јутрењи огртач, упали цигару и узе ходати по соби.{S} Белини је причао даље.< 
слетку, господин кресне жигицу да упали цигару, а најпосле и да види своје „ново сунце,“ које ј 
је имао кад ни попити каву, ни попушити цигару, као човек, с тога је био сад овако зловољан, а  
и женској — рече кнез француски, палећи цигару.</p> <p>Миран по спољашности, кнез Мутимир био ј 
га је слушао ћутећки, непомично, палећи цигару за цигаром.</p> <p>— Јес — настави ђенерал — ја  
па се повукао у свој кабинет, да попуши цигару, а можда малко и да дремне пре но што се лати по 
чану наслоњачу, Ратко је полако завијао цигару, а његов најмлађи синчић пентрао се тати уз коле 
о оживе.{S} Враничић понуди сељацима по цигару дувана.{S} Они су прво дуго загледали његову сја 
 би само онда кад је хтео да упали нову цигару, а међу <pb n="505" /> тим патос око њега сав је 
 зрели људи.{S} Ма како да је био млад, цигло после десетак месеци свога „кнежевања“ кнез Мутим 
 један мушки скуп није доживео да му се цигло за по сахата искупе сви чланови као ово сад код н 
p>— Ах!{S} Зликовац један!{S} Још су ми цигло два ребра стајала читава на ртењачи, и то ми је б 
рене на ноћне авантуре и тумарања, и то цигло с једним ађутантом. — Какво безумље! — Заре се ни 
оизводе тако рећи тренутну смрт — то су цијан-калијум, стрихнин, плава киселина и друге.{S} У ј 
то ми не рече одмах да нећеш, стрвино — цикну Срећко и стегнутом песницом дерну хоџу по глави.< 
 понесе је устима.{S} На један пут Каја цикну, скочи и гурну кнеза тако, да он чисто посрте.{S} 
радо говорио с г. доктором.</p> <p>Кнез цикну:</p> <p>— А.. а.. а! он је ту!{S} Он!{S} И смео ј 
поче Врбавац, али Мутимир лупну ногом и цикну као гуја...</p> <p>— Ћутите, г. ђенерале, кад ваш 
на један пут он проговори гласно, чисто цикну и јурну напред.</p> <p>— Сине мој! - викну ђенера 
еним бињишима, алови весови с углађеним цилиндрима, уске френске панталоне са широким потурама  
да иза себе омалена господина с великим цилиндром на глави.{S} Био је љут као рис, од љутине ни 
, он оберучке удари малена господина по цилиндру, и натуче му га до ушију.</p> <p>Кнез се грохо 
 дира?“</p> <p>Међу тим мали господин у цилиндру није ни помишљао да вуче кмета за тур.{S} То ј 
е, а знао је и како и чиме хоће — јасан циљ и јасна средства.</p> <pb n="72" /> <p>Одмерао је д 
ећање, новац, па и сама сила да се дође циљу.{S} Није пожаљено ништа, као што није ништа ни пре 
је да је добро свако средство које води циљу.</p> <p>Био је јако словољубив, а ипак је умео да  
p> <p>Но Мутимиру као да није годио тај цинизам Монин.{S} Он је Лепшу истински волео и ово вуче 
ало подлегло — тврдила је Мона с дрским цинизмом и непоколебљивом самоувереношћу.</p> <p>Кнез ј 
манастиру! — и Мутимир јој поче са свим цинички разлагати, како је он као млад човек, са свим п 
ђеној кући ви мене обасипате најгрубљим циничким увредама и називате ме издајником, не наводећи 
парата.{S} Има минералних боја: црвена (цинобер), зелена, плава и друге, чија испарења врло уби 
чула.{S} А њој је, вели, казала госпођа Цинцар-Станковићка.{S} Ти знаш с киме је она опет род.{ 
ц је ходао, само се чула шкрипа његових ципела.</p> <p>Растислав седе у велику наслоњачу, чисто 
смислено бленуо, гледајући у врх својих ципела.</p> <p>— Хитајте — рече кнез мало после — три м 
ремај постељу!{S} Жено изувај ми каљаве ципеле!“ — па си се онда таман изједначио с паланчански 
ом ноге она га удари врхом своје шиљате ципеле по сред цволике.{S} Она то није хтела; удар је б 
, помогао вам да се свучете, скинуо вам ципеле као и обично, а за тим сте сами закључали врата  
т.{S} Аја!{S} Једва допусти те му скину ципеле, па се онако обучен, а сав умазан од просута јел 
округластом ножицом, утегнутом у плитке ципелице од црна сатина.</p> <p>Тоша се трже и окрете ж 
ју по прашини у коју она неће ни својом ципелом да згази.{S} Она је осећала неко демонско задов 
Ви сте веома саможиви; ви сте или ружни цицијаши, или још ружније распикуће.{S} Ви никад никоме 
 одовуд, на цмок одонуд, па цмок, цмок, цмок, па у уста, па у оно лепо окце, па под грло, па за 
а цмок одовуд, на цмок одонуд, па цмок, цмок, цмок, па у уста, па у оно лепо окце, па под грло, 
а што год боље могу, па цмок одовуд, на цмок одонуд, па цмок, цмок, цмок, па у уста, па у оно л 
огу, па цмок одовуд, на цмок одонуд, па цмок, цмок, цмок, па у уста, па у оно лепо окце, па под 
) па би га стегла што год боље могу, па цмок одовуд, на цмок одонуд, па цмок, цмок, цмок, па у  
римаче устима и таман напући уста да је цмокне, кнез махну руком и туцну га по зубима.</p> <p>— 
а се по бабиној рупи: — Е... е... еј... цмокнуо бих га у руку, бај!</p> <p>— А потера, па онда  
је се више дала стукнути.{S} Она се као црв улегла у срце и душу овога човека.{S} Она му више н 
од чијим се боловима Перун превијао као црв.{S} С каквим је идеалима он крочио на ову милу, све 
 даде сломити.</p> <p>То је била његова црва победа.</p> <p>Завршило се детињство.{S} Место <hi 
јдаш својски дувао — Сав <pb n="210" /> црвен, с погнутом главом — кићанка га је куцкала по рам 
пред њом скоро ван себе од узбуђења.{S} Црвен као рак, с разрогаченим очима, с усијаним челом,  
лижњи му пружише руку да га подигну.{S} Црвен као паприка, а љут као гуја, кмет се окрете.{S} О 
S} На малу округлу рану текла је густа, црвена крв, градећи беле клобучке.{S} Рањеник је још би 
угих препарата.{S} Има минералних боја: црвена (цинобер), зелена, плава и друге, чија испарења  
ола хоћете овде са мном — рече Пава сва црвена као паприка од једа и узбуђења.</p> <p>- И ју, т 
н.{S} За тим пружи кнезу малу кутију од црвена плиша. — Овде вам је кључић од тајног гвозденог  
та из њих.{S} Најпосле нађоше кутицу од црвена плиша, из које извадише мали челични кључић, при 
 <pb n="351" /> Крв није ништа друго до црвена вода.{S} Круне роде на дрвету, које је крвљу зал 
ара огромно, широко језеро, пуно густе, црвене крви, која се полако љушка и пуши.{S} Он скаче у 
м, тек отесаним талпама указа се струја црвене крви, чича Милоје и нехотице потрча страдалнику  
 белим отесаним талпама указа се струја црвене крви.{S} Жика и Милоје притрчаше!...</p> </div>  
казаше четири човека, обучена у дугачке црвене мантије, с црвеним покривачем на глави, на коме  
/p> <p>Пуковник се поче све више и више црвенети у лицу.</p> <pb n="82" /> <p>Растислав примети 
так одгриза с ногу комад по комад меса, црвени млазови свеже крви бележе траг куда прођу!...</p 
апе, као што носе сељаци у Балканији, и црвени, уштављени опанци.{S} Око паса шарен вунени купо 
, а не само слободњака..{S} Садиградски црвени републиканци — то су ваши најбољи пријатељи.{S}  
 јако личио на гусана.{S} Његов дугачки црвени нос био је прави гусански кљун, па још кад узе с 
олена — падоше и тако остадоше.{S} Њини црвени језици висили су на пољу, отомбољене доње усне д 
ју, из густих зелених шљивика провирују црвени шиљати кровови и високи бели димњаци, над којима 
 сличност му је бивала све већа.</p> <p>Црвени носачи метнуше слику на сред дворане; с обадве с 
овако галатно говоре!“ И жене и девојке црвениле су и гледале у земљу, кад би какав момак до њи 
којој су ивици биле задуле, тако, да се црвенило спустило преко целог чела, а у слепим очима на 
 огледало и погледа се.{S} На образу се црвенило пет прстију.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Q 
еста била су исподвлачена или закрштена црвеним мастилом.</p> <p>Врбавац узе понова читати поје 
ка, обучена у дугачке црвене мантије, с црвеним покривачем на глави, на коме су само очи биле п 
 обично је доста и прост црн штапчић, с црвеним врхом, па да се лавови, тигрови, пантери и хије 
јом одећом, све помешано: црни капути с црвеним бињишима, алови весови с углађеним цилиндрима,  
срдито лупи ногом, а све се више и више црвенио у лицу.</p> <p>Кугић га пресече: — Није тако, г 
 Растислав мирно.</p> <p>Врбавац се већ црвенио као рак од једа.{S} Он се унесе у очи Растислав 
> <pb n="90" /> <p>Врбавац се опет поче црвенити у лицу, знак да му се срџба опет повраћала.</p 
у.{S} Но у тај мах она угледа читав низ црвених и модрих колутова, којима је Лепша била покриве 
, по којима за часак нашараше читав низ црвених и модрих колутова.</p> <p>У првим наступима прв 
кога се морао затварати нос.{S} Била је црвенкаста.</p> <p>О овој бари веровало се у околини да 
рочито одело, лепше но у остале војске: црвенкасте панталоне, угасито зеленкаст, или плав мунди 
у.{S} Прво поједе кожу, те остане голо, црвено месо, па онда редом једе и месо све слој по слој 
.{S} Као што постоје изрази бело, црно, црвено, зелено, тако исто постоје <pb n="75" /> изрази  
 краљева лева половина груди огрезоше у црвеној течности. (Он није пио шампањ).</p> <p>Ађутант  
>Испод ових слика долазили су стихови у црвеној, плавој, зеленој боји, а у стиховима су нештеди 
цирски мундири, нове поповске мантије с црвеном поставом, нова трговачка ћурчета, с лисичином и 
рубин боји, бацајући кнезу на руку лепу црвену сенку.</p> <p>Кнез прво сркну, па онда искапи ча 
У том истом месту био је некакав учитељ црвењак, опасан човек и усијава глава.{S} Између њега и 
 ви нарочито тражите друштво политичких црвењака, а не само слободњака..{S} Садиградски црвени  
ње:</p> <p>— Хе... еј! да ми није пуста црвоточина сасвим претворила у прашину целу десну руку, 
ју даљу услугу.{S} Стомак више не вари, црева више не раде, плућа више не дишу, све се умртви и 
Он не узима ствар олако, али неће ни да цркава због ње. — Мене мрзи ваздан философирати.{S} Ја  
х отрчао да исприча сукњи.{S} Просто би цркао да њој не каже све.{S} Тако ти јамачно бива и са  
веној авлији, управо у гробљу, пошто се црква св. Марка, у чијој су порти били, могла сматрати  
Око 4 часа по подне спровод се крене из цркве јеленичким друмом пут манастира Гробовице, <pb n= 
зверјем, да побожност јако опада, да су цркве како који дан све празније и да су томе злу много 
аре.</p> <p>Сад се сва тројица нађоше у црквеној авлији, управо у гробљу, пошто се црква св. Ма 
јачку чаршију, одакле сиђе вазнесенској цркви.</p> <p>Ту је покојник опојан.{S} Чинодејствовао  
ни засвира труба на узбуну, на саборној цркви удари звоно.{S} Нешто мрачно, нејасно и тајанстве 
head> <head>Шамар</head> <p>На саборној цркви откуда 11 часова у вече.{S} Лепа, затворена, госп 
ведићу књазу да то и ти не учини“.{S} У цркви старате се увек да заузмете владалачки престо.{S} 
, церемонијали, поздрави, благодарење у цркви и остало дуго је трајало и Врбавац се осећао умор 
њега, па, боже прости, као оно кад си у цркви.</p> <p>— Бог с тобом, па ко ће ти мирисати кад о 
оз блудничку ложницу, па тек онда иде у цркву и стаје пред олтар с девојачким венцем на глави.{ 
а блудница! <pb n="259" /> - Па боље да цркне; боље да је мртву прострем, боље да је мојом рође 
а паде, бабетина је рину ногом.</p> <p>„Цркни! стрвино једна!“</p> <p>Јела је лежала у ћошку ни 
је леп, да је сладак, да је шећеран, да цркох за њим и да бих волела с њим се играти један пут  
 обукао — бела огрлица, беле наруквице, црн капут.{S} Кад се погледао у огледало, при поласку у 
 озго с тавана, спустио огроман, гадан, црн паук, и пао би право у његову шољу, да га она није  
цири и други чиновници носе на униформи црн превез.“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сир 
екција, доцније обично је доста и прост црн штапчић, с црвеним врхом, па да се лавови, тигрови, 
сок господин, увијен од пете до главе у црн огртач, и без пријаве појури одмах у кнежев кабинет 
 државне власти за 6 месеци употребљују црн печат на званичним актима, а г. г. официри и други  
д на поље.{S} Пред њом је зијала мркла, црна ноћ.{S} Она се напрезала да бар што год распозна у 
ке као морска пучина, а црне као мркла, црна ноћ, очи, што сијају као два црна сунца — и на јед 
ном, па, „црна Петро, откуда ти то? па, црна Петро, откуда ти ово? а ја само погледам преко рам 
ле, кроз које јури ускључала, згуснута, црна отровна крв.</p> <p>Баш у тај мах, кад се кнез Мут 
ироде!</p> <p>— Та какве јадне природе, црна му природа, а гори му живот!{S} Да му је врат као  
ли ми цвет!{S} Боже, истина благо теби, црна Петрија, кад ти је тако увек до ђавољења — рече Па 
, но што је кнез ма шта могао изустити, црна прилика штуче у мрак и брзо се изгуби међу густим  
дница одмах почиње.</p> <p>Говорећи то, црна прилика дохвати кнеза за руку и повуче га.{S} Мути 
за кола.{S} Не наводећи разлоге за што, црна прилика је само уверавала да се не сме ни пошто од 
оже.</p> <p>Пава посрте.</p> <p>— Куку, црна Петрија, не дрмусај ме тако, часан те убио!{S} Гле 
а утрини.{S} Не пуштајући кнежеву руку, црна прилика пође брзо напред.</p> <p>Ишли су-прво равн 
 не ће.{S} Њему и душа мирише.</p> <p>- Црна, Паво с тебе никако није скидао очију. <pb n="217" 
 уђоше, али у соби не бејаше никога.{S} Црна придика пружи кнезу столицу да седне, извини се да 
м само не дају ништа више да пијете.{S} Црна прилика рече да ће се цела операција састојати у т 
искочи из кола.{S} Изађоше и остали.{S} Црна прилика рече кочијашу да крене мало на више, па на 
ле ових упутстава ваљало се кренути.{S} Црна прилика опет пође напред, а кнез и Заре за њом.{S} 
<p>Кола кретоше.{S} Кнез упита куда?{S} Црна прилика одговори да је кочијашу већ издата наредба 
пред њега и викну влашки:{S} Ко иде?{S} Црна прилика одговори чисто влашким нагласком - „Добар  
о гости и каква је ово кућа у опште?{S} Црна ми се прилика исповеди да је ово блуднички дом и н 
ао коврчице.{S} Куку, изем га!</p> <p>— Црна, Петрија, па она уста! јао моја слатка усташца; ру 
тав сахат чекала су овде ова двојица, а црна прилика још се не врати.{S} У томе чекању отворише 
ске донеле су пуне руке неких ствари, а црна придика носила је за њима некакво црно сандуче, оп 
ној кући.{S} Мислио сам шта да радим, а црна прилика вајкала се што је покварена посета код „Ба 
се, на беличастој воденој површини, два црна предмета, где се спуштају низ воду.{S} Враничић ћу 
ркла, црна ноћ, очи, што сијају као два црна сунца — и на један пут он осети како се из ових ди 
вда онда на прозорима се укаже по каква црна човечија сенка, застане за тренутак, на опет откли 
а се боље и познаде да је човек.{S} Ова црна прилика ишла им је управо у сусрет.{S} Жика обиђе  
огледних даљина, мајска ноћ разви своја црна крила, и тихо, полако, нечујно, спусти се над овај 
 је китњаста зелена одећа сад изгледала црна и мрачна на месечини.{S} Још даље поглед се губио  
човека као да је, што но реч, протрчала црна мачка.{S} Они су се мало по мало крвнички омрзли;  
крај малена дрвена крста некаква крупна црна људска прилика.</p> <p>Кнеза прође језа и он нехот 
ује чак у недогледне просторије немирна Црна Мора.{S} Ту, у Балканији, он је први пут научио да 
а антерија од ћитајке, на глави јагњећа црна шубара, на ногама високе чарапе, као што носе сеља 
подједнако обучена — гуњче и чакшире од црна сукна, испод гуњчета танка антерија од ћитајке, на 
ножицом, утегнутом у плитке ципелице од црна сатина.</p> <p>Тоша се трже и окрете жени; његове  
рата нагло отворише.{S} У собу брзо уђе црна <pb n="589" /> прилика, извини се у две три речи ш 
ртачима, а и сва друга одећа била им је црна, па су црне биле чак и саме рукавице.{S} У допуну  
и је худа срећа.{S} Она ти, богме, није црна, но баш бела и пребела, ако знаш и умеш, а ако не  
дох у два маха дигнути оне жице, али ме црна прилика преклињала да то не радим, за вас ће, вели 
бничке ограде.{S} Сад су ишли полако, и црна прилика морала се сваки час окретати да прошапуће  
ња.{S} Пред њима се прво ширила мокра и црна пољана, гдегде испресецана ниским врбовим чечваром 
о да вас разберем и повратим врати се и црна прилика.{S} Ја је оштро упита шта је ово, показују 
окачић, уђоше у једну отворену авлију и црна прилика поведе их једном осветљеном прозору, на ко 
, чудио се кнез.</p> <p>— Тако, потврди црна придика и искочи из кола.{S} Изађоше и остали.{S}  
.{S} У лево је остајао отворен пут, али црна прилика поврте у десно, и заиђе међу гробове и гро 
ешачка капија била је затворена.{S} Али црна прилика показа кнезу крај капије две одваљене даск 
ја војничка дужност.</p> <p>Тек тада ми црна прилика наговести зашто не сме одмицати од куће: р 
ита кнез.</p> <p>— Стигли смо — примети црна прилика.</p> <p>— Зар тако близу, чудио се кнез.</ 
пошљемо једно дете из куће.{S} Међу тим црна прилика предложи ми да окуша, нека средства која ћ 
кнез.</p> <p>— Гробље, одговори шапатом црна прилика.</p> <p>— Па зар овде?</p> <p>— Овде!</p>  
 да види ту женску што им се јавила као црна прилика, и представила се као мушко, с тога пошљу  
.</p> <p>Кнез заусти да нешто рекне, но црна га прилика пресече:</p> <p>— Сад немамо кад!{S} Ск 
кнез не треба ни чему да се чуди.{S} Но црна прилика говорила је у опште загонетно.{S} Она рече 
ову прилику, да упита шта је ово?{S} Но црна прилика рече, да сад немају времена за дуга објашњ 
е мој, тако је то!“ — заврши свој говор црна <pb n="593" /> прилика, говор, који је чудно звони 
ијене од пете до <pb n="480" /> главе у црна домина.{S} Не говорећи ништа ови људи донеше из уг 
е су уз пут били скинули.{S} У исти мах црна прилика извади из џепа два запечаћена писамцета и  
т с ужасом опажа да његова, до јуче још црна коса, сад на један пут почиње нагло белити, а посл 
а и ту застадоше.</p> <pb n="607" /> <p>Црна прилика рече кнезу и Зару да овде сад понова морај 
е позатвара све што се ту нађе. </p> <p>Црна прилика заклињала се свим на свету да за вас нема  
ти као проста гробљанска капела.</p> <p>Црна прилика пође напред и рече кнезу, да иде за њим и  
 кнеза и отвори врата на колима.</p> <p>Црна прилика крочи с поља и уђе у кола, пипајући у мрак 
ен“, а ви би све нагрнуле за мном, па, „црна Петро, откуда ти то? па, црна Петро, откуда ти ово 
гарице кривиле од смеха.</p> <p>- Море, црне друге, немојте се од велика смеја... она доврши ре 
, широка плећа, глатко чело, ведре очи, црне, пуне косе, румене усне, румене, забрекле образе,  
 бадем очи, дубоке као морска пучина, а црне као мркла, црна ноћ, очи, што сијају као два црна  
у, румен, пун, маркирана лица.{S} Веома црне, јаке обрве и као крв дрвена, подебела доња усна,  
асвим друкчија изгледа у лицу.{S} Веома црне боје, с црним немирним очима, које су сијале као д 
 соби отворише се тихо и нечујно, а две црне прилике, умотане од главе до пете црним, тананим о 
 а сам погна ближе обали, према ове две црне прилике.</p> <pb n="532" /> <p>- Стојане! - зовну  
ћи пут.{S} Тада се на обали указаше две црне прилике и зачу се уздржљиво, притајено: „П-с-с--с- 
сјајна месечева кругла упадала је у ове црне облаке, као у какво дубоко <pb n="531" /> језеро,  
горостасне подземне дворане.</p> <p>Ове црне и неме урвине језовито су изгледале у сред глухе н 
ове лепе жене на један пут одагнало све црне мисли и зле слутње његове.{S} Он је гледао у оно л 
но свратио у кујну да надгледа спремање црне каве, знајући како кнез много полаже на добру црну 
p>Испричао је полазак из двора, сретање црне прилике, даљи пут, остављање кола и свраћање у неп 
ом.{S} Кнез је био велики љубитељ добре црне каве, с тога је пуковник наредио те је кнез имао и 
S} У исти мах Кугић дочепа један нож из црне кутије и снажним и брзим ударом сјури га кнезу упр 
ме, назирао само њине нејасне контуре и црне силуете, док се најпосле и то не изгуби.{S} Али пр 
је причао даље интересне ствари.{S} Сем црне прилике у собу код кнеза ушле су још две женске, ј 
вати поједине предмете, који су се, као црне сенке, уздизали у мраку.{S} Прво распознаде, да је 
 сва друга одећа била им је црна, па су црне биле чак и саме рукавице.{S} У допуну <pb n="586"  
бу се бејаху почели указивати покретни, црни облаци, с оперваженим сјајним ивицама.{S} Котрљају 
 с најразличнијом одећом, све помешано: црни капути с црвеним бињишима, алови весови с углађени 
пница над кнезом народа балканиског.{S} Црни зликовци могоше је у усамљеном месту по вољи изврш 
на један пут рашири своја огромна крила црни дух смрти!</p> <p>Замириса проливена људска крв, и 
за лице!{S} Шта ћу ту?{S} Имаш ли какав црни вео да се покријем?{S} Молим те помози сад.{S} Кук 
 од некуда присни, да га нападе некакав црни бик, те се од страха пробуди.{S} Подуго се мешкољи 
ј, џиброња, зар ни то још не знаш ко је Црни?</p> <p>— Што да не знам; знам ја то боље но твој  
с лисичином и без лисичине, нови сури и црни, јако гајтанисани, сељачки гуњчићи и углађени, тек 
глађени, тек јутрос од кројача донесени црни капути, све се то сливало у једноставну шарену гом 
S} Истина бре! а шта би радио кад би ти Црни место обећаних триста пружио 400 у готовом?</p> <p 
како би најбоље било да се врате.{S} Но црни вођа одби одсудно ову напомену.{S} Он рече кнезу п 
ундеда, но откуд теби сад паде на памет Црни?</p> <p>- А да против кога смо се овако подигли, в 
:{S} Прешао <hi>он</hi>, појавио се <hi>Црни</hi>! <pb n="652" /> Око општинске куће гомилало с 
авале пусту улицу.{S} У ономе полумраку црнила се огромна разјапљена Врбавчева <pb n="298" /> к 
тре са свију страна својим провидљивим, црним велом, а од уста до уста још је непрестано прелет 
који се особито поносио својим крупним, црним брковима, сетила га се како је једном скоро пуно  
 црне прилике, умотане од главе до пете црним, тананим огртачима, склизнуше у собу.{S} Без јава 
ола с неупаљеним фењерима, са спуштеним црним завесама изнутра, а у колима седео је кнез Мутими 
а изгледа у лицу.{S} Веома црне боје, с црним немирним очима, које су сијале као две живе жерав 
две стране наместише омалено кандиоце с црним стаклом, кроз које се једва пробијала слаба светл 
ојави висок, крупан, углађен господин с црним бакенбартима и у црном фраку..</p> <p>- Изволте,  
ерни ађутант Заре.{S} Обојица су били у црним дугим огртачима, а и сва друга одећа била им је ц 
ље, иза академије, сретнем потпуковника Црнимарковића и с њим проговорим неколико речи.{S} Он с 
вим и на балканиском језику, но особа у црнини опет ништа не одговори.{S} Мало после ова особа  
ку Врбавцу некакву жену, која је, сва у црнини, чекала у предсобљу.</p> <p>Пуковник је у тај ма 
ица. <pb n="466" /> Он у црнини и она у црнини; она у тузи и он у тузи.{S} С једне стране плота 
 комшиница удовица. <pb n="466" /> Он у црнини и она у црнини; она у тузи и он у тузи.{S} С јед 
p>У собу уђе црнпураст, буцмаст младић, црних обрва, живих, граорастих очију, румен, пун, марки 
.{S} Даље иза ове бразде, из опште масе црних и неразговетних брда, дизали су се час оштрији, ч 
а и тако исто танких, дугачких, као гар црних бркова.{S} Мршав у лицу, с две велике јагодичне к 
ругла ненадно се искотрља из згомиланих црних и покретних облака, и, као огромно заљуљано канди 
лиш?!{S} Ништа од нас, је ли?{S} Ми то, црнице, нисмо умеле!“</p> <p>Госпођи Поли Ђокичиној рек 
дном од балканиске обаде не отиште лак, црно обојан чун, који, као муња, испара Дунав и као лак 
орално.{S} Као што постоје изрази бело, црно, црвено, зелено, тако исто постоје <pb n="75" /> и 
м) он јој је могао рећи све отворено па црно бело, како избере.</p> <p>Прво он каза Пави како ј 
апава, набрчкана, смежурана кожа добије црно жуту, скоро пепељаву боју.{S} Зуби се прво почну к 
о човеку стоји до воље да воле бело или црно одело, тако исто зависи само од његова укуса и њег 
 црна придика носила је за њима некакво црно сандуче, опет пуно ствари.{S} За тим су приступиле 
крај себе метне тестију с водом и једно црно сандуче.{S} У сандучету је носио своју свештену књ 
их главица, чије је зеленило било чисто црно спрам светлих зракова зориних, небо је изгледало к 
ајала некаква људска прилика, умотана у црно домино и држала ми под носом некакву флашицу.{S} Б 
} Је л’ истина велиш, да смо ово против Црног дигли потеру?</p> <p>- Ето, зови кмета Тодорику,  
е било име, или тако су бар звали овога црнога човека.</p> <p>- Не верујем, господару!{S} Њих н 
target="#SRP18892_N10" /></p> <p>- Кога Црнога?</p> <p>— Еј, џиброња, зар ни то још не знаш ко  
нешто упали па ти да ухватиш или убијеш Црнога<ref target="#SRP18892_N10" /></p> <p>- Кога Црно 
 шта би радио, да нешто натрапаш на <hi>Црнога</hi>?</p> <p>Сељак махну главом — Набацио бих му 
меши.{S} Она се у тај мах сетила једног Црногорца, стражара, великог женкароша и великог кицоша 
се беше почела скупљати на њеној дугој, црној трепавици.</p> <p>— Е, баш ти је сад вајде уздиса 
е овога разговора и пође брзо на сусрет црној прилици, која им се беше већ близу примакла.{S} С 
кије, и заструг папуле (гњечена пасуља) Црнојевић је носио у торби погачу и пуну каленицу папул 
ом.</p> <p>Док се потера овако мотљала, Црнојевић и Жика дохвате се једног потока и, заклоњени  
ао.</p> <p>Првој потери која јо наишла, Црнојевић се придружи сасвим слободно, псујући друштво  
главу.{S} Зачуђено, разрогаченим очима, Црнојевић је нетремице гледао и једва разабра где је и  
ухватити за рукав да га повуче да беже, Црнојевић се осврте, диже пушку на око, скреса је и јед 
ом страшном унутрашњом радњом душевном, Црнојевић је био туп и неосетљив за све што се с поља с 
ете на рану неколико хладних облога.{S} Црнојевић одмах осети од тога олакшицу у глави, а на тр 
потере па им друштво измакло напред.{S} Црнојевић м Жика прилегоше уз један храст, док ова гоми 
ојава у Балканији, требала је Ратку.{S} Црнојевић је требао да се појави у сред Балканије, да н 
S} Хоћеш на делу да осведочиш кнеза, да Црнојевић у друштву с конзервативцима спрема удар.{S} Т 
уверити да је ударац већ спремљен, и да Црнојевић сад очекује само згодну прилику, па да одапне 
о узврпољили, одмах је то јасан знак да Црнојевић планира какав удар против династије Косанића. 
тео казати прави разлог. „Ако си истина Црнојевић, кажи ми па ћу ти онда испричати све по реду  
о лак и поуздан.{S} После подужа ћутања Црнојевић упита Жику.</p> <p>— Чини ми се теби је чика  
ена у споразуму с чича Милојем? — упита Црнојевић.</p> <p>— Друкчије није могло бити.{S} Он нас 
 је припремила Жикина нежност.{S} Ту је Црнојевић спавао и сањао:</p> <p>...„Огромно каменито б 
ажени од потере.{S} После опаљене пушке Црнојевић као да оживе, сад је хтео и да пође живље и д 
 је из Звониграда строга наредба, да се Црнојевић узме на око, да брижљиво прате све његове пок 
с здраве и читаве одавде.</p> <p>Док се Црнојевић предомишљао да ли да облачи шињел, Жика му је 
ачу.</p> <p>- А како ћеш ти — вајкао се Црнојевић.</p> <p>— За ме не брините, ја ћу се промаћи  
иво.</p> <p>— Не, не ћемо бежати — рече Црнојевић одсудно.{S} Хоћу да дочекам те људе, да видим 
га Жика се придружи потери где је био и Црнојевић.</p> <p>Те исте ноћи, кад су потере стражарил 
еписка, приватног или политичког? је ли Црнојевић, преко мене, стајао у вези и преписци с киме  
/p> <p>— Па?{S} Шта је с тим? — примети Црнојевић нехатно, а очевидно је било да о нечем другом 
Ратко није никад могао надати.{S} Перун Црнојевић намамљен је у замке лакше и брже, него што се 
} Тако се, на прилику, говори, да Перун Црнојевић не долази сам од своје главе, но по споразуму 
к у Орловцу, није могао желити да Перун Црнојевић погине онда, кад су на влади њини противници. 
 тога, што је претендент престола Перун Црнојевић и сам члан овога братства, и као човек, који  
нпут паде на ум то тако ретко име Перун Црнојевић, код толиких других обичнијих имена.</p> <pb  
а откуда му сад наде на ум то име Перун Црнојевић, и зна ли он ко је тај човек?</p> <p>Сељак од 
пут јављено како се дознало да се Перун Црнојевић примакао балканиској граници, и да је сва при 
ија би била република, у којој би Перун Црнојевић, носећи кнежевску титулу, у истини вршио дужн 
— Ама, истина, да, почем, ниси ти Перун Црнојевић?</p> <p>Враничић се слатко насмеја.{S} И он с 
лом селу да је у Балканију прешао Перун Црнојевић, најстарији син Александра Црнојевића, бившег 
чића, који није био нико други до Перун Црнојевић.</p> <p>Одмах истог дана десио се и крвави до 
tion" /> <p>Ове исте ноћи када су Перун Црнојевић и његов пратилац Жика, савладани умором борав 
 за тим рече: </p> <p>— П. Ц. <hi>Перун Црнојевић</hi>!...{S} Је ли?{S} То је твоје право име?. 
мрачном и проклетом месту.</p> <p>Перун Црнојевић и његов пратилац ишли су на сумце, знали су с 
 њином крају на сва уста шапуће: „Перун Црнојевић!“ — за то име знају сад већ и деца сељачка.{S 
ита мало, или да врдне куд год у страну Црнојевић не хтеде осврнути главе.{S} У њему се бејаше  
амачно осетив шушкање у густишу, где су Црнојевић и Жика били изабрали себи преноћиште.</p> <p> 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Црнојевић је ишао полако, а потера је била ту за њим у  
ца, и то им је био сав путовођа.</p> <p>Црнојевић је ишао напред, носећи пушку у руци.{S} Да се 
 цело је само овновско јунаштво.</p> <p>Црнојевић закрвављеним погледом одмери Жику.{S} Овај пр 
ревара?</p> <p>— Није господару.</p> <p>Црнојевић узе ходати замишљено, с обореним очима, као д 
ђају.</p> <p>Разговор се продужавао.{S} Црнојевића је интересовало да ли је Милоје ово учинио у 
соко, без икакве опасности.{S} Он позва Црнојевића да се попну на ту липу.{S} Овај се одупирао  
аља бити најприбранији, стога покуша да Црнојевића тргне из расејаности, износећи му сву блиско 
рина ланца.</p> <p>Међу тим опасност за Црнојевића и његова друга били је већа но што су они мо 
ока злата да се утроши на пропаганду за Црнојевића династију.{S} Ствар је сва лепо ухваћена:{S} 
 династија а кује се у звезде династија Црнојевића.{S} Један примерак те пашквиле послан је мин 
се одмах на целом крају.{S} Као колевка Црнојевића, тај је крај вазда био немиран.{S} У њему је 
лужен, и сад би као имао ред да дође на Црнојевића.</p> <pb n="549" /> <p>С тога је он сад и пр 
о у шали: — „Ако се кад год намерите на Црнојевића, поздравите <pb n="553" /> га и од моје стра 
ник код мостића и утврђено је да Перуна Црнојевића нема туна — истинито ће, дакле, бити тврђење 
ја ће по свој прилици бити слика Перуна Црнојевића.{S} Командант је тражио да му позајми ту сли 
лом њином друштву.{S} Та да није Перуна Црнојевића, чиме би они могли плашити владаоца и држати 
 именом Зликовац бележено је име Перуна Црнојевића.</note> <note xml:id="SRP18892_N10">Тако су  
то се прича и казује.{S} Тек име Перуна Црнојевића рашчуло се на све стране, и сад је у свачији 
 да си ми?</p> <p>— Лако, доведи Перуна Црнојевића у Балканију; за ту услугу ја ћу пред тобом с 
P18892_N10">Тако су сељаци звали Перуна Црнојевића.</note> <note xml:id="SRP18892_N11">Скраћено 
то свог законитог кнеза помињали Перуна Црнојевића.{S} Отворена је била кривична истрага.{S} У  
з народа“, а они ће тако уверити Перуна Црнојевића, и он ће на њин позив неизоставно доћи.</p>  
ст кнежеву.{S} Дакле, не убиство Перуна Црнојевића, већ његова појава у Балканији, требала је Р 
ун Црнојевић, најстарији син Александра Црнојевића, бившег кнеза балканиског.{S} Све то било је 
су преко мене долазили какви поклони од Црнојевића пријатељима у Балканији, и то коме, и какве  
 учинити.{S} У земљи треба да се појаве Црнојевића агенти.{S} Ти ћеш их ужурбано гонити и хвати 
ео захтев начелников.{S} Како да доведе Црнојевића?{S} Где да га доведе?{S} Начелник му објасни 
је Косанићеве и о повратку омиљене лозе Црнојевића.</p> <p>Кнежев наступ срџбе беше за часак пр 
и ствар да најугледнији људи из партије Црнојевића позову Перуна да пређе у Балканију.{S} Увери 
ћа, а повратку давно прогнане династије Црнојевића, на коју се поглавите наде полажу с тога, шт 
их заветних жеља, за повраћај династије Црнојевића.{S} Конзервативце треба индентификовати с пр 
ија Косанића оборена у корист династије Црнојевића, наш јунак стекао је одмах пупо поверење нов 
 <p>Жика је, познавао ово душевно стање Црнојевића и бојао га се.{S} Он је стрепио од ове расеј 
ачки говор изгуби у даљини, Жика стиште Црнојевића за руку и прошапута му: — И ако је негде зад 
пријатељ и многогодишња присталица куће Црнојевића!{S} Перуна је и болела и није она физичка ра 
лагосиљао, видећи да он чисто препороди Црнојевића.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Чуда 
 да се ради?</p> <p>Жика полако пробуди Црнојевића и сврати му пажњу на пса.{S} Перун је био ми 
разбери се — рече Жика нежно и прихвати Црнојевића за главу.{S} Зачуђено, разрогаченим очима, Ц 
зати, да су конзервативци прости агенти Црнојевића куће, и ако се сад међу тим агентима опажа н 
а да он и душом и телом припада странци Црнојевића.{S} Многе своје послове Црнојевићи су преко  
p> <p>Шта се у овом тренутку зби у души Црнојевића, тешко је рећи.{S} Он осети само некакву теш 
"subSection" /> <p>Чудан је удес пратио Црнојевића и Жику тога дана.{S} Цео су се дан гонили с  
<pb n="550" /> био макар и први слуга у Црнојевића кући, а камо ли што више.</p> <p>Затим је уз 
 на преврату и да су ти прсти једнако у Црнојевића <pb n="576" /> ткиву.{S} Али добро знај, да  
, па да поврати своју народну династију Црнојевића, под којом је некада тако благовао и у свему 
на место ње да дигну пређашњу династију Црнојевића.{S} То већ прелази у крупне државне злочине. 
еке сеоске литије од некуда нашли слику Црнојевића, окачили је о барјак па је тако носали цео д 
нистар унутрашњих послова играо у афери Црнојевићева преласка у Балканију.{S} Тај прелазак удес 
и куршуми пресвираше високо изнад главе Црнојевићеве и Жикине.</p> <p>Шта се у овом тренутку зб 
очупан уздах, као налет вихора из груди Црнојевићеви и његово лепо чело застре густ облак.{S} О 
, а у ствари биће да су то какви агенти Црнојевићеви.{S} С тога тражи од г. министра одобрење д 
ат, а тицао се искључно мојих веза с г. Црнојевићем и његовом браћом: где сам се с њим упознао? 
it="subSection" /> <p>Растали смо се са Црнојевићем онде, када је он, савладан боловима и уморо 
} Обадве су те куће заслужне за земљу — Црнојевићи за то, што су први подигли народ, а Косанићи 
84" /> да се породица Косанића обори, а Црнојевићи да се поврате.</p> <p>У писму је нуђено кнез 
анци Црнојевића.{S} Многе своје послове Црнојевићи су преко њега вршили.{S} Он им је у томе био 
Досадило се царевима да гледају како се Црнојевићи и Косанићи конабе, па решили да једном прекр 
елаз од монархије републици.</p> <p>Под Црнојевићима Балканија би задржала монархиско име, што  
бити неће.{S} Док сам ја жив, ја не дам Црнојевићима у Балканију.{S} А ако, по несрећи, ви угле 
, и питан сам шта знам о њиним везама с Црнојевићима.{S} У почетку ја сам се бојао да ме не ста 
> <p>...„Огромно каменито брдо, а њему, Црнојевићу, стегли руке наопако, па га гоне да се бос п 
а с огромне висине и пада управо њему — Црнојевићу — на темењачу и пече га као да му се ту слив 
сече папради и између две кладе направи Црнојевићу леп кревет, па му онда понуди да му мете на  
јатељи из Балканије, преко мене, писали Црнојевићу? знам ли садржину те прениске, бар у главном 
дно наљутио и запретио кнезу да ће дати Црнојевићу своју војску и да ће га послати у Балканију  
о уљуљкати у то спокојство.{S} Шапућући Црнојевићу на ухо, он поче наваљивати да се „предузму м 
> <pb n="670" /> <p>Жика се врати весео Црнојевићу, који је скоро толико исто био изненађен као 
угуљастих, присувих образа, с проседом, црном косом и веома живим, али упалим плавим очима, — о 
ра.{S} Но он је опет за то ишао брзо за црном приликом.{S} Страх је убрзавао његове кораке; он  
ле мраморне плоче.</p> <p>Идући тако за црном приликом, кнезу се на једном учини, као да иза је 
 држао једну главу на белом, а другу на црном мору, да сретна Турска <pb n="523" /> није у томе 
ишем ја за њима но за собом, за худом и црном срећом мојом.</p> <p>— Ене!{S} А што да ти је худ 
ше из угла преда ме мала сточић, застрт црном чохом, упалише две свеће и метуше их на крајеве с 
ганизам.{S} У јутру, службене новине, у црном оквиру, објавиле су ђенералову смрт и службено га 
лађен господин с црним бакенбартима и у црном фраку..</p> <p>- Изволте, госпођице, молим вас из 
а пред кнезом некакво овално огледало у црном оквиру, а млада је узимала кнеза за руку, дизала  
, тако око својих 50 година.{S} Висока, црномањаста, дугуљастих, присувих образа, с проседом, ц 
може.</p> <pb n="284" /> <p>На ове речи црномањасти младић штуче у мрак; За тренутак и он је ве 
ини.</p> <p>А око ње пуно плавушастих и црномањастих округлих главица — и све су то огранци њен 
tone unit="subSection" /> <p>У собу уђе црнпураст, буцмаст младић, црних обрва, живих, граораст 
им послужавницима послуга донесе млеко, црну каву, скоруп, масло, чоколаду, слаткише, неколико  
ро и оштрим покретом руке смаче велику, црну мараму с главе, која јој је падала до пола леђа.</ 
епшу.</p> <p>Лепша устаде, узе са стола црну, дрвену кутију и отвори је пред кнезом, који завир 
им сама у оном стању, с тога навалим на црну прилику да ми набави кола како зна, а пошто се ств 
ово шта ти је?{S} Кнез беше узео у руке црну дрвену кутију и загледаше је откуда се отвара.</p> 
ража притрчи и ја јој наредим да ухвате црну прилику и да је одведу и привремено склоне у мом с 
лавника.{S} С тога кнез стаде, заустави црну прилику и покуша да јој рекне како би најбоље било 
и, као да иза једнога белога крста види црну људску прилику.{S} То је било с десне руке.{S} Но  
> свега још су обојица имали на лицу по црну маску, пошто је писмо и то захтевало.</p> <p>По уг 
столице, док најпосле не извади некакву црну, дрвену кутицу коју брижљиво спусти на сто.</p> <p 
чкују, ту пију пиво пред подне, ту пију црну каву по подне, ту читају новине, ту се састају на  
ви, намакао је био сасвим на чело своју црну јагњећу шубару.{S} Бледоћа у лицу и немиран поглед 
епо руковали, госпођа се завила у своју црну мараму и, уздишући притворно, прошла кроз ходник,  
ву.{S} На скоро он угледа у даљини неку црну прилику.{S} Загледа се боље и познаде да је човек. 
друга маска, која поднесе Кугићу велику црну кожну кутију, у којој је било поређано <pb n="612" 
знајући како кнез много полаже на добру црну каву.{S} Ову узгредну напомену Врбавац пропрати ла 
 Што ја с њом, лепше и боље, то она све црње и горе....{S} Срам те било, срам те било, роспијо  
 по нужди, јер г. Растислав није рад да црпе користи из махна и слабости кнежевих, али шта ће к 
д заваде.</p> <p>Ђенерал је своју снагу црпео у војсци; он је брижљиво неговао добре односе с о 
тина.</p> <p>Код људи опет опажа се ова црта: да су после доброга оброка увек некако пријатнији 
вредности!{S} Малодушност је најружнија црта која се у опште може видети на мушкоме лицу.{S} Ма 
 и <hi>непризнавање</hi> — то је главна црта више породице — и за ту црту зна цео народ.</p> <p 
ово веома жалостан знак времена и ружна црта за кнежев карактер.{S} Растислав је тако рећи оном 
 интересно лице, ма да је било по неких црта, које су наговештавале као да их је урезала дуготр 
 девојка; друго средовечна жена, оштрих црта и веома живих, немирних очију.</p> <milestone unit 
го господ. министру.{S} Обадва су писма цртала чича Милоја као човека на кога је ваљало припази 
врењу у народу.{S} Начелнички извештаји цртали су ситуацију као мрачну и ровиту.{S} Кугић је см 
 некако друкчије зову... јес, оно је г. цртало.{S} А они седи, мали, ено они што се крије ономе 
ру враћао блед, изможден, с искривљеним цртама на лицу, с раздрљеним, вином поливеним мундиром, 
дња раста, средовечан, плећат, с оштрим цртама на лицу, избријане браде, а повеликих бркова.</p 
 био красноречив.{S} Он је живим бојама цртао примере народна нерада, нехата, хаљкавости; разви 
ту слику, да је да једноме своме добром цртачу да му је копира.</p> <p>Војници овога гарнизона  
 доцније виде, да та прилика има његове црте, управо потпуно га преставља, и што је дуже гледао 
еома добро очувана и младолика.{S} Њене црте нису биле правилне; испало чело, а нарочито угнут  
уче му као неки прекор.{S} То су опасне црте, и ако кнез тако пође тешко да ће се дотерати дале 
икога не волете.{S} Све су то породичне црте ваше.{S} Ако у теби тече крв Косанића — нећеш ни т 
 неодољиве, безмерне енергије.{S} Иначе црте на липу биле су фине и отмене, у целини лице је из 
. ^</p> <p>Растиславу не мрдну ни једна цртица на лицу.{S} Он остаде хладан, озбиљен, скоро нат 
ешло на <hi>шеретлук</hi>, као на једну црту и особину у карактеру народном, па и ту су се брзо 
 је главна црта више породице — и за ту црту зна цео народ.</p> <p>Намрштен, кнез је ћутао и сл 
 отрова тако јака, да би од њега морала црћи и така снажна зверка, као што је....на прилику...  
.</p> <p>Ту Синђа гурну Паву: - „А онај црче за тобом!{S} Јес очију ми!{S} Лудује!{S} Ал неће г 
 пуна брка, а левом ногом непрестано је цупкао, што је код њега увек био знак да нешто врло жив 
чи на по неку животињу.{S} Неко личи на чавку, неко на мачку, неко на козу, неко на вола.{S} Ми 
нтрао се тати уз колена и непрестано је чаврљао, запиткујући с детињском наивношћу час о једној 
 разапне двоструко платно налик на мали чадорић, простре своје сиџаде; крај себе метне тестију  
о тихо и мрачно.{S} Једна једина лампа, чађава и поцрнела, висила је о средини таванице, осветљ 
ас је то опет какво старо кљусе, пасе у чајиру крај пута.{S} Кад се путници приближе кљусе дигн 
оду што једнако слизи с разједена лица) чак и од те ужасне болести те чак и тиме правили опите  
м отворише.{S} Момак не приказа никога, чак се и сам не показа, но му се угледаше само широки д 
 јој се ноге скратише, али она је ишла, чак је осећала како је нешто мами и вуче тамо, тамо у о 
јлепше и најважније у целој ово ствари, чак лепше и важније и од саме „сходне беседице“ намесни 
октором, с млађим и старијим ађутантом, чак са својим секретаром, управо са свима младим образо 
да у кола, баци поглед свуда у наоколо, чак загледа и под кола, после опет обухвати погледом це 
и, али му се чује рад.{S} С десна опет, чак тамо горе под брдом, некакав леп, пун мушки глас пе 
ересовати, да им је оно, о свом трошку, чак и штампарију подигло, те и свој лист имају.{S} То ј 
не неповерљивији; сумњао је на свакога; чак и његов омиљени ађутант Заре није више уживао оно с 
јку.{S} За што ти не волиш твоју мајку; чак причају да је ниси хтео трпети овде.{S} Никад не сп 
 се грохотом смејати и превијати се.{S} Чак се и Пава смејала и ако је иначе једнако била нешто 
ухо.{S} Руке, ноге, све је мировало.{S} Чак је престао трептати и дисати.</p> <p>И заиста, он ч 
 гости су били сви у једнаком стању.{S} Чак и сам доктор није био ни мало изостао од осталих.{S 
икаће на нас, али ће нас сви примати, — чак ће нас и тражити, рачунаће нас за политичке кондоти 
ати милост новог, младог кнеза, који га чак узе к себи за ађутанта, да би тако загладио „сурово 
д му се оте далеко низ поље и он угледа чак тамо далеко низ коња, повезаних за школску ограду.{ 
<p>Неке од тих промена имале су утицаја чак и ван Орловца.</p> <p>Пре свега нестало је једне ба 
ја јој је покривала целу главу и падала чак до појаса, седела је у колима — Јела.</p> <p>Завесе 
овде у сред ове пусте планине, где нема чак ни зверова, па ни самих тица, а камо ли живих људи! 
рес, да види тајну дружину, у којој има чак његових доглавника.{S} С тога кнез стаде, заустави  
нутку није могао јасно дати себи рачуна чак ни о томе: шта је, која је то коју он држи у своме  
} Ту се преварио чак и сам г. прота, па чак и наш г. Вујадин.{S} А што се већ тиче кметова, трг 
тебе, твојим рукама.{S} Никакав суд, па чак ни суд историје, не би могао окривити њега за овај  
S} Забринути оцеви, побожни грађани, па чак и сама штампа устали су против ових голих људи у ср 
а се изгубио?{S} А капетани, писари, па чак и ћате, а?{S} Мислите није их било који су настојав 
нејасно; ништа се није знало утврдо, па чак ни то, да ли је кнез доиста убијен.</p> <p>Ствар се 
ам устао с наслоњаче и пришао столу, па чак памтим и то, како сам осећао да ме болу ноге и бути 
кроз неку замаглицу.{S} Изда и слух, па чак и моћ мирисања ослаби — паћеник већ више не може <p 
е и о великим променама у унутрашњој па чак и у спољној политици.{S} Говорило со о неким тајним 
а та опасна секта има својих присталица чак и међу војском.{S} Кнеза ово заиста заинтересова.{S 
вако.</p> <p>Говорећи то, госпођа пређе чак у други крај дворане, седе и чисто се увуче у велик 
а је баба гора и од ђавола, да она може чак и оно што ни ђаво не може, довршује ружан суд и рђа 
 услед чега се дигла таква граја, да је чак морала притрчати ноћна стража да ослободи ухваћена  
 тако <pb n="494" /> рђаво стоји, да је чак и њин пад могућан, и то у најкраћем року.</p> <p>—  
емио све да Зликовца жива ухвате; да је чак био саграђен и узан мост преко потока, на коме је З 
да у Балканији може наћи људи којима је чак и то могло пасти на ум, да и така места употребе за 
погледима.</p> <p>Па не само то, она је чак чула хвалу његову: „Лепа девојка!{S} Баш лепа девој 
на радозналошћу да види ону за којом је чак и кнез потрчао.</p> <p>Други су опет шапућући прича 
чали како кнез има падавицу.{S} Било је чак и таквих булажњења до кнеза муче нечастиви, да он и 
p> <p>Притеран у тескобу, г. енжењер је чак нудио да се откопа земља, па да сви виде како је то 
имир нарочито одликовао.{S} Нудио му је чак и министарство.{S} Но ту су дошли у опреку због њег 
 њега куглицу и једном зврчком бацну је чак иза врата.</p> <p>Ђенерал се опет окрете слици.{S}  
дин повукао је грдну вуру и у мало није чак и службу изгубио.{S} Од то доба решио се да увек пи 
 топле Адрије, па за непуну ноћ прохује чак у недогледне просторије немирна Црна Мора.{S} Ту, у 
ко се држи.</p> <p>„Слали су изасланике чак дубоко у Азију да набаве мају од мртваца умрлих од  
лити да се мешају у политику, а њих гле чак овде!</p> <pb n="609" /> <p>И што је кнез дуже глед 
 одећа била им је црна, па су црне биле чак и саме рукавице.{S} У допуну <pb n="586" /> свега ј 
ран у тим стварима, и шта више, донекле чак сматра то за част.{S} У Хрватској, веле, сељак се с 
акве крпе, или какав цвет, или најпосле чак и каква тица, случајно падне баш тако, да заклони о 
оји су уверавали да су се од кнеза чуле чак и тако крупне речи, да би он с том женом могао бити 
ек пошто је тако издао наредбу, која се чак у ходнику могла чути, начелник се једва сети, да се 
дуго памтили ово весеље.{S} Створила се чак и нека изрека: „Пило се као оно кад је кнез долазио 
руке, паде на застрт патос, откотрља се чак под сто, али се не разби.</p> <p>Изненађен, кнез уп 
дине!...{S} Видели!..{S} По механама се чак говори!{S} Последње пијанице тиме уста испирају! —  
верна примања таквих гласова.{S} Она се чак и сама пред собом исповедала да су то само „каприци 
p>Доручак је морао бити изврсан, кад се чак ни сам кнез није могао уздржати, а да га нарочито н 
око баба Катине усињенице Јеле — бој се чак је и заљубљен у њу.</p> <p>Све ово сазнао је Растис 
анку с кнезом Мутимиром.{S} Знале су се чак и неке појединости са тога састанка, тако, да се и  
ена лица) чак и од те ужасне болести те чак и тиме правили опите како дејствује и како се држи. 
аво некакав кожни џак, који ми навукоше чак до појаса и ту га притегоше и везаше некаквим каише 
га је морао бити истеран из академије и чак одагнат из престонице.</p> <p>Причало се о одлучнос 
S} Свакако не може испасти ништа што би чак по живот било опасно, а иначе ако буде каквих непри 
у не могну ништа учинити, они су готови чак и на то, да кнеза прогнају, да династију Косанића з 
ас грозимо гола човека, а мудри Инглези чак су дотле дотерали, да и клавиру облаче гаћице, јер  
ељиво је ходао по своме кабинету, сваки чак је загледао <pb n="473" /> у сахат и једнако зивкао 
екаквом јаком стегом, каквим ужетом или чак и жицом те сам изгледао као дете у повоју, или као  
рили кроз прозор, пошто су они наводили чак и то, шта кмет и ћата говоре.{S} Веле, ћата чита, п 
ура! живео!“ Тако би га јамачно пратили чак до његова стана у манастиру, да официри из пратње н 
ало, онака је и падао.{S} Неке су нашли чак у башти, пали, повраћали, па ту тако на гомили и за 
начаја.{S} Ту су се по некад могле чути чак и највеће и најважније политичке или приватне тајне 
г. Растиславе, што се као ухода завлачи чак у туђе породице.</p> <p>— Пазите, г. пуковниче, да  
ечи.{S} Верујем све што кажете; верујем чак да ствар стоји горе но што је ви представљате — али 
рао, прскајући својом великом штрцаљком чак тамо, до по авлије.{S} Момак седи на клупи и дрема; 
сте се са вашим поочимом Фрањом Јосифом чак упуштали и у погодбе, колико да вам се одреди годиш 
о буде, нек буде.{S} Долазило јој на ум чак и да се убије.{S} Једном се беше решила да се испов 
 кнеза Косанића, овај човек није презао чак ни од тога да ступи у <pb n="17" /> везу с Турцима, 
дати већ с тога, што је давно аконтирао чак за три месеца у напред.{S} Али можда би се могао на 
{S} Кроз многе коњске ноге, он се видео чак тамо у углу, како седи на патосу међу коњима и прем 
ање шеталице.{S} Ђенерал је јамачно био чак у крајњој спаваћој соби своје жене.{S} Тек после дв 
знали меру овом пићу.{S} Ту се преварио чак и сам г. прота, па чак и наш г. Вујадин.{S} А што с 
 изједначују с њом, <pb n="455" /> како чак силазе ниже испод ње — оне исте даме које су јој јо 
ним питањима, а понегде се већ шапутало чак и о најновијем догађају Звониградском — о Лепшином  
варак, и стане га дрека тако да се чуло чак на улици пред конаком.{S} Једва у зло доба суварак  
ећ заборавила одакле сам родом.{S} Тамо чак с ердељске границе.</p> <p>Пуковник је знао потанко 
<p>— Ево, господин доктор лепо каже, то чак и калуђери слушају, а што да не чујем ја; то је нар 
овој борби служе веома ружним, па често чак и издајничким средствима.</p> <p>Они прибегавају уп 
а се бори против завера, које се лаћају чак и тих средстава.{S} Услед тога он је морао мењати с 
е можемо трпети истинску природу људску чак ни онда, кад се она појављује у мртвом, хладном мра 
ира.{S} Неки домаћини орловачки пали су чак у такав севдах због кнежева доласка, да су попалили 
реса и савија коњске зобнице, видели су чак и голема шарова како се испрућио испод кола — само  
трог, обичај је опет јачи од закона, ту чак ни сам кмет, ни сама власт неће да испитује и да от 
ава грмаљска реч!{S} Још само да викнеш чак с врата: „жено! спремај постељу!{S} Жено изувај ми  
софског садржаја.</p> <pb n="169" /> <p>Чак ни сам апсански завод није могао пропустити а да ов 
у сваком љубио девојку.</l> </quote> <p>Чак тамо на обзорју, из густих зелених шљивика провируј 
панталоне са широким потурама и чоханим чакширама с дугачким набраним туром - све се то мешало, 
м ћурчету и тако исто изношеним чоханим чакширама, приђе овим колима, и, ударајући штапом по ка 
ка била су подједнако обучена — гуњче и чакшире од црна сукна, испод гуњчета танка антерија од  
 што је чврчала ту украј њега.{S} Место чалме оџа је био повезао око главе зајтинли калемћарку  
„П-с-с--с-с.... полако!„...</p> <p>Први чамац даде знак другоме да стане и да чека, а сам погна 
макоше обали, он пропусти мимо се други чамац.{S} Овај измаче прилично напред, па онда наједном 
а, још чула његова потмула хука.</p> <p>Чамац с Враничићем ишао је напред, но кад се примакоше  
и пацови.{S} Стари сандуци, разобручана чамова бурад и многе друге ствари, које су служиле као  
аву теорију о источњачкој индоленцији и чамотињи; правио је упоређења како ради балканиски, а к 
ивати да су сви ту, да их је прешло два чамца, да су други остали доле с чича Мунтијаном да вид 
већ бродио преко Дунава.{S} Ишла су два чамца, а у сваком по три веслача.{S} У једном чамцу био 
вори прилика с обале. </p> <p>Из првога чамца дадоше знак другоме и обадва, тихо и нечујно, при 
/> <p>- Стојане! - зовну полако глас из чамца. </p> <p>- Напред!{S} Само полако - одговори прил 
ини и опет наста нема тишина.</p> <p>Из чамца се опет понови звиждање, али и сада не би никаква 
је шуштао, весла су равномерно ударала, чамци су, под снажним и вештим рукама веслача, као стре 
нати људи ноћу прешли <pb n="468" /> на чамцу у Звониград.{S} С тврђаве звониградске опази их с 
 а у сваком по три веслача.{S} У једном чамцу био је Враничић; у другом Жика и Милоје, који је  
ецкарање кашичица, куцање чаша и шоља и чангрљање ножева, отпочети су разговори, казивања, па и 
клони и приштеди који цванцик, баба јој чантра дотле, док и то не узме.</p> <p>Баба Ката и сама 
у и прошапута јој: — Погледај шта га је чарапа надобијао.{S} Све цванцик и чарапе, цванцик и ча 
иге; за све то плаћало се цванцик и пар чарапа.{S} Ко је желео да <pb n="237" /> још добије и „ 
ом се наслонио на читаво бреме сељачких чарапа, што су стајале поређане ту украј њега.</p> <p>С 
и јагњећа црна шубара, на ногама високе чарапе, као што носе сељаци у Балканији, и црвени, ушта 
јао.{S} Све цванцик и чарапе, цванцик и чарапе за један белег и једно гледање.</p> <pb n="231"  
а је чарапа надобијао.{S} Све цванцик и чарапе, цванцик и чарапе за један белег и једно гледање 
 безбројним, шареним лампионима.{S} Ова чаробна шума, осветљена у стотини боја, личила је на ка 
дише у њему сећање на оне тајанствене и чаробне приче, које је још као дете у мајчином крилу сл 
ихо ходају и будни сањају у овој лепој, чаробној ноћи, или по какву гомилицу веселе омладине, г 
но с њима просипа на земљу меку, благу, чаробну светлост, што опија душу и заноси је неком чудн 
ју столице, неко се у падању придржи за чаршав од стола, повуче га, свуче судове с читавог једн 
настир сама „својеручно“ извезла „диван чаршав за часну трпезу,“ како је сиротици Јулки не само 
се то обично каже службеним језиком.{S} Чаршија окићена заставама; на три места подигнути славо 
на и да има кнеза милосника, и опет сва чаршија да јој виче: „Ох како је то поштена и чедна жен 
р тицала какве љубавне историје, где је чаршија узимала на нишан кнежеву личност, Врбавцу је го 
 по уличким угловима.{S} За мало, па се чаршија претвори у читав пожар.{S} Дуж целе главне улиц 
лик на кнежеву слику, што се продаје по чаршији!....</p> <p>— Дакле он!....</p> <p>Но Јела није 
отражи навири у побочни сокак, изађе на чаршију; упита двојицу што су ту на углу разговарали ал 
/p> <p>Али по некад се дешавало да кроз чаршију бруји глас са свим друкчије природе.{S} Тако се 
Сети се да му сутра дан ваља путовати у чаршију и обданце се вратити: с тога устаде да још једн 
" /> После подне ваљало је изаћи мало у чаршију и проћи се пешке кроз Орловац.{S} Кад је кнез п 
кантарском улицом, спусти се у кројачку чаршију, одакле сиђе вазнесенској цркви.</p> <p>Ту је п 
погледала је час у <pb n="443" /> њега, час у Лепшу, и, осмејкујући се ђаволасто, вртела је гла 
очен, помућен, погледао је час у кнеза, час у слику кнежеву, испод које је било тајно долапче.{ 
вештеника, па, погледајући час у кнеза, час у Растислава, отпоче овако:</p> <p>- Ево, ово су, м 
 важна и тицала се само тога начелника, час у гомилицама, ако је ствар била од општијег значаја 
уђен поглед бацала је час на говорника, час на свог мужа, као да је хтела рећи: „па шта мислите 
, гледао је шта се ради у зачељу стола, час је нешто мрдао устима, час се кељио и покушавао да  
астом Дунаву наизменце ширила час тама, час уморна месечина.{S} Дунав је шуштао, весла су равно 
ачељу стола, час је нешто мрдао устима, час се кељио и покушавао да се и сам насмеје, кад чује  
бруч, а лепа девојка трљала је палцима, час по том обручу, час кнеза по челу и очњим капцима, а 
зукале бирајући где ће пасти, час хлад, час топал зид, загрејан на сунчаној припеци.{S} По нека 
на улицу и звуци лепе и складне музике, час тихи и благи, час бујни и заносни, ванредно живи и  
 руку и поче је миловати, час по глави, час по леђима, прислањајући се све ближе и ближе уз њу. 
епе и складне музике, час тихи и благи, час бујни и заносни, ванредно живи и весели.</p> <p>Неп 
оветних брда, дизали су се час оштрији, час тупљи врхови голих каменитих брегова.{S} Обасјани м 
ет узе Јелу за руку и поче је миловати, час по глави, час по леђима, прислањајући се све ближе  
довољно зузукале бирајући где ће пасти, час хлад, час топал зид, загрејан на сунчаној припеци.{ 
 руменили, мислиш крв ће из њих канути, час су опет бледили као крпа.</p> <p>— Немојте се плаши 
 љуљушки клацкала се полако, дремушећи, час отварајући, час затварајући своје живе, немирне очи 
а се полако, дремушећи, час отварајући, час затварајући своје живе, немирне очи.{S} Обадва проз 
ући лево и десно, час као уски ходници, час као горостасне подземне дворане.</p> <p>Ове црне и  
 приличну жељу да барата час по једном, час по другом министарству.{S} Срећом то није дуго трај 
 рачуна.{S} Час је све мртво и клонуло, час опет све кључа, буни се, скаче, устаје, пршти и пре 
аље под брег, кривудајући лево и десно, час као уски ходници, час као горостасне подземне двора 
е сад разговарао с начелницима оделито, час појединце, ако је ствар била важна и тицала се само 
нез, и то час правећи примедбе за игру, час продужујући свој започети разговор.</p> <p>....— У  
ле је заустављао поглед час на доктору, час на појединим предметима, и гледао их тако зорно, ка 
а трљала је палцима, час по том обручу, час кнеза по челу и очњим капцима, а уз то је шапутала  
 да га извине и да изволе вечерас око 8 час. свратити к њему.{S} Њ. Светлост примиће господу на 
ратило.{S} Синоћ је легао одмах после 9 час., а јутрос око 6 устао је ведар, расположен, крепак 
стизала, на махове су јој опет утицали: час су мислили да су изгубљени, а час опет да су ван св 
ресипа се од препуности снаге и живота; час је све ледено, намрзнуто, а час опет све букти у жи 
дник јако је вијугао то лево, то десно; час се сужавао тако, да два човека упоредо не би могла  
аквих и каквих ти чуда ту није било!{S} Час јављају како су у вароши освануле прокламације, пис 
холог могао ухватити краја и рачуна.{S} Час је све мртво и клонуло, час опет све кључа, буни се 
рација којих се сад редом и не сећа.{S} Час је стара држала пред кнезом некакво овално огледало 
, али Заре их није могао добро чути.{S} Час је натицан кнезу на главу метални обруч, а лепа дев 
а неке тајанствене, мађионичке речи.{S} Час су опет давали кнезу у зубе неку бакрену жицу, од к 
 онде срета се и по који живи створ.{S} Час је то чопор говеди, која мирно пасу у ливади <pb n= 
 ваља куд год ићи или остати где је?{S} Час му се учини да је у свом кревету, да лепо лежи поле 
о руку под леђа и шапуће: „Чек’ овако!“ Час му се опет учини као да лежи у некаквом чуну.{S} Чу 
цали: час су мислили да су изгубљени, а час опет да су ван сваке опасности.{S} Неколико пута ме 
два човека упоредо не би могла проћи, а час се опет ширио у читаве подземне дворане.</p> <p>Ишл 
д глухе ноћи.{S} Месец се час јављао, а час опет губио иза облака, и његови непостојани и сумњи 
живота; час је све ледено, намрзнуто, а час опет све букти у живом пламену.{S} Ове су промене н 
ома виспрени, којима њина виспреност за час открије обичан смисао и значај каквог предмета, они 
и по беличастом Дунаву наизменце ширила час тама, час уморна месечина.{S} Дунав је шуштао, весл 
тала, силовита грмљава још се с часа на час проламала, али све то одлазило је некуд у даљину и  
расли су с дана у дан, управо с часа на час.</p> <p>Ратко је из прикрајка проматрао све ове дог 
е већ пробудило приличну жељу да барата час по једном, час по другом министарству.{S} Срећом то 
урове јаве.</p> <p>Перун је седео читав час непомично на једном месту, не дижући с руке своју р 
речи.</p> <p>После је заустављао поглед час на доктору, час на појединим предметима, и гледао и 
е мерила од главе до пете, погледала је час у <pb n="443" /> њега, час у Лепшу, и, осмејкујући  
у ноту више, а зачуђен поглед бацала је час на говорника, час на свог мужа, као да је хтела рећ 
 му је био укочен, помућен, погледао је час у кнеза, час у слику кнежеву, испод које је било та 
, које су се непрестано мењале и бивале час мање час веће, према занимљивости покренутог питања 
престано подизао у вис, крај горње усне час по час грчио се — знак да је био веома срдит.{S} Ра 
 се непрестано мењале и бивале час мање час веће, према занимљивости покренутог питања, гошће с 
рних и неразговетних брда, дизали су се час оштрији, час тупљи врхови голих каменитих брегова.{ 
згледале у сред глухе ноћи.{S} Месец се час јављао, а час опет губио иза облака, и његови непос 
 оста непомичан.</p> <p>Кнез је ходао и час по час загледао у сахат.</p> <p>На једанпут кнез ст 
 стоји управо иза леђа, и гони га сваки час да се осврне на ту страну, јер му отуда непрестано  
ворена и у коју је домаћица могла сваки час ући, задувани, разбарушени, зајапурени, с погужвани 
један исти мах.{S} Готова је била сваки час да заплаче, осећала је како јој се сузе саме пењу,  
{S} А Турска је морала.{S} Она је сваки час могла планути.{S} Морала је да се брани.{S} Она је  
itle>Кикирики</title>“ доносио је сваки час слике о томе, између осталога и слику, како поред т 
 полако, и црна прилика морала се сваки час окретати да прошапуће кнезу: „Овуда, овуда!{S} Држи 
т је био мален, морао се окретати сваки час, с тога пређе у велику дворану, која је била одмах  
и су од умора и страха, очекујући сваки час страшан налет срдитога газде с оплавком.</p> <p>Међ 
де, који су ту око њега и који му сваки час требају.{S} Јер, најпосле, ко је и шта је тај народ 
људи: који га окружавају, који су сваки час с њим, и око њега, који му дају савете и упутства,  
це прво једног на другог, да се за тили час обојица нађоше на земљи.</p> <p>Али они се опет окр 
амесник Врбавац осећао је да је одсудни час дошао и да више за дуго не може бити разгађања. </p 
земљу.{S} Њени млађани, свежи обрашчићи час су руменили, мислиш крв ће из њих канути, час су оп 
а на гомилу свештеника, па, погледајући час у кнеза, час у Растислава, отпоче овако:</p> <p>- Е 
јући с детињском наивношћу час о једној час о другој ствари, и то тако, да му се човек често мо 
 хамелеонима, прибрајаће нас час једној час другој странци; викаће на нас, али ће нас сви прима 
 се оберучке за сто, и климајући главом час на једну час на другу страну, Ралека викну:</p> <p> 
, стајао близу до ње, помицао се за њом час лево час десно око кола и непрестано је гутао своји 
лова.</p> <p>— Не знам, да стрчим један час да видим.</p> <p>— Види!...{S} И ако је ту, реци му 
овде остали.{S} Кад је било равно један час од доласка, кнез нареди полазак.{S} Одјекну још пос 
ођи се будалаштине, па реци благословен час кад си прешла овај праг и ушла у наше друштво.{S} К 
свег злог!</l> <l>Мртваци:</l> <l>У зао час, кажи тог!</l> <l>Човек с поља:</l> <l>То је добри  
близу до ње, помицао се за њом час лево час десно око кола и непрестано је гутао својим ватрени 
 на другу, скрећући неправилно час лево час десно, низале далеко на југозапад.</p> <p>После бур 
 да ће по свој прилици бити будан; мало час вели, тражио је воде, а сад овога часа чуо сам га д 
а прихвати:</p> <p>- Јес, и то!{S} Мало час видесмо овде жентурину што је девојку јамачно и дом 
уци.{S} Ствар је лака и проста.{S} Мало час доћи ће хоџи једна девојка с једном женом.{S} Хоџа  
адоше у густиш, где су ова двојица мало час лежали, на што сељаци опколише мали густиш, уђоше у 
 пунио страхобан призор, што га је мало час доживео у гробу.{S} Он је осећао да на њему трепери 
едно или на друго.{S} Она, која је мало час била решена да одмах одлази одавде, сад је страшљив 
 је морао видити у колевци, кад је мало час ишао жени у спаваћу собу.</p> <pb n="345" /> <p>Међ 
.</p> <p>У оној истој соби, где је мало час Срећко изударао хоџу, пре по сахата њих двоје су се 
гости скупили на оном месту где је мало час оставио кнеза и своју госпођу.{S} Нешто се десило.{ 
шту, други остраг на трупац где је мало час седео чича Мунтијано.</p> <p>„Ударићемо поготову ис 
и јурну право оном месту одакле је мало час пукла пушка и откуда се сад чуо болан јаук.</p> <p> 
оче онога истога гроба, на коме је мало час седео.</p> <p>Кнез покуша да се брани, да викне, да 
азујући прстом на гроб, на коме је мало час седео.</p> <p>— Шушка? упита Заре и наже се гробу,  
аранцима, и хладан ветрић, који је мало час почео дувати, и загрејаност за време седења за стол 
ама, Мона диже са стола писмо које мало час доби, још га једном загледа, после га сави и мету у 
тим истим човеком, из чије је руке мало час примио самртну чашу!</p> <p>Кнез није имао куд; он  
} Од она два сељака с којима су се мало час видели на ливади, један је лежао сав у крви.{S} Кур 
их политичких начела, за која је и мало час ломила против конзервативаца своја најоштрија бесед 
 Лепши, видели су се јасно трагови мало час одигране љубавне сцене.{S} Кнежев ужурбани покушај  
наступају, а над Звониградом, који мало час беше тако весео, на један пут рашири своја огромна  
 Да се скамениш какве ми је ствари мало час испричао; то је просто ужас!{S} И каква ти чудовишт 
на рече:</p> <p>— А оно што сам ти мало час рекла, оно је онако.{S} То слободно знај, и промисл 
и је верно и тачно оно што сам вам мало час саопштио, и, ако је по вољи, ја бих вам о томе дао  
се то доведе у везу с оним што сам мало час чуо из ваших уста о себи; кад се узме на око јасна  
 писмо и фотографију, о које се до мало час тако суревњиво отимала, поправи спрам огледала мало 
, и на свима собама у којима су до мало час били гости Врбавчеви, стајала су сад широм отворена 
них слика, које су кнежеву душу до мало час трзале.{S} Тек сад кнез се опет почео повраћати и с 
о му се наде не испунише видли смо мало час.</p> <p>Но хоџа је скупо платио за ћатине „преварен 
, испричали су они којима је он то мало час говорио.{S} Још те ноћи рашчуло се по целом селу да 
Мутимир упознао се с њоме, као што мало час и сам рече, на последњем дворском балу, где јој је  
овори гроб на коме је кнез Мутимир мало час седео.{S} После дубока уздаха из гроба се зачуше ов 
м ово су биле оне две жене, што су мало час прошле поред мене.{S} Ја осетих како ме дочепаше не 
ена једна на другу, скрећући неправилно час лево час десно, низале далеко на југозапад.</p> <p> 
о подизао у вис, крај горње усне час по час грчио се — знак да је био веома срдит.{S} Растислав 
епомичан.</p> <p>Кнез је ходао и час по час загледао у сахат.</p> <p>На једанпут кнез стаде, по 
 у коме је махом говорио сам кнез, и то час правећи примедбе за игру, час продужујући свој запо 
 политичким хамелеонима, прибрајаће нас час једној час другој странци; викаће на нас, али ће на 
за сто, и климајући главом час на једну час на другу страну, Ралека викну:</p> <p>- Како ко, ал 
рљао, запиткујући с детињском наивношћу час о једној час о другој ствари, и то тако, да му се ч 
Шваба, но се само тако претвара.</p> <p>Час опет долази опширан извештај о последњем путовању у 
нда у живом разговору пођу даље.</p> <p>Час је то опет какво старо кљусе, пасе у чајиру крај пу 
 пратњом, па онда продуже пасти.</p> <p>Час је то сељанка, са заденутом сукњом за појас, с кота 
о благовао и у свему напредовао.</p> <p>Час опет лежи телеграфски извештај, како је ту и ту ухв 
д њих, ко ли је и шта ли је ово.</p> <p>Час сретнеш но два три, но три-четири сељака, терају пр 
их предмета у војној академији, свега 2 часа недељно).{S} Па за што да ви професори не знате шт 
stone unit="subSection" /> <p>Било је 2 часа по подне.{S} госпођа Мона, немарно испружена на ог 
ружинске страже већ размештене, и пре 2 часа по поноћи нико не може изаћи жив из овога круга.{S 
 како је некакав младић, ускачући око 2 часа по ноћи у стан госпође Моне, био ухваћен у кљусу,  
 за другим.{S} Неки су стигли тек око 2 часа по подне.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У 
а где има оваква шаренила.</p> <p>Око 2 часа по подне у овоме мору од људи наста кретање.{S} Из 
>Још ономад на ноћ, било је већ близу 2 часа по поноћи, кад су изненадно дотрчали г. докторовој 
је кнез поручио Растиславу да буде за 3 часа по подне готов, он одговори да је слаб и да никако 
 још сахат времена до поласка (сад је 3 часа по поноћи), те хитам да вам саопштим још неке подр 
о сам кнез.{S} За столом се остало до 3 часа; здравицама није било краја; весеље је доиста било 
х прогута погледом.</p> <p>Кад би око 3 часа по подне кнез на једанпут нагло скочи с дивана, по 
шао кући.{S} Он ми одсечно одговори: „3 часа, господине.“ Ја га опоменем да пази шта говори, ал 
 <p>Гошће су почеле долазити Мони око 4 часа по подне, а у 4½ већ су све биле на окупу.{S} Она  
јер ће гости почети да долазе тек око 4 часа, а сад је јаком три.{S} Мона зна све шта треба, и  
ова Светлост кнез Мутимир.</p> <p>Око 4 часа по подне спровод се крене из цркве јеленичким друм 
>— Кнеже, одложите катастрофу бар за 24 часа, да доведем у ред своје ствари.</p> <p>-— Не може  
су њине <hi>јаузне</hi>.</p> <p>Око 3—4 часа по подне скупљају се познате пријатељице код ове и 
ри, позакључавају фијоке и после читава часа бављења оду онако исто нечујно као што су и дошла. 
риљантски сахат. — Имамо још читава два часа.{S} Можемо се на тенане сите наразговарати.{S} У т 
 коње, и то се обично понавља свака два часа.</p> <p>Доктор зину! — Светлости, је ли могуће да  
и она је остала до пред зору.{S} До два часа по поноћи сипали су прекори; после је срџбу замени 
lestone unit="subSection" /> <p>Око два часа по поноћи гости се почеше разилазити од пуковника  
ручно мишљење</head> <p>Било је већ два часа по поноћи, а пуковник Врбавац још је седео за свој 
 потера из свију околних села.{S} Овога часа издао сам последњу наредбу и послао последњег панд 
о час вели, тражио је воде, а сад овога часа чуо сам га да кашље.{S} Куцнем веома полако.{S} Не 
 Јоцо.“</p> <p>„Буди спреман.{S} Сваког часа може настати одсудан тренутак.{S} Све је спремљено 
 тако брутално, да је Лепша била сваког часа готова, да гласно јаукне од бола.{S} Кнез је Мутим 
ено пред нама у првој планини.{S} За по часа, најдаље бићемо им у рукама. </p> <p>— Па?{S} Шта  
зговори су били разнолики, али после по часа они се некако сами собом изједначише.{S} Све гомил 
 враћао у свој двор....</p> <p>После по часа кнез и његов саветник Растислав били су опет зајед 
тећки пође низ обалу...</p> <p>После по часа он је већ бродио преко Дунава.{S} Ишла су два чамц 
т минута, прође четврт часа, прође и по часа, а они остадоше као укопани.</p> <p>На једаред на  
још пљуштала, силовита грмљава још се с часа на час проламала, али све то одлазило је некуд у д 
 Кугића расли су с дана у дан, управо с часа на час.</p> <p>Ратко је из прикрајка проматрао све 
ли.{S} Прође десет минута, прође четврт часа, прође и по часа, а они остадоше као укопани.</p>  
ла; стрпали су је у кола и после четврт часа она је била у својој ниској, а сад већ и запуштено 
 неће угасити.{S} Погледаш после четврт часа, а они већ <pb n="676" /> ћуте једно другом у загр 
p>Тако се игра продужавала једно четврт часа.{S} Једну по једну, кнез је покупио своме такмацу  
 одскочила пуна недра) а ја бих онда за часак кући да сручим у мој сандук, па онда потрч натраг 
ивеним, образима Лепшиним, по којима за часак нашараше читав низ црвених и модрих колутова.</p> 
ића.</p> <p>Кнежев наступ срџбе беше за часак прешао у подругљиво презирање, но сад се опет поч 
Безумни младићу!{S} А зар си могао и за часак један помислити, да ћу ја - хоџа махну руком низ  
n" /> <p>Кад кнез оде од кола и коло за часак престаде.{S} Свет нагрну за кнезом, вичући: „ура! 
како је то ту близу и како ће оне то за часак свршити, она сподби Паву за руку и повуче је напр 
} Доктор прибеже философији.{S} За тили часак њему пролетоше кроз главу ове мисли:</p> <p>„Које 
о не износе из њене куће.</p> <p>— Јух! часан вас убио, одкуд вам све те ђаволиштине падају на  
е све превазишло.{S} Кад пре уграбисте, часан вас убио!...{S} То ми сад код вас да дођемо у шко 
Куку, црна Петрија, не дрмусај ме тако, часан те убио!{S} Гле, обали ми цвет!{S} Боже, истина б 
днако била нешто тужна.</p> <p>— „Куку, часан је убио, шта говори.“</p> <p>Петрија продужи:</p> 
е погуркивале и шапутале:</p> <p>„Куку, часан их убио!{S} Шта им би те овако галатно говоре!“ И 
да знај и упамти ово, и ево ти се кунем часним крстом да ћу овако од речи до речи учинити: дову 
су једнаки сви балканиски грађани, који часно и савесно врше своје грађанске дужности; од чинов 
а „својеручно“ извезла „диван чаршав за часну трпезу,“ како је сиротици Јулки не само дала сву  
ан.{S} Одговор је био „најмање неколико часов“, с тога ће најбоље бити да идем по кола, па да в 
 кнеза.</p> <p>Кад је било четврт до 10 часова кнежев млађи ађутант упаде у дворану и упита г.  
нез само рањен.</p> <p>И доиста, око 10 часова у вече, појавише се друмом из Јеленика кнежева к 
 спавао као заклан и ако је већ било 10 часова изјутра.</p> <p>Док је барон Жермини овако слатк 
а онда оде.</p> <p>Кад је било тачно 10 часова, врата на дворани широм се отворише и кнез уђе.{ 
у питање, које га мучи ево већ близу 40 часова.</p> <p>Још ономад на ноћ, било је већ близу 2 ч 
/> тврде да је провео у заносу скоро 50 часова.{S} Паде му на памет да викне свога верног ађута 
 сви ови људи тврде да се он има већ 50 часова ни с места није макао.{S} И они говоре истину.{S 
ви сте болесни: ви сте провели близу 50 часова у заносу и сну.{S} Данас је среда а ви сте још у 
 где спавате.{S} Скоро ће бити пуних 50 часова како од вас не одмичем.{S} Нити сте ви, <pb n="6 
 заносу, у коме је кнез провео пуних 50 часова, полако продре на улицу, ту је подухвати стокрак 
р</head> <p>На саборној цркви откуда 11 часова у вече.{S} Лепа, затворена, господска кола стадо 
е собе отпевали кнежеву химну, а око 11 часова кнез се опростио и удалио из дворане, праћен <pb 
е сретају живу душу, а још није било 11 часова.{S} Из уске удице повише у другу ширу, а из ње у 
арон већ устао?{S} Било је већ близу 11 часова кад слуга, једва једном, донесе нестрпељивом мар 
ју врше ове женске јаузне.</p> <p>Око 5 часова почело је послуживање.{S} На огромним послужавни 
отова, док удариш длан о длан.{S} Око 6 часова, једанајест особа, скупљених код Моне на јаузн,  
 повратку из шетње но граду, кнез око 6 часова оде Растиславу.</p> <p>Између њих двојице развиј 
а озбиљно ту не може бити.</p> <p>Око 6 часова међу Монино женско друштво дошла су и два мушкар 
ne unit="subSection" /> <p>Тек после 46 часова тешка и буновна сна кнез Мутимир почне долазити  
ину.</p> <p>На запад од Орловца, на 5—6 часова растојања, налазио се старински манастир <hi>Пов 
ни продужи: — Као и обично, синоћ око 7 часова, изашао сам да ходам јеленичким друмом.{S} Ишао  
најновијим прошевинама....</p> <p>Око 7 часова у вече друштво се почело разилазити.{S} Домаћица 
ошао је јутрос у министарство још пре 8 часова.{S} Ту је још једном прочитао писмо, што га је с 
ед поноћ и тада би мирно проспавао до 8 часова у јутру, а сутра дан устајао је освежен и окрепљ 
а да о Лепши не причају ништа.{S} Око 8 часова одоше и последње гошће, а Мона се задржа још нек 
 и посматрале ово сновање.</p> <p>Око 8 часова изјутра почеле су долазити депутације.{S} Ту су  
амо требало и преноћити. —</p> <p>Око 8 часова кренула се цела свита.{S} Сем обичне пратње кнеж 
ло.</p> <p>У први понедељак, тако око 9 часова у вече, из двора изађу затворена кола с неупаљен 
енуло све живо да се сели.</p> <p>Око 9 часова чу се из даљине војна музика.{S} Свет гурну на т 
тпуно бесмислених.</p> <p>Било је већ 9 часова у вече, а улице су још биле пуне света.{S} Особи 
 сахат и загледа га.{S} Било је близу 9 часова.{S} Он удари у звонце.{S} Чича Јова уђе на прсти 
ad>Женско срце</head> <p>Тек је било 7½ часова из јутра, а на вратима, пред канцеларијом г. мин 
их поздрави.</p> <pb n="176" /> <p>У 9½ часова велика дворана у староме дворцу била је већ пуна 
екида пружа на пространству од неколико часова, па се почели спуштати кроз учестане брдске проп 
 пред очима слика, коју је пре неколико часова гледао у подземним ходницима ташмаденским — а ме 
} Ово говоре уста која ће кроз неколико часова само за навек умукнути.{S} Сматрај, дакле, као д 
а и упитам га, околишно, колико је било часова кад сам ноћас дошао кући.{S} Он ми одсечно одгов 
тислав хода.{S} Дошао је још око 7 и по часова, и одмах је узео ходати.{S} Прво је ходао по сво 
 загледа у сахат.{S} Било је десет и по часова.{S} Њему је већ постајало досадно ово чекање.</p 
ољан, онда првога понедеоника око девет часова у вече, у затвореним колима да изађе пред свој д 
it="subSection" /> <p>Било је једанаест часова у вече.{S} Кнез Мутимир ходао је узбуђено крупни 
ри ноћи узастопце спавао је по 10 пуних часова дубоким, мирним, слатким сном.{S} То га је одмор 
есто одлазио и по некад проводио читаве часове.</p> <p>Док је кнез био дете, ова околност није  
 међу њеним сплетеним гранама по читаве часове седео, певао и сиграо се.{S} Па онда оне путање, 
ок не сване, а тако је исто и за дневне часове док траје дан.{S} Кад се рекне „три је сахата но 
очеву мајку, која би га у оваким горким часовима тешила.</p> <p>„Јеси, сине мој, јеси, ти си књ 
 у којима је једаред већ бивао, овај би часовник могао имати неоцењене вредности.{S} Помислите  
сни гостима да је то драгоцен старински часовник, коме има близу два столећа.{S} Можда још у по 
 седајући крај Лешне на отоман и вадећи часовник. „Ћути, добро је, још нема три.{S} Још ми може 
 полазећи за Балканију, понео је и овај часовник.{S} Ту је после дуго ишао из руке у руку, пром 
у причу и стресе крилима, па се увуче у часовник, чича мигну с обадва ока и прошапута „хм! тако 
даље, као оно шеталица у добро навијена часовника.</p> <pb n="155" /> <p>Под изговором да су св 
ме да је добри Мустај паша баш на овоме часовнику можда бројао своје последње тренутке живота,  
утку, кад на његовом великом старинском часовнику кукавица гласно откука својих дванајест сетни 
— Кнеже, заклињем те овим мојим смртним часом и свом срећом твојом, је ли и моја жена припомогл 
а, и шта више, донекле чак сматра то за част.{S} У Хрватској, веле, сељак се сам хвали по целом 
 жива; светити нанесену срамоту, ако је част већ погинула.</p> <pb n="252" /> <p>Старац хтеде п 
је: спасавати или светити.{S} Спасавати част ако је још жива; светити нанесену срамоту, ако је  
и му руку с речима:</p> <p>— С ким имам част?</p> <p>— Ја сам ђак — одговори младић.{S} Глас му 
едник и он је погинуо, као што сам имао част известити вас.{S} Чича Милоје и други жандарм врат 
жност да спасу сестру и да освете очеву част!</p> <p>Но сад се опет бојао старац да пусти обадв 
ти, па ако нађем да без прекора за моју част могу одговарати на њих, ја ћу одговарати.</p> <p>— 
ве исте вечери господа окружни имали су част бити позвани на чашу вина код свога новог министра 
биља, нећу ти дати да одеш с писмом.{S} Части ми, ето то ти кажем.</p> <p>— Добро, да видимо шт 
 дупло треба да частим; управо треба да части мој братац.{S} Ми смо данас имали фамилијарну рад 
ма галантни, господару.{S} То је сувише части и пажње за једну обичну грађанку — рече Лепша.</p 
„дирљивим позама“ леже на „пољу славе и части“.{S} Веселу је завршио позивом да сви одмах с мес 
је водило рачуна о своме имену и својој части, клонило се од г. Моне, која је својом прошлошћу  
противно је свима појмовима о војничкој части и субординацији.“</p> <p>Кнез приђе ближе ђенерал 
лу.</p> <p>— А је ли противно војничкој части кад се један ђенерал толико заборави, да.....</p> 
 отровима, и како бих иначе ја дошла до части, да овако говорим с господин намесником — рече он 
рки казала је: „Ја данас дупло треба да частим; управо треба да части мој братац.{S} Ми смо дан 
усти обадва сина.{S} Млади су, ватрени, частољубиви, а оружани; пашће у јарост и починиће трист 
уди у њему све осећаје младога, бујнога частољубља, и да изазове осећаје презирања, гнушања и м 
Тешке увреде пробудише у њему скамењено частољубље.{S} Потресеним, али јаким и подругљивим нагл 
ка судари се с руком старијег ађутанта, чаша се сад озбиљно пљусну, ађутантов десни рукав и кра 
повуче, да кмет љосну колико је дуг.{S} Чаша се проли, оближњи му пружише руку да га подигну.{S 
жао чашу у руци.{S} Да ли с тога што је чаша била препуна, да ли с тога што је кнезу дрхтала ру 
зевање.</p> <p>Чу се и пријатно куцкање чаша.{S} Ратко даде пример и начелници су један по једа 
воре.{S} Уз звецкарање кашичица, куцање чаша и шоља и чангрљање ножева, отпочети су разговори,  
полазак.{S} Одјекну још последње куцање чаша, па онда сваки потече својим колима.</p> <p>Растис 
 — да ли са чега другог, тек кнежева се чаша пљускала, румене винске капље цедиле су се низ њег 
прилетали на помоћ чим виде да се негде чаше испразне.{S} Сад је кнезу наздрављао здравицу нека 
ја заспао у оној непознатој кући, после чаше вина? — упита кнез зачуђено.</p> <p>— Да, господар 
јекнуо, мајмун јурне на сто, удари кроз чаше, флаше, тањире, вазне и све пообаљује.{S} Преплаше 
ед кнеза послужавник с боцом вина и три чаше, па се опет полако удали, не говорећи ни речи, и н 
, у брзо сте једно за другим испили три чаше, а одмах за тим ућутасте се; погледам, а ви заспал 
<p>— Како год желите.{S} У шољи каве, у чаши ракије и вина, у тањиру супе — све је једно. „Лек“ 
 жарким, врелим данима дођу и даме да у чаши свежа пива расхладе своје румене, а понекад и нару 
већи.{S} Лепо, бистро вино искрило се у чаши у пријатној рубин боји, бацајући кнезу на руку леп 
ста читав урнебес.{S} Кнез беше устао с чашом у руци да некоме наздрави.{S} Са свију страна диж 
одином Растиславом?</p> <p>— Јамчим вам чашћу мојом, господине ђенерале, да није — рече кнез.</ 
а окружни имали су част бити позвани на чашу вина код свога новог министра.{S} Тек, пошто су из 
 какво им је ово вино.</p> <p>Кнез нали чашу и диже је према свећи.{S} Лепо, бистро вино искрил 
</p> <p>Кнез прво сркну, па онда искапи чашу.</p> <p>— Дивно вино! рече он и показа Зару руком  
уго.{S} Кнез је стајао пред њим и држао чашу у руци.{S} Да ли с тога што је чаша била препуна,  
ојој мети, још мало, и он би већ поднео чашу кнезу са свим под нос, да га у тај мах неко не ухв 
 пије ми се.</p> <p>Кнез искапи и другу чашу.{S} У томе се спољна врата нагло отворише.{S} У со 
јиш мађија? рече кнез и нали себи другу чашу.</p> <p>— О, то не, господару!</p> <p>— Па?</p> <p 
тарца не удари капља, скочи и додаде му чашу воде.{S} Кад се толико поврати да је могао говорит 
махну руком: — „Не дирај!“ а испљускану чашу баци.</p> <p>Растислав даде прстом знак кнежевом д 
из чије је руке мало час примио самртну чашу!</p> <p>Кнез није имао куд; он није могао одбити ђ 
аш начелник Вујадин и истресе двадесету чашу.{S} Бар он рече да је већ двадесета, а што рекла п 
не смрти, отео му из руке већ натегнуту чашу отрова, и, место благодарности, кнезу је сад прва  
о ме гони!{S} И то знаш ко?{S} Ево овај чварак овде.{S} Да се скамениш какве ми је ствари мало  
ав сух и оголео.{S} Његове криве, голе, чворновате гране изгледају као сухе руке немоћна старца 
илостиви господине, колико ко хоће! а и чврст је, према потреби.{S} Јачи кад — дужи и чвршћи са 
 колико може да траје такав сан и је ли чврст?</p> <p>- Траје, милостиви господине, колико ко х 
шљунак о белутак, обадва хладна, обадва чврста, обадва <hi>камена</hi> - излетале су варнице.</ 
ило у потпуном реду.{S} Прозори су били чврсто затворени, а сва су окна потпуно здрава и читава 
ше код народа, у то име ђенерал је узео чврсто у руке сву војску и старао се да се што више збл 
роклињали природу људску у <hi>хладном, чврстом мрамору</hi>, благосиљали су и љубили голо, топ 
 у Балканију он је полазио с уверењем и чврстом решеношћу да се отуда жив више не враћа.{S} Упо 
оме да се Растислав чисто чудио толикој чврстоћи тако млада човека.{S} Само кад Растислав помен 
ао дим по дим из шарене наргиле, што је чврчала ту украј њега.{S} Место чалме оџа је био повеза 
 може зауставити, газда је остраг грдно чврчао и просипао на вочиће најгадније псовке.</p> <p>Н 
а, и неће бити од штете, да се кнез још чвршће привеже, али он никако, никако није делио зебње  
 своју срећну звезду.{S} Кнез се покаже чвршћи и куражнији но што се могло очекивати.{S} Растис 
је, према потреби.{S} Јачи кад — дужи и чвршћи сан; слабији кад — краћи и лакши сан.{S} А може  
 чему не чуди и да ни од <pb n="590" /> чега не преза, што буде видео или чуо.{S} Пођоше сва тр 
чено, с цензурском корпом на устима, са чега се на све стране и дубине чуло потмуло, карактерис 
 рука — јамачно од узбуђења, — да ли са чега другог, тек кнежева се чаша пљускала, румене винск 
 реке се — вели — чуло запомагање, због чега је чича Мунтијано и упалио буктињу, да пострадали  
уштву с једним циганчетом?!{S} И то рад чега?....{S} Ах! не питај ме о томе пишта више!...</p>  
усу, разапету под њеним прозором, услед чега се дигла таква граја, да је чак морала притрчати н 
екаква веома јака спирта или мириса, од чега се Каја опет поврати.</p> <p>— Шалим се — рече кне 
век свикао још израна да не преза ни од чега.{S} Њему су била добра сва средства.{S} Династије  
 — ја никоме ништа не дугујем, ја ни од чега на свету не презам, ја немам ни једне тајне за кој 
 од њега; ти ћеш сама трчати за овим од чега сад бегаш...{S} Јадна лудо моја!{S} Да ти знаш сам 
ети се тога, а сети се и још много које чега другог.{S} На ум му дођоше и неки разговори с Раст 
ек траје само неколико тренутака, после чега неминовно настаје љубавно мажење, а све се завршуј 
 пристрасан!{S} За што, кнеже?{S} У име чега?{S} За какав рачун?{S} За какву и за чију корист?{ 
ао страх.{S} Нико није могао знати ради чега се купе ови оружани људи, али већ то што их скупља 
 па, отежући реч по реч, каза хоџи ради чега је дошла, и она и ова девојка.</p> <p>Хоџа упита ш 
решући овда онда жигицом да виде има ли чега.</p> <p>Један пас дотрча под липу и узе ту лајати. 
 овде где смо сви своји, и где се немам чега бојати!{S} Па што је то страшно толико што сам рек 
 која је веома интересна као штудија до чега може да дотера човек у смишљању зала, кад се већ ј 
цу, или се живо разговарају, или се око чега ватрено препиру.</p> <p>Свеће су свуда биле погаше 
 очинске милости:</p> <p>— Та ућути ти, чегртаљко једна, која ни ноћу не даш никоме мира! — А з 
n="441" /> кнез Мутимир и лепа удовица, чедна Лепша, о чијим су врлинама била пуна уста свију З 
ао да се сам одазовеш, бојим се да наша чедна Лепша не би тебе силовала!</p> <p>Мутимира као да 
ивен — сад може тражити сведоке како је чедна.{S} Шта ћемо, сажаљевам рђав случај, ал тако је к 
а да јој виче: „Ох како је то поштена и чедна жена!“ А кад се обоје хоће — онда се обично овако 
 оспорава Лепши ниједну врлину, то је и чедна и поштена, и у сваком погледу узорита жена али оп 
етлости, да смо ми куд и камо чистији и чеднији од Румуна — прихвати доктор. — Ваља само помисл 
и мрзим лицемере који хоће да се покажу чеднији но што су.</p> <p>— Данас су помешана два разли 
а прилика да се једном освети свима тим чедним и поштеним женама, што су се толико над њом натр 
е камене људе.{S} То се учинило зазорно чедним Бечлијама.{S} Забринути оцеви, побожни грађани,  
алуд месецима око ње чепали.{S} Али код чедних светитељака то иде друкчије; њима је доста и пет 
 чувено грађанско поштење звониградских чедних дама.{S} Она — Мона — није тако сретна да је зво 
ако пред вама...</p> <p>Но кнез не даде чедноме намеснику да продужи.{S} Он затиште уши обадвем 
ти на питање како српски сељак гледа на чедност и на односе између мушкиња и женскиња.</p> <p>— 
, ал тако је кад неко има повластицу на чедност и светитељство.{S} Но како у томе има и твоје з 
шња лицемерна, <pb n="156" /> притворна чедност, која јавно не сме ни да спомене извесне природ 
ије у том месту.</p> <p>— Ова притворна чедност по некад је терала дотле, да су уметници морали 
Ова се дакле није ни помишљу огрешила о чедност своју.{S} Па ипак, кад се кнез удалио од кола,  
осле дођоше на морал народни, на његову чедност, на односе између мушкиња и женскиња и како на  
 које код публике важе као представнице чедности.</p> <p>На кнежеву примедбу, да би требала да, 
ње, с којим је Мона говорила о Лепшиној чедности.{S} Он покуша да бране своју нову драгану.{S}  
етна да је звониграђани истичу као узор чедности.{S} На против, било је једно доба кад су је зв 
пша.{S} Она — Мона — не парадира својом чедношћу, ал опет за то она би могла показати какве и к 
и мало и за обичну јавну женскињу, а за чедну Лепшу то је било доста.{S} И Мона то не говори из 
— Сине мој! - викну ђенерал — Сине мој! чедо љубави!{S} Ти ћеш бити човек и ти ћеш <pb n="343"  
 овде код вас у министарству....{S} Но, чек прво да мало одахнем, дозволите ми да седнем; грдно 
близује.{S} Ама ће да сева обрамица.{S} Чек само, нека ми још једном присмрди овде!{S} Правник! 
Растислав махну руком и ућута.</p> <p>— Чек да чујете шта је било даље — рече Ратко — још није  
Хоћеш дакле доказа?{S} Ево их!...{S} Но чек’ да викнемо и сведоке.</p> <p>Говорећи ово кнез при 
брата сокола — рече она шалећи се. — Но чек да седнем овде до тебе да ми испричаш како је то би 
кога тражила у оној гомили.</p> <p>— Но чек’ да се склонимо мало одавде; одидер амо да ти кажем 
одвлачи му као руку под леђа и шапуће: „Чек’ овако!“ Час му се опет учини као да лежи у некакво 
уштао све дотле, док му не јавише де га чека писмо из двора.</p> <p>Писмо је било кратке садржи 
бије о главу, а фрајла само да седи, да чека на готово и да чува своје поштење.{S} Учуваћеш се, 
к извести г. Ратка о успеху и остане да чека лепе гласе од чича Милоја.</p> <milestone unit="su 
и чамац даде знак другоме да стане и да чека, а сам погна ближе обали, према ове две црне прили 
сео за сто и јавио момку, ако има ко да чека, нека редом пушта једног по једног.</p> </div> <di 
ачаји да стане под какав багрем и ту да чека.</p> <p>Затим шчепа под мишку с једне стране кнеза 
штена над телом генерала Врбавца, и сад чека повесника да на њу стане, и достојно описавши њего 
ом жуди, он је тражи, он је хоће, он је чека —- или све то ствар је само једног тренутка, а тај 
о злато.</p> <p>Умео је много да трпи и чека.{S} Трпељивост и време били су му савезници у мног 
је.{S} Но момак му примети: да господин чека на пољу на <pb n="270" /> одговор, да је за путом, 
џа треба да рекне девојци како је убрзо чека голема срећа, како је у њу заљубљен један велики г 
кога је ујео бесан пас, па сад у страху чека развој болести и страшан тренутак када ће настати  
а жена!{S} Сирота моја жена!{S} Она још чека на ме....“ Затим се окрете кнезу. — Кнеже, заклиње 
ишта да зна...{S} Чекајте!..{S} Она још чека; идем ја да је умирим, нека легне; али ти немој от 
а онда на један пут плану.</p> <p>— Но, чекај да видиш, дете, — рече он одлучно и опет јурну на 
ти си књаз, они тебе морају да слушају, чекај само док порастеш.“</p> <p>Баба није тада ни слут 
умирим, нека легне; али ти немој отићи; чекај ме, сад ћу ја — заврши ђенерал и брзо оде жени у  
 за капут и опет му прошапута:</p> <p>— Чекај сад.</p> <p>У томе кнез отпоче своју кратку бесед 
о изгура у салу.</p> <p>— Хајд тамо, па чекај, ветропировићу један — рече Мона бајаги прекорно, 
— Певаш, певаш, обешењаче један!{S} Али чекај само, показаћу ја теби како се у туђој кући залуђ 
 — „Бре, не гурај, обалићеш столицу“ — „Чекај, молим те, да трчим горе да чујем шта говора књаз 
ове ноћи она нетреба ништа да зна...{S} Чекајте!..{S} Она још чека; идем ја да је умирим, нека  
н.{S} Друкчије ћете ви онда слушати.{S} Чекајте само!</p> <p>Кнез је сад био сам с Маврикијем.< 
ита госпођа Софија на вратима.</p> <p>— Чекајте, до један, један и по најдаље.{S} Не буде ди ме 
тровали овај народ, - продужи кнез, али чекајте само.{S} Видећете ви ваш устав... <foreign xml: 
 и сами видите, људи су мирни, слушају, чекају.{S} Нема ништа, молим покорно, што би онако ишло 
же, да се спреме за прелазак и ту да га чекају.{S} Код буктиње може остати само чича Мунтијано. 
ости, сва права и све опасности које га чекају.{S} Веле да је младић био сувише дрвенаст, није  
мет је наредио да се много не ларма, да чекају све мирно, па ће им се казати шта је.{S} Док су  
д присмотру, а г. г. министри остану да чекају кнежево пробуђење.</p> <milestone unit="subSecti 
 сад изволте, идите... вас јамачно тамо чекају — рече доктор, и ухвати ађутанта за руку, доведе 
ајући у два три маха: „вас јамачно тамо чекају!“</p> <p>По одласку ађутантовом доктор се опет в 
 они се сакрију за кестеново дебло и ту чекају док људи прођу.</p> <p>Прикрадајући се тако као  
е опазила ову забуну пуковникову.{S} Не чекајући га да се опорави, она продужи даље.</p> <p>— М 
ом, од кога одјекнуше одаје.{S} Па и не чекајући да доктор што одговори, кнез продужи, вичући ј 
ог овако красна млада човека.</p> <p>Не чекајући одговор од Лепше, Мона полако отшкрину врата о 
цу некакву жену, која је, сва у црнини, чекала у предсобљу.</p> <p>Пуковник је у тај мах нешто  
 је муж жестоко истукао и Мона је једва чекала сутрашњи дан, када ће отићи да види, како сад из 
едног капетана, а пред кнежевим вратима чекала су два његова ађутанта.{S} У дворску авлију утут 
 се па се упути право у салу, где га је чекала непозната госпођа.</p> <milestone unit="subSecti 
свету за изразе саучешћа.{S} До по ноћи чекала је гомила тај свечани тренутак, и кад га никако  
сад доћи и штуче напоље.{S} Читав сахат чекала су овде ова двојица, а црна прилика још се не вр 
 ваљало прећи ноћу, а већ у првом граду чекала их је гомила пријатеља, који би их прихватили и  
редној околини било људи, који су једва чекали да ти учиниш такву будалаштину и стварали све пр 
авом момку да мете писмо на сто, где би чекало док се не умије.{S} Но момак му примети: да госп 
ам, с обореном и пепелом посутом главом чекам достојну казну.{S} Но како би било свирепо да сес 
<p>— Дакле доћићеш доле на ручак, да те чекамо? — упита госпођа Софија на вратима.</p> <p>— Чек 
настави брзо.</p> <p>— Но ствар није за чекање, господине.{S} Похитај синко, ако бога знаш!{S}  
ро поноћ - рече он. — Хајдемо!{S}- Даље чекање нама смисла. </p> <p>На ове речи Враничић се окр 
а.{S} Њему је већ постајало досадно ово чекање.</p> <p>- Где смо ми ово?{S} Јамачно у каквој об 
црна прилика још се не врати.{S} У томе чекању отворише се полако задња врата на соби.{S} Висок 
 и с пута.{S} С тога је Растислав једва чекао да се врати с кнезом у Звониград, па да сам лично 
и Врбавац се осећао уморан.{S} Једва је чекао да се рахатлише и да одахне.</p> <p>Крај њега је  
а собом.</p> <p>Кнез је ходао по соби и чекао.{S} Прође пет, прође десет, прође и петнајест мин 
ај управо нуди.</p> <p>Изазивач је то и чекао. „Дакле ти владаочеву слику у ђубре бацаш“ — рече 
Section" /> <p>Мутимир је с нестрпљењем чекао да се Мона врати.{S} Одмах је салете запиткивати: 
рекрсти руке и затури главу, па је тако чекао лекара да му се приближи, а из очију су му сипале 
} То ни какав обичан човек не би толико чекао и трпио, камо ли он, што је научио да куд он оком 
онио у оближњу капију, где је у залатку чекао згодну прилику да умакне даље.</p> <p>Кнез управо 
 ларму, министар Кугић бејаше изашао из чекаонице и упутио се страни откуда је долазила вика, к 
владара зрела и мудра човека, а не може чекати док једно дете подрасте и сазре, за што ће треба 
ислав.</p> <p>— Молим те сиђи, ја ћу те чекати — прихвати госпођа Софија.</p> <p>— Добро, добро 
вора надам се, г. преседниче, да нећете чекати да вам понова и формално наређујем, да поднесете 
им војнике, жандарме, а ађутанти могу и чекати.{S} Отпусти их, па ходи да се разговоримо.{S} Ја 
а дирати; ваља га ту оставити на миру и чекати да се поврати, па га онда преместити у постељу.{ 
рко и попреко.</p> <p>- Зар би је смели чекати!{S} Па што смо дошли амо!</p> <p>- Али кад је кн 
ајестак година.{S} Догађаји неће толико чекати на тебе.{S} Они ће банути с елементарном силином 
жив из овога круга.{S} А кад већ морају чекати, онда је боље да сиђу доле где ће све видети, но 
еш наћи доле на басамацима.{S} Ја ћу ту чекати твој извештај.</p> <milestone unit="subSection"  
а прсте, обриса уста, дотера мало своје чекињаве, проседе бркове, па онда полако, на прстима, п 
абрекло срце удара као прекаљен челични чекић, а бујна, ватрена младост стапа се, утољава и раз 
зано дисала, а срце јој је, као челичан чекић, ударало о забрекле груди.</p> <p>Врео дах Лепшин 
шти, у слепим очима дамари бију као два чекића, а срце тако лупа, да при сваком удару Јела осет 
на једном месту жена је поткрадала мужу чекмеџе у договору с малолетним слугом својим — дознала 
ко, да се црвенило спустило преко целог чела, а у слепим очима на махове <pb n="648" /> га је ј 
ти и показа њима <pb n="221" /> на сред чела).{S} Па бих онда опет руку у кесу, па овако, па ов 
сада загледа где му је рана.{S} На сред чела, на ивици где почиње коса, видела се крвава јаружи 
а жива не сачека; погођен је био у сред чела.</p> <p>Међу потером наста забуна и страх, али ком 
овито, с очевидним напрезањем.{S} Преко чела и слепих очију одскочиле му жиле као прут; жиле на 
/p> <p>Растиславу прелете облачак преко чела, он одгурну књигу и окрете се унутра у собу.</p> < 
ало хаљину око врата, махну руком преко чела те уздиже прамен испале косе, па онда мету леву ша 
ице су му гујски сплетови,</l> <l>Около чела смук се савио,</l> <l>А у паклу је зубе надио,</l> 
Пава диже мараму и обриса хладан зној с чела.{S} У слепим очима поче је штрецати.</p> <p>— Што  
а тек то дана.{S} Све се узруја као оно челе кад треснеш празник.{S} Што би боље, одмах потрча  
 као да му се ту слива млаз разстопљења челика...{S} Он хоће да виче за помоћ, да кука, али...< 
наиђе; на њу пада чиста и богодана мала челица, али на њу слеће тако исто и отровни ноћни лепти 
а је убрзано дисала, а срце јој је, као челичан чекић, ударало о забрекле груди.</p> <p>Врео да 
 ње своје снажне, младе мишице, као две челичне полуге и стиште је у наручја тако, да се њој чи 
аната да уђе унутра; затим му дале мали челични кључић, показа прстом своју слику на источном д 
 од црвена плиша, из које извадише мали челични кључић, приђоше источном дувару, скидоше с њега 
е зиду, скиде своју слику, извади мален челични кључић из кутије од плиша, нађе рупу у зиду, за 
ини те набрекло срце удара као прекаљен челични чекић, а бујна, ватрена младост стапа се, утоља 
га тражења, нађу мајушну рупицу; завуку челични кључић и отворе тајни метални долап с више прег 
 на даљину од 10—15 корака малу, шупљу, челичну иглу, налик на игле код штрцаљке за упрскавање  
анастир из 15. века, зидао га је велики челник Радич Поступовић, а играо је неку улогу и у ново 
бих онда тај дукат цап.... овде себи на чело. (Она састави три прста као оно кад човек хоће да  
авој на глави, намакао је био сасвим на чело своју црну јагњећу шубару.{S} Бледоћа у лицу и нем 
е Каја слабим гласом и прислони шаку на чело.</p> <p>— Баш јој сад говорим да оде у собу да мал 
Доктор бојажљиво и полако устаде, набра чело, очевидно је премишљао шта да ради.</p> <p>Устаде  
трану могу изаћи.</p> <p>Враничић набра чело.{S} Њему није било мило што су се десиле све ове с 
зна, — рече она показујући прстом своје чело.</p> <p>Пуковник је саслушао све ово, чисто пренер 
ледао за који тренутак, трљајући палцем чело.</p> <p>Доктор је ћутећки пратио кнеза очима.{S} К 
ло је снажан врат, широка плећа, глатко чело, ведре очи, црне, пуне косе, румене усне, румене,  
S} Њене црте нису биле правилне; испало чело, а нарочито угнут нос јако су хулили лепоти њена л 
наслонив на хладно стакло своје усијано чело, упре поглед на поље.{S} Пред њом је зијала мркла, 
ора из груди Црнојевићеви и његово лепо чело застре густ облак.{S} Он се окрете нагло, узе пушк 
сно, привуче кнеза к себи и пољуби га у чело.</p> <p>Настаподуже ћутање.</p> <p>— Срдачно хвала 
о рак, с разрогаченим очима, с усијаним челом, по коме бејаху поискакале крупне капље зноја, ра 
.</p> <p>Лепша узе ходати по соби, а на челу јој се указаше две малене боре.{S} Овако озбиљна,  
желело ништа друго, но да види кнеза на челу народа, где се јавља као истински вођ свога племен 
ћа да се у овако тешком времену нађе на челу државних послова, он сматра за свету дужност да пр 
е год ја, ти, и наше друштво стојимо на челу власти, као бедеми његови.{S} Но све то доћи ће по 
аквим филозофским разговорима, у горњем челу наста читав урнебес.{S} Кнез беше устао с чашом у  
а, које су се једва опажале на кнежевом челу.{S} Најпосле је узвикнуо: „Господару, учините ми т 
алцима, час по том обручу, час кнеза по челу и очњим капцима, а уз то је шапутала неке тајанств 
S} Баба је трљала око слепих очију и по челу, а млада лепотица по грудима, слабинама и око срца 
 њега на диван и, трљајући га палцем по челу, рече му озбиљно: — Чујеш, мили мој, сад ваља озби 
ево овде носи - он куцну Паву прстом по челу.{S} Затим настави:</p> <p>— Као но ти лијепа ружиц 
<p>Ђенерал Врбавац пљесну се жестоко по челу и јурну напред, понављајући узвик:</p> <p>— Да ли  
е само они што се позивају, но и остала чељад.{S} Селом је овладао страх.{S} Нико није могао зн 
у) одлазио се толико пута и знао му сву чељад.</p> <p>Поздравише се.{S} Синђа мигну Пави, а Сре 
ћки, па пође са снахом да потражи другу чељад своју.</p> <p>Сем Боје, домаћина, из велике Крсма 
јте! — рече Боја одсечно.</p> <p>— Јес, чељаде наше! — викну Радован.</p> <p>Доктор се згледа с 
p>Хајд сад идите; распитано је; ваше је чељаде тамо где је играла коло; ту ћете је наћи.{S} Хај 
ога, господине.{S} Ми смо дошли за наше чељаде — рече Боја.</p> <p>— Нема, старче, овде никаква 
м, скидај ме с ове ватре — пуштајте нам чељаде — рече Боја.</p> <p>— Чујеш старче, овде нема ни 
м дошао амо да погинем.{S} Но одмах нам чељаде амо дајте! — поче Радован.</p> <pb n="254" /> <p 
<p>— Господине, нама је уграбљено једно чељаде.{S} Моја сестра, девојка, довучена је у ову кућу 
p> <p>— Нема, старче, овде никаква ваша чељадета, ја сам ти већ казао једном — рече доктор нема 
у опростити никакво грешење спрам своје чељади.{S} Спрам равнога — љубоморан је, а спрам бољег, 
свет се већ беше проредио — а од бојине чељади ту не беше ни једно.</p> <p>— Где ли су то, боже 
у вече не понуди које од млађих женских чељади.</p> <p>Кнез се узе слатко смејати.</p> <p>- А?. 
аршина нокте пустио,</l> <l>А разглавио чељуст крваву,</l> <pb n="603" /> <l>Те из ње отров пар 
а <pb n="298" /> капија као разглављене чељусти каквога ноћног чудовишта, које зија из мрака.{S 
 јуче заповедао, које је јуче спасао из чељусти поуздане смрти, оно му данас овако натреса и ов 
као у себи: „Намесник не сме данас ни у чем претерати“, и г. намесник заиста није ни у чему пре 
 се све дешава у Балканији? шта говоре? чему се надају? шта очекују?</p> <p>Чича Милоје причао  
видиш друге канцеларије!{S} Не би имала чему позавидети.{S} Искрхани фотељи, распарене столице, 
 овде расправљати.{S} Као у многом које чему другом, тако је и овде узет пример из суседне Ауст 
 чим?{S} Она се радовала и надала — али чему?{S} Како? од кога?{S} Иза свију ових питања била ј 
а објашњења; доста то, кнез не треба ни чему да се чуди.{S} Но црна прилика говорила је у опште 
 и рече кнезу, да иде за њим и да се ни чему не чуди и да ни од <pb n="590" /> чега не преза, ш 
ти напомене при уласку у порту да се ни чему не чуди.</p> <p>Ишли су даље, и што су дубље залаз 
ну да не дејствују одмах на пречац, при чему је увек лако познати да је човек отрован.{S} Данас 
Молим те остани.{S} Говорићемо о другом чему.{S} Имам да ти рекнем неколико речи о г. Растислав 
ђење и ствар је морала бити одложена, о чему се кнез извештава ради знања и даљег управљања.</p 
 је интересовало ово питање, — То је, о чему је он управо и имао да говори са свом овом господо 
 он сам довољно већ мислио о томе.{S} О чему би она имала да мисли и зашто је он преклиње срећо 
но разговарале и ћаскале бог вас пита о чему, што је било далеко, далеко од жаљења за ђенералом 
то ружно и срамотно, што ваља крити и о чему не треба јавно говорити.{S} Напротив, то се рачуна 
на узаврела су сва околна села.{S} Ни о чему се другом не говори до о Перуну и његовом доласку. 
 му је било, како Заре ћути и неће ни о чему да проговори, али га не хтеде питати.{S} Место тог 
ином кнез Мутимир никад није могао ни о чему другом мислити до о њој; бар не озбиљно.{S} Просто 
о је „по чувењу“, т.ј. слушајући како о чему мисле и суде други учевнији људи.{S} По некад је т 
ни сад још нисте потпуно будни.{S} То о чему ви сад нама говорите нема никакве везе с јавом и и 
ј велики златан сахат и загледао га, по чему се могло слутити да некога очекује с нестрпљењем.{ 
 ти не смеш ни у чему пренаглити.{S} По чему ти можеш рећи, да је ништавна и незначајна ова тај 
оплија његова оданост престолу.{S} А по чему би се најпосле и мерила „жарка приврженост,“ ако н 
ичић није збунио, нити се на њему ма по чему могло познати да му се десило што неочекивано.{S}  
е мирише, малко је накисео, иначе ни по чему га човек не би распознао од обичне воде.{S} Само к 
мете у томе громовито „многаја љета,“ у чему је и он морао учествовати. „Многаја.... могаја...  
их била Ката, кад не бих одмах видела у чему је овде ствар.</p> <p>Она спусти глас и крочи кора 
ветлости!{S} Како би то било да Ви ма у чему трпите оскудицу.{S} Но, височанство, ваше је само  
н је хтео само у две-три речи да чује у чему је та „озбиљна ствар,“ па да се одмах преда својој 
е село до данас, богу хвала, никад ни у чему није било постидно, па се надам да неће бити ни од 
ега страдати сама земља, која није ни у чему...</p> <p>Госпођа Софија није могла довршити свој  
терати“, и г. намесник заиста није ни у чему претерао.</p> <p>Пошто се овако стојећки још читав 
А? докторе, а?{S} Је ли да не ћемо ни у чему трпети оскудицу?</p> <p>Кнез потапка доктора по ра 
 Најпосле, ма како било, ми нећемо ни у чему трпети оскудицу.{S} А? докторе, а?{S} Је ли да не  
 врлина сваког владара: ти не смеш ни у чему пренаглити.{S} По чему ти можеш рећи, да је ништав 
 да облачи шињел, Жика му је разлагао у чему се управо састоји вредност тога одела.</p> <p>Влас 
 крије: можда ће нам разјаснити писмо у чему је ствар, кад ти кријеш.</p> <p>На оне речи Лепша  
о костију; од главе му се држи још само чеона и потиљачна кост, а још га тера стара земаљска су 
о!</p> <p>Куршум је срећом омакао поврх чеоне кости и расцепио само кожу на глави.{S} Перун је  
ве људе, који су узалуд месецима око ње чепали.{S} Али код чедних светитељака то иде друкчије;  
о кад место бриљанта нађе у минђушама — ческо стакло.{S} Мал га капља није ударила!{S} Нареди с 
иљант, затим се тај бриљант претворио у ческо стакло, <pb n="465" /> а кад је кнез повикао, онд 
ост.{S} Гледао сам те како си стала код чесме, опрала руке, умила се и испљускала по лицу па се 
на, зајапурена.{S} Баш кад си дошла код чесме и ту се напила воде из шака, ја случајно ударим о 
апнемо.{S} Ми смо већ и сувише тешки за честа и велика мењања, с тога нам је најпрече да очувам 
гим странкама.{S} То ће убрзо пресећи и честе министарске промене.{S} Стални виши чиновници ути 
опала.{S} Дошла госпа Цанка, па ми жена честита, а ја ништа не знам као Тотов.{S} Чисто се жена 
 нос, или на крај усана, и одатле да му честита „добро јутро“, а уједно да га још и опомене да  
 ја и ви били заједно на отменоме скупу честитке <hi>Балканске браће</hi>, где смо, као добре п 
д је у Звониграду, он се још није могао честито испавати, а јамачно као доказ уз то пусти и јед 
ричања, нагађања и свакојаких казивања, често потпуно супротних, по некад и потпуно бесмислених 
} Волео је да зна свачије личне ствари, често и најмање ситнице.{S} И сам је имао веома развије 
после, његови дугови, где је она, мати, често морала испод руке и кришом од мужа исплаћивати за 
нез надао, но већином високи чиновници, често људи, који су у служби остарили: многи баш из кру 
; сеоска младеж обојега пола, по послу, често се налази у пољу, у шуми, и кад се тако момчић и  
ујета.{S} Људи се утркују, гложе, боре; често се даве као дивљи зверови, да стеку име, положај, 
ко и не истражује.{S} За то зна и кмет; често је то у кући његова најближег комшије, и ма да је 
ај и ауторитет министра председника.{S} Често ће бити <pb n="389" /> довољно да само наговести  
.{S} Ишли су лагано и веома опрезно.{S} Често су застајкивали, освртали се и разгледали да их к 
 свете стражарима.{S} То на робији бива често, милостиви господине. _</p> <p>- А је ли био овак 
ити.{S} Земљиште је било тако ломно, да често ниси могао видети пред собом ни на 10 корачаји.{S 
мање вероватно.</p> <p>Та му је тактика често помагала.{S} Разнесе се на прилику какав ружан гл 
е дуго возили.{S} Чини ми се да су кола често савијала, а по труцкању се познавало кад иду улиц 
p>— Тако, на прилику, веле да по селима често бива да девојка погреши, остане тешка, на очима ц 
вци у овој борби служе веома ружним, па често чак и издајничким средствима.</p> <p>Они прибегав 
тако давно?{S} У једном истом броју, па често и у једном истом чланку, они су проповедали како  
која је имала толико лепе памети, да је често кнезу давала најкорисније и најмудрије савете, ос 
ељив.{S} Као министар председник, он је често у седницама отворено нападао на Растислава, који  
авац.{S} Својим ненадвим питањима он је често доводио Растислава у велику <pb n="512" /> забуну 
ља да спреме тај акт спаривања, и он је често, као један од светих обреда, вршен у самом храму. 
ила је веома стидљива.{S} Стидљивост је често врло снажан штит против зла и кварежи.{S} Имао је 
е, миловање, ваљање, превртање, девојке често падају у занос, врше се читаве саблазни, и то све 
аво упали.{S} Таква прилика не јавља се често; сад ваља грабити; што је год ко знао од поскочиц 
људи које ми сви познајемо, с којима се често виђамо, и за које посигурно знамо да нису ни такв 
кнежева имена по уличном блату, и он се често и сам слатко насмејао каквој згодној досетци сока 
а лицемерног проклињања „плоти“ крио се често највећи разврат.{S} Свети оци, који су тако ревно 
одебљао тако, да га је с муком кретао и често запињао; цело тело у грозничавој ватри и дрхтавиц 
ратно.</p> <pb n="438" /> <p>Тај осећај често се јавља у једној најобичнијој појави у животу —  
осподине, жив човек свашта научи; човек често и од стоке по нешто <pb n="119" /> научи.{S} Кад  
ругој ствари, и то тако, да му се човек често морао од срца смејати.</p> <pb n="489" /> <p>— Је 
дном истом предмету, а упорним мишљењем често је продирао и прозревао у ствар много дубље но љу 
при сагоревању угља.</p> <p>„Овим гасом често се људи убијају сами — поглавито женске, којима д 
а била је рођака кнежева код које је он често одлазио и по некад проводио читаве часове.</p> <p 
ти тешка; можда ће ти сећање на све ово често помутити душевно спокојство.{S} Ако упамтиш што т 
оне степене подрумске, низ које је тако често стрчавао, поред све забране строга учитеља.{S} Жа 
лепог водоскока пред кућом, где се тако често сиграо, прскајући својом великом штрцаљком чак та 
тамо где сам ја рођена, тровање је врло често.{S} Ту обично жене трују своје мужеве.{S} То је к 
а у подужем року.</p> <p>„Тако се данас често врши нехотично тровање; на прилику кад човек једе 
е дете у наручју удави.</p> <p>У животу често има случајева кад је нападај тако јак и неодољив, 
чевидно опасно улазити сам у непроходну честу, гоњен неодољивим осећајем освете, да види оборен 
милица прође.{S} У томе се један од оне четворице одвоји, врдну мало у страну и заостаде.{S} Др 
урци дуго трагали и тражили ко поби ону четворицу.{S} И од целога сабора нико се не нађе да што 
> <p>Ово је била последња жртва страшне четворогодишње намесничке владавине.</p> <milestone uni 
имерака, давало као неки рачун о својој четворогодишњој владавини, наглашујући, да младоме кнез 
 разилазити од пуковника Врбавца.{S} За четврт сахата одоше и последња кола.{S} Кнез је отишао  
осматрали.{S} Прође десет минута, прође четврт часа, прође и по часа, а они остадоше као укопан 
је изашла; стрпали су је у кола и после четврт часа она је била у својој ниској, а сад већ и за 
икад се неће угасити.{S} Погледаш после четврт часа, а они већ <pb n="676" /> ћуте једно другом 
 било право спасење.{S} Јер не прође ни четврт сахата од кад се попеше на <pb n="667" /> липу,  
лости младога кнеза.</p> <p>Кад је било четврт до 10 часова кнежев млађи ађутант упаде у дворан 
.</p> <p>Тако се игра продужавала једно четврт часа.{S} Једну по једну, кнез је покупио своме т 
иви мост.{S} И то је тако трајало скоро четврт века, а сад се и то морало дићи.{S} Осечени су и 
наша вечерња посела.{S} Ја мислим сад у четвртак.{S} А?{S} Шта велиш?{S} Може ли?</p> <p>— За ш 
и се тихо и нечујно.{S} У зиду се указа четвртаст долап прилично дубок.{S} У њему је стајало по 
.</p> <p>То је био обичан табак велике, четвртасте хартије за писма, а био је сав исписан лепим 
аније, а рођен сам од кнежевске лозе, а четврти сам из племена Косанића, те већ по самоме рођењ 
тврђена династија.{S} Истина, ти си већ четврти из те династије, али ваља имати на уму то, да ј 
ено лице у вишњевој камилавци.</p> <p>У четвртим колима долазили су други ађутант кнежев и двор 
з једну собу, кроз другу, кроз трећу, у четвртој стадоше.</p> <p>Лакеј, што је непрестано трчао 
суседном гробу, па одмах и у трећем и у четвртом, а то кретање пратили су дубоки, тужни и дирљи 
је по четири оке дуката и наполеона.{S} Четири пута пет, двадесет.{S} И тако чича Степа је доне 
оумне народне струје, а намесништво, за четири године своје владавине, направило је од ње баука 
<p>„Његова Светлост окром што је добила четири ране од куршума, сва је по лицу и телу најгрозни 
ио, да из даљине опрезно пођу за колима четири оружана коњаника и с потребне даљине да мотре не 
ако се спасла Арсенијева кућа.{S} А она четири умлаћена Турчина као да су у земљу пропала, нигд 
ова да истрчи на раскрсницу и да на све четири стране света громогласно довикне и објави:</p> < 
ји су отишли да га виде у затвору после четири месеца, нашли су на њему још ону исту крваву кош 
 округао сто и на њему у накрст упаљене четири свеће.{S} Водећи уза се два маскирана човека, ко 
шио свој говор, кад се из мрака указаше четири човека, обучена у дугачке црвене мантије, с црве 
е кмет гурао кроз гомилу.</p> <p>На три четири корака иза кнеза, један гост беше сео на земљу,  
ово — Петрија дочепа Паву за руку и три четири пута трже је што игда може.</p> <p>Пава посрте.< 
ст!{S} Не верујем да ће бити још ни три четири хиљаде.{S} Убиство онога гада много је прогутало 
мну.{S} Музика је ишла напред, а за њом четири дуга реда с буктињама.{S} Две певачке дружине иш 
оче брзо разилазити.{S} Убијено је било четири Турчина.{S} После су Турци дуго трагали и тражил 
 помешани, а у сваком бурету било је по четири оке дуката и наполеона.{S} Четири пута пет, двад 
доиста угледа пред кућом кнежева кола с четири гардиста који га беху допратили.</p> <p>— Јес, о 
лили се, протестовали, а начелници су у четири ока пред њима слегали раменима и говорили:</p> < 
p> <p>— Јесте, милостиви господине, још четири жене.</p> <p>— Ваљда ухватили што код њих? — упи 
.</p> <p>Час сретнеш но два три, но три-четири сељака, терају пред собом пар волова, један носи 
убијан, а затим је суђен и осуђен — <hi>четири године затвора, за увреду владаоца.</hi>!{S} При 
етао сав овај свет од начелника.</p> <p>Четири пуна дана бавили су се окружни у Звониграду и мн 
петани сваке ноћи патролирати с читавом четом поузданих пограничних стражара, нарочито за то ув 
 покушај своје диктатуре тиме, што је с четом војника и неколико најпоузданијих официра отишао  
дар, озбиљан и одмерен као што сте ви у четрдесетој!{S} Ви просто заборављате доба његово и пол 
 години, а ружно је кад је потпоручик у четрдесетој — рече Ратко смешећи се.</p> <p>— А сеја ве 
предмет.{S} Он је тада већ био превалио четрдесету годину, био је дакле у добу кад човек на јед 
анских баџа.{S} По плотовима и зидовима чечали су чупави и прљави шегрти. —</p> <pb n="25" /> < 
љана, гдегде испресецана ниским врбовим чечваром.{S} За овим се беласала широка, <pb n="519" /> 
тира у бурјану, недалеко од манастирске чешме...</p> <p>Ту је добро пазарио цео дан.{S} Кад би  
 што је знала да ће ту имати прилике да чешће буде с кнезом, <pb n="431" /> али она никад не би 
ко су је мање интересовале, у колико је чешће имала прилике видети, како њен драги супруг одмах 
у прође нека дрхтавица, и што се то име чешће помињало, Пава је све више дрхтала...{S} Кад Синђ 
 мало по мало улазио у ствар.{S} Сад се чешће дешавало те је ради тога и ноћу бивао буђен.{S} Р 
е кнез Мутимир постао пунолетан и почео чешће приређивати ужа пријатељска посела у двору — баро 
есто, и та страшна слика и сад му се по чешће привиђа.{S} Њу ваља оживети у успомени кнежевој,  
p>- Само што се таке „паљевине“ код вас чешће дешавају.{S} Кад девојке не би друкчије губиле св 
спојас и босоног, стаде на сред авлије, чешући се и зевајући баци поглед на звездано небо и про 
 либерални великаши били су писарчићи и чибикџије код њиних очева, с тога је сада млађем колену 
шибну дебео млаз крви и велика стаклена чивија брзо се напуни.{S} За тим прободена прилика кнеж 
 ослободиш код њега...{S} Шта? ни с пет чивта волова после те не извукох; нико <pb n="48" /> те 
полако засукивао рукав, завлачио руку у чизму, пипао и тражио камичак.</p> <pb n="207" /> <p>—  
 газда је безбрижно тресао и даље своју чизму: „Ете, господине, запао ми камен па ме жуљи.{S} Х 
едан гост беше сео на земљу, изуо десну чизму па је истреса.{S} Притрча му млађи ађутант и узе  
 издвајали од других пошумљених врхова, чија је китњаста зелена одећа сад изгледала црна и мрач 
се и псујући где ди ће наћи жељени лов, чија је кожа тако скупоцена.</p> <p>Кад се сељачки гово 
рвена (цинобер), зелена, плава и друге, чија испарења врло убитачно дејствују на здравље, а чов 
е девојке.</p> <p>— Гле, лепе слике!{S} Чија је ово слика? — рећиће Лепша.{S} Кнез се брзо маши 
е бејаше реч једну проговорио.</p> <p>— Чија ди је секира овде одјекивала? — прекиде Враничић о 
све у реду, да је ствар поверена човеку чија прошлост јамчи за успех. (Доктор је познавао ћату  
коју треба варати, или као на грешника, чије слабости треба употребити у своју корист.{S} Сваки 
кући где је домаћица ова анђелска жена, чије цело биће дише љубављу и вером.</p> <p>„Истина, он 
мрке врхове зелених планинских главица, чије је зеленило било чисто црно спрам светлих зракова  
боди од непрестане пажње Растислављеве, чије је око непрекидно осећао на себи; и да сам одахне  
квих дела, али се вараш.{S} Шта мислиш, чије је дело устанак у Херцеговини?{S} Ти не знаш колик 
 не од ваше, већ ја нећу да живим ни од чије милости.{S} Ја хоћу једном да знам: седим ли ја на 
сно изразговара с тим истим човеком, из чије је руке мало час примио самртну чашу!</p> <p>Кнез  
 она у неколико објашњавала где сам и у чије сам руке запао.{S} Овај човек саветовао ме „као си 
вим првим диже се огромно друго брдо, с чијег врха бије и шиба бистар, сребрнасто сјајни млаз в 
атрани су као важно друштвено питање, о чијем се регулисању озбиљно бринула сама држава.{S} Пол 
ња, и да њу пронађе, ухвати и испита по чијем је упуству радила све ово.</p> <p>Прва истраживањ 
и берићет.</p> <p>Један од начелника, у чијем су подручју биле војене барутане, ухватио је чита 
пребећиће у тако зване конзервативце, у чијем ће табору настати врење, које их може и на власт  
<pb n="563" /> орловачким начелником, у чијем се округу за сад усредсређавао сав политички живо 
акле су; разбирао је за старе породице, чији су претци били у ближим односима с његовим дедом,  
ти у кавез с дугачком гвозденом мотком, чији је врх усијан да се скоро топи.{S} Један додир те  
 Балканију да тамо започне велико дело, чији историјски замашај нико тада није могао ни слутити 
поглед.{S} Но ја бих радо чуо ваше име; чији сте и одакле?{S} Јамачно из какве добре куће?</p>  
ише као на дете.{S} Нашло се политичара чији се узвишени патријотски полет није могао уздићи на 
ај, само што се није могао одмах сетити чији.</p> <p>Старајући се да прикрије своју забуну, док 
ута било јој је довољно да у туђој кући чији праг прелази први пут у веку, подлегне човеку, с к 
дати на ствари својим рођеним очима.“ А чијим очима, молим, гледам сада на ствар?{S} Туђим, је  
 а понајаче сама соба г. конзулова, под чијим се отвореним прозорима и разлегала ова врапчија о 
ти зида дом свој, ствара грађевину, под чијим ће развалинама извесно бити затрпан — тако вели ј 
двођења на заседе - то је била рана под чијим се боловима Перун превијао као црв.{S} С каквим ј 
 Мутимир и лепа удовица, чедна Лепша, о чијим су врлинама била пуна уста свију Звониграђана, ис 
јте, кривица није до мене, но до оних у чијим је рукама данас власт.“ Кнез се извињује пред нар 
ао, крајње покварен и изгубљен човек, о чијој поправци више ни речи не може бити?</p> <pb n="39 
а министра полиције био је ушао човек о чијој се енергији и одлучности тако исто много причало, 
о у гробљу, пошто се црква св. Марка, у чијој су порти били, могла сматрати као проста гробљанс 
га?{S} За какав рачун?{S} За какву и за чију корист?{S} Треба па мени што?</p> <p>Ђенерал на је 
р тиче толико исто, колико и министра у чију струку то спада.</p> <p>Блед и једак Растислав је  
росто заповедио да му се она доведе, „а чик који би смео не послушати господареву заповест.“</p 
упита Жику.</p> <p>— Чини ми се теби је чика Милоје још од ноћас изгледао подозрив?</p> <p>— Чи 
 им били растресени и они су се осећали чили и лаки, добро расположени и одлучни.</p> <p>Ово ра 
е они су у почетку пошли низ брдо, ади, чим су замакли за први шумарак, они окрену уз брдо.{S}  
живља, и како је одмах ведрије на души, чим се осети анђелска близина твоја — срце живље куца,  
 три пут проносило, да ће кнез Мутимир, чим постане пунолетан одмах удалити све личности које г 
нства!</p> <pb n="613" /> <p>Још одмах, чим је Кугић сјурио нож кнежевој прилици у груди, кнез  
 влада била у стању да их држи у запту: чим је ње нестало, ови се незадовољни елементи крећу, б 
образу, а очи су му необично сијале.{S} Чим уђе он се окрете кнезу.</p> <p>— Она као да нешто с 
 је тако радио — добро му је и било.{S} Чим је окренуо друкчије — изгубио је престо.{S} Узбудио 
а опомена да му ваља бита на опрезу.{S} Чим су се наши конзервативци овде нешто узврпољили, одм 
тима женску прилику у сељачком руху.{S} Чим их виде ова жена брзо врдну и сакри се унутра.{S} И 
.</p> <p>— „Увета“! а што сад увета?{S} Чим је два, то је множина, па од уши треба да је ушета, 
ош од ноћас изгледао подозрив?</p> <p>— Чим сам га угледао нешто ме текну у срце.{S} Нисам знао 
} Она је жалила, туговала — али шта, за чим?{S} Она се радовала и надала — али чему?{S} Како? о 
рска.{S} А он се само смеје и вреба, па чим момак опет седне на клупу, а он опет штрц, па по ње 
S} Кажи ми где су се и кад су се до сад чим било истакли?{S} Шапуће се о њима већ друга година  
 папрад.{S} Невичан човек изгубио би се чим пође сто корачаји, и без големих јада не би могао н 
 је с нестрпљењем обилазио око Милоја и чим уграби згодан тренутак он га живо упита:</p> <p>- А 
ј заповести.{S} Дигнуто је седам села и чим се укаже зора, и сам ћу се кренути.{S} Милоја и жан 
 да има ма кога на свету, коме сте и ви чим год обавезни, и коме и ви дугујете какву благодарно 
 <p>— То је и мени прво пало на ум, али чим сам мало промислио видим да није.{S} Та ја нисам би 
а покушавала да почне читати писмо, али чим га она извади, кнез јурне да га узме, и она га одма 
ивања.{S} По правилу ред би био, да они чим било докажу да имају какав значај.{S} Место тога, т 
... но.... на плац, кад не можеш другим чим да зарадиш хлеб.{S} Ваљда је мени ласно било кад са 
е с пуним бокалима и прилетали на помоћ чим виде да се негде чаше испразне.{S} Сад је кнезу наз 
, откуда овај младић све то зна!</p> <p>Чим је овај незнани гост изашао од Растислава, по намес 
ле у поток, где оно хоџа погађа.</p> <p>Чим Синђа помену хоџу окретном Срећку одмах паде на ум  
стислав, а за овим остала свита.</p> <p>Чим се кнез указа, начелник Вујадин окрете се свету, и, 
едњем колу; оно је било највеће.</p> <p>Чим угледаше кнеза, цигани умукоше, умуче и онај са сви 
еч — Пави је већ било све јасно.</p> <p>Чим је Синђа почела уплетати у свој говор кнежево име,  
уштву.{S} Та да није Перуна Црнојевића, чиме би они могли плашити владаоца и држати га у шкрипу 
е ћев и рекне: „хоћу сад овако“ — како, чиме ћеш га уздржати?</p> <pb n="404" /> <p>А! не иде т 
а зетови су тасту били на руци у свему, чиме највиша власт у земљи може бити на руци једноме тр 
ко је доиста поштен човек.{S} А сад?{S} Чиме се све то завршило?{S} И шта је она управо радила  
а немилосрдна рука поодбијала им је све чиме су се као мужеви одликовали, а дубоке ране њине би 
, или ма ко његов?{S} Где је, када је и чиме је он могао заслужити тако велику казну, да га њег 
знао јасно шта хоће, а знао је и како и чиме хоће — јасан циљ и јасна средства.</p> <pb n="72"  
в, где лекари не би могли одмах познати чиме је човек отрован, нити би могли брзо дати како про 
, кад се цела ствар имала завршити овим чиме се и завршила: лупањем шоља и ваљањем по патосу?{S 
} Она се најпосле морала послужити оним чиме су жене увек јаче но разлогом — морала је обиснути 
и по будоару збуњено, не знајући управо чиме да почне и шта да чини.</p> <p>Но Мона је умири.{S 
и хоће да се користе кнезом.{S} Све оно чиме ви мислите да га држите у шкрипцу, други ће му дат 
тисак.{S} На тај начин, место да је оно чиме се хвали: спаситељ и одбрана династије, Ратислав ј 
ство, богата свима врлинама.{S} Али оно чиме је она истински велика, узвишена, недостижна то је 
мао с покрајинским начелником. као и то чиме су завршени ти њихни односи, најбоље се види из не 
је овако достојно преставио свештенички чин, г. начелник пређе на просветну струку:</p> <p>— Он 
бавац.{S} Он је постао ђенерал.{S} Овај чин нарочито је за њега установљен, јер дотле га није б 
сподин прота је имао своју службу, свој чин, своју науку, имао је своју памет и своју савест и  
етијих акција људских, <hi>величанствен чин који одржава и расплођава род људски</hi>.</p> <p>П 
 знаком троугла с крстом.“ У осталом да чине све оно што буде чинио њин непознати вођа. </p> <p 
о, њима <pb n="106" /> је пало на ум да чине опите с отровом псећа беснила, с отровом од трулих 
ке, забринуто причала о покушајима које чине звониградски конзервативци, да придобију кнеза на  
рају по народу, лажу га и узбуњују га и чине свако зло.{S} На таке људе ваља пазити.</p> <p>— Е 
У Индији, вели, има таквих дервиша који чине читава чуда.{S} Доцније, већ као зрео човек, наиша 
ле и моја Балканска Браћа, и врло добро чине што тако мисле, и тако и јесте као што они мисле.< 
" /> <p>Она је осећала да младоме кнезу чине голему неправду кад га овако цене и овако о њему г 
} Ипак он је упита:</p> <p>— С вама је, чини ми се, још неко био осуђен?{S} Неке жене, мислим.< 
 <p>Деца воле да раде све што и матори; чини им се да су онда и они зрели људи.{S} Ма како да ј 
Ви владари много уображавате о себи.{S} Чини вам се мало да будете људи.{S} Хтели би да сте неш 
и речи.{S} Доста смо се дуго возили.{S} Чини ми се да су кола често савијала, а по труцкању се  
а ћутања Црнојевић упита Жику.</p> <p>— Чини ми се теби је чика Милоје још од ноћас изгледао по 
е знајући управо чиме да почне и шта да чини.</p> <p>Но Мона је умири.{S} Лепша не треба ничега 
егове тајне.{S} Није знао управо шта да чини, да ли да јој призна оно, што је већ и сама видела 
жандармском капетану даде руком знак да чини своју дужност, на што овај нареди жандармима да за 
тар, или дотични чиновник нема право да чини саслушање над савешћу свога потчињеног, он нема пр 
т?</p> <p>- Не знам; од кад сам ја овде чини ми се да није....{S} А и забунђала се по глави, па 
какво тровање; потрована је, како ми се чини, цела једна породица.</p> <p>— Нешто тако јесте.{S 
 оних хубавих пролећних дана, кад ти се чини да цела природа дише мирисом, нежном топлином и об 
.</p> <pb n="154" /> <p>— А, како ти се чини докторе, какав је ово обичај.{S} И то у православн 
.</p> <p>- А?... а? докторе, како ти се чини?{S} Лепо гостопримство?{S} Је ди да је лепо гостоп 
е речи, кад му она наговести, да јој се чини као да је остала тешка.{S} Он је на то употребио ј 
собу.</p> <p>— Господине, зло је што се чини у овој кући — поче Боја.</p> <p>— Ћути старче! — п 
 <p>Растислав климну главом, као што се чини кад човек кога сажаљева.</p> <p>- Прочитајте ове к 
на „презент“ госпођа Митра, и све му се чини као да му неко иза леђа шапуће: „А, лоло једна, ле 
о човеку гадно и да ухвати, чисто му се чини, боже прости као да је све труло.{S} Јес здравља м 
pb n="150" /> груди, раздрагава живце и чини те набрекло срце удара као прекаљен челични чекић, 
ену свога оца.{S} То је милост коју вам чини ваш господар, коме сте радили о глави; ту вам мило 
логу ти си био жртвован.{S} Наравно, ко чини злочин, увек тражи некако, ма и несвесно, да се са 
?</p> <p>А после он је овако мислио: ко чини какав злочин, ако већ мора имати саучесника у <pb  
неће да сведочи.{S} А?{S} Како ти се то чини, докторе?</p> <p>— Наравно, Ваша Светлост, — опет  
 умочи десну руку у крв и издиже је над чинијом и повикну гласно: овим ћемо се миросати; ово ће 
жеве слике, Кугић даде знак, те човек с чинијом приђе слици и прислони јој чинију на груди.{S}  
и у мраку на момка који је држао у руци чинију с кохом и шатоом, те му момак сву огромну чинију 
ек с чинијом приђе слици и прислони јој чинију на груди.{S} У исти мах Кугић дочепа један нож и 
стајао, држећи у рукама велику стаклену чинију.{S} До њега је стајала друга маска, која поднесе 
кохом и шатоом, те му момак сву огромну чинију изручи на главу.{S} Још горе престрављен од овог 
 n="568" /> која му се сад из опозиције чинила тако природна.{S} Но ово колебање није трајало д 
а читав наступ смеха.{S} Нарочито му се чинила смешна реч „њокалица.“</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} В 
ош из раније.{S} У два маха она је њему чинила сличне услуге, у приликама кад је господин ћата  
езу оно, што смо јуче обичним друговима чинили.</p> <p>И доктор нађе изласка.{S} Измирен са сам 
нили баш оне, који су вам највише добра чинили и који су рад вас највеће жртве поднели.{S} Изгл 
љало би просто убити.{S} Помисли шта су чинили!{S} Узели мајмуна, обукли му официрске хаљине, н 
>унесу</hi> у спаваћу собу.{S} Шта нису чинили да га наговоре да се <pb n="382" /> свуче и да л 
Она се нагло окрене да сакрије сузе.{S} Чинило јој се да се понижава кад плаче пред човеком кој 
и упрли на друм зорне погледе своје.{S} Чинило се као да нешто изгледају, као да некога очекују 
о багателисање и подсмевање кнежево.{S} Чинило му се да га није нико никад тако за срце ујео.{S 
иму да пуше, и као кроз какав дебео зид чинило ми се да чујем где шапатом разговарају, али шта? 
о куршум шупаљ с позадног краја, што је чинило те је метак даље носио.{S} Најпосле, постао је в 
ништа даље распознавала.</p> <p>Пави се чинило као да је она живела још одавно, врло давно, још 
ла она нежна миловања, а и самој јој се чинило чудно што то трпи, и како може то трпети.</p> <p 
шли су дуго; по свежем ваздуху кнезу се чинило као да је изашао на поље.{S} Кад су му опет скин 
о што је испричао проти.{S} Бар њему се чинило да је све то тако било, а најпосле ко зна — можд 
из таме робовања...</p> <p>Враничићу се чинило, као да је провиђење њему наменило да доврши вел 
е и стиште је у наручја тако, да се њој чинило сад ће јој поломити сва ребра која су се доиста  
појављивао.{S} Али — Жики се опет за то чинило да је опазио тај израз, да га је уловио и у оном 
 је ова загонетна личност, јер по гласу чинило му се као да је познаје.{S} Али личност му никак 
у, као првом балканском ђенералу ја вам чиним милост остављам да изберете начин како ћете умрет 
 коме сте радили о глави; ту вам милост чиним ја.</p> <p>— Неће те ли то, онда ћу овог тренутка 
 смо влада — и ми смо такође позвани да чинимо што год узмогнемо“....</p> <p>Врбавац га пресече 
 и моја рођена жена...{S} Све једно!{S} Чинио сам оно што сам сматрао да ми је дужност спрам зе 
а на твоју круну, но што сам ја то икад чинио.{S} Само што је он лично страшљив, па му страх за 
ом.“ У осталом да чине све оно што буде чинио њин непознати вођа. </p> <p>После ових упутстава  
ња.</p> <p>Али један случај нарочито је чинио на кнеза дубок утисак.</p> <p>Једног дана кнез до 
тио сваки покрет Милојев.{S} Он то није чинио намерно, но управо нехотице, тако му је некако до 
ећи: „он је могао учинити све, што није чинио, што је слушао друге, што се поводио, кад је мога 
вијао се.{S} Наравно, још је био дете и чинио много што шта детињски.</p> <p>Деца воле да раде  
} Мутимир скочи и пође, ма да је све то чинио скоро несвесно.{S} Његову душу још је пунио страх 
љ...</p> <p>Кнез је пресече: — Он је то чинио као лични пријатељ, а не као члан политичке дружи 
ете лекару:</p> <p>— Господине докторе, чините своју дужност!{S} Господар је болестан и ви то т 
— ето ту је све.{S} А сад шта све треба чинити да наши људи увек очувају власт, при свима тим п 
 по несрећи такве прилике да се то мора чинити.{S} Дакле, раскалашан и раскошан живот кнежев им 
ево.</p> <p>Ратко је налазио да се може чинити све ово што Растислав предлаже.{S} Ствар није рђ 
жете удалити кад то почне, а ми ћемо се чинити невешти.</p> <p>У томе стигоше већ и до кола.{S} 
 кадар да то очува.{S} Што год се мисли чинити после, ваља употребити сад.{S} А средства су мно 
 консул увређено.</p> <p>— Шта сам знао чинити!{S} Људи који су били у стању да ме онако брутал 
о.{S} То не може бити!{S} Ко би то смео чинити!{S} Ко вам је то казао? — рече дежурни чисто чуд 
} Будите уверени, то ће вам веома добро чинити да се свикнете слушати заповести господареве.{S} 
 кући.{S} Бар један намесник не мора то чинити.</p> <p>Врбавац беше пошао даље после својих пос 
истре људе слабе и ништавне, који ће му чинити по вољи.</p> <p>— Знам, али не треба допустити д 
мах не <pb n="626" /> набаве кола да ћу чинити оно што ми налаже моја војничка дужност.</p> <p> 
бога ми, ево ово да омасте!</p> <p>— Не чиниш мудро, Мире.{S} У тој дружини младих људи ти си и 
ја слободан грађанин француски, уз то и чиновник у француском консулату, и да по томе никоме не 
 овај:{S} Дотични министар, или дотични чиновник нема право да чини саслушање над савешћу свога 
р заповеда буди консервативац; послушан чиновник одговара хоћу, а после у пракси ради како најб 
ља сматрамо, као слабу играчку у рукама чиновника заосталих од прошле владе?{S} Како је само би 
весно врше своје грађанске дужности; од чиновника тражи рад, ред и послушност.{S} За прошлост н 
било је још преко 50 одличних грађана и чиновника.{S} Ту је био и орловачки начелник Вујадин.{S 
рена.</p> <p>Кад прође који од старијих чиновника, чича Јова се уозбиљи, учтиво га поздрави, а  
азуздане касте, састављене из неваљалих чиновника, а ко год се усуди да што год рекне против те 
ња, али зар нема толико других угледних чиновника за које би је кнез после могао удати — рече д 
 Има поватане преписке између појединих чиновника и доста угледних људи.{S} Ти <hi>писмени доку 
 министар разјурити све старе полициске чиновнике, <pb n="559" /> нарочито оне, који су били не 
раду и заслузи.</p> <p>Ово је окуражило чиновнике те опет почну дизати главу.{S} Они, који су ј 
 или другим којим угледнијим полициским чиновником.{S} Седели су у наоколо крај дувара, сабијен 
акви пријатељи!{S} Све су то служитељи, чиновници, вршитељи дужности, министри, особе.... јес,  
им униформама, ту је и војна музика, па чиновници грађанског реда, певачка дружина, глумачка др 
 министри, државни савет и све власти и чиновници земаљски продужавају вршити власт, „коју им ј 
аничним актима, а г. г. официри и други чиновници носе на униформи црн превез.“</p> <milestone  
ао што се кнез надао, но већином високи чиновници, често људи, који су у служби остарили: многи 
 хлеб!{S} Но највише су зебли полициски чиновници.{S} У нови кабинет за министра полиције био ј 
еграфска.{S} Неки подозриви телеграфски чиновници били су отпуштени.{S} Читав тај крај био је у 
осле у вашим очима отмени људи, угледни чиновници!...{S} Не знам, не знам, можда је то код вас  
 Официри у парадним униформама, цивилни чиновници у салонском оделу и грађани у најразличнијем  
рајински начелник и сви њихови подручни чиновници били су унапређени и одликовани за ревносну и 
преставници страних држава и многи виши чиновници испратили су покојника на колима до саме кост 
сте министарске промене.{S} Стални виши чиновници утицаће да постану сталнија и сама министарст 
ишта рекао, али ред је тако, старији су чиновници.{S} Пред млађим чиновницима не мари.{S} Од пи 
 они димчићи избијали из рукава.</p> <p>Чиновници министарства долазили су редом један по један 
о, старији су чиновници.{S} Пред млађим чиновницима не мари.{S} Од писара и не крије цигару, а  
е потребу да се лично позна с крупнијим чиновницима у <pb n="560" /> својој струци.{S} Једно ју 
ари кнез вратио натраг у отаџбину, мећу чиновницима, што дођоше да га поздраве, био је и наш ју 
ристалице, да им очува или стече високе чиновничке положаје.</p> <p>Но ствар се давала бранити  
места где смо.{S} Ту разумем вас и ваше чиновничке положаје.{S} Министри нека се мењају, а сви  
атко никад не би проповедао ову теорију чиновничке непослушности и обмањивања, <pb n="568" /> к 
људи од снаге и положаја, а не истерани чиновнички инвалиди.{S} Но бива случајева где нови мини 
{S} Министри нека се мењају, а сви виши чиновнички положаји ваља да остају увек у рукама наших  
разговарају, да ли је боље очувати свој чиновнички положај, па ма се с тога морало малко и пром 
ђења, у свима струкама и свима редовима чиновничким.{S} Растислав је ушао у ново министарство к 
 је с почетка голему узрујаност у свима чиновничким редовима.{S} Сви су се бојали великих проме 
рана овде онде угледнијим личностима из чиновништва и грађанства.{S} С десне стране, на другом  
ра полиције, у коме објављује подручном чиновништву свој програм и своје министарске намере и п 
цркви.</p> <p>Ту је покојник опојан.{S} Чинодејствовао је митрополит с многим свештенством.{S}  
од људски</hi>.</p> <p>Према томе овоме чину поклањана је општа пажња, установљене су биле наро 
мосвери.</p> <p>Једног дана, баш кад су чињене припреме за свечано полагање испита зрелости, ко 
узетно, војска је данас једина пресудна чињеница — ја је имам данас у рукама, а тим самим ја ве 
рио, рачунајући позитивно с непоузданим чињеницама.{S} Једном речи као што војсковођа у очи гла 
алост, било крунисано успехом, ма да је чињено све што се могло.“</p> <p>После две недеље орлов 
лаве пребацила велику свилену мараму од чипака.{S} Не ћемо дизати ту мараму да завирујемо која  
отимао од ње писмо, тако, да јој откиде чипку с хаљине и огули јој лакат, којим беше ударила о  
ма, сва од главе до пете увијена у белу чипку.</p> <p>Дама застаде мало на вратима, као да се н 
ло разбарушену косу, и прикачи откинуту чипку, а затим се маши за свој огртач, што је стајао ту 
аћем року треба да се изврши, као узрео чир, што за који дан треба да пукне, Врбавац је носио у 
е се поступно опет утиша.{S} Кнез осети чист свеж ваздух; није било пређашње стеге и пређашњег  
 лијепу ружицу свашто наиђе; на њу пада чиста и богодана мала челица, али на њу слеће тако исто 
смрт Мустај-паши, онда ту већ нису више чиста посла.</p> <p>Ово мало шале добро је утицало.{S}  
 мрака и разврата, а остала је светла и чиста.{S} Била је веома стидљива.{S} Стидљивост је чест 
ки би се анализовали, да се види колико чиста сребра има у њима и колика им је права вредност.{ 
да јо погрешка учињена нехотично: место чиста вина у брзини дочепали флашу с оним вином што га  
епио да је ко не дозна — моја је савест чиста и мирна...{S} То је срећа — <hi>Срећа су здрави,  
 промућкао.{S} У стаклу је била течност чиста, бистра, као вода без икакве боје.{S} Кнез помири 
ли и могли уздићи до слободна обожавања чисте природе, као што је било код старих Грка.{S} Доте 
о!{S} Камо? где је крв?{S} Моје су руке чисте....</p> <p>Ђенерал диже руке и кад на десној шаци 
их тица....{S} Ту је познао прве сласти чисте и невине детињске љубави — и ту је први пут био с 
мирисом, који би се могао назвати мирис чисте женске душе...</p> <p>Цео умотан у ту атмосверу,  
ећи руком.</p> <p>— Ко?{S} Момак што ти чисти хаљине, мислиш!{S} Боже Рале!{S} Та није, молим т 
акт је, светлости, да смо ми куд и камо чистији и чеднији од Румуна — прихвати доктор. — Ваља с 
стаде један од ове двојице, приђе ми, и чистим француским језиком и одабраним изразима даде ми  
ама.</p> <p>Наши путници изађоше на ову чистину и чисто одахнуше, јер више није било ни онога с 
p>Пошто се тако читаву недељу дана само чистио, а скоро читав месец дана журно спремао Орловац  
о је баба Ката.</p> <p>Но има душа тако чистих, да би се могле назвати златне душе.{S} За њих н 
="241" /> <p>Синђа је дотле била блага, чисто збуњена; она је са страхом пратила сваки покрет,  
 је седео у свом углу и отуда из мрака, чисто с побожним страхопоштовањем гледао на Враничића и 
умуче, наже се побочним собним вратима, чисто се мало пропе и зину, мету руку на ухо и стаде па 
 човека.{S} Нестало је оне беле, бледе, чисто женске коже; заруменио се преплануо, а ушиљио оно 
ешто клонуо.{S} Бришући широке, зелене, чисто лаковане, листове овога лепог дрвета, Мона продуж 
вота, проведена поред човека кога љуби, чисто је освежило и оснажило Лепшу, — рекли би да ју је 
ију ми; чисто човеку гадно и да ухвати, чисто му се чини, боже прости као да је све труло.{S} Ј 
у се из суседнога гроба танак, живахан, чисто весео, узбуђен глас, по коме се лако могло познат 
едним ушиљеним брком, и како је смешан, чисто разрок изгледао с тим једним брком.{S} Други, нар 
заштитника.{S} Био је скроман, повучен, чисто послушан.{S} Врбавац је опазио у њему вредна и сп 
о.</p> <p>Пуковник је саслушао све ово, чисто пренеражен.{S} Овака дрскост, овако отворен говор 
срџбу, журно се окрете мужу и зачуђено, чисто преплашено проговори:</p> <pb n="374" /> <p>— Бож 
} Сад на један пут он проговори гласно, чисто цикну и јурну напред.</p> <p>— Сине мој! - викну  
д њега сад беше настала нека смиреност, чисто нека малаксалост.{S} Он даде руком знак Кугићу и  
 Њене мале, зелене очи, утекле у главу, чисто се упалише од гнева, те су се из својих дупаља си 
м претворила у прашину целу десну руку, чисто бих се сад прекрстио од муке.{S} А и не знам ко м 
> <p>Растислав седе у велику наслоњачу, чисто се увуче у њу и замисли се.</p> <p>— То бар нисам 
амук - Петрија отпљуну — јес, очију ми; чисто човеку гадно и да ухвати, чисто му се чини, боже  
 узе доктора под руку и, <pb n="214" /> чисто мазећи се, узе га запиткивати шта је наредио, как 
.</p> <p>— Тако!{S} То ми се допада.{S} Чисто, јасно и отворено.{S} Е, саслушајте сад и ви мене 
стита, а ја ништа не знам као Тотов.{S} Чисто се жена и наљути, а има и право, мисли да је ја л 
е му се више отварала воља за говор.{S} Чисто му се лепила за језик свака ова реч.{S} Младић, к 
омним огледалом и огледао се у њему.{S} Чисто, јасно огледало показивало је снажан врат, широка 
а има право.</p> <p>— Како има право, — чисто се продера Растислав,</p> <p>— Па има право, тако 
 живим, немирним очима Мониним и она га чисто пресече срдитим, муњевитим погледом.{S} Подуже га 
; све то учини му се тако очигледно, да чисто осети како га нешто почиње палити по утроби и гру 
 речи госпођа отвори очи и погледа мужа чисто зачуђено, као да је хтела рећи:</p> <p>„Ако буде“ 
 коњаник би спрам парка, она три човека чисто поскочише са свога легала. „Свршено је!“ рече јед 
ло.</p> <p>Један од најмлађих начелника чисто се трже кад кукавица узе кукати, виде да му је др 
 разговор најпосле полако не пређе и на чисто личне ствари једнога и другога пашенога.</p> <p>О 
ш на путу.{S} Он је још изодавна био на чисто с намерама Врбавчевим.{S} Да пуковник спрема да у 
> <p>Баба је постајала све нежнија; она чисто привуче Јелу к себи и узе јој говорити:</p> <p>—  
 тога састанка, тако, да се и сама Мона чисто чудила.</p> <p>Та она није управо ником ништа гов 
чи биле су изговорене тако, да се госпа чисто трже.{S} Она на једанпут изгуби цело своје војнич 
дведа, милостиви господине? — рече Ката чисто с подругљивим осмејком на уснама.</p> <p>Пуковник 
ену бледу и малаксалу Врбавац је запита чисто забринуто: — Шта је теби?{S} Тако си бледа.</p> < 
е ово изговорио тако тужно, да се Лепша чисто сажали, и она га обасу пољупцима, али му на његов 
 је остао упоран у томе да се Растислав чисто чудио толикој чврстоћи тако млада човека.{S} Само 
о, али у псовци и вици на невине волове чисто и заборавио.</p> <pb n="420" /> <p>Он пусти точак 
ењен.{S} Но ове страшне речи Мутимирове чисто као да га тргоше из заноса.{S} Тешке увреде пробу 
ир дотрча Боји и Радовану.{S} Он их узе чисто молити и једва их склони да спусте пиштоље.{S} Во 
да изгледа подмлађен, подновљен, сав је чисто просијао, а <pb n="366" /> на души било му је так 
ика са свим озбиљно примети: како му је чисто жао што није во, кад <pb n="534" /> погледа ону д 
лете те отвори врата.{S} Оне две женске чисто утурише ову трећу у кола: за тим се попе и једна  
ч Павину.{S} Но сад на један пут она се чисто измени; њено лице доби нов, подругљив, скоро пако 
ам вам ја натрунио?</p> <p>Растислав се чисто прену; он се на фотељи попридиже.</p> <p>— Ја про 
призор гледао је мајор Тоша и у томе се чисто бејаше занео.{S} И несвесно је сравњивао себе с о 
„не могу да се изговоре.</p> <p>Кнез се чисто љутну:</p> <p>— Е, па лепо!{S} Не знам још добро  
штвена школа!{S} Ми женске морале би се чисто убајатити да нас оне мало не растресу и не освеже 
д на десној шаци опази мало крви, он се чисто трже и страшљиво стукну натраг од слике.</p> <p>— 
шарен и мирисан персиски ћилим, који те чисто мами да се по њему проваљушкаш, и тада дође један 
м се загледа у свој лик на слици и рече чисто зачуђено:</p> <p>- Јесам ли ја ово?{S} Јесам ли о 
ацији <pb n="462" /> да се умеша у наше чисто унутрашње ствари.</p> <p>Они обећавају Турској, А 
p>— Никако не може бити, хајд! — и кнез чисто изгурну Маврикија.</p> <p>Врата се затворише.</p> 
етне са својим пашанцем, Растиславом, и чисто се сударише.</p> <p>— Е, е, куда си ти тако нагао 
.{S} Ја сам стајао над њим; гледао га и чисто се нађох у неприлици.{S} Нисам знао да ли је буда 
обема рукама стиште мишицу свога мужа и чисто се обеси о њу.</p> <p>-— Молим те, Рале, немој та 
 се није чуло.{S} Он погледа ђенерала и чисто се трже.{S} С разрогаченим очима, које му некако  
 она се и не маче, само уздиже рамена и чисто увуче врат па продужи јецати још гласније.</p> <p 
 пређе чак у други крај дворане, седе и чисто се увуче у велику наслоњачу.</p> <p>Два су разлог 
жиле као прут; жиле на врату набрекле и чисто <pb n="352" /> задуле; на крај усана показала се  
е, он јурну главом страсно, слепимице и чисто зарежа као оно острвљен пас, па је узе љубити и у 
м на неке жице, које ме јако нажуљише и чисто ме одбацише.</p> <p>— Гле, гле!{S} Шта би то могл 
ма она је мушкобанасто ходала по соби и чисто кивним погледима мерила Паву од главе до пете, до 
ог, који са свију страна заклања небо и чисто належе на човека и гуши га.</p> <pb n="556" /> <p 
ићи ћу, доћи ћу — рече Растислав живо и чисто обрадовано, као да је хтео рећи: „Ево обећаћу ти  
 је то било? — понови он питање журно и чисто плашљиво, јер не толико речи већ забезекнут и пре 
 име „госпођа Јованка“ — он баци перо и чисто скочи.{S} После као да се покаја што је тако учин 
реба слинити! — рече Растислав срдито и чисто одгурну жену од себе.</p> <p>- Прођи се ћорава по 
 с два красна белца.{S} Млад, отресит и чисто обучен кочијаш слете с козла и отвори врата на ко 
/p> <p>Кнез потапка доктора по рамену и чисто га протресе.{S} Кнезу се сијао широк осмех на лиц 
е, па се тако нешто загледао у даљину и чисто се занео за лепом месечином.</p> <p>На једаред пр 
p>Наши путници изађоше на ову чистину и чисто одахнуше, јер више није било ни онога склопа план 
овој женидби.{S} Сви владалачки бракови чисто су политичке природе.{S} Свој узвишен положај над 
!{S} Ко вам је то казао? — рече дежурни чисто чудећи се.</p> <p>— Ти јамачно не знаш, господине 
ки:{S} Ко иде?{S} Црна прилика одговори чисто влашким нагласком - „Добар пријатељ“.</p> <p>Жика 
о велики државник.{S} Име ће вам остати чисто, светло, Ваш јединац наследиће неокаљану успомену 
да умрем, како да умрем? — рече ђенерал чисто зачуђено.</p> <p>— За што!{S} За то што сте хтели 
о дивана.</p> <p>Овај помамни ђипај њен чисто је освести.{S} Она се на један пут нађе на сред с 
 цикну, скочи и гурну кнеза тако, да он чисто посрте.{S} Шоља му излете из руке, паде на застрт 
лико га је сад благосиљао, видећи да он чисто препороди Црнојевића.</p> <milestone unit="subSec 
" /> тога да се не сећате? — рече барон чисто срдито...</p> <p>— Не знам!{S} Ето, не знам....{S 
е, полако приђе прозору, и сав малаксао чисто се сруши на диван.</p> <p>Кнез Мутимир приђе скру 
ако пратио тај осећај.{S} Он се налазио чисто у некој екстази, где душа више није на земљи, но  
да загрли ово младо, овако свеже, овако чисто створење, да се стопи с њим у једну нераздвојну ц 
анинских главица, чије је зеленило било чисто црно спрам светлих зракова зориних, небо је изгле 
<l>Кад видимо књаза свог,</l> <l>Ми смо чисто џинови.</l> <l>С тога Боже подржи </l> <l>Да нам  
а.</p> <p>— Збиља, данас изгледаш добро Чисто си се подмладио — рече Ратко.</p> <p>Растислав се 
аочеву слику у ђубре бацаш“ — рече жбир чисто радосно.{S} За тим духну у пиштаљку, два жандарма 
 готово свуда већ изгубио — рече доктор чисто бојажљиво.</p> <p>— Е, изгубио изгубио! мислите д 
дњим речима, Жика виде како се Враничић чисто стресе.</p> <p>Његова погнута леђа, његов испруже 
 опет све владалачке женидбе и данас су чисто политичке женидбе — примети Лепша полако...</p> < 
м.{S} Али видећи да се ствар тиче мојих чисто личних односа, сматрао сам да немам разлога да ма 
</p> <p>Ова мисао као електрични ударац чисто га диже са земље и пребаци на мост.{S} У неколико 
ђе својим колима.</p> <pb n="143" /> <p>Чисто збуњен толиком пажњом кнежевом, млади доктор топи 
главе надмаша њена седа глава, украшена чистом седином, белом као најбељи снег на планини.</p>  
ванредно добар апетит, услед кретања по чистом, пољском ваздуху.</p> <p>Доктор протумачи, с гра 
ка.{S} Научи од цвијећа како ћеш чувати чистоту њедара своијех.{S} Дјевојаштво је најљевши урес 
ост је највећи штит невиности.{S} Чувај чистоту образа и стидљивост душе.{S} Само су два стања  
бивали све ређи.{S} Најпосле изађоше на чисту пољану.{S} Баш у тај мах пун месец проби се кроз  
еђу Лепше, која је пошто-по то хтела да чита писмо, и између Мутимира, који то ни пошто није да 
екоме прете...{S} Но Лепша га понуди да чита писмо, у коме је стајало између осталога и ово:</p 
, шта кмет и ћата говоре.{S} Веле, ћата чита, па тек запне, а кмет њему на то: „узми мало поист 
S} Изгледало му је чудно да му овај сад чита неке придике и савете.{S} Ко би их сад овако видео 
ве то тако лепо зна.{S} Као да из књиге чита!{S} Прави министар полиције.{S} Ко не би рекао да  
 <p>Сад, кад га ми ту затичемо, он нити чита, нити пише, већ седи мирно, заваљен у столицу.</p> 
гињање није било потребно.{S} Стојећки, читав корак удаљен од гроба, кнез Мутимир сад је јасно  
ни се да ће сад доћи и штуче напоље.{S} Читав сахат чекала су овде ова двојица, а црна прилика  
то је он ишао у прилог његове радње.{S} Читав месец дана непрестано су шкрипали капиџици ове за 
графски чиновници били су отпуштени.{S} Читав тај крај био је усколебан, по селима су наређене  
, а пуштамо са свим слободно и мирно да читав низ кретена, богаља, блесана и јектичавих људи ст 
.{S} Отпочне испит.{S} Трајао је ваљада читав сахат, а тицао се искључно мојих веза с г. Црноје 
ом нежношћу.{S} Но у тај мах она угледа читав низ црвених и модрих колутова, којима је Лепша би 
оложен да му је свака ситница изазивала читав наступ смеха.{S} Нарочито му се чинила смешна реч 
преплануо, а ушиљио оно мало брчића, па читав муж!....</p> <p>Пуковник изговори ове речи баш у  
Врбавцу се учини да на његове речи: „па читав муж“, његовој жени плану преко образа лака румен. 
офским разговорима, у горњем челу наста читав урнебес.{S} Кнез беше устао с чашом у руци да нек 
 несавршенства свога не опажа, не осећа читав духовни свет и за то га одриче.{S} Али тај свет п 
лада и заповеда апсолутно.{S} Постао је читав диктатор и не трпи ни најмање замерке своме раду. 
а једну - даму....{S} Пет година, то је читав век.</p> <p>— У два маха пет година само у затвор 
ише!{S} Двеста педесет дуката, та то је читав капитал.</p> <p>- Не говорите ништа о цени, госпо 
p> <p>— Боже мој, боже мој!{S} Та то је читав роман!{S} То је прича из хиљаду и једне ноћи!{S}  
а Лепшиним, по којима за часак нашараше читав низ црвених и модрих колутова.</p> <p>У првим нас 
ли, искочише на сред авлије и направише читав урнебес.{S} Прво Боја извуче пиштољ, окрете га у  
.{S} Тако се између ње и мртваца отвори читав разговор - разговор неразговетан, у коме кнез ниј 
метемо под микроскоп, ми налазимо у њој читав свет животињица, — тако исто наше душевно око са  
ча биће сувише слаби да повуку за собом читав један народ, па ма они уживали и највишу наклонос 
ове примаме за Лепшу, отворила је с њом читав философски диспут и бомбардала је писмима све дот 
ебити у овој ствари.{S} Брзо је скројен читав план и Срећко је одмах приступио његовом остварив 
лабинама и око срца.{S} После је настао читав низ операција којих се сад редом и не сећа.{S} Ча 
сно јецање.</p> <p>Са сузама се помешао читав поток прекора, она је горко пребацивала Мутимиру  
цима сурове јаве.</p> <p>Перун је седео читав час непомично на једном месту, не дижући с руке с 
, онда обично сва остала кола остају по читав сахат, два, па и више позади; напред одјури само  
читаву недељу дана само чистио, а скоро читав месец дана журно спремао Орловац се најпосле „усп 
пе у стрељачки ланац, захватајући скоро читав километар у ширину.{S} Исток тек бејаше почео нај 
пи, ђенерал је то стакленце држао скоро читав један минут, а груди су му се високо надимале.{S} 
ања, без воље и способности, да улази у читав сплет политичких интрига, које су се плеле око дв 
а.{S} За мало, па се чаршија претвори у читав пожар.{S} Дуж целе главне улице, и с једне и с др 
роговори први.</p> <p>Већ је било близу читав сахат како су се кренули са извора, где су се одм 
о завијена дервиша сад закопају у земљу читав метар дубоко, одозго набију земљу и поставе страж 
рао.</p> <p>Пошто се овако стојећки још читав сахат пило, Растислав примети кнезу да ће јамачно 
коку, нехотице, стаде јој на хаљину.{S} Читава једна пола опори се од појаса....</p> <p>Обоје з 
н!{S} Још су ми цигло два ребра стајала читава на ртењачи, и то ми је била још једина успомена  
али је осећао као да му је на прси пала читава стена.</p> <p>Тако пођу даље.{S} Анђелија би прв 
у руку то је за Растислава била постала читава <foreign xml:lang="la">fixa idea</foreign>; та с 
<pb n="487" /> да ли су сва стакла била читава? — говорио је конзул.</p> <p>— Све сам брижљиво  
ега нестало је једне баре, која је била читава знаменитост у Орловцу.{S} Та бара бала је <pb n= 
, стрина Синђо!{S} Овде се са мном тера читава комедија.{S} Ја нисам дете.{S} Зар не видим шта  
правцу креће ова гунгула.{S} На једаред читава гомила људи дође до гроба и сад се јасно чуло ка 
ве ствари, позакључавају фијоке и после читава часа бављења оду онако исто нечујно као што су и 
ији, вели, има таквих дервиша који чине читава чуда.{S} Доцније, већ као зрео човек, наишао сам 
<p>Још се пило.{S} Око кнеза тискала се читава гомила, сваки је грабио да се с господаром куцне 
творени, а сва су окна потпуно здрава и читава — рече секретар.</p> <p>— Онда ја не знам!{S} Он 
S} У срцу читава збрка осећаја, у глави читава збрка мисли.</p> <pb n="310" /> <p>— Дакле, ви з 
и бог, браћо!“</p> <p>У томе се направи читава збрка.{S} На кнежево „помози бог, браћо,“ неки с 
об.</p> <pb n="96" /> <p>„Данас постоји читава наука о отровима — <hi>Токсикологија</hi>. — Ту  
сувременика да су ти отрови производили читава чудеса, какве данас не би могао извршити ни најв 
“</l> </quote> <p>Могла би се саставити читава књига, да је ко год зашао те покупио све те натп 
аља, блесана и јектичавих људи стварају читава покољења нових богаља, кретена, и наказа, који с 
На њему се видело да се бори.{S} У срцу читава збрка осећаја, у глави читава збрка мисли.</p> < 
свој мали бриљантски сахат. — Имамо још читава два часа.{S} Можемо се на тенане сите наразговар 
на горњем спрату још и отворени.</p> <p>Читава река светлости изливала се кроз те прозоре на ул 
и, тајни састанци, бунтовнички планови, читаве завере!</p> <p>— Ја то сад први пут чујем од теб 
 у посету; за што је било нужно водити, читаве месеце формалне дипломатске преговоре, док се ус 
екаква шкрабала европска да пишу о вама читаве књиге, да <hi>вас</hi> преузносе као највећег и  
е начелничке, који су понекад личили на читаве романе, и његово подозрење све је већма расло.</ 
и — али он је остао при своме.{S} После читаве недеље дана бактања, најпосле су дигли руке - мл 
 за неколико дана већ су биле испредене читаве скаске.</p> <p>Прокљувало се и то да је кнез дол 
, девојке често падају у занос, врше се читаве саблазни, и то све бива јавно на очима света, па 
ињел и ова шајкача извешће нас здраве и читаве одавде.</p> <p>Док се Црнојевић предомишљао да л 
вајестак корачаји, прескачући као јелен читаве џбунове, Жика доспе на место и застаде зачуђен.{ 
је он често одлазио и по некад проводио читаве часове.</p> <p>Док је кнез био дете, ова околнос 
, и ту, међу њеним сплетеним гранама по читаве часове седео, певао и сиграо се.{S} Па онда оне  
гарска консулата, држите је код себе по читаве сахате, стављајући јој на расположење да преглед 
е би могла проћи, а час се опет ширио у читаве подземне дворане.</p> <p>Ишли су подуже; прошли  
у почаст престанка девојаштва вршене су читаве свечаности, и акт, кад девојка постаје жена, кад 
 потчињавају својој вољи, и ту здрави и читави људи раде после као лутке на дроту.{S} Има трену 
 Сви друштвени печати на завоју били су читави: обмане дакле није могло бити — заврши Заре свој 
.{S} Лепша је седела на дивану, обузета читавим ројем изукрштаних мисли.</p> <p>На један пут Му 
 у слатком, раздраганом заносу, окружен читавим светом свакојаких сладострасних слика и прилика 
е жени у собу.</p> <p>Ђенерал се задржа читавих десетак минута У жениној соби.{S} Кад се отуда  
та дубоко и далеко под земљу.{S} Ту има читавих огромних дворана, изрезаних у самом камену.{S}  
 њега чуо.{S} Кнез је остао на путу још читавих 20 лана, и за све то време није било ни једног  
осећала и већ почела бивати досадна.{S} Читаво јато врабаца копуњало се по прашини, испод стрех 
> <pb n="95" /> <p>Тако је провео ваљда читаво по сахата, не мичући се.{S} За тим протрља лице  
шљик од наргиле, а левом се наслонио на читаво бреме сељачких чарапа, што су стајале поређане т 
а окуша, може ли на тај начин прочитати читаво име покојниково, који под овим каменом лежи.{S}  
шав од стола, повуче га, свуче судове с читавог једног краја, те све с треском полети по патосу 
тични капетани сваке ноћи патролирати с читавом четом поузданих пограничних стражара, нарочито  
/p> <p>Кнез хтеде понова да се изгуби у читавом потоку ласкавих речи, али Лепша га пресече: — Ј 
b n="301" /> и големим свечаностима.{S} Читаву недељу дана веселио се Звониград и цела Балканиј 
о у опште“ да се Орловац „мало очисти.“ Читаву недељу дана владала је та лозинка „да се мало оч 
 људи, који похватају зликовце, биће за читаву годину дана ослобођено порезе.</p> <p>Кмет обаве 
по ранијем споразуму, испричао сељацима читаву измишљену скаску.{S} Познавао је сву околину, зн 
ловачки, он сам за себе, представљао је читаву знаменитост.{S} То је био висок, средовечан чове 
а нерада, нехата, хаљкавости; развио је читаву теорију о источњачкој индоленцији и чамотињи; пр 
дручју биле војене барутане, ухватио је читаву заверу међу раденицима, који су прикривали знатн 
 да тај тренутак љубавна загрљаја траје читаву вечност.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
је било у општини.</p> <p>Пошто се тако читаву недељу дана само чистио, а скоро читав месец дан 
огромна дуката.{S} Сваки је дукат скоро читаву шаку велики и вреди бар до 20—30 обичних дуката. 
ећ прелази сваку меру; то се претвара у читаву инквизицију — рече пуковник Врбавац срдито, баш  
тислављеве и Раткове присталице.</p> <p>Читаву недељу дана треперили су престрављени полицајци, 
још ништа није свршено.{S} Ето слободно читај писмо, па ћеш видети да још ништа није свршено —  
јвише ђака, склопили тајну дружину, где читају забрањене књиге, грде полицију и кнеза и ћаскају 
 учитељски тон, да он не воле кад му се читају буквице, а врло радо пристаје уз шалу и забаве.{ 
редстављени свештеници у одеждама, како читају мртвачке молитве и гомиле тужна, плачна народа,  
и се, како је некада гледао слепе, како читају прстима, пипајући по испупченим словима.{S} И он 
д подне, ту пију црну каву по подне, ту читају новине, ту се састају на разговор, ту се скупљај 
ења да ви знате за тај допис, да сте га читали, да сте га у рукама имали.....</p> <milestone un 
</p> <pb n="508" /> <p>— Па јесте ли ви читали књиге тих људи?</p> <p>- Јесам!{S} Ето их обадве 
пресече, не слушајући га даље.</p> <p>— Читао сам акта о једном веома занимљивом случају.{S} Ин 
S} Ја нисам нихилиста, али сам ово дана читао једну руску нихилистичку расправу, с којом се пот 
ри зврчку по новинама које је Растислав читао.</p> <p>То је чудна ствар.{S} Ништа не може тако  
 извештаје подноси кнезу.{S} Мутимир је читао пажљиво те саставе начелничке, који су понекад ли 
дана.{S} Он га је одмах познао, па ипак читао га је 2—3 пут узастопце.{S} Руке му клонуше и он  
овине које држите раширене пред собом и читате их пажљиво; ту је препад тако јак да и најачи чо 
ним мастилом.</p> <p>Врбавац узе понова читати поједина места из овога писма.{S} Изгледало је к 
и полако, узе писмо, отвори га и узе га читати.{S} Очи јој се разиграше, лице оживе; по свему с 
стислав дохвати писмо са стола и узе га читати онако с једним свученим рукавом од капута.</p> < 
имир.</p> <p>— Све једно, ја ћу га онда читати код куће.</p> <pb n="695" /> <p>— Јес, кад би те 
ртије.{S} Ђенерал узе хартију и поче је читати.{S} Рука му се тресла као јасиков лист.{S} На пл 
а је у два три маха покушавала да почне читати писмо, али чим га она извади, кнез јурне да га у 
p> <p>Тако су се на старом дворцу могли читати ови знаменити историски стихови:</p> <quote> <l> 
к рече да је у војски научио нешто мало читати, па сад гледа да ли може познати која су она два 
а ноћ, т. ј. удешених да се и ноћу могу читати.{S} На свима угловима улица и на многим прозорим 
е за писма, а био је сав исписан лепим, читким али ванредно ситним рукописом.{S} Поједина места 
Светлост навлаш ми дала кобилу што баца чифтета....{S} Грдно сам се угрувао....{S} А Ваша Светл 
p>Кад прође који од старијих чиновника, чича Јова се уозбиљи, учтиво га поздрави, а цигару увуч 
им талпама указа се струја црвене крви, чича Милоје и нехотице потрча страдалнику и прихвати га 
астира па иди куд ти драго.“ — „Еј, ти, чича, ћути сад.{S} Видиш ли ко наздравља?“ — „Е, па жив 
догорела цигара није више могла држати, чича Јова је угаси међу прстима и баци кроз отворен <pb 
се толико поврати да је могао говорити, чича Милоје рече: — Пропао сам!</p> <p>- Јеси — одговор 
стресе крилима, па се увуче у часовник, чича мигну с обадва ока и прошапута „хм! тако!{S} То ти 
од одговорност.</p> <p>Тако препоручен, чича Милоје морао је доћи у додир с покрајинским начелн 
 и упита га оштро:</p> <p>— Шта је ово, чича Милоје?</p> <p>Старац је био шаљивчина; не слутећи 
 својом правом династијом.{S} И не био, чича Степо, ја Балканац и балкански кнез Страшимир, но  
ашању.{S} А ако би му ко што и замерио, чича Јова би му обично одговорио: „Полако, господине, п 
 к себи и рекао му ово:</p> <p>— Чујеш, чича Степо!{S} Ја знам да ти радиш на преврату и да су  
 пошло на јеро.{S} Стари <pb n="577" /> чича Степа био је недавно у Бечу по еспап, и том прилик 
рена Перуна.{S} Али он га нађе сама.{S} Чича Милоја није више било ту.{S} Жика се осврте и викн 
лизу 9 часова.{S} Он удари у звонце.{S} Чича Јова уђе на прстима.</p> <p>— Да ли је дошао г. ми 
!</p> <p>Начелник ништа не одговори.{S} Чича Милоје натаче своје наочаре, узе писмо у руке, диж 
стимице прате га необичне околности.{S} Чича Милоје пошао је од мене ономад с уверењем, да не з 
као што сам имао част известити вас.{S} Чича Милоје и други жандарм вратили су се синоћ, а дошл 
причу и узеше загледати стари сахат.{S} Чича примети:</p> <p>— Ако је с њом тако једном већ бил 
} Али сад је настало питање куда ће?{S} Чича Милоја није било, а он је једини био кадар да их п 
а нагне и мрдне вратом да викне „куку,“ чича набере леву обрву, мрдне главом и рекне <pb n="571 
и њихна посредница, онда ти све знаш, а чича Мирко у полицији постараће се онда, да и нама што  
p>Данас је г. министар тако поранио, да чича Јова није имао кад ни попити каву, ни попушити циг 
е десио несрећни случај у планини, и да чича Милоје није побегао, они би још ноћас стигли у гра 
мало пре били с њима.{S} Перун упита за чича Милоја, али њега не бејаше нигде на домаки и на до 
од. министру.{S} Обадва су писма цртала чича Милоја као човека на кога је ваљало припазити, пош 
 их задржати за се.{S} Последњих година чича Степа био се мало смирио, јер га је, веле, још пок 
 шкрипу.</p> <p>После подужег разговора чича Милоје и начелник погоде се.{S} Три дана доцније ч 
 је опрезан човек.{S} И ако је ствар са чича Милојем удесио тако, да се није имао ничега бојати 
="637" /> даде никоме другом да саслуша чича Милоја, већ сам лично узе ту ствар у поступак.</p> 
шушкало.{S} Али последњих година, услед чича Степиног мировања, и овај се крај био стишао.{S} Н 
о, доста угужвано писмо, рашири га пред чича Милојем на столу и упита га оштро:</p> <p>— Шта је 
о успеху и остане да чека лепе гласе од чича Милоја.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Нед 
 — вели — чуло запомагање, због чега је чича Мунтијано и упалио буктињу, да пострадали виде на  
е бити познате, увериле су сељаке да је чича Милоје са својим друштвом доиста из оближњега села 
ио с начелником Врбавцем.</p> <p>Шта је чича Милоје имао с покрајинским начелником. као и то чи 
p> <p>Жика по гласу познаде да ово није чича Мунтијано, али му се глас опет учини познат.</p> < 
начелник погоде се.{S} Три дана доцније чича Милоје отпутује „трговачким послом“ у источне крај 
ити отворен, а познато му је било и име чича Милојево.{S} И он га узе распитивати шта се све де 
 против Косанића.{S} И ово мирно држање чича Степино познало се одмах на целом крају.{S} Као ко 
их леђа извиривало је престрављено лице чича Јовино.</p> <p>- Гле, откуда ти амо? — рече Растис 
а је мојом рођеном руком закољем - рече чича Боја срдито.{S} Он хтеде продужити, но доктор га п 
е код коња; спремају ваљада кола — рече чича Боја.</p> <p>Пођу горе и на по пута стигну Грујицу 
уди сеоскога ћату, а сам с Глуварићем и чича Срејом оде општинској кући.</p> <p>Понекад и сељац 
онда кренута.{S} Кмет, писар Глуварић и чича Среја пандур пошли су на коњима, да заштеде ноге б 
/p> <p>Жика одјури напред, а Враничић и чича Милоје пођоше за њим полако.{S} Старац први прекид 
ва писма, једно начелнику краја, у који чича Милоје одлази, а друго господ. министру.{S} Обадва 
ње није дуго трајало.{S} Начелник прими чича Милоја лепо, рече му да седне и сам му намести сто 
 наздрављао здравицу некакав стогодишњи чича, ратни друг још деде кнежевог.{S} И ако је био вео 
<p>Бабо је тако на глас плакао, а стари чича Сима, што смо се увек смејали његовом великом туру 
 послова, већ стоји момак.</p> <p>Стари чича Јова џоња ту натмурен, намргођен, мало погрбљен, р 
.</p> <p>— Пре свега немој што замерити чича Јовану — рече госпођа улазећи — он је хтео да ме п 
S} Жики је сад било још незгодније крај чича Милоја, али ту није било помоћи.</p> <milestone un 
 да је девојка на пољу.</p> <p>Разјарен чича викао је очајно.{S} Из његових уста излетале су ст 
дели из големе траве.{S} Напред је ишао чича Милоје, за њим Враничић, а за овим Жика.{S} Већ су 
 остраг на трупац где је мало час седео чича Мунтијано.</p> <p>„Ударићемо поготову истим путем  
лучај, да не буде у страху ни онда, ако чича Милоје падне случајно под одговорност.</p> <p>Тако 
S} Четири пута пет, двадесет.{S} И тако чича Степа је донео равно двадесет ока злата да се утро 
 <p>Ово је, веле, застрашило и стукнуло чича Степу за неко време.{S} Он је више година мировао, 
чекају.{S} Код буктиње може остати само чича Мунтијано.</p> <p>Жика одјури напред, а Враничић и 
ги.</p> <p>- Најбоље ће бити да пошљемо чича Мунтијана.{S} Он је вичан овој обали и најбоље ће  
n" /> <p>Недељу дана доцније видели смо чича Милоја како у глухо доба ноћи превози преко Дунава 
ар Глуварић и још старији срески пандур чича Среја, који служи већ преко 25 година, и многе ств 
ло два чамца, да су други остали доле с чича Мунтијаном да виде хоће ли моћи кога да спасу, јер 
Заседа је јамачно удешена у споразуму с чича Милојем? — упита Црнојевић.</p> <p>— Друкчије није 
њу се уз степене полако, а кад угледују чича Јову <pb n="361" /> пред министровим вратима, они  
овом главом да откупим своју? - уздахну чича Милоје.</p> <p>- То ти је! - рече начелник равноду 
 су као два жишка.{S} Уз своју здравицу чича је казивао занимљиву причу, како су једном, баш ту 
ника!{S} Ти мени да заповедаш!..</p> <p>Чича Боја прискочи и обиште око официра.{S} Сину рече:  
3 дана макар опет утекао натраг.</p> <p>Чича Милоје није веровао начелнику; сматрао је да је ов 
итивао је о узроцима те промене.</p> <p>Чича Милоје и ту је промену приписивао промењеном распо 
 да се губи у далекој прошлости.</p> <p>Чича Милоје — јер он је био трећи у друштву — смејао се 
ћу пред тобом спалити ово писмо.</p> <p>Чича Милоје није одмах разумео захтев начелников.{S} Ка 
ре? чему се надају? шта очекују?</p> <p>Чича Милоје причао је пуно интересних и радосних ствари 
не заслужује се тако ванџамент.“</p> <p>Чича Јова је остарио у овој служби; измењао је некаквих 
рговца, познатога у Орловцу под именом „чича Милоје,“ а ван Орловца већином под именом „Милоја  
о ничега бојати, опет за то, по одласку чичином, он напише два писма, једно начелнику краја, у  
е кнежевог.{S} И ако је био веома стар, чичица је жестоко подвикивао, а његове старачке очи беј 
ве више и више низ брдо.</p> <p>Некакав чичица, у избледелом, отрцаном ћурчету и тако исто изно 
да голотрбом арслану не приђе онај исти чичица у олињалом ћурчету, ухвати га за руку и рече:</p 
едно месец дана, на путу између Ожеге и Чичка? </p> <p>Растислав диже главу и упре у Мутимира и 
е унутра.{S} Одмах иза првог савијутка, чкиљила је о каменом своду малена лампица, налик на лам 
н дервиш узео је другога, човека суха и чкољава, а од својих 40 година; намазао га је ту јавно  
у Звониграду.{S} Млад, образован човек, члан једне од најугледнијих француских племићских пород 
— Лепша — долази на јаузне и да постане члан овога „женског клуба“, где се време тако пријатно  
етендент престола Перун Црнојевић и сам члан овога братства, и као човек, који је одрастао у ре 
 саветима у тим тешким данима?{S} Један члан тајнога савеза, један мој лични пријатељ...</p> <p 
ели на врело Врбавчеве завере?{S} Један члан ове тајне дружине, и то је било у Милиновцу, прили 
вашој породици нема јунака.{S} Ни један члан ваше династије није се нигде одликовао никаквим ос 
 имати на уму само то, да си и ти један члан владалачке династије Косанића.{S} Спас и интереси  
 од Врбавчевих интрига спасао један њин члан.</p> <p>— Ја то не разумем.{S} Што се онда крио од 
е то чинио као лични пријатељ, а не као члан политичке дружине.</p> <p>— Све једно, тек он је п 
бирамо <pb n="454" /> за нашег почасног члана — смејала се Мона, тапшући кнеза по образу.</p> < 
ли тако, да су ми под каишем и руке око чланака биле притегнуте - тако притегнуте, да њима ни п 
д ћемо имати у нашем друштву једну нову чланицу.{S} Остала би и данас да јој се, случајно, није 
 истом броју, па често и у једном истом чланку, они су проповедали како блаженопочившег кнеза т 
а лица“.</p> <pb n="12" /> <p>Даље се у чланку карактерише ово дело као „најцрњи злочин у новиј 
 земље стигле на Његову Светлост или на чланове породице.{S} Одасвуд се изражава жалост што је  
ру, она неће упропашћивати своје рођене чланове, но их дизати, богатити и величати, јер богати  
 да му се цигло за по сахата искупе сви чланови као ово сад код нас.{S} Колико смо ми жене ту у 
/p> <p>Док је Кугић ово говорио, остали чланови слушали су мирно у сумрачној дворани, неки седе 
је већ од много векова, где су владаоци чланови династија, које владају од више столећа, овака  
ужина има своје тајне састанке, њени су чланови многе угледне личности из Звониграда, па бој се 
на сутра постати јавна.{S} Али и ако су чланови тајне дружине, <pb n="684" /> у ствари то су љу 
>- А од кога си чуо све то?</p> <p>— Од чобана, господару.</p> <p>- А да то не буде каква прева 
или на какво ново одељење потере или на чобане који би их на вику потере пресрели и похватали.{ 
{S} Наређивало се да закажемо слугама и чобанима да на трла и по колебама у шуми никога не прим 
 је био мишљења да је то какав залутали чобански пас, на кога не треба свраћати пажњу, али опре 
 ти лепше можеш пожелети?{S} Леп, млад, човек два ока од њега да не одвојиш.{S} Царева му ћерка 
 све његове породичне прилике, - дакле, човек близак, пред којим може бити отворен, а познато м 
оумљу.</p> <p>Сељачки син, париски ђак, човек пун самопоуздања, с тврдом вером у своју надмоћно 
 Врбавац, онај исти министар преседник, човек мало болестан, али човек који ће ускоро оздравити 
ре: „тап туп“.... - то неко сече нешто, човек се не види, али му се чује рад.{S} С десна опет,  
јски наредник, прост манастирски шумар, човек врло танка стања, без гласа, без имена, незнан и  
</p> <p>Обично са старошћу иде мудрост, човек бива све искуснији, све разумнији и по томе све б 
p>Тако је изгледао г. пуковник Врбавац, човек кога је ненадна смрт кнежева затекла као војног м 
тиви господине, жив човек свашта научи; човек често и од стоке по нешто <pb n="119" /> научи.{S 
шило би се без пуцња, без ларме — тихо; човек би могао добити такав удар на сред улице, па ника 
што нехотице и механички <pb n="641" /> човек трепне кад му когод махне руком пред очима.{S} Ал 
 указа млад, пун, угледан <pb n="59" /> човек, у лаком летњем оделу.{S} Он уђе нагло, с осмејко 
рин) дејствује само убодом кроз крв.{S} Човек, кога уједе змија, може слободно исисати устима т 
звијати његове зреле, мушке особине.{S} Човек је звер!{S} Укротитељи <pb n="500" /> зверова не  
људе је гледао као на фигуре у шаху.{S} Човек и пријатељ за њега је вредио онолико, колико кори 
ву и није хтео веровати својим очима. — Човек, коме је поверена безбедност престола, ред и мир  
 да је.{S} То је у правом смислу речи — човек без срца.</p> <p>— Па ипак — биће да је овај ваш  
га упућују и да му заповедају.</p> <p>— Човек, који не зна, хтео не хтео, мора ићи за оним, кој 
а врло убитачно дејствују на здравље, а човек, дуже затворен у одају, скоро премазану таком бој 
сталице с тога што и они њу бране.{S} А човек је грешан.{S} Ма како богоугодно живео, увек се н 
 али ту стално, полако и поступно треба човек и да узима те отрове, па тек да покажу тако дејст 
ова, од кога се добија гушобоља, кад га човек узме.{S} Он врло просто ради — стегне за гушу и у 
, малко је накисео, иначе ни по чему га човек не би распознао од обичне воде.{S} Само кад дуго  
ње.</p> <pb n="85" /> <p>— Да, кажу, да човек најбоље примере износи кад сам себе узме за приме 
</p> <p>Растислав је ћутао.</p> <p>— Да човек не може бити миран ни у својој рођеној кући!{S} И 
 у овој пуштињи једна и две собе, па да човек зна где је.{S} Смотрисмо је ту на прагу.{S} Штуче 
 греха.{S} Има у животу поступака, када човек не може да буде сам <pb n="427" /> свој господар. 
ој се узме.</p> <p>„У врло малим дозама човек се може поступно навикнути да узима какав отров п 
есна као штудија до чега може да дотера човек у смишљању зала, кад се већ једном ода на тај пут 
о значи екватор?!{S} Да л ће бити какав човек, или некаква књига, а и бог би га знао шта све мо 
<p>- Тако!{S} А није ту погинуо никакав човек под туђим именом? — упита кнез лукаво.</p> <p>- Ј 
ледом да успавају човека, а после такав човек мора слушати све што му заповеди онај који га је  
попадоше га мисли како је Врбавац лукав човек, а Каја безазлена жена, од које је муж лако могао 
а на вратима се указа средовечан, ћелав човек, средњег раста; и још с врата поче се клањати: „Д 
паде на ум да ту у близини остаје мртав човек, али ниједном од њих не дође мисао да се сврате,  
и?</p> <p>- О, милостиви господине, жив човек свашта научи; човек често и од стоке по нешто <pb 
ри господару!{S} Изнесите главу.{S} Жив човек све ће постићи.</p> <p>— Ах, зар још једно разоре 
 То више није била сенка, то је био жив човек.{S} Наша вребала загледаше га добро и познадоше у 
 мени само кажи шта ти треба, и ако жив човек може то учинити, ја ћу учинити.</p> <p>Растислав  
х.{S} Постао је у толикој мери поверљив човек нове владе, да је био одаслан у суседну велику др 
 казнених завода у Пламеновцу био суров човек?</p> <p>- За моје време изменило их се тројица ми 
слав хладно.</p> <p>— Још је лепше, кад човек дође до тога мишљења о себи проматрајући друге, к 
чка копља.</p> <p>Бадава, главно је кад човек има своја начела! — заврши Пола говор.{S} Док је  
слав климну главом, као што се чини кад човек кога сажаљева.</p> <p>- Прочитајте ове књиге посл 
аљушкаш, и тада дође један тренутак кад човек завиди оној стоци што тако слободно пландује по о 
 да он по себи зна како је то тешко кад човек мора водити бригу о толиком народу.</p> <p>Док су 
ело. (Она састави три прста као оно кад човек хоће да се прекрсти и показа њима <pb n="221" />  
 вређали.</p> <p>— Веома је то лепо кад човек има о себи узвишено мишљење, рече Растислав хладн 
рдесету годину, био је дакле у добу кад човек на један пут с ужасом опажа да већ више није млад 
 врши нехотично тровање; на прилику кад човек једе накисела јела из некалаисаних судова; или ка 
но је видети како је један писар — млад човек, хоп лола, а пало му у део да заступа капетана —  
 ове две околности:</p> <p>Кнез је млад човек, код кога се тек сад развијају мушки осећаји и на 
ико, да је по његовом мишљењу кнез млад човек, код кога се сад тек управо почињу развијати њего 
како би га употребио и сваки други млад човек.{S} Ова фотографија је једне од његових љубазница 
 цинички разлагати, како је он као млад човек, са свим природно, своје време у Паризу употребио 
енутак, када је његов дед, још као млад човек, кришом прелазио у Балканију да тамо започне вели 
ику.{S} Загледа се боље и познаде да је човек.{S} Ова црна прилика ишла им је управо у сусрет.{ 
ац, при чему је увек лако познати да је човек отрован.{S} Данас, на прилику, скоро је немогуће  
ње пуковникове.{S} Вредно би било да је човек изненади, да јој на једном каже целу ствар, да ви 
 <p>— Како кад, сине!{S} Лепо је кад је човек потпоручик у двадесетој години, а ружно је кад је 
p>— Је ли, тата, а је ли то лепо кад је човек потпоручик?</p> <p>— Како кад, сине!{S} Лепо је к 
 може штетовати, а увек је добро кад је човек унапред спреман на све.“</p> <p>Ово је био као не 
екари не би могли одмах познати чиме је човек отрован, нити би могли брзо дати како противно ср 
ледиште и једно истинско мерило — то је човек.{S} Ја сам хтео убити човека, и ја сам крив...</p 
глави орлови.</p> <p>- Добро је; наш је човек — рече Жика после овога разговора и пође брзо на  
вањем, и тек после тога Мутимир постаје човек с којим можеш проговорити и што год озбиљно.</p>  
 пружа рука кнежевска.{S} И то су после човек и жена; и то се после зове брак, и ту има среће и 
и производе тако страшна дејства, да се човек ужасава од саме помисли на таку смрт.{S} Тражећи  
тих <pb n="554" /> планина па тек да се човек уме наћи у оном непрегледном сплету јаруга, дубод 
 умива, само десетак капљица, па кад се човек после тим умије, он с почетка ништа не осећа, а п 
како збрисано и нејасно, као оно кад се човек сећа давнашњега сна.</p> <p>На општој градској бо 
ледицу хронично тровање — т. ј. може се човек њиме <pb n="102" /> тровати све више и више, док  
гову праву вредност.....</p> <p>Овај се човек свикао још израна да не преза ни од чега.{S} Њему 
ок од кога ваља метути у воду, којом се човек умива, само десетак капљица, па кад се човек посл 
ас о другој ствари, и то тако, да му се човек често морао од срца смејати.</p> <pb n="489" /> < 
, бива!{S} Има доста ствари од којих се човек може олишавити.{S} То није ништа чудно. </p> <p>— 
речи кнежеве слике, Кугић даде знак, те човек с чинијом приђе слици и прислони јој чинију на гр 
ловима тела; мишићи као да се окамене и човек на једанпут постаје потпуно узет.</p> <p>„За овај 
" /> као у некој песми где су мртваци и човек с поља говорили наизменце.</p> <quote> <l>Мртваци 
е, спасао од сигурне смрти?{S} Какав би човек био кнез кад би могао тако брзо заборавити шта је 
ани наредник — и то је сад боље но први човек.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Нећемо да 
ад је био договор да дође са свим други човек.{S} Истина Милоје је после објаснио како се десил 
 <p>— Чујеш ти, старче! ти си паметнији човек; реци овоме твом будали да се не дере! (Радован с 
 Светлост, како не бих мислио?{S} Сваки човек мора да мисли.{S} И кокошка, па мисли, а камо ли  
агледао људе, могао је опазити да сваки човек личи на по неку животињу.{S} Неко личи на чавку,  
исли.{S} И кокошка, па мисли, а камо ли човек!</p> <pb n="37" /> <p>— А! и кокошка мисли, велит 
тар преседник, човек мало болестан, али човек који ће ускоро оздравити — јер свет још ништа ниј 
 пред новим господином министром, — или човек треба да пази на образ, па ако дође у сукоб с мин 
ајете нешто сметено, што није ни бог ни човек и што најближе стоји обичној животињи.{S} Колико  
канији на своја плећа узео један једини човек — мисао велике и светле револуције за спасавање р 
 то је све под твојом влашћу!{S} Баш си човек, Вујадине!“</p> <p>Међу тим г. прота, што је седе 
 и којим се отровом може данас отровати човек, па да не умре одмах и да му се одмах не позна да 
лац од њега прво траже да престане бити човек, да не осећа као човек, или да се претвара и криј 
— Сине мој! чедо љубави!{S} Ти ћеш бити човек и ти ћеш <pb n="343" /> мрзети!{S} Ти ћеш ући у с 
 усијану главу, а данас им ево тај исти човек долази за министра, и то још долази у друштву с љ 
љиво; ту је препад тако јак да и најачи човек дрекне.</p> <p>Растислав се тако трже од кнежева  
Огорчен на старога кнеза Косанића, овај човек није презао чак ни од тога да ступи у <pb n="17"  
е су сијале као две живе жеравице, овај човек јако је падао у очи са својих танких, припијених  
ицу, с две велике јагодичне кости, овај човек имао је у изразу нечега што је у исти мах и племе 
 одговора на постављена питања.{S} Овај човек сврати ми пажњу на то, како већ по самом начину,  
 измаче, а он оста — себе ради.{S} Овај човек био је удаљен од наших бегунаца свега 10—15 корак 
де сам и у чије сам руке запао.{S} Овај човек саветовао ме „као сина“, да учиним што се од мене 
а и пуна двоумица.{S} Видело се да овај човек носи у грудима некакву неисказано тешку борбу, шт 
ослужи свима средствима“ — рече ми овај човек, и ја сам ову реченицу нарочито упамтио, пошто ми 
вота кнеза Страшимира једне вечери овај човек стави сам себи ово питање:</p> <p>„А што не бих м 
престола, ред и мир целе кнежевине, тај човек сам главом находи се у редовима завереника и бунт 
 Перун Црнојевић, и зна ли он ко је тај човек?</p> <p>Сељак одговори да зна; загледа подозриво  
ене мрзи ваздан философирати.{S} Ја сам човек од дела.{S} Мисли како год знаш, и смисли што год 
ац у опште био веома прибран и присебан човек.</p> <p>Кад чу глас да је кнез погинуо, он прво м 
м продужи.</p> <p>— Велики кнез, славан човек, мученик; дали су му име „блаженопочивши“, скупља 
едном присмрди овде!{S} Правник! учеван човек!...{S} О! п.... ја на његову науку, кад он учи је 
конзул у Звониграду.{S} Млад, образован човек, члан једне од најугледнијих француских племићски 
их и отмених људи!{S} Где још образован човек тако титулише своју госпођу.</p> <p>— Е, лепо доб 
ића Марка.{S} Није био никакав школован човек, а до овако висока звања дошао је, како је сам го 
 исправити.{S} Лажне науке уче да један човек не може у исто доба бити и добар човек и добар вл 
 то посао у држави и подељен, што један човек и поједина група људи нису у стању да прихвате и  
а је седео на столици омален, неугледан човек у војничкој <pb n="614" /> униформи, држао на сво 
ако је Њ. Височанству.</p> <p>Неугледан човек не одговори ништа: он је и даље ћутао, пажљиво бр 
ан је био у Звониград нарочити, поуздан човек да се увери о истинитости навода онога загонетног 
ала у задатак, на име: нађен је поуздан човек, који ће удесити ствар да најугледнији људи из па 
обу сами са собом.{S} Ви сте баш снажан човек — рече Ката смешкајући се шаљиво.</p> <p>И пуковн 
т пок. ђенерала Врбавца) био је опрезан човек.{S} И ако је ствар са чича Милојем удесио тако, д 
 најозбиљније да постанеш добар и ваљан човек, — ја се управо грозим каква ће бити твоја владав 
к, а он остаје да живи као добродетељан човек и спаситељ престола.{S} Оно што сам ја помишљао,  
вечију прилику на миндерлуку.{S} Крупан човек с дугачком белом брадом, збрчкана, дугуљаста лица 
кански; он је био немирна глава, опасан човек, турској <pb n="349" /> царевини претила је опасн 
у био је некакав учитељ црвењак, опасан човек и усијава глава.{S} Између њега и тога учитеља ра 
та, господине пуковниче, ви сте паметан човек.{S} Ви знате да се те ствари <pb n="127" /> раде  
.{S} Добар човек значи уједно и паметан човек.{S} У радњама људским без мудрости нема доброте.< 
енитост.{S} То је био висок, средовечан човек, избријане браде, а бркова као у Краљевића Марка. 
у дворану код Растислава уђе средовечан човек, средња раста, пуне браде и кратко ошишане косе.{ 
пут треба кидати.{S} То ни какав обичан човек не би толико чекао и трпио, камо ли он, што је на 
ик, а околност је ова, кнез није обичан човек, но глава државе.{S} Према томе он нема својих ли 
спрам многих ствари, од којих се обичан човек грози и преза.{S} Проста маса гледа на престо с н 
уде — кнез Мутимир није више био обичан човек, но оличење најразузданије страсти.</p> <p>Он ниј 
оку, бујну планинску папрад.{S} Невичан човек изгубио би се чим пође сто корачаји, и без големи 
е одвоји.{S} Он је био вешт и практичан човек.{S} Његовом оку није измакло <pb n="213" /> коме  
о, Срећко, <pb n="239" /> као практичан човек, знао је за ону народну изреку „<hi>Хубава мома р 
младића он ће постати озбиљан, тактичан човек!</p> <pb n="393" /> <p>Све то у једном тренутку,  
свим пропао, крајње покварен и изгубљен човек, о чијој поправци више ни речи не може бити?</p>  
тина!{S} Није мој син пропао и изгубљен човек!“</p> <p>Кнез Мутимир и њен драги Никица у том тр 
 оставити на миру, ако је доиста поштен човек.{S} А сад?{S} Чиме се све то завршило?{S} И шта ј 
два сина Бојина, старији Радован, Анђин човек, и млађи Грујица, још нежењено, угледно момче, а  
налази у непријатељској земљи, да је он човек који стоји ван закона, да је свакоме не само слоб 
} Трећи је био већ престарео, изнемогао човек, склонит и миран старац, без властољубивих тежања 
ве мање бивао дете, а све више постајао човек, муж, а ово његово омужавање дало се познати по с 
како мирно рује око стола с цвећем, као човек који нешто безбрижно тражи.{S} Та кнежева појава  
ни попити каву, ни попушити цигару, као човек, с тога је био сад овако зловољан, а с тога су му 
што трља и стење.{S} Просто изгледа као човек, који се мучи да се окрене у тесном простору па н 
да престане бити човек, да не осећа као човек, или да се претвара и крије своје осећаје.{S} Зар 
 — рече Врбавац кивно, и јурну даље као човек, који је једва задржао у себи тешку погрду, која  
њу обузе нека страва.{S} Осећала се као човек, кога су ухватили у некаквој кривици.{S} Целу јој 
а Кају шта јој би.{S} Она се стресе као човек кад се на нешто гади. — Паук, огроман, гадан паук 
ојевић и сам члан овога братства, и као човек, који је одрастао у републици, и сам је по убеђењ 
— Где је кнез - додаде он за тим, и као човек који нема ништа на души, а уверен је у своју неви 
На кнезу се могло опазити да говори као човек, који се нарочито спремао за ову прилику.{S} Он ј 
ведра, присебита, а овамо се осећао као човек који је добро пијнуо.{S} Непрестано је ходао.</p> 
 би друго и могао учинити такав неваљао човек као што си ти — рече хоџа мирно.</p> <pb n="236"  
" /> поверовао.{S} Растиславу је отишао човек с тога, што је мудро одмерио, да ће Растислав јед 
ој су били задржани.{S} За тим је дошао човек с белом маском, везао им очи и повео их даље.{S}  
абинет за министра полиције био је ушао човек о чијој се енергији и одлучности тако исто много  
ца, а Враничић је јасно видео да је ово човек који зна све његове породичне прилике, - дакле, ч 
 тако говорити — рече она живо.{S} Зрео човек!{S} Јадна му зрелост његова, деветнајеста година, 
n="395" /> <p>— Зар је он дете?{S} Зрео човек, близу 20 година — примети Растислав немарно.</p> 
ави.{S} Апсолутан владалац, кад је зрео човек и у пуној снази и власти, он и не да да се гради  
е читава чуда.{S} Доцније, већ као зрео човек, наишао сам на један опис који ме је подсетио на  
ако су га заносили.{S} Он је доиста био човек великих способности, али ипак његове жеље премаша 
то изванредно; пре је истина, да је био човек обичне, бистре памети.{S} Али ту је помагала друг 
 ће настати криза.</p> <p>Али он је био човек тако крепке воље и тако снажне душе, да је сву ов 
д подигне планинску колебу, па направио човек прво прелаз, да му је лакше преходити с једне стр 
 је изгледао, шта је био и шта је радио човек који сад пише у својој титули „па милости <pb n=" 
или ми?{S} Па, лепо!{S} Кад сам ја тако човек који се даје надувати са стране, што ме онда ви н 
тима, дајући знак обема рукама, као оно човек који се стара да некога не пробуди.</p> <p>Ушав,  
журни, запињући код сваке речи, као оно човек који се толико занео за мислима, да на речи и не  
 полако с испрекиданим дисањем, као оно човек кога си на један пут полио хладном водом.</p> <p> 
екакву топлоту.{S} А за тим?{S} Као оно човек коме би ненадно пао у руку зелембаћ, или друга ка 
х француских племићских породица, уз то човек пријатне спољашности, а врло љубазан у опхођењу — 
ша дошла и рекла: имаш брата кнеза, леп човек, допада ми се, буди ми на руци да се с њиме ближе 
твује стотину корисних ствари.{S} Добар човек значи уједно и паметан човек.{S} У радњама људски 
у, што нисам био прво и пре свега добар човек, па тек после све друго.{S} Кад би сад почео живо 
 човек не може у исто доба бити и добар човек и добар владалац.{S} То је лаж.{S} На против.{S}  
добра човека.{S} Наравно, да бити добар човек не значи бити мекушац и дедак, који се даје варат 
т даје онај, који ни сам није био добар човек.{S} Баш с тога ја и могу боље но ико да осетим ко 
наче по држању видело се да је ово стар човек.{S} Промислим се свакојако и најпосле рекнем, да  
ин је положај јасан.{S} Њин је министар човек новајлија; што они буду хтели, то мора и он хтети 
 је у томе био веома подесан, као богат човек, коме су могли и знатне суме понудити, без зебње  
е једне вечери, у први сумрак, непознат човек, с поверљивим писмом од г. Ратка из Звониграда.{S 
и ауторитет у Звониграду, млад, духовит човек, коме је ванредно дивно доликовала његова сјајна, 
шила је да то мора бити добар, племенит човек, кад је тако висок господин.{S} Та се мисао све в 
на далеко.{S} Несретна је то срећа коју човек тражи у срамоти својој.</p> <p>- Па шта ба, ти, с 
 би више желео да је млади кнез у свему човек и владар на свом месту.{S} Али кад је већ зла суд 
и у послу, особито кад се деси на месту човек, који уме вешто управити послом и кад <pb n="651" 
 Жикин поглед, који му је говорио: „наш човек“ с тога упита даље.</p> <p>— Какве нам гласе носи 
***наслоњача, нарочито удешена да се ***човек на ***њој може љушкати. <foreign xml:lang="de">Sc 
аци:</l> <l>У зао час, кажи тог!</l> <l>Човек с поља:</l> <l>То је добри Бог.</l> </quote> <p>Н 
 ви?!</l> <l>Ви сте немоћни!!...</l> <l>Човек с поља;</l> <l>Мртвачка је јака сила,</l> <l>Вели 
 ноћи, па ћемо опет добро стићи.</p> <p>Човек, што је ово говорио, био |е осредња раста, средов 
а.</p> <p>Један дервиш узео је другога, човека суха и чкољава, а од својих 40 година; намазао г 
ар код толика света вашег нађосте мене, човека туђе вере, да вам ја благословим курварство ваше 
оме више ни бог ни људи не могу помоћи; човека, коме нема поправке и спасења, који је већ морал 
неваљалством свога најмилијега створа — човека — стари бог, једне благе јесење ноћи, горко је п 
/p> <p>После неколико тренутака ова два човека, од којих је први другоме радио о глави, а други 
толико задоцне? — рече један од ова два човека.</p> <p>— Без ичега није.{S} Нешто их је морало  
ор, или управо препирка, између ова два човека, постајала је све оштрија и крупнија.{S} На кнез 
о је та прикривена борба између ова два човека тињала годинама.{S} Овда онда било је и оштрих с 
 /> Али у последње време између ова два човека као да је, што но реч, протрчала црна мачка.{S}  
, то десно; час се сужавао тако, да два човека упоредо не би могла проћи, а час се опет ширио у 
е стране, и као да су их изговарала два човека; а у исто доба кнез осети, како га снажно дочепа 
а.{S} У кнежевим колима видла су се два човека, обојица седе.{S} У једноме свет познаде кнежева 
 на левој страни дунавској, изађоше два човека, крочише мало у страну, да не стоје баш на врати 
ам могао разабрати у колима је било два човека.{S} Осећао сам по дуванском диму да пуше, и као  
ге, опет, стране јављано је како су два човека опажена, где преко границе нешто кришом увлаче у 
ући у камену истинске облике гола, жива човека.{S} Ми пак дотерали смо данас дотле; толико смо  
> <p>„Јес’ овде је!...{S} Овде има жива човека!...{S} Јес’ он је ту; треба га узети, извадити!. 
да његовим округом путују два подозрива човека: путују под изговором да купују ситну рогату сто 
еома живо и покретно.</p> <p>Обадва ова човека била су подједнако обучена — гуњче и чакшире од  
 кашичица довољна је да успава најачега човека, тако да га успава, да се тек у рају пробуди.{S} 
сла, али отров је такав да би најјачега човека оборио, па ће ваљда и медведа.{S} А вама треба б 
, како баш у овом тренутку у души овога човека бесни најстрашнија бура непомирљиве мржње и опак 
а се као црв улегла у срце и душу овога човека.{S} Она му више није давала станка ни одморка; о 
 тебе он би узео другога; узео би свога човека, и њега би опет имао ко служити.{S} Разлика је с 
 се јасан мушки глас где дозива другога човека.{S} Чу се и одзив.{S} Први глас упита: „јесу ли  
да!... широко изобиље!...{S} За једнога човека овде има свега, а божанске љубави има за све!... 
име, или тако су бар звали овога црнога човека.</p> <p>- Не верујем, господару!{S} Њих никаква  
у мржњу од г. Растислава.{S} О, ја тога човека знам.{S} Кнеже, чувај га се; кад год те могне уд 
авији Балканац — поче ђенерал — ја тога човека мрзим.{S} Он је сто пута већи грешник од мене, а 
и од њега, па се онда стара, да од тога човека начини своје оруђе.{S} Он да смишља, <pb n="337" 
ије и искриви.</p> <p>„Од снажна, млада човека, кога је милина било погледати, за 5—6 месеци по 
ладара, уз то једног овако красна млада човека.</p> <p>Не чекајући одговор од Лепше, Мона полак 
Кад се сумрак већ ухвати, она три млада човека изађоше из шумарка, и, пошто су добро натукли ше 
ме парку, лежала су потрбушке три млада човека, који се нису скоро ни видели из велике траве.{S 
чисто чудио толикој чврстоћи тако млада човека.{S} Само кад Растислав помену о награди — младић 
о да је кнезу тешко да поред себе гледа човека коме дугује благодарност.{S} Туђе заслуге боду м 
 да је једно поносно, а друго стидно за човека, али то су невјеже налик на оне што верују у анђ 
о; но баш му то и даје изглед озбиљнија човека.{S} Нестало је оне беле, бледе, чисто женске кож 
и камена угља.{S} Тај опасан гас уљуљка човека те се занесе и заспи, па ако тако дуже остане, о 
узрок — Јела је волела.{S} Она је имала човека, кога је обожавала.{S} Но све то било је скривен 
жите кнеза као тако покварена и пропала човека да о његовој поправци не може више бити ни говор 
 <p>Шта је даље било с ова два залутала човека то изгледа управо као какав роман или смишљена б 
ежев и дворски писар, два млада, весела човека.</p> <p>Потпуковник Драгишић, професор војне ака 
 се одмах искупише око два млада весела човека.{S} Њина бујна младост, њине кицошке потпоручичк 
мрамору, дотле се ми данас грозимо гола човека, а мудри Инглези чак су дотле дотерали, да и кла 
 у томе, да од кнеза направите што боља човека.</p> <p>Рекав ово, госпођа Софија рече збогом и  
ашанца.</head> <p>Прича се о вуку да на човека никад неће насрнути кад је сит, и то је сушта ис 
у страна заклања небо и чисто належе на човека и гуши га.</p> <pb n="556" /> <p>Ова пољаница ни 
 налазио и наш јунак.{S} Он је личио на човека кога је ујео бесан пас, па сад у страху чека раз 
е из груди сретна, радосна и раздрагана човека.</p> <p>— Добро, добро!{S} Платићеш ти мени све  
ледао да има поред кнеза свога поуздана човека; а за друго - Растислав махну руком и ућута.</p> 
дате за, ађутанта каква паметна, ваљана човека, који би га могао што добро научити — рече госпо 
и свеће.{S} Водећи уза се два маскирана човека, који су у рукама носили некакве хартије и заузе 
авац је опазио у њему вредна и способна човека, рачунао је да му може бити од големе помоћи и п 
мртвом камену дати израз жива, природна човека.{S} Истинска природа људска толико је високо цењ 
 —- рече кнез нагласком потпуно убеђена човека.</p> <p>Кају обухвати самртни, ледени ужас.{S} С 
о је госпођа Мона кнежева рођака и жена човека који заузима повисок положај у балканиском друшт 
ласити њена сина за пропала и изгубљена човека, коме више ни бог ни људи не могу помоћи; човека 
оту — намериш се на каква сувише снажна човека, он те стегне за руку, на једаред осетиш да је т 
ско лицемерство.{S} Има ли иоле озбиљна човека, који би могао веровати да од оваких ствари зави 
ресовање, налик на осећаје веома уморна човека, који равнодушно прима све што се око њега збива 
тиче.{S} Иначе таке ствари ни за обична човека не узимају се олако у уста.</p> <p>— Па добро!{S 
друго.{S} Нема добра владаоца без добра човека.{S} Наравно, да бити добар човек не значи бити м 
к као восак, нисте могли начинити добра човека.... молим те, зете, помогли ми <pb n="403" /> и  
на мора сад имати владара зрела и мудра човека, а не може чекати док једно дете подрасте и сазр 
иђе и Враничић.{S} Он загледа непозната човека, очима упита Жику о њему и разумеде Жикин поглед 
 јави, да се обистинило писмо непозната човека, које ме је позивало да видим тајни састанак <pb 
 друштво уведе једнога свога поверљивог човека и од њега је чуо многе ствари.{S} Командант на с 
екне, Растислав одмах проглашује таквог човека за непријатеља династије и престола, и гони га д 
>ГЛАВА XVI</head> <head>Разговор мртвог човека.</head> <p>Да ли је то био утицај попијеног отро 
али опет сретна живота, проведена поред човека кога љуби, чисто је освежило и оснажило Лепшу, — 
е његове, управо направила чудовиште од човека.</p> <p>Има мисли које у свему потпуно личе на < 
 људи.{S} Хтели би да сте нешто више од човека.{S} Кушате да се приближите богу, а у ствари пос 
балканиски сељак, велики шерет, да воле човека преварити и да то после не сматра као грех, већ, 
рљиви, а пролетњи дани најлакше преваре човека да озебе.{S} Кнез је био тврдоглав и доктор је м 
рговца Степе Симеоновића.{S} За тога се човека одавно зна да он и душом и телом припада странци 
јлакших људи да „гоне хајдуке што убише човека“.{S} За оном десеторицом наступаће и остала поте 
и је он међу онима што беже и што убише човека из потере, није се могло с извесношћу тврдити, а 
том.{S} Одрешен од свију интереса, који човека вежу за овај свет, на мој говор не може више ути 
ом мрамору.{S} Док су стари Грци резали човека природно, онако какав је — ми смо се данас цивил 
игде никоме нисам говорио.{S} Кажите ми човека пред којим сам ја то рекао.{S} Истина је да сам  
ј говор, кад се из мрака указаше четири човека, обучена у дугачке црвене мантије, с црвеним пок 
 <p>Кад коњаник би спрам парка, она три човека чисто поскочише са свога легала. „Свршено је!“ р 
ило — то је човек.{S} Ја сам хтео убити човека, и ја сам крив...</p> <p>Ђенерал се загрцну, поћ 
<p>— Свакако то је зликовачки: ухватити човека и нагнати га силом да одговара — рече консул увр 
а ствар.{S} Ништа не може тако уплашити човека, као кад неко ненадно зврцне одоздо новине које  
жив, али је умирао.{S} Тек сад, гледећи човека како умире, Жика поче долазити к себи од љутине  
</p> <p>— Ви заборављате да сам ја унук човека који је узвикнуо — „Народе, снаго моја!“ и поста 
дине! стара робијашица.{S} Док погледам човека, знам шта му мисли свака длака на глави, а ви ми 
сећаје презирања, гнушања и мржње спрам човека, кога је династија Косанића дигла на висину, а о 
 то радиш и он одговара:</p> <p>— Садим човека!</p> <p>— У овоме можда има и претераности, али  
ен спасен“ — рече Милоје полако, гласом човека који је много искусио и стекао <pb n="527" /> ув 
а њега ради, но себе ради.{S} Њега, као човека, нико не воли, нико не жали, нико му не жели сре 
 Обадва су писма цртала чича Милоја као човека на кога је ваљало припазити, пошто је по предању 
 мој, и где ли је онај сметењак да прво човека пријави — рече Растислав журно и нагло пође врат 
 његовој љубави и одмах савије руке око човека који је воле.</p> <p>- Ствар је проста, реци дев 
="371" /> нешто добро и мило, нешто што човека привлачи и улива му поверење, нешто што ти одмах 
 који могу простим погледом да успавају човека, а после такав човек мора слушати све што му зап 
а умрети — то је нешто преужасно.{S} Ту човека страва хвата при самој помисли.{S} Нихилисте вел 
ак, онде велика густа пшеница, или сврх човека високи кукурузи; сеоска младеж обојега пола, по  
 најбољи другови.{S} Како је чудна душа човекова!{S} Како су по некад загонетни прохтеви њени!< 
и односи.{S} Оцена о моралној вредности човековој неприродно је спојена и доведене у везу и зав 
кад неће пробити опасан и штетан осећај човекољубља.</p> <p>После ових речи, изговорених бурно  
ло јој се да се понижава кад плаче пред човеком који то није заслужио. „Ово су његове сузе, а о 
 се на једаред осети слободна пред овим човеком и могла је сасвим мирно говорити о започетој ст 
оно ружно гушање с једним младим, туђим човеком, за кога сви веле да је велики господин.{S} Рад 
де?{S} Била се, чупала се с неким туђим човеком, о коме управо и не зна ко је ни шта је.</p> <p 
Section" /> <p>Сретамо се са већ зрелим човеком и државником.{S} Изашао је на глас доста брзо.{ 
 морати целога века да имаш посла с тим човеком; он ће ти засести на сред пута, и ти га не може 
приликама и готово с потпуно непознатим човеком, било би мало и за обичну јавну женскињу, а за  
ерљиво и присно изразговара с тим истим човеком, из чије је руке мало час примио самртну чашу!< 
о тако што с њима, са својим рођаком, с човеком, који га толико воле, и који је тако вољан да г 
лост хтела да се у понашању изједначи с човеком који је поникао у народној простоти, који није  
сто се не да мртвовати.{S} Просто не да човеку ока склопити.{S} Сваких десет петнаест година на 
 да је све у реду, да је ствар поверена човеку чија прошлост јамчи за успех. (Доктор је познава 
и застаде. „Шта је ово?{S} Шта је овоме човеку?“ — сену Врбавцу кроз главу.{S} И прва мисао кој 
 праг прелази први пут у веку, подлегне човеку, с којим је дотле само два три пут говорила.{S}  
 случај, господине!{S} То је као кад се човеку упали кућа, или му плане и изгоре саденуто жито  
S} Једном се беше решила да се исповеди човеку кога <pb n="55" /> је волела.{S} Но то је смисли 
и и тици било тешко узлетети, а камо ли човеку попети се.</p> <p>Са ове узане природне путање,  
 Кугић беше устао и руком је давао знак човеку у маски, што је до њега стајао, држећи у рукама  
 узе сам обраћати, то једном, то другом човеку; питао их је за име и одакле су; разбирао је за  
 закопчавати, а другу диже према младом човеку, који јој, сав зајапурен, иђаше на сусрет.</p> < 
 што би се замерило обичном образованом човеку много пре замериће се кнезу, владару.</p> <pb n= 
вана кнеза, приђе на прстима неугледном човеку и прошапута му на ухо:</p> <p>— Господа министри 
 Милоје оно, што је уморном и ознојеном човеку отворен прозор, који му стоји управо иза леђа, и 
ком писару, младом и као видра окретном човеку, и у пробраним изразима, штедећи кнеза, саопшти  
— упита кнез обрнув се повисоком, пуном човеку у бакенбартима, који је ту седео у фотељи до про 
" /> Млада жена подала се младом, лепом човеку.{S} Па још уз то жена удовица, а младић кнез!{S} 
алик на онога „добротворца“ који је дао човеку једну маслинку да прогута, <pb n="333" /> а посл 
обити и кроз одећу, и забости се у тело човеку кога гађају.{S} Све то вршило би се без пуцња, б 
 Петрија отпљуну — јес, очију ми; чисто човеку гадно и да ухвати, чисто му се чини, боже прости 
бро, зло, поштено, непоштено, и као што човеку стоји до воље да воле бело или црно одело, тако  
осећао оно пријатно задовољство, које у човеку ствара потпуно намирена потреба.{S} Изваљен на д 
тренутку, у њему се бејаше изгубило све човечанско, а остала само, до беснила раздражена, дивља 
појило наша срца?!{S} Па зар може слаба човечија снага да раскине и раздвоји оно, што је спојил 
за то си осуђен да погинеш од руке сина човечија!....</p> <p>Из кнежевих груди шибну дебео млаз 
нда на прозорима се укаже по каква црна човечија сенка, застане за тренутак, на опет отклизи и  
ој пустој планини, где нема ни трага од човечија живота!</p> <p>Но Милоје се није ништа чудио.{ 
реном прозору на горњем спрату указа се човечија прилика.{S} То више није била сенка, то је био 
ру облаче гаћице, јер има ноге налик на човечије.</p> <p>— Класичка Грчка обесмртила је оне сво 
нтичко грчко друштво гледало је на тело човечије природно, а полни односи сматрани су као важно 
јед бесног пса, тако и оне уносе у тело човечије страшан, неизлечљив отров, који се полако угне 
и били већ толико развијени, да су тело човечије сматрали као богодану лепоту, коју треба овеко 
представити баш „плот“, живо, голо месо човечије.{S} Међутим испод овога лицемерног проклињања  
е и светле револуције за спасавање рода човечијег из таме робовања...</p> <p>Враничићу се чинил 
 кнезу управо у срце с узвиком:{S} Сине човечији!{S} Хтео си да будеш виши од људи, браће твоје 
ед њу.</p> <p>— Признајеш ли, да си син човечији и да си у греху рођен и да си по томе то исто, 
 и сад је већ јасно могао разабрати пуп човечији глас, који виче за помоћ.</p> <p>„Јамачно какв 
 који је у соби.{S} Оне опазише огромну човечију прилику на миндерлуку.{S} Крупан човек с дугач 
 њедра своја.{S} То је наук и за велика човјека.{S} Научи од цвијећа како ћеш чувати чистоту ње 
донесе млеко, црну каву, скоруп, масло, чоколаду, слаткише, неколико врста колачића за умакање, 
о рубин, густа као сладак сок са узрела чокота балканиског, надима <pb n="150" /> груди, раздра 
 појавици хајдуци, да није ударио какав чопор вукова, или се где год у хатару општинском појави 
с, с котарицом на руци, тера пред собом чопор оваца.{S} Кад чује треску за собом, она се окрене 
а се и по који живи створ.{S} Час је то чопор говеди, која мирно пасу у ливади <pb n="139" /> к 
френске панталоне са широким потурама и чоханим чакширама с дугачким набраним туром - све се то 
 отрцаном ћурчету и тако исто изношеним чоханим чакширама, приђе овим колима, и, ударајући штап 
цне.{S} Некакав добро ћевлеисан газда у чоханом руху гурао се кроз гомилу да се протисне до кне 
угла преда ме мала сточић, застрт црном чохом, упалише две свеће и метуше их на крајеве стола.{ 
 одају; из треће, кроз затворена врата, чу се кењкање <pb n="354" /> разбуђена детета и нечији  
ушки глас где дозива другога човека.{S} Чу се и одзив.{S} Први глас упита: „јесу ли тамо волови 
> <pb n="598" /> <p>— Криви сте обоје — чу се из једнога гроба у лево благ и тих, очевидно стар 
 брзо, ја не волем дуго дипломатисање — чу се из дворане весео и шаљив глас домаћичин, која се  
Пуна је она била и до сада, богу хвала“ чу се гласна примедба Бојина.{S} После су опет долетали 
чај код мене.</p> <p>Из суседнога гроба чу се лак врисак:</p> <p>— Јух!{S} Два паука!{S} Два па 
ве живо да се сели.</p> <p>Око 9 часова чу се из даљине војна музика.{S} Свет гурну на ту стран 
и баш с те стране Жики се учини, као да чу неко дозивање.{S} Он ослушну боље, после прилеже зем 
мрачне и ужасне мисли, иза његових леђа чу се лако шуштање женске хаљине.</p> <p>Он се окрете н 
д довршити; на десном прозору на колима чу се тихо куцање и неки шапат, који се у колима није м 
ковник је у тај мах нешто писао.{S} Кад чу име „госпођа Јованка“ — он баци перо и чисто скочи.{ 
ма прибран и присебан човек.</p> <p>Кад чу глас да је кнез погинуо, он прво мирно испита војник 
оспођу Ловимук у дну сале, на врху сале чу се грохотан смех.{S} Око бив. министарке госпође Соф 
ћи непрестано напред.{S} Свет и чу и не чу шта он викну.{S} Нешто чу, ал оно што је чуо, није р 
силан потрес.</p> <p>На то се из дубине чу тихо цвиљење:</p> <p>— Ах!{S} Зликовац један!{S} Још 
изустио последње речи, кад се из даљине чу пуцањ пушке.{S} Наста кратка почивка, па пукоше још  
ао и пристаде тек онда кад се из даљине чу лавеж још једнога пса.</p> <p>Ово је за њих било пра 
етка.{S} При другом метку из буквика се чу болан јаук.</p> <pb n="642" /> <p>И ако је било и не 
ез полако куцну на врата.{S} Изнутра се чу глас госпођин:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Ја сам; м 
рво подуже не би никаква јава, после се чу мек, пријатан, али уздрхтан одзив..</p> <p>— Ој!</p> 
е, одмах потрча за Турцима.{S} После се чу где припуцаше пушке, а мало после доведоше људи отет 
- то нико није говорио.</p> <p>После се чу да је неко запаљење.{S} Последњих дана почело се гов 
ни, па ми већ утрнула!“</p> <p>На то се чу мешкољење у другом гробу, а за тим пријатан али веом 
та, јурећи непрестано напред.{S} Свет и чу и не чу шта он викну.{S} Нешто чу, ал оно што је чуо 
у близини кресну варница, а мало за тим чу се разговор неких 7—8 људи.{S} Два пса с арлуком упа 
ану у по кестенове алеје, а одмах затим чу се у два маха тихо звиждање.{S} Кнез се прену.{S} Он 
 трептати и дисати.</p> <p>И заиста, он чу са свим јасно и разговетно, како испод њега у гробни 
по познаде малу дворску баштицу и јасно чу узвике: „Стој ко иде!“</p> <p>Никакве сумње није мог 
75" /> <p>Растислав остави жену, кад то чу, па се на један пут окрете Ратку.</p> <p>— Чујеш ли! 
видоше ли где кога од њених, и само што чу толико од једне <pb n="250" /> да је Пава „отоич“ ст 
вет и чу и не чу шта он викну.{S} Нешто чу, ал оно што је чуо, није разумео.</p> <p>Речи су му  
овај ће га одвести!“ —</p> <p>У тај мах чу се на гробовској плочи тихо куцање, које се понови т 
 и једно дугачко, гласно зевање.</p> <p>Чу се и пријатно куцкање чаша.{S} Ратко даде пример и н 
ла само да седи, да чека на готово и да чува своје поштење.{S} Учуваћеш се, док се намери какав 
ну гарду има....{S} Каква га кавалерија чува и прати...{S} Једно кљусе, па и њему окрњено ухо.. 
у је доцније и нацртао, те то још и сад чува као успомену.</p> <p>Још се сећао како су момци тр 
 звати из конака онога момка што обично чува и храни мајмуна, те га једва он домами и ухвати.{S 
а.{S} О, ја тога човека знам.{S} Кнеже, чувај га се; кад год те могне удавити <hi>туђим рукама< 
све стране власт, и што једном дочепаш, чувај као очи у глави.{S} Од сеоског пудара па до минис 
љда ћемо ми женске довека бити луде!{S} Чувај се, снебивај се, бежи од среће своје... тако ти ц 
 <p>— Нећу ништа више да ми казујеш!{S} Чувај то за себе.{S} Него дете ми дајте! — рече Боја од 
тидљивост је највећи штит невиности.{S} Чувај чистоту образа и стидљивост душе.{S} Само су два  
којој прочита ове речи:</p> <quote> <l>„Чувај се јела и пића у овој кући.{S} У њима лежи смрт.“ 
ије могао слутити ко би то био.</p> <p>„Чувај се јела и пића.“ На он је већ и јео и пио у овој  
После опет прочита ону хартицу:</p> <p>„Чувај се јела и пића у овој кући.{S} У њима лежи смрт.{ 
ећи њим рече: — Море, нека се они добро чувају да се ја на њих где год не намерим, а они ће, бо 
ко опао.{S} За све то време на гробу је чувала јака стража, а с њом је увек био и по један пуно 
 пре бежиш.{S} Ја сам те зауставила.{S} Чувам и сад оно твоје значајно писмо, којим си ми после 
остали.{S} Ништа му није помогло што се чувао.</p> <p>Но најгоре су прошли сељаци, у опште сви  
, министар правде, који је уједно био и чувар државног печата, и председник касационог суда, ка 
892_C24"> <head>ГЛАВА XXIV</head> <head>Чувари поретка</head> <p>Растислављев пад са столице ми 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Чувари поретка су учинили што су могли; они су показали 
="691" /> то треба издвојити и то после чувати, на то уложити сву своју снагу, а за остало оста 
ти она буде непробојни оклоп који ће те чувати од притворства људског, оклоп кроз који никад не 
а човјека.{S} Научи од цвијећа како ћеш чувати чистоту њедара своијех.{S} Дјевојаштво је најљев 
мном извршили ово насиље.{S} Не, не!{S} Чуваће се они добро да нигде не изађу на јавност с прот 
ина) и ти ми знаш шта је поштење!...{S} Чуваш поштење у...{S} Ту ти је поштење!{S} О, жабо једн 
ћеш ми љубити, ја ти кажем....{S} Да се чуваш!{S} Не знам за кога?{S} Чудо што су данашњи млади 
 Па онда, ко ти је послао опомену да се чуваш јела и пића у Врбавчевој кући?{S} Ко је те исте н 
ш достићи...{S} Шта?...{S} Бићеш богат, чувен, силан, велики...{S} Али да ли ћеш бити срећан?</ 
тања, без гласа, без имена, незнан и не чувен, једва познат међу неколико добрих пријатеља — ет 
та.{S} Да се одао обичној крађи, био би чувен хајдучки арамбаша.{S} Да је био лепа женска, био  
изгубио своје место, ма да је био и сам чувен <pb n="159" /> уметник и управитељ скулпторске ак 
стислав одсечно. — Ваш деда није постао чувен са те изреке. „Народе снаго моја“ — обична је фра 
викнуо — „Народе, снаго моја!“ и постао чувен са те своје изреке — примети кнез кратко.</p> <p> 
и блажије и налазити извињења.</p> <p>— Чувена породица, велика кућа, многа познанства, велики  
{S} Да је био лепа женска, био би каква чувена балканиска Помпадура.{S} Али он је био војник, и 
на и одвучена у конак; стара, поштена и чувена кућа Крсманова осрамоћена је.{S} Лозинка је: спа 
године била удовица, у целом-Звониграду чувена са своје ванредне лепоте, као и са отмена понаша 
 не знамо каквим су се отровима служиле чувене тровачице из владалачке породице Медичи, или зло 
еву Јаглику.“ То је била кршна млада из чувене Арсенијеве куће, а доведена тек то дана.{S} Све  
страховите отрове, којима су се служили чувени историски тровачи, отрове, који су имали тако чу 
емљи поштовани и у научном свету далеко чувени ботаничар доктор Павчић, а поред њега дворски пр 
 племена, код којих је особито на гласу чувени отров куруру („кураре“) у који они умачу своје с 
га, за какав музеј, нарочито за коју од чувенијих породица у којима је једаред већ бивао, овај  
инско село у осоју омаљских планина.{S} Чувено је на далеко с добрих људи и добре стоке.</p> <p 
само два три пут говорила.{S} То је оно чувено грађанско поштење звониградских чедних дама.{S}  
шака старој Шеремет беговици, богатој и чувеној удовици Звониградскога спахије Шеремет бега, ко 
а.“ Цело своје образовање стекао је „по чувењу“, т.ј. слушајући како о чему мисле и суде други  
ах изда наредба за полазак.</p> <p>- Е, чуда боже!...{S} То јест, не марим; можемо одмах полази 
о потребе да помиње ту реч.</p> <p>— Е, чуда боже — рече кнез Мутимир немарно и равнодушно.</p> 
{S} То је онај шугљанер правник.{S} Ух, чуда <pb n="51" /> боже!... поштење!{S} А сам се облизу 
пша поче јецати.</p> <p>— Е, де, де!{S} Чуда боже!{S} Свет ће пропасти!{S} Бојим се бићеш сама! 
та сам бленуо!{S} Загледао се нешто.{S} Чуда, боже, па шта је! — узе се правдати Тоша, но госпо 
ли, има таквих дервиша који чине читава чуда.{S} Доцније, већ као зрео човек, наишао сам на јед 
 Казали би ми јутрос, као сва она друга чуда.{S} Није!{S} У осталом, није он тако проливен.{S}  
ужани; пашће у јарост и починиће триста чуда..</p> <p>Преломе тако да Радован и отац иду, а Гру 
еко умакла, од онога за, њих загонетног чуда, онда се окрену, баце још један срдит поглед за кн 
чи у будоар и наједан пут она занеми од чуда, и, крајње задивљена, заустави се на прагу од будо 
е ноћу код фрајле.</p> <p>Ратко зину од чуда!{S} Он се окрете детету и узе га преда се.{S} Испи 
p> <pb n="575" /> <p>Каквих и каквих ти чуда ту није било!{S} Час јављају како су у вароши осва 
 Боја. — Ми смо образ бранили!</p> <p>— Чудан образ!{S} Образ у кецељи — рече доктор.</p> <pb n 
 видела је како се над овим градом диже чудан облак — то је био облак винског и ракиског испаре 
избијала је некако из дубине и имала је чудан мирис, од кога се морао затварати нос.{S} Била је 
<milestone unit="subSection" /> <p>Овај чудан случај с кнезом оставио је на њему дубок утисак.{ 
При тим речима њене се усне развукоше у чудан, ђаволски осмејак.</p> <p>- Вама треба власти, а  
о.</p> <p>Речи кнежеве учиниле су на њу чудан утисак.{S} После прве пренеражености, од које се  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Чудан је удес пратио Црнојевића и Жику тога дана.{S} Це 
ника да су ти отрови производили читава чудеса, какве данас не би могао извршити ни највештији  
 бутинама, устаде и узе ходати по соби, чудећи се.</p> <p>— Та то за бога није могуће.{S} Зар с 
леда кнеза. — То нисам знао — рече он — чудећи се, не толико томе обичају руском, колико кнежев 
о вам је то казао? — рече дежурни чисто чудећи се.</p> <p>— Ти јамачно не знаш, господине!{S} А 
кнезу, да иде за њим и да се ни чему не чуди и да ни од <pb n="590" /> чега не преза, што буде  
ене при уласку у порту да се ни чему не чуди.</p> <p>Ишли су даље, и што су дубље залазили у гр 
то, вртела је главом, по мало као да се чуди, а по мало као да прети Мутимиру.{S} Сад диже десн 
; доста то, кнез не треба ни чему да се чуди.{S} Но црна прилика говорила је у опште загонетно. 
ра, гледа у небо, окреће се, брише се и чуди шта ли га то попрска.{S} А он се само смеје и вреб 
а управо није ништа казала, с тога се и чудила како ови њени гости, ђаволи, све погађају, као д 
састанка, тако, да се и сама Мона чисто чудила.</p> <p>Та она није управо ником ништа говорила. 
ећ носи официрско одело.{S} Други су се чудили што му још није изашао указ у службеним новинама 
рече он с подругљивим осмехом.</p> <p>— Чудим се да ноћас није ништа о томе причао оној својој  
овор имао на уму. <pb n="336" /> Управо чудим се откуда се и изроди овај разговор.{S} Молим те  
 црна прилика.</p> <p>— Зар тако близу, чудио се кнез.</p> <p>— Тако, потврди црна придика и ис 
уће, драги маркиже?{S} Је ли могуће?! — чудио се конзул све више изненађен.</p> <pb n="477" />  
а, и како је у опште све то могуће?! -— чудио се Жермини, кога је већ почела да једи ова загоне 
 живота!</p> <p>Но Милоје се није ништа чудио.{S} Он рече равнодушно да ће овде где год у близи 
дговори дечко.</p> <p>Текелија се много чудио овом чуду.{S} Најпосле упита дечка:</p> <p>— Па ј 
тао упоран у томе да се Растислав чисто чудио толикој чврстоћи тако млада човека.{S} Само кад Р 
а опет повраћала.</p> <p>— Само се могу чудити, да се тако мало користите у практици тако јасни 
и.</p> <p>Госпођа се стресе:{S} Ух-х-х! чудна гада!</p> <p>— Неки су заспали по клупама — проду 
То је био дуг, сладак пољубац.</p> <p>— Чудна ствар — рече млади господин!...{S} Ти (он је већ  
} Нема одговора.{S} Нека магла, некаква чудна, заносна магла, магла што опија и сипа сласт у гр 
 мрак, пробудише у њему осећаје некаква чудна сујеверна страха.{S} Он стиште Зара за руку и про 
и с оне стране планине, владала је нека чудна живост, необична за ова мирна, забачена планинска 
p> <p>— Боже, Мона ала си и ти по некад чудна! — поче он.{S} Шта ти сад то смета што сам рекао  
325" /> као најбољи другови.{S} Како је чудна душа човекова!{S} Како су по некад загонетни прох 
а које је Растислав читао.</p> <p>То је чудна ствар.{S} Ништа не може тако уплашити човека, као 
скору смрт, тек ђенерала поче обузимати чудна топлина и у телу и у души.{S} Осећао је да се заг 
ски тровачи, отрове, који су имали тако чудна и необична дејства, која ћу споменути мало даље.< 
/p> <p>- Г. председниче!{S} Каква су то чудна извијања!!</p> <p>— Извијања?! господару!</p> <p> 
</p> <p>- Господару!....{S} Каква су то чудна запиткивања? — поче Растислав.{S} Но кнез га прес 
pb n="416" /> <p>— За што чудна, за што чудна, господине мој!{S} Не волем да ме тако зовеш, па  
жено..!“</p> <pb n="416" /> <p>— За што чудна, за што чудна, господине мој!{S} Не волем да ме т 
је постигао.</p> <p>„Ти отрови имали су чудна дејства, каква нема ни један од данашњих, у науци 
спођа се крстила — Боже чудне бруке.{S} Чудне бруке!{S} Ратко продужи:</p> <p>- За мајмуном пос 
ви без тела ступале су и кретале се ове чудне ноћне прилике.{S} Како уђоше, одмах као по некој  
n="100" /> <p>„Тако исто знају за многе чудне отрове и дивљачка племена у средњој Африци, као и 
 поље.</p> <p>Госпођа се крстила — Боже чудне бруке.{S} Чудне бруке!{S} Ратко продужи:</p> <p>- 
на самом уласку у град, а имала је неке чудне особине.{S} Никад није пресушивала, никад се није 
ед овога гробља, по коме се виђају неке чудне прилике и утворе.</p> <p>Кнез заусти да нешто рек 
а и ватрена младића наступају ненадне и чудне промене, којима би тешко и највештији психолог мо 
екле управо на скандалозан глас.</p> <p>Чудне су ствари причане из прошлости госпође Моне.{S} Г 
за бога није могуће.{S} Зар сан сви они чудни и страшни догађаји који су се тако живо урезали у 
бави и лепоте, атмосвера испуњена неким чудним, специфичним мирисом, који би се могао назвати м 
нез да је то каква случајност, да се то чудним стицајем околности десило само с Лепшом.{S} Такв 
у има и дан дањи много тајних отрова, с чудним дејством, за које цивилизован свет не зна ни шта 
у, расечену песницу наспрам себе, па, с чудним, подругљивим, лудачким осмехом, узе зорно гледат 
о лепо, овално лишце, тако интересно са чудних контраста искупљених на њему, гледао је у оне ба 
уштва; разговори добише други облик, и, чудно је рећи, постадоше учтивији и образнији.{S} Помеш 
орној хладној плочи и гледао у мрак.{S} Чудно му је било, како Заре ћути и неће ни о чему да пр 
— упита Врбавац.</p> <p>Реч „господара“ чудно је звонила у његовим устима.{S} Он је обично ника 
а ме тако зовеш, па квит.{S} Шта ту има чудно!{S} И где си ти то још чуо код образованих и отме 
 човек може олишавити.{S} То није ништа чудно. </p> <p>— Хм! дакле и то знате.{S} То ви онда, б 
сило, он потражи очима жену, погледа је чудно разрогачено, и пошто је тако дуго гледао, он се п 
 <pb n="593" /> прилика, говор, који је чудно звонио сад у овој мрачној ноћи, у сред овога гроб 
ођа се смејала:</p> <p>— Је ли да ти је чудно?{S} Мислила сам да ћу те изненадити.{S} Е, ево да 
загледао у ђенерала.{S} Изгледало му је чудно да му овај сад чита неке придике и савете.{S} Ко  
о ово питање.{S} Управо изгледало му је чудно: „откуд овом шипарцу оваква питања?“ Одмах је у с 
њу, тешко је рећи; доста то, ђенерал се чудно загледа у ту слику, и, пошто је тако непомично ст 
ачуђено гледао на кнеза.{S} Учини му се чудно што ли се то кнез сад на један пут сети устава и  
чудо што ја то знам, на против, било би чудно па и грешно да ја то не знам — примети Растислав. 
мете у каквом вас стању доводим.{S} Али чудно.{S} Подижући вас из кола ја вам прошапутах на ухо 
S} С разрогаченим очима, које му некако чудно бејаху утекле у главу, ђенерал је изгледао просто 
а опажам где ме баба од неко доба онако чудно погледа.{S} Међер се то нашли пријатељи који се т 
} Оно што му се у први мах учинило тако чудно и невероватно, сад му је изгледало сасвим природн 
ушан сан, тек мени се десило нешто тако чудно и неочекивано, да још и сад не могу да дођем к се 
 осећао.{S} С тога му је то и изгледало чудно и неприродно.</p> <p>Међу тим ђенерал је продужав 
стиви господине.{S} Пуковнику дође мало чудно ово повучено, овако скромно држање ове жене.{S} О 
>Чудно и јесте било.{S} Особито је било чудно то одупирање код девојке, одрасле у кући такве је 
нежна миловања, а и самој јој се чинило чудно што то трпи, и како може то трпети.</p> <p>То јес 
ити тај отров?{S} То изгледа нешто врло чудно.{S} То не верујем.</p> <p>Ката се маши своје вели 
ction" /> <p>Лепа Пава осећала је нешто чудно у души.{S} Овако као ово сад њој никад није било! 
о се та девојчура толика отима“.</p> <p>Чудно и јесте било.{S} Особито је било чудно то одупира 
дговорише нешто, али њин је одговор био чудноват — речи су биле балканиске, али им кнез није мо 
рско друштво у Бомбају записало је овај чудновати и невероватан случај.{S} Пред очима три друшт 
душић“ — ово име звонило је кнезу веома чудновато.{S} Име је балканиско; речи у имену имају сва 
чинила је свему крај.</p> <p>Догађај је чудновато назван страним именом: — „Катастрофа“ — под т 
ма.{S} Кнежево понашање изгледало му је чудновато, и он га је посматрао.</p> <pb n="618" /> <p> 
 Милоје разговарао са сељацима....{S} И чудновато!{S} Тада му се у два три маха учинило као да  
 свој значај, па опет за то име је било чудновато.</p> <pb n="594" /> <p>Кнез узе мислити, да л 
S} Што уграбимо то је још ноћас.</p> <p>Чудновато!{S} Ђенерал Врбавац спремао отров кнезу Мутим 
 је било 22 године — одмах отпоче своју чудновату причу.</p> <p>— Ја не знам, г. бароне, да ли  
 скора и код нас.{S} Наравно, без овога чудног додатка да отац заступа сина у брачним дужностим 
 дете у мајчином крилу слушао о бурној, чудној и славној прошлости свога великога деде.</p> <p> 
тлост, што опија душу и заноси је неком чудном сањалачком маштом.{S} Све побочне улице звонигра 
Ова лепа жена створила је око себе неку чудну, заношљиву атмосверу, која би се могла назвати ат 
{S} Да се чуваш!{S} Не знам за кога?{S} Чудо што су данашњи младићи момчад заслужна да добију д 
брада му баш до појаса, а сва седа — па чудо живо што погађа.{S} Ко му није отишао, томе није п 
 што је <hi>ова</hi>.{S} С тога није ни чудо кад он вели: „ако буде кнез.“</p> <pb n="414" /> < 
же руку од бабе. </p> <p>— Ово је право чудо; оваке бруке нигде нема!{S} Место да ме склоне и с 
} Та ја ћу најпосле изгледати као право чудо, сва подерана.“ То јој сену кроз главу. —</p> <p>М 
мала само своју лепоту; па зар је какво чудо, ако се њоме користила, кад се дала згодна прилика 
{S} Према томе не само што није никакво чудо што ја то знам, на против, било би чудно па и греш 
 знам све шта је синоћ било, док ме ово чудо није снашло.{S} Гледао сам јутрос на кожи и на бут 
капе и зину.{S} Тако стоје док цело оно чудо не пројури, а онда у живом разговору пођу даље.</p 
 као разглављене чељусти каквога ноћног чудовишта, које зија из мрака.{S} Наједаред из кантарск 
ричао; то је просто ужас!{S} И каква ти чудовишта ми не хранимо за нашим рођеним столом; то је  
покојство душе његове, управо направила чудовиште од човека.</p> <p>Има мисли које у свему потп 
х дивних очију лије у његову младу душу чудотворни, умирујући балзам, он осети како му се никад 
т, морао је стати и гледати и дивити се чуду — како ди то не падне!{S} Пиза има свој криви торо 
ко.</p> <p>Текелија се много чудио овом чуду.{S} Најпосле упита дечка:</p> <p>— Па је ли ти жао 
>екватор</hi>.</p> <p>Капетан се нађе у чуду.{S} Увек му је најгоре било с тим проклетим страни 
ила као омађијана.{S} Нашла се у голему чуду.{S} Као кроз неки мрак, долазило јој је на ум неја 
вест смркавати.{S} Али кнежево и Зарево чуђење тек сад настаде.{S} Они чуше тако исто кретање и 
није имала кад довршити ове мисли и ово чуђење.{S} На соби се отворише врата, а на њима се поја 
е жагор, узајамно запиткивање, узајамно чуђење, неки потрчаше за коњаником, неки, пренеражени,  
тате, господару? — рече он, као с неким чуђењем и упре прстом у своје груди.....</p> <p>— Вас,  
це и пућила уста, а како би другарице с чуђењем за њом трчале и запиткивале је шта ти је ово, п 
<p>Све ово гледао је пуковник Врбавац с чуђењем.{S} Он виде како се ова женска наједанпут преоб 
ј срџбе и жаљења, те се интересовала да чује шта ће даље говорити њих двоје о кнезу.</p> <p>Уву 
ћи да гледа како игра народно коло и да чује народне поскочице уз игру, о којима је слушао да и 
мундир.{S} Каја хтеде још наваљивати да чује шта је, но муж је пресече.</p> <p>— Кнез ми рече д 
ти, и он је хтео само у две-три речи да чује у чему је та „озбиљна ствар,“ па да се одмах преда 
не би отишли, али је свакога копкало да чује шта ли је то тако важно.{S} Комшија избуди комшије 
се да мора одмах ићи војном министру да чује шта он зна о тој тајанственој дружини.{S} Кад прве 
} Од то доба решио се да увек пита, кад чује какву страну реч којој не зна крсна имена.</p> <p> 
ио и покушавао да се и сам насмеје, кад чује како се други горе у зачељу гласно смеју.{S} Али ј 
ци, тера пред собом чопор оваца.{S} Кад чује треску за собом, она се окрене, сјури овце с друма 
 жрвњају крупну суху зоб.{S} По где где чује се како коњ фрче у зобницу, или тако дубоко увуче  
стима вратима Врбавчевим и ослушну — не чује се ништа.{S} Момак одступи.</p> <milestone unit="s 
 би било да пропусти ову прилику, да не чује шта ли јој је суђено и ко ли је њен суђеник.</p> < 
врсна обавештења, опет шапатом да се не чује.</p> <p>Те и многе друге сличне операције продужав 
 гњави.... и ју, леле мене, да ме ко не чује, рече несретна Петрија, осврћући се живо око себе, 
>Наједаред учини му се као да из даљине чује неку ларму и грају.{S} Вика се примицала све ближе 
чно ће и то бити у вези.{S} С Дунава се чује неко запомагање, а одовуд на нашој обали указа се  
пасности.{S} Само нека се појави, да се чује да је прешао, па после 2-3 дана макар опет утекао  
> преведе у Балканију, колико тек да се чује да је амо прешао.</p> <p>- Ух! зар његовом главом  
, да ће можда то, <pb n="469" /> што се чује о некакој тајној завери, бити у вези с овом причом 
сече нешто, човек се не види, али му се чује рад.{S} С десна опет, чак тамо горе под брдом, нек 
 сте ви министар полиције, само кад вас чује како ви то тачно знате и за најмање истраге по Срб 
 кмета да иду општинској судници, да ту чује капетанову наредбу, па да се одмах свршује посао,  
 се ваљда и мене што год, што год тичу, чујем прво из комшилука!{S} Па како сам се јутрос блами 
ми дипломата.{S} Веома ме интересује да чујем ваше мишљење у овој ствари.</p> <p>Све ово било ј 
у“ — „Чекај, молим те, да трчим горе да чујем шта говора књаз.“ —„Нека говори ко шта хоће, ја ш 
ао кроз какав дебео зид чинило ми се да чујем где шапатом разговарају, али шта? — нисам могао р 
 управљање државом.{S} Него молим те да чујем, шта је хтео тај изасланик — рече кнез и стаде ис 
да ту простачку реч „жено“ нећу више да чујем!{S} Какав је то говор!{S} Какви су то изрази! „Же 
о грмаљско: „жено!“ просто нећу више да чујем, па квит!</p> <p>Мајор стаде убезекнут.{S} Да је  
, браћо, све с народом.“ — „Ама ћути да чујем даље.“ — „Ене, ене, куца се.“</p> <p>Оваке и стот 
о и мене занима!{S} И баш ми је мило да чујем, шта о оваким стварима мислите ви практичари, ви  
ије прилике.{S} Сад просто немогу то да чујем, па љутили се, не љутили се.</p> <p>— Е није тако 
га празника све сеоске девојке, могу да чујем и ја.</p> <p>Доктор је с једне стране услужно одо 
а, као што има наш народ.{S} Ја хоћу да чујем све.{S} Наредите, господин докторе, да младићи пе 
 то чак и калуђери слушају, а што да не чујем ја; то је народни обичај.{S} А ви, господин Расти 
оворити нешто.{S} Ослушнем и разговетно чујем ове речи:</p> <p>„Сироче! јес, ја сам сироче! ја  
аве завере!</p> <p>— Ја то сад први пут чујем од тебе — рече Тоша, изненађен овом новошћу.</p>  
 намесника.</p> <p>— Да видимо игру, да чујемо подскочице, Је л те господин, докторе?{S} А има  
е узбуђен Белиновом причом.</p> <p>— Да чујете само даље — рече секретар.</p> <p>— Упитам особу 
ав махну руком и ућута.</p> <p>— Чек да чујете шта је било даље — рече Ратко — још није свршено 
чисмо око кмета, а он нам рече:</p> <p>„Чујете ли људи, наше село до данас, богу хвала, никад н 
о.{S} Мона сврати Лепши пажњу на ово: — Чујеш ли га!{S} Мило детету, сркнуло љубавна нектара, р 
и га палцем по челу, рече му озбиљно: — Чујеш, мили мој, сад ваља озбиљно да се разговарамо; ст 
штајте нам чељаде — рече Боја.</p> <p>— Чујеш старче, овде нема никакве твоје девојке, али баш  
 се на један пут окрете Ратку.</p> <p>— Чујеш ли!{S} Е што ти је то продерана врећа!{S} Одмах о 
 вике.{S} Он се окрете старцу.</p> <p>— Чујеш ти, старче! ти си паметнији човек; реци овоме тво 
, и, гледајући му у очи, рече:</p> <p>— Чујеш, Рале, тебе дирају моје речи баш с тога што и ти  
елу к себи и узе јој говорити:</p> <p>— Чујеш, ћеро, ја теби да кажем.{S} Ти се сад дусаш с тог 
ир звао к себи и рекао му ово:</p> <p>— Чујеш, чича Степо!{S} Ја знам да ти радиш на преврату и 
тим настави, осврнув се Ратку:</p> <p>— Чујеш, звао сам те да се нешто разговоримо.{S} С пажњом 
а сам да ћу те изненадити.{S} Е, ево да чујеш.{S} Јутрос си отишао рано, нисмо се ни видели.{S} 
м цару, па ни бригеша.{S} Сутра дан тек чујеш, бајаги „Побегао! побегао!“, <pb n="657" /> а они 
ђен овом новошћу.</p> <p>— Сад први пут чујеш!{S} А за што да тек сад први пут чујеш ствар која 
 чујеш!{S} А за што да тек сад први пут чујеш ствар која ти се под носом дешава?{S} Шта сте ви, 
ес, био сам у кујни и то вам не кријем, чујте од мене сама, јер као што видите, ја вас се не бо 
о убиство?{S} Учинићемо вам по вољи.{S} Чујте ме само још ово.{S} Ваше ствари стоје овако:{S} М 
у гомилице људи — раде нешто.{S} С лева чују се ударци секире: „тап туп“.... - то неко сече неш 
Највише их се беше скупило око кнеза да чују шта говори.{S} Кнез је напијао овоме крају, назива 
лу.{S} А с Павом су своји; баш што и да чују не ће отићи никуд даље; а и она - Пава - штета би  
ливади <pb n="139" /> крај пута.{S} Кад чују из далека зврку кола говеда престану пасти, дигну  
 их ко год не види или не прати.{S} Кад чују какав ход, или какав говор из даљине они застану,  
ема земаљских брига и терета, где се не чују уздаси и проклетства, где се хори само песма вечне 
викао да се разлегало по целој кући.{S} Чујући неку ларму, министар Кугић бејаше изашао из чека 
Што да не знам; знам ја то боље но твој чукундеда, но откуд теби сад паде на памет Црни?</p> <p 
чно не опажамо само с тога, што су наша чула за опажање још и сувише груба....</p> <p>— „Као го 
је била госпођа Цанка.{S} Од ње сам све чула.{S} А њој је, вели, казала госпођа Цинцар-Станкови 
олитички значај разговора, који је овде чула, она није ни покушавала да тај разговор цени по ње 
 страст да измишља, причала је, како је чула од једног врло поверљивог господина, да су пре два 
рио у својој љубавној битци, из сале се чула шкрипа кнежевих корака и осећао се мирис од дуванс 
ра!“</p> <p>Од свију гласова најјаче се чула силна, крупна гласина начелникова, која се орила к 
мала почивка; Врбавац је ходао, само се чула шкрипа његових ципела.</p> <p>Растислав седе у вел 
су из свију улица.{S} Овде, онде већ се чула свирка и песма.{S} Уз радосне усклике и довикивања 
зора.{S} Сад је већ све боље и видела и чула.{S} Она промоли главу кроз прозор, лепо познаде ма 
али младога избраника, и ако га није ни чула ни знала.{S} И она је морала савесно вршити своју  
/p> <p>— Софија, ја те питам од кога си чула све то?</p> <p>Ове речи биле су изговорене тако, д 
едима.</p> <p>Па не само то, она је чак чула хвалу његову: „Лепа девојка!{S} Баш лепа девојка!“ 
одужи живо:</p> <p>— Од кога сам да сам чула, то је све једно; само ја питам тебе, је ли то ист 
ест, наравно, ако је оно истина што сам чула..</p> <p>— Шта ли си то чула! — прекиде је Растисл 
подине пуковниче.{S} Напољу ја то нисам чула, нити бих ја напољу ма с ким то говорила, и ма од  
че. — Молим те, казуј од кога си све то чула!... — а онога ниткова одмах ћу дати ухапсити, ако  
сна узе дрхтати.</p> <p>— Од кога си то чула? — упита он промуклим гласом, силом уздржавајући љ 
на што сам чула..</p> <p>— Шта ли си то чула! — прекиде је Растислав.</p> <p>— Кажи ми је ли ис 
 су се помириле.{S} За њу је Мона данас чула да ју је муж жестоко истукао и Мона је једва чекал 
 је у памети прибирала шта је све данас чула и са колико је новости, ово после подне, обогатила 
омињеш њено име.{S} Сад сам га први пут чула из твојих уста.{S} За што је то?</p> <p>Мутимир се 
нске гудуре, од куда се, овда онда, још чула његова потмула хука.</p> <p>Чамац с Враничићем иша 
 је који су уверавали да су се од кнеза чуле чак и тако крупне речи, да би он с том женом могао 
 бити тако.{S} То сте ви раније где год чули; то је вама морао неко рећи; то су ваљда каква сок 
а има, господине пуковниче.{S} Јесте ли чули за бољку, што се зове гушобоља?{S} Ви учевњаци зов 
окривљују за ствари које ни у сну нисмо чули.{S} Ништа друго но све је то масло новога министра 
под заклетвом потврдили да су то од вас чули....</p> <p>Врбавац је слушао до сад с разрогаченим 
рајева налазило да неко тврди: „тако су чули од намесника Врбавца“.{S} Има испитаних сведока ко 
и окрену уз брдо.{S} После свега што су чули од она два сељака, сматрали су да је разложно пову 
ојој је на један пут нестало матице.{S} Чуло се неко неразговетно, потмуло, пометено брујање, к 
радали на Дунаву.{S} С реке се — вели — чуло запомагање, због чега је чича Мунтијано и упалио б 
напоје и спреме.</p> <p>Из једнога угла чуло се гласно хркање некаква успавана момка.{S} Овда о 
свежа пролећна сена.{S} Са свију страна чуло се звучно врускање зоби; то коњи својим снажним зу 
лије.{S} Са таквога једног врха боровог чуло се сад гласно кликтање гладна планинска орла.{S} В 
 ослушну на вратима.{S} Из побочне собе чуло се само одмерено куцкање шеталице.{S} Ђенерал је ј 
сти.</p> <p>Кнез ослушну; ништа се није чуло.{S} Он погледа ђенерала и чисто се трже.{S} С разр 
тима, са чега се на све стране и дубине чуло потмуло, карактеристично, метежно гунђање и брујањ 
 тиха и спокојна, само се још из даљине чуло хучно шуштање бујних планинских потока, надошлих о 
 су им беле бале, њино загушљиво рипање чуло се на далеко, као стругање неподмазане <pb n="418" 
ав суварак, и стане га дрека тако да се чуло чак на улици пред конаком.{S} Једва у зло доба сув 
акав неред, нека трка, хука; где где се чуло уздржљиво јецање, а где где и гласан плач.{S} Њего 
мрачна и страшна провалија.{S} Из ње се чуло како у дубини шушти некакав изгубљен планински пот 
биле непомичне и неме.{S} Код других се чуло јецање или тихи уздаси, или се видело уздизање рук 
 крај Дунава, на једној окуки дунавској чуло се прво неко шапутање, па лак пљусак весала, док с 
омила људи дође до гроба и сад се јасно чуло како говоре, како ходају по каменој плочи.</p> <p> 
његово певање сад и у будоару већ јасно чуло.{S} Мона сврати Лепши пажњу на ово: — Чујеш ли га! 
више заметао главе назад.{S} Сад се већ чуло на далеко загушљиво рипање прикљештених вочића; ба 
саму смрт сликају у облику бабе.</p> <p>Чума, гвоздензуба, вештица, баба-Јага, — и друге ругобн 
ију да набаве мају од мртваца умрлих од чуме (куге) — да и то окушају.</p> <p>„Какве ће ресулта 
т учини као да лежи у некаквом чуну.{S} Чун се љуља а он се све боји да се не изврне.{S} Види т 
аниске обаде не отиште лак, црно обојан чун, који, као муња, испара Дунав и као лака стрела пре 
трела прелете на супротну обалу.</p> <p>Чун се већ давно био скрио у помрчину, кад на балканијс 
а.{S} Ношени на бурним таласима живота, чунови људски уплове најпосле у мртво пристаниште смрти 
му се опет учини као да лежи у некаквом чуну.{S} Чун се љуља а он се све боји да се не изврне.{ 
ка у близини.{S} Ту, за првим шумарком, чуо се јасан мушки глас где дозива другога човека.{S} Ч 
зговара, као каква калуђерица.</p> <p>- Чуо сам да знате неку траву од које се лако побацује —  
рече Растислав.</p> <p>— Није, није!{S} Чуо бих ја то.{S} Казали би ми јутрос, као сва она друг 
тиви господине.</p> <pb n="118" /> <p>— Чуо сам још нешто, али то не верујем.{S} Кажу да ви зна 
к застаде; после опет продужи:</p> <p>— Чуо сам да ви знате многе ствари које нико више не зна. 
о утонуо у мисли о ономе што је од њега чуо.{S} Кнез је остао на путу још читавих 20 лана, и за 
 вели, тражио је воде, а сад овога часа чуо сам га да кашље.{S} Куцнем веома полако.{S} Не би н 
ико био занео овај призор да није ништа чуо шта му госпођа говори.{S} Међутим она је већ по дру 
кад се све ово десило.{S} Он није ништа чуо, али, изишав из собе, виде где су се гости скупили  
је мало час пукла пушка и откуда се сад чуо болан јаук.</p> <p>У двајестак корачаји, прескачући 
асвим близу.{S} Кнез је све видео и све чуо.{S} Момчадија, која се у почетку мало снебивала, по 
га свога поверљивог човека и од њега је чуо многе ствари.{S} Командант на сва уста грди свог ми 
главе не осврте да га погледа, ма да је чуо његов долазак.</p> <p>Доктор се правдао; министар с 
 да се налази између два мртваца; он је чуо како клепећу њине сухе кости; осећао је како га жуљ 
 дичио и поносио самим собом и јасно је чуо како му некакав унутрашњи глас говори.</p> <p>„Брав 
ничић не прекиде.{S} После свега што је чуо од њих, њему се није више седело на једном месту.{S 
та он викну.{S} Нешто чу, ал оно што је чуо, није разумео.</p> <p>Речи су му биле јасне, али см 
ица, које од учевних људи још нико није чуо, које нигде још нису записане и које ће се тешко ка 
утро.{S} Улице су биле пусте, из даљине чуо се само жагор једне гомиле радника, која је хитала  
и савете.{S} Ко би их сад овако видео и чуо, а не би их знао, би рекао да су отац и син, па заб 
0" /> чега не преза, што буде видео или чуо.{S} Пођоше сва тројица.{S} У лево је остајао отворе 
 а за тим продужи, као да није ништа ни чуо.</p> <p>— Има поватане преписке између појединих чи 
ече она меко — ти си плануо, на ниси ни чуо добро.{S} Кажем ти, јутрос ми је била госпођа Цанка 
 не дангубимо....</p> <p>- А од кога си чуо све то?</p> <p>— Од чобана, господару.</p> <p>- А д 
ишта није од ње отела“.</p> <p>Ове речи чуо је кнез од своја два мртва заповедника и оне су у њ 
, продужи млади господин, али, како сам чуо, немаш родитеље.{S} Имаш тетку, кажу разумна жена.{ 
 ништа да сведочи.</p> <p>— Јес, то сам чуо — рече кнез - да по селима девојке обично губе дево 
ри други глас.</p> <p>То толико што сам чуо и више ни речи.{S} Доста смо се дуго возили.{S} Чин 
а једаред учини, да је управо под собом чуо неко шушкање, а за тим и притајено стењање.{S} Кнез 
 види на први поглед.{S} Но ја бих радо чуо ваше име; чији сте и одакле?{S} Јамачно из какве до 
 <p>На једаред Ратко застаде; он је био чуо како се за његовим леђима два начелника разговарају 
љен од гроба, кнез Мутимир сад је јасно чуо, како се у гробу нешто трља и стење.{S} Просто изгл 
а и гласан разговор, који се разговетно чуо с улице, на прагу дворане која је стајала отворена  
ене ове речи које сам сасвим разговетно чуо: — Јесте ли му оставили отвор за дисање да се не уг 
војника од кога је, кад је и како је то чуо?{S} Упита даље шта се ради на улици, да ли је свет  
/p> <p>— Бога ти, кажи ми од кога си то чуо?{S} То није из твоје главе.{S} То ти је неко казао  
pb n="477" /> <p>— Ја нити сам више што чуо, нити сам више што видео, а да што проговорим није  
о доведе у везу с оним што сам мало час чуо из ваших уста о себи; кад се узме на око јасна тежњ 
ече.</p> <pb n="86" /> <p>- Радо бих их чуо - људи смо; можда сам где што и погрешио.{S} Свакак 
оре ваши поступци.</p> <p>— Радо бих их чуо — рече Растислав мирно.{S} Он у почетку беше пренуо 
где што и погрешио.{S} Свакако радо бих чуо где сам, кад сам и шта сам учинио против вас. </p>  
Шта ту има чудно!{S} И где си ти то још чуо код образованих и отмених људи!{S} Где још образова 
емам никога свога.{S} Ова гадна тичурна чупа ми срце.{S} Што је ко не отера!{S} Не!{S} Мене ник 
а.{S} По плотовима и зидовима чечали су чупави и прљави шегрти. —</p> <pb n="25" /> <p>- И ју,  
 је она управо радила овде?{S} Била се, чупала се с неким туђим човеком, о коме управо и не зна 
што је исправила брош и загладила један чуперак, који се беше остраг на глави подигао, она се о 
рпељиво прошапутала „уф!“, „уф! боже!“, чупкајући живо прстима китку на својој јопни, што је би 
осећај, који је на мах угушио сва друга чуства.{S} Њему је овај подмукли нападај на усамљена пу 
е по целом граду, те их је Лепша морала чути.{S} А како је све ово утицало на њену младу душу — 
ао наредбу, која се чак у ходнику могла чути, начелник се једва сети, да се окрене кнезу лицем, 
сад да исприча.{S} Тада се могло свашта чути.{S} Девојке су се погуркивале и шапутале:</p> <p>„ 
да ће га Лепша оставити с тога што може чути да се о њој у кругу кнежеве родбине рђаво мисли: — 
љна значаја.{S} Ту су се по некад могле чути чак и највеће и најважније политичке или приватне  
и могао уверити само да нико никад неће чути не би се <pb n="456" /> очувало ни од сто пет, све 
ладић био сувише дрвенаст, није хтео ни чути ни разумети госпођу и њене разлоге, грубо је одбио 
али <pb n="173" /> свет није хтео то ни чути, и ни пошто није дао да се ова „света бара“ затрпа 
а је да ће из његова разговора с Ратком чути што више о томе; друго она се вазда интересовала з 
узе седећки положај, како би боље могао чути причу која га је све више интересовала.</p> <p>- П 
о главом.{S} Цео разговор није се могао чути; долетале су само поједине испрекидане речи; — „до 
ту своје љубавне поезије, и ту си могао чути подскочица, које од учевних људи још нико није чуо 
интересна, али Заре их није могао добро чути.{S} Час је натицан кнезу на главу метални обруч, а 
итао је Жика зачуђено.</p> <p>— Све ћеш чути.{S} Своје добро, богу хвала.{S} Но где је господар 
 коју можда никад више ни од кога нећеш чути.{S} Ово говоре уста која ће кроз неколико часова с 
ују рукама и неће ништа да нам кажу.{S} Чућете, веле, и то је све...</p> <p>Сељак застаде за тр 
{S} Само за два корака удаљена од њега, чучала је крај малена дрвена крста некаква крупна црна  
> кад људи, који још нису биди заспали, чуше где општински биров виче људе на састанак.{S} Сви  
и Зарево чуђење тек сад настаде.{S} Они чуше тако исто кретање и у другом суседном гробу, па од 
 после ћемо га пустити.</p> <p>Ове речи чуше се у исти мах с две стране, и као да су их изговар 
и дирљиви уздаси, за којима се на скоро чуше и саме речи.</p> <p>Прво проговори гроб на коме је 
p>Боја отресе крај од ћурчета.</p> <p>- Џаба таке среће, господине.{S} Нека је она од нас три д 
 узе, пребаци ме прело рамена као какав џак и некуд ме понесе.{S} Осећао сам да ме мој носач сн 
екакву кожну кесу, управо некакав кожни џак, који ми навукоше чак до појаса и ту га притегоше и 
 све метуто у дебео, једноставно плетен џак, који одозго добро завежу и опет запечате друштвени 
ли гардистима напојницу.{S} С платненом џакуљицом, пуном сребрних петодинараца, ађутант се наск 
нежева жалила се да је постао прзница и џангризало, а лекари су имали големе муке да се боре пр 
доста и пет минута!</p> <p>Кнез се поче џапати.{S} Мона је неправедна кад толико пребацује Лепш 
ретила опасност на сваком кораку; сваки џбун, свако дрво, свака удољица могла је бити за њега п 
к корачаји, прескачући као јелен читаве џбунове, Жика доспе на место и застаде зачуђен.{S} Од о 
ама.{S} Даље је видела ред џбуња, а иза џбуња распознавала се гвоздена ограда.{S} Иза ограде ви 
, засађен ружама.{S} Даље је видела ред џбуња, а иза џбуња распознавала се гвоздена ограда.{S}  
ва. (У ствари цело село није могло дати џевапа стрина Синђи, а ко је хтео да остане на миру мор 
ите, па шта је с тим, шта дижете толику џеву, шта сте ви бајаги бољи од мене! - кљусад као и ја 
в и поступно се претварала у страховита џелата и гонитеља његова; она му је одагнала сан с очиј 
има по омаљским планинама.{S} Отићи сам џелату под нож и пустити да те закоље као овцу за цело  
оворим.{S} Он заклопи сахат, стрпа га у џеп, <pb n="318" /> јурну вратима одјапи их ширимице и  
 званично сави свој бележник, мету га у џеп, поклони се и хтеде поћи.</p> <pb n="273" /> <p>Рас 
урне да га узме, и она га одмах стрпа у џеп.{S} У једном таком покушају, Лепши испаде за руком  
 Али Лепша беше успела да стрпа писмо у џеп и друкчије га није било могуће одузети, мањ да је в 
 се од мужа, обриса сузе, мету мараму у џеп и поправљајући своју хаљину рече озбиљно и увређено 
 једном загледа, после га сави и мету у џеп.</p> <p>— Дакле решила се да дође!{S} То је као да  
ји закључа врата за собом и мету кључ у џеп.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Била је див 
> <pb n="503" /> <p>Растислав извуче из џепа бележник, прелиста га на једном месту застаде.</p> 
Растислав (јер ово је он био) извади из џепа завијутак хартије и положи га на сто. — Ево, ово с 
и.{S} У исти мах црна прилика извади из џепа два запечаћена писамцета и даде једно кнезу, друго 
е кнезу несигурним корацима и извади из џепа своју белу намирисану мараму да убрише кнежеву уни 
олицу сасвим уза се.{S} Затим извади из џепа некако старо, доста угужвано писмо, рашири га пред 
боље подсетити.</p> <p>Младић извади из џепа обичан ђачки бележник преврте по њему, разгледа и  
им мундиром, са згужваном качкетом, без џепна сахата, без једне паре у џепу, с опуштеном сабљом 
 стаклета.{S} Кнез их покупи и потрпа у џепове; кутију бацну на сто; једно стакло узе у руку и  
о прозорски перваз, а руке беше метуо у џепове, па се тако нешто загледао у даљину и чисто се з 
окази за ваш злочин ево овде код мене у џепу — ствар је јасна...</p> <p>Док је кнез Мутимир ово 
том, без џепна сахата, без једне паре у џепу, с опуштеном сабљом, која за њим тандрче, а он кор 
равицу, која би се згодно дала носити у џепу, и коју је згодно држати у шаки и склонити је у ру 
" /></p> <p>- Кога Црнога?</p> <p>— Еј, џиброња, зар ни то још не знаш ко је Црни?</p> <p>— Што 
, јес, ево, ово је поп Стево, поп Стево Џиброња, из Свињарице.{S} А ово је поп из Лојана, поп.. 
жући несносну вреву својим једнозвучним џивкањем, од кога је одјекивала цела кућа, а понајаче с 
т морала попустити.{S} Једног јутра сви џинови на новој касарни освану, не ушкопљени, но до тем 
 видимо књаза свог,</l> <l>Ми смо чисто џинови.</l> <l>С тога Боже подржи </l> <l>Да нам живи с 
ко се отимала!{S} Но моја је снага била џиновска — као код свију лудака.</p> <p>Показујући глав 
рана, као какав горостасни амфитеатаор, џиновским, косо срезаним каменим бреговима, високим мес 
већ стоји момак.</p> <p>Стари чича Јова џоња ту натмурен, намргођен, мало погрбљен, руке метуо  
.{S} Један му од сељака навикну: „Марш, џукело! мора бити оњушило <pb n="668" /> да је овуд про 
акше ћеш доскочити.“ Више од два сахата џуприло се тако пред судницом, док су ћата и главни кме 
ворити.{S} Он једва промуца: „ш... ш... ш... шта то учини?“ По несрећи кмет је и иначе јако лич 
јеше.{S} Кмет је још шиштао: „ш... ш... ш... што ме дира?“</p> <p>Међу тим мали господин у цили 
ни говорити.{S} Он једва промуца: „ш... ш... ш... шта то учини?“ По несрећи кмет је и иначе јак 
аздвојеше.{S} Кмет је још шиштао: „ш... ш... ш... што ме дира?“</p> <p>Међу тим мали господин у 
некуда тамо манастиру.</p> <p>— Ето, ви’ш несреће! „Са Синђом“! јабогме, Синђа јој је врат и сл 
огао ни говорити.{S} Он једва промуца: „ш... ш... ш... шта то учини?“ По несрећи кмет је и инач 
ицу раздвојеше.{S} Кмет је још шиштао: „ш... ш... ш... што ме дира?“</p> <p>Међу тим мали госпо 
ћас? — упита слуга и опет се саже своме шаву.</p> <p>— Ништа, гледам да ли су спремни коњи.</p> 
>— Сад смо спасени.{S} Овај шињел и ова шајкача извешће нас здраве и читаве одавде.</p> <p>Док  
је жива згода — само ваља имати шињел и шајкачу.</p> <p>- А како ћеш ти — вајкао се Црнојевић.< 
и проћи неопажен, само ако имаш шињел и шајкачу.{S} Док су била на окупу само 2—3 села, и свако 
 окривљен да си продао шињел.{S} Дај ту шајкачу — заврши Жика бацив пред сељака своју нову јагњ 
био многе сајбије док најпосле не падне шака старој Шеремет беговици, богатој и чувеној удовици 
 дошла код чесме и ту се напила воде из шака, ја случајно ударим одозго — био сам с неким прија 
зму власт у руке, а ми останемо празних шака — говорио је Растислав.</p> <p>- Не, не! — развија 
ла на отоману, у пола окренута зиду, са шакама на дицу.{S} Кнез је стајао мало даље код прозора 
 — Она се пљесну што игда може с обадве шакама по коленима, — да сам богдице ја млада, па да не 
а, не мичући се.{S} За тим протрља лице шакама и опет се наже над некакву хартију, што је стоја 
имира у комаде, зубима да га растргне и шакама да се насрче његове крви.{S} У том тренутку, у њ 
ре слеже раменима.</p> <p>Кнез се удари шакама по бутинама, устаде и узе ходати по соби, чудећи 
 је још седела ћутећки и држала главу у шакама.{S} Мона је узе за руку и повуче да јој скине ша 
ерал је седео на дивану и држао главу у шакама гледајући непомично у патос!</p> <p>Кнез отпуши  
 на ове речи Монине: она се само пљесну шакама по глави и рече као за себе: — „Боже, шта ми би! 
о врата; леву њену руку узе у своје две шаке, помилуши је, па је онда притиште на усне и обасу  
на је узе за руку и повуче да јој скине шаке с очију.{S} У тај мах Лепша поче јецати.</p> <p>—  
 је једна баба, а за тим је прикупила у шаке оцепљену полу и опет трчала кроз гомилу, а кад би  
а и жене, опре лактове о колена и узе у шаке своје пуно, глатко избријано лице; те стаде распит 
ару, који је још у раној младости пао у шаке бездушних политичких спекуланата.{S} Тиме су извињ 
дивану, уморно се спусти и мету главу у шаке, и не свраћајући више пажњу на доктора.</p> <p>Бој 
еним на колена, с главом стиснутом међу шаке, гледећи у жеравицу на огњишту, коју је пред њим п 
слони лактове на колена, узе главу међу шаке и дубоко се замисли.</p> <p>— Ђенерале — опомену г 
осити у џепу, и коју је згодно држати у шаки и склонити је у рукав, тако, да се <pb n="105" />  
јало дуже од тренутка.{S} Ратко превуче шаком преко лица, као да је хтео скинути с образа некак 
"65" /> и онако измаушке, тако га удари шаком по образу да му ухо запева, а на очи му сенуше св 
ци је држао свежањ писама.{S} Ударајући шаком по том свежњу, кнез рече:</p> <p>— Ђенерале, ево, 
н жалостивно — то је ево ово — он целом шаком обухвати нос, показујући докле се зове њокалица.< 
ву вику.{S} Срећко га удари два три пут шаком по устима и привика:</p> <p>- Ћут’! ћут’! умукни  
 је оштра секира,</l> <l>Педаљ дугачка, шаку широка;</l> <l>Од по аршина нокте пустио,</l> <l>А 
{S} Али таман он заусти а неко му метне шаку на уста.</p> <p>И ако су гости поустајали, још се  
ли — рече Каја слабим гласом и прислони шаку на чело.</p> <p>— Баш јој сад говорим да оде у соб 
му клонуше и он несвесно згужва писмо у шаку.</p> <p>Кнез приђе и пружи руку да узме писмо.{S}  
 дуката.{S} Сваки је дукат скоро читаву шаку велики и вреди бар до 20—30 обичних дуката.</p> <p 
е прамен испале косе, па онда мету леву шаку на срце, а десном се подбочи на кук.{S} Леву ногу  
лу за косу.</p> <p>Бабетина ишчупа пуну шаку косе и још неколико пута удари у главу ово јадно д 
како је волови слатко-млаве.</p> <p>Ова шала Жикина поврати Враничића из његова кратка заноса.{ 
, рођена моја:{S} Па зар не знаш шта је шала, рђо једна, но још и за то да плачеш.{S} Боже, бож 
е. — рече кнез понова.</p> <p>— То није шала — прошапута Каја тужно и махну главом.</p> <p>— Да 
ари у одрицање.{S} Тврдио је како је то шала између њега и једног пријатеља: како у ствари нема 
 Јес очију ми!{S} Лудује!{S} Ал неће га шале <pb n="228" /> омастити брк, док се добро не изује 
нем га на сто и подвикнем, да овде нема шале, овде лежи онесвешћен поглавар земље, и то онесвеш 
 грешник.{S} Нисам требао правити такве шале. — рече кнез понова.</p> <p>— То није шала — проша 
 појезије, досетљивости, хумора и дивне шале у својим песмама и изрекама, као што има наш народ 
 нису више чиста посла.</p> <p>Ово мало шале добро је утицало.{S} Седећи ћутећки на једном мест 
рали увући рогове.{S} Са мном није било шале.{S} Правио, веле, притисак!{S} Притисак! него шта. 
еговала онакога брата сокола — рече она шалећи се. — Но чек да седнем овде до тебе да ми исприч 
кар дворски.</p> <p>Кнез се смејао овој шали докторовој; у опште, разговор с доктором кнезу се  
<p>— Ваша Светлост увек се тако са мном шали.{S} Ја то увек примам као милост од Ваше Светлости 
ајући Мутимиру кутију из руку, она га у шали удари по прстима.</p> <pb n="677" /> <p>Но ова су  
ора, рече му да седне ближе, и узе га у шали <pb n="142" /> испитивати, да ли доручак прија ова 
, умирен, стишан, добар и нежан, пола у шали, пола у збиљи тумачио би јој и разлагао како је то 
гарице узеше смејати и запиткивати је у шали:</p> <p>„Шта би му рекла?{S} Шта би му рекла?“</p> 
е „<hi>створове</hi>“ (како он вељаше у шали) за своју душицу. </p> <p>Истина, Синђа је била Па 
онда, да и нама што кажеш — рече кнез у шали.</p> <p>- А у ком би случају то могла наступити по 
се поздрави и на растанку им рече као у шали: — „Ако се кад год намерите на Црнојевића, поздрав 
окојно; после додаде равнодушно и као у шали, да би он био задовољан кад би <pb n="550" /> био  
ти? — рече пуковник као мало прекорно у шали. — Давно је већ време да се служи кава.{S} Но виде 
 јер у таким приликама кнез га обично у шали шљисне шамаром по врату, и то је као нека наплата  
 од чега се Каја опет поврати.</p> <p>— Шалим се — рече кнез, осећајући да је претерао.</p> <p> 
 — рече Пава бришући сузе.</p> <p>— Ама шалим се, лудо једна!{S} А баш и да је, па шта!{S} О! б 
 у знак да му не верује, кад вели да се шалио.</p> <p>Речи кнежеве учиниле су на њу чудан утиса 
му припрети прстом. — Главом да се ниси шалио!</p> <p>Мона изађе, кнез и Лепша опет остадоше са 
и) као г. Растислав, што сам се ја мало шалио.{S} А? хе? хе? је ли?{S} Не љутиш се, хе?{S} Раст 
е падају на памет.{S} Немојте се главом шалити да тако што износите из моје куће.</p> <p>Што је 
ништа рђаво, он и сад хтеде окренути на шалу те примети:</p> <p>- Само ако није каква меница!</ 
>Кнез Мутимир покуша да окрене ствар на шалу.{S} Као сви малодушни људи, он је осећао потребу,  
тао, он покуша да и сам окрене ствар на шалу.</p> <p>— Та да, за медведа, управо за медведа, и  
 што смо почели.</p> <p>— Ти одбијаш на шалу мој говор, Рале, али ја ти озбиљно кажем: ви грдно 
читају буквице, а врло радо пристаје уз шалу и забаве.{S} И ако се тако држање противило целом  
е појашио.</p> <p>— Само с врагом немој шалу збијати, за што... хм!... е... е... ј, може те он  
требам, можете ме звати.{S} Али са мном шалу но можете проводити, та за то нисам — рече Растисл 
проводио по Паризу.{S} Она му сад пише; шаље му своју фотографију, шта ту, дакле, може бити инт 
атка, онога истог што у сред Звониграда шаље људима шпијуне у кућу.{S} То су његови агенти изми 
Кад ђаво не може да сврши неки посао он шаље бабу да га она сврши — вели народна мудрост.</p> < 
а народа.{S} У то име тајно му братство шаље хлеб као знак братства и пријатељства и до поло кр 
сму ове речи:</p> <p>„...{S}По обећању, шаљем Вам најновију фотографију Ваше будуће заручнице,  
ипломатисање — чу се из дворане весео и шаљив глас домаћичин, која се враћаше из кујне, где је  
будеш дипломатичан и за мене — рече она шаљиво, с лаким осмејком на уснама). — Пусти ме да ти к 
 снажан човек — рече Ката смешкајући се шаљиво.</p> <p>И пуковник развуче усне.</p> <p>Ката нас 
> свакој би по нешто рекла: где где што шаљиво, где где што озбиљно и философски.</p> <p>Разгов 
ицима који су били главни глумци у овој шаљивој игри.</p> <p>— Није ваљда баш тако? - рече кнез 
о и једно и друго, па свој говор заврши шаљивом примедбом, како ће се, ако овако и даље пође, м 
 ово, чича Милоје?</p> <p>Старац је био шаљивчина; не слутећи ништа рђаво, он и сад хтеде окрен 
светлаци.</p> <p>Ово је био прави мушки шамар.</p> <p>Млади господин стукну и скочи с Јеле.{S}  
нека наплата за партију.{S} Но овај пут шамар изостаде, а Маврикије, кад виде да нема шамара, о 
8892_C7"> <head>ГЛАВА VII.</head> <head>Шамар</head> <p>На саборној цркви откуда 11 часова у ве 
изостаде, а Маврикије, кад виде да нема шамара, опет прогледа и диже главу.</p> <p>— Ваша Светл 
 за уво и да му пришије неколико врућих шамара - онако као што родитељи шамарају своју непослуш 
 врућих шамара - онако као што родитељи шамарају своју непослушну децу.{S} Но једна помисао да  
 приликама кнез га обично у шали шљисне шамаром по врату, и то је као нека наплата за партију.{ 
о повезао око главе зајтинли калемћарку шамију, у десној руци држао је пушљик од наргиле, а лев 
резоше у црвеној течности. (Он није пио шампањ).</p> <p>Ађутант поново приђе и хтеде поновити с 
во слатко;“ и говорили слузи што налива шампањац: „сун’ дер и овде, господине, још малко.“</p>  
а својски подгрејани старом румеником и шампањцем, а можда још више оним сјајним очима сеоских  
али у свиту кнежеву.{S} Обед је завршен шампањцем, а људи из народа нису знали меру овом пићу.{ 
зору на колима чу се тихо куцање и неки шапат, који се у колима није могао разабрати.{S} Заре с 
 на другој страни госпођа Пола Ђокичина шапатом је причала занимљиве ствари о самој госпођи Лов 
кав дебео зид чинило ми се да чујем где шапатом разговарају, али шта? — нисам могао разабрати.{ 
мундира, одведе га у други угао собе, и шапатом му продужи говорити:</p> <pb n="615" /> <p>— Св 
е? рече кнез.</p> <p>— Гробље, одговори шапатом црна прилика.</p> <p>— Па зар овде?</p> <p>— Ов 
удилу — Све ово изговорио је кнез скоро шапатом и нагласком који моли и уједно се мази.{S} За т 
ња и давали сваковрсна обавештења, опет шапатом да се не чује.</p> <p>Те и многе друге сличне о 
корно саже главу.{S} Растислав му нешто шапну на ухо, доктор баци брзо поглед на кнеза, рече: „ 
оли и уједно се мази.{S} За тим додаде, шапћући Мони на ухо:{S} - Она се сирота бранила.{S} Так 
 само их погледа, па тек зевне, испружи шапу, извуче нокте; а браца Мика вели војницима: ето ви 
еза по челу и очњим капцима, а уз то је шапутала неке тајанствене, мађионичке речи.{S} Час су о 
та чути.{S} Девојке су се погуркивале и шапутале:</p> <p>„Куку, часан их убио!{S} Шта им би те  
, а његове румене усне и кроз дремеж су шапутале о љубави:</p> <p>- Лепа земља!... богата приро 
лутило на добро.{S} Некаква нужда јест, шапутали су сељаци мећу собом.</p> <p>Било је свакојаки 
заноса кнеза је тргло неко шапутање.{S} Шапутали су костури и кнез је јасно разабрао ове речи:  
амо погуркивали лактовима, један другом шапутали „море, ово слатко;“ и говорили слузи што налив 
ктор узе старца на страну.{S} Подуже су шапутали.{S} Махом је говорио доктор, а старац је само  
тним гостима.{S} Сутрадан већ се о томе шапутало по целом граду, а ни сам кнез није ћутао!</p>  
ућим дневним питањима, а понегде се већ шапутало чак и о најновијем догађају Звониградском — о  
едној окуки дунавској чуло се прво неко шапутање, па лак пљусак весала, док се на једном од бал 
{S} Из овога заноса кнеза је тргло неко шапутање.{S} Шапутали су костури и кнез је јасно разабр 
тмулији, на послетку једва је загушљиво шапутао; јасно се видело како се говор поступно гаси и  
о су му само текле сузе, а он је полако шапутао: „децо моја! ах, мила децо моја!“ После је стао 
кој завери, о којој се од јутрос почело шапутати по граду.</p> <p>Једна од госпођа, коју су оби 
и кад су се до сад чим било истакли?{S} Шапуће се о њима већ друга година дана, али ствар остај 
 све му се чини као да му неко иза леђа шапуће: „А, лоло једна, лежиш ли, лежиш на том јастуку? 
е барјак на сред улице, па сад она нека шапуће.{S} Јемственик је прошивен — сад може тражити св 
ри дана у целом њином крају на сва уста шапуће: „Перун Црнојевић!“ — за то име знају сад већ и  
, ђаво, подвлачи му као руку под леђа и шапуће: „Чек’ овако!“ Час му се опет учини као да лежи  
један другом у уста, а фрајла све нешто шапуће, а браца Мика све дави фрајлу, па је све мува, а 
в.</p> <p>— Говори се о новој Банци.{S} Шапућу као да ће се ту извршити нека операција, која би 
ије се дао уљуљкати у то спокојство.{S} Шапућући Црнојевићу на ухо, он поче наваљивати да се „п 
дарајући се кришом песницама у груди, и шапућући: „куку мени, куку, куку мени!“</p> <milestone  
.</p> <p>Ушав, он отпоче полако, готово шапућући, али са живим покретима и меким, нежним наглас 
л је у заносу своме говорио тихо, скоро шапућући, само с јаком афектацијом и мимиком.{S} Сад на 
ак и кнез потрчао.</p> <p>Други су опет шапућући причали како кнез има падавицу.{S} Било је чак 
 од велика смеја... она доврши реченицу шапућући последњу реч свакој други на ухо, на шта се он 
окружних градова, па се завршити градом Шапцем, после престонице најлепшим градом у Балканији,  
ете је у својој наивности све казивало, шарајући говор занимљивим детињским примедбама: — А нам 
ова огромна раван изгледала је као мек, шарен и мирисан персиски ћилим, који те чисто мами да с 
и црвени, уштављени опанци.{S} Око паса шарен вунени куповни појас, иза кога су вириле јабучице 
вде, као јед зелена, густа шеница; тамо шарена ливада, посута најразличнијим бојама разнолика ц 
ајићу, па опет њива, опет шумарак, опет шарена ливада, и тако све даље и даље, докле ти год око 
хну руком поносно, показујући безбројне шарене гомиле света, што се беше расуо по пољу. — А све 
у на миндерлуку, и пуштао дим по дим из шарене наргиле, што је чврчала ту украј њега.{S} Место  
ета, који се увек скупља где има оваква шаренила.</p> <p>Око 2 часа по подне у овоме мору од љу 
ало, бркало и стварало непрегледно море шаренила, какво се само код нас на Истоку виђа.</p> <p> 
а зеленим гранама, окићеним безбројним, шареним лампионима.{S} Ова чаробна шума, осветљена у ст 
итњасте гајеве, њена мирисна поља, њено шарено цвеће и ведро, плаво небо, и миле песме веселих  
и и ниски, а изнутра застрвени некаквом шареном, дебелом тканином, тако да се с поља ништа није 
 сад смешало у нераздвојну, једноставну шарену слику, у којој је тешко било разазнати шта је ст 
капути, све се то сливало у једноставну шарену гомилу, из које се дизао неодређен, мало накисео 
приђе колима Боја се оберучке ухвати за шариге — можда и за то да не падне — погледа у кола, ба 
 коњске зобнице, видели су чак и голема шарова како се испрућио испод кола — само Паве није бил 
а који је држао у руци чинију с кохом и шатоом, те му момак сву огромну чинију изручи на главу. 
 отац и снаја јамачно још седе тамо под шатором, где их је отоич видела, а да јој најмлађи брат 
 /> <p>Газда Боја Крсманов седео је под шатром са својом љубимицом снајом Анђелијом, кад оближњ 
ик</hi>!{S} Смешан језик!...{S} А овде, шах краљу..{S} Елем, како рекосмо, г. Маврикије, које ј 
S} У <hi>Европа</hi> нема <pb n="39" /> шах; ту је устав, <foreign xml:lang="fr">Constitution</ 
кад остављате да ја вама учиним овако — шах краљу!...{S} Хм!{S} Тако знаш ти, г. Маврикије, так 
, г. Маврикије.... а? овако на пример — шах краљу!{S} А.. а.. а шах и краљ, а г. Маврикије, кој 
ако на пример — шах краљу!{S} А.. а.. а шах и краљ, а г. Маврикије, које је боље, је ли шах или 
ако рекосмо, г. Маврикије, које је боље шах или краљ? ха?{S} И кава је разлика <hi>између шах и 
, Ваша Светлост, а краљ, то је европски шах.... примети Маврикије...</p> <p>— Ех...е!...{S} Виц 
аљ, а г. Маврикије, које је боље, је ли шах или краљ?</p> <p>Кнез је гонио Маврикијевог краља,  
} Симон!{S} Симон! — Слуга утрча, — Мој шах, Симон!</p> <pb n="32" /> <p>Слуга отрча, а на врат 
ија шаха</head> <p>Симон!{S} Где је мој шах? — одјекну кроз дворске одаје звонки глас младога к 
аљ? ха?{S} И кава је разлика <hi>између шах и краљ</hi>? — један заповеда, а другом заповедају  
ведају је ли тако, г. Маврикије.</p> <p>Шах је персиски краљ, Ваша Светлост, а краљ, то је евро 
5"> <head>ГЛАВА V.</head> <head>Партија шаха</head> <p>Симон!{S} Где је мој шах? — одјекну кроз 
 толико лепше; онда ћемо играти партију шаха, — рече кнез расположено — а ја ћу вас тако бити,  
!{S} Хе, хе!{S} Хоћемо ли једну партију шаха? хе, хе? — рече кнез расположено, приђе и лупи Мав 
дне исте речи, као што се то при игрању шаха обично ради.</p> <p>....„Хајде да те матам, а <hi> 
а велиш, г. Маврикије, овако један мали шахић краљу!....</p> <p>Тако се игра продужавала једно  
p> <p>На људе је гледао као на фигуре у шаху.{S} Човек и пријатељ за њега је вредио онолико, ко 
{S} Они су знали да су им конци у мојој шаци.{S} Ха! ха! ха!{S} Уредник <title>Балканије</title 
p> <p>Ђенерал диже руке и кад на десној шаци опази мало крви, он се чисто трже и страшљиво стук 
а сваковрсне бунтовне списе.{S} Истина, Шваба, код кога је то ухваћено, тврди да су то просто м 
S} А за Швабу вели, да то управо и није Шваба, но се само тако претвара.</p> <p>Час опет долази 
тварима не разумем.{S} Ја сам што рекле Швабе. <foreign xml:lang="de">Ein alter Haudegen</forei 
а мора бити онако како он каже.{S} А за Швабу вели, да то управо и није Шваба, но се само тако  
, за љубав неколико недоучених ђака, са швајцарских универзитета, — скренути са свог историског 
 неприметно прикупила гомилица највећих швалера, што их је било у овоме друштву.{S} Све млади,  
а, он и не зна ваш језик, он мрнџа само швапски — и он учи децу вранцуски....</p> <p>Растислав  
 прво наш кнез да се потпише како прима швапску веру и како унапред пристаје да сва Балканија п 
рума, шупа и с тавана трговачки момци и шегрти убили су се извлачећи старе катранске тулуме и б 
Уз радосне усклике и довикивања, прљави шегрти већ су промицали улицама, с упаљеним буктињама у 
ма и зидовима чечали су чупави и прљави шегрти. —</p> <pb n="25" /> <p>- И ју, гром га убио, ис 
зу Мутимиру прохтело се да протера мало шегу и с државним пословима.{S} Узео је за министре људ 
 стране.{S} Овде, као јед зелена, густа шеница; тамо шарена ливада, посута најразличнијим бојам 
 чувеној удовици Звониградскога спахије Шеремет бега, која га једном приликом поклони старом Си 
јбије док најпосле не падне шака старој Шеремет беговици, богатој и чувеној удовици Звониградск 
питаш зашто!{S} За то, што си кукавица, шерет, притворица...</p> <p>Лепша отрже и други рукав о 
астислав највећи је лицемер балканиски, шерет каквога одавно није грејало сунце балканско — зав 
анац, нарочито балканиски сељак, велики шерет, да воле човека преварити и да то после не сматра 
ица села на земљу.{S} Тако увек пролазе шерети, који траже ћара на обадве стране.{S} Дабогме!{S 
ој говор.</p> <p>После се прешло на <hi>шеретлук</hi>, као на једну црту и особину у карактеру  
о!</p> <p>— Немој се пренемагати, немој шеретски извијати!{S} То те прави још нижим но што си.  
крене мало на више, па на једно педесет шесет корачаји да стане под какав багрем и ту да чека.< 
извади велики златан ремонтоар, — равно шест; тако смо и рекли.</p> <p>Ћелави господин уђе унут 
на робију осуђивана.</p> <p>— Пре једно шест недеља њој је дошао некакав Илија Кондић жандарм.{ 
 рекосте друго?..{S} Ах, да! „После пет шест година тада ћу гледати на ствари својим рођеним оч 
остали.{S} За столом их остаде само пет шест: двојица су спавала, један је два пут покушавао да 
и замишљено грицкао усне.{S} Ово је већ шеста година како он кнеза познаје, непрестано је с њим 
уморно валатао све даље и даље, као оно шеталица у добро навијена часовника.</p> <pb n="155" /> 
очне собе чуло се само одмерено куцкање шеталице.{S} Ђенерал је јамачно био чак у крајњој спава 
ега уводити ни у какве заседе, не мораш шетати с њиме по селима и градовима; то од тебе нико не 
пуста, тек сам поизретка сретао по кога шетача, који је жудно као и ја гутао свеж, вечерњи вазд 
ашло и почео се хватати мрки сумрак.{S} Шетачи су бивали све ређи; прво нестаде женскиња, па он 
овај народ и уз неку пратњу било би као шетња кроз шибу.{S} Просто на просто морамо утећи, и мо 
 с тога што је срдит.{S} По повратку из шетње но граду, кнез око 6 часова оде Растиславу.</p> < 
 ађутантом Заром био у дворској башти у шетњи; да су ту остали до после по ноћи и да се ту кнез 
ући, која је ту на друму, а ја продужим шетњу даље.{S} Кад сам био на по алеје, поред мене прођ 
о своме обичају око пет сати по подне у шетњу у Јеленик.{S} Кад се доцније Господар пео уз стра 
стом шумарку, куда је кнез био изашао у шетњу, да су убице побегле, и још се не зна ко су.</p>  
b n="281" /> висине и извео у своју ноу шетњу безбројна јата сјајних звездица, те заједно с њим 
це, у залатку беле као грумичци слеђена шећера, на сунцу ватрено сјајне, с преливањем у најлепш 
а бих му да је леп, да је сладак, да је шећеран, да цркох за њим и да бих волела с њим се играт 
нез неће имати прилике да се састаје са шефовима других политичких странака, нарочито са старим 
p>Растислав се љутну.{S} Он устаде, узе шешир, поклони се и пође.</p> <p>Кнез мало заустави сме 
.</p> <p>Маврикије уграби прилику и узе шешир.</p> <p>- Ако Ваша Светлост не би имала ништа про 
 велику косу.{S} На један пут он натуче шешир на главу и рече одсудно:</p> <p>— Разумем, господ 
а глави је имала висок, шиљат француски шешир, по тадашњој моди.</p> <p>По годинама то је била  
о!?“ За то време једном је руком витлао шешир, а другом зачешљавао своју велику косу.{S} На јед 
рикије је стајао на сред собе и окретао шешир међу прстима.</p> <p>У зло доба кнез га погледа.< 
е из шумарка, и, пошто су добро натукли шешире на очи, брао се изгубише у оближњој узбрдној ули 
огромно друго брдо, с чијег врха бије и шиба бистар, сребрнасто сјајни млаз воде, али воде зале 
и онаким изразима и да слугама напомиње шибање.</p> <p>— Е, па ви сте се сад ухватили за ту јед 
и, подупирао је раменима предњи точак и шибао дугим прутом задуване вочиће, вичући из свег глас 
к.{S} Полегао по коњу, он је непрестано шибао ово јадно живинче, које се већ беше обукло у белу 
езику</hi>, а не „на балкански језик“ — шибати, ишибати.{S} Али ја држим да кнез уопште не би и 
шумовитом низбрдицом; запиње о грање, о шибље, спотиче се преко пањева, пада, устаје и опет беж 
летеше из груди, као кад из парна котла шибне дуго уздржавана пара.</p> <p>— Знам, — рече кнез  
 човечија!....</p> <p>Из кнежевих груди шибну дебео млаз крви и велика стаклена чивија брзо се  
и уз неку пратњу било би као шетња кроз шибу.{S} Просто на просто морамо утећи, и мој је савет  
гледати у Јелин прс кажипут, избоден од шивења.</p> <p>— Јабогме,— продужи баба Ката — прегни т 
 Није врат него... како се оно каже?... шија....{S} Је ли шија? рече кнез, обрнув се г. Растисл 
а: „није шија, него врат,“) Та да, није шија него врат.{S} Ви ми не одричете углађеност, само о 
го шија (г. Растислав исправи га: „није шија, него врат,“) Та да, није шија него врат.{S} Ви ми 
 како се оно каже?... шија....{S} Је ли шија? рече кнез, обрнув се г. Растиславу на што овај од 
продужи:</p> <p>— Дакле, није врат него шија (г. Растислав исправи га: „није шија, него врат,“) 
је код ње, радећи дан и ноћ.{S} Лепо је шила и прилично је зарађивала, али се све трошило у кућ 
>— Тако, сад ћемо бити мирни, рече он у шили, али као мало заједљиво, и притиште је одозго.</p> 
ово је поп из Лојана, поп... поп... поп Шиља.{S} Тако га зову.{S} Оно му то није име, молим пок 
две женске, једна мала, стара, суха, са шиљастим носом и веома живим очима, какве се виђају сам 
, покривено <pb n="659" /> раздробљеним шиљастим стењем.{S} Он корача, а љути белутак одгриза с 
њева плиша.{S} На глави је имала висок, шиљат француски шешир, по тадашњој моди.</p> <p>По годи 
м измахом ноге она га удари врхом своје шиљате ципеле по сред цволике.{S} Она то није хтела; уд 
густих зелених шљивика провирују црвени шиљати кровови и високи бели димњаци, над којима се диж 
 кад ли је пре јавио све то оној својој шиндивили, — рече Растислав, пошто је мало поћутао, пов 
има ватра, а на махове опет целим телом шине је студена језа, и њени румени образи побледе као  
већ био над њим с револвером у руци.{S} Шињел сељаков стојао је два корака даље набачен на глог 
е набачен на глогов трн.{S} Жика дочепа шињел, баци запрепашћеном сељаку 5 дуката преда њ у тра 
ђутант опет се врати, носећи преко руке шињел кнежев.{S} Он приђе кнезу и понуди га да га огрне 
о изненађен као и онај сељак коме узеше шињел.</p> <p>— Сад смо спасени.{S} Овај шињел и ова ша 
дне, не испаде за руком да и сам набави шињел, откупив га за добре паре.</p> <p>После овога Жик 
 и навлачећи на рамена огрнути војнички шињел, он те у два три маха понављао: <foreign xml:lang 
 се вајкао што немају по један војнички шињел, као што носе народни војници, па се он не би бри 
ад! сад је жива згода — само ваља имати шињел и шајкачу.</p> <p>- А како ћеш ти — вајкао се Црн 
е Црнојевић предомишљао да ли да облачи шињел, Жика му је разлагао у чему се управо састоји вре 
ињел.</p> <p>— Сад смо спасени.{S} Овај шињел и ова шајкача извешће нас здраве и читаве одавде. 
друкчије ћеш бити окривљен да си продао шињел.{S} Дај ту шајкачу — заврши Жика бацив пред сељак 
а док једва уграби тренутак и набаци му шињел на рамена.</p> <p>Још се пило.{S} Око кнеза тиска 
 гомилу и проћи неопажен, само ако имаш шињел и шајкачу.{S} Док су била на окупу само 2—3 села, 
>Богорадећи тако, доктор је с раширеним шињелом обигравао око кнеза док једва уграби тренутак и 
ничега особитог.{S} Лепушкаст, пријатан шипарац — то је све што се могло рећи.</p> <p>Протицао  
а овамо говориш као каква десетогодишња шипарица.{S} Шта ти би!{S} Би ти оно што би сутра било  
ост“.{S} Име је било непознато; за тога шипарца нико није знао.{S} Свет се зачуђено запиткивао: 
аксу.{S} Обично је путовао још с једним шипарцем.{S} Кад дође у какво место, он разгледа околин 
раво изгледало му је чудно: „откуд овом шипарцу оваква питања?“ Одмах је у себи закључио да је  
ечак од својих 14 година; смеђ, пуначак шипарчић, с крупним, благим очима и припијеним уснама.{ 
ало дићи.{S} Осечени су и набијени нови шипови, мост је исправљен и у Орловцу је једна знаменит 
/p> <p>- Из ваше околине, г. пуковниче, шире се гласови да је кнез наклоњен падавици, да има ма 
жена!{S} Такав анђео!{S} Па о њој да се шире такви безобразлуци!{S} Као да је то могуће, тако б 
и обасја како непрегледне равни, што се шире лево поред Дунава, тако исто и кршне врлети и оштр 
ом донели извештаје да се такви гласови шире по граду.{S} Тада је осећао живо и јасно като је ц 
г да из ваше <pb n="88" /> околине ниче ширење гласова који представљају кнеза у ружној светлос 
 да ће га казнити за обмањивање света и ширење сујеверице по народу; после му је наговестио как 
{S} Он је дакле и као министар радио на ширењу друштвених начела, а поглавито на остварењу једн 
, у сваку капљу крви, ту сазрева, јача, шири се, осваја све, обузима све, отровним клицама пали 
> <l>Ова света богомоља</l> <l>Објатије шири своје</l> <l>Кад божији помазаник</l> <l>У њу ступ 
невне светлости, која полако надолази и шири се све даље и даље, као обилне што прелију своје о 
е ово само развлачи ствар и износи је у шири круг.{S} Он се окрете Жики, рече му да иде одмах д 
ако се и по беличастом Дунаву наизменце ширила час тама, час уморна месечина.{S} Дунав је шушта 
ако губити.{S} Поље, где се она највише ширила — природа људска — било јој је забрањено.{S} Уз  
на сва њина пажња.{S} Пред њима се прво ширила мокра и црна пољана, гдегде испресецана ниским в 
а Цариград.{S} И ко зна докле би се сад шириле међе Балканиске; ко зна да ли не би моћни двогла 
 колеби, њине зенице тек су се поступно шириле, а они су тек поступно у мраку распознавали пред 
јно и свеже.{S} Бујно пролетње зеленило ширило се на све стране.{S} Овде, као јед зелена, густа 
ви били су испроваљивани, где ужим, где ширим отворима, који су водили даље под брег, кривудају 
кад, јер баш у тај мах врата на дворани ширимице се отворише, а лакеј гласно узвикну:{S} Његова 
 <pb n="318" /> јурну вратима одјапи их ширимице и викну гласно:</p> <p>— „Унутра, господине ађ 
и мерила „жарка приврженост,“ ако не по ширини и висини пламена, који лиже од упаљених катранск 
ће страну савијати и докле ће хватати у ширину, да се не би сударила с потерама из других седа. 
ац, захватајући скоро читав километар у ширину.{S} Исток тек бејаше почео најлак рудити.</p> <m 
мах и племенито и дивљачко, а нада свим ширио се израз неодољиве, безмерне енергије.{S} Иначе ц 
поредо не би могла проћи, а час се опет ширио у читаве подземне дворане.</p> <p>Ишли су подуже; 
шта сам учинио против вас. </p> <p>- Ви ширите о мени гласове, да радим да се дочепам диктатуре 
није већ је плануо устанак.{S} Он ће се ширити и даље.{S} Балканија ће се наћи усред тих интриг 
ратима која је изнутра јасно осветљавао широк пламен с огњишта и узеше разгледати по мраку, тру 
 и чисто га протресе.{S} Кнезу се сијао широк осмех на лицу и доктор се постара да се и сам што 
о греха! — рече доктор и развуче усне у широк осмејак.</p> <p>— Да, да, страсна раса, бујна, то 
ова се треска на скоро изгуби у даљини, широка кантарска улица остаде пуста и нема.{S} Месец се 
сно огледало показивало је снажан врат, широка плећа, глатко чело, ведре очи, црне, пуне косе,  
има.{S} Дисао је тешко и дубоко, његова широка прса високо су се надимала; познавало се да га н 
рбовим чечваром.{S} За овим се беласала широка, <pb n="519" /> глатка бразда, што се као огрома 
pb n="556" /> <p>Ова пољаница није била широка — једва да је имала две-три стотине корачаји, а  
.{S} По среди се пружала округла, доста широка равница, окружена са свију страна, као какав гор 
 баци поглед у огледало, у коме се виде широка леђа пуковникова како замичу даље.{S} Погледа и  
умени, младићски обрашчићи, пуна обла и широка мушка плећа имала су неку неодољиву привлачну сн 
штра секира,</l> <l>Педаљ дугачка, шаку широка;</l> <l>Од по аршина нокте пустио,</l> <l>А разг 
гомиле, као голема река, текле у правцу широка друма, што из Звониграда води у оближње сеоце <h 
ирски с великим, он је изводио право на широке степенице, које воде на горњи спрат, где су сад  
еког доба беше нешто клонуо.{S} Бришући широке, зелене, чисто лаковане, листове овога лепог дрв 
не додирују земљу, и нестаде их у мраку широке, разјапљене капије.{S} Одмах за тим указа се из  
и сам не показа, но му се угледаше само широки дланови, како одупиру о врата и гурају их.{S} Но 
да Растислава, он му пође на сусрет, са широким осмехом на свежем, младом лицу.</p> <p>Растисла 
м цилиндрима, уске френске панталоне са широким потурама и чоханим чакширама с дугачким набрани 
еко високих девет планина,</l> <l>Преко широких девет равнина,</l> <l>И преко девет сињих пучин 
а бежи, али пред њим се ствара огромно, широко језеро, пуно густе, црвене крви, која се полако  
 <p>- Лепа земља!... богата природа!... широко изобиље!...{S} За једнога човека овде има свега, 
х, начелнике либералне, отварало се сад широко поље рада, где је сваки имао да покаже и своје л 
лавом Врбавац је <pb n="299" /> лежао у широкој наслоњачи, са затвореним очима.{S} По тихом, ра 
пут, у даљини указа се облак прашине на широком друму.{S} Као да га је вихор гонио, <pb n="5" / 
лити на далеком обзорју и светлуцати на широком, угасито-плавом небу.{S} И лепа Пава као да је  
з! убијен књаз!“</p> <pb n="7" /> <p>На широком друму указа се један вод коњаника.{S} У оближњо 
но и из срца текле.</p> <p>Пратња удари широком кантарском улицом, спусти се у кројачку чаршију 
дан такав ђак ишао је замишљен и брижан широком кантарском улицом, сав потонуо у тешке мисли ка 
гомилица за гомилицом, и све се стиче у широку кантарску улицу.{S} Пред Малим Конаком ври.{S} Т 
ромну мараму.</p> <p>Врата се на колима широм отворише — прво изађе она друга женска; она прихв 
ас били гости Врбавчеви, стајала су сад широм отворена сва врата — момак их је био отворио да м 
бодно.“</p> <p>Врата се полако отворише широм, а на прагу се указа осредња, још младолика жена. 
но што притисну дугме, врата се на соби широм отворише.{S} Момак не приказа никога, чак се и са 
 било тачно 10 часова, врата на дворани широм се отворише и кнез уђе.{S} Одмах за њим ишао је г 
 — викну ђенерал.</p> <p>Врача се нагло широм отворише; у собу ступи кнез Мутимир.{S} Ђенерал с 
ећи ово кнез притрча вратима, отвори их широм и махну руком на једнога од својих ађутаната да у 
часова.{S} Из уске удице повише у другу ширу, а из ње убрзо изађоше на сокак, који је кнез Мути 
а све његове планове.{S} Промењена је и шифра телеграфска.{S} Неки подозриви телеграфски чиновн 
јински начелник отправио је г. министру шифровану депешу велику 4 бланкета.{S} Ту се прича како 
 ову двојицу раздвојеше.{S} Кмет је још шиштао: „ш... ш... ш... што ме дира?“</p> <p>Међу тим м 
прави гусански кљун, па још кад узе сад шиштати, сви около опет прскоше у смех.</p> <p>Кмет већ 
ета и велика стварка,</l> <l>С тога ова шкода и јес пуна ђака.</l> <l>И сви ђаци скупа једним г 
>— Ха, ха, ха!{S} Ви сте професор на В. Шкоди, г. Маврикије, ха, ха, ха... а јесте ли растумачи 
узне дивна су ствар.{S} Права друштвена школа!{S} Ми женске морале би се чисто убајатити да нас 
ашим издржава неколико стотина народних школа.{S} Одреците се тих привилегија.{S} Задовољите се 
спођи Ловимук, управитељици Више Женске Школе, као својој присној пријатељици, наговестила је м 
римети госпођа професорка с Више Женске Школе, одлична особа позната у Звониграду са свог заузи 
 те касарне пролазе девојчице из женске школе, па им учитељица командује: „очи на лево.“ И за с 
 једну.</p> <p>На звониградској Великој Школи пуно је сиротних ђака.{S} Ови су махом веома добр 
 у Краљевића Марка.{S} Није био никакав школован човек, а до овако висока звања дошао је, како  
одигао на ове високе положаје, он их је школовао у полициској вештини и задахнуо својим партиск 
симпатију млађега колена; уз њих је сва школска омладина.{S} Њима симпатишу многи и многи грађа 
плот за који су коњи били везани, и она школска зграда коју је заграђивао овај плот, — једном р 
 редови коња мирно су стојали везани за школски плот, само су реповима високо одмахивали, бране 
ац“ скупио је био, како веле, ђаке пред школско здање, говорио им о слободи <pb n="13" /> и, по 
 ми смо сви с тобом.</l> </quote> <p>На школској згради био је такођер значајан натпис.</p> <qu 
 чак тамо далеко низ коња, повезаних за школску ограду.{S} И на један пут њему прође кроз главу 
 даље тера.{S} Он је одбио од династије школску омладину; он је одгурнуо од ње све млађе, интел 
ио!...{S} То ми сад код вас да дођемо у школу!{S} То је <pb n="445" /> заслуга мога брата!{S} Н 
> <p>О св. Сави кнез посети Вишу Женску школу и том приликом обдари многе сиротне ученице.{S} Ј 
 Сад о Петровудне кнез опет посети исту школу.{S} Случај га намери на исто девојче са бриљантск 
и на сликама и статуама мушкарце обично шкопимо, или им мећемо међу ноге некакав глупи лист, а  
 тела.{S} Уметник је сматрао да не мора шкопити и обрезивати ове своје камене људе.{S} То се уч 
 најмлађе унуче, буве су га штипале као шкорпије, а све то скупа не даде газда Тодорики да засп 
овцем из државне касе плаћате којекаква шкрабала европска да пишу о вама читаве књиге, да <hi>в 
е.</p> <p>- Кад је не би дао! — Радован шкргутну зубима — Ја бих таква кнеза, убио; убио бих га 
p> <p>Ваш у тај мах алејом се зачу нека шкрипа и лупа, она наоштри уши и стаде слушати с притај 
 својој љубавној битци, из сале се чула шкрипа кнежевих корака и осећао се мирис од дуванског д 
почивка; Врбавац је ходао, само се чула шкрипа његових ципела.</p> <p>Растислав седе у велику н 
адње.{S} Читав месец дана непрестано су шкрипали капиџици ове забачене опале куће; сва омладина 
 у собу као бесан, и још с врата повика шкрипећи зубима: „Ћут’, стрвино, ћут’ главу ћу ти разби 
ти с притајаним дисањем.{S} По особитој шкрипи она познаде, да то пролазе нека сељачка, јамачно 
за се из авлије момак са свећом; капија шкрипну и њена оба крила, једно за другим, затворише се 
 биће наши савезници.</p> <p>На дворани шкрипнуше врата; Мона се враћала; Мутимир и Лепша загрл 
њи точак удари о велики камен и кола са шкрипом стадоше, као кад какав голем терет с висине пад 
јао отворен и с подигнутим завесама, уз шкрипу кола, тутњаву фијакера и гласан разговор, који с 
ни могли плашити владаоца и држати га у шкрипу.</p> <p>После подужег разговора чича Милоје и на 
ола, с огромним товаром сена, уз гласну шкрипу и пуцање, полако, али непрекидно омицала су се н 
 Све оно чиме ви мислите да га држите у шкрипцу, други ће му дати у много већој мери, и он ће д 
х грађевина, а многе је засула земљом и шламом.{S} Но у ово доба Ташмаденски подземни ходници ј 
>Чак тамо на обзорју, из густих зелених шљивика провирују црвени шиљати кровови и високи бели д 
ла јагње доведено пред кућу и везано за шљиву.{S} У кући оштре нож да га закољу, а оно мирно и  
у таким приликама кнез га обично у шали шљисне шамаром по врату, и то је као нека наплата за па 
Сад диже десни кажипут, припрети кнезу, шљисну га по једром, још зажареном образу, за тим га об 
head> <head>Варнице</head> <p>Кресао је шљунак о белутак, обадва хладна, обадва чврста, обадва  
} Овако ти лепо, па код имаднеш пара и „шмука“ - да видиш како ће облетати око тебе.{S} Не ће м 
урну кнеза тако, да он чисто посрте.{S} Шоља му излете из руке, паде на застрт патос, откотрља  
} Уз звецкарање кашичица, куцање чаша и шоља и чангрљање ножева, отпочети су разговори, казивањ 
вршити овим чиме се и завршила: лупањем шоља и ваљањем по патосу?{S} Зар то није притворство?{S 
> неки дан, кад се онако нехотице просу шоља отроване каве, која је била мени намењена.{S} Спас 
p>Ту, на патосу, међу комађем полупаних шоља, које су попадале с ормана, при отвореним вратима  
д кинеског порцулана, начичкан мајушним шољама, а други у свакој руци по један велики порцуланс 
ђенерал.</p> <p>— Како год желите.{S} У шољи каве, у чаши ракије и вина, у тањиру супе — све је 
 мали мраморни сточић, услужно прихвати шољу од Каје и спусти је на сто.</p> <pb n="295" /> <p> 
адан, црн паук, и пао би право у његову шољу, да га она није гурнула.</p> <p>Кнез погледа лакеј 
наредио те је кнез имао и своју засебну шољу, већу од других.{S} Кнез узе каву и понесе је усти 
ужи кнеза, пружајући му његову нарочиту шољу с грбом.{S} Кнез је био велики љубитељ добре црне  
да, где год их нађе.{S} Иначе он би био шоња, мама, а она баш таве људе мрзи.{S} Она то право н 
 било данашњег лажног стида.</p> <p>Код шпартанаца било је законом забрањено слабим и кржљавим  
што је прво био <pb n="15" /> сељак, па шпекулант, па бојаџија, најпосле ступи у војску.{S} Био 
толико да га загреју, да у њој не гледа шпекуланта!{S} На њега наваљује Растислав, Ратко, цела  
у.{S} Болан, болан, Мире какве су гадне шпекулације у томе теране на твој рачун!{S} Навлаш су т 
 речи од тебе?{S} Да шпекулишемо!{S} Ко шпекулише?...</p> <pb n="401" /> <p>— Боже, Рале!{S} Ти 
слав. — Какве су то речи од тебе?{S} Да шпекулишемо!{S} Ко шпекулише?...</p> <pb n="401" /> <p> 
о је то страшно толико што сам рекла да шпекулишете с кнезом?{S} Добро, хајде, не шпекулишете а 
да га вежете за се!{S} Кад ви хоћете да шпекулишете кнезом,...</p> <p>— Софија!{S} Јеси ли ти п 
екулишете с кнезом?{S} Добро, хајде, не шпекулишете али гледате сваки свој интерес!{S} А ја сам 
ојој рођеној кући!{S} И ту надзор, и ту шпијунажа — додаде Врбавац.</p> <p>Растиславу прелете о 
истог што у сред Звониграда шаље људима шпијуне у кућу.{S} То су његови агенти измислили, његов 
ћутања. — Да саме власти подмећу људима шпијуне у кућу, то јамачно данас нигде нема!..{S} То је 
ирно: — А каква је нужда вама да држите шпијуне у својој кући.{S} Бар један намесник не мора то 
Како рекосте? „намесник не мора да трпи шпијуне“ — рече он, пун гнева.</p> <p>— Да! не мора — о 
 балканиска брука!{S} И то коме подмећу шпијуне!{S} Коме!...</p> <p>Растислав је ћутао.{S} Посл 
он — ко? шпијуни; г. Растиславе... јес, шпијуни....{S} Људи које је бог створио да буду шпијуни 
стиславу.</p> <p>— Ко? — викну он — ко? шпијуни; г. Растиславе... јес, шпијуни....{S} Људи које 
 ружни гласови.{S} Сад разумем откуда и шпијуни по мојој кући.{S} Све разумем!</p> <p>— Наравно 
...{S} Људи које је бог створио да буду шпијуни!</p> <p>Пуковник се поче све више и више црвене 
аванзује. <pb n="507" /> Окружили су га шпијунима и прате му сваки корак.{S} Он неће више да тр 
лагивање.{S} Јамачно, ту је дозвољено и шпијунисати.{S} Збиља, г. Растиславе, какво је ваше миш 
 се унутра у собу.</p> <p>— А ко вас то шпијунише, г. пуковниче — упита он хладно.</p> <p>Пуков 
љом брисала сузе и викала: „Боже, боже! шта се ово учини!“</p> <p>Јес, та слика старе дадиље та 
 ли то и то? па г. начелник...{S} Море! шта ме није питао.{S} А ја све по реду, па ово је овако 
/> <p>— Боже Рале (тако је тепала мужу) шта ти је!</p> <p>Тек сад она погледа добро у Растислав 
то могуће?{S} И да ли је девојка?{S} А, шта мислиш, докторе, да ли је девојка?{S} Врло је интер 
 њену слабост, али кад зна да је таква, шта се онда бајаги пући, шта се дури и издваја? што се  
зу, кад је заспао, где је био пре тога, шта је радио, је ли што пио или јео? послуга је одговар 
и кад је већ зла судба тако хтела онда, шта ће се, он је данас кнез и мора се трпети, па какав  
високо надимају...</p> <p>— Ама, збиља, шта ти је? — понови Каја нежно, приђе мужу и спусти му  
 говори. — Шта је то било, а?{S} Збиља, шта је то било? — понови он питање журно и чисто плашљи 
у очи, упита га полако:</p> <p>— Збиља, шта ти је?{S} Шта ти би на један пут?</p> <p>— Како шта 
оберучке и узвикну очајно: „Тешко нама, шта смо учинили! - ево бог се кара.“ - О.. о.. о! како  
ели!{S} Бар то није више никаква тајна, шта је реч „народ“ значила у устима старога кнеза.{S} Ј 
 не могу да дођем к себи.</p> <p>— Шта, шта?{S} Шта је то могле бити, мој драги маркиже? — упит 
ивео, он бог ме лепо вели.“ — „Ама шта, шта вели?“ — „Вели: ја ћу, браћо, све с народом.“ — „Ам 
а по глави и рече као за себе: — „Боже, шта ми би!“</p> <p>— Боже, Лепшо, зрела жена, а овамо г 
е сунца и месеца и док траје Балканије, шта су њени народни прваци учинили и са собом и са свој 
амо за овај тренутак, а после, доцније, шта буде.{S} У место да погледа <pb n="696" /> питању о 
шла с другом којом женом, јер најпосле, шта зна она шта јој хоџа може све погодити или прорећи, 
/> <p>Јадно девојче!{S} Куда да окрене, шта да избере?</p> <p>За њу је тај избор био у толико т 
и, али опет на ове налик.</p> <p>— Бре, шта би ти радио у потери кад би тек наједан пут пред то 
аших Румуна у Балканији.{S} А, докторе, шта мислиш ти о томе?</p> <p>— Факт је, светлости, да с 
воје осамнајесте године?{S} А, докторе, шта мислиш?{S} Она има 18 година?</p> <p>— 18, то не ми 
господару, реците ми искрено шта знате, шта вам је све наплетено против мене....{S} Код мене мо 
„Ћут, бре, ти си ми бољи.“ — „Шта рече, шта рече господар?“ — „Бог га живео, он бог ме лепо вел 
бољега.{S} Кад кнежеви тако газе образ, шта је стало за другу простоту?{S} Но није нама сад до  
 ми, бих сунца ми!</p> <p>— Ама шта би, шта би? — упита другарица у лево.</p> <p>- Шта бих?{S}  
oreign> (Али шта значи све то?{S} Кажи, шта је то било?) — упита опет госпођа радознало.</p> <p 
, да ја тебе увек лупам,....{S} Излази, шта ме нудиш, кад сам ти сто пута казао да <pb n="36" / 
о кад сам морала сваког гада...{S} Али, шта ћу.{S} Боље и то но да идем гола и боса, гладна и ж 
исли каква грдна срамота!{S} Куку мени, шта под старост дочеках, кукавац сињи!...</p> <p>— Ама, 
 га протерају.{S} Лудорија!{S} Младићи, шта су они знали.{S} Или-или!{S} Ту се друкчије не ради 
изговорио не дижући главе и не знајући, шта му овај управо нуди.</p> <p>Изазивач је то и чекао. 
а да је таква, шта се онда бајаги пући, шта се дури и издваја? што се гради боља но што је, за  
звео <pb n="199" /> ме па „г. начелник, шта вам је ово? па, г. начелник, како вам је оно! па г. 
ање државом.{S} Него молим те да чујем, шта је хтео тај изасланик — рече кнез и стаде испружен  
е занима!{S} И баш ми је мило да чујем, шта о оваким стварима мислите ви практичари, ви људи из 
 богу на истину, па кад се ја не бојим, шта се ти бојиш.</p> <p>Јела покуша да отргне своју рук 
 возите кнеза, возите, па шта је с тим, шта дижете толику џеву, шта сте ви бајаги бољи од мене! 
днаки и сви се сећамо како је изгледао, шта је био и шта је радио човек који сад пише у својој  
шли сте сами.“ — „Па како сам изгледао, шта сам ти рекао кад сам дошао?“ — питао <pb n="485" /> 
о тужна.</p> <p>— „Куку, часан је убио, шта говори.“</p> <p>Петрија продужи:</p> <p>— Друго и д 
.. стерају људи у буџак....{S} А овако, шта велиш, г. Маврикије, овако један мали шахић краљу!. 
шта ће те онда ви?</p> <p>— Море, жено, шта је теби данас! — викну Растислав гневно и озбиљно — 
прозор, пошто су они наводили чак и то, шта кмет и ћата говоре.{S} Веле, ћата чита, па тек запн 
Каква дрскост!{S} Но дед’те, молим вас, шта би даље? — упита барон Жермини.</p> <p>— Сад тек и  
ештену књигу, из које је погађао судбу, шта ће коме бити до послетка, а ту је држао и паре које 
е пуковник окренув се према Растиславу, шта ви имате против мене од неко доба; шта сам вам ја н 
а шта је с тим, шта дижете толику џеву, шта сте ви бајаги бољи од мене! - кљусад као и ја — и,  
му сад пише; шаље му своју фотографију, шта ту, дакле, може бити интересно за Лепшу, и каква је 
схваташ данашњи положај.{S} На прилику, шта мислиш о твојој данашњој влади?{S} Сматраш ли је он 
} Он једва протепа:</p> <p>— Господару, шта је вама ноћас?</p> <p>Кнез прекрсти руке и испрси с 
ред пољане диже руке небесима и проси - шта? росу? кишу? топло сунце, младост! — не, њему то ви 
л брзо и оштро.</p> <pb n="340" /> <p>- Шта цвили?{S} Ко цвили — питао је даље кнез.</p> <p>- А 
 доктор повика:</p> <pb n="257" /> <p>- Шта је?{S} Шта тражите ви овде, газде?{S} Каква девојка 
слав се пљесну.</p> <pb n="369" /> <p>- Шта говориш!{S} Зар три хиљаде изгубио! — Е, тај је сад 
астислављев он се нагло врати.</p> <p>- Шта? — шта велите?{S} Камо рекосте?</p> <p>Он у томе ст 
ећки даде главом одречан знак.</p> <p>- Шта!{S} Да се не бојиш мађија? рече кнез и нали себи др 
акојако треба да вам је кажем.</p> <p>- Шта? оне пушке? - пресече га Враничић.</p> <p>- Јес, ја 
Ваздух је био свеж и пријатан.</p> <p>- Шта ли може бити да се толико задоцне? — рече један од  
 би? — упита другарица у лево.</p> <p>- Шта бих?{S} Ево шта бих — прихвати Петрија живо.{S} - К 
иле јасне, али смисао, смисао... ко?... шта?... где?... кад?... — је ли могуће?{S} Ето то је он 
и.{S} Он једва промуца: „ш... ш... ш... шта то учини?“ По несрећи кмет је и иначе јако личио на 
хотице скочи с плоче.{S} Заре га упита: шта је?</p> <p>— У овом гробу нешто шушка, рече кнез, п 
о јасно дати себи рачуна чак ни о томе: шта је, која је то коју он држи у своме наручју?{S} Њег 
срђен свим тим, доктор најзад подвикне: шта значи ово увијање и избегавање да се каже истина, к 
 шта ви имате против мене од неко доба; шта сам вам ја натрунио?</p> <p>Растислав се чисто прен 
 бабу и вели му да није лепо што плаче; шта ће рећи женскадија кад он као муж плаче и кука!</p> 
ору.</p> <p>Доктор се нађе у неприлици; шта да ради?{S} Да почне одвраћати кнеза, викнуће му: „ 
 (Шта је, пријатељу мој? <pb n="288" /> Шта је теби?{S} Изгледаш као авет која је из гроба уста 
д.{S} За пет минута, рођена моја!{S} А? шта велиш?!{S} Ништа од нас, је ли?{S} Ми то, црнице, н 
 окрете Врбавцу и рече подругљиво: — А? шта има у њену, г. ђенерале?{S} А?{S} Да нису ту они до 
ада постојали <pb n="482" /> међу нама? шта је настало по мом доласку у Балканију? јесу ли наше 
и од самог стрељаног попа.</p> <p>— Па? шта ћемо сад? — упита начелник после подужа ћутања.</p> 
те запиткивати: оде ли Лепша? како оде? шта вели? како је расположена? срди ли се на њега? крив 
питивати шта се све дешава у Балканији? шта говоре? чему се надају? шта очекују?</p> <p>Чича Ми 
 мном се отпоче формалан испит: ко сам? шта сам? и од кад сам овде у Звониграду?{S} Осећао сам  
 Балканији? шта говоре? чему се надају? шта очекују?</p> <p>Чича Милоје причао је пуно интересн 
<p>— Бесна си ти, моја ћерко, бесна!{S} Шта га је њих које би сматрале да су најсрећније на све 
ви нисте Срби но некаква друга вера!{S} Шта ви говорите!{S} Девојка курварством да купује срећу 
дочеку је, као гостољубива домаћица!{S} Шта ту има грешно?{S} Обична учтивост, коју само проста 
исто ме одбацише.</p> <p>— Гле, гле!{S} Шта би то могло бити? — упита Жермини.</p> <p>Млади сек 
о!{S} Еј, ти, Милићу!!{S} Стојадине!{S} Шта рекох ја, како се мора ићи кад се иде у потеру! — з 
уги гости...{S} Али како ћу за лице!{S} Шта ћу ту?{S} Имаш ли какав црни вео да се покријем?{S} 
У каквој јадној и несрећној милости!{S} Шта! наложница кнежева да буде, да буде његова блудница 
сам ја крив, ја ево само тебе волим!{S} Шта ћу кад су ме они окупили како се сваки владалац мла 
А што!.... ни њему не би било рђаво!{S} Шта ми вали бајаги.{S} Море вајн бих ти кнегиња ја била 
путале:</p> <p>„Куку, часан их убио!{S} Шта им би те овако галатно говоре!“ И жене и девојке цр 
говорио: „Полако, господине, полако!{S} Шта га сам их ја овде виђео... их хи... каквих људи!{S} 
што није истина.</p> <p>- Па, па!...{S} Шта је после било? — питао је кнез пун радозналости.</p 
 мало познаш и ослободиш код њега...{S} Шта? ни с пет чивта волова после те не извукох; нико <p 
ла.{S} Свак има право да се брани...{S} Шта?{S} Шта хоћете ви?{S} Њу да нападају, а она да ћути 
и јуначки мрзио, онда ћеш достићи...{S} Шта?...{S} Бићеш богат, чувен, силан, велики...{S} Али  
, а и просто — <hi>није истина</hi>.{S} Шта може бити истински неваљало и покварено у једном мл 
својим рођеним <pb n="629" /> ушима.{S} Шта више вољан је био да поверује, да је тек ово сад шт 
 може тражити сведоке како је чедна.{S} Шта ћемо, сажаљевам рђав случај, ал тако је кад неко им 
/> <p>Њега веома зачуди ова промена.{S} Шта би на један пут овој жени!{S} Но она га брзо изведе 
таква осетљивост кнежева нема места.{S} Шта се он боји?{S} Ваљда не мисли, да ће га Лепша остав 
е по мојој памети проста бесмислица.{S} Шта је начело?{S} План, мисао коју желимо остварити.{S} 
иш као каква десетогодишња шипарица.{S} Шта ти би!{S} Би ти оно што би сутра било и мени, и дру 
а?{S} Обично <pb n="145" /> се каже.{S} Шта је то?{S} Балканија је добар спахилук.{S} Каква кру 
ате доба његово и положај у коме је.{S} Шта уме и шта може ово јадно, младо, неискусно, напуште 
ово неискрено <pb n="700" /> држање.{S} Шта га је могло навести да од ње крије своју женидбу!{S 
p>— О детету, па наравно да је дете.{S} Шта је друго но дете; тек деветнајеста година, као наш  
аца преко зуба...</p> <p>— Па јесте.{S} Шта ме бијете!...{S} То цео свет говори....{S} Одведе к 
воде у канцеларију по једно девојче.{S} Шта је тај радио?{S} До каквих је рафинерија тај долази 
чи нађоше, њини се погледи сукобише.{S} Шта је само у том једном погледу могао прочитати један  
} На такве се ствари милијуни троше.{S} Шта је двадесет хиљада?{S} Па и то је давано све по мал 
вам, ухвати за гушу, стегне и удави.{S} Шта хоћете више, рече Ката одсечно.</p> <p>— Али какав  
а — нећеш ни ти бити много другчији.{S} Шта више, ти можеш бити још и гори од свију предака тво 
та!{S} Како који дан ти си све гори.{S} Шта си сад толико бленуо!</p> <p>— Шта сам бленуо!{S} З 
 што га овај сељак почиње познавати.{S} Шта више, он је био вољан да му се и сам исповеди шта ј 
м једва могао на зор по мало дисати.{S} Шта је било даље ја не знам; сва је прилика да сам у та 
рама не могу никада довољно платити.{S} Шта ћемо? сиротиња смо? па радимо за парче хлеба.{S} Ал 
 То се противи целој данашњој науци.{S} Шта би онда било с постављеним законима природним?</p>  
а си и ти по некад чудна! — поче он.{S} Шта ти сад то смета што сам рекао „жено..!“</p> <pb n=" 
Што ти је, Паво, бог с тобом, друго.{S} Шта он мисли, ко му га зна, тек он с тебе није скидао о 
иш каквога кнеза, по несрећи, имамо.{S} Шта ти треба друго! погледај само ноћашњицу!{S} Кад је  
 Не волем да ме тако зовеш, па квит.{S} Шта ту има чудно!{S} И где си ти то још чуо код образов 
е растури већ спремљен слог за лист.{S} Шта су они сањали, а шта им је остало!{S} Али су морали 
ек га <hi>унесу</hi> у спаваћу собу.{S} Шта нису чинили да га наговоре да се <pb n="382" /> сву 
отчињених да пређу у њихову странку.{S} Шта ту да се ради? — двоуме се многи.{S} Али и ту је ст 
је онако... као брата.{S} А и ја њу.{S} Шта ћу, нашла ми се жена и у нужди.{S} Није, здравља, м 
ђе доба!{S} Помисли на нашег Никицу.{S} Шта би од њега било да се овако нађе сад међу туђим људ 
пасен од опасних интрига Врбавчевих.{S} Шта мислиш, ко је саопштио Растиславу податке који су г 
 немају никаквих дела, али се вараш.{S} Шта мислиш, чије је дело устанак у Херцеговини?{S} Ти н 
После њега дошло је отворено питање:{S} Шта би Пава бајаги могла махнисати кнезу?...</p> <p>Нар 
.{S} Ја мислим сад у четвртак.{S} А?{S} Шта велиш?{S} Може ли?</p> <p>— За што не! — прихвати г 
и се и одговарајући сам.</p> <p>— А?{S} Шта да им рекнеш?{S} Коме?{S} Да, да!{S} Господи минист 
ш ствар која ти се под носом дешава?{S} Шта сте ви, ако смемо питати?{S} Професор у академији ( 
 је у шали:</p> <p>„Шта би му рекла?{S} Шта би му рекла?“</p> <pb n="220" /> <p>Враголаста Петр 
и слушати пажљиво.</p> <p>— Шта има?{S} Шта слушате? — понови кнез. </p> <p>— Цвили! — рече ђен 
 више интересовала.</p> <p>- Па, па?{S} Шта би даље?! — запиткиваше Жермини нестрпљиво.</p> <p> 
— примећују обично идеалисте.{S} Па?{S} Шта је с тиме?{S} Колико је вајде министру противнику о 
ље бићемо им у рукама. </p> <p>— Па?{S} Шта је с тим? — примети Црнојевић нехатно, а очевидно ј 
 да дођем к себи.</p> <p>— Шта, шта?{S} Шта је то могле бити, мој драги маркиже? — упита барон  
вак има право да се брани...{S} Шта?{S} Шта хоћете ви?{S} Њу да нападају, а она да ћути и да се 
ика:</p> <pb n="257" /> <p>- Шта је?{S} Шта тражите ви овде, газде?{S} Каква девојка?</p> <p>—  
а полако:</p> <p>— Збиља, шта ти је?{S} Шта ти би на један пут?</p> <p>— Како шта ми је? како ш 
S} За <pb n="311" /> што ме кривите?{S} Шта сам вам ја учинио? и шта је то „све“ што велите да  
и друкчије.{S} Но шта се оно окреће?{S} Шта ли се оно окреће?</p> <pb n="197" /> <p>Начелнику В 
рече ђенерал и застаде. „Шта је ово?{S} Шта је овоме човеку?“ — сену Врбавцу кроз главу.{S} И п 
 Море несрећник је то!</p> <p>- Што?{S} Шта је радио?{S} Да нема што ново? — упита Растислав жи 
шта да ради.{S} Куда ће сама у свет?{S} Шта ће бити с њом?{S} Умела је мислити.{S} Питала се, з 
образе му букнуше пламенови од гнева. — Шта јој фали!...{S} Издајниче!....</p> <pb n="307" /> < 
разбере шта му његов секретар говори. — Шта је то било, а?{S} Збиља, шта је то било? — понови о 
рсти руке и испрси се пред ђенералом: — Шта ми је!{S} И ви мене питате шта ми је!..{S} Па ништа 
лу Врбавац је запита чисто забринуто: — Шта је теби?{S} Тако си бледа.</p> <p>- Глава ме боли — 
вљев он се нагло врати.</p> <p>- Шта? — шта велите?{S} Камо рекосте?</p> <p>Он у томе стиже пре 
, показујући прстом свој лик на слици — Шта ћу ја овде?{S} Ја немам ту никаква посла, ја ником  
стигне, а уз то је кроз сузе понављао — Шта ја могу, кад су сви навалили?{S} Зар сам ја крив, ј 
с! — викну Растислав гневно и озбиљно — Шта си окупила богорадити и причати!{S} Истина ја не зн 
доктор немарно.</p> <pb n="261" /> <p>— Шта нема!{S} Мислиш нисмо ми видели ону роспију матору, 
има и говорили:</p> <pb n="582" /> <p>— Шта ћу, брате! зар је мени мило?{S} Ето!{S} Што те ниса 
агледати слику.</p> <pb n="693" /> <p>— Шта велиш, овој слици има неколико година?{S} Не би рек 
дно и презриво:</p> <pb n="697" /> <p>— Шта хоћеш још од мене?</p> <p>Мутимир се поче извињават 
.{S} Шта си сад толико бленуо!</p> <p>— Шта сам бленуо!{S} Загледао се нешто.{S} Чуда, боже, па 
полове на леглу као зечеве!...</p> <p>— Шта?{S} Па да нас не би побили као зечеве, ми да бежимо 
е Светлости — за што иначе....</p> <p>— Шта би било иначе? пресече га кнез</p> <p>— Иначе.... н 
биних, но баба Ката не даде...</p> <p>— Шта се отимаш?{S} Гребу те моје сухе бапске руке...{S}  
о је оно истина што сам чула..</p> <p>— Шта ли си то чула! — прекиде је Растислав.</p> <p>— Каж 
ужу и спусти му руку на раме..</p> <p>— Шта је? — додаде она.</p> <p>Пуковник се опет окрете ог 
ки додаде још: „факир фукара“.</p> <p>— Шта „факир фукара“ — продера се кнез срдито — коме ви ј 
 која се беше припила уз њега.</p> <p>— Шта ми је — рече госпођа Софија озбиљно, није ми ништа, 
<p>У зло доба кнез га погледа.</p> <p>— Шта, хоћеш да идеш?{S} Не браним — По <pb n="43" /> гла 
помену — упита госпођа Софија.</p> <p>— Шта је било — рече Ратко — пили и банчили до зоре и пра 
помагао да се спасе ситуација.</p> <p>— Шта има даље? — упита кнез.</p> <p>— Даље?{S} Даље сам  
угарице и вртећи се међу њима.</p> <p>— Шта бих му рекла?{S} Рекла бих му све што треба...{S} П 
ћки, сва потресена и узбуђена.</p> <p>— Шта је, за бога? — упита Каја.</p> <p>Кнез је хтео да г 
жену оштар, испитнички поглед.</p> <p>— Шта ти је? — упита Каја изненађена овим наглим освртање 
ушам да вас пробудим — не иде.</p> <p>— Шта? ја заспао у оној непознатој кући, после чаше вина? 
> <p>Баба Ката опет јој приђе.</p> <p>— Шта да му кажем?</p> <p>— Бога ти, тетка Като, остави м 
тај мах он угледа Павине сузе.</p> <p>— Шта је теби, сеја Паво?{S} Што си плакала?{S} Збиља, ст 
јави се као неко интересовање.</p> <p>— Шта? ја болестан!{S} Још ћете ме ваљда и лудим начинити 
нутка трајало је мучно ћутање.</p> <p>— Шта хоћете сад? — прекиде први кнез ову тишину.</p> <p> 
 то „све“ што велите да знате.</p> <p>— Шта је — прихвати кнез подругљиво — па није ништа особи 
и сад не могу да дођем к себи.</p> <p>— Шта, шта?{S} Шта је то могле бити, мој драги маркиже? — 
о и стаде пажљиво ослушкивати.</p> <p>— Шта је? — Упита га кнез.</p> <p>— Ђенерал ништа не одго 
у мараму и прислони је на очи.</p> <p>— Шта је теби, жено? — рече Растислав изненађено, и затур 
подине; овде сам сад с ћерком.</p> <p>— Шта, зар имате ћерку?</p> <p>— Имам... поћерка ми је; у 
тант срете, блед и пренеражен.</p> <p>— Шта је? — упита министар забринуто и стаде.{S} Ађутант  
 ново? — упита Растислав живо.</p> <p>— Шта ће ти бити ново!{S} Све стара посла.{S} Ноћас су оп 
и, но продужи слушати пажљиво.</p> <p>— Шта има?{S} Шта слушате? — понови кнез. </p> <p>— Цвили 
би — одговори начелник учтиво.</p> <p>— Шта је господару?...</p> <p>После оштрих препирака с Ра 
служби? — упита ђенерал дрско.</p> <p>— Шта јој фали? — промуца кнез кроз зубе, а уз образе му  
и два детета — одговори дечко.</p> <p>— Шта, зар ти имаш децу? — упита задивљен Текелија. — Как 
говара — рече консул увређено.</p> <p>— Шта сам знао чинити!{S} Људи који су били у стању да ме 
ноћ ваша — примети кнез опоро.</p> <p>— Шта је сад! — рече ђенерал и застаде. „Шта је ово?{S} Ш 
/p> <p>Мрднуше мало на страну.</p> <p>— Шта је, како стоји? — похита Срећко с питањем, пун нест 
т саже на ухо и опет га упита:</p> <p>— Шта да им кажем, г. докторе?{S} А за тим се одмах попра 
ла.{S} Сад опет узе реч Ратко:</p> <p>— Шта су само прошле ноћи радили.{S} Онога мајмуна ваљало 
} Растислав је упита зачуђено:</p> <p>— Шта ти је, жено!</p> <pb n="394" /> <p>— Није ми ништа  
јем на столу и упита га оштро:</p> <p>— Шта је ово, чича Милоје?</p> <p>Старац је био шаљивчина 
 саже и прошапута Зару на ухо:</p> <p>— Шта је ово?{S} Ово изгледа као да су поустајали сви мрт 
пут пред тобом искрсао медвед?</p> <p>— Шта бих радио?{S} Наранио бих га ево овим — сељак се пљ 
требе излазити с тим парадама. „Народ!“ Шта та реч значи у устима владара, то бар за нас, њине  
ти где да их метнеш...{S} Истина бре! а шта би радио кад би ти Црни место обећаних триста пружи 
мене да учи, и она зна боље шта ваља, а шта неваља!{S} Гад смрдљиви!...{S} Ал ја сам крива!{S}  
вним пословима, и да ценимо шта ваља, а шта не ваља.{S} Јес, јес, господине, да ценимо!...</p>  
н слог за лист.{S} Шта су они сањали, а шта им је остало!{S} Али су морали увући рогове.{S} Са  
ешко било разазнати шта је стварност, а шта ли машта.</p> <p>Већ у два маха Враничић се губио у 
а он крочио на ову милу, свету земљу, а шта га срета одмах на првом кораку!</p> <p>Но младост ј 
утимира, кад он неће лепим да прими - а шта би му, бајаги, фалило да буде зет ћесаров!</p> <p>- 
окорно.{S} Послужење смо спремили!{S} А шта би још друго, ја не знам.{S} Народ је ту; провизори 
инастији, но што сам јој ја сам...{S} А шта оно рекосте друго?..{S} Ах, да! „После пет шест год 
План, мисао коју желимо остварити.{S} А шта је државна служба?{S} Власт, снага која нам даје ср 
врикије: „њукалица“?{S} Ха, ха, ха, — а шта је то „њукалица“, г. Маврикије.... ха, ха, ха.</p>  
оволико, а он један — додаде други. — А шта би му радио да га нешто ухватиш? — Преварио бих га  
у по фишеклији пуној метака.</p> <p>— А шта би радио, да нешто натрапаш на <hi>Црнога</hi>?</p> 
че крије тај као змија ноге.</p> <p>— А шта је то било ноћас, зете, што помену — упита госпођа  
 да те вежу и баце у подрум.</p> <p>— А шта би друго и могао учинити такав неваљао човек као шт 
арим — рече кнез подругљиво.</p> <p>— А шта фали мојој служби? — упита ђенерал дрско.</p> <p>—  
ресече.</p> <p>— Да! „то није начин.“ А шта ја друго говорим!{S} Дужности једнога владара друкч 
Том Злодуху ћемо роба предати.</l> <l>А шта ћете ви?!</l> <l>Ви сте немоћни!!...</l> <l>Човек с 
рачки, женски глас проговори:</p> <p>„А шта тек ја да кажем?{S} Затворили су ме овде још у доба 
ф врши обљубу јавно на улици; питају га шта то радиш и он одговара:</p> <p>— Садим човека!</p>  
прекиде је муж.</p> <p>— Сиротан!{S} Да шта је но сиротан!{S} Свако је дете сиротан које нема м 
на ни шта говори, ни коме говори, ни за шта управо <pb n="162" /> све то говори, осећао је само 
да кријете?{S} Што ми ниси одмах казала шта је?{S} Што ћемо ми овде?{S} Што си ме доводила амо? 
застаде, поћута, као да се предомишљала шта ће рећи, за тим настави живо:</p> <pb n="372" /> <p 
озна рај, а после?...{S} Она није знала шта би настало после, али што је она јасно знала и цели 
p>Јела није била дете; она је већ знала шта то значи.{S} Једног дана баба Ката јој саопшти <pb  
испред куће, Мона је у памети прибирала шта је све данас чула и са колико је новости, ово после 
а, беше застала и пажљиво је посматрала шта се ради (а можда и слушала шта се псује) док су мал 
сматрала шта се ради (а можда и слушала шта се псује) док су малишани радознало гледали како ог 
 одјури, бар на време — Јела је мислила шта да ради.{S} Куда ће сама у свет?{S} Шта ће бити с њ 
ади у седници „Балканске браће.“ Не! ма шта да ми говорите, не може бити да је све ово само пра 
 намерно учинила, слутећи што?...{S} Ма шта да је било, тек у овом <hi>привиђењу</hi> било је и 
 Жика га је узалуд опомињао да треба ма шта предузети, да је, после свега што се десило, управо 
поверљивошћу, пошто немате узрока да ма шта прећутите.{S} Ви знате да сте амо дошли за ваше доб 
а ти се нешто допада, набавиће ти па ма шта коштало.{S} Такав је био спрам мене, а наравно, спр 
 то, а могуће и да није.{S} Најпосле ма шта да је, Пава ништа не може штетовати, а увек је добр 
а доћи.</p> <p>И пре, но што је кнез ма шта могао изустити, црна прилика штуче у мрак и брзо се 
је! — опет настави доктор.</p> <p>- Ама шта у милости, господине!{S} У каквој јадној и несрећно 
х, очију ми, бих сунца ми!</p> <p>— Ама шта би, шта би? — упита другарица у лево.</p> <p>- Шта  
 га живео, он бог ме лепо вели.“ — „Ама шта, шта вели?“ — „Вели: ја ћу, браћо, све с народом.“  
reign>, (спавајте, спавајте, децо, нема шта да се види) а нама смешно како браца Мика изгледа у 
па настави одлучно.</p> <p>- Ту се нема шта философисати!{S} Целом свету никада нећеш намесити  
ј на то примети да она ту управо и нема шта да мисли, пошто је он сам довољно већ мислио о томе 
... а јесте ли растумачили вашим ђацима шта је то њокалица, ха, ха, ха...{S} Хајде једно предав 
Кнез га пресече — А ви, г Маврикије, на шта ви мислите...{S} Бежи испред коња, не краљицу под к 
ћи последњу реч свакој други на ухо, на шта се оне узеше још више смејати.</p> <p>Петрија наста 
оже, како је дивно!), <pb n="141" /> на шта је Растислав лаконски одговорио: „Да“! „Збиља је ди 
рестано звала свој отров „леком“) ни на шта не мирише, малко је накисео, иначе ни по чему га чо 
цима видело се да није збуњен и да, зна шта му ваља радити у таквој прилици.{S} Но то је могло  
ављенима се допадао што „не зна бог зна шта, али добро слуша и никад не адвоцира.“ Цело своје о 
ељак то не би тражио.{S} Сељак и не зна шта је то устав; али ви — ви сте све покварили?</p> <p> 
</p> <p>Кад кнез рече да сељак и не зна шта је устав, Маврикије примети:</p> <p>- Е, немојте то 
ша Светлост.{S} Како то да сељак не зна шта је устав.{S} Још како они знају.{S} Они су, бога ми 
стало, изгубиле се, и она управо не зна шта је хтела рећи.{S} Ускључала крв јури јој кроз жиле  
сни даље: </p> <p>— „Истина нико не зна шта је у глави господаревој.{S} Можда он зове Паву прос 
ити. — Само и ту ваља хитати.{S} Ко зна шта може настати доцније, а ми ћемо имати још грдних му 
al</foreign>! (животиња).{S} Он и незна шта је рекао!...</p> <p>— За што, Ваша Светлост? — знам 
 којом женом, јер најпосле, шта зна она шта јој хоџа може све погодити или прорећи, па што посл 
обро!{S} Баш и да би било за, кнеза, па шта је с тим?</p> <p>— О молим! није ништа.{S} Добро је 
 Добро, кад би баш и била код кнеза, па шта, зар би је ти смео искати?</p> <pb n="258" /> <p>Ра 
S} Загледао се нешто.{S} Чуда, боже, па шта је! — узе се правдати Тоша, но госпођа га пресече:< 
им се, лудо једна!{S} А баш и да је, па шта!{S} О! благо теби лудој!{S} Мука је мени што ја нис 
ћи: „Па добро, возите кнеза, возите, па шта је с тим, шта дижете толику џеву, шта сте ви бајаги 
чале и запиткивале је шта ти је ово, па шта ти је оно хватајући прстима њене хаљине да се увере 
дине учо, ето, не верујем у екватор, па шта ћеш ми сад!{S} Не верујем!</p> <p>Учитељ прсну грох 
век тражи у срамоти својој.</p> <p>- Па шта ба, ти, старче, могао желети више за своје дете, но 
 лудоријама, сигра се с мајмуном!{S} Па шта ће јадан!{S} Како сте му друштво дали?{S} Све неки  
олазити...{S} Али шта, синоћ!....{S} Па шта!{S} Синоћ није било ништа страшно!{S} Е! рече кнез. 
-три пут док дође ред да се жене.{S} Па шта они могу да изискују од жене, кад су сами таки....{ 
 гледала кроз прозор.</p> <p>— А?{S} Па шта рече најпосле?</p> <p>Јела је опет ћутала.</p> <p>П 
а сам — одговори Растислав.</p> <p>— Па шта ти је мало ноћас? — упита слуга и опет се саже свом 
о што је Мутимир њој рекао.</p> <p>— Па шта сам ја крив, за Бога!{S} Најпосле то је само био го 
ући га још једнако попреко.</p> <p>— Па шта хоћеш онда; што се срдиш?{S} Зар је мени мало муке  
кажем? — рече кнез одсечно.</p> <p>— Па шта има у тим књигама? — упита Растислав натмурено.</p> 
д си тако никакав карактер.</p> <p>— Па шта сам ја могао!</p> <p>— Немој се пренемагати, немој  
али врата изнутра и легли.“</p> <p>— Па шта онда све то треба да значи, г. маркиже? — питао је  
Он узе још више викати.</p> <p>— Јес па шта!...{S} Загледао се кнез у лепу...{S} Вечерас ће да  
на свог мужа, као да је хтела рећи: „па шта мислите ви ту?“.</p> <p>Кад Ратко рече да ађутант С 
лаве...</p> <p>- Та је ли могуће!{S} Та шта говорите, мој драги маркиже?! — рече зачуђено барон 
 бојим се нећу ја то умети.</p> <p>— Та шта не ћете умети, то је проста ствар, казаћете нам ко  
је била збуњена, али ово је наљути. „Та шта је ово?{S} Та ја ћу најпосле изгледати као право чу 
ачелници - ја теби кажем...{S} Зна Ката шта говори, море, зна!....</p> <p>Јела узе плакати, она 
тити, но кнез га спази и оштро га упита шта је?</p> <p>Ађутант замуца и једва изговори да је до 
ледати у монограм.{S} Враничић га упита шта га толико интересује на кутији.{S} Сељак рече да је 
Кнез једва дочека ову прилику, да упита шта је ово?{S} Но црна прилика рече, да сад немају врем 
 и она и ова девојка.</p> <p>Хоџа упита шта јој је та девојка.{S} Синђа се окрете, погледа Паву 
и пуковника.{S} Он приђе гомили и упита шта је.{S} Кад <pb n="297" /> му казаше шта се десило,  
се и црна прилика.{S} Ја је оштро упита шта је ово, показујући руком: на вас успаване.{S} Тврди 
уњена Синђа.</p> <p>- Па кад није ништа шта онда кријете?{S} Што ми ниси одмах казала шта је?{S 
е свратио Маврикије да му одмах исприча шта се све десило у конаку.</p> <p>Маврикије био је мин 
ли ту би и Бог опростио; море зна и Бог шта је 400 све суха жућака, па се све цакли као сунце.. 
у, власт ноћу — ето ту је све.{S} А сад шта све треба чинити да наши људи увек очувају власт, п 
орило.{S} Ни једна гошћа није знала све шта је било, али је свака знала по нешто.{S} Ти одломци 
са, а сад је јаком три.{S} Мона зна све шта треба, и она ће све, свршити.{S} Лепша само нека се 
н и Заре је морао сад редом причати све шта је било, а кнез је узео да по његовој причи контрол 
овде себе и вас, тако поуздано знам све шта је синоћ било, док ме ово чудо није снашло.{S} Глед 
тиче, боже здравље, ја ћу показати овде шта ми жене можемо баш у политици, за коју нам не призн 
дара земље.{S} Једва се разаберу и виде шта је.{S} Међу тим укљештеном мајмуну није се могло пр 
виче људе на састанак.{S} Сви се зачуде шта ли то може бити и каква је то толика преша, да се љ 
упљени, свака гошћа похитала је да каже шта зна, свака друга приложила је по свој камичак и згр 
свога другара што се „бенави“ и не каже шта је, па онда одреши торбу и узе сам причати све што  
о је око лепе жене као дете, да му каже шта је све то.</p> <p>У овој госпи лако је било распозн 
<pb n="649" /> <p>Да загледамо из ближе шта се ради у једном од ових села, па ћемо одмах знати  
 чуђењем за њом трчале и запиткивале је шта ти је ово, па шта ти је оно хватајући прстима њене  
 судбину Ствар је пропала.{S} Питање је шта настаје сад?</p> <p>Кнез га пресече:</p> <p>- За ва 
уку, с одупртим лактом о сто, гледао је шта се ради у зачељу стола, час је нешто мрдао устима,  
а. а. ас!</p> <p>Кнежев кочијаш знао је шта то значи.{S} То је била засебна команда.{S} Кад кне 
их начела да се не одриче и да не крије шта је. — Ратка је интересовало ово питање, — То је, о  
нда позва ћату да нам прочита из артије шта пише г. капетан.{S} А ту се строго наређивало да св 
 сведочи; још мање да трага и истражује шта је било с дететом?{S} У опште, то се сматра као оби 
бе и жаљења, те се интересовала да чује шта ће даље говорити њих двоје о кнезу.</p> <p>Увучена  
р.{S} Каја хтеде још наваљивати да чује шта је, но муж је пресече.</p> <p>— Кнез ми рече да се  
 отишли, али је свакога копкало да чује шта ли је то тако важно.{S} Комшија избуди комшије, сач 
 мора одмах ићи војном министру да чује шта он зна о тој тајанственој дружини.{S} Кад прве гошћ 
ило да пропусти ову прилику, да не чује шта ли јој је суђено и ко ли је њен суђеник.</p> <p>Ту  
инута и два секунда“ — викну он - дакле шта сте се решили, господине ђенерале?</p> <p>Ћутање!</ 
 кад је и како је то чуо?{S} Упита даље шта се ради на улици, да ли је свет миран, или се узруј 
ад она хоће мене да учи, и она зна боље шта ваља, а шта неваља!{S} Гад смрдљиви!...{S} Ал ја са 
о; одмах у почетку она покаже дотичноме шта све има очекивати, — ко је мудар, па прими срећу ко 
 ја као то ти, виделе би ви све ћеркане шта би Петра урадила.</p> <p>Она се окрете другарици с  
еђе <pb n="437" /> на ватрено заклињање шта би све дао за Лепшину љубав, а у сред ове заклетве, 
јући сањиве очи и трудећи се да разбере шта му његов секретар говори. — Шта је то било, а?{S} З 
је ничим заслужила.{S} У осталом, ма се шта говорило, она опет зато остаје узорита жена.{S} Нај 
ју и обоје у један глас одричу да им се шта слично десило. — „Шта? зар ја! боже сачувај!{S} Ето 
.{S} Па за што да ви професори не знате шта раде ваши рођени ђаци?{S} И како ја то да знам, а т 
ашла је невидовна беда, ако почем знате шта је то „невидовна беда“ те у мало није страдала на п 
ралом: — Шта ми је!{S} И ви мене питате шта ми је!..{S} Па ништа, г. рођаче, ништа, г. ђенерале 
и свака длака на глави, а ви ми причате шта вам је ко поручио и шта коме треба!{S} Мени!{S} О,  
општијег значаја.{S} Давао им је савете шта се има предузети сад одмах.</p> <p>„Почетак много з 
у руком и ућута.</p> <p>— Чек да чујете шта је било даље — рече Ратко — још није свршено.{S} Ел 
х вас иначе звао!{S} Али дед те, кажите шта је, како је; одредите мало из ближе.</p> <p>— Не ре 
 на путу!</p> <p>— Г. пуковниче, пазите шта радите, јер што год урадите, прати вас моје буду ок 
и му ближе, време је протекло, говорите шта сте решили?</p> <p>Но ђенерал остаде нем, укочен, н 
не су овде по све неумесне.{S} Говорите шта хоћете, али имајте на ум то, да ја знам све, да има 
епшему.{S} Узмите обратно.{S} Рачунајте шта би нам било вајде да сте с мојим изласком из минист 
памте и годинама се претресају и тумаче шта ли што значи.</p> <p>Тако је између кнеза и Растисл 
шта је.{S} Кад <pb n="297" /> му казаше шта се десило, он потражи очима жену, погледа је чудно  
/p> <p>Кад један другом нису имали више шта рећи — растали су се: кнез се повукао у своје одаје 
 власт, он је покоран у тим стварима, и шта више, донекле чак сматра то за част.{S} У Хрватској 
коме ти благодари за некакво спасење, и шта ти ја знам, и нуди ти преседништво?</p> <p>Растисла 
знате и за најмање истраге по Србији, и шта је где ухваћено, и шта је ко на испиту рекао, и све 
аге по Србији, и шта је где ухваћено, и шта је ко на испиту рекао, и све!{S} Заиста карактерист 
питам особу у домино, где сам ја ово? и шта се ово самном ради? и знаду ли они, који то раде, д 
ме кривите?{S} Шта сам вам ја учинио? и шта је то „све“ што велите да знате.</p> <p>— Шта је —  
рода, а то се нашао да не верујеш!{S} И шта смо ми, од најмањег до највећег, спрам екватора.</p 
тму, само, само кад би дознале....{S} И шта ти лепше можеш пожелети?{S} Леп, млад, човек два ок 
их проведе кроз ове пусте планине.{S} И шта је могло бити с њим?{S} Његов нестанак није могуће  
ици и заступници нису ваши лакеји.{S} И шта ви управо хоћете!{S} Да докажете како сте већи приј 
оја би се нашла у сличној прилици.{S} И шта је то било тако необично! <pb n="444" /> Млада жена 
бока корена у младој души његовој.{S} И шта би хтели ви од њега?{S} Да у почетку своје деветнај 
А сад?{S} Чиме се све то завршило?{S} И шта је она управо радила овде?{S} Била се, чупала се с  
ти, ја сам био само посредник...{S} А и шта је двадесет хиљада дуката? зар је то какав новац?{S 
 то вама рекао тек онако узгред.{S} А и шта ће то њима?{S} Збиља!...{S} Дакле тако, реците госп 
> <p>— Па помажи, ако знаш шта је Бог и шта је нужда голема.</p> <p>— Све до тебе стоји.{S} Бар 
агу да разберем где сам? куда ме воде и шта се збива око мене?!{S} Али поред свију мојих напора 
тремице гледао и једва разабра где је и шта је с њим, те одмах скочи из постеље и потеже за сах 
, ади он није хтео истраживати где је и шта је то.{S} Та му се ствар допадала онако у целини, и 
<pb n="604" /> могао разабрати где је и шта је.{S} Но у том тренутку изби из мрака незнани вођ  
не разумевајући више од њих, ко ли је и шта ли је ово.</p> <p>Час сретнеш но два три, но три-че 
 час требају.{S} Јер, најпосле, ко је и шта је тај народ?{S} У крајњој линији то је она несхват 
егово и положај у коме је.{S} Шта уме и шта може ово јадно, младо, неискусно, напуштено, само с 
Она појми и шта је страст; она разуме и шта је занос, али бадава, ваља говорити истину: пет мин 
њено, не знајући управо чиме да почне и шта да чини.</p> <p>Но Мона је умири.{S} Лепша не треба 
, наравно, само донекле.{S} Она појми и шта је страст; она разуме и шта је занос, али бадава, в 
, не разумевајући шта то Синђа говори и шта она управо хоће.</p> <p>Али Синђа је говорила све д 
Свакако радо бих чуо где сам, кад сам и шта сам учинио против вас. </p> <p>- Ви ширите о мени г 
де ми знак да опет седнем.{S} Сео сам и шта је даље било — не знам ништа!{S} Кад сам се пробуди 
 ли живих људи!{S} Ко ли је ово тесао и шта ли му је требало? — То је питање свима лебдило на у 
е сећамо како је изгледао, шта је био и шта је радио човек који сад пише у својој титули „па ми 
а ви ми причате шта вам је ко поручио и шта коме треба!{S} Мени!{S} О, господине пуковниче!{S}  
а друштвом не могући још да дође к себи шта ово би с њиме.</p> <pb n="670" /> <p>Жика се врати  
ју белу каву и да једна другој исповеди шта јој је на срцу.</p> <p>Како је, кад и од куда дошао 
он је био вољан да му се и сам исповеди шта је, ко је и да проматра какав би утисак то учинило  
чи.{S} Кнез треба рођеним очима да види шта се спрема.{S} И оно што види треба да буде јава, ис 
Један поглед био јој је доваљан да види шта се десило.{S} Никакве двоумице није могло бити.{S}  
леда у небо, окреће се, брише се и чуди шта ли га то попрска.{S} А он се само смеје и вреба, па 
 и смисли што год хоћеш, мени само кажи шта ти треба, и ако жив човек може то учинити, ја ћу уч 
аса, господине.“ Ја га опоменем да пази шта говори, али он оста при свом тврђењу.{S} Упитам га: 
ст.{S} Кнежев би задатак био да издвоји шта у томе колебању треба да остане непроменљиво, сталн 
Ратко га предусрете:</p> <p>— И знаш ли шта — рече Ратко — она има право.</p> <p>— Како има пра 
ни наклоности да се око тога бакће, али шта да ради кад су га прилике истакле на врхунац државн 
 Свакоме би се јаду могао досетити, али шта ли му сад ово значи екватор?!{S} Да л ће бити какав 
е да чујем где шапатом разговарају, али шта? — нисам могао разабрати.{S} Само у један мах долет 
ристи из махна и слабости кнежевих, али шта ће кад су по несрећи такве прилике да се то мора чи 
није обично <pb n="152" /> узимају; али шта велиш, докторе, о оном обичају код Руса, где оцеви  
Не сме!</p> <p>— Не сме, не сме!{S} Али шта ћемо ако смедне, ако одрекне послушност, ако се обр 
моје праве кривице није било....{S} Али шта то сад вреди!{S} То је дугачка прича, милостиви гос 
 марим; можемо одмах полазити...{S} Али шта, синоћ!....{S} Па шта!{S} Синоћ није било ништа стр 
рахоба хвата од саме те помисли.{S} Али шта да радимо!{S} Ми ево не можемо даље.{S} Убијте, зак 
 туге.{S} Она је жалила, туговала — али шта, за чим?{S} Она се радовала и надала — али чему?{S} 
 настави ђенерал с горким осмехом — Али шта ме се то тиче!{S} Ја овако осећам.{S} Мени је ово и 
 уз образе лижу пламенови.</p> <p>— Али шта сам ја за то крив!{S} Растислав, Ратко, Митрополит, 
ал опет диже очи на слику.</p> <p>— Али шта ћу ја овде? — викну он, показујући прстом свој лик  
 cela? qu’est-il arrivé?</foreign> (Али шта значи све то?{S} Кажи, шта је то било?) — упита опе 
муна ваљало би просто убити.{S} Помисли шта су чинили!{S} Узели мајмуна, обукли му официрске ха 
 кад те молим, у две речи само, кажи ми шта је, рече кнез с досадом и кењкањем.{S} - Кажи! - он 
и да баш с тога не зна ни шта мисли, ни шта осећа.{S} Он једва протепа:</p> <p>— Господару, шта 
мисли на све, и да баш с тога не зна ни шта мисли, ни шта осећа.{S} Он једва протепа:</p> <p>—  
вом, за које цивилизован свет не зна ни шта су ни како се спремају.{S} Међу тим на Истоку се ти 
себе.{S} Не дајући себи тачна рачуна ни шта говори, ни коме говори, ни за шта управо <pb n="162 
овеком, о коме управо и не зна ко је ни шта је.</p> <p>Све ово изгледало јој као ружан сан.{S}  
ахота сте радознале, а опет не знате ни шта вам рођени мужеви раде!</p> <p>— На прилику? — упит 
би!{S} То не би било лепо да она износи шта се код ње десило, кад је сама дозвала Лепшу и обећа 
ован.</p> <p>— Еј ти, брате!{S} Пази ти шта говориш!{S} За таке речи ја ћу тебе сад ухапсити!{S 
немој ми госте узнемиравати.{S} Знаш ти шта говориш!{S} И ти у твоја пијана уста још и кнеза уз 
 /> чисто мазећи се, узе га запиткивати шта је наредио, како је удесио и хоће ли што бити?{S} Д 
ча Милојево.{S} И он га узе распитивати шта се све дешава у Балканији? шта говоре? чему се нада 
аинтересује за ствар и узме распитивати шта је, ти ћеш га блажити и храбрити да он мирно гледа  
о, гомиле почеше застајкивати и гледати шта ли је то, а облак прашине јурио је непрестано све б 
и како желите, па ћу вам онда ја казати шта могу ја ту учинити.</p> <p>— Кажите ми, знате ли ви 
да чекају све мирно, па ће им се казати шта је.{S} Док су се сељаци гурали око суднице, кмет и  
p>На један пут она као да поче појимати шта се дешава око ње и покуша да устане, да се отме.{S} 
кнез вршећи рокаду — Ама да ми је знати шта ви мислите кад остављате да ја вама учиним овако —  
празне радозналости.{S} А ваља ми знати шта је било да бих могао проценити шта може бити.{S} На 
што помоћу ових људи једино можеш знати шта ти се плете.{S} На Балкану се спремају крупни догађ 
 слику, у којој је тешко било разазнати шта је стварност, а шта ли машта.</p> <p>Већ у два маха 
дим и сумрак, једва су могле распознати шта је и који је у соби.{S} Оне опазише огромну човечиј 
свећом и све дотле није могла разабрати шта се ово управо дешава, док обоје завађених не окрену 
нешто тише, што се није могло разабрати шта је, а изгледало је као да први глас нешто опсова, а 
ни кестеновој и одатле узеше посматрати шта се ради у осветлењеној кући — до њих су долетали зв 
ена, тако да сам све могао контролисати шта с вама раде.</p> <p>Заре је причао даље интересне с 
 кнез кад би могао тако брзо заборавити шта је, тако рећи јуче, било с Врбавцем.{S} И зар то ни 
нати шта је било да бих могао проценити шта може бити.{S} На памет не сме се овде ништа радити. 
назире и ружне стране живога и да слути шта је то притворност људска.</p> <p>Било је још и друг 
господине пуковниче.{S} Изволте ми рећи шта желите, кад желите и како желите, па ћу вам онда ја 
2" /> бленула зачуђено, не разумевајући шта то Синђа говори и шта она управо хоће.</p> <p>Али С 
ир стајао је на сред собе, премишљајући шта сад да ради.{S} Осећао је да не може отићи одавде д 
<p>Пава је ћутала и гледала, не знајући шта да почне.{S} Синђа се опет окрете и погледа по свет 
ислав и упре очи у пуковника, очекујући шта ће овај одговорити.</p> <p>— Зар и ту још треба да  
 гурну Паву и прошапута јој: — Погледај шта га је чарапа надобијао.{S} Све цванцик и чарапе, цв 
ни мртво су парче хартије.{S} Ја гледам шта у ствари бива..</p> <p>И кнез је сад почео живо наб 
обијашица.{S} Док погледам човека, знам шта му мисли свака длака на глави, а ви ми причате шта  
ја се исправи: — Неговори тако!{S} Знам шта мислиш, али не говори; сама та помисао понижава ме  
о друкчије.{S} Али то је то.{S} Ја знам шта је.{S} Има дакле отрова, од кога се добија гушобоља 
ати се Ратку натмурен.</p> <p>— Не знам шта јој је данас — рече он као да се хтео извинити пред 
одите у голему забуну!...{S} Ја не знам шта да мислим — рече Лепша збуњена.</p> <p>Кнез јој на  
орадити и причати!{S} Истина ја не знам шта је теби _ рече он и приђе жени пружајући јој кишобр 
росто намамио у заседу.{S} Само не знам шта је требао да му значи онај мост!{S} Изгледа да је н 
лини слеже раменима. — Ето и сам незнам шта да мислим.</p> <p>— За бога, да то није био какав ж 
има из конзервативне групе, и питан сам шта знам о њиним везама с Црнојевићима.{S} У почетку ја 
че!</p> <p>„Простим случајем дознао сам шта г. пуковник Врбавац плете против младог кнеза и има 
 у овако злогласној кући.{S} Мислио сам шта да радим, а црна прилика вајкала се што је покварен 
 брините.</p> <p>— Па, ја вам ето кажем шта хоћу.{S} Хоћу, да ми кажете, знате ли за какав онак 
Чекај, молим те, да трчим горе да чујем шта говора књаз.“ —„Нека говори ко шта хоће, ја што зна 
во у очи и рече одсудно:</p> <p>— Вадим шта је.{S} Г. Растислав успео је да ме надмудри.{S} Наш 
мем и не разумем! — рече Ратко. — Видим шта хоћеш, али не знам како ћеш.{S} Хоћеш на делу да ос 
о.{S} Хоћу да дочекам те људе, да видим шта хоће они од мене, за што ме онолико траже и што ме  
тити. — Е, добро, дед види!{S} Да видим шта ћеш наћи тако особито!{S} Он рече да је то давнашња 
и узимај пара колико хоћеш!{S} Да видим шта ће те онда ви?</p> <p>— Море, жено, шта је теби дан 
у овоме, дигнем се сам у конак да видим шта је.{S} Пођем његовој соби.{S} Пред вратима нађем де 
твари увек најкраћим путем.{S} Не видим шта би овде имали да се снебивамо једно од другог.{S} В 
дија.{S} Ја нисам дете.{S} Зар не видим шта се ово ради.{S} Па што ме ту вараш.{S} Ви неког ђав 
ављају у облику бабе.</p> <p>А међу тим шта има лепше, узвишеније и светије од старе жене, окру 
јете!{S} Није ни он ћурка!{S} Види и он шта од њега радите...</p> <p>— Кад једном стане на снаг 
е се диже у вис.{S} Жика није разумевао шта ова ватра значи.{S} Рад је био да не узнемирује сво 
г. Кугић, кога сам рођеним очима гледао шта ради у седници „Балканске браће.“ Не! ма шта да ми  
таде, набра чело, очевидно је премишљао шта да ради.</p> <p>Устаде и кнез, и пође по соби крупн 
, или некаква књига, а и бог би га знао шта све може бити.{S} С тога, пошто се подобро размисли 
Орловац био тако осветљен, да није знао шта је ноћ и мрак, но му је дан био као и ноћ, а ноћ ка 
 је био изненађен и збуњен, и није знао шта управо да одговори.</p> <p>— Боже, Мона ала си и ти 
<p>Ађутант се бејаше збунио и није знао шта да <pb n="620" /> почне.{S} Кнез му приђе и с песни 
ран страх од нечега, што нико није знао шта је.</p> <p>Тама се поче помаљати из недогледних даљ 
скоше у смех.</p> <p>Кмет већ није знао шта ради, он оберучке удари малена господина по цилиндр 
и успех био сјајан.{S} Ниси управо знао шта је лепше: да ли дубина мисли, или лепота и поетично 
ве по две и две.{S} Свакоме је прорицао шта ко хоће, било прошлост, било будућност.{S} Гледао ј 
о.</p> <p>Но кнез као да није ни слушао шта он говори.{S} Продужујући даље отоич започету мисао 
ву загонетну прилику, не знајући управо шта да мисли. —</p> <p>Међу тим Кугић беше устао и руко 
ела у његове тајне.{S} Није знао управо шта да чини, да ли да јој призна оно, што је већ и сама 
ло није страдала на правда бога.{S} Ево шта се десило.</p> <p>О св. Сави кнез посети Вишу Женск 
{S} Али у ствари тако није било.{S} Ево шта се десило.{S} Памтим лепо како су ми стављена после 
гарица у лево.</p> <p>- Шта бих?{S} Ево шта бих — прихвати Петрија живо.{S} - Кад он у мене изд 
откопчавала хаљину испод гуше.) - А ово шта ти је?{S} Кнез беше узео у руке црну дрвену кутију  
ез се није одзивао.{S} На питање његово шта је било кнезу, кад је заспао, где је био пре тога,  
авио, веле, притисак!{S} Притисак! него шта.{S} Зар може бити без притиска, где владалац лежи м 
а, рђо једна; сад треба дар заови, него шта мислиш, кад сам однеговала онакога брата сокола — р 
! не мора бити наложница.</p> <p>- Него шта?{S} Ваљаде би била кнегиња!{S} Прођи се, бога ти, г 
пустио, да с писмом одеш.</p> <p>— Него шта ћеш?{S} Ваљда силом да ми га отмеш?</p> <p>— Збиља, 
 јер збуњени Вујадин беше већ заборавио шта му је ваљало рећи кнезу, — али сам кнез поправи сит 
уга.</p> <p>— Бадава!{S} Нека говори ко шта хоће, ове наше јаузне дивна су ствар.{S} Права друш 
ујем шта говора књаз.“ —„Нека говори ко шта хоће, ја што знам, знам.{S} Од наше Повратнице нема 
едан пут?</p> <p>— Како шта ми је? како шта ми је! — рече Растислав с досадом, и штедљиво изви  
} Шта ти би на један пут?</p> <p>— Како шта ми је? како шта ми је! — рече Растислав с досадом,  
 опет заједно.{S} Кнез исприча у кратко шта је било код ђенерала.{S} Растислав је пажљиво саслу 
није; овде ћемо испричати само у кратко шта је даље било с овом јадном девојком.</p> <milestone 
 овамо на пољу да свиснемо што не знамо шта је.{S} Обиснемо око оних што су већ били унутра, а  
ана спасу.</p> <p>— Кажите ви мени само шта ви желите, а за отров — то ви не брините.</p> <p>—  
 то ти кажем.</p> <p>— Добро, да видимо шта ћеш ми-</p> <p>У овом кошкању, Лепша је у два три м 
слимо о државним пословима, и да ценимо шта ваља, а шта не ваља.{S} Јес, јес, господине, да цен 
 а и како би могло бити друкчије.{S} Но шта се оно окреће?{S} Шта ли се оно окреће?</p> <pb n=" 
>— Према томе може ми бити све свеједно шта ко о мени мисли, па и то како ти цениш целу ову ств 
ли, кнеже, господару, реците ми искрено шта знате, шта вам је све наплетено против мене....{S}  
снама). — Пусти ме да ти кажем отворено шта мислим, бар овде где смо сви своји, и где се немам  
ади, кад промислим боље, сетим се јасно шта је било синоћ у алеји, а после никако се нисам мога 
ко мало ћефлеисани, не схватајући јасно шта се то управо догодило у оном мраку, јурну један на  
ди сва пажна.</p> <p>Увек је знао јасно шта хоће, а знао је и како и чиме хоће — јасан циљ и ја 
или до зоре и правили сто комедија, ето шта је било.{S} Просто прокарта где год што би.</p> <p> 
им је друкчије.{S} Ту кажу много је што шта слободно.{S} Ту је дозвољено и оно што се у обичним 
 очувања власти пристајаће на много што шта и употребљаваће сва срества.{S} С те стране могу да 
не прилике захтевале су да се много што шта измени и попуни и у нашем програму за рад.{S} Наша  
татула, велебиље (беладона) и много што шта друго.</p> <p>„Као јаки отрови, који, узети у потре 
ше захуктала, те узе говорити много што шта, што или није мислила никако ни казивати, или је ра 
обом не разговорим.{S} Осећам много што шта на души што ваља да ти кажем.{S} Учинићеш ми ваљда  
авно, још је био дете и чинио много што шта детињски.</p> <p>Деца воле да раде све што и матори 
S} У дугом сну ви сте јамачно много што шта сањали: можда је било и таквих снова где се ми поја 
ком врше?</p> <p>Све то и још много што шта друго доктор је имао да примети кнезу, али он не пр 
а заустављају, опомињу га да још по што шта промисли и не дају му да онако брзо и сврши свој го 
 се окружни у Звониграду и много су што шта научили.{S} Дању су одлазили Кугићу по дужности, а  
био занео овај призор да није ништа чуо шта му госпођа говори.{S} Међутим она је већ по други п 
с имамо свечаности у почаст химену, јер шта су најпосле наше свадбе, и све оне свечаности, које 
обично говорите, да не лупам увек главу шта сте хтели рећи.</p> <p>— Да, да, рече Растислав, гл 
азби.</p> <p>Изненађен, кнез упита Кају шта јој би.{S} Она се стресе као човек кад се на нешто  
 људима збуњеним, који ни сами не знају шта хоће.{S} Овде је ствар проста: хоћете „лек“ или нећ 
не за гушу и удави.{S} Доктори не знају шта је болеснику; они виде гукруе, гуши, прогласе болес 
и остали једни и исти људи. — Они знају шта је добро и за државу корисно, и као год што су то в 
ше их се беше скупило око кнеза да чују шта говори.{S} Кнез је напијао овоме крају, називајући  
 је био на десном крилу потере) о свему шта се десило на левом крилу и начелник је наредио да с 
се ничим збунити.{S} Имајте увек на уму шта је он вама спремао.</p> <p>— О!... о!... о!{S} Ја ћ 
ријано лице; те стаде распиткивати жену шта јој је и наговарати јо да збиља мало прилегне.{S} У 
изразима, штедећи кнеза, саопшти писару шта ваља свршити.</p> <p>Писар прими ствар веома озбиљн 
е.{S} Анђелија би прво испричала деверу шта је трабуњао пијани Ралека, али се бојала свекра.{S} 
у оцењивали девојачку лепоту, мерили су шта је код које боље, слободно су просипали све што им  
непрестано напред.{S} Свет и чу и не чу шта он викну.{S} Нешто чу, ал оно што је чуо, није разу 
едене учтивости.</p> <p>— Погледајте их шта раде! — рече кнез још поиздаље, сав радостан. ^</p> 
ци.</p> <p>— Остави, молим те!{S} Немаш шта видети!{S} Али остави, кад ти велим! — поче салетат 
 Растислава.{S} Он јој се окрете - Знаш шта, Софија, ти би сад могла ићи — рече јој он.</p> <p> 
 знаш шта је и како је то; ти и не знаш шта је то мушка страна и како пуста жена после заћори и 
 Ти се сад дусаш с тога зашто и не знаш шта је и како је то; ти и не знаш шта је то мушка стран 
} Е мој будаче, па ти још ни то не знаш шта све данас има овде да се изврши!“</p> <p>Госпођин п 
ој тако, рођена моја:{S} Па зар не знаш шта је шала, рђо једна, но још и за то да плачеш.{S} Бо 
ење! (кривила се бабетина) и ти ми знаш шта је поштење!...{S} Чуваш поштење у...{S} Ту ти је по 
она ућута, после додаде:{S} - Него знаш шта, Лепшо, што јес, јес, за цело сте пишкин деца!{S} О 
 начелник!</p> <p>— Па помажи, ако знаш шта је Бог и шта је нужда голема.</p> <p>— Све до тебе  
ectre qui sort d’un rombeau?</foreign> (Шта је, пријатељу мој? <pb n="288" /> Шта је теби?{S} И 
а у будном заносу.</p> <pb n="62" /> <p>Шта је дотле радио млади господин, док се она у овој ма 
Фукара!....</p> <p>Кнез застаде.</p> <p>Шта би Маврикију, он ни сам не би умео рећи, тек на кне 
над главе Црнојевићеве и Жикине.</p> <p>Шта се у овом тренутку зби у души Црнојевића, тешко је  
глед и узе је гледати нетремице.</p> <p>Шта се тада збило у души Мутимировој остало је нејасно  
којој се нико не може прикучити.</p> <p>Шта да се ради?</p> <p>Жика полако пробуди Црнојевића и 
 уговорио с начелником Врбавцем.</p> <p>Шта је чича Милоје имао с покрајинским начелником. као  
ке.{S} Жика пође за њим радосно.</p> <p>Шта је даље било с ова два залутала човека то изгледа у 
 Шта је сад! — рече ђенерал и застаде. „Шта је ово?{S} Шта је овоме човеку?“ — сену Врбавцу кро 
м око паса, привуче је к себи и упита: „Шта ти је“?</p> <p>Јела не одговори ништа, али се понов 
трча му млађи ађутант и узе га карати: „Шта то радиш, море!{S} Зар се туна изуваш?{S} Брже бежи 
ај!{S} Ето питајте њу“ — уверава он. — „Шта? зар ја! боже сачувај!{S} Ете питајте њега“ — увера 
с одричу да им се шта слично десило. — „Шта? зар ја! боже сачувај!{S} Ето питајте њу“ — уверава 
оводи.“ — „Ћут, бре, ти си ми бољи.“ — „Шта рече, шта рече господар?“ — „Бог га живео, он бог м 
знаде и викну му:</p> <pb n="16" /> <p>„Шта ћеш ти овде, лоло?{S} Вуци ми се испред очију“...</ 
руги јачи, вреднији, спремнији.</p> <p>„Шта је кнез Мутимир?{S} Сам за се ништа.{S} Обично разм 
мејати и запиткивати је у шали:</p> <p>„Шта би му рекла?{S} Шта би му рекла?“</p> <pb n="220" / 
е енжењерске радове, које је наш главни штаб спремио за утврђење међа.{S} То је лице, рекло се, 
најспособнијим официрима бечког ђенерал штаба.</p> <p>„Најпосле били сте оптужени да сте се са  
е забране строга учитеља.{S} Жалио је и шталу, и таван њен, где се по меком сену тако слатко ва 
њем.</p> <p>Састанци, зборови, друштва, штампа све је било угушено, притиснуто, завиличено, с ц 
и оцеви, побожни грађани, па чак и сама штампа устали су против ових голих људи у сред Беча. „< 
нија.{S} Намесништво је свечаним актом, штампаним у много тисућа примерака, давало као неки рач 
звештај, како је ту и ту ухваћена тајна штампарија, спремна да печата сваковрсне бунтовне списе 
извештај начелников вели да је то тајна штампарија, и онда мора бити онако како он каже.{S} А з 
ати, да им је оно, о свом трошку, чак и штампарију подигло, те и свој лист имају.{S} То је вели 
ијом целој земље- Смешан је био положај штампе.{S} Њој је било просто заповеђено да хвали младо 
Руке, ноге сви удови претворе се у сухе штапове, а кичмењача се повије и искриви.</p> <p>„Од сн 
ширама, приђе овим колима, и, ударајући штапом по камену, који се десио ту на путу, рече сељаку 
ја, доцније обично је доста и прост црн штапчић, с црвеним врхом, па да се лавови, тигрови, пан 
покажу место.{S} С најближе телеграфске штације известићу вас о резултату потере.“</p> <pb n="6 
то како звониградске торокуше никога не штеде, па опет зато о Лепши нису могле ништа изнети руж 
кретном човеку, и у пробраним изразима, штедећи кнеза, саопшти писару шта ваља свршити.</p> <p> 
>На кнежеву примедбу, да би требала да, штеди Лепшу већ с тога, што је то жена коју он воле и п 
 Мона би требала бар за његову љубав да штеди Лепшу, кад зна да њему не може бити пријатно кад  
деда, браћа и сестре — то се још једино штеди.{S} Иначе све је друго помешано!{S} Бар тако је к 
о рећи да је кнез болестан и да га ваља штедити.</p> <p>Кугић је ово разумео, али место да прим 
та ми је! — рече Растислав с досадом, и штедљиво изви своју руку из женине и мало се одмаче. —  
гом све што имате!{S} Или се ваљда још „штелујете“, снебивате, стиде се деца!{S} Само што ја не 
е ће отићи никуд даље; а и она - Пава - штета би било да пропусти ову прилику, да не чује шта л 
 противнику од тога и колика би му била штета, да си га напустио, да га ниси хтео служити?{S} М 
стало је без способних радника, и та се штета опажа у државним пословима.{S} Суревњив за влашћу 
скини рукавице, врућина је, а била би и штета да стоји покривена овака красна ручица — рече Мон 
две хиљаде дуката.{S} Па да је бар само штета, но и срамота.{S} Овај се свуд хвали, а ти знаш к 
п кроз који никад неће пробити опасан и штетан осећај човекољубља.</p> <p>После ових речи, изго 
же.{S} Ствар није рђава, и неће бити од штете, да се кнез још чвршће привеже, али он никако, ни 
 проста познанства не може бити никакве штете — рече гошћа предусретљиво.</p> <p>Мона уведе гош 
ољих ливада и орница и начинио им грдне штете.{S} Ова ситна запиткивања и ово спомињање свију п 
 Али да кнез не би својим ветропирством штетио озбиљне државне интересе, за које „и <pb n="388" 
заклонити и заштити државне интересе од штетних утицаја ветрогоњаста кнеза.{S} А за то нема бољ 
сите, ако би сматрали да је моје држање штетно и, опасно по земљу. —</p> <p>„Али како те моћи н 
јпосле ма шта да је, Пава ништа не може штетовати, а увек је добро кад је човек унапред спреман 
же род људски, а целом друштву служе на штету, ругу и одврат.{S} И то се зове мудрост и морал д 
ахове његово најмлађе унуче, буве су га штипале као шкорпије, а све то скупа не даде газда Тодо 
жртву оно прво. — Стидљивост је највећи штит невиности.{S} Чувај чистоту образа и стидљивост ду 
ива.{S} Стидљивост је често врло снажан штит против зла и кварежи.{S} Имао је још један јачи уз 
а, а он је сиромах бежао по целој дасци штићен коњем.</p> <p>— Хм!{S} Бежи твоје величанство, г 
онцентрисао у памети „сходну беседицу“, што ће је изговорити на првој постаји, где ће стати да  
их људи, или иначе која од виших особа, што још више оживи женско друштво; даме, које су већ хт 
штвом доиста из оближњега села Брегова, што је одмах ту с оне стране планине.</p> <p>За време о 
јанствени, празноверан страх од нечега, што нико није знао шта је.</p> <p>Тама се поче помаљати 
е, циганин те убио, што да трудим бога, што се дереш, зар сам ја слеп те не видим ко је устао д 
>Одмерао је да се увек лати само онога, што може остварити.</p> <p>Бирао је да њему у део вазда 
 домаћин, и једва се сад тек сети тога, што је одавна знао, али у псовци и вици на невине волов 
по то власт а та им власт треба с тога, што сматрају да су сад зреле прилике за извршење њиних  
 /> <p>- Елем, изабро сам отров с тога, што би крваво убиство немогуће било прикрити, и што би  
их разлога, отров сам изабрао и с тога, што је, по мом нахођењу, од њега најлакша смрт...{S} А  
се извињавало да су тако певали с тога, што је дошла једна гомила богатих сељака и платила им д 
говор он се није могао упуштати с тога, што је баш тада концентрисао у памети „сходну беседицу“ 
.{S} Растиславу је отишао човек с тога, што је мудро одмерио, да ће Растислав једини бити у ста 
ру мора да је пало то име на ум с тога, што се оно од два-три дана у целом њином крају на сва у 
</p> <p>— Непосредно није дошао с тога, што је до тебе тешко било доћи непосредно, па ти не би  
витељка; а људи је се боје само с тога, што је не познају.{S} Како би са свим друкчији били људ 
 који ми обично не опажамо само с тога, што су наша чула за опажање још и сувише груба....</p>  
 закука за покојником — јамачно с тога, што у овако високим круговима сматрају да је простачки  
 ништа не обелодани, онда је то с тога, што завереници вешто крију своје трагове.</p> <p>На слу 
 се ништа више не може дати већ с тога, што је давно аконтирао чак за три месеца у напред.{S} А 
 би требала да, штеди Лепшу већ с тога, што је то жена коју он воле и поштује, Мона је узвикнул 
а коју се поглавите наде полажу с тога, што је претендент престола Перун Црнојевић и сам члан о 
и управитељки Ловимук, да их она разда, што она савесно и изврши.{S} Сад о Петровудне кнез опет 
а широка, <pb n="519" /> глатка бразда, што се као огроман сребрн појас вила око подножја стрми 
га за рукав упита: која су ово господа, што седе овако у наоколо?</p> <p>Отац му одговори, да с 
ци.{S} Но то је могло долазити и отуда, што је пуковник Врбавац у опште био веома прибран и при 
 да ни од <pb n="590" /> чега не преза, што буде видео или чуо.{S} Пођоше сва тројица.{S} У лев 
, изумео куршум шупаљ с позадног краја, што је чинило те је метак даље носио.{S} Најпосле, пост 
 нико други до један од она два сељака, што су мало пре били с њима.{S} Перун упита за чича Мил 
ересована, Пола упита: каква неприлика, што јој се десило? — Развио јој се пупак — рече Мона, с 
— Он показа руком на гомилу свештеника, што је стојала у једном крају.</p> <pb n="183" /> <p>—  
ја нисам дипломата — а код нас војника, што на уму то на друму.{S} У дипломацији, веле, са свим 
ним лицем!</p> <p>— Ух! господин појка, што ви хуњкате, то је просто страшно! — зачу се из сусе 
.{S} Прође је нека језа.</p> <p>Женска, што је седе а до ње, била је такође увијена у велики ву 
S} Али ја сам галеб, бурна тица морска, што слободно полеће над горостасним, хучним таласима и  
, и заповеди им да сви гледају у мачка, што лежи горе на прозору и да једнако вичу мачку: ам! а 
 како прилике за остварење оних идеала, што их ово братство гаји - никад нису биле повољније од 
одликовао од осталих политичких начела, што није тражио никаквих жртава, никаквих напора за туђ 
да је г. Растислав непријатељ престола, што је за време кнежева малолетства створио устав.{S} Д 
 тренутака, када се у мени нешто јавља, што је јаче од мене самога.{S} Госпођа ми јамачно неће  
ети свима тим чедним и поштеним женама, што су се толико над њом натресале, а сад их, ево, где  
м пољупцима, изумреше на врелим уснама, што се као усијано железо упише у меку, белу кожу на об 
че се помаљати у неизвесним догађајима, што наступају, а над Звониградом, који мало час беше та 
тако на глас плакао, а стари чича Сима, што смо се увек смејали његовом великом туру, теши бабу 
ио натраг у отаџбину, мећу чиновницима, што дођоше да га поздраве, био је и наш јунак.{S} Кад г 
лема река, текле у правцу широка друма, што из Звониграда води у оближње сеоце <hi>Јеленик</hi> 
слонио на читаво бреме сељачких чарапа, што су стајале поређане ту украј њега.</p> <p>Синђа наз 
но прикупила гомилица највећих швалера, што их је било у овоме друштву.{S} Све млади, весели, р 
ао на себи; и да сам одахне од надзора, што га је опет он, Врбавац, водио над кнезом.</p> <p>У  
 превари, што ме слага, стрвино матора, што ме слага?!</p> <p>— Слаго те нисам ништа; - рече хо 
ао прангија, а Боја запе из свег гласа, што га грло доноси: „А.. а..а.. ј потеците у помоћ, оте 
казујући безбројне шарене гомиле света, што се беше расуо по пољу. — А све ја ово моје, све је  
к, Вујадине!“</p> <p>Међу тим г. прота, што је седео с десне стране до начелника Вујадина, као  
хуктала, те узе говорити много што шта, што или није мислила никако ни казивати, или је рачунал 
од својих присталица није тражио ништа, што их доводи у сукоб с њиним рођеним интересима.</p> < 
к, она зајапурена, разбарушена главица, што се видела у огледалу, с уздрхталим уснама, с усијан 
чно на једној од оних сјајних звездица, што се почињу палити на далеком обзорју и светлуцати на 
у, он је корачао полако поред гомилица, што су овде онде разговарале, а изгледало је као да очи 
о лети с цвета на цветак, свака тичица, што се, у сладосном заносу, уљуљкана својом рођеном пес 
з изговори ово срдито, за тим узе хлеб, што му бејаху послали, и баци га на сто; вишек извади,  
 пућиш се ваљда и ти) као г. Растислав, што сам се ја мало шалио.{S} А? хе? хе? је ли?{S} Не љу 
а ћете одоцнити.{S} Што не рекнете сад, што не учините сад, можете рећи и учинити после кад год 
е ствари, које се ваљда и мене што год, што год тичу, чујем прво из комшилука!{S} Па како сам с 
и ја ћу ископати то око, г. Растиславе, што се као ухода завлачи чак у туђе породице.</p> <p>—  
ересујете за озбиљније државне послове, што га не привикавате да мисли о државним стварима и да 
еша у неке доста важне државне послове, што му је већ пробудило приличну жељу да барата час по  
за Растислава није била тајна; али све, што је он до сада знао о томе било је магловито и непоу 
е свак, рећи: „он је могао учинити све, што није чинио, што је слушао друге, што се поводио, ка 
и да радим и да ћутим; умем управо све, што је нужно за такав посао.{S} Ту сам ја заиста прави  
е, што није чинио, што је слушао друге, што се поводио, кад је могао све сам учинити, а да нико 
и, што буди у теби сладострасне пожуде, што изазива глад у срцу и у мускулима, нешто што те вуч 
 време између ова два човека као да је, што но реч, протрчала црна мачка.{S} Они су се мало по  
сто.</p> <p>— То је једно.{S} Друго је, што сте ви, Косанићи, по свом карактеру, људи мало симп 
ли мерити с крилатим алатима св. Илије, што овда онда по небесима онако страховито тутње; (јер, 
евидно старачки глас — криви сте обоје, што почињете мешати тренутни живот с вечним покојом, —  
 реформе, да им пуна власт дође у руке, што се најбоље видело по тежњама које су се јављале код 
те скупо платити своје рођене погрешке, што нисте од кнеза направили истинска, права добра и ва 
 и пуштао дим по дим из шарене наргиле, што је чврчала ту украј њега.{S} Место чалме оџа је био 
и и неограничени господар оружане силе, што је одмах и постигао, пошто је војсци и иначе већ би 
а Балканија би задржала монархиско име, што је потребно ради заклона од моћних, околних монархи 
стија Косанића некада се поносила тиме, што је била представница слободоумне народне струје, а  
о је први покушај своје диктатуре тиме, што је с четом војника и неколико најпоузданијих официр 
 лудорије, а да га држите у корди тиме, што ће од вас зависити кад ћете и колико ће те му дати  
ивци ако успеју, успеће поглавито тиме, што ће кнезу набавити новаца...</p> <p>- Не знам од куд 
ругих прилика давало вероватност овоме, што се у извештају говори.</p> <p>Тако је с једног крај 
гроба, а то се најбоље познало по томе, што ове речи бабине пресече други крупнији, мушки глас, 
зим.{S} То се најбоље види баш по томе, што ја одлазим, а он остаје.{S} То ти је најопаснији по 
е</hi>.{S} Разлика је била само у томе, што су код других госпођа јаузне биле по правилу <hi>ис 
сао.{S} Налазио је незгоде само у томе, што би било тешкоћа на случај да се кнез узјогуни, па н 
 ко служити.{S} Разлика је само у томе, што кад га служиш ти, онда га служиш онако како ти хоће 
 човек који се даје надувати са стране, што ме онда ви не надувате?.... — кнез се подругљиво <p 
живот кнежев имаће још те добре стране, што ће кнез вечито бити у новчаној <hi>оскудици</hi>, и 
о се не варам ово су биле оне две жене, што су мало час прошле поред мене.{S} Ја осетих како ме 
е разумем.{S} Што се онда крио од мене, што је ишао Растиславу, кад они Растислава и тако не во 
алоне но сукњу?</p> <p>— Па зато, сине, што сам ја мушко, а стара мајка је женско; ето, и ти си 
вао и сиграо се.{S} Па онда оне путање, што се вила између баштенског зида и дугачког <pb n="53 
а опет повраћено оно добро расположење, што за тренутак беше поремећено.</p> <milestone unit="s 
шем одоздо једну пушку, па ако је горе, што му бог да.</p> <p>— Немој, бре, узнемириће се цела  
: да бежи одавде, и то да бежи што пре, што брже и што даље.{S} Крвава глава Перунова била му ј 
против престола.</p> <p>— Ах, небој се, што се тога тиче, ту можеш бити без бриге.{S} Ако прест 
</p> <p>— А шта је то било ноћас, зете, што помену — упита госпођа Софија.</p> <p>— Шта је било 
 само ти кажем то, да ви грдно грешите, што с кнезом тако поступате.{S} Место да га научите да  
та газда Милоје, а говорио је све тише, што се Враничић више примицао.{S} Жика потврди Милојево 
су.{S} Први глас рече на то нешто тише, што се није могло разабрати шта је, а изгледало је као  
p>За њу је тај избор био у толико тежи, што га је она сама морала вршити, што је само од њене д 
тим.{S} Мој је успех био у толико тежи, што је баш у твојој непосредној околини било људи, који 
се с углађеношћу не слажу онаки изрази, што ће свакако и Ваша Светлост призната.</p> <p>— Није  
о и руком је давао знак човеку у маски, што је до њега стајао, држећи у рукама велику стаклену  
емају да га никако не даду овој гомили, што беше дошла да га спасе.</p> <p>„Да га отмемо, да га 
е жена и у нужди.{S} Није, здравља, ми, што ви мислите.{S} Баш сте лоле!“ А његов кревет као св 
 зраке и обасја како непрегледне равни, што се шире лево поред Дунава, тако исто и кршне врлети 
 упалили свеће па нешто раде.{S} Једни, што су вирили кроз врата, вељаху да кмет и ћата нешто п 
 да кмет и ћата нешто пишу, док су они, што су кришом гледали кроз прозор, тврдили одсудно, да  
ући живо прстима китку на својој јопни, што је био знак јака узбуђења.</p> <p>Госпођа Софија ни 
нечим што те одушевљава, заноси, крепи, што буди у теби сладострасне пожуде, што изазива глад у 
и се од гнева:</p> <p>— Што ме превари, што ме слага, стрвино матора, што ме слага?!</p> <p>— С 
 неколико, по изгледу незнатних ствари, што их онај непознати младић саопшти Растиславу, као да 
 узастопце играо је он с њом те вечери, што је одмах пало у очи свима присутним гостима.{S} Сут 
 ћутите, господар говори“, „не вичи ти, што си разглавио вилице1.. „Хајд пашол, ти хоћеш да ме  
ло се заврљати.{S} Ваљало је познавати, што но реч сваку стопу, тих пустих <pb n="554" /> плани 
укло је срце, на другу оно мало памети, што још беше остало.</p> <pb n="244" /> <p>Јадно девојч 
тежи, што га је она сама морала вршити, што је само од њене добре воље зависило на коју ће стра 
ићен овим новим знаком кнежеве милости, што му кнез поче говорити „ти“ — млади доктор одговори  
заклањају и оно мало сумњиве светлости, што се још пробијаше кроз мрачну ноћ.{S} Свуда унаоколо 
учина, а црне као мркла, црна ноћ, очи, што сијају као два црна сунца — и на један пут он осети 
авни разлог њеном попуштању био је тај, што је знала да ће ту имати прилике да чешће буде с кне 
рећу, у четвртој стадоше.</p> <p>Лакеј, што је непрестано трчао пред дамама, показивао им руком 
и, Синђа покуша да изглади рђав утисак, што га хоџа беше учинио на Паву.</p> <p>— Јамачно пијан 
 но ико да осетим колики је то губитак, што нисам био то у животу, што нисам био прво и пре све 
па ћемо опет добро стићи.</p> <p>Човек, што је ово говорио, био |е осредња раста, средовечан, п 
 узети на се, да учиниш оно с Врбавцем, што си учинио?{S} А има и стотину других ствари, које с 
рате сами комедију с официрским оделом, што да се не руга светина.</p> <p>Ратко је причао даље: 
а те даде дечку торбу с хлебом и сиром, што је требало да му буде храна уз пут.{S} Жена је били 
у.{S} Међу тим кнез с целом булументом, што беше пошла с њим, стаде крај гајдашког кола.</p> <m 
, да је за то посао у држави и подељен, што један човек и поједина група људи нису у стању да п 
не би толико чекао и трпио, камо ли он, што је научио да куд он оком, туда други скоком.{S} А и 
ка, а левом ногом непрестано је цупкао, што је код њега увек био знак да нешто врло живо мисли. 
овао: „Је ли, господару, да имам право, што тако желим.“ Враничић је морао нешто одговорити, и  
 да се сам бар пред собом оправда- Ово, што горе поменух, био је разлог којим сам ја заваркавао 
е.{S} У почетку помислим да је све ово, што се тиче мога хватања и одвођења био само какав ружа 
 уснама.</p> <p>— Е, кандило му његово, што ме искида, стрвина!{S} Не памтим да ме је ико икад  
 бог те убио“ — „Море, циганин те убио, што да трудим бога, што се дереш, зар сам ја слеп те не 
н је могао учинити све, што није чинио, што је слушао друге, што се поводио, кад је могао све с 
у пуковнику мало зазорно, што ја овако, што но реч „с неба па у ребра“.{S} Али таква је моја на 
азио је упутства у писму само у толико, што је наредио, да из даљине опрезно пођу за колима чет 
мством за све, и за добро као и за зло, што би се могло догодити.{S} Буде ли добро вама ће по п 
да ће у тај мах учинити коме какво зло, што је доказ да су вукови и људи ближи рођаци но што се 
 побочне собе: рекоше ми да, уђем тамо, што и учиним, али врата оставим отворена, тако да сам с 
ва.{S} Ту је још једном прочитао писмо, што га је синоћ добио од кнеза Мутимира, па је онда узе 
о.{S} - Па иди!{S} И није за козу сено, што рекли неки.{S} Силом баба у рај! — не иде.{S} Ја са 
гу, а у ствари постајете нешто сметено, што није ни бог ни човек и што најближе стоји обичној ж 
у треба да остане непроменљиво, стално, што се мора развијати непрекидно једним правцем, и што  
 друкчије губиле своје девојаштво, оно, што учини један владалац, не би се ни познало — рече до 
о шта да чини, да ли да јој призна оно, што је већ и сама видела и да говори с њом отворено, ил 
 <pb n="552" /> Жики је био Милоје оно, што је уморном и ознојеном човеку отворен прозор, који  
вечија снага да раскине и раздвоји оно, што је спојила и сјединила свемоћ вишњега Бога!...{S} Л 
о самоме рођењу никад не могу бити оно, што су обични људи.</p> <p>На те речи кнежеве слике, Ку 
а.</p> <p>У Балканији ће се десити оно, што се дешава и у другим уставним државама.{S} Разне по 
го мисли, ни да што друго осећа до оно, што га бејаше целог обузело и занело, онеспособило га и 
би се могло учинити за љубав кнезу оно, што смо јуче обичним друговима чинили.</p> <p>И доктор  
њу отворено у очи, и да реши одмах оно, што се неминовно једном већ мора решавати, он удари у о 
да је господину пуковнику мало зазорно, што ја овако, што но реч „с неба па у ребра“.{S} Али та 
, чекају.{S} Нема ништа, молим покорно, што би онако ишло куд год у страну.{S} Собу смо, велимо 
што грешно, као нешто ружно и срамотно, што ваља крити и о чему не треба јавно говорити.{S} Нап 
што!{S} И ти још питаш зашто!{S} За то, што си кукавица, шерет, притворица...</p> <p>Лепша отрж 
е заслужне за земљу — Црнојевићи за то, што су први подигли народ, а Косанићи што су после прих 
> <p>— А још даље?</p> <p>— Даље је то, што помоћу ових људи једино можеш знати шта ти се плете 
Растислава понајаче болело, било је то, што је на махове и сам осећао да кнез понегде има право 
 дуката.</p> <p>— Што?</p> <p>- Ето то, што ће њега пустити саме власти.{S} Мислиш да је он јед 
а на томе и остане.{S} Спасе га баш то, што учини оно што нико не би веровао да ће учинити.</p> 
 у греху рођен и да си по томе то исто, што и остали људи? — упита Кугић.</p> <p>Кнежева слика  
биле прорезане.{S} Они су носили нешто, што кнез у дочетку није могао распознати.{S} Тек после  
осле додаде:{S} - Него знаш шта, Лепшо, што јес, јес, за цело сте пишкин деца!{S} Оно има, има  
року треба да се изврши, као узрео чир, што за који дан треба да пукне, Врбавац је носио у души 
ову душу још је пунио страхобан призор, што га је мало час доживео у гробу.{S} Он је осећао да  
начелничком униформом. — Сав овај свет, што се видео тамо на пољани, све ове гомиле народа, сви 
 Жикину пажњу привуче ненадна светлост, што се појави с доње стране.{S} Он окрете поглед тама и 
на земљу меку, благу, чаробну светлост, што опија душу и заноси је неком чудном сањалачком машт 
травчица, сваки листак, сваки лептирић, што лети с цвета на цветак, свака тичица, што се, у сла 
грудима некакву неисказано тешку борбу, што је ствара сама са собом завађена савест.</p> </div> 
м и прелиставао некаку француску књигу, што је ту лежала на огледалском сточићу.{S} Врбавац је  
ама и опет се наже над некакву хартију, што је стојала разврнута пред њим на столу.</p> <p>То ј 
одина доста био налик на кнежеву слику, што се продаје по чаршији!....</p> <p>— Дакле он!....</ 
е пуковниче.{S} Јесте ли чули за бољку, што се зове гушобоља?{S} Ви учевњаци зовете то некако д 
т на кнеза и на ону тајанствену женску, што је госпођа Софија назва Лепшом.</p> <p>— Јамачно си 
лепо лежи полеђушке на везеном јастуку, што му га о имендану даде на „презент“ госпођа Митра, и 
говарале и ћаскале бог вас пита о чему, што је било далеко, далеко од жаљења за ђенералом.{S} О 
лиш нисмо ми видели ону роспију матору, што је овде кријете викну Радован.</p> <p>- Ћути ти!{S} 
ледају зачуђено у ону сјајну булументу, што лети друмом, и на један пут, поплашена, окрену леђа 
 то губитак, што нисам био то у животу, што нисам био прво и пре свега добар човек, па тек посл 
и уђе у колебу да изда заповест старцу, што сеђаше у углу колебе на ониском трупцу.</p> <p>Стар 
а је г. Ратку бити у толико ближа срцу, што је зао удес хтео те је и он сам, баш некако у то ис 
о та ствар стоји у народу.</p> <p>— Ох, што се тога тиче — узе реч доктор — наш је свет веома.. 
 чипку, а затим се маши за свој огртач, што је стајао ту до ње на столици.{S} Спремала се да по 
јуначки, мајковићу, па што бог да!{S} - Што ту ваздан тењезгати.{S} Море, да ти знаш, да <pb n= 
е узврда; хоџине речи погодише је.{S} - Што!{S} Богме јој ја лепо желим....{S} Но дед јој мети  
аном.{S} Море несрећник је то!</p> <p>- Што?{S} Шта је радио?{S} Да нема што ново? — упита Раст 
{S} Кмет је још шиштао: „ш... ш... ш... што ме дира?“</p> <p>Међу тим мали господин у цилиндру  
се са својим симпатијама, то је с тога: што им сад у овом тренутку треба пошто по то власт а та 
свим просто!{S} Она је сама лепо рекла: што не дамо ми, даће други; и што год кнез буде раскошн 
ко попреко.</p> <p>— Па шта хоћеш онда; што се срдиш?{S} Зар је мени мало муке и онако?....{S}  
ан.{S} Њин је министар човек новајлија; што они буду хтели, то мора и он хтети.{S} Они ће га из 
аву, кад они Растислава и тако не воле; што није дошао непосредно?</p> <p>— Непосредно није дош 
еми његови.{S} Но све то доћи ће после; што мени сад треба то је.. — Растислав се наже и рече Р 
ка не јавља се често; сад ваља грабити; што је год ко знао од поскочица похита <pb n="211" /> с 
е већ бити стара?</p> <p>— Није ми жао; што да ми буде жао?{S} Кад ја порастем тако ћу и ја жив 
нодушно.</p> <p>Тако је, Ваша Светлост; што би се замерило обичном образованом човеку много пре 
ису људи писмени а слику <pb n="580" /> што су је носали, они су је купили као слику св. Спирид 
пштити вашу тужбу.{S} За <pb n="311" /> што ме кривите?{S} Шта сам вам ја учинио? и шта је то „ 
али многи ордени.{S} Тек <pb n="278" /> што се беше вратио са свечана дочека, којим је предусре 
ор тиме, да ће можда то, <pb n="469" /> што се чује о некакој тајној завери, бити у вези с овом 
нда бајаги пући, шта се дури и издваја? што се гради боља но што је, за што се онолико устезала 
ободно знај, и промисли мало о томе!{S} Што год ви више не дате, други ће све више дати!{S} И њ 
а:</p> <p>„Погледај ти гадуре једне!{S} Што ја с њом, лепше и боље, то она све црње и горе....{ 
ти.{S} Један од сељака рече: — Море!{S} Што ли лаје овај пас, да се нису они ђаволи овде сакрил 
рче?{S} Код кога би овде могла бити!{S} Што је официра све је сад било у мојој соби, овде напре 
пођа — а што, бајаги, да није таман!{S} Што?{S} Зар нема у Балканији људи, старих државника, љу 
ћу, брате! зар је мени мило?{S} Ето!{S} Што те нисам пре хапсио!{S} Промисли само то!..</p> <p> 
<p>— А што му ти гледаш ту на хатар!{S} Што му не подвикнеш!{S} Он нас овде заговара, а тамокан 
стом на своје груди. — Прави доктор!{S} Што ја изоперирам, то је свршено; ту више никакви мелем 
ака који уме стићи и <hi>утећи</hi>.{S} Што да је срамота <hi>једноме</hi> бежати пред стотином 
адашњости, а није кадар да то очува.{S} Што год се мисли чинити после, ваља употребити сад.{S}  
?{S} Све неки луткови, гори од њега.{S} Што се не постарате да га заинтересујете за озбиљније д 
Па наравно да ћу вам бити муштерија.{S} Што бих вас иначе звао!{S} Али дед те, кажите шта је, к 
а прелазила с подругљивим осмејцима.{S} Што је кнез више бранио Лепшу, Мона ју је све више напа 
ружини, којој као да се ушло у траг.{S} Што је најопасније, изгледа као да та опасна секта има  
ата.{S} А с поља радити — то не иде.{S} Што ви нама дакле, можете помоћи, то је да набавите пот 
 и старао се да њега увек има за се.{S} Што је кнез бивао све старији и Растиславу је постајала 
људи и прилика у којима се ко креће.{S} Што ја могу рећи онако у опште, и што вреди за све наше 
.{S} Ова гадна тичурна чупа ми срце.{S} Што је ко не отера!{S} Не!{S} Мене нико не воле искрено 
о учинити за победу праведне ствари.{S} Што се мене тиче, боже здравље, ја ћу показати овде шта 
а, међу којима си на првом месту ти.{S} Што будеш имао јављај преко прије“.</p> <p>ТВОЈ</p> <p> 
не — разговора ту више не може бити.{S} Што уграбимо то је још ноћас.</p> <p>Чудновато!{S} Ђене 
/> А држим да ћемо се лако погодити.{S} Што буде право, господине пуковниче.{S} Ви ћете и сами  
ојте се, господару да ћете одоцнити.{S} Што не рекнете сад, што не учините сад, можете рећи и у 
ја као оно челе кад треснеш празник.{S} Што би боље, одмах потрча за Турцима.{S} После се чу гд 
њин члан.</p> <p>— Ја то не разумем.{S} Што се онда крио од мене, што је ишао Растиславу, кад о 
ише не могу а и не смем да те држим.{S} Што ће ми тај белај на врату.{S} Иди, па жад ти ја не в 
i>једноме</hi> бежати пред стотином.{S} Што да је стид уклонити се онде где нећеш сукоб и бој,  
с пута којим се једном већ захуктао.{S} Што је више говорио о овим стварима, све му се више отв 
ти никакав земаљски обзир и интерес.{S} Што год ти рекнем, дакле, биће речено с таком непристра 
ми сељанке, те смо ваљаде мимо свет.{S} Што бајаги не би он могао волети и сељанку.{S} Ене гле! 
ом рекла доста, онда доста, па квит.{S} Што могнем, учинићу.{S} Но то сад није главно.{S} Друго 
ме.</p> <p>То је недалека будућност.{S} Што иза ње долази — то припада овим несталоженим елемен 
за бога, мећете такве људе око њега?{S} Што му не дате за, ађутанта каква паметна, ваљана човек 
аво предака?{S} Какво право предака?{S} Што год су имали они су отели.{S} Сила узела; сила држа 
.</p> <p>— Па где вам је та девојка?{S} Што је тражите овде?</p> <p>— Тражимо ту с тога што тун 
 казала шта је?{S} Што ћемо ми овде?{S} Што си ме доводила амо?{S} Зар ја не видим да смо хоџи  
{S} Што ми ниси одмах казала шта је?{S} Што ћемо ми овде?{S} Што си ме доводила амо?{S} Зар ја  
 Па кад није ништа шта онда кријете?{S} Што ми ниси одмах казала шта је?{S} Што ћемо ми овде?{S 
зе.</p> <p>— Шта је теби, сеја Паво?{S} Што си плакала?{S} Збиља, стрина Синђо, за што је Пава  
шати тренутни живот с вечним покојом, — Што ће грешна прошлост у блаженој садашњости?</p> <p>—  
чито“? — примети кнез.</p> <p>- За то — што сте ви још млада, неутврђена династија.{S} Истина,  
ш.{S} Боже, боже, баш си дете!</p> <p>— Што ми то говориш?... кад знаш да није! — рече Пава бри 
ми ништа, жао ми га, сиротана.</p> <p>— Што је сиротан? — прекиде је муж.</p> <p>— Сиротан!{S}  
дравље нам онда триста дуката.</p> <p>— Што?</p> <p>- Ето то, што ће њега пустити саме власти.{ 
еде Боју и Радована до капије.</p> <p>— Што направисте ову бруку за бадава! — рече доктор.</p>  
одужити, но доктор га пресече.</p> <p>— Што наложница! не мора бити наложница.</p> <p>- Него шт 
акше, док најпосле не стадоше.</p> <p>— Што стаде? упита кнез.</p> <p>— Стигли смо — примети цр 
слепим очима поче је штрецати.</p> <p>— Што ти је, Паво, бог с тобом, друго.{S} Шта он мисли, к 
сти дан раније — рече Врбавац.</p> <p>— Што, да нећеш позивати још кога новог? — упита госпођа. 
 изговори, гушећи се од гнева:</p> <p>— Што ме превари, што ме слага, стрвино матора, што ме сл 
ш!“ За тим се окрете домаћину:</p> <p>— Што, бога ти, господине, не избациш из куће ову вештицу 
ко нађе сад међу туђим људима?</p> <p>— Што међу туђим људима?{S} Кнез није међу туђим људима.{ 
 ни то још не знаш ко је Црни?</p> <p>— Што да не знам; знам ја то боље но твој чукундеда, но о 
та сам вам ја учинио? и шта је то „све“ што велите да знате.</p> <p>— Шта је — прихвати кнез по 
њавао је Маврикије.</p> <p>— „Увета“! а што сад увета?{S} Чим је два, то је множина, па од уши  
ан викну још више:</p> <p>— Да ћутим! а што да ћутим!{S} Није ово Романија да отимате девојке!. 
.{S} Бар он рече да је већ двадесета, а што рекла песма „да ко броји и више би било.“</p> <p>Ка 
му јављали начелници из унутрашњости, а што би се тицало тугаљива династичка питања.{S} Кнез је 
лепо каже, то чак и калуђери слушају, а што да не чујем ја; то је народни обичај.{S} А ви, госп 
 на ствари природно, онако како јесу, а што су ми у томе отворили очи за цело је заслуга неколи 
, ми да бежимо као кукавице!</p> <p>- А што као кукавице, господару!{S} Народ пева јунака који  
и опет при свакој игри: „изволте“!{S} А што „изволте“, кад ја теби кажем да увек бели почињу... 
 црном срећом мојом.</p> <p>— Ене!{S} А што да ти је худа срећа.{S} Она ти, богме, није црна, н 
г. прота, па чак и наш г. Вујадин.{S} А што се већ тиче кметова, трговаца и других људи из наро 
ила код мога кнежића, изем му око.{S} А што!.... ни њему не би било рђаво!{S} Шта ми вали бајаг 
—- Таман, таман, — прихвати госпођа — а што, бајаги, да није таман!{S} Што?{S} Зар нема у Балка 
тор.</p> <p>Боја га пресече:</p> <p>— А што кнез да удаје туђе девојке!{S} Но јес, јес!{S} Ти с 
</p> <p>После се окрете оцу:</p> <p>— А што му ти гледаш ту на хатар!{S} Што му не подвикнеш!{S 
ек стави сам себи ово питање:</p> <p>„А што не бих могао ја бити кнез“? </p> <p>У западној Евро 
има, какве се виђају само код оних баба што их обично зову вештицама; друга, на против, млада,  
— Па ово нам и јесте једина уљудна соба што имамо.{S} Ту примамо странце, ту држимо министарске 
 с извршењем хитати, а дотле Растислава што више дискредитовати код кнеза.</p> <p>Док је Кугић  
сече Растислава и рече му да нема права што се срди.{S} Он не узима ствар олако, али неће ни да 
р.{S} Хтеде зауставити свога вођу да га што упита, али се сети напомене при уласку у порту да с 
 и да се више него икада клоне од свега што би могло ослабити или пореметити поредак и јавну бе 
ба ма шта предузети, да је, после свега што се десило, управо безумно помишљати на даље продира 
 га Враничић не прекиде.{S} После свега што је чуо од њих, њему се није више седело на једном м 
рак, они окрену уз брдо.{S} После свега што су чули од она два сељака, сматрали су да је разлож 
ећајем подругљива презирања спрам свега што није улазило у круг његових „пречишћених појмова,“  
 да у овој проповеди његовој има нечега што мирише на политички угурсузлук, ади он није хтео ис 
сти, овај човек имао је у изразу нечега што је у исти мах и племенито и дивљачко, а нада свим ш 
se souffrir</foreign> — (Ту нема ничега што би вређало твој понос) — рече кнез и покупи ноге да 
свет још ништа није знао од свега онога што се десило између ђенерала и кнеза Мутимира.</p> <pb 
ну појединости и објашњења.{S} Од онога што је младић говорио Растислав је по нешто и записивао 
Нађе ли се какав родољуб да против тога што рекне, Растислав одмах проглашује таквог човека за  
срца.{S} Он није ни мало презао од тога што га овај сељак почиње познавати.{S} Шта више, он је  
тајне дружине, тајнога братства, с тога што то годи њиној младићској машти и што код нас још не 
и Растислава и његове присталице с тога што и они њу бране.{S} А човек је грешан.{S} Ма како бо 
е разумео да Растислав не излази с тога што је срдит.{S} По повратку из шетње но граду, кнез ок 
 што је чаша била препуна, да ли с тога што је кнезу дрхтала рука — јамачно од узбуђења, — да л 
им и држао чашу у руци.{S} Да ли с тога што је чаша била препуна, да ли с тога што је кнезу дрх 
не пази.</p> <p>— Пропали смо ми с тога што то јесте, а камо среће да то није, па проста му сва 
ти да смо изгинули или похватани с тога што нисмо хтели бежати.{S} Сви ће рећи — бежали, бежали 
е мисли, да ће га Лепша оставити с тога што може чути да се о њој у кругу кнежеве родбине рђаво 
хтео убити.{S} Отров сам изабрао с тога што он најмање прави ларме и најзгодније може бити прик 
ој.{S} Можда он зове Паву просто с тога што му се допао онај њен вез на рукавима; па хоће да га 
ражите овде?</p> <p>— Тражимо ту с тога што туна и јесте — одговори Радован.</p> <p>— Туна! јес 
 Рале, тебе дирају моје речи баш с тога што и ти сам у себи мораш признати да ја имам право.</p 
адних почетника, којима треба власт, да што стеку; међу конзервативцима има људи с оронулим бог 
овно уверење, од њега увек полазим — да што се год кнез буде мање мешао у земаљске послове, у т 
ост његова не би ту много помогле, а да што ли ће помоћи младићу!{S} Љепота је голема опасност. 
ао се да се што више зблизи с њом, а да што даље уклони од ње законита господара престола, те ј 
 што чуо, нити сам више што видео, а да што проговорим није могло бити ни помена, пошто су ми у 
ња свој облик...</p> <p>Она је хтела да што помисли, но а она да прибере ту мисао, ње нестане,  
епрестано тако мења.{S} Она би хтела да што рекне, али речи редом долазе једна по једна на јези 
тва.{S} Другим речима, то је опомена да што пре поновимо наша вечерња посела.{S} Ја мислим сад  
ији траг, па се искида од нестрпљења да што пре почне потеру.{S} У опште, Растислав је имао дар 
еном стању, само да ти огади све, па да што пре бежиш.{S} Ја сам те зауставила.{S} Чувам и сад  
стрина Синђа оберучке и одмах похита да што пре свршава ствар.{S} Домишљајући се како би најлак 
} И од целога сабора нико се не нађе да што прокаже.{S} Тако се спасла Арсенијева кућа.{S} А он 
уж намештајући јој јопну и журећи је да што пре иде — добро, кад се нађемо у тој беди, онда <pb 
о да се не изложи каквој опасности и да што не погреши, ако га не извести о овим појавама.{S} С 
ваљалих чиновника, а ко год се усуди да што год рекне против те владавине, одмах је премазан бо 
је у стању ни да што друго мисли, ни да што друго осећа до оно, што га бејаше целог обузело и з 
једини осећај, да он није у стању ни да што друго мисли, ни да што друго осећа до оно, што га б 
ин, — али нико ту неће уста отворити да што о томе сведочи; још мање да трага и истражује шта ј 
ати замишљено, с обореним очима, као да што тражи у трави.</p> <p>Међу тим Жика узе доглед, и к 
 мрдати усне; он као да беше заустао да што рекне, но кнез га пресече.</p> <p>— Јесте, господин 
д себе.{S} Жики није ни на ум падало да што сумња на Милоја.{S} Боже сачувај!{S} Али од самога  
таде и викну опет - без носа, - па онда што игда може удари песницом у слику тако, да парчета р 
итељ.</p> <pb n="114" /> <p>— Збиља, за што сте ви управо били осуђени.... је л те, ви сте били 
p> <pb n="416" /> <p>— За што чудна, за што чудна, господине мој!{S} Не волем да ме тако зовеш, 
м.</p> <p>- Куда ћете, г. Растислав, за што не седите?</p> <p>- Ви са мном можете имати само оз 
здваја? што се гради боља но што је, за што се онолико устезала да почне долазити њој — Мони —  
људе, да видим шта хоће они од мене, за што ме онолико траже и што ме гоне?...{S} Не, не ћемо б 
ати док једно дете подрасте и сазре, за што ће требати још бар десетак година; скупљате људе, к 
 вама ће бити тешко да се оправдате, за што од дечака, који је дошао у ваше руке мек као восак, 
буде везано, но један крив да утече, за што ко је невино везан, лако се може одрешити, а кад кр 
 све онако да учине, како се нареди, за што изговарање никоме неће помоћи.{S} Ми се прикучисмо  
>— Само с врагом немој шалу збијати, за што... хм!... е... е... ј, може те он опкорачити где му 
 си плакала?{S} Збиља, стрина Синђо, за што је Пава плакала?</p> <p>— За што?{S} За то што је л 
учи сад на један пут све — и баш то, за што би се могло мислити да ће покварити делу ствар, баш 
ивети у њему?....</p> <p>- Па, може; за што не?... ево, узећемо овога и метнућемо га међу нас д 
 успело да обећа долазити на јаузне; за што је најпосле Мона морала ићи њој у посету два пут, и 
очне долазити њој — Мони — у посету; за што је било нужно водити, читаве месеце формалне диплом 
јете ли ви мене?{S} Е? познајете? а? за што не говорите?</p> <p>Јела је до сад ћутала; сад узе  
удварају само да ме боље преваре!{S} За што ме пуштају сама!{S} Пуста шума, пусто поље.. пусто  
! ја у овоме тренутку пристрасан!{S} За што, кнеже?{S} У име чега?{S} За какав рачун?{S} За как 
што онда напуштати власт из руку!{S} За што добровољно отурати од себе једно средство које ти н 
 га први пут чула из твојих уста.{S} За што је то?</p> <p>Мутимир се намршти — Немој ме о томе  
у памети; то се управо само каже.{S} За што би се иначе господин пуковник толико интересовао о  
!{S} Какве су то бајаги скрупуле.{S} За што узимати ствар тако с трагичне стране?{S} Зашто се н 
 озбиљно кажем: ви грдно грешите.{S} За што држите кнеза као тако покварена и пропала човека да 
 ту било неке злочиначке замисли.{S} За што да вас одведе баш у ону блудничку кућу?{S} И откуда 
 - Збиља! кад помену твоју мајку.{S} За што ти не волиш твоју мајку; чак причају да је ниси хте 
ије крочила на балканиско земљиште — за што би, дакле, овај свет имао да га мрзи, да га сматра  
римам као милост од Ваше Светлости — за што иначе....</p> <p>— Шта би било иначе? пресече га кн 
ао „жено..!“</p> <pb n="416" /> <p>— За што чудна, за што чудна, господине мој!{S} Не волем да  
рлине.{S} Каква бесмислица!</p> <p>— За што је проклет, осуђен и проглашен као стидан и низак ј 
Он и незна шта је рекао!...</p> <p>— За што, Ваша Светлост? — знам, рече Маврикије кнезу, који  
кретати одавде — поче Жика.</p> <p>— За што?</p> <p>- Опкољени смо са свију страна, господару!{ 
ече ђенерал чисто зачуђено.</p> <p>— За што!{S} За то што сте хтели отровати свога кнеза.{S} А  
ђо, за што је Пава плакала?</p> <p>— За што?{S} За то што је луда!{S} Место баш данас да пева и 
менујте ми тако једно лице?</p> <p>— За што не!{S} Ако хоћете и два — рече кнез, и доиста имено 
?{S} Шта велиш?{S} Може ли?</p> <p>— За што не! — прихвати госпођа.</p> <p>— У осталом кнез ће  
у.</p> <p>— Сад први пут чујеш!{S} А за што да тек сад први пут чујеш ствар која ти се под носо 
љења.{S} Она не би могла дати рачуна за што и како, али она је сад веровала у оне отоичње страш 
 његов роб, ја сам готова на све, па за што ме онда карате!“ ...</p> <p>Јес, Пави је сад све би 
демији, свега 2 часа недељно).{S} Па за што да ви професори не знате шта раде ваши рођени ђаци? 
 да те своје планове извршимо.{S} Па за што онда напуштати власт из руку!{S} За што добровољно  
ти, то ја знам!</p> <p>Радила је све за што се могло добити пара, али је увек некако умела проб 
 иде за кола.{S} Не наводећи разлоге за што, црна прилика је само уверавала да се не сме ни пош 
 све стрепим да јој се што не откине за што ухватим.{S} А гле ово — Петрија дочепа Паву за руку 
> <p>Откуда сад да му падне у очи, и за што му баш она привуче сву пажњу, тешко је рећи; доста  
 И какве сте нужде имали за то!{S} И за што да ми то раније не наговестите?</p> <p>Растислав ућ 
атки кнез,“ но само „кнез.“</p> <p>И за што све то?{S} И откуда на један пут све то?{S} Како то 
војише мало из света Синђа каза Пави за што је зове, наводећи ово:</p> <p>Дошао, вели, некакав  
учинити, а не би ме смели ни упитати за што тако радим, пошто је то моје право.{S} Али то не би 
... тако ти цео век пропада, не знам за што?...{S} Овако ти лепо, па код имаднеш пара и „шмука“ 
благовољењу.{S} А свакако људи знају за што вам у свом друштву дају тако почасно место.{S} Кад  
ња и схватања.</p> <pb n="536" /> <p>За што би њега мрзела тако душмански ова лепа земља, коју  
ра књаз.“ —„Нека говори ко шта хоће, ја што знам, знам.{S} Од наше Повратнице нема лепша намаст 
 чисто скочи.{S} После као да се покаја што је тако учинио пред момком, те се опет поврати и се 
рвене и ућута.{S} Као да се љуто покаја што је ово рекао.</p> <pb n="274" /> <p>То јест, управо 
ије знао како пређе оно неколико корака што га је још делило од кола.</p> <p>Кад приђе колима Б 
} Морали су звати из конака онога момка што обично чува и храни мајмуна, те га једва он домами  
е давнине, а у једно као да се радовала што се сетила тога слатког доба, које је дуго и дуго би 
 је сад благодарност!{S} То ми је хвала што сам туђе радила да тебе, гада, отхраним и подигнем. 
ње.{S} Мона је повраћала ред и спремала што треба, а узгред је запиткивала Лепшу све којешта, п 
ла, некаква чудна, заносна магла, магла што опија и сипа сласт у груди — ето у таквом се стању  
уке другарици око паса) па би га стегла што год боље могу, па цмок одовуд, на цмок одонуд, па ц 
вала за кнеза Мутимира, вазда је жалила што његово васпитање не иде како треба, а ова отоичња п 
пита она познаде да су ово кнежева кола што стадоше пред кућу.{S} Она притрча прозору, и доиста 
а ми смо људи већ у годинама, нама ваља што више гледати преда се да где не запнемо.{S} Ми смо  
оса, сматрао сам да немам разлога да ма што прећуткујем или кријем, и држим да нисам погрешио.< 
акој неприлици но што бах пристао да ма што казујем.{S} Али видећи да се ствар тиче мојих чисто 
ао све прилике, где би морао учинити ма што против Косанића.{S} И ово мирно држање чича Степино 
 се ми појављујемо као да смо пред вама што згрешили.{S} Код вас је сан и јава још смешана, и в 
у полицији постараће се онда, да и нама што кажеш — рече кнез у шали.</p> <p>- А у ком би случа 
м да неће бити ни од селе.{S} Међу нама што је људи сви смо наши, сви се у главу знамо, и од на 
је су један крај везивали с оним жицама што иду из јастучића од каучука испод кнежеве главе, а  
> <p>- Што?{S} Шта је радио?{S} Да нема што ново? — упита Растислав живо.</p> <p>— Шта ће ти би 
хиске системе, где спахија тражи да има што више радних руку.{S} У осталом тај обичај жењења мл 
уди!{S} Спасавајте ме, ако овде још има што за спасење...{S} Али ја га волем, волем, волем... ј 
ртију.{S} Морало се више веровати овима што су вирили кроз прозор, пошто су они наводили чак и  
није били су незнатни према извештајима што су стизали с дунавске међе балканијске.</p> <p>Отуд 
н само рањен.{S} Да ли је он међу онима што беже и што убише човека из потере, није се могло с  
бно <pb n="405" /> учинити у личностима што су око кнеза као ађутанти, ордонанси и др. Но то је 
и оним руменим образима и белим гроцима што се беле као снези на планини.</p> <p>Кнез се био за 
е ли то баш његово истинско уверење, на што доктор одлучно изјави, да тако мисли не само он, но 
 где су ова двојица мало час лежали, на што сељаци опколише мали густиш, уђоше унутра и пажљиво 
 за руком те отвори крило прозорско, на што се мајмун истргне и утече на поље у аздију.</p> <p> 
де руком знак да чини своју дужност, на што овај нареди жандармима да заузму све излазе и улазе 
ло играња; земан је кући да се иде — на што су момци и девојке обично одговарали:</p> <p>„Сад,  
рода под оно што није у ствари?{S} И на што је све то?{S} Да је Лепша дошла и рекла: имаш брата 
м најближе крвне везе, код њих се ни на што више не пази.{S} Породични односи код њих су јако р 
? рече кнез, обрнув се г. Растиславу на што овај одговори климајући главом ћутећки, а кнез прод 
ав разговор:</p> <p>— Ко ти је она жена што ти изнесе торбу, је ли ти мајка или снаја? — Упита  
ористити и том околношћу, ако је истина што се говори, да кнез истински воле Лепшу.{S} У таквим 
{S} То јест, наравно, ако је оно истина што сам чула..</p> <p>— Шта ли си то чула! — прекиде је 
в није грех!{S} Љубав је најлепша химна што је земља пева небесима.{S} Ова грмљавина то је радо 
 хоџа може све погодити или прорећи, па што после да јој пуца брука по селу.{S} А с Павом су св 
еши се један пут јуначки, мајковићу, па што бог да!{S} - Што ту ваздан тењезгати.{S} Море, да т 
и обећао ја — примети хоџа.</p> <p>- Па што ми не рече одмах да нећеш, стрвино — цикну Срећко и 
воји, и где се немам чега бојати!{S} Па што је то страшно толико што сам рекла да шпекулишете с 
</p> <p>- Зар би је смели чекати!{S} Па што смо дошли амо!</p> <p>- Али кад је кнез не би дао?  
је казао, но баш из моје главе...{S} Па што, Ваша Светлост, тако је.</p> <p>— Ох....хо....хо! — 
{S} Зар не видим шта се ово ради.{S} Па што ме ту вараш.{S} Ви неког ђавола хоћете овде са мном 
ту и једно другоме дувамо у уста?{S} Па што онда браца Мика и фрајла све дувају, дувају један д 
отревиш у ластару — примети један. — Па што?{S} Морао би се предати код нас оволико, а он један 
лавом и рече тоном пуним презрења: — Па што кријеш, јадниче!{S} Како си јадан и мали, а заузима 
нека лупача!</p> <pb n="378" /> <p>— Па што, за бога, мећете такве људе око њега?{S} Што му не  
лостиви господине, добре...</p> <p>— Па што сте онда једној дали те је у ракији попила сок од н 
војник — рече Ратко весело.</p> <p>— Па што онда, тата, браца Мика носи сукњу, кад је он официр 
умеша у разговор, прекоре свога другара што се „бенави“ и не каже шта је, па онда одреши торбу  
ије зблизи с кнезом, да младога владара што боље придобије за се.</p> <p>Што се тиче кнеза Мути 
еправилних, издробљених планинских коса што су се, наслоњена једна на другу, скрећући неправилн 
удна! — поче он.{S} Шта ти сад то смета што сам рекао „жено..!“</p> <pb n="416" /> <p>— За што  
 доласка, да су попалили гомиле ђубрета што су годинама стојале у њиној авлији.</p> <p>И иначе  
ог свети зна да ли је и десета истинита што се прича и казује.{S} Тек име Перуна Црнојевића раш 
 јамчено му је да се неће тражити ништа што би било недостојно висока положаја његова; даље му  
а иде.{S} Свакако не може испасти ништа што би чак по живот било опасно, а иначе ако буде какви 
напуни собу те помрачи и оно мало свећа што још осташе непогашене.{S} Престрављен пуцњем, који  
и смер.{S} И ко зна, можда је још срећа што се цела ствар и овако свршила!{S} Тек сад, посла св 
чи из светога писма: и да не зна левица што удели десница твоја.{S} Но у ствари веле да је то с 
иво га поздрави, а цигару увуче у рукав што може дубље.{S} Није што их се боји, не, не би му ни 
зећи и подаљим улицама, само да се траг што боље заметне.{S} Наравно, док је цела ова операција 
ј удовици, да ту има мало прста божијег што она и њен комшија скоро у исти мах остају удови.{S} 
ој невиности.</p> <p>То је један разлог што госпођа управитељка данас обожава г. Растислава, и  
 то су извешћа вашег Ратка, онога истог што у сред Звониграда шаље људима шпијуне у кућу.{S} То 
н је био да поверује, да је тек ово сад што му Заре прича прави сан.</p> <p>— Заре, је ли могућ 
каније.</p> <p>Изговор је био лак: пред што ће постати пунолетан и примити владу, потребно је д 
шта је било.{S} Просто прокарта где год што би.</p> <p>— Нека прокарта.{S} Док има нека расипа, 
тотину најфаталнијих погрешака, као год што ти вера у народног генија може бити путевођа у мног 
је добро и за државу корисно, и као год што су то вршили јуче, кад им је то и заповедано, тако  
ош и сувише груба....</p> <p>— „Као год што просто око у капљици бистре воде не види апсолутно  
т окрете Ратку.</p> <p>— Чујеш ли!{S} Е што ти је то продерана врећа!{S} Одмах отрчао да исприч 
наштво деде кнежева створило ово државе што данас имамо, како ће мудрост и врлине „достојна пот 
било у милости код Звониграђана.{S} Све што је водило рачуна о своме имену и својој части, клон 
ражио од њега пун тулум зејтина.{S} Све што сте и што имате достигли сте и стекли с људима, с п 
ро, без покрета, отока и живота.{S} Све што је боље и самосталније међу њима пребећиће у тако з 
ђе напред, а кнез и Заре за њом.{S} Све што је од тога тренутка настало, кнезу је доцније изгле 
Црнојевић је био туп и неосетљив за све што се с поља с њим и око њега збивало <pb n="663" /> — 
одина она је немилосрдно уништавала све што је било ма само и налик на какву опасност за њу.{S} 
морна човека, који равнодушно прима све што се око њега збива.{S} Само један осећај <pb n="292" 
ела кућа претресе и да се позатвара све што се ту нађе. </p> <p>Црна прилика заклињала се свим  
де удале и да по могућству забораве све што се десило на том мрачном и проклетом месту.</p> <p> 
 детињски.</p> <p>Деца воле да раде све што и матори; чини им се да су онда и они зрели људи.{S 
ви млади људи већ инстинктивно мрзе све што је старо и назадно, али ко зна како се конзервативн 
га лично испитивао — употребљено је све што би могло ствар ма с које стране објаснити Али сви т 
, ни нежне рођачке везе; купљено је све што се могло купити, и успех је постигнут.{S} На месец  
ше и мога браце.“</p> <p>Ето, то је све што је Мона рекла!{S} Као што се види, дакле, она управ 
ашем повратку у Звониград.{S} То је све што знам о овој ствари.{S} Али све ово што сам рекао су 
бити никакве користи више.{S} То је све што бих ја умео рећи о будућности.{S} Односно садашњост 
Лепушкаст, пријатан шипарац — то је све што се могло рећи.</p> <p>Протицао је дан за даном, мес 
добре друге, па једна другој казује све што јој је на срцу и на језику.</p> <p>— И ју, рођена м 
 Један дах њен и ево одмах оживљује све што је било клонуло под тешким ударцима сурове јаве.</p 
мислио, за тим рече:</p> <p>— Дакле све што долази после догађаја у непознатој кући, све је то  
ава, па ти каже од прве до последње све што ће ти бити.{S} Кад му иде толики други свет, хтела  
а лица младићскога, на коме изумире све што је младо и лепо, а место њега долази ругобна, превр 
и с пута кола, стоку, људе, у опште све што би могло бити сметња кнежеву проласку.{S} За њима,  
егова начела, и његовога пашанца, и све што се његовим назвало.</p> <p>А има и других разлога.{ 
у и сеоски биров, и сеоски пољак, и све што се могло на то употребити, разаслати да иду од куће 
од које боље, слободно су просипали све што им на уста дође, а ови сладострасни говори само су  
да се преда тетки на вољу, да учини све што ова тражи, а кад се једном нађе код тога високог го 
онда одреши торбу и узе сам причати све што је знао.</p> <p>Његовом другару мора да је пало то  
а, а после такав човек мора слушати све што му заповеди онај који га је успавао, и то траје за  
за то стављано му је да мора вршити све што се те вечери од њега затражи, а јамчено му је да се 
е сумњам ја у ваше речи.{S} Верујем све што кажете; верујем чак да ствар стоји горе но што је в 
т.{S} Ја и сада оберучке потписујем све што сам некада говорио о његовој памети.{S} Не оскудева 
р сте тако брзо казали једно другом све што имате!{S} Или се ваљда још „штелујете“, снебивате,  
ве на земљу падати.{S} Отруј мржњом све што је у теби, на теби и око тебе, нека света мржња све 
писивао.{S} Младић је вољно казивао све што је знао.{S} Само о две ствари не хтеде реч једну пр 
рочитао.{S} Ту је видео све и нашао све што га је могло интересовати код ове жене.{S} Он је зна 
ао их је свим на свету да је учинио све што треба и да је девојка на пољу.</p> <p>Разјарен чича 
ен! управо, мало га је интересовало све што је Мона даље говорила.</p> <p>Да би га више заинтер 
 крунисано успехом, ма да је чињено све што се могло.“</p> <p>После две недеље орловачки и покр 
— Шта бих му рекла?{S} Рекла бих му све што треба...{S} Прво и прво рекла бих му да је леп, да  
ти каквим ружним именом.{S} Зар је овде што друго до једна обична ђачка историја?{S} И што баја 
ешто рекла: где где што шаљиво, где где што озбиљно и философски.</p> <p>Разговори су били разн 
8" /> свакој би по нешто рекла: где где што шаљиво, где где што озбиљно и философски.</p> <p>Ра 
до бих их чуо - људи смо; можда сам где што и погрешио.{S} Свакако радо бих чуо где сам, кад са 
она додаде:</p> <p>— Најпосле, нек буде што буде!{S} Бог ми је сведок да нисам могла друкчије.< 
а оговоре што је за оговарање, да осуде што је за претрес и осуду, да и деле узајамно своје мис 
S} Овде се само таком одлучношћу и може што учинити.{S} У земљи треба да се појаве Црнојевића а 
 Паву за руку и три четири пута трже је што игда може.</p> <p>Пава посрте.</p> <p>— Куку, црна  
 добра и ваљана владаоца.{S} Најгоре је што ће од њега страдати сама земља, која није ни у чему 
а свим је друкчије.{S} Ту кажу много је што шта слободно.{S} Ту је дозвољено и оно што се у оби 
е муж лако могао све сакрити.{S} Ако је што и опазила, не слутећи ништа зло, она је могла остав 
обочну собу.</p> <p>— Господине, зло је што се чини у овој кући — поче Боја.</p> <p>— Ћути стар 
а поћи својим обичним током.{S} Било је што обично увек бива.</p> <milestone unit="subSection"  
ад кукају.{S} Подваљено им.{S} Добро је што сам их имао у рукама.{S} Они су знали да су им конц 
foreign>! — то нигде нема, г. Маврикије што у овај <hi>балкански језик</hi>!{S} Смешан језик!.. 
у увуче у рукав што може дубље.{S} Није што их се боји, не, не би му нико ништа рекао, али ред  
десетак најлакших људи да „гоне хајдуке што убише човека“.{S} За оном десеторицом наступаће и о 
о што.{S} Ови сељаци довикнуше и остале што су још тражили по густишу, и свих 7—8 одоше даље ва 
S} Не боле ме твоји ударци — но ме боле што ме прљаш додиром твоје грешне руке.{S} Развратници! 
увлачите у ваше ђубре...{S} И бијете ме што нећу с вама у грехе ваше.</p> <p>Ове последње речи  
каква трајна добра.{S} Ако сте кад коме што и дали, то му је после крваво три пут на нос изашло 
ез икаква даља значаја Она нити је коме што помогла, ни одмогла.{S} Рђав сте пример узели!{S} Б 
ти ономе што се зове поштено, или ономе што се зове непоштено.{S} Има глупака који држе да је ј 
и његове користи хоће ли нагињати ономе што се зове поштено, или ономе што се зове непоштено.{S 
жност да известим домаћицу куће о ономе што се овде десило мојим утицајем — рече кнез, као пита 
ислав је сав био утонуо у мисли о ономе што је од њега чуо.{S} Кнез је остао на путу још читави 
 код кнеза опажа, велики узрок и у томе што кнез нема пара.{S} На ту околност и раније <pb n="5 
 никакве опасности; сва је ствар у томе што ћете мало дуже поспавати.{S} Уверавала <pb n="625"  
ма већ предузети све мере да бар остане што даље од државних послова.{S} Нека га нека се карта, 
а ја такве ствари, које се ваљда и мене што год, што год тичу, чујем прво из комшилука!{S} Па к 
моја Балканска Браћа, и врло добро чине што тако мисле, и тако и јесте као што они мисле.</p> < 
и и шири се све даље и даље, као обилне што прелију своје обале па се разлију ао целом обзорју. 
 човека, али то су невјеже налик на оне што верују у анђеле и ђаволе.</p> <p>Живот је борба.{S} 
ца, а баци ће вечито проклетство на оне што су га убили...</p> <p>Ђенерал опет диже очи на слик 
е кад сам пошао преко собе.{S} Последње што памтим то је, како ми мој иследник показа руком нас 
ом своду малена лампица, налик на лампе што се стављају на гробове и <pb n="608" /> у гробнице, 
ретресу све градске новости, да оговоре што је за оговарање, да осуде што је за претрес и осуду 
повући се мало дубље у планину, тим пре што је већ и дан настао, те би се на подножју <pb n="55 
ма крви благородне,</l> <l>Ка’ мало пре што гордо иђаше,</l> <l>Кроз дивљачне тмуше азијатске,< 
 ватреним погледом;</l> <l>Ка’ мало пре што гордо иђаше,</l> <l>К светом гробу бесмртна живота, 
у једину потребу: „да се свршава, да се што пре свршава“.</p> <p>Што се дан кнежева пунолества  
тислав ће употребити ову прилику, да се што више зблизи с кнезом!{S} Но то би могло имати неког 
ца су осећала једну исту потребу: да се што пре одавде удале и да по могућству забораве све што 
о ће овај пут бити ванредна згода да се што присније зблизи с кнезом, да младога владара што бо 
сто у руке сву војску и старао се да се што више зблизи с њом, а да што даље уклони од ње закон 
шта да радим, а црна прилика вајкала се што је покварена посета код „Балканске браће.“ Питао са 
 /> за руку, а ја све стрепим да јој се што не откине за што ухватим.{S} А гле ово — Петрија до 
акав напитак што успављује.{S} Кајем се што се не сетих да узмем ону флашу.{S} У осталом њу су  
 би желели, г. начелниче, да нам кажете што изближе о овој господи, одакле је који и како је ко 
 ваш спас у томе, да од кнеза направите што боља човека.</p> <p>Рекав ово, госпођа Софија рече  
 истина.{S} Према томе ви сад наређујте што буде потребно да се кнез заклони, а ја ако што дозн 
 највећој тајности, те да виде да ли ће што о њој сазнати с друге какве стране.</p> </div> <div 
диривао <pb n="628" /> сам бакрене жице што су ишле од главе ногама и осетио сам да кроз њих би 
тако исто и кршне врлети и оштре литице што се, парајући облаке, нижу с десне стране ове велике 
Ја нити сам више што чуо, нити сам више што видео, а да што проговорим није могло бити ни помен 
p> <pb n="477" /> <p>— Ја нити сам више што чуо, нити сам више што видео, а да што проговорим н 
 приметио да је кнез у селу, да је кнез што и кмет, а он је владалац, он је „<hi>књаз</hi>“.</p 
х речи и сплетака, новости и гласова, и што је која имала више од тога еспапа, у толико јој је  
а, да је узбере; ружа мирише и опија, и што год се назвало иксаном не море проћи крај ње а да м 
ве црте, управо потпуно га преставља, и што је дуже гледао, сличност му је бивала све већа.</p> 
ра.</p> <p>— Тошо! — продера се Мона, и што год може лупи о патос својом малом, округластом нож 
ежево име, Паву прође нека дрхтавица, и што се то име чешће помињало, Пава је све више дрхтала. 
 тек и настаје оно што је најчудније, и што ме до лудила доводи — рече г. маркиз, а за тим наст 
ни чему не чуди.</p> <p>Ишли су даље, и што су дубље залазили у гробље, оно је све више оживљав 
нове усаде и стаклено ти око наместе, и што год хоћеш!</p> <p>Док је Петрија овако ђаволила, а  
е.{S} Што ја могу рећи онако у опште, и што вреди за све наше људе, то је да је сваком богом пр 
рваво убиство немогуће било прикрити, и што би крваво убиство пробудило у светини веће симпатиј 
 развијати непрекидно једним правцем, и што морају признавати све владе — јес, <pb n="691" /> т 
био необично дебео, храпав, промукао, и што је ђенерал више говорио, глас му је бивао све слаби 
иста срдио.{S} Он је ходао и говорио, и што је више говорио, све се више срдио.{S} Изгледало је 
рства. <hi>Граби на све стране власт, и што једном дочепаш, чувај као очи у глави.{S} Од сеоско 
по рекла: што не дамо ми, даће други; и што год кнез буде раскошнији, порочнији, све су већи из 
едно.</p> <p>— Где ли су то, боже!{S} И што се ја, убио ме бог, одвојих од Паунице<ref target=" 
а будала да вам још сад то причам.{S} И што ће вама све то!?{S} Вама треба сигуран отров, и ја  
ва у велику <pb n="512" /> забуну.{S} И што је више говорио, кнез је све мање бирао изразе.{S}  
го до једна обична ђачка историја?{S} И што бајаги не би се могло учинити за љубав кнезу оно, ш 
 куд он оком, туда други скоком.{S} А и што би одуговлачила?{S} Знаш ли, лудо моја, да би их ст 
ди, она је трговала оним што је имала и што јој је Бог дао, да тиме може у свету заслужити кору 
 они од мене, за што ме онолико траже и што ме гоне?...{S} Не, не ћемо бежати.</p> <p>— И да хо 
н.{S} Да ли је он међу онима што беже и што убише човека из потере, није се могло с извесношћу  
давде, и то да бежи што пре, што брже и што даље.{S} Крвава глава Перунова била му је толико те 
тек сад настаје оно што је најважније и што нас овде интересује.{S} То је, какав отров ови опас 
ни осећај, — да бежи, да бежи што пре и што брже из ове опасне клопке.{S} И не мислећи више где 
{S} Свет свашта трабуња.{S} Нагађа се и што јесте и што није; причају се ствари у које нико не  
ега пун тулум зејтина.{S} Све што сте и што имате достигли сте и стекли с људима, с пријатељима 
шта трабуња.{S} Нагађа се и што јесте и што није; причају се ствари у које нико не верује, <pb  
а дао пример он и сам разглави вилице и што игда може викну: „Живео!{S} Ура!{S} Живео!“</p> <p> 
стаје човек с којим можеш проговорити и што год озбиљно.</p> <p>Понекад је бивало да Лепша дола 
га што то годи њиној младићској машти и што код нас још нема никаквих закона о политичким удруж 
што сметено, што није ни бог ни човек и што најближе стоји обичној животињи.{S} Колико би боље  
шим овде, ја ћу доћи доле.{S} Не знам и што си долазила; ниси имала друга посла - заврши он срд 
х гле чак овде!</p> <pb n="609" /> <p>И што је кнез дуже гледао, све је боље распознавао личнос 
оздрави и упита јесу ли оно њини волови што пасу ту на десетак корака.</p> <pb n="542" /> <p>Се 
о најгоре су прошли сељаци, у опште сви што нису спадали у свиту кнежеву.{S} Обед је завршен ша 
о у заносу, па као да хита да надокнади што је пропустио, он рече брзо, ужурбано, питајући се и 
ре не будали, изађи овамо, да се нареди што треба — рече дежурни.</p> <p>После мала устезања он 
 на свету, да им се и десети део понуди што се теби нуди...{S} А ти се још предомишљаш!{S} Море 
један једини осећај, — да бежи, да бежи што пре и што брже из ове опасне клопке.{S} И не мислећ 
ни осећај: да бежи одавде, и то да бежи што пре, што брже и што даље.{S} Крвава глава Перунова  
мем да ти кажем где је извор оној снази што је имају владари који се држе с народом; <pb n="680 
све непознате људе, па где год се опази што сумњиво одмах да се власти јавља, а где затреба, бо 
ли „море, ово слатко;“ и говорили слузи што налива шампањац: „сун’ дер и овде, господине, још м 
војице било нешто.</p> <p>— Заповеда ли што г. намесник? — упита начелник услужно, после кратка 
 годинама се претресају и тумаче шта ли што значи.</p> <p>Тако је између кнеза и Растислава опе 
де је био пре тога, шта је радио, је ли што пио или јео? послуга је одговарала неодређено.{S} Ј 
та је наредио, како је удесио и хоће ли што бити?{S} Доктор га је уверавао да је све у реду, да 
први слуга у Црнојевића кући, а камо ли што више.</p> <p>Затим је узео реч Милоје, и, по раније 
повређени, но је био већ сав буђав, али што је главно - жив, и тога истог дана до мрака већ се  
на није знала шта би настало после, али што је она јасно знала и целим бићем својим разговетно  
ив кога се предузимају све те мере, али што је прећутао он, испричали су они којима је он то ма 
заузимала да се он с Лепшом саживи, али што је претерано, претерано.{S} Најпосле она не замера  
копрцати и отимати да се ослободим, али што сам се ја више отимао и напирао то на једну то на д 
 и учинити после кад год хоћете.{S} Али што учините сад у овом раздраженом расположењу, то се в 
личких камењара, грабећи само да извали што више камена, и да га узме оданде где се најлакше ва 
лова.</p> <p>— Њ. Височанство јако жали што данас не може доћи на састав Светли књаз је нешто < 
ојих копаља, како би непријатељу нанели што сигурнију смрт.</p> <p>„Овај страшни отров дејствуј 
 страни, непознати људи, па силом хтели што од њих узети, они онда да се притворе као да радо и 
зу све оно што му ви данас кратите, или што мислите да му делите парче по парче и тиме да га ве 
 официрско одело.{S} Други су се чудили што му још није изашао указ у службеним новинама.</p> < 
 да јеси!{S} Видео сам те у оној гомили што је стајала у присенку!{S} Али сви ћете <pb n="619"  
ection" /> <p>Чувари поретка су учинили што су могли; они су показали докле иде њина дрскост.</ 
ош четири жене.</p> <p>— Ваљда ухватили што код њих? — упита пуковник.</p> <p>— Саме се проказа 
 дела.{S} Мисли како год знаш, и смисли што год хоћеш, мени само кажи шта ти треба, и ако жив ч 
очи:</p> <p>— Ево овако!{S} А ако би ми што год рекао, рекла бих и ја њему, па ето ти.</p> <p>П 
акву и за чију корист?{S} Треба па мени што?</p> <p>Ђенерал на један пут умуче, наже се побочни 
S} О! благо теби лудој!{S} Мука је мени што ја нисам тако лепа, а да сам богдице ја као то ти,  
 врло покривен.{S} Кад је имао да учини што ризично, решавао се обично на оно што ће свету изгл 
 Либерализам је без либералности, а они што се зову конзервативци, извршили би највеће промене  
д <pb n="651" /> је посао такав, да они што га послују могу што и заслужити на њему.</p> <p>Ниј 
о на ногама.{S} Избуђени су не само они што се позивају, но и остала чељад.{S} Селом је овладао 
г. цртало.{S} А они седи, мали, ено они што се крије ономе иза леђа, он и не зна ваш језик, он  
p> <pb n="331" /> <p>— Ништа то не мари што ти овај савет даје онај, који ни сам није био добар 
господин дирне жену.{S} Сељак се поноси што има тако лепу жену да и господи мигне оком.{S} Најп 
о, као да је хтео рећи: „Ево обећаћу ти што год хоћеш, учинићу ти све по вољи, само немој ми ви 
{S} Кнез се поче још с врата извињавати што је бануо тако рано и изненадно.{S} Домаћица изађе п 
, милостиви господине, а ја ћу казивати што будем умела и знала - рече Ката скромно и са снебив 
 мртва лешина, коју треба само склањати што даље, да се и други од ње не трују.</p> <p>Све њене 
два три дана а после ће се већ наредити што треба, или слободно нека купи своје прње па нека ид 
то и подмладило, кад би могли замислити што млађе и од саме младости, која се њој сијала на обр 
p> <p>То је био писар Срећко, онај исти што му кнежев доктор отоич повери једну важну тајну и ј 
да ће из његова разговора с Ратком чути што више о томе; друго она се вазда интересовала за кне 
.{S} Ваш Заре неће вам никад ништа рећи што није истина.</p> <p>- Па, па!...{S} Шта је после би 
евито купиле, као да је хтео нешто рећи што не може да изговори.</p> <p>Начелник се побоја да с 
 Каја можда то намерно учинила, слутећи што?...{S} Ма шта да је било, тек у овом <hi>привиђењу< 
, што су први подигли народ, а Косанићи што су после прихватили и продужили започети народни по 
ају упливу страних посланика, не хајући што тиме дају повода страној дипломацији <pb n="462" /> 
ан тренутак кад човек завиди оној стоци што тако слободно пландује по овим лепим пољанама.</p>  
а су гости нешто ужурбани.{S} Прве речи што до њега долетеше биле су:</p> <p>„Па, наравно, да ј 
9" /> прилика, извини се у две три речи што се толико задржао и позва кнеза и његова пратиоца д 
оворим.{S} Осећам много што шта на души што ваља да ти кажем.{S} Учинићеш ми ваљда ту последњу  
та Тодорику, па питај њега.</p> <p>Овај што питаше напући уста:</p> <p>- На здравље нам онда тр 
 пред госпођу.</p> <p>— Пре свега немој што замерити чича Јовану — рече госпођа улазећи — он је 
в, претећи руком.</p> <p>— Ко?{S} Момак што ти чисти хаљине, мислиш!{S} Боже Рале!{S} Та није,  
} Без сумње у вину је био какав напитак што успављује.{S} Кајем се што се не сетих да узмем ону 
а друга зауставише се да одахну.{S} Тек што бејаху оставили шумовиту планинску косу, која се бе 
 сад управо у таком расположењу.{S} Тек што беше ручао, па се повукао у свој кабинет, да попуши 
ести (28 марта 1873; год.), пролеће тек што је зенуло, а сунце се осмехнуло над Звониградом и ц 
ак корака“.</p> <p>„И ја пођем, али тек што сам крочио, неколико корака ја за једанпут запнем о 
био <hi>млађи</hi> пријатељ.{S} Али тек што су обојица сели на намесничке столице супарништво с 
импатија спрам њега (кнеза)?{S} Али тек што изусти ово питање, Мутимир се предомисли и постави  
ила је налик на уловљену тицу, коју тек што су пустили у кавез, на се сад лупа по њему, кушајућ 
а ти онда улази.{S} Знаш!</p> <p>- Је л што год обећала?... — упита Срећко, но Синђа се већ беш 
 електрична струја.{S} Бојећи се да вам што не нахуди, ја хтедох у два маха дигнути оне жице, а 
донесем кући.</p> <p>— Бојећи се да вам што не буде, ја сам за сваки случај хтео да имам у рука 
им посао, или хоћете само да вам ја дам што треба, па да свршујете сами.</p> <p>— Ви не можете  
 вас?!{S} Ко вам је то рекао да ја имам што против вас? рече Растислав и упре очи у пуковника,  
се у тим стварима не разумем.{S} Ја сам што рекле Швабе. <foreign xml:lang="de">Ein alter Haude 
бе и кнеза и Растислава, како би се сам што боље прибрао и спремио за одсудан тренутак.{S} Посл 
на лицу и доктор се постара да се и сам што пре почне смејати, те додаде:</p> <p>— Ах, наравно, 
 презирањем.</p> <p>„Свињари, као и сам што сам.{S} Одлучност једнога претка створила је од оби 
не хтеде.{S} Кад су је салетали питањем што не игра, она се извињавала:</p> <p>— Здравља ми, не 
чим није привлачила нарочиту пажњу, сем што су њене веома живе и веома немирне очи издавале жен 
о на обали некакве људе и хтео би да им што довикне.{S} Али таман он заусти а неко му метне шак 
, његови потчињени, те и они гоне ко им што год замери.{S} Међу тим, Растислављева владавина пу 
овек саветовао ме „као сина“, да учиним што се од мене тражи, а не тражи се ништа нечасно. „Вер 
руги поштени људи, она је трговала оним што је имала и што јој је Бог дао, да тиме може у свету 
 више народе, кад би се задовољили оним што сте, кад би пристали да будете - људи, али добри љу 
есто.{S} Кад се то доведе у везу с оним што сам мало час чуо из ваших уста о себи; кад се узме  
ирисом, неком пријатном топлином, нечим што те одушевљава, заноси, крепи, што буди у теби сладо 
} Ти хоћеш, дакле, да се послужиш нечим што не постоји — како то може бити ја не знам.</p> <p>Р 
" /> користи овим путем, да се с кнезом што боље зблизи, да га свикне на поверљиве разговоре, г 
на у брзини дочепали флашу с оним вином што га дају гостима кад хоће дуже да их задрже код себе 
погођена.</p> <p>„Његова Светлост окром што је добила четири ране од куршума, сва је по лицу и  
ву:</p> <p>- А? ти си јамачно изненађен што ме овде видиш?{S} Је ли?{S} Е, ето дођох и ја једно 
 <p>Млади секретар продужи:</p> <p>— Он што је за тим настало, оставило је само нејасну и збрка 
{S} Но где је господар?{S} Је ли ово он што иде за тобом? — упита газда Милоје, а говорио је св 
омози, по богу син да си, да се прође о што мање бруке и срамоте...{S} Деца су ми плаховита да  
а дотрча и ваздан се вајкао и извињавао што се „тревио тако рђав случај.“ Пијанца је већ грдио  
аметна, ваљана човека, који би га могао што добро научити — рече госпођа с пуно учешћа.</p> <p> 
народски, а претпостављенима се допадао што „не зна бог зна шта, али добро слуша и никад не адв 
 треба какав тропар.“ Народу се допадао што са сваким уме лепо, народски, а претпостављенима се 
е упита дечка:</p> <p>— Па је ли ти жао што твој отац живи с твојом женом сад, док је млада, а  
м озбиљно примети: како му је чисто жао што није во, кад <pb n="534" /> погледа ону дивну траву 
еза одстране сви „опасни елементи“, као што су се тим општим именом називали сви они, који су м 
е но изврсан, „прави царски ручак“, као што се изразио сам кнез.{S} За столом се остало до 3 ча 
чата, и председник касационог суда, као што је то још раније законом већ било предвиђено.</p> < 
рећу, да је Лепша од сад само моја, као што сам ја тврдо решен, да од сад будем само њен?</p> < 
одмах пупо поверење нових власника, као што га је уживао и код старих.{S} Постао је у толикој м 
а морала црћи и така снажна зверка, као што је....на прилику... та да, на прилику... рецимо, ка 
господар“.</p> <p>— Мала главобоља, као што ми сам господар изволе рећи.</p> <p>— Али <hi>госпо 
е шале у својим песмама и изрекама, као што има наш народ.{S} Ја хоћу да чујем све.{S} Наредите 
икад мењала са таквим светитељкама, као што је Лепша.{S} Она — Мона — не парадира својом чеднош 
<p>Ствар је после овако и завршена, као што је Жика предсказивао.</p> <p>Првој потери која јо н 
епа Пава била је тако исто и мудра, као што је била лепа.{S} Сва ова пажња кнежева није у њој п 
 имања извукла је 155 кола ђубрета, као што је то јасно сведочио општински рабош.</p> <p>Колико 
нити и ценити и с другога гледишта, као што ћемо мало даље и видети Ратка да је брани.</p> <mil 
 дође циљу.{S} Није пожаљено ништа, као што није ништа ни пренебрегнуто.{S} Нису поштеђени ни б 
ноставна, десетична система новаца, као што ће се морати завести и у мерама.{S} Том приликом пр 
ли најпосле цела гарда јаше остраг, као што је сад био случај.</p> <p>У кнежевим колима, сем кн 
а — кад 6и Ката била луда и од сад, као што је била до сад; трчи дању, трчи ноћу, јури као луда 
о слободна обожавања чисте природе, као што је било код старих Грка.{S} Дотеривано је до појаса 
а се ту застајало, и место природе, као што рекох, долазио је глупи листић, или парче какве крп 
паука, и туна разапела своје мреже, као што је то случај код мене.</p> <p>Из суседнога гроба чу 
.</p> <pb n="14" /> <p>С кнезом је, као што смо видели, била изгинула и нека његова родбина.{S} 
 рођачке, породичне везе и осећаје, као што је на прилику осећај детињске љубави спрам родитеља 
 <p>Кнез Мутимир упознао се с њоме, као што мало час и сам рече, на последњем дворском балу, гд 
е, одрасле у кући такве једне жене, као што је баба Ката.</p> <p>Но има душа тако чистих, да би 
на шубара, на ногама високе чарапе, као што носе сељаци у Балканији, и црвени, уштављени опанци 
да за та дела и одговорност носите, као што ће и слава за њих вама припасти.{S} Понављам, ја не 
 такви крволоци, ни такве паликуће, као што их назадњаци престављају.{S} Закон им не може ништа 
, молим покорно, онако што се тиче, као што и сами видите, људи су мирни, слушају, чекају.{S} Н 
ак да ове лепе земље себи приграби, као што није могло бити ни у интересу Русије, која тако ист 
То нису били млади, непознати људи, као што се кнез надао, но већином високи чиновници, често љ 
{S} Он је то учинио тако механички, као што нехотице и механички <pb n="641" /> човек трепне ка 
мевати тако фине и суптилне ствари, као што је <hi>ова</hi>.{S} С тога није ни чудо кад он вели 
 махом би понављао једне исте речи, као што се то при игрању шаха обично ради.</p> <p>....„Хајд 
слугама мојих предака, једном речи, као што наш народ вели, висим ли ја о свом пикљу или ме на  
е са свим природно!{S} Такав дедак, као што је он, зар може и разумевати тако фине и суптилне с 
 даље, а ишле су упоредо и у корак, као што иду војници.{S} На скоро ове се две женске изгубише 
не душе.{S} За њих не приања порок, као што се рђа не хвата за злато.</p> <p>Јела је одрасла у  
што немају по један војнички шињел, као што носе народни војници, па се он не би бринуо за спас 
си.</p> <p>Растислав климну главом, као што се чини кад човек кога сажаљева.</p> <p>- Прочитајт 
ена, али с лепом планинском травом, као што су многи пропланци у овим планинама.</p> <p>Наши пу 
{S} И ако се поносите својим радом, као што сте мм увек говорили, <pb n="188" /> онда, баш на п 
у; убили га ноћу; убили га секиром, као што убијају крмке балканиске!</p> <p>Жика опет опази ка 
колико година, а за тим био убијен, као што смо напред видели.</p> <p>Али још за живота кнеза С 
ав <pb n="463" /> један велики син, као што је мудри Растислав.{S} Он прати све ове издајничке  
 што сам по ногама и рукама осећао, као што и сад осећам, местимичне болове.{S} У почетку помис 
тина је да сам то од многих слушао, као што је истина и то да многи ваши поступци на то личе.</ 
ници су саслушали његов говор тако, као што побожни хришћани слушају лепу службу смирена свеште 
а имам с пашом, (Растислав и Ратко, као што смо већ споменули, били су пашанци) па као велим би 
оворимо кад би нешто у истини било, као што није! — опет настави доктор.</p> <p>- Ама шта у мил 
ику... та да, на прилику... рецимо, као што је медвед?</p> <p>- Ката се опет мало осмехну.</p>  
ре, да младићи певају све слободно, као што то обично раде.{S} Све, све!{S} Нећу ништа да прикр 
на којој злочин ниче тако природно, као што природно ничу печурке на ђубревитој земљи.{S} Само  
 право да га „уклони“ — онако исто, као што су Мутимирови претци уклањали оне који су њима смет 
ма био је наредник и он је погинуо, као што сам имао част известити вас.{S} Чича Милоје и други 
есима онако страховито тутње; (јер, као што је познато, грмљавина није ништа друго но треска ин 
т од кнеза, али је није дао народу, као што би био ред у уставној монархији, већ је предао мини 
нас тако исто мисле о младом кнезу, као што су пре мислили о старом.{S} Ви сте и данас у њином  
иким, златним монограмом на завоју, као што је у то доба била мода код отмених особа.</p> <p>Мо 
е прва брига да одрже ред и тишину, као што се у прокламацији и наглашавало.{S} Према томе су о 
ј разне измишљотине, <pb n="410" /> као што износе о многим другим поштеним женама.</p> <p>Тако 
росто.{S} Онако исто <pb n="313" /> као што сте и ви хтели мене убити.{S} Испићете сами отров к 
то, то је све што је Мона рекла!{S} Као што се види, дакле, она управо није ништа казала, с тог 
д ни пијан, за бога, г. конзуле.{S} Као што сад гледам овде себе и вас, тако поуздано знам све  
 кад се свака на време употреби.{S} Као што има људи који не верују ни у анђела, ни у ђавола и  
а твога нека је мржњом просочен.{S} Као што упаљен вулкан издише врелу пару, тако сваки дах тво 
 и добро, у морално и неморално.{S} Као што постоје изрази бело, црно, црвено, зелено, тако ист 
{S} Док је била млађа „живела је“ — као што је она то звала.{S} Од кад је почела старити, одала 
је Звониград је био пун „окружних,“ као што скраћено титулишу окружне начелнике.</p> <p>Но ова  
е сиђе с ње.</p> <p>— Лепо, терајте као што сте почели — рече она јасним, уздрхтаним, срдитим г 
чине што тако мисле, и тако и јесте као што они мисле.</p> <p>Лепша узе ходати по соби, а на че 
и добро, зло, поштено, непоштено, и као што човеку стоји до воље да воле бело или црно одело, т 
тали у пуној природи својој, онакви као што су и били!</p> <p>Све ово притворство донело је Хри 
ла јела из некалаисаних судова; или као што је споменути случај од употребе белила (сириџика),  
оузданим чињеницама.{S} Једном речи као што војсковођа у очи главне битке прегледа војску, утвр 
и могао учинити такав неваљао човек као што си ти — рече хоџа мирно.</p> <pb n="236" /> <milest 
 буде тако мудар, озбиљан и одмерен као што сте ви у четрдесетој!{S} Ви просто заборављате доба 
ва одговорност.{S} Од прилике овако као што ово сад са мном бива.{S} У ствари мене је ово он от 
шије неколико врућих шамара - онако као што родитељи шамарају своју непослушну децу.{S} Но једн 
 сад молим те остави нас да грешимо као што смо почели.</p> <p>— Ти одбијаш на шалу мој говор,  
часа бављења оду онако исто нечујно као што су и дошла.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
 не кријем, чујте од мене сама, јер као што видите, ја вас се не бојим“ —</p> <p>Кнез се захвал 
одио Дунаво овако исто тајно и ноћу као што ћу га ја пребродити ноћас, кријући се од Аустријана 
зимач секао дрва и грађу) и знао их као што зна свој длан, па опет је морао почешће застајати д 
у изгледа на спасење.{S} Жика се вајкао што немају по један војнички шињел, као што носе народн 
е дира — па би већ доста којешта сазнао што пре није знао.</p> <p>— Кад ви тако много знате, он 
и за појединости, но ту је и Мона слабо што знала.</p> <p>Мона је потегла овај разговор да би з 
аш до појаса, а сва седа — па чудо живо што погађа.{S} Ко му није отишао, томе није погодио.{S} 
та десило што би било ма и налик на ово што г. Вујадин прича.{S} Али он је толико желео да се с 
 што знам о овој ствари.{S} Али све ово што сам рекао сушта је истина.{S} Према томе ви сад нар 
ко је налазио да се може чинити све ово што Растислав предлаже.{S} Ствар није рђава, и неће бит 
е била његова прва истинска љубав и ово што је говорио, говорио је са срца.</p> <p>Кад се Лепша 
бароне!{S} Онда би морао бити сан и ово што ја сад с вама овде говорим, онда би био сан и цео ж 
 пашо!{S} Ваља запети сад и бранити ово што се има, јер ако ми не будемо у стању сузбити и побе 
али још никад до сад он није осећао ово што је осећао сад, ово је била његова прва истинска љуб 
ожда је начелник и гласно изговорио ово што мисли) окрете се на једаред Вујадину:</p> <p>— Наче 
ро, хоћу, роде, одучићу се.{S} Само ово што сам те молио немој заборавити.{S} Заузми се својски 
!{S} Официр је још дупло мушко.{S} Прво што је мушкарац, друго што је војник — рече Ратко весел 
идружи сасвим слободно, псујући друштво што <pb n="671" /> га бајаги изневери и оде, док је он  
 намамљен је у замке лакше и брже, него што се икад могло <pb n="583" /> рачунати.{S} А намамил 
ради очувања власти пристајаће на много што шта и употребљаваће сва срества.{S} С те стране мог 
мењене прилике захтевале су да се много што шта измени и попуни и у нашем програму за рад.{S} Н 
ан, татула, велебиље (беладона) и много што шта друго.</p> <p>„Као јаки отрови, који, узети у п 
е беше захуктала, те узе говорити много што шта, што или није мислила никако ни казивати, или ј 
 с тобом не разговорим.{S} Осећам много што шта на души што ваља да ти кажем.{S} Учинићеш ми ва 
 Наравно, још је био дете и чинио много што шта детињски.</p> <p>Деца воле да раде све што и ма 
ом.{S} У дугом сну ви сте јамачно много што шта сањали: можда је било и таквих снова где се ми  
риликом врше?</p> <p>Све то и још много што шта друго доктор је имао да примети кнезу, али он н 
о мушко.{S} Прво што је мушкарац, друго што је војник — рече Ратко весело.</p> <p>— Па што онда 
е овуд прошла каква веверица, или друго што.{S} Ови сељаци довикнуше и остале што су још тражил 
а се чуваш!{S} Не знам за кога?{S} Чудо што су данашњи младићи момчад заслужна да добију девојк 
рема томе не само што није никакво чудо што ја то знам, на против, било би чудно па и грешно да 
и.</p> <p>— Зар и ту још треба да ми ко што каже.{S} Ту дела говоре, г. Растиславе; говоре ваши 
о на оваком понашању.{S} А ако би му ко што и замерио, чича Јова би му обично одговорио: „Полак 
е потребно да се кнез заклони, а ја ако што дознам важно и на време, нећу пропустити прилику а  
ли најбољи апотекар.{S} Те ствари, како што дејствује, и какав је сок од које траве, то би треб 
ујући збор. — Ето, молим покорно, онако што се тиче, као што и сами видите, људи су мирни, слуш 
Мона их је карала и претила им, да тако што не износе из њене куће.</p> <p>— Јух! часан вас уби 
ет.{S} Немојте се главом шалити да тако што износите из моје куће.</p> <p>Што је Мона више нава 
S} Јух, тешко мени!{S} Како можете тако што и говорити, за бога, оче прото?{S} Јух, јух, јух!{S 
а се наљутим?!{S} Како бих ја себи тако што допустио да се на Вашу Светлост наљутим; Боже сачув 
ио, како је писмо доцне добио, или тако што.</p> <p>Али место извињавања, у занемелој дворани о 
 један пуковник, намесник да учини тако што.{S} Ох, то није могуће.“ Тако „није могуће, није мо 
дмах се питају: је ли могуће да он тако што учини?{S} И пошто је ствар сувише неприлична за њег 
све зло учињено.{S} А и ко би смео тако што учинити без њега и преко његове наредбе!</p> <p>— З 
гуће да би пуковник Врбавац учинио тако што с њима, са својим рођаком, с човеком, који га толик 
ријатно кад се у његовом присуству тако што говори о жени коју он воли.</p> <p>Кнез је говорио  
 бојати!{S} Па што је то страшно толико што сам рекла да шпекулишете с кнезом?{S} Добро, хајде, 
— одговори други глас.</p> <p>То толико што сам чуо и више ни речи.{S} Доста смо се дуго возили 
мео да умери своје властољубље у толико што му је обележио међе, које се могу достићи обичним,  
 то значило: сад ваља летети, па остало што или не остало.{S} На ту грозну команду бедне гардис 
во је било изненађење.{S} Коме је могло што требати овде у сред ове пусте планине, где нема чак 
 као и остали.{S} Ништа му није помогло што се чувао.</p> <p>Но најгоре су прошли сељаци, у опш 
ло.{S} А ко зна да ли је у опште и било што на то налик.{S} Бар сам „доктор радикалац“ вазда је 
шкиња и женскиња.</p> <p>— Мени је мило што бар у неколико моји назори о тим стварима налазе од 
ичић набра чело.{S} Њему није било мило што су се десиле све ове случајности.{S} Све ово само р 
 сећамо, међу њима нија се ништа десило што би било ма и налик на ово што г. Вујадин прича.{S}  
а по чему могло познати да му се десило што неочекивано.{S} С осмејком на уснама, он упита сеља 
ку ово је као наручено и добро је дошло што се овако догодило.</p> <p>— Боже! — рече госпођа за 
говор слушала је и госпођа Софија, само што су на њу са свим друкчији утисак учинила сва ова др 
 и сакрио, једном речи све се зна, само што несрећним случајем новац није ухваћен на време, и с 
д колебу.</p> <p>Ноћ је била тиха, само што с јужне стране бејаше почео понајлак дувати слабача 
вде моро радити нечији туђ утицај, само што се није могао одмах сетити чији.</p> <p>Старајући с 
} Осећао сам се испаван и одморан, само што сам по ногама и рукама осећао, као што и сад осећам 
} У ствари мене је ово он отровао, само што је то вешто извршено преко тебе, твојим рукама.{S}  
 не одобрава — рече Боја.</p> <p>- Само што се таке „паљевине“ код вас чешће дешавају.{S} Кад д 
ете“, снебивате, стиде се деца!{S} Само што ја нећу да знам за те ваше керефеке.{S} Код мене св 
чу печурке на ђубревитој земљи.{S} Само што код њега појмови о злочину нису били као код обични 
 Хоџа је ћутећки климао главом.{S} Само што на послетку рече:</p> <p>- Хоћу, вала, баш ћу јој к 
у, но што сам ја то икад чинио.{S} Само што је он лично страшљив, па му страх зауздава властољу 
<p>Под утицајем ових осећаја, Жика само што се сави и додирну крвава Перуна, па одмах за тим ск 
онда би Растислав ту свршио.{S} Не само што би изгубио министарство, но му од кивна ђенерала ни 
ућност ове земље.{S} Према томе не само што није никакво чудо што ја то знам, на против, било б 
аду га госту.{S} Гост попије, и не само што у тај мах не осећа никакве болове но, на против, ба 
ај мах он угледа наше путнике и не само што умуче но и стаде.{S} Заустави се и онај други сељак 
на је ћутећки гледала у Петрију, и само што промуца:</p> <p>— Ах, Петро, сестро! — па онда брзо 
не, видоше ли где кога од њених, и само што чу толико од једне <pb n="250" /> да је Пава „отоич 
{S} Јадна лудо моја!{S} Да ти знаш само што ја знам...{S} Море, благосиљаћеш ти мене, еј! стопе 
е некуд где је нико не познаје, па тамо што буде, нек буде.{S} Долазило јој на ум чак и да се у 
ореност — то је права погодба да можемо што радити. <pb n="115" /> Ја вас ништа нећу питати из  
н.{S} Ми опет овамо на пољу да свиснемо што не знамо шта је.{S} Обиснемо око оних што су већ би 
ада — и ми смо такође позвани да чинимо што год узмогнемо“....</p> <p>Врбавац га пресече.. — „Т 
и господине — ако допустите да говоримо што друго.</p> <p>— Молим вас — прихвати пуковник нестр 
" /> би се пре дала исећи на комаде, но што би пустила слику док је добро не размотри.</p> <p>П 
се, зар ће други бити бољи спрам ње, но што је баба Ката?{S} Не ће ли на крају крајева опет иза 
у овога тренутка доћи.</p> <p>И пре, но што је кнез ма шта могао изустити, црна прилика штуче у 
м ђенералов издржао је, дуже и више, но што се могло очекивати. „Боловао“ је равно 20 дана.{S}  
удете већи пријатељ мојој династији, но што сам јој ја сам...{S} А шта оно рекосте друго?..{S}  
го јаснијим и много оштријим гласом, но што је до сад говорила.{S} За тим поправи мало хаљину о 
 никад!{S} Ја бих пре у свет утекао, но што бих пристао да из државних разлога узмем жену коју  
већом жудњом погледа на твоју круну, но што сам ја то икад чинио.{S} Само што је он лично страш 
није видео овако оштра и пакосна.{S} Но што је Растислава понајаче болело, било је то, што је н 
се дури и издваја? што се гради боља но што је, за што се онолико устезала да почне долазити њо 
нојевића и његова друга били је већа но што су они могли и ценити.{S} Дотични кметови и команди 
еменима то може одвести и много даље но што горе споменух...{S} У осталом, господо, ја сам гото 
кушај да се пред светом прода скупље но што вреди, да се прода под оно што није у ствари?{S} И  
ете; верујем чак да ствар стоји горе но што је ви представљате — али ако је све то тако, зар ја 
оно што после вас дође бити још горе но што сте ви били.{S} Најпосле одморите се мало, па ако с 
рани, да викне, да се отме; али, пре но што је могао и писнути, он се већ нађе свучен у гроб и  
игару, а можда малко и да дремне пре но што се лати посла.{S} Заваљен у тршчану наслоњачу, Ратк 
азе једна по једна на језик, али пре но што се језик и макао да их изусти, њих је опет нестало, 
 од електричног звонцета.{S} Али пре но што притисну дугме, врата се на соби широм отворише.{S} 
амне полне особине и способности пре но што се узму.{S} Свакојако ствар је интересна и ваљало б 
ош одавно, врло давно, још много пре но што се и родила, и у том далеком, заборављеном животу к 
емере који хоће да се покажу чеднији но што су.</p> <p>— Данас су помешана два различна појма и 
S} Кнез се покаже чвршћи и куражнији но што се могло очекивати.{S} Растислав је умео да пробуди 
каз да су вукови и људи ближи рођаци но што се обично узима.</p> <p>Министар унутрашњих послова 
, пре би се изложио свакој неприлици но што бах пристао да ма што казујем.{S} Али видећи да се  
и извијати!{S} То те прави још нижим но што си. <pb n="699" /> Вар сам ја икада од тебе тражила 
га у вис, те га начини још прћавијим но што је.</p> <p>— Ене — рече она, показујући тако другар 
кажете како сте већи пријатељ народу но што сам му ја.{S} Да ме уверите како је вама јако стало 
ица кад они процене да је неко ванредно што скривио пред правдом револуционара.“</p> <p>Писмо ј 
од самога почетка Жики је било неугодно што се за ово путовање нашао Милоје, кад је био договор 
о гледао на кнеза.{S} Учини му се чудно што ли се то кнез сад на један пут сети устава и поче с 
миловања, а и самој јој се чинило чудно што то трпи, и како може то трпети.</p> <p>То јест та ј 
и сад почео живот из нова, то је једино што би у њему имао исправити.{S} Лажне науке уче да јед 
Прошлост и садашњост, снови и јава, оно што је у истини било и оно што се које кад тек само као 
ију.{S} Безобразно, не брезобразно, оно што могу да слушају свакога празника све сеоске девојке 
олико да је лукав, притворан, свет, оно што се зове јавно мњење, најпосле ће га прозрети.{S} До 
но; решено је са <hi>јесте</hi>.{S} Оно што му се у први мах учинило тако чудно и невероватно,  
тељан човек и спаситељ престола.{S} Оно што сам ја помишљао, мисли и он, он с много већом жудњо 
ама буди речено, тога дела нема.{S} Оно што смо с тешком муком и с големим ризиком исцедили од  
евојка или кад је законита жена.{S} Оно што је између дјевојке и жене — оно је ђаво, ту је свак 
 народ има да слуша — то је све.{S} Оно што иде преко тога згодно је за појесију, али не за упр 
код нас овде увек значи варош.{S} А оно што се у ***обичном говору+++ каже град, ми зовемо тврђ 
и се за кваку, она рече:</p> <p>— А оно што сам ти мало час рекла, оно је онако.{S} То слободно 
еби зло желела!{S} Нека бог мени да оно што ја теби желим...{S} И кога ја имам другог сем тебе. 
двоји важно од неважнога и да се на оно што је главно усредсреди сва пажна.</p> <p>Увек је знао 
ка и других церемонија прешло се на оно што је било најлепше и најважније у целој ово ствари, ч 
{S} Можда је то било нешто налик на оно што Русо тражи у свом делу „<title>О Неједнакости међу  
и што ризично, решавао се обично на оно што ће свету изгледати најмање вероватно.</p> <p>Та му  
рече Лепша и не свраћајући пажњу на оно што је Мутимир њој рекао.</p> <p>— Па шта сам ја крив,  
аде, а ко би изашао да јавно призна оно што у ствари <hi>сви практикују</hi> — њега би затрпали 
купље но што вреди, да се прода под оно што није у ствари?{S} И на што је све то?{S} Да је Лепш 
 химнама.{S} У опште, рађено је све оно што у оваким приликама обично раде весели и раздрагани  
ла с крстом.“ У осталом да чине све оно што буде чинио њин непознати вођа. </p> <p>После ових у 
ко деси, да је доиста и веровао све оно што је испричао проти.{S} Бар њему се чинило да је све  
ће сутра, ако хоћеш, дати кнезу све оно што му ви данас кратите, или што мислите да му делите п 
 ограђујете — а за тим има, да буде оно што бити мора: биће прокламован нов кнез у лицу Мутимир 
 у мраку.{S} Прво распознаде, да је оно што је пред њом нека башта.{S} Видела је у близини вели 
ад?... — је ли могуће?{S} Ето то је оно што свет није разумевао.</p> <p>Настаде жагор, узајамно 
 дошао. </p> <p>„Но тек сад настаје оно што је најважније и што нас овде интересује.{S} То је,  
Жермини.</p> <p>— Сад тек и настаје оно што је најчудније, и што ме до лудила доводи — рече г.  
сте нешто, али то ни из далека није оно што би требало, те да кнез стече уверење како ти желиш. 
<p>Док су две жене овако поправљале оно што је кнез Мутимир поломио и развашарио у својој љубав 
> <p>- За сваку је осуду и сажаљење оно што се синоћ десило.{S} Ја сам одмах сазнао целу ствар. 
ете углађеност, само одричете да се оно што ја говорим слаже с <hi>углађеност</hi> (г. Растисла 
.{S} Хоће промене, па ма знао да ће оно што после вас дође бити још горе но што сте ви били.{S} 
ије.{S} Има још и других људи!{S} И оно што не дате ви, даће други.{S} Мислите неће се сутра на 
м очима да види шта се спрема.{S} И оно што види треба да буде јава, истина — ствар која се дај 
гора и од ђавола, да она може чак и оно што ни ђаво не може, довршује ружан суд и рђаву оцену с 
 и јава, оно што је у истини било и оно што се које кад тек само као мисао зачедило у глави њег 
 шта слободно.{S} Ту је дозвољено и оно што се у обичним животу сматра као ружно <pb n="84" />  
тане.{S} Спасе га баш то, што учини оно што нико не би веровао да ће учинити.</p> <p>Ко би на п 
ња шипарица.{S} Шта ти би!{S} Би ти оно што би сутра било и мени, и другој, и трећој, и свакој, 
е — рекао сам да ћу дјевојци казати оно што је <hi>за њену срећу</hi>, па сам тако и учинио.</p 
, али је увек некако умела пробрати оно што је лакше.{S} Док је била млађа „живела је“ — као шт 
n="626" /> набаве кола да ћу чинити оно што ми налаже моја војничка дужност.</p> <p>Тек тада ми 
авали предмет за предметом, тражећи оно што је њих највише интересовало.</p> <p>Ови наши незнан 
не чу шта он викну.{S} Нешто чу, ал оно што је чуо, није разумео.</p> <p>Речи су му биле јасне, 
 жена...{S} Све једно!{S} Чинио сам оно што сам сматрао да ми је дужност спрам земље, која ми ј 
вно кријући <pb n="654" /> брижљиво оно што је уговорио с начелником Врбавцем.</p> <p>Шта је чи 
ма.{S} Међу тим начелник је говорио оно што мисли.{S} Ни Ратко у Звониграду, на ни његов начелн 
а Орловца.</p> <p>За тим је настало оно што у таквим приликама обично бива.{S} Музика је свирал 
пацовима нужничка јама дала је само оно што она у опште може дати — одвратан задах!{S} Тиме се  
изложи опасности и погибели не само оно што је он звао својом „великом мисијом,“ но и саму глав 
ем вашу срџбу.{S} Ја сам рекао само оно што у истини постоји.{S} Јес, књажевска власт је данас  
S} Главно је да ли је верно и тачно оно што сам вам мало час саопштио, и, ако је по вољи, ја би 
рилике у којима је живео, дочеле су оно што је срећа почела.</p> <p>Не може се рећи да је по ум 
да то могуће да ја на сну видим баш оно што би од прилике морао видети и на јави, да се обистин 
и то не мора тако бити, нити је паметно што увек тако бива.{S} С каквим правом <pb n="435" /> т 
е.{S} Можда с моје стране није тактично што одмах издајем пред госпођом све слабе стране мога с 
 десет петнаест година нађе да се на по што год жали.{S} Тек сам ту пре дванаест година легао о 
јући се да на растанку свакоме рекне по што пријатно и љубазно.</p> <milestone unit="subSection 
 Признаде да је био с кнезом, али ни по што не хтеде казати, где су били, јер рече да је то кне 
је га заустављају, опомињу га да још по што шта промисли и не дају му да онако брзо и сврши сво 
 туру, теши бабу и вели му да није лепо што плаче; шта ће рећи женскадија кад он као муж плаче  
сто зачуђено.</p> <p>— За што!{S} За то што сте хтели отровати свога кнеза.{S} А како?{S} Врло  
 би га!{S} А зашто би га убио?{S} За то што хоће да усрећи једну девојку, и њу и све њене - реч 
Пава плакала?</p> <p>— За што?{S} За то што је луда!{S} Место баш данас да пева и да хвали бога 
 која је ово женска.{S} Доста нам је то што је видимо где прати Јелу на овај пут.</p> <p>Кад се 
ти лажан.{S} Највише га је убеђивало то што и доктор и министар <pb n="623" /> тврде да је пров 
га се купе ови оружани људи, али већ то што их скупљају није слутило на добро.{S} Некаква нужда 
раре</hi> — познат у медецини није исто што и индиски куруру).</p> <p>„Дакле онаквих отрова, за 
, онда је увек сит!{S} Власт је то исто што и сласт; разлика је само у једном писмену.{S} Краље 
узе мислити, да ли Богодан није то исто што и Богдан, т. ј. да Богдан није скраћено од Богодан  
аборављеном животу као да је било вешто што је тако ведро и јасно, тако светло и радосно, тако  
зазива глад у срцу и у мускулима, нешто што те вуче неодољивом снагом да паднеш у наручја створ 
ека привлачи и улива му поверење, нешто што ти одмах на први поглед говори: „ово је добра жена, 
pb n="371" /> нешто добро и мило, нешто што човека привлачи и улива му поверење, нешто што ти о 
 миша.{S} На његовом лицу било је нешто што те подсећа на мрак.</p> <p>Како уђе, он се упути Ра 
Пред сам излазак кнежев десило се нешто што је државника Растислава веома немило дирнуло.{S} Кн 
рачака, кад се једног дана догоди нешто што је сведочило да на њега не гледају више као на дете 
а, црна ноћ.{S} Она се напрезала да бар што год распозна у оном мраку. <pb n="68" /> С почетка  
 на Каји одмах познати слути ли она бар што о овој ствари.</p> <p>— Па ето, ти не знаш ни то да 
ао стрпљењем и прионуо је био да се бар што више <pb n="277" /> користи овим путем, да се с кне 
— Онда дајте напитак и свршавајте ствар што пре — рече он одважно.</p> <p>Лаганим корацима кнез 
о очију, то ја знам.{S} А најпосле, зар што смо ми сељанке, те смо ваљаде мимо свет.{S} Што бај 
>— Г. пуковниче, пазите шта радите, јер што год урадите, прати вас моје буду око.</p> <p>Овим у 
ше одаје.{S} Па и не чекајући да доктор што одговори, кнез продужи, вичући још страшније.</p> < 
породице.{S} Одасвуд се изражава жалост што је народ изгубио таког мужа, државника и војника, о 
ост, твоја усамљеност у свету, околност што си сам, без родитеља, без правих пријатеља, без ико 
дешен да се кроз иглу излије, кад она у што удари и забоде се.</p> <p>„Тако би ова справица изб 
и и обадвема песницама удари је у главу што игда може.</p> <p>Јела оста наслоњена на зид, с пок 
оред добре новчане зараде, брао и славу што је свршио за државу корисно дело.</p> <p>У последње 
посао такав, да они што га послују могу што и заслужити на њему.</p> <p>Није прошао ни пун саха 
бављали су из болница мају (гној и воду што једнако слизи с разједена лица) чак и од те ужасне  
уде каква замка Врбавчева и да се кнезу што не деси баш на овом путу, Растислав се с почетка од 
у, или обоје плачу или се обоје вајкају што су били луди да се свађају око ништа, а кроз по сах 
удима да приђу ближе и да добро слушају што ће им се рећи, па после све онако да учине, како се 
ијаве командиру.{S} Никоме да не верују што ће ко говорити да је сељак из оближњег села, или из 
ле и наређују, а други мисле и извршују што им је наређено.{S} Тако бива свуда, па ће тако бити 
p>Кнез Мутимир зажели да види ту женску што им се јавила као црна прилика, и представила се као 
 лампе и свеће и успремали на брзу руку што је најнужније.{S} Један од њих таман се беше попео  
ајске воде од живота, наточене на врелу што из сред раја извире.{S} Затим се мали анђелак претв 
, а Ваша Светлост навлаш ми дала кобилу што баца чифтета....{S} Грдно сам се угрувао....{S} А В 
као из закључана ковчега да вади кад му што затреба.</p> <p>Средства није бирао и сматрао је да 
о је и савесно извештавао кнеза о свему што су му јављали начелници из унутрашњости, а што би с 
зеше и сами запиткивати путнике о свему што их је могло интересовати.{S} Разговор брзо оживе.{S 
 ум луда мисао да водим дневник о свему што се односи на тај догађај.{S} У осталом, можда је и  
а плодоносних даждева њених, а уз песму што су је, кад тише, кад бурније, извијали крилати ветр 
 то!{S} Мало час видесмо овде жентурину што је девојку јамачно и домамила.</p> <p>— Па где је т 
} А да сам нешто ја!... — Она се пљесну што игда може с обадве шакама по коленима, — да сам бог 
пусте планине и усамљене крајеве продру што дубље у Балканију.</p> <p>У равницу, дакле, нису см 
, напрежући последњу снагу, запињали су што игда могу да изиђу уз последњи брдањак, али њине су 
и су се окружни у Звониграду и много су што шта научили.{S} Дању су одлазили Кугићу по дужности 
 твоја слатка Петра и да види има ли ту што за њен рачун...</p> <p>Девојке су се једнако смејал 
сигурно!</p> <p>— Па?</p> <p>— Покушаћу што се може.</p> <pb n="284" /> <p>На ове речи црномања 
 сокак, изађе на чаршију; упита двојицу што су ту на углу разговарали али младића не беше нигде 
е то мало.{S} Садашњим отровима махнишу што се лако растварају и брзо ветре.{S} Хтели би какав  
о не знамо шта је.{S} Обиснемо око оних што су већ били унутра, а они само одмахују рукама и не 
ука по селу.{S} А с Павом су своји; баш што и да чују не ће отићи никуд даље; а и она - Пава -  
то не знаш?....{S} Знаш!{S} Па кад знаш што не пазиш?...{S} Тако овај коњ дође овде, па ја тебе 
ко им тек ти сам лично имаш да захвалиш што си спасен од опасних интрига Врбавчевих.{S} Шта мис 
 заслуга, Лепшо.{S} Треба да се поносиш што можеш усрећити једнога владара, уз то једног овако  
тити душевно спокојство.{S} Ако упамтиш што ти ове ноћи будем говорио, бићеш сачуван од мрачних 
нез је био наишао на своју омиљену тему-што но реч: усео на свог коњића, и сад га је тешко било 
лас;</l> <l>Али има један Добри,</l> <l>Што је јачи од свих вас,</l> <l>И јачи је од свег злог! 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Што се више примицао мрак Орловац је бивао све живљи.{S 
ad>ГЛАВА XII</head> <head>Пут</head> <p>Што се ближе примицао дан када ће млади кнез Мутимир на 
свршава, да се што пре свршава“.</p> <p>Што се дан кнежева пунолества ближе примицао и овај осе 
ладара што боље придобије за се.</p> <p>Што се тиче кнеза Мутимира, он је једва дочекао овај пу 
 тако што износите из моје куће.</p> <p>Што је Мона више наваљивала на своје гошће да не претре 
Кату.{S} Њој просто није ишло у главу, „што се та девојчура толика отима“.</p> <p>Чудно и јесте 
 све могуће, па и то, да се свак пита: „што и ја не бих могао бити кнез?“</p> <p>Једном избачен 
 то наводио, младић је увек одговарао: „Што ће то; то ништа не доприноси ствари.“ И тако је ост 
 <p>Врбавац га пресече.. — „Та да!...“ „што год узмогнете,“ а ви ето не можете ништа друго но д 
<p>Писмо је било кратко</p> <quote> <p>„Штовани Господине Намесниче!</p> <p>„Простим случајем д 
>— О молим! није ништа.{S} Добро је.{S} Штогод је на путу треба уклањати...{S} Али да не дангуб 
 слати министру.{S} Они мотре на све, и штогод опазе подозриво, по дужности јављају министру.{S 
 своје руке, сваки од вас послаће му по штогод подозриво, <pb n="574" /> тако, да он имадне нај 
има на махове <pb n="648" /> га је јако штрецало и севало.{S} Срећом опет су били наишли на бис 
 зној с чела.{S} У слепим очима поче је штрецати.</p> <p>— Што ти је, Паво, бог с тобом, друго. 
им момак опет седне на клупу, а он опет штрц, па по њему!...</p> <p>Жалио је и оне степене подр 
 шупљу, челичну иглу, налик на игле код штрцаљке за упрскавање морфијума.</p> <p>„Та би иглица  
 често сиграо, прскајући својом великом штрцаљком чак тамо, до по авлије.{S} Момак седи на клуп 
у се примакне на десетак корака с пуном штрцаљком и од једном прсне.{S} Момак се тргне, звера,  
а писано, а која је веома интересна као штудија до чега може да дотера човек у смишљању зала, к 
и кнез требао да заврши своје младићске штудије — он се јави, али место свечана испита, он свеч 
где је.{S} Смотрисмо је ту на прагу.{S} Штуче некуд амо унутра.</p> <p>И ако је разговарао, деж 
нез ма шта могао изустити, црна прилика штуче у мрак и брзо се изгуби међу густим гробовима.</p 
цу да седне, извини се да ће сад доћи и штуче напоље.{S} Читав сахат чекала су овде ова двојица 
ругљивим осмејком, и, клањајући се лако штуче у другу собу.</p> <p>Ратислав је остао на месту к 
4" /> <p>На ове речи црномањасти младић штуче у мрак; За тренутак и он је већ био прикривен под 
лог)....{S} Та да, добро: с у-гла-ђе-но-шћу просрица и кнез, па продужи даље:</p> <p>— Ух! ала  
и <pb n="31" /> га опет: „с у-гла-ђе-но-шћу,“ ударајући гласом на сваки слог)....{S} Та да, доб 
ерија од ћитајке, на глави јагњећа црна шубара, на ногама високе чарапе, као што носе сељаци у  
ка бацив пред сељака своју нову јагњећу шубару.</p> <p>Сељак покорно пружи капу, после се опрем 
е био сасвим на чело своју црну јагњећу шубару.{S} Бледоћа у лицу и немиран поглед издавали су  
ње.{S} Учуваћеш се, док се намери какав шугљанер писарчић или трговчић, или какав отрцани наред 
ко је теби напунио главу!{S} То је онај шугљанер правник.{S} Ух, чуда <pb n="51" /> боже!... по 
Не ће ми се онда овуд вртети које какви шугљанери практиканти, но ће доћи људи, људи, еј! секре 
Јао, лоћо једна, где ми крв попи... јао шуго смрдљива... на, на, на, — рикала је бабетина дрмус 
ним, шареним лампионима.{S} Ова чаробна шума, осветљена у стотини боја, личила је на какву вили 
ре!{S} За што ме пуштају сама!{S} Пуста шума, пусто поље.. пусто море!{S} Ја сам лутам по тој п 
ет мртвих језера,</l> <l>И до њих девет шума без краја,</l> <l>У свакој шуми девет лавова,</l>  
>Аустријски наредник, прост манастирски шумар, човек врло танка стања, без гласа, без имена, не 
 окренете готови природни будоари, овде шумарак, онде велика густа пшеница, или сврх човека вис 
и низ брдо, ади, чим су замакли за први шумарак, они окрену уз брдо.{S} После свега што су чули 
иш, уђоше унутра и пажљиво су преметали шумарак, крешући овда онда жигицом да виде има ли чега. 
м бојама разнолика цвећа; па густ зелен шумарак, па зелена удољица, којом вијуга мали поточић,  
нак у густом гајићу, па опет њива, опет шумарак, опет шарена ливада, и тако све даље и даље, до 
ухвати, она три млада човека изађоше из шумарка, и, пошто су добро натукли шешире на очи, брао  
ојнички револвери, као да гледа како из шумарка испадоше некакви страшни, ужасни људи и голим н 
 гласна вика у близини.{S} Ту, за првим шумарком, чуо се јасан мушки глас где дозива другога чо 
шено.{S} Грозна сеча, извршена у једном шумарку у Јеленику, учинила је свему крај.</p> <p>Догађ 
министарство финансије.</p> <p>У једном шумарку, у томе парку, лежала су потрбушке три млада чо 
, да се све то догодило у једном густом шумарку, куда је кнез био изашао у шетњу, да су убице п 
а напустио у сред ове пусте, непроходне шуме, и то он, стари пријатељ и многогодишња присталица 
х девет шума без краја,</l> <l>У свакој шуми девет лавова,</l> <l>На сваком лаву девет орлова;< 
ла, по послу, често се налази у пољу, у шуми, и кад се тако момчић и девојка нађу у једном од т 
а и чобанима да на трла и по колебама у шуми никога не примају ни дању ни ноћу, ако га не позна 
пуну каленицу папуле с великом обареном шумком.</p> <p>Путујући тако цео дан, они су прешли дос 
корачаји, а иза ње опет се дизала стрма шумовита коса, исто онако мрачна и омчата као и ова с о 
ок су источно обзорје заклањали високи, шумовити, планински врхови, дотле се западна половина њ 
знако.{S} Престрављена, она, Каја, бежи шумовитом низбрдицом; запиње о грање, о шибље, спотиче  
е да одахну.{S} Тек што бејаху оставили шумовиту планинску косу, која се без прекида пружа на п 
подизао, може се срушити са страховитим шумом и скандалом.{S} При тој замисли кожа му се јежила 
i>Јеленик</hi>, дивно месташце, обрасло шумом, с лепим водама, с многим летњиковцима, које су п 
честане брдске пропланке, који су место шумом били обрасли бујном високом, планинском травом.</ 
 трла и колеба.</p> <p>Зашли су дубље у шуму.{S} Ишли су омчатом косом.{S} С десне руке зијала  
нарочито за мушкарце, спремљено је било шунке, саламе, сува језика, разних сирева — у опште, по 
9" /> већ прешао у Балканију или се још шуња где год око границе.{S} Ради сваке сигурности, ја  
катрана.</p> <p>Цео тај дан из подрума, шупа и с тавана трговачки момци и шегрти убили су се из 
нио је и неке проналаске, изумео куршум шупаљ с позадног краја, што је чинило те је метак даље  
у своје уморне кости, своје стогодишње, шупље груди.</p> <p>Овде онде вијуга дуга врзина, или б 
ацивала на даљину од 10—15 корака малу, шупљу, челичну иглу, налик на игле код штрцаљке за упрс 
об, на коме је мало час седео.</p> <p>— Шушка? упита Заре и наже се гробу, наслањајући ухо на п 
та: шта је?</p> <p>— У овом гробу нешто шушка, рече кнез, показујући прстом на гроб, на коме је 
 немиран.{S} У њему је до века по нешто шушкало.{S} Али последњих година, услед чича Степиног м 
ини, и сад удвоји лавеж, јамачно осетив шушкање у густишу, где су Црнојевић и Жика били изабрал 
ње, кола стадоше.{S} Око њих наста неко шушкање и ја осетих како ме неко узе, пребаци ме прело  
 учини, да је управо под собом чуо неко шушкање, а за тим и притајено стењање.{S} Кнез и нехоти 
 било с десне руке.{S} Но баш у тај мах шушну му нешто с лева.{S} Он се прену и окрете.{S} Само 
У самом Звониграду као да је нешто мало шушнуло код универзитетских ђака, али је одмах опет све 
ни туна, но где год у каквом потоку или шушњару.</p> <p>Пас опет залаја уз липу.{S} Један му од 
асне мисли, иза његових леђа чу се лако шуштање женске хаљине.</p> <p>Он се окрете нагло, успла 
којна, само се још из даљине чуло хучно шуштање бујних планинских потока, надошлих од плахе киш 
 тама, час уморна месечина.{S} Дунав је шуштао, весла су равномерно ударала, чамци су, под снаж 
Кад сутра дан, а Петра вози ли вози!{S} Шушти ова ђида сва у само-самцитој свили и кадиви, а тр 
.{S} Ускључала крв јури јој кроз жиле и шушти, у слепим очима дамари бију као два чекића, а срц 
овалија.{S} Из ње се чуло како у дубини шушти некакав изгубљен планински поток.{S} На дну прова 
какав багрем и ту да чека.</p> <p>Затим шчепа под мишку с једне стране кнеза с друге Зара и ене 
 ви ваш устав... <foreign xml:lang="fr">Je vous ferai danser</foreign> (играћете ви мени пипире 
н у француски лист <title xml:lang="FR">Journal des Débats</title>.</p> <p>Господин с бакенбарт 
ml:lang="fr">son oevre... n’est pas M-r Mavriquie</foreign>... (Је ли тако г. Маврикије?).{S} А 
ang="fr">Mais qu’est-ce donc tout cela? qu’est-il arrivé?</foreign> (Али шта значи све то?{S} К 
 <p>— <foreign xml:lang="fr">Qu’-est-ce qu’il y a mon ami?{S} Que se passe t-il donc en toi?{S} 
з.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Mais qu’est-ce donc tout cela? qu’est-il arrivé?</foreign> ( 
це“....</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Qu’-est-ce qu’il y a mon ami?{S} Que se passe t-il donc 
g="fr">Qu’-est-ce qu’il y a mon ami?{S} Que se passe t-il donc en toi?{S} Tu as l’air s’un spec 
рстију.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Quelle honte</foreign>! (Каква срамота) рече млади госп 
onc en toi?{S} Tu as l’air s’un spectre qui sort d’un rombeau?</foreign> (Шта је, пријатељу мој 
 који ће се казати доцније.</hi> </l> </quote> <pb n="285" /> <p>Прочитав ове ретке кнез Мутими 
ео,</l> <l>Много љета посред нас!</l> </quote> <p>Истина, жеља, исказана у овом последњем стиху 
l>И плетење безумне скупштине“...</l> </quote> <pb n="348" /> <p>Пошто је издекламовао ове стих 
к с поља:</l> <l>То је добри Бог.</l> </quote> <p>На ове речи кнез осети да се гроб страховито  
 свог кнеза љубе и кад буду људи.</l> </quote> <p>Овај натпис колико је значајан са своје поетс 
 само, кнеже, ми смо сви с тобом.</l> </quote> <p>На школској згради био је такођер значајан на 
</l> <l>И у сваком љубио девојку.</l> </quote> <p>Чак тамо на обзорју, из густих зелених шљивик 
к</l> <l>У њу ступи — она поје! “</l> </quote> <p>Могла би се саставити читава књига, да је ко  
 дозва, духну живот мртвој души.“</l> </quote> <p>— А тога спаситеља, тога правога оца нашег на 
ите примити.“</p> <p>„Један ђак.“</p> </quote> <p>Растислав прочита писмо један пут; прочита га 
 да овом придиком и он не пропева.</p> <quote> <l>И ми ове земље осуђени синови,</l> <l>Кад вид 
и човек с поља говорили наизменце.</p> <quote> <l>Мртваци:</l> <l>Духнуће девет силних ветрова, 
ди био је такођер значајан натпис.</p> <quote> <l>Наука је света и велика стварка,</l> <l>С тог 
родни песник потврдио овим речима:</p> <quote> <l>„Диже народ, крсти земљу и варварске ланце ср 
е ђенерал тужно - лежиш без главе:</p> <quote> <l>„Гордо лежи велики војвода,</l> <l>Под кључев 
и ови знаменити историски стихови:</p> <quote> <l>Твој велики деда овде је био,</l> <l>На овом  
артију, на којој прочита ове речи:</p> <quote> <l>„Чувај се јела и пића у овој кући.{S} У њима  
н мушки глас пева јасно гласовито:</p> <quote> <l>Колико је одавде до мора,</l> <l>Седамдесет и 
а уласку блистао је овакав натпис:</p> <quote> <l>Ова света богомоља</l> <l>Објатије шири своје 
апута.</p> <p>Писмо је било кратко</p> <quote> <p>„Штовани Господине Намесниче!</p> <p>„Простим